Budizam & Ucenje I Suvremena Tumacenja

Budizam
Dobrodoli!
Ovo je mesto posveeno Budinom uenju sauvanom u pali kanonu, kao i njegovim savremenim tumaenjima
Uvod
Pali kanon Pali bukvar
Tumaenja Renik termina
Praksa Maak Dharma
edomil Veljai Linkovi
Postani lan Foruma - Budizam unesi svoju mail adresu
Web servant: Branislav Kovaevi mail
Dopao ti se sajt? Bie jo bolji ako pomogne prevodom, ispravljanjem slovnih greaka, sugestijama, preporuujui sajt zainteresovanima...
file:///C|/budizam2007decembar/files/index.html [10.2.2008 20:50:18]
Budizam za pocetnike
Home
Ovaj sajt, kao i mnogi drugi, ima tu neprijatnu osobinu da se lako pretvara u lavirint. Zato, ako ste prvi put na njemu ili se tek upoznajete sa budizmom -- mogue je da e vam sledee stranice biti od pomoi u orijentaciji. Dakle, dame i gospodo...
Sve to ste oduvek eleli da znate o budizmu a niste imali koga da pitate
Budizam za poetnike
Ako ste jo uvek radoznali
S. Dhammika: Dobra pitanja -Dobri odgovori
ta je karma? Principi preporaanja 10 budistikih svetova ta je teravada budizam?
Budin ivot (1) Budin ivot (2) Narada Mahatera
Teravada budizam: Hronologija
Tri univerzalne karakteristike
etiri plemenite istine 1: ivot je patnja 2: Uzrok patnje
Teravada i mahajana budizam
Pregled Tipitake - pali kanona
Plemenitost
file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/indexpo.html (1 of 2) [10.2.2008 20:50:19]
Budizam za pocetnike
3: Prestanak patnje 4: Put ka prestanku patnje

istina Bikhu Bodi Tri utoita: Buda, Dhamma i Sangha Bikhu Tanisaro
Pet pravila morala Plemeniti osmostruki put
Razgovor sa monahom: Pitanja i odgovori Bikhu Kusalo
ene i budizam
I dalje Vam nita nije
Ostalo
Koristi od meditacije jasno !? i istrajnosti Aung San Su Kji
Mapa Indije iz Budinog vremena
Kako postajem budista... i ta to uopte znai?
Budistiki praznici u razliitim tradicijama
Ja nisam OK, ti nisi OK i to je OK Silvija Burstin
Dakle, elite da samostalno meditirate?
Koraci na putu Aja Khema
Tudong Aan itindrija
Rev. 29/2/2007 www.geocities.com/budizam/texts/indexpo.html
file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/indexpo.html (2 of 2) [10.2.2008 20:50:19]
Pali kanon
Home
Tipitaka Pali kanon

Pogledajte mapu Tipitake
Tipitaka (pali ti, "tri," + pitaka, "koara") ili pali kanon jeste zbirka tekstova prevashodno na jeziku pali, koja predstavlja doktrinarnu osnovu theravada budizma. Zajedno sa drevnim komentarima (Athakatha), ona ini korpus klasinih theravadskih tekstova. Pali kanon je ogromna zbirka literature: u engleskom prevodu -- koji pokriva znatan deo, mada ne celokupan kanon - ovi tekstovi zauzimaju vie desetina hiljada tampanih strana. Naravno, sa domaim prevodima stoji neuporedivo loije. Veliki napor u tom pravcu uloio je edomil Veljai i poneto od toga moe se nai i ovde. U zavisnosti od slobodnog vremena, nadam se da u skromnu zbirku prevoda iz kanona na ovom sajtu uspeti da uveam. No, pre svega, treba se zapitati emu uopte itanje sutta. Zato gubiti vreme sa neim to je toliko staro, esto dosadno zbog mnogih ponavljanja, neaktuelno. Pre nego to pokuate da odgovorite na ova pitanja zavirite u tekst Upoznavanje sa suttama: nekoliko sugestija pre itanja Pali kanona. Tri dela Tipitake su: Vinaya pitaka Zbirka tekstova koji se odnose na pravila ponaanja unutar sanghe -- zajednice bhikkhua (monaha) i bhikkhuni (monahinja). Daleko vie od puke liste pravila, Vinaya pitaka sadri takoe prie kojima se opisuje nastanak svakog pravila, pa tako dobijamo detaljan opis na koji nain je Buda reavao problem odravanja harmoninih odnosa unutar mnogobrojne i raznorodne duhovne zajednice. Sutta pitaka Zbirka govora, pripisanih Budi i nekolicini njegovih najbliih uenika, koja sadri sutinu uenja theravada budizma. Abhidhamma pitaka Zbirka tekstova u kojima su osnovni doktrinarni principi izloeni u Sutta pitaki preraeni i reorganizovani u konzistentan sistem pogodan za istraivanje fenomena uma i materije.
file:///C|/budizam2007decembar/files/canon/index.html (1 of 3) [10.2.2008 20:50:20]
Pali kanon
Mapa koja pokazuje glavne delove Tipitake

Tipitaka | | +-----------------------+--------------------------+ | | | Vinaya pitaka Abhidhamma pitaka Sutta pitaka | | | Suttavibhanga Dhammasangani | Mahavagga Vibhanga | Cullavagga Dhatukatha | Parivara Puggalapaatti | Kathavatthu | Yamaka | Patthana | | +-------------+--------------+---------------+-------+---+ | | | | | Digha nikaya | Samyutta nikaya | | Majjhima nikaya Anguttara nikaya | | Khuddaka nikaya | +---------------------------+ | +---------+----+----+-------+----+------+--+-----+------+ | | | | | | | | | | Khuddakapatha | | | | | | | | | Dhammapada | | | | | | | | Udana | | | | | | | Itivuttaka | | | | | | Sutta nipata | | | | | Vimanavatthu | | | | Petavatthu | | | Theragatha | | Therigatha | Jataka Niddesa Patisambhidamagga Apadana Buddhavamsa Cariyapitaka Nettippakarana Petakopadesa Milindapaha
Pali kanon
Rev. 27/1/2007 www.geocities.com/budizam/canon/index.html
Tumaenja
Home
Tumaenja
Valpola Rahula: emu je Buda poduavao
U ovoj knjiici cilj mi je bio da u kraim crtama, to je mogue neposrednije i jednostavnije, ali i to vernije izloim Budino uenje onakvo kakvo ga nalazimo u originalnim pali tekstovima Tipitake, koje su naunici jednoduno ocenili kao najranije celovite zapise Budine nauke.
Aan a: Saveti tragau

Zbirka odlomaka grupisanih po temama, iz govora koje je jedan od najveih tajlandski uitelja XX veka Aan a (Ajahn Cha) odrao tokom svoje dugogodinje uiteljske prakse. "Meditacija", govorio bi, "ne znai da neto treba da zadobijemo, ve smirenje postignuto putem vebanja; smirenost je okonanje konfuzije". Ili, "Mir treba pronai u sebi, na onom istom mestu na kojem se nalaze i uznemirenost i patnja. On se ne pronalazi u umi ili na vrhu planine, niti nam ga poklanja uitelj. Kada doivljava patnju, tada ima ansu i da pronae slobodu od patnje. Beati od patnje znai zapravo trati joj u zagrljaj"
Aan a: Fragmenti uenja

Lekari propisuju lek da bi iz tela eliminisali bolest. Budino uenje se propisuje da bi se bolest eliminisala iz uma, da se on vrati u svoje prirodno stanje zdravlja. Zato se Buda moe smatrati lekarem koji propisuje lekove za um.
Aan a: ivot sa kobrom

Treba da zna da to nastajanje i nestajanje jeste samo aktivnost tvoga uma. Kad se neto pojavi, ono i nestane, a za njim sledi novo nastajanje i nestajanje. Na putu Dhamme mi to nastajanje i nestajanje nazivamo "roenje i smrt" i to je sve -- to je sve to postoji!
Aan a: Ispravno vebanje -- neprekidno vebanje (preveo Rastislav
file:///C|/budizam2007decembar/files/bud27a.html (1 of 6) [10.2.2008 20:50:22]
Tumaenja
Kobac)
Ukoliko je um dobro uveban svi problemi nestaju. Ukoliko problemi jo postoje, to je zato to um jo sumnja, to ne spoznaje u saglasnosti sa istinom. Zbog toga postoje problemi.
Aan a: Put ka miru

Odravajte svesnost u svakom trenutku i u svakom poloaju, bilo da stojite, hodate, sedite ili leite. Pre nego to nainite bilo kakav pokret, pre nego to progovorite i zaponete razgovor, prvo uspostavite svesnost. Morate imati sati, morate biti sabrani, pre nego to bilo ta uradite. Nije bitno ta ete rei, ali va um mora prvo biti sabran. Vebajte to sve dok vam ne postane lako da to postignete. Vebajte sve dok niste u stanju da neprekidno pratite ta vam se dogaa u umu.
Aan a: Pitanja i odgovori

Potovani Aan a je bio jedan od najuticajnijih uitelja "umske" tradicije tajlandskog budizma. Prouo se svojom vetinom u obuavanju monaha i striktnom disciplinom. Sem u Tajlandu, ova tradicija ima uporite i na Zapadu, gde se proirila na Veliku Britaniju, vajcarsku, Italiju, Australiju, Novi Zeland i SAD. Aan a je umro u manastiru Vat Pa Pong 16. januara 1992. u 73. godini, posle dugogodinje bolesti.
Razgovor sa Aan Sumedom

Jedan od najveih ivih budistikih uitelja, roen na Zapadu, govori o svom putu monaha od Tajlanda do Engleske i svom razumevanju Budine poruke.
Aan Sumedo: Opaanje prostora

"Obuhvatan um ima mesta za sve. On je poput prostora u ovoj sobi, koji ne povreuje bilo ta to ulazi i izlazi iz nje. U stvari, mi kaemo 'prostor u ovoj sobi', a zapravo ova soba je u prostoru; ova zgrada je u prostoru. I kada ova zgrada nestane, prostor e jo uvek biti tu... Zahvaljujui meditaciji imamo priliku da posmatramo sopstveni um. Tiina uma je poput prostora u ovoj sobi, ona je uvek tu, ali je suptilna. Ona se ne istie, ona ne hvata vau panju. Ona nema neki izrazit kvalitet koji bi stimulisao i zarobio vau panju, zato morate da usmerite panju, morate da budete paljivi."
Aan Sumedo: Trenuci svakodnevnog puta

Pitanje: Kao monah tokom etrdeset godina, jako ste dobro upoznali ovekovu prirodu. Kada se osvrnete iza sebe, ima li neega to se pokazalo
Tumaenja
kao najvee otkrie za tog tridesetogodinjaka koji prvi put oblai ogrta? Odgovor: Da. Ne veruj ni re onome to ti govori tvoj um.
Aan Munindo: Mo paradoksa (preveo Ninoslav Molnar)

Moda zvui udno, ali moramo da nauimo da iskreno potujemo ono to nas izaziva. Strpljivo i potpuno doputajui frustrijajuim dilemama da budu prisutne ovde-i-sada, svesnost osloboena osuivanja to je put proienja. Ova veba e nas voditi do vrlo razliitog, a ipak savreno prirodnog pogleda na tekoe u naim ivotima.
Aan Munindo: Bez osuivanja (preveo Preveo Nenad Ivanovi )

Ali kuda nas vodi ta osobina da osuujemo? Na povrini, moemo se oseati bolje ukoliko imamo nekoga da osuujemo. Moe nam laknuti kad pomislimo da znamo ko je kriv. Mogunost da etiketiramo druge kao odgovorne je takoe u vezi sa strepnjom, proizalom iz potrebe da uvek znamo da su stvari pod kontrolom. No, da li nas oslobaa od patnje to to imamo koga da osuujemo (taj neko moemo biti i mi). Nagrada stie trenutno, ali da li je to isto to i nalaenje zadovoljstva? Sada smo stvorili sebi neprijatelja, to je samo drugi vid patnje. Ukoliko osuujemo sami sebe, onda sami postajemo povreeni i podeljeni iznutra jo vie nego to smo to bili ranije.
Aan Munindo: Susret sa svojim besom (preveo Preveo Nenad Ivanovi )

Strast besa je neto o ta se veina nas saplete, barem s vremena na vreme. Za neke od nas to je glavna borba u ivotu. Korisno je shvatiti da smo u poziciji da efikasno sagledamo takvu situaciju samo kada imamo odreeni stepen smirenosti, kada smo u stanju da sve to posmatramo hladne glave. Ako gorimo plamenom strasti, jednostavno nemamo takvu perspektivu ili jasnou. Naravno da smo i u takvim uslovima sposobni za neku vrstu razmiljanja, ali e ono biti voeno uslovljenostima, u oajnikom pokuaju da naemo izlaz iz bola zarobljenosti. Bilo da je u pitanju bes, pouda ili strah, kreemo se strogo ogranienim putevima navike, ne bismo li se oslobodili nemira koji nas opseda. Iskoristimo ovu priliku da razmotrimo prirodu ovih strasti.
Aan Tiradamo: Zaokruivanje prakse

Tan Natiko me je pozvao da kaem nekoliko rei veeras, rekavi da bi voleo da uje neto o mom tridesetogodinjem iskustvu monaha. Dakle, bio je to dobar povod da o svemu tome razmislim. ta sam ja to radio poslednjih trideset godina?
Aan Pasno: Vebanje kao proces
Tumaenja
Mnogo vremena provodimo odmeravajui svoju praksu, tako to se uporeujemo sa drugima. Znate ono: jesu li oni vie napredovali od nas? Jesu li iza nas? Vrtimo se u krug sa tom idejom da izmerimo svoj napredak ili rast u praktikovanju duhovnog puta. I to je neto to bismo mogli da istraimo i posmatramo, jer esto odlazimo u krajnosti kada pokuamo da odredimo ta je napredak; a onda se naemo na drugom polu govorei sebi da zapravo ne treba uopte o tome da brinemo, da jednostavno na treba da razmiljamo o napredovanju.
Aan Fuang otiko: Svesnost sama

"Koliko su drugi ljudi dobri ili loi, to je njihov problem. Usredsredi se umesto toga na svoj problem." "Kad sedne da meditira potrebno je dugo vremena da se um smiri, ali im se sedenje zavri ti skoi na noge i tu smirenost odmah bacih u stranu. To je kao da se lagano penje na merdevine, korak po korak, sve do drugog sprata, a onda skoi kroz prozor." -- Fragmenti uenja koje je sakupio njegov uenik Tanisaro Bikhu.
Aan agaro: Jesam li ja budista?

Je li budistiki monah u isto vreme i budista? Moemo li biti budisti i ne znajui za Budino uenje?
Mahai Sajadau: Karma u budizmu

Karma je re koja se ve odavno odomaila i na Zapadu. Pa ipak postoji izvesna konfuzija oko njezinog izvornog znaenja i esto je poistoveujemo sa sudbinom. Taj fatalistiki stav nema nikakve veze sa budizmom, kako moemo videti iz ovog objanjenja slavnog burmanskog budistikog uitelja
unrju Suzuki: Greke u vebanju

Poglavlje iz knjige Zen Mind -- Beginner's Mind (Zen um -- Poetnikov um) o vanom upozorenju u naoj praksi, koje esto zanemarujemo ili pogreno tumaimo.
Njanaponika Tera: Pet mentalnih prepreka i njihovo uklanjanje (preveo Rastislav Kobac)
Nepokolebljivo osloboenje uma je najvei cilj Budinog uenja. Ovde osloboenje znai uklanjanje pet mentalnih prepreka: 1. elje za ulnim zadovoljstvima, 2. ljutnje, 3. lenjosti i tromosti, 4. uznemirenosti i kajanja, i 5. sumnje.
Tumaenja
Njanaponika Tera: Kontemplacija oseanja -- Vedana samyuta (preveo Rastislav Kobac)

Kompletno poglavlje Samyutta nikaye posveeno oseanjima (Vedana samyutta), sa uvodnim komentarom. Kontemplacija oseanja je jedan od etiri temelja sabranosti (satipatthana) i moe se praktikovati u okviru meditativnog vebanja usmerenog ka to veem uvidu (vipassana). Vano je da ovu kontemplaciju imamo stalno na umu i primenjujemo je u svakodnevnom ivotu kad god oseanja ponu da prerastaju u emocije.
Kusalo Bikhu: Pravila ponaanja theravadskih monaha i monahinja

Kada neto ne razumemo, skloni smo da to olako i odbacimo kao egzotiku ili prazni ritual. Ovaj vodi treba da poslui kao vodi u upoznavanju nekih od budistikih monakih pravila ivota za one koji bi eleli da razumeju pozadinu i kontekst tih pravila i konvencija.
Mudre - simboliki gestovi

Na Budinim kipovima, a i u indijskoj umetnosti uopte, karakteristini su poloaji aka. Ovi gestovi imaju svoje dublje, simboliko znaenje.
Tanisaro Bikhu: Otvaranja vrata Dhamme -- Potovanje u budistikoj misli i praksi

Moda najdelikatnija vetina u pogledu potovanja jeste nauiti kako da balansiramo sva tri aspekta potovanja: za sebe, za istinu o uzronosti i za uvide drugih. Ova ravnotea je, naravno, klju svake vetine. Ako elite da postanete grnar, na primer, morate da uite ne samo od svoga uitelja, ve i od sopstvenih postupaka i moi zapaanja, ali i od same gline. Onda treba da odmerite sva tri faktora tako da biste koristei ih zajedno postigli majstorstvo.
Tik Nat Han: Fragmenti

Vijetnamski budistiki uitelj i borac za mir Tik Nat Han (Thich Nhat Hanh) govori o znaaju meditacije, ne za monahe i askete, ve za nas obine, duboko zaronjene u struju ivota. Ovo su odlomci iz nekoliko njegovih knjiga.
Tik Nat Han: Pet plemenitih pravila

Detaljna analiza pet pravila morala (paca sila). Svako od pet klasinih Budinih pravila ponaanja postavljeno je u kontekst savremenog ivota i
Tumaenja
dilema i izazova koje on postavlja pred nas. Ovo je tumaenje, kako kae autor, "rezultat uvida steenog na osnovu prakse itave nae zajednice. Duhovna tradicija je poput drveta. Potrebno ju je zalivati kako bi iznikli novi listovi i izdanci, i onda ono nastavlja da bude iva stvarnost. Mi rast drveta budizma potpomaemo ivei duboko u sadanjosti, u praktikovanju pravila, koncentraciji i uvidu. Ukoliko nastavimo da zaista predano praktikujemo ova pravila, u vezi sa naim drutvom i kulturom, uveren sam da e naa deca i njihova deca jo bolje razumeti Pet pravila i time dostii jo dublji mir i radost."
Leonard A. Bulen: Akcija i reakcija u budistikom uenju

itavim univerzumom upravlja zakon i jedan neprekinuti sled akcije i reakcije odigrava se na planu mentalnih i moralnih postupaka, isto tako neizbeno kao i u sluaju fizikih procesa. Otuda, Budino uenje naglaava da moralno poeljna misao, govor ili postupak kad-tad donose sreu poiniocu, dok na isti nain postupci koji su moralno nepoeljni podstiu u budunosti nastanak patnje. Ono to odreuje moralni karakter nekog postupka bilo da se radi o misli, govoru ili gestu jeste volja ili mentalni cilj koji ga motivie. Kada je on zasnovan na velikodunosti, na dobroj volji ili nesebinosti, tada je moralno poeljan; kada njegov motiv izvire iz pohlepe, mrnje ili obmanutosti smatra se moralno nepoeljnim. Kao to seme odreuje kakav e biti plod. Posadivi koprivu uzalud ekamo da iznikne rua!
Leonard A. Bulen: Budizam metod vebanja uma

Budino uenje protumaeno iz perspektive psihologije. Univerzumom upravljaju bezlini zakoni, a ne neki bog-stvoritelj. Molitva otuda nema smisla, jer Buda je bio uitelj koji pokazuje put, a ne neko boanstvo. I svaki izraz potovanja prema uitelju ne smatra se religijskom obavezom, ve jedino izraavanjem zahvalnosti, ali i sredstvom samorazvijanja
Bikhu Bodi: Dva lica Dhamme

Pri prvom susretu sa budizmom suoavamo se sa jednim paradoksom. Intelektualno, on nam se ini kao pravi zalogaj za slobodno misleeg oveka: trezven, realistian, antidogmatian, skoro nauan po svom izgledu i metodu. Ali ako doemo u kontakt sa ivom Dhammom iznutra, uskoro otkrivamo da ona ima i drugu stranu koja nam se uini kao suprotnost svim naim dotadanjim racionalistikim pretpostavkama.
Rev. 1/12/2006 www.geocities.com/budizam/bud27a.html
Praksa
Home
Praksa
Uvod u meditaciju uvida (vipasana)
Cilj ove knjiice je da poslui kao uvod u praksu meditacije uvida onako kako se ona poduava unutar tradicije theravada budizma. Nije neophodno da poznajete Budino uenje da biste se bavili ovom praksom, premda takvo znanje moe pomoi da upotpunite uvid koji se moe javiti tokom praktikovanja meditacije.
Aan Sumedo: Panja - put u besmrtnost: Uputstva za meditaciju

Cilj ove knjige je da prui jasne instrukcije i razumevanje budistike meditacije, onako kako je poduava Aan Sumedo, monah (bhikkhu) theravadske tradicije.
Preasni Panjavaro: Umetnost panje (prevod Ninoslav Molnar)

Moemo biti zahvalni Buddhi za ova uenja, ali da biste iskusili sve nagrade, morate u stvari sami sprovoditi ovo uenje tako to ete jesti oboavano voe. To nije lako, ali nije ni toliko komplikovano i ne treba vam nita vie da znate da biste sproveli u vebu osnovne upute koje ste upravo proitali. Ponite odmah, obraajui panju na to ta se deava u vaem telu i umu ovog trenutka! Oklevajui u nadi da ete nai bolja uputstva ili oekujui idealne uslove da se nekako stvore pre nego to ponete sa meditacijom je samo odlaganje iskuenja. Rad je u sadanjosti, pa od sadanjosti potie i blaenstvo.
Njanaponika Tera: Budistika meditacija -- kompletna knjiga

Ova knjiga klasian je prikaz budistikog theravada uenja, a posebno njemu svojstvene tehnike mentalnog vebanja. Podeljena je u tri dela. U prvom se na jednostavan nain objanjavaju pojedine vebe, koje polazei od najosnovnijih funkcija ovekovog uma vode do vee mentalne i duhovne
file:///C|/budizam2007decembar/files/bud27b.html (1 of 3) [10.2.2008 20:50:23]
Praksa
jasnoe. Sledi Budin Veliki govor o temeljima sabranosti, osnovni tekst budistikog kanona posveen ovoj temi, propraen komentarima iz komentarske knjievnosti. Na kraju je, pak, pridodata antologija tekstova koji sa razliitih strana osvetljavaju put ispravne sabranosti.
Henepola Gunaratana: Vipasana u praksi

Kada je vaa sabranost dobro razvijena, tada ak i u urbi donosite pravu odluku. Jedina stvar koja ima smisla u urbi da preduhitrite prolaznost jeste da se izmaknete jedan korak, proverite sopstveni um i vidite da li odluku donosite na osnovu mudrog promiljanja. Kada ste sabrani, znaete kako da iskoristite sadanji trenutak tako da zbog toga ne zaalite u budunosti. Svaka promiljena odluka uinie vas srenijim i spokojnijim, zbog nje se neete kasnije kajati.
Henepola Gunaratana: Panja - put svjesnosti -- kompletna knjiga (138 Kb) (prevod: Ivica)
Meditacija zahteva pronicljivost. Sigurno da je daleko lake zavaliti se u naslonja i gledati televiziju. Zato se muiti? Zato rasipati sve to vrijeme i energiju kada moe uivati? emu muenje? Jednostavno. Jer si ovek. A poto si ljudsko bie, ti si ujedno naslednik onog nezadovoljstva u ivotu koje nee samo od sebe nestati. Najvie to moe je da ga na neko vreme potisne iz svoje svesti. Moe se satima od njega skrivati ali na kraju se ono uvek vraa nazad obino kada to najmanje oekuje.
Tanisaro Bikhu: Osnovna uputstva za meditaciju na dah

"Tehnika koju u izloiti jeste meditacija na dah. To je dobra tema bez obzira u kojoj ste religiji odrasli ili sada pripadate. Kao to je moj uitelj jednom rekao, dah ne pripada budizmu ili hrianstvu, niti bilo kome. On je zajedniko vlasnitvo, tako svako moe da ga uzme kao objekat meditacije..."
Tanisaro Bikhu: Uputstvo za voenu umeditaciju (prevod Vedran Golijanin)

esto mislimo da e, ako samo dodamo meditaciju svome ivotu, njeni efekti taj ivot potpuno proeti; da ne treba da uradimo bilo ta drugo. Jednostavno ubacite meditaciju u meavinu svoga ivota i ona e izmeniti sve druge sastojke: tako volimo da razmiljamo. Ali stvari zapravo ne funkcioniu tako. Morate svoj ivot da preoblikujete, kako biste ga nainili dobrim mestom za meditaciju, jer postoje aktivnosti, postoje stanja uma koja se zaista tvrdoglavo odupiru bilo kakvom uticaju meditacije.
S. N. Goenka: Vipasana meditacija
Praksa
Vipasana, to znai videti stvari (pojave) onakve kakve one stvarno jesu, jedna je od najstarijih tehnika meditacije poreklom iz Indije. Pouavana je pre vie od 2.500 godina u Indiji kao univerzalni lek za univerzalne ljudske nevolje, to jest kao umetnost ivljenja. Tehnika vipasana meditacije se ui na desetodnevnim kursevima, tokom kojih uenici savlauju osnove ove metode i praktikuju je dovoljno dugo da bi osetili njezino blagotovorno dejstvo. Ovi kursevi se ne naplauju, ak ni za pokrivanje trokova hrane i smetaja. Svi trokovi se podmiruju dobrovoljnim prilozima ljudi koji su uspeno zavrili kurs i osetili koristi vipassane, te otuda ele da prue i drugima priliku da se usavravaju.
Vilijam Hart: Umetnost ivljenja Vipasana meditacija po uenju S. N. Goenke kompletna knjiga (120 Kb) (prevod: Boko Milisavljevi)
Na osnovu govora koje S.N. Gonka dri tokom desetodnevnog seminara meditacije i njegovih razgovora sa polaznicima, autor je nainio izvanredan uvod u ovu drevnu tehniku balansiranja uma i dovoenja u sklad sa stvarnou.
Aan Anando: Blagonaklonost i uvid: uputstva za metta bhavanu

Posle uvodnog objanjenja, data su uputstva za metta bhavanu, meditaciju blagonaklonosti i ljubavi, koja mogu korisno posluiti za grupni i individualni rad.
Rev. 1/6/2007 www.geocities.com/budizam/bud27b.html
edomil Veljai: Bibliografija
Home
edomil Veljai (1915 - 1997)

Bibliografija
UVOD
O kraim radovima iz studentskih godina, objavljenim prije rata, nemam bibliografskih podataka. To je bilo najprije nekoliko pjesama u zagrebakom Savremeniku (1935-7), a na kraju, neposredno pred rat (1940), dva lanka u urinovoj Novoj Evropi, prvi pod naslovom "Etika i politika", a drugi o tadanjim politikim emigracijama. U meuvremenu je zagrebaki Obzor objavio podui prikaz knjige A. Muinia o bitnim razlikama "kulture i civilizacije". Suraivao sam redovno u asopisu vegetarijanskog drutva. XXPoslije rata poeo sam objavljivati
file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/veljacic/bibliografija.html (1 of 11) [10.2.2008 20:50:25]
buddhistike prijevode i lanke povodom priprema za proslavu 2500-godinjice buddhizma (1956). Prvi je bio izbor iz prijevoda zbirke Buddhinih aforizama Dhammapadam, oko jedna treina cijele zbirke (1954). Nekoliko poglavlja iz kasnijeg prijevoda objavljeno je u knjizi Pjesme prosjaka i prosjakinja (1977). Posljednji lanak iz toga razdoblja bio je "Pjesnitvo Tibeta" (u Republici, 1959, br. 4-5).XXNekoliko priloga objavili su i Krugovi. Tu je posljednji bio lanak "Potovanog Nyanatiloke vie nema", povodom smrti (1957) osnivaa prvog europskog buddhistikog pustinjakog naselja u ri Lanki (1906), gdje sam i ja zareen ljeta 1966. XXBibliografija kojom raspolaem poinje sa Filozofijom istonih naroda, I - II, 1958. Od dolaska u Indiju (1963) i ri Lanku (poetkom 1966) ima manje nedostataka u bibliografiji. Najprije zbog nesporazuma sa sarajevskim Odjekom, koji je prvi poeo objavljivati "Pisma s pustinjakog otoka" (1966/7), koja 1967. preuzima Kolo, a kasnije i drugi zagrebaki asopisi (Telegram, Forum, Praxis, prema navodima u nastavku ovog pregleda). Kao cjelovita knjiga opisa prvih dviju godina moga pustinjakog ivota (1966-7), Pisma su dugo traila izdavaa koji bi ih objavio.XXPosljednji sluaj pretampavanja moga rada bez moga znanja bilo je tree englesko izdanje lanka "Aniccam: The Buddhist Theory of Impermanence" u zborniku Buddhism and Science (1984).XXKrau bibliografiju objavio je Slobodan Berberski uz moju knjigu Od Nepala do Cejlona, 1981.
KNJIGE 1. Filozofija istonih naroda, I - II. Filozofska hrestomatija, knj. XI - XII. Matica hrvatska, Zagreb, 1958, i novija izdanja poevi od 1979. 2. Komparativno prouavanje indijske i evropske filosofije - Stari vijek. Doktorska disertacija (strojopis), Zagreb, 1961. Objavljeni dijelovi: - "Helenski i rimski izvori znanja o Indiji", iva antika (Skopje), 1961, X, br. 1. - 'Istona renesansa' u doba prosvjetiteljstva i romantizma i njen
odraz u novijoj povijesti filozofije, Filozofija, Beograd, 1961, br. 2. 3. Kalidasa: Oblak glasonoa. Prijevod sa sanskrta, uvod i komentar. - Matica hrvatska, Zagreb, 1971. 4. Pisma s pustinjakog otoka (1966-7). Objavljeni dijelovi: Pisma 1-5, "Kolo" (Zagreb), 1967, br. 4-9; Pismo 7, "Kolo", 1971, br. 4; Pismo 9, "Telegram" (Zagreb), 9. 1. 1970, br. 506; Pismo 10, "Forum" (Zagreb), 1971, br. 7-8; tTri pisma pod naslovom hanam - apstraktna umjetnost buddhistike kontemplacije, "Praxis" (Zagreb), 1967, br. 1/2; 1969, 5/6; 1970, 1/2. 5. Pjesme prosjaka i prosjakinja. Izbor iz rane buddhistike poezije. Veselin Maslea, Sarajevo, 1977 i 1990. 6. Budizam. - Vuk Karadi, Beograd, 1977. 7. Razmea azijskih filozofija, I-II. - Liber, Zagreb, 1978. 8. Rala-hamijeva Aranja, sveta uma pod crnim stijenama. - "Sveske", Beograd, 1980, br. 3. 9. Indijska i iranska etika (u suradnji s Radom Ivekovi), hrestomatija. Svjetlost, Sarajevo, 1980. 10. Od Nepala do Cejlona. - Osvit, Subotica, 1981. 11. Ethos spoznaje u evropskoj i indijskoj filosofiji. - BIGZ Beograd, 1982. Pod buddhistikim imenom Bikhu Njanaivako. 12. Dhamma-padam, Put ispravnosti. - Naprijed, Zagreb, 1990.
Na engleskom, pod imenom Bhikkhu anajivako

1. Schopenhauer and Buddhism. - Buddhist Publication Society, Kandy, 1970. 2. Studies in Comparative Philosophy. Vol. I: Schopenhauer, Nietzche, Existentialism and Buddhism. - Lake House, Colombo, 1983.
PREDGOVORI KNJIGAMA
1. Sarvepalli Radhakrishnan i neohinduistika filozofija. Uvodna studija uz prijevod knjige S. Radhakrishnana: Indijska filozofija, I. - Nolit, Beograd, 1964. 2. Zen i zapadna misao. Predgovor knjizi D. T. Suzuki - E. From: Zen budizam i psihoanaliza. - Nolit, Beograd, 1964. 3. Historiografija indijske filozofije i Hiriyanna. Uvodna studija uz prijevod
knjige M. Hiriyanna: Osnove indijske filozofije. - Naprijed, Zagreb, 1980. 4. U pohvalu oveka s malim . Pogovor zbirci pjesama B. Mandia: Rei iz ume. - Knjievna omladina Srbije, Beograd, 1982. 5. Poruka Bhagavad-gite kroz stoljea. Predgovor prijevodu Bhagavad-gite ure Robotia. - Privatno izdanje, Zagreb, 1983. (Predgovor objavljen ranije kao lanak u Praxisu, 1973. br. 3/4.)
ANTOLOGIJE, UDBENICI I RJENICI

1. 100 najveih djela svjetske knjievnosti. - Stvarnost, Zagreb, 1962., i kasnija izdanja. 2. Poeci indijske misli. - BIGZ, Beograd, 1981. 3. N. Vejnovi: Povijest filozofije s odabranim filozofskim tekstovima. - kolska knjiga, Zagreb, 1968. 4. N. Kouti-Brozovi: itanka iz stranih knjievnosti, I dio. - kolska knjiga, Zagreb, 1980. 5. Filozofijski rjenik. - Matica hrvatska, Zagreb, 1965. (II izd. 1984.)
LANCI
1. Komparativnofilosofski motivi u ilimima Klementa Aleksandrijskog. - "iva antika" (Skopje), 1960, X, br. 1-2. 2. Kina pod bremenom svoje hiljadugodinje kulture. "Filozofija" (Beograd), 1962, br. 3. 3. Privrenost i otuenost svijetu u indijskoj filosofiji. - Zbornik "Humanizam i socijalizam", Naprijed, Zagreb, 1963. 4. Gotama Buddha: Nosorog. Prijevod s pali-jezika. - "Telegram" (Zagreb), 24. 2. 1967. 5. Istoni utjecaji i interes za Indiju u jugoslavenskoj knjievnosti i filosofiji. "Kolokvij o kulturnim dodirima jugoslavenskih naroda s Indijom". Posebni otisak iz Rada JAZU, Zagreb, 1968, knj. 350. 6. Nekoliko spornih tema u Buddhinu stavu prema religiji. "Republika" (Zagreb), 1971, br. 12. 7. Pitanja o moralnoj odgovornosti u razgovorima Gotame Buddhe. Tri
Buddhina govora iz zbirke Samyutta-nikayo XXII. - "Encyclopaedia moderna" (Zagreb), 1972, br. 20. 8. Buddhini govori o religiji. Buddhin govor o plodu isposnikog ivota iz zbirke Digha-nikayo, 2. - "Encyclopaedia moderna", 1973, br. 24. 9. Problem nitavila u buddhistikoj filozofiji. - "Praxis" (Zagreb), 1974, br. 3-5. 10. Yusmad-asmad-anvayah, odnos Ti-Ja kao ishodite filosofije. "Theoria" (Beograd), 1976, br. 34. 11. Buddhini govori o religiji - Utihnuli mudrac (iz zbirke Sutta-nipato) i anki-suttam (iz zbirke Mahima-nikayo, 95). - "Dometi" (Rijeka), 1976, br. 11. 12. Zadubljenja (ri Lanka 1973-77). Ciklus haiku pjesama. - "Dometi", 1978, br. 3. (Izbor iz istog ciklusa objavljen je prethodno u asopisu "Haiku" (Varadin), br. 4 i d., 1977, i u asopisu "Rukovet" (Subotica), 1979, br. 7-8, te u konanom izdanju u knjizi Od Nepala do Cejlona, Subotica, 1981.) 13. Pjesme iz Indije. - "Oko" (Zagreb), 1978, br. 161. 14. Boanstvu Zore (prijevod iz Rig-vede I, 113). - "Odjek" (Sarajevo), 1978, br. 2. (Ukljueno u knjigu Poeci indijske misli.) 15. Filozofija gaenja - Buddha i Nietzche. Prijevod s engleskog M. Ljubojevia i M. Fehimovia. Iz "58. Schopenhauer-Jahrbuch 1977". "Dijalog" (Sarajevo), 1978, br. 7-8. (Prijevod istog eseja uvrten je u knjigu Od Nepala do Cejlona.) 16. Nesueni predgovor mojoj knjizi Razmea azijskih filozofija, I - II. "Oko" (Zagreb), 1978, br. 158. 17. Logika kulturnih znanosti - Duan Pajin: Ishodita Istoka i Zapada (Beograd, 1979) - "Oko", 1979, br. 199. 18. Obnova filosofijske logike i mjesto ethosa spoznaje u filosofiji egzistencije. "Knjievna re" (Beograd), 1980, br. 140. 19. Aniam - budistika teorija prolaznosti. Prijevod s engleskog M. Gasparija i D. Obradovi. Iz zbornika The Basic Facts of Existence I, Kandy, 1973. -
"Polja" (Novi Sad), 1980, br. 261. 20. Karma - plod koji dozreva. Prijevod s engleskog Mirko Gaspari i Dragana Obradovi. Iz zbornika Karma and its Fruit, Kandy, 1975. - "Dijalog", 1980, br. 3. 21. Usjev novovjerstva i kukolj narkotiara. -- "Delo" (Beograd), 1981, br. 7. 22. Ethos spoznaje u evropskoj i indijskoj filosofiji (Pregled sadraja knjige s istim naslovom). - "Delo", 1981, br. 8. 23. Granice buddhistikog nihilizma. - "Theoria" (Beograd), 1981, br. 4. 24. San i buenje u idealizmu indijske filosofije. - "Polja", 1981, br. 274. 25. Rebus - Odgovor na tekst Melike Salihbegovi: "Pere pedes... (mudrost sufista a propos)" ("Oko", br. 230). - "Oko", 19. oujka 1981. Dodatak: Posljedice ljubavi, govor Gotame Buddhe. Iz zbirke Mahima-nikayo (87). 26. Univerzalna filozofija ne nie iz zemlje, nego je nadgradnja kultur. Odgovor Radi Ivekovi povodom "promocije" knjige Ethos spoznaje. - "Oko", 1983, br. 293. 27. Ethos spoznaje - samoobrana kulture. - "Oko", 18. kolovoza 1983. 28. Asia ante portas - na prelomu Disovih slutnji o budizmu. - "Knjievna re", 1981, br. 172. 29. Iz dnevnika (77-78) - Nurelija (79-80) (haiku pjesme). - "Knjievna re", 1981. 30. Univerzalna filozofija ne nie iz zemlje, nego je nadgradnja kultur. (lanak sadrajno razliit i opirniji od ranije objavljenog pod istim naslovom u "Oku" iste godine.) - "Filozofska istraivanja" (Zagreb), 1983, br. 6. 31. "Osvrt s podsmijehom" -- ivotno tkivo i razdoblje svjetske kulture. "Oko" (Zagreb), 15. 7. 1985. 32. ivotno tkivo i razdoblja svjetske kulture. - "Polja" (Novi Sad), br 315, 1985.
lanci objavljeni u asopisu "Kulture Istoka"

1. Pismo o antikulturi. - Nulti broj, 1984.
2. Komparativna studija ainizma, buddhizma i sufizma. - Sufizam, Snjeana Veljai-Akpinar, i Put meditativnog zadubljenja u ainizmu i buddhizmu, edomil Veljai. - Br. 4, 1985. 3. Ljubav za Sofiju (in fide graeca) i enja za spoznajom - iasa, ishodina tema indijskih pogleda na ivot-i-svijet (daranam). - Br. 6, 1985. 4. Haiku - izraz zena. Br. 17, 1988. 5. Budizam: religija ili filozofija? Skraeni prijevod s njemakog Veselka Radovanevi. Iz "60. Schopenhauer-Jahrbuch 1979". - Br. 21, 1989. 6. San i buenje u idealizmu indijske filosofije. Br. 23, 1990.
lanci na engleskom
1. Oriental influences and the interest for India in Yugoslav literature and philosophy. - U zborniku Vivekananda: the Cosmic Conscience, Cuttack (India), 1963. 2. Buddhism and Existentialism. - U asopisu "The Maha Bodhi", Calcutta, No. 2, 1964. 3. Existentialism and the Philosophy of Culture. - U asopisu "Shakti", New Delhi, No. 6, 1965. 4. Marxism and Existentialism in Yugoslav Philosophy. - "Shakti", No. 11, 1965. 5. Yusmad - asmad Relation as Starting Point in Philosophy. - "The Journal of Oriental Research (JOR)", Vols. XXXIV-XXXV, 1973, University of Madras. 6. Hegel and Indian Philosophy. - "Indian Philosophical Quarterly", University of Poona, No. 3, 1976, pretampano u "Synstesis Philosophica" (Zagreb), broj 3, 1987, sveska 1. 7. The Philosophy of Disgust - Buddho and Nietszche. - "58. Schopenhauer Jahrbuch 1977", Frankfurt/Main. 8. Nietzche and the Idea of Superman in Modern Indian Philosophy. - "World Union", Vol. XVIII, No. 11, 1978, Sri Aurobindo Ashram, Pondicherry. 9. Buddhism and Modern Philosophies of Existence. - U zborniku Buddhist and Western Philosopihies: A Critical Comparative Study, ed. by N. Katz, Sterling
Publishers, New Delhi, 1981. 10. Lt-Col Eric Francis Jules Payne (Obituary). - "Buddhist Forum", Vol. 15, Nos. 1-2, 1983, London buddhist Vihara. 11. An Atlas of Abhidhamma Diagrams. - "Buddhist Studies Review", London, Vol. 1, No. 2, 1983-4. 12. The Place of Ahimsa in the Buddha - Dhamma. Memorial Lecture, Colombo, 1984. - Objavljeno u "The Buddhist Vesak Annual 1984". (Tekst razliit od lanka pod istim naslovom u "Pali Buddhist Review", 1982.) 13. Non-Violence in Buddhism and in Ancient Arabia - Bhikkhu anajivako and Snjeana Veljai-Akpinar Speak at Berkeley. - "Newsletter, Center for Middle Eastern Studies", University of California, Berkeley, Vol. V, No. 2, 1984. (Prikaz pretampan u "New World Buddhism", Colombo, Vol. I, No. 9, 1985.) 14. Abhidhamma Problems and Terms re-appearing in Modern Philosophy. "New World Buddhism", Colombo, Vesak Kalapaya 1984. 15. The Indian Origin of Pyrrho's Philosophy of Epoche. - "Indian Philosophical Quarterly", University of Poona, October 1985. 16. The Ethos of Knowledge in Kantian and in Buddhist Philosophy - Remarks on some Theses from Standpoint of European Philosophy, u "Kant - Studien", 77. Jahrgang, Mainz, Heft 1, 1986. 17. The Technicalisation of Buddhism: Fascism and Buddhism in Italy, Giuseppe Tucci - Julius Evola, in "Buddhist Studies Review", 6, 1, 1989, pp. 27-38 and pp. 102-115 and 7, 1-2, 1990, pp. 3-17.
U godinjaku "Indian Philosophical Annual", University of Madras

1. Problems and Methods of Comparative Philosophy. Vol. I, 1965. 2. Dependence of Punar-bhava on Karma in Buddhist Philosophy. Vol. I, 1965. 3. My approach to Indian Philosophy. Vol. II, 1966. 4. Indian Analogies in the Philosophy of Plotinus. Vol. IV, 1968. 5. Why is Buddhism a Religion?. Vol. VI, 1970.
Pod imenom Bhikkhu anajivako

1. Buddhism and Modern Thought. - U asopisu "The Buddhist", Colombo, No. 2, 1967. 2. Aniccam - The Buddhist Theory of Impermanence. - U zborniku The Basic Facts of Existence I, Kandy, Buddhist Publication Society, "Wheel" No. 186/187, 1973. (Prethodno objavljeno u asopisu "Main Currents in Modern Thought", New York, Vol. 27, No. 5, 1971. 3. Christianity and Buddhism in Italy. - U asopisu "World Buddhism", Colombo, No. 3, 1972. Isti je lanak pretampan u "Buddhist Quarterly", London, Vol. 5, No. 3, 1972-3. 4. Karma - The Ripening Fruit. - U zborniku Karma and its Fruit, Kandy, Buddhist publication Society, "Wheel" No. 221-224, 1975. Isti je lanak objavljen prethodno u asopisima "Main Currents in Modern Thought", New York, Vol. 29, No. 1, 1972, i u "Pali Buddhist Review", London, No. 1, Vol I, 1976.
lanci objavljeni u "Pali Buddhist Review", London

1. The Analogy of Jivan-mukta in Vedanta and the Arahant in Pali Buddhism. Vol. 4, No. 3, 1979. 2. New Approaches to Buddhism: The Hard Way, i 3. The Way of Buddhist Meditation. - Vol. 5, No. 3, 1980. 4. The Place of Ahimsa in Buddha - Dhammo. - Vol. 6, No. 2, 1981-2.
Na njemakom
1. Buddhismus - Religion oder Philosophie? - "60. Schopenhauer Jahrbuch 1979", Frankfurt/Main
INTERVJUI
1. Povodom objavljivanja Filozofije istonih naroda. - "Vjesnik" (Zagreb).
2. Dogodine: Slavistika katedra u Indiji. Vitomir Luki: etiri pitanja profesoru dru edomilu Veljaiu. - "Osloboenje" (Sarajevo), 3. 10. 1965. 3. Jugoslaven - budistiki kaluer. Razgovor vodio Maks Erenrajh. "NIN" (Beograd), 22. 7. 1973, br. 1176. 4. Jugoslaven u Buddhinoj togi. Razgovor vodio Boo Rafajlovi. "Start" (Zagreb), 30. 6. 1976, br. 194. 5. Nedodirljivi edomil. Razgovor vodila Nada Tomi. - "Ilustrovana Politika" (Beograd), 31. 1. 1978, br. 1004. 6. Zapustil je svet, da bi se mu pribliil. Razgovor vodio mag. Zmago mitek. "Nai razgledi" (Ljubljana), 12. 12. 1980. 7. Izazov samovanja. Razgovor vodio Duan Pajin. - "Knjievna re", 25. 1. 1982, br. 181. 8. U samoi hladnih planina. Razgovor vodila Radmila Giki. "Politika" (Beograd), 28. 10. 1982. 9. Put proienja. Razgovor vodila Radmila Giki. - "Letopis Matice srpske" (Novi Sad), 1983, sv. 1. 10. Za Gandijem u pustinjake. Razgovor vodila Radmila Giki. - "Glas" (Banja Luka), 20. 2. 1983. 11. Istok putuje na zapad - religija i filozofija. Razgovor vodio Dejan Trikovi. "NIN", 20. 5. 1984. 12. Intervju s R. Giki za "Gradinu" (Ni), 1984, br. 3. 13. U svetu onkraj sveta. Pitanja postavio Duan Pajin. "Kulture Istoka", br. 6, 1985.
Na engleskom
1. Bhikkhu Lecturer's Contribution to Literature. By Ayanthi Dias. "Weekend" (Colombo), 19. 2. 1984. 2. Ven. anajivako: first Yugoslav bhikkhu. By Nemsiri Mutukumara. - "Daily News" (Colombo), 11. 2. 19.
edomil Veljai: Bibliografija Rev. 16/5/2006 www.geocities.com/budizam/texts/veljacic/bibliografija.html
Pali bukvar
Pali bukvar
Lily de Silva, M.A., Ph.D.
University of Peradeniya, Sri Lanka Napomena: VU-Arial font je korien u ovom dokumentu
SADRAJ Izgovor 01 Promena imenica mukog roda ija se osnova zavrava na -a Nominativ, jednina i mnoina Sadanje vreme, tree lice, jednina i mnoina Promena imenica mukog roda ija se osnova zavrava na -a, nastavak Akuzativ, jednina i mnoina Promena imenica mukog roda ija se osnova zavrava na -a, nastavak Instrumental, jednina i mnoina Promena imenica mukog roda ija se osnova zavrava na -a, nastavak Ablativ, jednina i mnoina Promena imenica mukog roda ija se osnova zavrava na -a, nastavak Dativ, jednina i mnoina Promena imenica mukog roda ija se osnova zavrava na -a, nastavak Genitiv, jednina i mnoina Promena imenica mukog roda ija se osnova zavrava na -a, nastavak Locativ, jednina i mnoina Promena imenica mukog roda ija se osnova zavrava na -a, nastavak Vocativ, jednina i mnoina Promena imenica srednjeg roda ija se osnova zavrava na -a Gerund / Apsolutiv Infinitive Particip sadanji, muki i srednji rod Konjugacija glagola - sadanje vreme, aktivno Konjugacija glagola - sadanje vreme, aktivno, nastavak Budue vreme
02 03 04 05 06 07 08
09 10 11 12 13 14
file:///C|/budizam2007decembar/files/pali/e00.html (1 of 4) [10.2.2008 20:50:27]
Pali bukvar
15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33
Optativ / Kondicional Imperativ Prolo vreme Promena imenica enskog roda ija se osnova zavrava na -a Particip proli Promena imenica enskog roda ija se osnova zavrava na -i, - Particip sadanji, enski rod Budui pasivni particip Uzroni oblik Promena imenica enskog roda ija se osnova zavrava na -u Promena imenica mukog roda ija se osnova zavrava na -i Promena imenica mukog roda ija se osnova zavrava na - Promena imenica mukog roda ija se osnova zavrava na -u, - Promena glagolskih imenica i imenica koje oznaavaju odnose Promena imenica srednjeg roda ija se osnova zavrava na -i, -u Promena prideva koji se zavravaju na -vantu i -mantu Promena linih zamenica Promena linih zamenica, relativnih, pokaznih i upitnih Lista pli glagola Pli renik (sem glagola) Renik pojmova -ooOooPLI BUKVAR
Namo Tassa Bhagavato Arahato Samm
sambuddhassa.
Potovanje Blaenome, Vrednome, Potpuno Samoprobuenome.
IZGOVOR
Pali bukvar
1) Alfabet:
Za pli nije poznato da je postojao poseban sistem slova za zapisivanje. U zemljama u kojima se p li uio, korien je alfabet svake od tih zemalja da bi se zapisali pli tekstovi: u Indiji ngar, na ri Lanki sinhaleki, u Burmi burmanski i u Tajlandu kambodansko pismo. Pali Text Society, London, koristi latinino pismo i ono je postalo meunarodni standard.
Pli alfabet sastoji se od 41 slova - 8 vokala i 33 suglasnika. Vokali: a, , i, , u, , e, o Suglasnici:
Gutturali Palatali Cerebrali: Dentali Labijali Ostali:
: k, kh, g, gh, : c, ch, j, jh, , h, , h, : t, th, d, dh, n : p, ph, b, bh, m y, r, l, v, s, h, ,
Vokali a, i, u jesu kratki; , , su dugi; e, o su promenljive duine. Izgovaraju se kratko kada su ispred dva suglasnika, na prim. mett, khetta, koha, sotthi. Izgovaraju se dugo kada su ispred jednog suglasnika, na prim. deva, sen, loka, odana. 2) Izgovor Izgovor suglasnika je isti kao i u srpskom, jedino to treba obratiti panju na duinu. Ipak, ima i nekih specifinosti.
se izgovara kao nazalno n c se izgovara kao nae j se izgovara kao nae se izgovara kao nae nj y se izgovara kao nae j se izgovara kao nae t, samo meke se izgovara kao nae d, samo meke se izgovara kao nazalno n se izgovara kao nazalno n kh, gh, dh, th aspiracijom, kao u rei pothvat
itd. - suglasnici sa jakom
Pali bukvar
-ooOoo-
Lekcije: 00 | 01 | 02 | 03 | 04 | 05 | 06 | 07 | 08 | 09 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | 32 | Dodatak Reenja: 01-05 | 06-10 | 11-15 | 16-20 | 21-25 | 26-32
Pali bukvar (The P Primer) jeste publikacija Vipassana Research Instituta ( http://www.vri. dhamma.org Cilj mu je da obezbedi elementarno razumevanje pali jezika.
li
).
Linkovi
Home
Linkovi
Teravada budizam
Anatta press -- Domaa teravada budistika izdanja u dobrom prevodu. Forest Sangha -- Portal monake zajednice takozvane umske tradicije, iji je osniva jedan od najveih tajlandskih budistikih uitelja XX veka Aan a. Ajahn Munindo - Dhamma Talks -- Audio fajlovi govora o Dhammi ovog istaknutog teravadskog uitelja, koji je u oktobru 2006. boravio u Novom Sadu i Beogradu. Na sajtu moete potraiti govore i niza drugih uitelja, jer iva re je naravno mnogo upeatljivija od golog teksta. Amaravati manastir za monahe i monahinje teravadske tradicije smeten u Engleskoj, pedesetak kilometara od Londona. Poto besplatno primaju i nezareene, idealna prilika za one koji bi posle teorijskog uenja o budizmu da vide kako sve to izgleda i u praksi. Naravno, prethodno se najavite jednim mejlom. Buddha Mind -- Monah Kusalo je napravio i vizuelno i sadrinski
file:///C|/budizam2007decembar/files/bud27e.html (1 of 4) [10.2.2008 20:50:28]
Linkovi
zaista jedinstven budistiki sajt. Jedan njegov deo preveden je i ovde: Budizam za poetnike. Vipasana meditacija -- sajt srpskog ogranka mree centara u kojima se poduava tehnika meditacije po instrukcijama S. N. Goenke. Kursevi su desetodnevni i poto sam i sm bio na nekoliko, mogu ih najtoplije preporuiti. No, poto se dnevno sedi desetak sati, jasno je da nisu ba laki i da se treba dobro pripremiti, to mentalno, to fiziki. Theravada budizam -- Naslov sajta sve govori. Lepa zbirka prevoda, uz poseban odeljak posveen oveku koji je to vie nego zasluio edomilu Veljaiu. Slo Thera -- Sajt teravada budistikog drutva u Sloveniji. Access to Insight -- Dinovski sajt, glavni izvor prevoda iz pali kanona na internetu, kao i drugih tekstova savremenih budistikih uitelja. Neke od ovih materijala moete nai prevedene i na ovom sajtu. Sadhu! -- Teravada veb-imenik i portal. Yahoo za teravada budiste! Buddhanet.net -- Izvanredan sajt, sa mnotvom materijala za prouavanje, Vrlo lepo dizajniran. E-sangha, Buddhist Forum -- Ako biste da sa nekim da proaskate ili razjasnite nedoumice koje imate, skoro 14.000 registrovanih lanova ovog foruma vam stoje na raspolaganju.
Ako ste zainteresovani za uenje palija, pogledajte

Pali bukvar -- Pali za poetnike i ne samo njih. Krenite odavde u
Linkovi
svom uenju, dalje napredovanje e vam biti mnogo lake. Guide to Learning the Pali Language -- Za one ambicioznije koji bi da svojim prevodima obogate ovaj sajt 8-] Pali Course On-line -- Kurs palija na osnovu stihova iz Dhammapade. uz audio fajlove naina njihovog izgovaranja. Pali-English Dictionary -- Pali-engleski renik koji je izdao Pali Text Society ovde moete sasvim lako da pretraujete.
Ostali zanimljivi linkovi

Budistiki centar u Zagrebu -- "Prva i jedina takva ustanova u Hrvatskoj. Njegovim utemeljenjem se ponajprije teilo stvoriti povoljne uvjete za praksu i studij lanova budistike zajednice. No njegov program osmiljen je tako da priblii budizam, raznolikost i bogatstvo njegovih tradicija i svima ostalima koji se ele upoznati s ovim drevnim naukom." Budistiki hram u Beogradu (1929-1944): Izloba -- Prava virtuelna izloba. Autor je na veoma lep nain ispisao jednu priu iz nae kulturne istorije. Dijamantski put -- sajt posveen uenjima i praksama Dijamantskog puta tibetanskog budizma i aktivnostima beogradskog budistikog centra. The Berzin Archives -- Berzin Archiv je zbirka prevoda i lanaka dr Aleksandera Berzina uglavnom o mahajana i varajana tradicijama tibetaskog budizma Pokriva teme kao to su sutre, tanta, kalaakra, dzogen i mahamudra meditacija, a kao izvor joj slui svih pet
Linkovi
tibetanskih tradicija: njingma, sakja, kagju, gelug i bon. Dr Berzin u svojim istraivanjima neretko povlai i paralele sa teravada budizmom i islamom.
Rev. 11/10/2007 www.geocities.com/budizam/bud27e.html
S. Dhammika: Dobra pitanja - dobri odgovori
Home
---\\
Uvod
Dobra pitanja - dobri odgovori

Potovani S. Dhammika
Predgovor -- 1. ta je budizam? -- 2. Osnovni budistiki pojmovi --
3. Budizam i ideja boga -- 4. Pet pravila morala -- 5. Preporaanje -- 6. Meditacija -7. Mudrost i saoseanje -- 8. Vegetarijanstvo -- 9. Srea i sudbina -- 10. Monasi i monahinje -11. Budistiki kanon -- 12. Istorija i razvoj -- 13. Postati budista
Prevod Mladen Dani, Nenad Ivanovi, Branislav Kovaevi Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
Predgovor 4. prepravljenom izdanju

Pre nekih 18 godina grupa budistikih uenika sa Singapurskog univerziteta dola je kod mene i poalila se da esto imaju problema da odgovore na pitanja o budizmu koja im razni ljudi postavljaju. Zamolio sam ih da mi daju primere takvh pitanja i oni su to i uinili. Bio sam okiran da pametni, dobro obrazovani mladi budisti znaju toliko malo o svojoj religiji i imaju toliko problema da je objasne drugima. Pribeleio sam mnoga od njihovih pitanja, dodao neka koju su i meni samom esto bila postavljana i tako je nastala knjiica Dobra pitanja - dobri odgovori. Ono to je
file:///C|/budizam2007decembar/files/lib/dhammika.html (1 of 2) [10.2.2008 20:50:28]
bilo namenjeno samo mladim Singapurcima dobilo je, na moje iznenaenje i radost, meunarodnu italaku publiku. Tako je englesko izdanje tampano u preko 150.000 primeraka, a ono je kasnije bilo i vie puta obnavljano u SAD, Maleziji, Indiji, Tajlandu i na ri Lanki. Knjige je prevedena na 14 jezika, najnoviji prevod je na bhasa-indoneanski i na panski. U ovom etvrtom i proirenom izdanju dodao sam jo neka pitanja i pruio, nadam se, dobre odgovore na njih. Dodao sam takoe poglavlje sa izborom Budinih izreka. Neka ova knjiica nastavi da podstie interesovanje za Budinu Dhammu. S. Dhammika, Singapur, 2005.
Rev. 1/8/2007 www.geocities.com/budizam/lib/dhammika.html
file:///C|/budizam2007decembar/files/lib/dhammika.html (2 of 2) [10.2.2008 20:50:28]
Budin zivot
Home
---\\
Uvod
Budin ivot
Prevod Branislav Kovaevi Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
Sidarta (Siddhartha) ili posle probuenja Buda (= Budni) roen je 563. godine pre nae ere u gradu Kapilavastu (u dananjem Nepalu). Sidartini roditelji bili su kralj Sudodana i kraljica Maja, koji su vladali narodom Sakja. itav njegov ivot nerazdvojiv je splet legende i stvarnosti ... Jedne noi, kraljica Maja sanjala je da joj je slon sa est kljova, drei lotosov cvet surlom, dodirnuo desni bok. U tom trenutku zaet je njezin sin. Tako su bramani (ueni ljudi) protumaili njezin san. I to dete bie ili veliki kralj, vladar sveta, ili veliki asketa (sveti ovek koji se odrekao svetovnog ivota). Ime budueg deteta bie Sidarta, odnosno "onaj koji je ispunio svoj cilj". Kasnije, kraljica Maja krenula je u posetu svome ocu da bi se pripremila za poroaj i koije su zastale u Vrtu pokraj grada Lumbini kako bi se malo odmorila. Tu se iznenada i porodila, tako to joj je Sidarta izaao opet na desni bok bez iije pomoi. Novoroene je napravilo po sedam koraka na sve etiri strane sveta, a na mestu gde je prvi put dotaklo tlo iznikli su lotosi. Tada ree: "Preda mnom nema novih ivota, jer ovo je moje poslednje telo. Sada u razoriti i iupati korene patnje to izazvana je raanjem i umiranjem." Sedam dana kasnije kraljica Maja je
file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/life.html (1 of 5) [10.2.2008 20:50:30]
Budin zivot
umrla. Mahapraapati, Majina sestra, preuzela je ulogu majke. Kralj Sudodana postarao se da Sidarta bude zatien od svih vrsta tekoa i neugodnosti. Kada je Sidarta napunio 20 godina oenio je Jasodaru, ker jednog od kraljevih ministara, i godinu dana kasnije dobili su sina Rahulu (= "okov" ili "prepreka") U 29. godini Sidarta je dva puta uspeo da ubedi svoga vozara anu da ga provoza izvan grada bez kraljevog odobrenja. Tokom te dve vonje Sidarta je video "etiri glasnika" koji su izmenili njegov ivot. Prvi put, video je starca, gubavca i mrtvaca. Drugi put naili su na asketu, obrijane glave, koji nije posedovao bilo ta sem utog ogrtaa i tapa za hodanje. Sidarta stade da ga ispituje i on mu odgovori: "Ja sam.. uasnut roenjem i smru, prihvatio beskuniki ivot kako bih pronaao izbavljenje ... Tragam za stanjem blaenstva, u kojem patnja, starost i smrt su nepoznati." Te noi, Sidarta je tiho poljubio svoju usnulu enu i sina i naredio ani da ga vozi u umu. Na ivici ume Sidarta je otpasao svoj draguljima optoen ma i odsekao sebi kosu i bradu. Potom je skineo svoju prinevsku odoru i stavio na sebe asketski uti ogrta. Na kraju je ani naredio da njegove stvari odnese kralju Sudodani.
Od tada Sidarta je tumarao severoistonom Indijom, tragao za uiteljima i uio o samsari (reinkarnaciji), karmi i moki. Privuen idejama moke (izbavljenja),
Budin zivot
Sidarta se zadrao na obali reke Neranare i poeo da ivi ivotom krajnje askeze i samomuenja tela, neprekidno meditirajui. Tokom est godina jeo je i pio samo koliko je trebalo da ostane iv, telo mu je bilo poput kostura i bio je potpuno iscrpljen. U meuvremenu su mu se pridruili jo petorica asketa, nadajui se da e nauiti neto na njegovom primeru. No, jednoga dana, Sidarta je shvatio da su mu sve te godine askeze samo oslabile telo i duh, tako da nije mogao valjano da meditira. Kada je jednom uao u reku da se okupa bio je toliko iznemogao da nije uspevao da izae, tako da su se grane najblieg drveta nagnule napred da mu pomognu. I u tom trenutku pojavila se devojka iz oblinjeg sela po imenu Nandabala i saalivi se ponudila mu posudu pirina kuvanog u mleku, koju je Sidarta prihvatio. Njegovih pet saputnika se zgranue kad su to videli (nesto otprilike kao kada bismo danas videli budistikog monaha da ide ulicom i lie sladoled) i napustie ga uvereni da je napustio put samoproienja. Okrepljen obrokom, Sidarta sede ispod jedne vrste smokve (koja se od tada naziva i drvetom bo ili drvetom prosvetljenja) odluan da se nee odatle pomeriti dok konano ne pronae tajnu izlaska iz kruga raanja i umiranja. Dok je tako meditirao, Mara (bog zla) slao je svoje sinove i keri da ga iskuavaju i mue eu, poudom, nezadovoljstvom i zadovoljstvom. Sidarta, nepokoleban, utonu u duboko zadubljenje i prvo se priseti svih svojih ranijih ivota, zatim zadobi znanje o krugu preporaanja i sa tom izvesnou odbaci neznanje i strast svog ega koji su ga vezivali za ovaj svet. Tako je Sidarta postao probuen i postao Buda (Budni). U njemu vie nije bilo udnje i patnje, naao se u stanju savrene ravnotee, u stanju nirvane ... "Postoji sfera koja nije ni zemlja, ni voda, ni vatra, ni vazduh ... koja nije ni ovaj svet, ni drugi svet, ni Sunce ni Mesec. U njoj nema ni nastajanja ni nestajanja, ni raanja ni umiranja. Postoji jedino okonanje patnje." Meutim, umesto da u takvom stanju zadubljenja doeka smrt svog fizikog tela, Buda je na nagovor boanstva odluio da svoje novo znanje podeli sa drugim ljudima, kako bi i njima bila pruena ansa da izau iz kruga patnje, iz kruga neprekidnog raanja i umiranja.
Budin zivot
Prvo je otiao do grada Sarnata i pronaao svojih pet dojueranjih saputnika. Kada su ga ovaj put ugledali promena je bila oigledna i shvatili su da se uspeo na vii stupanj svetosti. Buda je upravo njima izgovorio svoj prvi govor o Dhammi, svom uenju i ujedno univerzalnom zakonu ovoga sveta. Prvo je od pirina na tlu napravio krug, koji je predstavljao toak ivota koji se neprestano okree. Ova propoved nazvana je Propovedi u parku jelena ili "Govor o pokretanju toka Uenja". Sidarta im je otkrio da je postao Buda, a zatim opisao zadovoljstva koja je imao dok je jo bio princ i muenja kojima se izlagao kao asketa. Nijedna od te dve krajnosti nije bila put ka nirvani. Zato se odluio za Srednji put, koji ide izmeu ta dva ekstrema. "Zadovoljavati osnovne ivotne potrebe nije zlo", ree Buda. "Odravati dobro zdravlje jeste dunost, jer inae neemo biti u stanju da upalimo svetiljku mudrosti i svoj um odrimo snanim i bistrim." Zatim ih je Buda poduio Dhammi, koja se sastoji od etiri plemenite istine i Osmostrukog puta. Pet asketa i mnogi drugi uskoro su se pridruili Budi, pratei ga na njegovim lutanjima. Kako se broj pratilaca poveavao, Buda je organizovao Sanghu, zajednicu bhikkhua (monaha i, kasnije, monahinja). Sangha je usmenom predajom uvala Dhammu i omoguavala bhikkhuu da se potpuno usredsredi na cilj dostizanja nirvane. Tokom peioda monsuna (tri meseca) oni bi ostajali u viharama (monakim boravitima, esto peinama). Upasake, nezareeni sledbenici Budinog uenja ili kuedomaini, poduavani su da se pridravaju Pet pravila morala. Buda se kasnije vratio u svoje rodno mesto Kapilavatu i njegov otac je doiveo to ponienje da svoga sina, kome je bio namenjen kraljevski presto, vidi kako prosi hranu. Buda je poljubio oeva stopala i rekao: "Ti pripada plemenitoj lozi kraljeva. Ali ja pripadam lozi buda i hiljada onih koji su iveli od proenja hrane." Kralj Sudodana se tada priseti proroanstva bramana i izmiri se sa sinom. Budina ena, sin i bratanac (Ananda) kasnije su se pridruili Sanghi. U osamdesetoj godini ivota, Buda je jednom od kovaa unde isprosio obrok od
Budin zivot
kojeg se razboleo od dizenterije. Iako ozbiljno bolestan, smogao je snage da ode do Kusinagara, gde je u umi sala drvea pronaao zgodno mesto i legao na desni bok. Odmah se okupio veliki broj sledbenika, a drvee se ukrasilo raznobojnim cvetovima. Buda ree Anandi: "Star sam i moje putovanje se pribliava svom kraju. Telo mi je poput starih, rasklimatanih kola koja se samo konim kaievima vezana dre na okupu." Tri puta je okupljene pitao imaju li neko pitanje, ali niko se nije javio. Na kraju Buda ree: "Sve to je stvoreno podlono je propadanju i smrti. Sve je prolazno. Izborite se za sopstveno izbavljenje zahvaljujui svojoj marljivosti." I poslednji put utonuvi u meditativno zadubljenje Buda izdahnu, dostigavi Parinirvanu (prestanak opaaja i oseaja, konano utrnue).
Rev. 22/7/2001 www.geocities.com/texts/life.html
Budin zivot
Home
---\\
Uvod
Budin ivot
Prvo poglavlje iz knjige "Buddhism in a Nutshell"
Narada Mahatera
Namo Tassa Bhagavato Arahato Samma-Sambuddhassa Na dan punog Meseca u maju 623. godine pre n.e. roen je na obroncima Himalaja, u Nepalu, u indijskom plemenu Sakya, princ po imenu Siddhattha Gotama, koji bee predodreen da bude najvei religijski uitelj u istoriji sveta. Odgojen u sigurnosti obilja, obrazovan onako kako je priliilo jednom princu, oenio se i dobio sina. Njegova kontemplativna priroda i beskrajna samilost nisu mu dozvoljavali da uiva u prolaznim materijalnim zadovoljstvima kraljevskog doma. On lino nije znao za bilo kakvu alost, ali je oseao duboko milosre za patnju obinih ljudi. U sred ugodnosti i luksuza, shvatio je univerzalnost patnje. Palata, sa svim svojim ovozemaljskim zabavama, nije vie pogodno boravite za samilosnog princa. Sazrelo je vreme za njegov odlazak. Shvatajui raznovrsnost ulnih uivanja, u svojoj dvadeset devetoj godini, odbacio je sva ovozemaljska zadovoljstva i ogrnuvi jednostavni uti ogrta askete, sam, bez ikakvog imetka, krenuo je u traganje za
file:///C|/budizam2007decembar/files/lib/bps/nutshell.html (1 of 6) [10.2.2008 20:50:31]
Budin zivot
Istinom i Smirenjem. Bilo je to preobraenje nezabeleeno u dotadanjoj istoriji, jer se nije dogodilo u poznim godinama njegovog ivota, ve u najveoj snazi, ne u oskudici, ve u izobilju. Telo mu se pretvorilo u kostura. to je vie muio svoje telo, cilj mu je bivao sve dalji. Bolne, bezuspene asketske vebe koje je uporno praktikovao pokazale su se apsolutno neefikasnim. Sada je, kroz lino iskustvo, bio potpuno uveren u beskorisnost samomuenja, koje je slabilo telo i iscrpljivalo duh. Koristei sopstveno dragoceno iskustvo, konano je odluio da krene nezavisnim smerom, izbegavajui dve krajnosti preterane popustljivosti i samoumrtvljavanja. Prva unazauje duhovni napredak, a ova druga slabi intelekt. Novi put koji je sam otkrio bee srednji put, majjhima patipada, koji postade jedna od istaknutih karakteristika njegovog uenja. Jednog srenog jutra, dok bee u dubokoj meditaciji, bez pomoi i vostva bilo kakve natprirodne sile i potpuno se oslanjajui na sopstveni napor i mudrost, iskorenio je sve neistoe, proistio sebe i, sagledavi stvari onakve kakve one zaista jesu, dostie probuenje (stanje budnosti) u svojoj 35. godini. On nije roen kao Buda, ve je postao Buda sopstvenim trudom. Kao savreno otelovljenje svih vrlina koje je propovedao, opremljen dubokom mudrou srazmernoj njegovoj beskrajnoj samilosti. Ostatak svog dragocenog ivota posvetio je sluenju oveanstvu, linim primerom i poduavanjem, iza ega nije stajao ikakav lini motiv. Posle monakog ivota dugog 45 godina Buda je, poput svakog drugog ivog bia, podlegao neizbenom zakonu promene i konano umro u 80. godini ivota, upuujui svoje uenike da ubudue njegovo uenje uzmu kao svog uitelja. Buda je bio ljudsko bie. Kao ovek je roen, kao ovek je iveo i kao i svakom oveku i njegov ivot je okonan. No, iako ljudsko bie, uspeo je da postane izuzetan ovek (acchariya manussa), ali sebe nikada nije smatrao boanstvom. Buda je to vie puta isticao i nije ostavio nimalo prostora za bilo koga da zapadne u greku da je on bio besmrtno boansko bie. Na
Budin zivot
sreu, u sluaju Bude nije bilo deifikacije. Treba, meutim, uoiti da nije bilo uitelja "ikada tako daleko od boanstva, a ipak tako nalik bogu".
Buda nije ni inkarnacija hindu boanstva Vinua, kako neki veruju, niti je on spasilac koji po svojoj volji spaava druge svojim spasenjem. Buda podstie svoje uenike da u svom izbavljenju zavise jedino od sebe, jer istota i prljanje zavise takoe od njih. Razjanjavajui svoj odnos prema svojim sledbenicima i naglaavajui vanost oslanjanja na samog sebe i individualnog napora, Buda jednostavno kae: "Morate se sami potruditi, Tathagate su jedino uitelji." Bude pokazuju put, a nama ostaje da po svojoj volji sledimo ili ne taj put i doemo do sopstvenog proienja. "U spasenju zavisiti od drugog je loe, a zavisiti od sebe je dobro." Zavisiti od drugog znai oekivati da drugi uloi napor za nas.
U tom podsticanju svojih uenika da zavise od samih sebe Buda u Parinibbana sutti kae: "Budite sam sebi ostrvo, budite sam sebi utoite! Ne uzimajte bilo koje drugo utoite!" Ove znaajne rei nas nadahnjuju. One otkrivaju koliko je vano sam sebe podsticati da bi se ostvario neki cilj i kako je povrno i jalovo traiti spas u drugim spasiteljima i uditi za iluzornom sreom u zagrobnom ivotu, i to odobrovoljavajui zamiljene bogove ili kroz molitve na koje niko ne odgovara i besmislena rtvovanja. tavie, Buda ne tvrdi da je samo on sposoban za stanje probuenosti, koje zapravo nije privilegija bilo kakve posebne osobe. On je dosegao najvii mogui stupanj proienja kojem svaki ovek moe da tei i ne skrivajui bilo ta u stisnutoj aci otkrio je jedini direktan put koji do njega vodi. Prema Budinom uenju, svako moe da tei tom uzvienom stanju savrenosti ukoliko donese neophodnu odluku. Buda ne proklinje ljude nazivajui ih nepopravljivim grenicima, ve ih, naprotiv, bodri govorei im da se raaju ista srca. Po njegovom miljenju,
Budin zivot
ovaj svet nije proklet, ve je zaveden neznanjem. Umesto da svoje sledbenike ini malodunim, a da to uzvieno stanje rezervie samo za sebe, on ih hrabri i navodi da ga podraavaju, jer budinska priroda je u svima nama. Svi smo mi potencijalne Bude. Onaj ko tei da postane Buda nazivan je Bodhisatta, to doslovno znai bie mudrosti. Ovaj ideal Bodhisatte jeste najlepi i najrafinariniji nain ivljenja koji je predstavljen ovom egocentrinom svetu, jer ta je uzvienije od ivota sluenja i istote? Kao ovek dostigao je budinstvo i objavio svetu takvu mogunost i kreativnu snagu ovekovu. Umesto stavljanja jednog svemogueg boga iznad oveka koji e po svojoj volji upravljati sudbinom oveanstva i potinjavanja oveka natprirodnoj sili, on je uzdigao vrednost ljudskog roda. On je taj koji je poduavao da ovek svoje izbavljenje i proienje moe postii sopstvenim naporom, ne zavisei od nekog spoljanjeg boga ili uz posredovanje svetenika. On je taj koji je ovaj egocentrini svet poduio plemenitom idealu nesebinog sluenja. On je bio taj koji se pobunio protiv degradirajueg sistema kasti i poduavao jednakost svih ljudi, dajui priliku svima da se uzdignu bez obzira na ivotni put. On je objavio da su vrata uspeha i napretka otvorena svima, u svakoj ivotnoj situaciji, bilo da su plemenitog ili niskog roda, sveci ili kriminalci, svima onima koji su spremni da okrenu novi list i tee proienju. Bez obzira na kastu, boju koe ili drutveni status, on je za svakoga, za mukarce i ene, ustanovio demokratski konstituisanu monaku zajednicu. On nije silio svoje sledbenike da budu robovi ni njegovom uenju ni njemu lino, ve im je podario potpunu slobodu miljenja. Teio je ucveljene reima utehe. Sluio je bolesne, od svih naputene. Pomagao je siromane, od svih prezrene. Oplemenio je ivote zavedenih, proiavao ivot prestupnika. Ohrabrivao je slabe, ujedinjavao podeljene, prosvetljivao neznalice, vodio zalutale, uzdizao posrnule. I bogati i siromani, sveci i kriminalci voleli su ga podjednako. Despotski i pravedni kraljevi, uveni i nepoznati prinevi i plemii, velikoduni i krti bogatai, oholi i ponizni znalci, puka sirotinja, ulini istai, prepredene ubice, ohole kurtizane -- svi su imali koristi od njegovih rei mudrosti i
Budin zivot
saoseanja. Njegov plemeniti primer bio je izvor inspiracije za sve. Njegova vedra i mirna pojava bila je blagotvoran prizor za predane oi. Njegova poruka mira i tolerancije bila je dobrodola za sve i predstavljala je trajni dobitak za sve koji su imali sreu da je uju i praktikuju. Gde god je njegovo uenje stizalo ostavljalo je neizbrisiv trag na ljudima. Kulturni napredak svih budistikih naroda umnogome je zavisio od njegovog uzvienog uenja. Zapravo, sve budistike zemlje poput Sri Lanke, Burme, Tajlanda, Kampuije, Vjetnama, Laosa, Tibeta, Kine, Mongolije, Koreje, Japana itd., odrastale su u okrilju budizma. Premda je vie od 2.500 godina prolo od smrti ovoj najveeg uitelja, ipak njegova izuzetna linost i dalje utie na sve koji su se sa njim susreli. Njegova gvozdena volja, duboka mudrost, univerzalna ljubav, bezgranino milosre, nesebinost, jedinstvenost poloaja koji je odbacio, savrena istota, magnetski privlana linost, jedinstveni metodi irenja uenja i konani uspeh -- svi ti kvaliteti naveli su otprilike jednu petinu dananje svetske populacije da slavi Budu kao svoga vrhovnog uitelja. Odajui izuzetno priznanje Budi, Sri Radhakrishnan kae: "U Budi Gotami imamo vrhunski um sa Istoka, bez premca kada je u pitanju uticaj na razmiljanje i ivot ljudske rase. On je utemeljitelj jedne religijske tradicije iji uticaj teko da je nadmaila bilo koja druga. Buda pripada istoriji svetske misli, optem nasleu svih civilizovanih ljudi, jer je, sudei po intelektualnom integritetu, moralnom potenju i duhovnom uvidu, on bez sumnje jedna od najveih figura u istoriji. U Tri najvea oveka svetske istorije H. D. Vels pie: "U Budi jasno vidite oveka, jednostavnog, predanog, usamljenog, kako se bori za svetlost -- ivu ljudsku linost, a ne mit. On je takoe oveanstvu podario poruku univerzalnu po svom karakteru. Mnoge od naih najboljih savremenih ideja u najtenjoj su harmoniji sa njom. Sva patnja i nezadovoljstvo proistiu, uio je, iz sebinosti. Pre nego to ovek zadobije vedrinu, mora prestati da ivi samo za svoja ula ili samoga sebe. Tada on izrasta u veliko bie. Buda je na drugom jeziku pozivao
Budin zivot
oveka na samozaborav 500 godina pre Hrista. Ali je, na izvestan nain, blii nama i naim potrebama. On je ispoljio vie lucidnosti u vezi sa naom vanou kao jedinki od Hrista i manje je dvosmislen oko pitanja nae besmrtnosti." St. Hilaire primeuje "Savren model svih vrlina kojima poduava. Njegov ivot je bez i najmanje senke." Fausbol kae -- "to ga vie upoznajem vie ga volim." A smerni njegov sledbenik mogao bi rei -- "to ga vie upoznajem vie ga volim; to ga vie volim vie ga upoznajem."
Rev. 2/8/2002 www.geocitiess.com/budizam/lib/bps/nutshell.html
Tri karakteristike
Home
---\\
Uvod
Tri univerzalne karakteristike svega postojeeg

Karakteristika jeste injenica koja nam govori neto o prirodi neke stvari. Ukoliko je neka injenica nekad povezana sa odreenim stvarima, a nekad nije, onda to nije njena karakteristika i ona nam nee pomoi da razumemo prirodu te stvari. Toplina, na primer, jeste injenica. Toplina nije karakteristika vode, jer voda nije uvek topla. Toplota vode zavisi od drugih faktora kao to su sunce ili elektrini poret. Ali toplina je karakteristika vatre, jer vatra je uvek topla i toplina vatre ne zavisi od bilo kog drugog faktora. Toplina je uvek povezana sa vatrom i govori nam neto o prirodi vatre. Buda je poduavao da sve to postoji ima tri karakteristike. One se nalaze u svemu to postoji i otuda nam mogu rei neto o prirodi toga to postoji. Te tri karakteristike su prolaznost, patnja i nepostojanje trajne sutine.
Prolaznost
file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/tri.html (1 of 6) [10.2.2008 20:50:33]
Tri karakteristike
Buda je uio da je svako postojanje prolazno, jer ne postoji nita ni u nama ni oko nas to bi bilo trajno, stabilno, veno, to nije podlono propadanju i razaranju, to je uvek isto. Sve se neprekidno menja. ivot je poput vode u reci ili plamena svee, koji ni u dva susedna trenutka nije isti Nae telo, na primer, sastavljeno je od materijalnih elemenata kao to su meso, kosti i krv, koji su prolazni. Od trenutka naeg roenja telo nam je podvrgnuto neprestanoj promeni. I ljudski um, takoe, zavisi od mnotva faktora. Neprekidno se menja. Nalik je majmunima koji neprekidno skau sa grane na granu, ne ostajui na jednom mestu ni za trenutak. Ni telo ni um nisu trajni i nepromenljivi. Nauka ui da se i prividno trajne stvari kao to su okeani, kontinenti, planinski masivi, ak i sama Zemlja, SUnce i SUnev sistem neprestano menjaju i da je jednoga dana nestati. Ako je sve to podlono promeni i nestajanju, ne moemo a da ne dovedemo u sumnju ideju o venosti ivota. ivot moe prestati u svakom trenutku. Niko ne moe izbei smrt i razaranje tela. Razumevanje karakteristike prolaznosti ljudima donosi korist na dva naina. Prvo, moe poboljati ovekove odnose sa drugima i njegovo delovanje. Drugo, moe ih ohrabriti da slede Plemenit osmostruki put. esto shvatimo da smo napravili greku u odnosu sa nekim drugim ljudima, jer zaboravljamo da uzmemo u obzir promene koje se neprekidno odigravaju nama samima, a i u drugima. esto se prijateljstva raskidaju zato to jedna ili obe strane previaju da su se linost, interesovanja i stavovi njihovih prijatelja promenili. Kada razumemo da su ljudi i situacije prolazni i da se stalno menjaju, tada svakom trenutku naeg odnosa sa nekim prilazimo otvorenog uma. Postajemo sposobni da na svaku novu situaciju odgovorimo bez vezivanja za ve zastarele ideje o ljudima. Tada prijateljstvo moe biti plodonosno. Uspeh u ivotu zavisi od neije sposobnosti da se prilagodi promenama situacije i na najbolji nain iskoristi prilike
Tri karakteristike
koje iskrsavaju. Shvativi da su mladost, zdravlje, materijalno blagostanje, ak i sam ivot prolazni, ljudi bi trebalo da na najbolji nain iskoriste takve povoljne okolnosti jo dok one traju. To znai da treba da praktikuju Plemeniti osmostruki put kako bi dostigli sreu i prosvetljenje. Budine poslednje rei bile su: Podlone promeni su sve stvari, Nastavi dalje putem marljivo."
Patnja
Istina o patnji je prva meu etiri plemenite istine kojima je poduavao Buda. Patnja je injenica ivota koju ljudi mogu iskusiti na sebi samima. Ona je jedna od tri karakteristike egzistencije.
Sve to je prolazno izvor je patnje. Sve to je nastalo trajae izvesno vreme, tada e propadati i na kraju nestati. Stalno nova raanja i umiranja teko je podneti. Ona uznemiravaju na um i mir i izazivaju u nama patnju. Tako su starost, bolest i smrt, kao dokazi prolaznosti ivota, ujedno i oblici patnje. Poto su ljudi skloni da
Tri karakteristike
se vezuju za mladost, zdravlje, toplinu, druge ljude i materijalna dobra, uvianje da su sve te stvari prolazne izaziva u njima nespokojstvo i strah. Reeno je da su ak i bogovi zadrhtali kada ih je Buda podsetio da su nebeski svetovi takoe prolazni.
Razumevanje da je patnja univezalna i neizbena omoguuje nam da se sa realnou ivota suoimo ispunjeni spokojstvom uma. Postajemo sposobni da se nosimo sa starou, boleu i smru, a da nas ne ispune malodunost i oaj. To razumevanje takoe nas ohrabruje da tragamo za reenjem ovog problema patnje, isto onako kako je princ Sidarta tragao.
Nepostojanje trajne sutine

Ljudi esto misle da mora postojati neka linost ili sopstvo ( nekakvo "ja") koje je trajno, inae oni ne bi postojali, niti doivljavali stvari u ovom ivotu. Meutim, Buda je uio da uopte ne postoji stvarna, trajna i nezavisna linost ili sopstvo. To je trea karakteristika svega to postoji. Da trajno ili nezavisno sopstvo zaista postoji, bili bismo u stanju da se identifikujemo sa njim. Tako neki ljudi mogu rei da je telo njihovo sopstvo ili da je um njihovo sopstvo. Meutim, obe ideje su pogrene. I telo i um su prolazni, stalno promenljivi i podloni razaranju, oni u svom postojanju zavise od mnotva faktora. Tako ni telo ni um ne mogu biti trajno i nezavisno sopstvo.
Tri karakteristike
Ako bi telo bilo sopstvo, bilo bi u stanju da po svojoj volji ostane jako i lepo. Meutim, telo se zamara, ogladni i razboli i protiv svoje volje, pa otuda ne moe biti linost ili sopstvo. Slino, ako bi um bio sopstvo, radio bi ono to poeli. Ali um esto odluta od onoga za ta zna da je dobro i juri za onim to je loe. Postaje uznemiren, rastresen i uzbuen i protiv svoje volje. Otuda ni um nije sopstvo. Kada ljudi kau, na primer: "Idem da radim", oni samo koriste konvencionalan naziv "ja" za skup fizikih i mentalnih faktora. U stvarnosti, ne postoji ja ili sopstvo. Sve dok ljudi misle da je sopstvo trajno i nezavisno, oni su nuno egoistini i ka sebi usmereni. Tako e ne samo neprestano bivati frustrirani zbog drugih ljudi i nepredvienih situacija, ve e se takoe osetiti primoranima da tite sebe, svoj posed i ak svoje stavove, po bilo koju cenu. No, kada jednom shvatimo da je sopstvo samo konvencija za skup stalno promenljivih fizikih i mentalnih faktora, tada se vie neemo tako grevito boriti za njega, ispunjeni strahom i neizvesnou. Ustanoviemo da od tada lake sazrevamo, uimo, razvijamo se i osetiemo u sebi vie velikodunosti, ljubaznosti i saoseajnosti, jer vie nemamo ta da oajniki branimo. Razumevanje injenice o impersonalnosti moe nam pomoi da se efikasnije nosimo sa svakodnevnim situacijama. Ono ohrabruje negovanje ispravnog ponaanja i pomae nam da napredujemo ka srei, miru i prosvetljenju. Prolaznost, patnja i nepostojanje sopstva jesu tri karakteristike svega to postoji. ta god da je prolazno izaziva patnju, a ta god da je prolazno i izvor patnje ujedno je i bez ikakve trajne sutine. Oni koji shvate istinu o ove tri injenice postojanja bie u stanju da prevaziu patnju, jer su im umovi osloboeni iluzije o trajnosti, zadovoljstvu i sopstvu.
Tri karakteristike
Rev. 12/11/02 www.geocities.com/texts/tri.html
Cetiri plemenite istine
Home
---\\
Uvod
etiri plemenite istine

Uvod -- Prva plemenita istina -- Druga plemenita istina Trea plemenita istina -- etvrta plemenita istina
Ovako je govorio Buda, Prosvetljeni: Zahvaljujui nerazumevanju, neshvatanju etiri stvari, morao sam i ja, ba kao i vi, uenici moji, toliko dugo da lutam ovim beskrajnim putem raanja i preporaanja. A koje su to etiri stvari? To su Plemenita istina o patnji, Plemenita istina o nastanku patnje, Plemenita istina o prestanku patnje i Plemenita istina o Putu koji vodi do prestanka patnje. Sve dok apsolutno istinito znanje u pogledu ove etiri plemenite istine nije sazrelo u meni, sve dotle nisam bio siguran da li sam postigao konano prosvetljenje, nenadmano u itavom ovom svetu sa svim njegovima nebeskim biima, zlim duhovima i boanstvima, meu svim asketama i monasima, duhovima i ljudima. Ali im je apsolutno istinito znanje u pogledu ove etiri plemenite istine postalo sasvim jasno u meni, javilo mi se pouzdanje da sam postigao konano i nenadmano prosvetljenje. I otkrio sam tu duboku istinu, tako teku da je zapazimo, teku da je razumemo, smirujuu i uzvienu, koju ne moemo osvojiti pukim razmiljanjem i koja je vidljiva jedino mudrima.
file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/istine.html (1 of 2) [10.2.2008 20:50:33]
Cetiri plemenite istine
Ovaj svet, meutim, prepustio se zadovoljstvima, ushien je zadovoljstvima, zaokupljen je zadovoljstvima. Zaista, takva bia teko e razumeti zakon uzronosti, uslovljenost nastanka svake stvari; neshvatljivo e za njih takoe biti okonanje svega to je nastalo, naputanje svakog oblika preporaanja, prestanak elje; nevezivanje, utrnue, Nirvana. Pa ipak, ima bia u ijim oima je tek malo praine: ona e biti u stanju da ugledaju ovu istinu.
Rev. 26/05/02 www.geocities.com/texts/istine.html
file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/istine.html (2 of 2) [10.2.2008 20:50:33]
Plemenita istina o patnji
Home
---\\
Uvod

Prva istina:
ta je, dakle, Plemenita istina o patnji? Roenje je patnja; starost je patnja; smrt je patnja; jad i naricanje, bol, alost i oaj su patnja; ne dobiti ono to elimo jeste patnja; ukratko: pet vrsta prijanjanja za ivot jesu patnja. A ta je roenje? Raanje bia koja pripadaju ovom ili onom redu bia, njihovo zaee i izranjanje u egzistenciju, manifestacija sastojaka bia, poetak funkcionisanja ula -- to se naziva roenjem. A ta je starost? Starenje bia koja pripadaju ovom ili onom redu bia, njihovo rastakanje, slabljenje, seda kosa i nabiranje koe, opadanje njihove ivotne snage, slabljenje ula -- to se naziva starenjem.
file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/patnja.html (1 of 3) [10.2.2008 20:50:34]
A ta je smrt? Odlazak i nestanak bia koja pripadaju ovom ili onom redu bia, njihovo razaranje, iezavanje, umiranje, okonavanje njihovog ivotnog veka, razlaganje sastojaka bia, raspadanje tela -- to se naziva smru. A ta je jad? Jad to nastaje usled ovog ili onog gubitka ili nesree koja nas zadesi, briga, stanje uzbuenosti, unutranja tuga, unutranji emer -- to se nazivam jadom. A ta je naricanje? Naricanje to nastaje usled ovog ili onog gubitka ili nesree koja nas zadesi, pla i jecaj, plakanje i jecanje, stanje emera i ophrvanosti -- to se naziva naricanjem. A ta je bol? Telesni bol i neprijatnost, bolna i neprijatna oseanja
stvorena telesnim kontaktom -- to se naziva bolom. A ta je alost? Mentalni bol i neprijatnost, bolna i neprijatna oseanja stvorena mentalnim kontaktom -- to se naziva alou.
A ta se naziva oajem? Nespokoj i ozlojeenost to nastaju usled ovog ili onog gubitka ili nesree koja nas zadesi, nespokojstvo i oajanje -- to se naziva oajem. A ta znai "ne dobiti ono to elimo jeste patnja"? U biima podlonim raanju javlja se elja: "Ah, kad ne bih bio podloan raanju! A kad vie ne bi bilo roenja preda mnom!" U biima podlonim starenju, bolesti, smrti, jadu, naricanju, bolu, alosti i oaju javlja se elja: "Ah, kad ne bih bio podloan tim stvarima! Ah, kad tih stvari ne bi bilo preda mnom!" Ali to se ne moe postii pukom eljom; a ne dobiti ono to elimo jeste patnja.
Rev. 25/05/02 www.geocities.com/texts/patnja.html
Plemenita istina o nastanku patnje
Home
---\\
Uvod

Druga istina:
ta je, dakle, Plemenita istina o nastanku patnje? elja je ta koja podstie novo roenje i, udruena sa zadovoljstvom i poudom, sad tu, sad tamo, uvek pronalazi novu privlanost. [U apsolutnom smislu, ne postoji stvarno bie, sopstvo, nepromenljivo, ego koji se preporaa. tavie, ne postoji bilo ta to ostaje nepromenjeno ni u dva uzastopna trenutka; jer pet sastojaka egzistencije (telo, oseaj, opaaj, izrazi volje i um) u stalnom su menjanju, neprestanom razlaganju i obnavljanju. Oni umiru svakog trenutka i svakog trenutka novi elementi se raaju. Otuda sledi da ne postoji neto kao stvarna egzistencija ili "bie" (latinski: esse), ve samo beskrajan proces, neprekidna promena, "nastajanje" koje se sastoji od "stvaranja" i "rastvaranja", procesa akcije i reakcije ili preporaanja.
file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/uzrok.html (1 of 6) [10.2.2008 20:50:36]
Ovaj proces se najbolje moe uporediti sa talasom okeana. Prividno talas putuje povrinom okeana, ali u stvari dogaa se jedino dizanje i sputanje te povrine. Kretanjem talasa ne putuje fiziki ista voda, vec potpuno razliiti njezini delovi pokretani snagom vetra. Isto tako, Buda nije
poduavao da se okeanom preporaanja kreu nekakvi egoentiteti, ve jedino ivotni talasi koji se, u skladu sa svojom prirodom i preanjim aktivnostima (dobrim ili loim) manifestuju ovde kao ljudska bia, tamo kao ivotinjska, a drugde kao nevidljiva bia.]
Trostruka elja
Postoji "elja za ulnim zadovoljstvima", "elja za venim postojanjem" i "elja za samoponitavanjem".
["elja za venim postojanjem" prema komentarskom delu Visuddhi magga, najtenje je povezana sa "verovanjem u venost", tj. verom u apsolutan, vean, ego-entitet koji nezavisno egzistira u telu. "elja za samoponitavanjem" jeste posledica "verovanja u ponitavanje", pogrena materijalistika pretpostavka o postojanju ega, koji nestaje zajedno sa smru i koji nije ni u kakvoj vezi sa vremenom pre roenja i posle smrti.] Ali, gde ta elja nastaje i ima svoj koren? Gde god na svetu ima primamljivih i prijatnih stvari, tu ta elja nastaje i ima svoj koren. Oko, uvo, nos, jezik, telo i um skloni su primamljivim i prijatnim stvarima: tu ta elja nastaje i ima svoj koren. Vidljivi predmeti, zvukovi, mirisi, ukusi, dodiri i ideje su primamljivi i prijatni: tu ta elja nastaje i ima svoj koren. Svest, ulni utisak, oseaj roen iz ulnog utiska, opaaj, volja, udnja, razmiljanje i posmatranje su primamljivi i prijatni: tu ta elja nastaje i ima svoj koren. Naime, ako opaamo vidljivi predmet, zvuk, miris, ukus, dodir ili ideju i taj objekat je prijatan, tada nas on privlaci; ako je neprijatan, tada nas on odbija. Tako, kakvu god vrstu oseaja da doivljavamo -- prijatan, neprijatan ili neutralan -- mi ga potvrujemo, vezujemo se svojom rekacijom za njega i tako ineci jaamo prijanjanje; a na prijanjanju se zasniva "proces nastajanja"; na procesu nastajanja (karma-procesu) zasniva se (budue) roenje; a za roenjem dolazi starost i smrt, jad i naricanje, bol, alost i oaj. Tako nastaje itav taj okean patnje. Ovo se naziva Plemenitom istinom o nastanku patnje.
Gomilanje patnje u sadanjosti

Zaista, zbog udnje za ulnim zadovoljstvima, uslovljeni udnjom za ulnim zadovoljstvima, gonjeni udnjom za ulnim zadovoljstvima, potpuno obuzeti udnjom za ulnim zadovoljstvima, bore se kraljevi sa kraljevima, prinevi sa prinevima, svetenici sa svetenicima, graani sa graanima; majka se svaa sa sinom, sin sa majkom, otac sa sinom, sin sa ocem; brat se svaa sa bratom, brat sa sestrom, sestra sa bratom, prijatelj sa prijateljem. Tako, prepustivi se ogorenju, svaajui se i tukui, udaraju jedni druge pesnicama, tapovima ili orujem. I zato ih pogaa patnja u vidu smri ili smrtnih bolova. Sem toga, zbog udnje za ulnim zadovoljstvima, uslovljeni udnjom za ulnim zadovoljstvima, gonjeni udnjom za ulnim zadovoljstvima, potpuno obuzeti udnjom za ulnim zadovoljstvima, ljudi provaljuju u tue kue, otimaju, pljakaju itave kue, postavljaju zasede putnicima, zavode udovice i druge ene. Onda, kad vladari takve ljude uhvate, odreuju im razliite vrste kazni. Tako ih pogaa patnja u vidu smrti ili smrtnih bolova. To je patnja zbog udnje za ulnim zadovoljstvima, gomilanje patnje u sadanjem ivotu, izazvano udnjom za ulnim zadovoljstvima, potpuno uslovljeno udnjom za ulnim zadovoljstvima.
Gomilanje patnje u budunosti

Sem toga, ine loe stvari svojim telom, govorom i mislima; i zbog takvih postupaka, posle raspada tela, posle smrti, padaju na nie stupnjeve egzistencije, u stanje patnje, u propast, u ambis pakla. No, to je patnja udnje za ulnim zadovoljstvima, gomilanje patnje za budue ivote zbog udnje za ulnim zadovoljstvima, uslovljeno udnjom za ulnim zadovoljstvima, podsticano udnjom za ulnim zadovoljstvima, potpunom zavisno od udnje za ulnim zadovoljstvima. Ni u visinama, ni u sred okeana, Ni u planinskim zabitima, Nigde na svetu mesta nema, gde
ovek moe umai svojim delima ravim.
Naslee dela (karma)

Jer, vlasnici svojih dela (karme) jesu bia, naslednici svojih dela; njihova dela materica su iz koje roeni bivaju; svojim delima su sputani, njihova dela su im utoite. Kakva god da su im dela -- dobra ili rava -- takva im je plata za njih. I gde god bia da kroe u egzistenciju, tu e im dozreti i dela plod, u tom ivotu, u sledeem ili u nekom buduem. I doi e vreme kada e moni okean presuiti, ispariti i prestati da postoji. Doi e vreme kada e monu zemlju spriti vatra, kada e ona ieznuti i biti je vie nee. Ali ne, nema kraja patnji bia koja, zaslepljena neznanjem i zauzdana eljom, jure besomuno tim krugom raanja i umiranja.
Rev. 26/05/02 www.geocities.com/texts/uzrok.html
Sta je karma?
Home
---\\
Uvod
ta je karma?
Karma (pali: kamma) jeste jedan od najvanijih budistikih pojmova. Karma je refleks ili "trag" u naem umu. Kada uinimo dobro delo voeni dobrim namerama, te dobre namere izviru iz naeg uma. Uinivi to dobro delo, razvijamo sklonost naeg uma ka dobrim delima, u njemu ostaje takav "trag" ili refleks. I to se naziva "dobrom karmom". Isto vai za rave postupke, govor ili misli (Buda ih naziva "neveti" ili "tetni" postupci) poinjene iz pohlepe, mrnje itd. Naa karma utie na na um na dva naina. Prvi su njegove sklonosti. Ako ovek lako plane, esto postupa ispunjen ljutnjom, njegov um bie pun doivljaja ljutnje i namera da tako i dalje postupa. Zbog ovih refleksa, u svakoj slinoj situaciji ubudue on e biti skloniji da osea ljutnju, nego recimo blagonaklonost. Zapravo, svaka navika stvara i osnauje ovekove sklonosti da se tako i ubudue ponaa. I to je nalik zaaranom krugu. Sve smo skloniji da se ponaamo onako kako smo se i dosad ponaali, a ako tako i postupimo time jo vie osnaujemo tu vrstu refleksnih reakcija u naem umu. Naravno, isto vai i za pozitivne sklonosti i u tome je zapravo i tajna vebanja. Na nama je da se odluimo kojim putem vebanja emo krenuti.
file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/karma.html (1 of 3) [10.2.2008 20:50:37]
Sta je karma?
Drugi nain na koji naa karma utie na nas jeste da utie na na doivljaj stvarnosti i naa iskustva. Ono to doivljavamo, nae oseanje radosti ili neprijatnosti dolazi uglavnom na osnovu reakcije na nae ulne podraaje. Ako uzmemo nekog ratobornog momka, kao primer, u mnogim situacijama on e se oseati uvreen, besan i to e vrlo ozbiljno uticati na stanje njegovog uma. esto osea bol srdbe, teko se smiruje. Ali ako takva osoba praktikuje meditaciju, tada razvija svoj um u pravcu jaanja mira i ljubavi u sebi. Moe nastaviti da ivi istim ivotom, ali sada u istim situacijama nee doiveti ljutnju ili bol ljutnje. Na izvestan nain, njegova karma je jedan od glavnih faktora koji odreuju njegova iskustva. U tom smislu moemo rei i da naa patnja izvire iz nae karme i stanja naeg uma. Ba kao to se esto, ali vie mehaniki kae: "Svako je kova svoje sree". Kada tu poslovicu gledamo iz ove perspektive, vidimo da zaista naa namera da uinimo ovo ili ono ima svoje plodove odmah, u vidu navike uma koju time razvijamo, ali i kasnije u vidu naih rekacija koje e u istim situacijama iz tih navika proizai. Kljuni faktor u formiranju karme je namera. Ono to se urezuje u na um je najvie odreeno naim namerama. Ako sluajno zgazim pauka, na primer, a da recimo to nisam ni primetio, tada nije bilo namere i kako se to moe odraziti na moj um? Ali ako ga zgazim "iz zabave", elja da ubijem ostavlja trag u mome umu. Kasnije, moda u postati manje osetljiv za ivot kao vrednost, moda e mi takav stav doneti mnoga neprijatna iskustva, verovatno u zbog toga u sebi oseati vie mrnje itd. A takva e mi onda biti i karma. Na slian nain, recimo da sam izgubio neki novac a da to nisam ni primetio. Neko siromaan ga je naao i nahranio sebe i svoju porodicu. Bez obzira na taj dobar ishod, poto nisam uloio svoju volju u to, nema nikakvog ni traga u mom umu, a onda ni bilo kakve karme. Dakle, makoliko moda paradoksalno zvualo, mi odluujemo hoemo li biti sreni i spokojni ili nesren i uznemireni. Potrebno je samo da, imajui na umu ono to je ovde reeno, promenimo perspektivu iz koje posmatramo svoj ivot i ono to nam se dogaa i naravno -- da vebamo.
Sta je karma?
Rev. 12/11/2002
www.geocities.com/texts/karma.html
Preporadanje
Home
---\\
Uvod
Preporaanje? Hm...
Jedno pitanje postavlja se pred oveka jo od davnina: "ta se dogaa posle smrti?" Prema budistima, posle smrti dogaa se preporaanje ili novo roenje. Oni ovo smatraju injenicom. Neki od istaknutih uitelja, poev sa Budom, pominjali su svoje prethodne ivote i neki to uzimaju kao dokaz da je svako od nas ve iveo u prolosti i da nastavlja da ivi i u budunosti.
Ima li dokaza koji govore u prilog preporaanju?

Preporaanje je realnost, iako je mi moda nismo svesni. Postojanje prolih ivota potvrivali su oni koji su svoje umove razvili kroz meditaciju. Takvi meditanti s velikom moi koncentracije u stanju su da se detaljno prisete svojih prethodnih ivota. Buda i njegovi istaknuti uenici u mnogim zemljama i u razliitim vremenima bili su u stanju da dokau postojanje prolih ivota. Buda je, u noi na kraju koje je postao prosvetljen, razvio sposobnost da sagleda svoje dotadanje ivote. On je takoe video bia kako umiru u jednom obliku postojanja i raaju se u nekom drugom, u skladu sa svojim postupcima. Tako je Buda na osnovu sopstvenog iskustva poduavao svoje sledbenike istini preporaanja. U novije vreme, prikupljane su injenice i dokumentacija, koji potkrepljuju injenicu preporaanja. Tako je u sluajevima kada su ljudi tvrdili da se seaju prethodnih ivota sprovoene opsena istraivanja i neki od tih sluajeva su se pokazali kao autentini.
file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/preporod.html (1 of 4) [10.2.2008 20:50:38]
Preporadanje
Najpoznatiji takav primer je sluaj Brajdi Marfi. Naime, gospoa Rut Sajmons iz Sjedinjenih Drava seala se svoga prethodnog ivota u Irskoj, pre vie od sto godina. Navodila je da se tada, 1789. godine, zvala Brajdi Marfi i navodila niz detalja iz Brajdinog ivota. Ti detalji su kasnije bili proveravani i ustanovljeno je da su potpuno verodostojni, iako gospoa Sajmons nikada nije putovala van Amerike. U jednom drugom sluaju ena po imenu Naomi Henri seala se svoja dva prethodna ivota. U prvom, u sedamanestom veku, bila je Irkinja iz sela Grinhalg. Istraivanje je pokazalo da je takvo selo zaista postojalo u to vreme. U drugom sluaju, seala se da je bila Engleskinja i u gradiu Daunhemu radila kao dadilja oko godine 1902. Pregledom matinih knjiga u Daunhemu ustanovljeno je da je takva ena u njemu zaista ivela. Profesor Jan Stivenson sa Univerziteta Virdinija istraivao je i objavio rezultate u vezi sa dvadeset sluajeva preporaanja. Ti sluajevi, dobro dokumentovani i verifikovani, potiu iz razliitih drava, meu kojima su Francuska, Italija, Indija, ri Lanka i Burma.
est podruja preporaanja

Budizam ui da su roenje, smrt i preporaanje deo jednog neprekinutog sleda promena. On je slian neprekidnom procesu rasta, razaranja i zamene elija u naem telu. Prema medicinskim strunjacima, tokom sedam godina sve elije naeg tela bivaju zamenjene potpuno novim. U trenutku smrti, kada se zavri ovaj ivot i telo vie ne moe da funkcionie, um se razdvaja od tela. U tom trenutku e za ivotom podstie nas da tragamo za novom egzistencijom, a karma akumulirana do tada odreuje mesto preporaanja. Postoji est podruja u kojima se moemo roditi posle smrti. To su podruja bogova, polubogova, ljudskih bia, ivotinja, gladnih duhova i paklova. To su samo opte kategorije i unutar svake postoje mnoge potkategorije. Ovih est podruja
Preporadanje
obuhvataju tri relativno srena stanja i tri relativno nesrena stanja. Za podruja bogova, polubogova i ljudi se smatra da donose vie sree i manje patnje. Podruja ivotinja, gladnih duhova i paklova se smatraju relativno nesrenim jer bia ivei u njima vie pate od straha, gladi, ei, toplote, hladnoe i bolova. U celini, povoljni postupci kao to su dobro ponaanje, milosre i mentalni razvoj uzrok su preporaanja u srenim podrujima bogova, polubogova i ljudskih bia. Sa druge strane, nepovoljni postupci kao to su nemoralno ponaanje, krtost i okrutnost donose preporaanje u nesrenim podrujima ivotinja, gladnih duhova i paklova. Nije potrebno ekati da bismo videli kakva je egzistencija u drugim podrujima. Na primer, kada smo zaista sreni i potpuno smireni doivljavamo stanje slino stanju u kojem su bogovi. Kad sledimo osnovne instinkte i potpuno smo zaokupljeni jelom, spavanjem i seksom, na ivot je slian ivotu ivotinja. I opet, kada smo preplavljeni strahom i bolom ili kada nas u ivotu mue i ubiju, doivljavamo patnju poput one u paklu. Od svih est podruja, oblije ljudskog bia smatra se najpoeljnijim. U podruju ljudskih bia uslovi za dostizanje nirvane su bolji. Generalno gledano, u nesrenim podrujima patnja ivih bia je toliko intenzivna i njihovo neznanje tako veliko da ona nisu u stanju da prepoznaju Istinu i da slede put ka osloboenju. S druge strane, iva bia u podrujima bogova i polubogova doivljavaju toliko mnogo sree i imaju toliko stvari koje im odvlae panju da ni ne pomiljaju o preporaanju sve dok nije suvie kasno. Ona e tada moda biti ponovo roena u nekom niem podruju patnje. U podruju ljudskih bia, meutim, ovek doivljava i sreu i nesreu i dovoljno je inteligentan da prepozna Istinu i da sledi put ka oslobaanju iz kruga raanja i umiranja. Zato, zaista smo sreni to smo se rodili kao ljudska bia i treba da imamo na umu da je osnovni uzrok toga nae ispravno ponaanje u prolosti.
Preporadanje
Krug raanja i umiranja

Buda je ukazivao da bez obzira gde smo se rodili, kao ljudsko bie, kao ivotinja ili kao boanstvo, nijedno od tih stanja nije veno. Prosean ivotni vek bia u ovih est podruja se razlikuje, ali niejdno bie ne ivi veno. Pre ili kasnije, doi e do preporaanja. Podruje u koje se tada preporaamo i uslovi u kojima emo u njemu iveti odreeni su naim prolim i sadanjim postupcima. To je zakon karme na delu. Pod dejstvom svoje karme, ljudi se bez prestanka raaju i preporaaju, iz jednog podruja u drugo. Buda je ukazivao da ne postoji mesto na kojem bismo mogli biti poteeni ove promene, ovom krugu raanja i umiranja. Tek ukoliko sledimo Plemeniti osmostruki put kojem je Buda poduavao i na kraju dostignemo nirvanu, tek tada izlazimo izvan tog beskrajnog kruenja i dostiemo najveu i trajnu sreu. Ljudi koji razumeju karmu i preporaanje gledaju na ivot iz jedne bolje perspektive. Oni razumeju da e svaki njihov postupak doneti rezultat i sada i u budunosti. To znanje daje im nadu i snagu da se suoe sa tekoama. Ono im daje hrabrost da nastave da ine dobro. Uvereni su da e doiveti plodove svojih povoljnih postupaka, pre ili kasnije.
Rev. 12/11/02 www.geocities.com/budizam/texts/preporod.html
Deset budistickih svetova
Home ---\\
Uvod
Deset budistikih svetova

1. Pakao (nama upravlja poriv da unitimo i sebe i druge) 2. Glad (nama vlada neutaiva elja za bogatstvom, slavom, zadovoljstvima
itd.)
3. Animalnost (sledimo iskljuivo svoje elje i instinkte) 4. Ljutnja (voeni smo udnjom da dominiramo, esto uz gaenje
dostojanstva drugih)
5. Ljudskost (u stanju smo da uz pomo razuma kontroliemo svoje elje i
impulse)
6. Ushienje (stanje radosti koje oseamo usled privremenog izbavljenja od
patnje, ispunjenja elje ili postizanja cilja)

7. Uenje (pokuavamo da shvatimo istinu ivota kroz uenja drugih) 8. Ostvarenje (pokuavamo da shvatimo istinu ivota kroz sopstvena
posmatranja)
9. Bodhisattva (posveujemo se delima milosra i druge stavljamo ispred
sebe)
10. Budinstvo (ostvarujemo sutinu sopstvenog ivota i umakli smo
etvorostrukoj patnji
Rev. 12/11/02
www.geocities.com/budizam/texts/desetsvet.html
file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/desetsvet.html [10.2.2008 20:50:38]
Sta je theravada budizam
Home
Uvod
E pa...
ono to sledi je kratak prikaz teravada budizma, jedne od mnotva postojeih budistikih kola, ali koja se zbog svoje starine smatra najbliom izvornom Budinom uenju. Prikaz je namenjen prvenstveno onima od vas koji ste svratili na ovaj sajt nemajui unapred preciznu ideju o tome ta je "teravada". Ako vam to bude dovoljno... pa, lepo to ste svratili i doite jo koji put :)). A ako nije, linkovi na ovoj strani mogu se iskoristiti kao ulazne take za ostatak sajta. Ako ste zainteresovani da malo vie nauite o istoriji teravade, moda e vam biti zanimljivo da pogledate Teravada budizam: Hronologija
ta je teravada budizam?
John Bullitt
(Preuzeto sa Access to Insight sajta, uz saglasnost autora)
Sadraj:
Uenje starih Mnogo imena za teravadu Pali: jezik teravade Kratak pregled Budinog uenja
file:///C|/budizam2007decembar/files/theravada.html (1 of 8) [10.2.2008 20:50:40]
Teravada stie na Zapad
"Uenje starih"
Teravada (pali: thera "stari" + vada "re, uenje"), "uenje starih" jeste naziv za kolu budizma koja se oslanja na tekstove pali kanona ili Tipitaku, koju naunici jednoglasno smatraju najstarijim zabeleenim Budinim uenjem. Tokom vekova teravada je bila dominantna religija na ri Lanki, Burmi i Tajlandu, a danas u svetu se broj teravada budista kree preko 100 miliona. U poslednjih nekoliko decenija teravada je poela da svoj koren hvata i na Zapadu -- prvenstveno u Evropi i u SAD.
Mnogo imena za teravadu

Teravada budizam se oznaava mnogim imenima. Sam Buda je svoje uenje nazivao Dhamma-vinaya, "nauk i disciplina," ukazujui time na dva fundamentalna aspekta sistema etikog i duhovnog treninga kojem je poduavao. Na osnovu svoje istorijske dominacije u zemljama june Azije (ri Lanka, Tajland i Burma), teravada se takoe identifikuje i kao "juni budizam", nasuprot "severnom budizmu," koji se iz Indije proirio na sever u Kinu, Tibet, Japan i Koreju. Teravada se esto izjednaava sa "hinayanom" ("malim vozilom"), nasuprot "mahayani" ("velikom vozilu"), to je obino sinonim za tibetanski budizam, zen, ch'an i druge kole severnog budizma. Korienje termina "hinayana" u peorativnom smislu ima svoje korene u ranim izmama unutar monake zajednice, to je na kraju dovelo do pojave onoga to e kasnije postati poznato kao mahayana. Danas naunici razliitih naunih uverenja termin "hinayana" koriste bez peorativnog prizvuka.
Pali: jezik teravade

Jezik teravadskih kanonskih tekstova jeste pali, jezik srodan magadhskom, kojim se verovatno govorilo u centralnoj Indiji u Budino vreme. Veinu govora koje je
izrekao Buda zapamtio je Ananda, Budin roak i bliski pratilac. Ubrzo posle Budine smrti (oko 480. pre n.e.), monaka zajednica - ukljuujui i Anandu - sakupila se da odrecituje sve govore koje su uli tokom Budinog poduavanja dugog etrdeset pet godina. Otuda svaki sauvan govor (sutta) poinje formulom: Evam me sutam - "Ovako sam uo". Ovo uenje prenoeno je unutar monake zajednice putem dobro utvrene usmene tradicije. Tek oko 100. pre n.e. su Tipitaku prvi put zabeleili u pismenoj formi i to na ri Lanki sinaleki monasi-pisari. Naravno, nikako se ne moe dokazati da pali kanon zaista sadri rei istorijskog Bude (ak ima vrstih dokaza da je dobar deo kanona kasnije nastao). Pa ipak je mudrost koju ovaj kanon sadri tokom vekova sluila kao pouzdan vodi za milione sledbenika u njihovom traganju za probuenjem. Mnogi prouavaoci teravade dolaze do zakljuka da i uenje pali jezika - ak makar samo osnova - u velikoj meri produbljuje njihovo razumevanje prakse.
Kratak pregled Budinog uenja

Ovo to sledi je kratak sinopsis nekih od kljunih delova uenja teravada budizma. Izostavljen je dobar njegov deo, ali se nadam da e vam ak i ova gruba skica biti dovoljna da krenete u sopstveno istraivanje. Ubrzo posle probuenja, Buda ("Budni") izgovorio je svoju prvu propoved, u kojoj je izloio osnovu na kojoj e poivati itavo njegovo kasnije uenje. Tu osnovu ine etiri plemenite istine, etiri temeljna principa Prirode (dhamma), koji su rezultat Budinog nepristrasnog i produbljenog istraivanja sveta u kojem ivimo, te otuda slue da definiu itavo podruje budistike prakse. Ove istine nisu nekakve tvrdnje u koje treba poverovati. One su pre kategorije pomou kojih moemo opisati nae neposredno iskustvo na nain koji doprinosi naem probuenju: 1. Dukkha: patnja, nedovoljnost, nezadovoljstvo, strepnja;
2. Uzrok dukkhe: uzrok ovog nezadovoljstva jeste elja (tanha) za ulnim uivanjima, za ponovnim raanjem i za prestankom ponovnog raanja; 3. Prestanak dukkhe: naputanje te elje; 4. Put koji vodi do prestanka dukkhe: a to je Plemeniti osmostruki put koji ine ispravno razumevanje, ispravna odluka, ispravan govor, ispravno delovanje, ispravan ivot, ispravan napor, ispravna svesnost i ispravna koncentracija. Za svaku od ovih plemenitih istina Buda je vezao specifian zadatak koji sledbenik mora da izvri: prvu plemenitu istinu treba shvatiti; drugu treba napustiti; treu treba ostvariti; etvrtu treba razvijati. Potpuno ostvarenje tree plemenite istine otvara put ka Nibbani (sanskrit: nirvana), transcendentnoj slobodi koja predstavlja konani cilj itavog Budinog uenja. Poslednja meu plemenitim istinama -- plemeniti osmostruki put -- sadri preporuke za oslobaanje od nae nesree i za izbavljenje, jednom zauvek, iz bolnog i zamornog kruga raanja i umiranja (samsara) u kojem se -- zahvaljujui sopstvenom neznanju (avijja) etiri plemenite istine -- vrtimo tokom nebrojenih eona. Plemeniti osmostruki put jeste sveobuhvatan praktian vodi za razvijanje onih korisnih kvaliteta i vetina u ljudskom srcu koje treba negovati kako bi sledbenik stigao do krajnjeg cilja, konane slobode i sree nibbane. U praksi, Buda je svoje sledbenika poduavao plemenitom osmostrukom putu u skladu sa "postupnim" sistemom treninga, zapoinjui sa razvijanjem sile, ili vrline (ispravan govor, ispravno delovanje i ispravan ivot, to je saeto u praktinu formu kroz pet pravila morala). Ovome sledi razvijanje samadhija, ili koncentracije, i mentalnih kvaliteta (ispravan napor, ispravna svesnost i ispravna koncentracija), a kulminira u potpunom razvijanju pae, ili mudrosti, (ispravno razumevanje i ispravna
odluka). Praktikovanje dane (velikodunosti) slui kao potpora svakom od koraka na ovom putu, jer potpomae slabljenju navike priklanjanja elji i jer nas moe poduiti dragocenim lekcijama o uzrocima i posledicama naih postupaka (kamma). Napredovanje na ovom putu ne ide pravolinijski. Umesto toga, razvijanje svakog od aspekata plemenitog osmostrukog puta podstie produbljivanje i snaenje svih ostalih, vodei sledbenika spiralom koja se uzdie ka duhovnom sazrevanju i koja kulminira probuenjem Posmatrano iz drugog ugla, dugo putovanje na stazi probuenja poinje zapravo prvim maglovitim naziranjem ispravnog razumevanja, prvim odblescima mudrosti kojom prepoznajemo valjanost prve plemenite istine i neizbenost zakona kamme (sanskrit: karma), univerzalnog zakona uzroka i posledice. Kada jednom sagledamo da loi postupci neizbeno dovode do loih posledica, a da ispravni postupci na kraju donose poeljne rezultate, prirodno se namee elja da ivimo moralno ispravnim ivotom, da ozbiljno preduzmemo praktikovanje sile. Poverenje koje se javi na osnovu tog prvobitnog razumevanja navodi sledbenika da stekne jo vee poverenje u Uenje. Sledbenik postaje "budista" tako to izraava svoju unutranju odluku da "uzme utoite" u trostrukom dragulju:: u Budi (istorijskom Budi i u svom unutranjem potencijalu da postane probuen), u Dhammi (u uenju istorijskog Bude i krajnjoj istini na koju on ukazuje) i u Sanghi (monakoj zajednici koja je titila uenje i ostvarivala ga u praksi jo od Budinih dana i svim onima koji su postigli makar jedan od stupnjeva probuenja). S nogama vrsto oslonjenim na tlo kroz uzimanje utoita i uz pomo jednog duhovnog prijatelja (kalyanamitta), koji e pomoi da ugledamo put, moemo se njime zaputiti, puni pouzdanja da zaista idemo stopama koje je za sobom ostavio sam Buda. Budizam se ponekad naivno kritikuje kao "negativna" ili "pesimistina" religija i filozofija. Jer ipak (tvrde ovakvi kritiari) ivot nije sav patnja i razoarenje, ve on nudi mnotvo uivanja i sree. Otkud onda ta pesimistika budistika opsednutost nezadovoljstvom i patnjom?
Buda je svoje uenje zasnovao na nepristrasnoj proceni nae pozicije kao ljudskih bia: u ovom svetu postoji nezadovoljstvo i patnja. To niko ne moe da porekne. Da se Budino uenje ovde zaustavlja, zaista bismo ga mogli smatrati pesimistikim, a ivot krajnje beznadenim. Ali, kao i doktor koji prepie lek za neku bolest, Buda nudi nadu (treu plemenitu istinu) i lek (etvrtu). Budino uenje nam tako daje osnovu za izuzetan optimizam u jednom sloenom, zbunjujuem i tekom svetu. Jedan savremeni uitelj je to dobro izrazio: "Budizam je ozbiljno traganje za sreom." Buda je tvrdio da je probuenje koje je, nekada davno zaboravljeno, on samo ponovo otkrio dostupno svakome ko je spreman da uloi napor i predanost potrebne da se ide plemenitim osmostrukim putem do njegovog kraja. Na svakom od nas je da tu tvrdnju sam za sebe proveri.
Teravada stie na Zapad

Sve do kraja 19. veka, za uenje teravade se malo znalo izvan june i jugoistone Azije, gde je ono cvetalo tokom dva i po milenijuma. U 20. veku, meutim, Zapad je poeo da uoava teravadsko jedinstveno duhovno naslee i uenje o probuenju. U poslednjim decenijama ovo interesovanje je neprekidno raslo, dok su razliite kole unutar teravade osnivale na desetine manastira irom Evrope i Severne Amerike. Uz to, sve je vei broj laikih centara za meditaciju na Zapadu, koji deluju nezavisno od sanghe i nastoje da izau u susret onima koji - bili budisti ili ne - ele da upoznaju odreene aspekte Budinog uenja. Prelaz izmeu dva milenijuma predstavlja i ansu i opasnost za teravadu na Zapadu. Hoe li Budino uenje biti strpljivo prouavano i praktikovano, tako da moe pustiti duboke korene na tlu Zapada, na dobrobit mnogih generacija koje e tek doi? Hoe li trenutno popularna klima "otvorenosti" i meusobnih uticaja izmeu duhovnih tradicija voditi ka nastanku neke nove forme budistike prakse jedinstvene za moderno doba ili e sve to jednostavno dovesti do razvodnjavanja i
konfuzije u ovom dragocenom uenju? Ovo su otvorena pitanja; jedino e vreme na njih odgovoriti. Na sreu, Buda nam je ostavio izvesne veoma jasne i jednostavne putokaze koji nam pomau da pronaemo svoj put kroz razgranati lavirint raznih "budistikih" uenja koja su nam danas dostupna. Kad god se zapitamo za autentinost odreenog uenja. vrsto se drino Budinog saveta koji je dao svojoj pomajci: Za kvalitete za koje zna: "Ovi kvaliteti vode raspirivanju, a ne hlaenju strasti; vode ka veoj vezanosti, a ne ka oslobaanju, ka gomilanju, a ne ka odbacivanju, ka samovelianju, a ne ka skromnosti, ka nezadovoljstvu, a ne ka zadovoljstvu, ka uplitanju u odnose, a ne ka osamljivanju, ka lenjosti, a ne ka istrajnosti, ka gomilanju tereta, a ne ka rastereivanju": za to sasvim pouzdano moe rei: "To nije dhamma, to nije vinaya, to nisu uiteljeva uputstva." A za kvalitete za koje zna, "Ovi kvaliteti vode hlaenju, a ne raspirivanju strasti; vode ka oslobaanju, a ne ka veoj vezanosti, ka odbacivanju, a ne ka gomilanju, ka skromnosti, a ne ka samovelianju, ka zadovoljstvu, a ne ka nezadovoljstvu, ka osamljivanju, a ne ka uplitanju u odnose, ka istrajnosti, a ne ka lenjosti, ka rastereivanju, a ne ka gomilanju tereta": za to sasvim pouzdano moe rei: "To je dhamma, to je vinaya, to su uiteljeva uputstva." AN VIII.53 Naravno, pravi test za svako pa i ovo uenje jeste da li ono u dubini vaeg srca donosi obeane rezultate. Buda nas je stavio pred izazov, na nama je da svako za sebe na taj izazov odgovorimo.
Rev. 13/10/2001 www.gocities.com/budizam/theravada.html
Hronologija
Home
Uvod
Teravada budizam Hronologija

John Bullitt
Prevod Branislav Kovaevi
Ovu hronologiju ine neki od najznaajnijih dogaaja i linosti u evoluciji teravada budizma, a koji na ovaj ili onaj nain imaju istaknuto mesto u tekstovima drugde na ovom web sajtu. Ovo svakako nije definitivna hronologija. Poto se u izvorima korienim za pisanje ove hronologije (oznaenim zagradama { } i pobrojanim na na kraju ovog dokumenta) esto daju razliite godine Budinog roenja, povremeno je bilo potrebno interpolirati ih kako bi se razliiti dogaaji meusobno uskladili (naroito se to odnosi na rane godine). Pa ipak, ova hronologija bi trebalo da vam da prilino jasnu sliku sleda dogaaja, ako ba i ne sasvim precizne godine kada su se oni odigrali. Ako elite da steknete optu sliku o teravada buddizmu, pogledajte "ta je teravada?".
B.E.[1]
H.E.[2]
file:///C|/budizam2007decembar/files/history.html (1 of 10) [10.2.2008 20:50:42]
Hronologija
-80.
-624/-560. Bodhisatta (sanskrit: Bodhisattva), ili budui Buda, roen je u Lumbiniju (u dananjem Nepalu) kao Siddhattha (skt: Siddhartha) Gotama, princ plemena Sakya. {1,2}
-51.
-595/-531. Boddhisatta odbacuje svetovan ivot i odlazi u beskunike (sa 29 godina)
-45.
-589/-525. Dok je meditirao ispod bo drveta u umi kraj Gaye (danas Bodhgaya, Indija) u noi punog meseca u maju, Boddhisatta postaje Buda, "Budni" (sa 36 godina). Tokom noi punog meseca u julu, Buda izgovara svoju prvu propoved blizu gradaVaranasi, upoznajui svet sa etiri plemenite istine i zapoinjui svoju 45godinju karijeru propovednika uenja koje je nazvao "Dhamma-vinaya".
1.
-544/-480. Parinibbana (skt.: parinirvana) smrt i konano izbavljenje Budino, u Kusinari (danas Kusinagar, Indija) (sa 80 godina). {1,3} Tokom perioda monsuna (kada se monasi zadravaju na jednom mestu) koji je usledio neposredno posle Budine parinibbane, sastaje se u Raagahi, Indija, prvi sabor, tokom kojeg 500 monaha koji su ve bili dostigli stupanj arahanta, predvoeni Mahakassapom, recituju itavo Budino uenje. Ovo recitovanje Vinaye za koje je bio zaduen Upali postaje prihvaeno kao Vinaya pitaka; Dhammu je recitovao Ananda i ona postaje priznata kao Sutta pitaka. {1,4}
100.
-444/-380. 100 godina posle Budine parinibbane drugi sabor se sakuplja u Vesaliju kako bi raspravljao o razmimoilaenjima u tumaenju Vinaye. Tu se i dogaa prvi raskol unutar sanghe, tako da se mahasanghika kola odvaja od traditionalistikije sthaviravade. Problem je u tome to mahasanghika odbija da prihvati sutte i Vinayu kao krajnji autoritet u pogledu Budinog uenja. Ovaj raskol je zapravo poetak nastanka onoga to e kasnije evoluirati u mahayana budizam, koji e
Hronologija
potom dominirati u severnoj Aziji (Kina, Tibet, Japan, Koreja). {1} 294. -250. Trei sabor sazvao je Kralj Aoka u Pataliputri (Indija). Rasprave oko tumaenja uenja vodile su do novih raskola i do podele na sarvastivada i vibhajjavada kolu. Na ovom saboru je recitovana Abhidhamma pitaka, zajedno sa jo nekim dodatnim delovima Khuddaka nikaye. Time je u sutini kompletirana savremena pali Tipitaka, premda neki naunici sugeriu da su barem dva dela kanona - Parivara u Vinaya pitaki i Apadana u Sutta pitaki -- moda kasniji dodaci. {1, 4} 297. -247. Kralj Aoka alje svog sina Mahindu u misiju prenoenja budizma na ri Lanku. Tamonji kralj Devanampiya Tissa prihvata budizam kao dravnu religiju. {5} 304. -240. Mahinda osniva Mahaviharu (Veliki manastir) u Anuradhapuri (ri Lanka). Vibhajjavada zajednica koja u njemu ivi postaje poznata pod nazivom teravada. Mahindina sestra, Sanghamitta, stie na ri Lanku donosei izdanak onoga bo drveta pod kojim je Buda doiveo prosvetljenje i osniva red budistikih monahinja (bhikkhuni-sangha).{1, 5} 444. -100. Glad i raskoli na ri Lanki ukazuju na potrebu da se Tipitaka zabelei i time sauva Budino uenje. Kralj Vattagamani saziva etvrti sabor, na kojem 500 recitatora i pisara iz Mahavihare po prvi put zapisuje pali Tipitaku i to na palmovim listovima. {4, 5, 6} 544. 1. Poinje naa era. 644. 100. Teravada budizam se prvi put javlja u Burmi i centralnom Tajlandu. {1}
Hronologija
744.
200. Budistiki monaki univerzitet u Nalandi, Indija, na vrhuncu je slave i ostaje svetski centar prouavanja budizma tokom vie od 1000 godina. {1}
969.
425. Buddhaghosa sakuplja razliite sinhaleke komentare kanona - oslanjajui se uglavnom na Maha atthakathu (Veliki komentar) sauvan u Mahavihari -- i svoj rad prevodi na pali. Na ovaj nain sinhaleka budistika uenost postaje dostupna itavom teravadinskom svetu. Kao kamen temeljac svoga rada, Buddhaghosa sastavlja kapitalno delo Visuddhimagga (Staza proienja), koja kasnije postaje klasian prirunik budizma na ri Lanki. {7}
oko 1100.
oko 600.
Zapoinje proces dugog, laganog propadanja budizma u Indiji i taj proces dovee do njegovog potpunog nestanka u zemlji u kojoj je nastao. {1} oko 1100? 1400? 6. vek? 9. vek?
Dhammapala sastavlja komentare o onim delovima kanona koje je propustio Buddhaghosa (kao to su Udana, Itivuttaka, Theragatha i Therigatha), zajedno sa obimnim podkomentarima Buddhaghosinog dela. {7} 1594. 1050. Monaka zajednica u Anuradhapuri, zbog estih invazija sa juga Indije, prestaje da postoji.{1, 5} 1614. 1070. Bhikkhui iz Pagana stiu u Polonnaruwu (ri Lanka) da nastave prekinutu liniji teravadskog zareenja na ostrvu. {5} 1708. 1164. U stranoj invaziji unitena je Polonnaruwa. Uz pomo dva monaha umske linije kole mahavihara - Mahakassape i Sariputte - kralj Parakramabahu ponovo
Hronologija
ujedinjuje sve monahe na ri Lanki u mahavihara kolu. {1, 8} 1780. 1236. Bhikkhui iz Kacipurama (Indija) stiu na ri Lanku da oive liniju teravadskog zareenja. {1} 1823. 1279. Poslednji pisani trag o jednom teravada enskom manastiru (u Burmi). {8} 1831. 1287. Pagan razaraju mongolski osvajai; poinje njegova propast. {1} oko 1900. 13. vek
umska linija rilankanskog zareenja stie u Burmu i Tajland. Teravada se iri na Laos. Tajlandski teravada manastiri prvo se pojavljuju u Kambodi, neposredno pre nego to su se Tajlanani oslobodili kmerske dominacije. {1} oko 2000. oko 1400.
Jo jedna umska monaka linija je uvezena sa ri Lanke u Ayudhayu, tajlandski glavni grad. Nova linija zareenja je takoe preneta u Burmu. {1} 2297. 1753. Kralj Kirti Sri Rajasinha dovodi bhikkhue sa tajlandskog dvora da obnovi liniju monakog zareenja, koja je ponovo prekinuta na ri Lanki. Ovo je vreme nastanka Siyam nikaye. {8} 2312. 1768. Burmanci razaraju Ayudhayu (tajlandski glavni grad). 2321. 1777. Kralj Rama I, osniva danas aktuelne dinastije u Tajlandu, pribavlja prepise
Hronologija
Tipitake sa ri Lanke i finansira sabor koji ima zadatak da standardizuje tajlandsku verziju Tipitake. Njeni prepisi su potom razaslati manastirima irom zemlje. {1} 2347. 1803. rilanani zareeni u burmanskom gradu Amarapuri donose Amarapura nikayu na ri Lanku kako bi dopunila Siyam nikayu, koju su priznavali samo brahmini iz brdovitog predela oko Kandija. {9} 2372. 1828. Tajlandski princ Mongkut (kasnije kralj Rama IV) osniva Dhammayut pokret, koji e kasnije postati Dhammayut kola. {1} oko 2400. oko 1800.
rilankanska sangha propada pod pritiskom dvovekovne evropske kolonijalne vlasti (Portugalci, Holanani, Britanci). {5} 2406. 1862. umski monasi predvoeni Paanandom odlaze za Burmu radi ponovnog zareenja. Vraaju se na ri Lanku sledee godine i polau temelj Ramaa nikaye. {9} Prvi prevod Dhammapade na jedan zapadni jezik (nemaki). {2} 2412. 1868. Peti sabor odran u Mandalaju (Burma); pali kanon uklesan na 729 mermernih ploa. {2} 2417. 1873. Mohottivatte Gunananda pobeuje hrianske misionare u javnoj debati, budei tako ponos itave nacije na svoju budistiku tradiciju i elju za njenom obnovom. {8} 2423. 1879. Sir Edwin Arnold objavljuje svoju epsku poemu Light of Asia (Svetlost Azije), koja
Hronologija
postaje bestseler u Engleskoj i SAD, podstiui na Zapadu ire interesovanje za budizam. 2424. 1880. Helena Blavatsky i Henry Steel Olcott, osnivai Teozofskog drutva, stiu iz SAD na ri Lanku, prihvataju budizam i poinju kampanju za obnovu budizma na ostrvu otvaranjem budistikih kola. {1} 2425. 1881. T.W. Rhys Davids osniva u Londonu Pali Text Society; vei deo Tipitake objavljen je u latininoj transkripciji i tokom narednih 100 godina u prevodu na engleski. 2435. 1891. Nezareeni budistiki sledbenik sa ri Lanke Anagarika Dharmapala osniva u Indiji Maha Bodhi Society, nastojei da ponovo oivi budizam u Indiji. {1} 2443. 1899. Prvi Zapadnjak teravada monah (Gordon Douglas) zareen u Burmi. {2} oko 2444. oko1900.
Ajahn Mun i Ajahn Sao oivljavaju umsku tradiciju meditacije u Tajlandu. {1} 2445. 1902. Tajlandski kralj Rama V objavljuje zakon o sanghi, koji formalno obeleava poetak mahanikaya i dhammayut kola. Upravljanje sanghom, koje je do tada bilo u rukama laika kojeg je imenovao kralj, predato je u ruke samih monaha. 2493. 1949. Mahasi Sayadaw postaje glavni uitelj u iz dravnih fondova sponzorisanom meditacionom centru u Rangunu (Burma). {10} 2498. 1954.
Hronologija
Burmanska vlada je pokrovitelj estog sabora u Rangunu. 2500. 1956. Buddha Jayanti godina; navrilo se tano 2,500 godina postojanja budizma. 2502. 1958. Njanaponika Tera osniva Buddhist Publication Society na ri Lanki s namerom da se objavljuju knjige o teravada budizmu na engleskom. Sarvodaya Shramadana pokret osnovan na ri Lanki s ciljem da se budistiki ideali iskoriste za reavanje nagomilanih socijalnih problema. Dva Nemca zareuju se u kraljevskoj tajlandskoj ambasadi u Londonu, i to je prvo puno teravada zareenje na Zapadu. {1, 2} oko 2504. oko 1960. [3]
Budistika vihara osnovana u Vaingtonu - to je prva teravada monaka zajednica u SAD. {11; i Bhavana Society broura} oko 2514. 1970.
Izbeglice iz Vjetnama, Kambode i Laosa stiu u SAD i Evropu, osnivajui itavu mreu budistikih zajednica na Zapadu. Taungpulu Sayadaw i dr Rina Sircar, iz Burme, osnivaju Taungpulu Kaba-Aye Manastir u Severnoj Kaliforniji. Ajahn Chah osniva Wat Pah Nanachat, umski manastir u Tajlandu namenjen obuci monaha sa Zapada. Insight Meditation Society, meditacioni centar za nezareene, osnovan u Masausetsu (SAD). Ajahn Chah putuje u Englesku kako bi postavio temelj za malu zajednicu monaha u Hamsptead vihari, koja se kasnije preseljava u Saseks (Engleska) i stvara Wat Pah Cittaviveka (Chithurst umski manastir). oko 2524. oko 1980.
Meditacioni centri za nezareene stiu sve veu popularnost u SAD i Evropi. Prvi teravada umski manastir u SAD (Bhavana Society) osnovan je u Zapadnoj Virdiniji. Amaravati Buddhist Monastery osniva u Engleskoj Ajahn Sumedho (uenik Ajahn Chaha). oko 2534. oko 1990.
Hronologija
Nastavlja se ekspanzija teravadske sanghe na Zapadu: manastiri tajlandske umske tradicije osnovani su u Kaliforniji (Metta Forest Monastery, osniva Ajahn Suwat; Abhayagiri Monastery, osnivai Ajahn Amaro and Ajahn Pasanno). Budizam se iri i na cyberspace: pojavljuju se budistike kompjuterske mree; nekoliko izdanja pali Tipitake postaje dostupno online.
Napomene 1. BE = Budistika era. Prva godina budistike ere jeste godina Budine parinibbane (smrt i konano osloboenje), a to znai kada je Buda imao 80 godina (480. pre n. e. prema "istorijskoj" hronologiji; 544. pre n.e. prema tradiciji). Tana godina Budinog roenja je nepoznata. Prema budistikoj tradiciji, Buda se rodio 624. pre n.e, premda neke novije procene smetaju njegovo roenje znatno kasnije - moda ak 448. pre n.e. {1}. Godina 560. pre n.e. je opteprihvaen datum Budinog roenja i "istorijski" datum tog dogaaja koji je ovde prihvaen. Dogaaji u hronologiji pre -250. H.E. ovde su prikazani sa dve H.E. godine: prva je zasnovana na "tradicionalnom" roenju 624. pre n.e., a druga na "istorijskom" roenju 560. pre n.e. Posle -250 H.E. "istorijski" datumi su izostali, poto su bitniji samo u razmatranju ranijih dogaaja. Da biste izraunali H.E. godinu koja odgovara nekom dogaaju u tradicionalnom budistikom kalendaru, oduzmite 544 godine od B.E. godine. Godine B.E. dobro dokumentovanih istorijskih dogaaja (naroito onih u dvadesetom veku) mogu biti i drugaije za jednu godinu, poto kalendari H.E. and B.E. poinju godinu u razliitim mesecima (u januaru i u maju).[Natrag] 2. H.E. = Hrianska era. Prva godina odgovara 1 AD (Anno Domini) u hrianskom kalendaru [Natrag] 3. Dogaaji poslednjih nekoliko decenija jo uvek su suvie svei u kolektivnom seanju da bi se mogao objektivno odrediti njihov pravi istorijski znaaj. [Natrag]
Izvori
Hronologija
{1} R.H. Robinson & W.L. Johnson: The Buddhist Religion: A Historical Introduction (etvrto izdanje), Belmont, California: Wadsworth, 1996. {2} H. Saddhatissa: The Buddha's Way, London: Allen & Unwin, 1971. {3} Wilhelm Geiger: Pali Literature and Language, New Delhi: Oriental Books, 1978. {4} Samanera Bodhesako: Beginnings: the Pali Suttas, Kandy: Buddhist Publication Society, 1984. {5} H.R. Perera: Buddhism in Sri Lanka, Kandy: Buddhist Publication Society, 1966. {6} The Path of Purification (Visuddhimagga) (uvod Bhikkhu anamoli), Kandy: Buddhist Publication Society, 1975. {7} A.K. Warder: Indian Buddhism (drugo izdanje), Delhi: Motilal Banarsidass, 1980. {8} Richard Gombrich: Theravada Buddhism: A Social History from Ancient Benares to Modern Colombo, London and New York: Routledge and Kegan Paul, 1988. {9} Michael Carrithers: The Forest Monks of Sri Lanka: An Anthropological and Historical Study, Delhi: Oxford University Press, 1983. {10} Mahasi Sayadaw: The Progress of Insight, Kandy: Buddhist Publication Society, 1994. {11} World Buddhist Directory, The Buddhist Information Centre, Colombo, Sri Lanka: Buddhist Information Centre, 1984.
Rev. 22/7/2001 www.geocities.com/budizam/history.html
Theravada & Mahayana
Home
---\\
Uvod
Teravada i mahajana budizam

Dr Valpola Rahula
(Odlomak iz: Gems of Buddhist Wisdom, Buddhist Missionary Society, Kuala Lumpur, Malaysia, 1996)
Razmotrimo jedno pitanje koje esto mui mnoge ljude. Kakva je razlika izmeu mahayana i teravada budizma? Da bismo stvari videli iz pravog ugla, okrenimo se istoriji budizma i pratimo nastajanje i razvoj mahayana i teravada budizma Buda se rodio u VI veku pre n.e. Posle dostizanja prosvetljenja u 35 godini, pa sve do Mahaparinibbane (konanog utrnua) u 80. godini, provodio je svoj ivot propovedajui i poduavajui. Svakako da je bio jedan od najupornijih ljudi koji su ikada iveli, jer je tokom etrdeset pet godina poduavao i propovedao danju i nou, spavajui tek po nekoliko sati. Buda se obraao ljudima razliitog ranga: kraljevima i prinevima, bramanima, seljacima, prosjacima, uenima i neobrazovanima. Njegovo uenje bilo je primereno iskustvima, nivou razumevanja i mentalnim sposobnostima njegovih slualaca. Ono emu je poduavao zvalo se Buddha Vacana, tj. re Budina. Nije
file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/thermah.htm (1 of 6) [10.2.2008 20:50:44]
postojalo u to vreme bilo ta to bi se zvalo teravada ili mahayana. Poto je ustanovio red monaha i monahinja, Buda je postavio izvesna pravila discipline nazvana Vinaya kako bi bili vodilja lanovima reda. Ostatak njegovog uenja zvao se Dhamma i ukljuivao je njegove govore, propovedi monasima, monahinjama i nezareenim sledbenicima. Prvi sabor Tri meseca posle Budine Mahaparinibbane njegovi najblii uenici sazvali su sabor u Raagahi. Maha Kasapa, najuvaeniji i najstariji meu monasima, predsedavao je saborom. Tu su bile i dve veoma vane osobe, specijalizovane za dve razliite oblasti -- Dhammu u Vinayu. Jedna je bio Ananda, stalni pratilac Budin tokom 25 godina. Obdaren zapanjujuom memorijom, Ananda je bio u stanju da recituje ono to je Buda izgovorio. Druga osoba bio je Upali, koji je pamtio sva Vinaya pravila. Samo su ta dva dela -- Dhamma i Vinaya -- bili recitovani na prvom saboru. I dok oko Dhamme nije bilo razmimoilaenja (Abhidhamma se uopte ne spominje), bilo je diskusije oko pravila Vinaye. Pre Budine Parinibbane, on je Anandi rekao da ukoliko sangha eli da izmeni neka manje vana pravila, moe to da uini. Ali tom prilikom Ananda je bio toliko potreen alou za Budom koji je umirao da mu nije palo na pamet da pita uitelja koja su to manje vana pravila. I poto lanovi sabora nisu mogli da se saglase oko odreivanja tih pravila, Maha Kasapa je na kraju presudio da nijedno pravilo discipline koje je Buda postavio ne treba menjati, niti ubacivati neko novo. Nikakvo objanjenje za ovo nije dato. Ali je Maha Kasapa rekao jednu stvar: "Ako promenimo pravila, ljudi e rei da su uenici potovanog Gotame promenili pravila ak i pre nego to se pogrebna lomaa ugasila." Na ovome saboru Dhamma je podeljena na razliite delove i svaki deo bio je dodeljen jednom od sttarijih monaha i njegovim uenicima da ga memoriu. Od tada je Dhamma bila prenoena od uitelja na uenika usmenim putem. Tako je
Dhamma bila recitovana svakodnevno u grupi, tako da su se meusobno proveravali i time obezbeivali da nijedan deo ne bude isputen ili da neto ne bude dodato. Istoriari se slau da je usmena predaja pouzdanija od izvetaja jednog oveka pisanog nekoliko godina posle dogaaja. Drugi sabor Sto godina kasnije odran je drugi sabor, kako bi se raspravila neka pravila Vinaye. Nije bilo potrebe menjati pravila tri meseca posle Budine parinibbane, jer se u tako kratkom razdoblju nikakve politike, ekonomske i socijalne promene nisu desile. Ali posle 100 godina neki monasi videli su potrebu da se menjaju izvesna manja pravila. Pravoverniji monasi tvrdili su da nita ne treba menjati, dok su drugi insistirali na promeni nekih pravila. Na kraju, jedna grupa monaha napustila je sabor i formirala Mahasanghiku -- Veliku zajednicu. Iako se ta grupa zvala Mahasanghika, nije bila poznata kao mahayana. I na drugom saboru raspravljalo se samo o pitanjima vezanim za Vinayu; nema nikakvih izvetaja o nesporazumima oko Dhamme. Trei sabor U III veku pre n.e., u vreme cara Aoke, odran je trei sabor kako bi se razmotrile razlike u miljenjima izmeu monaha uz razliitih budistikih tradicija. Na ovom saboru razmimoilaenja se nisu ticala samo Vinaye, ve su obuhvatala i Dhammu. Na kraju sabora predsedavajui, Moggaliputta Tissa, nainio je delo naslovljeno Kathavatthu, u kojoj se pobijaju jeretika, pogrena stanovita i teorije koje su zastupale neke kole. Uenje potvreno i prihvaeno na ovom saboru danas je poznato kao teravada. Ovom prilikom je i Abhidhamma pitaka bila ukljuena u korpus kanonske literature. Posle treeg sabora Aokin sin Mahinda odneo je Tripitaku na ri Lanku, zajedno sa komentarima koji su bili recitovani na tom saboru. Tamo su oni bili zapisani
jezikom pali, zasnovanom na dijalektu Magadhe koji se govorio u doba Bude . U to vreme jo uvek nema nikakvog pomena o mahayani. Nastanak mahayane Izmeu I veka pre n.e. i I veka n.e. nazivi mahayana i hinayana pojavili su se u Saddharma pundarika sutri ili Sutri lotosa dobrog zakona. Oko II veka mahayana postaje jasno definisana. Nagaruna je razvio mahayana filozofiju sunyate (praznine), zastupajui stanovite da je sve Praznina u svom kratkom delu Madhyamika karika. U IV veku javljaju se Asanga i Vasubandhu, autori ogromne zbirke dela o mahayani. Dakle, tek posle I veka mahayanisti su zauzeli definitavan doktrinaran stav i tek tada su uvedeni pojmovi mahayana i hinayana. Ne treba brkati hinayanu sa teravadom, jer ta dva pojma nisu sinonimi. Teravada budizam se premestio na ri Lanku tokom III veka pre n.e, u vreme kada mahayana jo uvek ne postoji. kole hinayane razvile su se u Indiji i postojale nezavisno od onog oblika budizma kakav je postojao na ri Lanki. Do danas se nijedna kola hinayane nije odrala. Zato je 1950. World Fellowship of Buddhists (Svetski budistiki savez), proglaen u Kolombu, jednoglasno odluio da se termin hinayana ne koristi kada se govori o budizmu kakav danas postoji u ri Lanki, Tajlandu, Burmi, Kapuiji, Laosu itd. To je kratka istorija teravade, mahayane i hinayane. Mahayana i teravada Dakle, kakva je razlika izmeu mahayane i teravade? Mnogo godina sam prouavao mahayanu i to sam je vie upoznavao to sam se vie uveravao da jedva da postoje razlike izmeu teravade i mahayane u pogledu osnovnih uenja.
w Obe kole prihvataju Sakyamuni Budu kao svog uitelja. w etiri plemenite istine su potpuno iste u obe kole. w Plemeniti osmostruki put je potpuno isti u obe kole. w Paticca-samuppada ili shema uslovljenost nastanka je ista u obe kole. w Obe su odbacile ideju vrhovnog bia koje je stvorilo i upravlja ovim svetom. w Obe prihvataju ideje anicca, dukkha, anatta i sila, samadhi, panna bez ikakve razlike. Sve ovo su kljuni delovi Budinog uenja i prihvataju ih obe kole bez ikakve rezerve. Postoje takoe pitanja oko kojih se one razlikuju. Jedno od oiglednih jeste ideal bodhisattve. Mnogi ljudi kau da mahayana tei idealu bodhisattve koji vodi do budinstva, dok teravada tei idealu arahanta. Moram rei da je i Buda bio arahant. Jedan pacceka Buda je takoe arahant. Svaki uenik takoe moe biti arahant. U mahayana tekstovima se nikada ne koristi termina arahant-yana, sredstvo arahanta. U njima se govori o pojmovima: Bodhisattvayana, Prateka-Buddhayana i Sravakayana. U tradiciji teravade ovo troje naziva se bodhi. Neki ljudi smatraju da je teravada sebina, jer poduava da svako sam za sebe treba da postigne izbavljenje. Ali kako sebina osoba moe stii do prosvetljenja? Obe kole prihvataju tri yane ili bodhi-ja, ali i bodhisattva ideal kao najvii. Tako je mahayana stvorila mnoge mistine bodhisattve, dok teravada smatra bodhisattvu ovekom meu nama koji je itav svoj ivot posvetio dostizanju savrenstva, da bi na kraju postao potpuno prosvetljeni Buda za dobro ovoga sveta, za sreu ovoga sveta. Tri vrste budinstva
Postoje tri vrste budinstva (stanja budnosti): samma sambuddha, koji prosvetljenje postie sopstvenim naporima, pacceka Buddha, koji ima manje kvaliteta od samma sambuddhe, i na kraju savaka Buddha, to jest uenik arahanta. Postizanje nibbane kod ove tri vrste budinstva je potpuno isto. Jedina razlika je da samma sambuddha ima mnoge druge kvalitete i sposobnosti u odnosu na ostalu dvojicu. Neki smatraju da praznina ili sunyata, o kojoj raspravlja Nagaruna, pripada samo uenju mahayane. Ona je zasnovana na ideji anatta ili ne-ja, na paticcasamuppadi ili na shemi uslovljenog nastanka, kakvu moemo nai i u izvornim pali spisima teravade. Jednom je Ananda pitao Budu: "Ljudi govore re sunya. ta je sunya?" Buda je na to odgovorio: "Ananda, ne postoji sopstvo, niti bilo ta na ovome svetu to pripada sopstvu. Otuda, ovaj svet je praznina." Ovu ideju preuzeo je Nagaruna kada se poduhvatio pisanja svog kapitalnog dela Madhyamika karika. Sem toga, ideja sunyata jeste u mahayana budizmu vezana za termin "podsvesti" (alayana vinana), koji takoe ima koren u teravada tekstovima. Doprinos mahayane je da je ona iz njega razvila kompleksnu psihologiju i filozofiju.
Videti takoe: Teravada budizam: Hronologija
Rev. 13/10/2001 www.geocities.com/budizam/texts/thermah.html
Plemenitost istina
Home
---\\
Uvod
Plemenitost istina
Bikhu Bodhi
Buddhist Publication Society Newsletter #20 (zima 1991-92) , uvodni esej Copyright 1992 Buddhist Publication Society
Najrairenija i najpoznatija formulacija Budinog uenja jeste ona koju je sam Buda izloio u svom prvom govoru u Benaresu, a to je formula etiri plemenite istine. Buda objavljuje da te istine sadravaju u saetoj formi sve kljune informacije koje su nam potrebne da bismo se otisnuli putem osloboenja, On kae da kao to trag jednog slona, zbog svoje veliine, sadri tragove svih drugih ivotinja, isto tako i etiri plemenite istine, zbog svoje sveobuhvatnosti, sadre u sebi itavo blagotvorno uenje. Meutim, dok su mnogi tumai budizma veliku panju poklanjali objanjavanju toga ta stvarno sadre etiri istine, veoma retka su razmiljanja o tome zato su one oznaene kao plemenite istine. A ipak, upravo taj pridev "plemenite" otkriva nam zato je Buda odluio da svoje uenje izloi upravo u tom obliku i upravo on nam omoguuje da osetimo, posle tolikih vekova, jedinstvenu atmosferu koja proima itavo uenje i praksu Prosvetljenoga.
file:///C|/budizam2007decembar/files/lib/bps/essay20.html (1 of 5) [10.2.2008 20:50:45]
Plemenitost istina
Re "plemenit" ili ariya Buda je inae upotrebljavao da oznai naroitu vrstu osobe, onu koju njegovo uenje ima za cilj da stvori. U govorima Buda klasifikuje ljudska bia u dve velike kategorije. Na jednoj strani su puthujjana, "zarobljenici ivota", oni koji pripadaju veini, ije su oi jo uvek prekrivene koprenom neistoa i obmana. Na drugoj strani su ariya, plemeniti, duhovna elita, koji taj status dobijaju ne roenjem, poloajem u drutvu ili religijskim autoritetom, ve svojom unutranjom plemenitou karaktera. Ova dva opta tipa nisu odvojena jedan od drugog nekakvim neprelaznim ambisom, niti su ta dva sveta hermetiki zatvorena jedan prema drugom. Postoji itava serija prelaznih stupnjeva koja se kree od potpunog mraka i zaslepljenosti egoizmom, preko stupnja onih u kojima je seme mudrosti poelo da klija, pa dalje preko meustupnjeva plemenitih sledbenika, sve do onih potpuno proienih na samom vrhuncu itave te skale ovekovog razvoja. A to je arahant, osloboeni, koji je proiujuu viziju istine u sebe upio tako duboko da su sve neistoe izbrisane, a time i svaka mogunost za patnju. I dok je put od okova do slobode, od svetovnosti do duhovne plemenitosti, put stupnjevit, sastavljen od postupnog vebanja i postupnog napredovanja, on nije jedan ravnomeran kontinuum. Napredovanje se dogaa u malim pomacima, da bi se na odreenoj taki - taki koja razdvaja status svetovnjaka od statusa plenitog dolo do linije raskida koju treba prei, ne jednostavno zakoraivi jo jedan korak napred, ve treba nainiti skok, skok sa jedne obale na drugu. Taj prelomni dogaaj u unutranjem razvoja svakog ko praktikuje uenje, taj radikalni skok koji sledbenika prebacuje iz podruja i loze svetovnih ljudi u podruje i lozu plemenitih, dogaa se upravo kroz pronicanje u etiri plemenite istine. Ovo nam pokazuje kljuni razlog zato su etiri istine koje je Buda otkrio nazvane plemenitim istinama. Plemenite su zbog toga to kada smo prodrli u njih do sredita, kada smo shvatili njihovu vanost i implikacije, odbacujemo status svetovnjaka i dobijamo status plemenitih, izvueni smo iz bezline mase i ukljuili smo se u zajednicu
Plemenitost istina
uenika Blaenog ujedinjenih jedinstvenom i nepokolebljivom vizijom. Pre no to smo razumeli ove istine, ma koliko velike bile nae duhovne vrline, jo uvek nismo na sigurnom tlu. Nismo imuni na regresiju, jo nismo sigurni u svoje izbavljenje, jo nismo nepobedivi u svome napredovanju putem. Vrline svetovnjaka su promenljive vrline. One mogu narastati ili kopneti, mogu cvetati ili opadati, i u skladu sa veliinom njihove snage moemo da se uspinjemo ili da padamo u naem kretanju u krugu preporaanja. Kada se nae vrline umnoavaju moemo se kretati nagore i boraviti u blaenstvu meu bogovima; kada nam se vrline proreuju ili su zasluge steene prolim dobrim delima istroene ponovo moemo potonuti u svetove patnje. Ali pronicanjem ovih istina preskaemo jaz koji nas razdvaja od plemenitih. Oko Dhamme je otvoreno, istina je razotkrivena i premda odluujua bitka jo nije dobijena, put do konanog cilja lei pred nama, a spas od okovanosti eljom izranja na horizontu. Onaj ko je razumeo istine promenio je lozu, preao iz podruja svetovnog u podruje plemenitih. Takav sledbenik vie ne moe pasti na nivo svetovnjaka, ne moe vie izgubiti viziju istine to se ukazala njegovom unutranjem oku. Progres ka konanom cilju, potpunom iskorenjivanju neznanja i elje, moe biti sporo ili brzo, moe tei lako ili tek posle velike borbe. Ali koliko god dugo potrajalo, sa kojom god lakoom napredovali, jedno je izvesno: sledbenik koji je sagledao etiri plemenite istine sa takvom besprekornom jasnoom nikada vie ne moe nazadovati, nikada vie ne moe izgubiti status plemenitog i sigurno e dostii krajnji cilj, stupanj arahanta, najdue za narednih sedam ivota. Razlog to pronicanje u etiri plemenite istine moe podariti takvu neopozivu plemenitost duha lei u etiri zadatka koje nam plemenite istine nameu. Uzimajui te zadatke za svoj ivotni izazov -- na izazov kao sledbenika Prosvetljenoga -- sa kojeg god stupnja razvoja da kreemo, postepeno emo napredovati ka neopozivom prikljuivanju plemenitima.
Plemenitost istina
Prvu plemenitu istinu, istinu o patnji, treba potpuno razumeti: zadatak koji nam ona postavlja tie se potpunog razumevanja. Znak raspoznavanja plemenitih je da oni ne lutaju besciljno strujama ivota, ve pokuavaju da ivot razumeju iznutra to je potenije i potpunije mogue. Za nas, takoe, neophodno je da razmiljamo o prirodi naeg ivota. Moramo pokuati da dokuimo znaenje egzistencije ograniene s jedne strane roenjem i s druge strane smru, koja je izmeu toga podlona najraznovrsnijim oblicima patnje detaljno analiziranim u Budinim govorima. Druga plemenita istina, o nastanku ili uzroku patnje, namee zadatak naputanja. Plemeniti je takav zato to je krenuo u proces eliminisanja neistoa u korenu patnje, a i mi takoe, ako nameravamo da dostignemo nivo plemenitih, moramo biti spremni da se odupremo zavodljivom pozivu neistoa. I dok iskorenjivanje elje moe doi jedino naputanjem svetovnjakog nivoa, ipak i u njemu, u svakodnevnom ivotu moemo se uiti uzdranosti u odnosu na grublje manifestacije neistoa i strpljivim samoposmatranjem postepeno oslabiti stisak kojim su one zarobile naa srca. Trea plemenita istina, iskorenjivanje patnje, postavlja zadatak ostvarivanja. Iako nibbanu, iskorenjivanje patnje, mogu lino ostvariti jedino plemeniti, poverenje sa kojim uzimamo Dhammu (uenje) kao svog vodia kroz ivot pokazuje nam ta treba da odaberemo kao svoj krajnji cilj, kao svoju krajnju vrednost. Kada smo jednom shvatili injenicu da nam sve uslovljene stvari na svetu, poto su prolazne i bez neke trajne sutine, nikada ne mogu pruiti trajno zadovoljenje, ostaje nam da kao svoj cilj uzmemo ono to je neuslovljeno, nibbanu, besmrtnost, i od tog cilja nainimo osovinu oko koje se okreu sve nae svakodnevne odluke i nastojanja. Na kraju, etvrta plemenita istina, donosi zadatak razvijanja. Plemeniti su svoj stupanj dostigli razvijanjem osmostrukog puta i dok su samo oni sigurni da nee sa njega skrenuti, Budino uenje daje nam detaljna uputstva neophodna da sledimo taj put koji kulminira stupnjem plemenitosti. To je put koji nam donosi viziju, koji
Plemenitost istina
nam donosi znanje, koji vodi do boljeg razumevanja, prosvetljenja i nibbane, najveeg postignua plemenitih.
Rev. 1/6/2000 www.geocitiess.com/budizam/lib/bps/essay20.html
Plemenita istina o prestanku patnje
Home
---\\
Uvod

Trea istina:
ta je, dakle, Plemenita istina o prestanku patnje? To je potpuno iezavanje i iskorenjivanje upravo te elje, njezino naputanje i odustajanje od nje, oslobaanje i nevezivanje za nju.
Ali, gde ta elja moe nestati i gde ona moe biti iskorenjena? Gde god na svetu ima primamljivih i prijatnih stvari, tu ta elja moe nestati i tu ona moe biti iskorenjena. U prolosti, sadanjosti ili budunosti, koji god od monaha ili asketa da je na takve primamljive i
file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/kraj.html (1 of 4) [10.2.2008 20:50:46]
prijatne stvari gledao kao na neto "prolazno", "to izaziva patnju" i to je "bez trajne sutine", kao na bolest i truljenje, taj je u stanju da prevazie elju.
I osloboen elje za ulnim zadovoljstvima, osloboen elje za postojanjem, on se ne vraa, ne ulazi ponovo u egzistenciju.
Uslovljeno iskorenjivanje svih fenomena

Jer, zahvaljujui potpunom prestanku i iskorenjivanju elje, prijanjanje se iskorenjuje; iskorenjivanjem prijanjanja proces nastajanja se iskorenjuje; iskorenjivanjem (karmikog) procesa nastajanja preporaanje se iskorenjuje; a iskorenjivanjem preporaanja, starost i smrt, jad, naricanje, bol, alost i oaj se iskorenjuju. Tako se iskorenjuje itav taj okean patnje. Otuda, ponitavanje, prestanak i prevazilaenje telesnog, oseaja, opaaja, izraza volje i svesti, to je iskorenjivanje patnje, kraj bolesti, prevladavanje starosti i smrti. [Talasno kretanje, koje nazivamo talasom -- to u posmatrau stvara iluziju da se odreeni deo vodene mase kree povrinom jezera -stvara se i odrava energijom vetra. Kad vetar prestane i nema novog koji bi pokrenuo vodu, energija vetra preneta na vodu polako se gubi i povrina vode postaje mirna. Slino ovome, ako vatra ne dobija novo gorivo, ona e se ugasiti. Na isti nain, ovaj proces u koji su ukljueni pet sastojaka bia -- a koji u oveku neznalici stvara iluziju o postojanju nekakvog ego entiteta -- odrava se energijom elje i
izvesno vreme se odrava pokretan energijama koje je ona stvorila. No, ako ponestane goriva, tj. prijanjanja za ivot i nema priliva nove energije, ivot e potrajati onoliko koliko je do tada energije akumulirano; no u trenutku smrti, taj proces u koji su ukljueni pet sastojaka bia zauvek prestaje. Tako se nirvana ili "utrnue" ("hlaenje") moe posmatrati iz dva ugla: 1. "Iskorenjivanje neistoa," pri emu dostiemo stupanj arahanta ili svetog oveka, i on traje do kraja ivotnog veka. 2. "Iskorenjivanje pet sastojaka bia", posle smrti arahanta.]
Nirvana
To je istinski mir, to je kraj bilo kakvog uobliavanja, naputanje bilo kakve osnove za novo preporaanje, iezavanje elje, nevezivanje, iskorenjivanje -- nirvana. Uzbuen poudom, razjaren ljutnjom, zaslepljen obmanom, savladan, uma uhvaenog u klopku, ovek kopa raku sam sebi i drugima i doivljava mentalni bol i teskobu. Ali ako su pouda, ljutnja i obmana naputeni, ovek ne kopa raku ni sebi ni drugima i on ne osea bilo kakav mentalni bol i teskobu. To je nirvana neposredna, vidljiva u ovom ivotu, primamljiva i razumljiva mudrima. Iskorenjivanje pohlepe, iskorenjivanje mrnje, iskorenjivanje obmane: to se, zaista, naziva nirvanom.
Arahat, sveti ovek

I za sledbenika tako osloboenog, ije srce kuca spokojno, nema nieg to bi trebalo dodati onome ve uinjenom i nita vie ostalo nije da se obavi. Ba kao to ogromna stena ostaje nepokretna i u sred najsnanijeg vetra, isto tako ni oblici, ni zvukovi, ni mirisi, ni ukusi, ni dodiri bilo koje vrste, ni poeljni ni nepoeljni, ne mogu izazvati takvog sledbenika da se pokoleba. Spokojan je njegov uma,
dostignuto izbavljenje. I on koji je razmotrio sve suprotnosti ovoga sveta, kojeg vie nita na ovome svetu ne uznemirava, smiren, osloboen jarosti, tuge i udnje, nadiao je on raanje i umiranje.
Nepromenljivo
Postoji podruje gde nema ni vrstrog, ni tenog, ni toplog, ni kretanja, ni ovog sveta, ni bilo kojeg drugog sveta, ni Sunca, ni Meseca. To ja nazivam ni nastajanjem ni nestajanjem, ni mirovanjem, ni raanjem, ni umiranjem. Nema tu ni poetka ni kraja. To je okonanje patnje. Tu postoji jedino neroeno, nenastalo, nestvoreno, neuoblieno. Kad ne bi postojalo to neroeno, nenastalo, nestvoreno, neuoblieno, bekstvo iz ovoga sveta koji nastanjuje roeno, nastalo, stvoreno, uoblieno ne bi bilo mogue. No, poto postoji neroeno, nenastalo, nestvoreno, neuoblieno, zato je mogue bekstvo iz ovoga sveta koji nastanjuje roeno, nastalo, stvoreno.
Rev. 26/05/02 www.geocities.com/texts/kraj.html
Put
Home
---\\
Uvod
Plemenita istina o putu koji vodi do prestanka patnje

etvrta istina:
Dve krajnosti i srednji put

Prepustiti se jurnjavi za zadovoljstvima ula jeste nisko, prosto, vulgarno, neplemenito, beskorisno; a isto tako, prepustiti se samoumrtvljavanju jeste bolno, neplemenito, beskorisno: oba ova ekstrema Blaeni je izbegavao i ponovo otkrio srednji put, koji nam omoguuje da vidimo i da znamo, koji nas vodi do spokojstva, nevezivanja, do prosvetljenja, do nirvane.
Videti: Plemeniti osmostruki put
Rev. 26/05/2002 www.geocities.com/texts/put.html
file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/put.html [10.2.2008 20:50:46]
Pet pravila morala
Home
---\\
Uvod
Pet pravila morala

Ne ubijaj Ne kradi Ne lai Ne budi razvratan Ne uzimaj droge i ne pij alkohol
Videti takoe: Thich Nhat Hanh: Pet plemenitih pravila
Rev. 22/7/2001 www.geocities.com/texts/pet.html
file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/pet.html [10.2.2008 20:50:47]
Plemeniti osmostruki put
Home
---\\
Uvod

1. Ispravno razmevanje
H
Potrudi se da to bolje razume etiri plemenite istine Donesi odluku da svoj ivot usmeri pravim putem Nemoj lagati Nemoj nepravedno kritikovati druge Ne koristi uvredljive rei Ne ogovaraj Sledi Pet pravila morala Zarauj za ivot tako da ne ugroava druga iva bia Izbegavaj sve loe misli, one podstaknute mrnjom, zaviu i pohlepom Nastoj da to due odrava misli ispunjene blagonaklonou i ljubavlju
2. Ispravna misao
H
3. Ispravan govor
H
4. Ispravno delovanje
H
5. Ispravno ivljenje
H
6. Ispravan napor
H
7. Ispravna sabranost
H
Postani to vie svestan svih stanja i procesa u telu, svojih oseanja i misli
8. Ispravna koncentracija
H
Duboka koncentracija odvee te do jednog vieg stanja svesti
file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/osam.html (1 of 2) [10.2.2008 20:50:47]
(prosvetljenje)
Detaljnije videti u: Bhikkhu Bodhi: Plemeniti osmostruki put
Rev. 22/7/2001 www.geocities.com/texts/osam.html
file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/osam.html (2 of 2) [10.2.2008 20:50:47]
Tri utocista
Home ---\\
Uvod
Tri utoita: Buda, Dhamma i Sangha

Tanisaro Bikhu
Buda
Znaenje Budinog probuenja
Dva kljuna aspekta Budinog probuenja jesu ta i kako: za ta se on to probudio i kako je to postigao. Njegovo probuenje je svojevrsno po tome to ukljuuje ova dva aspekta. Sutina je u tome da je razumeo kako postoji vena srea i da nju ovek moe postii sopstvenim naporom. Taj ovekov napor kao deo itavog procesa na kraju se usredsreuje na pitanje razumevanja prirode samog tog napora -- kroz ispravne postupke i uvianje uslovljenost nastanka svega -- na to koje su njegove moi i ogranienja i koja vrsta ispravnog napora (tj. plemenitog puta) nas moe odvesti preko naih ogranienja i na prag besmrtnosti. Kako je Buda opisao svoj doivljaj probuenja u jednom od svojih govora, prvo postoji znanje o stalnom ponavljanju dhamme (prirode) -- to u ovom kontekstu
file:///C|/budizam2007decembar/files/lib/modern/refuge.html (1 of 16) [10.2.2008 20:50:51]
Tri utocista
znai uslovljenog nastanka svih stvari na ovom svetu -- zatim nastaje znanje o nibbani. Na drugim mestima, on opisuje tri stupnja koja su ga vodila do uvida o njegovim prolim ivotima u svetlu uslovljenog nastanka, uvida o umiranju i ponovnom roenju svih ivih bia, i na kraju do uvida u etiri plemenite istine. Prva dva oblika znanja nije otkrio Buda. O njima su govorili i drugi mudraci tokom istorije, premda je Budin uvid u ovo drugo znanje imao i neto posebno: uvideo je da se bia preporaaju prema etikom kvalitetu svojih misli, rei i postupaka i da na taj kvalitet presudno utie stanje uma. Kvalitet naih stavova i namera odreuje kakav e biti rezultat naih postupaka, koji emo tek kasnije iskusiti. Ovaj uvid imao je dvostruki uticaj na njegov um. S jedne strane, zahvaljujui njemu shvatio je uzaludnost kruga stalno novog preporaanja -- to da ak i najvei napori da se doe do zadovoljstva i njegovog ispunjenja unutar tog kruenja mogu doneti samo privremeni rezultat. Sa druge strane, uvianje znaaja uma u usmeravanju tog kruenja navelo ga je da se usredsredi na sopstveni um u sadanjem trenutku kako bi video na koji nain procesi u umu koji pokreu to kruenje mogu biti prekinuti. Na taj nain doao je do uvida u etiri plemenite istine i proces uslovljenog nastanka -- do uvida da su sastojci koji ine njegovu "linost" takoe pokretaki faktori egzistencije u sveta u celini i kako itava ta predstava moe da se okona. Sa tim okonanjem doao je doivljaj neuslovljenosti, koji je on nazvao nibbana (utrnue), svest bez oblik i svojstava, besmrtnost. Kada postavimo pitanje na koji nain se ostali doivljaji "prosvetljenja" zabeleeni u svetskoj istoriji odnose prema Budinom, treba da imamo na umu Budinu sopstvenu tvrdnju: prvo postoji znanje o uslovljenosti nastanka svih stvari, onda postoji znanje o nibbani. Bez prvog -- koje ukljuuje ne samo razumevanje kamme, ve isto tako naina na koji kamma vodi do samog razumevanja -- svako ostvarenje, bez obzira koliko bilo ispunjeno mirom i bezgranino, koje nije proisteklo iz takve vrste razumevanja ne moe se ubrojati u probuenje u budistikom znaenju te rei. Istinsko probuenje nuno ukljuuje i moral i uvid u
Tri utocista
uzronost. to se tie toga ta Budino probuenje znai za nas danas, etiri su take vane: 1) Uloga koju kamma igra u probuenju je da nam daje mo. To znai da ono to svako od nas ini, govori i razmilja jeste vano - ovo je potpuno suprotno oseanju ispraznosti koje moe doi na osnovu itanja, recimo, svetske istorije, geologije ili astronomije i shvatanja prolazne prirode svakog ljudskog poduhvata. Probuenje nam omoguuje da uvidimo kako izbori koje inimo u svakom trenutku svoga ivota imaju posledice. Mi nismo stranci u nepoznatoj zemlji. Mi smo formirali i nastavljamo da formiramo svet koji doivljavamo. injenica da imamo mo takoe znai i da smo odgovorni za ono to doivljavamo. Ovo nam pomae da se suoimo sa dogaajima iz svoga ivota sa vie ravnodunosti, jer znamo da ih je naa ruka stvarala i u isto vreme moemo izbei svako oseanje malodunosti i krivice, jer sa svakim novim izborom uvek moemo da napravimo i novi poetak. 2) Probuenje nam takoe govori da dobro i loe nisu samo puke drutvene konvencije, ve su ugraene u sistem po kojem je ovaj svet sainjen. Moemo imati slobodu da oblikujemo svoj ivot, ali nemamo slobodu da menjamo osnovna pravila koja odreuju ta su dobri a ta loi postupci i kako procesi kamme dejstvuju sami po sebi. Tako ovde nema mesta za kulturni relativizam -- ak i ako su moda mnogi od nas upravo na osnovu njega prokrili put do toga da napustimo svoja ranija religijska uverenja i priklonimo se budizmu. Postoje odreeni naini delovanja koji su sami po sebi loi i glupi smo ukoliko insistiramo na svom pravu da postupamo upravo tako. 3) Kako Buda kae na jednom mestu svog opisa probuenja: "Neznanje je uniteno; pojavilo se znanje; tama je unitena; pojavilo se svetlo - kako se to ve dogaa u onome ko je paljiv, marljiv i odluan". Drugim reima, zadobio je znanje koje oslobaa zahvaljujui kvalitetima koje svi mi moemo da razvijemo:
Tri utocista
paljivost, marljivost, odlunost. Ako elimo da se suoima sa implikacijama ove injenice, shvatamo da je Budino probuenje izazov itavom naem sistemu vrednosti. injenica da stanje neuslovljenosti moe biti dostignuto tera nas da prevrednujemo sve druge ciljeve koje smo sebi postavili u ivotu. Na nivou oiglednosti, ona nam ukazuje na duhovnu oskudnost ivota posveenog bogatstvu, poloaju ili trci za ulnim zadovoljstvima; ali nas ona takoe navodi da podrobnije razmotrimo i druge mnogo "vrednije" ciljeve koje su naa kultura ili njezine potkulture sklone da veliaju, takve kao sto je drutvena prilagoenost, znaajne veze, sluenje planeti itd. I one e, neizbeno, voditi ka patnji. Meusobna zavisnost svih stvari ne moe biti, za svaki istinski prijemiv um, izvor sigurnosti i olakanja. Ako je stanje neuslovljenosti dostino za nas, i to je jedini izvor sree u iju postojanost moemo imati poverenja, onda jedino ima smisla da uloimo napor, da mentalne i duhovne resurse kojima raspolaemo usmerimo u tom pravcu. 4) ak i za one koji nisu spremni da preduzmu takvu investiciju, probuenje nas uverava da srea dolazi iz razvijanja onih kvaliteta u sebi na koje moemo biti ponosni, kao to su blagonaklonost, prijemivost, smirenost, paljivost, umerenost, odlunost i nevezivanje. I opet, to je veoma razliita poruka od one koju nam upuuje svet govorei nam da ako elimo sreu moramo da razvijamo one kvalitete prema kojima ne moemo da osetimo nikakav istinski ponos: agresivnost, samovelianje, nepotenje itd.. Samo ovoliko malo moe dati jedan potpuno novi smer naim ivotima i naim predstavama o tome u ta vredi uloiti vreme i trud. Vest o Budinom probuenju postavlja merilo za procenjivanje kulture u kojoj smo odrasli, a nikako ne suprotno. Ovde se ne radi o tome da treba da odaberemo jednu azijsku kulturu umesto zapadnjake. Budino probuenje stavilo je na kunju mnoge pretpostavke indijske kulture toga vremena; i ak i u takozvanim budistikim zemljama istinsko praktikovanje Budinog uenja je uvek kontrakultura. Radi se o preispitivanju naih uobiajenih stavova -- uslovljenih vremenom, prostorom i ogranienjima starenja, bolesti i smrti -- nasuprot mogunosti
Tri utocista
vanvremene, vanprostorne i bezgranine sree. Sve kulture sputane su ogranienom, uslovljenom stranom stvari, dok Budino probuenje ukazuje na neto izvan svake kulture. Ono nudi izazov besmrtnosti koji je za njegove savremenike bio oslobaajui i koji i za nas, ako smo voljni da prihvatimo taj izazov, moe da bude isti takav.
Dhamma
Ne-sopstvo ili Bez-sopstvo?
Jedan od prvih kamenova spoticanja na koje Zapadnjaci esto nailaze kada upoznaju budizam jeste uenje o anatta, esto prevoeno kao ne-sopstvo. Ovo uenje je kamen spoticanja iz dva razloga. Prvo, ideja o tome da ne postoji sopstvo (dua) ne uklapa nam se ba najbolje sa drugim delovima budistikog uenja, na primer onim o kammi i preporaanju: Ako ne postoji sopstvo, ta onda to doivljava posledice kamme i ta se preporaa? Drugo, ono se ne uklapa ba najbolje ni sa naim judeo-hrianskim bekgraundom, koji kao osnovnu pretpostavku podrazumeva postojanje nekakve vene due ili sopstva: Ako ne postoji sopstvo, kakav je smisao duhovnog ivota? Mnoge knjige pokuavaju da odgovore na ova pitanja, ali ako pogledate u pali kanon -- najraniji do danas sauvani zapis Budinog uenja -- neete nai da se o njima uopte raspravlja. U stvari, na jednom mestu kada je Buda bio direktno upitan da li ili ne postoji sopstvo, on je odbio da odgovori. Kada je, kasnije, bio upitan zato, odgovorio je da smatrati da ili postoji sopstvo ili da ne postoji sopstvo znai pasti u ekstremnu formu pogrenog miljenja kakvo budistiku praksu ini nemoguom. Zato to pitanje treba odloiti sa strane. Da bismo razumeli ta njegova utnja na ovo pitanje govori o znaenju pojma anatta, prvo moramo da pogledamo njegov stav o tome kako pitanja treba postavljati i kako na njih odgovarati, a zatim kako tumaiti njegove odgovore. Buda je sva pitanja podelio u etiri kategorije: ona koja zaluuju direktan (da ili ne) odgovor, ona koja zasluuju analitiki odgovor, ona koja zasluuju kontrapitanje,
Tri utocista
odnosno vraanje lopte na teren onoga ko pita, i ona koja zasluuju da budu ostavljena postrani. Poslednja kategorija pitanja sastoji se od onih koja ne vode do iskorenjivanja patnje i nespokojstva. Prva dunost uitelja, kada mu se postavi pitanje, jeste da odredi kojoj kategoriji ono pripada i zatim odgovori na prikladan nain. Ne odgovarate, na primer, sa da ili ne na pitanje koje treba odloiti postrani. Ako ste vi onaj koji postavlja pitanje i dobijete odgovor, tada bi trebalo da odredite koliko daleko treba ii u tumaenju tog odgovora. Buda je rekao da postoje dve vrste ljudi koji ga pogreno tumae: oni koji izvlae zakljuke iz iskaza iz kojih ne treba izvlaiti zakljuke i oni koji ne izvlae zakljuke iz onih iskaza na osnovu kojih bi to trebalo uiniti. Ovo su osnovna pravila za tumaenje Budinog uenja, ali ako pogledamo na koji nain veina pisaca rezmatra uenje o anatta, ustanovljavamo da se ova osnovna pravila kre. Neki autori tvrde da je Buda poricao postojanje jednog venog sopstva ili odvojenog sopstva, ali ovo predstavlja davanje analitikog odgovora na pitanje za koje je Buda pokazao da treba da bude ostavljeno postrani. Drugi pokuavaju da izvuku zakljuke iz nekoliko iskaza u govorima za koje se ini da podrazumevaju da sopstvo ne postoji, no ini se da se moe pretpostaviti da ako neko natee te iskaze kako bi odgovorio na pitanje koje treba ostaviti postrani, onda to znai da izvlai zakljuke tamo gde njih ne bi trebalo izvlaiti. Zato, umesto odgovaranja sa "ne" na pitanje da li ili ne postoji sopstvo -meuzavisno ili odvojeno, veno ili ne -- Buda je oseao da je to pitanje lo poetak razmatranja. Zato? Bez obzira kako definiete liniju razgranienja izmeu "sopstva" i svega "ostalog", pojam sopstva ukljuuje izvestan elemenat samoidentifikacije i prijanjanja, a onda i patnje i nespokojstva. Ovo jo vie vai za meuzavisno sopstvo, koje ne priznaje da postoji "drugo" kao to je to kod odvojenog sopstva. Ako se neko identifikuje sa celom prirodom, u njemu bol izaziva svako drvo koje biva oboreno. Ovo isto vai za jedan potpuno "drugi" svet, u kojem bi nas oseaj otuenosti i uzaludnosti toliko oslabio da bi traganje za
Tri utocista
sreom -- sopstvenom ili za druge -- postalo nemogue. Zato, Buda je savetovao da ne obraamo panju na takva pitanja kao to je "Da li ja postojim?" ili "Da li ja ne postojim?", jer kakav god da odgovor na njih damo, on nas vodi u patnju i nespokojstvo. Da bismo izbegli patnju impliciranu pitanjem o "sopstvu" i "drugom", on je ponudio jedan alternativan nain razlaganja naeg iskustva: etiri plemenite istine o patnji, njenom nastanku, njenom prestanku i putu koji do tog prestanka vodi. Umesto da na te istine gledamo kao da se odnose na sopstvo ili drugo, rekao je, trebalo bi da ih jednostavno prepoznamo kao ono to one i jesu, objektivno, onako kako ih neposredno doivljavamo i potom ispunjavamo imperativ koji svaka namee. Nespokojstvo treba shvatiti, njegov uzrok napustiti, njegov prestanak ostvariti i put do prestanka razvijati. Te dunosti predstavljaju kontekst u kojem se anatta najbolje razume. Ako razvijate put vrline, koncentracije i neprijanjanja do stupnja mirnog blagostanja i to stanje smirenosti koristite da iskustvo posmatrate u okvirima etiri plemenite istine, pitanja koja se javljaju u umu nisu " Da li postoji sopstvo? ta je moje sopstvo?" ve pre "Da li patim od nespokojstva zato to sam vezan za neku odreenu pojavnost, fenomen? Je li to zaista ja, moje? Ako je to zaista izvor patnje, a nije deo mene, zato jo uvek prijanjam uz njega?" Ova pitanja zasluuju neposredan odgovor, poto nam pomau da shvatimo nespokojstvo i da se oslobodimo prijanjanja i vezivanja -- oseanja koja su produkt samopoistoveivanja -- sve dok na kraju svaki trag samoidentifikacije ne iezne i ostane jedino bezgranina sloboda. U ovom smislu anatta uenje nije uenje o ne-sopstvu, ve strategija oslobaanja od patnje naputanjem njezinog uzroka, to vodi do najvie, neprolazne sree. Na toj taki pitanja o sopstvu, ne-sopstvu i bez-sopstvu ostavljamo postrani. Kada jednom osetimo takvu potpunu slobodu, gde e tada biti bilo kakva briga o tome ta je to to doivljava, je li to sopstvo ili ne? ***
Tri utocista
Nibbana
Svi znamo ta se dogaa kada vatra utrne. Plamen nestane i vatre vie nema. Zato, kada prvi put ujemo da cilj budistike prakse, nibbana (nirvana), doslovno znai utrnue, teko je zamisliti jeziviju sliku duhovnog cilja: potpuno ponitavanje. Ispostavlja se, meutim, da je ovakvo tumaenje pojma greka u prevodu, ne toliko rei koliko slike. ta je ugaena vatra predstavljala za Indijce Budinog vremena. Sve drugo samo ne ponitavanje. Prema drevnim bramanima, kada se vatra ugasi, ona prelazi u latentno stanje. Ne prestaje da postoji, ve je u stanju neaktivnosti i tako -- neograniena bilo kakvim gorivom -- postaje rasprena po itavom kosmosu. Kada je Buda koristio ovu sliku da objasni nibbanu indijskim bramanima svoga doba, on je prelazio preko pitanja da li ugaena vatra nastavlja da postoji ili ne i umesto toga se usredsreivao na nemogunost definisanja vatre koja ne gori: otuda njegov iskaz da se osoba koja je "dogorela" do kraja ne moe opisati. Meutim, kada je poduavao sopstvene uenike, Buda je nibbanu koristio vie kao jednu sliku osloboenosti. Oigledno, svi Indijci toga vremena gledali su na vatru kao na neto to je dinamino, zavisno od goriva na osnovu kojeg gori. Da bismo upalili vatru, moramo da je "zarobimo". Kada se vatra otarasi svoga goriva, ona je "osloboena", liena svoje dinaminosti i zavisnosti -- smirena je i nesputana. Zato se u poeziji na paliju esto koristi slika ugaene vatre kao metafora za slobodu. Zapravo, ova metafora je deo skupa predstava o vatri koji ukljuuje i dva srodna pojma. Upadana, ili vezivanje, takoe ukazuje na nain na koji se vatra "hrani" svojim gorivom. Khandha znai ne samo jedan od pet "sastojaka" (telo, oseaj, opaaj, misaoni procesi i svest) kojima se definie svako uslovljeno iskustvo, ve isto tako i stablo. Ba kao to se vatra gasi kada prestaje da prijanja i hrani se drvetom, isto tako i um je osloboen kada prestane da prijanja za khandhe. Otuda je slika koja stoji u osnovi nibbane zapravo slika slobode. Komentari pali
Tri utocista
kanona podravaju ovakvo stanovite, povezujui re nibbana sa njezinim korenom, glagolom koji znai "razvezivati". Kakvo je to razvezivanje? Ovi tekstovi opisuju dva nivoa. Jedan je razvezivanje u ovom ivotu, simbolizovano vatrom koja je ugaena, ali je ugljevlje jo uareno. Ovo prikazuje prosvetljenog arahanta, koji je svestan predstava i zvukova, osetljiv na prijatnost i bol, ali osloboen strasti, odbojnosti i obmanutosti. Drugi nivo razvezivanja, simbolizovan ugaenom vatrom kod koje je i ugljevlje ohlaeno, jeste ono to arahanti doivljavaju posle ovog ivota. Sve to bi moglo da pristigne kroz ula prestaje i on/ona zakorauje u potpunu osloboenost i od najtananijeg nespokojstva i ogranienja egzistencije u prostoru i vremenu. Buda insistira na tome da je ovaj nivo nemogue opisati, ak i pojmovima postojanja ili nepostojanja, jer rei funkcioniu samo kod stvari koje su ograniene. Sve to on o tome kae -- sem slika i metafora -- jeste da moemo iskusiti nagovetaj takvog iskustva ak i u ovom ivotu i da je to krajnja srea, neto to zaista vredi upoznati. Zato, kada sledei put posmatrate vatru kako se gasi, posmatrajte je ne kao primer ponitavanja, ve kao lekciju o tome kako je mogue pronai slobodu u naputanju vezanosti..
Sangha
Ekonomija darova
Prema budistikim monakim pravilima, monasi i monahinje ne smeju da primaju novac, ak ni da budu ukljueni u trampu ili trgovinu sa nezareenima.Oni ive potpuno u jednoj ekonomiji darova. Nezareeni sledbenici poklanjaju monasima ono to im je neophodno, dok im ovi uzvraaju poklanjajui im uenje. Idealno bi bilo -- a to u velikoj meri i jeste praksa -- da ova razmena ide iz srca, kao neto
Tri utocista
potpuno dobrovoljno. U tekstovima je mnogo pria koje naglaavaju da ono ime se uzvraa u ovoj ekonomiji -- koja bi se isto tako mogla nazvati ekonomijom zasluga -- zavisi ne od materijalne vrednosti datog predmeta, ve od istote srca donatora i primaoca. Dajete ono to je primereno prilici i vaim mogunostima, kada i gde god se vae srce oseti inspirisanim. to se tie monaha, to znai da poduavate, iz saoseanja, onom emu treba poduiti, bez obzira hoe li to biti prihvaeno ili ne. to se tie nezareenih, to znai da dajete ono to vam pretie i to oseate da treba podeliti. Nema cene za poduavanje, ak ni "sugerisane donacije". Svako ko smatra da je poduavanje i poklanjanje neophodnih rekvizira nadoknada za odreenu uslugu smatra se obinim trgovcem. Umesto toga, dajete zato to je davanje dobro za srce i zato to odravanje dhamme u ivotu kao vitalnog principa zavisi od svakodnevnih gestova velikodunosti. Osnovni simbol ove ekonomije jeste monaka posuda za proenje hrane. Ako ste monah, ona reprezentuje vau zavisnost od drugih, morate da prihvatite velikodunost bez obzira u kojem je ona obliku. Moda u posudi neete dobiti ono to elite, ali shvatate da uvek dobijate ono to vam je potrebno, ak i ako je to teko savladiva lekcija iz uzdravanja. Jedan od mojih uenika u Tajlandu jednom je otiao u planine na severu zemlje kako bi se vebao samoi. Njegova koliba na padini bila je idealno mesto za meditaciju, ali je zavisio od hrane iz oblinjeg sela, a ona se sastojala uglavnom od istog pirina sa povremenim dodacima kuvanog povra. Posle dva meseca ovakve ishrane, objekat njegove meditacije postala je dilema u njegovom umu da li da ide ili da ostane. Jednog kinog jutra, dok je bio u redovnom proenju hrane, doao je do jedne kolibe ba kada je jutarnji pirina bio skuvan. Domaica ga je pozvala i zamolila da saeka dok ne izvadi malo pirina iz lonca. Dok je on tako ekao na pljusku, nije mogao a da u sebi ne pone da guna kako e opet dobiti samo pirina. Desilo se da je uz enu bilo malo dete, koje je sedelo kraj vatre i plakalo od gladi. I tako, dok je ena vadila pirina iz lonca gurnula je i njemu jedan zalogaj. Dete je smesta prestalo da plae i na licu mu se pojavio osmeh. Moj uenik je primetio to i u glavi mu je sinulo. "Tako znai, zanoveta zbog onoga to ti ljudi poklanjaju", rekao je samome sebi. "Nisi ni
Tri utocista
malom detetu dorastao. Ako ono moe biti sreno samo sa zalogajem pirina, zato ne moe i ti?" I kao rezultat svega toga, ta lekcija koja je dola sa jednom kaikom pirina dala je mome ueniku snagu potrebnu da na toj planini ostane naredne tri godine. Za monaha posuda za hranu takoe predstavlja i priliku koju daje drugima da praktikuju dhammu u skladu sa svojim mogunostima. U Tajlandu, to se ogleda u izrazu koji se koristi da opie odlazak u proenje hrane: proad sat, pomoi ivim biima. Bilo je sluajeva kada sam u unutranjosti Tajlanda iao u proenje hrane i dok bih prolazio pored male kolibe pokrivene liem neko bi izjurio iz nje da mi sipa pirina u posudu. Mnogo godina pre toga, kao laik, kada bih video tako malu, jadnu kolibu moja reakcija bila bi elja da novano pomognem ljudima koji u njoj ive. Ali sada sam ja zavisio od njihove velikodunosti. U svojoj novoj poziciji sam mogao materijalno manje da im pomognem nego kao laik, ali sam im barem pruao priliku da osete dostojanstvo koje dolazi sa davanjem. Za davaoce, monahova zdela postaje simbol dobra koje su uinili. Nekoliko puta su mi u Tajlandu ljudi rekli kako su sanjali da pred njima stoji monah i podie poklopac sa svoje zdele. Ti snovi su se razlikovali u tome ta je sneva video u zdeli, ali u svim sluajevima tumaenje tog sna bilo je isto: snevaevo dobro delo donee plod na jedan naroito povoljan nain. Odlazak u proenje hrane je takoe dar koji ide u oba smera. Sa jedne strane, svakodnevni kontakt sa laikim donatorima podsea monahe da njihova praksa nije samo njihova privatna stvar, ve briga cele zajednice. Oni su dunici drugima za pravo i priliku da vebaju i trebalo bi da daju sve od sebe da vebaju marljivo, jer time otplauju svoj dug. U isto vreme, prilika da prolaze kroz selo u rano jutro, prolazei kraj kua bogatih i siromanih, srenih i nesrenih, daje mnogo prilika za razmiljanje o ljudskom ivotu i o potrebi da se pronae izlaz ispod rvnja umiranja i ponovnog raanja.
Tri utocista
Za davaoce, proenje hrane je podseanje da monetarna ekonomija nije jedini put ka srei. Ono pomae da se drutvo odri zdravim, jer ulazei u grad svako jutro, monasi otelovljuju jedan ideal veoma razliit od dominantne ekonomije novca. Blago subverzivan kvalitet ovog obiaja pomae ljudima da se priklone i dre pravog sistema vrednosti. Povrh svega, ekonomija darova simbolizovana monakom zdelom i proenjem hrane doputa specijalizaciju, podelu rada, od koje obe strane imaju korist. Oni koji su voljni mogu odustati od niza privilegija domainskog ivota i u zamenu za to dobiti slobodno vreme, osnovnu podrku i trening kao neophodne rekvizite za potpuno posveivanje praktikovanju dhamme. Oni koji ostaju kod kue imaju korist od toga to su im svakoga dana na raspolaganju oni koji sve svoje vreme ulau u praktikovanje dhamme. Uvek mi se inilo ironijom da savremeni svet slavi specijalizaciju u skoro svakoj oblasti -- ak i u stvarima kao to su tranje, skakanje i bacanje lopte -- ali ne u dhammi, gde se to smatra "dualizmom", "elitizmom" ili jo neim gorim. Buda je zaeo monaki red prvog dana svog puta uitelja, zato to je video koristi od specijalizacije. Bez nje, praksa esto postane ograniena i razvodnjena, zainjena kompromisima sa zahtevima ekonomije novca. Dhamma postaje ograniena na to ta se isplati i ta e se uklopiti u raspored koji diktiraju porodica i posao. U takvoj situaciji, svi ostajemo uskraeni u stvarima srca. injenica da u ekonomiji darova opipljive stvari idu samo u jednom pravcu znai da je ova razmena podlona najrazliitijim zloupotrebama. Zato je toliko pravila monake discipline, kako bi se spreili monasi da zloupotrebe velikodunost laika donatora. Postoje pravila koja zabranjuju da se na neprikladan nain trai poklon, poev od tvrdnji o posedovanju natprirodnih moi, pa sve do zabrane da se bolja hrana u zdeli prikriva pirinem odgore kako bi se donatori naveli da budu to dareljiviji. Veina ovih pravila, zapravo, bila su ustanovljena na zahtev laika ili kao odgovor na njihove pritube. Jer oni su investirali u ekonomiju dobrih dela i bili su zainteresovani da tu investiciju zatite. Ovo zapaanje ne odnosi se samo na drevnu Indiju, ve i na dananji Zapad. Kada prvi put imaju kontakt sa sanghom,
Tri utocista
ljudi su skloni da vide malo razloga za pravila discipline, smatrajui ih zanimljivim ostacima prastarih indijskih predrasuda. Kada, meutim, ta pravila sagledaju u kontekstu ekonomije darova i ponu i sami da uestvuju u toj ekonomiji, isto tako su skloni da ponu da otro brane i pravila i "svoje" monahe. Ovakav stav moe ograniiti slobodu monaha na izvestan nain, ali i znai da laiki zatitnici poinju da se interesuju ne samo za ono emu monah poduava, ve i kako on ivi -- to je dobra mera predostronosti da onaj ko pria "toj prii i slii". Ovim se, opet, obezbeuje da itava praksa ostane briga itave zajednice. Kao to je rekao Buda: Monasi, kuedomaini su veoma korisni za vas, jer vam obezbeuju ogrta, hranu, boravite i lekove. A vi ste, monasi, veoma korisni kuedomainima, jer ih pouavate dhammi, divnoj na poetku, divnoj u sredini i divnoj na kraju, jer tumaite svetaki ivot u pojedinostima i u celini, tako celovit, beskrajno ist. Na taj nain svetaki ivot provodite u meusobnoj zavisnosti, a sve radi prelaska bujice, radi okonavanja patnje i nespokojstva. Iti 107 Periodino, tokom istorije budizma, ekonomija darova je prestajala, obino kada bi se jedna ili druga stana fiksirale na opipljivu stranu ove razmene i zaboravljala kvalitete srca koji su razlog njenog postojanja. I periodino je bila oivljavana kada su ljudi postajali prijemivi za njezine darove u vidu ive dhamme. Po samoj svojoj prirodi, ekonomija darova slina je biljci u toploj leji, jer zahteva paljivu negu i prijemivost za njezine plodove. Zapanjuje me da jedna takva ekonomija postoji evo ve 2600 godina. Ona nikada nee biti vie od alternative dominantnoj monetarnoj ekonomiji, najvie zbog toga to su njezini plodovi tako tanani i jer zahteva toliko mnogo strpljenja, poverenja i discipline kako bismo shvatili njezinu vrednost. Onima koji oekuju da im se za odreene usluge ili robu odmah plati treba sistem novca. Iskreni budistiki laici, meutim, imaju priliku da igraju dvostruku ulogu, angaujui se u ekonomiji novca kako bi zaradili za ivot i da
Tri utocista
doprinose ekonomiji darova kad god za to osete potrebu. Na taj nain mogu ostvariti neposredan kontakt sa uiteljima i dobiti najbolja mogua uputstva za svoju praksu, u atmosferi u kojoj su obostrano saoseanje i briga medij razmene, a istota srca krajnje merilo.
Renik
Arahant: "Vredni" ili "vrli", osoba iji je um osloboen neistoa, te otuda za njega nema vie preporaanja. Naziv za Budu i najvie meu njegovim uenicima. Nia tri stupnja uenika su, opadajuim redim: ne-povratnici, oni iji su umovi osloboeni ulne elje i koji e se ponovo roditi na nebu, da bi tamo dostigli nibbanu, nikad se vie ne vraajui na ovaj svet; jednom-povratnici, oni koji e se roditi u ovom svetu jo jednom pre nego dostignu nibbanu; i oni koji su uli u tok, dakle osetili su prvi nagovetaj nibbane, to e ih navesti da odbace tri okova koji ih vezuju za krug preraanja -- verovanje u sopstvo, sumnju i vezanost za pravila i rituale -- te su otuda predodreeni da se ponovo rode jo najvie sedam puta. [Natrag] Asava: Mentalne naslage ili neistoe. etiri svojstva -- senzualnost, stavovi, elja za postojanjem i neznanje -- koji "proistiu" iz uma i daju pokretaku snagu toku raanja i smrti. Bodhisatta (bodhisattva): "Bie koje tei probuenju", termin korien da se opie Buda od njegovih prvih tenji da postane Buda do potpunog prosvetljenja. Deva: Doslovno, "onaj koji blista". Stanovnik nebeskih svetova. Dhamma (dharma): Dogaaj; fenomen; nain na koji stvari postoje u i po sebi; njihova unutranja svojstva; principi koji u osnovi odreuju njihovo ponaanje. Takoe, principi ovekovog ponaanja, kvaliteti uma, i u negativnom i u pozitivnom
Tri utocista
smislu. Otuda se "dhamma" koristi da oznai svako uenje koje zagovara takve stvari. Tako dhamma kod Bude oznaava i njegovo uenje i neposredan doivljaj onih kvaliteta nibbane koji su i cilj tog uenja. [Natrag] Jhana: Mentalno zadubljenje. Stanje snane koncentracije na odreeni oseaj ili mentalni sadraj. Kamma (karma): Voljni postupci koji rezultiraju nastajanjem i preporaanjem. [Natrag] Nibbana (nirvana): Doslovno, "razvezivanje" uma od strasti, odbojnosti i obmanutosti, kao i od itavog kruga umiranja i preporaanja. Kako ovaj pojam takoe oznaava gaenje vatre, on u sebi nosi konotaciju smirivanja, hlaenja i mira. "Potpuna nibbana" u nekim kontekstima oznaava iskustvo probuenja; u drugim, umiranje arahanta. [Natrag] Pali: Kanon tekstova koji je sauvala theravada kola i, po tome, jezik na kojem su ti tekstovi bili zapisani. [Natrag] Patimokkha: Osnovni skup pravila monake discipline, sainjen od 227 pravila za monahe i 310 pravila za monahinje. Sangha: Na konvencionalnom (sammati) nivou, ovaj termin oznaava zajednice budistikih monaha i monahinja; na uzvienom (ariya) nivou, oznaava one sledbenike Budine, zareene i nezareene, koji su osetili barem prvi nagovetaj nibbane. [Natrag] Tathagata: Doslovno, "takodoavi (tatha-gata)" ili "onaj ko je postao svoj" (tathaagata); epitet korien u drevnoj Indiji za osobu koja je dostigla najvii duhovni cilj. U budizmu, on obino oznaava Budu, mada se ponekad koristi i za nekog od njegovih uenika arahanta.
Tri utocista
Vinaya: Monaka disciplina, u tampanom obliku obuhvata est tomova. Sam Buda je religiju koju je utemeljio nazvao "ova Dhamma-Vinaya." Sabbe satta sada hontu Avera sukha-jivino Katam punna-phalam Sabbe bhagi bhavantu te. Neka sva bia uvek ive srena, Osloboena mrnje. Neka sva uivaju blagoslov to izvire iz dobra koje uinih.
Rev. 22/10/2001 www.geocities.com/budizam/lib/modern/refuge.html
Budisticka pitanja & odgovori
SADRAJ
Venerable Kusalo Preuzeto uz saglasnost autora
Potovani Kusalo, budistiki monah, odgovara na niz pitanja svojih mladih uenika.
sadraj
Rev. 5/10/2001 www.geocities.com/budizam/texts/kusalo/cover.html
file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/kusalo/index.html [10.2.2008 20:50:52]
Aung San Suu Kyi - The Benefits of Meditation and Sacrifice
Home
---\\
Uvod
Koristi od meditacije i istrajnosti

Aung San Su Kji [1]
Meditacijsko povlaenje monsunskog perioda je poelo. Vreme je da se daruju ogrtai monasima i da se naini poseban napor ka boljem razumevanju budistikih vrednosti. U Burmi, mi se staramo o lanovima sanghe (budistike monake zajednice) kao o uiteljima koji e nas voditi du plemenitog osmostrukog puta. Dobri uitelji ne daju samo uene propovedi. oni nam pokazuju kako da bi trebalo da se ponaamo u svom svakodnevnom ivotu u skladu sa ispravnim razumevanjem, ispravnom milju, ispravnim govorom, ispravnim delovanjem, ispravnim ivljenjem, ispravnim naporom, ispravnom sabranou i ispravnom koncentracijom.
file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/zene/aung-san.html (1 of 4) [10.2.2008 20:50:53]
Ne mnogo pre mog kunog pritvora 1989, bila sam poastvovana da me je primio potovani U Pandita, jedan izuzetni uitelj u najboljoj tradiciji onih velikih duhovnih mentora ije rei neprekidno slue kao pomo ka boljem ivotu. U Pandita, sveti uitelj, govorio mi je o vanosti ispravnog govora. Ne samo da bi trebalo da govorimo jedino istinu, ve bi na govor trebalo da vodi ka harmoniji bia, treba da bude ljubazan i prijatan i od koristi. Trebalo bi slediti primer potovanog Bude, koji je govorio jedino rei koje su bile istinite i donosile korist, ak i onda kada takve rei nisu bile prijatne uhu sluaoca.
Ovaj sveti uitelj me je takoe podsticao da negujem sabranost panje. Od pet duhovnih sposobnosti (tj. vere, energije, koncentracije, mudrosti i sabranosti), samo sabranosti nikada ne moe biti previe. Preterana vera bez dovoljno mudrosti vodi do slepe vere, dok preterana mudrost bez dovoljno energije vodi do neeljene prepredenosti. Suvie energije sa slabom koncentracijom vodi do nemarnosti. Ali to se tie sabranosti panje, i kad je ima mnogo, jo uvek je nedovoljno. Istina i vrednost ovog budistikog pojma koji je sveti uitelj s toliko truda pokuavao da mi priblii postali su mi oigledni tokom mojih godina kunog pritvora. Poput mnogih mojih budistikih prijatelja, odluila sam da svoje vreme u pritvoru iskoristim na pravi nain praktikujui meditaciju. Nije to bio lak proces. Nisam imala uitelja i moji prvi pokuaji bili su vie nego frustrirajui. Bilo je dana kada bi me neuspesi da disciplinujem svoj um u skladu sa propisanom meditativnom praksom toliko razbesneli da sam oseala da time sebi inim vie zla nego dobrog. Mislim da bih odustala da nije bilo saveta uvenog uitelja kako bez obzira da li elimo ili ne da praktikujemo meditaciju, to bi trebalo da radimo radi sopstvenog dobra. I tako sam stisla zube i nastavila, esto prilino smrknuta. Onda mi je moj mu dao primerak knjige Sajadau U Pandite "Upravo u ovom ivotu: Budino uenje o osloboenju".
Paljivo studirajui tu knjigu nauila sam kako da prevaziem tekoe meditacije i da shvatim njezinu korist. Nauila sam kako praktikovanje meditacije vodi do vee sabranosti panje u svakodnevnom ivotu, sve vie i vie. Sa radou i zahvalnou prisetila sam se rei svetog uitelja o vanosti sabranosti U svom praktinom radu pomagalo mi je i snailo me uenje lanova sanghe. Tokom moje prve kampanje irom Burme primala sam neprocenjive savete od monaha u razliitim delovima zemlje. I Prome, sveti uitelj, rekao mi je da imam na umu primer isposnice Sumede, koja je rtvovala mogunost svog ranog osloboenja i proivela jo mnogo ivota nastojei da i druge spase od patnje. Isto tako i ti mora biti spremna na onoliko napora koliko je potrebno da se postigne dobro i pravda, bodrio me je uitelj. U manastiru u Pakoku savet koji je jedan stari monah dao mom ocu pre vie od 40 godina bio mi je ponovljen: "Nemoj se uplaiti svaki put kada pokuaju da te uplae, ali ne budi ni sasvim bez straha. Ne gordi se svaki put kad te hvale, ali ne budi ni sasvim bez gordosti." Drugim reima, odravajui hrabrost i poniznost, ne treba da gurnemo sasvim od sebe ni oprez i zdravo samopotovanje.
Kada sam posetila Matmauk, rodni grad moga oca, otila sam do manastira u kojem je on iveo kao deak. Tamo mi je stareina manastira dao propoved o etiri uzroka nazadovanja i propadanja: neuspeh da sa povrati ono to je bilo izgubljeno; proputanje da se popravi ono to je bilo oteeno; previanje potrebe za razumnom ekonomijom i postavljanje za voe onih koji su bez morala i znanja. Stareina je nastavio objanjavajui kako te tradicionalne budistike
stavove treba interpretirati da nam pomognu u izgradnji jednog pravednog i prospreritetnog drutva u dananje vreme.
Meu reima mudrosti koje sam sakupila tokom tog putovanja kroz centralnu Burmu, one 91-godinjeg uitelja iz Sagainga su bile naroito upeatljive. On mi je skicirao ta znai raditi za demokratiju u Burmi: "Napadae te i optuivati zato to se poteno bavi politikom", rekao je uitelj. "Ali ti mora istrajati. Investiraj u patnju i jednoga dana to e ti se vratiti kao blaenstvo."
[1] Aung San Suu Kyi (1945 ), burmanski politiki lider, kerka u atentatu 1947. ubijenog generala U Aung Sana, koji se smatra utemeljiteljem moderne Burme (Mjanmar). Voa je opozicione National League for Democracy (NLD), koja se bori protiv vojne hunte. Zbog svog opozicionog rada jula 1989. bila je stavljena u kuni pritvor. NLD je na izborima 1990. osvojio 80% sedita u parlamentu, ali reim je odbio da prizna rezultate. Iste godine dodeljena joj je nagrada Saharov Evropskog parlamenta, a 1991. Nobelova nagrada za mir kao priznanje za njenu nenasilnu borbu. I pored velikih pritisaka reima, koji joj je nudi oslobodu ukoliko napusti zemlju, ostala je u Mjanmaru, ne prestajui da pie i agituje za svrgavanje reima. [Natrag]
Rev. 12/1/2004 www.geocities.com/budizam/texts/aung-san.html
Silvia Boorstin - I'm not OK, You're not OK - And it is OK
Home
---\\
Uvod
Ja nisam OK, ti nisi OK i to je OK

Silvija Burstin
Svi smo mi podloni bolu gubitka, alosti, tuge i ak obinog razoarenja. ivot je teak. Ali razgovarajui jedni s drugima o tome mi se uteimo. To je dovoljno. Na BBC vestima sam nedavno ula da jedan lanac supermarketa u Velikoj Britaniji sada ima svetenike u svojim prodavnicama, sa kojima muterije mogu da se sretnu kad dou u kupovinu. U Lidsu, ta funkcija podeljena je izmeu budistike monahinje i dva svetenika, od kojih jedan pripada anglikanskoj, a drugi (bivi pripadnik "Anela pakla") metodistikoj crkvi. Izvetaj dalje navodi da su u jevrejskim i muslimanskim kvartovima angaovani rabini i imami.
Nisam znala da li da se ovome radujem ili da oajavam. Pomislila sam: "Naravno, to ima smisla. Svako kupuje i svakome je potreban neko sa kim bi raspravljao o tome ta je za njega vano, ta ga dira u srce, ta ga mui." Ali onda sam takoe pomislila: "U ta smo se mi to pretvorili?" Da li mi, kao to kae Vordsvort, "traimo svoje moi" ne radei nita drugo sem "zaraivanja i troenja" i yapravo
file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/zene/boorstin.html (1 of 4) [10.2.2008 20:50:54]
nikada ne naputamo trni centar? Ili smo, to je jo tunije, zaboravili kako da razgovaramo sa ljudima koje znamo? Jesmo li zaboravili da sluamo jedni druge, ili ak i sebe, na nain koji ima neki smisao? Mislim da postoji znak kada sluamo na nain koji komunikaciju ini smislenom. Taj znak, verujem, isti je u psihoterapeutskim situacijama, u odnosima sa duhovnim uiteljem i u meditaciji. Smatram da je to univerzalan znak. On funkcionie svugde. Da bih ilustrovala taj znak ispriau jednu priu: Nedavno sam putujui od Filadelfije do Njujorka itala u vozu jutarnje novine i odjednom su me toliko obuzeli tuga i strah pred zastraujuom situacijom u svetu da sam se okrenula prema mladoj eni do mene i rekla: 'Moram sada malo da odremam. Hoete li me, molim vas, probuditi za dvadeset minuta?' "Da, naravno", rekla je. A onda nastavila: "Jeste li OK?" "Ja sam OK", odgovorih. "A jeste li vi OK?" "Ne", rekla je. "Ja nisam." Iznenada me je prola pospanost i ona je primetila da sam vrlo paljiva i da je sluam. "Ve sam proitala vesti", ree pokazujui na novine u mom krilu. "I bojim se." Razgovarale smo. Razgovarale smo malo o politici, ali uglavnom o tome kako je teko nastaviti da ivite kao da je sa vama sve u redu ako se u stvari oseate uplaeni i bespomoni. to smo vie razgovarali to sam se ivlja oseala. Onda, dok sam pomiljala da se na razgovor privodi kraju, ona ree: "Brinem se i za svoj posao." Nedavno je bila prihvatila radno mesto koje je videla kao priznanje za svoje sposobnosti, ali i kao izazov. "Mislim da sam mu dorasla. Ali je ovo vrlo vano, ovaj sastanak u Njujorku. Mnoge stvari mogu krenuti naopako. Brinem se da ga neu dobro odraditi."
Samo sam sluala, nisam morala da znam mnogo o njezinom poslu. Trebalo je samo da sluam. Pomislila sam kako mi svi imamo neke brige, o svetu oko nas i o sebi u isto vreme. Poto smo se rastale na Pen stanici, shvatih da nismo ni rekle jedna drugoj svoja imena. Nije bilo vano. Ali uspostavivi vezu, ohrabrile smo jedna drugu. To je bilo dovoljno. A onaj znak bilo je pitanje: jeste li OK? Nijedna od nas dve nije bila. Buda je to objasnio kao istinu o patnji. Poto smo se rodili, svi smo mi postali podloni bolu gubitka, alosti, tuge i ak obinog razoarenja. ivot je teak. ak i nai uici, u svojoj privremenosti, podseaju nas na prolaznost. Poput francuskog pesnika Vijona, i mi zamiljeni lamentiramo: "Gde li su snegovi minulih leta?" Znamo da su sva minula leta nepovratno otila. Psiholozi bi nas isto tako uveravali u primerenost nae "ne-OK-ejnosti". Svako od nas nosi u sebi darove svoga naslea, svoju porodicu i svoju kulturu, kao i njegove rane. Drugaije ne moe biti. Jedan moj prijatelj psiholog jednom ree: "Ako si htela da to bude savreno, onda si se rodila na pogrenoj planeti". Ovaj uvid, podrazumevan ili iskazan, shvatam kao kamen temeljac svakog meuljudskog odnosa koji nas lei. "Jeste li OK?" "Ne. Ne ba. A vi?" "Ni ja. Ali sam OK da govorimo o tome. To ovo putovanje ini manje usamljenikim. Razgovarajmo." I blago zapoinjemo razgovor sa samim sobom. Onima koji praktikuju meditaciju kaem da oslukuju ton koji njihov unutranji glas koristi da bi prokomentarisao neto to su iskusili. Predlaem im da razmotre da li bi, ako bi imali prijatelja koji govori na takav nain, zadrali takvog prijatelja. Trenutak u kojem ljudi otkriju da
ne iskazuju prema sebi saoseanje, da ne govore sebi ljubazno, uvek izaziva iznenaenje, ali i tugu. Ta svesnost ponekad je dovoljna da kritiarski glas omeka i da se uje i onaj drugi, ohrabrujui glas.
Sylvia Boorstein je dugogodinji uitelj vipasana meditacije i osniva Spirit Rock Meditation Centra u Woodacre, Kalifornija. Njezina najnovija knjiga je Pazi, za ime sveta: Vebanje savrenstva srca, budistika meditacija ljubavi.
Rev. 1/3/2004 www.geocities.com/budizam/texts/zene/boorstin.html
Ayya Khema - Steps on the Way
Home
---\\
Uvod
Koraci na putu
Aja Khema
Postoje tri naina da se prie Dhammi. Jedan je kroz sticanje znanja, prouavanjem Budinih govora, i kroz pokuaje da se oni memoriu to je mogue preciznije. To je veoma korisno za irenje uenja putem predavanja i knjiga. Drugi put je kroz predanost, prinoenje cvea i mirisnih tapia na oltar sa Budinim kipom, kroz recitovanje stihova iz kanona, darivanje i akumuliraje sopstvenih zasluga. . Velikodunost i postupke koji su njome inspirisani Buda je toplo preporuivao, ali nije pridavao mnogo vrednosti tome da se samo boravi meu monasima i monahinjama. Jednom se jedan monah toliko oduevio Budom da nije hteo da se od njega odvoji. Kada se taj monah razboleo i nije mogao da ode da vidi Budu, postao je jako utuen. Drugi monasi ga upitae zato je tako nesrean. On objasni da je neraspoloen zato to ne moe da vidi Budu, koji potom otide da poseti bolesnog monaha i ree mu: "ta ti vidi u
file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/zene/khema.html (1 of 9) [10.2.2008 20:50:56]
ovom prezira vrednom obliku? Niega vrednog gledanja u njemu nema. Ko god to uvidi, uvia Dhammu, ko god vidi Dhammu, vidi mene."
Trei pristup Dhammi, a to je praksa, uvek je bio onaj koji je Buda najvie preporuivao. Tako je jednom rekao da je ovek sa pravim potovanjem i predanou onaj koji ivi u skladu sa uenjem. Mnogo je koraka koje treba napraviti kada pristupamo Dhammi kroz praksu. Osnova je ponaanje u skladu sa moralom, postupci koji su moralno ispravni, stvaranje dobre kamme. Bez takvog temelja nemamo u sebi dovoljno sigurnosti da bismo bili smireni i spokojni, a upravo to su preduslovi za meditaciju. Ovo se nekada pogreno tumai tako kao da ne treba da meditiramo pre nego to smo potpuno proistili svoju primenu pravila morala i postigli savrenu sabranost uma. Ali to ne ide jedno posle drugog, zato to je upravo meditacija ta koja nam pomae da postignemo sabranost uma i omoguuje nam uvid u delotvornost pravila morala. Sledei vid prakse je straarenje na vratima ula. Ovo Buda esto pominje, kao da ponavljanjem eli da to dobro zapamtimo. Ukoliko ne straarimo nad svojim ulima, uvek smo podloni da budemo uvueni u to da neto elimo, da za neim udimo, a to stvara jedan kovitlac u umu. Nai ulni utisci su okidai za poudu i mrnju. Naa su ula neprekidno angaovana, tako da smo izgubili oseaj koliki je njihov uticaj, sve to uzimamo zdravo za gotovo i smatramo da to tako mora biti. Verujemo takoe da je ono to vidimo, ujemo, kuamo, dodirujemo, miriemo i mislimo upravo onakvo kakvim ga sami sebi tumaimo. Ovo je temeljna greka. Svako kontakte svojih ula doivljava na svoj nain. Evo primera: ono to je dobra hrana za Zapadnjake u Aziji se smatra hranom za
decu; jako zainjena hrana iz Azije za Zapadnjakov ukus je nepodnoljivo ljuta. ak i tako bazina potreptina kao to je hrana pokazuje se kao potpuno razliito iskustvo. Iz ovoga moemo zakljuiti da svi mi ivimo u sopstvenom svetu. Ljudi se uno raspravljaju zato to smatraju da njihov svet mora biti onaj pravi i ak ubijaju jedni druge zbog nerazreenih razlika. Budi su esto postavljali pitanja kao to je: "Je li svet konaan ili beskonaan, vean ili ne?" Njegov odgovor bio je: "ta je svet? Svet su nau ulni kontakti." Kad god bi ga neko pitao ovako neto Buda je toga ko pita vraao na vebanje. Kada znamo da se svet u kojem ivimo sastoji od naih ulnih kontakata, onda imamo neto sa ime moemo da vebamo. Kada znamo da je svet vean ili nije, sa ime tu moemo da vebamo? Naa ula ukljuuju i razmiljanje, koje je jedna sposobnost koja skoro neprekidno funkcionie. U ovom trenutku imamo ulni kontakt kao dodir, zvuk, sliku i misao. etiri od est naih ula su angaovana. Poto naa ula funkcioniu itav na ivot, mi verujemo da je to jedini nain na koji moemo da doivimo svet i to stvara duboku udnju da nastavimo u ovakvom svom obliku. I u toj udnji se krije opasnost, neto ega veina ljudi nije svesna. Podsvesno mi svi to znamo, jer odatle izviru svi nai strahovi. Ako sebe osmotrimo na trenutak, shvatiemo da je u nama mnogo strahova, koji svi nose razliite nazive. Neki ljudi se boje paukova ili zmija, neki se boje mraka, neki aviona, drugi da njihovi voljeni mogu umreti ili da e izgubiti svu svoju imovinu. Razne vrste razliitih naziva za potpuno isti strah; strah da emo izgubiti neto sa ime se identifikujemo, strah od neprijatnih, bolnih ulnih kontakata, u osnovi strah od unitenja. Pa ipak, gubitak ovog ivota je zagarantovani ishod injenice da smo ivi. To je samo pitanje vremena. Ovi strahovi izazvani su naom vezanou za prijatne ulne kontakte, identifikovanjem sa njima i verovanjem da izvan naih ula nema druge stvarnosti. Mi otuda prirodno elimo da se takvi kontakti nastave. Potiskujemo svoja neprijatna iskustva, oekujui ih da nestanu i da se ponovo jave ona prijatna. Ako
nai neprijatni kontakti preovlauju, onda kaemo da imamo mnogo dukkhe. Ili moda kaemo: "Imam probleme." Zapravo svi mi imamo isti problem, a to je da nismo prosvetljeni. Kada shvatimo da su nai ulni kontakti samo neto trenutno, a zadovoljenje koje oni donose neto to je stvar pojedinanog ukusa, bie nam lake da ih se oslobodimo tokom meditacije. Meditacija e se dogoditi jedino onda kada su ulni kontakti, naroito razmiljanje, obustavljeni. Ako je, na primer, tokom sedenja prepoznat objekat kontakta i ocenjen kao neprijatan, um poinje da radi na tome. Seanje na to ta je neko rekao jue, prole nedelje ili ak pre deset godina moe staviti um u pokret. Sve je to izazvano naom vezanou za ula i naim identifikovanjem sa njima. Iz svakog ulnog kontakta raa se oseanje, ne postoji nain da se to promeni, ali mi moemo da prekinemo svoje rekacije na ta oseanja, kao i uverenost da ona pripadaju nama. Da bismo svoju meditaciju doveli do stanja koncentracije, moramo odbiti da reagujemo na oseanja koja se javljaju podstaknuta ulnim kontaktima. to god to vie vebamo u svakodnevnom ivotu, to e nam lake biti da ostanemo skoncentrisani tokom meditacije. Ne treba da sledimo tu prirodnu reakciju ljudskih bia. Meditativna zadubljenja su neto to ne pripada svetu svakodnevice i ona zahtevaju i takve kvalitete u nama. Kad god je Buda opisivao put ka nibbani, ukljuivao je meditativna zadubljenja kao deo prakse, kako bi nas ona odvela do unutranjeg uvida u Dhammu. Straarenje na vratima naih ula nije vano samo u meditaciji, ve podjednako i u svakodnevnom ivotu. Na kursu meditacije, gde nema toliko spoljanjih inputa kao u normalnoj situaciji, malo je lake zatititi um od naeg svianja ili nesvianja u odnosu na ono to vidimo, ujemo, okusimo, dodirnemo, pomiriemo ili pomislimo. Kako bismo ovo unapredili, treba da vebamo da ujemo samo zvukove, bez objanjavanja samima sebi ta je to to ujemo. Kada um pone da pria svoju priu o tom zvuku, barem emo znati ta radimo, odnosno da zvuku pridajemo stvarnost, koja mu onda donosi i vanost.
Isto se odnosi i na kontakt ula vida sa nekim objektom. Ako, na primer, gledamo u bun, na um e nam rei: "O, pa to je jasmin; ko ga je tu posadio? Da li bih mogla da ga uzberem?" Ili razne druge ideje. Umesto svega toga, moemo samo da gledamo u to to zovemo "bun" i budemo svesni da na pogled poiva na jednom obliku i tako spreimo um da nastavlja da pria. Ukoliko nam ovo poe za rukom jednom ili dvaput izvan meditacije, moemo iskoristiti ovaj metod baratanja ulnim imputom i tokom meditacije. Kada sebe uvamo od umom do detalja razraenih ulnih kontakata, smanjuje se opasnost da nas obuzme pohlepa ili mrnja. Ovo e nam biti velika pomo u dostizanje stanja koncentracije tokom meditacije. Naim ivotima upravljaju naa ula, ali mi ne moramo da nastavimo sa time. To nije naa obaveza. U delokrugu naih est ula nije mogue pronai trajnu i istinsku sreu. Kada bi to bilo mogue, mi bi ve bili u stanju blaene zadovoljenosti, jer smo bili zapljuskivani ilnim imputima dan za danom, ivot za ivotom. Odgovor nije u poboljavanju naih ulnih kontakata, iako veina ljudi upravo to pokuava, ve pre u poboljavanju naih reakcija, tako da na kraju uravnoteenost postane na nain ivljenja. To je obeanje koje nam je Buda dao, dakle da moemo da se oslobodimo dukkhe, svih problema, ali ne tako to emo imati neodoljive ulne kontakte i nijedan trenutak neprijatnosti. Tako neto nikada nije bilo mogue, ak ni kada je Buda bio iv. No moemo imati trenutke uravnoteenosti, trenutke kada smo u stanju da je dostignemo. Takav trenutak daje nam poetno iskustvo ta znai biti slobodan, i to je jedina vrsta slobode koju nalazimo u ljudskom ivotu. Ne postoji druga. Svako ko razume Budine izriite instrukcije, naroito oni koji meditiraju, moe vebati na ovaj nain. Sledei korak koji treba napraviti jeste sabranost panje, praena jasnim razumevanjem (sampajaa). Sabranost panje jeste mentalni faktor samog znanja, jasno razumevanje jeste uvianje. Oboje nam je potrebno. I ovo se moe i treba prakikovati u svakodnevnom ivotu. Buda je sabranost panje na telo hvalio
kao neto to vodi ka "besmrtnosti", to je sinonim za nibbanu. Kada posmatramo reakcije svoga tela i shvatamo da ono moe da sledi jedino uputstva koja mu dolaze iz uma, to je na prvi korak ka uvidu. Obino ne razmiljamo mnogo o svom umu i telu. Veina ljudi je vie zainteresovana za telo nego za um i dobro se stara o svome telu. Retki su ljudi koji se staraju o svom umu. Kada smo svesni pokreta svoga tela, to nam daje ansu da budemo budni i bez razmiljanja, samo sa znanjem. Moemo pomisliti da e nas takva svesnost sasvim usporiti, da neemo biti u stanju da obavimo svoje poslove. U stvari ona ima suprotan efekat, poto neemo raditi bilo ta to nije neophodno. Kada kontinuirano koristimo sabranost panje i jasno razumevanje, oni e prerasti u naviku i to e poboljati nau sposobnost da dostignemo smirenost i uvid. Kada vidimo na um kako komanduje naim telom, to je neto drugo od jednostavnog znanja da se to dogaa. Mi postaje intimno povezani sa naim dvojnim aspektom uma i tela i moemo poeti da istraujemo gde je to "ja" u svemu tome. Moda emo na kraju ustanoviti da je to "ja" zapravo naa elja da budemo veni, da ne budemo uniteni. Veina ljudi bi volela da doivi smirenost, blaenstvo i spokojstvo tokom meditacije. Ali oni iji su umovi vrlo aktivni, da bi postali smireni, moraju prvo postii uvid. Onima iji su umovi i inae manje burni lake je da prvo postanu smireni, a potom da dostignu uvid. Malo smirenosti daje malo uvida i obrnuto. U praksi radimo sa oba aspekta kako bismo sebi obezbedili najvie anse da se razvijamo u oba pravca istovremeno. Dok posmatramo dah kako ulazi i izlazi iz naih nozdrva, pokuavamo da steknemo smiren i spokojan um. Kad um pone sa razmiljanjem, mi prvo shvatimo "Ja razmiljam" i onda vidimo prolaznu prirodu svake misli i kako se ona esto razvija bez ikakvog cilja. To je vredan uvid, jer moemo zakljuiti da se naim mislima esto ne moe verovati, da su one beznaajne, nemaju nekakvu vrstinu i ne obezbeuju nam siguran oslonac. Bez takvog iskustva moemo nastaviti da verujemo u svaku nau misao i
pokuavati da ih iskoristimo kao solidan temelj sopstvenog ivota, ali kada tokom meditacije vidimo da ne moemo da se setimo ta smo samo pre nekoliko sekundi mislili, to uverenje je razvejano i vie se ne vraa. Kada ponemo da dovodimo u sumnju svoje misli, to ne znai da dovodimo u sumnju sebe. To pre znai da sumnjamo u svoja stanovita i uverenja, a to je vrlo dobra veba. U govoru o saoseajnoj ljubavi (Karaniya metta sutta) jedan arahant je opisan kao potpuno osloboen bilo kakvih stanovita. Ono to nam je Buda izloio bila su njegova neposredna iskustva. Stanovita su uvek zasnovana na naoj pogrenoj pretpostavci da postoji "ja" i otuda su uvek obojena ovom temeljnom pogrekom. Kada razumemo ta nam iza lea radi na um, konano emo prestati da imamo toliko linih stanovita i time se osloboditi jednog dela mentalnog balasta. Veima umova puna je ideja, nada, planova, seanja i stavova. Ispravno i pogreno su esto zasnovani na kulturi ili tradiciji i nemaju apsolutnu vrednost. Oni optereuju um i ne ostavljaju prostora za potpuno novo gledanje na sebe i svet. Vaan korak u ovom nizu jeste pobeivanje samoga sebe, koje je Buda opisao kao put ka nibbani. Sve dok reagujemo na svoja oseanja stvorena kroz ulne kontakte, moramo priznati da smo samo "oni koji reaguju", a ne i "oni koji delaju", rtve a ne gospodari. O sebi volimo da razmiljamo mnogo pozitivnije od ovoga, pa ipak kada sagledamo stvarnost, to je sve to moemo videti. im prevaziemo ovu rekaciju iz navike, moemo napraviti korak ka samopobeivanju. Ne guramo sebe u neprijatne situacije, sa kojima jo nismo nauili da se nosimo, poto e um ponovo reagovati negativno, a to nam ne pomae na putu. Nije potrebno da sedimo i meditiramo i onda kad nam bol postane neizdriv, ali treba da posmatramo svoj um i njegovu aktivnost. To e nam takoe pomoi u svakodnevnom ivotu kada se jave neprijatna oseanja i odbojnost zbog rei koje ujemo ili prizora koje vidimo. Kad nauimo da prihvatimo stvari onakvim kakve one jesu, samopobeivanje se dogodilo i ono nas oslobaa od stavova i predubeenja.
Dukkha nastaje zbog injenice da nam se ne svia zakon prirode, iako smo pod njegovom vlau. Ne volimo da nai najblii umru, ne volimo fiziki bol ili nezahvalnost, ne volimo da gubimo ono do ega nam je stalo. Ako bismo mogli da prihvatimo svet onakvim kakav jeste, to bi doprinelo da na njega gledamo mnogo realistinije, sa manje strasti, a to je onda put ka slobodi. Nae strau voene elje dre nas u okovima. Kada imamo priliku da sedimo u tiini i posmatramo sebe, mogu se javiti novi uvidi o nama samima. Mi smo model za prolaznost. ali kad se na um okrene prolosti i pone da premotava stare filmove, vreme je da ga iskljuimo. Prolost se ne moe promeniti. Osoba koja je doivljavala prolost vie ne postoji, sada je samo fantazija. Kad se um okrene ka budunosti, zamiljajui kako bismo eleli da bude, moemo to napustiti prisetivi se da budunost takoe ne postoji. Kada se bude dogaala, ona e biti samo sadanjost. i tada osoba koja je planirala budunost nije vie ista. Ukoliko uspemo da ostanemo u ovom trenutku, ovde i sada, tokom meditacije, tu vetinu moemo koristiti i u svakodnevnom ivotu. Kada svakim trenutkom baratamo sa sabranou panje i jasnim razumevanjem, sve dobro funkcionie, nita ne kree naopako, na um je zadovoljan i javlja se unutranji mir. Dranje panje fikusirane na svaki korak na putu na kraju e nas odvesti do samoga vrha.
Ayya Khema (Ilse Ledermann) roena je u Berlinu 1923 i zbog svog jevrejskog porekla bila je primorana da sa svojom porodicom napusti Nemaku 1938. Posle dugog duhovnog traganja, postala je budistika monahinja 1979. na ri Lanki, kada je dobila ime Khema, to znai "sigunost, bezbednost" (Ayya znai "sestra"). Tamo je i osnovala Parappaduwa ostrvo monahinja, kao centar enskog monasticizma u toj zemlji. Tokom duge monake karijere koordinirala je 1987. sazivanje prve meunarodne konferencije monahinja u istoriji budizma. Jedan od
glavnih govornika na njoj bio je i Dalaj Lama, a rezultat konferencije bilo je i osnivanje Sakyadithe, svetske mree budistkinja. Maja iste godine kao pozvani predava obratila se sa govornice Ujedinjenih nacija, kao prvi budista koji je imao takvu priliku. Autor je dvadesetak knjiga na engleskom i nemakom, meu kojima su Being Nobody, Going Nowhere; When the Iron Eagle Flies; Be an Island i autobiografija I Give You My Life. Ayya Khema preminula je 2. novembra 1997.
Rev. 1/4/2004 www.geocities.com/budizam/texts/zene/khema.html
Ajahn Jitindriya: Tudong
Home
---\\
Uvod
Tudong
Aan itindrija
U prolee 1997. nas etiri krenule smo na petonedeljno hodanje od Amaravati manastira u Herfordajru do jugoistoka Engleske. Aan Suripanja, sestra Utama, anagarika (iskuenica) Doan i ja trebalo je da se preselimo u Hartrid manastir u Devonu i pomislile smo kako bi bilo lepo da to uradimo peke i u isto vreme vebamo se u skladu sa "umskom tradicijom" i sa beskunitvom. Meutim, putovanje se pokazalo manje inspirativnim nego to je to nama na prvi pogled izgledalo. Kao ideja i teorija, i sada kada se filozofski osvrnem... da, moda... ali na terenu ponekad je bilo vrlo zahtevno fiziki, mentalno i emocionalno. No, putovanje budistikog monaha (tudong)
file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/zene/jitindriya.html (1 of 12) [10.2.2008 20:50:59]
takvo i treba da bude. Ono je neka vrsta liavanja uobiajenih "podruja komfora" u kojima se uukamo i omoguuje nam da kontempliramo oseaj nesigurnosti koji u suoavanju sa neizvesnou postaje tako ogoljen.
A sve to je i deo monakog treninga; vebati um da bude potpuno prisutan u ivotu tada dok ga doivljavamo u najsirovijem obliku, stvarajui mogunost direktnog uvida u istinsku prirodu stvari. Dok to inimo primeujemo koliko je snana navika uma da kontrolie i manipulie okolnostima, na vidljive i nevidljive naine, u pokuaju da ne oseti prirodan bol i nesigurnost ivota. Ali na taj nain mi zapravo sebe odvajamo od istinske mudrosti, razumevanja i puta ka oslobaanju, okonavi na kraju u zaaranom krugu otuenosti i oaja. Dakle, ovakva putovanja su deo monake prakse, sredstvo da se produbi sabranost uma, neguje samopuzdanje i razviju kvaliteti kao to su istrajnost, smirenost i zahvalnost. Kad ovo kaem, moram dodati da se na njih kree i sa velikim entuzijazmom, zbog prilike da se na neko vreme izae iz manastira i uiva u ivotu na otvorenom! Sve u svemu, moglo bi se rei da je ovo putovanje bilo veliki uspeh ve po tome to smo preivele i stigle u Devon na radost mnogih koji su nas tamo doekali. Dakle, tamo smo stigle, a ostale smo prijateljice i bile u relativno dobrom raspoloenju! Pet nedelja zajedno (bukvalno 24 sata svakoga dana, jedna pored druge), svakako da je bilo i oekivanih problematinih trenutaka, jer svaka od nas je prolazila kroz svoje cikluse raspoloenja. Zapravo, za mene je odnos i komunikacija u zajednikom ivotu jedno od podruja koja trai najvie napora u nastojanju da ostanemo iskreni, otvoreni i odgovorni. Zato tu za mene uvek ima neega to treba nauiti... prvenstveno o meni samoj, mojim nainima i taktici u komuniciranju, ali i o drugima. Nauiti kako se izraziti jasnije i neposrednije, ali takoe nauiti kako da budem sve otvorenija za umove i raspoloenja drugih na
isto tako jedan nain iskren i bez ograda. Hodanje je dobra podloga za ovu vrstu kontemplacije. Ima dovoljno vremena da osetimo i budemo sa patnjom dok narasta, da naemo njezin uzrok i izvor, da pokuamo da je razumemo i da je napustimo. Stalno napredovanje pomae u tome; ne vraati se ili ne zadravati oko onoga to je ve prolo. Takoe, ne znati ta dolazi, ve posmatrati svaki korak onakav kakav jeste i neprekidno uviati da su sve zamiljene budue situacije samo iste projekcije, jer stvari se sasvim retko ili nikada ne odvijaju onako kako oekujemo. Kada smo nas etiri krenule 1. maja vreme je bilo toplo, sunano i prekrasno. itav april je bio takav. ule smo zlokobne najave da se pribliava kini talas, ali smo se ipak nadale najboljem. Meutim, posle samo dva ili tri dana vreme se promenilo i vei deo prve tri nedelje bilo je hladno, mokro i ne ba idealno za peaenje. Bile smo planirale da kampujemo u atoru, ali smo morale da potraimo sklonite po ambarima. Ne jednom naile smo na srdanost, ljubaznost i ponekad izrazitu gostoljubivost. Uprkos nepovoljnom vremenu, srca su nam se napajala dobrotom na koju smo nailazili. Bilo je veeri kada nam je situacija izgledala vrlo sumorna, vrlo je hladno ili smo mokre, a ne uspevamo da pronaemo sklonite ili bilo kakvo iole pristojno mesto da se zaustavimo i prespavamo, kada moramo da hodamo do mraka ili i due (u to doba godine to znai do 10 sati). No, uvek smo preivele i u zoru nam nikad ne bi izgledalo tako loe kao prethodne veeri. Prvih nekoliko dana su naravno bili relativno bolni dok se nismo navikle na teinu ranaca i dodatni napor za nae noge. Aan Siripana i ja zapravo nismo imali dovoljno vremena da se fiziki pripremimo za putovanje, tako da smo znale da e prvi deo biti vrlo naporan. Ja sam se takoe muila sa mojim novim sandalama. Iako smo se postepeno oseale malo vre kako su dani prolazili, do kraja nismo uspele da postignemo dovoljnu fiziku kondiciju. ak i poslednjeg dana naeg
hodanja borile smo se sa manjkom energije i umorom. Moda je to bilo izazvano nagomilavanjem zamora, jer bilo je mnogo noi kada smo spavale nedovoljno, zbog hladnoe, loeg smetaja, bolova u nogama, iscrpljenosti ili svega od toga zajedno! Sve ovo vam moe izgledati prilino zastraujue dok itate, ali zapravo bilo je sve u redu. Bilo je tako kako je bilo i sve u svemu dobar materijal za vebanje. Nikada se nismo nale u nekoj opasnosti. Dobar deo vremena, uprkos potekoama, neka vrsta smirenosti i tihe radosti mogla se otkriti u srcu, u pukoj jednostavnosti itave situacije -- nismo imale o emu mnogo da mozgamo, onako rastereene (izuzev teine ranaca) i na slobodi. Dobro je bilo to nismo imali bilo kakav planirani raspored, to znai da nismo sebe morale da forsiramo kako bismo prele odreeni broj kilometara ili postigle neki rok, to sve neizbeno stvara potekoe. Mogle smo da se odmaramo kad nam je to bilo potrebno i krenemo dalje onda kada smo spremne. Prvih nekoliko dana nije bilo naroito slavno. Nismo lako pronalazile vodu ili mesto za kampovanje, a i okolina nije bila posebno impresivna. No ubrzo, kada smo ule u Oksfordajr i Viltajr, stvari su postale sasvim drugaije -- prekrasna okolina i ljubazni, zainteresovani i gostoljubivi ljudi. Noili smo na razliitim mestima -- u stajama, upama, kamp-prikolicama, na neijem tavanu jedne noi, u gustoj umi, na otvorenom, na movarnom terenu, na uskom pojasu zemlje izmeu ograde od bodljikave ice i ograde sa strujom (barem je zemlja bila ravna, to je drugde obino bilo teko pronai!) -- na podu u dnevnoj sobi, naputenoj crkvi, na neijem travnjaku iza kue, u vrtu, na terenu za kriket, u gostinskim sobama, jednu no u hrianskom manastiru i, na kraju, u motelu! Takoe smo provele jednu no sa budistikom zajednicom u Devonu. Ah da, i jednu no na plai! Ali o tome vie kasnije. Sem jednog ugovorenog poziva na ruak dan poto smo napustile Amaravati,
nismo unapred planirale bilo kakav drugi susret, u elji da, sa dobrim pouzdanjem, svaki dan provedemo onako kako bude najprikladnije. Anagarika Doan je dobila neto malo novca od razliitih ljudi da nam se nae, tako da je mogla s vremena na vreme da nam ponudi neto hrane. Otuda ovo nije bio potpuno "tudong s verom", ali smo ili u proenje hrane u usputnim mestima kad god je za to bilo prilike. I redovno smo nailazili na neverovatan odziv ljudi, skoro uvek dobijajui mnogo vie hrane nego to smo nas etiri mogle da pojedemo za taj dan. Bilo je oigledno da ljudi ele da nam pomognu. To nisu bili budisti, niti su ak u veini sluajeva znali da mi jesmo. Bili su to jednostavno predusretljivi, brini ljudi, sreni da mogu da nam daju. Veina njih nam je prvo nudila novac, ali bismo im utivo objasnili da nam naa monaka pravila ne dozvoljavaju da primimo i upotrebljavamo novac. To bi ih uvek zapanjilo -- neki to nisu mogli da shvate, drugi su se izvinjavali, a neki bi nas ak ubeivali da je sasvim u redu da uzmemo njihovo novac. Kada bi shvatili emu slue nae zdele, skoro uvek bi se vraali sa hranom. Kada smo u selima ili u proenje hrane, pronali bismo pogodno mesto na kojem ne ometamo kretanje drugih, ali gde mogu da prou pored nas i primete nas, i tako bismo utke stajali sa svojim zdelama. Nije nam doputeno da traimo hranu, aktivno proenje je suprotno naem vebanju. Stav je sliniji tome da sebe stavljamo na raspoloenje da primimo dar, jer se u budistikoj praksi vrlina dareljivosti izuzetno ceni i njezino negovanje ima kljunu ulogu u napredovanju na duhovnom putu. Meutim, nama kao Zapadnjacima, koji nisu odrasli u budistikoj kulturi, proenje hrane moe izgledati u poetku prilino neprijatno. Odgajani smo na idejama o nezavisnosti i samodovoljnosti; staramo se o samima sebi; ne predstavljamo teret drutvu i tome slino. I za veinu nas koji dolazimo sa bekgraundom srednje klase, stajati tako sa naim posudama, bespomoni, otvoreni za sve... moe u poetku stvoriti prilian ok. Nije lako nauiti biti potpuno otvoren i "primati" ista srca i
bezuslovno. Ali pomae nam da se podsetimo, na sasvim otrenjujui nain, ta mi radimo kao budistike monahinje i ta posveenost jednoj takvoj formi zapravo znai. Onda, tako iroka pozitivna reakcija dugih ljudi u nama stvara istinsko olakanje. Za mene, a verujem i za sve nas, odlasci u proenje hrane bili su vrhunci naeg putovanja. Tako je mono primiti neiju velikodunost na takav nain (naroito u zemljama Zapada) -- toliko je nadahnjujue i snane emocije u toj jednostavnoj interakciji izmeu onog ko daje i onog ko prima, jedan dubok i upeatljiv mentalni znak u religijskom ivotu. Oseanja zahvalnosti i blagoslovenosti koja u tom trenutku mogu navreti u nama su tako "onostrani" i kao da nas preobrauju. Seanja na one koji su nam ponudili gostoprimstvo u najrazliitijem vidu esto e navirati i kasnije, donosei ponovo oseaj zahvalnosti i duboke, iskrene elje za dobrobit tih ljudi. I svesni smo da i oni oseaju sreu kao rezultat svog bezuslovnog davanja. Kada evociramo ove velikodune postupke prema drugima, uoavamo onu vrstu "magije" koja jo uvek deluje, jer ljudi su zapanjeni i obradovani kada uju da jo uvek jeste mogue iveti na ovakav nain, da svuda postoje nesebini, plemeniti i iskreni ljudi. Petog dana poto smo krenule prvi put smo pole u proenje hrane, u mestu koje se zvalo Vilingford. Vreme je blo vrlo hladno, a mi smo (uz dozvolu) bile prenoile u naputenoj crkvi. Otile smo u centar mesta i stale u tiini sa svojim posudama. Prva osoba koja je stala i ponudila hranu nas je zapravo prepoznala kao monahinje iz ithursta i Amaravatija, gde je nekoliko puta odlazila. Izgledalo je kao da itavo jutro biva sve hladnije. Poto smo primile dovoljno hrane, modrih prstiju i cvokoui zubima, hitro smo se vratile do parka koji smo u dolasku osmotrile, kako bismo pojele svoj obrok. Onda je poela susneica i sneg. Meutim, nastavile smo da jedemo, jer bilo je skoro jedan popodne (vreme posle kojeg ne moemo da uzimamo vrstu hranu sve do sutra u zoru) -- to je jasno
pokazalo koji su nam prioriteti! Kasnije, prole smo pored perionice rublja i poto smo se celo jutro alile kako bismo mogle nekako da operemo svoju odeu (kojoj je do tada to ve zaista trebalo), sada nam to vie nije izgledalo kao sasvim sumanuta ideja, jer nam je otvaralo mogunost i da sedimo oko jedan sat naspram tople suilice, otkravimo se i svarimo ruak. Ali problem je bio u tome to je sva naa odea bila na nama! No, uz puno razumevanje vlasnice i uz pomo naih pouzdanih kinih kabanica, operacija je bila uspena. Tako nam je svima Vilingford ostao u lepom seanju. Trebalo nam je deset dana da stignemo do Oburija, seoceta slavnog po Stounhendu i drugim arheolokim nalazitima. Ali treba znati da to i nije ba najsrenije mesto za pronalaenje mesta za kampovanje! Bila je to jedna od teih noi koje smo imale. Kasnije smo saznale da je lord Oburi budista i verujemo da smo te mrane, kine, hladne veeri zapravo dva puta prole kraj njegovog imanju u potrazi za mestom gde bismo se zaustavile. I sledei dan i vee bili su prolino vlani. Dok smo hodale zahvatila nas je oluja i oprema za kiu je poela da nas izdaje. Na sreu, pojavilo se sunce i osuilo nas do kasnog popodneva. Uprkos koliini kie koja bi pala, nekako smo uvek uspevale da se osuimo pre veeri. To vee imale smo problema da pronaemo pogodno mesto za prenoite -tragale smo za nekim ambarom da se sklonimo jer je oluja jo uvek nailazila u talasima. Zaputile smo se prema jednoj farmi u daljini i zastale kod jedne ene u bati da je upitamo ko je vlasnik tog ambara nie na putu za koji smo elele da traimo dozvolu da prenoimo. Ona nam pokaza na pastirsku kuicu i mi se hitro zaputismo jer je oluja ponovo poinjala, ali se na nebu istovremeno pojavi neverovatno sjajna dvostruka duga... Pomislismo da je to zaista dobar znak. Oseale smo se kao na nebu kada smo stigle do ambara i videle da unutra ima
sena (toplota!), pristojan krov sa zidovima i nema krava!... Obeanje o spokojnom, suvom nonom snu. Kada se kia malo stiala, nas dve smo krenule da zatraimo dozvolu za prenoite kad nas je srela ona ena od malopre. Ree da nije mogla da dopusti da tamo provedemo no, pa nas ona i njezin mu (i dva mala sina) pozivaju da prenoimo kod njih. Posle su priali da nisu mogli da veruju svojim oima kada su nas, etiri budistike monahinje ugledali na putu (zapravo, vie smo liile na franjevce u svojim dugim, braon kabanicama sa kapuljaama). Dobile su praznu sobu u potkrovlju i zaista vrlo predusretljive domaine. Nisu to bili posebno religiozni, ve jednostavno velikoduni ljudi, vrlo sreni to mogu da nam pomognu u naem poduhvatu. Bilo je vrlo zanimljivo prolaziti kroz neka vrlo stara i zanimljiva sela -- ona koja se nikada ne biste odluili da ih posetite, ak ne znate ni da postoje, a onda na njih nabasate dok onako izgubljeni pokuavate da rastumaite dvadeset godina staru mapu sa nepostojeim planinarskim stazama. Srea da mi zapravo nismo morale bilo gde da stignemo! I dok smo krivudale dalje na jug tempo ivota je postajao primetno sporiji, ljudi koje smo sretali otvoreniji i prijateljskiji, esto bi stali da popriaju, znatielji ko smo i ta zapravo radimo. Posle otprilike dve nedelje putovanja zastale smo dva dana radi pranja i odmora u mestu po imenu From, kod prijatelja Sanghe koji su nam ponudili smetaj. Ovaj period kratkog oporavka bio je vie nego dobrodoao. Na jo nekoliko dana zaustavili smo se kad smo nedelju i koji dan kasnije prolazili kraj jednog manastira. Onda, izaavi iz Eksetera, zaputili smo se ka Datmuru. Ova poslednja deonica naeg puta bila je malo vie strukturisana. uli smo vremensku prognozu i najavu jo kinijih dana, pa smo pomislile da bi bilo mudro imati neki kontakt u Darmuru, jer bi moglo biti suvie hladno da spavamo na otvorenom. No, ispostavilo se da je ta nedelja donela prekrasno vreme... i pravo olakanje za nas. Dartmur je vrlo lep kraj za peaenje. Mnogo drevnih kamenih krugova i naseobina razbacanih unaokolo i pejza je zaista aroban. Mislim da mi nedostaje talenta da
ga na pravi nain opiem. Ali dominira prostor; njegove livade i zeleni oblici izmeani sa stenama izazivaju oseaj snage i misterije naspram vanvremenog, divljeg neba. Drevni dartmurski poniji, koze i ovce su ovde kao kod kue. Izvori svee vode pretvaraju se u potoke i krivudave reice. Ponegde je kraj umovit, a tlo pod nogama iznenada moe postati blatnjavo. No ako se vreme pogora, to moe postatii opasno mesto -- vie akcija spasavanja bilo je organizovano u poslednje vreme u Dartmuru. Meutim, za nas je to bila naa sunana faza! U istoimenom mestu ostale smo tri dana i tri noi, prenoivi dvaput kod prijatelja, a jednom kampujui. To jutro u kampu okrepljivali smo se oljom aja u sred nedoije, tiho razgovarajui u maglovitom pejzau tresetita, kada iza brda iznenada izroni eta od 40 mladia u punoj ratnoj opremi, sa ranevima na leima i mainkama u rukama, dok ih je komandir glasno i otro pourivao. Izgledali su prilino izmueno, onako trei (neki od njih hramljui) u tim tekim, crnim izmama. -- mislim da ih je prilino iznenadilo nae prisustvo -- moda smo im izgledali kao nekakvi povei patuljci u ogrtaima -- i protrali su tik uz nas kako bi izbegli movaru, tako da su neki od njih sa enom bacali pogled prema nama onako oputenima i sa ajem koji se puio, dok su drugi oigledno bili zainteresovani za nae vojnike vree za spavanje jo uvek rasprostrte unaokolo posle ustajanja! "Podalje od njih, gospodo", vikao je komandir i mi smo ih u tiini ispratili pogledima dok su preskakali preko potoka i penjali se preko sledeeg brda. Kada se njihov topot polako utopio u tiinu, pogledasmo se i prasnusmo u smeh od pomisli kako im je nadrealno cela ova scena morala izgledati. Nekih dvadeset minuta kasnije jo jedna eta nagrnu preko istog onog brda. Nismo se pomerale i gledale smo jo jednom onu istu scenu. Sada je sve poinjalo da nam lii na nekakvu scenu iz "Monti Pajtona". Ova grupa je, meuim, izgledala malo ivlja i u boljem raspoloenju.
"Dobro jutro, moje dame, ba ste se lepo razbakarile!" Izgledali su vrlo zainteresovano za to ko smo mi dok su trali pored nas. "Koliko ste ve dugo na terenu?" upitala sam. "Ovo nam je etvrti dan i ovo nam je osamdeset deveta milja." Hmmm, vrlo impresivno... sigirno je da smo mi bile malo manje ambiciozne sa oko deset do dvanaest milja na dan! udno je pomisliti da ljudi smatraju kako je na ivot suvie teak, ali i oni su ovo radili dobrovoljno! Nedugo zatim, i trea eta je dojurila preko brda, ali je krenula drugim pravcem i shvatile smo da je vreme da i mi krenemo. Ile smo nekoliko dana prema obali, a onda od Darmuta krenule vetrovitim, obalskim putem do Torkrosa. Svoju poslednju no na otvorenom potroile smo na udaljenom, pustom kraju Slepton sends plae. Moda znate istorijat tog mesta... kada su saveznici tu uvebavali iskrcavanje u Normandiji. Sve se zapravo pretvorilo u tragediju. Dva broda su se sudarila i mnogo je ivota izgubljeno u loe planiranim operacijama. Sva sela miljama unaokolo bila su evakuisana, kako bi mogli da vebaju u tajnosti. Bilo kako bilo, doteturale smo se u sumrak do tog udaljenog dela plae, iscrpljene (barem ja), da bismo se smestile blizu udubljenja u steni. Lepo smo se oseale tu: ista voda, nema problema oko privatnog poseda, loenja vatre i galame, a i pesak je bio udoban... (najzad sasvim ravno tlo!); zaspasmo i probudismo se uz zvukove talasa to udaraju o obalu nekih pedeset metara od nas. To jutro nismo rano ustale, jer smo imale tek nekoliko milja do kue Doaninog oca, gde su nas oekivali za ruak; tako smo lagano pripremile doruak i izvesno vreme uivale u samoi i oputenoj atmosferi. Oko pola devet ugledasmo neke ljude kako nam se pribliavaju obalom. Tipini
Britanci, pomislismo, sa lealjkama pod mikom; nije to bio ba sjajan dan za plau, ali sunce je ve odskoilo, a i poinjao je produeni vikend. Ali zato su se ti ljudi muili da dovlae svoju opremu ba na ovaj udaljeni deo plae, kad je bilo sasvim dovoljno drugih mesta, nekih pet milja sve u svemu? Uskoro su se pojavili i drugi ljudi, a kada su se jedan krupniji ovek i njegova supruga smestili na nekoliko metara od nas i onda skinuli sve sa sebe poele smo da shvatamo zato je ovaj deo plae toliko atraktivan. Ne zbog nas. A kada je taj ovek poeo da se etka tamo amo, ponosno defilujui sa svojom nagotom skoro pred naim nosom, znale smo da je vreme za pokret. Zaista je izgledalo vrlo smeno na tom mestu umotati se do grla u ogrta i tako pokriven od glave do pete krivudati meu svim tim "ljubiteljima prirode"! Nekoliko dana kasnije stigle smo na svoje odredite, Totnes, gde je aan Suripanja trebalo da odri javno predavanje na budistikom koledu arpam. Posle toga prevezli su nas do manastira kako bismo se raspakovale i smestile. Jedan monah nas je ekao kako bi nam ceremonijalno predao relikvije i zatim otiao, dok su ostali monasi bili otili ve ranije. Od poetka smo se oseale vrlo udobno i kao kod kue, jako zahvalne da ponovo imamo krevete i elektrine ajnike na raspolaganju. Tokom proteklih pet nedelja, ako nita drugo, stekle smo duboko i sveobuhvatno razumevanje razloga zbog kojih je ljudska vrsta poela da se nastanjuje u kuama i smilja takve stvari kao to je centralno grejanje! Meutim, putovanje nije zapravo okonano -- jedino to sada ne priteemo kai na ruksaku i ne menjamo svoju lokaciju, ve pokuavamo da odrimo duh tudonga: nezaglavljivanja na jednom mestu, neborenja sa stvorima kojima je sueno da se promene, negovanja srca ispunjenog poverenjem i snagom samoodricanja; reju, uvianja da je istinsko spokojstvo u nevezivanju.
Aan itindrija (Ajahn Jitindriya) roena je u Australiji 1963. Jo tokom studija umetnosti postala je istinski zainteresovana za duhovne probleme i istraivanje prave prirode naeg opaanja i svesti. Nekoliko godina kasnije krenula je na putovanje kroz jugoistonu Aziju, Indiju i Evropu. Zadravi se u Engleskoj od 1987. vie vremena posveuje meditaciji u Budinom uenju. Vremenom osea sve veu vezu sa zajednicom oko Amaravati manastira i uenjem aan a i aan Sumeda i sledee godine odluuje se na zareenje kao anagarika (iskuenica). Poto je provela nekoliko godina vebanja u manastirima u Engleskoj, elja da provede vie vremena u samoi i dalje razvije formalnu praksu meditacije navela ju je da se preseli u Abhayagiri manastir u Kaliforniji, gde i sada ivi. Ovaj esej preuzet je iz knjige Freeing the Heart: Dhamma teachings from the Nuns' Community at Amaravati & Cittaviveka Buddhist Monasteries (2001)
Rev. 1/5/2004 www.geocities.com/budizam/texts/zene/jitindriya.html
Kako postajem budista
Home ---\\
Uvod
Kako postajem budista...

i ta to uopte znai?
Kao prvo, biti budista ne znai pripadati neemu, nekoj religiji, filozofiji, "sekti", ve tragati za istinom o stvarima kakve jesu, a ne kako mi prieljkujemo da one budu. A da biste sebe smatrali budistom ili pre osobom sklonom ovakvom nainu gledanja na svet u sebi i oko sebe, morate mnogo toga da nauite. Ili, moda, pre da od-uite. Navike su, dakle, vaan predmet istraivanja, jer samo ako ih prvo uoimo, moemo i da ih se oslobodimo. Navike u miljenju, govorenju i postupanju. Kao drugo, nigde nemojte da urite, ali budite istrajni. Kopajui bunar sad tu, sad tamo nikad do vode stii neete. ta bi Buda u ovoj prilici savetovao? Evo jedne priice. Sledbenik neke druge religije otiao je jednom do Bude kao skeptik koji trai da ga neko uveri u ispravnost uenja. Sasluavi izlaganje, on zaista postade uveren u istinitost Budinih rei, te upita ta bi trebalo da uini da bi i postao budista. Buda mu odgovori: Prvo celu stvar podrobno ispitaj. E vi ste upravo na tom stupnju. Trebalo bi da uenje na pravi nain ispitate onako kao to biste i bilo ta drugo ispitivali.
file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/postajem.html (1 of 2) [10.2.2008 20:51:00]
Kako postajem budista
Razgovarajte sa sledbenicima uenja, pronaite hram u blizini (ili barem najblii web site :)) ), paljivo itajte tekstove. Ne samo objanjenja kako sve to funkcionie, ve i tua iskustva sa praktikovanjem budizma. Buda je zainteresovane uvek savetovao da osmotre sa razliitih strana i tek onda se odlue da li e iveti u skladu sa pravilima, za koja je tvrdio da svakome donose dobrobit, a umanjuju tegobe. Kako budete istraivali razliite vidove uenja, tako e se razvijati i vaa vetina njegove primene. I kao tree: sve to nauite proverite u sopstvenoj praksi. Meditirajui, dakle paljivo posmatrajui svoj ivot, kao najvee udo koje imamo pred svojim oima. Samo lino iskustvo donosi pravi uvid i mogunost samostalnog procenjivanja. Jer iskustvo je u sutini neprenosivo, kao to slepcu ne moete nikada reima opisati plavu boju ili gluvome um talasa. Svako to mora sam za sebe da doivi. Ako se uverite da neto od toga to ste itajui nauili funkcionie i u praksi, da vas ini srenijom i spokojnijom osobom, drite se toga i razvijajte ga, vebajui svakodnevno. Ako neto ne funkcionie - odloite ga sa strane. Moda neto niste dobro razumeli ili mu jo jednostavno nije vreme. Sreno putnie i dobro motri da svoj put iz vida ne izgubi...
Rev. 10/3/2007 www.geocities.com/texts/postajem.html
file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/postajem.html (2 of 2) [10.2.2008 20:51:00]
Put
Home
---\\
Uvod
Dakle, elite da samostalno meditirate?

Sjajno! Prvo, proitajte kratka uputstva koja slede i - krenite. A kad jednom krenete, vie puta ete pomisliti kako ima toliko zanimljivijih stvari od sedenja, kako ste umorni, prezauzeti, neraspoloeni ili da ne napredujete onoliko brzo koliko bi trebalo. Sve su to proli milioni onih koji su pre vas poinjali i mnogi od njih su dizali ruke od svega. Zato je druga najvanija stvar da -- nastavite.
Zato se gnjaviti svakodnevnom meditacijom?

Ima li u vaem ivotu neprijatnih stvari? Niste ba njime zadovoljni, oseate da neto nedostaje? eleli biste da unesete malo reda u svoje zbrkane misli? Oseate se kao da ne upravljate svojim ivotom, ve vas okolnosti bacaju sad ovamo, sad onamo? Praktikujui meditaciju i prouavajui dhammu (Budino uenje) moete smanjiti konfuziju u sebi i razviti unutranji mir. Time zapravo poinjete da na svoj ivot gledate iz drugog ugla i tu je klju. Jedna ista stvar moe u nama izazvati razliite reakcije, u zavisnosti od toga kako na nju gledamo. Zato, ne jadikujemo to ne moemo da izmenimo okolnosti u kojima smo, ve nastojimo da promenimo sebe, svoje naviknute reakcije. A onda e lagano, gle uda, i okolnosti poeti da se menjaju. Kao rezultat vebanja razvijate sposobnost da sve vie ivite u sadanjem trenutku, ne gubei se u razmiljanjima o prolosti ili sadanjosti, koje su one, bili
file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/samostalac.html (1 of 10) [10.2.2008 20:51:02]
Put
mi toga svesni ili ne, izvan nae kontrole. Takoe, razvijate oseanje blagonaklonosti prema samima sebi i prema ljudima oko sebe. Sve ovo vam pomae da vie ne budete "objekat" svoga ivota ili "zle sudbine", ve da preuzmete kontrolu nad njim, tanije nad svojim reakcijama. A u sutini upravo one nas ine srenim ili nesrenim, a ne okolnosti. Iako vam to moda sada, na poetku, ba i ne izgleda tako. Deo I: Kako se ustaliti u svakodnevnoj sedeoj meditaciji?
Pre nego to sednete: Kao i sa svim stvarima, poite od onoga gde ste sada. Dobra vest je da vi ve imate sve to vam je potrebno. Potrebno je samo nekoliko odluka. Prvo, odluite da ete sedeti svaki dan. Zatim, odredite vreme, mesto i trajanje svoje sedee meditacije. Odaberite vreme: Jutro je esto najbolje vreme, jer je um tada smireniji nego kasnije tokom dana. No, to zavisi i od vaeg dnevnog rasporeda. Ako ne moete due da sedite, napravite dva kraa sedenja ujutru i uvee.
Odaberite mesto: Ako je mogue, odredite mesto u svom stanu iskljuivo za
Put
svakodnevno sedenje. Bilo bi dobro da na tom mestu moete stalno da drite svoje jastue ili stolicu i da mu se vraate kad god osetite potrebu. Moda e vam se uiniti zgodnim da to mesto posebno obeleite, da stavite neku fotografiju ili statuu koja vas inspirie, moda cvet ili mirisni tapi koji e goreti dok meditirate. Sve te spoljanje stvari naravno nisu neophodne, ali mogu dobro doi onda kada ponete da se kolebate. Odredite duinu sedenja: Na um je sklon idealizovanju i poto naravno nismo u stanju da budemo isti kao ta idealna slika, odmah zatim dolazi oseaj krivice. Seam se kako sam sa zaprepaenjem gledao monahe koji se tokom jednosatne meditacije mrdaju, ustaju, kako jednome glava neprekidno klone... A ja sam ih zamiljao sve redom kao one Budine statue, nepomine, sa smekom probuenja na licu! Dakle, ne preterujte sa duinom, jer je klju uspeha u ponavljanju, a ne u jednokratnom samomuenju. 15 minuta? Moe, zato da ne. Ovo je vae putovanje i vi odreujete duinu koraka kojim ete putovati. Nije loe ako moete da se drite pravila: sedim onoliko koliko mi je prijatno, plus 5 minuta. Sve zavisi od elastinosti vaih zglobova, stanja vaeg uma i dosadanje prakse. U poetku e vam i 15-20 minuta izgledati kao venost, ali ako sedite svakoga dana, stvari e se menjati vrlo brzo i biete u stanju da vreme sedenja produavate. No, jo jednom: ne urite i ne preterujte sa duinom. Vanije je da praksu ne prekidate, makar stalno sedeli 15 minuta, nego da sedite 45 minuta tokom nedelju dana i onda vam na um padne genijalna misao: Ma, nije ovo za mene! Toliki trud a nikakav rezultat. Ostaviu to za kasnije, kad jednom odem u manastir! Svaki put kad sednete dobro je da se na trenutak podsetite zato sedite. Va cilj je da postanete otvorenija i slobodnija osoba, manje sklona kritikovanju tuih i opravdavanju svojih postupaka. Ili obrnuto. Osoba koja e imati manje uspona i padova, biti vie uravnoteena, spremna na dijalog. A od toga ete koristi imati i vi i oni koji vas okruuju. Meditacija ili vebanje uma jeste alat kojim taj cilj treba da
Put
ostvarite. Poloaj: Budnost ili odravanje sabranosti panje je jedan od dva kljuna elementa svake meditacije. Da biste je odrali, jako je bitan poloaj tela. Sedite na stolicu, klupicu ili jastue, uspravnih, ali ne ukoenih lea. Svi ostali miii koji ne pridravaju kimeni stub treba da su oputeni. Ruke su udobno poloene u krilu ili na kolenima. Zatvorite oi i panju usmerite ka unutra, ka sebi. Potpuno oputanje: Otvorenost je drugi kljuni element meditacije. Kada jednom osetite da vam je kima u pravom poloaju, opustite sve ostale delove tela. Diite kroz nos i lagano pomerajui centar panje, deo po deo, od vrha glave nadole, proverite da li vam je neki deo tela napet. Opustite miie lica, vrata, ruku i stomaka i kada se uverite da ste oputeni spremni ste da odaberete objekat svoje panje. Njih je nekoliko: oseaj koji se javlja u podruju nozdrva i iznad gornje usne pri udisanju i izdisanju
druge telesne promene pri disanju, kao to je izdizanje i sputanje grudi ili stomaka
zvuci koji se javljaju u telu ili izvan njega (um disanja ili brujanje saobraaja sa ulice)
drugi oseaji koji se jave (pritisak tela o pod, dodir tela i odee, svrab, toplina itd.)
Put
Koji god objekat da odaberete zadrite se na njemu barem deset udaha i izdaha. Naravno, onog trenutka kad pokuate da fiksirate svoj um na neto -- poinje borba sa adajom :) Va um e iz dosade ili po navici krenuti negde drugde, u prolost ili budunost, samo ne tu gde ve jeste! Kad uoite taj unutranji impuls u trenutku dok se javlja, blago vratite fokus panje na odabrani objekat. Uoite to skretanje i ne reagujte u vidu unutranjeg monologa ("Evo, opet sam odlutala! A lepo sam odluila da u se skoncentrisati samo na dah!"). Jer vi zapravo, meditirajui, pokuavate da zaustavite, ili bar da usporite, taj neprekidni monolog. Da dopustite stvarima u sebi i oko sebe da dou do rei, da dopru do vas i pokau vam ta imaju. Jer do sada je va um govorio u njihovo ime. I nita strano ako je panja odlutala, sve dok se vraate na poetni objekat. Dakle, istrajnost je bitna! S vremena na vreme proveravajte jesu li vam lea uspravna i ostali miii oputeni.
Klasini objekti meditacije: etiri su objekta meditacije koje je Buda izloio u Satipattana sutti, nazvavi ih temeljima sabranosti. To su Sabranost panje na telo (poev od daha) Sabranost panje na oseaje (ima ih tri - prijatni, neprijatni i neutralni) Sabranost panje na objekte uma (misli i emocije)
Put
Sabranost panje na sve dhamme (pojave), poev od 5 prepreka (nivarana) i 7 faktora probuenja i nastavljajui sa svim ulnim i misaonim iskustvima koja ine ljudski ivot.
Metta bhavana: Postoji jo jedna vrsta meditacije nazvana metta ili blagonaklonost, kojom negujemo u sebi istovremeno blagonaklonost i ljubav prema sebi i drugim biima, ali i koncentraciju. Sastoji se u tome da u sebi ponavljate odreene reenice, aljui dobre elje i ljubav (a) sebi, (b) svojim roditeljima, (c) svojim duhovnim uiteljima i saputnicima, (d) svojoj porodici, (e) svojim prijateljima, (f) svim drugim osobama koje znate (g) ljudima sa kojima se ba ne slaete ili ih smatrate svojim neprijateljima (jel' ovo ba mora?), (h) svim biima bilo gde. Moete koristiti sledeu formulu: Neka budem ispunjen ljubavlju neka budem zatien od nesree neka budem zdrav neka budem miran i spokojan neka budem srean. Neka moji roditelji budu ispunjeni ljubavlju neka budu zatieni od nesree... (itd.) Deo II: Napomene za meditante (ili: "Slavko, pazi metak!" "Hvala Mirko!") Divlji bik ili um? U poetku ete biti iznenaeni koliko je aktivan i nekontrolisan va um. Nema razloga za brigu -- zapravo budite zadovoljni to ste otkrili pravu istinu o sadanjem stanju svoga uma. Prihvatite situaciju kakva jeste i "odsedite" ta god da se dogodi. Ne pokuavajte da stvari izmenite na silu, koristite strpljenje. Ispravite lea, opustite se i blago vratite panju, opet i opet, na objekat panje. Naravno, kao u svakoj dobroj avanturi, i vi kao glavni junak imate vie neprijatelja. Da ih predstavimo:
Put
Grabljenje: elite neto vie (ili neto drugo) od onoga to je sada ("Odluio sam, biu najbolji meditant u gradu. Nepomino sedim i ne ustajem odavde dok se ne prosvetlim! (Pola sata kasnije) Dobro, dobro, alio sam se.").
Odbojnost: strah, bes, svaki oblik guranja neega od sebe ("ovee, niko od ovih oko mene da se mrdne, samo se ja vrpoljim. Neu da budem najgori!")
Uznemirenost: elja da pobegnete, ideja "iskakanja iz sopstvene koe" ("Ovo samo meni moe da se desi! Oni sad tamo prave urku, a ja ovde sedim kao kvoka na jajima.")
Tromost i ukoenost: pospani ste, bezvoljni za bilo ta (sem naravno da to pre ustanete sa tog vrajeg jastueta).
Sumnja: zamka koju je teko uvideti, a time i izbei ("Nema od ovoga koristi. Samo gubim vreme. Mora da postoji neki laki i bri nain - joga, TM, post, hipnoza, egzorcizam, relaksacija, spiritizam, eneling, molitva, mantre, seksualna magija, tarot... a ja se uhvati ba za ovu dosadu!")
SVAKI meditant se pre ili kasnije rvao sa nekim od ovih neprijatelja, a oni sa loijom karmom moda i sa svima odjednom :) Ako dok sedite primetite da se neka od ovih prepreka pojavljuje na vidiku, dobro je da je u sebi imenujete. Na primer, "grabljenje", "grabljenje" ili "sumnja", "sumnja". Ne pokuavajte da je potisnete, jer time u nju ulaete energiju i zapravo je samo jo jaate. Jaa je na dobro poznati unutranji monolog i ono trzanje kada shvatimo: "O ne, evo je opet!" Zato, samo prepoznajte neprijatelja i nastavite meditaciju. Zaista je neverovatno kakav je rezonator naa glava, kako i mali svrab, recimo, ako se skoncentriemo na to kako da ga se otarasimo moe da se pretvori u paklene muke. Ja sam to iskustvo imao recimo sa bolom u nogama od dueg sedenja. "Uf, evo opet me boli, moram da promenim poloaj". Pokuavam da snagom volje ostanem u istom poloaju, ali to mu doe kao da sedim na vatri koja
Put
se polako pojaava. Dobro, promenim poloaj. Pa opet... Pa opet... Sad to ve ide po automatizmu. Posle desete promene mi sine: "Ajde ba da vidim ta e se dogoditi ako se odmah ne pomerim. Moda e mi otpasti noge ili e mi mozak prokljuati?" Skupim to malo snage to je ostalo i umesto da opet pobegnem od bola pokuavam da vidim ta je to zapravo bol, kako se javlja i emu je nalik. Da li je konstantan ili se menja? Gde je on, u mojoj glavi ili u mojim nogama? I upravo tu, u tom spokojnom posmatranju, bez komentara i trzanja, poinje meditacija, poinje ono razuslovljavanje naeg uma od toliko puta ponovljenih rekacija, koje su postale toliko automatske da ih smatramo svojom najdubljom prirodom. Bol naravno -- boli. Ali ako ne ustuknem pred tim prvim naletom vidim da se njegov intenzitet prvo poveava, pa onda opada, a ponekad, ako sam dovoljno smiren, ak i nestane. Uviam da je ak i taj bol prolazan. Javi se, traje jedno vreme i onda umine. Javi se na drugom, pa na treem mestu. I onda uviam da je njegovo osciliranje zapravo u ritmu u kojem i moja panja oscilira. Da ga je na neki nain mogue kontrolisati. Naravno, da ne bude zabune, pre ili kasnije, promenim poloaj. Pa nisam ja Buda :)) Ali seanje na to da je mogue kobri pogledati u oi, da ju je mogue barem na kratko ukrotiti, ostaje kao dragocen podsticaj i olakanje. Dakle, iako zvui paradoksalno, pokuajte da umesto da skreete pogled u potrazi za neim zanimljivim, tome to vas mui pogledate pravo u oi, svom svojom panjom. Dopustite sebi da ga doivite, posmatrajui koje oseaje na telu ta prepreka izaziva, umesto da okreete glavu kao da pred sobom imate adaju sa sedam glava. Ne bivate ni obuzeti njome (razmiljanje), niti je odgurujete. Posmatrate ta se dogaa, ne oekujui nita, a kada sama od sebe proe, vratite se na objekat svoje meditacije. I kada tako jasno uvidite prolaznost svake stvari, kao i patnju to nastaje usled vezivanja za njih, prirodno ete poeti da ih naputate.
Deo III: Istrajnost u vebanju

Put
Na kraju, evo nekoliko kratkih saveta kao pomo u vebanju: Sedite svaki dan, ak i ako je to sasvim kratko. Zapamtite da svako hoe da bude srean, ba kao i vi. Zato manje kritikovanja drugih, a onda i sebe. Priite svome vebanju sa mnogo saoseanja i razumevanja.
Ako moete da vebate u grupi, to je velika pomo. Kad posustanete, posluite se knjigom ili snimljenim govorom kao inspiracijom. Naravno, uvek moete da svratite i na sajt "Budizam", a odatle i na diskusionu grupu istog naziva na Yahoo-u isto da se izjadate :)
Prouavajte Budino uenje: 4 plemenite istine, zatim plemeniti osmostruki put, a onda i razjanjenja savremenih uielja.
Iskoristite priliku za kurs meditacije: jedan dan, vikend ili due. U tako idealnim uslovima bre se napreduje.
Ako ste propustili jedan dan, nedelju ili itav mesec bez meditacije -- umesto prebacivanja samome sebi i onda opravdavanja, uoite tu igru uma i jednostavno ponite iznova.
Probajte da uspostavite kontakt sa iskusnijim meditantima na ve pomenutoj diskusionoj grup ili sa nekim pouzdanim uiteljem. Ako niste u mogunosti da putujete, jo uvek vam ostaje internet. Najvanija je odluka, a put ete ve nekako pronai.
I na kraju, vano je znati da ovim putem ne idete prvi. Milioni i milioni ljudi su tokom poslednjih 2500 godina njime ili. I stigli, ko dalje, ko blie. Neka vam najistrajniji meu njima budu uzor i nadahnue. Dalje informacije o praktikovaje meditacije pogledajte na ovoj stranici.
Rev. 16/9/2007
Put www.geocities.com/budizam/texts/samostalac.html
India
file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/mapa_indije.html (1 of 4) [10.2.2008 20:51:05]
India
IZVOR
Bhikkhu Pesala, sva prava zadrana.
UPOZORENJE
Neke od informacija na ovoj mapi mogu biti neprecizne, zbog potekoa u
Ovde reprodukovana mapa je preuzeta sa sajta: http://www.aimwell.org/Books/ usaglaavanju informacija iz razliitih izvora. Ukoliko uoite neku greku, autor Library/Suttas/suttas.html uz odobrenje autora. je spreman da je ispravi radi nekog od narednih izdanja ove mape.
India
ESNAEST NARODA
Ovih esnaest naroda iz vremena Bude pomenuti su u Visakha sutti, Anguttara nikaya, VIII. 41: 1. Visakha je roen u gradu Bhaddiya, u zemlji Anga, za koju se ini da je bila deo Magadhe.
ETIRI SVETA MESTA

etiri najsvetija mesta za budiste jesu mesta na kojima su se odigrala etiri glavna dogaaja u Budinom ivotu: Lumbini, gde je Bodhisatta roen; Bodgaja, gde je dostigao Prosvetljenje; Sarnat, gde je odrao prvi govor i Kusinara, gde je preao u parinibbanu.
2. Magada je bila kraljevstvo Bimbisare i njegovog sina Aatasatua. 3. Varanasi je bio glavni grad kraljevstva Kasi, oblasti uvene po kvalitetnoj svili. 4. Kosalom je vladao Pasenadi u svojoj prestonici Savatiju. Buda je mnoge kine sezone proveo u etinom gaju blizu Savatija, koji je monakom redu poklonio dobrotvor Anatapindika. 5. Vai kraljevstvo je imalo prestonicu Vesali. Buda je svoje poslednje kino
razdoblje proveo u Beluvi pokraj Vesalija.
DESET STUPA
1. Kralj Aatasatu, vladar Magadhe, podigao je stupu u Raagahi i u nju pohranio Budin pepeo. 2. Narod Liavi je podigao stupu u Vesaliju.
3. Sakje iz Kapilavatua podigle su stupu u tom gradu. 4. Narod Buli podigao je stupu u Alakapi. 5. Kolije su izgradile stupu u Ramagami 6. Braman iz Vetadipe podigao je stupu u tom gradu. 7. Male su podigle stupu u svom gradu Pava
8. Male iz Kusinare su podigle stupu u tom gradu 9. Braman Dona koji je podelio Budin prah na osam delova podigao je stupu iznad urne koja je posulila za dranje pepela. 10. Morije iz Pipalivane podigle su stupu nad pepelom koji je ostao posle Budine pogrebne lomae u tom gradu. Tako ispada da ima osam stupa za posmrtne ostatke, deveta za urnu i deseta za pepeo od lomae.
6. Narod Mala je imao prestonicu Kusinaru, gde je Buda preminuo. 7. Kraljevstvo eti lealo je jugozapadno od Kasija 8. Vanga je bio region delte Ganga. 9. Kuru kraljevstvo je oblast severoistono od Delhija. Tu je Buda izgovorio svoje uvene Satipatthana suttu i Kalama suttu.
10. Panjala se nalazila zapadno od Kasija. 11. Maa je bila zapadno od etija. 12. Surasena se nalazila zapadno od Delhija. 13. Asaka je region gde se danas nalaze uvene Aanta peine, sa itavim hramovima smetenim u planinskim peinama. 14. Avanti je kraljevstvo koje se prostiralo jugozapadno od etija. 15. Gandara je bila nadaleko uvena po svome univerzitetu u Takasili (Taxila). Naziv Takasila znai rezanje kamena, a itav region postao je poznat po izvanredno kvalitetnim Budinim kipovima.
EST BUDISTIKIH SABORA

1. U Raagahi, tri meseca posle Budine parinibbane 554. pre n. e. 2. U Vesaliju, 100 godina posle Budine parinibbane. 3. U Pataliputi, 326. pre n. e.
16. Kamboja je bila smetena iza Hinduku planina, u dananjem Avganistanu. 4. U Mataleu, Tambapani (ri Lanka) 29. pre n. e. Ova kraljevina je bila poznata po uzgoju konja. 5. U Mandalaju, Burma 1871. godine. 6. U Rangunu, Burma, od 1954. do 1956, kada se navrilo 2500 godina od
India
Budine parinibbane.
Rev. 1/4/2004 http://www.geocities.com/budizam/texts/mapa_indije.html
Budisticki praznici
Home
---\\
Uvod
Budistiki praznici u razliitim tradicijama

Svaka budistika zajednica obeleava tokom godine niz praznika. Mnogi od tih dana vezani su za vane dane iz ivota Bude ili razliitih bodisatvi. No uvek je to prilika za Budine sledbenike da posete hram, odnesu poklone monasima, potvrde svoju privrenost uenju ceremonijalnim uzimanjem pet pravila morala i da sasluaju govor o Dhammi nekog od iskusnijih monaha. Uvee, prikljuie se procesiji koja tri puta krui oko stupe, kao znak potovanja prema Budi, Dhammi i Sanghi, a potom i veernjem pevanju i meditaciji. Razliite budistike tradicije slave praznike u razliite dane, ali se svi sem Japanaca ravnaju prema lunarnom kalendaru. Sledbenici theravade (Tajland, Burma, ri Lanka, Kamboda i Laos) slave roenje, prosvetljenje i smrt Budinu na dan punog meseca u maju, izuzev kada je prestupna godina i onda se praznik slavi u junu. Ovaj praznik se naziva Vesak (takoe Wesak ili Vaisakh), to je naziv meseca u indijskom kalendaru. (Ove, 2004. godine Vesak pada 2. juna, poto je prestupna godina.) ri Lanka
file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/praznici.html (1 of 4) [10.2.2008 20:51:06]
Budisticki praznici
Poya, dani punog meseca, imaju posebnu vanost, a naroito njih pet. Nazvani su po lunarnim mesecima u koji padaju.: Duruthu (dec./jan.), Navam (obino februar), Vesak (maj), Poson (jun - proslava dana kada je Mahinda preneo Dhammu iz Indije na ri Lanku) i Esala (juli/avgust). Karakteristina za ri Lanku je i ivopisna procesija perahera. Na kraju Esala perahere (avgust) ulicama Kandija ide procesija koja nosi relikviju Budinog zuba na leima slona. Praznik traje tokom devet noi i povorku ini vie od sto slonova. Nova godina se slavi tri dana poev od prvog dana punog Meseca u aprilu. Tajland Asalha pua (juni/juli) slavi Budinu prvu propoved. Neposredno posle nje poinje tromeseni period monsuna, odnosno tromesenog meditacijskog povlaenja, kada monasi ostaju na jednom mestu i intenziviraju svoje vebanje. Ako moraju da napuste manastir tokom ovog perioda, to ne sme biti due od tri dana. Ovaj se period naziva vassa i odgovara periodu monsuna u Aziji i obino se zavrava u oktobru. Kathina ceremonija se odrava prikladnog dana tokom meseca koji sledi vassa period (oktobar ili novembar). To je vreme u godini kada laici mogu monasima ponuditi nove ogrtae (minimum tri metra platna je potrebno za jedan ogrta) i druge neophodne rekvizite i time stei posebne zasluge za odravanje Sanghe. Magha pua (jan./feb.) slavi razliite manje znaajne dogaaje iz Budinog ivota, ukljuujui i njegovo predskazanje dana kada e umreti, tj. prei u parinirvanu. Maha at praznik slavi njegove prole ivote. Proslava Nove godine, Songkran (sredina aprila), ukljuuje i Vodeni praznik. Na kraju, svakog meseca dan punog Meseca je uposath, dan posebne predanosti uenju. Tibet
Budisticki praznici
Budino roenje se slavi devetog dana etvrtog meseca tibetanskog kalendara (maj), njegovo prosvetljenje i utrnue 15. dana istog meseca. Novogodilje ceremonije su naroito spektakularne i padaju prvog dana punog Meseca u martu. Meutim, budistika nova godina zavisi i od zemlje ili etnikog porekla grupe, pa tako Kinezi, Korejanci i Vjetnamci slave krajem januara ili poetkom februara. Gutor je prednovogodinji praznik kada se treba osloboditi svih negativnosti nagomilanih u prethodnoj godini. Losar je sama proslava nove godine, traje 4 dana i sledi je duga religiozna ceremonija Monlam emo ("Veliki praznik molitve"), koji traje 3 nedelje. Dyam Ling i Sang (15. dan 5. meseca lunarnog kalendara) jeste dan kada se prinose ponude lokalnim boanstvima. Tibetski dan nacionalnog ustanka, u znak seanja na ustanak u Lasi 1959. je 10. marta prema zapadnom kalendaru, a Dalaj Lamin roendan 6. jula. okhor Duen (4. dan 6. lunarnog meseca) jeste dan seanja na Budinu prvu propoved, a Lha Bab Duen (22. dan 9. lunarnog meseca) na njegovo uspinjanje na Tuita nebo kako bi poduio i svoju majku. Ngao enmo (5. dan 10. lunarnog meseca) jeste praznik svetla kojim se obeleava smrt Tsong-kha-pe. Postoje jo mnogi drugi praznici i znaajni datumi svakoga meseca. Japan Hana Matsuri (8. april) je praznik Budinog roenja, Nehan (15. februar) njegovog prosvetljenja i Rohatsu (8. decembar) njegove smrti. Kogen Mizuno u svojoj knjizi Poeci budizma kae: "Nema vrstih dokaza za tano utvrivanje dana kada je akjamuni (Buda) roen. Japanski budisti, oslanjajui se na tekstove o akjamunijevom ivotu prevedene na kineski sa sanskrita -- na primer Buddhaarita -- slave 8. april kao njegov roendan i tokom ceremonije slatkim ajem posipaju statuu koja ga predstavlja kao novoroene. (Ova tradicija nastala je na osnovu legende da je akjamuni bio opran naizmenino toplom i hladnom vodom kada se rodio.) Od kraja devetnaestog veka, u Japanu se ova ceremonija zove Praznik cvea u znak seanja na cvee kojim je bio ispunjen vrt Lumbini (na
Budisticki praznici
granici Indije i Nepala) gde se po predaji akjamuni rodio." Dve ravnodnevnice se obeleavaju kao Higan (oko 21. marta 20 septembra), dok se Obon protee 4 dana, poev od 13. jula i obeleava izbavljenje iz jednog od paklova majke jednog od Budinih najboljih uenika. To je i praznik u ast ponovnog spajanja porodinih predaka sa ivima. Isti praznik poznat je i po svom sanskritskom imenu Ulambana i slavi se irom mahajanske tradicije od prvog do petnaestog dana osmog lunarnog meseca. Tada se veruje da se vrata pakla otvaraju i duhovi mogu da tokom tih petnaest dana posete ovaj svet. Na oltare se prinosi hrana kako bi se olakale muke ovih duhova i oni umilostivili. Petnaestog dana Ulambane, ili praznika mrtvih, ljudi poseuju groblja kako bi odneli ponude umrlim precima. Mnogi theravadini iz Kambode, Laosa i Tajlanda takoe obeleavaju ovaj praznik. Asocijacija World Fellowship of Buddhists nastoji da budiste svih tradicija ujedini u slavljenju Vesaka na dan punog Meseca u maju.
Rev. 7/5/2001 www.geocities.com/budizam/texts/praznici.html
Upoznavanje sa suttama
Home ---\\ Tipitaka
Nekoliko sugestija pre itanja Pali kanona
Don Bulit* Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
Pali kanon sadri vie hiljada sutta (govora), od kojih je oko 400 trenutno (jul 2004) dostupno na sajtu "Budizam". Kada se naemo pred takvim izobiljem, prirodno je da nam se sama od sebe nametnu tri pitanja: Zato uopte da itam sutte? Koje od njih da itam? Kako da ih itam?
Ne postoji univerzalni, definitivni odgovori na ova pitanja; na kraju ih morate pronai sam za sebe. Pa ipak, nudim ovde nekoliko ideja i sugestija koje su tokom svih ovih godina meni pomogle u istraivanju sutti. Moda e neto od toga pomoi i vama.
Zato uopte da itam sutte?

One su osnovni izvor uenja teravada budizma. Ako ste zainteresovani da istraite uenje theravada budizma, onda je Pali kanon -- i sute koje on sadri -- mesto na kojem treba da potraite autoritativan savet i podrku. Ne treba da lupate
file:///C|/budizam2007decembar/files/canon/upoznavanje.html (1 of 12) [10.2.2008 20:51:09]
glavu oko toga da li je istorijski Buda izgovorio ba te rei (i tako se to ne moe ni potvrditi ni opovrgnuti). Samo drite na umu da su uenje izloeno u suttama praktikovali -- sa oiglednim uspehom -- nebrojeni sledbenici tokom poslednjih 2600 godina. Ako hoete da znate da li je to uenje zaista delotvorno ili ne, onda prouite sutte, njihove pouke pretoite u praksu i utvrdite to iz prve ruke, na sopstvenom primeru. One predstavljaju uenje u celini. Uenje u suttama, uzeto kao celina, predstavlja itavu mapu puta koji vodi sledbenike od njihovog sadanjeg stanja duhovne zrelosti dalje do konanog cilja. Bez obzira kakva je vaa sadanja pozicija (skeptian autsajder, znatieljnik, posveeni laiki sledbenik, monah ili monahinja pod zavetom celibata), uvek ima poneto u suttama to vam moe pomoi da nainite sledei korak na stazi koja vodi do krajnjeg cilja. Kako sve vie itate iz Pali kanona moda ete osetiti da vam sve manje treba kompiliranja iz razliitih uenja, poto sutte sadre vei deo onoga to je potrebno da znate. One predstavljaju konzistentno uenje. Uenje unutar Kanona je u velikoj meri konzistentno, karakterie ga isti "ukus" [Ud V.5] -- ukus slobode. Meutim, kako pronalazite svoj put kroz sutte, s vremena na vreme moda ete naii na neke delove koji dovode u pitanje -- ili govore potpuno suprotno -- vae sadanje razumevanje Dhamme. to dublje razmiljate o tim spoticanjima, ona se esto reavaju onda kada se otvori novi horizont razumevanja. Na primer, nakon itanja jedne sute [Sn IV.1] moda ete zakljuiti kako je va zadatak da izbegavate bilo kakvu elju. Ali posle itanja druge [SN LI. 15] nauiete da je elja neophodan faktor na putu uenja. Tek posle temeljnog razmiljanja postaje jasno da je Buda zapravo ciljao na to da postoje razliite vrste elje i da neke stvari vredi eleti -- pre svega, iskorenjivanje same elje. Na toj taki vae se razumevanje iri na novu teritoriju koja moe lako obuhvatiti obe sutte i oigledna kontradikcija iezava. Vremenom ete nauiti da prepoznajete ovakve "konflikte" ne kao nedoslednosti u samim suttama, ve kao indikaciju da su vas sutte dovele na granicu vaeg razumevanja. Na vama je da tu granicu preete. One nude mnotvo praktinih saveta.
U suttama ete nai niz praktinih saveta o mnogim vanim, sasvim prizemnim stvarima kao to su: kako roditelji i deca mogu iveti skladno [DN 31], kako se starati o svojim materijalnim dobrima [AN IV.255], o kojim stvarima vredi, a o kojima ne vredi razgovarati [AN X.69], kako se nositi sa tugom [AN V.49], kako vebati svoj um ak i na samrtnom odru [SN XXII.1] i jo mnogo. mnogo toga. Ukratko, one nude vrlo praktian i realistian savet kako pronai sreu, bez obzira na vau ivotnu situaciju, bez obzira da li sebe smatrate "budistom" ili ne. I, naravno, nai ete opirna uputstva o tome kako da meditirate [na primer MN 118, DN 22]. One mogu uvrstiti vae poverenje prema Budinom uenju. Kako istraujete sutte nailaziete na stvari za koje ste ve iz sopstvenog iskustva utvrdili da su tane. Moda ste ve upoznali opasnosti alkoholizma [DN 31] ili ste moda ve iskusili onu vrstu rafiniranog zadovoljstva koje prirodno nastaje iz skoncentrisanog uma [AN V.28]. Kad sopstveno iskustvo potvrdite u suttama -- makar i u sitnim stvarima -- to vam moe olakati da prihvatite mogunost da rafiniranija ili "naprednija" iskustva koja opisuje Buda moda ipak i nisu tako daleka i da neka od tee razumljivijih ili teih za prihvatanje delova uenja u stvari i nisu tako neobini. Ova potvrda moe vas nadahnuti novim poverenjem i energijom, koji e vam pomoi da meditaciju i razumevanje proirite na nova podruja. One mogu potpomoi i uliti energiju u vau praksu meditacije. Kada u suttama itate o iskustvima drugih ljudi sa meditacijom, moda ete poeti da stiete oseaj ta ste do sada postigli u sopstvenoj praksi i ta ostaje jo da se uradi. Ovo razumevanje je moan podsticaj da se jo priljenije posvetite uenju. Njihovo itanje vam moe doneti dobro. Uputstva sadrana u suttama su sva za vau dobrobit i tiu se razvijanja hvale vrednih kvaliteta kao to su velikodunost, vrlina, strpljenje, koncentracija, paljivost i tako dalje. Zato, kada itate sutte vi svoj um ispunjavate blagotvornim podsticajima. Ako imate na umu sve beskorisne i oigledno kodljive informacije kojima moderno drutvo -- naroito internet -- zatrpava naa ula, dan za danom, malo redovnog itanja sutta moe postati dobrodola promena. Dobro motrite na svoj um -- proitajte jednu suttu danas i privijte je na srce.
Koje sutte bi trebalo da itam?

Kratak odgovor je: koje god vam se svide.
Ovde nam moe pomoi ako na Dhammu gledamo kao na dragulj sa vie strana, od kojih svaka prelama svetlost jedne boje. Na primer, to su uenje o etiri plemenite istine i osmostrukom putu; dani i sili; o sabranosti panje na dah i sabranosti panje na smrt; o korisnom ivotu kao nezareeni sledbenik ili kao zareeni monah. Nijedna sutta ne govori o svemu ovome; svaka od njih zavisi od drugih kako bi se dobila kompletna slika o Budinom uenju. to vie sutta itate, to e kompletnija vaa slika o dragulju biti. Kao polaznu taku, svako ko prouava budizam trebalo bi da razmotri, porazmisli i sprovede u praksi pet pravila morala i pet predmeta svakodnevne kontemplacije. Zatim, trebalo bi ozbiljno da shvatimo Budin savet svom mladom sinu Rahuli, koji se tie nae odgovornosti kad god namerno uradimo bilo ta. Odatle moete slediti Budin korak po korak ili "stepenovani" sistem uenja koji obuhvata teme kao to su velikodunost, vrlina, nebo, zamke, uzdravanje i etiri plemenite istine. Ako ste zainteresovani da dobro savladate osnove Budinog uenja, tri sutte se smatraju kljunim tivom: Pokretanje toka Uenja (SN LVI.11), Govor o karakteristikama ne-sopstva (SN XXII.59), and Propoved o vatri (SN XXXV.28). Ove tri sutte -- "velika trojka" Sutta pitake -odreuju osnovne teme Budinog uenja koje se pojavljuju iznova u bezbroj varijacija irom Kanona. U tim suttama upoznajemo se sa takvim kljunim pojmovima kao to su: etiri plemenite istine, priroda dukkhe, osmostruki put, "srednji put", "toak" Dhamme, princip anatta (nepostojanja sopstva ili due) i analiza tog "sopstva" sainjenog od pet sastojaka, princip otrenjenja od opinjenosti ulnim uicima i mnogi nivoi postojanja koje obuhvata budistika kosmologija. Ovi temeljni principi obezbeuju dovoljno irok okvir u koji se mogu smestiti sva druga uenja izloena u kanonu. Sem toga, ove tri sutte demonstriraju svu lepotu Budine izvanredne vetine poduavanja: on
materijal organizuje na jasan, logian i lako pamtljiv nain koristei nabrajanja (etiri plemenite istine, osmostruka staza, pet sastojaka itd.); on svoje sluaoce navodi na dijalog, kako bi im pomogao da sami otkriju pogreke u sopstvenom razumevanju.; svoje ideje doarava poreenjima i slikama koje njegovi sluaoci dobro razumeju i, to je najznaajnije, uvek iznova on se prilagoava svojim sluaocima tako da su u stanju da sami shvate transcendentalne rezultate o kojima govori. Kada smo jednom sagledali koliko je izuzetan uitelj Buda bio, s poverenjem moemo nastaviti kroz ostatak kanona, sasvim uvereni da nas njegovo uenje nee odvesti na pogrean put. Evo jo nekoliko korisnih polaznih taaka: Za ljubitelej poezije, Khuddaka nikaya nudi bogat rudnik vanih sutta u stihovima. Naroito, istraite Dhammapadu, Sutta nipatu ili Theragathu.
Budine osnovne instrukcije o meditaciji na dah pogledajte u Anapanasati sutti; instrukcije o vebanju sabranosti panje potraite u Maha-satipatthana sutti.
Da biste nauili kako da negujete saoseajnu ljubav proitajte Karaniya metta suttu. U Devadaha sutti potovani Sariputa objanjava kako Budino uenje predstaviti radoznalom, inteligentnom oveku -- nekome kao vi.
Kako neko odluuje koji duhovni put vredi slediti, a koji ne? Kalama sutta baca svetlo na ovu drevnu dilemu.
U Sigalovada sutti Buda nudi koncizan prirunik kako nezareeni sledbenici mogu iveti srean i sadrajan ivot
Kada jednom pronaete suttu koja vam je dovoljno zanimljiva, potraite i druge njoj sline. Onda se otisnite na put kroz sutte, uzimajui usput one dragulje koji privuku vau panju.
Kako bi trebalo da itam sutte?

Da bi na najbolji nain iskoristili prouavanje sutta, moe biti korisno razmotriti nekoliko optih principa pre nego to stvarno krenete na itanje i da, takoe,
tokom itanja, imate na umu nekoliko pitanja datih neto nie.
a. Nekoliko optih principa
Ne postoji takva stvar kao "definitivan" prevod. Ne zaboravite da je pali Kanon zapisan na jeziku pali, a ne na srpskom. Ne jednom je Buda govorio o "patnji" ili "utrnuu"; ali je pri tome koristio termine dukkha i nibbana. Imajte takoe na umu da je svaki prevod filtriran kroz prevodioca -- nekoga ko je nerazmrsivo povezan sa sopstvenom kulturom i odreenim trenutkom u svom ivotu, a njegovo iskustvo i razumevanje neizbeno boji taj prevod. (Stari prevodi nam danas zvue arhaino, a za stotinak godina dananji prevodi e bez sumnje isto tako zvuati.) Prevod, nalik pokuajima kartografa da Zemljinu loptu predstave na ravnoj povrini papira, samo je jedan nesavren in. Zato, itajui prevode, ostavite dovoljno mesta za svoje razmiljanje i pokuaje da ono to je u njima sadrano proverite na linom iskustvu. Moda e vam se vremenom neki termini kao to je "patnja" (dukkha) uiniti primerenijim da se prevede kao "stres" ili "nelagoda". Ako vas sve to ne zadovolji, moraete da zasuete rukave i steknete makar neke osnove palija. No postoji jedan jo bolji nain: itajte prevode i potom uenje koje sadre probajte da sprovedete u svakodnevnom ivotu sve dok ne doete do rezultata koje nagovetava Buda. Sva srea, ovladavanje palijem nije preduslov za Probuenje.
Nijedna sutta ne sadri celokupno uenje. Da bi postigli najbolji rezultat, istraite razne sutte, a ne samo nekolicinu. Uenje o sabranosti panje, na primer, iako vredno, predstavlja sam deli celokupnog Budinog uenja. Zato vano upozorenje: kad god mislite da do kraja razumete Budino uenje, to je trenutak da jo malo dublje zaeprkate.
Ne lupajte mnogo glavu da li sutta sadri tane rei koje je izgovorio istorijski Buda ili ne. Nema naina da se dokae ni jedno ni drugo. Samo itajte sutte, pretvorite uenje u praksu to god bolje moete i posmatrajte ta se dogaa. Ne moete nita da izgubite.
Ako vam se sutta dopada, proitajte je ponovo.
Ponekad ete na naii na suttu koja vas ve na prvo itanje dojmi. Imajte poverenja u tu reakciju i proitajte je ponovo; jer ona znai da sutta ima neem vrednom da vas podui, ali i da ste sazreli da primite uenje koje ona nudi. S vremena na vreme ponovo proitajte sutte za koje se seate da su vas pre vie meseci ili godina zainteresovale. Moda ete u njima pronai neke nijanse koje su vam prethodni put promakle.
Ako vam se sutta ne dopada, proitajte je ponovo. Ponekad ete na naii na suttu koja vas nervira. Imajte poverenja u tu reakciju i proitajte je ponovo; jer ona znai da sutta ima neem vrednom da vas podui, iako moda jo niste sazreli da primite uenje koje ona nudi. Obeleite je i stavite suttu sa strane za sada. Uzmite je ponovo za nekoliko nedelja, meseci, godina i probajte jo jednom. Mogue je da ete jednog dana uspeti da uspostavite kontakt sa njom.
Ako vam je sutta dosadna, zbunjuje vas ili vam se ini beskorisnom, jednostavno je ostavite po strani. U zavisnosti od vaih trenutnih interesovanja i ozbiljnosti prakse, moe vam izgledati da odreena sutta nema smisla ili je krajnje dosadna i nezanimljiva. Ostavite je za kasnije i probajte neku drugu. Nastavite tako sve dok ne naiete na onu koja vam trenutno odgovara.
Dobra sutta je ona koja vas navodi da prestanete da je itate. itava poenta u itanju sutta jeste da vas one inspiriu da razvijate ispravno razumevanje (prvi lan Plemenitog osmostrukog puta), zatim da ivite ispravnim ivotom i da meditirate na pravi nain. Zato ako, dok itate, osetite sve jai impuls da odloite knjigu (ili monitor :] ), odete na neko mirno mesto, zatvorite oi i posvetite se svom dahu, uradite to! Tada je sutta ispunila svoju svrhu. Ona e jo uvek biti tu gde ste je ostavili i kada se vratite kasnije.
itajte suttu naglas, od poetka do kraja. Ovo pomae na vie nivoa: ohrabruje vas da itate svaku re sutte, dobra je veba u ispravnom govoru za vaa usta, a uima prua iskustvo sluanja o Dhammi.
Tragajte za uenjem na razliitim nivoima. Mnoge sutte nude uenje na nekoliko nivoa istovremeno i dobro je razviti oseaj za to. Na primer, kada Buda objanjava jednom ueniku finese ispravnog govora, obratite panju
kako i sam Buda koristi govor [MN 58]. Da li Buda i "praktikuje ono to propoveda"?
Ne zanemarujte ponavljanja. Mmoge sutte sadre odlomke koji se ponavljaju. itajte suttu kao to bi ste sluali muziki komad: kada pevate ili sluate neku pesmu ne preskaete refren; isto tako, kada itate suttu ne bi trebalo da preskaete ponavljanja. Kao u muzici, refreni u suttama sadre neoekivane -- i vane -- varijacije koje ne elite da vam promaknu.
Raspravljajte o sutti sa prijateljem. Kada sa prijateljem podelite svoja zapaanja i reakcije, obojica produbljujete svoje razumevanje sutte. Ako je mogue, napravite malu studijsku grupu. Ako imate pitanja u vezi sa sutom koja vam se uporno nameu, pitajte za savet iskusnijeg uitelja. Konsultujte se sa starijim monasima ili monahinjama, jer njihovo jedinstveno gledanje na uenje esto vam moe pomoi da se probijete kroz tesnac zbunjenosti. Nauite malo pali. Kada proitate nekoliko sutta ili nekoliko prevoda jedne iste sutte, moda ete biti zbunjeni izborom pojedinih rei. Na primer, zato je prevodilac upotrebio izraz "temelji sabranosti", dok drugi koristi "referentni okvir"? Na ta se ove fraza zapravo odnose? Ako zavirimo u pali-engleski renik i potraimo re satipatthana i rei od kojih je ona sastavljena, to moe baciti novo svetlo na ovu re, otvarajui nam put ka jednom jo plodnijem prouavanju sutti.
itajte ta su drugi napisali o odreenoj sutti. Uvek je korisno itati ta su komentatori -- stari i savremeni -- imali da kau o suttama. Nekima su klasini komentari Tipitake -- naroito oni koje je dao srednjovekovni pisac Budagoa -- bili velika pomo. Neki od tih komentara u engleskom prevodu izdali su Pali Text Society i Buddhist Publication Society. Neki ljudi radije itaju savremene komentatore, kao one koji su objavljeni u seriji Wheel Publications u Buddhist Publication Society. Mnogo izuzetnih knjiga i lanaka napisali su autori kao to su potovani Bodhi, Khantipalo, anamoli, Narada, Nyanaponika, Soma i Thanissaro. Moete takoe uivati itajui izvanredna uvodna objanjenja i beleke uz Bhikkhu Bodhi: The Middle Length Discourses of the Buddha (Boston: Wisdom Publications, 1995) i Maurice Walshe: The Long Discourses of the Buddha (Boston: Wisdom Publications, 1987). itajte tako uitelje
Tajlandske umske tradicije, jer nude sve i jedinstven pogled na sutte, zasnovan na dubokom meditativnom iskustvu.
Dajte dovoljno vremena suttama da sazru u vama. Koju god korisnu poruku da pronaete u suttama, kakav god trag zadovoljstva da u vama ostave, dopustite da on raste i razvija se tokom vae meditativne prakse i ivota uopte. Ne pokuavajte da reite ili "uradite" suttu kao da je re o ukrtenim reima. Dajte joj vremena da zri u nekom kutu vaeg uma. Vremenom e se ideje, utisci i stavovi koje vam je prenela destilovati u vaoj svesti, utiui i na nain na koji posmatrate svet. Moda ete se jednoga dana, u sred neke inae sasvim uobiajene situacije, prisetiti sutte koju ste itali pre mnogo vremena i pokazae se da vam ona donosi monu Dhamma pouku upravo prikladnu za taj trenutak. Da biste pospeili taj lagani sazrevajui proces, dajte sebi dovoljno prostora za sutte. Ne gurajte itanje sutta meu svoje druge aktivnosti i ne itajte previe sutta odjednom. Nainite od prouavanja sutta naroitu, kontemplativnu aktivnost. Ovo bi takoe trebalo da bude jedno prijatno iskustvo. Ako vam se uini da se pretvara u suvu i iritirajuu aktivnost, ostavite sve na stranu i vratite mu se posle nekoliko dana, nedelja ili meseci. Poto zavrite itanje sutte, ne vraajte se odmah svojim svakodnevnim aktivnostima; nastavite jo neko vreme sa meditacijom na dah, da biste dali ansu svom srcu da se smiri i jo dublje apsorbuje uenje.
b. Nekoliko stvari koje treba da imate na umu

Dok itate sutte imajte na umu da vi u stvari prislukujete dok Buda poduava nekog drugog. Za razliku od niza Budinih savremenika iz drugih duhovnih tradicija, koji su se radije drali kruto definisanog uenja kada bi odgovarali na neko pitanje [AN X.93], Buda je osnovne principe svoga uenja izlagao tako da ono bude najblie potrebama slualaca. Zato je neophodno razviti osetljivost za kontekst sutte, videti na koje naine je situacija Budinih slualaca slina sa vaom, tako da ste u stanju da odredite kako da na najbolji nain primenite Budine rei na sopstvenu ivotnu situaciju.
Moe biti od pomoi da dok itate obratite panju na neka dodatna pitanja, kako biste lake
razumeli kontekst sutte i ujedno se prilagodili razliitim nivoima uenja koji esto idu paralelno. Zapamtite, ta pitanja ne treba da vas pretvore u nekakvog naunika, ve jednostavno treba da vam svaku suttu uine prijemivijom. Kakvo je okruenje? Uvodni pasus (koji obino poinje sa: "Ovako sam uo") postavlja scenu za suttu. Da li se ona odigrava u selu, u manastiru ili u umi? Koje je godinje doba? Kakvi dogaaji se odigravaju u pozadini? Fiksirajui te detalje u svom umu podseate sebe da ta sutta opisuje stvarne dogaaje koji su se desili stvarnim ljudima -- kao to ste vi i ja. Ovo doprinosi da sutta deluje zaista ivo.
Kakva je pria? Neka sutta moe ponuditi zaista malo od pripovesti [AN VII.6], dok je druga puna uzvienih oseanja i drame, tako da ak podsea na kratku priu [Mv X.2.3-20]. Posmatrajte kako razvoj same prie doprinosi upeatljivosti uenja koje je u sutti izloeno.
Ko inicira poduku? Da li Buda preuzima inicijativu [AN X.69] ili mu neko dolazi sa pitanjem [DN 2]? Ako je ovo drugo sluaj, ima li nekih preutnih stavova i pretpostavki koji stoje u osnovi tog pitanja? Da li neko dolazi kod Bude u nameri da ga porazi u raspravi [MN 58]? Ova pitanja vam otkrivaju motivaciju koja je iza pouke i sluaoeve prijemivost za Budine rei. A sa kojim stavom vi prilazite toj pouci?
Ko poduava? Je li to Buda [SN XV.3], neko od njegovih uenika [SN XXII.85] ili i jedan i drugi [SN XXII.1]? Je li onaj ko poduava zareen [SN XXXV.191] ili svetovni sledbenik [AN VI.16]? Koja je dubina uiteljevog razumevanja (na primer, je li "samo" onaj ko je uao u tok (sotapanna) [AN VI.16] ili je arahant [Thig V.4])? Iako je sve ovo ponekad teko utvrditi na osnovu sutte, ako imamo neku predstavu o uiteljevom poreklu i upuenosti, to nam moe pomoi da izmerimo dubinu uenja koje se nudi. itanje komentara i raspravljanje o ovim pitanjima sa znalcima ili pripadnicima sanghe moe biti od pomoi.
Kome je uenje namenjeno? Je li to monah [SN XXXV.85], monahinja [AN IV.159] ili svetovni sledbenik [AN VII.49]?
Je li velika grupa slualaca [MN 118] ili pojedinac [AN IV.184]? Ili je re o sledbenicima neke sasvim druge religije [MN 57]? Koliko je duboko njihovo razumevanje? Ako su sluaoci oni koji su uli u tok i tee stanju arahanta, izloeno uenje moe biti znatno naprednije nego za sluaoce koji nemaju nikakvo prethodno znanje o Budinom uenju [AN III.65]. Ovo vam takoe moe pomoi da procenite koliko je dato uenje prikladno za vas.
Kakav je metod izlaganja? Je li to formalno predavanje [SN LVI.11], sled pitanja i odgovora [Sn V.6], prepriavanje neke stare prie [AN III.15] ili jednostavno nadahnuti stihovi [Thig 1.11]? Da li uitelj daje uputstva koja sadre samo uenje [SN XII.2] ili je i nain na koji on tretira svoje sluaoce deo poruke [MN 57 ]? Velika raznovrsnost naina poduavanja kojima pribegava Buda i njegovi uenici pokazuje da nema ablona u poduavanju Dhammi; upotrebljeni metod zavisi od specifinih zahteva situacije i duhovne zrelosti slualaca.
Koja je sutinska pouka? Na koji nain se pouka uklapa u Budin trostruki postupni sistem vebanja? Da li se fokusira prvenstveno na razvijanje vrline [MN 61], koncentracije [AN V.28] ili mudrosti [MN 140]? Da li je izlaganje konzistentno sa onim to je dato u suttama (na primer Sn II.14 i DN 31)? Kako se konkretna pouka uklapa u nau "mapu" Budinog uenja? Da li je ona u skladu sa vaim prethodnim razumevanjem ili dovodi u pitanje neke od vaih osnovnih pretpostavki o Dhammi?
Kako se pria zavrava? Da li slualac postie prosvetljenje upravo tu i sada [SN XXXV.28] ili se to dogaa neko vreme poto je sasluao pouku [MN 57]? Da li neko stupa na Budin put, to se iskazuje klanom formulom: "Izvanredno! Izvanredno! Kao da je neko ispravio ono to je bilo postavljeno naglavce..." [AN IV.111]? Ponekad je jednostavno miris svee dovoljan da nekog dovede po potpunog probuenja [Thig V.10]; drugi put ak ni sam Buda ne moe pomoi nekome da prevazie svoju lou kammu. [DN 2]. Razliiti rezultati sutta pomau da se ilustruje izuzetna mo i kompleksnost zakona kamme.
ta ova sutta moe da ponudi meni? Ovo je najvanije od svih pitanja, jer ono vas poziva da sutti koju itate posvetite
maksimalnu panju i uzmete je k srcu. Na kraju krajeva, srce je to koje e ovim uenjem biti transformisano. Dok itate neku suttu, zapitajte se: Identifikujem li se ja sa bilo kojom od situacija ili likova u ovoj sutti? Da li su pitanja koja se postavljaju ili pouka koja se izlae primereni meni? Koju lekciju mogu iz sutte da izvuem? Sumnjam li da zaista mogu da uradim ono to mi Buda u sutti savetuje ili sam ispunjen jo veim poverenjem?
Beleka
* Objavljeno uz saglasnost autora. Na nekoliko mesta prevod je prilagoen ovom sajtu.
Rev. 6/07/2004 http://www.geocities.com/budizam/canon/upoznavanje.html
Vinaya pitaka
Home ---\\ Tipitaka ---\\ Kontekst Vinaya pitake
Vinaya pitaka
Pogledajte mapu Tipitake.
Vinaya pitaka, prvi deo Tipitake, jeste tekstualna osnova na kojoj funkcionie monaka zajednica (sangha). Vinaya sadri skup pravila ponaanja za monahe i monahinje lino (Patimokkha), kao i pravila kojih oni treba da se pridravaju radi harmoninog funkcionisanja zajednice u celini. U poetku, sangha je ivela harmonino i bez ikakvih vrstih normi ponaanja. Vremenom, meutim, kako je sangha postajala brojnija i evoluirala u jednu kompleksniju zajednicu, neizbeno su se javljale situacije kada su neki lanovi sanghe postupali pogreno. Kad god bi neka od njih privukla Budinu panju, on bi postavio pravilo i uz to odgovorajuu kaznu za prekraj, kako bi odvratio ostale lanove sanghe od neprimerenog ponaanja u budunosti. Ve sam Budin prekor bio je dovoljan da stvar dovede u red. To nije prikladno, neznalice, to nije valjano, to nije vredno samotnjaka, to ne treba initi. Kako si mogao, neznalice, otiavi u beskunike i pod okrilje ove Dhamme i discipline tako dobro izloene [poiniti taj i taj prekraj]? ... To nije na dobrobit ni onima koji ne slede put, niti e poveati broj onih koji slede put, ve je to, neznalice, na tetu i jednima i drugima i izaziva kolebanje u njima. Vinaya pitaka, deo I, I.B. Horner (ed.) (London: Pali Text Society, 1982), str. 36-7.
file:///C|/budizam2007decembar/files/canon/vinaya/index.html (1 of 4) [10.2.2008 20:51:10]
Vinaya pitaka
Sve u svemu, ima 227 pravila Patimokkhe za bhikkhue (monahe) i 311 za bhikkhuni (monahinje). Poto su pravila ustanovljavana jedno po jedno, od sluaja do sluaja, prirodno je da se kazne znatno razlikuju po teini: od jednostavnog ispovedanja (na primer, ako se monah ophodi sa nedovoljno potovanja) do trajnog iskljuenja iz sanghe (na primer, ako monah poini ubistvo). Ovakva monaka tradicija i pravila na kojima je ona izgraena ponekad su bili kritikovani naroito na Zapadu - kao nevana za "savremenu" praksu budizma. Neki na Vinayu gledaju kao na zaostatak jednog prevazienog patrijarhalnog sistema, zasnovanu na gomili proizvoljnih pravila i obiaja koji samo zamagljuju sutinu "prave" budistike prakse. Ovo usko gledite isputa iz vida jednu kljunu injenicu, a to je da smo mi, jedino zahvaljujui jednoj neprekinutoj liniji monaha koji su konzistentno odravali i titili pravila Patimokkhe tokom skoro 2.600 godina, danas u izuzetnoj prilici da primimo neprocenjivo uenje dhamme. Da nije bilo Vinaye - i onih koji i danas nastavljaju da je odravaju u ivotu - ne bi bilo ni budizma. Korisno je imati na umu da nigde u itavom pali kanonu Buda ono emu je poduavao nije opisao samo kao "vipassanu" ili "koncentraciju" ili neto slino. Umesto toga, on ga naziva "Dhamma-vinaya" - uenje (dhamma) i disciplina (vinaya) - sugeriui time da se radi o jednom neraskidivom spoju mudrosti i vebanja u moralu, a ne pukoj zbirci meditativnih tehnika ili atraktivnih filozofskih ideja. Vinaya je, otuda, jedna njegova neizostavna strana i temelj itave Budine nauke, neodvojiva od Dhamme, vredna da je prouava svaki sledbenik - bio on zareen ili ne. Nezareeni sledbenici e u Vinayi pronai mnotvo vrednih pouka o ljudskoj prirodi, uputstava kako uspostaviti i odravati harmoninu zajednicu ili organizaciju, kao i produbljeno tumaenje same Dhamme. Ali njezina najvea vrednost lei, moda, u njezinoj moi da nezareene inspirie na razmiljanje o izuzetnim mogunostima koje postoje u ivotu ispunjenom istinskom posveenou, u ivljenju u harmoniji sa dhammom.
Vinaya pitaka
etiri dela Vinaya pitake

I. Suttavibhanga
Ovaj deo sadri kompletan skup pravila za sanghu, zajedno sa "priom o nastanku" za svako od njih. Ova pravila su saeta u Patimokkhu i ima ih 227 za monahe i 311 za monahinje. Pravila Patimokkkhe su grupisana na sledei nain: Parajika: pravila ije krenje povlai iskljuenje iz sanghe (4 za monahe, 8 za monahinje) Sanghadisesa: pravila ije krenje povlai jedno ili vie okupljanja Sanghe (13, 17) Aniyata (neodreena) pravila (2, 0) Nissaggiya pacittiya: pravila ije krenje povlai gubljenje prava i ispovest (30, 30) Pacittiya: pravila ije krenje povlai ispovest (92, 166) Patidesaniya: pravila ije krenje povlai priznavanje (4, 8) Sekhiya: pravila treninga (75, 75) Adhikarana samatha: pravila za izglaivanje nesporazuma (7, 7)
II. Khandhaka (Mahavagga)

Ukljuuje nekoliko tekstova nalik na sutte, izmeu ostalog Budin opis perioda neposredno posle probuenja, njegove prve govore grupi od pet monaha i prie o tome kako su se neki od njegovih najpoznatijih uenika prikljuili sanghi i potom i sami dostigli probuenje. Takoe su data pravila za ceremoniju zareenja, za recitovanje Patimokkhe na dane predanosti (uposatha) i razliiti postupci na koje su monasi obavezni tokom okupljanja zajednice.
Vinaya pitaka
III. Khandhaka (Cullavagga)

Ovaj deo sadri dalju razradu monake etikecije i dunosti, kao i pravila i postupke za razmatranje prekraja koji se dogode unutar sanghe. Takoe, tu je pria o tome kako je ustanovljen red monahinja i detaljni opisi prvog i drugog sabora.
IV. Parivara
Rekapitulacija prethodnih poglavlja, sa saetkom pravila klasifikovanih i preklasifikovanih za razliite svrhe upuivanja u njih.
Sutta pitaka
<>Home ---\\ Tipitaka ---\\ Kontekst Sutta pitake
Sutta pitaka
Sutta pitaka, drugi deo Tipitake, sastoji se od preko 10.000 sutta, ili govora, koje je izgovorio Buda ili neko od njegovih najbliih uenika tokom njegovog 45-godinjeg irenja uenja.. U njoj su takoe sabrani i stihovi drugih lanova sanghe. Sutte su grupisane u pet nikaya ili zbirki:
Digha nikaya
Zbirka "dugih" govora (pali digha = "dug") se sastoji od 34 sutte, ukljuujuci dobro poznatu Maha-satipatthana suttu (Veliki govor o temeljima sabranosti), Samannaphala suttu (Govor o plodovima isposnikog ivota), Maha-parinibbana suttu (Veliki govor o konanom utrnuu [poslednji dani Budinog ivota]) i mnoge druge.
Majjhima nikaya
Zbirku govora "srednje duine" (pali majjhima= "sredina") ine 152 sutte, ukljuujui Sabbasava sutta (Govor o svim neistoama), Culakammavibhanga sutta (Malo izlaganje o kammi), Anapanasati sutta (O sabranosti panje na dah), Kayagatasati sutta (O sabranosti panje na telo), Angulimala sutta (Govor Angulimali) i mnoge
file:///C|/budizam2007decembar/files/canon/sutta.html (1 of 2) [10.2.2008 20:51:10]
Sutta pitaka
druge.
Samyutta nikaya
Zbirka "grupisanih" govora (pali samyutta = "grupa" ili "kolekcija"), koja se sastoji od 2.889 kraih sutta grupisanih tematski u 56 samyutti.
Anguttara nikaya
Zbirku "brojano grupisanih" govora ini 8.777 kratkih sutta, razvrstanih u 11 nipata prema broju elemenata Dhamme koji se u njima analizira. Na primer, Eka-nipata ("Knjiga jedinica") sadri sutte o jednom elementu Dhamme; Duka-nipata ("Knjiga dvojki") sadri sutte koje se bave onim elementima Dhamme kojih ima po dva itd.
Khuddaka nikaya
Zbirka "kratkih knjiga" (pali khudda = "manji") sainjena je od 15 "knjiga" (17 u tajlandskom izdanju, 18 u burmanskom), ukljuujui Dhammapada, Therigatha (Pesme prosjaka), Theragatha (Pesme prosjakinja), Sutta nipata , atake (prie o prethodnim Budinim ivotima) itd.
18/2/2007 www.geocities.com/budizam/canon/sutta.html
file:///C|/budizam2007decembar/files/canon/sutta.html (2 of 2) [10.2.2008 20:51:10]
Abhidhamma pitaka
Home ---\\ Tipitaka ---\\ Kontekst Abhidhamma pitake
Abhidhamma pitaka
Sedam knjiga Abhidhamma pitake, treeg dela Tipitake, nude izuzetnmo detaljnu analizu osnovnih principa po kojima se odvijaju mentalni i fiziki procesi. I dok su Sutta i Vinaya pitaka karakteristine po tome to daju praktino uenje o budistikom putu ka probuenju, Abhidhamma pitaka predstavlja filozofsku - skoro naunu - analizu temelja upravo tog puta. U abhidhamma filozofiji nama poznati psihofiziki univerzum (na svet "drvea" i "kamenja"; "ja" i "ti") pretvoren je u kompleksnu - ali razumljivu - mreu impersonalnih fenomena to nastaju i nestaju neshvatljivo velikom brzinom iz trenutka u trenutak, u skladu sa jasno definisanim prirodnim zakonima. Abhidhamma pitaka uiva zasluenu reputaciju tiva slojevitog i tekog za itanje, pa ipak za neke njezini opisi naina na koji funkcionie um jesu korisni kao pomo u meditativnoj praksi. Savremeni burmanski pristup poduavanju i praksi satipatthana meditacije se, naroito, oslanja na interpretacije meditativnog iskustva date u Abhidhammi. Prema tradiciji, sutinu abhidhamma filozofije formulisao je Buda tokom etvrte nedelje posle probuenja, premda naunici dovode u pitanje autentinost Budinog autorstva. Meutim, bez obzira na pitanje autorstva, Abhidhamma ostaje jedan grandiozan intelektualni poduhvat. Abhidhamma pitaka je podeljena na sedam knjiga, premda prva (Dhammasangani) i poslednja
file:///C|/budizam2007decembar/files/canon/abhidhamma/index.html (1 of 3) [10.2.2008 20:51:11]
Abhidhamma pitaka
(Patthana) zajedniki ine sutinu uenja Abhidhamme. Tih sedam knjiga su: Dhammasangani ("Nabrajanje fenomena"). Ova knjiga pobrojava sve paramattha dhamma (krajnje realitete) koje je mogue nai. Prema jednom takvom nabrajanju, njih ima: 52 cetasike (mentalni faktori), koji, nastajui zajedno u razliitim kombinacijama, omoguuju nastanak svakog od...
H
...89 razliitih moguih citta (stanja svesti) 4 primarna fizika elementa i 23 fizika fenomena koji iz njih nastaju nibbana
Vibhanga ("Knjiga rasprava"). Ova knjiga nastavlja analizu iz Dhammasangani, ovde u formi katehizma. Dhatukatha ("Diskusija u pogledu elemenata"). Ponavljanje prethodnog, u formi pitanja i odgovora. Puggalapannatti ("Opis linosti"). Pomalo van konteksta Abhidhamma pitake, ova knjiga sadri opise velikog broja tipova linosti. Kathavatthu ("Take nesporazuma"). Jo jedan neobian deo Abhidhamme, ova knjiga sadri pitanja i odgovore koje je sakupio Moggaliputta Tissa u 3. veku pre n.e., kako bi pomogao da se razjasne nesporazumi izmeu razliitih "hinayana" budistikih kola toga vremena. Yamaka ("Knjiga parova"). Ova knjiga je logika analiza mnogih pojmova izloenih u prethodnim knjigama. Patthana ("Knjiga o odnosima"). Ova knjiga, daleko najobimnija u itavoj Tipitaki (preko 6.000 strana u burmanskom izdanju), opisuje 24 paccaye ili zakona uzronosti, na osnovu kojih dhamme utiu jedne na drugu. Ti zakoni, kada se kroz sve mogue permutacije ukrste sa dhammama opisanim u Dhammasangani, pokrivaju apsolutno svako mogue
Abhidhamma pitaka
iskustvo koje nam je dostupno.
Digha nikaya
Home ---\\
Tipitaka
---\\
Sutta pitaka ---\\
Kontekst Digha nikaye
Digha nikaya
Zbirka dugih govora
Digha nikaya ili "Zbirka dugih govora" (pali digha = "dugi") jeste prvi deo Sutta pitake i ini je trideset etiri sutte, grupisane u tri odeljka (vagga): Silakkhandha-vagga -- Odeljak u vezi sa moralom (13 sutta) Maha-vagga -- Veliki odeljak (10 sutte) Patika-vagga -- Patika odeljak (11 sutta)
Silakkhandha-vagga
Brahmajala sutta (DN 1) -Samannaphala sutta (DN 2) -- Govor o plodovima isposnikog ivota Kralj Aatasatu pita Budu: "Koji su plodovi isposnikog ivota, vidljivi ovde i sada?" Buda odgovara slikajui sveobuhvatan portret budistikog puta, ilustrujui svaki stupanj vebanja ivopisnim poreenjima.
Ambatha sutta (DN 3) -Sonadanda sutta (DN 4) -Kutadanta sutta (DN 5) -Mahali sutta (DN 6) --
file:///C|/budizam2007decembar/files/canon/digha/index.html (1 of 3) [10.2.2008 20:51:12]
Digha nikaya
Jaliya sutta (DN 7) -Kassapa sutta (DN 8) -Potthapada sutta (DN 9) -Subha sutta (DN 10) -Kevaddha sutta (DN 11) -- Razgovor sa Kevadom Na Kevadovu sugestiju da bi za privlaenje novih pristalica bilo dobro da izvede neko udo uz pomo svojih natprirodnih moi, Buda odgovara da "udo proizvedeno duevnom moi smatra neumesnim, stidi ga se i gadi". Ali zato detaljno opisuje "udo pouke" i smatra ga jedinim "udom" dostojnim budistikog monaha.
Lohicca sutta (DN 12) -Tevijja sutta (DN 13) --
Mahha-vaga
Mahapadana sutta (DN 14) -Mahanidana sutta (DN 15) -Maha-parinibbana sutta (DN 16) -- Veliki govor o konanom utrnuu (Poslednji Budini dani) -- Snimi govor kao zip arhivu Ova obimna sutta, najdua od svih u pali kanonu, opisuje dogaaje pre, tokom i neposredno posle konanog osloboenja (parinibbana) Budinog. Ova ivopisna pripovest sadri velik deo uenja o Dhammi, ukljuujui i Budina poslednja uputstva, koja slue kao putokaz na koji nain budizam treba iveti i praktikovati posle Budine smrti -- sve do danas. Ali ova sutta takoe svedoi, jednostavnim jezikom, o bolnoj drami mnogih predanih Budinih sledbenika u trenutku smrti voljenog uitelja.
Mahasudassana sutta (DN 17) -Janavasabha sutta (DN 18) -Mahagovinda sutta (DN 19) -Mahasamaya sutta (DN 20) -Sakkapanha sutta (DN 21) -Maha-satipatthana sutta (DN 22) -- Veliki govor o temeljima sabranosti Ova sutta nudi sveobuhvatna uputstva za vebanje sabranosti panje. Buda opisuje kako
Digha nikaya
razvijanje neprekinute sabranosti u odnosu na sve etiri satipatthane ("temelja sabranosti") -- sabranosti na telo, na oseaje, na um i na objekte uma -- moe voditi na kraju do konanog probuenja. [Tekst ove sutte identian je sa tekstom Satipatthana sutte (MN 10), izuzev da je u verziji iz Majjhime izostavljeno izlaganje o etiri plemenite istine (poglavlja 5a, b, c i d u delu D ove verzije).]
Payasi sutta (DN 23) --
Patika-vaga
Patika sutta (DN 24) -Udumbaika sutta (DN 25) -Cakkavatti sutta (DN 26) -Aganna sutta (DN 27) -Sampasadaniya sutta (DN 28) -Pasadika sutta (DN 29) -Lakkana sutta (DN 30) -Sigalovada sutta (DN 31) -- Govor Sigali/Pravila discipline za laike Pravila ponaanja domaina, kako ih je Buda opisao nezareenom sledbeniku Sigali. Ova sutta nudi vredne savete o tome kako bi domaini trebalo da se ponaaju u odnosima sa roditeljima, suprunikom, decom, zaposlenima, poslodavcima, prijateljima i duhovnim uiteljima.
Atanatiya sutta (DN 32) -Sangiti sutta (DN 33) -Dasuttara sutta (DN 34) --
18/2/2007 www.geocities.com/budizam/canon/digha/index.html
Samyutta nikaya
Home ---\\ Tipitaka
---\\
Sutta pitaka
---\\
Kontekst Samyutta nikaye
Samyutta nikaya
Grupisani govori
Samyutta nikaya, trei deo Sutta pitake, sadri 2.889 sutta grupisanih u pet odeljaka (vagga). Svaka vagga je dalje podeljena u samyutte, u kojima su govori povezani zajednikom temom. Samyutte su dobile ime prema toj temi, pa tako, na primer, Kosala samyutta (u Sagatha vagga) sadri sutte u kojima je sagovornik kralj Pasenadi iz zemlje Kosala; Vedana samyutta (u Salayatana vagga) sadri govore u kojima se analiziraju oseaji (vedana) i tako dalje.
Odabrane sutte iz Samyutta nikaye

Sadraj:
Sagatha vagga (sadri samyutte I-XI) Nidana vagga (XII-XXI) Khandha vagga (XXII-XXXIV) Salayatana vagga (XXXV-XLIV) Maha vagga (XLV-LVI)
file:///C|/budizam2007decembar/files/canon/samyutta/index.html (1 of 24) [10.2.2008 20:51:17]
Samyutta nikaya
Sagatha vagga (samyutte I-XI)

I Devata samyutta -- Boanstva (deva). Ogha-tarana sutta (SN I.1) -- Prelazak preko bujice Buda objanjava kako je on "preao bujicu" elje.
Araa sutta (SN I.10) -- U divljini Zato monasi koji ive osamljeni u umi izgledaju tako sreni?
Hiri sutta (SN I.18) -- Savest Divna kratka poduka o jedinstvenosti i vrednosti savesnosti.
Samiddhi sutta (SN I.20) -- O Samidiju Boginja (devata) se udi: zato gubiti vreme na meditaciju u oekivanju neke nagrade u budunosti, kada moemo uivati u ulnim uicima ovde i sada?
Sakalika sutta (SN I.38) -- Komad kamena Posle jednog pokuaja da ga ubiju, Buda pokazuje linim primerom kako se treba odnositi prema bolu.
Aditta sutta (SN I.41) -- (Kua) u plamenu Boanstvo (deva) poseuje Budu i recituje divne stihove o neophodnosti davanja.
Kindada sutta (SN I.42) -- Davalac Buda objanjava boanstvu pravu vrednost razliitih vrsta poklona.
Iccha sutta (SN I.69) -- elja Kratak i elegantan rezime Budinog uenja. Ghatva sutta (SN I.71) -- Ubijanje Buda ukazuje na jednu stvar koju vredi ubiti.
II Devaputta samyutta -- Sinovi boanstava. Kamada sutta (SN II.6) -- Kamadina tubalica (odlomak). Buda uverava kolebljivo boanstvo da, iako put ka oslobaanju moe biti dug i teak, on zaista moe biti preen.
Candima suta (SN II.9) -- Molitva boanstva Meseca za zatitu Suriya suta (SN II.10) -- Molitva boanstva Sunca za zatitu U ove dve sutte Buda intervenie u korist dva boanstva koja je zarobio zli demon. Ova sutta pripada grupi paritta (zatitnikih) sutta koje se pevaju u manastirima prilikom sveanosti i razliitih ceremonija.
Samyutta nikaya
Uttara sutta (SN II.19) -- Utara, sin deve initi dobro i skupljati zasluge: je li to najbolje emu moemo teiti u ovom kratkom ivotu?
III Kosala samyutta -- Pasenadi, kralj Kosale. Dahara sutta (SN III.1) -- Mladost Buda podsea kralja Pasenadija da neije godine nisu mera njegove mudrosti.
Piya sutta (SN III.4) -- Privrenost Ako zaista brinete o sopstvenoj i dobrobiti drugih, tada paljivo birajte svoje postupke!
Appaka sutta (SN III.6) -- Malo Buda upozorava kralja Pasenadija na opasnosti bogatstva i luksuza.
Atthakarana sutta (SN III.7) -- Razmiljanje Kralj Pasenadi otkriva ta motivie ljude da lau.
Sangama sutta (SN III.14) -- Bitka (1) Sangama sutta (SN III.15) -- Bitka (2) Dve prie o bitkama izmeu suparnikih kraljeva, u kojima se na bolan nain ukazuje kako u ratu nema sigurnosti ni za pobednika ni za pobeenog.
Appamada sutta (SN III.17) -- Paljivost Buda otkriva jedan kvalitet srca koji nam moe ponuditi sigurnost.
Aputtaka sutta (SN III.19) -- Bez naslednika (1) Buda savetuje bogatom domainu kako da na pravi nain koristi i uiva u svom bogatstvu.
Aputtaka sutta (SN III.20) -- Bez naslednika (2) Daj velikoduno i bez aljenja ili e patiti na isti nain kao i ovaj bogati domain.
Loka sutta (SN III.23) -- (Kvaliteti) ovoga sveta Tri stvari ovoga sveta koje neizbeno vode do propasti i patnje.
Issattha sutta (SN III.24) -- Vetina gaanja lukom i strelom Svi mi znamo da velikodunost vodi donosi povoljne rezultate, ali kome treba da dajemo poklone kako bismo ponjeli najveu nagradu?
Pabbatopama sutta (SN III.25) -- Poreenje sa planinama Buda izlae kralju Pasenadiju jedan uznemirujui govor o blizini smrti i neophodnosti praktikovanja dhamme.
Samyutta nikaya
IV Mara samyutta -- Mara (smrt). Prie o tome kako Mara iskuava Budu i uzalud pokuava da ga nadmudri. Nandana sutta (SN IV.8) -- Uivanje. Je li posedovanje neega izvor radosti ili alosti? Mara i Buda raspravljaju o ovom pitanju.
Sakalika sutta (SN IV.13) -- Komad kamena. Mara se ruga Budi dok se ovaj odmara posle pokuaja da ga ubiju.
Kassaka sutta (SN IV.19) -- Zemljoradnik. Mara objavljuje svoje vladanje nad ulnim svetom, ali Buda objanjava kako on (Buda) boravi na onom mestu do kojeg Mara nikada ne moe stii.
Rajja sutta (SN IV.20) -- Vladalac. Mara, videi da je Buda razvio etiri temelja snage (iddhipada), pokuava da ga ubedi da napusti monaki ivot i postane pravedan i moan vladar ovoga sveta.
V Bhikkhuni samyutta -- Monahinje. Prie o pokuajima Mare da otera monahinje sa njihovog mesta za meditaciju u umi postavljajui im provokativna pitanja. Bez izuzetka, te mudre ene odluno pobeuju Maru. Alavika sutta (SN V.1) -- Bhikkhuni Alavika. Mara: Zato se gnjaviti sa meditacijom? Zato ne uivati u zadovoljstvima ivota?
Soma sutta (SN V.2) -- Bhikkhuni Soma. Moe li ena da dostigne probuenje? Potovana sestra Soma razreava ovo pogreno postavljeno pitanje.
Gotami sutta (SN V.3) -- Bhikkhuni Gotami. Mara: Zato se muiti sedei u osami u sred ume?
Vijaya sutta (SN V.4) -- Bhikkhuni Viaja. Mara: Zato makar samo na kratko ne prekinemo meditaciju i odemo na ples?
Uppalavanna sutta (SN V.5) -- Bhikkhuni Upalavana. Mara: Zato samou i opasnost umskog ivota ne zameni za neto to je sigurnije?
Cala sutta (SN V.6) -- Bhikkhuni ala. Mara: Pa ta ima loe u tome da se ponovo
Samyutta nikaya
rodimo?
Upacala sutta (SN V.7) -- Bhikkhuni Upaala. Mara: Zato se ne pripremati za sreno preporaanje meu boanstvima?
Sisupacala sutta (SN V.8) -- Bhikkhuni Sisupaala. Bhikkhuni Sisupaala pokazuje Mari kako sleenje puta Dhamme ne znai slepo dranje za neku krutu filozofiju.
Sela sutta (SN V.9) -- Bhikkhuni Sela. Mara pokuava da zbuni sestru Selu metafizikim pitanjima.
Vajira sutta (SN V.10) -- Bhikkhuni Vaira. Da li vam se deavalo da se, dok meditirate, povedete za nekim zadivljujuim - ali krajnje spekulativnim - tokom misli? Bhikkhuni Vaira pokazuje kako da se ponaate u takvoj situaciji.
VI Brahma samyutta -- Brama boanstva. Ayacana sutta (SN VI.1) -- Molba. Neposredno posle probuenja, Budu poseuje Brama Sahampati, koji ga moli da poduava Dhammu, radi onih "u ijim oima je tek malo trunja"
Garava sutta (SN VI.2) -- Potovanje. Ubrzo posle probuenja, Buda posmatra svet oko sebe, tragajui za drugim biem koje bi sada s pravom mogao smatrati svojim uiteljem.
Parinibbana sutta (SN VI.15) -- Potpuno osloboenje. etiri neposredna oevica govore o Budinoj smrti.
VII Brahmana samyutta -- Bramani. Akkosa sutta (SN VII.2) -- Uvreda. Koji je najbolji odgovor kada je neko ljut na vas? Ako domain ponudi hranu gostu, ali gost odbije ponudu, kome pripada ponuena hrana?
Jata sutta (SN VII.6) -- vor. ata Bharadvaa postavlja Budi svoje uveno pitanje: "Ko moe razvezati ovaj vor (elje)?" Budin koncizan odgovor ubrzava ata Bharadvaino preobraenje i, potom, dostizanje stupnja arahanta.
Devahita sutta (SN VII.13) - Govor Devahiti. Maha-sala sutta (SN VII.14) -- Bogata. Dirljiva slika patnje koju osea otac kada ga
Samyutta nikaya
nezahvalna deca zaborave u njegovim poznim godinama. Kako vi postupate sa svojim roditeljima?
Navakammika sutta (SN VII.17) -- Graditelj. Kakav koristan rad moemo obaviti meditirajui u podnoju drveta u umi?
VIII Vangisa-samyutta -- Potovani Vangisa. Ananda sutta (SN VIII.4) -- Ananda (Uputstva Vangisi). Potovani Ananda nudi savet potovanom Vangisi o tome kako da savlada poudu.
IX Vana samyutta -- uma. Viveka sutta (SN IX.1) -- Osama. Deva dolazi u pomo monahu ije su misli odlutale tokom meditacije.
Anuruddha sutta (SN IX.6) -- Anuruda. Supruga potovanog Anurude iz prethodnog ivota, kada je iveo na nebu trideset tri boanstva, poseuje ga i poziva da se tamo vrati.
Vajjiputta sutta (SN IX.9) -- Vai princ. Ako ste se ikada zapitali o meditaciji: "Zato da se gnjavim oko toga?", posluajte savet ove boginje.
Ayoniso-manasikara sutta (SN IX.11) -- Neprikladna panja. Podstrek za razmiljanje monahu kojeg mue sopstvene misli.
Gandhatthena sutta (SN IX.14) -- Kradljivac mirisa. Jeste li ikada pomislili kako bi trebalo da imate anela uvara, nekog ko e vas upozoriti uvek kada krenete da uinite neto pogreno? Evo ga jedan koji nudi lekciju o priljenosti i samopouzdanju.
X Yakkha samyutta -- Jaka demoni. Sudatta sutta (SN X.8) -- O Sudati (Anatapindika). Anatapindika, bogati dobroinitelj koji e kasnije pokloniti sanghi uveni manastir u gaju koji je otkupio od princa ete, ovde prvi put sree Budu.
Alavaka sutta (SN X.12) -- Govor Alavaka jaki. Demon yakkha iskuava Budu
Samyutta nikaya
zagonetkama i preti mu: "Ako ne moe da mi odgovori, pomutiu ti um ili rasporiti srce ili u te zgrabiti za noge i zavitlati na drugu obalu Ganga." (Ova sutta se takoe pojavljuje u Sn I.10.)
XI Sakka-samyutta -- Sakka (kralj deva). Dhajagga sutta (SN XI.3) -- Najvie merilo. Je li vas ikada tokom meditacije savladao strah? Buda ove misli nudi kao protivotrov.
Subhasita-jaya sutta (SN XI.5) -- Pobeda onoga ko bolje zbori. Divan opis takmienja dva boanstva u tome ko e izloiti prikladniji nain da odgovorimo na bes druge osobe.
Nidana vagga (samyutte XII-XXI)

XII . Abhisamaya-samyutta -- Paticca-samuppada (uslovljenost nastanka). Paticca-samuppada-vibhanga sutta (SN XII.2) -- Analiza uslovljenog nastanka. Pregled lanca uslovljenog nastanka.
Kaccayanagotta sutta (SN XII.15) -- Za Kaajana Gotu (O ispravnom razumevanju). Buda objanjava potovanom Kaajana Goti kako se uslovljenost nastanka primenjuje za produbljivanje ispravnog razumevanja.
Celo sutta (SN XII.17) -- Goli isposnik. Kako nastaje "itavo to gomilite patnje" i kako ono nestaje? U to upuuje Buda golog isposnika Kasapu.
Bala-pandita sutta (SN XII.19) -- Budala i mudrac. Kakva je razlika izmeu budale i mudraca?
Paccaya sutta (SN XII.20) -- Nuni preduslovi. Buda objanjava da kada uslovljenost nastanka jasno sagledamo i razumemo, pogrena stanovita i konfuzija nestaju.
Upanisa sutta (SN XII.23) -- Zavisnost. Ovde Buda tumai da mentalne neistoe nestaju kada sagledamo i razumemo uslovljenost nastanka. Lanac uzronosti ovde
Samyutta nikaya
ukljuuje jedan dodatni skup faktora kojih nema u "standardnom" lancu uslovljenog nastanka.
Bhumija sutta (SN XII.25) -- Govor Bumiji. ta je izvor zadovoljstva i bola? Potovani Sariputa razjanjava neke zablude.
Upavana sutta (SN XII.26) -- Govor Upavani. Jedan od najvanijih govora a centralnu temu Budinog uenja, o uzroku patnje.
Bhutamidam sutta (SN XII.31) -- Ovo je nastalo. ta karakterie razliku izmeu nepaljive osobe, one koja praktikuje Dhammu i one koja je do kraja razumela Dhammu?
Loka sutta (SN XII.44) -- Ovaj svet. Kako ovaj svet nastaje i nestaje u skladu sa zakonom uslovljenog nastanka.
Lokayatika sutta (SN XII.48) -- Kosmolog. Jedinstvo svih bia je neto to se poduava kao osnovni budustiki princip, ali ovaj govor pokazuje da je Buda odbacivao ovu ideju. To je samo jedan od ekstrema koji je izbegnut poduavanjem uslovljenosti nastanka.
Upadana sutta (SN XII.52) -- Prijanjanje. Buda koristi prekrasno poreenje sa vatrom da bi opisao prirodu vezivanja za ulne uitke..
Atthi raga sutta (SN XII.64) -- Tamo gde je strast. Buda opisuje etiri faktora za koja um po navici prijanja. Oni koji uspeju da savladaju strast za tom "hranom" mogu spreiti novo roenje, starenje i smrt.
Nagara sutta (SN XII.65) -- Grad. Buda prepriava priu kako je, u noi probuenja, ponovo otkrio davno zaboravljene zakone uslovljenog nastanka i etiri plemenite istine.
Susima sutta (SN XII.70) -- Govor Susimi. Buda objanjava Susimi da razvijanje psihikih moi nije pretpostavka za prosvetljenje. (Obratite panju, meutim, da se u onoj sutti ne kae kako razvijanje zadubljenja (jhana) nije neophodno.)
XIII Abhisamaya-samyutta -- Realizacija. Nakhasikha sutta (SN XIII.1) -- Vrh prsta. Pokkharani sutta (SN XIII.2) -- Jezero. Samudda sutta (SN XIII.8) -- Okean.
Samyutta nikaya
Ove tri sutte nude ivopisna poreenja koji nagovetavaju koliko patnje ostavljamo za sobom ulazei u tok koji vodi ka nibbani. Dobrodolo ohrabrenje da u svoju praksu uloimo jo malo dodatnog napora.
XIV Dhatu-samyutta -- Elementi.
XV Anatamagga-samyutta -- Nezamislivi poeci samsare i preporaanja. Assu sutta (SN XV.3) -- Suze. "ega ima vie, suza to ste ih prolili preporaajui se i tumarajui tim dugim, dugim putem... ili vode u etiri velika okeana?"
Danda sutta (SN XV.9) -- tap. Skaemo iz jednog roenja u drugo, kao to baen tap poskakuje po tlu.
Duggata sutta (SN XV.11) -- Ophrvan nedaama. Kada sretnete nesrenu osobu, prisetite se da ste i vi jednom bili takvi.
Sukhita sutta (SN XV.12) -- Srea. Kada sretnete srenu osobu, prisetite se da ste i vi jednom bili takvi.
Mata sutta (SN XV.14-19) -- Majka. Teko je sresti nekoga ko nije bio, u nekom trenutku bezgranine prolosti, vaa majka, otac, sin, ker, sestra ili brat.
XVI Kassapa-samyutta -- Potovani Maha Kasapa. Jinna sutta (SN XVI.5) -- Starost. Potovani Maha Kasapa objanjava zato je odluio da i dalje meditira u umi iako je jo davno dostigao stupanj arahanta.
XVII Labhasakkara-samyutta -- Dobici i nadoknada. Kumma Sutta (SN XVII.3) Kornjaa. Slava i status: kao da idemo unaokolo sa strelom zabodenom u lea.
Pilahaka sutta (SN XVII.5) -- Balegar Slava i status: kao da idemo unaokolo i nosimo veliku gobilu balege.
Samyutta nikaya
Sigala sutta (SN XVII.8) -- akal Slava i status: kao da smo ugavi akal.
XVIII Rahula-samyutta -- Potovani Rahula.
XIX Lakkhana-samyutta -- Potovani Lakana.
XX Opamma-samyutta -- Poreenja. Nakhasikha sutta (SN XX.2) -- Vrh prsta. Buda nudi poreenje za dragocenost to smo se rodili u ljudskom obliku.
Okkha sutta (SN XX.4) -- Posluenje hrane. Satti sutta (SN XX.5) -- Koplje. Dve sutte o izuzetnoj moi mette (ljubavi ispunjene saoseanjem).
Dhanuggaha sutta (SN XX.6) -- Strelac. Kako brzo prolazi ivot! Na koji bi nain, imajui to na umu, trebalo da ivimo svoj ivot?
Ani sutta (SN XX.7) -- Klin. Budi paljiv: Mnogo je danas popularnih uenja koja moda zvue umilno za ui, ali ona nisu nuno Budino uenje.
XXI Bhikkhu-samyutta -- Monasi. Upatissa sutta (SN XXI.2) -- O Upatisi (Sariputa). Ima li na svetu iega iji bi gubitak rastuio arahanta?
Theranama sutta (SN XXI.10) -- [Monah] po imenu Stari (O samoi). Buda objanjava pustinjaku pravo znaenje samoe.
Khandha vagga (samyutte XXII-XXXIV)

XXII Khandha-samyutta -- Sastojci prijanjanja/preporaanja.
Samyutta nikaya
Nakulapita sutta (SN XXII.1) -- Za Nakulapitu. Buda objanjava vremenom domainu Nakulapiti kako na um ne mora biti bolestan ak i ako nam je telo bolesno.
Devadaha sutta (SN XXII.2) -- U Devadahi. Potovani Sariputa objanjava koji je najbolji nain da se Budino uenje izloi radoznalim, inteligentnim ljudima.
Haliddakani sutta (SN XXII.3) -- Za Haliddakanija. Potovani Maha Kaana objanjava domainu ta znai iveti kao monah, osloboen drutva, osloboen ulnih strasti, osloboen udnje i osloboen raspravljanja.
Bharam sutta (SN XXII.22) -- Teret (s palija edomil Veljai). ovek itav ivot za sobom vue teret, a da toga nije ni svestan. Gomilajui teret sanja o rastereenju. A put vodi zapravo preko utrnua elje.
Upanisa sutta (SN XXII.23) -- Povod (s palija edomil Veljai). Buda razrauje prethodni govor i nastajanje "tereta" ralanjuje kroz poznati lanac uslovljenog nastanka (patia samuppada). No, "karakteristino je za Budinu interpretaciju tih lanaca ovo: kada se sve te spone, kojima je uvren teret, razree, onda ne preostaje 'nosilac tereta'. Ispostavlja se da je bio iluzija neznanja i nedovoljnog uvida."
Samanupassana sutta (SN XXII.47) -- Pretpostavke. Buda govori o pretpostavkama na kojima poiva verovanje u postojanje sopstva.
Khandha sutta (SN XXII.48) -- Sastojci. Buda daje pregled uenja o pet sastojaka. Upaya sutta (SN XXII.53) -- Vezanost. Kada je prijanjenje za svaki od pet sastojaka potpuno naputeno, sledi probuenje.
Parivatta sutta (SN XXII.56) -- (etvorostruki) krug. Direktno znanje o "etiri kruga" u pogledu sastojaka (znanje o sastojcima, njihovom nastanku, njihovom nestanku i putu koji vodi do njihovom nestanka) rezultira probuenjem.
Sattatthana sutta (SN XXII.57) -- Sedam osnova. Buda kako se postaje arahant ovladavanjem sedmostrukom vetinom analiziranja pet sastojaka.
Anattalakkhana sutta (SN XXII.59) -- O obiljeju ne-sebe (s palija Zoran Zekovi). Budin drugi govor u kojem razmatra princip anatta (ne-ja) zajedno sa grupom od pet asketa. Pomou dijaloga sainjenog od pitanja i odgovora Buda demonstrira da ne moe postojati trajno sospstvo ni u jednom od pet sastojaka, a za koje smo skloni da ga identifikujemo kao "ja". Kao rezultat ovog razgovora, svih pet monaha dostiu puno
Samyutta nikaya
probuenje (arahatta).
Mahali sutta (SN XXII.60) -- Razgovor sa Mahalijem. Govor srodan sa govorom Upanisa sutta -- Povod (XXII.23), u kojem se jo jednom istie da je uzrok proienja bia odvratnost prema svih pet sastojaka koji ga ine.
Palileyyaka sutta (SN XXII.81) -- U Palilejaki. Uprkos tome to je uo mnoge Budine govore, monah se jo uvek mui kako da svoju praksu meditacije bre dovede do eljenog rezultata. Buda objanjava da cilj moe biti postignut razumevanjem da je svaki od pet sastojaka prolazan, stvoren i uslovljen u svom nastanku.
Yamaka sutta (SN XXII.85) -- Jamako (s palija edomil Veljai). Potovani Jamaka tvrdi da kada arahant umre, on-ona je potpuno poniten. Potovani Sariputa ga izvodi iz tog pogrenog stanovita i time ga dovodi do probuenja.
Anuradha sutta (SN XXII.86) -- Za Anuradu (s palija edomil Veljai). Potovani Anurada je zaokupljen pitanjima o sudbini arahanta posle smrti. Buda ga izvodi iz tog zaaranog kruga konfuznog razmiljanja i upuuje ga da jedina stvar vredna kontemplacije jeste patnja i njezin prestanak.
Khemaka sutta (SN XXII.89) -- Razgovor sa Kemakom (s palija edomil Veljai). Isposnik Kemako objanjava starijim monasima svoje shvatanje Budinog uvida o nepostojanju trajne sutine u bilo kojem od pet sastojaka bia.
Nadi sutta (SN XXII.93) -- Reka. Buda izlae da je osoba koja pogreno uzima pet sastojaka kao da su "ja" lii na oveka u renoj struju koji uzalud pokuava da se uhvati za granje drvea ili busenje trave na obali.
Phena sutta (SN XXII.95) -- Pena (s palija edomil Veljai). Buda daje nekoliko ivopisnih poreenja kako bi opisao prazninu pet sastojaka.
Gaddula sutta (SN XXII.99) -- Povodac (1) Gaddula sutta (SN XXII.100) -- Povodac (2). Oni koji jo nisu pronikli u prirodu pet sastojaka osueni su da se vrte u krug, kao pas povodcem vezan za stub.
Nava sutta (SN XXII.101) -- Brod. Buda objanjava da probuenje ne dolazi eljama podstaknutim razmiljanjem, ve samo svojevoljno uloenim naporom.
Upadana sutta (SN XXII.121) -- Prijanjanje. Za koje fenomene mi to prijanjamo. Odgovor: za svaki od pet sastojaka.
Samyutta nikaya
Silavant sutta (SN XXII.122) -- Vrlina. Potovani Sariputta objanjava kako svaki meditant - poetnik i arahant, podjednako - treba da kontemplira pet sastojaka (khandha).
XXIII Radha-samyutta -- Potovani Radha. Mara sutta (SN XXIII.1) -- Smrt (s palija edomil Veljai). "Dokle see vlast smrti?" To je pitanje koje mui monaha Radhu.
Satta sutta (SN XXIII.2) -- Bie. Buda opisuje jedno dramatino poreenje kako bi objasnio nain na koji moemo da preseemo svoju vezanost za pet sastojaka.
XXIV Ditthi-samyutta -- Stanovita.
XXV Okkantika-samyutta -- Ponavljanje.
XXVI Uppada-samyutta -- Nastanak.
XXVII Kilesa-samyutta -- Neistoe. Cakkhu sutta (SN XXVII.1) -- Oko. Zato elju vezanu za est ula valja napustiti. Rupa sutta (SN XXVII.2) -- Oblici. Zato elju vezanu za objekte est ula valja napustiti.
Viana sutta (SN XXVII.3) -- Svest. Zato elju vezanu za svest valja napustiti. Phassa sutta (SN XXVII.4) -- Kontakt. Zato elju vezanu za ulni kontakt valja napustiti.
Vedana sutta (SN XXVII.5) -- Oseaj. Zato elju vezanu za oseaje valja napustiti. Sanna sutta (SN XXVII.6) -- Opaaj. Zato elju vezanu za opaaje valja napustiti. Cetana sutta (SN XXVII.7) -- Namera. Zato elju vezanu za namere valja napustiti. Tanha sutta (SN XXVII.8) -- elja. Zato elju vezanu za udnju za objektima ula
Samyutta nikaya
valja napustiti.
Dhatu sutta (SN XXVII.9) -- Svojstva. Zato elju vezanu za est dhatu (elemenata) valja napustiti.
Khandha sutta (SN XXVII.10) -- Sastojci. Zato elju vezanu za pet khanda (sastojaka) valja napustiti.
XXVIII Sariputta-samyutta -- Potovani. Sariputa.
XXIX Naga-samyutta -- Nage.
XXX Supanna-samyutta -- Garude.
XXXI Gandhabbakaya-samyutta -- Gandaba deve.
XXXII Valahaka-samyutta -- Deve kinog oblaka.
XXXIII Vacchagotta-samyutta -- Potovani. Vaagota.
XXXIV Samadhi-samyutta -- Koncentracija.
Salayatana vagga (samyutte XXXV-XLIV)

XXXV Salayatana-samyutta -- est ula. Adittapariyaya sutta (SN XXXV.28) -- Propoved o vatri. Nekoliko meseci posle probuenja, Buda izgovara ovu propoved skupu od 1.000 asketa koji oboavaju vatru. U za njega karakteristinom, briljantno sluaocima primerenom stilu poduavanja, Buda
Samyutta nikaya
koristi metaforu koja brzo prodire do srca njegovih slualaca -- u ovom sluaju, metaforu o vatri. Poto su sasluali ovu propoved, svi sluaoci dostiu puno probuenje (arahatta).
Migajalo sutta (SN XXXV.63) -- Za Migaalu. Zato je tako teko nai istinsku samou? Buda objanjava zato, bez obzira kuda otili, izgleda kao da vas neki od vaih najgorih saputnika uvek u stopu prate.
Upasena sutta (SN XXXV.69) -- Upasena. Potovani Upasena, na samrti poto ga je ujela zmija, ostaje potpuno pribran dok upuuje poslednje rei potovanom Sariputti i otkriva time da je potpuno osloboen od bilo kakvog identifikovanja sa telom.
Upavanasanditthika sutta (SN XXXV.70) -- Govor o vidljivosti istine. Loka sutta (SN XXXV.82) -- Svet. Buda objanjava kako sve stvari na svetu imaju jednu zajedniku nesrenu karakteristiku. Da li elite da ostane vezani za jedan takav svet?
Sua sutta (SN XXXV.85) -- Nita. Buda objanjava potovanom Anandi na koji nain je svet ispranjen od bilo ega to se s pravom moe nazvati "sopstvom".
Punna sutta (SN XXXV.88) -- Za Punju. ta biste vi uradili sa svojim umom dok vas tuku i prebijaju? U ovoj sutti Buda upuuje Punju da napusti uivanje u svih est ula. Zatim Buda ispituje Punju da vidi jesu li njegovo strpljenje i samokontrola dovoljno razvijeni da bi mogao da boravi u Sunaparanti, mestu poznatom zbog svojih neprijateljski raspoloenih stanovnika.
Samadhi sutta (SN XXXV.99) -- Koncentracija. Buda preporuuje praktikovanje koncentracije kao nain da se uvidi nestalnost svih est vrata ula.
Na tumhaka sutta (SN XXXV.101) -- Nije tvoje. Da li o "travi" ili "liu" razmiljate kao da je to vae "ja"? Naravno da ne. Na isti nain, osnov za oseaj o postojanju toga "ja" ne moe se pronai bilo gde u podruju ulnog.
Marapasa sutta (SN XXXV.115) -- Mo Mare. Buda tumai da kada se jednom potpuno oslobodimo tranja za ulnim zadovoljstvima, tek tada smo konano van domaaja Mare, otelovljenja zla i smrti.
Bharadvaja sutta (SN XXXV.127) -- O Baradvai. Potovani Pindola Baradvaa objanjava kralju razliite alate koje moemo koristiti kako bismo sami sebi pomogli da odrimo odluku o celibatu.
Samyutta nikaya
Udayi sutta (SN XXXV.133) -- Govor Udajiu. Kamma sutta (SN XXXV.145) -- Postupak. Buda objanjava objanjava kako "stara" kamma (postupci koje su poinili u prolosti) i "nova" kamma (postupci koje inimo sada) utiu na to to nam se dogaa sada.
Kotthita sutta (SN XXXV.191) -- Za Kotitu. Potovani Sariputta objanjava potovanom Maha Kotiti da na problem ne lei ni u ulima kao takvima, niti u objektima za koja ta ula prijanjaju, ve da umesto toga patnja proistie iz elje i strasti koje izviru iz vezanosti za oboje.
Kumma sutta (SN XXXV.199) -- Kornjaa. Ako mudro straarimo nad naim ulima, kao to se kornjaa brani od napada uvlaei se u sigurnost svog oklopa, tada smo sigurno van domaaja Mare.
Kimsuka sutta (SN XXXV.204) -- Zagonetno drvo. Buda objanjava kako smirenost (samatha) i uvid (vipassana) funkcioniu zajedno kao "brzi par glasnika" to meditanta vode dalje ka nibbani.
Vina sutta (SN XXXV.205) -- Lauta. Sutina uvida (vipassana): Kada na sastavne delove rasklopite lautu, tragajui za njezinom muzikom, ta pronalazite? Kada razloite pet sastojaka tragajui za "sopstvom" ta pronalazite?
Chappana sutta (SN XXXV.206) -- est ivotinja. Buda objanjava kako je vebanje sopstvenog uma kao dranje est neukroenih ivotinja zajedno na uzdi.
Yavakalapi sutta (SN XXXV.207) -- Merica jema. Ova sutta, iako je moda pomalo van konteksta, daje nekoliko lepih poreenja kao ilustraciju sklonosti uma da sam sebi stvara patnju.
XXXVI Vedana-samyutta -- Oseaj. Samadhi sutta (SN XXXVI.1) -- Koncentracija. Kako razmevanje prirode oseaja vodi do nibbane.
Sukha sutta (SN XXXVI.2) -- Srea. Kako razmevanje prirode oseaja vodi do okonanja strasti.
Pahana sutta (SN XXXVI.3) -- Naputanje. Istinsku slobodu pronalazimo kad
Samyutta nikaya
napustimo navikom steene obrasce razmiljanja (anusaya).
Patala sutta (SN XXXVI.4) -- Ponor bez dna. Buda ui da ako na intezivan fiziki bol odgovorimo sabranou panje moemo sebe spasiti od toga da upadnemo u bezdani ponor teskobe i patnje.
Datthabba sutta (SN XXXVI.5) -- Da se zna. Iza ak i najsrenijih i najprijatnijih oseanja skriva se trajan bol koji je mogue, ispravnim vebanjem, prevazii.
Sallatha sutta (SN XXXVI.6) -- Strela. Pogoen strelom fizikog bola, neznalica stvar jo pogorava stavljajui povrh toga jo i mentalni bol, ba kao da su ga pogodile dve strele. Mudrac osea ubod samo jedne strele.
Gelanna sutta (SN XXXVI.7) -- Bolnica (1). Buda poseuje bolnicu i nudi savet monasima kako da smrt doekaju ispunjeni sabranou.
Gelanna sutta (SN XXXVI.8) -- U bolesnikoj sobi (2). Ova sutta je skoro identina sa prethodnom, jedino to se ovde kae da oseanje zadovoljstva itd. zavisi od kontakta a da ne zavisi od tela .
Anicca sutta (SN XXXVI.9) -- Prolaznost. Nepostojanost oseanja. Phassamulaka sutta (SN XXXVI.10) -- Ukorenjenost u ulnom utisku. Kako ulni utisak podstie nastanak oseaja.
Rahogata sutta (SN XXXVI.11) -- Osamljenje . Buda objanjava kako praktikovanje jhana vodi do viih stupnjeva utrnua i smirenja. Meutim, tek kada su neistoe potpuno iskorenjene, stie se do istinskog mira i spokojstva.
Akasa sutta (SN XXXVI.12) -- Na nebu (1). Oseanja nastaju i nestaju, kao vetrovi to lete nebom.
Akasa sutta (SN XXXVI.13) -- Na nebu (2). U ovoj suti ponavljaju se prozni delovi prethodne sutte, bez stihova.
Agara sutta (SN XXXVI.14) -- Gostionica. Oseanja dolaze i odlaze, kao putnci u gostionu kraj druma.
Santaka sutta (SN XXXVI.15) -- Za Anandu (1). Buda objanjava potovanom Anandi nastanak, opasnosti od i izbavljenje od oseaja.
Santaka sutta (SN XXXVI.16) -- Za Anandu (2). U ovoj sutti sam Buda postavlja potovanom Anandi ista ona pitanja kao i u prethodnoj sutti i odgovara na njih na isti
Samyutta nikaya
nain.
Atthaka sutta (SN XXXVI.17) -- Osmostruko (1). Atthaka sutta (SN XXXVI.18) -- Osmostruko (2). U ovim suttama ponavljaju se ista pitanja i odgovori iz SN XXXVI.15, samo to su sluaoci sada "mnotvo monaha".
Pancakanga sutta (SN XXXVI.19) -- Drvodelja sa pet alata. Buda opisuje mnogo vrsta sree koje moemo iskusiti upornim vebanjem. Za kojom vrstom sree vi tragate?
Bhikkhu sutta (SN XXXVI.20) -- Govor monasima. Ovaj tekst, upuen izvesnim monasima, ponavlja glavne delove prethodne sutte, bez uvodnog dela.
Moliyasivaka sutta (SN XXXVI.21) -- Govor Sivaki. Da li se sva naa iskustva mogu pripisati prolim postupcima (kamma)? Buda objanjava da oni koji tako govore verovatne ne govore na osnovu sopstvenog direktnog iskustva. (Obratite panju da se ovim ne kae da se neke stvari - na primer vreme, sluajnosti itd. dogaaju van dejstva zakona kamme!)
Atthasatapariyaya sutta (SN XXXVI.22) -- Sto osam oseanja. Nabrajanje 108 vrsta oseanja. (3x6x6=108.)
Bhikkhu sutta (SN XXXVI.23) -- Govor monasima Pubbe sutta (SN XXXVI.24) -- Znanje o prolosti ana sutta (SN XXXVI.25) -- Znanje Sambahulabhikkhu sutta (SN XXXVI.26) -- Govor Sambahuli Samanabrahmana sutta (SN XXXVI.27) -- Kontemplativci i bramani (1) Samanabrahmana sutta (SN XXXVI.28) -- Kontemplativci i bramani (2) Samanabrahmana sutta (SN XXXVI.29) -- Kontemplativci i bramani (3) Ove sutte ponavljaju paragrafe 3-4 iz SN XXXVI.15; jedino se sagovornici menjaju.
Suddhikavedana sutta (SN XXXVI.30) -- Proien od oseanja. Ova sutta sadri jedino nabrajanje tri vrste oseanja - prijatna, bolna i ni-prijatna-ni-bolna.
Niramisa sutta (SN XXXVI.31) -- Nesvetovan. Buda opisuje razliite stupnjeve sree i osloboenja - od ovozemaljskih do transcendetnih - koji su svima nama dostupni.
XXXVII Matugama-samyutta -- Sudbine ena.
Samyutta nikaya
XXXVIII Jambhukhadaka-samyutta -- Lutalica Jambukadaka. Dukkha sutta (SN XXXVIII.14) -- Patnja. Potovani Sariputta opisuje tri vrste patnje (dukkha) i kako ih do kraja razumeti.
XXXIX Samandaka-samyutta -- Lutalica Samandaka.
XL Moggallana-samyutta -- Potovani Mogalana.
XLI Citta-samyutta -- Domain Citta. Isidatta sutta (SN XLI.3) -- O Isidati. ta je izvor verovanja u postojanje sopstva? Dirljiva pria potovanog Isidate, mudrog mladog monaha, koji odbija poziv starijeg monaha da poduava Dhammu, ve umesto toga odlazi u umu i nestaje zauvek.
Gilana sutta (SN XLI.10) -- Bolest (Poslednji sati domaina ite). ita, na samrtnom odru, izlae svojim prijateljima, porodici i skupu boanstava, inspirativno uenje o velikodunosti.
XLII Gamani-samyutta -- Seoske stareine. Talaputa sutta (SN XLII.2) -- Glumac Talaputa. Komiari i glumci pazite: zasmejavanje ljudi ne mora uvek biti naroito preporuljivo zanimanje, kao to je to Talaputa nauio.
Yodhajiva sutta (SN XLII.3) -- Za Jodaivu (Ratnik). Buda upozorava vojnika da ne oekuje povoljno ponovno roenje samo zato to je poinio junaka dela na bojnom polju.
Paccha-bhumika sutta (SN XLII.6) -- [Bramani] iz Zapadne zemlje. Buda objanjava kako su principi kamme i preporaanja neizbeni kao i zakon gravitacije. Birajte paljivo svoje postupke, inae ete potonuti poput kamena!
Sankha sutta (SN XLII.8) -- Truba od koljke. Buda razjanjava kljunu taku
Samyutta nikaya
kamme: premda nikada ne moete ponititi prethodne loe postupke, postoje naini da ublaite njihove neizbene pogubne posledice.
Gandhabhaka sutta (SN XLII.11) -- Za Gandabaku. Zato doivljavamo patnju i teskobu? Koristei jednostavne analogije, Buda daje jasan i prodoran odgovor.
XLIII Asankhata-samyutta -- Neuslovljeno (Nibbana).
XLIV Avyakata-samyutta -- Neoznaeno. Ananda sutta (SN XLIV.10) -- Za Anandu (o sopstvu, ne sopstvu i ne-sopstvu. Zato Buda nije zauzeo stav o pitanju da li ili ne postoji sopstvo?
Maha vagga (samyutte XLV-LVI)

XLV Magga-samyutta -- Plemeniti osmostruki put. Avijja sutta (SN XLV.1) -- Neznanje. Buda objanjava da je neznanje uzrok pogrenog razmevanje, pogrene odluke, pogrenog govora itd., dok jasno znanje podstie nastanak ispravnom razumevanju i svim ostalim faktorima osmostrukog puta..
Upaddha sutta (SN XLV.2) -- Polovina (svetakog ivota). U ovoj uvenoj sutti Buda ispravlja potovanog Anandu, ukazujui da imati "ljude dostojne potovanja" za prijatelje nije polovina ve ceo svetaki ivot.
Magga-vibhanga sutta (SN XLV.8) -- Analiza puta. Saetak plemenitog osmostrukog puta.
Ogha sutta (SN XLV.171) -- Bujice. Mnogi govori pominju "prelazak preko bujice". Ovaj govor nabraja bujice koje treba prei i kako to treba uiniti
XLVI Bojjhanga-samyutta -- Sedam faktora probuenja.
Samyutta nikaya
Himavanta sutta (SN XLVI.1) -- Himalaji (o faktorima probuenja). Saetak sedam faktora probuenja.
Gilana sutta (SN XLVI.14) -- Bolest. Buda upuuje potovanog Maha Kasapu, koji je veoma bolestan, u sedam faktora probuenja.
Ahara sutta (SN XLVI.51) -- Hrana (za faktore probuenja). Buda opisuje kako moemo "hraniti" ili "izgladnjivati" povoljne i nepovoljne sklonosti u umu u skladu sa tim na koji nain koristimo svoju panju.
XLVII Satipatthana-samyutta -- etiri temelja sabranosti Sukunagghi sutta (SN XLVII.6) -- Soko. Buda koristi ljupku parabolu -- o sokolu koji hvata prepelicu daleko od njoj poznatog lovnog podruja -- kako bi ukazao na vanost da um drimo na njegovom pravom podruju: etiri temelja sabranosti.
Makkata sutta (SN XLVII.7) -- Majmun. Buda preporuuje zadravanje uma na dobroj teritoriji - na etiri temelja sabranosti - kako bismo izbegli da bude ulovljen poput majmuna u klopci..
Suda sutta (SN XLVII.8) -- Kuvar. Buda objanjava kako napredovanje u meditaciji zavisi od jasnog uoavanja toga ta um vodi ka koncentraciji a ta ne, te onda i prilagoavanju svoje prakse, ba kao to i kuvar za svako jelo bira koje e zaine koristiti.
Bhikkhunupassaya sutta (SN XLVII.10) -- Saveti monahu. Buda upuuje Anandu u etiri temelja sabranosti panje, u usmerenu i neusmerenu meditaciju, savetujui ga kako da prevazie telesnu uznemirenost i mentaln utromost.
Cunda sutta (SN XLVII.13) -- O undi (Sariputina smrt). Dirljivi opis alosti potovanog Anande zbog smrti potovanog Saripute i naina na koji ga je Buda uteio, upuujui ga da mu Dhamma bude ostrvo i oslonac!
Uttiya sutta (SN XLVII.16) -- Za Utiju. Poduka monahu Utiji da obuzda izazove ula kao preduslov za negu u vrlini
Sedaka sutta (SN XLVII.19) -- U Sedaki (1: Akrobata). Je li meditacija izraz sebinosti? Uz pomo lepog poreenja sa dvojicom akrobata, Buda konano reava ovu dilemu.
Samyutta nikaya
Sedaka sutta (SN XLVII.20) -- U Sedaki (2: Kraljica lepote). Koliko je snana vaa koncentracija? Isprobajte ovaj test koji predlae Buda: Moete li da na glavi odravate au napunjenu uljem dok neposredno ispred vas plee i peva vama omiljena filmska zvezda?
Satipatthana-vibhanga sutta (SN XLVII.40) -- Analiza temelja sabranosti. Saetak etiri temelja sabranosti i naina njihovog razvijanja.
XLVIII Indriya-samyutta - - Pet mentalnih svojstava. Indriya-vibhanga sutta (SN XLVIII.10) -- Analiza mentalnih sposobnosti. Saetak pet mentalnih svojstava: uverenost, istrajnost, sabranost, koncentracija, uvid.
Jara sutta (SN XLVIII.41) -- Starost. Buda, sada ve starac - ali onaj koji je pobedio starost, bolest i smrt - iznosi upeatljiv prekor o starosti.
Pubbakotthaka sutta (SN XLVIII.44) -- Istona straara. Buda i potovani Sariputa raspravljaju o ubeenosti i da li je ima u onima koji su videli Besmrtnost. Slau se u tome da dok sami ne doivimo Besmrtnost, njezino postojanje moemo priznavati jedino na osnovu poverenja.
XLIX Sammappadhana-samyutta -- etiri ispravna napora.
L Bala-samyutta -- Pet snaga.
LI Iddhipada-samyutta -- etiri osnove snage. Brahmana sutta (SN LI.15) -- Za bramana Unabu. Potovani Ananda objanjava Unabi da put Dhamme ima odreen cilj -- naputanje elje -- koji se moe dostii jedino razvijanjem snane elje za okonanjem elje
Iddhipada-vibhanga sutta (SN LI.20) -- Analiza osnova snage. Buda objanjava kako se ove etiri osnove razvijaju.
Samyutta nikaya
LII Anuruddha-samyutta -- Potovani Anuruda. Gilayana sutta (SN LII.10) -- Bolest. Potovani Anuruda objanjava drugim monasima kako se brani od toga da bol usled njegove fizike bolesti ne ugrozi njegov um.
LIII Jhana-samyutta -- Jhana (mentalno zadubljenje). Anuruddha sutta (SN. LIII. 9) -- Anurudin govor. O etiri uporita panje.
LIV Anapana-samyutta -- Sabranost panje na dah. Vesali sutta (SN LIV.9) -- Govor u Vesaliju (prevod edomil Veljai). Poto je uzimanje raznih vidova odvratnosti kao objekta meditativnog zadubljenja imalo loe posledice po monaku zajednicu, Buda ovoga puta savetuje praktikovanje sabranosti panje na dah (anapanasati).
Ananda sutta (SN LIV.13) -- Za Anandu (o sabranosti panje na dah). Buda objanjava potovanom Anandi kako uporno praktikovanje sabranosti panje na dah (anapanasati) vodi, postupno, do potpunog probuenja.
LV Sotapatti-samyutta -- Ulazak u struju.
LVI Sacca-samyutta -- etiri plemenite istine. Dhammacakkappavattana sutta (SN LVI.11) -- Pokretanje toka Uenja. Ovo je Budin prvi govor, odran ubrzo posle probuenja grupi od pet monaha sa kojima se do tada vebao u asketskom podvinitvu u umi tokom niza godina. Ova sutta sadri sutinu uenja o etiri plemenite istine i plemenitom osmostrukom putu. Poto je sasluao ovaj govor monah Kodana dosee prvi stupanj probuenja, ime je roena monaka zajednica (ariya sangha).
Samyutta nikaya
Simsapa sutta (SN LVI.31) -- Listovi drveta simsapa. Buda poredi znanje steeno probuenjem sa svim liem u umi, a uenje koje iznosi svojim sluaocima sa akom lia. Potom objanjava zato ne objanjava i ostalo svoje znanje.
Chiggala sutta (SN LVI.48) -- Alka. Ovde je Budino uveno poreenje sa slepom morskom kornjaom, koje ilustruje dragocenost injenice da smo se rodili u ljudskom obliju kao anse za probuenje.
Majjhima nikaya
Home ---\\
Tipitaka ---\\
Sutta pitaka ---\\
Kontekst Majjhima nikaye
Majjhima nikaya
Govori srednje duine
Majjhima nikaya ili "Govori srednje duine" jeste druga od pet nikaya ili zbirki u okviru Sutta pitake, druge "koare" Tipitake. Ova nikaya se sastoji od 152 Budina govora, koji zajedno ine sveobuhvatan korpus svih aspekata Budinog uenja.
Mulapannasa Pali
Mulapariyaya vagga
Mulapariyaya sutta (MN 1) -- Koren svih stvari U ovoj tekoj, ali vanoj sutti Buda do detalja razlae najosnovniji princip budistike misli i prakse, a to je da ne postoji nijedna stvar -- ak ni sama nibbana -- koja se s pravom moe smatrati izvorom iz kojeg nastaju sve druge pojave i iskustva.
Sabbasava sutta (MN 2) -- Sve neistoe Buda poduava sedam metoda eliminisanja duboko ukorenjenih neistoa u umu (strast, elja za postojanjem, stavovi i neznanje) koje spreavanju probuenje.
Dhammadayada sutta (MN 3) -Bhaya-bherava sutta (MN 4) -- Govor o strahu i uasu Buda objanjava ta je potrebno da bismo bili u stanju da ivimo u samoi na nekom pustom mestu?
file:///C|/budizam2007decembar/files/canon/majjhima/index.html (1 of 12) [10.2.2008 20:51:20]
Majjhima nikaya
Anangana sutta (MN 5) -Akankheyya sutta (MN 6) -Vatthupama sutta (MN 7) -- Poreenje sa tkaninom Buda ilustruje razliku izmeu uprljanog uma i istog uma. Jednostavnim poreenjem
Sallekha sutta (MN 8) -- Govor o brisanju Buda objanjava kako se tetne osobine srca mogu izbrisati uz pomo meditacije.
Sammaditthi sutta (MN 9) -- Govor o ispravnom razumevanju Dug i vaan govor potovanog Saripute, sa posebnim delovima o korisnom i tetnom, etiri plemenite istine, dvanaest faktora uslovljenog nastanka i neistoama.
Satipatthana sutta (MN 10) -- Govor o temeljima sabranosti Ova sutta nudi detaljna praktina uputstva za vebanje sabranosti panje. [Tekst ove sutte je identian sa Maha-satipatthana suttom (DN 22), sem to se u verziji iz Digha nikaye detaljnije izlau etiri plemenite istine.]
Sihanada vagga
Cula-sihanada sutta (MN 11) -- Krai govor o lavljem riku Buda objavljuje da se jedino praktikovanjem u skladu sa Dhammom probuenje moe postii. Njegovo uenje se ralikuje od drugih religija i filozofija time to jedino dosledno pobija svako uenje o sopstvu.
Maha-sihanada sutta (MN 12) -- Veliki govor o lavljem riku Buda nabraja deset moi Tathagate, njegove etiri vrste neustraivosti i druge superiorne kvalitete koji mu daju pravo da "lavljim rikom" svima objavi svoje osloboenje.
Maha-dukkhakkhandha sutta (MN 13) -- Veliki govor o patnji Ovde Buda opisuje zamke jurnjave za ulnim zadovoljstvima: Takav ivotni smer sigurno nam, pre ili kasnije, donosi bol i nesreu.
Maha-dukkhakkhandha sutta (MN 14) -- Mali govor o patnji Anumana sutta (MN 15) -Cetokhila sutta (MN 16) -Vanapattha sutta (MN 17) -Madhupindika sutta (MN 18) -- Govor o upu meda ovek kojem je zapravo do
Majjhima nikaya
askanja pita Budu ta je njegovo uenje. Budin odgovor ne zbunjuje samo tog oveka, ve i grupu monaha koji su se tu zatekli. Potovani. Mahakaana na kraju daje objanjenje i uz to analizira ta je potrebno da bi se uklonili psiholoki izvori konflikta u oveku.
Dvedhavitakka sutta (MN 19) -- Dve vrste razmiljanja
Buda se prisea dogaaja
koji su ga vodili do probuenja i otkriva svoje otkrie da misli ispunjene poudom, zlovoljom i eljom za povreivanjem ne vode do probuenja, dok one ispunjene suprotnim kvalitetima (uzdranost, nezlovolja i nekodljivost) vode.
Vitakkasanthana sutta (MN 20) -- Uklanjanje ometajuih misli
Buda nudi pet
praktinih metoda mudrog reagovanja na tetne misli (misli vezane za elju, odbojnost i neznanje).
Opamna vagga
Kakacupama sutta (MN 21) -- Poreenje sa testerom Buda pria priu o mudroj
robinji koja isprobava strpljenje svoje gazdarice, ukazujui joj tako na pomanjkanje strpljenja. Buda daje i nekoliko upeatljivih poreenja kako bi ilustrovao nain na koji treba da razvijamo strpljenje.
Alagaddupama sutta (M22) -- Poreenje sa zmijom Buda strogo prekoreva one svoje sledbenike koji pogreno interpretiraju osnovne postavke njegovog uenja.
Vammika sutta (MN 23) -Ratha-vinita sutta (MN 24) -- Koija Koristei poreenje sa konstrukcijom koija, potovani Punja Mantaniputa objanjava odnose delova puta i cilja svetakog ivota.
Nivapa sutta (MN 25) -Ariya-pariyesana sutta (MN 26) -- Govor o plemenitoj tenji (prevod edomil Veljai). Neposredno posle probuenja, Buda ne osea potrebu da o svom duhovnom otkriu govori bilo kome, niti da druge poduava onome to je saznao. Ipak, na molbu boanstva, uvidevi da postoje ljudi kojima su oi tek malo natrunjene i koji su sposobni da ugledaju istinu, kree na put propovednika dug etrdesetak godina.
Cula-hatthipadopama sutta (MN 27) --
Majjhima nikaya
Maha-hatthipadopama sutta ( 28) -- Poreenje sa otiskom stope velikog slona (prevod Rastislav Kobac). Sariputa objanjava etiri elementa (zemlja, voda, vatra i vazduh), vezivanje za njih onda kada ih smatramo delovima "sopstva" i nain da razbijemo tu iluziju.
Maha-saropama sutta (MN 29) -Cula-saropama sutta (MN 30) --
Mahayamaka vagga
Cula-Gosingam aranya sutta (MN 31) -Maha-Gosingam aranya sutta (MN 32) -- Veliki govor u umi Gosinga (prevod edomil Veljai). U prazninoj veeri punog Meseca zaseda skup najuglednijih Budinih uenika. Svako od njih izlae ta on smatra kljunim kvalitetima budistikog monaha.
Maha-gopalaka sutta (MN 33) -Cula-gopalaka sutta (MN 34) -Cula-saccaka sutta (MN 35) -Maha-saccaka sutta (MN 36) -- Veliki govor Saaki U ovoj sutti Buda nabraja svoje
nekadanje meditativne prakse i asketske pothvate koji su ga na kraju doveli do otkria puta probuenja.
Cula-tanhasankhaya sutta (MN 37) -Maha-tanhasankhaya sutta (MN 38) -Maha-assapura sutta (MN 39) -Cula-assapura sutta (MN 40) --
Culayama vagga
Saleyyaka sutta (MN 41) -- Bramani iz Sale Buda tumai grupi brahmina kako neiji postupci - telom, govorom, milju - odreuju njegovu sreu.
Veranjaka sutta (MN 42) -Mahavedalla sutta (MN 43) -Cula-vedalla sutta (MN 44) -- Kratko razjanjenje nauke (prevod edomil Veljai).
Majjhima nikaya
Monahinja Dhamadina razlae grupu pitanja o Dhammi koja joj je postavio njezin bivi mu: pitanja o samoidentifikaciji, ponitenju, prodiranju u pravu prirodu oseaja i dostizanju nibbane.
Cula-dhammasamadana sutta (MN 45) -- Krai govor o praksi. Je li neto ispravno zato to nam se ini ispravnim?
Maha-dhammasamdana sutta (MN 46) -Vimamsaka sutta (MN 47) -Kosambiya sutta (MN 48) -Brahmanimantanika sutta (MN 49) -Maratajjaniya sutta (MN 50) --
Majjhimapannasa Pali
Gahapati vagga
Kandaraka sutta (MN 51) -Atthakanagara sutta (MN 52) -Sekha sutta (MN 53) -Potaliya sutta (MN 54) -Jivaka sutta (MN 55) -Upali sutta (MN 56) -Kukkuravatika sutta (MN 57) -- Asketa pseeg zaveta Ako se ponaate kao pas, to ete i postati. Ova dirljiva sutta slui kao snana opomena da bi svoje postupke trebalo da biramo sa mnogo veom panjom.
Abhaya sutta (MN 58) -- Govor princu Abhaji (Neboji) (prevod edomil Veljai). Buda objanjava kriterijume za odreivanje je li ili nije pogreno neto izrei. Ovaj govor je divan primer Budine vetine kao uitelja: ne samo da govori o ispravnom govoru, ve u isto vreme daje primer ispravnog govora.
Bahuvedaniya sutta (MN 59) -- Mnogo vrsta oseanja
Poto je reio nesporazum
oko klasifikovanja oseanja, Buda nabraja razliite vrste zadovoljstava i uitaka koje neko bie moe osetiti. [Tekst ove sutte identian je sa SN XXXVI.19.]
Majjhima nikaya
Apanaka sutta (MN 60) --
Bhikkhu vagga
Ambalatthika Rahulovada sutta (MN 61) -- Savet Rahuli u Ambalatiki Buda otro upozorava svog sina, iskuenika Rahulu na opasnosti laganja i istie vanost neprestanog motrenja na pravu prirodu naih motiva.
Maha-Rahulovada sutta (MN 62) -- Veliki govor Rahuli Savet Rahuli kako da uvidi pravu prirodu svega to do njega dopre putem ula.
Cula-Malunkya-putto sutta (MN 63) -- Kratak razgovor s Malunkjinim sinom Potovani Malunkjaputa preti da e se razmonaiti ukoliko Buda ne odgovori na sva njegova metafizika, spekulativna pitanja. Koristei uveno poreenje sa ovekom ranjenim otrovnom strelom, Buda ga podsea da se neka pitanja jednostavno ne isplati postavljati, jer vremena je tako malo.
Maha-Malunkya sutta (MN 64) -Bhaddali sutta (MN 65) -Latukikopama sutta (MN 66) -Catuma sutta (MN 67) -Nalakapana sutta (MN 68) -- Govor u Nalakapani Buda mladim pridolicama daje prvu pouku o kontemplativnom proienju i uvrenju duha u zadubljenosti.
Goliyani sutta (MN 69) -Kitagiri sutta (MN 70) --
Paribbajaka vagga
Tevijja-Vacchagotta sutta (MN 71) -Aggi-Vacchagotta sutta (MN 72) -- Govor Vaagoti o vatri. Buda objanjava lutalici zato on ne zastupa nijedno spekulativno stanovite. Koristei poreenje sa ugaenom vatrom, on liustruje sudbinu osloboenog bia.
Maha-Vacchagotta sutta (MN 73) -Dighanakha sutta (MN 74) --
Majjhima nikaya
Magandiya sutta (MN 75) -- Za Magandiju. Ovom prilikom Buda poduava lana neke hedonistike sekte tome ta je istinsko zadovoljstvo i istinsko zdravlje.
Sandaka sutta (MN 76) -Maha-sakuludayi sutta (MN 77) -Samanamundika sutta (MN 78) -Cula-sakuludayi sutta (MN 79) -Vekhanasa sutta (MN 80) --
Raja vagga
Ghatikara sutta (MN 81) -Ratthapala sutta (MN 82) -- O Ratapali (prevod edomil Veljai). Ratapala se prisea etiri zapaanja o ovom svetu koja su ga nagnala da, kao zdrav i imuan mladi, napusti domainski ivot i postane monah.
Maghadeva sutta (MN 83) -Madhura sutta (MN 84) -Bodhirajakumara sutta (MN 85) -Angulimala sutta (MN 86) -- Razgovor sa Angulimalom uvena sutta u kojoj Buda preobrauje okorelog ubicu i pretvara ga u monaha koji, i pored uasnog kammikog naslea, uspeva da stigne do konanog osloboenja.
Piyajatika sutta (MN 87) -- O onome ko je drag. Pasenadi, kralj Kosale, ima istaknuto mesto u mnogim govorima kao predani sledbenik Budin. U ovog govoru saznajemo kako je -- zahvaljujui pronicljivosti kraljice Mallike -- kralj postao naklonjen Budi.
Piyajatika sutta (MN 88) -Bahitika sutta (MN 89) -Kannakatthala sutta (MN 90) --
Brahmana vagga
Brahmayu sutta (MN 91) --
Majjhima nikaya
Sela sutta (MN 92) -- Razgovor asketi Seli Buda uverava uitelja Selu i 300 njegovih uenika u svoje prosvetljenje..
Assalayana sutta (MN 93) -Ghotamukha sutta (MN 94) -Canki sutta (MN 95) -- Razgovor sa ankijem Nadmeni mladi braman ispituje Budu o uvanju, probuenju za i dostizanju istine. Odgovarajui, Buda opisuje kriterijume za odabir pouzdanog uitelja i kako najbolje uiti od takve osobe.
Esukari sutta (MN 96) -Dhananjani sutta (MN 97) -Vasettha sutta (MN 98) -Subha sutta (MN 99) -Sangarava sutta (MN 100) --
Uparipannasa Pali
Devadaha vagga
Devadaha sutta (MN 101) -Pancattaya sutta (MN 102) -Kinti sutta (MN 103) -Samagama sutta (MN 104) -Sunakkhatta sutta (MN 105) -- Za Sunakatu. Buda iznosi problem meditanata koji precenjuju svoj napredak u meditaciji. Ova sutta zavrava se upozorenjem da je svako ko smatra kako je osloboenje zapravo dozvola za neobuzdano ponaanje slian nekome ko ne sledi lekareva uputstva posle operacije, ko svesno ispija au otrova ili ko svojevoljno prua ruku ka zmiji otrovnici.
Anenjasappaya sutta (MN 106) -Ganaka-Moggallana sutta (MN 107) -- Govor Ganaka Mogalani. Buda izlae postupni trening budistikog monaha i sebe opisuje kao "onoga ko pokazuje put".
Gopaka-Moggallana sutta (MN 108) -- uvar Mogalana. Potovani. Ananda objanjava kako sangha odrava svoje jedinstvo i unutranju disciplinu posle smrti
Majjhima nikaya
Budine. Zanimljivo je da ova sutta pokazuje da rana budistika praksa nije ostavljala mesta za mnoge prakse koje su se razvile kasnije, kao to je imenovanje nosilaca jedne linije uenja, izbor crkvenih poglavara ili korienje mentalnih neistoa kao osnove za vebanje koncentracije.
Maha-punnama sutta (MN 109) -Cula-punnama sutta (MN 110) -- Krai govor o noi punog meseca. Kako prepoznati -- i postati -- osoba sa integritetom.
Anupada vagga
Anupada sutta (MN 111) -Chabbisodhana sutta (MN 112) -Sappurisa sutta (MN 113) -Sevitabbasevitabba sutta (MN 114) -Bahudhatuka sutta (MN 115) -Isigili sutta (MN 116) -Maha-Cattarisaka sutta (MN 117) -- Velika etrdesetica. O prirodi plemenite ispravne koncentracije i njezinoj meuzavisnosti sa ostalim faktorima plemenitog osmostrukog puta.
Anapanasati sutta (MN 118) -- O sabranosti panje na dah
Jedan od najvanijih
tekstova za poetnike i iskusne meditante podjednako, ova sutta je Budin "vodi" kroz itav tok meditativne prakse, koristei kao sredstvo meditaciju na dah. Uporno praktikovanje sabranosti na dah vodi onoga ko je praktikuje postepeno kroz 16 sukcesivnih faza razvoja, kulminirajui u potpunom probuenju.
Kayagata-sati sutta (MN 119) -- Sabranost panje na telo. Ova sutta slui kao dodataka Anapanasati sutti i objanjava vanost uvrivanja iroke svesnosti tela u meditaciji da bi se razvilo zadubljenje (jhana). Buda ovde koristi nekoliko divnih poreenja!
Sankharupapatti sutta (MN 120) --
Sunnata vagga
Majjhima nikaya
Cula-suata sutta (MN 121) -- Saeti govor o nitavilu (prevod edomil Veljai). Buda upuuje potovanog Anandu u praksu koja vodi do "ulaska u nitavilo", kao vrata osloboenje.
Mahasunnata sutta (MN 122) -Acchariya-abbhuta sutta (MN 123) -Bakula sutta (MN 124) -Dantabhumi sutta (MN 125) -- Govor o kroenju Uz pomo analogije sa kroenjem slonova, Buda objanjava kako on kroti svoje uenike.
Bhumija sutta (MN 126) -- Za Bhumiju. Da li elja za probuenjem utie na put ka probuenju? Prema ovom govoru, pitanje eljenja ili neeljenja nevano je sve dok razvijamo odgovarajue kvalitete koji sainjavaju put ka probuenju. Ovaj govor je takoe veoma jasan o tome da postoje pravi i pogreni putevi prakse: kao to bi se moglo rei, ne uliva se svaka reka u more.
Anuruddha sutta (M 127) -- Govor Anurudi (prevod edomil Veljai) Imali li razlike izmeu meditativnog i kontemplativnog zadubljenja duha.
Upakilesa sutta (M 128) -- O smetnjama (prevod edomil Veljai) Ovaj govor sadri jednu od najzanimljivijih i najdetaljnijih uputa za negu duhovnog zadubljenja, koju Buda daje Anurudi i jo dvojici pustinjaka prilikom posete njihovom umskom boravitu.
Balapandita sutta (MN 129) -Devadatta sutta (MN 130) --
Vibhanga vagga
Bhaddekaratta sutta (MN 131) -- Sveani dan. Buda naglaava neophodnost ulaganja napora upravo sada da bi se razvio uvid. Sada je sve to imamo, "jer -- ko zna -- sutra smrt moe doi".
Ananda-bhaddekaratta sutta (MN 132) -Mahakaccana-bhaddekaratta sutta (MN 133) -Lomasakangiya-bhaddekaratta sutta (MN 134) -Cula-kammavibhanga sutta (MN 135) -- Kratko izlaganje o kammi Buda
Majjhima nikaya
objanjava kako kamma utie na sreu i nesreu bia.
Maha-kammavibhanga sutta (MN 136) -- Veliko izlaganje o kammi. Buda otkriva neke od suptilnijih nijansi u delovanju kamme.
Salayatana-vibhanga Sutta Uddesa-vibhanga sutta (MN 138) -- Izreka i razjanjenje. Kako se odnositi prema spoljanjim objektima a da um ne postane njima uznemiren i kako se usredsrediti u snanim stanjima zadubljenja a da ne postanemo njima zarobljeni. To nije lako, ali je mogue.
Arana-vibhanga sutta Dhatu-vibhanga sutta (MN 140) -- Analiza svojstava Jetka pria u kojoj lutalica,
tragajui za Budom, zapravo sree Budu ne prepoznajui ga. On uvia svoju greku tek poto ga je Buda pouio o etiri odrednice i est svojstava iskustva. Izvanredna ilustracija Budine tvrdnje: "Ko god vidi Dhammu, vidi mene".
Sacca-vibhanga sutta (MN 141) -Dakkhina-vibhanga sutta (MN 142) --
Brahma vagga
Anathapindikovada sutta (MN 1438) -Channovada sutta (MN 144) -Punnovada sutta (MN 145) -Nandakovada sutta (MN 146) -- Nandakova pouka redovnicama Nandako pouava monahinje tako to analizira sastojke bia i njihovu prolaznost.
Cularahulovada sutta (MN 147) -Chachakka sutta (MN 148) -- est estica. Kako kontemplacija o est ula vodi do razumevanja ne-sopstva i, na kraju, do probuenja.
Maha-salayatanika sutta (MN 149) -- Veliki govor o est medijuma ula. Kako jasno razumevanje est ula vodi do razvijanja krila probuenja i konano do izbavljenja.
Nagaravindeyya sutta (150) -Pindapataparisuddhi sutta (151) -Indriya-bhavana sutta (152) -- Razvijanje svojstava. ta ukazuje na potpuno
Majjhima nikaya
gospodarenje ulima?
1/12/2007 www.geocities.com/budizam/canon/majjhima/index.html
Aguttara nikaya
Home ---\\
Tipitaka ---\\
Sutta pitaka ---\\
Kontekst Anguttara nikaye
Anguttara nikaya
Zbirka "brojano grupisanih" govora
Anguttara nikaya, etvrti deo Sutta pitake, sastoji se od sutta rasporeenih u jedanaest knjiga (nipata) prema brojanom sadraju. Na primer, prva nipata -"Knjiga jedinica" -- sadri sutte koje obrauju neto ega ima samo jedno; druga nipata -- "Knjiga dvojki" -- sadri sutte u vezi sa parovima stvari (na primer, sutta o smirenosti i uvidu, druga o dvoje ljudi kojima nikada ne moemo dovoljno da se oduimo [roditeljima], zatim o dve vrste sree itd.); trea nipata sadri sutte u vezi sa tri stvari (na primer, sutta o tri vrste hvale vrednih postupaka; druga o tri vrste prekraja i tako dalje). Na prvi pogled ovo moe izgledati kao prilino cepidlaka i nepotrebna klasifikacija, ali ona se zapravo esto pokazuje kao veoma korisna. Na primer, ako se nejasno seate da je neko neto rekao o pet predmeta vrednih svakodnevne kontemplacije i eleli biste da otkrijete originalni odlomak u kanonu, mogli biste da traganje ponete sa "Knjigom petica" u Anguttari.
Odabrane sutte iz Anguttara nikaye

Sadraj
1. Knjiga jedinica -- Ekaka nipata
file:///C|/budizam2007decembar/files/canon/anguttara/index.html (1 of 17) [10.2.2008 20:51:24]
Aguttara nikaya
2. Knjiga dvojki -- Duka nipata 3. Knjiga trojki -- Tika nipata 4. Knjiga etvorki -- Catukka nipata 5. Knjiga petica -- Pancaka nipata 6. Knjiga estica -- Chakka nipata 7. Knjiga sedmica -- Sattaka nipata 8. Knjiga osmica -- Atthaka nipata 9. Knjiga devetki -- Navaka nipata 10. Knjiga desetki -- Dasaka nipata 11. Knjiga jedanaestica -- Ekadasaka nipata
1 - Knjiga jedinica -- Ekaka nipata
I Cittapariyadana vaggo (AN I.1-10) -- Zaokupljen um Ne postoji nita to tako zaokupi um mukarca kao to je t otelo ene. [pali]
II Nivaranappahana vaggo (AN I.11-20) -- Uklanjanje prepreka Ne postoji nita to tako zaokupi um mukarca kao to je t otelo ene. [pali]
III Akammaniya vaggo (AN I.21-30) -- Neprilagodljivo Ne postoji nita tako neprilagodljivo kao to je neizveban um. [pali]
IV Adanta vaggo (AN I.31-40) -- Neukroen um Ne postoji nita to tako sigurno vodi ka nesrei kao neukroen um. [pali]
V Suka vaggo (AN I.41-50) -- Srea Velika je razlika izmeu bistrog i zamuenog uma. [pali]
VI Pabhassara vaggo (AN I.51-60) -- Blistav Um je po svojoj prirodi blistav; ali neuka osoba ne moe ak ni da vidi kada je on zatamnjen neistoama. [pali]
VII Viriyarambha vaggo (AN I.61-70) -- Ulaganje napora Marljivost donosi jo nenastale dobre stvari i uklanja ve nastale loe stvari. [pali]
VIII Kalyanamitta vaggo (AN I.71-80) -- Dobri prijatelji Dobitak mudrosti je
Aguttara nikaya
najvei dobitak. [pali]
IX Pamada vaggo (AN I.81-97) -- Nepaljivost Nepaljivost je najvea nesrea. [pali]
XI Ajjhattika vaggo (AN I.98-139) -- Unutranje stanje Nepa. [pali] XIV Ekadhamma pali (AN I.298-327) -- Nijedna druga stvar Pogreno razumevanje, kao nijedna druga stvar, teti umu. [pali]
2 - Knjiga dvojki -- Duka nipata
II Adhikarana vaggo (AN II.19) -- Parnica Treba napustiti ono to je tetno i razvijati ono to je korisno. [pali]
III Bala vaggo (AN II.21-32) -- Budale O dve vrste budala i dve vrste mudraca. [pali]
V Parisa vaggo (AN II.43-44, 50) -- Skup Kad se monasi okupljaju, kakvi treba da budu? [pali]
VI Puggala vaggo (AN II.53-61) -- Bia Koji su ljudi na korist ovome svetu? [pali] VII Sukha vaggo (AN II.65-71) -- Srea Postoji vie vrsta sree, ali koja je od njih najvea? [pali]
3 - Knjiga trojki -- Tika nipata
Lakkhana sutta (AN III.2) -- Obeleja Kako razlikovati mudraca i budalu? Rathakara (Sacetana) sutta (AN III.15) -- Kolar Buda se prisea prethodnog ivota kada je bio kolar "vet u obradi drveta". Sada, kao Buda, vet je u obradi misli, rei i dela.
Pathamapapanika sutta (AN III.19) -- Prvi govor o trgovcu Poredei trgovca i monaha, Buda pokazuje kako se napreduje u imetku ili vrlini, a kako ne.
Gilana sutta (AN III.22) -- Bolesnici Buda poredi poduavanje Dhammi sa lekarskom terapijom.
Hatthaka sutta (AN III.35) -- Za Hataku (O lagodnom snu u hladnoj umi) Je li
Aguttara nikaya
udoban dom najbolja garancija za dobar san?
Sukhamala sutta (AN III.39) -- Proienje Buda opisuje uvide koji su ga kao mladia naveli da ode u beskunike i kako ti uvidi mogu uticati i na nae ivote.
Adhipateyya sutta (AN III.40) -- Vladajui principi Buda opisuje tri vladajua principa koja nae praktikovanje Dhamme odravaju na pravom putu. Ali pazite, nema mesta na kojem se moemo sakriti od svojih loih postupaka!
Dvejana sutta (AN III.51) -- Dva oveka (1) Dvejana sutta (AN III.52) -- Dva oveka (2) Buda nudi savet dvojici starih bramana, koji se prbliavaju koncu ivota.
Vaccha sutta (AN III.58) -- Za Vau (O velikodunosti) Svaki akt velikodunosti donosi zaluge, ali neki vie od drugih.
Tittha sutta (AN III.61) -- Zastranjivanje Buda objanjava kako tri uobiajena stanovita o bolu i zadovoljstvu, ako ih sledimo do krajnjih logikih konsekvenci, mogu voditi u neaktivan ivot. Zatim pokazuje kako bol i zadovoljstvo zapravo nastaju i kako mogu biti prevazieni..
Kalama sutta (AN III.65) -- Pouka Kalamama uveni govor u kojem Buda objanjava grupi skeptika kriterijume za prihvatanje nekog uenja i podstie ih da u zakljuivanju koriste sopstveni razum i iskustvo.
Salha sutta (AN III.66) -- Razgovor sa Salhom Potovani Nandaka, arahant, razgovara sa laikom Salhom i poinje od elementarnih principa, da bi stigao sve do prirode stanja arahanta.
Muluposatha sutta (AN III.70) -- Temelji dana predanosti (uposatha) Buda objanjava Visaki, nezareenoj sledbenici, pravi i pogrean nain potovanja praznika uposatha. One koji ga na pravi nain potuju sigurno oekuje nebeska nagrada.
Channa sutta (AN III.71) -- Razgovor sa lutalicom anom Potovani Ananda upuuje anu kako da izbegne mentalne neistoe strasti, odbojnosti i obmanutosti.
Ajivaka sutta (AN III.72) -- Razgovor sa sledbenikom fatalista Potovani Ananda daje vet odgovor na pitanje: "ije uenje je ispravno? ija praksa je ispravna?"
Sakka sutta (AN III.73) -- Sagovorniku iz plemena Sakja Mahanama iz plemena Sakja pita Budu: "ta dolazi prvo: koncentracija ili mudrost?" Potovani Ananda odgovara
Aguttara nikaya
u Budino ime, jer se ovaj oporavlja od bolesti.
Silabbata sutta (AN III.78) -- Pravilo i praksa Jesu li religiozni putevi plodonosni? Odgovara potovani Ananda.
Sikkha sutta (AN III.88) -- Vebanja (1) Sikkha sutta (AN III.89) -- Vebanja (2). Buda sumira tri vida praktikovanja Dhamme koja treba razvijati.
Accayika sutta (AN III.93) -- Neodlonost Ba kao to zemljoradnik ne moe tano predvideti kada e plod biti zreo, ni mi ne moemo predvideti kada e doi probuenje. Zato, samo uporno nastavite sa svojom praksom, a ostalo e doi samo po sebi.
Lonaphala sutta (AN III.99) -- Grumen soli Koristei nekoliko nezaboravnih poreenja, Buda objanjava zato posledice nemoralnih dela mogu izgledati tee za jednog oveka nego za drugog. Pouka: jaajte svoju vrlinu!
Pansadhovaka sutta (AN III.100 - I-X) -- Ispira neistoe Nimitta sutta (AN III.100 - XI-XV) -- Teme. U ove dve sutte Buda nas poziva da svoj um vebamo sa vie vetine, proiujui ga kao to zlatar proiuje rudu zlata. Proienjem, kao usputni efekti, javljaju se u nama i tzv. natpirodne moi.
Kuta sutta (AN III.110) -- Vrh krova Kada je um zatien, svi nai postupci -- i njihovi rezultati -- takoe se zatieni. Kada nije, postaje angrizav i trune.
Pathamanidana sutta (AN III.112) -- Osnovni uzrok Kako nastaju postupci koji vode ka patnji, kako nastaju postupci koji vode ka srei? [pali]
Moneyya sutta (AN III.120) -- Pronicljivost Buda opisuje tri oblika mudrosti: telesnu, verbalnu i mentalnu. [Ovo je jedna od sutta koje je kralj Aoka (oko 270-232 pre n.e.) odabrao da ih prouavaju i esto o njima razmiljaju svi budisti, bilo da su zareeni ili nisu.]
Gotamaka-cetiya sutta (AN III.123) -- Govor u Gotamaka svetilitu ta jo vie eli od Budinog uenja?
Anuruddho sutta (AN III.128) -- Za Anurudu Tatine ima ak i u onome ko je daleko odmakao putem.
Katuviya sutta (AN III.129) -- Trule Buda prekoreva nesmotrenog monaha: "Monae, monae, ne dozvoli da trune! Onaj ko sam dozvoli da istrune i smrdi, nema
Aguttara nikaya
naina da sprei da se oko njega muve ne roje i ne napadaju ga!"
Lekha sutta (AN III.133) -- Natpisi Koliko ste vrsto vezani za ljutnju? Doputate li joj da duboko prodre u vau psihu, nalik duboko urezanom natpisu u steni?
Dhamma-niyama sutta (AN III.137) -- Nepromenljivost Dhamme Buda objanjava da, bez obzira da li u svetu postoji neki Buda ili ne, tri karakteristike postojanja -prolaznost, patnja i nepostojanje sopstva -- uvek ostaju.
4 - Knjiga etvorki -- Catukka nipata
Anubuddha sutta (AN IV.1) -- Razumevanje Zato nastavljamo da besciljno lutamo u samsari? Zato to jo nismo ostvarili etiri plemenita kvaliteta naeg srca.
Anusota sutta (AN IV.5) -- Niz tok Podseanje da popularni savet da se "samo pustimo niz tok" nema uporite u Budinom uenju.
Yoga sutta (AN IV.10) -- Jarmovi U mnogim govorima Buda govori o "vrhunskom miru od jarma". U ovom govoru opisuje o kakvim jarmovima je re i kako se dolazi do tog mira.
Agati sutta (AN IV.19) -- Skretanje s puta Buda objanjava razliku izmeu ostajanja "na kursu" i "stranputice" u praktikovanju Dhamme.
Kalaka sutta (AN IV.24) -- Govor u Kalaka parku Iako Buda do kraja razume stvari, on ne zauzima konaan stav ni o jednoj od njih.
Ariya-vamsa sutta (AN IV.28) -- Govor o tradicijama plemenitih Buda opisuje etiri dobre osobine monaha: zadovoljan je ogrtaem, hranom i smetajem i nalazi zadovoljstvo u negovanju povoljnih stanja uma. (Ovo je jedna od sutta koje je kralj Aoka (oko 270-232 pre n.e.) odabrao da ih prouavaju i esto o njima razmiljaju svi budisti, bilo da su zareeni ili nisu.)
Sangaha sutta (AN IV.32) -- Veze zajednitva Kvaliteti koji pomau da se porodica -ili bilo koja zajednica -- odri na okupu.
Aparihani sutta (AN IV.37) -- Bez nazadovanja Ako je neko iskren u svojoj tenji da dostigne probuenje, ova etiri vida praktikovanja Dhamme bi trebalo neprestano da razvija.
Aguttara nikaya
Samadhi sutta (AN IV.41) -- Koncentracija Buda objanjava kako koncentracija, kada je do kraja razvijena, moe doneti bilo koji od etiri poeljna rezultata.
Panha sutta (AN IV.42) -- Pitanja Ovde se Budino uenje o vetini ponaanja i govora proiruje i na ovladavanje vetinom odgovaranja na pitanja.
Rohitassa sutta (AN IV.45) -- Za Rohitasu Buda objanjava boanstvu da mi ne moramo da putujemo do na kraj sveta kako bismo stigli do kraja patnje. Ne treba da lek traimo dalje do upravo u ovom telu.
Vipallasa sutta (AN IV.49) -- Iskrivljavanja etiri vrste pogrenih predstava koje nas dre vezane za krug preporaanja.
Upakkilesa sutta (AN IV.50) -- Prepreke Kao to oblak pomrai Sunce i Mesec, tako elja pomrai um asketa i bramana. [pali]
Samjivina sutta (AN IV.55) -- ivot u skladu elite li da sa svojim suprunikom ivite i u buduim ivotima? Evo kako...
Suppavasa sutta (AN IV.57) -- Govor Supavasi Dajui hranu plemenitima, mi ujedno i za sebe etiri dobitka stiemo. Koja etiri? [pali]
Anana sutta (AN IV.62) -- Bez dugova Bogatom patronu Anatapindiki Buda pria o etiri vrste blaenstva u kojima domaini mogu da uivaju. Za neka od njih je potrebno bogatstvo, ali neka su i besplatna.
Ahina sutta (AN IV.67) -- Zmija Kako praktikovanje mette (saoseajne ljubavi) moe sluiti kao zatita od nesree.
Sappurisa sutta (AN IV.73) -- astan ovek Jeste li astan ovek? Nain na koji govorite o sebi i drugima otkriva mnogo o integritetu vae linosti.
Acintita sutta (AN IV.77) -- O nedokuivim stvarima Buda upozorava da ukoliko provedete suvie mnogo vremena mozgajui o ove etiri stvari jedino to ete postii je da poludite.
Vanijja sutta (AN IV.79) -- Trgovina Postoji razlog zato nekim ljudima trgovina uspeva a drugima ne.
Tamonata sutta (AN IV.85) -- Tama Buda objanjava kako se neija dobrota ne meri njegovim bogatstvom, lepotom, statusom itd., ve dobrotom njegovih postupaka.
Samadhi sutta (AN IV.94) -- Koncentracija (Smirenost i uvid) Buda objanjava
Aguttara nikaya
kako se ispravna praksa meditacije sastoji od razvijanja i uvida (vipassana) i smirenosti (samatha).
Chavalata sutta (AN IV.95) -- Ugarak ta je bolje: praktikovati Dhammu za svoje dobro ili za dobro dugog? Odgovor na ovo vas moe iznenaditi.
Raga-vinaya sutta (AN IV.96) -- Savlaivanje strasti ta to zapravo znai praktikovati Dhammu za svoje -- ili za tue -- dobro?
Valahaka sutta (AN IV.102) -- Munje Ljudi koji po ceo dan sede i itaju sutte, a da zapravo ne praktikuju uenje su poput munja iza kojih ne usledi kia. Meditirajte!
Kesi sutta (AN IV.111) -- Za Kesija, krotitelja konja Buda objanjava Kesiju, krotitelju konja, kako on poduava Dhammu. Kesi je toliko oduevljen Budinim objanjenjem da se odluuje da sledi Budu do kraja ivota. Ovo briljantno izlaganje treba da prouavaju svi uitelji -- ne samo Dhamme -- jer otkriva mnotvo nivoa na kojima valjano uenje deluje: Buda govori reima koje slualac razume (kroenje konja), sa uspehom koristi poreenja i veto odgovara na pravo pitanje koje lei iza uenikovog zahteva ("Molim te, moe li me obuiti?")
Patoda sutta (AN IV.113) -- Kamdija Koliko vam jo dukkhe treba pre nego to zaista ponete da praktikujete Dhammu? ta treba da vas zaista motivie? Da bi istakao poentu, Buda koristi prekrasno poreenje rasnog konja kojeg na akciju podstie njegov jaha. ihaa!
Thana sutta (AN IV.115) -- Smerovi delovanja Kada smo suoeni sa izborom, kako se odluujemo u kojem smeru da delujemo? Buda ovde nudi nekoliko korisnih saveta.
Puggala sutta (AN IV.125) -- Osobe Buda objanjava mesto preporaanja koje se moe oekivati za one koji neguju srce ispunjeno saoseajnom ljubavlju.
Bhikkhuni sutta (AN IV.159) -- Monahinja Potovani Ananda poduava monahinju da, iako se elja moe iskoristiti da se prevazie elja, a tatina da se prevazie tatina, isti princip se ne moe primeniti na seksualni odnos.
Yuganaddha sutta (AN IV.170) -- Zajedno Potovani Ananda opisuje puteve do stanja arahanta na kojima smirenost i uvid rade ruku pod ruku.
Jambali sutta (AN IV.178) -- Bazen za otpadne vode Buda koristi neka upeatljiva poreenja da bi opisao prevazilaenje identifikovanja sa sopstvom iz neznanja.
Aguttara nikaya
Yodhajiva sutta (AN IV.181) -- Ratnik Iskusan meditant -- nalik velikom ratniku -razvija ova etiri kvaliteta.
Suta sutta (AN IV.183) -- O onome to je uto Zato princip istinitosti ne podrazumeva potpunu iskrenost i otvorenost.
Abhaya sutta (AN IV.184) -- Neustraivi Buda objanjava bramanu Janusoni etiri naina da se prevazie strah od smrti.
Vassakara sutta (AN IV.187) -- Braman Vasakara (odlomak) Buda razgovara sa bramanom Vasakarom. [pali]
Thana sutta (AN IV.192) -- Obeleja Kako moete prepoznati dobru i mudru osobu? Buda objanjava koje kvalitete treba traiti i kako ih uoiti.
Pariyesana sutta (AN IV.252) -- Traganja Za ime tragate? Tragate li za sreom na raznim pogrenim mestima ili zapravo elite trajnu, plemenitu sreu?
Malunkja-putto sutta (AN IV.254) -- Za Malunkjina sina
etiri su naina na koja se e za ivotom javlja u isposniku u kojemu jo moe da se javi:
Kula sutta (AN IV.255) -- O porodicama Kako porodice gube ili uvaju svoj posed.
5 - Knjiga petica -- Pancaka nipata
Vitthara sutta (AN V.2) -- Pet snaga Pregled pet "snaga" (bala) koje treba razvijati praktikujui Dhammu.
Cavana sutta (AN V.8) -- Propadanje Postoje kvaliteti koji vode monaha u propast. I postoje oni koji ga vode ka srei. [pali]
Hita sutta (AN V.20) -- Korist Kako praktikovati Dhammu na dobrobit svoju i drugih. Anugghita sutta (AN V.25) -- Poduprto Pet faktora koji vode do ispravnog razumevanja.
Samadhi sutta (AN V.27) -- (Nemerljiva) koncentracija Buda ohrabruje praktikovanje Brahma vihara ili plemenitih stanja uma (metta, karuna, mudita i upekkha) kao osnove za vebanje koncentracije, jer ona vodi ka pet vanih uvida.
Samadhanga sutta (AN V.28) -- Faktori koncentracije Buda izlae "plemenitu koncentraciju zasnovanu na pet faktora," da bi objasnio kako razvijanje etiri svetovna
Aguttara nikaya
stupnja zadubljenja (jhana) vodi do razvoja natprirodnih moi i do probuenja.
Sumana sutta (AN V.31) -- Govor princezi Sumani Sumanu zanima koje blagodeti moemo oekivati od darelljivosti
Siha sutta (AN V.34) -- Za generala Sihu (O velikodunosti) General Siha, poznat po svojoj velikodunosti, pita Budu o plodovima velikodunosti koje je mogue iskusiti u ovom ivotu. Buda opisuje etiri takva ploda; u peti plod (sreno preporaanje) Siha moe samo da veruje.
Kaladana sutta (AN V.36) -- Prikladni pokloni Pokloni dati u pravoj prilici donose najvei plod. Ovde Buda opisuje pet takvih prilika. [Ovu suttu monasi esto pevaju u vreme darovanja obeda ili drugih poklona.]
Bhojana sutta (AN V.37) -- O obroku Kad god neko poklanja hranu, automatski poklanja uz to jo pet divnih stvari, kako onome ko prima poklon, tako i onome ko ga daje. [Ovu suttu monasi esto recituju kada ih daruju obedom ili drugim poklonima.]
Saddha sutta (AN V.38) -- Poverenje Pet nagrada koje nezareeni sledbenik moe oekivati od toga to ima poverenje u Trostruki dragulj.
Adiya sutta (AN V.41) -- Dobrobiti koje donosi (bogatstvo) Buda opisuje bogatom domainu Anatapindiki pet ispravnih naina korienja svoga novca, koji donose ogromne dobrobiti onome ko daje -- dobrobiti koje traju i onda kada bogatstva vie nema. [Ovu suttu monasi esto pevaju u vreme darovanja obeda ili drugih poklona.]
Ittha sutta (AN V.43) -- ta je dobrodolo Buda objanjava Anatapindiki kako istinska srea ne moe nikada biti postignuta samo time da je elimo, ve treba stvarati zasluge i slediti put prakse.
Kosala sutta (AN V.49) -- Savet kralju Kosale Poto je kraljica Malika umrla, njezin mu kralj Pasenadi je ophrvan alou. Buda savetuje kralja kako da se oslobodi opsesivne tuge.
Upajjhatthana sutta (AN V.57) -- Predmeti kontemplacije Buda opisuje "pet injenica o kojima bi trebalo esto razmiljati, bilo da smo ensko ili muko, laici ili zareeni"
Yodhajiva sutta (AN V.75) -- Ratnik (1) Yodhajiva sutta (AN V.76) -- Ratnik (2) Dve sutte o tome kako monah mora dobro da
Aguttara nikaya
pazi na svoj celibat uprkos svim iskuenjima, ukoliko eli da dostigne krajnji cilj.
Pathama-anagatabhaya sutta (AN V.77) -- Govor o buduim opasnostima (1) Dutiya-anagatabhaya sutta (AN V.78) -- Govor o buduim opasnostima (2) Tatiya-anagatabhaya sutta (AN V.79) -- Govor o buduim opasnostima (3) Catuttha-anagatabhaya sutta (AN V.80) -- Govor o buduim opasnostima (4) Buda opominje monahe da praktikovanje Dhamme ne treba odlagati za stare dane, jer nema garancija da e im se u budunosti ukazati takva prilika. (Ove je sutte kralj Aoka (oko 270-232 pre n.e.) odabrao da ih prouavaju i esto o njima razmiljaju svi budisti, bilo da su zareeni ili nisu.) Andhakavinda sutta (AN V.114) -- U Andakavindi. Pet stvari koje je Buda podsticao svoje novozareene monahe da ine. Laici na njih takoe treba da obrate panju!
Gilana sutta (AN V.121) -- Bolesniku. Buda opominje bolesnog monaha da drei se vrsto pet posebnih objekata meditacije ak i bolesnik moe da dostigne probuenje.
Parikuppa sutta (AN V.129) -- U agoniji. Pet smrtnih prestupa za koje se kae da svakoga spreavaju u bilo kojem od plemenitih postignua u ovom ivotu. Nemojte da inite te stvari, moe vam biti samo gore.
Pathamacakkanuvattana sutta (AN V.131) -- Osobe Buda daje pet kvaliteta velikog kralja i pet kvaliteta Tathagate, kako sam sebe naziva. [pali]
Akkhama sutta (AN V.139) -- Nesavitljiv. Buda koristi upeatljive slike sa bojnog polja da bi podvukao vanost ovladavanja ulima.
Sotar sutta (AN V.140) -- Govor o onome koji slua. Pet kvaliteta koje bi trebalo razvijati kako bi se postigla kontrola nad ulima i postala zaista proiena osoba.
Sappurisadana sutta (AN V.148) -- Nagrada za estitog oveka. Pet je darova koji sleduju estitom oveku.
Udayi sutta (AN V.159) -- O Udajinu. Buda objanjava potovanom Anandi pet preduslova da bi ovek mogao druge da poduava Dhammi.
Aghatapativinaya sutta (AN V.161) -- Uklanjanje ozlojeenosti. Pet korisnih pristupa ozlojeenim ljudima.
Candala sutta (AN V.175) -- Parija. Buda opisuje pet kvaliteta koji odreuju stepen neije posveenosti tome da bude budistiki nezareeni sledbenik. Koje od njih i vi
Aguttara nikaya
posedujete?
Dhammassavana sutta (AN V.202) -- Sluanje o Dhammi. Pet nagrada od sluanja o Dhammi.
6 - Knjiga estica -- Chakka nipata
Pathama-ahuneyya sutta (AN VI.1) -- Prvi razlog za potovanje Zbog kojih osobina je monah vredan potovanja? [pali]
Saraniya sutta (AN VI.12) -- Put ka prijaznosti. Buda opisuje kako se ophoditi sa sebi ravnima na nain koji podstie obostrano oseanje zajednitva, prijateljstva i potovanja.
Nakula sutta (AN VI.16) -- Nakulini roditelji. Mudra domaica tei svog oajnog mua, koji je na samrti zbog opake bolesti
Maranassati sutta (AN VI.19) -- Svesnost smrti (1) Maranassati sutta (AN VI.20) -- Svesnost smrti (2). Smrt moe doi u svakom trenutku. Jeste li spremni?
Nagopama sutta (AN VI.43) -- Usporedba sa slonom Ina sutta (AN VI.45) -- Dug. Kako pad pod vlast ulnosti lii na pad u velike dugove. Sona sutta (AN VI.55) -- Za Sonu U ovoj uvenoj suti Buda koristi poreenje sa timovanjem instrumenta da bi uputio potovanog Sonu u vanost uravnoteenosti napora tokom praktikovanja meditacije. Kao rezultat ovog poduavanja, potovani Sona je dostigao stupanj arahanta i potom opisuje kvalitete koji karakteriu um arahanta.
Nibbedhika sutta (AN VI.63) -- Prodorno. Buda opisuje da se ovladavanje Dhammom postie meditacijom o est faktora uma, od kojih svaki treba do kraja razumeti na est razliitih naina. Ova sutta sadri divne stihove koji ukazuju na pravi uzrok vezanosti zasnovane na ulnosti.
Avaranata sutta (AN VI.86) -- Prepreke. Buda nabraja est kvaliteta koji spreavaju i est koji podstiu razvoj povoljnih stanja uma.
Kammavaranata sutta (AN VI.87) -- Prepreke za kammu. Jo jedna grupa od est
Aguttara nikaya
kvaliteta koja nas, ukoliko je prisutna, ini nesposobnim da razvijamo povoljna mentalna stanja.
Sussusa sutta (AN VI.88) -- Dobro sluanje. Budina uputstva o tome kako dobro sluati Dhammu, tako da zaista moe da dopre do naeg srca.
7 - Knjiga sedmica -- Sattaka nipata
Dhana sutta (AN VII.6) -- Blago. Ako neko u srcu poseduje ovih sedam blaga, onda on nije iveo uzalud.
Ugga sutta (AN VII.7) -- Za Ugu. Buda objanjava Ugi da u srcu ima sedam blaga koje je, za razliku od ovozemaljskog blaga, uvek bezbedno od "poara, poplave, kraljeva, lopova ili zlih naslednika".
Bhikkhu-aparihaniya sutta (AN VII.21) -- Uslovi da monasi ne skrenu sa puta. Sedam uslova koji vode ka dugovenoj dobrobiti sanghe.
Sannoga sutta (AN VII.48) -- Veza. Buda objanjava kako povoenje za seksualnim porivima samo vodi do jo vee patnje.
Dana sutta (AN VII.49) -- Davanje. Buda opisuje neke od motiva koji nas navode da budemo velikoduni. Karmiki plod koji anjemo kao rezultat davanja presudno zavisi od naih motiva.
Kimila sutta (AN VII.56) -- Za Kimilu. Dakle, kaete da biste eleli da budizam procveta i na Zapadu. U ovoj sutti Buda objanjava potovanom Kimili ta je potrebno onima koji ele da vide kako dhama ivi dugo, jako dugo.
Capala sutta (AN VII.58) -- Klanjanje. Da li ponekad zadremate tokom meditacije? Ovde Buda uoava da potovanom Maha Mogalani glava klone dok meditira i nudi mu postepeni lek za prevazilaenje pospanosti.
Kodhana sutta (AN VII.60) -- Ljut ovek. Buda opisuje sedam opasnosti preputanja ljutnji. Oprezno!
Dhammannu sutta (AN VII.64) -- Oseaj za Dhammu elite li da budete vredni tueg potovanja? Ovde Buda opisuje sedam kvaliteta koji oveka ine vrednim
Aguttara nikaya
potovanja i poasti.
8 - Knjiga osmica -- Atthaka nipata
Panna sutta (AN VIII.2) -- Rasuivanje. Buda izlae vetine koje treba razviti kako bi se i mudrost razvila.
Lokavipatti sutta (AN VIII.6) -- Oseanja za ovaj svet. Osam uslova na kojima poiva ovaj svet. Buda objanjava razliku izmeu obinog i probuenog oveka, i to kroz prizmu njihovog reagovanja na neuzbene uspone i padove u ivotu.
Jivaka sutta (AN VIII.26) -- Za ivka (O laikom sledbeniku). Buda objanjava kako laiki sledbenik moe najbolje da radi na dobrobit drugih.
Anuruddha sutta (AN VIII.30) -- Za Anurudu Buda pria o osam dobrih kvaliteta u srcu koji nas, ako se uporno neguju, vode ka cilju.
Abhisanda sutta (AN VIII.39) -- Nagrade. Buda pria o osam nagrade koje se mogu oekivati od moralnog ponaanja.
Vipaka sutta (AN VIII.40) -- Posledice. Buda opisuje neprijatne posledice odstupanja od pravila morala.
Uposatha sutta (AN VIII.41) -- Uposatha praznik. Buda sumira osam Uposatha dana. Visakhuposatha sutta (AN VIII.43) -- Govor Visaki o uposatha prazniku, sa osam vebi. Buda objanjava Visaki, predanom nezareenom sledbeniku, kako treba praktikovati osam uposatha vebi i kako je divan plod te prakse. Buda nam ovde govori da bi ak i drvo -- da ima svest -- imalo ogromne koristi od takvih vebi; utoliko je vea dobrobit za ljude koji ih praktikuju!
Gotami sutta (AN VIII.53) -- Za Gotamu Buda objanjava Mahapaapati Gotami (svojoj pomajci) kako da uoi razliku izmeu uenja koje je u skladu sa Dhammom i onoga koje nije. Ovih osam kriterijuma su i danas podjednako valjani!
Vyagghapajja (Dighajanu) sutta (AN VIII.54) -- Uslovi za dobrobit (Za Digaanu). Buda upuuje bogatog domaina kako da sauva i uvea svoj imetak i sreu, na svetovnom i duhovnom planu.
Sankhitta sutta (AN VIII.63) -- Ukratko (Dobra volja, sabranost i koncentracija).
Aguttara nikaya
Buda opisuje vebe etiri Brahma-vihare i etiri temelja sabranosti kao oblike vebanja koncentracije.
Kusita-Arabbhavatthu sutta (AN VIII.80) -- Koreni lenjosti i podizanje energije. Da li vam ova opravdanja za izbegavanje meditacije zvue poznato? "Suvie sam gladan!", "Suvie sam sit!", "suvie sam umoran!". "Suvie sam bolestan!"? Ovde Buda nudi pouzdan savet za prevazilaenje ove vrste lenjosti.
9 - Knjiga devetki -- Navaka nipata
Sambodhi sutta (AN IX.1) -- Samoprobuenje Buda objanjava kako prijateljstvo sa ljudima ispunjenim vrlinom jeste jedan od kljunih preduslova na putu probuenja.
Nandaka sutta (AN IX, 4) -- Govor Nandaki Dve su stvari koje u drutvu drugih isposnika treba praktikovati: govor o Dhammi ili negovanje plemenite utnje.
Sutava sutta (AN IX.7) -- Za Sutavanu. Devet nemoralnih postupaka koje potpuno probuen ovek nije u stanju da uini.
Nibbana sutta (AN IX.34) -- Utrnue Potovani Sariputa objanjava potovanom Udajinu kako i najrafiniranija i najprijatnija mentalna stanja jesu jo uvek u carstvu dukkhe; samo se nibbana moe istinski nazvati "prijatnom".
Gavi sutta (AN IX.35) -- Krava. Buda objanjava da ukoliko pokuate da preete na sledei nivo koncentracije pre nego to ste ovladali prethodnim, sigurno ete se okliznuti, poput nepaljive krave na strmoj padini
Jhana sutta (AN IX.36) -- Mentalno zadubljenje. Meditacija, poput gaanja lukom i strelom, jeste vetina koja se vremenom usavrava i to vebanjem, vebanjem, vebanjem...
Tapussa sutta (AN IX.41) -- Za Tapusu (O odvraenosti). Buda pria kako dugi put meditativne prakse, koji se zavrava probuenjem, poinje prepoznavanjem vrednosti odvraenosti.
Kayasakkhi sutta (AN IX.43) -- ivi svedok Pannavimutti sutta (AN IX.44) -- Izbavljen putem uvida
Aguttara nikaya
Ubhatobhaga sutta (AN IX.45) -- Izbavljen na oba naina U ovoj grupi kratkih sutti potovani Ananda odgovara na uporno zapitkivanje potovanog Udajina o znaenju nekoliko kljunih termina koje je Buda upotrebio u nekim govorima: ta je ivi svedok? ta znai izbavljen putem uvida? ta znai izbavljen na oba naina ? Potovani Ananda pokazuje ovde da razvijanje zadubljenja (jhana) predstavlja integralan deo razvijanja mudrosti.
10 - Knjiga desetki -- Dasaka nipata
Sacitta sutta (AN X.51) -- Sopstveni um. Buda nudi upustva o tome kako itati sopstveni um.
Mula sutta -- (AN X.58) -- Koren ta je koren svih pojava (sabbe dhamma)? Je li i nibbana jedna pojava ili je ipak kraj svih pojava?
Girimananda sutta (AN X.60) -- Za Girimanandu. Buda upuuje potovanog Girimanandu, koji je bolestan, u deset tema za meditaciju koje mogu da lee i um i telo.
Kathavatthu sutta (AN X.69) -- Predmeti razgovora Buda iznosi deset preporuljivih predmeta razgovora, kao alternativu ogovaranju.
Akankha sutta (AN X.71) -- elje U ovom govoru nabrojano je deset razloga, od najmanje vrednog do najvrednijeg, za usavravanje u moralu i istrajnost u razvijanju smirenosti (samatha) i uvida (vipassana). Zanimljivost ove diskusije jeste da Buda ne postavlja uvid i jhanu na odvojene puteve prakse i zapravo navodi uvid, zajedno sa smirenou, kao pretpostavku za ovladavanje sa sva etiri zadubljenja.
Aghata sutta (AN X.80) -- Mrnja. Kada se u umu javi mrnja, ta radite? Ovde je deset preporuka koje moete razmotriti kao protivotrov.
Bahuna sutta (AN X.81) -- Za Bahunu. ega se to oslobaa probueno bie? Ditthi sutta (AN X.93) -- Uverenja. Domain Anathapindika upuuje grupu nebudistikih asketa u prirodu ispravnog razumevanja.
Kokanuda sutta (AN X.96) -- Za Kokanudu (O gleditima). Potovani Ananda objanjava da mudrost nije zasnovana na priklanjanju ovom ili onom gleditu.
Aguttara nikaya
Virecana sutta (AN X.108) -- Purgativ. Ponekad i najbolji lekovi za telo ne deluju. Ovde Buda nudi "plemeniti purgativ" za um koji uvek deluje.
Cunda Kammaraputta sutta (AN X.176) -- Za kovaa undu Buda objanjava undi da istinsko proienje dolazi ne od svetih rituala, ve od negovanja vetine misli, govora i ponaanja.
11 - Knjiga jedananaestica -- Ekadasaka nipata
Kimattha sutta (AN XI.1) -- Kakva je svrha? Zato nas Buda uvek opominje da negujemo moral (sila)? Zato to svi drugi povoljni mentalni kvaliteti koji vode do probuenja zavise od njega.
Cetana sutta (AN XI.2) -- O voljnom postupku. Dobri kvaliteti u srcu prirodno vode do razvijanja drugih dobrih kvaliteta. A sve to poinje sa moralom (sila).
Mahanama sutta (AN XI.12) -- Za Mahanamu (1). Buda upuuje domaina Mahanamu u vanost razvijanja est sabranosti (sabranost na Budu, Dhammu, sanghu, sopstvene vrline, sopstvenu velikodunost i boanstva).
Mahanama sutta (AN XI.13) -- Za Mahanamu (2). Buda dalje upuuje domaina Mahanamu u vanost razvijanja est sabranosti, podseajui ga da te sabranosti razvija bez obzira u kojem je poloaju, "dok si u poslu, dok se odmara u domu okruen decom".
Metta sutta (AN XI.16) -- Govor o ljubavi
Buda nabraja jedanaest dobrobiti koje
proistiu iz praktikovanja metta (blagonaklona ljubav ili dobronamernost) meditacije
1/10/2007 www.geocities.com/budizam/canon/anguttara/index.html
Khuddaka nikaya
Home ---\\ Tipitaka
---\\
Sutta pitaka ---\\ Kontext Khuddaka nikaye
Khuddaka nikaya
Zbirka kraih knjiga
Khuddaka nikaya ili "Zbirka kraih knjiga" (pali khudda = "manji, krai"), peti deo Sutta pitake, jeste raznovrsna zbirka "knjiga" koje sadre kompletne sutte, stihove i manje fragmente uenja o dhammi. Mnoge od njih pomno su uvali i pamtili predani budisti irom sveta tokom niza vekova i nude nadahnjujue stihove o probuenju prvih monaha. Osamanest knjiga Khuddaka nikaye su: 1. Khuddakapatha ("Kratki odlomci") -- Zbirka devet kratkih odlomaka koji su moda sluili kao podsetnik za skoro zareene monahe i monahinje. Sadri nekoliko kljunih tekstova koje prilikom ceremonija pevaju i dan danas nezareeni i monasi irom budistikog theravadskog sveta. Ti odlomci su formula o uzimanju utoita; deset pravila morala; Metta, Mangala i Ratana sutta; tu su i neke sutte ( 7 i 8) vane za sticanje "zasluga" (punna). 2. Dhammapada ("Put ispravnosti") -- (prevod edomil Veljai) Veoma omiljena zbirka 423 kratke strofe koju su vekovima prouavali i uili napamet milioni budista irom sveta. Divne, jezgrovite mudrosti koje sadri su podjednako vredne i za nas danas.
file:///C|/budizam2007decembar/files/canon/khuddaka/index.html (1 of 4) [10.2.2008 20:51:25]
Khuddaka nikaya
3. Udana ("Nadahnua") -- Bogata kolekcija kratkih sutta, od kojih se svaka zavrava strofom koju izgovara Buda. Ovde ete nai parabolu o slepcu i slonu ( Ud VI.4); priu o Nandi i "nimfama sa nogama golubice" (Ud III.2) i mnoga druga nezaboravna poreenja (na primer: Ba kao to okean ima samo jedan ukus - ukus soli - isto tako dhamma-vinaya ima samo jedan ukus, ukus slobode". (Ud V.5). 4. Itivuttaka ("Tako je reeno") -- Kolekcija 112 kratkih sutta, u proyi i stihu, od kojih svaka dotie jedan vid dhamme. Itivuttaka je dobila ime po pali frazi kojom poinje svaka od sutta: iti vuttam Bhagavata, "Ovako ree Buda." 5. Sutta nipata ("Zbirka sutta") -- 71 kratka sutta, ukljuujui i uvenu Karaniya metta suttu (Govor o blagonaklonosti), Maha-mangala suttu (Govor o najveoj zatiti) i mnoge druge. 6. Vimanavatthu ("Prie o nebeskim boravitima") -- 85 pesama, od kojih svaka objanjava kako su razliita dobra dela dovela do roenja u nekom od nebeskih boravita. 7. Petavatthu ("Prie o gladnim duhovima") -- 51 pesma, od kojih svaka objanjava koja su razliita loa dela dovela do roenja u bolnom boravitu "gladnih duhova" (peta) 8. Theragatha ("Pesme prosjaka") -9. Therigatha ("Pesme prosjakinja") -- Ove dve knjige, u prevodu edomila Veljaia, tokom mnogih godina su autoru ovog sajta bile velika inspiracija i podstrek. I danas se seam kako sam, pre mnogo godina, u izlogu knjiare Matice srpske u Novom Sadu ugledao jednostavne crno-bele korice i bio zbunjen neobinim naslovom. Skoro sam produio dalje, ali sam se ipak odluio da uem i pogledam kakvi su to prosjaci i prosjakinje imali volje da i neke pesme sastavljaju. Na moje oduevljenje, shvatio sam da je to prevod iz pali kanona, da ga je nainio ovek kojeg beskrajno potujem i, naravno, izaao sam sa knjigom u ruci!
Khuddaka nikaya
Nezaobilazno! 10. atake ("Prie o roenjima") -- 547 pria u kojima se opisuju neki od Budinih ivota tokom dugog putovanja Bodhisatte ka probuenju. 11. Niddesa ("Izlaganje") -- Komentari Sutta nipate. Neki naunici pripisuju Niddesu Budinom glavnom ueniku potovanom Sariputi; drugi nastanak ovog spisa datiraju mnogo kasnije. 12. Patisambhidamagga ("Put razlikovanja") -- Analiza odreenih pojmova iz Abhidhamme. 13. Apadana ("Prie") -- Biografije, u stihu, Bude, 41 paekabude ("utihnuli" Bude), 549 bhikhu arahanta i 40 bhikhuni arahanta. 14. Buddhavamsa ("Istorija mnogih Buda") -- Biografija Gotame Bude i 24 Bude koji su mu prethodili. 15. Cariyapitaka ("Koara ponaanja") -- Prie, u stihu, o 35 Budinih prethodnih ivota. Te prie, koje je navodno Buda ispriao na nagovor potovanog Saripute, ilustruju Bodhisattino praktikovanje sedam od deset parami (savrenosti). 16. Nettippakarana -- Samo u tajlandskoj i burmanskoj Tipitaki. 17. Petakopadesa -- samo u tajlandskoj i burmanskoj Tipitaki. 18. Milindapaha ("Pitanja kralja Milinde") -- Samo u burmanskoj Tipikati. Fascinantan dijalog izmeu arahata potovanog Nagasene i grkog kralja Milinde (Menander). Kralj, filozof i vian debatama, bombarduje potovanog Nagasenu pitanjima, jednim za drugim, i na svako od njih Nagasena na majstorski nain odgovara. Poput tolikih pria iz pali kanona, i ova ima povoljan ishod: kralj,
Khuddaka nikaya
impresioniran znalakim odgovorima svoga sagovornika, prihvata budizam, predaje kraljevstvo u ruke svome sinu i pridruuje se sanghi, da bi na kraju postao arahat.
Rev. 14/6/2006 www.geocities.com/budizam/canon/khuddaka/index.html
Khuddakapatha
Home
---\\
Tipitaka
---\\
Sutta pitaka ---\\ Khuddaka nikaya
---\\
Kontekst Khuddakapathe
Khuddakapatha
Kratki odlomci
Khuddakapatha, prva knjiga Khuddaka nikaye, jeste zbirka od devet kratkih odlomaka i mogue je da je bila sainjena kao podsetnik za novozareene monahe i monahinje. U njoj se nalazi nekoliko kljunih tekstova koje do dana dananjeg pevaju nezareeni i zareeni Budini sledbenici irom theravadskog budistikog sveta.
Sadraj
Uvod 1. Saranagamana -- Priklanjanje utoitu 2. Dasa sikkhapada -- Deset pravila vebanja 3. Dvattimsakara -- 32 dela tela 4. Samanera panha -- Iskuenikova pitanja 5. Mangala sutta -- Zatita
file:///C|/budizam2007decembar/files/canon/khuddaka/indexkp.html (1 of 23) [10.2.2008 20:51:28]
Khuddakapatha
6. Ratana sutta -- Blaga 7. Tirokudda kanda -- Gladne senke s one strane zidova 8. Nidhi kanda -- Rezervna zaliha 9. Karaniya metta sutta -- Blagonaklonost
Uvod
Thanissaro Bhikkhu Za ovu, prvu knjigu u Khuddaka nikayi (Zbirci kratkih govora), ini se da je bila sainjena kao podsetnik za novozareene monahe i monahinje. U devet kratkih odlomaka ona pokriva osnovne principe koje bi svako trebalo da zna zapoinjui ivot budistikog monaha; mnogi od odlomaka takoe slue kao korisni uvodi u budistiku praksu uopte. Odlomci 1 i 2 pokrivaju ceremoniju primanja iskuenika u red. Odlomak 3 daje osnovna uputstva za kontemplaciju tela, meditativnu vebu predvienu da slui za prevladavanje poude. Odlomak 4 uvodi mnoge od osnovnih kategorija analize kroz koju je mogue razviti razumevanje, poevi od kratkih formulacija principa uzronosti, toliko bitnog za Budino uenje. Odlomak 5 daje pregled prakse u celini -- poev od potrebe druenja sa mudrim ljudima i zavravajui sa postizanjem osloboenja (nibbana/nirvana). Ovaj pregled dat je u kontekstu zatitnih rituala s porukom da -- imajui u vidu ljudske postupke i njihove rezultate -- najbolja zatita ne dolazi od tiruala, ve od postupaka zasnovanih na velikodunosti, moralu i promiljenosti. Odlomak 6 dalje razrauje i odlomak 1 i odlomak 5, dajui detalje o nekim od vrlina Bude, dhamme i sanghe, dok u isto vreme razrauje i praksu meditacije i dostizanja stupnja "ulaska u struju" -- take na kojoj meditant primeuje prve nagovetaje osloboenja. Odlomak 7 razvija temu velikodunosti, pokazujui kako darovi sanghi mogu biti posveeni dobrobiti sopstvenih preminulih roaka. Odlomak 8 predstavlja moralno delo uopte kao investiciju pouzdaniju i dugotrajniju od materijalne investicije. Odlomak 9 se vraa meditaciji, fokusirajui se na razvijanje dobronamernosti i
Khuddakapatha
blagonaklone ljubavi. Ovih devet odlomaka, u razliitim kontekstima, esto se pevaju u theravadskim zemljama ak i danas. Laici i zareeni pevaju odlomak 1 svakoga dana, kao potvrdu njihovog pronalaenja utoita u Trostrukom dragulju. Monasi e esto pevati poglavlja 5-9 kao blagoslov ljudima koji ih daruju, a stihove iz poglavlja 5 esto koriste kao temu svojih govora.
Potovanje Blaenom, Proienome potpuno Probuenome
1. Saranagamana -- Priklanjanje utoitu

Priklanjam se Budi kao utoitu, Priklanjam se Dhammi kao utoitu, Priklanjam se Sanghi kao utoitu. Drugi put, priklanjam se Budi kao utoitu, Drugi put, priklanjam se Dhammi kao utoitu, Drugi put, priklanjam se Sanghi kao utoitu. Trei put, priklanjam se Budi kao utoitu, Trei put, priklanjam se Dhammi kao utoitu, Trei put, priklanjam se Sanghi kao utoitu.
2. Dasa Sikkhapada -- Deset zaveta vebanja

Zavetujem se da u se uzdravati od ubijanja.
Khuddakapatha
Zavetujem se da u se uzdravati od krae. Zavetujem se da u se uzdravati od preljube. Zavetujem se da u se uzdravati od laganja. Zavetujem se da u se uzdravati od alkoholnih pia, koja vode do nepromiljenosti. Zavetujem se da u se uzdravati od uzimanja hrane u pogreno vreme [posle podneva i pre zore]. Zavetujem se da u se uzdravati od plesa, pevanja, muzike i prisustvovanja takvim predstavama. Zavetujem se da u se uzdravati od noenja ukrasa na sebi i korienja parfema i druge kozmetike. Zavetujem se da u se uzdravati od korienja visokih i luksuznih sedita i leaja. Zavetujem se da u se uzdravati od primanja zlata i novca.
3. Dvattimsakara -- 32 dela tela

Ovo telo ine: kosa, malje po telu, nokti, zubi, koa, miii, tetive, kosti, kotana sr, slezina, srce, jetra, opne,
Khuddakapatha
bubrezi, plua, debelo crevo, tanko crevo, jednjak, izmet, u, sluz, limfa, krv, znoj, salo, suze, masnoa, pljuvaka, sluz, tenost u kolenima urin, mozak.
4. Samanera Paha -- Iskuenikova pitanja

ega je jedno? Sve ivotinje ive zahvaljujui jednoj hrani. [Postoje etiri hraniva za odravanje bia koja su roena ili kao potpora onima u traganju za mestom gde e se roditi. Koja etiri? Fizika hrana, gruba ili rafinirana, kontakt kao drugo, svest kao tree i voljna namera kao etvrto. -- SN XII.64.]
Khuddakapatha
ega je dva? Ime i oblik [mentalni i fiziki fenomen]. ega je tri? Tri vrste oseanja [prijatna, bolna, ni prijatna ni bolna]. ega je etiri? etiri plemenite istine [patnja, nastanak patnje, prestanak patnje, put vebanja koji vodi do prestanka patnje]. ega je pet? Pet sastojaka [oblik, oseaj, opaaj, mentalni sadraji, svest]. ega je est? est ula [oko, uho, nos, jezik, telo, razum]. ega je sedam? Sedam faktora probuenja [sabranost, analiza kvaliteta, istrajnost, ushienje, vedrina, koncentracija, ravnodunost]. ega je osam? Plemeniti osmostruki put [ispravno razumevanje, ispravna odluka, ispravan govor, ispravno delovanje, ispravan ivot, ispravan napor, ispravna svesnost i ispravna koncentracija] ega je devet?
Khuddakapatha
Devet je boravita bia [sedam stupnjeva svesti i dve sfere: Postoje bia raznolikog tela i raznolikog opaanja, kao to su ljudska bia, neka boanstva i neka bia u niim svetovima. To je prvi stupanj svesti Postoje bia raznolikog tela i jedinstvenog opaanja, kao to su boanstva Braminog sveta stvorenog prvim [zadubljenjem]. To je drugi stupanj svesti. Postoje bia jedinstvenog tela i raznolikog opaanja, kao to su Blistava boanstva. To je trei stupanj svesti. Postoje bia jedinstvenog tela i jedinstvenog opaanja, kao to su Divno svetlucava boanstva. To je etvrti stupanj svesti. Postoje bia koja, potpuno prevaziavi opaanja [fizikog] oblika, sa nestankom opaanja otpora i ne obazirui se na opaanja raznolikosti, pomislivi Beskrajan prostor, stiu u sferu beskrajnosti prostora. To je peti stupanj svesti. Postoje bia koja, potpuno prevaziavi sferu beskrajnosti prostora, pomislivi Beskrajna svest, stiu u sferu beskrajnosti svesti. To je esti stupanj svesti. Postoje bia koja, potpuno prevaziavi sferu beskrajnosti svesti, pomislivi Ne postoji bilo ta, stiu u sferu nitavila. To je sedmi stupanj svesti. Sfera bia bez percepcije i, druga, sfera ni percepcije ni ne-percepcije. To su dve sfere. {Maha nidana suttanta, DN 15}]
Khuddakapatha
ega je deset? Ko je opremljen sa deset kvaliteta, taj se naziva arahantom (do kraja usavreno ispravno razumevanje, do kraja usavrena ispravna odluka, do kraja usavren ispravan govor, do kraja usavreno ispravno delanje, do kraja usavren ispravan ivot, do kraja usavren ispravan napor, do kraja usavrena ispravna sabranost, do kraja usavrena ispravna koncentracija, do kraja usavreno ispravno znanje, do kraja usavreno ispravno izbavljenje {Maha-cattarisaka sutta, MN 117)].
5. Mangala sutta -- Najvea zatita (Blagoslov)

[Napomena: Ova se sutta pojavljuje i u Sn II.4.] Ovako sam uo. Jednom prilikom je Blaeni boravio u Savatiju, u etinom gaju, u parku mastira Anatapindike. Tada izvesna boginja, u sred noi, obasjavi svojim izuzetnim sjajem itav etin gaj, doe do Blaenog. Stigavi, poklonivi se Blaenom, ona stade sa strane. Dok je tako stajala, obrati mu se stihovima. Mnoga boanstva i ljudska bia razmiljaju o zatiti, prieljkujui sigurnost. Kai mi, onda, ta je najvea zatita. [Buda:] Ne druiti se sa budalama, druiti se sa mudrima, iskazivati potovanje onima koji su vredni potovanja: To je najvea zatita.
Khuddakapatha
iveti u povoljnom okruenju, sakupivi zasluge u prolosti, usmeravati sebe na pravi put: To je najvea zatita. iroko znanje, vetina, dobro savladana disciplina, s dobrom namerom izgovorene rei: To je najvea zatita. Pomagati svoje roditelje, pomagati sopstvenu enu i decu, svojim zanimanjem ne ugroavati nikog: To je najvea zatita. Velikodunost, ivot u estitosti, pomagati sopstvene roake, dela na koja ne pada ig srama: To je najvea zatita. Izbegavanje, uzdravanje od zla; uzdravanje od opojnih sredstava, uvati bistrinu i kvalitete uma: To je najvea zatita. Potovanje, poniznost, skromnost, zahvalnost, sluanje o dhammi u prigodnim prilikama: To je najvea zatita. Strpljenje, spokojnost,
Khuddakapatha
susret sa asketama, razgovor o dhammi u prigodnim prilikama: To je najvea zatita. Jednostavnost, celibat, uvianje plemenitih istina, dostizanje osloboenja: To je najvea zatita. Um koji, kada ga okrznu naini ovoga sveta, ostaje neuzdrman, ne jadikuje, neuprljan, siguran: To je najvea zatita. Svagde neporaeni kad postupaju na taj nain, ljudi ive na svoju dobrobit: To je najvea zatita.
6. Ratana sutta -- Blaga

[Napomena: Ova se sutta pojavljuje i u Sn II.1.] Koji god se duhovi okupili ovde, -- na zemlji, na nebu -neka svi budu sretni i paljivo sasluaju ta govorim. Tako, duhovi, paljivi bi svi trebali biti. Pokazujte prijaznost prema ljudskoj rasi. Danju i nou ljudi prinose ponude,
Khuddakapatha
zato, vodei o tome rauna, zatitite ih. Bilo kakvo blago -- ovde ili drugde -kakvo god probrano blago na nebesima da je, ono nije, za nas, ravno Tathagati. Jer jo je probranije blago u samom Budi. Neka svima ova istina donese blagodet. Izuzetna Besmrtnost -- utrnue, obestraenost -koju u koncentraciji otkri mudrs iz plemena Sakya: Nieg ravnog toj dhammi nema. Jer jo je probranije blago i u toj dhammi. Neka svima ova istina donese blagodet. Ono to izvrsni Probueni pohvali kao isto i nazva koncentracijom znanja to svako sam za sebe stei mora: Nieg ravnog toj koncentraciji nema. To je jo jedno probrano blago u ovoj dhammi. Neka svima ova istina donese blagodet. Osam osoba -- etiri para -to ih pohvalie oni smireni: Oni, uenici Takodoaveg, zasluuju ponude. Ono njima to je dato veliki plod donosi. To je jo jedno probrano blago u sanghi. Neka svima ova istina donese blagodet. Oni koji se, predani, spokojnog uma, posvete poruci Gotame, stigavi na cilj, uranjaju u Besmrtnost,
Khuddakapatha
slobodno uivajui u Osloboenju to ga zadobie. To je jo jedno probrano blago u sanghi. Neka svima ova istina donese blagodet. Jedan stub Indre,[1] poboden u zemlju, koji ni sva etiri vetra pomeriti ne mogu: on je, kaem vam, poput oveka besprekornog, koji -- razumevi potpuno ove plemenite istine -- vidi. To je jo jedno probrano blago u sanghi. Neka svima ova istina donese blagodet. Oni koji jasno vide ove plemenite istine to ih dobro izloi onaj sa potpunim uvidom -bez obzira to ih [kasnije] neto moe uiniti nepaljivim osmi put se nee roditi. [2] To je jo jedno probrano blago u sanghi. Neka svima ova istina donese blagodet. U trenutku dostizanja uvida, odbacuju se tri stvari: ideja o sopstvu, neizvesnost i svaka vezanost za pravila i rituale. [3] To je potpuno osloboenje od etiri stanja uskraenosti, [4] i nesposobni smo da poinimo nijednu od est velikih greaka. [5] To je jo jedno probrano blago u sanghi. Neka svima ova istina donese blagodet. ta god loe da je moda uradio
Khuddakapatha
-- telom, govorom ili milju -ne moe ga sakriti: nesposobnost to se pripisuje onome ko je sagledao Put. To je jo jedno probrano blago u sanghi. Neka svima ova istina donese blagodet. Poput umovitog gaja, olistalog i procvalog ko u prvom mesecu leta, takva je neprevaziena dhamma to ju je poduavao, za najveu blagodet, blagodet izbavljenja. To je jo jedno probrano blago u Budi. Neka svima ova istina donese blagodet. Neprevazien, neprevazien u razumevanju, neprevazien u davanju, neprevazien izlaganju, nenadmaen, poduavao je neprevazienu dhammu. To je jo jedno probrano blago u Budi. Neka svima ova istina donese blagodet. Zavreno je staro i nema novog roenja. Ohlaeni njihovi umovi za novo nastajanje, takvi, bez nove klice, bez elje za roenjem, smotreni, gase se poput plamena ovog. To je jo jedno probrano blago u sanghi. Neka svima ova istina donese blagodet. Koji god se duhovi okupili ovde,
Khuddakapatha
-- na zemlji, na nebu -odajmo potovanje prema Budi, Tathagati to ga slave bia ljudska i boanska. Neka sva budu srena. Koji god se duhovi okupili ovde, -- na zemlji, na nebu -odajmo potovanje prema dhammi i Tathagati to ga slave bia ljudska i boanska. Neka sva budu srena. Koji god se duhovi okupili ovde, -- na zemlji, na nebu -odajmo potovanje prema sanghi i Tathagati to ga slave bia ljudska i boanska. Neka sva budu srena. Napomene: 1. Indrin stub: Visoki stub od vrstog drveta postavljen na ulazu u selo. [Natrag] 2. Osoba koja je dostigla ovaj stupanj u praksi jo e se najvie sedam puta ponovo roditi. [Natrag] 3. Ove tri osobine su okovi to ih odbacujemo kada nazremo nagovetaj Osloboenja na stupnju "ulaska u struju" (u trenutku kada kroimo u tok to nosi
Khuddakapatha
ka potpunom probuenju). [Natrag] 4. etiri stupnja uskraenosti: preporaanje kao ivotinja, gladni demon, ljuti demon ili stanovnik pakla. U budistikoj kosmologiji, nijedno od ovih stanja nije veno. [Natrag] 5. etiri velike greke: ubiti sopstvenu majku, ubiti arahanta (potpuno probuenog oveka), raniti Budu, izazvati izmu u sanghi ili odabrati nekog drugog za svog uitelja umesto Bude. [Natrag]
7. Tirokudda kanda -- Gladne senke s one strane zidova

Na otvorenome oni stoje i na raskrima. Kraj vrata oni stoje, vraajui se svojim starim domovima. Ali kad se obrok s mnogo hrane i pia slui, niko ih se ne seti: Takva je kamma ivih bia. Tako oni to osete toplinu za svoje mrtve roake daju povremeno dar valjane hrane i pia -- vrli, isti -[pomislivi:] "Neka ovo bude za nae roake. Neka nai roaci budu sreni!" I oni to su se okupili tu, okupljene senke roaka, sa zahvalnou daju svoj blagoslov za obilje hrane i pia:
Khuddakapatha
"Neka dugo poive nai roaci od kojih dobismo [ovaj poklon]. Mi smo poaeni, a i darodavci ne ostadoe bez nagrade!" Jer tamo [u njihovom svetu] zaista nema njiva, ni uzgoja stoke, nema trgovine, ni kupovine i prodaje. Oni ive od onoga to se ovde da, gladne senke ije je vreme ovde isteklo. Ko voda pavi na vrh brda tee dole u dolinu, isto tako ono dato ovde donosi dobrobit za mrtvog. Ko to reke pune vode napune itav okean, isto tako ono dato ovde donosi dobrobit za mrtvog. "I on je meni davalo, ona se trudila oko mene, to moji su roaci, prijatelji, drugovi": Ponude initi treba za mrtve kad ovako pomislimo na stvari u prolosti uinjene. Jer nikakvim plakanjem, nikakvim tugovanjem niti kakvim jadikovanjem
Khuddakapatha
ne donose korist mrtvima roaci koji uporno tako ine. Ve kada je ponuda data, na pravo mesto, u sanghu, ona im dugovenu korist donosi i korist koju osetie odmah. Na taj nain, valjano ispunjena je dunost za rodbinu, velika poast odata je za mrtve a monasima uinje veliki podstrek: A zasluga to je stekoste mala nije.
8. Nidhi kanda -- Rezervna zaliha

ovek blago stavlja na stranu, duboko pod zemlju, na mesto skrovito: "Kad potreba ili obaveza doe, to e mi tada od pomoi biti, za izbavljenje ako me potkau kralju, orobe lopovi, za sluaj dugovanja, gladi ili nesree." Sa tim naumom se na ovome svetu rezervna zaliha stavlja na stranu. Al bez obzira koliko dobro je skrivena, duboko pod zemlju, na skrovito mesto, on nee uvek svrsi posluivi svojoj. Blago promeni mesto
Khuddakapatha
il nas seanje izda; ili -- neopaeno -vodene zmije umaknu s njime, duhovi ga ukradu ili ga se mrziteljni naslednici dokopaju. Kada se zasluge istroe, ono je potpuno uniteno. Ali kada mukarac il ena na stranu stave dobro uvano blago velikodunosti, vrline, uzdranosti i samokontrole, u pogledu svetilita, sanghe, dobrih pojedinaca, gostiju, majke, oca ili starijih brae i sestara: To je dobro uvano blago. Njega nije mogue oteti. Ono te svuda prati. I kada, mora ovaj svet da napusti, gde god da mora da krene, sa sobom ga nosi. To blago ne stoji zajedno sa tuim i lopovi ga odneti ne mogu. Zato, razborit, treba da stvara zasluge, blago to te svuda u stopu prati. To jeste blago to daje sve to poele,
Khuddakapatha
biima ljudskim, boanskim. emu god da boanstva tee, sve to im je njime dato. Prijatan izgled, prijatan glas, telo lepo graeno, lepo oblikovano, gospodstvo, pristae: sve to im je njime dato. Zemaljsko vladarstvo, gospodarstvo, blaenstvo cara, Kraljevanje nad bogovina na nebu: sve to im je njime dato. Raanje u ljudskom obliku, svako uivanje na nebu, dostizanje Izbavljenja: sve to im je njime dato. Izuzetni prijatelji, ispravna praksa, [1] ovladavanje jasnim znanjem i izbavljenjem: [2] sve to im je njime dato. Otroumnost, [3] oslobaanja, [4] savrenstvo ponaanja: sve to im je njime dato. Utihnulo probuenje[5] Budinstvo: sve to im je njime dato. Toliko mono je to, prikupljanje zasluga. Tako mudri, razboriti, hvale blago zasluga
Khuddakapatha
ve skupljeno. Napomene: 1. Ispravno praktikovanje dhamme. [Natrag] 2. Jasno znanje = znanje o prethodnim ivotima, znanje o mestu umiranja i preporaanja bia, znanje o prestanku mentalnih izliva: ulna strast, nastanak, stanovita, neznanje. Izbavljenje = izbavljenje iz kruga preporaanja. [Natrag] 3. Otroumnost = otroumnost u pogledu dhamme, njenog znaenja, jezika i svedoenja o njoj. Te etiri sposobnosti se nalaze u nekim, ali ne u svim, arahantima. [Natrag] 4. Oslobaanja. Maha nidana suttanta [DN 15] opisuje osam oslobaanja na ovaj nain: "Zaokupljeni oblicima, vidimo oblike. To je prvo oslobaanje. Ne opaajui oblik u sebi, vidimo oblike spolja. To je drugo oslobaanje. Poptpuno smo okrenuti lepom. To je tree oslobaanje. Potpunim prevazilaenjem opaanja [filikog] oblika, s nestankom opaaja otpora i bez opaanja raznolikosti, pomiljajui: Beskrajan prostor, ulazimo i ostajemo u sferi beskrajnog prostora. To je etvrto oslobaanje. Potpunim prevazilaenjem sfere beskrajnog prostora, pomiljajui: Beskrajna svest, ulazimo i ostajemo u sferi beskrajnosti svesti. To je peto oslobaanje. Potpunim prevazilaenjem sfere beskrajnosti svesti, pomiljajui: Nita ne postoji, ulazimo i ostajemo u sferi nitavila. To je esta
Khuddakapatha
emancipacija. Potpunim prevazilaenjem sfere nitavila, ulazimo i ostajemo u sferi ni opaanja ni ne-opaanja. To je sedmo oslobaanje. Potpunim prevazilaenjem sfere ni opaanja ni ne-opaanja, ulazimo i ostajemo u prestanak opaanja i oseanja. To je osmo oslobaanje. Sada, kada monah dostigne ovih osam oslobaanja ovim redom, obrnutim redom, ovim i obrnutim redom, kada ih postie i izlazi iz njih kad god poeli, kako god eli, ili ostaje u njima dugo koliko god eli, kada okonavanjem mentalnih vrenja ulazi i ostaje u od njih osloboenoj svesti, direktno je upoznavi i ostvarivi je ovde i sada, za njega se kae da je monah osloboen na oba naina. I drugo oslobaanje na oba naina, vie i sublimnije od toga, ne postoji." [Natrag] 5. Utihnulo probuenje: probuenje "usamljenog" Bude, onoga koji se na putu do probuenja nije oslanjao na uenje drugih, ali koji isto tako ne moe formulisati dhammu onako kako to moe potpuno probueni Buda, dakle nema vetinu poduavanja drugih. [Natrag]
9. Karaniya metta sutta -- Blagonaklonost

[Napomena: Ova sutta se takoe pojavljuje u Sn I.8.] Ovo treba da uine oni veti u svojim ciljevima koji ele da stignu do smirenja: biti vet, estit i iskren, prijemiv za pouku, blag i neobmanut,
Khuddakapatha
zadovoljan i bez velikih prohteva, sa malo obaveza, jednostavnog ivota, smirenog srca, obuzdan, skroman i ne udei za sledbenicima. Ne uini ni najmanju stvar koju bi mudri kasnije prekoreli. Pomisli: Srena, u miru, neka sva bia budu srena u srcu. Kakvo god da je bie, slabo ili jako, bez izuzetka, dugo, iroko, srednje, kratko, tanano, razmetljivo, vidljivi i nevidljivo, blisko ili daleko, roeno i jo neroeno: neka sva bia budu srena u srcu. Nek niko nikoga ne obmanjuje, niti vrea bilo koga bilo gde, niti u ljutnji i nervozi poeli drugome da pati. Kao to bi majka rizikovala svoj ivot da zatiti svoje dete, svoje jedino dete, isto tako treba negovati bezgranino srce ljubavi za sva bia. Sa blagonaklonou prema itavom kosmosu, negulj bezgraninu ljubav: iznad, ispod i svuda unaokolo,
Khuddakapatha
neometen. bez neprijateljstva il mrnje. Bilo da stoji, hoda, sedi ili lei, sve dok si budan, treba da boravi u toj sabranosti. To ze zove uzvienim boravitem ovde i sada. Nezaveden stanovitima, ve pun vrline i usavren u znanju, nadvladavi elju za ulnim zadovoljstvima, nikada vie u matericu lei nee.
Rev. 14/6/2004 www.geocities.com/budizam/canon/khuddaka/indexkp.html
Dhammapada
Home
---\\
Tipitaka
---\\
---\\
Kontekst Dhammapade
Dhammapada Put ispravnosti

Prevod i uvod edomil Veljai Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
Uvod I Parovi /Yamaka-vaggo/ II Paljivost /Appamada-vaggo/ III Misao /Citta-vaggo/ IV Cvijee /Puppha-vaggo/ V Budala /Bala-vaggo/ VI Pametan ovjek /Pandita-vaggo/ VII Usavreni /Arahanta-vaggo/ VIII Tisue /Sahassa-vaggo/ IX Zlodjelo /Papa-vaggo/ X Batina /Danda-vaggo/ XI Starost /ara-vaggo/
file:///C|/budizam2007decembar/files/canon/khuddaka/dhp.html (1 of 82) [10.2.2008 20:51:38]
Dhammapada
XII O samome sebi /Atta-vaggo/ XIII Svijet /Loka-vaggo/ XIV Budni /Buddha-vaggo/ XV Srea /Sukha-vaggo/ XVI Prijatnost /Piya-vaggo/ XVII Gnjev /Kodha-vaggo/ XVIII Mane /Mala-vaggo/ XIX O pravedniku /Dhamatta-vaggo/ XX Put /Magga-vaggo/ XXI Razno /Pakinnaka-vaggo/ XXII Pakao /Niraya-vaggo/ XXIII Slon /Nagavaggo/ XXIV ea za ivotom /Tanha-vaggo/ XXV Isposnik /Bhikkhu-vaggo/ XXVI Brahmanski sveenik /Brahmana-vaggo/
UVOD
Dhamma-padu nazivamo antologijom buddhistike etike zato to se od ukupno 423 izreke u stihovima ove zbirke 152 nalaze u drugim djelima osnovne kanonske buddhistike knjievnosti, a neke se strofe nalaze i u drugim, kasnijim djelima buddhistike i ostale indijske klasine knjievnosti, meu ostalim dvadesetak u Mahabharati. U tom smislu Dhamma-padam sadri nesumnjivo najvaniji i najneposredniji dio uenja Gotame Buddhe kroz stoljea i tisuljea. (Buddho se rodio 563. g. pr.n.e. u Junom Nepalu, u mjestu Kapilavatthu, manje od 200 kilometara sjeverno od Benaresa, a umro je 483. pr.n.e. u osamdesetoj godini, na povratku u svoj rodni kraj. Godine 1956. slavljena je 2500-godinjica buddhizma.) U dugakom govoru koji opisuje posljednje razdoblje Buddhina putovanja (Mahafile:///C|/budizam2007decembar/files/canon/khuddaka/dhp.html (2 of 82) [10.2.2008 20:51:38]
Dhammapada
parinibbana-suttam u zbirci Digha-nikayo, 16) Buddho pita svoga najblieg uenika Anandu: "to jo oekuje redovnika zajednica od mene?. . . Ja sam, uostalom, star, pod teretom godina, oronuo, ispunio sam svoje vrijeme. Osamdeset mi je godina. O Anando, ja sam kao stara kola, ije se osovine jo dre povezane konopima. I tijelo Usavrenoga jo koraa kao da je povezano konopima. . . Jedan od prvih europskih prevodilaca, Max Mller, prevodi naslov ove antologije sa "Put kreposti" ("Path of virtue"), K. E. Neumann, prvi i najbolji estetski prijevod na njemaki, sa Put istine" ("Der Wahrheitspfad"). U pali jeziku originala pada znai put, a dhamma (sanskrit: dharma) oznaava Buddhinu nauku u cjelini. Osnovna buddhistika knjievnost, kanon na pali jeziku, vrlo je obimna, podijeljena na tri osnovna dijela: Ti-pitakam, "tri koare": Vinaya-pitakam, djela koja se odnose na redovniku disciplinu Buddhine zajednice (sangho);
Sutta-pitakam, glavni Buddhini govori koji izlau njegovu pouku (desana) u proznim govorima i razgovorima (suttam) ili u stihovima (gatha);
Abhidhamma-pitakam - sedam knjiga o kanonski sistematiziranim metafizikim pitanjima. Naziv abhi-dhamma se moe prevesti na grki peri phainomena, a zbirka je dodata kanonu u vrijeme vladavine slavnog vladara Aoke u 3. vijeku pr.n.e.
Dhamma-padam spada u Sutta-pitaku, sredinju i najvaniju koaru, iji su glavni dijelovi, svaki u nekoliko knjiga: 1) Digha-nikayo, zbirka od 34 duga govora, prosjeno oko 20 stranica, 3 knjige. 2) Majjhima-nikayo, 152 govora srednje duine, 3 knjige. 3) Samyutta-nikayo, zbirka govora o povezanim temama, 5 knjiga. 4) Anguttara-nikayo, zbirka govora sloenih po broju pojmovnih elemenata koje povezuje u razne strukturalne cjeline, od 1-11, 5 knjiga. 5) Kuddaka-nikayo, niz kraih zbirki, meu koje spada i Dhamma-padam. U istu
Dhammapada
skupinu zbirki spada i Sutta-nipato, Splet pjesama, povezanih ponekad i proznim dijelovima. U prvom dijelu te zbirke meu najpoznatije buddhistike pjesnike tekstove spadaju poeme Nosorog i "Utihnuli mudrac" (muni). U Kuddaku spada i glavna zbirka indijskih pria uope ataka. To su 547 pria svrstanih oko teme Buddhinih prethodnih ivota. Teme su velikim dijelom starije od buddhizma. Jedna od vie pria koje nalazimo i kod Ezopa je pria o magarcu u lavovskoj koi. U Kuddaka-nikayu ubrajaju se takoer pjesme Buddhinih uenika i uenica Theragatha i Theri-gatha. Vei dio tih zbirki (bez ponavljanja) sa dodacima o njihovim ivotima i pojavama u drugim, proznim tekstovima (koji u strogom smislu nisu hagiografije) preveden je u mojoj knjizi "Pjesme prosjaka i prosjakinja" (Sarajevo, Logos, 1977). Najblie tim kanonskim zbirkama je djelo Milinda-paha iz 2. st. pr.n.e., razgovori buddhistikog redovnika Nagasene sa grko-baktrijskim vladarom Menandrom o filozofskim pitanjima dozrelim u to vrijeme. Najugledniji komentator Ti-pitake bio je Buddhaghoa, koji je u 5. st.n.e. doao iz Indije u Sri Lanku. Njegovo je glavno sistematsko djelo Visuddhi-maggo, Put proienja, do danas ostalo najmjerodavniji i najpotpuniji prirunik tzv. buddhistike meditacije. (Buddhistiki termin za tu vrstu proienja duha je bhavana, termin koji znai njegu ili oplemenjivanje, a nipoto tek tehniku ili tehnikalizaciju kako se danas najee i najpovrnije interpretiraju razne vrste yoge. Dhamma-padam je bio prvi pali tekst objavljen u Europi. Objavio ga je uz latinski prijevod danski indolog V. Fausbll 1855. u Kopenhagenu. Prije spomenuto izdanje Maxa Mllera sa engleskim prijevodom izalo je u Oxfordu 1881. kao deseti svezak uvene zbirke Sacred Books of the East. Iste godine osnovano je u Londonu The Pali Text Society koje od tada do danas izdaje pali tekstove u originalu, prilagoene latinskom alfabetu kojim se tampaju i sanskritski tekstovi. Drutvo je
Dhammapada
osnovao T. W. Rhys-Davids koji je kao engleski sudac ivio godinama u engleskoj koloniji na Cejlonu. Drutvo je do danas ostalo najvanija nauna ustanova svoje vrste. Izdalo je oko 200 knjiga originalnih tekstova, mnoge i u obnovljenim izdanjima i prijevodima, te rjenik koji se smatra standardnim i do sada najpotpunijim. Povodom 2500-godinjice buddhizma izdao je indijski uenjak i tadanji obnovitelj najveeg srednjovjekovnog buddhistikog univerziteta u Nalandi, Bhikkhu Kajapa, cijeli kanon s osnovnim komentarskim djelima u 40 knjiga klasinim staroindijskim pismom devanagari. Povodom novog koncila koji je tada odran u Burmi, objavljeno je i meunarodno izdanje istog materijala. Od kraja 19. vijeka istiu se do danas meu estetski najljepima prijevodi K. E. Neumanna na njemaki. Njegov prijatelj i suradnik G. de Lorenzo iz Napulja objavio je u 20. vijeku neke osnovne tekstove na talijanskom jeziku. Za razliku od veine engleskih prijevoda De Lorenzov rad se istie najizrazitijim podvlaenjem neposrednih estetskih prednosti Buddhina izvornog stila (osobito u svome osnovnom djelu "India e buddhismo antico", 5. izd., Bari, 1926). Od kasnijih prijevoda na engleski jo je uvijek najpopularniji, najvie prevoen na druge jezike, S. Radhakrishnanov, ve po bogatstvu komparativno-filozofskih usporedbi i uvodnog eseja povodom kojeg je 1938. primljen za lana Britanske Akademije, iako se tim povodom openito zamjerio buddhistikom svijetu Azije zbog tipinog hinduistikog svoenja buddhizma na zajednike nazivnike vedante, priznate za prvobitnu nacionalnu filozofiju Indije. ankara je (u 6. ili 8. st.n.e.) bio prisiljen da i sam kae: Ovako nije govorio Buddha." Od prijevoda na slavenske jezike poslije drugog svjetskog rata prvi je, koji mi je poznat, bio eki prijevod koji je u Pragu objavio poznati indolog V. Lesny 1946. Uskoro za tim, 1948. pojavilo se 2. izd. poljskog prijevoda prof. S. F. Michalskog Sciezka Prawdy. Ruski sam prijevod dobio tek oko 1960. od svjetski najpoznatijeg cejlonskog profesora palija G. P. Malalasekere, koji je u doba Hruovljeve vlade bio ambasador u Moskvi, istovremeno sa Radhakrishnanom. Malalasekera je istovremeno predavao pali u moskovskoj Akademiji i tamo je sa
Dhammapada
svojim ruskim suradnicima obnovio jo iz 19. vijeka svjetski uvenu petrogradsku Bibliotheca Buddhica. Prva knjiga nove serije bio je prijevod Dhamma-pade, koja, koliko mi je poznato, ranije nije bila prevoena na ruski u cjelini. Za svog istovremenog slubovanja u Moskvi Radhakrishnan je objavio (u Londonu) svoj uzorni prijevod "Principal Upanisads". Malalasekera je pedesetih godina osnovao svjetsku organizaciju World Fellowship of Buddhists. Kao student u Londonu, oko 1920, bio je kolega i prijatelj s Pavlom Jevtiem, prvim jugoslavenskim redovno kolovanim sanskritistom, koji je ostao poznat osobito po prvom prijevodu Bhagavad Gite. Dhamma-padu je u cjelini prvi put kod nas prevela Vesna Krmpoti u okviru svoje estetski, a i po sadrajnom izboru vrijedne antologije Hiljadu lotosa (Nolit, Beograd, 1973, 2. izd.). Izgleda da je i taj prijevod, kao i veina drugih prijevoda ovog osnovnog djela u svjetskim knjievnostima poslije 1950, prireen na osnovu spomenutog Radhakrishnanovog tadanjeg rada, u prijevodu s engleskog. U prijevodu s originala ja sam se sluio jednim od najpoznatijih engleskih prijevoda cejlonskog maha-there Narade, jednog od prvih buddhistikih misionara na Zapadu od vremena drugog svjetskog rata. Najnezavisniji od ostalih u to vrijeme jo mi se uvijek ini prijevod najuglednijeg cejlonskog pali gramatiara i autora rjenika Mahathere Buddhadatte, koji sam konzultirao na svim spornim mjestima, tipinim za europske i eurocentrike prevodioce. Pali jezik osnovnih buddhistikih tekstova na kojem je sauvan prvobitni kanon Tipitakam odnosi se prema sanskritu kao talijanski prema latinskom. Usporedba se osniva na slinosti zakona glasovne asimilacije. Evo nekoliko primjera koji ujedno pokazuju i neobine slinosti sa naim jezikom: Sanskrit puspati agni pria laghu Pali pupphati aggi piya lahu Hrvatski pupati oganj prijatan lako, lagano
Dhammapada
iksana
akkhi
oko
Dodajem i svoje redovniko ime Nanajivako: nana jivakah nana jivako znanje onaj tko ivi (doslovnije ivko) u skladu sa, ili prema. . . Pali je mrtvi knjievni jezik (doslovno jezik tekstova) kao i sanskrit, a najsrodniji je jeziku magadhi koji je u Buddhino doba bio govorni jezik istog podruja srednje Indije, na jugu od rijeke Gange, jednom od najvanijih sredita indijske kulture toga vremena. Po dijalektalnoj srodnosti istog podruja Buddho u nizu razgovora sa ainskim golim mudracima, od kojih se i sam odmetnuo, razgovara istim jezikom, koji se u novijoj filologiji naziva kao i pali "srednjeindijskim". Rad na ovom prijevodu poeo sam prije 1950. u Rimu kad sam jo kao samouk poeo uiti pali uz sanskrit. Redovnije studije sam nastavio na univerzitetu u Bonnu i privatno sa svojim profesorom do 1956. Prvi prijevod Dhamma-pade zavrio sam u Beogradu oko 1952. S tim sam prijevodom elio napisati prvu knjigu buddhistikih tekstova tako da sam uz pojedine izreke Dhamma-pade dodavao prozne citate iz Buddhinih govora. - 1954. g. uspio sam od svega toga objaviti oko jednu treinu osnovnih izreka u zagrebakoj Republici, povodom proslave 2500godinjice buddhizma u cijelom svijetu. Rad na ponovnom prevoenju zapoinjao sam i kasnije nekoliko puta u toku svog redovnikog ivota na Sri Lanki. Rukopis prvobitnog prijevoda dostavila mi je u Kaliforniju tek 1989. godine moja unuka Maja Akpinar. Tada sam ve radio na ovom posljednjem prijevodu, zahvaljujui inicijativi urednika biblioteke Religija i mistika da svojim ostalim objavljenim prijevodima dodam i potpuni prijevod ove osnovne zbirke Buddhinih izreka u stihovima, svrstanih u 26 poglavlja o glavnim temama njegovog uenja. U prilozima svojim ranijim knjigama uvrtavao sam pojedina poglavlja Dhamma-pade koja su u ovom konanom prijevodu djelomino preraena.
Dhammapada
U okviru buddhistikih zemalja u koji se moe obuhvatiti vei dio Azije, Sri Lanka, Burma i Siam predstavljaju posebnu grupu. To su zemlje u kojima je Buddhino uenje sauvano historijski najtonije u okviru ortodoksnih kola theravado za razliku od tzv. sjevernih kola mahayanam koje su se razvile kasnije pod utjecajem indijskog vedantinskog idealizma. Thera-vado znai uenje starih, tj. prvobitnih Buddhinih uenika, sakupljeno u knjige Ti-pitake na izvornom pali jeziku, a mahayanam znai velika kola, uenje proireno i razraeno mnogostruko u sanskritskim obradama polaznih postavki. Zauzimajui zbog toga superiorno stanovite, mahayanisti su u toku stoljea izvorno uenje pali kanona nazivali hinayana ili "mala kola". To se razlikovanje u klasifikaciji kola odralo do danas, osobito u popularnim religijama koje su se prilagodile narodnim vjerama raznih zemalja. Sam Buddho je jo za ivota predvidio mogunosti i nemogunosti razdora i izmi u svome uenju saeto ovako: Povodom smrti svoga starijeg ainskog takmaca Mahavire, uenici su ga izvijestili o rasulu i sporovima meu njegovim sljedbenicima i izrazili strah da se tako ne dogodi i poslije Buddhine smrti, a Buddho im je na to pouzdano odgovorio da to nije mogue u osnovnim shvaanjima o etiri plemenite istine na kojima se osniva njegov pogled na svijet: patnja, nastanak patnje, dokonanje patnje i osmerolani put koji vodi do dokonanja patnje. Ti su faktori oplemenjenja ljudskog bia (bhavana - izraz koji se u najirem a i najvulgarnijem smislu prevodi sa "meditacija"): - 4 podruja postojanosti panje (sati-patthana): u tijelu panja nad tijelom, . . . u osjeajima nad osjeajima, . . . u mislima nad mislima, . . . u pojavama nad pojavama (dhamma). - 4 ispravna napora: da se ne pojave pogrene i zlonamjerne predodbe, da se odre, proiste, umnoe, proire, razviju, usavre ispravne i dobronamjerne predodbe. - 4 sposobnosti koncentracije:. . u svrhovitosti, . . u intelektualnom radu, . . . u odravanju energije, . . u istraivalakom naporu.
Dhammapada
- 5 sposobnosti tjelesnih i duhovnih moi. (Duhovne su moi: pouzdanje, snaga, panja, sabranost i uvid.) - 7 spona probuenja: panja, istraivanje, snaga, zanos, smirenost, ravnodunost. - Osmerolani put osloboenja od egzistencijalne patnje: ispravni nazori, ispravne namjere, ispravan govor, ispravna djelatnost, ispravan nain ivota, ispravan napor, ispravna panja, ispravna meditativna sabranost (samadhi). (Posljednja tri stava se odnose na Buddhino uenje o meditaciji.) Istim je povodom Buddhin intelektualno najistaknutiji uenik Sariputto formulirao cjelinu njegovog kosmolokog pogleda na ivot i svijet prema broju elemenata koji determiniraju komplekse psihofizikih pojava, od jedne do deset komponenata, u dva govora koji sainjavaju posljednja dva poglavlja zbirke dugih govora (Dighanikayo 33 i 34), od kojih prvi, Sangiti suttanta, obuhvaa u standardnom engleskom prijevodu 49 stranica. Princip cjeline te filozofije egzistencije izrazio je Buddho u 22. govoru zbirke srednje duine (Majjhima-nikayo 22) izrekom: Mene koji ovako govorim, ovako nauavam, optuuju neki askete i brahmani bezrazlono, proizvoljno, lano i neopravdano ovako: 'Ruilac je isposnik Gotamo; on propovijeda ruenje, unitenje i odricanje pravog ivota.' - A ja, uenici, nauavam samo jedno, danas kao i ranije: patnju i iskorjenjivanje patnje." Ve je Schopenhauer, u doba kad izvorno prouavanje indijske kulture u Europi poinje da se ozbiljno razvija, nazvao buddhizam ateistikom religijom. Taj se naziv odrao do danas. Ne zalazei u granice opravdanosti takvih klasifikacija, smatram ipak da ve nekoliko navedenih obiljeja opravdava svraanje panje na njegov pristup buddhizmu, s kojim se i sam esto puta izrazito suglaava. Otkad sam prvi put poeo prevoditi Dhamma-padu, oko 1950, ostali tekstovi kojima sam elio nadopuniti pojedine izreke potjecali su preteno iz De Lorenzovog
Dhammapada
talijanskog prijevoda Majjhima-nikaye, zbirke Buddhinih govora srednje duine, koja za mene predstavlja estetski najljepi, iako ne najtoniji, europski prijevod. Danas mi se ini da sav tadanji materijal u biljekama nije neophodan, pogotovo ne iz prevodilakog izvora na koji sam tada bio preteno ogranien. Dugogodinjim iskustvom doao sam do zakljuka da je najbitnije da se uvodno osvrnem upravo na prvu rije prve izreke ovog teksta - mano. Osnova je te rijei u paliju kao i u sanskritu: manas. Ista je osnova, i bitno najopenitije i najire znaenje, sauvana do danas u latinskoj rijei mens u opsegu znaenja preuzetom i u engleski mind. U naem jeziku kao i u njemakom i francuskom postoje samo izvedenice iz imenice mentalitet. U europskoj filozofiji najiri opseg je taj pojam dobio kod Kanta i kao teorijski um i kao praktiki um, pa i rasudna mo, shvaeni u zajednikoj cjelini sistema ija je osnova, ne u teorijskoj, nego u praktikoj komponenti. Engleska rije mind ima nesumnjivo najvie srodnosti sa terminom manas u indijskoj filozofiji uope, ne samo u buddhistikoj, pa ipak standardni rjenik koji je izdalo Pali Text Society opravdano napominje da i u tom sluaju treba gdjekada prevoditi ovaj termin i sa miljenje (thought). Ukoliko postoji sklonost u europskim jezicima da se manas prevodi sa duh, treba imati na umu potekou da manas predstavlja esto podruje osjetne svijesti ravnopravno sa osjetnih pet doivljajnih podruja tjelesnih organa, pa je u vezi s njima izrazito usmjeren prema fenomenalnoj svijesti i vezan iskljuivo za njena predmetna podruja. U tom je smislu miljenje klasificirano kao esti organ organske svijesti shvaanja objektivnog smisla podruja i elemenata fenomenalne datosti (Ayatanam, dhatu). Zato ga je psiholoki adekvatnije prevoditi sa "razum" nego sa "duh". Zato u europskoj komparativnoj filozofiji postoji dovoljna suglasnost (koju je dovoljno izrazito dokumentirao Schopenhauerov sljedbenik Paul Deussen u tri knjige povijesti indijske filozofije) da je tek Kantov kritiki fenomenalizam stvorio adekvatnu osnovu za komparativnu filozofiju prema pretpostavkama starog indijskog umovanja. To najizrazitije vrijedi za buddhizam, iako se vedantinska filozofija upaniadi redovno interpretira u usporedbi s kantovskim idealizmom.
Dhammapada
I PAROVI /Yamaka-vaggo/
1 Razum je pretea svih stvari, razum ih tvori i njima upravlja. Tko sa zlim naumom govori il' radi, toga slijedi patnja k'o toak volovsku spregu.
2 Razum je pretea svih stvari, razum ih tvori i njima upravlja. Tko s dobrim naumom govori il' radi, toga slijedi srea nerazdruiva k'o sjena.
3 Vrijeao me i zlostavljao, svladao me i opljakao. Koga takve misli mue, u tom se ne smiruje mrnja.
4 Vrijeao me i zlostavljao, svladao me i opljakao. Koga te misli ne mue, u njemu se mrnja utiava.
5 Mrnja se nikad ne smiruje mrnjom,

Dhammapada
mrnja se utiava nemrnjom. To pravilo vai oduvijek. 6 Veina ljudi nee da shvati da smo ovdje osueni na smrt. Meu onima koji to shvate svae se lako izmiruju.
7 Tko god ivi zanesen arima, neobuzdan u ulnosti, neumjeren u uitku, nemaran i neotporan, taj pogiba k'o neukorijenjeno drvo na vjetru.
8 Tko ne ivi zanesen arima, ve obuzdan u ulnosti i umjeren u uitku, taj pouzdan i izdrljiv odolijeva pogibiji k'o planinska hrid oluji.
9 Tko oblai olinjalo ruho isposnika, a ne ivi besprijekorno ni obuzdan u istini, taj ni tog ruha nije dostojan.
10 Tko se odvrati od strasti i ustali u vrlini, taj obuzdan u istini

Dhammapada
s pravom nosi olinjalo ruho isposnika.
11 Tko ljusku smatra za jezgro, a jezgro mu se ini da je ljuska, taj do jezgra nigdje ne dopire zaveden neispravnom namjerom.
12 Tko jezgro jezgrom shvati, a ljusku smatra ljuskom, taj dopire do jezgra u izvrsnim namjerama.
13 Kao to kia prodre u kuu koja nije dobro pokrovljena, tako u neodnjegovanu svijest prodiru strasti.
14 A kao to kia ne prodire u kuu dobro pokrovljenu, tako ni u dobro njegovanu svijest ne prodiru strasti.
15 Na ovom svijetu i na drugome zloinac pati i tuguje. Tuguje i kaje se kad vidi to je uinio.
Dhammapada
16 Na ovom svijetu i na drugome raduju se dobrotvori. Raduju se i vesele u istoi svojih djela.
17 Na ovom svijetu i na drugome zloinac podnosi muke. Mui ga misao da je zlo uinio, a put mu stradanja poveava muke.
18 Na ovom svijetu i na drugome uivaju dobrotvori. Uivaju u mislima o dobroti svojih djela, a put im u blaenstvo poveava uitak.
19 Onaj tko ponavlja mnotvo svetih strofa, a ne vlada se prema njima, nedosljedan ovjek, lii na pastira koji broji tue blago.
20 Onaj tko ponavlja malo svetih izreka, al' slijedi njihove upute, odrie se strasti, mrnje i zablude, u najboljem znanju, nesputane misli, nevezan ni za to na ovom ni onom svijetu - taj je sudionik blaenstva mudraca.
Dhammapada
II PALJIVOST /Appamada-vaggo/
21 Panja je put bez pogibelji, a nepanja je put u smrt. Gdje paljivi ne umiru, nepaljivi su ve mrtvi.
22 Uvidjevi tu razliku u paljivosti, mudraci zadovoljni paljivou kroe putem plemenitih.
23 Zadubljeni i sabrani, postojani u naporu doseu do utrnua, krajnje slobode od jarma.
24 Paljivome ija je pozornost postojana, tko je poten i obazriv, uviavan i ispravan, tome se ugled iri nadaleko.
Dhammapada
25 Postojanom paljivou, izotrenim uviajem, mudrac treba da bude utvren k'o otok protiv nasrtaja vala.
26 Nepanji se preputaju budale i bezumnici, dok mudrac paljivost cijeni kao najvrednije blago.
27 Ne poputaj nepanji, ne budi podatan poudi. Samo paljiv i zadubljen postie potpuno zadovoljstvo.
28 Kad paljivou nepanju raspri pametan ovjek i uspne se na kulu mudrosti, neoaloeni mudrac alosnu svjetinu tada promatra k'o kran gortak krljavi nizinski puk.
29 Pozoran meu nepaljivima, bdijui medu pozaspalima, odmie mudrac k'o hitar konj pred kljusadi.
Dhammapada
30 Bog Indra je svojom panjom postigao vodstvo kod bogova. Paljivost se svuda cijeni, a nepanja uvijek prezire.
31 Redovnik koga raduje panja, a sa strahom gleda nemir, kao rasplamsala vatra kri sitne i krupne prepreke.
32 Redovnik koga raduje panja, a sa strahom gleda nemir, vie nee stradavati, pred njime je utrnue.
III MISAO /Citta-vaggo/
33 Usplahirenu, nepostojanu misao, koju je teko zadrati i obuzdati, mudrac izotrava kao kova; strijelu.
Dhammapada
34 Kao riba izvuena iz vode i baena na kopno tako se trza i misao onoga tko naputa carstvo Smrti.
35 Vrijedno je zavladati milju nepokornom, lakoumnom, povodljivom za uitkom. Ukroena misao je izvor sree.
36 Mudrac neka pazi na misao, ishitrenu i jedva zamjetnu, povodljivu za uitkom. Zatiena misao je izvor sree.
37 Lutalicu, samotarku, bestjelesnu, prikrivenu, tko ne puta misao iz vida, oslobaa se spona umiranja.
38 Kad misao nije ustaljena ni istina ispravno shvaena, kada osjetila nisu bistra, tada ni mudrost nije potpuna.
39 Kome misao nije pristrasna

Dhammapada
ni osujeena tenja da napusti zlo i dobro - tko bdije, taj se ne boji.
40 Tko je uvidio krhkost tijela i uvrstio misao k'o tvravu, maem mudrosti kri Ruioca i tako titi pobjedu beskunika.
41 Uskoro e ovo tijelo pasti srueno na zemlju, naputeno, bez svijesti, kao beskorisna klada.
42 to poeli duman dumaninu, mrzovoljan omraenu, manje je tetno od misli usmjerene na vlastito zlo.
43 Ni otac, ni mati, ni svojta ne mogu nam ugoditi onoliko k'o misao usmjerena na dobrobit. IV CVIJEE /Puppha-vaggo/
Dhammapada
44 Tko e osvojiti ovu zemlju i svijet smrti i bogova? Tko e pronai dobro razjanjeni put ispravnosti kao to e vjetak prepoznati cvijet?
45 Uenik na putu vrline e osvojiti ovu zemlju i svijet smrti i bogova. Uenik na putu vrline e pronai dobro razjanjeni put ispravnosti kao vjetak traeni cvijet.
46 Uvidjevi da je ovo tijelo kao pjena, prozrevi prirodu opsjene, slomivi rascvjetale strijele smrti, treba otii izvan vidokruga vladara smrti.
47 Kao ovjeka koji bere cvijee, iji je duh rastresen, smrt odnosi kao poplava usnuli zaselak.
48 Kao ovjeka koji bere cvijee, iji je duh rastresen, jo prije nego to utai svoje strasti, nadvladava smrt.
49 Kao to pela ne otetivi ni boju ni miris cvijeta usie sok i odleti - tako treba i utljivi mudrac
Dhammapada
da se kree selom.
50 Ne treba primjeivati tua nedostojna djela, niti ono to su drugi uinili ili nisu, nego vlastita djela i propuste.
51 Kao lijepi cvijet arolik, ali bez mirisa, isto su tako jalove i lijepo izraene rijei onoga tko ih ne primjenjuje u djelu.
52 Kao lijepi cvijet arolik i mirisan tako su plodonosne i lijepo izraene rijei onoga tko ih primjenjuje u djelu.
53 Kao to se iz hrpe cvijea mogu uiniti mnogi cvjetni vijenci, tako i onaj tko je roen smrtan moe uiniti mnoga dobra djela.
54 Miris cvijea ne ide protiv vjetra, niti miris sandalovine, ni mirisni prah tagare, ni jasmina, ali miris vrline ide protiv vjetra; dobar ovjek iri miris na sve strane.
55 Mirisi sandalovine, tagare kao i lotosa i jasmina iznad svih cvjetnih mirisa izdie se miris vrline.
Dhammapada
56 Neznatni su mirisi svih tih cvjetnih prahova, dok miris kreposnih bia provijava do boanskih vrhunaca.
57 Mo Smrti ne dosee do puta onih koji su postigli te vrline i saeli se u sabranosti usavrenim znanjem.
58 Kao to iz hrpe ubreta baenog na cestu moe da iznikne lotos divnog i osvjeujueg mirisa -
59 isto tako iz hrpe bia zaslijepljene ljudske gomile zabljesne mudrou uenik potpuno budnoga. V BUDALA /Bala-vaggo/
60 Duga je no za onoga tko bdije, duga je milja za umornoga dug je tok zbivanja za budale koji nemaju ispravnog uvida u istinu.
61 Ako putnik ne naie na boljeg ili jednakog sebi, bolje mu je da putuje sam; nema drugarstva sa budalom.
Dhammapada
62 "Djeca su moja, imetak je moj" - tako razmilja budala. Ali ni sam nije svoj, a kamoli djeca, kamoli imetak.
63 Budala koji sebe smatra budalom ve je zbog toga pametan, ali budala koji sebe smatra pametnim, za toga se s pravom kae da je budala.
64 I ako budala doivotno potuje pametnoga, nee razumjeti istinu kao ni lica okus orbe.
65 Ali ako se pametan ovjek pridrui pametnome samo jedan as, brzo e razumjeti istinu kao jezik okus orbe.
66 Budale se kreu nepametno kao svoji vlastiti neprijatelji, vrei zla djela iji je plod gorak.
67 Nije dobro uinjeno djelo zbog kojeg pati tko ga izvri i tko mu podnosi plod sa suzama rasplakanog lica.
68 Dobro je uinjeno ono djelo zbog kojeg ne pati tko ga izvri i tko mu uiva plod radosno poto ga izvri.
69
Dhammapada
Dok ne dozrije plod zla, budala ga smatra slatkim, ali kada zlo dozrije, onda budala podnosi patnju.
70 Mjesecima budala moe jesti hranu na vlati travke kusa, pa ipak mu to ne vrijedi ni esnaesti dio onoga to postiu znalci prave istine.
71 Posljedice zlog djela ne zgrunjavaju se odmah kao ni svjee mlijeko, tinjajui grijeh slijedi budalu kao vatra zapretana pepelom.
72 Besmisleno znanje koje stjee budala razara poeljne posljedice i razbija mu glavu.
73 On moe poeljeti nebitno postignue i prvenstvo meu redovnicima, vlast u samostanima i potovanje u tuim porodicama.
74 "Neka domaini i beskunici misle da sam ja to uinio, da im ja budem mjerodavni uzor u svemu to treba uiniti ili ne uiniti." Tako to zamilja budala nadimljui se u svojim eljama i tatini.
75 Doista, jedan je put uspjeha, a drugi put vodi do utrnua (nibbanam). Kad to tako spozna, sljedbenik budnoga u prosjakom redu
Dhammapada
ne treba se radovati poastima, nego teiti za samoom. VI PAMETAN OVJEK /Pandita-vaggo/
76 Tko uvidi da je mudar ovjek koji ga opominje i ukazuje to treba izbjegavati, takvog mudrog ovjeka treba potivati kao otkrivatelja skrivenog blaga za onoga tko potuje takvog ovjeka to je bolje, a ne loije.
77 Neka opominje i pouava, neka obuzdava ono to je neproieno." Tako se stjee prijateljstvo iskrenih, a neprijateljstvo neiskrenih.
78 Ne treba cijeniti nepotene prijatelje, niti neobuzdane; treba cijeniti uzorne prijatelje, one koji su najbolji.
79 Tko tai e ispravnou, taj je sretan bistrinom namjere. Pametan ovjek se uvijek raduje u ispravnosti koju objavljuju oplemenjeni.
80 Graditelji razvode vodu,

Dhammapada
kovai otre strijele, drvodjelci teu drvo, pametni ljudi ukrouju sebe.
81 Kao to vjetar ne satire vrstu stijenu isto se tako ni pametni ljudi ne kolebaju pred prijekorom ni pohvalom.
82 Kao jezero - duboko, razbistreno i smireno isto se tako i pametni ljudi razbistre kad uju pouku ispravnosti.
83 Dobri ljudi prolaze svuda, a da ne prianjaju uz strasti. Pametni ljudi ne primjeuju razliku i ne tie ih se ni radost ni bol.
84 Tko ne eli ni za sebe ni za druge ni sina, ni imanje, ni vlast, niti tei neispravno za vlastitom moi, taj je krepostan, mudar i ispravan.
85 Na svijetu ima malo ljudi koji doseu drugu obalu, dok ostala svjetina hrli sve dalje po ovoj obali.
86 Ali oni koji slijede ispravnost kad im se ispravno predoi, ti ljudi prelaze na drugu obalu, izvan vlasti smrti koju je teko nadmaiti.
Dhammapada
87 Zato neka pametni ljudi napuste put tame i njeguju put svjetlosti, odlazei iz domaeg ivota u beskuniki, u osamljenost u kojoj je teko nai zadovoljstvo.
88 U tome treba traiti radost napustivi bilo kakvu strast; pametan ovjek neka proiava sebe od natruha duha.
89 Oni iji je duh odnjegovan u skladu sa vrlinama duhovnog probuenja i koji se raduju u obestraenosti bez primjesa; koji su ukinuli sve utjecaje svjetovnosti ti su utrnuti i rashlaeni. VII USAVRENI /Arahanta-vaggo/
90 Onome tko nigdje nita ne ali, tko je osloboen u svakom pogledu, s koga su popadali svi okovi, nepoznate su opreke.
91 Paljivi se napreu, ne raduju se udobnosti kao labudovi kad odlaze sa jezera naputaju domau okolinu.
92
Dhammapada
Oni to ne gomilaju posjed, koji se razumno hrane, ije je ivotno podruje ispraznost, i bespredmetnost, i osloboenost njihovo je kretanje teko slijediti kao lijet ptica po zraku.
93 U kome su utjecaji poude prekinuti, tko je ravnoduan prema hrani, ije je ivotno podruje ispraznost, bespredmetnost i oslobodenost njegovo je kretanje teko slijediti kao lijet ptica po zraku.
94 ija su osjetila smirena kao konji koje je obuzdao koija, iji je ponos tako uklonjen kao i priliv strasti tome zavide i bogovi;
95 ne opire se kao ni zemlja, podloan je kao kamen temeljac, kao jezero u kojem nema mulja za takve ne postoji ni tok raanja ni umiranja.
96 Njegov je duh smiren, mirna mu je i rije i djelo; tako je dosegao utihnue osloboen uravnoteenom spoznajom.
97 Najuzvieniji ovjek nije lakovjeran,
Dhammapada
nego je znalac onoga to nije tvorevina, tko je razrijeio sve veze, odrekao se prohtjeva - takav je doista natovjek.
98 Ili u selu ili u umi, u dubinama ili na vrstom tlu, gdje god borave usavreni, to je tlo radosti.
99 Raduju nas ume kojima se ne raduje svjetina. Tamo e se obradovati obestraeni koji ne srljaju za uicima. VIII TISUE /Sahassa-vaggo/
100 Od tisuu besmislenih izreka bolja je jedna smislena to smiruje onoga tko je uje.
101 Od tisuu besmislenih stihova bolji je jedan stih to smiruje onoga tko ga uje.
102 Od izricanja stotine besmislenih stihova bolji je jedan stih to smiruje onoga tko ga uje.
103 Ako netko pobijedi u boju tisuu puta po tisuu ljudi, a drugi pobijedi jedino sam sebe,
Dhammapada
taj je drugi nenadmaivi pobjednik.
104 Doista je bolja pobjeda nad samim sobom nego pobjeda nad drugim ljudima, jer onaj tko ukroti sebe taj stalno ivi suspregnuto.
105 Ni koji bog ni vila, ni Smrt skupa sa stvoriteljem svijeta Brahmom ne moe pretvoriti pobjedu u poraz takvog pobjednika.
106 Moe netko iz mjeseca u mjesec kroz stotinu godina prinositi po tisuu rtava, ali onaj tko samo jedan as oda potovanje potpuno usavrenome njegov je izraz potovanja vredniji od stoljea rtvenih obreda.
107 Moe netko kroz stotinu godina odravati sveti oganj u umi, ali onaj tko samo jedan as oda poast potpuno usavrenome time zavreuje potovanje vee od stoljea rtvenih obreda. 108 Kakav god rtveni dar i obred prinosi netko da stekne zasluge, sve mu to ne vrijedi niti etvrtinu izraza potovanja prema onima iji je postupak ispravan.
109 Onome tko odaje potovanje kreposnima stalno dozrijevaju plodovi etiriju vrlina:
Dhammapada
dug ivot, lijep izgled, srea i mo.
110 Ali onome tko ivi i stotinu ljeta nepoteno i nesabrano ni jedan dan ivota ne vrijedi vie od dana u ivotu onoga tko je poten i tko ivi u duhovnom zadubljenju.
111 Ako tko ivi i stotinu ljeta bezumno i neozbiljno, ni jedan dan mu ne vrijedi vie od dana u ivotu pametnoga i duhovno zadubljenog.
112 A tko ivi stotinu ljeta nemarno i nevoljno, ni jedan dan mu ne vrijedi vie od dana u ivotu ovjeka koji se trudi i napree.
113 Tko ivi i stotinu ljeta, a ne uvidi ni poetak ni kraj ni jedan dan mu ne vrijedi vie od dana u ivotu ovjeka koji uvia poetak i kraj.
114 Tko ivi i stotinu ljeta, a da ne prozre put besmrtnosti ni jedan dan mu ne vrijedi vie od dana u ivotu ovjeka koji prozre put besmrtnosti.
115 Tko ivi i stotinu ljeta, a da ne prozre ispravnost vrhovne istine ni jedan dan mu ne vrijedi vie od dana u ivotu
Dhammapada
ovjeka koji prozre ispravnost vrhovne istine.
IX ZLODJELO /Papa-vaggo/
116 Pohrlite prema dobru, odvratite se od zla. Ako se dobroinstvo vri na silu, duh se raduje u zlu.
117 Ako ovjek zgrijei, neka to ne ponavlja, neka uz to ne privoli; bolno je gomilanje zlih navika.
118 A kada ovjek uini dobro djelo, onda neka ga i dalje ponavlja, neka uz to privoli; sretno je gomilanje zasluga.
119 I zloinac se osjea obodren dok ga zlodjelo ne opri; tek kada ga opri, zloinac uvia zloinstvo,
120 doim poten ovjek uvia i zloin prije nego mu potenje urodi plodom, a kad potenje urodi plodom, onda poten ovjek uvia potenje.
121 Ne pomiljajte lakoumno o zlu, "to me nee zadesiti".
Dhammapada
I vjedro vode se puni vodenim kapima, a budala se puni zlom i ako mu pritjee malo po malo.
122 Ne pomiljajte lakoumno o dobru, "to me nee zadesiti". Vjedro vode se puni vodenim kapima, a pametan ovjek se puni dobrom i ako mu pritjee malo po malo.
123 Kao to se trgovac s malobrojnom pratnjom boji opasna puta, ili kao to se boji otrova onaj tko eli ivjeti, tako treba izbjegavati zlo.
124 Tko na ruci nema ranu, moe nositi otrov na dlanu. Otrov ne prodire gdje nema rane; nema zla za onoga tko ga ne ini.
125 Tko uvrijedi nedunog ovjeka, isto i nevino bie, zlo pogaa jedino tu budalu kao sitna praina baena protiv vjetra.
126 Neki se preporaaju u majinoj utrobi, a zloinci u paklu, pravednici idu u nebo, neobmanuti se trnu u nibbani.
127 Niti na nebu, niti usred mora, niti u nutrini planinskog procijepa, nema takvog mjesta na svijetu
Dhammapada
gdje bi se mogao sklonuti itko da umakne posljedicama zlodjela.
128 Niti na nebu, niti usred mora, niti u nutrini planinskog procijepa, nema takvog mjesta na svijetu gdje bi se mogao sklonuti itko da umakne smrti.
X BATINA /Danda-vaggo/
129 Svi dru pred batinom, svi se boje smrti. Usporeujui sebe sa drugima, ne ubijaj niti potii ubojstvo.
130 Svi dru pred batinom, svima je ivot drag. Usporeujui sebe sa drugima, ne ubijaj niti potii ubojstvo.
131 Tko nasre batinom na bia eljna sree teei za vlastitom sreom, taj ne postie sreu poslije (smrti).
132 Tko ne nasre batinom na bia eljna sree teei za vlastitom sreom, taj postie sreu poslije (smrti).
133 Ne govori osorno ni s kim da ti onaj s kim tako govori ne odgovori isto tako.
Dhammapada
Bolne su doista otre rijei, otpor koji izazivaju moe te povrijediti.
134 Ako umukne kao napukli gong, ve si dosegao utrnue (nibbanu), u tebi nema alca.
135 Kao to pastir izvodi goveda na pau tako starost i smrt izgone ivot iz stvorova.
136 Budala kad vri zla djela nije toga svjestan. Zbog vlastitih djela glupan izgara kao da ga saie oganj.
137 Tko batinom mlati goloruke i nedune uskoro e potpasti u neko od ovih deset stanja:
138 okrutnu bol, gubitak, tjelesnu povredu, ili teku bolest ili ludilo;
139 ili neugodnost od strane vladara, ili teku optubu, smrt rodbine ili propast bogatstva;
140 ili e mu u poaru izgorjeti kua. Kad mu se raspadne tijelo, glupan se ponovo raa u paklu.
141
Dhammapada
Niti hodajui nag, niti raupan, niti blatan, niti postom, niti leanjem na zemlji, niti zamazan prainom, ni uanjem ne moe se proistiti smrtnik koji nije prevladao neizvjesnost.
142 Iako je raskono odjeven, onaj tko ivi smireno, krotko, obuzdano, usmjeren svetim ivotom, tko je odbacio batinu u ophoenju sa svim biima taj je sveenik (brahman), taj je isposnik, taj je pripadnik prosjakog reda (Bhikkhu).
143 Ima li na svijetu ikoji ovjek suzdran stidom koji izbjegava prijekor kao istokrvan konj bi?
144 Kao istokrvan konj na dodir bia, budite revni i spremni, povjerenjem, vrlinom i naporom, sabranou i promiljenom ispravnou, pomnim usavravanjem mudrosti i dobrog ponaanja izbavite se tog velikog bola.
145 Graditelji razvode vodu, kovai otre strijele, drvodjelci teu drvo, pametni ljudi ukrouju sebe.
Dhammapada
XI STAROST /Darra-vaggo/
146 emu smijeh, otkud radost gdje poar neprekidno bukti? - Obuzeti gustom tamom zar ne tragate za svjetlom?
147 Pogledaj tu krasnu lutku - drskost ive rane tijela, mnogih briga i nevolja, gdje nita stalno ne prebiva.
148 Izmodeno to tijelo krhko je gnijezdo bolesti odakle gnjile prska, gdje smrt dokonava ivot.
149 A kad budu razasute kao tikve u jeseni ove poutjele kosti - tko e im se obradovati?
150 Grad sagraen od kostiju slijepljenih mesom i krvlju, a u njemu utvreni nemo i smrt, prezir i ponos.
151 I kiena kraljevska kola e sagnjeti;
Dhammapada
tako e i ovo tijelo ophrvati nemo. No ispravnost bia nemo ne satire. Tako barem propovijedaju znalci.
152 Neznalica odraste kao v; miii mu se razviju, al' pamet se ne razvije.
153 Kroz mnoge sam preporode hrlio tokom zbivanja, al' mi neprimijeen osta graditelj tih zdanja. Bolna je trajnost preporaanja.
154 Graditelju, sada si primijeen! Vie me nee kuiti! Sve su ti grede slomljene, pokoleban ti je stoer. Duh posta nepokolebiv, dosegnut je kraj stremljenja.
155 iji ivot ne bjee uzoran, tko u mladosti ne stee blago, taj k'o oronuli vodomar premilja nad barom iz koje su pohvatane ribe.
156 iji ivot ne bjee uzoran, tko u mladosti ne stee blago, taj kao odbaene strijele ali promaene ciljeve.
XII O SAMOME SEBI /Atta-vaggo/

Dhammapada
157 Tko sam sebe zna cijeniti treba pomno bdjeti nad sobom. Jedan od tri dijela noi mudrac provodi u bdijenju.
158 Najprije uvrsti sebe u dosljednome vladanju, a onda opominje druge. Mudrac se ne izlae prijekoru.
159 Tko sam sebe izobrazi u onom to druge pouava, izvjeban nek vjeba druge. No samim je sobom teko ovladati.
160 Svatko je sam svoj zatitnik. Zar bi itko drugi to mogao biti? Tko sobom dobro ovlada stjee teko dosenu zatitu.
161 Zlodjelo koje sam poini, prouzroi i sprovede, satire nerazumnoga kao to
Dhammapada
dijamant brusi ostalo drago kamenje.
162 U kome prevlada nepotenje sam sebi nanosi tetu koju mu eli dumanin - kao kad puzavica prione uz snano stablo sala.
163 Lako je izvriti zlodjelo kojim i sebi nanosimo tetu, al' ono to je dobro i korisno, to je i najtee izvedivo.
164 Nerazuman koji prekorava zbog svojih nepotenih namjera pouku duhovnih velikana iji je ivot istinom oplemenjen, taj kao bambus raa plod kojim sam sebe satire.
165 Svatko je sam izvritelj zlodjela kojim je sebe okaljao. Svatko se sam od zla suzdrava i sam sebe proiava. istoa i prljavtina od nas samih ovise. Nitko nikog nigdje ne proisti.
166
Dhammapada
Ne zanemaruj vlastitu svrhu za tuu, ma kako uzviena bila. Kad svoju svrhu shvati pravilno, prioni uz svoj zadatak.
XIII SVIJET /Loka-vaggo/
167 Ne slijedi niski zakon; nemoj ivjeti nemarno; ne slijedi pogreno gledite; ne unapreuj svjetovnost.
168 Ustani, ne budi nemaran; ivi ispravnim ivotom. Tko ivi ispravnim ivotom sretan je i na ovom svijetu i na drugome.
169 Tko ivi ispravno, taj ivi sretno; ne valja ivjeti zlim ivotom. Tko ivi ispravno, taj je sretan i na ovom i na drugom svijetu.
170 Promatraj ovaj svijet kao pjenu, promatraj ga kao privid; onoga tko ga tako promatra, ne vidi vladar smrti.
171 Doi i pogledaj ovaj svijet kao arena kraljevska kola. Tu gdje se budale utapaju, razumni im se ne pridruuju.
Dhammapada
172 Tko je prije bio nemaran, a kasnije to vie nije, taj obasjava ovaj svijet kao Mjesec nezasjenjen oblakom.
173 ije je zlo djelovanje nadstrto dobroinstvom, taj obasjava ovaj svijet kao Mjesec nezasjenjen oblakom.
174 Ovaj je svijet zamraen, rijetko tko tu neto prozire, kao ptica kad se oslobodi iz mree, malo je onih koji odlaze u nebo.
175 Labudovi idu putem Sunca, idu zrakom natprirodnom snagom, a mudrace izvodi iz svijeta pobjeda nad Smru i njenom pratnjom.
176 Tko prekri jedinstveno pravilo, tko lae i prezire nadzemaljski svijet, za toga nema grijeha koji nee poiniti.
177 krtice ne idu u boanski svijet, a ni budale ne cijene dobroinstvo, dok se mudrac raduje dareljivosti, jer e ga samo to usreiti u nadzemaljskom svijetu.
178 Od iskljuive vlasti na zemlji, ili od odlaska na nebo, vredniji od gospodstva nad cijelim svijetom jeste plod ulaska u struju osloboenja.
Dhammapada
XIV BUDNI /Buddha-vaggo/
179 Njegova se pobjeda ne prevladava, njegovu pobjedu nitko na svijetu ne nadilazi. kojim putem hoete da vodite toga budnog na beskrajnom podruju bez razmea?
180 Njega ne moe mrea otrovne ee nikuda zavesti. Kojim putem hoete da vodite toga budnog na beskrajnom podruju bez razmea?
181 Tako zadubljenim mudracima koji se raduju smirenju odricanja, njima zavide i bogovi, potpuno budnim i sabranim.
182 Teko je doseno ljudsko roenje, teak je ivot smrtnika, teko je uti ispravnu pouku, teko je dosei do probuenja.
183 Ne initi nikakvo zlo, uzdii se u dobroti, proistiti svoj duh (misao) to je pouka svih buddha.
184
Dhammapada
Krajnje smirenje se postie postojanim asketskim naporom; budni nazivaju utrnue (nibbanam) krajnjim dosegom. Zacijelo, nije se odvratio od svijeta tko tlai druge, niti onaj tko uzrokuje njihovo tlaenje.
185 Ne ogovarati, ne napadati, ivjeti suspregnut pravilima redovnike stege, umjeren u jelu, tko ivi u samoi, uporan u uzvienom umovanju - to je pouka svih buddha.
186 Ni kia dukata ne moe zadovoljiti strasti; bolni su kratki uici - tako uvia pametan ovjek.
187 Ni u boanskim uicima ne postie radost; sljedbenik potpuno budnoga raduje se (jedino) dokonanju ivotne ei.
188 Mnogi ljudi nagnani strahom trae utoite u planinama i umama, pod stablima hramskih vrtova.
189 Ali to im utoite nije smirenje, to nije krajnje utoite, otiavi u takvo utoite ne oslobaaju se svih patnji;
190 nego tko je otiao u utoite budnoga,
Dhammapada
njegove nauke i njegove redovnike zajednice, u etiri plemenite istine - taj uvia potpunom mudrou:
191 patnju, nastanak patnje, dokonanje patnje i plemeniti osmerolani put koji vodi do smirenja patnje.
192 To je spokojno utoite, to je krajnje utoite, tko doe u to utoite rjeava se svake patnje.
193 Teko je nai osobu plemenita roda; takvi se ne raaju svuda. Gdje god se rodi takav mudrac, ta porodica sretno napreduje.
194 Sretna je pojava budnih, sretna je pouka ispravnosti, sretno je zdruenje redovnike zajednice, sretan je asketski napor zdruenih redovnika.
195 Tko potuje potovanja dostojne, buddhe ili njihove sljedbenike, koji su svladali prepreke i nadili bijedu i jad;
196 tko potuje takve utrnute koji su se rijeili straha, njegovu zaslugu nitko ne moe procijeniti.
XV SREA
Dhammapada
/Sukha-vaggo/
197 ivimo doista sretno i bez mrnje meu onima koji mrze, boravimo bez mrnje meu mrzovoljnim ljudima.
198 ivimo doista sretno i bez patnje meu patnicima, meu ljudima koji pate boravimo bez patnje.
199 ivimo doista sretno i bezbrino meu zabrinutima, meu ljudima koji su zabrinuti boravimo bezbrino.
200 ivimo doista sretno mi kojima nita ne pripada, taimo se prijatnou kao svijetli bogovi.
201 Pobjeda potie mrnju, pobijeeni ostaje u patnji. Tko je smiren ostaje sretan kad napusti pobjedu i poraz.
202 Nema ognja ravnog strasti, nema zle kobi ravne mrnji; nema patnje ravne djelominom opstanku, nema sree ravne spokoju.
203 Lakomost je najgora bolest, sklonosti su najgore patnje. Tko to zbilja spozna, utrnue (nibbanam) mu je krajnja srea.
Dhammapada
204 Zdravlje je najvea dobit, zadovoljstvo je najvee blago, pouzdanje je najvee srodstvo, utrnue najvea srea.
205 Tko okusi osamljenost i smirenje postaje neustraiv i bezgrean, utaen okusom ispravnosti.
206 Vrijedan je susret s plemenitima, boravak s njima je uvijek sretan. Tko se ne susree s budalama, taj e uvijek biti sretan.
207 Tko se kree u drutvu budala, taj se kaje dugo vremena. Drugarstvo s budalama uvijek je patnja, kao i s neprijateljem, a druenje s razboritim je sretno kao susret sa srodnicima.
208 Kao to Mjesec slijedi put sazvijeda tako i vi slijedite mudraca, pametnog i uenog, podnoljivog, revnog, plemenitog - takvog dobrog i razboritog ovjeka.
XVI PRIJATNOST /Piya-vaggo/
209 Tko se vee za bezveznost, a ne povezuje se stegom (yogasmim) duhovnog napora,
Dhammapada
odrie se smisla zbog onoga to mu je prijatno - zavidjet e onome tko sebe obuzdava.
210 Zato se nemoj vezivati za ono to je prijatno, a pogotovo za neprijatno. Ne vidjeti ono to je prijatno je patnja kao i vidjeti neprijatnosti.
211 Zato ne inite nita zbog prijatnosti; prestanak prijatnosti je neugodan. Nema spona za onoga za koga nita nije ni ugodno ni neugodno.
212 Iz ugodnosti se raa tuga, iz ugodnosti se raa bojazan. Za onoga tko je lien ugode ne postoji tuga, a kamoli bojazan.
213 Iz privrenosti se raa tuga, iz privrenosti se raa bojazan. Za onoga tko je lien privrenosti ne postoji tuga, a kamoli bojazan.
214 Iz radosti se raa tuga, iz radosti se raa bojazan. Za onoga tko je lien radosti ne postoji tuga, a kamoli bojazan.
215 Iz poude se raa tuga, iz poude se raa bojazan. Za onoga tko je lien poude ne postoji tuga, a kamoli bojazan.
Dhammapada
216 Iz enje se raa tuga, iz enje se raa bojazan. Za onoga tko je lien enje ne postoji tuga, a kamoli bojazan.
217 Tko je postigao vrlinu i uvid, ispravnost i iskrenost, tko vri vlastiti posao - toga ljudi smatraju prijateljem.
218 U kome se ispolji volja za neizrecivim, i ako je potaknut u duhu, a misao mu nije potlaena strastima, - za toga se kae da pliva uzvodno.
219 Kao to se ovjeku koji je dugo bio odsutan, pa se sretno vrati iz daljine, raduju roaci i znanci dobrodolicom na povratku -
220 isto tako i dobrotvora kad s ovog svijeta otie na drugi dobra djela doekuju prijateljski kao roaci povratnika.
XVII GNJEV /Kodha-vaggo/
221 Odustani od gnjeva, odreci se oholosti, nadii sve prepreke; onoga tko nije obuzet imenom-i-likom
Dhammapada
i tko nita nema ne spopadaju nikakve patnje.
222 Tko moe suzdrati gnjev kad ga spopadne kao zastranjela kola, toga ja nazivam vozaem, a ostali mogu tek pridrati uzde.
223 Nadvladaj mrnju nemrnjom, nadvladaj nepovjerenje vjernou, nadvladaj krtost dareljivou, a laljivca istinom.
224 Govori istinu, ne prekoravaj, daj onome tko ie malo, sa ta tri sredstva se stie meu bogove.
225 Nenasilni tihi mudraci koji stalno sputavaju tjelesnost stiu na nepokolebivo stanovite i ne ale da su to postigli.
226 U onima to stalno bdiju i trse se dan i no nastojei da se oslobode utrnuem (da dosegnu nirvanu) dokonavaju se prilivi strasti.
227 Staro je iskustvo, Atula, nije tek dananje, da se prekorava onaj tko uti kao i brbljavci, pa i onaj iji je govor prijazan. Nitko na svijetu nije besprijekoran.
228 Niti je bilo, niti e biti, niti sada ima

Dhammapada
ovjeka koga se samo prekorava ili samo hvali.
229 Ali onoga koga znalci hvale iz dana u dan kao neprijekornog, mudrog, nadarenog mudrou i vrlinom -
230 tko je dostojan da prekori takvoga poput zlata iz rijeke ambu? Njega slave i bogovi, pa i stvoritelj Brahma.
231 Treba se uvati tjelesnih uzbuenja i obuzdavati tijelo. Odbacivi loe ponaanje tijela, treba slijediti dobro tjelesno ponaanje.
232 Treba se uvati uzbudljivog govora i obuzdati govor. Napustivi loe navike u govoru, treba se pridravati dobrog ponaanja u govoru.
233 Treba se uvati duevnog uzbuenja i obuzdavati duh. Napustivi zlo duevno ponaanje, treba se i duevno dobro ponaati.
234 Mudraci koji su obuzdali tijelo i govor, mudraci koji su obuzdali duh ti su doista dobro obuzdani.
Dhammapada
XVIII MANE /Mala-vaggo/
235 Sada si kao uveli list; poslanici smrti se pojavljuju oko tebe; stoji na pragu propasti, a nema ni poputbine.
236 Zato napravi sam od sebe otok, brzo se potrudi, budi pametan! Kad proisti neistou i bude bez natruha, ui e u nebesko carstvo plemenitih.
237 Tvoj vijek je sada pri kraju. Pribliio si se grobnoj jami. Na putu nema postaje, a nema ni poputbine.
238 Zato napravi sam od sebe otok, brzo se potrudi, budi pametan! Kad proisti neistou i bude bez natruha, nee vie upadati u raanje i starost.
239 Postepeno, malo po malo, povremeno, kao to kova proiava srebro, tako i mudrac treba odstraniti mane iz samoga sebe.
240 Kao to hra nagriza eljezo u kojem se je pojavila, tako i vlastita zlodjela odvode poinioca zlim putem.
Dhammapada
241 Neproimanje smisla je mana svetih izreka; bezbrinost je mana domainstva; nemar je mana ljepote; nepanja je mana straara.
242 Zlo ponaanje je mana ene; krtost je mana darovatelja; zloinstva su mane i na ovom i na drugom svijetu.
243 Ali mana vea od svih ostalih je mana neznanja. Napustivi tu manu, budite bez mane, prosjaci!
244 Lako je ivjeti bezobrazniku, lakomome kao vrana, klevetniku, nasilniku i drskom ovjeku,
245 ali je teak ivot skromnome, tko stalno tei za onim to je isto, nesebinome, tko nije lakom, tko ivi isto i uviavno.
246 Tko ubija iva bia, tko lae, tko uzima od svijeta to mu se ne daje, i ide tuoj eni,
247 ovjek koji je sklon opojnim piima, taj ve na ovom svijetu potkopava vlastiti korijen.
248
Dhammapada
I tako shvati, dobri ovjee, da su zla djela nerazumna, da te lakomost i neispravnost ne odvuku u dugotrajnu patnju.
249 Ljudi vre dobroinstva ili prema vjeri ili prema sklonosti; zato tko zavidi drugima na jelu i piu, taj ni danju ni nou ne postie sabranost duha.
250 A u kome je to sasjeeno, iskorijenjeno i odstranjeno, taj i danju i nou postie sabranost.
251 Nema ognja jednakog strasti ni grabljivca jednakog mrnji; nema mree jednake zabludi, ni bujice jednake poudi.
252 Lako je vidjeti tuu pogreku, ali je teko vidjeti vlastitu. ovjek tue mane plijevi kao korov, dok vlastite krije kao varalica kocku.
253 U onome tko trajno vreba na tue pogreke, spreman da prigovori, vlastite zle sklonosti bujaju. Taj je daleko od dokonanja zlih utjecaja.
254 Nema puta po zraku, nema isposnika izvan redovnike zajednice. Svijet se raduje oprekama, savreni su nesprijeeni.
255
Dhammapada
Nema puta po zraku, nema isposnika izvan redovnike zajednice. Nema stalnih sastojaka niti nestalnih buddha.
XIX O PRAVEDNIKU /Dhammatta-vaggo/
256 Ne postaje se pravednik po samovoljnoj odluci. Tko zna luiti smisao od besmisla, taj je pametan (pandito).
257 Tko ne vodi druge po samovoljnoj odluci, nego ravnopravno, mudar zatitnik pravde je nazvan pravednikom.
258 Nitko ne postaje pametan zato to mnogo besjedi. Spokojan, bez mrnje i straha, nazvan je pametnim.
259 Ni pouzdano ispravan nitko nije zato to mnogo besjedi. Onaj tko s malo pouke stvarno shvati ispravnost, taj je pouzdano ispravan, taj se ne odrie pravde.
260 Nitko ne posta starjeina zato jer mu je sijeda glava; dozreo tek da sagnjije i uzalud ostario.
261 U kome je istina i pravda, nenasilje (ahimsa), spoznaja i stega,
Dhammapada
taj je mudrac lien mane i po tome nazvan starjeinom.
262 Ni zato to je dobar govornik, ni kao lotosov cvijet, zbog ljepote, ne poprima izgled dobrote ovjek zavidan, krt i nepouzdan.
263 Nego onaj u kome je sve to posjeeno, i zatrto u korijenu, taj je besprijekoran mudrac rjeit izraz dobrote.
264 Brijanjem glave ne postaje redovnikom rasputeni laov. Zar da redovnik bude pohotan i laan?
265 Tko ukroti grijehe, sve, i male i velike, po udorednoj krotkosti naziva se redovnik.
266 Ne postaje se isposnik samim proenjem hrane. Potpunou ispravnog vladanja postaje se isposnik, i niim osim toga.
267 Tko se udalji od dobra i zla i uzornim ivotom promiljeno boravi u svijetu, tek taj zasluuje naziv isposnika (bhikkhu).
268 Ni glupan ni neznalica zato jer uti nije uutjeli mudrac (muni), nego onaj tko promiljen odvagne pa prihvati najvrednije.
Dhammapada
269 Tko se kloni grijeha, taj je i zato je utihnuli mudrac. I zato jer u svijetu uvia obje strane, zavreuje naziv utihlog mudraca.
270 Plemstvo se ne stjee nasiljem nad ivotom. Nenasiljem prema svem to ivi stjee se ugled plemenitosti.
271 Ne samo po zavisnosti od propisa u vjeri i moralu, a ni po mnogom znanju, ak ni po dosegu sabranosti (samadhi), ni osamljenu boravitu
272 nemoj se pouzdati, isposnie, da postie blagodat odricanja do koje svjetovan ovjek ne dosee - sve dok se nisi rijeio izljeva strasti.
XX PUT /Magga-vaggo/
273 Od putova najbolji je osmerostruki, od istina etiri plemenite; obestraenost je vrhovna ispravnost, a od dvonoaca uviavni.
274 Ovo je put. Nema drugog koji vodi do proienja uvida. Slijedite taj put, tako ete zbuniti Smrt.
Dhammapada
275 Kad poete tim putem, dosei ete kraj patnje; ja sam vam ukazao taj put poto sam spoznao sredstvo protiv aoke.
276 Ali vi treba da izvrite napor; oni koji su to postigli samo ukazuju put, a oni koji ga slijede u zadubljenju oslobaaju se spona Smrti.
277 Svi su sklopovi nepostojani; tko to pametno uvidi oslobaa se patnje to je put proienja.
278 Svi su sklopovi bolni; tko to pametno uvidi oslobaa se patnje to je put proienja.
279 Sve su pojave (dhamma) liene podrke u sebi (anatta); tko to pametno uvidi oslobaa se patnje to je put proienja.
280 Tko ne ustaje kad je vrijeme za ustajanje, mada je mlad i snaan, ipak je lijen, neodluan, nepromiljen, nemaran lijenina nee nai put saznanja.
281 Tko pazi to govori, suzdrljiva duha,

Dhammapada
tko ni tjelesno ne ini nikakvo zlo, tko proisti ta tri puta djelatnosti taj e uspjeti na putu koji pokazuju mudraci.
282 Iz asketskog napora se raa mudrost, bez tog napora mudrost se dokonava. Spoznavi taj dvosmjerni put razvoja i opadanja, treba se ponaati tako da mudrost prevlada.
283 Posijecite umu, a ne samo stablo, opasnost potjee iz ume. Kad sasjeete i umu i nagon, prosjaci, postanite zgarita.
284 Sve dok se ne sasijee nagon, makar i vrlo malen, mukarca prema eni, tako je dugo i njegov duh zavisan kao tele od majke koja ga doji.
285 Istrgnite privrenost prema samom sebi kao to se jesenji lotos iupa rukom, cijenite put smirenja, utrnue (nibbanam) kojem vas upuuje dobro doli buddho.
286 "Ovdje u proboraviti razdoblje kia, ovdje zimu i ljeto" tako razmilja budala ne brinui se za propast i smrt.
287
Dhammapada
ovjeka zabrinutog za djecu i blago smrt odnosi kao poplava usnulo selo.
288 Djeca nisu sklonite, a ni otac ni rodbina, za onoga koga spopadne smrt nema zatite u porodici.
289 Tako spoznavi svrhu pametan ovjek obuzdan vrlinom treba da brzo proisti put koji vodi do utrnua (nirvane).
XXI RAZNO /Pakinnaka-vaggo/
290 Ako odriui se manje sree uvia veu sreu, mudar ovjek naputa manju sreu i obazire se na veu.
291 Tko trai sreu sebi samome nanosei patnju drugima, zapleten u spletke mrnje ne oslobaa se mrnje.
292 Kad ono to bi trebalo uiniti ostane neobavljeno, a vri se ono to ne bi trebalo, u onima koji su neobuzdani i nemarni bujaju zli utjecaji.
293 Ali oni ija je panja stalno usmjerena na tijelo,
Dhammapada
koji ne slue onome to nije potrebno, ali marljivo rade ono to treba, te paljive i marljive zli utjecaji ne pogaaju.
294 Ubivi majku i oca i dva vladara ratnikog roda i njihovo carstvo sa svim stanovnitvom, brahman odlazi neokaljan.
295 Ubivi majku i oca i dva posveena vladara sa jo jednom monom osobom kao petom, brahman odlazi neokaljan.
296 Uvijek se dobro probueni bude sljedbenici Gotame ija je panja danju i nou stalno posveena Buddhi.
297 Uvijek se dobro probueni bude sljedbenici Gotame ija je panja danju i nou stalno posveena njegovoj nauci.
298 Uvijek se dobro probueni bude sljedbenici Gotame ija je panja danju i nou stalno posveena redovnikoj zajednici.
299 Uvijek se dobro probueni bude sljedbenici Gotame ija je panja danju i nou stalno posveena nadziranju tijela.
300 Uvijek se dobro probueni bude sljedbenici Gotame

Dhammapada
ija se misao danju i nou raduje nenasilju (ahimsa).
301 Uvijek se dobro probueni bude sljedbenici Gotame ija se misao danju i nou raduje njezi duha.
302 Teko je pobjei od svijeta (pabbaa), teko je uivati u tome. Tegoban je boravak u domaem ivotu, muna je zajednica s onima koji nam nisu ravni. Patnja spopada i putnika. Zato ne budi putnik da te ne spopadne patnja.
303 Obdaren povjerenjem i vrlinom tko stekne slavu i bogatstvo, u kojoj god zemlji da boravi svuda ga jednako cijene.
304 Potenje se pokazuje ve iz daleka kao gorje Himalaja. Nepotenje, ni iz bliza neprimjetno, lii iz noi odapetoj strijeli.
305 Tko sam sjedi i sam lei, tko sam ide neumorno, tko sam sebe obuzdava, zna da bude radostan u umi.
XXII PAKAO /Niraya-vaggo/
306
Dhammapada
Tko govori ono to nije istina dospijeva u pakao kao i onaj tko neto uini, pa kae da nije, obojica poslije smrti postaju isti kao ljudi poniavajue djelatnosti u naknadnom ivotu.
307 Mnogi obueni u olinjalu monaku odjeu, zloudni i nerazumni zloinci, zbog zlih djela propadaju u pakao.
308 Bolje je da razvratnik proguta uarenu eljeznu kuglu nego da lakomisleno uiva milostinju svoje zemlje.
309 Bezobziran ovjek koji se udvara tuoj eni postie etiri posljedice: beskorisnu dobit, neudoban leaj, a tree je prijekor, etvrto pakao.
310 Beskorisna dobit i grena posljedica: kratak je uitak ustraenog s ustraenom; a vladar nalae teku kaznu. Zato neka ovjek ne udvara tudoj eni.
311 Kao to kopriva krivo zahvaena ozlijedi ruku isto tako i loe shvaen isposniki ivot povlai u pakao.
312 Nikakvo nemarno djelo, zanemaren zavjet, kolebivo prihvaena redovnika stega ne donosi mnogo ploda.
Dhammapada
313 Ako neto treba uiniti, izvri to odluno; nemaran isposnik die sve veu prainu.
314 Bolje je ne izvriti zlo djelo, jer zlodjelo naknadno izaziva patnju. Bolje je izvriti dobro djelo, jer tko ga izvri zbog toga ne pati.
315 Kao to je pogranini grad zatien iznutra i izvana tako uvaj samog sebe; ne propusti ni trenutak, jer se oni koji proputaju trenutke kaju kad padnu u pakao.
316 Oni koji se stide onoga ega se ne treba stidjeti, a ne stide se onoga ega bi trebalo da se stide, takva bia, usvojivi zle nazore, odlaze stranputicom.
317 Oni koji se boje onoga ega se ne treba bojati, a ne boje se onoga ega se treba bojati, takva bia, usvojivi zle nazore, odlaze stranputicom.
318 Oni koji podozrijevaju to nije zazorno, a ne podozrijevaju to je zazorno, takva bia, usvojivi zle nazore, odlaze stranputicom.
319 Oni koji spoznaju zazorno kao zazorno,
Dhammapada
a to nije zazorno kao nezazorno, takva bia, usvojivi ispravne nazore, idu dobrim putem.
XXIII SLON /Nagavaggo/
320 I ja u - kao to slon u boju podnosi strijelu odapetu iz luka podnijeti grube rijei; svjetina je zloudna.
321 Ukroenog slona vode u boj, kralj jae na ukroenom slonu. I meu ljudima je najbolji onaj tko je ukroen, tko podnosi surove rijei.
322 Izvrsne su ukroene mazge i konji sindhavskog soja, a i veliki ratni slonovi. Ali jo je bolji onaj tko je ukrotio sam sebe.
323 Jer se ni pomou takvog prijevoza ne ide u neprohodni kraj, tamo kuda ide vlastitom krotkou dobro ukroen ovjek.
324 Slavni slon "uvar blaga", kojeg je teko obuzdati, kad se zapjeni otrim sokom nee okusiti ni zalogaj kad ga se vee. Snani se slon sjea slonovske praume.
Dhammapada
325 Kad netko postane lijen i prodrljiv, pospanac koji se vrti u snu kao velika utovljena svinja, takav se glupan uvijek ponovo preporaa.
326 Ova se je misao ranije lutalaki kretala kuda je htjela, kud eljela, kako joj se posreilo. Danas u je pritegnuti temeljito kao krotitelj nemirnoga slona.
327 Radujte se u nerastresenosti, pazite na vlastitu misao, izvucite se sa stranputice kao slon kad zapadne u blato.
328 Ako naete razboritog suputnika koji vam se pridrui, koji ivi poteno i pametno i prevladava sve potekoe, poite s njim drage volje i budite paljivi.
329 A ako ne naete razboritog suputnika koji vam se pridrui, koji ivi poteno i pametno, onda kao vladar koji naputa pobijeenu zemlju idite sami kao slon po praumi.
330 Bolje je ivjeti sam, nema drugarstva s budalom. Idi sam i ne ini zlo, s malo elja kao slon u praumi.
Dhammapada
331 Kad se pojavi nevolja, sretni smo da imamo prijatelje. Zadovoljstvo je sretno kad je uzajamno. Sretno je dobroinstvo pod kraj ivota. Sretno je naputanje svake patnje.
332 Na svijetu je srea imati majku, a i oca. Sretno je stanje isposnika, a isto tako i sveenika.
333 Sretno je ivjeti u vrlini do starosti. Sretno je vrsto pouzdanje, sretan je doseg mudrosti i nevrenja zlodjela.
XXIV EA ZA IVOTOM /Tanha-vaggo/
334 U nemarnom ovjeku enja buja kao puzavica. On stremi iz ivota u ivot kao majmun u umi traei plod.
335 Koga svlada ta bijesna otrovna ea za svijetom, njegovi jadi bujaju kao obilje trave birana.
336 A tko moe svladati tu bijesnu teko iskorjenjivu eu za svijetom sa njega otpadaju nevolje kao kapi vode sa lotosa.
Dhammapada
337 Zato kaem vama koji ste se ovdje smjelo sakupili: Iskopajte korijen ei za ivotom kao onaj tko trga korov birana u potrazi za mirisnim korijenom usira da vas kao trstiku ne prelama struja smrti uvijek ponovo.
338 Kao to odsjeeno stablo iji je korijen vrst i neoteen ponovo izraste, isto tako dok sklonost prema ei za ivotom nije prekinuta i ta se patnja obnavlja uvijek ponovo.
339 U kome 36 struja teku prema uicima toga pogrena shvaanja i odluke zavode putem strasti.
340 Struje streme na sve strane, puzavci stalno bujaju. Kad spazite da taj puzavac klija, presijecite mu korijen mudrou.
341 Radosti pritjeu i prianjaju uz iva bia. Prigrlivi uitke u tenji za sreom ti ljudi upadaju u raanje i starost.
342 Svjetina tjerana poudom bjei naokolo kao progonjeni zec. Podjarmljeni i pritijenjeni potpadaju uvijek ponovno pod dugotrajnu patnju.
343
Dhammapada
Svjetina tjerana poudom bjei naokolo kao progonjeni zec. Zato neka se redovnik odvrati od poude u tenji za vlastitom obestraenou.
344 Ako netko raskrivi praumu enji, oslobodivi se iz ungle, osloboen ponovno pohrli u tu istu umu, prozrite njegovu ud: osloboen spona ponovno pribjegava u njih.
345 Mudraci kau da nije vrsta ona spona koja je napravljena od eljeza, ni od drveta ni od konopa, nego je snaniji zanos za nizove dragulja, za djecu i ene.
346 Onu sponu nazivaju vrstom mudraci koja nas vue i kad poputa i teko poputa. Oni koji nju raskinu bjee od svijeta napustivi enju za sreom u strastima.
347 Oni koji su pod utjecajem strasti upadaju u struju kao pauk u mreu koju je sam spleo, dok mudri ljudi trgajui tu mreu naputaju taj svijet bezbrini odrekavi se sve patnje.
348 Napusti ono to je bilo prije i ono to e biti kasnije, i ono to je u sredini na prijelazu preko struje bivanja. U duhu odasvud razrijeenom nee ponovno upadati u raanje i
Dhammapada
starost.
349 U biu ije je miljenje poremeeno nadmonom strau koja tei za onim to joj je drago, enja sve vie raste i pojaava zavisnost.
350 Tko se raduje u smirenju razmiljanja i uvijek razvija uvid u nepoeljnost, taj e doista odstraniti, taj e dokinuti spone smrtnosti.
351 Tko je stigao do kraja, neustraiv, bez poude, bezgrean, tko je istrgnuo trnje bivanja, ovo mu je posljednje utjelovljenje.
352 Tko je lien enje i lakomosti, vjet u analitici i metrici, u pravopisu i redu rijei, za toga se kae da je veliki mudrac i velik ovjek i da je u posljednjem utjelovljenju.
353 Sve sam nadmaio, sve sam prozreo, niim to postoji nisam okuen, sve sam napustio; dokonanjem ee sam se oslobodio, samostalno sam se uzdigao do spoznaje. Na koga da se ugledam?
354
Dhammapada
Dar istine nadmauje sve darove. Ukus istine nadmauje sve ukuse. Radost u istini nadmauje sve radosti. Dokonanje enje nadmauje svaku patnju.
355 Bogatstvo ubija nerazumnog, a ne onoga tko stremi da ga nadie. enjom za bogatstvom nerazuman ovjek ubija i druge i samog sebe.
356 Korov je poast njiva, strast je poast ovog ljudskog roda. Zato je dar onima koji su lieni strasti vrlo plodonosan.
357 Korov je poast njiva, mrnja je poast ovog ljudskog roda. Zato je dar onima koji su lieni mrnje vrlo plodan.
358 Korov je poast njiva, zabluda je poast ovog ljudskog roda. Zato je dar onima koji su lieni zablude vrlo plodan.
359 Korov je poast njiva, elja je poast ovog ljudskog roda. Zato je dar beeljnima vrlo plodan.
XXV ISPOSNIK /Bhikkhu-vaggo/
360
Dhammapada
Obuzdanost vida je dobra, dobra je obuzdanost sluha, obuzdanost njuha je dobra, dobra je obuzdanost okusa.
361 Obuzdanost tijela je dobra, dobra je obuzdanost govora, obuzdanost duha je dobra, obuzdanost je uope dobra. Obuzdan u svakom smislu isposnik se oslobaa svake patnje.
362 Nadzor nad rukama, nadzor nad nogama, nadzor nad govorom, to je najvii nadzor. ija radost potjee iz unutranje sabranosti, tko je zadovoljan u samoi, za toga se kae da je isposnik.
363 Isposnik koji ima nadzor nad svojim ustima, koji govori pouno, a ne uobraeno, kad objanjava ispravni smisao, njegov je govor zreo.
364 Ispravnost je njegovo zadovoljstvo, ispravnost je njegova radost, ispravnost mu je povod razmiljanja; isposnik slijedi ispravnost i ne zanemaruje dobrobit ispravnosti.
365 Ne treba precjenjivati svoju korist niti zavidjeti drugima. Isposnik koji zavidi drugima ne postie sabranost duha.
366 Iako isposnik malo dobiva, neka ne podcjenjuje to to je dobio; i bogovi hvale onoga iji je ivot ist i naporan.
Dhammapada
367 U kome nema nikakve sebinosti u pogledu imena-i-lika i tko se ne ali ni zbog ega to nije, za toga se kae da je isposnik.
368 Isposnik koji boravi prijatno i spokojno u Buddhinoj zajednici stie na put stianja i sree u smirenju sastojaka bia.
369 Isprazni, isposnie, taj amac, prazan e se lako kretati. Kad otcijepi strast i mrnju, postii e utrnue (nibbanam).
370 Pet presijeci, pet odbaci, a pet njeguj dalje. Bhikkhu koji je nadiao pet (sastojaka postojanja) naziva se onim koji je preao preko bujice.
371 Zadubi se, bhikkhu, (u meditaciju), ne budi nemaran. Ne dopusti da ti misao luta u ulnoj strasti da iz nepanje ne proguta eljeznu kuglu, pa da buktei ne povikne: "To je patnja!"
372 Nema meditativnog zadubljenja za bezumnika, nema razuma bez zadubljenja. U kome je zadubljenje i mudrost, taj je pred utrnuem.
373
Dhammapada
Isposniku koji smirena duha ue u praznu kuu radost biva nadljudska u jasnom uvidu u ispravnost.
374 to bolje upoznaje porast i pad sastojaka bia, dosee radost i zanos. Za one koji to uviaju, u tome je besmrtnost.
375 To sada ovdje biva izvor za mudrog isposnika: nadzor nad osjetilima, smirenost, obaveze ispravnog ponaanja, druenje s uzornim prijateljima koji ive isto i revno.
376 Odnoenje treba da bude prijazno i uzorno; tako e se uz mnogo zadovoljstva dokonati patnja.
377 Kao to jasmin stresa povenulo cvijee tako se i vi otresite strasti i mrnje.
378 Spokojnim se naziva onaj isposnik koji je smirio tijelo, smirio govor, smirio duh, tko je potpuno smiren odbacio napasti svijeta.
379 Ohrabruj sam sebe, provjeravaj sam sebe. Tako zatien sam sobom i paljiv ivjet e sretno, isposnie.
Dhammapada
380 Svatko je sam sebi vodi, svatko je sam sebi utoite. Zato urazumi sam sebe kao trgovac bodrog konja.
381 Isposnik nalazi veliko zadovoljstvo u Buddhinom uenju i dosee put smirenja, sreu stianja inilaca ivota.
382 Isposnik koji se ve u mladosti napree u Buddhinom uenju obasjava ovaj svijet kao Mjesec kad se rijei oblaka.
XXVI BRAHMANSKI SVETENIK /Brahmana-vaggo/
383 Presijeci struju odrjeito, brahmane, rastjeraj strasti. Kad spozna da je dokonan splet inilaca ivota, onda si znalac onoga to nije izvjetaeno, brahmane.
384 Kad brahman nadie dvije pojave, onda otpadaju sve spone s onoga koji je to spoznao.
385 Za koga ne postoji ni ovostranost ni onostranost ni obje te strane, tko je neustraiv i nevezan, toga ja nazivam brahmanom.
386
Dhammapada
Umno zadubljenog, neokaljanog, smirenog, tko je izvrio dunost, slobodnog od zlih utjecaja, tko je postigao krajnju svrhu toga ja nazivam brahmanom.
387 Po danu sja Sunce, po noi svijetli Mjesec, borac se sjaji u svijetlom oruju, brahmanov sjaj je u naporu zadubljenja, ali budni prosijava danju i nou bljeskom svoga zanosa.
388 Tko je odbacio teret, zato se naziva brahmanom, tko je uravnoteen, naziva se vriocem napora (samano), a po izbjegavanju vlastite okaljanosti naziva se pustinjak.
389 Nitko ne bi smio napasti brahmana, a niti brahman da se iskali na napadaa. Jao onome tko ubije brahmana, a jo gore onome tko se iskali na napadaa.
390 Za brahmana nije neznatna dobrobit kada suzdri duh od onoga to mu prija; kad god odvrati duh od nasilja, tim samim stiava patnju.
391 Tko niti tijelom, ni rijeju ni milju ne nanosi patnju, obuzdan u ta tri smisla, toga ja nazivam brahmanom.
Dhammapada
392 Onoga tko je ispravno razumio pouku potpuno budnoga, toga treba revno potivati kao to brahman potuje vatru na rtveniku.
393 Brahmanom se ne postaje ni po pletenju kose, ni po kastinskom rodu. U kome je istina i ispravnost, taj je sretan, taj je brahman.
394 to e ti, slaboumni, pletenice, to e ti odjea od kozjeg krzna? Nutrina ti je puna lakomosti, dok proiava vanjtinu.
395 Onoga tko nosi izlinjalo odijelo, mrav, s nabreklim ilama, osamljen u umi u duhovnom zadubljenju, toga je nazivam brahmanom.
396 Ja ne nazivam nikoga brahmanom po roenju ni po majci. I ako se naziva "gospodinom" i imunim. Ja nazivam brahmanom onoga tko niti to posjeduje niti to uzima.
397 Tko kad rastrgne sve spone zbog toga ne strepi, tko je nadiao povezanost sa zajednicom toga ja nazivam brahmanom.
398 Tko je pretrgao omu i sponu i petlje konopca, tko je slomio ogradu -
Dhammapada
toga, budnoga, ja nazivam brahmanom.
399 Tko neduan strpljivo podnosi uvrede, udarce i tamnicu, ija je snaga strpljenje, toga ja nazivam brahmanom.
400 Tko je bez mrnje, vjeran zavjetima, krepostan i nije lakom, obuzdan, u posljednjem utjelovljenju toga ja nazivam brahmanom.
401 Kao voda na listu lotosa, ili zrno goruice na otrici igle to se ne lijepi na strasti takvoga ja nazivam brahmanom.
402 Tko ve ovdje prepoznaje kraj vlastite patnje, s koga je otpao teret toga nesputanog ja nazivam brahmanom.
403 Dubokoumnog mudraca koji razlikuje to je, a to nije put, tko je dosegao krajnji cilj toga ja nazivam brahmanom.
404 Onoga tko se je osamio na obje strane - i od domaina i od beskunika -
Dhammapada
tko ne pohaa domove i malo mu treba toga ja nazivam brahmanom.
405 Tko je otklonio batinu ispred pokretnih i nepokretnih bia, - tko niti ubija niti uzrokuje ubijanje, - toga ja nazivam brahmanom.
406 Nenasilan meu nasilnima, prijegoran meu siledijama, bez gramzivosti meu gramzivima toga ja nazivam brahmanom.
407 S koga su strast i mrnja, oholost i licemjernost otpale kao zrno goruice sa otrice igle toga ja nazivam brahmanom.
408 Tko izrie istinu bez surovosti, jasno razumljivu, kojom nikoga ne vrijea toga ja nazivam brahmanom.
409 Tko ne uzima nita na svijetu, ni veliko ni malo, ni sitno ni krupno, ni lijepo ni runo toga ja nazivam brahmanom.
410 Kome nisu poznate elje ni na ovom ni na drugom svijetu,
Dhammapada
tko je razrijeen od elja toga ja nazivam brahmanom.
411 Tko ne zna za stalna boravita i nee da zna za podozrenja, tko je dosegao dubinu ne-umiranja toga ja nazivam brahmanom.
412 Tko je tu nadmaio povezanost dobra i zla, tko je bez patnje, bez strasti tako istoga ja nazivam brahmanom.
413 Tko je ist kao neokaljani Mjesec, bistar, jasan, nezasjenjen, sa kojeg je odstranjen i radostan izgled toga ja nazivam brahmanom.
414 Tko je preao glib teko prohodnog puta, tu struju zbivanja i zablude, u duhovnom zadubljenju, bez sumnje, ne hvatajui se ni za to, dogorio - toga ja nazivam brahmanom.
415 Tko je ovdje napustio strasti i pobjegao kao beskunik, u kome je naputena ea za biem toga ja nazivam brahmanom.
416
Dhammapada
Tko je ovdje napustivi udnje za ivotom pobjegao kao beskunik, u kome je prekinuta ea za biem toga ja nazivam brahmanom.
417 Odbacivi ljudsku podjarmljenost, nadiavi podlonost bogovima, razrijeenog od svake podlonosti toga ja nazivam brahmanom.
418 Napustivi ugodnost i neugodnost, rashlaenog bez ostatka, pobjednika koji je savladao cijeli svijet toga ja nazivam brahmanom.
419 Tko uvidi svuda propadanje bia i njihovo obnavljanje, tko ne prianja uz bie toga dobro prispjeloga, budnog, ja nazivam brahmanom.
420 Za iji put ne znaju ni bogovi, ni aneli, ni ljudi, iji su zli utjecaji iscrpljeni, dostojnog potovanja toga ja nazivam brahmanom.
421 Tko ni ispred sebe, ni za sobom, ni po sredini nema niega, tko nita nema i nita ne usvaja toga ja nazivam brahmanom.
422
Dhammapada
Tko je neustraiv kao bik, svemonog i premudrog pobjednika, nesavladivoga toga ja nazivam brahmanom.
423 Onoga tko zna za svoje ranije postojbine (ivote) i prozrijeva nebo i pakao, tko je dospio do kraja (prepo-)raanja, uutjelog mudraca ija je spoznaja usavrena toga ja nazivam brahmanom.
Rev. 21/8/2000 www.geocities.com/budizam/canon/khuddaka/dhp.html
Udana
Home ---\\ Tipitaka ---\\ Sutta pitaka ---\\ Khuddaka nikaya ---\\ Kontekst Uddana
Udana Nadahnua
Udana, trea knjiga Khuddaka nikaye, nudi bogatu zbirku kratkih sutta, od kojih svaka kulminira kratkom strofom koju je izgovorio Buda. Ukupno ima osamdeset sutta, grupisanih u osam vagga ili poglavlja.
Odabrane sutte iz Udane

I Bodhivagga -- Poglavlje o probuenju Bodhi sutta (Ud I.1) -- Probuenje (1) Bodhi sutta (Ud I.2) -- Probuenje (2) Bodhi sutta (Ud I.3) -- Probuenje (3) posle probuenja.
Buda razmatra uslovljenost nastanka ubrzo
Nigrodha sutta (Ud I.4) -- Banjan drvo Ko je pravi braman? (1) Thera sutta (Ud I.5) -- Stari monasi Ko je pravi braman? (2)
file:///C|/budizam2007decembar/files/canon/khuddaka/indexud.html (1 of 6) [10.2.2008 20:51:40]
Udana
Kassapa sutta (Ud I.6) -- O Maha Kasapi Potovani Maha Kasapa odluuje da u proenje hrane ide meu siromane i uboge, pre nego meu boanstva.
Ajakalapaka sutta (Ud I.7) -- Aakalapaka
Demon pokuava da prestravi Budu.
Sangamaji sutta (Ud. I.8) -- Sangamai Nepomuen je mir onoga ko je probuen. Jatila sutta (Ud. I.9) -- atila askete Dhamma bolje proiuje od vode. Bahiya sutta (Ud I.10) -- O Bahiji Asketa Bahija sree Budu, dobija kratko uenje od njega i postaje arahant.
II. Muccalindavagga -- Poglavlje o Mualindi Muccalinda sutta (Ud II.1) -- O Mualindi Mualinda, kralj duhova zatitnika naga, poseuje Budu.
Raja sutta (Ud II.2) -- Kraljevi Buda prekoreva grupu monaha to naklapaju o politici. Danda sutta (Ud II.3) -- tap Buda nailazi na grupu deaka koji zmiju tuku tapom. Sakkara sutta (Ud II.4) -- Potovanje Askete iz drugih tradicija postaju ljubomorni na podrku i potovanje koji se ukazuju Budi.
Upasaka sutta (Ud II.5) -- Kuedomain Stalno zauzeti nezareeni sledbenik najzad dolazi da poseti Budu.
Gabbhini sutta (Ud II.6) -- Trudnica ovek postaje uasno bolestan poto je popio ulje koje je nameravao da odnese svojoj trudnoj eni.
Ekaputta sutta (Ud II.7) -- Sin jedinac Oaloeni prijatelji i porodica laikog sledbenika kojem je preminuo sin odlaze do Bude.
Suppasava sutta (Ud. II.8) -- Supasava Bol prikriven u uitku satire nepaljive. Visakha sutta (Ud II.9) -- Govor Visaki Visaka kuedomain poseuje Budu. Bhaddiya Kaligodha sutta (Ud II.10) -- O Badija Kaligodi Meditirajui, monah objavljuje kako je blaen ivot u samoi ume.
III. Nandavagga -- Poglavlje o Nandi Kamma sutta (Ud III.1) -- Postupak Meditirajui, monah podnosi tegobe i bolove
Udana
zbog bolesti.
Nanda sutta (Ud III.2) -- O Nandi Buda na briljantan nain odvraa Nandu, svog polubrata, od razmonaenja.
Yasoja sutta (Ud III.3) -- O Jasoi Grupa monaha, koje je Buda na pravi nain prekoreo zbog bunog ponaanja, postaju arahanti.
Sariputta sutta (Ud III.4) -- O Sariputi Buda je inspirisan ugledavi Sariputu kako meditira.
Kolita sutta (Ud III.5) -- O Koliti (Maha Mogalana) Buda je inspirisan ugledavi Maha Moggallanu kako meditira.
Pilindavaccha sutta (Ud III.6) -- Pilindavaa U onome u kome lai ni sujete nema, taj je pustinjak, taj je monah.
Kassapa sutta (Ud III.7) -- O Kasapi Kralj bogova se preruava kako bi stekao zasluge darujui hranu Maha Kasapi.
Pinda sutta (Ud III.8) -- Proenje hrane Monah bi trebalo da krene u proenje hrane samo s pravim razlogom.
Loka sutta (Ud III.10) -- Pogled na svet Neposredno posle probuenja, Buda svojim boanskim okom posmatra ovaj svet i vidi da je pun neznanja, elje i patnje.
IV. Meghiyavagga -- Poglavlje o Meghiji Meghiya sutta (Ud IV.1) -- O Meghiji Suvie priljean monah ophrvan je loim
stanjima uma i Buda ga podsea na vanost druenja sa prijateljima dostojnim divljenja.
Gopala sutta (Ud IV.3) -- Pastir
Pastir poziva monahe u svoju kuu na obrok. Mrzovoljni yakkha odlui da udari pot. Sariputtu
Juha sutta (Ud IV.4) -- Meseina po glavi i plaa cenu svoje gluposti.
Naga sutta (Ud IV.5) -- Slon Buda se premeta iz bunog okruenja u usamljenost ume.
Pindola sutta (Ud IV.6) -- O Pindoli meditira.
Buda je inspirisan ugledavi Pindolu kako
Sariputta sutta (Ud IV.7) -- O Sariputi (1) Buda je inspirisan ugledavi Sariputu kako
Udana
meditira.
Upasena Vangataputta sutta (Ud IV.9) -- O Upaseni Vangataputi Buda je inspirisan postignuima Upasene Vangatapute.
Sariputta sutta (Ud IV.10) -- O Sariputi (2) Buda je inspirisan ugledavi Sariputu kako meditira.
V. Sonavagga -- Poglavlje o Soni Raja sutta (Ud V.1) -- Kralj Kraljica Malika i kralj Pasenadi ispituju jedno drugo: "Da li ti je iko drai od samoga sebe?"
Appayuka sutta (Ud V.2) -- Kratkoga veka ivot je kratak; vebaj marljivo! Kutthi sutta (Ud V.3) -- Gubavac stupanj "ulaska u struju". Buda poduava gubavca, koji uskoro dostue
Kumaraka sutta (Ud V.4) -- Deaci im o fizikom bolu.
Buda nailazi na grupu deaka koji pecaju i govori
Uposatha sutta (Ud V.5) -- Dan predanosti Buda uporeuje izvanredne kvalitete Dhamme sa kvalitetima okeana.
Kaccayana sutta (Ud V.6) -- Govor Kaajani Monah Sono, pratilac Kaajanin, ide da poseti Budu.
Revata sutta (Ud V.7) -- O Revati
Buda je inspirisan ugledavi Revatu kako meditira. Buda je inspirisan ugledavi u blizini grupu
Saddayamana sutta (Ud V.9) -- Galama bunih mladia.
Panthaka sutta (Ud V.10) -- O ula Panthaki Panthaku kako meditira
Buda je inspirisan ugledavi ula
VI. Jaccandhavagga -- Slep od roenja Jatila sutta (Ud VI.2) -- Askete Buda objanjava kralju Pasenadiju kako se mogu
uoiti neija vrlina, istota, istrajnost i uvid.
Ahu sutta (Ud VI.3) -- Tako bee
Buda razmilja o tetnim osobinama koje je
Udana
napustio i povoljnim koje je usavrio.
Tittha sutta (Ud VI.4) -- Razliite sekte
Buda koristi uveno poreenje sa slepcima i
slonom da bi ilustrovao jalovost raspravljanja o neijim stavovima i miljenjima.
Tittha sutta (Ud VI.5) -- Razliite sekte (2) Buda je inspirisan poto je sasluao raspravu izmeu razliitih filozofa.
Tittha sutta (Ud VI.6) -- Razliite sekte (3) Subhuti sutta (Ud VI.7) -- O Subutiju Ganika sutta (Ud VI.8) -- Kurtizana smrt radi naklonosti izvesne kurtizane. Buda hvali monaha koji praktikuje jhana. Buda je inspirisan priama o dvoboju na ivot i
Adhipataka sutta (Ud VI.9) -- Insekti krue oko plamena.
Buda je inspirisan ugledavi insekte kako
VII. Culavagga -- Manje poglavlje Bhaddiya sutta (Ud VII.1) -- O patuljku Bhadiji (1) Potovani Sariputa pomae potovanom Bhadiji da doe na prag stupnja arahanta.
Bhaddiya sutta (Ud VII.2) -- O patuljku Bhadiji (2) Potovani Sariputta, ne uviajui da je potovani Bhadija sada arahant, nastavlja da ga poduava.
Kamesu satta sutta (Ud VII.3) -- Vezani za ulna zadovoljstva (1) Buda je inspirisan prizorom nezareenih koji su duboko vezani za ulna zadovoljstva..
Kamesu satta sutta (Ud VII.4) -- Vezani za ulna zadovoljstva (2) Buda je inspirisan prizorom nezareenih koji su duboko vezani za ulna zadovoljstva.
Badiya sutta (Ud VII.5) -- Badija patuljak Buda pravi lepo poreenje izmeu monahovog spoljanjeg izgleda i unutrapnje lepote probuenja.
Tanhakhaya sutta (Ud VII.6) -- Okonanje elje Buda je inspirisan ugledavi Anja Kondanju kako meditira
Nagasamalo sutta (Ud VII.7) -- O Nagasamali Ponekad i savet mudrijih dobro doe.
Vena dilema - koji je pravi put?
Udapana sutta (Ud VII.9) -- Izvor
Jedan od retkih sluajeva kada Buda pokazuje
svoje natprirodne moi, pri emu potovanom Anandi ukazuje na jedan od aspekata
Udana
Dhamme.
Udena sutta (Ud VII.10) -- O kralju Udeni stupanj "ulaska u struju", nestaju u vatri.
500 ena, od kojih su sve dostigle barem
VIII. Pataligamiyavagga -- Poglavlje o selu Patali Nibbana sutta (Ud VIII.1) -- Potpuno osloboenje/Parinibbana (1) Nibbana sutta (Ud VIII.2) -- Potpuno osloboenje/Parinibbana (2) Nibbana sutta (Ud VIII.3) -- Potpuno osloboenje/Parinibbana (3) Nibbana sutta (Ud VIII.4) -- Potpuno osloboenje/Parinibbana (4) etiri sutte u kojima Buda opisuje prirodu nibbane.
Nagasamalo sutta (Ud VIII.7) - Govor Nagasamali Neznalica i mudrac -- kako uopte mogu zajedno putovati?
Visakha sutta (Ud VIII.8) -- Govor Visaki Nezareena sledbenica Visaka, tuei nad smru unuka, dobija snanu poduku u vezi sa prijanjanjem i smru.
Dabba sutta (Ud VIII.9) -- O Daba Malaputi (1) Prevod edomil Veljai Dabba sutta (Ud VIII.10) -- O Daba Malaputi (2) Buda je inspirisan spektakularnom smru potovanog Daba Malapute i njegovim dostizanjem parinibbane.
Rev. 24/9/2005 www.geocities.com/budizam/canon/khuddaka/indexud.html
Itivuttaka
Home
---\\
Tipitaka
---\\
---\\
Kontekst Itivuttake
Itivuttaka Tako ree Buda

Prevod Braislav Kovaevi Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
Sadraj
Uvod (Tanisaro bikhu) Grupa jedinica (sutte 1-27) Grupa dvojki (28-49) Grupa trojki (50-85) Grupa etvorki (100-112)
Uvod
Itivuttaka, zbirka 112 kratkih govora, svoje ime dobila je po uvodnoj reenici svakog od ovih govora: tako (iti) ree (vuttam) Blaeni. Autorstvo ove zbrke se u celini pripisuje nezareenoj sledbenici Khuutari, koja je radila u palati kralja Udene u Kosambiju, kao slukinja jedne od njegovih ena po imenu Samavi. Poto
file:///C|/budizam2007decembar/files/canon/khuddaka/indexiv.html (1 of 2) [10.2.2008 20:51:41]
Itivuttaka
kraljica nije mogla da izae iz palate kako bi ula Budine govore, Khuutara je otila umesto nje, zapamtila ono to je Buda rekao i potom se vratila u palatu da podui kraljicu i 500 njezinih pratilja. Zbog ovakvog podviga Buda je naveo Khuutaru kao najueniju od svojih nezareenih sledbenica. Ona je bila i veoma uspean uitelj: kada su unutranji delovi palate kasnije izgoreli, a sa njima i kraljica i njezina svita, Buda je tom prilikom prokomentarisao (u Ud. VII. 10) da su sve te ene ve bile dostigle prvi stupanj probuenja. Naziv Itivuttaka ukljuen je u devetolanu podelu Budinog uenja -- listu koja prethodi rasporedu pali kanona koji danas imamo.. Nemogue je, meutim, utvrditi koji obim je tadanja Itivuttaka imala u odnosu na dananju. Kineski kanon sadri prevod Itivuttake, koji se pripisuje Hsian-tsangu, i taj prevod veoma podsea na tekst pali Itivuttake; glavna razlika je u delu "Grupa trojki" i itava "Grupa etvorki" iz pali verzije nedostaje u Hsian-tsangovom prevodu. Ili su ti delovi kasnije dodati i sauvani u pali verziji, ali ne i u sanskritskoj verziji sa koje je prevoeno, ili je sanskritski tekst bio nekompletan, a mogue je i da je Hsiantsangov prevod ostao nedovren (nastao je poslednjih meseci njegovog ivota). Ranu istoriju Itivuttake jo vie komplikuje injenica da je ona prvobitno usmeno prenoena, a da je prvi put zapisana tek nekoliko vekova posle Budine smrti. No, kakva god ta istorija bila, ovaj spis je dugo figurirao kao najomiljenija zbirka u itavom pali kanonu, pre svega zato to pokriva veliki deo Budinog uenja -- od najjednostavnijih do najdubljih njegovih vidova -- i to u formi lako razumljivoj, privlanoj i dobro odmerenoj.
Rev. 21/8/2006 www.geocities.com/budizam/canon/khuddaka/indexiv.html
file:///C|/budizam2007decembar/files/canon/khuddaka/indexiv.html (2 of 2) [10.2.2008 20:51:41]
Sutta nipata
Home ---\\ Tipitaka ---\\ Sutta pitaka ---\\ Khuddaka nikaya ---\\ Kontekst Sutta nipate
Sutta nipata Zbirka sutta

Sutta nipata ("Zbirka sutta"), peta knjiga Khuddaka nikaye, sastoji se od 71 kratke sutte razvrstane u pet celina. Sem Veljaievog prevoda poglavlja V, ovde sam koristio knjigu: Hammalava Saddhatissa, Suta Nipata (London, Curzon Press, 1985).
Sadraj
I. Uragavagga -- Poglavlje zmije II. Culavagga -- Manje poglavlje III. Mahavagga -- Veliko poglavlje IV. Atthakavagga -- Oktet poglavlje V. Parayanavagga -- Poglavlje na putu ka drugoj obali
I. Uragavagga -- Poglavlje zmije
file:///C|/budizam2007decembar/files/canon/khuddaka/indexsn.html (1 of 14) [10.2.2008 20:51:44]
Sutta nipata
Uraga sutta (Sn I.1) -- Zmija. Onaj ko je odmakao putem odbacio je nepovoljna stanja uma, ba kao to zmija odbacuje svoju staru, sasuenu kou.
Dhaniya sutta (Sn I.2) -- Domain Danija. Poetski dijalog u kojem su kontrastirani bogatstvo i sigurnost laikog ivota sa bogatstvom i sigurnou onoga ko je samotniki ivot proiveo do njegovog krajnjeg cilja. Ukoliko vam je teko da se uivite u lik nekoga kao Danija, ko svoje bogatstvo meri veliinom stonog stada, onda itajui ovu pesmu zamenite krave i bikove nekretninama i akcijama, a kiu ekonomskom propau.
Khaggavisana sutta (Sn I.3) -- Nosorog. U prevodu edomila Veljaia, zatim Borisa Krena, kao i Zorana Zekovia. uvena pesma o vrednostima ivljenja samotnjakim ivotom budistikog monaha. I dan danas se seam kako me je "prodrmala" svojom sugestivnou kada sam je pre mnogo godina proitao po prvi put! Posle sam shvatio da nisam jedini...
Kasibharadvaja sutta (Sn I.4) -- Ratar Bharadvaa. "Poverenje je seme; obuzdanost uzda; mudrost je moj jaram; skromnost je moja ruda; um su kajasi; sabranost moj plug i bi", kae Buda na prekor bramana da on poto ne ore ne moe ni da dobije bilo ta za jelo.
Cunda sutta (Sn. I.5) -- Kova unda. Monaha ima na hiljade. Ali svi oni mogu se svrstati u samo etiri kategorije.
Parabhava sutta (Sn I.6) -- Nazadovanje. O razliitim uzrocima duhovnog nazadovanja koje treba otkloniti.
Vasala sutta (Sn. I.7) -- Otpadnik. Drevni indijski kastinski sistem poznaje etiri kaste: (1) svetenici (bramani), (2) ratnici i vladari (katrije), (3) trgovci i poljoprivrednici (vaije) i (4) najnia kasta slugu (udre), koji se smatraju drutvenim otpadnicima. U ovoj sutti Buda objanjava ko je zapravo (duhovni) otpadnik.
Karaniya metta sutta (Sn I.8) -- Blagonaklonost. Budine rei o usmeravanju blagonaklonosti ili saoseajne ljubavi (metta) ka svakom biu.
Hemavatta sutta (Sn.I 9) -- atagira i Hemavata. Dijalog dva demona (yakkha) o Budinim kvalitetima. Poto im ovaj odgovori na pitanja, postaju njegovi sledbenici.
Alavaka sutta (Sn I.10) -- Govor Alavaka jaki. Demon (yakkha) iskuava Budu zagonetkama i preti mu: "Ako ne moe da mi odgovori, pomutiu ti um ili rasporiti srce
Sutta nipata
ili u te zgrabiti za noge i zavitlati na drugu obalu Ganga." (Ova sutta se takoe pojavljuje kao SN X.12.)
Vijaya sutta (Sn I.11) -- Pobeda. Razmiljanje o neprivlanosti tela kao nain da se doe do uvida.
Muni sutta (Sn I.12) -- Utihnuli mudrac. Buda opisuje karakteristike idealnog mudraca, koji veu sreu i sigurnost nalazi ne u zdruivanju, ve u samotnikom kontemplativnom ivljenju. (Ovo je jedna od sutta koje je kralj Aoka [oko 270-232 pre n. e.] odabrao da ih prouavaju i esto o njima razmiljaju svi budisti, bilo da su zareeni ili nisu.)
II. Culavagga -- Manje poglavlje
Ratana sutta (Sn II.1) -- Blaga. Buda nabraja mnoga blaga koja se nalaze u Budi, Dhammi i Sanghi.
Amagandha sutta (Sn II.2) -- Smrad. ta znai biti duhovno "prljav"? Hiri sutta (Sn II.3) -- O prijateljstvu. Buda objanjava prirodu pravog prijateljstva. Maha-mangala sutta (Sn II.4) -- Najvea zatita. Nabrajanje zatita koje stiemo ivei moralno.
Suciloma sutta (Sn II.5) -- Govor Suilomi. Govor slian Alavaka sutti (Sn. I.10) u prvom odeljku.
Dhammacariya sutta (Sn II.6) -- Pogreno ponaanje. Monasi se ohrabruju da izbegavaju druge monahe koji se nedostojno ponaaju.
Brahmanadhammika sutta (Sn. II.7) -- Dobro ponaanje bramana. Buda opisuje idealan nain ivota bramana u "zlatnom dobu" i kako se on posle degenerisao.
Nava sutta (Sn II.8) -- Poreenje sa brodom. Uitelj, poput vetog kormilara, zna iz neposrednog iskustva kako da pree na drugu obalu.
Kimsila sutta (Sn II.9) -- Sa kojom vrlinom? Stavovi i ponaanje koji nam najvie pomau da uimo i imamo koristi od Dhamme.
Utthana sutta (Sn II.10) -- O budnosti. Podsticajno izlaganje o potrebi ulaganja
Sutta nipata
napora. Probudite se! Rahula sutta (Sn II.11) -- Savet Rahuli. Buda preporuuje samotniki ivot svom sinu Rahuli.
Vangisa sutta (Sn II.12) -- Govor Vangisi. Monah Vangisa dobija potvrdu da je njegov uitelj dostigao stanje nibbane.
Sammaparibbajaniya sutta (Sn II.13) -- Ispravan nain ivota beskunika. Nekoliko saveta za ispravan monaki (ali i "civilni") ivot.
Dhammika sutta (Sn II.14) -- Govor Damiki. Laiki sledbenik Damika pita Budu kako treba da postupa u skladu sa vrlinom.
III. Mahavagga -- Veliko poglavlje
Pabbaja sutta (Sn III.1) -- Odlazak u beskunike. Kralj Bimbisara, pod utiskom Budine pojave, sledi ga u planine kako bi otkrio ko je on i odakle dolazi.
Padhana sutta (Sn III.2) -- Velika bitka. Deset Marinih armija pribliava se Bodhisatti (buduem Budi) u neuspenom pokuaju da ga odmame sa njegovog mesta za meditaciju.
Subhasita sutta (Sn III.3) -- Dobro reeno. etiri karakteristike dobro izgovorene rei.
Puralasa sutta (Sn III.4) -- rtveni kola. Kome prineti rtvene darove? Ko je dostojan nae velikodunosti?
Magha sutta (Sn III.5) -- Govor bramanu Magi. Sutta u pohvalu davanja, slina kao prethodna.
Sabhiya sutta (Sn III.6) -- Govor asketi Sabiji. Lutajui asketa ispituje Budu i est drugih uitelja koji su u to vreme poduavali.
Sela sutta (Sn III.7) -- Govor asketi Seli. Buda uverava uitelja Selu i 300 njegovih uenika u svoje prosvetljenje.
Salla sutta (Sn III.8) -- Strela. Smrt i gubitak su oko nas, pa ipak mudrac zna da put ka trajnoj srei vodi preko naputanja nae alosti, enje i oaja.
Vasettha sutta (Sn. III.9) -- Govor Vaseti. Koje je pravo znaenje pojma "braman"? Kokalika sutta (Sn III.10) -- Govor o Kokaliki. Buda razmatra posledice
Sutta nipata
nepromiljenog govora.
Nalaka sutta (Sn III.11) -- Govor Nalaki. Ova sutta ima dva dela. Prvi deo govori o dogaaju ubrzo posle roenja Bodhisatte (budueg Bude). Drugi deo opisuje put mudraca.
Dvayatanupassana sutta (Sn III.12) -- Srea Plemenitog (odlomak). Buda primeuje da ono to veina ljudi zove sreom mudraci nazivaju patnjom; ono to mudraci zovu sreom, drugi nazivaju patnjom. Nije ni udo da je Dhammu tako teko razumeti!
IV. Atthaka vagga -- Oktet poglavlje

Uvod Thanissaro Bhikkhu Atthaka vagga [1] jeste skup od 16 pesama ija je zajednika tema nevezivanje. Ove pesme pokrivaju etiri vrste vezivanja -- vezivanje za ulna zadovoljstva, za stavove, za praksu i pravila i za verovanje u postojanje sopstva -- sa naroitim naglaskom na prva dva. One opisuju ono to ini prirodu vezivanja u svakom pojedinanom sluaju, zamke vezivanja, prednosti njegovog naputanja, puteve ka tome i suptilne paradokse toga ta znai ne vezivati se za neto. Ova poslednja tema javlja se u mnogim govorima u pali kanonu, jer budistiko uenje o nevezivanju u sebi sadri kljuni paradoks: objekat vezivanja koji na kraju treba napustiti ini deo puta ka tom naputanju. Izvesna koliina ulnih zadovoljstava je neophodna na putu da se prevaziu ulna zadovoljstva; izvestan reim prakse i pravila je neophodan da bi se prevazila vezanost za praksu i pravila; snaan oseaj sopstvene odgovornosti neophodan je da bi se prevazilo prijanjanje za sopstvo. Drugi delovi pali kanona nude jasne analogije kojima se objanjavaju ovi paradoksi, esto kroz sliku kretanja ka cilju -- prelazak reke uz pomo splava, etnja parkom, uzimanje vie koija jednu za drugom od grada do grada -- pri emu se po stizanju na taj cilj dotadanje prevozno sredstvo
Sutta nipata
jednostavno ostavlja po strani. Meutim, Atthaka vagga ponekad predstavlja ove paradokse na krajnje maglovit nain. Zapravo, neki od paradoksa -- naroito u raspravljanju o naputanju vezanosti za stavove -- izloeni su tako neobinim terminima da ih je, na povrini, teko pomiriti sa ostalim pali govorima ili sa drugim delovima same Atthake. Zato je pitanje treba li te paradokse uzeti takve kakvi su ili ih dalje tumaiti. Ili, da postavimo pitanje onako kako je to sam Buda uinio (AN II.25): Je li njihovo znaenje do kraja izloeno ili na to znaenje tek treba ukazati. Argument da ove paradokse treba uzeti takvi kakvi su zasnovan je na pretpostavci da hronoloki Atthaka prethodi ostatku pali kanona. Od ove pretpostavke se dalje ide u pravcu zakljuka da ove pesme sadre najranije zabeleeno Budino uenje i ukoliko su u neskladu sa ostalim delovima kanona, to je jednostavno zato to su ti drugi odlomci manje verni izvornoj Budinoj poruci. Ovakav zakljuak ima, meutim, nekoliko slabosti. Kao prvo, samo su dva dokaza ponuena za datiranje ovih pesama: (1) Atthaka se, kao celina, pominje jo na tri mesta u kanonu -- Ud V.6, Mv. V i SN XXII.3; [2] i (2) jezik ovih pesama je arhainiji nego u drugim govorima. Meutim, ni jedan od njih ne moe da sigurnou biti smatran dokazom za navedena zakljuivanja. Prvi dokaz jednostavno pokazuje da Atthaka prethodi trima delovima u kojima se spominje, ali nije izvesno da prethodi i celom pali kanonu. Ba kao to Tenisonova poezija sadri vie arhaizama nego Drajdenova proza, injenica da pali pesma koristi arhaian jezik nije dokaz o njezinoj starini. Tvrdnje da ove paradokse treba uzeti takvi kakvi su imaju i druge slabosti. U njima se esto iznosi da nas ovi paradoksi ue stavu da ne treba imati stavove i prakse koji nemaju ciljeve, pa ipak oni koji iznose ovakve tvrdnje su prvi koji priznaju da je ovakvo uenje potpuno nepraktino. Takvi stavovi su takoe u suprotnosti sa drugim delovima same Atthake i estim upuivanjima na oslobaanje (nibbana/ nibbuti) kao na cilj prakse. Tako, ak i ako je Atthaka znatno starija od ostalih pali govora, morali bismo da preemo preko velikih nekonzistentnosti u njezinoj poruci ako bismo njene paradokse uzeli takvi kakvi su.
Sutta nipata
Preporuke da paradokse iz Atthake treba dalje tumaiti -- da su oni namerno izraeni teko razumljivim terminima -- zasnovane su na neto vrem tlu. Prvo, tu je tumaenje da je budistika tradicija uznapredovala od svojih poetaka. Jedan obiman komentar, naslovljen Mahaniddesa (Nd.I), u kojem se izmiruje sadraj pesme sa uenjem u ostatku govora, bio je sastavljen dovoljno rano da bi ga uvrstili u sam kanon. Iako neka od objanjenja data u Mahaniddesi mogu izgledati pomalo suvie cepidlaka, ona ipak ukazuju na to da su budisti blii Budinom vremenu pronalazili niz korisnih nivoa znaenja ispod povrinskog nivoa ovih pesama. ak i ako odbacimo argumente koje nam nudi tradicija, postoje i drugi razlozi za zakljuak da su paradoksi iz Atthake tako nainjeni da se dalje analiziraju. Moemo poeti sa pitanjem, ve pomenutim, unutranje konzistentnosti samih ovih pesama; one dobijaju bolji smisao kada se, posmatrane kao celina, paradoksi u njima istrauju ispod povrinskog, oiglednog nivoa. Drugo, ovi paradoksi, svojom upotrebom igre rei, slede jedan drevni indijski anr -- filozofsku zagonetku -- koji samom svojom prirodom poziva na dublje analiziranje. Dokazi iz Rig Veda pokazuju da je stari vedski ritual ukljuivao i takmienje u kojem su bramani koristili igre rei da filozofsko uenje izraze kao zagonetke koje kandidat treba da rei. Svrha ovih takmienja bila je da podui kandidata -- obino onoga ko se spremao da postane majstor rituala -- upotrebi moi kreativnog razmiljanja, "izvan kruga", u opravdanom uverenju da e proces traganja za inspiracijom i prosvetljenjem kroz odgovor transformisati um na mnogo dublji nain od pukog prikupljanja informacija. [3] Premda Atthaka pesme savetuju da ne uestvujemo na intelektualnim nadmetanjima, one imitiraju vedske zagonetke svojim korienjem takvih izraza koji e provocirati itaoca. Pojedine rei -- pokatkad itavi stihovi i strofe -- u ovim pesmama mogu se tumaiti na razliite naine i na itaocu je da istrai i razmotri sva raznovrsna znaenja i potom odlui koje je najkorisnije. Premda naa kultura
Sutta nipata
povezuje igru rei sa alama, Atthaka stoji na poetku duge linije budistikih tekstova -- theravadskih ili ne -- koji koriste igru rei u ozbiljne namere: da naue itaoca da misli samostalno, da pronikne u varljivost jezika i tako olaka labavljenje vezanosti za one strukture koje jezik neminovno namee umu.[4] Ova vrsta tekstova takoe nagrauje one koji ih uzimaju dovoljno ozbiljno da bi im se ponovo vraali i ponovo ih promiljali. Tako se opskurnost jednog dela govora u Atthaki moe uzeti kao funkcionalna, ne kao odraz starosti pesme, ve pre kao svojstvo anra kojem pripada. Pravilno itanje ovakvog teksta zahteva da prethodno dovedete u pitanje svoje pretpostavke o njegovoj poruci i razjasnite namere koje stoje iza vaeg napora da doprete do znaenja. Na taj nain, sam in itanja ne treba samo da informie, ve i da transformie. to mu se vie predate, to on otvara vie mogunosti u vaem umu. Naravno, prevoenje ovakvih igri rei predstavlja ogroman izazov; ak i kada su ti izazovi savladani, itati takve igre rei u prevodu ne moe nikada biti isto kao itati ih na izvornom jeziku i u kulturnom okruenju. Na sreu, sem ovih kontroverznih odlomaka, vei deo Atthake je savreno direktan -- premda komentari potovanog Maha Kaane jednog od jednostavnijih stihova u IV.9 treba da poslue kao upozorenje da ak i direktni odlomci mogu sadravati skrivena znaenja. I poslednje dve napomene o itanju Atthake: 1. Premda su ove pesme bile sainjene za publiku koju su sainjavali monasi lutalice, one nude vredne lekcije i za nezareene sledbenike. ak i delovi koji se direktno odnose na beskuniki ivot mogu se itati kao simbol odreenog stanja uma. Ve pomenuti komentari potovanog. Maha Kaane pokazuju da je to bilo injeno jo od vremena nastanka kanona. Obraajui se laiku i komentariui stih koji opisuje ponaanje mudraca koji je napustio dom i drutvo, on "dom" tumai kao khandhe a "drutvo" kao ulne utiske. Tako u njegovim rukama ovaj stih
Sutta nipata
razvija jedno unutranje znaenje koje laik moe primeniti na svoj ivot a da ne mora nuno napustiti aktuelni dom i drutvo. I drugi stihovi u pesmama mogu se tumaiti na slian nain. 2. Pesme su skoncentrisane na opise mudraca (muni) i prosvetljenih ljudi (dhira), ali ove rei nemaju fiksno znaenje iz stiha u stih. U nekim kontekstima, one oznaavaju arahante; u drugim, nita vie od inteligentnog svetovnog oveka. Zato treba voditi rauna o kontekstu kada itamo opise mudraca i prosvetljenih ljudi, da bismo videli da li se u njima opisuju ljudi koji slede put ili oni koji u ve stigli na cilj. Napomene 1. Naziv Atthaka (Okteti) izvodi se iz injenice da su prve etiri pesme u grupi -- od kojih tri ve u naslovu imaju re atthaka -- sainjene od osam stihova. Na osnovu ovoga, neki naunici su tvrdili da ove etiri pesme ine prvobitnu zbirku, a da su ostale pesme kasniji dodaci, ali to nije nuno tako. Mnoga poglavlja (vagga) u "koari" sa govorima i Vinayi nose naziv prema nekoliko prvih pasusa, premda ostatak moe sadravati materijal koji se sasvim razlikuje od onoga to se sugerie naslovom. Tako ne postoji nain da se utvrdi relativna starost razliitih pesama u ovoj zbirci. [Natrag] 2. Potovani. Maha Kaana -- kojeg je Buda hvalio kao najvetijeg meu svojim uenicima da iz konciznog iskaza izvue znaenje -- pomenut je u vezi sa Atthakom na sva tri mesta. Kao veoma obrazovan braman, on je verovatno bio obuavan u otkrivanju i reavanju filozofskih zagonetki. Njegova reputacija ukazuje da je u tome zaista uivao. [Natrag] 3. U Budino vreme ta takmienja su ve bila napustila ritualnu arenu i postala javne filozofske rasprave. Meutim, povod za njih -- izveden iz verovanja u duhovnu transformaciju koja prati taan odgovor na filozofsku zagonetku -- bila je pretpostavka da zastupanje pobednikog stava jeste, sam po sebi, mera linog
Sutta nipata
visokog duhovnog razvitka. Paradoksi u Atthaki ugroavaju tu pretpostavku tako to -- paradoksalno -- koriste anr filozofske zagonetke, iz koje i vode svoje poreklo. [Natrag] 4. Drugi primeri ovakve igre rei u pali kanonu su u SN I.1 i Dhp 97. Savremeni primeri budistikih tekstova koji igru rei koriste sa ozbiljnim namerama jesu A Heart Released i The Ballad of Liberation from the Khandhas, iji je autor Phra Ajaan Mun Bhuridatto. [Natrag] *** Kama sutta (Sn IV.1) -- ulno zadovoljstvo. Nevolje sa ulnim eljama. Guhatthaka sutta (Sn IV.2) -- Peina tela. Oni koji ostanu vezani za telo i senzualnost imae velike muke da se oslobode straha od smrti i ponovnog raanja.
Dutthatthaka sutta (Sn IV.3) -- Iskvaren. Sloboda se nee zadobiti hvalisanjem svojim pravilima i vebama, niti razglabanjem o svojim ubeenjima
Suddhatthaka sutta (Sn IV.4) -- ist. Iako se do slobode dolazi znanjem i meditacijom, u krajnjem smislu ona lei izvan oboje.
Paramatthaka sutta (Sn IV.5) -- Savrenstvo. Obmana koja poinje identifikovanjem sa praksama i stavovima -- ak i ako su savreni -- jeste okov koji spreava potpuno osloboenje.
Jara sutta (Sn IV.6) -- Starost. ivot je kratak. Posesivnost donosi tugu. Sloboda dolazi naputanjem svakog oseanja za moje.
Tissa Metteyya sutta (Sn IV.7) -- Tisa Meteja. Muke zbog odstupanja od ivljenja u celibatu.
Pasura sutta (Sn IV.8) -- Za Pasuru. Pasura pokuava da sa Budom zapodene raspravu, ali ovaj odgovara ukazujui na probleme koje donosi rasprava, i za onoga ko iz nje izae kao pobednik i za gubitnika.
Magandiya sutta (Sn IV.9) -- Za Magandiju. Magandija nudi Budi svoju kerku za enu. Buda odbija ponudu i dalje suzbija Magandijinu gordost opisujui dostizanje najvie istote reima koje Magandija nije u stanju da razume.
Sutta nipata
Purabheda sutta (Sn IV.10) -- Pre raspada ovoga tela. ta oveku omoguuje da ivi u miru?
Kalaha-vivada sutta (Sn IV.11) -- Svae i rasprave. Budu pitaju za izvor svaa i rasprava, kao i o najviem stupnju duhovnog postignua.
Cula-viyuha sutta (Sn IV.12) -- Malo izlaganje. Ako postoji jedna istina, kako bi ovek trebalo da se ponaa u svetu u kojem se poduavaju mnoge razliite istine?
Maha-viyuha sutta (Sn IV.13) -- Veliko izlaganje. Kako sauvati slobodu u svetu prepunom rasprava.
Tuvataka sutta (Sn IV.14) -- Brzo. Detaljan opis stavova i ponaanja tokom monakog treninga u cilju potpunog osloboenja.
Attadanda sutta (Sn IV.15) -- vrsto stegnut tap. Buda jetko govori o samvegi koja ga je navela da napusti domainski ivot. Zakljuuje preporukom o vebanju i opisom osobe koja je dostigla cilj istinskog mira i sigurnosti.
Sariputta sutta (Sn IV.16) -- Za Sariputu. Kada monah, nezadovoljan ovim svetom, krene u ivot samotnjaka, koje strahove treba da prevlada? Kako da veba da bi rasterao tamu u svome srcu?
V. Parayanavagga -- Prelaz na drugu obalu

Uvod Thanissaro Bhikkhu esnaest bramanskih asketa -- uenika uitelja po imenu Bavari -- dolaze Budi sa pitanjem o cilju njegovog uenja i kako ga dostii. Iz njihovih pitanja oigledno je da su neki od njih, barem, daleko odmakli u svojoj meditativnoj praksi. Tradicija nam kae da je prvih petnaest ovih asketa dostiglo stupanj arahanta neposredno poto je Buda odgovorio na njihova pitanja. to se tie esnaestog -- po imenu Pingija -- Cula niddesa nam kae da je on, posle odgovora na njegova pitanja, stekao sposobnost boanskog vida, to obino oznaava "ulazak u struju".
Sutta nipata
Komentar za Cula niddesu, meutim, tumai ovo kao znak da je dostigao stupanj "ne-povratnika". esta slika u ovim dijalozima jeste ona o ivotu kao o pobesneloj bujici -- bujici raanja, starenja i smrti, jada i naricanja, nespokojstva i patnje. Svrha duhovne prakse jeste da pronae put preko te bujice do sigurnosti druge obale. Ova slika objanjava esto pominjanje pronalaenja puta kroz zamke -- ruevine i nanos koji valja bujica i koji mogu spreiti napredovanje; kao i pominjanje elje da se bude bez ikakvog poseda -- suvinog prtljaga zbog kojeg lako moemo potonuti u sred te bujice. Ima dokaza da su ovih esnaest dijaloga bili na visokoj ceni ve u prvim vekovima budistike tradicije. Kao koncizno izlaganje tako produbljenog uenja kao to je budizam, oni izazivaju oseaj predanosti, praen eljom da se razumeju njihovi manje jasni odlomci. Vei deo Cula niddese, kasnijeg dodatka pali kanonu, posveen je njihovom detaljnom objanjavanju. Pet govora -- jedan u Samyutta nikayi, etiri u Anguttara nikayi -- razmatraju specifine stihove iz ove zbirke, a esti govor pria o nezareenoj sledbenici koja veba ustajui rano pre zore, da bi otpevala svih esnaest dijaloga. *** Prolog (prevod edomil Veljai) Ajita-manava-puccha (Sn V.1) -- Pitanja mladog bramana Aita. Buda sumira sutinu vebanja u Dhammi. "Ne udi za ulnim zadovoljstvima, sa umom koji je ist i smiren." (prevod edomil Veljai)
Tissa-metteyya-manava-puccha (Sn V.2) -- Pitanja mladog bramana TisaMeteje. Ko je na ovome svetu istinski zadovoljan, istinski slobodan, istinski velika osoba?
Punnaka-manava-puccha (Sn V.3) -- Pitanja mladog bramana Punjaka. Buda objanjava da roenje i starenje nikada ne mogu biti prevazieni ritualima, ve samo gaenjem vatre pohlepe, mrnje i obmanutosti. (prevod edomil Veljai)
Sutta nipata
Mettagu-manava-puccha (Sn V.4) -- Pitanja mladog bramana Metagua. Kako prei bujicu roenja i starosti, patnje i oaja? (prevod edomil Veljai)
Dhotaka-manava-puccha (Sn V.5) -- Pitanja mladog bramana Dotake. Kako se osloboditi svih sumnji?
Upasiva-manava-puccha (Sn V.6) -- Pitanja mladog bramana Upasiva. Na ta se osloniti da bismo preli pobesnelu bujicu elje? (prevod edomil Veljai)
Nanda-manava-puccha (Sn V.7) -- Pitanja mladog bramana Nande. Ko se zapravo moe nazvati "mudrim"? Onaj ko je uen? Onaj ko se dri odreenih pravila i rituala? (prevod edomil Veljai)
Hemaka-manava-puccha (Sn V.8) -- Pitanja mladog bramana Hemaka. Kako unititi elju i osloboditi se iz mree ovog sveta? (prevod edomil Veljai)
Toddeya-manava-puccha (Sn V.9) -- Pitanja mladog bramana Todeje. Dobro -- a kako to izgleda biti osloboen?
Kappa-manava-puccha (Sn V.10) -- Pitanja mladog bramana Kape. Postoji li neko ostrvo za nas da se sklonimo kako nas ne bi odneli starost i smrt?
Jatukanni-manava-puccha (Sn V.11) -- Pitanja mladog bramana atukanija. Kako naputamo krug raanja i starenja?
Bhadravudha-manava-puccha (Sn V.12) -- Pitanja mladog bramana Badravude. Badravuda pita Budu: Kako si ti razumeo Dhammu?
Udaya-manava-puccha (Sn V.13) -- Pitanja mladog bramana Udaje. Na koji nain bi trebalo iveti paljivo, tako da se stigne do probuenja? (prevod edomil Veljai)
Posala-manava-puccha (Sn V.14) -- Pitanja mladog bramana Posale. Kako razvijamo uvid, poto smo ovladali viim stupnjevima zadubljenja? (prevod edomil Veljai)
Mogharaja-manava-puccha (Sn V.15) -- Pitanja mladog bramana Mogarae Kako bi trebalo da gledamo na ovaj svet pa da ne budemo nadohvat smrti? (prevod edomil Veljai)
Pingiya-manava-puccha (Sn V.16) -- Pitanja mladog bramana Pingije U panici zbog propadanja svoga ostarelog tela, Pingija pita Budu kako da pobedi raanje i propadanje. (prevod edomil Veljai)
Sutta nipata
25/3/007 www.geocities.com/budizam/canon/khuddaka/indexsn.html
Theragatha
Home ---\\ Tipitaka ---\\ Sutta pitaka ---\\ Khuddaka nikaya ---\\ Kontekst Theragatha
Theragatha Pesme prosjaka

(Odabrane sutte)
Prevod edomil Veljai Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
Videti takoe Therigatha (Pesme prosjakinja)
Theragatha, osma knjiga Khuddaka nikaye, sadri 264 prie u stihu u kojima se rani budistiki monasi (bhikkhu) priseaju svoje borbe i postignua na putu do savrenstva. Te prie esto su ispriane sa iskrenou i lepotom koja oarava, otkrivajui tako i onu ljudsku stranu ovih gotovo nadljudskih bia. Naravno, danas one mogu biti velika inspiracija i nama da idemo stopama ovih odvanih ljudi.
Poglavlje I 1. Subhuti. Samo napred kio, padaj! 2. Mahakothika. Loa stanja uma nestaju s povetarcem.
file:///C|/budizam2007decembar/files/canon/khuddaka/indexthag.html (1 of 7) [10.2.2008 20:51:46]
Theragatha
3. Kankharevata. Uvid, poput vatre u noi. 5. Daba. I teko ukrotljiv, krotkou bi ukroen. 6. Sitavanijo. Zadubljen u panjom pokorenom tijelu. 7. Bhalijo. Samopouzdanje. 13. Vanavaho. Priroda kao izvor radosti. 14. Sivako Ne vezuje se onaj ko zna. 16. Belatasisa. Srea ne dolazi od tela. 18. Singalapita. Hitro umakao poudi. 20. Aito. Smrti se ne bojim. 22. itaka. Pauni. 26. Abhajo. Konjska dlaka prepolovljena strelom. 29. Harita. Razbij neznanje na paramparad! 30. Utija. Bolest kao upozorenje da vreme istie. 32. Supija. Potena trgovina. 34. Posijo. Otidoh, ne prozborivi ni rei. 39. Tisa. Marljivo vebaj, kao da ti se radi o glavi. 41. irivada. Sevanje te ne moe poremetiti u zadubljenju. 43. Sumangala. Najzad osloboen tri loe stvari! 44. Sanu. Za mrtvim se plae, majko. 49. Ramanejaka. Blaenstvo sabranog uma. 50. Vimalo. Tamo gde te ni kia ni vetar ne mogu nai. 56. Kutiviharin. Ne trai kuu svoju! 57. Kutivihari. Ne eli novu kuu! 61. Vapo. Ko vidi? 67. Eka-dhamma-savanijo. Nema daljeg preporoda 68. Ekudanijo. Osloboen od tuge. 73. Manavo. Napusti me ar uitka. 76. Pijanaho. Boravi tamo gde niko ne boravi. 79. Rakhito. Odrekoh se svake strasti. 80. Ugo. Sve je iskorenjeno!
Theragatha
84. Nita. Kad e se budala probuditi? 89. Devasabho. Poraena je oholost! 93. Eraka. Zadovoljstva ula su bolna. 95. akupalo. Napusti loeg saputnika! 104. Kitako. Kako lako mi je telo! 108. Otac Dhammasavanov. U starosti od sto dvadeset ljeta odrekoh se svjeta. 111. ento. Misli na nestalnost, stalno. 113. Vanavaa. Srea u divljini. 115. Mahanamo. Vodi. 117. Jaso. Postigoh trovrsno znanje. 118. Kimbila. Starost pada na nas poput kletve. 119. Vaiputo. Savet prijatelju. 120. Isidata. Presecanje korena patnje.
Poglavlje II 2. Pindolo Bharadvao Teko je odstraniti sitan trun iz rane, a tako i laskanje podlaca. (122-124)
4. Gangatirijo Sin kurtizane prosvetljen postade. (127-128) 8. Suradho. Iscrpih mo roenja, ispunih zavjet pobjednika. 12. otidaso. ta god uinio, to ti je nasledstvo. 13. Heranakani. Plodovi loih dela e te ve sustii. 15. Sabamito. Kani se ljudi, idi i snano se odupri gomili! 16. Mahakala. Nek nikada vie ne leim razlupane glave! 24. Valija. Upornosti zahvaljujui na cilj u stii! 25. Vitasoko. Tek prva seda vlas oi mu otvori. 26. Punamasa. Odbaci pet prepreka i ta ostade? 27. Nandaka. Poput konja istokrvnog. 30. Kanhadina. Nema vie elje za novim roenjem. 33. Upavano Budin pratilac. 35. Sambula-Kaano Ta to je moja navika, boraviti sam u podzemnoj stravi spilje.
Theragatha
36. Kitako. Kome je srce nepokolebivo, otkud da ga bol spopadne? 37. Sona Potirijaputa. Bolje i u borbi poginuti, nego preiveti poraen. 39. Usabo. Gaenje nad sopstvenom tatinom. 44. Mogharaa. Slamnati krov je sigurniji od druga koji se posrei. (207-208) 46. ulako Proet zadubljenjem udubi se u poruku Budnoga. (211-212)
Poglavlje III 5. Matangaputa. Suvie je toplo, suvie je hladno -- a ta je tvoj izgovor? 8. Jasoa. Samoa u umi: dvoje je drutvo, troje mete! 12. Abhibhuta. Na noge skai! Raspri armiju smrti! 14. Gotama. Nakon beskrajnog tumaranja kroz pakao, nebesa, svet ivotinja, najzad mir! 15. Harita (2). Paljivo: mudrac ti moe rei kad tvoji postupci nisu u skladu sa tvojim reima. Poglavlje IV 1. Nagasamalo. 2. Bhagu. 4. Nandako. 8. Rahula. Budin sin slavi sopstvenu pobedu u Dhammi. 10. Dhammiko. 11. Sabako. 12. Mudito. Zbog neimatine napustih dom i dadoh se zarediti (311-314)
Poglavlje V 1. Raadato. Pouda nad leom? Poslednja slamka za ovog monaha. 8. Vakali. Radije u u umi ostati. 9. Viitasena Ukrotiu te, ume moj. 10. Jasadato. Nema vremena za dvolinost!
Theragatha
Poglavlje VI 4. Kulo. Pogledah u zrcalo istine. 5. Malunkjin sin. Iskopaj koren ei ula, da te uvek iznova smrt ne slama. 6. Sapadaso. Oajan, s noem isukanim da presee sopstvene vene, Sapadaso najzad ugleda Dhammu!
7. Katijano. 8. Migaalo. On znalaki promatra bie kao jamu punu ivog ara. 9. ento. ak i arogantne budale mogu stii do izbavljenja. 10. Sumano. Sedmogodinjak otkriva arahantstvo. 13. Sirimando.
Poglavlje VII 1. Sundara Samudo. Uhvaen ukotac sa poudom, ovaj monah se konano urazumljuje.
2. Patuljak Bhadijo. Od celog sveta, samo je ovo telo predmet panje.
Poglavlje VIII 1. Maha-Kaajana
Poglavlje IX 1. Bhuto. Reen blatnih natruha i nepotiten, mudrac dosee krajnje zadovoljstvo.
Poglavlje X 1. Kaludaji. Gle kako dim sa ognjita naputa kolibe. 2. Ekaviharijo. Ko nema vie nita, taj se najlagodnije osea kad boravi sam u umi. 4. Panthako. Posluao sam savjet, zadovoljan poukom. (557-562) 5. Kapo. Jeste li opsednuti svojim izgledom? Ovo razmiljanje moe biti upravo lek.
Theragatha
6. Upaseno, sin Vangantin. U tenji za proienjem isposniku presuuju izlivi srca. Utrnue sve nadilazi.
7. Gotamo (Budin uenik). Vrlna i obilno znanje to je odlika pustinjaka.
Poglavlje XI 1. Samkio. Iekujem kraj svog roka kao nadniar isplatu.
Poglavlje XII 2. Sunita izoptenik. Jedan izoptenik pria svoju inspirativnu priu. (620-631)
Poglavlje XIII 1. Sono Koliviso. Kao kralj porobljen kao skitnica osloboen. (632, 638-9, 643-4)
Poglavlje XIV 1. Revatin oprotaj. Uporno se drei ispravne odluke, ovaj monah konano stie do savrene slobode.
2. Godato. Kritika mudrih bolja je od pohvale budala; bol od meditacije bolji je od zadovoljstva ula.
Poglavlje XV 2. Udaji. Obestraen, obesren, neobmanjen, oplemenjeni naputa telo dogorelo bez taloga. Poglavlje XVI 1. Adhimuta i razbojnici. Monah pobeuje neke razbojnike govorom o Dhammi. (705725)
3. Telakani Ko je nadiao svijet, ko je utonuo u besmtrnost?
Theragatha
7. Bhadijo Nekada u dvoru, sada prosjak. Ali straha vie nema! 8. Angulimala Nadaleko uveni razbojnik koji je postao arahant. 9. Anurudo Poslednje rei jednog od najuglednijih Budinih uenika. 10. Paraparijo Ko su ti to zbog dobiti propovedaju, a ne zbog istine?
Poglavlje XVII 2. Sariputa Sa obje strane vreba smrt, i ispred nas i iza nas. 3. Ananda Ve danas treba da se zadubim u osamu k'o ptica pred kiu.
Poglavlje XVIII 1. Maha Kasapa. U ovoj pesmi -- jednom od prvih primera "pesama iz divljine" -arahant hvali blagodeti praktikovanja zadubljenja u osami ume. Poglavlje XIX 1. Talaputo. Iskren i inspirativan razgovor monaha sa samim sobom pre i posle zamonaenja. Poglavlje XX 1. Maha Mogalana. U rasplamsali oganj budala sam nasre i u njem izgara. 2. Vangiso. Kad shvatih nauk Budnoga, i sam se stiah obuzet potpunim poverenjem. 4. Ratthapalo. (769-791) 7. Bhaddiyo, sin Kalighodin (842-3, 863-4)
Zakljuna strofa
Therigatha
Home ---\\ Tipitaka ---\\ Sutta pitaka ---\\ Khuddaka nikaya ---\\ Kontekst Theragathe
Therigatha Pesme prosjakinja

(Odabrane sutte)
Videti takoe Theragatha (Pesme prosjakinja)
Therigatha, deveta knjiga Khuddaka nikaye, sadri 73 prie u stihu u kojima se rane budistike monahinje (bhikkhuni) priseaju svoje borbe i postignua na putu do savrenstva. Te prie esto su ispriane sa iskrenou i lepotom koja oarava, otkrivajui tako i onu ljudsku stranu ovih gotovo nadljudskih bia. Naravno, danas one mogu biti velika inspiracija i nama da idemo stopama ovih odvanih ena. Stihovi Therigathe slue i kao kontraargument svakom pogrenom zakljuku da je Budino uenje primenljivo -- i od koristi -- jedino mukarcima. Izuzetan heroizam i plemenitost duha ovih ena pionira sluili su tokom vie od dva i po milenijuma kao inspiracija za sve koji su se odluili na avanturu praktikovanja Budinog uenja -bilo da je re o monasima, monahinjama ili laicima oba pola. Savrenstvo arahanta
file:///C|/budizam2007decembar/files/canon/khuddaka/indexthig.html (1 of 6) [10.2.2008 20:51:47]
Therigatha
dostupno je svim onima koji su -- poput ovih hrabrih ena -- spremni da uloe napor.
Poglavlje I 1. Anonimna bhikkhuni. Ko suve travke u loncu. (1) 2. Muta. Slobodanko, oslobodi se jarma. (2) 3. Punja. Razvejavanje najgueg mraka. (3) 11. Muta. Najzad slobodna od tri stvari! (11) 17. Dhamma. Klonuh od slabosti na tlo -- Dhamma se pojavi! (17) 19. Nanda. Prizorom odvratnosti ojaaj svoj duh!
Poglavlje II 3. Sumangalina majka. Kakvo blaenstvo -- najzad daleko od svog bestidnog mua (23-24)
4. Adakami. I trgovini ljudskim robljem doe kraj. (25-26) 5. itta. Herojski napor ka probuenju, kojem ni bolest nije prepreka (2728)
6. Metika (29-30) 7. Metta (31-32) 8. Abhayama (33-34) 9. Abhaya (35-36) 10. Sama (37-38)
Poglavlje III 1. Sama (39-41) 2. Utama. Sedam dana neprekidne meditacije. A osmog: pobeda! (42-44) 3. Utama (45-47)
Therigatha
4. Dantika i slon. Kroenje uma: "Zato sam ja uopte dola ovamo u umu?" (48-50)
5. Ubiri. Majka pobeuje svoj bol za umrlim sinom (51-53) 6. Sukka (54-56) 7. Sela (57-59) 8. Soma (60-62)
Poglavlje IV 1. Bhada Kapilani (63-66)
Poglavlje V 1. Annatara (67-71) 2. Vimala, nekadanja kurtizana. Nekadanja prostitutka pridruuju se prosvetljenima. (72-76)
3. Siha. Oajna zbog dotadanjeg ivota, pokuava da se obesi. U tom dramatinom trenutku doivljava prosvetljenje. (77-81)
4. Nandina vizija. Kontemplirarujui ispraznost tela, Nanda iskorenjuje svaku strast: (82-86)
5. Nanndattara. "Razoreno je sve bie, svaka potreba i elja." (87-91) 6. Mitakali. Nema vremena za nepaljivost! (92-96) 7. Sakula. Domaica odlazi u beskunice (97-101) 8. Sona, majka desetoro. Sona pobeuje starost: "Pljujem na starost!" (102-106)
9. Bhadra. "Neistinu sam smatrala istinom, a istinu podozrijevala." (107111)
10. Pataara. "Izvukavi iglu otvorih i ranu gnojnu..." (112-116) 11. Pataarinih trideset uenica. Pataarina uputstva dovode sve njezine uenice do prosvetljenja. (117-121)
12. anda, prosjakinja. Nekadanja prosjakinja postaje arahant. (122-
Therigatha
126) Poglavlje VI 1. Panasata Pataara. "Kako je doao tako i proao -- emu jadikovke?" Majka se bori da prevlada smrt sina. (127-132)
2. Vasiti, luakinja. Majka pobeuje svoju alost nad sinovljevom smru. (133-138)
3. Khema (139-144) 4. Suata. Na povratku kui sa zabave sree Budu i ivot joj dobija sasvim drugi tok. (145-150)
5. Anopama. Bogata naslednica shvata Dhammu, odlazi u monahinje i postaje arahant. (151-156)
6. Mahapaapati Gotami - Velika pomajka (157-162) 7. Gutta (163-168) 8. Vijaya (169-174)
Poglavlje VII 1. Uttara (175-181) 2. ala (182-188) 3. Upaala. Razgovor monahinje Upaale i napasnika koji pokuava da je zavede. (189-195) Poglavlje VIII Sisupacala (196-203)
Poglavlje IX Vaddhama (204-212)
Therigatha
Poglavlje XI Kisagotami (216-223)
Poglavlje XII Upalavana (224-235)
Poglavlje XVI Punika i brahman. Punika ubeuje brahmana da se okane svojih obreda proiavanja kupanjem -- jer, da je kupanje sveti in, onda bi i abe, kornjae i ribe bile proiene! (236-251) Poglavlje XX 1. Ambapali. Nekadanja kurtizana -- sada arahant -- otkriva kako je starost uklonila svaki trag njezine nekadanje lepote. Izuzetna slika posledica starosti. (252-270)
2. Rohini (271-290) 3. apa (291-311) 4. Sundari (312-336) 5. Subhakammaradhitu (337-364)
Poglavlje XXX 1. Subha i napasnik. Subhu, prosvetljenu monahinju koja ivi sama u umi, proganja napasnik. "Naroiti dar" koja mu ona na kraju uruuje momentalno donosi promenu u njegovom srcu. Oaravajua pria. (365398) Poglavlje XL
Therigatha
1. Isidha (399-446)
Poglavlje L Sumedha (447-520)
Valpola Rahula - Cemu je Buda poducavao
Home
---\\
Tumaenja
emu je Buda poduavao

Valpola Rahula
Predgovor Buda Budistiki pogled na svet Prva plemenita istina Druga plemenita
istina
Trea plemenita istina etvrta plemenita istina Uenje o nepostojanju sopstva "Meditacija" ili oplemenjivanje uma Budino uenje danas Odabrani tekstovi
PREDGOVOR SVUDA u svetu danas raste interesovanje za budizam. Mnotvo je drutava i grupa osnovano i objavljeno je jako puno knjiga ija je tema Budino uenje. Medutim, za a1jenje je to su veinu njih napisali oni koji nisu sasvim kompetentni ili u tom svom poslu polaze od pogrenih pretpostavki proizalih iz drugih religija, pa je onda neizbeno pogreno predstavljanje i tumaenje predmeta o kojem piu. Jedan profesor uporedne religije koji je nedavno objavio knjigu o budizmu nije znao ak ni to da je Ananda, verni Budin pratilac, bio bhikkhu (monah), ve je mislio da je re o nezaredenom sledbeniku! Dakle, itaocu nije teko da zamisli kakvo mu znanje o budizmu takve knjige mogu doneti. to se mene tie, u ovoj knjiici sam se trudio da je prilagodim obrazovanom i
file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/Rahula/deo01.html (1 of 21) [10.2.2008 20:51:51]
pronicljivom itaocu, ne suvie upuenom u itavu problematiku, a kojeg interesuje emu je to Buda poduavao. Cilj mi je bio da u kraim crtama, to je mogue neposrednije i jednostavnije, to vernije izloim Budino uenje onakvo kakvo nalazimo u originalnim pali tekstovima Tipitake, koje su naunici jednoduno ocenili kao najranije celovite zapise Budine nauke. Materijal koji je ovde korien i citirani odlomci preuzeti su direktno iz tih tekstova. Tek na nekoliko mesta okrenuo sam se kasnijim spisima. Takode sam na umu imao i itaoca koji ve ima neka znanja o tome ta je Buda propovedao i eleo bi to svoje znanje jo da produbi. Da bih mu u tome pomogao, nisam samo dao pali ekvivalente za veinu kljunih pojmova, ve i upuivanja na originalne tekstove u fusnotama i selektivnu bibliografiju. BUDA BUDA, ije je ime Siddhattha (Siddhartha na sanskritu), a porodino ime Gotama (sansk. Gautama), iveo je na severu Indije u estom veku pre nae ere. Njegov otac, Sudodana, vladao je kraljevstvom Sakja (u dananjem Nepalu). Majka mu je bila Maja. U skladu sa tadanjim obiajima, bio je oenjen jo kao sasvim mlad, u esnaestoj godini, za prelepu i odanu mladu princezu Jasodaru. Mladi princ je iveo u svojoj palati okruen raskoi. Ali je iznenada, suoen sa stvarnou ivota i patnjom ljudi, odluio da pronade reenje put koji vodi izvan te sveopte patnje. U dvadeset devetoj godini, neposredno po roenju svoga sina prvenca Rahule, napustio je kraljevstvo i postao asketa tragajui za reenjem. est godina je asketa Gotama tumarao dolinom Ganga, sretao uvene religiozne uitelje, prouavao i sledio njihove sisteme i metode, i podvrgavao sebe iscrpljujuem asketskom vebanju. Ipak, sve to ga nije zadovoljilo. Tako je napustio sve tradicionalne religije i njihove metode i krenuo sopstvenim putem. Njime je iao sve do onog trenutka kada je, sedei pod drvetom (od tada poznatim kao "drvo mudrosti"), na obali reke Neranare u Bodgaji (blizu Gaje u dananjoj
indijskoj dravi Bihar) Gotama u svojoj 35. godini postigao prosvetljenje, posle kojeg je dobio naziv Buda, "Budni". Prvu propoved posle prosvetljenja Gotama Buda je saoptio petorici asketa, svojih ranijih prijatelja, u Parku jelena u Isipatani (dananjem Sarnatu) blizu Benaresa. Od tog dana, pa tokom 45 godina, poduavao je on mukarce i ene svih slojeva kraljeve i seljake, bramane i otpadnike iz kastinskog sistema, imune i prosjake, svece i razbojnike ne pravei ni najmanju razliku meu njima. Nije priznavao bilo kakve razlike u klasi ili drutvenoj grupi, a Put o kojem je propovedao bio je pristupaan svim mukarcima i enama spremnim da ga razumeju i slede. U osamdesetoj godini Buda je preminuo u Kusinari (u dananjoj indijskoj dravi Utar Prade). Danas budizam sreemo na ri Lanki, u Burmi, Tajlandu, Kampuiji, Laosu, Vijetnamu, Tibetu, Kini, Japanu, Mongoliji, Koreji, na Tajvanu, u nekim delovima Indije, Pakistanu i Nepalu, kao i u Sovjetskom Savezu. U svetu ima preko petsto miliona budista. BUDISTIKI POGLED NA SVET MEU osnivaima religija Buda je (ukoliko njegovo uenje uopte moemo da nazovemo religijom u pravom znaenju te rei) bio jedini uitelj koji nije tvrdio da je bilo ta drugo do obino ljudsko bie. Ostali uitelji behu ili bogovi ili njihove inkarnacije u razliitim oblicima ili su, pak, tvrdili da su njima nadahnuti. Buda ne samo da je bio ljudsko bie, ve je tvrdio da ga ne nadahnjuje bilo kakav bog ili spoljanja sila. Sva svoja postignua pripisivao je ljudskom naporu i ljudskim sposobnostima. ovek i jedino ovek moe postati Buda. Svaki ovek u sebi sadri mogunost da postane Buda, i to zavisi jedino od njegove elje i truda. Budu moemo nazvati ovekom par excellence. On je bio toliko savren u svojoj "ljudskosti" da su ga najiri slojevi sledbenika kasnije poeli smatrati "nadovekom".
Prema Budinom shvatanju, ovekov poloaj je izuzetan. On je sam svoj gospodar i ne postoji bie ili sila koja stoji iznad njega i odreuje njegovu sudbinu. "Svako je sam sebi utoite, a i ko bi drugi to mogao biti?" [1] govorio je Buda. Opominjao je svoje uenike da "budu sami svoje utoite" i nikada ne tragaju za utoitem u drugom ili se oslanjaju na njegovu pomo. [2] Pouavao je, ohrabrivao i podsticao svakoga da se usavrava i izbori za sopstveno osloboenje, jer u oveku je mo da samoga sebe izbavi iz svih okova i to kroz lini napor i otroumnost. Buda kae: "Sami za sebe morate da preete taj put; tathagate [3] ga jedino pokazuju." [4] Ukoliko bi Budu uopte trebalo nazivati "spasiocem", to je jedino u smislu da je on ponovi otkrio i ukazao na put izbavljenja, nirvanu. No, taj put mora prei svako za sebe. Na osnovu tog principa individualne odgovornosti Buda ostavlja slobodu svojim sledbenicima. U Mahaparinibbana sutti Buda kae da nikada nije ni pomiljao da nadzire sanghu (monaki red) [5], niti je eleo da sangha zavisi od njega. Govorio je da ne postoji nita skriveno u njegovom uenju, niti je ostalo bilo ta sakriveno u "uiteljevoj stisnutoj aci" (acariya-mutthi); drugim reima, nikada svoje sluaoce nije delio na posveene i one druge. Sloboda miljenja koju je doputao Buda nezabeleena je bilo gde u istoriji religija. Ova sloboda je nuna zato to, prema Budi, ovekovo osloboenje zavisi od njegovog linog pronicanja u Istinu, a ne od milosti boije ili bilo kakve spoljanje sile koja nagrauje svoje sledbenike. Buda je jednom posetio gradi Kesaputu u kraljevstvu Kosala. Stanovnici tog grada bili su znani po imenu Kalame. Kada su uli da je Buda u njihovom gradu, Kalame se sakupie da ga vide i ovako mu se obratie:
"Gospodine, ima nekih asketa i bramana koji dolaze u Kesaputu. Oni svoju vlastitu teoriju objanjavaju i tumae, a tuu teoriju oni kude, ocrnjuju, zanemaruju i obezvreuju. Onda dou neki drugi askete i bramani, pa i oni objanjavaju i tumae samo vlastitu teoriju, a tuu kude, ocrnjuju, zanemaruju i obezvreuju. Tako smo mi, gospodine, u sumnji i nedoumici kad je re o njima i pitamo se koji od ovih asketa i bramana govori pravo, a koji od njih lae?" Tada im Buda dade ovakav savet, jedinstven u istoriji religija:
"Da, Kalame, normalno je to sumnjate i u nedoumici ste, jer nedoumica je nastala iz onoga to je sumnjivo. Zato, Kalame, ne dajte se zavesti onim to se prepriava, ni to je postalo tradicija; ni tvrdnjama, ni zato to je u skladu sa svetim knjigama, ni logikim zakljucima i domiljanjima, ni zato to se po svemu ini da je tako, ni zato to vam neko gledite izgleda uverljivo, ni zato to tako kae isposnik koji vam je uitelj. Tek onda, Kalame, kada sami uvidite da su odreene stvari nepovoljne (akusala) i pogrene, tek tada ih napustite... A kada sami uvidite da su odreene stvari povoljne (kusala) i ispravne, tek tada ih prihvatite i sledite." [6]
Buda je otiao ak i dalje. Govorio je monasima da svaki sledbenik treba da kritiki posmatra i samog tathagatu (Budu), tako da bi mogao do kraja da uvrsti svoje poverenje prema uitelju kojeg sledi. [7] Prema Budinom uenju, sumnja (vicikiccha) jedna je od pet prepreka (nivarana) [8] za jasno shvatanje Istine i duhovno (i bilo kakvo drugo) napredovanje. Meutim, sumnja nije "greh", jer u budizmu nema elemenata vere. Zapravo, u
budizmu ne postoji ni "greh" u znaenju u kojem se on shvata u pojedinim religijama. Koren svakog zla je neznanje (avijja) i pogreno stanovite (miccha ditthi). Neporeciva je injenica da sve dok postoji sumnja, nedoumica, kolebanje, nikakav napredak nije mogu: Isto tako je neosporno da sumnje mora biti sve dok neto ne razumemo ili jasno sagledamo. No da bismo ili napred apsolutno je nuno da se oslobodimo sumnje. Da bismo se oslobodili sumnje moramo jasno da vidimo. Besmisleno je govoriti da ne treba da sumnjamo ili da treba da verujemo. Ako jednostavno kaete "ja verujem", to ne znai da razumete i da vidite. Kada student reava matematiki problem, on dolazi do take iza koje ne zna kako da krene dalje i tada postaje sumnjiav i u nedoumici je. Sve dok je u njemu ta sumnja, on ne moe da nastavi. Ukoliko eli da se primakne reenju, mora razreiti tu sumnju. A postoje putevi da se ta sumnja razrei. Rei jednostavno "verujem" ili "ne sumnjam" nikako ne znai i reenje problema. Prisiliti sebe da poverujemo i prihvatimo neku stvar bez njezinog razumevanja je politiki, a ne duhovni i intelektualni gest. Buda je uvek nastojao da raspri sumnju. ak i neposredno pred smrt nekoliko puta zaredom pita svoje uenike ima li u njima bilo kakve nedoumice vezane za njegovo uenje, opominjui ih da se ne kaju kasnije to nisu na vreme odagnali te nedoumice. No uenici su ostali nemi. Dirljiv je njegov komentar na to: "Ukoliko nita ne pitate samo iz potovanja prema Uitelju, pitajte barem svoga prijatelja do sebe" (tj. kaite mu ta da on kasnije pita u vae ime). [9] Onoga ko prouava istoriju religija zapanjuje ne samo sloboda miljenja, ve isto tako i tolerancija na koju nailazimo kod Bude. Jednom je u Nalandi sam Mahavira (veliki ainski reformator) poslao uglednog i bogatog Upalija, poznatog laikog sledbenika aina, da se sretne sa Budom i porazi ga u raspravljanju o odreenim pitanjima teorije karme, jer se Budino stanovite o tome problemu razlikovalo od Mahavirinog. [10] Potpuno suprotno oekivanjima, Upali je na kraju diskusije ostao ubeen da je Budino stanovite ispravno, a ono njegovog uitelja pogreno. Zato je zamolio
Budu da ga prihvati kao jednog od svojih nezareenih sledbenika (upasaka). No Buda ga zamoli da o tome jo jednom razmisli i da ne prenagljuje; jer "pomno razmatranje je dobro za ljude tako ugledne kao to si ti". Kada je Upali ponovio svoju elju, Buda zatrai od njega da nastavi da potuje i podrava i svoje dotadanje religiozne uitelje kao to je to inio i do tada. [11] U treem veku pre nae ere, veliki budistiki imperator Aoka, sledei taj plemeniti primer tolerancije i razumevanja, potovao je i pomagao sve ostale religije svoje nepregledne imperije. U jednom od svojih edikata uklesanih u steni, iji se original moe jo i danas itati, imperator objavljuje: "Ne treba potovati samo svoju, a odbacivati religije drugih, ve ih treba potovati zbog ovog ili onog razloga. Na taj nain pomaemo sopstvenoj religiji da raste i inimo uslugu religijama drugih. inei suprotno kopamo grob sopstvenoj religiji i isto tako tetimo i drugima. Ko god tuje sopstvenu religiju i blati druge, ini to zapravo posveujui se svojoj religiji i pomilja: 'Veliau svoju religiju'. Ali, naprotiv, on je time smrtno ranjava. Jedino je ovakvo razmiljanje ispravno: Neka svi sluaju i budu voljni da sasluaju uenja koja drugi propovedaju" [12] Ovde bismo dodali samo toliko da bi ovaj duh razumevanja danas trebalo primeniti ne samo na planu religija, ve i na sve ostalo. Taj duh tolerancije i razumevanja bio je od samog poetka jedan od najcenjenijih ideala budistike kulture i civilizacije. Otuda ne postoji nijedan primer progona ili prolivanja makar kapi krvi radi preobraanja u budizam ili njegovog propagiranja tokom istorije duge 2.500 godina. On se proirio Azijom na miran nain i danas ima vie od petsto miliona sledbenika: Nasilje u bilo kom obliku, bilo kojim povodom, apsolutno je protivno Budinom uenju. esto se postavlja sledee pitanje: Je li budizam religija ili filozofija? Nema nikakvog znaaja kako ga nazivate. Budizam ostaje ono to jeste kakvu god mu
etiketu prilepili. Etiketa je bespredmetna. ak i etiketa "budizam" koju stavljamo na Budino uenje nema mnogo vanosti. Imena nisu neto to pripada sutini. Kakav je smisao imena? Ono to nazivamo ruom mirisalo bi pod bilo kojim imenom jednako zanosno. Na isti nain, Istini nije potrebna etiketa: ona nije ni budistika, ni hrianska, hinduistika niti muslimariska. Ona nije bilo iji monopol. Sektake etikete su prepreka nezavisnom razumevanju Istine i uzrokuju opasne predrasude u ljudskim umovima. Ovo ne vai samo u stvarima intelekta i duhovnosti, ve isto tako i u odnosima meu ljudima. Kada, na primer, sretnemo oveka, ne posmatramo ga kao ljudsko bie, ve na njega odmah stavljamo etiketu: Englez, Francuz, Nemac, Amerikanae ili Jevrejin i gledamo ga kroz sve one predrasude koje su u naem umu povezane sa tom etiketom. I pored toga to on moe biti lien svih tih atributa koje smo mu pripisali. Ljudi su toliko privreni najrazliitijim etiketama da ak idu dotle da ih stavljaju na ljudske kvalitete i emocije zajednike za sve: Tako govore o razliitim "tipovima" milosra, kao to su, na primer hriansko milosrde ili budistiko milosrde, tako da sa prezirom gledaju na druge "tipove" milosra. No milosre ne moe biti sektako; ono nije ni hriansko ni budistiko, hinduistiko niti muslimansko. Majina ljubav prema detetu nije ni budistika ni hrianska: to je majinska ljubav. Ljudskim osobinama i emocijama, kao to su ljubav, milosre, samilost, tolerancija, strpljenje, prijateljstvo, elja, mrnja, zlovolja, neznanje; obmanutost itd. nisu potrebne sektake etikete; one ne pripadaju nijednoj pojedinanoj religiji. Za tragaoca za istinom nebitno je odakle neka ideja potie, Izvor i razvoj jedne
ideje su stvar za akademsko ispitivanje. Zapravo, da bismo razumeli Istinu nije potrebno da znamo ak ni to da uenje potie od Bude ili nekog drugog. Sutina je vienje stvari, njeno razumevanje. U Majjhima nikayi (sutta broj 140) ima jedna vana pria koja to ilustruje. Buda je jednom prenoio u kui jednog grnara. U toj kui je boravio i mladi pustinjak koji je tu stigao jo ranije. Oni se nisu poznavali. Buda primeti pustinjaka i pomisli: "Prijatno je ponaanje ovog mladia. Bilo bi dobro da se raspitam o njemu." Tako ga Buda upita: "O bhikkhu, [13] u ije ime ti napusti dom? Ko ti je uitelj? Kojem se uenju priklanja?" "O prijatelju," odgovori mladi, "ima jedan pustinjak Gotama, izdanak plemena Sakja, koji ostavi svoj rod kako bi se odao pustinjakom ivotu. Za njega se govori da je arahant, potpuno prosvetljen. U ime tog Blaenog postadoh pustinjak. On je moj uitelj i njegovom se uenju priklanjam". "A gde sada boravi taj Blaeni, arahant, potpuno prosvetljeni?" "Tamo na severu, prijatelju, nalazi se grad Savati. Tamo sada ivi taj Blaeni, arahant, potpuno prosvetljeni." "Jesi li ikada video tog Blaenog? Bi li ga prepoznao da ga ugleda?" "Nikada nisam video Blaenog. Niti bih ga prepoznao da ga ugledam." Buda shvati da je u njegovo ime taj nepoznati mladi napustio svoj dom i postao pustinjak. Ne otkrivajui ko je, on mu ovako ree: "O bhikkhu, pouiu te uenju. Sluaj i dobro pazi ta u ti rei." "Vrlo dobro, prijatelju," ree mladi u znak pristanka. Tada Buda ovom mladiu izree jedan od najznaajnijih govora u kojima se objanjava Istina (na narednim stranicama data je njegova sutina). [14]
Tek na kraju govora mladi pustinjak, ije ime bee Pukusati, shvata da je osoba koja mu govori sam Buda. Zato on ustaje, staje pred Budu, klanja se do nogu Uiteljevih i izvinjava se to ga je oslovljavao sa "prijatelju". [15] Tada moli Budu da ga zaredi i primi u monaki red (sangha). Buda ga pita ima li ve posudu za proenje hrane i ogrta. (Bhikkhu mora imati tri ogrtaa i posudu za proenje hrane.) Kada Pukusati na to odgovori odreno, Buda ree da ga bez toga ne moe zarediti. Pukusati izae napolje kako bi naao posudu i ogrtae, ali na njega nasrnu razjareni bik i ubije ga. [16] Kasnije, kada je tuna vest dola do Bude, on objavi da je Pukusati bio mudrac koji je ve ugledao Istinu, dosegao stanje pred samo postizanje nirvane i da se ponovi rodio u egzistenciji u kojoj e postati arahant [17] i na kraju umreti da se vie nikada ne pojavi u ovome svetu. [18] Iz ove prie je sasvim jasno da Pukusati kada je sluao Budine rei i razumeo njegovo uenje nije uopte znao ko mu to govori, odnosno ije je to uenje. On je video Istinu. Ukoliko je lek dobar, bolest e biti izleena. Nije nuno znati ko ga je pripremio i gde. Skoro sve religije su sagradene na veri na "slepoj" veri, reklo bi se. No u budizmu naglasak je na "vienju", znanju, razumevanju, a ne na veri, odnosno verovanju. U budistikim tekstovima nailazimo na re saddha (sansk. sraddha), koja se obino prevodi sa "vera" ili "verovanje". Ali saddha nije "vera" kao takva, ve pre "poverenje" roeno iz ubedenja. U popularnom budizmu i takoe u uobiajenoj upotrebi u tekstovima re saddha, treba to priznati, ima jedan element "vere" u tom smislu da oznaava poverenje u Budu, dhammu (uenju) i sanghu (redu). Prema Asangi, velikom budistikom filozofu iz etvrtog veka nae ere, sraddha ima
tri vida: (1) puna i vrsta ubeenost da neka stvar jeste, (2) smireno uivanje u dobrim osobinama i (3) tenja ili elja da se dosegne neki objekat koji je na vidiku. [19] Kako god je formulisali, vera ili verovanje onako kako je shvaeno u veini religija nema mnogo veze sa budizmom [20] Pitanje verovanja iskrsava onda kada nema vienja vienja i u doslovnom i u prenesenom znaenju. Onog trenutka kad progledate nestaje pitanje verovanja. Ako vam kaem da imam dragulj skriven u stisnutoj aci, javlja se pitanje verovanja jer ga vi sami ne vidite. Ali ako otvorim aku i pokaem vam dragulj, tada ga i sami vidite i ne postavlja se uopte pitanje verovanja. Otuda izraz u drevnim budistikim tekstovima: "Shvativi kao to gledamo dragulj (ili lotosov cvet) na dlanu". Budin sledbenik po imenu Musila kae drugom monahu: "Prijatelju Savita, i bez predanosti, vere i verovanja, [21] bez dopadanja i sklonosti, bez glasina ili tradicije, bez razmatranja onoga to je oigledno, bez uivanja u spekulacijama, znam da prestanak nastajanja jeste nirvana." [22] A Buda kae: "O prosjaci, kaem vam da razaranje prljanja i neistoa uma jeste (predodreeno) za onoga ko zna i ko vidi, a ne za onoga ko ne zna i ne vidi." [23] Uvek je u pitanju znanje i videnje, a ne verovanje. Budino uenje se karakterie kao ehi passiko, jer poziva "doi i vidi", ali ne dodi i veruj. Izrazi korieni svuda u budistikim tekstovima da se oznae oni koji su shvatili Istinu su: "Otvori se nenatrunjeno i nezamueno oko lstine (dhamma-cakkhu): "Ugledao je Istinu, dosegao je Istinu, saznao je Istinu, prodro je u Istinu, prevaziao je sumnju, u njemu nema kolebanja. Tako on uz pomo ispravne mudrosti to vidi onako kako jeste (yatha bhutam)". [24] Mislei na sopstveno prosvetljenje, Buda je rekao: "Oko bee roeno, znanje bee roeno, mudrost bee
roena, nauk bee roen, svetlost bee roena." [25] Uvek je u pitanju vienje na osnovu znanja ili mudrosti (aa-dassana), a ne verovanje na osnovu vere. Sve ovo je imalo izuzetnu vanost u vreme kada je bramanska ortodoksija netolerantno insistirala na verovanju i prihvatanju svoje tradicije i autoriteta kao jedine istine, i to bez ikakvog dovoenja u sumnju. Jednom je grupa uenih i svima znanih bramana otila da poseti Budu i dugo je sa njim raspravljala. Jedan iz te grupe, esnaestogodinji braman po imenu Kapatika, smatran je izuzetno otroumnim i on Budi postavi sledee pitanje: [26] "Blaeni Gotama, postoje drevni spisi bramana koji su usmenom predajom prenoeni s kolena na koleno. Imajui ih u vidu, bramani dolaze do apsolutnog zakljuka: 'Jedino je ovo Istina i sve ostalo je lano.' ta o tome misli blaeni Gotama?" A Buda ga upita: "Ima li medu bramanima ijednoga koji tvrdi da on lino zna i vidi ovo: 'Jedino je ovo Istina i sve ostalo je lano.'?" Mladi bee poten i ree: "Ne". "A ima li neki uitelj ili uitelj uitelja bramana unazad sve do sedme generacije ili bilo koji od prvih autora tih tekstova koji tvrdi da on lino zna i vidi: 'Jedino je ovo Istina i sve ostalo je lano'?" "Ne." "Onda su oni poput kolone slepaca od kojih se svaki dri za onoga ispred sebe; prvi od njih ne vidi, onaj u sredini ne vidi i poslednji takoe ne vidi. Tako mi se bramanska zajednica ini poput te kolone slepaca." Zatim Buda dade grupi bramana izuzetno vaan savet: "Ne valja za mudrog oveka koji podrava (doslovno: titi) istinu da doe do zakljuka: 'Jedino je ovo istina i
sve ostalo je lano'." Na pitanje mladog bramana da objasni ideju podravanja ili zatite istine, Buda ree: "ovek poseduje veru. Ako kae 'Ovo je moja vera', utoliko podrava istinu. Ali odatle on ne moe nastaviti dalje do apsolutnog zakljuka: 'Jedino je ovo Istina i sve ostalo je lano'." Drugim reima, ovek moe da veruje u ta hoe i moe rei 'Verujem u to'. Utoliko on potuje istinu. Ali zbog onoga u ta veruje ne treba da kae kako je to i jedina istina, a sve drugo je lano. Buda kae: "Biti privren jednoj stvari (odreenom stanovitu) i gledati na druge stvari (stanovita) kao na manje vredne to mudraci nazivaju okovom." [27] Jednom je Buda objanjavao [28] svojim uenicima uenje o uzroku i posledici i oni mu rekoe da ga vide i razumeju sasvim jasno. Onda im Buda ree: "O prosjaci, ak i ovo stanovite, koje je toliko isto i toliko jasno, ako prijanjate uz njega, ako se njime poigravate, ako ga krijete od drugih; ako ste njime privueni, tada ne razumete da je uenje slino splavu, koji slui da se pree reka, a ne da se veemo za njega." [29] Na drugom mestu Buda objanjava ovo uveno poreenje svoga uenja sa splavom, na kojem se prelazi reka, a ne slui za to da ga prihvatimo i vuemo na ledima: "O prosjaci, jedan ovek krete na put. Stie do velike reke. Na ovoj strani je bila opasna, dok je sa druge strane sigurna i bez opasnosti. Nikakav amac ne ide na drugu obalu, koja je sigurna i bez opasnosti, niti ima kakvog mosta da bi se moglo prei. On kae sebi: 'Ovo je ogromna voda i obala je sa ove strane puna opasnosti; no suprotna je obala sigurna i bez opasnosti. Nikakav amac ne ide na drugu obalu, niti ima kakvog mosta da bi se moglo prei. Zato bi bilo dobro kada bih nakupio trave, drveta, grana i lia i napravio splav; njime bih bez problema
preao na drugu obalu veslajui nogama i rukama'. Tada taj ovek, o prosjaci, nakupi trave, drveta, grana i lia i napravi splav, njime bez problema pree na drugu obalu veslajui nogama i rukama. Preavi reku i domogavi se druge obale, on pomisli: 'Ovaj splav mi je mnogo pomogao. Uz njegovu pomo sam bez problema preao na drugu obalu veslajui nogama i rukama. Bilo bi dobro ako ponesem ovaj splav na leima kud god dalje krenem'.
ta mislite, o prosjaci, ako tako uini postupa li taj ovek ispravno u pogledu splava?" "Ne, gospodine." "Kako bi, onda, trebalo on ispravno da postupi u pogledu splava? Poto je preao reku i domogao se druge obale, pretpostavimo da je taj ovek pomislio: 'Ovaj splav mi je mnogo pomogao. Uz njegovu pomo sam bez problema preao na drugu obalu veslajui nogama i rukama. Bilo bi dobro ako bih splav izvukao iz vode ili ga privezao za obalu, a onda krenuo dalje putem'. Ako bi tako postupio, taj bi ovek pravilno postupio u odnosu na splav.
Na isti nain, o prosjaci, pouavao sam vas uenju slinom tom splavu ono slui da se pree bujica, a ne za noenje. Vi, o prosjaci, koji uviate da je uenje slino splavu trebalo bi da napustite dobre stvari (dhamma); a jo pre bi trebalo da napustite loe stvari (adharn-ota). [30] Iz ove parabole sasvim je jasno da je Budino uenje namenjeno da oveka odvede do sigurnosti, mira, sree, smirenosti, dostizanja nirvane. Celokupno uenje koje je izlagao Buda vodi tom cilju. On nije govorio bilo ta samo zato da bi zadovoljio intelektualnu znatielju. On bee praktini uitelj i pouavao je samo onim stvarima koje e oveku doneti mir i sreu. Buda je jednom boravio u umi Simsapi u Kosambiju (blizu Alahabada). Uzeo je
nekoliko listova i zapitao svoje uenike: "ta mislite, o prosjaci, ega je vie? Ovih nekoliko litova u mojoj ruci ili listova na ovom drveu oko nas?" "Gospodine, sasvim je malo listova u ruci Blaenog, a listova u umi Simsapi je bezbroj." "Isto tako , prosjaci, malo vam rekoh od onoga to znam, jer toga je neuporedivo vie. A zato vam nisam rekao (sve ostalo)? Zato to to nije bitno... ne vodi ka nirvani. Eto zato vam nisam govorio o tim stvarima." [31] Isprazno je, kao to to neki uenjaci pokuavaju da ine, razbijati glavu oko toga ta je to sve Buda znao a nije nam saoptio. Buda nije mario za diskusiju o nevanim metafizikim pitanjima koja su isto spekulativna i stvaraju vetake probleme. Smatrao ih je "umom ubedenja". ini se da je meu njegovim uenicima bilo i takvih koji se nisu oduevljavali ovakvim stavom. Jer imamo primer jednog od njih, po imenu Malunkjaputa, koji je Budi postavio deset dobro znanih, klasinih pitanja o metafzikim problemtma i zahtevao odgovore. [32] Jednog dana je Malunkjaputa ustao posle svoje popodnevne meditacije, otiao do Bude, pozdravio ga, seo sa strane i rekao: "Gospodine, dok sam meditirao u samoi ova se misao u meni javi: Ovi su problemi neobjanjeni, njih je Blaeni ostavio po strani i zanemario. To su (1) je li univerzum vean ili (2) nije vean, (3) je li univerzum konaan ili (4) nije konaan, (5) je li dua isto to i telo ili je (6) dua jedno, a telo drugo, (7) postoji li Tathagata posle smrti ili (8) on ne postoji posle sinrti ili (10) on u isto vreme ne postoji i postoji posle smrti. Ove mi probleme Blaeni nije objasnio. Takav me (stav) ne raduje i ne ini zahvalnim: Otii u do Blaenog i upitati ga o tome. Ukoliko mi Blaeni objasni sve te stvari; tada u nastaviti sveti ivot pod njegovim vodstvom. Ukoliko mi ih ne objasni, napustiu zajednicu i otii. Ako Blaeni zna da je univerzum vean, neka mi to i
objasni. Ako Blaeni zna da univerzum nije vean, neka to i kae. Ako Blaeni ne zna je li univerzum vean ili ne itd., tada je za osobu koja ne zna najpotenije da kae: 'Ne znam nita o tome i u to nisam pronikao'." Budin odgovor Malunkjaputi dobro bi mogao da poslui milionima onih koji trae dragoceno vreme na takva metafizika pitanja i bespotrebno pomuuju mir svoga uma: "Jesam li ti kad rekao, Malunkjaputa: 'Hajde, Malunkjaputa, vodi sveti ivot pod mojim vostvom i ja u ti dati odgovor na ta pitanja'?" "Ne, gospodine." "A jesi li ti, Malunkjaputa, ikada meni ovako rekao: 'Gospodine, vodiu sveti ivot pod vodstvom Blaenog, a on e mi odgovoriti na ta pitanja'?" "Ne, gospodine." "Pa ak ni sada, Malunkjaputa, ja ti ne kaem: 'Hajde vodi sveti ivot pod mojim vostvom i ja u razjasniti ta pitanja. A ni ti ne kae meni: 'Gospodine, vodiu sveti ivot pod vodstvom Blaenog i on e mi razjasniti ta pitanja'. U takvoj situaciji, ti usijana glavo, ko koga odbacuje? [33] Malunkjaputa, ako bilo ko kae: 'Neu voditi sveti ivot pod vostvom Blaenog sve dok mi ne odgovori na ta pitanja', taj e i smrt doekati a da mu Tathagata nee dati odgovor na ta pitanja. Zamisli, Malunkjaputa, oveka ranjenog strelom namoenom u otrov i njegovi prijatelji i roaci dovedu lekara k njemu. Zamisli da taj ovek tada kae: 'Ne dam da mi tu strelu izvadite sve dok ne saznam ko me je ranio; je li to bio
katrija (pripadnik kaste ratnika) ili braman (pripadnik kaste svetenika) ili vaija (pripadnik kaste trgovaca i zemljoradnika) ili udra (pripadnik najnie kaste robova); kako se zove i iz koje je porodice; je li visok; nizak ili srednjeg rasta; je li mu koa crna, smee ili zlatne boje; iz kojeg sela, grada i zemlje on dolazi. Ne dam da mi tu strelu izvadite sve dok ne saznam iz kakvog luka me je gaao; kakva perca su na streli i od kojeg materijala je izraden vrh strele: Malunkjaputa, taj bi ovek umro a da ne bi doznao odgovor ni na jedno od ovih pitanja. Isto tako, Malunkjaputa, ako bi neko rekao: 'Neu slediti svetaki ivot Blaenog sve dok ne odgovori na pitanja je li svet vean ili ne itd.,' taj bi umro a da mu Tathagata nije odgovorio na takva pitanja." Tada Buda objasni Malunkjaputi da svetaki ivot ne zavisi od takvih pitanja. Kakvo god miljenje mi imali o odgovorima na ove probleme, postoje starost, razaranjc, smrt, patnja, alost, bol; jad, nevolja, "a ja objavljujem prestanak svega toga (nirvana) jo u ovom ivotu." "Zbog toga, Malunkjaputa, ono to sam objasnio imaj na umu kao objanjeno, a ono to nisam objasnio kao neobjanjeno. A koje stvari nisam objasnio? Je li svet vean ili ne itd. (tih deset miljenja) nisam objasnio. A zato ih, Malunkjaputa, nisam objasnio? Jer nije korisno, nije sutinski povezano sa duhovnim, svetakim ivotom, ne doprinosi odbojnosti, odvojenosti, iezavanju, smirivanju, dubokom pronicanju, potpunom ostvarenju, nirvani. Zbog toga ti nisam govorio o njima. A ta sam onda, Malunkjaputa, objasnio? Objasnio sam dukkhu, nastanak dukkhe, okonanje dukkhe i put koji vodi do okonanja dukkhe. [34] Zato sam, Malunkjaputa, ba to objasnio? Zato to je korisno, sutinski je povezano sa duhovnim, svetakim ivotom, doprinosi odbojnosti, odvojenosti, iezavanju, smirivanju, dubokom pronicanju, potpunom ostvarenju, nirvani. Zbog toga sam ih objasnio:' [35]
Beleke [1] Dhp. XII, 160. [Natrag] [2] D II, Mahaparinibbana sutta. [Natrag] [3] Tathagata doslovno znai "onaj koji je doao do sitine", tj ."onaj koji je otkrio istinu". Ovaj termin je obino koristio Buda da oznai sebe i Bude uopte. [Natrag] [4] Dhp. XX, 276. [Natrag] [5] Sangha doslovno znai "zajednica". No u budizmu ovaj termin oznaava "zajednicu budistikih monaha", koja je monak ired. Buda, dhamma (uenje) i sangha (red) poznati su kao tisarana, "tri utoita" ili tiratana (sansk. tiratna) "trostruki dragulj". [Natrag] [6] Kalama sutta (AN III, 65). [Natrag] [7] Vimamsaka sutta, broj 47 u Majjhima nikaya. [Natrag] [8] Pet prepreka su: (1) ulna elja, (2) zlovolja, (3) fizika i mentalna tromost, (4) nespokojstvo i zabrinutost, (5) sumnja. [Natrag] [9] D II, Mahaparinibbana sutta. [Natrag] [10] Mahavira, utemeljitelj ainizma, bio je Budin savremenik, verovatno tek nekoliko godina stariji od njega. [Natrag] [11] Upali sutta, broj 56 u Majjhima nikaya. [Natrag] [12] Edikt u kamenu broj 12. [Natrag]
[13] Interesantno je ovde primetiti da se Buda ovome pustinjaku obraa sa bhikkhu, nazivom koji se koristi za budistike monahe. Kasnije postaje jasno da on nije bhikkhu, niti lan monakog reda (sangha) poto moli Budu da ga primi u red. Moda je u Budino vreme termin bhikkhu korien za sve askete ili, pak, Buda nije mnogo mario za njegovu.preciznu upotrebu. Bhikkhu znai "prosjak", "onaj koji prosi hranu" i ovde se moda koristi u bukvalnom znaenju. [Natrag] [14] U poglavlju o treoj plemenitoj istini. [Natrag] [15] Re koju je upotrebio je avuso, to znai prijatelj. To je utiv izraz za obratanje meu jednakima. Ali uenici se nikada tako ne obrataju Budi. Umesto toga koriste termin bhante, koji otprilike znai "gospodine". U Budino vreme lanovi njegove monake zajednice (sangha) obraali su se jedan drugom sa avuso, "prijatelju". No, pre smrti, Buda je uputio mlade monahe da se starijima obrataju sa bhontle, "gospodine", ili ayasma, "blaeni". Ali stariji treba da se obrataju mladima po imenu ili sa avuso, "prijatelju". (D II, Mahaparinibbana sutta.). Ovakva praksa odrala se u zajednici sve do dananjih dana. [Natrag] [16] Dobro je poznato da u Indiji krave tumaraju ulicama. Iz ovoga se vidi da je ta tradicija veoma duga. Ali u celini uzev te krave su poslune i bezopasne. [Natrag] [17] Arahant je osoba koja je sebe oslobodila svakog prljanja i neistota kao to su elja, mrnja, zlovolja, neznanje, gordost, obmanutost itd. Ona je dostigla etvrti ili najvii i krajnji stupanj u dostizanju nirvane, ispunjena je mudrou, samilou i slinim istim i plemenitim osobinama. Pukusati je u to vreme bio dosegao tek trei stupanj, koji se tehniki naziva anagami, "ne-povratnik". Drugi stupanj se naziva sakadagami, "jednom-povratnik" i prvi stupanj sotapanna, "ulazak u struju". [Natrag] [18] Hodoasnik Kamanita Karla Gelupa kao da je nastao inspirisan ovom priom o Pukusatiju. [Natrag]
[19] Abhisamuc., str. 6. [Natrag] [20] Ovaj problem obrauje Edith Ludowyk-Gyomroi u svojoj knjizi Uloga uda u ranoj pali knjievnosti. Na alost, ova doktorska disertacija nije jo tampana. O istom predmetu videti lanak iste autorke u University of Ceylon Review, vol. 1, broj 1 (april, 1943), str. 74 i dalje. [Natrag] [21] Ovde je re saddha u uobiajenom, popularnom znaenju "predanost, vera, verovanje". [Natrag] [22] S II (PTS), str.117. [Natrag] [23] Ibid. I11, str.152. [Natrag] [24] Na prim. S V, (PTS), str. 423; III, str.103; M 111 (PTS), str.19. [Natrag] [25] S V (PTS), str. 422. [Natrag] [26] Canki sutta, broj 95 u Majjhima nikaya. [Natrag] [27] Sn (PTS), str.151 (stih 798). [Natrag] [28] U Mahatanhasankhaya sutti, broj 38 u Majjhima nikaya. [Natrag] [29] M I (PTS), str. 260. [Natrag] [30] M 1 (PTS), str.134-135. Dhamma ovde, prema komentarima, znai via duhovna postignua, kao i plemenite stavove i ideje. Ma kako one bile uzviene i iste, za njih se ne treba vezivati; tim pre bi isto tako trebalo postupiti u pogledu tetnih i loih stvari. MA II (PTS), str.109. [Natrag] [31] S V (P'TS), str. 437. [Natrag]
[32] Cula-Malunkya sutta, broj 63 u Majjhima nikaya. [Natrag] [33] Tj. obojica su slobodni i nijedan od njih nema nikakvih obaveza prema onome drugom. [Natrag] [34] Ove etiri plemenite istine objanjene su u sledea etiri poglavlja. [Natrag] [35] ini se da je ovaj Budin savet ostavio povoljan utisak na Malunkjaputu, jer se na drugim mestima govori kako se ponovo obraao Budi za uputstva i sledei ih postao je arahant. A (Kolombo,1929), str. 345-346; S IV (PTS), str. 72 i dalje. [Natrag]
Rev. 1/6/2005 www.geocities.com/budizam/texts/Rahula/deo01.html
Saveti tragacu: Uvod
Home
Tumaenja
Saveti tragau
Aan a
Uvod | Roenje i smrt | 2. Telo | 3. Dah | 4. Dhamma | 5. Srce i um | 6. Prolaznost
7. Kamma | 8. Meditacija | 9. Ne-ja | 10. Mir | 11. Patnja | 12. Uitelj 13. Razumevanje i mudrost | 14. Vrlina | 15. Razno | Poziv | Renik
Uvod
Kada bi ljudi rekli Aan au (Ajahn Chah) da dokle god ive svetovnim ivotom ne mogu da vebaju, on bi im uzvratio pitanjem: "Ako bih te ubadao u grudi uarenim gvoem da li bi mi rekao da zaista pati, ali sve dok ivi svetovnim ivotom ne moe od toga da pobegne?"
file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/cha/intro.html (1 of 2) [10.2.2008 20:51:52]
Saveti tragacu: Uvod
Aan aov odgovor nije daleko od onoga to je Buda rekao o oveku probodenom strelom, koji nije dozvoljavao nikome da tu strelu iupa sve dok mu ne odgovore na pitanja o poreklu strele, luka kojim je odapeta i strelca koji ga je pogodio. Pri tome je jedini problem u tome to e jadnik verovatno pre umreti nego to sazna odgovore na sva ta svoja pitanja. Aan a je tu neodlonost upanja korena patnje, odnosno upornog vebanja, u svome uenje neprekidno isticao: patite, pa pomozite sebi sada! On nije troio mnogo rei o stanjima spokojstva, mudrosti ili nibbane. Radije je isticao vanost praktikovanja stalne svesnosti onoga to se dogaa u telu i umu u sadanjem trenutku, pri emu uimo kako da sve to uoimo a onda napustimo. Meditacija, govorio bi, ne znai da neto treba da zadobijemo, ve smirenje postignuto putem vebanja; smirenost je okonanje konfuzije. Ova zbirka refleksija grupisana je po temama, dajui uvide o prolaznosti, vrlini, nepostojanju sopstva i tako dalje. Te uvide je dobro proitati, ali ih je jo bolje u osami razgledati sa svih strana, ne bismo li ih preveli na sopstveni jezik i sopstvenu ivotnu situaciju. A onda, ako nam se uine upotrebljivim, i primeniti na svoje postupke, rei i misli poput saveta dobrog prijatelja. Kada to postignemo, odlaemo i te savete i uitelja i -- ostajemo sami sa sobom, ba kao u njegovoj opasci: "Stalno govorim o stvarima koje treba razvijati i stvarima koje treba napustiti, ali zapravo nema niega to bi trebalo razvijati i niega to bi trebalo napustiti."
Rev. 10/3/2002
www.geocities.com/budizam/texts/cha/intro.html
file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/cha/intro.html (2 of 2) [10.2.2008 20:51:52]
Ajahn Chah: Fragmenti uenja
Home
---\\
Tumaenja
Fragmenti uenja
Aan a
(Iz zbirke Dhamma govora "Bodhinyana")
Svi ste vi do sada mnogo toga uli o budizmu, iz razliitih izvora -- naroito od razliitih monaha i uitelja. U nekim sluajevima Dhammu su vam izlagali veoma iroko i neodreeno, do take kada je teko znati kako sve to pretoiti u praksu svakodnevnog ivota. U drugim prilikama Dhamma se izlae suvie strunim terminima ili posebnim argonom do take kada je za veinu ljudi to teko da razumeju, naroito ako se to izlaganje dri suvie kruto kanonskih tekstova. Na kraju, ima sluajeva kada se dhamma poduava na uravnoteen nain, ni preopirno ni prekomplikovano, ni neodreeno ni suvie ezoterino -- upravo primereno sluaocu kako bi je mogao razumeti i praktikovati, na sopstvenu dobrobit. I ja u danas sa vama podeliti uenje na nain na koji sam i do sada poduavao svoje uenike,
file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/cha/chah2.html (1 of 9) [10.2.2008 20:51:54]
uenje za koje smatram da vam moe biti od velike koristi ako ga sasluate. Onaj ko eli da ostvari Buddha-Dhammu Onaj ko eli da ostvari Buddha-Dhammu mora kao temelj da poseduje veru, odnosno poverenje. On mora razumeti znaenje Buddha-Dhamme na sledei nain: Buddha: onaj koji je stekao znanje, onaj koji je proien, blistav i spokojan u srcu. Dhamma: kvaliteti proienosti, blistavosti i spokojstva nastali na osnovu morala, koncentracije i mudrosti. Otuda, onaj ko eli da ostvari Buddha-Dhammu jeste onaj koji neguje i razvija moral, koncentraciju i mudrost unutar sebe. Napredovanje putem Buddha-Dhamme Prirodno, ljudi koji ele da stignu u svoj dom ne mogu samo da sede i da razmiljaju o putovanju. Oni zapravo moraju da se otisnu na to putovanje, korak po korak, i to u pravom smeru, kako bi na kraju ipak stigli do kue. Ukoliko se zapute pogrenim putem, mogu kasnije upasti u neprilike, kao to je nepovoljan teren ili druge prepreke koje je teko savladati. Ili se mogu nai u opasnoj situaciji, zbog koje moda nikad nee ni stii kui. Oni to ipak kui stignu, mogu da se opuste i ugodno spavaju -- jer dom je mesto odmora za telo i um. Sada su zaista kod kue. Ali ako isti putnik samo proe ispred svoje kue ili napravi jedan krug oko nje, onda nee imati bilo kakve koristi od itavog tog puta. Na isti nain, hodanje putem da bismo stigli do Buddha-Dhamme je neto to svako od nas mora uraditi sam za sebe, jer niko drugi to ne moe uiniti umesto
nas. I to moramo prei pravi put morala, koncentracije i mudrosti, sve dok ne pronaemo blagoslove proienosti, blistavosti i spokojstva uma, koji su plod toga putovanja. Meutim, ako posedujemo znanje jedino na osnovu knjiga i svetih spisa, propovedi i kanonskih tekstova, odnosno ako poznajemo samo mapu ili plan putovanja, ak ni kroz sto ivota neemo upoznati proienost, blistavost i spokojstvo uma. Umesto toga, samo emo gubiti vreme i nikada neemo dobiti prave plodove prakse. Uitelji samo pokazuju koji je pravi put. Poto smo ih sasluali, samo na nama je da odluimo hoemo li krenuti putem i time doi do plodova prakse ili ne. Jo jedan nain kako sve to moemo posmatrati jeste da praksu uporedimo sa lekom koji je lekar ostavio pacijentu. Na boici je detaljno uputstvo za uzimanje leka, ali bez obzira koliko stotina puta pacijent proitao to uputstvo, on e sigurno umreti ako je to sve to je uinio. Od tog leka on nee imati koristi. I pre nego to umre, moda e se gorko poaliti kako mu lekar uopte nije pomogao, da ga lek uopte nije izleio! Mislie da je lekar bio neki arlatan ili da je lek bezvredan, a on je svoje vreme utroio na razgledanje boice i itanje uputstva. Nije posluao lekara i popio taj lek. Meutim, ako pacijent sledi lekareve savete i uzima lek onako kako je prepisano, oporavie se. Ako je jako bolestan, bie potrebno da dugo uzima lek, a ako je samo malo bolestan, izleenje e doi sasvim brzo. injenica da moramo mnogo leka da uzimamo proizlazi iz ozbiljnosti nae bolesti. To je tako prirodno i ako bolje razmislite bie vam jasno. Lekari propisuju lek da bi iz tela eliminisali bolest. Budino uenje se propisuje da bi se bolest eliminisala iz uma, da se on vrati u svoje prirodno stanje zdravlja. Zato se Buda moe smatrati lekarem koji propisuje lekove za um. On je, zapravo, najvei lekar na ovome svetu. Mentalne bolesti se nalaze u svima nama, bez izuzetka. Kada postanete svesni tih mentalnih bolesti, zar nije razumno potraiti Dhammu kao potporu, kao lek da se
te bolesti izlee? Putem Buddha-Dhamme ne putuje telo. Njime morate putovati svojim umom da biste imali koristi. A razne putnike moemo podeliti u tri grupe: Prvi nivo: ine ga oni koji razumeju da moraju sami vebati i znaju kako to da ine. Oni uzimaju kao svoja utoita Buddhu, Dhammu i Sanghu i reeni su da vebaju marljivo u skladu sa uenjem. Ovi ljudi su odbacili puko sleenje obiaja i tradicija i umesto njih koriste razum da sami za sebe istrae prirodu ovoga sveta. To je grupa "Budinih sledbenika" Srednji nivo: Ovu grupu ine oni koj isu vebali sve dok su imali vrstu veru u Buddhu, Dhammu i Sanghu. Oni su takoe stigli do razumevanja prave prirode svega to je nastalo. Te osobe postepeno smanjuju svoje prijanjanje i vezanost. Ne vezuju se za stvari i njihovi umovi dostiu duboko razumevanje Dhamme. Zavisno od stepena osloboenosti i mudrosti, oni se nazivaju "onaj koji je uao u struju", "jednom povratnik" i "ne-povratnik" ili, jednostavno, plemeniti. Najvii stupanj: Ovo je grupa onih koje je njihova praksa odvela do tela, govora i uma Bude. Oni su izvan ovoga sveta, osloboeni ovoga sveta i lieni svakog prijanjanja i vezanosti. Znani su kao arahanti ili osloboeni, kao najvii stupanj meu plemenitima.
Kako proistiti sopstveni moral Moral je obuzdavanje i disciplinovanje tela i govora. Na formalnom nivou, podeljen je na grupe pravila za nezareene i za monahe i monahinje. Meutim, govorei uopteno, postoji jedna osnovna karakteristika -- a to je NAMERA. Kada smo sabrani, usredsreene panje, tada imamo ispravnu nameru. Vebanje sabranosti i usredsreenosti panje stvorie dobar moral. Tako je prirodno da emo, ako obuemo prljavu odeu, i nae telo postati prljavo, a um e nam se oseati neugodno i potiteno. Meutim, ako svoje telo odravamo
istim i nosimo istu, urednu odeu, to e na um uiniti poletnim i radosnim. Isto tako, kada se ne drimo morala, nai postupci i rei su prljavi, to je uzrok da na um postane nesrean, potiten i trom. Udaljili smo se od prave prakse i to nas spreava da prodremo u sutinu dhamme u naem umu. Moralni postupci i govor i sami zavise od uma, na pravi nain uvebanog, jer um odreuje kakvo emo postupati i ta emo rei. Zato, moramo uporno vebati svoj um.
Praksa vebanja koncentracije Trening u koncentarciji jeste vebanje tokom kojeg se trudimo da nam um bude smiren i postojan. To umu donosi smirenje. Obino nai neuvebani umovi neprestano skau sa jedne stvari na drugu i teko ih je kontrolisati i njima upravljati. Um sledi ulne utiske, ba kao to voda tee sad u ovom sad u onom smeru, traei sve nie tlo. Agronomi i inenjeri, meutim, znaju kako da kontroliu vodu tako da oveanstvo od nje ima veu korist. Ljudi su mudri, znaju kako da pregrade vodeni tok, naprave akumulaciono jezero i sistem kanala -- a sve to samo zato da usmere vodu i uine je to korisnijom. Uz to, prikupljena voda postaje izvor elektrine energije, to je jo jedna korist od kroenja njezinog toka, koji sada nije toliko nepredvidljiv i beskoristan. Isto e tako, um koji je obuzdan i kontrolisan, neprestano uvebavan, doneti beskrajnu korist. Sam Buda je govorio: "Ukroen um donosi istinsku sreu, zato vebajte svoj um na svoju najveu korist." Slino, ivotinje koje vidimo oko sebe -slonovi, konji, goveda itd. -- moraju biti ukroene pre nego to se koriste za rad. Tek kad su ukroene njihova snaga moe nam biti korisna. Na isti nain, um koji je uveban donee daleko vie koristi nego neuveban um. Buda i njegovi probueni uenici su svi bili tu gde smo mi sada - sa neuvebanim umom; ali pogledajte kasnije koliko su potovanja zadobili od nas i pogledajte koliko smo mi imali koristi od njihovog uenja. Zaista, koliko je koristi proizalo za itav svet od tih ljudi koji su okonali vebanje uma stigavi do osloboenosti.
Kontrolisan i obuen um je bolje opremljen da nam pomogne u svakom poslu, u svakoj situaciji. Disciplinovan um e nae ivote zadrati u ravnotei, uiniti rad lakim, razviti i negovati stavove koji odreuju nae postupke. Na kraju, srazmerno svemu tome porae i naa srea. Um moemo vebati na razne naine, razliitim metodima. Metod koji je najkorisniji i koji mogu praktikovati sve vrste ljudi poznat je kao "sabranost panje na dah". To je razvijanje svesnosti naih udaha i izdaha. U ovom manastiru panju vezujemo za oblast nozdrva i trudimo se da budemo svesni svakog svog udaha i izdaha, koristei uz to, kao neku vrstu mantre, re "BUD-DHO". Ukoliko meditant eli da koristi neku drugu re ili da jednostavno bude svestan samo vazduha koji ulazi i izlazi, to je takoe dobro. Prilagodite praksu sebi. Jer sutina vebanja je da uoavanje ili svesnost daha odravamo u sadanjem trenutku, tako da smo svesni svakog pojedinanog udaha i izdaha u trenutku dok se dogaaju. Kada radimo meditaciju u hodu, pokuavamo da neprestano budemo svesni onog oseaja kada stopalo dodiruje tlo. Ovu praksu meditacije treba odravati to je mogue due da bi dala rezultat. Nemojte meditirati jednom kratko, a onda napraviti pauzu nedelju-dve ili itav mesec. To vam nee doneti rezultat. Buda nas je savetovao da esto vebamo, da vebamo marljivo, to znai da to je mogue redovnije praktikujemo mentalni trening. Za meditaciju nam je takoe neophodno prikladno mesto, mirno, bez stvari koje e nam odvlaiti panju. Vrt, u hladu drveta iza kue ili na mestima gde moemo biti sami. Ako ste monah ili monahinja, trebalo bi da pronaete prikladnu kolibu, mirno mesto u umi ili peinu. Planine predstavljaju izuzetno pogodno mesto za vebanje. U svakom sluaju, gde god da smo, moramo uloiti napor da bismo neprestano bili
svesni svojih udaha i izdaha. Ukoliko panja odluta ka nekim drugim stvarima, pokuajte da je blago vratite na objekat meditacije. Pokuajte da odloite sve druge misli i brige. Nemojte razmiljati o bilo emu -- samo posmatrajte dah. Ukoliko smo svesni misli im se pojave i uporno se vraamo na objekat meditacije, um e postajati sve smireniji i smireniji. Kada je um stian i skoncentrisan, odvojte ga od daha kao objekta koncentracije.Sada ponite da istraujete telo i um sainjene od pet sastojaka (khanda): materijalni oblik, oseaji, opaaji, mentalni sadraji i svest. Ispitujte tih pet khandi kako nastaju i nestaju. Jasno ete videti da su prolazni, da ih ta prolaznost ini nedovoljnim da nas trajno zadovolje i nepoeljnim, kao i da nastaju i nestaju prema svom ritmu -- ne postoji nikakvo "ja" koje bi njima upravljalo. Pronai emo samo prirodu koja se kree u skladu sa zakonom uzroka i posledice. Sve stvari na ovome svetu imaju te tri karakteristike: nestabilnost, nedovoljnost i odsustvo bilo kakve trajne sutine ili due. Kada celinu egzistencije sagledamo u tom svetlu, vezanost i prijanjanje za khande postepeno e se smanjivati. Zato to poinjemo da uviamo pravu prirodu ovoga sveta. Mi to nazivamo raanjem mudrosti. Raanje mudrosti Mudrost jeste uvideti razliite manifestacije tela i uma. Kada svoj uveban i skoncentrisan um iskoristimo da ispitamo pet sastojaka (khanda) jasno emo videti da su i telo i um prolazni, nedovoljni i bez sutine. Sagledavajui sve stvari kroz prizmu mudrosti, mi ne poseemo za njima, niti se vezujemo za njih. ta god dobijemo, primamo to sa panjom. Nismo preterano sreni. Kada neto nae propadne ili nestane, nismo nesreni i ne mue nas bolna oseanja -- jer jasno uviamo prolaznost svake stvari. Kada naie bolest ili bol bilo koje vrste, ravnoduni smo jer su nai umovi dobro uvebani. Istinsko utoite je dobro izveban um. Sve ovo poznato je kao mudrost koja poznaje istinske karakteristike stvari koje nastaju. Mudrost nastaje na osnovu sabranosti i koncentracije. Koncentracija
nastaje na osnovu morala ili vrline. Sve ove stvari, moral, koncentracija i mudrost su tako meusobno isprepletene da ih zapravo i nije mogue potpuno razdvojiti. U praksi, to se moe ovako posmatrati: prvo je disciplinovanje uma da bude vezan za dah. To je uvrivanje morala. Kada se panja na dah praktikuje dovoljno dugo i um postane smiren, to je uvrivanje koncentracije. Tada, istraujui takvim umom, uviamo da je dah prolazan, nedovoljan i bez sutine, iz ega nastaje nevezivanje, i to je uvrivanje mudrosti. Zato se za praktikovanje sabranosti panje na dah moe rei da je put razvoja morala, koncentracije i mudrosti. Sve to ide jedno sa drugim. Kda su moral, koncentracija i mudrost razvijeni, mi to nazivamo praktikovanjem osmostrukog puta kojem je Buda poduavao kao naem jedinom putu izvan patnje. Osmostruki put je iznad svih drugih, jer ukoliko se valjano praktikuje vodi direktno do nibbane, do smirenja. Moemo rei da ovakva praksa dostie Buddha-Dhammu istinski i potpuno. Koristi od prakse Kada smo praktikovali meditaciju na ve opisan nain, plodovi te prakse e doi na sledea tri stupnja: Prvo, za one koji su na nivou "budista po veri", porae vera u Budu, Dhammu i Sanghu. Ova vera e postati stvarna unutranja potpora za svakoga. Takoe, oni e razumeti prirodu stvari zasnovanu na zakonu uzroka i posledice, da dobri postupci donose dobre stvari i da loi postupci donose loe stvari. Takvim osobama sve ovo donee mnogo sree i mentalnog smirenja. Drugo, oni koji su ostvarili plemenita postignua "ulaska u struju", jednompovratnika" ili "ne-povratnika" imaju nepokolebljivu veru u Budu, Dhammu i Sanghu. Oni su radosni i idu u pravcu nibbane. Tree, za arahante ili potpuno usavrene, postoji srea osloboenosti od svake
patnje. To su Bude, osloboeni ovoga sveta, oni koji su do kraja proli plemeniti put. Svi mi bili smo dovoljno sreni da se rodimo kao ljudska bia i da ujemo uenje Budino. To je prilika koju milioni drugih bia nemaju. Zato ne budite nepaljvii i nesmotreni. Pourite i prikupljajte zasluge, inite dobro i sledite put prakse od poetka, preko sredine, do najvieg nivoa. Ne dozvolite da vam vreme prolazi uludo i bez cilja. Pokuajte da prodrete do istine Budinog uenja jo danas. I da zavrim sa laokom narodnom izrekom: "Mnogo zabava i zadovoljstava je za nama, uskoro e vee. Pijan od suza sada, zastani i pogledaj, uskoro e biti prekasno da zavri putovanje."
Rev. 25/5/2007 www.geocities.com/budizam/texts/chah2.html
Ajahn Chah - Living With the Cobra
Home
Tumaenja
ivot sa kobrom
Aan a
Kratak govor odran kao poslednje uputstvo jedno starijoj Engleskinji, koja je krajem 1978 i poetkom 1979. provela dva meseca u manastiru sa aan aom.
Prevod Branislav Kovaevi
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
Ovaj kratki govor je za dobrobit nae nove uenice koja se uskoro vraa za London. Neka joj on poslui da razume Uenje koje je ovde u manastiru Vat Pah Pong prouavala. Najjednostavnije reeno, ovakvo je vebanje koje treba da nas oslobodi patnje u ovom beskrajnom krugu raanja i umiranja. Da bi vebala na ovaj nain, zapamti da mora motriti na razliite aktivnosti uma, i na one koje voli i na one koje ne voli, isto onako kao to bi motrila na kobru. Kobra je jedna izuzetno otrovna zmija, dovoljno otrovna da nas ubije ukoliko bi nas ujela. Isto je tako i sa naim raspoloenjima; raspoloenja koja nam se sviaju su otrovna, raspoloenja koja nam se ne sviaju su takoe otrovna. Ona nas spreavaju da postanemo slobodni i ometaju nae razumevanje Istine kako ju je
file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/cha/cobra.html (1 of 5) [10.2.2008 20:51:55]
Buda poduavao. Zato je nuno da odravamo sabranost panje tokom dana i noi. ta god da radi, bilo da stoji, sedi, lei, govori ili neto drugo, treba da to radi sa punom panjom. Kad uspe da uvrsti ovakvu sabranost, videe kako se sa njom javlja i jasno razumevanje, a ta dva uslova donee ti potom i mudrost. Tako e sabranost panje, jasno razmevanje i mudrost delovati udrueni i bie kao onaj koji je probuen i danju i nou. Ovo uenje koje nam je ostavio Buda nije uenje koje treba samo sluati ili samo usvojiti na intelektualnom nivou. To je uenje koje praktikovanjem moe da se nastani u naem srcu i da ga tu prepoznamo. Gde god da idemo, ta god da radimo, to uenje bi trebalo da bude uz nas. Kad kaem da bi to uenje uvek "trebalo da bude uz nas" ili da uvek "posedujemo istinu", to znai da ta god da uradimo ili kaemo, mi to radimo i govorimo sa mudrou. Zato kaemo da onaj koji poseduje sabranost i jasno razumevanje, kombinovane na ovakav nain sa mudrou jeste onaj koji je blizu Budi. Dok ivot odmie, trebalo bi da veba da sve posmatra na izvoru, u svom umu. Pogledaj svoj um sa ovakvom sabranou i jasnim razumevanjem, razvijaj tu mudrost. Potpomognuto sa ova tri uzroka, razvie se "naputanje". Uvidee neprekidno nastajanje i nestajanje svih stvari. Treba da zna da to nastajanje i nestajanje jeste samo aktivnost tvoga uma. Kad se neto pojavi, ono i nestane, a za njim sledi novo nastajanje i nestajanje. Na putu Dhamme mi to nastajanje i nestajanje nazivamo "roenje i smrt" i to je sve -to je sve to postoji! Kada se pojavi patnja, ona i nestane, a kada nestane javi se nova patnja. To je samo nastajanje i nestajanje patnje. Kada toliko uvidi, bie u stanju da neprekidno posmatra to nastajanje i nestajanje i, kada je tvoje znanje postojano, uvidee da je to jedino to postoji. Sve je samo roenje i smrt. Nema niega to bi nastavilo da postoji. Samo to nastajanje i nestajanje kao takvo -- to
je sve. Ova vrsta uvida e podstai smirujui oseaj neopsednutosti ovim svetom. Takav oseaj nastaje kada uvidimo da zapravo ne postoji bilo ta vredno nae elje, samo nastanak i prestanak, raamo se i onda umiremo. Tu um dolazi do take "naputanja", doputanja da sve ide prema sopstvenoj prirodi. Stvari u naem umu nastaju i nestaju i mi to znamo. Kada se javi srea, mi to znamo, kada se javi nezadovoljstvo, mi to znamo. I to "znanje da u ovom trenutku postoji srea" znai da se mi sa njome ne identifikujemo tako to je smatramo svojom. Slino je sa nezadovoljstvom i nesreom, ne identifikujemo se sa njima i ne smatramo ih svojima. Kada se vie ne identifikujemo i ne lepimo za sreu ili patnju, mi tada jednostavno bivamo sa prirodnim poretkom stvari. Zato i kaemo da je mentalna aktivnost kao smrtno otrovna kobra. Ako ne uznemiravamo kobru, ona jednostavno ide svojim putem. Iako je izuzetno otrovna, na nas to ne utie; ne pribliavamo joj se niti je hvatamo rukom, i ona nas ne ujede. Kobra radi ono to je prirodno za kobru da radi. To je ono to jeste. Ako ima mudrosti, ostavlja je na miru. I tako ne dira ono to je dobro. Takoe ne dira ni ono to nije dobro -- ostavlja stvari da postoje u skladu sa svojom prirodom. Ostavlja na miru i svoje svianje i svoje nesvianje, isto onako kao to ostavlja na miru i kobru. Dakle, onaj ko je inteligentan zauzee ovakav stav prema razliitim raspoloenjima koja se javljaju u umu. Kada se pojavi dobrota, doputamo joj da bude dobra, ali mi u isto vreme i znamo to. Razumemo njezinu prirodu. Isto tako doputamo da postoji i ono ne-dobro, doputamo mu da bude u skladu sa svojom prirodom. Ne hvatamo se toga, jer mi ne elimo bilo ta. Niti elimo zlo, niti elimo dobro. Ne elimo ni teinu ni lakou, ni sreu ni patnju. Kada na ovakav nain doe kraj naim eljama, tada je u nama mir vrsto uspostavljen. A kada je u nama ovako vrsto uspostavljen mir, moemo da se oslonimo na
njega. Taj mir je, kaemo, nastao iz konfuzije. Konfuzija je zavrena. Buda je dostizanje konanog prosvetljenja nazivao "gaenjem" na isti nain kao to se vatra ugasi. Gasimo vatru na mestu na kojem se i pojavila. Gde god da je vrelo, tu je mesto koje moemo da ohladimo. Isto je i sa prosvetljenjem. Nibbana se pronalazi u samsari. Prosvetljenje i obmana (samsara) postoje na istom mestu, kao i vrue i hladno. Vrue je tamo gde je bilo hladno i hladno je tamo gde je bilo vrue. Kada temperatura raste, sveina nestaje, a kada ima sveine, onda nema vie toplote. Na taj nain su nibbana i samsara jedno te isto. Govori nam se da okonamo samsaru, to znai da zaustavimo stalno rotirajui toak konfuzije. Ovo zaustavljanje konfuzije jeste gaenje vatre. Kada je ugaena spoljanja vatra nastupa sveina. Kada unutranja vatra elje za ulnim zadovoljstvima, odbojnosti i neznanja utrne, tada takoe nastupa sveina. Ovo je priroda prosvetljenja: gaenje vatre, hlaenje onoga to je vrelo. To je mir. To je kraj samsare, kruga raanja i umiranja. Kada stignete do prosvetljenja, stvari su takve. To je kraj neprekidnog okretanja i promene, kraj pohlepe, mrnje i obmanutosti u naim umovima. Mi o tome govorimo kao o srei, jer ljudi misle da tako izgleda neto idealno, ali u stvarnosti to je mnogo dalje. To je iza i sree i patnje. To je savren mir. I tako, kada poe na put, trebalo bi sa sobom da ponese ovo uenje koje sam ti dao i da paljivo o njemu razmisli. Tvoj boravak ovde nije bio lak i nisam imao mnogo prilike da ti dajem uputstva, ali si tokom ova dva meseca imala priliku da prouava pravo znaenje nae prakse. Neka te ta praksa odvede do spokojstva, neka ti pomogne da sazre u Istini. Neka te oslobodi od patnje raanja i umiranja.
Izvor: Forest Sangha Newsletter, januar 1998 - broj 43 http://www-ipg.umds.ac.uk/~crr/newsletter/
Rev. 15/3/2002
www.geocities.com/budizam/texts/cha/cobra.html
Ajahn Cha: Rirght Practice - Steady Practice
Home
Tumaenja
Ispravno vebanje neprekidno vebanje

Aan a
Prevod Rastislav Kobac Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
U Wat Wana Potiyahnu[1] je sigurno sasvim mirno, ali to nita ne znai ukoliko nai umovi nisu smireni. Sva mesta su mirna. To to se neka ine uznemiravajuim jeste zbog naih misli. Pa ipak, tiho mesto moe nekom pomoi da se smiri, pruanjem anse za vebanje i samim tim za usklaivanje sa okolnom tiinom. Trebalo bi svi da budete svesni da je ovo vebanje teko. Vebati druge stvari nije tako teko, lako je, ali ljudski um je teko obuiti. I Buda je vebao svoj um. Um je jako vaan. Sve unutar ovog sklopa telo-um povezuje se u umu. Oi, ui, nos, jezik i telo primaju nadraaje i alju ih u um, koji nadgleda sve druge ulne organe. Zato je vano da
file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/cha/right_practice.html (1 of 16) [10.2.2008 20:51:59]
se um uvebava. Ukoliko je um dobro uveban svi problemi nestaju. Ukoliko problemi jo postoje, to je zato to um jo sumnja, to ne spoznaje u saglasnosti sa istinom. Zbog toga postoje problemi.
Otuda, budite svesni da ste svi vi ovde doli potpuno spremni za vebanje Dhamme. Bilo da stojite, hodate, sedite ili leite, orue koje vam je potrebno za vebanje vam je uvek dostupno, bilo gde da ste. Ono je ovde, isto kao i Dhamma. Dhamma je neto ega svuda ima u izobilju. Ba ovde, na zemlji, ili u vodi .... bilo gde... Dhamma je uvek ovde. Dhamma je savrena i potpuna, ali nae vebanje je ono koje jo nije potpuno. Uzvieni, potpuno prosvetljeni Buddha je poduavao nainu koji svi mi moemo vebati i upoznavati Dhammu. To nije neto veliko, malo je, ali ispravno. Na primer, pogledajte kosu. Ukoliko poznajemo makar i jednu vlas kose, tada poznajemo svaku vlas, kako svoju tako i drugih. Znamo da su one jednostavno "kosa". Poznavajui jednu vlas kose, mi ih poznajemo sve. Ili uzmimo ljude. Ukoliko vidimo pravu prirodu stanja u nama tada takoe poznajmo sve druge ljude u svetu, zato to su svi ljudi isti. Takva je i Dhamma. Ona je mala stvar, a istovremeno je i velika. Videti istinu jednog stanja znai videti istinu svih stanja. Kada poznajemo istinu onakvom kakva ona jeste, svi problemi se zavravaju. Pa ipak, vebanje je teko. Zato je teko? Teko je zbog udnje, tanhe. Ukoliko ne "eli" tada ne veba. Ali ukoliko veba voen udnjom, nee videti Dhammu. Razmislite o tome, svi. Ukoliko ne elite da vebate ne moete da vebate. Morate prvo da elite da vebate pre nego to stvarno ponete da vebate. Bilo da koraate napred, ili nazad, susretaete udnju. Zbog ovoga su uitelji u prolosti rekli da je ovo vebanje neto to je uasno teko.
Ne vidite Dhammu zbog elje. Nekada je elja vrlo snana, elite da vidite Dhammu smesta, ali Dhamma nije va um -- va um jo nije Dhamma. Dhamma je jedno, a um je drugo. Nije da sve to vi volite jeste Dhamma, a sve to ne volite nije. Tako stvari ne stoje. U stvari na um je, jednostavno, stanje Prirode, kao i drvo u umi. Ukoliko elite dasku ili gredu oni moraju poticati od drveta, ali drvo je i dalje drvo. Ono jo nije daska ili greda. Pre nego to bi nam zaista moglo biti od koristi, moramo uzeti to drvo i obraditi ga u dasku ili gredu. To je i dalje isto drvo, ali transformisano u neto drugo. U osnovi to je samo drvo, stanje prirode. Ali u svom sirovom stanju ono nije od velike koristi onima kojima je potrebna drvena graa. I na um je ovakav. On je stanje Prirode. Kao takav on opaa misli, deli ih na lepe i rune i tako dalje. Ovakav um mora biti dalje obuavan. Ne moemo ga ostaviti da bude takav kakav je. On je stanje Prirode... Obuite ga da shvati da on jeste stanje prirode. Razvijajte Prirodu tako da moe da odgovara naim potrebama, to je Dhamma. Dhamma je neto to se mora vebati i ostvariti iznutra. Ukoliko ne vebate neete znati. Iskreno govorei, neete spoznati Dhammu samo itajui o njoj ili prouavajui je. Ili ukoliko je poznajete vae znanje je i dalje nepotpuno. Na primer, ova pljuvaonica. Svi znaju da je to pljuvaonica, ali ne znaju u potpunosti pljuvaonicu. Zato je potpuno ne znaju? Ukoliko nazovem ovu pljuvaonicu tiganjem, ta ete vi rei? Pretpostavite da svaki put kada je traim kaem: "Molim te donesi taj tiganj ovde" - ovo bi vas zbunilo. Zato? Zato to vi u potpunosti ne znate pljuvaonicu. Kada biste znali tada ne bi bilo problema. Jednostavno biste pokupili predmet i dodali mi ga, zato to u stvari i nema nikakve pljuvaonice. Razumete li? Ovo je pljuvaonica samo zahvaljujui konvenciji. Konvencija je prihvaena irom zemlje, tako da je ovo pljuvaonica. Ali ne postoji neka stvarna "pljuvaonica". Ukoliko neko eli da ovo nazove tiganjem, ono moe biti i tiganj. Moe biti bilo ta, u zavisnosti od toga kako ga nazovemo. To se zove
"pojam". Ukoliko zaista znamo pljuvaonicu, ak i ukoliko je neko naziva tiganjem, nema problema. Kako god da je drugi nazovu, mi nismo zbunjeni zato to nismo slepi za njenu pravu prirodu.Tako se poznaje i Dhamma. Sada se vratimo nama samima. Pretpostavimo da nam neko kae, "Ti si lud!", ili, "Ti si glup", na primer. Iako mislite da to nije istina, neete se oseati prijatno. Sve postaje teko zbog naih ambicija da imamo i da postignemo. Zbog ovih elja da dobijemo i budemo, zato to ne znamo u saglasju sa istinom, mi nismo zadovoljni. Ukoliko znamo Dhammu, prosvetljeni smo Dhammom, pohlepa, odbojnost i iluzija nestaju. Kada razumemo kako stvari zaista stoje, ne postoji nita na emu bi se te tri negativnosti zasnovale. Zato je ovo vebanje tako teko i naporno? Zbog elja. im sednemo da meditiramo, elimo da postanemo smireni. Da nismo eleli da naemo mir, ne bismo ni seli, ne bismo ni vebali. im sednemo elimo da mir odmah bude tu, ali elja da um bude miran stvara zbunjenost i mi oseamo nemir. Tako stoje stvari. Zato Buddha kae, "Ne govorite iz elje, ne sedajte iz elje, ne hodajte iz elje... ta god da radite, ne radite to sa eljom." elja znai eleti neto. Ukoliko neto ne elite neete to ni raditi. Ukoliko nae vebanje doe do ove take moemo postati poprilino obeshrabreni. Kako da vebamo? Tek to sednemo, u umu je elja. To je zbog toga to je nae telo i um teko posmatrati. Ukoliko oni nisu nai ili ne pripadaju nama, kome pripadaju? Teko je razluiti ove stvari, moramo se osloniti na mudrost. Buddha kae da moramo vebati "naputajui" stvari, zar ne? Ako napustimo, tada ni ne vebamo, zar ne? Zato to smo napustili... Pretpostavimo da smo otili na pijacu da kupimo kokos, i dok ga nosimo neko upita: " Zato ste kupili taj kokos?" " Kupio sam ga za jelo."
" A hoete li da pojedete i ljusku?" " Ne." " Ne verujem vam. Ako ne elite da pojedete ljuske, zato ste onda kupili i nju?" ta ete rei? Kako ete odgovoriti na ovakvo pitanje? Mi vebamo sa eljom. Da nije u nama bilo elje, ne bismo ni vebali. Vebanje sa eljom je tanha. Znate, razmiljanje na ovaj nain moe da donese mudrost. Na primer, ovi kokosi: da li ete da pojedete i ljuske? Naravno da neete. Zato ste ih onda uzeli? Zato to jo nije dolo vreme da ih bacite. One su korisne za dranje unutranjosti kokosa. Ukoliko, nakon to ste pojeli kokos, bacite ljuske, nema problema. Nae vebanje je ovakvo. Buddha je rekao: "Ne postupajte voeni eljom, ne govorite iz elje, ne jedite iz elje." Bilo da stojite, hodate, sedite ili leite... bilo ta da inite... ne inite to iz elje. To znai radite to ne vezujui se. Kao i kod kupovine kokosa na pijaci. Neemo pojesti ljuske, ali jo nije vreme da ih bacimo. Prvo ih zadrimo. Ovakvo je i vebanje. Pojam i transcendencija[2] su koegzistentni, kao i kokos. Sr i ljuska su zajedno. Kada ih kupujemo, kupujemo ih zajedno. Ukoliko neko eli da nas optui da jedemo kokosove ljuske to je njegov problem, mi znamo ta radimo. Mudrost je neto to svako od nas pronalazi za sebe. Da bismo je pronali, ne treba da se kreemo ni brzo ni sporo. ta treba da uradimo? Treba da odemo tamo gde nema ni brzine ni sporosti. Brzina ili sporost nisu pravi nain. Ali svi smo mi nestrpljivi, svi smo u urbi. im neto ponemo, ve elimo da odjurimo do kraja, ne elimo da kasnimo. elimo da uspemo. Kada doe do popravljanja sopstvenih umova, neki ljudi odlaze predaleko... Oni zapale mirisni tapi, zauzmu poloaj i zavetuju se: "Sve dok tapi potpuno ne izgori, neu ustati
sa ovoga mesta, ak i ako se slomim ili umrem, nema veze... Umreu sedei". Donevi takav zavet, oni sednu. I im sednu Marine[3] horde ih napadnu sa svih strana. Sede samo trenutak i ve misle da je tapi sigurno izgoreo. Otvore oi i ... "Oh, jo je jako mnogo vremena preostalo!". Stisnu zube i sede jo malo, oseajui vrelinu, uzbuenje, rastreenost i zbunjenost... Dostigavi taku sloma, misle: "Mora da je do sada izgoreo" ... Ponovo provire... "O, ne! Nije jo ni do pola!" Jo dva ili tri puta ovo ponove i poto jo nije kraj, odustaju, dignu ruke od svega i ponu da mrze sami sebe. "Tako sam glup, tako beznadean!" Sede i mrze sebe, oseajui se kao izgubljen sluaj. Ovo samo daje snagu frustracijama i preprekama. Zove se prepreka ljutnje. Ne mogu da krive druge, pa zato krive sebe. Zbog ega? Zbog elje. U stvari, nije neophodno da se prolazi kroz sve ovo. Koncentrisati se znai koncentrisati se ne vezujui se, a ne koncentrisati sebe vezujui sebe u vor. Ali moda itamo spise, o Budinom ivotu, kako je seo pod bodhi drvo i reio: "Sve dok ne dostignem najvie prosvetljenje neu ustati sa ovog mesta, pa ak i ako mi se krv sasui u ilama." Kad proitate ovo u knjigama moda vam padne na um da pokuate neto slino. Da uradite isto kao Buda. Ali niste razmotrili da su vaa kola samo mala kola. Budina kola su bila zaista ogromna, on je mogao sve postii u jednom pokuaju. Samo sa svojim siunim, malenim kolima, kako je mogue da sve postignete odjednom? To je potpuno druga pria. Zato razmiljamo na taj nain? Zato to smo previe ekstremni. Ponekad idemo prenisko, a ponekad previsoko. Taku balansa je teko pronai. Sada govorim iz svog iskustva. U prolosti moje vebanje bilo je ovakvo. Vebanje
sa ciljem da se prevazie elja... Ako ne elimo, moemo li da vebamo? Tu sam se zaglavio. Ali vebati sa eljom je patnja. Nisam znao ta da radim, bio sam zbunjen. Tada sam shvatio da je neprekidno vebanje vrlo vana stvar. Mora se vebati konstantno. Ovo se zove vebanje koje je "dosledno u svim poloajima". Usavravajte vebanje, ne dopustite da se pretvori u potpunu katastrofu. Vebanje je jedno, a katastrofa drugo.[4] Veina ljudi obino stvara katastrofu. Kada se oseaju lenjim, oni se ne optereuju vebanjem, jedino vebaju kada se oseaju punim energije. Ovako sam i ja radio. Pitate se sada, da li je ovo ispravno? Vebati kada se ovako oseate, a ne vebati kada ne: da li je ovo u saglasnosti sa Dhammom? Da li je pravilno? Da li je u skladu sa Uenjem? Upravo to je ono to vebanje ini nestalnim. Bilo da se dobro oseate ili ne, trebate da vebate na isti nain: tome je Buda uio. Veina ljudi eka da bude raspoloena za vebanje; kada nisu raspoloeni, onda se ne zamaraju. Na kraju tako i zavre. To se zove "katastrofa", a ne vebanje. U pravom vebanju, bilo da si sretan ili neraspoloen, ti veba; bilo da je teko ili lako, ti veba; bilo da je vrue ili hladno, ti veba. Sasvim jednostavno. U pravom vebanju, bilo da stoji, hoda, sedi ili lei, mora imati nameru da postojano nastavi vebanje, inei svoj sati (panju) konstantnim u svim poloajima. Na prvi pogled se ini da bi trebao da stoji jednako koliko i hoda, da hoda jednako koliko i sedi, da sedi jednako koliko i lei... Pokuao sam, ali nisam to mogao da uradim. Ukoliko meditant hoe svoje stajanje, hodanje, sedenje i leanje uini jednakim, koliko li e dana uspeti to da izdri? Stajati pet minuta, sedeti pet minuta, leati pet minuta... Nisam to mogao dugo da radim. Tako sam seo i jo malo porazmislio o svemu. "ta sve ovo znai? Ljudi u ovom svetu ne mogu ovako da vebaju!" Tada sam shvatio... "O, to nije tano, to ne moe biti tano zato to je nemogue.
Stajanje, hodanje, sedenje, leanje... sve ih uini konstantnim. Uiniti poloaje konstantnim na nain kako je objanjeno u knjigama je nemogue." Ali je mogue sledee: um... samo posmatraj um. Mogue je da ima sati- panju, sampajau - samosvest i pau - sveobuhvatnu mudrost. To moemo da uradimo. To je neto to je stvarno vredno vebanja. To znai da dok stojimo imamo sati, dok hodamo imamo sati, dok sedimo imamo sati, dok leimo imamo sati - neprekidno. Ovo jeste mogue. Okreemo svesnost ka naem stajanju, hodanju, sedenju, leanju -- ka svim poloajima. Kada je um ovako uveban, stalno e sebe podseati reju Buddho, Buddho, Buddho... to je znanje. Znanje ega? Znanje ta je dobro, a ta loe u svakom trenutku. Da, to je mogue. Ovo je zapoinjanje prave prakse. to znai, bilo da stojimo, hodamo, sedimo ili leimo postoji nepomuen sati. Tada treba da razumete ona stanja koja treba naputati i ona koja treba razvijati. Poznajete sreu, poznajete nesreu. Kada poznajete sreu i nesreu va um e se smiriti na taki koja je slobodna i od sree i od nesree. Srea je meki put, kamasukhallikanuyogo. Nesrea je kruti put, attakilamathanuyogo [5] Ukoliko poznajemo ova dva ekstrema, odbaciemo ih. Znamo kada um stremi bilo radosti ili nesrei, i tada ga zaustavljamo, ne doputamo mu da se prepusti. Imamo ovu vrstu opreznosti, sledimo jedini put, jedinstvenu Dhammu. Predani smo opreznosti, ne doputamo umu da sledi svoje sklonosti. Ali u vaem vebanju se sve to i ne odvija ba tako, zar ne? Vi sledite svoje elje. Ukoliko pratite svoje elje sve je jednostavno, zar ne? Ali to je spokojstvo koje prouzrokuje patnju, kao to se neko ne eli da radi. Odmara se, ali kada doe vreme za jelo, nema ga. Tako to ide. Tako sam se u prolosti borio sa mnogim stranama Budinog uenja, ali nisam mogao da ga pobedim. Sada ga prihvatam. Prihvatam da su mnoga uenja Budina
potpuno ispravna, uzeo sam ta uenja i koristio ih da obuavam i sebe i druge. Vebanje koje je vano jeste patipada. ta je patipada? Jednostavno, ona je sve nae razliite aktivnosti, stajanje, hodanje, sedenje, leanje i sve ostalo. Ovo je patipada tela. A sada patipada uma: koliko puta ste se danas oseali loe? Koliko ste se puta oseali odlino? Da li je bilo uopte uoljivih oseanja? Moramo upoznati sebe na ovaj nain. Zapazivi ta oseanja, moemo li da ih ostavimo? Koje god jo uvek ne moemo da ostavimo, moramo sa njim da radimo. Kada vidimo da jo uvek ne moemo da ostavimo neko specifino oseanje, moramo ga uzeti i ispitati mudrou. Razumeti ga. Raditi sa njim. To je vebanje. Na primer, kada se oseato energino, vebajte, ali i onda kada se oseate lenjo pokuajte da nastavite vebanje. Ako ne moete da nastavite punom snagom, pokuajte bar sa pola. Nemojte da potroite dan zbog lenjosti i nevebanja. To vodi u katastrofu, to nije put oplemenjivanja. ujem da ljudi govore: "Oh, ova godina mi je stvarno bilo loe." "Kako to?" "Bio sam bolestan cele godine. Nisam uopte mogao da vebam." O! Ako ne vebaju kada je smrt blizu, pa kada e uopte vebati? Ne, oni se zaborave u radosti. A ako pate opet ne vebaju, zaborave se u bolu. Ne znam kada ljudi misle da vebaju! Oni samo mogu da vide da su bolesni, da pate, da su skoro mrtvi zbog groznice... Tako je, gde je teko tu je i vebanje. Kada se ljudi oseaju sretnima samo to im je u glavama i oni postanu razmetljivi i sujetni. Moramo da negujemo nae vebanje. Znai, bilo da ste sretni ili nesretni, morate isto da vebate. Ako se oseate dobro treba da vebate, a ako se oseate loe treba opet da vebate. Oni koji misle: "Ove godine nisam mogao uopte da
vebam, bio sam bolestan sve vreme"... kada se oseaju dobro, oni samo hodaju naokolo pevajui pesme. Ovo je pogreno, a ne ispravno miljenje. To je razlog zbog koga su svi uitelji iz prolosti neprekidno vebali svoje srce. Ako stvari idu u pogrenom smeru, pustimo ih da budu u telu, a ne u umu. U mome vebanju bilo je trenutaka, nakon vebanja od oko pet godina, kada sam oseao da je ivot sa drugima prepreka. Seo bih u svoju kuti, pokuavao da meditiram, a ljudi su neprekidno dolazili na razgovor, uznemiravajui me. Pobegao sam da bih iveo sam. Mislio sam da ne mogu vebati sa tim ljudima to me uznemiravaju. Bilo mi je dosta, pa sam otiao u mali, osamljeni manastir u umi, blizu jednog seoceta. Bio sam tamo sam, nisam priao ni sam kim - zato to i nije bilo nikoga sa kim bi se moglo priati. Nakon to sam tamo proveo oko petnaest dana javila se misao: "Hmm. Bilo bi dobro imati iskuenika ili pa-kowa[6] ovde sa mnom. Mogao bi mi pomoi oko nekih malih poslova." Znao sam da e se takva misao javiti, i naravno, pojavila se! "Hej! Zaista si karakter! Rekao si da ti je dosta tvojih prijatelja, dosta monaha i iskuenika, a sada eli iskuenika. ta je to?" "Ne", kae, "ja elim dobrog iskuenika." "Aha! Gde su svi ti dobri ljudi, moe li da nae nekoga? Gde e da pronae dobru osobu? U celom manastiru bili su samo loi ljudi. Ti mora da si bio jedina dobra osoba, kada si tako pobegao!" .... Mora da ih ovako prati, da prati delove sopstvenih misli sve dok ne uvidi.... "Hmm. Ovo je vano. Gde se dobra osoba moe pronai. Ne postoje dobri ljudi, mora da dobrotu potrai negde drugde, mora da pogleda unutar sebe. Ukoliko si tu dobar, tada gde god ode bie dobro. Bilo da te drugi kritikuju ili pohvaljuju, i dalje si dobar. Ukoliko nisi dobar, tada kada te drugi kritikuju, pobesni, a kada te
hvale, prijatno ti je." U to vreme sam razmiljao o ovome i shvatio sam, od tada pa sve do danas. Dobrota se mora potraiti unutra. im sam ovo shvatio elja za beanjem je nestala. Kasnije, kada god bi mi se javila ta elja, putao sam je da proe. Kada god bi se javila bio sam je svestan i zadravao sam svoju svesnost na njoj. Tako sam imao vrstu osnovu. Bilo gde da sam iveo, bilo da su me ljudi osuivali ili ta drugo govorili, razmiljao sam kako sutina nije u tome da li su oni dobri ili loi. Dobro ili zlo mora biti vieno unutar nas samih. Kakvi god da su drugi ljudi, to je njihova briga. Nemojte da razmiljate: "O, danas je prevrue", ili "Danas je prehladno", ili "Danas je...". Kakav god da je dan on je jednostavno takav. Zaista vi samo krivite vreme za sopstvenu lenjost. Moramo da vidimo Dhammu unutar nas, da tu postoji pouzdani mir. Za sve vas koji ste doli da vebate ovde, ak iako je to samo na nekoliko dana, mnoge stvari e se desiti. Mogu nastati mnoge stvari kojih niste ni svesni. Moda ispravno razmiljanje, moda pogreno... mnogo, mnogo stvari.... Zato kaem da je ovo vebanje teko. Ako neki od vas postignu izvestan mir kada sednu da meditiraju, ne urite da estitate sami sebi. Takoe, ukoliko postoji zbunjenost, ne optuujte sebe. Ako se stvari ine dobrima ne radujte im se, a ako su loe nemojte da ih odbacujete. Samo ih posmatrajte, gledajte ta je to to imate. Samo posmatrajte, ne optereujte se suenjem. Ako su dobre, ne vezujte se brzo za njih, ako su loe, ne lepite se za njih. I dobro i loe mogu da povrede, zato se ne vezujte odmah za njih. Vebanje jeste da jednostavno sednete, sednete i posmatrate sve ovo. Nemojte da samo hvalite va um ili samo da ga osuujete, shvatite pravo vreme za ove stvari.
Kada je vreme za estitanje onda estitajte, ali samo malo - ne preterujte. Kao i sa vaspitavanjem deteta - ponekad morate da ga malo udarite. U naem vebanju ponekad moramo da kaznimo sami sebe, ali ne kanjavajte se non-stop. Ukoliko se stalno kanjavate, zaas ete se okrenuti neem prijatnijem. Tako se ne veba. Mi vebamo u skladu sa Srednjim putem. ta je Srednji put? Srednji put je teko slediti, ne moete se osloniti na vaa raspoloenja i elje. Nemojte da mislite da je samo sedenje sa zatvorenim oima vebanje. Ukoliko mislite da je samo to nain, brzo promenite svoje miljenje. Neprekidno vebanje jeste posveenost vebanju dok stojimo, hodamo, sedimo i leimo. Kada sedate da meditirate, shvatite da jednostavno menjate poloaj. Ako ovako shvatate, biete mirni. Gde god da ste, konstantno ete zauzimati stav vebanja, imaete stabilnu sabranost unutar sebe. Oni meu vama koji se, zavrivi svoje veernje sedenje, jednostavno prepuste svojim raspoloenjima, koji troe ceo dan doputajui umu da luta gde eli, otkrie da sledee veeri kada sednu da meditiraju sve to e dobiti bie odsjaj onog uzaludnog razmiljanja tokom dana. Nema temeljne smirenosti zato to ste je gubili tokom dana. Ako ovako vebate, va um se postepeno sve vie i vie udaljava od vebanja. Kada upitam neke od mojih uenika: "Kako ide sa meditacijom?". Oni kau: "O, sve je nestalo". Vidite? Oni mogu da izdre mesec ili dva, ali za godini ili dve sve je gotovo. Zato je to tako? Zato to ne ukljuuju ovu sutinsku stvar u svoje vebanje. Kada zavre svoje sedenje oni gube svoj samadhi. Sede sve krae i krae, sve dok ne dou do trenutka u kom im su seli ele da zavre. Na kraju ni ne sednu. To je isto kao i klanjanje Budinom kipu. Na poetku se trude da se poklone svake veeri pred spavanje, ali nakon nekog vremena umovi poinju da im lutaju. Uskoro se ne optereuju klanjanjem uopte, samo klimnu glavom, dok najzad i to ne nestane. Obacuju vebanje u potpunosti.
Zato razumite vanost sati, vebajte neprekidno. Ispravno vebanje je neprekidno vebanje. Bilo da stojite, hodate, sedite ili leite, vebanje se mora nastaviti. To znai da se vebanje, meditacija, ini u umu, a ne u telu. Ukoliko na um poseduje predanost, savestan je i marljiv, tada e postojati sabranost. Um je vaan. Um je taj koji nadgleda sve to radimo. Kada pravilno razumemo, tada i pravilno vebamo. ak i kada inimo samo malo i to je u redu. Na primer, kada zavrite sedeu meditaciju, podsetite sebe da niste u stvari zavrili meditaciju, ve jednostavno promenili poloaj. Va um je i dalje miran. Bilo da stojite, hodate, sedite ili leite imate sati sa sobom. Ukoliko imate ovakvu vrstu sabranosti, moete da zadrite vae unutranje vebanje. Navee kada ponovo sedate, vebanje se nastavlja neometeno. Va trud nije propao, omoguavajui umu da postigne mir. Ovo se zove neprekidno vebanje. Bilo da priamo ili da inimo druge stvari, pokuajte da vebanje uinite neprekidnim. Ukoliko na um neprekidno ima sabranost i samosvest, nae vebanje e se prirodno razvijati, postepeno e se ujedinjavati. Um e nai mir, zato to e znati ta je dobro, a ta loe. Uvidee ta se deava unutar nas i ostvariti mir. Ukoliko hoemo da razvijemo silu (moralnu vrlinu) ili samadhi (nepokolebljivost uma) moramo prvo da posedujemo pau (mudrost). Neki ljudi misle da e razvijati moralnu vrlinu, samadhi sledee godine, a godinu posle toga razvijae mudrost. Misle da su ove tri stvari odvojene. Misle da e napredovati, ali ako um nije koncentrisan (samadhi), kako e to uraditi? Ukoliko nema razumevanja (pa>a), kako e to uraditi? Bez samadhi i paa, sila e biti nepotpuna. U stvari ovo troje ukrtaju se u istoj taki. Kada imamo silu imamo i samadhi, kada imamo samadhi imamo i pau. Oni su jedno, kao mango. Bilo da je mali ili potpuno izrastao, to je i dalje mango. Kada je sazreo i dalje je isti mango. Ukoliko razmiljamo ovako jednostavnim pojmovima lake emo to da vidimo. Ne moramo
da nauimo mnogo stvari, ve samo ovo - da shvatimo nae vebanje. Kod meditacije neki ljudi ne dobiju ono to ele, pa tako jednostavno odustanu, govorei da jo nemaju vrline da vebaju meditaciju. Mogu da rade loe stvari, imaju za to talenat, ali nemaju talenat da ine dobro. Odustaju, govorei da nemaju dovoljno dobro uporite. Takvi su ljudi, priklanjaju se svojim slabostima. Sada kada imate ansu da vebate, molim vas razumite da bilo da otkrijete da je teko ili lako razvijati samadhi, to potpuno zavisi od vas, ne od samadhija. Ako je teko, to je zato to pogreno vebate. U naem vebanju moramo da imamo "ispravno razumevanje" (sammaditthi). Ukoliko je nae razumevanje ispravno, tada je i sve ostalo ispravno: ispravan razumevanje, ispravna namera, ispravan govor, ispravno delovanje, ispravan nain ivljenja, ispravan napor, ispravan sabranost, ispravna koncentracija - osmostruki put. Kada imamo ispravno razumevanje svi ostali faktori slede. ta god da se desi, nemojte da dopustite da va um skrene sa smera. Gledajte unutar sebe i jasno ete videti. Za najbolje vebanje, kako ga ja vidim, nije neophodno da proitate mnogo knjiga. Uzmite sve knjige i zakljuajte ih negde. itajte samo sopstveni um. Zatrpavali ste se knjigama od trenutka kada ste poli u kolu. Sada kada imate priliku i imate vremena, uzmete knjige, stavite ih u orman i zakljuajte ga. itajte samo svoj um. Kada god neto nastaje unutar uma, bilo da vam se dopada ili ne, bilo da se ini dobrim ili loim, presecite to sa: "ovo nije sigurna stvar". ta god da nastaje, presecite to sa: "nije sigurno, nije sigurno". Samo ovim jednim orujem moete sve da poseete. Sve to "nije sigurno". Za vreme jednomesenogboravka u ovom umskom manastiru napraviete mnogo vanih stvari. Videete istinu. Ovaj stav "nije sigurno" je zaista vaan. On razvija mudrost. to vie gledate vie ete videti stvari koje "nisu sigurne". Poto neto
preseete sa nije sigurno, moda e i dalje kruiti oko vas i ponovo se pojaviti. Da, to zaista nije sigurno. ta god da se pojavi, samo mu prilepite tu oznaku... "nije sigurno" ... Prikaite mu znak... "nije sigurno" ... I vremenom, kada doe red, ponovo e se javiti ... "Ah, evo ga nije sigurno." Kopajte dalje! Nije sigurno. Videete ono to vas je lagalo mesec i vie, godinu i vie, od dana kada ste se rodili. Tu je samo to to vas je dugo lagalo. Uvidite to i shvatite kako stoje stvari. Kada vae vebanje dosegne ovu taku, neete se lepiti za utiske, zato to su svi utisci nepouzdani. Da li ste to ikada primetili? Moda primetite sat i pomislite: "O kako je lep." Kupite ga i vidite... ne zadugo ve vam je dosadio. "Ova olovka je zaista prekrasna", i odluite da je kupite. Ne zadugo, dojadila vam je, ponovo. Tako to ide. Gde je tu izvesnost? Ukoliko vidimo sve stvari kao neizvesne, tada njihova vrednost opada. Sve stvari postaju nevane. Zato da se drimo stvari koje nemaju vrednost? uvamo ih onako kao to bismo moda uvali staru krpu da njome obriemo noge. Sve ulne podraaje vidimo kao jednako vredne zato to svi imaju istu prirodu. Kada shvatimo te podraaje shvatamo i svet. Svet su podraaji i podraaji su svet. Ukoliko nismo njima prevareni, nismo prevareni ni svetom. Ukoliko nismo prevareni svetom nismo prevareni ni podraajima. Um koji ovo vidi imae stabilnu osnovu znanja. Takav um nee imati mnogo problema. Koje god probleme da ima, moe da ih rei. Kada vie nema problema, nema vie ni sumnji. Umesto njih dolazi mir. Ovo se zove "vebanje". Ukoliko zaista vebamo, to mora biti ovako.
Beleke [1] Jedan od mnogih manastirskih ogranaka Aan aovog glavnog manastira, Wat
Pa Pong. [Natrag] [2] Pojam (sammuti) odgovara pretpostavljenoj ili privremenoj stvarnosti, dok transcendencija (vimutti) odgovara osloboenju od nje same ili njene iluzije. [Natrag] [3] Mara je budistika personifikacija zla, iskuavalac, sila koja se suprostavlja bilo kakvom pokuaju razvoja dobrote i vrline. [Natrag] [4] Ovo je igra rei "phadtibut" (vebanje) i "wibut" (katastrofa) izgubljena u prevoenju. [Natrag] [5] Ovo dva ekstrema je Buda opisao kao pogrena u svom prvom govoru. Oni se obino prevode kao "preputanje ulnim zadovoljstvima" i "samoumrtvljavanje". [Natrag] [6] Pa - kow: kandidat osam pravila, koji esto ivi sa bhikhuima poboljavajui sopstvenu meditativnu praksu, a pomae im u odreenim poslovima koji su Vinaya pitakom zabranjeni za bhikkhue. [Natrag]
Rev. 14/11/2004 www.geocities.com/budizam/texts/cha/right_practice.html
Ajahn Chah - Way to Peace
Home
Tumaenja
Put ka miru
Aan a
Sila, samadhi i paa jesu nazivi razliitih vidova prakse. Kada vebate silu, samadhi i pau to znai da vebate sa samim sobom. Ispravna sila postoji ovde, ispravan samadhi postoji ovde. Zato? Zato to je i vae telo ovde! Imate ruke, imate noge upravo ovde. I tu vebate silu. Nije teko nabrojati spisak pogrenih postupaka onako kako su dati u spisima, ali vana stvar koju treba razumeti jeste da potencijal za njih lei u vama samima. Vae telo i govor su upravo sa vama ovde i sada. Vebate se obuzdavanju u moralu, to znai da izbegavate tetne postupke kao to su ubijanje, kraa i nedozvoljeni seksualni odnos. Na primer, u prolosti ste ubijali insekte tako to biste ih spljeskali rukom ili moda niste vodili mnogo rauna o onome to govorite: pogrean govor obuhvata la ili izobliavanje istine; grub govor
file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/cha/put_ka_miru.html (1 of 11) [10.2.2008 20:52:02]
znai da neprestano vreate ili ste grubi prema nekome: "Kretenu, idiote" i tako dalje; isprazan govor znai besmisleno naklapanje, dokono nagvadanje bez ikakvog cilja i ozbiljnog sadraja. Svemu tome se ponekad preputamo. Nema u nama obuzdavanja! Ukratko, praktikovanje sile znai motrenje nad samim sobom, motrenje nad sopstvenim postupcima i govorom. A ko to motri? Ko preuzima odgovornost za vae postupke? Ko je taj koji zna ak i pre nego to neto slaete ili kaete neto nedolino? Razmislite o tome: ko god da zna, on je taj koji mora preuzeti odgovornost za vau silu. Upotrebite svesnost da biste motrili nad svojim postupcima i govorom. To znanje, ta svesnost, jesu ono to koristite da biste nadzirali svoje vebanje. Da odrite silu koristite onaj deo uma koji usmerava vae postupke i koji vas navodi da inite dobro ili loe. Hvatate tog prestupnika i transformiete ga u erifa ili gradonaelnika. Zgrabite nepromiljen um i navedite ga da slui i preuzme odgovornost za svaki va postupak ili izgovorenu re. Pogledajte tu situaciju i razmislite o njoj. Buda je savetovao da vodimo rauna o onome to radimo. Ko je taj ko zapravo vodi rauna? Vebanje se sastoji u uvrivanju sati, panje, unutar "onoga koji zna". "Taj koji zna" jeste ona namera uma koja nas je ranije navodila da ubijamo iva bia, uzimamo neto to pripada drugima, preputamo se nedozvoljenim seksualnim odnosima, laemo, ogovaramo, govorimo glupe i nevane stvari i uputamo se u razne druge oblike nekontrolisanog ponaanja. "Taj koji zna" nas je navodio da govorimo. On postoji u umu. Fokusirajte svoju panju (sati) -- tu neprekidnu sabranost -- na "tog koji zna". neka znanje vodi rauna o vaem vebanju. Koristite sati ili svesnost da biste um odrali sabranim na sadanji trenutak i na taj nain ouvali pribranost. Navedite um da se stara sam o sebi. I budite odluni u tome. Ako je um zaista u stanju da se stara sam o sebi, onda nije tako teko motriti nad
govorom i postupcima, poto ih sve nadgleda um. Odravanje sile -- drugim reima, voenje rauna o svojim postupcima i govoru -- nije tako teka stvar. Odravate svesnost u svakom trenutku i u svakom poloaju, bilo da stojite, hodate, sedite ili leite. Pre nego to nainite bilo kakav pokret, pre nego to progovorite i zaponete razgovor, prvo uspostavite svesnost. Morate imati sati, morate biti sabrani, pre nego to bilo ta uradite. Nije bitno ta ete rei, ali va um mora prvo biti sabran. Vebajte to sve dok vam ne postane lako da to postignete. Vebajte sve dok niste u stanju da neprekidno pratite ta vam se dogaa u umu, do take kada sabranost vie ne zahteva napor i kada ste sabrani pre nego to delujete, pre nego to progovorite. Na taj nain uvrujete sabranost u svome umu i srcu. Uz pomo "onoga ko zna" starate se o sebi, jer svi vai postupci odatle izviru. Straarei nad svojim govorom i postupcima, oni postaju odmereni i prijatni za oko i uho, dok va um ostaje spokojan i zadovoljan unutar granica koje ste mu postavili. Vebajui panju i umerenost sve dok ne postanu prijatni i prirodni za vas, va um postaje vrst i odluan u praktikovanju sile i umerenosti. On e stalno voditi rauna o praksi i tako postati koncentrisan. Svojstvo kada smo nepokolebljivi u praktikovanju sabranosti i umerenosti naziva se "samadhi". Um je vrsto koncentrisan na praktikovanje sile i umerenosti. Biti vrsto koncentrisan na praktikovanje sile znai da postoji ujednaenost i doslednost u praktikovanju sabranosti i umerenosti. To su karakteristike samadhija kao spoljanjeg faktora u okviru vebanja. Meutim, u njemu postoji i jedan unutranji, dublji faktor. Kada um poseduje odlunost u praksi, a sila i samadhi su vrsto uspostavljeni, biete u stanju da istraujete i razmiljate o onome to je korisno i nekorisno -pitajui sebe "Je li ovo ispravno?..." "Je li ovo pogreno?" u trenutku kad doivljavate razliite objekte uma. Kad va um stupi u kontakt sa razliitim prizorima, zvucima, mirisima, ukusima, taktilnim senzacijama, "onaj koji zna" e se pridii i uspostaviti svesnost o svianju i nesvianju, srei ili patnji i razliitim objektima uma koje doivljavate. Jasno ete videti, i to mnoge razliite stvari. Ako ste paljivi, videete razne objekte koji vam prolaze kroz um i reakcije koje se pri tome dogaaju. "Onaj koji zna" e ih automatski uzeti kao predmete
kontemplacije. Kada je jednom um obazriv i sabranost je potpuno uspostavljena, zapaziete sve reakcije koje se manifestuju putem tela, govora ili uma, u trenutku dok se dovljavaju objekti uma. Taj aspekt uma koji identifikuje i razluuje dobro od loeg, ispravno do pogrenog, meu svim objektima uma u okviru vaeg polja svesnosti, jeste paa. To je paa na svom poetnom stupnju i ona sazreva kao rezultat vebanja. Svi ti razliiti aspekti prakse javljaju se unutar uma. Buda je te karakteristike oznaavao kao sila, samadhi i paa. Ako nastavite sa vebanjem u umu se javljaju nova vezivanja i nove vrste obmana. Ovo znai da poinjete da se vezujete za ono to je dobro i korisno. Poinjete da se bojite svake kritike ili prestupa u umu -- strepite da e oni ugroziti va samadhi. U isto vreme poinjete da budete marljivi i priljeni u svom radu, da volite i da negujete praksu. Nastavljate da vebate na taj nain to je vie mogue, sve dok moda ne dosegnete taku kada neprekidno odmeravata i traite greku u svakome koga sretnete, kuda god krenete. Neprekidno reagujete privlanou i odbojnou na svet oko sebe, postajete puni raznih vrsta nesigurnosti i stalno se vezujete za stavove o tome ta je ispravno, a ta nije u vebanju. Izgleda kao da ste postali opsednuti vebanjem. Ali ne morate o tome jo da brinete -- na toj taki bolje je vebati previe nego premalo. Vebajte mnogo i posvetite se nadgledanju tela, govora i uma, a dosledno razdvajanje izmeu dobrog i loeg uzimate kao objekat uma. Postajete koncentrisani na taj nain vebanja, vrsto i nepokolebljivo se za njega opredeljujui, to znai da zapravo um postaje sila, samadhi i paa -one karakteristike vebanja koje su opisane u konvencionalnom uenju. I dok nastavljate da razvijate i odravate praksu, ove razliite karakteristike i kvaliteti se zajedno usavravaju u umu. meutim, vebanje sile, samadhija i pae na ovom nivou jo uvek nije dovoljno da stvori faktore jhane (meditativnog zadubljenja) -- praksa je jo uvek suvie gruba. Ipak, um je u prilinoj meri rafiniran -- on je u stanju koje se moe oznaiti kao najrafiniranije meu onim grubima! Jer za jednu obinu, neprosvetljenu osobu koja nije mnogo vodila rauna
o svom umu ili praktikovala meditaciju i sabranost, i ovoliko je neto vrlo rafinirano. Na ovom nivou moete osetiti zadovoljstvo to ste u stanju da vebate punom snagom. To je neto u ta ete se sami uveriti, neto to onaj koji veba oseti u sopstvenom umu. Ako je to tako, to znai da ste ve na putu, tj. praktikujete silu, samadhi i pau. Oni se moraju zajedno vebati, tako da ako ijedno nedostaje, praksa se nee pravilno razvijati. to se vie popravlja vaa sila, vri um postaje. to je vri um, to mudrost ima vie poverenja u samu sebe i tako dalje... svaki deo prakse potpomae i pospeuje sve ostale. Kako idete dublje i proiujete svoju praksu, sila, samadhi i paa e zajedno sazrevati -- jer oni se proiuju od istog sirovog materijala. Drugim reima, Put ima grub poetak, ali kao rezultat vebanja i proiavanja uma kroz meditaciju i razmiljanje, on postaje sve suptilniji. I kako je um sve suptilniji, tako je i sabranost panje sve fokusiranija, suavajui polje na sve ue i ue podruje. Praksa zapravo postaje sve laka kako se um okree sve vie ka unutra, kako bi se fokusirao na samoga sebe. Vie ne pravite velike greke, niti dugo idete stranputicom. Sada, kada god na um neto utie, javie se sumnja -- je li postupanje ili govor na odreeni nain ispravan ili pogrean -- jednostavno zaustavljate proizvode uma i intenzivirajui napor u okviru svoje prakse nastavljate da panju usmeravate sve dublje i dublje ka sebi. Samadhi e postepeno postajati sve postojaniji i sve koncentrisaniji. Paa se popravlja, tako da stvari uoavate jasnije i sve lake Krajnji rezultat je da ste u stanju da vidite i um i objekte uma ne pravei bilo kakvu razliku izmeu uma, tela i govora. Nastavljajui da panju okreete ka unutra i razmiljate o Dhammi, sposobnost mudrosti lagano sazreva i na kraju ostajete kontemplirajui um i objekte uma -- to znai da poinjete da doivljavate telo kao nematerijalno. Zahvaljujui svome uvidu, vi vie ne pipate naslepo niti ste nesigurni u vezi sa svojim razumevanjem tela i naina na koji ono postoji. Um doivljava fizika svojstva tela kao bezobline objekte koji dopiru do vae svesti. Onda, istraujui pravu prirodu uma, moete uoiti da u svom prirodnom stanju on
nema preokupacija ili stvari koje bi ga zaokupljale. On je poput pareta platna ili zastave vezane za jarbol. Sve dok je sam sa sobom i neuznemiren, ne pomera se ni na jednu stranu. U svom prirodnom stanju um je uvek isti -- u njemu ne postoji ni ljubav ni mrnja, niti on pokuava da krivi druge ljude. On je nezavisan, postoji u stanju istote, blistav i nezasenjen bilo ime. U svom istom stanju, um je miran, bez sree i patnje -- zaista, ne doivljava bilo kakvu vedanu (oseaj). To je pravo stanje uma. Otuda, cilj prakse je traganje ka unutra, istraivanje i analiziranje sve dok ne dostignete prvobitni um. Prvobitni um se takoe naziva isti um. isti um jeste um bez vezanosti. Na njega ne utiu objekti uma. Drugim reima, on ne juri za razliitim vrstama prijatnih i neprijatnih objekata uma. Umesto toga, takav um je u stanju kontinuiranog znanja i budnosti -- potpuno svestan svih svojih iskustava. Kada je um takav, ni prijatni ni neprijatni objekti uma koje doivljava ne mogu ga uznemiriti. Um ne 'postaje' bilo ta. Odnosno, nita ge ne moe poremetiti. Um sam sebe zna kao istog. Osvojio je sopstvenu, istinsku slobodu, dostigao je svoje prvobitno stanje. Kako je mogue ponovo stvoriti to prvobitno stanje? Zahvaljujui sposobnosti da se mudro posmatra i uvidi da su sve stvari tek okolnosti koje nastaju pod uticajem razliitih elemenata i da ih ne kontrolie bilo ko. Tako je sa sreom i patnjom koje doivljavamo. Kada nastanu takva mentalna stanja, ona su tek "srea" i "patnja". ne postoji vlasnik te sree. Um nije vlasnik te patnje -mentalna stanja ne pripadaju umu. Sami pogredajte to. U stvarnosti to nisu stvari koje se tiu uma, ve neto odvojeno i udaljeno. Srea je samo stanje sree, patnja samo stanje patnje. Vi ste samo onaj koji registruje i jedno i drugo. U prolosti, zbog toga to su koreni pohlepe, mrnje i neznanja ve postojali u vaem umu, kad god bi spazio neki i najmanje prijatan ili neprijatan objekat uma, isti taj um bi istog trena reagovao -- epao bi ga i obavezno doiveo ili sreu ili patnju. Neprekidno biste se kretali iz jedno u drugo takvo stanje. Stvari su takve sve dok um ne upozna samoga sebe -- sve dok nije blistav i prosvetljen, um nije slobodan. Na njega utiu objekti uma koje doivljava. Drukije reeno, um je bez utoita,
nesposoban da se zaista osloni na samoga sebe. Doivite prijatan mentalni stimulans i obuzme vas oseaj prijatnosti. Um zaboravi na samoga sebe. Nasuprot ovome, izvorni um je s one strane dobrog i ravog. To je prvobitna priroda uma. Ako se oseate sreni doivljavajui prijatan objekt uma, to je obmana. Ako se oseate nesrenim doivljavajui neprijatan objekat uma, to je obmana. Neprijatni objekti uma vam donose patnju, a oni prijatni vas ine srenim -- to je ovaj svet. Objekti uma dolaze sa ovim svetom. Oni su taj svet. Na osnovu njih nastaju srea i patnja, dobro i loe, sve to je prolazno i nesigurno. Kada se odvojite od prvobitnog uma, sve postaje nesigurno -- postoje samo neprekidno raanje i umiranje, nesigurnost i nespokojstvo, patnja i muka, bez trenutka zastoja ili okonavanja. To je beskrajni krug preporaanja. Samadhi oznaava um koji je vrsto koncentrisan i to vie vebate to vri postaje um. to je um koncentrisaniji to je postojaniji u svom vebanju. to vie promiljate, u vama je sve vee poverenje. Um postaje istinski stabilan -- sve do take na kojoj nita ne moe da ga pomeri. Tada ste apsolutno uvereni da nijedan objekat uma nema mo da ga potrese. Tada su objekti uma samo objekti uma; um je um. Um doivljava dobra i loa mentalna stanja, sreu i patnju, zato to je zaveden objektima uma. Ako oni ne uspeju da ga zavedu, tada nema ni patnje. Nezaveden um ne moe biti pokoleban. Jednostavno, to stanje koje je nastalo jeste sam um. Ako promiljate u skladu sa istinom o onome to zaista jeste, moete uvideti da postoji samo jedan put i da je vaa dunost da njime idete. Ako se veete za sreu, skrenuli ste sa staze -- jer vezivanje za sreu e izazvati nastanak patnje. Ako se vezujete za tugu, i to moe biti urok nastanka patnje. Vi razumete ovo -- ve ste razvili u sebi sabranost panje i ispravan stav -- ali u isto vreme jo niste u potpunosti spremni da okrenete lea svemu onome to vas vezuje. Pa kako onda da pravilno vebate? Morate ii srednjim putem, to znai pratiti nastanak razliitih mentalnih stanja sree i patnje, dok ih u isto vreme drite na odstojanju, malo podalje od sebe.
To je pravi nain vebanja -- odravate sabranost i svesnost i pored toga to niste u stanju da naputate ono to vas vezuje. To je pravi nain, jer kad god se um vee za stanja sree ili patnje, tu je i svesnost da se to vezivanje dogaa. To znai da kada god se um vezuje za stanja sree, vi ga ne hvalite zbog toga i ne pridajete mu znaaj, a kada se vezuje za stanja patnja, vi ga ne kritikujete. Na taj nain u stanju ste da posmatrate um onakav kakav jeste. Srea nije prava stvar, patnja nije prava stvar. Niste u stanju da ih odloite sa strane, ali ih moete biti svesni. Uz vrstu sabranost, ne pridajete nezaslueni znaaj ni srei ni patnji. Ne pridajete znaaj nijednom od tih pravaca koji se um moe zaputiti i ne kolebate se oko toga; znate da sleenje bilo kojeg od tih puteva nije pravi nain vebanja, tako da u svim situacijama za objekat uma uzimate taj srednji put uravnoteenosti. Kada vebajui stignete do take na kojoj um ide iza para suprotnosti srea-patnja, nuno e se javiti uravnoteenost kao put koji treba slediti i, malo pomalo, vi njime odmiete -- srce zna koji put vodi iza svih neistoa uma, ali poto jo nije u stanju da ih definitivno prevlada, povlai se i nastavlja vebanje. Kad god se javi srea i um se vee, morate uzeti tu sreu kao predmet kontemplacije i kad god se vee za patnju, morate je uzeti kao predmet kontemplacije. Konano, um dostie stupanj kada je potpuno svestan i sree i patnje. Tada e biti u stanju da i jedno i drugo odloi na stranu, i prijatnost i tugu, da odloi sve to jeste ovaj svet i tako postane "znalac svetova". Kada je jednom um -- "onaj koji zna" -- u stanju da napusti i jedno i drugo, na toj taki e se smiriti. I na toj taki praksa postaje zaista zanimljiva. Gde god postoji vezanost, neprekidno gaate na to mesto, ne odustajui. Ako postoji vezanost za sreu, udarate po njoj, ne doputajui umu da bude zaveden. Ako postoji vezanost za patnju, i nju vrsto hvatate, usredsreujete se na nju, promiljate je istog trenutka. To je kao kada stanete na trn; naravno, ne stajete na njega namerno, ali nekada se dogodi. ak i ako znate da on postoji, niste u stanju da potpuno spreite
da stanete nekada na taj "trn". Um jo uvek sledi razliita stanja sree i tuge, ali im se ne preputa u potpunosti. Neprekidno ulaete napor da unitite bilo kakvu vezanost u umu -- da u umu unitite i oistite sve to je ovaj svet. Neki ljudi ele da njihov um bude miran, ali ne znaju ta je istinski mir. Oni ne znaju ta je to smiren um! Postoje dve vrste mira -- jedan je mir koji dolazi kroz samadhi, drugi je mir koji dolazi kroz pau. Um koji je miran zahvaljujui samadhiju jo uvek je obmanut. Mir koji dolazi samo kroz praktikovanje samadhija zavisi od toga da um bude odvojen od objekata uma. Kada ne doivljava bilo kakav objekat uma, onda je on smiren i, zbog toga, vezuje se za sreu koja dolazi zajedno sa tom smirenou. Meutim, kad god putem ula stigne neki podsticaj, um mu se odmah predaje. On se plai objekata uma. On se plai sree i patnje, plai se pohvale i kritike, plai se oblika, zvukova, mirisa i ukusa. Onaj ko je smiren samo krou samadhi plai se svega i ne eli da ima kontakt sa bilo kim i bilo im izvan. Ljudi koji praktikuju samadhi na taj nain ele jedino da ostanu izolovani u nekoj peini, gde mogu da doive blaenstvo samadhija ne mrdajui nikuda. Gde god je neko mirno mesto oni se tamo smeste i sakriju. Ovakva vrsta samadhija ukljuuje u sebe dosta patnje -- jer takvim ljudima je teko da izau i budu sa drugim ljudima. Oni ne ele da vide oblike i uju zvuke. Oni ne ele da primaju bilo kakve ulne utiske! Moraju da ive u nekom specijalno zatienom, mirnom mestu, gde niko nee doi i uznemiriti ih razgovorom. Potrebno im je zaista vrlo mirno okruenje. Ali ova vrsta mira ne moe da odradi posao. Ako ste dosegli neophodan nivo smirenosti, onda se zaustavite. Buda nije poduavao da praktikujete samadhi voeni obmanom. Ako tako vebate, zaustavite se. Ako je um postigao smirenje, koristite ga kao osnovu za kontemplaciju. Kontemplirajte smirenost same koncentracije i iskoristite je da poveete um sa razliitim objektima uma koje doivljava i promislite o njima. Kontemplirajte tri karakteristike anicce (prolaznosti), dukkhe (patnje) i anatte (nepostojanja sopstva). Razmiljajte o
itavom ovom svetu. Kada ste dovoljno kontemplirali, onda je pravo vreme da ponovo uspostavite mir samadhija. Moete u njega ponovo ui putem sedee meditacije i kasnije, kada opet uspostavite smirenost, nastavite kontemplaciju. Kako stiete znanje, koristite ga da se borite protiv neistoa uma, da vebate um. Mir koji nastaje kroz pau jeste karakteristian, jer kada se um povue iz stanja smirenosti, prisustvo pae ini da se on ne plai oblika, zvukova, mirisa, ukusa, dodira i ideja. To znai da im se pojavi ulni kontakt, um je odmah svestan tog objekta uma. im se javi ulni kontakt odlaete ga sa strane -- sabranost je dovoljno izotrena da ga odmah naputate. To je mir koji dolazi zahvaljujui pai. Kada na ovakav nain vebate um, on postaje daleko rafiniraniji nego kada razvijate samo samadhi. Um postaje vrlo moan i vie ne pokuava da pobegne. Sa takvom energijom postajete neustraivi. U prolosti plaili ste se da doivite bilo ta, ali sada prepoznajete objekte uma kakvi oni zaista jesu i vie ih se ne plaite. Poznajete snagu sopstvenog uma i ne plaite se. Kada vidite oblik, kontemplirate ga. Kada ujete zvuk, kontemplirate ga. Postajete veti u kontempliranju objekata uma. ta god da je, moete to potpuno napustiti. Jasno vidite sreu i naputate je. Jasno vidite patnju i naputate je. Gde god da ih ugledate, upravo tu ih i naputate. Svi objekti uma gube svoju vrednost i nisu vie u stanju da vas zavedu. Kada se ovakve osobine jave u umu onoga ko veba, prikladno je promeniti naziv vebanja u vipassana: jasno znanje u skladu sa istinom. Sve je u tome -- znanje u skladu sa istinom o tome kakve stvari zaista jesu. To je mir najvieg nivoa, mir vipassane. Razvijati samadhi tako da moete samo da sedite i veete se za prijatna mentalna stanja nije pravi cilj vebanja. Morate to prevladati. Buda je govorio da morate da se borite u tom ratu, a ne samo da se krijete u rovu pokuavajui da izbegnete neprijateljske metke. Kada doe trenutak za bitku, vi zaista morate da izaete i pucate iz svih oruja. Kad-tad morate da izaete iz tog rova. Ne moete osatti u njemu spavajui onda kada je vreme za borbu. To je put vebanja. Ne moete
dopustiti svome umu da se samo skriva, da se povlai u senku. Opisao sam praksu u grubim crtama. Kao vebai morate izbei da se va um upetlja u sumnje. Ne sumnjajte oko naina vebanja. Kada postoji srea, posmatrajte sreu. Kada postoji patnja, posmatrajte patnju. Uvrstivi svesnost, uloite napor da unitite i jedno i drugo. Napustite ih. Odgurnite ih u stranu. Prepoznajte ih kao puki objekat uma i nastavite da ih naputate. Bilo da elite da radite sedeu ili hodajuu meditaciju, to nije bitno. Ako nastavite da razmiljate, to isto nije vano. Najvanije je da iz trenutka u trenutak odravate svesnost uma. Ako vas zaista zaokupe razne misli, onde ih sve skupite i kontemplirajte kao jednu celinu, odsecajui ih u korenu reima: "Sve ove misli, ideje i slike su jednostavno aktivnost uma i nita vie. Sve je to anicca, dukkha i anatta. Nita od toga nije uopte pouzdano." I tu ih i napustite.
Izvor: Forest Sangha Newsletter, januar 1998 - broj 43 http://www-ipg.umds.ac.uk/~crr/newsletter/
Rev. 15/3/2002
www.geocities.com/budizam/texts/cha/put_ka_miru.html
Ajahn Chah - Razgovor
Home
---\\
Tumaenja
Pitanja i odgovori
Aan a
Veoma se trudim oko svoje prakse, ali mi izgleda kao da na taj nain nigde ne stiem. Ovo je veoma vano. Ne pokuavajte da svojom praksom bilo gde stignete. Sama elja da budete osloboeni ili da budete prosvetljeni bie ona elja koja spreava vae oslobaanje. Moete se truditi koliko hoete, , marljivo vebati dan i ni, ali ako vam je u umu elja da neto postignete, nikada nee pronai mir. Energija te elje bie uzrok sumnje i nespokojstva. Bez obzira koliko dugo ili vredno vebate, iz elje nee iznii mudrost. Zato, jednostavno se opustite. Paljivo posmatrajte svoj um i telo, ali ne pokuavajte bilo ta da postignete. Ne vezujte se ak ni za praksu koja vodi ka prosvetljenju. A ta je sa snom? Koliko bi trebalo da spavam? Nemojte mene da pitate, ja vam ne mogu rei.. Obino je dobar prosek etiri sata nou. Meutim, ono to je vano je da posmatrate i upoznate sebe. AKo pokuate da premalo spavate, telo e biti iscrpljeno i sabranost panje e biti teko odrati.
file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/chah.html (1 of 16) [10.2.2008 20:52:06]
Suvie sna vodi do otupelog ili nemirnog uma. Pronaite za sebe prirodan balans. Paljivo posmatrajte um i telo i vodite rauna koliko spavate, sve dok ne pronaete optimum. Ukoliko se probudite, a onda okrenete na dugu stranu da biste jo dremali, to je neistoa uma. Kad otvorite oi uspostavite paljivost to je mogue pre. A ta je sa jelom? Koliko bi trebalo da jedem? Sa jelom je isto kao i sa spavanjem. Morate poznavati sebe. Hrana je neophodna da bi se odravalo telo. Hranu posmatrajte kao lek. Jedete li previe, pa ste zato posle obroka pospani i stalno se gojite? Zastanite! Istraite sopstveno telo i um. Nema potrebe za gladovanjem. Umesto toga, eksperimentiite sa koliinom hrane koju unosite. Pronaite prirodnu ravnoteu za svoje telo. Sledei asketsku praksu, stavite sve to pojedete za jedan obrok u istu posudu. Tada lako moete da prosudite o kojoj se koliini radi. Paljivo posmatrajte sebe dok jedete. Upoznajte sebe. Sutina naeg vebanja je upravo to. Nita specijalno ne morate da radite. Samo posmatrajte. Istraujte sebe. Posmatrajte um. Tada ete znati ta je za vas prirodna ravnotea. Jesu li umovi Azijata i Zapadnjaka razliiti? U osnovi, ne postoje razlike. Nai obiaji i jezici mogu izgledati drugaiji, ali ljudski um ima prirodne karakteristike koje su iste za sve ljude. Pohlepa i mrnja su iste i u umu Istonjaka i u umu Zapadnjaka. Patnja i prestanak patnje su isti za sve ljude. Je li preporuljivo itati ili prouavati kanonske tekstove kao deo prakse? Budina Dhamma se ne moe pronai u knjigama. Ako zaista hoete da vidite o emu je Buda govorio, nije neophodno da se bakete oko knjiga. Posmatrajte
sopstveni um. Ispitujte kako oseanja nastaju i nestaju, kako misli nastaju i nestaju. Ne vezujte se za bilo ta. Samo budite svesni onoga to je mogue uoiti u umu. To je put do Budine istine. Ako praznite posudu sa otpacima ili istite toalet, ne oseajte kao da to inite za nekog drugog. Dhamma je i u ienju otpadaka. Nemojte misliti da vebate samo kad sedite, nogu prekrtenih. Neki od vas ale se da nemate dovoljno vremena za meditaciju. Imate li dovoljno vremena da diete? To je vaa meditacija: sabranost panje, prirodnost u svemu to radite. Zato nema razgovora sa uiteljem svaki dan? Ako imate neka pitanja, moete doi u bilo koje vreme i postaviti ih. Ali mi ovde nemamo redovne, svakodnevne intervjue. Ako vam bude odgovarao na svako pitanje koje vam padne na pamet, nikada neete okonati taj proces sumnje u svome umu. Kljuno je da nauite da sami sebe istraujete, da sami sebe intervjuiete. Paljivo sasluajte govor o Dhammi svakih nekoliko dana, tada to uenje uporedite sa svojom praksom. Jesu li isti? Jesu li razliiti? Zato imate sumnje? Ko je taj to sumnja? Jedino kroz samoistraivanje moete razumeti. Ponekad sam zabrinut oko pravila monake discipline. Ako ubijem sluajno nekog insekta, je li to loe Sila ili disciplina i moral jesu sutinski vani za praksu, ali ne smete se slepo vezivati za pravila. U ubijanju ivotinja ili u krenju nekog drugog pravila vana stvar jeste volja, namera. Upoznajte sopstveni um. Ne treba suvie da se brinete oko monake discipline. Ako je koristite na pravi nain, ona potpomae praksu, ali neki monasi su toliko zaokupljeni pravilima da ne mogu ni da spavaju. Disciplinu ne treba nositi kao neki teret. U naoj praksi ovde osnova jeste disciplina, dobra disciplina plus asketska pravila i vebe. Biti svestan i voditi rauna ak i o mnogim sporednim pravilima, kao i o osnovnih 227 pravila, donosi veliku korist. To ivot ini veoma jednostavnim. Nema potrebe da se kolebamo kako da postupamo, tako da moete izbei razmiljanje i jednostavno biti paljivi. Disciplina nam omoguuje
da zajedno ivimo skladno, zajednica je bez trzavica. Spolja gledano svako izgleda i radi isto. Disciplina i moral su kameni temeljci za dalju koncentraciju i mudrost. Ispravnom upotrebom monake discipline i asketskih pravila, prinueni smo da ivimo jednostavno, da ograniimo svoj posed. Tako ovde imamo kompletnu Budinu praksu: uzdravaj se od loeg i ini dobro, ivi jednostavno, zadovoljavajui osnovne potrebe, proisti svoj um. To znai, budi paljiv u odnosu na svoj um i telo u bilo kom da je poloaju: sedeem, stojeem, hodajuem ili leeem. ta mogu da uradim sa sumnjama? Ima dana kad sam ophrvan sumnjama o praksi, sopstvenom napredovanju ili uitelju. Sumnja je prirodna pojava. Svako poinje sa sumnjama. Od njih moete mnogo toga nauiti. Ali je vano da se ne identifikujete sa svojim sumnjama: to znai, ne dopustite da vas one zarobe. One e va um vrteti u stalno istom krugu. Umesto toga, posmatrajte itav taj proces sumnjanja ili uenja. Vidite ko je taj koji sumnja. Vidite kako sumnja nastaje i nestaje. Tada vie neete biti rtva svojih sumnji. Iskoraiete iz njih i um e vam biti miran. Tada moete videti kako sve stvari dolaze i odlaze. Samo napustite ono za ta ste vezani. Napustite svoje sumnje i jednostavno posmatrajte. Tako ete okonati sumnje. A ta je sa ostalim metodima vebanja? Danas izgleda da ima toliko uitelja i toliko razliitih sistema meditacije da to zbunjuje. To vam je kao da idete u grad. Moete mu prii sa severa, sa jugoistoka, iz raznih pravaca. esto se ti sistemi razlikuju samo spolja. Bilo da idete jednim ili drugim putem, brzo ili polako, ako ste paljivi, sve je to isto. Postoji samo jedna kljuna taka, a to je da svaka dobra praksa mora na kraju doi do - nevezivanja. U krajnjoj liniji, svaki sistem meditacije mora biti oslobaanje. Ne vezujemo se ni za uitelja. Ukoliko sistem vodi ka naputanju, ka neprijanjanju, onda je to ispravna praksa.
Moete eleti da putujete, da posetite druge uitelje i isprobate druge sisteme. Neki od vas su to ve inili. To je prirodna elja. Ali ustanoviete da vas hiljdu postavljenih pitanja i poznavanje mnogih sistema nee dovesti blie istini. Na kraju e vam postati dosadno. Uvedeete da jedino kad zastanete i istraite sopstevni um moete otkriti to o emu je Buda govorio. Nema potrebe da idete i tragate izvan sebe. Na kraju se uvek morate vratiti da se suoite sa sopstvenom prirodom. I tek tu moete razumeti Dhammu. esto izgleda da mnogi monasi ovde uopte ne vebaju. Izgledaju nemarni i nepaljivi. To me uznemirava. Ne treba se obazirati na druge ljude. To vam nee pomoi u vaem vebanju. Ako ste ozlojeeni, posmatrajte tu ozlojeenust u svom umu. AKo neija disciplina nije dobra ili neko nije dobar monah, nije na vama da prosuujete. Neete otkriti mudrost posmatrajui druge. Monaka disciplina jeste alatka koju treba koristiti u sopstvenoj meditaciji. Ona nije oruje za krtikovanje ili pronalaenje tuih greaka. Niko ne moe vebati umesto vas, niti vi moete vebati za nekog drugog. Samo budite svesni onoga to inite. To je put kojim treba da vebate. Bio sam izuzetno paljiv u obuzdavanju ula. Uvek pogled drim oboren i svestan sam svakog svog postupka. Kada jedem, na primer, ne urim i nastojim da pratim svaki korak: vakanje, ukus, gutanje itd. Svaki korak koji nainim je promiljen i sa panjom. Vebam li na pravi nain? Obuzdavanje ula je valjano vebanje. Trebalo bi da o tome vodimo rauna tokom celog dana. Ali ne preterujte u tome! Hodajte, jedite i ponaajte se prirodno. I onda razvijte prirodnu sabranost panje na ono to se dogaa u vama. De gurajte svoju meditaciju i sebe u bilo kakve zbunjujue obrasce. To je samo jo jedna forma elje. Budite strpljivi. Strpljenje i postojanost su neophodni. AKo se ponaate prirodno i sabrani ste, i mudrost e prirodno doi.
Je li neophodno dugo sedeti? Ne, sedenje satima nije neophodno. Neki ljudi misle da to due mogu da sede to mora da su mudriji. Viao sam kokoke kako danima sede na svojim gnezdima! Mudrost dolazi od sabranosti panje u bilo kojem da ste poloaju. Vaa praksa treba da pone im se ujutru probudite. I treba da se nastavi sve dok ne zaspite. Ne lupajte glavu oko toga koliko dugo moete da sedite. Vano je da ste paljivi bilo da radite ili sedite ili idete da okupate. Svako ima svoj prirodni ritam. Neki ljudi e umreti u pedesetoj, neki u ezdeset petoj, a neki u devedesetoj. Isto tako, ni vaa praksa nee biti identina. Ne razmiljajte i ne brinite oko toga. Pokuajte da bude sabrani i pustite da stvari idu svojim prirodnim tokom. Tada vam um postati smireniji u svakoj situaciji. Postae miran poput bistrok umskog jezera. I onda e razne vrste prekrasnih i retkih ivotinja doi da piju iz tog jezera. Jasno ete videti prirodu svih stvari (sankhara) u ovom svetu. Videete mnoge divne i neobine stvari kako dolaze i odlaze. ALi vi ete biti mirni. Pojavljivae se problemi i viete istovremeno moi da vidite kroz njih. To je srea Bude. Jo uvek imam jako mnogo misli. Moj um mnogo luta, iako pokuavam da budem sabran na jednu stvar. Ne brinite zbog toga. Pokuajte da svoj um odrite u sadanjosti. ta god da se pojavi u umu, samo ga psomatrajte. Ne vezujte se za to. ak ni ne elite da se otarasite misli. Tada e um dostii svoje prirodno stanje. Nema razdvajanje na dobro i loe, toplo i hladno, brzo i sporo. Nema mene i tebe, nema sopstva uopte. Postoji samo ono to jeste. Kada idete u pronju hrane, nema potrebe da inite bilo ta posebno. Jednostavno hodajte i posmatrajte ono to jeste. Nema potrebe da se vezujete za izolovanje ili osamu. Gde god da ste, upoznajte sebe tako to ste prirodni i paljivi. Ako se javi sumnja, posmatrajte je kako dolazi i odlazi. Vrlo jednostavno. Ni za ta se ne vezujte.
To je kao da idete putem. S vremena na vreme naii ete na prepreke. Kada se susretnete sa neistoama, samo ih uoite i prevaziite ne vezujui se za njih. Ne razmiljajte o onim preprekama koje ste ve savladali. Ne brinite o onima koje niste jo ni videli. Drite se sadanjeg trenutka. Ne lupajte glavu oko duine puta ili o odreditu. Sve se menja. Pored ega god da proete, ne vezujte se za to. Na kraju e um dostii svoju prirodnu ravnoteu kada je vebanje automatsko. Sve stvari dolaze i prolaze same od sebe. Jeste li ikada itali Altar sutru estog patrijarha, Hui Nenga? Hui Nengova mudrost je veoma britka. To je veoma duboko uenje i nije ba lako za poetnike da ga razumeju. Ali ako vebate sa naom disciplinom i strpljenje, ako vebate nevezivanje, na kraju ete razumeti. Jednom sam imao uenika koji je boravio u kolibi prekrivenoj travom. Ta kina sezona bila je bogata padavinama ijednoga dana snaan vetar oduvao mu je pola krova. Nije se trudio da ga popravi, ve je pustio da kia pada unutra. Prolo je nekoliko dana i upitao sam ga za kolibu. Odgovorio mi je da veba neprijanjanje. Ali to je neprijanjanje bez mudrosti. To je otprilike ista ravnodunost kao kod bivola. Dakle, ako ivite sipravnim ivotom i ivite jednostavno, razumeete mudrost Hui Nenga. Rekli ste da su samatha i vipassana ili koncentracija i uvid isto. Moete li to malo bolje objasniti? To je sasvim jednostavno. Koncentracija (samatha) i mudrost (vipassana) rade zajedno. Prvo um postane smiren drei se nekog objekta meditacije. Smiren je i na kraju ta samadhi-osnova omoguuje mudrosti ili vipassani da se javi. Tada je um smiren bilo da sedite zatvorenih oiju ili etate centrom velikog grada. To je tako. Nekada ste bili dete. Sada ste odrasla osoba. jesu li ono dete i ovaj odrasli ista osoba? Moete rei da jesu ili, gledajui na drugi nain, moete rei da su razliiti. Na taj nain se i na samathu i vipassanu moe gledati kao da su odvojene. Ili, to je isto kao hrana i izmet. Hrana i izmet se mogu posmatrai kao da su isto, a
mogu i kao da su neto razliito. Nemojte uzimati zdravo za gotovo ono to ja kaem, vebajte i vidite sami za sebe. Za to nita posebno nije potrebno. Ako ispitujete kako nastaju koncentracija i mudrost, sami ete za sebe otkriti istinu. Danas se mnogi ljudi slepo dre rei. Oni svoju praksu zovu vipassana, a na samathu gledaju sa nipodatavanjem. Ili svoju praksu zovu samatha. Neophodno je prvo praktikovati samathu pre nego to se pree na vipassanu, kau. Sve su to gluposti. Ne gnjavite se razmiljajui o tome na taj nain. Jednostavno vebajte i sami ete videti. Je li neophodno postii zadubljenje u naoj praksi? Ne, zadubljenje nije neophodno. Morate uspostaviti barem minimum smirenost i usredsreenosti uma. Tada to koristite da biste sami sebe istraivali. Nita posebno nije potrebno. No, ako se tokom vae prakse javi zadubljenje, i to je u redu. Samo se ne vezujte za njega. Neki ljudi jako se vezuju za zadubljenje. To moe biti jako lepa igraka. No, morate znati pravu meru. Ukoliko ste mudri, tada ete znati koristi i ogranienja zadubljenja, ba kao to znate ogranienja dece u odnosu na odrasle. Zato sledimo asketska pravila, kao to je to da jedemo iz svoje monake posude? Asketska pravila nam pomaemo da uklonimo neistoe. Sledei ih, kao to je to da jedemo iz svoje monake posude, lake nam je da hranu osvestimo kao lek. Ako nemamo neistoa, tada ne igra ulogu kako jedemo. No ove mi koristimo formu da nau praksu uinimo jednostavnom. Buda nije asketska pravila propisivao za sve monahe, ve ih je doputao onima koji elje da u svojoj praksi budu jo striktiniji. Ona su dodatak naoj spoljanjoj disciplini i treba da pomogno poveanje nae mentalne odlunosti i snage. Ta pravila potuje radi sebe. Ne posmatrajte kako drugi vebaju. Posmatrajte svoj um i vidite ta je korisno za vas. Pravilo da moramo prihvatiti onakvu kolibu kakva nam se da je isto tako korisna disciplina.
Ona spreava monahe da postanu vezani za svoje boravite. Ukoliko odu negde i posle izvesnog vremena se vrate, moraju uzeti novo boravite. To je nae vebanje - da se ne vezujemo za bilo ta. Ukoliko je vano da svu hranu izmeamo u svojoj posudi, zato i vi kao uitelj ne inite to? Zar ne mislite da je za uitelja vano da poslui kao primer? Da, to je tano. uitelj bi trebalo da bude primer za svoje uenike. Ne marim to me kritikujete. Pitajte ta god vam padne na pamet. Ali je takoe za vas vano da se ne vezujete za uitelja. Ukoliko bih ja bio savren u svom spoljanjem ponaanju, to bi bilo uasno. Bili biste suvie vezani za mene. ak je i Buda govorio svojim uenicima da urade neto, a onda bi on sam postupio drugaije. Vae sumnje u uitelja mogu vam pomoi. Trebalo bi da posmatrate svoje reakcije. Mislite li da ja moda neku hranu drim van posude kako bih nahrani nezareene koji se straraju oko hrama? Mudrost je za vas da posmatrate i da se razvijate. Uzmite od uitelja ono to je dobro. Budite svesni svoje prakse. Ako se ja odmaram onda kada svi vi morate da sedite, da li vas to ljuti? Ako za plavu boju kaem da je crvena ili kaem da je muko ensko, ne sledite me slepo. Jedan od mojih uitelja jeo je veoma brzo. I mljackao je. A nama je govorio da jedemo polako i paljivo. esto sam ga posmatrao i bio veoma nezadovoljan. Patio sam, ali on nije! Posmatrao sam spoljanjost. Kasnije sam nauio. Neki ljudi vize veoma brzo, ali paljivo. Drugi voze polako, ali imaju esto nezgode. Ne vezujte se za pravila, za spoljanji izgled. Ukoliko druge posmatrate deset odsto vremena, a sebe devedeset odsto, to je valjana praksa. U poetku sam esto posmatrao svog uitelja Ajahn Tong Rahta i imao mnoge sumnje. Neki ljudi su ak mislili da je on lud. Radio bi neobine stvari ili bi se strano naljutio na svoje uenike. Spolja je bio ljut, ali unutri nije bilo niega. Tamo nije bilo nikoga. Bio je neverovatan. Ostao je bistar i sabran sve do trenutka kada je preminuo. Posmatrajui oko sebe, sopstvo uporeuje, razdvaja. Neete na taj nain pronai sreu. Niti ete pronai mir ukoliko svoje vreme provodite tragajui za nekim
savrenim ovekom ili savrenim uiteljem. Buda nas je uio da posmatramo Dhammu, istinu, a ne da posmatramo druge ljude. Kako u svojoj praksi moemo da prevaziemo poudu? Ponekad se oseam kao rob svoje seksualne elje. Poudu treba uravnoteiti kontemplacijom o odvratnosti. Vezanost za telo jeste jedan ekstrem i trebalo bi na umu drati i supsrotnost. Istraujte telo kao le i posmatrajte proces raspadanja ili razmiljajte o delovima tela kao to su plua, jetra, salo, debelo crevo. Zapamtite to i vizualizujte odvratan aspekt tela onda kada se javi pouda. To e vas osloboditi poude. A ta je sa ljutnjom? ta treba da radim kada osetim da nadolazi ljutnja? Morate koristiti saoseajnu ljubav. Kada se stanja ljutnje jave u meditaciji, uravnoteite ih razvijajui oseaj saoseajne ljubavi. Ukoliko je neko uinio neto loe ili se naljutio, nemojte se naljutiti i vi. AKo se to ipak dogodi, onda ste vea neznalica od njega. Budite mudri. Imajte na umu saoseanje, jer ta osoba pati. Ispunite um saoseajnom ljubavlju, kao da vam je on dragi brat.. Koncentriite se na saoseajnu ljubav kao objekt meditacije. Proirite je na sva bia na svetu. Samo se kroz saoseajnu ljubav moe prevazii mrnja. Ponekad moete videti monaha kako se loe ponaa. Moda se zbog toga naljutite. Na taj nain nepotrebno patite. To ipak nije naa Dhamma. Moete pomisliti: "On nije tako striktan kao ja. Oni nisu ozbiljni meditantni kao to smo mi. Ti monasi nisu dobri monasi." To je vaa velika neistoa. Ne pravite poreenja. Ne pravite razliku. Oslobodite svojih miljenja, posmatrajte ih i posmatrajte sebe. To je vaa Dhamma. Verovatno ne moete navesti sve da se ponaaju onako kako biste eleli ili da budu kao vi. Takva elja donee vam samo patnju. To je esta greka koju prave meditanti, ali posmatranje drugih ljudi nee razviti vau mudrost. jednostavno ispitujte sebe, svoja oseanja. Na taj nain ete razumeti.
esto sam pospan. Tako mi je teko da meditiram. Postoji vie naina da se savlada pospanost. Ako sedite u mraku, pomerite se tamo gde je svetlije. Otvorite oi. ustanite, umite se ili se istuirajte. Ako ste pospani, promenite poloaj. Mnogo hodajte. Hodajte unazad. Strah da ne naletite na neto e vas razbuditi. Ukoliko to ne pomognete, stanite u mestu, saberite se i zamislite da je dan. Ili sedite na ivicu visoke stene ili dubokog bunara. Neete se usuditi da zaspite! Tada, kada se razbudite, ponovo se okrenuti sabranosti panje. Ako ste pospani svaki dan, probajte da jedete manje. Istraujte sebe. im osetite da ete posle narednih pet kaika biti siti, prestanite da jedete. Onda popijte vodu kako biste bili sasvim siti. Idite i sedite. Posmatrajte svoju pospanost i glad. Morate nauiti da uravnoteite svoje uzimanje hrane. im nastavite praksu osetiete se energinijim i jesti manje. Ali morate sebe prilagoditi. Zato radimo toliko mnogo prostracija (klanjanja) ovde? Prostracije su veoma vane. To je jedna spoljanja forma koja je deo prakse. Tu formu treba obavljati ispravno. Spustite elo sve do poda. Neka su vam laktovi blizu kolena, a dlanovi na podu otprilike deset santimetara razdvojeni. Saginjite se lagano, budite svesni tela. To je dobar lek za nau tatinu. esto bi trebalo da radimo prostracije. I dok se klanjati tri puta moete na umu imati tri kvaliteta Bude, Dhamme i sanghe, to jest kvalitete istote, zraenja i mira. Tako spoljanju formu koristimo da bismo sebe vebali. Telo i um su u skladu. Ne pravite greku da gledate druge kako rade prostracije. Ukoliko su mladi iskuenici nemarni ili se stariji monasi ine nepaljivim, nije na vama da sudite. Ljude je teko vebati. Neki ue brzo, drugi ue sporo. Procenjivanje drugih samo pojaava vae samoljublje. Umesto toga, posmatrajte sebe. Klanjajte se esto, oslobaajte se svog samoljublja. Oni koji su zaista postali usklaeni sa Dhammom otili su daleko iza spoljanje forme. Sve to oni ine jeste vrsta prostracije. Idui, oni se klanjaju, jedui, oni se klanjaju, praznei creva, oni se klanjaju. Jer oni su sa prevazili
sebinost. ta je najvei problem za vae nove uenike? Uverenja. Stavovi i miljenja o raznim stvarima. O sebi, o praksi, o Budinom uenju. Mnogi od onih koji dolaze ovamo imaju visok status u drutvu. Ima bogatih trgovaca ili ljudi sa diplomama, profesora i vladinih slubenika. Njihovi umovi napunjeni su stavovima o svemu i svaemu. Oni su suvie pametni da bi sluali druge. To je poput vode u olji. Ako je olja napunjena prljavom, ustajalom vodom, neupotrebljiva je. Tek kad istresemo vodu postaje upotrebljiva. Morate svoje umove isprazniti od raznih stavova, tek tada ete videti. Naa praksa nadilazi pamet i nadilazi glupost. Ako mislite: "Ja sam pametan, ja sam bogat, ja sam vaan, ja razumem sve u vezi sa budizmom", tada zatrpavate istinu o anatta ili o nepostojanju sopstva. Sve to ete videti jeste sopstvo, ja, moje. Ali budizam jeste nevezivanje za sopstvo. Ispranjenost, praznina, nibbana. Jesu li neistoe kao to su pohlepa ili ljutnja samo iluzija ili su stvarne? I jedno i drugo. Neistoe koje nazivamo pohlepa, ljutnja ili obmanutost, to su samo spoljanja imena, pojave. Ba kao to posudu zovemo velikom, malom, lepom ili nekako drugaije. To nije stvarnost. To je pojam koji stvaramo iz elje. Ukoliko elimo veliku posudu, onda ovu nazivamo malom. elja nas navodi da pravimo razliku. Istane, meutim, jeste jednostavno ono to jeste. Gledajte na to na taj nain.... Jeste li ovek? Moet odgovoriti "da". To je pojavnost stvari. Ali u stvarnosti vi ste samo skup elemenata ili grupa sastojaka koji se stalno menjaju. Ako je um osloboen, on ne pravi razliku. Nema velikog i malo, nema vas i mene. Nema nieg. Anatta, kaemo, ili nepostojanje sopstva. Zapravo, u krajnjoj instanci ne postoji ni atta ni anatta. Moete li malo objasniti karmu? Karma jeste postupak. Karma jeste vezivanje. Telo, govor i um, svi oni prave
karmu kada prijanjaju. Stvaramo navike. To nam moe u budunosti doneti patnju. Ona je plod naeg prijanjanja, naih prolih neistoa. Svako vezivanje vodi do stvaranja karme. Pretpostavimo da ste bili lopov pre nego to ste postali monah. Krali ste, inili druge nesrenima, inili svoje roditelje nesrenima. Sada ste monah, ali kada se prisetite kako ste druge inili nesrenima loe se oseate i otuda i dana danas patite. Zapamtite, ne samo telo, ve i govor i misli mogu stvoriti uslove za budue plodove. Ako ste uinili neto dobro u prolosti i toga se seate danas, biete sreni. To sreno stanje uma rezultat je prole karme. Sve stvari kontrolie neki uzrok - i na duge staze i, kada paljivije pogledamo, iz trenutka u trenutak. Ali nemojte lupati glavu oko prolosti, sadanjosti ili budunosti. Jednostavno posmatrajte telo i um. Morate karmu proceniti sami za sebe. Posmatrajte svoj um. Vebajte i videete jasno. Meutim, karmu drugih prepustite njima. Ne vezujte se za druge i ne posmatrajte ih. Ako ja uzmem otrov, ja u i da patim. Nema potrebe da ga delite sa mnom! Uzmite ono dobro to vam nudi va uitelj. Tada moete postati mirni, va um e postati isti kao um vaeg uitelja. Ako ga ispitate, videete. ak i ako sada ne razumete, kada budete vebali postae vam jasno. Saznaete sami za sebe. To se zove praktikovanjem Dhamme. Kad smo bili mladi, nai roditelji su nas disciplinovali i ljutili se. Oni su zaista eleli da nam pomognu. Morate to posmatrati na duge staze. Roditelji i uitelji nas kritikuju i mi se naljutimo. Tek kasnije uvidimo zato su to inili. Posle dugog vebanja i viete uvideti. Oni koji su suvie pametni odlaze posle kratkog vremena. Oni nikada ne naue. Morate se osloboditi svoje otroumnosti. Ukoliko mislite da ste bolji od drugih, samo ete patiti. Kakva teta. Nema potrebe da se uzbuujete. Samo posmatrajte. Ponekad mi se ini da sam otkada sam postao monah samo uveao svoje tekoe i patnju. Znam da su neki od vas doli iz velike udobnosti i spoljanje slobode. U poreenju sa tim, sada ivite vrlo skromno. Zatim, esto vas putam da sedite i ekate
satima. Hrana i klima su drugaiji nego kod kue. Ali svako mora proi makar kroz deo toga. To je ona vrsta patnje koja vodi do okonanja patnje. Na taj nain uite. Kada se naljutite i osetite samosaaljenje, to je velika prilika da razumete um. Buda je neistoe nazivao naim uiteljima. Svi moji uenici su mi poput dece. Ja na umu imam samo saoseajnu ljubav i njihovo dobro. Znam da su neki od vas obrazovani i puni informacija. Ljudi sa malo znanja i informacija mogu lako da vebaju. No to je kao da vi Zapadnjaci treba jako veliku kuu da pospremite. Kada je pospremite, imaete veliki prostor za ivljenje. Moete koristiti kuhinju, biblioteku, dnevnu sobu. Morate biti strpljivi. Strpljenje i postojanost su kljuni za nau praksu. Kada sam bio mlad monah nisam imao otliko problema kao vi. Znao sam jezik i jeo sam hranu koj usam navikao. Pa ak i tada, bil oje dana kada sam oajavao. eleo sam da se razmonaim ili ak da izvrim samoubistvo. Takva vrsta patnje dolazi od pogrenih stavova. Kada se ugledali istinu, meutim, oslobodili ste se stavova i uverenja. Sve postaje mirno. U meditaciji sam razvi veoma smirujua stanja uma. ta bi sada trebalo da inim? To je dobro. Smirite um, koncentriite ga. Koristite tu koncentraciju da biste istraili um i telo. Kada um nije miran, i tada bi trebalo da posmatrate. Tada ete upoznati istinski mir. Zato? Jer ete videti prolaznost. ak i na um treba gledati kao na prolazan. Ako ste vezani za mirna stanja uma, patiete kada ih ne budete imali. Dignite ruke od svega, ak i od mira. Da li je tano da se bojite veoma marljivih uenika? Da, tano je. Plaim se. Plaim se da su suvie ozbiljni. Suvie se napreu, ali bez mudrosti. Guraju sebe u nepotrebnu patnju. Neki od vas su odluili da se prosvetle. Stisnete zube i borite se sve vreme. To je preterano. Ljudi su uvek isti. Ne znaju
prirodu stvari (sankhara). Sve tvorevine, um i telo, jesu prolazne. Jednostavno posmatraj i ne vezuj se. Drugi misle da znaju. Kritikuju, posmatraju, presuuju. To je u redu. Ostavite njihova miljenja njima. To pravljenje razlike je veoma opasno. To je poput puta sa veoma otrom krivinom. Ako pravimo razliku, samo emo patiti. Ja meditiram ve vie godina. Um mi je otvoren i smiren. u skoro svim okolnostima. Sada bih eleo da se vratim unatrag i vebam visoke stupnjeve koncentracije ili zadubljenja uma. Lepo. To je korisna mentalna veba. Ako imate mudrost, neete se vezati za koncentrisana stanja uma. To je isto kao elja da sedimo jako dugo. To je dobro kao trening, ali u stvarnosti vebanje ne zavisi od bilo kojeg poloaja. Stvar je u direktnom posmatranju uma. To je mudrost. Kada ste istraili i razumeli um, tada imate dovoljno mudrosti da znate ogranienja koncentracije ili knjiga. Ako ste praktikovali i razumeli neprijanjanje, tada se moete vratiti knjigama. One e vam biti kao desert. Mogu vam pomoi da poduavate druge. Ili se moete vratiti vebanju zadubljenja. Sada imate dovoljno mudrosti da znate da ne treba se vezujete za bilo ta. Da li biste saeti izneli glavne take naeg razgovora? Morate ispitivati sami sebe. Znati ko ste. Upoznati svoje telo i um kroz jednostavno posmatranje. Sedei, spavajui, jedui, znate svoje granice. Koristite mudrost. Praksa se ne sastoji u tome da postignete bilo ta. Samo buditi svesni onoga to jeste. itava naa meditacija jeste direktno gledanje u um. Videete patnju, njizin uzrok i njezin kraj. Ali morate imati strpljenja, mnogo strpljenja i upornosti. Postepeno ete uiti. Buda je svoje uenike savetovao da uz uitelje ostanu barem pet godina. Morate se nauiti vrednosti davanja, strpljenja i predanosti. Ne vebajte suvie kruto. Neka vas ne zarobi spoljanja forma. Posmatranje drugih
je loa praksa. jednostavno budite prirodni i posmatrajte to. Naa monaka disciplina i pravila su veoma vani. Oni stvaraju vrlo jednostavan i harmonian ambijent. Koristite ih na pravi nain. Ali zapatite, sutina monahovog vebanja jeste posmatranje namera, istraivanje uma. Morate imati mudrost. Ne pravite razlike. Hoete li se naljutiti na mlado drvo u umi to nije visoko i pravo kao ostala? To je glupo. Ne procenjujte druge ljude. Ima ih raznih. Nema potrebe da nosite teret elje da ih sve promenite. Tako, budite strpljivi. Vebajte se u moralu. ivite jednostavno i prirodno. Posmatrajte um. To je naa praksa. To e vas odvesti do nesebinosti. Do mira.
3/11/2001 www.geocities.com/budizam/texts/chah.html
Razgovor sa Ajahn Sumedhom
Home
---\\
Tumaenja

Roder Viler: ime vas je budizam privukao? ta ste oseali da ima da vam ponudi? Aan Sumedo (Ajahn Sumedho): Put osloboenja. Da li ste pokuavali i neke druge metode i puteve? Jedno vreme sam bio veoma predan hrianstvu, ali sam se posle razoarao, uglavnom zato to nisam razumeo uenje, niti uspeo da naem nekoga ko e mi pomoi da ga shvatim. Ispalo je da ne postoji nain da se praktikuje hrianstvo, osim da se samo slepo veruje i prihvata reeno.
file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/sumedho.html (1 of 28) [10.2.2008 20:52:12]
Budizam me je impresionirao time to ne zahteva tu vrstu verovanja. Bio sam slobodan da sumnjam. Nudio mi je praktian nain da se doe do istine kroz svoje lino iskustvo, a ne kroz prihvatanje uenja drugih ljudi. Shvatio sam da je to put za mene, jer sam po svojoj prirodi skloniji da sumnjam i zapitkujem, nego da verujem. Otuda religije koje od vas trae da jednostavno verujete za mene jednostavno nisu dolazile u obzir. Nisam ak mogao ni da im se pribliim. Kada sam otkrio budizam, to je za mene bilo kao otkrovenje, jer sam video da moje religiozne sklonosti mogu biti ispunjene na taj nain. Ranije sam bio tuan znajui da me materijalni svet ne zadovoljava, a da mi religija u kojoj sam roen ne nudi nita vie od slepog verovanja. Budizam bee zaista radosno otkrie. (Aan je zatim priao o tome kako su ga inspirisale knjige D. T. Suzukija i kako se sreo sa budizmom u Japanu dok je bio u mornarici za vreme korejskog rata.)
Posle slube u mornarici, da li ste ostali u Kaliforniji ili ste se vretili u Aziju? Kad sam napustio mornaricu, vratio sam se da dovrim svoje studije na univerzitetu Vaington, koje su se i odnosile na prouavanje Dalekog istoka. Potom sam na kalifornijskom univerzitetu upisao postdiplomske studije na odseku za prouavanje Azije. Kada sam to zavrio 1963. godine, otiao sam u meunarodne mirovne trupe. ta vas je odvelo u Tajland, a ne u Japan, gde je Suzukijevo uenje i nastalo? Pa, eto, naao sam se u tom delu sveta. Sem toga seao sam se otrih japanskih zima, a u Tajlandu je klima bila tako divna, sunana, pa sam ostao da vidim ta tu
mogu dobiti. Da li ste odmah otili u manastir Aan aa? Ne, otiao sam prvo u Bangkok i tu praktikovao meditaciju kao laik. Prepodne sam predavao engleski na Tamasat univerzitetu, a popodne sam vebao meditaciju. Kasnije sam odluio da se zamonaim, ali nisam eleo da ivim u Bangkoku. Dok sam bio na odmoru u Laosu, jedan kanadski monah mi je preporuio da se zamonaim u jednom tajlandskom gradu na drugoj obali reke Mekong. Posluah njegov savet, i tako sam zamonaen u manastiru u Nong Kaiju. Te godine sam uglavnom vebao po svome, bez uitelja. Sledee godine sreo sam jednog Aan aovog uenika. On bee tajlandski monah sa dobrim znanjem engleskog. Odveo me je Aan au. Ostao sam u Aan aovom manastiru skoro 10 godina. Rekli ste da vas je budizmu privukla mogunost da sumnjate. Mnogi ljude privlai tibetanska tradicija zbog linosti ili mudrosti odreenih uitelja. Da li uitelj ima tako vanu ulogu u teravadskoj (theravada) tradiciji? Ne. Ona nastoji da ga ne preuveliava, ali ljudi su sasvim prirodno esto privueni uiteljem. Meutim, sama praksa je tako organizovana da nema oboavanja uitelja. Monah se kree unutar prakse, u svim svojim aktivnostima, sa stavom potovanja i saoseanja prema uitelju i prema svima ostalima. Ja zapravo i nisam traio uitelja. Nisam oseao da mi je potreban neki poseban uitelj, ali sam imao poverenja u Budino uenje. Kada sam sreo Aan aa moje je poverenje u njega veoma poraslo kad sam shvatio koliko je to mudar ovek. Od samog poetka mi se sviao, ali nisam oseao nikakvu duboku predanost. Ipak, ostao sam tamo ... a da zaista i ne znam zato, jer mi se mnoge stvari na tom
mestu nisu sviale. A eto, ostao sam tamo 10 godina! Kako je Aan a pouavao svoje uenike? Aan a je stvorio manastir i uveo pravila to je ljudima davalo mogunost da se zamonae i da praktikuju budistiku meditaciju. Dakle, on je uglavnom nudio mesto i pogodnu atmosferu. to se samog uenja tie, to je tradicionalno Budino uenje o etiri plemenite istine. On se vrsto drao vinaya discipline skupa pravila, koje je jo Buda postavio i koja su sadrana u kanonu zapisanom na jeziku pali. Onaj ko prihvati da ivi tu mora se striktno drati pravila. Oseao sam da je meni to veoma potrebno. Bila je to za mene prilika da ivim pod takvim pravilima. Jer odrastao sam u sasvim liberalnoj sredini, bez nekih strogih pravila, i shvatio sam da je to velika slabost moje prirode. Odbacivao sam autoritete i nisam znao da se priagodim disciplini na bilo koji nain. Zato mi je bilo zaista drago to mi se pruila prilika da to uradim. Bio je to pravi izazov za mene i znao sam da je upravo to ono to mi treba. U meni je jo postojalo dosta tatine, koja je elela da i dalje ivim po sopstvenim pravilima. Aan a je bio veoma strog. Svi smo morali iveti po manastirskim pravilima. To sam tamo nauio da radim. Aan a nije insistirao na metodu. Insistirao je jedino na sabranosti panje danju i nou, da budemo svesni i da posmatramo prolaznost svega to nam ivot donosi. Prve godine u Bangkoku sam meditirao sam. Poto sam razumeo tehniku meditacije, kad sam stigao u manastir Vat Pa Pong (Wat Pah Pong) Aan a me je samo ohrabrio da radim ono to sam bio nauio u Bangkoku. Nije traio da svoje ponaanje prilagodim ma kakvoj odreenoj formi ili tehnici osim monake vinaja discipline. eleo bih da sada proitam jedan odlomak iz Krinamurtija koji se odnosi na tradiciju. On kae:
"Prenoenje prolosti u sadanjost, prevoenje pokreta sadanjosti terminima prolosti razara ivu lepotu sadanjosti. Nema niega svetog u vezi sa tradicijom, ma koliko stara ili moderna bila. Um u sebi nosi seanja na jue, i to je tradicija, plaei se da ih pusti od sebe, jer ne moe da se suoi sa bilo im novim. Tradicija postaje naa sigurnost, a kada je um u siguranosti on trune. Treba krenuti na put neoptereen, radosno, bez ikakvog napora, nikada i ne zastavi kod bilo kog hrama, spomenika ma kom heroju, socijalnom ili religioznom, sam sa lepotom i ljubavlju." Meutim, vae prisustvo ovde je oigledni dokaz nastavljanja tradicije koja se protee tokom vie od 2500 godina. Imajui na umu ovaj Krinamurtijev citat, pitam se nije li mogue da ovek bude uhvaen u formu i tako promai cilj koju je imao pred sobom. Drugim reima, kako da ovek izbegne da bude uhvaen u formu? Pa, to je slino kao kad vozite kola. Mogue je odbaciti konvenciju vezanu za kola i rei: "Neu da je slepo sledim, jer je to forma iz prolosti. Zato u ii peke ak do Njujorka." Ili: "Izmisliu sopstvena kola, jer ne elim bilo koga da kopiram." Stvar nije toliko u vozilu koje e se koristi, ve u tome da se stigne do Njujorka. Bilo da idemo lagano ili brzo, treba da koristimo ono to nam je na raspolaganju, kakvo god vozilo nali u blizini. Ukoliko nema nijednog, izmislimo ga ili jednostavno hodajmo. Moramo dati sve od sebe. Ali ako naiemo na neko vozilo, zato ga ne bismo iskoristili - pogotovo ako ono jo uvek funkcionie? Dakle, isto je i sa tradicijom. Ona nije... vezivanje. Isto se tako moemo vezati za ideju da nam tradicija nije potrebna, to je samo jo jedno miljenje ili stanovite. Citati kao ovaj koji ste proitali mogu biti inspirativni, ali nisu uvek praktini, jer ovek tako moe formirati samo jo jedno novo miljenje, da je tradicija pogrena ili tetna.
Problem, kao to vidite, nije u tradiciji, nego u vezivanju. Ovo telo je konvencionalni oblik koji dolazi iz prolosti. Jezik koji upotrebljavamo, svet i drutvo u kojem ivimo su sve konvencionalni oblici stvoreni u prolosti. Mi ivimo u konvencionalnom svetu. Stvar nije u vezivanju za konvencije, nego u njihovom znalakom korienju. Jezik moemo upotrebiti za ogovaranje, laganje, kao i za naklapanje, moemo postati jeziki istunci ili verbalno agresivni. Vano je razumeti da je jezik sredstvo komunikacije. Kada komuniciram sa vama, nastojim da budem to je mogue direktiniji i jasniji. To je vetina. Ali, da mi je jezik odseen, onda bih morao nauiti da ivim bez govora to je sve. Ne bi to bila velika teta, ali ipak bi bilo malo nezgodno za neke stvari; za mnoge druge moglo bi biti veoma dobro. Religijske tradicije su samo konvencije koje se mogu, ali i ne moraju upotrebljavati, u zavisnosti od mesta i vremena. Ako znamo kako da upotrebljavamo tradiciju, onda smo u boljem poloaju od onoga ko to ne zna, ko smatra da je tradicija samo gubljenje vremena. Moemo otii u hriansku crkvu, teravadski manastir ili u sinagogu, puni potovanja, i razumeti konvenciju koja nas okruuje, bez obeleavanja toga kao loeg ili dobrog. Nije na nama da o tome odluujemo. Sve su religije zasnovane na injenju dobra, na uzdravanju od zla. I zato ako se neko vee za njih, on onda postaje vezan. Ako se religija posmatra samo kao konvencija, onda se moe nauiti kako da se ona ispravno koristi. To je splav koji nas prenosi preko. Rekli ste da tradicija moe biti upotrebljena shodno vremenu i mestu. Video sam vas da idete u 'pronju hrane' ujutro. Sa jedne strane to je za divljenje. Ali sa druge, kakav to efekat ima u nebudistikom drutvu? Za obine ljude osoba u oran ili crvenoj ogrtau moe biti svata, od Hare Krina do... bilo ega drugog. Nije li praenje tradicije, u takvom vremenu i na takvom mestu, vie tetno nego korisno? Moe li se na to gledati kao na ugroavanje drugih ljudi?
Namera je dobra, vreme je sada, a mesto ovde. Neki ljudi e se uznemiriti; neki e to smatrati jako lepim. U Engleskoj to ponekad iritira ljude, ali ponekad ljude treba iritirati. Treba ih malo prodrmati, jer ljudi ovde znaju biti samodopadljivi. Odlaenje u proenje hrane takoe privlai dobre ljude, koji to izgleda vole. Naa namera nije da okiramo, niti da povredimo. Ja sam skromno obuen i ne namamljujem ih da stvaraju bilo kakav odnos prema meni, niti ih ugroavam na bilo koji nain. Naprotiv, to im prua priliku da ponude prilog (dana), ako ele. Zaista, u Engleskoj veina ljudi to ne razume. Ipak, meni se ini da je proenje hrane jedna od religijskih konvencija koju vredi odravati. To je nalik ponovnom ubrizgavanju ivotnog soka u telo neke religije. Time se monasi ukljuuju u drutvo. Kada je Buda jo bio princ (pre prosvetljenja) izaao je jednom iz palate i video etiri glasnika koji su promenili njegov ivot. Prvi bee jedan starac, drugi teak bolesnik, trei je bio mrtvac, a etvrti monah koji je meditirao pod drvetom. Ja na to gledam kao na poruku. I ovo to ja radim ne inim po dunosti, nego samo kao deo moga ivota, kao nain na koji ivim. Da se ljudi bune i smatraju to pogrenim, da to ljudima stvara probleme, ja to ne bih radio. Ali to se do sada nije desilo. Neki ljudi su smatrali da ne bi trebalo da idem u pronju hrane u englesko selo. Mislili su da je to glupo. Neki Englezi, koji su i sami budisti, oseali su da treba da se prilagodimo engleskim obiajima. Meutim, ja sam odluio da tu stvar ostavim kako jeste. Umesto da se odluujem hou li se ili ne prilagoavati engleskim obiajima, jednostavno sam preneo tradiciju i praktikujem je po intuiciji. Oseao sam da e ona dobiti sopstvenu formu. Ako se tradicija sasee pre nego se seme i poseje, onda se esto ubija i sam njen duh. Cela tradicija je zasnovana na milosru, ljubaznosti, dobroti, moralu... i ja ne radim nita pogreno. Moda jedino radim neke stvari koje ljudi ne razumeju...
Meni se ini, a pretpostavljam i mnogim drugim ljudima, da bi to proenje hrane moglo biti puko prijanjanje za formu, za tradiciju. To samo govori o tome da vaa panja nije dovoljno sabrana. Kako se um moe stalno odravati budnim, danju i nou? Dok obavljamo izvesne rituale, pevamo ili idemo u proenje hrane, kako da izbegnemo repetitivnu, mehaniku koloteinu svakodnevice? Svakodnevni ivot jeste mehaniki i jeste rutina. Telo jeste mehaniko i jeste rutina. Drutvo takoe. Sve sloene stvari se odvijaju tako. Meutim nai umovi ne moraju vie biti zavarani tim navikama. Krinamurti kae da "religiozni ljudi, oni koji ive u manastiru, u izolaciji, oni koji se povlae u planinu ili pustinju, prisiljavaju svoje umove da se prilagode jednom utvrenom obrascu". Prilagoavaju svoje telesne aktivnosti nekom obrascu. To je sve. Da, Krinamurti kae: "guraju svoje umove u obrazac". I umovi se prilagoavaju utvrenom obrascu, ne samo telo. Oni zavise od njega. Tano. To je samatha (smirenost, koncentracija): verovanje u doktrine i prilagoavanje situaciji. Ali to nije svrha budistike meditacije. Praktikovanje samathe je prilagoavanje doktrinama? Ako neko verije u doktrine, misli njegovog uma prihvataju izvesna doktrinarna uenja i odacuju ona koja se u njih ne uklapaju. A onda, tu je samatha, praksa smirenosti, u kojoj ovek trenira um da se koncentrie na neki objekt. Ta praksa smiruje i uvruje um. I vi to zovete "utvrenim obrascem"?
Da. Normalan ritam disanja je utvreni obrazac za koji ste vezani, zar ne? On umu daje izvesnu smirenost. Nismo "vezani" za dah. Disanje se odvija prirodno. Moglo bi se rei da posmatramo dah... Fokusiramo panju iskljuivo na dah. U odreenom trenutku se koncentriemo i ne primeujemo bilo koji drugi objekat. Ne razumem ba najbolje. U kakvoj je to vezi sa umom koji po navici sledi dogmu? ta god bio neki obrazac ili stanje (sankhara), ako verujemo u tu (sankharu) to i postajemo. Ako se veemo za neki objekat, onda i postajemo taj objekat. Tako, koncentrisanjem na normalan ritam disanja, onda i postajemo taj normalan ritam disanja. Mentalno, zadobijamo taj oblik, postajemo jedno sa tim objektom sve dok traje koncentracija. Isto se odnosi i na doktrine. One su svetovi formi, konvencija i navika. Mogue je da nam se svide doktrine u koje drugi veruju, uenja i uverenja, ono to drugi ljudi kau. Sabranost panje nije vezivanje. Ono na ta Krinamurti ukazuje jeste svest o menjanju prirode, o pravom stanju stvari u odreenom trenutku. Ali on je svoje uenje poeo sa veoma visokog nivoa. Veina ljudi, ak i ako dobro porazmisle o onome o emu on govori, ne mogu to razumeti. To je neto to saznamo kada se opustimo. Moramo postati zaista vrlo skromni, do onog nivoa koji Aan a zove nivo kine gliste, biti veoma jednostavni i ne oekivati bilo kakve rezultate. initi dobro i uzdravati se od injenja loeg telom, govorom ili umom i uz to biti sabran.
Zato religije degeneriu? Zato to su one samo konvencionalna istina. One nisu krajnja istina. Ali ljudi ne vebaju. Vebaju mehaniki. Kada se ovde odrava seminar, esto neko od polaznika postavlja ovakvo pitanje: "Budizam je poznat kao religija nenasilja i kae se da nijedan rat nije poeo zbog budizma." Ali pogledajte Tibet i Kampuiju. Ljudi bivaju masakrirani. U Laosu monasi rade u polju. Jedan kampuijski monah koji je boravio ovde priao je da, u sutini, ljudi ne vebaju i da odatle dolaze svi problemi. Hm, zato je svet takav kakav je? Zato ubijaju milione Kampuijaca? ovek tu moe svata da spekulie. Meutim jednu stvar je mogue znati, a to je stanje sopstvenog uma pohlepa mrnja i obmana. Sve se to odraava u svetu. I svet je onda pun ubistava, smrti, zloina i razaranja, jer mi to stalno radimo u naim umovima. ta ste radili pre no to ste se zamonaili, ak i posle toga? Nastojite da unitite mnogobrojne stvari u svome umu, zar ne? Primetite bes, ljubomoru, rune misli i nastojite da ih unitite, jer mislite da na taj nain reavate problem. Unitavamo ono to smatramo uzrokom svoje patnje. Eto, sada to primenite na zemlju kakva je Kampuija. Vlada crvenih Kmera je verovala da je srednja klasa sitnih veleposednika uzrok sve patnje - i zato ju je vlada unitila. To radi na istom principu. Budistiko uenje je nenasilje. Ne treba unitavati parazite, ve razumeti da su ak i ti paraziti uma prolazna stvar, bez trajne sutine. Oni e nestati sami po sebi. Mnoge stvari kojih se plaimo su u stvari nai najbolji prijatelji - kao to su sluaj sa samim strahom. Plaimo se nepoznatoga, a nepoznato je put do prosvetljenja. Neznanje unosi uas u ivote ljudi. Mnogi ljudi veinu svoga ivota provedu traei
sigurnost u ovom ili onom obliku, a sve zbog straha. Strah ih tera da neto postanu ili da se neega dre, da utede golem novac, da tragaju za zadovoljstvom ili sigurnim mestom za ivot ili da nau idealnu osobu za koju misle da e ih zauvek usreiti. To je strah od samoe, strah od nepoznatog od onoga to ne moemo da znamo. U meditaciji, pri punoj sabranosti panje, isti taj strah - sagledan tano onakvim kakav jeste - vodi nas do besmrtnosti, do tiine. Pa ipak, strah je neto na ta mi veoma burno reagujemo. Dakle, ako ne moemo iveti u miru sa parazitima sopstvenog uma, kako onda moemo oekivati da vlada crvenih Kmera, ili bilo koja vlada na svetu bude imalo bolja. Nemamo pravo da okrivljujemo tako velike stvari kao to je drutvo. Okriviti Ameriku - to je lako - Kampuiju ili Tibet ili monahe zato to nisu vebali dovoljno marljivo ili ljude u Kampuiji zato to nisu dovoljno dobri budisti - ali to je zaista pomalo budalasto. I ta onda da radimo? Ne mogu pomoi da se promeni bizarna politika Pola Pota. To kako je on nameravao da rei problem jeste idiotizam. Ali, ja sam video iste idiotluke i u sebi; elju da zbriem iz uma sve to mi se ne svia ili sve za to mislim da uzrokuje patnju u svetu ili u meni. Tu ovek moe jasno videti odakle izviru problemi. Moemo rei: "Ah, monasi nisu dovoljno dobri", ali to zaista nije fer. (Sledee pitanje nije jasno zabeleeno na traci) Ja sam imao sree da ivim u blizini Aan aovoj i da vidim jedno veoma sreno, tolerantno i harmonino ljudsko bie. Naravno, mnogi od njegovih uenika ne shvataju to emu ih on pouava. Ipak, on to uenje predstavlja na vrlo razumljiv nain i stalno im prua priliku da ga ive u praksi i razumeju. Kada govorimo o dukhi (patnji), o prvoj plemenitoj istini, ne govorimo apstraktno o dukkhi "tamo negde", koja postoji kao neka vrsta bezimene stvari. Govorim o patnji evo ovde (pokazuje na sebe), kada se oseam sasvim nesrenim,
razoaranim, zabrinutim, nezadovoljnim, nesiguranim ili kad mi je neugodno. Prvu plemenitu istinu oseamo u sebi. Ne ukazujemo na dukkhu kao na neku neodreenu stvar koja lebdi iznad sveta. Ako paljivo pogledamo u sopstveni um nai emo nezadovoljstvo, uznemirenost, brigu i strah. U sve to se sami moemo uveriti. Tu nema ta da se veruje. Bilo bi idiotski rei: "Ja verujem u prvu plemenitu istinu", ili "Ne verujem u prvu plemeniutu istinu. Ja verujem da je sve divno". Nije to stvar verovanja ili neverovanja, ve jednostavno zagledamo u sebe i upitamo se: "Da li se uvek oseam lepo i sreno? Je li ivot stalni izvor radosti i veselja? Ili ponekad oseam depresiju, sumnju, strah i slino?" Jednostavno na osnovu linog iskustva, mogao sam dobro da uoim prvu plemenitu istinu. Ne radi se tu o tome da sam eleo da prihvatim nekakvu depresivniju ideologiju. Samo sam uvideo da u meni postoje strah, nesigurnost i nespokojstvo. Ipak, prva plemenita istina nije doktrina. Ona ne kae: "ivot je patnja" nego samo kae "Eto, to je tako." Tako dolazi i odlazi. Patnja nastaje (druga plemenita istina), nestaje (trea plemenita istina) i iz tog razumevanja nastaje osmostruki put (etvrta plemenita istina), koje je jasan uvid u transcendenciju svega toga kroz sabranost. Osmostruki put je jednostavno biti sabran u svakodnevnom ivotu. Pa ipak ta sabranost nije pozitivan faktor. Ne, ona je neutralna. Ne pripada nikome. Ona nije neto to nekome nedostaje, niti je u linom posedu. Postoje pozitivni i negativni mentalni faktori i postoje faktori koji su uvek prisutni, poput sabranosti panje. Sabranost po svojoj sutini nije ni dobra ni loa. Ona je svesnost o dobru i o zlu kao o neemu to je promenljivo. Upotrebom faktora mudrosti kao diskriminativne budnosti (sati-panna), vidimo stanja dobrog i
loeg kao nestalna i bez trajne sutine. Ovakva sabranost oslobaa oveka od zabluda koje ta stanja obino donose. eleo bih da se na trenutak vratim ulozi tradicije. Da li mislite da nas pripadnost odreenoj tradiciji po nekakvoj prirodnoj tendenciji odvaja od druge tradicije koja ima neki drugi sistem vrednosti? Pa, na nivou konvencije, sve je ionako razdvojeno. Vi ste odvojeni od mene kao osoba, kao telo. To se moe reiti jedino spojem koji nastaje razvojem mudrosti. Sa konvencionalnim oblikom postoji jedino razdvajanje. Uvek e postojati mukarci i ene i bezbrojne religijske konvencije. Sve je to na novou ulne percepcije, koja je uvek diskriminativna i razdvajajua. Drugaija ne moe biti. Pa ipak, ako smo sabrani, te iste konvencije nas mogu dovesti do besmrtnog, gde se sve sjedinjuje. Tamo nema "vas" i "mene". "Besmrtno" - ta za vas znai taj pojam? On jednostavno oznaava ono to nikada nije roeno i to nikada ne umire. Zaista se nita vie ne moe rei, jer rei su roenje i smrt. Da li bi se moglo rei da je besmrtno sinonim sa dokonanjem prijanjanja i grabljenja? Za neprijanjanje za prolazne stvari i stanja. Video sam da su ljudi, kada pripadaju nekoj grupi, skloni da se oseaju sigurnije i da osuuju, omalovaavaju ili preziru one koji ne dele njihova religijska uverenja ili filozofske dogme. Kako da prevaziemo taj oseaj odvojenosti, forme nasuprot sutini. Kako da se odupremo tom pritisku forme, bilo u prouavanju ili u meditativnoj praksi. Lako, samo budite prosvetljeni. To e reiti sve vae probleme.
Ba vam hvala. Moramo iskoristiti najbolje od onoga to imamo. Manastir Chithurst je, eto, primer jer nije ni najbolji, ni najgori. Neki ljudi e ga pravilno iskoristiti, neki nee. Ja i ne elim da bude savren ili idealan, jer su ljudima neophodni 'sukobi'. Inae postanu samozadovoljni i otupeli. Ljudima se mora dati mesto da rade sa svojim manama i vrlinama. I sam sam u sebi video kako se vezujem za uitelja, tradiciju i pravila. Ako si ozbiljan ovek i posmatra patnju poinje to da sagledava i naputa. To ne znai da moramo odbaciti tradiciju; to jednostavno znai da moemo iveti u miru sa njom. Ja uivam u monakom ivotu. Volim to sam monah. Smatram da je to veoma fini nain ivljenja za jedno ljudsko bie. Ali ako to vie ne bi bilo tako, onda kada doe vreme da takav nain ivota okonam - to bih i uinio. To je to. Uopte vie ne bi bilo vano. Ipak, nema nikakvog razloga da odbacim monatvo. Ja sam u njemu odrastao. I do sada nisam video bolji nain da se proivi jedan ljudski ivot. Zato ostajem s tim do vremena promene. Ako doe vreme za promene, doi e po svom sopstvenom impulsu. Nije do mene da o tome odluujem: "Ovoga mi je dosta. Pokuau neto drugo." Lako se moe videti da je monaki ivot u celini uzev veoma dobar. Bezopasan je, astan, a i koristan za drutvo. Ja znam kako da ga upotrebljavam. Mogu da pouavam kroz ovu tradiciju, mogu da uim ljude kako da upotrebljavaju ovu tradiciju, to je po meni dobro znati. Mogue je nauiti kako da se upotrebljavaju konvencije, umesto da se odbacuju. Ako vam dam no, moete ga upotrebiti i na dobar i na lo nain. Nije problem u
nou, zar ne? Ako ga iskoristite da biste me ubili, hou li rei: "No je kriv"? To moe biti izvanredan no, dobro izraen i koristan kao alatka. Isto je i sa teravadskom ili tibetanskom tradicijom; stvar je u tome da nauite da ih korisno upotrebljavate - sve od toga zavisi! Treba razumeti da azijski uitelji potiu iz sredine (Tibet, na primer) u kojoj se mnoge stvari podrazumevaju. Odrasli su u drutvu koje misli i ivi budizam. Je su li lanovi tog drutva poboni ili nisu ne igra veliku ulogu. Jer njime je uoblien nain na koji oni vide sebe i svet u kojem ive. Meutim, mi svi dolazimo iz zemalja materijalistiki orijentisanih, gde su vrednosti - zasnovane na pohlepi i takmienju, kao i na poverenju u konceptualno uenje - oblikovale va um. Naa vera u Ameriku je u knjigama, zar ne? U univerzitetima. U nauci. U konceptualnim pojmovima. U tome da budemo racionalni. Smatrate li takvo uenje bezvrednim? Ili se i ono moe pravilno upotrebljavati? Stvar je u tome da se sve te stvari upotrebljavaju na pravi nain, mudro. Nita pod kapom nebeskom nije za bacanje. Sve je savreno. Niega nema za odbacivanje ili za dodavanje. Zaista nita nije pogreno. Ali ako tragamo za savrenstvom, neminovno emo se spotai o nesavreno. Ako tragamo za savrenstvom u budistikom uitelju ili u budistikoj tradiciji, biemo strano razoarani. Ako tragamo za savrenstvom u nekome ili za savrenstvom u svome telu ili stanjima uma... to jednostavno nije mogue nai! Ne moemo prisiliti um da proizvodi samo dobre misli ili da uvek bude saoseajan i ljubazan, bez ijednog impulsa averzije ili besa. Um je kao ogledalo on stvara odraz. Zato mudar ovek zna da je taj odraz samo odraz, a ne sutina. Odrazi u ogledalu ni najmanje ne oteuju ogledalo. U ogledalu e se odslikati i najprljavija stvar, a samo ogledalo se nee time uprljati. A ti odrazi se menjaju. Oni nisu trajni.
ubre i prljavtina takoe imaju svoju ulogu. Mrnja i sve grozne stvari u naem umu su nalik ubrivu. ubre smrdi. Ono ne izgleda lepo i nismo ba sreni kad smo pokraj njega. Pa ipak, ono je jako dobro za biljke, koje e zahvaljujui njemu procvetati divnim cvetovima. Ukoliko smo u stanju da gledamo u ubre i vidimo ta ono u stvari jeste, umesto da kaemo: "Fuj, miite to odavde! Neu s tim da imam bilo kakve veze", onda moemo i ceniti njegovu vrednost. ak je i mrnja dhamma (istina), koja nas pouava da je i ona prolazna i da je bez trajne sutine. Sve nas moe dovesti do krajnje istine, sagledavanjem da sve to nastaje mora i da prestane. Tako i najprljavija misao u umu jeste samo to promenljivo stanje. Ako joj se ne odupiremo ili je ne opravdavamo, ona nastaje iz praznine i nestaje u istoj toj praznini. I to je savreno. Nema tu niega pogrenog i zato tu nema iega ega bismo se plaili. Ako neko pokua da smilja naine kako da izmeni svet, tako da postane savren, onda e on postati ogoren i razoaran. Ljudi se veoma uznemire kada ja to kaem, jer misle da ja jednostavno neu nita da uradim. Meutim ja inim ono to treba da se uini. Ono to ne treba initi ostavljam kako jeste. Radi se samo o sledeem: initi dobro i uzdrati se od injenja zla. To je sve za ta ja mogu biti odgovoran. Ne mogu uiniti od sveta (od moga koncepta sveta) nita to on nije. I sam koncept sveta se menja kako postajemo mudriji. Onda postajemo sposobni da sagledavamo svet onakvim kakav on jeste, umesto da verujemo u svet kakav mislimo da jeste. Istina nije budistika. Budisti nemaju nikakav poseban uvid u istinu. Budizam je samo put koji je efikasan. Pomenuli ste da je u Aan aovom manastiru naglasak na potovanju vinaye, praila monake discipline. Da li ijedan od njegovih monaha prouava kanonske tekstove, Abhidhammu na primer? Smatra li on to neophodnim i pridaje li tome
uopte neki znaaj? Monasi ih prouavaju. Postoji dravni ispiti za monahe i to u tri stepena. Aan a ohrabruje monahe da polau te ispite, koji su zapravo provera osnova intelektualnog razumevanja dhamme i vinaye. U toj meri ih on zaista podstie. One monahe koji imaju sklonosti i sposobnosti da ue pali jezik Aan a alje u poseban manastir gde se to ui. Ali u tome ne preteruje, jer shvata da nije neophodno znati gramatiku palija da bi se doseglo prosvetljenje. Sve je to jako individualno. Ne moe se nainiti jedno odelo koje je potaman svakom oveku. Meutim, opta ema je da se u manastiru ohrabruje i podstie budnost u okviru ivota po vinaya pravilima. Da li Aan a oekuje od svojih uenika da u jednom trenutku postanu uitelji? Kada su spremni. Da li to onda znai da e veina ili svi monasi postati neka vrsta uitelja? Sve zavisi od monaha. Neki ljudi nemaju tu sposobnost da pouavaju. Mislim na pouavanje u strukturiranom smislu. Neki monasi pouavaju na drugi nain -svojim ivim primerom. Rekli ste da ste u poetku u manastiru imali potekoa. O emu se radilo. Niste znali jezik u poetku. Moda je to bilo najtee? Pa, to je jednostavno strana kultura i jezik. Mora se oprostiti od svega na ta si do tada nauio. Kako ste s tim izali na kraj? Eto, ja sam jednostavno to uradio. Ne bih mogao rei tano kako sam reavao
"probleme". Uspeo sam da izmenim moje navike i prihvatim njihove. Tai monasi su uvek bili ljubazni prema meni. Niko mi nije oteavao situaciju. Uvek ljubaznost i plemenitost. Jednostavno sam se navikao da stvari radim drugaije nego to sam ranije bio navikao, da jedem udnu hranu i govorim drugi jezik. Kada se sretnu ljudi razliitih kultura onda se ponekad javi arogancija sa jedne ili druge strane. Da li ste imali problema te vrste? Da, deavalo se. Tajlanani oseaju kao i svi drugi da je njihova kultura neto posebno. Meutim mi smo iveli u manastiru i svakom je bilo jasno da smo tu zbog Budinog uenja, a ne zbog diskusija o razliitim kulturama. Nije to ni za koga bilo od nekog veeg znaaja. Ja jesam mnogo vie sveta video od njih i sav sam bio uen, ali su oni imali ogromnu prednost nada mnom, jer su imali tu lakou i eleganciju kretanja kroz sopstvenu kulturu. Ja sam se esto oseao nezgrapno i trapavo. Ponekad monasi degeneriu zbog rutinskog izvoenja prakse, zbog krutog pridravanja pravila tradicije i sl. Da li je bilo tih sluajeva u Vat Pa Pongu? Ja sam se bavio sobom i nisam dozvolio da me zaustave pravila nikakve tradicije. Bio sam veoma motivisan. Mogao sam videti da neki monasi nisu ba motivisani. Imali su tenju da se jednostavno utope u uobiajeni monaki ivot. Aan a je prave ekspert da pogura ljude da ih iai iz rutine. Ali, ne moe ni on stalno to raditi za nekoga. Ne moe on biti negovateljica svim monasima. U poetku se, ini mi se i trudio. Sada meutim, on mnogo toga preputa monahu, da sam razvije ili ne razvije. Neki ljudi jednostavno potonu u navike i u monakom i u svetovnom ivotu. Takvi su. Oni ne oseaju tu "urgentnost" (kratkog) ivota.
Kako vi kao uitelj reavate te probleme? Ovde u Engleskoj ivot monaha nije tako siguran kao na Tajlandu gde im je sve obezbeeno samom tradicijom. Ovde je sve riskantno, pa neko padanje u rutinu teko da se moe dogoditi. Sve to mogu da uradim jeste da ohrabrim ljude i da ih podseam jer oni zaboravljaju. Ali, kako e se oni razviti je stvarno njihova lina stvar. Kao to je reeno "Moe odvesti konja do vode... i to je sve." Pa ipak za neke ljude postoji jaz izmeu linih tendencija i sklonosti i ideologije koju prate. Kako da se premosti taj jaz? Pa, ba zato ljudima treba obezbediti prostor (za manevar). U tome i jeste vrednost manastirskog ivota. Dati im vreme i priliku za razvoj. Neki ljudi odmah, neposredno shvate, a nekima trebaju godine. To ipak ne znai da u sada uiti samo one brze oni ionako ne zahtevaju mnogo pouavanja! Ako nita drugo, za neke ljude je dobro da jednostavno ive u manastiru. Dobro je karmiki. Ne ine tetne akcije, ako nita drugo. I do njih e se eventualno procediti neto vredno. To je etiko okruenje. Naglasak je na tome da se povea panja, da se bude budan, da se posmatra i da se suoava sa svojim ivotnim iskustvima i da se iz toga ui. Koliko je neko motivisan i odluan u svojoj praksi (i bistar) to je individualna stvar (da shvati ta je zapravo bitno u celoj stvari). U manastiru se moe biti i brz i spor. Ne radi se o selekciji najboljih i najbrih. Prednost monastikog drutva je da mnogi imaju ansu za razvoj. Neki ne moraju ni biti prosvetljeni, ali e bar nauiti nenasilje u svome ivotu. Onda vi ne mislite da bi takva zajednica mogla biti kao take i spreiti rast pojedinca? Ne. Sve moe biti u ivotu zavoj i taka. Sve zavisi od toga kako se upotrebljava.
Da li se samo oslanja na njih ili se njima preputa. Ljudi misle da je loe imati take. take, same po sebi nisu loe. Ponekad su nam jednostavno potrebne. Kako bi bilo rei bebi: Ti ima noge ustani i hodaj! Kada se osposobi za hod dete vie i ne prihvata pomo. Isto je i na duhovnom putu. Ponekad se obezbeuju take i sklonite. im ovek postane jak on ide nezavistan. Dali ste analogiju sa bebom, koja se postepeno razvija... Osoba koja je unutar sistema i koja se prilagoava emama, bez stvarnog poniranja u bit kako njoj moe pomoi takva organizacija da ga "rastrese" iz korena? Ovo, kao to znate govorim u vezi sa samim sobom. Ponekad mi se ini da treba napraviti pauzu, ako ni zbog ega ono da se ovek malo protrese i izbaci iz koloseka. Sam ivot je u stalnoj promeni. Nije to zato to se same strukture i stanja sama po sebi menjaju. Neki monasi moraju da skinu odoru i da odu. Neki posle godina provedenih u manastiru ne nalaze vie tu nita za sebe i krenu da trae neto drugo. Sve to bi ovek od njih traio je da budu veoma poteni prema sebi u vezi sa svojim motivacijama. Svaki pojedinac mora kreirati svoj ivot... Sasvim je u redu napustiti monatvo u momentu kada tako osea. Meutim ovek treba da bude iskren u vezi sa svojim namerama, da bude jasan, a ne da trai izgovore i izvinjenja. To je vano. Nije lepo uti ono to neki priaju, posle naputanja monatva. Moe neko opravdavati svoj odlazak krutom tradicijom ili ve ta... Ipak ponekad ljudi odlaze zbog veoma opravdanih ozbiljnih sumnji. O.K. Kao aan (uitelj), kako pouavate monahe da se odnose prema ritualima i ceremonijama, koji mogu izgledati tako daleko od aktuelne prakse? Ja lino volim rituale. Oni su prijatni, smiruju. Rade se u drutvu. Neto prijatno, zajedniko i harmonino. Namera je uvek dobra: da se zrai ljubavlju i da se Budine pouke pevaju na paliju. Sve to ima tendenciju da uzdigne i inspirie umove mnogih ljudi. Sve to ima funkcija rituala, koliko ja mogu rei.
Takoe mislim da ceremonije ulepavaju ivot. Nieg pogrenog nema u ceremonijama. Sasvim je u redu sprovoditi ih. Oseanje da su ceremonije bespotrebno je samo jedno gledite, kao i ovo da su korisne. One su deo nae tradicije te ih upotrebljavamo kada to treba. Stvar je samo znanja u vezi s tim, a ne miljenja i taki gledita. Kako doivljavate svoju ulogu aana i autoritarne figure? Ja zaista ne mislim o tome. Ponaam se kao aan. U mojoj je prirodi da potujem dostojanstvo i hijerarhijske strukture. Ne nalazim da su nepodnoljivi. Zapravo smatram da je uloga aana velika radost i zabava. Prijatan je taj poloaj. Nepovoljnost je to sve pada na tebe. Ipak, ja volim da sluim druge takoe. Volim da se vratim i budem deseti po redu u liniji. Bilo je divno u Tajlandu biti NIKO, a ne biti stalno svima pred oima. Meutim na je trening adaptirati se, a ne birati. Nije bilo lako u samom poetku. Oseao sam se nesposobnim i sumnjao sam u sebe. Onda sam napravio pomak. Radio sam sa tim oseanjima, uzimajui ih kao svoju meditaciju sve do take kada je to sve bilo lako za mene. Prilagodio sam se poloaju umesto da sam poverovao MISLIMA. "O, ne nisam je sposoban za to, nisam spreman, ne elim to". Isto tako lako se moe desiti da ovek postane vezan za ulogu aana, u sluaju da uzme sebe kao nekoga vanog. Ako je ovek svestan, onda on budno posmatra i proverava; takve stvari su samo promenljiva stanja samsare. Ponekad je ovek aan, ponekad sluga sve se menja. Ako ovek nema preferencije onda on ne pati kada se stanja menjaju. Ali ako je neko odluan da nee da bude aan niti da prihvati neku drugu odgovornu dunost, onda kada doe momenat da mora to (ili treba) da uradi on pati. Ako, opet neko voli da bude vaan, a deseti je u nizu on opet pati, zbog oseanja odbojnosti i ljubomore prema onim koji su na viem poloaju. Zato treba i na to obratiti panju.
Poenta Budinog uenja je upravo da se ima ta svesnost o patnji... Svi pate i moramo to osmotrati. Nema biranja ma kog poloaj kao "MOJ poloaj". Mora se biti u stanju da se kree gore-dole ili stoji u mestu, zavisno od vremena i mesta. Kako ste meditirali o toj neadekvatnosti koju ste oseali? Posmatrao sam (ta se dogaa u umu). Izneo sam sve u svest i sluao alopojke i sva mogua stanja moga uma koji je ponavljao "Nisam spreman". Tokom jutarnje meditacije u meni se pojavio bes i ozlojeenost. Ovoga puta pustio sam da to izae na videlo, posmatrao sam to kako nestaje i kako nestaje... bez poistoveivanja sa tim, bez hvatanja za to. I sve je prolo i sigurno e se opet vratiti! Da li je to zapravo sutina prakse: neprestano, vrsto i stalno posmatranje nastajanja i nestajanja raznih pojava? To je samo budnost. Da li e sve te prepreke nestati, rastopiti se posle izvesnog vremena? Tano. Ako ovek ne reaguje, navika e jednostavno izbledeti. Pa ak iako ovek ne deluje, ne preduzme akciju, ako je tendencija uma snana u vezi sa neim, nee li opet nastati neki problem u vezi sa ne-delovanjem? ovek ne moe spreiti pojavu varki u umu. Dve stvari se mogu desiti: ili e ovek reagovati i biti uhvaen u mreu svega toga ili e to potisnuti. Neko je sklon da potiskuje neprijatno, da slua oseaj krivice ili samomrnje. No, iznesimo na videlo svoga uma raspoloenje tipa: "O, bespomoan sam, glup, nita ispravno nisam sposoban da uradim, traim svoj ivot... . Samo uporno sluajmo sve to!
Nastavimo ponovo da to svesno dovodimo u svest i da sluamo. ovek to sve vidi ako sve veto iznese na povrinu i slua. I onda to odlazi. Na svaki drugi nain to e biti samo potisnuto. Recimo da neka zabluda ili oseanje ne dolaze u um sada, ali ja znam da je to glavno stanje koje me stalno uznemirava, da li "dovoenje u um" jednostavno znai dozvoliti da se pojavi? Ja bih ak tragao za tim stanjima. Pre 7-8 godina imao sam problem sa ljubomorom. Imao sam uvid o svojoj ljubomori, pa sam nastojao da je ponitim. Kada se to stanje pojavljivalo ja sam mislio "O, ne, evo ga opet. Moram se sa tim obraunati sada. ta da radim?" Pa, trebalo bi imati saoseajnu radost sa onima na koje si ljubomoran. I onda bih mislio: Pa ja sam zaista srean to je on... Srean sam to je on uspean". Meutim, ja nisam ni re od toga zaista oseao... Samo sam lagao kroz stisnute zube. Nije to bilo reenje. Potisnuo bih to, ponitio i to se stalno vraalo juriajui na mene. Konano sam shvatio da problem nije u tome to sam ljubomoran, nego u mojoj averziji prema ljubomori. Mrzeo sam sebe to sam uopte imao takva oseanja. Oseao sam da ne bi trebalo imati takva oseanja. Stideo sam se. Kada sam to shvatio, onda sam krenuo da budem ljubomoran na sve i svja. Krenuo sam da to iznosim na videlo, razmiljajui o svemu to bi me moglo uiniti ljubomornim. Odravao sam stalno posmatanje toga. Posle izvesnog vremena tog problema vie nije bilo. Pouda je neto na to smo pohlepni, neto u emu uivamo. ovek uopte ne mora da se trudi da iznese to na videlo, jer e se izgubiti u tome; i previe je lako biti apsorbovan u poudu. Meutim, emocije besa i ljubomore su za mene bile najgre. Jednostavno ih nisam eleo, prezirao sam ih. I umesto da ih odgurnem morao sam se upregnuti i izbaciti
ih stalno u svest, kako bi ih sagledao. Namerno sam razmiljao o minulim iskustvima ljubomore, doveo sam u svest sva seanja. Nisam ih analizirao niti se pitao "ZATO?" Jednostavno sam gledao u prolaznu prirodu svega toga. Taj "pokret ka" je neutralisao moju naviku da potiskujem takve stvari. Onda vie tog problema nije bilo. Zbog toga je potrebna mudrost. Kada ovek razume pokrete privlanosti i odbojnosti onda tek zna kako da praktikuje. Nai balans izmeu privlaenja i guranja od sebe neega dolazi iz poverenja u mudrost ovde (pokazuje na svoje srce). Ja samo dajem putokaz koji moe uzeti u obzir. Sam vidi da li je to efikasno! Kako se vai monasi odnose prema vama? Da li je to slino odnosu koji ste vi imali prema Aan au? Ovdanji monasi pokazuju potovanje. Ponekad sam imao i one koji su pravili potekoe. Ali ovek i od njih ui. Teki monasi, kojima se ne svia ili te ne potuju su odlini uitelji za mene. Oni izazivaju trenje. ta biste savetovali monasima koji imaju problema sa ispunjavanjem nekih pravila? Kada bi na primer neko hteo da ide u London u civilnom odelu? Mi nikada ne bismo obukli civilna odela. Onda saveti nisu potrebni. Poenta je u tome da monah osvesti svoje namere, da zna ta radi, a ne da bude na silu guran ili uslovljavan, naterivan. Mi ove specijalne obiaje i tradiciju upotrebljavamo samo kao standard za refleksiju, kao nain da sagledavamo sami sebe. Nije stvar u tome da se svi nateraju da budu poslunici, nego, nego da se u linosti probudi asnost, da bude odgovorna za svoje ponaanje u drutvu i svetu. Ljudi se strahom mogu naterati
da potuju pravila. Ali se time ne postie integritet ni potenje. Sa druge strane ovek ne eli da sve uini amorfnim, putajui da svako radi kako mu se svia. Dobro je drati se izvesne strogosti, savrenog standarda iz koga e uiti. Inae, ljudi su skloni da misle: "Pa dobro, haljine nisu vane, ... Jesti posle podne je u redu... noenje novca je u redu..." ovek moe sve racionalizovati i opravdati. Koliko ja mogu shvatiti postoje dobri razlozi za nepotovanje ma kog pravila. Ako neka siromana porodica gladuje, zato ne ukrasti od bogataa? Svaka akcija se moe opravdati. Mi, dakle ovde ne elimo da razvijamo racionalizacije, nego ast i mudrost. asnost i mudrost. To se ne moe postii treningom kroz strah, savijanjem ljudi u mreu pravila koja su tako kruta, da stvaraju pacove u mrei. Smatrao sam da theravada monasi shvataju pravila veoma bukvalno. Sada vidim da vinaya moe da se upotrebi kao lekcija za razvoj svesnosti. Cela stvar je zapravo u tome. Tano. Vinaya je jako dobro sredstvo. Meutim, kao to ste pomenuli, pravila mogu postati neurotina disciplina. U poetku to sve mora biti kao neka veba (korak po korak). ovek se trenira. Kada neko poinje da ui klavir, on mora savladati osnovne stvari i teme, da bi eventualno kasnije mogao da izvodi varijacije i slobodne teme. Mora da ponavlja i ponavlja i ponavlja lekcije. Onda lako moe svirati standardne stvari. U tome je velika slinost vinaya discipline sa uenjem klavira. Prvih nekoliko godina znaju da budu dosadne. Sve mora da se uradi na vrlo odreen nain. Iako sve to moe izgledati malo suludo i nevezano sa iim velikim, jednom kada se naui o tome se vie nema ta misliti. Pijanista se vie ne pita koju dirku da pritisne. To je sada
automatski. On ima vetinu na klaviru. Odatle nadalje on tu vetinu samo upotrebljava, i slobodan je za dalji razvoj. Neki monasi ponavljaju standardne teme ponovo i ponovo i ne usuuju se da odstupe od standarda. Nemaju poverenja u sebe, nedostaju im mudrost, oni su se samo uslovili. Poenta vinaye nije da uslovi nekoga, nego da mu da potpunu slobodu ne slobodu da sledi svoje elje, nego slobodu da bude spontan ovek. To se postie samo kroz mudrost, a ne kroz elju. ovek sa eljom ne moe biti spontan, on samo biva preplavljen eljama. Vinaya je put vebanja tela i govora, razvoja njihove lepote i oblika, a takoe i uspostavljanja odnosa sa drugim ljudima u zajednici i uopte. Na primer, mnogi kritikuju pravila u vezi sa enama. "Zato monah ne sme dodirnuti enu? Zato ne moe biti sam u sobi sa enom? Zato ja ne bih mogao imati privatni intervju sa uenicom u svojoj sobi? A ta je to u vezi sa enama? Da li je Buda bio muka ovinistika svinja? A stvar je samo u tome da se obezbede ispravni i jasni odnosi u kojima je mogue prenostiti dhammu (uenje). Kako bi to izgledalo drugim ljudima, ako bih obavljao privatne intervjue nasamo sa enom. To je takoe i nain zatite ene i odravanja njene reputacije. Osim toga ene se esto zaljube u svoje uitelje i autoritarne figure. Za monahe koje ene i te kako privlae ena ima ogromnu mo da ga uvue u svoj svet, osobito ako pria svoje intimne stvari. ovek se lako emocionalno uplete. Buda nije nikada rekao da monah ne moe pouavati enu. On je rekao da monah treba da uspostavi odnos u kome je mogue pouavanje. Ja sam shvatio da je to od ogromne pomoi u pouavanju monaha. U naim manastirima nema skandala. Kada doe neka ena, ona vrlo dobro zna uslove pod kojima je dola i prihvata to na ta se odluila. Onda se uenje dhamme moe odvijati bez emocionalnih uplitanja. Mnogi monasi su izgubili svoj ugled zbog popustljivosti prema enama. To je veoma velika prirodna snaga (muko-enska privlanost). I sam sam mislio da e
to biti problem sa zapadnjakim enama. Meutim, nije. ene, kada razumeju razloge za pravila prihvataju ih, uz potovanje. ak su nekada monahinje mnogo paljivije. One ele da sve ispravno rade. U naim monakim zajednicama nema problema ljubomore sa enama. Takve situacije kao to je ljubomora su veni svetski problem, zar ne? Vinaya trening obezbeuje da tih problema nema. Vi pouavate sve podjednako, zar ne? Da. I monahinje su samo deo monake zajednice i u istom su poloaju kao mukarci, dolaze na iste poloaje. Da li mislite da su zapadnjaci pogodniji za vebanje svesnosti nego za filozofske analize? Svesnost je kljuna stvar u Budinom uenju. Nema potrebe za velikim iitavanjima. Sasvim je u redu i prouavati, ali nije neophodno. Nemam nita protiv studiranja. Neki ljudi su naklonjeni studiranju. Iz mog iskustva smatram da je dovoljno osnovno vebanje: etiri plemenite istine + svesnost. Meni je bila potrebna vinaya disciplina i puna svesnost da bih spoznao Budino uenje, kroz iskustvo radije nego kroz teoriju. Inae, to iitavanje izgleda kao stalno gledanje u mape, bez kretanja na put, bilo gde. injenica je da ne treba mnogo znanja. Uenje je tako jednostavno. Zato je mnogim ljudima dovoljna praksa. Ipak, veoma sumnjam da li je ljudima jasna poenta hoda i sedenja. Ne vredi stalno oekivati kaiicu - da vam neko stalno govori ta, kako i kada da uredite. Tek sada kada itam sutre i kanonske spise ja ih mogu razumeti. Znam "ta je pisac hteo da kae". Pre nego to sam praktikovao meditaciju, itao sam mnoge tekstove ali nisam mogao razumeti ta oni zapravo znae. Kada ovek praktikuje onda uzima istovremeno Budino uenje i sagledava sebe. Kada ovek ispituje prirodu patnje onda on ne uzima niije definicije (ne treba da uzima niije definicije - dosta mu je i on sam i njegova patnja) nego
posmatra iskustva ovde (pokazuje akom na svoje grudi). Sve Budine pouke postaju veoma jasne kada se o njima meditira.
12/4/1999 www.geocities.com/budizam/texts/sumedho.txt
Noticing Space
Home
---\\
Tumaenja
Opaanje prostora
Ajahn Sumedho
(Preuzeto iz govora odranog tokom perioda povlaenja u Amaravati manastiru u Velikoj Britaniji avgusta 1985. i odtampanog u asopisu "The Middle Way")
Tokom meditacije moemo biti budni, paljivi; to je kao oslukivanje, bivanje u trenutku u kojem smo samo oslukivanje, nita vie. I vidite moete li sada da ujete taj primordijalni zvuk. On je kao pisak zapravo ga je veoma teko opisati.
file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/sumspace.htm (1 of 6) [10.2.2008 20:52:14]
Noticing Space
ak i ako zapuite ui, gurnete prst u uvo ili ste pod vodom, moete ga uti. To je jedan da tako kaem pozadinski zvuk, on ne zavisi od naih uiju, jer i kada su one zaepljene jo uvek postoji taj piskavi, vibrirajui zvuk. Ovo moemo iskoristiti u meditaciji, jer to to sada radimo je da uimo kako da posmatramo ono to jeste; ono to moemo iskusiti, to moemo opaziti i toga biti svesni ak i loe misli i loa raspoloenja mogu u tu svrhu biti iskoriena, umesto da ih odbacujemo od sebe. Mi zapravo u polje nae svesti uvodimo stvari onakve kakve jesu, opaamo prostor i oblike, prazninu i formu; neuslovljeno i uslovljeno. Moemo na to gledati i kao na arhetipski simbol: muko ensko; prostor forma. Na primer, poinjemo da opaamo prostor u ovoj prostoriji. Veina ljudi inae verovatno ne bi ni primetila prostor, oni bi zapazili samo stvari; uoili bi ljude, zidove, pod, statuu Bude, nametaj. Ali da biste uoili prostor, ta radite? Skreete svoju panju sa stvari i skoncentriete se samo na prostor. To ne znai odgurivati stvari od sebe, niti poricati da njih ima u ovoj prostoriji poricati njihovo pravo da budu ovde; jednostavno se ne koncentriemo na njih, ne idemo od jedne stvari do druge. Poeti opaati prostor oko ljudi je sasvim razliit nain posmatranja nekoga, zar ne? Posmatramo prostor oko njih, pre nego to gledamo njih same. To je nain da ponemo i mi da se otvaramo. Kada imamo obuhvatan um, tada u njemu ima mesta za sve. Kada je um suen, tada ima prostora samo za nekoliko stvari; sve mora biti manipulisano i kontrolisano, tako da imate samo ono to smatrate pravim ono to elite je tu a sve druga mora biti potisnuto. ivot na tom stupnju je uvek pun potiskivanja i ogranienja; to je uvek borba neprekidno postoji tenzija da se sve stvari sve vreme dre pod kontrolom. Ako imate sasvim uzak um, nered ivota uvek mora biti ureen za vas, pa ste otuda uvek zauzeti, manipuliui umom, odgurujui stvari ili ih vrsto drei.. To je dukkha neznanja, koja dolazi od nerazumevanja stvari.
Noticing Space
Obuhvatan um ima mesta za sve. On je poput prostora u ovoj sobi, koji ne povreuje bilo ta to ulazi i izlazi iz nje. U stvari, mi kaemo "prostor u ovoj sobi", a zapravo ova soba je u prostoru; ova zgrada je u prostoru. I kada ova zgrada nestane, prostor e jo uvek biti tu. I kada pogledamo vidimo zidove i oblik prostorije, ali i prostor. U ovom trenutku moemo da vidimo granice ove prostorije i njezin prostor ogranien zidovima ove zgrade. Prostor je neto to smo skloni da ne primeujemo, zato to on ne privlai nau panju, zar ne? On nije poput lepog cveta: neeg zaista lepog ili neeg zaista groznog to smesta privue vau panju. Moete u trenutku biti potpuno opinjeni neim uzbudljivim, fascinantnim, gnusnim ili uasnim, ali sasvim je dugaije sa prostorom. Da biste zapazili prostor morate da se smirite morate da ga promiljate. To je tako zato to prostornost nije ekstrem, ona nema ekstremne kvalitete. Ona je samo prostrana, dok cvetovi mogu biti izuzetno lepi, sa divnim svetlocrvenim, narandastim i ljubiastim laticama, neverovatnih oblika. zaista neverovatnih oblika koji tako zaslepljuju nae umove. Neto drugo nae, pak, moe biti zaista runo i gnusno. No, prostor nas ni ne zaslepljuje niti izaziva gnuanje, a ipak bez prostora ne bi bilo niega drugog, nita ne bismo mogli da vidimo. Ako imate samo ovu prostoriju i popunite je stvarima do poslednjeg kubnog santimetra ili je potpuno ispunite betonom nainite od nje jedan ogroman betonski blok tada u njoj nema ni najmanje prostora. Tada u njoj, naravno, ne biste mogli da drite prekrasno cvee ili bilo ta drugo, ona bi bila samo jedan veliki blok. Bila bi beskorisna, zar ne? Zato nam je potrebno i jedno i drugo; treba da cenimo i oblik i prostor, jer oni se savreno dopunjuju, savren su par, savren sklad prostor i oblik. Promiljamo o tome, razmatramo, i iz toga dolazi mudrost. Tako znamo kakve su stvari, umesto da se neprekidno upinjemo da ih nainimo onakvima kakvim moda elimo da jesu.
Noticing Space
Zatim, primenimo to na um. Moemo videti da u naem mentalnom prostoru postoje misli, emocije mentalna stanja koja nastaju i nestaju. Obino smo njima opinjeni, gnuamo ih se ili smo jednostavno usredsreeni na te misli i emocije; idemo od jedne stvari do druge pokuavajui da ih se otarasimo ili da njih reagujemo, da ih kontroliemo ili njima manipuliemo. Zato se nikada ne izmaknemo i na svoj ivot pogledmo malo poizdalje, u perspektivi, ve ostajemo opsednuti potiskivanjem i preputanjem; uhvaeni smo u procep izmeu ta dva ekstrema. Zahvaljujui meditaciji imamo priliku da posmatramo sopstveni um. Tiina uma je poput prostora u ovoj sobi, ona je uvek tu, ali je suptilna. Ona se ne istie, ona ne hvata vau panju. Ona nema neki izrazit kvalitet koji bi stimulisao i zarobio vau panju, zato morate da je usmerite, morate da budete paljivi. I sada taj zvuk tiine (ili primordijalni zvuk, zvuk uma ili kako ve hoete da ga zovete) neko moe iskoristiti na veoma vet nain, izdvajajui ga, usmeravajui panju ka njemu. Ako koncentriemo svoju panju neko vreme na njega, on postaje neto to moete poeti zaista da upoznajete. To je nain upoznavanja u kojem je mogue promiljati. Nije to neko stanje koncentracije u koje ste potpuno uronili, nije to potiskujui nain koncentracije. Um je skoncentrisan u stanju balansa i otvorenosti, pre nego uronjen u neki predmet, tako da je zapravo mogue da razmiljamo i onda to koristimo kao nain posmatranja stvari u perspektivi da stvari putamo da nastavljaju svojim putem. Sada bih zaista eleo da istraujem ovo, tako da ponete da uviate kako da stvari putate a ne samo da imate ideju kako bi trebalo da ih putate. Jer sa ovog seminara bi mogli da odete sa idejom kako treba da putate stvari. I tada, kada to ne budete u stanju, ponete da razmiljate: "Ne mogu da putam stvari" ali to je samo jo jedan ego problem koji ste stvorili. "Samo drugi mogu da putaju, a ja ne mogu. A trebalo bi da mogu. Potovani Sumedho je rekao da bi svako trebalo da puta stvari." Ali ta jednostavna stvar se samo jo jednom pretvorila u "ja sam"
Noticing Space
problem, zar ne? Uzmite sada taj problem i ponite da zapaate, promatrate i kontemplirate prostor oko te dve rei; umesto da tragate za neim drugim, veite panju na prostor oko te dve rei. To je kao posmatranje prostora u ovoj sobi; vi ne tragate za prostorom, za ne? "Gde je prostor u ovoj sobi? Tragam za prostorom u ovoj sobi, da ga niste moda videli?" A ta zapravo radite? Posmatrate ga; otvoreni ste prema njemu zato to je ovde sve vreme. To nije neto to treba da pronaete u ormanu, u susednoj sobi ili ispod poda. On je upravo ovde i sada i zato se otvarate, poinjete da opaate. Ako ste jo uvek skoncentrisani na zavese, prozore ili ljude, tada ne uoavate prostor. Ali zapravo ne morate da se otresete svih tih stvari da biste uoili prostor; umesto toga samo poinjete da se otvarate prema prostoru, da ga primeujete. Vie od fokusiranja panje na jednu stvar, vi otvarate svoj um potpuno; ne odabirate odreeni objekat uslovljeni objekat ve prostor u kojem se ti uslovljeni objekti nalaze. Isto je i sa umom, isto to moete primeniti i u sebi. Kada su vam oi zatvorene, ne gledate u bilo ta, ve je to vie kao oslukivanje unutranjeg glasa koji ne prestaje i on govori: "Ja sam ovo, ja ne bi trebalo da budem takav...": a sve to koristite da bi vas odvelo do prostora, umesto da pravite veliki problem u vezi sa opsednutostima i strahovima to vam se roje po glavi. Na taj nain, ak i avo, ili neka rava misao, mogu vas odvesti do praznine. Ovo je korisno, jer se vie ne radi o bici u kojoj pokuavamo da se otarasimo zla i ubijemo avola. Putamo avola da uradi za nas ono to moe. Jer i taj avo je jedna prolazna stvar koja se u naem umu javi i proe zato od toga ne treba praviti nita specijalno. avo ili aneli zapravo su isti. Ranije biste pomislili usplahireno: "avo!" I pokuaj da se otarasite avola i zadrite anele jeste dukkha. Ali ako zauzmemo tu smirenu poziciju Buda-znanja poznavanja stvari
Noticing Space
kakve zaista jesu tada sve postaje istina onoga kakvo zaista jeste. I tako vidimo da su dhamme kao to je dobro, loe, korisno, beskorisno, sve redom kvaliteti koji nastaju i nestaju. To podrazumevamo pod promatranjem, poetkom opaanja onoga to jeste. Umesto da pretpostavljate kako bi trebalo da bude ovako ili onako, jednostavno posmatrate. Dakle ono to vam sada govorim jeste ohrabrivanje da posmatrate umesto da vam govorim kako jeste. Nemojte unaokolo ii i govoriti: "Potovani Sumedho nam je rekao kako jeste." Ne pokuavam da vas ubedim u bilo ta, ve da vam izloim nain za razmatranje, za promiljanje o sopstvenim iskustvima, o sopstvenom umu. Ponekad ako nam se skrene panja na te stvari ponemo i da ih primeujemo, kao to je sluaj sa zvukom tiine nikad ga ne uoite, dok vam neko ne skrene panju na njega. A on je tu sve vreme, kao neto to nikada niste zapazili. Zato to ne poseduje bilo kakvo posebno svojstvo, on se ne zadrava u umu kao seanje sve dok nam na njega neko ne ukae i tada pomislite: "Da, zaista!"
6/8/1999 www.geocities.com/budizam/texts/sumsoace.html
Trenuci svakodnevnog puta
Home
---\\
Tumaenja

Aan Sumedo (Ajahn Sumedho) iguman je Amaravati manastira u Hertfordiru, Engleska, i nekadanji uenik pokojnog tajlandskog uitelja meditacije Aan aa, koji ga je tokom deset godina poduavao u manastiru Wat Pah Pong. Roen je u Sijetlu, drava Vaington, 1943. godine i potpuno se zaredio 1967. Aan Sumedo je blisko saraivao sa nekoliko organizacija budistikih nezareenih sledbenika, ukljuujui i English Sangha Trust. Godine 1975. osnovao je Wat Pah Nanachat, meunarodni umski manastir u provinci Ubon, Tajland, i smatra se osnivaem tajlandske umske budistike tradicije na Zapadu. Autor je izmeu ostalih knjiga Sada je znanje, Panja put u besmrtnost i etiri plemenite istine, a njegovo uenje je meu irim krugovima budista prepoznato kao krajnje praktino i direktno. Razgovor je za Spirit Rock News februara 2006. vodio Filip Mafit.
Hvala vam uitelju Sumedo to ste odvojili vreme da svoje uenje podelite sa Spirit Rock zajednicom. eleo bih da ponem molbom da malo
file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/sumedho/interview.html (1 of 8) [10.2.2008 20:52:15]
podrobnije objasnite ta podrazumevate pod pojmom "oputena panja"? Dakle, ono na ta ukazujem jeste dovesti sebe u stanje u kojem se oseate oputeno, ali ste i palljivi. Ovo je na neki nain oksimoron -- obino posvetimo neemu panju snagom svoje volje i to moe biti sasvim kontraproduktivno sa stanovita meditacije. Zato ova kombinacija "oputeno" i "panja" treba da ohrabri jednu paljivu otvorenost na sadanji trenutak. Kako se ono to nazivate "zvuk tiine" odnosi prema "oputenoj panji" Na osnovu sopstvene prakse ustanovio sam da kada se nalazim u tom relaksiranom stanju paljivosti, i nisam zadubljen ili fokusiran na bilo ta posebno, ujem tu visoku vibraciju ili ton. Nazivam ga "zvuk tiine". To je neto poput nekakvog bekgraunda za sve oko nas. I kada ga jednom uoimo, shvatamo da je poput nekakvog toka na kojem moemo da se opustimo. On doputa panju u odnosu na irok spektar svesnog, a ujedno zaustavlja misaoni tok uma. Taj "zvuk tiine" moe nam posluiti kao orijentir da bismo znali kada smo u prirodnom stanju svesnosti. To znai imati oputenu panju prema oseanjima sopstvenog tela, svojim emocionalnim stanjima, mislima i seanjima. Doivljavate ih iz perspektive tog praznog prostora, umesto beskrajnog niza reakcija koje u naem umu obino izazivaju nai oseaji i emocije. To nije neki vetaki stvoren znak, neto to svojom voljom morate da odravate. To je stvar prepoznavanja i poverenja prema svom odnosu sa svetom oko sebe. Ohrabrujue je prepoznati i nauiti kako da boravimo u stanju oputene panje, umesto da pokuavamo da usredsredimo svoj um na ono stanje za koje zamiljamo da bi u njemu na um trebalo da se nalazi. Va odnos prema svetu uslovljenosti postaje odnos svesnosti i promiljanju o prirodi prolaznosti. Zvuk tiine nije nekakav objekat koji morate odravati tako to ete se na njega koncentrisati, pre je re o prepoznavanju i poverenju da bilo da ste ga svesni ili ne,
on je uvek tu. Dakle, vi na meditaciju gledate kao na otvorenu panju? Tako je, na otvorenu panju. I iz pozicije te otvorene panje uoavate ono to doivljava um? Tada ste u stanju da da budete svesni svega onoga to se javi u svesti. Ako ne zamerate na pitanju, kako biste opisli svoju praksu? To je ista svesnost, zaista. za mene je to jednostavno vrlo prirodno stanje. Ne zahteva napor. Ne trai posebne uslove. Ne zahteva meditacijsko povlaenje ili osamljenost da bih radio ono to nazivam praksom. To je jednostavno stanje bia -- u kakvom god da stam fizikom stanju, u kakvim god okolnostima, doivljavam ga. Da li biste mi dali neki primer takve svesnosti u svakodnevnom ivotu? Pa, na primer, vie godina sam iveo u drutvu jednog monaha. Imao je prilino ekscentrine manira i naine na koje je obavljao stvari, tako da sam se vrlo esto oseao frustriranim ili ozlojeenim zbog toga. Na slian nain je uticao i na druge. Postao sam svestan da na neki nain izmeu nas postoji konflikt i to mi je donelo oseaj oajanja. Smatrao sam da je on kriv za to. I onda je jednoga dana doao uvid -- u stvari sam ja krivac a ne on. Uvideo sam da se ja grevito drim svoje ideje, neiskazane i neprepoznate, da on ne treba da bude takav kakav jeste. Kada sam jednom uvideo kako sam uvek gledao na njega i kako sam se odnosio, mogao toga da se oslobodim i da ga vie prihvatim "kakva jeste", bez uslovljavanja i ideja kakav bi trebalo da bude. Od tog trenutka na odnos je poeo da funkcionie. Postali smo vrlo dobri prijatelji. Bio je to za mene vaan uvid, jer ponekad niste ni svesni da neto radite, naroito kada osobu o kojoj je re zajednica smatra kao
teku. Moete lako tome da se priklonite, sloite i sve onda krene naopako. Trea plemenita istina, ona o prestanku patnje, jeste ona koja najvie zbunjuje uenike. O njoj se takoe manje poduava nego o prve dve, iz razliitih razloga. Da li biste nam objasnili ta je prestanak? To je kraj patnje, zaista. To morate da postignete. Ne moete da ga opiete. Prestanak zaista zvui ponalo anihilacionistiki za misaoni um. Mislite kako e sve nestati, kako ostaje neka vrsta praznine, nitavila. A re je o prestanku patnje. zato prva plemenita istina govori o patnji, druga o uzrocima, a trea o prestanku patnje. To ne znai da je taj nestanak neka vrsta unitenja svega, ve prestanak patnje. I kada patnja prestane, svesnost jo uvek funkcionie. Kada dostignete prestanak patnje vie vas ne vezuju uzroci. Jer ste ga prepoznali i dostigli. Prestanak je mir, oslobaanje, prosvetljenje, Buda -- sve one stvari kojima teimo kao idealu. One se postiu prekidanjem vezanosti i prestankom patnje. Ali ako pokuavamo da se otarasimo patnje zato to je ne volimo, zapravo joj time ne doputamo da prestane. Samo je potiskujemo ili beimo od nje. A zapravo jedino kroz to primanje, prepoznavanje, korienje patnje mi zapravo moemo dopustiti patnji da proe i da stignemo do njezinog prestanka. ta znai va izraz "trenutak puta"? Za mene to znai imati uvid u put, koji je zapravo ostvarenje prestanka o kojem sam govorio. To je produbljeni uvid. Taj prvi trenutak je obino sasvim kratak i onda se misaoni um vraa sa reima: "ta je to bilo?" ili "Bi oje to trenutak puta". Kada ga se setite, stvara u vama elju da ga ponovo imate. Ali posle tog trenutka oseaj oslobaaja bezanosti za to seanje je ono to je vano i na ta se treba fokusirati, negujui neku vrstu uobiajene svesnost, ne tragati za novim trenutkom puta kao takvim, ve razvijati svesnost u svakodnevnom ivotu, u naoj svakodnevnoj rutini.
Integrisanje uvida u svakodnevni ivot je teko za mnoge uenike. Doive neto to oseaju kao duboki uvid i oekuju da se potom sve promeni. Moda taj uvid potraje svega nekoliko trenutaka ili se mogu nalaziti neko vreme u stanju izmenjene svesti, nekoliko sati ili ak dana. Ali uvek doe trenutak kada se to zavri. Onda izraavaju takvo razoarenje i toliko nesigurnosti kako dalje da nastave. kako biste vi svojim uenicima objasnili da je to u redu, da ne treba nita veliko da se dogodi? esto uenici doive takav uvid tokom grupnog meditacijskog povlaenja ili kad su sami i okruenje im je sasvim kontrolisano i smireno. Tokom prakse oseaj "ja" umine i imamo uvid. No lako je vezati se za to seanje na uvid, povezujui ga sa odreenom situacijom. I onda vas ne naputa elja da opet imate takvo jedno iskustvo tako to ete se nai u slinoj situaciji. Uenici esto proputaju da prepoznaju mogunost da stvarnost svesnosti uvek bude tu, bez obzira gde su i ta rade. Gree mislei da moraju da kontroliu svoju okolinu, idu na seminare meditacije ili neka posebna mesta kako bi praktikovali svesnost. Ovakvo razmiljanje moe biti jo jedna vrsta mentalne blokade; to je "prijanjanje" za seanje. Praksa je uvek na pravi nain videti patnju i uzrok patnje, u svim situacijama. Bez prestanka radite sa svesnou patnje i prekidanjem vezanosti za njezine uzroke. U ovom sluaju patnja je elja da imate jo jedan miran seminar meditacije ili elja da imate neega ega ete se seati, a sada ga nemate. Ako neumorno radite sa patnjom, tada poinjete da prepoznajete ak i vezanost za svoj stav prema vipasani, stav prema tehnikama meditacije ili za svoja druga gledita i ta gleta o praksi su takoe patnja. Uenici su isto tako esto vezani za ideju napredovanja: "Dobro, ovo sam obavio, ta je sledee"? Tako razmiljanje je esto zabluda. Oo ojaava taj model linosti koja eli neto da postigne. U stvari, itava praksa sastoji se od prekidanja vezanosti i odustajanja,
Praksa prekidanja vezanosti je mnogo skromnija od razliljanja: "Na kojem stupnju svog meditacionog programa sam sada?" Ukoliko tako razmiljam, to moj ego ponovo nastoji da steknem oseaj kao neto postiem. Meni mnogo vie pomae da prozrem tu elju i ne pokuavama da postanem ili dobijem ili postignem neto, ve da uvidim patnju vezivanja za takve stavove. Koristite izraz "da prozrem tu elju". Jedna od stvari u vaem uenju koja je na mene ostavila utisak jeste da problem nije sama elja, ve naa vezanost za elju. Da li bi bilo fer rei da kada vas ne zarobi elja, tada je ona transparentna? Da, jer elja je jedna vrsta prirodne energije u ovom svetu. Patnju izaziva neznanje... vezanost za elju jeste uzrok nae patnje. U primeru duhovnog napredovanja, vezivanje za elju -- "Na kojem sam stupnju sada?" i "Hou da stignem do narednog stupnja" -- moemo videti da je takvo razmiljanje zasnovano na iluziji sopstva kao nekoga ko pokuava da postane neto. Po meni, takva elja plod je neznanja. Prepoznavi neznanje, iluziju, vi ga se i oslobaate. I tada, prekinuvi tu vezanost, dogaa se uvid u plemenite istine -- sutina nam postaje vidljiva i stvarna. Ne pomae mi ako sebe posmatram kroz prizmu postignua ili uspeha. te vrste rei mi ne koriste, jer su one moj ego. ini se da danas veina uenika shvata da treba da budu svesni aktuelnog trenutku, ali su imali mnogo manje instrukcija o onom aspektu meditacije koji se tie prihvatanja. Deo vaeg uenja izgleda da govori i o takvom razumevanju potpunog prihhvatanja sadanjeg trenutka, prihvatanja trenutka kakav on jeste. Kada neto dobijete, vi ga itavog obuhvatite, ak i onaj deo koji vam se moda ne dopada naroito. Taj oseaj prihvatanja, otuda, nije odabiranje ili selekcija ili ispravljanje, ve doputanje ovom trenutku da bude ono to jeste i ak biti zahvalan zbog njega. On ukljuuje stav dobrodolice, pre nego neku vrstu kritikog, odupirueg ili presuujueg stava.
To bi znailo prihvatanja i tela i uma. Tela i uma. Po meni, svesnost donosi taj intuitivni trenutak koji sve ukljuuje. Nema deljenja stvari na dobre i loe, ispravne i pogrene. To je prihvatanje svega to se pojavi onakvog kakvo jeste. I dobro i loe mogu postojati u istom trenutku. Kao monah tokom etrdeset godina, vi ste jako dobro upoznali ovekovu prirodu. Kada se osvrnete iza sebe, ima li neega to se pokazalo kao najvee otkrie za tog tridesetogodinjaka koji prvi put oblai ogrta? Da. Ne veruj ni re onome to ti govori tvoj um. (Smeh) Kaite malo vie o tome. Drugim reima, vi niste isto to i vae misli. To je najvee otkrie. U tridesetoj, moje misli su bile moja stvarnost. One su bile nain na koji sam sebe stvarao i prosuivao. Bio sam vrlo strog prema sebi i na mnoge nain prilino okrutan i zahtevan. Danas znam kako da razmiljam a da ne postanem rtvom sopstvenih misli. Tokom meditacijskog povlaenja vie puta ste ponovili: "linost se nikada ne prosvetljuje" Ono to podrazumevam tu od linou jesu moje navike kako razmiljam, vezanost za seanja i nain na koji sam se razvio na linom planu. To su navike koje gomilate, i kao i sve drugo one su to to jesu, ali nita vie od toga. One nemaju sopstveni ivot. To sopstvo koje se ini toliko stvarnim, dakle to "ja-i-moje", jeste zapravo mrtva stvar. Ono vie ne poseduje bilo kakvu iluziju da je re o osobi ili dui. I onda postajemo osloboeni teskobe rutisnskog naina razmiljanja i emocija koje su ranije imale tendenciju da dominiraju naom sveu.
Tokom poslednjeg meditacijskog seminara mnogi uenici primetili su do koje mere se oseaju prihvaenim kada su u vaem pristvu. Kada jednom prepoznam prazninu svesti, da postji jedino svesnost, u stanju sam vidim lljude neoptereen bilo kakvim seanjem ili miljenjem o njima (Klanjajui se) Potovani Sumedo, svi mi u Spirit Rock zajednici zahvalni smo vam na vaem uenju i prisustvu. Imate nau najdublju zahvalnost Objavljeno u Spirit Rock News, tom 19, broj 1, februar 2006 august 2006.
Rev. 10/8/2006 www.geocities.com/budizam/texts/sumedho/interview.html
Ajahn Munindo: No blame
Home
---\\
Tumaenja
Bez osuivanja
Aan Munindo
Prevod Nenad Ivanovi Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
Neznanje je najvea mana, vea od bilo koje druge. Napustivi je, budite bez mana, o monasi Dhammapada, stih 243
Da li bismo mogli zajedno da razmislimo o tome ta se dogaa kada smo uhvaeni u klopku navike da osuujemo? Vie puta sam u poslednje vreme uo izraz kult krivice. Zaudo, neki od onih koji su koristili taj izraz kao da veruju da je neko tamo odgovoran za postojanje toga kulta. Sa stanovita prakse, nae istraivanje osuivanja poinjemo tako to prvo posmatramo ta je to ime mi doprinosimo sopstvenoj patnji. Kada smo utvrdili na udeo, onda smo u stanju da bolje razumemo uzroke nastajanja patnje.
file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/munindo/bez_osudjivanja.html (1 of 5) [10.2.2008 20:52:17]
Razmotrimo jedan primer. Prole nedelje je voza bagera koji radi na gradilitu naeg centra za meditaciju kopajui pokidao glavnu cev za snabdevanje vodom. Zbog toga su manastir i nekoliko okolnih kua etiri sata bili bez vode. Usledilo je prilino mnogo osuivanja. Neki ljudi su smatrali da je vozaeva krivica, jer nije bio dovoljno paljiv. Drugi su govorili da je to krivica voe projekta to nije dovoljno istraio stvari pre poetka radova. Sledea grupa je tvrdila da je to krivica efa gradilita, jer je dopustio da radnici rade bez nadzora. ak je bilo i tvrdnji da su susedi prizvali ovo da se desi svojom loom karmom jer su tako teki i komplikovani. Zatim je usledila pria o tome kako je kvalitet vode koju ovde pijemo jako lo. Osudu za to, kako je zakljueno, zasluuju oni koji su odgovorni za globalno otopljavanje. To svakako nije Engleska, jer je ona samo jedna mala zemlja. To mora biti Amerika. etiri procenata svetske populacije proizvodi dvadeset i etiri posto zagaenja! Lako je osuivati Ameriku. Ali kuda nas vodi ta osobina da osuujemo? Na povrini, moemo se oseati bolje ukoliko imamo nekoga da osuujemo. Moe nam laknuti kad pomislimo da znamo ko je kriv. Mogunost da etiketiramo druge kao odgovorne je takoe u vezi sa strepnjom, proizalom iz potrebe da uvek znamo da su stvari pod kontrolom. No, da li nas oslobaa od patnje to to imamo koga da osuujemo (taj neko moemo biti i mi). Nagrada stie trenutno, ali da li je to isto to i nalaenje zadovoljstva? Sada smo stvorili sebi neprijatelja, to je samo drugi vid patnje. Ukoliko osuujemo sami sebe, onda sami postajemo povreeni i podeljeni iznutra jo vie nego to smo to bili ranije. Ispravna motivacija Naravno da je motivacija da otkrijemo uzroke problema naa prirodna zainteresovanost da budemo osloboeni od patnje i nema nita loe u vezi sa time.
Ipak, vrsta osuivanja o kojoj ovde govorimo ne dolazi iz naeg istog srca. U ovakvim sluajevima zdrav impuls da razumemo uzroke patnje biva zatrovan neobuzdanim strastima. ivotna energija koju doivljavamo kroz ljudske strasti se sada rasplamsava, obuzima naa srca i usijava nam um. Sama po sebi, ova ivotna energija nije ni dobra ni loa. Neutralna je. Ali nainom na koji se manifestuje podstie predstave o dobrom i loem. Nain na koji se odnosimo prema ovim predstavama moe nam omoguiti da preuzmemo odgovornost za svoju patnju. Kako vidimo, nae iskustvo je ono to odreuje da li idemo kroz ivot osuujui kada god patimo ili smo, kada patnja naie, uvreni u nameri da budemo slobodni. ta mi, dakle, moemo da uradimo? U prethodnim razmiljanjima o zaljubljivanju smo istraivali kako, na vrhuncu snage i ivotnosti, moemo da skliznemo u stare naine suavanja svesnosti i na taj nain izgubimo lepotu i slobodu stanja biti pun ljubavi. Razmatrali smo kako se ovo dogaa kao posledica nae nesposobnosti da prihvatimo punou ivota, sa svom njegovom energijom. Ova nesposobnost proizilazi iz navikom pokretanog straha, koji rezultira naom hroninom ogranienou da ivimo ivotom punoga srca. Umesto da budemo osloboeni onime to obeava da nam prui sreu bez kraja, zavrimo tako to sve to pokvarimo i postajemo ovisni jedni o drugima kroz naa vezivanja. Nije li to slino sa osuivanjem? Kada ne dobijemo ono to elimo, ili dobijemo ono to ne elimo, ili izgubimo ono u emu smo uivali dok smo ga imali, patimo od bola razoarenja, tuge i oajanja. Energija se razbukta i poinjemo da gorimo. Naa poetna reakcija se pretvara u ozlojeenost i jarost. Kako se oluja pojaava i penje u glavu, tako poinjemo da traimo koga ili ta bismo mogli da osudimo. Smatrajui da nismo u stanju da podnesemo bol kao vulkan koji zemljina kora ne moe da zaustavi energija izlazi u vidu eksplozije i pada na objekat naeg osuivanja. Zato to nam se ini da je pritisak izazvan naom frustracijom iznad granice tolerancije, energiju srca usmeravamo van sebe.
Ako sve ovo uoimo, vidimo i onu taku u kojoj se stvari mogu promeniti. Ukoliko smo spremni da ovako reagujemo, mogue je da se, umesto da postanemo jo krui u prijanjanju za stvari koje elimo, otvorimo i prihvatimo te strasti. Pripremati se uz ovakvu vrstu kontemplacije znai poveavati izglede za punou uma onda kada nam bude najpotrebnija. Ispravna priprema Svi znamo kako je to kada smo obuzeti strastima. Prema tome ne treba da ekamo da se to desi, pa da onda neto preduzimamo. Ispravna priprema je nain na koji moemo da se zatitimo od sopstvenih tetnih navika. Uspostavljajui unapred ovu vrstu razumevanja, mnogo je manja verovatnoa da emo da skliznemo nazad u stari nain ivota. Sila navike je sada obuzdana punoom uma. Ovakva vrsta promiljene odmerenosti nije isto to i slepo potiskivanje za koje se bojimo da e nam se vratiti u budunosti u mnogo monijoj formi. Praktikujui ovakvu odmerenost, stvaramo uslove da prozremo privid patnje.. Razvijamo sposobnost da prevaziemo to stanje inertnosti koje nas uvek iznova vezuje za poniavajue stanje gubitnitva. Kada iskusimo stanje odsustva straha koje nam je poznato kao ljubav, u iskuenju smo da epamo njegovu lepotu, verujui da emo tako uiniti da ona traje. Ali kako se poveava uvid u ispravnu odmerenost i svojim sjajem nadjaava stare bolne navike, ljubav se proiava. Poreenja radi, kada smo povreeni, teimo da reagujemo odbacivanjem, traei nekoga ili neto da okrivimo. Ali usmeravanje strasti ka spolja, na neki spoljanji objekat, ini nas slabim i ovisnim. Ukoliko moemo dovoljno dugo da ostanemo sa tom energijom, opirui se iskuenju da pokuamo da je se oslobodimo, onda e ta energija rasti sve dok se zidovi koji nas dre u zatvoru ne srue. I tada se naa svesnost otvara. Biti obuzdan, sa svesnou koja zna, predstavlja ujedno i transformaciju. Svesno obuzdavanje je pogonska snaga koja nas oslobaa.
Nakon to smo svesno proli kroz takvo proirenje svesnosti, sasvim nam je jasno da nismo bespomone rtve svojih unutranjih strahova. Transformacija divljih strasti kroz svesnost znai da potpuno drugaije gledamo na njihovo rasplamsavanje. Otkrivamo da u nama postoji malo vie prostora za njih barem dotle dok sami sebe ponovo ne sputamo. Ne posmatramo ih vie kao neprijatelje kojima neprekidno moramo da se odupiremo. Od ovoga momenta nadalje imamo drugaiji pogled na patnju. Uenje koje nam kae da puna svesnost o patnji vodi do osloboenja od patnje sada postaje istina na jedan novi nain. Od sada, kada se pojavi bol kao to je razoarenje, razumemo da je zaustavljanje impulsa da osuujemo pravi put, a ne muno, beskrajno trpljenje. Dozvoliti da pritisak strasti u nama poraste, dok u isto vreme ostajemo mirni i fokusirani sa jednim stavom zanimanja, to je put do novog razumevanja. Drugim reima, naa patnja, posmatrana na ovaj nain, postaje klju koji otvara upravo ona vrata zbog kojih smo se oseali kao u zatvoru. Trebalo bi da razmotrimo jo jednu stvar, a to je rizik da, kada okusimo plodove prakse i oduevi nas prostranstvo proirene svesnosti, postanemo jalovi i uobraeni. Moda pomislimo: Transformisao sam svoj bes. Ovo znai ponovo se izgubiti. Energija koja nas je zaista oslobodila skuenog prostora naeg zgrenog srca, nije ista ona energija naih obmana. Nije ja to uradilo. To je uradila priroda. To je uradila Dhamma. Tvrdnja koju izriemo je zapravo samo ona stara navika koja ponovo die glavu Ali i odatle moemo neto da nauimo. Moemo jo jasnije da uvidimo kako neprobueni ego neprestano pokuava da dosegne sigurnost vezujui se za bilo ta. Impuls probuenja, meutim, trai jedino istinu: nema slobode kroz vezivanje. Nadam se da e nam ovo razmatranje svima pomoi da nauimo kako da budemo obazrivi.
Rev. 1/11/2005 www.geocities.com/budizam/texts/munindo/bez_osudjivanja.html
Ajahn Thiradhammo: Rounding Out the Practice
Home ---\\
Tumaenja
Sumiranje prakse
Aan Tiradamo
Govor odran u manastiru Cittaviveka oktobra 2003
Tan Natiko me je pozvao da kaem nekoliko rei veeras, rekavi da bi voleo da uje neto o mom tridesetogodinjem iskustvu monaha. Dakle, bio je to dobar povod da o svemu tome razmislim. ta sam ja to radio poslednjih trideset godina? Tokom svih tih godina prolazio sam kroz razliite faze u svojoj praksi, poev od mog dolaska u Tajland. Na poetku sam ima vrlo pojednostavljeno shvatanje prakse. Poto sam tek bio iztaao sa univerziteta, prva mi je ideja bila da provedem est meseci u nekoj peini u Tajlandu, sedei u tiini, i to je to, prosvetliu se. Bila je to moja poetna fantazija. "Dajte mi samo est meseci i gotovo je. Mogu da se vratim kui." Prosvetli se i onda ide kui. Tako je bilo pre trideset godina, dakle vidite kolika je to bila fantazija. Mislim da veina ljudi slino razmilja Veina nas poinje praktikovanje meditacije sa nekim pojmovima, idejama, oekivanjima i ak sa ovakvim fantazijama. I onda, meditirajui, stavljamo te ideje i pojmove na probu. Sami za sebe otkrivamo. Za mene lino mogao bih da kaem da je moj napor u poslednjih trideset godina bio da radim na
file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/tiradamo/praksa.html (1 of 12) [10.2.2008 20:52:20]
zaokruivanju ili balansiranju svoje prakse. Seam se prvih godina na severu Tajlanda, kako sedim u svojoj kolibi i pokuavam da svoju praksu odrim veoma jednostavnom. Samo bih sedeo i posmatrao svoj dah. Posmatrao bih ga satima i satima svaki dan. Bio sam u manastiru za meditaciju, tako da nije bilo mnogo stvari koje odvlae panju. Nije bilo nita drugo da se radi osim da radim sedeu i hodajuu meditaciju. Nije to bio umski manastir, tako da nije bilo dnevnog rasporeda, ni veernje ni jutranje meditacije. Svakom je bilo preputeno da sam sebi organizuje dan. Bio sam vrlo ozbiljan u to vreme ili sam samo iveo svoju iluziju -- vie nisam siguran -- i zaista sam zapeo iz sve snage. Shvatio sam da imam veliku priliku, jer u to vreme na Zapadu je bilo svega nekoliko takvih mesta. Dakle, bio sam u Tajlandu, budistikoj zemlji, i oovde su mi vrlo velikoduno ponudili mesto da vebam. I vebao sam po esnaest sati na dan, sedeo i hodao, sedeo i hodao. Nije bilo nieg drugog da se radi. I naravno, kad nema nikakvih ometanja satima i satima, mesecima, um se prilino smiri. Ali poto se taj manastir nalazio i na turistikoj mapi pokrajine Chiang Mai, ponekad bi naiao i neki Zapadnjak. Tako se seam jednom sam sedeo i meditirao, kad zaih korake na stepeku ispred moje kolibe. Vrata se otvorie i upade turista. Ugleda me kako sedim, prie mi i ree: "Zdravo, ja sam Do Smit." Pogledah nagore i rekoh: "Zdravo, ja sam, hmmm... ja sam..." Nisam mogao da se setim ko sam ja! "Diem", to je bilo sve ega sam mogao da se setim. Naravno, nije to ba bilo prijatno iskustvo, ve pomalo zastraujue. Znate, morao sam da zavirim u svoj paso da se podsetim ko sam ja. I dani spokojstva su bili odbrojani jer sam vebao toliko marljivo da mi je na kraju i jedenje predstavljalo prepreku, ometanje koncentracije. Ne moemo iveti jako dugo bez hrane, tako da sam posle nekog vremena oboleo. Ta bolest je dola kao nekakav ok, jer nisam mogao da nastavim sa svojom meditacijom i sva ona
zbrkanost se vratila. Koncentracija il ismirenje uma jeste uslovljeno stanje, ako due vremena radi vebe koncentracije moemo postati vrlo skoncentrisani, ali ta skoncentrisanost zavisi od vebanja. Kad vie ne mogu da vebam, sve dileme, sve brige, sve druge misli su se vratile i bile je ak i gore nego do tada. ne samo da sam imao uobiajenu zbrku u glavi, ve je ta zbrka sada stajala nasuprot mom iskustvu spokojstva i izgledala je mnogo gora. Naravno, moja prva reakcija bila je: "Budizam uopte ne funkcionie. ne moe biti da ja greim. Greka je do budizma." Na sreu, neto u meni, neka vrsta intuicije ili neki stepen poverenja, izazvao je naknadnu pisao: "Moda neto ne shvatam kako treba?" Zato pogledah u jednu od budistikih knjiga i videh kako pie: "sila,samadhi, paa." A da, paa, ta je to? ta taj element koji se zove mudrost? Moda mi to nedostaje? I onda shvatih: "Mou da se vratim i razmotrim svoju ideju prakse" U to vreme mislio sam da je mudrost u sutini znanje. Dakle mudrost je za mene znaila prouavanje budistikih tekstova. Tako sam ja shvatao ono to je Buda nazivao "mudrost". U stvari, razmiljanje o tekstovima pruilo mi je dosta mudrosti, u izvesnom smislu. U kanonu se se pominju razliite vrste mudrosti: Tu je suta-maya-paa, to je mudrost koja dolazi od Budinih govora, onih koje smo proitali ili uli kako se recituju. To je prva vrsta mudrosti, nia vrsta mudrosti. Druga vrsta jeste cinta-maya-paa, to je ono to mi mislimo i zakljuujemo. Postoji i trea vrsta mudrosti pomenuta u spisima. To je bhavana-maya-paa, mudrost koju stiemo meditacijom i kontemplacijom. Poto nisam imao mnogo iskustva sa meditacijom, mislio sam da se mudrost sastoji u prouavanju tekstova. Ali poto sam analizirao tekstove i meditirao jo nekoliko godina, uinilo mi se da opet neto ne funkcionie. Na sreu, naiao sam uenje Ajahn Chaa, koje je tada u Tajlandu ve bilo prevedeno na engleski. Uenje Ajahn Chaa izgledalo je vrlo izbalansirano. Naravno, on je ohrabrivao koncentraciju, ali ne i preterivanje. kako sam ga ja razumeo, ukazivao je da se
mudrost ne stie itanjem tekstova, ve upoznavanjem samoga sebe. Na primer, neko ga je upitao: "Koliko dugo bi trebalo da sedim svakoga dana?" Njegov odgovor bio je: "Ne znam, pogledaj sebe. ta ti misli koliko treba da sedi? ta je najbolje za tebe?" alio se da je za neke ljude dugo sedenje kao leanje kokoke na jajima. Nema ba mnogo koristi. Moda snesu pokoje jaje i to je to. Naravno, nekim ljudim je potrebno due sedenje, ali poenta je u tome da sami za sebe uvidite koliko vam je potrebno. Kada sam shvatio da je Ajahn Cha zaista uvren u mudrosti, da je znao kako da je razvije i neguje, otao sam da ga vidim i onda i ostao u razliitim mamastirima u Tajlandu narednih est godina. iako je njegovo uenje vrlo jednostavno, esto treba vremena pre nego to zaista "uu u srce". Na tajskom jeziku rei koje znae "razumevanje" jesu "kow jai", doslovno "ui u srce". Uenje Ajahn Chaa moglo je da mi ue u um, uo sam ta mi govori, ali ali nije zaista ulazilo u srce. Nisam jo uvek zaista razumevao ta mi govori. Seam se kako je poduavao da odravamo sabranost panje i usredsreenost ta god da radimo, ne samo dok meditiramo, ve pri svakom poslu. Meutim, jednog popodneva sedeo sam u svojoj kolibi i pokuavao da budem tih i smiren. Tada se u tri zaulo zvono kao znak da treba da poneo da izvlaimo vodu iz bunara. Kad je vruina, tri sata popodne nije ba najuzbudljivije doba dana. Ali poto sam iveo u manastiru, shvatao sam da moram da budem kooperativa. Tako sam izaao iz kolibe, da pomognem u izvlaenju vode. U sebi sam mrmljao: "Ovo mi remeti meditaciju. Mogao sam da se dobro skoncentriem, samo da nije tog zvona." Onda zastadoh i pomislih: "ekaj, Ajahn Cha nam je rekao da bude sabrani ta god da radimo. Pa, poto ivim u manastiru, moda bi trebalo to i da pokuam." I tako sam pokuao da budem to sabraniji dok sam hodao do bunara, dok sam pomagao u izvlaenju, dok sam raznosio vodu po manastiru, dok sam istio salu za meditaciju. Poto sam tako proveo nekih tri etvrt sata, vratio sam se u svoju kolibu i seo da meditiram, kad me doekalo iznenaenje -- moj um je bio zaista stian. Pre bi mi trebalo pola sata da prestanem da gunam u sebi. Ali kada sam
sad seo, shvatih: "Vidi, vidi, pa do stvarno funkcionie!" Iako sam do tada mnogo puta uo Ajahn Chaa kako savetuje da budemo sabrani, tek ovaj dogaaj mi je pomogao da zaista razumem ta je pod tim mislio. Od itavog uenja koje sam uo od Ajahn Chaa, ono o kojem najvie razmiljam je vrlo jednostavno. Jo uvek da ne razumem potpuno, tako da o njemu kontempliram i dan danas. Rekao je: "Sve je na uitelj". Kasnije sam ovome dodao moje lino tumaenje: "Sve je na uitelj ako mu se otvorimo". Odnedavno ovako kaem: "Sve je na uitelj, bilo da to znamo ili ne". Za mene to znai da nam uenje dolazi na razliitim nivoima, ak i kada se na obinom nivou opaanja moda ini da zapravo nita ne uimo. nekada je to oseaj u stomaku, nekad neodreena intuicija. I zato sam rekao da je moja praksa bila pokuaj da se uspostavi balans, pre nego da se uenje primi ja jednom nivou, na nivou uma, srca ili bilo ega drugog. Stvar je u pokuaju da ga primimo na svim nivoima. Za mene, to se uklapa u uenje o etiri temelja sabranosti, kada smo sabrani na telo, oseaj, um i dhamme (sadraji uma). Ponekad uenje dolazi na nivou tela. Balansiranje prakse znai ne samo da budemo svesni dok hodamo unaokolo ili dok se oblaimo, na primer, kao to se to kae u tekstovima, ve zapravo uenje unutranjeg jezika tela. Na primer, da bih razumeo tajski jezik moram da ga nauim. Da bih nauio unutranji jezik tela, potrebno je drugaije uenje. U tekstovima su opisane vebe koje nam pomau da razvijemo svesnost rela. Ali ja ovde govorim je malo dublje. S vreme na vreme doivljavamo razna iskustva i ja mogu da ih razumem ovde [pokazuje na glavu] ili ovde [pokazuje na srce]. Da bi razumeli ta telo govori ne radi se samo o tome kako um tumai telo. Re je i o tome da smo otvoreni da primimo telo, na njegovom nivou stvarnosti, na njegovom nivou izraavanja. Po meni, uenje jezika tela slino je uenju stranog jezika. Telo govori stranim jezikom. Ono ne govori "racionalnost". Ono ne govori "emocionalnost". Milim da bi trebalo rei da ono govori "fizikalnost". A da bismo razumeli taj jezik, poinjemo
tako to razvijamo svesnost toga tela, podeavamo sebe da budemo na telesnom nivou. Sluamo telo kako samo za sebe govori, ne pokuavamo da to tumaemo kroz um, ve mu doputamo da nam samo kae ta ima.. U drugim situacijama potrebno je da smo svesni oseaja. "Oseaj" je uobiajeni prevod za pali re vedana. U Budinom uenju oseaj ili vedana nema veze sa emocijom. Iako ovo uenje moe izgledati jednostavno, mogui su problemi u razumevanju. Seam se kako sam u Engleskoj jednom vodio kurs meditacije sa temom oseaja. Znate ve ono: prijatni, neprijatni, neutralni; prijatni, neprijatni, neutralni. Posle tri dana prie mi jedan ovek i kae: "Znate, imam jedno pitanje. ta je to oseaj?" Posle tri dana! Odgovorih mu:"Pprijatni, neprijatni, neutralni". Tako jednostavno, ali nije me razumeo. Shvatam da je delom problem u prevoenju Znate, ljudi kau: "Kako se oseate?" I vi im ne odgovorite: "Pa, prijatno, neprijatno, neutralno". Kaete: "Oseam se dobro" ili "Oseam se odlino" ili "Oseam se jadno" ili neto drugo. Obino odgovarate u vezi sa emocijama. Ali oseaj ili vedana jeste njihov osnovni ton, opti ton tih emocija, bilo da su one prijatne, neprijatne ili neutralne. Ako ovakvu shemu primenimo na iskustvo, to nam daje jednu drugaiju perspektivu. Ono to je ve sadrano u emociji kao to je: "Oseam se odlino" ili "Oseam se sreno", to je ve izvesna koliina linog, moja lina forma sree ili tuge ili bilo ega treeg. No, prijatno, neprijatno, neutralno, kome bi to moglo da pripada? Nain na kojim na njega gledamo, ini iskustvo objektivnijim. Tako nam prua drugaiji pogled na emocije, koje su inae za svakog od nas prilino nabijene linim. Ako ih izrazimo kao prijatne, neprijatne, neutralne, to svemu daje odreenu objektivnost. Ne radi se o tome da poriemo svoju sreu, ve je vidite kao prijatno oseanje, a ne "ja koji sam lino srean", sva svim linim angaovanjem oko te sree. Sve to linu realnost deli u odreene kategorije. Kada je Ajahn Cha objanjavao Dhammu (uenje), esto bi koristio primere iz prirode, sa mravima i liem u umi i slino. Iako sam i sam odreastao na selu,
nikada mi nije palo na pamet da posmatram mrave. Kakve to ima veze sa budizmom? Mravi i lie? Tu mi je pomogla Ajahn Chaova misao da su sve stvari nai uitelji. Znate, kad sam prvi put to uo pomislio sam: "ta to uopte znai?" Sigurno nije mislio da nas svi govori o Dhammi poduavao, mora da je zaista mislio na sve stvari. Ajahn Cha je obino isticao vanost poverenja u sopstvenu intuitivnu mudrost. I naravno nisam imao pojma na ta misli. Dobro, mudrost uenja nam dolazi kroz uitelja, mi smo uenici Budini, dakle kakve ja imam veze sa mudro? U svom traganju za mudrou esto bih prepoznao potrebu da ono to znam ili mislim da znam neko i potvrdi ili istakne. I reakcija Ajahn Chaa na tu moju potrebu mi je u poetku zadaval probleme, ali sam kasnije poeo sve vie da je cenim. Bio je majstor da vam nikada ne da direktan odgovor. Kad bi neko doao kod njega i pokuao da dobije sasvim direktan odgovor, on bi se uvek odluivao za drugaiji pristup. Prvo sam pomiljao da je malo, kako bih rekao neiskren... ili da ne zna odgovor... ili da nas vue za nos, poto je imao sjajan oseaj za humor. Kasnije sam shvatio da je pokuavao da nas usmeri na nas same, na ono to pita pitanje ili traga za odgovorom. Ako smo odgovor trazili od njega, on bi uvek pokazivao na nas. I tako, abo bste ga dovoljno dugo sledili, vratili biste se samome sebi. osnovno je za praktikovanje Dhamme da ste u stanju da dovedete u pitanje svoje temeljne pretpostavke. Poinjemo postavljanjem pitanja, ali moda je od toga vanije ustanoviti ko pita. Vrlo esto ustanovio bih da moje pitanje potie iz ega. Postavio bih pitanje Aan au, ali sam onda hteo da mi na njega da moj odgovor ili barem odgovor koji bi mene zadovoljio. eleo sam da moji stavovi budu potvreni. eleo sam da njegovi odgovori budi za mene prijatni, da me usree i potvrde moje oseanje sopstva. Odgovarajui onako kako je on to radio, zapravo nas je upuivao na sopstenu intuitivnu mudrost. Morali smo da nauimo da postavimo pitanje i pustimo ih da plutaju neko vreme, ne traei odogovr. Trebalo mi je vremena da shvatim da
prema Budinom uenju mudrost nije u vezi samo sa itanjem tekstova, ve i sa razumevanjem sebe samog, razumevanjem svoje prirode, svoga tela, oseaja, stanja uma, mentalnog i fizikog sklopa, nama-rupa. Kada je Buda pokuavao da otkrije Istinu, seo je i istraivao samoga sebe. Nigde ne moete videti statuu Bude prikazanog kako ita knjigu, zar ne? On je meditirao i ono sa ime je mogao da meditira bilo je njegovo telo i um. Nije ak imao ni telo i um nekog drugog. Samo sopstveno. Tu je on doao do prosvetljenja. Nije to bila knjiga, nije to bilo neto izvan njega, ve upravo tu, u njegovom telu i umu. Posle toliko godina provedenih u uionici, piljei u tablu, sa profesorom koji mi govori ta je istina, istina je uvek bila "negde tamo". Trebalo mi je vremena da izmenim takav stav. Seam se jednom u Tajlandu, u manastiru su nas posetili studenti. Aan a im je vrlo jednostavno rekao: "Odloite svoje knjige i itajt svoj um." Zvui jednostavno, ali kako da to uradite? Svi smo mi jo kao mali nauili kako da itamo knjige, ali jako su retki oni koji su ueni svoj um. Kakav um, ko to ita iji um? Da li to moda moj um ita mene? Ali to je upravo meditacija. Biti u stanju da itamo sopstveni um ili da itamo um. Dakle, tokom svih ovih godina trudio sam se da zaokruim ili izbalansiram mnoge svoje ideje o praksi. To znai njihovo stavljanje na probu. Naravno, stavljanje na probu znai da nekada ne uspemo. Takvi su testovi. Nekada uspete, nekada ne. Moram priznati da sam za trideset godina -- i nadam se da je ovo ohrabrujue -da sam za trideset godina neke od svojih najvanijih lekcija nauio od neuspeha, a ne od uspeha. Uspesi su sekundarni; daju vam podsticaj za neko vreme, ali uenje na grekama ili neuspesima... to su zaista, zaista vane lekcije. Naravno, ko bi poeleo da ui od neuspeha? Ko uopte hoe da prizna neuspeh, koji toliko ugroava na ego, nau gordost i na dobro miljenje o sebi. No, po meni, neuspesi nam pokazuju nau tamnu stranu. To je mesto na koje ne gledamo inae, koje ne vidimo. Rekao bih da prosvetljenje nije uvek samo svetlost. Svetlost je ve
osvetljena. Prosvetljenje je osvetljavanje tame, onoga to inae ne vidimo, to ignoriemo. Dakle, radi se o osvetljavanju naeg neznanja. Moe izgledati paradoksalno, mada se nadam da nije i razoaravajue, rei da najvie moemo da nauimo od svojih greaka. To je mesto na koje ne elimo da gledamo, na nau gordost i uobrazilje o sebi, temelje naeg oseaja sopstva -- sve to postaje vidljivo kod neuspeha. A uspeh za mene moe da bude ak i opasan, jer on esto vodi do jo vie gordosti i novih uobrazilja. Dakle, za mene praksa je da se osvrnemo i transformiemo tamne strane, gubitnike strane, to znai uiti od svake stvari, naroito od onih koje neemo da pogledamo, naroito od onih koje ne smatramo naroito korisnim ili vrednim. To mi se potvrdilo i tokom meditacijskog povlaenja ove zime. Svake zime mi imamo meditacijsko povlaenje tokom tri meseca. To je dobro vreme za vebanje i obino je to period mira i tiine. Ali ove godine, posle otprilike mesec dana, susreo sam jednu osobu. I psole sam se oseao neugodno, moda biste to mogli nazvati i ljutnjom. Nije to bio niko iz manastira. Da je neko iz manastira, mogao bih sa njime kasnije da popriam i reimo problem. Bio je to sluajan susret dok sam etao i onda smo se razili. Nisam ak mogao ni da krenem za tom osobom da reimo stvar. Dakle, u sred manastirskog povlaenja, nikakvih ometanja i onda se to dogodi. Nazvao sam to "ljutnjom" kako bih mogao da ga formuliem i ta "ljutnja" jednostavno nije htela da proe. Predstavljala mi je problem, u sred mirnog monakog okruenja, ta ljutnja koja je u meni plamtela. Ali na kraju sam shvatio: "Ovo je dobra ansa za uenje". Poeo sam da posmatram tu iritiranost, da istraujem ta se dogaa. Bio je to neprijatan fiziki oseaj u predelu srca. I kada sam pogledao u nju, ta tu "ljutnju" se iznenada ispostavilo da je neto drugo: ogorenje. To me je iznenadilo, jer osoba na koju sam bio ogoren ak nije ni bila prisutna!
Bilo je to seanje, imaginacija. I posmatrao sam to ogorenje naredna dva-tri dana. Ustanovio sam da je to ogorenje zato to sam bio pogreno shvaen. I to je vodilo unatrag do neega to se dogodilo vie decenija ranije. Poeo sam da to gledam, da bivam otvoren za to, da ga primam bez unapred donetih sudova. I dok sam to inio, stvar je poela da se raspetljava. Izgledalo je skoro kao nekakvo raspakivanje. Ono to sam smatrao ljutnjom ispostavilo se kao kompleksan mehanizam. kao itava serija stvari. Posle ogorenja, doao je strah, strah od davanja oduka tom ogorenju, njegove eksplozije i strah od toga ta e ona druga osoba uiniti u tom sluaju. Strah je trajao tro-etiri dana, U osnovi straha bila je i frustracija. Porveo sam tri ili etiri dana sa tim. Svako dan bio je raspakivanje to oseanja koje sam nazvao "ljutnja". Poelo je da se raspakuje na jedan skoro mehaniki nain. I na kraju se raspakovalo, pokazalo se. Kad sam ga otvorio, bilo je jo vie zastraujue, jer nije vie imalo oblik. Postalo je bezoblino i postalo je vee. Postalo je vee od mene. Ali dok se raspakivalo postalo je i manje vrsto, postalo je fleksibilnije. Kada je dostiglo nivo frustracije, postalo je manje lino. inilo se univerzalnijim. Ovo raspakivanje potrajalo je nedeljama. I onda sam jednog dana zapazio da je od svega toga ostala jedino bezbojna energija. Nije imala ni boju, ni teksturu, ni emociju. Nisam mogao rei da je to bilo ni ogorenje ni frustracija, bila je to jednostavno ta pulsirajua energija, mada ne suvie prijatna. Mogao sam da vidim da ona nije ja i da uz nju ide strah. Barem to se tie besa mogao sam da kaem: "OK, to sam ja." Ali kako se to sve vie raspakivalo, dolo je do neke vrste srhetipskog nivoa. Bilo je osnovna, temeljna emocija. A onda je ostala samo ta energija, koja je pulsirala. Mona energija bez boje il ismera. Nisam mogao rei da je ona moja. Mogao sam rein jedino da to ivotna sila. I to je bilo otkrovenje za mene, otkrie da je bes deo naeg bia. Da je on izraz ivotne sile. Naravno, ona je bila zagaena negativnim uticajima, u ovom sluaju mojim prtljagom, mojim frustracijama, ogorenjem i strahom. Ali u svom izvoru bila je to samo ivotna sila. To otkrie bilo je zastraujue, jer nisam ima kontrolu nad tim. Sa ljutnjom sa imao
izvestan stepen kontrole: mogao sam da drim jezik za zubima; ali ova stvar, ta je to? Vano je zato da radimo sa ljutnjom, ne protiv nje, jer ona je deo nae ivotne sile. Ako pokuamo da radimo protiv nje, to je kao da pokuavamo da sami sebe ubijemo. To rade mnogi ljudi, pokuavaju da udave svoj gnev. Pokuavaju da ga zaustave i potom postaju deprimirani, razdraeni i frustrirani, poto zaustavljaju svoju ivotnu silu. Rad sa besom ne znai pustiti mu na volju, ve raditi sa njim, biti u stanju podesitit ga do nivoa kada je on na tom nivou ivotne sile. Kada ga jednom sagledamo na drugaiji nain, on ima i drugeije znaenje za nas. U trenutku kada sam shvatio da je to obina "ljutnja", padale su mi na pamet razne misli: "Ah, ti ne bi trebalo da si ljut. Trideset godina meditacije i jo uvek se ljuti." Ali kada je to postalo ta energija, pulsirajua energija, tada su svi ti glasovi prestali, jer oni nemaju predistoriju. Nema istorije, nema bojenja i nema linog uplitanja u to, jer to je samo prirodna ivotna sila. Buda je sigurno na to mislio kada nam je govorio da stvari kojih smo svesni ne uzimamo izraz svoga ja, ve da budemo svesni koje su njihove prave implikacije, koja je njihova prava dubina. esto gledamo tek na povrini, ne gledamo ta je izvor. Ako negujemo sabranost panje, svesnost, ona poinje da prodire, ona moe da raspakuje emocije poput ljutnje. Ljutnja nije neto to bi trebalo priguiti i zadaviti, ve neto to treba istraivati, otvoriti mu se i otkriti. Treba ga transformisati u neto to je prosvetljeno. Praksa jeste prosvetljivanje tog kvaliteta, a ne gurati ga u stranu, pokuavati da ga uguimo ili ignoriemo. Ljutnja govori neto o nama, bilo da mi to hoemo da ujemo ili neemo. Moramo imati na umu uenje Aan aa da je "svaka stvar na uitelj" i zapamtiti da nas one stvari koje ne volimo verovatno najvie mogu poduiti.
Rev. 1/2/2007 www.geocities.com/budizam/texts/praksa.html
SN II.10: Suriya sutta
Home ---\\ Tumaenja
Vebanje kao proces

Aan Pasano
Jedna od stvari koja moe zaokupiti nau panju tie se napredovanja u vebanju. To je neto do ega nam je stalo: razmiljamo o tome, bivamo time zarobljeni na mnogobrojne naine. Takav je na stav prema duhovnoj praksi. Napredujemo li? Ili moda nazadujemo? Jesmo li sve loiji u svom vebanju ili ...? Mnogo vremena provodimo odmeravajui svoju praksu, tako to se uporeujemo sa drugima. Znate ono: jesu li oni vie napredovali od nas? Jesu li iza nas? Vrtimo se u krug sa tom idejom da izmerimo svoj napredak ili rast u praktikovanju duhovnog puta. I to je neto to bismo mogli da istraimo i posmatramo, jer esto odlazimo u krajnosti kada pokuamo da odredimo ta je napredak; a onda se naemo na drugom polu govorei sebi da zapravo ne treba uopte o tome da brinemo, da jednostavno na treba da razmiljamo o napredovanju. Ovo je jedna od stvari koja mi je pala na um dok sam putujui u SAD itao jedan lanak o budistikoj praksi i kako se sve manje naglaava prosvetljenje. Ljudi ne
file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/forest/pasanno.html (1 of 8) [10.2.2008 20:52:22]
ele vie da govore o prosvetljenju, neprijatno im je da razmiljaju o tome zato to se ono ini toliko dalekim, pa radije govore o ovozemaljskim merilima, o tome kako bi po njihovom miljenju praksa trebalo da izgleda. Mislim da je dobar deo razloga za to u vezi sa krajnostima u koje zapadamo kada pokuavamo da izmerimo svoj napredak ili se trudimo da izbegnemo to merenje. Otuda naa konfuzija ta je pravo vebanje i ta mi smatramo rastom i sazrevanjem u praksi. Zbog toga bih eleo da iznesem nekoliko svojih razmiljanja ta je Buda postavljao kao merila rasta u Dhammi, rasta u vebanju, sazrevanja u vebanju. Re je o etiri stvari (dhamme), o kojima se ne govori toliko esto. Nazivaju se etiri dhamme koje vode ka rastu, ka sazrevanju. Prva dhamma je kontakt sa mudrima (sappurisa sasevana). Druga je sluanje Dhamme, sluanje uenja (sappurisa sasevana). Trea je paljivo promiljanje, mudro razmatranje (yoniso manasikara). I poslednja je Dhammanupata patipatta, praktikovanje Dhamme (uenja) u skladu sa samim tim uenjem. To je okvir u kojem izgraujemo svoj odnos prema napredovanju. Jedna od stvari kojima smo skloni je da progres merimo na osnovu svog iskustva. Doivimo neto i pomislimo "To je to..." Onda ga dalje procenjuemo i kaemo: "Ovo mora biti znak da napredujem". Zatim doe neko drugo iskustvo i kaemo: "Ah, ovo mora biti znak da sam nazadovao". Ne gledamo na stvari kao na proces. Obino izolujemo neke sluajeve, neka iskustva i onda ih procenjujemo, merkamo i doivljavamo sreu ili patnju zbog njih. Budino uenje je vie okrenuto ka procesu. Kako da se naemo u procesu sazrevanja? Kako da se naemo u procesu rasta i napredovanja u svom vebanju, umesto da se grevito drimo nekog iskustva ili nastojimo da stvorimo neko iskustvo za koje emo onda rei: "Dobro, ovo definitvno mora biti dokaz da napredujem, da sazrevam"? Nuno je vie panje posvetiti tom procesu. On se odvija u ciklusima i ne moe se predstaviti pravom linijom. Kao to i sami moete da primetite, kada je re o kontaktu sa mudrima, sluanje uenja, paljivo promiljanje i praktikovanje uenja
u skladu sa samim uenjem, to su stvari koje sve vreme krue jedna oko druge. Ne napredujete linearno, od take A do take B. Re je o procesu koji se odvija sve vreme, kako na spoljanjem planu, tako i na unutranjem, poto to mudro bie koja treba da sretnemo jeste isto tako mudro bie koje je u nama. Na spoljanjem planu treba da imamo poverenja u uitelje, u ljude koji daju primer, te otuda tragamo za uiteljem, za nekim ko daje dobar primer. I ak i ako ivimo u manastiru, zajedno vebamo, svejedno tragamo za uiteljem, za ljudima koji predstavljaju primer. Tu je meusobna podrka vrlo vana. To ne znai da ako ste na vrhu neke piramide da ste automatski i uitelj ili se nazivate mudrim. Za svakog od nas dunost je da, ivei u zajednici, daje primer, da pokuamo da podrimo jedni druge u vebanju. Zato, traei jedni druge oko sebe mi nuno traimo one koji nas ohrabruju, koji nas mogu uputiti. Na isti nain, kod sluanja uenja, ako je ono u obliku formalnog predavanja ili sluamo snimak, itamo knjige, svaki od tih naina na koji primamo uenje i o njemu razmiljamo jeste nain koji doprinosi rastu. Naa se praksa hrani dolaenjem u kontakt sa uenjem koje je neposredno i u skladu sa istinom (sadhamma sevan). Sadhamma je "dobra Dhamma" koju sluate, dobro uenje -uenje koje je u skladu sa Istinom. Istraivati ga, sluati ga, uti ga -- to predstavlja drugi uslov za nastanak ispravnog razumevanja. Ako nismo uli uenje ili nismo doli u kontakt sa uenjem koje je jasno i neposredno, teko e nastati ispravno razumevanje. Sem ako niste potpuno probueni Buda ili samoprobueni Buda, to e biti teko. Neophodno je da sluamo, da obratimo panju, neophodno je da smo u kontaktu sa uenjem. I ako ne sluamo, ne obraamo panju, tada i kad je uenje dato, ono nije apsorbovano, nije nalo svoj put do srca. Zato, sluajte ta se govori. Paljivo promiljanje je korienje sposobnosti istraivanja, kako bi se jasno uvidelo kako stvari funkcioniu. Na koji nain koristimo svoju spobnost miljenja? To je sposobnost koju posedujemo: bez sumnje da smo u stanju da razmiljamo.
Nekada taj kvalitet yoniso -- mudro razmatranje, paljivo promiljanje, ne koristimo koliko bi trebalo. Seam se lanka koji sam itao (posle je neko napisao i knjigu o tome, a naslov knjige bio je preuzet iz tog lanka): U nekom gradiu dojavljeno je da je izbio poar na spratu jedne kue. Kroz prozore je pokuljao dim i neko je pozvao vatrogasce. Ovi su dojurili do kue, provalili unutra, popeli se i videli da se zapalio krevet, a da na krevetu lei neki ovek. Jedni ga iznesoe napolje, dok su ostali gasili vatru. A onda, kada je ve sve bilo gotovo upitae tog oveka to je leao na krevetu kako je izbio poar. A on im odgovori da nema pojma, jer je krevet ve poeo da gori kad je on na njega legao. Zaista impresivan primer nedostatka yoniso! Mi se ovome smejemo, ali koliko puta smo i sami uradili neto glupo? A sve one razne muke u koje smo zapdali, rastrojenost i haos koji stvaramo u svom ivotu, sve to bi u normalnoj situaciji trebalo da nam budu jako dobri znaci upozorenja! No, zanemarujemo ih, produujemo i lupamo glavom o taj zid patnje. Tako je i sa yoniso, paljivim promiljanjem; moemo da osmotrimo ta je to to nam stvara patnju. I to nam je orijentacija u vebanju. Ovo je Buda na izvanredan nain koristio kao glavno merilo svoga uenja. Kako nastaje patnja? Koji je to put da se iz patnje izae? ta je uzrok patnje? Moramo biti u stanju da razmiljamo i procenjujemo. To moemo da radimo na vie naina: istraujemo iskustvo patnje, ime je izazvana, odakle dolazi, oko ega se vrti. Moemo takoe da analiziramo zato neke stvari doivljavamo kao prijatne, a druge kao neprijatne. Koji je put izlaza, da se odvojimo i od jednih i od drugih? Jer mi smo skloni da jurimo ka onome to je prijatno, a beimo od onoga to je neprijatno. Ali moda to nije izlaz. Potrebno je da nekada zastanemo i razmislimo, da osmotrimo stvari koje su prijatne. One mogu biti prolazno zadovoljstvo, ali da u sutini vode ka patnji. Neke od stvari koje su neprijatne nisu nuno samo patnja; mogue je da u njima ima i neto korisno. Zato treba da proveravamo i svoje iskustvo. Takoe, neke od stvari koje izgledaju prijatne i jesu prijatne i treba ih negovati. Iako Buda koristi patnju kao osnovno merilo ili temelj svog uenja, treba isto tako
uoiti da put koji sledimo, put vebanja, vodi ka onome to se smatra sreom i zadovoljstvom: zadovoljstvo ili blagodet pridravanja pravila, zadovoljstvo ili blagodet umerenosti, zadovoljstvo ili blagodet blagonaklonosti i saoseanja, zadovoljstvo ili blagodet spokojnog uma. Sve su to stvari koje treba da negujemo, da razvijamo. Neophodno je da razumemo njihovu namenu i funkciju, kako da ih razvijemo. Ali isto tako treba uoiti vezivanje za zadovoljstvo zasnovano na elji, a koje vodi ka frustraciji i time do nove patnje. Na isti nain, na patnju moemo gledati iz dva ugla: patnja koja vodi do nove patnje i patnja koja vodi dalje od nove patnje. U stanju smo da uoimo kada patimo usled mrnje ili besa. To je neprijatno u sadanjem trenutku i vodi ka jo vie patnje. Druga je pria sa patnjom kada recimo treba da neto istrpimo, recimo patnju vebanja samoga sebe, patnju kada moramo da sedimo mirno i posmatramo dah: u svemu tome postoji elemenat patnje, ali i neto to vodi ka oseanju blagostanja, stabilizovanja, smirivanja. Dakle, biti u stanju da istraujemo, da paljivo razmatramo stvari, jeste vrlo vano. Kao to rekoh, skloni smo da uvek stvari posmatramo kao crne ili bele: "Ovo je prijatno, hou to". "Ovo je neprijatno, to u da izbegavam". Ali ako sve to posmatramo kao proces, postoji neto to je uzrok da nastane neto srugo. Onda sve to poinjemo da vidimo u drugaijem svetlu, da se prema tome odnosimo na drugaiji nain. Dakle, posmatranjem, promiljanjem, podstiemo svoj rast i svoje vebanje. Moramo da se zapitamo: gde je izlaz? Koji je put do mira? Koji je put do slobode, do nevezivanja? U vezi sa praktikovanjem uenja u skladu sa samim uenjem, postoji jedna pria iz hrianske tradicije. U vreme graenja velike katedrale u artru, mnogi su bili vrlo uzbueni. Naravno, trebalo je nekoliko generacija da se rodi kako bi ona bila izgraena i Evropom proiri vest o podizanju ove velianstvene graevine. Tako je jednom neki Italijan hodoasnik stigao u artr da vidi njezino graenje i iskae potovanje graditeljima. Stigao je kasno popodne, uao u graevinu i poeo da razgleda okolo, te ugleda neke ljude kako neto pakuju i druge kako neto drugo dovravaju, trei iste, dok na kraju ne naie na jednog oveka sa ekiem i upita
ga: "ta ti radi?" "Ja sam stolar, pravim vrata i prozore. Svu ovu drvenariju sam ja napravio". Onda ugleda nekog drugog, sav prljav od praine, i ponovo ga upita: "ta ti radi?" "Ja radim sa kamenom, teem ovo kamenje za gradnju". I onda naie na nekog treeg, sa raznim bojama i sav svetluca od raznih komadia stakla, te ga upita: "ta ti radi?" "Ah, ja sam staklar, ja pravim ove vitrae". Na kraju hodoasnik naie na neku sitnu enu koja je istila i brisala na kraju radnog dana i upita je "ta ti ovde radi?" Ona zastade, pogleda gore i okolo po katedrali sa dubokim potovanjem i ree: "Ja ovde pomaem da se izgradi ova velianstvena katedrala u slavu Boiju". To je drugaiji ugao gledanja na ono to radimo, uvianje, to znai kada kaemo "praktikovati uenje u skladu sa samim uenjem". Morate imati viziju onoga ka emu teite, viziju onoga to vebate. Mora vam biti jasno emu sve to slui. I u tome je nae vebanje. Vebanje je ono to nas vodi u tom pravcu. Ako ne sagledavamo to to radimo, jasno ne razumemo ono to nas vodi ka cilju, tada se zaglavimo u svojim malim dramama "mene koji praktikujem uenje", svojim potekoama i svojoj patnji zbog toga. Ili se uivimo u to da budemo divan vinaya monah, sledimo sva pravila i to je na put. Ili postajemo opsednuti meditacijom... Sve te stvari su deo puta. Moramo nauiti kako da se pridravamo pravila, kako da budemo umereni u skladu sa uenjem. Ali isto tako moramo videti koja im je svrha, na koji nain one doprinose tome da se izgradi velika katedrala: ako se upletemo u svoje pojedinane poslove, onda promaujemo glavnu poentu i takoe proputamo da uivamo u toj katedrali oko nas. Vebajui, moramo takoe imati oseaj ta mi to vebamo i ta je to to nas vodi do cilja. Uvek iznova va um mora to da procenjuje. Pravila ponaanja imaju za cilj da na um izdignu iznad te tendencija da se odupiremo umerenosti, da se uvrstimo u nameri da uradimo stvar za koju znamo da je ispravna, da je u skladu sa istinom. I meditacija ne znai samo da budemo veti u tome da svoj um zadrimo na ritmu udaha i izdaha. Ona znai i razvijanje
svesnosti i jasnoe, sposobne da ostane sa objektom meditacija, ali onda i da uvidi njegovu pravu prirodu. Zato se na um pokorava naim oseanjima, mislima i opaanjima? Zato sebi stalno govorimo kao nekom posebnom? Ako nemamo taj oseaj izdizanja iznad uma, iznad stanja koncentrisanosti, tada se zaglibljujemo i ne doivljavamo slobodu uma, ne doivljavamo prestanak patnje, jer um nije u svom prirodnom okruenju. Isto je i sa Budinim uenjem ili uenjem mudrosti: ono ne postoji samo zato da bi bilo memorisano ili da bismo ga zapisivali u belenicu i vraali mu se kad neto zaboravimo. Njega treba usvojiti i prepoznati u svakodnevnom ivotu. emu ono slui? Da razbijemo svoje iluzije, da preseemo svoje vezivanje. Otuda treba da nam je uvek na umu i da ga produbljujemo. Jedan od nain gledanja na vebanje u Dhammi je napredovanje ka cilju: ono mora biti kretanje ka neemu. Drugi nain, po meni, jeste stavljanje "malih dhamma" u "velike dhamme". Pod ovom mislim na dovoenje sebe u red, na vebanje kao na jedan proces. Moramo uiti kako da sve te male stvari poveemo. I kako da im se vraamo. Ponekad imamo tekoa u vebanju, jave se sumnje. Nauite kako da se vratite na poetak. Nauite kako da iznova ponete. Krenite od poetka i uradite osnovne stvari, a onda krenite dalje, tako da je nae vebanje neprekidno sazrevanje. Tada e napredovanje ii samo od sebe. Mi moramo da ga hranimo, da se staramo o tom procesu. To je ono to treba da nauimo: kako da budemo paljivi u vebanju i kako da ga razvijamo. Naa zrelost dolazi iz toga. I opet se javi namera da stvorimo neko iskustvo i onda se za njega uhvatimo -pokuavajui da jasnije iskusimo: "ovo je prava Dhamma", "ovo je pravo vebanje" ili "ovo je pravi mir". Mislim da su takvi napori velika prepreka. Treba da nauimo da se jednostavno staramo o stvarima koje posmeuju rast Dhamme -- i onda se ona razvija sama od sebe. To je Aan a isticao uvek iznova. Dolazili bismo kod njega i postavljali mu najrazliitija pitanja. "Daj nam metod, daj nam put". I on bi nam esto odgovarao da nije stvar u tome da jednostavno iz uma iscedimo neko iskustvo. To je slinije rastu drveta: ne posejemo seme i onda ga teramo da iznikne. Morate prvo
pripremiti zemljite, stavite u njega seme, zalivate ga, pazite... i onda e drvo i samo da iznikne. I rae u skladu sa svojom prirodom i davae plodove u skladu sa svojom prirodom. Nije na zadatak da pokuavamo da odredimo ili ga prisilimo da raste bre ili da donosi onaj plod za koji mi smatramo da je pravi. Uenje da se brinemo o svome umu je slino uenju kako da se staramo o drvetu. Ovo sam imao veeras da vam ponudim kao povod za razmiljanje.
Rev. 10/3/2007 www.geocities.com/texts/forest/pasanno.html
Ajahn Fuang Jotiko
Home
---\\
Tumaenja
Svesnost sama
Fragmenti uenja Aan Fuang otika
Sakupio Tanisaro Bikhu
Misli o tome ta govori 1 Aan Fuang je uvek svoje izlaganje Dhamme prilagoavao okolnostima.. Ako bi okolnosti bile takve, davao bi duga, detaljna objanjenja. Ako nisu, rekao bi tek nekoliko rei ponekad bi samo utao. U tome se pridravao pravila koje je izrekao Aan Li: "Ako hoe da ljude poduava Dhammi, a oni nisu voljni da te sluaju ili nisu spremni za ono to hoe da im kae, tada nije vano kako je fantastina Dhamma kojoj hoe da ih podui, ona se ipak rauna kao naklapanje, jer jednostavno ne slui bilo kakvoj svrsi." 2 "Pre nego to kae bilo ta, zapitaj se da je to nuno ili nije. Ako nije, nemoj nita ni rei. To je prvi korak u vebanju uma jer ako ne moe da kontrolie svoj jezik, kako misli da e uspeti da kontrolie svoj um?"
file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/fuang.html (1 of 11) [10.2.2008 20:52:24]
Ajahn Fuang Jotiko
3 "Svako od nas ima dva uveta i jedna usta to je znak da bi vie vreme trebalo da posvetimo sluanju nego govoru." 4 "Kada se ljudi hvale kak osu dobri, oni se zapravo hvale kako su glupi. Ako je neto zaista dobro, ne mora da ga hvali."
Misli o tome ta jede 5 "Kada jede, dri svoj um usmeren na dah i razmiljaj zato jede. Ako jede samo zbog prijatnog ukusa hrane, tada to to jede moe da ti kodi." 6 Posle posete Americi, jedan od njegovih studenata ga upita je li imao prilike da proba picu. On ree da jeste i da je bila veoma dobra. Ovo iznenadi jednog od njegovih uenika koji ga je pratio na putovanju: "Ali pojeli ste samo dva zalogaja", ree. "Mislili smo da vam se ne dopada." "Dva zalogaja su mi bila dovoljna da se najedem", odgovori on. "Zato bi hteo da jedem vie od toga?" 7 Jednom je jedna ena koja je dolazila povremena na poduku odluila da mu pripremi hranu i donese u manastir. elei da bude sigurna da je to neto to on voli, pitala ga je direktno: "Koju vrstu hrane najvie volite?" Njegov odgovor je bio: "Hranu koja mi je najblia."
Ljudi koji praktikuju Dhammu

Ajahn Fuang Jotiko
8 Jedan uenik zamolio je za dozvolu da hvata beleke o Aan Fuangovom uenju, ali ovaj to odbi reima: "Jesi li ti takva osoba uvek sa sobom nosi hranu u depu jer se boji da nita nee imati da jede?" Onda mu objasni: "Ako sve zapisuje, mislie da je u redu da sve to si zapisao zaboravi, jer je sve tu u tvojoj belenici. Krajnji rezultat e biti da e sva Dhamma zavriti u tvojoj belenici, a nita u tvome srcu." 9 "Spisi kau da ako dobro slua stei e mudrost. Da bi dobro sluao tvoje srce mora biti stiano i spokojno. Slua srcem, ne samo uima. Kada si jednom sasluao, mora to to si uo i da praktino primeni, upravo tu i tada. Tako e doi do rezultata. Ako zaboravi na praksu, to to si uo nikada nee zaista postati deo tebe." 10 Jednom dok je chedi u manastiru Dhammasathit bio graen, meu uenicima koji su uestvovali u gradnji izbi velika prepirka. Jedna od njih je time bila toliko pogoena da otide da se poali Aan Funagu, koji je u to vreme boravio u Bangkoku. Kada je zavrila svoj izvetaj, on je upita: "Jel zna ti ta je ljunak?" Iznenaena pitanjem, ona odgovori: "Da." "Da li zna ta su dijamanti?" "Da." "Pa zato onda me skuplja dijamante? Kakva ti je korist od skupljanja ljunka?" 11 ak i u budistikoj zemlji kao to je Tajland, neki mladi ljudi koji praktikuju Dhammu nailaze na otpor svojih roditelja, koji smatraju da bi njihova deca svoje
Ajahn Fuang Jotiko
vreme treba da troe na mnogo praktinije stvari. Jednom su roditelji jedne krojaice pokuali da je spree da poseuje manastir Makut i to ju je jako naljutilo. No kada se poalila Aan otiku, on je upozori: "Zna, ti ima ogroman dug prema svojim roditeljima. Ako se na njih naljuti, ili vie na njih, time sebi tovari paklene vatre, zato pazi. I zapitaj se: ako si elela roditelje ko bi ohrabrivali tvoje postupke, zato nisi odabrala da te rodi neko drugi? injenica da su oni tvoji roditeljipokazuje da imate zajedniku karmu iz prolosti. zato otplauj svoje dugove kako dolaze. nema potrebe da stvara novi karmu svaajui se sa njima." 12 "Istina lei u tebi. Ako si iskren u onome to radi, tada e se sresti sa istinom. Ako nisi, naii e samo na stvari koje su lane i imitacija."
13 Jednu od Aan Fuangovih uenica -- krojaicu -- kritikovala je jedna od njezinih muterija. "Ti praktikuje Dhammu, zar ne? Pa zato si onda tako pohlepna i toliko naplauje svoje usluge. Ljudi koji praktikuju Dhammu bi trebalo da zarade tek toliko koliko im je potrebno da preive." Iako je znala da su njezine cene sasvim uobiajene, nije mogla da smisli nijedan dobar odgovor, tako da je sutradan ispriala Aan Funagu ta se dogodilo. On joj odgovori: "Sledei put kad ti to neko prebaci reci mu -- 'Sluaj, ja ne praktikujem Dhammu da bih bila glupa'." 14 Kada sam prvi put boravio u manastiru Dhammasathit u rane sate sam poneka dsluao bombardere B-52 kako iz oblinje baze poleu u svoje bombarderske misije u Kambodi. Svaki put kad bi ih uo poeo sam ra se pitam ta ja radim tu meditirajui kada je u svetu toliko nepravde protiv koje se treba boriti. Kad to pomenuh Aan Funagu, on ree: "Ako pokuap da istravlja svet a da nisi ispravio prvo sebe, tvoja unutranja dobrota e se na kraju iscrpeti i gde e onda biti?
Ajahn Fuang Jotiko
Nee biti u stanju da bilo kome -- ni sebi ni drugima -- uini bilo kakvo dobro." 15 "Svi mi hoemo da budemo sreni, ali uglavnom nismo zainteresovani da izgraujemo uslove za sreu. Interesuje nas samo rezultat. Ali ako se ne zainteresujemo i za uzroke, kako moemo oekivati da doemo do rezultata?" 16 Kada sam prvi put otiao da uim meditaciju sa Aan Fuangom pitao sam ga da li se ljudi zaista preporaaju posle smrti. On odgovori: "kada poinje da veba Buda od tebe trai da veruje samo u jednu stvar: karmu. to se tie ostalih stvari, da li u njih veruje ili ne zaista nije bitno." 17 Jedan uenik je meditirao sa Aan Funagom kad -- u potpunom odsustvu panje -pljesnu komarca koji mu je bio na ruci. Aan Fuang to prokomentarisa: "Stvarno skupo naplauje svoju krv, zar ne? Taj komarac ti je traio samo kapljicu krvi, a ti si mu za nju uzeo ivot."
Uenik/Uitelj 18 "ta god da radi, uvek misli na svoga uitelja. Ako zaboravi na uitelja, sebe odvaja od svog korena." 19 "Onaj ko ide od jednog do drugog uitelja zapravo i nema nikakvog uitelja." 20 U razliitim prilikama ljudi su Aan Fuangu poklanjali amajlije i on bi ih davao svojim uenicima -- ali sasvim retko onima koji su mu bili najlbii. Jednoga dana
Ajahn Fuang Jotiko
koji je sa njim proveo nekoliko godina nije mogao da odoli a da se ne poali: "Zato kada dobijete lepu amajliju nijednu ne date meni, nego uvek nekom drugom?" Aan Fuang odgovori: "Ja sam ti ve dao mnogo stvari boljih od toga. Zato njih ne uzme?" 21 "Ako uitelj hvali uenika u njegovom prisustvu, to je znak da je on kao uenik stigao dotle i da verovatno u ovome ivotu nee biti u stanju da dosegne neto vie. Razlog zbog kojeg ga uitelj hvali jeste da mu omogui da bude ponosan na injenicu da je bare mstigao toliko daleko. Njegovo srce e imati neto dobro za ta da se uhvati kada mu zatreba na samrtnoj postelji."
ivot u ovome svetu 22 "Ako ve hoe da prosuuje ljude, prosuuj ih po njihovim namerama." 23 "Nikakve vajde od lovljenja tuih greaka. Mnogo vie moe doboti posmatrajui svoje greke." 24 "Koliko su drugi ljudi dobri ili loi, to je njihov problem. Usredsredi se umesto toga na svoj problem." 25 Jedna Aan Fuangova uenica poalila mu se oko problema koje je imala na poslu. elela je da da otkaz i sama mirno ivi, ali okolnosti joj to nisu doputale, jer je morala da se stara o svojoj majci. Aan Fuang joj ree: "Ako mora da ivi sa tim
Ajahn Fuang Jotiko
stvarima, onda pronai kako da ivi da se izdigne iznad njih. To je jedini nain da preivi." 26 Savet za uenika koja je patila usled pritiska na poslu: "Kada radi svoj posao ne dozvoli da posao radi tebe." 27 Jedna druga njegova uenica je imala ozbiljnih problema i na poslu i kod kue, tako da je on apelovao na njenu borbenu prirodu: "Svak oko je stvarna, iva osoba morae da se susretne sa stvarnim, ivim problemima u svom ivotu." 28 "Drugi ljudi nas kritikuju i onda sasvim na t ozaborave, ali mi to pamtimo i neprekidno o tome razmiljamo. To je kao da pljunu na komad hrane, a mi ga uzmemo i pojedemo. U tom sluaju, ko je glup?" 29 "Promisli pre nego neto uradi. Ne budi od one vrste ljudi koji prvo urade neto, pa onda o tome moraju da razmiljaju." 30 "Pokuaji da pobedimo druge ljude nam ne donose nita drugo do neprijateljstva i loe karme. Bolje je pobediti samoga sebe." 31 "Bolje da drugi uzme ono to je tvoje, nego da ti uzme ono to je njegovo." 32 "Imati ivotnog saputnika znai patiti. Imati dobrog ivotnog saputnika znai mnogo patiti, zbog sveg vezivanja koje nastaje."
Ajahn Fuang Jotiko
ivot u vrlini 33 Kada ene sa Zapada saznaju da monasima nije dozvoljeno da ih dodirnu, to ih pogaa i smatraju to znakom da budizam pravi razliku meu mukarcima i enama. Ali Aan Fuang je to ovako objasnio: "Razlog zato Buda nije doputao monasima da dotaknu enu nije utome da u enama ima neeg loeg. Razlog je to u monasima ima neeg loeg. Oni imaju svoje mentalne neistoe i zato one moraju biti pod kontrolom." 34 "Kada ivite u maanstiru, pretvarajte se da ivite sami. To znai da kada jednom zavrite sa grupnim aktivnostima -- obrokom, recitovanjem, ienjem i tako dalje -- vie ne morate da se tu vrzmate. Vratite se u svoju kolibu i meditirajte. Kada ivite sami, pretvarajte se da ivite u manastiru. Napravite raspored i vrsto ga se drite." 35 "Kad ljudi dou da me vide, ja im prvo kaem da sednu i meditiraju kako bi stiali svoj um. Tek potom im dopustim da iznesu probleme o kojima moda ele da razgovaraju. Ako pokua da raspravlja sa njima o tim stvarima kad im umovi nisu mirni, oni te nee razumeti." 36 Jednom je otac jednog monaha koji je iveo sa Aan Fuangom pisao svom sinu, traei od njega da se razmonai, vrati kui, nastavi studije, zaposli, zasnuje porodicu i ima normalan, srean ivot kao i svako drugi. Monah to pomenu Aan Fuangu, koji ree: "On kae da je njegova vrsta sree neto posebno, ali pogledaj je -- kakva je zapravo to vrsta sree? Samo ista ona stara, smrdljiva stvar koju si napustio kad si se zamonaio. zar nema nijedne bolje sree od toga?"
Ajahn Fuang Jotiko
Meditacija 37 Bezbroj puta bi ljudi rekli Aan Fuangu da -- sa svim poslovima i obavezama u ivotu -- nemaj uvremena da meditiraju. I esto bi im odgovarao: "A misli da e imati vremena kad bude umro?" 38 "Ne vodi beleke o svojoj meditaciji. Ako to radi, poee da meditira kako bi ti se ova ili ona stvar dogodila i da bi mogao da je zabelei u dnevniku. Na kraju, zavrie ni sa im drugim do sa stvarima koje si sam izmislio." 39 "Istrajnost dolazi iz uverenja, uvid iz sabranosti panje." 40 "Istrajnost u vebanju je stvar uma, a ne poloaja. Drugi mreima, ta god da radi, odravaj svoju panju neprekinutom i ne doputaj joj da posustane. Bez obzira na svoju aktivnost, postaraj se da je um vrsto na svom poslu koji se zove meditacija." 41 "Kad sedne da meditira potrebno je dugo vremena da se um smiri, ali im se sedenje zavri ti skoi na noge i tu smirenost odmah bacih u stranu. To je kao da se lagano penje na merdevine, korak po korak, sve do drugog sprata, a onda skoi kroz prozor." 42 "Meditacija nije to da um uini praznim, zna. Um mora imati neto sa ime e da radi. Ako je prazan, tada bilo ta -- dobro ili loe -- moe da iskrsne u njemu. To je
Ajahn Fuang Jotiko
kao da si ulazna vrata svoje kue ostavio otvorena. Sve moe da ue." 43 Mlada bolniarka je meditirala sa Aan Fuangom nekoliko dana i na kraju ga upitala: "Zato dananje sedenje nije bilo tako dobr okao jueranje?" On odgovori: "Meditacija je kao noenje odee. Danas nosi belo, sutra crveno, uto, plavo, bilo ta. Mora da ga menja. Ne moe isto odelo da nosi doveka. Dakle, kakvu god boju da nosi, samo je budi svestan. nemoj se zbog nje deprimirati ili oduevljavati." 44 Nekoliko meseci kasnije ista bolniarka je meditirala, kad oseaj mira i jasnoe postade tako intenzivan u njenom umu da je oseala kako je nikada vie loe raspoloenje nee obuzeti. No, naravno, loe raspoloenje se vrati, kao i ranije. Kada je to pomenula Aan Fuangu, on ree: "Starati se o umu je slino kao starati se o detetu. Bie dobro i loih dana. Ako hoe samo dobre, onda si u problemu. Dakle mora biti neutralna: Ne lepi se ni za dobro ni za loe." 45 "Kada ti meditacija ide dobro, ne oduevljavaj se. Kada ne ide dobro, ne deprimiraj se. Jednostavno posmatraj da uvidi zato je dobro, zato je loe. Ako si u stanju tako da posmatra, nee proi dugo vremena kada e se tvoja meditacija pretvoriti u vetinu." 46 "Blagonaklonost i saoseanje, ako nisu potpomognuti spokojstvom, mogu ti doneti patnju. Zato ti je neophodno spokojstvo jhane da bi ih usavrio." 47 Poto je nekoliko meseci meditirala sa Aan Fuangom, jedna uenica mu ree kako joj izgleda da je njezin um sada u veoj zbrci nego to je poela da meditira.
Ajahn Fuang Jotiko
"Naravno da jeste", ree joj. "To je kao tvoja kua. Ako svakog dana glaa pod, neem moi da podnese nimalo praine na njemu. to je kua istija, to e ti lake biti da u njoj zapazi prljavtinu. Ako ne glanca um, moe ga bez ikakvih problemapustiti da odluta i spava i u blatu. No, kada ga jednom ostavi da spava na istom podu, onda ako ima i najmanj fleka na tom podu morae da je oisti. Nee biti u stanju da podnese brlog." 48 "Meditirati znai vebati umiranje, tako da si kada doe vreme u stanju da to uradi kako valja."
Dah 49 "Neka tvoj um i dah budu jedno. Ne dopusti im da budu dvoje." 50 "Prvi korak je da posmatra dah onakvog kakav jeste. ne mora mnogo oko njega da se bake, samo pomisli bud- sa svakim udahom i dho sa svakih izdahom. Bududah, dho- izdah. Ne sili dah, niti sili um u bilo kakav trans. Jednostavno paljivo dri um ba tu, sa svakim dahom."
Rev. 1/11/2005 www.geocities.com/budizam/texts/fuang.html
Adjan Djagaro: Jesam li ja budista?
Home ---\\ Tumaenja
Jesam li ja budista?
Aan agaro
Poduavajui ljude koji su se tek nedavno upoznali sa budizmom, esto sam se sretao sa pitanjem: "Kako se postaje budista?" ili "Kako znate da li ste budista?" Ovakva vrsta znatielje zaista je vrlo blagotvorna i trebalo bi je podsticati ne samo meu onima za koje je budizam neto novo, ve isto tako i meu onima koji su roeni i odgajani kao budisti. Zato samo napred i zapitajte sami sebe: "Jesam li ja budista?" Oekujem da e biti mnogo onih koji e odgovoriti sa "da" i onih koji e re i"ne", ali se pitam koliko je onih koji e pomisliti: "Hm... pa... zaista ne znam." Zato, porazmislimo jo malo o ovom zanimljivom pitanju.
Na poetku naeg istraivanja moe biti korisno znati ta je o ovome Buda govorio.
file:///C|/budizam2007decembar/files/lib/modern/jagaro.html (1 of 4) [10.2.2008 20:52:25]
Sledea epizoda je uzeta iz budistikog kanona (Anguttara nikaya, vol. IV) "Jednom je Blaeni boravio meu narodom Sakja u manastiru u umi banjana, blizu Kapilavatua, i dok je tu iveo Mahanama iz plemena Sakja doe jednom do njega i upita ga: 'Kako se, gospodine, postaje nezareeni sledbenik?' 'Kada neko kao svoje utoite uzme Budu, Dhammu (Budino uenje) i Sanghu (monaku zajednicu), tada on postaje nezareeni sledbenik. 'A kako nezareeni sledbenik neguje vrlinu?' 'Kada se nezareeni sledbenik uzdrava od ubijanja, krae, nepropisnih seksualnih veza, laganja i uzimanja opojnih pia, tada on neguje vrlinu'." Ovde Buda jasno kae da uzimajui utoite u Budi, Dhammi i Sanghi neko postaje sledbenik ili, kako bismo to mi danas rekli, budista. Klasina formula uzimanja utoite, koja je bila prenoenja od Budinog vremena do danas, glasi ovako: Buddham saranam gacchami (Uzimam Budu kao utoite) Dhammam saranam gacchami (Uzimam Dhammu kao utoite) Sangham saranam gacchami (Uzimam Sanghu kao utoite) Meutim, ne postajemo budisti pukim ponavljanjem ovih rei niti izvoenjem bilo kakvog drugog rituala ili inicijacije. Sa druge strane, iako neko nije izveo bilo kakvu ceremoniju ili ritual, on ipak moe biti budista. Jednostavno reeno, to znai da vas niko ne moe nainiti budistom, niti spreiti da to postanete. Radi se o svojevoljnom izboru koji nainimo onda kada imamo u sebi dovoljno poverenja u Uitelja i njegovo uenje. U komentarima kanona to se ovako objanjava: "To je akt svesnog liavanja neistoa, motivisan poverenjem i potovanjem prema Trostrukom dragulju..."
Ovde bih voleo da pomenem neto iz sopstvenog iskustva kako bih bolje objasnio sutinu. Kada sam prvi put doao u kontakt sa budizmom, nisam sebe smatrao religioznom osobom. Ako ita, onda sam sebe video kao ateistu i oseao da religija ima malo znaaja u mom ivotu. Meutim, Budino uenje i naroito praktikovanje meditacije snano su me privukli. Oseao sam elju da ih bolje upoznam i to me je odvelo u manastir, gde sam se na kraju i zamonaio. Ubrzo zatim, jednoga dana mladi Tajlananin, koji je eleo da ui engleski, upitao me je onako usput: "Jeste li vi budista?" I razmiljajui ta da mu odgovorim i sam sam se pitao jesam li ja budista ili nisam. Moram priznati da je to bila neobina situacija za mene -- budistiki monah koji ne zna da li je budista! Pa ipak, to pitanje je nastavilo da me zaokuplja skoro godinu dana, sve dok mi se znaenje i pitanja i odgovora nisu razjasnili. Tokom te godine, kako sam nastavljao da prouavam i praktikujem Dhammu, poeo sam da sve jasnije oseam kako je to pravi put za mene. S tim je dolo i svesno prihvatanje da sam odabrao Budu kao svog uitelja i kao otelovljenje duhovnih ideala mira i slobode. Takoe sam odabrao da sledim put sadran u njegovom uenju (Dhamma), ubeen da e me on odvesti do osloboenja. A sve dok sam na tom putu nastaviu da traim savet i pokuavati da sledim primer svih plemenitih sledbenika koji ine Sanghu. Zaista je bilo izvanredno otkriti da ja jesam budista, a ne samo budistiki monah! No, to to smo postali budista ne znai da treba da se sloimo i verujemo u sve to se poduava ili praktikuje u bezbrojnim budistikim kolama i grupama irom sveta. Niti moramo verovati da je to jedini nain i da su sve druge religije beskorisne. To samo znai da upoznavi i isprobavi Budino uenje, uvidevi da ono zaista deluje, imamo poverenje u njega i otuda se odluujemo da kao svoju zatitu i utoite uzmemo Budu, Dhammu i Sanghu.
Meutim, ako jo uvek niste sigurni u to jeste li budista ili ne, nemojte zbog toga da se uzbuujete. Samo nastavite da vebate.
O autoru Aahn agaro (John Cianciosi) roen je 1948. u Italiji, da bi sa 10 godina sa porodicom emigrirao u Australiju. Poto je diplomirao primenjenu hemiju i radio krae vreme, putuje za Tajland bez nekog posebnog plana, ali ga interes za meditaciju dovodi u manastir u Bankoku. Temeljnije upoznavanje sa budizmom 1972. stvara u njemu odluku da se zamonai. Koju godinu kasnije sree aan aa, jednog od najveih savremenih tajlandskih budistikih uitelja, i prelazi u njegov manastir Wat Pah Pong. Godine 1979. postaje stareina oblinjeg manastira Wat Pah Nanachat, koji je nekoliko godina pre toga osnovan kao centar obuke za Zapadnjake koji su u velikom broju pristizali u Tajland. U februaru 1982. pozvan je u Pert, kao gostujui monah Budistikog drutva zapadne Australije. Zanimanje za budizam tamo bilo je dovoljno da 60 km severno od Perta osnuje Bodhinyana manastir tajlandske "umske tradicije". Na tom mestu ostao je sve do 1995, kada donosi teku odluku da se razmonai. Put ga dalje vodi u ikago, gde se posveuje poslu predavaa na College of DuPage.
Rev. 3/10/2004
www.geocities.com/budizam/lib/modern/jagaro.html
Mahasi Sajadau - Karma u budizmu
Home
---\\
Tumaenja
Karma u budizmu
Mahai Sajadau
Izvor: http://www.buddhanet.net/t_karma.htm
ta je karma? Karma i vipaka ta je uzrok karme? Klasifikacija karme Pitanja o teoriji karme Priroda karme
Karma je zakon uzronosti u moralnoj sferi. Teorija karme je osnovno uenje budizma. To uenje je postojalo i pre pojave Bude. Pa ipak, Buda je bio taj koji je formulisao i objasnio ovo uenje u celovitom obliku kakav poznajemo i danas. ta je uzrok nejednakosti koja postoji meu ljudima? Zato neko odrasta u izobilju, obdaren visokim mentalnim, moralnim i fizikim kvalitetima, a neko drugi u krajnjoj bedi, ophrvan patnjom? Zato je jedna osoba udo od deteta, a druga mentalno zaostala?
file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/sajadau.html (1 of 24) [10.2.2008 20:52:30]
Zato se jedan ovek rodi sa blagim karakterom, a drugi ima sklonosti ka kriminalu? Zato neko od malih nogu ima sklonosti ka jezicima, umetnosti, matematici ili muzici? Zato se neko raa slep, gluv ili sa nekom drugom manom? Zato je neko blagosloven, a drugi proklet od dana roenja? Ta nejednakost meu ljudima moda ima neki uzrok ili je potpuno sluajna. Niko razborit nee ove razlike, ovu nejednakost i raznolikost pripisati pukom sluaju. U ovome svetu nam se ne dogaa nita to na ovaj ili onaj nain nismo zasluili. Obino, proseni ljudi ne mogu da razumeju taj razlog ili razloge. Odreeni nevidljivi uzrok ili uzroci vidljivih posledica nije nuno ogranien na sadanji ivot, ve se moe pratiti u blia ili dalja prethodna roenja. Prema budizmu, ove negativnosti ne proizlaze samo iz naslea, okoline, prirodnih uzroka, ve takoe i iz karme. Drugim reima, ona je posledica naih proih postupaka, kao i sadanjih. Mi sami smo odgovorni za sopstvenu sreu i nesreu. Mi stvaramo sopstveni raj. Mi stvaramo sopstveni pakao. Mi smo kovai svoje sudbine. Zbunjen naizgled neobjanjivim razlikama meu ljudima, mladi tragalac za istinom doao je do Bude i poeo da ga ispituje o tom zamrenom problemu nejednakosti: "ta je uzrok, ta je razlog, o gospodine", zapita on, "da meu ljudima nailazimo na one koji kratko ive i one koji dugo ive, na zdrave i bolesne, rune i lepe, bezuticajne i uticajne, siromane i bogate, niske i visoke po preklu, neznalice i mudrace?" Budin odgovor bee sledei: "Sva iva bia imaju svoje postupke (karma) kao svoje vlasnitvo,
svoje nasledstvo, kao uzrok svog roenja, kao svoj najroeniji rod i svoje utoite. Karma je ta po kojoj se bia raaju na dobrom i na loem mestu." Zatim je uzrok tih razlika objasnio u skladu sa zakonom uzroka i posledice. Svakako da se raamo sa naslednim karakteristikama. U isto vreme posedujemo izvesne uroene sposobnosti, iji nastanak nauka ne moe do kraja da objasni. Svojim roditeljima dugujemo muku i ensku polnu eliju, koje su spajanjem stvorile nukleus novog bia. Oni su se potencijalno nalazili u svakom od roditelja, sve dok taj spoj nije bio vitalizovan karmikom energijom potrebnom da se stvori novi fetus. Karma je otuda neizbeni uzrok zaea toga bia. Nagomilane karmike tenedencije, akumulirane tokom prethodnih ivota, ponekad u formiranju i fizikih i mentalnih karakteristika igraju daleko veu ulogu nego nasledne roditeljske elije i geni. Buda je, na primer, kao i svako drugo bie, nasledio te reproduktivne elije i gene od svojih roditelja. Ali fiziki, moralno i intelektualno nije bilo nikoga u dugoj kraljevskoj lozi ko bi sa njim mogao da se uporedi. Kako kae sm Buda, on nije pripadao toj kraljevskoj lozi, ve onoj plemenitih Buda. On je svakako bio natproseno ljudsko bie, izuzetna tvorevina sopstvene karme. Prema Lakkhana sutti, delu Digha nikaye (Zbirke dugih govora), Buda je posedovao izuzetne osobine, 32 istaknuta obeleja, kao rezultat svojih prolih milosrdnih dela. Etiki razlog zadobijanja svake od tih fizikih osobina jasno je objanjen u ovoj sutti. Oigledno je iz ovog jedinstvenog sluaja da karmike tendencije ne mogu uticati samo na na fiziki organizam, ve isto tako mogu i da neutraliu potencijale roditeljskih elija i gena -- otuda znaenje Budine zagonetne tvrdnje: "Mi smo
naslednici sopstvenih dela." Raspravljajui o ovom problemu razliitosti, Atthasalini, komentar Abhidharme, kae: "U zavisnosti od razlika u karmi javljaju se i razlike u roenju bia, plemenito i nisko poreklo, na dobrom i loem glasu, sreno i nesreno roenje. U zavisnosti od razlika u karmi javljaju se i individualne razlike bia, lepa i runa, visoka i niska, lepo i runo graena. U zavisnosti od razlika u karmi javljaju se i razlike u uslovima u kojima bia ive, materijalni dobitak i gubitak, pokuda i pohvala, srea i nesrea." Tako, sa budistike take gledita, nae sadanje mentalne, moralne, intelektualne i karakterne razlike su, u velikoj meri, nastale u skladu sa naim postupcima i sklonostima, i prolim i sadanjim. Iako budizam te razlike pripisuje karmi kao glavnom uzroku, to meutim ne znai da sve nastaje na osnovu karme. Zakon karme, ma koliko bio vaan, samo je jedan od 24 uslova opisana u budistikoj filozofiji. Odbacujui pogreno stanovite da "kakva god srea ili nesrea da nas zadesi, to je zbog nekog prethodnog postupka", Buda je rekao: "Dakle, prema tom stanovitu, zahvaljujui prethodnim delima ljudi postaju ubice, lopovi, laljivci, spletkaroi, zlobnici i razvratnici. Kod onih koji ukazuju na ranija dela kao na jedini razlog svojih sadanjih postupaka, uopte se ne pominje sadanja elja da deluju, ni napor da deluju, ni nunost da tako postupaju ili da se uzdravaju od tog postupka." U ovom vanom govoru Buda se usprotivio verovanju da sve fizike okolnosti i mentalni stavovi izviru iskljuivo iz prole karme. Ako je sadanji ivot potpuno uslovljen ili do kraja kontrolisan naim prolim postupcima, onda je karma svakako drugi naziv za fatalizam, determinizam ili predestinaciju. Ako je to tano, slobodna
volja bi bila apsurd. ivot bi bio potpuno mehaniki, ne mnogo razliit od nekakve maine. Biti stvoren od nekog Svemonog Boga koji kontrolie nae sudbine i predodreuje nau budunost ili biti proizvod jedne neizmenjive karme koja u potpunosti odreuje nau sudbinu i kontrolie tok naeg ivota, nezavisno od bilo kakve slobodne akcije sa nae strane u sutini je isto. Jedina razlika lei u te dve rei: Bog i Karma. Jedno se lako moe zameniti drugim, jer je delovanje obe ove sile u krajnjoj instanci identino. Takvo fatalistiko uenje nije isto to i budistiki zakon karme. Prema budizmu, postoji pet nivoa ili procesa (niyama) koji deluju u fizikom i mentalnom svetu. Oni su: 1. Utu niyama - fiziki neorganski nivo, na primer vremenski fenomeni kao to su vetrovi ili kia. Nepromenljiva smena godinjih doba, njihove karakteristike, uzroci vetrova i kia, vrelina i hladnoa, sve to pripada ovoj grupi. 2. Bija niyama - nivo klica i semenja (fiziki organski nivo), tj. pirina proizveden iz semena, ukus slasti iz eerne trske ili meda, posebne karakteristike nekog voa itd. Nauna teorija elija i gena i fizike slinosti blizanaca moe se takoe pripisati ovom nivou. 3. Karma niyama - nivo dela i rezultata, tj. poeljni i nepoeljni postupci stvaraju odgovarajui rezultat, dobar ili lo. Ba kao to voda uvek zauzima svoj poloaj, isto tako i karma, kada se steknu okolnosti, donosi svoj neminovni plod, ne u obliku nagrade ili kazne, ve kao deo jednog unutranjeg niza. Taj niz dela i posledice je isto tako prirodan i nuan kao to je to izlazak i zalazak Sunca i Meseca. 4. Dhamma niyama - nivo norme, tj. prirodni fenomen koji se dogaa pri pojavi Bodhisattve u njegovom poslednjem roenju. Gravitacija i drugi slini
zakoni prirode. Prirodni razlog da se bude dobar itd. moe takoe biti ukljuen u ovu grupu. 5. Citta niyama - nivo uma ili psihiki zakon, na primer procesi svesti, nastanak i prestanak svesti, sastojci svesti, snaga uma itd. ukljuujui telepatiju, telekinezu, prekogniciju, vidovitost, itanje misli i takve psihike fenomene koje moderna nauka jo nije u stanju da objasni. Svaki mentalni ili psihiki fenomen moe se objasniti ovom sveobuhvatnom shemom pet nivoa ili procesa, koji su sami po sebi zakoni. Karma kao takva je samo jedan od tih pet nivoa. Kao i svim drugim prirodnim zakonima, njima nije potreban neki vrhovni upravlja. Od ovih pet, fizike neorganski nivo i nivo norme su vie-manje mehaniki, iako i oni mogu do izvesnog stepena biti kontrolisani ovekovim intervencijama i snagom uma. Na primer, vatra obino sve sagoreva i hladnoa sve ledi, ali ovek nekad moe da hoda kroz vatru nepovreen i da meditira nag u snegu Himalaja, hortikultura je uinila uda sa cveem i voem, jogiji uspevaju da lebde u vazduhu. Psihiki zakon je podjednako mehanicistiki, ali budistiki trening ima za cilj da kontrolie um, to je mogue ispravnim razumevanjem i pravilno usmerenom voljom. Zakon karme dejstvuje sasvim automatski i, kada je karma snana, ovek ne moe da utie na neizbene posledice ma koliko se trudio; ali ovde takoe ispravno razumevanje i pravilno usmerena volja mogu mnogo postii u oblikovanju budunosti. Dobra karma, ako je ima dovoljno, moe da omete dozrevanje loe karme, ali karma je uopte jedan vrlo slojevit zakon ije delovanje moe do kraja da razume samo neko ko je potpuno probuen. Za budistu cilj je eliminacija njegove celupne preostale karme. TA JE KARMA? Pali termin kamma ili sanskritski, mnogo raireniji karma, doslovno znai akciju ili postupak. Svaka vrsta voljne akcije, bilo da je mentalna, verbalna ili fizika,
smatra se karmom. On pokriva sve to je obuhvaeno frazom "misao, re i delo". Uopteno govorei, sva dobra i loa dela ine karmu. U svom krajnjem znaenju karma znai svu moralnu i nemoralnu volju. Ona dela uinjena nesvesno, nenamerno, mada tehniki gledano jesu dela, ne ine karmu, jer tu nema volje, najvanijeg faktora koji odreuje karmu. Buda kae: "Kaem vam, o monasi, ta volja je karma. Ispunjeni voljom delujemo telom, govorom i milju." (Anguttara nikaya) Svaka voljna akcija pojedinca, izuzev Bud i arahanta, naziva se karma. Izuzetak koji oni ine jeste u tome da su oni sa druge strane dobra i zla; oni su iskorenili neznanje i elju kao korene karme. "Ohlaeni njihovi umovi za novo nastajanje, takvi, bez nove klice (khina bija), bez elje za roenjem, smotreni, gase se poput plamena ovog." kae se u Ratana sutti, delu Sutta nipate. Ovo ne znai da su Buda i arahanti pasivni. Oni su neumorni u radu na dobrobit i sreu svih. Njihova dela, obino uzeta kao dobra i moralna, nemaju tvoraku mo u pogledu njih samih. Razumevjui stvari kakve one zaista jesu, oni su konano raskinuli svoje kosmike okove -- taj sled uzroka i posledice. Karma ne znai uvek prolu akciju. Ona obuhvata i prola i sadanja dela. Zato smo, u izvesnom smislu, mi rezultat onoga to smo bili i biemo rezultat oboga to smo sada. U drugom smislu, trebalo bi dodati, mi nismo potpuno rezultat onoga to smo bili i neemo biti potpuno rezultat onoga to smo sada. Sadanjost je bez sumnje izdanak prolosti, kao to je to budunost u odnosu na sadanjost, ali sadanjost nije uvek pravi pokazatelj ni prolosti ni budunosti; toliko je
kompleksno delovanje karme. Upravo je ovo uenje o karmi to emu majka poduava svoje dete kada mu kae: "Budi dobar i bie srean, a mi emo te voleti; ali ako si rav, bie nesrean i mi te neemo voleti." Ukratko, karma je zakon uzroka i posledice na moralnom planu. KARMA I VIPAKA Karma je akcija, a vipaka, plod i rezultat, jeste njezina reakcija. Ba kao to svaki predmet ima svoju senku, tako i svaka voljna aktivnost neizbeno ima svoj rezultat. Karma je poput potencijalnog semena: vipaka se moe uporediti sa plodom to raa na drvetu -- efekat ili rezultat. Anisamsa i adinaya su listovi, cvetovi i tako dalje koji odgovaraju spoljanjim razlikama kao to su bogatstvo, bolest i siromatvo -- to su neizbene posledice, koje se dogaaju u isto vreme. Strogo govorei, i karma i vipaka se odnose na um. Kao to karma moe biti dobra ili loa, tako moe i vipaka. Kao to je karma mentalna, tako je vipaka mentalna (odnosi se na um). Doivljava se kao srea, blaenstvo, nesrea ili patnja, u skladu sa prirodom karmikog semena. Anisamsa su pratee prednosti -- materijalne stvari kao to su imetak, zdravlje i dugovenost. Kada su stvari koje prate vipaku nepovoljne, one se nazivaju Adinaya, sve ono to je loe, i ispoljavaju se kao siromatvo, runoa, bolest, kratkovenost i tome slino. Kako sejemo, tako i anjemo, u ovom ivotu ili u buduem. To to anjemo danas je ono to smo posejali ili u sadanjosti ili u prolosti. Samyutta nikaya kae: "U skladu sa semenom posejanim, Takav je i plod koji iz njega raste,
initelju dobroga e roditi dobro, initelju loega e roditi zlo, U poetku je seme i po njemu je potom i ukus ploda." Karma je i sam zakon, koji dejstvuje u svom podruju bez bilo kakve intervencije nekog njemu spoljanjeg, nezavisnog tela. Srea i nesrea, koje su sasvim uobiajene u svetu ljudi, neizbean su efekat mnogih uzroka. Sa budistike take gledita, one nisu nagrada i kazna koje dodeljuje natprirodna, sveznajua sila dui koja se ponaala dobro ili loe. Teisti, koji sve u ovom prolaznom i buduem venom ivotu pokuavaju da objasne ignoriui prolost, veruju u "postmortem" pravdu i mogu smatrati sadanju sreu ili patnju kao blagoslov ili kletvu koju im je poslao sveznajui i svemogui Boanski vladar to sedi na nebu i kontrolie sudbinu ljudske rase. Budizam, koji odluno odrie postojanje takvog Svemonog vladara, milosrdnog Boga stvoritelja i neopravdano pretpostavljeno postojanje besmrtne due, veruju u prirodan zakon i pravdu koju ne moe omesti ni Svemogui bog, ni milosrdni Buda. Prema tom prirodnom zakonu, dela donose svoju nagradu i kaznu pojedincu poiniocu bilo da to uini ljudska pravda ili ne. Ima onih koji prigovaraju: "Dakle vi budisti takoe propovedate kapitalistiki opijum za narod govorei 'Roeni ste siromani u ovom ivotu zahvaljujui svojoj looj karmi. On je roen bogat zahvaljujui svojoj dobroj karmi. Dakle, budi zadovoljan sa tim to ima, ali ini dobro da bi bio bogat u sledeem ivotu. Vas tlae sada zbog vae loe karme. To je vaa sudbina. Budite ponizni i trpite strpljivo svoju pantju. inite dobro sada. I moete biti sigurni da ete imati bolji i sreniji ivot posle smrti'." Budino uenje o karmi ne zastupa takva smeno fatalistika stanovita. Niti zagovara pravdu posle smrti. Svemilosrdni Buda, koji nije imao ni najmanje
sebian motiv, nije poduavao zakon karme da bi zatitio bogate i uteio siromane obeavajui im iluzornu sreu posle smrti. Iako smo roeni u okolnostima koje smo sami stvorili, uvek postoji mogunost da svojim naporom stvorimo novo, povoljnije okruenje i to ovde i sada. Ne samo individualno, ve i kolektivno, slobodni smo da stvaramo sveu karmu koja vodi ili ka napretku ili ka nazadovanju upravo u ovom ivotu. Prema Budinom uenju o karmi, nas ne goni uvek 'gvozdena nunost', jer karma nije ni sudbina, niti predodreenje koje nam je odredila neka tajanstvena, nepoznata sila, a kojoj se bespomono moramo potiniti. Ona je reakcija na ono to inimo i tako imamo mogunost da bar donekle izmenimo tok sopstvene karme. Dokle emo u tome uspeti zavisi samo od nas. Da li svako anje ono to je posejao u potpuno tanoj srazmeri? Buda na ovo daje odgovor: "Ako bilo ko kae da mukarac ili ena moraju njeti u ovom ivotu u skladu sa svojim sadanjim delima, u tom sluaju nema religijskog ivota, niti postoji mogunost za potpuno iskorenjivanje patnje. Ali ako bilo ko kae da mukarac ili ena anju u ovom ili buduim ivotima u skladu sa svojim sadanjim i prolim delima, u tom sluaju ima religijskog ivota, i postoji mogunost za potpuno iskorenjivanje patnje." (Anguttara nikaya) Mada se u Dhammapadi kae da
"Niti na nebu, niti usred mora, niti u nutrini planinskog klanca, nema takvog mesta na svetu gde bi se mogao sklonuti iko da umakne posledicama zlodela", ipak nismo uvek obavezni da platimo sve prole dugove nae karme. Ako bi to bio sluaj, oslobaanje bi bilo nemogue. Veno ponavljanje bi bio na neumitni udes.
TA JE UZROK KARME? Neznanje (avijja) ili neuvianje stvari onakvim kakve jesu glavni je uzrok nastanka karme. Na osnovu neznanja nastaju aktivnosti (avijja paccaya samkhara) tvrdi Buda u svojoj shemi Paticca samuppada (Uslovljenost nastanka). Povezana sa neznanjem, kao njen saveznik, jeste elja (tanha), drugi koren karme. Loe postupke uslovljavaju ova dva uzroka. Sva dobra dela neprosvetljenih (putthujana), iako vezana za tri poeljna korena: velikodunost (alobha), dobrodunost (adosa) i znanje (amoha), ipak se smatraju karmom zato to u njima jo uvek dremaju dva korena neznanja i elje. Ova dva korena bivaju iskorenjena tek na viim stupnjevima razvoja svesti (magga citta) i tada prestaje stvaranje karme: Ko je poinilac karme? Ko anje plod karme? Da li karma oblikuje um? Kao odgovor na ova suptilna pitanja, Budagoa pie u svom delu Visuddhi magga (Put osloboenja): "Nema poinioca ko delo ini; Nit' ima onog ko posledice trpi; To samo sastojci krue i premetaju se; To je zaista pravi uvid!" Na primer, sto koji vidimo je oigledno stvaran. No u nekom drugom znaenju taj nazovi sto sastoji se od sila i kvaliteta. Za uobiajene stvari naunik koristi re voda, ali u laboratoriji on e rei H2O. Na isti nain, za konvencionalnu svrhu koriste se takvi termini kao to su
mukarac, ena, bie, sopstvo i tako dalje. Ali s druge strane to su prolazni psihofiziki fenomeni, koji se neprestano menjaju i nisu isti ak ni u dva susedna trenutka. Budisti, otuda, ne veruju u postojanje nekog nepromenljivog entiteta, u poinioca odvojenog od akcije, u opaatelja odvojenog od opaaja, u objekt svesti iza svesti. Ko je onda poinitelj karme? Ko doivljava posledicu? Volja (tetana) sama je poinitelj, Oseaj (vedana) sama je etelac ploda postupaka. Izuzev tih isto mentalnih stanja nema nikoga da seje i nikoga da anje. KLASIFIKACIJA KARME (A) U pogledu razliitih funkcija, karma se deli na etiri vrste: 1. REPRODUKTIVNA KARMA Svako roenje uslovljeno je prolom dobrom i loom karmom, koja dominira u trenutku smrti. Karma koja uslovljava budue roenje se naziva reproduktivna karma. Smrt neke osobe samo je 'privremeni kraj privremene pojave'. Iako sadanja forma iezava, druga forma koja nije ni ista ni apsolutno drugaija zauzima njeno mesto, u skladu sa potencijalnom milju-vibracijom proizvedenom u trenutku smrti, zato to karmika sila koja goni ivotni tok jo uvek postoji. Ta poslednja misao, koja se tehniki zove reproduktivna (janaka) karma, odreuje stanje osobe u njenom sledeem roenju. Ona moe biti ili dobra ili loa karma. Prema Komentaru, reproduktivna karma je ta koja proizvodi mentalne sastojke i materijalne sastojke bia u trenutku zaea. Inicijalna svest, koja se naziva patisandhi, preporoena svest, uslovljena je
ovom reproduktivnom (janaka) karmom. Istovremeno sa raanjem preporoene svesti raa se i 'telo-dekada', 'pol- dekada' i 'temeljdekada' (kaya-bhavavatthu dasakas). (dekada = 10 faktora) (a) Telo-dekada sainjeno je od: 1. Element irenja (pathavi). 2. Element skupljanja (apo). 3. Element toplote (tajo). 4. Element kretanja (vayo). (b) etiri izvedenice (upadana rupa): 1. Boja (vanna). 2. Miris (gandha). 3. Ukus (rasa). 4. Hranjivost (oja) Ovih osam (mahabhuta 4 + upadana 4 = 8) zbirno se nazivaju Avinibhoga rupa (nedeljivi oblik ili nedeljiva materija). (c) Vitalnost (jivitindriya) i telo (kaya) Ovih deset (avinibhoga 8 + jivitindriya 1 + telo 1 = 10) se nazivaju "telo-dekada" = (kaya dasaka). Pol-dekada i temelj-dekada takoe se sastoje od prvih devet i pola (bhava), odnosno sredita svesti (vathu) (tj. oko, uho, nos, jezik i telo). Iz ovoga je vidljivo da je pol osobe odreen ve pri samom zaetku bia. On je uslovljen karmom i nije sluajna kombinacija
spermatozoida i jajne elije. Bol i srea koju neko osea tokom ivota jesu neizbeni proizvod reproduktivne karme. 2. PODRAVAJUA KARMA Ona koja se pridodaje reproduktivnoj (janaka) karmi i podrava je. Ona nije ni dobra ni loa, ali pomae i odrava dejstvovanje reproduktivne karme tokom ivota. Odmah posle zaea, pa do trenutka smrti ova karma stupa na scenu kako bi podravala reproduktivnu karmu. Karma koja podrava moral (kusala upathambhaka) pomae u stvaranju zdravlja, bogatstva, sree itd. biu roenom sa moralnom reproduktivnom karmom. Karma koja podrava nemoral, sa druge strane, pomae u stvaranju bola, tuge itd. biu roenom sa nemoralnom reproduktivnom karmom (akusala janaka), kao to je na primer tovarna ivotinja. 3. OMETAJUA KARMA Koja, za razliku od prethodne, ima tendenciju da slabi, ometa i usporava dozrevanje reproduktivne karme. Na primer, osoba roena sa dobrom reproduktivnom karmom moe biti podlona razliitim bolestima i slinom, to je spreava u prijatnim rezultatima svojih dobrih postupaka. ivotinja, sa druge starne, koja je roena sa loom reproduktivnom karmom moe iveti ugodnim ivotom tako to dobije hranu, sklonite itd. kao rezultat svoje dobre ometajue (upabidaka) karme koja spreava dozrevanje loe reproduktivne karme. 4. DESTRUKTIVNA (UPAGHATAKA) KARMA Prema zakomu karme potencijalna reproduktivna karma moe biti ponitena podjednako snanom suprotnom karmom iz prolosti, koja, tragajui za prilikom da se ispolji, moe sasvim neoekivano da
dejstvuje, ba kao to snana kontrasila zaustavi kretanje strele i obori je na zemlju. Takva akcija se naziva destruktivna (upaghataka) karma, koja je efikasnija od prethodne dve po tome to ne samo da spreava, ve i unitava itavu silu. I ova destruktivna karma moe biti dobra ili loa. Kao primer delovanja sve etiri moemo uzeti sluaj Devadate, koji je pokuao da ubije Budu i koji je izazvao podelu u sanghi (meu Budinim sledbenicima). Njegova dobra reproduktivna karma donela mu je roenje u kraljevskoj porodici. Njegov kasniji komfor i blagostanje doli su zahvaljujui delovanju podravajue karme. Ometajua karma stupila je na scenu kada je bio izloen ponienju kao posledici iskljuenja iz sanghe. Na kraju destruktivna karma je dovela njegova ivot do jadnog kraja. (B) Postoji i druga klasifikacija karme, prema priroritetu posledica: 1. TEKA (GARUKA) KARMA. Ovo je ili teka ili ozbiljna karma i moe biti i dobra i loa. Ona svoje rezultate daje ve u ovom ivotu ili najkasnije u sledeem. Ako je dobra, ona je isto mentalna kao u sluaju jhana (zadubljenja). Inae je verbalna ili telesna. Na nemoralnoj strani postoji pet tekih zloina (pancanantariya karma) koji daju odmah svoj efekat. Ti zloini su: ubistvo majke, oca i arahanta, ranjavanje Bude i stvaranje raskola u sanghi. Trajni skepticizam (niyata micchaditthi) se takoe pominje kao jedan vrsta teke (garuka) karme. Ako, na primer, neka osoba razvije neki od etiri stepena zadubljenja (jhana) i kasnije poini neki od ovih pet tekih zloina, njegova dobra karma bie ponitena ovom monom loom karmom. Njegovo naredno roenje bie
uslovljeno loom karmom uprkos tome to je pre toga dostigao neko od zadubljenja. Devadata je izgubio svoje psihike moi i bio je roen u loem stanju, upravo zato to je ranio Budu i izazvao raskol u sanghi. Kralj Aatasatu bi dostigao prvi stupanj svetosti (sotapanna) da nije ubio svog oca. U ovom sluaju mona loa karma delovala je kao prepreka na njegovom putu do postizanja stanja svetosti. 2. PRETHODNA (ASANNA) KARMA ILI SMRTI PRETHODEA KARMA To je ona koju inimo ili je zapamtimo neposredno pre trenutka smrti. Poto igra vanu ulogu u odreivanju budueg roenja, u skoro svim budistikim zemljama mnogo panje se poklanja ovoj karmi "posmrtnog odra". Otuda obiaj podseanja umirueg oveka na dobra dela i sugerisanja da i na samrtnom odru ini dobra dela. Ponekad loa osoba moe umreti sreno i preporoditi se na dobrom mestu ako se priseti ili uini neko dobro delo u svojim poslednji trenucima ivota. Postoji pria kako se neki delat koji je jednom sluajno dao hranu Sariputi setio tog dobrog dela u trenutku umiranja i preporodio se u stanju blaenstva. To ne znai da e, iako se rodio na tako dobrom mestu, on biti poteen posledica loih dela koja je akumulirao tokom svog ivota. One e se ispoljiti kada se za to steknu uslovi. Ponekad dobra osoba moe umreti na neprijatan nain iznenada se setivi nekog loeg dela ili negujui u sebi lou misao, moda podstaknutu nesrenim okolnostima. U tekstovima se pominje kako se kraljica Malika, jedna od ena kralja zemlje Kosala, setila jedne lai koju je izrekla muu da bi prikrila neku svoju nepodoptinu i to ju je u sedeem ivotu kotalo nedelju dana patnje. Ovo su izuzetni sluajevi. Ovakvim naglim promenama objanjavaju se
sluajevi kada se moralno loim roditeljima raaju deca koje odlikuje vrlina i obrnuto. Smatra se da je takvo roenje rezultat poslednje misli uslovljene dotadanjim ponaanjem te osobe. 3. KARMA NASTALA IZ NAVIKE (ACCINA) To je ona koju neko ini iz navike i prema njoj ima veliku naklonost. Navike bilo da su dobre ili loe postaju naa druga priroda, postepeno oblikujui na karakter. Kada ne obraamo na to panju, skloni smo da skliznemo u onaj nain ponaanja i razmiljanja koji se oslanja na naviku. Na isti nain, u trenutku smrti, sem ako nismo pod uticajem nekih drugih okolnosti, priseamo se onih dela koje smo inili iz navike. Kasapin unda, koji je iveo u blizini Budinog manastira, umro je vritei kao ivotinja jer je zaraivao za ivot koljui svinje. Kralj Dutagamini sa ri Lanke imao je naviku da daje hranu monasima pre nego to bi i sam seo da jede. To je bila njegova karma navike, koja ga je obradovala u trenutku umiranja i tako mu donela preporaanje u Tuita nebeskom svetu. 4. KUMULATIVNA (KATATTA) KARMA Ona doslovno znai "zato to je uinjena". Svi postupci koji nisu ukljueni u prethodne kategorije i oni na koje zaboravimo ubrzo poto smo ih uinili pripadaju ovoj kategoriji. To je neka vrsta rezervoara karme odreenog bia. (C) Postoji jo jedna klasifikacija karme, prema vremenu u kojem njezini plodovi sazrevaju: 1. Odmah delujua (ditthadhammavedaniya) karma.
2. Kasnije delujua (uppapajjavedaniya) karma. 3. Trajno delujua (aparapariyavedaniya) karma. 4. Mrtva ili nedelujua (ahosi) karma. Odmah delujua karma je ona koju doivljavamo u ovom ivotu. Prema Abhidhammi, mi stvaramo i dobru i lou karmu tokom javana procesa (pokretanje misli), koji obino traje sedam misao-trenutaka. Efekat prvog misao-trenutka, poto je najslabiji, moe nam se dogoditi ve u ovom ivotu. I to se naziva odmah delujua karma. Ukoliko ne dejstvuje u sadanjem ivotu, ova se karma naziva mrtvom ili nedelujuom karmom. Sledei po jaini je sedmi misao-trenutak. Njegov efekat stie nas u sledeem roenju. Zato se on naziva kasnije delujua karma. Ukoliko ne bude delovala u sledeem ivotu, i ova se karma naziva mrtvom ili nedelujuom karmom Efekat misao-trenutak izmeu prvog i sedmog moe se pojaviti u svakom trenutku sve dok ne dostignemo nibbanu. Zato se ovaj tip karme naziva trajno delujua karma. Niko, ak ni Bude i arahanti nisu izuzeti od delovanja ove vrste karme, koju moemo iskusiti tokom naeg kruenja samsarom, tj. preporaajui se iz jednog u drugi ivot. (D) Poslednja klasifikacija karme na osnovu sveta u kojem se efekti dogaaju: 1. Loi postupci (akusala kamma) koji mogu dozreti u ulnim svetovim (kammaloka). (est nebeskih svetova, zatim jedan ljudski i etiri sveta patnje = jedanaest kamaloka svetova.)
2. Dobri postupci (kusala kamma) koji mogu dozreti u ulnim svetovi, izuzev etiri sveta patnje. 3. Dobri postupci (kusala kamma) koji mogu dozreti u svetu oblika (rupa brahamaloka). Postoje i etiri arupa Brahma loka. PITANJA O TEORIJI KARME Pitanje: Da li karma roditelja odreuje ili utie na karmu njihove dece? Odgovor: Fiziki, karma dece je generalno odreena karmom njihovih roditelja. Tako, zdravi roditelji obino imaju zdravu decu, a boleljivi roditelji imaju boleljivo potomstvo. A kako je karma njihove dece odreena: detetova karma je jedna sasvim posebna stvar -- ona ini detetovu individualnost, zbir njegovih zasluga i prekraja nagomilanih u bezbrojnim prolim ivotima. Na primer, karma budueg Bude, princa Sidarte, sigurno nije bila pod uticajem zajednike karme njegovih roditelja, kralja Sudodane i kraljice Maje. Velianstvena i mona karma budueg Bude prevazila je karmu njegovih roditelja. Pitanje: Ako karma roditelja ne utie na karmu njihove dece, kako se moe objasniti da su roditelji koji boluju od neke zarazne bolesti u stanju da je prenesu na svoje potomke? Odgovor: Kada dete nasledi takvu bolest. to se dogodilo zahvaljujui snazi roditeljevih karakteristika, zbog siline uslova pogodnih za davanje ploda. Uzmite, na primer, dva semena iste biljke; posadite jedno u loe, suvo tlo, a drugo u plodno, vlano tlo. Rezultat je da e ono prvo izrasti u krljavu biljku i uskoro pokazati simptome bolesti i umiranja; drugo seme e napredovati i klijati, izrastavi u visoku i zdravu biljku. Moemo videti da dva semena uzeta sa iste gomile rastu razliito, u zavisnosti od tla na kojem su posaeni. Detetova prola karma moe se uporediti sa semenom,
fizike osobine majke sa tlom, a oeve sa vlagom, koja oplouje tlo. Grubo govorei, da bismo ilustrovali stvar, moemo rei da, predstavljajui zaee deteta, njegov rast i ivot kao celinu, seme je odgovorno za jednu desetinu, tlo za est desetina, a vlaga za ostatak od tri desetine. Tako, mada snaga klijanja potencijalno postoji u semenu (detetu), njegov rast je u velikoj meri uslovljen i ubrzan tlom (majkom) i vlagom (ocem). Dakle, stanje tla i koliina vlage mogu se smatrati bitnim faktorima koji utiu na rast i razvoj drveta. Isto tako se uticaji roditelja moraju uzeti u obzir u pogledu zaea i rasta njihovog potomka. Udeo roditelja u karmi koja odreuje fizike faktore njihovog potomka je sledei: ako su ljudska bia, onda e njihov potomak biti ljudsko bie. ukoliko su ivotinje, onda i njihov porod mora biti iste vrste. Ako je re o Kinezima, onda i njihov potomak mora biti iste rase. Dakle, potomci su uvek iste vrste i roda kao i roditelji. Njima sledi da naslede fizike karakteristike svojih roditelja. Pa ipak, mogue je da detetovu karmu, ukoliko je uveliko nadmonija, zajednika karma roditelja ne moe da potisne. Naravno, ovde ne treba posebno napominjati da loi uticaji roditelja mogu biti u nekim sluajevima neutralisani primenom savremene medicine. Dakle, sva bia roena seksualnom kohabitacijom jesu razultat tri sile: 1. stara karma iz prolih ivota; 2. oploena elija majke i 3. oploujua elija oca. Fizika svojstva roditelja mogu, ali ne moraju, biti jednaka po snazi. Jedno moe osporavati drugo u veoj ili manjoj meri. Detetova karma i fizike karakteristike, kao to je rasa, boja koe itd. bie proizvod ove tri sile. Pitanje: Posle smrti jednog bia. postoji li 'dua' koja nastavlja svoj put po
sopstvenoj volji? Odgovor: Kada razumom obdareno bie napusti sadanju egzistenciju, ono se ponovo raa ili kao ljudsko bie, kao nebesko bie (deva ili Brama), kao ivotinja ili kao stanovnik jednog od paklenih podruja. Skeptici i neznalice smatraju da postoje meustupnjevi -- antrabhava -- i da postoje bia koja nisu ni ljudska, ni nebeska, niti nijedno drugo od stupnjeva koje se pominje u kanonskim tekstovima -- ve su na nekom meustupnju. Neki tvrde takoe da i ta prelazna stanja poseduju pet sastojaka (khandha): materija (rupa), oseaj (vedana), opaaj (saa), voljne aktivnosti (sankhara) i svest (viana). Neki tvrde da su ta bia odvojene 'due' ili duhovi bez materijalnog "oklopa", a neki drugi da ona imaju naroita svojstva, poput bogova, ili da imaju mo da se menjaju po svojoj volji iz jedne u drugu ve pomenutu vrstu egzistencije. Trei zastupaju fantastinu i pogrenu teoriju da ta bia sebe zabavljaju tako to uzimaju neku drugu egzistenciju od one u kojoj su trenutno. Ovo verovanje u meustanja izmeu egzistencija je pogreno i budistiko uenje ga odbacuje. Ljudsko bie u ovom ivotu koje je, prema svojoj karmi, predodreeno da se rodi kao ljudsko bie i u sledeem, tako e se i roditi; ono koje je svojom karmom predodreeno da bude boanstvo (deva) u sledeem ivotu preporodie se u zemlji deva, a ono koje svoj naredni ivot treba da provede u paklu e se i pojaviti u jednom od njegovih delova. Ideja nekakvog entiteta ili duha koji 'prelazi', 'odlazi', 'menja se' ili 'transmigrira' iz jedne egzistenciju u drugu jeste ideja kojom se zabavljaju neznalice i svakako je ne podrava ni budistiko uenje, niti stvarnost. Ideja koja je u skladu sa Dhammom moda se moe ilustrovati slikom koju aparat projektuje na platno ili zvukom koji emituje gramofon i njihovim odnosom prema filmu ili gramofonu sa ploom. Na primer, ljudsko bie umre i preporaa se u zemlji deva. Iako su te dve egzistencije razliite, ipak veza ili kontinuitet to dvoje u trenutku smrti je neprekinut u vremenskom sledu. Isto je u sluaju oveka ija je naredna
egzistencija u paklu. Rastojanje izmeu pakla i mesta na kojem ive ljudi ini se veliko. Ipak, u pogledu vremena, kontinuitet 'prelaenja' iz jedne egzistencije u drugu je neprekinut i nikakva materija ili prostor ne mogu naruiti smer ovekove karme koji vodi od sveta ljudskih bia do neke oblasti pakla. To 'prelaenje' iz jedne egzistencije u drugu je trenutno i taj prelaz je neuporedivo bri nego treptaj oka ili blesak munje. Karma odreuje mesto novog roenja i vrstu egzistencije na tom mestu za svako razumom obdareno bie u njihovom kruenju sve do konanog dostizanja stanja utrnua, nibbane. Rezultati karme su mnogostruki i na njih se takoe moe uticati na mnogo naina. Materijalno podravanje monake zajednice (dana) moe oveku obezbediti privilegiju da se preporodi kao ivo bie ili kao deva u jednom od est boanskih svetova, u skladu sa koliinom zasluga i u skladu sa pridravanjem moralnih pravila (sila). Stanja zadubljenja (jhana) vode do svetova Brame (Brahmaloka) sve do najvieg, dvanaestog po redu. Tako je i sa loim delima, iji se poinitelji u skladu sa teinom mogu pronai u sve niim dubinama pakla. Iz svega ovoga se vidi da naa karma menja nae egzistencije. "Zli duhovi" otuda nisu bia na nekom meustupnju ili prelaznom stupnju egzistencije, ve su sasvim inferiorna bia i mogu pripadati jednom od pet svetova: 1. Svet ljudi, 2. najnii nivo boanskog sveta, 3. podruje pakla, 4. ivotinje i 5. peta (duhovi). Brojevi 2 i 5 su vrlo bliski svetu ljudskih bia. Njihovo stanje nije sreno i ljudi ih smatraju zlim duhovima. Meutim, nije tano da svi koji umru u tim svetovima budu preporoeni kao zli suhovi, niti je tano da oni koji umro iznenada, nasilnom smru moraju biti preporoeni u najniem svetu deva.
PRIRODA KARME U delovanju karme postoje povoljne i nepovoljne sile i uslovi koji spreavaju i podravaju taj samodelujui zakon. Vreme roenja (gati), uslovi (kala) preporaanja ili pokazivanje vezanosti za preporaanje (upadhi) i napor (payoga) deluju kao takve mone potpore ili prepreke za dozrevanje karme. Iako mi nismo ni potpune sluge ni apsolutni gospodari karme, evidetno je iz tih ometajuih i podravajuih faktora da na dozrevanje karme do izvesne mere utiu spoljanje okolnosti, okruenje, linost, individualne tenje i tako dalje. Ovo uenje o karmi daje utehu, nadu, pouzdanje i moralnu hrabrost svakom budisti. Kada se dogodi neoekivano i on naie na tekoe, neuspehe i nesreu, budista shvata da anje ono to je posejao i da otplauje stare dugove. Umesto da postane rezigniran, preputajui sve karmi, on ulae postojan napor da oplevi korov i umesto njega poseje dobro seme, jer budunost je u njegovim rukama. Onaj ko veruje u karmu ne prezire ak ni najgore, jer i oni u svakom trenutku imaju svoju ansu da se poprave. Iako e sigurno patiti zbog onoga to su poinili, i oni imaju nadu u postizanje venog mira. Svojim delima stvorili su sopstveni pakao, i sopstvenim delima isto tako mogu stvoriti sopstveni raj. Budista koji je potpuno uveren u zakon karme ne moli se drugome da ga spase, ve se s poverenjem oslanja na sebe radi sopstvenog oslobaanja. Umesto bilo kakvog predavanja ili pozivanja na neku natprirodnu silu, on se oslanja na sopstvenu snagu volje i bez prestanka radi na dobrobit i sreu svih. Ovo verovanje u karmu daje smisao njegovom naporu i podstie njegov entuzijazam, jer ga poduava individualnoj odgovornosti. Za obinog budistu ispunjenog verom karma slui kao odvraanje, dok za onoga ko se oslanja vie na razum ona slui kao podsticaj da ini dobro. Takav postaje ljubazan, tolerantan i obziran. Jer ovaj zakon karme mu objanjava problem
patnje, ovladavanja takozvanom sudbinom i predestinacijom kakvu pominju druge religije, kao i svakovrsnih nejednakosti meu ljudima.
Rev. 12/1/2004 http://www.geocities.com/budizam/texts/sajadau.html
Shunryu Suzuki - Greske u vezbanju
Home
---\\
Tumaenja
Greke u vebanju
unrju Suzuki
Poglavlje iz knjige "Zen mind -- Beginner's Mind (Zen um -- Poetnikov um)"
Kada se u vaem vebanju pojavi pohlepa, postajete time prilino obeshrabreni. Ali trebalo bi da ste zahvalni da postoji znak ili upozorenje koje vam ukazuje na slabosti u vebanju. Ima nekoliko loih naina vebanja kojih bi trebalo da ste svesni. Kada meditirate obino postajete veoma idealistini i postavljate pred sebe neki ideal ili cilj, koji onda nastojite da ispunite ili ostvarite. Ali kao to sam esto govorio, to je apsurdno. Kada ste idealistini imate ideju da neto treba da postignete; a kada taj ideal ostvarite, ona ideja u vama e stvoriti neki drugi ideal. Sve dok je vaa praksa zasnovana na ideji postizanja, a vi meditirate na ovakav idealistian nain, neete zapravo imati vremena da postignete svoj pravi ideal. tavie, tako ete rtvovati samu sutinu svoje prakse. Zato to je va cilj uvek negde ispred, uvek ete rtvovati sebe sada radi nekakvog ideala u budunosti. Tako ne stiete nigde. To je apsurdno; to uopte nije pravilno vebanje. No, ak i gore od ovakvog
file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/suzuki.html (1 of 4) [10.2.2008 20:52:31]
idealistikog stava jeste da meditirate takmiei se sa nekim drugim. To je jadno, prezira vredno vebanje. Na soto put stavlja naglasak na shikan tazu ili "samo sedenje". Zapravo mi i nemamo neko posebno ime za nau praksu; kada meditiramo, mi jednostavno meditiramo; bilo da nam to donosi radost ili ne, mi to jednostavno radimo. ak i ako smo pospani i umorni od meditiranja, od ponavljanja iste stvari dan za danom; ak i tada mi nastavljamo svoje vebanje. Bilo da nas neko ohrabruje ili ne, mi ga nastavljamo. I kada meditirate sami, bez uitelja, mislim da ete pronai nain da procenite je li vaa praksa pravilna ili ne. Kada ste umorni od sedenja ili kada vam je muka od vebanja, treba to da prepoznate kao znak upozorenja. Postajete obeshrabreni svojim vebanjem onda kada je ono idealistiko. Imate ideju da neto treba da postignete i to je viak. Kada se u vaem vebanju pojavi pohlepa, postajete njime prilino obeshrabreni. Ali trebalo bi da ste zahvalni da postoji znak ili upozorenje koje vam ukazuje na slabosti u vebanju. U tom trenutku, zaboravljajui sve o svojoj greci i uzimajui novi smer, moete nastaviti svoje prvobitno vebanje. To je veoma vaan trenutak. Dakle, sve dok vebate vi ste prilino bezbedni, ali ako je suvie teko nastaviti, morate pronai nekakav nain da sami sebe ohrabrite. No, u isto vreme, teko je sebe obodriti a da ne skrenemo na neku stranputicu u svom vebanju i zato je nastavljanje ispravne prakse kada smo oslonjeni na same sebe prilino teko. Zbog toga imamo uitelja. Uz pomo uitelja ete korigovati svoje vebanje. Naravno, on e vam zadati i glavobolje, no ipak e vas uvek zatititi da ne skrenete na pogrean put. Veina zen monaha je imala problema sa svojim uiteljima. Kada oni govore o tim tekoama, moete pomisliti da bez tih tekoa ne moete da vebate. Ali to nije tano. Bilo da imate potekoa u svojoj praksi ili ne, sve dok je nastavljate, imate
istu praksu u njezinom istinskom znaenju. ak i kada toga niste svesni, imate je. Tako je Dogen rekao: "Nemoj misliti da e nuno biti svestan svoga prosvetljenja." Bilo da ste ga svesni ili ne, unutar svoje prakse vi imate svoje istinsko prosvetljenje. Jo jedna greka je vebati radi uitka koji u tome nalazite. Zapravo, kada je vaa praksa vezana za oseaj uivanja, treba se i nad tim zamisliti. Naravno, ona nije loa praksa, ali u poreenju sa istinskom praksom nije toliko dobra. U theravadi praksa se klasifikuje na etiri naina. Najbolji nain je vebanje bez ikakvog uitka, ak ni duhovnog uitka. To znai vebati ne obazirui se na svoja fizika i mentalna oseanja, zaboravljajui i samoga sebe. To je etvrti ili najvii stupanj. Jedan nii je imati samo fiziki uitak u svome vebanju. na tom stupnju nalazite izvesno zadovoljstvo u vebanju i nastavljate da vebate upravo radi tog zadovoljstva. Na drugom stupnju imate i fiziki i mentalni uitak ili dobar oseaj. Ova dva srednja stupnja su stupnjevi na kojima meditirate zato to se dobro oseate zbog toga. Prvi stupanj je kada ne razmiljate, niti ste zainteresovani za svoju praksu. Ova etiri stupnja primenljiva su i na nau mahayana praksu, gde je najvii stupanj jednostavno vebati. Ako imate potekoa prilikom vebanja, to je upozorenje da imate neku pogrenu ideju, tako da morate biti oprezni. Ali ne odustajte od vebanja; nastavite ga, svesni svoje slabosti. Nema ideje da neto treba da dobijete. Nema fiksirajue ideje o dostignuu. Ne kaete: "Ovo je prosvetljenje" ili "Ovo je pogreno vebanje". ak i kod pogrenog vebanja, kada uvidite da je ono pogreno i nastavite dalje, to je ispravna praksa. Naa praksa ne moe biti savrena, ali ne obeshrabrujui se zbog toga, treba da nastavimo. To je tajna vebanja. A ako elite da pronaete izvesno ohrabrenje u svojoj obeshrabrenosti, zamor od vebanja je sam po sebi ohrabrenje. Ohrabrujete sebe kada ste njime zamoreni. Kada vie neete da ga nastavite, to je znak upozorenja. To je kao da imate zubobolju. Kada osetite bol u zubu odlazite kod zubara. To je na put.
Uzrok sukoba je neka fiksirana ideja ili jednostrana ideja. Kada svako zna vrednost iste prakse, neemo imati mnogo problema u svome svetu. To je tajna nae prakse i puta o kojem govori Dogen. Ovo objanjava i Dogen u svojoj knjiyi Shobogenzo (Blago istinske Dharme). Ako uzrok konflikta razumete kao neku fiksiranu ili jednostranu ideju, moete pronai znaenje u razliitim praksama, a da ne budete zarobljeni nijednom od njih. Ako to ne razumete, lako ete biti zarobljeni nekim odreenim putem i tada kaete: "Ovo je prosvetljenje! Ovo je savrena praksa. To je na put." To je velika greka. nema odreenog puta u istinskoj praksi. Treba da pronaete sopstveni put i treba da znate koju vrstu prakse imate sada. Znajui i prednosti i mane neke specifine prakse, moete praktikovati taj poseban nain bez opasnosti. Ali ako imate jednostrani stav, zanemariete mane te prakse, naglaavajui samo njezine dobre strane. Na kraju ete otkriti najgoru stranu te prakse i postati obeshrabreni onda kada je ve suvie kasno. To je glupo. Treba da budemo zahvalni to su nam drevni uitelji ukazali na ovu greku.
Rev. 1/11/2003
www.geocities.com/budizam/texts/suzuki.html
file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/njana_2/osecanja.html
Home ---\\ Tumaenja
Kontemplacija oseaja
Grupa govora o oseajima - Vedana samyuta
Njanaponika Thera
Preveo Rastislav Kobac Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
Uvod
"Oseati jeste sve!" -- tako je uzviknuo nemaki pesnik. Mada su ovo previe snane rei, one dobro naglaavaju injenicu da su oseanja glavni faktori u ljudskom ivotu. Bilo da su ljudi toga svesni ili ne, svoje ivote uglavnom provedu u neprekidnom nastojanju da pojaaju prijatna oseanja i izbegnu neprijatna. Sve ljudske ambicije i tenje slue ovoj svrsi: od jednostavnih uitaka svakodnevnog ivljenja do snanog podsticaja mone i kreativne radosti velikog umetnika. Sve to se eli jeste da se ima sve vie i vie prijatnih oseanja, zato to ona donose sa sobom emocionalno zadovoljenje zvano srea. Takva srea moe da ima razliite nivoe rafiniranosti i da dostigne veliku snagu. Ova oseanja sa svoje strane e proizvesti mnoge namere i njihove konkretne posledice. Radi zadovoljenja "principa zadovoljstva" poinjena su mnoga herojska, kao i mnoga neherojska i beskrupulozna dela. Zarad proizvodnje stvari koje podstiu prijatna oseanja razvilo se hiljade industrija i slubi, sa milionima radnika. Tehnologija i primenjena nauka, takoe, slue razliitim nivoima rastuih potreba za ulnim uivanjem i prijatnou. Obezbeujui sebi problematine puteve beanja od stvarnosti, ovi kupci emotivnih i ulnih zadovoljstava pokuavaju da ublae bolna oseanja kao to su strah i strepnja. Iz ovog kratkog pregleda moe se shvatiti znaaj Budinog iskaza da se "sve stvari sustiu u oseanjima". Iz ovakve centralne pozicije oseanja takoe se moe shvatiti da pogreno razumevanje oseanja pripada grupi od dvadeset personalistikih shvatanja [1] gde je
file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/njana_2/osecanja.html (1 of 28) [10.2.2008 20:52:39]
sastojak bia koji nazivamo "oseanja" (grupa oseanja (vedana khandha) na razliite naine poistoveen sa "sopstvom", za koje se pretpostavlja da postoji. [2] Ipak, oseanje samo po sebi, u svom osnovnom stanju, u dobroj meri je neutralno dok registruje dodir sa objektom kao prijatan, neprijatan ili neutralan. Jedino kada su emocionalne ili voljne primese prisutne razvie se udnja i ljubav, odbojnost i mrnja, strepnja, strah i pogrena gledita. Ali to ne mora tako da bude. Ove primese nisu neodvojivi delovi konkretnog oseanja. U stvari, mnogi slabiji utisci koje primamo tokom dana ostanu na prostom opaanju nerazgovetnih i kratkotrajnih oseanja, bez dalje emocionalne reakcije. To pokazuje da zaustavljanje na ogoljenom oseanju jeste psiholoki mogue i da se ono moe namerno ostvariti pomou paljivosti i samoobuzdavanja, ak i kada je stimulus koji oseaje pretvara u emocije snaan. Kroz konkretno iskustvo moe tako biti potvreno da veiti krug "uslovljenog nastanka" (paticca-samuppada) moe biti zaustavljen u fazi oseanja, i da nije neizbeno da za oseanjima sledi udnja. Ovde uviamo da si oseanja kljuni faktor na putu osloboenja, i zato je kontemplacija oseanja, u budistikoj tradiciji, uvek bila visoko cenjena kao korisna pomo na tom putu. Kontemplacija oseanja je jedan od etiri temelja sabranosti (satipatthana) i moe se praktikovati u okviru meditativnog vebanja usmerenog ka to veem uvidu (vipassana). Vano je da ovu kontemplaciju imamo stalno na umu i primenjujemo je u svakodnevnom ivotu kad god oseanja ponu da prerastaju u emocije. Naravno, ne treba pokuavati proizvoditi u sebi oseanja namerno, samo zbog vebanja; pre bi ih trebalo prepustiti paljivom posmatranju onda kada se pojave. Bie mnogo takvih prilika, pod uslovom da je um dovoljno budan i smiren da jasno opazi oseanja u njihovom osnovnom stadijumu. U kontemplaciji nad oseanjima, prvo bi trebalo da postoji paljiva svesnost o oseanjima koja nastaju, i trebalo bi ih jasno razlikovati kao prijatna, neprijatna (bolna) ili neutralna. Ne postoji tako neto kao to su "pomeana oseanja". Paljivost bi trebalo odravati u kratkom trajanju tog specifinog oseanja, sve do njegovog prestanka. Ukoliko se taka ieznua oseanja konstantno uoava sa sve snanijom jasnoom, postae mnogo jednostavnije da se uhvate, i najzad zaustave, one emocije, misli i namere, koji obino slede tako brzo, i koji su tako esto po navici povezani sa oseanjima. Prijatna oseanja su obino povezana sa uitkom i udnjom; neprijatna sa odbojnou; neutralna sa dosadom i zbunjenou, ali ona takoe slue i kao podloga za pogrena gledita. No, kada je ogoljena panja usmerena prema nastajanju i nestajanju oseanja, ovi zagaajui dodaci e biti ogranieni; onda kada nastanu trenutno e biti prepoznati u svojoj prirodi, i takvo prepoznavanje esto moe biti dovoljno da ih zaustavi u njihovom daljem jaanju. Ako su oseanja opaana kao mehuri koji se naduvavaju i prskaju, njihova trajna
povezanost sa udnjom ili odbojnou e sve vie slabiti, sve dok se zavisnost konano ne prekine. Takvim vebanjem, vezanost za dopadljivost ili odvratnost bie smanjena i unutranjost e biti sposobna za razvoj finijih emocija i vrlina: ljubaznosti, saoseanja, zadovoljstva, strpljenja i uzdrljivosti. U ovoj kontemplaciji od posebne je vanosti razdvojiti oseanja od ak i najnerazgovetnijih misli o "ja" ili "moje". Ne bi trebalo biti upuenosti na ego, kao na primer "ja oseam (i samim tim 'ja sam')." Niti bi trebalo biti misli o posedovanju oseanja: "Imam prijatna oseanja. Kako sam srena!". Sa milju: "elim jo da ih posedujem", nastaje udnja. Ili sa: "Imam bolove. Kako sam samo nesrena!" i eljom da oslobodimo bolova, nastaje odbojnost. Izbegavajui ova pogrena i nerealna gledita, treba biti svestan oseanja kao uslovljenih i privremenih procesa. Sabranost treba drati spremnom i usmerenom na ogoljenu injenicu da postoji samo mentalna funkcija ovakvog ili onakvog oseanja; i ovakva sabranost ne treba da slui drugoj svrsi do onoj o znanju i paljivosti, kao to je navedeno u Satipatthana sutti.. Sve dok se po navici vezuju oseanja sa osobom koja ih "poseduje", ak i tokom meditacije, ne moe biti napretka u ovoj kontemplaciji. Svesnost o oseanjima bez upuenosti na ego e takoe pomoi u njihovom razlikovanju od fizikih stimulusa koji ih izazivaju, kao i od kasnijih mentalnih reakcija na njih. Tako e meditant biti sposoban da zadri svoju panju usmerenu na sama oseanja, bez lutanja po drugim oblastima. To je znaenje izraza "on kontemplira oseanja u oseanjima" navedenog u Satipatthana sutti. Na ovom nivou vebanja, meditant se pribliiti uviajuem znanju "razumevanja mentalnog i telesnog" (nama-rupa-pariccheda). Dalji napredak, meutim, zahtevae istrajnost u paljivom posmatranju nastajanja i nestajanja trenutnih oseanja kad god da se ona pojave. Ovo e voditi produbljujuem shvatanju nestalnosti (anicca), jednom od glavnih prolaza ka konanom osloboenju. Kada, u meditaciji uvida (vipassana), trenutak nestajanja oseanja postane jasnije uoen, nestalna priroda oseanja e se utisnuti duboko u meditantov um. Ovakvo iskustvo, dobijeno i od drugih mentalnih i telesnih procesa, e postepeno sazrevati u uviajue znanje rastvaranja (bhanganana). Dosezanjem tog stadijuma, meditant e videti da dobro napreduje na putu ka daljem razvoju. Unutar vebanja meditacije uvida kontemplacija oseanja moe da razvije svoju punu snagu kao delotvorno orue za raskidanje lanca patnje u njegovoj najslabijoj karici. Ali od ove kontemplacije znaajna korist moe da proistekne i za one koji se u svom svakodnevnom ivotu posveuju samo tihom posmatranju svojih oseanja i emocija, ak i ako to rade retrospektivno. Oni ubrzo saznaju da su oseanja i emocije "razdvojivi". ak i ovakvo samoposmatranje i retrospektivna kontemplacija moe da im pomogne u punijoj svesnosti o oseanjima i emocijama kada se oni zaista pojave. Ovo opet moe da ih
sauva od zanoenja svakodnevno suprotstavljenim ushienostima i utuenostima. Um e tako postepeno dosegnuti vii nivo postojanosti i ravnotee, samo jednostavnom procedurom posmatranja, ili povratnog posmatranja, svojih oseanja i emocija. Ovo, ipak, ne bi trebalo i nije potrebno da se uini stalnim vebanjem, ali bi se trebalo koristiti u pogodnim prilikama i u ogranienim vremenskim periodima sve dok se ne upoznaju mehanizmi oseanja koja su praena emocijama. Takvo razumevanje procesa e dovesti do poveanja kontrole nad sopstvenim emocionalnim reakcijama, i ovo e se dogoditi na prirodan, spontan nain. Ne treba se bojati da e usmeravanje na oseanja i emocije, ovako opisano, voditi hladnoj ravnodunosti ili emocionalnom povlaenju. Naprotiv, um i srce e postati otvoreniji svim onim finijim emocijama spomenutim ranije. Ono nee iskljuiti tople ljudske odnose, niti uivanje u lepoti umetnosti ili prirode. Ali e iz njih izdvojiti grozniavost i prijanjanje, tako da e ovakva iskustva davati dublje zadovoljenje, onoliko koliko to ovaj svet dukkhe dozvoljava. ivot ivljen na ovaj nain moe dobro da se razvija sa eljom da se kontemplacija oseanja koristi za svoju najviu svrhu: konano osloboenje uma od patnje. Nyanaponika Thera Kandy, Sri Lanka Januar, 1983
Mesto oseanja u budistikoj psihologiji

Na poetku treba da je jasno da u budistikoj psihologiji "oseanje" (pali: vedana) jeste ogoljeni utisak opaen kao prijatan, neprijatan (bolan) i neutralan (ravnoduan). Zato ga ne treba meati sa emocijom, koja premda nastaje od osnovnog oseanja, njemu dodaje dopadljivost ili odbojnost razliitog intenziteta, kao i druge misaone procese. Oseanje, u ovom smislu, jeste jedno od sastojaka (khandha) koji ine ono to se obino naziva "osobom". Specifini faktori koji deluju u emocijama pripadaju skupu mentalnih sastojaka (sankhara-khandha). Oseanje je jedno od etiri mentalna sastojka koji nastaju, nerazdvojivo, u svim stanjima svesti; ostala tri su opaanje, mentalni obrasci i svest. Oseanje nastaje kad god su prisutna tri faktora, to jest, ulni organ, objekt i svest. Susret ova tri faktora, u budistikoj psihologiji, naziva se ulni utisak (kontakt, dodir; phassa), koji je mentalni, a ne fiziki proces. On je estostruk, poto je uslovljen ili sa pet fizikih ula ili sa umom. estostrukim ulnim utiskom je uslovljeno odgovarajuih est oseanja. U formuli uslovljenog nastanka (paticca-samuppada), ovo je izraeno karikom: "ulni utisak uslovljava oseanje" (phassa paccaya vedana). Kada slede i emocije, one to ine u skladu sa sledeom karikom uslovljenog nastanka: "Oseanje izaziva udnju" (vedana
paccaya tanha). Oseanje koje nastaje kontaktom sa vizuelnim oblicima, zvukovima, mirisima i ukusima je uvek neutralno. Prijatna i neprijatna oseanja ne slede uvek u vezi sa ova etiri perceptivna ula; ali kada slede, ona su onda naknadno stanje procesa opaanja i kasnija su od neutralnog oseanja koje je prvi odgovor. Telesni utisak (dodir, pritisak, itd.) moe da uzrokuje prijatna ili neprijatna oseanja. Mentalni utisak moe da prouzrokuje zadovoljstvo, tugu ili neutralno (ravnoduno) oseanje. Oseanje je jedan od onih mentalnih faktora (cetasika) koji su bliski svim vidovima svesnosti. Drugim reima, svako svesno iskustvo ima nijansu oseanja, ak iako je to neutralno ili indiferentno oseanje, koje takoe ima jasan sopstveni kvalitet. Oseanje po sebi (ukoliko se ono moe tako izdvojiti) je, kao to je ve reeno, gola senzacija primeena kao prijatna, bolna ili neutralna. Naknadne emotivne, praktine, moralne ili duhovne vrednosti povezane sa ovim osnovnim oseanjem su odreene drugim mentalnim faktorima koji naknadno nastaju u vezi sa tim oseanjem i klasifikacijom pripadaju skupini mentalnih oblija (sankara-kkhandha). Kvalitet tih drugih mentalnih funkcija jeste taj koji ini prethodee oseanje dobrim ili loim, plemenitim ili niskim, karmikim ili ne-karmikim, zemaljskim ili uzvienim. Oseanje moe da se zaustavi na nivou ogoljene senzacije u svim slabijim stanjima svesti, ali takoe i kada postoji paljiva kontrola oseanja. U takvim sluajevima ne postoji vrednovanje ovih oseanja bilo emotivno ili intelektualno. Grupa govora o oseanjima (Vedana samyutta, Samyutta nikaya XXXVI) 1. Koncentracija "Postoje, o monasi, ova tri oseanja: prijatno oseanje, bolno oseanje, i ni-prijatno-nibolno oseanje." Paljivi uenik Bude, jasnim razumevanjem i sabranim umom poznaje oseanja [1] i poreklo [2] njihovo, kao i zavretak [3] njihov i put koji ka zavretku ovom vodi. [4]
Dosegnuvi oseanja kraj u monahu takvom se ea gasi i on dosee nibbanu. [5] Beleke: 1. Komentar: On poznaje oseanja prema istini o patnji. [Natrag] 2. Komentar: On poznaje oseanja prema istini o poreklu patnje. [Natrag] 3. Komentar: On zna, prema istini o prestanku, da oseanja prestaju u Nibbani. [Natrag] 4. Komentar: On poznaje osenja prema istini o Putu koji vodi ka prestanku patnje. [Natrag] 5. Parinibbuto,"potpuno utrnuo"; komentar: kroz potpuno utrnue neistoa (kilesaparinibbanaya). [Natrag]
2. Srea "Postoje, o monasi, ova tri oseanja: prijatno oseanje, bolno oseanje, i ni-prijatno-nibolno oseanje." Bilo da je oseanje prijatno bilo neprijatno, ili neutralno, bilo nae ili neije, oseanje svake vrste [6] on poznaje kao tetno, varljivo i nepostojano. Videvi kako ono ponovo i ponovo udara i nestaje, [7] on nadmauje vezanost za oseanje, osloboen od udnje Beleke: 6. O oseanjima svake vrste videti govor 22. [Natrag] 7. Phussa phussa vayam disva, komentar objanjava drugaije navodei ove rei kao anena phusitva phusitva, ponovljeno (njihovo) doivljavanje putem znanja (o nastanku i prestanku) Ovi stihovi se takoe javljaju u Sutta nipati, 739, sa jednim dodatnim stihom. [Natrag]
3. Naputanje (preveo Branislav Kovaevi) "U sluaju prijatnih oseaja, o monasi, treba napustiti s njima povezanu sklonost [8] ka
poudi; u sluaju bolnih oseaja treba napustiti s njima povezanu sklonost ka odbacivanju (odbojnosti); u sluaju ni-bolnih-ni-prijatnih oseaja treba napustiti s njima povezanu sklonost ka neznanju. Ako je monah napustio sklonost ka poudi u vezi sa prijatnim oseajima, sklonost ka odbacivanju u vezi sa bolnim oseajima i sklonsot ka neznanju u vezi sa ni-bolnim-niprijatnim oseajima, tada se on oznaava kao onaj ko je osloboen svih (tetnih) sklonosti, onaj ko ima pravi uvid. On je presekao elju, raskinuo okove (nove egzistencije) i potpuno uviajui u emu je obmana,[9] stigao je na kraj patnje." Ako oseamo radost, ali ne znamo i prirodu tog oseaja, koji lako vodi do poude, tad je izbavljenje za nas jo daleko. Ako oseamo bol, ali ne znamo i prirodu tog oseaja, koji lako vodi do mrnje, tad je izbavljenje za nas jo daleko. ak i neutralan oseaj, kojeg kao smirujueg Najvii znalac oznai, ako bismo se i za njega vezali, ne bismo nali slobodu iz zaaranog kruga. A ko ga napusti, jo u ovom ivotu oslobaa sebe jada, oslobaa sebe muke. Zreo u znanju, ustaljen u Dhammi, kad mu ivota kraj doe, kad telo klone, sva merila i pojmove nadiao je on. Beleke: 8. Anusaya. [Natrag] 9. "Obmana" oznaava naroito samoobmanu (asmi-mano), tj. verovanje u postojanje sopstva, i na intelektualnom i na emocionalnom nivou. [Natrag]
4. Jama bez dna "Kada, o monasi, neuk, prosean ovek kae da u velikom okeanu postoji jama bez dna [10], on govori o neemu nerealnom i nepostojeem [11]. "Jama bez dna", o monasi, pre je ime za bolna telesna oseanja. Kada je neupueni laik pod uticajem bolnih telesnih oseanja, on se brine i ali, jadikuje, udara u svoje grudi, plae i zbunjen je. On tada ne
moe da izae na kraj sa jamom bez dna i ne moe iz nje da se iskobelja. Ali kada je dobro podueni plemeniti uenik [12] pod uticajem bolnih telesnih oseanja, on nee brinuti, niti aliti i jadikovati, on se nee udarati u grudi, niti e biti zbunjen. Tada se za njega kae da je on plemeniti uenik koji moe da izae na kraj sa jamom bez dna i koji moe iz nje da se iskobelja. Ko ne moe podneti bol to u telu nastaje i ak ivot ugroava, taj drhti usred jada. Jadikuje i glasno narie taj nejaki ovek. Sa jamom bez dna da izae na kraj on ne moe, niti iz nje da se iskobelja. Ali onaj ko moe podneti bol to u telu nastaje i ne drhti ni kada mu je ivot ugroen, taj zaista moe sa jamom bez dna da izae na kraj i iz nje da se iskobelja. Beleke: 10. Patala. [Natrag] 11. Komentar (preprian): Prema narodnom verovanju, postoj i uokeanu vrlo dubok bezdan, koji je voda izdubila, i u njemu ive vodena stvorenja, zmajevi (naga) itd. Za ta stvorenja, taj bezdan predstavlja osnovu njihovog ivota, sasvim prijatno boravite. Otuda, zvati ga jamom bez dna je sasvim neprimereno i nije u skladu sa injenicama, jer daje njen sasvim neprikladan opis i znaenje te rei. Pre je telesni bol , neodvojiv od telesnog postojanja, koji zasluuje da se nazove "rupom bez dna" patnje, poto je deo beskrajne samsare. [Natrag] 12. Komentar: U ovom govoru se reima "plemeniti uenik" pre svega misli na onoga ko je "uao u tok" (sotapanna). Ali isto tako je i meditant sa snanim uvidom i otrog uma ustanj uda podnese oseanja koja se u njemu jave, a da ga ne zavedu. I njega ovde treba ukljuiti (jer je u izvesnoj meri u stanju da prozre oseanja -- Podkomentar). [Natrag]
5. Da se zna Postoje, o monasi, ova tri oseanja: prijatno, bolno i ni-bolno-ni-prijatno. Na prijatna oseanja treba gledati kao na bolna, na bolna oseanja treba gledati kao na trn, a na nibolna-ni-prijatna oseanja kao na prolazna. Ukoliko monah gleda na oseanja na ovaj nain, kae se za njega da ima pravi uvid. On je presekao elju, raskinuo okove (postojanja) i, potpuno uviajui u emu je obmana stigao je do kraja patnje. Ko vidi bol u srei, ko posmatra bolno oseanje kao trn,
i opaa prolaznost u neutralnom oseanju to bezazleno je -ispravan uvid, zaista, ima takav monah jer potpuno razume ova oseanja; a prozrevi ih, on e se liiti prljanja u ovom ivotu. Sazreo u znanju, snaan u Dhammi, jednom kada mu se ivotni put zavri, i telo slomi, svaku meru i shvatanje on je nadiao.
6. Strela (preveo Branislav Kovaevi) "Monasi, neuk, prosean ovek osea oseaj zadovoljstva, oseaj bola, oseaj ni zadovoljstva ni bola. Dobro upuen sledbenik plemenitih takoe osea oseaj zadovoljstva, oseaj bola, oseaj ni zadovoljstva ni bola. Pa kakva je razlika, koja odlika, koja karakteristika koja razdvaja dobro upuenog sledbenika plemenitih od neukog, prosenog oveka?" "Za nas, gospodine, uenje ima Blaenog kao svoj koren, kao svog vodia i utoite. Bilo bi dobro ako bi Blaeni objasnio znaenje ovoga to je malopre rekao. Ono to uju od Blaenog, monasi e to i zapamtiti." "U tom sluaju, monasi, sluajte i dobro pazite. Kazau vam." "Kako vi kaete, gospodine," odgovorie monasi. A Blaeni ree: "Kada ga pogodi oseaj bola, neuk, prosean ovek ali, tui i jadikuje, udara se u grudi, postaje mahnit. Tako on osea dva bola, fiziki i mentalni. Ba kao to ovek pogoen jednom strelom ubrzo potom biva pogoen i drugom, isto tako e i on oseati bol dve strele. Na isti nain, kada ga pogodi oseaj bola, neuk, prosean ovek ali, tui i jadikuje, udara se u grudi, postaje mahnit. Tako on osea dva bola, fiziki i mentalni. I kad ga pogodi oseaj bola, on mu se odupire. Tu na scenu stupa do tada prikrivena sklonost odupiranju tom oseaju bola. Pogoen bolom, on ezne za ulnim zadovoljstvom. A zato? Zato jer neuk, prosean ovek ne vidi nijedan drugi izlaz iz oseaja bola izuzev ulnog zadovoljstva. Preputajui se ulnom zadovoljstvu, na scenu stupa do tada prikrivena sklonost prema strasti za tim ulnim zadovoljstvom. On ne uvia ono to se dogaa, a to je nastanak i nestanak, zavodljivost, tetu i nain da pobegne od tog oseaja. I poto ne uvia nastanak i nestanak, zavodljivost, tetu i nain da pobegne od tog oseaja, tada na scenu stupa skrivena sklonost neznanju u odnosu na oseaj ni zadovoljstva ni bola.
Doivljavajui oseaj zadovoljstva, sa njim se poistoveuje. Doivljavajui oseaj bola, sa njim se poistoveuje. Doivljavajui oseaj ni zadovoljstva ni bola, sa njim se poistoveuje. To znai da je neuk, prosean ovek vezan za roenje, starost i smrt, za alost, naricanja, bolove, uznemirenost i oaj. On je vezan, kaem vam, za nespokojstvo i patnju. Ali znalac, sledbenik plemenitih, kada ga pogodi oseaj bola, ne ali, ne tui i ne jadikuje, ne udara se u grudi, ne postaje mahnit. Tako on osea samo jedan bol, fiziki, ali ne i mentalni. Ba kao to ovek pogoen jednom strelom ubrzo potom ne biva pogoen i drugom, isto tako e i on oseati bol samo jedne strele. Na isti nain, kada ga pogodi oseaj bola, znalac, sledbenik plemenitih, ne ali, ne tui i ne jadikuje, ne udara se u grudi, ne postaje mahnit. Tako on osea samo jedan bol, fiziki, ali ne i mentalni. I kad ga pogodi oseaj bola, on mu se ne odupire. Tako na scenu ne stupa do tada prikrivena sklonost odupiranju tom oseaju bola. Pogoen bolom, on ne ezne za ulnim zadovoljstvom. A zato? Zato jer znalac, sledbenik plemenitih, vidi i drugi izlaz iz oseaja bola izuzev ulnog zadovoljstva. Ne preputajui se ulnom zadovoljstvu, na scenu ne stupa do tada prikrivena sklonost prema strasti za tim ulnim zadovoljstvom. On uvia ono to se dogaa, a to je nastanak i nestanak, zavodljivost, tetu i nain da pobegne od tog oseaja. I poto uvia nastanak i nestanak, zavodljivost, tetu i nain da pobegne od tog oseaja, tada na scenu ne stupa skrivena sklonost neznanju u odnosu na oseaj ni zadovoljstva ni bola. Doivljavajui oseaj zadovoljstva, sa njim se ne poistoveuje. Doivljavajui oseaj bola, sa njim se ne poistoveuje. Doivljavajui oseaj ni zadovoljstva ni bola, sa njim se ne poistoveuje. To znai da znalac, sledbenik plemenitih, nije vezan za roenje, starost i smrt, za alost, naricanja, bolove, uznemirenost i oaj. On nije vezan, kaem vam, za nespokojstvo i patnju. To je razlika, to je odlika, to je ono to razdvaja znalca, sledbenika plemenitih, od neukog, prosenog oveka." ovek sa uvidom, znalac, ne doivljava (mentalni) oseaj zadovoljstva ili bola: To je razlika u znanju izmeu mudraca i prosenog oveka Kod uenoga, koji je razumeo Dhammu, jasno sagledavajui ovaj svet i sledei, prijatne stvari ne zavode um, a one neprijatne ne raaju otpor.
On ne posee ni za im niti bilo ta odguruje od sebe, kad stigne do na kraja ivota, za njega novog roenja nema. Upoznavi to stanje bez prljanja, bez patnje, on ispravan uvid stie, i time izvan kruga roenja stie, na Drugu obalu stie.
7. U bolesnikoj sobi I Jednom je Blaeni boravio u Vesaliju, u Velikoj umi, u Kui sa zabatima. Navee, nakon to je Blaeni ustao iz zadubljenja, uputio se ka bolesnikoj sobi i seo na pripremljeno mesto. Sedei, ovako se obratio monasima: "O, monasi, sabran i sa jasnim shvatanjem bi monah trebalo da provodi svoje vreme. Ovo je moje uputstvo vama! A kako je, o monasi, monah sabran? On boravi vebajui kontemplaciju tela u telu, revnostan, jasnog shvatanja i sabran, prevaziavi elju i alost zbog sveta. On boravi vebajui kontemplaciju oseanja u oseanjima, revnostan, jasnog shvatanja i sabran, prevaziavi elju i alost zbog sveta. On boravi vebajui kontemplaciju uma u umu, prevaziavi elju i alost zbog sveta. On boravi vebajui kontemplaciju objekata uma u objektima uma, prevaziavi elju i alost zbog sveta. Tako je, monasi, monah sabran. A kako, o monasi, monah jasno shvata? On primenjuje jasno shvatanje idui napred i idui nazad; kad gleda ispred sebe i gleda negde drugde; kad savija i protee (svoje udove); kad oblai ogrta i nosi prosjaku inije; pri jelu, piu, vakanju i mirisanju; pri vrenju nude; kad hoda, stoji, sedi, kad lee da spava i kad se budi, kad utihne -- u svemu tome on primenjuje jasno shvatanje. Ukoliko u monahu ovako sabranom i sa jasnim shvatanjem, revnosnom, iskrenom i postojanom, nastane prijatno oseanje, on zna: 'Sada je prijatno oseanje nastalo u meni. Ono je uslovljeno, nije neuslovljeno. ime je uslovljeno? Ba ovim telom je uslovljeno [13]. A ovo telo, naravno, jeste nestalno, sastavljeno, uzrono nastalo. Ali ako ovo prijatno oseanje koje je nastalo, jeste uslovljeno telom koje je nestalno, sastavljeno i uzrono nastalo -- kako takvo prijatno oseanje moe biti postojano?'
Posmatrajui zajedno telo i prijatno oseanje on boravi kontemplirajui prolaznost, boravi kontemplirajui nestalnost, boravi kontemplirajui neprijanjanje, boravi kontemplirajui utrnue, boravi kontemplirajui odvraenost. I u njemu koji tako boravi, prikrivena sklonost ka elji povezanoj sa telom i prijatnim oseanjem nestaje. Ukoliko u njemu nastane bolno oseanje, on zna: 'Sada je bolno oseanje nastalo u meni. Ono je uslovljeno, nije neuslovljeno. ime je uslovljeno? Ba ovim telom je uslovljeno. A ovo telo, naravno, jeste nestalno, sastavljeno, uzrono nastalo. Ali ako ovo bolno oseanje koje je nastalo, jeste uslovljeno telom koje je nestalno, sastavljeno i uzrono nastalo -kako takvo bolno oseanje moe biti postojano?' Posmatrajui zajedno telo i bolno oseanje on boravi kontemplirajui prolaznost, boravi kontemplirajui nestalnost, boravi kontemplirajui neprijanjanje, boravi kontemplirajui utrnue, boravi kontemplirajui odvraenost. I u njemu koji tako boravi, prikrivena sklonost ka odbojnosti povezanoj sa telom i bolnim oseanjem nestaje. Ukoliko u njemu nastane neutralno oseanje, on zna: 'Sada je neutralno oseanje nastalo u meni. Ono je uslovljeno, nije neuslovljeno. ime je uslovljeno? Ba ovim telom je uslovljeno. A ovo telo, naravno, jeste nestalno, sastavljeno, uzrono nastalo. Ali ako ovo neutralno oseanje koje je nastalo, jeste uslovljeno telom koje je nestalno, sastavljeno i uzrono nastalo; kako takvo neutralno oseanje moe biti postojano?' Posmatrajui zajedno telo i neutralno oseanje on boravi kontemplirajui prolaznost, boravi kontemplirajui nestalnost, boravi kontemplirajui neprijanjanje, boravi kontemplirajui utrnue, boravi kontemplirajui odvraenost. I u njemu koji tako boravi, prikrivena sklonost ka neznanju povezanim sa telom i neutralnim oseanjem nestaje. Kada oseti prijatno oseanje, on zna da je ono prolazno, zna da se za njega ne treba vezivati; zna da mu se ne treba prepustiti. Ukoliko oseti bolno oseanje... neutralno oseanje, on zna da je ono prolazno, zna da se za njega ne treba vezivati, zna da mu se ne treba prepustiti. Kada oseti prijatno oseanje, on ga osea kao neko ko nije zarobljen njime. Kada oseti bolno oseanje, on ga osea kao neko ko nije zarobljen njime. Kada oseti neutralno oseanje, on ga osea kao neko ko nije zarobljen njime. Kada bolna oseanja ugroavaju telo, on zna: 'Bolno oseanje mi ugroava telo.' Kada bolna oseanje ugroavaju ivot on zna: 'Bolno oseanje mi ugroava ivot.' I on zna: 'Nakon rastvaranja tela, kada se ivot zavri, sva ova oseanja kojima se ne treba preputati sasvim e uminuti.' Ba kao to svetiljka gori snagom ulja i fitilja; ako ulje i fitilj dou do kraja, plamen se
gasi usled nedostatka goriva. Slino tome ovakav monah zna: 'Nakon rastvaranja tela, kada se ivot zavri, sva ova oseanja kojima se ne treba preputati sasvim e uminuti." Beleke: 13. Izraz telo treba ovde razumeti kao prvih pet od est osnova ulnog utiska. [Natrag]
8. U bolesnikoj sobi II Jednom je Blaeni boravio u Vesaliju, u Velikoj umi, u Kui sa zabatima. Navee, nakon to je Blaeni ustao iz zadubljenja, uputio se ka bolesnikoj sobi i seo na pripremljeno mesto. Sedei, ovako se obratio monasima: "O, monasi, sabran i sa jasnim shvatanjem bi monah trebalo da provodi svoje vreme. Ovo je moje uputstvo vama! A kako je, o monasi, monah sabran? On boravi vebajui kontemplaciju tela u telu, revnostan, jasnog shvatanja i sabran, prevaziavi elju i tugu zbog ovog sveta. On boravi vebajui kontemplaciju oseanja u oseanjima, revnostan, jasnog shvatanja i sabran, prevaziavi elju i tugu zbog ovog sveta. On boravi vebajui kontemplaciju uma u umu, prevaziavi elju i tugu zbog ovog sveta. On boravi vebajui kontemplaciju objekata uma u objektima uma, prevaziavi elju i tugu zbog ovog sveta. Tako je, monasi, monah sabran. A kako, o monasi, monah jasno shvata? On primenjuje jasno shvatanje idui napred i idui nazad; kad gleda ispred sebe i gleda negde drugde; kad savija i protee (svoje udove); kad oblai ogrta i nosi prosjaku inije; pri jelu, piu, vakanju i mirisanju; pri vrenju nude; kad hoda, stoji, sedi, kad lee da spava i kad se budi, kad utihne -- u svemu tome on primenjuje jasno shvatanje. Ukoliko u monahu ovako sabranom i sa jasnim shvatanjem, revnosnom, iskrenom i postojanom, nastane prijatno oseanje, on zna: 'Sada je prijatno oseanje nastalo u meni. Ono je uslovljeno, nije neuslovljeno. ime je uslovljeno? Ba ovim ulnim utiskom [14] je uslovljeno. A ovaj ulni utisak, naravno, jeste nestalan, sastavljen, uzrono nastao. Ali ako ovo prijatno oseanje koje je nastalo, jeste uslovljeno ulnim utiskom koji je nestalan, sastavljen i uzrono nastao; kako takvo prijatno oseanje moe biti postojano?' Posmatrajui zajedno ulni utisak i prijatano oseanje on boravi kontemplirajui prolaznost, boravi kontemplirajui nestalnost, boravi kontemplirajui neprijanjanje, boravi kontemplirajui utrnue, boravi kontemplirajui odvraenost. I u njemu koji tako boravi, prikrivena sklonost ka elji povezanoj sa ulnim utiskom i prijatnim oseanjem nestaje. Ukoliko u njemu nastane bolno oseanje, on zna: 'Sada je bolno oseanje nastalo u meni.
Ono je uslovljeno, nije neuslovljeno. ime je uslovljeno? Ba ovim ulnim utiskom je uslovljeno. A ovaj ulni utisak, naravno, jeste nestalan, sastavljen, uzrono nastao. Ali ako ovo bolno oseanje koje je nastalo, jeste uslovljeno ulnim utiskom koji je nestalan, sastavljen i uzrono nastao; kako takvo bolno oseanje moe biti postojano?' Posmatrajui zajedno ulni utisak i bolno oseanje on boravi kontemplirajui prolaznost, boravi kontemplirajui nestalnost, boravi kontemplirajui neprijanjanje, boravi kontemplirajui utrnue, boravi kontemplirajui odvraenost. I u njemu koji tako boravi, prikrivena sklonost ka odbojnosti povezanoj sa ulnim utiskom i bolnim oseanjem nestaje. Ukoliko u njemu nastane neutralno oseanje, on zna: 'Sada je neutralno oseanje nastalo u meni. Ono je uslovljeno, nije neuslovljeno. ime je uslovljeno? Ba ovim ulnim utiskom je uslovljeno. A ovaj ulni utisak, naravno, jeste nestalan, sastavljen, uzrono nastao. Ali ako ovo neutralno oseanje koje je nastalo, jeste uslovljeno ulnim utiskom koji je nestalan, sastavljen i uzrono nastao; kako takvo neutralno oseanje moe biti postojano?' Posmatrajui zajedno ulni utisak i neutralno oseanje on boravi kontemplirajui prolaznost, boravi kontemplirajui nestalnost, boravi kontemplirajui neprijanjanje, boravi kontemplirajui utrnue, boravi kontemplirajui odvraenost. I u njemu koji tako boravi, prikrivena sklonost ka neznanju povezanom sa ulnim utiskom i bolnim oseanjem nestaje. (Zavrni deo je identian sa prethodnim govorom Sn XXXVI.7, od "Kada oseti..." pa do kraja.) Beleke: 14. ulni utisak, ili kontakt (phassa) jeste mentalni faktor i on ne oznaava fiziki kontakt.. [Natrag]
9. Prolaznost "Tri vrste oseanja, o monasi, su prolazna, sastavljena od vie faktora, nastala od nekog uzroka, podlona propadanju, nestajanju, laganom ieznuu, utrnuu -- to su prijatno oseanje, bolno oseanje i neutralno oseanje.
10. Ukorenjenost u ulnom utisku
"Postoje, o monasi, ove tri vrste oseanja, ukorenjenih u ulnom utisku, prouzrokovanih ulnim utiskom: prijatna, bolna i neutralna oseanja. Zavisno od ulnog utiska koji je mogue osetiti kao prijatan, nastaje prijatno oseanje. Kada taj ulni utisak koji je mogue osetiti kao prijatan prestane, onda senzacija nastala od njega [15] -- odnosno prijatno oseanje nastalo zavisno od takvog ulnog utiska -takoe prestaje i smiruje se. Zavisno od ulnog utiska koji je mogue osetiti kao neprijatan (neutralan), nastaje neprijatno (neutralno) oseanje. Kada taj ulni utisak koji je mogue osetiti kao neprijatan (neutralan) prestane, onda senzacija nastala od njega -- odnosno neprijatno (neutralno) oseanje nastalo zavisno od takvog ulnog utiska -- takoe prestaje i smiruje se. Kao to se spajanjem i trljanjem dva drvena tapa dobija toplina i stvara vatra, a njihovim razdvajanjem i rastavljanjem toplina prestaje i nestaje, tako je takoe i sa ova tri oseanja koja su nastala na ulnom utisku, ukorenjena u ulnom utisku, prouzrokovana ulnim utiskom, zavisna od ulnog utiska: u zavisnosti od ulnog utiska odreene vrste nastaje odgovarajue oseanje; prestankom takvog ulnog utiska prestaje i odgovarajue oseanje." Beleke: [15] Tajjam vedayitam. [Natrag]
11. Osamljenje Jednom je neki monah doao da vidi Blaenoga i, nakon to ga je sa potovanjem pozdravio, sede sa strane. Sedei tako, on se ovako obratio Blaenome: "Povukavi se u osamljenost, dok sam boravio u samoi, ova misao mi se javila: 'Trima oseanjima je poduavao Blaeni: prijatnim, bolnim i neutralnim oseanjima. Ali Blaeni je takoe rekao da sve to se osea je unutar patnje. U odnosu na ta je Blaeni rekao da sve to se osea je unutar patnje?' "Dobro reeno, monae, dobro reeno! Kao to sam poduavao trima oseanjima, prijatnim, bolnim i neutralnim, takoe sam rekao i da je sve to se osea unutar patnje. Ovako sam izjavio upuujui na nestalnost (svih) uslovljenih fenomena (sankhara). To sam rekao zato to su svi uslovljeni fenomeni podloni unitenju, nestajanju, ieznuu, utrnuu i promeni. U vezi sa ovim sam rekao: 'Sve to se osea je unutar patnje.'
Dalje sam poduavao, monae, postepenom prestanku uslovljenih fenomena. U onome ko je postigao prvi stepen meditativnog zadubljenja (jhana), govor je utihnuo. Postiui drugo zadubljenje, razmiljanje i razmiljanje su prestali. Doseui tree zadubljenje, radost je prestala. Doseui etvrto zadubljenje udisanje i izdisanje su prestali. Doseui podruje prostorne neogranienosti, opaanje oblika (materije) je prestalo. Postiui podruje neograniene svesti, opaanje podruja neogranienog prostora je prestalo. Doseui podruje niega, opaanje podruja neograniene svesti je prestalo. Doseui podruje ni-opaanja-ni-neopaanja, opaanje podruja niega je prestalo. Postigavi prestanak opaanja i oseanja, opaanje i oseanja su nestali. U monahu slobodnom od neistoe pohlepa, mrnja i zabluda su utihnuli. Dalje sam poduavao, monae, postepenom smirivanju uslovljenih fenomena (sankhara). U onome ko je dosegao prvo meditativno zadubljenje, govor se smirio. Dosegavi drugo zadubljenje, zamiljanje i razmiljanje su smireni... (nastavlja se ovako, sve do:) Dosegavi prestanak opaanja i oseanja, opaanje i oseaji su smireni. U monahu slobodnom od neistoe, pohlepa je smirena, mrnja je smirena, zabluda je smirena. Postoje, monae, ovih est stiavanja. U onome ko je postigao prvo zadubljenje, govor je utihnuo. Postiui drugo zadubljenje, zamiljanje i razmialjanje su utihnuli. Postiui tree zadubljenje, radost je utihnula. Dosegnuvi etvrto zadubljenje, udisanje i izdisanje su utihnuli. [16]. Postigavi prestanak opaanja i oseanja, opaanje i oseanja su utihnuli. U monahu osloboenom od neistoa, pohlepa je utihnula, mrnja je utihnula, zabluda je utihnula. Beleke: [16] U odeljku "stiavanje" (patipassaddha) etiri nematerijalna zadubljenja (arupajjhana) nisu spomenuta. Prema komentaru ona se podrazumevaju u delu koji govori o "prestanku opaanja i oseanja" (jer su zadubljenja uslov za taj prestanak). [Natrag]
12. Na nebu I "Na nebu, o monasi, razliite vrste vetrova duvaju: vetrovi sa istoka, zapada, severa i juga, vetrovi koji nose prainu i vetrovi bez praine, vetrovi topli i hladni, blagi i divlji. Slino tome, monasi, nastaju u ovom telu razliite vrste oseanja: nastaju prijatna oseanja, nastaju bolna oseanja i nastaju neutralna oseanja. Ba kao to na nebu razliiti vetrovi duvaju: Dolazei sa istoka ili zapada, sa severa ili juga, Nosei prainu ili bez nje, hladni ili vrui, divlji ili blagi -- oni su tako razliiti.
Isto tako u ovom telu, razliita oseanja nastaju: Prijatno oseanje i bolno i neutralno. Ali ako je monah revnostan i ne zanemaruje vebanje sabranosti i jasnog shvatanja, prirodu svih oseanja e on razumeti i prozrevi ih, u ovom ivotu se oistiti. Sazreo u znanju, snaan u Dhammi, jednom kada mu se ivotni put zavri, i telo slomi, svako merilo i pojam on je nadiao.
13. Na nebu II (Ovaj tekst ponavlja prozni deo teksta broj 12, bez promena)
14. U gostinskoj kui U gostinskoj kui, o monasi, ljudi sa istoka mogu da stanuju, ili ljudi sa zapada, severa ili juga. Ljudi iz ratnike kaste mogu da dou i stanuju tu, kao i bramani, ljudi iz srednja klasa i sluge. Slino ovome, o monasi, nastaju u ovom telu razliita vrsta oseanja; nastaju prijatna oseanja, bolna oseanja i neutralna oseanja; svetovna oseanja koja su prijatna, bolna ili neutralna, i duhovna oseanja koja su prijatna, bolna i neutralna.
15. Govor Anandi I Jednom je potovani Ananda otiao da vidi Blaenoga. Pozdravivi ga sa potovanjem, sede sa strane. Sedei tako, upita: "ta su to oseanja, gospodine? ta je izvor oseanja, ta je njihov prestanak i koji put vodi ka njihovom prestanku? ta je ugodnost u oseanjima? ta je opasnost od oseanja? I ta je bekstvo od njih?"
"Postoje, Ananda, tri vrste oseanja: prijatno, bolno i neutralno. Sa nastajanjem ulnog utiska nastaju i oseanja; sa prestankom ulnog utiska prestaju i oseanja. Plemeniti osmostruki put jeste put koji vodi ka prestanku oseanja: ispravno razumevanje, ispravne misli, ispravan govor, ispravno delovanje, izpravno ivljenje, ispravan napor, ispravna sabranost i ispravna koncentracija. Srea i zadovoljstvo nastaju zadovoljenjem elje podstaknute oseanjima. To je ugodnost u oseanjima. Oseanja su prolazna, (sklona da postanu) bolna i promenljiva. To je opasnost u oseanjima. Uklanjanje i odustajenje od udnje i pohlepe za oseanjima jeste bekstvo od oseanja. Dalje sam uio, Ananda, postepenom prestanku uslovljenih fenomena (sankhara). U onome ko je postigao prvi stepen meditativnog zadubljenja (jhana), govor je utihnuo. Postiui drugo zadubljenje, razmiljanje i razmiljanje su prestali. Doseui tree zadubljenje, radost je prestala. Doseui etvrto zadubljenje udisanje i izdisanje su prestali. Doseui podruje prostorne neogranienosti, opaanje oblika (materije) je prestalo. Postiui podruje neograniene svesti, opaanje podruja neogranienog prostora je prestalo. Doseui podruje niega, opaanje podruja neograniene svesti je prestalo. Doseui podruje ni-opaanja-ni-neopaanja, opaanje podruja niega je prestalo. Postigavi prestanak opaanja i oseanja, opaanje i oseanja su nestali. U monahu slobodnom od neistoe pohlepa, mrnja i zabluda su utihnuli.
16. Govor Anandi II U ovoj sutti sam Buda postavlja potovanom Anandi ista ona pitanja kao i u prethodnoj sutti i odgovara na njih na isti nain.
17-18. Mnogobroni monasi U ovim suttama ponavljaju se ista pitanja i odgovori iz SN XXXVI.15, samo to su sluaoci sada "mnotvo monaha".
19. Drvodelja sa pet alata [17] (Preveo edomil Veljai) Jednom je drvodelja sa pet alata otiao da poseti potovanog Udajia. Pozdravivi ga s potovanjem, sede on sa strane. Sedei tako, upita on potovanog Udajia:
-- Koliko vrsta oseanja ima, potovani Udaji, prema onome kako poduava Blaeni? -- Tri su vrste osaanja, drvodeljo, prema uenju Blaenog: ugodno, neugodno i niugodno-ni-neugodno. To su tri vrste oseanja prema uenju Blaenog. Posle tih rei, drvodelja sa pet alata ree: -- Nema tri vrste oseanja, potovani Udaji, prema uenju Blaenog. Postoje dve vrste oseanja o kojima je govorio Blaeni: prijatna i neprijatna oseanja. Za neutralan oseaj je Blaeni govorio da pripada stanju uzviene sree. Ali potovani Udaji odogovori: -- Blaeni nije poduavao da postoje dve vrste oseanja, ve tri: prijatna, neprijatna i neutralna oseanja. (Ovakva razmena stavova ponovila se po drugi i trei put,) ali niti je drvodelja sa pet alata bio u stanju da ubedi potovanog Udajia, niti je potovani Udaji mogao da ubedi drvodelju sa pet alata. No, desilo se da je potovani Ananda uo ovaj razgovor i on otide do Blaenog da se raspita. Pozdravivi Blaenog s potovanjem, sede on sa strane. Sedei tako, ponovi on itav razgovor koji se vodio izmeu potovanog Udajia i drvodelje sa pet alata. A Blaeni ree: -- Ananda, Udajijev nain izganja, sa kojim se drvodelja sa pet alata nije saglasio, ispravan je, zaista. Ali i nain izlaganja drvodelje sa pet alata, sa kojim se nije saglasio Udaji, ispravan je. Jednim nainom izlaganja govorio sam o dve vrste oseanja, ana drugim nainom izlaganja govorio sam o tri, o est, o osamnaest, o trideset est i o sto osam vrsta oseanja.[18] Tako sam izloio Dhammu na razliite naine. U pogledu Dhamme koju sam tako izloio na razliite naine, ako ima onih koji ne mogu da se sloe, da se saglase i da prihvate ono to je ispravno reeno i ispravno izgovoreno, moe se oekivati da se posvaaju, da se zapetljaju u raspravu i objanjavanje, povreujui jedan drugog otrim reima. U pogledu Dhamme koju sam tako izloio na razliite naine, ako ima onih koji mogu da se sloe, da se saglase i da prihvate ono to je ispravno reeno i ispravno izgovoreno, moe se oekivati da oni ive u prijateljstvu i slozi, bez razdora, kao mleko (to se lako mea) sa vodom, gledajui jedan na drugog prijateljskim oima. Pet je struna ulne elje. Kojih pet? Oblici dostupni oku za kojima neko udi, prieljkuje ih, priklanja i prijanja uz njih, sputan ulnom eljom i razdiran poudom. Zvuci dostupni uhu... mirisi dostupni nosu... ukusi dostupni jeziku... dodiri dostupni telu, za kojima neko
udi, prieljkuje ih, priklanja i prijanja uz njih, sputan ulnom eljom i razdiran poudom. To je pet struna ulne elje. Zadovoljstvo i uitak koji zavise od tih pet struna ulne elje, to se naziva ulnim zadovoljstvom. I ako bi sada neko rekao: 'Ovo je najvie zadovoljstvo i uitak koji se moe doiveti', ja to ne bih potvrdio. A zato? Zato to postoji druga vrsta zadovoljstva koja prevazilazi to zadovoljstvo i jo je uzvienija. A koje je to zadovoljstvo? Ovde, sasvim napustivi ulne elje, napustivi tetna stanja uma, monah dostie i boravi u prvom meditativnom zadubljenju (jhana), koje je praeno zamiljanjem i razmiljanjem, i ispunjava ga uitak i zadovoljstvo roeni iz osamljenosti. To j prva vrsta zadovoljstva koja prevazilazi to (ulno) zadovoljstvo i uzvienije je. Ako bi neko rekao: 'Ovo je najvie zadovoljstvo koje se moe doiveti', ja to ne bih potvrdio. A zato? Zato to postoji druga vrsta zadovoljstva koja prevazilazi to zadovoljstvo i jo je uzvienija. A koje je to zadovoljstvo? Ovde, stiavanjem zamiljanja i razmiljanja... monah dostie i boravi u drugom meditativnom zadubljenju... u podruju beskonanog prostora... beskonane svesti... nitavila... ni-opaanja-ni-neopaanja. Ako bi neko rekao: 'Ovo je najvie zadovoljstvo koje se moe doiveti', ja to ne bih potvrdio. A zato? Zato to postoji druga vrsta zadovoljstva koja prevazilazi to zadovoljstvo i jo je uzvienija. A koje je to zadovoljstvo? Ovde, potpunim nadilaenjem podruja ni-opaanja-ni-neopaanja monah dostie i boravi u stanju prestanka opaanja i oseanja. Ovo je druga vrsta zadovoljstva koja prevazilazi to zadovoljstvo i jo je uzvienije.[19] Moe se dogoditi, Ananda, da askete iz neke druge sekte kau ovako: "Osamljenik Gotama govori o prestanku opaanja i oseanja i opisuje to kao zadovoljstvo. Kakvo je (zadovoljstvo) i kako je to mogue?" Onima koji tako kau trebalo bi ovako odgovoriti: "Blaeni opisuje kao zadovoljstvo ne samo oseaj zadovoljstva. Tathagata pak opisuje kao zadovoljstvo sva stanja kada i gde se ono postigne." Beleke 17. Ovaj govor identian je sa MN 59 (Bahuvedaniya sutta -- Mnogo vrsta oseanja). [Natrag] 18. Videti SN XXXVI.22. [Natrag] 19. Komentar: "Od etvrtog zadubljenja nadalje, ni-prijatno-ni-neprijatno oseanje
(postoji u tim meditativnim stanjima). Ali to neutralno oseanje se, takoe, naziva 'zadovoljstvom' (sukha), poto je to stanje spokojstva i uzvienosti. Ono to se javlja putem pet struna ulne elje i putem osam meditativnih postignua zove se 'zadovoljstvo koje se osea' (vedayita-sukha). Stanje prestanka percepcije i oseaja jeste 'zadovoljstvo, koje se ne osea' (avedayita-sukha). Otuda, bilo da je re o zadovoljstvu koje se osea ili ne, oboje su svakako 'zadovoljstvo', u smislu da se radi o stanjima bez bola (niddukkhabhava-sankhatena sukhena)." U AN IX.34 potovani Sariputa uzvikuje: "Nibbana je srea, Nibbana je srea, zaista!" Onda monah Udaji upita: "Kako moe postojati srea kada nema oseanja?" Potovani Sariputa je odgovorio: "Upravo to je jeste srea, prijatelju, da nema oseanja." Nastavak te sutte moe se uporediti sa ovim tekstom. O nibbani kao srei govori se i u AN VI.100. [Natrag]
20. Govor monasima Ovaj tekst, upuen izvesnim monasima, ponavlja glavne delove prethodne sutte, bez uvodnog dela.
21. Govor Sivaki Jednom je Blaeni boravio u Raagahi, u manastiru u Bambusovom gaju, kraj mesta gde se hrane veverice. Tu jedan asketa lutalica po imenu Molija Sivaka srete Blaenoga i nakon to razmenie pozdrave i prijateljske rei, sede on sa strane. Tako sedei, prozbori: "Ima, potovani Gotamo, nekih asketa i brahmana koji imaju ovakvo uenje i gledite: 'ta god da osoba doivi, bilo zadovoljstvo, bol ili ni-bol-ni-zadovoljstvo, sve je to prouzrokovano prethodnim delima.' ta potovani Gotama kae o tome?" "Prouzrokovana (poremeajima u stvaranju) ui nastaju, Sivaka, odreene vrste oseanja. Da se ovo dogaa moemo se i sami uveriti; takoe to je i u svetu prihvaeno kao istina. Prozrokovana (poremeajima u stvaranju) sluzi...gasova..(sve troje) zajedno... promenama klime... nepromiljenim ponaanjem ... usled povreda... kao rezultat kamme -- (kroz sve ovo), Sivaka, nastaju odreene vrste oseanja. Da se ovo dogaa moemo se i sami uveriti; takoe to je i u svetu prihvaeno kao istina. Kada askete i brahmani imaju takvo uenje i gledite da 'ta god da osoba doivi, bilo zadovoljstvo, bol ili ni-bol-ni-zadovoljstvo, sve je to prouzrokovano prethodnom
akcijom.', tada oni idu iza onoga to su sami saznali i to je prihvaeno kao istina u svetu. Zato ja kaem da su ove askete i brahmani pogreili." Kada je ovo izreeno Molija Sivaka, lutajui asketa, ree: "Odlino, potovani Gotamo, to je svakako odlino!... Neka me potovani Gotama primi kao nezareanog sledbenika koji od danas uzima utoite u njemu sve dok ivot traje."
22. Sto osam oseanja (Preveo Branislav Kovaevi) "Pokazau vam, o monasi, izlaganje o Dhammi po kojem postoji sto osam oseanja. Zato me posluajte. Na jedan nain, o monasi, govorio sam vam o dve vrste oseanja, a na drugi o tri, pet, est, osamnaest, trideset est i sto osam oseanja. Koja su to dva oseanja? Telesna i mentalna oseanja. Koja su to tri oseanja? Prijatno, bolno i ni-prijatno-ni-bolno oseanje. Kojih su to pet oseanja? Stanje zadovoljstva, bola, radosti, alosti i spokojstva. Kojih su to est oseanja? Oseanja roena zahvaljujui utiscima primljenim kroz ula: oko, uho, nos, jezik, telo i um. Kojih su to osamnaest oseanja? To je (gornjih) est oseanja kroz koja prilazimo (predmetima) sa radou, zatim est prilaza sa alou i est prilaza sa spokojstvom. Kojih su to trideset est oseanja? To je est oseanja radosti zasnovanih na domainskom ivotu i est zasnovanih na monakom ivotu; est oseanja alosti zasnovanih na domainskom ivotu i est zasnovanih na monakom ivotu; est oseanja spokojstva zasnovanih na domainskom ivotu i est zasnovanih na monakom ivotu. Kojih su to sto osam oseanja? To je (gornjih) trideset est oseanja u odnosu na prolost, zatim trideset est oseanja u odnosu na budunost i trideset est oseanja u odnosu na sadanjost. To su, o monasi, sto osam oseanja i to je izlaganje o Dhammi po kojem postoji sto osam oseanja."
23. Bhikkhu sutta (SN XXXVI.23) -- Govor monasima. 24. Pubbe sutta (SN XXXVI.24) -- Znanje o prolosti. 25. ana sutta (SN XXXVI.25) -- Znanje. 26. Sambahulabhikkhu sutta (SN XXXVI.26) -- Govor Sambahuli 27. Samanabrahmana sutta (SN XXXVI.27) -- Kontemplativci i bramani (1) 28. Samanabrahmana sutta (SN XXXVI.28) -- Kontemplativci i bramani (2) 29. Samanabrahmana sutta (SN XXXVI.29) -- Kontemplativci i bramani (3) Ove sutte ponavljaju paragrafe 3-4 iz SN XXXXVI.15; jedino se sagovornici menjaju.
30. Proien od oseanja Ova sutta sadri jedino nabrajanje tri vrste oseanja - prijatna, bolna i ni-prijatna-ni-bolna.
31. Duhovno (preveo Branislav Kovaevi) Postoji, monasi, svetovna radost (piti), postoji duhovna radost i postoji jo vea duhovna radost. Postoji svetovna srea (sukha), postoji duhovna srea i postoji jo vea duhovna srea. Postoji svetovna ravnodunost, postoji duhovna ravnodunost i postoji jo vea duhovna ravnodunost. Postoji svetovna sloboda, postoji duhovna sloboda i postoji jo vea duhovna sloboda. A ta je to, monasi, svetovna radost? Pet je struna ulne elje: oblici koje raspoznaje oko i za kojima se javlja elja i udnja, koji se ine prikladni i poeljni, vezani za ulnu elju i podsticaj za pohlepu. Zvuci koje raspoznaje uho... mirisi koje raspoznaje nos... ukusi koje raspoznaje jezik... dodiri koje raspoznaje telo i za kojima se javlja elja i udnja, koji se ine prikladni i poeljni, vezani za ulnu elju i podsticaj za pohlepu. Radost koja se javlja u zavisnosti od ovih pet struna ulne elje naziva se "svetovnom radou". A ta je to duhovna radost? Sasvim daleko od ulnih elja, daleko od tetnih stanja uma, monah dostie i boravi u prvom meditativnom zadubljenju (jhana), koje je praeno zamiljanjem i razmiljanjem i sadri radost roenu iz osame. Sa stiavanjem zamiljanja i razmiljanja dostie on i boravi u drugom meditativnom zadubljenju praenim unutranjim pouzdanjem i sabranou uma, bez zamiljanja i razmiljanja, i sadri radost i sreu roene iz koncentracije. To se nativa "duhovnom radou".
A ta je jo vea duhovna radost? Kada monah ispravnog ponaanja pogleda svoj um, osloboen pohlepe, osloboen mrnje, osloboen neznanja, tada se javlja radost. I ona se naziva "jo veom duhovnom radou". A ta je to, monasi, svetovna srea? Pet je struna ulne elje: oblici koje raspoznaje oko i za kojima se javlja elja i udnja, koji se ine prikladni i poeljni, vezani za ulnu elju i podsticaj za pohlepu. Zvuci koje raspoznaje uho... mirisi koje raspoznaje nos... ukusi koje raspoznaje jezik... dodiri koje raspoznaje telo i za kojima se javlja elja i udnja, koji se ine prikladni i poeljni, vezani za ulnu elju i podsticaj za pohlepu. Srea koja se javlja u zavisnosti od ovih pet struna ulne elje naziva se "svetovnom sreom". A ta je to duhovna srea? Sasvim daleko od ulnih elja, daleko od tetnih stanja uma, monah dostie u boravi u prvom meditativnom zadubljenju... Sa stiavanjem zamiljanja i razmiljanja dostie on i boravi u drugom meditativnom zadubljenju... Sa smirivanjem i radosti, boravi on u ravnodunosti, sabran i potpuno svestan on osea sreu u sebi, te dostie i boravi u treem meditativnom zadubljenju, za koje plemeniti kau: "Ko je ravnoduan i paljiv, ivi zadovoljno". To se naziva "duhovnom sreom". A ta je jo vea duhovna srea? Kada monah ispravnog ponaanja pogleda svoj um, osloboen pohlepe, osloboen mrnje, osloboen neznanja, tada se javlja radost. I ona se naziva "jo veom duhovnom sreom". A ta je, monasi, svetovna ravnodunost? Pet je struna ulne elje: oblici koje raspoznaje oko... dodiri koje raspoznaje telo i za kojima se javlja elja i udnja, koji se ine prikladni i poeljni, vezani za ulnu elju i podsticaj za pohlepu. Ravnodunost koja se javlja u odnosu na ovih pet struna ulne elje naziva se "svetovnom ravnodunou". A ta je to duhovna ravnodunost? Sasvim daleko od zadovoljstva i bola, a poto su u njemu iezli radost i alost, monah dosee i boravi u etvrtom meditativnom zadubljenju, koje karakterie ni-bol-ni-zadovoljstvo i koje poseduje istotu sabranosti zahvaljujui ravnodunosti. I to se naziva "duhovnom ravnodunou". A ta je jo vea duhovna ravnodunost? Kada monah ispravnog ponaanja pogleda svoj um, osloboen pohlepe, osloboen mrnje, osloboen neznanja, tada se javlja ravnodunost. I ona se naziva "jo veom duhovnom ravnodunou". A ta je, monasi, svetovna sloboda? Sloboda povezana sa materijalnim. A ta je duhovna sloboda? Sloboda povezana sa nematerijalnim. A ta je jo vea duhovna sloboda? Kada monah ispravnog ponaanja pogleda svoj um, osloboen pohlepe, osloboen mrnje, osloboen neznanja, tada se javlja sloboda."
Razliiti tekstovi korisni u kontemplaciji nad oseanjima Oseanja su kao mehuri. Khandha samyutta, 95 Sve stvari se oslanjaju na oseanja. Anguttara nikaya, IX, broj 19 "Sva oseanja -- bilo prola, budua ili sadanja, bilo u nama ili u drugima, bilo sirova ili plemenita, niska ili uzviena, daleka ili bliska -- treba posmatrati sa ovakvim ispravnim razumevanjem: "Ovo nije moje, ovo nisam ja, ovo nije moje sopstvo." Anatta-lakkhana sutta, Samyutta nikaya, XXII, 59. Prijatno oseanje je prijatno dok je prisutno; bolno je kada se menja. Bolno oseanje je bolno dok je prisutno; prijatno je kada se menja. Ni-bolno-ni-prijatno oseanje je ugodno ukoliko ga razumemo; ono je bolno ukoliko ne postoji razumevanje. 44; Cula-vedalla Dobro poduen uenik... ne smatra da je oseanje sopstvo niti da je sopstvo vlasnik oseanja, niti smatra oseanje kao ukljueno u sopstvo, niti sopstvo kao ukljueno u oseanje. O tako dobro poduenom ueniku moe se rei da je on nesputan ropstvom oseanja, nesputan ropstvom bilo unutranjim bilo spoljanjim. On je video obalu, on je video drugu stranu, i on je potpuno slobodan od patnje -- ovome ja poduavam. Khandha samyutta 117 Reeno je da bi trebalo poznavati oseanja, njihovo uslovljeno poreklo, njihovu raznolikost, njihove posledice, njihovo prestanak i put ka njihovom prestanku. Zato je ovo reeno? ta su oseanja? Ovo troje: prijatnost, bol, i ni-prijatnost-ni-bol. ta je uslovljeno poreklo ovih oseanja? ulni utisak je uslovljeno poreklo ovih oseanja. ta je raznolikost oseanja? Postoje prijatna oseanja, svetovna i duhovna; postoje bolna oseanja, svetovna i duhovna; i postoje neutralna oseanja, svetovna i duhovna. ta je posledica oseanja? To je linosna egzistencija (attabhava) zasnovana na ovome ili
onome (oseanju), pohvalnog ili ravog karaktera koji onaj to osea prouzrokuje. ta je prestanak oseanja? To je prestanak ulnog utiska to je i prestanak oseanja. Plemeniti osmostruki put je put koji vodi ka prestanku oseanja: ispravno razumevanje, ispravna misao, ispravan govor, ispravna akcija, ispravno ivljenje, ispravan napor, ispravna svesnost i ispravna koncentracija. Ukoliko plemeniti uenik poznaje na ovaj nain oseanja, njihovo uslovljeno poreko, njihovu raznolikost, njihove posledice, njihov prestanak i put koji vodi ka prestanku, on e spoznati ovaj pronicljivi svetaki ivot, to jest prestanak oseanja. Nikaye, estice, 63 Na osnovu ega je reeno da su etiri plemenite istine ona Dhamma koju sam poduavao, koja je neosporna, neizbleujua, besprekorna i besprigovorna od strane inteligentnih asketa i brahmana? Zasnovano na est elemenata [20] postoji sputanje u matericu. Kada se desi takvo sputanje u matericu, nastae um-i-telo (nama-rupa). Um i telo uzrokuju estostruku osnovu ula. estostruka ulna osnova uzrokuje ulni utisak. ulni utisak uzrokuje oseanje. Ovo je za onoga ko osea [21] da sam ja poduavao: "Ovo je patnja", "Ovo je poreklo patnje", "Ovo je prestanak patnje", "Ovo je put koji vodi ka prestanku patnje" "Sestre, pretpostavite da postoji lampa koja je upaljena: tu je ulje, tu fitilj, tu je plamen, tu je sjaj, sve prolazno i podlono promeni. Sada, da li bi iko govorio ispravno kada bi rekao: "Dok je ova lampa upaljena, ulje, fitilj i plamen su prolazni i podloni promeni, ali njen sjaj je stalan, trajan, vean i ne podloan promeni?" -- " Svakako da ne, potovani gospodine," "Zato ne?" -- "Zato to, potovani gospodine, dok lampa gori, ulje je nestalno i podlono promeni, kao to su to i fitilj, plamen i sjaj." "Na isti nain, sestre, da li bi iko govorio ispravno kada bi rekao: " Ovih est (organa) utemeljenih u nama su nepostojani, ali ono to, zasnovano na njima, ja oseam kao prijatno ili bolno ili ni-prijatno-ni-bolno, jeste stalno, trajno, veno i nepodlono promeni. -- "Svakako da ne, potovani gospodine." "Zato ne?" -- "Zato to, potovani gospodine, svaka vrsta oseanja se razvija zavisno od odgovarajuih uslova i sa prestankom odgovarajuih uslova prestaju i odgovarajua oseanja.' "Dobro reeno, sestre, dobro reeno! Kada plemenita uenica ovo opaa, ona to vidi sa ispravnim razumevanjem, kao to to zaista i jeste." Iz Majjhima nikaye, 146; Nandakin nagovor Prijatna oseanja su prolazna, uslovljena, zavisno nastala, imaju prirodu propadanja,
nestajanja, iezavanja i prestajanja. Bolna oseanja kao i neutralna takoe, su nestalna, uzrokovana, zavisno nastala, imaju prirodu propadanja, nestajanja, iezavanja i prestajanja. Kada dobro podueni uenik ovo opaa, on postaje neuzbuen prijatnim oseanjima, neuzbuen bolnim oseanjima i neuzbuen neutralnim oseanjima. Budui neuzbuen, njegova udnja iezava, a sa iezavanjem udnje on je osloboen. Poto je osoboen, u njemu se javlja znanje da je on osloboen. On tada zna: "Roenje je iscrpljeno, svetaki ivot je iivljen, uraeno je ono to se trebalo uraditi, nema vie povratka. Monah iji je um ovako osloboen, ne slae se niti spori sa bilo kim; on koristi jezik uobiajen u svetu, ali bez zabluda o njemu. Iz Majjhima nikaye 74, Dighanakha Aforizmi iz komentarske literature Znati, kakvo zaista jeste, poreklo, (prekid i put ka prekidu) oseanja, itd. vodi osloboenju prianjanja, zato to sudeluje u putu. Nedostatak punog pronicanja u poreklo, itd., oseanja vodi ka zatvaranju u zatvor samsare, zato to je (takvo neznanje) uslov za tvorevine kamme (sankhara). Neznanje koje sakriva pravu prirodu oseanja, vodi ka uivanju u oseanjima. Ali razumevanje oseanja onakvim kakva ona zaista jesu, vodi ka pronicanju u oseanja i neuzbuenost njima. Nerazumevanjem opasnosti i nesree (adinava) u oseanjima, udnja za oseanjima e se razviti; to se deava zato to se razmatra samo ono to je prijatno u oseanjima (assada) Kada postoji elja za onim to se osetilo, vijugae se u zagrljaju misli o sebi i sopstvenom vlasnitvu, u zagrljaju misli o venosti i tako dalje. Ovo je odreeno blizinom razloga za to, poto vezivanje (za verovanje u sopstvo i gledita) je uslovljeno eljom. Za one koji objavljuju uenja o venosti, itd. ili oseaju (njima) odgovarajue emocije, ulni utisak je uzrok (hetu). Ovo se javlja zato to se (posedovanje takvih ideja ili emocija) ne moe javiti bez susreta sa ulnim organom, objektom i sveu (koji sainjavaju ulni utisak). Iz podkomentara Brahmajala sutte (pakarana-naya)
Beleke: [20] To su elementi zemlje, vode, vatre, vetra, prostora i svesti. Vidi Mahima nikaya 140. [Natrag] [21] Komentar ovo dodeljuje onome ko razume oseanja i navodi poetak kontemplacije oseanja iz Satipatthana sutte -- Drugaije, "onaj koji osea" moe da se odnosi i na sva bia koja oseaju patnju i trae osloboenje od nje. [Natrag] Rev. 24/9/2005 www.geocities.com/budizam/texts/njana_2/osecanja.html
Pravila ponasanja
Home
---\\
Tumaenja
Pravila ponaanja
theravadskih monaha i monahinja
Vodi za Zapadnjake
Kusalo Bikhu -- mail
Napomena 1 : Ovaj vodi zasnovan je na pravilima discipline monaha (bhikkhu) i monahinja (siladhara) teravadske kole budizma. Tamo gde postoje razlike u pravilima ponaanja, na to e biti posebno ukazano. U ovom tekstu pojam "samana" (isposnik) koristi se i za monahe i za monahinje. Napomena 2 : Ovaj vodi sledi onaj nain vebanja koji se praktikuje u manastirima tajlandske "umske" tradicije u Velikoj Britaniji, vajcarskoj, Italiji, Australiji, Novom Zelandu i Sjedinjenim Dravama. Iako mnogi theravada monasi ne bi stavili bilo kakvu primedbu na ova pravila, u nekim sluajevima mogue su sitnije razlike u tumaenju i primeni pravila.
SADRAJ:
file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/ponasanje.html (1 of 17) [10.2.2008 20:52:43]
Pravila ponasanja
Uvod Obezbeivanje sredstava za ivot etiri potreptine (i) Hrana: Darivanje hrane i lekova (ii) Odea (iii) Boravite (iv) Medikamenti i napici Optevaea ponuda Neprikladne stvari Meusobni odnosi Poduavanje Dhammi Manje vana pravila ponaanja Gestovi potovanja
Uvod
Ovaj vodi treba da poslui kao uvod u upoznavanje nekih od monakih pravila ivota za one koji bi eleli da razumeju pozadinu i kontekst tih pravila i konvencija. Ujedno, bolje razumevanje pomoi e u uspostavljanju odnosa uzajamne podrke izmeu lanova monake zajednice i nezareenih sledbenika. Generalno, u indijskoj duhovnoj tradiciji, postoji razlika izmeu onih koji ive ivotom domaina i onih koji su "pobegli" od domainskog ivota i slede put odricanja. Za budistike isposnike taj duhovni put odreen je principima "Dhammavinaya" -- "uenje i displina" Budistika monaka disciplina, zvana Vinaya, jeste rafinirano vebanje tela i uma. Ova disciplina nije sama po sebi cilj, ve alatka koja, kada se primeni u kombinaciji sa duhovnim uenjem (Dhamma), moe podstai sazrevanje i duhovni razvoj. Sem direktnog vebanja koje predvia Vinaya, ona takoe slui da se uvrsti odnos
Pravila ponasanja
uzajamne pomoi izmeu sledbenika i obraenika, kao kljuni elemenat theravadske tradicije. Unutar konteksta ovog odnosa budistiki isposnici odustaju od mnogih uobiajenih sloboda i podvrgavaju se disciplini i pravilima Vinaye kako bi se skoncentrisali na negovanje svog srca i uma. Oni su u prilici da ive kao prosjaci jer laici potuju njihovo vebanje i spremni su da ga podre. Ovo raa oseaj obostranog potovanja i saradnje i laike i samane navodi da svom ivotu i odgovornostima priu sa obazrivou i iskrenou.
Mnoga od Vinaya pravila stvorena su posebno da bi se izbeglo nanoenje uvrede laicima ili davanje povoda za nesporazume ili podozrivost. Poto prirodno nijedan samana ne eli da uvredi nekoga time to e biti buan ili e izvoljevati, a nijedan laik ne eli da sluajno izazove samanu da prekri neko od pravila, ovaj tekst pokuava da razjasni glavne aspekte Vinaye onako kako se odnosi prema laicima. Ima nekih opteprihvaenih aktivnosti u kojima bi se uestvovanje theraavdskog budistikog monaha smatralo neprikladnim, mada te aktivnosti mogu biti savim normalne za budistike monahe nekih drugih tradicija i za laike. To su voenje kola, uzgajanje sopstvene hrane i uestvovanje u ceremoniji sklapanja braka. Dok samane imaju koristi od komuniciranja sa predanim laicima i od osloboenosti obaveze da za sebe obezbeuju materijalna dobra, laici imaju koristi od prisustva posveenih monaha, od njihovog uenja i prijateljstva. Ovaj odnos ima i ritualni aspekt, iznet u konvencijama Vinaye i kada mu prilazimo sa mudrou i dobrom namerom, on se pretvara u prostor pogodan za postizanje vee svesnosti.
Pravila ponasanja
Obezbeivanje sredstava za ivot

Vinaya, kako ju je izloio Buda, kroz mnoga svoja praktina pravila definie status monaha kao osobe koja je prosjak. Nemati linih sredstava za ivot jeste veoma praktino sredstvo razumevanja instinkta da se trai sigurnost. tavie, potreba da se prosi hrana slui monahu kao izvor kontemplacije o otme koje su stvari zaista neophodne -- a to su etiri potreptine. Te etiri potreptine -- hrana, odea, boravite i lekovi -- jesu ono to laici mogu ponuditi kao praktian primer ispoljavanja velikodunosti, potovanja ili kao znak svoje pripadnosti budistikoj zajednici. lanovi Sanghe odgovaraju na ovo na razliite naine, pomaui da se iri dobrodunost i izlaganjem Budinog uenja onima koji ele da ga uju. Sadraj
etiri potreptine (i) Hrana
U budistikim zemljama, gde monasi svakodnevno prolaze ulicama prosei hranu, ljudi svoju nameru ine vidljivom stojei kraj puta i drei posude sa hranom ili ak pozivajui monahe da priu i prime hranu. Na Zapadu, gde principi
Pravila ponasanja
prosjaenja nisu toliko ukorenjeni, manje se insistira na svakodnevnom odlasku u proenje hrane. Umesto toga, laici esto donose hranu u manastire da se poslui toga dana ili pak sauva u ostavi za kasnije. Tu uskladitenu hranu kasnije e pripremiti nezareeni gosti ili anagarike (iskuenici) i ponuditi je kao obrok. Laici darodavci esto donose hranu za posebne prilike, na primer na dan seanja na preminule ili na roendan. Monasi ne bi trebalo direktno da trae hranu, sem ukoliko nisu bolesni. Ovaj princip treba imati na umu kada se nudi hrana -umesto da pitate monaha ta bi voleo da mu ponudite, bolje je jednostavno pozvati ga da primi hranu koju elite da mu ponudite. Imajui u vidu da je taj obrok jedini do kraja
dana, ponudite ono to smatrate pravom koliinom, a on e uzeti onoliko koliko smatra da mu je potrebno i viak ostaviti. Jedan nain davanja je da uruite posude s hranom monahu i pustite ga da odabere iz njih ono to mu je potrebno, a drugi je da sami sipate u monahovu zdelu iz svake od inija sa hranom. lanovi
Pravila ponasanja
Sanghe obino vole da jedu u tiini. Ne ulazei suvie u tehnike detalje, u Vinayi hrana se odnosi na sve ono to se moe jesti i piti, sem obine vode i onih materija koje se smatraju lekom (videti poglavlje IV nie)
Buda je dopustio svojim zamonaenim sledbenicima da sakupljaju, primaju i konzumiraju hranu izmeu zore i podneva (to je 1:00 u letnjem periodu). Zabranjeno im je da konzumiraju van tog vremena i da zadre bilo kakvu hranu preko noi.
Premda monasi ive od one hrane koja im se da, mnogi od njih skloni su vegetarijanizmu iz etikih razloga. Monasima nije doputeno da sami pripremaju hranu.
Vredi ovde uoiti da se, prema razumevanju Vinaye u okviru "umske tradicije", mleko smatra hranom, kao i razna pia od slada, tako da ih treba ponuditi samo izmeu zore i podneva.
U pogledu odnosa izmeu monake zajednice i laika postoje izvesna specifina pravila u vezi sa hranom i lekovima koja su u poneemu razliita za bhikkhue i siladare. Darivanje hrane i lekova Bhikkhu moe pojesti hranu i pie (ukljuujui i lekove), sem iste vode, koja mu je s tom namerom data u ruke ili stavljena na ili u neto to je u direktnom kontaktu sa njegovim rukama. Kako bi se izbegao fiziki kontakt sa enskom osobom, tajlandska tradicija preferira da monah dri rairen komad tkanine, na koji se stavlja posuda sa hranom. U manastirima se praktikuje jo jedan detalj, a taj je da jednom predatu posudu sa hranom ili lekom laici vie ne uzimaju u svoje ruke, jer bi to podrazumevalo da je laik uzeo hranu natrag od monaha i ovi je vie ne mogu smatrati neim to im je dato.
Pravila ponasanja
Pravilo za monahinje je poneto drugaije, jer hrana treba da bude data "telom, govorom ili stavom". Gde je mogue treba je ponuditi direktno, tj. ene je mogu jednostavno predati u ruke monahinje. Alternativno, moe se napraviti verbalni poziv: ("Ovo je za tebe, sestro", "Stavljam ovo na sto za tebe, sestro, izvoli poslui se.").
U Vinayi formalni nain davanja hrane i lekova obavljen je korektno onda kada se laik priblii monahu na rastojanje ispruene ruke, naini gest nuenja i ponudi neto to je prikladno da se ponese. Sve ovo slui da sam in davanja bude izveden s panjom i promiljeno, bez obzira na to ta se daje.
Kao i sa svim konvencijama o kojima je re u ovom tekstu, mogue je zatraiti uputstvo i razjanjenje od samih monaha o tome kako postupati sa hranom kad god postoji neka sumnja i nesigurnost. Jo jedan detalj etikecije davanja hrane u manastirima vredi ovde pomenuti. Nainiti hranu dozvoljenom U skladu sa disciplinom, bhikkhu mora voditi rauna kada se nudi voe ili povre koje sadri semenke koje mogu dati izdanak. Najbolje je, ukoliko je mogue, da se te semenke uklone pre nuenja. Drugi nain je da laik "uini hranu dozvoljenom" tako to e je malo ubosti noem. Tako kada nudi tu vrstu hrane laik je bocne noem i u isto vreme kae: kappiyam bhante, (u znaenju ovo inim dozvoljenim, gospodine.). Ovo pravilo ne odnosi se na monahinje. Sadraj
(ii) Odea
Pravila ponasanja
Pravila doputaju posedovanje tri ogrtaa za monahe i etiri za monahinje. U umskim manastirima monasi obino sami prave te ogrtae od platna koje im se pokloni. Nekad se poklanja ve obojeno platno, a nekada belo platno i odgovarajua boja - terakot za monahe i braon za monahinje. Za deblji, spoljanji ogrta ponekad se koristi vunena tkanina, iako ga tradicionalno monasi prave od dva sloja tankog platna.
U hladnijim krajevima osnovni ogrtai se mogu dopuniti drugom odeom: demperima, majicama, arapama itd., naravno sve u odgovarajuoj boji.
Bitno je da svaki deo odee bude propisane boje i da nisu skupoceni, ve sasvim jednostavni.
Sadraj
(iii) Boravite Usamljeno, mirno i jednostavno bi bio pravi opis idealnog boravita monaha. Iz kanonskih tekstova proizlazi da je opte pravilo za boravite bilo da nije neudobno, niti da teti zdravlju, ali da ipak nije ni luksuzno.
Skroman nametaj, jednostavnog oblika i odabran po kriterijumu korisnosti takoe je doputen, mada postoji pravilo koje zabranjuje "visoke, luksuzne leajeve i fotelje" -- tj. predmete koji su raskoni mereno lokalnim merilima. Dakle, jednostavan krevet je doputeno koristiti i mnogi monasi zbog lea preferiraju da on bude tvrd. Meutim, oni koji ugoavaju monahe ili monahinje mogu se pouzdati da e bilo kakav leaj koji ponude biti prihvaen sa zahvalnou izmeu ostalog i kao deo treninga monaha da mu zahtevi budu to umereniji.
Pravila Vinaye ne doputaju monahu da spava vie od 3 noi zaredom u istoj sobi sa nezareenom osobom, a ni monah ni monahinja ne bi trebalo da lee u istoj sobi u kojoj je i osoba drugog pola, sem u izuzetnim okolnostima, tj. u sluaju bolesti.
Pravila ponasanja
Sadraj
(iv) Medikamenti i napici Prema Vinayi, medikamentima i napicima se mogu smatrati one stvari koje konzumiramo jedenjem i pijenjem, a normalno ih ne smatramo hranom i: koje su namenjene leenju, na primer farmaceutski proizvodi, homeopatski preparati, vitaminski dodaci itd.;
koje imaju osveavajue i okrepljujue dejstvo (kao to su aj i eer); koje imaju nutritivno svojstvo u vreme slabosti, gladi ili zamora (kao to je voni sok.)
Nasuprot hrani, zareeni mogu da zadre ove stvari tokom noi. Za monahe postoje razliita ogranienja u pogledu vremena tokom kojeg mogu da uvaju ovakve "lekove": "Jednodnevna" dozvola: Filtrirani voni sok (tj. onaj u kojem nema vone pulpe) od bilo kojeg voa. Ovi sokovi mogu se primati i piti u bilo koje vreme izmeu zore jednog i zore narednog dana -- ovo vremensko ogranienje je u vezi sa fermentacijom.
"Sedmodnevna" dozvola: Ghi, ivotinjsko i biljno ulje, med i bilo koja vrsta eera (ukljuujui i melasu) mogu se zadrati i konzumirati sve do zore osmog dana raunajui od kada su dobijeni. U dananje vreme i neka druga okrepljujua sredstva se smatraju doputenima. Pre darivanja trebalo bi se konsultovati radi razjanjenja.
"Doivotna" dozvola: Farmaceutski medikamenti, vitamini, korenje biljaka kao to je umbir i en-en; esencija biljaka kao to je kamilica; napici kao to je aj, kafa i kakao.
Pravila ponasanja
Za siladhare, za sve medikamente vai "doivotna" dozvola. Medikamenti koji se ne uzimaju oralno, na primer kreme, ulja za masiranje ili kapi za oi mogu takoe biti korisni. Njih ne treba formalno predavati u ruke kao to se to radi sa jestivim medikamentima. Sadraj
Druge potreptine Buda je takoe dopustio zareenima da poseduju druge sitne potreptine, kao to su igle, brija itd. U dananje vreme meu takve stvari mogu se ubrojati olovka, sat, baterijska lampa itd. Svaka od njih treba da je jednostavna, jer su skupe i luksuzne stvari izriito zabranjene. Rekviziti mogu biti vlasnitvo monake zajednice, naroito nametaj, elektrini ureaji itd.
Optevaea ponuda (Pavarana)
Principi prosjatva zabranjuju isposnicima, sem ako nisu bolesni, da trae bilo ta ukoliko im pre toga nije bilo ponueno. (Dva izuzetka: isposnik uvek moe zatraiti vode i moe zamoliti i za neto drugo lanove svoje porodice.) Dakle, kao to je ve napomenuto, ako elite da date hranu ili lekove, umesto da ekate monaha da to zatrai od vas, moete to staviti do znanja na primer ovim reima: "Mogu li vam ponuditi malo od ove hrane?"; "elite li jo malo aja?".
Mogue je takoe nainiti ponudu, pavarana, da biste pokrili sve one sluajeve kojih moda niste svesni -- zdravstveni problem, potrebna etkica za zube itd. -- sledeim reima: "Ako vam treba neki lek ili druga
Pravila ponasanja
potreptina, molim vas da mi kaete." Da bi se izbegli nesporazumi, dobro je biti odreeniji, kao na primer: "Ako elite jo hrane...", "Ako vam treba neto dok boravite ovde...", "Ako vam ikada zatreba par novih sandala..."
Ukoliko nije specificirano, obino se uzima da ponua vai do 4 meseca, a potom prestaje njena vanost ako nije obnovljena. Odreivanje vremenskog ogranienja ili obima ponude spreava nesporazume, te tako u situaciji kada elite da ponudite jo vonog soka monah nee imati ansu da pomisli kako moda nameravate da kupite ve mainu za manastir! Sadraj
Neprikladne stvari (a) Luksuzne stvari Generalno, ne prilii isposniku da primi bilo kakvu luksuznu stvar. Naime, ona moe stvoriti vezanost u njemu i izazvati zavist kod drugih, moda ak i elju da je ukradu. Takoe se ini neprikladnim za nekoga ko, kao moralni uzor, ivi prosei hranu i od pomoi drugih, da poseduje raskone stvari. (b) Novac Vinaya izriito zabranjuje monasima da primaju novac ("zlato i srebro"), da druge savetuju da ga prime za njih ili da kod sebe uvaju tui novac. Tako je korienje i baratanje novcem, bilo da je u obliku kovanica, banknota ili kreditne kartice, za njih zabranjeno. O finansijskim donacijama datim Sanghi staraju se poverljivi laici:
Pravila ponasanja
Praktino govorei, manastirima finansijski upravljaju laiki nadzornici, koji onda upuuju otvorenu ponudu Sanghi da trai ono to joj je potrebno, ali pod nadzorom duhovnog staratelja svakog manastira.
Ti nadzornici su lanovi dobrotvornog udruenja koje nadzire finansijske poslove svakog od manastira
Generalno, podinani lanovi Sanghe moraju se konsultovati sa starijim lanovima zajednice pre nego to prihvate ponudu nadzornika, na primer da plate za stomatoloke usluge, kupe obuu ili neophodne lekove. Ovim se obezbeuje da se donacije date kao pomo Sanghi koriste racionalno i u skladu sa preporukama darodavaca.
Ovo je prikaz prikladnog naina da se ponudi finansijska pomo isposnicima: Ako laici hoe da daju neto odreenom isposniku, ali nisu ba sigurni ta bi mu trebalo, trebalo bi da porazgovaraju sa njime i naine ponudu (pavarana). Finansijsku donaciju ne treba predavati direktno isposniku, ve staviti u kutiju za donacije, dati jednom od anagarika (obueni u belo) ili laikom nadzorniku manastira, jasno napomenuvi ako je dar namenjen nekom odreenom isposniku.
Ako je lan Sanghe pozvan u posetu, recimo da bi poduavao, novac kojim se pokrivaju trokovi putovanja moe se dati anagariki ili nezareenome koji ga prati, a on e tada kupiti karte, napitke za put ili bilo ta drugo to bi isposniku moglo zatrebati. To je sasvim dobar trening za laika da razmilja koji predmeti su neophodni i ponudi ih umesto novca.
Sadraj
Pravila ponasanja
Meusobni odnosi (Bhikkhui sa enama, siladhare sa mukarcima) Pravila u vezi sa odnosom izmeu isposnika i pripadnika suprotnog pola mogu esto dovesti do nesporazuma i zato vredi detaljnije razmotiti neke od tih konvencija. Isposnici se pridravaju potpunog celibata, u kojem je bilo kakva vrsta svesnog erotskog ponaanja zabranjena. To ukljuuje ak i sugestivni govor ili fiziki kontakt praen poudnim mislima -- to su sve ozbiljni prekraji discipline i bhikkhua i siladara.
Poto neije namere ne moraju uvek biti oigledne (ak i za poinioca), a rei ne uvek primerene, opte je pravilo za bhikkhue i siladare da se uzdravaju od bilo kakvog kontakta sa osobama suprotnog pola.
Kada govori sa enskom osobom, bhikkhu treba da ima pored sebe jo jednog mukarca koji je u stanju da razume ono o emu se govori. Slino ovome, siladare treba da razgovaraju sa mukarcem samo u prisustvu jo jedne enske osobe.
Veliki deo ovih pravila ponaanja ustanovljen je jo u Budino vreme da bi se spreile glasine ili nerazumevanja. U priama koje objanjavaju nastanak nekog pravila ima primera da su bhikkhui bili optueni da odravaju ljubavnu vezu sa nekom enom, da su ene pogreno razumele razlog zbog kojeg je bhikkhu sa njom ili da je monaha ak napao ljubomorni mu! Da bi se ovakvim nesporazumima stalo na put -- ma kako bili neosnovani -siladara uvek treba da je sa jo jednom enom kada je u njenom prisustvu i mukarac, a isto vai i za monaha, kada razgovara sa enom -- trebalo bi da je tu i jo jedan mukarac. Na primer, kada je na putovanju ili sedi na usamljenom mestu (mada autobusku stanicu ili salu za meditaciju ne bi
Pravila ponasanja
trebalo smatrati osamljenim mestom).
Takoe, isposnici bi trebalo da se uzdravaju od korespondencije sa osobama suprotnog pola, sem ukoliko nije re o neemu to se tie manastira, dogovora oko putovanja, pruanja osnovnih informacija itd.
Sadraj
Poduavanje Dhammi Samana kao uitelj Dhamme treba da saeka odgovarajuu priliku da bi produbljeno i slikovito izloio Budino uenje onima koji ele da sasluaju.
Mnogo je definicija ta je to odgovarajua prilika -- onda kada isposnik ne dosauje poduavajui a da ga niko nije pitao, kada su okolnosti takve da je o izloenom uenju mogue na pravi nain razmisliti. Ovo je veoma vano, jer je Budino uenje zamiljeno da bude sredstvo o kojem treba prvo dobro promisliti, a onda ga primeniti. Vrednost Dhamme je uveliko smanjena ako se prima samo kao askanje ili puka spekulacija.
Zato je za razgovor o Dhammi dobro pripremiti prostoriju gde e uenje biti sasluano uz duno potovanje prema onome ko ga izlae. U pogledu etikecije, ovo znai da govornik ima posebno mesto i ulogu prikladnu trenutku. To moe biti i neformalni dijalog, ali i situacija u kojoj se uitelj obraa grupi.
Kakva god da je prilika, uvek je dobro konsultovati se sa onim koji govori kako da se to organizuje, kada da se postavljaju pitanja itd.
Takoe, kada se poziva isposnik, na pirmer na obrok ili radi poduavanja, uobiajeno je za onoga ko poziva da se postara i oko prevoza.
Sadraj
Pravila ponasanja
Manje vana pravila ponaanja Vinaya se proiruje i na podruje konvencija i obiaja. Ti obiaji nisu "pravila", ali ih moemo smatrati korisnima za manifestovanje odmerenog ponaanja. U manastirima naglasak se stavlja na njih kao na sredstvo uspostavljanja harmonije, reda i prijatnih odnosa u zajednici. I nezareeni mogu biti zainteresovani da primenjuju takve konvencije radi sopstvenog treninga u prijemivosti, ali je za posetioce u manastirima vano da ovo nisu obavezni ili nametnuti standardi. Takvu praksu treba primeniti uz prethodno promiljanje, onda kada smo za njih spremni. Oslovljavanje lanova monake zajednice U tajlandskim theravada manastirima na Zapadu koji pripadaju "umskoj tradiciji" razliite titule se koriste pri obraanju lanovima Sanghe: Termin "potovani" moe se staviti ispred monahovog pali imena, na primer potovani ajamangalo. Tajlandski oblik "tan" se takoe moe koristiti, na primer tan Parisudo. "Sestra" je naziv iz potovanja za monahinje, na primer sestra Suata.
I bhikkhui i siladare koji su u zajednici proveli vie od deset godina se oznaavaju sa "aan" (tajlandska re, od pali aarija, "uitelj"). Ponekad se moe uti da se stariji monah oslovljava sa "tan aan" ("Je li tan aan Parisudo ovde?") ili se svaki od tih naziva koristi posebno ("Dolazi aan Suata.").
Svi monasi mogu se osloviti sa "bhante" i sve siladare sa "sestro". Tajlandski nain oslovljavanja nekome ko se smatra veoma cenjenim je "luang por", to znai "potovani otac", na primer tan aan a se uvek pominje kao luang por a.
Gestovi potovanja
Pravila ponasanja
Postoji obiaj klanjanja oltaru ili uitelju. To se radi kada se prvi put ulazi u hram ili izlazi. Uinjeno sa punom sveu i u pravom trenutku, ovo postaje elegantan gest potovanja i prema onome ko to ini.
Drugi esto vian gest potovanja su sklopljeni dlanovi ispred grudi, prstiju usmerenih nagore. Gest podizanja tako sklopljenih aka ka lako naklonjenom elu naziva se "anali". Ovo je graciozan nain pozdravljanja pri susretu ili opratanju, na kraju govora o Dhammi ili iznete ponude.
Govor tela je neto to se veoma dobro razume u zemljama Azije. Neki od ovih obiaja su zapravo trening u usmeravanju panje na telo i osveivanju vanosti fizikih gestova potovanja. Dok slua govor o Dhammi, uspravan poloaj tela sluaoca ukazuje na njegovu panju prema onome ko govori.
Smatra se neutivim pruanje nogu u pravcu hrama ili Budinog kipa, kao i leanje u prostoriji gde je oltar (sem ako tu nije ponueno mesto za prenoite).
Smatra se, pak, gestom utivosti malo se nakloniti ako prolazimo izmeu dve osobe koje razgovaraju.
Slino ovome, ne bi trebalo stojeki se obraati isposniku ili mu neto nuditi ako on sedi; ako je mogue (zbog godina i elastinih zglobova) treba im se pribliiti ne izdiui se iznad nivoa na kojem sede.
Prikladna odea Kada ste u poseti ili boravite kao gost u manastiru, i mukarci i ene bi trebalo da su prikladno obueni. iroka, udobna odea se preporuuje. Majice dugih rukava, duge pantalone ili due suknje su ono to je prikladno za manastir. ak i leti kratke pantalone nisu poeljne.
Pravila ponasanja
Cipele treba izuvati kad se ulazi u veinu prostorija u manastirima u kojima ljudi sede na podu: svetilita, sobe za meditaciju, prostorije za sastanke, delovi u kojima se organizuju grupna meditativna povlaenja itd.
Sadraj
Zakljuak Sve ove konvencije nastale su kao pomo na putu osloboenja. Potreban je iskren napor da bi se odrala lina disciplina i podrali napori drugih, kao i da bi se nauilo kako te konvencije iskoristiti kao sredstvo koje vodi konanom cilju. Povezani u zajednikoj elji da negujemo ovaj duhovni put, upravo je taj iskreni napor ono to bi isposnici i laici trebalo meusobno da potuju i cene. Ovaj kratki uvod trebalo je da ukae na neke od glavnih oblika discipline i olaka komunikaciju unutar tog zajednitva za one koji su voljni da u njega stupe, istraujui istovremeno kako ono utie na njihovu i dobrobit drugih. Ovo naravno nije detaljan pregled Vinaye i dobrodoao je svako ko je zainteresova za vie informacija o stvarima koje su ostale nejasne. Povratak na vrh strane
Rev. 1/11/2002
www.geocities.com/texts/ponasanje.html
Mudre - simbolicki gestovi
Home ---\\ Tumaenja
Mudre simboliki gestovi

BuddhaNet, All Rights Reserved
Re mudra na sanskritu doslovno znai "peat, znak". Re je o specifinim gestovima kojima bogovi ukazuju na neki od aspekata svoga kulta ili o pokretima koje vernik izvodi tokom svetog obreda. Simbolika mudre ima vrlo vanu ulogu u drevnoj indijskoj umetnosti plesa i u drami. U budististikoj ikonografiji simboliki gestovi akama mogu se uoiti jo od najranijih prikaza Bude iz period umetnosti Gandhare (dananji Avganistan, IIIII vek). Tu one imaju ulogu da istaknu neko dobro poznato svojstvo ili aktivnost Budinu. Vremenom je stvoren sistem od devet klasinih mudri:
file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/mudra.html (1 of 6) [10.2.2008 20:52:44]
Gest poduavanja (Dhammaakra mudra) sa obe ake ispred grudi, pri emu se oba palca i kaiprsta dodiruju
Gest davanja iz milosra (Varada mudra) simbolizuje in Budinog predavanja znanja o pravoj prirodi ovoga sveta
Gest meditacije (Samadi ili ana mudra), oba dlana poivaju u krilu, a dlanovi su okrenuti nagore.
Gest neustraivosti (Abhaja mudra), desna ruka podignuta, dlan okrenut ka spolja; ova mudra se jo naziva i gestom odvraenosti od ovoga sveta
Gest poduavanja (Vitaka mudra) pokazuje Budin aspekt kao velikog uitelja, koji kazivanjem istine izbavlja iz kruga beskonanog raanja i umiranja.
Gest zatite od zla (Tarani mudra) u kojem su kaiprst i mali prst isprueni .
Gest potovanja (Namaskara mudra), opteindijski pozdrav; ovaj gest se obino pokazuje nekome ko nam je ravan po godinama i poloaju ili nii, te se otuda retko sree na Budinim statuama, poto se on smatra prvim meu jednakima.
Gest osloboenosti od patnje (Buddha-ramana mudra) naziva se takoe asketskim gestom odvraenosti od zamki ovoga
sveta
Gest odbrane od zla (Bhutadamara mudra) predstavlja gest zatite.
Rev. 1/12/2002 www.geocities.com/budizam/bud27a.html
Thanissaro Bhikkhu: Otvaranje vrata Dhamme
Home
---\\
Tumaenja
Otvaranje vrata Dhamme

(Potovanje u budistikoj misli i praksi)
Tanisaro Bikhu
Copyright 2001 Thanissaro Bhikkhu
Ako se rodite u nekoj budistikoj porodici u Aziji, prva stvar koju e vas vai roditelji nauiti o budizmu nisu nekakve filozofske postavke, ve gest potovanja u kojem dlanove sklopite u visini srca u anali svaki put kada naiete na Budin kip ili sliku, na monaha ili monahinju. Naravno, taj gest e u poetku biti mehaniki. Vremenom, meutim, nauiete i stav potovanja koji ga prati. Ako vam to brzo poe za rukom, vai roditelji e to shvatiti kao znak inteligencije, jer potovanje je osnova svake sposobnosti uenja. Kako starite, oni e vas moda nauiti i simbolici gesta kada akama formirate lotosov pupoljak, predstavljajui tako svoje srce, koje prinosite objektu svoga potovanja, u nadi da e vas pouiti kako da steknete mudrost. Na kraju, kako vam plodovi budistike prakse postaju sve blii, vai roditelji se nadaju da e vae potovanje prerasti u predanost. Na taj nain oni daju jednostavan odgovor na staro zapadnjako pitanje o tome koja strana budizma -- filozofija ili religija - ima prednost. U njihovim oima religijski stav potovanja je neophodan za bilo kakvo filozofsko razumevanje. I to se njih tie, ne postoji konflikt izmeu te dve strane. Zapravo, one snae jedna drugu. Ovo je u upadljivom kontrastu prema tipinom zapadnjakom stavu, koji razliku izmeu religijske i
file:///C|/budizam2007decembar/files/lib/bps/postovanje.html (1 of 9) [10.2.2008 20:52:46]
filozofske strane budizma vidi kao neto sutinsko. Ta filozofija izgleda tako racionalna, pridajui veliki znaaj oslanjanju na samoga sebe. Taj uvid to se nalazi u sreditu Budinog probuenja bee tako apstraktan -- princip uzronosti. ini se da nema pravog razloga da filozofija koja je krenula od toliko apstraktnog polazita proizvede devocionalizam tako intenzivan da se moe takmiiti sa svim onim to nalazimo u teistikim religijama. Ipak, ako pogledamo ta pali kanon ima da kae o devocionalizmu -- stavu koji on izraava nizom pojmova: potovanje, smernost, naklonost, klanjanje i divljenje -- vidimo da ne samo da je njegova teorija potovanja ukorenjena u tom sredinjem uvidu Budinog probuenja -- principu uzronosti koji se izraava formulom ako ovo/onda i to (idappaccayata) -- ve je to potovanje neophodno da bi se nauio i ovladalo ba tim principom uzronosti. Na prvi pogled moe izgledati neobinim povezivati teoriju uzronosti sa pitanjem potovanja, ali to dvoje su sasvim isprepleteni. Potovanje je stav koji razvijate prema stvarima koje su vane u ivotu. Teorije uzronosti vam govore, ako je neto zaista vano, ta je to i zato je vano. Na primer, uzmite to zato: Ako verujete da e vam neko superiorno bie pokloniti sreu, prirodno ete pokazivati potovanje i divljenje prema tom biu. Ako pretpostavljate da je srea potpuno zavisna od vae volje, tada je vae najvee potovanje rezervisano za vau upornost. to je tie onoga kako: Ako na istinsku sreu gledate kao na neto potpuno nemogue, potpuno predodreeno ili potpuno sluajno, tada nema potrebe za potovanjem, jer ono nee nita promeniti u vaem ivotu. Ali ako na istinsku sreu gledate kao na neto mogue, a na njezine uzroke kao na zavisne od okolnosti i vaeg stava, prirodno je da ete obratiti panju na njih i potovanje neophodno da ih odrite u to povoljnijem stanju. Ovo se ogleda i u nainu na koji Kanon tretira pitanje potovanja. On opisuje najrazliitije naine na koje svetovnjaci Budinog vremena pokazuju potovanje prema Budi i monakoj sanghi, ali i vie standardizovane naine na koji lanovi sanghe iskazuju potovanje prema Budi i jedni prema drugima. Naroito zanimljiv jeste protokol potovanja koji okruuje dhammu. Budistikim monasima je zabranjeno da poduavaju dhammi bilo koga ko iskazuje nepotovanje prema njoj, a kae se da je i sam Buda odbijao da izgovori svoju prvu propoved petorici svojih saputnika sve dok nisu prestali da ga tretiraju kao sebi ravnoga . Taj protokol, razume se, mogao je biti isto kulturoloka stvar, neto i nesvesno preuzeto iz drutva Budinog vremena, ali postoje odlomci Kanona koji sugeriu drugaije. Budizam je bio jedan od pokreta kontemplativaca (samana) drevne Indije, koji su tvrdili da slede zakon prirode, vie nego glavni tok kulturnih normi. Ti pokreti su bili zaista slobodni da odaberu ta e od preovlaujuih
obiaja prihvatiti. Budistiki opisi drugih pokreta esto ih kritikuju da se odnose s nepotovanjem ne samo prema onima spolja, ve i jedni prema drugima. Uenici ne potuju svoje uitelje, grupni sastanci su im buni, s prepirkama i mimo kontrole. Sve to se zatim stavlja nasuprot nainu na koji budisti odravaju svoje skupove u obostranoj utivosti i potovanju. To sugerie da su budisti mogli slobodno da odbace vladajui obiaj potovanja, ali su svesno odluili drugaije.
Ta izbor zasnivao se na njihovom uvidu da je potovanje preduslov uenja. Lake vam je da uite od nekoga koga potujete, nego od onoga koga ne potujete. Potovanje otvara va um i slabi vaa predubeenja, kako bi se napravio prostor za novo znanje i vetine. U isto vreme, osoba koja ima neko vredno znanje da ponudi oseae se vie podstaknuta da poduava onoga ko pokazuje potovanje, nego drugoga ko ga ne pokazuje. Meutim, vrsta uenja na koju Buda stavlja naglasak nije jednostavno gomilanje informacija. Ono je vetina koja vam omoguuje da ovladate drugim vetinama i vodi ka potpunom oslobaanju od patnje i napetosti. I tu se pitanje potovanja povezuje sa uzronou, jer se budistika teorija uzronosti koncentrie na pitanje kako je mogue nauiti neku vetinu.
Kao to nam teorija kibernetike pokazuje, uenje je mogue samo kada postoji povratna informacija; uenje neke vetine trai stalnu sposobnost da se nadzire povratna informacija i odluuje o nainima da se modifikuje ponaanje. Budino otkrie uzronosti objanjava to kako i ta koji omoguuju te faktore. Kako je izraeno kao formula uzronosti; a ta kao analiza ponaanja: faktora koji ga oblikuju, zajedno sa spektrom rezultata koje ono moe doneti. Formula uzronosti, pojednostavljeno reeno, kae da je svaki trenutak sainjen od tri stvari: rezultata prolih postupaka, sadanjih postupaka i neposrednih rezultata sadanjih postupaka. Iako ovaj princip izgleda jednostavan, njegove konsekvence su veoma kompleksne. Svaki va in ima reperkusije u sadanjem trenutku, koje se takoe reflektuju i na vau budunost. Zavisno od
intenziteta tog postupka, to reflektovanje moe biti kratkotrajon ili dugotrajno. Tako svako uslovljeno iskustvo oblikuju kombinovani efekti prolih postupaka koji dolaze iz dugog vremenskog perioda, zajedno sa efektima sadanjih dela. Uzronost vremenom postavlja odreena ogranienja za svaki momenat. Ovaj sadanji nije prazan list, jer je delimino oblikovan uticajima iz prolosti. Neposredna kauzalnost u sadanjosti, meutim, ostavlja prostora za slobodnu volju. Nije sve odreeno prolou. U svakom trenutku moete napraviti novi input u taj proces i usmeriti svoj ivot u drugom pravcu. Ipak, nema toliko mnogo prostora za slobodnu volju da bi uzronost prerasla u nasuminost. Svako specifino ako ovo u ovo/to kondicionalnosti -- bilo da se protee u vremenu ili je u neposrednoj sadanjosti -uvek je udrueno sa specifinim onda to. Dogaaji slede predvidljive obrasce, kojima je mogue ovladati. Ono ta koje ovaj proces odrava u kretanju jeste faktor koji doputa povratnu informaciju i nadgledanje povratne informacije. Primarni element u tome ta jeste namera, koju Buda identifikuje sa sutinom postupka ili kamme. Namera, sa druge strane, jeste oblikovana aktima panje, koja postavlja pitanja o onome to je opaeno i stvara stavove na osnovu tih pitanja. Poto moete da vodite rauna o rezultatima svojih namera, postoji petlja povratne informacije u vaem umu koja vam omoguuje da uite. Poto panja moe da postavlja pitanja, ona moe i da nadgleda povratne informacije kako bi odredila na koji nain da ih najbolje iskoristi. I poto vae namere -- voene vaim stavovima i nudei novi input u sadanjost -- mogu tada da peoblikuj uvae iskustvo, vaa sposobnost uenja moe imati efekat: moete promeniti svoje ponaanje i ponjeti plodove svoje vetine u obliku sve vee i vee sree. Koliko daleko ta srea moe ii? Zahvaljujui svome probuenju, Buda je otkrio da usavravanje u vetini moe na kraju odvesti potpuno izvan sveta preporaanja. Na osnovu tog otkria on je identifikovao etiri vrste kamme: prve tri daju prijatne, bolne ili pomeane rezultate unutar kruga preporaanja, a etvrta vodi izvan bilo kakve kamme, sve do okonanja preporaanja. Drugim reima, princip uzronosti radi tako da postupci mogu ili da produe ciklus preporaanja ili da ga dovedu do kraja. Poto je i najvee zadovoljstvo unutar tog ciklusa prolazno i nepouzdano, on je poduavao da najvredniji smer akcije jeste etvrta vrsta kamme -- ona vrsta koja vodi ka Probuenju -- kako bi se prekinulo stvaranje bilo kakve nove kamme. Vetina otelovljena u tom obliku kamme dolazi od koordinacije faktora panje i namere, tako da ona vodi prvo do prijatnih rezultata unutar kruga preporaanja, a zatim -- na transcendentalnom nivou -- do potpunog izbavljena od patnje inapetosti. Ovo, sa druge strane, zateva izvestan stav
prema principu uzronosti koji dejstvuje u ovekovom ivotu. I ovde kvalitet potovanja postaje kljuan, jer bez odgovarajueg potovanja za tri stvari -- sebe, princip uzronosti koji deluje u vaem ivotu i uvide drugih ljudi vezane za taj princip -- neete biti u stanju da steknete odlunost neophodnu da ovladate tim principom i sagledate koliko daleko vaa sposobnost usavravanja moe da ide. Potovanje za sebe, u kontekstu ovo/to, znai dve stvari: 1) Poto je etvrta vrsta kamme mogua, moete potovati svoju elju za niim uslovljenom sreom, a ne da je smatrate nerealnim idealom. 2) Zbog vanosti namere i panje u oblikovanju vaeg iskustva, moete potovati svoju sposobnost da usavravate vetine neophodne za razumevanje i ovladavanje uslovljenom realnou sve do take dostizanja istinske sree. Ali potovanje za sebe ide i dalje od ovoga. Ne samo da moete potovati svoju elju za istinskom sreom i svoju sposobnost da je dostignete, vi morate da ih potujete ukoliko ne elite da potpadnete pod kontrolu mnogih religijskih ili sekularnih sila unutar drutva i sebe samoga, koje e vas odvui u drugom smeru. Premda mnoge religije pretpostavljaju da je istinska srea mogua, one ne vide u oveku vetinu dovoljnu da se ona ostvari. Sve u svemu, one nadu za sreu polau u vie sile. to se sekularnih kultura tie, one ne veruju da je neuslovljena srea uopte mogua. Umesto toga, ue nas da jurimo za sreom uslovljenom mnogim stvarima i da ne obraamo panju na ogranienja svojstvena svakoj srei koja dolazi od novca, moi, veza, posedovanja il isentimentalnog oseaja pripadanja. One se izruguju sa viim vrednostima i likuju kada religijski idoli padnu ili religijski aspiranti skrenu sa puta. Takvi sekularni stavovi snae nae sopstvene nedostatke, nau elju da se domognemo svakog zadovoljstva do kojeg se moe lako stii i nau nestrpljivost sa svakim ko bi nam rekao da su nae mogunosti vee i bolje. Tako, i sekularni i religijski stavovi nas ue da ne podcenimo snagu sopstvenih pozitivnih stanja uma. Kvaliteti kao to su sabranost, koncentracija i uvid, kada se prvi put pojave u umu, izgledaju beznaajni -- mali i krhki, poput izdanka javora to raste u sred gustog korova. Ako ga ne pazimo i ne posvetimo mu vreme, onaj korov e ga uguiti ili emo ga sami nagaziti. Kao posledica toga, nikada neemo saznati kako je mona njegova senka.
Ako, meutim, razvijemo snano potovanje za svoju sposobnost da dostignemo istinsku sreu, dva vana moralna kvaliteta e zagospodariti naim umom i paziti na nae kvalitete: briga zbog patnje koju emo iskusiti ako ne damo sve od sebe da razvijemo svoju sposobnost i stid pri pomisli da ciljamo na bilo ta manje od najvie mogue sree. Stid moe izgledati udan dodatak samopotovanju, ali kada su oboje na zdravim osnovama, tada idu ruku pod ruku. Potrebno vam je samopotovanje da biste uvideli kada su postupci ispod vae norme i da ete ih se stideti ako nastavite. Potrebno je da osetite sram zbog svojih greaka, kako biste spreili da se samopotovanje ne pretvori u tvrdoglavi ponos.
Ovde u igru ulazi drugi aspekt potovanja -- potovanje za princip uzronosti. Ovo/to uzronost nije proces slobodne forme. Svako pogreno ovo povezano je sa nekim neprijatnim to. Ne moete tu vezu izmeniti tako da vodi do prijatnog rezultata ili koristiti svoje afinitete da dizajnirate sopstveni put koj ie vas osloboditi uzronog iskustva. Zato samopotovanje mora da se prilagodi potovanju za nain na koji uzroci i posledice deluju. Tradicionalno, to potovanje je izraeno kroz kvalitet koji je Buda istakao u svojoj poslednjoj poruci: paljivost. Biti paljiv znai imati snaan oseaj da ako ste neobazrivi u svojim namerama, patiete zbog toga. Ako zaista sebe volite, morate posebnu panju da posvetite nainu na koji stvarnost zapravo funkcionie i da postupate u skladu sa tim. Nije sve to mislite ili oseate vredno postovanja. ak ni Buda nije stvorio budizam ili princip ovo/to uzronosti. On ih je otkrio. Umesto da na stvarnost gleda u skladu sa svojim preferencijama, on je svoje preferencije preoblikovao kako bi to bolje iskoristio ono to je nauio posmatranjem -- sa velikom panjom i potenjem -- svojih postupaka i njihovih pravih efekata. Ovo se ogleda u njegovom govoru Kalamama (AN III.66). Iako se ovaj tekst esto citira kao Budin poziv da sledimo sopstveni oseaj za to ta je dobro a ta loe, on zapravo kae neto sasvim drugo. Nemojte jednostavno slediti tradiciju, ali nemojte jednostavno slediti ni svoje sklonosti. Ako
vidite, posmatrajui sopstvene postupke i njihove rezultate, da sleenje odreenog mentalnog stanja vodi do tete i patnje, treba da ga napustite i odluite da ga vie nikada neete slediti. To je veoma strog standard, koji zahteva stavljanje dhamme ispred sopstvenih unapred formiranih sklonosti. A to zahteva da ste vrlo obazrivi prema svakoj sklonosti da se ti prioriteti poremete i da se sklonosti stave na prvo mesto. Drugim reima, ne moete se jednostavno prepustiti zadovoljstvima ili odupreti bolu koji dolazi od vaih postupaka. Morate uiti i od zadovoljstava i od bola, pokazati prema njima potovanje kao prema dogaajima iz lanca uzronosti, da biste videli emu oni imaju da vas naue. Zato je Buda dukkhu -- bol, napetost i patnju -- nazvao plemenitom istinom; i zato je zadovoljstvo koje se javlja iz koncentracije uma oznaio takoe kao plemenitu istinu. Ti aspekti neposrednog iskustva sadre lekcije koje um mogu odvesti do plemenitih postignua. Govor Kalamama, meutim, ne zaustavlja se kod neposrednog iskustva. On ide dalje i kae da, kada posmatrate procese uzroka i posledice u svojim postupcima, treba takoe da svoja zapaanja potvrdite kroz uenja mudrih. Ovaj trei aspekt potovanja -- potovanje za uvide drugih -- takoe je zasnovan na obrascu ovo/to uzronosti. Poto su uzroci ponekad odvojeni od svojih rezultata velikim odsekom vremena, lako je izgubiti iz vida neke vane veze. U isto vreme, mentalno svojstvo koje predstavlja glavnu prepreku za uvid -- obmana -- zapravo je najtee otkriti. Kada ste obmanuti, vi ne znate da ste obmanuti. Zato je mudar pristup pokazati potovanje prema uvidima drugih, u sluaju da njihovi uvidi mogu pomoi da prozrete sopstveno neznanje. Na kraju krajeva, namera i panja su neto to je neposredno dostupno i njihovoj panji. Njihovi uvidi mogu biti upravo ono to vam treba da probijete prepreke koje ste stvorili sopstvenim inom neznanja. Budistiko uene o potovanju prema drugim ljudima ukazuje u dva pravca. Prvi pravac je oigledan: potovanje za one koji su putem dalje odmakli od vas. Kako Buda jednom ree, prijateljstvo s divljenja dostojnim ljudima jeste klju svetakog ivota, jer njihove rei i lini primer pomoi e vam da napredujete putem izbavljenja. To ne znai da nuno treba da se povinujete njihovom uenju ili da ga prihvatite bez razmiljanja. Vi jednostavno dugujete sebi da ih paljivo sasluate i date pravu ansu njihovom uenju. ak i onda -- i naroito tada -- kada je njihov savet neprijatan, treba da se ophodite sa njima s potovanem. kako kae Dhammapada, stih 76: Tko uvidi da je mudar ovjek koji ga opominje i ukazuje to treba izbjegavati, takvog mudrog ovjeka treba potivati kao otkrivatelja skrivenog blaga file:///C|/budizam2007decembar/files/lib/bps/postovanje.html (7 of 9) [10.2.2008 20:52:46]
za onoga tko potuje takvog ovjeka to je bolje, a ne loije. (prev. . Veljai) U isto vreme, kada pokazujete potovanje za one koji su ovladali putem, vi takoe pokazujete potovanje za kvalitete koje i sami elite da razvijate. I kada takvi ljudi vide da pokazujete potovanje prema kvalitetima u njima i u sebi, skloniji e biti da svoju mudrost podele sa vama, nastojei da podele ono to je najbolje. To je razlog zato budistika tradicija stavlja toliki naglasak ne samo na oseaj potovanja, ve i na njegovo ispoljavanje. Ako ne moete sebe da prisilite da pokaete potovanje prema drugima na nain na koji e oni to uvideti, tada postoji izvestan element otpora u vaem umu. A drugi e, sa svoje strane, sumnjati u vau spremnost da uite. Zato monaka disciplina toliko istie etikeciju potovanja koju treba ispoljiti prema uiteljima i starijim monasima. Uenje o potovanju, meutim, ide i u drugom pravcu. Budistikim monasima i monahinjama nije doputeno da pokau nepotovanje prema bilo kome ko ih kritikuje, bez obzira je li ta osoba probuena ili ne i je li ta kritika osnovana. Kritiari odreene vrste moda ne zasluuju nivo potovanja koji zasluuju uitelji, ali ipak zasluuju uobiajenu uljudnost. To je zato to su, kao to je ve reeno, obrasci uzroka i posledice prisutni u svaijoj svesti i ak su i neprobueni ljudi moda uoili vredne delie istine. Ako ste otvoreni prema kritici, moda ete uti neki vredan uvid koji bi se inae odbio od zida ignorisanja. Budistika knjievnost -- od davnina pa do danas -- obiluje priama o ljudima koji su postali probueni poto su uli neku sasvim obinu re ili deo pesme. Osoba sa pravim stavom potovanja moe uiti od bilo ega -- a sposobnost da se sve iskoristi na dobrobit jeste znak istinskog uvida. Moda najdelikatnija vetina u pogledu potovanja jeste nauiti kako da balansiramo sva tri aspekta potovanja: za sebe, za istinu o uzronosti i za uvide drugih. Ova ravnotea je, naravno, klju svake vetine. Ako elite da postanete grnar, na primer, morate da uite ne samo od svoga uitelja, ve i od sopstvenih postupaka i moi zapaanja, ali i od same gline. Onda treba da odmerite sva tri faktora tako da biste koristei ih zajedno postigli majstorstvo. Ako sledei budistiki put vae samopotovanje pretegne nad vaim potovanjem za istinu uzronosti i uvide drugih, bie vam teko da prihvatite neiju kitiku ili da se nasmejete sopstvenoj gluposti. Time ete sebi onemoguiti da uite. Ako, sa druge strane, vae potovanje za uitelja pretegne nad vaim
samopotovanjem ili potovanjem prema istini, izlaete sebe arlatanima i udaljujete od prave istine za koju Kanon kae da je "mudri moraju videti sami za sebe". Paralele izmeu uloge potovanja u budistikoj praksi i u manuelnim vetinama objanjavaju zato mnogi budistiki uitelji zahtevaju od svojih uenika da ovladaju nekom manuelnom vetinom kao preduslov ili kao deo njihove meditacije. Osoba bez manuelne vetine nee imati mnogo intuitivnog razumevanja kako da balansira potovanje. Ono to, meutim, Budinu odvaja od ostalih vetina jeste nivo potpune slobode koju ona proizvodi. I razlika izmeu te slobode i njezine alternative -beskrajnih krugova patnje iz roenja u roenje, iz smrti u smrt -- toliko je velika da lako moemo razumeti zato su ljudi koji su se posvetili traganju za tom slobodom pokazivali isto toliko veliko potovanje. Jo je vie razumljiv apsolutni nivo potovanja i naklonosti za tu slobodu ispoljen kod onih koji su tu slobodu postigli. Oni se klanjaju svim svojim unutranjim i spoljanjim uiteljima, sa najiskrenijom, najsrdanijom zahvalnou. Videti ih kako se na taj nain klanjaju inspirativan je prizor. Zato kada budistiki roditelji ue svoju decu da iskazuju potovanje prema Budi, dhammi i sanghi, oni ih ne ue navici koju oni potom treba da zaborave. Naravno, dete e morati da naui kako najbolje da razume i upotrebi to potovanje, ali rodielji su mu barem pomogli da otvori vrata uenja na osnovu sopstvene moi posmatranja, da ui od istine i da ui na osnovu uvida drugih. A kada su ta vrata -- kada je um -- otvoren za ono to zaista zasluuje potovanje, sve stvari dobre i plemenite mogu da uu unutra.
Rev. 2/8/2002 www.geocitiess.com/budizam/lib/bps/postovanje.html
Thich Nhat Hanh: Fragmenti
Home
---\\
Tumaenja
Fragmenti
Tik Nat Han
Puna svesnost
"Udiem i itavo telo mi se ispunjava mirom i spokojstvom." Kao da ispijate au hladne limunade u sred vrelog dana i oseate da vam se telo hladi iznutra. Kada udahnete, vazduh ulazi u vae telo i hladi sve njegove elije... To je klju meditacije. Disanje vam donosi slatku radost meditacije. Postajete radosni, svei i strpljivi, a svako ko je kraj vas imae od toga koristi. "Udiui, znam da udiem. Izdiui, znam da izdiem. 1. Udiui dug udah, znam da udiem dug udah. Izdiui dug izdah, znam da izdiem dug izdah. 2. Udiui kratak udah, znam da udiem kratak udah. Izdiui kratak izdah, znam da izdiem kratak izdah." Veina onih koji itaju ovu poruku ne ive u umama, pod drveem ili u manastirima. U svakodnevnom ivotu, vozimo kola, ekamo na autobus, radimo u kancelariji ili u fabrici, razgovaramo preko telefona, spremamo kuu, kuvamo,
file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/tich1.html (1 of 5) [10.2.2008 20:52:48]
peremo odeu i tako dalje. Otuda, vano je da nauimo da praktikujemo punu svesnost disanja tokom tih svakodnevnih aktivnosti. Obino, kada obavljamo te zadatke misli nam lutaju, a naa radost, alost, ljutnja i nespokojstvo nas prate u stopu. Iako smo ivi, nismo u stanju da svoj um dovedemo u sadanji trenutak i tako ispada da ivimo u zaboravu.
U sadanji trenutak moemo poeti da ulazimo postajui svesni svoga disanja. Udiemo i izdiemo, znamo da udiemo i izdiemo i moemo se osmehnuti da bismo potvrdili kako u tom trenutku gospodarimo sobom. Kroz svesnost disanja moemo se probuditi u sadanjem trenutku i za sadanji trenutak. Bivajui paljivi, ve zapoinjemo "zaustavljanje" i koncentrisanje uma. Puna svesnost disanja pomae naem umu da se odvikne od neprestanog tumaranja kroz zbrkan, beskrajan tok misli. Veinu naih svakodnevnih aktivnosti mogue je obavljati a da u isto vreme sledimo svoj dah onako kako nam to preporuuje sutta. Kada na posao zahteva posebnu paljivost da bismo izbegli zbrku ili nezgodu, moemo punu svesnost disanja ujediniti sa samim poslom. Na primer, dok nosimo lonac pun kljuale vode ili popravljamo elektrinu instalaciju, moemo biti svakog trenutka svesni svojih ruku i tu svesnost moemo osnaiti uz pomo daha: "Udiem, svestan sam da moje ruke nose lonac pun kljuale vode." "Izdiem, svestan sam da u desnoj ruci drim icu elektrine instalacije." "Udiem, svestan sam da se mimoilazim sa drugim kolima." "Izdiem, znam da je situacija pod kontrolom." Moemo vebati na taj
nain.
Nije dovoljno kombinovati svesnost disanja samo sa zadacima koji zahtevaju izuzetnu koncentraciju. Punu svesnost disanja moramo kombinovati takoe sa svakim trenutkom ivota naeg tela: "Udiem i sedam." "Izdiem i istim sto." "Udiem i smeim se samom sebi." "Izdiem i potpaljujem pe." Zaustaviti nasumini tok misli i uspeti da ne ivimo u zaboravu jeste dinovski korak napred u naoj meditativnoj praksi. Moemo ga nainiti pratei svoj dah i kombinujui ga sa svesnou u odnosu na ono to svakodnevno radimo. Odlomak iz knjige Breath! You are Alive (Dah! iv si)
Patiti nije dovoljno

ivot je put patnje, ali je isto tako pun mnogih uda, kao to su plavo nebo, sunevi zraci, oi deteta. Patiti nije dovoljno. Moramo isto tako biti u kontaktu sa ovim udima ivota. Ona su u nama i svuda oko nas, svuda, u svakom trenutku. Ako nismo sreni, ako nismo smireni, ne moemo deliti mir i sreu sa drugima, ak ni sa onima koje volimo, sa onima sa kojima ivimo pod istim krovom. Ako smo smireni, ako smo sreni, moemo da se osmehujemo i otvaramo svoje latice poput cveta i svako u naoj porodici, svako u itavom drutvu imae koristi od naeg mira. Treba li da uloimo poseban napor kako bismo uivali u lepoti plavog neba? Moramo li da vebamo kako bismo u njemu uivali? Ne, jednostavno uivamo. Svaka sekunda, svaki minut naeg ivota moe biti takav. Gde god da smo, bilo kada, u stanju smo da uivamo u sunevim zracima, u prisustvu nama dragih, ak i u oseaju koji stvara nae disanje. Ne treba da idemo u Kinu da bismo uivali u plavetnilu neba. Ne reba da putujemo u budunost da bismo uivali u naem dahu. Moemo biti u kontaktu sa tim stvarima ovog trenutka. Bilo bi teta ako smo svesni jedino patnje.
Toliko smo zauzeti da jedva da imamo vremena da pogledamo u ljude koje volimo, ak i u svojoj porodici, a nemamo vremena ni sebe da pogledamo. Drutvo je tako organizovano da ak i kada imamo neto slobodnog vremena, ne znamo kako da ga iskoristimo kako bismo ponovo doli u kontakt sa samim sobom. Ima na milione naina da protraimo to dragoceno vreme; ukljuimo TV, dograbimo telefon ili sedamo u kola i odvezemo se negde. Nismo sa sobom i ponaamo se kao da ne volimo sami sebe i da pokuavamo da od sebe pobegnemo. Meditacija znai biti svestan onoga to se dogaa na i u naem telu, sa naim oseajima, u naim umovima i oko nas. Svaki dan 40.000 dece umre od gladi. Nuklearne sile danas imaju vie od 50.000 nuklearnih bojevih glava, dovoljno da itavu planetu unite vie puta. Pa ipak, izlazak sunca je i dalje lep, a rua to je ovoga jutra procvetala pored zida jeste udo. ivot je i zastraujui i udesan. Praktikovati meditaciju znai biti u kontaktu sa oba ova aspekta. Molim vas, ne greite mislei da morate biti usamljeni da biste meditirali. Zapravo, da bismo dobro meditirali, moramo jako mnogo da se osmehujemo. Odlomak iz knjige Being Peace (iveti u miru)
Dodirnuti krajnju stvarnost

Meditaciju praktikujemo tragajui za oslobaanjem od svoje patnje i meditacija nas moe nauiti kako da transformiemo tu patnju i doemo do izbavljenja. Ali najdublja vrsta izbavljenja jeste ostvariti nirvanu. Postoje dve dimenzije ivota i trebalo bi da smo u stanju da dodirnemo obe. Jedna je poput talasa i zovemo je istorijska dimenzija. Druga je poput vode i zovemo je krajnja dimenzija ili nirvana. Mi obino dodirujemo samo talas, ali kada otkrijemo kako da dodirnemo vodu dobijamo najvei plod koji meditacija moe da ponudi. U istorijskoj dimenziji imamo roenje i smrt. Onoga dana kada vam majka umre, vi patite. Ako neka osoba sedne kraj vas i ponudi vam malo utehe, oseate se neto bolje. Imate njezino prijateljstvo, njezinu podrku, njezinu ruku da se pridrite.To
je svet talasa. Njega karakteriu roenje i smrt, usponi i padovi, nastajanje i nestajanje. Talas ima poetak i kraj, ali ove karakteristike ne moemo pripisati vodi. U svetu vode ne postoje roenje i smrt, nema nastajanja i nestajanja, nema poetka i kraja. Kada dotaknemo vodu, dodirujemo stvarnost u njezinoj krajnjoj dimenziji i oslobaamo se svih tih pojmova. Odlomak iz knjige Touching Peace (Dodirnuti mir)
Jezik zena
Sutina zena jeste probuenje. Zato se o zenu ne pria, on se doivljava. Ali probuenje je veliki fenomen koji zrai poput Sunca. "Probuena" osoba je prepoznatljiva po naroitim obelejima. Prvi od svih jeste sloboda; ona sebi ne doputa da je nestalnosti ivota, poput straha, radosti, strepnje, uspeha ili neuspeha bacaju tamo-amo. Tu je zatim duhovna snaga koja se otkriva kao smirenost, osmeh i vedrina. Taj osmeh, pogled, re i postupci probuene osobe ine jezik probuenja. Taj jezik koriste zen uitelji da bi vodili svoje uenike. Zen uitelj koristi rei i pojmove kao i svako drugi, ali on nije ni uslovljen niti zarobljen tim reima i konceptima. Jezik zena uvek cilja na razaranje energije navike onih koji jedino znaju da razmiljaju na nivou pojmova. On eli da izazove krize, ija je, opet, funkcija da pospee dozrevanje onog dragocenog trenutka koji se zove probuenje. Odlomak iz knjige Zen keys (Kljuevi zena)
Rev. 28/7/2001 www.geocities.com/text/tich1.html
Pet divnih pravila
Home
---\\
Tumaenja
Pet plemenitih pravila

Thich Nhat Hanh
(iz knjige: Da bi budunost bila mogua Komentari o pet divnih pravila)
PRVO PRAVILO Svestan patnje izazvane razaranjem ivota, zavetujem se da u negovati saoseanje i nauiti naine da sauvan ivote ljudi, ivotinja, biljaka i minerala. Odluan sam da ne ubijam, niti da dopustim drugima da ubijaju; da bilo kakav in ubijanja na ovome svetu ne opravdavam svojim razmiljanjem i svojim nainom ivota. Pogledajte detaljnije objanjenje: Prvo pravilo DRUGO PRAVILO Svestan patnje izazvane eksploatacijom, drutvenom nepravdom, kraom i potinjavanjem, zavetujem se da u negovati saoseajnu ljubav i nauiti naine da
Pet divnih pravila
radim za dobrobit ljudi, ivotinja, biljaka i minerala. Zavetujem se da praktikujem velikodunost delei svoje vreme, energiju i materijalna dobra sa onima kojima je to zaista potrebno. Odluan sam da ne kradem i ne posedujem bilo ta to treba da pripada nekome drugom. Potovau imovinu drugih, ali u spreavati druge da izvlae korist iz ljudske patnje ili patnje drugih ivih bia na Zemlji. Pogledajte detaljnije objanjenje: Drugo pravilo TREE PRAVILO Svestan patnje izazvane zloupotrebom seksa, zavetujem se da u negovati odgovornost i nauiti naine da ouvam sigurnost i integritet pojedinca, parova, porodica i drutva. Odluan sam da ne stupam u seksualnu vezu bez ljubavi i vezanosti na due. Da bih sauvao sreu, svoju i drugih, odluan sam da potujem svoje obaveze i obaveze drugih. Uiniu sve to je u mojoj moi da zatitim decu od seksualne zloupotrebe i da spreim raspad branih veza i porodica zbog zloupotrebe seksa. Pogledajte detaljnije objanjenje: Tree pravilo ETVRTO PRAVILO Svestan patnje izazvane nepromiljenim govorom i nesposobnou da se sasluaju drugi, zavetujem se da u negovati dobronameran govor i sposobnost sluanja drugih, kako bih i drugima doneo uitak i sreu i oslobodio ih njihove patnje. Znajui da rei mogu da stvore i sreu i nesreu, zavetujem se da u govoriti istinito, da e moje rei podsticati samopouzdanje, zadovoljstvo i nadu. Odluan sam da ne prenosim vesti za koje nisam siguran da su istinite i da neu kritikovati ili odbacivati stvari za koje nisam siguran. Uzdrau se od izgovaranja rei koje mogu izazvati podele ili svau ili koje mogu izazvati raspad porodice ili zajednice. Uiniu sve da izgladim i reim svaki konflikt, ma koliko on bio mali.
Pet divnih pravila
Pogledajte detaljnije objanjenje: etvrto pravilo PETO PRAVILO Svestan patnje izazvane nepromiljenim konzumiranjem, zavetujem se da u negovati dobro zdravlje, i fiziko i mentalno, za sebe, moju porodicu i moje drutvo, vebajui se paljivosti dok jedem, pijem ili bilo ta drugo unosim u sebe. Zavetujem se da u uzimati samo ono to uva mir, blagostanje i radost u mome telu, u mojoj svesti i u kolektivnom telu i svesti moje porodice i ire zajednice. Odluan sam da ne uzimam alkohol ili bilo ta drugo to izaziva zavisnost, da ne koristim hranu ili druge stvari koje sadre toksine, kao i da se klonim nekih emisija na TV, asopisa, knjiga, filmova i razgovora. Svestan sam da trovanje moga tela ili svesti ovim otrovima predstavlja izdaju za moje pretke, moje roditelje, moju zajednicu i budue generacije. Radiu na tome da transformiem nasilje, strah, bes i zbunjenost u sebi, praktikujui jednu takvu dijetu za sebe i za drutvo. Shvatam da je ispravna fizika i mentalna dijeta kljuna za moj preobraaj i za preobraaj drutva. Pogledajte detaljnije objanjenje: Peto pravilo
Uvod
Na Zapadu ivim ve dvadest sedam godina i tokom poslednjih deset vodio sam kurseve meditacije u Evropi, Australiji i Severnoj Americi. Tokom tih kurseva, moji studenti i ja uli smo mnogo pria o patnji i ostali okirani pred injenicom koliki deo te patnje je izazvan alkoholizmom, zloupotrebom droga i slinim postupcima koji se prenose sa generacije na generaciju.
Pet divnih pravila
Bolest je uhvatila duboke korene u drutvu. I kada jedno mlado bie stavimo u takvo drutvo a da ne pokuamo da ga zatitimo, ono je izloeno nasilju, mrnji, strahu i nesigurnosti svaki dan, da bi na kraju i samo obolelo. Nai razgovori, TV programi, reklame, novine i asopisi zalivaju to semenje patnje u mladim ljudima, a i u onima ne vie tako mladima. U sebi oseamo neku vrstu vakuuma i pokuavamo da ga popunimo jedenjem, itanjem, razgovorom, puenjem, pijenjem, gledanjem TV-a, odlaskom u bioskop ili ak prekomernim radom. Nalaenje utoita u tim stvarima samo nas ini jo gladnijima i manje zadovoljnima, tako da poelimo da konzumiramo jo vie toga. Zato su nam potrebna nekakva uputstva, nekakav lek kojim emo zatititi sebe i ponovo postati zdravi. Moramo pronai lek za nau bolest. Moramo pronai neto to je dobro, lepo i istinito i u emu moemo pronai utoite.
Kada vozimo kola, oekuje se da potujemo odreena pravila, kako ne bismo izazvali nesreu. Pre dve i po hiljade godina Buda je ponudio odreena uputstva za svoje nezareene uenike, kako bi im pomogao da ive mirnim, korisnim i srenim
Pet divnih pravila
ivotom. Bilo je to Pet plemenitih pravila i u osnovi svakog od njih lei sabranost panje. Uz panju, svesni smo ta se dogaa sa naim telima, naih oseajima, naim umovima i sa svetom oko nas, tako da izbegavamo da sebi i drugima nanosimo tetu. Panja titi nas, nae porodice i nae drutvo, obezbeuje sigurnu i srenu sadanjost i sigurnu i srenu budunost. U budizmu, pravila, koncentracija i uvid uvek idu zajedno. Nemogue je govoriti i o jednom od njih a bez ostala dva. To se zove trostruko vebanje - sila, praktikovanje pravila morala, samadhi - vebanje koncentracije i prana - vebanje uvida. Pravila, koncentracija i uvid su meusobno isprepleteni. Praktikovanje pravila podstie koncentraciju, a koncentracija je neophodna za uvid. Sabranost panje je osnova za koncentraciju, koncentracija nam omoguuje da pogledamo dublje, a uvid je plod dubljeg sagledavanja. Kada smo sabrani, u stanju smo da vidimo da ako se uzdrimo da uinimo "ovo", time spreavamo da se dogodi "ono". Ovu vrstu uvida nije nam nametnuo nekakav spoljanji autoritet. On je plod naeg posmatranja. Zato, praktikovanje tih pravila pomae nam da budemo smireniji i koncentrisaniji, donosei nam uvid i prosvetljenje, a time, opet, nae praktikovanje pravila dobija jo vru osnovu. Sva tri elementa se proimaju, svaki potpomae druga dva i sva tri nas vode blie konanom oslobaanju - kraju "curenja" Pomau nam da ne padnemo ponovo u obmanu i patnju. Kada smo u stanju da iskoraimo iz bujice patnje, to se zove anasvara, "prestati curiti". Sve dok i dalje curimo, nalik smo brodu sa pukotinom i neizbeno emo potonuti u patnju, jad i obmanutost. Pet plemenitih pravila su sama ljubav. Voleti znai razumeti, tititi i doneti blagostanje objektu nae ljubavi. To se postie praktikovanjem pravila. titimo sebe i titimo druge. Tumaenje Pet plemenitih pravila izloeno u ovoj knjizi je novo. Ono je rezultat uvida steenog na osnovu prakse itave nae zajednice. Duhovna tradicija je poput drveta. Potrebno ju je zalivati kako bi iznikli novi listovi i izdanci, i onda ono nastavlja da bude iva stvarnost. Mi rast drveta budizma potpomaemo ivei
Pet divnih pravila
duboko u sadanjosti, u praktikovanju pravila, koncentraciji i uvidu. Ukoliko nastavimo da zaista predano praktikujemo ova pravila, u vezi sa naim drutvom i kulturom, uveren sam da e naa deca i njihova deca jo bolje razumeti Pet pravila i time dostii jo dublji mir i radost. U budistikim krugovima, jedan od prvih izraza nae elje da praktikujemo put razumevanja i ljubavi jeste da formalno primimo Pet plemenitih pravila od uitelja. Tokom te ceremonije uitelj ita svako od pravila i uenik ga potom ponavlja, zavetujui se da e ga prouavati i pridravati ga se. Zaista je upeatljivo videti mir i sreu onoga ko tog trenutka prima pravila. Pre nego to je doneo odluku da ih primi moda se oseao zbunjenim, ali sa donoenjem odluke da se praktikuju ova pravila mnoge spone vezanosti i pometnje su preseene. Poto je ceremonija zavrena, na licima onih koji uzimaju zavet moe se videti veliko olakanje. Kada se obaveete da ete potovati makar jedno pravilo, takva vrsta odluka proizala iz vaeg uvida vodi do prave slobode i sree. Zajednica je tu da vam pomogne i da svedoi o roenju vaeg uvida i odlunosti. Ceremonija uzimanja pravila ima mo oslobaanja i graenja. Posle ceremonije, kako nastavite praktikovanje pravila, nastojei da steknete to dublji uvid u stvarnost, va mir i osloboenost e rasti. Nain na koji potujete pravila otkriva dubinu vaeg mira i dubinu vaeg uvida. Kad god se neko formalno zavetuje da prouava, praktikuje i potuje Pet plemenitih pravila, on istovremeno uzima utoite u Tri dragulja - Budi, Dharmi i Sanghi. Praktikovanje pet plemenitih pravila jeste konkretan izraz naeg potovanja i poverenja prema Tri dragulja. Buda je sama sabranost, Dharma jeste put razumevanja i ljubavi, a Sangha jeste zajednica koja pomae nau praksu. Pet pravila i tri dragulja su dragoceni predmeti za nau veru. Oni uopte nisu neto apstraktno - moemo ih uiti, istraivati, proirivati i proveravati na osnovu sopstvenog iskustva. Njihovo prouavanje i praktikovanje zasigurno e doneti mir i
Pet divnih pravila
sreu nama, ljudima oko nas i naem drutvu. Nama ljudskim biima potrebno je neto u ta emo verovati, neto to je dobro, lepo i istinito, neto to moemo opipati. Vera u praktikovanje sabranosti panje - u Pet plemenitih pravila i Tri dragulja - jeste neto to svako moe otkriti, proceniti i ukljuiti u sopstveni svakodnevni ivot. Pet plemenitih pravila i Tri dragulja imaju svoje ekvivalente u svim duhovnim tradicijama. Oni su proizali iz nae duboke unutranjosti i kada ih praktikujemo to nam pomae da se jo jae ukorenimo u sopstvenu tradiciju. Poto ste prouili Pet plemenitih pravila i Tri dragulja, nadam se da ete se vratiti sopstvenoj tradiciji i osvetliti one dragulje koji su u njoj oduvek postojali. Pet pravila su lek za nae vreme. Podstiem vas da ih sprovedete u ivot na nain na koji su ovde izloeni ili onako kako se poduavaju u vaoj tradiciji. Koji je najbolji nain da se praktikuju ova pravila? Ne znam. I ja jo uvek uim, zajedno sa vama. Dopada mi se izraz koji se koristi u Pet pravila: "uiti se nainu". Mi ne znamo sve. Ali svoje neznanje moemo smanjiti. Konfuije je rekao: "Kad zna da ne zna, to je poetka znanja." Mislim da je to dobar nain vebanja. Treba da budemo skromni i otvoreni, tako da smo u stanju da zajedniki uimo. Potrebna nam je Sangha, zajednica, da nas podri, i potrebno je da ostanemo u bliskoj vezi sa svojim drutvom da bismo pravila praktikovali dobro. Mnogi od dananjih problema nisu postojali u Budino vreme. Otuda, moramo zajedniki da pogledamo dublje i razvijamo onaj uvid koji e pomoi nama i naoj deci da pronaemo bolje naine da ivimo plodonosne, srene i zdrave ivote. Kada neko pita: "Je li ti stalo?" Je li ti stalo do mene? Je li ti stalo do ivota? Je li ti stalo do Zemlje? najbolji nain da odgovorimo jeste da praktikujemo Pet plemenitih pravila. To znai poduavati delima, a ne samo reima. Ako vam je zaista stalo, molim vas, praktikujte ova pravila za sopstveno dobro i za dobro drugih ljudi i ivih bia. Ako u toj praksi date sve od sebe, tada ima budunosti za nas, nau decu i njihovu decu
Pet divnih pravila
(...) Videti detaljna objanjenja o: Prvom pravilu; Drugom pravilu; Treem pravilu; etvrtom pravilu; Petom pravilu
THICH NHAT HANH je zen budistiki monah, mirovni aktivista i pesnik. On je osniva Van Hanh budistikog univerziteta u Sajgonu, predavao je na Kolumbija univezitetu i na Sorboni, a sada ivi na jugu Francuske, bavei se batovanstvom, humanitarnim radom i poduavanjem "vetini sabranog ivljenja". Martin Luter KIng nominovao ga je za Nobelovu nagradu za mir 1967, rekavi pri tom: "Ne poznajem nikog drugog ko bi bio dostojniji Nobelove nagrade za mir od ovog blagog monaha iz Vjetnama."
Rev. 28/7/2001 www.geocities.com/budizam/texts/tich2.html
Leonard A. Bulen: Akcija i reakcija
Home
---\\
Tumaenja
Akcija i reakcija u budistikom uenju

Leonard A. Bulen
itavim univerzumom upravlja zakon i jedan neprekinuti sled akcije i reakcije odigrava se na planu mentalnih i moralnih postupaka, isto tako neizbeno kao i u sluaju fizikih procesa. Otuda, Budino uenje naglaava da moralno poeljna misao, govor ili postupak kad-tad donose sreu poiniocu, dok na isti nain postupci koji su moralno nepoeljni podstiu u budunosti nastanak patnje. Ono to odreuje moralni karakter nekog postupka - bilo da se radi o misli, govoru ili gestu - jeste volja ili mentalni cilj koji ga motivie. Kada je on zasnovan na velikodunosti, na dobroj volji ili nesebinosti, tada je moralno poeljan, a kada njegov motiv izvire iz pohlepe, mrnje ili obmanutostismatra se moralno nepoeljnim. Tako Budino uenje naglaava potrebu razvijanja sposobnosti jasnog razumevanja svrhe svakog postupka na svakom nivou. Neke od tih aktivnosti podstiu snage u umu koje na kraju vode do poveanja dobrobiti, dok druge, budui da su s pogrenim ciljem, rezultiraju neprijatnou i patnjom. Zato, ukoliko se prihvatite bilo kojeg oblika mentalnog usavravanja, jedan od vaih najvanijih zadataka bie
file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/bulen1.html (1 of 13) [10.2.2008 20:52:53]
jasnije razumevanje onih krajnjih motiva koji pokreu sve vae aktivnosti. U ovome naunom i tehnolokom dobu sasvim vam je bliska ideja da fizike posledice imaju svoje uzroke, a da te posledice sa svoje strane mogu postati uzroci i da unutar uobiajenog toka fizikih stvari nema mesta za sluajnost. I mada prihvatate takav neizbean sled akcija i reakcija na nivou materijalnog, ne prepoznajete ga uvek u moralnoj sferi. Budino uenje, meutim, govori o tome da upravo zakon uzroka i posledice vai u moralnoj sferi isto onoliko koliko i u materijalnoj. Ovo uenje naglaava injenicu da sve u univerzumu dejstvuje prema odgovarajuim zakonima i da nijedno bie u tome univerzumu ne moe da izbegne ili izmeni te zakone. Ovo definiu pet sistema zakona (panca niyama) Prvi od njih je sistem zakona koji se tie uspona i opadanja - to jest, rasta i propadanja - fizikih fenomena pod uticajem toplote. Druga je grupa zakona koji se odnose na nastajanje i rast vegetacije i tela ivih bia. Trei sistem tie se mentalne akcije i reakcije, to jest voljnog postupka i njegovih rezultata u obliku zadovoljstva i patnje. etvrto, postoje razliiti zakoni koji upravljaju procesima u umu, zakoni koje prouavaju i primenjuju psiholozi. Na kraju, peti sistem zakona grupie zajedno mnotvo zakona koji se odnose na fizike i mentalne fenomene uopte, a nisu obuhvaeni ostalim sistemima zakona. Od ovih pet grupa jasno je da na s u ovom kontekstu zanima trei sistem. Tako je sistem zakona koji upravljaju voljnim postupkom i njegovim posledicama samo jedan od pet grupa zakona, ali je najdirektnije povezan sa vaom sreom i alou, vaim bolovima i zadovoljstvima. Izvorni budistiki termini se ponekad prevode kao moralno i nemoralno, dobro i loe. Meutim, esto se prevode i kao poeljno i nepoeljno, jer se moralni postupak smatra i poeljnim, jer kao svoj krajnji rezultat donosi zadovoljstvo, a nemoralni postupak, poto vremenom donese patnju poiniocu, smatra se nepoeljnim.
Bilo kakva aktivnost - moralno ispravna ili ne - stvara, naravno, i svoj fiziki rezultat. Ako bacite kamen prozoru, on e ga razbiti, bilo da je motivacija koja stoji iza tog postupka moralno poeljna ili ne. Razbijeni prozor je normalna fizika posledica postupka bacanja kamena. Ali pretpostavimo da je taj postupak motivisan nekakvom moralno nepoeljnom voljom (kao to je mrnja), tada e postojati i mentalna posledica. Ispoljavanje mrnje ojaae mrnju koja ve postoji u umu, ba kao to vebanje miia poveava njihov obim. Kao posledica toga, mrnja e postajati dominantni faktor unutar vaeg mentalnog sklopa. Mrnja je samo jedan lan iz grupe mentalnih faktora kojivode ka patnji. Na ovaj ili na onaj nain, jednog trenutka u blioj ili daljoj budunosti, taj mentalni faktor donee vam neku vrstu patnje. Osnovni uzrok te patnje je nije sam in bacanja kamena, ve mrnja ili zlovolja sadrana u voljnom inu bacanja kamena. Jasno je da je postupak bacanja kamena prema prozoru mogao biti motivisan ne samo mrnjom, ve i nekakvom dobrom namerom. Moete takav postupak, na primer, poiniti u nameri da omoguite da u dimom ispunjenu sobu neke kue u plamenu ue sve vazduh i tako spasete neiji ivot. U takvim okolnostima nesebinost podstaknuta vaim poeljni voljnim postupkom ojaae u vama ve postojei mentalni faktor blagonaklonosti, a ojaani mentalni faktor e vas na kraju dovesti u okolnosti koje e vam pruiti sreu. Tako moralno poeljna voljna aktivnost donosi uitak u jednom trenutku u budunosti, dok nepoeljna voljna aktivnost na kraju donosi patnju. S druge strane, postupak iza kojeg ne stoji volja (i koji naravno donosi uobiajene fizike posledice) ne stvara bilo kakav rezultat u vidu ojaavanja faktora uma, niti kroz buduu sreu ili nesreu. Tamo gde nema volje nema ni elementa moralnog ili nemoralnog. Lina elja ili volja u svome primarnom obliku jeste nagon za ivotom,
nagon za odranjem sopstva i potvrivanjem toga sopstva. Iz te temeljne elje za ivotom nastaju razliitesklonosti, koje prepoznajemo kao nagone, instinkte i elje, kojima se pridruuju emocije. U budistikoj psihologiji instinkti i elje se smatraju manifestacijama osnovne volje za ivotom. Ta volja za ivotom se, po pravilu, jednostavno naziva e: e za postojanjem, elja da se ivi kao posebno sopstvo zavek. Ali konano oslobaanje od nesree mogue je postii jedino nadilaenjem line egzistencije. e za egzistencijom, ukorenjena u neznanju, oznaava se kao primarni uslov od kojeg zavisi postojanje svake patnje. Tako je krajnji cilj praktikovanja budustikog puta dostizanje prosvetljenja. To, naravno, znai prevazilaenje elje, ali samo dotle dokle je ta elja naa lina, odnosno ka nama usmerena. Reeno je: "Poi odavde gde smo sada i odluno odbaciti SVAKU elju znailo bi umreti, a umiranje ne reava problem." (Hjuston Smit) Vrsta elje koju treba prevladati jeste otudaona koju bismo mogli nazvati neznalakom eljom ili iracionalnomeljom. Citirajmo ponovo: "elje vezane za osnovne nunosti ivota mogue je zadovoljiti, dok sebine elje nije mogue bilo kada umiriti. One ne izviru iz hemije tela, ve su iste mentalne konstrukcije - biti sve vie i vie, imati sve vie i vie: novca, moi, ugleda, ljubavi; pretei i zaseniti sve druge, biti naj-naj. To je jedan nemogu san, koji i ako se ostvari nee sobom doneti ni spokojstvo ni trajnu sreu. Pohlepni, ljubomorni, zavidljivi nikada ne mogu biti zadovoljni, jer njihovo nezadovoljstvo i nesrea ne izviru iz bilo kakve stvarne uskraenosti u pogledu neeg neophodnog za ivot, ve iz nedostataka i deformacija njihovog karaktera".
("Metta") Iz svega ovoga uvideete da se u budizmu prvim i poslednjim neprijateljem smatra neznanje - neznanje ne u smislu pomanjkanja obrazovanja, ve pomanjkanja sposobnosti za pravilno razluivanje stvari. Takoe vam je sada jasno da konanu pobedu koju treba ostvariti jeste zadobijanje sposobnosti razluivanja i uvianja, a da je osnovno oruje u toj bici ispravna sabranost panje u razliitim oblicima. *** Lina volja je, otuda, jedan vid volje za ivotom, slepe ei za postojanjem koja se u ovome ljudskom ivotu ispoljava putem linih instinktivnih i emocionalnih faktora. Svi oni skupa sainjavaju dinamike elemente mentalnog ivota. Budistika psihologija prihvata sistem klasifikovanja dinamikih faktora uma koji je poneto drugaiji od sistema sa kakvim se sreemo u zapadnoj psihologiji. On ukljuuje ne samo instinktivne elemente, ve i mentalne navike razvijene iz instikata, kao i obrasce miljenja slobodno razvijane nasuprot tim instinktima. Ova se klasifikacija generalno javlja u budistikoj literaturi kao spisak pedeset aktivnih mentalnih faktora (nasuprot receptivnim mentalnim faktorima znanim kao oseaj i opaaj) i svih tih pedeset faktora sainjavaju dinamike komponente uma. Neki od njih su direktno izvedeni iz osnovnog nagona za odranjem, dok su drugi razvijeni kao suprotnost egoistikim sklonostima, ali svi uestvuju u formiranju ponaanja. Zato ih moemo oznaiti i kao pedeset odrednica. Nema potrebe da se ovde detaljno bavimo svim tim odrednicama. Sve to je potrebno pomenuti u sadanjem kontekstu jesu tri, koje se nazivaju korenima nepoeljne voljne aktivnosti i njihove suprotnosti, odnosno tri izvora poeljne voljne aktivnosti. Tri korena nepoeljne volje su pohlea, mrnja i obmanutost, dok su njihove suprotnosti - velikodunost, dobronamernost i razumevanje - koreni poeljne
voljne aktivnosti. Ta aktivnost moe se ispoljiti kao telesna i verbalna radnja ili kao misao; ali u svemu tome je presudan motiv koji stoji iza te aktivnosti, mentalna odrednica koja je podstie. Tri korena nepoeljne volje su pohlepa, mrnja i obmanutost, dok su njihove suprotnosti - velikodunost, dobronamernost i razumevanje - koreni poeljne voljne aktivnosti. Ta aktivnost moe se ispoljiti kao gest, govor ili misao; ali u svemu tome je presudan motiv koji stoji iza te aktivnosti, mentalna odrednica koja je podstie. Tako, ako mislite ili govorite motivisani pohlepom, bila ona u oiglednom i intenzivnom obliku ili u slabom i prikrivenom obliku, vi na taj nain jaate pohlepukao faktor vaeg mentalnog sklopa. Sa druge strane, kada delujete iz velikodunosti, time ujedno i jaate tu odrednicu sopstvenog uma. Isto je sa mrnjom i dobronamernou kao njezinom protivteom. Onaj ko sebi doputa da postane ljut ili iznerviran istovremeno u svome umu stvara faktor mrnje, dok inei napor da bude tolerantan i strpljiv sa ljudima koji ga iritiraju ili stvarima koje ga onespokojavaju poveava mentalni faktor dobronamernosti u svome umu. I opet, ako mislite, govorite ili postupate na egoistian nain doputate sebi da budete motivisani obmanutou, jer obmanutost u ovome kontekstu znai prvenstveno obmanu o postojanju sopstva, zajedno sa samoobmanom i oseanjima supreiornosti i inferiornosti koja je prate. Otuda vama sve vie ovladava obmanutost, poto postaje jaa no to je bila. Kada, sa druge strane, nastojite da razaberete pravu prirodu iluzije o sopstvu i oslobodite se samoobmane jaate i suprotni faktor - razumevanje. Tako razumevanje - ili neobmanutost, kako se esto naziva - postaje jaa odrednica vaih misaonih procesa. Kao to vidite, moralno nepoeljne odrednice koje postoje kao delovi vaeg mentalnog sklopa ometaju vae napredovanje ka konanom oslobaanju; tako o
njima moete govoriti kao o 'smetnjama'. Na isti nain, moete videti da moralno poeljni faktori uma podstiu vae napredovanje ka konanom oslobaanju, te ih otuda moemo nazvati 'podsticajima'. Iz ovoga ete zakljuiti da ispoljavanje neke odrednice odmah daje svoj efekat untar uma. Taj neposredni efekat je jaanje te odrednice, to joj naravno ubudue olakava da dejstvuje. Meutim, nije to sve. Svaka od odrednica o kojima smo govorili, svaki od aktivnih ili dinamikih faktora koji pomau u konstituisanju uma kao celine, moe se prikazati kao nagomilavanje energije unutar uma. Moete svaku odrednicu velikodunost, sa jedne, ili pohlepu, sa druge - posmatrati kao akumulaciju specifine vrste sile unutar uma i svaka takva sila e kad-tad u budunosti doneti odreenu vrstu iskustva. To budue iskustvo je rezultat prvobitne voljne aktivnosti - reakcija na prvobitni postupak. voljna aktivnost na prvome mestu podstie nagomilavanje specifine mentalne sile, a ta sila sa svoje strane donosi reakciju u obliku zadovoljstva ili patnje. Otuda se akumulirana sila moe nazvati 'silom reakcije'. Akumuliranje sile reakcije velikodunosti e u jednosme trenutku podstai prijatnost bilo koje vrste, ba kao to e akumuliranje energije u baterijskoj lampi u jednom trenutku podstai svetlost. Energija u bateriji moe proizvesti svetlost jedino u povoljnim uslovima: mora postojati sijalica i biti pritisnut prekida na lampi. Tada struja moe da potee kroz vlakno, koje se zaari. U tom procesu - ukoliko ne iskljuimo struju ili zamenimo bateriju - energija e na kraju biti sasvim utroeno. Na slian nain, akumuliranje sile reakcije velikodunosti podstai e zadovoljstvo jedino kada okolina prua odgovarajue uslove; a sve dok se to ne dogodi sila reakcije ostaje, da tako kaemo , uskladitena. Kada se na kraju povoljne okolnosti steknu, odreena sila reakcije izazove sreno iskustvo i u tom procesu postaje sve slabija, dok se na kraju sasvim ne utroi, sem ukoliko ne bude zamenjena novom velikodunou.
U celini uzev, takva zamena je u nekim sluajevima mogua istovremeno sa pranjenjem. Ako doivljavajui sreno iskustvo nastavite da ispoljavate velikodunost, tada e se ta sila reakcije dopunjavati ak i onda kada se troi. To je slino cisterni iz koje crpite vodu, ali je povremeno kia opet napuni. Meutim, ako uivajui u plodovima ranijih velikodunih dela postanete sebini i pohlepni, tada je va um nalik cisterni za vreme sue: voda se crpi, a nikada ne dodaje, tako da e cisterna na kraju presuiti. Kako je sa faktorom uma poznatim kao velikodunost, tako je i sa njemu suprotnom odrednicom - pohlepom. Ispoljavajui koristoljublje u bilo kom obliku, u sopstvenom umu istovremeno akumuliramo novu silu reakcije pohlepe. Kada u budunosti spoljanji uslovi budu povoljni, ta akumulacija e se utroiti kroz patnju. Tokom te patnje moda emo zapsti u nova nepovoljna stanja uma, kao to je samosaaljenje, to e samo pojaati ve akumuliranu silu reakcije. Sa druge strane, moemo pri tome razvijati strpljivost i druge poeljne osobine uma, tako da e se akumulirana sila koja izaziva upravo tu patnju na kraju istroiti. *** I dok je svaki tip faktora uma odreena sila reakcije, u celini ih moemo podeliti u dve velike grupe - prva, sile reakcije koje vode ka srei, i druga, sile reakcije koje vode ka patnji. esto se o njima govori kao o dobrim delima i gresima, pa tako kaemo de e neko ko ima veliku koliinu dobrih dela u budunosti uivati u velikoj srei, dok e drugi, koji je nagomilao mnotvo grehova kad-tad pretrpeti veliku patnju. Inae, energije reakcije koje postoje unutar uma su uskladitene, da tako kaemo, ispod nivoa dostupnog svesti. Podsvesni aspekt uma u budistikoj terminologiji naziva se ivotnom podstrujom. To je tok mentalne energije koji postoji ispod praga svesti i tu je skladite posledica svih prolih postupaka i iskustava. Ova ivotna podstruja moe se uslovno nazvati skladitem energije reakcije
preostale od svih ranijih voljnih postupaka, a ne smete ideju o skladitu uzeti suvie doslovno. Iskustva naeg ivota nisu bukvalno smetena nigde na nain kako je voda smetena u rezervoaru, ve potencijalno, dakle kao to plod jabuke postoji u drvetu. Vi naravno ne verujete da su jabuke "uskladitene" na nekom mestu u drvetu. Tek uz odgovarajue klimatske uslove, povoljno tlo i ishranu, energije unutar drveta jabuke e izazvati da se plod jabuke pojavi na granama; na isti nain, uz povoljne spoljne uslove, energije unutar ivotne podstruje e zasnovati i pospeiti iskustva u skladu sa svojom prirodom. Vetar nije nigde uskladiten u vazuhu, ali pri odreenim toplotnim uslovima vazduh e se iriti ili skupljati i stvarati vetar. Isto tako, vatra nije uskladitena u zrnu ibice, ali u odgovarajuim uslovima trenja ibica e dati vatru. Tako ivotna iskustva, zajedno sa njima odgovarajuom sreom ili patnjom, nisu bukvalno uskladitena u ivotnoj podstruji, ali u odgovarajuim uslovima ona e doneti plod, kao to se to dogaa na granama jabuke. Sada je jasno da energija reakcije ne moe izazvati efekat sve dok se ne steknu odgovarajui uslovi za njeno delovanje ili pranjenje. Ako se ti uslovi ne steknu u ovom ivotu, to znai da u njemu ne moete da anjetezadovoljstvo ili patnju kao posledicu dotadanjih postupaka. Uviate, dakle, da e na kraju vaeg sadanjeg ivota preostati mnogo energije reakcije, pozitivne i negativne, koja nije imala prilike da se isprazni. ta se dogaa sa tim neutroenim i neispranjenim energijama reakcije? Kada umrete vae telo e se raspasti, naravno, ali Buda ui da razliite komponente uma preivljavaju u obliku ivotne struje, struje mentalne energije, koja se sastoji od neispranjenih energija reakcije. To je ono to ivotna struja zapravo jeste, jedan stalno menjajui tok energije reakcije, a posle vae smrti ta ivotna energija e pokrenuti novi ivot i tako izazvati roenje novog bia. Novo bie ste vi sami, poto ivotna struja nije prekinuta. Novo bie nasleuje sve energije reakcije - sve mogunosti za sreu, za patnju i za nove voljne aktivnosti - od prethodnog bia, koje ste takoe bili vi. Sa
gledita kontinuiteta novo bie je isto kao prethodno (iako u drugom telu), jer se kontinuitet ivotne struje ne prekida ni smru niti roenjem. Ve smo videli da moralni zakon akcije i reakcije, kako je izloen u Budinom uenju, tvrdi da svako od nas doivljava sreu i patnju u tanoj srazmeri sa moralnim kvalitetima svojih ranijih postupaka. Videli smo takoe da prema ovom uenju moralni i nemoralni postupci stvaraju energije unutar uma i te nas energije - energije reakcije, kako ih nazivamo - konano vode u iskustva sree i patnje. Ovo je moda pojednostavljivanje problema, jer preciznije reeno Budino uenje govori da svaki uzrok ima vie posledica, dok svaku posledicu izaziva vie uzroka. Drugim reima, nita se ne javlja samo zbog jednog uzroka i nita ne izaziva samo jednu posledicu; sve se preplie sa mnotvom drugih stvari. Meutim, osnovna stvar je da moralno ispravni postupci donose sobom uivanje odreene vrste, dok moralno neispravni postupci donose patnju. Koncept energije reakcije nam omoguuje da vidimo kako se budistika ideja ponovnog roenja razlikuje od nebudistikih verovanja u reinkarnaciju, jer ono to je u budistikom uenju ivotna struja, to je dua u uobiajenom smislu. Ovo nas dovodi do take u kojoj posebna ivotna energija reakcije (pokretana posebnom voljnom aktivnou) ulazi u igru. Ako pljakate banku i loe isplanirate bekstvo, biete odmah uhvaeni i uskoro kanjeni. Ako dobro isplanirate bekstvo i u tome uspete, ali pri tome ipak ostavite nekoliko tragova, moda neete biti uhvaeni u narednih pet godina, ali kada na kraju ipak budete uhvaeni i osueni moi ete da uoite vezu izmeu uzroka (vaeg nemoralnog postupka) i posledice u obliku kazne. Meutim, moe se dogodite da se posle pljake banke tako dobro sakrijete da izbegnete kaznu u ovom ivotu, tako da vas kazna (odgovarajua re u ovom kontekstu, ali ne sasvim precizna) moda nee stii ni u sledeih nekoliko ivota. U tom sluaju niste u mogunosti da uvidite vezu izmeu uzroka i posledice. Ovde opet pojednostavljujemo situaciju govorei kao da jedan uzrok donosi samo jednu posledicu, ali cilj naeg interesovanja je vreme za koje odreena energija
reakcije dejstvuje. Kao to smo ve rekli, energija reakcije se ne moe utoiti dok se ne stvore odgovarajui uslovi za njezino dejstvo; a pod uslovima podrazumevamo i one spoljne, odnosno uslove okoline, kao i one unutar samog uma. To znai da ako ste postupili moralno neispravno - a to je, na primer, pljaka - tokom vremena dok uivate blagodeti serije prolih moralno ispravnih postupaka ne moete da anjete suprotne efekte nemoralnih postupaka. Kaete tada da vas prati srea i to je tano samo utoliko ukoliko shvatate da je srea zaista plod vaih ispravnih postupaka. Slino ovome, ako postupite velikoduno moete da oekujete nekakav vid sree kao rezultat, ali ona moda nee doi u bliskoj budunosti, ak moda ni u sadanjem ivotu. Moda ste u sred dugog perioda frustracije i padova kao posledice neke prole faze moralno neispravnih postupaka, ija energija reakcije mora da doe do izraaja i iscrpi se. Tako Budin nauk ui da se posledice nekih postupaka oseaju odmah i da se njima posledine energije reakcije iscrpljuju ubrzo poto su nastale; ali mnoge voljne aktivnosti su sa odloenim dejstvom, jer energije reakcije koje su njima proizvedene imaju svoje dejstvo u obliku sree ili patnje tek nakon nekoliko ivota. Posledice slabijih voljnih aktivnosti mogu biti neutralisane jain energijama reakcije suprotne prirode. Tako ako se slaboj ometajuoj energiji reakcije suprotstavi jaa unapreujua, tada jaa moe slabiju da neutralie, gubei pri tome i deo svoje snage. Ovo se, ipak, ne moe primeniti na jaku energiju reakcije izazvanu veoma odreenom moralno ispravnom ili neispravnom aktivnou. Energije reakcije pokrenute u mentalnoj strukturi takvim aktivnostima nikada ne mogu biti neutralizovane i ak ako se ni tokom vie narednih ivota ne steknu odgovarajui uslovi za njihovo pranjenje, one e se kad-tad ispoljiti nesmanjenom estinom. Zbog toga se one nazivaju energijama reakcije sa neogranienim dejstvom i sve dok su pritajene ubrajaju se u rezerve energije reakcije. Pored energija reakcije sa
neogranienim dejstvom, postoje i druge snane energije reakcije izazvane veoma jakom negativnom voljnom aktivnou ili pak veoma uzvienim stanjima uma. Pokretanje ove energije reakcije, tvrdi se u Budinom uenju, ima prvenstvo nad svim ostalim vrstama. Tako uovate da koliko god bilo vreme izmeu uzroka i njegove posledice krajnji rezultat voljne aktivnosti jeste neizbean. Na prvi pogled vam se moe uiniti da su sadanjost i budunost potpuno i bez izuzetka odreeni prolou, da moete doiveti samo ono to je ve uslovljeno vaim prolim delima. Ovakvo fatalistiko shvatanje, meutim, nije deo Budinog uenja o uzroku i posledici.Istina je da se delom - veoma velikim delom - pod uticajem energija reakcija proizvedenih vaim prolim voljnim aktivnostima, ali one nisu jedina energija unutar vaeg uma; postoji takoe i mogunost vae sadanje volje. Volja ili elja postoji kao energija unutar uma, kao to postoje panja i usredsreenost. Ne ulazimo u diskusiju o slobodnoj volji, izuzev podseanja da je sve ono to uinimo uslovljeno unutranjim i spoljanjim faktorom; ali moramo shvatiti da volja postoji u smislu da je sainjena od energijeelje usmerene prema nekom objektu. Poto volja postoji kao energija elje upravljena ka objektu, jasno je da moemo koristiti tu volju da manipuliemo sadanjim rezultatima prolih aktivnosti. Pod "manipulisanjem" sadanjim rezultatima prole aktivnosti ne podrazumevamo da moemo da ponitimo te rezultate, ve da iskoristimo naa sadanja iskustva kao pomo u napredovanju ili da dozvolimo nekom od tih iskustava - prijatnom ili neprijatnom - da uspore nae napredovanje. Ali da bismo manipulisali naim sadanjim iskustvima - da ih iskoristimo kao sredstvo za napredovanje - moramo razviti neophodne moralne osobine. Iako je sadanjost uslovljena prolou, kao to je budunost uslovljena sadanjou, budunost je neraskidivo vezana i za prolost, poto ona zavisi i od toga ta inimo sa naom sadanjom snagom volje.
U mnogim okolnostima tano je da ima malo ili uopte nema prostora za konstruktivnu, odnosno unapreujuu delatnost, jer je pritisak energija reakcija iz prolosti tako velik, a sadanja volja tako slaba. Meutim, u celini gledano, ako inemate izbor u akciji, barem je mogue da reguliete svoje mentalne i moralne odgovore na situaciju, makar do odreenog stepena. Zato, pod tekim uslovima koje ne moete da izmenite, ipak moete da vebate strpljenje i toleranciju, suoavajui se sa situacijom i ne dozvoljavajui da vas potpuno savlada. Na taj nain, prolazei kroz teko razdoblje bolnih posledicaenergija reakcije, izgraujete unutar svoje mentalne strukture nove, unapreujue energije reakcije, koristei tako i nepovoljnu situaciju na najpovoljniji mogui nain.
Rev. 26/05/02 www.geocities.com/texts/bulen1.html
Leonard A. Bulen: Budizam - metod vebanja uma
Home
---\\
Tumaenja
Budizam - metod vebanja uma

Leonard A. Bulen
Kada proitate poneto o budizmu u dnevnim novinama obino pomislite kako je on neraskidivo vezan za ogromne kamene idole i monahe u utim ogrtaima, za atmosferu zgusnutu od raznovrsnih egzotinih mirisa. Nikada ni ne pomislite da u tome ima bilo ega to bi se i vas ticalo, izuzev moda orijentalnog spektakla. No da li se budizam sastoji jedino od toga? Da li razni TV izvetai daju snimke pravoga budizma? Da li vam asopisi sjajnih stranica pokazuju sutinu ili samo ono spoljanje? Pogledajmo zato ta budizam zaista jeste, budizam kakav je izvorno bio izloen i kakav jo uvek postoji ispod spoljanjih ukrasa i predstava. Mada se najee smatra religijom, budizam je u osnovi metod usavravanja uma. Tano je da on sa svojom monakom tradicijom i naglaskom na etikim kvalitetima poseduje mnoge od spoljanjih karakteristika koje Zapadnjaci povezuju sa religijom. Meutim, on nije teistian, jer istie da univerzumom upravljaju bezlini zakoni, a ne neki bog-stvoritelj; molitva nema nikakvog smisla, jer Buda je bio uitelj, a ne boanstvo; a predanost se ne smatra religijskom obavezom, ve jedino sredstvom izraavanja zahvalnosti prema utemeljivau i sredstvom samorazvijanja.
file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/metod.html (1 of 10) [10.2.2008 20:52:55]
Zbog toga, posmatran sa te strane, budizam ni u kom sluaju nije religija. injenica je takoe da budizam poznaje veru jedino u smislu poverenja u put koji je preporuio Buda. Od budiste se ne oekuje da gaji slepu veru ili da veruje u bilo ta samo zato to je to izrekao Buda ili zato to tako kae tradicija ili zato to tako drugi veruju. On se, naravno, moe odluiti da Budino uenje uzme kao radnu hipotezu i ima poverenje u njega, ali se ne oekuje da bilo ta prihvati sve dotle dok to ne prihvati njegov razum. Ovo ne znai da se sve moe pokazati na racionalan nain, jer mnoge stvari lee izvan dosega intelekta i mogue ih je dokuiti jedino razvijanjem viih sposobnosti; ali ostaje injenica da nema potrebe za slepim prihvatanjem bilo ega u Budinom uenju. Budizam je nain ivota zasnovan na vebanju uma. Njegov krajnji cilj je da pokae put do potpunog oslobaanja od patnje dostizanjem Neuslovljenog, stanja izvan domena obinog, neuvebanog uma. Njegov neposredni cilj je da udari u koren patnje u svakodnevnom ivotu. Svaka ovekova aktivnost usmerena je, neposredno ili posredno, ka postizanju sree u ovom ili onom obliku ili, ako to isto izrazimo negativnim pojmovima, svaka ovekova aktivnost je usmerena ka oslobaanju od nekog oblika nezadovoljstva ili neugode. Tako se nezadovoljstvo moe smatrati polaznom takom ovekove aktivnosti, sa sreom kao krajnjim ciljem. Nezadovoljstvo, polazna taka ovekovog postojanja, takoe je polazna taka budizma; ta injenica je izraena u formuli etiri osnovne tvrdnje, koje se tiu injenice da postoji nezadovoljstvo, njegovog uzroka, mogunosti njegovog leenja i naina leenja. Prva osnovna tvrdnja se moe ovako iskazati: NEZADOVOLJSTVO JE NEIZBENO U IVOTU IJI JE CENTAR SOPSTVO U svome izvornom znaenju re koja je ovde prevedena kao "nezadovoljstvo" i
koja se esto prevodi kao "patnja" obuhvata ne samo bol, alost i nezadovoljstvo, ve i sve to je neugodno, od akutnog fizikog bola i otre mentalne teskobe, na jednom kraju, do lakog zamora, dosade i blagog razoarenja. Ponekad se ovaj termin prevodi i kao "nezadovoljstvo" ili "nezadovoljenost'; u nekom kontekstu ovo je prikladnije, dok je u drugom re "patnja" ekspresivnija. Zbog toga emo koristiti i "patnju" i "nezadovoljstvo" i "nezadovoljenost", ve prema kontekstu. Dakle, Budino uenje kae da su nezadovoljstvo ili patnja neodvojivi od ivota iji je centar sopstvo; ovo takoe zahteva objanjenje. Naime, uenje tvrdi da sopstvo, uzeto kao trajna, nepromenljiva, vena dua, ne postoji. Sr svakoga bia nije bilo kakva nepromenljiva dua, ve ivotna struja, jedan stalno promenljiv tok energije koji ni u dva sasvim bliska trenutka nije isti. Sopstvo, uzeto kao jedna vena dua, otuda je obmana i gledano sa krajnje take gledita uopte ne postoji; a samo unutar te obmane sopstva moe postojati patnja. Kada na kraju prevladamo tu samoobmanu i dostignemo konano prosvetljenje, dostiemo ujedno i onu apsolutnu egzistenciju to lei izvan ovoga relativnog univerzuma. U tome apsolutnom stanju, u Neuslovljenome, patnja je iskorenjena; ali sve dok preostaje bilo kakav element sopstva, makar to bila i obmana, patnja ostaje mogua. Moramo razumeti, zato, da Prva osnovna tvrdnja ne znai da je patnja neizbena; ona znai da je patnja neizbena u ivotu iji je centar sopstvo ili sve dok traje iluzija sopstva. Sada moemo prei na Drugu osnovnu tvrdnju, koja glasi: IZVOR NEZADOVOLJSTVA JE ELJA Ako se okliznete na skliskom podu i ugruvate, rei ete da je uzrok vaoj patnji sklizak pod. U tome ste, naravno, u pravu i rei da je uzrok vaem padu elja nema nikakvog smisla. Ali Druga osnovna tvrdnja se ne odnosi na pojedinane sluajeve ili neposredne uzroke. Ona znai da je povezujua sila koja dri na okupu
ivotni tok elja usmerena ka sopstvu; jer ta ivotna struja ta iluzija sopstva sadri u sebi uzroke patnje, dok je sklizak pod tek jedna od prilika za ispoljavanje te patnje. Oigledno je nemogue, prema prirodi sveta u kojem ivimo, da patnju izleimo uklanjanjem svih prilika za ispoljavanje patnje; dok je prema budizmu mogue da se udari po njezinom prvom ili temeljnom uzroku. Zbog toga trea osnovna tvrdnja glasi: OSLOBAANJE SE MOE POSTII RAZARANJEM ELJE elja usmerena ka sopstvu dri na okupu sile koje ine ivotnu struju, onaj tok postojanja koji nazivamo sopstvom; i samo unutar te iluzije sopstva nezadovoljstvo ili patnja mogu postojati. Unitavanjem onoga to odrava tu iluziju sopstva razara se i osnovni uzrok patnje. Krajnji cilj budistike prakse otuda je ponitavanje sopstva. Tu nastaje dobar deo nesporazuma, to je i normalno; ali onda kada shvatimo da ponitavanje sopstva znai i ponitavanje iluzije ovi nesporazumi nestaju. Kada je obmana uklonjena, pojavljuje se stvarnost; tako razaranje iluzije znai otkrivanje stvarnosti. Stvarnost se ne moe otkriti sve dotle dok je iluzija sopstva zaklanja. A kakva je ta stvarnost koja se pojavljuje kada se obmana ukloni? Krajnja realnost je Neuslovljeno, zvano jo i Neroeno, Nenastalo, Nestvoreno i Nesastavljeno. Moemo ga prikladno i ne sasvim precizno opisati kao pozitivno stanje bia. Karakterie ga vrhunsko blaenstvo i potpuna osloboenost patnje i ono je toliko drugaije od uobiajenog iskustva da ga zapravo ne moemo ni opisati. Neuslovljeno se moe nagovestiti, u izvesnoj meri, jedino nabrajanjem onoga to nije; jer ono je izvan rei i izvan misli. Dostizanje Neuslovljenog je krajnji cilj itave budistike prakse i isto je to i postizanje osloboenja od nezadovoljstva ili patnje. Ovo nas dovodi do poslednje od etiri osnovne tvrdnje:
PUT OSLOBAANJA JE PLEMENITI OSMOSTRUKI PUT Osam inilaca ovoga puta su: 1. Ispravno razumevanje, znanje o pravoj prirodi egzistencije 2. Ispravna misao, misao osloboena poude, zlovolje i okrutnosti; 3. Ispravan govor, govor bez lai, ogovaranja, gneva i naklapanja; 4. Ispravni postupci, izbegavanje ubijanja, krae i preljube; 5. Ispravno ivljenje, obavljanje profesije koja ne ugroava ostala svesna iva bia; 6. Ispravan napor, napor da se uklone neistoe u umu; 7. Ispravna sabranost panje, usavrenost uobiajene sposobnosti panje; 8. Ispravna koncentracija, negovanje natprirodnih stanja uma da bi se stekla svest o Neuslovljenome, krajnjoj realnosti izvan relativne pojavnosti univerzuma. *** Sada moete videti da na ovom Osmostrukom putu nema bilo ega sutinski religioznog; on je pre neka vrsta moralne psihologije. Ali na Istoku, ba kao i na Zapadu, ljudi po pravilu trae neto to e ih ve na prvi pogled impresionirati, tako da u nekim sluajevima sporedno dobija vei znaaj od sutinskog. Dok neke spoljanje osobine prakse u budizmu nuno variraju u skladu sa okolinom, sutina i trajne karakteristike te prakse su saete u Plemenitom osmostrukom putu, srednjem putu izmeu tetnih ekstrema, kako je to Buda poduavao. Mada je zgodnije govoriti o razliitim vidovima Osmostrukog puta kao o osam delova, njih ne treba smatrati odvojenim delovima koji se prelaze jedan po
jedan. Naprotiv, svaki treba praktikovati zajedno sa ostalima i moda je bolje razmiljati o njima kao o osam paralelnih staza na jednom jedinom putu nego o osam sukcesivnih delova. Prvi deo ovoga puta, ispravno razumevanje, prvenstveno zavisi od sagledavanja stvari onakvim kakve one jesu, bez okolienja. Drugim reima, ispravno razumevanje zapoinje kao intelektualno shvatanje prirode postojanja i kao takvo se moe smatrati poetkom Puta; ali kada se tim putem stigne do kraja, ovo puko intelektualno shvatanje se nadomeuje direktnim i prodornim uvianjem apsolutne ili neuslovljene realnosti koja lei iza sveta relativnosti. Dok se ispravno razumevanje moe smatrati potpunim razumevanjem Budinog uenja, ono je zasnovano na prepoznavanju tri dominantna obeleja relativnog univerzuma, univerzuma vremena, oblika i materije. Ova tri obeleja se ukratko mogu izloiti na ovaj nain. 1. Nepostojanost: Sve stvari u relativnom univerzumu se neprestano menjaju. 2. Nespokojstvo: Izvestan stepen patnje ili nespokojstva svojstven je ivotu usmerenom ka sopstvu ili ivotu ogranienom relativnou univerzuma i individualne egzistencije. 3. Nepostojanje sopstva: Nijedno bie ni ljudsko, niti bilo koje drugo ne poseduje trajnu, nepromenljivu, venu duu ili sopstvo. Umesto toga, svako se bie sastoji od jednog stalno menjajueg toka sila, jedne stalno menjajue struje materijalnih i mentalnih fenomena, nalik reci koja neprekidno tee i ni za trenutak ne zastane. Tako sopstvo nije statian entitet, ve jedan uvek promenljiv tok. Ovakav dinamiki koncept postojanja je tipian za dublje budistiko razumevanje stvari; ne postoji u ivotu nita statino i poto je on u stalnom kretanju, moramo nauiti da se kreemo zajedno sa njime. Drugi vid ispravnog razumevanja jeste uvianje da
se sve u univerzumu odvija prema strogom sledu uzroka i posledica ili akcija i reakcija, sledu koji je isto tako nepromenljiv i precizan u mentalnoj ili moralnoj sferi kao i u fizikoj. U skladu sa tim zakonom moralne akcije i reakcije svaka moralno ispravna ili poeljna voljna aktivnost kad-tad poiniocu donosi sreu, dok nepoeljna ili moralno loa voljna aktivnost poiniocu donosi patnju. Posledice poeljnih i nepoeljnih voljnih aktivnosti - to znai, srea i patnje koje iz toga proizilaze - u principu ne dolaze odmah, postoji odreena vremenska pauza, poto plod sree ili patnje moe da se ispolji tek kada se steknu odgovarajui uslovi. Tako se posledice ne moraju javiti u ovome ivotu. Zato se u trenutku smrti obino javlja koliina "zasluga" koje se jo nisu ispoljile kao srea; i u isto vreme postoji koliina "grehova" koji kao svoju neizbenu posledicu jo nisu doneli patnju. Posle smrti se telo, naravno, raspada ali ivotna struja nastavlja da postoji, ne u obliku nepromenljive due, ve jednog stalno menjajueg toka energije. Odmah posle smrti novo bie zainje novi ivot kako bi nastavilo taj ivotni tok; ali novo bie nije nuno ljudsko i preporaanje se moe odigrati na nekom drugom nivou egzistencije. No, u svakom sluaju, novo bie je neposredni produetak bia koje je upravo umrlo. Tako novo bie postaje direktni nastavak starog bia i ivotna struja je neprekinuta. Novo bie nasleuje od starog bia svu koliinu zasluga koje e jednom u budunosti neizbeno doneti sreu. U isto vreme, novo bie nasleuje od staroga i su koliinu grehova, koji e u budunosti doneti patnju. U stvari, gledano iz ugla kontinuiteta, novo bie je isto kao i prethodno. Na potpuno isti nain to jest, jedino u smislu kontinuiteta starac je isti onaj mladi koji je nekada bio, mladi je isti onaj deak koji je bio, a deak je ista ona beba koja je nekada bio. Ali ta istovetnost starca, mladia, deaka i bebe postoji jedino zahvaljujui kontinuitetu; ne postoji bilo ta drugo u emu su isti.
Sve se na svetu menja iz dana u dan i iz trenutka u trenutak, tako da je svako bie malo drugaije bie od onoga malopre; jedina identinost je sadrana u kontinuitetu. Na isti nain, bie koje se rodilo je razliito od prethodnog koje je umrlo; ali identinost koja proizilazi iz kontinuiteta ostaje kao i pre. *** Ovo bi bile osnove Budinog uenja - prividnost sopstva, zakon akcije i reakcije u moralnoj sferi i preporaanje ivotnih sila - ali nema potrebe za bilo koga da prihvata neto od ovoga to se kosi sa njegovim razumom. Prihvatanje bilo kojeg odreenog uenja je nebitno; ono to je bitno jeste stalni napor da se sagledaju stvari onakve kakve zaista jesu, bez samoobmanjivanja i izvrdavanja. Toliko o kratkom izlaganju uenja u domenu ispravnog razumevanja. Drugi korak, ispravna misao ili cilj, odnosi se na oslobaanje intelektualnih sposobnosti od nepovoljnih emocionalnih faktora kao to su pouda, zlovolja i okrutnost, koji ine nemoguim donoenje mudrih i predubeenjima neoptereenih odluka. Ispravan govor, ispravni postupci i ispravno ivljenje ine skupa moralni odeljak Puta, a uloga im je da negativna stanja uma dre pod kontrolom i spreavaju ih da se na nepovoljan nain ispolje. Ova se stanja, meutim, ne mogu potpuno iskoreniti samo zahvaljujui moralu, ve i ostali delovi Puta imaju svoju ulogu u potpunom ienju uma od "neistoa". *** Sa sledeim korakom - ispravnim naporom - ulazimo u sferu praktine psihologije, jer u ovome kontekstu ispravan napor znai napor volje. Drugim reima, esti deo Puta je samodisciplina, vebanje volje kako bismo spreili nastajanje ili savladali
ona ve nastala stanja uma koja ometaju napredovanje, a podstakli i ojaali ona koja pospeuju mentalni razvoj. Sedmi deo Puta je takoe u domenu praktine psihologije; to je deo koji se zove ispravna sabranost panje i sastoji se od najpotpunijeg mogueg razvijanja obine sposobnosti panje. Uglavnom zahvaljujui razvijanju panje podizanjem nivoa svesnosti, s jedne strane, i njezinog intenziviranja, sa druge, moe um na kraju postati sposoban da probijajui se kroz pojavni svet dopre do krajnje realnosti. Primarna uloga sedmog dela, ispravne sabranosti panje, jeste da razvije svesnost u odnosu na sopstvo i privid koji ga ini. Medutim, ona je mogua jedino istrajnim usavravanjem normalne sposobnosti panje, osposobljavajui um za uspeniji susret sa problemima i stresovima svakodnevnog ivota. Prema Budinom putu, sabranost panje treba i da stvori neprekidnu svesnost u odnosu na sve misli koje se jave, sve izgovorene rei i sve postupke, drei ih sve skupa podalje od sebinosti, emocionalnih predubeenja i samoobmanjivanja. Ispravna sabranost ima mnotvo primena u svakodnevnim aktivnostima. Na primer, moe biti upotrebljena kao jasnija svest, odnosno bolje shvatanje motiva za sve te aktivnosti, a to jasno razumevanje motiva je izuzetno vano. Kod ispravne koncentracije, poslednjem od osam delova, dolazi do razvijanja viih stanja svesti, stanja koja su izvan normalnih sposobnosti uma i ona slue da ujedine, proiste i ojaaju um radi dostizanja oslobaajueg uvida. U tome konanom postignuu dostie se Neuslovljeno. U tome transcendentalnom stanju svesnosti stie se znanje o Venom izvan vremena, Beskonanom izvan oblika i Apsolutnom izvan bilo kakve relativne egzistencije. Time se prevazilazi i iskorenjuje obmana o postojanju sopstva, zajedno sa njome podsticanom eljom i patnjom. Ovaj prodoran uvid je krajnji cilj itave budistike prakse i sa njime dolazi i uvid u pravu prirodu ivota. I dok Neuslovljeno donosi iskorenjivanje sopstva, ono ipak ne
znai ne-postojanje ili ponitavanje, jer iskorenjivanje sopstva nije nita drugo do iskorenjivanje iluzije. Svaki opis Neuslovljenoga je besmislen, jer ono lei ne samo izvan rei, ve i izvan misli; i jedini put da ga upoznamo je sleenje Plemenitog osmostrukog puta do njegovog kraja. *** Tek tada je to pravi budizam, budizam Plemenitog osmostrukog puta, puta koji vodi od okovanosti sopstvom do oslobaajueg uvida u stvarnost.
Rev. 20/8/2001 www.geocities.com/budizam/texts/tnh5p/precept2.html
Bhikkhu Bodhi: Dva lica Dhamme
Home
---\\
Tumaenja
Dva lica Dhamme

Bhikkhu Bodhi
Buddhist Publication Society Newsletter #2 (jesen 1985) , uvodni esej Copyright 1992 Buddhist Publication Society
Pri prvom susretu sa budizmom suoavamo se sa jednim paradoksom. Intelektualno, on nam se ini kao pravi zalogaj za slobodno misleeg oveka: trezven, realistian, antidogmatian, skoro nauan po svom izgledu i metodu. Ali ako doemo u kontakt sa ivom Dhammom iznutra, uskoro otkrivamo da ona ima i drugu stranu koja nam se uini kao suprotnost svim naim dotadanjim racionalistikim pretpostavkama. Jo uvek se ne susreemo sa rigidnim verovanjima i proizvoljnim spekulacijama, ali nailazimo na religijske ideale uzdravanja, kontemplacije i predanosti, zatim na deo uenja koji se bavi stvarima koje prevazilaze podruje ulnog opaanja i miljenja i -- to moda najvie obeshrabruje -- na program vebanja u kojem vera figurira kao kljuna vrlina, a sumnja kao opasnost, prepreka i okov. Kada pokuamo da odredimo sopstveni odnos prema Dhammi, na kraju se naemo
pred izazovom da pronaemo nekakav smisao u ta njezina dva naizgled nepomirljiva lica: empiristiko lice okrenuto ovome svetu, koje nam govori da stvari istraujemo i proveravamo sami za sebe, i religijsko lice okrenuto onome iza, koje nam savetuje da odbacimo sumnje i poklonimo poverenje Uitelju i Uenju. Jedan nain na koji moemo reiti ovu dilemu je prihvatanje samo jednog lica Dhamme kao autentinog i odbacivanje drugog kao lanog i povrnog. Takoe, ispunjeni tradicionalnim budistikim pijetetom, moemo prigrliti religijsku stranu vere i predanosti, ali lienu vrstih kritikih stavova i promiljanja; moemo takoe, zajedno sa modernim budistikim apologeticima, hvaliti empiricizam i nauni izgled Dhamme, ali se pri tom iznenada spotai na njezinu religijsku stranu. Pa ipak, razmiljanje o tome ta istinska budistika duhovnost zahteva jasno pokazuje da su oba ova lica Dhamme podjednako autentina i da oba treba uzeti u obzir. Ako to ne uinimo, ne samo da rizikujemo da prihvatimo jednostrano gledanje na uenje, ve e i nae bavljenje Dhammom verovatno biti ometeno parcijalnou i sukobljenim stavovima. Meutim, ostaje problem spajanja ova dva lica a da ne dodemo u kontradikciju. Klju, po nama, za takvo izmirenje i time obezbeivanje unutranje konzistentnosti naeg gledita i prakse lei u razmatranju dve kljune take: prvi glavna svrha Dhamme, i drugi strategija potrebna da se postigne taj cilj. Cilj jeste postizanje izbavljenja od patnje. Dhamma nema nameru da nam prui faktografske informacije o ovome svetu i otuda su, uprkos kompatibilnosti sa naukom, njezini ciljevi i preokupacije nuno drugaiji. Pre svega, Dhamma je put duhovnog usavravanja, oslobaanja iz kruga ponovnog raanja, umiranja i patnje. Ponuena nam je kao nezamenljivo sredstvo oslobaanja, Dhamma ne zahteva puko intelektualno razumevanje, ve podstie i odgovor koji nuno mora biti potpuno religijski. Ona nas pogaa u sr bia i tu budi veru, predanost i posveenost razumljivu u sluaju onda kada je krajnji cilj naeg ivota u pitanju. Ali za budizam vera i predanost su samo podsticaji koji nas navode da krenemo i
ostanemo na stazi; same po sebi, one nam ne mogu doneti izbavljenje. Osnovni uzrok vezanosti i patnje, poduava Buda, jeste nepoznavanje prave prirode egzistencije; otuda, u okviru budistike strategije oslobaanja primarni instrument mora biti mudrost, znanje i sagledavanje stvari onakve kakve jesu. Istraivanje i kritiko promiljanje, hladno i odmereno, ine prve korake ka mudrosti, omoguujui nam da reimo svoje sumnje i makar pojmovno dokuimo istine od kojih zavisi nae izbavljenje. Ali sumnja i ispitivanje se ne mogu protegnuti u nedogled. Jednom kada smo odluili da Dhamma bude nae sredstvo duhovnog oslobaanja, moramo se na njega i ukrcati: mora napustiti svoju neodlunost i preduzeti vebanje koje e nas odvesti od vere do oslobaajuce vizije. Za one koji Dhammi prilaze tragajui za intelektualnim ili emocionalnim zadovoljenjem, ona ce neizbeno pokazivati dva lica i jedno e za njih uvek ostati zagonetka. Ali ako smo spremni da Dhammi priemo kao onome to ona jeste, kao putu izlaska iz patnje, tada nam se uopte nee pojaviti dva lica. Umesto toga videemo ono to je tu bilo od samog poetka: jedno lice Dhamme koje, kao i svako lice, ima svoje dve komplementarne strane.
12/6/2000 www.geocitiess.com/budizam/lib/bps/essay2.html
Uvod u meditaciju uvida
Home
---\\
Praksa
Uvod u meditaciju uvida (vipassana)

Amaravati Buddhist Centre, Velika Britanija (1988)
Cilj ove knjiice je da poslui kao uvod u praksu meditacije uvida onako kako se ona poduava unutar tradicije theravada budizma. Nije neophodno da poznajete Budino uenje da biste se bavili ovom praksom, premda takvo znanje moe pomoi da upotpunite uvid koji se moe javiti tokom praktikovanja meditacije. Cilj meditacije uvida nije da stvori nekakav sistem verovanja, ve pre da poslui kao putokaz kako da jasnije sagledamo pravu prirodu svoga uma. Na taj nain stiemo direktno razumevanje stvari kakve one jesu, bez oslanjanja na nekakve unapred zauzete stavove ili teorije dakle, stiemo neposredno iskustvo, koje poseduje sopstvenu vitalnost. Ovo nam takoe prua duboki oseaj smirenosti, koja proizlazi iz znanja do kojeg smo sami doli i nalazi se izvan svake sumnje. Meditacija uvida je kljuni faktor na putu koji je Buda ponudio na dobrobit ljudskih bia; jedini uslov je da je praktikujete! Zato je na sledeim stranicama opisana serija meditativnih vebi, uz praktian savet kako da ih koristite. Najbolje je ako italac kroz ovaj vodi ide postupno, praktikujui izvesno vreme svaku grupu instrukcija, pre nego to krene dalje. Termin "meditacija uvida" (samatha-vipassana) odnosi se na vebe uma koje razvijaju
file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/amaravati012.html (1 of 16) [10.2.2008 20:53:00]
smirenost (samatha), putem zadravanja panje na odreenom objektu, i uvida (vipassana) putem posmatranja.. Temeljna tehnika zadravanja panje jeste njeno fokusiranje na telo; tradicionalno, ova se veba izvodi u sedeem stavu ili u hodu. Ovaj vodi poinje time. Posmatranje se dogaa sasvim prirodno, neto kasnije, kada se osetimo "komotnim" unutar konteksta meditativne vebe. Javlja se oseaj olakanja i zainteresovanosti, tako da polako poinjemo da posmatramo oko sebe i privikavamo na um koji meditira. To "posmatranje oko sebe" se naziva kontemplacijom, odnosno linim i direktnim uvidom koji bilo koja tehnika moe samo da nagovesti. Nekoliko ideja i uputstava o svemu ovome slede neto kasnije. (Treba imati na umu da poznavanje pojedinih termina na jeziku pali -- kanonskom jeziku theravada budizma -- nije neophodno da biste zapoeli da meditirate. Ono, meutim, moe da obezbedi referentne take unutar ogromnog korpusa theravadskih kanonskih tekstova, kao i uenja niza savremenih uitelja koji smatraju da su te rei jo uvek preciznije od njihovih prevoda.)
1. Negovanje panje
Sedenje
Vreme i mesto
Fokusiranje uma na telo moe se lako izvoditi u sedeem poloaju. Potrebno je da pronaete vreme i mesto koje vam obezbeuje da se opustite i na kojem neete biti uznemiravani. Tiha soba bez puno predmeta koji bi vam odvlaili panju je idealna; svetla i prostrana soba ima osveavajui efekat, dok natrpana i mrana prostorija deluje upravo suprotno. Vreme je takoe vano, pogotovo to je veini ljudi dan strogo isplaniran. Nije naroito delotvorno meditirati u vreme kada treba neto drugo da radite ili kad ste u vremenskom kripcu. Bolje je odvojiti vreme -- recimo rano ujutro ili uvee posle posla
-- kada zaista svu svoju panju moete da posvetite vebanju. Ponite sa otprilike petnaest minuta. Vebajte najbolje to moete unutar datog vremena i raspoloive energije i izbegavajte da vam sve to pree u mehaniku aktivnost. Veba meditacije, potpomognuta iskrenom eljom da sami sebe istraujete i dovedete u sklad, prirodno e se vremenom produavati i u tome ete sticati sve vie vetine.
Svesnost tela
Razvijanju smirenja doprinose stabilnost i postojan, ali ne grevit napor. Ako ne moete da se saberete, nema smirenja; ako se zaista u to vebanje ne ukljuite, tada se ono pretvara u sanjarenje. Jedan od najefikasnijih poloaja za negovanje prave kombinacije smirenosti i energije jeste sedei. Koristite poloaj pri kojem e vam lea ostati uspravna, ali ne ukoena. Od pomoi vam moe biti i stolica ili ste moda u stanju da zauzmete neki od lotos poloaja (videti "Napomene o poloaju"). Sve ovo izgleda na prvi pogled zbunjujue, ali vremenom moe obezbediti jedinstven spoj blage vrstine, koja blagotvorno deluje na um, ali ne zamara telo. Korisno je i ukoliko je brada sasvim malo povuena nadole, ali ne dopustite da se glava naginje napred, jer e to samo poveati pospanost. ake spustite u krilo, dlanovi su okrenuti nagore, jedan preko drugog, sa spojenim vrhovima paleva. Opustite se i uspostavite pravi balans. Sada saberite svoju panju i neka njezin fokus lagano klizi niz telo. Uoite oseaje koji se pri tom javljaju. Opustite bilo kakvu napetost, naroito miia lica, vrata i ruku; neka oi budu potpuno i poluzatvorene. Ustanovite kako se oseate. Puni iekivanja ili napeti? Tada malo popustite panju. Nakon toga um e se verovatno umiriti i mogue je da se jave neke misli -- planovi, elje, seanja ili pak sumnje da li vebate na pravi nain! Umesto da ih sledite ili potiskujete, usmerite vie panje na telo, koje je i inae korisno sidro za um koji je poeo da luta.
Negujte duh znatielje kao deo svog meditativnog stava. Opustite se. Pomerajte fokus panje, na primer, sistematino od vrha glave nanie preko itavog tela. Uoavajte razliite oseaje -- kao to su toplina, pulsiranje, utrnulost ili osetljivost -- u zglobovima svakog prsta, vlanost dlanova i puls u runim zglobovima. ak i podruja na kojima moda ne oseate neki poseban oseaj treba paljivo "pretraiti". Uoite kako je ak i odsustvo bilo kog oseaja neto ega um moe biti svestan. Ovo neprekinuto i istrajno ispitivanje naziva se sabranou panje (sati) i jedan je od najvanijih alatki meditacije uvida.
Sabranost panje na dah (anapanasati)

Umesto pomeranja fokusa panje po telu ili posle uvodnog perioda ovakvog vebanja, sabranost se moe razvijati usmeravanjem panje na dah. Prvo, pratite oseaje koji se javljaju pri normalnom kretanju daha i to prvo u nozdrvama, zatim u grudima i na kraju pri pomeranju dijafragme. Zatim pokuajte da panju veete za jednu taku, bilo na dijafragmu ili -- to je tee uoljiva taka -- na rubove nozdrva. Um e vam moda odlutati, ali vi ga sa puno strpljenja lagano vratite na praenje daha. Nije neophodno razvijati koncentraciju do take iskljuivanja svega drugog osim daha. Umesto da stvarate nekakvo stanje transa, ovde je cilj da sebi date priliku da posmatrate nain na koji funkcionie va um i unesete u njega izvesnu dozu mirne jasnoe. itav ovaj poces -- koncentrisanje panje, uoavanje daha, uoavanje da je um odlutao i ponovno uspostavljanje panje -- razvija sabranost, strpljivost i razumevanje kroz uvid. Zato neka vas ne obeshrabri "neuspeh" -- jednostavno ponovo krenite. Istrajavanje na ovom putu na kraju omoguuje umu da se smiri. Ako postanete vrlo nemirni i uzbueni, samo se opustite. Vebajte tako to ete biti blagonakloni prema samom sebi, oslukujui -- ali ne i nuno verujui u ono to kau -glasove u sopstvenom umu. Ako se osetite pospani, obratite malo vie brige i panje na telo i njegov poloaj.
Insistiranje na daljem rafinovanju panje ili dubljoj smirenosti u takvoj e situaciji samo pogorati stvar!
Hodanje i stajanje
Mnoge meditativne vebe, poput opisane "sabranosti panje na dah", rade se u sedeem poloaju. Meutim, sedenje se redovno nadopunjuje hodanjem kao oblikom meditacije. Sem to se zapaaju razliite stvari, to je dobar nain da neutraliete ako vas smirujui efekat sedenja naini pospanim. Ako vam je pristupaan neki otvoren prostor odmerite izmeu 25 i 30 koraka (ili moda jasno odreenu stazu izmeu dva drveta) kao svoju stazu za meditaciju. Stanite na jedan kraj staze i usmerite svoj um ka oseajima na telu. Prvo, neka se panja zadri na oseaju koji imate dok telo stoji uspravno, a ruke su prirodno oputene i prekrtene napred ili pozadi. Pogled je usmeren ka taki na tlu otprilike tri metra ispred vas, ime smanjujete mogunost da vam neto sa strane odvue panju. Sada ponite da hodate lagano, "normalnim korakom", do kraja staze. Zaustavite se. Fokusirajte panju na telo koje stoji tokom nekoliko udaha i izdaha. Okrenite se i krenite natrag. Dok hodate budite svesni opteg protoka fizikih senzacija ili, odreenije, usmerite panju na oseaj u stopalima. Ovo je veba za um da uvek iznova vraa fokus panje na oseaj koji se javlja pri dodiru stopala sa tlom, na prostor koji stopalo prevaljuje pri svakom koraku i na oseaj zaustavljanja i kretanja. Naravno, um e lutati. Zato je vano negovati strpljenje i odlunost da se stalno iznova poinje. Prilagodite korak stanju vaeg uma -- neka bude odluan kad je um pospan ili opsednut nekom milju, vrst ali gibak kada je uznemiren i nestrpljiv. Na kraju puta, zaustavite se; udahnite i izdahnite; "otpustite" svaku uznemirenost, brigu, smirenje, blaenstvo, seanja ili stavove prema samome sebi. Moda e "unutranji dijalog" prestati toga trenutka ili e tek postepeno izbledeti. Ponovo ponite. Na taj nain neprekidno osveavate svoj um i doputate mu da se stiava tempom koji njemu odgovara. Ako je prostor ogranien, odredite duinu staze u skladu sa situacijom. Ili, moete
kruiti po sobi, zaustavljajui se svaki krug na nekoliko trenutaka. Ovaj period stajanja moe se produiti i do nekoliko minuta, pri emu "fokus panje pomerate du tela". Hodanje u vebanje unosi energiju i fluidnost, zato odravajte ritam koraka i pustite neka promenljiva stanja prolaze kroz um. Umesto da oekujete da um bude onako smiren kao pri sedenju, kontemplirajte smenjivanje razliitih fenomena. Neobino je koliko nas puta ponese tok misli -- ni ne primetimo da smo stigli na kraj staze! -- ali prirodno je da nai neuvebani umovi budu preplavljeni mislima i raspoloenjima. Zato, umesto da podlegnete nestrpljenju, uite kako da sve to ostavite postrani i krenete ispoetka. Tada se moe javiti oseanje olakanja i smirenosti, doputajui umu da bude otvoren i ist na prirodan, neusiljen nain.
Leei poloaj
Na kraju dana, provedite nekoliko minuta meditirajui tako to leite na boku. Potpuno opruite telo, a ruku savijte i njome poduprite glavu. Pomerajte fokus panje du tela, oputajui napeta mesta; ili skoncentriite panju na dah, svesno ostavljajui postrani seanja i oekivanja u odnosu na sutranji dan. Za nekoliko minuta, smirenog uma, biete spremni za pravi odmor.
Negovanje srca
Negovanje saoseajne ljubavi (metta) daje novu dimenziju praksi meditacije uvida. Meditacija prirodno poduava strpljenju i toleranciji ili barem ukazuje na vanost tih kvaliteta. Tako i vi moete poeleti da razvijete prijateljskiji i briniji stav prema sebi i drugim ljudima. U meditaciji, moete negovati saoseajnu ljubav na vrlo realistian nain. Usmerite panju na dah, koji ete sada koristiti kao sredstvo irenja blagonaklonosti i saoseajne ljubavi. Ponite od sebe, od svoga tela. Vizualizujte dah kao svetlost ili posmatrajte svoju svesnost kao da je topao zrak i postepeno ga pomerajte du tela. Lagano usmerite fokus panje na sredinu grudi, u predelu srca. Dok udiete, usmerite blagonaklonost ka sebi, moda praenu milju: "Neka ja budem dobro" ili "Mir". Dok
izdiete, neka se oseanje koje prati tu misao ili svesnost svetlosti iri iz srca ka spolja, kroz telo, kroz um i izvan vas: "Neka drugi budu dobro". Ako doivljavate negativna stanja uma, sa udahom unosite u sebe kvalitete tolerancije i opratanja. Vizualizovanje daha tako kao da ima lekovitu boju moe biti korisno. Pri izdisaju, napustite -- bilo kakvu napetost, brigu ili negativnost -- i proirite taj oseaj olakanja na itavo telo, um i dalje, kao i ranije. Ova veba moe initi itavu ili samo deo meditacije -- prosudite sami ta je najprikladnije. Smirujui efekat meditacije ljubavi dobar je za poetak sedenja, ali nesumnjivo da e biti prilika da je koristite i tokom dueg perioda kako biste dublje prodrli u srce. Uvek ponite onim ega ste svesni, ak i ako to izgleda trivijalno ili zbunjujue. Neka va um smireno poiva na tome -- bilo da je to dosada, bol u kolenu ili frustracija zbog toga to se ne oseate naroito prijatno. Svemu tome dopustite da postoji; vebajte tako to to neete potiskivati, ve se sa tim smireno suoiti. Prepoznajte i blago odloite sa strane svaku sklonost ka lenjosti, sumnji ili oseaju krivice. Smirenost se moe razviti u veoma lekovitu blagonaklonost prema samom sebi, ako pre svega potpuno prihvatite ono to vam se ne dopada kod sebe. Odravajte panju i otvorite srce za bilo kakvo iskustvo. To ne podrazumeva odobravanje negativnih stanja, ve im otvara prostor u kojem se ona mogu pojaviti i nestati. Stvaranje saoseajne ljubavi prema svetu izvan sebe dobrim delom sledi isti obrazac. Jednostavan nain da irite blagonaklonost jeste da radite u etapama. Ponite od sebe, spajajui oseaj blagonaklonog prihvatanja sa kretanjem daha. "Neka ja budem dobro." Tada, pomislite na ljude koje volite i potujete i poelite i njima dobro, jednom po jednom. Krenite dalje ka prijateljima, pa jo dalje do onih prema kojima ste ravnoduni. "Neka i oni budu dobro." Na kraju, prizovite u misli one ljude kojih se plaite ili ih ne volite i nastavite da aljete elje za dobrobit. Ova meditacija moe se, noena saoseanjem, tako proiriti da obuhvati sve ljude na
svetu i situacije u kojima se nalaze. I zapamtite, ne morate da volite svakog da biste mu poeleli dobro! Blagonaklonost i saoseanje izviru iz istog izvora saoseajne ljubavi i one ire um izvan isto line perspektive. Ako ne pokuavate stalno da stvari usmeravate da se razvijaju onako kako vi to elite, ako ste prijemiviji i spremniji da prihvatite sebe i druge onakve kakvi oni jesu, saoseanje se raa samo po sebi. Saoseanje je prirodni oseaj srca.
2. Promatranje
Neprobirljiva svesnost
Meditacija se moe nastaviti i bez ikakvog objekta, u stanju iste kontemplacije ili "neprobirljive svesnosti" Poto ste umirili um uz pomo neke od nabrojanih metoda, svesno odloite objekat meditacije. Posmatrajte tok mentalnih slika i oseaja u trenutku dok nastaju, ne uputajui se u njihovo kritikovanje i hvaljenje. Uoavajte svaku averziju ili privlanost; posmatrajte svaku neizvesnost, sreu, nespokojstvo ili smirenost u trenutku dok nastaju. Moete se vratiti objektu meditacije (kao to je dah) uvek kada oseaj jasnoe oslabi ili ponete da se oseate preplavljeni senzacijama. Kada se povrati oseaj postojanosti, ponovo moete napustiti objekat. Ova praksa "gole panje" prikladna je za kontempliranje mentalnih procesa. Zajedno sa posmatranjem pojedinanih "sastojaka" uma, moemo svoju panju okrenuti i ka onome u emu su oni sadrani. to se tie sadraja uma, budistiko uenje naroito ukazuje na tri jednostavne, temeljne karakteristike: Prvo, postoji promenljivost (anicca) -- neprekidno nastajanje i nestajanje kroz koje prolaze sve stvari, neprekidno kretanje sadraja uma. Ti sadraji mogu biti prijatni ili neprijatni, ali oni nikada nisu postojani. Postoji takoe neizbeno, esto suptilno, oseanje nezadovoljstva (dukkha). Neprijatne
senzacije lako podstaknu takvo oseanje, ali ak i prijatna iskustva stvaraju gorinu u srcu onda kada prestaju. Tako i u najboljim trenucima postoji jedna klica nezadovoljstva, strepnja nad izvesnou da i to ima svoj kraj. Kako bolje upoznajete nastajanje i nestajanje iskustava i raspoloenja postaje vam jasnije -- jer u njima nema niega trajnog -- da nita od toge ne pripada istinski vama. I, kada se ti sadraju uma stiaju -- otkrivajui njegovu sjajnu prostornost -- ne ostaje nijedna isto lina karakteristika koju je mogue pronai! To moe biti teko razumeti, ali u stvarnosti ne postoji "ja" i "moje" -- a to je karakteristika "ne-sopstva" ili impersonalnosti (anatta). Istraujte do kraja i uoite kako ove karakteristike obeleavaju svaku stvar, fiziku i mentalnu. Bez obzira je li ono to doivljavate izvor zadovoljstva ili je tek podnoljivo, ova kontemplacija odvee vas do smirenog i izbalansiranog gledanja na sopstveni ivot.
Kontemplirajte svoju praksu

Sve ove meditativne vebe slue da biste uvrstili svoju svesnost u odnosu na ono to zaista jeste, a ne kako bismo mi eleli da bude. Okreui svu svoju panju ka iskustvu, jasnije ete uoiti i u kakvom vam je stanju sopstveni um - na primer, da li ste lenji ili previe revnosni u svojoj praksi. Uz malo potenog samoprocenjivanja postaje oigledno da kvalitet meditativne prakse zavisi ne od vebe koju koristite, ve koliko joj se zaista posveujete. Razmiljajui na ovaj nain, doi ete do dubljeg uvida u svoju linost i navike. Nekoliko je korisnih stvari koje treba imati na umu kad god meditirate. Proverite da li se vraate na objekat svaki put kada um odluta - ili, jo bolje, sa svakim novim udahom ili korakom. Ako ne vebate otvorenog uma, moe vam se dogoditi da ustanovite kako pokuavate da ponovo stvorite neki raniji uvid ili da niste spremni da uite na sopstvenim grekama. Postoji li prava ravnotea energije, pri emu zaista dajete sve od sebe, ali niste u gru? Jeste li u kontaktu sa onim to se zapravo dogaa u vaem umu ili tehniku koristite na mehaniki nain? to se tie koncentracije, dobro je proveriti da li
ostavljate po strani probleme koji ne trae momentalno reavanje ili sebi doputate da skaete sa jedne na drugu misao ili iz jednog u drugo raspoloenje? Ili pokuavate da potisnete oseanje, ne suoavajui se sa njima i odgovarajui na njih sa mudrou? Prava koncentracija je ona koja ujedinjuje srce i um. Razmiljanje na taj nain vas ohrabruje da razvijete delotvoran pristup. I, naravno, promiljenje e vam pokazati ne samo kako da meditirate: ono e vam dati jasnou da sami sebe razumete. Zapamtite, sve dok ne dostignete izvestan stepen vetine i prakse u meditaciji najbolje je da koristite neki objekat, kao to je dah, koji e posluiti da fokusiramo svest i kao lek za neprekidno lutanje uma. ak i kada imate dugo iskustvo sa vebanjem, uvek je korisno vraati svesnost ka dahu ili telu. Razvijanje sposobnosti da stalno iznova poinjemo dovodi do stabilnosti. Uz uravnoteenu praksu sve vie shvatate nain na koji funkcioniu telo i um i uviate nain na koji moete iveti u veoj slobodi i harmoniji. To je cilj i plod meditacije uvida.
ivljenje sa uvidom
Kroz praktikovanje meditacije uvida uoiete svoje stavove mnogo jasnije i saznati koji od njih vam pomau, a koji stvaraju probleme. Otvoreni stav moe vam i iz neprijatnog iskustva doneti uvid -- na primer, razmevanje naina na koji um reaguje na bol ili bolest. Kada jednom takvom iskustvu priete na taj nain, esto moete da neutraliete stres i oduprete se bolu, u velikoj meri ga ublaujui. Sa druge strane, nestrpljivost e doneti drugaije rezultate: biete ljuti na druge ako vam ometaju meditaciju, postaete razoarano ukoliko vam se uini da vaa praksa ne napreduje dovoljno brzo, lako ete zapadati u nepovoljna raspoloenja ak i zbog beznaajnih sitnica. Meditacija nas ui da mir uma -- ili njegovo odsustvo -- u sutini zavisi od toga da li na dogaaje ivota gledamo u duhu promiljanja i otvorenog uma. Zagledajui u svoje namere i stavove u tiini meditacije, moete istraivati vezu izmeu elje i nezadovoljstva. Uvidite uzroke nezadovoljstva: elite neto to nemate, odbacujete ono to ne volite, niste u stanju da zadrite ono to elite. Ovo je naroito neprijatno onda kada smo predmet nezadovoljstva i elje mi sami. Nikome nije lako da
se pomiri sa svojim slabostima, pogotovo kada drutvo stavlja toliki naglasak na to da treba uvek da se oseamo prijatno, da stalno napredujemo i imamo sve najbolje. Kraj takvih oekivanja zaista nam je izuzetno teko da sebe prihvatimo onakvima kakvi jesmo. Meutim, praktikujui meditaciju uvida otkrivate prostor u koji na trenutak moete da iskoraknete u odnosu na ono to mislite da vi jeste, na ono to mislite da imate. Posmatrajui ta opaanja postaje jasnije da ne posedujete bilo ta to biste mogli nazvati "ja" ili "moje", postoje jednostavno samo iskustva, koja dolaze i prolaze kroz um. Tako, ako na primer posmatrate neku naviku koja vas iritira, umesto da vas ona deprimira, vi je ne osnaujete i ona lagano iezava. Ona se moe ponovo javiti, ali je ovoga puta slabija i vi znate ta da inite. Negujui mirnu panju, mentalni sadraj se smiruje i na kraju moe potpuno nestati, ostavljajui um istim i osveenim. To je put ka uvidu. Biti u stanju da prodremo do nepominog centra svesnosti u sred promenljivog toka svakodnevnog ivota jeste znak poodmakle prakse, jer uvid se neizmerno produbljuje kada ga je mogue proiriti na svako iskustvo. Pokuajte da iskoristite tu perspektivu uvida, bez obzira ta radite -- rutinske kune poslove, vozite kole, ispijate olju aja. Sakupite svesnost i vrsto je veite za ono to radite, podstiui istovremeno oseajaj istraivanja u odnosu na prirodu uma u sred aktivnosti. Koristei praksu da se skoncentriete na fizike oseaje, mentalna stanja ili ono to vidite, ujete ili omiriete moete razviti jednu neprekidnu kontemplaciju u kojoj obine, svakodnevne poslove pretvarate u osnovu za uvid. Sve vie se koncentriui u svesnosti, un postaje slobodan da na pravi nain odgovara na situaciju iz trenutka u trenutak, ime se poveava harmoninost ivota. Na taj nain meditacija obavlja "drutveni rad" -- unosei svesnost u va ivot, ona unosi i mir u svet. Kad ste u stanju da mirno ivite uz veliko arenilo oseaja to se javljaju u svesti, tada ste u stanju i da ivite otvorenije u odnosu na svet i na sebe takvi kakvi jeste.
3. Ostale sugestije
Ponaanje
Kako se va uvid produbljuje, jasnije uviate rezultat svojih postupaka -- a to je mir, koji biva uvren dobrim namerama, iskrenou i jasnoom razmiljanja, ali sa druge strane uviate i nevolje koje zbrkanost i nepromiljenost mogu da stvore. Ta poveana osetljivost pri posmatranju, naroito nespokojstva koje stvaramo sebi i drugima, esto nas inspirie da poelimo da ivimo sa vie mudrosti. Istinskog mira u umu radi, neophodno je da formalna meditacija bude kombinovana sa posveenou odgovornosti i brizi za druge i za sebe. Zaista nema nieg misterioznog oko puta uvida. Budinim reima opisan, put je tako jednostavan: "ini dobro, izbegavaj zlo i proisti svoj um". Duga je tradicija, otuda, da ljudi posveeni duhovnom vebanju veliki naglasak stavljaju na ispravno ponaanje. Mnogi meditantni uzimaju na sebe razliite moralne zavete -- kao to je uzdravanje od ubijanja ivih bia, od krae, od nepromiljene upotrebe seksa, od korienja raznih zagaivaa (alkohol i droge) i od ogovaranja i drugih lakomislene upotreba sposobnosti govora. -- kako bi pospeili svoju unutranju jasnou i moda blago podstakli i druge oko sebe.
Zajednika meditacija i ustaljenost

Meditiranje sa nekoliko prijatelja u odreeno vreme moe znaiti veliku potporu kontinuitetu vebanja i razvijanju mudrosti. Usamljeni meditant na kraju se suoava sa slabljenjem motivacije; esto ima i drugih stvari koje treba uraditi i koje se ine vanijima (ili zanimljivijima) od posmatranja daha. Redovna grupna meditacija u unapred zakazano vreme podstie uesnike da istraju, bez obzira na promene njihovog raspoloenja. (Istraivanje ovih promena raspoloenja esto donosi vane uvide, ali ako sami radimo moe nam biti teko da im se odupremo.) Isto kao to u radu s grupom uviate korist za sebe, treba da vam je jasno da i vi pomaete drugima da nastave sa praksom.
Napomene o poloaju
Idealan je poloaj sa ispravljenom kimom. Povijanje napred samo pojaava pritisak na noge i bol u leima. Neophodno je da svome poloaju priete sa mudrou, a ne sa beskomprimisnom snagom volje! Poloaj e vam se vremenom popravljati, ali potrebno je da radite sa telom, a ne da protiv njega koristite silu. Proverite svoj poloaj: Da li vam je karlica zavaljena? To e izazvati povijanje lea. Krsta bi trebalo da zadre svoj prirodan, neusiljen luk, tako da je stomak isturen napred i "otvoren".
Zamislite da vas neko blago gura izmeu lopatica, pri emu miii ostaju oputeni. To e vam skenuti panju na to da li nesvesno povijate ramena (i time pritiskate grudni ko)
Uoite i blago opustite bilo kakvu napetost u predelu vrata i ramena.
Ako vam se poloaj ini napet ili ukoen: Dopustite kimi da se ispravi tako to ete zamisliti da visite na konopcu privrenom za teme. Time takoe bradu malo potiskujete ka unutra.
Opustite ruke i dok lee u krilu povucite ih ka stomaku. Ako su suvie napred, izbacie vas iz ravnotee.
Koristite malo, tvrdo jastue, koje je povueno ka krajevima stranjice kako bi kukovi zauzeli pravilan ugao.
Za noge: Praktikujte nekoliko vebi istezanja (kao to je hvatanje prstiju ispruenih nogu u sedeem poloaju).
Ukoliko imate jake bolove tokom sedenja, menjajte poloaj, sedite na nisku stolicu ili provedite pet minuta u stojeem poloaju.
Ako obino sedite na podu (ili tome teite), eksperimentiite sa jastuiima razliitih dimenzija i tvrdoe ili probajte sa specijalnim stoliicama za meditiranje.
Ako ste pospani: Pokuajte da meditirate otvorenih oiju. Pomerajte fokus panje deo po deo po itavom telu. Skoncentriite se na celo telo i na fizike senzacije, umesto da pratite suptilan objekat kakav je dah.
Ustanite i na otvorenom proetajte izvesno vreme, stalno odravajui panju.
Ako ste napeti ili imate glavobolju: Moda ste previe greviti u svojim nastojanjima -- to nije neuobiajeno -- pa zato opustite svoju koncentraciju. Na primer, moete fokus panje usmeriti na pomeranje abdomena usled udaha i izdaha.
Podstiite u sebi energiju blagonaklonosti (vidite poglavlje "Negovanje srca") i usmeravajte je ka podruju napetosti.
Vizualizovanje i irenje svetlosti kroz telo moe pomoi u smirivanju colova. Pokuajte da takvu blagonaklonu svetlost usmerite na podruje u kojem oseate bol!
Ovo nije sveobuhvatan, niti jedini vodi, ve saeti predlog za vebanje. Meditantima se najtoplije preporuuje da potrae pouzdanog i iskusnog "duhovnog prijatelja" ili uitelja radi daljih uputstava.
Neka sva bia biti spokojna; Neka sva bia budu osloboena patnje
Beleka: Ovu knjiicu je prvo objavio 1988. godine Amaravati Buddhist Centre, Velika Britanija, radi besplatne distribucije. Kasnije, 1997, ponovno ju je izdao Buddhist Society of Western Australia. Kontakt adrese: 1. Amaravati Buddhist Centre Great Gaddesden. Hemel Hempstead Hertfordshire. HP1-3PZ. U.K. 2. Dhammaloka Buddhist Centre 18 Nanson Way Nollamara. WA 6020. AUSTRALIA
Posebna zahvalnost Phat-Tan Nguyenu (Quebec, Canada) za nesebinu pomo u skeniranju originalnog dokumenta.
10/4/1999 www.geocities.com/texts/amaravati012.html
Ajahn Sumedho: Paznja - put u besmrtnost
Home
---\\
Tumaenja
Panja - put u besmrtnost: Uputstva za meditaciju

Aan Sumedo
Panja je put bez pogibelji, a nepanja je put u smrt. Gdje paljivi ne umiru, nepaljivi su ve mrtvi. Dhamapada, 21
Uvod Napomena pre samog poetka Istraivanje
file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/summind.html (1 of 54) [10.2.2008 20:53:11]
ta je meditacija? Uputstvo Posmatranje daha (anapanasati) Mantra "Buddho" Napor i oputanje Hodati sabran (jongrom) Saoseajna ljubav (metta) Obraanje panje na obine stvari Oslukivanje misli Prepreke i njihov nestanak Praznina i oblik Unutranje bdenje Razmatranje Potreba za mudrou u ovome svetu Utoita i pravila
UVOD
Cilj ove knjige je da prui jasne instrukcije i razumevanje budistike meditacije, onako kako je poduava Aan Sumedo, monah (bhikkhu) theravadske tradicije. Poglavlja koja slede uobliena su na osnovu duih govora koje je Aan Sumedo odrao meditantima kao praktian pristup mudrosti budizma. Ta mudrost je drugaije znana kao Dhamma ili "stvari kakve jesu". Pokuajte i sami da ovu knjigu koristite kao praktini vodi. Prvo poglavlje Istraivanje je pokuaj da se praksa meditacije razjasni u celini, a naredne odeljke u poglavlju Uputstvo treba studirati jedno po jedno, s tim da svako od njih
prati odreeni period praktikovanja meditacije. Poglavlje Razmatranje jeste analiza razumevanja koje meditacija razvija. Knjiga se zavrava nainima za uzimanje utoita i pravilima ponaanja, to praksu meditacije stavlja u jedan iri kontekst negovanja uma. To uzimanje utoita moe se zatraiti formalno, od zareenih budista (sangha) ili linom odlukom. Na taj nain duhovne vrednosti se uvode u svet koji nas okruuje. Neka sva bia dostignu Istinu. Aan Suito, maj 1986.
NAPOMENA PRE SAMOG POETKA

Veina ovih instrukcija mogu se praktikovati bilo da sedite, stojite ili hodate. Meutim, tehnika sabranosti panje na dah (anapanasati) pomenuta u prvih nekoliko odeljaka se obino praktikuje u sedeem poloaju, jer mirovanje tela poboljava njezine efekte. Pri tome je naglasak na sedenju sa uspravnom, ali ne ukoenom kimom, sa vratom koji je u ravni sa kimom i glavom blago povijenom unapred. Za mnoge ljude "lotos" poloaj (na jastuetu sa ukrtenim nogama, pri emu stopalo poiva na suprotnoj butini) predstavlja idealnu ravnoteu -- ali je za to potrebno nekoliko meseci prakse. Dobro je ovaj poloaj sebi postaviti kao cilj, blago, korak po korak. Ali i manje zahtevni sedei poloaji mogu se koristiti, ukoliko je ovaj preteak. Poto smo zauzeli sedei poloaj koji obezbeuje izvesnu fiziku razvnoteu i stabilnost, ruke i lice treba da su oputeni, a dlanovi su u krilu, poloeni jedan preko drugog. Sklopite oi, dopustite umu da se opusti... odaberite objekat meditacije. "Jongrom" (tajlandska re izvedena iz rei carikama iz palija, jezika budistikog
kanona) znai hodanje tamo-amo po pravoj putanji. Ta putanja je, idealno, izmeu dvadeset i trideset koraka i obeleavaju je dva jasno uoljiva objekta, tako da pri hodajuoj meditaciji ne moramo da brojimo korake. Ruke su oputene i spojene na leima ili napred. Pogled nije fokusiran i usmeren je otprilike deset koraka ispred, to bi trebalo da predstavlja najugodniji ugao za vrat. Tada zapoinjemo hodanje na vrlo sabran nain i kada stignemo do kraja staze zastajemo, jedan ili dva uzdaha, paljivo se okreemo i paljivo vraamo istim putem.
ISTRAIVANJE
ta je meditacija? Re meditacija se danas esto koristi i pokriva itav spektar razliitih praksi. U budizmu ona oznaava dve vrste meditacije -- jedna se zove samatha, a druga vipassana. Samatha meditacija je koncentrisanje uma na jedan objekat, umesto da mu dopustimo da slobodno luta. Odabiramo objekat kao dah i svu panju usmeravamo na oseaj strujanja vazduha pri udahu i izdahu. Postepeno kroz ovu praksu poinjete da oseate smirenost uma, jer uklanjate sve druge podraaje koji dolaze kroz ula. Objekti koje koristite sa smirenje jesu smirujui (ako to uopte treba isticati!). Ako hoete uzbuen um, onda idite negde gde je uzbudljivo, a ne u budistiki manastir, u disko na primer!... Lako je koncentrisati se na uzbuenje, zar ne? Vibracije su tako snane da vas uvuku u sebe. Idete u bioskop i ako je film zaista uzbudljiv, on vas potpuno opini. Ne treba da uloite nimalo napora da biste gledali neto to je uzbudljivo, romantino ili pustolovno. Ali ako nemate naviku, posmatranje smirujuih objekta moe biti strano dosadno. ta je dosadnije od posmatranja sopstvenog daha, ako ste se navikli na neke uzbudljivije stvari? Zato, da biste razvili jednu takvu sposobnost, morate da uloite napor, jer dah nije zanimljiv, ni romantian, ni pustolovan, niti svetlucav -- on je jednostavno takav kakav jeste. I
treba vam dosta napora. Kod ove meditacije ne pokuavate da stvorite nekakvu sliku, ve samo da se skoncentriete na uobiajeni oseaj svoga tela kakav imate upravo sada: da zaustavite i odrite svoju panju na disanju. Kada to inite, dah postaje sve rafiniraniji i vi se smirujete... Znam ljude kojima je propisana samatha meditacija za sniavanje krvnog pritiska, poto smiruje srce. jer nemate nikakvu stimulaciju spolja. Dakle, ovo je praksa smirivanja. Moete odabrati i druge objekte da se na njih koncentriete, da vebate odravanje panje sve dok u njih ne utonete ili postanete jedno sa odabranim objektom. Zapravo. oseate jedinstvo sa objektom na koji ste se koncentrisali i to je ono to nazivamo zadubljenjem.
Drugi nain vebanja jeste vipassana ili "meditacija uvida". Sa meditacijom uvida otvarate um za sve. ne birate neki poseban objekat da se na njega koncentriete ili udubite u njega, ve posmatrate kako biste razumeli kako se stvari odvijaju. A ono to moemo videti o tome kako se stvari odvijaju jeste da je svako ulno iskustvo prolazno. Sve to vidite, ujete, pomiriite, okusite, dodirnete; sva mentalna stanja -- vaa oseanja, seanja i misli -- jesu promenljiva stanja uma, koja nastaju i nestaju. U vipassani uzimamo ovu karakateristiku prolaznosti (ili promene) kao nain gledanja na svako ulno iskustvo koje se javi tokom sedenja. To nije neki filozofski stav ili verovanje u
odreenu budistiku teoriju: prolaznost upoznajemo otvarajui svoj um da je posmatra i bude svestan onoga to jeste. Ne radi se ovde o analiziranju stvari, uz pretpostavku da bi stvari trebalo da budu ovakve ili onakve, iako nisu, pokuavajui zatim da otkrijemo zato stvari nisu onakve kakve mi mislimo da bi trebalo da budu. Vebajui uvid mi ne pokuavamo da analiziramo sebe, ak ne ni da neto promenimo kako bi se poklopilo sa naim eljama. Tokom ove vebe mi samo strpljivo posmatramo kako sve to nastane takoe i nestaje, bilo da je mentalnog ili fizikog porekla. To dakle ukljuuje same organe ula, objekte ula, kao i svest koja se javlja pri kontaktu ovo prvo dvoje. Tu su takoe mentalna stanja svianja ili nesvianja u odnosu na ono to vidimo, miriemo, okusimo, osetimo ili dodirnemo, imena koja svemu tome dajemo; i ideje, rei i pojmove koje stvaramo oko ulnih iskustava. Dobar deo naeg ivota zasnovan je na pogrenim pretpostavkama, zasnovanim na nerazumevanju i nedovoljnom istraivanju onoga to jeste. Zato ivot za nekog ko nije probuen i svestan obino postaje deprimirajui ili zbunjujui, pogotovo kada naiu razoarenja i nesree. Tada postajemo svime time preplavljeni, jer nismo posmatrali stvari onakve kakve jesu.
U budizmu koristimo re Dhamma, ili Dharma, koja znai "ono to jeste", "prirodni zakon". Kada posmatramo i "praktikujemo Dhammu", mi svoj um otvaramo za stvari kakve jesu. na taj nain vie ne reagujemo slepo na iskustva svojih ula, ve ih razumemo, i kroz to razumevanje prestajemo da se dalje za njih vezujemo. Poinjemo sami sebe da oslobaamo toga da budemo preplavljeni, zaslepljeni ili zavedeni spoljanjou stvari. Dakle biti svestan i probuen nije stvar postajanja ve bivanja takvim. Dakle, posmatramo stvari kakve jesu sada, umesto da radimo neto sada kako bismo postali svesnu u budunosti. Posmatramo telo kakvo jeste, sedei ovde. Ono itavo pripada prirodi, zar ne? Ljudsko telo pripada zemlji, potrebno mu je da ga u ivotu odravaju stvari koje potiu od te zemlje. Ne moete iveti samo od vazduha ili pokuati da uvezete hranu sa Marsa i Venere. Morate jesti ono to ivi i raste na ovoj Zemlji. Kada telo umre, ono se vraa zemlji, trune i raspada se, postaje ponovo isto to i zemlja. Ono sledi zakone prirode, stvaranja i unitavanja, raanja i umiranja. Nita to je roeno ne ostaje veno u jednom stanju, ono raste, stari i zatim umire. Sve stvari u prirodi, ak i sam univerzum, imaju svoj ivotni vek, roenje i smrt, poetak i kraj. Sve to opaamo i pojmimo menja se, nepostojano je. Zato vas nikada ne moe trajno zadovoljiti. U praktikovanju Dhamme mi takoe posmatramo ovu nemogunost zadovoljavanja ulnog iskustva. Uoite samo u sopstvenom ivotu da uvek kada oekujete da vas zadovolje objekti ula ili iskustva, to moe biti jedino privremeno, trenutno oseanje sree -- a onda se menja. Razlog je u tome da ne postoji taka u ulnoj svesti koja ima kvalitet ili sutinu trajnosti. Zato je iskustvo ula uvek promenljivo i iz neznanja i nerazumevanja mi obino od njega oekujemo vie nego to moe da nam da. Skloni smo da zahtevamo, oekujemo i stvaramo razne vrste stvari, da bi potom bili samo uasno razoarani, oajni, ispunjeni tugom i strahom. Upravo nas ta oekivanja dovode do oaja, patnje, tuge i alosti, naricanja, starosti, bolesti i smrti.
A kako moemo istraiti svest nastalu na osnovu ula? Um moe misliti u apstrakcijama, moe stvoriti najraznovrsnije ideje i slike, moe stvari uiniti vrlo rafiniranima ili vrlo grubim. Postoji itava lepeza mogunosti od vrlo rafiniranih stanja najvie sree i ekstaze do veoma grubih stanja patnje: od neba do pakla, mogli bismo slikovito rei. Ali ne postoji veni pakao, ni veni raj, zapravo ne moe se uoiti ili zamisliti nijedno veno stanje. Tokom meditacije, kada jednom ponemo da uviamo ogranienja, nepouzdanost, promenljivost svih ulnih iskustava, poinjete isto tako da shvatate da ona ne pripadaju vama, nisu vaa, da su ona anatta, bez sopstva. Uviajui to, poinjemo da se oslobaamo identifikacije sa ulnim stanjima. I ovo inimo ne kroz averziju prema njima, ve kroz razumevanje ta su ona zapravo. To je istina koju treba razumeti, ne verovanje. Anatta nije neko budistiko verovanje, ve stvarni uvid. No, ukoliko nikada u ivotu niste odvojili vreme za pokuaj da ovo istraite i razumete, verovatno ete itav ivot provesti voeni pretpostavkom da vi jeste vae telo. Ako moda u nekom trenutku i pomislite: "Hm, ja nisam isto to i moje telo", poto ste proitali neku nadahnutu pesmu ili filozofsku raspravu. Moete pomisliti kako je to dobra ideja da mi nismo isto to i nae telo, ali vi to zapravo niste jasno shvatili. Iako e neki ljudi, intelektualci i slini, rei: "Mi nismo ovo telo, ovo telo nije moje sopstvo", to je lako rei, ali zaista to znati jeste neto sasvim drugo. Kroz ovu praksu meditacije, kroz istraivanje i razumevanje stvari kakve one zaista jesu, poinjemo sebe da oslobaamo vezanosti. Kada vie ne oekujemo ili zahtevamo, tada naravno ne oseamo neizbeno oajanje, tugu i bol kada ne dobijemo ono to elimo. Dakle, to je cilj -- nibbana ili stanje u kojem ne poseemo za bilo kojim fenomenom koji ima svoj poetak i kraj. Kada napustimo ovu prikrivenu i naviknutu vezanost za ono to se raa i umire, tek tada stupamo u podruje besmrtnosti. Neki ljudi ive to tako to samo reaguju na ivot, jer su bili naueni da se tako ponaaju, nalik Pavlovljevom psu. Ako niste probueni za stvari kakve jesu, tada ste tek uslovljeno stvorenje obdareno razumom, a ne uslovljeni pas. Moete sa
visine gledati na Pavlovljevog psa koji lui pljuvaku kad uje zvono, ali posmatrajte kako se svima nama to dogaa. Zato to je kod ulnog iskustva sve zasnovano na uslovljavanju, nema tu osobe, nema ni "due" ili "linosti". Sva ova tela, oseanja, seanja i misli jesu percepcije uslovljene u umu putem bola, kroz to to smo se rodili kao ljudsko bie, u porodice koje imamo, u klasu, rasu, naciju; zavisno od toga imamo li muko ili ensko telo, jesmo li privlani ili runi i tako dalje. Sve su to uslovljenosti koje nisu neto nae, nisu ja, niti moje. Te uslovljenosti slede zakone prirode, prirodne zakone. Ne moemo da kaemo: "Neu da moje telo ostari" -- tanije, moemo to rei, ali bez obzira koliko na tome insistiramo, telo e ipak ostariti. Ne moemo oekivati da telo nikada ne oseti bol, razboli se ili da uvek imamo savreni vid i sluh. Ali se nadamo tome, zar ne? "Nadam se da u uvek biti zdrav, nikada neu postati invalid i uvek u dobro videti; nikada neu oslepeti; uvek u dobro uti, tako da neu biti nalik onim starcima kojima treba vikati kad im govorimo; i nadam se da nikada neu biti senilan i uvek u kontrolisati svoje sposobnosti, sve dok ne umrem u devedeset petoj, potpuno priseban, sve, veseo; a umreu u snu, bez ikakvog bola." Svi bismo voleli da bude tako sa nama. Neki od nas moda e i ostati prisebni u starosti i umreti na idilian nain; ali isto tako sutra moemo oslepeti. Nije mnogo verovatno, ali je mogue! Meutim, teret ivota znatno se umanjuje kada porazmislimo o ogranienjima naeg ivota. Tada znamo ta moemo da postignemo, ta moemo nauiti od ivota. Toliko mnogo ljudske patnje potie od prevelikog oekivanja i nemogunosti da dobijemo sve ono emu se nadamo. Tako u naoj meditaciji i promiljanju o stvarima kakve one jesu mi vidimo da lepota, prefinjenost, zadovoljstvo jesu prolazna stanja -- isto kao i bol, patnja, runoa. Ako ovo zaista razumete, tada moete da uivate i izaete na kraj sa bilo im to vam se desi. Zapravo, dobar deo lekcije ivota i jeste uenje da izaemo na kraj sa onim to ne volimo u sebi i u svetu oko nas; da smo u stanju da budemo strpljivi i blagi, da ne pravimo scenu oko nesavrenosti ulnog iskustva. Moemo se adaptirati, podneti i prihvatiti promenljivost kruga raanja i umiranja, naputajui
ga i ne vezivajui se vie za njega. Kada sebe oslobodimo poistoveivanja sa njim, tada doivljavamo svoju istinsku prirodu, koja je blistava, jasna, ispunjena znanjem; ali to vie nije naa lina stvar, ona nije "ja" ili "moje" -- za nju nema dostignua i vezivanja. Jer mi se moemo vezati samo za ono to nismo mi! Budino uenje samo je pomo, nain gledanja na ulno iskustvo koji nam pomae da ga razumemo. Njega ne ine nekakve zapovesti, ono nije religijska dogma koju moramo da prihvatimo i u nju verujemo. Ono je samo putokaz ka tome kakve stvari zaista jesu. Zato Budino uenje ne koristimo kao cilj po sebi, ve da sebe podsetimo da budemo budni, paljivi i svesni kako sve to nastaje mora i da nestane. To je kontinuirano, konstantno posmatranje i promiljanje sveta ula, jer svet ula na nas izuzetno snano utie. Imajui telo kakvo imamo i ivei u drutvu u kojem ivimo, pritisci koje trpimo su neverovatni. Sve se kree tako brzo -- televizija i tehnologija, kola -- sve ima sklonost da se kree velikom brzinom. A sve je to vrlo privlano, uzbudljivo i zanimljivo. Posmatrajte samo kada idete u London kako vam sve te reklame skreu panju ka flaama viskija i cigaretama! Panja vam se skree na stvari koje moete da kupite; sve ide ka preporaanju u ulnom iskustvu. Ovo materijalistiko drutvo pokuava da podstakne pohlepu, tako da potroite novac i da ipak nikada ne bude sasvim zadovoljni onim to imate. Postoji uvek neto bolje, neto novije, neto ukusnije od onoga to je bilo najukusnije jue... i tako u krug, odvlaei vas na taj nain ka objektima ula. Ali kada uemo u hram, mi vie nismo tu da bismo posmatrali jedni druge ili da bismo bili privueni bilo kojim predmetom u ovoj prostoriji, ve da ih iskoristimo kado podsetnik. One nas podseaju da ili koncentriemo svoj um na neki smirujui predmet ili da otvorimo svoj um i istraujemo i promiljamo o pravoj prirodi stvari. Mi to moramo iskusiti, svako sam za sebe. Niije prosvetljenje nee i nas prosvetliti. Dakle kreemo se ka unutra: ne gledamo van ka nekome ko je prosvetljen kako bi prosvetlio i nas. I koristimo ovu priliku za ohrabrenje i
usmeravanje, tako da oni koji su zainteresovani mogu da se tako ponaaju. Ovde moete, uglavnom, biti sigurni da niko nee ukrasti vau torbu! Danas morate biti spremni na sve, ali ipak ovde ima manje rizika, nego da sedite na Pikadiliju; budistiki manastiri su utoite za takvu vrstu otvaranja uma. To je ansa za nas kao ljudska bia. Kao ljudska bia, mi imamo um koji moe da razmilja i posmatra. Moete da posmatrate jeste li sreni ili tuni. Moete da posmatrate ljutnju, ljubomoru ili zbunjenost svoga uma. Dok sedite i oseate se zbilja zbunjeni ili neraspoloeni, postoji neto u vama koje to zna. Moda vam se takvo stanje ne dopada ili slepo na njega reagujete, ali ako ste strpljiviji moete uoiti da je to jedno promenljivo stanje zbunjenosti, ljutnje ili pohlepe. No, ivotinja to ne moe; kada je ljuta, ona je to potpuno, sva je tome predana. Recite nekoj razdraenoj maki da posmatra svoju razdraenost! Nikada nisam uspeo da bilo ta uradim sa naom makom, ona ne moe da posmatra svoju gramzivost. Ali ja mogu i siguran sam da i svi vi moete. Vidim prekrasnu hranu pred sobom i prva reakcija uma je ista kao i kod nae make Doris. Ali smo u stanju da posmatramo tu privuenost ivotinje stvarima koje dobro miriu i dobro izgledaju. To znai koristiti mudrost posmatrajui taj impuls i razumeti ga. Ono to posmatra gramzivost nije gramzivost: gramzimost ne moe da posmatra samu sebe. Moe da je posmatra jedino ono to nije gramzivost. To posmatranje je ono to zovemo "Buda" ili "mudrost Bude" -- svesnost stvari onakvih kakve jesu.
UPUTSTVO
Posmatranje daha (anapanasati) Anapanasati je nain koncentracije uma na dah, tako da bilo da ste u tome ekspert ili ste ve digli ruke od sebe kao od izgubljenog sluaja, uvek postoji prilika da
posmatrate svoj dah. To je prilika za razvijanje samadhi (koncentracije) tako to ete prikupiti svu svoju panju na taj oseaj disanja. Potpuno ste usmereni na tu jednu taku tokom udaha i tokom izdaha. Ne pokuavate da to radite, recimo, petnaest minuta, zato to vam to nee uspeti ako toliko sebi odredite vremena za apsolutnu koncentraciju. Umesto toga usredsredite se na trajanje samo jednog udaha i izdaha. Dakle uspeh u ovome vie zavisi od vaeg strpljenja, nego od snage volje, jer um stalno luta i uvek iznova treba da ga sa puno strpljenja vraamo natrag na dah. Kada postanemo svesni da je um odlutao, registrujemo to: moda je razlog tome to smo skloni da u prvom trenutku uloimo mnogo energije, a onda je ne odravamo, da nainimo znatan napor bez dovoljno energije koja bi ga produila. Zato koristimo trajanje jednog udaha i jednog izdaha kako bismo taj napor ograniili samo na taj vremenski period u kojem odravamo panju. Uloite napor na poetku udaha kako biste je odrali do kraja izdaha, a onda ponovo kreete sa udahom. Na kraju e panja postati ujednaena i kada je odravamo bez napora, tada se kae da smo postigli samadhi. U poetku se sve to ini kao veliki napor ili da mi nismo u stanju da to postignemo, jer jednostavno nismo naviknuti da to radimo. Veina umova vebana je u asocijativnom razmiljanju. Um je veban da ita knjige i slino, da ide od jedne rei do druge, da razmatra misli i pojmove zasnovane na logici i zakljuivanju. Meutim, anapanasati je jedna druga vrsta treninga, gde je objekat na koji se koncentriemo toliko jednostavan da nam uopte nije zanimljiv na jednom intelektualnom nivou. Zato se i ne radi o tome da smo zainteresovani za njega, ve o ulaganju napora i korienju ove osnovne funkcije tela kao take koncentracije. Telo die bilo da smo toga svesni ili ne. Ali ovde se ne radi o pranayami, gde razvijamo mo putem disanja, ve pre razvijamo samadhi -- koncentraciju -- i sabranost panje posmatrajui dah, normalan dah, onakav kakav je u ovom trenutku. Kao i bilo ta drugo, ovo je neto to prvo moramo da vebamo kako bi nam polo za rukom. I niko nema ovde problem da shvati teoriju, ali neprekidna praksa je ono gde veina ljudi zapne i obeshrabri se.
Uoite upravo tu obeshrabrenost koja potie od toga to niste odmah u stanju da dobijete rezultat koji elite, jer ona je prepreka vebanju. Uoite to oseanje, prepoznajte ga i onda ga napustite. Vratite se na dah. Budite svesni te take na kojoj vam je dosta ili oseate odbojnost ili nestrpljivost, prepoznajte to, a onda napustite i ponovo se vratite dahu. Mantra "Buddho" Ako va um zaista ne moe da se otrgne razmiljanju, moda vam moe pomoi mantra "Buddho". Udiite na "Bud", a izdiite na "-dho", tako da je to ono o emu razmiljate kod svakog udaha. To je nain da se odri koncentracija: dakle, sledeih petnaest minuta vebajte anapanasati, okreui svu svoju panju, sabirajui svoj um na taj mantriki zvuk, "Bud-dho". Nauite da dovedete svoj um do take jasnoe i blistavosti, umesto da potonete u pasivnost. Za to je potreban kontinuiran napor: jedan udah "Bud" -- potpuno sjajan i jasan u vaem umu, i sama misao nastala i bistra od poetka do kraja udaha, a onda "-dho" tokom izdisaja. Neka sve drugo ostane po strani za to vreme. Sada se ukazala prilika da radite samo ovo -- svoje probleme i probleme sveta moete reavati i kasnije. Ova prilika od nas trai samo toliko, i nita vie. Uvedite ovu mantru u polje svoje svesti. Uinite je potpuno svesnom, umesto da bude neka pasivna stvar koja otupljuje va um; energizujte um tako da udah na "Bud" jeste jedan blistavi udah, ne automatski "Bud" zvuk koji lagano iezava zato to ga nikada nije obasjao ili osveio va um. Moete i da vizualizujete slova, tako da ste upotpunosti sa tim slogom onoliko koliko traje udah, od poetka do kraja. Zatim sa "dho-" radite pri izdisaju isto to, tako da postoji jedan kontinuirani napor, umesto sporadinih trzaja i neuspeha.
Samo registrujte ukoliko imate neku misao koje ne moete da se oslobodite -- neku glupu frazu koja vam se vrzma po glavi. I ako sada jednostavno potonete u stanje pasivnosti, tada vas takve misli potpuno obuzimaju. No, nauivi kako um funkcionie i kako da ga koristite na jedan koristan nain, uzimate jednu misao, pojam "Buddho" (Buda, Onaj koji zna), i zadravate je u umu kao misao. Ne kao neku opsesivnu misao, ve kao misao koju je mogue iskoristiti na pravi nain, da odri koncentraciju tokom jednog udaha i jednog izdaha, tokom petnaest minuta. Veba se sastoji u tome da, bez obzira koliko puta odlutate i va um pone da razmilja o neem drugom, vi jednostavno samo registrujete da ste odlutali, ili da razmiljate o neemu, recimo o tome da radije ne biste da se gnjavite sa "Buddho" -- "Neu to da radim. Radije bih jednostavno da sednem i opustim se, a ne da se napreem. Ba mi se sad ne da da to radim." Ili vam se po umu vrzmaju neke druge stvari, lagano klize sa ivice svesti ka njenom sreditu -- samo registrujte to. Uoite u kakvom je raspoloenju sada va um -- ne kritikujte ga, niti se obeshrabrite, ve samo hladno registrujte da li vas sve
ovo smiruje ili vas ini tupim i pospanim, da li sve vreme o neemu razmiljate ili ste bili koncentrisani. Samo znajte to, bez daljeg razraivanja.
Prepreka u vebanju koncentracije jeste odbojnost prema neuspehu i neverovatna elja za uspehom. Vebanje nije stvar snage volje, ve mudrosti, uoavanja mudrosti. Ovakvim vebanjem nauiete gde su vae slabosti, gde se obino gubite. Osvedoujete se o karakternim crtama koje ste do sada u svome ivotu razvili, ne da biste ih kritikovali, ve jednostavno da znate kako sa njima da radite i da im ne robujete. Ovo znai paljivo, mudro promiljanje o stvarima kakve one jesu. I umesto da ih po svaku cenu izbegavamo, mi ak i najgoru stvar posmatramo i prepoznajemo. To je jedan kvalitete izdrljivosti. Nibbana se esto opisuje kao hlaenje. Hlaenje u odnosu na ta? Ona je osveenje, ostavljajui nas izvan mree strasti, neupetljanima, budnim i uravnoteenim. Re "Buddho" moete u ivotu iskoristiti kao neto ime ete ispuniti svoj um, umesto da ga punite brigama i svim drugim tetnim navikama. Uzmite re, pogledajte je, oslunite: "Buddho!" Ona oznaava onoga koji zna, Budu, probuenoga, onoga ko je budan. Moete da to vizualizujete u svom umu. Sluajte ta vam govori um -- bla, bla bla itd. Stalno u krug, beskrajni niz potisnutih strahova i odbojnosti. Dakle, sada to prepoznajemo. Ne koristimo "Buddho" kao mougu kojom razbijamo ili teramo stvari, ve kao alatku. I najfiniju alatku moemo iskoristiti da ubijemo i povredimo druge, zar ne? Moete uzeti najdivniji Budin kip i nekoga njime tresnuti po glavi! To nije ono to nazivamo "Buddhanussati", razmiljanje o Budi, zar ne? Isto tako re "Buddho" moemo upotrebiti da potiskujemo svoje misli i oseanja. To je njegova pogrena upotreba. Zapamtite, mi nismo ovde da ponitavamo, ve da dopustimo stvarima da lagano ieznu. Ovo je blaga veba u kojoj strpljivo transformiemo miljenje u "Buddho", ne iz oaja, ve na jedan nepokolebljiv i promiljen nain.
Ljudi moraju da naue kako da ovo urade, zar ne? Umesto da uzimaju mainke i nuklearno oruje i unitavaju stvari koje im stoje na putu; ili da govore jedni drugima grozne stvari. I sami to inimo, zar ne? Koliko vas je skoro reklo nekome neto grozno, uvredljivo, neljubazno, samo zato to vas je nervirao, naao vam se na putu ili vas je uplaio? Zato i vebamo sa malim dosadnim i neprijatnim stvarima u naem umu, stvarima koje su aave i glupe. Koristimo "Buddho", a ne buzdovan, i to kao pravi nain da dopustimo stvarima da se slegnu, da ih napustimo. A sada, tokom narednih petnaest minuta vratite se svom nosu, koristei mantru "Buddho". Vidite kako moete da je upotrebite i da radite a njom.
Napor i oputanje Napor znai jednostavno raditi ono to treba da uradite. On varira u zavisnosti od ovekovog karaktera i navika. Neki ljudi imaju mnogo energije -- toliko da su uvek u pokretu, tragajui za neim to bi radili. Vidite ih kako se trude da pronau stvari koje bi ih neprekidno zaokupile, kako su talno okrenuti ka spolja. Kod meditacije, mi ne tragamo za neim to bi radili, kao nekakvoj vrsti bekstva, ve razvijamo jednu vrstu unutranjeg napora. Posmatramo um i koncentriemo se na neki objekat. Ako uloite suvie napora, postajete nemirni, a ako ne uloite dovoljno napora, postajete tromi i telo poinje da mlitavi. Vae telo jeste prava mera napora koji ulaete da bi ono ostalo uspravno, moete svoje telo da ispunite naporom, uspravite ga, razmaknete ramena, ispravite kimu. To zahteva prilino napora volje, tako da je vae telo zahvalan poligon za ispoljavanje napora. Ako ste mlitavi, traite drugi poloaj -- sila gravitacije vas vue nadole. Kada je hladno, morate da usmerite energiju uz kimu da biste zagrejali telo, umesto da cvokoete ispod pokrivaa.
Kod "anapanasati", sabranosti panje na dah, koncentriete se na ritam. Meni je pri uenju da sebe usporim, umesto da sve radim brzo -- kao na primer razmiljanje -jako pomoglo koncentrisanje na ritam disanja, koji je mnogo sporiji od ritma misli. Anapanasati trai od vas da usporite, ona ima jedan blag ritam. I tako prestajemo da razmiljamo: zadovoljni smo sa duinom jednog udaha i jednog izdaha -apsolutno nigde ne urimo, samo da bismo bili sa jednim udahom, od poetka, preko sredine, do kraja. Ako pokuavate da dostignete samadhi (koncentraciju) na osnovu anapanasati, onda ste sebi ve postavili cilj -- vi to radite kako biste za sebe neto pribavili, te otuda anapanasati postaje vrlo frustrirajue iskustvo, neuspeh poinje da vas ljuti. Moete li da ostanete samo sa jo jednim udahom? Da budete zadovoljni samo jednim udahom i izdahom? Da biste bili zadovoljni tim deliem vremena morate da usporite, zar ne? Ali kada ciljate da postignete jhana (zadubljenje) od ove meditacije i zaista ulaete mnogo napora u nju, tada vi ne usporavate, vi pokuavate neto da dobijete od nje, pokuavate da postignete i dostignete, umesto da skromno budete zadovoljni jednim jedinim dahom. Uspeh anapanasati je upravo u tome -- biti sabrane panje tokom jednog udaha, tokom jednog izdaha. Uspostavite panju na poetku i na kraju -- ili na poetku, sredini i na kraju. To vam daje definisane kontrolne take, pa ako vam tokom vebe um mnogo luta, ulaete posebnu panju na poetak, sredinu i kraj. Ako tako ne uradite, um e nastaviti da vam luta. Sav na napor usperen je samo u tom pravcu; sve drugo je tokom tog vremena potisnuto u stranu ili odbaeno. Posmatrajte razliku izmeu udaha i izdaha -istraujte je. Koje vam se vie svia? Nekada e izgledati kao da je dah nestao; postaje vrlo tanan. ini se kao da telo die samo od sebe i imate udan oseaj kao da neete ni udahnuti. To pomalo plai. Ali ovo je veba; usredsreujete se na disanje, ne pokuavajui ni na koji nain da
ga kontroliete. Ponekad kada se koncentriete na nozdrve, oseate kao da itavo telo die. Telo die samo od sebe. Nekada sve to uzimamo suvie ozbiljno -- potpuno gubimo uivanje i radost, smisao za humor; sve potiskujemo. Zato razvedrite um, budite oputeni i bez briga, nikuda ne urite, bez pritiska da morate da postignete neto posebno: nita specijalno, nikakvo dostignue, nita veliko. To je jedna obina stvar, ak i kada imate samo jedan udah i izdah da budete svesni tokom jutarnjeg sedenja, to je bolje od onoga to veina ljudi radi -- svakako da je to bolje nego biti nepaljiv sve vreme. Ako ste stvarno negativna osoba, onda pokuajte da budete ljubazniji sa samim sobom i prihvatite sebe kakvi jeste. Samo se opustite i ne pretvarajte meditaciju u teret. Vidite u njoj priliku da budete spokojni i oputeni makar na trenutak. Opustite telo i odahnite. Ne borite se sa silama zla. Ako oseate averziju prema anapanasati, onda i to registrujte. Nemoj da imate oseaj kako je to neto to morate da radite, ve vidite u tome zadovoljstvo , kao neto u emu zaista uivate. Ne morate da radite bilo ta drugo, moete biti samo potpuno relaksirani. Imate sve to vam treba, imate svoj dah, treba samo ovde da sednete, nita teko, ne trebaju vam neke specijalne sposobnosti, ne morate ak da budete ni posebno inteligentni. Kada pomislite: "Ja to ne mogu", prepoznajte to kao otpor, strah ili frustraciju i potom se opustite. Ako ustanovite da ste napeti i nervozni od opraktikovanja anapanasati, prestanite da je radite. Ne pravite jo vei problem, ne pravite od nje muenje za sebe. Ako ne moete da je radite, jednostavno sedite. Kada sam ja bio u loem stanju, tada bih jednostavno razmiljao o "miru". Poeo bih da razmiljam: "Ja to moram... ja moram to da uradim". A onda bih pomislio: "Samo se smiri, opusti se." Mojim umom su se smenjivali sumnje i nemir, nezadovoljstvo, averzija -- no,
uskoro bih bio u stanju da razmiljam o miru, izgovarajui bez prekida, hipnotiui sebe: "Opusti se, opusti se". Tada bi se pojavile sumnje u samoga sebe. "Ovo me nigde ne vodi, beskorisno je, hou da doem do neega". Uskoro bih uspeo i to da smirim. Smiri se i kada si oputen, moe da nastavi anapanasati. Ako hoe neto da radi, onda i radi to. U poetku, ovakvo vebanje moe da bude vrlo dosadno; oseate se beznadenim sluajem, kao kada poinjete da uite gitaru. Kada je prvi put uzmete u ruke prsti su vam toliko neveti da izgleda kao da ste beznadean sluaj. Ali posle izvesnog vremena stiete rutinu i onda je sve lake. Uite da uoavate ta se dogaa u vaem umu, tako da znate kada postajete uznemireni i napeti, odbojni prema neemu; ne pokuavate sebe da ubedite da je drugaije. Potpuno ste svesni stvari onakvih kakve jesu: i ta radite kada ste ukoeni, napeti i nervozni? Opustite se. U prvim godinama mog boravka sa aan aom nekada sam bio vrlo ozbiljan u vezi sa meditacijom, zaista sam mnogo kukumakao i prebacivao samom sebi. Izgubio bih sav oseaj za humor i postao SMRTNO OZBILJAN, sav sasuen kao suva drenovina. Ulagao bih mnogo napora, ali bilo je tako bolno i neprijatno razmiljati: "Ja to moram.. tako sam lenj." Imao sam tako uasan oseaj krivice ako ne bih meditirao sve vreme -- jedno mrano stanje uma, potpuno lieno radosti. I tako sam sve to posmatrao, meditirajui o sebi kao o osuen tapu. Kada bi itava stvar postala totalno neprijatna, pomislio bih na sasvim suprotno: "Ne mora nita da radi. Nigde ne mora da ide, nita da radi. Budi spokojan sa stvarima kakve ve jesu, opusti se, ostavi brige." To bih koristio. Kada va um dospe u ovakvo stanje, upotrebite suprotnost, nauite da stvari primate sa lakoom. Ili itate knjige o tome da ne treba da ulaete bilo kakav napor -- "pusti da stvari teku na prirodan nain" -- i pomislite: "Sve to treba da uradim je da lenarim." Tada obino potonete u stanje otupelosti, pasivnosti. Ali to je trenutak kada treba da uloite vie napora.
Sa anapanasati svoj napor moete odrati tokom jednog udaha. I ako vam ne uspeva da odrite napor tokom jednog udaha, onda uinite to tokom barem pola udaha. Na taj nain ne upinjete se da odmah postanete savreni. Ne morate sve da radite savreno samo zbog ideje da bi tako trebalo da bude, ve radite sa realnim problemima koje u tom trenutku imate. Ako vam je um rastresen, onda se mudrost sastoji u tome da prepoznate um koji skae sa jedne na drugu stvar -- to je uvid. Misliti kako ne bi trebalo da ste takvi, mrzeti sebe zbog toga ili se oseati obeshrabrenim zato to ste takvi kakvi jeste -- to je neznanje. Sa anapanasati vi prepoznajete ono to jeste sada i odatle kreete: odravate svoju panju malo due i poinjete da razumevate ta je koncentracija, donosei odluku da je odrite. Ne pravite "Supermen" odluke ako niste Supermen. Vebajte anapanasati deset ili petnaest minuta, umesto da mislite kako moete to da radite celu no: "Vebam anapanasati od sada pa do zore!" A onda vam ne uspe i to u vama raa bes. Odredite vreme za koje znate da moete da istrajete. Eksperimentiite, radite sa umom sve dok vam nije jasno kako ulaete napor, kako se oputate. Anapanasati je neto neposredno. Ona vas vodi do uvida -- vipassana. Nestalnost daha nije deo vas, zar ne? Poto ste se rodili, telo nastavlja da die samo od sebe. Udasi i izdasi -- jedno uslovljava drugo. Sve dok je telo ivo, tako e biti. Vi tu nita ne kontroliete, disanje pripada prirodi, ono ne pripada vama, ono nije deo vas. Kada ga posmatrate, vi tada radite vipassanu, uvid. To nije neto uzbudljivo, fascinantno ili neprijatno. To je neto prirodno.
Hodati sabran (jongrom) Hodati jongrom (tajlandska re za hodanje tamo-amo na pravoj putanji) jeste veba u paljivom hodanju, gde je taka koncentracije na dodiru stopala sa tlom.
Koncentriete se na pokrete tela od poetka staze do kraja, zatim okret i stajanje. Onda se javlja namera da koraknete, a zatim hodate. Obratite panju na sredinu putanje i na njen zavretak, polaganje stopala na tlo, okret, stajanje: sve su to take na kojima imate ansu da saberete svoj um kada pone da luta. Ako niste dovoljno paljivi dok hodate, moete poeti da planirate da dignete revoluciju ili neto slino! Koliko je samo revolucija isplanirano tokom jongroma...? Ali umesto da se bavite time, koristite vreme da se koncentriete na ono to u tom trenutku radite. To nisu neke fantastine senzacije, ve obini oseaji koje zbog toga uopte i ne primeujemo.Uoite da je potreban izvestan napor da biste zaista bili svesti takvih stvari. A kada um odluta i pronaete sebe u Indiji, iako ste zapravo na sred jongrom staze, onda registrujte to: "Ah!" U tom ste trenutku probueni. Budni ste i zato moete da ponovo fokusirate svoj um na ono to radite, na telo koje ide od jedne take do druge. Ovo je veba u strpljenju, jer um neprekidno negde luta. Ako ste ranije imali prijatne trenutke pri hodajuoj meditaciji i pomislite: "Proli put sam isto ovako hodao i oseao sam jedino telo koje hoda. Oseao sam da ne postoji 'ja' i bilo je boanstveno, ah kad bi mi to ponovo polo za rukom..." Zapazite tu elju da postignete neto slino seanju na neko prolo sreno vreme. Uoite to kao uslovljavanje, kao prepreku. A onda ga napustite, jer zaista nije vano da li e iz svega toga proizai trenutak blaenstva. Vaan je samo jedan korak, pa sledei -to je sve: biti spokojan, biti zadovoljan sa malim, umesto da pokuavate da postignete nekakvo stanje blaenstva koje ste moda nekada ranije imali meditirajui. to vie pokuavate, to e u loijem stanju biti va um, jer sledite elju da imate nekakvo lepo iskustvo izvueno iz vaeg seanja. Budite zadovoljni onim kako je sada, ta god to bilo. Budite spokojni sa onim kako je u ovom trenutku, umesto da jurcate unaokolo, pokuavajui da uradite neto to e vas dovesti do stanja koje elite.
Korak po korak -uoite kako je smirujua meditacija onda kada sve to treba da uradite jeste da budete sa tim jednim korakom. Ali ako razmiljate kako treba da razvijete samadhi na osnovu vebe hodanja, a uz to vam um jurca svuda unaokolo, ta se dogaa? "Zaista mi ide na ivce ova hodajua meditacija, nikakvo mi smirenje ne donosi; pokuavam da osetim ovo 'hodanje bez onoga ko hoda', ali moj um stalno negde odluta" -- poto jo uvek ne razumete kako da vebate, va um stalno idealizuje stvari,
pokuava da postigne neto, umesto jednostavno da bude. Dok hodate, sve to treba da radite je da hodate. Jedan korak, sledei -tako jednostavno... Ali ne i lako, zar ne? Um se zanese, trudi se da otkrije ta bi to trebalo da radite, ta je pogreno i zato to ne moete da radite.
No, u manastiru mi jednostavno ustanemo ujutro, pevamo, meditiramo, sedimo, istimo manastir, kuvamo, sedimo, stojimo, hodamo, radimo; ta god da je na redu, prihvatimo ga takvog kakvo jeste, jedno po jedno. Dakle, biti sa stvarima kakve one jesu znai nevezivanje, to donosi mir i spokojstvo. ivot se menja i mi moemo da posmatramo tu promenu, moemo da se prilagodimo promenljivosti ulnog sveta, kakav god da je. Bilo da je prijatan ili neprijatan, uvek to moemo da izdrimo i da se nosimo sa ivotom, bez obzira ta nam se dogaa. Ako dostignemo istinu, tada dostiemo unutranji mir.
Saoseajna ljubav (metta)

Re "ljubav" esto ima znaenje "neto to mi se svia". Na primer, "volim pirina u mleku", "volim slatki mango". Zapravo hoemo da kaemo da nam se to svia. Svianje znai biti vezan za neto kao to je hrana u kojoj zaista uivamo. Mi je ne volimo. Metta znai da volite svog neprijatelja; ona ne znai da vam se svia va neprijatelj. Ako neko hoe da vas ubije i vi kaete: "On mi se ba svia", to je glupo! Ali moete da ga volite, to znai da se uzdravate od runih misli i osvetoljubivosti, od bilo kakve elje da ga povredite ili unitite. ak i ako vam se ne svia -- to je jedna jadna, runa osoba -- jo uvek moete biti ljubazni i velikoduni prema njemu. Ako neka pijanica ue u ovu prostoriju, sav prljav i pocepan, star i bolestan, tako da na njemu nema bilo ta privlano -- rei: "Svia mi se ovaj ovek" bilo bi smeno. Ali moemo da ga volimo, da ne budemo ispunjeni odvratnou, da se ne upletemo u svoju reakciju na njegov neprijatan izgled. To je ono to podrazumevamo pod metta. Nekad ima stvari koje ne volimo kod sebe, ali metta znai ne biti upetljan u misli koje o tome imamo, stavove, probleme, u misli i oseanja sopstvenog uma. Dakle to postaje direktna veba u sabranosti panje. Biti sabran znai imati mettu prema strahu u svom umu, besu ili ljubomori. Metta znai ne praviti probleme oko onoga to postoji, doputajui mu da lagano proe, da nestane. Na primer, kada je va um obuzet strahom, moete razvijati mettu za svoj strah -- to znai da ne razvijate averziju prema njemu, ve jednostavno prihvatate njegovo postojanje i doputate mu da proe. Moete takoe umanjiti znaaj straha podsetivi sebe da je to isti onaj strah koji svako drugi osea, koje i ivotinje oseaju. To nije moj strah, on ne pripada nikome, to je bezlian strah. Poinjemo da oseamo saoseanje za druga bia onda kada u sopstvenom ivotu razumemo patnju sadranu u reakciji na strah -- bol, fiziki bol kada nas neko udari. Ta vrsta bola je ista ona vrsta bola koju i pas oseti kada ge utnu, tako da moete osetiti mettu za taj bol, dakle saoseanje i strpljenje, zbog kojeg niste obuzeti odbojnou. Sa mettom moemo raditi unutra, sa svojim emocionalnim problemima. Nekada pomislite: "Hou ovoga da se oslobodim, to je uasno." To je nedostatak mette prema samome sebi, zar
ne? Prepoznajte elju da se oslobodite neega! Ne prepotajte se averziji prema postojeem emocionalnom stanju. Ne morate se pretvarati da odobravate svoje nedostatke. Ne pomiljate: "Ja volim moje nedostatke." Neki ljudi su dovoljno nepromiljeni da kau: "Moji me nedostaci ine zanimljivim. Ja sam fascinantna linost zbog svojih slabosti." Metta nije da sebe ubeujete da volite neto to uopte ne volite, ona je samo nepreputanje odbojnosti. Lako je osetiti mettu prema neemu to vam se svia -- maloj deci, lepim ljudima, lepo vaspitanim osobama, mladuncima ivotinja, lepom cveu -- moemo da osetimo mettu prema sebi onda kada smo u dobrom raspoloenju. "Sada sam srean samim sobom." Kada stvari dobro idu lako je oseati naklonost prema onome to je dobro, prijatno i lepo. Na toj taki moemo da se izgubimo. Metta nisu samo dobre elje, divna oseanja, visokoumne misli, ona je uvek i praktina. Ako ste suvie idealistini i mrzite nekoga, tada oseate: "Ne bi trebalo nikoga da mrzim. Budisti bi trebalo da oseaju mettu prema svim biima. Trebalo bi svakoga da volim. Ako sam dobar budista, trebalo bi sve da volim." Sve ovo proistie iz nepraktinog idealizma. Imajte mettu za averziju koju oseate, za uskogrudost uma, ljubomoru, zavist -- to znai mirno koegzistirati, ne stvarati probleme, ne oteavati situaciju niti stvarati veim potekoe koje nailaze u ivotu, unutar naeg uma i tela. U Londonu sam obino bio veoma uznemiren kada bih putovao podzemnom eleznicom. Mrzeo sam je, te rune metro stanice sa groznim reklamama i velikom guvom u tim vagoniima to su se klackali beskrajnim tunelima. U meni nije bilo ni mrve mette (saoseajne ljubavi). Bivao sam obuzet averzijom, a onda sam odluio da vebam meditaciju ljubavi dok se vozim londonskim metroom. I tek tada sam poeo u njemu da uivam, umesto da se davim u gorini. Poeo sam da oseam dobronamernost prema ljudima tamo. Averzija i pritube su nestalu -potpuno. Kada oseate averziju prema nekome, moete uoiti tendenciju da jo tome
dodajete: "Uradio je ovo i uradio je ono; zato je ovakav, a nije onakav." A kada zaista volite nekoga: "On moe da uradi ovo i moe da uradi ono. On je dobar i predusretljiv." Ali ako neko kae: "Ta je osoba zaista loa!" oseate bes. Ako nekoga mrzite i neko drugi pone da ga hvali, takoe oseate bes. Ne elite da ujete kako je dobar va neprijatelj. Kada ste puni besa, ne moete ni da zamislite da neko koga mrzite ima neke kvalitete; ak i ako ih zaista ima, nikada ne moete nijednog da se setite. U stanju ste da se setite samo loih stvari. Kada volite nekoga, ak i njegovi nedostaci mogu biti simpatini -- "sitni mali nedostaci". Dakle, prepoznajte ovo u sopstvenom iskustvu, posmatrajte silu svianja i nesvianja. Strpljiva dobronamernost, metta, veoma je koristan i efikasan instrument za bavljenje svim besmislicama koje um gomila oko neprijatnog iskustva. Metta je takoe vrlo koristan metod za one koji imaju cepidlaki, vrlo kritiki raspoloen um. Oni u svemu mogu da vide jedino nedostatke, ali nikada ne pogledaju u sebe; u stanjusu da vide jedino "tamo izvan". Ulo je u naviku da se alimo na vreme ili na vladu. Lina arogancija podstie zaista mrzovoljne komentare o svemu i svaemu. Ili ponete da govorite o nekome ko nije prisutan, seckajui ga na komadie, vrlo otroumno i vrlo objektivno. Tako ste analitini, znate tano ta je toj osobi potrebno, ta bi trebalo i ta ne bi trebalo da radi, zato je takva ili onakva. Vrlo je impresivno imati tako otar, kritian um i znati ta bi drugi trebalo da ine. A u stvari vi time, naravno, govorite: "Zapravo ja sam mnogo bolji nego to je on." Dakle, sa mettom vi ne zatvarate oi pred nedostacima i grekama. Samo mirno koegzistirate sa njima. Ne traite da neto bude drugaije. Zato metta ponekad treba da pree preko onoga to je pogreno u nama i svakom drugom -- to ne znai da vi ne uoavate takve stvari, ve samo da od toga ne stvarate novi problem. Zaustavljate taj veni krug i jednostavno ste blagonakloni i strpljivi -mirno koegzistirajui.
Obraanje panje na obine stvari Sledei sat radiemo meditaciju u hodu, koristei pokrete pri hodu kao objekat koncentracije, usmeravajui panju na pokrete stopala i pritisak na stopalima koji oseate dok koraate. Moete takoe koristiti mantru "Buddho" -- "Bud" za desnu i "-dho" za levu nogu. Probajte da potpuno budete sa tim, potpuno budni za oseaj hodanja od poetka jongrom staze do kraja. Koraajte normalnom brzinom, a onda moete usporiti ili ubrzati, kako ve budete osetili da vam prija. Uobiajen ritam je ono od ega kreete, jer naa meditacija se tie obinih stvari, a ne nekih specijalnih. Koristimo uobiajen dah, ne specijalne "vebe disanja"; sedei poloaj, a ne dubljenje na glavi; obino hodanje umesto tranja, dogiranja ili hodanja naroito sporim ritmom -- dakle jedan oputen korak. Vebamo sa onim to je najobinije, jer to nam je uvek pri ruci. A onda u polje svoje panje ukljuujemo sve te stvari koje smo do sada uzimali zdravo ya gotovo, nismo ih uopte primeivali, kao to je na um ili telo. ak i lekari specijalizovano u fiziologiji ili anatomiji nisu zaista sa svojim telom. Spavaju sa svojim telom, roeni su sa svojim telom, stare, ive sa njim, hrane ga, vebaju ga, pa ipak e vam o svojoj jetri priati kao da je na crteu. Lake je pogledati jetru na crteu, nego biti svestan sopstvene jetre, zar ne? dakle, mi na svet gledamo kao da nekako nismo deo njega i proputamo ono to je najobinije, najee, jer mi stalno gledamo za onim to je neuobiajeno. Televizija je neuobiajena. Na njoj je mnotvo najrazliitijih fantastinih, pustolovnih, romantinih stvari. Ona je stvar puna uda i na nju je lako koncentrisati se. Opinjava nas. Takoe, Takoe, kada telo postane neuobiajeno, recimo postane vrlo bolesno, bolno, ekstatino ili divna oseanja njime krue, to zapaamo! Ali samo pritisak desnog stopala na tlo, samo kretanje daha, samo oseaj sopstvenog tela dok sedi i nema nikakav izuzetan oseaj -- to su stvari za koje se budimo sada. Usmeravamo panju na stvari kakve jesu u jednom obinom
ivotu. Kada ivot postane ekstreman ili izuzetan, tada ustanovljavamo da sa njime moemo vrlo dobro da se nosimo.Pacifistima i prigovaraima savesti esto postavljaju ono uveno pitanje: "Ne veruje u nasilje, a ta bi radio kad bi manijak nasrnuo na tvoju majku?" To je neto o emu verujem veina nas nikada nije morala mnogo da brine! To nije neto to se svakodnevno dogaa u neijem ivotu. Ali ak ose takva ekstremna situacija ipak dogodi, siguran sam da emo uraditi neto prikladno. ak i najtupavija osoba moe biti sabrana u ekstremnim situacijama. Ali u svakodnevnom ivotu, kada se nita ekstremno ne dogaa, kada ovako sedimo, moemo biti potpuno tupi, zar ne? U Patimokkhi [1] se kae da mi monasi ne bi trebalo bilo koga da udarimo. I tako ja sedim ovde i brinem ta bih uradio ukoliko bi manijak napao moju majku. Stvorio sam veliki moralni problem u jednoj sasvim obinoj situaciji, u kojoj ja sedim ovde, a t uni nema moje majke. Za sve ove godine mojoj pajci nije zapretila ni najmanja opasnost od manijaka (od vozaa u Kaliforniji jeste!). Na velika moralna pitanja lako moemo odgovoriti u skladu sa vremenom i mestom, ukoliko smo, sada, svesni ovog vremena i ovog mesta. Dakle, usmeravamo panju na obinosti nae ljudske situacije; na disanje tela, hodanje od jednog kraja staze do drugog i na oseanja zadovoljstva i bola. to ovo meditacijsko povlaenje vie odmie, istraujemo apsolutno sve, posmatramo i znamo sve dok traje. To je naa veba vipassane -- upoznati stvari kakve jesu, ne prema nekakvoj teoriji ili pretpostavci koje o njima imamo.
Oslukivanje misli Otvaranje uma ili "neprijanjanje" znai da nam je panja na jednoj taki i da samo posmatramo, da smo nemi svedok koji je svestan onoga to dolazi i prolazi. Sa
ovakvom vipassana meditacijom (uvida) koristimo tri karakteristike: anicca (promena), dukkha (nezadovoljivost), anatta (nepostojanje sopstva) da bismo posmatrali mentalne i fizike fenomene. Oslobaamo um slepog potiskivanja, tako da ako postanemo opsednuti nekim trivijalnim mislima ili strahovima, sumnjama, brigama ili ljutnjom, nema potrebe da ih analiziramo. Ne moramo da lupamo glavu otkuda su nastali, ve samo da ih do kraja budemo svesni. Ako ste zaista zaplaeni ili neto slino, budite svesno zaplaeni. Nemojte samo da se tome opirete, ve uoite tu sklonost da pokuate da se toga oslobodite. Usmerite se do kraja na ono ega se plaite, promislite ga, i oslunite svoje misli. To ne znai da ga analizirate, ve samo da strah sledite do njegovog apsurdnog kraja, gde on postaje toliko smean da zbog njega poinjete da se smejete. Oslukujte elju, ludilo onoga "Ja hou ovo, ja hou ono. Moram to imati. Ne znam ta u raditi ako ne budem to imao..." Ponekad um samo zavriti: "Ja hou to!" -- i vi to moete da sluate. Govorio sam o sukobljavanju, kada viete jedan na drugog i slino, govorite sve ono to je bilo potisnuto u vaem umu; to je neka vrsta katarze, ali joj nedostaje mudro promiljanje. Nedostaje joj vetina sluanja tog vritanja kao stanja, a ne samo kao vrste "otvaranja ventila" i govorenja ta zapravo mislimo. Nedostaje joj potojanost uma, koji eli da izdri i najstranije misli. Pri tome mi ne verujemo da su to lini problemi, ve postavljamo ljutnju i strah, mentalno, u jednu apsurdnu poziciju, gde se oni vide samo kao prirodan razvoj misli. Namerno mislimo sve one misli kojih se bojimo da ih mislimo, ne iz slepila, ve zapravo posmatrajui i oslukujui ih kao stanja uma, a ne kao line neuspehe i probleme. Dakle, u ovoj vebi poinjemo da labavimo stvari. Ne morate za njima da tragate unaokolo, ve kada stvari kojima se oseate opsednutima ponu da se javljaju, da vas uznemiravaju, a vi pokuavate da ih se oslobodite, onda ih jo istaknite. Namerno mislite o njima i oslukujte, kao da sluate nekoga dok govori sa druge strane ograde, neku matoru alapau: "Uradili smo ovo i uradili smo ovo, a onda
smo uradili ono i ono..." i matora nastavlja da melje li melje! E sad, vebajte da to sluate kao glas, a ne da odmah presuujete: "Ne, ne, nadam se da to nisam ja, da to nije moja prava priroda" ili pokuavate da joj zaepite usta: "Ah, matora vetice, nestani ve jednom!" Svi mi imamo takve reakcije, i ja ih imam. To je stvar uslovljavanja, zar ne? To nije linost. Dakle, ta naa sklonost ka alopojkama -- "Toliko se trudim, a svi su tako nezahvalni!" -- jeste stanje, ne deo linosti. Ponekad kad ste mrzovoljni, niko ne moe nita da uradi kako treba -- ak i kad rade kako treba, oni to rade loe! To je jedno drugo stanje uma, to nije linost. Mrzovolja, mrzovoljno stanje uma poznato je kao stanje: anicca -- ono se menja; dukkha -- ono nas ne moe zadovoljiti; anatta -- ono nije linost. Postoji strah ta e drugi misliti o vama ako zakasnite: uspavali ste se, ulazite unutra i onda pone briga o tome ta drugi misle o vaem zakanjenju -- "Misle da sam lentina." Briga o tome ta drugi misle jeste stanje uma. Ili uvek stiemo na vreme i neko drugi ue kasnije, a mi pomislimo: "On uvek kasni; zar ne moe barem jednom stii na vreme!" To je drugo stanje uma. Dovodim ovo u polje pune svesti, ove trivijalne stvari, koje inae moete jednostavno gurnuti u stranu zato to su trivijalne, jer niko ne voli da se gnjavi trivijalnostima; ali kada se njima ne gnjavimo, onda sve one bivaju potisnute i stvara se problem. Poinjemo da oseamo nespokojstvo, averziju prema samima sebi, prema drugim ljudima, ili smo depresivni; a sve to dolazi od odbijanja da dozvolimo stanjima, trivijalnostima ili ozbiljnim stvarima da dou u svest. Postoji zatim um ispunjen sumnjom, koji nikada nije suguran ta treba da uradi: postoje strah i sumnja, neizvesnost i oklevanje. Namerno se okrenite ka tom stanju neprekidne nesigurnosti, kako biste se opustili sa tim stanjem kada se hvata za bilo koju odreenu stvar. "ta bi trebalo da uradim, da li da ostanem ili da krenem, da li ovo ili ono da uradim, anapanasati ili vipassanu?" Pogledajte to. Postavite sebi pitanja na koja nije mogue odgovoriti, kao "Ko sam ja?" Uoite taj prazan prostor pre nego to ponete da razmiljate -- "ko?" -- samo budite budni, sklopite oi i tik pre nego to pomislite "ko", samo pogledajte, um je potpuno prazan, zar ne? Zatim
"Ko sam ja?" i onda prostor posle tog znaka pitanja. Kako misao dolazi iz praznine i u nju odlazi, zar ne? Kada ste upleteni u razmiljanje po navici, niste u stanju da uoite nadolaenje misli, jeste li? Ne moete da je vidite, samo moete da ulovite misao poto shvatite da razmiljate; zato ponite namerno da mislite i uhvatite taj poetak misli, pre nego to krenete da je mislite punom parom. Odaberite misao, kao: "Ko je Buda?" namerno to pomislite, tako da vidite poetak, formiranje misli, i njen kraj, kao i prostor oko nje. Posmatrate misao i pojam u perspektivi, umesto da na njih samo reagujete. Recimo, ljuti ste na nekog. Mislite: "Tako je rekao, a rekao je jo i ovo i ovo, a onda je uradio to i to, a nije bio u pravu i sve je pogreno to je uradio, tako je sebian... a seam se kad je uradio to i to, pa onda..." Jedna stvar vodi do druge, zar ne? Upleteni ste u tu stvar, koja se onda nastavlja u neku drugu, voena averzijom. Dakle, umesto da ste zahvaeni itavom tom bujicom asocijacijativnih misli, pojmova, namerno pomislite: "On je najsebinija osoba koju sam ikada sreo." A onda zavretak, praznina. "On je pravi muak, pacov, uradio je to i to" i sve to moete da posmatrate, to je zabavno, zar ne? Kad sam prvi put stigao u Vat Pah Pong esto me je hvatao uasan bes i averzija. Jednostavno sam se oseao toliko frustriran, ponekad zato to nikada nisam znao ta se dogaa i nisam hteo da se toliko prilagoavam koliko sam tamo morao. Tako da sam se sav puio. Aan a je terao svoje -- imao je obiaj da dri govore po dva sata na laoskom -- a mene su uasno bolela kolena. I tako bi mi se javile misli: "Zato ve jednom ne prestane da pria? Mislio sam da je Dhamma jednostavna, zato mu treba cela dva sata da neto kae?" Postao bih vrlo kritian prema svakome, a onda bih poeo o tome ra razmiljam i da sam sebe oslukujem; razljutio bih se, poeo da kritikujem, postao mrzovoljan, ogoren: "Neu ovo, neu ono, ne svia mi se to; ne vidim zato moram ovde da sedim, ne elim da se zamajavam ovakvim glupostima..." i tako u krug. A onda bih pomislio: "Je li to ona divna osoba koja ovo govori? Da li zaista eli da bude takav, neko ko se stalno neto ali i kritikuje, nalazi mane, da li takva osoba eli da bude?" "Ne, ne elim da budem takav."
Ali morao sam sve to do kraja da osvestim kako bih ga zaista video, umesto da samo verujem. U sebi sam, duboko verovao da sam potpuno u pravu i kada mislite da ste u pravu i kad ste ozlojeeni, a verujete da oni drugi gree, tada lako poverujete u misli kao to je: "Ne vidim emu ovakve stvari, jer na kraju krajeva Buda je rekao...Buda nikada ne bi ovo odobrio; znam ja ta je budizam!" Izdignite sve ovo u jednu svesnu formu, tako da moete da ga vidite i onda sve to postaje sasvim zabavno. Moete da posmatrate celu tu komediju! Mi sebe uzimamo tako ozbiljno: "Ja sam tako vana osoba, moj ivot je uasno vaan, tako da u svakom trenutku moram biti krajnje ozbiljan. Moji problemi su tako vani, tako neverovatno vani; moram mnogo vremena da provedem sa svojim problemima zato to su toliko vani." Neko o sebi misli kao o vrlo vanoj linosti, pa onda mislite, namerno mislite: "Ja sam vrlo vana osoba, moji problemi su vrlo vani i ozbiljni." Kada to tako razmiljate, stvar izgleda smenom, zvui aavo, i shvatate da vi niste tako uano bitni -- niko od nas nije. I problemi koje od ivota pravimo su trivijalne stvari. Neki ljudi mogu itav svoj ivot upropastiti stvarajui beskrajne probleme i sve uzimajui preterano ozbiljno. Ako sebe vidite kao jednu vanu i ozbiljnu osobu, onda vi ne elite da se petljate sa trivijalnim i glupim stvarima. Ako elite da budete dobra osoba, svetac, onda se trudite da grena stanja potisnete iz svoje svesti. Ako elite da budete osoba puna ljubavi i velikodunosti, onda je bilo koji znak zlonamernosti, ljubomore i tvrdiluka u vaem umu neto to morate da potisnete ili unitite. Dakle, o svemu onome ega se najvie plaite u ivotu da ste to zaista vi, o svemu tome mislite, posmatrajte. Ispovedite se sebi. "elim da budem tiranin!", "elim da budem krijumar heroina!", "elim da budem lan mafije!", "elim da..." ta god da je. Vie nas ne zanima kvalitet toga, ve samo karakteristika da je to jedno prolazno stanje; da nam to ne moe doneti zadovoljenje, jer u tome nema niega to bi vas do kraja moglo zadovoljiti. Sve to samo dolazi i prolazi, nije naa sutina.
Prepreke i njihovo nestanak Dok oslukujemo sami sebe, poinjemo da prepoznajemo taj apat krivice, kajanja i elje, ljubomore i straha, poude i gramzivosti. Ponekad moete da ujete ta udnja govori: "elim to, moram ga imati, elim, elim!" Ponekad ona i nema neki objekat. Moete da osetite samo udnju, bez ikakvog definisanog objekta, pa onda krenete da pronaete neki objekat. ujete u sebi elju da se neega domognete: "Hou to! Hou to! Moram se domoi toga, moram..." Sve to moete da ujete ako oslukujete svoj um. I obino pronaemo neki objekt za svoju udnju, kao to je seksualni, ili provodimo vreme u matanju. udnja moe uzeti oblik traganja za neim za jelo ili neega to e nas zaokupiti, to e nas nainiti nekim ili sjediniti sa neim. udnja je uvek u stanju traganja, uvek trai neto. Moe biti neki privlaan objekat doputen monasima, poput lepog ogrtaa, posude za proenje hrane ili ukusnog obroka. Moete videti svoju sklonost da to elite, dodirnete, da pokuate da ga se nekako domognete, posedujete, uinite svojim, potroite. i to je udnja. Sila u prirodi koju moramo da prepoznamo, ali ne da je uinimo prokaenom reima: "Ja sam uasna osoba zato to oseam udnju" -- jer to je drugi nain naduvavanja ega, zar ne? Kao da mi ne bi trebalo da posedujemo bilo kakvu udnju, kao da postoji ijedno ljudsko bie koje nikada nije osetilo elju za neim! Postoje stanja u prirodi koja moramo prepoznati i sagledati, ali ne kroz osuivanje, ve kroz razumevanje. Zato zaista moramo da uoimo to kretanje naeg uma voenog udnjom, pohlepom, bilo ime -- i onda elju da se toga oslobodimo. Sve to moete da posmatrate -- te elje da se oslobodite neega to imate, neke situacije ili samog bola. "Hou da se reim bola koji oseam, hou da se oslobodim svoje slabosti, hou da se oslobodim potitenosti, hou da se oslobodim uznemirenosti, udnje. Hou da se reim svega to me uznemirava. Zato je Bog stvorio komarce? Hou da potamanim sve tetoine."
ulna elja jeste prva meu preprekama (nivarana). Averzija je druga; um vam uznemirava ono to ne elite, sitne iritacije i neugodnosti, a vi onda pokuavate da ih unitite. Dakle to je smetnja za mentalni uvid, to je prepreka. Ne kaem da treba da se oslobodimo te prepreke -- te averzije -- ve da je upoznamo, da upoznamo njezinu snagu, da je razumemo doivljavajui je. Onda prepoznajete elju da se oslobodite nekih stvari u sebi, elju da se oslobodite nekih stvari oko sebe, elju da ne budete tu gde jeste, elju da ne budete meu ivima, elju da vie ne postojite. Zato elimo da spavamo, zar ne? Tada moemo da ne postojima za kratko. Dok spavamo mi ne postojimo, jer nema onog istog oseaja da smo ivi kao kad smo budni. To je ponitavanje. Zato neki ljudi vole jako mnogo da spavaju, jer iveti je suvie bolno za njih, suvie dosadno, suvie neprijatno. Bivamo depresivni, puni sumnji i oajanja, i skloni smo da traimo izlaz u spavanju; pokuavamo da ponitimo svoje probleme, da ih istisnemo iz svesti. Trea prepreka jeste sanjivost, letargija, tupost, lenjost, mlitavost; na sve to smo skloni da reagujemo averzijom. Ali i to se moe razumeti. Potitenost se moe prepoznati -- tromost tela i uma, spori, tromi pokreti. Budite svedok averzije prema tome, elje da se toga oslobodite. Posmatrate oseaj tromosti tela i uma. ak se i znanje o tromosti menja, izvor je nespokojstva i bez trajne sutine (anicca, dukkha, anatta). Uznemirenost je suprotnost tromosti, ona je etvrta prepreka. Uopte niste tromi, niste pospani, ve ste nemirni, nervozni, napeti. I opet, sve to ne mora imati neki odreeni objekat. Vie od elje za spavanjem, nespokojstvo je jedno opsesivno stanje. Hoete neto da uradite, trite tamo... uradite ovo... ponete ono... razgovarate, muvate se itd. I ako morate da posedite na kratko, a u ovakvom ste stanju, onda se oseate kao u kavezu, zarobljeni; jedino o emu moete da razmiljate je kako da skoite, pojurite, neto uradite. I tome moete da budete svedok, pogotovo kada ste unutar forme u kojoj ne moete jednostavno da se prepustite toj uznemirenosti. Ogrta koji monasi nose nije ba najzgodniji za pentranje po drveu i ljuljanje na grani. Ne moemo da odreagujemo na taj
podstiui impuls uma, te otuda moramo da ga posmatramo. Sumnja je peta prepreka. Nekada nam nae sumnje mogu izgledati vrlo vanim i skloni smo da im posveujemo mnogo panje. Njihov kvalitet nas zavodi, jer nam se ine toliko bitnim: "Da, neke sumnje su trivijalne, ali ovo je Vana Sumnja. Moram saznati odgovor. Moram biti siguran. Moram definitivno znati da li treba da uradim ovo ili treba da uradim ono! Radim li ovo kako treba? Da li da krenem tamo ili da ovde ostanem jo malo? Ili samo gubim vreme? Jesam li protraio svoj ivot? Je li budizam pravi put ili nije? Moda to nije prava religija!" To je sumnja. Moete provesti ostatak ivota brinui se treba li da radite ovo ili ono, ali ono to moete da znate jeste da sumnja jeste stanje uma. Ponekad je ona vrlo suptilna i zavodljiva. Ali sa nae pozicije "onoga ko zna", mi znamo da sumnja jeste sumnja. Bilo da je vana ili beznaajna, ona je samo sumnja i nita vie. "Da li da ostanem ovde ili odem negde drugde?" To je sumnja. "Da li da operem odeu danas ili sutra?" To je sumnja. Nije ba jako bitna, ali ima i vanijih. "Jesam li uao u Tok? I ko je onaj koji je uao u Tok? Je li aan Sumedo arahant (prosvetljeni)? Ima li i danas prosvetljenih ljudi?" Zatim ljudi iz drugih religija dou i kau: "Vi greite, mi smo u pravu!" I onda pomislite: "Moda i jesu u pravu! Moda zaista greim." Ono to moemo znati jeste da postoji sumnja. I to je poetak znanja, znanja o onome to smo u stanju da znamo, znanja da ne znamo. ak i kada neto ne znate, ako ste svesni injenice da ne znate, tada ta svesnost jeste znanje. Dakle, ovo jeste poetak znanja, znanja o onome to smo u stanju da znamo: Pet prepreka su vai uitelji, jer to nisu nadahnjujui, blistavi gurui iz knjiga sa mnogo slika. One mogu biti prilino trivijalne, sitne, luckaste, dosadne i opsesivne. One nas neprekidno pritiskaju, bockaju, gurkaju, sve dok im ne posvetimo dovoljno panje i razumevanja, sve dok vie nisu problemi. Zato moramo biti vrlo strpljivi, moramo da uloimo sve strpljenje ovoga sveta i skromnost da bismo uili od tih pet uitelja. A ta mi to uimo? Da postoje samo stanja uma; ona nastaju i prolaze; ona nisu
izvor trajnog zadovoljstva; ona nemaju trajnu sutinu. Nekada neko u ivotu ima vrlo vane poruke. Sklonimo smo da verujemo ili ne u te poruke, ali ono to moemo da znamo jeste da su to stanja koja se menjaju; i ako strpljivo u njima istrajemo, onda se stvari automatski menjaju, same od sebe, i imamo otvorenost i jasnou uma da delujemo spontano, a ne da reagujemo na ta stanja. Sa golom panjom, sa sabranou, stvari se odvijaju svojim tokom, ne morate da ih se oslobaate, jer sve to nastane mora i da nestane. Nema niega ega bi trebalo da se oslobaate, treba samo da budete strpljivi sa tim i dopustite stvarima da uzmu svoj prirodan tok ka nestajanju. Kada jeste strpljivi, doputajui stvarima da nestanu, onda poinjete da upoznajete nestanak tiinu, prazninu, jasnou um se razbistrava, smiruje. On je jo uvek budan, a ne tup, zatomljen, uspavan, i u stanju ste da ujete tiinu uma. Dopustiti nestanak znai da moramo biti veoma blagi i strpljivi, ponizni, ne navijati ni na jednu stranu, bilo to dobro, loe, zadovoljstvo ili bol. Smireno prepoznavanje doputa stvarima da se menjaju u skladu sa svojom prirodom, bez uplitanja. I tada uimo da okrenemo lea uranjanju u objekte ula. Svoj mir pronalazimo u praznini uma, u njegovoj jasnoi, u njegovoj tiini.
Praznina i oblik Kada vam je um stian, oslunite i moi ete da ujete taj vibrirajui zvuk u umu "zvuk tiine". ta je to? Je li to zvuk koji dolazi iz uveta ili je to neki spoljanji zvuk? Je li to zvuk uma, zvuk nervnog sistema ili neto tree? ta god da je, uvek je tu i moe se koristiti kao objekat prilikom meditacije. Uviajui da sve to nastane isto tako i nestane, svoj pogled upiremo ka onome to niti nastaje niti nestaje. Ako pokuate da razmiljate o tom zvuku, imate ime za
njega ili tvrdite da ste njime bilo ta postigli, tada ga naravno koristite na pogrean nain. On je jednostavno merilo u odnosu na koje znate da ste stigli na granicu uma i do kraja uma u meri u kojoj mi to moemo da posmatramo. Tako, sa te pozicije poinjete da posmatrate. Moete da razmiljate i da jo uvek ujete taj zvuk (ako vam misli prolaze kroz glavu spontano), ali ako vas te misli povuku, onda na njega zaboravite i vie ga ne ujete. Dakle, ako se izgubite u mislima, onda onog trenutka kad postanete svesni da ponovo mislite, vratite se tom zvuku i oslukujte ga to due. Time postiete da tamo gde ste ranije bili zavedeni emocijama, opsesijama ili preprekama koje bi se javile, sada moete da vebate blagim, vrlo strpljivim posmatranjem odreenog stanja uma kao neega to je anicca, dukkha, anatta, a da ga potom napustite. To je blago, tanano naputanje, ne kao kad zalupite vrata pred bilo im. Otuda je stav, ispravno razumevanje vanije od bilo ega drugog. Nemojte da pravite veliku stvar od tog zvuka tiine. Ljudi postanu uzbueni, mislie da su postigli ili otkrili bog zna ta, ali je to onda samo po sebi jedno novo stanje koje stvarate oko te tiine. Ovo je jedna relaksirajua veba, a ne neto uzbudljivo; koristite objekat na pravi nain i onda ga lagano napustite, umesto da se grevite drite gledita kako ste neto vano postigli! Ukoliko postoji neto to nas blokira pri meditaciji, onda je to stav da smo njome neto postigli! Sada moete razmotriti stanja tela i uma i koncentrisati se na njih. Fokusirajte se na delove tela, jedan po jedan i probajte da registrujete ono to na njima osetite, kao to je recimo treperenje u akama ili stopalima ili bilo kom drugom delu. Osetite jezik u ustima, kako dodiruje nepce, gornju usnu kako lei na donjoj, osvestite vlanost unutranjosti usta ili pritisak odee na koi upravo one sitne senzacije oko kojih se ne trudimo da ih primetimo. Posmatrajui te suptilne senzacije, koncentriite se na njih i telo e vam se opustiti. Ljudsko telo voli kada na njega obraamo panju. Ono je zahvalno kada smo na njega koncentrisani na jedan blag i smiren nain; ali ako ne obraate mnogo panje na svoje telo ili ga mrzite, ono zaista poinje da postaje neizdrivo. Prisetite se da unutar te strukture moramo da ivimo do kraja ivota. Zato je bolje da nauite kako da u njemu ivite
sa ispravnim stavom. Kaete: "Ah, telo nije bitno, vaan je um." Ovakav stav je vrlo rairen meu budistima. Ali zapravo je potrebno strpljenje da se koncentriemo na svoje telo na drugaiji nain sem onaj podstaknut tatinom. Tatina je zloupotreba ljudskog tela, ali ovakva svesnost koja skenira itavo telo jeste neto blagotvorno. Ona ne snai oseaj ega, ve je akt dobre volje i brige za jedno ivo telo -- koje i tako niste vi. Dakle sada meditirate uz pomo pet khandi [2] i praznine uma. Istraujte ih sve dok potpuno ne razumete da sve to nastane mora i da nestane i da u njemu nema nepromenljive sutine, sopstva. Tada ne poseemo za tim kao za delom nas samih i osloboeni smo elje da sebe saznajemo kao kvalitet ili supstancu. To je oslobaanje od roenja i smrti. Put mudrosti ne sastoji se od razvijanja koncentracije kako bismo dospeli u stanje transa, uzvienosti i pobegli od obinih stvari. Morate biti vrlo poteni oko svojih namera. Meditiramo li da bismo pobegli od stvari? Pokuavamo li da stupimo u stanje u kojem moemo da potisnemo sve misli? Ovo vebanje mudrosti je vrlo blago, doputajui ak i najgroznijim mislima da nastanu i potom nestanu. Tako imate jedan izlaz za sluaj opasnosti, nalik sigurnosnom ventilu, gde moete da pustite paru kada je pritisak prevelik. Naravno, ako mnogo sanjate, tada paru moete da ispustite u snu Ali od toga nam ne dolazi mnogo mudrosti, zar ne? To je kao kod beslovesnih ivotinja; razvijate naviku za neto i potom se iscrpljujete, padate, zatim se diete, uradite neto i potom opet padate. No, ovaj drugi put jeste temeljno ispitivanje i razumevanje granice ovog smrtnog tela i uma. Sada razvijate sposobnost da se okrenete od uslovljenog i da svoj identitet oslobodite smrtnosti. Razbijate tu iluziju da ste smrtna stvar -- no ovim vam ne govorim ni da ste besmrtni, jer ete se onda vrsto uhvatiti za to! "Moja istinska priroda jedno je sa krajnjom, apsolutnom istinom. Isto sam to i Bog. Moja prava priroda jeste Besmrtnost, vanvremena venost blaenstva." No, obratite panju da se Buda
uzdravao od korienja poetskih, nadahnjujuih izraza; nisu oni pogreni, ve se mi hvatamo za njih. Zadovoljili bismo se tim jedinstvom sa apsolutnim, sa Bogom, venim blaenstvom, podrujem besmrtnosti i tako dalje. im ponete da govorite o takvim stvarima oi vam se zacakle. Ali mnogo je korisnije posmatrati tu sklonost da imenujemo ili pojmimo ono to je nepojmljivo, da budemo u stanju da kaemo nekome drugom, da ga opiemo, kako bismo osetili kao da smo neto postigli. Mnogo je vanije posmatrati to, nego ga slediti. Nije re ni o tome da niste nita postigli, ve da budete dovoljno paljivi i budni da se ne veete za postignue, jer ako se veete to e vas, naravno, ponovo vratiti u stanje oaja. Ako se ipak zanesete, onog trenutka kad shvatite da ste se zaneli zaustavite se. Ni u kom sluaju ne hodajte unaokolo sa oseajem krivice ili obeshrabrenosti zbog toga. Smirite se, opustite i oslobodite toga. Vidite da religiozni ljudi imaju uvide i postaju time opinjeni. I morate priznati da deluje vrlo impresivno videti te ljude kako zrae. Ali u budizmu se takvo stanje naziva saa-vipallasa -- "meditativno ludilo". Kada vas iskusan uitelj vidi u takvom stanju, strpa vas u kuicu u sred dungle i zabrani vam da se bilo kome pribliavate! Seam se da sam i ja bio u toj fazi u Non Khaiju prve godine pre nego to sam sam se pridruio aan au. Mislio sam da sam se potpuno prosvetlio, jednostavno samo sedei u svojoj kuici. Imao sam odgovor na sve na svetu, sve sam razumeo. Blistao sam i... ali nisam imao nikog u blizini da to saoptim. Nisam tada govorio tajlandski, tako da nisam mogao da gnjavim monahe Tajlanane. Ali jednog dana sluajno je banuo engleski konzul iz Vijentijana i neko ga je doveo do moje kuice... i onda sam ga dograbio, kao zmija abu! Sedeo je tako potpuno omamljen i, kao i svaki Englez, bio vrlo, vrlo utiv. I svaki put kad bi se pridigao da krene, ja bih ga zaustavio. Nisam mogao da se zaustavim, bilo je to kao Nijagara, ta ogromna energija je iz mene izbijala i nije bilo naina da sam sebe zaustavim. Na kraju je otiao, nekako se iskobeljao, i nikada se vie nije vraao. Ba se pitam zato?! Kada prolazimo kroz takvu vrstu iskustva, vrlo je vano da ga prepoznamo. Jer to nije nita strano, ako znate o emu se radi. Budite sa time strpljivi, ne verujete u
to, niti mu povlaujte. Zapaate da budistiki monasi nikada ne govore mnogo o svom "nivou prosvetljenosti" -- to je neto o emu se ne raspravlja. Kada nas ljudi zamole za poduku, mi ne poduavamo o svojoj prosvetljenosti, ve o etiri plemenite istine kao putu za njih da postanu prosvetljeni. Danas ima mnotvo ljudi koji tvrde da su prosvetljeni ili da su Maitreja Buda, avatari i imaju mnotvo sledbenika; ljudi sasvim lako u to poveruju! Ali Buda je upravo naglaavao prepoznavanje stvari kakve jesu umesto verovanja u ono to drugi ljudi govore. To je put mudrosti, na kojem istraujemo ili ispitujemo granice uma. Budite svedoci toga i uvidite: sabbe sankhara anicca, "svi uslovljeni fenomeni su prolazni; sabbe dhamma anatta, "sve stvari su liene sopstva".
Unutranje bdenje Vratimo se sada praksi sabranosti uma. Koncentracija jeste kada svoju panju usmerite na neki objekat, zadrite panju na toj taki (kao to je umirujui ritam normalnog disanja), sve dok ne postanete isto to i taj objekat, a oseaj subjekta i objekta oslabi. Sabranost panje, kod vipassana meditacije, jeste otvaranje uma. Vie se ne koncentriete na samo jednu taku, ve posmatrate sa uvidom stanja koja dolaze i prolaze, kao i tiinu praznoga uma. Da bismo to uradili, potrebno je naputanje objekta; niste vie vezani ni za jedan objekat, ve posmatrate sve to se pojavi i proe. To je meditacija uvida ili vipassana. Uz pomo onoga to zovem "untranje oslukivanje" moete da ujete umove u umu, elje, strahove, stvari koje ste potisnuli i nikada im niste dopustili da izau u punu svesnost. Ali sada, ak i ako ima opsesivnih misli ili strahova, emocija koje naviru, budite spremni da im dopustite da uu u svest, kako biste mogli da ih pustite i da nestanu. Ukoliko nema niega to bi nailo, tada jednostavno budite u toj praznini, u tiini uma. Tada moete uti jedan visokofrekventni zvuk u umu, koji je uvek tu; to nije zvuk u uvetu. Moete se ka njemu okrenuti, onda kada
napustite stanja uma. Ali budite poteni u svojim namerama. Dakle, ako se okreete tiini, zvuku tiine svoga uma, samo da biste potisnuli stanja koja vam se ne dopadaju, to je opet samo represija, to nije proiavanje.
Ako su vam namere pogrene, ak i ako se koncentriete na prazninu, neete dobiti dobar rezultat, jer ste skrenuli na pogrean put. Niste mudro promiljali stvari, niste nita pustili da ide svojim tokom, ve ste samo okrenuli glavu gonjeni averzijom, govorei: "Neu to da vidim!" Dakle, ovo je veba strpljenja, spremnosti da se izdri ono to nam se ini neizdrivim. To je jedno unutranje bdenje, posmatranje, oslukivanje, ak eksperimentisanje. Kod ove vebe ispravno razumevanje je vrlo bitna stvar, vie nego praznina ili oblik ili bilo ta slino. Ispravno razumevanje dolazi kroz promiljanje da to god nastane prolazi; promiljanje da ak ni ta praznina nije nae sopstvo. Ako tvrdite da se neko ko je razumeo prazninu, kako biste reli da ste neto postigli, to je samo po sebi loa namera, zar ne? Misao da ste neko ko je postigao ili ostvario
neto na linom nivou proizlazi iz oseanja sopstva. Zato nita ne tvrdimo. Ako neto u vama eli da naini neku tvrdnju, tada to posmatrate kao stanje uma.
Taj zvuk tiine je uvek tu, tako da ga moete koristiti kao vodia, a ne kao cilj po sebi. To je vrlo korisna veba posmatranja i sluanja, umesto potiskivanja stanja usled averzije. Ali praznina je prilino dosadna stvar. A mi smo naviknuti na zabavu. Koliko dugo uopte moete sedeti svesni praznog uma? Zato, uoite da naa veba nije u tome da se veemo za mirnou, tiinu ili prazninu kao cilj po sebi, ve da ih koristimo kao korisnu alatku radi znanja i budnosti. Kada je um prazan, moete da posmatrate -- jo uvek postoji svesnost, ali vi ne tragate za preporaanjem u bilo kojem stanju, jer u njemu nema oseanja sopstva. Sopstvo uvek dolazi sa traganjem za neim ili pokuajem da se neega oslobodimo. Oslukujte sopstvo kako govori: "Moram da postignem zadubljenje." Sopstvo je to koje kae: "Moram da uem u prvo zadubljenje, drugo zadubljenje, pre nego to bilo ta uinim." Ta ideja da prvo morate neto da postignete. ta moete da znate itajui pouke razliitih uitelja? Moete da znate kada ste zbunjeni, kada ste u dilemi, kada oseate odbojnost ili sumnju. Moete da znate da ste vi to to znate, umesto da odluujete koji je od njih u pravu. Praktikovanje mette znai korienje blagonaklonosti tako to ete biti u stanju da izdrite ono za ta moda verujete da je neizdrivo. Ako imate opsesivan um koji neprekidno neto naklapa i zanoveta, a vi elite da se toga oslobodite, to ga vie potiskujete i nastojite da ga se oslobodite, sve je gore. Ponekad on zauti i vi pomislite: "Ah, otarasio sam ga se, nestao je." A onda opet krene i vi pomislite: "O ne! Mislio sam da sam ga se oslobodio." Zato, bez obzira koliko on nestajao i vraao se, prihvatite ga takvog kakav je. Budite neko ko pravi tek jedan po jedan korak. Ako ste spremni da uloite sve strpljenje koje imate kako biste bili sa stanjem koje postoji, tada ga moete pustiti da nestane. Rezultat toga da stvari
putate da nestanu jeste da poinjete da oseate olakanje, jer shvatate da vie ne vuete sve te stvari sa sobom unaokolo. Nekako sve one stvari koje su vas nekada nervirale vie vas ne uzbuuju mnogo i to vas iznenauje. Poinjete da se oseate oputeno u situacijama u kojima to ranije nikada niste bili, zato to dozvojavate stvarima da prou, umesto da ih vrsto epate i iznova stvarate strahove i napetost. ak ni slina stanja onih u vaoj okolini vie ne utiu na vas. Ne reagujete na tuu napetost time to i vi postanete napeti. To dolazi kroz naputanje stvari i omoguavanje da one nestanu. Dakle, opta slika je za vas da imate tu unutranju budnost i da uoavate svaku opsesivnu stvar koja iskrsne. Ukoliko one nastave da se vraaju, tada ste oigledno vezani na neki nain -- ili kroz averziju ili kroz privlanost. Tada moete poeti da prepoznajete vezanost, umesto da samo pokuavate da je se oslobodite. Kada ste jednom u stanju da to razumete i moete da to napustite, onda se moete vratiti tiini uma, jer nema smisla raditi bilo ta drugo. Nema smisla vrsto se drati za stanja due nego to je to neophodno. Pustite ih da minu. Kada reagujemo na ono to nastaje, stvaramo zatvoreni krug navika. Navika je neto to je ciklino, ona se kree u krug i nema naina da prestane. Ali ako napustite uzrok i ostavite stvari na miru, tada sve to nastane pre ili kasnije i nestane. Ne pretvara se u krug. Dakle, praznina ne znai osloboditi se svega, to nije potpuna belina, ve beskrajni potencijal stvaranja neega to nastaje i prolazi, a da vi pri tome niste obmanuti. Ideja sebe kao tvorca, svojih umetnikih talenata, izraavanja sebe -- neverovatno je egoistian trip, zar ne? "To sam ja napravio, to je moje." Kau: "Ah, vi ste vrlo talentovani. Vi ste genije!" Pa ipak dobar deo umetnosti sklon je da se pretvori u puko obnavljanje ovekovih strahova i elja. Ona nije zaista kreativna, ona samo iznova kreira stvari. Ona ne dolazi iz praznog uma, ve iz ega, koji nema pravu poruku, sem da je pun smrti i sebinosti. Na univerzalnom nivou on nema drugu poruku do: "Pogledaj mene!", kao osobu, kao ego. A prazan um poseduje beskrajan potencijal stvaranja. On ne razmilja o stvaranju stvari; stvaranje je mogue bez sopstva i bilo koga ko bi ga inio -- ono se jednostavno dogaa.
Zato prepustimo stvaranje Dhammi, umesto da mislimo da smo mi za to odgovorni. Sve to treba da uradimo sada, sve to je neophodno za nas -konvencionalno govorei kao ljudska bia, kao ljude -- jeste da napustimo stvari, da se ne vezujemo za njih. Pustite stvari da idu svojim tokom. inite dobro, izbegavajte zlo, budite sabrani. Sasvim jednostavna poruka.
RAZMATRANJE
Potreba za mudrou u ovome svetu Ovde smo se okupili iz jednog zajednikog razloga.Umesto grupe pojedinaca koji svi slede sopstvena stavove i miljenja, mi smo ovde veeras svi zbog naeg zajednikog interesovanja za praktikovanje Dhamme. Kada se toliko ljudi okupi nedeljom uvee, poinjete da uviate potencijal za ljudsku egzistenciju, za drutvo zasnovano na tom zajednikom interesu za istinu. U Dhammu se svi utapamo. Ono to nastaje to i nestaje i u tom nestajanju je mir. Zato kada ponemo da naputamo svoje navike i vezanosti za uslovljene fenomene, poinjemo da sagledavamo celovitost i jedinstvo uma. Ovo je vrlo vano razmatranje za vreme u kojem ivimo, kad ima toliko mnogo svaa i ratova zato to se ljudi ne slau jedni sa drugima. Kinezi protiv Rusa, Amerikanci protiv Rusa i tako dalje. I u emu je problem? Oko ega se oni to svaaju? Oko svoje percepcije sveta. "Ovo je moja zemlja i ja hou da ovako bude. Hou ovakvu vrstu vlasti i ovakav politiki i ekonomski sistem", i tako u nedogled. To sve ide dotle dok ne ponemo da ubijamo i teroriemo, sve dok ne unitimo zemlju koju pokuavamo da oslobodimo, a uinimo robovima i zbunimo upravo one ljude koje pokuavamo da oslobodimo. Zato? Zato to ne razumemo stvari kakve jesu.
Put Dhamme je put posmatranja prirode i harmonizovanja sopstvenog ivota sa silama prirode. U evropskoj civilizaciji mi zapravo nikada nismo gledali na svet na ovakav nain. Mi smo ih idealizovali. Kada bi sve bilo idealno, onda bi trebalo da bude ovako. A kada se veemo za ideale, tada zavrimo inei ono to smo uinili planeti na kojoj ivimo, zagaujemo je i stigavi do take njezinog potpunog unitenja ne razumemo jo uvek ogranienja koja nam je ista ta planeta postavila. Tako stvari vezane za prirodu mi nekad moramo da nauimo na najtei nain, greei i pravei totalni haos. Nadajmo se da to nije jedan bespovratni proces. A u ovom manastiru monasi i monahinje marljivo praktikuju Dhammu. Tokom celog januara mi ak nismo ni govorili, posveujui svoj ivot i blagoslove nae prakse za dobrobit svih ivih bia. itav mesec je neprekidna molitva i posveenost ove zajednice dobrobiti svih ivih bia. To je vreme za uvianje istine, gledanje i sluanje, posmatranje stvari kakve jesu, vreme da se uzdrimo od sebinih navika, raspoloenja, i da sve to napustimo za dobrobit svih ivih bia. To je znak svim ljudima da razmotre tu vrstu posveenosti i rtve u kretanju ka istini. To je putokaz ka ostvarenju istine u sopstvenom ivotu, umesto da tek ivotarimo na povran i automatski nain, sldei trenutne impulse. To je razmatranje koje ima u vidu i druge. da se napuste nemoralni, sebini i grubi postupci i postane onaj koji se kree ka besprekornosti, velikodunosti, moralnosti i saoseanju u ovome svetu. Ukoliko ovo ne inimo, onda je situacija potpuno beznadena. Onda sve moe da ode doavola, jer ukoliko niko nije spreman da svoj ivot upotrebi za neto vie od sebinih poriva, onda je sve bezvredno. Ova zemlja je velikoduna i dobroduna zemlja, ali mi sve to uzimamo zdravo za gotovo i eksploatiemo je koliko god moemo. Ne mislimo da bilo ta uzvratimo. Mi zahtevamo jo, elei da vlada uradi upravo ono to nama odgovara i kada to nisu u stanju, onda ih kritikujemo. Danas vidite svuda sebine individue koje ive svoje sebine ivote, ne promiljajui mudro i ne ivei na nain koji bio blagoslov za drutvo kao celinu. Mi kao ljudska bia moemo od svog ivota da nainimo veliki blagoslov, a moemo da budemo i kuga za prirodnu okolinu, iscrpljujui prirodne
resurse za linu korist i grabei to vie za sebe, za "ja" i "moje". Kroz praktikovanje Dhamme taj oseaj "ja" i "moje" poinje da bledi -- oseaj "ja" i "moje" kao tog malog stvorenja koje sedi ovde, ima usta i mora da jede. Ako samo sledim elje svoga tela i emocija, onda postaje pohlepna, sebina kreatura. No kada razmatram prirodu svog fizikog stanja i kako u ovom ivotu ono moe biti upotrebljeno na koristan nain, na dobrobit svih ivih bia, onda to bie postaje blagosloveno. (Ne radi se o tome da neko o sebi misli kao o blagoslovu, "Ja sam blagosloven"; to je druga vrsta obmane ako ponete da se vezujete za ideju da ste blagosloveni!) Zapravo, ivimo svaki dan na nain da je na ivot neto to donosi radost, saoseanje, blagost ili da bar ne izaziva nepotrebnu konfuziju i patnju. Najmanje to moemo da inimo je da se pridravamo Pet pravila [3], tako da svoje telo i govor ne upotrebljavamo za uznemiravanje, okrutnost i eksploataciju na ovoj planeti. Da li za bilo koga od vas ovo znai traiti previe? Je li suvie fantastino odustati da tek inimo ono to nam se u ovom trenutku radi u nameri da budemo makar malo paljiviji i odgovorniji prema onome to radimo i govorimo? Svako od nas moe pokuati da pomogne, da bude velikoduan, ljubazan i obziran prema drugim biima sa kojim treda da delimo ovu planetu. Svako od nas moe da istrauje i razume naa ogranienja, tako da nas ulni svet vie ne obmanjuje. Zbog toga meditiramo. Za monaha i monahinju to je nain ivota, rtvovanje linih elja i kaprica na dobrobit zajednice, Sanghe. Ako ponem da razmiljam o sebi i onome to elim, onda zaboravljam na vas ostale, zato to ono to ja elim u ovom trenutku moda nije dobro za vas ostale. Ali kada koristim ovo utoite u Sanghi kao svoj putokaz, onda je dobrobit Sanghe izvor moje radosti i ja odbacujem svoje line efove radi dobrobiti Sanghe. Zato monasi i monahinje briju glavu i ive prema pravilima koje je ustanovio Buda. To je nain vebanja da napustimo ego, da ivimo na nain koji ne donosi ni stid, ni krivicu, ni strah za sopstveni ivot. Oseaj nezajaljive individualnosti se gubi jer vie nismo reeni da budemo nezavisni od ostalih ili da dominiramo, ve da se uskladimo i ivimo za dobrobit svih bia, pre nego za dobrobit samo sebe.
Zajednica nezareenih ima priliku da u ovome uestvuje. Monasi i monahinje zavise od njih za svoje osnovno preivljavanje, te je vrlo vano za zajednicu nezareeih da preuzme tu svoju odgovornost. To vas nezareene odvodi od svojih pojedinanih problema i opsesija, jer kada odvojite vreme da doete ovamo da biste neto dali, pomogli ili praktikovali meditaciju i sluali govore o Dhammi, mi se svi zajedno spajamo u tom jedinstvu istine. U stanju smo da ovde budemo zajedno bez zavisti, ljubomore, straha, sumnje, pohlepe ili poude, upravo zbog nae okrenutosti toj istini. Uinite od toga svoju smer u ivotu, ne traite svoj ivot trei za beznaajnim stvarima! Ova istina moe biti izraena na mnogo naina. Religije pokuavaju da je saopte kroz pojmove i uenja, ali mi smo zaboravili ta je zapravo religija. U poslednjih stotinak godina nae drutvo je sledilo materijalistiku nauku, racionalistiku misao i idealizam zasnovan na naoj sposobnosti da zamiljamo politike i ekonomske sisteme, ali ne i da ih nainimo zaista korisnim, zar ne? Mi ne moemo zaista da stvorimo demokratiju ili istinski komunizam ili pravi socijalizam -- mi to nismo u stanju jer smo jo uvek zavedeni sopstvenim egom. Zato ti sistemi zavravaju u tiraniji i sebinosti, strahu i podozrenju. Otuda je sadanja situaciju u svetu rezultat nerazumevanja stvari kakve zaista jesu i neophodnosti da svako od nas, ukoliko nas zaista interesuje ono to moemo da uinimo, treba od svoga ivota da uini neto zaista vredno. A kako da to uinimo? Prvo, moramo sebi da priznamo onu vrstu motivacija i samopovlaivanja izazvanih emocionalnom nezrelou, kako bismo ih drali na oku i onda napustili; da otvorimo um prema stvarima kakve jesu, da budemo budni. I nae praktikovanje anapanasati je poetak toga, zar ne? To nije samo jo jedna navika ili hobi koje razvijate kako biste prekratili vreme, ve ulaganje napora da posmatrate, koncentriete se i budete sa svojim dahom. Moete umesto toga provesti mnogo vremena gledajui televiziju, sedei u kafiu i radei mnogo drugih beskorisnih stvari -- nekako sve to se ini mnogo vanijim nego provesti neko vreme
posmatrajui svoj dah, zar ne? Gledate TV i vidite ljude koje su masakrirali u Libanu -- nekako se to ini vanijim nego da jednostavno sedite i motrite na svoje udahe i izdahe. Ali to je um koji ne razume stvari kakve jesu, i zato smo spremni da posmatramo senke na platnu i patnju na TV ekranu vezanu za pohlepu, mrnju i ogranienost na najgnusnije naine. Nije li mnogo korisnije provesti to vreme sa svojim telom kakvo je ba sada? Bilo bi bolje imati potovanje za za ovo fiziko bie ovde, tako da nauimo da ga ne eksploatiemo, zloupotrebljavamo i onda bivamo ogoreni kada nam ono ne prua sreu koju oekujemo. U monakom ivotu mi nemamo televiziju zato to svoje ivote posveujemo mnogo korisnijim stvarima, kao to je posmatranje kretanja daha i hodanje tamoamo umskom stazom. Susedi misle da smo otkaeni. Svaki dan vide neke ljude ogrnute ebadima kako koraaju tamo-amo."ta li to rade? Mora da su aavi!" Imali smo ovde lov na lisicu pre koju nedelju. Lovci su gonili lisiu kroz nau umu (to je neto zaista korisno za sva iva bia!). ezdeset pasa i svi ti odrasli ljudi to jurcaju za nesrenom lijom. Bilo bi bolje da su vreme proveli hodajui gore-dole umskom stazom, zar ne? Bolje za lisicu, bolje za pse, za nau umu i za lovce. Ali ljudi u zapadnom Saseksu misle da su normalni. Oni su normalni, a mi smo otkaeni. Dok posmatramo svoj dah i hodamo umskom stazom, mi bar ne teroriemo lisice! Kako biste se vi oseali da vas juri ezdeset pasa? Zamislite samo svoju grozu kada bi vam ezdeset pasa bilo za vratom i ljudi na konjima koji ih pujdaju na vas. To je zaista runo kad ponete dublje o tom da razmiljate. Pa ipak, to se smatra normalnim ili ak poeljnim u ovom delu Engleske. Zato to ljudi ne zastanu da razmisle, postajemo rtve navike, upleteni u elje i navike. Ukoliko zaista promislimo lov na lisice, mi to onda ne inimo. Ukoliko imate imalo inteligencije i dublje promislite o emu se tu radi, onda ne elite to da radite. Dok sa jednostavnim stvarima kao to su hodanje stazom gore-dole i posmatranje svog daha poinjete da bivate svesni i mnogo prijemiviji. Istina poinje da nam se otkriva upravo kroz jednostavne, naizgled nevane radnje koje inimo. Kao kada se pridravamo Pet pravila, to je polje blagoslova za ovaj svet.
Kada ponete da promiljate o stvarima kakve jesu i setite se kada je va ivot zaista bio u opasnosti, znaete koliko je to grozno. To je jedno apsolutno uasavajue iskustvo. Niko ne eli da namerno izloi drugo ivo bie takvom iskustvu, ako o tome dobro razmisli. Ne postoji nain da neko pristane da drugoga izloi takvom uasu. Ali ako ne promiljate, onda mislite da lisice i nisu toliko vane ili da ribe nisu vane. One su ovde samo radi moje zabave -- to je neto to se radi nedeljom popodne. Seam se jedne ene koja dola da me vidi vrlo uznemirena kada je ula da kupujemo Hamer jezero. [4] Rekla mi je: "Znate koliko se opustim. Ja ne dolazim ovamo radi ribe, ve da bih bila u miru." Provodila je svaku nedelju ovde pecajui samo da bi bila u miru. Izgledala mi je sasvim zdrava, malo punakija, nije bila izgladnela. Nije joj bila potrebna riba da bi preivela. I rekoh joj: "Pa mogli biste, ako ne morate da pecate da biste se prehranili -- verujem da imate dovoljno novca da kupite ribu -- mogli biste kada kupimo jezero doi ovamo da meditirate. Ne morate da pecate." Nije htela da meditira! Onda se prebacila na zeeve koji su joj jeli kupus, tako da je da bi ih u tome spreila postavljala najrazliitije zamke. Ta ena nikada nije promiljala ni o emu. Borila se sa zeevima da joj ne jedu kupus, iako je sasvim lako mogla da ode i kupi sebi kupus. Ali zeevi ne mogu. Zeevi moraju da daju sve od sebe kako bi doli do neijeg tueg kupusa. No ona nikada nije otvorila svoj um za stvari kakve jesu, za ono to je istinski blagonaklono i dobroduno. Neu da kaem da je ona okrutna i bezduna osoba, samo jedna neprosveena ena iz srednje klase koja nikada nije promiljala o prirodi ili shvatila kakva Dhamma jeste. Zato ona misli da je kupus tu za nju, a ne za zeeve. I ribe su tu kako bismo mogli da provedemo ugodno nedeljno popodne maltertirajui ih. A ta sposobnost da promiljamo i posmatramo jeste ono na ta je Buda ukazivao u svom uenju, kao na oslobaanje od slepog sleenja navika i konvencija. To je nain da oslobodimo ovo bie obmana ulnog sveta i to kroz mudro promiljanje stvari kakve one zaista jesu. Poinje tako to posmatramo sebe, elju za neim ili odbojnost, tupost ili glupost uma. Mi ne biramo ili pokuavamo da stvorimo
povoljne uslove za prijatna iskustva, ve smo voljni da podnesemo neprijatna i jadna stanja kako bismo ih razumeli kao takva i bili u stanju da ih napustimo. Poinjemo sebe da oslobaamo beanja od stvari koje nam se ne sviaju. Takoe poinjemo da bivamo mnogo paljiviji kako ivimo. Kada jednom uvidite o emu se tu radi, zaista elite da budet vrlo, vrlo paljivi u onome to radite i govorite. Nemate nameru da ivite na raun drugog bia. Ne oseate da je va ivot toliko vaniji nego neiji drugi. Poinjete da oseate slobodu i lakou u toj harmoniji sa prirodom, umesto tereta eksploatacije prirode radi linog dobitka. Kada svoj um otvorite za istinu, tada shvatate da nema ega da se plaite. Ono to nastane mora i da nestane i ono nije deo mene -- i tako na oseaj vezanosti za identitet sa ovim ljudskim telom bledi. Ne vidimo vie sebe kao izolovan, odvojeni entitet izgubljen u tajanstvenom, zastraujuem univerzumu. Ne oseamo se njime preplavljeni, pokuavajui da pronaemo onaj njegov deli koji emo prigrabiti i osetiti se sigurnim, jer mi se u njemu oseamo oputeno. A to znai da smo stigli do istine.
UTOITA I PRAVILA
"Uzimanje utoita" i Pravila morala definiu neku osobu kao budistu. Uzimanje utoita daje trajnu prerspektivu ivotu, usmeravajui nae ponaanje i razumevanje ka kvalitetima Bude (mudrost), Dhamme (istina) i Sanghe (vrlina). Pravila morala takoe slue da razmatranje i definiu nae postupke kao odgovornih ljudskih bia. Postoji formalni nain traenja Utoita i Pravila od monaha ili monahinje i to na sledei nain: Nezareena osoba bi trebalo da se pokloni tri puta i ruku sklopljenih u anali [5] recituje sledee:
MAYAM / AHAM BHATE (AYYE) TI-SARANENA SAHA PACA SILANI YACAMA / YACAMI Mi / ja, potovani gospodine (sestro) traim Tri utoita i Pet pravila DUTIYAMPI MAYAM / AHAM BHANTE (AYYE)... Po drugi put mi / ja... TATIYAMPI MAYAM / AHAM BHANTE (AYYE)... Po trei put mi / ja... Monah ili monahinja e onda tri pute odrecitovati sledee, posle ega e i nezareeni to ponoviti tri puta. NAMO TASSA BHAGAVATO ARAHATO SAMMASAMBUDDHASSA Potovanje Blaenome, Plemenitome, Savreeno prosvetljenome. Monah ili monahinja e zatim odrecitovati sledee, stih po stih, tako da nezareeni takoe mogu to za njima ponoviti posle svakog stiha: BUDDHAM SARANAM GACCHAMI Buda je moje utoite DHAMMAM SARANAM GACCHAMI Dhamma je moje utoite SANGHAM SARANAM GACCHAMI Sangha je moje utoite DUTIYAMPI BUDDHAM SARANAM GACCHAMI Po drugi put... DUTIYAMPI DHAMMAM SARANAM GACCHAMI
Po drugi put... DUTIYAMPI SANGHAM SARANAM GACCHAMI Po drugi put... TATIYAMPI BUDDHAM SARANAM GACCHAMI Po trei put... TATIYAMPI DHAMMAM SARANAM GACCHAMI Po trei put... TATIYAMPI SANGHAM SARANAM GACCHAMI Po trei put... Monah ili monahinja zatim kau: TISARANA -- GAMANAM NITTHITAM Ovim je zavreno uzimanje Tri utoita Nezareeni odgovaraju: AMA BHANTE (AYYA) Da, potovani gospodine (sestro). Monah ili monahinja zatim recituju Pet pravila jedno po jedno i nezareeni ponavljaju za njima: 1. PANATIPATA VERAMANI SIKKHAPADAM SAMADIYAMI Uzimam pravilo da u se uzdravati od ubijanja ivih bia. 2. ADINNADANA VERAMANI SIKKHAPADAM SAMADIYAMI Uzimam pravilo da u se uzdravati od uzimanja onoga t omi nije dato.
3. KAMESU MICCHACARA VERAMANI SIKKHAPADAM SAMADIYAMI Uzimam pravilo da u se uzdravati od nedozvoljenih seksualnih veza 4. MUSAVADA VERAMANI SIKKHAPADAM SAMADIYAMI Uzimam pravilo da u se uzdravati od neprikladnog govora. 5. SURA-MERAYA-MAJJA-PAMADATANA VERAMANI SIKKHAPADAM SAMADIYAMI Uzimam pravilo da u se uzdravati od alkohola, droga i drugih materija koje izazivaju gubitak razuma. Poto je uzeto Pet pravila, monah ili monahinja e zakljuiti ovim: IMANI PACA SIKKHAPADANI. Ovih Pet pravila SILENA SUGATIM YANTI Imaju moral kao sredstvo za dostizanje sree SILENA NIBBUTIM YANTI Imaju moral kao sredstvo za oslobaanje TASMA SILAM VISODHAYE Neka zato moral bude proien. Poto su uzeli Pet pravila, nezareeni se klanjaju tri puta monahu ili monahinji.[6]
Beleka [1] Skup od 227 pravila koja definiu ponaanje budistikih monaha theravadske tradicije. [Natrag]
[2] Khande: pet kategorija kroz koje je Buda sumirao ljudsko bie, tj. telo (rupa), oseaji (vedana), opaaji (saa), izrazi volje (sankhara) i svest (viana). Ukratko: "telo i um". [Natrag] [3] Pet pravila su osnovnia pravila morala kojih treba da se pridrava svako ko sebe smatra budistom. [Natrag] [4] Poto su postali deo budistikog manastira Hamer uma i Hamer jezero su postali rezervat za ivotinje. [Natrag] [5] Anali: dlanovi u vertikalnom poloaju i priljubljeni jedan uz drugi u visini grudi. [Natrag] [6] Materijal u ovoj knjizi je prireen na osnovu govora odranih u Chithurst Forest manastiru u januaru 1984, sa izuzetkom tri odeljka. To su "Napor i oputanje", "Saoseajna ljubav (metta)" i "Prepreke i njihov nestanak", koji su preuzeti iz govora odranih u International Fores manastiru, Ubon, severoistoni Tajland u decembru 1982.
Rev. 3/5/2005 www.geocities.com/budizam/texts/summind.html
Ajhan Pannyavaro: Umetnost paznje
Home
---\\
Praksa
Umetnost panje
Preasni Pannyavaro
Prevod Ninoslav Molnar
O uitelju... Preasni Pannyavaro je australijski budistiki monah koji je posvetio svoj ivot meditativnom aspektu Budinog uenja. Tokom njegove monake prakse, vebao je pod vostvom nekoliko velikih uitelja ukljuujui i preasnog Sayadaw U Janaka iz Chanmyay meditacionog centra na Burmi, koji je prvi uenik renomiranog burmanskog meditacionog uitelja pokojnog preasnog Mahasi Sayadaw-a. Preasni Pannyavaro je pomogao u izgradnji brojnih, vrlo ranih, budistikih zajednica i centara u Australiji. Primio je potpuno zareenje na Wat Borvornivet-u, pod Sangha Raja sa Tajlanda, Somdet Phra Nyanasanvara. Tokom vie od 25 godina prakse, uio je i vebao meditaciju u svim velikim Theravado budistikim zemljama, ukljuujui i duge periode intenzivnih vebi Satipatthane Vipassane meditacije u Mahasi Sayadaw centrima na Burmi. Sada, kao kvalifikovani uitelj kontemplacije, koji je naravno upoznat sa brigama i
file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/pannyavaro.html (1 of 31) [10.2.2008 20:53:18]
potrebama zapadnih meditatora, on kombinuje svoje dugo praktino i ivotno iskustvo da stvori u isto vreme primenjiv i dubok prilaz uenju Vipassana meditacije. Preasni Pannyavaro, je osniva BuddhaNet-a, 1993. U poetku je koristio kompjuter za jednostavna radna objavljivanja, i sa darom modema otkrio je online drutvo i BuddhaNet je zaiveo. BuddhaNet je bio prvo budistiki BBS (bulletin board system[1]) koji je kasnije evoluirao u prvi australijski budistiki web-site. Meditativna umetnost panje Meditativna panja je umetnost, ili steena sposobnost koja donosi bistrinu i inteligenciju da se uoi ''prava priroda stvari''. Meu mnogim tehnikama u budistikoj meditaciji, umetnost negovanja panje je zajednika nit koja se provlai kroz sve kole budistikih meditacija: Mahamudra u tibetanskoj tradiciji, ZaZen u Zen budizmu i Vipassana meditacija u Theravado budizmu. Njena sveprisutnost je ilustrovana ovom Zen priom: Monah je jednom upitao svog uitelja, ''ta je osnova uenja u budizmu?'', i ovaj mu je odgovorio ''Panja''. Uenik nezadovoljan odgovorom, rekao je, ''Nisam pitao nita o panji, samo sam hteo da saznam sutinu budistikog uenja''. Uitelj mu je odgovorio, ''Panja, Panja, Panja''. Pa, znai moe biti prihvaeno da sutina budistike meditacije moe da se izrazi reju panja! Ali kako se to izvodi? ta predstavlja vebu? Nejasni saveti aspirantu, poput ''budi promiljen'' ili ''budi paljiv'', iako ponueni sa dobrom namerom, nemogue je da budu efektni. To je nalik gospodarima Aldous Huxli-jevog utopijskog ostrva, koji su nauili ptice da ponavljaju ''panja'', u nadi da e uvebati stanovnke ostrva da budu paljivi ali ovo jednostavno nije uspevalo. Prepoznati injenicu da je veina nas sklona funkciji nepanje, nefokusiranosti, to ima za rezultat povrnost ivotnih iskustava, je u isto vreme i prepoznavanje neophodnosti za sistematsko treniranje lutajue panje, pod nadzorom. Ovakva izvebana panja za rezultat ima
otkrivanje ili izlaganje stvari onakvim kakvim u sutini jesu. U pitanju je ''primarna'' panja, ta koja vidi kroz ''sadraj'' uma taj proces otkrivanja. U otkrivanju istoe psiho-fizikih fenomena, najkarakteristinije je njihovo otkrivanje bez naeg meanja u njima. Umetnost ove ''iste'' panje je jednostavno registrovanje najsnanijeg objekta, neijeg iskustva u svom nastanku, bez ikakvog meanja ili uestvovanja u njemu, jednostavno kao svedok. To je prosto registrovanje ili posmatranje promenjivog fenomena bez reakcije bilo da je u pitanju senzacija, zvuk, misao ili stanje svesti. Meutim, ukoliko reakcija nastupi tokom observacije, to je i prirodno za neuveban um, onda i ona isto tako mora biti primeena. Ovakav nain posmatranja nosi mogunost otkrivanja prave prirode posmatranog fenomena i prema tome ne-reaktivna, ne-uslovljena svesnost je potrebna da bi se stekao oslobaajui uvid ili saznanje o spoznaji.
Orijentacija ka vratima est ula Biti paljiv nije veba koja mora da se sprovodi u poloaju sa prekrtenim nogama. Meditativna panja je dinamina veba neposredne svesnosti o onome to radimo u bilo kom poloaju i bilo kojoj moguoj situaciji. Put kojim orijentiete sebe u ovoj vebi podrazumeva bukvalno ''dodir sa vaim ulima''. To je strategija primenjivanja apsolutne panje na sve vae aktivnosti kroz svesnu orijentaciju na pet ula i esto um. Naziv Vrata est ula je za pet fizikih aspekata ula: oko, uvo, nos, jezik i telo i um kao esto, to je zajedniki termin za pet vrsta svesti: vidna-svest, sluna-svest, itd. Dakle, veba je da se posveuje promiljena panja na vrata ula ili osnovu, na koju se fenomen pojavljuje. Na primer, panjom na vrata ula vida primeujete efekte kontakta izmeu oka i vidljivog predmeta, i vau reakciju na njih. Ovakvo usmeravanje na bilo koja vrata ula donosi vam svesnost o tome ta se dogaa tokom bilo koje impresije i sposobnost da posmatrate emocije i svesti koje usled toga nastaju.
Znaenje rei ''panja'' podrazumeva njenu primenu: ''biti prisutan nad'' ili ''biti prisutan sa''. Panjom se razvija ''prisustvo uma''. Dok postoje razliiti stepeni panje (na dole ka njenom opadanju), moe se rei da postoje dva tipa panje i to: prirodna panja, koja je ''automatizovana panja'' i namerno ''razvijena'' panja koja postaje ''meditativna panja''. Razvijena panja je ili pasivna, ili u smislu da je primenjena, aktivna. Pasivni metod je ''ista panja'', i to je prosto registrovanje onoga to se deava, receptivno stanje uma, bez reakcija. Aktivni metod je panja koja se primenjuje kada se izvri bilo koji pokret ili akcija, ukljuujui i refleksivne misli o
stvarima koje se posmatraju.
Pokuajte ovo u orijentaciji ka vratima est ula. Proveri! Gde se nalazi tvoja panja u ovom trenutku? Koji je ulni utisak najdominantniji sada? Da li je na vratima vida dok posmatra ovu stranicu, ili je na vratima sluha pod uticajem zvukova ili je moda dodir tela koji nastaje u kontaktu sa stolicom na kojoj trenutno sedi. Ovaj trenutak je pravo vreme da se uspostavi navika konstantne panje nad vratima ula i posmatranja onog to se dogaa tokom senzacije. Izaberi vrata nekog ula i budi svestan onoga to se tu dogaa. Koji oseaj je prisutan; koji je kvalitet tog oseaja; da li je prijatan, neprijatan ili neutralan[2]? Koje misli su asocirane njim? Detaljno primeuj svaku promenu. Vrlo je korisno sticanje navike proveranja sebe tokom dnevne rutine: na kojim ulnim vratima sam ovog trenutka; ta se dogaa tamo; koji se asocirani oseaji javljaju?
Uslovljeno nastajanje Pomenuta strategija panje nad vratima ula usko je povezana sa praktinom primenom i uenjem o Uslovljenom nastanku, Paticcasamuppada. Iskuavanjem serije uzronih dogaaja, biete u stanju da ih prekinete u trenutku kada su vezani sveu, ulnom impresijom i/ili oseajem. Sposobnost da ovo izvedete vam prua mogunost da se oslobodite uslovljenog kruga patnje u koji je veina ljudi uvuena i neznajui to. Zakon Uslovljenog nastanka je po prirodi je vrlo dubok, i predstavlja samu sutinu Buddhinog uenja, ilustrovan u uvenom razgovoru izmeu Buddhe i njegovog
linog pratioca Anande. Ananda je sluajno pomenuo jednom prilikom da je ovaj zakon lako razumeti. Buddha mu je odgovorio reima: ''Nikako Ananda, tako neto ne treba nikad da se izgovori. Zbog toga to ljudi ne razumeju nastanak, oni nisu u stanju da ga prozru, i zbog toga su njihovi umovi zaprljani. Nalik klupku kanapa koje postaje sve zamrenije i zapletenije, tako i bia bivaju zavedena i onesposobljena da se oslobode od toka raanja-i-umiranja, uslovljenosti patnje i stanja pakla i propasti''. Mi moemo odmrsiti zamreno uvidom u uslovljeni nastanak, uz pomo stalnog bdenja nad vratima ula. Ono to doivljavamo sada je rezultat serija dogaaja koji su nastali zbog prethodnih stanja povezanih u lanac uzronosti, odnosno krug raanja-i-umiranja[3]. Korisno je posedovati praktino znanje jedanaest karika u lancu Uslovljenog nastanka. ak i najobinije teorijsko znanje e vas usmeriti u ispravnom pravcu i biete u mogunosti da se oslobodite uslovljenog nastanka: 1. Neznanje uslovljava nastanak Karmikih formacija ili Voljnih akata; 2. Voljni akti uslovljavaju nastanak Svesti; 3. Svest uslovljava nastanak Mentalno/materijalnog[4]; 4. Mentalno/materijalno uslovljava nastanak Osnova est ula; 5. Osnove est ula uslovljavaju nastanak Kontakta (ulnih imresija); 6. ulne impresije uslovljavaju nastanak Oseaja (vedana); 7. Oseaj uslovljava nastanak ei za ivotom; 8. e za ivotom uslovljava nastanak Prianjanja; 9. Prianjanje uslovljava nastanak Vezanosti; 10. Vezanost uslovljava nastanak Raanja; 11. Raanje uslovljava nastanak Bola, starosti i smrti, odnosno uslovljenu patnju. Evo jedne prie o prosvetljenju Bahiye, drveno odevenog, koji je vebao na pomenuti nain. Bahiya, prvobitno trgovac, putovao je morem nosei svu svoju
robu kada je doiveo brodolom i zavrio izbaen na obalu potpuno nag. Pronaao je neku koru drveta kojom se ogrnuo i neku staru iniju, i krenuo je u proenje hrane. Lokalni metani su bili impresionirani njegovom naizgled otrinom i revnou asketske prakse. esto je bivao testiran kada su mu ljudi nudili lepu odeu, ali znajui da bi oni izgubili veru u njega ako bi prihvatio, on je odbijao, nastavljajui obmanjivanje. Bahiya je bio nastanjen u hramu i oboavan kao Arahant (Prosvetljeni), tako da je na kraju i on sam poeo da veruje da je prosvetljeno bie. iveo je besprekorno i stekao je dobru mo zadubljenja. Sedei tako jednog dana, reeno je da je deva, koja mu je u prolosti bila krvni srodnik, uspela da ubedi Bahiyu da u ustvari nije prosvetljen i da bi trebao da ode da vidi Buddhu, Arahanta koji bi mu pomogao. Bahiya je preao dug put da bi posetio Buddhu u Savatti i stigao je do manastira ba u trenutku kad je Buddha krenuo na dnevno proenje hrane. Bahiya je tri puta upitao Buddhu da ga ovaj naui o Dharmi, pre nego to se Buddha sloio da ga poui u tom nezgodnom trenutku. Buddha je tada izneo ova kratka uputstva: ''Bahiya, sebe bi trebao da trenira na sledei nain: Sa vienim, bie samo vieno; sa oslunutim bie samo oslunuto; sa oseanim (dodirnuto, okueno, omirisano) bie samo oseano; sa shvaenim bie samo shvaeno. Kada za tebe, Bahiya, ostane samo vieno, oslunuto, oseano i shvaeno, ti vie nee biti u tome. Tada ti, Bahiya, nee biti niti ovde niti tamo niti ni-ovde-nitamo, i to je po sebi svretak patnje''. Kroz ovaj kratak uput, Bahiya je postao momentalno Prosvetljen kroz gaenje ei za ivotom postao je Arahant. Nedugo po Buddhinom odlasku, Bahiya je smrtno proboden od strane bika. Kada se
Buddha vratio iz prosjaenja i pronaao Bahiyu mrtvog, uredio je da ga kremiraju. Kada je upitan ta e biti sa Bahiyinom sudbinom, Buddha je odgovorio da poto je dostigao cilj meditacije u uiteljevom prisustvu, i poto je vebao Dharmu kao to je reeno, Bahiya je dostigao Paranibbanu, konano Prosvetljenje. Tehnika mentalnog oznaavanja Korisna stvar u podrci meditativnoj panji je opaanje ili primeivanje razliitih objekata tokom posmatranja sopstvenog tela i uma. Razumski reeno, to je vrlo koristan alat za fokusiranje i odravanje panje. Primeivanje se radi vie puta, mentalnim opaanjem svega to nastaje u iskustvu telo/duh. Na primer, ''sluanje'', ''sluanje'', ''miljenje'', ''miljenje'', ''dodirivanje'', ''dodirivanje'', itd. Ovo je moan metod da se pomogne u odravanju iste panje, posebno u poetku vebe, kada je od vitalnog znaaja sistematsko opaanje u najveoj moguoj meri, da bi se uspostavila panja. Inae, biete skloni da se izgubite u neprimeenim lutanjima sa dugim periodima nepanje. Ukoliko uspete, makar i delimino, u odravanju panje, sa mentalnim opaanjem moete i da prestanete, posebno kada je postalo mehaniko ili toliko nespretno da izaziva smetnje suptilnoj panji. Sticanjem sposobnosti da posmatrate sopstvena iskustva istom panjom, moraete da se vraate mentalnom oznaavanju samo kada vam panja ili oslabi, izgubi se ili je potrebno da se ponovo uspostavi. Mentalno opaanje moe da se kombinuje sa vebom orijentacije ka ulnim impresijama, obeleavanjem fizikih i mentalnih objekata u njihovom nastanku na vratima est ula. Vodite rauna da ne analizirate ono to biva posmatrano, samo registrujte ili oznaavajte bez reakcija.
etiri podruja panje etiri podruja panje su strukture ili okviri reference koja se koristi u pospeivanju prakse. Zasnovana su na tekstu koji se zove Satipatthana Sutta i koji moe da se
koristi kao vodi koji e vam pomoi u usmeravanju panje dok ispitujete razliita iskustva u vaem umu i telu. 1. Panja usmerena na telo[5] Usmerena na razumevanje primarnih elemenata tela (zamlja, vaduh, vatra i voda), vrstoe, mekoe, temperature, tenosti i pokreta u telu i/ili svesnost razliith poloaja tela, pokreta i akcija tokom dnevnih aktivnosti. 2. Panja usmerena na oseaje ili senzacije[6] Opaanje kvaliteta oseaja kao prijatan, neprijatan ili neutralan dok se paljivo razluuje primarni oseaj od emocionalnog stanja. 3. Panja usmerena na svest i stanja svesti[7] Svest je ''saznavanje'' neega, npr. fizika senzacija i njeno saznavanje. Naroita panja se poklanja stanjima svesti kao to su srea, tuga, uznemirenost i njihovo posmatranje kako nastaju i kako prestaju. 4. Panja usmerena na sadraj svesti[8] Ovo nije analiziranje mentalnih dogaaja ili njihovo klasifikovanje, ve korienje panje u pasivnom registrovanju stvari u umu misli, ideje i koncepti kao svedok bez objanjavanja.
Dva oblika meditacije Postoje dva oblika meditacije: Meditacija za razvijanje smirenosti (Samatha) i meditacija za razvijanje uvida ili mudrosti (Vipassana). Meditacije koje se koriste za sticanje smirenosti i mirnoe koriste tehnike ''fiksiranja'' na jedan objekt,
iskljuujui sve ostale objekte, da bi se kao proizvod stekla smirenost i usredtoenost na jednu taku. Primeri su tehnike vizuelizacije, praenja disanja, mantre i kontemplacije. Drugi oblik meditacije je sainjen od veba za razvijanje svesnosti. To je posveivanje potpune panje na najdominantniji objekt u vaem fizikom ili mentalnom iskustvu sa svesnou iz trenutka-u-trenutak. Ova meditativna panja vodi ka sticanju uvida. Sposobnost da sobom uspeno vladate u meditaciji zavisi od toga da li ste u stanju da se odgovarajue prilagodite ili ''fino podesite'' tokom vebanja. Ova sposobnost je zasnovana na razumevanju ova dva oblika meditacije: npr. ukoliko postanete napeti ili napregnuti tokom meditacije uvida, promena na meditaciju smirenosti e umiriti i opustiti um; ili ukoliko postanete umrtvljeni u smirenom stanju svesti tokom meditacije smirenosti, moete oiveti va um sa vebanjem paljivosti.
Trolana strategija vebe
Neophodno je shvatiti prirodu ''vebe'' kao primenu u meditaciji zato to grekom moe da bude shvaena kao namera kontrolisanja. Ovo nikako nije sluaj, zbog toga to meditant mora da ima tekuu receptivnost iskustva bez ikakvog kontrolisanja istog. Znai ''disciplina'' u kontekstu meditacije moe pogreno da bude shvaena kao nametanje kontrole u cilju upravljana vebom. Ustvari, to nije nita vie nego praenje uputstava i konstantno primenjivanje instrukcija sa senzitivnou. Znai ispravna veba je ponavljajui napor u
cilju razvijanja sposobnosti, bez kontrolisanja ili meanja u iskustvo. To je razvijanje nain rasta! Vano je da se na poetku vebe primeti kako reagujete na vaa iskustva i kakav je va stav u odnosu na njih. Ukoliko je stav reaktivan ili osuujui, neophodno je da promenite nain reagovanja na stvari, situacije ili ljude, kultiviui kvalitete prihvatanja, saoseanja i ''putanja[9]''. Postajanjem osobe koja je prihvatljivija i dopustljivija, bez opiranja da postigne neto, stvarate prirodno meditativno stanje koje olakava vebu.
Da uspeno upravljate sobom tokom vebe, neophodno je da imate sveti pristup i da vebate u okviru stabilne strukture. Ovakav sistem moemo pronai u ''Trolanoj strategiji vebe'', koja je potpun i integrisani sistem podravan psiholokim blagostanjem meditanta: 1. Obuzdavanje ponaanja u cilju harmonizacije odnosa 2. Opominjanje, posebno u vezi razvijanja meditativne umetnosti ''fokusiranja'' 3. Otroumnost, koja je mudrost prepoznavanja prave prirode uma i egzistencije.
Obuzdavanje i harmonija Tradicionalno meditator mora da formalno preduzme, ili prihvati, pet pravila ponaanja kao preduslov za meditaciju. To su osnovi na koje je dobra veba
bazirana, i bez njih dobra koncentracija ne moe biti postignuta. Ova obuzdavanja moraju da budu razmotrena i prihvaena, i ona deluju kao zatitnici blagostanja na meditativnom putu: 1) uzdravati se od nanoenja zla i uzimanja ivota; 2) uzdravati se od uzimanja onoga to nije dato; 3) uzdravati se od neobuzdanosti ula; 4) uzdravati se laganja i grubog govora; i 5) uzdravati se od uzimanaj intoksikanata koji pomuuju um. Ovo je etiki deo trolanog sistema. Ovo ne treba smatrati kao isto ''ne-ne'', jer je to izbalansirano pozitivnim ponaanjem: estitost, velikodunost, ljubaznost, itd.
Opominjanje (priseanje) Kvalitet priseanja ili potpune svesnosti se stie kroz razvijanje i upravljanje triju meditacionih vetina: ispravan napor, ispravna panja i ispravna koncentracija. Napor je ispravan u smislu buenja, odravanja i balansiranja napora; meditativna panja je ispravna kada je prisutna neposredna i nepodeljena panja na razliite objekte meditacije u njihovom nastanku; koncentracija je ispravna kada je usmerena na meditativni fokus i kada ga pojaava. Previe napora uznemiruje um; nedovoljno ga ini malaksalim; prejaka koncentracija ograniava svesnost, preslaba dovodi do gubljenja fokusiranosti; jedino nikada ne moe da bude previe panje, jer je otrina panje faktor koji produbljuje vebu. Uspeno upravljanje ovim meditativnim sposobnostima stvorie pozoran um ili stalno prisutan um, to je preduslov za precizno harmonizovan uvid.
Otroumnost i spoznaja Otroumnost je inteligencija koja otkriva pravu prirodu stvari posmatranjem kroz ''sadraj'' uma procese u pozadini. Bazirana je na ne-reaktivnoj svesnosti, savreno
podeenom stavu i prodiruoj panji koja poseduje potencijal sagledavanja ''onoga to stvarno jeste''. Ishod ovakve prakse je direktno iskustveno saznavanje triju univerzalnih karakteristika egzistencije: promenjivost, patnja i nepostojanje trajne linosti to kulminira serijom uvida koje oslobaaju ovekov vid od izopaenja nastalnih neznanjem.
Trolana strategija i mentalne neistoe Reeno je da su mentalne neistoe prisutne u tri nivoa uma: 1) neaktivni deo[10] 2) manifestovani i 3) izraajni. Ove neistoe ili tri otrova pohlepa, mrnja i neznanje, mogu da budu obuzdana na tri naina: prvo njihovo izraavanje mora biti obuzdano harmonizacijom ovekovog ponaanja; drugo, kada se manifestuju u umu, na primer besne misli, moraju biti veto suzbijene uz pomo koncentracije meditacijom za razvijanje smirenosti; na kraju kada su uoene na primarnom izvoru ili u neaktivnom delu, one mogu biti iskorenjene kroz meditaciju u cilju razvijanja uvida. Evo primera kako se trolana strategija koristi u obuzdavanju nae najproblematinije negativne emocije besa. Prvo, obuzdajte vae ponaanje u situaciji gde se bes javlja, neostavljajui mu na taj nain prostora da se manifestuje; im bes izbije na povrinu uma u vidu negativnih misli tehnike meditacije za razvijanje smirenosti e umiriti bes u umu. Ali jedino kroz meditaciju za razvijanje uvida, gde je ego-iluzija vien na svom primarnom izvoru, i gde je uoeno ''Ja'' i ''moje'', tada bes u neaktivnom delu moe biti primeen sa mogunou njegovog iskorenjivanja iz samog izvora.
Tri aspekta meditacije
1. Sedea meditacija gde je primarni fokus na elementima tela dok se usmerava na druge sfere panje u trenutku njihovog nastajanja. 2. Meditacija u hodu gde se koraanje ili pokreti stopala u hodu uoavaju detaljno i panja je usmerena na te pokrete kao primarne objekte. 3. Dnevne aktivnosti meditator kontinuirano oznaava pokrete tela i akcije. Povezivanje ove tri vida vebe zajedno stvorie vrstu nit svesnosti tokom celog dana, generalno ili kako praksa postaje tenija, precizno i detaljno opaanje svake akcije i pokreta bie sprovedeno.
Instrukcije za sedeu meditaciju Prvi korak je pronalaenje ravnotenog sedeeg poloaja. Trebalo bi da ste oputeni, ali kima treba da bude prava moda ste primetili kako petogodinjaci sede u ravnotenom poloaju bez napora. Dozvolite vaoj glavi da slobodno balansira na kimi, vodei rauna da nije zabaena unazad niti ukoena. Dopustite bradi da padne tako da vam oi i ui budu u istoj ravni.
Ukoliko sedite na podu, koristite se jastukom ili vie njih, tako da vam kolena budu ispod kukova i u kontaktu sa podom (na drugi nain e vam se kima kriviti) ili koristite stolicu sa vrstom osnovom (nikako sofu). Savijanje samo poveava pritisak na noge i neudobnost u leima. Pokuajte zraenjem ljubavi i dobrote iznad i ispod i u svim pravcima oko vas, vodei rauna da ne zadravate i suavate ispred niti iza. Proverite da li vam je disanje slobodno i lagano bilo kakva ograniavanja prouzrokuju ukruenost. Usmerite vau svesnost na delove tela koji su u kontaktu sa jastukom, podom ili stolicom, ublaavajui je ka povrini oslonca.
Korisno je provesti 5 minuta posmatrajui telo na ovaj nain. Obratite panju da ne postoji stvar koja se zove ''savren poloaj'' i poloajni bolovi e dolaziti i odlaziti kao prirodan deo vebe u razvoju. Ukoliko bol postane prejak ili vodi ka povredi, paljivo prilagodite poloaj nakon primeivanja raznih senzacija. Meutim, kako se koncentracija razvija, utisci vreline, ukoenosti i svraba e se pojavljivati kao deo kontemplacije oseaja i senzacija, i vano je primetiti ih paljivo bez nervoze. Vano je negovati poloaj mudrou, a ne bezoseajnom snagom volje. Poloaj e se vremenom popravljati, ali vi morate raditi sa telom, a ne protiv njega. Ukoliko oseate previe bolova tokom perioda sedenja, promenite poloaj, sedite na nisko sedite ili stolicu, ili ustanite na kratko.
Proveravanje poloaja Da li se kukovi naginju pozadi? Ovo e izazvati krivljenje. Deo lea treba da zadri prirodnu, neusiljenu krivinu tako da
abdomen bude na napred i ''otvoren''. Zamislite da vam neko lagano zabija meu lopatice otrice, ali
zadrite miie oputenim. Opazite, i lagano popustite, bilo koju tenziju u regionu vrat/ramena.
Jednom kada ste se smestili u udoban, uspravan, ravnoteni poloaj moete poeti sa meditacijom. Osetite senzacije dodira vrstine ili mekoe na telu u kontaku sa podom ili stolicom (element zemlje), kao bazu vebanja prelaza sa krupnog na suptilno, t.j. sa tela na um. Ovo e pomoi usidravanju panje na telo, posebno kada joj pritie u pomo mentalno oznaavanje ''dodirivanje''. Onda se okrenite
prirodnim pokretima podizanja i sputanja donjeg dela abdomena, pritom mentalno opaajui ili oznaavajui ''podizanje'', ''podizanje'' istovremeno sa kretanjem na gore i ''sputanje'', ''sputanje'' sa kretanjem na dole. Uspostavljanjem panje na pokrete abdomena kao baze, budite oprezni da ne doe do prijanjanja uz njih. Ukoliko se sekundarni objekti jave, kao to su miljenje, senzacije ili stanja uma oni takoe moraju biti opaeni dok ne nestanu. Tada ukoliko nita drugo ne privlai vau panju vratite se opaanju podizanja i sputanja abdomena kao primarnog objekta panje, ali uvek budite spremni opaanju sekundarnih objekata po njihovom nastanku. Vrlo je vano biti spreman na razliite karakteristike mnogobrojnih elemanata koji su posmatrani, npr. serije senzacija koje nastaju kretanjem abdomena (element vetra) ili specifine karakteristike koje pronalazimo u bolu kao to su toplota, pulsiranje, itd. (element vatre). Tradicionalni sedei poloaj prua odgovarajue okolne uslove i dozvoljava vam intenzivno fokusiranje i shvatanje, na mikroskopskom nivou, elemenata tela i suptilnih dogaaja uma.
Tehnike meditacije u hodu Dok se meditacijom obino podrazumeva sedei poloaj, vebe meditacije za razvijanje uvida (Vipassana) mogu da budu primenjene i u hodu. Hodanje u meditaciji za razvijanje uvida je od sutinske vanosti za sticanje svesnosti pokreta dok opaate sastavne delove koraka. Kombinovanje meditacije u hodu sa sedeom meditacijom pomae vam da odrite balans u vebi. Meditacija u hodu je takoe vet nain pobuivanja vebe ukoliko vas je smirujui efekat sedenja omlitaveo ili ste postali previe koncentrisani. Ustvari, ovaj vid meditacije za razvijanje uvida moe da se smatra kao meditacija u delovanju ili akciji. Bie vam potrebno da pronaete ravnu povrinu duine od 5 do 10 metara, po
kojoj ete moi da uzduno hodate. Ruke treba da vam prirodno budu oputene sa akama blago okrenutim na napred. Pogled bi trebao da bude na dva metra ispred vas na zemlji, u cilju izbegavanja vizuelnih smetnji. Uspostavite panju tako to ete prvo opaati stojei poloaj i senzacije dodira na stopalima na poetku staze za hodanje. Dalje, kako budete hodali drite panju na tabanima stopala, ne na nozi niti bilo kom drugom delu tela. Prvih pet minuta moete opaati samo tri dela svakog koraka: ''podizanje'', ''potiskivanje'', ''padanje''. Mentalno opaajte ili oznaavajte deo po deo koraka, da bi onda opaali est sastavnih delova: ''podizanje'', ''dizanje'', ''potiskivanje'', ''padanje'', ''dodirivanje'' i ''pritiskanje'' istovremeno sa trenutnim iskustvom pokreta. Dok hodate i oznaavate delove koraka verovatno e vam um jo uvek stvarati misli. Bez brige, budite i dalje fokusirani na opaanje koraka, sve dotle dok vam misli ostanu kao ''pozadinske misli''. Meutim, ukoliko otkrijete da ste hodali ''zalutali u mislima'' morate stati i odluno oznaiti razmiljanje kao ''miljenje'', ''miljenje'', ''miljenje''. Onda ponovo uspostavite panju na pokrete i nastavite sa vebom. Vodite rauna da mentalno opaanje ne postane mehaniko pa da ne izgubite iskustvo pokreta. Pokuajte da vam period hodanja bude makar pola sata, pa ga kasnije proirite na ceo sat. Strateki bolje je da vam period hodanja bude pre sedee meditacije jer to unosi ravnoteu u vebu. Ukoliko moete da kombinujete hodajue i sedee vebe bez veih prekida razviete kontinuiranu svesnost koja prirodno prelazi u svesnost dnevnih aktivnosti.
Svesnost tokom dnevnih aktivnosti Oni koji gledaju na ivot u svetu kao prepreku Dhammi ne vide Dhammu u
svakodnevnim aktivnostima: Oni nisu otkrili da ne postoje svakodnevne aktivnosti van Dhamme. Eihei Dogen Svesnost da bi postala produbljena, postojana, to donosi impuls vebi, mora da bude odravana najmanje par sati dnevno. Postojanost nastaje uz pomo paljive i precizne svesnosti pokreta, akcija, oseaja i stanja uma, svega upadljivog, koliko god je to mogue tokom dnevnih rutina. Nita ne sme da bude preskoeno kao nevano dok se posmatraju dnevne aktivnosti: dnevni poslovi, obedovanje, pranje zuba. Vie puta opaajte bilo koji i svaki pokret i aktivnost u cilju sticanja navike da vam to opaanje postane druga priroda tokom dnevnih aktivnosti. Naravno, ovo nije nimalo lako da se postigne i zato zahteva strpljenje i istrajnost posebno u toleranciji prema samom sebi kada se oseate frustrirani zbog konstantne zaboravnosti! Ukoliko imate potekoa, dnevnu svesnost vebajte uz pomo korienja ''okidaa'' kao potsetnika. Na primer, kontakt sa vodom moe da se koristi kao prekida koji e vas podseati da budete prisutni u svemu to budete radili dok to radite, na primer pranje ruku, sudova, zalivanje bate, kupanje psa, itd. Ukoliko bar jednom uspete u usmeravanju potpune panje, to moe biti poetak sticanja navike stalne svesnosti. Korisno je ojaavati va napor koji ulaete u svesnost dnevnih aktivnosti, podseanjem ili beleenjem dnevnih opaanja ali bez donoenja sudova i takoe upisivanjem vaih vebi u dnevnik meditacije.
Svesnost oseanja
Buddha je rekao, ''sve stvari se ulivaju u oseanja''. Svesnost oseanja je osnovni faktor u meditaciji. Mnogo potekoa u vebi meditacije vodi poreklo od neopaenih ili nerazumljivih reakcija na neprijatna oseanja. Mi provodimo veliki deo svog ivota u neprestanom naporu da poveamo prijatna i da izbegnemo neprijatna oseanja. Ukoliko ne upoznamo oseanja ona zaostaju u nama i mi bivamo uvueni u neko stanje pozitivno ili negativno. Ipak oseaj po sebi, u svom primarnom stanju je prilino neutralan kada se jednostavno registruje dodir objekta kao prijatan, neprijatan ili niti-prijatan-niti-neprijatan. Samo kada su prisutni emocionalni dodaci, npr. kad neko umea svoju linu imaginaciju, tada nastaje strah, mrnja i strepnja. Oseanja i emocije su odvojivi. Mnoge slabije impresije koje primamo tokom dana prestaju prikom prostog registrovanja nerazgovetnih i kratkih oseanja. Ovo pokazuje da je zaustavljanje istog ili primarnog oseaja psiholoki mogue. Panja usmerena na oseanja, ak i kada su nerazgovetna i kratka, moe da bude odrana tokom dana kada je um smiren i oprezan, zato to ustvari postoje mnoge situacije kada ovek nije totalno preokupiran i kada je sposoban da opaa oseanja jasno na njihovom primarnom nivou. Ako, meutim, niste u stanju da prvo razlikujete oseanja, kao strategiju pokuajte da postavite sebi pitanje: ''koji je oseaj prisutan?''. Na ovaj nain ete srediti zbrku konfuznih oseanja koja su obino prisutna. Od sutinske je vanosti da odvojite oseanja od najmanje misli ''Ja'' ili ''moje''. Ne treba da postoji nikakva ego-referenca kao to je ''Ja oseam'' niti treba da postoji ikakva misao da ste vlasnici oseanja: ''Ja oseam prijatnost ili Ja oseam bol'', ve je tanije ''Ovde je prijatan oseaj'', ili ''Ovde je bol''. Svesnost oseanja bez egoreference dozvoljava meditatoru da odri panju fokusiranom na sam oseaj. Ovo je znaenje Satipatthana Sutte ''On kontemplira oseaj u oseaju''.
Prvo bi trebalo da razvijete svesnost oseanja u trenutku njihovog nastanka, jasno ih raspozajui kao prijatna, neprijatna i neutralna. Svesnou se shvata da ne postoji nita nalik pomeanim oseanjima. Panja treba da bude odrana tokom kratkog perioda trajanja posebnog oseaja dok taj oseaj ne prestane. Ukoliko se taka prestanka nekog oseaja uoi vie puta poveanom jasnoom postae mnogo lake da se uhvate i konano zaustave misli i emocije koji su uvek pratee, vezane navikom: ukoliko je oseaj neprijatan negativne reakcije se pojavljuju; ukoliko je prijatan javlja se e za takvim oseajem. Dakle, um najee reaguje: svia, nesvia. Rezultat toga je da ste uhvaeni u uslovljeni krug patnje vezane oseajima i ei za ivotom. Ali to ne morate biti. Prekidanjem primarnog oseaja na vratima ula, bez
prateih emocija, oseaj nee otii dalje, pa stoga nema ni prianjanja, ni dopadanja niti odbojnosti, kraj prie, kraj patnje.
Kada je ''ista'' panja, a to je registrovanje oseaja bez reakcija u stanju receptivnosti, usmerena na nastajanje i prestajanje oseaja, zagaujui dodaci su zadrani na ulazu i spreeni u daljem napredovanju. Dakle postepeno jaka oseanja slabe i otpadaju ovek gubi interesovanje osloboenost od strasti se javlja, to je ustvari prirodno, beznaporno ''putanje''. Buddha je poredio oseanja sa mehurima. Ukoliko oseaj moe biti vien u svojoj nepostojanoj i praskajuoj prirodi nalik mehuru, njegova povezanost sa htenjem i prianjanjem e biti sve vie i vie slabljena dok se lanac konano ne prekine. Kroz ovu vebu, vezanost, koja je vrsta zalepljenosti za oseanja, bie veto eliminisana. Ovo ne znai da e ova veba dovesti do hladne odvojenosti ili do emocionalne povuenosti. Naprotiv, um i srce e postati otvoreniji i osloboeni groznice prianjanja. Iz ove perspektive, stvorie se nutarnji prostor za rast suptilnijih emocija: ljubavi i dobronamernosti, samilosti, strpljenja i uzdranosti.
Sticanje ravnotee u vebi Slika koja se esto koristi za opisivanje prakse meditativne panje je slika hodanja po zategnutom konopcu. Da bi uspeli u ovoj vetini morate voditi rauna o vaoj ravnotei. U meditaciji, ovo posebno vai za nain vaeg reagovanja na stvari va stav. Neutreniran um stalno jurca napolje da povue eljeni objekt ili da odbaci neprijatni objekt. Navika privlaenja i odbijanja je uzrok mnogobrojnih stresova i poremeaja. Dakle, odravanje ravnotee e vam pomoi da ne prianjate ili
odbijate, volite ili ne volite, bez privezanosti ili osude. Razvijanjem sposobnosti da prilagodite i upravljate vaim naporom tokom vebe je od sutinske vanosti. Odreen napor je u vezi sa razvijanjem trenutane svesnosti, ali to ne treba da postane napor da se ita postigne u budunosti. Napor treba da se fokusira na sadanjost, jednostavno obraajui panju sa ravnodunou na ono to se deava tog trenutka. Buddha je dao primer kako bi trebalo da smo paljivi. On je govorio o osobi kojoj je nareeno da se kree kroz gomilu ljudi sa kragom vode na glavi napunjenim do vrha. Iza nje hoda vojnik sa maem. Ukoliko se jedna kap prospe vojnik e joj odsei glavu! Sigurni ste da ta osoba sa kragom na glavi hoda vrlo obazrivo. Takva vrsta panje se zahteva u meditaciji. Ipak, to mora biti i oputena panja. Ukoliko je previe napetosti ili prisile i najmanji pokret e prouzrokovati prosipanje vode. Osoba sa kragom mora da bude oputena i odmerena, plovei sa promenom dogaaja, a opet ostajui svesna svakog trenutka. Ova vrsta opreznosti treba da se primenjuje u vebanju svesnosti, biti oputen a ipak oprezan. Ovakva vrsta treninga vam pomae da odrite balans i sposobnost harmoninog ivota sa drugima. Odravanje vaeg balansa u meditaciji je stvar harmonizacije tri faktora: napora, koncentracije i svesnosti. Previe napora zamara um, dok previe koncentracije suava svesnost i ograniava panju na jednu taku. Napor i koncentracija su aktivni faktori, dok je svesnost pasivna. Kako dalje vebate, imajte na umu karakteristike ova tri faktora radi njihovog odgovarajueg primenjivanja to e vam omoguiti da prilagodite, harmonizujete i odrite vau panju u ravnotei. Svaka vrsta meditacije zahteva razliitu formu koncentracije. U meditaciji za razvijanje smirenosti (Samatha) meditant se fiksira na jedan objekt, ignoriui sve ostale da bi se apsorbovao u sam taj objekt. Meditacija za razvijanje uvida
(Vipassana) predstavlja trenutano saznavanje razliitih objekata u momentu njihovog nastajanja bez fiksiranja na neki odreeni objekt. Zapravo, meditacija za razvijanje uvida je pre stvar intenziviranja svesnosti nego koncentracije. Stoga, ako elite da promenite oblik meditacije, sa smirenja na uvid, fiksiranje na jedan objekt mora biti naputeno, kako bi se dozvolilo otvaranje trenutanoj svesnosti o onome to je najsnanije u vaem iskustvu. Kako je Vipassana u stvari vebanje svesnosti, nije neophodno pobuivanje koncentracije kao takve, zato to se dovoljna koncentracija prirodno stie kontinuiranim odravanjem svesnosti. Nikada se ne moe javiti problem zbog previe svesnosti, a ujedno postoje i napor i koncentracija. To nije neto u emu moete preterati; pre je da nema dovoljno svesnosti koja bi pomogla balansiranje faktora napora i koncentracije. Stoga, uistinu je mnogo vanije uloiti napor u odravanju svesnosti, jer e kontinuirana panja da smiri i ublai um, a to je isto nagrada koja sledi iz razvijanja koncentracije.
Pet naina odravanja ravnotee Biti oevidac sopstvenom iskustvu Nepristrasno opaajte ta god da doivljavate, dok to doivljavate, na taj nain stvarajui ''oevidnu'' svest. Putanje Radije nego tragajui za zadovoljenjem elja, impulsa i udnji, mora da izgradite bar odreeni stepen putanja kako bi ste stvorili prostor za opaanje. Uklanjanje Cenzuriste Stav primanja svih misli, oseaja, emocija i utisaka u svesnost bez diskriminacije ili selekcije. Stav neutralnosti Neutralno registrovanje fizikih i mentalnih dogaaja bez i najmanjeg postavljanja ili zauzimanja stava prema njima.
Biti receptivan Meditacija nije biti odvojen od iskustva, ve biti oprezan, senzitivan i prisan sa posmatranim, sa pozicije receptivnosti.
Meditacija na neuslovljenu ljubav i dobrotu Ova meditacija moe da doprinese podrci vebanju svesnosti drei um otvorenim i ublaenim. Ona obezbeuje dobar balans koji ide u prilog meditaciji za razvijanje uvida. Meditacija na sveoptu ljubav i dobrotu je propovedana od strane Buddhe radi razvijanja nesebinosti i altruizma. Mrnja ne moe da koegzistira sa neuslovljenom ljubavlju i dobrotom. Ona se razara ako je potisnemo sa mislima o ovakvoj vrsti ljubavi. injenica je da je veliki broj ljudi muen negativnim stanjima uma, a oni opet vrlo malo ine da bi razvili sposobnosti koje im mogu pomoi u suoavanju sa pomenutim. ak i kada im je um ogoren, veina ljudi poseduje kapacitet za uzdizanje oseanja neuslovljene ljubavi i dobrote koji bi ih umirili. Neuslovljena ljubav i dobrota, kao veba meditacije, posebno osposobljava um da prevazie sve oblike negativnosti. Ona donosi pozitivne promene u stavovima sistematskim razvijanjem kvaliteta ''ljubavi-prihvatanja''. Na ovaj nain, to deluje kao oblik samostalne psiho-terapije, nain leenja uznemirenog uma do osloboenja od bola i konfuzije. Neuslovljena ljubav se praktikuje kao prva od serije meditacija koje raaju etiri kvaliteta ljubavi: Prijateljstvo (metta), Saoseanje (karuna), Radost (mudita), Ravnodunost (upekka). Kvalitet ''prijateljstvo'' je izraen sa toplinom koja izbija napolje i obuhvata druge. Kada neuslovljena ljubav i dobrota sazru i prirodno prerastu u saoseanje, zbog razumevanja ljudskih tegoba; ovek mora da se pazi njihovog bliskog neprijatelja, saaljenja, koje jednostavno odraava kvalitet brige bez simpatije i razumevanja. Pozitivan izraz simpatije je shvatanje ovekovih
dobrih kvaliteta ili sree, vie nego oseaj ljubomore zbog toga, koji predstavlja neprijatelja Radosti. Serija ovih meditacija dovodi do sazrevanja stanja ravnodunosti. Ova ravnodunost mora da bude kultivisana u kontekstu serija pomenutih meditacija jer inae ima tendenciju da se manifestuje kao svoj najbliskiji neprijatelj, bezoseajnost ili hladnokrvnost. Ona opstaje u brinosti i posmatranju sa jednakom irinom oseaja i prihvatanja svih ljudi, odnosa i situacija bez diskriminacije.
Sistematska veba neuslovljene ljubavi i dobrote Da bi ste iskusili sve prednosti, meditacija na neuslovljenu ljubav i dobrotu mora biti sistematski razvijana do nivoa meditativnog zadubljenja ili skoncentrisanosti na jednu taku. Cilj vebe je da se razviju pet faktora zadubljenja koncentracije: prva dva su uslovni faktori usmerena i odrana misao, prate ih tri efekta zadovoljstvo, spokojan um i usmerenost na jednu taku ili unifikacija uma. Pet faktora zadubljenja spreavaju pet mentalnih prepreka ili tekoa: usmerena misao, podiui energiju i napor, prevazilazi prepreku lenjosti i umalosti; odrana misao, umirujui um, nadilazi skeptinu sumnju ija je karakteristika kolebanje; zadovoljstvo sa bujajuim oduevljenjem, savlauje oseanje zle-volje; spokojni um, ublaujui akomulirani stres, prevazilazi uznemirenost ili pometnju u umu; dok skoncentrisanost na jednu taku spreava um od lutanja u ulna polja, to dovodi do spreavanja pohlepe. Postizanje duboke koncentracije sa ovakvom pozitivnom postavkom uma ima tendenciju da utisne nove, pozitivne navike u isto vreme prevazilazei stare negativne ablone. Na ovaj nain, stare negativne navike su promenjene, otvarajui put oveku da formira nove pozitivne odnose.
Kako vriti meditaciju na neuslovljenu ljubav i dobrotu
Veba poinje razvijanjem ljubavi prema samom sebi. Ukoliko se iskusi otpor to indicira da su oseaji bezvrednosti trenutno prisutni. Nema veze, to samo znai da nas eka posao, i veba po sebi je smiljena tako da prevazie sve oseaje negativnosti ili sumnje u sebe. Nakon toga ste spremni da razvijate neuslovljenu ljubav i dobrotu prema drugima. Biraju se etiri vrste ljudi na koje usmeravate svoju neuslovljenu ljubav i to: 1. Potovana, draga osoba kao to je duhovni uitelj; 2. Draga, voljena osoba moe biti blizak lan porodice ili prijatelj; 3. Neutralna osoba neko koga pozanjete ali ne gajite posebna oseanja prema njemu, npr. osoba koja vas slui na blagajni; 4. Osoba koja vam je neprijatelj neko sa kim imate trenutno potekoa. Polazei od sebe, sistematski se kreui od osobe ka osobi u cilju probijanja barijera izmeu etiri vrste ljudi i vas samih. To e razbiti podele unutar vaeg sopstvenog uma, izvora mnogih konflikta koje doivljavamo. Radi opreza, najbolje je da odaberete osobu istog pola ili ukoliko imate seksualnih skolonosti ka osobama vaeg pola onda odaberite osobu suprotnog. Ovim izbegavate rizik buenja bliskog neprijatelja neuslovljene ljubavi i dobrote, poude. Pokuajte da vebate na razliitim ljudima zato to se neki ljudi ne uklapaju lako u pomenute kategorije, ali ipak se drite propisanog redosleda.
Naini buenja oseaja neuslovljene ljubavi i dobrote Vizualizacija stvorite mentalnu sliku. Vidite sebe ili osobu na koju je usmeren oseaj kako vam se smei ili je jednostavno srena. Refleksija reflektujte pozitivne kvalitete osobe i inove ljubaznosti koje je ona
uradila. I za vas, afirmiete pozitivne tvrdnje o vama, koristei sopstvene rei. Sluanje ovo je najednostavniji nain ali verovatno i najefektniji. Ponavljajte unutranju mantru ili re ili frazu kao to je ''neuslovljena ljubav, dobrota''.
Vizualizacija, refleksija i ponavljanje neuslovljene ljubavi i dobrote su instrumenti koji vam pomau u buenju pozitivnog oseaja neuslovljene ljubavi. Moete koristiti sve od njih a moete i samo jedan koji vam najvie odgovara. Kada vam se pozitivan oseaj probudi prebacite se sa instrumenta na oseaj, tako da na oseaju bude primarni fokus. Drite um fiksiranim na oseaj, ukoliko luta vratite ga na instrument ili ukoliko oseaj slabi ili je izgubljen takoe ga vratite na instrument, tj. koristite vizuelizaciju za povratak ili osnaivanje oseaja. Drugi stupanj je Direktno Prodiranje gde sistematski projektujete probuen oseaj neuslovljene ljubavi i dobrote na sve etiri strane sveta: sever, jug, istok i zapad; gore i dole, i
svuda u krug. Ovakvo direktno prodiranje moe da bude pospeeno zamiljanjem prijatelja i zajednice u gradovima, naseljima i zemljama irom sveta.
Ne-odreeno Prodiranje je sklono spontanom pojavljivanju kako veba dalje napreduje. Ono ne pravi razlike. Ne poseduje specifini objekt i ukljuuje jednostavno prirodno zraenje oseaja univerzalne ljubavi. Kada se javi, veba je dospela do zrelosti i tada dolazi do zamenjivanja povlaene ljubavi, koja je prianjajua ljubav, sa sve-obuhvatnom, neuslovljenom ljubavlju! Neuslovljena ljubav i dobrota su srce meditacije i ne treba da se smatraju kao formalna sedea veba izvuena iz svakodnevnog ivota. Zato unesite vaa dobra oseanja na ulice, na posao, kod kue, u vae odnose. Primena vebe u svakodnevnom ivotu je stvar osmiljenog usmeravanja prijateljskog stava i posedovanja otvorenosti ka svim ljudima sa kojima dolazite u kontakt, bez diskriminacije. Neka svi ljudi budu sreni!
Dnevna meditativna praksa Slika koja najee asocira na meditaciju je Buddha koji sedi u poloaju sa prekrtenim nogama. Dok je ovakva slika nesumnjivo inspirativna i estetski prijatna, ona na nesreu ukazuje neupuenom da je meditacija veba koja je statina i ukoena nalik kipovima, i koja se primenjuje samo u meditacionim
halama. Ukoliko meditacija ima ikakve vanosti za svakodnevni ivot ona mora biti primenjivana u domu. Pod ovim se ne misli samo vae mesto boravka ve bilo koja mesta na kojima vaa panja moe da se nalazi. Meditirati u svom domu podrazumeva pune ruke posla, dinamini pristup koji nije ogranien nikakvim odreenim vremenom, mestom ili poloajem. Meditacija mora biti integrisana u obine ivotne aktivnosti i mora postati baza za meditativni nain ivota u svom domu i u svakodnevnom ivotu. Ipak mora se priznati da integrisanje meditacije u svakodnevni nain ivota nije nimalo lako. Stoga morate svesno usmeriti sebe u ostvarivanju toga; dobra namera sama po sebi nije dovoljna. Mora da postoji obavezanost. Zbog toga razmotrite vae prioritete: ta je vanije, sati provedeni ispred TV ekrana ili pola sata ili sat provedeni u sedeoj meditaciji? Redovno dnevno meditiranje kod kue je sidro za vebu. ak i ako se koristi samo kao oblik mentalne higijene, protiv stresa, dnevna veba e mnogo doprineti harmonizaciji vaih porodinih i poslovnih odnosa. Vano je sprovoditi dnevne meditacije u sedeem poloaju kod kue, kao nain odravanja i stabilizacije vae vebe. Sa prebukiranim ivotom lako je ubediti sebe da vi ustvari nemate vremena za sprovoenje redovnih sedeih meditacija ili ako se oseate umornim da jednostavno dignete ruke. Prirodno, kada ste napeti ili preumorni postoji otpor suoavanja sa stresom putem meditacije. Ali to je uobiajeno samo poetni otpor sa kojim treba da se suoite pre nego to ga savladate. Takoe, ne ocenjujte vau vebu, mislei da meditacija nije dovoljno dobrog kvaliteta i da gubite vreme. Sve je to meljivo za mlin, morate istrajati jer je to od vitalnog znaaja za odravanje navike vebanja u cilju sticanja dugoronih koristi. Vredno je citirati njegovu Svetost, Dalaj Lamu za saoseajniji aspekt vebe:
''Ja sam oseam i takoe kaem drugim budistima da e pitanje Nirvane doi kasnije. Tu nema mnogo urbe. Ali ukoliko iz dana-u-dan vodite ispravan ivot, iskreno sa ljubavlju, sa saoseanjem, sa manje sebinosti automatski e vas to odovesti u Nirvanu. Suprotno od ovoga, ukoliko priate o Nirvani, priate o filosofiji ali se ne trudite mnogo oko svakodnevne vebe, tada moete stii do nepoznate Nirvane, ali neete iskusiti pravu Nirvanu jer vam svakodnevna praksa nije nikakva. Moramo primeniti ovo uenje u svakodnevni ivot''. Postoji izreka da su poetak i kraj puta u sutini isti. Ovo je posebno tano za meditaciju. Nema potrebe ii negde drugde da bi ste otkrili svoju pravu prirodu, nego ostanite ovde gde ste sad, meditirajui na temeljima vas samih.
Ovaj trenutak! Moemo biti zahvalni Buddhi za ova uenja, ali da biste iskusili sve nagrade, morate u stvari sami sprovoditi ovo uenje tako to ete jesti oboavano voe. To nije lako, ali nije ni toliko komplikovano i ne treba vam nita vie da znate da bi ste sproveli u vebu osnovne upute koje ste upravo proitali. Ponite odmah, obraajui panju na to ta se deava u vaem telu i umu ovog trenutka! Oklevajui u nadi da ete nai bolja uputstva ili oekujui idealne uslove da se nekako stvore pre nego to ponete sa meditacijom je samo odlaganje iskuenja. Rad je u sadanjosti, pa od sadanjosti potie i blaenstvo.
[1] Bilten sistem (prim.prev.) [Za povratak na tekst, kliknite na broj na poetku reda] [2] Po budistikoj podeli postoje prijatni, neprijatni i niti-prijatni-niti-neprijatni oseaji (prim. prev.) [3] Egzistencije (prim. prev.)
[4] Nama-rupam ili Ime-i-lik (prim. prev.) [5] Posmatranje tela u telu [6] Posmatranje oseaja u oseaju [7] Posmatranje svesti u svesti [8] Posmatranje sadraja svesti u sadraju svesti (prim. prev.) [9] Eng. Letting go (prim.prev.) [10] Primarni izvor (prim. prev.)
Rev. 3/5/2005 www.geocities.com/budizam/texts/pannyavaro.html
Budisticka meditacija - Uvod
Home ---\\
Praksa
Budistika meditacija
Prirunik za mentalno vebanje zasnovan na Budinom putu sabranosti
Njanaponika Thera
Uvod | Put sabranosti | Sabranost i jasno shvatanje - deo 1 | Sabranost i jasno shvatanje - deo 2 | etiri objekta sabranosti Negovanje uma | Burmanska satipatthana metoda | Sabranost na dah Veliki govor o temeljima sabranosti
Preveo Branislav Kovaevi Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
UVOD
Sutina budistike meditacije Svrha ove knjige je da skrene panju na dalekosenost i duboko znaenje koje ima Budin "put sabranosti i panje" (satipatthana) i ujedno poslui kao uvod u razumevanje tog uenja i njegove praktine primene. Knjiga je nastala u dubokom ubeenju da sistematsko razvijanje ispravne sabranosti, kako ju je izloio Buda u svom govoru o satipatthani, jo uvek
file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/njana/uvod.html (1 of 9) [10.2.2008 20:53:21]
predstavlja najjednostavniji i najdirektniji, najprodorniji i najefikasniji metod vebanja i razvijanja onih sposobnosti uma koje su neophodne kako za obavljanje svakodnevnih zadataka i problema sa kojima se isti taj um suoava, tako i za postizanje najvieg cilja: iskorenjivanja pohlepe, mrnje i obmanutosti. Budino uenje nudi velik izbor metoda mentalnog vebanja i objekata meditacije, podesnih za razliite individualne potrebe, temperamente i sposobnosti. Pa ipak, svi ti metodi na kraju se stapaju u "put sabranosti panje", koji je sam Uitelj nazvao "jedini put" (ekayano maggo). Otud se put sabranosti panje moe s pravom nazvati "sutinom, srcem budistike meditacije" ili ak "sutinom itavog uenja" (dhamma-hadaya). Ovo veliko srce je zapravo centar itavog krvotoka to pulsira telom uenja (dhamma- kaya). Domet satipatthana metode Drevni put sabranosti panje je upotrebljiv danas podjednako koliko i pre 2.500 godina. Njime se moe ii podjednako na Zapadu i na Istoku; u sred metea svakodnevnog ivota i u tiini monake elije. Ispravna sabranost je, zapravo, neophodna osnova za ispravno ivljenje i ispravno miljenje - svuda, u svako doba i za svakog. Ona sadri poruku vanu za svakoga: ne samo za ubeenog sledbenika Budinog i njegovog uenja (dhamma), ve za sve one koji nastoje da ovladaju svojim umom, tako neposlunim, i one koji istinski ele da razviju u sebi prikrivene sposobnosti za postizanje vee snage i sree. Na poetku Govora, gde se objanjava njegov uzvieni cilj, kae se da je ovaj metod stvoren "radi prevladavanja patnje i oaja, radi iskorenjivanja bola i alosti". Nije li to upravo ono za ime svako udi? Patnja je opteljudsko iskustvo i otud se metod za njezino savlaivanje tie svih ljudi. Mada konana pobeda nad patnjom moe u pojedinanom sluaju biti jo daleko, put ka tome je jasno oznaen. I ne samo to: ve od samog poetka taj put, metoda ispravne sabranosti, pokazae
sasvim vidljive rezultate i to kroz pobeivanje patnje u mnogim pojedinanim situacijama. Takvi praktini rezultati na planu jednog opteg zadovoljstva imaju vitalnu vanost za svakoga, emu treba pridodati delotvornu pomo u mentalnom razvoju. Pravi cilj satipatthane je ni manje ni vie nego konano oslobaanje od patnje, a to je ujedno i najvii cilj Budinog uenja - nibbana. Direktno napredovanje ka njoj, to obezbeuje satipatthana, i stalno napredovanje na tom putu, meutim, zahtevaju trajan meditativan napor, usmeren ka nekoliko odabranih objekata sabranosti panje. Na narednim stranicama bie data kraa uvodna uputstva za takvu praksu. Ali, na putu ka tom najviem cilju nita manje nije vana ni opta primena sabranosti panje u svakodnevnim aktivnostima. U satipatthani ivi stvaralaka snaga, a istovremeno i vena i univerzalna poruka istinskog uenja o osloboenju. Ona poseduje dubinu i sveobuhvatnost, jednostavnost i vrstinu, kako bi mogla da poslui kao osnova i okvir za ivljenje, kao dhamma za sve, ili barem za onaj ogroman i stalno rastui deo oveanstva kojem vie ne pomau razliiti religijski i pseudoreligijski sedativi, a ipak osea, u ivotu i u svom umu, neodlonost reavanja osnovnih problema nematerijalne sfere, to ni nauka, a ni ona religija koja se zasniva jedino na veri ne mogu obezbediti. U svrhu takve satipatthana dhamme za sve neophodno je napraviti detaljan sistem primene tog metoda na savremene probleme i uslove. U granicama ove knjige mogu se dati jedino kraa uputstva u tom pravcu (vidi naroito uputstva za burmansku metodu, kasnije u knjizi). Razrada i razni dodaci moraju saekati drugu priliku ili drugog autora. Kao pomo onima, naroito na Zapadu, koji nisu upoznati u dovoljnoj meri sa tekstovima budistikog kanona, u narednom poglavlju bie iznete informacije o vanijim tekstovima na kojima je zasnovana drevna tradicija satipatthane. Govor, njegov naslov i komentar
Budin izvorni "Govor o temeljima sabranosti panje" (Satipatthana sutta) nalazi se na dva mesta meu budistikim tekstovima: (1) kao deseti govor u "Zbirci govora srednje duine" (Majjhima nikaya), (2) kao dvadeset drugi govor u "Zbirci dugih govora" (Digha nikaya), gde nosi naslov Maha-satipatthana sutta, tj. "Veliki govor o sabranosti panje". Ovaj drugi se od prvog razlikuje jedino u detaljnijem razmatranju etiri plemenite istine, ukljuenom u poglavlje o "kontemplaciji sadraja uma". U ovoj knjizi (u drugom delu) data je druga, dua verzija i u daljem izlaganju ona e se oznaavati skraeno kao "Govor". Naslov: u pali sloenici sati-patthana prva re, sati (sanskr. smrti), prvobitno je imala znaenje "seanje", "priseanje". Meutim, budistika upotreba, a naroito u pali tekstovima, sasvim retko sadrava to znaenje seanja na prole dogaaje. Umesto toga, najee se odnosi na sadanjost i kao opti psiholoki termin ima znaenje "panje" ili "svesnosti". No, jo ee, njezina upotreba u pali tekstovima ograniena je na vrstu panje koja je, prema budistikom uenju, dobra, poeljna ili ispravna (kusala). Treba ovde uoiti da smo pojam "sabranost panje" rezervisali samo za ovu poslednju upotrebu. "Sati", u ovom znaenju, jeste sedmi lan plemenite osmostruke staze i naziva se samma-sati, tj. ispravna sabranost i jasno je objanjena kao etvorostruki "temelj sabranosti panje" (satipatthana). Drugi deo sloenice, patthana, stoji tu umesto upatthana, bukvalno "smetanje blizu (uma)", tj. njegovo odravanje u sadanjosti, budnosti, njegovo stabilizovanje. Ovaj izraz, u razliitim gramatikim oblicima, esto se upotrebljava zajedno sa sati; na primer, u naem Govoru: satim upatthapetva, doslovno "odravajui svoj um u sadanjosti". tavie, u sanskritskoj verziji, koja je verovatno veoma stara, naslov Govora glasi Smrti-upasthana-sutra. Imajui u vidu prethodno objanjenje, naslov se moe prevesti kao "Prisutnost sabranosti panje". Meu niz varijanata tumaenja naslova, komentar pominje da su etiri objekta ili kontemplacije (telo itd.), kojima se bavi Govor, "glavno mesto" (padhanam
thanam) ili "pravo podruje" (gocara) sabranosti panje; ovo upuuje na prevoenje sa "podruja sabranosti panje" ili "temelji sabranosti panje" i ovaj poslednji prevod je ovde prihvaen. Poeljno je, meutim, da se i sama pali re satipatthana odomai meu itaocima budistike literature na Zapadu, kao to je sluaj sa pojmovima kamma (karma), dhamma itd. Komentar Govora ukljuen je u stare egzegetske radove o dve ve pomenute kanonske zbirke u kojima se na tekst pojavljuje. Ovi komentari su, barem njihov najstariji sloj, skoro je sigurno, nastali u vreme kada je nastajalo i samo uenje. Meutim, original ovih starih komentara budistikog pali kanona u IV veku nae ere vie nije postojao. Verzija koja je stigla do nas je prevod prevoda, i to delom moda prerada na pali ranije verzije pisane na sinhalekom, koja je naena na ri Lanki. Ovo vraanje paliju nastalo je zahvaljujui velikom znalcu i komentatoru iz IV veka nae ere Budagoi, koji, sem pokoje ilustrativne prie, verovatno nije dodao mnogo vie od nekoliko sopstvenih komentara onima koji su ve postojali u cejlonskoj tradiciji. Za one koji ele da se upoznaju sa celokupnim egzegetskim materijalom vezanim za na Govor velika pomo bie studija o komentaru naslovljena "Put sabranosti" (Kolombo, l949), iji je autor Soma Mahathera. Sem direktnog znaaja za temu o kojoj govorimo, komentar sadri velik broj informacija o razliitim vidovima Budinog uenja i, uz to, vie uzbudljivih pria u kojima je odslikan odluan i herojski nain na koji su monasi u davna vremena stupali Jedinim putem, uz dragocene detalje o njihovom svakodnevnom ivotu. Satipatthana u istonoj tradiciji Nijedan drugi Budin govor, ak ni prvi, uveno "Pokretanje toka Uenja", ne uiva u onim budistikim zemljama na Istoku koje su ostale privrene nepromenjenoj tradiciji izvornog uenja takvu popularnost i potovanje kao
Satipatthana sutta. Na ri Lanki, na primer, kada u vreme punog Meseca poboni sledbenici potuju osam od deset osnovnih pravila koja vae za tek zareenog monaha i ostaju danima u manastiru, esto izaberu ba ovu suttu da je itaju, recituju, sluaju i razmiljaju o njoj. Isto tako, u mnogim kuama je knjiga sa Satipatthana suttom paljivo umotana u komad iste tkanine i s vremena na vreme, uvee, ita se ostalim lanovima porodice. esto ovaj govor itaju kraj uzglavlja budiste na samrti, tako da u poslednjim asovima ivota njegovo srce bude umireno, ohrabreno i obradovano Uiteljevom porukom o osloboenju. Mada je ovo vreme tampe, na ri Lanki je jo uvek obiaj da svaka kua ima rukopis Sutte ispisan rukom prepisivaa, na palmovim listovima, i da se tako umnoeni primerci poklanjaju biblioteci manastira. Autor ovih redova je u jednom starom manastiru na ri Lanki video kolekciju od skoro 200 ovakvih rukopisa Satipatthana sutte. Razlog za tako veliko potovanje prema jednom kanonskom tekstu moe se delimino traiti u injenici da je Satipatthana sutta jedan od malobrojnih govora na koje je sam Uitelj skrenuo panju, zapoinjui ih i zavravajui na naroito svean nain i s posebnim naglaavanjem. Ali samo to ne bi bilo dovoljno da objasni postojanost, tokom hiljada godina, takvog nepodeljenog potovanja. Ono se mora pripisati takoe rezultatima dugog i uspenog praktikovanja Puta, tokom dvadeset pet vekova, ime je oko Sutte stvorena aura takve moi koja izaziva duboko potovanje. Neka ovaj besmrtni Budin govor nastavi da zrai svojom blagotvornom snagom i daleko od mesta i vremena svoga nastanka! Neka bude most izmeu rasa, ukazujui na zajednike take ljudske prirode i na zajedniku budunost ovladavanja ovekovom sudbinom uz pomo oplemenjenog uma! Antologija
Poto smo itaocu predstavili prva dva dela knjige - studiju i osnovni tekst - ostaje da kaemo nekoliko rei o treem delu, u kojem su sakupljeni ostali budistiki tekstovi znaajni za put sabranosti. Ovi tekstovi e onima znatieljnijima ponuditi dodatna objanjenja o Govoru i predstaviti vidove i vrste primene satipatthane, o emu u prva dva dela nije mnogo govoreno. Ova antologija je prvenstveno zamiljena kao izvor informacija, no iza ove informativnosti stoji nada da e posluiti i kao materijal za kontemplaciju, kojem e se italac uvek iznova vraati kao izvoru inspiracije. Glavni deo ovih tekstova uzet je iz pali kanona theravada kole, koji je sauvao najstariju i najizvorniju tradiciju Budinog uenja. Iz zbirke govora (Sutta pitaka) ovog kanona naroito se Samyutta nikaya (Srodni ili Grupisani govori) pokazuje kao bogat izvor tekstova o satipatthani, prvo u delu nazvanom Satipatthana samyutta, zatim u Anuruddha samyutti, nazvanoj po velikom arahantu, priznatom znalcu satipatthane, i na kraju u Salayatana samyutti, grupi tekstova o est osnova ula, koji sadre dosta vrednog materijala o razvijanju uvida (vipassana) u osnovne kognitivne procese. Mada je u ovom delu naglasak na theravada literaturi, bio bi to propust ukoliko bismo prevideli divni odjek satipatthane u ranoj mahayana knjievnosti i propustili da ga uporedimo sa izvornom Budinom reju. Rane mahayana sutre ovde su predstavljene odlomcima preuzetim iz antidevine antologije Siksa-samuccava. Ovi delovi, kao i antidevino remek-delo Bodhicaryavatara, pokazuje koliko visoko je on cenio vanost sabranosti panje u sklopu itavog uenja. Neke od antidevinih jezgrovitih i lepih formulacija se mogu smatrati klasinim i oni koji idu putem sabranosti trebalo bi ee da ih imaju na umu. Ukoliko ovako visoku ocenu sabranosti panje i satipatthane u ranoj mahayana knjievnosti ne smatramo pukim ostatkom prolosti, ve one postanu aktivna snaga u ivotu i mislima sledbenika, to moe stvoriti vrstu i blisku vezu
zajednikog duhovnog napora izmeu mahayane i theravade, potiskujui u stranu razlike izmeu ove dve kole. elja da se ovome doprinese je i bila u osnovi odluke da se unese odeljak mahayana tekstova, mada bi ga neko ko je u njih bolje upuen sigurno mogao znatno proiriti. Ipak, s ovim u vezi, dve injenice ne treba smetnuti s uma. Prvo: kao to je sam Uitelj izriito saoptio u Govoru, postizanje krajnjeg oslobaanja od patnje (nibbana) konani je cilj i unutranja snaga satipatthane. Ipak, iskreni sledbenik mahayanskog ideala Bodhisattve se, s punom sveu o posledicama, zavetuje da e teiti Budinstvu, time proputajui da uloi napor u individualno izbavljenje pre no to postigne taj svoj uzvieni cilj. Shodno tome, on e morati da zapostavi primenu satipatthane na sistematsko razvijanje uvida (vipassana), to bi ga, ve u ovom ivotu, moglo dovesti na stupanj ("ulazak u struju" ili sotapatti) sa kojeg je konano osloboenje zasigurno obezbeeno, u najgorem sluaju nakon sledeih sedam egzistencija; a to bi naravno stavilo taku na njegov poziv Bodhisattve. Takvo jedno ogranienje postavljeno u praktikovanju satipatthane stvara prilino neobinu situaciju sa stanovita theravade i linih Budinih instrukcija. No, bilo kako bilo, nema sumnje da e onom ko se odluio da stupa tekom stazom Budinstva biti potreban velik stepen sabranosti i jasnog sagledavanja, iva svesnost i istrajnost, ukoliko eli da pridobije, uvrsti i razvije, u sred ivotnih nevolja, one visoke vrednosti (savrenstva ili parami) koje su nuni uslovi dostizanja Budinstva. A u tom naporu on e, na dobrom delu puta, biti saputnik svome theravado sabratu. U svom konanom naporu ka prosvetljenju i krajnjem osloboenju on e, naravno, morati da dosegne vrhunac uvida (vipassana) i to jedinim putem potpuno razvijene satipatthane To je put kojim su ili i kojim e ii svi Probueni, bilo da su Buddhe, Pacceka Buddhe ili Arahanti (vidi stih u treem delu, tekst 1). Meu kolama mahayane na Dalekom istoku uglavnom su kineski ch'an i japanski zen najblii duhu satipatthane. Ne zaboravljajui razlike u metodu, svrsi i osnovnim filosofskim postavkama, ipak moemo rei da su veze sa satipatthanom bliske i vrste i teta je da su do sada bile jedva istaknute ili uoene. Zajedniko je, na
primer, direktno suoavanje sa stvarnou (ukljuujui i sam um), ukljuivanje meditacije u svakodnevni ivot, prevazilaenje miljenja u pojmovima direktnim opaanjem i introspekcijom, naglasak na ovde i sada. Otuda e sledbenik zena u theravada tradiciji i praksi satipatthane nai mnogo toga to mu na sopstvenom putu moe biti direktna pomo. Poto je na Zapadu znatno porastao broj knjiga o zenu, ukljuivanje tekstova koji bi ovo ilustrovali bilo bi samo nepotrebno ponavljanje. tednje prostora radi, autor je odustao od antologije odjeka na Zapadu, starijih i savremenih, koji pruaju jedno posebno svedoanstvo o vanosti sabranosti panje za osnovnu strukturu i buduu evoluciju ovekovog uma. Zakljuak Prvi deo ove knjige, zajedno sa kraom verzijom Govora, bio je tampan na ri Lanki u dva izdanja (Kolombo 1954 i 1956). U ovom izdanju, sem nekoliko manjih dodataka i izmena, novo je poglavlje "Sabranost panje na dah" (pogl.6). Kraa verzija Govora je zamenjena duom, koja svojim detaljnim objanjenjem etiri plemenite istine otelovljuje sutinu Budinog uenja. Dakle, divno je videti da raste interes za meditaciju, kako na Istoku, tako i na Zapadu, i da to proizlazi, barem jednim delom, iz samosvojne, unutranje potrebe. Nadam se da e ova knjiga posluiti kao pomo mnogima koji ele da razviju potencijale ljudskog uma, radi vee smirenosti i snage, radi prodornije svesti o stvarnosti i, na kraju, za konano oslobaanje od pohlepe, mrnje i obmanutosti. Njanaponika Thera
Rev. 1/2/2007
www.geocities.com/budizam/texts/njana/uvod.html
Henepolo Gunarata - Vipassana u praksi
Home
---\\
Tumaenja
Vipassana u praksi
Henepola Gunaratana
Sigurno ste ve uli savet kako treba da ste sabrani sve vreme, bilo da ste kod kue ili na poslu, u autobusu ili u kolima itd. Moda taj savet tumaite tako da stalno treba svoju panju da drite fokusiranu na dah. Dok vozite, ako vam je um jednostavno zaokupljen disanjem, moete dospeti u nepriliku da recimo ne obratite dovoljnu panju na samu vonju i druge uesnike u saobraaju. Moete, na kraju, doiveti saobraajnu nezgodu. Nekad pomislite da "biti sabran sve vreme" znai obraati panju samo na ono to radite u odreenom trenutku. Ovo je, naravno, upravo ono to svako ko je dovoljno ozbiljan u svom poslu obino i radi. Umentik, slikar, pisac, peva, govornik, strelac, kuvar itd. moraju u svakom trenutku usmeriti svoju panju upravo na ono to rade. To ne rade samo ljudska bia. Verovatno ste primetili kako se make potpuno usredsrede na svoju rtvu, pokuavajui pri tom da je ni na koji nain ne uznemire. Tigrovi, lavovi i krokodili usmeravaju svu svoju panju na ono to su namerili da ulove. Moda ste videli kako dral dugo stoji na jednom mestu kako bi ulovio ribu.
file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/gunaratana/gunaratana.html (1 of 6) [10.2.2008 20:53:22]
Psi ovari su potpuno zaokupljeni kretanjem stada, tako da mogu hitro da ga usmere u pravom smeru. Na alost, ni maka, ni dral, a ni pas ovar ne mogu da eliminiu svoju pohlepu, poudu itd., niti da odneguju ni mrvu uvida samo posveivanjem potpune panje na svoj objekat. Postojano usmeravanje panje na ono to radite nee eliminisati vau pohlepu, mrnju i neznanje. To je upravo ono to radite tokom meditacije smirenja ili koncentracije. Usmeravajui svoju panju samo na jednu stvar u jednom trenutku ne moete se osloboditi onoga to vas iritira. Moete fokusirati um na jedan jedini objekat pedeset godina i opet e ono to vas u vaem umu iritira ostati nepromenjeno. Neko se moe pridravati svih moralnih pravila. Drugi moe nauiti napamet sve tekstove. Neko trei moe razviti koncentraciju. A neko moe itav svoj ivot provesti u samoi. Svako od njih moda misli da e ih to dovesti do potpunog osloboenja od svakog psihikog uznemirenja, a to nije mogue obinim smrtnicima. No, niko od njih ne moe doiveti osloboenje ako ne ukloni ta psihika uznemirenja. Zato, uz svu svoju praksu, oni moraju da uklone sve neistoe u umu i tek onda doive blaenstvo osloboenosti od svake vrste patnje. Ono to nedostaje u fokusiranju celokupne panje na jedan jedini objekat jeste mudrost. Vaa potpuna panja treba da bude udruena sa mudrom panjom. ta je mudra panja? To je panja zasnovana na tri povoljna temelja. A koja su to tri povoljna temelja? To su velikodunost, saoseajna ljubav i mudrost. To znai da kada obraate panju na neto, uvek pokuavate da ta panja bude liena pohlepe, mrnje i obmanutosti, ve da bude praena milju o velikodunosti, saoseajnoj ljubavi i mudrosti. To su dobri temelji; pohlepa, mrnja i obmanutost su loi temelji. Ne dopustite da se va um oslanja na loe temelje kada na neto usmeravate svoju panju. Neka misli o velikodunosti, ljubavi i mudrosti dominiraju vaim umom. Kada panju obratite na lonce i erpe u nameri da ih operete, moda vam tada ne trebaju velikodunost, ljubav i mudrost. Vi sabranost panje negujete ne radi
lonaca i erpi, ve radi ivih bia. Treba da obratite panju na svaku misao koja se odnosi na vas ili bilo koje drugo ivo bie. Imajte paljive reakcije dok nosite odeu, jedete hranu, pijete vodu, razgovarate sa nekim, sluate neki zvuk, vidite neki predmet, hodatre ili vozite. Kada usmeravate potpunu panju praenu mudrim promiljanjem, vaa pohlepa, mrnja i obmanutost blede, jer u vaoj mudroj paljivosti velikodunost, ljubav i mudrost su aktivni. Vae misli ispunjene velikodunou, ljubavlju i mudrou imaju mo da minimalizuju pohlepu, mrnju i obmanutost u trenutku dok ste zaokupljeni bilo kojom aktivnou. Ako usmeravate panju na neto, ali bez mudrog promiljanja, moete i nehotice razvijati pohlepu, mrnju i zbunjenost. Na primer, ugledate neki predmet. Moda vam je taj predmet privlaan, lep, prijatan za vae oi, a moda vam je i neprijatan. U tom trenutku, ako nemate mudro promiljanje, moe vam se desiti da ponete da razvijate pohlepu prema tom predmetu ili pak odbojnost i mogu vam na pamet pasti krajnje zbrkane ideje o tom predmetu. Ili moete pomisliti da je taj objekat trajan umesto da shvatite njegovu prolaznost, da vas moe trajno zadovoljiti i da ima nekakvu trajnju, nepromenljivu sutinu, to su sve pogrene pretpostavke. Moete se zatim zapitati kako vae misli ispunjene velikodunou mogu pomoi da se oslobodite svojih misli ispunjenih pohlepom, jer pohlepa je sklona da se snano vee za neki predmet, da ga potpuno zgrabi. Kada objekt posmatrate s milju ispunjenom pohlepom, va um e se vezati za njega i nee dopustiti da se bilo koja naredna misao oslobodi pohlepe. Moda e vam biti teko da odvojite pogled od tog objekta. Zapravo, va um privremeno postaje slep za bilo kakvu misao o velikodunosti. ak i ako elite da se oslobodite vezanosti, moda ete to raditi s mnogo oklevanja. Moda ete se ak oseati kako ste velikoduni. Ali vaa velikodunost je tu samo da bi ispunila cilj vae pohlepe, kao kada na primer oekujete da neto dobijete za uzvrat ili da vam se drugi dive i da postanete poznati zbog svoje velikodunosti. U svemu tome je mnogo pohlepe. Ve na prvi kontakt sa nekim poeljnim predmetom um se veoma brzo vezuje za njega.
Odvajanje od tog predmeta postaje bolno kao da sami sebi seete ruku ili neki drugi deo tela i vi ne moete da taj predmet izbacite iz svoje glave. I tu vam je zaista potrebno vae mudro promiljanje. To je taka u kojoj morate nauiti da vidite prolaznost predmeta koji posmatrate, nemogunost da vas on trajno zadovolji i nepostojanje nieg trajnog u njemu. Vae mudro promiljanje ukazuje vam da ni sam predmet, niti va oseaj u pogledu tog objekta ne ostaju isti ak ni u dva uzastopna trenutka. Neete imati isti oseaj kasnije. Menjate se, objekat koji posmatrate se menja. S mudrom panjom uvideete da je sve nestalno Ovo znanje o prolaznosti omoguuje vam da se oslobodite ogorenja u sebi. Kada svojom mudrou uvidite da sve to je nezadovoljavajue jeste i prolazno, tada uviate vezu izmeu nedovoljnosti i pohlepe. Ako ste vezani za neki prolazan objekat, biete razoarani njegovim promenama. Uz mudro promiljanje, uviate da ono to je prolazno i ne zadovoljava vas trajno, nema ni nepromenljivu sutinu. Onda moete pomisliti: "Ah! Poto e se ovaj objekat promeniti, moram biti brz i lukav kako bih ga iskoristio sada i uivao to je bre mogue pre nego to nestane. Ve sutra moda nee biti ovde." Ovde se morate prisetiti one narodne, da sve to je brzo jeste i kuso. Ako napravite brzu odluku i uradite neto nepromiljeno, kasnije ete zaaliti zbog toga. Nekada ste vezani za neku osobu, na primer, i vrsto je se drite i ne raziljajui mnogo o njoj. Tek kasnije ete moda toj osobi nai mnoge zamerke. Ne moete je spreiti da se menja, niti to prenebregnuti svojim slepilom. Kada je vaa sabranost dobro razvijena, tada ak i u urbi donosite pravu odluku. Jedina stvar koja ima smisla u urbi da preduhitrite prolaznost jeste da se izmaknete jedan korak, proverite sopstveni um i vidite da li odluku donosite na osnovu mudrog promiljanja. Kada ste sabrani, znaete kako da iskoristite sadanji trenutak tako da zbog toga ne zaalite u budunosti. Svaka promiljena odluka uinie vas srenijim i spokojnijim, zbog nje se neete kasnije kajati.
Uvek imajte na umu da je sabranost panje stanje uma ispunjenog velikodunou, saoseajnom ljubavlju i mudrou, udruenim sa saoseanjem, radou zbog uspeha drugih i spokojnou. Kad god obratite panju na bilo ta, morate sebe zapitati je li va um ispunjen tim kvalitetima. Ako nije, tada niste sabrani. Kada imate velikodunost na umu, bez imalo oklevanja moi ete da se odvojite od bilo kakvom privlanog prizora, zvuka, mirisa, dodira ili misli. Svakako da treba da ih prepoznate kao privlane u konvencionalnom smislu. Znajte da upravo zbog te njihove privlanosti ljudi posatju vezani za njih i zaokupljeni njima. to su vie zaokupljeni, to je vea njihova patnja. Kada imate ljubav u svom umu, neete pokuavati da od sebe odbacite bilo koji prizor, zvuk, miris, dodir ili misao ukoliko su neprivlani. Sabrano ih posmatrajte s milju o prolaznosti. Kad god se neki prizor, zvuk, miris, dodir ili misao uine da poseduju nepromenljivo sopstvo, gledajte na to kao na jedan nerealan koncept stvoren u vaem umu zahvaljujui uslovljavanju tokom dueg perioda i posmatrajte sve to sa mudrou. Sabranost nije obina paljivost. To nije otroumnost. Svako moe da bude paljiv i otrouman. ovek koji hoda na ici razapetoj pedeset metara iznad zemlje je paljiv. Setite se svih onih akrobata koji izvode svoje take. Mnogobrojnih avanturista koji se uspinju strmim liticama, prelaze nabujale reke, svi su oni vrlo paljivi. Mnogi lopovi su vrlo otroumni i nadmudre policiju. Mnogi dileri droge, pljakai banaka, kriminalci, vrlo su otroumni. Ali nijedan od njih se ne moe smatrati sabranim. Sabranost je ono stanje uma u kojem on motri na samog sebe da ne uleti u zamku pohlepe, mrnje i neznanja, koji donose patnju i nama i drugima. Kada se od ljudi trai da ne gaje ljutnju, neki odgovaraju pitanjem kako je mogue iveti bez ljutnje? To je udo sabranosti. Kada praktikujete sabranost moete
nauiti da i najtee stvari radite na laki nain. Ne biti besan, poudan ili zbunjen vrlo je teko. Zahvaljujui neprekidnom vebanju u sabranosti uite da ivite bez ljutnje, poude i zbunjenosti. tavie, biti sabran je tee nego biti nesmotren i vi uite da to to je tee radite lake nego ono to je lake. Upravo zato je Buda rekao: Za dobroga je lako da radi ono to je dobro Za loega je lako da radi ono to je loe Za loega je teko da radi ono to je dobro Za plemenitog je teko da radi ono to je loe. (Udana 61) Ovo jednostavno znai da ono to je najtee na poetku postaje lako zahvaljujui upornom vebanju.
Izvor: Bhavana Society, West Virginia, U.S.A., http://www.bhavanasociety. org/
Rev. 1/11/2003 http://www.geocities.com/budizam/texts/gunaratana/gunaratana.html
Uputstva za meditaciju na dah
Home ---\\ Praksa
Osnovna uputstva za meditacija na dah

Tanisaro Bikhu
Iz govora odranog na konferenciji o AIDS, HIV i drugim poremeajima imunog sistema, Long Beach, CA, 13. novembar 1993.
Tehnika koju u izloiti jeste meditacija na dah. To je dobra tema bez obzira u kojoj ste religiji odrasli ili sada pripadate. Kao to je moj uitelj jednom rekao, dah ne pripada budizmu ili hrianstvu, niti bilo kome. On je zajedniko vlasnitvo, tako svako moe da ga uzme kao objekat meditacije. U isto vreme, od svih objekata koji postoje on je verovatno najblagotvorniji za tela, jer kada radimo sa dahom, radimo ne samo sa vazduhom koji ulazi i izlazi iz naih plua, ve i sa svim onim oseanjima energije koja krui telom zajedno sa svakim dahom. Ako nauite da budete prijemivi za te oseaje i dopustite im da teku lagano i neometano, moete olakati svome telu da funkcionie i pruite umu oslonac da se nosi sa bolom. Zato, hajde da svi meditiramo nekoliko minuta. Sedite udobno, uspravnih lea i u stabilnom poloaju. Ne morate da budete pravih lea kao da ste vojnik. Samo
file:///C|/budizam2007decembar/files/lib/modern/breathmed.html (1 of 4) [10.2.2008 20:53:23]
pokuavajte da se ne nagnete napred ili nazad, levo ili desno. Zatvorite oi i recite sebi: 'Neka zaista bude srean i osloboen patnje'. Ovo moe zvuati kao neobian, ak sebian nain da se otpone meditacija, ali za to postoje dobri razlozi. Jedan je da ako ne moete sebi poelite sreu, sigurno neete biti u stanju da iskreno poelite sreu drugima. Nekim ljudima je potrebno da stalno sebe podseaju da zasluuju sreu - svi je mi zasluujemo, ali ako ne verujemo u to, stalno emo pronalaziti naine da sebe kanjavamo, a to e se produiti time to emo takoe kanjavati i druge, na skriven ili otvoren nain. Dva, vano je razmiljati o tome ta je istinska srea i kako ju je mogue ostvariti. Ako malo razmislimo, ustanoviemo da je ne moemo pronai u prolosti ili budunosti. Prolost je prohujala i vae seanje na nju je nepouzdano. Budunost je potpuno neizvesna. Tako je jedino mesto na kojem moemo pronai nau sreu u sadanjost. ALi ak i tu morate znati gde ga traite. Ako pokuavate da svoju sreu zasnujete na stvarima koje se menjaju - prizorima, zvucima, uopte na nekim oseajima, na ljudima i stvarima koji su izvan vas - vi sebi pripremate razoarenje, kao da gradite kuu na padini koja je od ranije poznata kao klizite. Zato, istinsku sreu treba traiti u sebi. A meditacija je poput lova na blago: traganje za onim to je u umu vrsta i nepromenljiva vrednost, neto to ak ni smrt ne moe da dotakne. Da bismo pronali to blago potreban nam je alat. Prvi alat je raditi upravo ovo to mi sada radimo: razvijati blagonaklonost prema samome sebi. Drugi je iriti blagonkalonost prema ostalim ivim biima. Kaite sebi: 'Sva iva bia, bez obzira gde su, bez obzira ta su mi uradila u prolosti - neka i ona sva budu istinski srena.' Ako ne negujete tu misao i umesto toga unesete ljutnju u svoju meditaciju, tada ete jedino to moi da pronaete kada pogledate u sebe. Samo kada ste proistili um na taj nain i sve ostalo ostavili po strani, spremni ste da se fokusirate na dah. Usmerite svoju panju na oseaj daha. Udahnite i izdahnite duboko nekoliko puta, fokusirajui se na taku na telu na kojoj je disanje
lako uoiti i um poinje da se osea prijatno usredsreenim. Ta taka moe biti nos, stomak ili neka sasvim druga. Ostanite na toj taki, opaajui kakav je to oseaj dok udiete i izdiete.. Ne upravljajte dahom i ne podeavajte ga prema svom fokusiranju. Pustite ga da tee prirodno i jednostavno samo pratite kakav je to oseaj. Okusite ga, kao da je to nekakv izuzetan oseaj koji elite da produite. AKo vam um odluta, jednostavno ga vratite na poetnu taku. Nemojte se obeshrabriti. Ako odluta 100 puta, vratite ga 100 puta. Pokaite mu da mislite ozbiljno i on e vas na kraju posluati. AKo elite, moete eksperimentisati sa razliitim vrstama disanja. Ako vam prija dugo disanje, praktikujte ga. Ako ne, promenite ga u ritam koji na vae telo deluje umirujue. Moete pokuati sa kratkim disanjem, brzim disanjem, laganim disanjem, dubokim disanjem, plitkim disanjem - ta god vam se ini najugodnijim u ovom trenutku... Kada vam je disanje postalo prijatno na taki koju ste odabrali, pomerite svoju panju da biste videli kakav oseaj disanje stvara u drugim delovima tela.. Ponite fokusirajui se na podruje neto nie ispod pupka. Udiite i izdiite i uoite kakav je oseaj u tom podruju. AKo ne oseate bilo kakvo kretanje tu, budite jednostavno samo svesni injenice da nema kretanja. Ako oseate kretanje, uoite kvalitet tog kretanja, da vidite da li je disanje tu neujednaeno ili postoji bilo kakva napetost ili ukoenost.. Ukoliko postoji napetost, nastojte da je opustite. Ukoliko je disanje isprekidano i neujednaeno, pokuajte da ga ujednaite... Sada pomerite panju desno od te take - u donji desni ugao stomaka - i ponovite isti proces... Onda na drugu stranu, u donji levi ugao stomaka... Yati nagore do pupka... desno... levo... do solarnog pleksusa... desno.. levo... sredina grudi... desno... levo... do podnoja grla... desno... levo... do sredine glave...[svakoj od taaka posvetite po nekoliko minuta] Ako meditirate kod kue, moete ovaj proces nastaviti kroz celo telo -- preko glave, niz lea, preko ruku i nogu do vrhova prstiju -- ali poto nam je sada vreme
ogranieno, zamoliu vas da centar panje vratite na jednu od taaka koju smo ve proli. Neka se vaa panja ugodno smesti tu i neka se tada vaa svesnost rairi da ispuni celo telo, od vrha glave do nonih prstiju, tako da ste kao pauk koji miruje u sredini mree: on je na jednoj taki, ali osea itavu mreu. Drite vau svesnost tako proirenu - moraete da se potrudite, jer je njezina sklonost da se suzi na jednu taku - i mislite na dah koji ulazi u i izlazi iz itavog vaeg tela, kroz svaku poru. Neka vaa svesnost jednostavno ostane tako, za kratko - nemate gde drugde da idete, ni o emu drugom ne morate da mislite... A onda blago izaite iz meditacije.
Rev. 22/10/2001 www.geocities.com/budizam/lib/modern/breathmed.html
Thanissaro Bhikkhu: Five Things to Keep In Mind
Home ---\\ Praksa
Uputstvo za voenu meditacija

Tanisaro Bikhu
Prevod Vedran Golijanin Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
esto mislimo da e, ako samo dodamo meditaciju svome ivotu, njeni efekti taj ivot potpuno proeti, a da ne treba da uradimo bilo ta drugo. Jednostavno ubacite meditaciju u umeavinu svoga ivota i ona e izmeniti sve druge sastojke: tako volimo da razmiljamo. Ali stvari zapravo ne funkcioniu tako. Morate svoj ivot da preoblikujete, kako biste ga nainili dobrim mestom za meditaciju, jer postoje aktivnosti, postoje stanja uma koja se zaista tvrdoglavo odupiru bilo kakvom uticaju meditacije. Zato, kada meditirate, obratite panju i na to kako ivite, na svoje svakodnevne postupke. Razmotrite da li stvarate povoljno okruenje u kojem e meditacija moi da napreduje i da se razvija. Ako toga nema, meditacije ostaje prikljetena izmeu jednog i drugog kamena, ne uspevi da prome bilo ta. U pali kanonu postoji uenje o pet principa koje novi monah treba da ima na umu.
file:///C|/budizam2007decembar/files/lib/modern/thanissaro1.html (1 of 7) [10.2.2008 20:53:25]
Ti principi ne vae naravno samo za novog monaha, ve za svakoga ko eli da ivi ivotom u kojem meditacija hvata dublji koren i transformie sve ostalo. Prvi princip jeste vrlina. Vodite rauna da se drite svojih pravila. U sluaju monaha, naravno, ovo se odnosi na Patimokku (pravila ponaanja). Kod nezareenih sledbenika, re je o pet pravila morala, a u posebnim prilikama i osam. Kada se drite tih pravila, vi se u ivotu drite vrstih principa. Buda je pridravanje principa opisao kao dar: dar kako sebi, tako i ljudima oko vas. titite ivote drugih ljudi, njihov imetak, njihovo znanje o istini. titite ih od toga da budete pijani; titite ih od preljube. I kada ti principi postanu pravila -- drugim reima obeanje sebi da ete ih potovati u svakoj prilici -- Buda kae da time dajete neogranienu zatitu, neogranienu sigurnost drugim biima, a da u toj zatiti, u toj sigurnosti i vi imate svoj udeo. Dakle, sa jedne strane, ta pravila stvaraju okruenje sa vie zatite, a kada ima vie zatite lake je i meditirati. Sa druge strane, pravila ohrabruju jedan stav davanja. Shvatate da radi sopstvene sree, morate da dajete. Kada imate takav stav, lake je meditirati, jer preesto ljudi dolaze da meditiraju sa pitanjem: "ta ja mogu da dobijem od toga?" Ali ako ste navikli da dajete i da vidite rezultate koji dolaze od tog davanja, verovatnije je da ete pitati: "ta ja mogu da dam meditaciji? ta treba dati da bi rezultati doli?" Sa takvim stavom spremniji ste da date sopstveno vreme, da date sopstvenu energiju, na nain na koji to ranije niste bili spremni. Drugi princip za stvaranje povoljnog okruenja za meditaciju u svom ivotu jeste obuzdavanje ula. Drugim reima, pazite ne samo na ono to izlazi iz vaeg uma, ve pazite i na ono to u njega ulazi, dakle koje stvari gledate, ta sluate, miriete, kuate, dodirujete i o kojim stvarima mislite. Pazite da se ne fokusirate na one stvari koje podstiu pohlepu, bes i obmanu. Ako ste neobazrivi u svome gledanju, veoma je teko da budete obazrivi i u miljenju, jer misli su mnogo suptilnije. To ne znai da unaokolo idete sa povezom na oima ili epovima u
uima, ve jednostavno da posedujete vetinu u posmatranju stvari oko sebe, vetinu u sluanju. Ako znate da e vam neto verovatno podstai poudu ili bes, nauite da na to gledate na nain koji ne podstie poudu, koji se suprostavlja poudi. Drugim reima, ako vam se neto ini privlanim, posmatrate i njegovu neprivlanu stranu. Ako vam se neto ini odbojnim, traite i njegovu privlanu stranu. Kao to to kae Aan Li, budite osoba sa dva oka, ne samo sa jednim. Zato mi recitujemo odlomak za kontemplaciju tela. U njemu se ne kae da ne treba da posmatramo telo; kae se da paljivije posmatramo telo. Posmatrajte njegove delove koji nisu privlani, kako bi uspostavili ravnoteu jednostranom gledanju koje se jednostavno fokusira na nekoliko primamljivih detalja, tu i tamo, i sklono je da sve drugi izbrie kako bi podstaklo poudu. Na kraju, nije telo to koje proizvodi poudu. Um stvara poudu. Mnogo puta um eli da oseti poudu i onda traga za neim to e je pokrenuti, pa se hvata za svaki mali detalj na koji naie, ak i kada su ti detalji okrueni najrazliitijim prljavim stvarima. Dakle, motrite na ono to izlazi iz uma i na ono to ulazi u um. Za nezareene, to znai biti oprezan oko toga sa kime se druimo, koji asopis itamo, koji TV program gledamo, koju muziku sluamo. Budite vrlo obazrivi oko naina na koji posmatrate sve te stvari., kako ih sluate. Posle izvesnog vremena ustanoviete da se tu ne radi toliko o samoograniavanju, koliko o uenju da stvari posmatramo paljivije, potpunije, jer vidite obe strane onoga to je do tada izgledalo iskljuivo kao privlano ili iskljuivo kao neprivlano. Za to je potreban izvesni napor. Morate biti energini u motrenju naina na koji gledate i sluate. Ali korist je u tome da je um u mnogo boljem stanju da meditira, poto ga ne punite raznom vrstom otpada i otrova koji e mu nauditi, oslabiti, ometati. Dakle, mnogo puta kada sednete da meditirate, ukoliko ste do tada bili neobazrivi oko toga ta ulazi i izlazi iz vaeg uma, ini vam se kao da poinjete da istite neko skladite posle mnogo godina. Toliko je u njemu ubreta, da provedete skoro itav sat istei ga i shvatite da vam je ostalo svega pet minuta za mir na
kraju. Dakle, odravajte um istim od samog poetka, sve vreme. Ne ostavljajte bilo kakvo smee u vratima ili na prozoru. Na taj nain, kada gradite sebi mesto za meditaciju, obezbeujete mnogo lepe mesto da sednete i priviknete se na okruenje. Trei princip za stvaranje dobrog okruenja za meditaciju jeste obuzdanost u razgovoru. Kada sam prvi put otiao da ivim sa Aan Fuangom, rekao mi je da je lekcija broj jedan iz meditacije kontrolisanje svojih usta. Drugim reima, pre nego to bilo ta kaete, zapitajte se: "Je li to neophodno? Ima li od toga to u rei koristi? Ima li pravog razloga da to kaem?" Ako je odgovor potvrdan, onda samo napred, recite to. Ako nije, onda utite. I kao to je on rekao, ako ne moete da kontroliete svoja usta, nema anse da ete biti u stanju da kontroliete svoj um. A kada stvorite naviku da sebi postavljate ta pitanja, otkrivate da je sasvim malo konverzacije zaista neophodno. Ako ste na poslu i treba da razgovarate sa kolegama oko onoga na emu zajedniki radite, dobro, to se smatra neophodnim. Ako je neophodno da razgovarate sa tim svojim kolegama kako bi se stvorila prijatna atmosfera na poslu, to se takoe smatra neophodnim govorom. Ali vrlo esto govor ide izvan toga. Postajete neobazrivi, brzi na jeziku i razgovor se pretvara u dokono naklapanje, to je ne samo gubitak energije, ve i izvor opasnosti. esto stvari koje ljudi kau, a nanose najvie tete, jesu izreene onda kada dopustite da sve to vam padne na pamet odmah izae na usta, bez ikakvog obuzdavanja. No, ako potujui ovaj princip steknete reputaciju utljive osobe, nita strano. Ustanoviete da vae rei, ako ste zaista paljivi sa njima, dobijaju na vrednosti. I u isto vreme stvarate bolju atmosferu za svoj um. Na kraju krajeva, ako po ceo dan blebeete, kako mislite da zaustavite onaj dijalog u glavi kad sednete da meditirate? Ali ako razvijete naivku motrenja nad svojim ustima, ista navika proirie se i na meditaciju. Svi ti glasovi u vaem umu poinju da se stiavaju. etvrti princip za stvaranje dobrog okruenja za meditaciju u svom ivotu jeste, za
monahe, esto odlaenje na usamljena mesta, izvan drutva, gde e pronai mirno mesto da budu sami sa sobom. Tu stiete jednu drugaiju perspektivu prema svom ivotu, prema svom umu, a sve ono to se u tom umu odigrava postaje mnogo upadljivije. Ovaj princip odnosi se i na nezareene. Pokuajte da pronaete to je mogue vie samoe. To je dobro za vas. Kada ljudi imaju problem da ive u samoi, to pokazuje da u njima ima jo mnogo nezavrenog posla. Pretvorite svoj dom u mesto osame. Iskljuite TV, ugasite svetlo, dopustite sebi da budete sami, bez mnogo stvari koje odvlae panju. Svima recite da vam je potrebno da redovno budete malo sami sa sobom. Kada to uradite, vidite kako stvari koje su obino negde u dubinama vaeg uma poinju da izlaze na povrinu, a jedino kada su na povrini u stanju ste da sa njima radite. Kada ste tako sami, bez mnogo spoljanjih podraaja, prirodno je da um lake ostaje sa dahom. Mogue je da e biti u poetku mnogo onoga unutranjeg dijaloga, ali posle nekog vremena on vam dosadi. Radije biste da jednostavno budete mirni. U isto vreme, izvlaite se iz zone uticaja tuih misli i miljenja. Morate sebe da zapitate: "U ta zaista veruje? Koje je tvoje miljenje? ta ti je zaista vano kada nisi pod uticajem miljenja drugih?" I to nas vodi do petog principa, a to je razvijanje ispravnog razumevanja. Ispravno razumevanje ima dva nivoa. Prvi, postoji uverenje u princip karme, da ono to uradite ima svoj rezultat -- i da to zaista zavisi od vaih postupaka. Nije to neka spoljanja sila to dejstvuje kroz vas, ni zvezde, ni neki bog ili bilo ta drugo. Vi ste taj koji donosi odluke i imate sposobnost da ih uinite korisnim ili ne, u zavisnosti od vaih namera. Vano je verovati u ovaj princip, jer on je taj koji daje vie snage vaem ivotu. To je uverenje koje jaa -- ali isto tako ukljuuje i odgovornost. Zato je nuno da budete toliko obazrivi oko toga ta radite, zato ne moete da budete nepromiljeni. Ako vodite rauna o svojim postupcima, lake je biti obazriv i sa svojim umom kada doe vreme za meditaciju. to se tie drugog nivoa ispravnog razumevanja, transcendentnog, on znai videti
stvari kroz etiri plemenite istine: nespokojstvo i patnja, uzrok nespokojstva i patnje, prestanak nespokojstva i patnje i put vebanja koji vodi do tog prestanka. Samo pogledajte svoje iskustvo i umesto da ga delite u uobiajene fragmente "ja" i "ne-ja", jednostavno pogledajte da biste videli: gde je tu patnja? Gde je tu nespokojstvo? ta ide uz njih, ta to radite da bi nastalo nespokojstvo? Moete li to da prestanete? I koje kvalitete je neophodno da razvijete, koje stvari je neophodno da napustite kako biste napustili udnju, ono neznanje koje je u osnovi nespokojstva? Kada napustite udnju, moete li biti svesni ta se dogaa? Preesto, kada se okrenemo od neke elje, to je samo zato da bismo zgrabili neku drugu. Moete li da uinite sebe svesnijim tog prostora izmeu pojedinanih udnji i da proirite taj prostor? Kako to izgleda imati um bez udnji? Prema Budi, vano je videti stvari na ovakav nain, jer ako sve odreujete kroz sebe, kako uopte neto moete shvatiti onakvim kakvo zaista jeste? Ako patnju vrsto drite kao svoju, kako moete razumeti tu patnju? Ako na nju jednostavno gledate kao na patnju, ne stavljajui joj tu etiketu "moje", onda uviate ta ona jeste i uite kako da je napustite. Ako je ona vi, ako se vrsto uvereni da je ona deo vas, tada ne moete da je napustite. No, gledanje u okvirima etiri plemenite istine vam doputa da reite problem patnje. Dakle, ponite da svoj ivot gledate u drugom svetlu. Umesto da za svoje probleme okrivljujete ljude oko sebe, vidite ta vi to radite da biste stvorili tu patnju, kako joj doprinosite, i prvo se na to fokusiraje u svojim naporima. Kada takav stav razvijete u svakodnevnom ivotu, mnogo ga je lake primeniti na meditaciju. Stvarate okruenje u kojem sve vie ima smisla slediti plemeniti put. Dakle, postoje faktori koji stvaraju ambijent za meditaciju, bilo da ste tek zareeni monah koji ivi ovde u manastiru ili nezareeni sledbenik koji ivi izvan manastira: elite da se pridravate pravila morala, obuzdavate ula, vebate obuzdavanje svog govora, stvarate mirno, osamljeno mesto za sebe i razvijate ispravno razumevanje. Kada sledite ove principe, oni stvaraju povoljnije okruenje za
koncentraciju, kao i prijemiviji ambijent da rezultati koncentracije promu to vie toga. Na taj nain vaa praksa, umesto da je zatoena u neprijateljskom, tuem okruenju, ima prostora da se razvija i ujedno transformie sve oko sebe.
Rev. 1/5/2007
www.geocities.com/budizam/lib/modern//thanissaro1.html
S. N. Goenka: Vipassana meditacija
Home
---\\
Praksa
Vipasana meditacija
po uenju S. N. Goenke i njegovih uitelja-asistenata
Ovo je informativni tekst organizacija koje nude kurseve vipasana meditacije u tradiciji Sajai U Ba Kina, po uenju S. N. Goenke i njegovih uitelja-asistenata. Vipassana, to znai videti stvari (pojave) onakve kakve one stvarno jesu, jedna je od najstarijih tehnika meditacije poreklom iz Indije. Pouavana je pre vie od 2.500 godina u Indiji kao univerzalni lek za univerzalne ljudske nevolje, to jest kao umetnost ivljenja. Tehnika vipasana meditacije se ui na desetodnevnim kursevima, tokom kojih uenici savlauju osnove ove metode i praktikuju je dovoljno dugo da bi osetili njezino blagotovorno dejstvo. Ovi kursevi se ne naplauju, ak ni za pokrivanje trokova hrane i smetaja. Svi trokovi se pokrivaju dobrovoljnim prilozima ljudi koji su uspeno zavrili kurs i osetili koristi vipasane, te otuda ele da prue i drugim ljudima priliku da se usavravaju. Postoje mnogobrojni centri za vipasanu u Indiji i junoj Aziji, etiri centra u Severnoj Americi, tri u Evropi, pet centara u Australiji/Novom Zelndu i jedan centar
file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/meditac.html (1 of 12) [10.2.2008 20:53:28]
u Japanu. U svim ovim centrima se redovno odravaju desetodnevni kursevi po odreenom rasporedu. Pored toga, desetodnevni kursevi esto se odravaju i van centara, a organizuju ih lokalni studenti vipasane. Poto prouite Pravila discipline za kurseve vipasane, moete se prijaviti za kurs u nekom od centara ili u organizaciji lokalnih studenata. OPIS VIPASANA MEDITACIJE Tehnika Sama re vipassana znai videti stvari (pojave) onakvima kakve one stvarno jesu. To je jedna od najstarijih tehnika meditacije i poreklom je iz Indije. Ponovo ju je otkrio Gotama Buda pre vie od 2.500 godina, da bi zatim poduavao ljude ovoj tehnici kao univerzalnom leku za univerzalne ljudske patnje, tj. kao umetnosti ivljenja. Ova nesektaka tehnika ima za cilj potpuno iskorenjivanje mentalnih neistoa, to rezultira najveom sreom potpunog osloboenja. Njena svrha je prevazilaenje ukupnih ljudskih patnji, a ne puko leenje pojedinanih bolesti. Vipasana je put transformacije kroz samoposmatranje. Ona se fokusira na duboku meusobnu povezanost uma i tela. to se moe doiveti direktno, disciplinovanom panjom usmerenom na fizike oseaje koji ine ivot tela i kontinuirano povezuju i uslovljavaju ivot uma. Taj samoistraivaki poduhvat, to putovanje do zajednikog izvorita uma i tela, zasnovano na samoposmatranju, rastvara mentalne neistoe (blokove) i dovodi do uravnoteenog uma punog ljubavi i saose_anja. Prirodni zakoni koji upravljaju naim mislima, oseanjima, procenama i senzacijama (osetima) postaju sasvim jasni. Kroz direktno iskustvo dolazimo do razumevanja na koji nain napredujemo ili nazadujemo, na koji nain stvaramo sopstvene patnje i kako sami sebe oslobaamo od njih. Od tada pa nadalje na
ivot proet je poveanom svesnou, samokontrolom i mirom, uz slabljenje dugogodinjih zabluda o mnogim stvarima. Tradicija Od Budinog vremena pa nadalje vipasana je prenoena neprekinutim lancem generacija uitelja. Sadanji uitelj te linije S. N. Goenka je poreklom iz Indije, ali je roen u Burmi, gde je imao sree da naui vipasanu od svoga uitelja Sajai U Ba Kina, koji je u to vreme bio i visoki dravni funkcioner Burme. Od njega je nauio pravila discipline i osnove tehnike, a zatim je praktikovao dovoljno dugo da bi se na kraju lino uverio u dobrobiti ove tehnike. Kurs zahteva teak, ozbiljan rad. Postoje tri kruga vebanja. Prvi je da se, tokom kursa, izbegava ubijanje (ma ega ivog), kraa, laganje, seksualne aktivnosti i unoenje u telo ma kakvih toksinih materija. Ova jednostavna moralna pravila imaju za cilj da smire um, koji bi inae bio previe uznemiren za obavljanje zadatka samoposmatranja. Druga stvar je da se razvije kontrola nad umom vebanjem usmeravanja panje na prirodnu realnost stalno promenljivog toka daha dok ulazi i izlazi kroz nozdrve. Ve etvrtog dana um je mnogo smireniji, otriji i sposobniji da preduzme tehniku same vipasane: posmatranje prirodnih oseta u celom telu, razumevanje njihove prirode i razvijanje smirenosti uenjem da se na njih ne reaguje. Konano, poslednjeg punog dana kursa, uesnici ue meditaciju ljubavi i blagonaklonosti prema svim ivim biima. Cela praksa je zapravo mentalni trening. Ba kao to koristimo fizike vebe za poboljanje telesnog zdravlja, vipasana se moe upotrebiti za razvoj zdravog uma. Ba zato to se pokazalo da je mnogim ljudima od pomoi, velika vanost pridaje se ouvanju tehnike u njezinom izvornom, autentinom obliku. Ona se ne poduava na komercijalnoj osnovi, ve se umesto toga nudi besplatno. Nijedna osoba koja je poduava za to ne dobija bilo kakvu materijalnu nadoknadu.
Naravno, rezultati dolaze postepeno, kroz kontinuiranu praksu.. Nerealno je oekivati da svi problemi budu reeni za deset dana. Meutim, tokom tog vremena mogu se nauiti osnove vipasane, tako da se potom ponu primenjivati u svakodnevnom ivotu. to se vie praktikuje ova tehnika vie se oslobaamo patnje i pribliavamo krajnjem cilju potpunog oslobaanja od nje. ak i za deset dana mogu se postii rezultati koji su vidljivi i oigledno blagotovorni u svakodnevnom ivotu._%0_ Svi ljudi sa iskrenim namerama su dobrodoli na kurs vipasane da sami za sebe provere na koji nain deluje ova tehnika i procene njene domete. Kursevi vipasane se organizuju ak i u zatvorima, sa velikim uspehom, i donose divne rezultate zatvorenicima koji na njima uetvuju. Svi koji se odlue da upoznaju ovu tehniku sami e se uveriti da je vipasana dragoceno sredstvo za postizanje line sree i bolju komunikaciju sa ljudima oko nas. UMETNOST IVLJENJA: VIPASANA MEDITACIJA Svi mi elimo mir i harmoniju, jer je to ono to nam u naim ivotima najvie nedostaje. S vremena na vreme svi doivljavamo uznemirenost, zabrinutost, razdraljivost, konfuziju, patnju; a kada neko pati, on tu svoju patnju, to svoje stanje ne zadrava samo za sebe. iri ga i na ljude oko sebe. Svi koji dou u kontakt sa takvom osobom postaju i sami uznemireni. Naravno da ovo nije ispravan nain ivljenja. ovek bi trebalo da ivi u miru sa samim sobom i u miru sa ostalima. Ljudsko bie je, uostalom, drutveno bie. Ono mora iveti u zajednici iveti i komunicirati sa drugima. Kako onda da ivimo u miru? Kako da ostanemo u harmoniji sa sami sobom i kako da ouvamo mir i harmoniju oko sebe da i drugi ive mirno i skladno? Uznemireni smo. Da bismo se oslobodili te uznemirenosti potrebno je da znamo
razlog tog stanja, uzrok patnje. Ukoliko ispitamo ovaj problem, postae nam jasno da kada god ponemo da proizvodimo negativnosti ili neistoe u umu, neizbeno postajemo uznemireni. Negativnost u umu, mentalna neistoa, ne moe postojati zajedno sa mirom i harmonijom. Kako poinjemo da stvaramo negativnost? Ako nastavimo da istraujemo postae nam jasno. Veoma sam nesrean kada ustanovim za nekoga da se ne ponaa na nain na koji bih eleo, kada ustanovim da se dogaa neto to mi se ne dopada. Dogodi se neka neeljena stvar i u meni se odmah javi napetost. Ne dogodi se neto to elim i ponovo se u meni javi napetost; tako poinjem da vezujem vorove u sebi. I itav ivot iz dana u dan dogaaju se neeljene stvari, eljene stvari se dogode ili ne i postepeno kroz ovaj proces ili reakciju vezivanja vorova Gordijevih vorova itava mentalna i fizika struktura postane toliko napeta, toliko puna negativnosti da se ivot pretvori u patnju. U takvoj situaciji jedan nain da se rei problem bio bi da se stvari tako urede da se nita nepoeljno ne dogodi u mome ivotu i da se sve dogaa upravo onako kako ja elim. Moram razviti takvu mo ili neko drugi mora posedovati takvu mo i nai mi se pri ruci kada mi zatreba, tako da se neeljene stvari ne dogaaju i da se dogaa sve ono to elim. Ali to nije mogue. Ne postoji nijedan ovek na svetu ija je svaka elja ispunjena, u ijem ivotu se sve dogaa u skladu sa njegovim eljama, a da se pri tome ne dogodi bilo ta nepoeljno. Uvek se dogodi neto to je suprotno naim eljama i oekivanjima. Otuda se javlja pitanje, kako da izbegnem slepo reagovanje u trenutku kada se suoim sa stvarima koje mi se ne dopadaju? Kako da ne stvaram napetost? Kako da ostanem miran i uravnoteen? U Indiji i na drugim mestima mudraci prolih vremena prouavali su ovaj problem problem ljudske patnje i pronali su reenje: ukoliko se deava neto neeljeno i ponemo da reagujemo stvarajui ljutnju, strah ili odbojnost, tada bi to je pre mogue trebalo svoju panju da skrenemo na neto drugo. Na primer, da ustanemo, uzmemo au vode i ponemo da je pijemo prestae da raste vae
ljutnja i pre ili kasnije e ieznuti. Moemo isto tako poeti da brojimo: jedan, dva, tri, etiri. Ili da ponavljamo u sebi neku re, reenicu ili nekakvu mantru, moda ime nekog boanstva ili sveca u kojeg verujemo; tako skreemo panju na neku drugu stvar i u veoj ili manjoj meri udaljujemo se od negativnosti, od ljutnje. Ovo reenje je bilo korisno, delovalo je. I jo uvek deluje. Praktikujui ovo um se osea osloboenim uznemirenosti. Meutim, ovo reenje funkcionie samo na nivou svesti. Zapravo, skreui panju, mi negativnost guramo u domen podsvesnog i ona na tom nivou nastavlja da stvara i umnoava iste one neistoe koje je stvarala i do tada. Na povrinskom nivou postoji jedan sloj mira i harmonije, ali u dubinama uma stvorili smo jedan uspavani vulkan potisnute negativnosti koji e se pre ili kasnije probuditi uz razornu erupciju. Drugi istraivai unutranje istine otili su jo dalje u svome traganju; doivevi stvarnost uma i materije u sebi uvideli su da je skretanje panje samo beanje od problema. A bekstvo nije isto to i reenje: moramo se suoiti sa problemom. Kad god se negativnost javi u umu, samo je posmatrajte, suoite se sa njom. im ponemo da posmatramo neku mentalnu neistou, ona poinje da gubi svoju snagu. Ona se postepeno povlai i na kraju biva potpuno izbrisana. Dobro reenje: ono izbegava oba ekstrema potiskivanje i preputanje stihiji. Zadravanje negativnosti u podsvesti nee je iskoreniti; isto tako, doputanje da se ona manifestuje kroz gest ili re samo e stvoriti nove probleme. Ali ako je samo posmatramo, ta neistoa bledi i nestaje, a tada smo iskorenili tu negativnost, tada smo se oslobodili te neistoe. Ovo zvui predivno, ali da li je zaista praktino? Je li jednoj prosenoj osobi lako da se suoi sa neistoom? Kad se javi ljutnja, ona nas preplavi tako brzo da ne uspevamo ak ni da primetimo to. Potom, obuzeti ljutnjom, uinimo neto gestom ili reju to je tetno i za nas i za druge. Kasnije, kada nas ljutnja proe, poinjemo da kukamo i da se kajemo, traimo oprotaj od drugih ljudi ili od Boga: O,
pogreio sam, molim te oprosti mi! Ali kada se sledei put naemo u slinoj situaciji ponovo reagujemo na isti nain. Sve to kajanje ne pomae nam ni najmanje. Potekoa je u tome to nisam svestan kada neistoa nastaje. Ona kree duboko iz podsvesnog nivoa uma i u trenutku kada stigne do svesnog nivoa stekla je ve toliku snagu da me preplavljuje, tako da ne mogu da je posmatram. Zato mi je potreban lini sekretar koji e mi svaki put kada krene ljutnja rei: Pogledajte, gospodaru, poinje ljutnja! I poto ne znam kada e se ljutnja javiti, moram imati tri lina sekretara za sve tri smene! Pretpostavimo da sebi i to mogu da priutim i ljutnja ponovo krene. Moj sekretar me odmah upozorava: O, gospodaru, pogledajte javila se ljutnja! Prva stvar koju u uraditi je da ga lupim i izgrdim: Budalo! Misli da si plaen da mi dri pridiku? Toliko sam obuzet ljutnjom da mi dobar savet uopte nee pomoi. No, pretpostavimo da mudrost nadjaa i ja ga ne udarim. Umesto toga kaem: Ba ti hvala. Sada moram sesti i posmatrati svoju ljutnju. Je li to mogue? im sklopim oi i pokuam da posmatram ljutnju, odmah mi pred oi iskrsne objekat moje ljutnje neka osoba ili dogaaj to me ini jo ljuim. Tako ja ne posmatram samu ljutnju. Jednostavno posmatram spoljanji podsticaj ove emocije. Ovo e mosluiti jedino da se ljutnja udvostrui; to nije reenje. Veoma je teko posmatrati bilo koju apstraktnu negativnost, apstraktnu emociju, odvojenu od spoljanjeg objekta koji ju je izazvao. Meutim, onaj ko je dostigao konanu istinu pronaao je i konano reenje. Otkrio je da kad god se javi neka neistoa u umu, istovremeno poinju da se deavaju jo dve stvari na fizikom nivou. Jedna je da disanje gubi svoj prirodni ritam. Poinjemo dublje da diemo kad god u umu imamo neku negativnost. To je lako uoiti. Na suptilnijem nivou, u telu poinje da se odigrava neka vrsta biohemijske reakcije, nastaje oseaj. Svaka neistoa stvara u ovom ili onom delu tela nekakav
oseaj. Ovo je praktino reenje. Prosena osoba ne moe da posmatra apstrakne neistoe uma strah, ljutnju, strast. Ali uz pravi trening i vebanje veoma je lako posmatrati disanje ili oseaje po telu i jedno i drugo je u direktnoj vezi sa mentalnim neistoama. Disanje i oseaj e mi pomoi na dva naina. im se neistoa javi u mom umu, gubim normalan tok disanja; ono kao da mi dovikuje: Gledaj, neto nije u redu! A dah ne mogu da lupim; moram da prihvatim upozorenje. Na slian nain mi oseaji kau da je neto krenulo naopako. I kada sam jednom primio upozorenje, poinjem da posmatram disanje, oseaj koji se javlja i veoma brzo ustanovim da je neistoa poinje da nestaje. Ovaj fiziko-mentalni fenomen je nalik noviu, koji ima dve strane. Na jednoj strani su razne misli ili emocije koje se pojave u umu. Na drugoj strani su disanje i oseaji u telu. Svaka misao ili oseanje, svaka mentalna neistoa, manifestuju se kroz disanje i oseaj koji se u tom trenutku javi. Tako, posmatrajui disanje ili oseaj, ja zapravo posmatram konkretnu mentalnu neistou. Umesto da beim od problema, suoavam se sa stvarnou onakvom kakva ona jeste. I tada u ustanoviti da ta neistoa gubi svoju snagu: vie ne moe da me savlada kao to se to deavalo ranije. Ukoliko istrajem, neistoa na kraju iezava i ostajem smiren i srean. Na taj nain nam tehnika samoposmatranja pokazuje stvarnost u svoja dva aspekta, unutranjem i spoljanjem. Ranije smo gledali irom otvorenih oiju, ali smo previali unutranju istinu. Uvek sam gledao ka spolja tragajui za uzrokom svoje nesree; uvek sam svaljivao krivicu na nekog drugog, ne shvatajui uopte da uzrok patnje lei upravo u meni samom, u mojim slepim reakcijama na prijatne i neprijatne oseaje.
Sada, zahvaljujui vebanju, mogu da vidim i onu drugu stranu novia. Mogu da budem svestan svoga daha i onoga to se dogaa u meni. ta god da je, disanje ili oseaj, nauio sam da ga samo posmatram, ne gubei ravnoteu uma. Prestao sam da reagujem, prestao sam da umnoavam svoju patnju. Umesto toga, doputam neistoi da se ispolji i nestane. to vie praktikujemo ovu tehniku bre emo uspevati da se izbavimo iz negativnosti. Postepeno um postaje osloboen neistoa; postaje ist. ist um uvek je pun ljubavi nesebine ljubavi za druge; pun saoseanja za neuspehe i patnju drugih; pun radosti zbog njihovog uspeha i sree; ispunjen mirom bez obzira sa kakvom situacijom se suoava. Kada dostigne ovaj stupanj, itav nain naeg ivota poinje da se menja. Vie nije mogue uiniti bilo ta verbalno ili gestom to e poremetiti mir i sreu drugih. Umesto toga, uravnoteen um ne samo da sam postaje smiren, ve pomae i drugima da pronau mir. itava atmosfera oko ovakvih osoba bie proeta mirom i harmonijom i to e poeti da utie i na druge. Nauivi da sauvamo smirenost bez obzira ta se dogaalo u nama, sve nam je lake da se ne vezujemo ni za ono to se nalazi oko nas. Meutim, ovo nevezivanje nije eskapizam ili ravnodunost prema problemima ovoga sveta. Vipasana meditant postaje osetljiviji za patnje drugih i ini sve to je u njegovoj moi da ih oslobodi od patnje ne kroz nova uznemiravanja, ve uz pomo uma ispunjenog ljubavlju, saoseanjem i smirenou. On je nauio vetinu plemenitog mira kako biti do kraja posveen, potpuno ukljuen u pomaganje drugima, a u isto vreme zadrati ravnoteu sopstvenog uma. Na taj nain on ostaje miran i srean, radei istovremeno u korist mira i sree drugih. Ovo je ono emu je Buda poduavao; jedna umetnost ivljenja. On nikada nije osnivao ili poduavao nekakvoj religiji, nikakvom izmu. Nikada svoje sledbenike nije upuivao da praktikuju bilo kakve obrede ili rituale, nikakve slepe ili prazne
formalnosti. Umesto toga, poduavao ih je jedino da posmatraju prirodu onakvom kakva ona jeste, posmatrajui stvarnost u njima samima. Na osnovu neznanja stalno reagujemo na nain koji je tetan za nas i za druge. Ali kada steknemo mudrost mudrost posmatranja stvarnosti onakve kakva ona jeste oslobaamo se navike reagovanja. Kada nam uspe da ne reaguje slepo, tada smo u stanju da reagujemo na pravi nain da osnova naeg postupka bude uravnoteen um, um koji vidi i razume istinu. Takav postupak moe biti jedino pozitivan, stvaralaki, na korist nama i drugima. Dakle, neophodno je upoznati samoga sebe savet koji su mudraci u razliitim vremenima i razliitim kulturama uvek ponavljali. Moramo upoznati sebe, ali ne samo na intelektualnom nivou, na nivou ideja i teorija. Niti to znai upoznati sebe samo na emocionalnom i devocionalnom nivou, jednostavno slepo prihvatajui ono to smo uli ili proitali. Takvo znanje nije dovoljno. Umesto toga, potrebno je upoznati stvarnost na nivou aktuelnosti. Moramo direktno iskusiti stvarnost ovog mentalno-fizikog fenomena koje nazivamo ja. Samo to e nam pomoi da se oslobodimo neistoa, da se oslobodimo patnje. To direktno iskustvo sopstvene stvarnosti, ova tehnika samoposmatranja je ono to se naziva vipasana meditacija. Na jeziku Indije u Budino vreme passana je znailo gledati otvorenih oiju, na uobiajen nain; ali vipasana jeste posmatranje stvari onakvim kakve jesu a ne kakvim se ini da jesu. Treba prodreti kroz prividnu istinu, sve dok ne stignemo do krajnje istine itave ove mentalne i fizike strukture. Kada iskusimo tu istinu, tek tada nauimo da ne reagujemo slepo, da ne stvaramo neistoe i, prirodno, stare neistoe postepeno poinju da se iskorenjuju. Tako izlazimo iz kruga patnje i doivljavamo sreu. Tri su koraka u vebanju koja se ue na kursevima vipasana meditacije. Prvi, moramo se uzdravati od svih postupaka, telesnih i verbalnih, koji remete mir i harmoniju drugih. Nemogue je raditi na sopstvenom oslobaanju od neistoa uma dok u isto vreme nastavljamo da telom i govorom inimo ono to samo
umnoava te neistoe. Zato, pravila morala jesu sutinski prvi korak u praksi. Obavezujemo se da neemo ubijati, krasti, imati nedoline seksualne odnose, lagati, niti uzimati alkohol ili droge. Uzdravajui se od takvih postupaka doputamo svom umu da se smiri u meri dovoljnoj da moemo da nastavimo ka cilju koji smo odabrali. Sledei korak je razvijanje vetine ovladavanja ovim naim divljim umom, vebajui ga da ostane fiksiran na jedan jedin objekat: dah. Pokuavamo da svoju panju to je mogue due zadrimo na disanju. Ovo nije veba disanja: mi ne reguliemo dah. Umesto toga posmatramo prirodan ritam udaha i izdaha onakav kakav on jeste. Na taj nain jo vie smirujemo um, tako da ga vie ne savlauju negativnosti. U isto vreme, koncentriemo svoj um, inei ga otrim i prodornim, sposobnim da postigne uvid. Ova dva koraka: moralno ivljenje i kontrolisanje uma su nuni i veoma blagotvorni sami po sebi; ali oni e voditi do samopotiskivanja, ukoliko ne preduzmemo i trei korak proiavanje uma od neistoa putem razvijanja uvida u sopstvenu prirodu. To je vipasana: doivljavanje sopstvene stvarnosti kroz sistematsko i nepristrasno posmatranje stalno menjajuih mentalno-telesnih fenomena, a koji se u nama manifestuju kao oseaj. Ovo je vrhunac Budinog uenja: samoproiavanje kroz samoposmatranje. Ovo svako moe da praktikuje. Svako se suoava sa problemom patnje. Ona je univerzalna bolest, koja zahteva univerzalan, a ne neki sektaki lek. Kada nas mui ljutnja, to nije budistika ljutnja, hinduistika ljutnja, hrianska ljutnja. Ljutnja je ljutnja. Kada kao posledica te ljutnje postanemo uznemireni, ta uznemirenost nije hrianska, hinduistika ili budistika. Bolest je univerzalna. Zato i lek mora biti univerzalan. Vipasana je jedan takav lek. Niko nee prigovoriti nainu ivota koji potuje mir i harmoniju drugih. Niko nee prigovoriti razvijanju kontrole nad sopstvenim umom.
Niko nee prigovoriti razvijanju uvida u sopstvenu stvarnost, na osnovu ega je mogue osloboditi um od negativnosti. Vipasana je taj univerzalni put. Posmatrati stvarnost onakvu kakva ona jeste putem posmatranja istine iznutra to znai upoznavati sebe na aktuelnom, iskustvenom nivou. I kako vebamo tako sebe izbavljamo iz patnje izazvane neistoama. Polazei od opipljive, spoljanje, oigledne istine, silazimo sve dublje do krajnje istine uma i materije. Tada i nju nadilazimo i doivljavamo istinu koja je s one strane i uma i materije, s one strane vremena i prostora, s one strane uslovljenog polja relativnosti: to je istina potpune osloboenosti neistoa, svih taloga, svake patnje. Nije uopte vano kako tu krajnju istinu nazivamo; ona je za svakoga konaan cilj. Neka svako od vas doivi tu krajnju istinu. Neka se svi ljudi oslobode svojih neistoa, svoje patnje. Neka svi uivaju u stvarnoj srei, stvarnom miru, stvarnoj harmoniji. Neka sva bia budu srena (Ovaj tekst napisan je na osnovu govora koji je S. N. Goenka odrao u Bernu.)
Rev. 26/05/2002 www.geocities.com/texts/meditac.html
Ajahn Anando: Blagonaklonost i uvid
Home
---\\
Praksa
Blagonaklonost i uvid
Uputstva za metta bhavanu
Aan Anando
"...Udiemo, ispunjava nas energija; izdiemo, elimo dobro svim biima." Postoji jedna pria u kanonskim tekstovima (sutta) koja se odnosi na period Budinog ivota 20 godina nakon prosvetljenja. Do tada monaka zajednica postala je mnogobrojna. I dogodilo se da su monasi koji su iveli u blizini grada Kosambi poeli meusobno da se raspravljaju oko tumaenja pravila ponaanja. Ova rasprava toliko se zaotrila da je zajednici pretio rascep. I to je Buda ve smatrao sasvim ozbiljnim. Tako je otiao do monaha u pokuaju da ponovo uspostavi mir meu njima. Ali svaki put kada bi pokuao da se obrati monasima oni su ga terali od sebe. Govorili su mu "Zadri se u miru i nedelovanju ovde i sada", to je bio obian eufemizam za "Gubi se!" Posle nekoliko neuspelih pokuaja da uspostavi sklad u monakoj zajednici Buda je otiao. Bio se zaputio do parka u kojem su druga tri monaha ivela i praktikovala monaki
file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/metta.html (1 of 10) [10.2.2008 20:53:31]
ivot: bili su to potovani Anaruda, Nandija i Kimbila. U to vreme su ta tri njegova uenika bili potpuno prosvetljeni (arahant). Kada je Buda stigao monasi ga pozdravie na uobiajeni nain. On ih upita ive li u slozi i miru; imaju li bilo kakvih problema sa proenjem hrane? Potovani Anaruda ree: "Nemamo problema, gospodine. Zaista imamo sve to nam treba i ivimo u miru." Buda upita: "Otkuda to?" Anaruda odgovori kako smatra velikim blagoslovom da ima takve ljude pored sebe, te je odluio da odbaci sve svoje line naklonosti; radie samo ono to e doprinositi harmoniji zajednice. Buda pohvali Anarudu i upita dalje: "Da li ste marljivi?" Anaruda ree: "Da, gospodine, jesmo." A Buda zapita: "A ta vi to radite, Anaruda?" Anaruda ukratko opisa naine na koji oni brinu jedan o drugom. Na primer, onaj ko se prvi vrati iz pronje hrane postavlja prostirke za sedenje i proverava da su posude sa vodom za pie i za pranje posuda na svom mestu.A posle obroka, poslednji koji zavri sve e vratiti na svoje mesto i poistiti. Oni jedan drugom sipaju u posude iz kojih se pije voda i donose vodu za obavljanje nude. Jednom nedeljno provedu celu no raspravljajui o dhammi i meditirajui. Ali najvanija stvar koja je u ovom govoru nekoliko puta isticana jeste kada Anaruda kae: "Boravim srca ispunjenog blagonaklonou za moje drugove. Moj um usklaen je sa njihovim dotle da postoji samo jedan um." Kada ih je upitao, i ostala dva monaha odgovorila su na isti nain. Buda ih je potom ponovo pohvalio i ohrabrio da nastave. Nadahnjuje kada vidimo kako savreno proiena bia tvrde da je praktikovanje mette ili blagonaklonosti to koje je donelo harmoniju i mir. Ono se ispoljavalo kroz njihovu osetljivost za potrebe onih koji ih okruuju. ak i iz perspektive arahanta, ovozemaljski i obini gestovi pomoi veoma su vani. To su stvari koje vode ka skladu. Razmiljanje o ovome predstavljalo je veliku pomo za mene dugi niz godina.
Takoe, u sutama se pominje "jedanaest blagodeti" koje dolaze od praktikovanja metta bhavane ili meditacije blagonaklonosti. Prva blagodet je da zaspimo lako i zadovoljni. Druga je da se budimo lako, zadovoljni i sreni. Trea je da nas vole ostala ljudska bia, a etvrta da nas vole ak i ona bia koja ne pripadaju ljudskoj vrsti. I tako dalje ide spisak svih tetnih i otrovnih stvari od kojih smo zatieni. Takoe, kae se da metta bhavana omoguuje umu da se lako skoncentrie, a da je lice takvog meditanta vedro i da zrai. Deseta blagodet je da umiremo nezbunjeni. Jedanaesta blagodet kae da ukoliko nismo uvidom pronikli u prirodu uma, tada e nam mo metta bhavane obezbediti preporaanje u nebeskom svetu. Veoma znaajna stvar kod ove prakse za mene jeste tolerancija koju razvijamo i prema sebi. Neka od pitanja koja ste mi postavili na ovom mestu pokazuju da su ljudi jo uvek uhvaeni u zamku istim starim sindromom, borbom nastalom zato to ne elimo ono to jeste. Stalno vagamo ono to volimo naspram onoga to ne volimo. Misli i matanja postaju neprijatelji neto za ta oseamo da ga se moramo osloboditi i pobei od toga. Kako reagujemo u ovakvim okolnostima zavisi od konkretnog sluaja. Ukoliko nam se situacija uini opasnom, tada pokuavamo da pobegnemo. Kada se javi strah uvek reagujemo tako to pokuavamo da pobegnemo od toga; pokuavamo da napravimo nekakav prostor izmeu nas i toga. I, naravno, im to ponemo da radimo, mi osnaujemo to stanje, dajemo mu ivot. I ono ostaje uz nas i uznemirava nas sve dok ne prestanemo da reagujemo. Kao posledica onoga to mi se dogodilo u Vijetnamu, patio sam od onoga to zovu "post-traumatski sindrom". Radili su testove na veteranima iz Vijetnama i ustanovili da velik broj njih reaguje na specifian nain zbog trauma kroz koje su proli. Veoma je lepo kada imate naziv za to, ali od toga tim ljudima nije nita lake. Na osnovu dugogodinjeg iskustva znam da sve dok postoji otpor prema strahu, dotle on ima mo nad nama. Metta bhavana je izvanredna kada su u
pitanja takva stanja. Postajemo sve manje uporni u tome da ih oslobodimo. Postoji spremnost da se sprijateljimo sa njima i da ih razumemo jednostavno kao oseaje koje doivljavamo - ak i te rune, odvratne, zastraujue aspekte uma. I tako, ovih nekoliko dana, vebali smo sa "Neka ja budem dobro, neka svi drugi budu dobro", i moda ste primetili da oseanje blagonaklonosti, metta, poinje da se pojavljuje. Kada se takvo oseanje javi moemo napustiti misao "Neka ja budem dobro..." i posvetiti veu panju tom oseanju. Zatim moemo otii korak dalje i usmeriti to oseanje ka spolja; zraiti oseaj blagonaklonosti. Ova re ka spolja uzeta je veoma paljivo. Moemo doiveti oseaj blagonaklonosti koji se prostire u svim pravcima, koji svet ispunjava prijateljstvom, brinou, ljubavlju. Ono to je do tada bilo problem, iznenada u tim trenucima vie nije. I vremenom, na stav prema samima sebi polako se menja. Narasta strpljenje i samopratanje. Na taj nain metta bhavana moe se koristiti za smirenje uma i proiavanje naih stavova, ime se postavlja odgovarajua osnova za vipassanu, meditaciju uvida. Kada sam psolednji put bio u Tajlandu, u Vat Pa Pongu, razgovarao sam sa Aan Liamom, koji je tamo sada stareina manastira. Razgovarali smo o praksi i on je pomenuo da metta bhavana ima neka ogranienja. Jedno je da lako moemo postati vezani za nju i tako stvoriti jo jednu prepreku. Dobrobiti od ove prakse au van svake sumnje, ali ponekad se ljudi zaista ponesu. To moe biti veoma prijatno i mono iskustvo, ali to nije osloboenje. Ono to donosi uvid i razumevanje jeste praksa posmatranja uma -- istraivanje ili vipassana. Zato bih ovde eleo da ukljuim jo neto to bi se moglo nazvati "faktor mudrosti". Posle praktikovanja metta bhavane nekoliko dana, sada moemo poeti da istraujemo um.. Cilj te prakse je da budemo u stanju da vidimo ta se zapravo dogaa ovde i sada; da uoimo promenljivost onoga to se dogaa i da uvidimo da nam to nee pruiti zadovoljenje za kojim tragamo. Druga stvar koju shvatamo jeste da sve to se dogaa moe biti posmatrano. Ovaj uvid je za nas od ogromnog znaaja. Jer posmatrajui neto jasno uviamo da to nije deo nas.
"Korisno sredstvo" na koje bih ovde takoe eleo da skrenem panju i poveem ga sa onim to smo radili jeste da se jednostavno upitamo "Ko? Ko je to ko praktikuje metta bhavanu? Ko je to ko slua u ovom tenutku? Ko to to sedi, ko to osea bol, ko se udi, ko je zbunjen, ko je sumnjiav, ko je srean, ko nije srean? Ko je to?" Namerno postavite pred sebe pitanje: "Ko?" i jasno uoite koje stanje uma sledi iz toga. Um zastaje! Moemo se boriti da pronaemo neki intelektualni odgovor, moda se javi nae ime da ispuni tu prazninu ili moda neka uzviena, inspirativna ideja kao "Prvobitni um". Ali Prvobitni um nije misao "Prvobitni um". Buda-priroda nije misao "Buda-priroda". Miljenje je samo miljenje. Misao zapravo ne odgovara na pitanje: "Ko?" I ako sada nismo obazrivi moemo pitanje "Ko?" upotrebiti kao motku ili malj. Moemo pokuati da u prah pretvorimo bilo koju misao koja se javi u umu. Ovo ispitivanje treba sporovoditi sa oseanjem zapitanosti, sa jednom skoro detinjom znatieljom. Kada vidimo decu koja istrauju neto za njih novo, vidimo njihovo ushienje i ljubopitljivost. Takav jedan stav bio bi izvanredan za istraivanje prirode toga "Ko?" Na taj nain moemo is drugog ugla sagledati one stvari koje nas uznemiravaju. Nemir, na primer, sa: "Ko je uznemiren?" Dolazi odgovor: "Ja". Ko je to? "Ko hoda? Ko sedi?" Ovaka praksa moe veoma efikasno presei beskonaan tok naih misli, spekulacija i matanja. Znam, meutim, iz linog iskustva, da nije svako u stanju da odmah upotrebi ovu tehniku. Zato nemojte misliti da je ona ponuena kao prava tehnika. Ona je samo sredstvo koje donosi odreene koristi. Ono poseduje jednostavnost i jasnou koja se meni lino dopada. Ako ustanovite da ne moete da ga koristite i da nema nikakvog smisla, tada se vratite na praksu metta bhavane. Nastavite da gajite taj oseaj blagonaklonosti. To e doneti povoljan ambijent za korisno sredstvo zapitanosti "Ko?" ako i kada odluite da ga upotrebite.
Ponekad pitanje "Ko?" moe postati prilino jalovo -- ukoeno i ogoljeno -- dok metta bhavana moe biti veoma okrepljujua i inspirativna. Treba se nadati da e kombinacija ova dva korisna sredstva biti dobar recept za meditaciju uvida i voditi ka razumevanju i smirenosti. VOENA MEDITACIJA BLAGONAKLONOSTI (Metta bhavana) (Ova meditacija moe se praktikovati u grupi, pri emu jedna osoba lagano ita instrukcije. Tri take na kraju pasusa oznaavaju kratak period tiine pre prelaska na sledee uputstvo. Trebalo bi da ova meditacija traje oko pola sata.) Ovo e biti meditacija blagonaklonosti. Ukljuie u sebe jednostavnu vizualizaciju uz pomo one funkcije uma koju svakodnevno koristimo. Na primer, ako kaem da zamislite sliku cveta, to moet da uradite. Nije vano je li u pitanju rua ili ljiljan ili koje je cvet boje, niti ak ni koliko je jasna ova mentalna slika - bilo ta to lii na cvet je dovoljno. Sada sedite pravih lea, ispitajte ima li bilo kakve napetosti na licu. Opustite podruje oko oiju, vilice i usta. Neka centar panje polako sklizne ka podruju srca -- podruju u sredini grudi, oko grudne kosti. Udahnemo i oseamo energiju udaha. Skoro kao da moemo da udiemo i izdiemo iz tog podruja u sredini grudi. Sada, dok udiemo, izgovarajui u sebi: NEKA JA BUDEM DOBRO, elei sebi dobro, neka se javi oseaj blagonaklonosti, suptilan gest milosti prema samom sebi. to je bilo bilo je; ostavljamo ga tamo gde jeste: u ovom trenutku samo usmeravamo svoj uma ka svom dahu, ka svom srcu i ka svojoj misli kao jednoj harmoninoj celini. Udahnemo: NEKA JA BUDEM DOBRO... i potom izdahnemo, usmeravajui istu tu energiju milosra ka spolja, govorei u sebi: NEKA DRUGA BIA BUDU DOBRO. Nastavite, hvatajui ovaj jednostavan ritam. Udah - NEKA JA BUDEM DOBRO, izdah - NEKA DRUGI BUDU DOBRO ...
Ukoliko je um negde odlutao, blago, s velikim strpljenjem vratimo panju na dah. To je meko kretanje, vraanje ka srcu, ka dahu, ka misli -- udahnemo: NEKA JA BUDEM DOBRO, izdahnemo kroz srce: NEKA DRUGI BUDU DOBRO ... ... Ono to u ovom trenutku radimo je da usklaujemo sebe sa svim to je blagonaklono i saoseajno u ovom univerzumu. Otvaramo se toj negujuoj energiji i doputajui joj da nas obodri, hrani, koristimo dah i misao kao kanal, kao sredstvo za primanje i dalje slanje te energije. Udahnemo: NEKA JA BUDEM DOBRO. A onda kanaliemo tu energiju ka drugimo: NEKA DRUGI BUDU DOBRO ... ... Odravajui dah blagim i ravnomernim, doputajui da nas energija daha hrani, udahnemo srcem, izdahnemo srcem ... ... Otvaramo se onome to je saoseajno u ovom univerzumu. Udiemo, doputajui da srce bude jo osetljivije i prijemivije za tu energiju. Izdiemo, srce postaje otvorenije i ire, emitujui: NEKA DRUGI BUDU DOBRO ... ... A kada smo spremni ... napravimo jedan lagan i dubok udah u srce, doputajui da nas energija misli i srca ispuni. Zadrimo se tako za trenutak, oseajui zadovoljstvo od toga. Doputajui misli da produbi taj oseaj blagostanja. Doputajui joj da nas prome, ispuni celo telo. Izdahnimo, lagano, neujno, ponovo kroz srce: NEKA DRUGI BUDU DOBRO. Ponovimo ovo nekoliko puta -duboki udah, zastanemo za trenutak i izdahnemo. ... ... Sada poinjemo da koristimo vizualizaciju, radei vie sa izdahom. Kod udaha nastavljamo kao i do sada, udahnemo srcem, s milju: NEKA JA BUDEM DOBRO. A kod izdaha prvo u mislima stvorimo sliku svojih roditelja - nije bitno gde su, daleko ili blizu, ivi ili mrtvi. Stvaramo njihovu sliku jednog po jednog ili zajedno - kako god nam je lake. Vidimo ih na metar ispred nas i svaki put izdahnemo imajui pred oima tu sliku i usmeravajui ka njima nae misli blagonaklonosti i
prihvatanja. Tako udiemo s milju: NEKA JA BUDEM DOBRO ... i izdiemo s mentalnom slikom svojih roditelja. Dok izdiemo: NEKA ONI BUDU DOBRO ... ... Zatim: stvaramo sliku svojih duhovnih uitelja, onih koji su nam pomogli, vodili, ohrabrivali, upuivali tokom ivota. Izdah praen gestom zahvalnosti, s milju: NEKA ONI BUDU DOBRO ... ... Stvaramo sada sliku nae porodice; suprunika, dece, brae i sestara -- jednog po jednog ili u grupi. Izdah praen gestom privrenosti: NEKA ONI BUDU DOBRO ... ... Udiemo srcem: NEKA JA BUDEM DOBRO, izdiemo srcemo: NEKA ONI BUDU DOBRO ... ... Sada stvaramo sliku svojih prijatelja, onih za koje smatramo da e imati koristi od naih misli ispunjenih blagonaklonou. Izdiemo, sa njihovom slikom pred oima, i elimo im dobro; prijateljski zagrljaj, gest brinosti. ... ... Udiemo srcem: NEKA JA BUDEM DOBRO. Izdiemo srcem: NEKA ONI BUDU DOBRO ... ... Stvaramo sad sliku onih sa kojima vebamo, onih koji su u naem neposrednom okruenju; usmeravamo nae misli ka spolja, ka svima njima: NEKA SVI ONI BUDU DOBRO I SMIRENI ... ... Sad stvaramo sliku Zemlje kao to se vidi iz svemira. Ka toj divnoj plavoj, beloj, zelenoj, braon lopti usmeravamo nae misli: NEKA SVA BIA BUDU DOBRO. Izdiemo: NEKA SVA BIA BUDU DOBRO. ... ... I sada stvaramo sliku prostora, praznine. U tu beskonanost usmeravamo svoje misli: NEKA SVA BIA BUDU DOBRO. Doputamo da se um otvori, rastvori; doputamo da se srce otvori, rastvori. Telo se gubi -- bezgraninost -beskonanost -- prostor ... ... Sada paljivo, lagano fokusiramo svoju panju nazad ka srcu, ka taki u sredini grudi i udiemo lagano i duboko, s milju: NEKA JA
BUDEM DOBRO. Zastanemo za trenutak ... doputajui da se ta misao rairi kao oseaj blagostanja po celom telu, da nas ispuni energijom i hrani nas. Sa izdahom, lagano i tiho, usmerimo je kroz srce, ka spolja. Ponovimo ovo jo jednom ili dva puta -- duboki udah, zastanemo i izdahnemo. ... ... Sada stvaramo sliku nekoga koga smo povredili, namerno ili ne, bilo da je mrtav ili iv ... i koristei njegovo ime, kaemo u sebi: MOLIM TE OPROSTI MI ... Prizovemo sliku nekoga koga smo povredili ... i koristei njegovo ime, kaemo: MOLIM TE OPROSTI MI. Zadravamo svu svoju panju na srcu. Drimo ga otvorenim ... i sada stvaramo sliku nekoga ko je nas povredio. Koristei njegovo ime, kaemo: OPRATAM TI. Prizovemo sliku nekoga ko je nas povredio. Koristei njegovo ime, kaemo: OPRATAM TI ... ... Sada koristei sopstveno ime, kaemo: OPRATAM TI. ... Koristei sopstveno ime, kaemo: OPRATAM TI. ... i ... OPROTENO TI JE ... OPROTENO TI JE. Ostanimo sa tim oseanjem brinosti. Ispunimo njime srce; negujmo ga ... Sada se paljivo vraamo na dah - energija daha pristie u srce, s milju: NEKA JA BUDEM DOBRO. Hrani nas, ispunjava. I nazad, nazad kroz srce, ka drugima: NEKA DRUGI BUDU DOBRO. To je tako jednostavno -- udahnemo, ispunjeni energijom. Izdahnemo, elimo drugima sve najbolje. Izdiemo za druge ... ... Zvono za kraj meditacije.
O autoru
Monah Anando roen je u Bafalu, drava Njujork 1946. i odrastao je blizu Nijagarinih vodopada. Posle srednje kole odlazi u vojsku i kao radio-operater uestvoao je u ratu u Vijetnamu. U borbama je bio teko ranjen, te je prebaen nazad u Sjedinjene Drave na leenje. Poto je imao trajne posledice otputen je iz vojske kao invalid, te se upisao na studije psihologije i francuskog na univerzitetu u Bafalu, Kolorado, gde je proveo jedan semestar. Tokom ovog perioda razvejao je iluzije o amerikom angaovanju u Vijetnam, te se prikljuio narastajuem antiratnom pokretu i odluuje da ponovo krene u inostranstvo. Godinu dana studira francuski u Nici i tu nailazi na knjigu Alana Votsa o zenu, koja ga je jo vie uvrstila u nameri da otputuje na Istok. Proputovavi Tursku i Avganistan, est meseci boravi na Tibetu i u Indiji, gde se prvu put susree sa meditacijom. Godine 1972, amerike vojne vlasti zahtevaju od njega da ponovo proe medicinski pregled i utvrivanje sposobnosti za vojnu slubu, zbog ega odlazi u Tajland. Tokom boravka u manastiru u Pataji odlazi da se sretne sa Aan Sumedom, svojim zemljakom koji se ve bio zamonaio i u to vreme boravi u manastiru Vat Kou alok (Wat Kow Chalok) u onburiju. Tu je postao samanera (iskuenik), da bi kasnije preao u Vat Pa Pong (Wat Pah Pong), gde se zamonaio. Posle pet godina provedenih u Tajlandu, potovani Anando se vraa u Sjedinjene Drave da bi posetio porodicu. Umesto da se posle toga vrati na Istok, njegov uitelj Aan a (Ajahn Chah) zamolio ga je da se pridrui Aan Sumedu u Hempsted Vihari u London. Tako je postao jedan od osnivaa prvih budistikih manastira u Engleskoj theravadske tradicije i to u itherstu i Harnamu.
Rev. 3/3/2003
www.geocities.com/budizam/texts/metta.html
edimil Veljai: Istona renesansa u doba prosvetiteljstva i romantizma
Home
---\\
Veljai
Istona renesansa" u doba prosvetiteljstva i romantizma i njen odraz u novijoj povijesti filozofije
edomilom Veljai
"Knjige Zend i Oupnekhat (upaniade) sadre iste istine kao i djela platonovaca, a ti su ih filozofi moda i preuzeli od istonjaka." Anquetil-Duperron, 1787. "Na istoku treba traiti vrhunac romantike (das hochste Romantische) Friedrich Schlegel, 1800. "...Kantova je filozofija jedina koju je neophodno poznavati da se shvati ono to ja hou pokazati. No, ako je italac osim toga bio u koli boanskog Platona, tim e sposobniji biti da primi moje ideje i da ga one promu. Ako jo pretpostavimo da je imao sreu da upozna vede, te knjige koje smo upoznali kroz upaniade a to je po mom shvaanju najvea prednost ovog jo mladog stoljea prema minulom, jer ja smatram da utjecaj sanskritske knjievnosti u nae vrijeme nee biti manje dubok nego to je u 15. st. bila renesansa grke knjievnosti takav e italac, koji je primio pouku prvobitne indijske mudrosti i koji ju je usvojio, biti u najveoj mjeri spreman da slua moju nauku."
file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/veljacic/renesansa.html (1 of 30) [10.2.2008 20:53:38]
Arthur Schopenhauer, 1918. "Klju svemu je u Indiji." Alphonse de Lamartine, 1830. "Istona renesansa... to je veliko djelo koje se zbiva danas u filozofiji. Istoni panteizam, preobraen u Njemakoj, odgovara istonoj renesansi isto onako kao to je Platonov idealizam, kad ga je ispravio Descartes, u 17. st. postao kruna grke i latinske renesanse." Edgar Quinet, 1841. "Prodorna i razorna kritika Zellerova... prognala je avet nejasnog romantikog shvaanja povijesti i prokrila put zdravom povijesnom shvaanju o porijeklu grke filozofije. Za due su vrijeme umukli glasovi onih... koji su poetke grkog filozofskog miljenja traili na istoku. Tek u drugoj polovici sedamdesetih godina prolog stoljea poinje ponovo da se javlja avet istoka..." "U najnovije vrijeme ponovo je pokrenut problem utjecaja istoka na grku kulturu, a time i na filozofiju, u vezi s ogromnim napretkom babilonsko-asirskih istraivanja u poslednjim decenijama..." "Ne moemo unaprijed odbiti kao povijesno neprihvatljivu mogunost da je grka filozofija ve u starijem razdoblju, od Thalesa do Platona, dobila poticaje za svoja pojedina gledita iz Egipta ili iz Medije i Perzije." Franz Lorzinger i Wilhelm Nestle, 1919, (u 6. izd. djela Eduarda Zellera, "Die Philosophie der Griechen"). "Doista ne smijemo smatrati presmionom tvrdnju da je znanja edan Grk dobio prilino tane vijesti o religijama istoka perzijskim posredstvom, pogotovo kad se sjetimo da su azijski Grci i jedan dio indijskog naroda, jo u vrijeme kad je Pitagora boravio u svojoj jonskoj domovini, spadali pod istog vladara, osnivaa Perzijskog carstva Kira." Theodor Gomperz, 1895.
MISIONARSKO I PROSVETITELJSKO NASLIJEE Otkrie i aktualizacija kulturnih vrijednosti Perzije, Indije i Kine u doba prosvetiteljstva i romantizma osnivaju se na predradnjama kranskih misionara, koji su u 17. i 18. st. postavili temelje znanstvenom razvoju prouavanja tih kultura. U 17. st., uz vjerske interese dovoljno se jasno ispoljuju i politike tenje buduih kolonijalnih sila. Problematika "istone renesanse" zanima nas ovdje prvenstveno koliko se odnosi na Indiju, gdje je 16. i 17. st. "veliko razdoblje Akbara" i njegovih nasljednika, muslimanskih vladara mongolske dinastije, koji su stvorili veliku i monu dravu u sjevernoj i srednjoj Indiji, a u isto vrijeme pod utjecajem perzijske kulture doveli islam do vrhunca kulturnog i vjerskog liberalizma, teei za njegovom sintezom sa starim hinduistikim tradicijama. Delhijski sultanat u 17. st., za vlade San Gjahana i njegova sina Aurangziba, odrava dobre veze s evropskim zemljama, osobito s Francuskom i Italijom. Iz tog je izvora i indijsko kulturno blago doprlo u evropske obrazovane krugove. Za katolikog misionara Roberta de Nobili (15771656) poznato je da je svoje propovijedi sastavljao i na sanskritu. Misionar Roth, koji je umro u Indiji 1668., bio je autor sanskritske gramatike, iji rukopis kasnije nije bilo mogue pronai. Autor prve sauvane sanskritske gramatike bio je jezuit Hanxleden, koji je boravio u Indiji 16991732. Prvu evropsku riznicu sanskritskih rukopisa, oko 200 tekstova iz veda, upaniada, klasine knjievnosti, filozofije i gramatike, stvorio je jezuit Pons 17331738. u parikoj Academie des inscriptions, gdje je ve 1718. Abbe Bignon organizirao prouavanje indijskih tekstova uz saradnju misionara.[1] Otkrie indoiranske mudrosti, aveste i upaniada, za prosvjetiteljsku i romantiku knjievnost i filozofiju vezano je uz ime Anquetil-Duperron (17311805). Sanskritske rjenike i gramatiku dobio je od rimske Propaganda jidei i od Kraljevske akademije u Parizu. U Indiju je otputovao 1754. Nakon slabo primljenog prijevoda Zend-aveste (1771), objavio je 18011802. prijevod pedeset upaniada pod perzijskim naslovom Oupnek'hat.[2] Taj je prijevod oduevio Schopenhauera:
"Nigdje na svetu ne postoji tako vrijedno i tako uzvieno uenje kao u upaniadama. Ono mi je bilo utjeha ivota a bit e mi i utjeha smrti."[3] Perzijski prijevod upaniada, kojim se je koristio Anquetil-Duperron, pripremio je uz saradnju indijskih pandita na svom dvoru u Delhiju princ Dara ukoh, sin ah Gjahana i brat Aurangzibov, 1657. god. 1775. Anquetil-Duperron je dobio prijepis ovog rukopisa od francuskog rezidenta na delhijskom dvoru, pa ga je preveo na latinski. Sto godina ranije, u doba kad je perzijski prijevod upaniada u Delhiju bio tek dovren, francuski ljekar humanista Francois Bernier poao je u Indiji putem kojim je nekada iao Apollonije iz Tyane, prema novopitagorovskoj tradiciji. Uputio se je 1661. i ostao je vie godina na dvoru Aurangzibovu u Delhiju kao dvorski ljekar. Tu je upoznao jednog benareskog pandita koji je radio na prijevodu upaniada za Daru ukoha, koji je tada ve bio pogubljen zbog svoga nevjerstva prema islamskoj ortodoksiji, a jo vie zato, jer je mlai brat Aurangzib preoteo vlast svom ocu, pa je elio da se rijei i starijeg brata. Iako nije uspio da doe do indijskih rukopisa, Bernier je ipak mnogo toga doznao, to osim njegovih putopisa svjedoi i djelo objavljeno 1688. pod naslovom: Memoire sur le quietisme des Indes. Osim o vedskoj knjievnosti znao je tota i o puranama, a i o est klasinih sistema darana. Vrhunac dokumentiranog znanja o indijskoj mudrosti u 18. st. prije AnquetilDuperrona posjedovao je jezuitski misionar Pater Pons, koji je 17301740. objavio u Lettres Edijiantes niz lanaka napisanih ne samo s odlinim poznavanjem stvari i izvora, nego i sa stanovita divljenja i potovanja prema indijskoj religiji i filozofiji. 1735. objavio je u istom almanahu Pater Calmette lanak u kojem na osnovu podataka iz veda dokazuje da brahmanska vjera nije razliita od kranske u biti, "jer veda sadri nauku o bojem jedinstvu, o svojstvima pravog Boga, o spasenju i nagradi i kazni", iako su to tamo tek "mrvice zlata na grumenima pijeska". Pater Pons, meutim, govori o specifinim naukama indijskih mudraca, razlikuje, npr.,
indijski buddhizam ("bauddhamatham") od kineskog i tibetanskog, ili ankarinu idealistiku nauku o atmanu od nauka drugih darana. Evo kako Pater Pons 1740, u doba kad je Kant jo bio student, razjanjava sredinju ideju indijskog spoznajnog idealizma atman: Apsolutno bie (brahman) je "jednostavno u svom jedinstvu, ali je na neki nain trojno po svojoj egzistenciji, po beskrajnoj svjetlosti i po vrhovnom blaenstvu. Sve je tu vjeno, nematerijalno, beskrajno. No, budui da nae unutarnje iskustvo o sebi nije usklaeno s tom idejom koja je toliko lijepa, oni pretpostavljaju i drugi princip, iako potpuno negativan koji doslijedno tome ne posjeduje nikakvu realnost bitka, a to je maya naega ja, tj. zabluda. Tako, npr., ja sada vjerujem da vam piem o sistemu vedanta, ali se varam. Zapravo ja sam Ja (je suis moi), ali vi ne postojite, ja vam ne piem, nitko nije nikada mislio ni o vedanti, ni o sistemu, ja se varam, to je sve, ali moja zabluda nije bitak. Oni to tumae usporedbom koju uvijek ponavljaju, o uetu na zemlji koje nam se ini da je zmija." Princip objektivnog idealizma Pater Pons konano formulira sanskrtskom formulom: "aham eva param brahman" ja sam sam vrhovni (ili transcendentni) brahman". U isto doba (1742) poinje izlaziti opirna povijest ope filozofije Jakoba Bruckera (Historia critica philosophiae) u koju je ukljuen na raznim mjestima5 pregled tadanjeg znanja o indijskoj mudrosti na osnovu podataka kod antikih autora. Trideset godina poslije Anquetil-Duperrona stigao je u Indiju otac engleske indologije, William Jones (1783). Slijedee godine Englezi u Kalkuti osnivaju "Azijsko udruenje", u ijim se publikacijama pojavljuju prvi potpuni prijevodi sanskritskih djela (Asiatic Researches, 17881839, objavljeno je ukupno 20 knjiga). W. Jones je odmah po dolasku u Indiju objavio disertaciju u kojoj usporeuje indijsku mitologiju s grkom i rimskom. Grau za te usporedbe lako mu je bilo nai kod antikih pisaca nakon pohoda Aleksandra Velikog u Indiju, jer su se i oni bavili tom tematikom da u odnosu prema svjetskoj mitologiji uzveliaju lik Aleksandrov.
Od Jonesa potjee i usporedba Kalidase sa Shakespearom (povodom prijevoda Sakuntale, 1789), a na podruju komparativne filozofije najsmionija teza da je Kallisthen kod Indijaca naao gotovu logiku (nyaya-sutra), pa ju je poslao svom stricu Aristotelu. Iako je nemogunost dokaza ovako specifinih teza brzo postala jasna, na isti se je problem vratio 1874. Njemac C. B Schluter, usporeujui strukturu indijskog i Aristotelova silogizma.[6] Polemike oko prvih radova Anquetil-Duperrona i W. Jonesa krajem 18. st. svjedoe o tekoama lomljenja leda na tim podrujima.[7] Jo prije toga su neujednaena gledita misionara i prva dokumentacija na kojoj su se osnivala bili povod prosvetiteljskim duhovima da se preuranjeno poslue orijentalnim orujem protiv crkvenog autoritativizma. Vanredno je zanimljiv u tom pogledu profil Voltairea u povijesti moderne orijentalistike u djelu R. Schwaba.8 S tom je polemikom u vezi djelo koje je 1777. objavio J. S Bailly, Lettres sur Vorigine des sciences et sur celle des peuples de Asie, adressees a M. de Voltaire et precedees de quelques lettres de M. de Voltaire a Vauteur.Bailly iznosi duhovitu usporedbu Malebrancheove metafizike teze da sve stvari promatramo u bogu sa srodnim stavom vedante. vajcarac P. Sonnerat objavio je 1783. djelo koje je brzo postalo popularno, Reisen nach Ostindien und China, gdje indijske nazore o svijetu i ivotu usporeuje s grkim filozofima i sa novijim do Descartesa i Spinoze. Djelima Sonnerata i Baillya koristio se Kant, kako emo u nastavku pokazati. Predromantikim duhom odie prvi prikaz indijskih religiozno-filozofskih ideja, jo uvijek djelo misionarske erudicije, iji je autor austrijski karmelianin hrvatskog roda, Fr. Paulinus a Sancto Bartholomeo, roen I. F. Vezdin: Systema Brahmanicum (1792). Slijedee djelo te vrste ve je odraz ekstremnog romantizma. To je knjiga Friedricha Schlegela, Ueber die Sprache und Weisheit der Inder (1808). Ipak je Heine, koji je oko 1820. sluao najbolje njemake sanskritiste i indologe osumnjiio oduevljenje brae Schlegel za Indiju kao maskirani katolicizam.10 - Na engleskoj strani uven je romantiarski prikaz
indijske mudrosti H. T. Colebrooka, Essais on the Religion and Philosophy of the Hindus (eseji ranijeg datuma sabrani su u knjigu 1829. godine). Schlegelova je knjiga oduevila Schellinga, koji je tada u Munchenu htio da otvori orijentalnu akademiju. Herderovo oduevljenje za Indiju potjee iz istog arita iz kojeg Goetheovo iSchopenhauerovo, a to je ujedno i najstarije arite u Evropi. God. 1784. objavio je Ch. Wilkins engleski prijevod Bhagavad-gite. Slijedio je 1789. Jonesov prijevod akuntale. To je djelo s engleskog odmah preveo na njemaki G. Forster. Godine 1791. izlazi drugo izdanje Forsterova prijevoda sa znaajnim Herderovim predgovorom. U istom duhu napisan je i njegov predgovor knjizi tada najpoznatijega njemakog orjentaliste i historiara Friedricha Maiera Zur Kulturgeschichte der Volker (1798). Maiera su u Jeni sluali Schelling i Schleiermacher, a u Weimaru Goethe i Schopenhauer, koji je upravo od Maiera dobio AnquetilDuperronov Oupnek'hat 1813. Na Schellinga kao uitelja poziva se i najvei evropski indolog 19. st. Max Muller (1823-1900.): "Moju prvu ljubav za sanskritsku knjievnost pobudile su najprije upaniade. Godine 1844., dok sam sluao Schellingau Berlinu, ti su stari teozofski spisi privukli moju panju. Neke od svojih prijevoda, koje sam tada ostavio kod Schellinga, nisam vie nikada mogao da dobijem natrag".[11] U kasnijim godinama Max Muller je govorio da su dva utjecaja bila presudna u njegovu ivotu: Kantova Kritika istog uma i Rg-veda. U Francuskoj romantiarske stavove prema Indiji i istoku uope zastupa na podruju povijesti filozofije najizrazitije V. Cousin u svom Cours sur l'historie de la philosophie (1829.). "Istok je koljevka civilizacije i filozofije...; Istok, to je za mene Indija." Pretee ovakvih ideja nisu bili samo Voltaire i Bailly. Cousin u prvom redu polazi od predradnji opata Fouchera, ije je ideje aktualizirao u duhu romantikog oduevljenja za Indiju. Foucher je u svom Expose historique de la religion des Perses 1755. pisao: "Tko samo povrno pozna staru filozofiju, dri se helenskih
filozofa i vjeruje da su Thales i Pitagora prvi otvorili oi smrtnicima i utrli put do mudrosti. Pri tome se ne uzima dovoljno u obzir da su ti veliki ljudi, prema Platonovu svjedoanstvu, bili samo djeca koja su tepala. Ne imajui nade da u vlastitoj domovini nau svjetlost koja im je bila potrebna, poli su na duga putovanja da ue od naroda ija je mudrost bila slavna u to doba... Istok je bio koljevka filozofije." ALEKSANDRIJSKA FILOZOFIJA I SCHOPENHAUER Uvid u romantiarsku renesansu istone misli vaan je za "nau temu iz dva razloga. Prvi je neposredna usporedba'sa renesansom istonog duha, koja se je isto tako naglo rasplamsala u doba helehizma i dobrim dijelom obiljeavala dekadenciju antike kulture. Drugi je razlog metodoloki. S ove take.otvara nam se dovoljno jasan pogled na nizbrdicu u daljem razvoju, koju smo opisali citatima o Zellerovu djelu na poetku ovog lanka. U vezi s prvim razlogom zanimljivo je slijediti u Schopenhauerovu djelu stav prema Klementu Aleksandrijskom, koji je jedan od najboljih izvora znanja o Indiji u doba kasne antike, a i pouzdano mjerilo stavova prema istonim utjecajima na tadanju evropsku kulturu.[12] U pogl. 48. Dodatka Svijetu kao volji i predodbi (odnosi se na paragr. 68., knj. IV "O negaciji volje za ivot") Schopenhauer opirno citira Klementa i polemizira s njegovim stavom u 3. knj. Stromata, optuujui ga zbog obrane starozavjetnog stava, koji je nespojiv s kranskim idealom askeze. Kroz to se cijelo poglavlje provlai isticanje kako je nemogue da se Stari zavjet "adaptira" tako da se na njega moe "nakalemiti" mitos kranskog morala. "Tu je pria o istonom grijehu bila jedino mesto za kalem sa staroindijskog debla". Odatle se razvija dalje mitos o "bogu koji je postao tijelo (avatar)", "o osloboenju koje je moka, tj. konano sjedinjenje s brahmom" itd. Pa ipak, priznaje vrijednost Klementova svjedoanstva kad kae da u 7. knjizi Stromata "indijskom asketizmu kao loem suprotstavlja kransko-idovski, a pri tome se jasno oituje osnovna razlika duha dviju religija." U ovom komentaru, kao i u poglavlju na koje se odnosi osobito se istie bogatstvo i raznovrsnost dobrih izvora Schopenhauerova znanja o
indijskoj filozofiji, ne samo o vedanti (ankaru citira doslovno u latinskom prijevodu) nego posebno o buddhizmu. Radi se o poglavlju gdje Schopenhauer buddhizam obiljeava kao "ateistiku religiju".[14] Kasnije se (u Parerga i Paralipomena) stav prema Klementu, pa i prema odnosu judaizma i kranstva, u kojeemu mijenja. "Ne samo kod Arriana nego i kod veine nekianskih filozofskih pisaca u prvim stoljeima kranske ere vidimo kako prodire idovski teizam, koji e uskoro kao kranstvo postati narodna vjera, isto onako kao to danas kroz djela uenjaka prodire panteizam ija je domovina Indija, a koji je takoer predodreen da kasnije pree u narodno vjerovanje. (Ex orientelux).[15] Govorei o moguim prethodnicima svog voluntarizma u postkantovskoj filozofiji (Schelling, Fichte), kae da bi se i u mnogo daljoj prolosti mogao navesti Klement Aleksandrijski, prema kojemu "velle ergo omnia antece-dit: rationales enim facultates "sunt voluntatis ministrae" (Strom. II, 17).[16] Jo intimnija veza je u knjizi II Parerga i Paralipomena, izvoenje slike svijeta kao tamnice prema Klementovu 'sQyaorx\Qiov (Storm. III, 3).[17] Dalja je analiza Schopenhauerove ocjene helenistike filozofije zanimljiva iz drugog razloga, ukoliko implicite osvjetljuje i kriterije obrade komparativnih tema. Uvjerljiv dokaz da je Pitagorina nauka panteizam nalazi Schopenhauer kod Klementa u Cohortatio ad gentes,a polazei od Jamblihove biografije kao izvora smatra da Pitagorina nauka potjee iz Egipta i da je Pitagora tamo naao indijske elemente svog panteizma, "jer egipatska kultura i religija potjeu bez sumnje iz Indije, kako to uz stotinu drugih stvari dokazuje i svetost krave (Herod. II, 41)".[18] Navodi i izvore prema kojima je Pitagora bio u Indiji (Apulej). Uvjerljivije djeluje Schopenhauerov neposredni utisak da je stoika ataraxia kolosalni paradoks u razvoju antike etike.[19] Paragrafi o Plotinovoj filozofiji sastoje se od svjedoanstava o njenom indijskom porijeklu, prema Jamblihu, Porfiriju i drugima, a i prema neposrednom doksografskom tumaenju simbolike (boanstvo koje sjedi na lotosu) i nauke. Porfirije je dao iscrpno razjanjenje metempsihoze, "potpuno u indijskom smislu,
iako je uvijeno u platonsku psihologiju".[20] Za srodnost psiholokog raspoloenja u istonjatvu helenistikih i gnostikih mislilaca sa romantiarskim protagonistima srodnih stavova, ako uzmemo kao mjerilo problem autohtonosti grke filozofije, zanimljivo je usporediti neke ekstremne izjave Voltairove sa relativno umjerenim ocjenama Klementa Aleksandrijskog. Klement: "Filozofija je cvjetala kao velika i korisna stvar od starine kod barbara, njena je svjetlost prodrla do pogana, a konano je stigla i do Helena. Njeni su prvi pokretai bili egipatski proroci i asirski Haldejci, pa Druidi i Samanteji kod Gala, filozofi kod Baktrijaca i Kelta, Magi kod Perzijaca, gimnosofisti kod Indijaca i drugi barbarski filozofi... idovsko je pleme daleko starije od svih.tih naroda, a da je njegova pismeno pribiljeena filozofija prethodila helenskoj, dokazao je opirno pitagorovac Philon... (Strom. I, 15, 11). Najstariji mudraci i filozofi kod Helena... bili su barbarskog porijekla i obrazovali su se kod barbara". (Strom. I, 15, 66), Voltaire kao da proiruje tendenciju ove polemike kad dokazuje protiv katolika da "nije sve na svijetu stvoreno za idovski narod... nego su idovi sve preuzeli od drugih naroda". (Essai sur les moeurs, uvod). "Naa je religija bila skrivena u dnu Indije... Ona nam je neosporno dola od brahmana". (De l'ame).. "Indijci su religiju mogli utemeljiti jedino na univerzalnom umu". (Essai sur les moeurs, IV pogl.). Na ovakvim je osnovama komparativna filozofija poela da se razvija tropskom bujnou, pa je polovicom 19. st. morala da se pojavi "prodorna i razorna kritika", pred kojom su se ovakve i druge romantine ideje rasprile, bar za trenutak, kao "aveti". KANT I HEGEL
Prije nego preemo na razvoj ove problematike u 19. st., vrijedno je zaustaviti se na najsnanijem misliocu 18. st, Immanuelu Kantu, ija e filozofija sto godina kasnije, nakon Schopenhauera i utjecajem njegove kole, zauzeti. sredinje mjesto u komparativnim studijama o indijskoj filozofiji sa idealnog doksografskog stanovita, kakvo se nazire ve iz uvodnog citata Schopenhauera na poetku ovog poglavlja. Iako nitko nije tvrdio, a ne bi to s razlogom ni mogao tvrditi, da je indijska filozofija utjecala na Kanta, time nije prejudicirano, niti je postalo nezanimljivo njegovo znanje o Indiji i zemljama Dalekog istoka, a ni njegovo zauzimanje stava prema problemima kojima se ovdje bavimo. Dovoljno je poznato da je Kant tu temu obraivao u svojim kolegijima o fizikoj geografiji od 1756., kad je taj predmet uveo u nastavhi plan univerziteta u Konigsbergu, do 1796. Godine 1802. objavio je Rink tekst tih predavanja (Immanuel Kants Physische Geographie), ali u nepotpunom obliku, kako i sam priznaje, i to ba u dijelu koji nas zanima. To se je izdanje i dalje objavljivalo u tom obliku sve dok ovom pitanju nije posvetio posebnu panju Erich Adickes u svojim Untersuchungen zur Kants physischer Geographie (Tiibingen 1911). Adickes je tu upozorio i na sauvani rukopis iz 1772/73., koji je Kant s vlastorunim. korekturama poklonio vojvodi od Holstein-Beck. Taj je primjerak uz ostale vane dopune uzeo kao osnov nove obrade ovih kolegija savremeni njemaki indolog Helmuth von Glasenapp u djelu Kant und die Religionen des Ostens, 1954. (u Beihefte zum Jahrbuch der AlbertusUniversitat Knigsberg). O svojim izvorima sam Kant malo govori, ali je Adickes paljivim provjeravanjem djela iz tog vremena, osobito tadanjih opirnih zbirki putopisa, mogao ustanoviti da se Kant vrlo vrsto dri svojih izvora i "ne samo da ih ekscerptira, nego ih i prepisuje". Od djela koja smo gore spomenuli, Kant je osobito dobro poznavao radove J. S. Baillya i P. Sonnerata, a nakon to je upoznao Sonneratov putopis izmijenio je neka svoja shvaanja koja su se osnivala na Baillyu.[21] Za Kantovo znanje o indijskoj religiji o vedama kao "simbolu njihove religije", o vrhovnom boanskom trojstvu (trimurti), "Brahma, Vinu, iva, o teoriji razdoblja' svijeta (calpa), o boanskim utjelovljenjima" (avatara), o metempsihozi, pa i o Buddhi i o
eposu Mahabharata vaan je izvor bilo djelo J. Z. Holwella, Interesting Historical Events relative to the Province of Bengal and the Empire of Hindostan, 1764. (njemaki prijevod 1778.[22] Kant spominje i misionarska iskustva, a vidi se iz pojedinosti na koje emo se nie osvrnuti da pozna i vijesti antikih autora o Indiji, kojima se je sluio i Brucker. Tee bi bilo utvrditi u kojoj je mjeri mogao poznati misionarske izvetaje filozofskog sadraja, kao to su bile Lettres edifiantes i prva djela francuskih i engleskih orijentalista, a osobito Anquetil-Duperrona. Zadovoljit emo se da spomenemo filozofski interesantne teme o Indiji i ostala Kantova djela gdje ih spominje: Osim detaljnih podataka i opisa u kolegijima o fizikoj geografiji i nekoliko filozofski zanimljivih opaanja u kolegijima o logici, na koja emo se osvrnuti na kraju, Kant je dao svoje najzrelije i najpotpunije sudove o indijskoj kulturi i njenom mjestu u svjetskoj povijesti u jednom od svojih posljednjih djela iz razdoblja kritike filozofije: Die Religion innerhalb der Grenzen der blossen Vernunft (1793). U ovom djelu ne samo indijska kozmogonija nego i indijska etika, upravo unutarnja veza tih dvaju religijskih podruja, odreuju mjesto indijske duhovne kulture meu najstarijim i duhovno najviim tradicijama ovjeanstva. Karakteristian je u tom pogledu ve poetak prvog dijela rasprave, gdje se indijski primjer s pravom citira kao najkarakteristiniji za mitos o razdobljima svjetskog zbivanja: "Da se svijet nalazi u loem stanju, to je tualjka isto toliko stara koliko i povijest, tavie koliko i jo starije pjesnitvo; toliko stara koliko i najstarije od svih pjesama, one koje nalazimo u sveenikoj religiji..." Pria svuda poinje sa zlatnim dobom... "Ali ta srea brzo iezava kao san, tako da sada (a to je sadatoliko staro kao i povijest) ivimo u poslednjem razdoblju; sudnji dan i propast svijeta su pred vratima, pa u nekim predjelima Hindustana potuju suca svijeta i ruioca Rudru ("Ruttren"), koji se inae naziva i iva ("Siba oder Siwen"), kao boga koji je ve na vlasti, nakon to je odritelj svijeta Vinu, premoren od svog posla koji je preuzeo od stvoritelja
svijeta Brahme, napustio tu dunost prije mnogo stoljea",[23] Uz nauku o trojstvu, o kojoj Kant kasnije u ovom djelu raspravlja posebno, ovdje je jasno i tano prikazan indijski henoteizam (redoslijed potivanja raznih boanstava kao vrhovnih), specifian za indijsku kozmogonijsku religiju. U Kantovim usporedbama religija po njihovim moralnim vrijednostima najlsarakteristiniji su primjeri usporedbe islama sa hinduizmom. Tu usporedbu u ovom djelu sreemo na dva mjesta: "Muhamedanci (kako je pokazao Reland) vrlo dobro podmeu duhovni smisao opisu svog raja, koji je posveen svim vrstama osjetnog uitka, a to isto ine i Indijci u tumaenju svoje Vede, barem za obrazovani dio svog naroda" (str. 111). Primjeeno je da Kant za svoje vrijeme osobito dobro poznaje Zoroastrovu nauku, koju u fizikoj geografiji izlae u dijelu o Indiji, jer tamo iskljuivo i ive "Parsi, pripadnici Zoroastrove religije".24 Govorei o detaljima te religije, Kant se slui terminologijom Anquetil-Duperrona, od kojega potjee naziv "zend-avesta". ("Njihova sveta knjiga Zend-avesta isto je toliko stara kao i njihova religija, a napisana je jezikom zend... Rije vesta potjee od "vrst" ("fesi"), kao to je vrsta zemlja koja predstavlja jednu boicu.25) Gornja usporedba islama s hinduizmom upuuje s jedne strane na perzijsku, sufiku koncepciju islama, a s druge strane na osnovi smisao indijskih upaniada. Druga usporedba islama i hinduizma u djelu o religiji karakteristina je zbog odnosa prema kranstvu i prema problemu radikalnog zla, o kojem Kant u ovom djelu prvenstveno raspravlja, iako ne uvijek na nain koji bi mogao zadovoljiti prusku cenzuru.26 U ovom sluaju Kant se zadovoljava da ukae na utjecaj koji religija moe vriti na "vanjska obiljeja karaktera naroda u graanskim odnosima": "Muhamedanizam se razlikuje po ponosu, jer potvrdu svoje vjere nalazi u pobjedama i podjarmljivanju mjesto u udesima, a molitveni su mu propisi uvijek izraz smionosti. Hinduistika vjera daje svojim pristaama obiljeje malodunosti iz potpuno suprotnih razloga" (str. 184).
Vraajui se na nauku o boanskom trojstvu, Kant se pita "zato se toliko starih naroda slae u toj ideji", a razlog nalazi konano u opoj prirodi ljudskog uma. "Religija Zoroastrova ima ove tri boanske osobe: Ormuzd, Mithra i Ahriman; hinduistika Brahmu, Vinua i ivu (uz razliku da prva prikazuje treu osobu ne samo kao pokretaa onoga to je loe (des Uebels), ukoliko |e to kazna, nego i moralnog zla (des Moralisch-Bsen), zbog kojeg se ovjek kanjava" (str. 140). Detaljnija analiza mogla bi samo potvrditi, bar u naelu, ove istanane razlike, uzimajui s jedne strane bitno moralne intencije Zarathutrine nauke, a s druge indijsku vjeru u prvobitno ritualna "djela" (karman) koja obavezuju bogove po kozmikom zakonu (dharma), odakle dalje proizlazi superioran poloaj brahmanskog sveenika (analogno iranskom Magu, ijim se religioznim tradicijama Zarathutra suprotstavlja principima prvog "apstraktnog" morala). Karakteristina je i zakljuna primjedba Kanta u istom odlomku: "Izgleda da su ak i idovi u posljednjim vremenima svoje hijerarhijsko ustrojstvo prilagodili ovim idejama" (o trinitetu). Tek su novija istraivanja, osobito na podruju iranistike, pokazala koliku je vanost imao iranski mazdaistiki utjecaj na razvoj idovske vjerske misli i mesijanske ideje u vrijeme osloboenja iz babilonskog ropstva i zblienja idova s Perzijskim carstvom. Nekoliko Kantovih osvrta na odnos indijske i grke filozofije ne pokazuju u biti nita vie nego da su mu bila poznata shvaanja svog vremena o toj temi i da ih je dijelio s ostalim prosvetiteljima, ili ih nekritiki preuzimao. Iz jednog ekscerpta kolegija, oko 1776, vidi se da ga je zanimalo stanje "stare brahmanske religije u Pitagorinim vremenima". Mogao je da ustanovi da je ona u to doba bila ve "izmijeana dodacima", ali da je "njen moral takav da ne sadri nita kodljivo za ovjeka". Ovdje je karakteristino stavljanje teita na moral, jer se radi o vremenu buddhistikih, ainistikih i ostalih sannyasinskih (asketskih, nebrahmanskih) "dodataka", o ijoj vanosti ne samo u Indiji nego i u mazdaistikom Iranu istraivanja dananjim znanstvenim sredstvima nisu jo
izrekla konani sud.[27] Drugi osvrt, u nacrtu kolegija iz logike28 jo. je lapidarniji: "Brachmanen (Gymnosophisten, hodie Bramienen), Calanus. Metempsyhosis. Stoische Prinzipia". Tim izrazitije ostalo nam je sauvano Kantovo ope miljenje o ovoj tematici.29 Ono svjedoi da je Kant dijelio "racionalne" pretpostavke svojih savremenika ne samo o "opoj prirodi ljudskog uma", kao u sluaju nauke o boanskom trojstvu, nego i o materijalnim svojstvima "duha" naroda" (Volksgeist), ijim se je apriornim .obiljejima sve do Zellerovih vremena nadomjetao nedostatak arheologije. NajboIju ispriku ovog konformizma kod Kanta moemo nai u usporedbi njegova miljenja s Hegelovim, iako usporedba izgleda povoljnija za Kanta: Kant: "Grci su prvi od svih naroda poeli filozofirati. Jer, oni su prvi pokuali da umnu spoznaju ne razvijaju redosljedom slika (an dem Leitfaden der Bilder), nego in abstracto, dok su drugi narodi uvijek pokuavali da pojmove razumiju samo po slikama in concreto. Tako ima jo i danas naroda kao to su Kinezi i neki Indijci, koji dodue raspravljaju o stvarima koje su uzete iskljuivo iz uma, npr., o bogu, o besmrtnosti due itd., pa ipak ne pokuavaju da prirodu tih predmeta ispituju prema pojmovima i pravilima in abstracto." Hegel: "Istonu filozofiju treba iskljuiti, jer istok jo ne pozna "slobodu subjekta koja je neophodna za filozofiranje... U indijskoj filozofiji ideja nije postala predmetna. Zato ni izvanjsko, predmetno nije shvaeno prema ideji. To je nedostatak orijentalizma".[30] Bilo bi, meutim, nedovoljno i povijesno neopravdano suditi o Hegelovu stavu prema indijskoj filozofiji samo po ovoj opoj izjavi iz ranijeg razdoblja u njegovim kolegijima o povijesti filozofije. U kasnijim predavanjima o filozofiji svjetske povijesti, poevi od 1822;, Hegel je "istonom svijetu"81 posvetio mnogo vie
panje i poeo se baviti detaljnim studijem indijske i kineske povijesti. No i tu je kriterij, kao i u gore citiranom stavu, ostao odreen sistematskim pretpostavkama njegova metafizikog sistema o razvoju konkretnog historijskog duha. Kriterij filozofske zrelosti, koju neki narod ili neko razdoblje moe da postigne, za njega je stepen "subjektivne slobode koja je tu dola do svog prava..." u politikom sistemu.32 Politiki ideal graanskog drutva postaje prema tome apsolutno mjerilo uroene sposobnosti filozofskog miljenja. - Dublje upoznavanje indijske filozofije navodi ipak Hegela da znatno proiri ta mjerila u ocjeni konkretnih dostignua indijskog filozofskog duha, kojemu konano priznaje "vii polet, ili tanije najuzvieniju dubinu (die erhabenste Tiefe)... gdje djelatnost, biva apsorbirana spoznajom ili tanije apstraktnim produbljenjem svijesti u sebi samoj".88 U istom kontekstu Hegel, takoer, priznaje da je razrada jedinstvenog cilja, za kojim tee nauka samkhya i yoga, "a osobito puta do tog cilja, razrada koja se sprovodi po miljenju i za miljenje, razvijena do tolike razlike od religiozne formacije da itekako zasluuje ime filozofija". Ili: "Ako podjemo odatle da tanije razmotrimo u emu je afirmativna odreenost duha kojoj pripada ono produbljenje duha oi sebi, ono osamljivanje samosvijesti u sebi, vidimo da je to miljenje... Treba cijeniti uzvienost injenice da su se Indijci uzdigli do tog otcjepljenja (Absonderung) neosjetnoga od osjetnoga, openitosti od empirijske mnogostrukosti, ... do svijesti o uzvienosti miljenja".[34] To produbljenje principijelnog stava na osnovu boljeg upoznavanja indijske filozofije ne obiljeava samo polednje razdoblje Hegelove filozofije. U kolegiju "Uvod u povijest filozofije", 1825-26., prigovara nauci samkhya da se ograniava na "suhe razumske odnose" (trockene Verstandesverhaltnisse), dok u najstarijem logikom sistemu nyaya nalazi zanimljive elemente kao to je nauka o logikim'kategorijama, od ije racionalne definicije ta kola polazi.-Tu, takoer, smatra za razvoj logike interesantnom nauku da je "posljedica ve sadrana u uzroku". O panteizmu u Bhagavad-giti Hegel opirno pie u "Encvclopadie der philos. Wissenschaften",,a u istom djelu (paragr. 87.) u vezi s odredbom istog bitka kao
iste apstrakcije, izvodei "drugu definiciju .apsolutnoga, po kojoj je ono nita (das Nichts)", kae: "Nita, koje buddhisti stavljaju za princip svega, a i za poslednju svrhu i cilj svega, jeste ta ista apstrakcija". U I dijelu "Wissenschaft der Logik", gdje govori o problemu bitka i nebitka kod Parmenida i Heraklita, navodi kao protuteu Parmenidovu pojmu apsolutnoga, prije nego e prei na Heraklitov "vii totalni pojam bivanja", buddhistiku nauku o nitavim ili praznoi kao apsolutnom principu".[35] Hegelov odnos prema Parmenidu, indijskoj filozofiji i .Spinozinu panteizmu ne samo da je jednak u ocjeni bitnih elemenata nego je i povezan u prikazu tih sistema. Kao o Parmenidu tako i o Spinozi govori na vie mjesta u vezi s istonom i indijskom filozofijom. Bitni se nedostatak indijskog filozofiranja, koji jeranije opisan iz principijelnih povijesno-nacionalnih uslova, sada izjednauje sa srodnim pojavama u starijoj i novijoj povijesti epropske filozofije. U sluaju Spinoze nalazimo kod Hegela i povijesno obrazloenje analogije: "Jer, ovo duboko jedinstvo njegove filozofije, kako se je izrazilo u Evropi, duh, beskonano i konano identino u bogu, ne kao u treem, odjek je istoka. Istono shvaanje apsolutnog identiteta ulo je najprije sa Spinozom u evropski nain miljenja". Bivstveni odnos Hegel odreuje ovako: "Razlika je naeg stanovita od eleatske filozofije samo u tome da je kroz kranstvo u modernom svijetu potpuno prisutna konkretna individualnost u duhu. S obzirom na tu beskonanu tenju za posve konkretnim nije, meutim, supstanca ni kod Spinoze odreena kao u sebi konkretna".[36] Isti prigovor postavlja Indijcima: "Brahman ostaje po svom unutarnjem odreenju apstraktni bitak, openito, supstancija bez subjektiviteta u sebi, pa zato nije konkretno, nije duh". Hegel, dakle, indijskoj kao i evropskoj formalnoj logici prigovara pretjeranu apstraktivnost zbog koje indijski pojam supstancije konano ostaje bez dovoljnog odreenja (bestimmungslos, drftig). "Taj isti bitak, budui da nije doveo do odreenja beskonane subjektivnosti, daje nam indijski panteizam, a istovremeno i monoteizam, jer je isti bitak jedno".[37]
Potrebno je naglasiti da je Hegelovo stavljanje naglaska na miljenje jednako u indijskoj filozofiji kao i u evropskim analogijama potpuno opravdano. Indijska filozofija u cjelini, kao i Parmenidov racionalistiki monizam (da ostanemo u okviru povijesne najbliih analogija), ne tei ni za im drugim nego da znanjem (vidya) svlada neznanje (avidya) koje je spoznato kao osnov nae neadekvatne slike o svijetu. Uvid u tu neadekvatnost otvara nam unutarnja svijest o normi - (rta, dharma). Na taj nain znanje (nana, gnosis) postaje sredinji problem indijske filozofije. Za taj problem ve polovinom I t. lj. st. e. (u doba pojave buddhizma) nalazimo niz razliitih logiki moguih odgovora, u prvom redu antitezu starije upaniadske nauke o punoi i statinosti (nitya) bitka i njoj suprotnu buddhistiku nauku o nitavilu koju citira Hegel.. Hegelov stav prema panteizmu i kritika indijske logike u mnogoemu su karakteristini i za filozofski odnos SchellingHegel, u koji ovdje nije mogue dublje zalaziti. "Povijest moderne indijske filozofije potvruje da su Indijci esto puta bili na prvi pogled privueni Hegelovim polaznim stavovima, ali su svi pokuaji njihove dublje razrade sa stanovita klasine indijske filozofije doveli neminovno do negativnih rezultata. Linija razgranienja izgleda da je i u tim sluajevima ista kao i u odnosu SchellingHegel. Schellingova je filozofija po svojim iracionalnim aspektima znatno prilagodljivija indijskoj. Hegelova obiljeja "krajnjeg bitka" Indijac moe doslovno prevesti upaniadskom izrekom: "satyam, nanam, anantam brahma") "bitak, spoznaja, beskrajno apsolutno"). Ipak Hegelovo "apsolutno nije isto brahman, nego brahman koje je ve zahvaeno u mayu". Znatnije su potekoe s njegovom dijalektikom logikom u toj metafizikoj primjeni. "ovjek kolovan u indijskom miljenju nalazi neto misteriozno u Hegelovu shvaanju uma koji bez pomoi ili posredstva bilo kojeg drugog principa izlazi iz sebe i uzima lik materijalnosti. Glavna je potekoa, meutim, razumjeti prirodu samog uma"... Na te tekoe Indijac ne nailazi kod Schellinga. Njegovo "apsolutno bez distinkcija i identino samo sebi lako je usporediti s ne-dvojnim brahmanom advaitavedante".[38]
NEOKLASICIZAM A. Gladisch u djelu Die Religion und Philosophie in ihrer welt-geschichtlichen Entuticklurig, 1852. iznosi hipotezu da pet velikih predsokratovskih sistema odgovaraju osnovnim pogledima na svijet pet glavnih istonih naroda: Pitagorin kineskom, eleatski indijskom, heraklitovski perzijskom, Empedoklov egipatskom, a Anaksagorin idovskom. Ovdje je karakteristina Zellerova kritika Gladischeve ocjene indijske filozofije. Za filozofiju vedanta smatra Zeller da je "razmjerno kasnijeg datuma i po svoj prilici mlaa od Parmenida, doim (Gladisch) uope ne uzima u obzir buddhizam koji sadri tako lijepe paralele s Heraklitovom naukom". [39] Zeller je u to doba, usprkos svome rigorizmu, bio impresioniran djelom H. Oldenburga o Buddhi, jer je Oldenburg kao i Max Mtiller ve zastupao umjereniji doksografski stav u komparativnoj filozofiji, stav za iju je formulaciju zasluan u prvom redu P. Deussen. Meu autore s kojima se "u drugoj polovici sedamdesetih godina poinje ponovno javljati avet istoka", uprkos Zellerove kritike, spadaju: O. Gruppe, Die griechischen Kulte und Mythen in ihren Beziehungen zu orientalischen Religionen (I.) 1887. Gruppe istie da Empedokle sigurno nije prvi iznio nauku o etiri elementa, jer se ona nalazi osobito u indijskim izvorima, u brahmanama i u buddhizmu, a i kod drugih istonih naroda, pa je tim putem morala doi u Grku prije Empedokla.[40] Isti je problem zanimao i L. Mabilleaua, Histoire de la philosophie atomistigue, 1895. koji smatra da je najstariji indijski atomistiki sistem, Kanadin, nesumnjivo stariji od buddhizma, a uz to "polazi i od bitno dualistike strukture svijeta, mora biti posljednji izvor iz kojeg potjee pitagorovska teorija o monadama, diadama itd., kao i Empedoklovi elementi, Anaksagorine homeomerije, a osobito Demokritov atomizam. Deussen, koji je bio pod uplivom Zellerova autoriteta u pogledu mogunosti istonih utjecaja na grku filozofiju do te mjere da nije smatrao ni potrebnim zalaziti nakon Zellera u argumente protivnika, nastojao je u ovom
sluaju da upozori na neke doksografske razlike izmeu indijske i demokritovske nauke o etiri elementa, mada se radi o ista etiri elementa.[41] Srodnost indijskog vaieika atomizma s naukom o elementima kod Grka spominje se od tada bezbroj puta, pa se na nju osvru i pisci koji se u to doba bave problemima filozofije prirode kao W. Qstwald i L. Biichner.[42] U novije vrijeme vraa se na ovaj problem P. Masson-Oursel,43 pa istie da indijski pojam anu vie odgovara Epikurovu elaksistes nego Demokritovu atomos...' Drugi problem, koji je u jo veoj mjeri podsticao diskusije, dobrim dijelom zbog toga jer se je pojavio u pogodno vrijeme, bio je problem mogueg indijskog utjecaja na Pitagoru i njegovu kolu. Taj je problem iznio L. von Schroder u dijelu Pythagoras und die Inder (Leipzig 1884.). Vrlo brino dokumentiran, Schroderov rad je u prvom redu dokazao da kod Egipana u to doba nije postojala vjera u seobu dua, kako to tvrdi Herodot (II, 123), a da nije bila proirena ni kod kojeg drugog naroda osim kod Indijaca. Zeller i njegovi sljedbenici odbijaju ovakve teze sa stanovita da su do tada kod istonih naroda "trijezni historiari uzalud traili tragove visoke kulture koja je navodno resila rana razdoblja ljudskog roda".44 Deussen, koji iz potovanja prema Zellerovu autoritetu upadno izbjegava da spomene komparativno zanimljive probleme na tom podruju, odbija Schroderovu tezu u kratkoj biljeci gdje kae: "Ma koliko da su zanimljive paralele koje nam on otvara, ova teza mora ipak propasti zbog toga, to je mnogo lake grke predodbe o seobi due razjasniti iz posve nacionalnih pretpostavki nego iz stranih utjecaja". [45] Ovakve aprioristike stavove prema mogunostima razvoja historijskih nauka otro je napao Th. Gomperz, koji takva stanovita progonitelja istonih aveti naziva "ludou koju je sruila Schliemannova lopata": "Prije se je vjerovalo da su homerske pjesme proizvod djetinjstva grkog duha". Nasuprot tome sada znamo da je "u istonoj Grkoj, na otocima i na maloazijskoj obali bez sumnje uskoro nakon sredine drugog tisuljea postojala visoko razvijena materijalna kultura; nain ivota koji opisuju homerski pjesnici proizvod je relativno dugog razvoja koji se temelji na snanom utjecaju Egipta i istoka".[46] Grka genijalnost polazi od predradnji Egipana i Babilonaca,[47] a danas znamo kako su te kulture u ranijim
tisuljeima bile povezane sa irim geografskim podrujima, koja su sezala do predvedske Indije." Tezu o povezanosti svih kultura svijeta, koja se nakon prvih arheolokih nalaza krajem 19. st. brzo iri i razrauje na svim podrujima, obradio je J. G. Rhode u djelu Psyche (1894.), u doba kad je Gomperz pisao svoje Griechische Denker. Rhode je znatno utjecao na Gomperza. Iz citata na poetku ovog poglavlja moe se vidjeti da je Gomperz otvoreno stao na stranu Schroderove teze. Izrazitije nego u drugim evropskim zemljama formulira se u Njemakoj krajem 19. st. problem metode komparativnih studija na naem podruju prema oprenosti Zellerova i Gomperzova stava. Tome u prvom "redu doprinosi okolnost da je autor prve opirne i strune povijesti indijske filozofije, Paul Deussen, svoje,kriterije razradio sa stanovita tih oprenosti, na razmeu Zellerova i Gomperzova razdoblja u filozofskoj historiografiji.[48] Iz tako ocrtane situacije proizlaze i neke sudbonosne pretpostavke za dalji razvoj problematike ove vrste u Njemakoj u 20. st. S Deussenom, koji se krajem 19. st. javlja na podruju studija indijske filozofije kao neposredni sljedbenik Schopenhauerov, naputamo razdoblje vezano o pretpostavke romantizma. Napredak filozofskih studija na podruju indologije i orijentalistike uope, a osobito komparativne metode, odvija se u 20. st. s manje predrasuda u Francuskoj, gdje se pravovremeno iznosi zahtjev za odbacivanjem "dogme njemake nauke",[49] koja tei da umanji vanost istonih utjecaja na formiranje grke kulture. PROBLEM KOMPARATIVNE METODE Opseg ovog pregleda ne doputa da eksplicitno zalazimo u metodoloke pretpostavke kriterija koji proizlaze iz prikazanih stavova u pogledu srodnosti ili mogunosti posrednih i neposrednih utjecaja istone misli, a posebno indijske, na evropsku. Ipak je i u ovom okviru mogu i potreban jedan osnovni zakljuak:
Romantici u prolom stoljeu, kao i novopitagorovci i novoplatonovci poetkom nae ere, redovno ne razlikuju dvije mogunosti prilaenja komparativnoj problematici. Jedna se osniva na istraivanju hronoloke dokumentacije i povjeravanju svjedoanstava o posrednim ili neposrednim doticajima i utjecajima, a druga na doksografskoj razradi analogija, za koje mogunost uzajamnog poznavanja moe ostati i apriorno iskljuena, iz metodolokih razloga. Osnov za pretpostavke o stvarnim utjecajima orijentalnih nazora na poetke grkog filozofiranja romantici redovno nalaze u nekim stavovima staroindijskih sistema (nauka o poelima, o panteizmu, vjera u metempsihozu i osloboenje od patnje putem asketskog odricanja ivota). Nekritinost tih pretpostavki navodi Zellera do formulacije kriterija koji izraavaju suprotnu krajnost, a osnovani su dobrim dijelom, takoer, na vrlo uopenim i posrednim pretpostavkama zbog oskudnosti pristupane i pouzdane dokumentacije. Izraz takvog stanja je prva struna razrada indijske filozofije u povijesnim kategorijama kod P. Deussena, koji u komparativnom pogledu zadrava iskljuivo drugi, doksografski, metodoloki kriterij. Njegova radna hipoteza glasi: "Indijska i zapadnoazijskoevropska (westasiatisch-europdische) filozofija predstavljaju dva usporedna niza filozofskog razvitka, koja su skoro isto toliko nezavisna jedan od drugoga kao da pripadaju raznim planetima, a ipak pokazuju i u metodama i u rezultatima neobinu saglasnost".80 Oba suprotna stava izgraena su na nizu nekritikih pretpostavki, s kojima savremena komparativna historiografija mora razraunati na osnovu nalaza arheologije i istraivanja drugih povijesnih i lingvistikih disciplina. Pri tome e probabilitet neposrednih utjecaja ostati vrlo ogranien, dok kritiki aparat provjeravanja dokumentacije postaje sve kompleksniji. S druge strane, sve se dalje iri podruje opravdanih pretpostavki o posrednim vezama meu prostranim kulturnim podrujima poevi od sumersko-protoindijskih vremena i predzoroastrovskih elemenata centralnoazijske religije preko hetitskih veza do
haldejsko-magijskog zblienja na podruju Male Azije i Perzijskog carstva u doba kad se u Joniji raa helenska kultura. Deussenov kriterij stvorio je prvu ozbiljnu osnovu za komparativna prouavanja na ovom podruju. Dananje pretpostavke za dalji rad opravdavaju nastavak istraivanja i usavravanje metoda na podruju hronoloke dokumentacije o neposrednim i o posrednim vezama s Indijom u svim razdobljima. Ipak e ova druga metoda koristiti filozofskoj historiografiji preteno kao pomo i nadopuna doksografskim studijama koje e se na taj nain osloboditi aprioristikog optereenja ranijih pokuaja. Kao primjer takvih mogunosti moe da poslui studija Jeana Filliozat, La doctrine brahmanique a Rome au lIle siecle," koji polazi od analize Hipolitovih Philosophumena i nalazi na osnovu poredbenih citata iz upaniada da nauka koju Hipolit pripisuje odreenoj brahmanskoj koli na obalama Tungabhadre odgovara autentinim izvorima. Uzimajui injenicu o "dovoljno specifinim i potpuno tanim prikazima upaniadske nauke u Rimu u 3. st.", Filliozat ponovno pokree i jedno od najspornijih pitanja komparativne filozofije na ovom podruju pitanje mogunosti indijskih utjecaja na Plotinovu filozofiju.
"RENAISSANCE OF THE EAST" AT THE TIME OF RATIONALISM AND ROMANTICISM AND ITS INFLUENCE ON THE MODERN HISTORY OF PHILOSOPHY by edomil Veljai Quotations in the Motto, from AnquetilDuperron to Zeller and Gomperz, were selected to show the increase and decrease of the romantic enthusiasm for the East as well as the resulting new criteria for further development of comparative studies. Reporting the esential data of this development, the author, who is particularly
interested in it from the viewpoint of indological studies, points out an analogy between the Romantic and the Hellenistic (neo-pythagorean and neo-platonist) periods in this regard, and specifically Schopenhauer's interest in the work of Clemens Alexandrinus. In the review of the I8th. cent. authors an excursus is dedicated to Kant. Having mentioned. Adickes and a recent book by H. von Glasenapp on this subject (Kant's lectures on Physical Geography), the author concentrates on Kant's philo-sophical evaluation of various aspects of Indian religion in his "Religion innerhalb der Grenzen der blossen Vernunft", and in his lectures on Logic, containing a few observations on the comparative value of Indian philosophy. Kant's general viewpoint in this respect is compared with the more complex one by Hegel. In the 19th cent. the analysis is centered on problems of the method of comparative studies, as it results from controversial viesvpoints of Zeller and Gomperz on this subject. In this respect P. Deussen remaind under Zeller's influence. Deussen's great advantage was, however, to have clearly distinguished two different criteria for such studies in comparative philosophy: (a) chronological documentation of probable direct or indirect influences, (b) analysis of ideal doxographic analogies. Due to Zeller's authority and to the lack of archeological and other historical data discovered since the time when his first books on Indian philosophy were published,. Deussen could consider and acknowledge only the second method of comparative studies."Today we still should recognize the basic importance of distinguishing clearly these two methods as well as a greater philosophical interest in the second one, but we cannot consider them any longer as irreconciliable alternatives, as Deussen did. French scholars in this century have dealt with the problem with less prejudice due to their positivistic tradition (MassonOursel), and fought against the "dogma of German science" as ragards the importance of oriental influences on early Greek philosophy. As a good example of our actual possibilities in comparative studies of philosophy a recent work by Jean Filliozat is mentioned, "La doctrine brahmanique a Rome au lile siecle". His ana!ysis of Hippolyt's "Philosophumena" reopens also the question of possible Indian
influences on Plotinos in a new light, which is not any longer a purely doxographic analogism.
Beleke [1] Usp. Raymond Schwab. "La Renaissance orientate", Paris (Payot) 1950, str. 37 41, i V. V. Barthold, "La decouverte de l'Asie, Historie de l'orientalisme en Europe et en Russie", Pari (Payot) 1947. (prijevod s ruskog). [Natrag] [2] "Oupnek' hat, id est, Secretum tegendum: opus ipsa in India rarissimum, continens antiquam et arcanam, seu theologicam et philosophicam doctrinam, e quatuor sacris indorum libris Rak baid, Djedjer baid, Sam baid, Athrban baid excerptam, ad verbum e Persico idiomate, Samkreticis vocabulis intermixto% in Latinum conversum dissertationibus et annotationibus difficiliora exp!anantibus illustratum, studio et opera Anquetil-Duperron, Indicopleustae. Argentorati, typis et imprensis fratrum Levraut, vol. I 1801., vol. II 1802. ("Rak baid" itd. su perzijski nazivi za Rg-vedu, Yagjur-vedu, Sama-vedu i Atharva-vedu.) Anquetil-Duperron je ve 1787. objavio prijevod etiriju upaniada u II knj. "Recherches sur l'Inde". [Natrag] [3] "Parerga und Paralipomena", II, paragr. 185, str. 427. (ovdje i dalje prema izdanju: "Arthur Schopenhauers samtliche , herausgegeben von J. Frauenstadt, Leipzig (Brockhaus) 1919., 2. izd.). [Natrag] 4 Prema Schwabu, o. c. 159. [Natrag] 5 Knj. I, 190. IV, 812, VI, 89. [Natrag] 6 Schopenhauer u I knj. W. W. V., paragr. 9., navodi Jonesovu tvrdnju. Jones se poziva (u "Asiatic Researches, IV, 163) na perzijski izvor te vijesti ("Dabistan"). O
odnosu Aristotelove i indijske logike pisali su: M. Winternitz, "Geschichte der indischen Literatur" III (Leipzig 1922), str. 478. H. Jacobi, Ueber dieindische Logik", (dodatak djelu Die Entwicklung der Gottesidee bei den Indern und deren Beweise fur das Dasein Gottes", Bonn 1923) W. Ruben, "Die Nyayasutra's", Leipzig 1928. A. B. Keith, Indian Logic and Atomism", Oxford 1921. Th. Stcherbatsky, "Erkenntnistheorie und Logik nach der Lehre der spateren Buddhlsten", Miinchen-Neubiberg 1924. (prijevod s ruskog). [Natrag] 7 V. o tome F. Max Muller, "The Upanishads", Oxford 1900. (prva knjiga zbirke "The Sacred Books of the East", str. XVII-XIX. [Natrag] 8 O. c. 164-8. [Natrag] 9 O Vezdinu v. Maretievu biljeku na str. 106107 predgovora "Pesmi o kralju Nalu" (SKZ 181, 1924.) i lanak Svetozara Petrovia, "Jugoslaveni i Indija" u "Republici", br. 6, 1955, str. 390. [Natrag] 10 Ueber Deutschland" ("Sammtliche Werke", VI Bd., 2. Teil, Hamburg 1861) str. 110-111. [Natrag] 11 O. c. LXV. [Natrag] 12 V. moj lanak "Komparativnofilosofski motivi u 'ilimima' Klementa Aleksandriiskog" "iva antika" 1960, br. 1-2. [Natrag] 13 "Samtliche Werke", cit, izd., knj. III, str. 694, 698, 715.[Natrag] 14 Id. II, 454. [Natrag] 15 Id. V, 59 ("Fragmente zur Geschichte der Philosophie", paragr. 6). [Natrag] 16 Id. 145 ("Einige Bemerkungen iiber meine eigene Philosophie", par. 14).
[Natrag] 17 VI, 324 ("Nachtrag zur Lehre vorn leiden der Welt", paragr. 157). [Natrag] 18 V, 43-44 ("Fragmente zur Gesch. d. Phil.", par. 2). [Natrag] 19 Id., 58 (par. 6). [Natrag] 20 Id.. 64 (par, 7), [Natrag] 21 H. v. Glasenapp (djelo citirano u tekstu), str. 29 i 17. [Natrag] 22 Usp, Glasenapp, o. c. 3640. [Natrag] 23 Citati su ovdje prema izdanju Pruske akademije nauka. str, 19. [Natrag] 24 Str. 136. Usp. Glasenapp, o. c. XI. [Natrag] 25 Str. 136. Usp. Glasenapp, 48. [Natrag] 26 V. o tome uvodne podatke u izdanju A. Messer, "Kants Werke in drei Banden", Bd. III. [Natrag] 27 Adickes D. str. 467. Usp. Glasenapp, o. c. 33.R. Reitzenstein i H. H. Schaeder ("Studien zum antiken Synkretismus aus Iran und Griechenland", 1926). obrauju problem srednjeazijskih utjecaja na perzijsku religiju u doba Arsakida (poslije Aleksandra Velikog) i o oivljavanju predzoroastrovske religije, u kojoj su 4 ili 5 prapoela (zemlja, voda, vatra, vazduh, eter) bili hipostazirani u bogove. Zarathutra je toj nauci dao moralni smisao. Odatle se dalje razjanjava srodnost orfikih perzijskih i indijskih tekstova. Od iste pretpostavke zajednikog srednjoazijskog porijekla polazi P. MassonOursel ("La philosophie en Orient", 1938, str. 88) kad smatra da su ainizam i buddhizam nastali pod utjecajem "Zoroastrove iranske reforme". [Natrag]
28 Knj. 16. izd. Pruske akademije, str. 56 (Glasenapp, str. 42). [Natrag] 29 "Logika", izd. G. B. Jasche (1800.), knj. 9. izd. Pruske akademije, str. 27. [Natrag] 30 "Werke", Berlin 1840., Bd. XIII ("Vorlesungen iiber die Geschichte der Philosophie"), str. 112 i 164. [Natrag] 31 Usp. "Die orientalische Welt" ("Vorlesungen uber die Philos. der Weltgeschichte", Bd. II, izd. G. Lassen, "Phil. Bnbl." 171 b, Leipzig 1923). [Natrag] 32 "Die Vernunft in der Geschichte-Einleitung in die Philos. der Weltgeschichte" ("Phil. Bibl." 171 a), str. 237. [Natrag] 33 Poslednji i najopirniji Hegelov spis o indijskoj filozofiji je recenzija knjige W. v. Humboldta o Bhagavad-giti ("Rezension der Schrift 'Ueber die unter dem Namen Bhagavad-Gita bekannte Episode des Mahabharata' von Wilhelm von Humboldt" u "Jahrbucher fur wissenschaftliche Kritik", 1827. XVI, str. 361435). U nastavku taj spis citiram prema "Jubileumsausgabe" Hegelovih djela, knj. XX, Stuttgart 1930, str. 68. [Natrag] 34 Id. 109110. [Natrag] 35 "Werke" III ("Phil. Bibl." 56), str. 68. [Natrag] 36 "Werke" XV (Berlin 1840.), str. 332338. [Natrag] 37 Recenzija o Bhagavad-giti (v. bilj.), str. 113 i 117. [Natrag] 38 Ras Vihary Das u "History of Philosophy, Eastern and Western", knj. II, London 1953, str. 283 I 268. [Natrag]
39 "Die Philosophie der Griechen" I, 1, 7. izd. 1923., str. 34. [Natrag] 40 Usp. Zeller, "Die Philosophie der Griechen" I, I, (7. izd., Leipzig 1923.), str. 67. [Natrag] 41 "AUgemeine Geschichte der Philosophie" I, 3 (Leipzig 1922., 4. izd.) str. 352. Usp. i Zeller, o. c, str. 22.[Natrag] 42 Usp. L. Biichner, "Kraft und Stoff", 8. ird., str. 213 i Glasenapp, "La philosophie indienne" (franc. prijevod), Paris 1951, str. 373. [Natrag] 43 "La philosophie en Orient", 109110. [Natrag] 44 Zeller, o. c. 24. [Natrag] 45 O. c, II, 1 (3. izd.), str. 22. [Natrag] 46 "Griechische Denker" I (4. izd. 1922.), str. 23. [Natrag] 47 Id. 37. [Natrag] 48 Prve tri knjige Deussenove ope povjesti filozofije, posveene indijskoj filozofiji, objavljene su 1894-1908, druge tri knjige, o evropskoj filozofiji, 1911-1917. Njegova glavna komparativnofilozofska koncepcija, koja se provlai kroz sva djela, dobila je adekvatan naslov u jednom od poslednjih spisa: "Vedanta, Platon, Kant" (Be 1917.). Ista je tema, koliko mi je poznato, objavljena prvi put u predavanju "On the Philosophy of the Vedanta in its relations to Occidental Metaphysics", odranom u "Royal Asiatic Society" u Bombayu 1893. [Natrag] 49 Ch. Picard, "Ephese et Claros", Paris 1922, str. 622. [Natrag] 50 O. c. I, 1 (5. izd. 1922.), str. 7. Usp. uvod u Deussenov prijevod "Sutra's des
Vedanta" (1887). [Natrag] 51 "Les relations eaterieures de I Inde" I. 2 Pondichery, "Institut francais d' Indoiogie" 1956. [Natrag]
Rev. 1/9/2007 www.geocities.com/budizam/texts/veljacic/renesansa.html
Veljaeia: Pun mjesec nad Kolombom
Home
---\\
Veljai
Pisma sa pustinjakog otoka

edomil Veljai
Pun mjesec nad Kolombom Posjete pustinjacima Jedina knjiga na pustom otoku Posjeta
pustinjakoj koli Priroda oko mene Pabbaa -- odlazak u beskunike Kozak iz vjenosti Puna Koi
Unapreenje -- i odlazak
Puni mjesec nad Kolombom

Motiv u naslovu odnosi se na moj prvi romantini doivljaj u Sri Lanki; romantian, podrazumijeva se, u smislu dostojnom sljedbenika onih starih Nijemaca koji su poetkom 20. vijeka poeli dolaziti ovamo da postanu buddhistiki pustinjaci, bhikkhu -- prosjaci i beskunici -- s imenima koja reda radi jo uvijek poinju sa na- ("znalac"). Svi ti ne ve odavno nisu samo Nijemci, a ja sam jedan iz jo uvijek dvocifrenog redoslijeda meu njima. Romantika veine na, u mlaim godinama, iivljava se u traenju to nepristupanijih spilja i peina za pustinjaki ivot u ungli, [1] ugroen leopardima, medvjedima, kobrama, skorpionima i "tarantulama -- paucima velikim kao aka, s krakovima debelim kao ljudski prsti. U poetku mladi se ne odriu spremno svega, u nae dane ak i bujne kose, jer je obiljeje buddhistikog bhikkhua obrijana glava i lice, ak i obrve u nekim "sektama" (kako su Englezi okrstili razlike meu redovima koji se uglavnom razlikuju po vrstama kiobrana, a nimalo po svetim knjigama, pa ak ni po uzajamnoj iskljuivosti ili zatvorenosti "redova"; razlika je neusporedivo manja nego meu katolikim redovima). Pa ipak se ni ovdje ne odriu rado svoje rie bradice koja ne smije biti vea od nekoliko centimetara (sporno je da li je mjera sijamski ili engleski in). Prije ili poslije, ili u stanovitoj uzronoj vezi sa svim time, neke od mladih na obuzima kobna mistina tenja za heretinim kultom Boanske Majke, koja -- iako okrutno i krvolono -- vlada stotinama milijuna vjernika Indije, ali ju je Buddho, negator bogova, na ovom Gospodnjem (Sri) otoku pretekao i
file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/veljacic/pun_mesec.html (1 of 17) [10.2.2008 20:53:44]
sprijeio da ovdje dublje i trajnije proiri svoju vlast. Od davnih predbuddhistikih vremena otok Lanka bio je uven po svojim sirenama, enama demonskih ljudodera. Zato pobone due ovdje umjesto bogovima smiju da prinose rtve jedino ljudima, ili, prozainije reeno, da donose hranu u hramove sljedbenicima Buddhinog reda, bhikkhuima. U sporu sa svojim suvremenikom Mahavirom, reformatorom zajednike ainske prareligije, Buddho je isticao da se fizikim sredstvima (a danas bi trebalo dodati s obzirom na hipije -- i kemijskim) asketskog trapljenja ne mogu postii duhovne svrhe. Time, naravno, nije ni pomiljao (kako bi htio dobar dio njegovih dananjih sljedbenika) da odbaci asketizam propisan u temeljnim pravilima redovnike discipline (silam) koja su moralna podloga bitno zajednika svim religijama gdje postoje redovnike zajednice, u Indiji, pa i u dananjem kranstvu. Trapistiki ekstremizam ainske tjelesne askeze smatrao je u nizu sluajeva i naela nepovoljnim za postizanje "jedinog cilja", unutranjeg smirenja uroene ivotne bojazni i patnje. U tome se sastoji njegov "srednji put" izmeu krajnosti smionog i nesmiljenog ivota. Ali mladi ne ponekad nalaze svoj put na Istok gonjeni nezadovoljenim arom koga nije uspio uguiti racionalni stid od zabranjene mistike, pa prije nego to pronau sami za sebe smisao "srednjeg puta", bivaju privueni ogromnim (iako prilino zaralim i blatnim) magnetom enje za boanskom Majkom Indije, Kali, za koju su uli da udjeljuje mistike sposobnosti yoge onima koji iz huliganskih bandi pregladnjelih sadhua (seoskih svetaca punih maginih amuleta izraenih od praznih konzervi) uspiju da se dovinu iz neizmjerne jalove i uarene crvene ravnice koju su stranci nazvali Indija, neto blie podnoju Himalaja, u "gornjem" dijelu srednjeg toka najsvetije rijeke Gange, oko Harduara i Riikea. Glavna je potekoa buddhizma, "religije za odrasle", za one koji ga jo iskonski treba da doive, u tome da je za Buddhu "svatko sam sebi voa, sam sebi svjetlost; zar bi itko drugi mogao to da bude?" -- I tako se deava da i pokoji mladi na bojaljivo slijedi odroenu poslovnu trku uvelih i prezrelih dama sa "Zapada a u "lovu na gurua" (mistikog uitelja) po "Himalajama". Budui da u Indiji, iz principijelnih razloga diktiranih autoritetom autohtone kulture, izjave o injenicama nikad ni priblino ne odgovaraju samim injenicama (jer kultura se ne sastoji iz injenica nego iz dijalektike), potrebno je da razjasnim zato sam Himalaje ovdje stavio pod navodike. Prolog sam ljeta na putu u moderne turistike Himalaje (koje za mene poinju na 2000 m nadmorske visine), a i u posjetu Dalaj-lami koji takoder ivi na toj ozbiljnoj visini, odbio da prekidam put u Harduaru ili Riikeu, najzvunijim imenima s reklama za himalajska svetita "blizu izvora Gange" -- u stvarnosti posljednjim izdancima paklenske crvene pustinje. anti-devi, suputnica koja je ve dobar dio svojih srednjih godina provela ovdje -- daleko od svoje junoamerike rodne grude, nije dopustila da ova sveta mjesta njenog pokojnog gurua (izumitelja "aldi",tj. "na brzinu" yoge za biznismene, u
dvonedjeljnim teajevima) nazivam prljavim selima na osnovu povrnih utisaka iz eljeznice. Jeste da je vrue i nisko u usporedbi s pravim Himalajama, ali uranjanje u ute valove Gange osvjeava ovjeka za nekoliko sati, ve prema stupnju duhovnog dostignua, a po noi se osjea, osobito u snu, svjei daak jo nedovoljno vidljivih, ali geografski bliskih izdanaka Himalaja. (Zubar iz Hamburga mi je rastumaio kasnije da se zapravo radi o krhotinama planina starijih od Himalaja, u pojasu oko DheraDuna, jo uvijek osebujnom po flori i fauni, i zbog toga pravom raju za lovce na najrjedu divlja -kakav je bio i moj zubar. On je pred rat poao u planinarsku ekspediciju na Mount Everest, pa je ostao interniran u Dhera-Dunu, a poslije rata se nije vie mogao odvojiti od svog lovakog raja. Od prvih tragova tigrovih apa na koje je naiao morao je napraviti otisak u zubarskom gipsu da bi ostali internirci povjerovali u njegovu lovaku priu kojoj slijede mnoge, mnoge druge. Savez protestantskih crkava omoguio mu je da se smjesti u tom podruju, iznad svojih lovita, kao zubar za tibetanske izbjeglice koji po prirodi ne znaju ta je to zubobolja.) Meutim, posljednji veliki gurui su pomrli, iz okultnih razloga, do polovice 20. vijeka. Tko je imao sreu da se pridrui hajci prije toga roka, kao moja junoamerika suputnica, taj je jo uspio da vidi i uje i da podupre paralizirane udove posljednjeg sveca za kojeg su izvori svete Gange (iz tehnikih razloga) bili pristupani do riikekog podnoja. Pouzdajui se u racionalnu snagu svojih indijskih iskustava, nastojim da pomognem neiskusnim nama, ili bar da ih upozorim na neminovne preduslove putovanja po Indiji u omraenim buddhistikim ogrtaima. Ali kolike su i kakve iracionalne snage Boanske Majke, carice Hindusa, u ovakvim sluajevima, to mi jo nije poznato. Karakteristino je da su u lutalakim pothvatima ove vrste glavni ortaci pokolebanih na cejlonski dayake. Bez njih ne bi bilo ni moje line prie koja tek treba da slijedi. Od ove take bit e bolje da poem putem razjanjenja znaenja rijei i izraza. Taj mi je postupak odvratan iz filosofskih razloga, jer sam za sebe ne vodi nikuda, ali je djelomino ipak neizbjean i za nedunu lektiru, jer bi bez njega italac u ovom sluaju nuno krivo shvatio ve dva naslovna izraza, puni Mjesec" i Colombo, a pogotovo poasni naslov dayaka kad ga bude trebalo predstaviti punim imenom i prezimenom. a) "Puni Mjesec" obiljeava glavni od etiri poya dana, ili mjesena praznika kojima su ovdje nedavno zamijenili kranske nedjelje u buddhistikom kalendaru. Poya, ili dani vjerskih obreda, odreeni su Mjeseevim fazama, a jedina je potekoa da izmeu jednog i drugog razmak nije stalan nego varira bar od 6 do 8 dana. Astronomsko obrazloenje te nestalnosti ne znam tano, iako ne iskljuujem da sam o tome neto uio u sarajevskoj gimnaziji.
b) Ime Colombo po svom drutvenom porijeklu nije u vezi s Kristoforom Kolombom, posljednjim Evropljaninom koji je u vremenskom ciklusu nae kulture otkrio Ameriku u geografske svrhe, nego vjerojatnije s "koka-kolom" (kola-amba, zeleni mango. Popularna legenda svodi taj naziv na priu o tome kako je "bila jedno jedna kraljevna koja se tako zvala -- kao kad bi kod nas netko nazvao svoju ker Zelen-kruka, umjesto jednostavno Dunja, ili slino.) c) Dayaka je funkcionalni pojam, a moe se shvatiti najbolje iz samog dogaaja na koji konano treba prijei. Preliminarno, analitiki je korisno rei bar neto o mogunostima njegovog drutvenog porijekla. Prosjenog poslovnog graanina Colomba moemo nazvati Perera, u poast portugalskim osvajaima koji su kao prvi ovdje ostavili najdublji peat. Sljedei su "purgeri (Burger), potomci holandskih osvajaa iz 17. vijeka. Perera ma'tya ("gosp.", skraeni mahatma, kakav je bio nedoseni ideal moje mladosti Mahatma Gandhi, poraeni borac za nenasilje) nije ba Jovanovi, ali je gotovo Markovi. U viim sofisticiranim krugovima susreu se imena kao Hektor de Albis (itaj "di Elbi" po mogunosti s engleskim naglaskom), a u niim, malograanskim i vanprijestolnikim, vlasnik nove vile i starog automobila zove se De Silva (de Silva, a u krajnjem, najotmjenijem sluaju de Zylwa). To je po prezimenu pravi drug Jovanovi, ali s dvije varijante krsnog imena: Roland ili Ananda (a esto i obadvoje skupa: R. A. De Silva, ili narodnjakije A. R. de Silva). Doslovno, dayakaje onaj koji daje", davalac koji u odreene dane, najee na dan smrti milog pokojnika, dolazi u hram i samostan sa svojom irom druinom i uim susjedstvom te donosi, u svakom sluaju, koliine hrane nerazmjerno velike za broj ham'drua ("popova", uobiajenije i dostojanstvenije nego bhikkhu, Buddhin prvobitni naziv za pripadnike njegova "prosjakog reda". Cejlonski ham'dru je kao indijski swami titula feudalnog gospodara). U konkretnom sluaju, dayaka kojem sam najprije dopao u ake zove se Ananda. Po profesionalnom nastrojenju je buddhistiki marksist. im sam javio prijateljima i centrima koje kanim posjetiti da me je on, jo prije dolaska ovamo, pozvao na prvu veeru na ovom gostoljubivom tlu, bio sam upozoren hitnim pismima s tri strane da su on i njegovi ortaci preko organizacije dayaka ranije pronevjeravali imovinu i u veim razmjerima nego to se to samo po sebi razumije. Istina, to je bilo u mnogo teim vremenima, odmah poslije rata, i stvar nije bila zvanino u javnosti. Za prole vlade moj je dayaka po svojim ljeviarskim vezama uspio da dobije dobro dravno namjetenje koje jo uvijek dri. Opasnost materijalne prijevare sada je znatno manja, ali mu ne treba povjeravati vee vrijednosti. Razlozi zbog kojih su poloaji u organizacijama dayaka cijenjeni i primamljivi inili su mi se bar na prvi pogled razliiti i mnogobrojni. Neposredno lino iskoritavanje tienika osobito stranaca nije uvijek vidljiv povod zauzimanja za njihovo blagostanje. (S vremenom sam na alost, u toku godina, na vlastitu tetu a i na tuim primjerima, sve jasnije mogao da shvatim koliko sam u prvi as precijenio
povrinski efekt kako je ovdje u nastavku opisan meu mojim prvim utiscima.) Glavna se prednost i u ovom sluaju moe izraziti jednom rijeju, ali je i ta rije na alost tipino lokalna - tamaa (iz iste osnove kao sanskritska i naa rije "tama"): predstava ili cirkus ija ekshibicija postaje drutveni dogaaj, jer se radi o artistima iz uvoza. Najbolje je da opiem kako sam ja odigrao ulogu artista iz bijelog svijeta u tamai svoga dayake, i bez ikakve materijalne tete, dapae, u neto drukijem egzistencijalnom raspoloenju moglo bi se rei i uz korist kakvu bi mogli da poele i reporteri veeg stila. Samo to ja nisam doao po reporterskom poslu. Moj dolazak nije bio po predvienom planu, jer se planovi sporovoznog putnika s prtljagom u ovom dijelu svijeta i ne pokuavaju predviati. Tamaa je uvijek u nepredvienosti, iako nije vrijedna skupljih ulaznica. Tako se dogodilo da smo uspostavili vezu upravo uoi praznika punog Mjeseca. Sljedeeg dana predvee trebao je moj prijatelj da doe po mene i da me povede na veeru. Dodue, ne u svoju kuu, nego stjecajem okolnosti kod rodbine. Stariji roaci su upravo toga dana otili u neki udaljeni hram da prinesu dane, hranu redovnicima uz sve ritualne poasti. Moj prijatelj i njegova ua i manja obiteli ostali su preko noi u kui tih roaka s djecom, a i sljedei dan, praznik punog Mjeseca, da doekaju povratak hodoasnika. Tada emo svi zajedno veerati, a prethodno ele da mi pokau obred u jednom malo neobinom novom svetitu koje se tek obrazuje oko jedne proroice. Sve je to u junom dijelu grada gdje i ja stanujem, na putu prema Mount Lavinia (kupalinom poluotoku). Okolnost to se hooasnici nisu pourili da se zbog mene vrate ba te veeri, nije vana. Moda je, s obzirom na visoki kvalitet veere koju su pripremile keri dviju obitelji, bila vanija upravo obrnuta pretpostavka, da se nee vratiti. Jo me je jedanput moj prijatelj izveo na veeru kod svoje bogate i ekscentrine roake koja se udala za siromanog komunistu, profesionalnog internacionalnog revolucionara, koji je u ime Kominterne u Indiji decenijama podrivao Gandhijev pokret. I ja sam doao iz Indije i hvalio se da sam bio svuda omraen kao gandhijevac... Pardon, ali to ba nije smjelo da bude vana kvalifikacija za predstavljanje u ovom salonu. Salon je tom enidbom samo dobio na egzotici. Revolucionarni pokret je dobio jedne novine vie, jer je revolucionar po slubenom zanimanju novinar. Njegova se gospoa inae bavi unosnim dobrotvorstvom na veliko i bez diskriminacije, sluei se podjednako katolikim misionarskim kanalima otvorenim prema inozemstvu kao i buddhistikim. Vremena su takva... Ljeviarska novina je u meuvremenu zabranjena. Pod istim krovom, s dvorine strane, postoji prosvjetna ustanova ija velika naslovna ploa vidno izraava folkloristiki smjer. Svakako da i strance kakav sam ja treba to prije upoznati i pozvati da dou u ljetnikovac na jugu, gdje gospoa boravi kad god nae nekoga s kim moe brbljati bar nekoliko dana, jer to joj je glavni hobi u ivotu. Stil ivota je vrlo zapadnjaki. Prolazilo je vrijeme praznikog popodneva. Plaa pred zgradom Ramakrinine misije, gdje sam
stanovao, sve se vie punila popodnevnim etaima. Zalazak sunca u okean je jedinstven u cijelom Colombu. Cijeli je grad okrenut prema tom zalasku. Kad je i to prolo a mojeg prijatelja jo nije bilo, doivio sam i suvie zorno kako bi lijepo bilo da uope ne doe, da mu, recimo, nasred ceste ispadne osovina motora iz razlomljenog automobila. U toj nadi sam se uputio u Ramakrinin hram gdje je upravo poeo kirtan, tamilska glazba i pjevanje prije veernjeg obreda. Debeli svami", najvjetiji i u vrenju obreda u svetitu, ima dobro uvjeban djeji i omladinski kor; pjesme su vedre i vesele, na kraju svakog programa dolaze dvije arije tipino portugalskog porijekla. Jedna mi je dobro poznata, autentina rimska tarantella, s rijeima ljubavi i odanosti bogu ivi na tamilskom jeziku. Sve je to glazba u kakvoj mora da je prije vie od sto godina uivao prorok Ramakrina, uz kakvu su on i njegovi mladi sljedbenici plesali u zanosu po Kalkati (bengalska Kali-kata, engleska Calcutta). Sada je Ramakrinina slika na oltaru, u proelju osmerokutne apside. Pored njega u niama lijevo i desno su najprije sveta majka Sarada, njegova supruga, i Vivekananda, najmiliji i najmuzikalniji uenik, zatim Buddho i Krist, pa Mahavire i Zarathutra. [Muhamed je prorok bez slike, pa prema tome za irokogrudo indijsko shvaanje jedinstva svih religija prisutan svuda gdje se slavi Gospod. -- Pjesnik Rabindranath Takhur (Tagore) potomak bengalskih Pirili brahmana koji su tradicionalno suraivali s islamskim vladarima svoje ue domovine u borbi za osloboenje te daleke pogranine pokrajine od delhijskog sultanata, sjeao se s nostalgijom iz djetinjstva pria svoga mnogo starijeg brata o uspomenama na srdane odnose Hindusa i muslimana po bengalskim selima u starim dobrim vremenima. Dirljivost te solidarnosti u siromanom ivotu sela diljem cijele Indije opisao je i ne manje poznati pripovjeda Premand iz posve drugog dijela Indije u prii o seoskoj proslavi bajrama -- "Id". Sjeajui se tih nostalginih pria s domaeg ognjita "mali Robi" (kako su ga zvali otac i starija braa) u kasnijem pokuaju da ostvari ideale indijskog univerzalizma u svom slobodnom "Istonom univerzitetu" u antiniketanu usporeivao je islamska osvajanja s engleskim kolonijalizmom ovako: -- Muhamedanci su, na primjer, u vie navrata dolazili u Indiju natovareni vlastitim zalihama znanja i osjeaja i svojom divnom vjerskom demokracijom, i uvijek su svjeim bujicama plavili na sredinji tok. -- U Moghalskom razdoblju muzika i likovna umjetnost u Indiji dobivaju snane padstreke od vladara, zato jer se niihov itav ivot -- a ne tek njihov slubeni ivot -- iivljavao u ovoj zemlji, a samo se iz cjeline ivota stvara umjetnost. A nai engleski uitelji su ptice selice. Oni graku na nas umjesto da nam pjevaju -- ni srcem ni duom oni nisu u zemlji svog izgnanststva. U hramu ri Ramakrine, koji je neko vrijeme i sam ivio prema zakonu islama da ga provjeri, a konano je utvrdio da su sve religije dobre, samo ako su dobri i poteni oni koji ih slijede, sada se glavni obred vri svakog jutra i svake veeri pred njegovom slikom na isti nain na koji je i on sam,
osobito na poetku svoga sveenikog zvanja vrio taj obred pred crnim "idolom Boanske Majke Kali u Dakinevaru. Zapravo za mlehu (barbara) kakav sam ja, to je rijedak doivljaj. U kalkatskoj misiji, gdje sam ranije ivio, imali smo univerzalni hram svih religija, ali obredi se nisu odravali iz principa, da ne budu konfesionalni. Svakome je bilo slobodno da tu moli na svoj nain. Inae su me vie puta najurili na drugim mjestima tritulom (ivinim trozubom) kad sam pokuao da zavirim malo dublje u ortodoksne hramove (npr. u Puriju, gdje su brahmani pokuali da ubiju Gandhija u hramu). Ovdje sam, meutim, u hramu i kulturnom centru indijske manjine na Sri Lanki; obredi se vre marljivo i ortodoksno, ali pristupani svima. Bhaan, hrana koja se ritualno priprema i prinosi, vrlo je ukusna i strogo vegetarijanska u skladu s junoindijskim naelima brahmanske ortodoksije, osobito ujutro -- vona ria zainjena najukusnijim istonim mirodijama. Vrijedno je, dakle, opisati taj obred koji vre prsti "debelog svamija" kad se zavri njegov program vedrih vjernikih pjesama. Obred je popraen neprekidnom zvonjavom prilino velikog zvona koje dri u lijevoj ruci i pokree u odreenom ritmu krunim pokretima desne ruke. Ti pokreti simboliki obavljaju radnje koje bi u realnosti sluile udobnosti i uljepavanju ljudskog ivota. Simbolika tog kratkog obreda postaje dirljivo jasna, osobito ovdje gdje u poznavaocu izaziva sjeanje na opise takvih obreda kako ih je zanosno vrio Ramakrina kao mladi sveenik u svetitu boice Kali, oko njenog idola od crnog kamena. Oivljujui u mati i prema opisima ivih svjedoka taj obred, Romain Rolland je pokuao da shvati i razjasni zanos koji je obuzeo matu i probudio vidovitost mladog seoskog brahmana iz Kamarpukura u tada neslavnom, gotovo zloglasnom, ali romantinom i prostranom sklopu hramskih prostorija koje je uz obalu Gange iznad Kalkate podigla imuna gradska kurtizana Rani Rasmani. Nije joj bilo mogue da nae uglednijeg sveenika od seoskog mladia Ramakrine, koji je zbog svojih glumakih sposobnosti oponaanja i dirljive muzikalnosti u djetinjstvu djelovao genijalno, a kasnije kao djeak malo pomalo poeo stjecati glas neuravnoteenog lakrdijaa. Ne samo pamenje, nego njegova cjelovita snaga usisavanja ivota osnivala se najprije na posve jednostavnom mehanizmu bugaice ili upijaa, koji mi suvie prozaino za ovakvu usporedbu nazivamo "posuilo". Uspio sam da doivim u Bengalu letiminu sliku onoga to se najsnanije upeatilo u njegovu duu i dalo joj nezaustavljivi polet. Bilo je to u antiniketanu, bolnoj parodiji genijalnosti Rabindranatha Tagore, kakvu moe da izvede samo hiljadugodinja podlost brahmanskog licemjerstva. Meu mnotvom zabranjenih sloboda tu postoji i zabrana bilo koje pjesme ili glazbe izvan uskog izbora "Robindro ongita" (Rabindranathovih pjesama) koje su osnov monotone osnovne i "razvijene" umjetnike nastave. Do u neko doba noi, a i ujutro rano prije vrana, sa svih strana odzvanja monotono skandiranje dnevne lekcije "Robindro ongita" iz najviih i najsnanijih dionica djejih grla. Jedne veeri uo sam neoekivano zvuke sasvim druge glazbe, jednostavno narodne, ali ganutljive, pogotovo u takvim okolnostima. Pjevanje je bilo popraeno bubnjanjem, instrumentom za koji tada nije bilo nastavnika, iako je, na primjer, jedan
student umjetnosti doao ak iz Trinidada da studira tu vrstu instrumenta i bio poslan ravno u antiniketan kao najugledniji centar muzike kulture (naravno u zamisli svoga pokojnog osnivaa, a zna se da je zamisao realnija od stvarnosti koja je tek sklop niskih i nevanih sluajnosti kakva je bila i ova). Bilo je doba vainavskog praznika i proslava. Bengalski vainavizam (kult boga Vinu) seoskom je primitivnou zapretena visoka umjetnika i mistika kultura, ne samo na podruju i suvie slavne lirske popijevke, koja je u sluaju Ramakrine preplavila neprijateljske aivitske temelje njegove okrutne i krvave hramske religije, negu i na podruju toliko rijetkih slikarskih tradicija u Indiji, koje tek danas poinju da razotkrivaju stranci. Sljedeih dana, lutajui pjevai i svrai, trubaduri ljubavi gospodnje, sljedbenici bengalskog mistika aitanye, obueni u odijela od raznobojnih irokih vrpci, kao dvorske lude na evropskim srednjovjekovnim dvorovima, praeni uenicima, obilazili su od vrata do vrata i ponavljali svoj program u svakoj kui za po koji novi. Vrijedno je i privlano za mene danas, nakon vie godina, kad potpuno naputam taj svijet neuravnoteenosti slika i arkih osjeaja, da se iz daljine, iz neoekivanog podneblja jednog Ramakrininog hrama izvan Indije, jo jedno osvrnem na taj svijet koji se naglo udaljuje u prostoru i vremenu -- svijet uobrazilje jedne vainavske bahantkinje, tipine ekscentrine bengalske intelektualke koja je bila Ramakrinina prva mistika uiteljica; Totapurija, "golog ovjeka", bezimenog askete koji je bio njegov posljednji uitelj, a za kojim su jo stotinu godina kasnije, pa i u moje vrijeme, Ramakrinini sljedbenici i duhovni potomci hodoastili u neki mali aram na morskoj obali u blizini Purija, uvjereni da jo uvijek tamo obitava. (Znao sam jednog Amerikanca koji je uvjeren da ga je tamo i vidio i poklonio mu se u drutvu s nekoliko uglednih svamija ijem je redu i on tada pristupio nakon dugogodinjeg oekivanja da prorok Ramakrina s onoga svijeta odobri njegov prijem. U meuvremenu bio je u Hollywoodu pjesnik dubokih religijskih pjesama i engleski redaktor "Ramakrininog evanelja".) -Primamljivo je jo i sada za mene da u mati razmatram u tom svijetu vrevu svih onih lutalica, mistikih sljedbenika raznih sekti i vjera, od hinduizma do islama, koji bi se privremeno sklonili u podruje Ramakrinina hrama. (Meu njima se jednog dana pojavio i svijetli lik Isusa koji je uao u Ramakrinu i proeo ga toplinom (tapas) svog asketskog ara, "vatrom koja hladi", o kojoj je esto raspravljao Ramakrina.) Motrei bez prestanka nain ivota i kulta tih povremenih posjetilaca, a zatim ih oponaajui do posljednjih realistikih sitnica, saivljavao se sa svim religijama, vjerovao je da je shvatio tom metodom i Krista i Muhameda i tolike druge, i da mu nita to je uzorno u njihovoj nauci nije promaklo. Gdjekad se zgraao nad suludim asketima, ali nije mogao da se otme ni suosjeanju s njima, da osjeti da ga i to moda ponovo oekuje. U parenju ugavih pasa primjeivao je odsjaj grenih dua koje su se utjelovljavale u ovaj svijet patnje... Meu Ramakrininim motivima koji su me konano doveli do nekog razumijevanja, gdjekada gotovo i
pomirenja s duboko dekadentnom religioznou Indije, koje u se do smrti sjeati s vorom munine u utrobi, jedan je od najsnanijih Romain Rollandov opis obreda koji je mladi Ramakrina svakodnevno vrio u hramu boice Kali, dok ga patnja uivljavanja nije dovela u suludi oaj i zaborav. Bez te reminiscencije moda ne bi bilo ni jednostavnog i istog doivljaja obreda u dananjem Ramakrininom hramu, koji sam elio da opiem: -- Jesi li vidio Boga? -- Ja ga vidim kao to vidim tebe, samo mnogo jasnije. "Kako bi moglo promaknuti Ramakrini da vidi 'Majku tamnoplave puti'? Ona je, vidljiva, utjelovljavala moi prirode i boanstva u enskom liku koji ivi u smrtnicima -- u liku Kali. U svom ga je hramu opijala mirisom svog tijela, grlei ga svojim rukama, i vezala ga svojim zamrenim kosama. Nije bila tek kip s nepominim smijekom, kip koji se hrani litanijama. ivjela je, disala, ustajala sa svog leaja, jela, hodala i ponovo lijegala na poinak. Hramski obred je tek pokorno slijedio ritam njenih dana. Svakog jutra u zoru zazveali bi zvonii, zatitrali plamenom. U prostoru za svirae frule su svirale svetu himnu praene bubnjevima i cimbalima. Majka se budila. U bai, mirisnoj od rua i jasmina, pleli su se vijenci da je ukrase. U devet sati ujutro glazba je pozivala na obred na koji bi dolazila i Majka. U podne ju je trebalo ispratiti da se odmori na srebrnom leaju dok jenja vruina. Glazba ju je ponovo pozdravljala u est sati, pri izlasku. Uz pratnju buktinja slijedila ju je svirka pri zalasku sunca na veernji obred, a duboko trubljenje koljki i zvuk zvonia nisu prestajali sve do devet naveer kad se najavljuje sat poinka i kad bi Majka usnula. Njen je sveenik bio zdruen sa svim intimnim zbivanjima dana. On ju je oblaio i svlaio, prinosio rtve cvijea i hrane. On joj je bio dvorjanik kad je kraljica ustajala i kad je odlazila u postelju. Zar bi bilo mogue da njegove ruke, oi i srce postepeno ne prome njeno bie? Ve je prvi doticaj ostavio Kalin duboki ubod u njegovim prstima i sjedinio ih zauvijek."
(La vie de Ramakrishna, pogl. 2) Svami koji danas vri slian obred pred oltarom Ramakrine sjedei najprije na podu, okruen posudama s vodom, plamenima uljanica, mirisima, cvijeem i hranom za obred (bhaan), nakon nekoliko maginih pokreta ruku, nakon kropljenja cvijea vodom, ustaje i osvjetljava sliku proroka krunim kretanjem male uljanice s vie plamenova, zatim istim krunim pokretima ruke, uz neprekidnu zvonjavu, ispunjava uzduh oko slike mirisom jednoga lijepog i velikog svjeeg cvijeta, zatim proiava uzduh kitnjastom perjanicom od srebrnih dlaka. Nema kipa ugledne ili svete linosti koji nije popraen
dvjema pratilicama koje ga tim perjanicama tite od sparine i muha. Svjetlost uljanice kojom je najprije osvijetljen prostor oko svete slike ili idola, voda koja je posveena na isti nain i mirisi krue zatim meu prisutnima, nosi ih drugi sveenik od vjernika do vjernika. Uvijek me se najljepe doimalo preuzimanje vatre i svjetlosti s uljanice. Obje se ruke nadnesu nad plamen, a zatim se dlanovima i prstima protaru oi i lice. Slijedi nekoliko kraih himni bogovima u sveanoj vedskoj intonaciji, ije se recitiranje izvodi u rasponu od samo tri note. Time rukovodi posebni stariji svami. Konano se vjernicima dijeli rtvena hrana, bhaan. Obred je bio u toku kad se moj buddhistiki dayaka naao uz mene i izveo me iz hrama. elio je najprije da me odvede -- tako sam shvatio -- da vidim obred u nekom buddhistikom hramu na dan punog Mjeseca. Mitskoj legendarnosti Mjeseca buddhizam je dodao priprost prilog u obliku jedne uvene basne -- o zecu iji se lik vidi na punom Mjesecu i o tome kako je taj zec doao tamo da bude ovjekovjeen kao svijetli uzor vrline milosra i portvovanja svim ivim biima, ljudskim i neljudskim. Zec je, naravno, bio jedno od ranijih, skromnijih utjelovljenja Buddhe. Puni Mjesec podsjea svakoga tko je od djetinjstva bio Buddhin sljedbenik najprije na tu basnu -- Sasa-atakam. Taj je knjievni prilog pridonio da se odri osjeaj privrenosti prema naem nebeskom pratiocu u doba kad je Mjesec kao ishodite najstarijih astronomskih raunskih sistema u povijesti ovjeanstva izgubio vanost i u boanskoj hijerarhiji ustupio mjesto Suncu i njegovim zodijakalnim dvorovima: "Mnogi su stanovi gospodnji..." A to se tie stana gdje me je ekala praznika veera, na putu prema njemu najprije smo razvezli i rasporedili za veer i no djecu po vie-manje usputnim rodbinskim kuama. Na kraju je trebalo da shvatim, na mjestu do kojeg smo konano stigli, jo jedanput iz linog neposrednog iskustva istinu koja se struno naziva prvim od triju bitnih obiljeja svega to postoji (i opstoji!): Sabbe sankhara ania -- "sve su stvari nepostojane", neistovjetne u struji zbivanja koja je jedina vjena. To vrijedi, shvatio sam, i za buddhistike hramove. Hramsko sveenstvo ne uiva u modernim prosvijetljenim krugovima, jo uvijek duboko vezanim za religiju, poseban ugled. Tu se tek poinje nazrijevati opasnost unutranje krize sveenstva, vrlo monog po svojim tradicionalnim feudalnim uporitima u zemlji. Jo u srednjem vijeku profesionalni predstavnici nauke o negativnosti ivota kao nepopravljive patnje, koja je neminovna posljedica prolaznosti i neodrivosti bia, poeli su se naglo degenerirati u ovoj zemlji slasti i lasti, od koje nesumnjivo po bogatstvu i ljepoti prirode nema bogatije na svijetu, zemlji dvostrukog ljeta i etve, dvostruke jeseni i dvostrukog proljea, gdje na kraju nije bilo druge nego da se uenje o patnji zamijeni propovijedanjem manje teko podnoljive i prevarljivije dareljivosti kao dijalektikog sredstva za odranje blagostanja. U tom preobraaju dogodilo se da su hramovi gotovo ostali bez sveenstva; enski red Buddhinih sljedbenica tada je potpuno izumro i ne moe se vie obnoviti dok se ne rodi novi, sljedei buddho.To e biti (tano za jo 2500 godina) buddho
Metteya (mahayanistiki Maitreya), ili buddho sveope ljubavi. U meuvremenu preostaje nam jo jedan komad puta degeneracije ljudskih bia, ija e prosjena dob ivota konano biti svedena na deset godina, a tome e odgovarati i umne sposobnosti. Tako je o budunosti svoje nauke i njenog propadanja govorio buddho nae ere, Gotamo, iji su hramovi, koji na Sri Lanki postoje ve 23 vijeka, upravo u pitanju. U interesu reda i poretka u ovoj zemlji srednjovjekovni su vladari, da se obezbijede od potpunog izumiranja religije, povremeno traili pomo u najbliim buddhistikim zemljama, Sijamu i Burmi, za obnovu religije, a ista je pomo u drugim zgodama bila potrebna i u obrnutom smjeru, jer ovaj prvobitni buddhizam (pali tradicije) nikad nije bio dovoljno religija (u tropskom smislu uda i arolija) da se odri sam po sebi, bez kraljevskih interesa i sredstava. Obnovljeni redovi, sijamski i burmanski, odravali su se na taj nain kroz historiju u sjeni dvora, ali je sijamska "sekta" (koja se od burmanske razlikuje jedino po kiobranima), u ijim je rukama bio glavni cejlonski dvorski hram s relikvijom Buddhina zuba uz planinsko jezero prijestolnice u Kandyju, zadobila i zadrala snaniju vlast nad hramovima u cijeloj zemlji -- i nad njihovom imovinom. Sve to je ikad bilo dobro ili loe u Indiji nalo je prije ili kasnije uene i ugledne oponaaoce i u maloj perifernoj pokrajini Sri Lanki. Sreom, ti su utjecaji uglavnom ostali povrinski i izolirani -- blijesak intelektualnog odraza -- i nisu podgrizli zdravo i bujno korijenje ove zemlje, koju Indija nije uspjela da podjarmi usprkos svim naporima od legendarnih vremena opisanih u eposu Ramayani (ija se glavna radnja odigrava ovdje na Lanki blizu malog romantinog hrama koji tamilski pridolice jo uvijek odravaju kao mjesto svojih hodoaa, ispod najvieg vrhunca ove zemlje, Piduru-tala-gale) gdje sam se nakon 13 gudina pustinjakog lutanja konano i ja nastanio, 1979. Posljednja prijestolnica, Kandy, koju su brutalno razorili i spalili Englezi, nalazi se u sreditu brdovitog kraja u srcu Sri Lanke. Prastanovnici tog podruja su Rodije, lijepo i zdravo, radino i zapostavljeno pleme. I Rodije su od davnine sljedbenici Buddhini, ali sveenstvo sijamske dvorske sekte odbija da za njih vri vjerske usluge i obrede, ak i u sluaju smrti, jer se smatra da su Rodije potomci plemia koji su u vremenima to se vie ne pamte bili urotnici protiv neke legendarne dinastije, pa su protjerani van granica tadanje civilizacije u izobilje neiscrpne ungle gdje se kao i Vedde, diskriminirano prastanovnitvo, bave jo i danas ilegalnim poslovima. Da bi ostali iskljueni iz boljeg drutva, Vedde su osueni na najstraniju kaznu za ovdanje tropske prilike ivota, da ne smiju da se kupaju. Inae se ne sjeam da sam ikad proao preko i jednog mosta nad rijekom ili potokom, kojima obiluje ova zemlja, a da nisam vidio grupe veselih kupaa. Druga, "burmanska sekta", pod iju podvrstu i ja spadam, shvatila je ve od poetka moralne prednosti pustinjakog pokreta koji ovdje nije nikad bio tako ozbiljno ugroen kao gradsko i seosko "hramsko sveenstvo u vremenima nemamnih vladara koji nisu marili za odravanje feudalnog gazdinstva ijim je potrebama religija uglavnom sluila. Prema svojim prvim utiscima stekao sam, iako samo povrno,
miljenje da upravo danas taj pustinjaki pokret naglo dobiva na ugledu i da mnogi jedino pustinjake smatraju dostojnim bhikkhuima. Tako se desilo da je i obitelj ije sam gostoprimstvo uivao na veeri u odsutnosti domaina zakasnila na povratku s hodoasnikog puta u neko udaljeno pustinjako naselje. Hram u koji su me odveli nije bio ni pustinjaki ni ortodoksni. (Ortodoksni su vrlo esto u stilu junoamerikih baroknih crkava sa zvonikom, vjerojatno smjesa sijamskog i portugalskog stila.) -Politiki gledano, ovaj je osebujni hram, iako bez ire vanosti, simptom opasnosti koju osjea dananji cejlonski nacionalizam. To je prodiranje hinduizma na njemu svojstven nain u ivot ove zemlje. Ali to ni De Silva ni Abeyasekera ne uzimaju i ne osjeaju s te strane. Jedan od najaktualnijih i danas najee citiranih Buddhinih govora (izmeu desetak hiljada) u krugovima buddhistike inteligencije je Kalama-suttam, gdje je Buddho rekao ovako pripadnicima plemena Kalama: "Ispravno je, Kalame, da sumnjate i da ste neizvjesni. Nemojte se drati onoga to vam je nametnulo stalsiim utuvljivanjem, ni tradiaijom, ni glasinama, ni zato jer tako pie u svetim knjigama, ni zato to svi tako misle, ni na osnovu uenih dokaza, ni iz sklonosti prema jednom od nazora o kojima ste due razmiljali... Kad se sami uvjerite da je neto loe, onda to napustite..." (Anguttara-nikayo, III, 56) U razgovoru sa svojim uenicima o napretku u meditaciji, Buddho ih jednom zgodom pita: Kad ste to shvatili i uvidjeli, moete li rei: -- Mi potujemo svog uitelja, pa iz potovanja prema njemu potujemo potujemo i ono to on nauava? -- Ne, gospadine. -- Zar ono to vi tvrdite, uenici, nije iskljuivo ono to ste sami spoznali, vidjeli i shvatili? -- Da, gospodine." (Mahima-nikayo, govor 38) U naem sluaju, meutim, graani koji "misle o problemima" openito, poinju da razmiljaju i o religijskim problemima sa stanovita doivljajne vrijednosti i neposrednog oitovanja. I eto, svetite u koje su me doveli proizvod je te vrste razmiljanja, a jo vie neposrednog iskustva iskustava ednih bia koja motoriziranim i polu-motoriziranim snagama hrle za tamaama na sve strane!
Uostalom, i pojava koja je dovela do nedavne uspostave ovog svetita, a u njegovoj blizini ayurvedske (narodno-medicinske) apoteke, nije nova. Ona neminovno potjee iz pradavnih vremena kad priprosti narod nije znao ta da pone s Buddhinom naukom, kad ak ni vrlina dareljivosti nije jo postala osnovna teoloka dogma. Prie iz ataka -- kao ona o zecu -- postale su u narodu (ba kao kasnije u Tibetu) zameci folklornog uoblienja vjerskih obreda. Jedan primjer: Nemirni duh jednog ekog bhikkhua doveo ga je, jo prije rata, u predio najviih cejlonskih planina u sreditu otoka. U elji da tamo uspostavi svoj pustinjaki dom sam za sebe i za svoju esperantistiku misionarsku djelatnost (za koju a ne izgleda nisu pokazivali dovoljno interesa), naiao je u jednoj plantai aja na malo i ruevno, polu-nezakonito, ali popularno svetite, gdje se u vezi sa etvom obavljaju divlji magini obredi jednom enskom demonu yakkhini iz ataka. eh je pored tog svetita zasadio stablo bodhi (probuenja, pod kojim je Buddho doivio svoje duhovno probuenje) i poeo svoj misionarski rad s univerzalnim perspektivama na tom uporitu narodnog vjerovanja i dareljivosti oboavalaca demonice koja je, ukroena Buddhinom naukom, postala uvar i savjetnik dobre etve. U Colombu ista iskonska potreba nalazi izraz pod kulturno-historijski malo zakuastijim okolnostima. Buddhizam ne moe neposredno i potpuno zadovoljiti psiholoku potrebu vjere u bogove. Kao religija on je u svakom pogledu oevidno anemian. Buddho je bio na svoj nain negator bogova, vie njihovog povlatenog poloaja u svijetu nego njihove egzistencije. U tom stavu nije u svoje vrijeme bio ni prvi ni jedini. Kult heroja (ina) bio je ve tada prastari oblik religije, jednako u Indiji kao i u Arabiji, odakle vue korijenje ainizam, a po njemu i ainski odmetnik Buddho. -- Tko su zapravo bogovi? -- To je za Buddhinog sljedbenika vjeno otvoreno pitanje koje mora rjeavati nekako neortodoksno. S druge strane morskog tjesnaca, koje Lanku odvaja od Indije, glavno je dostignue hinduizma da je vjera u jednog boga opasna zbog fanatikih posljedica. Ako je bog jedan, mora biti bezlian. Meutim, bezlini bog ne vodi raunovodstvo o naoj dareljivosti i drugim potrebama neophodnim za dostojanstvo vjernika. -- Ali, zar u svakom stablu ne ivi pokoje svjetlosno udnovato bie -- duh iz nadljudskih svjetova? U vlastitoj bai na najljepim stablima svatko ima sandui ili pleter od palmina lia za svjeice koje se na sveane dane pale njima u poast. Uope: -- Zar jo nikad niste doivjeli takvo nadljudsko bie? Ja sam se prije toliko godina jedne noi naao sam u ungli osvijetljen kao reflektorima s nekoliko strana. Mogunost da u okolici ima automobila bila je iskljuena, jer nema za njih prohodnih putova... Pa onda sve relikvije koje uvijek nalaze i dobivaju mediumatine due, rukovoene nadahnutim snovima, za podizanje novih etiya (svetita). -- Da, zbilja, zbilja... Toga se sjeam, itao sam u novinama...
-- Bogovi su dayake, darivaoci kojima moramo biti zahvalni. I oni tako slue u prvom redu Buddhi i njegovim sljedbenicima. Tako mi je tumaila proroica, prije nego to sam i bio svjestan da govorim s osobom natprirodnih moi, domaica skromne vile i nusprostorija u lijepom vrtu na prostranom travnjaku. Svjeice su gorjele na krupnim stablima, ljudi naokolo nije bilo mnogo, automobila pred ulazom bilo je vie. Prvi je utisak bio malo egzotinog koktel prijema (razumije se, trezvenjakog). -- Meditirati treba, ne u pustinjakoj samoi, nego u svagdanjem ivotu. Pravo ima Krishnamurti! -- ta mislite o tome, profesore? -- ta da mislim kad govorimo o istom iskustvu! isto parapsiholoko iskustvo poinje. U posebnoj kuici, gotovo kolibi, irokoj jedva dva metra, a dugoj oko pet, ili manje, niskoj svega dva metra, s malim natkrivenim prostorom pred ulazom, nalazi se svetite proroice koja sama ne pripada nikakvom redu zbog ranije spomenutog nepostojanja enskog buddhistikog reda, nego je prema vani privatna osoba". U dnu prostorije, u lijevom uglu, nalazi se sam za sebe pod kvadratnom kupolom veliki Buddhin kip, kao i svi ostali simboli i idoli, od neukusno obojenog gipsa. Uz drugi zid postrance du cijele prostorije iza poluprozirnog zastora od plastine mase nalaze se osvijetljeni kipovi indijskih i neindijskih boanstava: svemoni Siva, mudra Sarasvati sa svojom tamburetinom, crni Krina s frulicom, zatim jedna figura s muslimanskim fesom i turbanom, koja u ovakvim okolnostima novovjekog periferijskog panteona moe biti ak i Muhamed, a donekle moda i Zarathutra po persijskom izgledu, moda Guru Nanak ili Kabir, te konano jedan Kinez -- Konfucije, Lao-ce, Mao-ce...? (Krista se ne sjeam.) Ispred bogova i du drugog uporednog zida na uskim dugim stolovima nalaze se darovi bogovima, ili moda tanije darovi bogova Buddhi i svim ostalim ljudima ije je on najovjenije olienje. Oponaanje Ramakrininog shvaanja jedinstva svih religija, ali u buddhistikom duhu. Atmosfera je vrlo zaguljiva. Dvadesetak osoba koje su napunile prostor smrde po prozainoj hrani, ukljuivi i trulu ribu. Znojenje tek poinje. Do sada je sve kao u ostalim buddhistikim hramovima, osim ikonografije. Sam obred nije buddhistiki nego u osnovi amanski obred dervia galamdija. Cijelo vrijeme, preko pola sata, vie runih zvona jei svom snagom. Intenzitet zvonjave mora da se po mogunosti poveava, a ne smanjuje. To se postie povremenim smjenama zvonara. Zvona idu od ruke do ruke. U poetku sama proroica rukovodi velikim zvonom u odreenom ritmu u kojem se urlaju molitveni tekstovi, fortissimo i prestissimo. Duva dubokog, dugog i smirujueg, ali zaglunog tona koljke ima najtei zadatak da neprestano duva nanovo iz svojih posebno snanih i irokih plua. Mladi "sveenik" (ili glavni vrilac dunosti itanja molitvi) imitacija je brahmanskog sveenika, a nije
iskljueno da je nepatvoren. Kao u junoindijskim hramovima, ogrnut je samo do pojasa bijelim sarongom, a preko prsiju ima brahmansku uzicu. Usplahireni stariji gospodin, koji je vani vodio glavnu rije (takav gospodin postoji u svakom boljem drutvu; kod nas na "zapadu" je to obino dunost dama), koji je isticao svoju sposobnost da meditira u vrevi i guvi "obinog" ivota kao svjedok ispravnosti Krishnamurtijevog uenja, urla sada to bre moe svete osmerce uz "sveenika", a istovremeno pazi budnim okom na proroicu da na vrijeme preuzme od nje veliko zvono kad se priblii as njenog transa -- samadhi -- i "lebdenja", i da osigura potrebni prostor za njen djelokrug. Taj se "djelokrug" sastoji od nekoliko divljih skokova amanske proroice uvis. Ona u prvom trenutku nadahnua raskida svoje ovosvjetske okove i uzdie se u vii svijet boanstva koje se njom slui kao medijem. Tu ostaje "polu-lebdei" tako treba shvatiti njenu nesposobnost da i dalje vrsto stoji na vlastitim nogama dok je u transu. S rukama oslonjenim iza lea na zid izmeu Buddhinog ugla i strane bogova ostaje nepomina u kataleptikom poloaju, s glavom zabaenom unatrag i oima okrenutim prema gore. Urlanje se nastavlja jo bar desetak minuta dok njen trans postaje sve dublji. Zatim molitiva jenjava, svi se povlae iz hrama gdje ona najprije ostaje sama. Poslije se pojedinci vraaju i stavljaju svoja pitanja, a proroica daje vidovite odgovore. Bolesnicima diktira ayur-vedske recepte. Opisi dubokog transa poznati su mi uglavnom iz Ramakrininog ivotopisa. Lijenik koji ga je u posljednjoj godini ivota lijeio od raka motrio je paljivo njegova kataleptika stanja, iako je nastojao da mu iz zdravstvenih razloga zabrani da se preputa takvom stanju. Ustanovio je potpuni prestanak disanja i pulsa. Njegovi eksperimenti sa svetim zanosom ponekad su izazivali zgraanje, osobito kad bi kao u sluaju ustanovljavanja smrti stavljao svoj prst na oko zamrlog proroka. -- Naa je proroica, meutim, u svom transu vidljivo disala. Mislio sam da je izlaskom iz hrama na svjei uzduh zavrena posjeta i da na travnjaku ekamo dok se i proroica povrati i ponovo pridrui nama kao domaica da se oprostimo. Ali nije bilo tako. Njeno stanje transa u hramu traje duboko u no. Kad se malo raistila vreva nestrpljivih iekivaa njene nadljudske pomoi i savjeta, trebalo je da se i ja sa svojim pratiocem vratim u hram. uuren do njenih nogu nisam, prirodno, mogao da slijedim tok razgovora koji se odnosio na mene. Njen neto izmijenjeni glas koji je postao krajnje sladunjav u tom je stanju glas nekog neznanog boanstva to je opsijeda i slui se njom za nau dobrobit. Svima je bogovima i nebeskim biima dozvoljeno da ovdje odaju poast Buddhi i da time i sami stjeu zasluge za osloboenje od vlastite, tjelesno "neuobliene" egzistencije, od ivota daleko iznad naih zemaljskih dometa, ali ipak ogranienog iscrpljivou zalihe njihovih dobrih djela po kakvima svemirska bia sa svih strana i iz svih rodova mogu da postignu privremeni poloaj bogova. -- A zatim slijedi dramatinost "pada bogova" i njihov "sumrak", ponekad i ispod nae ljudske razine u ivotinjsku, ili jo gore, u stanja ukletih i prokletih duhova.
Takva je smjena bogova vrlo zorno shvatljiva i iz kolonijalne povijesti Sri Lanke. Portugalce su smijenili Holanani, iji su potomci jo i danas nadasve potovani "purgeri" (Dutch Burghers), zahvaljujui okolnosti da su Holanani stvorili cejlonsku graansku klasu, jer su bili zainteresirani za nabavke kolonijalne robe iz unutranjosti zemlje pa su im trebali domai posrednici u gradu, a vojske nisu imaIi dovoljno da pustoe po cijeloj zemlji. Jedini je izuzetak, koji se nije ticao Cejlonaca, bilo holandsko progonjenje portugalskih katolika kao odjek vjerskih ratova u metropolama kolonijalizma. Buddhiste su cijenili toliko da je zahvaljujui njima u 18. vijeku buddhizam obnovljen, do sada posljednji puta, od potpunog izumiranja. U tu su svrhu holandski brodovi doveli hitnu pomo sveenstva iz Sijama i Burme. I Schopenhauer je iz cejlonske hronike tog vremena preuzeo (u 2. izdanje svoje disertacije O etverostrukom korijenu naela dovoljnog razloga) dugaki izvod o vjersko-ideolokoj ogranienosti guvernera koji se trudio da shvati u razgovorima s uenim buddhistikim klerom, ali nije uspio, kako to da oni ne vjeruju u Boga-koji-je-stvorio-svijet niti u "prvi uzrok" takvog stvaranja neega iz niega. I tako otmjeni purgeri ive do danas u svojoj gospodskoj etvrti Colomba, u "vrtovima cimta", mada pokoji manje autentian mjeanac i krianac zaluta i meu buddhistike bhikkhue gdje do u duboku starost propovijeda dayakama Buddhinu moralnu nauku na istom sinhalskom jeziku i vae (i pljucka) betelovo lie; ravan kao svijea i kran kao njegov suvremenik Adenauer (u sluaju koji e mi ostati zorno u sjeanju). U dokaz svemu tome moj je otmjeni osamdesetgodinji purgerski kolega na pustinjakom otoku pokazivao kako mu je bijela koa -- na trbuhu. A smjena kolonijalne vlasti uvijek je korisna onima koji pod prethodnim osvajaem nisu imali sreu, a onima koji jesu vie ne moe mnogo koditi. Englezima nije nikad palo na pamet da progone purgere, a purgerima je itekako bilo stalo da se afirmiraju engleskom ukoenou, jo kruom od holandske. -- Ali to je prolo! Danas (1966. g), preko noi, ne moe svatko da "secuje na Ameriku. Moda je lake preko noi potkopati amerike poloaje. U mojem skromnom sluaju uspostave veze s boanskim biem koje prebiva u tropskoj vegetaciji vrtova u junom predgrau Colomba, jedna telepatska izjava je djelovala uvjerljivo. Boanstvo se najprije kratko osvrnulo na moje ranije ivote i vjerske zasluge koje su me sada dovele ovamo. Zatim je potvrdilo jednu moju vie-manje intimnu misao: Postii u ovdje ono to elim u roku od pet mjeseci. To u mojem realistikom jeziku znai do isteka vaenja vize i putne isprave (koja mi se nije nalazila u depu, nego je bila pohranjena kod imigracionih vlasti). Na kraju mi je boanstvo obealo svoju linu i neposrednu zatitu za vrijeme boravka na otoku Lanka, osobito u zdravstvenom pogledu. Sada mogu u miru da proslijedim svoj hodoasniki put.
Beleka
[1] Indijska rije ungla izgovara se sa neto mekim od naega, a ne turskim d. [Natrag]
Rev. 4/3/2006 www.geocities.com/budizam/texts/veljacic/pun_mesec.html
Veljacic: Budizam
Home ---\\ Veljai
Budizam
edomil Veljai
Uvod -- Predgovor -- Historijski uvod -- Nekoliko spornih tema u Buddhinu stavu prema religiji -- Buddhini govori o religiji Pitanja o "nosiocu tereta" moralne odgovornosti -- hanam, apstraktna umjetnost buddhistike kontemplacije I hanam, apstraktna umjetnost buddhistike kontemplacije II -- Asketske pretpostavke ispravnog zadubljenja (hanam) Plodovi isposnikog ivota -- Jedan saet prikaz Buddhina uenja -- Problem nitavila u buddhistikoj filosofiji O buddhistikoj bibliografiji
HANAM APSTRAKTNA UMJETNOST BUDDHISTIKE KONTEMPLACIJE

I Buddhistika kontemplacija je apstraktna umjetnost njegovanja utnje. Evo njenog prvobitnog odreenja: "ta je plemenita utnja? -- Isposnik koji je stiao
file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/veljacic/budizam/dhanam1.html (1 of 29) [10.2.2008 20:53:51]
Veljacic: Budizam
zamiljanje i razmiljanje (ili zahvaanje i razradu sadraja svijesti) boravi u unutranjoj smirenosti, u usredotoenosti duha, u dosegu drugog stepena zadubljenosti. To se stanje raa iz sabranosti liene zamiljanja i razmiljanja, uz prijatan osjeaj zadovoljstva. To se naziva plemenitom utnjom. -- Ne zanemaruj plemenitu utnju, ustali duh u plemenitoj utnji, usredotoi duh u plemenitoj utnji, saberi duh u plemenitoj utnji!" (Samyutta-nikaya, 21, I) -- "Uputno je njegovati bespredodbenu sabranost. Sabranost bez predodbi onome ko je njeguje i postojano vjeba donosi bogat plod i bogatu nagradu." (S. XXII, 80.) U mojoj modernizovanoj definiciji, rijei "kontemplacija" i "apstraktno" iziskuju prethodno razjanjenje. Izraz "kontemplacija" upotrebljavam ovdje mjesto uobiajenijeg izraza "meditacija". Ti su izrazi preuzeti iz kranske mistike teologije i neadekvatno primijenjeni na istone sisteme (yoga, sufizam., buddhizam). Kranska mistika teologija razlikuje tri stepena: prvi je molitva, drugi meditacija ili razmiljanje, redovno o onome to su drugi (autori molitava) ve zamislili za nas, a trei kontemplacija, stanje svijesti koje bi jedino moglo da se usporedi sa stanjem o kojem je ovdje rije. Odgovarajui buddhistiki (pali) termini jesu: bhavana za meditaciju u irem smislu, i hanam (sansk. dhyanam) u uem smislu u kojem sam tu rije u gornjem tekstu preveo kao "zadubljenje". Rije bhavana znai upravo njegovanje ili oplemenjivanje, doslovnije ono "bivanje" koje se zbiva zahvaljujui brizi oko uzgoja i njege (jer "mehanikog" bivanja ni nema u svijetu patnje koji je jedini zbiljski svijet prema Buddhinoj rijei). U tome je i opreka takvog "bivanja" prema prirodnoj samoniklosti bia. Put bhavane je "plivanje nasuprot struji" ili presjecanje struje koju nazivamo "tokom ivota". Po namjeni i po izuzetnoj sklonosti onoga ko je sposoban da se usmjeri u tom pravcu, to umjee zasluuje naziv umjetnosti. -- "Apstraktnost" kontemplativne umjetnosti izraena je odsutnou "konkretnog" predmeta ili razradive zamisli, iskljuenjem misaonog zahvata u doivljajni tok svijesti. U analogiji s likovnom umjetnou upotrebljavam rije "apstraktno" da naglasim apstrahovanje od predodbenog sadraja doivljavanja, njegovo "iskljuenje", a ne u smislu misaonog izgraivanja pojmova putem intelektualnog uopavanja (formalno-logike apstrakcije). U nastavku u razjasniti da
Veljacic: Budizam
pod "bespredodbenom" sabranou ne treba shvatiti tzv. "praznu svijesi", stanje koje je psiholoki nemogue. Izraz hanam oznaava upravo introvertnu "zadubljenost" duha, karakteristinu za Buddhinu definiciju i metodu. Drugi srodni indijski sistemi yoge upotrebljavaju redovno izraz samadhi (sabranost) za odgovarajue duevno stanje koje se postie pravilnim saimanjem "zrake panje" na jednu taku. U odreenju prirode te take bitno je razlikovanje buddhistike kontemplacije od "hinduistike", a i od kranskih metoda (koje su s valom srednjovjekovne mistike prodrle s istoka u Evropu). Odreenje te krajnje take na kojoj se panja saimlje i zaotrava zavisi od metafizike pobude ili umjetnikog ideala. Taj je ideal u hinduizmu i kranstvu odreen likovnom konkretnou imaginacije, dok jedino u Buddhinoj teoriji ostaje potpuno apstraktan, jer je odrediv jedino kao "nitavilo" ili ponitenje cjelokupne uoblienosti svijeta i njegovih stvaralakih principa -- vjerskih, umjetnikih ili spekulativnih. Nasuprot takvim pobudama, krajnji je cilj buddhistike kontemplacije "utrnue" (nibbanam, sansk. nirvanam) ili "boravak u nitavilu, gdje je boravite duhovnih velikana". (M. 151) Prema tome, mjesto "buddhistika kontemplacija" bilo bi bolje rei "buddhistiko oplemenjivanje" ili "njegovanje". -- Oplemenjivanje ega? "Daha"? - Ne! Oplemenjivanje utnje ili svijesti o nitavilu, u poetnom stadiju, a kasnije nitavila samog. Jer nitavilo u Buddhinoj shemi kontemplativnih stanja i dostignua, nitavilo kao doivljivo "podruje ni-ega" (akiriann'ayatanam) u meditativnom "proienju" i "osloboenju" ("obuhvatnom spoznajom treba zahvatiti znanje i osloboenje" istim mahom -- M. 149) -- nitavilo do kojeg spoznaja dopire uzdiui se najprije do "podruja predmetno neomeenog prostora", a zatim do "podruja predmetno neodreene svijesti", pa do "podruja ni-ega" -- to nitavilo nije krajnji domet meditativnog napora u tom specifinom smjeru (koji nije ni osnovni ni jedini). Iza njega slijedi "podruje ni-zamjeivanja-ni-nezamjeivanja" i konano "prestanak" (a ne vie "podruje") "zamjeivanja i osjeanja". Iza doivljaja nitavila ponitenje svijesti o nitavilu nije posljedica koja usljeuje bez daljnjega -- prema Buddhinoj
Veljacic: Budizam
izvornoj analizi. ta, dakle, radim ovdje, na pustinjakom otoku [73]? Njegujem umjetnost nitavila, polazei od podeavanja alata kojim se ona slui. Taj alat Buddha naziva "ulo misaonog iskustva", a ne "sposobnost" miljenja ili svijest uope. Uoavanje stvari "kakve jesu", bez ukljuenja teorijskih "shvaanja" ili "nazora" (ditthi, sansk. driti, grki doksa), bez ukljuenja "viih" ili "openitijih" umnih stavova, naziva Buddho istim zrenjem ili ispravnom intuicijom (vipassana, grki eidos). Bitna svrha ne-transcendiranja pojava u takvom pojaanom uoavanju izraena je u odreenju osnovnih vjebi panje uputom da treba uoavati "tjelesne pojave u tijelu, uvstva u uvstvima, svijest u svijesti, a misaone sadraje u misaonim sadrajima". "Onaj ko to stanje ispituje uvidom, provjerava ga, zahvaa ga neposredno, taj uvruje ono svojstvo mudrosti koje nazivamo njenom snagom... On promatra s potpunom unutranjom neutralnou razuma koji je tako usklaen." (S. 54, 10, 2, 3) -- U tom najuem smislu osnovnih vjebi panje, buddhistika kontemplacija se naziva sati-patthana ili "postojanost panje".
II Doao sam na ovaj pustinjaki otok s jasno odreenom namjerom da njegujem sposobnost unutranje utnje, slijedei vrlo specifian postupak izraen u citatu na poetku ovog pisma, tj. polazei od iskljuenja "zamiljanja i razmiljanja", ili "intelektualne meditacije", kako se to obino naziva, kao glavne prepreke proienju duhovnog haosa kojemu po prirodnoj nastranosti robuje ovjeanstvo. Osnovnu psiholoku situaciju koja konano omoguuje ovakav neobini egzistencijalni zaokret i "plivanje nasuprot struji" razjanjava Buddho ovako: "Kad bi se ovaj ivot tijela, osjeaja, predodbi, voljnog oblikovanja i svijesti sastojao iskljuivo od patnje, kad bi bio iskljuivo vezan za patnju, popraen patnjom, a ne i
Veljacic: Budizam
ugodnou, onda bia ne bi eznula za tjelesnou, za osjeajima, za predodbama, za voljnim oblikovanjem, za svijeu. Ali poto u tom ivotu postoji i ugodnost, poto je taj ivot vezan i za ugodnost, popraen i ugodnou bez patnje, zato bia eznu za njim. Tom su enjom vezana, a tom vezom okaljana..." -- "Dok bia ne shvate u ovih pet vrsta zavisnosti uitak kao uitak, patnju kao patnju i odvraenost od njih kao odvraenost, dotle nisu sposobna da izbjegnu, da se oslobode okova, da dosegnu neogranienost duha." (S. XXII, 60 i 28.) Potreba za unutarnjim otuenjem od svijeta, uvianje granica egzistencijalnog humanizma, uslovljeni su vanredno snanim i vanredno intimnim doivljajem patnje i bojazni kao biti vlastitog bia; doivljajem koji osobito u sluajevima slabije svesnosti izaziva duevne poremetnje. Uitelji kontemplacije u japanskom zen-buddhizmu smatraju zrelim samo onoga kandidata koji vie ne postavlja pitanja, nego jeste pitanje. Samo onaj ko je sam u pitanju, sposoban je da se odrekne osnovne prepreke -- samoga sebe. J. Krishnamurti, savremeni indijski mislilac, ija se egzistencijalna misao ovdje najoiglednije podudara s Buddhinom, izraava isti problem ovako: vjerski i drugi sistemi nauavaju identifikaciju "nieg", "odvojenog" ili "relativnog" "sebe" sa apsolutnim biem, boanstvom. Pri tome je bitno da negacija sebe ne bude ponitenje, nego predaja i spasenje putem kapitulacije slabijega. (Nietzsche je dovoljno jasno opisao taj vid religioznosti i dosljedno tome izriito pretpostavio buddhizam kranstvu u "Antikristu"). "Identifikuj se s obuhvatnijim, pa e ono ime smatra sebe ieznuti", kau religije i filosofije apsolutizma. Ipak, nema sumnje, istie Krishnamurti, "da je identifikacija jo uvijek proces vlastitog sebe: ono to je obuhvatnije tek je projekcija 'mene'; tu projekciju ja doivljavam i time osnaujem svoje ja... Potrebno je potpuno odstraniti to arite, a ne nastojati da ga opravdamo. Biti integralno inteligantan znai biti lien sebe. Je li to mogue?" ("Prva i posljednja sloboda", 8. izd., London, 1961, str. 78-79). Bez odstranjenja te prepreke, ni sa buddhistikog stanovita nema mogunosti za kontemplaciju, nego jedino za sanjarenje o bogovima, o "okultnim moima", a najee o sticanju boanskih moi stajanjem na glavi i drugim mnogo teim
Veljacic: Budizam
asanama yoge. Tjelesni poloaj, nain disanja ili vjebe miia u bilo kakvoj izdrljivosti, osim moda u mirnom uspravnom sjedenju due vremena dok traje zadubljenje, nisu vani u buddhistikoj metodi "iste panje" (sati-patthanam). U buddhistikim meditacionim centrima vrlo su esto iskljuene Buddhine slike i kipovi, brojanice, pa ak i itanje Buddhinih govora. Onaj ko je odluio da izvri napor, ne treba vie ni Buddhinu pomo. Nije rijetka pojava ni na ovom otoku, gdje nema nikakve pouke o meditaciji ni kontemplaciji, gdje je pretpostavka pustinjakog ivota unutarnja dozrelost, da stiu stari i mladi, zareeni i nezareeni gosti u elji da pokuaju i ustanove jesu li uope sposobni za "meditaciju". Nije izuzetno ni to da im treba po nekoliko godina da se uvjere da to nisu, da je dublji poriv koji ih je doveo ovamo bio okultistiki (sticanje "moi"), a ne meditativni (postignue smirenja, samatha, cilj hane po definiciji). Veina "spiritualista" u takvim i u drugim sluajevima nije svjesna sutinske opreke izmeu Buddhina uenja i okultizma. Okultizam je vjera u "boanski plan" svijeta i elja za saradnjom sa bogovima na tom planu. Nasuprot tome, Buddhin uveni "negatorski" stav glasi: "Kroz bezbroj sam ivota, noen tokom zbivanja, uzalud traio graditelja tog zdanja. Muna je trajnost preporaanja. Graditelju, sada si uoen! Vie me nee kuiti! Slamljeni su svi potpornji, istrgnuta greda svoda. Duh se iahurio iz sumnje. Konano je unitena e ivota." Dhamma-padam, 153
"Ruilac je isposnik Gotamo!" -- i protivnik svih boanskih planova svijeta i svemira, svih razmiljanja i gledita "o prolosti i budunosti".
Veljacic: Budizam
III Prva potekoa koju treba da razjasnim u tekstu kojim odreujem svoj stav i definiciju kontemplacije, na prvi pogled je formalne prirode: temeljna ugaona taka zadubljenja odreena je drugim stepenom hanam. ta je s "prvim stepenom"? Zar i on ne spada u meditativna dostignua o kojima je rije? Moj odgovor je: u uem smislu o kojem govorim, ne! Moje polazno, iskljuivo doivljajno snalaenje meu tim skolastiki vrlo izrazito formuliranim i rasporeenim strukturama odreeno je stavom principijelne neortodoksne subjektivnosti, stavom na kakvom se od 6. vijeka n.e. osniva do danas neprekinuta i dovoljno iva tradicija buddhistikog sistema hanam (kineski 'an, japanski zen) To je stanovite tada odredio indijski misionar u Kini, Bodhidharma, rijeima: "Nezasnovan ni na rijei ni na slovu, nezavisan prenos, sam pa sebi, mimo svake pouke, neposredno usmjeren na ovekov duh, buenje njegove iskonske prirode, po kojoj ovjek ozbiljuje budnost (buddhattam)." Osnovna struktura kontemplativnag zadubljenja, hanam, je etverostepena. Prvi je stepen obiljeen kao sa-vitakko, sa-viaro, ili popraen "zamiljanjem i razmiljanjem" (misaonim zahvatom i razradom), pa je zbog toga vie meditativan nego kontemplativan: "Isposnik, kad iskljui ulne tenje i neudoredne doivljaje, boravi u dosegu prvog zadubljenja. To se stanje, popraeno zamiljanjem i razmiljanjem, raa iz osame uz prijatan osjeaj zadovoljstva." -- Usporedba uz taj opis glasi: "Kao kad bi vjet kupalini strunjak ili njegov pomonik sasuo prah za pranje u mjedenu posudu, pa ga zamijesio postepenim kropljenjem vodom dok sapunjava kugla ne upije vlagu, ne postane promoena i zasiena vlagom izvana i iznutra, ali tako da se voda ne cijedi iz nje -- isto tako isposnik napaja i oplahuje,
Veljacic: Budizam
ispunja i proimlje cijelo tijelo tim prijatnim osjeajem zadovoljstva poniklim iz osame, tako da mu nijedan dio tijela ne ostaje nezahvaen tim osjeajem." Uz opis drugog zadubljenja ponavlja se slijedea usporedba: "...Kao jezero ispunjeno vodom koja u njemu izvire, a nema priliva vode ni s istoka ni sa zapada, ni sa sjevera ni sa juga, pa ako ni kia ne padne s neba od vremena na vrijeme, ipak e u tom jezeru svjea voda strujati, napajati ga i oplahivati, ispunjati i proimati tako da nijedan dio jezera ne ostane izvan dosega svjee vode..." Opis treeg stepena glasi: "A zatim, odvraajui se i od osjeaja prijatnosti, boravi ravnoduan, paljiv i sabran, pa tjelesno doivljava ono zadovoljstvo koje oplemenjena bia izraavaju rijeima: 'Ko je ravnoduan i paljiv, ivi zadovoljno.' -Tako boravi u dosegu treeg zadubljenja". "Kao to u jezeru s bijelim, crvenim ili plavim lotosovim cvjetovima neki bijeli, crveni ili plavi cvjetovi, iznikli pod vodom, ne izlaze na povrinu, nego cvjetaju pod vodom, pa ih svjea voda napaja i oplahuje, ispunja i proimlje od korijena do vrha latica..." etvrti stepen: "A zatim naputa zadovoljstvo i nezadovoljstvo. Kad tako ieznu dotadanje radosti i alosti; isposnik boravi u dostignuu etvrtog zadubljenja. To je stanje bez zadovoljstva i nezadovoljstva proieno ravnodunom panjom." ... "Kao da neki ovjek sjedi zaogrnut bijelim platnom od glave do pete, tako da mu nijedan dio tijela ne ostane nezaogrnut tim bijelim platnom, tako i taj isposnik sjedi ispunjajui i proimljui cijelo tijelo istoom srca; tako da mu nijedan dio tijela ne ostane neproet istoom srca." Isticanje da je tijelo predmet proimanja u svim tim stanjima ima posebnu vanost i znaenje u Buddhinoj filosofiji. Takvim naglaskom Buddho esto istie akozminost svoga humanizma: "Ja tvrdim da je upravo u ovome tijelu, manjem od dva metra, sposobnom da osjea i misli, sadran svijet, nastanak svijeta, prestanak svijeta i put koji vodi do prestanka svijeta. " (Anguttara-nikayo, IV, 5) Vrlo esto Buddho istie da su "plodovi" njegova uenja uoljivi neposredno "u ovome ivotu", bez obzira "da li postoji ili ne postoji drugi svijet", "dua" i "bogovi". "Ovo je uenje djelatno u ovom
Veljacic: Budizam
ivotu, nije zavisno od vremena, trai od ovjeka da doe i vidi, svrhovito je, shvatljivo po sebi razboritom ovjeku." Poziv "doi i vidi!" (ehipassiko) postao je jedno od najuvenijih obiljeja Buddhine nauke. Buddhino je uenje neprekidan izazov "bogovima"; izazov, dodue, na koji se bogovi esto odazivaju kao sagovornici u njegovim razgovorima, ne manje nego upravo spomenuti bezvjerci kojima Buddho razjanjava da vjera u ivot poslije smrti nije uslov za slijeenje njegove nauke.
IV Polazei od tih pretpostavki, treba razjasniti ranije istaknuti stav: zato usredotoujem panju od poetka na drugi, a ne na prvi stepen zadubljenja? -Kratko reeno zato, jer stanje zamiljanja i razmiljanja nije stanje utnje, nego psiholoki glavna prepreka tom stanju. Iz komentarskih razjanjenja doivljajnih stanja "zamiljanja i razmiljanja" (vitakka-viaro) nije teko shvatiti u kojem se smislu treba njima posluiti u polaznim vjebama iskljuivanja sadraja svijesti, u plivanju protiv struje samog tog misaonog procesa. Na jednom mjestu u vezi s time Buddho kae da onaj ko eli da prepliva vodenu struju ne smije dopustiti da ga val ponese nizvodno, a ne smije se iscrpsti ni u neposrednom prsnom napadu protiv valova pokuavajui da se kree uzvodno. Od usporedbi kojima Buddho nastoji da razjasni odnos "zamiljanja" prema "razmiljanju" i postepenost njihove izolacije, najizrazitije djeluju usporedbe s gongom: "Iako ta dva stanja nisu uvijek odvojena, zamiljanje je prvi zahvat razuma. Taj je zahvat grubi i poetni pokret kao udarac u gong. Razmiljanje je stanje usidrenosti razuma. Ono se istanava trajnim pritiskom specifine sutine predmeta, pa se moe usporediti s odzvanjanjem gonga. Zamiljanje poinje kao zahvat svijesti u asu ispoljenja predmeta misli, kao to ptica iri krila kad hoe da uzleti. Stav razmiljanja je miran i pribliuje se neposredovanju svijesti, kao ptica koja se uzdigla pa lebdi mirno raskriljena." (Buddhaghoso, Visuddhi-magga, 4, 89.) -- U produetku iste usporedbe s gongom znaajne su Buddhine rijei: "Ako umukne
Veljacic: Budizam
kao napukli gong, dosegao si nibbanu (nirvanu, utrnue)." (Dhamma-padam, 134) Odavde se vidi da "zamiljanje" i "razmiljanje" ne treba shvatiti kao zamiljanje-irazmiljanje, kao dva ravnomjerna, istovremena ili ak nerazdvojiva procesa. Upravo njihovo razluivanje, iskljuenje zahvata novih sadraja u analitikom toku razmiljanja, omoguava postepeno iskljuenje prvoga, a zatim uspjeno usporavanje, suzbijanje i gaenje drugoga u potpunoj utnji ili, bolje reeno, zamuklosti. U tom smislu Buddho uvijek istie vanost iste analitike funkcije miljenja, pa je i jedno od najranijih imena koje je obiljeavalo njegovu kolu jo za njegova ivota bilo vibhaa-vado ili "analitika teorija." Tom metodom Buddho dokazuje u krajnjoj liniji nitavilo "svijeta" i "sebe" (ili "due"). Zbog ralanjivosti zamiljanja i razmiljanja dijeli se ve u nekim izvornim tekstovima Ijestvica od etiri zadubljenja (hanam) u petostepenu shemu, tako da se "zamiljanje" (zahvaanje sadraja) iskljuuje na prvom, a "razmiljanje" (analitika razrada) na drugom stepenu.
V Dosadanji osvrt na doivljajnu, a ne toliko na predmetnu stranu strukture hanam, dovoljan je moda za razjanjenje polaznog usredotoenja panje na drugi, a ne na prvi stepen zadubijenja. Bitno obiljeje drugug stepena je ekodi-bhavo ili upravo "usredotoenost", u najuem smislu, panje koja "biva zaotrena na jednu taku". Ta je taka krajnje mogue zaotrenosti panje upravo predmet svijesti na tom stepenu. Radi se, dakle, jedino o prikladnom izvoru takvog predmeta. Ni zamiljanje ni razmiljanje to po svojoj prirodi nisu. Doivljaj "sree", "zadovoljstva" i "smirenosti", obiljeja su prvog stepena zadubljenja; raspoloenja koja stvara istrajna koncentracija u misaonom radu ili, u disciplini fantazije, usredotoenost na stvaralaki rad umjetnika, dovoljno su poznati plodovi meditativnog napora i "nadahnua" koje njime rukovodi. Onaj ko tim stepenom zadubljerja i mogunostima
Veljacic: Budizam
izraaja njegovih plodova nije vie zadovoljan, ko posumnja u svoju "drutvenu misiju" ili ko u tim plodovima ne moe da nae adekvatnu vrijednost svom polaznom nadahnuu -- a to prije ili kasnije doivljava i najvei umjetnik -- taj poinje da tei za povratkom na izvornu taku svojih nadahnua, pa ako je nemir doivljaja u njemu dovoljno snaan i muan, prodire do pitanja: je li mogue odrati isto nadahnue, suspregnuto od struje predmetnosti ija nas bujica zanosi i odnosi eljenim i neeljenim tokovima ostvarivanja "zamisli; gdje se u razradi polazna snaga nadahnua rasplinjuje u beskrajnom diferenciranju svijeta i tone u bezdan zablude? Je li mogue takvo "uzvodno" prodiranje do izvora nadahnua?
VI Iz indijskog sistema yoga izrodilo se i vjerovanje da se ovjek raa s predodredenim brojem udisaja i izdisaja. Ko polagano die i uspije da vie ili manje potpuno suzdrava dah, taj prema tome vjerovanju time produuje svoj ivot -- a naziv za "ivot" i "duu" u staroj teolokoj terminologiji bio je jedan te isti: "ivo". Tek s pojavom pojma "sebe" spekulacije o dui prelaze iz magijskog u metafiziko spekulativno podruje. (Buddho svoju negaciju due u najvanijim govorima o tom predmetu izriito primjenjuje i na pojam due kao ivo i kao atma, pali atta. U slavenskim jezicima, bliim shvaanjima yoge o ivotu nege to su indijski, i "ivot" i "dua" vezani su za predodbu "daha", "disanja" i "nadahnua". Sistem yoga nije indoevropskog (vedskog) porijekla nego mnogo starijeg, indosumerskog. To u osnovi vai za analitiku podlogu atomske i psihofizike strukture u srodnom sistemu samkhya iz predbuddhistikih vremena. U yogi je disanje klasini ivotni materijal umjetnosti koncentracije duha (samadhi), odakle religijsko nadahnue treba da crpe svoj prvobitni neposredni uvid (veda) i smisao. S vremenom yoga postaje sve vie sistem fizikih vjebi uz pretpostavku o automatskom postizanju odreenih psihofizikih dostignua koja se proiruju do fantastinih granica natprirodnih "moi".
Veljacic: Budizam
Buddho je preuzeo osnovne tehnike elemente yoge i naune pretpostavke samkhye. Meu ta "tehnika" sredstva spada i disanje kao prvi, iako ne i jedini "tjelesni" materijal kojim se slui i Buddhina umjetnost hanam. U osnovnom tekstu Buddhina uenja o kontemplaciji i meditaciji uope, u Sati-patthana-sutti (D. 22 i M. 10) polazno je pitanje: "Kako isposnik sprovodi vjebu promatranja tijela u tijelu? -Otiavi u umu, u podnoju nekog stabla, ili u praznoj prostoriji, isposnik sjedi skrtenih nogu drei tijelo u okomitom stavu, s ustaljenom panjom. On uz potpunu panju udie, uz potpunu panju izdie. Udiui dugi dah zna: 'Udiem dugi dah'; udiui kratki dah zna: 'Udiem kratki dah'. Izdiui dugi dah zna: 'Izdiem dugi dah'; iziui kratki dah zna: 'Izdiem kratki dah'. 'Udahnut u svjestan cijeloga tijela', tako se vjeba. 'Izdahnut u svjestan cijeloga tijela', tako se vjeba. 'Udahnut u smirujui tjelesne funkcije', tako se vjeba. -- Kao to vjet tokar ili tokarski pomonik kad preduzme dugi okret zna: 'Sada vrim dugi okret', a kad preduzme kratki okret zna: 'Sada vrim kratki okret', isto tako i isposnik udiui dugi dah zna..." Bitna je razlika izmeu yoge i Buddhinog sistema u ovome: "tehnika" yoge postala je (u modernim vremenima sve vie i vie) "neutralna" i primjenjiva "u mnoge svrhe", neovisno od moralnih pretpostavki, "neutralno" sredstvo za sticanje "moi". U slijedeem dijelu ovog poglavlja razjasnit u zato u buddhizmu nijedna od ovih pseudonaunih parola nije prihvatljiva. Na ovom je mjestu vano istai jedino osnovnu tehniku razliku koja nije bez vanosti za cjelokupni moralno-filosofski problem: u yogi se vre vjebe disanja koje se umjetno modelira da bi se postiglo odreene fizioloke uinke. (O specifinoj fiziologiji tzv. kundalini-yoge rei u neto vie u dijelu o svojoj kontemplacionoj praksi.) -- Nasuprot tome, u buddhizmu se ne radi uope o vjebama disanja, nego iskljuivo o vjebanju panje. To se uvijek i svuda posebno podvlai. Ako onaj ko vjeba hanu upotrijebi disanje za svoj poetni materijal (a to nije neophodno), onda mu disanje slui jedino kao minimalna podloga na koju eli da same zaotrenu zraku panje u ranije spomenutom smislu. Upravo zbog toga bitna je pretpostavka da disanje mora ostati u prirodnim granicama svojih funkcija. Zato se ni gornja Buddhina uputa ne moe primijeniti doslovno tako da se u
Veljacic: Budizam
toku jedne iste vjebe mijenja vrsta i namjena po redoslijedu u formuli ili inae. Oito je da citirani tekst nema namjenu, a ne bi bio ni dostatan, da poslui kao neposredna praktina uputa. I na to u se osvrnuti opirnije u dijelu o praksi. Osim disanja Buddho spominje i druga sredstva koja mogu da poslue istoj svrsi, iako ne uvijek u istoj mjeri i u posve istom smislu. Iz svega toga razvio se u komentarskoj knjievnosti ranoga buddhizma sistem "predmeta" povoljnih za koncentraciju (kammatthanam), medu kojima su na prvom mjestu i za nau svrhu najvaniji deset kasina ili "obuhvatnih (tj. prostorno neogranienih, amorfnih) cjelina": (a) fiziki elementi u svom "istom", neuoblienom stanju: zemlja, voda, vatra, uzduh; (b) boje: plavo, uto, crveno i bijelo; (c) svjetlost i prostor. Slijedea vrsta kammatthanam je promatranje "obiljeja" raznih stadija raspadanja na ljeevima. Ova vrsta predmeta slui prvenstveno razvijanju gaenja, jednog od ivotnih raspoloenja pesimizma i odroavanja kojima Buddho pridaje osobitu panju. Zatim dolaze stanja velikodunih uvstava -- suustva, saaljenja i suradosti -- koja konano treba da dovedu do ravnodunosti iz opisa etvrtog stepena zadubljenja. Slijedea grupa su etiri stepena "neoblikovanog zadubljenja" (arupahanam), koje u poblie razjasniti u nastavku.
VII Poto sam teite svog napora odredio na drugom stepenu zadubljenja, hanam, bilo je najvanije da s toga stanovita razjasnim odnos prema prvom stepenu. Iako trei i evrti stepen ostaju izvan toga neposrednog dosega, smatram da i njihov uzajamni odnos slii donekle odnosu izmedu prvog i drugog stepena, tako da i trei dobiva tek relativnu vanost prelaznog doivljaja, dok drugi i etvrti znae sutinska dostignua hane. Iz ranije navedenog opisa etiri stepena, izgleda shvatljivo da je ve na prvom stepenu polazna pretpostavka shvaanje i prihvaanje krajnjeg cilja etvrtog stepena, a to je stanje ravnodunosti i apatije zbog odvraenosti od svijeta osjetnog i misaonog do-ivljavanja (zahvata u iskustvo) i pro-ivljavanja "hlaenja" i "gaenja"
Veljacic: Budizam
impliciranog u znaenju rijei nibbanam. "Tehnika" kontemplacije ovdje nije neutralna u smislu da obeava korisnu primjenu "u mnoge svrhe", kako se esto istie kad je rije o "instrumentalnosti" i moralnoj neutralnosti yoge. Ozbiljna tehnika meditacije i kontemplacije neutralna je jedino u pogledu samih tih tehnikih sredstava, a ne u pogledu "mnogih ciljeva" kojima bi mogla ili trebala da poslui. Kad Buddho svoju kontemplacionu metodu "postojane panje" (sati-patthanam) naziva "jedinim" ili "jedinstvenim putem", onda ve iz osnovnih tekstova neposredno proizlazi da eli naglasiti upravo jedinstvenost nedvosmislene svrhe -- "ohlaenja", "gaenja" i konanog "utrnua ivotne ee". Tu svrhu naglaava i inae uvijek kad istie da je spreman raspravljati jedino "o onome to je korisno, to je osnov asketskog ivota, to dovodi do gaenja, do odvraanja od strasti, do prestanka, do smirenja, do potpunog shvaanja, do savrene mudrosti, do utmua (nibbanam)". Buddhistika kontemplacija ima vrijednost jedino za onoga ko je sposoban da se odvrati od svjetovnosti u dvostrukom smislu: prvo, uvidjevi granice filosofskog humanizma i pozitivni smisao otuenja; mada ve iz konteksta dosadanjeg opisa treba da bude jasno u kojem je smislu taj humanizam (sa savremenog egzistencijalnog stanovita) polazna taka i iskljuivo vrsto omeeno podruje meditativnih i kontemplativnih napora; drugo, odrekavi se halucinatornih "teistikih" i naivno-realistikih (npr. gimnastikih) ideala i ciljeva u primjeni "tehnike" yoge. hanam je svjestan i odrjeit pristup nitavilu i nitetnosti ivota. Da suoenje s nitavilom moe da bude i neoekivano i u tom smjslu nesvjesno, na tu je za nae vrijeme vrlo simptomatinu pojavu upozorio Sartre u romanu "Munina". -- Sa stanovita buddhistike kontemplacione discipline svjestan korak u nitavilo, tenja za utrnuem instinktivnog ivota, moe da uslijedi jedino iz stanja ravnodunosti, iz ideala apatije koji je i na "Zapadu", u kasnoj antikoj filosofiji, bio filosofski ideal par excellence i konana postao sinonim za rije "filosofija" tako dugo dok je filosofija jo bila izraz zbiljskog stava misaonog ovjeka prema ivotu.
Veljacic: Budizam
Upotreba grkog izraza apatheia za pali upekha iziskuje razjanjenje u vezi sa strukturnim obiljejima treeg i etvrtog stepena hanam. -- Buddhina teorija etikog rasuivanja osniva se na njegovoj psiholokoj teoriji o tri osnovna kvaliteta uvstava: ugodno, neugodno i ni-ugodno-ni-neugodno uvstvo. U opisu treeg i etvrtog stepena Buddho upotrebljava isti izraz upekha za ravnodunost. Ipak je iz opisa jasno da na treem stepenu ravnodunost oznaava pozitivni doivljaj ravnotee (ataraksija) koji se osjea kao unutranje zadovoljstvo. (Kant opisuje isto stanje pod nazivom Selbst-Zufriedenheit.) Na etvrtom stepenu taj pozitivni uvstveni doivljaj biva iskljuen iz svijesti, a "tree uvstvo" postie svoje savrenstvo. -- Teorija o tri kvalitete uvstava, osnovana na pretpostavkama fiziologije osjetnih organa (jasno izraenim u Buddhinoj dvanaestolanoj formuli "uzajamnog uzrokovanja") djeluje moderno, gotovo savremeno. Dok je u prvoj polovini 20. vijeka jo postojala katedarska "sistematska psihologija" u Evropi, postojali su i predstavnici teorije o ista tri kvaliteta uvstava. Jasno je da ni iskljuivo svoenje psihologije na fiziologiju, a ni behevioristike tendencije koje su pri tome prevladale, nisu pogodovale dubljoj razradi ovakvih u osnovi fenomenolokih teorija. U tom smislu opis treeg i etvrtog stepena djeluje kao opis jednog simultanog doivljaja. Ipak, u razradi opisa doivljajnih stanja postepenog kontemplativnog zadubljivanja osobita se vanost pridaje upozorenju da je na svakom stepenu i na svakom prelazu potrebno obratiti posebnu panju na okolnost da stanju potpunog dostignua uvijek prethodi vrlo izrazito stanje pribliavanja (doivljaj liminalnog stanja). Prema tome je mogue psiholoki shvatiti stanje treeg stepena kao uravnoteavanje, pribliavanje krajnjem cilju apatije. S takvog gledita mogue je takoder sva tri stepena koja prethode posljednjem, a pogotovo drugi i trei, shvatiti u istom smislu uravnoteenja putem smirenja toka do-ivljavanja i pro-ivljavanja. U tom se sluaju trei stepen ispoljava kao nespecifian i prelazan, ali odrediv na dva naina, iz pretpostavke iskljuenja zamiljanja i razmiljanja, postupka koji nas dovodi do tog stanja, i sa stanovita cilja kojemu konano vodi na krajnjem stepenu. O samom etvrtom stepenu na osnovu dosadanjeg prikaza nije potrebno dodati
Veljacic: Budizam
nita vie. To je doseg utrnua (nibbanam).
VIII Ipak, time opis strukture hanam u cjelini nije jo zavren. Do sada opisana etiri stepena nazivaju se struno rupa-hanam ili "oblikovano zadubljenje". "Oblikovanje" se sastoji u redukciji (grki epohe, u osnovnom smislu u kojem ga primjenjuje Husserl) [74] snaga koje oblikuju iskustvo iz nutrine doivljajnih sposobnosti, ili transcendentalnih inilaca doivljaja (noesis). Slijedea shema l. u prvoj koloni sadri funkcije spoznajne svijesti (cogito u najirem Descartesovu i Husserlovu znaenju) koje jo nisu reducirane. Smanjivanje tih funkcija iziskuje osnaenje panje (2. kolona). Tome saimanju odgovara (u 3. koloni) svoenje intencionalne relacije noematske (predmetom odreene) svijesti na "nulu" (pali sunnam): Shema 1
Redukcija spoznajnih sposobnosti (noesis) 1. hanam Pojmovno zahvatanje ("zamiljanje") -- vitakko Analitika razrada ("razmiljanje") -- viaro Oduevljenje -- piti Zadovoljstvo -- sukham 2. hanam Oduevljenje -- piti Zadovoljstvo -- sukham
Osnaenje panje
Usmjerenost na predmet -- noematska intencija
Redukcija uvstvenih i voljnih pobuda
Izolacija (itta-viveka, epohe)
Uvrenje strukturnog sklopa
Redukcija intelektualnih stavova -- ditthi (grki doxa)
Sabranost na jednu taku -- samadhi-a ekodi-bhavo
Veljacic: Budizam
3. hanam Zadovoljstvo -- sukham
Ravnodunost -upekkha
"Ravnodunost prema oblikovanju i prema uvidu" [75]
4. hanam Ravnodunost -upekkha
istoa panje
Oslobaanje duha -eta-vimutti Redukcija intencionalnih zahvata na isti tok svijesti -- bhavanga-soto
Napomena: Na treem je stepenu "ravnodunost" (upekha) obiljeena (u 2. koloni) kao "osnaenje panje" u napornom odravanju ravnotee svijesti. Na etvrtom stepenu ravnodunost je konani i uvreni krajnji doseg kontemplativne sposobnosti (u 1. koloni). Za helenskog filosofa Pyrrhona iz Elide (koji je bio u pratnji Aleksandra Velikog u pohodu na Indiju i odande donio uenje o epohe, koje je preuzeo vjerojatnije od aina nego od buddhista[76]) kae se da je njegovao niz asketskih vrlina obuhvaenih pod pojam epohe, meu kojima se uz vrlinu apatheia (nepodlonost strastima) spominju adiaphoria (ravnodunost) i isostheneia (uravnoteenost). Ako Buddhin pojam upekha prevedemo Pyrrhonovim apatheia, onda bi njegovu konotaciju na treem stepenu hanam mogli obiljeiti terminom isostheneia, a na etvrtom stepenu terminom adiaphoria. Opis vrlina koje obuhvaa Pyrrhonovo uenje o epohe (ili suzdravanju od suda da bi se odrao duevni mir) bogatiji je terminima i osjenenjima nego Buddhin. Osnovnoj strukturi rupa-hanam odgovara kao noematski korelat druga, takoder etverolana struktura arupa-hanam ili "neoblikovanog zadubljenja", a odnosi se na ustrojstvo doivljajnih sadraja (noema) zahvaenih nabrojanim sposobnostima funkcije cogito u spomenutom znaenju. Iz slijedeeg opisa postaje vidljivo zato su ta najira obiljeja kategorijalnih podruja (ayatanam) nazvana "neoblikovanim" (arupam) podrujima doivljajnosti:
Veljacic: Budizam
"Kad isposnik potpuno nadie predodbe oblika, kad ieznu suzbijene predodbe, kad odvrati panju od predodbi raznolikosti, onda dostie do spoznaje da je prostor neogranien i boravi u podruju prostorne neogranienosti (akasanaayatanam). -- Kad isposnik potpuno nadie podruje prostorne neogranienosti, onda dostie do spoznaje da je svijest neograniena i boravi u podruju neograniene svijesti (vianaayatanam). -- Kad isposnik potpuno nadie podruje neograniene svijesti, onda dostie do spoznaje da nema niega, i boravi u podruju niega (akiaayatanam). -- Kad isposnik potpuno nadie podruje niega, onda dostie podruje ni-predoavanja-ni-nepredoavanja i boravi u tom podruju (nevasaa-nasaeyatanam). -- Kad isposnik potpuno nadie podruje ni-predoavanja-ninepredoavanja, onda boravi u dosegu prestanka predoavanja i osjeanja." Vano je primijetiti da ovo posljednje dostignue nije vie obiljeeno kao "podruje". To je krajnji i ustaljeni domet kontemplativne umjetnosti utnje. U shemi 2. etiri stepena rupa-hanam su obiljeena karakteristikama saetim iz strukturne analize u shemi 1. Njima pojedinano odgovaraju, u stavovima 5-8 (u drugoj koloni) kategorijalna podruja (ayatanam) noematskih korelata na koje se odnose prema opisu strukture arupa-hanam. Shema 2
Veljacic: Budizam
Rupa-hanam (noetsko podruje) 1. Polazni stepen intelek tualne djelatnosti -cogito (vitakka-viaro). 2. Iskljuenje intelektualne djelatnosti (avitakka-avt'aro) 3. Uravnoteenost panje (upekhako satima) 4. Ravnodunost iste panje (saci-parisuddhi-upekha)
Arupa-hanam (noematsko podruje) 5. Podruje neograniencg prostora (akasaitanaya tanam)
6. Podruje neograniene svijesti (virinanariayatanam) 7. Podruje niega (akinannayatanam) 8. Podruje ni-predoavanja-ninepredoavanja (neva-saa-nasaayatanam)
Napomene: "Prirodni stav" fenomenoloki nereducirane svijesti (cogito u sklopu Husserlove terminologije) sastoji se u djelatnosti zahvaanja svijeta u modusima njegove datosti i u intelektualnoj asimilaciji (teorijskoj razradi i praktikoj primjeni). Taj "grubi" (sthulam u analognoj indijskoj terminologiji) materijalni svijet dat je cogitu najprije u prostornim dimenzijama. I vremenska se dimenzija u procesu logike analize (vitakko) svodi na prostornu. [77] U tom procesu intelekt upotrebljava svijet za "hranu" (aharo). Beskonanost svijeta je beskonanost "gladi" i "ei". U tom je smislu analitika funkcija vitakkaviaro kategorijalno uslovljena uzajamnou s transcendentalnoestetskom strukturom "bezgraninosti prostora". Redukcija logiko-diskurzivne funkcije vitakka-viara znai doslijedno tome istovremenu redukciju noematskog sadraja svijesti-o-svijetu, ili svijesti "razaznavanja" (vianam) na prazne kategorijalne oblike spoznajne svijesti uope. Neogranienost prostora je koekstenzivna s
Veljacic: Budizam
neogranienou svijesti. Redukcija ekstrovertne (bahiram) na introvertnu (ahattam) dimenziju dobro je poznata modernoj fenomenolokoj filosofiji kao introverzija prostorne u vremensku svijest ija se neogranienost konano stapa s istim tokom egzistencijalne "struje svijesti" (bhavanga-soto). Redukcija kategorijalne svijesti s ontolokih podruja na isti tok mogla bi se u terminologiji savremene filosofije egzistencije oznaiti kao "nitvovanje" (Sartre: nihilation). Tako doseg "istog toka svijesti" (Husserl) koincidira s intencionalnim doivljajem nitavila. im dalje nas proces redukcije (epohe) prirodnog stava i svjetovnog gledita (doxa, ditthi) svijesti odvodi prema "izolaciji" (viveko) introvertne svijesti, tim nam jasnije biva i Husserlovo upozorenje da "meditativni" zaokret svijesti treba da zauzme "izvanredno teak... nov, potpuno izmijenjen stav u odnosu prema prirodnom stavu u iskustvu i miljenju".[78] Ako se opisani napor reduktivne izolacije meditativne svijesti uspjeno odri, on e se razviti u smireno stanje lakoe i ravnodunosti, o kojoj govori Buddho u opisu treeg i etvrtog stepena hanam, gdje su zamjeivanja predodbenih sadraja i svjesnih poticaja ispunili svoju dijalektiku svrhu i izgubili smisao u istom intenzivnom iskustvu (ija je noematska ekstenzija svedena na "jednu taku" zaotrene "zrake panje" (ittassekaggata). To je ravnodunost ili upekha -- apatheia u znaenju krajnjeg dostignua opisanog na etvrtom stepenu hanam.
IX U kanonskoj ablonizaciji tekstova o rupa- i arupa-hanam dogodilo se, iz razloga na koje se na kraju treba kratko osvrnuti, da je struktura arupa-hanam, mjesto da
Veljacic: Budizam
bude koordinirana na ovdje prikazani nain, redovno nadreena osnovnijoj i eoj strukturi rupa-hanam, a izraz hanam sam za sebe obiljeava strukturu analizovanu u shemi 1. Nema sumnje da su stepeni redukcije koji su ovdje interpretirani kao noetski (a vulgarnije bi se mogli nazvati "subjektivnim" stanjima "meditativne" svijesti) temeljniji za neposredni doivljaj i primjenu cijelog postupka. Oni odreuju upotrebu alata kontemplacije, dok se druga skupina odnosi na materijal koji je odabran i na dostignua te obrade. Relativno brzo zamiranje kontemplativne prakse na ovoj osnovi i potiskivanje Buddhina specifinog sistema jednostavnijim i konkretnijim nuzoblicima, a osobito sve snaniji utjecaj mehanizovane "iste tehnike" mnogo starijeg i povrnijeg sistema yogah, koji obeava mnogo vie od "utihnua" i "utrnua" bolesno razjarene svijesti-o-sebi -- sve je to djelovalo uz niz naknadnih teolokih razloga i utjecaja (osobito iz maha-yanam panteona) da se stepeni arupahanam potpuno odvoje od temeljnih ili "poetnikih" rupa-hanam. Tako su to postali "vii" stepeni metafizikih ("transcendentalnih"!) stanja u "nebeskim svjetovima" u kojima ive naroite vrste buddhistikih bogova. Zdravoj i jedrijoj inteligenciji slavnog tibetanskog pjesnika-yogija Milarepe (11. v.) izgledala je ta vrsta nebeskih svjetova gluplja od svih ostalih do kojih je uspio da zahiri ljudski um: Onesvjeteni u stanju zanosa bogovi u etiri nebeska carstva bezoblinosti nisu sposobni da razlue dobro od zla. Jer njihov je duh otupio i otvrdnuo, beutni su i bez osjeaja. U nesvjesnoj opojnosti proivljuju eone u tren oka. Kako je alosno da ni toga nisu svjesni! Jao, ta nesvjesna roenja nemaju ni smisla ni vrijednosti. A kad im se pobude zle misli, poinje ponovni pad bogova.
Veljacic: Budizam
U raspravama o uzroku njihova pada teolozima se sue lobanje dok u praznim rijeima trae razjanjenje. Da vam opiem uas boanske smrti, to bi vas utuklo i obeshrabrilo. Zapamtite to i budite revni u njezi zadubljenja.
X Sa stanovita prakse koju u pokuati da opiem u slijedeem dijelu, polazei od problematike saete u shemi 2, od osnovne je vanosti tekst Buddhina "Saetog govora o nitavilu" (ula-suata-suttam, M. 121) koji dodajem u prilogu ovom poglavlju. Za pravilno shvaanje irih filosofskih pretpostavki tog teksta potrebno je napomenuti da se u njemu (u taki 5) ukrtavaju i popunjaju dva specifina termina za Buddhine uenje o nitavilu: 1. iri pojam suam (sansk. unyam, koji je i obiljeje za matematski znak nitice, pa se moe specifinije prevesti sa "nulitet"). Suata, "nitavilo", u naslovu govora, izraava filosofski pojam uopen postupkom apstrakcije (nastavak -ta odgovara naem -(s)tvo). 2. Akiaam, u shemi arupa-hanam: akia'ayatanam ili noematsko "podruje ni-ega" u neposrednom spoznajnom doivljaju, obiljeava iskljuivo doivljajni zahvat u podruje svijesti koja konvergira nuli. Po toj konvergenciji svijest je jo uvijek svjesna same sebe, pa upravo zbog toga reduktivni proces kontemplacije (epohe) nije jo dovren, kako se vidi iz razjajenja doivljajnih stanja u slijedeim takama (6-8) ovoga govora. Tako izraz akiaam ostaje ogranien iskljuivo na specifinu doivljajnu strukturu kontemplacije hanam, dok se opi pojam suata, "nitavilo" ili "nulitet" moe
Veljacic: Budizam
zloupotrebiti (prema buddhistikom shvaanju) i za kosmoloke spekulacije, a to se doista i dogadalo redovno u kasnijem razvoju ne samo buddhistike religije nego i filosofije, to emo vidjeti u posljednjem poglavlju ove knjige.
Saeti govor o nitavilu Ovako sam uo. Jednom je zgodom Blaeni boravio u Savatthiju, u istonom gaju, u zgradi Migarine majke. Tada redovnik Anando, kad je pred veer izaao iz osamljenog boravita, otie da posjeti Blaenoga. Kad ga je pozdravio i sjeo sa strane, redovnik Anando oslovi Blaenog ovako: "Jednom zgodom, gospodine, kad je Blaeni boravio kod plemena Sakya, u njihovu gradu Nagarakam, uo sam neposredno od Blaenog i zapamtio ove rijei: 'Anando, ja sada preteno boravim u stanju nitavila (sunnata).' Jesam li to, gospodine, dobro uo, dobro shvatio, dobro upamtio i dobro se sjetio?" 1. "Sigurno, Anando, da si to dobro uo, dobro shvatio, dobro upamtio i dobro se sjetio. Kao i prije, Anando, tako i sada preteno boravim u stanju nitavila. -- Kao to u ovoj zgradi Migarine majke nije preostalo nita od slonova i goveda, konja i kobila, nita od zlata i srebra, nita od druina mukaraca i ena, a sve to je tu osniva se na jedinstvu prosjake zajednice -- tako je i u duhu isposnika koji ne poklanja panju ni predodbi sela ni predodbi ljudi, nego na osnovu predodbe o umi odrava jedinstvo panje. On tom predodbom ume proimlje, bistri, stiava i oslobaa duh. Tada spoznaje: 'Brige koje nastaju na osnovu predodbe sela vie ne postoje, a ni brige koje nastaju na osnovu predodbe ljudi. Jedina briga koja postoji ograniena je na jedinstvo (panje) na osnovu predodbe o umi. Ovako usmjereno predoavanje ne ukljuuje nita (sunnam) od predodbe sela, a ni od predodbe ljudi. Neponiteno (asunnatam) je samo jedinstvo (panje) na osnovu predodbe o umi.' Tako za ono to nije tu uvia: 'To nije nita'. Preostaje ono to je tu. Takav je, Anando, njegov adekvatni, nesmetani, proieni pristup nitavilu (sunnata).
Veljacic: Budizam
2. A zatim, Anando, isposnik vie ne obraa panju ni predodbi ljudi ni predodbi ume, nego na osnovu predodbe o zemlji odrava jedinstvo panje. Tom predodbom zemlje proimlje, bistri, stiava i oslobaa duh. Kao kad se volovska koa napne na stotinu klinova, tako da na njoj ne ostane nijedan nabor, isto tako, Anando, isposnik ne poklanja panju ni uzvisinama ni udubinama zemljita, ni nanosima rijeka, drvlju i kamenju, ni brdima, ni dolinama, nego na osnovu predodbe o zemlji odrava jedinstvo panje. Tada spoznaje: 'Brige koje nastaju na osnovu predodbe ljudi vie ne postoje, a ni brige koje nastaju na osnovu predodbe ume. Jedina briga koja postoji ograniena je na jedinstvo (panje) na osnovu predodbe o zemlji...' (Nastavak odlomka je analogan prethodnome. To vai i za formulaciju slijedeih stepeni redukcije noematskog podruja. Odlomci 3-6 odnose se na etiri stepena arupa-hanam.) 3. A zatim, Anando, isposnik vie ne obraa panju ni predodbi ume ni predodbi zemlje, nego na osnovu predodbe podruja neogranienog prostora odrava jedinstvo panje. Tom predodbom podruja neogranienog prostora proimlje, bistri, stiava i oslobaa duh. Tada spoznaje: 'Brige koje nastaju na osnovu predodbe ume vie ne postoje, a ni brige koje nastaju na osnovu predodbe zemlje. Jedina briga koja jo preostaje ograniena je na jedinstvo (panje) na osnovu predodbe podruja neogranienog prostora...' 4. A zatim, Anando, isposnik vie ne obraa panju ni na predodbu zemlje ni na predodbu podruja neogranienog prostora, nego na osnovu podruja neograniene svijesti [80] odrava jedinstvo panje. Tom predodbom podruja neograniene svijesti proimlje, bistri, stiava i oslobaa duh... 5. A zatim, Anando, isposnik vie ne obraa panju ni na predodbu podruja neogranienog prostora ni na predodbu podruja neograniene svijesti, nego na osnovu predodbe podruja ni-ega (akinannam) odrava jedinstvo panje. Tom predodbom podruja ni-ega proimlje, bistri, stiava i oslobaa duh. Tada spoznaje: 'Brige koje nastaju na osnovu predodbe podruja neogranienog prostora
Veljacic: Budizam
vie ne postoje, a ni brige koje nastaju na osnovu predodbe podruja neograniene svijesti. Jedina briga koja jo postoji ograniena je na jedinstvo (panje) na osnovu predodbe podruja ni-ega. Ovako usmjereno predoavanje ne ukljuuje nita (sunnam) od predodbe podruja neogranienog prostora, a ni od predodbe podruja neograniene svijesti. Neponiteno (asunnatam) je samo jedinstvo (panje) na osnovu predodbe podruja ni-ega (akinannam)...' 6. A zatim, Anando, isposnik vie ne obraa panju ni na predodbu podruja neograniene svijesti ni na predodbu podruja ni-ega, nego na osnovu predodbe ni-predoavanja-ni-nepredoavanja odrava jedinstvo panje. Tom predodbom podruja ni-predoavanja-ni-nepredoavanja proimlje, bistri, stiava i oslobaa duh... 7. A zatim, Anando, isposnik vie ne obraa panju ni na predodbu ni-ega ni na predodbu podruja ni-predoavanja-ni-nepredoavanja, nego na osnovu sabranosti (samadhi) duha (eto) bez obiljeja (a-nimittam) odrava jedinstvo panje. Tom sabranou bez obiljeja proimlje, bistri, stiava i oslobaa duh (ittam). [81] Tada spoznaje: 'Brige koje nastaju na osnovu predodbe podruja ni-ega vie ne postoje, a ni brige koje nastaju na osnovu predodbe podruja ni-predoavanja-ninepredoavanja. Jedina briga koja preostaje ograniena je na ovo tijelo iji ivot zavisi od est podruja osjetilnosti.[82] Ovako usmjereno predoavanje ne ukljuuje nita (sunnam) od predodbe podruja ni-ega (akinannam), a ni od predodbe podruja ni-predoavanja-ni-nepredoavanja. Neponiteno (asunnatam) je samo ovo tijelo iji ivot zavisi od est podruja osjetnosti.' 8. I dok tako vie ne obraa panju ni na predodbu podruja ni-ega, a ni na predodbu podruja ni-predoavanja-ni-nepredoavanja, nego na osnovu sabranosti duha bez obiljeja odrava jedinstvo panje i tom sabranou bez obiljeja proimlje, bistri, stiava i oslobaa duh, isposnik spoznaje: 'Ova je sabranost duha bez obiljeja vrsto utemeljena i proniknuta. Pa ipak je i sve ono to je vrsto utemeljeno i proniknuto tek nepostojana i prolazna pojava.' -- Ko je i to spoznao i uvidjeo, tome
Veljacic: Budizam
se duh oslobaa taloga strasti, taloga bivstvovanja, taloga neznanja. U osloboenome se spoznaja osloboenja oituje ovako: 'Iscrpljeno je raanje, iivljen je asketski ivot, uinjeno je ta je trebalo uiniti, tako da vie nita ne preostaje. Brige koje potjeu iz taloga strasti vie ne postoje, a ni brige koje potjeu iz taloga bivstvovanjai i iz taloga neznanja. Briga koja jo preostaje ograniena je na ovo tijelo iji ivot zavisi od est podruja osjetnosti.' -- I spoznaje da mu tako usmjereno predoavanje ne iskljuuje nita od taloga strasti, ni od taloga bivstvovanja, ni od taloga neznanja. Neponiteno je samo ovo tjelo iji ivot zavisi od est podruja osjetnosti. Tako za ono to nije tu uvia: 'To nije nita.' Preostaje ono to je tu. -- I spoznaje: 'Budui da je ovo, onda je i ono.'[83] -- Takav je, Anando, njegov adekvatni, nesmetani, proieni pristup nitavilu. Svi asketi i brahmani, Anando, koji su u dalekoj prolosti dosegli potpuno isto konano nitavilo (sunnata) i odrali se u njemu, dosegli su upravo to postpuno isto i konano nitavilo i odrali se u njemu. I u budunosti -- kao i u sadanjosti -- isto e tako svi asketi i brahmani koji dosegnu potpuno isto konano nitavilo i odre se u njemu, dosei upravo to potpuno isto konano nitavilo i odrati se u njemu. Zato i vi, Anando, treba da nastojite da dosegnete to potpuno isto konano nitavilo i da se odrite u njemu." Tako je rekao Blaeni. A redovnik Anando je radosno prihvatio njegov govor.
Beleke [73] Ovaj je prikaz napisan 1966. godine na pustinjakom otoku (Island Hermitage Dodanduwa) na jednom jezeru blizu morske obale na jugu Sri Lanke. Pustinjako naselje ustanovio je tu njemaki bhikkhu Nyanatiloka, poznati uenjek i prevodilac pali tekstova na njemaki, 1911. godine. To je pustinjako naselje ostalo do danas prihvatna stanica za veinu stranaca koji dolaze u Sri Lanku u namjeri da ive, privremeno ili trajno, kao buddhistiki pustinjaci. Ja sam na tom otoku proaivio neto
Veljacic: Budizam
vie od prve dvije godine svog redovnikog iivota, a zatim sam se powkao u dublju osamljenost u planinskim krajevima. Prikaz u ovom poglavlju napisan je kao dio knjige "Pisma s pustinjakog otoka", koja su u dijelovima objavljena u raznim asopisima u Zagrebu, od 1967. do 1970. g. Osnova za ovo i slijedee poglavlje su dva pisma iz tog ciklusa objavljena u asopisu "Praxi', 1967. g. (br. I/2) i 1969, g. (br. S/6). [Natrag] [74] Neto vie o toj analogiji, koja mi je postala neophodna za prikaz ove teme, sadrano je u "Filosofiji istonih naroda", I dio, str. 99, 102, 108-111, gdje je u glavnim crtama ukljuena i shema 1. Potpunija razrada e slijediti u mojoj knjizi "Razmea azijskih filosofija". [Natrag] [75] Formulacije koje nisu preuzete direktno iz osnovnog opisa etiri stepena hanam u citiranim tekstovima, preuzete su iz razrade te teme u Buddhaghosinu djelu Visuddhi-maggo. Strukturna razrada ove i slijedee sheme je moja. [Natrag] [76] I ta je komparativno-filosofska tema razraena dokumentarnije u knjizi "Razmea azijskih filosofija". [Natrag] [77] Usp. Bergsonovu i Heideggerovu kritiku racionalizacije i scientifike simplifikacije vremenskog karaktera egzistencije, a i razlike u shvaanju tih dvaju autora, u mojem radu "Karma -- the Ripening Fruit" (by Bhikkhu Nanajivako) u asopisu Main Currents in Modern Thought , Vol. 29, No. 1, New York, 1972. [Natrag] [78] Ideen... I. Uvod. Usp. i citate iz tog dijela u "FIlosofiji istonih naroda", I, 101. i d. [Natrag] [79] U osnovnom klasinom djelu kole yogah, Patanalijevim Yoga-sutrani, osobito u prvom dijelu (Samadhi-padam, I, 42 i d.) opisana su obiljeja 1. i 2. stepena hanom (savitarka-savira-samadhi i nirvitiarka-nirviara-samadhi) potpuno doslijedno i prema buddhistikom stanovitu, a postoji i niz drugih saglasnosti u opisu struktura meditacije i u moralnim vrlinama koje su pretpostavke uspjene
Veljacic: Budizam
meditacije u yogi. Svodenje yoge na fiziku, tanije fizioloku gimnastiku tzv. "asana", mnogo je kasnijeg datuma. [Natrag] [80] Jedino na ovom mjestu u cijelom govoru izostavljena je rije "predodba" ispred "podruja" o kojem je rije. Iako se u slijedeoj reenici, i dalje, govori o predodbi istog tog podruja "svijesti" (vinnanam), izostavljanje apozicije u prvoj referenci nije moda sluajno ili pogreno, budui da je u ovom sluaju najprije svijest sama podruje svog neposrednog doivljaja [analogno osnovnom principu netranscendiranja i ne-ekstatinosti svih kontemplativnih doivljaja u metodi "postojane panje" (sati-patthanam): motrenje "svijesti u svijesti"], a istom se naknadno, u refleksiji, moe govoriti o predodbenoj svijesti neposrednog doivljaja same svijesti.[Natrag] [81] Izraz ittam oznaava izrazito intelektualnu svijest ("miljenje"), dok bi se eto, u prethodnoj reenici, mogao moda specifinije prevesti i sa "ud".[Natrag] [82] Aristotel u knjizi De sensu raspravlja o problemu "koordinacije pet osjetila i etiri elementa" fizike tvari (437a i d). Radi se o staroj indoiranskoj mitolokoj teoriji sikustva (iji mitoloki karakter u modernoj filosofiji -- kod Humea i Kanta -razotkrivaju tek M. Weber i M. Scheler), na osnovu kulta "elemenata" kao "bogova" (deva), a osjetila kao njihovih "moi" (indriyam). Taj je kult materije u Iranu dokinuo Zarathutra. Dok je ista teorija doprla do Kine, ve se toliko degenerisala da je problem o kojem raspravlja Aristotel rijeen tako da je u listu tvarnih elemenata ukljueno i "drvo". U indijskim sistemima samkya i vaiesika raspravljaju se isti problemi na istom nivou teorijske apstrakcije kao kod Aristotela. Buddho je "naunu" (lokayatam) osnovu te analitike teorije iskustva preuzeo vjerovatno od aina. -- U vezi sa istom teorijom Aristotel smatra u De anima (424b) da "uz ovih pet nabrojanih osjetila ne postoji jo i esto" (razum). I spomenuti indijski sistemi zastupaju uglavnom isto stanovite na srodnim pretpostavkama o funkcijama "due" kao i Aristotel. Buddho, meutim, odbijajui pretpostavku due u svim njenim oblicima [atta, brahmanska pretpostavka; ivo, ainska pretpostavka; puggalo, opa 'psiholoka' (karakteroloka) pretpostavka], odbija i aristotelovsko
Veljacic: Budizam
rjeenje i zastupa suprotnu alterantivu o razumu (mano, lat. mens) kao "estom osjetilu". O toj mogunosti raspravlja, ali je odbija, i Aristotel. Ipak se Aristotelova teorija o dui kao "entelehiji" najvie pribliava Buddhinoj koncepciji funkcionalne "psihologije bez due", samo to zbog nedostatka adekvatne pretpostavke ne moe dosei tako jednoznanu odreenost kao Buddhina. (Usp. De anima, 413a-414b, 246b.) [Natrag] [83] Buddhina prvobitna formulacija zakona uzronosti, razraena je dalje u formuli o "uslovljenom nastanku" (patia-samuppado) kao princip procesnog miljenja koje iskljuuje "pretpostavku supstancije" i pretpostavku "prvog uzroka". [Natrag]
Cula-suata-suttam, M. 121
Rev. 25/12/2005 www.geocities.com/budizam/texts/veljacic/budizam/dhanam1.html
Theragatha I
Home ---\\ Tipitaka ---\\ Sutta pitaka ---\\ Khuddaka nikaya ---\\ Kontekst ove sutte
Theragatha I
Prevod i komentari edomil Veljai Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
I.1* -- Subhuti
Pokrovljena koliba, suha zavjetrina, pa sad neka pada kia sa nebesa! Duh tu u pregoru potpuno sabran i nesputan boravi. Padaj, kio s neba! Subhuti je bio mlai brat bogataa Anatapindike, koji je Budinoj redovnikoj zajednici poklonio najvei i najraskoniji samostan u gradu Savati. U tom samostanu zbivaju se svi najvaniji dogaaji za Budina ivota, a i za veinu zabiljeenih govora se kae da su odrani na tom mjestu. U prvoj knjizi Anguttara nikaye nalazi se duga lista Budinih uenika i uenica, redovnika i laika, koji su u bilo kojem pogledu bili najistaknutiji (agga). Subhuti se tu spominje kao najrevnosniji meu onima koji su ivjeli u umama samotnim pustinjakim ivotom. Snaga njegova zadubljenja u osjeaj sveobuhvatne ljubavi (metta-hanam) istie se u vezi s komentarskom priom koja na nain psiholoki tipian za egzegetsku knjievnost svih vjera tei za tim da dotue neposrednost pjesnikog utiska: U Raagahi, prestolnici Magade, kralj Bimbasaro je
file:///C|/budizam2007decembar/files/canon/khuddaka/thag1.html (1 of 18) [10.2.2008 20:53:55]
Theragatha I
navodno obeao da e Subhutiju podignuti pustinjaku kolibu u svojim vrtovima, ali je zaboravio na to obeanje. Subhuti je ivio pod vedrim nebom, a posljedica je bila da su izostale kie i zemlja je poela da stradava od sue, sve dok se kralj nije sjetio svog obeanja i ispunio ga. Kad je Subhuti sjeo pod svoju strehu i zadubio se u kontemplaciju sveope ljubavi, kia je poela da pljuti nad zemljom Magadom (koja je i danas najsunija u cijeloj Indiji, a zove se Bihar).
I.2 -- Mahakothika
Smiren, obuzdan, savetom koji kao melem je, odagna mi zle misli -poput povetarca, to ponese sa grane list.
I.3* -- Kankharevata
Pogledaj tu mudrost Usavrenih: kao plamen buktinje u pola noi! Udjeljuje svjetlost i vid oima i sumnje liava onog ko joj prie
[Videti takoe: Ud V.7 (Kankharevata = Revato Sumnjalo).]
Theragatha I
Kankharevato, graanin iz Savatija, dobio je nadimak Sumnjiavi (Kankha) jer je na poetku svog redovnikog ivota bio pretjerano revan u primjeni mnotva pravila redovnike discipline (vinayo), pa je stalno sumnjao da li mu je neto doputeno ili nije. Na listi najistaknutijih (agga) u Anguttara nikayi I odlikuje se kao uzor duhovnog zadubljenja (hanam). Spominje se u nekoliko tekstova Sutta pitake, meu kojima je najpoetiniji Maha-gosinga suttam (Veliki govor u umi Gosingam, M. 32) gdje su se pod stablima sala jedne noi punog Mjeseca sakupili svi najugledniji Budini uenici da uzveliaju arobnu ljepotu tropske prirode. Meu njima je bio i Revato.
I.5* -- Daba
I Daba, teko ukrotljiv, krotkou bi ukroen, i nadmai zadovoljen sumnju.
Da, on svako podozrenje zorno skri i postojan postie krajnje utrnue. Daba Malaputo, roen u mjestu Anupija, u zemlji Mala; u podnoju Himalaja, gdje se nalazi i grad Kusinara, u ijoj je blizini umro Buddho. Kad mu je bilo sedam godina, vidio je Budu u svom zaviaju i zamolio baku da ga dade zarediti. Vremenom je razvio neke natprirodne magijske sposobnosti kojima se sluio i u praktine svrhe. Zbog svoje umjenosti obavljao je ve kao djeak razne poslove u upravi samostanskim podrujima u Raagahi, gdje je stalno boravio. Djeakovo samostalno poslovanje izazvalo je i razne pritube Budi, koji bi uvijek ustanovio Dabovu nedunost u nesporazumima. Tim se povodom spominje ee u tekstovima redovnike discipline, vinayo. Povodom njegove rane smrti Buddho je izrekao pohvalnu strofu zabiljeenu u Udanam VIII, 9.
I.6* -- Sitavanijo
U svjeu umu poe isposnik neki sam u sebi smiren i sabran; naoigled je prevladao stravu,
Theragatha I
zadubljen u panjom pokorenom tijelu.

Sitavanijo je nadimak izveden iz prvih rei ove strofe o "svjeoj umi" (sita-vanam). Pravo je ime ovog isposnika bilo Sambhuto, braman iz Raagahe. Prosjakom je redu pristupio sa jo tri prijatelja koji su se zvali Bhumio, eja-seno i Abhiradhano. I "svea uma" je naziv jedne odreene umice u blizini grada gdje je ivio kao pustinjak.
I.7 -- Bhalijo
Onaj ko razgoni vojsku Kralja smrti -k'o to pobesnela bujica odnese slabani od trske most -pobednik je, jer strahovi su mu razvejani. Veliki krotitelj, slobodan u sebe siguran.
I.13* -- Vanavaho
Prekrasno plavetnilo svjee vode bistrog potoka i hrid to ljeska bojom crvenih crvi moja je radost.
Theragatha I
Autor prve pjesme po imenu Vanavaho nije identian s autorom slijedee pjesme (113), iako su im imena jednaka. Ime prvoga je simbolino za njegov ivotopis ve od roenja, jer znai umsko mladune, a Vanavaho (I) se rodio u umi prilikom putovanja svojih roditelja. Otac mu je bio poznati brahman Vahagoto iz Kapilavatua, Budinog rodnog grada. Vahagoto je Budin sagovornik u nizu vanih govora. Vanavaho je slijedio Gotamin primjer i povukao se u pustinjski ivot, jo prije nego je Gotamo postigao probuenje i postao Budni uitelj, a nakon toga dogaaja je bio jedan od prvih koji su mu se pridruili. Strofa pod njegovim imenom smatra se njegovim odgovorom na pitanje porodice zato ga privlai pustinjski ivot, a izgovorio ju je prilikom naknadne posjete rodnom mjestu, kuda s vratio skupa s Budom kad je ovaj prvi put nakon odlaska i probuenja posjetio svoju porodicu poslije vie od est godina izbivanja.
I.14* -- Sivako
-- Eto, dolazim, Sivako! -- tako mi ree uitelj. Al' dok mi tijelo boravi u selu, duh polazi, leei, daleko lebdim. Ko shvati, taj ne zaostaje.
Sivako je bio neak starijeg i uglednog Buddhina uenika Vanavahe. Majka ga je poslala ujaku koji je ivio osamljen u pustinji da mu pomogne i da se pobrine za njega. Tako se Sivako i sam priklonio pustinjakom ivotu.
I.16 -- Belatasisa
Poput istokrvog hata sjajne grive i otrodlakog repa, to kasa bez imalo napora, tako i moji dani i noi protiu bez imalo napora sad kad zadobih sreu tu to od tela ovog ne zavisi.
Theragatha I
I.18* -- Singalapita
Bijae prosjak nasljednik Buddhin u divljini ume. Na itavoj je zemlji nazirao tek hrpu kosti. A meni se ini da je hitro poudi umakao.
Singalapita ("otac Singala" ili moda "akalov otac"), vjerovatno nadimak osobe o kojoj nema daljih podataka.
I.20* -- Aito
Smrti se ne bojim, skrio sam ivot. Tijelo u napustiti sabrano pri punoj svijesti. Aito je bio "mladi brahman" koji je predvodio poslanstvo Bavarijevih uenika Budi, opisano u 5. odeljku Sutta-nipate. Bio je Bavarijev neak. U Samyutta nikayi, XII (Nidanasamyuttam, 4, 31), u jednom karakteristinom razgovoru sa Sariputom, Budo se vraa na posljednje Aitino pitanje u tom tada ve uvenom tekstu, o putu i stavu (iriyam) isposnika odvraenog od svijeta. U razjanjenju se istie gaenje kao osnovni stav isposnike odvraenosti koja je obuzela i Aitu.
I.22 -- itaka
Paunovi, s krestom, plavi, gordo izvijenih vratova, kriali su u zoru u Karamvi uznemireni hladnim povetarcem. Tako probudie spavae za meditaciju
I.26* -- Abhajo (Neboja)

uo sam ispravnu rije Budnog,
Theragatha I
Suneva potomka, vjeto uperenu na sr bola, k'o strijela kad nit sijee.
Abhajo (Neboja) bio je sin Bimbisare, vladara Magade, i prve kurtizane koju je Bimbisaro uspostavio u Raagahi po uzoru na Ambapali u Vesaliju. Zvala se Padumavati. Kad je sinu bilo sedam godina, majka ga je poslala u kraljev dvor, gdje je odrastao meu ostalim kraljeviima. Bimbisaro, prvi kraljevski zatitnik i mecena Budin, bio je podjednako naklonjen i savremenom velikom reformatoru ainizma Niganti Nataputi, nazvanom Mahaviro ili "veliki pobednik". I Abhajo se u mladosti najpre priklonio Mahaviri i postao njegov uenik. Prema budistikoj verziji, osobito u razgovoru "kneza Neboje" (Abhaya-raa-kumara sutta, M.58) s Budom, Nataputo ga pouava kako da u sofistikoj raspravi nadvlada i porazi "isposnika Gotamu". Dogodilo se, meutim, obrnuto -- knez Neboja je bio poraen i postao Budin uenik.
I.29 -- Harita
Harita, dii se hitro uspravi se i izotri svoj um -- poput kovaa ma pred borbu -iseci neznanje na paramparad.
I.30* -- Utija
Pojavila se bolest, zaotrila se panja: "Pojavila se bolest, nije vreme za dangubu!"
Theragatha I
Utija je bio iz bramanske porodice iz Savatija. Kad je postao punoljetan, odvratio se je od svijeta i postao "odvraenik" ili "otuenik" (paribbaako) jo prije nego to je susreo Budu i uo za njegovo uenje. Kasnije je pristupio Budinu prosjakom redu. U Samyutta nikayi (XLV, 30 i XLVII, 16) zabiljeena su dva njegova razgovora s Budom. U prvom pita za smisao uenja o pet elemenata osjetnosti, a Budo mu tumai potrebu odvraanja od osjetnih podruja kao preduslov za njegu vrlina "plemenitog osmerostrukog puta" proienja.
I.32 -- Supija
Trgovau i prodati: starost za Venost, patnju za Neuslovljeno: najvii mir, nenadmani spokoj od jarma.
I.34* -- Posijo
Ko je promiljen taj zna vrlinu samotna ivota. -- Iz sela u umu pooh i tamo naoh sklonite. I otud sam otiao dalje ne prozborivi ni rije.
Posijo je bio sin bogatog graanina Savatija. I stariji mu brat, Sangamaito, bio je pripadnik Budina prosjakog reda. Zabiljeena je jedna neugodna zgoda iz ivota ovog isposnika kad je naknadno posjetio svoju bivu porodicu, a ena je pokuala da ga namami i ponovo zavede, ali bez uspjeha.
I.39 -- Tisa
Theragatha I
Kao maem proboden, kao da vrh mu bee uaren, monah samotniki iveti mora -- sabran -da obmane ula napustio bi.
I.41 -- irivada
Munja sevnu u visinama meu Vebharom & Pandavom, al' otiavi me' visove planinske postojan je u zadubljenju -- sin onoga ko je bez premca, onoga ko je Takodoavi.
I.43 -- Sumangala
Tako slobodan! Tako slobodan! Tako potpuno osloboen sam od tri najgore stvari: mojih srpova, mojih motika, mojih plugova. ak i da su mi ovde, upravo ovde, ni pipnuo ih ne bih. Meditiraj, Sumangala. Meditiraj, Sumangala. Sumangala, paljiv ostani.
I.44* -- Sanu
Za mrtvim se plae, majko, koga nema meu ivima. A ja sam jo meu ivima, zato me, majko, oplakuje?
Theragatha I
Sanu je bio sin nekog graanina iz Savatija koji je napustio obitelj i postao asketa beskunik. Kad je sinu bilo sedam godina, majka je i njega odvela redovnicima. Djeak je dobro napredovao, osobito u sposobnosti duhovnog zadubljenja, ali je kasnije poludio i poeo da luta naokolo izgubivi pamenje o svom identitetu i pripadnosti. U tom ga stanju nala zabrinuta majka, koju je prepoznao i tako ozdravio. Vratio se svom redovnikom ivotu i ivio pribran do starosti od 120 godina.
I.49 -- Ramanejaka
Ni pored svih cvrkuta i zviduka, dozivanja ptica, moj se um ne koleba, jer osvoji me jednost.
I.50* -- Vimalo
Vjetar je zasien vlanom prainom, munja presjeca nebo, a tok se misli stiava, duh mi je sad potpuno sabran.
Vimalo je bio sin bogate graanske porodice iz Raagahe. Susret s Budom u rodnom mjestu toliko ga je zanio da je odluio da pristupi njegovom prosjakom redu. ivio je u planinskoj pilji u Kosali. Jednog je dana ogromni olujni oblak privukao njegovu panju i izazvao sabranost koja ga je dovela do duhovnog usavrenja.
I.56 -- Kutiviharin
Ko je u kolibi? Monah je u kolibi -osloboen strasti,
Theragatha I
uma sasvim usredreenog. Dobro znaj to, prijatelju: Koliba to je sagradi ne bee uzalud.
I.57* -- Kutivihari
Tu ti je bila stara koliba. eli li sada novu kolibu? Okani se elje za kolibom, prosjae, bolno je uvijek novo kuenje.
I.61* -- Vapo
Ko vidi, vidi onog ko vidi, a vidi i onog ko ne vidi. Ko ne vidi, ne vidi onog ko vidi, a ni onog ko ne vidi.
Vapo je bio sin Vasete, dvorskag brahmana koji je prisustvovao obredima prilikom Budina roenja u Kapilavatu. Kad je stari prorok Aita objavio slavnu budunost novoroenog kraljevia Sidate Gotame, budueg Bude, Vapo je sa jo etvoricom mladih brahmana, meu kojima je bio najstariji Kondano, postao pustinjak. To je bila "skupina petorice" prvih uenika (pana-vaggiya) koji su se ve od Budina roenja pripremali da prihvate njegovo uenje.
I.67* -- Eka-dhamma-savanijo
Sagao sam prljavtinu, iskorijenio sve bie, rasprio tok raanja, nema divljeg preporoda.
Theragatha I
Eka-dhamma-savanijo je nadimak koji oznaava onoga kojemu je bilo dovoljno da samo "jedanput uje Istinu", pa da postigne konano duhovno osloboenje. Tako je snano djelovala na njega Budina propovijed o nepostojanosti (aniam) bia. Bio je sin bogatog graanina iz mjesta Setavja .
I.68 -- Ekudanijo
Nadahnuta uma i paljiv: mudrac uveban u putevima razboritosti. On za alost ne zna, on koji je Takav, [1] spokojan i zauvek sabran
[1] Tadi: "Takav," oznaka za onoga ko je postigao cilj. Ukazuje da je stanje te osobe neopisivo, da nije podlono promenama ili uticajima bilo koje vrste.
I.73* -- Manavo
Vidjeh oronulog starca i bolesnika, mrtvaca vidjeh i konac ivota. I zgadi mi se spolni ivot, postadoh beskunik, napusti me ar uitka.
Manavo, sin graanske porodice iz Savatija, pristupio je Budinu prosjakom redu ve kao maloljetnik, po vlastitoj pobudi, uz pristanak roditelja. Povod mu je bio susret, dok se zabavljao u gradskim vrtovima, sa starim i bolesnim osobama, a i sa prizorima smrti.
I.76* -- Pijanaho
Prigni se pred onima koji se uzdiu, digni se pred onima koji se prigiblju. Boravi tamo gdje niko ne boravi. Gdje se svi raduju, ti se ne raduj.
Theragatha I
Pijanaho, Lihavi plemi iz grada Vesali, bio je vrlo ratoborne udi prije susreta s Budom. Kasnije se povukao u pustinjaki ivot.
I.79* -- Rakhito
Odrekoh se svake strasti, iskorijenih svaku mrnju i napustih svu zabludu; ohlaen sam, dogorio. Rakhito, plemi iz Budina roda Sakja, bio je jedan od onih "500 mladih plemia" koji su se pridruili Budi kad je doao da izmiri spor s plemenom Kolija zbog korienja vode rijeke Rohini.
I.80* -- Ugo
to god da sam poinio, golemo il' nisko djelo, sve je iskorijenjeno, nema daljeg preporoda. Ugo, sin "bankara" iz mjesta Ugo u dravi Kosala, pripadao je porodici, a i pokrajina, koja je bila jedno od najsnanijih uporita ainske religije Budina takmaca niganthe Nathapute, nazvanog Maha-vira ("veliki junak"). Kasnije se cijela Ugova porodica priklonila Budinim sljedbenicima, a na mjestu gdje je Ugo prvi put uo Budinu propovijed sagradili su samostan Bhadaramo, koji se spominje i u kasnijim vremenima.
I.84 -- Nita
Usnuo po itavu no, zanet drutvom po itav dan: kada e, kada glupan patnji i teskobi na kraj stii?
Theragatha I
I.89* -- Devasabho
Prebrojah bare i kaljue, izmakoh provalijama, nanesen strujama, nesputan okovima -- poraena je oholost. Devasabho, plemi iz Budina plemena Sakja, jedan od "pet stotina" koji su se pridruili Budi kad je doao da izmiri spor plemena Sakja i Kolija zbog reke Rohini.
I.93 -- Eraka
Zadovoljstva ula su bolna, Eraka. Zadovoljstva ula nisu olakanje. Ko god zadovoljstva ula voli, patnju voli, Eraka. A ko ih ne juri, ni patnju ne voli.
I.95* -- akupalo
Slijepac sam, s iskopanim oima, bogalj u pustoi. I tome u radije podlei nego da se zlu pridruim.
Theragatha I
akupalo je nadimak koji znai "zatitnik onog vida". Verovatno mu je tek kasnije vjerovanje pripisalo tu zatitniku mo, jer je u vlastitom ivotu njegov sluaj bio upravo obrnut -- zanemario je onu bolest da ne prekine napor asketskog zadubljenja i usavrenja. Zbog zoga je svoje duhovno probuenje postigao kao tjelesni sljepac. U komentaru slijedi duga pustolovna i pouna pria o tome kako ga je neak traio i pronaao u dalekom umskom skrovitu i kako se vratio kui. Svoju je sljepou tumaio sjeanjem na grijeh poinjen u jednom od ranijih ivota kad je bio ljekar, pa je nekoj eni, koja nije htjela da mu plati uslugu, dao tetan lijek i tako je skrivio sljepou.
I.104* -- Kitako
Gle, lagano mi posta tijelo na doticaj bezmjernog blaenstva. K'o pamuk vjetrom zanesen, pluta mi tijelo.
Kitako je bio brahman iz grada Savati, uenik i sljedbenik Maha-Mogalane
I.108* -- Otac Dhammasavanov

U starosti od sto dvadeset ljeta odrekoh se svijeta, postadoh beskunik. Trovrsno sam znanje stek'o, ispunio poruku Budnoga.
Otac Dhammasavanov se odluio na odlazak, prema komentaru, potaknut primjerom svoga mnogo mlaeg sina.
I.111* -- ento
Teko je odre se svijeta, obitelj je teret, i kua, a duboka mo istine teko je doseno blago.
Theragatha I
Mukotrpan je ivot, kakav je bio da bio. Tek misao na stalnu nestalnost je smislena.
ento je sin poglavara sela ento. Prosjakom redu je pristupio mlad, kad je prvi put ugledao i uo Buddhu.
I.113* -- Vanavaho
Prostrano jezero preplavljuje grebene; goveda se tae i srne napajaju; raslinje je rosno. Radujem se tim hridima.
Vanavaho (II) bio je brahman iz Raagahe (dananji Ragir u Biharu). Utisak koji je Gotamo ostavio na kralja Bimbisaru djelovao je dovoljno snano i na Vanavahu, koji je bio prisutan njihovu susretu i razgovoru, tako da je i on odluio da slijedi Gotamin primjer.
I.115* -- Mahanamo
-- On bi te poveo u bregove bogate ljekovitim biljem i na vidike proplanaka kud se tek lovac prikrada. Mahanamo je bio jedan od pet golih isposnika s kojima je Gotamo ivio u vrijeme svojih posljednjih i najteih asketskih napora, neposredno prije probuenja, i kojima je kasnije odrao svoju prvu propovijed u Srnjaku (dananjem Sarnatu) blizu Benaresa.
I.117* -- Jaso
Pomazan, u svjeanom ruhu i potpunom nakitu, ja postigoh trovrsno znanje i ispunih Budinu poruku.
Theragatha I
Jaso (Slavko), sin bogataa iz Benaresa, doiveo je pobudu da se prikloni beskunikom ivotu jedne noi kad se u svom haremu zaustavio pred odvratnim prizorom ena koje su spavale u raznim neukusnim poloajima. Iste je noi otiao u Srnjak (Isipatanu, dananji Sarnat), gdje je boravio Budo, i zaredio se. Jasov je otac sljedeeg dana doao u namjeri da odvrati sina, ali je i sam postao Budin sljedbenik, iako se nije zaredio. Pripremio je svjeani ruak za Budu i svoga sina. Tom se zgodom cijela obitelj priklonila Budinu uenju, a etiri Jasina prijatelja su sljedila njegov primjer. To su bili: Vimalo, Subahu, Punai i Gavampati. Svi oni spadaju meu najranije Budine sljedbenike.
I.118 -- Kimbila
Ko kletvom poslata, obruava se na nas -starost. Telo drugaije izgleda, iako je isto ono ko i pre. Ja sam jo uvek tu i nikad ga naputao nisam, al' sebe se seam kao drugoga nekog.
I.119* -- Vaiputo
Pooh da prodrem u umska bespua, u srcu da doprem do utrnua. -- Ne daj se smesti u zadubljenju! Na zamjerke se nemoj osvrtati!
Theragatha I
Vaiputo je pripadao jednoj od kneevskih obitelji plemena Lihavi u Vesaliju. Budinu prosjakom redu je pristupio u mladosti, a bio je osobito prijatelj s Anandom. Strofa koja je ovdje sauvana bila je, navodno, upuena Anandi kao prijateljski savjet i utjeha poslije Budine smrti.
I.120 -- Isidata
Pet sastojaka, kad jednom uoih kad im koren pronaoh, behu iskorenjeni. Za mene kraj patnje dostignut je; kraj prljanju dostignut je.
Veljacic: Budizam
Home ---\\ Veljai
Budizam
edomil Veljai
UVOD
Oskudnost prevedene literature i jo vea oskudnost dela domaih autora koja bi se bavila budizmom ili indijskom tradicijom uopte, uslovile su da se svako takvo delo prima sa zanimanjem i medu istraivaima, a i medu irom, italakom publikom. Mada je veina tekstova iz Veljaieve [1] knjige ve u izvesnom obliku objavljena u asopisima tokom poslednjih deset godina, te je jednom, krugu
file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/veljacic/budizam/uvod.html (1 of 4) [10.2.2008 20:53:56]
Veljacic: Budizam
italaca donekle poznata, celina koju imamo pred sobom predstavlja jedan nov kvalitet, dajui izvesno zaokrueno vienje budistikih tema i preokupacija. S druge strane, ponovno itanje nekih tekstova koji su nam jo u seanju otkriva nam sve bogatstvo istraivakih postupaka i metoda koje nam u prvi mah promie zbog visokih zahteva koje namee sam predmet. Najvredniji tekstovi u knjizi po pravilu su i najtei za itanje (npr. "Problem nitavila u budistikoj filozofiji") i moda e premaiti mogunosti prosenog itaoca, ali u obnovljenom itanju mogue je te tekoe prevladati. Zbog svega toga knjiga e pobuditi panju italake javnosti, pogotovu ako imamo u vidu da je to prva knjiga na srpskohrvatskom podruju koja istrauje budistike teme u uem smislu. Sa takvim delima, koja se donekle izdvajaju iz tekue izdavake predukcije vezane za filozofsku esejistiku i studije, uvek se javlja i pitanje pobuda i razloga autora, pogotovu ako autor protokolarno nije deo akademskog kruga pisaca. Verovatno e jednom broju italaca sama okolnost da pisac ivi povueno u skoro pustinjakim uslovima biti povod za ponekad neobuzdane fantazije u tumaenju samih tekstova, dok bi o tim istim tekstovima mislili potpuno drugaije da je njihov autor, na primer, arheolog ili profesor: Jedan deo povrnih reakcija je svakako jo odranije vezan za tu, graanski neobinu, okolnost to se pisac ove knjige "povukao u pustinjake" i otiao na daleko ostrvo. Ta okolnost e miljenje nekih italaca opredeliti vie nego tekstovi knjige, ali sa tim usputnim nesporazumima mora raunati sve ono to nije deo uobiajenog. Ukratko, elimo da podvuemo da ovo delo ne moemo razumeti ni iz biografije njegovog pisca, ni iz trenutnih okolnosti njegovog ivota. Sve to u tom pogledu vredi istai jeste da ovi tekstovi svedoe o srenom spoju linog iskustva o predmetu i filozofske refleksije. Naime, kad je re o tim temama, pisci sa linim iskustvom obino teko odolevaju pretencioznoj elji da itaoca impresioniraju nekom neobinom zgodom ili feljtonistikom senzacijom,. U Veljaievim tekstovima ne nalazimo ni ono povrno "esejiziranje" u koje se lako upada kad se pie o "Istoku", "jogi" ili "meditaciji" sa egzotinim asocijacijama. Po svojoj
Veljacic: Budizam
opremljenosti i strogosti, ovi tekstovi blii su studijama nego esejima. italac koji donekle poznaje literaturu posveenu ovim temama uverie se da su Veljaieva istraivanja ravnopravna sa najboljim evropskim delima iz tog podruja, a u nekim aspektima i nadmona. Ovo je srena okolnost s obzirom na to da u ovom podruju do najskorijeg vremena nismo imali kvalifikovane istraivae, delom zbog odsustva tradicije, a delom zbog odsustva institucionalnih pretpostavki koje bi privukle istraivae ka tim temama. Zbog toga su se ova istraivanja u nas odvijala na margini akademskih interesovanja, najee kao stvar linog izbora i napora. Budui da smo na odreden nain okrenuti saradnji sa zemljama indijskog potkontinenta i vezama s jednim brojem drugih azijskih zemalja iju je kulturnu tradiciju u velikoj meri oblikovao i budizam, prirodno je da ponemo upoznavati tu tradiciju i sopstvenim snagama, bez evrocentrikih optereenja, kao i bez kompleksa prostodunog "zapadnjaka" koji otkriva "dubine istonjake mudrosti". Moemo rei da Veljaievi tekstovi uspeno zaobilaze te pliake i doprinose da se raspre neke zablude o "budizmu", "meditaciji" i slinim temama u egzotinom izdanju popularne feljtonistike i prirunih gurua. Iako u svojim tekstovima prvenstveno istrauje filozofske teme vezane za budizam, Veljai nam pomae da se snaemo i u sloenim pitanjima vezanim za istorijski razvoj budizma, koji se razvijao i kao filozofsko miljenje i kao popularna religija pod istim imenom. Posebno sloenim se pokazalo istraivanje specifinog budistikog praxisa (budistike kontemplacije), tj. jedne egzistencijalne psihotehnike sa mnogostrukim implikacijama vezanim za lino iskustvo. Ovo je inae jedna od onih "istonih" tema sa kojima se jako sklizne u misticizam ili fantaziranje i subjektivizam. I na ovom planu Veljai se pokazuje kao lucidan i odmeren autor koji ne preza da itaocu predoi razloge svojih traganja i oduzima svaku nadu itaocu koji bi se obraao ovim tivima, ili samoj tehnici kontemplacije, kao sredstvu samozaborava ili prirunoj kompenzaciji za sivilo svakodnevice.
Veljacic: Budizam
Posebnu panju zavreuje Veljaiev napor da istrai problem nitavila u budizmu, uz distinkcije koje taj pristup odvajaju od nihilistikih preokupacija u evropsko] filozofiji. Re je o iznijansiranom razmatranju, iji e pravi smisao moda i izmai manje paljivom itaocu. U naoj sredini, koja nema tradicije na planu indologije, svakako da e biti i nunih nesporazuma i lutanja u nalaenju pravog odnosa prema temama koje pred nas iznosi Veljaieva knjiga. Ona nam nudi jedan od moguih pristupa i ostavlja otvoren prostor za nova i drugaija istraivanja: kulturoloka, socioloka, filoloka. Ostaje neosporno da se sadanji nain ivota koji je Veljai odabrao za sebe pokazuje teorijski plodnim. Osim knjige koja je pred nama, objavljen je prevod PESAMA PROSJAKA I PROSJAKINJA ("Veselin Maslea", Sarajevo), koji prezentira literarno stvaralatvo ranog budizma. U iduoj godini treba da se pojavi presek kroz istoriju istonih filozofija (RAZMEA AZIJSKIH FILOZOFIJA, "Liber", Zagreb). Time nam ovaj plodni pisac pokazuje da je u ivim vezama sa kulturnom sredinom u kojoj se razvijao i da eli da ostane u njoj prisutan delom koje postavlja temelje filozofskim istraivanjima u jugoslovenskoj indologiji. (Recenzija za knjigu: Bikhu Njanaivako BUDIZAM, Beograd, leto 1977). Duan Pajin
Beleka [1] Bikhu Njanaivako je budistiko ime edomila Veljaia. [Natrag]
Rev. 2/12/2005 www.geocities.com/budizam/texts/veljacic/budizam/predgovor.html
Cedomil Veljacic: Rala-Hamije aranya
Home
---\\
Veljai
Rla-hmijeva aranja Sveta uma pod crnim stijenama

edomil Veljai
PREDGOVOR
Razdoblje moga pustinjakog ivota na mjestu ovdje opisanom slijedilo je moj dvogodinji boravak na pustinjakom otoku na jezeru iza morske obale na jugu ri Lanke. Te sam prve utiske pokuao izraziti u Pismima s pustinjakog otoka napisanim 1966-67, od kojih sam deset objavio u zagrebakim asopisima 196770. Knjiga u kojoj bi ta pisma bila obuhvaena u zaokruenu cjelinu nije jo objavljena. Treu godinu pustinjakog ivota proveo sam na mjestu koje se nalazi sjeveroistonije u bregovitom predjelu juno od Colomba. Ne znam jo uvijek je li to bio za mene sretan ili nepovoljan sluaj koji me je naveo da napustim nakon godinu dana to mjesto koje je bilo najljepe i najudaljenije od seoskih naselja u dungli na koje sam naiao u ivotu. Da sam ostao, ostatak mog ivota i rada krenuo bi sasvim drugim introvertnim putem. Sudbina me je nagnala da slijedeih deset godina slijedim drugi put koji me je doveo do vrhunca intelektualnih napora i dosega pod uvjetima koji su u mnogom pogledu bili oskudni i neugodni. Lijepu stranu ambijenta u kojem sam proveo desetljee osamljenikog ivota 1969-1978.
file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/aranja.html (1 of 26) [10.2.2008 20:54:02]
u etiya-giri aranyi ocrtao sam saetije u zbirci haiku pjesama ukljuenih u knjigu "Od Nepala do Cejlona. Tekoe koje je uglavnom stvarala ljudska okolica odrazile su se konano u ruevnosti vlane i nedovoljno pokrovljene kolibe na velikoj i bogatoj, a1i tipino zanemarenoj i konano naputenoj plantai, kad je na kraju presuila i voda s vandalski opustoene ume na stjenovitom obronku. I mjesta koja se zovu Kalu-gala (crna stijena) i etiya-giri (gora u obliku buddhistikog spomenika etiya, polukugle) ima mnogo u ri Lanki. Kad sam nakon 13 godina pustinjakog ivota u ovoj zemlji ostao potpuniji beskunik nego to sam ikad ranije bio, interes intelektualnog rada upuivao me je najprije na uzaludni pokuaj da se naselim negdje uz rub univerzitetskog campusa koji je produetak botanikog vrta u blizini Kandya. Ali, prevladala je ve deset godina stara tenja da se povuem u visoke planine. Jedno od triju privlanih mjesta na visinama od 2-3000 metara naao sam ovdje u NurEliyi (pie se Nuwara Eliya). Ostala su dva bila u Indiji - jo i danas nostalgina sjeanja na Gulmarg u Kamiru, tako visoko u Himalajama da je pristupano samo nekoliko mjeseci u ljetu pod prstenom vjenog snijega, i jezero Kodai, na priblino istoj visini od 3000 metara na jugu Indije u Tamil Nadu, gdje je snijeg nepoznata vrsta praine u ljudskim predodbama. Na sva ta tri mjesta jednako mi je jasno postalo razumijevanje razloga zbog kojih su u Indiji od pamtivijeka sadhui i yogi teili za himalajskim skrovitima i zato ih je razrijeeni uzduh poticao na koncentraciju duha na isti dah. (Jednom je zgodom ameriki psiholog i filozof W. James, iji je uitelj yoge bio Ramakrinin uenik svami Vivekananda, u jednom neoekivanom kontekstu napisao ritam mojih misli koji je isto to i ritam mog daha.) U ovdanjoj protutei, ili iskrenije reeno starakoj nadoknadi Himalaja, na svega 2000 metara, nastanio sam se najprije na prljavom tavanu skladita jedne male plantae jagoda i aja, koju sam nazvao tavan Ramayane, u neposrednoj blizini vodopada na potoku gdje je prema predaji o kojoj jo svjedoi jedan mali hram za indijske hodoasnike, bila zatoena Sita, kreposna supruga boanskog Rame, u podnoju planinske tvrave demona Ravane, cejlonskog vladara, koji ju je oteo
maginom moi letenja po zraku. Na tom tavanu traginog vrhunca dramatske radnje indijskog eposa pronaao me je sluajno rukovodilac ogromne nacionalizirane plantae aja iz onog dijela biblijskog zemaljskog raja na koji sam se osvrnuo u autobiografskom lanku Usjev novovjerstva i kukolj narkotiara. Ovaj je tekst bio zamiljen i napisan 1968., na licu mjesta, kao prvo poglavlje knjige doivljaja koji su slijedili Pisma s pustinjakog otoka. Za slijedee poglavlje preostalo mi je tada samo neto biljeaka koje nisam obradio zbog selidbe u etiyagiri aranyu. To je trebao biti osvrt na kontrast ljudskog ambijenta i primitivne, esto groteskne unutranje bijede protagonista prirodno shvaenog obitavalita u dungli. Nisam vie nikad naiao sam u sebi ni na vrijeme ni na smionost da se upustim u tako ogorene dubine ljudske egzistencije - da ispod opore ljuske tragam za spornim vrijednostima jezgre za koju sam sumnjiavo pretpostavljao da bi se dala razotkriti. . V. Nuwara Eliya, 25. 10. 1979.
RLA-HMIJEVA ARANJA Sveta uma pod crnim stijenama

Aranja je u indijskim jezicima naziv za umu u kojoj ive pustinjaci. Naziv pustinjak, vjerojatno istono-mediteranskog porijekla, prema tome ne odgovara predodbi isposnika koji se je povukao iz ljudske zajednice u umsku osamljenost i skrovitost prirode. Za razliku od aranja, gradski i seoski hramovi se nazivaju arama po vrtovima u koje su smjeteni. Rla-hmi je naslov bivih cejlonskih poglavica. Aranja gdje se sada nalazim u brdovitom je kraju u srednjem dijelu ri Lanke, u dungli. (Opaska za jezikoslovce: rije se izvorno izgovara ungla, a ne dungla.) To podruje pripada jednom neobinom r la-h miju. Ovdje u blizini je i njegovo nalazite dragog kamenja.
Sav prihod od toga koristi za odravanje i uljepavanje ove svete ume i jo dvaju manjih pustinjakih naselja blie gradovima. Sm ivi ovdje, u pustinjakoj izbi, jo stroim asketskim ivotom nego pripadnici Buddhina prosjakog reda - bhikkhui. Mah-thero, starjeina isposnika, razjasnio mi je da rla-hmi ivi prema idealu bodhi-satte, kao Gotamo Buddho u svojim ranijim ivotima i staroindijski vladar Aoka, zatitnik i iritelj Buddhina uenja (u 3. st. pr. n. e.). Do aranje se moe doi jedino uskim putem kroz kr i dunglu, oko tri sata hoda od najblieg sela. Sve to ovdje stigne, od cigle do tekog grozda kokosovih oraha, donosi se na ljudskim glavama. Konj i magarac su po cejlonskim selima jo nepoznati nosioci zapadne civilizacije. Samo sam jedanput u toku godine vidio slona koji je donio veu koliinu tekog graevnog materijala za ogromni spomenik, dagobu, koji rla-hmi sada podie od ovdanjeg crnog bakrenastog kamena, a i sm esto sudjeluje u klesanju, iako je isposniki mrav i star ve preko ezdeset godina. Taj sam put prevalio ve nekoliko puta. Silazak iz aranje moe se upriliiti za sunanog jutra u povoljnom godinjem dobu vrlo ugodno, kroz bistre vodene struje, preko kamenja i neotesanih brvana, i najzad u dolini kroz plavozelenu mekou riinih polja i tamu nezaraslog umskog podnoja plantaa gume, do uskog seoskog puteljka. No, lijep i prijatan uspon, neminovno u popodnevnim satima, nije mi jo niko spomenuo. Izgleda da uspon treba biti sudbonosno popraen probijanjem kroz kiu i mulj barovitih nanosa i nasrtaje edno zgrenih pijavica u tjesnacima. Tim neobiniji je prvi utisak dolaska na sveto i isto tlo ove oaze u nepredvidivim osvjetljenjima tropskih predveerja na iroko raskriljenom nebeskom svodu. Na izlazu iz posljednje gudure u dungli, posjetilac ili karavana hodoasnika (dayaka, darovatelja), optereena obiljem hrane i ostalih darova za sutranji dan stanovnicima svete ume, stie na dvorite isto kao pjeani sprud. Pod prostranim potkrovljem posjetilac se okrijepi zdjelicom toplog aja i oisti od
pijavica. I rla-hmi je u to doba obino prisutan da nadzire prijem gostiju, iako ga onaj tko ga od prije ne pozna ne moe razlikovati od ostalih upasaka, koje sam ja nazvao privatnim svecima (za razliku od zareenih isposnika) po analogiji nemogueg engleskog prijevoda izraza paeka-buddho, ili utljivi buddho, bezimeni, koji po probuenju naputa ovaj svijet patnje zbog-vjere-u-sebe, bez mesijanskog slavlja i slavoluka - s gnuanjem, kao samac zagaeno konaite velikih karavana. Boravak na pustinjakom otoku bio mi je od poetka privlaan upravo zbog odcijepljenosti od kopna, zbog prostorne ogranienosti koja pojaava osjeaj odvojenosti od svijeta. Doista, svaki izlazak iz ranje, povratak na prometne ceste obrubljene prljavtinom ivota ljudske zajednice, postajao mi je tokom ovih nekoliko pustinjakih godina sve mukotrpniji. Ipak sam opazio na veini stanovnika pustinjakog otoka da ih upravo ta vodena granica uzbuuje i strai. esto tek posredno, iz podsvijesti, osobito u sluaju Cejlonaca koji se poinju bojati opasnosti nadmonih voda ili osjeati potrebu za nesputanim mogunostima kretanja. Zapadnjaci, osobito privremeni posjetioci, poinju osjeati nostalgiju za kopnom nakon nekoliko sedmica ili mjeseci. Ja takvu tenju nisam nikada svjesno osjetio. Proivio sam godinu i pol na otoku bez dragovoljnog i dueg udaljavanja a za tim sam prihvatio poziv u planine na nagovor i molbu da pomognem prijatelju prema kojemu sam se odavno osjeao obavezan. Razlozi zbog kojih sada namjeravam napustiti otok posve su druge prirode. Prva je pobuda bila da se povuem u potpuniju samou na jo mnogo manjem morskom otoku koji je ve ranije sluio istoj svrsi. Ta je elja bila neostvariva. Dolazak u ovu aranju u dungli pojaao je od prvog asa ugodni osjeaj odvojenosti od vanjskog svijeta i stvarnih potekoa prometa s njim. Prilikom drugog dolaska kroz dunglu, koji je bio naporniji od prvoga, bojao sam se da e moda izostati ugodni osjeaj kontrasta, neminovan pri neoekivanom dolasku u tihu i svetu proienost ove oaze. Tek kad sam nakon kratkog oporavka na ulazu preao most i zaputio se prostranom alejom jasmina, bio sam razuvjeren i
osloboen sumnje naglim osjeajem zahvalnosti sasvim neobine prirode zahvalnosti koju ne dugujem nikome, koju nemam kome izraziti. Gusti neprozirni obrub dungle zatvorio se je za mojim leima jo vre. Sveta je uma odisala prostranstvom i sigurnou neprodorne tiine. Bilo je u tome i neposrednosti predosjeanja dobrih ljudi koji su pouzdano dobri zato, jer ne znam s njima govoriti - pouzdanje u brnjicu, njihovu ili svoju? esto sam o tome razmiljao. *** U aranji nema sluga. Sav posao obavljaju upasake, ti privatni sveci, kojih u se i na slijedeim stranicama ee rado sjetiti. Prije nego opiem njihov izgled i nain ivota, vano je spomenuti da za dobrovoljni rad i nema mnogo ustaljenog posla. Hranu donose i pripremaju dayake, spomenuti hodoasnici, koji redovno imaju svoj stalni dan u godini ili mjesecu. Oni pripremaju doruak i ruak. Prije 12 sati treba zavriti posljednji obrok koji bi, po strogim isposnikim pravilima, trebao biti i jedini. Tradicija je ublaila to pravilo time to se ograniila na dozvoljeno vrijeme jela, a ne i na broj obroka. Obiaj je, kako sam opisao u jednom od pisama s pustinjakog otoka, da ene pripremaju hranu preko noi. U ovoj aranji hranu dijele iskljuivo mukarci. Kuhinja i stambene prostorije za dayake nalaze se uz opisani prostor uz rub vanjske ungle, dokle vodi jedini put. Odatle se preko uskog mostia prelazi preko rijeke koja je tu ve prilino iroka i obogaena pritokama sa prvih nekoliko kilometara svog toka, a izvor izgleda da joj nije daleko od moje kolibe, u nepristupanom zaleu umovite dungle. Na obali s ove strane mosta poinje iroka sredinja aleja, obrubljena na ovom prvom dijelu od nekoliko stotina metara prostranim nasadima jasmina i slinih vrsta sitnog bijelog cvijea koje upasake beru pred veer u koarice za rtveni dar u brojnim i raznolikim svetitima. Na kraju tog prvog dijela aleje nalaze se natkrovljene prostorije gdje se vri dioba hrane. Isposnici stiu sa suprotne strane i zaustavljaju se s odstrtim zdjelama ispred prostorije odakle im se iznosi hrana. ene i djeca promatraju obred iz potkrovlja, kao sa galerije.
Danam, darivanje, jedini je sveani obred u buddhizmu. To je i prvo od deset savrenstava (parami) koja treba postii da se dosegne ideal buddhe. (Drugo je usavrenje udorea, silam; posljednje je usavrenje ravnodunosti, upekkha, koje dovodi do konanog utrnua [nibbanam, sanskrit nirvanam] ee ili volje za ivot.) Ipak, u smislu Buddhina vlastitog shvaanja, ni ovaj jedini dopustivi obred darivanja nije specifino buddhistiki. Buddho je razlikovao i razgraniavao uenje svojstveno samim buddhama od religije u irem smislu. Religiju, proienu od praznovjerja i vjerskog sputavanja misli, smatrao je tek pripremom za razumijevanje svoje osnovne misli. To je razgranienje neophodne opeovjeanske tradicije i Buddhina specifinog uenja klasino izraeno u slijedeem stavku koji se ee ponavlja u njegovim govorima: U svom je govoru Buddho razjasnio po redu ove teme: dareljivost, vrlinu, nebeski svijet, tetnost, nedostojnost i pokvarenost pouda i prednost odricanja. A kad se je Uitelj uvjerio da je sluaoeva ud spremna, prijemljiva, nepomuena, uzviena i bistra, onda mu je razjasnio i onu pouku koja je svojstvena jedino buddhama (budnima): o patnji, njenom nastanku, njenom prestanku i o putu." (Udanam, V, 3) Od dana-sale, prostorije gdje se dijeli hrana, put dalje vodi u smjeru iz kojeg stiu isposnici, do sredinjih hramskih graevina. Nakon jo nekoliko stotina metara ravne i iroke ceste uz obalu rjeice, put se suava u klancu crnih klisura po kojima je nazvana sveta uma. U tom su se podruju, uzdu jednog pobonog tamnog i vlanog procjepa, nastanili prvi pustinjaci. Puteljak pored njihovih naputenih izbi u piljama vodi na proplanak, ispod kojeg je obla kotlina u ijem se okrilju nalazi sadanje naselje. Na vrhu proplanka rla-hmi gradi ve dvije godine spomenutu dagobu, tipini spomenik u obliku polukugle, od kamena iz klanca kroz koji se glavni put time proiruje. U tom podruju ispred klanca nastanjeni su upasake ili privatni sveci, nezareeni pustinjaci, od kojih neki borave ovdje privremeno i povremeno a neki, osobito mlai, pripremaju se za zareenje. Meutim, glavni predstavnici ovog stalea su oni koji su taj prelazni oblik usvojili kao stalan i konaan, ve s obzirom na poodmaklu dob. Osim toga, stara je cejlonska tradicija,
iako slubeno ne omiljena, da istinski pustinjaci izbjegavaju konano zareenje, koje nainu ivota namee tipina obiljeja seoskog sveenstva kroz ceremonijalno sputavanje po kojem je buddhizam ovdje postao tipino tabuistika religija. U to se pitanje sada ne elim uputati. Ipak, neposredno po prvom dolasku u ovu aranju, osjetio sam duh prastarih tradicija, blizak indijskim aramima. Na dunglom zaratenom zaokretu uskog puteljka koji skree u procjep prvog, sada naputenog, spiljskog naselja, nalazi se uz glavni put hram uzidan u prostranu pilju. Do njega vodi stepenite isklesano iz kamena, prostrano i ukraeno kamenim skulpturama slonovskim surlama ispruenim u obliku balustrade i vinjetama. I taj hram u ivom kamenu spada u rla-hmijeve monumentalne graevine. S druge strane ceste tee rjeica, proirena i proiena za kupalite stanovnika ije su izbe na suprotnoj obali. Brvno koje je sluilo za most kad sam prvi puta doao, ve je odavno srueno. Susret s upasakama na tom mjestu spada u moje najljepe prve utiske. Ve po svom vanjskom izgledu oni su olienje dostojnog indijskog sadhua (svetog ovjeka, stotine tisua indijskih sadhua su nedostojni prosjaci i sajamske varalice). Za razliku od bhikkhua obuenog u dugi platneni ogrta ute ili naranaste boje (pustinjaki su ogrtai redovno tamne, skoro smee boje), buddhistiki laici (dayake, upasake) nazivaju se bijelo obuenim. Obiljeje upasake (vjernika) u sveanim zgodama je duga bijela marama, iji srednji dio je ogrnut oko lijevog boka, a krajevi su prebaeni preko desnog ramena. Upasake koji ive stalno kao pustinjaci, nezareeni privatni sveci ili sadhui, boje tu svoju odjeu istom naranastom bojom, ali ne potpuno i jednolino, nego u znatno svjetlijem tonu od redovnikog ogrtaa. Odjea naih upasaka se sastoji od saronga (duge muke suknje koja je opa narodna nonja u jugoistonoj Aziji) i spomenute velike marame. Koulju ne nose. Oko vrata, a esto i oko ruke nose brojanice od krupnih bodljikavih okruglih sjemenki posebne vrste. Duge kose su im na tradicionalni cejlonski nain spletene u vor na potiljku. (Taj vor odnekle treba da skupe i elavi.)
Meu neomiljene svrhe nepopularnog Buddhina ideala nirvane (utrnua ei za ivotom) spada i dosljedno odricanje od zla i dobra podjednako. Zaslunim djelima postie se jedino produenje opstanka u niskim svjetovima boga Brahme - kako je Buddho nazvao prolaznost nebeskih carstva (M. 97). Kao i rlahmi na velianstvenijoj razini dobrotvorstva, tako se i ovi privatni sveci i pustinjaci zadovoljavaju stjecanjem zasluga (punnam), stidljivo eljni, u skrovitu svog srca nebeskih blaenstava. U pogledu zemaljskih prednosti veina ih se na taj nain vrlo iskreno povlai u mir i bezbrinost u starijim godinama pod zatitom umskih boanstava, koja ive u stablima i oituju im se zrakama svoje iznadzemaljske svjetlosti. Nerijetka je pojava, osobio u rane jutarnje sate da privatni sveci sveanim gestama vode neke svoje tihe razgovore s pojedinim monim stablima. Istina je da u buddhizmu postoji antagonizam prema brahmanskom idealu etiri razdoblja ivota, po kojim se sveenik u mladosti treba baviti, po zavrenim studijima, stjecanjem imovine i poveavanjem obitelji, pa da tek pod stare dane preda imetak sinu i postepeno se povlai u svetost i filozofsku samou umskog ivota. (Kod aina postoji 14 stupnjeva postepenog povlaenja iz ivota. Na posljednjem stupnju utihnuli mudrac (muni) ostaje potpuno gol, lien odjee i rijei, u svom piljskom skrovitu, a najvee mu je priznanje svetosti da mu uitelj ve u roku od prvih deset godina isposnitva odobri da se potpuno odrekne hrane i umre od gladi - ideal askeze koji je osobito zadivio Schopenhauera.) Sve to postoji jo i danas u Indiji. U buddhistikim zemljama, meutim, stare se kosti cijene mnogo manje. Razlog je tome opasan romantini uzor samog Buddhe, a to u moderno doba postaje sve jasnije i socijalni problem sveenike hijerarhije. Zorno bi se to moglo prikazati ovako: Tipini buddhistiki hramovi na Cejlonu lako su poprimili osnovni dekorativni oblik portugalske seoske barokne crkve sa zvonikom. Vrlo su esti, gotovo redovni i poneki elementi sijamskog baroka u strukturi pagode, koja je preteno zadrala
svoj kvadratni oblik za razliku od portugalske crkve. esto u klasinom stilu pagode, glavno svetite ima oblik manje kocke obzidane veom koja tvori etverokutni hodnik oko njega. Taj je hodnik ispunjen baroknim figurama od tuka u stilu napoletanskih betlehema, naravnih ili nadnaravnih dimenzija, koje areno rastu iz zidova. Linosti i scene su prirodno svedene na najtipinije iz Buddhina ivota, osobito roenja i mladosti. Tako posljednja i najuvjerljivija scena tih arenih kuloara predouje trenutak u kojem budui Buddho britkom sabljom sijee svoju plavkasto-crnu i tropski kovravu kosu sa potiljka. Pored njega skamenjeni stoje i bulje u prazno njegov vjerni konj Kanthako i vjerni sluga hanno. To je ivot. A smrt je zadrana za unutarnje svetite. Nema sumnje da je uzor cejlonskog hrama od davnine piljskog porijekla - izduen u procjepu koji se prema unutranjosti suava kao ralje. U tim je raljama naao najprikladniji smjetaj lik gorostasnog Buddhe u leeem lavovskom poloaju. To je prizor para-nirvane, Buddhine smrti. U dananjim seoskim hramovima, gdje u okviru vanjske kocke ivot bukti iz zidova, u unutranjoj kocki... - onaj tko trne svjetlo pred svoj vjeni poinak ni taj valjda zlo ne misli. A vjernici obino skandiraju svoje leleke i pronje pred hramskim nusprostorijama (kako sam to opisao u prii o Kozaku iz vjenosti, u pismu s pustinjakog otoka) ili ak u panoptikumu (image houses) veih i starijih hramova, gdje je smjetena iz raznih povijesnih slojeva hramske karijere smjesa ljudskih i ivotinjskih boanstava. Portugalci su ruili stare poganske hramove. Kad bi netko sutra poeo ruiti njihove, i njihovi bi sveci okljatreni nali utoita u buddhistikim hramskim panoptikumima. Zato eto, zbog monumentalnih scena iz svakog hramskog predvorja, idealni lik isposnika jo i danas treba predstavljati ovjek u cvijetu mladosti, u zamahu ritualnog rezanja duge kovraste kose. Jedan purgerski ("holandski" burgher) ofer, u slubi kod stranaca zbog svog rijetkog znanja engleskog jezika, ali ipak ve u godinama kad pobonost poinje hladiti ar srca, razjasnio je svome gospodaru, prigodom posjete jednom mjeovitom svetitu gdje sam proveo jedno ljeto u planinama, razliku izmeu
hinduistike (tamilske) i buddhistike vjere ovako: "Hindusi vjeruju i u bogove u kamenju. Mi buddhisti vjerujemo samo u bogove u stablima!" Naravno da je sluaj naih privatnih svetaca i njihovih elja za nebeskim blaenstvom u mnogo veoj mjeri humaniziran. Njihov posljednji dnevni obred izgleda ovako: Oko 5 sati poslije podne oglasi se zvono. To je ujedno znak za posljednju alicu aja. Upasake se skupljaju oko male dana-sale pored glavnih hramskih prostorija s koaricama cvijea koje rasporeuju u zdjelice za razna obredna mjesta. (Zareeni bhikkhu ne smije otrgnuti niti list s grane, da ne povrijedi ni ta bia s jednim jedinim osjetilom.) Nekoliko najljepih zdjelica, svaka sa tapiem tamjana, stavljaju se na stol pred alicu aja pojedinih bhikkhua. Prije polaska na ophod obrednih mjesta, upasake se saberu u ovoj prostoriji, kleknu pred bhikkhue i klanjaju im se glavom do zemlje u toku ovog molitvenog dijaloga: - kasa! (ujte i poujte!) Gospodine, izraavam svoje potovanje! Gospodine, oprostite mi sve propuste! - Opratam to se moe oprostiti. - Zaslugu koju sam ja stekao preputam Vama, gospodaru, a vi dajte meni zaslugu, koju ste Vi, gospodaru, stekli! - Dobro, dobro, pristajem. - kasa! Oprostite mi, gospodine, sve propuste kroz troja vrata (misli, rijei i djela)! - Neka te prati srea, neka te napusti patnja! U emu se sastoje zasluge jednih i drugih? to se tie bhikkhua (potpuno zareenih ima ovdje sada svega trojica), njihovo je stanje u tom pogledu tajnovito. Treba da se zna da je njihov posao bhavana (njega
duha ili kontemplacija, popularno nazvana europskim terminom meditacija), ali se zna i to da se velika veina time ne bavi. Objanjenje je astroloko: vrijeme za primjenu Buddhine nauke u punom smislu ve je prolo. Treba priekati jo 2500 godina dolazak novog buddhe "sveope ljubavi (Maitreya), i podesiti astrolokom vjetinom da se upravo tada ponovno rodimo u ljudskoj koi. Onda e sve ii lako. U meuvremenu hmdrui (sveenici) trebaju bdjeti nad Buddhinom rijei zapisanom na zlatne i srebrne ploice, a da je ne primjenjuju u praksi, da se ne bi pokvarila i izlizala. (Buddho se je, nasuprot svemu tome, o "astrologiji" svoga vremena izjazio ovako: "Dok neki askete i brahmani ive na hrani koju im priskrbljuju vjernici, a usput stiu i neispravna sredstva za ivot bavei se niskim zanatima kao to je itanje iz dlana, ... proricanje na osnovu znakova, ... predkazivanje u vezi s pomrinom Mjeseca i Sunca, po zvijezdama, ... proraunavajui sretne dane za enidbu, ... za troenje novaca - samana Gotamo (Buddho) ne odobrava sve te niske vjetine." [Digha-nikayo I, 1, 21-26]) U knjigama koje jo slue upotrebi pie meutim, a to se ita i objanjava svakom bhikkhuu prilikom zareenja, ovako: Ako neki bhikkhu, kome nisu poznata nadljudska stanja svijesti dostojna oplemenjenih u znanju i uvidu, tvrdi da su mu takva stanja poznata, a naknadno, drugom zgodom, upitan ili neupitan o tome, prizna pogreku i u elji da se opravda kae: Prijatelji, ja sam neznajui rekao da znam, neprozrijevi rekao da prozirem, to sam rekao nije bilo tono - u tom sluaju, ako se ne radi o precjenjivanju, onda je iskljuen iz reda. (Paraika 4) Budui da taj prekraj iskljuuje ponovno zareenje za cijeli ivot, smatra se da je iz opreza bolje da bhikkhu i na pitanja o temi "meditacije" izbjegava odgovore i da odgovara uvijeno. Treba rei: Zna se da je bhavana posao svakog bhikkhua. Na pitanje o pojedinostima ne smije se ni toliko odati da bi natuknuo da rado boravi u praznim prostorijama. Upitan za savjet i uputu u tom pogledu, moe ipak rei: "Metta-bhavana (razmiljanje o sveopoj ljubavi) je dobra za svakoga, ili, koncentracija na udisanje i izdisanje je mnogima pomogla u duhovnom razvoju. Dalje od toga... Dalje od toga je preputeno nepotpuno zareenima i privatnim
svecima da priaju o svojim vienjima boanskih svjetlosti. Nepotpuno zareenih (samanero) isposnika sada je ovdje est, tri stara i tri mlada. Mladi imaju izgled da budu potpuno zareeni kad naue dosta toga napamet, a starima je bolje da istiu da to ni ne ele. A privatni sveci ostaju izvan sve te dijalektike. Slubena namjera im je jedino da skromnim sluenjem posveenima i dostojnima stiu nebeske zasluge - i poveavaju ih trampom u predveernjem obredu. Nakon opisanog dijaloga, sa zdjelicom cvijea u ruci svi se razilaze prema obrednim mjestima. Skoro svi se upuuju najprije prema svetom stablu, potomku prvog ogranka stabla pod kojim je Buddho dosegao probuenje (stablo bodhi). Taj je ogranak donio na Cejlon prvi buddhistiki misionar, Mahinda, sin indijskog cara Ake, u 3. stoljeu pr. n. e. To se svetite nalazi na posljednjem dijelu glavne aleje, izmeu podnoja proplanka gdje je u gradnji dagoba, do koje vode iroke kamene stepenice, i glavnih hramskih prostorija u ijem proelju zavrava sveana aleja. Taj je dio puta porubljen dvoredom lijepih i plemenitih stabala n. Kronja im u punom izrastu poprima oblik geometrijski pravilnih unova kao umjetno obrezani empresi. Gusto duguljasto lie uvijek je trobojno - u trima fazama arolikog ivota tropskih stabala. U zaklonu zelenog lia i iza mlaeg purpurno crvenog, po kojemu se ta stabla istiu iz daleka i na udaljenim obroncima praume, zatiene su duge, svileno mekane i prozrane, uto-sive rese posve mladog lia na granicama koje jo nisu prodrle do povrine. N cvjeta samo jedanput godinje, u svibnju, a moda i neto ranije i kasnije. Cvijet mu je velik i bijel, a tko bi mogao udahnuti samo njegov lagani miris, tome bi moda i ovakav opis bio dovoljan da doista predoi njenu visinu potpuno razlistalog trobojnog stabla. Suelice trima najveim stablima n nalazi se sveto stablo bodhi. Ograeno je osmerokutnim zidiem na ijem je proenju uobiajena nia sa Buddhinim statuama (jednom mramornom burmanskom i jednom japanskom od bijelog porculana), stalcima za uljanice i drugim manje estetskim obrednim potreptinama. Kad sam ga prvi puta vidio, u zimsko doba, uinilo mi se je da se etiri mladice tog aristokratski krljavog
stabla, presaene postepeno u toku posljednjih dvadeset godina, dok im je opstanak jo bio neizvjesan, odupiru tekom mukom u podneblju koje im mnogo ne prija nekoj vrsti uge kojom se meusobno zarauju, i da sporo obnavljaju granice. Kasnije, meutim, u povoljnije godinje doba, i moj se je utisak o bujnosti njihova razvoja znatno poboljao. Pesimizam prvog utiska sugerirao mi je valjda i prizor drugog, starijeg i mnogo veeg, ali skoro ve sasvim mrtvog stabla na prvom dijelu puta u aranju, ispred klanca s naputenim pustinjakim piljama. Moj prijatelj eh, sa stanovita svog nesalomivog optimizma, zasadio je uz svoj hram, u mnogo viem planinskom kraju, podivljalu snaniju podvrstu tog stabla koje mu raste kao jablan na radost vjernika, a osobito onog dobrog dayake koji je izvrio obred zasaivanja. (Bhikkhu ne smije sam kopati zemlju ni simboliki, da ne povrijedi koje dahom obdareno bie.) Postoji naime vjerovanje da e onaj tko sadi sveta stabla umrijeti. eh je utjeio dayaku razjanjavanjem da je to dodue tono, ali da emo i mi ostali poumirati ba isto tako kao i on koji stie besmrtnu zaslugu presaivanjem i njegom svetoga stabla koje ga treba nadivjeti. Sveto stablo bodhi je u srodstvu sa zmijama otrovnicama uope i bez razlike. Otrovnica se raspoznaje po trokutastoj glavi nad suenim dijelom vrata. Dva kuta na bazi trokuta glave su izboena, jer sadre otrovne lijezde. Iz vrha trokuta stri i poigrava tanak raskoljeni jezik kojim mnoge od tih zmija stalno za neim tragaju, lebdei lagano uzdignutom glavom u transu nad tlom po kojem se pokreu sporo i u ravnoj crti, bez serpentina. Po tom se prepoznaje i trag otrovnice u pijesku ili praini. Upravo ovdje, u ovoj svetoj umi, sam upoznao taj zanosni prizor promatrajui male zmije koje mi ponekad presijecaju put, s jedne strane dungle na drugu, ne kreui se nikada putem po duini. Njihov je jeziac, tanak kao konac, arko crvene boje kao titraj plamika iz iskre. - No, o zmijama u pisati u jednom od kasnijih poglavlja. Tome jezicu zmije lii tanko izduenje na vrhu irokog i okruglastog, srcolikog lista stabla bodhi, njegova neobinost. Umjesto sudjelovanja u zamrenom obredu obilaska svetog stabla, ja po zalasku sunca odlazim sa zdjelicom jasmina u svetite na vrhu crne stijene kojom se
zavrava monumentalni put kroz svetu umu. Do tog posljednjeg vrhunca vodi 70 kamenih stepenica iz velikog potaracanog dvorita ograenog sa blizu sto nia za meditaciju. Na prostranom pravokutniku terase tog crnog kamenog vrhunca rala-hami je sagradio posrebreni hram. U beskraju tmastog gustog raslinja iz kojeg izranja, taj me hram i oblikom i veliinom podsjea najprije na kamirske stambene brodove, house-boats, ljetnikovce ukotvljene za turistiku sezonu meu ploveim vrtovima na jezerskim rukavcima oko Srinagara, a zatim na barokne belvedere europskih dvoraca. U sredini terase, obrubljene takoer srebrno obojenom zidanom ogradom, srednji je dio hrama prostran pravokutnik s ravnim krovom i po tri velika prozora sa uzdunih strana, kakve na raskonim kamirskim brodovima zasjenjuju kosine prugastih tendi. Na slinost s tim brodovima podsjeaju me i neto nii polukrugovi na oba kraja - jedan je apsida a drugi ulazni trijem. Ta zaokruenja izazivaju usporedbu s baroknim belvederima europskih dvoraca, tim vie to je cijela graevina izvana ureena ornamentima iz tuka, frizovima labudova i slonova, i figurama luonoa i nosilaca rtvenih koarica s voem i cvijeem, te pratioca s lepezama od srebrnih dlaka - ornamentima tipinim za indijsku hramsku arhitekturu. Stilsko rasplamsavanje rokokoa u buddhistiku umjetnost unose (sreom prije portugalskog kia) dalekoistoni elementi sijamske umjetnosti, ije je izvorno nadahnue poteklo iz tehnike crvenog laka s pozlaenim iljcima na obrubu. Sijamski hodoasnici jo i danas obljepljuju sveta mjesta tankim listiima zlata i srebra, a Indijci srebrne i zlatne opne, koje pripremaju posebne zanatlje, kujundije, tucanjem zlata meu dva lista mekog papira (takve se radnje mogu vidjeti u Benaresu), upotrebljavaju za ukras slatkia i pana (betelova lia premazanog vapnom i ispunjenog oraiem erika-palme i duhanom za vakanje; od ispljuvaka pana prizemlje indijskih gradova poprima svoju masnu crvenu boju). Smatraju da su plemeniti metali u hrani osobito zdravi za srce. Sijamski efekat dodat je naem srebrnom hramu na vrhu crne stijene portalom na
ogradi "palube" do kojeg vode stepenice iz chiostra u podnoju. Taj je portal nadsvoen lukom u obliku potkove na ijem je vrhu kao srebrna kruna mali ornament dagobe (spomenika sa relikvijama u obliku polukugle sa iljatim tornjiem na vrhu), dok postrance u otvorenu puinu neba stre dva zailjena sijamska uha. Istom ornamentikom kozjih uiju odlikuju se i sijamski kipovi Buddhe. U meunarodnom buddhistikom univerzitetu u Nalandi (Indija) susreo sam jednog bhikkhua s takvim neobinim oblikom uiju. Bio je izbjeglica iz Istonog Bengala (Pakistana), iz kraja najosebujnije mjeavine rasa na istonom kraju Himalaja, uvenog osobito po manipurskim ljepoticama u neobinim plesnim haljinama, krinolinama u obliku bubnja od bljetave svile. - Nasuprot svemu tome, jedino tipino obiljeje cejlonskih Buddhinih glava, koje sam do sada mogao ponegdje zapaziti, jesu obine realistike klempave ui koje stre okomito iz lubanje, vjerojatno ne bez mistike simbolike Buddhina boanskog sluha. Cejlonci se inae ne odlikuju klempavim uima, nego njegom "brkova" po rubu une koljke (motiv za intimnu toaletu Salvadora Dalija). Pri zalasku sunca, u vrijeme kad se najradije sklanjam u osamljeni srebrni hram na vrhu crne stijene da izbjegnem arenu vrevu predveernjih objeda, kroz vrata koja ostavim otvorena, pritomljena svjetlost dopire do apside koja je po uzoru piljskih hramova u Ellori uvijek tamna. Svjetlost izvana nalazi odbljesak jedino na pozlaenom kipu Buddhe, koji je kopija uvene skulpture iz Sarnatha, Srnjaka, blizu Benaresa, gdje je Buddho odrao petorici uenika svoju prvu propovijed pokretanje kotaa zakona. Taj je dogaaj ikonografski simboliziran poloajem prstiju obaju ruku u pokretu (mudra). Naslon prijestolja na kojem sjedi skrtenih nogu tvori veliku aureolu iza Buddhine glave. Ustanovio sam da efekti ikonografske umjetnosti tog remekdjela ukljuuju i primjenu u vjebanju kontemplacione vjetine kojom se ovdje bavim, a moda je njegovo djelovanje i prvenstveno podeeno svrsi da poslui kao znak (nimittam) ili arina toka usredotoavanja panje u kontemplativnom stanju (samadhi). Da razjasnim plastiki efekat koji to olakava, potrebna je odua digresija u podruje umjetnosti kontemplacije.
*** U ranijim pismima o praksi kontemplacione vjetine (dhanam) spomenuo sam da iva praksa u cejlonskoj buddhistikoj tradiciji ve odavno ne postoji. Tu tvrdnju sada trebam bar djelomino ispraviti. Prvo to me je privuklo u svetu umu gdje sada boravim, bilo je upozorenje jednog ranijeg posjetioca da tradicionalni nain ivota u stilu indijskih arama ovdje ukljuuje i strogo vegetarijansku ishranu. Ni u tom pogledu ova sveta uma nije jedini izuzetak. Kad sam doao ovamo, doznao sam da je maha-thero (starjeina) uitelj kontemplacione vjetine i da njeguje najstariju metodu poznatu u cejlonskoj tradiciji - kasinam, ili usredotoenje panje na obojeni krug promjera blizu jedne stope. Osnovni primjer te vrste je pathavikasinam, tj. simbol praelementa zemlje, okrugla ploa (mandalam) crvenkastosmee boje. Cijeli je postupak pripreme tog sredstva koncentracije i njegove primjene opisan u Buddhaghosinu djelu Visuddhi-maggo toliko zornom ljepotom (okolnosti koje su se u kasnijoj cejlonskoj praksi izgubile i formalizirale) da sam ve odavno elio pokuati primjeniti tu vrstu vjebe. Vjeba se sastoji u mirnom motrenju takve obojene (drvene ili papirnate) ploe ili kruga, uz ponavljanje (najprije glasno, a onda unutarnje) autosugestivne rijei pathavi, pathavi, ili zemlja, zemlja i razvijanje e1ementarne predodbe prostranstva tog poela, i bez kakvog pridodatka ili uplitanja fantazije. Teite je upravo u istoi vidnog zora kasine. Vjebama ove vrste treba razviti pasliku, i to pozitivnu (iste, a ne kontrarne boje), i sposobnost da je zadrimo i reproduciramo kako i koliko dugo elimo. (Negativna paslika je u sluaju zemlje zelena, kontrarna crvenkastom originalu.) - I usprkos vrlo povoljnog sugestivnog djelovanja smirujue rijei zemlja, zemlja... uskoro sam primjetio da preteno crveni ton uzorka (kasina-mandalam) djeluje nepovoljno kao vidni nadraaj i da mi nesklonost prema njegovoj boji spreava mogunost da razvijem pozitivnu pasliku. Ostali predmeti ove vrste vjebi su krugovi istih boja koji ne simboliziraju nita. Tako sam promijenio nepovoljno obojeni krug za uti, boju koja mi je mnogo prikladnija, iz niza asocijativnih razloga, kojih je, smatram, uvijek bolje biti
svjestan da bismo ih lake otklonili kad se pojave kao smetnje u vjebi. uo sam ranije da se jo ponegde na Cejlonu vre vjebe ove vrste, obino u obliku najprimitivnijem i najopasnijem po posljedicama za vid teo-kasinam, ili jednostavno motrenje Sunca (ara). Kod antikih pisaca o Indiji nalaze se izvjetaji o ovoj vrlo impresivnoj fakirskoj vjebi golih mudraca. aini su mi potvrdili da je vjeba izvorno ainska i da joj prema tome nije svrha razvijanje psihikih moi ili samadhi (to je sa ainskog stanovita nedopustivi uitak u spokojstvu, koji prigovaraju buddhistima), nego postupak asketskog muenja tijela. Pasliku Sunca vrlo je lako postii, a njeno intenzivno trajanje konano samo od sebe izaziva na vie ili manje povoljnoj podlozi (primjetio sam to na pijesku) i pozitivne (naranaste) paslike. Motrenje Sunca pri izlasku i zalasku, kad je nadraaj najblai, u primitivnom se vjerskom podneblju neminovno povezuje i sa arhetipskim ostacima kulta Sunca i vatre u indo-iranskim prareligijama. Zbog svih tih primitivnih okolnosti nitko mi nije ozbiljno ni spominjao "meditacionu praksu" ove vrste, osim to sam naiao i bio upozoren na nekoliko zastraujuih primjera oteenja vida zbog kulta teo-kasine. Ovdanji maha-thero me je upozorio na razliku kasine uto i kasine "svjetlost" (aloko) ista svjetlost kao sredstvo usredotoenja pogleda je bezopasnija vjeba, barem za oi, a moe se vriti prigodno motrenjem punog mjeseca ili jednostavnim projiciranjem blage svjetlosti. Pomanjkanju zanimanja za kasina vjebe uope, osobito kod stranaca i intelektualno nastrojenih modernih buddhista, razlog je uglavnom nerazumijevanje prave svrhe takvih vjebi. Poetkom ovog stoljea izdalo je englesko Pali Text Society prijevod knjige Manual of a Mystic, zbirku posve odrvenjelih formula jedne cejlonske kole gdje se je gajila ta metoda. Rukopis je star nekoliko stotina godina, a njegovo objavljivanje se je pokazalo posve beskorisno za praktine svrhe kao to je i znanstveno posve beznaajan dokument.
Meni je smisao kasina-bhavane odavno bio iv i jasan na osnovu podataka i sklonosti koje potjeu preteno sa posve druge strane, a koje su me navele i na izbor ute ploe. Razvijanje znaka kasine, na pr. mogunost projiciranja utoga kruga kadgod se hoe i bez prethodnog motrenja uzorka, a gdjekada i njegovo spontano izranjanje iz podsvijesti, treba olakati produenje zadubljenosti duha i nepokolebljive panje i izvan vremena vjebi u strogom smislu. To je znak sabranosti kojega se panja moe drati i u hodu. Iako su sluajevi onih koji su tu sposobnost razvili do te mjere danas vrlo rijetki, na Cejlonu se je zadrao obiaj, koji spada u arhitekturu tipine pustinjake kolibe, da svaka koliba mora imati i svoj hodnik (ankamanam), puteljak dug desetak metara, po mogunosti u obliku nadstrte verande i predsoblja kolibe, ili u sklopu propisno irokog dvorita okolo naokolo kue, posutog pijeskom (da isposnik u hodu ne bi otetio raslinje i druga iva bia). Tako je meditacija u hodu postala najvidniji simbol monakog zanata, iako je meni teko i zamisliti njeno pravilno koritenje u prosjenom sluaju, ukljuujui naravno i moj vlastiti sluaj. U pismima s pustinjakog otoka osvrnuo sam se i ranije nekoliko puta na taj nadomjestak ozbiljnog njegovanja kontemplacione vjetine i spomenuo da se sredstvima te vrste mogu posluiti jedino poslije ozbiljne i naporne vjebe meu etiri zida u posve mirnom sjedeem poloaju tijela, koji nije lagan. Tako nastojim to dulje odrati postignuto smirenje duha i olakati postepeni prijelaz u prosjeno povrnije stanje svijesti. Na izbor kasine ute boje navelo me je jedno neposredno opaanje koje dugujem svojim ranijim nebuddhistikim meditativnim navikama. To su pokuaji zadubljavanja u ivot prirode. Kao najprivlaniji prirodni znak kasine skoro svakome moe se nametnuti upadno lijep cvijet. Promatrajui tropsko cvijee u ovdanjoj okolini i zadubljujui se namjerno u isto motrenje pojedinih cvjetova, opazio sam da mi cvijet najtipinijeg puzavca sa dubokom utom akom i pet iroko zaobljenih latica (5-10 cm u promjeru) neoekivano lako ostavlja pozitivnu pasliku iako redovno titravu i nepostojanu. Divni crveni cvijet hibiska, ija teina na dugoj njenoj peteljci pridaje sjetan utisak njegovim usporenim pokretima, ostavlja zanimljivu smirenu i eliptino zaobljenu pasliku sasvim druge vrste, ali uvijek
negativnu. - Tako uvjebavanje kasine moe posluiti produbljavanju uitka u smirenom motrenju prirode - ideja strana i daleka dogmatski pravolinijskom buddhizmu i kultu mrtve rijei. Usprkos tome, upozorenje na estetsku vrijednost ovih vjebi djeluje vrlo sugestivno, pogotovo na mlade izbjeglice iz svijeta zapadne kulture. Ali zar i kulturna dobra ne mogu djelovati na kontemplativnu svijest isto tako povoljno kao i izrazi slobodnog ivota dungle? Ne samo likovna umjetnost u apstraktnoj proienosti, nego, recimo, i mistika poezija Ibn Arabija, da spomenem primjer koji mi je upravo u najivljoj uspomeni. - Bolan je otpor pokoljenja druge polovice 20. stoljea prema svemu to je okueno dodirom ljudske ruke i ljudskog duha. To se osjea i ovdje u pustinjatvu. Nastojao sam da taj otpor razjasnim i opravdam s drugih gledita u nekoliko kraih osvrta (u lancima Existentialism and the Philosophy of Culture, u Shakti, New Delhi, June 1965. i Buddhism and Modern Thought, u The Buddhist, Colombo, 1967). *** Tako mi je pozlaeni sarnathski Buddho u ovdanjem srebrnom hramu postao na prvi pogled zanimljiv kao kasinam. Kopija je u naravnoj veliini. Iza Buddhine glave je gladak krug veliine prosjene aureole, koji odgovara utoj ploi kojom se inae sluim u vjebama. Oko te aureole, koja sainjava dio naslona Buddhina sjedita, u irem krugu se ovija ornamentalni obru u stilu duboreza kojim je aureola proirena i uvrena u okvir naslona. Pokuao sam u tiini i sjeni hrama promatrati tu skulpturnu cjelinu najprije otvorenim, a onda zatvorenim oima. Kontrast pozadine s aureolom prema istobojnom ali blago osjenanom Buddhinu liku, u razmjerima povoljnim za koncentraciju pogleda na cjelinu, znatno olakava postizanje poeljnog uinka. U paslici prvi plan (statua) ostaje u pozitivnoj boji (svijetlo-utoj) dok ravna ploha naslona u pozadini neutralizira negativne efekte, pri emu odnos glatkog i
izrezbarenog kruga nakon pomnijeg promatranja izaziva, kad se oi zatvore, privid krunog kretanja u odbljescima prelaznih boja, od ute do plave, a ponekad se rub aureole izdie u paslici kao puni Mjesec prije Buddhina lika. Primijetio sam ve u ranijim vjebama vrijednost dvaju pomonih sredstava za izazivanje pozitivne paslike: 1. uti predmet se najvjernije odraava kad je bijelo obrubljen pred prostranom tamno-smeom pozadinom. 2. Izvor svjetlosti treba biti iza promatraevih lea. Ako je iza promatranog predmeta, onda pogoduje negativnoj paslici i kad je sam predmet zaklonjen i zasjenjen od izvora svjetlosti (na pr. ispod prozora). Najvanije je da kasinam ostane u to blaem i tamnijem osvjetljenju. To oteava stvaranje prvog efekta nepoeljne negativne paslike, ali tim pouzdaniji postaje efekt pozitivne paslike koji se oblikuje postepenim vjebanjem. Na tu vanu okolnost vjebe upozorio me je jedan ovdanji stari pustinjak s najbogatijim dugogodinjim iskustvom. *** "Kamirski brod" na vrhu crne stijene po svojoj glavnoj namjeni nije hram nego sima, prostorija koja bi po mogunosti trebala biti ograniena vodom. Tu vodenu granicu obino simbolizira kanta vode postavljena na jedan od graninih kamena pred ulazom, po kojima se raspoznaje podruje sime. Tu se odravaju interni sastanci potpuno zareenih bhikkhua, redovno dva puta mjeseno, na praznik (poya) punog i mladog Mjeseca. Ta se dva blagdana nazivaju uposatha. Na tim se sastancima sanghe (ue "zajednice") u simi recitira 227 propisa redovnike discipline, pati-mokkho (naravno u skraenom obliku, tako da se nabroje samo naslovi poglavlja, a ne i paragrafi sadrani u njima) i ispovijedaju prekraji. Ta buddhistika ispovijed ne slii ni po emu katolikoj, nego je i ona svedena na praznu formulu kojom redovnik redovniku ispovijeda da je poinio mnoge i teke prekraje iz svih poglavlja pati-mokkhe, izuzev etiri najtea prekraja za koje je sankcija doivotno iskljuenje iz reda. Ti su prekraji: spolno openje; namjerna, zakonski kanjiva kraa; umorstvo ljudskog bia pod bilo kojim okolnostima, i
lano hvalisanje posjedovanjem magijskih ili okultnih moi i sposobnosti. Ta se ispovijed obavlja prije recitiranja pati-mokkhe, tako da dva i dva redovnika unu na po jednu hasuru i dva puta ponove isti ritualni dijalog priznanja i kajanja zamjenjujui uloge. Time je bhikkhu za svoje prijestupe pravila opravdan pred zajednicom. Za laike vai jedino pana-silam ili pet vrlina. Tim jednim slubenim obredom u hramu (ili blagovaonici) vjernik se obvezuje da e se vjebati ili nastojati da se vlada to dosljednije prema tim pravilima. Pored te moralne pomoi zna se da vai jedino pravilo: Svatko je nasljednik vlastitih djela. U sluaju da negdje ne postoji posebno omeena prostorija sime, sastanak redovnika po izuzetnoj potrebi, ad hoc, moe se odrati jedino u vodi. Dva takva konklava ostat e mi u ivoj uspomeni zbog svoje slikovitosti. Budui da tada jo nisam bio potpuno zareen, promatrao sam ih iz dostojne udaljenosti s morske obale. Na izmaku ritualnog razdoblja kia, od srpnja do listopada, kad redovnici borave u samostanima, ili uope na odreenom i ogranienom mjestu, bili smo pozvani na sveanosti darivanja redovnike odjee, uobiajenu na kraju razdoblja kia, prije razlaza u novo razdoblje nomadskog ivota, na udaljeno mjesto nedaleko od krajnje jugoistone obale Cejlona. Na putu do tog mjesta proli smo blizu nastambi dvojice mladih pustinjaka, jednog Ameriana i jednog Nijemca, koji su se na tom dijelu obale povukli u potpunu osamljenost. Oni su nam se pridruili na polasku, a na povratku smo ih otpratili do spilja na obali. I na jednom i na drugom mjestu prisutni su bhikkhui zagazili u more do odreene udaljenosti od obale (desetak metara) i tako odrali kratki sastanak. U prvom sluaju, rano poslije podne pod vedrim nebom na seoskoj pjeanoj plai, grupa je djelovala vrlo slikovito. Voda je bila plitka, ali je ipak jedino mahathero naeg pustinjakog otoka iziao iz vode s potpuno suhim ogrtaem koji je bilo dovoljno zadignut do koljena. Na drugom je mjestu bilo mnogo dramatinije. Pustinjakova pilja je bila prilino visoko nad obalom. Pjeani sprud se je sputao strminom oko stotinu metara, a dalje je
zaljev bio presjeen visokim i otrim stijenama. Bio je potreban posebni vodi iz sela da ih odvede na podesno mjesto iza stijena. Na nebu su se naglo gomilali crni oblaci. Dug i snaan pljusak nas je sreom uhvatio tek kad smo u urnom povratku stigli nadomak seoske ceste, gdje su nas ekali automobili. *** U kamenom potaracano veliko dvorite ispod srebrnog hrama, obrubljeno chiostrom od stotinu nia za meditaciju i sklonite od kie za posjetioce, skupljaju se svake veeri dayake na propovijed. Na obine dane propovijed i recitiranje pirita (starodrevnih pjesama iz najranije Buddhine zajednice, kojima se pripisuje magino djelovanje zatite od svakog zla) vri se iz etverokutnog kamenog paviljona u dvoritu, gdje posjedaju maha-thero, glavni propovjednik i "kor" pustinjaka. Nakon poetnog obreda silam (zavjeta pet moralnih vrlina), maha-thero ili njegov zamjenik odri krau propovijed, a za tim se recitira jedan odlomak Sati-patthanasutte, osnovnog Buddhina govora o njegovanju kontemplacione vjetine obuzdavanjem osjetila (ukljuivi razum, koji je esto, koordinaciono osjetilo). Poslije te ceremonije odlaze svi redovnici osim jednog mlaeg samanere, koji ponovno recitira, u prijevodu na sinhalski jezik, dio Buddhina govora koji je kor odrecitirao u originalnoj pali verziji. Na dva mjesena praznika uposatha (punog i mladog Mjeseca) taj je veernji obred mnogo dui i sveaniji. Redovnici i upasake (privatni sveci) koji ovdje trajnije borave, skupljaju se u veu dhamma-salu u zgradi koja ispunja jednu polovicu dvorita. Ta sala ovdje slii manjoj sudnici u velegradskim palaama pravde. U proelju je u uzdignutoj ogradi katedra sa ornamentalnim sjeditem u duborezu (propovjednik uvijek sjedi s pogledom ustaljenim na lepezu koju dri pred sobom kao otvorenu knjigu). Ispod te ograene propovjedaonice smjeten je pod pravim kutom stol sa isto tako sveanim naslonjaem za pomonika koji ita pali tekst odsjeka iz Visuddhi-magge (puta proienja) koje glavni propovjednik komentira. Oko tih dvaju sveanih sjedita ostali redovnici sjede hijerarhijskim
redom za polukrunim stolom koji zatvara taj dio prostorije. Iza njihovih lea je niska ograda izvan koje, u dnu sale, sjede domai upasake, a i sadhui (dobri ljudi, takoer privatni sveci izvana) koji na ove sveane dane esto dolaze kao gosti s velikim skupinama dayaka. Laici sluaju propovijed izvana, iz nia na rubu dvorita kroz otvorene prozore osvijetljene dhamma-sale. Vanjski zid ovog velikog chiostra, koji donekle djeluje i kao kupalini bazen, sa po jednim okruglim prozoriem u obliku simbolikog kotaa s osam preki na svakoj kabini, a i vrh crne stijene koja se izdie iz njegove pozadine, sainjava zavretak glavne aleje opisane u ovom poglavlju, a ujedno i arhitektonsku ogradu i branu pred glavnim polukrugom monakih izbi (kuti) u pozadini stijene te puteljka koji se odatle dalje granaju do nekoliko jo udaljenijih kuti, meu koje spada i moja koliba. Na poetku svih tih lijepih puteljaka kroz dunglu i umu nalaze se drvene tablice s razjanjenjem da su to putevi samo za svamije (redovnike). S lijeve strane te velike pred-samostanske zaravni, odakle se grana i moj puteljak kroz srebrnastu uvalu niske dungle, nalazi se jo jedan kratak i irok ogranak glavnog puta koji ne spada u clausuru. On zakree u uspon ispred prvog od pet mostia od brvna i kamena preko kojih vodi put do moje kuti. Posljednji ogranak slobodnog puta uzdie se uz drugu, pribrenu stranu gde se nalazi mali hram, a dalje iznad njega dvorite maha-therine kuti. Po stepenicama koje postaju sve strmije stie se konano do druge, pobone crne stijene, koja je izgraena u posebno svetite. S prednje strane stijena je izglaana u tamnu plou oblog obruba koji se suava prema vrhu. Na vrhu je mala posrebrena dagoba i svjetionik. Stijena i po prirodi ima oblik Lanke, otoka Cejlona, te krupne, svakim obiljem prirode nadarene kapi kopna to se s ovog ekvatorskog ruba sputa u plavetnilo oceana neogranienog sve do Junog pola. Na ogromnoj povrini stijene urezan je sve do prirodnog ruba mramorno izglaan geografski lik Lanke, a u njega uklesan, sinhalskom "glagoljicom" tekst ovdje najomiljenijeg Buddhina govora, Satipatthana-suttam. Na kamenom stolu ispod te svete zemljopisne karte rasprostrte su ornamentalne hrpice svjeeg cvijea, a u hrapavi rub donje obale na stijeni
utaknute sitne ie tamjanovih tapia. Prostrano dvorite od crnog kamena natkriljeno je umom koja se die u prostranstvo iznad tog do okosnice ogoljelog kamena. Dva skromnija ognjita vjerske svagdanjice nalaze se pred zaokretom ovog hodoasnikog puta, blizu samostanskog predvorja. Najprije dana-sala, manja potkrovljena prostorija gdje se pustinjaci skupljaju na rani jutarnji i dva poslijepodnevna aja, gdje gosti i poneki od domaih jedu svoje glavne obroke da ne nose hranu u kolibe. Tu se zadravaju i poslije obroka da bi vakali bulat (indijski pan), betelovo lie premazano vapnom, ispunjeno duhanom i oraiem erika-palme. U usporedbi s aicom razgovora kod nas ovaj bi se istonjaki obiaj mogao nazvati izrazom dosljednijim stvarnosti - "ispljuvak razgovora". Predveer, kad stigne druina dayaka za slijedei dan, nekolicina najprije dou ovamo da se jave, da izrue gilan-pasa (bolesniku okrepu) koja se sastoji od sitnih dnevnih potreptina, aja, eera, zaina, i najvanije, petroleja i kokosova ulja za uljanice u svetitima i oko njih. Na povratku preuzimaju iroku plitku koaru s boicama i zdjelicama za serviranje sutranjih obroka svakome posebno, oko 12 egzotinih servisa. Malo iznad te dana-sale nalazi se minijaturni hram gdje se zapravo obavljaju svi poluslubeni obredi (slubenih ni nema, jer je Buddho vjeru u obredne ine, bez koje ipak ne moe biti religije, proglasio smetnjom ogranienja moralnim i obrednim pravilima (sila-bata-paramasa). Taj je hram smjeten zapravo u nusprostoriji gostinjske izbe. Opisao sam u pismu o Kozaku iz Vjenosti kako su obredna mjesta u ovdanjim samostanima i hramovima esto stisnuta poluslubeno u nusprostorije. (To osobito vai za panoptikume indijskih bogova, osobito vainavskog kulta, kojima se buddhistiki vjernici utjeu u nevoljama protiv kojih Buddhino krajnje utoite, nibbanam, nije podesna zatita.) Naravno da se ni u pustinjakom depnom hramu (puni-vihara kako sam ga ja ovdje nazvao) ne nalaze simboli ni idoli nebuddhistikih boanstava. Glavni obred, simboliko prinoenje hrane, vre sami dayake uz pomo upasake, laika koji je odgovoran za
dana-salu. Stari samanero Laoce odnosi pred veer u taj hram gilan-pasa, bolesniku okrepu koja se sastoji od nekoliko aa aja i erbeta, te list betela s narezanim oraiem uz cvijee i tamjan. Ostali ovdje, kao i na drugim mjestima, mogu vriti mali-pudu, ili izraz potovanja prinoenjem cvijea. Odbijanje i tog obrednog ina u hramovima je rijetka pojava meu redovnicima, ali ne i zazorna, nego radije obrnuto, izraz stroe asketske revnosti, ili pretjerane buddhistike ortodoksije. Jedini obred koji bi trebao biti slubeni in za stanovnike svete ume jest izraavanje potovanja starjeini, maha-theri, opisanim dijalogom, nakon posljednje zdjelice aja, mada ni u tome u pustinjakim okolnostima ivota nema strogosti. Kad u granicama mogunosti obavim i taj obred, vraam se prije mraka u svoju kolibu, udaljenu blizu pola kilometra od glavnog hramskog i pustinjakog naselja, spomenutim puteljkom, preko etiri mostia, kroz dunglom obraten rukav doline koji se suava prema izvoru rjeice meu breuljcima s obaju strana. Dungla me spreava da pronaem taj izvor u zaleu svog cvjetnog dvorita i skrovitog kupalita u podnoju. Put zavrava pred mojom kolibom. U veernjoj smirenosti pijeskom posutog dvorita, miljama daleko od puteva i veza sa selima, uivljavam se u istinu Laoceove izreke: "Najvia vrlina slii dolini.
8/12/1999 www.geocities.com/budizam/texts/aranja.html
Veljai: Od Nepala do Cejlona 01
Home
---\\
Veljai
Od Nepala do Cejlona
edomilom Veljai
Budin govor o nitavilu -- Filozofija gaenja - Buddho i Nietzche -- Pesme iz Indije Jutro u Kandyu -- Himalajske prie -- Pogovor prireivaa
Za Maju
Budin govor o nitavilu

Ja sm, Sakko, da ogromnu bujicu preem bez oslonca nisam sposoban. Uputi me na neko uporite, ti iji je pogled
file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/veljacic/cejlon/cejlon01.html (1 of 5) [10.2.2008 20:54:03]
sveobuhvatan, da o njega oprt preem bujicu. Paljivo motrei nitavilo -odvrati plemeniti u pouzdanju da tu nije nita i da nieg nema, prei bujicu. Odrekav se strasti, odvraen od rijei, ugasivi eu, pogledom natkrili taj veliki igrokaz. A ko od svih strasti odvrati elju -Upasivo upita plemenitog -i pouzdavi se u nitavilo odbaci sve ostalo, osloboen krajnjim razrjeenjem uvida, moe li u tom ostati
postojan i rijeiti se svih posledica? Da, ko od svih strasti odvrati enju -plemeniti odvrati Upasivi, i poudavi se u nitavilo odbaci sve ostalo, osloboen krajnjim razrjeenjem uvida, taj moe u tom ostati postojan i rijeiti se svih posledica. A ko u tome ostano postojan tako kroz mnogo godina, reci mi, hoe li mu u tom istom dosegu rashlaena svijest postii razrjeenje? Kao kad plamen
nasrtajem vjetra biva razagnat i izmie cilju, ne zahvaa iu na uljanici, isto tako i utihnuli mudrac razrjeen namjernosti tijela uzmie cilju, ne zahvaa iu. A ko postigne svrhu, zar vie ne postoji, zar doista preboljeva za svagda? To mi jo, utljivi, dobro razjasni, kako si uvidio tu istinu. Za onoga ko postigne tu svrhu nema vie mjerila -odgovori plemeniti -niti ita to bi ga izrazilo. Odakle je sve iskorijenjeno, iskorijenjen
je i svaki izraaj.
Rev. 4/5/2006 www.geocities.com/budizam/texts/veljacic/cejlon01.html
Veljai: Sarvepali Radhakrishnan i neohinduistika filozofija
Home
---\\
Veljai
Sarvepali Radhakrishnan i neohinduistika filozofija

edomilom Veljai
I
Godine 1922. i 1923. bile su vani datumi za historiju indijske filozofije. Tada je objavljena najprije prva opsena knjiga ivotnog djela Surendranatha Dasgupte, A History of Indian Philosophy, u izdanju Univerziteta Cambridge, a zatim jo opsenija prva knjiga Radhakrishnanove Indian Philosophy, u izdanju Univerziteta Oxford. Dasgupta je svoj historijski prikaz indijske filozofije najprije namjeravao obraditi samo u jednoj knjizi, koja obuhvata sva najhitnija i najpoznatija poglavlja indijske klasine misli, od veda do vedantinske skolastike u srednjem vijeku. Ipak, ve pokuaj obrade ue filozofske knjievnosti klasinih i skolastikih sistema, darana, ukazao je na neminovnost da tu vrlo opirnu i specifinu grau nastavi razraivati u drugoj i treoj knjizi istog djela, udaljujui se od arhajskih poetaka skolastikih sistema, u prvom redu same vedantinske misli, gdje su se u srednjem vijeku kristalizirala dva izrazito antagonistika sistema, amkarin i Ramanuin, u odnosu na problem potpunog odbacivanja ili neodbacivanja dualistikog principa u
file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/veljacic/radakrisnan.html (1 of 62) [10.2.2008 20:54:17]
metafizici (problem advaite, nedvojstva). Na tu produbljenu historijsku analizu sredine problematike klasine filozofske misli nadovezale su se u toku od tri decenije etiri dalje knjige Dasguptinih istraivanja filozofskih implikacija u manje poznatim i do tada neprouenim skolastikim tekstovima preteno teolokog porijekla. Tako se Dasgupta u razradi historije filozofije sve vie zadubljivao u istraivanje jo neobraenih podruja. Radhakrishnan je zamislio i razraivao od poetka prema planu predvienom za dvije opsene knjige, od kojih prva obuhvata arhajske poetke i klasine korjene (mula) kasnije razraenih sistema, dok druga knjiga (objavljena 1927) obrauje skolastiki razvoj est brahmanskih sistema ortodoksne srednjovjekovne filozofije, koji kao cjelina predstavljaju strukturu koja u horizontalnom smjeru sadri aspekte (darana) filozofskih disciplina od logike, nauke o prirodi, psihologije, etike i teolokosemantike eshatologije do ontologije a u vertikalnom smjeru ih svrstava u ljestvicu metafizikih dostignua svojstvenih i dosenih tim disciplinama, pojedinano ili u sistematski neophodnim parovima (logika i teorija prirode, psihologija i etika, teologija i metafizika). Time je Radhakrishnan iscrpio svoj ui historiografski zadatak, a za tim se posvetio specifinim i sistematskim temama tradicionalne indijske misli, preteno na podruju filozofije kulture, ostajui uvijek blizak njenim historijskim osnovama I Dasgupta i Radhakrishnan su od poetka svijesni sistematskih implikacija svojih pokuaja da indijsku filozofiju prikau sa stanovita kompetentnih poznavalaca formalne i sadrajne problematike evropske filozofske historiografije. Njihova naobrazba na podruju evropske filozofije odgovara najboljim britanskim standardima. Njihovi pokuaji naravno nisu bili prvi da se u tom svjetlu prikae indijska filozofija moderno obrazovanom itaocu, ne samo zapadnom nego i domaem, indijskom. [1] Studij historijske problematike slui i treba da slui unapreenju moderne misli i njenom daljem razvoju na realno datim osnovama i predradnjama bliih i daljih
prethodnika. I Dasgupta i Radhakrishnan su toga jednako svijesni, pa ipak se tu ve bitno razilazi znaaj njihova doprinosa modernoj historijskoj problematici indijske filozofije. Ta bitna razlika, je u komparativnom kriteriju, u komparativnoj problematici. Radhakrishnanov sistematski interes usmjeren je ka konstituiranju komparativne filozofije kao sistematskog oblika filozofije kulture u univerzalistikom smislu. To nije ostala samo njegova specifina tendencija, nego se o savremenoj indijskoj komparativnoj filozofiji u tom smislu danas moe govoriti ve kao o smjeru Radhakrishnanove kole. Reprezentativni prikaz vanosti i uspjeha te tendencije nalazimo u spomenknjizi eseja napisanih o toj temi povodom ezdesetog roendana Radhakrishnanova, 1951. Radhakrishnan, Comparative Studies in Philosophy Presented in Honour of his Sixtieth Birthday (London, G. Allen and Unwin). Knjiga sadri 21 prilog, od kojih su polovicu napisali najistaknutiji indijski filozofi, a ostatak preteno ameriki i engleski. Meu nastavljaima ove tradicije istie se osobito Radhakrishnanov dugogodinji saradnik P. T. Raju. [2] Bilo bi pogreno interpretirati Dasguptin osnovni stav prema ovom problemu sa stanovita one dihotomije prema kojoj se indijski tradicionalisti i evropski moderni skeptici na podruju filozofije kulture nalaze na istim pozicijama koje je Raju karakterizirao ovako: Neki zapadni filozofi poprimili su obiaj da indijsku misao odbijaju s primjedbama da je ona mistika a ne racionalna, da se osniva vie na metaforama nego na logici i da sadri vie mitologije nego metafizike. Slino tome, u Indiji postoji tendencija da se s omalovaavanjem govori o zapadnoj metafizici kao intelektualnoj gimnastici, koja je ak i u tom pogledu znatno zaostala za logikim suptilnostima nekih indijskih sistema, pa da zato zapadnoj filozofiji nema spasa ako se ne odrekne svojih oblika pristupanja problemima i svojih ciljeva, ako ne usvoji u tom pogledu indijske stavove. [3] Prvobitno, Dasgupta eli da zadovolji istu potrebu kao i Radhakrishnan. Moda u praktinom pogledu u svojoj prvoj knjizi u tome bolje uspijeva, jer pretpostavlja znatno manja predznanja specifino skolastikih struktura i tehnikih sredstava
kako indijske tako i evropske srednjovekovne metafizike. Potrebno je itaoca upozoriti ve na poetku da e studij Radhakrishnanova djela, ve njegove prve knjige, upravo zbog svog ekstenziteta iziskivati odreena predznanja, koja redaktor ovog prijevoda tek djelomino pokuava da nadoknadi ukazivanjem na neke potekoe, osobito u posljednjem dijelu ovog uvoda, a i u redaktorskim biljekama uz sam tekst, osobito kad se radi o indijskim terminima. [4] Sistematski cilj koji Radhakrishnan u ovom djelu ima najneposrednije i neprekidno u vidu, odgovara najklasinijoj tradiciji indijske ortodoksne filozofije, po kojoj moderni neohinduizam s pravom dobija svoje ime, usprkos svojih irokih sinkfetistikih tendencija zbog kojih ga je nemogue zamisliti drukije nego kao sistem komparativne filozofije s historijski duboko ukorijenjenim komparativistikim i sintetizirajuim tendencijama. U tim tendencijama lei najdublja kulturnofilozofska razlika indijske i evropske misli. Tendencija koja kod Radhakrishnana nalazi izraz u istom skolastikom htijenju nee zacijelo olakati itaocu prilaz ovom djelu. Ona je najeksplicitnije izraena u autorovim zakljunim osvrtima uz svako poglavlje, uz prikaz svakog sistema, koje Radhakrishnan u tim esto neproporcionalno ekstenzivnim osvrtima nastoji svesti na zajedniki nazivnik vedantinskog idealizma koji sam zastupa. Zato e biti potrebno u ovom uvodu bar donekle osvijetliti i autorovu specifinu neohinduistiku verziju vedantinskog idealizma. [5] I Dasguptin prikaz polazi od snane i uvjerljive pretpostavke da je indijsku filosofiju mogue i potrebno prikazati u modernom svjetlu i adekvatnoj terminologiji evropske filozofske historiografije. Svoja komparativistika shvaanja, ili rade neposredne sistematske sinteze, on je pokuao da izrazi u posebnim esejima o savremenoj opoj filozofskoj problematici, u znatno manjoj zavisnosti od kulturnohistorijskih pretpostavki nego Radhakrishnan, ali i u skromnijem opsegu. [6] U samom prikazu indijske tradicionalne filozofije nastoji da bude to koncizniji i to specifiniji, pa se mnogo manje od Radhakrishnana poziva na evropske analogije (a kad se poziva, te su analogije preteno moderne). Pogotovo ne tei da
svoj prikaz autentine indijske misli zaokrui u jednu sistematsku cjelinu na vie ili manje tradicionalan nain ranih skolastikih prikaza indijskih sistema u njihovoj razvojnoj cjelini. Inae Dasguptin pristup historijskim vrijednostima indijske filozofije nije bitno razliit od Radhakrishnanova, bar utoliko to se i on izriito orijentira prema ortodoksnim sistemima est darana. teta je da ni Radhakrishnan, a ni Dasgupta, svoj stav prema komparativnoj problematici i metodi u historiji filozofije nisu izrazili eksplicitno. U Radhakrishnanovu sluaju moemo ipak dosta jasno pratiti razvoj toga stava u nizu kasnijih djela, pa emo tome problemu posvetiti posebnu panju osobito u 4. pogl. ovog uvoda. Nakon Radhakrishnanova i Dasguptina djela pisanje historije indijske filozofije, osobito u Indiji, nastavilo se je sreenijim tokom, pa danas imamo i nekoliko novijih djela iji autori i sami zastupaju zanimljiva stanovita, ali uspjevaju da svoj prikaz samu na priblino jednu treinu ili polovinu Radhakrishnanova opsega, pozivajui se esto na obradu pojedinih problema kod ove dvojice pretea, a gdjekada i na Deussena, pogotovo kad se radi o potrebnom saimanju grae obuhvaene u Radhakrishnanovoj prvoj knjizi. Kao jedan od najboljih novijih prikaza historije indijske filozofije elim da spomenem Outlines of Indian Philosophy, by M. Hiriyanna (London, G. Allen and Unwin, 1956. Djelo ima 420 stranica. Hirianna je profesor Univerziteta u Mysoru i jedan od najistaknutijih savremenih indijskih mislilaca. Zapaeni su osobito njegovi eseji o indijskoj estetici, podruju koje se u novije vrijeme intenzivno obrauje.).
II
Radhakrishnan je roen u selu Sarvepalli u pokrajini Andhra u Junoj Indiji, 5. 9. 1888, u obitelji brahmanske (sveenike) kaste. Iako je ve
srednju kolu a zatim i univerzitet zavrio u kranskim institutima u Madrasu, koji su tada imali najvii standard obrazovanja u Indiji, Radhakrishnan nije nikad izgubio osnovno tradicionalno obiljeje svog porijekla. Uskoro po zavretku studija izabran je za nastavnika filozofije u Madrasu (Presidency College). Zatim je pozvan na Univerzitet u Mysore, a kasnije na novoosnovani univerzitet u svom uem zaviaju, Andhri, gdje mu je povjerena rektorska dunost. Ve 1921. pozvan je na tada najugledniji i najstariji britanski univerzitet u Indiji, u Calcuttu. U tom je razdoblju njegovo najpoznatije djelo bilo posveeno filozofskim mislima Rabindranatha Tagore (The Philosophy of Rabindranath Tagore, London, 1918). Nakon objavljivanja dviju knjiga Indijske filozofije pozivanje da predaje u Engleskoj i u Americi. 1929-1930. predaje u Chicagu. 1936. izabran je za profesora istonih religija u Oxfordu (Manchester College). U isto doba izabran je i za lana Britanske akademije, a ima i funkciju rektora Univerziteta u Benaresu. Oxfordska predavanja predstavljaju njegov najznaajniji prilog komparativnoj filozofiji (Eastern Religions and Western Thought, Oxford Univ. Press, 1939), na koji emo se posebno osvrnuti u nastavku. 1946. pozvat je u Kinu. Plod njegovog prouavanja kineske problematike u to doba je djelo India and China. Poslije osloboenja, u doba kad je kao ambasador boravio u SSSR, godine 1953., objavio je prijevod upaniadi (The Principal Upanisads), vaan osobito zbog komparativnofilozofski vrijednih komentara. U istom smislu preveo je i obradio jo neke krae tekstove stare indijske filozofije (The Bhagavadgita, The Dhammapada). Po povratku iz Moskve izabran je za potpredsjednika Republike, a 1963. za
predsjednika. Originalni Radhakrishnanov prilog, osobito na podruju filozofije kulture, ima svoju specifinu vrijednost. Ve sama njegova koncepcija komparativne filozofije ne ostaje ni u Indijskoj filozofiji u iskljuivim historiografskim okvirima. Kasnija karakteristina za njegov specifini stav jesu: The Hindu View of Life, London, 1927 Kalki, or the Future of Civilization, London, 1929. An Idealist View of Life, London, 1932. Freedom and Culture, Madras, 1936. Religion and Society, London, 1947. Uza svu tu mnogostrukost njegove filozofske djelatnosti Radhakrishnan je, po svom irokom obrazovanju, a i po kulturnim i politikim funkcijama koje vri u meunarodnim odnosima i u nacionalnom ivotu Indije, prvenstveno cijenjen zbog uspostavljanja veze izmeu istoka i zapada, vie nego to je cijenjen kao osniva novog sistema miljenja ... Njegovo djelo ne prikazuje samo zapadnim misliocima novu mogunost prilaenja filozofskim problemima, ono je i indijskim misliocima pokazalo novi smisao njihovih starih filozofskih pojmova... Ako ikada indijska filozofija pone da privlai panju zapadnih metafiziara, a ne samo strunjaka za starine, ako ikada doe do razvoja filozofske misli iz osnova koji e obuhvatiti i istonu i zapadnu filozofiju ujedno, i ako filozofija ne odumre kao pseudonauka ije je vrijeme prolo i koja vie nije potrebna -- onda e u budunosti djelo prof. Radhakrishnana biti od velike koristi i obiljeavat e odreeni stadij u historiji razvoja svjetske filozofije. [7] Toj ulozi kulturnog ambasadora, koja je bila uvijek najupadnija njegovoj okolici, odgovaraju i lini opisi i sjeanja na njegovu linost jo iz mladih
dana. Evo jednog od takvih opisa iz vremena kad je Radhakrishnan bio profesor filozofije u Calcutti: Mrav, visok i okretan, djeluje vie profinjeno nego dostojanstveno. Maslinasta boja njegove koe, duguljasto lice i svijetle smee oi odaju prije inteligenciju nego uzvienost. Zamislite uz to turban mlijeno bijele boje, mlijeno bijele nogavice i dugi kaput boje slonovae koji mu see sve do koljena, pa ete dobiti neobinu mjeavinu labuda i zmije. Jer, on je ist, osjetljiv i njean kao labud, a istanan, brz i bljetav kao zmija. [8] Meu specifinosti njegove iroke kulture spada i ogromna naitanost na podruju moderne beletristike. Neki zapadni skeptiki kritiari njegovih komparativnofilozofskih tendencija karakterisali su njegove spise nazivom sirenski glasovi istoka.
III
U ocjeni Radhakrishnanova doprinosa razvoju savremene indijske misli, njegovi indijski potivaoci i kritiari ostaju suvie pod jednostranim dojmom tradicionalnih elemenata koji se javljaju kao motivi njegove filozofije kulture. S toga je stanovita Radhakrishnan nesumnjivo konservativan mislilac, a njegov prilog interpretaciji klasine indijske filozofije posmatran u tim razmjerima gubi u originalnosti moda vie unutar granica indijskog kulturnog kruga nego iz svjetske perspektive. Osim toga Indijci jo uvijek rado precjenjuju vanost Rabindranatha Tagore na svim podrujima savremene nacionalne kulture. U tom je smislu i za shvaanje Radhakrishnanova polaznog stava postao sudbonosan njegov rani rad o Tagorinoj filozofiji. Rado se pretpostavlja da Radhakrishnan razrauje stav srodan Tagorinom, a pod tim se redovno podrazumijeva odreeni nacionalnosinkretistiki stav, na taj nain da teite problematike prenosi na struno i skolastiko filozofsko podruje, polazei od historijskih razlika amkarina i Ramanuina vedantizma, u
tenji da pozitivno rijei problematsku suprotnost koja razdvaja ta dva najvea nacionalna mislioca, te da na taj nain oivi, proiri i aktualizira historijsku sr indijske misli. Tako bi se Radhakrishnanpva filozofija sa svojim tradicionalnim korijenima konano mogla svesti na ueniju i racionalnu formulaciju pjesnikovog intuitivnog izraza. To bi odgovaralo prosjenom intelektualnom habitusu Indijaca vie nego sutini stare i moderne indijske misli. U najmanju ruku mogli bismo primijetiti da u samoj Indiji skoro nitko u ovom kontekstu ne odaje adekvatno priznanje mnogo izrazitijem i apstraktnijem duhu Aurobinda Ghosha, koji je prije Radhakrishnana i nezavisno od Tagore vrlo eksplicitno i u irem opsegu formulirao te iste ive tendencije indijske kulture sa istovrsnim tenjama ka njihovoj sintetizaciji. Ono to je specifino za Aurobinda samoga, njegova koncepcija natovjeka, izgraena na kulturnohistorijskim pretpostavkama indijske tradicionalne discipline praktinog uma (po emu se Aurobindov natovjek bitno razlikuje od Nietzsheovog) jeste vrlo originalna i smiona nadgradnja na dosada najlucidniju formulaciju onih opih pretpostavki na kojima se temelji i Radhakrishnanov klasino umjereniji i uravnoteeniji neohinduistiki humanizam. Onome, meutim, ko gleda iz vanindijske perspektive, moe se na prvi pogled initi jasno da e nuno biti i ostati nedostatno i jalovo nastojanje da se originalni doprinos jednog od najizrazitijih savremenih mislilaca tog kulturnog kruga ocjenjuje prvenstveno ili ak iskljuivo po njegovu prilogu interpretaciji historijskih ideja i gledita. Nesumnjivo, u interpretaciji amkare i Ramanue moe jo i danas da se ispolji originalnost filozofskog duha ba kao i u interpretaciji Platona i Aristotela u okviru zapadne filozofije ali ni vie ni manje. Zato originalnost pokretakog duha treba prije pronai u drugim originalnijim aspektima njegova poduhvata, a ne u zauzimanju stava prema tradicijama. U tom bi smislu originalnost Radhakrishnanova priloga savremenoj
filozofiji trebalo kritiki analizirati u barem dva razliita aspekta njegova pogleda na svijet: prvo, u njegovom shvatanju komparativne filozofije koje postepeno sve vie prelazi iz historijskih u sistematske razmjere; drugo, u njegovom univerzalizmu, koliko se on postepeno iri izvan neohinduistikih pretpostavki nacionalne misli, analogno Jaspersovu univerzalizmu otvorenih horizonata, koji tendira nadilaenju biblijskokranskih osnova zapadne kulture, te se konano i otvoreno pribliava azijskom istoku. [9] Nema sumnje da se kod Radhakrishnana ijedan i drugi spomenuti aspekt dovoljno snano ispoljava ve od prvih poetaka. S druge strane, mogue je prigovoriti da taj prirodni uzrast njegovih ideja nije dosegao dovoljno visok stepen potpune eksplicitnosti. Tim vaniji postaje zadatak da Radhakrishnanova kola uoi vanost dalje sistematske i kritike razrade upravo tih manje tradicionalnih i potencijalno originalnijih aspekata i napornih pokuaja kristalizacije njegovog nezavisnog pogleda na svijet. Tekou pionirskog dijela rada s kojim je Radhakrishnan bio najprije suoen dobro je uoio Raju kad je rekao da e s indijske strane ozbiljan razvoj komparativne filozofije biti omoguen tek onda kad se izradi inventar inilaca vanih za odnos prema zapadnoj filozofiji.[10] Ipak, i na tom podruju na kojem je Radhakrishnan najupornije radio i najvie dao, osjea se jo uvijek nedostatak eksplicitno razraenih metodolokih problema. Zbog svega toga ocjena Radhakrishnanova djela, koje eli a i zasluuje da bude shvaeno iz univerzalnih a ne samo nacionalnih indijskih perspektiva, ne bi smjela da zapostavi ni originalnost njegovog sadrajnog priloga problematici filozofije kulture, a ni vanost metodolokog problema pred koji nas taj prilog postavlja. Nedostatak i u jednom i u drugom sluaju treba traiti vie u implicitnosti nego u sadrajnoj biti Radhakrishnanova djela.
itaocu kojem nisu dovoljno poznati tradicionalni elementi koje indijski kritiari prvenstveno istiu, moda i na tetu specifinijih gledita autorovih, potreban je najprije uvod u intelektualnu sredinu iz koje je proizala kulturnofilozofska koncepcija o kojoj je ovdje rije. Pokuajmo zato najprije odgovoriti na pitanje:
ta razumijevamo pod neohinduizmom?

Ve je znaenje rijei hinduizam toliko nejasno zbog svoje sloenosti da imaju smisla jedino pokuaji da ga se odredi historijskim putem, ralanjenjem na genetske komponente. Hinduizam je vie historijsko stjecite nego sinteza svih elemenata, raznorodnih po porijeklu i sadraju, koji su se u toku vjekova neposredno ili posredno nakalemili na osnovicu vjerskog uenja veda, a neohinduizam je vie pokuaj da se svoenjem na filozofsku osnovu vedante njihova raznorodnost prevlada nego da se obuhvati i sintetizira. Vedanta kao najproireniji i najpopularniji filozofski sistem u Indiji u posljednjih hiljadu godina, koji u ovom smislu i u ovu svrhu dolazi u obzir, ima nekoliko razliitih aspekata. Skolastiki sistemi vedante svode se najee na ranije spomenuti raspon izmeu amkarine i Ramanuine interpretacije iste osnovne problematike, o kojoj e kasnije biti rije u vezi sa neposrednim Radhakrishnanovim pristupom tom historijskom pitanju. Korijene te osnovne problematike indijskog filozofskog idealizma nalazimo hiljaduipo godina ranije u prvim upaniadima. Vedanta kao zajedniki nazivnik neohinduistikih tenji u tom smislu osniva se na metafizikom idealizmu, ija specifikacija (ili kvalifikacija po Ramanuinim rijeima) ostaje namjerno otvorena, tako da vraanje na razliite upaniadske izvore ostavlja dovoljno iroke mogunosti interpretatorskim varijacijama, prvenstveno u okviru skolastiki sankcioniranih sistema, s jedne strane, a udomaene teoloke heterodoksije postupaniadskog (osobito epskog) razdoblja, s druge. Pod
sankcioniranim sistemima podrazumijevaju se est darana (ijoj je problematici posveena cijela druga knjiga Radhakrishnanove Indijske filozofije), a pod teolokom heterodoksijom uenje vinuitskih (vainava) i ivaitskih (aiva) sekti, vanvedskog porijekla, iji je vjerski upliv prevagnuo kasnije, u doba eposa i purana, [11] a ijom se skolastikom teologijom u novije vrijeme osobito bavio Dasgupta. U svjetlu novijih arheolokih istraivanja problem hinduizma se komplicira mnogo dalje i dublje u pogledu heterogenosti i relativne starosti vedskih i vanvedskih tradicija u hinduistikim sektama. Vremenski, tu je u pitanju prodiranje u jo par hiljada godina dublju prolost. Ta novootkrivena protohistorijska dimenzija indijske civilizacije razrauje se intenzivno na svim podrujima duhovnog ivota u Indiji nakon vanih arheolokih otkria u dolini rijeke Sindhu (Ind) u dvadesetim godinama ovog stoljea. Istraivanje ove kulture, koja je u 3. a vjerojatno ve i u 4. mil. pre n. e. bila usko povezana sa sumerskom, ide u prilog tradicionalnim indijskim shvaanjima o starosti bar nekih indijskih tradicija, u ijem su se datiranju ranije hipoteze evropskih indologa znatno razlikovale od indijskih, osobito u 19. vijeku kad je na zapadu prevladavala tendencija da se poeci cjelokupne indijske kulture ogranie na razdoblje veda i svedu u okvire 1. mil. pre n. e. Nova otkria, meutim, neosporno pokazuju razliitost izvora tipinih hinduistikih kultova, osobito bogova ive i Vinua, od vedskih na koje i hinduizam eli da svede starije kultove koji su ponovno oivjeli u doba razrade velikih nacionalnih eposa Mahabharate i Ramayane, u toku 1. mil. pre n. e. Upravo u tim eposima i u kasnijoj teolokoepskoj knjievnosti purana vri se povezivanje predvedskih i vedskih tradicija i kultova, osobito u linostima heroja Rame i Krne, koji postaju utjelovljenja boga Vinu. Od tog povezivanja ne moe odustati ni neohinduizam, ako eli da zadri jedinstvo specifine nacionalne kulture. Zato je Bhagavadgita, poglavlje Mahabharate, filozofskoteolokog
sadraja, postala evanelje hinduizma, a osobito neohinduizma. Najstarije upaniade, posmatrane izvan hinduistikovedantinskih tendencija koje u njihovom tumaenju jo i danas prevladavaju u Indiji, sadre iroka podruja borbe miljenja i raznorodnih utjecaja na razvoj miljenja i njegovo osamostaljivanje poetkom 1. mil. pre n. e. Tu nalazimo uz panteistike tendencije, koje su gotovo iskljuivo naglaene u vedantinskim verzijama, jo i niz tipinih hilozoistikih teorija o prirodi i razvoju svijeta, koje po svom obilju i razradi ne zaostaju za analognim verzijama jonskih filozofa, nego nasuprot tome omoguavaju povezaniju razvojnu i sadrajnu sliku i bolji uvid u prastaru hilozoistiku batinu iji u nasljednici podjednako upaniadski mudraci (rii) u Indiji i jonski prvi filozofi. [12] Neohinduistiki stav ovdje, jo vie nego u odnosu prema skolastikom vedantizmu, vri takvu selekciju motiva koja nee biti ni preiroka ni preuska da historijsko jezgro indijskog idealizma ne samo dovoljno naglasi nego i dovoljno proiri, tako da uz amkarin racionalizam obuhvati i elemente iracionalistike protutee, da stvori mogunost izmirenja panteizma i teizma, monizma i dualizma. Kao ni upaniadski tekstovi tako ni Gita ne daje konano ni jednoznano rjeenje ovih problema. Njega je dozvoljeno traiti u raznim varijacijama i na raznim podrujima. U toj nesintetinosti moguih verzija, nazvanih pogledima na svijet ili njegovim aspektima (darana), lei filozofska snaga i ivotnost, a ne samo praktina, osobito teoloka, slabost hinduizma uope, a neohinduizma posebno. Prirodno je, meutim, daje neohinduizam, u 19. vijeku, poao najprije od kritike i otklanjanja ovih slabosti. To se raspoloenje oituje najprije u zgraanju nad praznovjerjem i idolatrijom popularnih sekti koje se odbacuju kao zaostatak srednjovjekovne dekadencije. Neohinduizam se javlja kao indijski protestantizam.
Osnivaem neohinduizma obino se smatra Raa Ram Mohan Roy (1772 1833), Bengalac iz brahmanske obitelji, odgojen u mjeavini hinduistike i muslimanske tradicije. Jedan od najuglednijih engleskih indologa, MonierWilliams, smatrao ga je prvim ozbiljnim istraivaem na podruju nauke o komparativnoj religiji. Da bi upoznao izvore glavnih svjetskih religija, uio je, uz indijske klasine jezike i engleski, grki, latinski, hebrejski i arapski, a boravio je i u Tibetu. U dobi od 16 godina napisao je prvu raspravu protiv vjerskog idolopoklonstva. Ve je tada bio pod utjecajem kranskih i muslimanskih tekstova. Sukob sa ortodoksnim hinduizmom pribliio ga je najprije kranstvu. U zrelijim godinama osnovao je pokret brahmosama ili udruenje onih koji vjeruju samo u jedno boanstvo koje postoji po sebi. Nije elio da utemelji novu sektu nego ustanovu gdje e hindusi, muslimani, krani, parsi i ostali moi da se sastaju na zajedniku molitvu iz uvjerenja o bojem jedinstvu. Taj konani izraz njegovih duhovnih napora nosio je preteno obiljeja hinduistikih shvaanja, u prvom redu vedantinskog panteizma, bio je, dakle, prvenstveno hinduistika reforma. Brahmosama je, meutim, neminovno poprimio i zadrao do danas obiljeje nove sekte koja je s vremenom postajala sve izrazitije hinduistika, a ostala je ograniena na uski krug gradskih intelektualaca, meu kojima se od poetka istie mona i ugledna bengalska obitelj Takhur (Tagore), koja je uglavnom obezbijedila materijalna sredstva za odranje pokreta. I pjesnik Rabindranath je ostao vijeran brahmosamau do kraja ivota. Prema novijim podacima ovaj pokret danas broji oko 100.000 pristalica. Njegov je utjecaj u duhovnom ivotu Indije, meutim, bio neusporedivo snaniji od razmjernog broja sljedbenika. Ve su prvi Royevi pristae iskljuili mogunost dubljeg zblienja sa tradicionalnim zapadnim oblicima kranstva, iako je prvobitno Royeva
reforma bila nadahnuta takvim motivima. U poetku je i sam Roy nailazio na potpuno nerazumijevanje i neprijateljska stanovita u kranskim krugovima. Kasnije su njegovi sljedbenici zauzeli stav tipine hinduistike apsorpcione tolerancije prema kranstvu, iste one tolerancije kojom su u vlastitoj sredini uspjeli da prevladaju buddhizam. Jedan od najstarijih Rozevih sljedbenika, Keshab Chunder Sen, pisao je (1879) o tome ovako: Zato da Indijci idu u Englesku da upoznaju Isusa Krista? Zar Kristova domovina nije blia Indiji nego Engleskoj? Drugi, Pratap Chandra Mazoomdar, autor knjige Istonjaki Krist, kae: Kad mi govorimo o istonjakom Kristu, onda govorimo o utjelovljenju neograniene ljubavi i milosra, a kad govorimo o zapadnom Kristu, onda govorimo o teologiji, formalizmu, o etikoj i fizikoj sili. Spomenut je rani utjecaj Rabindranatha Tagore na Radhakrishnana, a isto tako i postojanje srodnih crta u Aurobindovoj formulaciji shvaanja koja smatramo osnovnim za neohinduizam. U sluaju Tagore moemo s najvie opravdanja ukazivati na obiljeja srodna Royevim nazorima. Rabindranath znatno manje od vjerskih reformatora hinduizma (osobito od Ramakrine i njegovih sljedbenika) posee neposredno u kransku batinu, ali je upravo jedan kranski poznavalac njegove filozofske problematike, Albert Schweitzer, detaljno analizirao i otro kritikovao samovoljnost odabiranja i interpretiranja upaniadskih tekstova kojima Tagore potkrepljuje vlastite neohinduistike teorije. [13] Tagore probire iz upaniada ona mjesta koja naglaavaju volju za ivot, dok suprotna stanovita ne nalaze mjesta u upaniadskim izvorima njegova pogleda na svijet. Noviji objektivistiki kritiari, koji polaze sa slinih pretpostavki kao Schvveitzer, prigovaraju istu jednostranost jednako Aurobindu kao i Radhakrishnanu.[14] Karakteristino je da se upravo Radhakrishnan u jednom od svojih kasnijih djela [15] vrlo opirno uputa u polemiku sa Schvveitzerovim izrazito kranskim pristupom ovim indijskim problemima i nastoji da pokae ne samo njegovu neosnovanost nego i neadekvatnost
Schweitzerovog zapadnjakog pristupa indijskoj problematici. Aurobindo se nije uputao u polemike teolokog karaktera. On je vrijednost zapadne misli nastojao da zahvati manje s tradicionalnog vjerskog stanovita, a vie sa stanovita aktualnog prinosa moderne znanosti rjeavanju nekih klasinih problema pogleda na svijet. Kosmoloke teorije evolucije, a osobito astronomskomatematske teorije u 20. vijeku sve vie privlae panju kako istonih tako i zapadnih poznavalaca staroindijske knjievnosti. Nakon osnovnih radova Th. Stcherbatskoga o buddhistikoj logici poetkom ovog stoljea, poljska logika kola L. Lukasiewicza osposobila je nekoliko dobrih indologa za komparativne studije indijske formalne logike, osobito sistema nyaya (Schayer, Kunst). Istraivanja te vrste produbljuju se u Engleskoj i Americi, a pogotovo u Indiji.[16] Na podruju znanosti o prirodi u novije je vrijeme osobito francuski indolog i ugledni strunjak za komparativnu religiju, Jacques de Marquette, posvetio svu svoju panju prouavanju savremenih astronomskih teorija u kojima nalazi sve izrazitije pribliavanje staroindijskim kosmolokim teorijama o galaksijama u klasinom djelu Manusmrti. Isto vai i za integriranje funkcije vremena u atomistikim teorijama (kanikavdda), osobito u buddhistikoj fenomenologiji (abhidhamma), gdje se negira mogunost razdvajanja mase i kretanja. Krajem 19. i poetkom 20. vijeka na indijskoj su strani opaanja ove vrste privukla panju neohinduistikih mislilaca najprije na hegelovsku filozofiju, osobito pod utjecajem engleskih neohegelovaca. U tom su smislu karakteristina i esta pozivanja Radhakrishnanova na Bradleya i McTaggerta. U analizi neohinduistikog proirenja pojma veddnte kod Aurobinda, Radhakrishnana, pa ak i kod Vivekanande, vidjet emo kolika je bila dublja filozofska vanost ovog komparativnog elementa. Najbolji
uvod u tu tradicionalnu filozofsku problematiku moe nam u ovom okviru pruiti Aurobindov interes za modernu filozofiju prirode. Aurobindo, osobito u svom opsenom djelu The Life Divine, pokuava da razradi sintezu stare hinduistike mudrosti iz ortodoksnih svetih knjiga i moderne znanosti na taj nain to izmirenje vjerske svijesti u ovom specifinom obliku i znanstvene svijesti pokuava da nae u kosmikoj svijesti i u svojoj ve spomenutoj teoriji natovjeka. Jedna od osnovnih postavki svih neohinduistikih filozofa najbolje se moe izraziti njegovim rijeima: Znanost i religija bave se istim ivotnim procesom u kojem smo mi ljudi svijetla samosvijesna sredita. Sinteza vlasti nad prirodom, koju nam omoguava znanost, sa vlau nad drugim dijelom istog prirodnog procesa ivota, ivotnog elana, koju nam omoguuje yoga, treba da u evolucionoj fazi svijeta koja je pred nama dovede do pojave natovjeka. Razvoj ovjeanstva ne zavrava se na njegovom sadanjem nivou. Tradicionalni sistem yoge treba podesiti ovom novom zadatku. U vremenu kad s porastom iracionalistikih tendencija, osobito u egzistencijalizmu, filozofska problematika trai i nalazi sve iri pristup ne samo u svijest nego i u krizu savjesti nove generacije, posebnu panju zasluuje stil Aurobindovih filozofskih djela, osobito u nizu knjiga o yogi. To je stil linih pisama pojedinim uenicima, gdje se sa stanovita konkretnog doivljajnog razvoja pojedinca obrauju analitiki stepeni svijesti koju razvija yoga. Izvodi iz te ogromne korespondencije vrlo su briljivo i sistematski sreeni u opirnim i u saetim djelima ovog neobinog mudraca o jedinstvenoj temi. Prije nego preemo na analizu neohinduistike verzije tradicionalnih problema vedantinske metafizike, za koje je spomenuto da se u ocjeni Radhakrishnana esto precjenjuju kao problemi indijske filozofije par
excellence, potrebno je osvrnuti se na najizrazitiji smjer neohinduizma u religiji, zbog njegovog sve veeg upliva na preorijentaciju pogleda na svijet prosjenog savremenog intelektualca, tako da je u ovom sluaju mogue pratiti i karakteristini razvoj neohinduistikih gledita kroz posljednje tri generacije, od druge polovice 19. v. do danas. To je pokret vjerske tolerancije koji je otpoeo sa Ramakrinom (1836-1886), najpopularnijim modernim indijskim svecem iz Bengala, da poprimi svjetske dimenzije radikalistike borbe za socijalnu pravdu u nauci njegova uenika swami Vivekanande (Narendranath Datta, 18621902). Na toj je osnovi Vivekananda ne samo u Indiji nego i u Americi i Evropi poeo da iri svijest o duhovnoj misiji Indije i potrebi integracije indijske kulturne batine u modernu svjetsku civilizaciju. Istodobno je i nacionalno pitanje Indije nastojao da stavi u sredite meunarodnog interesa. Dok je jednostranost Rabindranatha Tagore bila u stavljanju naglaska na one dijelove nauke starih mudraca gdje se ispoljava afirmacija ivota, Vivekanandin ekstremizam je iskljuivo aktivistike prirode, a kao i cijela neohinduisticka tradicija u tom pogledu moe s mnogo vie prava da se poziva na onu popularnu tradiciju indijske duhovne kulture koja je ve u klasinom razdoblju nala svoj izraz u Bhagavadgiti (poglavlju Mahabharate), koja je postala evanelje svih narodnih slojeva, pa je proglaena za sr nauke svih veda i upaniadi, dakle vedante u najobuhvatnijem smislu. Na kongresu svjetskih religija u Chicagu, 1884, u ime Indije nastupila su dva govornika Vivekananda, Bengalac iz Calcutte, i Dharmapala, Ceylonac koji je u to doba takoer u Calcutti osnovao pokret za obnovu buddhizma u Indiji. Vivekananda je tom prilikom bio linost koja je fascinirala svjetsku javnost ne samo svojom snanom mladenakom pojavom nego i radikalizmom svojih koncepcija, usmjerenih prvenstveno protiv vjerskog proselitizma i sektakog misionarstva. Opseg revolucionarnih utjecaja i intencija zdruenih u toj linosti, koju neki
karakteriu kao tipinog okcidentaliziranog Indijca (vvesternized Indian), [17] filozofski kolovan poznavalac tadanje hegelijanske epohe moda e najlake shvatiti iz slijedeih Vivekanandinih rijei: U svakom je ovjeku odreena ideja. Spoljanji ovjek je samo vanjsko ispoljenje, tek jezini izraz te nutarnje ideje. Isto tako i svaka nacija ima odgovarajuu nacionalnu ideju. Ta ideja djeluje za svijet i potrebna je za njegovo odranje. Onoga dana kad prestane potreba takve ideje kao elementa odranja svijeta, toga dana i nosilac te ideje, bio to pojedinac ili nacija, biva razoren. Razlog da mi Indijci jo postojimo, usprkos tolike bijede, nevolje, siromatva i potlaenosti iznutra i izvana, jeste nacionalna ideja koju imamo i koja je jo potrebna za odranje svijeta ... Shvatite da Indija jo ivi zato, jer jo posjeduje svoj prinos koji treba da preda u zajedniko skladite svjetske civilizacije. [18] Pod snanim utiskom svog boravka u Americi Vivekananda je po svom trijumfalnom povratku u Indiju izriito traio zapostavljanje vjerske i duhovne kulture socijalnom uzdizanju zapostavljenih masa. Pokret iji je on osniva nosi naziv Ramakrinina misija. Sa stanovita savremene obnove Indije njegova se uloga odreuje s dovoljno opravdanja meu ostalim i kao unoenje fermenata novih liberalnih ideja u preteno reakcionarni hinduizam.[19] U toj socijalnoj borbi usmjerenoj na specifinoj vjerskoj osnovi, koju je stvorio ve Ramakrina, protiv kastinske i uope vjerske netolerancije u britanskoj Indiji, ovaj je pokret neposredno utro put Gandhijevoj akciji. Vivekanandina Ramakrinina misija u dananjoj Indiji, osobito u Bengalu, vri snanu prosvjetnu funkciju. Njen se protestantski duh najizrazitije ispoljuje u injenici da predavanja Ramakrininih redovnika (swami) o tradicionalnim temama indijske kulturne batine u duhu savremene nauke vrlo oigledno zamjenjuju u mentalitetu prosjenog indijskog graanina vjerski obred u hramovima, ije je idolopoklonstvo u naglom izumiranju.
Idejno, Vivekanandina misao se izrazito osniva na filozofskoj tradiciji vedante. U tom je smislu usmjerena prvenstveno djelatnost swamija ovoga reda u inozemstvu, u Evropi, a osobito u Americi, gdje je uspomena na Vivekanandin boravak sauvana najivlje i najneposrednije. irenju tih ideja na zapadu, kao i u Indiji, praktino najvie doprinose popularna i struno dobro pripremljena izdanja klasinih indijskih tekstova sa prijevodima i autentinim komentarima. Tako se i s te strane vraamo na problematiku najreprezentativnijeg indijskog klasinog filosofskog sistema, vedante. Vano je najprije istaknuti da prikaz modernog neohinduizma ne koincidira i ne treba da bude identificiran sa savremenom indijskom filozofijom na ije emo se podruje u nastavku ograniiti, iako je u veini sluajeva koincidencija linosti neosporna. Teza o filozofiji kulture koju razrauje Radhakrishnan na svoj specifini nain u osnovi je formulirana skoro doslovno isto kao ranije citirano Vivekanandino stanovite: Svaki narod treba da dade svoj doprinos razvoju mudrosti, sporazumijevanja, miljenja i kulture ovjeanstva. U knjizi The Hindu View of Life polazi takoer od dijalektikog opravdanja toga stanovita, a time ujedno daje osnovu na kojoj e dalje pokuati da izgradi svoje sintetsko rjeenje tradicionalnog problema vedantinske racionalistike metafizike: Svete knjige iz ranijih razdoblja ne mogu dati odgovor na probleme naeg vremena. Veliki predstavnici indijske kulture bili su ljudi u pokretu, neprekidno u smionim poduhvatima. Zato neemo biti ispravni sljedbenici njihova duha, ako zaostajemo za vremenom u svijetu vjenog kretanja, ako nastavimo da mirno sjedimo i pjevamo prastare himne. Hinduizam, slii na veliki rezervoar u koji su etnike grupe pridolica jedna za drugom ulijevale svoje osvjeavajue strujanje prvobitne svjeine i snage . . . Hinduizam je opet obogaivao svoje
pridolice svojim zalihama tradicionalne kulture. Zato je hinduizam vie stav nego vjera, a od ostalih se religija razlikuje ne toliko po injenicama vjerskog iskustva koliko po nainu prilaenja tim injenicama. Zbog toga je hinduizam tolerantan, ne poznaje vjerske progone, a osobito u modernim vremenima se najvie zgraa nad vjerskom ekskluzivnou sekti pridolih u Indiju od muhamedanskih vremena. Zakljuak karakteristian za sve spomenute neohinduistike pokrete glasi i u ovom sluaju da nikakvo vjersko iskustvo ne sadri konanu vrijednost. U obrazloenju tog zakljuka razna se gledita vie ili manje izrazito razlikuju. Zapadnjaki pokuaji razrade ovog stava, a isto tako i njegove kritike, ili su s jedne strane ka istom sinkretizmu (teozofija), a s druge strane, posebno u sluaju kritikovanja Radhakrishnanove filozofije kulture, ka svoenju principa komparativne nauke o religijama na isti filozofski skepticizam. [20] Sami Indijci, a vrlo izrazito i sam Radhakrishnan, nalaze jednostavnije rjeenje u shvaanju da vedantinska metafizika moe da poslui kao najidealniji temelj i teorijska pretpostavka za razradu i opravdanje teolokofilozofskog univerzalizma. Potrebno je jedino u tom smislu shvatiti historijske pretpostavke vedantizma, s jedne strane, a s druge pravilno odrediti opseg vedantinske tradicije koji e odgovarati modernim potrebama sa gledita ne toliko teoloke koliko filozofske metafizike. Pretpostavka je da to odreenje opsega proiruje a ne suava skolastiku osnovu sistematskog vedantizma i da je izvedivo iz istog razvojnog slijeda samog hinduizma, iz njegovih unutarnjih snaga, kako ih shvaa Vivekananda ili Radhakrishnan. U istom smislu i Aurobindo govori o vedantinskoj philosophia perennis. Potrebno je prema tome najprije odrediti tanije znaenje rijei skolastika osnova sistema vedanta. Historijski ona se odreuje u vremenskom i problematskom rasponu izmeu amkare i Ramanue (priblino 8-12. vijek n. e.). U tom okviru osobito Radhakrishnan trai teorijsko rjeenje sutinskih problema vedantinske filozofije sa svoga
vlastitog neohinduistikog stanovita. Evo kako jedan standardni biografski prikaz odreuje Radhakrishnanovo* mjesto u tim dimenzijama: Kao filozof Radhakrishnan je idealist, ali ne i apstrakcionist u smislu Platona ili amkare. Njegova vjera u duh ne navodi ga u napast da raspri vrijeme i prostor. Umjesto toga on smatra da je realnost ukorijenjena u procesu, i da razdvajanja jedne od drugoga mora znaiti smrt. Time se pribliuje Hegelu i Ramanui, a svoju filozofiju ne tka u zrakopraznom prostoru nego u svijetu sukoba i suprotnosti. Radhakrishnanova metafizika razjanjava njegov humanizam. On je, naime, humanist koji je takoer vrlo svijestan slabosti humanistikog stanovita. On nastoji da u svojim sistematskim i kritikim djelima razradi onaj humanizam koji nije izmiljen na zapadu i ne moe ostati zapadni monopol. Indija i Kina primjenjivali su humanistike principe dok je zapadna Evropa bila jo duboko u kamenom dobu. [21] Kad se u neohinduistikoj filozofiji raspon skolastike problematike odreuje u vremenskom i sadrajnom odnosu amkare i Ramanue, onda se u prikazu amkarinog monizma (advaita) obino naglaava strukturni racionalizam metafizikog sistema kao i u sluaju analogne racionalne metafizike Spinozina panteizma. Ta se analogija, meutim, ne bi lako dala braniti do kraja i u svakom pogledu. S druge strane, standardna indijska interpretacija Ramanue jo je i danas preteno, skoro iskljuivo teoloki orijentirana. Noviji strunjaci koji su se dublje uivili u izvorno Ramanuino djelo i u raniju tradiciju Yamunine kole, ije je uenje Ramanua dokraja razvio, nalaze da je teite te misli nedvojbeno u stavovima analognim Descartesovim: Ego cogito (anubhavami aham), Cogito ergo sum i Cogito ergo sum et est [22] pa u tom smislu interpretiraju i naziv njegova sistema, viitddvaita, ublaeni ili kvalificirani (viita) (ne)dualizam, prema principu bhedabheda
rascjep nerascjep bitka u njegovim spoznajnim atributima. Taj kartezijanski racionalni aspekt gotovo u isto vrijeme istakli su Dasgupta u Indiji i R. Otto u Njemakoj.[23] Vjerski sljedbenici Ramanuini oduvijek su skloni da cijelu tu racionalnu skolastiku strukturu zapostave teolokim interesima teizma kojima formalno Ramanuina metafizika argumentacija u krajnjoj intenciji tei, ba kao i Descartesova. Nema sumnje da je teistika intencija Ramanuinog umjerenog dualizma autentinija i iskrenije istaknuta nego teistika intencija Descartesovog dualizma. Takoer, dok je Descartesov dualizam u tom smislu mnogo radikalniji, dotle u sluaju Ramanue konano, u oima vjerskih sljedbenika, stav iracionalne i afektivne odanosti (bhakti) vjernika bogu potpuno zasjenjuje jedinstvenu racionalnu analizu spoznajnog procesa empirijske prirode svijesti, analizu koja sadri svu estinu njegovog kritikog napada na amkaru. Ramanuina antiteza prema amkari bila je na taj nain pretvorena u onu slabu taku indijskog skolastikog racionalizma kroz koju religiozni elementi hinduizma, strani izvornoj vedantinskoj nauci upaniadi, prodiru u isti vedantizam i preobraavaju ga prema osnovi koja e posluiti osobito za kasniji razvoj voluntarizma toliko bitnog za tenje neohinduistike praktine filozofije. Ramanuin stav prema amkarinom skolastikom standardu, moe se u tom pogledu usporediti sa stavom koji je priblino sto godina kasnije zauzeo Duns Scott prema skolastikom standardu Tome Akvinskog. Voluntaristiki idealizam u indijskom sluaju iskorien je za naknadni prodor aktizma i tantrizma kao oblika praktine discipline yoge u vedantu. Zbog svog kasnijeg i neortodoksnog porijekla ti se elementi u teolokom i filozofskom pogledu nastoje svesti na Ramanuinu interpretaciju teistikog vedantizma. Historijski ve Bhagavadgita kao etvrti veda, ili popularno saeta esencija triju starih i autentinih veda, utire put kasnijem priznanju tantra,
ili osnovnih spisa religije ahta, za petog vedu. Dok Gita nastoji da da sintezu socijalnih i vjerskih tendencija filozofije klasinog razdoblja eposa Mahabharata (polovinom prvog mil. pre n. e.), tantre su rezultat teolokofilozofskog saimanja mnogo sloenijeg i hiljadu godina kasnijeg pogleda na svijet teoloke epike purana. Tantrizam je tipini srednjovekovni preporod mistike i magijske religije raznorodnog porijekla. Dok je amkarina filozofija jo reakcija protiv pokuaja tih novih heterogenih elemenata da prodru u racionalno proieni klasini pogled na svijet vedante, dotle Ramanuina filozofija, a osobito njegove religiozne sklonosti ve omoguavaju tim mistikim tendencijama da u kristaliziranom obliku nau svoje uporite na zajednikoj osnovi hinduiziranog vedantizma, zasnovanog ne na tri nego na pet veda. To uporite obiljeavaju u sutini dva teoloka elementa Ramanuina sistema: teizam kao osnov kulta pojedinog boanstva i uvstvenovoljni i racionalni pristup kultu tog boanstva, ili bhaktiyoga -- devocionalna predanost vjernika boanstvu. Neohinduizam na historijski razvoj tog procesa gleda kao na povezivanje Krnine nauke u Giti i Ramanuine skolastike filozofije. Potrebno je, dakle, ukazati na istorodnost ili srodnost specifinih obiljeja, koja e prevladati u neohinduizmu, u tri historijska izraajna oblika: u tantrizmu kao takvom, u Bhagavadgiti i kod Ramanue. Ovaj posljednji dio zadatka, intelektualno najsuptilniji, doekao je svoju eksplicitnu obradu kod Radhakrishnana, u jednom od njegovih ranih radova, The Vedanta according to Samkara and Ramanuja (London, H. Allen and Unwin, 1924). (a) Tantrizam, religija ahta. aktama se nazivaju oboavaoci personificirane materinske i uope enske moi (akti) raanja, vjenog nagona koji proizvodi prirodu (prakrti), uzgaja, rui i preobraava sva bia. Ta snaga prirode personificirana je u hinduizmu u eni ili enskom aspektu boga Sive, koja se u raznim likovima s razliitim
karakterom javlja kao boica Kali, Durga, Devi, Parvati itd. aivizam (kult boga Sive) na taj nain ispoljava vjeru u jedinstvo suprotnosti, zdruujui muki i enski princip u jedan jedinstveni kosmogonijski sistem.[24] Element akti, koji se u popularnoj religiji sve vie ispoljava i vraa se u svoje primitivne faze, odraz je prastare, predindoevropske matrijarhatske vjere u Majku Zemlju kao vrhovno boanstvo. U vedskoj religiji, koja nije izvorno osnovana na tom principu, nalazimo boicu Aditi, koja je pramajka sedam mukih boanstava (prvobitno sedam planeta). Njoj u iranskoj religiji odgovara Anahita, u babilonskoj Itar, u egipatskoj Isis, u helenskoj Afrodita. U maloazijskim kultovima, koji su djelovali na razvoj helenskih misterija, istie se osobito frigijska Kibela. Demetra i Diana su oblici istog osnovnog kulta koji je u milenijima prije pojave indoevropskih osvajaa (indoiranskih arya) prevladavao na prostoru izmeu Indije i Sredozemnog mora, ukljuivi Egipat i Kretu. Na osnovu arheolokih podataka o predindoiranskom razdoblju kulture u podruju rijeke Sindhu (Ind) danas je openito usvojena pretpostavka da kult boga ive kao i drugog tipino hinduistikog boanstva Vinu potjee iz tog historijskog sloja, da je invazijama Indoiranaca poetkom 2. mil. pre n. e. bio potisnut vedskom religijom na indijskoj strani, a avestikom na iranskoj, a zatim se u doba eposa (Mahabharate i Ramayane), polovinom 1. mil. pre n. e. ponovno probija na povrinu, stopivi se privremeno s vedskom religijom u Indiji koju je postepeno, tek u srednjem vijeku, uspio da prevlada u popularnom vjerovanju koje se, nakon dvaju velikih i dugih kulturnih uspona u predvedskom i u vedskom klasinom razdoblju, krajem srednjeg vijeka konano vratilo na najprimitivnije kultove phallusa iz pred indosumerskih tisuljea, u najboljem sluaju iz prelaznog doba najprimitivnijih stanovnika Indije iz matrijarhatskog u patrijarhatsko drutveno ureenje. Pri tome je taj najprimitivniji praoblik aivizma (ivalingam, spolni organ boga ive) potisnuo i kulturnofilozofski zreliji i bogatiji kult boanstva Vinu, stvaralakog sunanog principa koji
je u epskoj kulturi, osobito u Bhagavadgiti uspio da se sintetizira s indoiranskom civilizacijom, dok aivitski kult phallusa nije nikad ispoljio ozbiljnije pretpostavke na toj visini. Sve je to jo i danas i suvie zorno vidljivo u popularnoj religiji Indijaca, a neohinduistiki reformizam se u tom pogledu bori u dva smjera: prvo, da popularizacijom vinuitske nauke sadrane u Bhagavadgiti potisne najprimitivniju i najbarbarskiju, najnevedskiju idolatriju koja se kao korov proirila osobito nakon islamske invazije; drugo, da spase putem sublimacije kulta phallusa, a osobito isticanjem suptilnije enske potencije akti, taj najprimitivniji kult hinduizma od potpune degradacije, da ga konstruktivno uzida u dijalektiku neohinduistikog aktivizma. Iako ova posljednja tendencija u znatnoj mjeri odgovara ideolokopolitikim potrebama neohinduistikog nacionalnog pokreta, ona je u neoekivanoj mjeri djelovala i na spekulativnu fantaziju filozofski najzrelijih mislilaca, meu kojima je osobito vrijedno spomenuti Aurobindov aktivistiki i voluntaristiki pristup sublimacionim metodama yoge. (b) Reformistike tendencije koje se osnivaju na ponovnom isticanju prednosti vjerskih osnova Bhagavadgite u vinuitskim sektama bhagavata, a ne u aivizmu, ovim su dovoljno osvijetljene, a u kulturnopolitiku ideoloku problematiku Gite ovdje nije mogue dalje zalaziti.[25] (c) U skolastikom teolokom smislu Ramanua je u historiji indijske misli s vremenom dobio najistaknutije mjesto kao predstavnik religije bhdgavata. U tom je smislu osobito istican kult uvstvene odanosti, devocije vijernika svom specifinom boanstvu ili boanskom utjelovljenju, kakav je bio i sam legendarni autor Gite, staroindijski vladar Krna. Taj kult ljubavi i oplemenjivanja uvstava kao osnovne funkcije religije razvio se neposredno nakon Ramanuina vremena
(krajem srednjeg vijeka) uglavnom pod snanim uticajima islamskog sufizma. Zasjenjenu izvorniju vrijednost Ramanuine filozofske misli nastoji ponovno dovesti u sredite intelektualne panje neohinduizam 20. vijeka iz razloga koji su historijski vrlo shvatljivi. U tom je pogledu znatan prilog Dasguptin, usprkos njegovog kasnijeg sve veeg interesa za izvore iste aivitske misli, a s istog je stanovita vaan, iako po mojem miljenju precjenjivan, i prilog Radhakrishnanovog ranog rada o ovoj temi.
Radhakrishnanov odnos prema ankari i Ramanui

amkara i Ramanua su dva velika mislioca vedante, ali su najbolje osobine jednoga nedostaci drugoga. [26] Tako je mogue njihovo uzajamno nadopunjanje. Izvorna je razlika u njihovu odreivanju, ili izraavanju ideje apsolutnoga. Za amkaru pojam apsolutnoga brahman ostaje bitno neodreen ili nekvalificiran (nirguna), dok je za Ramanuu apsolutno brahman nuno odredivo po svojim atributima (saguna). I amkara uvia nunost stanovitog odnosa svog apsolutizma intuicije prema empirikom teizmu logike, ali je odreenje tog odnosa kontradiktorno u njegovom sistemu. [27] Prema Radhakrishnanovoj interpretaciji radi se o odnosu vieg i nieg pojma apsolutnoga, pa smatra da je na toj osnovi mogue nai rjeenje amkarina problema, a ujedno i sintezu njegova i Ramanuina sistema. Pri tome amkarin pojam apsolutnoga ostaje naravno vii, dok je Ramanuin nii, ali je zbog svoje izrazivosti -- iako ograniene -- podesan da nam pomogne da odstranimo elemente negativizma iz amkarinog sistema advaita (monizma). Ovakvo svoenje problema na krajnju metafizikoteoloku osnovu nesumnjivo znai njegovo pojednostavljenje i zapostavljanje bitnih obiljeja spoznajnoteorijske kritike, osobito Ramanuine, u kojoj je teite njegova doprinosa razvoju indijske misli, ali i svega onoga to se
opravdano naziva amkarinim metafizikim racionalizmom. Opirni prikaz jednog i drugog sistema u II knjizi ovog djela nadoknadit e itaocu dobrim dijelom taj nedostatak prvobitne formulacije problema koja je ostala odluna za specifinost Radhakrishnanova ueg metafizikog stava iz kojeg treba shvatiti ponekad i suvie shematinu kritiku svih ostalih sistema (darana) ne samo u drugoj nego, naalost, ve i u prvoj knjizi Indijske filozofije. Nedostatak amkarina negativizma i potreba njegova prevladavanja historijski su uslovljeni, po miljenju Radhakrishnana, presnanim buddhistikim utjecajem na razvoj amkarine misli: Tenja da ostane lojalan koliko god je to mogue i buddhizmu i vedantizmu moe da razjasni velik dio nedosljednosti u amkarinoj filozofiji. Kao vedantinac ne moe da se odrekne boga ili apsoluta. Ali, kad s buddhistima pretpostavlja da je konano bie iluzorno, onda njegov apsolut postaje neto u emu je sve izgubljeno i nita se vie ne moe nai... Ne moe se osporiti da amkara nastoji da slijedi pozitivnu metodu kao vedantinac, dok se gdjekada koristi negativnom metodom kao tuma buddhizma, ali ga to konano dovodi do sukoba i kontradikcije. [28] Isticanje te kontradikcije Radhakrishnan naknadno ublaava, [29] da bi omoguio priblienje Ramanuinu gleditu. Pri tome je bitno da je za amkaru odnos svijeta prema apsolutnom biu takav da je apsolutno bie realno, dok svijet, iako nam je dat u iskustvu, nije ni realan ni nerealan. Najhitnije je, dakle, da usprkos svome negativizmu amkara ne proglaava svijet nerealnim. U toj osnovi amkarinog objektivnog idealizma, kako ga neki nazivaju, Radhakrishnan nalazi svoju mogunost rjeenja. Posve intuitivna pretpostavka apsolutne realnosti bia po Radhakrishnanovu shvaanju je neminovna osnova svakog logikog postupka. U logikom sloju spoznaje Ramanuino je shvaanje najvii
izraz istine, iako bi amkara na to primijetio da je zbiljnost ira i bolja nego to je nae miljenje moe da shvati i izrazi. [30] Za amkaru krajnja istina ostaje neizraziva. Ipak, ukoliko moe i treba da bude izraena, u svojoj relativnoj inadekvatnosti, Ramanuin metod je jedini koji to omoguava. Prisiljeni smo da transcendiramo svijet promjene i konanosti da bismo dosegli do one zbilje u. kojoj su subjekt i predikat apsolutni. Pretpostavka o takvoj zbilji je osnov svakog logikog postupka. Izricanjem sudova mi inimo sve to moemo da izrazimo potpunu prirodu zbilje pomou niza predikata. Ali veza apstrakcija ne moe postati adekvatna s obiljem zbilje, ako ne pret postavimo da je krajnja zbilja misao po sebi. U naoj je misli od samog poetka impliciran apsolutni sud da su bie i misao jedno. U tom je smislu Ramanuin viitadvaita zbiljska ne razlika [31] supstancije i atributa, subjekta i predikata, budui da su oba termina jednako zbiljska. Zato je Ramanuin apsolut najvii logiki izraz zbilje. To je apsolut saet u okvire miljenja, intelektualizirani, ili kako kae Tagore, humanizirani apsolut.[32] Ontoloki problem koji za Radhakrishnana jo uvijek posjeduje svu teoloku punou srednjovjekovne ozbiljnosti, bez koje je nemogue shvatiti Radhakrishnanov pristup filozofskoj problematici uope, a posebno bilo kojem historijskom problemu kome Indijska filozofija predaje posebnu vanost, glasi: Ako je svijet ukljuen u apsolutu, kako treba shvatiti to ukljuenje? Prema Ramanui svijet je vieana ili atribut tjelesnosti u bogu, pa je prema tome bog u organskom odnosu s njime. [33] Takav organski odnos nuno pretpostavlja da dva relata koji ga sainjavaju uzajamno djeluju jedan na drugi. Radhakrishnan ne tvrdi izriito da Ramanua smatra i doputa da zlo i bijeda u svijetu utjeu na boga, ali je to logiki zakljuak koji Ramanua ne moe izbjei ako ostane dosljedan svome viitadvaiti [34] ili teoriji atributa shvaenoj panteistiki, sutinski u spinozijanskom smislu, a tako je upravo Radhakrishnan eli da shvati da bi postigao sintezu sa amkarinim
monizmom: Ako atributi sainjavaju bitnu prirodu boju, onda proces promjene u njima mora djelovati i na njegovu prirodu. Znai li sve to da bog nije apsolutna aktualnost nego je i sam u nastanku? Napokon, razlika prema kojoj bi bog bio djelatni uzrok, a njegova tjelesnost materijalni uzrok nije odriva. . . Ukoliko Ramanua ne pristaje da se odrekne nepokretnog savrenstva apsoluta i da ga zamijeni potpuno promjenjivim procesom, postepenim usavravanjem, ne moe nas zadovoljiti svojim tumaenjem odnosa due apsoluta prema njegovom tijelu. [35] Time Radhakrishnan dobija prostor za ukljuenje amkarinog pojma apsoluta u nadreeni poloaj, dok utjecaj buddhistikog ateizma na amkaru istovremeno dolazi do izraaja u Radhakrishnanovoj dijalektici, koja pomou amkare i izvornoj Nagaruninoj idealistikoj dijalektici nastoji omoguiti pozitivni obrt ka sintezi iji nedostatak je osnovni prigovor amkari, kako smo ranije ukazali. Ovom izvornom teolokom aspektu Radhakrishnanove metafizike nije teko nai u njegovom djelu, osobito u sistematskoj raspravi An Idealist View of Life, protuvrijednost u interpretaciji moderne evropske filozofije, u rasponu KantHegel. Pozitivni utjecaj evropske filozofije zadovoljava moda u prvom redu Radhakrishnanovu potrebu da transcendira teoloki pojam boga u svom moderniziranom panteizmu. U ideji apsolutnoga nuno iezava i bog i njegov svijet. U tom smislu bog, iako je imanentan, nije identian sa svijetom sve do kraja procesa kosmikog razvoja. To se na prvi pogled moe shvatiti kao koncesija Ramanui, ali je teite Radhakrishnanovog filozofskog interesa nesumnjivo blie Tagorinoj interpretaciji metafore o slikovitosti svijeta prema Samkhyakarikama, tj. da nas apsolut zanima ne u svojoj istoi nego kao mdydnn (izvor iluzornosti maye), da nas se manje tie platno nego slika prikazana na njemu. [36]
Ideja mdye i klasine kategorije logike formulacije indijskog problema pojavnosti i prividnosti svijeta otvaraju nam u Radhakrishnanovu sluaju drugi karakteristini pristup problematici moderne indijske filozofije. Jedno temeljno pravilo indijske logike, atukotika (tetralemma prema Deussenovu prijevodu), kojim se esto slui ve Buddha u odreenju svog pojma nirvane, omoguava etvero vrsnu strukturu kako logikog tako i ontolokog bitka. To su: bie, nebie, bie-i-nebie, ni-bie-ni-nebie. U toj strukturi mogue je Radhakrishnanovu razliku od amkare formulirati konstatacijom da amkarin pojam bitka pretpostavlja kategorije bia, nebia i ni-bia-ni-nebia, dok Radhakrishnan ovu posljednju kategoriju, u kojoj nalazi teite nedostatka amkarinog negativizma zamjenjuje etvrtom kategorijalnom alternativom ibiainebia. Svijet, a prema tome i maya, za njega nije ni bie ni nebie nego je ujedno bie i nebie. Bez te klasino formulirane pretpostavke nije mogue shvatiti Radhakrishnanovu osnovnu kritiku intenciju u prikazu bilo koje kole indijske klasine i skolastike filozofije. S druge strane, Radhakrishnan svoj dijalektiki pristup na ve spomenuti nain, a u prvom redu relativizacijom pojma boga, smatra specifinim u odnosu na sve kole indijske filozofije koje obrauje historijski, pa tako dobija prema njima svima, ukljuujui i vedantu u osnovnim verzijama amkare i Ramanue, odreeno kritiko rastojanje, mada u prilinoj mjeri ablonizirano. Sa stanovita komparativne filozofije najzanimljivije je pri tome pitanje koliko je ova teorija maye mogla da se razvije pod neposrednim utjecajem poznavanja moderne evropske filozofije? Potrebno je najprije napomenuti da se ovdje prvenstveno radi o indijskom pristupu Kantu koji nije samo a ni prvenstveno Radhakrishnanov, nego se s njim susreemo i kod drugih indijskih mislilaca 20. vijeka, najizrazitije kod K. C. Bhattacharye. Ista interpretacija ideje mdye karakteristina je ne samo za Tagoru nego jo eksplicitnije za Aurobinda. Budui da ocjena Radhakrishnanove filozofije u ovom prikazu ne stavlja naglasak na ontoloki problem njegove
metafizike, zadovoljit emo se da ovdje ocrtamo odgovor na gornje pitanje sa stanovita jednog od najboljih poznavalaca intimnog razvoja Radhakrishnanove misli, P. T. Rajua. Raju pripisuje presudin utjecaj Hegelu i hegelijancima, osobito engleskim, generacije Radhakrishnanovih uitelja (Bradley, McTaggart). Ovakva ocjena esto puta zbog svog namjernog naglaavanja dijalektike komponente zanemaruje mogunost elementarnije usporedbe sa Spinozom koja i pored toga upada u oi, na primer u konstataciji da bog nije isti privid apsoluta kao kod amkare i Bradleva, nego je sam apsolut, posmatran sa odreene take gledita. isti apsolut je maternica neogranienih mogunosti od kojih se jedna aktualizira .. . [37] Sa stanovita Radhakrishnanova pribliavanja Ramanui moemo shvatiti njegovo neslaganje sa inae vrlo vedantinskom teodicejom Lotzeovom: Radhakrishnan ne usvaja Lotzeovo shvaanje o personalnosti boga, prema kojemu suprotnost izmeu Sebe i neSebe, koju personalnost implicira, nije karakteristina za boansku personalnost, zato jer je apsolut predkosmika priroda boga, dok je bog apsolut gledan s kosmikog stanovita, a u tom je rasponu personalan u punom smislu. [38] Raju smatra tipino hegelijanskom ovu Radhakrishnanovu izjavu: Bie o kojemu mi imamo iskustvo nije apsolutno bie. Sve ono to u bilo kojem stepenu zaostaje za apsolutnom zbiljnou sadri u sebi primjesu nebia. U tom i po tom mentalnom antagonizmu svijet postoji. Kad ne bi bilo nebia, ne bi bilo ni bia. [39] Ovakva interpretacija problema maye ujedno ukazuje na to da su moderni tumai vedante radije skloni da mayu shvate kao bie i nebie prema Hegelu i Platonu, nego kao ni bie ni nebie prema amkari. [40]
Prema jednom od najstarijih upaniadskih tekstova svijet nastaje aktom afirmacije svoga ja (a ne Sebe u smislu apsoluta) u boanskom biu. U samom upaniadskom tekstu ta je konstatacija popraena neposrednim doivljajem egzistencijalne bojazni i alijenacije. U indohegelijanskoj interpretaciji toga mjesta vana je, meutim, konstatacija da se u trenutku kad se ja afirmira pojavljuje neizmjernost nebia i suprotstavlja mu se... Ali alijenacija boga i svijeta treba da bude prevladana, neja treba da se vrati u ja. U tom procesu povratka ja postaje mene. -- A tamo gdje stvorenje i stvoritelj koincidiraju, bog tone u apsolutnome (Radhakrishnan). Ako upitamo zato se pojavljuje to neja kad se afirmira ja, prof. Radhakrishnan odgovara da je to maya, misterija. [41] Odavde dalje evropeizirana verzija Radhakrishnanove filozofije prelazi na probleme intuicionizma i humanizma. Primjeujemo da se u vezi s posljednjim citatom, a ni sa humanistikim zaokretom, koji je po mojemu miljenju najkarakteristini)'i za Radhakrishnanov aktualni doprinos razvoju indijske filozofske misli, ne spominje Fichteov idealizam. [42] Jedan od najkarakteristinijih komparativnih elemenata za indijsku filosofiju 20. vijeka uope, a ne samo za Radhakrishnana, (i tu bi K. C. Bhattacharyu trebalo spomenuti na prvom mjestu) jeste koricenje Kantove analogije prvenstveno u izvodu teorije o primatu intuicije i o odnosu iracionalne i racionalne komponente u spoznajnom procesu. U sistematskom izvodu svoje teorijske filozofije [43] Radhakrishnan tvrdi da dokaz valjanosti nae intuitivne spoznaje odgovara Kantovu dokazu apriornih elemenata. Naa ih misao ne moe eliminirati. Njihove suprotnosti su nezamiljive. Ne moemo nevjerovati u njih i ujedno ostati intelektualni. Oni pripadaju strukturi naeg duha. Ne postoji prekid kontinuiteta izmeu intuicije i intelekta. Kreui se od intelekta ka intuiciji, ne kreemo se u smjeru nerazumnosti, nego ulazimo u najdublju racionalnost za koju je ljudska priroda sposobna... Intuitivna spoznaja nije
neracionalna, ona je samo ne konceptualna. To je racionalna intuicija u koju su obuhvaene posrednost i neposrednost. [44] U odnosu prema Bergsonovoj teoriji intuicije indijski filozofi ove generacije su od reda orijentirani preteno kantovski. Otuda mi se ini shvatljiv i neophodan sve vei interes mlade generacije za Husserla. [45] U okviru tradicionalne problematike indijske skolastike filozofije Radhakrishanov stav se moe saeti u dvije bitne take: 1. Ostajui na podruju idealistikog apsolutizma koji interpretira dijalektiki, nastoji da dokae da je pristup apsolutnome mogu i pozitivnim putem, a ne samo negativnim kako smatraju mnogi ortodoksni zastupnici advaite, osobito amkarinog apstraktnog monizma.
2. Negativistika tradicija indijskog skolastikog idealizma izvrila je tetan uticaj na fizionomiju indijskog duha, izazvala je indiferentnost prema vrijednostima svijeta i ivota. [46] Nema sumnje da su ove misli temeljne za Radhakrishnanovu teorijsku orijentaciju u filozofiji. No, kakav e biti na konani sud o njemu, ako se saglasimo da je u tome njegov glavni doprinos indijskom apsolutizmu? Njegova originalnost nee se na taj nain svesti samo na nalaenje specifino apstraktnog i struno intelektualnog izraza idejama koje je u sutini izneo ve Rabindranath Tagore. Gornja su obiljeja opa i moda jedina zajednika karakteristika neohinduizma o kojem je bilo rijei u ovom poglavlju, a kad se govori o njihovoj formulaciji, razradi i primjeni, potrebno je spomenuti barem dva imena koja su iz unutranjih indijskih perspektiva vjerojatno vanija od Tagorinog. To su Vivekananda i Aurobindo. Ako ne elimo da Radhakrishnanovu doprinosu razvoju savremene indijske misli odamo samo konvencionalno priznanje, bit e potrebno da u njegovoj primjeni i razradi na posebnom podruju njegova
ivotnog interesa temeljimo svoj sud o njemu.
IV
Aurobindova teorija natovjeka, inspirisana istim pozitivnim tenjama neohinduizma, usredotoena je na analizi njegovih unutarnjih psihikih sposobnosti, na odmjeravanju njihove izdrljivosti s obzirom na nove zadatke shvaene drukije nego to ih je ocjenjivala dotadanja tradicija yoge. U tome je introvertnost teoretske i praktine provjere tradicionalnih teorija u sreditu Aurobindova napora da teoriju natovjeka utemelji na neohinduistikoj Umvvertung aller Werte. Vivekananda se je revolucionarnim obratom naao, nakon povratka sa zapada, na podruju iskljuive praktine socijalnopolitike djelatnosti, koja je bila i ostala najvaniji faktor utiranja puta Gandhijevu pokretu. Radhakrishnanove najsamostalnije tenje, po mojem sudu, ostaju takoer na podruju praktine filozofije i usmjerene su ka odreenoj humanistikoj teoriji filozofije kulture. Radhakrishnan je prvenstveno analitiki duh kolovan na podruju historijskih znanosti. Njegova pozitivna istraivanja polaze uvijek od kritike analize socijalnih institucija. Da su socijalne institucije indijske kulture i u neohinduistiko doba ukorijenjene u religiji dublje nego igdje drugdje, to je osnovna injenica koju je nemogue apstrahirati. Politika ideologija moe zauzeti negativan stav prema injenici te vrste. Nauna analiza na koju je upuen Radhakrishnan to ne moe. Radhakrishnanovu filozofiju kulture je mogue prikazati i u jednostranom osvjetljenju borbe protiv vjerske tradicije sa stanovita pozitivistikog ili utilitaristikog skepticizma. U Indiji se to u konzervativnim krugovima i deava. Bilo bi meutim posve izlino pokuavati da se dade takav pristup evropskom itaocu koji je uz naslove
pojedinih Radhakrishnanovih djela uo barem po jednu reenicu koja ih karakterizira: Vlast religije u savremenoj filozofiji, Religija koja nam je potrebna, Istok i zapad u religiji, Istone religije i zapadna misao i ostala koja su ovdje spomenuta. Vrijedno je ipak citirati nekoliko reenica koje svjedoe o irini i autentinosti naunog interesa u njegovu pristupu ovim problemima: Tradicionalni argumenti nisu uvjerljivi za moderni duh. Najsnaniji dokaz ateizma je boja utnja kad ljudi trae znake njegova svjedoanstva. Svaki pokuaj da se stari spisi protumae tako da zadovolje moderne potrebe moe da bude izraz potovanja prema prolosti, ali ne i izraz intelektualnog potenja. Bespredmetan je pokuaj da se religija izuzme iz kritikog provjeravanja. U problemima duha svako treba da slijedi put vlastite savjesti. [47] Hinduistika filozofija i religija polaze od eksperimentalne osnove i uvijek se na nju vraaju. [48] U slijedeih nekoliko izvadaka iz eseja Kalki, ili budunost civilizacije mogu se dosta jasno nazrijeti okviri Radhakrishnanove filozofije religije u uem smislu. Nakon toga bit e potrebno razjasniti u kojem smislu se itava njegova filosofija kulture temelji na tim stavovima: Dok pobjeda mehanikih izuma stvara zajedniku osnovu za civilizaciju budunosti, slom tradicionalnih sistema miljenja, vjerovanja i prakse jesu nuna priprema za izgradnju duhovnog jedinstva. -- Dah raspadanja osjea se u uzduhu. -- Ne moemo izgraditi solidnu civilizaciju dostojnu ovjeanstva kao cjeline prije nego to svaka historijska civilizacija postane svijesna svoje ogranienosti i nedostojnosti da postane idealna civilizacija cijelog svijeta. Poznato je daje Spenglerova teorija o propasti zapada esto
usporeivana sa principima ciklike evolucije koji su od davnine najizrazitije razraivani u indijskim kosmologijama. Zbog toga je vrijedno spomenuti Radhakrishnanovu ocijenu Spenglerove koncepcije: Spenglerova teza da razne nacije imaju razliite kulture koje izraavaju posebne ideale ubija nadu u razvoj ope kulture ili civilizacije. Njegova zanimljiva hipoteza da su rase i kulture jedinke koje slijede ritmiki preodreen tok roenja, uzrasta, opadanja i propasti, ini mi se da ne odgovara u potpunosti injenicama... Razdoblje provincijskih civilizacija, zatvorenih u ograniena podruja, prolazi. Iz utvrenih injenica prije proizlazi da su se razne kulture razvijale svojim vlastitim tokom vrlo dugo vremena, ali su se kasnije priklanjale jedna drugoj, a sada tee da se sjedine u jednu monu cjelinu... Sve provincijske civilizacije poinju izumirati, a mi se nalazimo pred novim eksperimentom u umijeu ivota svjetskih razmjera. [49] Meu obiljejima koja karakteriu najprije Radhakrihnanovo; ope stanovite prema ovako ocrtanoj problematici istiu se najprije dva: Strogo uzevi, znanost ima vrlo malo veze s osnovnim problemima krajnjeg bia svijeta ili s njegovim raison d'etre. Ako postoji jedan jedinstveni cilj za civilizaciju uope, to ne znai da svi treba da govorimo jednim zajednikim jezikom ili da ispovijedamo isto vjerovanje, ili da ivimo pod istom vladom, ili da svi treba da slijede jedan nepromjenjivi uzorak obiaja i ponaanja. Jedinstvo civilizacije ne treba traiti u jednoobraznosti nego u harmoniji. Svaka je velika kultura nastala stapanjem naroda s raznim idealima i temperamentima. [50] Iz ovih tvrdnji proizlazi da je raison d'etre civilizacije uope ujedno i raison d'etre filozofije kulture ija se funkcija ne moe reducirati na neku posebnu znanost. Tu je kao i inae granica Radhakrishnanove filozofije prema pozitivizmu potegnuta vrlo jasno.
Ranije spomenuti objektivni idealizam, ije osnove nalazimo u amkarinoj metafizici, zadovoljava Radhakrishnana prvenstveno kao religioznog mislioca. Taj je stav odluan i za njegov humanizam, za teite koje on vie nego ikoji drugi neohinduistiki mislilac nalazi u problemu socijalnih institucija. Sva njegova djela o filozofiji kulture odreuju barem s jedne strane problem religije kao socijalne institucije u savremenoj Indiji i u savremenom svijetu. U okviru njegovih apologetskih tenji treba shvatiti i njegovu socijalnokritiku svijest o granicama vlastitog humanistikog stanovita. U istom smislu tradicionalni osnovi njegove filozofije razjanjavaju njegov humanizam kao put kojim su ga glad i e za pravednou doveli do izvora religije. [51] Bez tog obiljeja njegova filozofija ne bi vie bila neohinduistika. To Raju nastoji da pokae na usporedbi sa W. Jamesom. Socijalni meliorizam je za Radhakrishnana samo prolazna faza, a ne konani cilj u razvoju religiozne svijesti. Jamesov teistiki pojam boga je ogranien, pa zato ni uspjeh religioznih tenji ovjeanstva nije zagarantovan. Radhakrishnanova vjera u dosenost krajnje identifikacije bia s impersonalnim bitkom je vjera u odreenu zakonitost (dharma) stvaralake evolucije. Njegova teorija sarvamukti, sveopeg osloboenja od patnje svjetovnog ivota za koji nas vezuje svaka vrsta djelatnosti, bez obzira da li je dobra ili loa, razlikuje se od tradicionalnih teorija o postignuu istog ideala po svojoj osudi negativizma i pasivizma. Evolucija je mogua jedino ako je stvaralaka, spasenje je mogue jedino za vrednosno angaovanu a ne za otuenu linost. Potpuno introvertni ideal natovjeka ne da se ostvariti. Zato Radhakrishnan nikad i ne naglaava ideal natovjeka nego uvijek ideal usklaene zajednice koja omoguava, ubrzava i olakava ostvarenje socijalno transcendentnog ideala. Ideal natovjeka je neostvariv, ako se prethodno ne ostvari ideal uitelja. Konano, hinduizam kao historijski uslovljenu instituciju treba shvatiti kao relativno najpovoljniju i potencijalno najuniverzalniju postojeu osnovu za
postignue te vrste sveovjeanskih ciljeva. U tom je smislu za Aurobinda indijska mudrost u svom istom obliku bila univerzalna philosophia perennis. U odnosu na taj ideal i indijski i evropski teoloki orijentirani mislioci smatraju Radhakrishnana isuvie skeptinim pozitivistom i utilitaristom. Razlog je tome to je Radhakrishnan temeljitije i kritikije nego ijedan apologeta neohinduizma prije njega nastojao da razradi pitanje koliko vedantinski osnovi hinduizma doista zadovoljavaju univerzalistike pretpostavke ove specifine filozofije kulture. Neohinduizam, i kad je polazio od hegelovske ideje naroda (jo kod Vivekanande), bio je prvobitno usmjeren univerzalistiki i kosmopolitski. Ve na osnovu prvih spontanih reakcija na doticaj s evropskom kulturom, od vremena R. M. Roya, sticajem raznih okolnosti neohinduistika elita vjeruje u sposobnost i predestiniranost svoje filozofske batine da stvori osnove univerzalne kulture budunosti. Ta je svijest uspjeno njegovana u Indiji sve do danas. Radhakrishnan se s jedne strane kao filozof, a s druge kao historiar kulture najozbiljnije hvata ukotac s dva trajno otvorena problema. Filozofski problem koji mu se esto postavlja s raznih strana glasi: Ako nijedno metafiziko ih religiozno iskustvo nema konanu apsolutnu vrijednost, ne ostaje li onda svaki pokuaj apologije hinduizma, koliko god bio vjet, ipak izvjetaeni stav agnosticizma? Ovaj se prigovor postavlja sa stanovita formalnologikog aksioma o opevaljanosti apsolutnih vrednota, dok Radhakrishnan uvijek istie njihovu doivljanu iskustvenu bitnost. Prigovor je karakteristian preteno za evropski skolastiki pristup ovoj problematici i nije ogranien samo na ocjenu modernih komparativnih tenja indijske filozofije, nego ga susreemo ve u mnogo ranijim tipino evropskim ocijenama logiki razliito struktuiranih sistema indijske filozofije, a najizrazitije u evropskom nesporazumu s buddhizmom.
Drugi, kulturnohistorijski injenini problem Radhakrishnan nastoji da to bolje formulira sam iz vlastite pobude: Da li je i koliko je hinduistiko gledanje na ivot uope mogue kao koherentan osnov, u principu i u konkretnim prilikama dananjice ? Na prvi pogled, hinduizam kao postojea socijalna ustanova to vrlo oito nije. On je prije sve drugo nego principijelan i savremen pogled na svijet. Treba proitati i doivjeti duboko unutranje ogorenje iz kojeg je iznikla spomenuta Vivekanandina hegelijanska formulacija, a i cjeli njegov obrt s vjerskog na socijalno podruje karmayoge. Bilo je to ogorenje jednog tragino slomljenog ivota. Radhakrishnan je toj tragediji priao s profesorskom ozbiljnou. Nema sumnje da u tom pristupu i on sam do kraja ivota trai glavni smisao svoga doprinosa razvoju savremene indijske misli. Bez obzira koliko u tome uspjeo, nema razloga da i objektivni pokuaj ocjene njegova ivotnog djela ne poe od te konstatacije. I u vremenskom razvoju Radhakrishnanove misli, a i po svom sadraju Indijska filozofija predstavlja drugu, iako vrlo izrazitu stranu Radhakrishnanovih univerzalistikih tenji na podruju komparativne filozofije. S tom emo se stranom zbog toga morati da pozabavimo neto opirnije. Na zavretku ovog poglavlja zadovoljit emo se da nabacimo nekoliko misli iz ve citiranih djela, koje mogu da posvjedoe o iskrenosti i dubini problema filozofije kulture u ivotnom djelu ovog mislioca. Posmatran izvana, u svom statikom trenutku, hinduizam kao zatvorena institucija izgleda mnogima ime bez sadraja. Je li to muzej vjerovanja, zbrka obreda, zemljopisna karta, geografski izraz? Posmatran u svom organskom razvoju, hinduizam nas iznenauje lakoom kojom je stalno apsorbovao obiaje i ideje naroda s kojima je dolazio u doticaj. Lakoa te vjetine nije nita manja od potekoe koju osjeamo kad pokuamo nai zajednika obiljeja koja povezuju njegove razne oblike u jednu cjelinu.
Polovica svijeta se razvija na nezavisnim temeljima koje je postavio hinduizam. Kina i Japan, Tibet i Sijam, Burma i Ceylon smatraju Indiju svojom duhovnom domovinom. Hinduizam je postao ilim izatkan od najraznovrsnijih niti i skoro beskrajne razlike osjenanja. Indijska filozofija religije polazi od eksperimentalnih osnova i zavrava s njima. Jedino je taj temelj irok isto toliko koliko i sama ljudska priroda. Hinduizam zato nije odreena dogmatska vjera, nego irok, sloen i istanano povezan obujam duhovne misli i ostvarenja. injenica da se pojam vjere identificirao sa mehanikim pristajanjem uz autoritet samo je nesretna batina onog toka dogaaja koji je slijedila kranska teologija u Evropi. Na indijskoj strani nema nepovjerenja prema razumu ni vjerskih razloga za to. Kao to su raznovrsna temeljna iskustva, tako su isto i svjedoanstva o njima mnogostrana, te inspiriu raznovrsna tumaenja (anekarthatam)... Gdje su idejne granice tako shvaenog hinduizma? U svim razdobljima svoga razvoja hinduizam se svodi na zajedniku osnovu vedante. Apsolutni standard tog idejnog sadraja tradicionalno je odreen u tri ogranka vedantinske knjievnosti, a to su upaniade, Brahmasutre i Bhagavadgita. Time je, naravno, okvir hinduizma odreen vie programatski, iako strogo u skladu s hiljadugodinjom tradicijom, nego empirijski, na osnovu savremenog injeninog stanja. Tu razliku programatskog i faktinog hinduizma neohinduistiki ideolozi redovno ne ele da dovoljno jasno istaknu. Njenim odreenjem mogli bi se izbei mnogi nesporazumi. To je apsolutni standard hinduistike religije. [52] O prednostima tog standarda pred okolnostima idejnog rasula moderne Evrope i moralne krize koja se iz njega razvila, prijetei da se kao zaraza proiri i na azijski istok, raspravlja se u neohinduistikim krugovima jo od 18. vijeka. Misija Indije nije da Evropi da novu religiju. Ono to se u Evropi pod tim imenom
razumijeva, a i ono to pod imenom hinduizma stvarno ivi u vjerskim institucijama neprosvijeene Indije, dovoljno je jasno iskljueno u do sada citiranim Radhakrishnanovim izjavama. Problem njegovog neshvaenog skepticizma moda je pre svega u tome da pretpostavlja da i istok i zapad treba najprije da rtvuju jednako, istok da svlada tiraniju tradicije institucionalne religije, a zapad da usvoji cjelovitiju osnovu pogleda na svijet koja e mu omoguiti da izbjegne haos razorne subjektivnosti. [53] U posljednje vrijeme sve se ee postavlja pitanje s raznih strana, a esto i vrlo tendenciozno, s kojih osnova bi razgovor izmeu istoka i zapada mogao da se zapone. U vrlo grubim obrisima Radhakrishnanov prijedlog za takvu platformu ini mi se da je sadran u ovim rijeima. Kritika te platforme ne spada u okvir ovog prikaza.
V
U Radhakrishnanovim historijskim interpretacijama indijske filozofije kao i u sistematskim pokuajima obrade problema spoznajne teorije i filozofije kulture problematika komparativne filozofije ostaje uvijek u sreditu panje. Ne samo u Indiji nego i u savremenoj svjetskoj filozofiji Radhakrishnan je nesumnjivo najistaknutiji predstavnik komparativne filozofije koju ne shvaa samo kao historijsku disciplinu nego je zastupa i kao sistematski stav. To pokazuje i priznanje koje mu je niz filozofa sa istoka i zapada odalo prilikom ezdesetgodinjice ivota posvetivi mu zbornik komparativnih studija o filozofiji. Glavni nedostatak na tom podruju je implicitnost njegove komparativne metode, koja je u toku obrade raznih tema doivjela znatan razvoj kako u pogledu osnovnih kriterija tako i u nainu primjene. Razvoj historijskih istraivanja, a osobito vanost arheolokih otkria koja se odraavaju na problematiku
ranih razdoblja na ovom podruju, iziskivali su bitne promjene u adekvaciji kriterija pristupa komparativnim temama. Te su promjene u razvoju metode rada karakteristine i za druge predstavnike Radhakrishnanove generacije koji su obratili panju komparativnim temama osobito u antikoj filozofiji. Broj tih istraivaa nije velik, pogotovo ne u doba Radhakrishnanove prve afirmacije na tom podruju, u dvadesetim godinama ovog stoljea. Najizrazitiji primjer iste razvojne tendencije nalazimo u djelima francuskog filozofa-orijentaliste P. Masson Oursella. [54] Za razvoj Radhakrishnanove komparativnofilozofske koncepcije, osobito na podruju historijskih istraivanja, karakteristina su tri njegova djela: Indian Philosophy (1927), Eastern Religions and Western Thought, (oksfordska predavanja, 1938) i The Principal Upanishads (1953). Iz usporedbe tih triju djela moemo izvesti tri razliita komparativna kriterija koja su postepeno dozrijevala u razvoju Radhakrishnanove misli. U prvom djelu nailazimo na mnogobrojne analoke sugestije koje autor redovno ne razrauje dokumentarno, nego njima eli da nam priblii indijsku misao sa stanovita nae vlastite filozofske aktualnosti. Zato su te analogije preteno sa podruja moderne evropske filozofije. U drugom djelu teite je na pretpostavkama kronoloke dokumentarnosti posrednijih ili neposrednijih utjecaja na podruju antike, a osobito helenistike i rane kranske filozofije. U njihovoj dokumentaciji autor ni tu ne ide daleko, ali je vrlo zanimljiv njegov izbor autoriteta na podruju zapadnog naunog istraivanja i kulturnohistorijskih stanovita na koja se poziva. Isticanje novog duha i naina gledanja na ove probleme tu mu je glavna svrha, kao to je u isto doba bila i MassonOursellu u La Philosophie en Orient. U posljednjem od Radhakrishnanovih spomenutih djela osjea se znatno produbljenje doksografske dokumentacije koja postaje na nekim mjestima vrlo precizna i ograniena preteno na sredinje podruje platonizma u irem historijskom opsegu. Kriterij je tu uslovljen komentarskom prirodom
rada zbog koje ne dobijamo jedinstvenu sliku autorovih komparativnofilozofskih stavova. Ta slika ostaje fragmentarna kao u velikoj veini dosadanjih komparativistikih tenji proizalih iz istih pobuda. Posebno je pitanje koliko je opravdano govoriti o komparativnoj metodi kod svakog autora koji se slui analogijama. Kod Radhakrishnana bi najprije trebalo govoriti o pedagokoj, propedeutskoj i heuristikoj intenciji u pogledu metode. Ona je u tom pogledu pozitivna, iako je teta da nije eksplicitnije razraena. S druge se strane s pravom istie da nakon svih iskustava s romantiarskim oduevljenjem za istok i s naknadnom evropocentristikom akademskom reakcijom primjena metode istih analogija krije u sebi i znatne opasnosti. Problem metode komparativnog prouavanja evropske filozofije, osobito antike, u odnosu prema tradicijama istone misli postaje vrlo izrazit krajem 19. v. u suprotnosti dvaju kriterija koji su kao historijska pojava bih' poznati i ranije, ali su tek tada stekli podjednako vrste naune osnove, aktualne i u dananjim prilikama. Ta su dva kriterija: 1. kronoloka dokumentacija kojoj je svrha da provjeri mogunost svoenja analogija u razvoju miljenja na historijske veze dviju kultura putem neposrednih ili posrednih utjecaja; 2. doksografska analogija u sutinskim stavovima usporeivanih uenja i sistema, gdje se od mogunosti stvarnih historijskih utjecaja principijelno apstrahira. U ovakvoj formulaciji koju su dobile jo u 19. v. dvije se metode mogu shvatiti antagonistiki. Ta tendencija koja je jo prevladavala u doba P. Deussena, koji je krajem 19. v. napisao prvu opirnu i bogato
dokumentovanu komparativnu historiju indijske filozofije, [55] ostajui strogo u granicama doksografske metode, jer je ona u to doba smatrana jedinom znanstveno opravdanom ili barem logiki dozvoljenom, nije vie odriva. Nagli prirast dokumentarnog materijala na podruju hronolokog istraivanja historijskih veza, osobito nakon arheolokih otkria o uskoj povezanosti protoindijske kulture u dolini rijeke Sindhu sa sumerskim kulturnim svijetom, izazvao je u dvadesetim i tridesetim godinama ovog stoljea na naem podruju ponovnu prevagu prvog kriterija nad drugim i konano nas postavio pred pitanje njihovog metodolokog povezivanja u sistematski produbljenijim istraivanjima. Taj se razvoj odraava, kako je spomenuto, i u razvoju Radhakrishnanove obrade, a i samog izbora komparativnih tema u navedenim djelima. Tendencija povezane primjene jednog i drugog kriterija osjea se u Radhakrishnanovim komentarima upaniadi. Bitna promjena stava u Radhakrishnanovoj historiografskoj obradi komparativnofilozofskih tema proizlazi najoitije iz usporedbe Indijske filozofije sa oksfordskim predavanjima o istonim religijama i zapadnoj misli. Zato je u cjelovitom prikazu Radhakrishnanove misli osobito vrijedno posvetiti neto vie panje ovom potonjem djelu. Radhakrishnanova predavanja u Oxfordu bila su klasificirana u podruje komparativne historije religija. Nema razloga sumnji u njegovu spremnost da u tom smislu omei razdoblje koje je obradio i da odabere podesan naslov. Pa ipak se ve u tom naslovu (Istone religije i zapadna misao) ispoljava ona neadekvatnost klasifikacije koju potvruje sadrajna analiza djela. To je neadekvatnost tendencije da se indijska misao obradi izvan okvira evropske filozofske problematike, da se ogranii na podruje religije i tamo gdje joj se analogija ne moe dovoljno iroko odrediti. Radhakrishnanov sluaj nije osamljen. Gdje god komparativna nauka o religijama pokua da se konstituira polazei od indoevropskog idejnog kruga, gdje god njeni utemeljitelji pou od indolokog interesa, ona neminovno daje znatne, ako ne i znatnije rezultate na podruju filozofskih,
ak i iskljuivo filozofskih komparativnih studija. Najaktualniji je moda u Evropi primjer Rudolfa Otta, osnivaa savremenih njemakih komparativnih studija religije. Njegovo glavno djelo Weststliche Mystik ne moe da se iscrpi ni u filozofski dovoljno irokoj analogiji amkaraMeister Eckhart, dok usporedba amkare sa Fichteom ide do verbalnog identiteta itavih reenica. Studij Ramanue, koga u Indiji tradicionalno smatraju predstavnikom bhaktiyoge, kako je ranije spomenuto, doveo je R. Otta brzo na dublje i izvornije podruje spoznajnotedrijske polemike sa amkarom, u stilu skolastikih formi indijske logike, gdje je sadrajno mjesto analogije kranskoj mistici naao analogiju kartezijanskom racionalizmu. Osvrt na komparativne teme i na autore na koje se poziva Radhakrishnan pokazat e donekle kako daleko njegovo djelo nadilazi vjerski interes i koliko vrijedi kao prilog komparativnofilosofskoj problematici. Na podruju indijske historije engleski autori su obradili jo u 19. v. bez predrasuda, a esto i sa izrazitim simpatijama za Indiju, helenskoindijske odnose u antikom dobu od vremena prije Aleksandra Velikog, pa u tome ne zaostaju iza moderne francuske kole. Na tom je podruju kao i u filolokom istraivanju tekstova u engleskoj nauci uvijek bio znatan i udio indijskih strunjaka. Poslije dokumentarnih djela o spomenutim historijskim vezama, koja je jo u 19. v. objavio J. W. Mac Crindle, u novije vrijeme bavili su se ovom temom osobito H. G. Rawlison i W. W. Tarn. Na podruju historije filozofije za iri problem ranih istonih utjecaja na helensku filozofiju osobito su zanimljiva djela E. R. Doddsa, koja su po tematici srodna radovima belgijskih orijentalista J. Bideza i F. Cumonta. Po ocjeni indijskog utjecaja na kasnu antiku i ranu kransku filozofiju Radhakrishnanu je osobito blizak W. R. Inge. Budui da je Radhakrishnan po svojoj naobrazbi i vezama, osobito tridesetih godina, orijentiran
preteno prema engleskim izvorima, vrijedno je karakterizirati u nekoliko redova vanije od tih stavova na koje se i sam poziva: Tarn u djelu The Greeks in Bactria and India (1938) iznosi ove stavove: Openito posmatrano, Azijat je od Helena redovno poprimao izvanjske, formalne stvari (izuzev graanske ustanove), ali nikada duh. U duhovnim stvarima Azija je bila vrsto uvjerena da je iznad Helena, a to je i bila. Indijska je kultura bila dovoljno snana da se obrani od helenske, ah osim na vjerskom podruju oito nije bila dovoljno jaka da utjee na Helene onoliko koliko je to mogao Babilon. Ipak je osnovana pretpostavka da je Indijac u izvjesnom pogledu bio nadmoan takmac. Rawlison u djelu Legacv of India (1937) vraa se na problem Pitagore, pa smatra: Vjerojatnije je da je Pitagora bio pod utjecajem Indije nego Egipta. Skoro sve vjerske, filozofske i matematske teorije koje su nauavali pitagorovci bile su poznate u Indiji u 6. v. pre n.e ... Izgleda takoer da je i tzv. Pitagorin pouak bio poznat Indijcima u starijim vedskim vremenima, a to znai prije Pitagore. Isto su gledite zastupali ve W. Jones i Colebrooke, a u novije vrijeme Hopkins i Macdonell. U vezi s tim pitanjem Radhakrishnan se poziva i na Gomperza i Jaegera. Dodds se u svojim djelima trudi da utvrdi stanovite o istonoj pozadini iz koje se je razvila helenska kultura, a od koje se nije nikad potpuno odvojila osim u predodbama klasiarskih uenjaka. Na podruju kranske kulture i njenih biblijskih osnova za Radhakrishnana su u oksfordskom razdoblju vana miljenja jo nekih njegovih tadanjih kolega, posebno: S. A. Cook u djelu The Truth of the Bible (1938): U mojsijevskom je vremenu Varuna, karakteristino etiko boanstvo stare Indije, poznat do
sjeverne Sirije, dok je priblino u isto doba DeuteroIsaija zoroastrovski Ahura Mazda, koji Izraelcima sigurno nije bio stran, bio jo duhovno boanstvo. Flinders Petrie, u djelu Egypt and Israel (1923): Prisutnost znatnog broja indijskih vojnika u persijskoj armiji u doba rata s Heladom, 480. pre n.e., pokazuje dokle su sezale indijske veze na zapadu, a pronalazak indijskih kipova u Memfisu oko 5. v. pre n. e. dokazuje da su Indijci tamo ivjeli kao trgovci. Prema tome nije teko shvatiti da je Indija bila izvor potpuno novog asketskog ideala na zapadu (u doba pojave esenskog pokreta kod idova). Persijski i indijski utjecaji na razvoj vjerskog miljenja u Egiptu postali su osnov kasnijeg idovskog i helenskog razvoja. Inge u The Philosophy of Plotinus (1918) u Plotinovoj nauci o kontemplaciji vidi neposredni utjecaj istone filozofije indijskog kova. O ovoj se temi Radhakrishnan poziva i na Brehierovo djelo o Plotinovoj filozofiji. Na osnovu novijih istraivanja problem neposrednih indijskih utjecaja na Plotina ponovo je pokrenuo J. Filliozat. [56] Konano, meu starijom generacijom britanskih pisaca zainteresovanih za indijsku filozofsku problematiku Radhakrishnan moe da se pozove osobito na tada vrlo popularno djelo Charlesa Eliota, Hinduism and Buddhism (1921), gdje u uvodu itamo: Priznajem da ne dijelim povjerenje zapada u prednost Evropljana i njihovog naina ivota. Evropska civilizacija ne zadovoljava, a azijska ima jo privlanosti i za mnoge od onih koji su vrlo udaljeni od azijatskog duhovnog stava. U odnosu prema razvoju kranske misli i kulture Radhakrishnan dolazi do krajnjeg zakljuka da u zapadnoj vjerskoj tradiciji moemo slijediti tri struje koje se esto presijecaju i ponovno ukrtavaju. U najirem smislu
moemo ih obiljeiti kao grkorimsku, idovsku i indijsku. [57] Ova komparativistika teza ostala je karakteristina i za neke kasnije radove Radhakrishnanove kole. Od te klasifikacije polazi P. T. Raju u okvirnom planu nedavno objavljenog zbornika o antropolokom problemu (The Concept of Man, a Study in Comparative Philosophy), gdje su pojedina od ovih kulturnohistorijskih podruja obradili najbolji meunarodni strunjaci i autentini predstavnici. Raju je opseg proirio jo i kineskim podrujem, a sam je napisao uvodna i zakljuna poglavlja koja zborniku daju sintetsku cjelinu. Takvom se primjenom citirani Radhakrishnanov komparativnofilozofski pristup evropskoj kulturnoj batini razvija u jedan od osnovnih sistematskih stavova njegove filozofije kulture.
VI
U dosadanjem prikazu filozofskih problema kojima se bavi Radhakrishnan, a posebno historijskih tema s obzirom na autorovo stanovite i njegov pristup historiji indijske filozofije u ovom njegovom najopsenijem ivotnom djelu, nastojao sam da upozorim itaoca i na neke potekoe koje proizlaze ve iz koncepcije i naina obrade pojedinih dijelova. Na kraju je potrebno osvrnuti se posebno na neke od tih i drugih, osobito prevodilakih tekoa: 1. Radhakrishnanov pristup historijskoj problematici je i po svojoj strukturi i po svome stavu vrlo tradicionalan. Obrada te problematike openito je jo i danas, a sigurno e jo dugo u osnovi biti skoro ista kao u doba amkare, u ranijem srednjem vijeku. (Jedna od ranih povijesti indijske filozofije ove vrste tj. prikaz svih sistema (sarvadaranasamgraha) pripisuje se i samom amkari.) To je nain obrade prema sistematskoj i u odreenom smislu hijerarhijskoj
vrijednosti i poloaju pojedinih sistema u cjelini odreenoj sa autorova vlastitog stanovita. U kasnijem srednjem vijeku to je stanovite redovno vedantinsko. Radhakrishnanov raspored sistema slijedi tano tu klasinu ljestvicu i metodu. Takav je postupak djelimino opravdan i samim odnosom unutranjih problematskih veza meu pojedinim sistemima, njihovom meusobnom zavisnou i nadopunjanjem. Radhakrishnan ide jo i dalje od toga, kao to to ini uostalom veina modernih autora, kad implicitno ili eksplicitno, stavljajui metafiziku vedante na posljednje i najvie mjesto u idealnoj ljestvici razvoja indijske misli, tom sistemu ujedno daju i najviu objektivnu i kriterijsku vrijednost. Tako je postupio i Deussen, a poslije njega i drugi evropski autori. Radhakrishnan je pri tome eksplicitniji od ostalih u primjeni mjerila objektivnog idealizma vedante, koji je njegov vlastiti u toku izvoenja, a osobito u opsenoj kritici svih ostalih sistema. U kritici drugih kola tradicionalan je za Indijce stav da se tui sistemi nastoje kritiki tako ispraviti da se svedu koliko god je to mogue na zajedniki nazivnik odreen vlastitim kriterijem. Radhakrishnan je i tu najtradicionalniji od modernih autora. To se osobito vidi iz opsenih zakljunih poglavlja uz prikaz svakog sistema. Pogdjekad u tako korigiranoj slici ostalih sistema italac moe lake da izgubi nego da stekne jasnu sliku o specifinosti tih uenja, sliku koju je mogao sam za sebe da formira u toku prethodnih dovoljno opirnih i jasnih izlaganja pojedinih aspekata nekog sistema. Radhakrishnan se ne zadovoljava samo kritikim korekturama sa vlastitog stanovita u pogovorima pojedinim dijelovima (a u nekim sluajevima unutar prikaza pojedinog sistema nalazimo i po nekoliko pogovornih poglavlja te vrste). On i u neposredno izlaganje tueg uenja, da bi ga bolje objasnio, unosi svoju argumentaciju, koja se itaocu moe initi tendenciozna. Ta je argumentacija kod Radhakrishnana, za razliku od starih skolastikih komentatora, razumije se, uvijek vrlo izrazito odreena kao strana samom sistemu koji se obrauje, pa je zato i izdvojena u posebna kritika poglavlja. Ipak je vrlo
sporna heuristika vrijednost tog postupka za onoga kome autorov stav nije a priori najevidentniji, a pogotovo za onoga kome je cijela problematika u svojoj specifinoj skolastikoj apstraktnosti jo posve nova ili neaktualna. italac e gdjekada osjetiti da i voluminoznost djela za njega time postaje jo tea. Nije ovdje mjesto da ulazimo s te strane u kritiku Radhakrishnanovog metafizikog stava. Njegov spoznajnoteorijski aspekt pokuao sam ocrtati u prikazu odnosa prema amkari i Ramanui. Jo manje bi bilo umjesno pokuavati Radhakrishnanovoj interpretaciji cijele ove problematike suprotstaviti neku drugu interpretatorsku mogunost, na primer s nekog ne idealistikog gledita. Dovoljno je ukazati na to da Radhakrishnanov vedantizam, a ni vedantizam uope, nije jedini mogu i historijski dat u kritikoj interpretaciji indijske filozofije uope. Ovaj prigovor se ne odnosi na komparativno-filozofska razjanjenja, osobito kad se radi o elementima evropske misli pristupanijim itaocu. U tom je sluaju za itaoca kolovanog u evropskoj filozofiji obrada povoljnija ba zbog toga to Radhakrishnanovo analogiziranje ne zalazi u diferenciranu razradu problema, koja bi ga mogla zavesti na neproporcionalno isticanje historijski manje bitnih aspekata, nego namjerno ostaje sugestivno, a time esto uspijeva da unese osvjeenje u lektiru. Taj je element, uz vanrednu ivahnost i plastinost Radhakrishnanova intelektualnog stila i jezika u engleskom originalu, naiao na ope priznanje u velikoj veini ocjena ovog djela. 2. Glavni tehniki problem s kojim su bili suoeni moderni obraivai indijske skolastike problematike bio je problem terminoloke adekvacije. Iako se u tom pogledu moe govoriti o nadopunjanju i saradnji evropskih i indijskih strunjaka u. toku od najmanje sto godina, indijska je strana ipak morala da rijei najtei dio tog zadatka, ve zato to su evropski autori s
malim izuzecima bili vie filolozi nego' filozofi, dok je kod Indijaca jezino znanje implicitno izvornoj filozofskoj naobrazbi. Komparativnofilozofska vrijednost Radhakrishnanova djela moda je jo vea po uspjenoj adekvaciji vrlo irokih podruja strune terminologije nego po neposrednim prigodnim eksplicitno komparativistikim analogijama. Sretna je okolnost da je skoro neposredno nakon Deussena u Indiji uz Radhakrishnana istovremeno isti problem rjeavao i Dasgupta. Ipak bi usporeivanje djela raznih autora na ovom podruju vrlo brzo pokazalo daje Radhakrishnan i s te strane zaao najdublje i najdalje osobito u istananost skolastike terminologije kako na indijskoj tako i na evropskoj strani. Iz te virtuoznosti Radhakrishnanova filozofskog jezika ipak proizlazi i jedna nova tekoa za itaoca koji nije dovoljno kolovan u filozofskoj kulturi evropske latinske skolastike. Njemu e se esto puta initi pomalo udna ve sama problematika iz te oblasti u koju Radhakrishnan zalazi suptilnije i detaljnije nego to je to ve odavno obiaj u evropskoj filozofskoj literaturi ovakvog opsega. Tu e samo znalac moi da uiva u tehnikoj visini Radhakrishnanove komparativne filozofije. Pa ipak e pri svemu tome i kod Radhakrishnana znatan dio kljunih, a i manje kljunih termina i pojmova ostati struni argon i glavna smetnja onome ko nema elementarna znanja o sanskrtskoj terminologiji. Ta e se tekoa na alost vie osjetiti u prvim, tematski lakim poglavljima I knjige nego kasnije kad se italac ve uita u duh ovog djela i kad mu osnovni termini budu zgodimino razjanjeni iz raznih perspektiva. Radhakrishnan prirodno osjea mnogo manje od evropskih autora neophodnost da poe od sistematskog razjanjavanja osnovnih termina koje upotrebljava u originalu, a vrlo esto ti termini na koje nailazimo ve na prvim stranicama i nisu tako osnovni nego su kompleksne sloenice. [58] Da bi bar donekle predusreo tu poetnu tekou, redaktor se je posluio posebnim biljekama neposredno uz tekst, smatrajui da bi u tu svrhu i glosar na kraju knjige bio nedostatan i nedovoljno praktian.
3. Sa stanovita prevoda na na jezik, Radhakrishnan se na alost ne slui dovoljno jednim osnovnim indijskim terminom iji prevod za nas znai posebnu tehniku tekou. To je termin atman, zamjenica Sebe, koja se upotrebljava u tekstu u nominativu singulara i plurala. Smatrali smo da ne bi bilo umjesno da termin koji autor bez potekoa prevodi engleskom rjeju Self (Selves) prevodimo mjesto na na jezik natrag na sanskrt, iako bi to po miljenju redaktora u mnogim sluajevima olakalo neposredno razumijevanje teksta. Takoer smo smatrali uputnijim u veini sluajeva ne upotrebljavati zamjenicu Sebe u nominativnom znaenju, nego radije pribjei opisnom prevodu, ako je to mogue, identificirajui Sebe sa svijeu o sebi, to filozofski smisao termina atman u indijskoj filozofiji doista i jeste. Pri tome se je redaktor morao pouzdati esto u svoje vlastito nahoenje i osjeaj adekvatnog razumijevanja teksta, pa zbog toga eli da itaoca posebno upozori da bi svako Sebe ili svijest o sebi trebalo itati atman. Sama teorija o atmanu ili svijesti sredinji je problem indijske filozofske tematike uope. Ta teorija u svojoj osnovi implicira jo jednu terminoloku tekou koja moe nastati za itaoca iz neto povrnijeg znanja o indijskoj kulturi, osobito o mitologiji, a nije rijetka pojava kod filozofski neobrazovanih ni u Indiji. Tekoa se odnosi na vedantinsku identifikaciju atmana ili svijesti s brahmanom ili u sebi i po sebi apsolutno identinim bitkom bia. Terminoloki taj apsolutni identitet je, koji je jezgro vedantinske filozofije (ali ne i ostalih), vrlo dobro izraen implicitnom neutralnou brahmana, koje je imenica srednjeg roda. Ta se specifinost osobito odraava u razlici brahmana (svebia) od boga stvoritelja pojedinih svjetova u vremenu i prostoru -- Brahme. Razlika u nom. sing. je jedino u kratkoi posljednjeg vokala u prvom sluaju (brahma) i duini tog vokala u drugom sluaju (Brahma).[59]
4. Stanovitu tekou za itaoca moe predstavljati, konano, transkripcija i rod sanskrtskih imenica s obzirom na sistem kojim se autor slui. U leksikografskoj i terminolokoj upotrebi uobiajeno je, iako u novije vrijeme ima sve vie odstupanja, da se mjesto nominativnog oblika upotrebljava osnova imenice. U jezicima koji po strukturi gramatikih oblika odgovaraju sanskrtu, a takav je na, upotreba punih nominativnih oblika olakala bi znatno njihovo sintaktiko povezivanje. Ovako ogroman broj sanskrtskih osnova na a moramo deklinirati u naem jeziku u sva tri roda. Smatramo da ne bi moglo biti opravdano zbog te okolnosti jednostavno ogromnu veinu tih termina pretvarati u enski rod i to ba u sluaju imenica koje to redovno u originalu nisu. Puni nominativ (u mukom rodu na h, na pr. yogah, a u srednjem na m, na pr. nirvanam) znatno bi olakao njihovu upotrebu u kontekstu. Usprkos tekoama nismo eleli da mijenjamo u cjelini sistem autorove transkripcije. U adekvaciji indijskog pisma devanagari latinici, smatramo da je u naem sluaju neophodno odstupati od transkripcije kojom se slui autor i koja je meunarodno usvojena jedino u sluaju nekih palatalnih konsonanata, jer bi transkripcija po engleskom kriteriju neminovno zavodila u zabludu naeg itaoca koji u svojoj vlastitoj abecedi ima za te glasove adekvatnije znakove ( mjesto engleskog j, mjesto c). Take ispod cerebralnih konsonanata i iznad nazalnih izostavljene su u transkripciji zbog slagarskih tekoa, a i zbog jasnoe. Zbog toga naim znakom transkribujemo i sanskrtski palatal i cerebral s. Konano mjesto naeg sloenog znaka za nj upotrebljavamo znak Jugoslavenske akademije n, s obzirom na to da u sanskrtu uz n koje je jedan konsonant dolazi i konsonantska skupina ny od dva glasa (na pr. nyayah). Time je fonetski princip za kojim tei meunarodna transkripcija uz nekoliko neznatnih izmjena zadovoljen i u skladu s naim nedvosmislenim glasovnim znakovima. U svemu ostalom slijedimo autorovu transkripciju.
U biljekama, kad se ne radi o transkripciji termina ili imena nego veih citata na sanskrtu, koji su pristupani samo strunjaku, ostavljena je autorova transkripcija neizmijenjena i potpuna. [60] Decembra 1963.
Beleke [1] U indijskoj je filozofiji pisanje prikaza svih postojeih sistema po odreenim kriterijima koji nisu strogo historiografski, ali prikazuju razvoj filozofske misli svaki na svoj nain i sa stanovita svoga sistema, vrlo stara tradicija. Najpoznatije djelo te vrste napisao je amkarin uenik Madhava, vjerojatno u 18. ili 19 v. Pod naslovom Sarvadaranasamgraha, gdje prikazuje 16 raznih sistema ili pogleda na svijet (darana). Madhava je napisao i biografiju svog uitelja amkare. Prvi moderni evropski prikaz indijskih sistema napisao je na zemljak, I. F. Vezdin, poznat pod sveenikim imenom Franciscus Paulinus a Sancto Bartholomeo, Systema Brahmanicum, 1792. god. U doba romantizma najpoznatiji su prikazi indijske filozofije: Friedrich Schlegel: Ueber die Sprache und Weisheit der Inder (1808) i H. T. Colebrooke: Essays on the Religion and Philosophy of the Hindus (1829). Prije Dasgupte i Radhakrishnana najopirniji i najdokumentovaniji moderni prikaz historije indijske filozofije dao je Paul Deussen: Allgemeine Geschichte der Philosophie, knj. I-III, 1894-1908. Deussenovo je djelo pisano sa stanovita idealizma vedante, uglavnom amkare, pa je u engleskom prijevodu vrlo dobro primljeno i u Indiji, takoer kao jedan od prvih dubljih pokuaja komparativne filozofije, zasnovan uglavnom na analogiji amkara-Kant. [Natrag]
[2] Usp. njegov prikaz Radhakrishnanove filozofije u djelu Idealistic Thought of India (Harvard Univ., Cambridge, Massachusetts, 1953, str. 331-350), zatim: The Concept of Man, a Study in Comparative Philosophy, Edited by S. Radhakrishnan and P. T. Raju, London (G. Allen and Unwin, 1960), sa prilozima svjetskih strunjaka o ovoj temi na podrujima helenske, hebrejske, kineske i indijske misli; uvod, prikaz antropolokog problema u indijskoj filozofiji i komparativistiki zakljuak napisao je Raju. [Natrag] [3] Idealistic Thought of India, str. 332. -- Evropocentristi ove vrste vrlo esto jo i danas citiraju tendenciozno skraeni fragment jedne Kiplingove pjesme: Oh, East is East and West is West, and never the twain shall meet (Istok je istok, a zapad je zapad i nikad se to dvoje nee sresti), iji nastavak glasi: But there is neither East nor West, Border nor Breed nor Birth, When two strong men stand face to face Tho' they come from the ends of the earth! (Ali nema ni istoka ni zapada ni granice ni rase ni porijekla, tamo gdje dva snana ovjeka stoje jedan prema drugome, iako dolaze s raznih krajeva svijeta!) [Natrag] [4] Neke ope historijske podatke i razjanjenje osnovnih termina, osobito ukoliko su potrebni za razumijevanje prve knjige, moe italac nai u mojoj knjizi Filozofija istonih naroda, I dio, Zagreb, 1958. [Natrag]
[5] Karakteristina je u vezi s time osobito suptilna kritika Deussenove verzije vedantizma, koja se esto i u Indiji smatra autentinom. [Natrag] [6] Uz njegov prilog u Contemporary Indian Philosophy, djelo koje su izdali Radhakrishnan i Muirhead (2. izd. London, 1952), u tom su pogledu zanimljivi i Philosophical Essays (Calcutta University, 1941), te posthumno djelo pod na slovom Indian Idealism (Cambridge, 1962). Najsnai unijtisak ostavili su njegovi polemiki nastupi na meunarodnim kongresima, jo od 1924. (Napulj), kada je podvrgao analizi sa odreenih buddhistikih pozicija dijalektiki idealizam B. Crocea. [Natrag] [7] Raju, o. c, 332-3. [Natrag] [8] Bhola Banerjee u knjizi Eminent Indians, Edited by E. A. Brown, Calcutta, 1946, str. 143. [Natrag] [9] Usporedi Jaspersovu obradu komparativnofilozofske koncepcije uope, a istone, indijske i kineske misli posebno u djelu Die Grossen Philosophen (I, Munchen, 1957). [Natrag] [10] O. c, str. 334. [Natrag] [11] Prema shvaanjima veine evropskih indologa veliki indijski eposi Mahabharata (ije je glavno filozofsko poglavlje Bhagavadgita) i Ramayana redigovani su sredinom 1. mil. pre n.e. Purane su teoloka epska knjievnost nastala u srednjem vijeku. [Natrag] [12] Ova je problematika opirno razraena u mojoj disertaciji Komparativno prouavanje indijske i evropske filozofije (Stari vijek), Zagreb, 1961. [Natrag]
[13] Indian Thought and its Development (engl. prijevod, London, 1956), str. 241 i d. [Natrag] [14] Usp. A. C. Bouquet, Hinduism, London, 1948, str. 127 i d. [Natrag] [15] Eastern Religions and Western Thought, Oxford Univ. Press, 1939. [Natrag] [16] V. poblie podatke i bibliografiju u mojoj cit. disertaciji, str. 198 i d, te J. M. Bochenski, Formale Logik, Mnchen, 1956. [Natrag] [17] Usp. Bouquet, o. c, str. 130. [Natrag] [18]The East and the West, Calcutta (Advaita Ashrama) 1955, str. 4-5. [Natrag] [19] Bouquet, o. c, str. 131.
20
Usp. Bouquet, 128. [Natrag]
[20] Usp. Bouquet, 128. [Natrag] [21] Bhola Banerjee, S. Radhakrishnan, u E. A. Brown's Eminent Indians, Calcutta 1946, str. 14-67. [Natrag] [22] Anubhotitvam svasattayaiva svarayam pratiprakaamanatvam, svasattayaiva svavisaya sadhanatvam. (Spoznajna svijest se po svom vlastitom biu oituje svojoj vlastitoj sutini, svojim vlastitim biem dokazuje svoj predmet.). [Natrag] [23] Usp. R. Otto, Siddhanta des Ramanuja, Tiibingen, 1923. [Natrag] [24] To prastaro shvaanje, koje u indijskoj klasinoj filozofiji zastupa sistem samkhya, nalazimo u jednom od najizrazitijih i najstarijih oblika u kineskom Yiingu, u dijalektici principa yangyin, koju je u svom
komentaru obradio Konfucije. [Natrag] [25] V. o tome neto vie u mojoj Filozofiji istonih naroda, I knj., pogl. o Bhagavad Giti. [Natrag] [26] Indian Philosophy , II, 720. (U nastavku citiram ovo djelo u originalnom engleskom izdanju (Muirhead Librarv of Philosophy) iz tehnikih razloga. [Natrag] [27] Id. 65-78. [Natrag] [28] The Philosophy of Rabindranath Tagore, str. 116-17. [Natrag] [29] Usp. Raju, o. c, str. 334. [Natrag] [30] An Idealist View of Life, str. 338. [Natrag] [31] Izraz viita znai specifinost u_smislu logikog termina differentia specifica, pa prema tome izraava razliku. Advaita znai nedvojstvo. Naziv viitadvaita interpretira se na vie naina koje doputa jezina struktura te sloenice. [Natrag] [32] Raju, o. c, 336. [Natrag] [33] Id. 345. [Natrag] [34] Id. 336.-- Bog zavisi od stvorenja kao to stvorenje zavisi od boga (Contemporary Indian Philosophy, 283). [Natrag] [35] Indian Philosophy, II, 715-16. [Natrag] [36] Raju, o. c, 337. [Natrag]
[37] Comt. Indian Philos., 281-2. [Natrag] [38] An Idealist View of Life, 34-45. [Natrag] [39] Cont. Ind. phil., 283. [Natrag] [40] Raju, o. c. 340. [Natrag] [41] lb. [Natrag] [42] Na analogiju vedantinske filozofije s Fichteom, osobito u neposrednoj usporedbi sa amkarom, osobito je ubjedljivo i dokumentovano upozorio R. Otto u Ostwestliche Mystik. [Natrag] [43] An Idealist View of Life, str. 156. [Natrag] [44] Id. 153. [Natrag] [45] Zanimljiv prilog toj tematici oekuje se od knjige predstavnika mlade generacije indijskih filozofa, Jitendre Nath Mohanty, u izdanju HusserlArchiva u Louvainu, o Husserlovoj transcendentalnoj logici. [Natrag] [46] Rajuov zakljuak u pogledu teorije o mayi u advaitavedanti uope jeste da treba da se suzdrimo od suda o realnosti ili nerealnosti svijeta (Id. 349-350). [Natrag] [47] Kalki, or the Future of Civilization, Bombay, 1948, str. 10-11. [Natrag] [48] The Hindu View of Life, London, 1939, str. 19. [Natrag] [49] Kalki, str. 7. [Natrag]
[50] Kalki, 41 i 9. [Natrag] [51] Bhola Banerjee, o. c, str. 147. [Natrag] [52] Gornji citati o obiljejima hinduizma su iz knjige The Hindu View of Life, str. 11-23. [Natrag] [53] Kalki, str. 40. [Natrag] [54] Usp. njegova djela La Philosophie compare, Paris, 1923, i La Philosophie en Orient, 1938. [Natrag] [55] P. Deussen, Allgemeine Geschichte der Philosophie, 1894-1917, knj. I, 1 -- I, 3. [Natrag] [56] Citati su prema njemakom prijevodu Radhakrishnanova djela Die Gemeinschaft des Geistes, ostliche Religionen und vvestliches Denken, Darmstadt i eneva, Holle Verlag, (1953), str. 167, 158, 165, 174, 165, 216, 228. Usp. i J. Filliozat: La doctrine brahmanique a Rome au III-eme siecle (Pondichery, 1956. Les relations extrieures de l'Inde, Institut francais d'Indologie). [Natrag] [57] O. c, 273. [Natrag] [58] U tom je pogledu neto sretniji pokuaj Dasgupte da na poetku svog djela pokua dati kratko razjanjene definicije osnovnih kategorija indijske filozofije. Na mnogo pristupaniji i popularniji nain pokuao je da historijske aspekte ideja razradi za zapadnog itaoca H. v. Glasenapp u svojoj Indische Philosophie, priruniku prevedenom na vie evropskih jezika. -- U svojoj Filozofiji istonih naroda, I nastojao sam da posvetim posebnu panju razjanjavanju elementarnih predznanja koja
pretpostavlja itanje djela formata Radhakrishnanove Indijske filozofije. [Natrag] [59] V. opirniju obradu znaenja termina izvedenih iz korijena brh, zajednikog ovim nazivima u mojoj Filosofiji istonih naroda, I. [Natrag] [60] Na kraju Fil. ist. naroda, I priloena je tablica devanagari pisma i adekvatnih glasova transkripcije kojom se i ovdje sluimo. [Natrag]
Rev. 15/12/2006 www.geocities.com/budizam/texts/veljacic/radakrisnan.html
edomil Veljai: Zen i zapadna misao
Home
---\\
Veljai
Zen i zapadna misao

edomil Veljai
Predgovor za knjigu Zen budizam i psihoanaliza, Nolit, Beograd, 1964
1.
esto se precenjuje i na Istoku, a jo vie na Zapadu, raznorodnost pa i suprotnost azijske i evropske kulture. Rijetko je koja pojava azijske kulture doista toliko specifian izraz svoje sredine kao to je to na prvi pogled zen budizam na Dalekom istoku. Sve vei interes zapadnog svijeta za zen u posljednje vrijeme moe se, barem u odreenoj mjeri, svesti i na pomodni uspjeh istone egzotike u iivjelim i zamorenim metropolama, gdje ideja koegzistencije teko prodire dalje od ideologije koegzistencijalizma. Pa ipak, evropski interes za zen je pojava iji zanimljivi razvoj moemo pratiti kroz vie decenija, on nije tek povrinski hobby posljeratnog rastrojstva. Na drugoj strani, i sam naziv zen budizam ukazuje na prostornu i vremensku sloenost ove pojave u azijskim kulturnohistorijskim razmjerama. Vidjet emo da je zen japanizirani oblik starijeg kineskog termina, koji opet nije izvorno kineski nego indijski iz budistikog izvora. Tako je ve samo ime ovog pokreta derivat odreenih zbivanja koja su trajala preko hiljadu godina na nepreglednim prostranstvima Azije. Stoljea o kojima je ovdje rije vezuju kulture
file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/veljacic/zen_psihoanaliza.html (1 of 13) [10.2.2008 20:54:21]
starog i srednjeg vijeka. Zen u modernom smislu rijei, o kom emo dalje govoriti, takoe nije samo adaptacija istonih tradicija na zapadne prilike; i on ima svoj specifini historijat. Zen kao pomodna pojava danas moda najosjetnije prodire u egzistencijalistike krugove, i to u vrlo razliitim slojevima i smjerovima, onako kako smo ve navikli da u egzistencijalizmu nailazimo na neoekivane susrete i srazove posve raznorodnih idejnih i ideolokih pobuda. U umjetnosti, osobito u slikarstvu, japanski genre javlja se usporedo s impresionizmom, nalazi svoje mjesto meu njegovim egzotinim vidovima, a ponegdje, osobito u engleskom slikarstvu krajem 19. vijeka, pokuava da se neko vrjeme zadri i kao nadomjestak impresionistikoj modi, kojoj je tu bio potreban bilo kakav prelaz iz prerafaelitskog kia u dinamiku modernog svijeta posmatranu oima tadanje imperijalne ekspanzije. Pomodni vidovi zena u savremenoj kulturi Zapada odvlae panju publike ka problematinim stramputicama dekadentnih sklonosti, a1i bilo bi suvie uproeno rei i to da je odvraaju od "sutine problema". Japansku, upravo zen-verziju pomodnog orijentalizma danas naglaava meu ostalima ameriki kompozitor Cage, poznat i kod nas, ne samo po svojim muzikim nego i literarnim pokuajima estetske kompozicije. Meu sektama evropeiziranog mikro-budizma s najuim interesom za vjersku egzotiku, zen se, koliko mi je poznato, nije do sada dovoljno snano istakao. U evropskim metropolama meu ortodoksnim budistima prof. Suzuki nije dobro viden. Vjerojatno tu okolnost treba zahvaliti osebujnosti metoda ekstremnog iracionalizma zbog kojeg se zen ne da skolastiki ukalupiti. Da se sauvamo od stramputica "neposrednog pristupa" zenu, posluit emo se i u ovom uvodu najprije elementarnom metodom ukazivanja na najui i najdokumentovaniji historijski smisao pojave, a zatim emo pokuati da se donekle snaemo u aktuelnim vrijednostima koje se sa raznih strana pripisuju zenu kad se govori o unapreenju kulturne koegzistencije Istoka i Zapada.
Mimo svim tim stramputicarna, potrebno je obratiti posebnu panju na podruje psihologije podsvijesti kad se govori o aktuelnosti zena na Zapadu. To je podruje na kojem se je zen do danas najtrajnije i najdoslednije afirmirao u zapadnoj kulturi i gdje je ve doivio odreeni unutarnji razvoj i adaptaciju ideja u sistemskom okviru jedne specifine discipline. Usporedba ranijih interpretacija tih "azijskih" motiva kod C. G. Junga sa shvaanjima i kritikama E. Froma u ovoj knjizi govori vrlo rjeito o tome.
2.
Da bismo zen shvatili najprije kao historijsku pojavu, moramo mu pristupiti kao obliku religioznog doivljavanja, poniklom iz specifine budistike tradicije, za. koju je karakteristina srodnost sa irom tradicijom indijske vjerske kulture sauvanom u sistemu yoga. Naziv zen potjee od indijskog naziva metode koju mi na zapadu obiljeavamo terminom meditacija. Prvobitni sanskritski termin dhyna glasi u p1ijeziku, koji je knjievni jezik Budinih govora, hna. Specifinu verziju budistike nauke o meditaciji, o kojoj je ovdje rije, donio je u Kinu Bodhidharma, u 6. v.n.e. Njega smatraju utemeljiteljem i "prvim patrijarhom" kole hna, iji naziv Kinezi izgovaraju 'an. Nauka te kole prenesena je iz Kine u Japan krajem 12. v., a Japanci rije 'an izgovaraju zen. Doba procvata zena u Japanu odgovara dobu opadanja te discipline u Kini. (Poblie o historiji zena vidi u posebnom Suzukijevu eseju u ovoj knjizi.) U svom najuem historijskom smislu zen je element budistike religioznosti, sa vrlo specifinim obiljejima mentaliteta Dalekog istoka. Vano je naglasiti da zen nije naprosto odraz azijske, indijske, budistike ili moda japanske religije i religiozne svijesti uope, nego je samo jedna specifina disciplina ko ja je ponikla iz tih irokih kulturno-historijskih tradicija, ali se ni izdaleka po opsegu ne podudara s njima u cjelini, a isto se tako ne ograniuje ni samo na njihov opseg.
Budui da sporazumijevanja, a ni bilo kakvog odreenja "smisla" nema u kulturnohistorijski zrakopraznim prostorima, pa je prema tome svaka filosofija kulture nuno komparativna filosofija, moemo i ovdje, bez ustruavanja, poi od svrstavanja zena u jednu vrlo klasinu kategoriju aristotelovske filosofije: Zen je tehne ili vjetina, sredstvo kojim se postiu svrhe odreene vrste, ija se vrednost moe obljeiti pozitivno ili negativno. Sutinski, razni oblici yoge su (i u budizmu) vie sistemi forma1ne discipline praktinog uma nego materijalni sistemi etike. U zenu je oito pri tome snanije izraena vjetina ivljenja, koja obuhvaa integralnu linost uz snaan naglasak na njenim iracionalnim stranama, a manje formalna neutralnost prema vrednosnim sadrajima samoga iivljavanja. Potrebno je ipak naglasiti da ovo posljednje obiljeje izvorne metode -- vrednosnu neutralnost i formatizam sredstava, nitko nije, a vjerojatno ne bi ni mogao izraziti bolje od samog Gotame Bude, koji je svojim uenicima neumorno naglaavao da je primjena. njegove metode bezuslovno vezana za nadilaenje dobra i zla, a takvo je i postignue krajnjeg metafizikog cilja njegovog uenja -- utrnue ili nibbna, (sanskritsko nirvna). Zen ili hna u svom izvornom znaenju jeste metoda redukcije fenomena svijesti zajednika tradicionalnom sistemu discipline praktinog uma yoga i Budinom pokuaju zahvata tim reduktivnim i analitikim putem u isti tok svijesti (bhavngasota) u naporu da dosegne irelacionalnu transcendenciju nirvne, za koju sam Buda daje u duhu indijske formalne logike svog vremena ovu definiciju: "ni bie, ni nebie, ni bie-i-nebie, ni ni-bie-ni-nebie". italac upoznat s problematikom komparativno zanimljivih tema i teorija savremene egzistencijalistike metafizike i problematikom teorija podsvijesti, moi e da shvati odreene implikacije ve iz ovih osnovnih definicija koje odreuju historijski opseg zena u specifinoj fenomenologiji religijskog doivljaja. Ipak je potrebno, prije nego to preemo na ire implikacije, osvijetliti donekle bitni smisao i osebujnost toga religioznog sloja u zenu, ve zato da bismo istakli radikalne razlike budistikog i kranskog poimanja kulturno-historijskog smisla
kategorija re1igija, mistika, dua itd. No pri tome ne smijemo zaboraviti da je zen pojava koja e naknadno zauzeti samo dio mjesta u ovako ocrtanom okviru. Upravo iz te djelominosti njegova religioznog smisla trebalo bi da lake shvatimo mogunost njegove primjene i izvan tog okvira. Ve mudrost najstarijih indijskih upaniadi, iji je filosofski smisao poeo dublje istraivati Schopenhauer, suoava pravovijernog Evropljana s pitanjem: Je li mogue religiju temeljiti na pojmu due, koja nije nosilac linih svojstava nego je sveopa? U svojoj otroj polemici protiv upaniadske metafizike apsolutnog sebe (tman) kao bitiueg bitka, Gotama Buda to pitanje zaotrava jo dalje: Je li mogua religija bez vjere u duu uope? Optuen da propovijeda ateizam, Buda u diskusiji s jednim mladim bramanskim sveenikom dolazi konano do pitanja koje izraava njegovo krajnje stanovite prema tom problemu: Ne svodi li se vjera u postojanje bogova i dua na pitanje o sporazumu medu ljudima o imenima kojima emo obiljeiti pojave svjetskog zbivanja? [1] Dosljedno tome i dananji "ortodoksni" predstavnici Budine nauke u azijskim zemljama redovno usvajaju ispravnost Schopenhauerove definicije da je budizam "ateistika religija", izvodei odatle i dalji zakljuak da je u okviru naih zapadnih kategorija budizam ispravnije oznaiti kao filosofiju nego kao religiju. U prostornom i vremenskom prodoru sa jugozapada na sjeveroistok Azije, u toku I milenija n.e., budizam je u svom posljednjem dalekoistonom ogranku -- a to je upravo zen -- izrazio jo jednu proturjenost koja sa stanovita komparativne nauke o religijama razbija kategorijalno ustrojstvo tradicionalne kranske fenomenologije vjerskog doivljaja u odnosu na toliko sporni pojam vjere kao "mistike": Je li mogua religija koja ne tei za ekstazom "sjedinjenja" s onostranim Apsolutom otuenim svijetu -- bilo da ga shvatimo panteistiki kao u Indiji ili deistiki, kao u Evropi -- ili je mogua i takva "mistika" u kojoj (prema rijeima jednog uitelja zena) "postiemo spasenje takvi kakvi smo" i ostvarujemo svoju istinsku apsolutnu sutinu bez mukotrpne i konano moda ipak lane idealizacije
svog vlastitog sebe? Drugim rijeima, je li mogue sredinju mistiku kategoriju religije zamijeniti pojmom proienja (katharsis) koji ne bi iziskivao prethodnu alijenaciju linosti koja ulazi u "mistiko jedinstvo" (unio mystica) s apsolutnim biem, nego bi se zadovoljio njenim vrednosnim, prvenstveno moralno-estetskim proirenjem i ozdravljenjem? Vrijedno je podsjetiti i ovdje da je ideju katharse Aristotel preuzeo iz starih helenskih misterija istonjakog porijekla i pokuao da je preobrazi prvenstveno u estetsku teoriju. Isti takav estetski efekt katharse naglaen je iznad svega i u analognoj teoriji zena, a ta se specifinost, zbog svoje osebujnosti u sklopu budistikih nazora, redovno tumai nacionalnim vrlinama japanske kulture. Sa stanovita komparativne nauke o religijama, moglo bi se na osnovu ovdje ocrtane analogije postaviti i pitanje o dubljoj sutinskoj nunosti ovakvih alternativa. Slijedei dalje osnovni tok nae diferencijalne analize budistikog i kranskog shvaanja religije, potrebno je naglasiti jo i to da je Buda vjeru u duu zamijenio vjerom u nunost moralnog determinizma. U svom hiljadugodinjem razvoju njegova je filosofska koncepija dosegla i fazu egzistencijalnog nihilizma (kod Nagarune, na prelazu u n.e.) za koju su onaj svijet (nirvna) i ovaj svijet (samsra) ideniini po tome to su podjednako nitavni. Taj nihilizam (nya-vda) nije bio prevladan ni u kasnijim "teolokim" pretpostavkama zena. U odreenoj kulturnohistorijskoj stvarnosti takva teoloka verzija bila je jedina mogunost da se ispolje neke specifino filosofske ideje. Njihova, bar relativna, originalnost i univerzalnost garantovana je ve istom objektivnou historijskih okolnosti: Budizam u to doba postaje zajednika duhovna osnova azijske kulture u onom smislu u kojem je kranstvo to postalo za srednjovjekovnu Evropu. Ideje o kojima je rije nisu se razvile iz iskljuivo japanskih, odnosno kineskih kulturnohistorijskih pretpostavki, a nisu, barem u sluaju japanskog zena, ni neposredno prenesene iz odredenog izvornog ambijenta, konkretno indijskog, gdje je u to doba budizam ve idejno prevladan i politiki zatrt.
3.
Daisetz Teitaro Suzuki, profesor japanskog univerziteta Otani u Kjotu (od 1921), uspio je da kongenijalnom sposobnou uivljavanja u sutinske probleme svoje istone i nae zapadne kulture dananjice izazove iv interes za zen budizam najprije u Americi i Engleskoj, a onda i u cijeloj Evropi. Jedan je slavni uitelj zena rekao: "Kad njegujemo cvijee, njegov se miris upija u nae odijelo". -- Prof. Suzuki je duboko shvatio psiholoki efekt ove istine. itavo njegovo djelo u toku decenija sve vie se usmjeruje prema izazivanju takvog posrednog djelovanja da proiri smisao za vrijednosti kulture Dalekog stoka kod zapadnog ovjeka, da proiri horizonte ljudskog zajednitva mjesto da pokua da nas okuje dogmama sektatva neke nove egzotine mistike. Zato nas svaka njegova nova knjiga koju objavi i danas u devedesetim godinama svog ivota (roden je 1870) obuzima arom sve vee svjeine i sve prozranije razgovijetnosti velikih umjetnikih tradicija. Svoje glavno djelo o zenu, tri knjige tematski usko povezanih Eseja o zen budizmu, objavio je 1927-1934. godine. U to je doba u naunom svijetu ve davno poznat po svom dokumentarnom djelu o mahyna budizmu i po ostalim radovima na istom podruju objavljenim u doba njegova boravka u ikagu, 1897-1909. [2] Vrijeme pojave i naglog uspjeha Eseja u zapadnom svijetu koincidira s pojavom egzistencijalistike filosofije u Evropi, osobito s osnovnim djelima Heideggera i Jaspersa. Ova dva filosofa postaju tek u posljednje vrijeme, pod svoje stare dane, svjesni te koincidencije s istonom filosofijom, osobito s onom iz budistikih izvora. Poznato je da je Heideggerov interes za zen znatnim dijelom proistekao iz radova njegovih japanskih uenika. [3] Kad je upoznao Suzukijeve radove neposredno, Heidegger je rekao: "Ako pravilno shvaam, ovo je isto to i ja pokuavam da kaem u svojim spisima." -- Jaspers je svoju koncepciju univerzalistike filosofije "otvorenih horizonata" bitno proirio na istovrsnu problematiku istonih kultura tek u djelu Die grossen Philosophen (I, 1957). Ovo isticanje koincidencije s egzistencijalistikom filosofijom predstavlja drugu fazu
uticanja zena, prvenstveno u Suzukijevoj verziji, a i svega onoga to kutturnohistorijski stoji iza te neposredne problematike, na intelektualne krugove savremene zapadne kulture. Sredinji interes eseja sadranih u ovoj knjizi usredotoen je na probleme koji su ranije privukli panju nekih istaknutih predstavnika psihoanalitikih struja na zen i srodne pojave azijske kulture. Prije nego to se zadrimo na toj osnovrioj i dosada najopirnije obraenoj temi, pokuajmo rezimirati koincidencije zena i egzistencijalizma u nekoliko najupadnijih taaka. To bi nam donekle moglo olakati prilaz uoj psiholokoj temi sa neto ireg filosofskog horizonta. Sredinja tema zajednika dananjoj egzistencijalistikoj filosofiji i budizmu, ne samo u verziji zena nego i u mnogo irim razmjerima svih kola mahyna, jeste problem nitavila ili nitetnosti egzistencije u njenoj neposrednoj psihikoj datosti, kao i u njenim poslednjim ontikim osnovama. Tu nauku o nitavilu (nya, nyat) razradio je najprije Nagaruna, poetkom nae ere, na principima dijalektike kritike spoznajnih kategorija sa idealistikog stanovita i time udario temelj cijelom daljem razvoju mahyna filosofije u Indiji i daleko izvan nje u kulturnom svijetu Duiekog istoka. Tko eli da provjer autentinost koincidencije ovih analogija, barem u okvirima koji se ispoljavaju prima facie, najbolje e danas uiniti ako poe od prikaza Nagarunine filosofije u spomenutom djelu K. Jaspersa. Slijedea faza u razvoju m a h y n a filosofije bio je zaokret sa podruja Nagarunine blistave dijalektike aforistike u opsena podruja analize "tokova svijesti" u spoznajnom procesu, u koje se detaljno uputa u 4. v.n.e. kola vinavda ("spoznajnoteorijska nauka") sa Asangom i Vasubanduom u Indiji. Tu je prvi put jasno formuliran pojam podsvijesne ili nesvijesne riznice (1aya) arhetipskog znanja u dubinama pojavnog strujanja svijesti. Analitika destrukcija objektivne svijesti na takva povrinska strujanja osniva se na istim principima nauke o nitavilu i nitetnosti egzistencije. Predodba o svijesti kao toku infinitezimalnih elemenata atomistike bia (bhavngafile:///C|/budizam2007decembar/files/texts/veljacic/zen_psihoanaliza.html (8 of 13) [10.2.2008 20:54:21]
sota) potjee i terminoloki jo od samog Bude. Teorija nitavila u budizmu je u sutini sinteza te objektivne pretpostavke sa sujektivnim aspektom Budine prve uzviene istine o neminovnoj patnji svakog zbivanja ve radi same neizvjesnosti nosioca tog zbivanja o svojem vlastitom bitisanju. Svaka je struktura samo nestalna i trenutana sinteza neodreenog mnotva inilaca, nijedan oblik svijesti ne moemo svesti na neko sebe (tman) kao isto i trajno bie po sebi. Neizvjesni sebe samih, nuno ostajemo u stanju nezadovoljstva prema svijetu. To izraavaju tri stoerna pojma na kojima poiva cijela budistika filosofija i kritika ranijeg upaniadskog uenja o punoi i "postojanosti" bia u njegovoj ontikoj apsolutnosti. Ta su tri pojma: ania (nepostojanost), dukkha (patnja) i anatta (negacija "sebe" kao podloge -- 1ambana -- toka zbivanja). Svijest o takvom stanju vlastite svijesti, osvjetenje koje e nuno biti doseno tek kao iracionalna evidencija, naziva se jednostavno probuenjem. Rije buddha znai budan. Mogunost takvog zaokreta (usp. torsion kod Bergsona) na neki nain je potencijalno sadrana u samoj svijesti -- "a i gdje bi drugdje mogla da bude?", pita se sam Buda (Dhammapada, 160). Probuenje kao doivljaj nitavila i nitetnosti vlastite strukture naziva se jednostavno utrnue. To doslovno znai izraz nibbna (sanskritski nirvna). Uitelji su samo "pokazivai puta". U krajnjoj egsistencijalnoj sitiuaciji; gdje treba "uiniti napor" oni postaj ubespomoni. Jedno od najuspenijih sredstava da nagnaju uenika na taj krajnji korak, kad samtraju da je za njega zreo, jeste da mu i sami zadaju udarac, esto puta brutalno, fiziki, da ubrzaju njegovu unutarnju krizu. Metod zena i nije nita drugo nego ubrzavanje unutarnje, latentne krize u kojoj svi neminovno ivimo, kao Freudovi pacijenti. Uenik zena moe postati uope samo onaj tko dolazi uitelju po odgovor na pitanje, ali ne na ono koje ima, nego na ono koje i sam jeste. Odgovor na pitanje moe nai samo onaj tko je i sam postao pitanje -- to je osnovna eksplicitna istina zena. U tom je smislu zen izrazito metoda psihike terapije. Tamo gdje ne postoji svijest krize, ne pastoje nikakve pretpostavke za studij zena.
4.
Sredinja tema koja je zajednika dvojici autora zastupljenih u ovoj knjizi; Suzukiju i Frommu, jeste psiholoki problem. Tertium comparationis je psihoanalitika teorija podsvijesti, teorija dubinske svijesti ili "nesvjesnoga", kako je taj sloj odredio ve Eduard v. Hartmann krajem prolog vijeka pod neposrednim indijskim utjecajima. Dovoljno je poznato da psihoanalitike teorije, o kojima se ovdje govori, ne moemo prihvatiti sa strogo naunog stanovita bez niza rezervi, ali ih moramo posmatrati kao uspjene hipoteze savremene klinike prakse. Dubinska svijest, na koju. C. G. Jung proiruje svoja psihoanalitika istraivanja, sadri riznicu arhetipova ljudskog znanja od pamtivjeka. Filosofska razrada ove hipoteze, u koju se upustila spomenuta budistika kota vinavda, dovodi poopavanjem svog polaznog stava do metafizike teorije po kojoj ta idejna. riznica postaje krajnja mogunost idealistike.rekonstrukcije objektivnog svijeta, ali i njegove relativno lake destrukcije u amorfnu struju svijesti. Problem metode takve redukcije ili destrukcije znanja apsorbiranih u dimenzije svijesti, svijeta utonulog u njene razliite dubine, namee se na zanimljiv nain sve ee dostupnim zastupnicima analognih hipoteza batina instrumentalnih pretpostavki joge, od kojih polazi duevna higijena i terapija indijskih i uope budistikih sistema meditacije, meu koje, kako smo vidjeli, spada i zen sa svojim specifinostima. To su bili osnovni motivi koji su privukli panju C. G. Junga batini azijske kulture, a posebno djelu prof. Suzukija. [4] Kad se, meutim, psiholoki elementi ovog tertium comparationis proire neminovnim filosofskim dimenzijama, kako se upravo danas dogaa, iskrsava najprije jedno pitanje od nita manje aktuelne vanosti nego ono psihoanalitiko. To je pitanje o socijalnim dimenzijama kako patolokih pretpostavki, tako i klinikih reperkusija ovakvih metoda. Frommov stav se za razliku od Freudova i Jungova u psihoanalizi odlikuje specifinim humanistikim interesom, osobito u problemu otuenja linosti, i
dijalektikim smislom za problem normalnog toka svijesti. Po tim se obiljejima njegovo shvaanje ideala integralne linosti radije priklanja zenu nego ranije poznatoj hipotezi A. Adlera. Ni Freudova ni Jungova klinika psihoanaliza ne sadri po njegovu miljenju dovoljno iroke pretpostavke za rekonstrukciju okrnjene cjeline i izvornosti ljudskog doivljaja. Ogranienost na dijagnozu i uklanjanje neposrednih simptoma oboljenja osuuje i ove teorije na pozitivistiki skepticizam znanosti. Nasuprot Freudu, Fromm istie aspekt humanistike psihoanalize za koji ve "u spisima Kierkegaarda, Marxa i Nietzschea" nalazi vrednija odreenja problema alijenacije nego kod Adlera. Ne zalazei dalje.u tok argumentacije same knjige koja je pred itaocem, elim da naglasim i na ovom primjeru jedno osnovno zastranjivanje i opasnost shvaanja zena kao mistike. Bitno je shvatiti da je prednost teorije o satori upravo u tome da "satori nije abnormalno stanje duha, da nije trans u kojem iezava realnost". Fromm humanistiku opravdanost i neminovnost usvajanja tog smisla nalazi u osnovnoj "premisi zena da konani odgovor ivotu ne moemo dati miljenjem" nego samim biem, a da bismo uope shvatili svrhu savrenstva ovjeka, koja je za modernog ovjeka zamijenjena intelektualiziranom svrhom savrenstva stvari, potrebno je prije svega da se oslobodimo nesposobnosti uvstvenog doivljavanja, jer iz te nesposobnosti potjee tjeskoba, munina i oaj. Jo je vanija za nas spoznaja da se ta negativna stanja ne daju odstraniti ni fiktivnim psihikim, a ni fizikim (npr. farmaceutskim) sredstvima pasivnog podvrgavanja lijeenju, kakvom je pribegavala metoda hipnoze, Couova mzetoda autosugestije ili indijska mantra yoga, pa ni Freudova metoda odvoda toka podsvjesti mimo prepreka svijesti, ili primjena nekih droga ijim se psiholokim efektima nedavno pozabavio A. Huxley, na duhovit nain koji je skandalizirao upravo predstavnike yoge i zena u azijskim zemljama zbog opasnosti krajnje nemoralnog stava prerna ljudskoj linosti, koja pada u oaj upravo radi svoje osjetljivosti u iskrenoj tenji za istinom. [5] Naglaavajui jo jedanput vanost uvoenja ove komparativne problematike u uu filosofsku sferu - ne samo etiku - mogli bismo na kraju postaviti pitanje o
dosenosti kritike perspektive koju na ovaj nain stiemo prema naoj zapadnoj misli. Raspravljanje o tom pitanju odvelo bi nas ovdje izvan okvira ue teme. Dovoljno je moda na kraju itaoca upozoriti i na to da za Frommov stav nije od neznatne vanosti u ovom sluaju njegova kolovanost u dijalektikom miljenju. Za zen kao izraz budistike misli prva pretpostavka ostaje nesumnjivo sadrana u prvoj velikoj istini od ijeg je otkria poao sam Buda: ivot je patnja zato jer je svijest o njemu tek vjeni tok neizvjesnosti zbog nepostojanosti i nepostojanja bilo kojeg sebe. Problem zena je konano problem etike i ontoloke ravnotee u toj prvobitnoj otudenosti sebe u doivljaju bola. Izvan tih granica ne bi bilo objektivnog opravdanja da u zenu traimo odgovor na pitanja o ovjeku i drutvu.
Beleke [1] Mahima nikaya, Sangarava sutta (100). [Natrag] [2] Uz niz tekstova koje je Suzuki u to doba prevodio i objav1jivao, glavno mu je djelo na tom podruju Outlines of Mahyna Buddhism, London 1907. -- Essays in Zen Buddhism izlaze ovim redom: 1. knj. London 1927, 2. knj. Kjoto 1933., 3. knj. Kjoto 1934. U Londonu (Rider) ove su knjige objavljene poslije rata, dok le francuski prevod svih eseja objavljen u 4 knjige 1940-1946. (Adrien-Maison neuve, Paris). Od kasnih djela meu najzanimljivija po irini kulturno-historijske tematike spada Zen and Japanes Culture, (London 1959), a po filosofskoj problematici The Zen Doctrine of No-mind (London 1949). [Natrag] [3] U 2. knj. svoje Filozofije istonih naroda ukljuio sam dio jednog od tih radova (Tsushimura Koichi iz Kjota), na str. 330-331. [Natrag]
[4] Jung je napisao predgovor engleskom izdanju Suzukijevih eseja 1949. Saraivao je takoer sa poznatim njemakim sinologom R Wilhelmom u obradi kineskog spisa srodne sadrine Das Geheimnis der Goldenen Blte (Zrich, Rascher 1946), s orijentalistom W. I. Evans-Wentz, The Tibetan Book of the Dead (Bardo Thdol) -- with a psychological cornmentary by C. G. Jung, London 1957. 3. izd. -U Jungovim sabrnim djelima u engleskom izdanju The CollecGed Works af C G. Jung, koja izlaze od 1957. u Engleskoj (Routledge and Kegan Paul) i Americi (Pantheon Books), knjiga 9,1 sadri studiju o mandali, ikonografskoj simbolici indotibetanskog i dalekoistonog budizma (Concerning Mandala Symbolism), prvobitno objavljen u zborniku Jungove kole Eranos u vicarskoj. Knj. 10 sabranih djela sadri dva lanka o indijskoj kulturi: The Dreamlike World of India i What India can Teach Us). Knj. 11 (Psychology and Religion: West and East) sadri u dijelu o istonim religiama sve vanije eseje koji se neposredno odnose na ovu tematiku, a osobito predgovore i komentare spomenutim i nekim drugim djelima (Zimmer, Der Weg zum Selbst .i predgovor kineskom I Ching), ukupno sedam eseja. [Natrag] [5] Usp. Aldous Huxley, Heaven and HeIl, London I956. [Natrag]
Rev. 1/11/2005 www.geocities.com/budizam/texts/veljacic/zen_psihoanaliza.html
edomil Veljai: Komparativnofilosofski motivi
Home
---\\
Veljai
Komparativnofilosofski motivi u ilimima" Klementa Aleksandrijskog

Poeci komparativne problematike u helenskoj filosofiji
edomil Veljai
Aristotel u I. knjizi Metafizike daje prvi prikaz razvoja helenske filosofske misli, sluei se doksografskim kriterijima, u kojima nalazimo dovoljno jasno izraenu i komparativnu obradu elemenata inozemnosti. Dotadanja helenska filosofija podijeljena je tu na dvije osnovne skupine i struje: jedna je autohtona i primitivnija po svojim razvojnim osnovama, a druga se je razvila pod stranim, egipatskim utjecajem istovremeno, ali iz nauno razvijenijih pretpostavki. Jedni su prvi filosofi", za koje je jedini uzrok takozvani materijalni uzrok". Tu se spominju Thalet, osniva ove vrste filosofije", Anaksimen i Diogen, Hippas i Heraklit, Empedokle, Anaksagora i Parmenid. Drugi se javljaju istovremeno s tm filosofima i prije njih". To su pitagorovci, koji su se prvi poeli baviti matematikom, pa ne samo da su napredovali u toj nauci, nego su takoer, razvivi se u njoj, smatrali da su njeni principi ujedno i principi svih stvari". Oni polaze od matematske vjetine nastale u Egiptu", koja se je po Aristotelovu miljenju tamo razvila prije i snanije
file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/veljacic/cilimi.html (1 of 44) [10.2.2008 20:54:31]
nego u Helena zato, jer je tamo sveeniki stale mogao ivjeti u udobnosti" i baviti se slobodnom naukom". -- Aristotel smatra prednou ove druge, pitagorovske struje, da razlikuje dvije vrste principa, ne samo supstanciju, nego i izvor kretanja. Za njih konanost, beskonanost i jedinstvo nisu atributi nekih drugih stvari, na primer vatre ili zemlje ili bilo ega te vrste, nego su beskonanost po sebi | jedinstvo po sebi supstancija stvari kojima se prediciraju" [1]. Dalje Aristotel i Platonovu filosofiju prikazuje u uskoj vezi s ovom pitagorovskom strujom, koja polazi od vanhelenskih pretpostavki. Orijentalna problematika, koja se suprostavlja tematskom podruju autohtonih prvih filosofa", sadrala je od poetka uz egipatsku komponentu i iransku kao ne manje bitnu, moda ak i lake pristupanu. Razlog jaem isticanju egipatskog utjecaja proizlazio je uglavnom iz kulturnopolitikog stava koji su Egipani nametali Helenima, esto i na neautentian nain. Na ovu okolnost, koja se reflektira ve kod Herodota, ukazao je dovoljno jasno Zeller [2]. Zato u kasnijem razvoju ostali istoni elementi postepeno preteu po svom utjecaju nad egipatskim, dok se egipatska kultura poinje smatrati dekadentnom i neautentinom. W. Jaeger, najistaknutiji komentator Aristotela u naem stoljeu, upozorio je na utjecaje iranskog mazdaizma na Platonovu Akademiju, pa i na samog Platona. Jaeger nalazi takoer i "u fragmentima Aristotelovih izgubljenih dialoga, koji su uglavnom nastali u njegovu ranijem razdoblju, vanrednim interes za specifinosti istonih religija" [3]. Referencije na nauku iranskih Magijaca nisu naroito ispoljene u Aristotelovim sauvanim i autentinim djelima. Smatra se da je pravi autor djela Magikos, spomenutog nie u citatu Diogena Laertija, bio Antisthen iz Rhoda (oko 180. pr. n. e.). U XIII. knj. Metafizike Aristotel postavlja pitanje: Kako to da su bia u zbilji mnotvo" (a ne jedinstvo)-- Dalje nailazimo i na pitanje koje je moda u veoj mjeri karakteristino za mazdaistiki dualizam nego za Platonovu filosofiju: Spadaju li dobro i najbolje meu elemente, ili pripadaju kasnijem stepenu...?" -Istiui tekoe onih koji pretpostavljaju jedno kao praosnov", Aristotel meu preteama ove pitagorovsko-platonovske nauke spominje polupjesnike,
polufilosofe Ferekida i druge, pa i Magijce, a od kasnijih mudraca Empedokla i Anaksagoru" [4]. Za prodor iranskih ideja Zarathutrine nauke u Akademiju smatra se odlunim utjecaj Eudoksa iz Knida, koji je uz Aristotela bio najgenijalniji uenik Platonov. Na osnovu svojih istraivanja Jaeger u glavnom zakljuuje, da je Akademija bila obuzeta istim oduevljenjem za Zarathutru, kakvim je kasnije bio obuzet openhauer za indijske religije" [5]. Kasnija istraivanja ove problematike izgleda da potvruju zakljuke te vrste. Shvatljivo je da je sve snaniji utjecaj Istoka, ne samo blieg nego i daljega, nakon Aleksandra Velikog i Aristotela, u razvoju helenistike kulture morao dovesti i do otpora u pogledu diferencijalnih analiza, koje su kao u sluaju Aristotela ukljuivale elemente inozemnosti. Shvatljivo je takoer da je taj otpor naao svoj najbolji izraz u popularnom nastojanju, kakvom je elilo da poslui djelo Diogena Laertija: Razvoj je filosofije po miljenju nekih poeo kod barbara. Tako su Persijci imali svoje Magijce, Babilonci i Asirci svoje Kaldejce, Indijci gimnosofiste, Kelti i Gali takozvane Druide i Semnotheje, kako pie Aristotel u djelu Magikos i Sotion u 23. knj. Diadoha. -- Barbarima se" meutim, zabludom i pogreno pripisuju helenska dostignua, jer su Heleni bili oni koji su se poeli baviti ne samo filosofijom nego i obrazovanjem ljudskog roda uope. -- Oni koji poetak filosofije izvode od barbara pozivaju se na Traana Orfeja i proglauju ga filosofom, i to najstarijim. Ja ipak ne znam je li opravdano nazvati filosofom ovjeka koji se je ogrijeio o bogove tako pogrdnim govorima. -- Branitelji barbarskog porijekla filosofije upozoravaju i na specifinosti formiranja filosofije kod svakog od tih naroda. [6] I pored ovog programatskog stava Diogen Laertije ne proputa da u toku svojih izlaganja upozori na strane utjecaje kodfilosofa, gdje ih smatra dovoljno dokumentiranim. U tom je smislu osobito zanimljivo svjedoanstvo o indijskim utjecajima na Pyrrhona i prikaz njegova uenja u takvoj svjetlosti koja potpuno odgovara isticanju orijentalnih motiva u izvornom moralnom znaaju ranog skepticizma. Istu motivaciju spoznajnog skepticizma i relativizma nalazimo u to
doba prvenstveno u buddhistikim i gjainskim naukama, koje su tada na vrhuncu svog razvoja, a prisutnost im se osjea i na iranskom podruju. U toj je implicitnosti komparativnih elemenata prednost prikaza pyrrhonizma kod Diogena Laertija pred Sekstom Empirikom, ne samo sa stanovita povijesne vjernosti interpretacije u uem smislu, nego i sa stanovita duhovnih strujanja koja nas posebno zanimaju u vezi sa gnostikom tematikom Klementa Aleksandrijskog. [7] U moderno doba, kad se s romantizmom ponovno javlja interes za istone kulture, moemo ustanoviti paralelizam sa prilikama u helenistikoj filosofiji najprije na istom pitanju o ugledu autohtone kulture Zapada. Odatle se zapravo i raa problematika komparativne filosofije i kritinosti njene metode. Na prelazu iz 2. u 3. stoljee n. e. Klement i Diogen su bili priblino savremenici. U to su doba strani elementi u helenistikoj filosofiji ve toliko ojaali i diferencirali se, da se u samoj eklektikoj sredini, kakva je bila u prvom redu aleksandrijska, nuno javlja nezadovoljstvo s povrnim sirikretizmom, kakav zastupa Diogen Laertije. Ogromna kozmopolitska graa, s kojom filosofija tog vremena mora raunati, sili na traenje neke sredinje koncepcije i kriterija koji e moi posluiti kao tertium comparationis. Shvatljivo je da je to mjerilo u poetku moglo odgovarati tek formalnim svrhama sreivanja grae i da je njegova poetna primjena jo vrlo implicitna pojava u okviru opeg eklektikog stila i ukusa. Upravo u tim okolnostima ini nam se da je Klementovo mjesto u povijesti komparativne filosofije vanredno karakteristino.
POVIJESNO MJESTO KLEMENTA ALEKSANDRIJSKOG [8]

Klementova je prednost pred Diogenom Laertijem s komparativnofilosofskog gledita da se ne zadovoljava skepticizmom i agnosticizmom u vlastitom stavu prema filosofiji. Klement komparativnim putem sprovodi relativizaciju vrednota svoga vremena u odnosu prema odreenoj sredinjoj koncepciji. Uspjeh tog pokuaja, u okolnostima od kojih polazimo, zavisi prvenstveno od formalnih
prednosti izabranog mjerila, prema kojem neposredne vrijednosti stavova ukljuenih u motive ilima blijede u jedinstvenom kritikom osjenenju. Ideoloke borbe Istoka i Zapada usredotouju se oko 2. st. n. e. u kranskom gnosticizmu. Gnostike sekte i struje potjeu iz najranijih kranskih zajednica, koje jo nisu podvrgnute crkvenoj hijerarhiji. Vlast crkvenog centralizma afirmira se dovoljno snano tek u 3. st. Kod gnostika se tada pojavljuje uz njihov iskonski idejni otpor idovskim tradicijama Starog zavjeta u kranstvu i otpor Rimu. Klementovo djelo pridonijelo je znatno uvrivanju centralne vlasti svojom kritikom pojedinanih gnostikih nauka. Ta je kritika ipak ovdje jo unutranja, ona polazi od priznavanja bitnih stavova zajednikih gnosticizmu u cjelini. To se vidi iz uporedbe Klementa, kao najpouzdanijeg izvora za dokumentaciju gnostikih nauka, s ostalim izvorima gnostikih protivnika, Ireneja, Tertulijana ili Hipolita [9]. Prema starijim ocjenama gnostici su bili prvi kranski teolozi [10], a prema novijim su prvi pokuali da izrade kransku filosofiju i predstavljali lijevo, revolucionarno krilo kranstva" [11]. Ve je Zeller uvidio da je suprotnost ovih nauka prema iskonskom smjeru helenskog duha tolika da su se do sada gotovo svi slagali u tome, da ih se ne moe razjasniti iz unutarnjeg razvoja helenske filosofije, nego iz stranih, istonih utjecaja" [12]. Problem je jedino odrediti to tanije te izvore. Kad se u novije doba gnosticizam nastoji karakterizirati kao romantini platonizam", time se ne el reducirati ovo idejno arite na razvoj platonske filosofije; problem porijekla gnoze taman je i moda nerazrjeiv" [13]. Dovoenje gnosticizma u neposrednu vezu s indijskim, specifino s buddhistikim utjecajima javlja se takoer rano meu modernim teorijama, osobito kod engleskih autora [14]. U najnovije vrijeme S. Radhakrishnan nastoji da s indijske strane potkrijepi tu stranu problematike. Jedna od objektivnih pretpostavki u prilog tome je okolnost da nam je gnostik Bardesan iz 2. st. n. e. prvi i najbolji antiki izvor koji u indijskom vjerskom i misaonom svijetu jasno razluuje buddhistike elemente od ostalih, a znamo da je njegovo poznavanje indijskih shvaanja osnovano na neposrednim doticajima s Indijcima. -- U svakom sluaju, analiza helenistikih komponenata u gnosticizmu dovodi nas do utiska da tadanji Istok trai helenizam, slino kao i
renesansni Zapad, dok iscrpljeni helenizam trai Istok" kao izvor nove snage [15]. Ipak se u novijim istraivanjima ove teme sve jasnije ispoljava jedinstvenost sredinjeg principa u gnosticizmu, a iskljuuje mogunost jednostavne sinkretistike obrade [16]. U tom emo smislu i mi Klementove filosofske stavove razmatrati sa stanovita s kojeg se sami iskazuju, t.j. kao gnosticizam. S opsegom gnostike problematike (iji vrhunac pretstavljaju u 2. st. prije Klementa Aleksandrinac Valentin, Markion iz Ponta, Sirijac Basilid, Mesopotamac Bardesan i Asirac Tatijan) nije jo data ideoloka irina potrebna za njenu sintetizaciju i kulturnopovijesnu asimilaciju. Takav raspon dostiu u zauzimanju stavova prema gnostizicmu tri mislioca pod kraj drugog i u prvoj polovini treeg stoljea: Klement, Mani i Plotin. Ona iranska obiljeja, koja su bila prvobitna za gnosticizam, postaju kod Manija zakljunim peatom u razvoju gnostikih ideja. -Plotinova kritika (Enneade II, 9) ostaje izvan gnosticizma, reflektirajui njegove stavove sa gledita klasine helenske filosofije, pa se u vie bitnih crta podudara s pretpostavkama kakve sreemo izvan domaaja gnostikog dualizma na drugoj, istonoj strani ovog kozmopolitskog podruja -- u Indiji. [17] Klementov je kriterij u materijalnom pogledu odreen apologetskom svrhom da istakne i ouva istou i uzvienost kranskog stava i da pokae njegovu prednost i mjeru u kojoj je sposoban da prizna i preuzme kulturnopovijesne vrijednosti istonih i zapadnih helenskih, idovskih i drugih barbarskih" tradicija. Okolnosti pod kojima se to zbiva toliko su kompleksne, da apologetska uloga po kojoj Klementovo djelo ulazi u kasniju povijest kranstva ne iscrpljuje stvarnu irinu njegove komparativne filosofije, koja se ovdje vjerojatno po prvi puta, iako implicitno, pojavljuje kao dosljedno i potpuno primjenjena metoda u traenju istine unutar filosofskih kategorija. Kod Klementa se ne relativiziraju samo helenske vrednote sa gledita biblijskih kao ranije kod Filona, nego se i biblijske vrednote u odnosu prema gnostikom, paulinskom kranstvu relativiziraju najprije sa stanovita gnostikog orijentalizma,
koji se ispoljava u isticanju antitetinosti Staroga prema Novom zavjetu. Krug se zatvara tamo gdje se jednostranosti gnostikog "heretizma" uravnoteuju, ne sa svojom biblijskom suprotnou neposredno, nego sa zapadnim duhom, koji kroz orfizam i neopitagorovski platonizam prodire do vrha Klementove filosofske interpretacije pravog smisla kranske misli. Izvorna kranska nauka, proiena kroz gnostiki filtar od grubih starozavjetnih primjesa, prua ovdje tek okosnicu novog pogleda na ivot, koju Klement eli da to vre ugradi u bogatu kulturnu batinu svog vremena. Njegov je rani pojam kranstva kao kulturno-filosofske pojave upravo zbog te krajnje pojednostavljenosti svoje sredinje strukture podesan da vri funkciju kao tertium comparationis u smislu koji donekle odgovara pretpostavkama pozitivistikog formalizma moderne komparativne filosofije. [18] Prenosei teite na komparativnofilosofsku problematiku, odvajamo se od smjera koji redovno slijede studije o Klementu, mada je prouavanje gnosticizma u uem smislu znatno napredovalo u 20. st. takoer i u komparativnom pogledu. [19] Studij Klementa postao je aktualan u 19. st. u vezi sa razvojem liberalnog i kritikog smjera u protestantskoj teologiji. [20] Osnovna je tendencija u toj protestantskoj kritici Biblije da tei za rekonstrukcijom prakranske nauke, za njenim svoenjem na onu okosnicu ije smo formalne prednosti spomenuli u odnosu prema iroj problematici. Pri tom je pravilno uoena i vanost vanjskih, vankranskih, osobito filosofskih elemenata. Rana kranska misao, dok jo ostaje zatvorena unutar pretpostavki vlastite vjerske i moralne nauke, proizvela je sama iz sebe pismeni talog u obliku kranske praknjievnosti (misli se u prvom redu na djela apostola Pavla), ali je u tom primitivnom nainu opstanka, koji je mogla ostvariti vlastitim snagama, prerano zamrla. Ta se je prakranska knjievnost utrnula zbog nedostatka vlastite ivotne snage, a nije bila niti njena zasluga ni krivica, da je na mjesto, koje je njenim izumiranjem ispranjeno, dola potpuno drukija kranska knjievnost, knjievnost svjetskog formata, istovrsna sa
knjievnou tadanjeg obrazovanog rimskog i helenskog svijeta.[21] U tom je smislu Kltment zaetnik kranske svjetske knjievnosti. ilimi su doveli slijedeu generaciju istonih teologa ususret onoj politici, koja je postigla svoj vrhunac u vladavini cara Konstantina, dok je na Zapadu papinska vlast iz shvatljivih razloga nastojala da povee njegovo ime to ue s usponom Rima. -- Ipak se ve skolastika nije brinula za Klementa, jer ga nije poznavala". [22] Iz tih razloga, a i zbog jednostavne okolnosti, da crkvena i duhovna povijest 2. st. nisu jo toliko osvijetljene, da bi se lik Klementa mogao nacrtati unutar dovoljno poznatog okvira" [23] -- njegova se povijesna uloga redovno prikazuje iz perspektive slijedeeg, 3. st. konsolidirane patristike apologetike. -- Druga je velika zasluga protestantske kritike, da je istakla nedostatnost i neautentinost ove perspektive u ocjeni Klementova djela. Ta kritika nalazi kod Klementa, u vezi sa njegovim gnostikim specifinostima, najprije niz modernom protestantizmu zajednikih stavova u materijalnom pogledu (alegorijska interpretacija Biblije; podreenost vjere-pistis znanju-sophia, isticanje vanosti dobrih djela i moralne pripreme ispred vjerskog asketizma za spoznajnoprosvjetljenje, a u vezi s time snaan stoiki uticaj na Klementa; zajednitvo ovjeka s bogom po spoznaji; interpretacija gnotike vjere u predestinaciju sa stanovita da je boanska spoznaja odraz posebne milosti u ovjeku, a tenja za njenim postignuem je iznad elje za spasenjem). Svi su ti stavovi prigueni u kasnijem katolicizmu. Posmatrajui Klementovo djelo iz njegove neposredne sredine, dolazimo do zakljuka da na opem i obuhvatnom stanovitu, do kojeg se uzdie Klement Aleksandrijski, ne moe vie biti govora o djelu koje bi bilo samo apologetsko ili antiheretiko[24]. Iz istih su pretpostavki na Klementovo djelo gledali i njegovi savremenici: Nema sumnje da je razlog nepovjerenju koje je Klementa iznenada
okruilo bila njegova srodnost s gnosticizmom, s gnostikim hereticima, koji su bili izvan crkve... Crkva se je prestraila pred tom knjievnou, koja se je sve dalje irila... pred tako nadmonim stvaralakim talentom, kakav je bio Klementov"[25]. Katehetska kola u kojoj je Klement djelovao kao nasljednik svog uitelja Rantinosa, o kojemu nita poblie ne znamo, smatra se prvobitno gnostikom ustanovom, a Klement sam iskljuuje mogunost, da je tada u kranstvu uope postojao ope priznati crkveni univerzitet". [26] S obzirom na bitnu dokumentarnu vrijednost Klementova djela za prouavanje gnosticizma i helenistike filosofije uope, a posebno zbog istonih uticaja, vrijeme je da se razmotre njegovi iliml i potpuno izvan okvira povijesnih interesa kranstva, kao i izvan predrasuda o aristokratskoj autohtonosti grke filosofije. Iako su te predrasude onemoguene arheolokim dokazima krajem prolog i poetkom ovog stoljea, ipak se jo uvijek osjea njihov utjecaj na opu sliku koju savremeno drutvo ima o antikim izvorima svoje kulture. No i bez obzira na te krajnje ciljeve, kojih se ovako ograniena radnja tek moe dotaknuti, istaknuti pretstavnik helenistike kulture, kakav je Klement, otvara nam uvid u unutarnje odnose klasine helenske filosofije prema kriterijima, koji dodue niti ne tee za potpunom objektivnou, ali su intimnom predodbenom svijetu ljudi, koji su je neposredno doivljavali, neusporedivo blii od onih ogranienih interesa i imaginativnih sposobnosti od kojih polazi slika antike kakvu nam je namrla generacija pozitivistikih uenjaka 19. st.
KLEMENTOV STAV PREMA STRANIM UTJECAJIMA U HELENSKOJ FILOSOFIJI

Reenicama, kakvim je Diogen Laertije poeo svoje djelo, nalazimo kod Klementa paralelu u polovini prve knjige ilima: Filosofija je cvjetala kao velika i korisna stvar od starine kod barbara, njena je svjetlost prodrla do pogana, a konano je stigla i do Helena. Njeni su prvi pokretai bili egipatski proroci i asirski Kaldejci, pa Druidi i Samaneji kod Gala, filosofi kod
Baktrijaca i Kelta, Magijci kod Persijaca, gimnosofisti kod Indijaca i drugi barbarski filosofi... idovsko je pleme daleko starije od svih tih naroda, a da je njegova pismeno pribiljeena filosofija prethodila helenskoj, dokazao je opirno pitagorovac Filon, a prije njega peripatetik Aristobul i mnogi drugi." (I. 15, 71). Najstariji mudraci i filosofi kod Helena ... bili su barbarskog porijekla i obrazovali su se kod barbara. Zar nije dokazano da je Pitagora bio Tirenac ili Tirijac? Antisthen je bio Frigijac, a Orfej je bio iz Odrise ili Traanin. Za Homera se veinom govori da je Egipanin, Thalet je rodom Fenianin... Platon ne porie da je najbolje u filosofiji dobio od barbara." (I. 15, 66). Konano, sve su bitne filosofske nauke Helenima dole od velikog Mojsija" (II, 15, 20). Sam Mojsije kao izvor filosofskog znanja kaldejskog je porijekla, roen u Egiptu, a pretci su mu zbog dugotrajne gladi doli iz Babilona u Egipat. On se je rodio u sedmom pokoljenju i dobio kraljevski odgoj". (I. 23, 151). Svrha je ve I. knjizi ilima da pokae da su helenski filosofi zato nazvani kradljivcima, jer su na nezahvalan nain preuzeli od Mojsija i proroka glavne stavove svoje nauke" (V. 1, 10). Tome treba dodati da su grki filosofi sakupili tota i od drugih barbara" (VI. 4, 35). Ovim je u grubim crtama obiljeen stav Klementa Aleksandrijskog prema razvoju antike filosofije. Teorija o krai" iziskuje detaljnije obrazloenje, a isto tako i neke osnovne filosofske koncepcije, koje prate njenu razradu u ilimima. Optuba helenske filosofije zbog plagijata ne potjee od Klementa. Povod joj je biblijska izreka: "Svi koji su se pojavili prije dolaska Gospodova, bili su lopovi i razbojnici." -- Klement najprije elida iz tog suda izuzme starozavjetne proroke, koje naziva radije bojim slugama". U pogledu helenskih filosofa kae na tom mjestu: Iako helenska filosofija ne obuhvaa veliinu istine... ona ipak priprema put za najviu kraljevsku mudrost." (I. 16, 80).
Obrazloenje stava, koji je naslijedio od svojih spomenutih prethodnika, glasi ovako: Helenski se filosofi mogu smatrati 'lopovima i razbojnicima' utoliko to su i prije dolaska Kristova uzimali od jevrejskih proroka dijelove istine, a da ih nisu potpuno shvatili, nego su ih svojatali kao da oni to nauavaju, tako da su ih nekada iskrivili, a nekad su ih izvodili bez potrebe i razumjevanja. Nekad su ih opet sami pronalazili, jer su imali 'pronalazaki duh'. I Aristotel se slae sa Svetim pismom, kad sofistiku naziva kradljivkom mudrosti, kako smo ve spomenuli." (I. 17, 87).
KLEMENTOVI PRETHODNICI
Kao svoje pretee u ovom pogledu Klement citira idovskog peripatetika Aristobula (2. st. pr. n. e.), te pitagorovce" Filona (1. st. n. e.), koji je idejno najznatniji pretea Plotinove neoplatonske kole, i Numenija (2. st. n. e.) Aristobul je tvrdio prema Klementovu citatu, da je i Platon slijedio nae zakone, pa je jasno, da je paljivo izuio sve to se u njima kae. Prije Demetrija, t.j. prije nego to je Aleksandar zavladao Persijancima, prevedeni su dijelovi (Biblije)..., pa se lako moe shvatiti, da je pomenuti filosof mnogo toga preuzeo, jer je bio vrlo uen. Isto je tako i Pitagora prenio mnoge nae nauke u svoj sistem." (I, 22, 150) Numenije je formulirao pitanje: ta je drugo Platon nego Mojsije u antikom odijelu?" (id.) Filon najizrazitije prije Klementa nastoji da sintetizira helensku filosofiju s misaonim svijetom Biblije. -- Openita je pojava, kae Filon, da se svaki narod suprostavlja prodiranju stranih nauka, a jedini su idovi uspjeli da je njihova objava prodrla do svih naroda i tamo se udomaila; kako kod barbara tako i kod Helena, na kontinentu i na otocima, kod istonjaka i kod zapadnjaka, u Evropi i u Aziji, tako da se je proirila po cijeloj nastanjenoj zemlji od jednog kraja do drugog. [27] Filon dokazuje biblijsko porijeklo Pitagorine mistike brojeva, izvodei je iz
simbolikog smisla nauke o stvaranju svijeta u est dana. Isto tako simboliki izvodi Heraklitovo uenje o jedinstvu suprotnosti iz reci Mojsijevih, dok pitagorovski pojam monade i platonsku vrhovnu ideju dobrote i ljepote smatra tek slabim odrazom jevrejskog pojma o jednom bogu. Kod Mojsija nalazi i osnov Zenonove filosofije. -- Tako je Mojsije ve prije njih dosegao u filosofiji najvii vrhunac pomou objave. [28] Sve su to to s druge strane elementi koji, eksplicirani na takav komparativni nain, ulaze iz helenske filosofije u Filonov pogled na svijet. Za niz orijentalnih elemenata, koje tu takoer nalazimo izrazitije nego kod helenskih filosofa, Filon ne osjea potrebu pravdanja izvodom iz Biblije, tako da tu oskudevamo podacima o njihovom porijeklu. [29] Princip simbolikog tumaenja moemo smatrati tipinim orijentalnim elementom, koji se javlja kod Helena sa stranim uticajima. Ti uticaji trae graansko pravo kroz mitoloke analogije, dok se u biti ve vrlo rano poinju suprostavljati homerskom pogledu na svijet. Zato se i Klement vrlo rado poziva na orfiku poeziju kao vaan izvor kasnijih helenskih plagijata", a isto tako na knjige Hermesove, koje sadre cijelu filosofiju Egipana" (VI. 4, 37). U razdoblju koje nas ovdje zanima, metodasimbolikog tumaenja postaje osobito vana za stoiare i kiniare [30]. Budui da u stoikoj nauci nalazimo snaan priliv stranih istonih elemenata, karakteristino je upozoriti na tendenciju vezivanja stoikog panteizma i aristotelovskog teizma kod Filona. [31] Druga je karakteristika veza skeptikih i mistikih motiva u filosofiji helenistikog razdoblja, na ije detaljnije prouavanje nas navodi ve prikaz Pyrrhonova uenja u Diogena Laertija u vezi s indijskim utjecajima. Skepsa je pretpostavka mistike kod Filona kao i kod drugih. Tko hoe spoznati boga, mora napustiti sam sebe, mora postati bog". [32]
Krajnji je cilj ovakvog traenja prolaza izmeu helenskih misaonih mogunosti, da se istakne suprotnost intuitivne spoznaje i racionalne nespoznatljivosti vrhovne istine, do koje vode samo putevi istonjake asketske filosofije prosvijetljenja. Sve emo te elemente razraditi opirnije kod Klementa. Filon je, meutim, prvi koji trai da krajnji cilj ljudske tenje bude intuicija boanstva" i nastoji da nadie svako posrednitvo, svako svijesno miljenje i sve pojmove", [33] Time njegov orijentalizam izlazi iz okvira jevrejskog shvaanja o objavi.
KLEMENTOV EKLEKTICIZAM
Klement spada u doba kad eklekticizam dominira upravo kod njemu najbliih gnostika i neopitagorovaca. Razlog je tome stalno jaanje prodora orijentalnih elemenata u helenistiku filosofiju poslije Aleksandra Velikog. Po naslovu i namjeni djela kao i po definiciji filosofije ilimi odgovaraju svojoj eklektikoj sredini. Filosofijom nazivamo neosporne stavove u izlaganju svake pojedine kole, iji se izbor istodobno uskladjuje s primjerenim ivotom" (VI. 7,54). Nae misaono blago treba da bude raznoliko obradjeno, kao to kae i sam naslov..., da esto prelazi s jednog predmeta na drugi, a veza medju rijeima dobiva drugo znaenje nego to je njima otvoreno izreeno. Heraklit je rekao: Traioci zlata prekopaju mnogo zemlje, a nadju malo" (IV. 2,4). "Moji ilimi ne tee ni za odredjenim redoslijedom ni za odredjenim nainom izraavanja. U pogledu stila oni namjerno nee da budu kieni na helenski nain, a nauka je namjerno razasuta potajno bez prave jasnoe". (VII. 18, 111) Sluei se uenim oblikom, ilimi hotimice prikrivaju sjeme gnostike". (I. 3. 20). Stil i duhovna atmosfera djela protkani su nizom orijentalnih predodbi, u kojima se esto mogu identificirati i bitni sadrajni elementi stranih nauka. U tom se smislu i teorija o helenskim plagijatima" svodi na prigovor, da su Heleni
anticipirali filosofsko obrazlaganje istina objavljene nauke, mada im se priznaje da su djelomino do njih i sami doli, te da su profanirali tajnost nauke, koja je kod idova kao i kod drugih naroda, a esto i kod samih Helena (orfika, pitagorovaca i drugih koje Klement potuje), priopivana samo dovoljno spremnim i posveenima, dok inae treba da ostane uvijena u simboliku mitosa. Sve ono to moe da prosija samo kroz opnu prikazuje nam zbilju veu i dostojanstveniju, kao plodovi koji prosijevaju kroz vodu i likovi koji sjaju kroz veo, pa im se tako pridaje i odreeni nuz-smisao... Jasno osvjetljenje sa svih strana razotkriva sve, a k tome pridolazi okolnost da se oitost moe promatrati samo u jednom smislu. U onome to je izraeno na uvijen nain dozvoljeno je shvatiti mnogostrukost smisla, pa to i inimo. Tako neiskusan i nepouen luta, dok gnostik shvaa". (V. 9, 57). Orijentalna slikovitost nije samo stilska akcidentalnost na mjestima ove vrste kod Klementa i njemu srodnih pisaca. Zato emo poi od analize osnovnih elemenata te vrste.
ELEMENTI ORIJENTALNE SLIKOVITOSTI

U nauci danas vie nema ozbiljne sumnje o tome da medju istonim utjecajima na helensku filosofiju jedino iranski mogu imati bitnu vanost. Spomenuli smo da je u ranom razdoblju (kod Herodota) isticanje egipatskog porijekla osnovnih elemenata helenske kulture dobrim dijelom posljedica neprovjerenih, politikim interesom iskrivljenih podataka. Pouzdano je da su Heleni od Egipana preuzeli matematsku nauku, a s tim u vezi i njenu astroloku primjenu. U tom je pogledu egipatski utjecaj oevidan osobito kod Pitagore. No, ve se u kasnijim antikim vremenima javlja sumnja o kompilatorskom porijeklu egipatske nauke i tenja da se pravi izvori trae dalje na Istoku. Danas se redovno pretpostavlja da je starovjekovna astronomija i njen astroloki fatalizam, kao osnov prvog apstraktnog pojma o zakonitosti svjetskog zbivanja, kaldejskog porijekla. Astrologija se je proirila iz Babilona na sve strane, vjerojatno i u Indiju kao i u Egipat, i Iran, a posredno i u
Heladu. Izvorna iranska misao bila je, meutim, drugog porijekla, kako se moe zakljuiti iz najstarijih gth koje se pripisuju Zarathutri i onih koje se smatraju starijim od njega. Ona je bila istorodna s prvim apstraktnim predodbama mudrosti indijskih Veda. Ta je misao dosegla svoj prvi vrhunac apstrakcije i individualnog izraaja kod Zarathutre, prije kaldejskih utjecaja na mazdaizam i zervanizam mlade Aveste. [34] Ne poriui egipatske i asirske utjecaje na Pitagoru, Klement ga naziva sljedbenikom persijskog Magijaca Zoroastra". (1.1,70). Za prouavanje gnosticizma i Klementova mjesta u njemu vaan je problem iranskih utjecaja na nauku jevrejskih proroka u doba babilonskog suanjstva i kasnijih jevrejskih odnosa s Persijskim carstvom. Za gnosticizam je uope karakteristino negiranje polaznih biblijskih izvora, natrunjenih starozavjetnom svirepou, od kojih se gnostici odvraaju prema istijim iranskirn vrelima monoteizma. Za Klementov "dublji odnos prema batini Starog zavjeta vana je uprvom redu nauka dvanaest proroka", koji su, u drugoj godini vlade Darija, sina Histaspova... u prvoj godini 48. olimpijade bili proroci, pa su stariji od Pitagore i od Thaleta" (I. 2, 129). Tada su, za vladavine Darija I, Jevreji puteni iz suanjstva, a njihovi odnosi s persijskom kulturom bili su nesumnjivo najtjenji. Iako je to ve bilo doba dekadencije iskonske Zarathutrine misli, smatra se da se je pod iranskim uticajem razvio pojam Jehove od boanstva neba do apstraktne transcendencije, daje popularizirana mazdaistika vjera u posredno stvaranje putem svetoga duha" (spanta-manyu) i njegovih besmrtnih vrlina" {amaaspanta) bila osnov idovske vjere u boanske hipostaze (aneoski korovi), te da su tada Jevreji preuzeli konano i iranski pojam spasitelja" (saoyant). [35] Izvornu nauku iranskih gth, koje su uglavnom izraz Zarathutrine misli, teko je jasno rekonstruirati. Zadovoljiemo se da navedemo jedan od pokuaja rezimiranja njenih osnovnih obiljeja: Postoji jedan bog, a to je Ahura Mazda... Duhovnost (rnananha-) se razlikuje od tjelesnosti (astvant-). Svuda nalazimo trihotomiju misli, rijei i djela... Dobro se
suprotstavlja zlu, a iz toga proizlazi razliitost retribucije poslije smrti". Tome se jo mogu dodati dva vana obiljeja: Zlo je vezano za la, a osim toga se moda po prvi put na svijetu pojavljuje misao o svretku svijeta". [36] Nije teko shvatiti kako se daljom razradom i popularizacijom ovih ideja razvija nerazrjeiva isprepletenost monistikih i dualistikih elemenata, karakteristina za antiku filosofiju uope, jednako helensku kao i istonu. -- Za tezu, da predzoroastrovski monistiki motivi u iranskoj misli nisu mlai ni slabije ukorijenjeni nego dualizam dobra i zla, koji polazi od Zarathutrine reforme, govori u prvom redu poznato i dovoljno proueno prvobitno jedinstvo indoiranske zajednice. Mi emo za potrebe nae teme iz ovih sloenih povjesnih okolnosti izvui samo jedan metodoloki zakljuak: Za komparativno prouavanje monistikih elemenata u istonim utjecajima na antiku filosofiju koristiemo ee puta najstarije indijske izvore zbog toga jer su bolje sauvani i eksplicitniji od zapadnoazijskih. Tako e same uporedbe tekstova pokazati koliko je opravdana tvrdnja da je osobitost, po kojoj se Indija istie pred ostalim poznatim svijetom, u snazi kojom dalje ivi njeno neposredno naslijedje iz daleke prolosti", ipak emo indijske paralele zbog udaljenosti izvora naelno shvaati kao idealne analogije meju ekstremnim oblicima istone i zapadne misli. S obzirom da je idealnost i fragmentarnost takvih analogija u modernoj filosofiji i suvie isticana, nastojat emo da to vie koristimo, barem u elementarnim stavovima, primjere gdje moemo jasno sagledati vezu triju lanova: indijskog, iranskog (ili egipatskog) i grkog. [37] U okviru ove radnje moi emo taj kriterij primijeniti jedino na nekoliko sugestivnih sluajeva. Najplodnije podruje za komparativne studije ove vrste otvara nam orfika kozmogonija i mistika. Na tom podruju i Klement trai posledniji izvor helenskih filosofskih ideja, koje komparativno razradjuje (osobito u V. knjizi ilima). Njegova se komparativna filosofija osniva svojom grkom paralelom na liniji Orfej-Pitagora-Heraklit-Platon. Ovdje nam, medjutim, prostor ne doputa da zaemo dublje u podruje
komparativne mitologije. Pokuat emo jedino na primjeru orfikog uenja da ilustriramo najprije u openitijim crtama izneseni metodoloki stav. Klement voli isticati da se Pitagora preko Ferekida neposredno povezuje s orfikim uenjem. Prema Klementovim izvorima Pitagora je i neke vlastite tvorevine pripisivao Orfeju (I. 21, 131). Zbog kompleksnosti izvora, navest emo ovdje nekoliko osnovnih kozmogonijskih orfikih pojmova svojim rijeima. Na iskonskom mjestu, gdje se u Hezioda nalazi haos, orfici pretpostavljaju tamu i no. U tami nastaje klica svijeta, koja se materijalizira kao jaje u tekuini. Ta zlatna ili srebrna klica ili jaje razvija se i raspaljuje arom stvaralake tenje duha, koji se identificira sa stvaralakim aktom, i u njemu konano zabljesne kao svjetlost logosa, rijei ili misli koja se utjelovljuje. Iz tog jedinstvenog i sveobuhvatnog akta, u kojem se identificira duh i njegova emanacija, proizlazi hijerarhija bogova, zemaljskih elemenata i svih bia, a iskonski panteizam nalazi svoju prirodnu vezu s politeizmom. Evo kako su ti elementi izraeni u nekoliko primjera egipatske, indijske i helenske teogonije i kozmogonije: Slika iz egipatske kozmogonije [38] "U poetku nije bilo ni neba ni zemlje. Okrueno gustom tamom, Sve je ispunjalo beskrajnu pratekuinu, koja je u svom okrilju skrivala muke i enske klice kao poetak budueg svijeta. Boanski iskonski duh, nerazdvojiv od tvari pratekuine, osjetio je tenju za stvaralakim djelom, a njegova je rije probudila svijet u ivot... Prvo je stvaralako djelo poelo oblikovanjem jajeta iz pratekuine. Iz njega se je ispoljila svjetlost dana,
neposredni uzrok ivota u podruju zemaljskog svijeta". Slike iz indijske kozmogonije (Rig-veda, X, 129) Ni bitka ni nebitka nije bilo tada ni zranog prostora ni neba nad njim. to je prolazilo sad tuda sad tamo? U ijem okrilju i gdje? to bjee to beskrajno bezdno voda? -U poetku bjee tama zavita u tamu i svemu je bio nespoznatljiv tok. ivotom mono, uvito u prazninu, Jedno se porodi snagom arke tenje. Ljubavna enja obuze ga prvo, a to je bio zametak prve misli" (Rig-veda, X, 121) "U poetku postade zlatno jaje... A kad su naile velike vode, pa Sveobuhvatno primile kao klicu, stvaraju Oganj, iz tog je nastao on, jedini ivotni duh bogova..." U fragmentima orfike teogonije [39] nalazimo opis Zeusa, gdje se nebo naziva njegovom glavom, mjesec i zvijezde oima, eter uhom [40], zrak grudima, zemlja tielom, a podzemni svijet nogom. Eshil, "Keri sunca" "Zeus je nebo, Zeus je zemlja, Zeus je uzduh, Zeus je sve, pa i ono to ima vie od toga".
(Brihadaranyaka-upaniad, I, 1, 1) Zora je glava rtvenog konja, sunce oko, vjetar dah... Nebesa su mu ledja, podneblje mu je trbuh, zemlja kopito... dani i noi podnoje, zvijezde okosnica... itd. (Rig-veda, V, 3) Ognju, ti si Varuna kad se raa, ti si Mitra kad te raspale. U tebi, koji si sin snage, sadrani su svi bogovi. Ti si Indra za smrtnika koji ti slui". [41] Iz ove ope orfike perspektive otvara nam se pogled na komparativne vrijednosti elemenata, kojima Klement izraava svoj vlastiti stav i kritiku nauka onih helenskih filosofa koji ga najvie zanimaju. Rije istine dolazi u duu kao duhovno sjeme" (I, 1, 1). U gnostikoj dui ono se liava materijalne ljuske", postaje slobodno od nitetnosti tijela i svih afekata koji nastaju iz praznih i lanih pretpostavki". Tada spoznaja postaje jelo i pie boanskog logosa [42] (V. 10, 66). Tako je duama potrebna svojstvena hrana", one ne tee sve za istim panjacima. Ima ih koje rastu spoznajom i znanjem (u gnostikom intuitivnom smislu), a ima i takvih kojima je panjak helenska filosofija, od koje se kao ni od oraha ne moe sve pojesti". (I. 1, 7) Razlikovanje panjaka, zapretanje sjemena mudrosti, koje treba dugotrajno i sporo da klija u dui, polazne su misli Klementove u I. knjizi ilima. Usporedba mudrosti sa klijanjem sjemena, iji je izvor logos spermatikos dobro je poznata iz stoike filosofije. Za nas je nesumnjivo njeno porijeklo sa Istoka, u vezi sa svim ostalim komponentama koje smo upravo naveli. Predodba panjaka"
vezana je za Indoirance sa slikom goveda (sansk. go-cara, panjak za goveda). Govedo je simbol due, koja ve u Zarathutrinim himnama vapi: Pribavite mi dobre panjake". [43] -- U indijskoj filosofskoj terminologiji gocara je naziv za podruja predmetnosti uope, a za pojedine vrste osjetnih podruja posebno. Postepeni nastanak fizikih elemenata vezan je u ranim upaniadama o predodbu hrane i panjaka. Klementova monas, koja prema njegovoj vlastitoj interpretaciji odgovara Pitagorinoj jedinici kao oznaci inteligibilnosti, nasuprot broju est koji oznaava pluralitet senzibilnosti", (I. 14, 93), nalazi paralelu u Chandogyaupaniadi": Bitak je u poetku bio ono jedno bez dvojstva. Tad zaeli: Da mi je postati mnotvo, da mi se je umnoiti. -- Tad iz njega probukti vatra... izvrije voda... proklija hrana... Ono boanstvo zaeli: Da ja uniem u ova tri boanstva kroz ovo ivotno svojstvo (atman), pa da razvijem ime i lik! Da uinim svako od tih triju trostrukim..." [44] Ovoj shemi razvoja elemenata prema principima brojaanih odnosa, gdje se iz jednoga bez dvojstva" razvija trolanost, koja se grana dalje u parovima (ime i lik" -- nama-rupa su u svim indijskim kolama osnov razlike subjektivnih i objektivnih nizova, ili materije i forme" u Aristotelovu smislu) -- kod Klementa odgovara jedna mnogo izrazitija iranska verzija iste strukture iz nekog apokrifnog spisa", na koji se pozivaju uenici Prodika, koji se lano nazivaju gnosticima", a tvrde da njihova kola posjeduje Zarathutrine spise (I. 15. 69): Sve je to bilo jedno, a kad se njegovom jedinstvu nije svidjela samoa, tada je iz njegova daha proizila Dua. Opei s njom, tvorac je stvorio Ljubimca. Tada je iz njega ponovo proizaao dah, a opei s njim stvorio je Moi, koje nije mogue ni uti ni vidjeti" (III, 4, 29). -- Klement tumaenje ove misli kod savremenih heretika smatra nemoralnim iskrivljivanjem osnovne istine, koju su moda proitali u drugim spisima, ali su je krivo shvatili" -- na seksualnoj osnovi. Nema sumnje da je Dua" u gornjem citatu spanta-manyu Zarathutrinog Ahura-mazde, da je
Ljubimac" vohu-mano ili dobra misao", vrhovna od est besmrtnih vrlina" (ama-spanta), meu kojima Mo (khathra) ima posebno mjesto kao njihovo najizrazitije zajedniko svojstvo carstva bojega" ilipanjaka" u pregnatnom smislu. Sjeme" (sansk. bija) identificira se sa svim to je iskonski uzrok ili princip u fizikom smislu, a jo vie u teorijama svijesti, gdje se pojmom klice" konano tumae i pojave pamenja i podsvijesti" u modernom smislu rijei"). Pojmom sjemena" i njegove eksplozivne ahure" (sphota) tumai se i razumijevanje rijei uope (u semantikoj metafizici indijskog gramatiara Paninija, savremenika prvih helenskih filosofa, a posebno vjene rijei Veda, koja je u svom zaahurenom obliku trajno prisutna u eteru (akaa), pa taj element ve zbog toga to je nosilac logosa postaje prvim praelementom. Slika plodova koji prosijevaju kroz vodu i likova koji sjaju kroz veo", krijui u sebi mnogostruki i potencirani smisao, podsea nas na indijsku teoriju o myi kao maginoj snazi bogova. U smislu opne" ili ljuske" (sansk. koa) znanja, ove predodbe mnogo izrazitije odgovaraju odreenim teorijama materije u indijskoj filosofiji, prema kojima materija i nije nita drugo nego (karmiki) kauzalitet supstancijaliziran u proizvod metafizikog neznanja" (avidya). Istona filosofija, kako kod Zarathutre tako i u vedskim himnama i upaniadama, polazi od sumnje i neznanja kao to grki prvi filosofi polaze od elemenata znanja o biu stvari.
MNOGOSTRUKOST SMISLA
Mnogostrukost smisla" kao ishodina koncepcija Klementove filosofije ostat e do kraja ilima osnova za razumijevanje svih vanih elemenata koji nas odvje zanimaju. Jasno je na prvi pogled da je ova koncepcija izvorno isto toliko nezavisna od stavova helenske prve filosofije" kao i od jevrejskog religioznog dogmatizma. Ona je i u osnovi i u razradi bitno indoiranska, pa kao takva vri tradicionalnu interpretativnu funkciju, svojstvenu u to doba osobito iranskim teolozima, koji vae kao toliki znalci teolokih spisa istonih i zapadnih vjera i naroda, da se u
sporovima meu sektama redovno pojavljuju kao meunarodni arbitri. Krajem stare ere, i kasnije, za vladavine Sasanida, persijske prevodilake kole prevode jednako indijske kao i helenske tekstove. Klement s jedne strane preuzima argumente naslijeene jevrejske kritike prema helenskoj filosofiji, a s druge, kako smo ranije naglasili, odvaja se u duhu svog gnostikog vremena i od apsolutnog autoriteta starozavjetnih izvora. "Kao to se u studenac voda stjee sa svih strana, tako isto iz svih Veda brahman crpe svoja znanja." Ovim je rijeima u Bhagavad-giti (II, 46) izraeno drevno indijsko shvaanje po kojem je dobila ime Brahmana o stotinu puteva", a koju izraava i uvena Buddhina slika o velikom oceanu", u "kojem sve rijeke konano gube svoje ime i lik". -- Klement taj stav zadrava uz slijedeu modifikaciju: Postoji, dakle, samo jedan put istine, ali se u njega stjeu kaou vjenu struju pritoke sa raznih strana". (I, 5, 29) Tako je barbarska kao i helenska filosofija raskomadala vjenu istinu... Ali, tko ponovo sloi razdvojene dijelove i sjedini savreni Logos, taj e doista gledati istinu bez opasnosti" (I. 13,. .57). Ako filosofija barem iz daleka doprinese nalaenju istine, time to se s raznih gledita usmjeruje prema naoj spoznaji koja je istini najblia, onda e koristiti onome ko nastoji da logikim putem dopre do gnostike" (I. 20, 98). Helenska je filosofija... u odreenom smislu elementarna kao priprema za istinu". (VI. 8, 62) Ovakvo perspektivistiko stanovite, prema kojem se zbog iracionalnosti istine i najsavrenija spoznaja moe samo pribliiti istini, odreuje bitno drukije nego u
Evropi odnose meu pojedinim filosofskim kolama u Indiji, koje se zbog toga i nazivaju darana ili gledita", a meusobno se upotpunjavaju u hijerarhijsku cjelinu. I najvii sistem, kojim se redovno smatra vedanta, takoer je samo jedno gledite", kao to je kod Klementa naa spoznaja istini najblia". Vidjet emo i dalje kako Klementova komparativna filosofija proistie iz bitne pretpostavke o relativizaciji gledita raznorodnih po povijesnom porijeklu. Indoiranski elementi osjeaju se ne samo u strukturi Klementovog shvaanja istine nego i u njegovoj sposobnosti da vri posredniku funkciju. U ovom smislu iranski diferencijalni elementi neophodno dolaze do jaeg izraaja nego indijrka metafizika integriteta. Na staroiranski avestiki misaoni svijet, na osjenanja njegovog inteligibilnog dualizma, podsjea nas osobito Klementova distinkcija mudrosti i uma, te modalnih oblika njihove prilagodljivosti" (avest. aramati) u spoznaji. Filosofi definiraju znanje kao stav koji um ne moe pokolebati" (II. 2, 9). Jo izrazitije nego kod stoika, filosofija ima prvenstveno zadatak da bude Ijekar pokolebanog uma. Mi smatramo da je spoznaja neto drugo nego mudrost koja se stie uenjem. Ukoliko je neto spoznaja, utoliko je svakako i mudrost, no ukoliko je neto mudrost, ono nije neophodno i spoznaja. Pojam mudrosti ispoljava se jedino u bivstvu izraene rijei" (VII. 10, 55). Isto je tako mudrost uvid, ali svaki uvid nije mudrost" (II. 5, 24). Mudrost je prema tome sveobuhvatna kao vedantinski atman. Ona je u jo eksplicitnijem smislu veliina koja odgovara Zarathutrinom spanta-manyu, mudrom duhu, ili logosu. Spoznaja ostaje neminovno u podruju parcijalnosti, a isto tako i uvid, ukoliko ne ostvaruje identifikaciju spoznajnog subjekta s logosom kao objektivnim duhom. I ta panteistika misao o identifikaciji atmana i brahmana pojavljuje se neminovno iako suzdrljivo -- zbog nepodudarnosti sa granicama
jevrejske monoteistike dogmatike -- kod Klementa usporedno s predodbom o vjenom sticanju pritoka u jedinstvenu struju mudrosti.
KRITIKA STOICIZMA
Kao kranski gnostik Klement se esto ograuje na drastian nain upravo od stavova koji su mu povijesno i bivstveno najblii. Tu uz nekranske i lane" kranske gnostike (kao to su sljedbenici Valentina, Basilida i Markiona) spadaju u prvom redu stoici. Njima pripisuje u dobro da imaju od Zenona tajnu nauku i da su preuzeli neke kozmogonijske stavove od Heraklita. Stoikom panteizmu prigovara naturalizam jednako u ontolokom kao i u etikom smislu. [45] Stoiari su uili da treba ivjeti prema prirodi, a pri tome su na nedoputen nain ime boije promijenili u ime prirode, jer se priroda protee i na raslinje, usjeve, stabla i kamenje" (II. 19, 101) Mi ne smatramo, kao bezboni stoiari, da je ljudska vrlina jednaka bojoj". To naravno ne znai, da ne trebamo postati savreni, kako bog to od nas trai" (VII. 14, 88). Ipak i stoiari kau, da je bog po svom biu tijelo i duh, kao to je i dua. Sve e to nai takoer i u Svetom pismu... Oni smatraju, da bog proimlje cijeli bitak, a mi ga nazivamo stvaraocem, i to stvaraocem po logosu" (V. 14, 89). Takoer, stoiari kau, da se obrat ka boanskim stvarima dogaa preobrazbom, tako da se dua preobraava u mudrost" (IV. 6, 28). S Klementova stanovita gnostik postaje bogom" po logosu, identificirajui se s njime (IV. 23, 149)... "S pravom kae i Platon da e onaj tko moe prozrijeti ideje ivjeti meu ljudima kao bog. Duh (nouV) je podruje ideja, duh je bog" (IV. 25, 155). U osnovi, razlika izmeu Klementa i stoiara svodi se na to da Klement stav o
identitetu duha i prirode mijenja u stav identificiranja duha s prirodom u emanacionistikom smislu, iako su te pretpostavke jo vrlo implicitne i ne odgovaraju toliko kasnijoj Plotinovoj teoriji emanacije, koliko iranskoj metafizici svjetlosti i iz nje izvedenoj teoriji manifestacije. Za razliku od stoiara Klement ideju bitka kao apsolutnog identiteta zamjenjuje idejom bivanja identiteta. S obzirom na spornost modernih shvaanja o neoplatonskom emanacionizmu uope [46], kao i s obzirom na kranske specifinosti Klementove filosofije, na koje emo kasnije upozoriti kao na diferencijalne momente od osnovne vanosti, ukazat emo ovdje na neke pretpostavke njegova metafizikog izvoda posebno: 1. Sa sveobuhvatnim duhom (logos, Zarathutrin spanta-manyu), identificira se umni duh ovjeka kao parcijalne egzistencije (nus, vohu-mano kao prva od besmrtnih vrlina", iji je spanta-manyu nosilac). Kao kod avestikih i neoplatonskih hipostaza i ovdje je boanski i kralievski logos (prvobitna) slika boja, a ljudski um je paslika te slike" (V. 14, 94). 2. Od umnog duha (nus) bitno se razlikuje ovjekova dua (pneuma, avest. vydna, sansk. prana), koja spada u podruje materijalne prirode. Ona je tjelesni duh, kroz koji ovjek osjea, tei, uiva, ljuti se, hrani se i raste" (VI. 16, 136). -Pneumatina se dua izgrauje po uzoru uroenog joj umnog duha. U radionici prirode ne oblikuje se bezoblian i bezlian ovjek. Tu se nastanak ovjeka usavrava "na tajnovit nain, tako da mu je i bie i umjee zajedniko s prirodom. A kao pojedinac, ovjek svoju svojstvenost dobiva po otisku, koji mu je u dui nastao od onoga to je izabrao" (IV. 23, 150). Ovdje je karakteristino ispoljen odnos prema kaldejskom astrolokom fatalizmu, koji je u to doba preplavio zapadni svijet, a ve je u vrijeme persijskog osvajanja Babilonije utjecao na nauku iranskih Magijaca u Maloj Aziji i okolnim podrujima, kao to se je na drugoj strani utjecaj iste te astroloke religije rano osjetio i u Indiji. Razlinost kranskog stava u gnosticizmu se idealno pribliuje starim indoiranskim shvaanjima o moralnom determinizmi i putovima osloboenja. [47]
Teko bi se moglo indijsko shvatanje o karmanu kao principu moralne uzronosti u svijetu i o materiji proizvedenoj procesom karmike djelatnosti prilagoditi na adekvatniji nain pretpostavkama i izraajnim mogunostima iranskog etikog dualizma u pogledu slobodnog opredjeljenja volje prema logosu u dobrom ili zlom smislu, nego to je to ovdje izreeno. 3. Po nudi tog determinizma umni se duh ne samo utjelovljuje nego i supstancijalizira: Miljenje se naime vjebom proiruje u postojano miljenje, postojano miljenje neprekidnim refleksom postaje bie onoga ko spoznaje i ostaje postojano razmiljanje, iva supstancija" (IV. 22, 136). -- Misao, mogli bismo rei, postaje supstancijalna naporom ostvarenja u tenji za svoebuhvatnou, a ne po poziciji postojanja, koju joj pridaju jo i stoici u duhu ontologizma helenske prve filosofije. Shvaanje da je miljenje supstancijalne prirode nije, uostalom, u antikom svijetu obiljeje specifinije za azijsku nego za evropsku filosofiju. Ta universalna ontoloka pretpostavka prelazi implicitno u Srednji vijek, a nalazi dovoljno snaan odjek i kod renesansnih mislilaca. S druge strane, nominalistiki se stavovi u posljednjoj polovici prvog tisuljea pr. n. e. naglo ire u indijskoj filosofiji [48], iako tu negiranje supstancijalnosti misaone i ope psihike materije (sukmaarira) ne ide dalje od opeg idealistikog stava prema materijalnsoti objektivnog svijeta. Nominalistiki utjecaji na islamski aristotelizam nose nesumljive tragove indijskog nihilizma [49], dok se skolastiki problem nominalizma u evropskoj razradi razvija paralelno sa starijim islamskim i po uzajamnim utjecajema. -Racionalistiki idealizam, koji u ovom pogledu prevladava u modernoj filosofiji, nailazi na novu kritiku granicu u obnovi iracionalizma krajem 19. i poetkom 20. st. u teorijama podsvijesti ili u Bergsonovoj teoriji pamenja.
GNOSIS = PRAJNA
Mnogostrukosti smisla" kao sredinjoj koncepciji u formalnom; komparativnom
smislu ove filosofije odgovaraju u materijalnom pogledu vjebe miljenja", koje putem nepokolebive koncentracije vode do ostvarenja misli kao ive supstancije" (v. poslednji citat (3) u prethodnom poglavlju). Taj nas put vodi do sadrajne biti gnosticizma. Gnosis u tom smislu oito oznaava znanje" u sasvim drugom smislu nego racionalna spoznaja u klasikoj helenskoj filosofiji. Ona u svojoj najdubljoj strukturi kao i po definiciji i terminologiji odgovara meditacionim strukturama koje u to vrijeme nalazimo najizrazitije razraene u Indiji, a u Klementa se esto javljaju kroz prizmu iranske metafizike svjetlosti. U indijskoj filosofiji toga vremena, osobito u mahayana buddhizmu, pojmu gnosis odgovara prajna kao vie" ili potpuno'^ usavreno znanje (jna), koje se na svom najniem stepenu oituje kao boanska mo (siddhi) maginog ostvarenja u svjetovnoj prirodi (prakriti), a na najviem stepenu dovodi do osloboenja" (mukti) od pojavnosti i prividnosti (maya), do identifikacije sa sveobuhvatnim duhom (param-atman), koji je negacija pojavne egzistencije uope i transcendentna bit bia. Takvo je znanje (gnosis, jna) po svom bivstvu zorni uvid (vipayana), postie se koncentracijom panje, a predstavlja osnovni strukturni element meditacije (samadhi). U indijskim sistemima meditacije (kako buddhistike tako i yoga) samadhi je najiri strukturni termin, koji ukazuje na uvrivanje odreenog strukturnog sklopa (sam-a-dhi = za-jedniki-sklop) ili snagu koncentracije duha, koja se postie postepenim vjebanjem, a omoguuje realizaciju (sadhana) u gore spomenutim smjerovima ili Klementovu ivu supstanciju". Vjeba (siksa) te koncentracije polazi od proiavanja (viuddhi) afekata, shvaenih kao zarazna oboljenja (asrava). Resultat asketskog lijeenja moe biti potpun i apsolutan, pa dovodi do svjetlosnog uvida, koji ponitava tamu" neznanja' (avidya) i razotkriva njenu iluzornu i kontingentnu prirodu (maya). Nemati snagu koncentracije (samadhi) znai biti slabouman (bala) poput nedozrelog djeteta. Takvu radikalnost spoznaje, koja se realizira i na moralnom i na ontikom podruju, izraava termin nirvana, koji se tumai kao utrnue" u
smislu nestanka goriva" i hrane" izgaranja, a i asketskog ara" (tapas) u borbi protiv ivotne groznice i ee (trina). Svi ti elementi ulaze i u Klementovu problematiku. Njihov strukturni poloaj u gnosticizmu ostaje neizmerjenjen. Kritiki se modificiraju i prilagouju samo refleksi metafizike svjetlosti, gdje se ti elementi za njega proiavaju i refraktiraju. Pri tome je vano ponovno istai da se kreemo u vremenu koje neposredno prethodi na jednoj strani pojavi Plotinova uenja, a na drugoj Manijeva (Kliment je umro 217. g., Plotin se rodio 204., a Mani 215.). Pokazaemo najprije kako sam Klement izraava glavne od nabrojanih analognih elemenata: Usuujemo se otvoreno rei -- jer se na tome temelji gnostiko uvjerenje -- da istinski gnostiar sve zna i sve obuhvaa, a posjeduje pouzdano shvaanje i o onome to nam nije jasno... jer je uvjeren da nita nije neshvatljivo sinu bojem" (VI. 8, 68). Kad boanski logos kae: 'Ja sam istina', onda je logos umu zorno zahvatljiv. Na pitanje: 'Koga naziva pravim filosofima?' -- odgovaram: ,One koji vole da gledaju istinu" (V. 3, 16). Gnostiara i savrenog treba, dakle, smatrati slobodnim od svih afekata, jer gnostika uslovljava vjebu, a vjeba trajno stanje ili vrstu strukturu, takvo stanje opet slobodu od afekata, to nije samo umjerenost u afektima, jer sloboda od afekata ubire plod potpune iskorijenjenosti strasti" (VI. 9, 74). -- Uporedimo s time jedan od najpopularnijih prirunika indijske etike, koja u tom pogledu odgovara stoikim, a jo vie gnostikim gleditima, Buddhinu Dhammapadu": Sasjekavi umu i ikaru, postanite krevine" (nirvana, igra rijei srodnog smisla sa nirvna). [50]
Gnostiar dakle nije podloan nikakvoj strasti ni podstreku, a u pogledu njegove due, nije mu potreban nitko drugi" (VI. 9, 72). I indijska je meditacija bitno proces redukcije svijesnih stanja i izolacija (viveka), gdje spoznajni autonomizam kulminira u Buddhinim rijeima: Nae je Ja (tman) uvar naeg Ja, a i tko bi drugi mogao da mu bude uvar?" [51] Klement kae dalje: Tko nee da iskorijeni psihiki afekt, taj ubija sam sebe" (VII. 12, 72). Isto tako i neznanje naziva smru" (II. 7, 35), a svjetovno znanje, u koje spada i logika umjetnost" uvjeravanja, naziva boleu" (I. 9, 40). -- U istom smislu kae i, Buddha: Pomnjivi ne umiru, a nepomnjivi su kao mrtvi". [52] Spomenuli smo ranije Klementovu srodnost sa stoiarima u pogledu shvatanja o neznanju kao bolesti, a o pravoj mudrosti kao lijeku. U tom smislu esto odobrava stavove stoiara i kiniara. Odavno je stav stoiara po tome to ovjeanstvo dijele na mudrace i luake", a ne priznaju postepeni prijelaz iz jednog stanja u drugo, nego apsolutizam morala identificiraju s apsolutizmom spoznaje -okarakteriziran kao filosofija koja svoj moralni ideal otro suprostavlja pojmovima koji vladaju njenim vremenom", tako da je mogla nastati samo iz duboke osude postojeih prilika." [53] -- U Indiji je nasuprot tome takvo shvaanje u isto doba klasino, a ne proistie iz kritike drutvenih prilika ni iz daleka toliko kao u Heladi, nego prvenstveno iz naprijed . opisanih pretpostavki meditacijske tehnike i njene realizacije. Poglavlje o neznalici u filosofskom smislu, shvaenom kao slaboumniku i bolesniku, nalazi se meu prvima u Dhammapadi". On stie znanje na vlastitu propast", jer je razliit nain kojim se postie korist od onoga kojim se dostie nirvna. Tu nalazimo i sokratovski motiv: Slaboumnik koji se smatra slaboumnim, po tome je mudar, a slaboumnik koji se smatra mudrim, naziva se s pravom slaboumnim." [54] U ovom smislu Klement definira gnostiko uenje, a na osnovu njega i shvaanje o prividnosti svijeta: Budui da je znanost stav koji se odnosi na znanje, stav iz kojeg nastaje znanje, a znanstveno shvaanje biva nepokolebivo na osnovu logosa
-- prema tome je neznanje kolebiva slika prividnosti, koja se moe pokolebati na osnovu logosa. Ono, meutim, to se moe pokolebati nalazi se, kao i ono to se po logosu postie vjebom, u naoj vlasti" (II. 7, 76). -- Zato ne smijemo misliti da je bog uzrok neznanja" (I. 1, 2). Tako dolazimo do sredinjeg orijentalnog problema, koji s gnosticizmom i neoplatonizmom postie najveu vanost u helenistikoj filosofiji. To je problem zavisnosti kolebive slike prividnosti" pojavnog svijeta, ija je egzistencija u vlasti" nae spoznaje, od ontolokih pretpostavki metafizike svjetlosti. Predodbu o boanskom logosu kao svjetlosti istine" nalazi Klement u Bibliji, gdje je jo moemo shvatiti alegoriki. -- Na drugom ga mjestu interpretacija Pitagorina slikovitog govora vodi neto dalje od tipinih predodbi: Moda je htio da ukae na to, da tamnu osjetnu predodbu treba nadstrijeti svjetlou istine" (V. 5, 28). -Jo je karakteristinija usporedba helenske filosofije s umjetnom svjetlou noi, dok za onoga tko je dosegao nepristupnu svjetlost logosa" to sunce danju nadmauje sjaj vatre, a cijela je no osvijetljena velikim suncem inteligibilne svjetlosti" (V. 6, 29). Ovoj slici odgovara ideal indijskog mudraca u gore opisanom smislu, izraen i u popularnim stihovima Bhagavad-Gite: to je no za sva stvorenja, to je bdjenje za onoga tko je sebe ukrotio. to je bdjenje za ostale, no je za mudraca kad je progledao u tiini" (II, 69). Kao oko za koje postoji smetnja, tako i dua koju remete protuprirodne nauke nije sposobna da vidi svjetlost istine" (VII. 16, 99). "A kakav bi razuman razlog jo mogla imati da se osvre na svjetovna dobra, nakon to dosegne, nepristupnu svjetlost?" (VI. 9, 75). -- Stalnom i postojanom biu bojem" svojstvena je nepromjenjivost i bezoblinost njegove svjetlosti". [55] -- Svjetlost istine koja je
prava svjetlost", a ne slika fizike svjetlosti, bez sjene je i nedeljiva" (VI. 16, 138). Konano, u svom svjetlosnom biu logos se je izlio posvuda", pa proimlje i najsitniju djelatnost ivota". (VII. 3, 21).
PITAGORA, HERAKLIT, PLATON

Problem izraajne neadekvatnosti atributa sveobuhvatnog bitka, ili nepristupne svjetlosti", kako ga naziva Klement, postao je klaslina tema indijske filosofije. Nita manje odluna nije bila ni njegova uloga u islamskoj skolastikoj filosofiji. Na jednom od najkarakteristinijih mjesta, gdje Klement obrauje ovu temu, povezuje se Platonovo uenje neposredno za Zarathutrino, a za tim se Heraklitovo shvatanje stvari istie kao najjasnije": Platon u desetoj knjizi Drave spominje Era, sina Armenijeva, porijeklom Pamfilijca, koji je Zooraster. Sam je Zoroaster napisao: Ovo je napisao Zoroaster, sin Arminijev, porijeklom Pamfilijac, nakon to je poginuo u ratu. Kad je stigao u Had, doznao je to od bogova. -- O tom Zoroastru kae Platon da je leao dvanaest dana na lomai, a tada je opet oivjeo; moda time ukazuje na uskrsnue, a moda i na drugu nauku, da put dua k uzdignuu prolazi kroz dvanaest znakova Zodijaka. On sam kae da je put u svijet nastanka jednak... Neu da preem ni Empedokla, koji je na prirodoznanstveni nain shvaao nastanak svih stvari tako da e jedanput doi do prelaza u bie vatre... To miljenje najjasnije izraava Heraklit iz Efesa, kad jedan svijet smatra vjenim, a drugi prolaznim. On ipak znade, da ovaj svijet sa svojim ureenjem nije drugi nego onaj, u odreenoj modalnosti. Jasno pokazuje da poznaje vjenost tog svijeta koji odrava vlastito ustrojstvo cjeline svog bia, kad pie: Svjetski poredak koji obuhvaa sve ove stvari, nije stvorio ni bog ni ovjek, nego je on uvijek bio i bit e vjeno iva vatra, koja se prema stalnom mjerilu nekad pali, a nekad gasi" (V. 14, 103-104). Tako se ovdje osnovni stavovi metafizike svjetlosti vezuju preko Zarathutre za boansko, natprirodno porijeklo, Ako iz ove arhajske stilizacije naeg navoda elimo izljutiti bitne podatke, onda, idui od kraja prema poetku, nalazimo: 1.
stav o prirodi elemenata, 2. stav o ciklikom nastanku i nestanku svjetova na osnovu kozmike zakonitosti i 3. stav o modalnosti stanja i putu proienja. Ad 1. -- Za Klementa je jasno da Heraklitova iva vatra" nije isto to i fiziki, pojavni element vatra". Ova posljednja je samo osjetna slika svete svjetlosti, koja prolazi kroz zemlju, pa se iz nje opet vraa u nebo" (I. 24, 164) u skladu sa mjerom zakona o nastanku i nestanku svjetova. -- I za Heraklita je nadosjetna svjetlost" za razliku od vidljivoga" Sunce koje nikada ne zalazi" (Fr. 16), a periodska vatra", koja je povod nastanku i nestanku fizikih elemenata i svjetova, vjeni je bog" (Fr. 21), dok je dua iskra astralne supstancije" (Fr. 25). U indijskoj filosofiji, kako smo spomenuli, nauka o etiri, odnosno pet elemenata (peti je eter" kaa) javlja se vrlo rano, no zbog razliite strukture tog atomizma", na pr. u vaieika koli, osobine se tih elemenata kao njihovi pojavni oblici vezuju prvobitno za svojstva osjetnih organa izrazitije nego za strukturu materije. Zbog toga je razlikovanje istih" elemenata od njihovih grubih" ili materijalnih formi tu jae izraeno nego kod Helena, a nauka o elementima bre i neposrednije prelazi u uenje o kategorijama. Ad 2. -- Uenje o svjetskom poaru, spomenuto u vezi s opisom zagrobnog ivota koji daje Er u Platonovoj Dravi, poznato je openito kao najizrazitije iransko uenje koje je prodrlo u svijet helenskih kozmolokih predodbi. -- Uenja o periodskom nastajanju i nestajanju svjetova prema stalnoj mjeri" i neizbjenoj nudi", koju Heraklit naziva logosom (Fr. 19, 21), poznato je kod Indijaca jo iz vremena najstarijih vedskih himni, vodi porijeklo iz vremena indoiranske prazajednice. Ta se svemirska zakonitost naziva rita u Rig-vedi" ili arta (aa, urtom) u Avesti". Ad 3. -- Nauka, da su osjetni elementi pojavni oblici subjektivnih svojstava, ve je u najstarijim indijskim sistemima, osobito u smkhyi, u uskoj vezi s uenjem o modalnim oblicima (guna) procesa manifestacije -- evolucije i involucije svjetova, a
proces izgaranja je u krajnjem smislu proces moralnog proienja, kojemu slui svekoliko kozmiko zbivanje. -- Heraklit govori i o sudu svijeta i da sve stvari na njemu postoje po vatri, razlaui ovako: Kormilar svemira je blijesak, t. j. on upravlja njime. Pod blijeskom pak razumijeva vjenu vatru. Kae i to da je ta vatra umom nadarena i da upravlja svim stvarima. On je naziva oskudicom i sitou. Oskudica je po njemu stvaranje svijeta, a sitost svjetski poar. [56] Jer sve e, veli on, vatra kad doe suditi i zahvatiti'" (Fr. 63-66). -- Prema Klementu i Heraklit poznaje vatreno proienje onih koji su zlo ivjeli'^. (V. 1, 9). Heraklitovu izreku o blijesku kao kormilaru svemira" moemo uporediti sa obiljejima uvianja brahmana" u Kena-upaniadi": Ovo je obiljeje toga u odnosu prema bogovima: Kao u bljesku kad nam sine, ili u tren oka", a u odnosu na nas same: ono to se poput misli kree.,. Tko tu upaniadu ovako spozna..., taj u beskajnom, nenadmaivom svemiru nalazi uporite..." -- Toj spoznaji najblii je Indra, bog vatre, jer je on prvi uvidio da je to brahman". -- Ako ovu analogiju analiziramo sa stanovita vjenog i sveobuhvatnog principa brahman, koji je osnov duhovnog ideniteta bivstva bia, onda nalazimo i kod Heraklita: (a) da je logos vjean" (Fr. 1); (b) da svijet nije stvoren po vremenu, nego po miljenju" (Aetije II 4, 3); (c) panteistike stavove: Ako posluate ne mene nego logos, mudro je priznavati, da je sve jedno" (Fr. 50) -- Jer je samo jedno mudro: priznavati duh, koji upravi sve kroz sve" (Fr. 41), Kao to silazni put u svijet koji nastaje" polazi od pretvaranja vatrenog praelementa u ostale (Heraklit: sve je razmjena za vatru i vatra za sve, kao roba za zlato i zlato za robu" (Fr. 90)), tako i put dua k uzdignuu" vodi kroz vatreno proienje. Potpuno analognu teoriju nalazimo u Indiji kod aina, ije je uenje u to doba, u naponu svog razvitka, rasprostranjeno zajedno s buddhistikim do u Persijsko carstvo. Dua (jiva) tu je shvaena kao monada, iji je isti bitak oblijepljen ljuturama" (kosa) karmike materije (krmana-arira). Oslobaajui se te naslage, koja je svojim mutnim bojama (leya) zasljepljuje i prijei joj doticaj sa istom bezoblinom svjetlou, duevna monada uzlazi nudom mehanikog
kretanja do stanja potpunog proienja, koje se i ovdje naziva nirvna. Za razliku od buddhistike koncepcije, u ainizmu isti bitak, identian sa istom svijeu, zadrava svoju atomsku strukturu monade. Shvaanje o udjelu vatre, ne kao tvari koja nadivljuje sve svoje preobrazbe, nego kao samog preobraajnog podsticaja" pri pretvaranju stvari jednih u druge, moglo je i po miljenju Vindelbanda ui u Heraklitovo uenje "iz mitskih predodbi starog Istoka, koje su tada zbog doticaja s Persijcima postale Jonjanima osobito bliske"). [57]U to su doba maloazijski Grci ve pola stoljea pod Persijcima, a taj ih jaram ne pritie previe". [58] Klementova ocjena vanosti Heraklitove filosofije u vezi je s povoljnim stavom prema Pitagori. Pitagorina filosofija uz barbarsko porijeklo" svodi se u prvom redu na orfike utjecaje, dok je teolog Orfej" iskoristio uenje Mojsija i proroka za svoju simboliku poeziju (V. 12, 78). Na Pitagorinu filosofiju utjecali su, osim mistike filosofije Egipana", Kaldejci i Magijci, a osobito persijski Magijac Zoroaster. Uz to je poznavao nauku Galateaca i brahmana" (I, 15, 66). Klement se u bibliografskim podacima poziva na Trigrame Ijona iz Hija, prema kojemu je Pitagora pisao i orfike himne, a isto tako i neki njegovi sljedbenici. Heraklitovo uenje Klement stavlja izmeu Pitagorina i Platonova, osobito na mjestima gdje govori o problemu smrti, sna i iluzornosti ivota: Zar i Heraklit ne naziva roenje smru? Slino Pitagori i Sokratu u Gorgiji kae: 'Smrt je sve to vidimo bdijui, a san je sve to vidimo mirujui'" (III. 3, 21). Za Platona je poznato kako je uvijek hvalio barbare, svijestan toga da je on sam kao i Pitagora najbrojnije i najplemenitije stavove svoje nauke nauio od barbara" (I. 15, 68). Srodnost Pitagore, Heraklita i Platona uz to je zajednikog orfikog porijekla: Neu da govorim o Heraklitu iz Efesa, koji je najvie toga preuzeo od Orfeja. Od Pitagore je i Platon preuzeo nauku o besmrtnosti
due..." (VI. 2, 27) Na istom mjestu Klement i Empedoklovu nauku o elementima svodi na pitagorovsku. Prostorne granice ne doputaju nam da ovdje zalazimo dalje u analizu Klementovih shvaanja o uenju drugih helenskih filosofa, ni da u tom pogledu izvodimo openitije zakljuke. Meu najljepe pojedinane portrete helenskih mudraca spada ovdje Solonov. Aristotela Klement samo spominje kao fiziara u nizu filosofa i uenjaka na nekoliko mjesta, a jedino to o njemu istie jest njegova zavisnost od Platona, koji za Klementa ostaje na prvom mjestu meu helenskim filosofima. Isto nam je tako nemogue dati ovdje zaokruen prikaz Klementova odnosa prema orfikom uenju, koje smatra izvorom helenske filosofije. Osobito u V. i VI. knjizi ilima, gdje polazi od pitagorovsko-orfikih temelja, Klement zalazi u komparativne analize helenskih pjesnika, meu kojima u toku izlaganja sve vie dominira Euripid. I zbog sadraja i zbog naina primjene komparativne knjievne metode zasluivali bi ovi dijelovi da im se posveti posebna panja. Lik gnostiara u Klementovu djelu (osobito u VI. i VII. knjizi) privlai u novijim obradama sve vie panje, kako smo ve u uvodu spomenuli. Svrha je ove studije bila da ukae na osnovne perspektive Klementova stava prema helenskoj filosofiji sa komparativno-filosofskog gledita, a osobito s obzirom na ocjenu istonih utjecaja, koji se tu oituju pored jevrejskih i helenskih tradicija u aleksandrijskoj kulturi.
SUMMARY . Veljai: Motives of Comparative Philosophy in the Stromateis" of Clemens Alexandrinus

The scope of this essay is to present the eclectic motives in the work of Clemens Alexandrinus from the standpoint of his comparative method, applied in deducing a
critically elaborated central conception of Christian philosophy and Gnosticism. Comparative criteria make up the essential difference between his eciecticism and the syncretistic views whose tvpical representative at that time was Diogenes Laertius. The comparative phi!osophy of Clemens aims at a relativization of traditional Hellenic values in comparison with barbarian", oriental source" of wisdom. Gnostic influences on Christiantity had become prejudicial to the absolute authority'of the Old Testament on which Philon's comparative interpretation of philosophy was based, while myths and allegories wrapping up the full gnostic meaning of knowledge grew to cosmopolitan proportions. The Chaldean origin of Moses and the intimate link of Jewish prophets with the Iranian culture since their Babylonian captivity are stressed by Clement in several connections. A balance among shares from oriental, Hellenic and Jewish sources could be reached only by a relativization of all those elements, and its succes depended almost exclusively from formal advantages in the choice of a tertium comparationis. The comparative criterion of Clemens can be considered in its histourical deteirmination as effect of his apologetic aim to stress and maintain the purity and superioty of the original Christian teaching, reduced at that time through gnostic straining to its utmost material simplicity and to its first historical ebb. Under such cireumstances his recourse to comparative philosophy was at the same time the first step made from a Christian position toward rehabilitation of the classical Greek philosophy. Modem studies on Clemens written prevalently by protestant scholars, interested in his gnostic elements and rich documentation on the early, pre-Roman Christianity, have hardly paid due attention to the philosophical value of his comparative proceeding. Their most important result was to stress essential differences betwwen Clemes and the typical antignostic sources of the time (Eirenaios, Hippolytos, Tertullianus). Our interest in Clemens' comparative philosophy is centered on two motives: (1)
the piscture of Greek philosophy obtained by his method in his time; (2) the information about oriental influences on the development of both Greek and Jewish ideas and ideologies; the stress laid on the advantages of such oriental sources, and the volume of knowledge about eastern civilizations in general. Considering the Iranian influences as the deepest and the most authentic, the author tries to comprize them under their larger Indo-Iranian aspect. Ideal doxographic analogies (gnosis -- prajna) are distinguished from comparative elements of probable chronological influences (through Orphism and Stoicism), but these two methodological criteria are not considered as irreconcilable alternatives for comparative philosophy as they were often understood since Zeller and Deussen.
Beleke [1] 981 b - 987 a. [Natrag] [2] Usp. E. Zeller, Die Philosophie der Griechen (citirano ovdje prema 7. izd. W. Nestlea, Leipzig 1923), I. dio, 1. polovina, str. 21-25 i d. [Natrag] [3] W. Jaeger, Griechen und Juden, 1938. (lanak naveden ovdje prema S. Radhakrishnanu, Eastern Religiom and Westem Thought, bilj. 96). [Natrag] [4] 1089 b -- 1091 b. [Natrag] [5] S. Petrement, Essai sur le dualisme chez Platon, les gnostigues et les manicheens, Paris 1947., str. 25. [Natrag] [6] ivot i nazori slavnih filozofa, Prooemium, 1-6. [Natrag] [7] Osim u prikazu Pyrrhona, Diogen Laert. spominje doticaj s Indijom i kad govori
o Demokritovim putovanjima. Uenje o atomima slino Demokritovu nalazimo u isto vrijeme u Indiji razvijeno u koli vaieika, gdje se uz etiri elementa -- vatru, vodu, zrak i zemlju -- nalazi ve i eter (akaa), koji u helensku nauku, uvodi tek Aritsotel. Od novijih radova o vaieika atomizmu usp. osobito E. Frauwallner, Geschichte der indischen Philosophie, knj. II., Salzburg 1956. [Natrag] [8] Titus Flavius Clemens Alexandrinus, aleksandrijski Helen, umro 217. g. n. e. Od triju sauvanih djela -- Proptreptikos, Paidagogos i Stromateis -- najvanije je i najobimnije ovo posljednje, ilimi. Moderna izdanja ilima osnivaju se na rukopisu iz 11. st. sauvanom u Firenci (Laurentianus V. 3). Prvo je tampano izdanje priredio u Firenci Petrus Victorius (Vettori) 1550. Standardno izdanje, po kojem se Klement i ovdje citira, priredio je Otto Stahlin, 1905-1909, sa dopunom 1934. (Berliner Sammlung der griechischen christlichen Schriftsteller der ersten drei Jahrhunderte"). Up. uz citate i njemaki prijevod Franz Overbecka, objavljen u Baselu 1936. [Natrag] [9] Irenej, roen oko 140. u Maloj Aziji, djelo Adversus Haereses u 5 knj., sauvano samo u latinskoj versiji. -- Tertulijan se je rodio priblino u isto vrijeme. Od antignostikih spisa glavni mu je De Praescriptione haereticorum -- Rimljanin Hipolit, krajem drugog i poetkom treeg stoljea, poznat je po djelu Philosophumena. [Natrag] [10] A. Harnack, Lehrbuch der Dogmengeschichte (5. izd.) I. knj., str. 281. [Natrag] [11] S. Ptrement, o. c. 292 i 299. [Natrag] [12] E. Zeller, o. c. III. Dio, 2. polovica, str. 83. [Natrag] [13] Usp. Petrement, o. c. 129. [Natrag] [14] C. W. King, The Gnostics and Their Remains, Ancient and Medieval (1886):
Da su klice gnostika zapravo indijskog porijekla i da ih je tako daleko na Zapad donio buddhistiki pokret, koji je prethodno preplavio cijeli Istok od Tibeta do Cejlona, to je velika istina koju je, iako nedovoljno jasno, nazreo Matter u svojoj Histoire Critiaue du Gnosticisme" (str. XIV). -- Do istih zakljuaka dolazi na osnovu doksografske analize Kennedy u studiji objavljenoj 1902. u Journal of Royal Asiatic Society". -- Radhakrishnan u gore spomenutom djelu zastupa gledite da je gnosticizam bio svijesni pokuaj stapanja helenskih (platonskih) i indijskih elemenata". [Natrag] [15] Petrement, o. c. 144. [Natrag] [16] Usp. Petrement, o. c. 293. -- Takav stav zastupa ve Bousset (v. bilj. 19). [Natrag] [17] Usp. Petrement, o. c. 137: Izgleda da se u isto doba u Indiji... razvija ideja spasa po spoznaji, i to po spoznaji koju donose boanski spasitelji, istovremeno u mahayana buddhizmu i u brahmanizmu Bhagavad-gite. -- Na istom mjestu se spominju i drugi autori koji su ukazali na indijske paralele gnoze na prelazu iz stare u novu eru, a i prema ranijim indijskim izvorima. [Natrag] [18] Za komparativnofilosofske studije, osobito u pogledu indijske filosofije, jo je uvijek od osnovne vrijednosti disertacija poznatog francuskog indologa i ranijeg uenika Levy-Bruhla, P. Masson-Oursela: La philosophie comparee (Presses universitaires de France, 1923.). [Natrag] [19] Od vanije bibliografije spominjemo: (a) od starijih engleskih autora, koji su zanimljivi po isticanju srodnosti s indijskom problematikom -- D. Mansel, The Gnostic Heresies of the First and Second Centuries (1875); Bigg, The Christian Platonists of Alexandria (1886), C. W. King (v. bilj. 14); Inge, Christian Mysticism (1899); Kennedy, St. Paul and the Mystery Religions (1913) -- (b) od francuskih autora: E. de Faye, Introduction d /'etude du gnosticisme du 2e et Se siecles (Paris
1903) i Gnostiques et gnosticisme (Paris 1925., 2. izd.); S. Ptrement, o. c. (v. bilj. 5), sadri noviju bibliografiju -- (c) njemaki autori -- Bousset, Hauptprobleme der Gnosis (Gottingen 1908); Leisegang, Die Gnosis (Leipzig 1924); H. Jonas, Gnosis und sptantiker Geist (Gottingen 1934) -- (d) italijanska bibliografija -- E. Buonaiuti, Gnosi Cristiana (Roma 1946) i njegova ranija djela. [Natrag] [20] Vanija bibliografija o Klementu: Th. Zahn, Forschungen zur Geschichte des neutestamentlichen Kanons und der altchristlichen Literatur III. knj. (Suplementum Clementinum), Erlangen 1884. -- E. de Faye, Clement d' Alexandrie, Etude sur les rapports du christianisme et de la philosophie grecaue au 2e siecle, Paris 1898. -R. B. Tollinton, Clement of Alexandria, a Study in Christian Liberalism I.-- II., London 1914.-- J. Patrick, Clement of Alexandria (Croall Lectures), London 1914. -C. A. Bernoulli, uvodne studije uz prijevod ilima Franz Overbecka Die Teppiche, Basel 1936. -- J. Munck, Untersuchungen ber Clemens von Alexandrien, Stuttgart 1933. [Natrag] [21] Bernoulli, o. c. 71. [Natrag] [22] Id. 152. [Natrag] [23] Munck, o. c. 7. [Natrag] [24] Bernoulli, o. c. 75. [Natrag] [25] Id. 46. [Natrag] [26] Id. 70, 77. [Natrag] [27] Philon, Vita Mosis, 137 M. (Usp. P. Deussen, Allgemeine Geschkhte der Phil., II. Bd., 1. Abt. Die Phil. der Griechen), 3, izd., Leipzig 1921., str. 468. i d. [Natrag] [28] De mundi opificio, 2 M. [Natrag]
[29] Usp. E. Zeller, o. c. III. dio, 2. polovica, str. 429. -- Filon se na vie mjesta poziva na iranske Magijce i indijske gimnosofiste, kao na pr. u svojim izvodima o idealu mudracu. (V. poblie o tome kod Zellera, id. 390.). [Natrag] [30] V. o tome Th. Gomperz, Griechische Denker, II. (4. izd. Berlin 1925.) str 114. i d. [Natrag] [310] Zeller, III, 2, str. 409. [Natrag] [32] Id. 459. [Natrag] [33] Id. 470. [Natrag] [34] Za problematiku tih utjecaja usp. Ptrement, o. c. 326. i R. Reitzenstein -- H. H. Schaeder, Studien zum antiken Synkretismus, Warburg 1926. [Natrag] [35] Usp. O. G. v. Wesendonk, Das Weltbild der Iranier, Mnchen 1933., st. 172182. [Natrag] [36] A. Meillet, Trois conferences sur les Gatha (u Annales du Musee Guimet),Paris 1925., str. 53. -- Petrement, o. c. 317. [Natrag] [37] Indija je u Klementovo doba poznata helenskom svijetu po ustaljenim uzajamnim vezama, o kojima imamo mnoga svjedoanstva. Glavni je knjievni izvor znanja u to doba jo uvijek Megasthenovo djelo Indika (oko 300. pr. n. e.), koje nam je sauvano samo po brojnim fragmentima, a njime se koristi i Kiement (I. 15, 72), koji se na vie mjesta izraava povoljno o indijskim gimnosofistima, brahmaninai buddhistima, a citira ih i prema Aleksandru Polihistoru (III. 7,60), prema (stoiku) Zenonu (II. 20, 125) i prema raznim drugim izvorima iz vremena Aleksandra Velikog (vidi osobito VI. 4, 38). [Natrag] [38] Prema Gomperzu, o. c, I. 178. [Natrag]
[39] Prema Zelleru, o. c, L, 1, str. 66. [Natrag] [40] Eter je element sluha i u najstarijoj indijskoj nauci o elementima, a i u religiji, gdje se smatra nosiocem vjeno prisutne i nestvorene rijei Veda, slino Logosu i "rijei koja je postala tijelom". [Natrag] [41] Oganj, Zeusov element je boanstvo Agni kod Indijaca, a Indra je personificirani Gromovnik. Varuna se u ranom vedskom razdoblju redovno smatra najstarijim boanstvom. On je Uranos. -- Karakteristino je za razliku ovih dvaju citata s panteistikom tendencijom ,da su indijska boanstva manje personificirana od helenskih i da su uvijek shvaena kao jedinstvo sa mnotvom likova (henoterizam). [Natrag] [42] Yasna, 29. 1. [Natrag] [43] Chandogya-upaniad, V. 3, 1-5. [Natrag] [44] V. o tome moju Filosofiju istonih naroda, I. knj., str. 202 i 109 (bilj. 52). [Natrag] [45] Klementovo ranije djelo Paidagogos bilo je toliko proeto stoicizmom" da su neki noviji istraivai posumnjali u njegovu autentinost (usp. J. Munck, o. c. 31). -- Rivalstva ove vrste meu srodnim kolama tipina su za ovo doba, kad su. strani utjecaji na preivjele sisteme evropske filosofije najjai. Kod Lukijana, Filostrata i Heliodora nailazimo na karakteristine primjere, gdje neopitagorovci i neoplatonovci prigovore ove vrste protiv kinika potkrepljuju tvrdnjom da su kinicima uzor etiopski gimnosofisti, koji su tek degenerirani predstavnici prave mudrosti, indijskih gimnosofista, koje suprotne kole uzimaju sebi za uzor. [Natrag] [46] Usp. Zeller, o. c, III. 2, str. 551 i d. [Natrag]
[47] O astrolokom fatalizmu, koji se iri kroz iransku magiju, te o misterijskim kultovima mesijanskih religija (kult iranskog boga Mithre), kakvi se u isto doba poinju osjeati i u Indiji, vidi osobito: F. Cumont, Die orientalischen Religionen im Romischen Heidentum (Leipzig-Berlin 1931., 3. izd.) i J. Bidez -- F. Cumont Les Mages Hellenises (Paris 1938.), kao i ostala djela ovih autora koja su danas temeljna za studij helenistike kulture. [Natrag] [48] Usp. u tom pogledu Milindapanha, II, 1 -- djelo buddhistike knjievnosti karakteristino kao knjievni spomenik indijskog duhovnog doticaja s Helenima uskoro nakon Aleksandra Velikog (prijevod u mojoj Filosofiji istonih naroda, I. knj., str. 270-272). [Natrag] [49] Ovom je problemu posvetio posebnu panju M. Horten, Indische Stromungen in der islamischen Mystik", Heidelberg 1928. (Usp. "Fil. ist. nar.", II., str. 103 i d.). [Natrag] [50] Dhammapada, 283. [Natrag] [51] Dhammapada, 160. [Natrag] [52] Dhammapada, 21. [Natrag] [53] E. Zeller, o. c., III. 1., str. 255, 261, 258. [Natrag] [54] Dammapada, 72, 75, 63. [Natrag] [55] I. 24, 163. -- Ideal je gnostikog usavravanja postati uspravna svjetlost sama za sebe, potpuno nepromjenjiva u svakom pogledu" (VII. 10, 37). [Natrag] [56] Ovaj nas stav Heraklitov podsjea na interpretaciju koju Onesikrit, pratilac Aleksandrov, daje o svom prvom susretu s indijskim mudracem Kalanom, koji mu je rekao: Jedino su zbog preobilja i raskoi ljudi zapali u neobuzdanost, a Zeus je,
zgraajui se nad tim stanjem, sve unitio i usmjerio ivot na napor" -- dok je ranije na svijetu bilo brano mjesto praine i tekli su potoci meda i mlijeka. -Kasnije su umjerenost i druge vrline dovele svijet opet do obilja, ali se ponovno pribliava vrijeme prezasienosti i obijesti, pa prijeti opasnost ponovnog unitenja svega to postoji. (Prema Strabonu, XV, 715). [Natrag] [57] Lehrbuch der Geschichte er Phil., 14. izd., Tubingen 1948., str. 31. [Natrag] [58] Th. Gomperz, Griechische Denker, I. knj., 4. izd.J Berlin-Leipzig 1922., str. 52. [Natrag]
Rev. 1/11/2007 www.geocities.com/budizam/texts/veljacic/cilimi.html
edomil Veljai: Kina pod bemenom svoje hiljadugodinje kulture
Home
---\\
Veljai
Kina pod bremenom svoje hiljadugodinje kulture

edomil Veljai
I Kako se dananja Kina odnosi prema batini koju su joj zavetale tri hiljade godina njene kulturne tradicije? Na to pitanje mogu ovdje pokuati da dadem tek fagmentaran odgovor s nekoliko gledita preteno filozofskog interesa. Batina kineske misli uvena je prvo po svom socijalno-politikom sadraju, a drugo po vrstoi statikog podzidavanja u kojem se velikim dijelom iscrpljuje pokretna snaga njena razvoja, osobito du smjernice od Konfucija do moderne historijske kole u 18. i 19. vijeku kad se u kritikom provjeravanju izvora i u tenji za povratkom na prvobitna stanovita Konfucijeve misli trae i jo uvijek nalaze mogunosti drutvene reforme. Taj je posljednji pokuaj povratka trebao u isti mah da bude i oslobaanje od taloga birokratizacije, koji se je preko dvije hiljade godina irio po programima dravnih ispita za inovniku karijeru yu, a i redukcija sadraja klasine nauke na principijelni minimum. U tom je smislu Tai Tung Yan u 18. vijeku poeo razraivati metodoloke pretpostavke za kritiku tekstova, primjenjujui svoju metodu osobito na ienje klasinog konfucijanizma od
file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/veljacic/kina.html (1 of 17) [10.2.2008 20:54:36]
primjesa buddhizma koje su se uvrijeile u doba dinastije Sung u skolastikom sistemu u Hia (12. vijek). Nastavljajui putem pozitivistike kritike Tseng Kuo Fan je polovinom 19. vijeka uspio da skri otpor tradicionalnih birokrata kole yu protiv mandurske dinastije. Tako je nakon 300 godina borbe konano postignuto izmirenje politike nove, sjevernjake barbarske dinastije s nesavladivim duhovnim snagama mudraca yu u zajednikom interesu ponovnog neodloivog podzidavanja kulturne autonomije Kine pred opasnou zapadne najezde. Najzad, poetkom 20. vijeka Kang Yu We svojom reformom u istom duhu podupire s jedne strane proglaenje konfucijanizma za dravnu vjeru, a s druge pokuava da Konfucijevu utopiju zlatnog doba Kine iz vremena legendarnih prvih vladara, osnivaa dinastija Hia i ang, oko 2000 g. pr. n. e., ostvari u smislu svojevrsnog komunizma. Taj posljednji pokuaj spaavanja tradicionalne forme (li), koja je oduvijek bila osnov konfucijevske dravnike mudrosti, pregazila je brutalno materijalna sila graanske revolucije 1911. godine. Nemogue je iz dananje perspektive zaobii pitanje: Koliko je moglo biti doista naprednih, a koliko nacionalno oportunih ideja u historijskoj misiji konfucijanizma, koji je i nakon 2500 godina ostao ivo arite raspirenih borbi za raiavanje i diobu blaga kineske kulturne tradicije? Pa ipak, i na njega se mogu osvrnuti samo kao na vanu pretpostavku drugog pitanja koje je ovdje u sreditu panje: Kako se danas u Kini pokuavaju razjasniti vrednosni sadraji spomenutih shvaanja o drutvu i dravi? Jedan savremeni kineski filozof i diplomat, Lo Chia Luen, zakljuuje 1952. godine, svoj pokuaj prikaza Opih obeleja kineske misli [1] napisan za orijentaciju italaca u inozemstvu, slijedeom teorijom koja nam moe neposredno posluiti kao odgovor na gornju konstataciju da se pokretna snaga te misli velikim dijelom iscrpljuje u statikom podzidavanju konfucijevske tradicije: Nita staro ne moe zadrati svoj stari oblik ili sadraj samo zato jer je staro, a nita novo ne moe nastati ni odrati se samo zato to je potpuno odbacilo prolost, jer je ta prolost uratena i iva u prirodi onih koji su je naslijedili. To je dio velike evolucione sheme
iji je smisao jedino u mijeni u koju se nikada ne ukljuuje napredak. Napredak pretpostavlja svrhu, ideal postavljen prije ili ispred nas. U tom su gigantskom procesu stvaranja nove kulture iroki vidici i visoki ideali svih ljudi dobre misli u cijelom svijetu pretpostavka izvrenja zajednike plemenite misije ubrzanja kulturnog napretka prema usavrenju ovjeanstva zajednikim naporom intelektualne saradnje. Pored ideje univerzalne filozofije otvorenog horizonta, koju i mi zastupamo, nalazimo ovdje i jednu osebujnu teoriju kulturne evolucije, koja ostaje nacionalno statika, potisnuta u drugi plan, ali nezanijekana. Ne mogu ovdje zalaziti u pitanje koliko je ova teorija izraz zvaninog stava, u kojoj mjeri ona i danas moe da vai kao kriterij sporazumijevanja i meunarodne kulturne saradnje s Kinom. Ni o tome nemam dovoljno podataka. Moda se je u meuvremenu i sruio koji stari most koji nije bio na vrijeme podzidan za bujice novih poplava. Poznato mi je, meutim, iz istog razdoblja da su se ocjene kulturne batine u Kini, polazei od pretpostavki koje ne protuslove ovoj shemi, a to znai od pretpostavki koje nisu u sutini negatorske ni zatvorene, orijentirale prema raznim novijim i starijim kineskim autoritetima na tradicionalniji ili manje tradicionalan nain. Te ocjene polaze nekad od pretpostavke da treba najpre izvriti revalutaciju dviju osnovnih klasinih struja kineske filozofije, konfucijanizma i taoizma, u njihovim historijskim temeljima, a nekad od pretpostavski ranije zanemarivanih treih snaga koje su se u svim bitnim razdobljima kritiki suprotstavljale sankcioniranoj mudrosti, bilo da su ostajale izvan njenih klasinih okvira, na pr. Mo-ti u odnosu prema Kung-tu-tseu (Konfuciju) i Lao-tseu, ili da su se javljale unutar klasinih kola kao imanentna kritika, ukazujui na apsurdnost krajnjih konsekvencija nauke vlastitih uitelja, na pr. Yang u u taoizmu ili Hsn Tse u Konfucijevoj koli. Na te u se pojedinosti i varijacije tema, koje izgleda da su jo uvijek aktualne, osvrnuti u nastavku. Prethodno je potrebno ukazati na neke ire orijentacione kriterije. Prvo moramo biti na istu s time da kulturna batina Kine sadri u sebi vrijednosti koje se ne daju zanijekati ni prezreti ni na istoku ni na zapadu. Ako se. trai
njihova integracija u univerzalnu kulturu za kojom danas svi teimo, potrebno je da shvatimo najprije ono to u kineskoj kulturi nije interna nacionalna egzotika koja po elji samih Kineza ili po naoj miloj volji moe da ostane u zasjenku drugog plana pozadinskih varijacija koje nisu istinska evolucija. Kad budemo pisali univerzalnu historiju razvoja ljudske misli, na kojim emo vremenskim takama morati da predvidimo bitni udio Kine? Moda se ni u jednom ni u drugom sluaju naa konana ocjena, bitnog i nebitnog u kineskoj kulturi nee moi da podudara s internom kineskom ocjenom onoga Sto je tamo jo doista ivotno. S univerzalnog stanovita bie osobito vane na pr. konstatacije o nekim ranim dostignuima kineske misli po kojima je ona u historijskoj perspektivi dosegla ili pretekla u odreeno vrijeme i za odreeno vrijeme domet nekog drugog toka kulturnog razvoja, moda indijskog ili helenskog. Ukratko, mi najprije treba da shvatimo po emu moemo da se mjerimo s dometima kineske stvaralake misli i kako. Svijest o tome takoer je samo jedna pretpostavka koja odreuje smisao raspravljanja o temi ovog lanka. I to je podruje spornih i rado preuivanih injenica na koje je potrebno ukazati primjera radi. Svako vrijeme i svaka ideologija nudom prirodnog zbivanja baca vlastitu sjenu na neke injenice u svom vidokrugu, koje se ispoljavaju u pravom osvjetljenju tek onda kad ta sjena dotraje. U pojavama kineske filozofije, koje me ovdje prvenstveno zanimaju, moj interes nije usmjeren na to da legitimira iva i pokretna tijela i autoritet s kojim ona bacaju svoju sjenu na odreene dijelove tla gdje su postavljena. Zanima me, nasuprot, osvjetljavanje podruja koja su prije sadanjeg razmjetaja na pozornici bila zaklonjena sjenom ranijih autoriteta. Zanima me takoer koji su izvori sjene ostali i dalje na svom ranijem mjestu. Iako su podaci o tom novom rasporedu lica vrlo oskudni, a osim toga su stari ve desetak godina te spadaju u tipinu prvu i prelaznu fazu orijentacije koja je danas sigurno ve u kojeemu izmijenjena, ipak ni ti prvi letimini uvidi nisu bili uzaludni ni jalovi. Potrebno je shvatiti najprije da pred nama ne stoji nikakav iroko otvoren
marksistiki pristup ovoj problematici. S ozbiljnijim pokuajima te vrste kod kineskih univerzitetskih profesora, a ni kod kulturnih ambasadora, vjerojatno jo neko vrijeme ne moemo raunati. Koliko su sloeni subjektivni i objektivni faktori koji to uslovljavaju mogu da shvatim iz jednog analognog pokuaja, jedinog koji mi je poznat na podruju marksistike interpretacije istone misli uope, i to na podruju indologije. To je historija indijske filozofije koju je napisao istononjemaki indolog W. Ruben po neposrednim direktivama Judina i danova kako i sam na vie mjesta u svojoj knjizi vidno istie! [2] Mnogo ranije, jo prije drugog svjetskog rata, shvatio je amerikanizirani Kinez Lin Yutang dalekosene domete kineske revolucije i na kulturnom podruju ovako: Nismo jo stigli dotle da se nauke Karla Marxa i Konfucija ne bi mogle spojiti, da se meu njima ne bi mogle nai dodirne take. Sam Lin Yutang nije tragao dalje za tim mogunostima [3]. Uza sve to izgleda da su prvi pokuaji savremenih kineskih intelektualaca da se orijentiraju prema vlastitoj prolosti poli ipak od povoljnijih okolnosti. Moda je najvra orijentaciona taka bio Pokret nove kulture koji je osnovao 1917. profesor filozofije Hu Shih, dobro poznat i na zapadu po svojim naunim radovima. Spomenuto je da postoje pokuaji novog vrednovanja klasinih ideja, koji nastoje da ostanu najprije u osnovnim strukturnim okvirima taoizma i konfucijanizma, da produe primjenu metode imanentne kritike. Hu Shihjev stav je bitno razliit. Zbog svog nekonformizma njegovo e nam djelo najbolje omoguiti uvid u dva problema koji su bitni za ovako letimian prikaz. Jedan se odnosi na podruja koja su u ranijoj perspektivi bila zasjenjena. Drugi ukazuje na mogunost novog vrednovanja klasinih shvaanja isticanjem u prvi plan nekih pojava koje su ranije zauzimala sporednija mjesta. Prvu emo temu ograniiti na opseg pitanja ta kulturna batina Kine sadri u sebi, dok nas druga neposredno postavlja pred pitanje ta taj sadraj danas vrijedi. Za Kineze moe biti sutinski vano samo ovo drugo pitanje. Pa ipak ni ono po svojoj kulturnohistorijskoj prirodi vjerojatno nije toliko vano da bismo u dogledno vrijeme mogli oekivati posve izrazite odgovore. I tu emo se za sada lake snai,
ako poemo od proizvoda namijenjenih izvozu. I zbog toga za nas strance prva tema postaje sve vanija. Uopena shvaanja da je Kung-fu-tse (Konfucije) politiar koji zanemaruje spekulativne probleme, a Laotse obrnuto, metafiziar koji nema smisla za racionalni pristup problemima historijskog zbivanja, naputena su, osobito u ocjeni Kung-fu tseove misli, nakon ozbiljnih i irih istraivanja u 20. vijeku i u Evropi. Da uvidimo opravdanost izmjene jednostrano ogranienih stanovita u tom pogledu, dovoljno je da se malo udaljimo od popularne zbirke Kung-fu-tseovih prigodnih izreka, Ln y, i da se osvrnemo na dva filozofska djela koja mu se tradicionalno pripisuju i koja nisu mlaa od vremena njegova unuka, Tse-sse. To su djela Ta hio i ung yung. No i sami Kung-fu-tseovi komentari prastarog prirunika za odgonetanje tajni prirode, Yiking, bili bi dovoljni da upotpunimo miljenje o ovom filozofu, polazei od prirodne pretpostavke da ljudska misao u istinskom ivotu, ma kada i gdje se taj ivot zbio, nikad ne moe biti tako tura kao to izgleda u kritikim udbenicima historicista i pozitivista 19. vijeka kojima je jo uvijek optereena naa nastava. Odnos Kung-fu-tseove logike i spekulativne misli prema Lao-tseo-voj i obrnuto, vrijednost Lao-tseove politike misli u odnosu prema Kung-fu-tseovoj, moi emo bolje da shvatimo u okviru drugog pitanja o temama koje su danas aktualne. Iako ovaj specifini odnos dviju glavnih kola vjerojatno nije toliko vaan iz sadanje kineske perspektive, za koju je neminovno zadravanje teita u nekom od politikih aspekata konfucijevske filozofije, za nas je sa ireg stanovita karakteristino da je Hu Shih dvadesetih godina ovog vijeka, istiui vanost vrlo ranih poetaka formalne logike u Kini, omoguio i prenoenje teita panje u studiranju konfucijevske knjievnosti na logiku problematiku u spomenutom djelu Ta hio i na srodne filozofske probleme formalizma Kung-fu-tseove nauke o zlatnoj sredini u djelu ung yung. [4] II
Nekritika i zastarjela shvaanja koja jo i danas prevladavaju u irokim slojevima zapadnog svijeta o kulturama azijskih naroda potjeu iz dvaju izvora ija je prvobitnost ve pala u zaborav. Jedan znatno stariji i znatno bolji izvor sainjavaju svjedoanstva kranskih misionara u kojima od sredovjekovnih poetaka pa do jezuitskih vremena esto puta nalazimo dubok interes i iskreno udivljenje pred kulturnim dostignuima istoka. Drugi izvor, iz kojeg su potekle mnogo opasnije predrasude, jesu stanovita kolonijalne politike evropskog imperijalizma, koja dobivaju svoju kulturnohistorijsku formulaciju u doba prosvjetiteljstva. Romantizam je donekle ublaio njihovu otricu, iako to nije postigao racionalnom kritikom. Ne treba nas zato uditi da i u pristupu savremenih kineskih kulturnih historiara, koji utjecaje zapadne tehnike kulture i racionalnih metoda ne mogu da ocijene negativno, nego sa svoje strane u njima trae prvo sredstvo zblienja, nailazimo na pozitivne ocjene misionarskih utjecaja u Kini. Kranstvo samo po sebi za Kineze dugo vremena nije bilo shvatljivo drukije nego kao jedna nova buddhistika sekta ili kao pokuaj obnove onih klasinih ideja po kojima se je Mo-ti u davnim vremenima suprotstavljao svaanjima Kung-fu tsea i Lao-tsea. Zato je kranstvo na prvi pogled ideoloki izgledalo potpuno bezopasno. Glavna misionarska linost u Kini krajem 16. vijeka, Matteo Ricci, preveo je na kineski Euklidovu geometriju i uveo u kineski intelektualni i dvorski ivot, s nizom evropskih uenjaka koji su ga slijedili, novo znanje po kojem se je Kina sinhronizirala s razdobljem Galilea, Newtona i Leibniza u Evropi. Mijeanja u politiki ivot dvora, koja su za tim slijedila, onemoguila su brzo taj neposredni utjecaj. Jezuiti su sramotno napustili Peking. Pa ipak je nauni duh koji su donijeli ostao i ispoljio se u kasnijem razvoju kineskog filolokog istraivanja, u novoj naunoj metodi kritikog prouavanja tekstova, u studijama astronomije, geografije i matematike. [5] Kolonijalistika shvaanja stvorila su u doba prosvjetiteljstva predrasude o rasnoj inferiornosti azijskih naroda, predrasude ije filozofsko opravdanje najbrutalnije ispoljava historicizam Hegelove metafizike. [6] Zato nas takoer ne treba uditi da
je zapadni svijet tek 1922. u engleskom prijevodu Hu Shihova djela o Razvoju logike metode u staroj Kini dobio osnovni injenini odgovor na legendu o nesposobnosti Kineza da svoje misli izraze u dosljednom i dovoljno apstraktnom nizu logikih formulacija, jer im to spreava ve nepodesnost strukture njihova jezika. injenice su na kineskoj strani toliko jednostavne i historijski nesumnjive da ih u ovako kratkom prikazu moemo saeti u nekoliko odlomaka. 37. knjiga u djelima Mo-tija je najstariji sauvani spis o logici u kineskoj, a vjerojatno i u svjetskoj knjievnosti. Mo-ti je ivio priblino od 500420 god. pr. n. e., pa je mogao biti mlai savremenik Kung-fu-tsea, s kojim je ivio u istoj pokrajini Lu, a po nekim izvorima je bio i njegov uenik. Po sutinskim razlikama Mo-tijeve socijalne filozofije od Lao-tseove i Kung-fu-tseove, osobito po njegovoj nauci o univerzalnoj primjeni principa ljubavi prema blinjemu ili sveope solidarnosti kao najireg osnova drutvene koristi i blagostanja, nazivan je u novije vrijeme kineskim utilitaristom, komunistom, pa i kraninom, jer i neka vanjska, sluajna obiljeja Mo-tijeve kole podsjeaju Kineze na rani razvoj kranstva, na pr. tri sinoptine verzije nekih osnovnih djela, organizacija uenika, hijerarhijska struktura izvedena iz apstraktnog teistikog principa i sl. Sva ta praktina primjena Mo-tijeve nauke nije, meutim, toliko bitna za razvoj kineske logike, iji su historijski korijeni znatno dublji, a iji su neposredni pretee, a i neposredni nastavljai, u prvom redu kineski sofisti. Kao socijalno-historijska pojava kineski su sofisti analogan odraz analoganih drutvenih prilika kao u Heladi. Po sutini svoje nauke kineski sofizam odgovara prije svega shvaanjima Eleaana Zenona i njegovim dokazima o neadekvatnosti osjetnog iskustva i miljenja. Srodnost gledita ispoljava se gdjekada u skoro identinim primjerima, na pr. u Huitseovoj tvrdnji da postoji trenutak kad strijela u lijetu niti se kree niti miruje, ili da dijelove tapa odreene veliine moemo hiljadama godina dijeliti po polovici iz dana u dan, a da nikad ne doemo do kraja. Ovom obiljeju statinosti odgovara s druge strane nominalistiki stav kineske
logike od njenih poetaka. (Na razvoj analognih stavova o imenu i obliku nailazimo i u indijskoj logici.) Logika je ming-hio ili nauka o imenima. Njen je zadatak ming-ing, pravilno odreivanje imena. Od tog principa polazi i Kung-futse, podrazumijevajui pod pravilnim imenima adekvatne pojmove. Ta je adekvatnost u socijalnoj filozofiji Kung-fu-tsea prvenstveno normativna. Tamo gdje to nije i ne mora da bude, gdje se radi o odnosu stvari i pojmova, javlja se kritika sofista. Tako na pr. Yin Wen-tse prijeuje: Sve to ima oblik, mora imati i ime; ali sve to ima ime ne mora imati i oblik (ne mora biti stvarno). Tako dolazi do kategorizacije i logikog stepenovanja pojmova (ming) i ideja (hsiang) u odnosu na obiljeja (hsing) koja se javljaju kao predikati (ming) odreenog subjekta (shih). Razluivanje subjekta i predikata je jedan od osnovnih principa Mo-tijeve logike. Ovdje nas, meutim, ne zanimaju toliko implicitni razvojni oblici logikog miljenja u Kini koliko prva pojava sistematski razraenog spisa o ovoj disciplini. Mo-tijeva 37. knjiga ima 9 poglavlja: 1. ta je logika i emu slui? 2. Metode zakljuivanja. 3. Opasnosti indukcije i paralogizma. 4-9. Semantiki i drugi problemi u vezi sa specifinou kineskog jezika i njegove terminologije. U prvom poglavlju se obrazlae da je svrha logike razlikovanje istine od zablude; spoznaja opih i pojedinanih obiljeja stvari; odnos supstancije i atributa; razlikovanje dobra od zla. U vezi s drugim poglavljem primijeeno je da kineski zakljuak, za razliku od indijskog i helenskog, ima dva lana, te odgovara enthymemi u aristotelovskoj logici: Ako je X ovjek, onda je smrtan. Osnovna struktura kineske sloene reenice uope je prvenstveno kondicionalna, zato se i logiki zakljuak izraava uzronom ili hipotetskom reenicom. U modernoj engleskoj logici to potpuno odgovara Hamiltonovu principu: To think is to condition (Misliti znai uslovljavati). Kako je ve odavno primijeeno u indijskoj logici, tako i u kineskoj, u jo veoj mjeri srodnost s engleskom empiristikom logikom ide esto do mogunosti doslovno istih interpretacija. Tako iz prethodnog stava neposredno slijedi definicija uzronosti u Mo-tijevoj logici: Uzrok (ku) je ono s pojavom ega nastaje neto
drugo. (Usp. Hume, Inquiry... VII, 2) Ili: Odreivanje imena razjanjava nepoznato pomou poznatoga. [7] Dalje, Mo-tijeva logika razlikuje ovih pet vrsta zakljuka: deduktivni (hsiao), poredbeni (pi), po kongruenciji (mu), po analogiji (yuen) i induktivni (tuei). Ovaj poslednji je najzanimljiviji zbog analogije s principima Millove logike: Indukcija (tuei) se sastoji u tome da opu tvrdnju izriemo na osnovu pretpostavke da su jo neprovjereni sluajevi jednaki provjerenima. U svojoj povijesti kineske filozofije Hu Shih je iznio jo jednu teoriju koja je dala poticaj za revalutaciju klasinih ocjena historijskog odnosa Lao-tsea i Kung-fu-tsea, a samim time i njihovih nauka. Po toj teoriji, koja se suprotstavlja dotadanjim kineskim tradicijama, Kung-fu-tse je iveo prije Lao-tsea. Time i Kung-fu-tseovo shvaanje kozmike zakonitosti tao postaje izvornije od Lao-tseova uenja, koje se upravo po tom obiljeju i naziva taoizmom. Taoistika svjedoanstva o neposrednom utjecaju starog Lao-tsea na madog Kung-fu-tsea postale bi time po malo zlonamjerne legende. Konfucijevska misao kao izraziti je nacionalna dobila bi i hronoloku prednost pred spekulacijama o indo-kineskoj religioznoj metafizici koje se od davnine isprepliu oko Lao-tseova uenja, osobito u pogledu srodnosti s buddhizmom. Ova Hu Shihova teza nije uspjela da svlada kritike prepreke ni u tradicionalnim kineskim, a ni u znanstvenim krugovima zapadnih kritiara. Izgleda da Hu Shihov pokuaj, da se oslobodi ranije spomenute imanentne metode historijske kritike tekstova i da istakne previene i zapostavljene vrijednosti, nije primljen bez rezerve ni kod savremenih kineskih teoretiara, moda zbog stanovite nacionalistike opasnosti koja bi tako mogla da se ispolji. Lo Chia Luen u spomenutom prikazu polazi od pozitivistike teorije socijalne sredine (milieu) tako da u promjenama socijalne sredine, koje U prvom redu izazivaju pojave integracije s vanjskim utjecajima, trai osnovne uzroke istinskog
napretka u velikim razdobljima kineske civilizacije. To je nesumnjivo stav razbijanja kineskog zida. U historiji Kine vanjski su uticaji bili rijetke pojave, ali zbog toga tim uoljivije po svojim efektima. Izvor kulturno znaajnih utjecaja je najprije Indija, a u kasnijim vremenima Evropa. Indijski su utjecaji vrlo stari i kompleksni, a vezani su uglavnom za irenje buddhizma. Iako prve vijesti o tome seu u doba dinastije Han, na prelazu iz stare u novu eru, legenda je dosta rano uspjela da povee, pa i identificira, Lao-tsea s Buddhom. Kina je tradicionalno zemlja gdje su tri vjere jedna vjera (taoizam, konfucijanizam i buddhizam). Pa ipak je oduvijek u Kini postojala tendencija ienja od buddhizma i njegovih utjecaja, gdjekada i na brutalan i krvav nain. Toj su svrsi mogle posluiti u novije vrijeme i jezuitske metode kritike redukcije konfucijevskih tekstova. Ne zaotrava li to, meutim, nacionalistiki stav izolacije? Nesumnjivo! Zbog toga teorija socijalnog milieua jo prije pozitivne ocjene evropskih misionarskih utjecaja odaje priznanje utjecaju buddhizma, ija se nauka s pravom ocjenjuje preteno kao filozofska, a ne religijska, tako da je utjecaj buddhizma osobito na kasniji konfucijanizam u doba Sung dinastije (11. i.12. vijek) doveo spekulativnu i humanistiku misao u Kini do njenog apsolutnog vrhunca. Uz taj je buddhizam gotovo iskljuivo vezan i presudni utjecaj Kine na Japan. III Sve to je dosada izneseno bili su samo preduslovi za razumijevanje inilaca koji omoguuju i bar djelimino suodreuju smjernice nove kineske orijentacije prema vlastitim, vrijednostima. ta na kraju moemo da kaemo o tome kako se sada ocjenjuju stare vrijednosti koje su oduvijek bile priznavane, i koji se novi, ranije zanemareni motivi javljaju meu njima u jasnijem svjetlu? Pokuajima pozitivnog socijalno-etikog vrednovanja Lao-tseove i Kung-fu-tseove nauke suprotstavlja se najprije kod Lao-tsea uenje o wu-we'i ili o beskorisnosti
djelatnog stava u ivotu, a kod Kung-fu-tsea etiki personalizam koji reformom pojedinca, odnosno vladalake elite, eli postii vrst osnov opeg drutvenog morala. Od kojih unutarnjih i vanjskih faktora treba tu poi da se nae mogunost kritikog ogranienja metafizike ekstremnosti ovih sistema? Profesor pekinkog univerziteta Fung Yu-Lan u jednom pokuaju analize osnovnih stanovita konfucijanizma i taoizma [8] istie u vezi s Lao-tseovom kolom da pojam taoizam u zapadnim prikazima redovno nije dovoljno diferenciran s obzirom na dva posve razliita smisla termina tao (zakonitost) u kineskoj upotrebi. Jedan (tao ia) je potpuno filozofski, a drugi (tao iao) spada u religiju. Taoizam kao filozofija i taoizam kao religija ne samo da se razlikuju, nego su tavie opreni. Taoizam kao filozofija zastupa gledite da treba slijediti prirodu, a taoizam kao religija da joj se treba suprotstavljati. Lao-tseov spis nosi naslov Tao-te-king. Izraz te u najirem smislu znai vrlinu. U spomenutoj filozofskoj interpretaciji on specifino treba da oznaava ovjekovu prirodnu sposobnost ili svojstvenost. Moralni ideal sree postiemo, prema tome, kad naa prirodna sposobnost moe da se potpuno i slobodno razvije. Tako dolazimo konano do naturalistikog ideala drutvene harmonije. Taj zaokret ne moramo nuno shvatiti u duhu Rousseauova racionalistikog naturalizma. iru bismo analogiju vjerojatno mogli nai u mistikim inspiracijama koje su do istih ideja o Rukovoenu samotnoga, o povjerenju u prirodnu mo razvoja umnih sposobnosti, u neminovost prosvetljenja, dovele maurske skolastike filozofe Ibn Badu (Avempace) i Ibn Tufaila (Abubacer) u 11 vijeku U svakom sluaju wu-wei ovdje vie ne znai ljenarenje, nego dobiva smisao nespreavanja razvoja prirodnih sposobnosti, povjerenja u prirodne sklonosti. Ovakav smisao Lao-tseova uenja nije lako pravilno i potpuno izvesti dok sutinu taostike filozofije promatramo samo u rasponu njenih dvaju glavnih klasinih protagonista, Lao-tsea i uang-tsea [9]. Bitno je proiriti taj dijalektiki raspon na nauku jo jednog taotistikog uitelja, Yang Cua, starijeg blizu sto godina od uang-tsea, a isto toliko mlaeg od Lao-tsea, i tako popuniti jednu vanu prazninu u razmaku od 6. do 3. vijeka pr. n. e. Polazei od zakljuaka koje je Yang u izveo iz Lao-tseovih postavaka, treba,
dakle, nastojati da shvatimo smisao uang-tseove dijalektike otrice. Dok je, prema ovoj verziji, Yang uov savremenik Meng-tse (Mencije) unio nove metafizike pretpostavke u nauku Kung-fu-tsea, dotle je Yang u iscrpio solipsistike mogunosti sadrane u Lao-tseovoj nauci dotjeravi ih do apsurda. Tek eliminacijom Yang uove verzije taoizma dolazimo do zdrave filozofske sutine te nauke. Yang u je, uostalom, pokazao da postoje i takve okolnosti kad escaping kao metoda ne djeluje efikasno. [10] Zar nije sam Lao-tse raspravljao o vanosti strategije defenzivnog rata? Socijalna teorija kineskog zida mogla bi se nazvati taoistikom. Na analogan nain Fung Yu-Lan rjeava metodom imanentne analize problem Mengtseove metafizike- nadgradnje na Kung-fu-tseovo uenje. Iz Meng-tseove metaetike teorije o prirodnoj dobroti ljudske due razvila se je cijela kasnija konfucijevska metafizika sa svojim primjesama buddhistikog idealizma u doba dinastije Sung, a i kasnije (od 10. vijeka dalje). U ovom sluaju ravnoteu uspostavlja trei konfucijevski filozof bez ijeg udjela Meng-tseovo uenje sa svojim posljedicama ostaje jednostrano iskrivljena slika uiteljeve nauke. To je Hsun-tse, koji je svoj sistem razvio neposredno nakon Meng-tsea, u 3. v. pr. n. e. Nasuprot Meng-tseovoj idealistikoj metafizici, on'.zastupa realistiko gledite koje se osniva na negaciji Meng-tseova optimizma. Taj optimizam polazio je, naime od pretpostavke a priori da sve stvari postoje u nama u savrenom obliku. Nema vee sree nego dosei do te spoznaje kultiviranjem samoga sebe (Meng-tseova djela, VIIa, 1). Nasuprot tome, Hsun-tseova filozofija kulture, ija vulgarna interpretacija ostaje na tome da je ovjek po prirodi zao, polazi od pozitivne tee da je sve to je dobro i vrijedno proizvod ljudskog napora. ovjekova vrijednost u svijetu sadrana je u njegovu djelu. Bez onoga to se tako postigne priroda sama po sebi ne bi mogla postati lijepa, kae Hsun-tse. A za to je ostvarenje potrebna drutvena zajednica. Tako treba shvatiti i Kung-fu-tseovu personalistiku teoriju kulture. Drutvene ustanove i moral odreuju objektivnu i subjektivnu granicu ljudske sree i blagostanja, jer, kako kae sam Hsun-tse: Ljudi ele ili
mrze iste stvari... tako da postoji mnotvo elja u odnosu prema malom broju stvari. Oigledno je da je ta interpretacija Kung-fu-tseove misli daleko utilitaristinija od svog izvora. Tome je, uostalom, pridonijela u meuvremenu i vankolska kritika Kung-fu-tseove nauke, u prvom redu ve spomenuti Mo-tijev racionalistiki i demokratski utilitarizam koji se je jednako snano suprotstavljao Lao-tseovoj metafizici nedjelovanja (wu-wei) kao i Kung-fu-tseovom klasnom i nacionalnom aristokratizmu u personalistikom odreenju vrline i u formalistikom kriteriju njene primjene u opeljudskim odnosima. (Kung-fu-tse na pr. smatra da je prvo sredstvo za ostvarenje harmoninih drutvenih odnosa (li) muziki odgoj.) Moderna teorija socijalne sredine naputa granice rasprava te vrste unutar kola i meu njima, ne zadovoljava se vie reformama ija se rjeenja svode na promjenu protagonista i njihova razvrstavanja, pa nastoji da pokretne snage zbiljskih promjena shvati neposredni je iz istinskih dogaaja, bilo da se radi o prolim ili o sadanjim politikim i socijalnim prevratima. Za ocjenu klasinih veliina o kojima je ovdje rije karakteristine su osobito prilike prije i za vrijeme dinastije Han, krajem stare i poetkom nae ere. Previranje socijalnih i filozofskih ideja krajem 4. i poetkom 3. vijeka zaotrava se nakon uang-tsea i Meng-tsea u Yang uovoj i Hsn tseovoj kinikoj kritici statikih i formalistikih meditacija o prirodi i kulturi kao atributima ljudske linosti. U politikoj historiji to je doba propasti hiljadugodinje dinastije ou, zavretak procesa dozrevanja i raspada odreenog feudalnog sistema ija se je dotrajalost na kulturnom podruju osjetila ve u tipinim pojavama sofistikog anarhizma koje pokuava da sprijei Kung-fu-tse. Prelazno razdoblje rivalske borbe kraljevina na dezintegriranim podrujima odgovara istovremenom zlatnom dobu kineske filozofije od 5. do 3. vijeka pr. n. e. Politika i socijalna neuravnoteenost razrijeila je sve spone intelektualnog ivota, pa je na tom podruju dolo do vrenja kakvo se u Kini nije obnovilo sve do modernih vremena [11]. U doba ponovne stabilizacije za dinastije Han, kad se poinje formirati novi centralistiki sistem drave, ideoloki se razvoj prirodno
usmjerava najprije prema Hsun-tseovoj kritici tradicionalnih vrijednosti. Dalje uravnoteenje prilika nalazi svoj socijalno-filozofski izraz u legalistikoj koli iji je glavni predstavnik Han Fei-tse, uenik Hsiin-tsea i lan vladarske obitelji Han. On je od Kung-fu-tsea .preuzeo prvenstveno logiku metodu ispravnog odreivanja imena i funkcija. Od svog uitelja Hsiin-tsea zadrao je sr etikog uenja o iskonskom zlu ljudske prirode. Politiku strategiju stabilizatorne dravnike mudrosti preuzeo je iz Lao-tseove kole. Vladavinu ljudi trebalo je zamijeniti vladavinom zakona. Praktina pobjeda ovog prosvetiteljskog apsolutizma dovela je na kraju sa stabilizacijom apsolutne monarhije i do prevage birokratizma yu, ije je korijenje duboko uraslo u konfucijevsko tlo. Ideoloki i filozofski to je znailo pobjedu birokratske reakcije, ili tanije njenu ponovnu afirmaciju nakon uspjeno izvrene reforme koju su izazvali i omoguili drugi elementi. Kroz slijedeih hiljaduipo godina konfucijev-ska ideologija puta svoje grane da se proire na podrujima metafizikih i mistikih spekulacija dosljedno proirenju svog ivotnog podruja. Samo iskustvo stalnog vraanja na ortodoksna stanovita jedno je od bitnih obiljeja u razvoju kineske kulture. Traenje izlaza iz novih tekoa putem mandarinskog studija ranijih revolucionarnih situacija u Kini nikad nije bila neobina pojava. Na takvoj se mudrosti osniva i ugled Kung-fu-tseove prve filozofije, a na tom se osniva i moderna ideja teorije drutvene sredine. Ni ona nije kopija evropskog pozitivistikog shvaanja milieu-a. Lo Chia-Luen u svojim razmatranjima drutvene uslovljenosti kineske misli u njenom hiljadugodinjem razvitku polazi od razjanjenja nekih vanih umnih i psihikih sposobnosti kineskog naroda ije razlike odgovaraju sjevernom i junom geografskom poloaju njihovih protagonista, a osnov te kineske karakterologije nalazi u djelima uenjaka Koo Yen-Wu u 17. vijeku. Danas niko ne sumnja u to da bi u sadanjim prilikama bio iz osnova pogrean zakljuak koji bi se osnivao na predvianjima nekog novog eklekticizma. Novo se
stanje sigurno vie ne moe, a sigurno se ni ne pokuava razjanjavati rekonstrukcijom starih klasinih elemenata... Tek razmiljajui u dokolici o svim tim hiljadugodinjim iskustvima i o peatu koji su ona ostavila tu i tamo na raznorodnim dijelovima jedne ogromne drutvene sredine, bie mogue uvaiti primjedbe o tome da ni naknadna pozadinska rekonstrukcija i adaptacija tradicija koje e jo dugo ostati neiskorjenive, nije nemogua, a nije ni suvina. Zato prof. Fung Yu-Lan, polazei od klasinijih metoda imanentne kritike nego diplomat Lo Chia-Luen, dolazi i do konzervativnijeg zakljuka: Kina sada proivljava estoku revoluciju. Ali, posmatrana u irem rasponu, i revolucija je napokon produetak prolosti. U novome ostaje sauvano ono to je bilo najbolje u starom. Tako e biti i u kineskom drutvu, a i u kineskoj filozofiji.
Beleke [1] General Characteristics of Chinese Thought, u History of Philosophy Eastern and Western I (561), djelu namijenjenu da poslui za udbenik na indijskim univerzitetima, izdatom u redakciji Radhakrishnana. [Natrag] [2] Geschichte der Indischen Philosophie, Berlin 1954. [Natrag] [3] The Wisdom of Confucius, New York 1938, uvod. [Natrag] [4] Usp. Hu Shih, The Development of the Logical Method in Ancient China, London 1922. i prikaz ovih problema u Konfucijevoj filozofiji kod E. V. Zenker, Geschichte der chinesischen Philosophie I (1926), 144 i d. [Natrag] [5] Lo Chia Luen. o. c. 556. [Natrag] [6] Usp. moju Filozofiju istonih naroda I (12) i II (113 i d. za opi uvod u
kinesku filozofiju). [Natrag] [7] Usp. komparativnu obradu principa Mo-tijeve logike kod E. V. Zen-kera, o. c. 270290, koji se u nekim pitanjima udaljuje od Hu Shiha. [Natrag] [8] Confucianism and Taoism, u History of Phitosophv Eastern and Western I, 562. [Natrag] [9] Usp. moju Filozofiju istonih naroda II, 130175. [Natrag] [10] Fung Yu-Lan, o. c. 566. [Natrag] [11] M. Kaltenmark, Siun tseu et Tchouang tseu, u Les philosophes celebres (M. Merleau-Ponty), Paris 1956, str. 32. [Natrag]
Rev. 1/11/2007 www.geocities.com/budizam/texts/veljacic/kina.html
edomil Veljai: Privrenost i otuenost svijetu u indijskoj filozofiji
Home
---\\
Veljai
Privrenost i otuenost svijetu u indijskoj filozofiji

edomil Veljai
Kad se govori o otuenosti svjetovnim, drutvenim i tehnikim vrednotama kao o bitnom obiljeju indijskog, pa ak i istonog mentaliteta uope za razliku od zapadnog, potrebno je da se podsjetimo najprije na historijsku injenicu da se radi o jednoj od onih generalizacija koje su se uvrijeile u evropska shvaanja o istonim kulturama, a potjeu iz izvjetaja kranskih misionara i prvih prosvjetiteljskih istraivaa koji su za misionarima putovali na istok kao eksponenti kolonijalne politike. Kranski su misionari tu otuenost u Indiji, pa i u Kini, osjetili kao nedostatak kranske ljubavi u vjerskim, socijalnim i filozofskim doktrinama, pa su na toj osnovi nastojali da razjasne istoni pasivizam i moralno pravo aktivnog evropskog duha da mu se suprotstavi i da ga pokori svojoj civilizatorskoj volji. Kad bismo htjeli zalaziti u kritiku analizu pojedinanih empirikih, osobito psiholokih opaanja od kojih polaze ovakve generalizacije (a to nije neposredna svrha ovog lanka), trebalo bi poi od jo openitije pretpostavke da su privrenost i otuenost u ovom smislu pojmovi koji oevidno stoje u dijalektikom odnosu, tako da se drugi javlja iz antiteze prema prvome. Ukoliko je komparativna analiza ovako iroko zahvaenih pojmova uope svrhovita
file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/veljacic/privrzenost.html (1 of 12) [10.2.2008 20:54:39]
ili neminovna, zbog historijskog. fakticiteta postojeih shvaanja, onda je ve iz metodolokih razloga petreban i prethodni osvrt na konkretne ishodine pobude linog ishodita pojedinog autora. Moj je uvid u evropsku problematiku 'otuenosti, koju preteno smatramo pojavom modernog vremena i kapitalistikih drutvenih odnosa, otvorila socioloka analiza funkcije novca, osobito njenog psiholokog aspekta, u Simmelovoj Philosophie des Geldes. Iz tog se horizonta postavlja pitanje: Je li naa zapadna otuenost doista historijski plie ukotvljena i objektivno manje sudbonosna za na tradicionalno aktivistiki duh nego to je to indijska otuenost, koja je proizala iz pojave iste psiholoke introvertnosti, svojstvene kulturnim tenjama odreenih drutvenih krugova koje je ve Max Weber precizno odredio kao intelektualce koji u odreenom razdoblju razvoja gradskih institucija i plemikih gradskih drava zauzimaju ne samo neortodoksan nego i sveenikoj ortodoksiji oprean filozofski stav, a iji je ideal slobode moda preusko definirati kao intelektualistiku heterodoksnu sote-riologiju. To pogotovo jasno izlazi iz primjera kojima Weber prvenstveno opravdava svoju interpretaciju indijskog klasinog intelektualizma i njegove salonske ideologije iz primjera ateistikih i akastinskih pokreta ainizma i buddhizma. [1] Suoeni smo, dakle, vrlo izrazito s jednom od mnogih taaka odvajanja filozofskog od predfilozofskog miljenja (prema simplicistikoj kategorizaciji razvojnih oblika ljudske misli koja se poetkom ovog stoljea uvrijeila u Evropi). Zbog te i iz te problematske kompleksnosti moe biti zanimljiv pokuaj zahvata u raniji historijski sloj, u kojem je soterioloka problematika sadrana obuhvatnije nego to se moe odraziti u interpretaciji filozofski izljutenog bivstva. Interpretacija problema slobode uope, a osobito sa sociolokog stanovita, u bitnoj vezi s problemom otuenja ne moe se u savremenoj filozofiji ograniiti na kole s odreenim ideolokim pretpostavkama ili tendencijama. [2] Taj aspekt problematike, koji za savremenu filozofiju postaje sve univerzalniji, odnosi se u komparativnoj nauci o religijama na iroko podruje tzv. religija spasenja. Etiki proieni sloj tih religija obuhvaa u jednu kategorijalnu i historijski povezanu
cjelinu iranski mazdaizam, indijski ainizam i buddhizam, a takoer i kranstvo. Soterioloki etos tog sloja religioznosti upravo je bitni kriterij njihova razluivanja od ostalih, primitivnih religija spasenja koje karakteriziraju orgijsko-ekstatiki kultovi bez etike prejudiciranosti po kojoj se vii kathartiki kultovi razlikuju od primitivnih ekstatikih (kult Attisa, Osirisa, Mithre). Ostala obiljeja religija spasenja, pa ni historijska zavisnost raslojavanja, po kriteriju kathartikog etosa, od prelaza iz nomadskog u sjedilaki poljoprivredni nain ivota, ovdje nas pojedinano ne zanimaju. Pojava otuenja koincidira s racionalnim istiskivanjem ekstatino-emotivnih obiljeja. Autentinost racionalnog, upravo racionalistikog obiljeja toga procesa osobito je snano uoena u najstarijem, Zarathutrinom naporu da istodobno depersonalizira pojam boanske mudrosti (mazda), da izbrie crtu po crtu njegov antropomorfni karakter. (Usp. npr. avestiku himnu Yasna 43: Znao sam da si to ti, Mudri Gospodine, kad se meni pribliio lik Dobre Misli. Nijema me Misao poui o najviem dobru da ga navjetavam. Ili, Yasna 29: Gdje su Ispravnost, Dobra Misao i Vlast, ti besmrtnici? Pripustite me velikom zavjetu, o premudri, da steknem spoznaju... da steknem udio u prostranstvu vaih bia.) Uz aspekt kathartikog otuenja nije manje vaan u istom sloju, osobito za indijski vidokrug, ni problem postojanja drugih oblika religijskim predodbama odreenog odnosa ovjeka prema svijetu, oblika u osnovi nezavisnih od religija spasenja. Tu prvenstveno pomiljamo na ideju kozmike harmonije u vedskoj religiji. Tako npr. u X knjizi Rg-vede, u himni 121, pjesnik eli da spozna neznano boanstvo po kome su uvreni mono nebo i zemlja, to je potporanj Suncu i zvjezdanom nebu, a kroz uzduh prozirnije prostor vasione; a u himni boanskom praliku ovjeka (purusa), koji se slavi kao vrhovno boanstvo (id. 90), taj je Purusa) sam itav svijet, postali i tek u nastanku. On besmrtnou vlada svime to hranei se uvijek dalje raste... A kad su bogovi s Purusom kao rtvenim darom prinijeli rtvu, onda je proljee bilo rtveno maslo, ljeto gorivo drvo, a jesen rtveni prinos... Mjesec je nastao iz njegova duha, Sunce mu je nastalo iz oka, iz usta Munja i
Oganj, iz daha je nastao Vjetar... U religijama spasenja moe se pretpostaviti pogdjekada, osobito u dekadentnim maloazijskim kultovima ije se razorno djelovanje snano osjetilo u Rimskom carstvu, [3] da je ekstatina razuzdanost samo reaktivna afirmacija osporenog senzualnog hedonizma. U vedskoj se religiji ispoljavaju drukija obiljeja zanimljiva za buenje filozofske misli. Ukazivanje na ta obiljeja, vana za povijest filozofije, ne pretpostavlja historijsku hipotezu potpune izolacije vedskog pogleda na svijet od ranog iranskog predzoroastrovskog kompleksa religija-spasenja koji se na iranskoj strani mogao razviti bre i specifinije, vjerojatno pod neposrednijim utjecajem elamsko-sumerske kulturne batine. S filozofskog je stanovita dovoljna pretpostavka i ista historijska akcidentalnost injenice da osobito tekstovi Rgvede, koji su nam sauvani, predstavljaju jednu relativno kasnu recenziju, kako se zakljuuje iz mnogih skeptinih, pa i ironinih stavova pojedinih autora prema svijetu bogova, suprotstavljenih idealnoj i apstraktnoj zakonitosti, i iz niza drugih, dovoljno prouenih materijalnih i formalnih obiljeja. Dovoljno je da se sjetimo osnovnih misli i iz njih izvedenog zakljuka slavne pjesme o iskonu Rg-vedaXi X, 129: Ni bitka ni nebitka nije bilo tada, ni zranog prostora ni neba nad njim... po svom je zakonu disalo Jedno, bez titraja vjetra, a van toga nije bilo niega drugog ni daljeg... Iz ega se razvilo stvorenje? Je li to djelo Njegovo ili nije, Onoga to nad svemirom bdije u najviem nebu? On sam to zna, a moda ne zna ni on. Vie je vedskih himni posveeno sumnji, pa i izrugivanju svemoi gromovnika Indre i spornoj vrijednosti njegova moralnog karaktera. U Atharva-vedi, XI, 7, izrie se miljenje da je ovaj svijet sa svojim imenima i oblicima, pa prema tome i sa svojim bogovima, s Indrom i Agnijem ukljuen u otpatku ... svi su oni nastali iz otpatka, u njemu su sadrani... Nije izuzetna pojava u Rg-vedi da se rtveni sveenici, ti pjevai hvalospjeva, usporeuju sa abama kreketuama, da se nazivaju pijanicama. Onaj kome je doista stalo do istine osjea se nesiguran i kao u magli; on pita, jer mu je duh nezreo, a misao nejasna, ne znajui nita, iz elje za znanjem ... (I, 164), pa uskoro za tim (v. Taittiriya-aranyaka, III. 11, 1) dolazi do ovakvog odgovora: Onaj koji u nama prebiva kao ljudski upravlja, koji
je jedan a mnogostruko rasprostranjen ... taj je ovjekovo umno samosvojstvo (mansina tm). Ostavljajui otvoren cijeli literarnokritiki kompleks historijskih pitanja, ovdje je dovoljno da se ograniimo ha jednu konstataciju za koju moemo rei da se osniva na opoj saglasnosti strunih miljenja: Vedski pogled na svijet nije otuen svjetovnim vrednotama ba kao ni svijet helenske kozmogonije i mitosa; vedskoj su religiji strane asketske tendencije redovnikog ivota; socijalni problem kasnijeg vedskog razdoblja sastoji se u tendenciji kastinskog hegemonizma brahmanskog sveenstva. U socijalnom procesu formiranja indijskih drava u prvoj polovici posljednjeg tisuljea pr. n. e. otpor je prema tom hegemonizmu vrlo neposredan i izrazit, a jedan od simptoma po kojima moemo mjeriti snagu tog otpora moda najvaniji jest snaga prodora neortodoksnih religija spasenja i dobro zapaeni intelektualistiki i salonski, pa prema tome i izrazito filozofski karakter njihovih teorija. Bit te intelektualne revolucije moemo najbolje saeti u nekoliko snanih crta istaknutih u Buddhinoj nauci. Pri tom su izloene kritici dvije jasno razluene strane brahmanskog tradicionalizma socijalna i metafizika: a) Ni po pletenju kose, ni po plemenu, ni po roenju ne postaje se brahmanom. U kome je istina i nauka, taj je ist, taj je brahman (Dhammapada, 393). b) U Potthapada-sutti (Digha-nikaya, 9) Buddha obrazlae Potthapadi relativnu uslovljenost svjesnih stanja. Kad mu nakon toga Potthapada ponovo postavlja pitanje: Je li onda svijest ovjekova dua (tman), ili je jedno svijest a drugo dua? Buddhin odgovor glasi: Zar si, Potthapado, opet spao na duu? U razgovoru s mladim brahmanom Sangaravom (Mahima-nikdya, 100), na njegovo pitanje: Postoje li bogovi?, Buddha odgovara: Za mene je pretpostavka, ako bogovi postoje, da je to poznato. Kako dakle, Gotamo, na pitanje postoje li bogovi, ti odgovara: 'Za mene je pretpostavka, ako bogovi postoje, da je to poznato'? Zar to onda nije obina la? Ako na pitanje,
postoje li bogovi, jedan odgovori da bogovi postoje, a drugi da je za njega pretpostavka da se to zna, zar u tom sluaju razborit ovjek ne bi trebao izvesti isti zakljuak kako bogovi postoje? ... Konano, to je stvar sporazuma u svijetu, postoje li bogovi, zakljuuje Buddha ovaj razgovor. Moda je pri svemu tome dosad bila manje zapaena, ili bar manje naglaena, injenica da u procesu prelaza iz predfilozofskog u filozofsko miljenje (ako treba da zadrimo tu povrnu klasifikacionu ablonu) na indijskoj strani moramo voditi rauna o dvije vrlo razliite, a jamano i po svom porijeklu nezavisne struje i sadrajno motivirane pobude, kojih se socijalna afirmacija moda i moe historijski precizirati, ali ija idejna, filozofski zanimljiva podloga ne moe da se vremenski ogranii na pojavu ainizma (reforme iji je vremenski poetak praktiki neodrediv) i buddhizma. Raznorodnost i nezavisnost utjecaja i poticaja, koji su izazvali diferencijaciju filozofske misli iz vjerskih i mitolokih predodbi, osjea se ve vrlo jasno u odnosima nauka onih nekoliko generacija mudraca o kojima su nam svjedoanstva sadrana u najstarijim upaniadama; osjea se u nivou racionalizacije po kojem se razlikuju pojedine od tih kola i generacije iste loze. Osobito izrazit problem koji u tom smislu eka adekvatnu obradu tu je problem razvoja hilozoistikih nauka iji povezani slijed moemo nazrijeti najbolje u starim upaniadama. [4] Psiholoka svijest o takvom osamostaljenju misli osjea se u izjavama velikih upaniadskih mislilaca kao to su Yanavalkya i Uddalaka Aruni. Yahavalkya (Brhadaranyaka-upanisad, IV/5, 13): .Kao to se komad, soli baen u vodu rastapa i nije ga mogue, uhvatiti, ali s koje god strane okusili vodu, u njoj se uvijek nalazi sol, isto je tako i s velikim biem... Ono se pojavljuje iz tih poela i nestaje u njima, jer ja to tvrdim iza smrti nema svijesti. Uddlaka (handogya-upanisad, VI, 2): Bitak je, sinko, u poetku bio ono jedno bez dvojstva. Neki kau: 'Nebitak je u poetku bio ono jedno bez dvojstva, a iz tog je nebitka nastao bitak.' No, zar bi zbilja, sinko, moglo biti tako? Kako bi iz nebitka mogao nastati bitak? Obrnuto, sinko, bitak je u poetku bio ono jedno bez dvojstva!
U takvim je okolnostima inae neosporna dublja ukorijenjenost predfilozofske misli u religiji prije svega potvrda obimnijih kulturnohistorijskih pretpostavki i objektivnog arhajskog znanja iju ozbiljnost danas vie ne moemo zanemarivati. Na tako irokim temeljima i proces osamostaljenja ljudske misli nuno e biti sloeniji, bogatiji, ali i sporiji nego tamo gdje takve prednosti ne postoje ili su toliko oskudne da daju pogdjekada povoda opasnoj iluziji o mogunosti stvaranja neke regionalne, ili ak nacionalne, kulture ex nihilo. To su u grubim crtama pretpostavke iz ije bi prespektive trebalo traiti prelaze u daljnji sloj diferencijacije, odakle se moe sagledati problem otuenja najprije u odnosu indijske i kranske religioznosti. Ustanovili smo da indijsko shvaanje ivota u svojoj ranoj religijskoj fazi nije iskonski otueno svijetu, kao to ni logiki takvu mogunost nismo mogli pretpostaviti. Religije spasenja, o kojima je sada rije i koje unose klicu otuivanja, nisu u indijskoj povijesti uspjele da izvojte trajnu pobjedu, nego su, obrnuto, bile suzbijene s politikog stanovita, a s filozofskog, ili ideolokog, bile su mudro apsorbirane u tradicionalni hinduizam. Prirodno je takoer da i u samim religijama spasenja u primitivnim, a i u kasnijim popularnim fazama susreemo neiskorijenjenu hedonistiku privrenost ivotu, koja nam se moe initi barbarska ali koja nije ostala tua ni helenskim misterij ama. Umjesto procesa sublimacije misterijskih kultova, koji je vrlo izrazit u ovom ogranku izdvajanja helenske filozofske misli, [5] u Indiji je prelaz izvren radikalnije. Spomenuti historijski uslovi intelektualizacije i teinski razmjer balasta koji je u tom procesu trebalo zbaciti osvjetljuju specifinom izrazitou to osamostaljenje prema ortodoksiji. Kako da iz te perspektive konano ocijenimo socijalne prednosti kranske ljubavi koja se javlja (ne samo u usporedbi s Indijom) kao protutea aristokratski igosanom racionalizmu? Intelektualistiko preiavanje religija spasenja u Indiji prejudicira kransku koncepciju ljubavi prema blinjemu samim tim to prethodno iskljuuje viu
kategoriju ljubavi prema bogu, kako dobro primjeuje Max Weber, tako da tu vie ne moe biti govora ni o milosti i oprotenju, ni o pokajanju koje bi ponitilo grijeh, ni o djelotvornoj molitvi. [6] Preostaje jedino isti spinozijanski determinizam kao neumitni zakon svijeta djelatnosti. Jedino je. taj determinizam mogue razraivati metafiziki ili soterioloki. I povrnom poznavaocu indijske klasine knjievnosti (npr. Bhagavad-gite), pa i same moderne kulturne problematike (Ramakrina, Tagore, Gandhi), trebalo bi da bude poznato kako su snani bili drutveno-politiki porivi u svim razdobljima indijske povijesti koji su diktirali filozofsku (ili bar apologetsku) razradu i obranu indijskog aktivizma. Sama pojava teorija osloboenja potvruje jo jedanput iskonsku stranost fatalizma indijskoj spekulativnoj misli. Razjanjenje te injenice nije potrebno traiti u samom historijskom porijeklu fatalizma, iji je zadnji poznati izvor u astralnoj religiji Sumeraca koja nije uspjela da se neposredno nametne ni iranskom pogledu na svijet u doba Zarathutrino, a jo manje indijskom. Dovoljno je citirati Buddhinu izreku: ovjek je nasljednik svojih djela, pa da shvatimo bergsonovski smisao indijske teorije o djelatnosti (karman), jer je to upravo tehniki termin i kriterij za indijski filozofski determinizam. Pozitivne i negativne pretpostavke, vrline i mane klasino moguih teorija te vrste kao i sam socijalni imperativ koji podstie njihovu razradu ne dolaze nigdje tako snano do izraaja kao u Bhagavad-giti, u teoriji nezainteresirane djelatnosti (nikma-karma), od koje polazi i Gandhijeva koncepcija altruizma. Moda tek ovdje filozofski problem otuenosti dobiva svoju jasnu formulaciju. Osnovna maksima socijalnog etosa izraenog u Giti glasi: Smatraj vanim samo djelo, a nikada njegov plod (II, 47). Pitanje je, dakle, u uem smislu: U kojoj je mjeri i uz kakve prepostavke odricanje od ploda djelatnosti pojava ili stav otuenja? Jedino to iz daljnje razrade ove etike dunosti nesumnjivo proizlazi jest vjera u kathartiku vrijednost moralne djelatnosti. Praktiki stav koji odatle proizlazi: U srei i nesrei, u dobitku i gubitku, u pobjedi i porazu budi jednak ravnoduan, (II, 38), podsjea neposrednije na stoike,
kinike i njima srodne ideale helenistike kulture kola koje su se razvijale pod neposrednijim istonjakim utjecajima nego kranstvo. Odatle nam se otvara prirodni prilaz do etike vrednote koja je u izvjesnom smislu i u odreenoj hijerarhiji metaetike introverzije vrhovna za indijsku etiku vrednote ravnodunosti (upeks), a koja izaziva najvee podozrenje i pomutnju u mnogim pokuajima razrade hijerarhikog paralelizma. Podsjetimo se najprije da i u samoj yogi (autohtonoj, vedantinskoj ili buddhistikoj), koja se u Indiji oduvijek obrauje kao egzaktna i racionalna metoda meditativne redukcije funkcija svijesti (rupa-dhynam) i njihova kategorijalnog sadraja (arupa-dhynam), upeks kao krajnji stepen prvog niza ima dva specifina smisla: kao materijalno odreena etika vrednota i kao funkcionalni stepen reduktivnog procesa. Jasno je da je prvi stepen elementarniji i neposrednije zahvatljiv i da od njega treba poi u ocjeni tako strukturiranog pogleda na ivot. U tom sklopu upeks je jedan, i to posljednji, analitiki diferencirani ili vrijednosno osjenani oblik jednog jedinstvenog vrijednosnog kompleksa koji je karakteristian za fenomenologiju meditativnog stanja, a koji bismo u cjelini punim pravom mogli definirati kao analogon naoj vrednoti ljubavi prema blinjemu. Koliko je ta analogija opravdana, moe se shvatiti neposredno iz definicije etiriju elemenata na koje je ovaj vrijednosni kompleks analitiki diferenciran u yogi: 1. maitram prijateljsko, dobronamjerno uvstvo 2. karun sauee u patnji drugih bia 3. mudit suradost 4. upeks ravnodunost, smirena uravnoteenost udi, za koju plemeniti kau: 'Ravnoduan i paljiv ivi u zadovoljstvu', [7] stanje ataraksije i onog zadovoljstva sa samim sobom koje je nezavisnost od sklonosti koje su u najmanju ruku determinativni (ako i nisu aficirajui) pokretni uzroci nae tenje,
prema Kantovom opisu ove neobine vrline. [8] Sa stanovita yoge kao discipline praktikog uma (za razliku od gimnastike i fizioloko-terapeutske yoge) bitno je za sve ove analitike aspekte jedinstvene vrline da su uvstvena stanja s obiljejem univerzalnosti (apramna). Moda nigdje nije bila izraena tako snano kao u ovoj analitici yoge unutarnja antitetinost tenje za univerzalnou moralnih vrednota: Da bipostala univerzalna, ljubav prema blinjemu ne moe ostati ljubav sa svojim iskonskim i jedinim autentinim obiljejima pristrasnosti. Taj princip izraava i Spinozin amor (dei) intellectualis. No kako da ga u praksi primijenimo? Kako da svakim u osnovi moralnim, moralno pozitivnim, uvstvom obuhvatimo sva iva bia? Kako da ljubav protegnemo na neprijatelja? To moemo pokuati najprije modificirajui svoju ljubav u saaljenje prema zabludi i neznanju (avidy), s kojim se za sve indijske sisteme kao i za Sokrata identificira moralno zlo. Ipak, ni neznanje koje je uzrok mnogih nedaa u svijetu, a ni objektivno teko odrivi optimizam vjere da e onaj minimum dobra koji postoji i u najgorim karakterima konano prevladati, nisu nikad uspjeli da postanu temelji dijalektike ljubavi. Prva je pretpostavka yoge, u posve metodolokom smislu, apstrahiranje, ili tanije stavljanje u zagradu (prema indijskom tehnikom terminu virekh odvajanje crticama) svih nazora ili filozofski konstruiranih gledita (darana, termin za filozofske sisteme). Zato se ravnodunost kao krajnje moralno uvstvo identificira u yogi s vedrinom duha koju treba odrati pod svaku cijenu, a u praktinom moralnom odnosu, u primjeni na neprijateljski raspoloena bia, moda bi ga najadekvatnije mogli interpretirati kao granicu pedagoke obazrivosti, obazrivosti koja a priori iskljuuje aktivni otpor mrnje, ili tanije mrnju kao uspjeno sredstvo aktivnog otpora. Tako se vraamo na argumentaciju kojom se u Bhagavad-giti opravdava neminavnost ratovanja, ali ujedno izlazimo iz introvertnog kruga yoge. (Usp. Bh. g. II, 1619: Za nebitak bivanja nema, ni nebivanja za bitak... Tko misli da jedan ubija, a drugi gine ubijen, taj se vara. Niti tko ubija, niti je ubijen. Prolazna su ova tijela, trajan je spoj utjelovljenja, neunitiv, neizmjeran. Zato se bori, Bharata!)
Uz neminovnu socioloku dimenziju aristokratske vrline u indijskoj teoriji otuenja ispoljen je moda snanije nego na evropskoj strani aspekt otuivanja kao psiholoke neminovnosti. (Sjetimo se psihikog otuivanja generacija, koje je proces prirodnog i socijalnog napretka!) Dalje zalaenje u ocjenu diferencijalnih mogunosti odvelo bi nas izvan okvira i intencija ovog lanka kojem je svrha da ukae na relativnu historijsku razliitost elemenata ispoljenih u postavljanju problema otuenosti na Istoku i Zapadu, ali ujedno i na opasnost pokuaja apsolutnog razgranienja problematike po kriterijima kulturnih tradicija ijeg bi se zajednitva mogli odrei jedino po cijenu izolacije u samovoljno ometeni fatalni krug vlastitog antropolokog aristokratizma. Ovu posljednju alternativu ne treba shvatiti tek kao spekulativnu mogunost izvoenja logikih konsekvencija ili kao hipotetsku rekonstrukciju pretpostavki nekih isto toliko specifinih koliko i davno prolih historijskih okolnosti. Ova problematika u svojoj najiroj openitosti iziskuje provjeru hipoteze da svaki zatvoreni krug materijalnih ili moralnih interesa raa i izaziva stanovite tendencije otuenja. Iako problematika otuenja nije uvijek i svuda ni morfoloki ni sadrajno identina, njena polimorfnost ne moe pruiti dovoljan osnov nijednoj teoriji kulturnog otuenja u hic et nunc.
Beleke [1] Usp. Max Weber, Gesammelte Aufsatze zur Religionssoziologie II. Bd. Hinduismus und Buddhismus. (Tubingen 1921), osobito str. 170-250. [Natrag] [2] Scott Nearing, Freedom: Promise and Mehace, A Critique on the Cult of Freedom (Social Science Institute Harborside, Maine 1961), obrauje taj problem iz amerike perspektive, preteno socioloki. [Natrag]
[3] Usp. F. Cumont, Die orientalischen Religionen im romischen Heidentum (3. njemako izd. Teubner, Leipzig i Berlin 1913). [Natrag] [4] U irokim crtama ta je problematika prikazana u mojoj disertaciji Komparativno prouavanje indijske i evropske filozofije stari vijek (pogl. IV, 1). [Natrag] [5] Usp. obradu tog problema osobito u djelu Miloa N. Duria, Istorija helenske etike (Beograd 1961). [Natrag] [6] O. c. 214. [Natrag] [7] 'Formula treeg stepena rupa-dhynam prema Buddhinoj formulaciji, iju sistematizaciju slijedim u gornjem prikazu kao najsaetiju i najracionalniju, iako sve bitne elemente nalazimo i u (kasnijoj) Patanalijevoj redakciji Yoga-sutra. Yoga kao tehniki termin formalne discipline praktikog uma primjenjuje se i u buddhizmu (npr. u nazivu yogaara kole). [Natrag] [8] Kritik der praktischen Vernunft, str. 212 (izd. 1787). [Natrag]
Rev. 1/11/2007 www.geocities.com/budizam/texts/veljacic/privrzenost.html
Sn I.3: Khaggavisana sutta
Home ---\\ Tipitaka ---\\ Sutta pitaka ---\\ Khuddaka nikaya ---\\ Sutta nipata ---\\ Kontekst ove sutte
Sutta nipata I.3
Khaggavisana sutta Nosorog

Prevod sa palija edomil Veljai Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
Ispred svakog bia ukloni svoj tap da ne povrijedi nijedno od njih. Ne poeli sina ni saputnika. Osamljen se krei kao nosorog. U drueljubivom nastaje sklonost, za sklonou slijedi sva ova patnja. Predvidi opasnost u sklonostima. Osamljen se krei kao nosorog. Saivljuju se sa drugom i svojtom sputana misao naputa svoj cilj. Predvidi bojazan privrenoga.
file:///C|/budizam2007decembar/files/canon/khuddaka/snp1-3.html (1 of 8) [10.2.2008 20:54:40]
Osamljen se krei kao nosorog. Kako se zaplee razgranat bambus tako i mu eljan ene i djece, a kao to stri vrak trstike, osamljen se krei kao nosorog. Ko jelen u umi niim nesputan to ide na panjak kuda god hoe, budi mudar, uvaj neovisnost, osamljen se krei kao nosorog. Drutven je ivot posjete, pozivi, u domu, na poslu, vani, na putu. Shvati da drutvo ne trpi slobodu, osamljen se krei kao nosorog. Okolina ti je eljna zabave. Bezgranina je privrenost djeci. Da izbegne nevolju rastanka, osamljen se krei kao nosorog. Bez otpora i pred im na svijetu zadovolji se u svakom pogledu. neustraivo pred nepogodama osamljen se krei kao nosorog. I beskunika je ponekad teko zadovoljiti, jo tee okuenog. Zato bez brige i za iju djecu osamljen se krei kao nosorog.
Odroen domaim osobinama kao bezlisno stablo kovilro presijeci hrabro domae spone, osamljen se krei kao nosorog. Ako se nae razborit prijatelj za saputnika, krepostan, a i mudar, da nadvlada sve tekoe na putu, s njim rado poi i budi obazriv. Ako ne nae razborita druga za saputnika, kreposna i mudra, ko kralj iz ratom osvojene zemle osamljen otii kao nosorog. Hvale je vrijedna radost prijateljstva kad je drug bolji ili ravan nama, a kad ga nema, ivi besprekorno, osamljen se krei kao nosorog. Pogledaj dvije zlatne narukvice, sjajno i vjeto remek-djelo, kako zvee u srazu, sparene na glenju. Osamljen se krei kao nosorog. Da sam s nekim drugim dolazilo bi do naklapanja, nekad i do svae. Tu opasnost predvidi unapijred, osamljen se krei kao nosorog. arenilo, slast, opojnost uitka,
mijenom oblika uzbuuje duh. Podozriv prema uicima ula, osamljen se krei kao nosorog. Nevolje, gnojave rane i bolest, zaraeni ubod strane strijele, opasnosti su ulnih uitaka. Osamljen se krei kao nosorog. Zimu. vruinu, gladovanje i e, vjetar i egu, muhe i gmazove, sve te nepogode podnesi radije. Osamljen se krei kao nosorog. Kao slon kad se odvoji od krda, snana uzrasta, pjegav, velianstven, gdje mu svidi boravi u umi, osamljen se krei kao nosorog. Nemogue je drueljubivome i privremeno postii slobodu. Sunevo pleme nek ti bude uzor, osamljen se krei kao nosorog. Umaknuvi borbi gledita, kada stigne na istinu, uzmi ravan smjer; vlastitim znanjem, a ne voen drugim, osamljen se krei kao nosorog. Ni lakom ni lukav, a niti edan, ni razdraen, ni ogoreno nastran, neovisan ni od eg na svijetu,
osamljen se krei kao nosorog. Treba se uvati zlog saputnika koji ovla skree na stranputicu i preputa se razonodi. Zato osamljen se krei kao nosorog. Cijeni prijatelja obrazovanog, vrstog u znanju, jasnog u izrazu. Kad shvati misao, prevlada sumnju, osamljen se krei kao nosorog. Igrom, razonodom, svetovnom sreom nezadovoljan, ne obaziri se. Odvraen od raskoa, istinoljubiv, osamljen se krei kao nosorog. Napusti sina, enu, oca, majku, novac, imanje, cijelu rodbinu, i tako bez elje, a i be strasti, osamljen se krei kao nosorog. To je okov, ugodnost je tu mala, bijedno zadovoljstvo, vea je patnja, to je tek mamac kome je to jasno, osamljen se kree kao nosorog. Rastrgni spone kao riba koja prodre kroz mreu i otpliva dalje, il vatra to se ne vraa zgaritu. Osamljen se krei kao nosorog.
Sputena pogleda, bez zastajanja kroi obuzdanih ula, suspregni izlive i ar uvstva i pomisli. Osamljen se krei kao nosorog. Odbaci svojstva domaeg ivota kao ogoljeno stablo prihatto. S poutjelim ogrtaem na ramenu osamljen se krei kao nosorog. Bez lakomosti za dobrim zalogajem, niiji hranitelj, neprivreno prosei hranu od kue do kue osamljen se krei kao nosorog. Srca nesputana sa pet prepreka, proienog od sve zagaenosti raskidom veza ljubavi, mrnje, osamljen se krei kao nosorog. Srei i nesrei okreni lea, radosti, tuzi prolih vremena. Ravnosduan, smiren u proienju, osamljen se krei kao nosorog. Usmjeren prema krajnjem krajnjem dostignuu, otvorena duha, spremnim zahvatom, uvjebanom snagom, nepokolebiv, osamljen se krei kao nosorog. Postojan u osami zadubljenja,
u zbiljnosti dosljedan ozbiljenju, uviajui bijedu bivstvovanja, osamljen se krei kao nosorog. Istrajan u naporu da dokona udnju, razbistren, iskusan i paljiv, pouzdan znalac, siguran u smjeru, osamljen se krei kao nosorog. Kao lav neuznemiren galamom, ko vjetar to se ne hvata u mreu, il lotos uz kog ne prianja voda, osamljen se krei kao nosorog. Kao lav siguran u snagu zubi, neustraiv vladar ivotinja nastanjen na nepristupanom mjestu, osamljen se krei kao nosorog. Suut, ravnodunost, samilost, slobodu, nekad i saradost ispoljujui, bez mrnje prema ikom na svijetu osamljen se krei kao nosorog. Napusti strast i zlobu, zaslijepljenost. Kada okovi budu raskinuti, neustraen i na kraju ivota osamljen se krei kao nosorog. Drutvo i uslunost za svoju korist prijatelji trae, danas je rijetko nekoristoljublje. ovek je prljav.
Osamljen se krei kao nosorog.
Rev. 25/8/2001 www.geocities.com/budizam/canon/khuddaka/snp1-5.html
Veljacic: Budizam
Home ---\\ Veljai
Budizam
edomil Veljai
NEKOLIKO SPORNIH TEMA U BUDDHINU STAVU PREMA RELIGIJI

Buddho prvobitno ne propovijeda religiju, nego se prema njoj odnosi Kritiki. Govore o religiji u tom smislu moemo podijeliti u nekoliko skupina: 1. Kritika religije uope: vjera je opravdana jedino kao privremeno povjerenje u
file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/veljacic/budizam/nekoliko.html (1 of 20) [10.2.2008 20:54:44]
Veljacic: Budizam
uitelja za kojeg smo se prethodno uvjerili da doista i sam ivi prema naelima koja propovijeda, a zatim da ono to nauava odgovara naim vlastitim potrebama i tenjama. U razgovoru s brahmariom ankijeln (95. govor u zbirci Mahimanikayo [1]), gdje iznosi ove pretpostavke, Buddho kae: "Ako neki ovjek tvrdi: To je moje uvjerenje', a izjava mu je dosljedna istini, iz toga jo ne slijedi jednostran zakljuak samo je ovo istina, a sve je ostalo zabluda', jer istinu uviaju samo mudraci, i to svaki pojedinano, sam za sebe." -- U drugom uvenom govoru (iz iste zbirke, M. 22) Buddho usporeuje svoje vlastito uenje sa "splavom koji nam slui da se prevezemo preko bujice, a ne da ga dalje sa sobom nosimo na glavi" iz zahvalnosti zbog koristi koju smo od njega imali. Vjera, dakle, nije u ovom smislu oboavanje ni prirodnih ni natprirodnih bia, nego ono to smo u uvodu nazvali "filosofskim uvjerenjem". -- Govor brahmanima koji su se u selu Sala, u zemlji Kosala, okupili da ga uju, Buddho poinje pitanjem: "Imate li nekog uitelja koga cijenite i u kojeg imate povjerenje?" -- "Ne, gospodine." -- "Ako nemate, onda treba da usvojite i primjenjujete mjerile zrelog rasudivanja" o pitanjima vjerskog i moralnog ivota. To im "mjerilo zrelosti" Buddho obrazlae u nastavku govora na konkretnim pitanjima o problemima ivota i smrti (Apannakasuttam, "Govor o zrelosti", M. 60). 2. Kritika vjerskih pokreta svoga vremena i sredine. -- U svom prvom govoru poslije duhovnog "probuenja" Buddho taj svoj stav naziva "srednjim putem", obiljejem koje se u povijesti buddhizma najee zloupotrebljava. U tom govoru "o pokretanju toka istine" Buddho svoje stanovite razgraniava prema dvjema starodrevnim vjerskim tradicijama. Jedno je ritualistika religija povlatene kaste brhmana, koja je u to doba u privremenom opadanju. U razgovorima sa brhmanima Buddho redovno zauzima ironian stav. Tako u spomenutom razgovoru s ankijem kae: "Sve to lii na povorku slijepaca koji se dre jedan drugoga, a da ni prvi, ni srednji, ni posljednji ne vidi nita. Ne ini li ti se da odatle proizlazi da je brahmanska vjera bez osnova?" U kritici brahmanske religije Buddho se bori protiv krvolonih rtava bogovima i ostalih moralnih nedaa i opasnosti
Veljacic: Budizam
praznovjerja. -- Druga suprotnost Buddhina vremena je "neortodoksna", prastara, predindoevropska asketska religija aina, koja je u to doba bila u razdoblju temeljitih reformi. Toj je religiji, po svemu sudei, pripadao i Buddho sve do svoga duhovnog "probuenja", a zatim se odupro tradicionalizmu Mahavire, koji je rukovodio pokretom reforme u duhu iskljuivog pootrenja asketskog rigorizma. Buddho je nasuprot tome poao putem racionalne kritike metafizikih pretpostavki spoznaje. Te pretpostavke Buddhine spoznajne kritike mogu se u potpunosti svesti na tradicionalne izvore ainskog pogleda na svijet i ivot (pluralizam hilozoistike monadologije). Odbacujui ih, Buddho se uvijek uputa u estoke idejne okraje s ainima. Brahmanski pan-en-teizam,, nasuprot tome, ne zasluuje mnogo vie od njegova ironinog podsmijeha. Filosofski, brahmani redovno bivaju pobijeni ve u ranijim stoljeima u diskusijama s prirodonauno kolovanim plemstvom. O tone svjedoe tekstovi najstarijih i najopsenijih upaniadi. Odbacujui sredinju koncepciju brhmanskog monizma iz tih upaniadi, izraenu u formuli identifikacije cjelokupnog bitka, "tat tvam asi" ("to si ti") [2] Buddho odgovara: "Te nije moje, to nisam ja, to nije moje svojstvo" (atma, "svojstvo", je staroindijski ekvivalent za kransku "duu", iako se metafiziko znaenje tih dvaju pojmova znatno i bitno razlikuje). U jednom govoru (Samyutta-nikayo XXXV, 23) Buddho to objanjava ovako: -- Prosjaci, razjasnit u vam ta znai "sve". Evo ta je to "sve": oko i zor, uho i zvuk, nos i miris, jezik i okus, tjelo i opipljiva tvarnost, razum i predmeti razumijevanja. To je sve. A ako vam, prosjaci, neko kae: "Okani se svega toga; ja u ti razjasniti neko drugo "sve", znajte da je to tek prazna rije, pa ako se upustite u ispitivanje, onaj ko to tvrdi nee moi da opravda svoju oholu tvrdnju, zato jer mu je tako neto iznad dometa. -- A ja u vas, prosjaci, pouiti kako da napustite sve. Posluajte! -- Napustiti treba i oko i zor ... u potpunom znanju i potpunom shvaanju... Bez potpunog znanja, bez potpunog shvaanja, bez odustajanja i naputanja svega nije mogue dosei
Veljacic: Budizam
utrnue patnje. ("Utrnue", nibbanam, u sanskritu nirvanam, je buddhistiki ideal osloboenja od patnje koji se postie asketskim odvraanjem od egzistencijalnog htijenja uope.) "Srednji put" u Buddhinu prvom govoru je izbjegavanje brahmanskog praznovjerja, a isto tako i pretjeranog ainskog asketizma koji je, prema Buddhinu vlastitom i provjerenom iskustvu, ideju "puta proienja" u primjeni sveo na isto fiziko muenje tijela, dok Buddho smatra da se duhovno proienje moe postii samo duhovnim sredstvima. Jedno je ipak ostalo zajedniko raskolniku Buddhi s njegovom izvornom ainskom religijom, a to je definicija same religije: religija je "put proienja", jo uvijek bitno u smislu asketskog odvraanja i bjekstva od svijeta (a ne, recimo, u smislu Aristotelove katharsis). Ni vjera u duu, ni vjera u Boga ili bogove, ne moe biti bitna oznaka "religije" ako pod taj isti pojatu elimo ukljuiti Buddhino uenje o asketskom proienju kao sredstvu osloboenja od egzistencijalne patnje. Postojanje trajne, besmrtne ili vjene due Buddho izriito negira. Iako mu se ponekad prigovara da negira i postojanje bogova, Buddho ne porie njihovu kosmiku egzistenciju neposredno, nego na taj prigovor odgovara: "Izjava o postojanju bogova za mene je stvar iskustva", a na dalje insistiranje zakljuuje svoj razgovor o toj temi izjavom: "U svijetu postoji saglasnost o tome da bogovi postoje" (M. 100). U nizu govora i pjesnikih izreka Buddho potcjenjuje nemo bogova i prolaznost njihovih dugovjenih carstava. I naziv "lavovski rik" za Buddhino uenje, u govoru pod istim naslovom, ima taj smisao poruge boanskim vlastodrcima: kad bogovi uju lavovski rik "potpuno budnih uitelja" (buddha) i shvate da je i njihov opstanak u svemiru privremen i konaan, onda se ponaaju kaa ukroeni slonovi u kraljevskim talama kad uju rik "kralja ivotinja" -- ponu da "trgaju ome i u bijegu seru od straha". U prvom govoru zbirke dugih govora (Digha-nikayo), o ribarskoj "mrei" boga stvoritelja Brahme, Buddho objanjava vjeru bogova u vlastitu besmrtnost njihovom senilnou: uici u nebeskim carstvima tako su dugotrajni da stvoritelji i odratelji pojedinih ciklusa kosmikog zbivanja konano ponu da zaboravljaju na poetke svoje vladavine. U ivotopisu Buddhina uenika Moggallane, koji se isticao magijskim sposobnostima, sauvana
Veljacic: Budizam
je ova pjesma: On je upitao boga Brahmu kad ga je posjetio u njegovoj sudnici: -- Zastupa li, prijatelju, jo uvijek gledite kojeg si se ranije drao (da su bogovi besmrtni), ili si shvatio da i sjaj Brahmina svijeta treba da mine? A Brahma mu ovako odgovori : -- Ne, gospodine! Odrekoh se negdanjeg shvaanja. Shvatio sam da i sjaj Brahmina svijeta treba da mine. Danas smatram neispravnom tvrdnju da sam postojan i vjean. Thera-gatha, 1198-1200 Tako vjera u boga i put asketskog proienja postaju dva suprotna pola -kosmiki i akosmiki -- izmedu kojih se razvija i razrauje povijesni pojam religije. ainska tvrdnja da je njihova religija -- koja takoder nije vjera u boga, nego potjee iz kulta heroja -- najstarija postojea vjera na svijetu, danas se poziva na niz arheolokih dokaza ne samo iz protoindijskih nego i iz sumerskih i egipatskih slojeva svjetske civilizacije. Ve je odavno upozoravano na to da su i kineske religije, nita manje od ainizma i buddhizma, ateistikog porijekla u istom smislu introvertne sublimacije kulta heroja. 3. U nastavku u se ograniiti na prikaz Buddhina kritikog stava prema sredinjim problemima religije u nekoliko konkretnih sluajeva.
Buddhizam nije vrsta primitivnog materijalizma Razgovor s isposnikom Anuradhom Iz zbirke Samyutta-nikayo, pogl. XXII -- Khanda-samyuttam, 86
Veljacic: Budizam
Ovako sam uo. Jednom je zgodom Blaeni boravio u gradu Vesali, u Velikoj umi, u dvorani zgrade s visokim krovom. U isto je vrijeme ispasnik Anuradho boravio u umskoj kolibi nedaleko od Blaenoga. Tu skupina pripadnika nekog drugog beskunikog reda posjeti isposnika Anuradhu. Pozdrave se s njim, pa nakon uobiajenih utivih rijei sjednu sa strane i oslove ga ovako: -- Prijatelju Anuraaho, onoga ko je takvo (usavreno) bie (kao to je Buddho, "tathagato"), najuzvieniji i najbolji ovjek, koji je dosegao vrhunac (ovjenosti), treba obiljeiti jednom od ove etiri tvrdnje: "takvo bie postoji poslije smrti", ili "takvo bie ne postoji poslije smrti", ili "takvo bie i postoji i ne postoji poslije smrti", ili "takvo bie niti postoji niti ne postoji poslije smrti". Kad su mu to rekli, Anuradho im odgovori: -- Onoga ko je "takvo bie"... treba obiljeiti drukije, a ne jednom od te etiri izjave. Kad im je tako odgovorio, ti pripadnici drugog beskunikog reda rekoe: -- Ovo mora da je neki novozareeni isposnik, a ako je stariji redovnik, onda je budala i neznalica. Kad su ga tako nazvali, ustanu i otidu. A isposnik Anuradha, kad su otili, pomisli: -- Da su ti pripadnici drugog beskunikog reda nastavili da me ispituju, kako je trebalo da im odgovorim pa da moja izjava o Blaenome bude istinita, da ne protuslavim Blaenome u onome to doista jeste, da ispravno objasnim istinu, tako da saglasnost s onima
Veljacic: Budizam
kaji su taj istini dosljedni bude besprijekorna? Zatim isposnik Anuradho otide k Blaenome, pozdravi ga, sjedne sa strane, pa tee: -- Ja, gospodine, stanujem nedaleko od Blaenoga u umskoj kolibi. Tu me je posjetila skupina pripadnika nekog drugog beskunikog reda. (Slijedi doslovan izvjetaj o razgovoru i Anuradhinom naknadnom razmiljanju.) -- ta misli, Anurdho, je li tjelesni lik postojan ili nepostojan? -- Nepostojan, gospodine. -- A jesu li osjeaj, predodba, izraz volje i svijest pastojani ili nepostojani? -- Nepostojani, gospodine. -- A ta misli, Anuradho, o ovome: smatra li da je takvo (usavreno) bie (kao to je Buddho) samo tjelesni lik? -- Ne, gospodine. -- Ili smatra da je "takvo bie" (tathagato) [3] osjeaj, predodba, izraz valje ili svijest? -- Ne, gospodine. -- Smatra li, moda, da je "takvo bie" utjelovljeno u liku? -- Ne, gospodine.
Veljacic: Budizam
-- Smatra li da je "takvo bie" neto drugo nego tjelesni lik? -- Ne, gospodine. -- Smatra li da je "takvo bie" (sadrano) u osjeaju, predodbi, izrazima volje, svijesti -- ili smatra da je "takvo bie" negdje drugdje, a ne u osjeaju, predodbi, izrazima volje ili svijesti? -- Ne, gospodine. -- Smatra li da je "takvo bie" bestjelesno, bezosjeajno, bespredodbeno, bezvoljno i besvjesno? -- Ne, gospodine. -- Ako, dakle, za tebe, Anurdho, "takvo bie" istinski i zbiljski ne postoji ni u ovom neposrednom iskustvu, moe li onda tvrditi da "takvo bie", najuzvieniji i najbolji ovjek, koji je dosegao vrhunac (ovjenosti), treba obiljeiti jednom od ove etiri tvrdnje: "takvo bie postoji poslije smrti", ili "takvo bie ne postoji poslije smrti", ili "takvo bie i postoji i ne postoji poslije smrti", ili "takvo bie niti postoji niti ne postoji poslije smrti"? -- Ne, gospodine. -- Dobro je, Anuradho. Kao i ranije, tako i sada ja objanjavam jedino patnju i dokonanje patnje. Materijalizam koji Buddho odbija ovom formulom standardizovanom u vie govora, naziva se vjerom u "razorivost" (suponirane supstancije). Pojave bi najprije trebalo da budu "neto" po sebi, da bi mogle biti "razorene". itava kasnija buddhistika filosofija razvija se u smjeru toga spoznajnoteorijskog "nihilizma" (suata ili
Veljacic: Budizam
unya-vadah). U obrazloenje tog osnovnog stava ovdje nije mogue zalaziti. Dovoljno je dodati da se u ovom sluaju materijalistikoj teoriji "razorivosti" (uheda-vado) redovno suprotstavlja vjera u nerazorivost ili "vjenost" (sassata-vado) transsupstancijalnog "jezgra" due ili "svojstva" (atma). To je osnovna pretpostavka brahmanskog vjerskog uenja, koju Buddho jednako odreito odbija, oznaujui svoje stanovite i ovdje, s izrazitije dijalektikog stanovita, "srednjim putem" izmeu materijalizma i spiritualizma. Izraz suam (sanskritski unyam, termin za nulu u matematici) u klasinim primjerima, usmjerenim prvenstveno protiv vjere u vjeno "jezgro" ili "svojstvo" iza pojava ili u njihovoj sutini, esto se slikovito interpretira kao ispraznost. Smisao te interpretacije i klasini primjeri za nju sadrani su u slijedeem govoru:
Pjena Samyutta-nikayo, XXII, 95 Ovako sam uo. Jednom je zgodom Blaeni boravio u Ayohaji, na obali rijeke Gange. Tada Blaeni oslovi isposnike ovako: Zamislite, isposnici, da ova rijeka Gang nanese veliku kuglu pjene, a neki otrovidan ovjek da opazi, razmotri i potpuno prozre tu pojavu; shvatio bi da je prazna, uplja, da u njoj nema sri. Ta kakvu bi sr mogla da sadri kugla pjene? Isto tako, isposnici, i za bilo koji tjelesni lik, proli, budui ili sadanji, dalek ili blizak, koji isposnik zapaa i razmatra dok ga potpuno ne prozre i (isto tako) shvati da je prazan, upalj i da nema sri. Ta kakvu bi sr mogao da sadri tjelesni lik? Zamislite, isposnici, kako u pljusku koji bog kie izlijeva u jesen, na povrini vode nastaje mjehur i odmah se rasprsne. Ako ga neki otrovidan ovjek zapazi, razmotri i potpuno prozre, shvatit e da je
Veljacic: Budizam
prazan, upalj, da u njemu nema sri. Ta kakvu bi sr mogao da sadri vodeni mjehur? Isto to vai i za bilo koji osjeaj... Kakvu bi sr mogao da sadri osjeaj? Zamislite, isposnici, da se u posljednjem ljetnom mjesecu oko podne pojavi fatamorgana, pa da je otrovidan ovjek zapazi, razmotri i potpuno prozre; shvatio bi da u njoj nema sri... Isto to vai za bilo koju predodbu... Zamislite, isposnici, da ovjek kojemu je potrebno tvrdo drvo uzme otru sjekiru i uputi se u umu da ga trai. A tamo da ugleda veliko i uspravno stablo banane, koje je tek doseglo svoj puni uzrast, pa da ga presijee iznad korijena, a zatim ispod vrha. Da ga onda pone ljutiti, ne bi naao u njemu ni sriku, a kamoli tvrdo drvo. Kad bi to posmatrao neki otrovidan ovjek... shvatio bi da se u stablu banane ne moe naitvrdo drvo. Isto to vai i za bilo kakav izraz volje... Zamislite, isposnici, maioniara ili njegova pomonika kako na glavnoj ulici izvodi svoju predstavu, a otrovidan ovjek ga opaa, promatra i potpuno prozre obmanu, pa da shvati da je prazna, uplja i da u njoj nema sri. Ta kakva bi se sr mogla nai u obmani? Isto to vai i za svijest o bilo emu... Ta kakvu bi sr mogla da sadri svijest? Kad to shvati pouen sljedbenik oplemenjenih, onda se odvraa od tjelesnog lika, i od osjeaja, i od predodbe, i od izraza volje, i od svijesti. odvraen se liava strasti. Lien strasti se oslobaa. Ko se oslobodi, taj zna da je slobodani da poslije takvog ivota nema daljeg opstanka. Kad je zavrio taj govor, dobrostivi uitelj je dodao jo i ove izreke: Tjelo je nanos pjene,
Veljacic: Budizam
a uvstvo tek mjehur u njoj, predodba prividan bljesak, volja ko stablo banane koje ne sadri sr. Svijest je privienje. Tako je to objasnio potomak Suneva roda. Ma kako da to promatra, da prozire biu u bit, uplje je i isprazno kad mu dubinu sagleda. Premudri je pokazao najprije ovo tijelo. Lien triju inilaca (ivota, ara, svijesti) nepokretan ostaje trup, baen drugima za hranu. Takav mu je tok opstanka. Ta se smuena avet naziva i ubojicom, mada sri ne sadri. Tako treba da isposnik, snaan i nepokolebiv, po danu i po noi paljivo i promiljeno promatra to gomilite.
Veljacic: Budizam
Razrijeen obaveza, utoite samom sebi kuda treba da pribjegne ure kao da mu glava ve bukti u plamenu na putu u utoite gde nema vie zbivanja. Jedno od najljepih objanjenja smisla asketskog proienja olieno je u ivotnom primjeru starca (thero, sanskritski sthavirah, "starac" u redovima ruskih "starovjerskih" pustinjaka) Khemaka u slijedeem razgovoru:
Khemo Samyutta-nikyo, XXII, 89 Jednom je zgodom mnogo starijih redovnika boravilo u gradu Kosambi, u Ghositinu samostanu. Istovremeno je redovnik Khemako boravio u vonjaku badarovih stabala. Bio je bolestan, patio je od tekih bolova. Kad su stariji redovnici pred veer izili iz osamljenih boravita,; zamolili su redovnika Dasaku da onde k isposniku Khemaku, pa da mu kae ovako: -- Stariji redovnici ti, prijatelju, poruuju ovo: "Jesu li ti, prijatelju, bolovi podnoljivi, moe li ih izdrati? Osjea li da bolovi poputaju, da se ne pojaavaju?" Redovnik Dasako pristane da otide i saopi poruku... (a Khemako odgovori:)
Veljacic: Budizam
-- Bolovi mi, prijatelju, nisu podnoljivi ni izdrivi. Osjeam da se pojaavaju, a ne da poputaju. Na to se redovnik Dasako vrati starijim redovnicima i saopi im odgovor, (a oni mu rekoe:) -- Otii, prijatelju Dasako, ponovno redovniku Khemaku, pa mu reci ovako: "Prijatelju Khemako, stariji redovnici ti poruuju ovo: Blaeni je rekao da postoji ovih pet sredstava prianjanja uz ivot: tjelesno sredstvo prianjanja, osjeajno sredstvo prianjanja, predodbeno sredstvo prianjanja, voljno sredstvo prianjanja i svjesno sredstvo prianjanja. Smatra li ti, prijatelju Khemako, da tih pet sredstava prianjanja uz ivot sadre ita to si ti po sebi ili za sebe?" [4] (Dasako ode i saopi Khemaku i tu poruku, a on odgovori:) ...da ne smatra da tih pet sredstava prianjanja uz ivot sadre ita to je on po sebi ili za sebe. (Kad je Dasako prenio i taj odgovor, stariji redovnici ga upute Khemaku sa slijedeom porukom:) -- ...Ako redovnik Khemako ne smatra da tih pet sredstava prianjanja uz ivot sadre ita to je on po sebi ili za sebe, znai li to da je redovnik Khemako usavren, da se rijeio izljeva strasti? (Khemako odgovori:) -- Iako ja, prijatelju, ne smatram. da tih pet sredstava prianjanja uz ivot sadre ita to sam ja po sebi ili za sebe, ja ipak nisam usavren ni rijeen izljeva strasti. Iako u tih pet sredstava prianjanja uz ivot za mene (jo) postoji (doivljaj) da "jesam", ipak ne smatram da sam ja to "jesam". (I poslije tog odgovora stariji redovnici upute Dasaku s jo jednom
Veljacic: Budizam
porukom Khemaku:) -- Kad kae "jesam", prijatelju Khemako, ta podrazumijeva pod tim "jesam"? Kae li "jesam" za tjelesni lik ili za neto to je razliito od njega? Kae li "jesam" za osjeaj -- predodbu -- iraz valje -svijest -- ili za neto to je razliito od toga? (Kad mu je Dasako saopio i ta pitanja, Khemako ree:) -- Dosta je, prijatelju Dasako toga trkaranja! Dodaj mi lap, pa u ja sam otii do tih starijih redovnika. I tako redovnik Khemako,podtapajui se, ode starijim redovnicima, pozdravi se s njima i sjedne sa strane... (Stariji redovnici ponove svoja pitanja, a Khemako odgovori:) -- Ja, prijatelji, ne kaem "jesam" ni za tijelo, ni za osjeaj, ni za predodbu, ni za izraz volje, ni za svijest. No iako u tih pet sredstava prianjanja uz ivot za mene (jo) postoji doivljaj da "jeseni", ipak ne smatram da sam ja to "jesam". To je, prijatelji, usporedivo s mirisom plavog ili bijelog lotosovog cvijeta. Kad bi neko rekao da to miriu latice, ili njihova boja, ili cvijetna vlakna, bi li to bilo tano? Ne bi, prijatelju. Nego kako bi to trebalo izraziti? Tano bi se izrazio ko bi rekao da to mirie cvijet. Isto tako, prijatelji, ni ja ne kaem da sam tjelesni lik, a niti da sam neto to je od tjelesnog lika razliito isto vai za osjeaj, predodbu, izraz volje i svijest... Zato, iako u tih pet sredstava prijanjanja uz ivot za mene (jo) postoji doivljaj da "jesam", ipak ne
Veljacic: Budizam
smatram da da sam to "jesam". Iako se, prijatelji, uenik plemenjenih rijeio pet niih prepreka, ipak jo uvijek nije odstranio popratni osjeaj pet sredstava prijanjanja uz ivot, umiljenost, da "jesam", prijanjanje uz "jesam", sklonost prema "jesam". On tada ovako promatra porast i opadanje tih pet sredstava prijanjanja uz ivot: "To je tjelesni lik, to mu je nastanak, to mu je prestanak. To je osjeaj predodba izraz volje svijest; to im je nastanak, to im je prestanak." Dok tako promatra porast i opadanje tih pet sredstava prijanjanja uz ivot, liava se (opisanih) popratnih osjeaja. To je, prijatelji, usporedivo s prljavom, zablaenom tkaninom koju vlasnik dade pralji. Pralja u tu tkaninu utrlja smjesu soli, ili kiseline, ili kravljeg ubreta, pa je ispere u istoj vodi. Iako je sad ta tkanina isprana i oiena, ipak, kad je pralja vrati vlasniku, jo nije potpuno odstranjen vonj soli, ili kiseline, ili kravljeg ubreta koji se u nju upio. Vlasnici takvu robu slau u namirisanu krinju, tako da se odstrani zaostali vonj soli, ili kiseline, ili kravljeg ubreta. Isto tako, prijatelji, kad se uenik oplemenjenih rijei pet niih prepreka, jo uvek nije odstranjen popratni osjeaj pet sredstava prijanjanja uz ivot, umiljenost, da "jesam", prijanjanje uz "jesam", sklonost prema "jesam". Kad zatim posmatra porast i opadanje tih pet sredstava prijanjanja uz ivot, liava se (i tih) popratnih osjeaja. Kad im je to kazao, stariji redovnici rekoe redovniku Khemaku: Mi nismo ispitivali redovnika Khemaka iz elje da mu dosaujemo, nego zato jer je redovnik Khemako sposoban da podrobno razjasni, da prikae, da obrazloi, da utvrdi, da razotkrije, da ralani i da izrazi uenje Blaenoga, a to je sada doista i uinio. Tako je govorio redovnik Khemako, a stariji su redovnici radosno prihvatili njegov govor. I dok im je to on objanjavao, ezdesetorici
Veljacic: Budizam
starijih redovnika duh se potpuno oslobodio izlijeva strasti, a isto tako i samom redovniku Khemaku. ri Ramakrina, popularni bengalski duhovni uitelj u 19. vijeku, izrazio je istu misao u jednoj duhovitoj primjedbi o svome sljedbeniku Giriu Ghou, direktoru kazalita, bohemu i pijanici: "Koliko god da pere anak u kojemu se dri enjak, jo uvijek e se u njemu zadrati trag toga vonja". [5]
Smrt nije utrnue poara strasti (nibbanam ili nirvana) Smrt Samyutta-nikayo XXIII, Radha-samyuttam 1 Ovako sam uo. Jednom je Blaeni boravio u gradu Savati. ... Tada redovnik Radho posjeti Blaenoga, pozdravi ga, sjedne sa strane, pa oslovi Blaenoga ovako: Govori se o smrti. [6] Dokle, gospodine, see vlast Smrti? Dokle postoji tjelesni lik, Radho, dotle postoji smrt, ili smrtnost, ili onaj ko umire. Zato, Radho, treba da shvati da je tijelo smrt, da je smrtno, da umire, da je bolesno, da je tumor, da je ubojita strijela, da je ponor i izvor patnje. Ko tako shvati, njegovo je shvaanje ispravno. Isto tako treba shvatiti osjeaj predodbu izraz volje svijest. A ta je, gospodine, svrha ispravnog uvida? Svrha je ispravnog uvida, Radho, odvratnost. A svrha odvratnosti?
Veljacic: Budizam
Naputanje strasti (obestraenost). A svrha naputanja strasti? Osloboenje. A svrha osloboenja? Utrnue (nibbanam). A svrha utrnua? To je, Radho, pitanje koje prelazi granicu smisla. Tome pitanju nije mogue odrediti granicu. Asketski ivot, Radho, uvire u nibbhanu (iezava u utrnuu), utrnue (nibbanam) mu je svrha i kraj. S Heideggerom problem smrti kao svrhe ivota postaje jedno od sredinjih pitanja filosofije egzistencije. Osobito je panje vrijedna Sartreova kritika Heideggerove filosofije smrtnosti. Koliko god da se meusobno razlikuju, i jedan i drugi bi se sloili da smrt sama po sebi ne moe jo znaiti postignue svrhe ili smisla ivota. Buddhistiku misao da se "svrha i kraj" ivota postie tek "utrnuem elje za ivotom" razradio je, dosljedno Buddhinu bitnom uenju i neposrednim pozivom na buddhistiku interpretaciju i terminologiju te problematike, u moderno] evropsko] filosofiji jedino Sehopenhauer. [6] T.S. Eliot, u biljekama uz svoju poemu Waste Land, spominje "Buddhinu propovijed o poaru" (Fire Sermon), za koju kae da "po vanosti odgovara Isusovoj propovijedi na gori". Od tada pa do danas, ista se buddhistika terna, pod oitim utjecajem Eliota, ponavlja sve ee u motivima engleske lirike. Jedna od najljepih i najopsenijih pjesama inspirirana istom temom je XI poglavlje poeme The Dark Window Robina Skeltona (Oxford University Press, 1962), u kojem opisuje proslavu "buddhistikog praznika Vesakha, praznika roenja, probuenja i
Veljacic: Budizam
smrti Buddhine", u Kandyu na Cejlonu. -- U buddhistikoj tematici savremenih zapadnjakih pjesnika koja mi je poznata, tu pjesmu, po dubini i snazi izraza, nadmauje jedino poema "Aanta" amerike pjesnikinje Muriel Rukeyser iz ratnih godina (u zbirci Beast in View, 1944). U raznim zbirkama Buddhinih govora nalazi se vei broj "propovijedi o poaru" (ako tako elimo da ih nazovemo). Jedna od najpopularnijih Buddhinih usporedbi oskudnosti ljudskog opstanka u svijetu neumitne patnje je usporedba s "ovjekom kojemu gori turban na glavi". Ovaj u prikaz zakljuiti jednim kratkim govorom o "poaru" iz knjige na kojoj se preteno osniva izbor tekstova u ovom prikazu.
Poar Samyutta-nikyo XXII, 61 Ovako sam uo. Jednom je zgodom Blaeni boravio u gradu Savatthi... Tada Blaeni oslovi redovnike ovako: -- Tijelo je, isposnici, poar, a i osjeaj, i predodba, i izrazi volje i svijest su poar. Uviajui to, isposnici; pouen sljedbenik oplemenjenih se odvraa od tijela, od osjeaja, od predodbe, od izraza volje, od svijesti. Odvratnost ga otuuje, otuenje ga oslobaa. Ko se oslobodi, taj zna ta je sloboda. On spoznaje da je dokonano raanje, da je iivljen svetaki ivot, da je izvreno to je trebalo izvriti i da poslije ovakvog ivota nema daljeg opstanka.
Beleke [1] V. prevod tog govora u slijedeem poglavlju. [Natrag]

Veljacic: Budizam
[2] Usp. obradu te teme u mojoj Filosofiji istonih naroda, I dio, str. 63-65. [Natrag] [3] Izraz tathgato, jedan od najeih i najtee "doslovno" prevodljivih naziva za Buddhu, u tekstovima ove vrste oznaava, ve prema napomenama najstarijih komentara, ljudsko bie uope. To bie je "snop" ili "gomilite" petovrsnih sastojaka egzistencije, od kojih je prva vrsta tjelesni (moda jo tanije "zorni") lik ovjekov, a ostale etiri su psihike komponente iste organske cjeline. Buddho usporeduje tako sloene strukture bia sa snopovima ili svenjevima trstike, tako da "jedan podupire drugi" (S. II, 114). Kad sam u razgovorima s tibetanskim dalajlamom zamolio sagovornika da mi razjasni svoje shvaanje Buddhinog osnovnog uenja o nepostojanju due, jer se Tibetancima najee podmeu iskrivljene i proizvoljne interpretacije o tim temama, odgovorio mi je citirajui tekst o svenjima koji stoje uspravno podupirui se uzajamno. [Natrag] [4] Attanam va attaniyam va -- standardna formule, ijom se negacijom u ovim izvornim pali tekstovima definira pojam "nitavila" ili "ispraznosti" (suam) "vanjskog i unutarnjeg" bia i svijeta ovjekova: "ni po sebi, ni za sebe", nasuprot ranije istaknutom znaenju vedantinskog (upaniadskog) shvaanja "sebe" ili "svojstva" ("sopstva", pali atta, sansk. atma) kao principa trajne ili besmrtne due. [Natrag] [5] The Gospel of Sri Ramakrishna, Madras, 1964, str. 683. [Natrag] [6] Personifikacija smrti, Maro, esto se naziva zloduhom, ali i vladarem svijeta svih oblika "sree i nesree, dobra i zla" u njemu. Vjerujem da je Nietzsche, koji se na Buddhu esto poziva, bilo da se s njim slae ili ne slae, preuzeo od Buddhe naelo "s onu stranu dobra i zla" (jenseits von Gut und Bse), iako mu interpretacija nije usklaena s Buddhinom. [Natrag] [7] Usp. moj rad Schopenhauer and Buddhism (by Bhikkhu najivako), Kandy,
Veljacic: Budizam
Buddhist Publication Society, 1970. [Natrag]
Rev. 2/12/2005 www.geocities.com/budizam/texts/veljacic/budizam/nekoliko.html
Veljacic: Budizam
Home ---\\ Veljai
Budizam
edomil Veljai
Za sajt pripremio Branko Nebrigi
PITANJA O "NOSIOCU TERETA" MORALNE ODGOVORNOSTI

I Problem moralne odgovornosti u uenju "budnog mudraca" Gotame Buddhe proizlazi iz njegova najoriginalnijeg stava kojim se suprotstavlja svim izrazima religijske misaonosti u dotadanjoj indijskoj tradiciji. Taj svoj osnovni stav Buddho obiljeava rijeju an-atta, izrazom
file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/veljacic/budizam/pitanja.html (1 of 28) [10.2.2008 20:54:52]
Veljacic: Budizam
koji u pali jeziku odgovara sanskritskom (naknadno formuliranom) terminu nair-atmyah, ili negaciji atmana, naziva specifinog za vedantinsku analogiju doktrine o "dui". Rije atma (gen. atmana), pali atta, je nominativ zamjenice "sebe". Ne zalazei u metafiziku pozadinu problema due u indijskoj religijskoj filosofiji, ovdje je ipak potrebno upozoriti na neka specifina diferencijalna obiljeja tog pojma. U vedantinskoj filosofijiji [38] -- koja se u kasnijim vjekovima razvija u najizrazitiju metafiziku alternativu (iako ne u dijalektiku suprotnost) buddhizma -- pojam atmana kao vrhovnog principa apsolutne svojstvenosti (sopstva) bitka nikada ne odgovara u potpunosti pojmu "due" u bilo kojoj drugoj neateistikoj religiji, azijskoj ili evropskoj, a pogotovo ne krajnje suenom opsegu pojma due u trima biblijskim religijama (idovskoj, kranskoj i muslimanskoj). Zato su evropski pokuaji falsifikacije buddhistikog ateizma (ne-teizma kako ga nekad nazivaju cjepidlake) u religiji i nihilizma u ontologiji (a ne u spoznajnoj teoriji) konano morali dovesti i do neophodnog protesta s vedantinske strane protiv nametanja biblijskih definicija religijskih pojmova indijskoj i azijskoj religioznosti. Za razliku od srednjovjekovnog spora vedante i buddhizma, u modernim se indijskim spekulacijama -- kad je buddhizam ve odavno izumro, a vedantah ve odavno prestao da bude prvenstveno religijski sistem spekulativne metafizike -- pojavila tendencija meu zastupnicima vedante (tendencija iji je najistaknutiji zagovornik u 20. vijeku bio S. Radakrishnan) da buddhizam treba filosofski prevladati apsorbovanjem u vedantu kao praosnov panindijske nacionalne filosofije. Bez obzira na estok otpor tim pokuajima, najprije s buddhistike strane, a zatim i kod predstavnika autentine historijske koncepcije vedantinske filosofije [39], evropski su pokuaji svoenja buddhizma na neku vrstu "neekumenskog kranstva", osobito za engleske kolonijalne potrebe, nastojali da buddhizam najprije preobraze u "vedantu", pa da tako izoblien spor o alternativi atma -- nairatmyah svedu na pseudovedantinsku afirmaciju due. Ne zalazei u pojedinosti "zapadnjakih" vidova sporova te vrste u savremenoj indijskoj filosofiji, elim da navedem tek dva autentina i dovoljno mjerodavna miljenja savremenih predstavnika izrazito brahmansko-vedantinskog stanovita, s kojima sam i lino imao prilike da o tome govorim. Shvaanje madraskog pandita ankare Menona, u ijoj sam gostoljubivoj blizini ivio due vremena, naao sam potvreno u knjizi njemakog teologa, profesora marburkog
Veljacic: Budizam
univerziteta Ernsta Benza, Asiatische Begegnungen (Diederichs-Verlag, 1963): ...Ueni Indijac ankara Menon... mi je u razgovoru rekao : " . . . Hinduizam uope odbija misao o vjenom postojanju linosti. Vjeni ivot s hinduistikog gledita ne znai produenje opstanka ljudske linosti poslije smrti, nego prelaz u jednu jedinstvenu prirodu; u jednu jedinstvenu istinu. Time ovjek potpuno naputa podruje linog ivota i prelazi u sveobuhvatnost bitka... Zbog toga je hinduizmu nepoznat i pojam neba. . ." (u biblijskom smislu). Radhakrishnanov uenik T.R.V. Murti, profesor Hindu univerziteta u Banarasu, u knjizi The Central Philosophy of Buddhism (London, Allen and Unwin, 1955), nastoji da kasnijoj buddhistikoj filosofiji nametne danas ve potpuno ozloglaenu pretpostavku o "negativnom apsolutu". [40] Ipak u uvodnom kritikom dijelu osjea potrebu da se u prvom redu oslobodi tetnog balasta spomenutih "zapadnjakih" pseudovedantinskih interpretacija koje buddhizmu uope hoe da nametnu vjeru u atmu. Sve i ako pretpostavimo da se u izvornim tekstovima moe nai poneki "citat koji potvruje postojanje atmana [41], moe se nasuprot tome navesti deset, pa i dvadeset citata koji ga odreito pobijaju". Isto tako bez okolianja Murti priznaje da bi nas "pokuaj da premostimo razliku izmedu upaniadi i Buddhe doveo do neizmjernog poveanja udaljenosti izmeu Buddhe i buddhizma. Nije mogue nai nijedan dovoljan ni nuan razlog za falsifikaciju izvornog uenja". Takva je zlonamjernost iskljuivo na vanindijskoj strani, dok vedantinci danas osjeaju sve veu potrebu da zauzmu obrambeni stav protiv svodenja na zajednike nazivnike. "Buddhistike se kole razlikuju meusobno u znatnoj mjeri, ali im je ipak zajedniko jedno stanovite - negacija supstancije (atma)." -Vedantah (advaitam, monizam) priznaje jedino realnost onoga to je nepromjenjivo, a sve ostalo odbacuje kao nerealno. Buddhistiko je stanovite opreno." Iz prethodnog citata se vidi da naziv atma izraava prvobitno pojam "supstancije" apsolutnog svebitka, a ne popularnu predodbu o linoj ili univerzalnoj dui, iako ni ta posljednja, proirena alternativa nije potpuno strana nijednoj klasinoj vedantinskoj koncepciji. Buddho, ija otrica nije uperena prvenstveno protiv brahmanskih, vie ili manje vedantinskih uenja, nego protiv ainskog kosmolokog ontologizma, pobijajui teorije o dui ne pokuava da ih sve odreda svede na zajedniki nazivnik vjere u atmu. ainska teorija due je, opreno vedantinskoj, kosmoloko-monadistika. Pri tome ipak pojam individualne due ostaje
Veljacic: Budizam
identian, ili barem sinoniman s pojmom ivota (ivah). Dua je mikrokosmiki nosilac ivota. Nasuprot svemu tome, Buddhin je stav najprije a-kosmian (antiainski), a zatim radikalno antiontoloki (antivedantinski).[42] Ni u ta pitanja nije ovdje mogue zalaziti pojedinano. Ona su od preliminarne vanosti za nae polazno pitanje: Ako ne postoji neka trajna i supstancijalna podloga individualizovanih izraza ivota, tko je onda "nosilac" moralne odgovornosti u naem ljudskom svijetu? Prema kratkom tekstu pod naslovom "Teret" (S. XXII, 22, u dodatku ovom poglavlju) postoji metaforino "podnoenje tereta" vlastite djelatnosti, ali ne i supstancijalna konstanta njegova "nosioca" (iako se prvi engleski prevodilac toga kratkog i manje vanog ablonskog teksta neminovno zabunio i "podnoenje tereta" preveo sa "nosilac tereta" [43], pa je zbog toga tekst postao slavan za "zapadnjake" strunjake za "buddhistiku dogmatiku", koji ipak nisu uspjeli da se o toj "dogmi" sporazumeju, nego su je morali napustiti kao prevodilaku zabunu). Prema tome, ne moe biti sumnje o tome da nosioca moralne odgovornosti treba shvatiti kao proces, kontinuum (santanam) u biolokom ciklusu "dozrijevanja" (vipako) plodova djelatnosti (kamma, sansk. karma). U tom smislu Buddho naziva ovjeka, kao i svako drugo ivo bie, "nasljednikom vlastitih djela". Relativni identitet kompleksa linosti (kako emo vidjeti u slijedeem poglavlju) i relativna sloboda povodom neodrivosti tog identiteta determinirana je svrhovitom uzronou (u smislu najbliem Aristotelovoj causa finalis). Taj je bioloki osnov kauzaliteta jedini egzistencijalno autentian i oevidan u neposrednom iskustvu. Mehaniki kauzalitet mrtvih tijela (fikcija Newtonske fizike o kakvoj u indijskoj filosofiji uope nema govora u vezi sa shvaanjem kauzalne "ulanenosti" u obuhvatnom procesu prirode svijeta, koji prema indijskom nazivu nije "svemir", nego obratno: "svekret" - agati), ostaje apstrakcija na koju je izvorni bioloki kauzalitet sveden u evropskoj filosofiji poslije jonskog hilozoizma (srodnog ainskom), a s opravdanou se moe smatrati i postaristotelovskim. Tako dugo dok ne postoji apstrakcija "mrtve" materije i sama je smrt tek podruje "klijalita" (usp. stoiki hypokeimenon) zbivanja-u-svijetu. Smrt nije ni dokonanje ivota ni razrjeenje od moralne odgovornosti. Svrhovitost uzronosti, a ne identitet individua, obezbjeuje smisao i vrijednost egzistencije, ako i ukoliko taj smisao uope postoji. U stanovitom, dovoljno naglaenom smislu, pretpostavka optimizma biblijske, pravolinijske evolucije za indijsku je filosofiju uvijek bila i ostala sporna. Buddhino svoenje smisla i vrijednosti izrazito ljudske egzistencije na kontinuitet u
Veljacic: Budizam
zatvorenom krugu svrhovite uzronosti (vidi formulu u razgovoru s "golim isposnikom") oito je svoenje kosmike hipostaze takvog smisla i vrijednosti na circulus vitiosus. Rjeenje je "utrnue ee za ivotom", a ne transcendencija zbivanja u njegovom zatvorenom krugu. U tom smislu smrt oito ne moemo shvatiti kao "utrnue" (nibbanam). Analiza egzistencije kao kruga zablude je izvorno Buddhino djelo. Taj krug se sastoji od 12 karika (nidanam) "uslovljenosti nastanka" (patia-samuppado). Prva je od tih karika uslovljenost kategorijalnom strukturom samog kruga -transcendentalna zabluda (avia). Moe se s pravom pitati koliko je Buddho u historijski dostupnim razmjerima filosofskog umovanja prvi izrazito formulirao naelo uzronosti u najirem pojmovnom znaenju, nezavisno ne samo od antropomorfnih, mitskih hipostaza transcendencije, nego takoer prvobitno odvojeno i od svoje vlastite egzistencijalne interpretacije uzronosti svrhovitou. Na pitanje o metodi (nayo) "oplemenjenih uitelja" Buddho odgovara : -- Ako je ovo, onda je ono. Ako se pojavi ovo, pojavljuje se i ono. Ako ovo prestane, prestaje i ono. A. X, 10, 92 Skraena formula, koja se ponavlja jo ee, glasi: Sve to nuno nastaje, to nuno i prestaje. U nekim razgovorima samo otkrovenje tog zakona dovodi onoga ko ga je shvatio do "probuenja" i "osloboenja" od zablude i jarma opstanka. Vano je uza sve to napomenuti da prva karika u lancu uslovljenog nastanka, transcendentalna zabluda ili neznanje o metafizikom osnovu bitka, nije originalno otkrie Buddhino, nego barem od vedskih vremena vai kao polazno naelo indijske prve filosofije uope. Dok je evropska prva filosofija (ili metafizika) od svojih poetaka usmjerena ka ontolokom temeljenju istine, indijska je filosofija, jo mnogo izrazitije, zasnovana na analizi transcendentalno-logike strukture spoznaje. Problem znanja, a ne problem bitka, je izvoran ve za najranije upaniadsko umovanje o sri istine. "Od koga usmjerena (ken'esitam) misao tei k odreditu?" - jeste polazno i naslovno pitanje Kena upaniadi, Ia upaniad nas dovodi
Veljacic: Budizam
do zakljuka: U slijepu tamu ulazi ko se klanja neznanju, u jo veu tamu ide ko uiva u spoznanju. Za neto se kae da izlazi iz znanja, za neto iz neznanja. [44] U vezi s teorijom uzronosti, koju je Buddho prvi izrazito formulirao u osnovnom naelu, a zatim razradio u svojoj egzistencijalnoj analitici, postavlja se i pitanje o prvoj izrazitoj formulaciji uenja o karmi, ili "dozrijevanju ploda djelatnosti" (kamma-vipako), uenja koje je u indijskim filosofijama najopenitije usvojeno reenje problema moralne odgovornosti. Iz predbuddhistikog vremena poznat mi je jedino tekst iz Brihad'aranyaka upaniadi (III, 2, 13), gdje je tek naznaeno kako je Yadnavalkyah to uenje priopio kao tajnu nauku Arthabhagi: ...Udaljivi se nastave razgovor. Predmet razgovora bijae karma (djelatnost); predmet njihovih pohvala bijae karma. Dobrim se djelima postaje dobar, a zlim djelima zao. Psiholoki je shvatljivo da u kasnijem historijskom razvoju religijskih nazora o transcendentnom smislu zla i dobra, Buddhina iskljuivo "analitika teorija" (vibhadda-vado) ne zadovoljava premonu volju za vjerovanjem (iako se ni ona u klasinim razdobljima indijske kulture nikad ne izobliava do ekstrema "credo quia absurdum"), niti kod samih buddhista, u religiji koju bih za razliku od Buddhina filosofskog uvjerenja nazvao Aokinom [45] vjerskom organizacijom. U suprotnosti prema naelu moralne autonomije, vjera svaka vjera - iziskuje transcendenciju moralne uzronosti - atmana. Tamo gdje se i ta transcendencija tako izriito negira kao kod Buddhe, potreban je barem neki modus vivendi za "besmrtnost". Taj modus narodna vjera u ovom sluaju nalazi u postepenoj eshatolokoj preobrazbi pojma transcendencije u pojam transcendiranja. Toj svrsi slue skolastike interpretacije Buddhine formule "uslovljenog nastanka". Svijest da su "smisao" i vrijednost ovjekovjeenja tog procesa zablude neautentini i bezvredni sa "vieg" ili krajnjeg akosmikog (lokuttaram) stanovita Buddhina uenja, nikad se kroz historiju buddhizma nije potpuno izgubila, ali je zasjenjena teolokim moralom koji izriito zastupa sramotnu tezu o dvostrukoj istini. Ni u taj kulturnohistorijski proces se nije mogue ovdje dalje uputati. U vezi s tekstom Yamaka-suttam u dodatku ovom poglavlju treba napomenuti da autentina buddhistika filosofija, koja poinje s Nagarunom u 2. v. n.e. (a koju nipoto ne smijemo
Veljacic: Budizam
brkati s tzv. mahayanam religijama) nalazi svoj dublji korijen u Buddhinu uenju o nitavilu (sunna-vado). To znai (kako je istaknuto u Kevaddha-sutti u prethodnom poglavlju) da se konaan izlaz iz kruga zablude nalazi u spoznajnom ponitenju, a ne u ontikom unitenju smisla i vrijednosti pozitivne svjetovne i kosmike vjere, ili tanije volje za vjerovanjem. U nadilaenju pojmova "dobra" i "zla" u njihovoj dijalektikoj povezanosti (takoer jednom od Buddhinih najodreitijih stavova) taj izlaz ili nadilaenje na misaonoj i doivljajnoj (meditacionoj) razini omoguava filosofu (tj. onome koji istinu "treba da shvati sam za sebe", pojedinano) da je konano potpuno apstrahuje od formule "uslovljenog nastanka" i da je prepusti vjerskoj dekadenciji, kako je izriito postupio Nagaruna u prvom poglavlju svoga temeljnog djela o kojem e biti rijei u zakljunom poglavlju. Tako se buddhistika filosofija neminovno odvojila od buddhistike religije, iako to odvajanje nije nikad shvaeno kao heretiko otcjepljenje. Volja za vjerovanjem se neprekidno uzdie ka spoznajnim dostignuima, mada ni toj vjeri nikad ne moe prijetiti bioloka opasnost da bude apsorbovana u istu spoznaju. II U rasponu od vitalizma do egzistencijalizma neka osnovna obiljeja evropske filosofije 20. vijeka - poevi od Bergsonova obrata u stavu prema prirodnim znanostima - na prvi pogled u poznavaocu indijske filosofije izazivaju utisak pribliavanja zasadama te prastare mudrosti, i to ne samo u opreci prema dehumanizovanoj znanosti. Jo iznenadnije djeluje doslovnost kojom se na prvi pogled ini da ta moderna filosofija u svom zaokretu ka pojavama ivota i egzistencije (Bergsonova "torsion"!) preuzima i prenosi u svoju polaznu terminologiju izraze prvobitnih odreenja kategorija indijskog miljenja. Pojam karma u znaenju uzronosti bioloki odreene imanentnom svrhovitou ivotnog "elana" zauzima u cijelom tom analokom kompleksu sredinji poloaj. Bergsonov obrat u filosofskom vrednovanju ivota i svijeta polazi od uvianja potrebe da i sa stanovita savremene znanosti kategorije nunosti i slobode budu prvobitno odreene na biolokom i psiholokom podruju, dok fiziku i astronomiju, te prototipove dananje klasine znanosti i pogleda na svijet, Bergson s tog novog stanovita smatra tek "preokrenutom psihologijom" (psychologie retournee). [46] Historijski, Bergsonova (implicitna) teorija karme proistjee iz njegove kritike mehanistikih i finalistikih teorija u biologiji. Bergson smatra da je bioloka "evolucija neto posve drugo nego tek niz prilagoavanja okolnostima, kako to
Veljacic: Budizam
smatra mehanicizam, a isto se tako potpuno razlikuje i od ostvarivanja nekog cjelovitog plana, kako to smatra finalistika teorija". [47] Nova bioloka interpretacija uzronosti treba da "prevlada istovremeno i mehanicizam i finalizam", iako je "ova posljednja teorija blia od prve" Bergsonovu shvaanju. [48] Osnovni princip teorije o karmi, izraen identinim bilokim, terminom, koji nije tek metafora, nalazimo ve u Bergsonovu eseju o neposrednim doivljajima svijesti [49]: Proces nae slobodne djelatnosti se nastavlja na neki nain bez naeg znanja, u svakom trenutku trajanja u tamnim dubinama svijesti. (Ljudska linost) ivi i razvija se zavisno od svog vlastitog oklijevanja sve do asa kad se slobodan in otcijepi od nje kao zreo plod. Po toj biolokoj neminovnosti "ivotnog elana", "stvaralaka evolucija" je u konkretnosti svog "doivljajnog toka" (bhavanga-soto je Buddhin termin identinog znaenja) nuno slobodna, ili "osuena na slobodu", kako je sutinski istu misao izrazio Sartre. Doista, ta smo mi drugo, ta je na karakter, ako ne kondenzacija povijesti koju smo proivjeli od roenja, pa i prije roenja, budui da sobom donosimo predporoajne sklonosti. . . Svako nae stanje, samim ispoljenjem preobraava nau linost, postaje novi oblik koji tad upravo sami sebi dajemo. To je stvaranje sebe samoga po sebi samome (de soi pour soi) tim potpunije im je zrelije razmiljanje o onome to inimo.[50] U savremenoj filosofiji rijetko je koji mislilac s ateistikog stanovita toliko duboko svjestan znaajnosti religijskog problema nezavisno od racionalno-dogmatskih okvira "zatvorene religije" koliko Sartre. [51] Njegova - nominalno indijska - teorija o "avatarima" ili neprekidno novim ispoljenjima karmikog kontinuiteta pseudoidentine linosti, koja ni sama za sebe (pour-soi) nikada "nije ono to jeste, nego je ono to nije" [52] (i zato je psihoanalitiki nesposobna da bude "iskrena"), pokuava da zae jo dublje od Bergsonovih biolokih postavaka u formulaciju problema metafizike strukture i smisla tog izrazito indijskog pitanja, koje i po njegovu uvianju "unosi nemir" u egzistencijalno nepouzdanje savremenog ovjeka: Nema apsolutnog poetka koji bi mogao postati prolost, a da nikada nije imao prolosti. Budui da zasebnost (le Pour soi, lina svijest) kao zasebnost treba da
Veljacic: Budizam
bude svoja vlastita prolost, ona dolazi na svijet s nekom prolou. - Ovih nekoliko primjedaba nam omoguava da u donekle novom osvjetljenju shvatimo problem roenja... Metafiziki problem roenja postoji utoliko to moe da me uznemiri pitanje kako to da sam se ja rodio ba iz takvog embriona. Taj je problem moda nerjeiv... [53] Zaokret iz mehanike u bioloku interpretaciju uzronosti utro je put jo brem i daleko znaajnijem napretku fenomenoloke analize koja obiljeava prelaz od vitalistikog ka egzistencijalistikom filosofiranju. To moemo uoiti ve iz nekoliko sugestivnih usporedbi Bergsonovih razmiljanja o osnovnoj kategoriji indijske filosofije "dozrijevanja ploda", sa Heideggerovim produbljenim nastavkom meditacije o istoj temi: Nedozreo se plod, na primjer, blii svojoj zrelosti. Pri tome se, u dozrijevanju, plodu ni u kojem smislu ne pridodaje kao neto to jo nije prisutno ono to taj plod jo nije. Plod postie zrelost sam po sebi, pa upravo to vlastito postignue obiljeava sutinu njegove plodovitosti. Svi mogui pridodaci koje moemo zamisliti ne bi bili sposobni da odstrane nezrelost ploda, kad to vlastito bie ne bi postiglo zrelost samo po sebi. U nezrelosti ono-to-jo-nije ne znai neto drugo to je jo izvan ploda, neto to bi moglo isto iako postojati i bez veze s plodom kao i s njim u vezi. . . Plod u dozrijevanju ne samo da nije bez veze s nedozrelou kao s neim drugim i razliitim od sebe, nego upravo u tom dozrijevanju jeste nedozreo. Ono-to-jo-nije tu ve jeste ukljueno u njegovu vlastitu sutinu, i to ne tek kao bilo koje obiljeje, nego u konstitutivnom smislu [54] Pa ipak, u sluaju ljudskog opstanka (Dasein) svoenje karmikog zakona ili svrhovitog uzrokovanja (evropska filosofija jo od Schopenhauerovih vremena trai svoj adekvatni termin za indijsku kategoriju karma) na proces dozrijevanja u iskljuivo biolokom smislu ne iscrpljuje problematinost egzistencije bez ostatka. Tu egzistencijalna analiza nadilazi sve ranije vitalistike pokuaje: Sa zrelou se plod usavrava. No da li je smrt, do koje see ljudski opstanak, usavrenje u tom smislu? Istina je da ljudski opstanak smru "zavrava svoj tok". No je li time nuno iscrpeo i svoje specifine mogunosti? Ili su mu te mogunosti smru upravo oduzete? Opstanak se zavrava i "neusavren". . .
Veljacic: Budizam
Uglavnom doista i biva tako da se ljudski opstanak zavrava neusavren ili jednostavno u raspadu i rasulu. - Dokonanje ne znai neminovno usavrenje. Tim neophodnije se namee pitanje u kojem smislu smrt treba shvatiti kao kraj tog opstanka.[55] Pokuamo li ove izjave najistaknutijih mislilaca ovog stoljea rekonstruirati u obliku zamiljenog dijaloga meu njima u toku decenija, slijedeeg, i do sada posljednjeg sagovornika, doveo bih iz Indije. To je najizrazitiji neakademski egzistencijalni mislilac, iji se utjecaj poslije drugog svjetskog rata iz Indije proirio po cijelom svijetu, Krishnamurti, koji se sam naziva "neke vrste filosofom" bez trajnog boravita ni na jednom kontinentu, netrpeljiv prema stalnim sljedbenicima i organizacijama (a popularnost dobrim dijelom duguje svome prijatelju Aldousu Huxleyu [56]). Iz svojih nesistematskih i zgodiminih analiza vremenitosti, koje nas ponekad podsjeaju na Heideggera, i memorije (u kojoj "nikad ne moete nai istinu, jer je sjeanje vremenito"), koje mogu da nas podsjete na Bergsona, Krishnamurti, u jednom privatnom razgovoru, podvlai zakljuak : "Vrijeme je patnja", i upuuje sagovornika na potrebu za uspostavljanjem "prijateljstva sa smru". Ovdje nije mogue zalaziti dalje u pokuaje, kakav je Heideggerov, da karmiku strukturu ovjekove "baenosti" u opstanak kao u tuinu, svede i razjasni - barem u poetnom stadiju isto kao i Buddho - na osnovu brige i stradanja po kojem opstanak jedino i postoji i zahvaljujui kojem se svijest preobraava u savjest. Isposnik Gotamo upuuje na ispravan ivot koji dovodi do potpunog prozrijevanja patnje. S. XXXV, 151 Dalje od toga postoji filosofija koja se ne da ni misliti ako se s njom u skladu ne ivi. Ta filosofija zbog takve egzistencijalne uslovljenosti nije i ne treba da bude iracionalna. Teret Ovako sam uo. Jednom je zgodom Blaeni boravio u gradu Savatthi... Tada Blaeni oslovi redovnike ovako:
Veljacic: Budizam
-- Razjasnit u vam, prosjaci, ta je to "teret", ta je "optereenje", ta je "prihvaanje tereta" i ta je "rastereenje". Sluajte! ta je, prosjaci, teret? Odgovor glasi: pet sredstava odranja ivota. To su sredstva odravanja tijela, osjeaja, predodbe, izraza volje i svijesti. To se, prosjaci, naziva teretom. A ta je optereenje? Odgovor glasi: to je obiljeje ovjeka; na primjer, da se neki redovnik zove tako i tako, da pripada tom i tom rodu. To se, prosjaci, naziva optereenjem. A ta je prihvaanje tereta? To je ea za ivotom (tanha) koja se uvijek ponovno raa, koja tei za uitkom i strau, i zadovoljava se sad ovim sad onim. To moe biti eda za tjelesnim uitkom, eda za odranjem, eda za vlau. To se, prosjaci, naziva prihvaanjem tereta. A ta je, prosjaci, rastereenje? To je dokonanje ee, potpuno lieno strasti, naputanje, odricanje, osloboenje, odvratnost. To se, prosjaci, naziva rastereenjem. Tako je rekao Blaeni. A kad je zavrio taj govor, dobrostivi uitelj je dodao jo i ovu izreku: Teret su pet sastojaka, karakter optereenje, prihvaanje patnja svijeta, a srea rastereenje. Odbacivi teki teret, ko ne preuzima drugi, ko iskorijeni edu, utaen je, dogorio. Bharam, S. XXII, 22 U slijedeem govoru u istoj zbirci ova su obiljeja razraena neto opirnije i povezana s formulom egzistencijalnih "karika" "uslovljenog nastanka" bia (patia-samuppado). Te su "karike" (nidanam) ovdje nabrojane najprije u obrnutom slijedu "optereivanja" (12-22), a zatim u redovnom slijedu "rastereivanja" (23-33). Posljednjih deset egzistencijalija (kako bi ih nazvao Heidegger) jesu specifian dodatak ovom tekstu u vezi sa prethodnim.
Veljacic: Budizam
Karakteristino je za Buddhinu interpretaciju tih lanaca ovo: kad se sve te spone, kojima je uvren teret, razrijee, onda ne preostaje "nosilac tereta". Uspostavlja se da je bio iluzija neznanja i nedovoljnog uvida, kako Buddho istie na poetku slijedeeg govora. Prema ranije spomenutoj usporedbi, teret se sastoji od snopova koji stoje uspravno podupirui se uzajamno. Najuveniji pjesniki aforizam koji izraava Buddhino uenje o nepostojanju due je Buddhaghosin u spomenutom djelu "Put proienja" [Visuddhi-maggo, XVI, 90; odlomak o nitavilu (suam)] : Postoji patnja,ali ne onaj ko pati, postoje djela,ali ne onaj ko radi, postoji osloboenje,ali ne onaj ko slobodan biva, postoji put, ali na njemu putnika nema.
Povod Ovako sam uo. Jednom je zgodom Blaeni boravio u gradu Savatthi. . . Tada oslovi redovnike ovako: -- Ja tvrdim, prosjaci, da izljeve strasti moe da dokona samo onaj ko ih upozna i prozre, a ne onaj ko ne moe da ih upozna i prozre. A kako, prosjaci, moe da dokona izljeve strasti onaj ko ih upozna i prozre? (Najprije treba da shvati: ) "Ovo je tjelesni lik; ovo mu je nastanak; ovo mu je prestanak". (Isto tako treba da shvati dalje: ) osjeaj, predodbu, izraze volje i svijest, njihov nastanak i prestanak. I zato jer u tom dokonanju postoji svijest o dokonanju, ja tvrdim da za to dokonanje postoji povod, da nije bez povoda. 1. A ta je, prosjaci, povod svijesti o dokonanju? Odgovor glasi: osloboenje. Zato ja tvrdim da i za osloboenje postoji povod, da nije bez povoda. 2. A ta je, prosjaci, povod osloboenju? Odgovor glasi: odvratnost... [57] 3. A povod odvratnosti? - Gaenje.
Veljacic: Budizam
4. A povod gaenju? - Uvid-i-spoznaja bia kakvo doista jeste. 5. A povod uvidu-i-spoznaji bia kakvo doista jeste? - Sabranost (samadhi). [58] 6. A povod sabranosti? - Zadovoljstvo. 7. A povod zadovoljstvu? - Vedrina. 8. A povod vedrini? - Prijatnost. 9. A povod prijatnosti? - Radost. 10. A povod radosti? - Povjerenje (saddha). [59] 11. A povod povjerenju? - Nezadovoljstvo (dukkham). [60] 12. A povod nezadovoljstvu? - Roenje. 13. A povod roenju? - Postojanje. 14. A povod postojanju? - Prianjanje (uz ivot ili odranje ivota, pristanak). 15. A povod prianjanju? - ea za ivotom. [61] 16. A povod edi za ivotom? - Osjeaj. 17. A povod osjeaju? - Dodir. 18. A povod dodiru? - est podruja osjetnosti. [62] 19. A povod est podruja osjetnosti? - Ime-i-lik (rascjep svijesti na subjekt i objekt). 20. A povod imenu-i-liku? - Svijest. 21. A povod svijesti? - Izrazi volje. 22. A povod izrazima volje? - Neznanje.
Veljacic: Budizam
23. Tako, prosjaci, neznanje postaje povod izrazima volje, 24. a izrazi volje povod svijesti, 25. a svijest povod imenu-i-liku, 26. a ime-i-lik povod (djelatnosti) est podruja osjetnosti, 27. a est podruja osjetnosti povod dodiru, 28. a dodir povod osjeaju, 29. a osjeaj povod edi za ivotom, 30. a ea za ivotom povod prianjanju uz ivot, 31. a prianjanje uz ivot povod postojanju, 32. a postojanje povod roenju, 33. a roenje povod nezadovoljstvu, 34. a nezadovoljstvo povod povjerenju (vjeri), 35. a povjerenje povod radosti, 36. a radost povod prijatnosti, 37. a prijatnost povod vedrini, 38. a vedrina povod zadovoljstvu, 39. a zadovoljstvo povod sabranosti, 40. a sabranost povod spoznaji bia kakva doista jesu 41. a spoznaja bia kakva doista jesu postaje povod gaenju,
Veljacic: Budizam
42. a gaenje povod odvratnosti, 43. a odvratnost povod osloboenju, 44. a osloboenje povod svijesti o dokonanju. To je, prosjaci, usporedivo s pljuskom koji bog kie izlije na vrh planine, a voda se, dok otjee niz obronke, slijeva u pilje, provalije i procjepe, a kad njih preplavi, onda puni bare i movare, pa potoke i velike rijeke, dok ne dosegne do pribrenog mora i dalekog okeana. Isto je tako, prosjaci, i neznanje povod izrazima volje, a izrazi volje povod svijesti. . .
Upanisa, S. XXII, 23
Mahali Ovako sam uo. Jednom je zgodom Blaeni boravio u gradu Vesali, u Velikoj umi, u dvorani zgrade sa velikim krovom. Tada Mahali (iz kneevskog plemena) Lihavi posjeti Blaenog... pozdravi se s njim, sjedne sa strane, pa ga oslovi ovako: "Gospodine, (uitelj) Purano Kassapo nauava ovako: 'Nema ni uzroka ni povoda zagaenosti bia. Bia postaju gadna bez uzroka i bez povoda. -- Nema ni uzroka ni povoda proienju bia. Bia postaju ista bez uzroka i povoda.' -- ta o tome kae Blaeni?" "Postoji, Mahali, uzrok, postoji povod zagaenosti bia. Bia postaju gadna zbog uzroka i povoda. Postoji, Mahali, uzrok, postoji povod proienju bia. Bia postaju ista zbog uzroka i povoda." "A ta je, gospodine, uzrok, ta je povod zagaenosti bia? Kojim uzrokom i povodom bia postaju gadna?" "Kad bi tjelesni lik, Mahali, bio iskljuivo bolna pojava, podlona bolu, obuzeta bolom, a ne radou, bia ne bi uivala u tijelu. Ali poto je, Mahali, tjelesni lik takoer i radosna pojava,
Veljacic: Budizam
sklona radosti, obuzeta radou, zato bia uivajuu tijelu za koje ih vezuje strast. Zbog te se povezanosti zagauju. To je, Mahali, uzrok, to je povod zagaenosti bia. Zbog tog uzroka i povoda bia postaju gadna." (Isti uzrok i povod vai i za pojave osjeaja, predodbe, volje i svijesti.) "A ta je, gospodine, uzrok, ta je povod proienju bia? Kojim uzrokom i povodom bia postaju ista?" "Kad bi tjelesni lik (... osjeaj, predodba, volja i svijest...) bio iskljuivo sretna pojava, sklona srei, obuzeta sreom, a ne bolom, biima tijelo ne bi postajalo odvratno. Ali poto je, Mahali, tjelesni lik (...) takoe i bolna pojava, sklona bolu, obuzeta bolom, a ne sreom, zato biima tjelo postaje odvratno. Zbog te odvratnosti odustaju od strasti, a tim se odustajanjem proiuju. To je, Mahali, uzrok i povod proienju bia. Zbog tog uzroka i povoda bia postaju ista."
S. XXII, 60 Goli isposnik [63] Ovako sam uo. Jednom je zgodom Blaeni boravio u gradu Radagahi, u Bambusovu Gaju, na mjestu gdje se hrane vjeverice. J ednog se jutra Blaeni rano obue, uzme ogrta i prosjaku zdjelu, pa otide u Radagahu da prosi hranu. A goli isposnik Kassapo opazi izdaleka da Blaeni dolazi, pa se uputi prema njemu, pozdravi se s njim prijateljski te ga nakon uobiajenih utivih rijei, stojei pored njega, oslovi ovako: -- elio bih da gospodina Gotamu neto upitam aka gospodin Gotamo pristaje da odgovori na moje pitanje. -- Nije sada vrijeme za pitanja, Kassapo, jer smo ve unili u naselje.
Veljacic: Budizam
Goli isposnik Kassapo ponovi svoju molbu i po drugi i po trei puta, a Blaeni isto tako ponovi svoj odgovor. Napokon goli isposnik Kassapo ree: -- Ne elim da gospodina Gotamu mnogo ispitujem. -- Onda, Kassapo, pitaj ta eli. -- Je li, gospodine Gotamo, svako sam krivac za svoju nesreu? -- To, Kassapo, nije tano - odgovori Blaeni. -- Je li onda neko drugi kriv za tu nesreu? -- Ni to nije tano. -- A jesmo li moda za svoju nesreu krivi i mi sami i neko drugi? -- Ni to nije tano. -- Ili moda nismo krivi ni mi sami niti iko drugi, nego nesrea nailazi sluajno? -- Ni to nije tano. -- Znai li to onda, gospodine Gotamo, da nesree (uope) nema? -- To, Kassapo, ne znai da nesree nema. Nesree ima. -- Prema tome izgleda da gospodin Gotamo ne moe ni da uvidi ni da razumije nesreu. -- Nije tano, Kassapo, da ja nesreu ne mogu da uvidim ni da je razumijem. Ja, Kassapo, nesreu i uviam i razumijem. -- Onda, gospodine, neka mi Blaeni kae ta je nesrea, neka mi rastumai ta je nesrea. -- "Ko izvri djelo, taj snosi i posljedice" ili uenje koje si ti najprije spomenuo da je svako sam kriv za svoju nesreu - to je uenje koje zastupa teorija o vjenosti. [64]
Veljacic: Budizam
-- "Onaj ko izvri djelo i onaj ko snosi posljedice su dva razliita bia" ili uenje koje je izraz uvstvene sklonosti da je za nau nesreu kriv neko drugi -- to je uenje koje zastupa teorija o razorivosti. [65] -- Da ne zapadne ni u jednu, ni u drugu krajnost, Kassapo, uputit u te na ispravni prolaz po sredini koji sam i sam slijedio: 1. Neznanjem su uslovljeni izrazi volje. 2. Izrazima volje je uslovljena svijest. 3. Svijeu je uslovljeno ime-i-lik. [66] 4. Imenom-i-likom je uslovljeno est podruja osjetnosti. [67] <5. Podrujima osjetnosti je uslovljen doticaj. >6. Doticajem su uslovljeni osjeaji. 7. Osjeajima je uslovljenja ea za ivotom. 8. eom za ivotom je uslovljeno prianjanje uz ivot. 9. Prianjanjem je uslovljeno postojanje. 10. Postojanjem je uslovljeno raanje. 11. Raanjem su uslovljeni 12. starost i smrt, jad i nevolja, patnja, alost i oaj. Tako nastaje itavo to gomilite patnje. Iz potpune odvraenosti i dokonanja neznanja slijedi dokonanje izraza volje (i cijelog tog lanca od dvanaest karika [68]). Tako se dokonava itavo to gomilite patnje. Kad je Blaeni zavrio govor, goli isposnik Kassapo ga oslovi ovako : -- Izvrsno, gospodine! Kao da je ispravio ono to je bilo iskrivljeno, ili razotkrio skriveno, ili
Veljacic: Budizam
pokazao put onome ko je zalutao, ili unio svjetlost u tamu tako da ko ima oi ugleda oblike upravo tako je Blaeni sad pokazao istinu s razliitih strana. I ja se, gospodine, utjeem u Blaenoga, u njegovo uenje i u njegovu prosjaku zajednicu. Molim, gospodine, da mi Blaeni odobri odlazak u beskunike i udijeli potpuno zareenje. -- Ko je, Kassapo, ranije slijedio neko drugo uenje, a sada eli da postane beskunik i potpuno zareeni sljedbenik ovog reda i uenja, taj treba da proboravi etiri mjeseca kao pripravnik, pa da ga zatim isposnici iz iskrene pobude i elje prime kao beskunika i da ga potpuno zarede u isposniki ivot. -- Ako, gospodine, onaj ko je ranije slijedio neko drugo uenje . . . treba da proboravi etiri mjeseca kao pripravnik . . . , ja u proboraviti etiri godine kao pripravnik, pa da me zatim isposnici iz iskrene elje i pobude prime kao beskunika i da me potpuno zarede u isposniki ivot. Tako je Blaeni odobrio golom isposniku Kassapi odlazak u beskunike i potpuno zareenje. Nedugo po zareenju redovnik je Kassapo, ivei osamljen, otuen, paljiv, revan i odluan, ve u ovom ivotu sam neposredno spoznao i uvidjeo, dosegao i zadrao onu krajnju svrhu svetakog ivota dosljedno kojoj potomci plemenita roda naputaju dom i postaju beskunici. Spoznao je da je dokonano raanje, da je iivljen svetaki ivot, da je izvreno to je trebalo izvriti i da poslije ovakvog ivota nema daljeg opstanka. Tako je i redovnik Kassapo postao jedan od usavrenih. Aelo, S. XII, 17 Yamako Ovako sam uo. Jednom je zgodom redovnik Sariputto boravio u gradu Savatthi, u etinu Gaju, u samostanu Anathapindike. Tada je neki isposnik po imenu Yamako zastupao ovakvo pogreno gledite: Prema mojem shvaanju, Blaeni nauava da isposnik koji se rijeio izljeva strasti tjelesnom smru biva skren i zatrt, da poslije smrti vie ne postoji.
Veljacic: Budizam
Mnogi su isposnici uli da isposnik Yamako zastupa takvo pogreno gledite, pa su otili k njemu, pozdravili se s njim i nakon uobiajenih utivih rijei sjeli sa strane, a zatim ga upitali: Je li istina, prijatelju Yamako, da ti zastupa ovo pogreno gledite... [69] Da, prijatelji, ja sam tako shvatio uenje Blaenoga... Nemoj, prijatelju Yamako, tako govoriti. Takvo pretjerivanje nije dobro. Blaeni sigurno ne bi rekao tako... Ali je redovnik Yamako, iako su ga ti isposnici tako opomenuli, ipak uporno ostao na stanovitu koje je zastupao... Poto ti isposnici nisu mogli da redovnikaYamaka odvrate od njegova pogrenog gledita, ustali su i otili redovniku Sariputti [70], obavijestili ga o cijelom razgovoru... i zamolili ga da i on iz samilosti otie do redovnika Yamaka. Redovnik Sariputta utke pristane. Kad je redovnik Sariputta pred veer iziao iz osamljenog boravita, otie do redovnika Yamaka, pozdravi se s njim, sjedne sa strane pa ga upita da li je istina da zastupa spomenuto pogreno gledite. Yamako odgovori potvrdno. Prijatelju, Yamako, ta misli o ovome: je li tjelesni lik postojan ili nepostojan? Nepostojan, prijatelju. A jesu li osjeaj, predodba, izraz volje i svijest postojani ili nepostojani? Nepostojani, prijatelju. Zato onaj ko to uvidi razumije da u takvim okolnostima za "takvo bie" [71] ne moe biti daljeg opstanka (poslije smrti). A ta misli, prijatelju Yamako, o ovome: smatra li da je "takvo bie" (samo) tjelesni lik? Ne, prijatelju. Smatra li moda da je "takvo bie" utjelovljeno u liku?
Veljacic: Budizam
Ne, prijatelju. Smatra li da je "takvo bie" neto drugo nego tjelesni lik ... da je "takvo bie" (sadrano) u osjeaju, u predodbi, u izrazima volje, u svijesti ili smatra da je negdje drugde, a ne u osjeaju, u predodbi, u izrazima volje, ili u svijesti? Ne, prijatelju. Smatra li da tjelesni lik, osjeaj, predodba, izrazi volje i svijest (skupa) sainjavaju "takvo bie"? Ne, prijatelju. Smatra li da je "takvo bie" bestjelesno, bezosjeajno, bezpredodbeno, bezvoljno i bezsvjesno? Ne, prijatelju. Ako, dakle, prijatelju Yamako, za tebe "takvo bie" istinski i zbiljski ne postoji ni u ovom neposrednom iskustvu, kako onda moe tvrditi da, prema tvome shvaanju, Blaeni nauava da isposnik koji se rijeio izljeva strasti tjelesnom smru biva "skren i zatrt", da (tek) "poslije smrti" vie ne postoji? Ja sam, prijatelju Sariputto, ranije iz neznanja zastupao to pogreno gledite. Sada, kad mi je prijatelj Sariputto obrazloio ispravno uenje, to je pogreno gledite naputeno, dosegao sam istinu. A ako te sad neki upita, prijatelju Yamako, ta biva poslije smrti s isposnikom koji je usavren, koji se rijeio izljeva strasti, kako bi odgovorio? Odgovorio bih ovako: tjelesni je lik, prijatelju, nepostojan, a isto tako i osjeaj, i predodba, i izraz volje i svijest. Sve to je prolazno, bolno je; sve to je bolno (u ovom je sluaju) slomljeno i savladano. Vrlo dobro, prijatelju Yamako. A sada u ti rei jednu usporedbu koja e ti jo bolje razjasniti smisao. Pretpostavimo da je neki domain ili plemi bogat posjednik velikog imanja i
Veljacic: Budizam
blaga i da ima pouzdanu strau, a neki drugi ovjek, koji eli da mu nakodi i da ga oteti, da mu poremeti miran ivot, da ga lii ivota, da razmisli ovako: "Taj je domain ili plemi bogat posjednik velikog imanja i blaga i ima pouzdanu strau. Ne bi ga bilo lako ubiti u otvorenom napadaju. Trebalo bi da mu se uvuem u kuu." Tada da otide tome domainu ili plemiu, pa da mu kae: "elio bih, gospodine, da budem primljen kod vas u slubu." Gospodar ga primi, a on postane pokoran sluga, ustaje rano, a lijee kasno, usluan na djelu i prijazan na rijei. Tako gospodar stekne povjerenje u njega kao u pouzdanog prijatelja i ophodi se s njime kao s drugom. A taj ovjek, kad se uvjeri da je stekao potpuno povjerenje, doeka gospodara na osamljenu mjestu, pa ga smakne britkom sabljom. ta misli, prijatelju Yamako: kad je taj ovjek otiao onom domainu ili plemiu, pa mu rekao da eli da bude primljen kod njega u slubu, zar nije ve tada bio ubojica iako gospodar nije znao da mu je to ubojica? I dok mu je bio pokoran sluga koji je rano ustajao, a kasno lijegao, usluan na djelu i prijazan na rijei, i tada je bio ubojica iako gospodar to jo nije znao. A kada ga je doekao na osamljenom mjestu da ga smakne britkom sabljom, i tada je bio ubojica, ali je gospodar tek tu doznao da mu je to ubojica. [72] Tako je, prijatelju. Isto tako, prijatelju, neuk i priprost ovjek, koji nije upoznao plemenita bia, koji nije upuen u plemenitu istinu niti u njoj uzgojen, kome nisu poznati plemeniti ljudi, koji nije upuen u njihovu ovjenu istinu niti u njoj uzgojen taj tijelo shvaa kao sebe samoga, ili sebe kao tjelesnost, ili tijelo u sebi ili sebe u tijelu. (Isto tako) osjeaj, predodba, izraze volje i svijest shvaa kao sebe samoga, ili sebe shvaa kao te doivljaje, ili njih u sebi, ili sebe u njima. Nepostojan tjelesni lik ne spoznaje kao "nepostojan tjelesni lik", kakav zbilja jeste, a isto tako ni nepostojan osjeaj, predodbu, izraz volje i svijest ne spoznaje kao nepostojane doivljaje kakvi zbilja jesu. (Isto tako) ne spoznaje da su tjelesni lik kao i ostala etiri (psihika) sastojka linosti bolni da su lieni trajnog svojstva, da im je ustrojstvo sloeno i ubitano kao to zbilja jeste. Njegov pristup tijelu, zahvat u tjelesnost i vlast nad tjelom osniva se na naelu: "To je moja svojstvenost" (dua). (Isto vai i za ostala etiri, psihika, sastojka linosti.) Takav ga pristup i zahvat u tih pet sredstava odranja ivota vodi u dugotrajan nepovoljan i bolan opstanak. (Nasuprot tome) uen i oplemenjen sledbenik koji je upoznao plemenita bia ... koji je upuen u njihovu ovjenu istinu i u njoj je uzgojen taj tjelo ne shvaa kao sebe samoga, ili sebe kao tjelesnost, ili tjelo u sebi, ili sebe u tijelu, a isto tako ni osjeaj, ni predodbu, ni izraz volje, ni svijest ... On nepostojan tjelesni lik spoznaje
Veljacic: Budizam
kao "nepostojan tjelesni lik", kakav zbilja jeste, a isto tako i nepostojan osjeaj, predodbu, izraze volje i svijest. Isto tako spoznaje za tjelesni lik, kao i za ostala (etiri psihika) svojstva linosti (pojedinano i u cjelini) da su lieni trajnog svojstva (due); da im je ustrojstvo sloeno; i ubitano kao to zbilja jeste. Njemu se ni pristup tijelu, ni zahvat u tjelesnost, ni vlast nad tijelom ne osniva na naelu: "To je moja svojstvenost" a isto vai i za ostala etiri (psihika) sastojka linosti. Takav ga pristup i zahvat u tih pet sredstava odravanja ivota ne vodi u dugotrajan nepovoljan i bolan opstanak. Isto su tako sretni, prijatelju Sariputto, i oni redovnici koji imaju takve drugove u svetom ivotu, drugove pune samilosti, dobronamjerne, koji ih savjetuju i upuuju. A sada, kad sam od prijatelja Sariputte uo razjanjenje istine, i moj se duh oslobodio prijanjanja uz prljave izljeve strasti. Tako je govorio redovnik Sariputto, a redovnik Yamako je radosno prihvatio njegov govor.
Beleke [38] V e d a n t a h, doslovno "kraj" ili zakljuni dio v e d a, naziv za u p a n i a d i i za najvaniju filosofsku nauku (idealistiki monizam) koja se kasnije iz njih kristalizuje. [Natrag] [39] Vjerodostojan prikaz ovih povijesnih odnosa s vedantinskog stanovita, koji u posljednje vrijeme nailazi na sve iru saglasnost indijskih filosofa, moe se nai u knjizi prof. T. M. P. Mahadevana, Gaudapada, A Study in Early Advaita, University of Madras, 1960, 3. izd. [Natrag] [40] Poto su buddhistike studije u Indiji donedavno bile zanemarene, ozbiljni i vjerodostojni prikazi ove tematike u posljednjih nekoliko postkolonijalnih decenija mogu se nai kod evropskih strunjaka, osobito u radovima belgijske kole u Louvainu. Usp. E. Lamotte, L'enseignement de Vimalakirti, Louvain, 1962, (Uvodna studija), i jo jasnije saet prikaz ove problematike u jednoj dugoj biljeci istog autora u prevodu Le traite de la grande vertu de
Veljacic: Budizam
sagesse de Nagarjuna, tom III, str. 1226-1229. Slijedei citati su iz gore navedene knjige prof. Murtija, str. 23 25, 26, 34. [Natrag] [41] Ova je primedba u vezi s Murtijevom kritikom knjiga Mrs. Rhys Davids, koja je, koristei poloaj nasljednice svoga mua, osnivaa Pali Text Society u Londonu, engleskim prijevodima pali tekstova u tim izdanjima nametala tendenciozne interpretacije u duhu vjere u a t m u ili besmrtnost due. Zbog toga su ti, i inae dobrim dijelom povrni prijevodi, notorno nepouzdani. [Natrag] [42] Prema jednoj esto ponavljanoj Buddhinoj izjavi, "ni bitak, ni nebitak, niti i-bitak-inebitak, niti ni-bitak-ni-nebitak" ne moe izraziti smisao i znaenje "takvog bia" (t a t h a g a t o, jedan od najeih naziva za Buddhu, koji ujedno obiljeava i ljudsko bie uope). Izraz t a t h a g a t o je poblie razjanjen u tekstu Yamako, u prilogu ovom poglavlju. [Natrag] [43] H. C. Warren, Buddhism in Translation, Harvard, 1896. Novo izdanje: Atheneum, New York, 1963, str. 159-160. Prevodilac ovog teksta za Pali Text Soc., F. L. Woodward, The Book of the Kindred Sayings III, str. 24, kritikuje Warrenov prijevod i interpretaciju, pa navodi i miljenje Mrs. Rhys Davids protiv takvog prijevoda: Kritiari su, meutim, pisali o tome tako kao da ovaj tekst izraava slijedee: duh se kao i telo odlae prilikom smrti, a linost ili ego ostaje neoptereen ili dobiva novi teret. To je iznakazivanje teksta. Kritika tendencija Mrs. Rhys Davids ovdje je vjerovatno uperena protiv njemake pseudobuddhistike kole G. Grimma, koji se izriito smatrao obnoviteljem jedne rane i malo vane heretike sekte u buddhizmu, koja se nazivala puggala-vado ili vjera u linost koja preivljuje smrt. Mrs. Rhys Davids, nasuprot tome, eli da autentini pali buddhizam reducira na vedantinsko uenje koje, kako smo vidjeli, ne insistira na trajnosti atmana kao individualizirane due nego kao apsolutnog bitka. [Natrag] [44] V. prevode tih tekstova u mojoj Filosofiji istonih naroda, I. [Natrag] [45] O Aokinu pokuaju (u 3. v. pre n. e.) da antagonistiku brahmansku kastu u svom carstvu zamijeni buddhistikim nekastinskim sveenstvom vidi napomenu u "Historijskom uvodu". [Natrag] [46] Evolution Creatrice, 62. izd., str. 209. [Natrag]
Veljacic: Budizam
[47] Id., str. 102. [Natrag] [48] Id., str. 50. [Natrag] [49] Essai sur les Donnees Immediates de la Consience, str. 183. i 135. [Natrag] [50] Evolution Creatrice, str. 3-7. [Natrag] [51]Vidi njegova kritika shvaanja religije u predavanju o egzistencijalizmu i humanizmu. [Natrag] [52] Usp. L'etre et le neant, Paris, Gallimard, N.R.F., 1943, str. 183, 97. [Natrag] [53] Id., str. 184-5. [Natrag] [54] Sein und Zeit, 7. izd., Tubingen, Niemeyer, 1953, str. 243-4. [Natrag] [55] Id., str. 244. [Natrag] [56] A. Huxley je 1954. godine lansirao na svjetsko trite Krishnamurtijevu knjigu The First and Last Freedom, London, Gollanz, koja je za pola godine doivjela pet izdanja. Slijedio je jo niz knjiga, od kojih Krishnamurti najvie cijeni tri knjige pod naslovom Commentaries on Living. Slijedei podaci su iz knjige J. E. Coleman, The Quiet Mind, London, Rider, 1974. [Natrag] [57] U orginalnom tekstu ponavlja se ista formulacija za sve stavke koje slijede do br. 44. [Natrag] [58] Izraz samadhi doslovno znai sabranost, no u kontekstu svih indijskih sistema kontemplacionog zadubljenja obiljeava najiri pojam tzv. meditacije uope. [Natrag] [59] Rije saddha (sansk. raddha) je najiri naziv za vjeru ili religiju. U buddhizmu ga uvijek treba shvatiti uz ona kritika ogranienja koja su navedena u anki-suttam u prethodnom poglavlju, tj. kao povjerenje u nekog individualnog uitelja. [Natrag]
Veljacic: Budizam
[60] Dukkham, nezadovoljstvo ili patnja je tema Buddhine prve plemenite istine, na koju se u nastavku nadovezuje slijed uslovljenog nastanka (patia-samuppado) u redoslijedu obrnutom od uobiajenog. [Natrag]
[
61] Schopenhauer, ve u prvoj knjizi (tomu) "Svijeta kao volje i predodbe" ( 57), volju za ivot, osnovnu temu svoje filosofije, izraava ovim buddhistikim terminom koji interpretira i ovdje kao i u ranije citiranom izvodu (u bilj. 3. uz prijevod govora "Pokretanje toka istine" u dodatku "Historijskom uvodu") saglasno s Buddhinim opisom prve plemenite istine: Volja i tenja su sutina cijele prirode (ivotinjske i ljudske), a mogu se u potpunosti usporediti s neutaivom edi. Osnova svakog htijenja je potreba, nedostatak i, prema tome, patnja. Po vlastitoj prirodi i porijeklu, volja je osuena na patnju. [Natrag] [62] Razum (mano, iz osnove manas, latinski mens) je "esto osjetilo" u Buddhinoj psihologiji bez due. [Natrag]
[63] Opisi golih isposnika (aelo) u Buddhinim govorima obino odgovaraju nizom specifinih obiljeja u njihovu asketskom nainu ivota ainskim isposnicima i pravilima kojih se ainski goli isposnici (digambara) jo i danas pridravaju. Od skupine takvih isposnika odvojio se i Gotamo neposredno pred svoje duhovno probuenje. Goli isposnici izvan ainskih redova mogu, meutim, da se ponekad susretnu jo i danas u Indiji. [Natrag] [64] Sassata-vado ili eternalizam, u smislu vjere u ataman kao supstanciju, u onom smislu u kojem se u ranije navedenom citatu prof. Murtija kao obiljeje advaita-vedante suprotstavlja buddhizmu. [Natrag] [65] Uheda-vado je izrazito i iskljuivo materijalistika teorija atomizma. Oduvijek je postojala bojazan kod buddhista da se ova teorija, zbog toga to je suprotna vedantinskom eternalizmu, ne identificira pogreno i zlonamjerno s Buddhinim uenjem. U kolonijalnom razdoblju, engleski tendenciozni prijevod rijei uhedo sa ,annihilation' pogodovao je identificiranju ueha-vade sa ,nihilizmom', koji je s buddhistikog stanovita mogu jedino uz
Veljacic: Budizam
pretpostavku spoznajnoteorijskog idealizma. Te je pretpostavke dosljedno razvila buddhistika filosofija od ranih vremena pod nazivom unya (pali sunna)-vado, ili teorija "nuliteta", kao svoju osnovnu tezu. Na podruju pali buddhizma, gdje do dublje filosofske razrade Buddhina uenja uope nije dolo, englesko poistovjeenje pojma anihilacije s pojmom nihilacije ili nitvovanja, ili vrednosnog ekvivalenta pojma unitenja s pojmom ponitenja (kao to se ponitava potanska marka ili rjeenje niih vlasti), iz shvatljivih razloga je lako dovelo do egzegetsko-dogmatske pomutnje i do svoenja na zajedniki nazivnik uheda-vado, niza pojmovno i lingvistiki potpuno raznorodnih termina od temeljne i autentine vanosti za Buddhino prvobitno uenje. Drugim rijeima, izazvano je brkanje pojmova materijalizam i nihilizam. [Natrag] [66] Ime-i-lik, nama-rupam, je buddhistikoj filosofiji svojstven nominalistiki izraz, ija je realistika analogija u evropskoj filosofiji "tijelo i dua" ili psihiki i fiziki faktor. Izraz rupam prvenstveno obiljeava zorni predmet osjetila vida. [Natrag] [67]esto osjetilo je kod Buddhe osjetilo intelektualnog razumijevanja (ne umovanja!), bolje reeno, mentalno osjetilo (mano-indriyam), kojemu Buddho ne priznaje nad-osjetilni status iznad funkcije koordiniranja osjetnih doivljaja. Aristotel raspravlja o problemu estog osjetila u istom smislu i priklanja se rjeenju suprotnu Buddhinom. [Natrag] [68] Patia-samuppado; vidi interpretaciju u uvodnom lanku. [Natrag] [69] Takama su obiljeena ponavljanja poetne izjave u cjelini. [Natrag] [70] Sariputto je bio Buddhin najistaknutiji uenik po intelektualnim sposobnostima, ueni brahman koji je vjerovatno bio i glavni sistematizator Buddhina uenja po tradicionalnoj indijskoj metodi mnemotehnikih ablona. Ta je metoda ablonizacije u sluaju Buddhinih govora dosegla usavrenje jedinstveno u ranoj buddhistikoj knjievnosti. U istoj knjizi iste zbirke ponavlja se i u nekoliko Buddhinih neposrednih razgovora doslovno ista argumentacija o istoj temi (brkanje materijalistike teorije uheda-vado s Buddhinim uenjem o nitavilu, sunna-vado) Sariputto je umro prije Buddhe. [Natrag] [71] Tathagato. [Natrag] [72] Usporedi s ovom metaforom Heideggerovu interpretaciju egzistencije kao das Sein zum
Veljacic: Budizam
Tode (bivstovanje bez smrti). [Natrag]
Rev. 25/12/2005 www.geocities.com/budizam/texts/veljacic/budizam/pitanja.html
Veljacic: Budizam
Home ---\\ Veljai
Budizam
edomil Veljai
BUDDHINI GOVORI O RELIGIJI

Prvo je obiljeje Buddhinih govora o religiji [26] zauzimanje kritikog stava prema religijama uope kao historijski uslovljenim drutvenim ustanovama, u onom smislu u kojem ih H. Bergson naziva "zatvorenim religijama". Tu se oituje najprije Buddhin antagonistiki stav prema sveenikoj kasti brahmana, a i prema svim ostalim, predvedskim i predbrahmanskim kultovima koji su se isticali okrutnou krvnih rtava, irenjem praznovjerja i zloupotrebama kastinske premoi. Rasprave sa stanovita "otvorene religije" o problemima filosofskog
file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/veljacic/budizam/budini_govori.html (1 of 22) [10.2.2008 20:54:58]
Veljacic: Budizam
uvjerenja ne bih ubrojio u prvobitnu ni u iskljuivu tematiku Buddhinih govora o religiji. Te ire filosofske teme obuhvataju Buddhinu negaciju postojanosti i supstancijalnosti due, a i pojavnog svijeta uope, sa stanovita Buddhine teze o nitavilu (sua-vado), a implicitno i njegov ironini stav prema svijetu bogova i sarkastini stav prema "mudrosti brahmana", koja je bila mudrost Buddhi antagonistike kaste. Ova dva obiljeja izraena su i filosofski i literarno najljepe u dva govora prevedena u ovom poglavlju. Buddhin "srednji put", iji je osnovni, izrazito historijski aspekt opisan u njegovu prvom govoru "o pokretanju toka ispravnosti", objanjava taj kritiki stav i otpor u dva smijera: Brahmanska (vedska) religija arijskih osvajaa Indije bila je mlada i historijski kratkotrajnija od predvedske kulture koja se redovno naziva dravidskom. U Buddhino doba (6. v. pre n.e.) najistaknutija ne-vedska religija bio je ainski kult heroja, suprotan vedskom kultu bogova. Kult bogova u ainizmu i danas je jedan od najupadnijih prekraja ili grijeha. To je religija asketskog proienja, a osniva se na samo jednom "zakonu" koji je moralne prirode: "Nevrenje nasilja (ahimsa) je vrhovni zakon." "Utihnuli mudrac" - muni, kako se naziva ainski redovnik, nema pristupa u ainske hramove, gdje obrede svjetovne prirode i u granicama navedenog naela vre ili samo laici ili brahmanski profesionalni sveenici. Buddho je bio savremenik i takmac tadanjeg reformatora ainskog uenja, Mahavire. Dok je Mahaviro provodio proiavanje moralnih i asketskih propisa u konzervativnom duhu, Buddhino je uenje bilo pokuaj kritike provjere i preobrazbe spoznajnoteorijskih pretpostavki istih prastarih teevina dijalektike sublimacije kulturnog ideala herojstva, ije zaetke nalazimo ve u sumerskom, eposu o Gilgagmeu (u 3. tisuljeu pre n. e.). Za razliku od ironinog stava prema brahmanima, u Buddhinim otrim sporovima s ainima osjea se neposredni slom u zauzimanju stavova prema identinim problemima. Iz te unutarnje evidencije, vie nego iz niza sugestivnih biografskih podataka, zakljuujem, da je Buddho bio ainski raskolnik u pokretu Mahavirine reformacije. Mahaviro je odstranio talog moralnih natruha s povrinskog sloja ainske predaje i tako osnaio asketski ekstremizam "puta proienja", koji je do danas ostao najstroi sistem trpljenja tijela. Nasuprot tome, Buddho istie da se proienje duha moe postii samo duhovnim sredstvima. Za njega je osnovno sredstvo tog proienja i na moralnom podruju spoznaja, kao kod sokratovaca. Spoznajnoteorijska pozadina ainske kulturne batine bila je preoptereena elementima prastarih nauka o prirodi (lokayatam) spletenih u nepregledan sistem hilozoistikog
Veljacic: Budizam
atomizma. Iz istog su sistema istonih protokultura u tisuljeu nakon raspada hititskog carstva u Maloj Aziji (koje je po svem mitanskom ogranku bilo u neposrednoj vezi s Indijom) posljednje krhotine sa "zgarita", o kojem govori Th. Gomperz u povijesti helenske filosofije, doprle i do helenskih "prvih filosofa" na obali Jonije. Buddho je, nasuprot Mahaviri, teite svoje reforme usredotoio na raiavanje pretpostavki tog protoznanstvenog pogleda na svijet i pokuao da njegove iskustvene podatke svede na jedinstveno naelo ope zakonitosti dhammo. Na podruju matematskih znanosti Mahaviro se hvali svojim vlastitim teorijama. Buddhin odnos prema kosmolokoj strani protohistorijske batine moemo usporediti s Kopernikovim obratom u odnosu prema epiciklima Tycha de Brache. Po akosmikom zaokretu, Buddhinu humanistiku interpretaciju pojma dhammo kao naela ispravnosti moemo usporediti s Kantovim kopernikovskim obratom. U borbi dviju heterogenih tradicija, predvedske i vedske, prva je bila dublja i razvijenija, ali vjerojatno ve i dekadentnija od druge, koja je bila izraz mlaeg i snanijeg sloja politikih osvajaa u 2. tisuljeu pre n.e. Svjedoanstva o srazu tih dvaju pogleda na svijet nalazimo u opisima filosofskih sporova i rasprava, ponekad i prilikom velianstvenih kongresa, u najstarijim i najopsenijim upaniadima. (handogya i Brhadaranyaka). Konano, u postbuddhistikom razdoblju preovladava novi prodor najprimitivnijeg htonikog i seksualnog kulta phallosa, vjera u mo (akti) savladanih masa, ija su boanstva krvolona, kao i kultovi boanstva protiv kojih se borio Buddho. To je kult boga ruioca ive, koji u Indiji prevladava sve do danas uz razne pokuaje sublimacije pod utjecajima kasnijih, takoer vanvedskih tradicija tantrizma koje su podronjavale i prepravljale razvodnjele ostatke vedskih a i buddhistikih uenja. Iz tako udaljenih povijesnih perspektiva, novija znanstvena istraivanja, a za njima i "moderni" egzegeti ortodoksnih tradicija, osobito na podruju buddhistike kulture nailaze na sve upornije pitanje: je li buddhizam religija ili filosofija? Trebalo bi da na prvi pogled bude jasno da buddhizam ne moe biti obuhvaen u opseg pojma religije ako se taj opseg definira "vjerom u boga i duu", kako je to jo i danas uobiajeno u enciklopedijama, pod iskljuivim utjecajem biblijskog pojma religije. Ta se definicija ne da primijeniti na azijske religije, meu kojima buddhizam u tom pogledu nije
Veljacic: Budizam
iskljuiva iznimka. Prvi uveni pokuaj dijaloga izmedu svjetskih religija (tanije izmedu "zapadnih" biblijskih i "istonih" vanbiblijskih "sekti") bio je "Kongres vjerskog jedinstva" u Chicagu 1893. godine. Dogaaj koji je tom prilikom zasjenio sve ostale bila je snana afirmacija klasine indijske kulture u govorima Svami Vivekanande, koji je sa svog vedantinskog stanovita osobito istakao ovu misao: Postoje sekte koje ne priznaju postojanje boga - barem ne linog boga. Ako ne elimo da te sekte ostavimo vani u zimi, . . . potrebno je da proirimo svoju platformu tako da obuhvati cijelo ovjeanstvo. . . Ja mislim da treba voleti svog brata bez obzira na to da li vjerujemo u Boga kao sveopeg oca ili ne, i da svaka religija i svaka vjera priznaje boanstvenost ovjeka.[27] Isti postulat revizije definicije pojma religije postavio je ranije Schopenhauer [28] i argumentirao ga upravo azijskim religijama : I dvije religije koje postoje u Kini, osim buddhizma, Laoceova i Konfucijeva, isto su tako ateistike. Pri tome je potrebno napomenuti da rije ateizam insinuira podmuklu pretpostavku da je teizam prvobitno sam po sebi oevidna istina. Schopenhauer podsjea dalje da je kranskim misionarima u Kini bilo nemogue prevesti neposredno prvu reenicu Biblije: "Na poetku Bog stvori nebo i zemlju", budui da u kineskom jeziku ne postoji ni rije "bog" (koja je identina s rijeju "nebo"), a ni rije "stvoriti". S tako proirenog stanovita poredbene znanosti o religiji (meu ije utemeljitelje nesumnjivo spada Schopenhauer) za nae je pitanje od principijelnije vanosti Schopenhauerova kritika Kantovih triju ideala istoga uma: sloboda volje, besmrtnost due i postojanje Boga. Kant smatra da svaija umna sposobnost, slijedei svoje bitne zakone, mora doi do ta tri glavna predmeta oko kojih se kree cijela filosofija pod kranskim utjecajem, od skolastika, pa do Christiana Wolfa. . . Kant ne primjeuje da su dvije od te tri bezuslovne pretpostavke ipak uslovljene treom, naime dua i svijet bogom. No i bez obzira na to... bilo bi potrebno provesti povijesno istraivanje da se ustanovi da li su stari i neevropski narodi, osobito u Indiji, a i mnogi od najstarijih helenskih filosofa, doista doli do tih pojmova, ili ih tek mi
Veljacic: Budizam
njima velikoduno pripisujemo kad indijski izraz brahman i kineski tien potpuno pogreno prevodimo sa "Bog" . . . Takvo bi povijesno istraivanje spasilo Kanta od nevolje u koju je sad zapleten, jer on ta tri pojma prikazuje tako kao da nuno proistiu iz prirode nae umne sposobnosti, ali ipak ukazuje i na to da su neodrivi i da ih umna sposobnost ne moe utvrditi, pa tako i sam um pretvara u sofista [29] ... Nema sumnje da je Schopenhauerova tvrdnja filosofski tana i da je nije teko dokumentirati. Pa ipak su pozitivistika istraivanja, osobito u novije vrijeme, svojim statistikim metodama pokazala da poglavito buddhizam, kao narodna vjera, u tom smislu uope ne postoji i da nikad ni historijski u kompromisnim i hibridnim oblicima nije mogao da uhvati trajnog korijena, nego je uvijek ponovno sve do najnovijih vremena morao biti umjetno obnavljan i presaivan iz jedne buddhistike zemlje u drugu gdje je zamro. To je i moje vlastito neposredno iskustvo u zemljama tzv. thera-vado buddhizma, osnovanog na izvornim pali tekstovima iji je religijski sadraj anemian, kako emo najbolje vidjeti iz prijevoda Buddhina govora koji je odabran u tu svrhu. Historijska prouavanja ovih tisuljetnih nesporazuma izmeu "otvorenih" i "zatvorenih" religija potvruju tako da je, s druge strane, religijski, Kant ostao u pravu usprkos Schopenhauerovoj filosofski opravdanoj kritici. Hibridni buddhizam kao narodna religija uvijek je bio i ostao neiskorjenjivo vezan za tlo vjerovanja u nadmo bogova i "besmrtnost" (budui da je neposredna upotreba rijei "dua" za buddhistikog vjernika tabu). Ono to preivljuje moglo bi se u najstroem sluaju obrazloiti kao ne-potpuno-autentina-dua. anki-suttam je jedan od niza govora u kojima Buddho na razne naine nedvosmisleno i kritiki odreuje granice svoga pojma vjerovanja. Kako se vidi iz ovog teksta, vjerovanje se svodi na privremeno povjerenje u ovjeka iji je vlastiti stav prema ivotu i svijetu takav da ga smatramo primjerom dostojnim slijeenja. U tom se primjeru uvijek ogleda put proienja koji uitelj slijedi, a iji se krajnji smisao ne iscrpljuje u moralnom konformizmu odreenom drutvenom poretku, nego pretpostavlja dublji neposredan uvid u istinu (u onom smislu u kojem Heidegger interpretira grki pojam aletheia). Takvo filosofsko uvjerenje u duhu Buddhina uenja moemo smatrati "otvorenom religijom", koju Buddho definira uputom: "Nikad ne recite samo je ovo istina, sve ostalo je zabluda!". Takvu religiju mogue je obiljeiti jedino s akosmikog stanovita kao asketski put proienja (visuddhi-maggo).
Veljacic: Budizam
Kevaddha-suttam je prelaz od kritike zatvorenih religija na ishodine probleme "otvorenih" filosofskih uvjerenja. Karakteristino je da polazi od problema odgoja, a zavrava spoznajnoteorijskim stavom za koji je upravo ovaj tekst najizrazitija potvrda Buddhinog akosmikog idealizma. Poemu "Utihnuli mudrac" (muni), kao i jo izrazitiju i uveniju poemu "Nosorog" iz iste zbirke [30], mnogi buddhisti smatraju vie preostatkom ainske nego izrazito buddhistike tradicije, pa im iz tog razloga pokuavaju egzegetski umanjiti vanost. Rasprava o definiciji religije, od koje smo poli, dovodi nas do zakljuka da je alternativna formulacija pitanja, da li je buddhizam religija ili filosofija, neadekvatna, redovno tendenciozna i sofistika. Adekvatniji izraz ovog ishodinog odnosa nalazim u Jaspersovu pitanju o smislu filosofskog uvjerenja (der philosophische Glaube) : Opravdano je pitanje je li mogua vjera bez religije. Filosofija nastaje iz tog pitanja.[31] Razgovor s ankijem Ovako sam uo. Jednom je zgodom Blaeni, putujui zemljom Kosala sa velikom druinom svoga prosjakog reda, doao u selo kosalskih brahmana po imenu Opasadam. Tamo je Blaeni boravio u Boanskom Gaju iznad Opasade, u umici salovih stabala. U to je doba Opasadam bilo sjedite brahmana ankija, napueno mjesto bogato paom, drvetom, vodom i itom, kraljevsko imanje koje mu je raa Pasenadi, vladar Kosale, poklonio kao brahmanski posjed. Meu brahmanskim stanovnitvom Opasade proula se vijest: isposnik Gotamo iz plemena Sakya, koji je napustio postojbinu Sakya i postao beskunik, putujui zemljom Kosala sa velikom druinom svoga prosjakog reda stigao je sada u Opasadu. O tom se blaenom Gotami iri ovakav dobar glas: "Doista, on je blaen i usavren, potpuno probuen; postigao je ispravno znanje i vladanje; dobro je upuen znalac svijeta, nenadmani vo ljudi kojima je potrebno vostvo; uitelj bogova i ljudi, budan i blaen. Snagom vlastite spoznaje on je prozreo i zna da objasni ovaj svijet, njegove dobre i zle duhove, boanstvo koje njime vlada, pokoljenja isposnika i sveenika, bogova i ljudi. On propovijeda nauku slovom i duhom, lijepu
Veljacic: Budizam
na poetku, lijepu u sredini i lijepu na kraju, upuujui na potpuno savren i proien svetaki ivot. Istinska je dobrobit ugledati tako usavrena bia." Tada se brahmanski domaini iz Opasade upute u druinama i skupinama prema ulazu u Boanski Gaj, u umicu salovih stabala. Kada je brahman anki, koji se tada nalazio na gornjem katu svoga dvora na popodnevnom poinku, vidjeo kako se brahmanski domaini kreu iz Opasade u druinama i skupinama prema ulazu u Boanski Gaj, u umicu salovih stabala, obrati se svome dvorjaninu i upita: Zato su se, dvorjanie, brahmanski domaini uputili ... u Boanski Gaj? Tamo je, gospodine anki, sada isposnik iz plemena Sakya... Poli su da posjete tog blaenog Gotamu. Onda, dvorjanie, otii do brahmanskih domaina iz Opasade, pa im reci ovako: "Gospodo, brahman anki vam poruuje da priekate, jer i brahman anki eli da posjeti isposnika Gotamu." Da, gospodine, odvrati dvorjanik brahmanu ankiju, pa se uputi do brahmanskih domaina iz Opasade i saopi im gospodarevu poruku. Tada je upravo u Opasadi boravilo oko pet stotina brahmana iz raznih podruja koji su doli da obave neki posao. Kad su ti brahmani uli da brahman anki hoe da posjeti isposnika Gotamu, otiu k njemu pa mu rekoe: Zar e zbilja gospodin anki ii da posjeti isposnika Gotamu. Da, gospodo, to je i moja namjera. Neka gospodin anki ne ide da posjeti isposnika Gotamu! Ne dostoji se da gospodin anki ide posjetiti isposnika Gotamu, nego se dostoji da isposnik Gotama doe da posjeti gospodina ankija. Gospodin anki je plemenita roda i s majine i s oeve strane, njegovi su preci kroz sedam pokoljenja bili bez mane i prigovora u pogledu istoe rodoslovlja. To je jedan razlog zbog kojeg nije dostojno da gospodin anki ide posjetiti isposnika Gotamu, nego da isposnik Gotamo doe posjetiti gospodina ankija, a ostali su razlozi ovi: gospodin anki je imuan,
Veljacic: Budizam
vrlo bogat posjednik; gospodin anki je svladao petevrsno znanje triju Veda znaenje rijei i obredna pravila, rastavljanje slogova i intonaciju, a uz to i redoslijed predaje, izuio je metriku i gramatiku, prirodopis i (tjelesna) obiljeja velikih linosti. Pored toga, gospodin anki je lijep i ugledan, ljubazan; po lijepoti puti ni cvijet mu nije ravan, a ni po izgledu ni po snazi ne zaostaje za svijetlim bogovima. Pored toga, gospodin anki je krepostan, obdaren i osnaen vrlinom. Pored toga, gospodin anki lijepim glasom zna da se lijepo izrazi; govor mu se odlikuje uljudnou; uvjerljivo i bez zaplitanja zna da objasni svrhu. Pored toga, gospodin anki je uitelj mnogih uitelja, pouava tri stotine uenika svete himne (mantram). Pored toga, gospodina ankija potuje, cijeni, hvali, slavi i priznaje Pasenadi, vladar Kosale, a isto tako i brahman Pokkharasati. Pored toga, Opasadam, sjedite gospodina ankija, mjesto je napueno, bogato paom, drvetom, vodom i itom, kraljevsko imanje koje mu je raa pasenadi, vladar Kosale, poklonio kao brahmanski posjed. Zbog toga se ne dostoji da gospodin anki ide posjetiti isposnika Gotamu, nego se dostoji da isposnik Gotamo doe posjetiti gospodina ankija. Kad su mu to rekli, brahman anki odgovori tim brahmanima ovako: A sada, gospodo, sasluajte zato je po mojem miljenju dostojno da mi otiemo posjetiti toga gospodina Gotamu, a ne da on posjeti nas. Neosporno je, gospodo, da je isposnik Gotamo plemenita roda i s majine i s oeve strane; da su njegovi preci kroz sedam pokoljenja bili bez mane i prigovora u pogledu istoe rodoslovlja. To je jedan razlog zbog kojeg se ne dostoji da gospodin Gotamo doe nas posjetiti, nego se dostoji da mi idemo posjetiti njega, a ostali su razlozi ovi: neosporno je, gospodo, da se isposnik Gotamo odrekao obilja kovanog i nekovanog zlata u podzemnim i nadzemnim riznicama i odvratio se od svjetovnog ivota. Neosporno je, gospodo, da je isposnik Gotamo u mladosti, dok su mu koje bile jo potpuno crne, u punoj mladenakoj snazi, u najboljoj dobi ivota napustio dom i postao beskunik. Neosporno je, gospodo, da je isposnik Gotamo nasuprot eljama svojih roditelja, dok su oni suze ronili, odrezao kose i bradu i obukao isposniko poutjelo ruho te napustio dom i postao beskunik. Neosporno je, gospodo, da je isposnik Gotamo lijep i ugledan, ljubazan; po lijepoti puti ni cvijet mu nije ravan, a ni po izgledu ni po snazi ne zaostaje za svijetlim bogovima. Neosporno je, gospodo, da je isposnik Gotamo krepostan, oplemenjen u vrlini, udoredan i usavren u udoreu. Neosporno je, gospodo, da isposnik Gotamo lijepim glasom zna da se lijepo izrazi; govor mu se odlikuje uljudnou; uvjerljivo i bez zaplitanja zna da objasni svrhu. Neosporno je, gospodo, da je isposnik Gotamo uitelj
Veljacic: Budizam
mnogih uitelja. Neosporno je, gospodo, da je isposnik Gotamo svladao strast za tjelesnim uicima i rjeio se nepouzdanosti. Neosporno je, gospodo, da isposnik Gotamo tumai djelovanje (kamma) i ta se djelatnou postie, bez namjera tetnih za brahmanski rod [32]. Neosporno je, gospodo, da je isposnik Gotamo napustio visoku i uglednu vladarsku obitelj da postane beskunik. Neosporno je, gospodo, da je rod koji je isposnik Gotamo napustio imuna i vrlo bogata posjednika obitelj. Neosporno je, gospodo, da ljudi iz dalekih pokrajina, iz dalekih zemalja dolaze da se savjetuju s isposnikom Gotamom. Neosporno je, gospodo, da su tisue i tisue bogova kod isposnika Gotame nali utoite ivih bia. Neosporno je, gospodo, da se o isposniku Gotami iri dobar glas ... (ponavlja se formula sa poetka govora.) Neosporno je, gospodo, da je isposnik Gotamo obiljeen sa 32 znaka velike linosti. Neosporno je, gospodo, da se vladar Magadhe Seniyo Bimbisaro sa enom i djecom obratio isposniku Gotami, utoitu ivih bia, a isto tako i Pasenadi, vlada Kosale, i brahman Pokkharasati. Isposnik je Gotamo, gospodo, stigao u Opasadu i tu boravi u Boanskom Gaju iznad Opasade, u umici salovih stabala. Koji god asketa ili brahman stigne u nae mjesto ili okolicu, na je gost. A gosta treba lijepo primiti, dostojno, s panjom i potovanjem... I to je razlog zbog kojeg se ne dostoji da isposnik Gotamo doe da nas posjeti, nego da mi idemo posjetiti njega. Toliko je, gospodo, meni poznato o ugledu toga gospodina Gotame, ali to nije sve. Ugled gospodina Gotame je neizmjeran... Pa zato, gospodo, poimo svi zajedno da posjetimo isposnika Gotamu! I tako brahman anki s velikom druinom brahmana otie da posjeti Blaenoga. Kad je stigao, pozdravi se s Blaenim, prijateljski, pa nakon prijaznog i utivog razgovora sjedne sa strane. Tada je upravo Blaeni sjedio u razgovoru s mnogim brahmanima raspravljajui o mnogim vanim pitanjiam. U tom se skupu nalazio i esnaestogodinji mladi obrijane glave, po imenu Kapathiko, koji je izuio petovrsno znanje triju Veda, od znaenja rijei i obrednih pravila, od glasova i slogova, do redoslijeda predaje; izuio je metriku i gramatiku, prirodopis i (tjelesna) obiljeja velikih linosti. On je estim upadicama prekidao razgovor mnogo starijih brahmana s Blaenim. Konano ga Blaeni prekori: Neka potovani Bharadvao [33] ne prekida upadicama razgovor mnogo starijih brahmana, nego neka prieka dok oni zavre govor!
Veljacic: Budizam
Na te rijei brahman anki oslovi Blaenoga ovako: Neka gospodin Gotamo ne prekoreva mladog Kapathiku! Kapathiko je mladi iz ugledne obitelji, vrlo obrazovan, zna lijepo da se izrazi, mudar je, pa moe i da prieka da porazgovori s gospodinom Gotamom o toj temi. Na to Blaeni pomisli: "Doista, mladi Kapathiko mora da je potpuno ovladao znanjem triju Veda kad ga brahmani toliko cijene." A mladi Kapathiko pomisli: "Ako me isposnik Gotamo pogleda u oi, onda u ga neto pitati." Blaeni je razumio o emu premilja mladi Kapathiko, pa usmjeri pogled pravo na njega. Kapathiko pomisli: "Isposnik Gotamo mi izraava potovanje. Da mu sada postavim pitanje?", pa prozbori ovako: ta ima da kae gospodin Gotamo o svetim himnama starih brahmana koje se predajom prenosesa pokoljenja na pokoljenje kao koara od ruke do ruke, a o kojima brahmani imaju jednoduno miljenje: "Samo je ovo istina, a sve ostalo je zabluda"? Ali, Bharadvao, ima li meu svim tim brahmanima i jedan jedini koji moe rei: "Ja to znam, ja to uviam: samo je ovo istina, a sve ostalo je zabluda"? Nema, gospodine Gotamo! A ima li, Bharadvao, barem jedan brahmanski uitelj ili uiteljev uitelj, sve do sedmog uiteljskog pokoljenja, koji moe rei: "Ja to znam, ja to uviam: samo je ovo istina, a sve ostalo je zabluda"? Nema, gospodine Gotamo! A oni, Bharadvao, koji su u davnim vremenima bili brahmanski mudraci, autori svetih himni i njihovi prenositelji, ije stare himne, onako kako su ih oni pjevali, predavali i usklaivali, brahmani jo i danas pjevaju i recituju recitujui ono to je ve izrecitovano, izriui ono to je ve izreeno jesu li barem ti (prvobitni autori), tj. Atthako, Vamako, Vamadevo, Vessamitto, Yamataggi, Angiraso, Bharadvao, Vesettho, Kassapo, Bhagu [34],
Veljacic: Budizam
tvrdili: "Ja to znam, ja to uviam: samo je ovo istina, a sve ostalo je zabluda"? Nisu, gospodine Gotamo! Prema tome, Bharadvao, meu svim tim brahmanima nema nijednog brahmana, nijednog brahmanskog uitelja ili uiteljevog uitelja, sve do sedmog uiteljskog pokoljenja, koji moe rei: "Ja to znam, ja to uviam: samo je ovo istina, a sve ostalo je zabluda." A ni oni koji su u davnim vremenima bili brahmanski mudraci, autori svetih himni i njihovi prenositelji ... takoe nisu to o sebi tvrdili. Sve to, Bharadvao, lii na povorku slijepaca koji se dre jedan drugog, a da ni prvi, ni srednji, ni posljednji ne vidi nita. Isto mi se tako i slijed brahmanskih govora ini kao povorka slijepaca. Ne ini li ti se, Bharadvao, da odatle proulazi da je brahmanska vjera bez osnova? Ali, gospodine Gotamo, brahmani se ne pridravaju samo vjere nego i predaje. Najprije si, Bharadvao, poao od vjere, a sada se poziva na predaju. Postoji, Bharadvao, pet principa iji je alternativni smisao oevidan. To su vjera, sklonost, predaja, logiko rasuivanje i suzdravanje od zauzimanja stanovita. Pa ipak, Bharadvao, i ono u to smo potpuno uvjereni, i ono emu smo potpuno skloni, i najpotpunija predaja, i ono to nam se ini najloginije i najpromiljenije i to moe biti besmisleno, isprazno i lano, dok i ono u to nismo potpuno uvjereni ... i to je nepromiljeno, moe biti neosporna injenica. Razuman ovjek, Bharadvao, ne smatra da je dosljednost nekoj istini dovoljan razlog za jednostavan zakljuak: "Samo je ovo istina, a sve ostalo je zabluda." U kojem smislu, gospodine Gotamo, treba shvatiti dosljednost istini, na koji je nain ovjek dosljedan istini? Pitamo gospodina Gotamu o dosljednosti istinitosti. Ako je neki ovjek u neto uvjeren, Bharadvao, pa kae: "To je moje uvjerenje", njegova je izjava dosljedna istini, ali iz toga jo ne slijedi jednostavan zakljuak: "Samo je ovo istina, a sve ostalo je zabluda." Isto tako, ako je neki ovjek neemu sklon ili o neemu (tradicionalno) obavijeten, ako o neemu razumno sudi ili se suzdrava od zauzimanja stanovita, pa to tako izrazi, njegova je izjava dosljedna istini, ali iz toga jo ne slijedi jednostavan zakljuak: "Samo je ovo istina, a sve ostalo je zabluda." U tom sluaju, Bharadvao, treba shvatiti dosljednost istini, na taj je nain ovjek dosljedan istini, a tako i mi razjanjavamo dosljednu istinitost. Ali to jo nije uvid u istinu.
Veljacic: Budizam
U tom smislu, gospodine Gotamo, treba shvatiti dosljednost istini, na taj je nain ovjek dosljedan istini. Tako i mi shvaamo dosljednu istinitost. A u kojem se smislu, gospodine Gotamo, postie uvid u istinu, na koji nain ovjek uvia istinu? Pitamo gospodina Gotamu o uvidu u istinu. Isposnika, Bharadvao, koji boravi u blizini sela ili grada, moe da posjeti neki domain ili njegov sin i da provjeri postoji li u tom redovniku neka od tri vrste sklonosti koje mogu da izazovu poudu, mrnju ili zabludu, tako da e, kad mu je duh obuzet njima, rei da zna i ono to ne zna, ili da vidi ono to ne vidi, ili e na drugoga utjecati tako da ga navede na neto to e ga za due vrijeme otetiti i unesreiti. Ako takvim provjeravanjem ustanovi da redovnik nema takvih sklonosti ..., nego da mu vladanje ni djelom ni rijeju ne odaje ni poudu, ni mrnju, ni zabludu, a kad taj redovnik razjanjava istinu (dhammo) da je ta istina duboka, teko dosena, teko shvatljiva, staloena, usavrena, da nije proizvod logikog nadmudrivanja, da je istanana, pristupana shvaanju mudraca, istina koju ne moe da objasni ovjek obuzet poudom, mrnjom ili zabludom kad, dakle, takvim provjeravanjem ustanovi da je redovnik proien od poude, mrnje i zablude, tada stie povjerenje u njega. Pristupivi mu s povjerenje, sjeda pored njega.[35] Sjedei tako, otvara ui. Otvorenih uiju slua pouku (dhammo). Sasluavi, prihvaa pouku. Onome to je prihvatio provjerava smisao. Pouke iji je smisao provjerio, promiljeno zadrava u pamenju. Iz promiljenosti se raa odluka. Odluivi se, laa se posla. Lativi se posla, odmjerava svoj zadatak. Odmjerivi zadatak, izvrava podvig. Ko to postigne, taj e zorno vlastitim oima ugledati krajnju istinu i prozrijeti je mudrou. Tako se, Bharadvao, postie uvid u istinu, na taj nain ovjek uvia istinu, a tako i mi razjanjavamo uvid u istinu. Ali to jo nije dostignue istine. Tako se, gospodine Gotamo, postie uvid u istinu. Na taj nain ovjek uvia istinu. Isto tako
Veljacic: Budizam
i mi shvaamo uvid u istinu. A u kojem smislu treba shvatiti dostignue istine? Na koji nain ovjek dostie istinu? Pitamo gospodina Gotamu o dostignuu istine. Dostignue istine se sastoji, Bharadvao, u izvravanju, njegovanju i razvijanju svih tih pretpostavki... A ta je, gospodine Gotamo, osobito vano za dostignue istine? Za dostignue istine, Bharadvao, osobito je vaan podvig. Ko ne izvri podvig, taj nee ni dostii istinu. Kako se ko trudi, tako i dostie istinu. Zato je podvig osobito vaan za dostignue istine. A ta je, gospodine Gotamo, osobito vano za podvig? Odmjeravanje zadatka Ko ne zna da odmjeri zadatak, taj ne moe ni da ga izvri. Kako neko odmjeri svoj zadatak, tako e ga i izvriti. A ta je, gospodine Gotamo, osobito vano za odmjeravanje zadatka? Latiti se posla Ko se ne lati posla, ne moe ni da odmjeri svoj zadatak. Kako se ko lati posla, tako e i odmjeriti svoj zadatak. A ta je, gospodine Gotamo, osobito vano za za ovjeka da se lati posla? Odluka. Ko nije odluan, taj se ni ne laa posla. Kako se ko odlui, tako e se i latiti posla. A ta je, gospodine Gotamo, osobito vano za odluku? Promiljenost. Iz onoga to nije promiljeno ne raa se odluka. kako je neto promiljeno, tako djeluje i na odluku. A ta je, gospodine Gotamo, osobito vano za promiljenost? Provjeravanje smisla. O onome to nema smisla ni ne razmiljamo, nego samo o onome emu smo shvatili smisao. A ta je, gospodine Gotamo, osobito vano za provjeravanje smisla?
Veljacic: Budizam
Prihvaanje pouke. U to nismo upueni, tome ni ne moemo provjeriti smisao. Koliko je ko upuen, toliko moe da provjeri smisao. A ta je, gospodine Gotamo, osobito vano za prihvaanje pouke? Da se pouka prihvati potrebno ju je sasluati. Ko ne saslua pouku, taj je ni ne prihvaa. A ta je, gospodine Gotamo, osobito vano za sluanje pouke.? Da se pouka saslua, potrebno je otvoriti ui. Ko ne otvori ui, taj ne moe ni da uje pouku. Koliko ko slua, toliko i uje. A ta je, gospodine Gotamo, osobito vano za otvaranje uiju? Pristupiti uitelju i sjesti pored njega. Ko ne doe da slua, taj ne moe ni da uje. A ta je, gospodine Gotamo, osobito vano za pristup uitelju? Povjerenje. Ko ne stekne povjerenje u uitelja, taj mu ni ne pristupa. Koliko je ko stekao povjerenja, toliko se i pribliuje. Zato je povjerenje vano za pristup uitelju. Pitali smo gospodina Gotamu o dosljednosti istini, a on nam je razjasnio dosljednost istini. To nas je obradovalo, s tim smo se saglasili i time smo zadovoljni. A zatim smo ga pitali o uvidu u istinu, pa o dostignuu istine, pa o onome to je od osobite vanosti za dostignue istine, a on nam je sve to razjasnio... ta god smo pitali gospodina Gotamu, to nam je tano razjasnio. Time nas je obradovao, s time smo se saglasili i tim smo zadovoljni. Prije smo, gospodine Gotamo, mislili ovako: "Ta ko su ti sitni isposnici obrijane glave, niske kaste, tamne puti, stvoreni iz nogu boga Brahme [36] a ko su, nasuprot njima, ueni znalci istine!" Doista, gospodin Gotamo je probudio u meni isposniku ljubav prema isposnicima, isposniko povjerenje u isposnike, isposniko potovanje isposnika. Odlino, gospodine Gotamo, odlino! Molim gospodina Gotamu da me primi za svoga sljedbenika i da mi bude utoite od danas do kraja ivota.
anki-suttam, M. 95
Veljacic: Budizam
Razgovor s Kevaddhom Ovako sam uo. Jednom je Blaeni boravio u gradu Nalanda [37], u Pavarikinu mangovu gaju. Tu Kevado, sin graanske porodice, posjeti Blaenoga, pozdravi ga i sjedne po strani, a zatim ga oslovi ovako: -- Moan je i bogat, gospodine, ovaj grad Nalanda, a mnogi su od njegovih brojnih stanovnika odani Blaenome. Bilo bi dobro kad bi Blaeni uputio nekog redovnika koji ima nadljudske sposobnosti da duevnom moi proizvede udo. Tada bi Nalanda postala jo odanija Blaenome. A Blaeni mu odgovori: -- Ja, Kevado, ne pouavam redovnike da nadljudskim moima proizvode uda za graane u sveanim bijelim odijelima. (A Kevado ponovi svoju molbu po drugi i po trei put, molei Blaenoga da to ne shvati kao prigovor. Blaeni mu konano odgovori ovako:) -- Ima tri vrste uda, Kevado, koja ja mogu da objasnim poto sam se o njima osvjedoio i razumio ih. To su uda duevne moi, uda vidovitosti i uda pouke. Koje je, Kevado, udo duevne moi? To je sluaj redovnika koji je stekao vjetinu raznovrsne primjene duevne moi: iz jednog se bia pretvara u mnogobrojna, a iz mnogobrojnih opet u jedno; iz vidljivog bia se pretvara u nevidljivo; nesmetano prolazi kroz zidove, bedeme i bregove kao kroz vazduh; uranja u zemlju i izranja kao iz vode; hoda po vodi a da je ni ne ustalasa, kao po zemlji; kree se zrakom skrtenih nogu kao ptica na krilima, pa rukom dotie i gladi Mjesec i Sunce, iako su tako moni i veliki; tjelesno se uzdie u svijet boga Brahme. Ako to vidi neki oduevljeni vjernik, pa saopi nekom drugom ko u to niti vjeruje niti se oduevljava... taj moe da mu kae: "Postoji arolija koja se zove gandhari. Sluei se tom arolijom redovnik doarava sve te pojave..." to misli, Kevado, je li mogue da nevjernik vjerniku tako govori? -- Mogue je, gospodine.
Veljacic: Budizam
-- Zato, Kevado, predviajui tu opasnost, ja udo proizvedeno duevnom moi smatram neumjesnim, stidim ga se i gadim. A ta je sa udom vidovitosti? To je sluaj redovnika kojemu se oituje misao, namjera ili razmiljanje drugih bia, drugih ljudi, pa moe da im kae to misle i o emu razmiljaju. I to moe da vidi neki oduevljeni vjernik, pa da saopi drugome... (kao u prethodnom poglavlju, a taj moe da to nazove arolijom proizvedenom pomou dragulja). Zato ja i udo vidovitosti smatram neumjesnim, stidim ga se i gadim. A ta je, Kevado, udo pouke? To je sluaj redovnika koji pouava ovako: "Razmiljajte na ovaj nain, a ne na onaj. Usmjerite svoj razum ovako, a ne onako. Napustite ovo da biste postigli i odrali ono." To se, Kevado, naziva udom pouke. [Slijedi opis koji se ponavlja u mnogim govorima o pojavi nekog velikog uitelja u svijetu i o njegovu uenju. Taj opis sadri vane dijelove Buddhina uenja u skolastikoj formulaciji na oko petnaest stranica. Ti su dijelovi: buenje interesovanja kod sluaoca koji je doao u doticaj s Buddhom i njegov pristup prosjakoj zajednici; vjebanje u djelu, rijei i misli; osnovna udoredna pravila; neustraivost i samopouzdanje; panja nad organima osjetnosti; trajna vlast nad samim sobom koja se tako postie; skroman i jednostavan nain ivota; osloboenje od pet prepreka (pouda, neobuzdanost, lijenost, zabrinutost i smetenost); radost i smirenje koji se tako postiu; vjebanje meditativne zadubljenosti; saznanje koje se tako postie o prirodi vlastitog organizma, o njegovoj nepostojanosti i o injenici da je svijest zavisna od tih pet elemenata prolaznosti; dostignue etiriju plemenitih istina i postizanje osloboenja i utrnua (nibbanam).] Jednom se, Kevado, neki redovnik u ovoj prosjakoj zajednici upustio u ovakvo razmiljanje: "Gdje ova etiri velika poela nestaju bez ostatka, tj. poelo zemlja, poelo voda, poelo vatra i poelo vazduh." Tada se taj prosjak toliko zadubio u meditaciju da se pred njegovom zadubljenom svijeu otvorio put kojim kroe bogovi. [Tako je taj prosjak doao do razih boanstava, sve viih i viih, i postavljao im svoje pitanje, a oni nisu znali da mu odgovore, nego su ga slali uvijek dalje. Kad je svoje pitanje konano postavio vrhovnom boanstvu, velikom Brahmi, ovaj mu je odgovorio:] -- Ja sam, prosjae, Brahma, Veliki Brahma, vrhovni, moni, sveznajui, vladar, gospod,
Veljacic: Budizam
ustroitelj, stvoritelj, rukovodilac, otac svega to je bilo i to e biti. A onaj prosjak i po drugi puta... i po trei puta oslovi Velikog Brahmu ovako: -- Ja te, prijatelju, ne pitam jesi li ti Brahma, Veliki Brahma, svemoni..., nego te pitam gdje ova etiri poela nestaju bez ostatka... Napokon, Kevado, Veliki Brahma uzme tog prosjaka za ruku, pa ga odvede na stranu i ree mu: -- Ovi su bogovi, koji su utjelovljenje Brahme, uvjereni da nema nita to Brahma ne vidi, ne zna i ne moe. Zato ti ja u njihovoj prisutnosti nisam odgovorio. No ja, prosjae, ne znam gdje ova velika etiri poela nestaju bez ostatka... A ti si, prosjae, loe postupio i pogrijeio kad si, ne marei za Blaenoga, poao na drugu stranu da trai odgovor na to pitanje. Nego se vrati, prosjae, Blaenome, pa ga to upitaj i pridravaj se onoga to ti on odgovori. Tada, Kevado, taj prosjak iezne iz Brahmina svijeta (tako brzo) kao kada bi snaan ovjek ispruio stisnutu aku i kao kad bi ispruenu stisnuo, pojavi se preda mnom. Pozdravi me i sjedne po strani, pa me upita (isto to i Brahmu), a ja mu tada rekoh ovako: -- U starim su vremenima, prosjae, moreplovci prije nego to bi isplovili uzimali na brod pticu za izvianje obale. Kad bi brod isplovio izvan dogleda kopna, onda bi pustili pticu izviaicu. Ona bi letjela na istok, na jug, na zapad, na sjever, prema zenitu, pa na etiri sporedne strane svijeta. Ako bi igde ugledala obalu, uputila bi se tamo, a ako ne vratila bi se natrag na brod. Isto si tako i ti, prosjae, iao da trai odgovor na ovo pitanje sve do Brahminog svijeta, ali ga nisi naao, pa si se vratio meni. To pitanje, prosjae, ne valja postavljati ovako: "Gdje ova etiri velika poela nestaju bez ostatka...?" To pitanje treba postaviti na ovaj nain: Gdje voda i zemlja, vatra i vazduh nemaju oslonca? Gdje dugo i kratko, sitno i krupno, lijepo i runo, gdje ime-i-lik (ili duh i tijelo) bivaju dokinuti bez ostatka? Na to pitanje odgovor glasi: Tamo gdje svijest nije usmjerena ni omeena,
Veljacic: Budizam
nego je potpuno odsutna, tamo ni voda, ni zemlja, ni vatra, ni vazduh nemaju oslonca, tamo dugo i kratko, sitno i krupno, lepo i runo, tamo ime i lik bivaju dokinuti bez ostatka. S prestankom svesti i to se sve dokida. Tako ree Blaeni. A Kevado, sin graanske porodice, oduevljen se obradova govoru Blaenoga. Kevaddhasuttam, D. 11
Utihnuli mudrac Zajednica izvor straha, a dom leglo prljavtine, bez doma, bez zajednice takav je stav utihnulog. Ko zatre klicu, a ne uzgaja je, niti joj plodnost ovjekovjeuje, tog nazivaju utihnulim samcem, taj je sagledao domet smirenja. Prodrijevi do dna, kad satre sjeme, tad enja uza nj vie ne prianja. Dokonanje roda utihnuli zre, krj premiljanja i prebrojavanja. A kad upozna sva ta zaklonita, ne privlai ga vie niti jedno. Ni pristrasan ni gramljiv, utihnuli mudrac ne stie, nego nadilazi.
Veljacic: Budizam
Kad razborito sve prozre i svlada, i niim vie nije okaljan, kad se napokon oslobodi ei, utihnulim ga priznaju mudraci. Mo mu je mudrost steena vrlinom; obuzet radou zadubljenosti, osloboen drutva, nesputan strau utihnulim ga priznaju mudraci. Samotan je i tih je i nerastresen, ne uzbuuje ga pohvala, prekor, kao to ni lava ne strai buka, kao to se vjetar ne hvata u mreu, kao to uz lotos ne prijanja voda; putokaz drugom, a ne drugi njemu utihnulim ga priznaju mudraci. Tko tkalaki stan, postojana potka, prema pogrekama prua otpornost i razluuje ispravno od krivog utihnulim ga priznaju mudraci. Motrei sebe ne grijei na djelu ni u mladosti ni u zreloj dobi; on niti bjesni niti razbjenjava utihnulim ga priznaju mudraci. Tako ivi od tue milostrije bilo sa vrha ili iz sred lonca il' od ostatka nit hvali nit kudi utihnulim ga priznaju mudraci. Tih mudrac odvraen od spolnog openja, bez takvih veza jo iz mladih dana,
Veljacic: Budizam
odvraenou razrijeen razvrata utihnulim ga priznaju mudraci. Ko spozna svijet, prozre krajnji domjet, taj moe prijei i rijeku i more. Kad skri okov, nesputan i bez strasti utihnulim ga priznaju mudraci. Daleko je dom i skrb za enu, razliit je nain ivota nesebine dobrote. Dok svjetovan ovjek ne preza pred ubojstvom, stiani mudrac titi sva iva bia. I kao to nikad plavogrli paun ne moe dostii brzi lijet labuda, ni svjetovan ovjek ne moe dosei zadubljenost mudraca utihnulog u umi. Muni-suttam, Sn. 207-221
Beleke [26] Opirniji prikaz i dokumentacija ove teme sadran je u mojem radu, Why is Buddhism a Religion? (by Bhikkhu Nnajivako), u Indian Philosophical Annual, Vol. VI, 1970, University of Madras. [Natrag]
The Complete Works of Swami Vivekananda, Vol. VIII, str. 199, Calcutta, Advaita Ashrama, 1959. [Natrag]
[28]
[27]
Ueber den Satz vom Grunde, 2. izd., str. 121. [Natrag]
[29] Svijet kao volja i predodba, tom I. "Dodatak, Kritika Kantove filosofije" (odsjeak 13. Moja se parafraza osniva na engleskom prevodu, E.F.J. Payne, Dover Books, New York, 1959,
Veljacic: Budizam
Vol. I, str. 486-7). [Natrag] [30] Moj prevod "Nosoroga" objavljen u "Telegramu" VIII/1967, 24. II. Knjiga o ranoj buddhistikoj poeziji, Pjesme prosjaka i prosjakinja, polazi od te poeme i nastoji da razjasni ivotni ideal Buddhinih prvih sljedbenika na toj osnovi. [Natrag] [31] K. Jaspers, Die geistige Situation der Zeit, Berlin, 1931 (prema engleskom prevodu, Man in the Modern Age, London, 1959, str. 142). [Natrag] [32] Osnova indijske etike, teorija o djelu i njegovim moralnim posljedicama (sansk. karma) izrodila se brahmanskoj ritualistikoj koli mimamsa u istu simboliku vjerskih obreda. Buddho, koji uope odbacuje obrede, upozorava na realni smisao ljudske djelatnosti i odgovornosti za vlastita djela. To je esta tema njegovih rasprava s brahmanima i njegove borbe protiv praznovjerja. Buddho takoer esto istie da njegovo uenje sadri i prvobitni smisao brahmanske doktrine o moralnom determinizmu. [Natrag] [33] Bharadvao je ime brahmanskog roda kojemu pripada Kapathiko. Legendarni praotac toga roda spominje se u nastavku (v. slijedeu bilj.) meuosnivaima vedskih pjesnikih kola.. [Natrag] [34] Autori pojedinih ciklusa vedskih himni. Sanskritska imena tih osnivaa vedskih kola u buddhistikih su pali tekstovima asimilirana fonetici tog mlaeg jezika. Jo i danas, osobito u najtradicionalnijoj junoindijskoj kulturi (u Tamil Nadu) postoje te vedske kole ili "ogranci" i prireuju prilikom vjerskih sveanosti natjecanja u svojim pjevakim i recitatorskim stilovima. Veliku veinu brahmana Buddho u svojim razgovorima oslovljava imenom Bharadvao. Izgleda da je u to doba u srednjem dijelu severne Indije taj brahmanski rod bio najproireniji. [Natrag] [35] Uenik indijskih mudraca tradicionalno prima pouku "sjedei do nogu uiteljevih". To izraava i naziv najstarijih pounih tekstova, upaniad.. [Natrag] [36] Prema himni Rig-vede, X, 90, kaste su nastale iz raznih dijelova tijela antropomorfnog boanstva Puruah ("ovjek"), brahmani iz njegovih usta, a najnia kasta udra (sluge) iz njegovih nogu. [Natrag]
Veljacic: Budizam
[37] Nalanda, u blizini Raagahe, prestolnice Magade, bila je ve u Budino doba veliki kulturni centar. Od poetka srednjeg vijeka, pa do izumiranja budizma u Indiji (oko 12. v.) Nalanda je bila uveni budistiki univerzitetski grad. Iskopine Nalande, polovinom 20. v., jo uvijek svjedoe o ljepoti budistike arhitekture i skulpture toga vremena. Pokret za obnovu budizma u Indiji doveo je u doba oko 2500. godinjice Budine smrti i do obnavljanja meunarodnog budistikog univerziteta u Nalandi, ija je djelatnost otpoela izdavanjem Tipitake ili kanonskih djela o Budinu uenju na izvornom pali jeziku. [Natrag]
Rev. 27/12/2005 www.geocities.com/budizam/texts/veljacic/budizam/budini_govori.html
edomil Veljai: Yusmad-asmad-anvayah
Home
---\\
Veljai
Yusmad-asmad-anvayah, odnos ti-ja kao ishodite filosofije

edomil Veljai
Ovaj je rad autorov preraeni prijevod predavanja odranog na univerzitetskoj proslavi godinjice arikaraarye u arikara-viharu u Madrasu, 5. V 1965. Engleski tekst je objavljen u The Journal of Oriental Research (JOR Madras) vol. 34-35. Komparativno-filosofijske biljeke su dodatak ovoj preradi. I Doivljaji ponovnog otkria ivotne snage u klasinim djelima stare mudrosti: i umjetnosti nisu rijetka iznenaenja za znalce. Ponekad ve na prvi pogled iskrsava utisak da se pred nama ponovno razotkriva neka bitna taka koja nam se ini da je ostaia zanemarena u uvrijeenim prikazima. Tako e, naprimjer, prva stranica Aristotelove Metafizike za mene uvijek ostati najljepe remek djelo helenskog klasinog knjievnog stila, a i tekst koji za tim slijedi o povijesti predsokratovskih hilozoistikih fiiosofija jo i danas mojem shvaanju razotkriva mnogo vie nego veina novijih studija o toj temi, toliko vanoj za moje poredbene studije na indoiranskim podrujima razvoja arhajske misli. Ponajprije, ono to sam naao u prvoj knjizi Metafizike i u Peri psyhe odgovara u sutini, iako u manje
file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/veljacic/yusmad.html (1 of 10) [10.2.2008 20:55:00]
ekstenzivnom i povezanom obliku, sadrajima koje sam za potrebe svojih studija indijske filosofije nalazio u handogya i Brhadaranyaka upaniadima o tim istim temama, izvan velikog plovnog toka vedantinskih maha-vakyani ili velikih izreka" na koje se ograniava religijski privilegij besmrtnosti. S istog estetskog stanovita moe vam se initi razumljivo i prirodno da takvi osjeaji skoro neiscrpne svjeine mogu da nas obuzmu najsnanije onda kad pokuavamo da se pribliimo cjelini velikih djela, ne tek zato da provjerimo tu i tamo nekoliko podataka, nego bez predviene svrhe, onako kao kad zaelite da proetate ili poete na izlet na neko odreeno mjesto. Treba ipak odmah predvidjeti i to da e poslovan ovjek" u svojoj grani znanosti (a takvih e ljudi biti uvijek znatan broj i u filosofiji) primijetiti, i to ne bez opravdanih razloga, da dobar dio tog romantikog diletantizma treba pripisati iskljuivo avanturistikim podvizima mate. Doista, ovdje meu vama (vedantinskim panditima) nemam prava da oekujem vie nego da me shvatite kao diletanta i nestrunog povremenog itaoca knjiga kakva je Brahma-sutra ankara-bhasyam (ankarin komentar Brahma-sutre). Moete me upitati ta oekujem da u razotkriti kad otvorim prvo poglavlje te ogromne knjige. Samanvayadhyayah ili tematski slijed grae. Ali zar, s druge strane, za filosofa nije dovoljno ve i to da pronae bilo gdje ono to je i sam predviao, pa i da nae tek poticaj svojoj vlastitoj uobrazilji u knjizi ove vrste? U tom smislu elim da iznesem jedno opaanje, koje vjerujem da ni ranije nije ostalo potpuno neprimjeeno, elei da istaknem upravo njegovu aktualnost sa stanovita s kojeg moje pokoljenje evropskih filosofa prilazi osnovnoj problematici filosofiranja u cjelini. Daleko sam od toga da bih pokuavao da interpretiram, ili reintepretiram ankaraaryu, iji sistem miljenja nisam prouio dovoljno temeljito, ali se ipak usuujem da procjenjujem visoku vrijednost njegovih dostignua na osnovu onoga to mi je iz njega I o njemu poznato i doseno. Preveo sam na svoj materinski jezik
Atma-bodhu i Upadea-sahasri. [1] Ali najsnaniji utisak koji je ankarina fiiosofija ostavila u meni saet je u prva tri termina dugake polazne sioenice u Samanvayadhyayi Brahma-sutra-bhasye. To je izraz yusmad-asmad-anvayah, ili odnos ti-ja na kojem se temelji rascjep visaya-visayin, ili subjekt-objekt u evropskoj terminologiji. Kad sam prvi puta proitao i shvatio kako je znaenje ovog posljednjeg odnosa zahvaeno i odreeno u opsegu prvog pojmovnog odnosa, i odnos subjekt-objekt podreen odnosu ti-ja, ta je pouka bila dovoljna da mi zamagli sliku svijeta pred oima, izazivajui neposredne usporedbe s evropskim, uglavnom egzistencijalnim filosofijama. Kako to da ve odavno nismo doli na pomisao da pokuamo zamijeniti Uddalakin tad i Aristotelovo tode ti, ili apstraktni predmet", sa yusmad, ili linim ti", budui dovoljno oevidno da je to iskonski najadekvatniji odnos prema asmad, ili meni" kao subjektu. Jo niko nije ozbiljno posumnjao u to da je drugi (anyah, engl. other), kao moj ishodini korelat, ti", a ne to". Prednost je indijskog prastava u filosofiji da taj drugi ne mora neophodno biti dragi Bog". Moda toj okolnosti treba dobrim dijelom zahvaliti jasnou ankarina ishodita, ali i njegovo preuranjeno zanemarivanje u sistematskoj razradi pogleda na svijet. Druga taka koja mi je osobito upala u oi u istom kontekstu bilo je ankarino razjanjenje da samo tijelo, ako nije zahvaeno sutinskim shvaanjem sebe" (anadhyast'atma-bhavena dehena), nikada ne postaje ni inalac ni predmet intencionalnog odnosa. Neposredno za tim slijedi opis psihikog stanja u kojem se ovjek "ne razlikuje od ivotinja" ni u prvobitnoj spoznajnoj svijesti (vidnanam). [2] Kao to ivotinje kad im osjetilo sluha i druga osjetila dou u doticaj s elementima osjetnosti, tako da nastaje spoznaja zvuka i drugih osjeta, ako su ti osjeti nepovoljni, bjee, a ako su povoljni, onda se pribliuju (podstreku osjetne spoznaje); na pr. kad vide ovjeka koji im prilazi maui tapom, ponu da bjee mislei: Ovaj hoe da me udari", a kad vide da nosi pregrt zelene trave, onda mu prilaze... ? isto se tako ponaaju i ljudi. lako im je razum izobraen... iskustvom steene navike u odnosu prema sredstvima i predmetima izvjesne spoznaje slie
ivotinjskim. Ukratko, izvjesna spoznaja" je teleolokog porijekla, a svrhovitost joj je oigledno ovisna od prvobitnog uvida u egzistencijalni odnos ti-ja (yusmad-asmad). To je socijalno-bioloki odaziv na poziv drugoga kojim se uspostavlja veza, odnos koji je mogu jedino prema tebi (vusmad) a nikad prema istom apstraktnom tome" (tad). Odatle je shvatljivo zato sa ankarina stanovita ovaj naknadni, reflektirani spoznajni odnos vodi u zabludu neautentine konvencionalnosti drutvenog ophoenja [3], kako bismo danas mogii interpretirati znaenje ankarina termina adhyasah, nametnutost. To je upravo taka na kojoj mi se ini da se odnos ti-ja ukljuuje u sutinu ankarina metafizikog stanovita. Na kraju Samanvayadhyaye ankara doslijedno odreuje svrhu cijeloga vedante" (ili zakljuak vedske mudrosti) ovako: Taj prirodni tok na-metanja (adhyasah), kojemu nema ni poetka ni kraja, nametanja uoblienog u pogrenim nazorima, jeste pokretna snaga djela i uinka (kartrtva-bhoktrtya-pravartkah). To je neposredno iskustvo cijeloga svijeta, -- ali i uzrok zla" koje je mogue otkloniti jedino dosegom znanja o jednosti sebe (atma)", budui da se zlo kao fragmentarna svijest o sebi moe pojaviti jedino u osobi, bila ta osoba asmad ili yusmad, u meni ili u ne-kome drugom, ali nikad u neemu drugom. To je upravo ishodina pobuda svih vedanta", zakljuuje ankara. Izvor adhyase ili "na-metanja" neautentine realnosti" [4] pojava treba prema tome traiti u odnosu uzajamnosti meu osobama, a ne u odnosu subjekt-objekt. Ovaj se posljednji odnos, izraen u prvoj reenici Samanvayadhyaye terminom visaya-visayin (moda doslovnije: predmet i onaj koji ga opredmeuje), svodi na
kraju na lini odnos kartrtva-bhoktrtvah, ili djela i uinka, koji je "pokreta" (pravartkah) ili causa efficiens zbivanja-u-svijetu. II Problem komparativne filosofije koji me ovdje najvie zanima glasi: Koliko smo jo udaljeni, ili koliko smo se ve pribliili tom ishodinom kriteriju yusmad-asmad u savremenoj evropskoj filosofiji u nastojanju da preobrazimo osnovni ontoloki dokaz svoje vlastite egzistencije-u-svijetu, i u nastojanju da izbjegnemo prigovor solipsizma. [5] elim najprije da vas podsjetim da je savremena filosofija egzistencije -- u svojim pokuajima kulturnohistorijski neortodoksnog i "destruktivnog" [6] povratka na antike izvore ljudskog znanja, u Heladi i jo dalje na drevnom Istoku -- prola od prilagoenja grkog termina logos svojoj specifinoj terminologiji, u kojoj logos znai govor", [7] a ne vie um" ili duh" u znaenju na koje smo bili naviknuti u srednjovjekovnoj kranskoj tradiciji. Pored toga, ontoloki je dokaz ve obnovljen u modernizovanoj formulaciji uenja o bhedabhedah, ili rascjepu koji nije rascjep". [8] Rascjep" koji refleksivna spoznaja sprovodi u uvidu u sat-it (bitak-svijest) prvobitnog sebe-bitka u naoj ljudskoj zbilji treba da poslui ponajprije zblienju sa drugom osobom u namjeri priopavanja, [9] a ne tek da poslui razumu u funkcionalnom razglobljavanju subjekta i objekta, ili subjekta od objekta. Egzistencijalno ne postoji isti odnos "i" koji je logiki mogue formulirati kao odnos bez prethodne intencionalne obaveznosti (commitment, engagement). Jo je vanije ustanoviti da epistemoloki odnos subjekt-objekt ne implicira aktualnu egzistencijalnu referenciju. Naelo da se ,.bitak ne moe predicirati*' bilo je poznato i strogo potovano kod srednjovjekovnih kranskih skolastiara. Bitak je neodvojivo inherentan svakoj svijesti o biima. Zato unutar sat-it (bitak-svijest) nema onotolokog rascjepa. Shedah je mogu jedino u epistemolokom smislu, a u tom ga smislu i ankara u istom kontekstu umjesto nazivom mitya-nana-nimittah (obiljeje pogrene
spoznaje). Nasuprot svakom relativnom, reflektivnom i diskurzivnom procesu spoznavanja, sat-it ostaje trajno nerascijepljena" (abhedah) podloga bitka, koju ovdje treba nuno shvatiti kao "klijalite" (hypokeimenon, bia-prakrtih) bia. To je ukratko dovoljno jasno sagledan poloaj dosegnut savremenom fenomenolokom analizom istog iskustva u evropskoj filosofiji 20. vijeka. Do te smo mjere, barem implicitno, uvrstili temelj na koji je mogue prenijeti naglasak sa tad-visayam (predmet "to", tode, ti) na prvobitnije yusmad-asmad ishodite" humanistike filosofije (na ijem akosmikom usmjerenju sve vie insistiraju i savremeni indijski vedantisti). [10] IlI to dublje nastojim da se uivim u itanje ovog dijela ankarina komentara, osnovne se misli sve to dalje svrstavaju oko tog egzistencijalnog stoera. Ako ankaraaryah i nije mislio tako, ja ipak mislim da tako jeste, sve i ako to treba da zahvalim djelominom neshvaanju namjera koje se usklauju u tako shvaenu cjelinu. Pokuat u da navedem samo jedan primjer karakteristian za moje itanje ankare zbog vlastitog uitka. Taj se primjer ne odnosi tek na neki sluajni ili periferni izraz njegove genijalnosti, nego na klasino priznatu sredinju smjernicu njegova pristupa teolokom problemu u vedanti, koji se redovno, iako uvijek sa stanovitom rezervom, naziva ankarinim racionalizmom. U komentaru etvrtog Brahma-sutram ankara odbija osnovno stanovite aiminijevih Mimamsa-sutrani (1.2.1), gdje aimini tvrdi: Budui da je djelatnost (kriya) svrha Veda, oni dijelovi koji ne upuuju ni na kakvo (ritualno) djelo ne slue svrsi (tih svetih knjiga). Iz duge i uvene argumentacije kojom ankara pobija to stanovite suprotne vedantinske kole izabrao sam slijedeih nekoliko stavaka:
Brahma-vidya (ili spoznaja bitka, kako bismo danas rekli na Zapadu) ne zavisi ni od koje vrste ljudske djelatnosti... Nije mogue zamisliti nijednim nainom umovanja da je brahma (bitak) iii spoznaja brahmana podreena djelatnosti i da je predmet djelatne spoznaje... Nema nikakvog posrednog akta izmeu uvida u bitak (brahma) i postojanja sveobuhvatnog sebe (atma). (Spoznaja da) brahma nije predmet nego nutrina sebe dokida razliku izmeu predmeta koji treba spoznati-, spoznavatelja i akta spoznaje -- razliku koju zamiljamo iz neznanja. [11] To je misao koju je evropska tradicija pokuala da izrazi naelom da se "bitak ne moe predicirati", da epistemoloki proces u kojem subjekti spoznaju objekte uope ne prodire do sfere istinskog bitka, i da u racionalnom diskurzivnom procesu spoznaje, odreenom pravilima logikog miljenja, bitak ostaje nepotrebni ili suvini" [12] element nezahvatljive transcendencije koju moemo shvatiti jedino nekim drugim putem doivljavanja, ako takav pristup uope postoji. Kant je smatrao da sferu transcendencije moemo zahvatiti jedino "praktinim umom", koji je put etikog uvida, budui da je to put slobode, ankara govori o "konanom osloboenju koje je prirodno svojstvo vjeno slobodnog (sutinskog) sebe (atma)". Zbog toga, kako kae ankara, "spoznaja sebe postaje svoj vlastiti plod", ili ozbiljenje (Vervvirklichung) samoga sebe, ija iracionalna bit sve to snanije dolazi do izraaja u savremenim filosofijama egzistencije. U tom smislu, konano, evropski filosof poinje da uvia prednost poimanja yusmad-visaye ili (moga) doivljaja tebe" kao manje objektificiranog" ili manje odroenog" bia koje mithya nanam ili neispravna spoznaja odvaja od istinskog i autentinog sebe do ije obuhvatnosti se jo uvijek nadamo prodrijeti kroz fragmentarnu i jastvom (asmad) zasjenjenu" vlastitost svijesti. ivatma ili dua zahvaena rascjepom sebe moe jo uvijek raspoznati svoju zrcalnu sliku" u promatranju svijeta kao tvog panjaka" (goarah), dok tu bistrinu refleksije [13] ne moe vie dosei u apstraktnom podruju tad-visayah (predmeta to", tode ti). Do tog uvida see danas i evropska filosofija.
Beleke: [1] Djela koja se pripisuju ankari. ? V. Filosofija istonih naroda I., str. 301?311. [Natrag] [2] Usp. Sartreove opise svijesti prvog stepena ili nereflektirane svijesti"; antipredikativne evidencije"; predrefleksivnog cogito... koji ne postavlja predmet, nego ostaje unutar svijesti (intraconscientiel)". -- V. U transcendance de l'ego, A. -- L'Imagination, III A. -- L'atre et la neant. II dio (Les structures immediates du pour-soi", str. 117. u I. Izd., 1943.) i Introduction". [Natrag] [3] Uspr Heldeggerovo Das Man" (Sein und Zeit, 27.) [Natrag] [4] ankarine este i opirne kritike pojma prirode" (pradhanarh) u sistemu samkhyah moda bi se dale svesti na Schellingovo naelo da je priroda duh koji se ne pojavljuje kao duh. [Natrag] [5] Problem je otvorio Husserl, a da mu sam nije naao zadovoljavajue rjeenje. Hipotezu o monadolokom intersubjektivitetu" u petoj, naknadno razraivanoj Kartezijanskoj meditaciji, formulirao je, izgleda, dobrim dijelom Husserlov saradnik E. Fink. Ona djeluje kao ad hoc prihvaena povrna analogija preuzeta iz Leibniza. (V. Uvod u Cartesianische Meditationen und Pariser Vortrage, Husserliana, Band I, 1950.. str. XXVI.). [Natrag] [6] Usp. Heideggerovo pogl. o zadatku destrukcije povijesti ontologije" u 6. Sein und Zeit. [Natrag] [7] Usp. op. cit. 7 8, Pojam Logosa". [Natrag] [8] U filosofiji egzistencije u 20. vijeku Jaspersova formulacija rascjepa" unutar
sveobuhvatnog" bitka (das Umgreifende) koji nije ni objekt... ni subjekt nesumnjivo je najblia ovim vedantinskim formulacijama. Karakteristino je da Jaspers u prvom predavanju o filosofskom uvjerenju (Der philosophische Glaube, Munchen, Piper, 1951., str. 14) istie da govorei o tom uvjerenju podrazumijeva ono to obuhvaa subjekt i objekt", dok bitkom naziva ono to... u rascjepu subjekt-objekt ostaje na obadvije strane, obuh-vatno (das Umgreifende)". U tom je smislu doivljaj uvjerenja ili vjere (Glaube), o kojem govori, doivljaj te obuhvatnosti. Karakteristino je takoer da se u istom kontekstu Jaspers poziva na Kantovu veliku nauku ije prethodnike nalazimo u zapadnoj i azijskoj povijesti filosofije..." -- Ve u Existenz Philosophie, u poglavlju o Istini, Jaspers govori o nereflektiranoj elementarnosti... egzistencijalne istine... koja moe da poiva sama u sebi na bezuslovan nain, a da se ne eli spoznati". -- Ono to ja doista jesam nikada ne postaje moj posjed, nego ostaje moja mogunost bitisanja. Usp. Sartreove analize spomenute u bilj. 2, gore, i razradu srodnih teza kod G. Marcela (Etre et avoir), koji je moda do sada otiao najdalje u razradi ishodine teze "ti-ja". S tim u vezi spomena je vrijedan i Buberov esej Ich und Du (1923). [Natrag] [9] U tom smislu temu komunikacije" najizrazitije obradio Jaspers. Za njega je i sam um totalna volja za komunikaciju". Budui da egzistencija samo s drugom egzistencijom dolazi sama do sebe, komunikacija je struktura oitovanja istine u vremenitosti". I filosofisku vjeru moemo nazvati vjerom u komunikaciju". U takvoj je strukturi ophoenja s drugima i izvor istine". (Der phil. Glaube, str. 40.). Usp. Buberov izraz dialogisches Leben". -- Za nau uu temu osobito je sugestivna ontoloka teza G. Marcela: Treba li da odgovorimo da je ti" na neki nain garancija jedinstva koje nas dri na okupu, mene samoga sa mnom samim, ili jednoga s drugim, ili ova bia s onim drugim biima?" (Homo Viator, Predavanje u Skolastikatu Fourviere). [Natrag] [10] Usp. poglavlja o kosmikom i akosmikom stanovitu u upaniadima u studiji T.M.P. Mahadevana. The Religio-Philosophic Culture of India, u The Guitural
Heritage of India, Vol. I. Calcutta 1958. [Natrag] [11] O bitku-svijesti (sat-it) koja nije predmet nego nutrina sebe" izraava se skoro identinim rijeima Sartre: Svijest sama sebe spoznaje jedino kao potpunu nutrinu. Tu svijest nazivamo svijeu prvog stepena ili nereflektiranom svijeu". (La transcendance da l'ego, 1 A. -- V. bilj. 2. gore). [Natrag] [12] Usp. Sartreov izraz "de trop". [Natrag] [13] Usp. Sartreove zakljuke o "iskonskoj bistrini transcendentalnog podruja" u La transcendance de l'ego, Conclusion 1. [Natrag]
Rev. 1/12/2007 www.geocities.com/budizam/texts/veljacic/yasmad.html
Sn I.12: Muni sutta
Sutta nipata I.12
Muni sutta Utihnuli mudrac

Zajednica izvor straha, a dom leglo prljavtine, bez doma, bez zajednice takav je stav utihnulog. Ko zatre klicu, a ne uzgaja je, niti joj plodnost ovjekovjeuje, tog nazivaju utihnulim samcem, taj je sagledao domet smirenja. Prodrijevi do dna, kad satre sjeme, tad enja uza nj vie ne prianja. Dokonanje roda utihnuli zre,
Sn I.12: Muni sutta
krj premiljanja i prebrojavanja. A kad upozna sva ta zaklonita, ne privlai ga vie niti jedno. Ni pristrasan ni gramljiv, utihnuli mudrac ne stie, nego nadilazi. Kad razborito sve prozre i svlada, i niim vie nije okaljan, kad se napokon oslobodi ei, utihnulim ga priznaju mudraci. Mo mu je mudrost steena vrlinom; obuzet radou zadubljenosti, osloboen drutva, nesputan strau utihnulim ga priznaju mudraci. Samotan je i tih je i nerastresen, ne uzbuuje ga pohvala, prekor, kao to ni lava ne strai buka, kao to se vjetar ne hvata u mreu, kao to uz lotos ne prijanja voda; putokaz drugom, a ne drugi njemu utihnulim ga priznaju mudraci. Tko tkalaki stan, postojana potka, prema pogrekama prua otpornost i razluuje ispravno od krivog utihnulim ga priznaju mudraci. Motrei sebe ne grijei na djelu
Sn I.12: Muni sutta
ni u mladosti ni u zreloj dobi; on niti bjesni niti razbjenjava utihnulim ga priznaju mudraci. Tako ivi od tue milostrije bilo sa vrha ili iz sred lonca il' od ostatka nit hvali nit kudi utihnulim ga priznaju mudraci. Tih mudrac odvraen od spolnog openja, bez takvih veza jo iz mladih dana, odvraenou razrijeen razvrata utihnulim ga priznaju mudraci. Ko spozna svijet, prozre krajnji domjet, taj moe prijei i rijeku i more. Kad skri okov, nesputan i bez strasti utihnulim ga priznaju mudraci. Daleko je dom i skrb za enu, razliit je nain ivota nesebine dobrote. Dok svjetovan ovjek ne preza pred ubojstvom, stiani mudrac titi sva iva bia. I kao to nikad plavogrli paun ne moe dostii brzi lijet labuda, ni svjetovan ovjek ne moe dosei zadubljenost mudraca utihnulog u umi.
MN 95: Canki sutta
Home ---\\ Tipitaka ---\\ Sutta pitaka ---\\ Majjhima nikaya ---\\ Kontekst ove sutte
Majjhima nikaya 95
Canki sutta Razgovog sa ankijem

Ovako sam uo. Jednom je zgodom Blaeni, putujui zemljom Kosala sa velikom druinom svoga prosjakog reda, doao u selo kosalskih brahmana po imenu Opasadam. Tamo je Blaeni boravio u Boanskom Gaju iznad Opasade, u umici salovih stabala. U to je doba Opasadam bilo sjedite brahmana ankija, napueno mjesto bogato paom, drvetom, vodom i itom, kraljevsko imanje koje mu je raa Pasenadi, vladar Kosale, poklonio kao brahmanski posjed. Meu brahmanskim stanovnitvom Opasade proula se vijest: isposnik Gotamo iz plemena Sakya, koji je napustio postojbinu Sakya i postao beskunik, putujui zemljom Kosala sa velikom druinom svoga prosjakog reda stigao je sada u Opasadu. O tom se blaenom Gotami iri ovakav dobar glas: "Doista, on je blaen i usavren, potpuno probuen; postigao je ispravno znanje i vladanje; dobro je upuen znalac svijeta, nenadmani vo ljudi kojima je potrebno vostvo; uitelj
file:///C|/budizam2007decembar/files/canon/majjhima/mn95.html (1 of 13) [10.2.2008 20:55:04]
MN 95: Canki sutta
bogova i ljudi, budan i blaen. Snagom vlastite spoznaje on je prozreo i zna da objasni ovaj svijet, njegove dobre i zle duhove, boanstvo koje njime vlada, pokoljenja isposnika i sveenika, bogova i ljudi. On propovijeda nauku slovom i duhom, lijepu na poetku, lijepu u sredini i lijepu na kraju, upuujui na potpuno savren i proien svetaki ivot. Istinska je dobrobit ugledati tako usavrena bia." Tada se brahmanski domaini iz Opasade upute u druinama i skupinama prema ulazu u Boanski Gaj, u umicu salovih stabala. Kada je brahman anki, koji se tada nalazio na gornjem katu svoga dvora na popodnevnom poinku, vidjeo kako se brahmanski domaini kreu iz Opasade u druinama i skupinama prema ulazu u Boanski Gaj, u umicu salovih stabala, obrati se svome dvorjaninu i upita: Zato su se, dvorjanie, brahmanski domaini uputili ... u Boanski Gaj? Tamo je, gospodine anki, sada isposnik iz plemena Sakya... Poli su da posjete tog blaenog Gotamu. Onda, dvorjanie, otii do brahmanskih domaina iz Opasade, pa im reci ovako: "Gospodo, brahman anki vam poruuje da priekate, jer i brahman anki eli da posjeti isposnika Gotamu." Da, gospodine, odvrati dvorjanik brahmanu ankiju, pa se uputi do brahmanskih domaina iz Opasade i saopi im gospodarevu poruku. Tada je upravo u Opasadi boravilo oko pet stotina brahmana iz raznih podruja koji su doli da obave neki posao. Kad su ti brahmani uli da brahman anki hoe da posjeti isposnika Gotamu, otiu k njemu pa mu rekoe: Zar e zbilja gospodin anki ii da posjeti isposnika Gotamu.
MN 95: Canki sutta
Da, gospodo, to je i moja namjera. Neka gospodin anki ne ide da posjeti isposnika Gotamu! Ne dostoji se da gospodin anki ide posjetiti isposnika Gotamu, nego se dostoji da isposnik Gotama doe da posjeti gospodina ankija. Gospodin anki je plemenita roda i s majine i s oeve strane, njegovi su preci kroz sedam pokoljenja bili bez mane i prigovora u pogledu istoe rodoslovlja. To je jedan razlog zbog kojeg nije dostojno da gospodin anki ide posjetiti isposnika Gotamu, nego da isposnik Gotamo doe posjetiti gospodina ankija, a ostali su razlozi ovi: gospodin anki je imuan, vrlo bogat posjednik; gospodin anki je svladao petevrsno znanje triju Veda znaenje rijei i obredna pravila, rastavljanje slogova i intonaciju, a uz to i redoslijed predaje, izuio je metriku i gramatiku, prirodopis i (tjelesna) obiljeja velikih linosti. Pored toga, gospodin anki je lijep i ugledan, ljubazan; po lijepoti puti ni cvijet mu nije ravan, a ni po izgledu ni po snazi ne zaostaje za svijetlim bogovima. Pored toga, gospodin anki je krepostan, obdaren i osnaen vrlinom. Pored toga, gospodin anki lijepim glasom zna da se lijepo izrazi; govor mu se odlikuje uljudnou; uvjerljivo i bez zaplitanja zna da objasni svrhu. Pored toga, gospodin anki je uitelj mnogih uitelja, pouava tri stotine uenika svete himne (mantram). Pored toga, gospodina ankija potuje, cijeni, hvali, slavi i priznaje Pasenadi, vladar Kosale, a isto tako i brahman Pokkharasati. Pored toga, Opasadam, sjedite gospodina ankija, mjesto je napueno, bogato paom, drvetom, vodom i itom, kraljevsko imanje koje mu je raa pasenadi, vladar Kosale, poklonio kao brahmanski posjed. Zbog toga se ne dostoji da gospodin anki ide posjetiti isposnika Gotamu, nego se dostoji da isposnik Gotamo doe posjetiti gospodina ankija. Kad su mu to rekli, brahman anki odgovori tim brahmanima ovako: A sada, gospodo, sasluajte zato je po mojem miljenju dostojno da mi otiemo posjetiti toga gospodina Gotamu, a ne da on posjeti nas. Neosporno je, gospodo,
MN 95: Canki sutta
da je isposnik Gotamo plemenita roda i s majine i s oeve strane; da su njegovi preci kroz sedam pokoljenja bili bez mane i prigovora u pogledu istoe rodoslovlja. To je jedan razlog zbog kojeg se ne dostoji da gospodin Gotamo doe nas posjetiti, nego se dostoji da mi idemo posjetiti njega, a ostali su razlozi ovi: neosporno je, gospodo, da se isposnik Gotamo odrekao obilja kovanog i nekovanog zlata u podzemnim i nadzemnim riznicama i odvratio se od svjetovnog ivota. Neosporno je, gospodo, da je isposnik Gotamo u mladosti, dok su mu koje bile jo potpuno crne, u punoj mladenakoj snazi, u najboljoj dobi ivota napustio dom i postao beskunik. Neosporno je, gospodo, da je isposnik Gotamo nasuprot eljama svojih roditelja, dok su oni suze ronili, odrezao kose i bradu i obukao isposniko poutjelo ruho te napustio dom i postao beskunik. Neosporno je, gospodo, da je isposnik Gotamo lijep i ugledan, ljubazan; po lijepoti puti ni cvijet mu nije ravan, a ni po izgledu ni po snazi ne zaostaje za svijetlim bogovima. Neosporno je, gospodo, da je isposnik Gotamo krepostan, oplemenjen u vrlini, udoredan i usavren u udoreu. Neosporno je, gospodo, da isposnik Gotamo lijepim glasom zna da se lijepo izrazi; govor mu se odlikuje uljudnou; uvjerljivo i bez zaplitanja zna da objasni svrhu. Neosporno je, gospodo, da je isposnik Gotamo uitelj mnogih uitelja. Neosporno je, gospodo, da je isposnik Gotamo svladao strast za tjelesnim uicima i rjeio se nepouzdanosti. Neosporno je, gospodo, da isposnik Gotamo tumai djelovanje (kamma) i ta se djelatnou postie, bez namjera tetnih za brahmanski rod [1]. Neosporno je, gospodo, da je isposnik Gotamo napustio visoku i uglednu vladarsku obitelj da postane beskunik. Neosporno je, gospodo, da je rod koji je isposnik Gotamo napustio imuna i vrlo bogata posjednika obitelj. Neosporno je, gospodo, da ljudi iz dalekih pokrajina, iz dalekih zemalja dolaze da se savjetuju s isposnikom Gotamom. Neosporno je, gospodo, da su tisue i tisue bogova kod isposnika Gotame nali utoite ivih bia. Neosporno je, gospodo, da se o isposniku Gotami iri dobar glas ... (ponavlja se formula sa poetka govora.) Neosporno je, gospodo, da je isposnik Gotamo obiljeen sa 32 znaka velike linosti. Neosporno je, gospodo, da se vladar Magadhe Seniyo Bimbisaro sa enom i djecom obratio isposniku Gotami,
MN 95: Canki sutta
utoitu ivih bia, a isto tako i Pasenadi, vlada Kosale, i brahman Pokkharasati. Isposnik je Gotamo, gospodo, stigao u Opasadu i tu boravi u Boanskom Gaju iznad Opasade, u umici salovih stabala. Koji god asketa ili brahman stigne u nae mjesto ili okolicu, na je gost. A gosta treba lijepo primiti, dostojno, s panjom i potovanjem... I to je razlog zbog kojeg se ne dostoji da isposnik Gotamo doe da nas posjeti, nego da mi idemo posjetiti njega. Toliko je, gospodo, meni poznato o ugledu toga gospodina Gotame, ali to nije sve. Ugled gospodina Gotame je neizmjeran... Pa zato, gospodo, poimo svi zajedno da posjetimo isposnika Gotamu! I tako brahman anki s velikom druinom brahmana otie da posjeti Blaenoga. Kad je stigao, pozdravi se s Blaenim, prijateljski, pa nakon prijaznog i utivog razgovora sjedne sa strane. Tada je upravo Blaeni sjedio u razgovoru s mnogim brahmanima raspravljajui o mnogim vanim pitanjiam. U tom se skupu nalazio i esnaestogodinji mladi obrijane glave, po imenu Kapathiko, koji je izuio petovrsno znanje triju Veda, od znaenja rijei i obrednih pravila, od glasova i slogova, do redoslijeda predaje; izuio je metriku i gramatiku, prirodopis i (tjelesna) obiljeja velikih linosti. On je estim upadicama prekidao razgovor mnogo starijih brahmana s Blaenim. Konano ga Blaeni prekori: Neka potovani Bharadvao [2] ne prekida upadicama razgovor mnogo starijih brahmana, nego neka prieka dok oni zavre govor! Na te rijei brahman anki oslovi Blaenoga ovako: Neka gospodin Gotamo ne prekoreva mladog Kapathiku! Kapathiko je mladi iz ugledne obitelji, vrlo obrazovan, zna lijepo da se izrazi, mudar je, pa moe i da prieka da porazgovori s gospodinom Gotamom o toj temi. Na to Blaeni pomisli: "Doista, mladi Kapathiko mora da je potpuno ovladao
MN 95: Canki sutta
znanjem triju Veda kad ga brahmani toliko cijene." A mladi Kapathiko pomisli: "Ako me isposnik Gotamo pogleda u oi, onda u ga neto pitati." Blaeni je razumio o emu premilja mladi Kapathiko, pa usmjeri pogled pravo na njega. Kapathiko pomisli: "Isposnik Gotamo mi izraava potovanje. Da mu sada postavim pitanje?", pa prozbori ovako: ta ima da kae gospodin Gotamo o svetim himnama starih brahmana koje se predajom prenosesa pokoljenja na pokoljenje kao koara od ruke do ruke, a o kojima brahmani imaju jednoduno miljenje: "Samo je ovo istina, a sve ostalo je zabluda"? Ali, Bharadvao, ima li meu svim tim brahmanima i jedan jedini koji moe rei: "Ja to znam, ja to uviam: samo je ovo istina, a sve ostalo je zabluda"? Nema, gospodine Gotamo! A ima li, Bharadvao, barem jedan brahmanski uitelj ili uiteljev uitelj, sve do sedmog uiteljskog pokoljenja, koji moe rei: "Ja to znam, ja to uviam: samo je ovo istina, a sve ostalo je zabluda"? Nema, gospodine Gotamo! A oni, Bharadvao, koji su u davnim vremenima bili brahmanski mudraci, autori svetih himni i njihovi prenositelji, ije stare himne, onako kako su ih oni pjevali, predavali i usklaivali, brahmani jo i danas pjevaju i recituju recitujui ono to je ve izrecitovano, izriui ono to je ve izreeno jesu li barem ti (prvobitni autori), tj. Atthako, Vamako, Vamadevo, Vessamitto, Yamataggi, Angiraso, Bharadvao, Vesettho, Kassapo, Bhagu [3], tvrdili: "Ja to znam, ja to uviam: samo je ovo istina, a sve ostalo je zabluda"?
MN 95: Canki sutta
Nisu, gospodine Gotamo! Prema tome, Bharadvao, meu svim tim brahmanima nema nijednog brahmana, nijednog brahmanskog uitelja ili uiteljevog uitelja, sve do sedmog uiteljskog pokoljenja, koji moe rei: "Ja to znam, ja to uviam: samo je ovo istina, a sve ostalo je zabluda." A ni oni koji su u davnim vremenima bili brahmanski mudraci, autori svetih himni i njihovi prenositelji ... takoe nisu to o sebi tvrdili. Sve to, Bharadvao, lii na povorku slijepaca koji se dre jedan drugog, a da ni prvi, ni srednji, ni posljednji ne vidi nita. Isto mi se tako i slijed brahmanskih govora ini kao povorka slijepaca. Ne ini li ti se, Bharadvao, da odatle proulazi da je brahmanska vjera bez osnova? Ali, gospodine Gotamo, brahmani se ne pridravaju samo vjere nego i predaje. Najprije si, Bharadvao, poao od vjere, a sada se poziva na predaju. Postoji, Bharadvao, pet principa iji je alternativni smisao oevidan. To su vjera, sklonost, predaja, logiko rasuivanje i suzdravanje od zauzimanja stanovita. Pa ipak, Bharadvao, i ono u to smo potpuno uvjereni, i ono emu smo potpuno skloni, i najpotpunija predaja, i ono to nam se ini najloginije i najpromiljenije i to moe biti besmisleno, isprazno i lano, dok i ono u to nismo potpuno uvjereni ... i to je nepromiljeno, moe biti neosporna injenica. Razuman ovjek, Bharadvao, ne smatra da je dosljednost nekoj istini dovoljan razlog za jednostavan zakljuak: "Samo je ovo istina, a sve ostalo je zabluda." U kojem smislu, gospodine Gotamo, treba shvatiti dosljednost istini, na koji je nain ovjek dosljedan istini? Pitamo gospodina Gotamu o dosljednosti istinitosti. Ako je neki ovjek u neto uvjeren, Bharadvao, pa kae: "To je moje uvjerenje", njegova je izjava dosljedna istini, ali iz toga jo ne slijedi jednostavan zakljuak: "Samo je ovo istina, a sve ostalo je zabluda." Isto tako, ako je neki
MN 95: Canki sutta
ovjek neemu sklon ili o neemu (tradicionalno) obavijeten, ako o neemu razumno sudi ili se suzdrava od zauzimanja stanovita, pa to tako izrazi, njegova je izjava dosljedna istini, ali iz toga jo ne slijedi jednostavan zakljuak: "Samo je ovo istina, a sve ostalo je zabluda." U tom sluaju, Bharadvao, treba shvatiti dosljednost istini, na taj je nain ovjek dosljedan istini, a tako i mi razjanjavamo dosljednu istinitost. Ali to jo nije uvid u istinu. U tom smislu, gospodine Gotamo, treba shvatiti dosljednost istini, na taj je nain ovjek dosljedan istini. Tako i mi shvaamo dosljednu istinitost. A u kojem se smislu, gospodine Gotamo, postie uvid u istinu, na koji nain ovjek uvia istinu? Pitamo gospodina Gotamu o uvidu u istinu. Isposnika, Bharadvao, koji boravi u blizini sela ili grada, moe da posjeti neki domain ili njegov sin i da provjeri postoji li u tom redovniku neka od tri vrste sklonosti koje mogu da izazovu poudu, mrnju ili zabludu, tako da e, kad mu je duh obuzet njima, rei da zna i ono to ne zna, ili da vidi ono to ne vidi, ili e na drugoga utjecati tako da ga navede na neto to e ga za due vrijeme otetiti i unesreiti. Ako takvim provjeravanjem ustanovi da redovnik nema takvih sklonosti ..., nego da mu vladanje ni djelom ni rijeju ne odaje ni poudu, ni mrnju, ni zabludu, a kad taj redovnik razjanjava istinu (dhammo) da je ta istina duboka, teko dosena, teko shvatljiva, staloena, usavrena, da nije proizvod logikog nadmudrivanja, da je istanana, pristupana shvaanju mudraca, istina koju ne moe da objasni ovjek obuzet poudom, mrnjom ili zabludom kad, dakle, takvim provjeravanjem ustanovi da je redovnik proien od poude, mrnje i zablude, tada stie povjerenje u njega. Pristupivi mu s povjerenje, sjeda pored njega.[4] Sjedei tako, otvara ui. Otvorenih uiju slua pouku (dhammo).
MN 95: Canki sutta
Sasluavi, prihvaa pouku. Onome to je prihvatio provjerava smisao. Pouke iji je smisao provjerio, promiljeno zadrava u pamenju. Iz promiljenosti se raa odluka. Odluivi se, laa se posla. Lativi se posla, odmjerava svoj zadatak. Odmjerivi zadatak, izvrava podvig. Ko to postigne, taj e zorno vlastitim oima ugledati krajnju istinu i prozrijeti je mudrou. Tako se, Bharadvao, postie uvid u istinu, na taj nain ovjek uvia istinu, a tako i mi razjanjavamo uvid u istinu. Ali to jo nije dostignue istine. Tako se, gospodine Gotamo, postie uvid u istinu. Na taj nain ovjek uvia istinu. Isto tako i mi shvaamo uvid u istinu. A u kojem smislu treba shvatiti dostignue istine? Na koji nain ovjek dostie istinu? Pitamo gospodina Gotamu o dostignuu istine. Dostignue istine se sastoji, Bharadvao, u izvravanju, njegovanju i razvijanju svih tih pretpostavki... A ta je, gospodine Gotamo, osobito vano za dostignue istine? Za dostignue istine, Bharadvao, osobito je vaan podvig. Ko ne izvri podvig, taj nee ni dostii istinu. Kako se ko trudi, tako i dostie istinu. Zato je podvig osobito vaan za dostignue istine. A ta je, gospodine Gotamo, osobito vano za podvig?
MN 95: Canki sutta
Odmjeravanje zadatka Ko ne zna da odmjeri zadatak, taj ne moe ni da ga izvri. Kako neko odmjeri svoj zadatak, tako e ga i izvriti. A ta je, gospodine Gotamo, osobito vano za odmjeravanje zadatka? Latiti se posla Ko se ne lati posla, ne moe ni da odmjeri svoj zadatak. Kako se ko lati posla, tako e i odmjeriti svoj zadatak. A ta je, gospodine Gotamo, osobito vano za za ovjeka da se lati posla? Odluka. Ko nije odluan, taj se ni ne laa posla. Kako se ko odlui, tako e se i latiti posla. A ta je, gospodine Gotamo, osobito vano za odluku? Promiljenost. Iz onoga to nije promiljeno ne raa se odluka. kako je neto promiljeno, tako djeluje i na odluku. A ta je, gospodine Gotamo, osobito vano za promiljenost? Provjeravanje smisla. O onome to nema smisla ni ne razmiljamo, nego samo o onome emu smo shvatili smisao. A ta je, gospodine Gotamo, osobito vano za provjeravanje smisla? Prihvaanje pouke. U to nismo upueni, tome ni ne moemo provjeriti smisao. Koliko je ko upuen, toliko moe da provjeri smisao. A ta je, gospodine Gotamo, osobito vano za prihvaanje pouke? Da se pouka prihvati potrebno ju je sasluati. Ko ne saslua pouku, taj je ni ne prihvaa.
MN 95: Canki sutta
A ta je, gospodine Gotamo, osobito vano za sluanje pouke.? Da se pouka saslua, potrebno je otvoriti ui. Ko ne otvori ui, taj ne moe ni da uje pouku. Koliko ko slua, toliko i uje. A ta je, gospodine Gotamo, osobito vano za otvaranje uiju? Pristupiti uitelju i sjesti pored njega. Ko ne doe da slua, taj ne moe ni da uje. A ta je, gospodine Gotamo, osobito vano za pristup uitelju? Povjerenje. Ko ne stekne povjerenje u uitelja, taj mu ni ne pristupa. Koliko je ko stekao povjerenja, toliko se i pribliuje. Zato je povjerenje vano za pristup uitelju. Pitali smo gospodina Gotamu o dosljednosti istini, a on nam je razjasnio dosljednost istini. To nas je obradovalo, s tim smo se saglasili i time smo zadovoljni. A zatim smo ga pitali o uvidu u istinu, pa o dostignuu istine, pa o onome to je od osobite vanosti za dostignue istine, a on nam je sve to razjasnio... ta god smo pitali gospodina Gotamu, to nam je tano razjasnio. Time nas je obradovao, s time smo se saglasili i tim smo zadovoljni. Prije smo, gospodine Gotamo, mislili ovako: "Ta ko su ti sitni isposnici obrijane glave, niske kaste, tamne puti, stvoreni iz nogu boga Brahme[5] a ko su, nasuprot njima, ueni znalci istine!" Doista, gospodin Gotamo je probudio u meni isposniku ljubav prema isposnicima, isposniko povjerenje u isposnike, isposniko potovanje isposnika. Odlino, gospodine Gotamo, odlino! Molim gospodina Gotamu da me primi za svoga sljedbenika i da mi bude utoite od danas do kraja ivota.
MN 95: Canki sutta
Beleke 1. Osnova indijske etike, teorija o djelu i njegovim moralnim posljedicama (sansk. karma) izrodila se brahmanskoj ritualistikoj koli mimamsa u istu simboliku vjerskih obreda. Buddho, koji uope odbacuje obrede, upozorava na realni smisao ljudske djelatnosti i odgovornosti za vlastita djela. To je esta tema njegovih rasprava s brahmanima i njegove borbe protiv praznovjerja. Buddho takoer esto istie da njegovo uenje sadri i prvobitni smisao brahmanske doktrine o moralnom determinizmu. [Natrag] 2. Bharadvao je ime brahmanskog roda kojemu pripada Kapathiko. Legendarni praotac toga roda spominje se u nastavku (v. slijedeu bilj.) meuosnivaima vedskih pjesnikih kola.. [Natrag] 3. Autori pojedinih ciklusa vedskih himni. Sanskritska imena tih osnivaa vedskih kola u buddhistikih su pali tekstovima asimilirana fonetici tog mlaeg jezika. Jo i danas, osobito u najtradicionalnijoj junoindijskoj kulturi (u Tamil Nadu) postoje te vedske kole ili "ogranci" i prireuju prilikom vjerskih sveanosti natjecanja u svojim pjevakim i recitatorskim stilovima. Veliku veinu brahmana Buddho u svojim razgovorima oslovljava imenom Bharadvao. Izgleda da je u to doba u srednjem dijelu severne Indije taj brahmanski rod bio najproireniji. [Natrag] 4. Uenik indijskih mudraca tradicionalno prima pouku "sjedei do nogu uiteljevih". To izraava i naziv najstarijih pounih tekstova, upaniad.. [Natrag] 5. Prema himni Rig-vede, X, 90, kaste su nastale iz raznih dijelova tijela antropomorfnog boanstav Puruah ("ovjek"), brahmani iz njegovih usta, a najnia kasta udra (sluge) iz njegovih nogu. [Natrag]
Videti takoe: AN III.66; AN IX.1.
MN 95: Canki sutta
Rev. 6/8/1999 www.geocities.com/canon/majjhima/mn95.html
edomil Veljai: Nesueni predgovor mojoj knjizi "Razmea azijskih filosofija"
Home
---\\
Veljai
Nesueni predgovor mojoj knjizi "Razmea azijskih filosofija"

edomil Veljai
Iz knjiarskog oglasa "Sveuiline naklade Liber, Zagreb" doznao sam da to poduzee najavljuje da e ve ovog mjeseca (oujka 1978.) objaviti pod mojim imenom knjigu "Povijest filozofije azijskih naroda". Knjigu pod tim naslovom niti sam ikad napisao, a niti bih ikada vie pristao da napiem, ve zato to sam prije 20 godina objavio djelo pod slinim naslovom "Filozofija istonih naroda" (knj. XI i XII "Filozofske hrestomatije" "Matice hrvatske" 1958), a sada doznajem da poduzee "Liber" po ugovornom pravu namjerava da objavi novo izdanja tog istog starog djela prema fotokopiji. Shvatio sam, dakle, da je u pitanju neautentino izdanje, bez moga znanja i, .(pristanka, nove knjige koju sam za to poduzee napisao pod naslovom "Razmea azijskih filosofija", utvrenim ugovorom iz 1973. g. Ve sam u ranijem dopisivanju, u toku od vie od godinu dana, osjetio neugodnu tendenciju redaktora edicije da se okljatri i izmijeni moj knjievni stil i jezik do te mjere da sam u jednom sluaju morao da zahtijevam arbitrau sveuilinog strunjaka za indologiju protiv uplitanja na tom podruju nestrunih korektora. Poto ni na taj zahtijev nisam dobio nikakav odgovor, nisam siguran u kojoj e mjeri knjiga koja mi se pripisuje pod neautentinim naslovom biti neautentina i za
file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/veljacic/nesudjeni.html (1 of 4) [10.2.2008 20:55:05]
moj nain izraavanja, mada do sada nemam razloga da posumnjam u bitne sadrajne izmjene. Zato elim da ovdje navedem glavni razlog zbog kojeg smatiram da je moglo doi do neugodne zabune u razumijevanju sredinje zamisli i kljunog termina u naslovu "Razmea azijskih filosofija" i da time olakam najprije orijentaciju zainteresiranom itaocu te knjige, bez obzira na to da li mu dopadne u ruke u neautentinom ili autentinom izdanju. Smatram takoer da imam dovoljno razloga da ovim ranije nepredvienim predgovorom nastojim, koliko je jo mogue, predusresti i nesporazume ili zabune drugih, kasnijih recenzenata ili kritiara koji bi takoer po slubenoj dunosti trebali da prelistaju to djelo, najavljeno u dvije sveske sa ukupno oko 1000 stranica. Doista je teko bilo doi i na pomisao da je iz ovako nepredvidivih razloga neophodno nai put i nain da se po mogunosti na jednoj nepunoj stranici preliminarno izrazi na dovoljno razumljiv nain cjelovita zamisao tako opirnog djela. No budui da je takva sredinja zamisao postojala od poetaka, izraena na alost suvie implicitno u naslovu djela, s namjerom da itaocu prui klju cijele strukture, nesporazum s kojim sam sada suoen navodi me na pokuaj da to ipak naknadno izvrim. Da je struni recenzent poduzea "Liber" malo paljivije prelistao barem prva tri od ukupno sedam dijelova ove knjige, mogao je primijetiti ve iz rasporeda i povezivanja grae sa razdaljenih podruja u istom dijelu i jednom poglavlju ono na to sada elim posebno i ukratko da upozorim zainteresiranog itaoca, a i strunog lovca na referencije koji e ubudue pokuavati da se slui ovim knjigama. Bez kljune rijei "razmea" moglo bi itaocu ostati nejasno, illi barem tee i tek naknadno shvatljivo, spomenuto povezivanje grae i raspored pojedinih dijelova i cjeline. Svaki pojedini dio nastoji da to izrazitije ocrta najprije po jedno razmee, a ne tek zatvoreno podruje, izvorno srodnih, ali povijesno u raznim smjerovima daleko razgranatih i razmeem odvojenih struktura ljudskog miljenja. Prema tome pod "razmeima" ne treba shvatiti tendenciju umnoavanja "kineskih zidova" meu kulturama, nego ih, obrnuto, treba shvatiti po analogiji na pribreja velikih rijeka i na obronke jedne planine. Posebna je svrha "Uvoda" da iskljui takve nesporazume
sa meni neprihvatljivih stanovita filosofije historije, meu kojima je za moja podruja i njihova razmea najnepovoljnije stanovita Hegelove filosofije kulture. Ukratko: U 1. dijelu je poredbeno obraena staroindijska, vedska, i staroiranska. avestika misao. One se izdiu nad istim slojem protokulture na pribrejima rijeke Sindhu. U 2. dijelu lom i raskol buddhizma od ainizma odgovara predodbi suprotnih obronaka istog brijega. U 3. dijelu, posveenom kineskoj filozofiji, prikazan je razvoj konfucijevske i taoistike filosofije u uzajamnosti koja prema jednoj Lao-ceovoj izreci moe da se usporedi s odnosom brda i doline. Iz tog je dijela namjerno izostavljen prikaz kineskog buddhizma, koji je u posebnom, 5. dijelu prikazan, kao i sva razmea od 4. do 7. dijela knjige, u znatno kompleksnijem reljefu azijskog kontinenta, u obuhvatnoj cjelini s ovu i s onu stranu Himalaja i mora koje razdvaja Japan od Kine. 4. dio je jo omeen na indijski subkontinent, gdje se skolastiki sistemi razgraniavaju po aspektima interpretacija zajednikog blaga ortodoksne religljskofilosofeke batine. 6. dio pokuava da ocrta hvatanje ukotac drevne iranske kulture s revolucionarnom arapskom najezdom i uzdizanje islama u iranskom zagrljaju na razinu svjetskih skolastikih filosofija, gdje je evropska kranska skolastika filosofija velikim dijelom tek naknadni odraz snanije i obuhvatnije islamske, a ne obrnuto. 7. dio na kraju pokuava da prikae nekoliko odraza i pokuaja prevladavanja patoloke hipertrofije individualizma u degeneraciji svjetske (a na alost ne samo evropske) kulture u 19. i 20. vijeku. U cijelom prikazu sam nastojao da osnovnom dokumentacijom osvijetlim svoju
koncepciju komparativne filosofije kao filosofije takvih razmea. Tu koncepciju izdava sada pokuava da potisne, bar prima facie, u pozadinu istih povijesnih informacija i time izaziva ogoreni otpor.
Rev. 1/1/2008 www.geocities.com/budizam/texts/veljacic/nesudjeni.html
edomil Veljai: Karma - plod koji dozreva
Home
---\\
Veljai
Karma - plod koji dozreva*

edomil Veljai
Prevod Mirko Gaspari i Dragana Obradovi
I
Sa zastarevanjem njutnovske fizike i pojavom kvantne teorije i teorije relativiteta na Zapadu se slika fizikog isveta (koncentrisala oko pojma procesa. Prirodne nauke i nauno orijenitisana filozofija 19. veka bile su u potrazi za novim kriterijumima koji bi se bolje prilagodili njihovim specifinim ciljevima nego li gruba kauzalna interpretacija celine sveta, sa svojim ljudima i bogovima (kao to bi Buddha rekao), koja se konstituie putem proste analogije prema mrtvoj materiji u njenom makroskopskom zdravorazumskom vidu. To je bio kraj krutog mehanikog apsolutizima zasnovanog na pojmu supstancije i odgovarajuoj koncepciji kauzaliteta kao univerzalnog obrasca slepog determinizma u prirodi. Pretena bioloka orijentacija trebalo je da zameni tada preovdaujuu ulogu fizike. Ovo je (barem bila tendencija nove vitalistike filozofije, iji je najeminentniji predstavnik bio Henri Bergson. Ovim sutinskim zaokretom izgleda da se moderna filozofija vratila stazama koje dosta blisko, mada ne eksplicitno, odgovaraju izvesnim specifinim odlikama
file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/veljacic/karma_plod.html (1 of 24) [10.2.2008 20:55:11]
buddhizma koje su se pojavile vremenski znatno ranije i u razliitom kontekstu. Prvi koji se eksplicitno osvrnuo na ovu analogiju, u okvirima jedne nove filozofije kulture, bio je Firiedrich Nietzsche. Ideja venog vraanja, kosmikih i istorijskih ciklusa, preuzeta iz rane grke filozofije, nije bila dovoljna za njegovo dinamino prevrednovanje svih vrednosti. Ipak, put koji je on proao od ranog jonskog pogleda na svet do indijskog naslea u opadajuim civilizacijama Bliskog Istoka -iz kojeg je u krajnjoj liniji nastala jonska renesansa -- nije bio dug. Tako je Nietzsche u Buddhinom uenju otkrio jedan arhetipski model za sopstveni vitalistiki stav u filozofiji. Interpretacija buddhizma postala je paradoksalni kontrapunkt njegovom antitetikom stavu spram hrianstva. Uprkos svom dosta udnom mestu u strukturi Nietzscheove misli, interpretacija buddhizma nije ni nejasna ni neautentina. Nietzsche je svoj pristup buddhizmu pronaao putem bazinog teksta Dhamma-padam (verovatno u Fausbollovom izvanrednom latinskom prevodu iz 1855, prvom u Evropi). U poglavlju I, 5, navode se Buddhine rei: Mrnja se nikad ne smiruje mrnjom, ve jedino njenim odsustvom. Ovo je veni zakon. U Nietzscheovoj interpretaciji ovaj stav je pokretaki refren itavog buddhizma... i sasvim ispravno: upravo su ove emocije (ozlojeenosti) te koje su potpuno nezdrave s obzirom na osnovni dietetiki cilj, s obzirom da buddhizam vie ne govori o 'borbi protiv greha' ve, sasvim u saglasnosti sa stvarnou, o 'borbi protiv patnje'.Patnja je u Nietzscheovoj egzistencijalnoj interpretaciji stanje depresije nastalo na osnovu fiziolokih uslova: protiv depresije Buddha preduzima higijenske mere. Buddha je bio pronicljivi fiziolog, iju bi 'religiju' pre trebalo nazvati higijenom... a iji uspeh zavisi od prevladavanja ozlojeenosti: osloboditi duu od nje -- to je prvi korak ka zdravlju. 'Mrnja ne prestaje mrnjom...' -- to nije moralno, ve fizioloko uputstvo. [1] Koliko god ova interpretacija izgledala jednostrana, ak i budistima, ona je ipak izdvojila jednu osnovnu zamisao ije e dublje implikacije ostati karakteristine za razvoj kasnije filozofske misli -- to e i initi osnovni predmet ovog rada.
S druge strane, na kraju 19. veka, a takoe i mnogo kasnije, poslenici popularnije verzije buddhizma, jo uvek bez uvida u osnovni znaaj novog naunog i filozofskog pogleda na svet to se javljao u njihovoj sopstvenoj kulturnoj sredini, hvalili su buddhizam zbog njegovih eminentno racionalnih prednosti kao religiju zasnovanu na solidnim naunim osnovama univerzalno vaeeg (principa kauzaliteta, gotovo u njegovom njutnovskom znaenju. Jer u to vreme pojam paticca-samuppado ili meuzavisnog nastajanja svih fenomena (dhamma) interpretira se po analogiji na grube injenice u fizici i fizikalno orijentisanim pozitivnim naukama. Ovakvo shvatanje principa kauzaliteta izgledalo je dovoljno da se objasni opte indijsko uenje o karmi, osnovnom principu moralnog determinizma, kao i za njegovu specifinu buddhistiku verziju, koja se razlikuje Buddhinim negiranjem trajnog duevnog principa (annatta) u procesu bivanja, koje je zamiljeno kao tok (samsaro) ivotnog iskustva i koje, kao to emo videti, najvie od-govara Bergsonovom flux du vcu. Izgleda da u to vreme, a i kasnije, niko osim Nietzschea nije bio zainteresovan da obrati panju na jednu drugu jednostavnu istorijsku injenicu, naime, da je Buddhin stav spram sveta u celini bio naglaeno negativan: sabba-loke anabhirati, gaenje u odnosu na ceo svet ne samo zato to je svet, iji je gospodar Smrt (Maro), u sutini bol ili patnja (dukkham), ve i zbog toga to je dublji razlog ovog egzistencijalnog bola nulitet (sunnam) naeg samobivstva-u-svetu ili nitavnost kako bi se to moglo izraziti u terminologiji 20. veka: ... s obzirom da u samom ovom ivotu takvo bie (kao to je Buddha) ne moe da identifikuje kao da uistinu postoji, kao stvarno, da li je ispravno da tvrdi da je takvo bie nadovek, najsavreniji ovek koji je dosegao najvii cilj, i da takvo bie, ukoliko mora da bude odreeno, mora biti odreeno izvan ove etiri kategorije: 'Takvo bie postoji nakon smrti'; ili 'ono ne po-stoji nakon smrti'; ili 'ono ujedno postoji ili ne postoji nakon smrti'; ili 'ono niti postoji niti ne postoji
nakon smrti'? Svakako da ne, uzvieni. Dobro, Anuradho. Ranije, kao i sada, samo su patnja ukida-nje patnje ono o emu ja uim. [2]
II
U najstarijim buddhistikim tekstovima abhidhamma (o fenomenima), sredinja koncepcija fenomenoloke analize (vibhajjavado) bila je usredsreena na pojam egzistencijalnog toka (bhavanga-soto): artikulacija (angam) egzistencijalnog (bhavo) toka (soto). Tako je u ranom buddhizmiu, kao i u modernoj filozofiji, miljenje u terminima supstancije moralo da bude zamenjemo miljenjem u terminima procesa. Znatno pre Buddhe, pojam supstancije bio je formulisan u vedantinskoj koncepciji sadranoj (pored mnogih drugih pogleda na svet) u najrajnijim upaniadama kao uenje o apsolutnom sveobuhvatnom biu, Brahmanu, koje je shvaeno kao nepromenljivo, sveprisutno, nepokretno i veno. Poricanjem svih ovoh atributa, Buddha se suprotstavio vedantinskom apsolutizmu time to je usvojio alternativno reenje da bie svede na tok i nitavnost (sunnata), odbacujui ak i pojam trajnog i statinog duevnog principa (anatta tj. negacija od atma, vedantinskog sopstva). Tako se sr abhidhamma koncepcije o egzistencijalnom toku sastoji iz teorije o trenutanosti (khanikavado). Njen moderni ekvivalent je prvi put i najbolje formulisan u filozofiji Williama Jamesa, naroito u njegovom eseju Does Consciousness Exist? [3] gde je tok svesti ili tok umisli (koji kada se ispi-ta, otkriva da se prvenstveno sastoji iz toka mog disanja) izveden iz njegove osnovne teorije o istom iskustvu, koje je definisano kao polje neposredne sadanjosti... sled praznine i ispunjenosti koje se odnose jedna na drugu i od iste su tvari sled malih impulsa, to jeste sutina fenomena. U vezi sa tim, kao rezultat nae kritike apsoluta, metafizika i metapsihika ideja sredinjeg sopstva kod Jamesa
je redukovana na svesno sopstvo u 'trenutku. [4] Ovo se moe uporediti sa Whiteheadovom razradom njegove metafizike koncepcije aktuelnog dogaaja i otkucaja aktualnosti shvaene kao pulsacije iskustva, ije se kapi egzistencije, voene unutranjom teleologijom srastanja (analogno buddhistkom pojmu sankhara unutar karmikih formacija), sjedinjuju sa tokom egzistencije. [5] Sve ovo je sumirao Bergson u jednom stavu koji buddhistima zvui kao fortmulacija pomou najjednostavnijih i najizvornijih pojmova koji su zajedniki za sve kole i periode buddhistike mlisli: Postoji promena, ali ispod promene ne stoji stvar koja se menja: promeni nije neophodan nosilac... kretanje ne implicira pokretaa. [6] U svom uvodu za francuski prevod Jamesovog Pragmatizma, Bengson kae da sa Jamesovog stanovita, koje je stanovite istog iskustva ili 'radikalnog empirizma' stvarnost... tee, a da mi nismo u stanju da kaemo da li samo u jednom pravcu, a ak ni to da li je uvek u pitanju isti tok. [7] A u sopstvenoim Uvodu u metafiziku, Bergson kae: "Celokupna stvarnost je, stoga, tendencija, ukoliko se sloimo da tendencijom nazovemo nastajuu promenu smera". [8] Bergsonov prilaz bioloki orijentisanoj filozofiji ivota u potpunosti se razlikovao od Nitzscheovih intencija. On nije eteplicitno razmatrao (kulturne implilkacije bioloike preorijentacije unutar nove filozofije prirode, sve do poslednjeg perioda svoga rada (Dva izvora morala i religije, 1932). Bergsonovo najznaajnije delo, Stvaralaka evolucija, koje se pojavilo 1907, poinje ovim pitanjem: Koje je zapravo znaenje rei 'postojati'? Odgovor nalazimo na krajiu prvog odeljka: Mi tragamo jedino za tanima znaenjem koje naa svest pridaje rei 'postojati', i otkrivamo da za svesno bie postojati znai menjati se, menjati se znai sazrevati, sazrevati znai neprekidno stvarati samoga
sebe. [9] U takvom sazrevanju i samostvaranju sopstva, koje je utoliko potpunije ukoliko ovek vie promilja ono to ini, [10] sastoji se problem slobode. U ovom procesu, svaka pojedinana samosvest ivi i razvija se kao posledica sopstvenog oklevanja, sve dok se iz nje ne izdvoji slobodna delatnost kao prezreli plod. [11] Buddha takoe govori o usmeravanju ili zatitnikoj brizi o sebi putem sebe sama, u istom procesu sazrevanja ploda delatnosti, tako: Svako je sam sebi zatitnik. Zar bi iko drugi to mogao biti? (Dhammapadam, 160). -- Ananda, i kada ne bi postojala kamma (karma, delatnost) kqja dozreva u sferi ulne egzistencije, da li bi se onda ulno bivanje uopte pojavilo? -- Svakako da ne, uzvieni. -- ...i kad god sazreva delatnost, tada ovek doivljava plod te delatnosti, bez obzira da li u ovom, sledeem ili narednom ivotima. -- Posledice kamme su nepojmljive, o njima se ne moe razmiljati. [12] Evo Bergsonovog objanjenja ove teze: ta smo mi u stvari, kakav je na karakter, ako nije saeta istorija onog to smo preiveli od roenja pa ak i pre roenja, jer mi sa sobom nosimo i odreene prenatalne dispozicije? Nesumnjivo da mi mislimo samo jednim malim delom nae prolosti, meutim celokupnost te prolosti, ukljuujui i prvobitno usmerenje nae due, odreuje nae elje, volju i delatnost. Stoga, celina nae
prolosti pojavljuje nam se u svom impulsu... Iz ovog ostatka prolosti sledi da svest ne moe dva put proi kroz isto stanje. Svakog trenutka se naa linost gradi pomou akumuliranog iskustva i neprestano menja... Zbog toga je nae trajanje ireverzibilno... Stoga naa linost neprestano nie, raste i zri. [13] Bergsonov pojam kauzalnosti i motivacije odstupa od klasinih teorija determinizma i slobode delatnosti, a pribliava se indijskom (ne samo buddhistikom) pojmu karme u dve bitne take: svom psiholokom poreklu i svom stvaralakom karakteru. On je zasnovan na Bergsonovoj kritici kako mehanicistikih tako i finalistikih teorija u biologiji: Tako e se evolucija pokazati kao neto sasvim razliitito od prilagoavanja okolnostima, kao to to mehanicisti tvrde; takoe sasvim razliito i od ostvarenja plana celine, kao to stoji u ue-nju o finalitetu ... Takva filozofija ivota ... tvrdi da prevazilazi i mehanicizam i finalizam, ali... ona je blia ovoj drugoj doktrini. [14] to se tie ove druge doktrine, Bergson dri da finalistika interpretacija, tako kako emo je mi izloiti, ne bi nikada mogla da bude shvaena kao anticipacija budunosti... Kako uopte moemo unapred saznati situaciju koja je jedinstvena u svojoj vrsti, koja se jo nikada nije pojavila i koja se nikada ponovo nee pojaviti? Od budunosti moe se predviati samo ono to je slino prolom ili to se moe rekonstruisalti na osnovu elemenata slinih onima u prolosti. Takav je sluaj sa astronomskim, fizikim i hemijskim injenicama, sa svim injenicama koje ine deo nekog sistema u kojem su elementi koji bi trebalo da budu nepromenljivi jednostavno stavljeni zajedno, i gde su jedine promene, promene pozicije... Ali jedna izvorna situacija, koja neto od svoje izvornosti prenosi na svoje elemente..., kako moemo da zamislimo da je takva situacija data pre nego to se stvarno dogodila? Sve to se moe rei je da, kada se jedinom ve dogodi, bie objanjena pomou elemenata koji e se iz nje izvesti analizom. Tako, ono to je istinito za
nastanak nove vrste, takoe je istinito za nastanak nove individue ili jo optije, za bilo koji trenutak bilo koje ive forme. [15] Usporedi neto jednostavniji Buddhin stav koji se iskljuivo odnosi na karmiki, tj. moralno relevantni in: Kada bi neko rekao: 'ova osoba ini jedno delo i shodno tome e morati da ispata' ako bi to bio sluaj, onda ne bi imalo (smisla voditi) duhovno ist ivot, niti bi bilo moguno ukinuti patnju. Kada bi neko rekao: 'ova osoba ini jedno delo za koje zasluuje odgovarajuu patnju' ako bi to bio sluaj, imalo bi smisla voditi duhovno ist ivot i bilo bi moguno ukinuti patnju. [16] Vitalistiki pokuaj da se preispitaju problemi uzronosti, finaliteta, i slobode volje, sa Bergsonovskog transformalistikog [17] stanovita, dovelo nas je do ireg epistemolokog problema postavljanja adekvatnog odnosa izmeu nauke, istorije i filozofije do problema o kome se kasnije dosta raspravljalo u filozofijama egzistencije: Nauka moe da istrauje samo ono to se ponavlja... Sve to je nesvodivo i ireverzibilno u sukcesivnim trenucima jedne istorije izmie nauci. Da bismo shvatili ovu nesvodivost i ireverzibilnost moramo da raskinemo sa naunikim navikama koje su prilagoene fundamentalnim zahtevima miljenja, moramo da izvrimo nasilje nad umom, suprotstaviti se prirodnoj tenji intelekta. Ali ovo je samo funkcija filozofije. [18] Moderna nauka je ker astronomije; spustila se sa neba na zemlju putem Galilejeve strme ravni, jer upravo su se preko Galileja Newton i njegovi sledbenlici povezali sa Keplerom... Svaka materijalna taka postala je rudimentarna planeta... Moderna nauka prvenstveno mora biti definisana preko svoje tenje da vreme shvati kao nezavisnu promenljiivu. [19]
Ali za umetnika koji sliku stvara izvlaei je iz dubine svoje due vreme nije vie neto sporedno... Trajanje njegovog rada nerazluivo je od samoga rada. Saeti ga ili razvui znailo bi izmeniti i psihiku evoluciju koja ga ispunjava, kao i invenciju koja je njen cilj. Vreme obuhvaeno invencijom isto je to i sama invencija. To je razvoj misli koja se menja u onoj meri u kojoj se uobliava. To je jedan ivi proces, neto kao sazrevanje ideje. [20] Usporedi sa ovim Buddhaglhoin stav u Atthasalini: Mudrac vremenom odreuje um, a umom vreme. [21] Rascep intelekta i intuicije [22] Bergson, a kasnije i egzistencijalisti, objanjavao je na osnovu praktinog karaktera percepcije i njenog produetka u razumu i nauci; skoro bi se moglo rei, na osnovu odsustva interesovanja za kontemplativno u (modernoj, tehniki orijentisanoj nauci. Tako, u jednoj dedukciji koja nas podsea na Hideggerovu osnovnu tezu o dometu metafizike, Bergsoin formulie ovo pitanje: Ali da li je metafizfika shvatila svoju ulogu kada je jednostavno krenula tragom fizike, s varljivom nadom da e otii dalje u istom pravcu? Zar, naprotiv, njen zadatak ne bi trebalo da bude da se ponovo uspne uz onu strmu ravan kojom se fizika sputa, da materiju vrati njenom ishoditu i da postepeno izgradi jednu kosmologiju, koja bi bila, da tako kaemo, jedna obrnuta psihologija? [23] Sve je nejasno u vezi sa pojmom stvaranja, ako, kao to to obino inimo i kao to razum ne moe a da ne ini, mislimo o stvarima koje su stvorene i o stvari koja stvara... To je prirodno za na razum ija je funkcija u sutini praktina i stvorena tako da nam predoava stvari i stanja pre nego promene i dejstva. Ali stvari i stanja samo su mnenja o bivanju koja proizvodi na um. Ne postoje stvari, postoje samo procesi. [24]
Epoche, (uzdravanje od suenja zasnovanog na takvim mnenjima ili gleditima (gr. doxa, skt. drishti, pali ditthi), filozofski metod koji je u vreme Aleksandra Velikog Piron doneo iz Indije, u 20. veku je postao fundamentalni metod fenomenoloke analize Husserlovog filozofa koji meditira. To je nauka o fenomenima, koja uveliko odstupa od naeg uobiajenog miljenja i koja se sve do danas jo nije poela da razvija... neobino teak... novi nain posmatranja stvari, takav da se u svakom detalju razlikuje od prirodnog stava iskustva i miljenja, ali iji je razvoj danas preko potreban. [25] Buddhino uenje je, sa neto irom namenom, bilo izraz pravog napora (samma vayamo) da se pliva nasuprot struji takvih pogleda na svet, tj. ...takvih gledita koja se zovu zamrena gledita, opustoena i izopaena gledita, kolebljiva (gledita i sputavajua gledita .. . [26] U Bergsonovoj teoriji intuicije, in plivanja nasuprot struje interpretiran je pomou njegovog osnovnog pojima Torsion: Pokuajmo da vidimo, ne vie samo oima razuma, koji zahvata samo ve stvoreno ikoji posmatra izvana, ve duhom, hou rei onom sposobnou gledanja koja je imanentna sposobnosti delovanja i koja, na neki nain, izvire izvrtanjem volje k' sebi samoj, kada se delatnost pretvara u znanje, tako rei kao toplota u svetlost. [27] Pod intuicijom podrazumevam instinkt koji je postao nezavisan, samosvestan i sposoban da promisli svoj objekat i bezgranino ga proiri. Da jedan napor takve vrste nije nemogu dokazano je time to u oveku postoji sposobnost za estetsko, uporedo sa uobiajenom percepcijom... Ova intencija je upravo ono to umetnik pokuava da zadobije, postavljajui se, pomou neke vrste simpatije, u srediste objekta, prevazilazei, jednim naporom intuicije, barijeru koju prostor
postavlja izmeu njega i njegovog predmeta. [28] Krajnje metafizike posledice sadrane u jednoj teoriji uzronosti zasnovanoj na biofokom fenomenu sazrevajueg ploda adekvatno .su uzete u razmatranje tek u nekim kasnijim filozofijama egzistencije. Ipak, pripremni, vitalistiki stupanj moderne filozofije ostaje znaajniji za jednu indijsku reinterpretaciju teorije karme, nego to se mnoe proceniti u strogo evropskim okvirima, gde znaaj karike koja nedostaje izmeu vitalistikog i egzistencijalistikog stupnja - karike jedne nove teorije uzronosti - jo nije u potpunosti i eksplicitno shvaen. Zakljuimo, stoga, pregled ove problematike tako to emo se vratiti ka primarnom nivou na kome je Bergsonova vitalistika interpretacija kosmike materije morala da ustanovi novi poetak: Podsetimo se samo da protenost doputa stepenovanje, da su sve senzacije protene u odreenoj meri, i da je ideja o neprotenim senzacijama, vetaki lokalizovanim u prostoru, samo puko mnenje uma, podstaknuto pre jednom nesvesnom metafizikom nego psiholokom opservacijom. Nesumnjivo da, koliko god da se kreemo, inimo tek prve korake u pravcu protenog. Ali pretpostavimo za trenutak da se materija sastoji upravo u intenzifikaciji ovog kretanja, i da je fizika samo izokrenuta psihika. [29] Pojam jedne kosmologije koja bi trebalo da bude izokrenuta psihologija, ili fizike shvaene jednostavno kao izo-krenute psihike, postao je oslonac prelaza sa fizike na istorijsku orijentaciju u drugim savremenim filozofijama. Ovaj prelaz je takoe jasno naznaen u Whiteheadovim kasnijim radovima: (Fiziko trajanje je proces neprestanog nasleivanja izvesnog jedinstva karaktera koje se prenosi kroz jedan istorijski tok dogaaja. [30] Bergson je ovo naglasio na nain koji ga je jo vie pribliio odreenim aspektima kasnije egzistencijalistike misli: prevashodni znaaj budunosti za (karmiko)
oblikovanje sadanjosti putem prolosti. Mada je Heideggerova kritika Bergsonovog pojma toka iskustva usredsreena na ovu taku gde u jednoj polaznoj metafori Bergson poredi mentalno stanje, kako ono napreduje putem vremena, neprestano bujajui nataloenim trajanjem sa grudvom koja se kotrlja po snegu i time uveava nekoliko stranica kasnije, u uvodnom poglavlju Stvaralake evolucije, moemo da proitamo jedan drugaiji stav koji je donekle anticipacija Heideggerovog prigovora: Trajanje je neprestani progres prolosti koja nagriza budunost i koja buja onako kako napreduje. [31]
III
Martin Heidegger je u svom osnovnom delu Bitak i vreme [32] izgleda preuzeo meditaciju o plodu koji dozreva, u onoj kritinoj taki koju je Bergsonova analiza njenog ireg biolokog dometa dostigla: karmiki usud ljudske egzistencije. Iz Heideggerovih brojnih kritikih osvrta ina Bergsona (mada se u mnogim sluajevima ja ne bih sloio sa njima) moe se videti da je u (meuvremenu postalo oigledno da se vie moe dobiti putem proces-filozofije nego to su to mogli da ostvare bioloki orijentisani mislioci vitalistikog perioda. Filozofija egzistencije se prihvatila ovog posla u okviru sutinski razliitih dimenzija. Naroito je Heidegger bio veoma oprezan i jasan kada je nove metode nezavisnog istorijskog miljenja kritiki prilagoavao filozofiji kulture koju je uveo Dilthay, i pre svega novoj strukturi transcendentalne logike, koju je, radi fenomenoloke analize nezavisne od prirodnih nauka, postavio njegov uitelj Husserl. Unutar ovog novog okvira jo se upadljivije pojavljuju slinosti sa buddhistikom milju, naroiito u okviru teme briga/patnja i potreba za pojmom karme u multi-procesnoj (processmultiple) strukturi uzronosti. Drugi deo Heideggerove knjige Bitak i vreme naroito se bavi problemima ljudske stvarnosti i temporalnosti (Dasein und Zeitlichkeit). Mogunost ljudskog bia da dostigne punu zrelost u egzistenciji ulovljenoj ovekovim bivanjem-ka-smrti razmatra se u prvom poglavlju: Autentina sposobnost Daseina (tu-bitka) da bude
celina i njegovo bivanje-ka-smrti. Peto poglavlje je posveeno temporalnosti i istorinosti kao sutinskim konstituentima ljudskog bia [33] ukljuenog u ovaj dvosmisleni proces. U sluaju kada je, na primar, plod nezreo, on se kree ka svom sazrevanju. U ovom procesu sazrevanja, ono to plod jo uvek nije, i ne moe se jednostavno prikaiti kao neto to jo uvek nije pri ruci. Plod sam sebe dovodi do sazrevanja, i upravo to dovoenje sebe je karakteristika njegovog postojanja kao ploda. Nita zamislivo to bi mu se moglo pridodati ne bi uklonilo nezrelost ploda ako ovaj nije sazreo sam po sebi. Kada govorimo o ovoj jo-ne nedozrelosti nemamo u vidu neto drugo to je spoljanje i to bi uz potpunu ravnodunost prema plodu moglo da bude pri ruci u njemu i sa njim. Ono to imamo na umu, to je sam plod u svom specifinom nainu bivanja... Meutim, plod koji dozreva ne samo da nije ravnoduan prema svojoj nedozrelosti kao neemu od njega razliitom, ve je, naprotiv, on sam ta nedozrelost dok sazreva. Ovo jo-ne je ve ukljueno u samo bie ploda, ne kao neka sluajna karakteristika, ve kao neto konstitutivno. Shodno tome, dokle god neki Dasein jeste, on je ve svoje sopstveno jo-ne. [34] Ovde je oigledno da je implicitni naglasak stavljen na razliitost od klasine evropske mehanicistike teorije uzronosti. Karmiki proces, u svom bouddhistikom znaenju, moe se odrediti kao circulus vitiosus meuzavisnog nastajanja (paticca-samuppado), koji se sastoji iz lanca od dvanaest karika (nidanam), gde je prva avijja, neznanje, ili bolje, metafiziko neznanje ljudskog bia koje je Heidegger oznaio kao tu-bitak Dasein) o svom sopstvenom pojavljivanju u toku egzistencije. Poslednja karika u lancu je smrt. Heideggerova analiza ljudske stvarnosti kao tu-bitka u svetu nije nita manje
jasno odreena i omeena pomou tenzije istog polariteta neznanja i smrti: Ako se pojam razumevanja shvati na nain koji je primordijalno egzistencijalan, onda to znai projektovanje ka jednoj mogunosti-zabivanje zbog koje bilo koji Dasein uopte i postoji. U razumevanju se sopstvena mogunost-za-bivanje otkriva na takav nain da Dasein sa razumevanjem zna ono za ta je sposoban. Meutim, on ovo zna ne time to je otkrio neku injenicu, ve tako to sebe odrava u egzistencijalnoj mogunosti. Vrsta neznanja koja ovome odgovara ne sastoji se u odsustvu ili prestanku razumevanja, ve se mora shvatiti kao jedan nepotpuni modus projektovanosti sopstvene mogunosti-za-bivainje. Egzistencija se moe staviti u pitanje... Kada ovek sebe razumeva projektivno u jednoj egzistencijalnoj mogunosti budunost je podloga tog razumevanja, i to na nain dolaenja-ka-sebi iz one tekue mogunosti koja kao takva za Dasein i postoji. Projekcija je u osnovi okrenuta budunosti... temporalnost ne ovramenjuje sebe stalno iz autentine budunosti. Meutim, ova nestalnost ne znai da temporalnosti ponekad nedostaje budunost, ve pre da ove-menjavanje budunostli uzima razliite oblike. [35] Izgleda da ovo neto vie objanjava oklevanje sopstva sve dok se, kao prezreli plod, ne izdvoji slobodna delatnost, kako je granice slobode kao osloboenja (moksa) unutar dometa jednog karimikog determinizma izrazio Bergson. Sazrevanjem, plod sebe ostvaruje. Ali da li je smrt, do koje Dasein stie, ostvarenje u ovom smislu? Svojom smru, Dasein je zaista ostvario svoj put. Ali da li je tome nuno iscrpeo i svoje specifine mogunosti? Jer u veini sluajeva Dasein okonava neostvarivi se, ili pak dezintegrisan i iscrpljen. Skonati ne znai nuno i ostvariti se.
Zato postaje neophodno pitanje: da li uopte i u kom smislu smrt mora da bude pojmljena kao okonanje Daseina. [36] Proizlazei iz ove situacije, problem karme, koja se implicitno osea kao jedna nasluujua reenost u konkretnom razraivanju tempoiralnosti koje cilja ka jednoj autentinoj istorizaciji Daseina, dalje se razmatra kao egzistencijalni problem sposobnosti Daseina da bude cellina. [37] S obzirom da se one mogunosti egzistencije koje su faktiki otkrivene ne mogu izvui iz smrti.. . moramo da se upitamio odakle Dasein uopte moe da crpi mogunosti na osnovu kojih se faktiki projektuje. Odgovor je: Reenost u kojoj se Dasein vraa k' sebi otkriva tekue faktike mogunosti autentinog egzistiranja, i otkriva ih u okviru naslea koje ta reenost, kao baena, preuzima. U odlunom povratku ka svojoj baenosti skriveno je jedno prenoenje sebi onih mogunosti koje su date, ali nisu nuno na takav nain date (thus come down). [38] Uzeemo za gotovo da je koincidencija izraza (kurziv moj . V.) na takav nain dat (thus come dowm) i doslovnog znaenja uobiajenog Buddhinog atributa tathagato jo jedan od mnogih uzgrednih primera u kojima e modema filozofija sutinski istovetnog trenda sa ovom arhainom, donekle koristiti iste termine da bi izrazila ideje iste vrste. Ono to se ovde podrazumeva pod istim trendom bie izloeno kasnije. Razmotrimo najpre znaenje ovog vanog termina u njegovom specifinom kontekstu. Re tathagato u svom najirem smislu, ui ranoj pali literaturi, oznaava ljudsko bie uope. Njena logika povezanost sa najpoznatijom Buddhinom definicijom ljudskog bia kao naslednika sopstvene delatnosti je oigledna, ak i kada se koristi kao najvii epitet za Buddhu. Ono to Heidegger eli da istakne je da naslee jednog tathagate ne sme da bude
shvaeno kao pasivni fakticitet jedne istorijiski objektivirane drutvene tradicije ili kolektivnog ponaanja, to bi u Heideggerovoj terminologiji bilo oznaeno kao neautentino naslee. Za razliku od drutvenog prouavanja spoljanje istorije, Dasein se u svom intimnom sazrevanju nikad ne vraa iza svolje baenosti u situacionalnosti svoga sveta. Drugim reima, u jedinoj linoj istoriji ne postoji mogunost statino objektivnog ponavljanja jedne te iste situacije. Ovo je osnovni zakon karmikog razvoja koji i Bergison i Heidegger pokuavaju da potvrde na razliitim nivoima svog istraivanja. U ovoj taki Heideggerove filozofije baenost se pojavljuje kao odluujui pojam ije znaenje mora biti blie odreeno, s obzirom na injenicu da on oznaava jednu oiglednu hriansku ifru za karmiki determinisanu situaciju. Ova istorijska implikacija unutar osnovne egzistencijalistike terminologije mogla bi se, od strane nekih kritiara, interpretirati kao da otkriva jednu oiglednu manjkavost nae analogije da je Heidegger, na nau sreu, nije objasnio u istom kontekstu pomou atributa koji je sinonim za Buddhinu Prvu istinu, dukkham, briga ili patnja: Pre nego to prebrzo odluimo o tome da li Dasein crpi svoje autentine mogunosti egzistencije iz baenosti ili ne moramo biti sigurni da u potpunosti razumemo baenost kao osnovni atribut brige. Prevoenje (na engleski prim. prev.) nemake rei Sorge sa care (briga, zebnja, strah, nespokojstvo prim. prev.) moe esto da umanji puno znaenje karaktera Daseina kao fundamentalne egzistencijalije ili praktine (kategorije na kojoj je zasnovana itava Heideggerova ontologija. Sa naeg stanovita, izgleda da je prihvatljivije prevoenje sa worry (briga, muka, nevolja, patnja prim. prev.). Inae, sam Heideggeir nije ostavio nikakve sumnje u pogledu znaenja ovog termina. Na kraju prvog dela Bitka i vremena iji je cilj bio da otkrije brigu (Sorge) kao bitak Daseina, tj. onog entiteta koji mi uvek jesmo i koji nazivamo 'ovek' interpretira se (i ilustruje pomou drevne prie) osnovno ontiko znaenje rei Sorge (kao briga (worry) i patnja (grief). [39]
Nastavak ovog istraivanja pokazuje na koji nain karmiki fenomen mora da bude obuhvaen ovom sredinjom temom, tj. nakoji nain se u odgovoru na zov svesti otkriva sutina brige i patnje. Pre svega, Heideggerova filozofija vie nije filozofija svesti, ve filozofija savesti (Hidegger uopte ne koristi re svest, sem u kritikom razraunavanju i to naroito sa kantovcima). Savest se ovde otkriva kao zov koji nas budi i koji jedino moe da nas oslobodi izgubljenosti (Verlorenheit) i baenosti u avijji, ili metafizikom neznanju. Jedino sledei taj zov Dasein sebe razume s obzirom na svoju mogunost-za-bivanje unutar ovekove usredsreenosti (mindfulness) i reenosti da preuzme u svojoj baenosti pod pogledom Smrti onaj entitet koji jeste sam Dasein, i da ga preuzme u celosti kao svoj karmiki teret. Heidegger ovim reima: Reenost se odreuje kao projektovanje sebe na sopstveno biti-kriv projektovanje koje je suzdrano i spremno na strah. [40] Ovo je najvii moralni aspekt oklevanja u plodu koji dozreva bengsonovske stvaralake delatoosti. Poslednje metafiziko (ili bolje eshatoloko) pitanje do koga dospeva Heideggerovo istraivanje fenomena karme ili ploda koji dozreva tie se porekla tog udnog iskustva, iskonskog fenomena svih religija: biti-kriv. (Zov savesti) je zov brige. Biti-kriv konstitulie ono bie kome mi pridodajemo ime briga. U tajanstvenosti (uncanniness) Dasein praiskonski stoji sam sa sobom. Tajanstvenost suoava ovo bie sa sopstvenom neskrivenom nitetnou (undisguised nullity), koja pripada mogunosti njegove vlastite sposobnosti-za-bivanje... [41] Poziv priziva-od, tako to priziva-ka: priziva Dasein ka mogunosti da preuzme, egzistirajui, ak i ono baeno bie koje on jeste. [42] Stav koji sam istakao kurzivom (Der Anruf ist vorrufender Rueckruf) je najbolja saeta definicija karme koju mogu da zamislim, i koja ne bi mogla da bude bolja ak ni da ju je sroio najvei japanski majstar umetnosti zena (umetnosti koja Heideggeru nije bila nepoznata). Ni naredna nije manje bremenita dubokim
orijentalnim znaenjem: Videli smo da je briga osnovno stanje Daseina. Ontoloki znaaj izraza briga dat je u definiciji: ispred-sebe-bivajui-ve-u (svetu) kao bitipored entiteta koje susreemo (u-svetu). [43] Heidegger insistira na jednoj implicitnoj svesti o karmi [44] u iskustvu brige ili patnje kao Daseinovom razumevanju sebe kroz biti-kriv. [45] On podjednako insistira i na injenici da ak i pojave kojima je vulgarna interpretacija iole bliska ukazuju unatrag na praiskonsko znaenje zova savesti kada se shvate na nain koji je ontoloki adekvatan i da ova interpretacija, i pored sve oiglednosti, nije nikako sluajna. [46] A ipak, zov savesti je utanje... Jedino utanjem savest zove; to e rei, da zov dolazi iz tiine tajanstvenosti i da je Dasein koga zove, prizvan natrag u sopstvenu tiinu, i to prizvan natrag kao neto to mora da utihne. [47] Jedan je japanski student u Heideggerovom seminaru interpretirao ovo u svetlu nekoliko zen koana [48] A i sledbenik Ramana Maharshia u Indiji bi mogao da uini neto slino na Heideggerovo potpuno zadovoljstvo. Na alost, nemajui bolju re od sudbina da oznai puni opseg kategorije karma (mada je potpuno svestan irine horizonta koji sudbina obuhvata), Heidegger nas na kraju dovodi do sledeeg rezimea sutinskih pitanja koja se odnose na ovu temu: Ali jo uvek ostaje zagonetno na koji nain ovaj dogaaj kao sudbina treba da konstituie celinu povezanosti Daseina od njegovog roenja do smrti. Kako pribegavanje reenosti moe da nas dovede do prosvetljenja? Zar nije svaka reenost samo jo jedno pojedinano iskustvo u sledu celine povezanosti naeg iskustva? ... Zbog ega pitanje kako je povezanost ivota konstituisana ne nalazi adekvatan
i zadovoljavajui odgovor? Da li je nae istraivanje prenagljeno? Da ono, konano, ne zavisi previe od odgovora, a da prethodno nije proverilo legitimnost pitanja? [49] Govorei o problemu ponovnog javljanja ili ponavljanja egzistencijalnih situacija u njihovoj sutinskoj zavisnosti od sudbine na istorizirajuem putu Daseina, Heidegger, ak ni zaobilazno, ne pokuava da formulie bilo kakvu hipotezu analognu ponovnom raanju (kao to je to npr. Nietzsche na svoj main uradio) u indijskoj religijskoj misli (punarbhava), mada njegova prijemivost za zagonetni ostatak problema, kao to je gore naznaeno, doputa jo blii pristup ovom kompleksnom pitanju: udari sudbine mogu da pogode Dasein samo zato to je u dubini sopstvenog bia Dasein sudbina... mogunost koju je nasledio, a ipak izabrao. [50] Predlaui kategorijalno odreenje karme za celokupni opseg problema koji se tiu organske povezanosti ivotnih procesa ije dozrevanje rezultira stvaralakom delatnou, moja namera je bila daleko od svakog pokuaja da iskaem bilo koje prenagljeno reenje ili ve gotovi obrazac koji se moe otkriti u transcendentalnom shematizmu nekih specifinih vrsta azijske filozofije ili religije, kao to je buddbizam. Mada je za svrhu ovog pregleda buddhizam izabran kao tertium comparationis, podrazumevalo se da je dobro poznata injenica da je istorijsko poreklo kategorijalnog odreenja karme u indijskoj filozofiji znatno starije od njene specifine interpretacije kod Buddhe.
Beleke [*] Prevod teksta Karma The Ripening Fruit, iz zbornika radova Kamma and its Fruit, The Wheel Publications, Buddhist Publication Society, Kandy, 1975. (pretampano iz Main Currents in Modern Thought, Vol. 29, No 1, 1972). Svi citaiti su prevoeni sa engleskog jezika, kao to su i dati u tekstu. Radi uporeenja,
ukazaemo na ve objavljene prevode na srpskohrvatski jezik, tamo gde oni postoje prim. prev. [Natrag] [1] Friedrich Nietzsche, The Anti-Christ, stav 20 (Penguin Classics), str. 129--130, i Ecce Homo, stav 6 (moj prevod -- . V.). Uporedi prevode na srpskohrvatski: Antrihrist, Grafos, Beograd, 1976. i Ecce Homo, Grafos, Beograd, 1977. -- prim. prev. [Natrag] [2] Samyutta-nikayo, XXII, 86 li 85. Navodi palijskih tekstova uglav-nom su preuzeti iz Pali Text Society (London), edicija Translation Series. [Natrag] [3] Da li svest postoji? (prim. prev.). [Natrag] [4] Navodi iz Classic American Philosophers, (New York, Appleton-Century-Grofts, 1951), str. 160, 155, 161, 163 n. [Natrag] [5] Neke analogije izmeu Whiteheada i Buddhe, nedavno je razmatrao K. K. Inada u Whitehead's 'Actual Entity' and the Buddha's Anatman (Whiteheadov aktualni entitet i Buddhin anatman), objavljeno u Philosophy East and West, July 1971. Profesor Inada na poetku pominje da se Whitehead naroito u svojim kasnijim radovima nekoliko puta osvre na Buddhu, mada je njegovo poznavanje bouddhizima dosta povrno, a i u nekim takama sasvim pogreno. Nezavisno od tih mestiminih direktnih osvrta, Whiteheadova filozofija u svojoj osnovnoj strukturi pokazuje karakteristike miljenja dosta sline onima kod Buddhe. Neke od Inaddinih implicitnih referenci mogle bi se, takoe, iskoiristiti za jedno ire poreenje sa Bergsonom sa istog azijskog stanovita. U tekstu se ne razmatra problem karme. [Natrag] [6] The Perception of Change u The Creative Mind (N. Y. Philosophical Library, 1946), str. 173. [Natrag] [7] Uporedi: The Creative Mind, str. 250. [Natrag]
[8] Ibid, str. 222. [Natrag] [9] H. Bergson, Creative Evolution, translated by A. Mitchell (N. Y., Modern Library, 1944), str. 310. (Dalje navoeno kao C. E. . V.). Uporedi i prevod na srpskohrvatski, Stvaralaka evolucija, Beograd, 1932. prim. prev.) [Natrag] [10] Ibid, str. 9.[Natrag] [11] Essai sur les Donnes Immdiates de la Consience, 68th ed. (Presses Universitaires de France) str. 132. Uporedi prevod na srpsko-hrvatski: H. Bergson, Ogled o neposrednim injenicama svesti, Mladost, Beograd, 1978. (pirim. prev. [Natrag] [12] Anguttara Nikayo, III, 76, 33, IV, 77. Vidi prevod Nyanaponika There (Kandy, The Wheel Publicatiion No. 155-158), str. 51, 23, 92. [Natrag] [13] C. E., str. 8. Ovaj problem je ponovo formulisao Sartre, ali na jednom dubljem egzistencijalnom nivou, u svom Being and Nothingness (Bie i Nitavilo), prevod H. R. Barnes (N. Y., The Citadel Press, 1966), str. 114 i dalje: Ne postoji nijedan apsolutni poetak koji bi postao prolost, a da sam nije imao prolost. Poto ovo zasebe, qua za-sebe, mora da bude njegova prolost, na sve se dolazi sa prolou. Ovih nekoliko primedbi nam dozvoljavaju da u neto drugaijem svetlu sagledamo problem roenja... U vezi sa roenjem postoji jedan metafiziki problem koji me primorava da ga shvatim, a to je zbog ega sam nastao ba iz tog odreenog embriona ... Bergson takoe uvek naglaava konkretnost i jedinstvenost svakog stvaralakog akta, ak i na najniem biolokom nivou. [Natrag] [14] Ibid, str. 113, 57. [Natrag] [15] Ibid, str. 59, 33. [Natrag]
[16] Anguttara-nikayo, III, 99. Sartreova analiza ljudske stvarnosti kao projekta bia, navodi ga na zakljuak: Moemo preciznije da utvrdimo ta je bie sopstva: to je vrednost. (Being and Nothingness, str. 92). [Natrag] [17] Vidi, C. E., str. 27-35. [Natrag] [18] Ibid, str. 34 i dalje. Kurzivi u ovom i sledeim navodima delimino su moji. . V. [Natrag] [19] Ibid, str. 364. [Natrag] [20] Ibid, str. 370. [Natrag] [21] Sa ovog stanovita uporedi raspravu: The Problem of Time (Problem vremena) u V poglavlju Abhidhamma Studies od Nyanaponika There (Kandy, Buddhist Publication Society, 1965) str. 104. i dalje. [Natrag] [22] C. E., str. 380. [Natrag] [23] Ibid, str. 227 i dalje. [Natrag] [24] Ibid, str. 270. [Natrag] [25] E. Husserl, Ideas: General Introduction to Pure Phenomenology (Ideje - Opti uvod u istu fenomenologiju) prevod na engleski W. R. Boyce Gibson (N. Y. Macmillan, 1931) str. 41-43. [Natrag] [26] Majjhima-nikayo, 2, Sabbasava-suttam. [Natrag] [27] C. E., str. 273. [Natrag] [28] Ibid, str. 194. [Natrag]
[29] Ibid, str. 221. [Natrag] [30] Science and the Modern World, str. 156. Uporedi prevod na srpskohrvatski: Nauka i moderni svet, Nolit, Beograd, 1976. - prim. prev. [Natrag] [31] C. E., str. 4, 7. [Natrag] [32] Martin Heidegger, Being and Time, prevod na engleski J. Macquartfie i E. Rafoinson (N. Y. Harper and Row, 1962). Dalje navoeno kao B. T. [Natrag] [33] Heidegger odreuje ljudsko bie kao Dasein (tu-bitak, biti-ovde tj. u svetu, koji je uvek vlastiti svet), a to je Sartre u Biu i Nitavilu interpretirao kao Ljudska stvarnost, termin koji emo povremeno koristiti u nastavku. [Natrag] [34] B. T., str. 243 (ovde i nadalje koristim paginaciju nemakog izdanja koja je data u engleskom prevodu . V.). [Natrag] [35] Ibid, str. 336. [Natrag] [36] Ibid, str. 244. [Natrag] [37] Ibid, str. 309. [Natrag] [38] Ibid, str. 383. [Natrag] [39] Vidi Ibid, str. 196200. [Natrag] [40] Ibid, str. 382. [Natrag] [41] Vidi Nagarjunin stav u Madhyamaka kariki, 24, 14: Za onog ko doputa nitenost sve izgleda mogue. Za onog ko ne doputa nitetnost nita ne izgleda mogue. [Natrag]
[42] B. T., str. 286 d dalje. [Natrag] [43] Ibid, str. 249. [Natrag] [44] Kao to emo dalje videti, Heidegger, zbog nedostatka bolje rei u evropskoj tradiciji, koristi re sudbina (Schicksal) u znaenju koje se najvie pribliava karmi. Schopenhauer, koji je bio svestan specifinog znaenja ove kategorije u indijskoj filozofiji (u Vedanti i buddhizmu), nije uspeo da pronae bolji termin unutar evropskih jezika i pokuao je da prilagodi znaenje rei sudbina osnovnoj indijskoj ideji karme. Heidegger esto ini slian napor. [Natrag] [45] B. T., str. 292. [Natrag] [46] Ibid, str. 294. [Natrag] [47] Ibid, str. 296. [Natrag] [48] Tsujimura Koichi (University of Kyoto), 1957. Objavio sam prevod njegovog seminarskog rada The Nothing in Zen (Nita u zenu) u mojoj knjizi o orijentalnoj filozofiji, koja je objavljena u Jugoslaviji (vidi . Veljai, Filozofija istonih naroda, tom II, Zagreb, 1958). [Natrag] [49] B. T., str. 387. [Natrag] [50] Ibid, str. 384. [Natrag]
Rev. 2/5/2007 www.geocities.com/budizam/texts/veljacic/karma_plod.html
Veljacic: Usjev novovjerstva i kukolj narkoticara
Home
---\\
Veljai
Usjev novovjerstva i kukolj narkotiara

edomilom Veljai
"Delo" (Beograd), 1981, br. 7

Nagla provala novih religioznih htijenja i traganja u posljeratnom pokoljenju koje je poelo da dozrijeva prije dvadesetak godina, daleko od svih institucionalnih crkava i pseudoreligija, postala je toliko neosporno obiljeije jednog novog narataja i nove ere u koju ono vjeruje u svjetskim razmjerima Zapada i Istoka, da preostaci moga pokoljenja -- koje poznaje i priznaje jedino krtenja i preobraenja u krvi svjetskih ratova -- ni u snu ne bi mogli da predvide takav zaokret u krunom toku svjetske povijesti, a kamoli da ga razumiju; tako im u osvrtu na jalovost vlastitog odumiranja ne preostaje mnogo vie utjehe i nade nego da klasinu pojavu neshvatljive nezahvalnosti omladine posmatraju iz to vee udaljenosti kao "kiselo grode". U Americi ve desetak godina redovno izlaze sve obimniji astroloki almanasi i adresari organizacija nove "akvarijske ere" i bio-nuklearnih arita i "sekti" ija je glavna briga da nikad ne postanu masovne i da ne obole od rak-rana
file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/veljacic/usjev.html (1 of 17) [10.2.2008 20:55:15]
institucionalizma, od kojih pate i umiru pred njihovim otvorenim pogledom sve religije nae minule ere, dok se dogmatski zatvorene oi starije generacije raduju kratkovidoj nadi da to sad s crkvama i hramovima konano ipak planski odumire i "religija", iji biloki smisao ve odavno nismo sposobni ni da naslutimo, pretpostavljajui da vie ne moe da se patoloki povampiri, kako se to sada pred naim uasnutim oima upravo dogaa. Osakaena naunom brutalnou novoga vijeka, religija se rasplamsava u zaraznu bolest koju vie nije mogue sprijeiti, nego je treba lijeiti ne bi li povratila svoju normalnu i neminovnu bioloku funkciju kao i cijela priroda oko nas koju smo ve skoro unitili, odriui se i svoje ovjenosti koja je, takoer, tek jedna biosfera prirodne sveobuhvatnosti. Na vjeri u sveobuhvatnost ivota, a ne u samovoljnu svemo zemaljskih, nadzemaljskih i podzemaljskih bogova, osnivala se je starodrevna vjera indijske i kineske razboritosti, pokolebana babilonskim rasulom kulture Srednjeg istoka u drugom tisuljeu prije nove ere, ija unakaena slika je nala svoj posljednji odraz u biblijskim plagijatima i kompilacijama, i u njima se okamenila. Nasuprot aksiomima ortodoksnog pravovjerja u anti-religiji s jedne strane, a s druge, obrnute, u "antikulturi", kako se neopravdano naziva ressentiment prema zloupotrebama tehnike civilizacije, bujno klijanje nove religioznost crpi snagu i iri korijenje svoje ilavosti u njihove svjee nagnojene sa nedogmatskog i principijelno heretikog ubrita neposrednih linih iskustava, gdje u novom postracionalnom razdoblju vie ne preostaje mnogo mjesta za graanska prava i ugled stare, ustaljene i ustajale vjere koju potiskuje povjerenje u "istinu koja se ne da opetovati" (Krishnamurti), nego je uvijek "samo moja" (Heidegger) u linom otkrovenju. Da je takvo otkrovenje mogue dosei jedino naporom vlastitog proienja i da se duhovne svrhe ne mogu postii fizikim (ili tanije hemijskim) sredstvima (droga) -- to je jo gorka istina za izrod prvih maia koje su spremni da bace u vodu upravo preostali klasini predstavnici zemlje gurua, tj. ivih uitelja koji pouavaju vlastitim primjerom, a ne ukazivanjem na "transcendentalnu objavu" svijetlih bogova. Zato se nisam zaudio kad sam upravo u Indiji uo upozorenje omladini s Divljeg zapada koja se je sjatila oko svog tipinog antifile:///C|/budizam2007decembar/files/texts/veljacic/usjev.html (2 of 17) [10.2.2008 20:55:15]
sveca: "Gurui su nemoralni!" -- kao ustanova vremena koja odumiru, pa se zato u dananjem duhovnom prevratu sklanjaju na zapad i jo uvijek -- post festum -- da zarade novac propovijedanjem oportunistikog konformizma s "modernom znanou". Poto u ciklikim tokovima i meandrima svojih bespua vrijeme uvijek vie razara nego to stvara (Aurobindov stav), shvatljivo je i danas iz himalajske perspektive (ijoj sam se hladnoj usamljenosti i ja priklonio u cejlonskim AntiHimalajama - da se tako modernistiki izrazim) da je ve Buddho univerzalnosti kulture svoga vremena mogao da ostavi poruku: Svako je sam sebi vodi. Zar bi iko drugi mogao to da bude? Dhamma-padam, 380. Max Weber, ije su socioloke analize o indijskim i kineskim religijama, napisane poetkom 20. vijeka, postale ponovo aktualne sada, krajem stoljea, prikazao je Buddhino vrijeme kao razdoblje "salonskog" kosmopolitizma u procvatu gradskih drava i republika u srednjoj Indiji. Istu je misao nedugo prije njega emfatinije izrazio, u prvom pokuaju hegelovski orijentirane socijalno-historijske interpretacije iste teme, prvi indijski misionar u Americi i Evropi, Svami Vivekananda (u njegove prve potovaoce, uz psihologa i filosofa W. Jamesa, ubraja se i Nikola Tesla - kako sam ustanovio u dokumentaciji Vivekanandine Ramakrina misije Indiji): "Buddhizam je historijski najvanija religija... est stotina godina pre n. e. indijska je kultura ve dosegla vrhunac svog razvoja..." Dok je W. James pod utjecajem Vivekanandinih teajeva yoge u Americi napisao knjigu o raznovrsnostima religijskog iskustva (Varieties of Religious Experience), Nikola Tesla je u doba svojih egzistencijalnih kriza traio savet i nalazio utjehu u linom prijateljstvu s Vivekanandom.
Polovinom 20. stoljea zen-buddhizam je kao prvi istonjaki novovjerski pokret naglo afirmisan na Zapadu, zahvaljujui Esejima o zen-buddhizmu japanskog prof. D. T. Suzukija (prevoenim i na na jezik), koji je uspio da prikae istu vrstu spontanosti linog doivljaja ili "ostvarenja" (realization, kako neadekvatno anglikansko "katolianstvo" prevodi naslovni termin mnogo starije poruke Rabindranatha Tagora, Sadhana). Smjerajui na scijentifiku tupost logikog pozitivizma u posljeratnoj anti-filosofiji, Suzuki upozorava svoje sluaoce i itaoce: "Mogu da vam kaiprstom pokaem Mjesec, uz pretpostavku da ne shvatite da je moj prst Mjesec". Novoroenad "akvarijske ere" jo je daleko od tih ciljeva koje "neposveeni" starci ere u odumiranju ne mogu ni zamisliti u anarhoidnim nebulozama "anti-kulture" i pobonog povratka zemlji i tolstojevskoj idili seoskog ivota "porodica bistrih potoka". U meuvremenu, "nemoralni gurui" u duhovno-ekonomskoj emigraciji sticajem politikih okolnosti pod loim zvijezdama ne samo da upozoravaju "putnike istonjake" na "pozitivne" i "pragmatike" vrijednosti neophodne preobrazbe i osamostaljenja u meditativno religioznom doivljaju nego ih samim tim mame u arenilo bazara svojih "transcendentalnih meditacija", obeavajui ak i krupnim, tjelesno prezrelim damama, po vajcarskim salonima da e i one prhnuti u zrak samo ako toliko i toliko mjeseci proborave u luksuznim meditacionim hotelima da im guruov strogo znanstveni institut instrumentalno provjeri i po potrebi pobolja kvalitet moralne proienosti i kanale strujanja vibracija zraka alfa, beta,... sve do teta. Pre dvadesetek godina osnovan je u San Franciscu, pod pokroviteljstvom ang Kaj eka, kineski buddhistiki samostan sa misionarskom svrhom da mlade i zdrave Amerikance preobraava u nove Kineze. Guru je jedan mongolski lama, Hsan Hua, koji je prethodno ivio u Hong Kongu i proslavio se kao udotvorac, uglavnom kao zatitnik grada od ciklona. Velike ljudske ratove ne mogu da sprijeim, ali
zmajeve kie i sue mogu da odvratim." To je izjavio kad je doao u San Francisco. Kada se tamo, pre nekoliko godina, oekivao ciklon, on je unaprijed rekao da ciklona nee biti dok je on tu, i nije se prevario. Sada putuje po potrebi slube sa svojim brojnim uenicima, pokineenim Amerikancima, uglavnom po kalifornijskim gradovima, u autobusima iskienim velikim reklamama, i poziva znatieljnike na predodreena mjesta na koja e asketskom snagom svoje redovnike zajednice sasuti pljusak u predkazano vrijeme u doba sua. Na Tibetu su od davnine taj posao vrili posebni redovnici s doktorskom titulom (gee). Magini postupak se sastojao u tome da su u horovima recitovali spis svoga slavnog srednjovjekovnog reformatora buddhizma, tibetanskog Svetog Tome Akvinskog, Tsong Kha Pe o nitavilu svijeta i ivota, formuliran snanim mantrikim ritmom. to se tie uenika kineskog majstora iz San Franciska, oni treba najprije u samostanu "Zlatni brijeg" (Gold Mountain) u San Francisku da izue kineski jezik i obiaje ophoenja, da se naviknu na dugotrajne postove i bdijenja u meditativnim zadubljenjima po vruini i zimi, a ljeti u spiljama teko pristupanih planina, uglavnom postei. Tada bivaju zareeni i dobijaju kineska imena. Jedan od prvih velikih podviga tako oelienih prvih uenika, koji je preko pola godine punio stupce osobito provincijskih novina izvjetajima i fotografijama, bio je molitveni "put za mir u svijetu" dvojice uenika iz San Franciska u Vaington. Zvali su se biku Feng Ju i Neng Yo. Jedan je bio bivi podmorniki vojnik (prednost sa stanovita yoge: trening u ekonomiji disanja), a drugi pokineeni Judy Rosenberg. Prvi je pjeaio tako to je poslije svaka tri koraka kleknuo na zemlju, dlanovima i elom dotakao tlo autoputova i gradskih cesta, zazivajui bive i budue buddhe (bodhisatve) da blagodat njihove pokore iskoriste za ouvanje mira u svijetu. Za njim je iao Heng Yo i gurao kolica s minimumom hrane i potreptina za spavanje pod vedrim nebom u sjedeem poloaju i sl. Na jednom je mjestu bivi podmorniar, budui da se radi ispatanju grijeha ratobornog ovjeanstva odricao i toalet-papira, upotrijebio kao nadomjestak neko veliko lie, koje nije izgledalo kao kopriva ali je imalo isti uinak, tako da je neko vrijeme morao da se lijei u bolnici. To je bio jedini incident na putu preko Amerike koji je trajao vie od pola
godine. Prevalili su 1150 milja, a bivi podmorniar se poklonio do zemlje vie od 2,000.000 puta. Po zimskom nevremenu sklanjali su se ponekad i u zen manastire kojih je nemalo razasuto du Amerike, a povezani su preteno u jednu hipijevsku mreu. Zadovoljan uspjehom pokajnikog pohoda, koji se nije sastojao u propovijedanju nego u molitvi za smirenje ovjeanstva, njihov je guru nekoliko godina kasnije (oko 1976) uputio misiju iste vrste da propjeai u postu i molitvi Kaliforniju od najjunijeg samostana njegove sekte u Los Anelesu do najsjevernije take Tolmia, ili novog kineskog buddhistikog univerziteta u "radu tisue buddha". Taj se univerzitetski kampus razvija na podruju jedne stare naputene bolnice, koje su pomagai iz cijelog svijeta kupili za ovu vjersku misiju i sada je pregrauju i proiruju. Nastavniki i nauni kadar sastoji se preteno od mladih sinologa koji su diplomirali i doktorirali u slavnim i uglednim amerikim univerzitetima, djelomino su Kinezi po porijeklu, a glavni im je zadatak prevoenje svetih knjiga kineskog mahayanam buddhizma. Univerzitet organizuje i ferijalne teajeve za laike i simpatizere, a posebno za omladinu, pa i djecu iz zabavita koja dolaze preko ferija s roditeljima iz cijele Amerike. Kad je doao u Ameriku, osniva ovog neokineskog misionarskog pokreta, uitelj Hsan Hua, izjavio je: "Sada kada naa stara religija konano izumire u Aziji, istovremeno se preporaa u Americi". Sudei po svemu, uspjeh je znatan, jer ni pristup, a ni obrazovanje nisu povrni. Ovo je, moda jedini novovjerski pokret azijskog porijekla do apsurdnih pojedinosti vrsto ukorijenjen u tradiciji, ekstremno strog u asketizmu, usporediv, moda, jedino s trapistima u kranstvu. Ovaj red se posljednjih decenija naglo iri i u Evropi i Americi, a uspostavlja neposredne veze osobito s buddhistikim meditacionim centrima u Aziji. To znam i iz linog iskustva i iz korespondencije, a poznati su mi i sluajevi nekolicine zapadnih buddhistikih redovnika koji su nakon vie godina boravka u pustinjakim samostanima u Aziji odluili da se vrate u Evropu i povuku u za njih podnoljiviju disciplinu cistercitskih
(trapistikih) manastira, iako po roenju nisu bili katolici. Dogaa se i obrnuto. Nedavno mi je jedan trapist iz Engleske pisao: "ivim kontemplativnim ivotom vie od 25 godina.... iz linog iskustva i zapaanja drugih redovnika u naim samostanima uvjerio sam se da na red ostavlja ljude u samoi a da im prethodno ne daje odgovarajuu ljudsku spremu. Ako sam to dobro shvatio, vaa (buddhistika) tradicija stavlja snaan naglasak upravo na tu stranu vjebe i ivotnog stila redovnika." Post, koji traje danima, ne samo bez jela nego i bez pia upoznao sam ovdje, u Sri Lanki, nedavno, u japanskoj verziji koja je znatno manje stroga od opisanog asketizma kineskih pokajnika za grijehe svijeta. Prilikom hodoaa svojih uenika uzdu i poprijeko Amerike njihov je guru razjanjavao zainteresovanimn da je ta vrsta asketskih poklonstava stara kineska tradicija koju sada treba prenijeti na Zapad. Japanski misionari vjere u svjetski mir, koji, takoer, ne propovijedaju, ve presauju usjev i aritata svoje misije po cijelom svijetu djelom i primjerom, danas su predstavnici najuglednije institucionalne dravne buddhistike sekte, koju je utemeljio u 13. vijeku reformator japanskog buddhizma na nacionalnoj i socijalnoj osnovi, japanski Luther, Niiren. Godine 1982, bit e proslavljena u Japanu 700-godinjica njegove smrti. Pripreme za taj narodni praznik ve su nekoliko godina u toku, a sastoje se uglavnom u objavljivanju knjiga i lanaka o njegovoj historijskoj ulozi u buenju i osnaenju japanskog nacionalizma. Zbog svoje politike djelatnosti u ujedinjenju Japana, Niiren je bio progonjen od pokrajinskih feudalnih i zaraeniln vlastodraca, pa ga i danas esto optuuju zbog profanacije buddhistike redovnike discipline. Doista, neke sekte njegovih sljedbenika prve su uvele laiko sveenstvo, a ukinule celibat. Moje lino poznanstvo i interesovanje za njihovu djelatnost svjetskih razmjera potvruje sasvim razliito stanje dananje organizacije i ideale ove redovnike zajednice. Zbog tih linih utisaka osvrnut u se u drugom dijelu ovog prikaza neto
opirnije i intimnije na djelatnost ovog pokreta za svjetski mir, koji se iri uz pomo japanske drave, a prvu mu je podrku poslije rata i Hiroime pruio u zemlji nastanka buddhizma obnovitelj te tradicije u Indiji D. Nehru. Nedavno su se pozivu iste japanske misije odazvale i kulturne i politike vlasti u Sovjetskom Savezu i dozvolile joj da i tamo sagradi svoju "pagodu mira". Prvi buddhistiki redovnik kojeg sam u ivotu sreo, u Kalkuti 1963, bio je osamljeni bhiku Niirenova reda. Njegov je hram, iju je gradnju pomogao Nehru, bio u susjedstvu Ramakrinine misije, gdje sam tada stanovao, uz Veliko jezero, na jugu grada. Jo uvijek mi se ini da je taj skromni i siromani redovnik, obuen u isto odijelo koje i ja danas nosim, bio najskladniji i najplemenitiji buddhistiki asketa na kojeg sem do sada naiao. Rado sam pred zalazak sunca posjeivao njegov hram nad jezerom. Obred je trajao vie od sata, a bio je estetsko savrenstvo produhovljenja svoje vrste; ne samo estetski ve i duhovni doivljaj rezonancije bia koja se usklauju kao muziki instrumenti u orkestru. Glavni je instrument veliki japanski bubanj u obliku bureta, pored stepenastog oltara okienog cvijeem, svijeama i tapiima tamjana. Na najvioj stepenici, ispod velikog Buddhina kipa, smetena je mala pozlaena statua Niirena. Bhiku Takahai udarao je skoro sat velikim drvenim mlatom po bubnju, a uz to je blagim, vrlo muzikalnim glasom skandirao uvijek istu kratku izreku kojom se odaje poast nauci sadanoj u svetoj knjizi koja je osnov ove sekte, Saddharma-pundarika-sutram, "Govor o lotosu dobre nauke". Visina tona odgovarala je istinskom doivljaju njegova zanosa u molitvi. Povremeno bi ustajao, i nastavljajui da tiho pjeva obilazio oltar u suzdranom ritmu mistikog plesa da bi zamijenio tapie tamjana koji su dogorijevali. A ja sam sjedio pored ulaznih vrata, uza zid na koji sam povremeno naslanjao kimu. Na desnoj strani, pored bubnja, prostrani prozori bili su otvoreni prema jezeru. Udarci bubnja, kao i njihova privremena zamuknulost, odjekivali su i u mojoj kimi i odravali je u uspravnom poloaju. Kad bi zavrio taj dugi jednoobrazni obred bubnjanja, bhiku Takahai je sjedao na jastuk u sredini hrama, u proelju oltara. Pred njim je bio niski stalak za jedinu
svetu knjigu njegove sekte, ijim se smionim tumaenjem pred svega 700 godina proslavio Niiren. S lijeve strane nalazio se, u obliku bubnja, segment tvrdog, vrlo zvunog drveta prema kojem su orgulje bambusovih segmenata razne duljine i debljine, koje slue kao zvona u pustinjakim naseljima, instrument muklih tonova, i podsjeaju na indijsku tamburu vina. Po tom bubnjiu je vrlo muzikalno udarao malom maljicom prodorni ritam skandiranja odlomaka iz Buddhina Govora o lotosu dobre nauke iz debele knjige otvorene pred njim. Taj "govor" u kienom stilu mahhayanam knjievnosti obuhvata u engleskom prijevodu dvije pozamane knjige. To je jedan od naistarijih apokrifa mahayanam religija. Smatra se da je formuliran oko 100. god. pre. n. e. Prema tradiciji sekti koje ga smatraju svojim osnovnom svetom knjigom, to je ezoterijsko otkrovenje istine o bodhisatvama ("biima koja se bude"), govor koji je Buddho odrao izabranicima ispod ogromne vertikalne stijene u predgrau indijske prijestolnice Raagriha (dananji Ragir u Biharu), ispod uvenog svetita na "Hridini ljeinara" (Gridhrakuta). Na tom se mjestu ve odavno nalazi skromni japanski hram Niirenove sekte. Najneoekivaniji i najljepi dio tog govora - barem za zapadnjake, odgojene vie ili manje u kranskom duhu -- jeste opirna verzija (oko 60 str. prijevoda) pradavne prie (kako svjedoi i ovaj predkranski tekst) o "rasipnom sinu", ija se saeta ali snana verzija nalazi i u kranskom Evanelju (Luka, XV). enju omladine za irokim i dalekim svijetom, a jo snanije, naknadno, vrlo nesigurno i kolebivo kajanje zbog neuspjeha i neumitnosti "realnog" svijeta, prepriao je Andr Gide u jednoj od najljepih lirskih pripovjedaka s blagom skepsom svojih kranskih nadahnua. Poslije te zvonke recitacije, bhiku prisutnima u hramu (ako ih ima) dijeli male bubnjie u obliku tipinih okruglih lepeza, i maljice, a zatim polazi u procesiji (ponekad bi mi se pridruio i neki zapanjeni ugavi pas -- ima ih mnogo i ovaj razrijeeni kraj Kalkute -- slijedei vjerno ovaj obred, koji, za razliku od njegove
vjere u "ovjeka" nije kult kamenovanja) na krov hrama, u ijoj je sredini kupola. Obilazei je, hor u tiem finalnom tonu ponavlja osnovnu izreku cijelog dugog obreda. Zvuk se te posljednje kadence gubi u pihtijastoj gustoj tami vlane kalkutske noi. Bio sam jedan od rijetkih prjatelja bhikua Takahai tokom godine svog boravka u Kalkuti. Radovao se je kada bih, siavi s krova hrama, svratio u njegovu sobicu uz ulaznu terasu. Za razliku od kra i loma cejlonskih "maha" hramova (gdje svaki hippie moe besplatno da jede i spava koliko hoe), u ovoj se prvoj redovnikoj eliji koju sam upoznao nalazio samo tvrdi leaj pod mreom za komarce, stol i stolica. Iz udubine u zidu, koja je sluila kao polica, Takahai bi uvijek izvukao po neki japanski dar za posjetioca: knjigu, lutku ili slino. Pred odlazak iz Indije podijelio sam veinu toga (osim knjiga) svojim ainskim neacima i neakinjama, ijoj sam porodici i ambijentu atavistiki pripadao od samog dolaska u tu svoju obeanju zemlju. Radovali smo se obojica kao dobra djeca kad sam pred odlazak iz Indije donio iz Delhija primjerak skoro sto godina starog prijevoda Saddharma-pundarika-sutre. Ranije mi je Takahai pozajmio kopiju strojem prepisanog engleskog prijevoda koji je za ovakve interne potrebe priredio neki Japanac, to je bolje znao i mogao. U to su doba Japanci poeli graditi prvu pagodu miru u Indiji, na mjestu u Ragiru, gdje je po njihovoj predaji Buddho odrao svoju veliku propovijed koja je postala osnov njihove religije. Poslije petnaest godina naiao sam neoekivano na njihovu pagodu, sazidanu pre nekoliko godina u Sri Lanki. uo sam ranije za taj pothvat na podnoju najsvetijeg vrhunca u ovoj zemlji za sve domae vjere. Za hinduske i buddhistike ta se neobina ogromna prirodna piramida, iji se vrh izdie preko 2500 metara nad morem, naziva Siri Pada, ili Stopa Gospodnja". a na zvaninim (kolonijalnim) geografskim kartama Adams Peak ili Adamov vrh, prema biblijskoj tradiciji koju su identifikovali muslimanski istraivai pre 1000 godina. lndijska legenda iz Mahabharate, koja je prvobitna, smatra ovaj vrhunac krajnjim dosegom
boga Vinua; on je u tri koraka premjeri i osvojio zemlju Bharata (Indiju, prema staropersijskom nazivu) od Himalaya do otoka Lanka gdje je tada ivjelo "lavovsko pleme" Sinhala. Buddhisti su kasnije promijenili identitet boanskog pokrovitelja a "Stopu Gospodnju" shvatili kao stopu Buddhe, koji je, prema novoj tradiciji, udesnim putem sletio tri puta na ovaj "juni dragulj Indije" i svaki put odrao po jedan govor. Ti su govori zabiljeeni u oevidno neautentinom obliku kao kratke izreke i bez ikakvog ozbiljnog sadraja (kao i veina govora u kojima su Buddhini sagovornici najgluplji medu "svijetlim bogovima"). Muslimani su ustanovili da je taj vrh bio boravite biblijskog prvog ovjeka Adama, ali su egzegetski priu o tome komplikovali, pa je ovdje ne bi imalo smisla opetovati... I tako hodoasnici hrle ve tisuljeima na ovaj sveti vrh, koji je u arhetipskoj simbolici zajedniki svim vjerama toliko da ga je i C. G. Jung pod stare dane u svojoj autobiografiji autentifikovao u jednom od promaenih pokuaja vlastite smrti. Konano, kako sam se tek nedavno uvjerio, i Spliani su, u slavu nove ere koja je prema Jungovoj astrologiji zapoela upravo u ezdesetim godinama ovog stoljea, ostatke tog raja zemaljskog obnovili i preobrazili velianstvenom konstrukcijom jezera dugakog desetak milja i prostranog u podnoju tog "...Vrhunca" kod gradia Maskelije. Otiao sam u Maskeliju na poziv negdanjeg posjednika plantae aja, koju su spliani potopili pre vie od 10 godina. zajedno sa vilom i gradiem od kojega i danas stre nad vodom stupovi jednog starog hrama i mrtve ogolele kronje nekad snanih i velikih stabala. Vlasnik potopljene plantae sada je rukovodilac nedogledno velikog nacionalizovanog kompleksa plantaa aja, a stanuje u modernoj raskonoj vili iji su saloni u staklu, s fantastinim vidicima na raj zemaljski, ispunjen tekim staroengleskim pokustvom. Standardni predstavnik "Peo-Azije". Obronci brijega su na sve strane u nedogled prekriveni ajem a po sljemenu je sagraena ta nova rezidencija, na prostranom tipinom engleskom travnjaku, obrubljenom egzotikom cvijea, i vidikovac, ija je osebujnost izazvala u meni vrtoglavicu od udivljenja. Pod arenim predveerjem monsunskog vetra
ispred mene se sputao vidik prema jezeru, a u ne suvie realistikoj udaljenosti obronka nove Maskelije nazirao se seoski bazar, sklepan od starih kanti i trulih dasaka, okruen monumentalnim modernim graevinama javnih ustanova policije, bolnice i pote. Na suprotnoj strani vidikovca izdizao se (skoro kao Anapurna u Pokari u Nepalu) masiv Siri Pade, s vrhom zanesenim u struju oblaka i providne maglice. Ugoajni kontrast sputanja s jedne strane, a uspona u nebo sa suprotne, neopisiv je i nezahvatljiv jednim pogledom. Isto vrijedi i za dvije pobone strane sljemena. Vidici prednje i stranje strane sljemena toliko su prostrani da se poboni krajevi ni ne zapaaju sa sredinjeg vidikovca. Treba se istrgnuti s ledine, gdje nas stoer rajske ljepote vrti u zaaranom krugu, i stiati se u etnji uzdu plantanih puteva. S jedne strane put vodi do strmine zaobljene bunjem aja ispod koje se kroz kanjon vodopada sunovraa glavna rijeka u jezero. Na suprotnoj strani silazak je ublaen valovitou doline, u ijem srcu je, zasjenjena umarkom, neoekivano tiha i sona laoceovska uvala s manjim jezerom na znatno vioj razini nego to je potopljena kotlina u koju se sputa cesta. Moj ovdanji dayako (dobrotvor) me je pronaao sluajno, proljetos -- kada je iao da kupuje jagode -- na tavanu Ramayane -- kako sam nazvao svoje tadanje privremeno sklonite pod hridinom i tu je, prema predanju eposa, bio dvor demonskog cara Ravane, koji je oteo i doveo ovamo iz Indije ljepolicu Situ, enu utjelovljenog boga Rame, u vremenima kad se ljudski rod jo nije potpuno udvojio od majmunskog. U podnoju svuje krne tvrave (na ijem je obronku danas najljepi botaniki vrt planinske vegetacije koji sam ikad vidio), Ravana je zatoio Situ u kolibu pored vodopada, gdje se i danas nalazi mali hinduski hram Sita Eliya, najea meta mojih popodnevnih etnji dok sam stanovao s druge strane "tvrave", na obronku koji se strmo sputa u junu kotlinu ovog planinskog podruja. Stanovao sam na prljavom i razvaljenom tavanu magaze jedne male plantae aja i jagoda, u blizini NurElije. kotskog plantaerskog gradia; tu sam traio bolji smjetaj u nekoj od naputenih vila na bivim kotskim imanjima koja su po osloboenju dobile ugledne linosti iz Kolomba, ministri i bogatai, ali ih vie
ne koriste. Nakon deset godina zavjetrine u jednoj tronoj pustinjakoj kolibi, na neko bogatoj plantai kakaoa, koju su postepeno naputali i rtvovali haosu dungle, naao sam se u poloaju jednog od prvih Buddhinih sljedbenika, iji je nadimak zapamen upravo po egzistenciji beskunika, kakav sam sada ja. Po tome je i nazvan "stanar kolibe", a sve to znamo o njemu jesu mudri savjeti jednog neznanog druga i prazne utjehe, kakvima i ja sada obilujem: Tu ti je bila stara koliba. eli li sada novu kolibu? Okani se elje, prosjae, bolno je uvijek novo kuenje. (Thera-gatha 57) Kada se sruila moja stara koliba i ostala bez vode, na golom kamenu, zbog divljake sjee ume i odrona zemlje na ogoljeloj strmini, odluio sam da se povuem u visoke, vrlo hladne planine, gdje se bruse snane otrice monsunskih vjetrova. Traei ovdje zaklon, nauio sam od razrijeenog uzduha kako i zato su indijski , sadhui i yogi od pamtivijeka traili u Himlajama slobodu daha. Izlet u podnoje zemaljskog raja - radi smjetaja bio je, takoer, iluzoran, iz razloga shvatljivih jedino iz kompleksnog mentaliteta ekvatorijalnog ovjeka, u to ovdje nije umjesno zalaziti. Ipak, povodom moje posjete, dobrotvor, koji me je tamo pozvao priredio je, za zasluge nebeske, obredni ruak ne samo za mene nego i za japanske bhikue kojima je "najblii susjed na najudaljenijem brdu". Gledajui sa suprotnog kraja jezera, iz Maskelije, japanska se pagoda vidi kao mala bijela oblina u podnoju Siri Pade. Ovdje, u neposrednijoj blizini, zastrta je niim brijegom koji treba zaobii. Poli smo pred japanske goste dravnim peoom. Cesta je ila do malog seoskog trga, odakle strmi put vodi procesije hodoasnika do vrha svetog brijega, u prvoj polovici godine, koja je ljetna, tj. intermonsunska. Trg na polaznoj taki hodoasnika obrubljen je kuama na kojima su izvan sezone otvori
za prozore i vrata zatvoreni sklepanim daskama, a u sezoni su to uplji hanovi. Jedna kua, moda najvea, slui cijele godine kao duan, ajdinica, "hotel" (kako se u Indiji nazivaju restorani u bazarskim epencima) i pekara. Na tavanu ima i nekoliko daskama odvojenih posebnih sobica, a na dnu prostranog hodnika je velika pekarska pe, uz nju nunik. Vlasnik nam je s ponosom rekao da tu esto odsjeda, na odlasku u dolinu ili na povratku, ak i starjeina japanskog samostana, uvaen najvie zbog toga to se svakog jutra penje, po kii i suncu, na vrh Siri Pade, bubnjajui i pjevajui svoju svetu pjesmu: ona mu olakava ritam hoda i polet daha u nebeske visine. Dok smo sjedili i pili aj pred "hotelom", na drvenoj terasi, gdje je izloeno povre za prodaju, razmiljao sam o Derviu i smrti Mee Selimovia, radavao se susretu s japanskim derviima-bubnjarima kao da sam i ja sad dervi u posjeti "Tvravi" nad pekarom. U matanju, ratrkanom suncem i vjetrom, imao sam povoda i da se zanesem u svoju teoriju o telurskim izvorima iste bioloke religije i njene topografije. Arhetipski uzor tog izvora religije postao je za mene i u koordinatama dananjeg novovjerskog preporoda junoindijski tamilski utljivi mudrac Ramana Mahari (umro 1950). Njegov je ivotopis -- najljepe i najbolje dokumentovan i sa svrhom koja mene zanima -- napisao Jungov indoloki sljedbenik H. Zimmer (u knjizi Der Weg zum Selbst). Nezaboravan je prvi utisak koji je na mene ostavila fotografijaportret na stolu njegovog indijskog biografa i potovaoca, profesora filosofije u Madrasu T. M. P. Mahadevana, u ijem sam Institutu za postdiplomske studije 1965. predavao komparativnu filosofiju. U petnaestoj godini, dok je bio uenik u kranskoj misionarskoj koli, Ramana je jednog dana potpuno neoekivano i bez ikakvog vidljivog izvanjskog povoda proivio svoju smrt. Iznenaenje je za njega samog bilo tako snana preobrazba da ga je jednim zamahom odsjekla od svijeta, a nije ga psihiki oamutila. Kasnije je
obiavao razjanjavati svoj religijski doivljaj rijeima da ga je "...strah od smrti napustio jednom za svagda", ili: "Smrt je iza mene". Nije imao ega vie da se boji, niti ita da oekuje u ivotu. To je bila blagodat tiine koja je neporemeena vidno zraila iz njegova lika, a osobito iz pogleda. Kao djeak je shvatio, tada, da mora da se udalji od kue, ali nije znao kuda. Godinu dana kasnije uo je od nekih hodoasnika rije "Arunaala". Shvatio je u trenu da je to magina taka koja ga privlai. Ne znajui ni kako e stii tamo, pobjegao je od kue. Kad je stigao, spustio se u ekstatinom zanosu pored jednog stupa u kripti hrama i utopio svoje preminulo ja u blaenstvu sveobuhvatnosti koje je proviralo iz vrhunca tog svetog brijega i slivalo se u podnoje hrama odakle za njega vie nije bilo izlaza. Kasnije, njegove rijetke izreke sainjavaju jednu neobino duboku poemu od 40 strofa. Nije propovijedao. Svojim je tihim prisustvom obasjavao posjetioce. Shvatljivo je da su i neki poznati evropski uenjaci, osobito kranski teolozi, dolazili da se uvjere. ak i da provjere snagu njegovog zraenja. Istoni i zapadni sljedbenici i biografi istiu da naem vremenu nije imao da saopi nikakvu novu poruku. Bio je ovjek iji je istinski ivot zapoeo doivljajem smrti... -- Dolaze! -- prenuo me je moj domain. Nisam vidio odakle. -- Oni se i ne vide odmah. Najprije se uju. Bubnjevi u obliku lakih lepeza; sa njima sam i ja pokuavao da slijedim prijatelja Takahaija na usponu prema kupoli hrama u Kalkuti. Stigla su dva mlada Japanca. Jedan je do pre dvije godine, kad je zareen ovdje, bio sporta, prvak u karate hrvanju. Pratio ih je mali opor seoskih pasa. Zaustavili su se pred drvenim podijem na kojem smo sjedili. Brzo su se uz nas sjatili i ostali posjetioci "hotela", a oni su poeli duboko da nam se klanjaju u polukrugu na sve strane, nastavljajui hvalospjev i bubnjanje. Isti se blagoslov kui i ukuanima ponovio i kad smo stigli pred bungalow. Iako sam i ja po odijelu i funkciji pripadao njima, kao mnogo stariji
i ugledniji po rangu zareenja, nije mi preostalo drugo nego da se svrstam medu domaine laike. Oni su se malo povukli u pozadinu, ostavili me kao svog predvodnika i skrueno, to su bolje mogli, sklopljenim rukama uzvraali na pozdrave gostiju. U odlasku je ponovljena ista ceremonija (umjesto beskrajnih retorsko-patriotskih bezveznih propovijedi, kojima se cejlonski utovljeni popovi s lavovskim izrazom lica zabavljaju satima poslije ovakvih sveanih rukova a izlaze iz kue ne osvrui se na domaine i darovatelje koji su im na ulazu oprali noge, a na izlazu zahvaljivali za milosre s kojim su primili njihove bogate darove). Vozili smo se skupa u dravnom peou do trga gdje smo se prije podne sreli. Tamo je, sreom, ekao i autobus, spreman na polazak u smjeru mojih vrhunaca nad plantaama. Dok smo putovali interesovao sam se za japanski zeleni aj i pitao ih da li znaju zato se ne proizvodi i ovdje. Odgovorili su da je bunje njihova aja manje, a listovi - koji se sue prirodno, a ne pre u fabrikama, takoer su mnogo njeniji... Svrha svih ovih sjeanja i zastranjivanja bila je tek da postavim pitanje: kako isplijeviti kukolj iz penice? -- S mojim pokoljenjem umire "era riba", kriptikog simbola ranog kranstva u katakombama. Trajala je 2000 godina. Akvarijski kukolj koji treba podnositi dok ne sazre ito pod moda sretnijim zvijezdama u zodijaku, trebalo bi pustiti da crpi plodnost svoga tla isto, tako dugo, prema buddhistikoj hronologiji krunog toka zbivanja, jo tano 2500 minus 23 godine. Tada e se pojaviti buddho slijedee ere, Maitreja, ili udjeljitelj sveope ljubavi. Zanimljivo je da e, po pradavnoj tradiciji, u njegovoj eri sve ii lako, ba kao to danas prieljkuju hipiji: bez pameti i u istoj ljubavi dva i dva e postati pet. A podatke o onima koji su se ve odvojili od naih pretekih i prepametnih tradicija koje se taloe ve 2500 godina u kulturama Istoka i Zapada, i koje treba sada to bre antikulturno zbrisati, te podatke o herojskim podvizima novovjerskog kukolja trebalo bi, moda, traiti u raunovodstvu gvajanskih trezora.
Rev. 1/12/2005
Veljacic: Usjev novovjerstva i kukolj narkoticara www.geocities.com/budizam/texts/veljacic/usjev.html
Cedomil Veljai: Ganice bdiikog nihilizma
Home
---\\
Veljai
Granice buddhistikog nihilizma*

edomil Veljai
Svijet nije nita ni po sebi ni za sebe. Samyutta nikayo, XXXV, 86 Sunnata-loka-suttam U ovako formuliranoj izvornoj osnovi1, koju e potvrditi i kasniji razvoj buddhistike filozofije, buddhistiki nihilizam (sunnata-vdo) je teorija (vdo) ontolokog idealizma na temelju akosmikog zaokreta Buddhina humanizma. U tom smislu treba shvatiti i analogiju znaenja Buddhine doslovne formulacije izraza (u gornjem tekstu) attena v attaniyena v, "ni po sebi ni za sebe", sa Kantovim i Hegelovim razjanjenjima kljunih termina an sich i fr sich.
I -- Nitvovanje i strah
"Transcendentalno jedinstvo svijesti o sebi" u Kantovom sintetskom jedinstvu iste apercepcije upredobi "ja mislim", ili u aktu cogito, nije jo dovoljan dokaz (ergo) ontikog bitka subjekta spoznaje (sum). Buddhina teza o nitavilu svijeta 'po sebi' i 'za sebe'' ili u refleksiji subjekta spoznaje 'o sebi' (ah'atta) i u apercepciji usmjerenoj prema izvanjskom
file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/veljacic/granice.html (1 of 19) [10.2.2008 20:55:20]
(bahiddh) objektu, razraena je u kasnijoj filozofiji buddhistikog idealizma, osobito u teoriji da 'postoji samosvijest' (vidnapti-mtrata) u uenju o 'dvostrukom nitavilu' ili negaciji posebnog ontikog statusa subjekta-sebe (an-att), a i njegova zasebnog korelata 'u svijetu' (loke). Tako se skolastiko uenje o 'dvostrukom nitavilu' (naglaeno i u maha-ynam religijama) razvilo u eksplikaciji logikog izvoda o negaciji indijskog pojma Sebe (analognog kranskom poimanju 'due') iz ire i nadreene teze o nitavilu bitka u apsolutnom smislu 'sveobuhvatnost'. Drugim rijeima' temeljna dogma buddhistikih religija o nepostojanju trajne i supstancijalne 'due' filosofski je zapravo samo dosljedan corollarium osnovne ontoloke teze o nitavilu. Negacija apodiktikog suda, razraena na podruju egzistencijalnih sudova u logici ainskog relativizma (aneknta-vadah i syad-vah) potjee iz predbuddhistikih razdoblja.2 U buddhistikoj logici je vaenje apodiktikih sudova svedeno na specifina podruja istog (s'uddham) idealnog bitka, iste ('predodbene', 'objektivne' i 'misaone') svijesti. Uza sve te racionalne opravdane zaokrete u idealizam spoznajno-teorijskih eksplikacija, temeljni je budhistiki stav prema ivotu i svijetu uvijek bio i ostao izriita filosofija egzistencije (pa se zbog toga nipoto ne bi smio brkati, ve iz napomenutih historijskih razloga, ni sa kakvim 'utilitarizmom' empirijskim prakticizmom i sl. u duhu 'modernih' pozitivistikih degradacija filosofija u antifilosofiju). Autentinost naeg obuhvatnijeg pristupa svim tim eksplicitnim i implicitnim shvaanjima sadrana je moda najzornije u temeljnim pali tekstovima, u opisima potresnih doivljaja egzistencijalnog straha pred uvidima u metafizike dubine nitavi!a. Taj tako opravdani strah buddbizam eli da prevlada svojom racionalnom disciplinom praktinog uma (yogavaaro). Opis tog konkretnog polaznog doivljaja na prekretnici egzistencijalnog razvoja od ovjeka ka natovjeku (gotra-dhu ili promjena ivotinjskog roda) u Buddhinim govorima o toj temi glasi:
... I tako, isposnici, neko zastupa ovakvo gledite: "Takav je svijet, takvo je moje sopstvo (att, dua)., takav u biti poslije smrti: trajno, postojano vjeno nepromjenjivo bie -- takav u uvijek biti i ostati. Kad takav ovjek uje tathagatu (buddhu) ili njegova uenika koji nauava iskorjenjivanje svih ustaljenih, autoritativnih, jednostranih i pristrasnih gledita, u svrhu smirenja svih podstreka, odricanja od svih sklonosti, dokonanja udnje i strasti, raskida, utrnua (nibbanam) -- takav e ovjek tada pomisliti: Ta to e me skriti, to e me upropastiti, i vie me nee biti. Zbog toga tuguje, jadikuje, narie i obezumljen se tue u prsa. To je, eto, isposnici, unutarnji uas pred nebiem. Alagadd'upama-suttam (Usporedba sa zmijom) 22. govor u zbirci Mahima-nikayo
II -- Ponitenje i unitenje
Uas pred nebiem (asati paritassana) ispoljen u izvanjskom svijetu (bahiddha) ili doivljen u samom sebi (ah'atta) shvaa neuk i priprost ovjek (assutava puthuano) koji ne uvia oplemenjenost istine (adassavi ariva-dhammassa) prema Buddhinu ethosu spoznaje, tako da u neposrednom suoenju (tueg ili svoga) bia s dijalektikom neumitiiou ne-bia (a-sati) identifikuje egzistencijalnu suprotnost bia i nebia s ontolokom oprekom bitka i nitavila. U istu povrnost iz neznanja upadaju redovno jo i danas egzistencijalno (negativno) zainteresovani misionari evropocentrizma. Rijetki poznavaoci dijalektikih preobraaja Hegelovih interesa za indijsku filozofiju4 nee se zauditi ni pred konstatacijom njegovog nekritikog usvajanja iste zablude u eksplicitnom osvrtu na buddhistiku transcendentalnu logiku u Logici Enciklopedije filosofijskih znanosti (pogl. VIII, 87). U kritici Kantova poimanja stvari po sebi, koja ostaje neodreena, liena i oblika i materije, Hegel zakljuuje da je prema Kantovoj definiciji stvari po sebi -- kao kod buddhista, nitavilo princip svih stvari, krajnji smisao i svrha svega. S druge
strane ni oni koji definiraju Boga samo kao apsolutni bitak nisu u nita boljem poloaju nego buddhisti' koji Boga svode na nita, pa iz tog principa izvode dalji zakljuak da je unitenje sredstvo kojim ovjek postaje Bog. Ne zalazei u dublju analizu saglasnosti i nesaglasnosti buddhislikog uenja o nitavilu s Hegelovim, [5] moemo ove citate ve prima facie shvatiti kao potvrdu da Hegel buddhistiki pojam nitavila (sunnam/sansk. s'uriyam) identifikuje, u skladu sa pankosmikim imanentizrnom svoje jednosmjerne metafizike povijesti, sa pretpostavkom unitenja. No ta je pretpostavka interpretacije nitavila kao unitenja (doslovnije razaranja: uhedo) ili destrukcionistikog stava prema svijetu ve u temeljnim pali tekstovima obiljeena i uporno pobijana kao doktrina koja e osobito kasnije biti shvaena kao idejno najopasnija hereza koja tei za razorom buddhina uenja u cjelini iz jezgra. Prije nego preem na izvornu dokumentaciju Buddhinih argumenata protiv uhedavado destrukcionizma, iji je egzistencijalni aspekt opisao u gore citiranom tekstu, elim da bitni nesporazum obiljeim usporedbom s Hegelovom terminologijom: 88 citiranog Hegelova teksta upuuje na sintezu koja sadri rjeenje dijalektike suprotnosti teza: "Apsolut je bitak" i "Apsolut je nita". Ta sinteza izrie da je istina bitka i nitavila u njihovom jedinstvu, a to je jedinstvo bivanje. U buddhistikoj filosofiji naelo bivanja je priznato u svom osnovnom smislu i razraeno u irem opsegu Buddhina uenja o nepostojanosti (aniam), koja je prvo od triju iskonskih obiljeja (lakkhanam) egzistencije uope [6]. Saglasnost s Hegelovom, ali i bitnu ontoloku razliku, moemo formulirati u ovom sklopu s buddhistikog stanovita ovako: Bitak i nebitak su prevladani, ili sintetizovani, u relativitetu bivanja, ali su samim tim i u isti mah i deapsolutizavani. Tim se prevladavanjem (Aufhebung) buddhistika teza o nitavilu (sunnam) na vioj razini kojoj tei i Hegelova sinteza
suprotstavlja Hegelovu apsolutu, a ne primenjuje se vie na nii polarni odnos bitka prema nebitku. Odatle bi trebalo da bude jasno da u dijalektikom rasponu Hegelove antitetike teza Apsolut je bitak i Apsolut je nita, termin nita obiljeava nebitak (takoer u onom smislu u kojem je i kao nebie ispoIjen u citiranom Buddhinu tekstu). No Buddho pobija upravo neopravdanost te metafizike identifikacije: nebitak nitavilo. Nitavilo je (dijalektiki) korelat apsoluta na razini koja nadilazi i prevladava alternativu bitak-nebitak, bie-nebie. Egzistencijalna dilema apsolutizovanog bitka eliminirana je osnovnim principom buddhistike logike egzistencijalnih sudova, tetralemmom: ni-bitak, ni nebitak, ni ibitak-i-nebitak, niti ni-bitak-ni-nebitak ne moe izraziti egzistencijalni smisao i sadraj ljudskog bia-u-svijetu. (Princip polivalentne logike ove vrste nije Buddhin izum u indijskoj logici, nego samo njegov model, iji neposredni uzor nalazimo u ainskoj logici.7) U svjetlu ove digresije razmotrit emo sada osnovnu Buddhinu argumentaciju protiv identifikovanja njegove ontoloke teze o nitavilu, ili nihilizma sunna-vado, s egzistencijalistikom tezom destniktivistikog materijalizma uheda-vado. Model Buddhinog argumenta sa nihilistikog stanovita (sunna-vado) protiv stava destruktivnog (uheda-vado) horror vacui iznesen je u sljedeem tekstu, u razgovoru s Anuradhom (Anuradha-suttam, Samyutta-nikayo, XXII, 86), u neposrednoj povezanosti s primjenom navedenog pravila tetralemme u logici egzistencijalnih sudova. Zbog teorijske sloenosti strukture nihilistikog argumenta u njegovoj cjelini koja je saeta u ovom tekstu, navest u ovaj razgovor u opirnijem izvodu: -- Ovako sam uo. Jednom je zgodom Blaeni (Buddho) boravio u gradu Vesali, u Velikoj umi, u visoko nadsvoenoj dvorani. U to je doba i redovnik Anuradho boravio u umskoj kolibi nedaleko od
Blaenoga. Tu se sakupi velika druina beskunika nekog drugog pokreta, pa poto su se prijateljski pozdravili s redovnikom Anuradhom, sjednu pored njega i oslove ga ovako: -- Budui da je, prijatelju Anuradho, tako usavren ovjek (tathagato, u ovom sluaju Buddho) najuzvieniji. ovjek koji je dosegao vrhovni domet, onda onaj ko eli da izradi obiljeje tako navrenoga moe to obiljeje da ustanovi na ova etiri naina: "Takvo bie postoji i poslije smrti", ili "Takvo bie ne postoji poslije smrti", ili "Takvo bie i postoji i ne postoji poslije smrti", ili "Takvo bie niti postoji niti ne postoji poslije smrti". Kad su to izrekli, Anurado im odgovori ovako: -- Takvo bie, prijatelji, ako ga se eli obiljeiti, treba oznaiti drukije, a ne na ta etiri naina... Kad im je to rekao, beskunici onog drugog pokreta rekoe: -- Ovaj isposnik mora da je novajlija koji se je tek nedavno odvratio od svijeta, a ako je stari redovnik, onda je budala i neznalica -- pa ustanu i otiu. Kad su otili, redovnik Anuradho promisli: -- Da su me ovi nastavili da ispituju, kako bih im odgovorio dosljedno rijeima Blaenoga, a da ne prelazim preko onoga to je Blaeni zbilja rekao? Tada redovnik Anurado otie do Blaenoga (pa mu ispria cijeli dogaaj)... -- ta misli, Anuradho, je li tjelesni lik postojan ili nepostojan?
Nepostojan, gospodine. -- A je li ono to je nepostojano patnja ili srea? -- Patnja, gospodine. -- A bi li bilo opravdano da za pojave koje su nepostojane, bolne, promjenjive, kaemo: To je moje, to sam ja, to je moje sopstvo? -- Ne, gospodine. -- A jesu li osjeaj, predodba, izraz volje i svijest postojani ili nepostojani? -- Nepostojani, gospodine. -- I zato onaj ko to uvidi razumije da u takvim okolnostima za takvo bie ne moe biti daljeg opstanka (poslije smrti). -- A ta misli, Anuradho, da li je takvo bie (samo) tjelesni lik? -- Ne, gospodine. -- Ili je (samo) osjeaj, predodba, izraz volje, ili svijest? -- Ne, gospodine. -- Smatra limoda da je takvo bie utjelovljeno u liku, ...? -- Ne, gospodine. -- Smatra li moda da je takvo bie neto drugo nego tjelesni lik (i ostali inioci linosti)? -- Ili da je takvo bie (sadrano) u osjeaju, u predodbi, u izrazima volje, u svijesti -- ili smatra da je negdje
drugdje, a ne u osjeaju, u predodbi, u izrazima volje, u svijesti? -- Ne, gospodine. -- Smatra li da tjelesni. lik, osjeaj, predodba, izrazi volje i svijest (skupa) sainjavaju takvo bie? -- Ne, gospodine. -- Smatra li da je takvo bie bestjelesno, bezosjeajno, bespredodbeno, bezvoljno i besvjesno? -- Ne, gospodine, -- Ako dakle, Anuradho, za tebe takvo bie istinski i zbiljski ne postoji ni u ovom neposrednom iskustvu, zar bi mogao da ustvrdi da takvo bie, koje je najuzvieniji ovjek; koji je dosegao vrhovni domet, moe da bude obiljeeno na ova etiri naina: Takvo bie postoji poslije smrti, ili Takvo bie ne postoji poslije smrti, ili Takvo bie i postoji i ne postoji poslije smrti, ili Takvo bie niti postoji niti ne postoji, poslije smrti? -- Ne, gospodine. -- Dobro je, Anuradho, dobro! A ja sada kao i ranije objanjavam samo ta je patnja i ta je dokonanje patnje. Trebalo bi, dakle, da ovjek najprije bude neto cjelovito i postojano (niam), pa da ga se moe razoriti, ili "unititi". A to Buddho smatra nedokazivim: -- Prosjaci, razjasniti u vam ta znai sve: oko i zor, uho i zvuk, nos i miris, jezik i okus, tijelo i opipljiva tvarnost, razum i predmeti razumijevanja. To je sve. A ako
vam, prosjaci, neko kae: Okani se svega toga, ja u ti razjasniti neko drugo 'sve', znajte da je to tek prazna rije, pa ako se upustite u ispitivanje, onaj ko to tvrdi nee moi da opravda svoju oholu tvrdnju, zato jer mu je tako neto iznad dometa. -- A ja u vas, prosjaci, pouiti kako da napustite sve ... (Samyutta-nikayo XXXV, 23) Ako je cijeli ovaj izvod ontolokog nihilizma mogue izraziti jo jednostavnije, onda je to za nae vrijeme bez sumnje uspjelo Sartreu: ovjek nije ono to jeste, ovjek je ono to nije. ovjek je uzaludna strast. [8] Gaenje nad cijelim svijetom (Sabba loke anabhirati) je etvrta od deset bitnih egzistencijalnih "predodbi" (sannam)9) koje interpretirane Schopenhauerovom terminologijom imaju snagu da neposredno djeluju na volju. To su predodbe koje treba stalno odrati i njegovati doseui njihov dublji smisao u stanjima saivljavanja kao to je suut. To je Buddhin prvobitni originalni put meditacije (mimo tradicija yoge, koje je kasnije bio iskustvom i nagovorom uenika primoran da ponovno ukljui u iri opseg svog uenja o sati-patthani, postojanosti panje); put proienja na kojem "putnika nema", a nema vie ni svijesti o nitavilu kao ni o apstraktno-ontolokom sum, nego preliminarno jo samo neposredni doivljaj ni-ega (a-kinanam) -- da tu nita nije i da nieg nema (Sutta-nipato, 1070)
III -- Nihilizam i anarhizam

Nihilizam u ovako autentifikovanom ontolokom znaenju je najodreitija opreka anarhistikom nemoralu destrukcionizma (uheda-vdo). Traiti njihovu 'dijalektiku sintezu' mogue je jedino u eristikoj namjeri sofizma ija je via i prethodna premisa sadrana u intenciji 'pokreta' anti-kulture, anti-filosofije i antiracionalnosti uope, koja u socijalnom destruktivizmu dananjeg svijeta dosee svoj razorni vrhunac. Nije udo, gledajui iz perspektiva historijskog razvoja apsolutistikih ideologija 19. vijeka, da je takva ideoloka tenja vjere u apsurd
mogla najsnanije i zato najhaotinije provaliti iz onog anti-mlsticizma koji je tada bio izazvan novim srednjovjekovljem u carskoj Rusiji (kako ga je naknadno obiljeio egzistencijalistiki dijalektiar Nikolaj Berajev). [10] Za poimanje tog anti-misticizma i njegova razvoja u anarhistiki nihilizam najznaajniji je M.A. Bakunjin, koji polazi od Fichteovih i Hegelovih idealistikih i apsolutistikih utjecaja. U tom je pogledu karakteristina interpretacija Hegelova utjecaja na Bakunjina kao zaotravanje Hegelova utjecaja i njegova jednostranog tumaenja koje ga je dovelo da stvaralaku snagu vidi samo u negaciji. [11] U osvrtu na analogiju tog ruskog nihilizma s najdubljom indijskom razradom tog problema u nae vrijeme s religiozno-spiritualistikog stanovita kod Sri Aurobindoa (u The Human Cycle), pokuao sam da taj Bakunjinov destrukcionizam usporedim s indijskim mitskim shvaanjem svijeta kao pouke igre i razonode boga ive (S'iva-Iil). Prema Bakunjinovim rijeima: -- Pouzdajmo se u vjeni duh koji razara samo zato, jer je to neiscrpni i vjeni stvaralaki izvor ivota. Radost razaranja je istovremeno i stvaralaka radost. Poslije Bakunjina, obrat prema Aziji je uslijedio u posrednoj i neposredno! vezi s reakcijom VI. Solovjova na antimistika shvatanja anarhistikog nihilizma. S jedne strane Solovjov identifikuje bakunjinski destrukcionizam u razvoju od ekstremnog individualizma do kolektivizma s Nietzscheom, pa nasuprot fazama Bakunjinova razvoja suprotstavlja naelo: Razvoj bogoovjeka, a ne natovjeka. S druge strane, u istom djelu [12], nalazimo i ekstenzivnu komparativnu analizu buddhizma, koja Solovjova dovodi do zakljuka: -- Buddhistika religija obiljeava novi stepen u povijesti svijeta -- univerzalan nasuprot partikularnom, plemenskom ili nacionalnom stepenu. Jasno je ipak da je
buddhistiki univerzalizam po svom karakteru tek apstraktan i negativan. Izmeu jednog (Bakunjinova) i drugog (Solovljevog) stanovita svrstao bih na indijskoj strani (po zakonu spojenih posuda), na prelazu iz 19. u 20. vijek, najprije Vivekanandu, pa onda Aurobindoa. Postulat zaokreta religijskog interesa i ethosa od Boga ka ovjeku izrazio je Vivekananda u svom historijskom govoru na kongresu vjerskog jedinstva u Chicagu 1893. g., gdje se je po prvi puta indijska duhovnost suprotstavila plitkoi evropskog duha, u rijeima: -- Ali postoje i sekte koje ne priznaju postojanje Boga -- barem ne linog Boga. Ako ne elimo da te sekte ostavimo vani na zimi... moramo dovoljno proiriti nau platformu da obuhvati cijelo ovjeanstvo... Ja mislim da treba da volim svog brata bez obzira na to da li vjerujemo u univerzalno oinstvo boje ili ne, jer svaka religija i svaka vjera priznaje da je ovjek boanstven. U jednom govoru o buddhizmu, povodom istog misionarskog puta, Vivekananda ovako tumai Buddhinu historijsku misiju: -Prema njegovu uenju... bog i dua su dvije velike praznovjerice. ovjek je
zavolio boga i zaboravio svog brata ovjeka. Ovo je bio prvi obrat ka drugom boanstvu -- ovjeku. [13] Aurobindo Ghose (Gho) je pod kraj 19. vijeka kao izuzetan talent za evropske klasine jezike dobio stipendiju posredstvom engleske kole u tadanjem glavnom gradu kolonijalne Indije, Kalkati (Calcuta), za evropske klasine studije ("classics") na univerzitetu u Cambrigeu. Neuspjeh u najvanijem predmetu za odgoj engleske aristokracije i indijskih maharaa -- sport -- zbog pada s konja i trajne povrede kostiju, bio je uzrok Aurobindova povratka u Bengal prije zavrenih studija. Engleske akademske kvalifikacije ipak su mu bile dovoljne da postane nastavnik francuskog jezika u Barodi. Poetkom 20. vijeka, neutomivi bengalski anarhizam,
plod bujanja ungle iz otrovnih movara oko ua najsvetije rijeke Gange (koji ni danas nije ukroen vie ni bolje nego to je bio onda i svagda) -- dosegao je tada, u doba engleske podjele Bengala kao antirevolucionarne sankcije, vrhunac u anarhistikom pokretu mlade 'inteligencije'. Slino introvertnom mladenakom revoltu Rabindranatha Tagore protiv kolstva, jo se je mnogo snanije i zrelije ispoljio anarhistiki duh Aurobindoa u politikom nacionalnom pokretu Bengala, u kojem je kao vatreni govornik brzo postao jedna od naj vienijih linosti -- i zavrio u zloglasnoj kalkatskoj tamnici Alipur. Osloboen u svojoj 38. godini, emigrirao je u francusku kolonijalnu luku Pondicherry na jugu od Madrasa, i osnovao svoj aram, kolu duhovnog osloboenja putem integralnog yoge i preobraaja ljudske linosti iz haosa tjelesnog anarhizma u ideal duhovnog anarhizma, ili slobodnog komunalizma na principu bratstva ili drugarstva, a ne vlade kao organizovane rukovodilake vlasti. Bakunjinov preobraaj iz ruskog 'srednjovjekovlja' u anarhistiki anti-misticizam proao je, iako u obrnutom smjeru, kroz usporedivu fazu prije konanog prevrata koji je izazvala revolucija 1848: -- Komunizam nije realno, ivo jedinstvo slobodnih ljudi, nego nepodnoljiva prinuda, krdo ivotinja pritijenjeno nasiljem -- rekao je mladi Bakunjin. Vjeran do smrti svom idealu duhovne sublimacije anarhizma u najvii oblik ivota ljudske zajednice, Aurobindo je viziju tog beigalskog ideala smatrao svojom vrhunskom revolucionarnom pobjedom nad samim sobom, prosvjetljenjem do kojeg ga je doveo tek u tamnici asketski ivot i disciplina yoge. Nietzscheov utjecaj, kongenijalan ekstremnim anarhinim ispoljenjima tropskog azijskog individualizma, ali uz to i intelektualni ostatak skepse u interpretaciji vlastite vizije spasenja, oituju se u neposrednoj razradi, ija je vrijednost veim dijelom u fenomenolokoj, nego u ideolokoj analizi, u Ljudskom ciklusu, jednom od Aurobindovih najobimnijih djela koje je pisao u vrijeme prvog svjetskog rata.
Na poetku knjige14 Aurobindo razluuje najprije odreene oblike anarhizma u "fiiosofijama kao to je Nietzscheova", i priznaje da su "i stanoviti oblici imperijalizma ojaali pod utjecajem te vrste ideja, mada stvarno nisu bili tvorevine tih ideja", pa njih treba razlikovati od "idealistikog anarhizma mislioca koji ostaje pri starom individualizmu idealnog uma i dovodi ga do dosljednog logikog zakljuka". U XIX pogl. obrazlae kako je "napredak uma socijalni obnovitelj i stvaralac,... ako smijemo da o tome sudimo na osnovu modernog pokreta, preodreen da postepeno proe kroz tri stadija koja su logika sr njegova uzrasta. Prvi je stadij individualistiki i sve izraziti je demokratski na principu slobode, drugi je socijalistiki..., a trei, ako ikad uspije da se izdigne iznad teorijskog stadija, jeste anarhistiki u viem smislu te toliko zloupotrebljavane rijei". Taj "trei oblik drutva" postaje "temelj sutinske, a ne formalne, slobode... u slobodnoj zajednici". To je "ideal intelektualnog i duhovnog anarhizma" "Savreno produhovljeno drutvo e biti takvo da e u njemu, kako o njemu sanja duhovni anarhist, svi ljudi biti duboko slobodni" ... U istom razdoblju previranja, u metropoli je nala svoj ivotni put i misiju u krtenju buddhizma gospoa Rhys -- Davids. Jedan od najveih neprimjetnih i namjerno prikrivenih uspjeha gospoe C.A.F. Rhys-Davids u nizu tendenciozno izobliavane terminologije bilo je nametanje nekritinom itaocu termina 'anihilacija (annihilation) najprije za destrukcionizam uhaeda-vade' a zatim i proirenje znaenja te rijei na 'nihilizam' uope kao najstraniju herezu Tako je s anihilacijom implicitno odbaen i pojam nitavila iz sredinje koncepcije Buddhina uenja o sunna-vdi, a 'nitovanje' je identifikovano s 'unitenjem'. Nije meutim teko uvidjeti, i ako potpuno apstrahujemo od buddhizma, da pojmu 'unitenja' kao protutei 'stvaranja' ni iz ega kao aktu boje samovolje nema
ekvivalenta ni analogije u cijeloj indijskoj filosofiji. Raspon "stvaran je-uniten je" je predodbeni barbarizam tipian za niski moralni nivo i povrni sinkretizam dokazan bar za osnovni sloj Biblije. S Buddhina akosmikog stanovita destrukcija ili razor (uhedo) ne moe biti 'unitenje', nego moda jedino 'ponitenje' pojavnih oblika u nekoj 'boanskoj igri' (lila) -- njihova transformacija ili, u vulgarnijoj metafori, kao na poti ponitavanje maraka igosanjem. Da se 'neto' moe unititi trebalo bi najprije da jeste, a to upravo Buddho negira kako smo vidjeli u ranije citiranim tekstovima. 1833. g. preveo je E. Upham na engleski novije dijelove cejlonske kronike Mahavamso (iji legendarni dio poinje s Buddhinim roenjem). 1848. Schopenhauer, im mu se je pruila prva prilika, u novom izdanju svoje doktorske teze O etverostrukom korijenu naela dovoljnog razloga citira opirno i s velikim uitkom ovo djelo u vezi s "vrlo zabavnom" nesposobnou nizozemskog guvernera Cejlona da shvati "krajnju dobronamjernost" buddhistikih velikih sveenika da mu razjasne smisao svoje ateistike teze. Zato u i ja ovdje citirati neto opirnije njegov osvrt na tu biblijsku rak-ranu 'modernog' kolonijalizma: "Ali ako prouimo onu religiju koja ima najvei broj sljedbenika na svijetu ... buddhizam, ne moemo dulje iskrivljivati injenicu da je on isto tako odluno i izrazito ateistian kao to je strogo idealistiki i asketski. Doista, on je toliko ateistian da su buddhistiki sveenici, kad im se je predoila doktrina istog teizma smjesta odbacili to uenje. Tako je u povelji koju je buddhistiki veliki svenik u Avi predao nekom katolikom biskupu (...) obiljeeno kao jedna od est zazornih hereza uenje 'da postoji neko bie koje je stvorilo svijet i sve stvari i koje je jedino dostojno potovanja' ... Moglo bi se navesti stotinu takvih primjera. Ali ja elim da obratim panju jo jednom takvom svjedoanstvu jer je postalo ne samo popularno, nego je i zvanino." -- (Citirano Uphamovo djelo u prevodu) sadri slubeno
ispitivanje, prevedeno iz holandskih izvetaja koje je provodio nizozemski guverner Cejlona sa visokim sveenicima pet glavnih hramova, ispitujui napose jednoga za drugim oko godine 1766. Kontrast meu sugovornicima koji ne mogu nikako da postignu saglasnost, vrlo je zabavan. Proeti ljubavlju za sva iva bia u duhu uenja svoje vjere, ak i ako su ta bia nizozemski guverneri, sveenici pokazuju najbolju volju u nastojanju da daju odgovore koji e zadovoljiti guvernerova pitanja... Ali holandski guverner nikako ne moe da shvati da ti sveenici nisu teisti. Zato uvijek nanovo pita o najviem biu, pa onda ko je stvorio svijet i sl. Ali oni smatraju da ne moe postojati bie vie od pobjedonosno Usavrenog Buddhe Sakyamunija, koji je, iako se je rodio kao kraljevski sin, ipak dragovoljno ivio kao prosjak i do kraja ivota, propovijedao svoje uzvieno uenje... u elji da nas sve spasi iz bijede neprestanog preporaanja. Oni smatraju da svijet nije niko napravio nego je nastao sam iz sebe, a priroda ga odmotava i zamotava uvijek nanovo. Oni kau da je to ono to postojei ne postoji..." (t.j. pojavnost). Aluzija je tu oito na prvu izreku najpopularnije zbirke Buddhinih izjava, Dhammapadam: -- Um je pretea svih stvari, um ih tvori i njima upavlja ... Ali upravo je misao ili umovanje, najnepostojaniji sastavni dio 'ljudskog fenomena': -- Bolje bi bilo, prosjaci, kad bi neuk i prosjean ovjek shvatio da je ovo tijelo koje se sastoji od etiri tvarna poela njegovo "sebe" (atta) nego da misao (ittam) (smatra takvom trajnom osnovom), jer je oigledno da to tijelo, koje se sastoji od etiri tvarna poela moe postojati i jednu i dvije..., i deset i dvadeset, pa i sto i vie godina, dok se ono to se naziva milju, ili duhom, ili svijeu, neprekidno,
dan i no pojavljuje kao neto to iezava, kao neto drugo. Samyutta nikayo, XII, 62, "Drugi govor o neznalicama"
IV -- Zakljuak
S buddhistikog stanovita ontolokog idealizma akosmiki nihilizam ostaje nespojiv s anarhizmom, obiljeenim ovdje kao destrukcionizmom uheda-vade. 'Anarhistiki nihilizam' je s buddhisiikog stanovita kontradikcija in adjecto koja kao svoju protuteu pretpostavlja ontiki lanu, ali ba zato psiholoki prirodnu sklonost egzistencijalne tjeskobe da akosmiki uvid u nitavilo (sunnata) reducira na kosmogonije razornog dokonanja svijeta (uheda-vado) -- ili barem da iskonski egkistancijalni strah pred nitavilom prikrije i ublai redukcijom na psiholoku iluziju o horror vacui, ostavljajui na autentinom mjestu nitavila tek neautentinu 'prazninu' -- emptiness iz engleskih prevoda, koja ak nije i ne eli da bude shvaena niti kao moralna ispraznost, nego se radije ahuri u 'pragmatiku' spoznajnog agnosticizma, koji proizvoljno pripisuje i samom Buddhi. Mogao bi se konano iznijeti prigovor indijske nauke o preobraavanju (parinamavadah) 'djelatnog' prapoela prirode (prakrtih), koje nije atomskog ustrojstva, nego je ista protenost koja se 'modifikuje' iz stanja neispoljene ili nerazvijene 'klice' (biam) po zakonu genetske uzronosti (karma, usp. stoiki logos spermatikos) u aktualnu posijedinosti privremene i povremene 'ispoljenosti' (vikrtih) [15]. To je uenje u drugom poglavlju Bhagavad-gite prikazano kao uenje sistema samkyah u popularnoj primjeni naela sat-krya-vdah, ili eternalistike teorije o preegzistenciji posledice (kryam) u trajno djelatnom uzroku (karanam) preobraavanja: Ko misli: jedan ubija, a drugi gine ubijen, taj se vara. Nit ubija iko, niti je ubijen. Nit se raa nit umire iko,
ni postanka ni prestanka nema biu, niti kraja ni poetka. Ko ga pozna neprolaznog, iskonskoga, nerazornog, kako moe takav ovjek ubijati il, ubiti? Nit ga ubija oruje, niti ga vatra saie, niti ga voda ovlai, niti ga vjetar sasui. Uvidi li svoju dunost, ne treba se kolebati, jer to ima za katriju bolje od pravedne borbe? Dakle, neophodno je neprekidno ruenje i razaranje svijeta ba zato, jer u njemu nema atomski trajnih konstanti. U odnosu prema takvom shvaanju nebia (a-sati) buddhizam se -- kao i ainizam iz ijih je pred-arijskih vrela potekao -- suprostavlja destrukcionizmu iz svog prastavnog ethosa spoznaje izvan i Ispred svake meustavne dijalektike nebitka i nitavila. [16] To je omeenje vanjskom granicom ainskog i buddhistikog ethosa spoznaje izraeno u ainizmu jedinim apsolutno vaeim stavom: Ahimsa paramo dharmah -- Nenasilje je vrhovni zakon -- U buddhizmu ono je obrazloeno definicijom drugog stepena "osmerolanog plemenitog puta" ka duhovnom usavrenju i osloboenju, ispravne namjere, (samma-sankappo): Namjera odustajanja, naputanja zlonamjernosti i namjera da se ne vri nasilje -- to se, prosjaci, naziva ispravnom namjerom. Digha-nikayo, govor 22.
Beleke [*] Redakcija je tekst neznatno skratila. [Natrag] [1] Usp. potpuni tekst ovog Buddhina kratkog razgovora u mojim knjigama Budizam (Beograd 1977), str. 221 i Razmea I (Zagreb 1978), str. 234. [Natrag] [2] Usporedi moju studiju: Bhikkhu Nanajikako, "The Judian Origin of Pyrrho's PhiIosophy of Epoche predvienu za II vol. Studies in Comparative Philosophy (Lake House Ed. Colombo). [3] Usp. Th. Stcherbatsky Buddhlst Logic Vol. I, str. 78 (Dover Publications, New York, 1962.) [4] Usp.moj lanak: Bhikkhu Nanajivako, "Hegel and Indian Philosophy* u Indian Philosophical Quarterly, No. 3, 1976. [5] V. kritiki prikaz o tome u mojim knjigama Budizam, str. 251 i dalje, Razmea II, str. 229, i lanak naveden u biljeci gore. [6] Druga su dva patnja (dukkham) ili egzistencijalna skrb i nepostojanje sopstva ili due (anatta). [7] Usp. The Indian Origin of Pyrrho's Philosophy of Epoche" i Razmea I, str. 204212. [8] Usp. J.-P. Sartre, L'etre et le neant, Paris, NRF. 1943., str. 97, 183, 615. [9] Usp. Samyutta-nikayo, XLVl, 72-81. Prva od tih predodbi je neistoa uope, a posljednja je ravnodunost ili apatija (upekkha). [10] Za slijedee podatke vidi moj lanak "Nietzsehe and the Idea of Superman in
Modern Indian Philosophy", pogl 6., u asopisu WorId Union, Pondicherry, No. 11/1978, i "Buddhism and Modern Philosophies of Existence, Annex 1, u zborniku Buddhist and Western Philosophy: A Cristical Comparative Study, Sterling Publishers, New Delhi, 1981. [11] V. V. Zenkovsky, A History of Russian Philosophy Vol. I, London 1953., str. 257. I slijedei citati su preuzeti iz istog prikaza, str. 245-257. [12] V. Solovjov, The Justification of the Good, engl. prijevod, London 1918. Dio III, pogl. 2, str. 227-237. [13] Dui izvod iz tog govora vidi u mojoj knjizi: Bhikkhu Njanaivako, Budizam, Beograd 1977, str. 27. [14] Citati u nastavku su prema Izdanju Sri Aurobindo Librarv, New Yorls 1950. str. 60. 215. 226. 288. [15] Za ovu i slijedea terminologiju usp. toIndijsku i iransku etiku (Svjetlost, Sarajevo 1980) str. 204-5. [16] Za smisao termina "prastav" i "meustav" znanja usp. poglavlja o tome na poetku Spoznaje i spoznaje teorije mog uitelja Pavla Vuk-Pavlovia, Zagreb 1926.
Rev. 1/9/2007 www.geocities.com/budizam/texts/veljacic/granice.html
San i buenje u indijskoj filozofiji
Home
---\\
Veljai
San i buenje u idealizmu indijske filozofije

edomil Veljai
U snu svom nisam znao za buenja mo. Dis 1. Srodno Disu, samo mnogo samosvjesnije i uvjerljivije, i indijski mudraci san smatraju tek smetnjom i preprekom pune budnosti, trijeznosti i rashlaenosti, koja im je ideal. San kao patoloku pojavu, a ne zdravo spavanje. To e nam najuvjerljivije potvrditi tekst o toj temi u najstarijim upaniadama, koji je toliko vrijedan panje da ne moemo na njega prei in medias res, nego je potrebno da mu naemo pristup negdje na sjecitima vremenskih i prostornih horizonata philosophiae perennis, koja nas iz neosvjetenih dubina "riznice svijesti" (alayavinanan, kako je nazivaju Indijci) privlai toj batini mnogo kulturnijih htijenja nego to su nai savremeni motivi kopanja po ranama ljudskih dua iz kojih krvari svijet savremenih "anti-kultura", "anti-filosofija", anti- ..." Karl Jaspers je karakterizovao psihoanalizu kao "psihoterapeutski pokret koji je raskrinkao podlost ivota", a zatim se i sam "razrastao u smueni pogled na svijet kad se njegova djelomina istinitost srazila s razdobljem lanosti i potpala pod
file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/veljacic/san.html (1 of 21) [10.2.2008 20:55:24]
njegovu zavisnost." Upletanje psihoanalize u ivot podsvijesti Jaspers je osudio kao demonsko dokidanje najdubljeg i najsvetijeg korijena ovjekove slobode. Alat tog mrcvarenja je vivisekcija na podruju "klijalita" ili "maternice" snova (kako su tu podlogu zdrave svijesti nazvali Indijci). [1] S tradicionalnih indijskih stanovita objanjenje sna se trai iz gledita budnosti, a ne obrnuto, kako mi se ini iz evropske psihoanalitike perspektive, gdje se razbistrenje ovjekove jave trai putem objanjavanja i traganja po spiljama i ponorima u koje ga privlae i uvlae snovi. Psihoterapija bez autentine svjetlosti pojedinevoj svijesti kongenijalnih, a ne odbojnih, duhovnih istina i svrha buenja iz neznanja (avidya) iskljuivo putem proienja duha od zabluda (maya) koje se tek metaforiki nazivaju "snima" ("put proienja" je sinonim i definicija religije, ne samo u indijskom buddhizmu, nego i u ranijim slojevima univerzalne kulture) -psihoterapija bez autentine svjetlosti duhovnog buenja (buddhi) vodi u sve dublje ponore bojazni pred ivotom, a ne do tabuizovanja "otuenja" prinudnim vraanjem u stroj i "model" "ovjeka", kojemu razuman ovjek eli da umakne, pa makar i na nerazuman nain kojim ga snube snovi. "U slijepu tamu ulazi ko se klanja neznanju. U jo veu tamu ide ko uiva u svom znanju.' Isa-upaniad Podstrek da se uope upustim u temu simpozija o snovima naao sam u suprotnom motivu buenja, olienom u obiljeju Buddhe da je "potpuno budan". Ni ideal ni epitet budnosti nisu iskonski njegova zamisao. U kultu ahimse, inovskih heroja, nenasilnih pobjednika strasti i neznanja, koji je u Indiju vjerojatno doao iz Arabije [2] tisuama godina ranije, a od ije se je reforme u svoje doba Buddha odvojio, "pobjednik", inah, naziva se takoer i "budnim" -- buddho. -- Sada elim da pokaem koliko je podstrek raspravljanja o snu sa stanovita ideala budnosti karakteristian za indijsko shvaanje te teme od davnine do danas.
Gledite e postati vjerojatno jasnije, ako obratimo smjer pogleda tako da se uputimo od "danas" prema sve kompleksnijim shvaanjima te teme u dubljim slojevima kulturne prolosti. Dananji najpoznatiji "anti-guru" (moda posljednji od svoje generacije intelektualno ozbiljnih indijskih mislilaca koji jo nose univerzalnu poruku svijetu) na kojeg su nalijetali "putnici istonjaci" -- J. Krishnamurti -- uspio je da odbije neke zanesenjake, meu ostalim, i svojim odgovorom na pitanje o intimnosti njegovih snova. Rekao je da on uope ne sanja. Ukoliko ovjek snagom svoje duhovne discipline postie ideal ivota u istoj sadanjosti (a Krishnamurti tvrdi, iz vlastitog iskustva, da je to mogue postii), utoliko mu blijede i iezavaju snovi. Mislim da je doivljaj usporedive vrste shvatio i Dis iz svojih vlastitih snova, da mu je to bila pouka iz snova koju je opetovano izraavao u stihovima o buenju u snu: "I duh moj u svemu kako mono spava..." "... i da bee zvezde iz mojih oiju. Oiju to zovu kao glas tiine... Izgubljenih snova, zaspalih visina, I oiju to ih vidi moja snaga." Sve tie i tie podnosimo dane. Doli smo do mee. Jo jedino java Sea nas na doba sve blee i blee." Za Krishnamurtija, ivot bez sanja i sjeanja je svjeina one "alertnosti", kako je on naziva, koja nas spaava od tegoba i mulja podjarmljenog kasanja po koloteinama grozote "vjenog povratka". I tako odravamo svjeinu mladosti,
koju je Krishnamurti posjedovao jo i u svojim osamdesetim godinama. Slian je doivljaj smisla i besmisla snova izrazio i najuveniji indoiranski pjesnik i filosof dvadesetog vijeka, Mohammad Iqbal, u svojoj kritici Nietscheove teorije "vjenog povratka": "Ali vrijeme shvaeno kao vjeno kruno kretanje ini besmrtnost apsolutno nepodnoljivom. Nietzsche i sam to osjea, pa opisuje svoje uenje ne kao uenje o besmrtnosti, nego kao shvaanje ivota prema kojemu bi besmrtnost postala podnoljiva... Ali i natovjek je postojao ve bezbroj puta ranije. Njegovo je roenje neizbjeno. Kako mi taj izgled moe postati pobuda za bilo ta? Mi moemo teiti jedino za onim to je apsolutno novo, a apsolutno novo je nezamislivo, po Nietzscheovu shvaanju, koje nije nita drugo ni vie nego fatalizam gori od onoga koji se naziva 'kismet'. Takvo uenje, daleko od toga da bi moglo pripremiti ljudski organizam za ivotnu borbu, tei ka unitenju njegovih djelatnih sklonosti i vodi ka poputanju napetosti njegovog 'ja' (ego). [3] Iako ne elim da Cicero pro domo sua bude posljednji korak mojih namjera ovdje, vratit u s sada u osrednju dubinu od 2500 godina indijske prolosti, da suoim Krishnamurtijev stav prema "alertnosti" s Buddhinim. Buddha to stanje "alertnosti" i njegovo njegovanje, ili "oplemenjivanje" -- kako bi ga on sam nazvao -- obiljeava kao postojanost panje" (sati-patthanam). Krishnamurti je imao sasvim pravo kad je arlatanske metode savremenih "tehniara" buddhistike "meditacije", koje se, navodno, zasnivaju na toj podlozi i nazivaju se metodama "jasnog uvida" (vipassana) odbio s istim zazorom s kojim ih odbijam i ja, s obzirom da se duhovne svrhe ne mogu postii, nego jedino profanirati, fizikim, i to je jo gore i opasnije, hemijskim sredstvima.
Aktualnost svoje teze o potrebi "alertnosti", kojom eli da nas istrgne iz ralja snova, Krishnamurti esto izraava i dramatizuje rijeima koje su u Indiji dobro poznate kao izvorno Buddhine: -- Zar ne vidi da ti "turban na glavi gori" sada?! -- Okani se pitanja o prolosti i budunosti! Buddha od ovog uvida polazi u svojoj opirnoj filosofskoj kritici tradicionalnih nazora ili "gledita" (drstih; u grkoj skeptikoj filosofiji doxa) o svijetu i ivotu: "To se, isposnici, naziva slijeenjem gledita, dunglom gledita, pustoi gledita, predstavom gledita, borbom gledita okovom gledita." (Mahima-nikayo, 2) Doksografija svih dogmatskih sistema razraena je u Buddhinu "Prvom dugom govoru" o "Mrei boga Brahme", u okviru etiri antinomije koje u sutini i po redoslijedu odgovaraju Kantovim, ali su koncentrirane na shvaanje vremenskih odnosa u problemima konanosti ili beskonanosti svijet au vremenu i prostoru, o uzronosti i slobodi, i o besmrtnosti due: "Svi oni isposnici i brahmani koji raspravljaju o prolosti i budunosti... i tu-mae razliito sloene i zamrene stavove s prolosti i budunosti, -- svi su oni zahvaeni u mreu spletenu od ta 62 vora. Kuda god se smjeste ili okrenu, ostaju uhvaeni u tu mreu." Stanje postojane saetosti panje u istom uvidu (vipassana) posmatranjem "tijela u tijelu, osjeaja u osjeaju, miljenja u miljenju i pojava u pojavama", bez presizanja u prolost i budunost i bez "mistikog" ili "dijalektikog" transcendiranja antinomija, napor za postizanjem ideala trijeznog ivota u istoj sadanjosti, Buddha opisuje ovako: "-- A tada, isposnici, isposnik dok hoda jasno zna 'ja hodam', dok stoji jasno zna 'ja stojim', dok sjedi jasno zna 'ja sjedim', dok lei jasno
zna 'ja leim'... Isto tako isposnik je potpuno sabran kad dolazi i odlazi, kad gleda i kad se osvre, kad se sagne i digne, potpuno je sabran kad nosi prosjaku zdjelu i ogrta, potpuno je sabran kad jede, pije, vae i guta, potpuno je sabran kad vri veliku i malu nudu... " (Madhima-nikayo, 10) 2. Ko eli da raspravlja o shvaanjima i smislu sna sa stanovita indijskog gledanja na svijet i ivot, treba da poe od definicije sna i njegova odnosa prema javi u tim shvaanjima. Jedan izraz, metaforu stare istone mudrosti o toj temi, kojeg se sjeam negdje iz sufikog sloja persijske mudrosti, nalazim reprodukovan na poetku Schopenhauerovog "Svijeta kao volje i predodbe", u 5. paragrafu, gdje raspravlja o toj temi, pozivajui se, takoer, na staru indijsku mudrost: "Iza tih brojnih navoda iz pjesnika, neka mi bude dozvoljeno da se izrazim jednom metaforom. ivot i snovi su listovi jedne te iste knjige. Sistematsko itanje je realni ivot, ali kada proe sat pravog itanja (a to je dan) i doe vrijeme da se odmorimo, esto puta nastavljamo da nemarno listamo po toj knjizi, pa okrenemo po neku stranicu, sad ovdje sad tamo, bez metode i bez veze... Ponekad otvorimo i stranicu koju smo ve proitali, a ponekad neku koja nam je jo nepoznata, ali uvijek iz iste knjige. Takva izolovana stranica, naravno, nije povezana s dosljednim itanjem i studijem knjige, pa ipak nije niti mnogo manje vrijedna, ako uvaimo da i suvislo proitana cjelina poinje i zavrava na nekoj taki, pa zato i nju moemo smatrati tek za neto veu pojedinanu stranicu." "Buenje je jedini kriterij razlikovanja budnog stanja od sna." [4] "Neemo se stiditi da to priznamo, poto su to ve priznali i izrazili mnogi slavni ljudi. Vede i purane ne poznaju nikakvu bolju usporedbu za sveukupno znanje o zbiljskom svijetu, koji oni nazivaju tkanjem
maye, nego to je usporedba sa snom." [5] Osniva buddhistike kole istog spo-znajnoteorijskog "idealizma, koja se naziva i yogaarah ili slijeenje yoge, Asangah, u jednoj raspravi na pitanje: "Ako kao u snu tako i na javi postoji u svim sluajevima samo spoznaja, zato onda ne uviamo i u pogledu jave kao u pogledu sna da i na javi ne postoji nita drugo nego spoznaja?" -- odgovara: "To uviaju oni koji su putem znanja i istine dosegli probuenje." Asangin mlai brat i nasljednik, Vasubandhu, objanjavajui transcendentalni smisao prostora i vremena, od kojih zavisi svaka spoznaja realnosti, analogno Schopenhauerovu tumaenju Kantovog identinog stava, tvrdi: "Uslovljenost prostorom i vremenom je istovrsna [na javi] kao i u snu." [6] Doseg vidovitosti yogija i njegovo svjedoanstvo o tako obuhvatnim strukturama svijeta vai kao priznati kriterij vjerodostojnosti spoznaje u svim ortodoksnim brahmanskim kolama i disciplinama indijske filosofije, pa ak i u logikoj teoriji nyayah i njenoj atomistikoj osnovi u ontolokoj teoriji vaiesikam. Buddha, kao neortodoksni nastavlja predvedskog arhajskog skepticizma, sa svoga akosmikog stanovita i tu izraava stanovitu rezervu, barem u pogledu srodnosti sna i jave, kad kao da s podsmjehom odgovara na jednu tvrdnju Bhagavad-gite. Tvrdnja glasi: "to je no za sva stvorenja, to je bdjenje za onoga ko je sebe ukrotio. to je bdjenje za ostale, no je za mudraca kad je progledao
u tiini." (Bhagavad-gita, II, 69) A Buddha, na kraju rasprave s jednim bahatim mladim brahmanom, kao bez veze, nadodaje da neki isposnici i brahmani no smatraju za dan, a dan za no, dok je za Buddhu dan dan, a no no. 3. Teorija sna, ve u najstarijim, predbudhistikim upaniadama, neposredno je povezana s fiziologijom indijske prakulture, gdje se mikrokosmiki sistem ljudskog organizma razvija kao odraz makrokosmikih snaga i zakonitosti organske cjelie svemira, kojemu u sanskritu odgovara izraz sve-kret, (lagat). [7] Tako najobuhvatnije kosmoloke strukture obuhvataju neposredno i uenje o snu i javi kao putu i raskru etiriju smjerova i strana svijeta. Uenje o etiri faze i aspekta svijesti izraeno je u saetoj cjelini u Mandukya-upaniadi, koja sadri svega 12 izreka, ali je u kasnijem razvoju najuvenije kole vedantinskog idealistikog monizma -- advaitah -- postala osnovni tekst za interpretaciju mistike kosmogonije. Ta interpretacija u ranom srednjem vijeku temelji na djelu Mandukya-karikah, iji je autor Gaudapadah u 6. vijeku, bio uitelj uitelja najuvenijeg filosofa vedantinskog idealizma Sankare. [8] Upaniad je u cjelini kratko kosmoloko objanjenje mistikog sloga aum. Svijet je, prema indijskim kosmogonijama, akustiko-vibracionog porijekla. Osnovni tonovi ove trijade obiljeavaju stepene zvunih vorova energije kosmikog daha na silaznoj skali duha niz instrument ljudskoga tijela, koji vibrira du kimene modine. Fiziolo-giju tih vibracija razradit e kasnije nauka yoge. Pokretna snaga kosmike glazbe koja tako odjekuje u mikrokosmikom instrumentu ljudskoga tijela je ivotni dah -- pranah.Biotika snaga tog izvornog daha rava se u specifine vrste energije pojedinih osjetnih organa, koji se po tom svome kosmikom porijeklu nazivaju boanskim snagama u ovjeku -- devah. Iz slijedeeg prijevoda upaniadi vidjet emo kako se tri osnovna stvaralaka tona
ove muzike sfera razlijeu kroz etiri strane svijeta, etiri stepena svijesti i njihova organska psihofizika "vozila" ili osjetila, ija harmonizacija, u neprestanim preljevima melodija, izraz je opinjenosti udi strastima -- ragah. I tako je muzika sfera ta koja nas cijelog ivota ovija u promjenjiva vela lepravih snova i iluzija -maya, a razlike sna i jave, mogli bismo rei, jesu razlike u modulacijama melodija i njihovim duinama u kompozicijama i snazi stvaralakih strasti. Zato je i "buenje" osloboenje od strasti, a ne tek zavretak spavanja. A zato je i "buenje mo" zaboravljene "pra-spoznaje" (prana) iz ije slutnje se promalja i klijanje Disove poezije. Mandukya-upanisad 1. Aum -- taj je slog ovo sve. Njegovo razjanjenje glasi: Sve to je bilo, to biva i to e biti -- sve je to samo slog aum. A i sve drugo to je izvan dosega triju vremenskih razdoblja, i to je samo slog aum. 2. I sve je to brahma (sveobuhvatni bitak): Ovo "sebe" je brahma, a to Sebe se sastoji od etiri dijela. 3. Prvi dio je sveljudski (vaisvanarah): stanje budnosti, spoznaja vanjskog svijeta, ralanjeno na sedam dijelova, s devetnaest usta koja se otvaraju prema grubom uitku. (Sedam dijelova su: vid, dah, trup, mjehur, noge, plua, kose, kao odrazi makrokosmikih simbola. Devetnaest organa su: pet osjetnih organa, pet djelatnih organa [kao i u stoikoj filosofiji], govor, rad, kretanje, spolni organ i mar, zatim pet ivotnih dahova, na ijem se prouavanju osniva fiziologija yoge, te razum, um i "inilac ja", ili svijest o svome empirijskom ja, a ne o transcendentalnom shvaanju sebe.) 4. Drugi je dio unutarnje svjetlosti (taia-sah): stanje sna, spoznaja iz nutrine, ralanjeno na sedam dijelova, s devetnaest usta koja se
otvaraju prema istananom uitku. 5. Onaj ko spava i nita ne eli i nita ne sanja, taj spava duboko. Trei je dio iskonske spoznaje (pranja): stanje dubokog sna bia zbijenog u jedinstven grumen saznanja, saetog u blaenstvu, to uiva u blaenstvu kojim tai ud. 6. Taj je gospodar u svemu i znalac svega, unutarnji upravlja, roditelj svega, poetak i kraj bivstvovanja. 7. A etvrtim ne smatraju ni ono to je unutarnja spoznaja, a ni vanjska, niti i-unutarnja-i-vanjska, niti grumen saznanja, ni spoznatljivo, niti nespoznatljivo. Nevidljivo, neizrecivo, nezahvatljivo, neobiljeivo, nezamislivo, nepredoivo -- sr i iskon jedinog Sebe, gdje se smiruje ravanje protenosti, tiho, dobrobitno, nepodvojeno -to smatraju etvrtim stanjem. [9] To je ono Sebe koje treba shvatiti. 8. To je onaj slog koji obiljeava Sebe, slog aum, neizmjeran, u kojem su glasovi mjere, a mjere glasovi: glas a, glas u i glas m. 9. Opeljudsko (vaisvanarah) stanje budnosti je glas a, prva mjera izvodiva ili iz korijena ap-, postii, ili iz provobitnosti. Onaj ko to zna, taj e postii sve to eli i bit e prvi. 10. Unutarnja svjetlost u stanju sna je glas u druga mjera po zanosu ili po obostranom izobilju (odraza jave u snu). Onaj ko to zna, postie uravnoteenu povezanost znanja (kontinuitet sna i jave). U njegovom rodu ne raa se niko ko nije znalac brahmana (sveobuhvatnog bitka). 11. Iskonska spoznaja u stanju dubokog sna je glas m, trea mjera, izvodiva iz korijena mi, mjeriti, ili proimati. Onaj ko to zna, odreuje mjeru vrijednosti svega svoga, i sve prozirnije.
12. etvrto je ono neizmjerno i neizrecivo, gdje se smiruje ravanje protenosti, dobrobitno, nepodvojeno. Slog aum je ba zato ono Sebe (atma) u koje, ko ga tako uvidi, ulazi sobom u Sebe. U nizu drugih upaniada, poevi od najstarijih, nalaze se djelomini prikazi i osvrti na pojedina od ova etiri osnovna stanja i slojeva svijesti. Na temelju uenja o ivotnim dahovima, spomenutim i u Mandukyi, osniva se jedan drugi pristup teoriji snova, izrazitiji po svom fiziolokom karakteru, koji e prevagnuti osibito u kasnijoj razradi sistema yogah. Prvi izraziti prikaz tog uenja nalazi se u etvrtom, zakljunom poglavlju Kausitaki-upaniade, koja se redovno klasifikuje meu pet najstarijih, predbuddhistikih, upaniadskih tekstova. Ti ivotni dahovi, pranah, obrazuju jezgro tzv. "istananog tijela" ija su glavna sredita (akram, "tokovi", ili "lotosovi cvjetovi") poredana du kimene modine, a odgovaraju ganglionskim vorovima u autonomnom ivanom sistemu ivanih vodova nervus vagus i nervus sympathicus. Analogija je u modernoj fiziologiji razraivana detaljno i s evropske i s indijske strane u studijama medicinskih strunjaka. Taj se autonomni ivani sistem (nezavisan od centralnog, modanog) u indijskoj fiziologiji naziva kundalini, ili "zmijski" sistem, a u najstarijoj evropskoj medicinskoj nauci (persijskog porijekla) simbol tog stoernog biolokog osnova nalazimo u Eskulapovom tapu, omotanom dvema zmijama. Te dvije zmije se u indijskoj kundalini sistemu nazivaju Ida i Pingala, a po funkciji odgovaraju vagusu i sympathicusu. Kroz njih kola ivotna energija prane i uzdie se do vrha sredinjeg kanala, gdje se ulijeva u otvor kimene modine. Svjesno aktiviranje tog procesa cirkulacije je fizioloka pretpostavka "probue-nja" pune svijesti iz sna i iluzije ivota, budui da fizioloki stanje sna ovisi od prelaza psihofizikih funkcija svijesti iz mozga u autonomni ivani sistem. Schopenhauer je, iskljuivo na temelju evropske fiziologije svog vremena, dao moda najdetaljniji prikaz psiholokog odnosa tih dvaju sistema i na tom osnovu razjanjenje parapsiholokih pojava somnambulizma i vidovitosti u opseno dokumentovanoj studiji. [10] Naknadno u se osvrnuti na aktuelnost ove teme u vezi s narkomanijskim okultizmom.
Prethodno dodajem izvod dijelova o toj temi iz prvobitnog indijskog teksta: Kauitaki-upanisad "... Jedino je dah svijest koja odrava ovo tijeio i podie ga... To je ono to u dahu sve zahvaa, po emu je dah isto to i svijest, a svijest isto to i dah (pradjna -- pranah).uTako to treba uvidjeti i razumjeti. -- Kad ovjek zaspi i u snu nita ne zamjeuje, onda je sjedinjen samo u tom dahu. U nj se saimlje govor sa svim imenima, vid sa svim oblicima, sluh sa svim zvukovima i razum sa svim mislima. A kad se probudi, onda kao da iz rasplamsanog ognja sijevaju varnice na sve strane, tako se i iz te svijesti o sebi ivotni dahovi ire svaki prema svom podruju, iz njih se rasprostiru osjetna svojstva, a odatle svjetovi... -- Gdje je ovaj ovjek bio u snu? Sta se s njim dogodilo? Odakle se vratio ovamo? -- Evo gdje je bio u snu... Iz ovjekova srca proteu se ilice nazvane hita u okolno podruje. Tako su sitne kao dlake rascijepljene na tisue dijelova. Sastoje se od rijetke tekuine bijele, crne, ute i crvene boje. U njima je svijest ovjeka kad spava i ne zamjeuje nikakve snove." Jasno je da je to teorija koja razjanjava pojavu aure i opise "lotosovih cvjetova" du ganglionskih centara kundalini u autonomnom ivanom sistemu. Te njene eterike "cvjetove" i rastvaranje njihovih peteljki u toku vrlo sporog razvoja pod dodirom dobro koncentriranog i duhovno proienog daha, ije buenje se oituje subjektivno u vrlo specifinim osjeajima "blaenstva" (anandah) u meditacionim vjebama koncentracije na strujanje daha, -- te cvjetove i plemenita uvstva koja prate njihovo "buenje" izazivaju i narkotian brutalnim razdraivanjem ivanog sistema, a da time razaraju njene zametke njihovih pupoljaka, jasno se vidi iz patolokih posljedica narkomanije i simptoma koji ih izazivaju.
Jedan od najpoznatijih evropskih okultista poetkom 20. vijeka, Rudolf Steiner, danas ponovno aktualan, opisao je strukturu, razvoj i opasnosti njegovanja i svjesnog oplemenjivanja ovih suptilnih organa duevnog ivota vezanih za autonomni ivani sistem, u knjizi "Kako se stiu saznanja viih svjetova?" [12] Opisujui "lotosov cvijet sa 16 latica" u podruju grla, Steiner upozorava, analogno opisu ostalih "cvjetova" ili "krugova" (akram) tog organizma i mogunosti njihovog svjesnog njegovanja, meu ostalim na slijedee bitne okolnosti: "U lotosovu cvijetu sa 16 latica, osam latica je razvijeno ve na ranijem stepenu ovjekova razvoja u pradavnoj prolosti. Razvoju tih latica ovjek nije doprinjeo nita sam od sebe. Dobio ih je kao dar prirode, kad je jo ivio u stanju snova priguene svijesti... Kasnije, kad se je svijest razbistrila, te su latice potamnile i prestale da djeluju. Ostalih osam ovjek moe da razvije sam svjesnim vjebanjem. Tada itav lotosov cvijet pone da sja i da se pokree... Ali, kad se to kolovanje izopai, lako se deava da se aktiviraju samo one latice koje su ve ranije bile razvijene (u donjoj polovici "cvijeta" -- C.V.). To se dogaa osobito kad se u njezi duha zanemari logiko, razumno razmiljanje. Zato je najvanije da onaj ko se u tom smislu obrazuje bude razuman ovjek koji pazi na jasnou miljenja... Izopaena njega lotosova cvijeta ne izaziva samo iluzije i fantastine predodbe u sluaju nastupa neke vrste vidovitosti, nego takoer dovodi do poremetnji i nestabilnosti u obinom ivotu. Tako se deava da ovjek postane straljiv, zavidan, tat, naprasit, samovoljan itd., i ako ranije nije bio takav." Steiner posebno upozorava na opasnost forsiranja tog razvoja latentnih psihikih sposobnosti iz dubina podsvjesnih instinkta umjetnim sredstvima, koja duh opijaju mjesto da ga rastrijezne za jasniji uvid u samoga sebe. To su pretpostavke ethosa spoznaje i moralnog proienja savijesti iznad svega. Na tom mjestu (u biljeci na
str. 87) Steiner napominje: "Znalac e u uslovima za razvijanje lotosovog cvijeta sa 16 latica prepoznati odgovarajue upute koje je Buddha dao svojim sljedbenicima za slijeenje njegova Puta." Te upute u Buddhinoj formulaciji "osmerostepenog puta oplemenjivanja duha" glase: 1. ispravno gledite, 2. ispravna namjera, 3. ispravan govor, 4. ispravna djelatnost, 5. ispravan nain ivota, 6. ispravan napor, 7. ispravna panja, 8. ispravna sabranost." U savremenoj indijskoj i buddhistikoj filosofiji pokuaji komparativnog prouavanja staroindijskog uenja o stepenima svijesti, koji poinju s budnim stanje, nastavljaju se sa snom i dalje ga transcendiraju s jo nekoliko dubljih stanja koja obiljeavaju bitne stepene za duhovno probuenje i lijeenje niih, patolokih stanja iluzija i snova -- zaustavljaju se esto, iako ne iskljuivo na traenju analogija sa savremenim teorijama psihoanalize i dubinske psihologije. Izgleda da su upaniadska uenja o etiri stanja svijesti, dobrim dijelom zbog svojih metafizikih pretpostavki, danas jo i za indijske autore manje podesna za ovakvu aktualizaciju, nego shvaanja buddhistike psihologije bez due o tokovima i strujama svijesti i podsvijesti. Osvrnut u se, najprije, na jedan ozbiljan, potpuno nepsihoanalitiki pokuaj jednog indijskog zastupnika Husserlove feno-menoloke filosofije da s tog stanovita analizuje podruja i stepene svijesti ispod i iznad snova. Debabrata Sinha u svojoj disertaciji The Idealist Standpoint -- A Study in the Vedantic Metaphysic of Experience, pokuava da fenomenoloki objasni razliku drugog i treeg stepena svijesti, obiljeenu u Mandukya-upaniadi kao stanje snova i stanje dubokog spavanja bez sanjanja. To je sredinji, ali i najlapidarnije izraen
problem i metafiziki zaokret u teoriji svijesti vedantinskog idealizma: "Uvaavanje jedne nove dimenzije u stanju spavanja bez snova (susupti) znaajan je dodatak uobiajenoj psihologiji. Da bismo pravilno shvatili vanost te nove dimenzije, treba da slijedimo put od budnog stanja do sna i od sna do dubokog spavanja -- postupkom koji obiljeava stepene povlaenja iz objektivnog iskustva.* "Kvalitativna razlika sna od budnog stanja ne odnosi se na svijest kao takvu, nego na karakteristinu razliku u sadraju sna od predmeta budnog iskustva... Stanje dubokog spavanja je ..., ukratko, prividna praznina u iskustvu. Ali [monizam] advaite se ne zadovoljava povrnim prikazom tako tipinog sluaja iskustva, nego nastoji da pronae pozadinu sjeanja koje preostaje u budnom stanju" na tu "prazninu iskustva". To sjeanje, ma kako da je mutno, izgleda da se ipak odnosi na iskustvo onoga ko "nita ne zna" o tome ta se je u tom stanju zbivalo, prema citatu upaniada kojim je obiljeen "taj doivljaj neznanja". Svjedoanstva o sudovima kakav je upaniadski: "Spavao sam blaeno i nisam nita znao", treba analizovati poblie. "Do izjave -- 'nisam nita znao' -- dolazimo introspekcijom, ukoliko ona svjedoi o unutarnjem psihikom stanju, a ne o vanjskom dogaaju... A sjeanje na negativne injenice, vanjske i unutarnje, treba smatrati razliitim od sjeanja na pozitivna psihika stanja ili na vanjske predmete... Ali spomenutu odsutnost ne treba shvatiti u negativnom smislu, nego kao neodreenu masu u kojoj pojedinane spoznaje ostaju u potencijalnom stanju..." "Razjanjenje u poznijoj advaita filosofiji, primjenom termina modus neznanja (anjana-vrtti), takoer pretpostavlja princip evidencije razliit od psiholokog i egolokog, jer je element line svijesti ili osjeaja-ja odsutan za vrijeme dubokog spavanja... Prema objanjenju yoge, mentalni modus spavanja, mada mu je sadraj
pojmovno oznaen negacijom, ipak postulira svjedoanstvo Purue (transpersonalnog duha ili 'svjedoka' -- sakin)." "Za analizu prividno negativnog iskustva spavanja znaajno je otkrie da je to stanje izrazite razluenosti od objektivne mnogostrukosti." U teorijskoj analizi sve nas to upuuje na potrebu usmjerenja prema mogunosti nekog transcendentalnog stanja, gdje se subjektivnost moe dosei putem svjesnog povlaenja iz objektivnosti -- a to se naziva etvrtim (turiya) stanjem" u upaniadama. U zakljuku ovog osvrta Sinha, pozivom na studije svog uitelja K. C. Bhattacharve [14] o vedantizmu, naglaava da "svijest saetu u spavanju, ma kako ogoljelu, ne treba shvatiti tek kao puku zamisao, nerealnu apstrakciju, nego kao konkretnu realnost". Konano ga, u zakljuku, ovakav pristup problemu dovodi do "sugestije da je 'svijest bez predmeta' psiholoki ipak mogua -- a na toj se taki esto osjea nedostatak moderne psihologije." 5. Spomenuo sam ranije da se shvaanja buddhistike psihologije bez due o tokovima svijesti i podsvijesti ine podesnija za ovakve usporedbe, nego znatno posrednije teze dogmatske metafizike vedante. Karakteristino je, ipak, da u knjizi D. T. Suzukija i E. Froma "Zen buddhizam i psihoanaliza" [15] nema uope govora o snu ak ni kao simbolu iluzornosti svijeta, kojim inae obiluje literatura o enu, a ni kad je rije o psihoanalitikim metodama. Osvrnut u se, na kraju, na jednu od najiscrpnijih studija o analogiji buddhistike i Freudove psihologije, u disertaciji profesora filosofije cejlonskog univerziteta, Padmasiri de Silva: Buddhist and Freudian Psychology (Colombo 1973). [16] "U ranom buddhizmu ne postoji sistematska teorija o snu. Ipak [u
tekstovima o redovnikoj disciplini] Vinaya raspravlja o problemu moralne odgovornosti onoga ko sanja. Tu se postavlja pitanje da li osoba koja izvri grijeh u snu zasluuje osudu." "Za problem moralne odgovornosti [za san] vana je veza s ranijim iskustvima [u budnom stanju]. Prirodno je da e duh obuzet zlim mislima tu sklonost proiriti i na snove... Po miljenju nekih [komentatora] misli koje se javljaju u snu nisu etiki neutralne, mada im je sa stanovita vjerskih prekraja vanost neznatna... Ako usvojimo shvaanje da je tu element htijenja prisutan, mada neznatan, to nas navodi na sugestiju stanovite slinosti s Freudovom hipotezom da su snovi zadovoljenja elja. injenica da arahat [usavreno bie] ne sanja, takoer pokazuje da su snovi proizvod nesavrenstva. Freud je dosljedno vjerovao da snovi otvaraju uvid u realnu prirodu linosti, a ta teza nije neuskladiva s ranim buddhizmom, mada rasprava navedena iz Vinaye ne moe da dovoljno osvijetli ovo pitanje." (Usp. ranije spomenutu Krishnamurtijevu izjavu o istoj temi.) U ranijem odlomku P. de Silva se je osvrnuo, iako oprezno, i na mahayanistiku teoriju o alaya-vinjanam, koju mnogi smatraju bliom i poblie razraenom za usporedbu s psihoanalitikim teorijama o podsvijesti i dubinskoj svijesti. Iako iz preteno dogmatskih i vjerskih razloga, kao predstavnik thera-vado ortodoksije pali buddhizma, nije sklon da se uputa u razradu mahayanistikog proirenja, P. de Silva ipak navodi dovoljno uvjerljivu dokumentaciju, osobito modernih autora u prilog ove usporedbe, pa iz svog odstojanja dolazi do zakljuka opravdanog barem u osnovi, u poglavlju Alaya-vijnana (Store-consciousness): "Ovaj se pojam ponekad usporeuje s Jungovom 'kolektivnom neosvjestenosu'. Ninian Smart kae da ta 'riznica svijesti' [alayavinjanam], koja je podloga individualne svijesti, nije dio konstitucije individualne svijesti, pa je ne moemo shvatiti kao naziv za entitet
svojstven bilo kojem pojedincu. Ona, prema tome, odgovara (u najgrubljim crtama) vie podsvijesti. Zanimljiv je Jungov pokuaj da razvije pojam kolektivno nesvjesnoga koristei za podlogu istone religije. On posebno istie da je karma od bitne vanosti za razumijevanje prirode arhetipa." De Silva dalje Jungu prigovara ono u emu ja vidim upravo prednost pred Freudovima individualistikim ogranienjem: Jung je, meutim, zahvatio tako mnoga podruja (antropologiju, sociologiju, arheologiju i umjetnost) da su mu rezultati postali opskurni i kompleksni, pa u cjelini ne odgovaraju Freudovu istraivanju arhajske batine. Mada Jungova shvaanja nipoto nisu kristalno jasna, ipak izgleda da je njegov pojam 'kolektivne nesvjesnosti', iako zapleten u spekulativne teorije, ipak srodan pojmu alaya-vinjane u kasnijem budhizmu, dok Freudova podsvijest, ukorijenjena u nauni i empiriki okvir, vie slii pojmu nesvijesnoga u ranom buddhizmu" -- koji ostaje na individualistinim pretpostavkama. Tako je problem buenja i prevladavanja sna kao patoloke pojave u samom snu postao ishodite indijskog pristupa ovoj aktualnoj temi savremene psihologije.
Beleke [1] K. Jaspers, Der philosophische Glaube. Miinchen, Piper, 1951, str. 125. [Natrag] [2] Usp. S. Veljai-Akpinar, "Predislamska kultura Arabije", u "Poljima" br. 266, 1981. [Natrag] [3] Mohammad Iqbal, The Reconstruction of Religious Thought in Islam, Lahore 1954. (2. izd.), str. 109-116. Opirniji izvod ovdje navedenog teksta preveden je u mojem dijelu "Indijske i iranske etike", "Svjetlost", Sarajevo 1980. str. 495-500.
[Natrag] [4] Parerga und Paralipomena, Bd. I, Versuch ber das Geistersehen und was damit zusammenhangt, citirano prema engleskom prijevodu E. F. J. Payne, Clarendon Press, Oxford 1974, str. 239. [Natrag] [5] Svijet kao volja i predodba, loc. cit. Mahayana samgrahah, II, 7, i Vimatika 3. [Natrag] [6] "The Perception of Change" u The Creative Mind (N. Y. Philosophical Library, 1946), str. 173. [Natrag] [7] Dualistika interpretacija odnosa makrokosmosa i mikrokosmosa snanije je izraena i detaljnije razraena u iranskom pogledu na svijet. Videti o tome pogl. o Zarathutrinoj nauci u 1. knj. mojih "Razmea azijskih filosofija" (Zagreb 1978), osobito str. 93--95. [Natrag] [8] Za opirniji prikaz historijske pozadine vidi knjigu T. M. P. Mahadevan, Gaudapada -- A Study in Early Advaita (Univrsity of Madras 1960), Chapter I. [Natrag] [9] U ovom tekstu jo se ne javlja tipini termin za ovo stanje, turyam, po znaenju identian s rijeju a-turtham - "etvrto", kojom je ovdje to stanje obiljeeno. [Natrag] [10] Versuch uber das Geistersehen und was damit zusammenhdngt, posljednja studija (blizu 100 str.) u Parerga und Paralipomena, I. Izvod iz te studije, koji se odnosi na moju tematiku, preveo sam u dodatku 2. svoga rada Fenomenologija mistikog doivljaja s buddhistikog stanovita, u asopisu Praxis br. 1/2 1970, koji e u preradi biti ukljuen u 2. knjigu mojih "Pisama s pustinjakog otoka". [Natrag] [11] William James, u eseju Does "Consciousness Exist?, govorei o "struji
svijesti", ukljuuje u jednoj zagradi, koja moe da zaudi zapadnog itaoca, tvrdnju da "tok misli... kad ga paljivo promatramo, pokazuje da se sastoji uglavnom od struje mog disanja". Dobro je poznato da je "W. James posjeivao Vivekanandu kad je bio u Njujorku" i da se u Jamesovoj knjizi The Varieties of Religious Experience rezultati razgovora sa Swami Vivekanandom mogu raspoznati i u mnogim temama koje nemaju veze s hinduizmom". (Prof. Vincent Sheean u zborniku Swami Vivekananda Centenary Memorial Volume, Calcutta 1963, str. 527.) Povod tih razgovora i tema koja je privukla Jamesa prvom misionaru indijske duhovne kulture u Americi, bio je senzacionalni interes i uspjeh Vivekanandine knjige Raja-Yoga, koja raspravlja upravo o vjebama te vrste. Kao jedan od najodanijih potivalaca Vivekanande u to vrijeme spominje se ee puta i Nikola Tesla. [Natrag] [12] Wie erlangt man Erkenntnisse der hoheren Welten? Slijedei citati su iz izdanja Verlag Ereies Geistesleben, Stuttgart 1961, str. 82 i 86. Prvo izdanje je objavljeno 1905, a oko 1930. izaao je prijevod na na jezik u Beogradu pod gore navedenim naslovom. [Natrag] [13] Izd. Visva-Bharati, Santiniketan 1965. Citati u nastavku su sa str. 29--35 (Section C, Evidence of Deep Sleep /susupti/.) [Natrag] [14] O tom najoriginalnijem indijskom filosofu u 20. v. vidi posebno poglavlje u mojim "Razmeima" II (VII dio, pogl. 6, str. 454-462). [Natrag] [15] Usp. prijevod na na jezik, Beograd, "Nolit", 1964. i kasnija izdanja. [Natrag] [16] Slijedei su citati sa str. 70--71 i 64--65. [Natrag] [17] U knjizi Doctrine and Argument in Indian Philosophy, London 1965, p. 58. Autor te knjige je prof. univerziteta Lancaster u Engleskoj, poznat danas po svome pristupu stvarnim temama buddhistike filosofije s pozitivnih stanovita, bez predrasuda prethodne biblijsko-kolonijalistike generacije Engleza i Indijaca.
[Natrag]
Rev. 1/7/2007 www.geocities.com/budizam/texts/veljacic/san.html
Budizam -- religija ili filozofija
Home
---\\
Veljai
Budizam - religija ili filozofija?

edomil Veljai
S nemakog prevela: Veselka Radovanevi Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
I Pitanje da li budizam treba razumeti kao religiju ili kao filozofiju, u modernoj povezanosti tih pojmova, danas se ne namee samo naunicima iz struke, riego, u manje akademskom okviru, takoe i egzistencijalno zainteresovanom kleru, kroz prosuivanje da li bi budizam mogao da preivi i da se odri u korisnoj ravni i proiri pre kao filozofija, nego kao religija u tradicionalnom smislu. Kao i za druge religije, tako se i za budizam postavlja egzegetsko pitanje: koliko je postojea tradicionalna religija u svome institucionalnom ustrojstvu autentina, a koliko pak ograniena, i koliko se pod nepovoljnim okolnostima jo moe odrati kao dravna religija? Budizam u Indiji i Sri Lanki Da bi se ceo problem od poetka shvatio konkretno, najpre u se ograniiti na zemlju najstarije budistike religije, koju je u III veku pre naeg raunanja vremena indijski kralj Aoka institucionalno zasnovao na Sri Lanki (Cejlon).
file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/veljacic/budizam_religija.html (1 of 26) [10.2.2008 20:55:31]
U jednoj od najlepih starobudistikih ataka-pripovedaka, Valahassa-jatakam, o "oblaku-konju", ostrvo Lanka opisuje se kao jo uvek nastanjeno ljudoderima i gusarima. U vreme Bude, po najstarijim sinhalekim hronikama, jedan indijski katrija, Viaja (Vijaya), sa 700 "trgovaca" (vanija) osvojio je Lanku, bakrom bogati otok "lavljeg gnezda" (na sinhalekom) i arijanizirao ga. U III veku pre naeg raunanja vremena, kao misionar je doao Aokin sin Mahinda i kralja i celu zemlju, ija je ranija religija bio krvavi kult demona, preobratio na budizam. U svome uvenom XIII kamenom ediktu [1] Aoka opisuje vlastito preobraanje na nenasilje budistike religije zbog kajanja nakon svog prvog ratnog uspeha, krvavog istrebljenja plemena Kalinga, iju buduu sigurnost on sada hoe da jami kroz "zatitu, delovanje i poduku u pravinosti" (dhammo) prema Budinom uenju. Na svim granicama svog carstva Aoka je postavio sline natpise da bi ubedio stanovnike jo neosvojenih podruja' da od njega "mogu da oekuju samo sreu, a ne patnju", da "je kralj takoe spreman da im oprosti greku" (II Kalinga-edikt). U tu svrhu Aoka je imenovao i posebnu vrstu velikodostojnika (dhamma-mahamata), koji "je trebalo da tite dobrobit i pravinost u korist pripadnika sviju religija". Ovde su izriito pomenuti Grci (Yona), stanovnici Kambode, Gandhare i drugih susednih zemalja (u V kamenom ediktu). Godine 1958. takoe je ottriven jedan Aokin edikt na grkom jeziku u Kandaharu, negdanjem Aleksandropolisu u Avganistanu. [2] Na ostrvu Lanki (Cejlon), pod povoljnim okolnostima male periferne i ostrvske drave, budizam se do danas odrao kao institucionalna religija pod zatitom drave i u njenom interesu. Sada se postavlja pitanje o razlici izmeu tako odrane Aokine religije i izvornog uenja i namere Bude. Iz toga pitanja ja u takoe pokuati da razumem sutinski i istorijski osnov pitanja koja su danas postala aktuelna u dijalogu izmeu Istoka i Zapada: treba li budizam posmatrati kao istorijski uslovljenu religiju, ili kao
egzistencijalnu philosophia perennis. Iz pregleda pomenutih istorijskih preinaenja, jedna ira pojmovna razlika izmeu institucionalne religije i narodnog verovanja pojavljuje se u raslojavanju na tri ravni: 1. Budino uenje prema najstarijem shvatanju u Sutta-pitakam pali-kanona. U ovome to sledi pokuau da pokaem kako bi to uenje izvorno - ve u prvoj Budinoj besedi o "srednjem putu" - pre trebalo da slui kao negativni kritiki stav spram postojeih institucionalnih religija, nego kao zasnivanje jedne dalje religije, i kako se ono u Indiji jo i danas tako shvata. 2. Usvajanje toga uenja u Aokinoj institucionalnoj religiji, ija najjasnija antitetika obeleja moraju biti izneta u ovome to sledi. 3. Narodna religija (na Cejlonu prilagoena iz istorijskih razloga, pogotovo pod kasnim uticajem iz susednog Tamil Nadua, hiduistikom kultu boga Vinua), koja ne treba da bude shvaena kao neka sinteza. (Ta tendencija se, na alost, pojavila i u postkolonijalnim "zapadnim" pokuajima egzegetske degradacije spram nove opasnosti od istonjakih uticaja.) Naprotiv, ve je isto istorijski oito da se tu radi o polaganom propadanju, o centrifugalnoj tendenciji ka bekstvu od "jezgra" (saro) izvornog uenja, tipinoj za istoriju svih religija, i o smerno pobonome utoitu za "otpadnike" (parittam, shvaenom kao zatita od zlih duhova). (...) Budin negativni stav prema postojeim institucionalnim religijama i danas je odgovarajue shvaen od strane hinduista. Najjai utisak takvog uvaavanja nalazim kod Svamija Vivekanande, koji je pod uticajem Hegelove filozofije [3] u jednom govoru (u San Francisku, 1900) na sledei nain pokuao da objasni isto istorijski smisao i vrednost pojave ranoga budizma i karaktera njegovog osnivaa: "Budizam je istorijski najvanija religija... esto godina pre Hrista indijska kultura ve je dostigla vrhunac svoga razvoja... Buda je rekao: to rtvovanje ivotinja je jo jedno sujeverje. Bog i dua dva su najvea sujeverja... Ako ima boga, kako to
propovedaju ovi brahmani, zato onda ima toliko patnje na svetu? On je upravo kao i ja rob zakona kauzaliteta... Covek je voleo boga i pri tome je zaboravio na svoga brata oveka. Bio je to prvi put da se ovek okrenuo drugome bogu oveku... Buda je odbacio sve svete spise, forme... Budino uenje sadri elemenat opasnosti... Da bi se ostvarile ogromne duhovne promene onako kako je to on uradio, bilo je neophodno obznaniti mnoga negativna uenja. Ali kada neka religija suvie naglaava negativnu stranu, tada postoji opasnost od njenog samoponitenja... I tako se u Indiji tokom vremena desilo da Budini sledbenici suvie istiu negativnu stranu njegovog uenja i da su time prouzrokovali definitivni slom svoje religije... Negativni elementi budizma - da nema boga i due - izumrli su, ali od njega nauena prijaznost, saaljenje, dareljivost - koji su vei od svih uenja - jesu ono to nam je budizam ostavio za sobom... Tako je danas zasnovano uvaavanje Bude U Indiji i zvanino priznato u slubi u hramu, posebno kod vinuistikih sekti. Tako nam je postao objanjiv i prelazak ka treem najniem stepenu narodne religije. U Indiji se jo uvek potuje "Bhagavan Budh" (Buddh) kao deveti i pretposlednji avatar (inkarnacija) boga Vinua u sadanjem ciklusu svetske istorije. U toj slubi privremenog bojeg predstavnika na zemlji Bhagavan Budh je najblii sludbenik Krine (Krsna) boanskog lika iz Bhagavad-gite, i prethodnik poslednjeg avatara Kalkija, koji e konano da poniti ovaj ve pokvareni svet. Otuda je ve Bhagavan Budh zlokobni prorok naeg "mranog vremena" (kali yugam). Ve sada je bolje izbei njegovo zavodljivo uenje i ostati veran pouzdanom otkrovenju njegovog prethodnika Krine, utoliko to se u "pravednom ratu" pokoravamo boanskom autoritetu voe, a u miru tradicionalnom kastinskom poretku. U tim okolnostima radosna vest Gite pristupana je takoe enama i niim kastama i osloboena ohole zabrane pristupa iz veda.
Za razliku od indijskog verovanja u avatare, na Sri Lanki se dolazak sledeeg Bude oekuje kao Maitreja (Maitreva; na paliju: Matteyyo), ili utelovljenje izbavljujue ljubavi prema blinjem, pod ijim vodstvom izbavljenje treba da bude olakano, da se postigne bez mnogo napora. Stoga u sadanjem "mranom dobu" vernici treba mirno da ekaju izbavitelja, da se vebaju u injenju dobra i da izbegavaju i odlau tegobno dostizanje nirvane (ta god ta re mogla da znai vernicima) u ovim nepovoljnim vremenima. U mahajana religijama srednje i istone Azije budizam je tako preinaen u narodnu religiju, da se kult i specifino uenje istorijskog Bude Gotame nadometa i prekriva preteranom raznolikou formi i obiaja, oboavanja bezbrojnih mitolokih buda. Tako se oblikovao tipini panteon svojevrsne budistike strukture, najee od izvanindijskih tvorevina i bez sutinskih indijskih uticaja. Doktrina ezoterike predaje u mahajana i budizmu poziva se (posebno prema tibetanskim izvetajima) na Budino apokrifno proroanstvo prema kojem e "u vreme propasti uenja doi ovek koji e uenje objasniti i ponovo ga oiveti. Iako e on uenje predstaviti u novoj formi - namera e ostati ista." Sada je Arya Nagarjuna, koji je roen otprilike 400 godina posle Bude, trebalo da bude priznat kao proreknuti obnovitelj. Prema hagiografiji "iveo je 600 godina... Kada je bio star gotovo sto godina, otiao je u zemlju zmija, od njih je dobio Prajna-paramitasutram u 100.000 strofa, s tim poklonom se vratio u Indiju i pisao komentare o toj sutri koja sadri najvie Budino filozofsko uenje". [4] U kineskim verzijama osnovnih tekstova ezoterike predaje naroito se ispoljava stalno omalovaavanje istorijskog osnivaa budizma, koje se najee posredno usmerava protiv njegovih najpoznatijih uenika (meu i kojima se, kao sterilan, posebno ironizira intelektualizam Sariputtoa). [5] Gotamini uenici bili su uopte kao sravake (pali: savako) i pratyeka-buddhe (pali: pacceka-buddho "usamljenici"; upor. poslednji odeljak ovoga lanka), kao nedostojni, ogranieni
egoisti, suprotstavljeni mahajanskom idealu bodhisatve (bodhisattva), budui da su se brinuli jedino o nirvani, tj. izbavljenju od vlastite patnje. Upravo zbog toga oni su, kao sledbenici "malih kola" - hinayanam - nazvani podlima. Mahajanski bodhisatva, naprotiv, svojim zavetom odbija nirvanu sve do neodreeno daleke vremenske take, budui da e u toku kosmoloke "venosti", nastajanja i propadanja bezbrojnih svetova, "sva iva bia od patnje vene promene (sarrisarah) biti izbavljena" i osloboena. U primeni idealistikog stanovita - da je itav pojavni svet ista iluzija, iza koje nema nikakve stvari po sebi, nego puko "nita" (sunyam) - na mahajansku kosmologiju za koju se iz te neosnovanosti pojavljuje identifikovanje samsarah sa nirvanom, i bodhisatva u krajnjoj liniji dospeva u paradoksalni poloaj, koji je prof. E. Lamot, u skladu sa mahajanskim osnovnim tekstom Vimalakirti-nirdeah, rezimirao na sledei nain: "Tako, ukoliko ostane u nirvani, on [bodhisatva] oituje samsaru. On zna da ne postoji bie a ipak se trudi da ga preobrati... On uvek stoji izvan trostrukoga sveta, a ipak ne naputa iva bia". To se, takoe, uvek iznova i uvek sve jae, naglaava u kasnijoj filozofskoj literaturi i dijalektiki iskoriava za vraanje iracionalizmu, za tendenciju koja je tipina posebno za Daleki istok. Ideja bodhisatoa dobro je poznata i u thera-vado (pali) budizmu. Buda samog sebe tako oznaava, kada govori o vremenu pre svoga "buenja", kao "jo ne potpuno probuenog - bodhisattoa". Moralna uzvienost budhisatoa popularno je predstavljena posebno u ataka-priama, gde se "budui Buda" hvali kao primer nesebinog rtvovanja za dobro svih ivih bia, ak i ivotinja grabljivica. Ipak, itava bodhisato-hagiografija duhovnog sazrevanja nekog bude ostaje ograniena istorijskim okvirima u prostoru i vremenu jednog svetskog doba. I zbog toga je razumljiva tendencija kasnijih mahajana religija da se izbegne govor o istorijskom Budi Gotami i da se pre okrenu hiljadama mitolokih buda uopte ili ponaosob. Budizam u Japanu
U Japanu je institucionalizovanje budizma u nacionalnu religiju povezano s Niirenovom (Nichiren, 1222-1282) reformom. Posle drugog svetskog rata Niirensekta se istakla svojom meunarodnom mirovnom aktivnou; njeni predstavnici poeli su da u svim pristupanim budistikim zemljama, posebno u Indiji, podiu "mirovne stupe". Aktivnost ove japanske misije u vreme Buddha-jayanti (proslava 2500-te godinjice od Budine parinirvanam 1956) u Indiji je podravao Nehru, koji je tada hteo da pospei ponovno oivljavanje budizma kao sredstva protiv kastinskog antagonizma, a za socijalno-etiko uzdizanje beskastinstva. Taj, jo uvek uspeni, neobudistiki pokret vodio je Nehruov saradnik Ambedkar. Podrano na na taj nain od vlada budistikih drava, podizanje "mirovnih stupa" od strane japanske Niiren-misije takoe je bilo pokuaja da se obnovi tradicija Aokinih edikata u monumentalnom stilu. U dananjim okolnostima jo se naglaava da je Niirenov herojski poduhvat, uzdizanje iznad sekti koje su sluile lokalno-politikim interesima i zasnivanje japanske nacionalne religije, bio napadan najpre od strane svetovnih gospodara, koji su njega i njegove pristalice ak "napadali orujem, njega dvaput prognali i pokuali da ubiju", budui da je on, kako moemo da itamo tokom sadanjih priprema za njegovu proslavu, "kritikovao loe obiaje sveta i drutva i borio se protiv njih". Osnovni spis njegove sekte, Saddharma-pundarika-sutram (obino prevoeno kao "Lotos dobroga uenja"), on nije hteo da tumai ni u slubi "teologije, niti filozofije, nego da ga upotrebi za moralno uzdizanje naroda i drutva". "On se nije brinuo za unutranji duhovni ivot oveka, nego za drutveno blagostanje naroda i nacije." [6] Niiren je pripadao sekti tendai, koja u svojoj izvornoj kineskoj formi (t'ien-T'ai) predstavlja jednu od najpoznatijih kola sholastikog intelektualizma. Ipak, "u Niirenovo vreme sekta tendai ve je praktiki bila amalgamirana s ezoterikim budizmom", [7] protiv ijeg se mitologiziranja tajnih nadrikultova Niiren najee borio, da bi institucionalno ojaao isto uenje istorijski autentinog predanja. U svojoj borbi protiv kulta mitolokih buda Niiren se posebno usmeravao protiv
potovanja "bude Maha-Vairoane (Maha-Vairocana), koji je postavljen iznad istorijskog bude Sakjamunija", to se ui u sekti Singon, budui da se u tom sluaju radilo o kultu demona). U istom kontekstu pominje se [8] da je japanska sekta tendai preuzela kult Amitabha Bude i tako je nastao sukob izmeu Amitabhe i Sakjamunija (Gotamo Buda): "Neki razdvajaju dve Budine funkcije i tvrde da je Amitabha izbavitelj, a Sakjamuni uitelj." Niiren je, isto tako, odbijao soterioloko uenje sekte "Ciste zemlje". Time se, meutim, za nae dananje istraivanje iznova postavlja pitanje da li se autentini budizam - ne samo izvorno Budino uenje, nego i forme institucionalne religije jo od Aokinih vremena, izuzevi budistike narodne religije - jo uvek srne oznaiti kao "soterioloka religija" u terminologiji nauke o religiji. Tabuizam i animizam na Sri Lanki Uvoenjem budizma na Sri Lanku (u III veku p.n.e.), posredstvom direktnih veza kraljevskih visoanstava - Pijadasi Aoke u Pataliputtamu (Patna u Indiji) i Devanampija Tise (Devanampiva Tissa) u Anuradhapuramu (na Lanki) - pojavila se nova vrsta klera, iz krugova feudalnog plemstva; koja se odrala do danas (iako ve dugo nije iskljuiva) u svojoj poljoprivrednoj slubi u "kraljevskim velikim dvorcima (raja-maha-viharo) na seoskim dobrima. Posed dvorca prostire se toliko daleko "koliko se mogu uti bubnjevi". U svakoj generaciji, onaj sin "plemenite porodice" koji je rtvovan religiji uvek je nanovo uplitan u ritual kraljevske ceremonijalnosti i tako vezivan za svoje imanje. Takoe je titula bhikkhu ("prosjak") morala brzo ieznuti i biti zamenjena obelejem feudalnog gospodara, jer to znae indijska re swami i sinhaleka hamduru, koja je jo i danas iskljuivo u upotrebi (pored hijerarhijske titule nayaka - "voa"). Tako se, prirodnom nunou, religija polarizovala na dva sloja, koji se isto tako razlikuju od izvornog budistikog uenja kao i jedan od drugoga. Religija klera postala je legalistiki proien tabuizam. Religija naroda ostala je bioloki nepopravljiv animizam, tj. pravera u boga, duu i nebesko carstvo, koje je Budina kritika religije izvorno pokuala da iskljui. Ipak, i sinhaleki pra-animizam bio je duboko pod uticajem
Aokine osnovne institucionalistike namere. Izvorno, on je bio prosti kult demona, koji se i danas u "neznaboakim" seoskim hramovima "malih bogova" (devald) identifikuje s nekada krvavim kultom boginje Durga (jedne od Sivinih ena). Magijske arobne formule oiene su od atharvavedskih ini i kletvi i preobraene u mantrike zatitne formule (parittam, sinhaleki pirit), koje su utoite traile samo u sveobuhvatnoj ljubavi i htenju dobra za sva "dahom obdarena bia". Otuda je, takoe, jedina pravoverno dozvoljena ceremonija dareljivost, koja se sastoji u poklanjanju (danam) monakoj zajednici kao "najplodnijem polju za plodnu delatnost u svetu". Tako su i zli duhovi prareligije preobraeni u dobre zatitnike sela i njegove etve (kroz "pravovremenu kiu") i ostavljeni na miru u svojim hramiima, opskrbljeni rtvama u vidu hrane. Formalizovanje religije ovde je sprovedeno pod socioloki veoma zanimljivim okolnostima jedne varvarske kulture. Iako se te okolnosti ne daju porediti s dubokom kulturnom pozadinom kineskog tradicionalizma, ini mi se, ipak, da je od sutinskog znaaja analogija izmeu njih i moralne namere konfuijanskog institucionalizovanja ceremonijala kao li - ukoliko se konfuijanskog Li-ki [9] moe porediti s istorijskim razvojem budistikog vinayo, tj. s "knjigama zakona" monake discipline. Samo iz te razvojne istorije mogu da razumem udnovatu vrstu kasne, po svome poreklu isto feudalne pojavne forme tabuizma, i da ukazem na njeno socioloko znaenje. Kulturno-istorijski polaritet, tipian za dijalektiku religijske fenomenologije, kao i napetost izmeu pomenutih dveju formi verovanja, te uenje o "dvostrukoj istini" koje njima odgovara i koje se takoe jako istie u kasnom budizmu, a koje mogu pokuati da protumaim samo iz primarne bioloke funkcije svake religije - sve to u ovome pregledu osnovnih pitanja moe da bude samo pomenuto. Budizam i religija uopste Za filozofske interese, na koje bih u narednim odeljcima hteo da se ograniim, vano je istai sutinsku razliku izmeu budizma i svih drugih religija, ili, bolje,
izmeu budizma kao egzistencijalne filozofije (Existenz-Philosophie) i religije uopte. To je razlika u stavu i pravcu intencije iz koje je Buda a limine hteo da "ugui u zametku" svaku mogunost i svaki pokuaj legalistikog formalizovanja, jo odlunije nego li institucionalizacije. [10] U naem kontekstu to se odnosi na osnovno pravilo etike koje je Buda oznaio izrazom sila-bata-paramaso. To je zabrana priznavanja heteronomije (paramaso) u bilo kakvoj formi moralnih propisa (silam), kao i religioznih, asketskih zaveta (vatam, sanskrtski vratam). Tako izraena autonomija savesti objanjava takoe izvorno budistiki smisao stanovita "s one strane dobra i zla", ije znaenje je u nae vreme ponovo oiveo Nie (Nietzsche). [11] Ve iz prvog Budinog govora o njegovom duhovnom "buenju" (bodhanam) trebalo je da bude potpuno jasno da je on traio izlaz iz antinomija religije "iz sredine" (majjhena) i nije se dao zadovoljiti ni sa kakvim kompromisom u prosenosti i kroz nju. Da bi se uvidelo puno znaenje tog isto filozofskog skretanja od kaljuge religijsko-istorijskih "namera", neophodno je bar u nekoliko smernica ocrtati razvojne stadijume vinajo-kazuizma u uenju o monakoj disciplini, izmeu Budinog izvornog shvatanja i stanja dekadencije moraliteta u legalitetu kasnog budizma. Meutim, to poslednje stanje na koje i danas s puritanskim ponosom hoe da se ogranii posebno sinhaleka religija, prema ovde izvedenom sociolokom stanovitu, odgovara propadanju institucionalne religije u tabuizam. Konana verzija monake discipline (vinayo) u thera-vado (pali) budizmu sastoji se iz 227 pravila Patimokkho ("putokaza ka izbavljenju"). Opte priznati izvor te zbirke sadran je u tri strofe Dhammapadam, 183-185: "Zanemariti sve zlo, negovati sve dobro, bistriti vlastiti duh - to je uenje svih buda. Nikoga ne uvrediti, nikome ne nauditi,
obuzdavanje prema putokazu koji vodi ka izbavljenju, umerenost pri jelu, osamljeno prebivalite, postojanost u uzvienim mislima - to je uenje svih buda." Ovo osnovno uenje (vado) Buda je kasnije jo pojednostavio, u sluajevima kada su se pojedini monasi alili da ih suvie mnogo pravila iz discipline samo zbunjuje i ometa im zadubljivanje. U takvim sluajevima Buda im je savetovao da potuju samo jedno pravilo: "Ne poiniti nita loe u mislima, recima i delima". Upadanje u puki legalizam zajednikog ivota prema pravilima, bila je opasnost koju je morao primetiti jo Buda za svoga ivota, u razgovoru sa svojim najstarijim sledbenikom Maha-Kasapom (Maha-Kassapa): "Sta je uzrok, ta je razlog toga da je ranije bilo manje propisa, ali vie monaha koji su u mudrosti dostigli postojanost, a... da sada ima vie propisa, ali manje monaha koji u mudrosti dostiu postojanost? Tako je to, Kasapo! Gde iva bia propadaju i iezava prava pravinost (saddhammo), tamo ima sve vie propisa i monaha koji u mudrosti dostiu postojanost. Pa ipak, Kasapo, prava pravinost nee sasvim ieznuti pre nego to se u svetu pojavi njeno podraavanje, ali im se podraavanje pojavi, prava pravinost potpuno e ieznuti". (Saddhamma-ppatirupaka-suttam, S. XVI, 13) (...) Za Niirenovu reformu u Japanu od odluujueg znaaja bilo je sekularizovanje klera. U nekolicini reformisanih sekti dolo je takoe do uklanjanja celibata i uvoenja enidbe u kler. U jugoistonoj Aziji, gde je theravada budizam institucionalizovan kao dravna religija jo od Aokinog doba, kasnije reforme, koje tako duboko zadiru, bile su nezamislive. Jedino mogue prirodno reenje i za nepodnoljivost zaveta na celibat bilo je, jednostavno, privremeno naputanje viih
hijerarhijskih formi organizacije. enidba se ne dozvoljava, ali se tolerie kod nieg klera kao greh. Tako se stvara prirodni ritam umrtvljavanja i oivljavanja institucionalne religije, nezavisan od narodnog verovanja i njegovih obiaja, za ije obavljanje je sitni kler bio prikladniji od tabuistiki ukopanih feudalnih teokrata "kraljevskog velikog hrama". Neka vrsta prirodnog obnavljanja uvek iznova, pokazuje se kao dovoljna. Kada se poglavarstvo dravne organizacije i dinastije snanije potvrivalo ili obnavljalo, hijerarhijska struktura crkvene institucije takoe je postajala stroa i pouzdanija u svojoj bezuslovnoj slubi (ne samo politiki, nego i poljoprivredno) "pravinome kralju". Poetkom V veka n. e. indijski monah Budagosa (Buddhagoso) dolazi na Lanku da bi istraivao, sakupio i redigovao spise pali-kanona zajedno sa sinhalekim komentarima. Iz straha od politikog proganjanja, ovde su osnovni tekstovi ve u I veku p.n.e. zabeleni i sakriveni. Iz bogatih onovremenih podataka u poznatim sinhalekim hronikama, vidljivo je da je budistika zajednica, kao i njeno uenje, uprkos svim tekoama bila dobro ouvana. Ipak, ve krajem V veka, govori se o propadanju koje neprekidno napreduje sve do kraja XI veka. Godine 1070. kralj Viajabahu I (Vijavabahu) pokuao je da obnovi budistiku religiju, ali na itavom ostrvu nije vie mogao da nae pet monaha koji obavljaju potpunu slubu, a koji su bili neophodni da bi se sluilo u estoro. Tek je misija iz Burme omoguila novo osnivanje reda na Lanki. Od toga doba pa do sredine XVIII veka ponavlja se bar jednom u svakom stoleu ista nevolja. Budizam je stalno bio u izumiranju. Ni u ono malo drugih theravada zemalja nije bilo bolje. Sredinom XVIII veka sinhaleki kralj Kirti Raa-sinha (Rajasinha) "na itavom ostrvu nije mogao da nae ni jednog jedinog monaha koji obavlja potpunu slubu". [12] To je bilo ve u doba holandske kolonijalne vladavine. Njihovi portugalski prethodnici osvojili su Cejlon jo oko 1505.i zapoeli brutalno suzbijanje ("neznaboake") religije naroda. Holanani su, nasuprot tome, progonili samo katolike; budistima su bili toliko skloni da su pomogli kralju Raasinhi da u Sijam i Burmu poalje glasnike kojima je, nakon mnotva tekoa i ponekog brodoloma, ipak uspelo da dobiju neophodne strane monahe i da po poslednji put (do danas) obnove monaki red. A to je bilo samo
ponavljanje uzajamne spremnosti na pomo izmeu budistikih zemalja theravadskog podruja jugoistone Azije. Premda se ini da prisutnost budistike religije u Burmi i Sijamu posle Aokinog doba potvruje ne samo legende iz predanja nego, odskora, i pojedini arheoloki nalazi, budizam u tim i drugim zemljama (Kamboda, Laos) ipak nije mogao da uhvati vrste korene pre XIII veka. Tek kada je njegovo privremeno obnavljanje na Lanki u kasnom srednjem veku postalo tako snano i uspeno da su sinhaleki kraljevi - sledei Aokin primer - mogli da alju bezbrojne misije u sve zemlje Indijskog okeana, srednjovekovni budizam se kao dravna religija stabilizovao u zemljama koje su do danas ostale verne theravada (pali) tradiciji. Preporod budizma Konano, u drugoj polovini XIX veka, pod zapadnim uticajem, dolazi i do novovremenog intelektualnog preporoda budistike misli. Oko 1860. godine nekolicina uenih budistikih monaha poinje da hrianske misionare izaziva na otvorene diskusije. Uspeh budistike strane bio je toliko vredan pomena (pod nazivom "istona renesansa" u Evropi i Americi), da je o tome poela da izvetava ak i engleska tampa. Za amerikog pukovnika H. S. Olkota (Olcott), koji je oko 1880, kao osniva Teozofskog drutva iveo u Madrasu (Adyar), bio je to povod da doe na Cejlon da bi pomogao budistima u daljim uspesima. Olkot je danas, posebno u zvaninim krugovima, poznat kao poslednji obnovitelj budizma u toj zemlji. Za to je pre svega bilo neophodno preustrojavanje i proirivanje narodnog obrazovanja putem privatne inicijative u okolnostima kolonijalizma. Prema protestantskom uzoru, uvedene su subotnje kole za dhamma obrazovanje one su ak i u selima do danas ostale dobro i rado poseene. Po istom uzoru razvijena je i Budistika omladinska organizacija (Y. M. B. A.), iji asopis The Buddhist od 1880. spada u najstarije i najpoznatije asopise te vrste. Najvei znaaj za Olkotovu vaspitnu delatnost ima Ananda koled u Kolombu, koji je on osnovao. Slini budistiki instituti za vie obrazovanje, takoe i za ene, brzo su se
proirili po celoj zemlji. Olkot je godinama putovao po zemlji. Sinhaleanima propovedao njihovu vlastitu religiju i poeo vaspitno da ih organizuje. Meu njegovim mladim pristalicama, Anagarika Damapala (Dhammapal) je jo u prvoj polovini XX veka postao najvaniji borac za obnavljanje drevnih drava budistike kulture u Indiji, kao i osniva prve svetske budistike organizacije, Maha Bodhi Society, koja obuhvata theravada i mahajana religije i nastoji da ih priblii jedne drugima. Kako se vidi iz njegove knjige Buddhist Catechism, i ta inicijativa izvorno potie od Olkota. [13] Kao budistiki misionar, Anagarika Damapala je predstavljao budistiki svet na Svetskom parlamentu religija u ikagu 1893, gde se Svami Vivekananda prvi put istakao u zapadnom kulturnom krugu kao vana linost istonog sveta. Od poetka XX veka uoljiva je prisutnost zapadnih bikhua na Cejlonu, u Burmi i Sijamu, kao i prisutnost budistikih misionara iz tih zemalja na Zapadu. Prvo naselje (koje jo uvek postoji) zapadnih monaha osnovao je 1911. nemaki bikhu Njanatiloka (Nyanatiloka) na Cejlonu. I Paul Dalke (Dalhke), osniva prvog budistikog manastira u Nemakoj (Berlin-Frohnau), vie puta je pre prvog svetskog rata posetio Cejlon. Ovde je jo pre njega bio prvi nemaki prevodilac pali tekstova, K. E. Nojman (Neumann), a kasnije su takoe V. Gajger (W. Geiger) i drugi naunici omoguili bolje poznavanje pali budizma u Evropi. Kroz kontakte sa Zapadom koji su, poev od holandske kolonijalne vladavine na Cejlonu, bili pozitivni podsticaj za dalju pomo u obnavljanju budizma, sazrelo je takoe pitanje odluujue za dananju orijentaciju domaih budistikih intelektualaca u dijalogu svetskih religija: Treba li budizam u svome izvornom obiliju, a takoe i u svojoj dananjoj aktuelnosti za svetsku kulturu, da bude preteno shvaen kao religija, ili kao filozofija? Da bi se shvatio domaaj toga pitanja, neophodno je uzeti u obzir i isto
doksografski smisao problema. Religija i filozofija Odgovor na pitanje od kojeg smo poli zavisie, pre svega, od toga ta se u religijsko-filozofskom smislu razumeva pod "religijom" i pod "filozofijom". U dananjem dijalogu svetskih religija odgovor autentinih budistikih misionara jasan je i jednoznaan, bar utoliko to oni pokuavaju da svoju orijentaciju negativno ogranie. Ovde je, drugaije nego u sluaju drugih svetskih religija, znaajno najpre kritiko nastojanje da se iz enciklopedijskih definicija religije "uopte" iskljue pojmovna odreenja pod kojima budizam ne moe biti shvaen kao religija. To su uglavnom obeleja verovanja u boga i duu u njihovom apsolutnom i venom znaenju, koja moraju ostati iskljuena iz budistikog pojma "verovanja" (saddha), budui da ta obeleja potiu samo iz ogranienosti biblijskih religija i stoga su toliko neprikladna, toliko i nedovoljna ne samo za budizam, nego i za druge, posebno izvorno azijske religije. Iz tog razloga ve je openhauer kritiki objanjavao zato budizam treba da bude definisan kao jedna od ateistikih religija Azije. Kasnije je to i Vivekananda sjajno potvrdio. Otuda e biti neophodno da se u ovome to sledi ta okolnost potanko protumai. S druge strane, nita bolje ne stoji ni s "modernim", pozitivistikim ogranienjem pojma "filozofija", koji nam se, u pogrenom ograniavanju na naunu filozofiju ili ancilla scientiarum, s preteom brutalnou suprotstavlja kao jedina preostala alternativa. Prilagoen tom tipinom stavu kolonijalistike verzije "zapadne kulture", jo uvek ostaje aktuelan odgovor jednog od prvih budistikih misionara s Cejlona - Narada Maha Tere (Thero) - koji je bio aktivan uglavnom u Londonu izmeu prvog i drugog svetskog rata. Godine 1973. on je u obimnoj knjizi The Buddha and his Teachings (Buda i njegova uenja) svoje ivotno iskustvo saeo u prikaz toga uenja za svet svojih savremenika. U nizu od tri uzastopna poglavlja, on je pokuao da skicira, pozivajui se povremeno na evropske autore, diferencijalnu analizu temeljnih pitanja: "Da li je budizam filozofija?", "Da li je
budizam religija?", "Da li je budizam etiki sistem?". U poglavlju "ta je budizam?" on posebno podvlai ta budizam u odnosu na te tri kategorije nije. Izvorno pali obeleje dhammo na kraju objanjenja ostaje neprevedeno. Engleski bikhu Njanamoli (Nanamoli), koji se sredinom XX veka na Cejlonu istakao bezbrojnim prevodima pali tekstova, takoe je pokuao da napie esej o naoj temi. Odlomci toga rada objavljeni su nakon njegove prevremene smrti u jednoj sveii. [14] Njegov motiv bio je isti kao i Naradin, ali je problem neto ire obradio (i to ranije napisao). Jae je naglaen tipino engleski skepticizam, ali takoe i sklonost da se dilema rei vie u korist filozofije. U tom ogledu pre svega je vredan panje jak Sartrov (Sartre) uticaj. (Premda on Sartrovo L'etre et la neant citira pod navodnicima, nedostaju fusnote ili druga obavetenja o tom izvornom materijalu, moda uz osvrt na teak pritisak takozvanog "logikog pozitivizma", za koji je tada samo Sartrovo ime bilo tabu). U svome nastojanju da se o filozofskim pitanjima izrazi onoliko kritiki koliko je to mogue, Njanamoli ve razlikuje "dijalektika" od "egzistencijalnih" pitanja i pokuava da se izbavi od dileme razlikovanjem reci ambiguity (dvosmislenost) i "doubleness" (dvostrukost). Njanamoli nije uopte dotakao zauzimanje stava prema sutinskom problemu egzistencije i proceni njene nitavosti u smislu budistikih termina sunnam (pali) ili sunyam (sanskrt, u sredinjoj taki mahajanistike filozofije). Za mlae bikhue koji su doli sa Zapada, naprotiv, Sartrov uticaj bio je odluujui upravo u tom smislu. Autor ovog pregleda objavio je 1970. (u Indian Philosophical Annual, Vol. VI) lanak o pitanju: Why is Buddhism a Religion? (Zato je budizam religija?), s namerom da pokae koliko je nepotpuno i tendenciozno formulisana dilema "filozofija ili religija". Proirivanje istorijskih okvira i aktuelnog znaenja filozofskog istraivanja problema egzistencije u njegovom metafizikom dosegu, a posebno neodvojivost filozofskog problema u njegovoj obuhvatnoj sutini od religioznog aspekta transcendentalno zasnovane philosophia perennis, objasnio mi je pre svega Karl Jaspers. Ve u njegovoj knjizi Duhovna situacija vremena (1931) naao sam ukazivanje na neophodno preobraavanje pojma religije koje, po mome
miljenju, mnogo vie odgovara izvornoj racionalnosti budistikog stava, nego dogmatskoj racionalnosti hrianske sholastike. [15] eleo bih da ukazem samo na jedan stav: "Valja se zapitati da li je uopte mogue verovanje izvan religije. Iz toga pitanja izvire filozofiranje". U njegovom prikazu "Kantovo filozofsko rasvetljavanje natulnog" iz Velikih filozofa I nalazim dalju obradu toga problema koja odgovara mojim ciljevima. U meuvremenu je Jaspers u nizu predavanja Filozofska vera naao ispravno naznaenje za stav prema naem problemu. Veliki filozofi I, u zakljunoj glavi o osnivau dijalektike kole budistikog idealizma, Nagaruni (II vek n. e.), ostavljaju utisak da je Jaspers tek na kraju (ubedljivije nego u prikazu Budinog uenja) i za samog sebe otkrio duhovnu srodnost, koja potvruje prednost istonog prilaza pitanjima philosophiae perennis. Nasuprot tome, Filozofska vera se u svojoj prvoj verziji pojavila kao nauni pokuaj da se breme udnovate biljke batine spasi u modernoj kulturi, da se ona pretvori u eljeni kulturni univerzalizam i uzdigne na viu ravan izvorno azijskih (indijskih i kineskih) prauzora. Godine 1973. prof. ak Make (Jacques Maquet; University of California, Los Angeles), sociolog, pokuao je da na Sri Lanki ispita ta o naoj temi misle intelektualno zainteresovani budistiki monasi i nekolicina laika koje je sreo u jednom centru za meditaciju. Od 45 ispitanika 34 su bili sinhaleki monasi, 2 strani monasi i 9 sinhaleki laici. [16] U saoptenju o rezultatima svoga istraivanja on, izmeu ostalog, pie: "Peto pitanje odnosilo se na religiozni i/ili filozofski karakter budizma. Svih 45 ispitanika rekli su gotovo isto: 'Ako je religija verovanje u boga i duu, tada budizam nije religija.' (Odgovori su bili toliko slini da sam imao utisak da su naueni napamet iz neke vrste katehizisa.)" Definicijom pojma "religija", upravo na naem podruju, iscrpno se bavi openhauer, tako da on ve zbog toga mora da vai kao jedan od osnivaa uporedne nauke o religiji (Religionswissenschaft). Za na prikaz posebno je vana
njegova kritika "sistema transcendentalnih ideja" iz Kantove "Transcendentalne dijalektike". Izlaganje iz Kritike istog uma, A 322, na koje se poziva, u svojoj "Kritici Kantove filozofije" (odeljak o transcendentalnoj dijalektici) interpretira na sledei nain: "Iz tri kategorije relacije proistiu tri naina zakljuivanja, od kojih svaki predstavlja poseban putokaz za intuicionisanje jednog posebnog neuslovljenog, kojih, dakle, takoe ima tri vrste: dua, svet (kao objekat po sebi i zatvoren totalitet) i Bog. I tu se ve moe konstatovati velika protivrenost koju Kant ne primeuje ... dva od tih neuslovljenih su i sami uslovljeni treim, to jest, dua i svet su uslovljeni Bogom, koji je njihov eficientni uzrok. Dua i svet nemaju zajedno s Bogom predikat neuslovljenosti, to jest ono o emu je ovde upravo re, ve samo predikat izvedenosti shodno naelima iskustva, van i iznad oblasti mogunosti tih naela." (SVP f, 424-425) [I7] "Ali da vraanje ka jednom neuslovljenom uzroku, ka nekakvom prvom poetku niukoliko nije zasnovano u biti samog uma, i faktiki je dokazano time to ni prareligije ljudskog roda, koje jo i danas imaju najvei broj vernika na zemlji, bramanizam i budizam, ne znaju za takvo uenje, niti ga prihvataju, ve produuju u beskraj niz uslovljavajuih pojava. Ne treba poistoveivati judaizam i um." (SVP I, 423) "Da je Kant uinio ovakvo jedno istorijsko istraivanje, on bi bio izbegao neprijatnoj nudi u koju je ovako zapao: on ne bi bio naveden da ona tri pojma izvodi kao nune iz same prirode uma, a da u isti mah pokazuje da su oni neodrivi i da se ne mogu temeljiti na umu, i da tako ini sofistu od samog uma..." (SVP I, 427) "Da bi se to pitanje resilo, valjalo bi pozvati u pomo istorijska istraivanja, pa ispitati da li su drevni i neevropski narodi, a napose Indusi, kao i mnogi meu najstarijim grkim filozofima, zaista dospeli do tih pojmova, ili ih mi njima
dobroduno pripisujemo, - kao to su Grci svuda nalazili svoje bogove - tako to mi termin Bram Indusa, ili Tien Kineza krivo prevodimo sa Bog. Valjalo bi, najzad, ispitati da li se pravi teizam ne nalazi samo u jevrejskoj kao i u dvema iz jevrejske poteklim religijama..." (SVP I, 425) U spisu O volji u prirodi, gde openhauer na poetku u jednoj dugakoj fusnoti nabraja 23 knjige "za ljubav onih koji hoe da steknu blie znanje o budizmu,... iz literature o istome na evropskim jezicima,... koju, budui da je posedujem i verujem joj, mogu zaista da preporuim...", on takoe citira tvrdnje svojih prethodnika i savremenika s podruja indologije, koji budiste oznaavaju kao "ateiste". [18] Etos izvornog uenja (dhammo) ve je hiljadama godina zamenjen legalitetom dravne religije, a i ta "gotovina" danas iezava u politikom razaranju dravne podstrukture, s istom revolucionarnom brzinom kakvu je ve sam Buda predvideo u ranije navedenom proroanstvu (u razgovoru s Kasapom, S. XVI, 13). Budizam i narodna religija Da li je zbog toga i narodna religija pogoena istim udarcem i da li mora istovremeno da izumre? Ne verujem! ini se da evropska istorija, poev od ruske revolucije, a posebno od sredine XX veka, ubedljivo govori u prilog tome da razaranje i iscrpljivanje srednjeg sloja institucionalne religije moe da olaka slom samoniklih htonskih snaga. ini se da blie istorijske analize, takoe u drugim prostorno-vremenskim podrujima, posebno u Indiji, u koje se ovde ne mogu uputati, jo uvek, iako ne neogranieno, potvruju Kantovu tezu. Upravo u sluaju budizma udno je to je on svoju bioloku nemo da se odri kao religija potvrdio ne samo u svojoj izvornoj kanonskoj pali formulaciji nego, istorijski, opet iznova upravo u svome institucionalnom obliku, posebno u poreenju s tropskim preobilnim hinduizmom,
koji ga je bez mnogo tekoa istisnuo sa indijskog prapodruja. Uspelo mu je, dodue, da kroz strogo odbijajui negativni moral duboko prome i ukroti narodne religije u graninim podrujima Indije. Uprkos tome i tamo je, kao i svuda, ostala nedirnuta ulna, antiasketska vera u arobnost mantrikih molitvi i tantriku mo bezbrojnih "malih bogova" (sinhaleki: "devala"), koje je budizam degradirao, u dostizanje nedodirljivog biolokog konanog cilja svih religija: blaenstva nebeskog carstva - ak ako to i nije veno "stanje" apsolutno samostalne due, kako obeavaju tri biblijske religije. Jer, upravo taj izvor vere u "sopstvo" (atma) u vedantskom smislu) u Budinoj kritici je razotkriven kao izvor enje (tanha) koja veito zavodi. Iz ove granine situacije razumevam, takoe, razliku izmeu openhauerove filozofske i Kahtove antropoloke procene religije "uopte". Obojica imaju pravo na razliitim ravnima, a za nas je upravo zato bitno da kritiki razlikujemo te ravni na kojima se oba pravca u svome istorijskom razvoju udaljavaju od izvornog Budinog uenja. U korist openhauerove kritike, a protiv Kanta, govori posebno okolnost da je u budizmu, za razliku od svih drugih religija, filozofska ravan sutinski izvornija. Zbog toga je isto tako vano u isto filozofskom pristupu kasnijoj budistikoj filozofiji (koja poinje s Nagarunom u I veku naeg raunanja vremena) nju otro odvojiti od mahajanistike religije i posmatrati je, za razliku od ranijeg naina postupanja, u blioj vezi s predmahajanistikim uenjem i neposredno je porediti s pali tekstovima. Religija, "put oienja" i buenje Ako budizam ne moemo da razumemo kao religiju u smislu verovanja u boga i duu, tada na kraju negativnih rezultata naih analiza jo jednom moramo postaviti pitanje o pozitivnom znaenju religije u autentinom budizmu, tj. pitanje o tome ta preostaje nakon kritikog uklanjanja heterogenih priraslina na podrujima institucionalne religije i narodnog verovanja. Nije teko ustanoviti da je izvorno znaenje "religije" - prema Budinom uenju (dhammo), kao i prema jo starijim
arhetipskim uzorima predarijevske kulture u dainizmu - sutinski miljeno kao "put oienja" (visuddhi-maggo) kroz asketsko odbijanje i bekstvo iz sveta. Poreklo toga uzora prua se u protoistorijske dubine jedne tradicije koja se, uprkos svome predarijevskom i nevedskom poreklu, jo i danas s pravom smatra najstarijom ouvanom religijom s univerzalnim zahtevima. To je religija titthagara (sanskrtski: tirthankarah, voa preko "pliaka" struje ivota), iji je poslednji, 24. obnovitelj, Mahavire, Budin savremenik, bio aktivan u Magadhi. Njegove sledbenike zvali su muni, tj. "utljivi" mudraci i askete. Taj arhetip prikazan je u najstarijoj pali-literaturi, posebno na poetku zbirke pesama Sutta-nipato, u najlepoj, najdubljoj i otuda takoe najzanemarenijoj pesmi o pradainistikom simbolu, "Nosorogu" (khagga-visano), i u Muni-suttam, na kraju prve glave. Kasniji budisti oseali su opis karakternih crta tog arhetipskog samodovoljnog lika askete kao previe dainistiki i zato su bili skloni da odbiju asketski ideal u tom obliku. Ipak, po meni, nema nikakve sumnje da je Buda bio dainistiki otpadnik, koji se u vreme jedne od mnogih i redovnih reformi prareligije nije sporazumeo sa svojim savremenikom i sugraaninom Mahavirom, nego je zahtevao reviziju tipino nevedskih i predvedskih osnovnih pojmova (nirvana, pojam due, metod duhovnog oienja, koje po Budi ne moe biti dostignuto fizikim sredstvima, i tome si.) u ateistiku religiju, koja u oba sluaja moe biti definisana iskljuivo kao "put oienja". Prema brahamskim teorijama, naprotiv, kada njihovo praznoverje nije napadao kao moralno opasno, Buda se uglavnom odnosio ironino. Nosorog kao arhetipski simbol usamljenosti, koji esto sreemo i u dainistikoj literaturi, u pomenutoj budistikoj pesmi obeleava bezbrojne najdublje vrline uteeg mudraca - munija. Poto bih ovde eleo da izvedem nekoliko zakljuaka iz istorijske i komentarske pozadine tog prateksta, iz 41 strofe pesme odabrao sam tri vrhunca, koji u prvoj, srednjoj (21) i poslednjoj (41) strofi saimaju karakter itavog dela: [19]
[1] "Ispred svakog bia ukloni svoj tap da ne povrijedi nijedo od njih. Ne poeli sina ni saputnika. Osamljen se krei kao nosorog." [21] "Umaknuvi borbi gledita, kada stigne na istinu, uzmi ravan smjer; vlastitim znanjem, a ne voen drugim, osamljen se krei kao nosorog." [41] "... ovjek je prljav. Osamljen se krei kao nosorog." U literaturi se ova pesma interpretira kao zbirka pounih izreka razliitih autora, koji zajedno ine elitu duhovno uzvienih asketa svih vremena. Oni se zovu pacceka-buddho, ili "osamljeni i za sebe sama probueni" - teko prevodivi izraz koji sreemo i u dainistikoj predaji (patteya-buddhe). U engleskim prevodima postao je uobiajen izraz "private Buddha". Pacceka-buddho je utei mudrac (muni) koji, nakon stoje samostalno dostigao najvii stepen duhovnog buenja, i dalje, sve do kraja ivota, ostaje utljiv i osamljen i ne postaje propovednik. Iz pali-tekstova poznato je da je i Gotama Buda nakon svog duhovnog buenja isprva imao istu sklonost, koju je kasnije napustio iz samilosti. Iz poreenja komentatori izvlae zakljuak da pacceka-buddho zbog toga ostaje na niem stupnju, ako ne "onoga koji se budi", onda "probuenoga", i nikada ne postaje samma-sambuddho, onaj koji je postao savren u svakom pogledu; da on ne poduava jer nije u stanju da potpuno izrazi svoj duhovni doivljaj. Zbog toga on samo u izvesnoj meri i izuzetno, samo u nagovetajima, moe da odgovarajue duhovno razvijenom pojedincu pokae pravac konanih napora. Dogmatska degradacija paeka-bude u institucionalnoj religiji, kao i u narodnom verovanju, zasniva se na opte priznatoj hinduistikoj kosmologiji, na verovanju u cikliki sled svetskih doba, a posebno u "mrano doba" (kali-yugam) pod kojim mi "danas" stradamo. Nesrea i pogreka u savrenstvu paeka-buda uslovljena je upravo time to su oni karmiki sazreli za izbavljenje u jednom dobu u kojem ne
postoji nijedan savreni samma-sambuddho, iji bi uenici i sledbenici oni mogli da budu. Preputeni sami sebi u najteim okolnostima, oni su se ipak vlastitim naporom uspeli do najvieg izbavljenja (Erlosung) u utrnuu (Erloschen) (nibbanam, sanskrtski: nirvanam), u vreme kada je i sudbina sveta bila nesklona njihovoj iroj "soteriolokoj" delatnosti. Oni zbog toga ostaju utljivi begunci iz sveta i nita vie. Ali, zar se nama danas jasno ne pokazuje, upravo u zapadnom svetu - ostavivi po strani bilo kakva verovanja u astroloku sudbinu u naem duhu vremena - udna duhovna srodnost s tim arhajskim uzorom dainistikog "Nosoroga", sublimisana u istu mudrost budistikog paeka-bude? Da pokuam, saimajui, privremeno da definiem taj ideal i oznaim ga prima facie kroz neka sutinska obeleja: Ideal paeka-bude je asketsko oienje koje je, kao etos spoznaje, samo sebi dovoljno kao cilj i stoga vodi do konanog izbavljenja. Zrelost uvida i u buenju nekog paeka-bude proizvodi se putem meditacija, koje, bar u svojoj racionalnoj osnovnoj strukturi (prema osnovnom obeleju prvog jhanam), kao ono logiki pojmljivo i diskurzivno promiljivo, odgovaraju nameri kartezijanskih Meditationes de prima philosophia i koje bi, osvrui se na izrazito naglaavanje reduktivne metode [citta-viveko = Pironovo epoche), jo ire mogle da se porede s metodom "filozofa koji meditira" u Huserlovim (Husserl) Kartezijanskim meditacijama. Tako mi se ini, iz vlastitog iskustva i studija, da se smernice jednog komparativnofilozofskog pokuaja ponovnog oivljavanja budistikog ideala "utljivog mudraca" smeju pruiti na podruje dananje filozofije egzistencije. [Bhikkhu anajivako, Buddhismus: Religion oder Philosophie?, u: 60. Schopenhauer-Jahrbuch, hrsg. von Arthur Hiibscher, Waldemar Kramer, Frankfurt/ M. 1979, str. 31-55, skraeni tekst lanka]
Beleke [1] Za tekst i oznaavanje edikata slediu izdanje: Edicts of A soka with English Translation by G. Srinivasa Murti and A. N. Krishna Aivangar, The Adyar Library, 1951. [Natrag] [2] Une bilingue greco-arameenne d'Asoka, D. Schlumberger, L. Robert, A. DupontSommer, E. Benveniste, u: Journal Asiatique 1958, kao i A Bilingual Graeco-Aramic Edict of Aoka, text, translation and notes by G. Pugliese-Carratelli and G. Gabrini, Rome, 1964. [Natrag] [3] Upor. posebno 1. glavu njegove knjige The East and ihe West (Calcutta,
Advaita Ashrama, 1955), gde on istupa s tezom da "svaka nacija ima odgovarajuu nacionalnu ideju, koja radi za svet i neophodna je za njegovo odravanje". Sledei citati su iz The Complete Works of Swami Vivekananda, Vol. VIII, s. 92-105 (Mavavati Memorial Edition, Advaita Shrama, Calcutta 1959, 3. izd.). [Natrag] [4] Prema popularnom prikazu: Geshe Wangyal, The Door of Liberation, New York, M. Girodias, 1973, s. 44 f. [Natrag] [5] Upor. npr. u: Prof. E. Lamotte, L 'Enseignement de Vimalakirti (Vimalakirtinirdea), Louvain, Bibliotheque de Museon, Vol. 51, 1952, posebno Appendice II, Vimalakirti en Chine, par P. Demieville. [Natrag] [6] Nichiren - The Prophet of the Degenerate Age, u: The East, Vol. XI, No. 5, 1975, s. 15. Hoshino Eisen, The Lotus Sutra and Nichiren, Aichi, Japan, 1968, s. 4. [Natrag] [7] Hokke-Zammai and Jogyo-Zammai, u asopisu Kalavinka, Vol. II, 3, Honolulu, 1977, s. 9 f. [Natrag]
[8] [Natrag] [9] Upor. npr. izreku iz Li-ki 28: "Plemeniti ovek potrebuje samo temeljno znanje o ceremonijalu i muzici, da bi i Jedno i Drugo primenio na sistem vladavine." [Natrag] [10] Upor. Sutta-nipato 208, Muni-suttam. [Natrag] [11] Za bliu dokumentaciju upor. moj lanak The Philosophy of Disgust - Buddho and Nietzsche, u: 58. Schopenhauer-Jahrbuch 1977, s. 112-132. [Natrag] [12] H. R. Pe rera, Buddhism in Ceylon, Kandy, Buddhist Publication Society, 1966, s. 59. [Natrag] [13] Upor. The Buddhist Catechism by H. S Olcott, 44-th edition, Adyar, 1947, Appendix (u kojem je nabrojano 14 osnovnih teza i, prema Olkotovom priznanju, prihvaeno "i u junom i u severnom ogranku budizma, od strane autoritativnih odbora kojima sam ih lino predloio", tako "da se sada za itav budistiki svet moe rei da se ujedinio u meri od barem ovih etrnaest predloga", s. 97 ff.). [Natrag] [14] Pathways of Buddhist Thought, Kandy, Buddhist Publication Society, 1963. [Natrag] [15] K. Jaspers, Die geistige Situation der Zeit, Berlin, 1931, s. 142. [Natrag] [16] Upor. njegov izvetaj Meditation in Contemporary Sri Lanka, u: Journal of Transpersonal Psychology, 1975, Vol. 7, No. 2. Sledei izvod je iz jednog pisma Bikhuu Njanaivaku. [Natrag] [17] Ovaj i sledei navodi prema: Artur openhauer, Svet kao volja i predstava I,
preveo Sreten Mari, Matica srpska, Novi Sad, 1981. (prim. prev.). [Natrag] [18] Uber den Willen in der Natur, 2. Aufl., 1854. [Natrag] [19] Upor. moj engleski prevod jednog oveeg izbora iz ove pesme u pomenutom lanku o Budi i Nieu (fusnota br. 14), kao i za tu temu posebno vrednu knjigu: R. Kloppenborg, The Paccekabuddha. A Buddhist Ascetic, Leiden, Brill, 1974. [Stihovi su ovde navedeni prema autorovom prevodu u: edomil Veljai, Od Nepala do Cejlona, Osvit, Subotica, 1981, s. 37, 39, 42 (prim. prev.).] [Natrag]
Rev. 1/7/2007 www.geocities.com/budizam/texts/veljacic/budizam_relligija.html
edomil Veljai: Aniccam: The Buddhist Theory of Impermanence
Home
---\\
Veljai
Aniccam: The Buddhist Theory of Impermanence

An Approach from the Standpoint of Modern Philosophy1
Bhikkhu anajivako
"Is the eye... the shape... visual consciousness, permanent or impermanent?" "Impermanent, reverend sir." "But is what is impermanent, anguish or happiness?" "Anguish, reverend sir." "Is it right to regard that which is impermanent anguish, and liable to alteration as 'This is mine, this am I, this is my self'?" "No, reverend sir."2 Insights and discoveries revealed to human minds 2500 years ago, at the time of
file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/veljacic/aniccam.html (1 of 23) [10.2.2008 20:55:36]
the Buddha (or even several centuries before that time), may have caused deep and revolutionary effects in the evolution of existing world views, no less important than the discoveries of Galileo and Copernicus have been for the eventual collapse of the world-view of medieval Christian civilization. These latter discoveries, which mark the outset of modern civilization, have become so much a part of commonplace or general information that they can be imparted to children in the lowest grades of elementary education, and are normally absorbed by them without difficulty. The idea of impermanence and of ceaseless change, due to the never-ending "chain" of causes and effects (the subject which we are attempting to approach in its Buddhist version of aniccam) has, in its broad meaning, become one of our stereotyped and oversimplified truisms, reduced, both in its formal and substantial significance, to a mere rudiment of conventional word-meaning. As such, it may still have impressed us on the level of nursery rhymes and even of some grammarschool classics in the history of literature. (If I had to choose a deeper adequation3 founded on a modern poet's more complex philosophical intuition, I would not hesitate to select the lines from T.S. Eliot's Quartets; Ash on an old man's sleeve Is all the ash the burnt roses leave ... Water and fire succeed The town, the pasture and the weed.) We might hope to rediscover the original significance and historical purport of such truisms only if we were to look for them purposively, guided by some subjective impressions of individual or particular cases, and by the consequences of their concrete application in actual scientific or philosophical theories. This is what I am about to hint at in a few examples.
One: As a young teacher, when for the first time I tried to explain to children of about twelve years of age the biological process of growing cabbages and potatoes, my emphasis on the importance of dung (I did not use the technical term "fertilizer") happened to be so impressive that the next day a mother came to complain against my "direct method" and "drastic naturalism" in visual teaching. Her child had been so affected by my discourse as to develop an acute loathing against food. Thus I was impressed how easily our most commonplace truisms about the laws of nature whose discovery, once upon a time, may have been treated and even punished as revolutionary by respectable and authoritative social institutions can still reveal themselves unexpectedly in their full overpowering force to the fresh and innocent minds of new generations. Two: In my own generation of teenagers, between the two wars in Europe, the deadlock between science and religion was so complete that secondary school curricula were bound to provoke in our minds an unavoidable crisis of conscience. Teachers on the whole were totally involved in this struggle of convictions, keen to win us over to one side or the other. The side of science against religion was normally the stronger. Since that time religion, defeated in Europe, has become more and more a prohibited fruit, and has therefore acquired a new attractive force for juvenile minds. This is true not only in the eastern parts of Europe, since science is far from being a privilege of Communism. An anti-scientific tendency in Europe ("continental") philosophy has even become predominant, on account of the moral catastrophe which still preoccupies the minds of our generation beyond any other problem of "man's position in the universe." The central issue in this conflict between science and religion, at least from our youthful bias at that time, was of course the problem of anattaa ("no-soul"), to express it by the corresponding Buddhist term. Laws governing processes of causes and effects were, however, scientifically explained or at least so understood by our unripe minds, under the impression of the open dispute between science and (Christian) religion. The explanations were not yet in terms of the scientific
equivalent to a pure annica-vaado (theory of impermanence), which would imply a denial of the underlying material substantiality of the world. Instead of that, explanations given to us at that time still followed the classical Greek pattern of mechanistic materialism or static atomism, which was the closest to the Buddhist understanding of the uccheda-vaado (theory of destruction), whose believers are described in Pali texts in the following terms: ...He then hears the Perfect One expounding the teaching for the removal of all grounds for "views," of all prejudices, obsessions, dogmas, and biases, for the stilling of all processes, for the relinquishment of all substrata of existence, for the extirpation of craving, for dispassion, cessation, extinction. He then thinks, "I shall be annihilated, I shall be destroyed! No longer shall I exist!" Hence he grieves, is depressed and laments; beating his breast, he weeps, and dejection befalls him. Thus, bhikkhus, is there anxiety about realities. MN 22 To this, the only authentic answer is: Since in this very life a tathaagata (in this case generally understood as a human being in the widest sense) is not to be regarded as existing in truth, in reality, is it proper for you to assert: "as I understand the doctrine taught by the Exalted One, insofar as a bhikkhu has destroyed the aasavas [life's "intoxicants" or passions] he is broken up and perishes when body is broken up, he exists not after death."? SN 22.85 The logical possibility of such an answer is excluded by the premise. The same premise, however, excludes also the opposite, affirmative, possibility. (We shall return to this problem, as understood by contemporary philosophy, in section Five.)
Is important to underline here that, on the same premise, uccheda-vaado, or simply the materialistic belief in a substantial "destruction" of any form of being, is the extreme opposite of any authentic nihilism in ontology and epistemology (theory of being and theory of knowledge). Only an explicitly idealistic philosophy, "looking upon the world as a bubble, as a mirage" (Dhp 170) can be nihilistic in some respect, while uccheda-vaado as a "theory of destruction" necessarily presupposes an existentially rooted belief in material substance. It was just in this sense, in the midst of the battle-ground between science and religion, and on the eve of a world war, that the children of the first half of the 20th century had to face the fatality of a physical and moral destruction, scientifically and infallibly precalculated, as experience was about to prove. Yet just over the edge of our intellectual horizon was dawning a time, for science at least, of acquiring a completely different position vis-a-vis the problem of impermanence and relativity as affecting the deepest subatomic structure of the world a position considerably closer to the Buddhist idea of aniccam. Three: Since 1927, Bertrand Russell's book, An Outline of Philosophy, has been widely quoted as one of the best popular presentations of the radical change in the scientific world-view stemming from Einstein's theory of relativity and of the resulting development of nuclear physics. I shall try to elicit from Russell's statements, as far as the present draft of pointers to our essential problem may permit, the rejection of the substance-view by modern science, because it is the rejection of the substance-view that constitutes the core of the Buddhist aniccavaado as a foundation (at least in the ti-lakkha.nam scheme) of both dukkham and anattaa. To start with, let us define the idea of physical "substance" by means of its basic description and philosophical implication has stated in the Sutta-pi.takam sources. The problem of substance, as defined by scientific (lokaa-yatam) theories at the time of the Buddha, finds its classical formulation, categorial delimitation and
solution in concise terms in his concluding answer to Kevaddho: Where do earth, water, fire, and wind; long and short; fine and coarse; pure and impure, no footing find? Where is it that both name and form die out, leaving no trace behind? When intellection (vi~n~naanam) ceases they all cease, too. -- DN 11 For the categorical relation of mind and matter (or "name and form," naamaa ruupam, as implied in the foregoing formulation), the following statement of the Buddha is the most adequate and also the best-known in connection with our subject: It would be better, bhikkhus, for the unlearned worldling to regard this body, built up of the four elements, as his self rather than the mind. For it is evident that this body may last for a year, for two years, for three, four, five or ten years... or even for a hundred years and more. But that which is called thought, or mind, or consciousness, continuously, during day and night, arises as one thing, and passes away as another thing. SN 12.61 Now, let us get a few quotations from Bertrand Russell.4 First, as regards substance-matter, he says: In former days, you could believe it on a philosophical ground that the soul is a substance and all substances are indestructible... But the notion of substance, in the sense of a permanent entity with changing states, is no longer applicable to the world. A wave in the sea persists for a longer or shorter time: the waves that I see dashing themselves to pieces on the Cornish coast may have
come all the way from Brazil, but that does not mean that a "thing" has traveled across the Atlantic; it means only that a certain process of change has traveled. [Einstein's theory of relativity] has philosophical consequences which are, if possible, even more important. The substitution of space-time for space and time has made the category of substance less applicable than formerly, since the essence of substance was persistent through time, and there is now no one cosmic time. We found that matter, in modern science, has lost its solidity and substantiality; it has become a mere ghost haunting the scenes of its former splendor... The notion of matter, in modern physics, has become absorbed into the notion of energy. We cannot say that "matter is the cause of our sensations."... In a word, "matter" has become no more than a conventional shorthand for stating causal laws concerning events. Thus we are committed to causation as an a priori belief without which we should have no reason for supposing that there is a "real" chair (or any thing) at all. Next, as regards the theory of events, we note that the idea of fixed and static elements of "matter" has been replaced by that of undeterminable "events" corresponding to the quantum electrodynamic field theory in nuclear physics, which comes very close to the conception of a non-physical but purely phenomenological idea of dhammaa, implied in its primitive significance by kha.nika-vaado, or theory of momentariness, of the Abhidhamma-pi.takam. (This latter aspect, explicitly philosophical, will be sketched in Five, below.) Of this Russell writes: Everything in the world is composed of "events."... An "event" is
something occupying a small finite amount of space-time... Events are not impenetrable, as matter is supposed to be; on the contrary, every event in space-time is overlapped by other events. I assume that every event is contemporaneous with events that are not contemporaneous with each other; this is what is meant by saying that every event lasts for a finite time... Time is wholly relational. Space-time order, as well as space-time points, results from the relations between events. Compare with this last statement, and with those that follow, the assertion of Buddhaghosa in Atthasaalini: "By time the sage described the mind, and by mind described the time." Lastly, Russell says of mental events: An important group of events, namely percepts, may be called "mental." Mentality is an affair of causal laws, not of the quality of single events, and also, mentality is a matter of degree. What is mind?... Mind must be a group of mental events, since we have rejected the view that it is a single simple entity such as the ego was formerly supposed to be... Its constitution corresponds however to "the unity of one 'experience.'" As a result of these considerations, Russell concludes that "first of all, you must cut out the word 'I': the person who believes is an inference, not a part of what you know immediately."
Finally, the logical possibility of an uccheda-vaado (theory of destruction) "heresy" is explicitly eliminated even on this level of merely scientific considerations: "Is a mind a structure of material units? I think it is clear that the answer to this question is in the negative." We can conclude this survey by accepting without any further reserve Russell's statement: "The problems we have been raising are none of them new, but they suffice to show that our everyday views of the world and of our relations to it are unsatisfactory." Four: Recently, field theory, as a replacement for the abandoned substance theory in physics, has found increasing application at least as a hypothetical analogy in other spheres of scientific thought, and even more in philosophical speculations limited to possible (and sometimes to impossible) extensions of "special sciences." Its application to parapsychology is of particular interest, for the extension of the subject in which we are interested is beyond the strictly physical sphere of being. It is Gardner Murphy who has given us the most consequent and exclusive elaboration of a parapsychological analogy of field theory, as far as I know. A summarized recapitulation of his thesis is as follows: The action of living matter on living matter is never a case of single cell acting only on single cell. The structural whole or field is always involved. The field principle may hold in psychics as well as in physics, and a psychic field may extend backwards and forwards in time as well as onwards in space. The question, "Does personality survive death?" is therefore in Murphy's view not a reasonable question to ask. If any psychical activity survives, it will become an aspect of different fields and will thus take on new qualities and new structural relationships. It is evident that for him "all personal activities are constantly changing context and interacting with those of others, and it may be that each one becomes part of the cosmic process."5
Another worker in the field of parapsychology, C. G. Broad, investigating The Mind and Its Place in Nature from the standpoint of a possible "survival" of the "PSI component," draws the conclusion, from the same basic analogy with physics, that "we need no longer suppose that, although a surviving PSI component may be bodiless, it is necessarily unextended and unlocalized, for we are nowadays well accustomed to such phenomena as electro-magnetic fields which cannot be called bodies in the ordinary sense but which still have structure and definite properties and dispositions. We must not think of it (i.e., of the surviving PSI-component) as something on which an experience makes an impression as a seal does on a ball of wax. On the contrary, such a substanceless theory implies a greater degree of survival than the mere persistence of an inactive PSI component."6 Exponents of the same parapsychological theory also maintain that their hypothesis might offer a more adequate basis for explanation of subconscious phenomena investigated by psychoanalysis, particularly Jung's archetypes, than the initial Freudian attempts, which have been characterized since the first as a scientifically untenable Platonic analogy with "pigeon holes" as the basic structure of the soul. All these more or less ad hoc analogies with the field theory in physics can be brought down as well to an earlier metaphysical hypothesis, formulated on a broader philosophical basis already by William James, in his Pluralistic Universe (1909).7 Speaking of the structure of "our inner life," James says: Every bit of us at every moment is part and parcel of a wider self... May not you and I be confluent in a higher consciousness, and confluently active there, though we now know it not?... The analogies with... facts of psychical research, so called, and with those of religious experience, establish... a decidedly formidable probability in favor [of the following pluralistic hypothesis:]
Why should we envelop our many with the "one" that brings so many poisons in its train?... [instead of accepting] along with the superhuman consciousness the notion that it is not all-embracing; the notion, in other words, that there is a God, but that he is finite, either in power or in knowledge, or in both at once. This is exactly the basic distinction between the Vedaantic and the Buddhist conception of God, or gods, implying also the reason why James, in some respects, was in favor of a polytheistic conception, as a "result of our criticism of the absolute," in the same context. Five: Such adaptation of hypotheses borrowed ad hoc from heterogenous fields of science could and should be ultimately verified and explained only by proper philosophical investigation, using autonomous methods and established on its own, purely anthropological ground. Since the beginning of the 20th century this has indeed been done, always more clearly and explicitly. The results have been considerable, at least as far as the problem of our primordial concern is involved: the human value aspect of aniccam, its fundamental significance in connection with both dukkham and anattaa. The proper philosophical attitude was defined, not as pertaining to the physical but rather to the historical world-view, as early as the end of the 19th century, by Wilhelm Dilthey, founder of the modern philosophy of culture: The final pronouncement of the historical world-view is that human accomplishment of every sort is relative, that everything is moving in process and nothing is stable. And yet this historical orientation has not maintained a position of predominant importance in 20th century European philosophy. The most prominent philosopher of culture in the middle of this century, Karl Jaspers, in discussing the priority of
the question "What is man?" (As formulated by Kant) points out that this priority "does not mean that the knowledge of being is to be replaced by the knowledge of man. Being still remains the essential, but man can approach it only through his existence as a man," i.e., through his historicity.8 Following Edmund Husserl, who established the most widely adopted logical and epistemological platform for European or continental philosophy in this century, the problem of being has acquired and sustained a role of central importance. In order to avoid its gross misunderstanding it is necessary, especially from our Buddhist standpoint, to note that Husserl's basic postulate, "Back to the things themselves," does not in any way imply a substantialist meaning of "things" in the classical, physically oriented ontology or theory of being, which has been rejected by modern physics. The significance of "being" has been radically changed with the achievement of a deeper insight into both its physical and historical structure. This is revealed very clearly in the analysis of being by Nicolai Hartmann who, more than Husserl and his closer followers, concentrated on implications of the ontological problem in the natural sciences. In this respect the standpoint of A.N. Whitehead in Anglo-American philosophy comes closest to that of N. Hartmann. Russell's theory of infinitesimal "space-time events" was not much more than an attempt to reduce to a pale rationalized scheme Whitehead's metaphysical conception of "actual occasions" and "throbbing actualities," understood as "pulsation of experience" whose "drops" or "puffs of existence" guided by an internal teleology in their "concrescence" (analogous to the Buddhist sa"nkaaraa in karmic formations) join the "stream of existence" (bhava"nga-soto). The core of the abhidhammo conception of the "stream of existence" consists in its "theory of momentariness" kha.nika-vaado. Its modern analogy has found its first and best formulation in plain terms in the philosophy of William James, especially in his essay "Does 'Consciousness' Exist?," where the "stream of consciousness" or
"stream of thinking" (which, "when scrutinized, reveals itself to consist chiefly of the stream of my breathing") is elicited from his basic theory of "pure experience," defined as "the instant field of the present... this succession of an emptiness and fullness that have reference to each other and are of one flesh" succession "in small enough pulses," which "is the essence of the phenomenon." In the same connection, as "the result of our criticism of the absolute," the metaphysical and metapsychical idea of a "central self" is reduced by James to "the conscious self of the moment."9 The well-known Buddhist thesis of "no-self" (anattaa), or of a soulless psychology, is based on the same background of the "theory of momentariness." This is also one of the points and the most significant one on which the philosophical conception of James coincides with Bergson. Terminologically at least, Bergson's designation of the same "stream" as "flux du vecu," the word "vecu" ("lived") seems to come closest to the meaning of the Pali bhava"ngo, suggesting the "articulated" (a"ngo) texture of life-experience. In Husserl's interpretation, "things" are simply taken to mean "whatever is given," that which we "see" in consciousness, and this "given" is called phenomenal in the sense that it "appears" to our consciousness. The Greek word "phenomenon" does not necessarily indicate that there is an unknown thing behind phenomena (as in Kant's philosophy or in the Vedaanta), or a "back-stage" being, as Nietzsche ironically exposed it. From our standpoint, it is important to emphasize that Husserl's phenomenological method "is neither deductive nor empirical, but consists in pointing to what is given and elucidating it."10 It claims, in other words, to be yathaa-bhuutam, or "adequate to [actual] being." The analysis of the original meaning of the Greek term "phenomenon" has been performed in masterly fashion by Martin Heidegger.11 The word "phenomenon" (from the verb phainesthai, "let see," which is similar to the Pali ehipassiko) has two meanings relevant for philosophy. The first is "to show itself," the
second, "to seem as." Contemporary phenomenological philosophy uses it in the first sense, as "merely letting something be seen, letting entities be perceived." The secondary meaning, indicating something which seems to "remain hidden, or which relapses or gets covered again, or shows itself only 'in disguise,'" points to the historical process of constructing theories and "views" (Greek doxa, Sanskrit dristi, Pali di.t.thi) by which the primordially "uncovered" phenomena are rather concealed again, or kept in disguise. The same basic idea is adopted by Nicolai Hartmann: "That a being is 'in it-self' means to say that it exists actually and not only for us... Being-in-itself does not need to be proved, it is given as the world itself is given."12 Hartmann's most valuable contribution, however, is his entrance into the profound analysis of what was above called the secondary meaning of the philosophical term "phenomenon." His analysis distinguishes "spheres" and "levels" of being: Broadly, there are two primary spheres, designated as real and ideal being. In the sphere of the real, four structural levels are distinguished: matter, life, consciousness, and mind. In contexts eliciting such statements, it appears more and more obvious, from a Buddhist standpoint, how closely the meaning of the term phenomenon, as used in contemporary philosophy, approximates the basic meaning of dhamma in the abhidhamma theory. (The last instance quoted from Hartmann may remind us even more specifically of the khandhaa structures.) However, beyond the possibility of extending this analogy of phenomenon as disclosure of "being-in-itself" understood as a process, it is felt more and more by several contemporary European philosophers (just as was the case in the original Buddhist counterpart) that the ontological purport of being, thus understood as phenomenon or dhammo, must still be limited by a critical principle of essentially deeper significance. This principle has found its first and until now its clearest logical formulation in the caatu-ko.tikam (tetralemma) rule by the Buddha, as he regularly applies it to the avyaakataani or "not-designated" problems, or
"dialectical antinomies"13 of speculative thought: "Neither being, nor non-being, nor both being-and-non-being, nor neither-being-nor-non-being" can express the existential purport and content of human reality. The word "being," or any other derivate from the verb "to be," cannot adequately express the immediate intuition (vipassanaa) of existence, or the essence of actuality (as paramattho). This deficiency of the basic ontological term "being" has been subtly analyzed by Heidegger in his Introduction to Metaphysics. Yet with him the philosophy of existence (or human actuality) has taken a prevalently ontological direction (as a phenomenological analysis of being). It has become a philosophy of our human being-in-the-world, and consequently a philosophy of "anguish" or dukkham, even though it was soon felt that this ontological turning does not, and cannot, adequately reflect either the primordial motives or the ultimate scope of existential thinking. Without entering into the historical background of such inner divergences in contemporary philosophy, I should like to point out a few symptomatic objections which can be compared in their radically anti-ontological attitude with the principle of the Buddha as formulated above. According to the Buddha, the person reaping the fruits of good and bad actions (in a future life) is neither the same one who has committed these actions nor a different one. The same principle applies to the structural identification of a person in any other respect and circumstance, in the stream of one single physical life. The French philosopher Gabriel Marcel, discussing the problem of the structural unity of human personality, comes (at least on the basic level) to the conclusion that "the relation between my body and myself cannot be described as either 'being' or 'having': I am my body and yet I cannot identify myself with it."14 "Existing" does not mean being an object. On this supposition, Marcel develops his critical analysis of the two inadequate extreme terms of existence in his main work, Being and Having.
Another representative of the same trend in French philosophy, Jean Wahl, seems to approximate more nearly the actual meaning of the Buddha's avyaakataani (specified above), not from formal logical or even linguistic considerations, but rather out of an essentially congenial understanding of the deeper problem: "We are concerned with questions which, strictly speaking, belong to solitary meditation and cannot be subjects of discourse."15 Nicolas Berdyaev, an explicitly religious philosopher close to the same group, has given one of the clearest formulations of the point under discussion: "The problem which faces us is: Is being a product of objectification? Is not the concept of being concerned with being qua concept, does being possess existence at all?... Why is ontology impossible? Because it is always a knowledge of objectifying existence. In an ontology the idea of being is objectified and an objectification is already an existence which is alienated in the objectification. So that in ontology in every ontology existence vanishes... It is only in subjectivity that one may know existence, not in objectivity. In my opinion, the central idea has vanished in the ontology of Heidegger and Sartre."16 In agreement with Dilthey's principle, quoted above, establishing the historical world-view of the cultural sciences independently from the scientific investigation of essentially objective physical nature, Heidegger has limited his inquiry on "time as the horizon for all understanding of being." Against that background, he has criticized and abandoned the old substantialist ontology. For him, "temporality is the very being of human reality." The relation time-mind, as quoted above from Buddhaghosa's Atthasaalini, is for Heidegger also exhaustive for both terms. And yet Berdyaev, like the other anti-ontologist philosophers mentioned here, criticizes even this essential turning in contemporary "anthropological ontology," as at least a partial failure to understand authentic existential experience: "As a man
Heidegger is deeply troubled by this world of care, fear, death, and daily dullness." Despite this, and beyond that sincerity, his philosophy "is not existential philosophy, and the depth of existence does not make itself felt in it."17 The reason for this was stated clearly and explicitly by Karl Jaspers, who was the first to criticize and abandon the ontological position in contemporary European philosophy, at the same time that Heidegger undertook his essential reform of its fundamental conception. In the view of Jaspers, "the ideal followed by ontologies is the perfectioning of the rational structure of the objectified world. Technical sciences have to help us bring about engineered existences." Jaspers was, from the very beginning of his philosophical critique (about 1930), extremely aware of the danger of such scientific technicalization of human existence: "As an attempt to bind us to objectified being, ontology sublates freedom." In his view, it is only "as potential existence that I am able to lift myself up from bondage. My chains will thus become the material of being..." The opposite way of an "engineered" civilization will transform me into a slave of that "material" and this actually is the typical form of suffering, of dukkham, by which "man in the modern age" is oppressed.18 In his advanced years, Jaspers has discovered the Buddhist philosopher Naagaarjuna as one of the most congenial minds,19 while Heidegger, when reading D.T. Suzuki's Essays on Zen Buddhism, confessed that this was exactly what he had tried to express all his life long. Six: It was doubt of the material substance of the world which, to a considerable extent, provoked the problem of verifying the very idea of being, of the "selfhood" of the world, both in its exterior aspect and in that which is interior to the human being-in-the-world. What "doubt" was at the outset of critical philosophy in the period of its substantialist and objectifying orientation (following Descartes), disappointment, the "unsatisfactoriness" of the world, has become for the actual, subjectively oriented or introverted, humanistic philosophy of existence.
One of the best expressions of this turning can be found in some of the statements of Gabriel Marcel, who, by the way, defines his religious philosophy as a "doctrine of hope." Its basic postulate is that philosophy must be "transobjective, personal, dramatic, indeed tragic. 'I am not witnessing a spectacle'; we should remind ourselves of this every day."20 The Buddhist implication of this basic attitude may be pursued still further in the earlier formulation by Kierkegaard: "Life is a masquerade... Your occupation consists in preserving your hiding place... In fact you are nothing; you are merely a relation to others, and what you are, you are by virtue of this relation... When the enchantment of illusion is broken, when existence begins to totter, then too does despair manifest itself as that which was at the bottom. Despair itself is a negativity, unconsciousness of it is a new negativity... This is the sickness unto death."21 It is only by abandoning the attitude of fascination for the "spectacle" of the statically staged "Being" of the world that man becomes sufficiently movable that he is fit to plunge into the stream of existence, no longer attached to some stageprop or "remainder." Is only then that he can really start swimming along that stream of sa.msaaro, realizing that it is pure and simple aniccam or impermanent flux, and that he can eventually become aware of the advantage of "crossing" it. This is the point which contemporary European philosophy seems to be about to realize. It is essential for this realization that the principles of aniccam and dukkham be inseparably reconnected through the intuition of their immediate interaction. In the actual situation, it will no longer even be necessary to deduce explicitly the idea of anattaa as the dynamic resultant of the confrontation of the first two principles. Just like aniccam, anattaa has already become a truism for most Europeans, whom a standardized mental training, both scientific and philosophical has carried beyond the God and Soul dogma.22 The phantom of the Western version of a materialistic uccheda-vaado is likewise about to be dispelled. The critical missing link has only been between impermanence (aniccam) and
suffering (dukkham). Due to the objectifying nature of scientific thinking, this link could never be revealed by a philosophy of nature subservient to science, not even of the type of Russell's popular literary criticism quoted above. It is obvious that only an existential experience of dukkham, suffering or "anguish," could bring about this realization. Today we have to thank, for this realization, the catastrophic results and further consequences, still being suffered, of two world wars in the 20th century. That is why a new philosophy, already nascent on the eve of the Second World War, has emerged in Europe explicitly as a philosophy of conscience rather than of mere consciousness. It should appear equally obvious that in such a philosophy there is no longer any place for the stubborn false dilemma: philosophy or religion. This last problem, which concerns "philosophical faith," is more important for Buddhism than for any other religion. It has found its best diagnostical expression in several essays of Karl Jaspers, from which we extract a few hints: It is questionable whether faith is possible without religion. Philosophy originates in this question... Man deprived of his faith by the loss of his religion is devoting more decisive thought to the nature of his own being... No longer does the revealed Deity upon whom all is dependent come first, and no longer the world that exists around us; what comes first is man, who, however, cannot make terms with himself as being, but strives to transcend himself... The unsheltered individual gives our epoch its physiognomy... [Formerly] the authority of the church sheltered him and sustained him, gave him peace and happiness... Today philosophy is the only refuge for those who, in full awareness, are not sheltered by religion.23 Obviously, "faith" is here no longer understood as a belief in any revelation, but as reasonable trust in a qualified spiritual guide whose moral and intellectual capacities have to be carefully tested in each single case by a sound and mature
criterion (apa.n.nako dhammo) such as was established by the Buddha in his critical discourses on religion, Apa.n.naka-suttam and Ca.nki-suttam (MN 60 and 95), in order to exclude empty and blind transmission of religious traditions "as a basket handed over from one to the other," or in "a string of blind men." "One oneself is the guardian of oneself; what other guardian could there be?" (Dhp 160) Jean-Paul Sartre is another philosopher who, though himself not religious, realizes the tremendous importance of the religious problem from the bias of our critical age, and still more specifically from the bias of the deepest metaphysical implications of the idea of aniccam, as non-substantiality, undermining the scientific foundation of 19th century materialism: The tragic situation of human reality in the world consists in the fact that due to his karmic "freedom" man "is not what he is, man is what he is not." This statement, whose implications have scandalized many conservative Christian minds, nevertheless corresponds to the gist of St. Augustine's thought as rendered by Jaspers out of a different deeply religious concern with the undeniable facticity of the same existential situation: "I am myself, but I can fail myself. I must put my trust in myself, but I cannot rely on myself."24 As for Sartre, his first deduction from this basic realization of anicca-anattaa is that as such "man is a useless passion." "Human reality is the pure effort to become God without there being any given substratum for that effort... Desire expresses this endeavor... Fundamentally man is the desire to be." As such, he is always only a "project" ceaselessly "catapulted" from the past to the future (as Ortega y Gasset has formulated it), without a natural possibility of finding poise in his own present. This is the tragedy of his "temporalization," whose ultimate meaning is aniccam. This is how "the existence of desire as a human fact is sufficient to prove that human reality is a lack." How, then, is a possibility of ultimate escape or "liberation" conceivable? It is because human reality "is a being such that in its being, its being is in question in the form of a project of being." On this basis only, "We can ascertain more exactly what is the being of the self: it is value."25
He who wants to delve deeper into such possibilities, it would seem, should follow the advice of Gabriel Marcel or of Berdyaev, and try to cross beyond the possibilities expressed in any philosophy of being. The Buddhist fitting, or "raft," though considerably larger in its basic frame, is readily adaptable to their explicit requirements: "Neither being, nor non-being, nor both being-and-non-being, nor neither-being-nor-non-being."
Notes 1. This essay is a reprint from "Main Currents in Modern Thought," Vol. 27, No. 5, 1971, revised and enlarged by the author. [Natrag] 2. MN 146 and several other texts. Quotations from Pali suttas are adapted mainly from the Pali Text Society's editions of the Translation Series. References in the text are to the Majjhima-nikaayo (MN), Diigha-nikaayo (DN), Sa.myutta-nikaayo (SN), Dhammapadam (Dhp). 3. Adequation: (obsolete) The act of equalizing or making equal or commensurate [OED, 2nd ed.] ATI ed. 4. Quotations from An Outline of Philosophy, 3rd impression. London, Allen and Unwin, 1941, pp. 309, 290, 304, 294, 290, 5, 287, 288, 289, 291, 292, 296, 297, 11, 300, 14. 5. Quoted according to R. Heywood, The Sixth Sense, an Inquiry into ExtraSensory Perception, London, Pan-books, 1959, pp. 205-210. 6. See also his book, Religion, Philosophy, and Psychical Research, London, Routledge and Kegan Paul, 1953, and R. Heywood, op. cit., pp. 219-222.
7. The following quotations are from Classic American Philosophers, General Editor M.H. Fisch, New York, Applenton-Century-Crofts, 1951, pp. 163, 164. 8. K. Jaspers, The Great Philosophers, ed. By R. Hart-Davis, London, 1962, p. 320. 9. Quotations from Classic American Philosophers, op. cit., pp. 160, 155, 161, 163 n. 10. Cf. I.M. Bochenski, Contemporary European Philosophy, Univ. of California Press, 1961, p. 136 (also for bibliography). 11. The English translation of his main work, Being and Time, was published by Harper, New York, 1962. My references are from the 7th German ed., Tbingen, M. Niemeyer Verlag, 1953, pp. 28 ff. 12. Cf. Bochenski, op. cit., p. 215. 13. An astonishingly close analogy between the formulation of the four antinomies of the dialectical reason by Kant and the same basic structure of the four groups of "views" (di.t.thi) in the Brahma-jaala-suttam (DN 1) has been singled out in my papers, "Dependence of punar-bhava on karma in Buddhist philosophy," and "My Approach to Indian Philosophy," in Indian Philosophical Annuals, vols. I and II, 1965, 1966, under my lay name Chedomil Velyachich. 14. Cf. Bochenski, op. cit., p. 183. 15. Jean Wahl, A Short History of Existentialism, N.Y., The Philosophical Library, 1949, p. 2. 16. N. Berdyaev, The Beginning and the End, Harper Torchbooks, 1957, p. 92. See also discussion contained in J. Wahl's book (note 15, above).
17. Op. cit., pp. 116 f. 18. K. Jaspers, Philosophie, 2nd ed. Berlin, Springer, 1948, pp. 814, 813. Man in the Modern Age is the title of one of Jaspers' books in English translation (London, 1959). 19. In his history of The Great Philosophers, the chapter on Naagaarjuna is not included in the selection quoted above (note 8) in English translation. 20. Cf. Bochenski, op. cit., p. 183. 21. Cf. A Kierkegaard Anthology, edited by R. Bretall, Princeton Univ. Press, 1951, p. 99 (from Either-Or) and p. 346 (from The Sickness Unto Death). 22. Cf. Julian Huxley, Religion without Revelation, London, Watts, 1967, an analysis characteristic for the necessary elimination of elements which an up-todate definition of religion should not any longer postulate as essential. 23. Man in the Modern Age, p. 142 ff., and The Great Philosophers, p. 221. 24. Cf. The Great Philosophers, p. 200. 25. J.-P. Sartre. Being and Nothingness, London, Methuen, 1966, pp. 615, 576, 565, 87, 92.
Rev. 15/8/2007 www.geocities.com/budizam/texts/veljacic/aniccam.html
Cedomil Veljacic: Izazov samovanja - intervju
Home
---\\
Veljai
Izazov samovanja
Pisana pitanja postavio Duan Pajin
Za sajt pripremio Ninoslav Molnar
edomil Veljai je roen u Zagrebu 1915. Tu je diplomirao filosofiju 1939. Tokom ratnih godina bio je nastavnik na Visu, a od 1946. do 1960. bio je slubenik Sekretarijata inostranih poslova i sekretar nae ambasade u Italiji i Zapadnoj Nemakoj. Od 1960. do 1963. predaje filosofiju istonih naroda na Univerzitetu u Zagrebu. Dvotomnu Filosofiju istonih naroda objavljenu 1958 pisao je tokom boravka u Bonu 1952-1957., a disertaciju Komparativno izuavanje indijske i evropske filosofije odbranio je 1962. Izmeu 1963-1965. god. kao gostujui nastavnik predaje filosofiju na pojedinim indijskim univerzitetima. Poetkom 1966. odlazi na ri Lanku, povlai se iz nastavne aktivnosti i okree iskljuivo pisanju. Trinaest godina iveo je u okviru budistike zajednice kao Bhikkhu Nanajivako, a poslednjih nekoliko godina samostalno kao samac. Profesore Veljaiu, prolo je 15 godina od kako ste otili na ri Lanku i opredelili se za jedan povueni nain ivota. Kao posledica panje koju su izazvali vai radovi i zanimanja koja danas sve vie pobuuju alternativni nain ivota, za vaa iskustva interesuje se sve vii krug ljudi. Neki vam se obraaju
file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/veljacic/intervju2.html (1 of 17) [10.2.2008 20:55:41]
pismima, a drugi odluuju da vas posete, iako ste daleko od Jugoslavije. Taj ''pritisak javnosti'' u novije vreme na neki nain ve naruava povuenost za koju ste se vi opredelili, te je moda prilika da na poetku ovog razgovora kaete neto o uslovima vaeg izbora, pored ostalog i da biste nekima pritedeli lutanja u tom pravcu. Traenje alternativnih naina ivota je neminovna tragina pojava i socioloki problem koji izikuje i naunu obradu. To je situacija u koju nas je satjerala tehnika vrtoglavica ''potroakog drutva'' sa svojom inflacijom i eksplozijom stanovnitva, u moralnom padu seksualnog orgijanja i narkomanskog ''orgazma'' omladine koja u takvim ''ekstazama'' trai svoj ''povratak'' i taenje ei na presahlim izvorima dionizijskih religija, kakve su ve krajem starog vijeka bile obiljeene kao opasne provale s Istoka, i koje su doista i unitile religijski aneminu hiper-kulturu Zapadnog carstva. U dananjoj fazi nieovski pesimistinog ''vjenog povratka'' ta trka, vjerskom ei atrofiranih i izbezumljenih bjegunaca grlom u jagode, provalila je ponovo brane evropocentrizma na Srednjem istoku, dok se u Americi pred tradicionalnom azijskom kapijom zaljeva San Franciska jo uvijek nastoji pojaavati otpor protiv ''unamerican activities'' s te strane, barem investicijama u havajski univerzitet gdje se sve izrazitije nastoji zionistikim potkupljivanjem predstavnika azijskih kultura pritijesniti u biblijske kalupe. (Analogne pojave na drugim, svakako mnogo prostranijim podrujima egzistencijalnih interesa, nisu mi tako dobro poznate.) U toj opasnosti, poplava anti-kultura s divljeg zapada i odrona azijskog tla pod nogama, osjeam se i ja ugroen poslednjih godina, ne samo duhovno, nego i fiziki. Sve ee sam naveden i prisiljen da razmiljam meu ostalim i o literarnoj opasnosti koja se je izrodila na pr. iz hipijevskog neshvaanja, zbog povrne nedoitanosti, Heseovog Sidarte i Igre staklenih perli (ovuda jo uvijek akualne zaostavtine jueranje mode), koja izaziva najnerealniju i danas, na alost, najapsurdniju vjeru u mogunost postojanja neke ''idealne duhovne zajednice'' u
kojoj se trai spas i bjekstvo perd nitavilom otpada iz drutva iz kojeg tek vrlo rijetki naziru izlaz u povratku u zdraviji ivot ratom zatrtih i naputenih sela. Toj sam vjeri na prvom koraku svog pustinjakog bjekstva iz svijeta (pabbaa, naziv budistikog asketskog zareenja, istog je porijekla i znaenja s naom rijei ''pobei'') suprotstavio Budinu pesmu Nosorog, koja je za mene tada (1967) imala zapanjujui neoekivan uspjeh u ozbiljnijim i zrelijim intelektualnim i umjetnikim krugovima. Ona se ponovo javlja u veini mojih spisa i knjiga do danas. Ali vrijeme njene pojave u mojoj prvoj poruci ''osamljen se krei kao nosorog'' bilo je jo doba pred-hipijevskog elitizma u posljeratnom preporodu nadgradnje nae kulture. ta god jo pokuavam i dalje da inim u borbi protiv vjere u naivnu iluziju podozrelih i neosamostaljenih maloljetnika, aketsku branu Nosoroga ne uspijevam vie da odrim ni ovdje, na geografskoi antipodnoj taki na ekvatoru, pod najviim vrhom otoka na koji je po starom islamskom vjerovanju biblijski bog prognao prvog ovjeka poto je poinio smrtni grijeh drskog posizanja znanjem. Nieov Zaratustra se je hvalisao da ivi previe visoko da bi do njegovih visova dopro ko bilo das Gesindel. U dananjem tehnokratskom dobu u nerazvijenim zemljama i taj se je pojam ''ko bilo'' ograniio na listonoe koji izbjegavaju preostatak pjeakog uspona do polunaputenog kotskog zamka u iju sam se zavjetrinu sada sklonio. Hese je jo u starijoj prii o Putu na Istok, koju ja smatram idilinim preludijem za Igru staklenih perli, opisao naivnu duhovitost predratnih teosofa, njenu pojavu i brzu propast sve u granicama jo uim od propalog njemakog carstva u donkihotskoj domovini vaba. Danas osloboenje od kosmike nabujalosti tih istih naivnih iluzija, tada ve pomalo narkotizovanog Stepskog vuka, mogu da oekujem s vrlo malo egoistiko-pragmatinih nada jo jedino od Kastanedinog prodora poslednjih brana kulturne uljudnosti u odljevu prema meksikom zapadu. Zato elim to bri uspijeh u toj oslobodilakoj modi. Bojim se da bi pojava mojih Pisama s pustinjakog otoka (u planu Helikona BIGZ za 1982. god.) mogla da izazove novi val neeljenih gostiju ovamo, mjesto
u domae ludnice od ijih se bedema jo odbija. Gostima koji ve dolaze bez povratne avionske karte u slijepoj vjeri da bi ovdje mogli nauiti letenje na besplatni ''transcendentalni'' mlazni pogon, bolje i jeftinije nego u ''tehnikim'' institutima indijskog gurua u vajcarskoj, elio bih ovim povodom da doturim samo jednu poruku: Ako dou ovamo, mogu se zapopiti u skoro svakom seoskom hramu, a i u nekoliko internacionalnih centara za hipije u Kolombu. Iz razloga sameobrane istiem da im preti, na drugoj strani, opasnost da postanu stvarno ili bar potencijalno, roblje mafije. Na carinarnicama se koriste psi zaraeni narkomanijom. Roblje mafije je u jo gorem poloaju od tih carinskih pasa. Snabdjeveno je obilato drogama za propagandu meu omladinom, osobito po univerzitetima i budistikim seminarskim kolama. Zatieno je budistikim mantijama ali hranu treba da prosjai po starom vjerskom obiaju koji domai kler ve odavno ne koristi, a laici mnogo ne potuju. Lutaju opijeni drogama, ali bolesni, goli i gladni. Onima koji dolaze iz nestrpljenja svojih poetnih i dobrih namjera (kakvima je poploan put u Danteov pakao) mogu da kaem jedino da im ne mogu pomoi vie niti toliko koliko sam mogao pomoi sebi u ve daleko razorenoj prolosti od 15 godina sve dok se nisam osamostalio na vlastitoj penziji koju sam sticao do navrene 50. godine ivota u svakodnevnim opasnostima smrti i moralnih poraza u dungli na asfaltu. ''Stranputice u nirvanu'' kako se to ovdje struno naziva ne postoje. A mukotrpnost asketskog proienja taj kriterij moralnog oplemenjivanja i elitizma koji bi postao socijalno pogibeljan kad bi mogao da se iri putem ''mas-medija'' izvan donkihotskih razmjera jo je manje zamjenjiva bilo kakvom ''tehnikom meditacije''. Duhovne svrhe se ne mogu postii fizikim sredstvima, a jo manje hemijskim. Ne mogu ovdje zalaziti u razjanjavanje filosofskih injenica zbog kojih je narkomanija i hemijska ''psihodelika'' podvig neposrednog duhovnog samoubojstva, neusporedivo opasnijeg od vjerodostojnosti tjelesnog trovanja.
Jung je smatrao da je ''stari mudrac'' simbol koji oznaava najdublju sutinu psihe (jastvo, sopstvo), a jedan evropski filsof je isticao da je ''komadi mudrosti veita radost, dok e se sve ostalo nai, ili se nee primetiti da nedostaje''. ini se da jedan deo italake publike u vaim radovima trai taj ''komadi mudrosti'', videi u vama oveka koji moda ima odgovore na pitanja koja evropska, odnosno zapadna filosofija zaobilazi ili nije u stanju da zahvati. esto se dogaa da drugi u nama oitavaju svoje potrebe, a ne nas same. Kako vi sami vidite sebe i svoju ulogu, ta smatrate najvanije u svom delu? Jaspers je u svom poslednjem opsenom i nedovrenom djelu o ''velikim filosofima'' rekao ve u uvodu, koji za mene znai osnovnu prekretnicu u pristupu komparativnoj filosofiji, da nam ti filosofi mogu rei ''samo ono to odgovara naem pitanju i da govore sa nama na onaj nain na koji mi nastojimo da se s njima sporazumjemo''. Dalje od toga ne see ljudsko razumjevanje. A Jungov najblii prijatelj na podruju indijske filosofije Heinrich Zimmer u svom najvrednijem djelu, Put k sebi (Der Weg zum Selbst) kae o uenju utihnulog mudraca Ramane Mahari (umro 1950) da je ''razina veine susreta takvih mudraca sa svijetom tek zbir nesporazuma''. Stavljajui u zagradu specifinost veliine i dubinu mudrosti (kako ih je nazvao Jaspers), ja bih to skromnije, mogu ne iz licemerja, nego iz nevolje koju ste i Vi spomenuli kao ''pritisak javnosti'' fenomenoloku redukciju u primjeni na svoju egzistencijalnu nevolju u javnosti sveo na nau staru poslovicu: ''Turci umom, baba drumom.'' Vi ste sve to sada rekli jo neposrednije i konkretnije. Ali, ko e nas od psihodeliki razvaljenih karaktera ''putnika istonjaka'' posluati i bataliti, ili krenuti u Meksiko? U svome djelu smatram subjektivno najvanijim ono to sam ve ranije spomenuo u vezi s otkriem svog arhetipa ''nosoroga'' u ainskim i budistikim izvorima, a objektivno da jo spaavam to mislim da se dade spasiti od pradavnog, ali na alost nimalo ''modernog'' ideala kulturnog univerzalizma. Rak-rana, od koje izgleda danas prijeti nagla smrt cijelom oveanstvu, jeste divlje bujanje nacionalizma i nacionalistikih antikultura. U slijedeim stoleima, ako jo uope
bude mogue pisanje povijesti, 20. vijek bi mogao biti obiljeen u prvom redu i od poetka do kraja kao stoljee dijalektikih nasrtaja faizma na razvoj svijetske civilizacije. Veina ljudi kad se osvrne unazad ima oseaj prohujalosti i nestvarnosti. Budista, reklo bi se, uzima taj oseaj ozbiljno i iz njega izvlai odreene zakljuke i za svoj sadanji i budui ivot. Ipak, za to je potrebna izvesna starost (istina, ne u kalendarskom, nego u egzistencijalnom smislu). Gledano sa stanovita njihovih ''egzistencijalnih poruka'' moglo bi se rei da su neke filosofije ''uzrasne''. Neke od njih su namenjene dobu u kome se ovek oprata od mnogih vrednosti i htenja koja su ga vodila pre toga (zbog starosti u faktikom smislu) ili poinje da osea odbijanje ili gaenje (zbog starosti u egzistencijalnom smislu). Kako vi sagledavate mesto budizma u tom sklopu i kako gledate na ee primedbe da je budizam pesimistian? Redovno prvo pitanje u susretima s ljudima koji su neto uli, ili naslutili pod mojim budistikim ogrtaem, glasi ta me je navelo da odluim ''pobjei'' (prema nazivu obreda budistikog zareenja u asketski red pabbaa) iz svijetovnog ivota. Za odgovor, ili bar njegovu bliu formulaciju, nemam ni formalnih alternativa. To je ''gaenje na cijelim svijetom'' kako ga je izrazio Buda, razjanjavajui prvi korak svog vlastitog bijektstva u naslvou istoimene (Pabbaa [1]). Definicija religije, ne samo njegove, nego i hiljadama godina starije ainske, od koje se je otcijepio, nije ni vjera u boga ni vjera u duu, po biblijskom kalupu, nego jednostavno ''put proienja'', a Buda tome dodaje svoj prlistiki princip: ''put na kojem putnika nema''. Ne elim nikad da idem dalje od vlastitog iskustva ni da ga dogmatizujem. Ali se uvijek ponovo u svom monakom iskustvu s mlaim ''istomiljenicima'' susreem sa neizbenou injenice da ''kalendarska'' starost kako je vi nazivate nije nita manje vana od egzistencijalne, nego je vjeroatnije obrnuto, po dobrom i prokuanijem bramanskom uenju o etiri vremenske faze ljudskog ivota u
kulturnom drutvu: ''odlazak u umu'' je tek trea, pretposlednja faza starenja iz jesenje dozrelosti. U svom negodovanju prema zareenju omladine slino katolikom institusionalizmu ja sam taj princip formulirao neposredno na engleskom: ''Sex cannot be cheated'' ''Seks se ne da prevariti''. I to je sve o biolokoj strani ''uzrasne'' filosofije. Ono na to Vi smijerate u ovom pitanju je ''naputanje dobra i zla'' kako je Buda prvobitno izrazio taj princip, a od njega ga je preuzeo Nie i razradio na svoj nain, kako sam pokuao to da dokumentujem u posebnoj studiji [2]). U tom smislu opravdavam, i pesimistiki i nihilistiki, stav budizma, prvi u smislu openhauerova prikaza, a drugi Nieov koji polazi od openhauerova shvaanja, u kritici ''budistikog nihilizma''. Neka tradicionalna uenja su negovala svestan odnos prema smrti. Savremena zapadna kultura neguje ideal ''zadesne smrti'', koja oveka zatie usred rada ili bilo ega drugog, na primer, u saobraaju ili u bolesti ''koja ima nade''. U novije vreme kao da se stvari menjaju ''Tibetanska knjiga mrtvih'' spada meu itana tiva istina, izgleda da je ovo vie posledica osnovnog simptoma, tj. straha od smrti. Smatrate li da ideja nirvane (kao ograniena situacija i ''vrhovno dobro'' budizma) ima smisla saom za oveka koji polazi od ideje reinkarnacije, ili moe biti od interesa i za onoga ko veruje samo u jedno roenje i jednu smrt? Hemingvej se je poslije drugog prvog svijetskog rata zgraao pred uvidom da ''ljudi umiru kao stoka'' u kalnionicama. Ideja nirvane ni historijski kao prvobitno ainsko-budistiki ideal, niti zavisi niti ima iskoneske veze sa vjerom u ''reinkarnaciju'' za koju, eto, i Vi upotrbljavate latinski izraz, jer adekvatan indijski prvobitno niti ne postoji. Negativna definicija nirvane (''utrnue'') kao ni niza drugih temeljnih, osobitomoralnih pojmova u budizmu, ne otvara nikakve ''pozitivne'' transcendentalne vidike, koje u njoj uzalud trae aktivnosti ''moderne'' apologije religije ''uope''. Sve to nije budizam ali je otpor protiv svih tih shvaanja ''najvieg dobra'' izraen vrlo jasno ve u najstarijim tekstovima Budinih govora osobito otpor iz moralnih razloga i iz postulata moralne autonomije, nita manje izrazitog nego u Kantovom stoicizmu. Sve i ako ima takvih pozitivnih
transcendentnih vidika na ljudskom obzorju, sa stanovita Budina akosmizma treba ih dokonati u naporu asketskog utrnua ee za ivotom. Ta akosmika pretpostavka otvara nam uvid u vrednote smirenja: prestanak lakomosti, mrnje i egzistencijalne zablude ili ''neautentinosti'' kako je obrazlae egzistencijalizam post-nieovog vijeka. injenica da je kraj Budinog uenja tu, a ne u nihilizmu budistike filosofije, moe se putem racionalne kritike upotrijebiti i kao implicitna slaba i povrna utjeha i protiv moga ontolokog nihilizma, koji nisam izmislio nego ga preuzimam iz starije budistike filosofije i svodim na osnovne tekstove, trudei se da to dokumentujem u niz opirnijih objavljenih i neobjavljenih radova. U tom je imanentno-moralnom smislu nirvana krajnja dosena ''granina situacija'' ''s onu stranu dobra i zla''. Zato se ne slaem niti sa tipinim misionarskim ublaenim prevodom rijei, koja znai jedino i iskljuivo ''utrnue'', s proizvoljnom eufemistikom definicijom ''vrhovno dobro''. Neka od dosadanjih pitanja su posredno dodirnula i staru zamerku koja se od strane novovekovnog aktivizma upuuje budizmu i veini istonjakih uenja da su pasivno nastrojeni, da mi oveka sa nepravdom i patnjom u svetu, umesto da ga pokrenu i usmere da se bori i menja svet. Kako vi gledate na taj spor? Na optimistiku vjeru 19. vijeka u jednosmjerno ubrzavanje razvojnog uspona civilizacije ljudske vrste, pa i na spiralnu vrtoglavost umjetnosti hegelofskih fuga, ja gledam iz daljine, s kraja 20. vjeka, koji je po mojem uvjerenju do temelja razorio tu historijski plitku i neodrivo neobarbarsku vjeru koja svoj korijen vue iz povrne biblijske tradicije nametnute Evropi pred 2000. godina. Ve u vrijeme svog nastanka, pred 2-3 hiljade godina, Biblija je bila polubarbarska zbirka kompilacija i falsifikata istone kulture, upravo u to doba razarane najezdama barbara na prostranstvo univerzalne kulture koja je u prethodnim milenijima povezivala Arabiu felix i Indiju preko Dilmuna Troje i Mohenbodara. I danas, ve na umoru, apsolutistiko nasilje cijelog tog optimistiki neodrivog pogleda na svijet, razgoliuje isto to biblijsko porijeklo u svoj njegovoj 3000-godinjoj kulturnoj bijedi.
Drugim rijeima nema vie razloga, a ni izgleda za nove uspijehe misionarskog pokrtavanja opreznog i dalekovidnog pesimizma iz kojeg su se iz dungle vjenog razora svijeta iz zanosa ''ruilakog plesa'' indijskog boga ive oprezno izdizale kronje himalajskih deodara indijskih kultura, ne kroz hiljadu godina, nego barem kroz desetke hiljada godina, na koje ukazuju arheoloka istraivanja i rekonstrukcije uprkos danas sve to snanijih smetnji evropocentristikih odbrambenih linija ve i na tom podruju antikulturne antiarheologije, osobito Srednjem istoku. A je na sve to gledam iz ishodine odrednice svog shvaanja ivota i svijeta: ''Nevrenje nasilja je vrhovni zakon.'' Taj je kategoriki imperativ ahimsa jo i danas, poslije neodrivog napora Mahatme Gandija da ga obnovi i aktualizuje, najupeatljivije ostao uklesan na ainskim hramovima, te religije koja se i s arheolokim opravdanjem smatra najstarijim kamenom temeljcem istonih kultura, od arapskih predaja o graditeljima dinovske kulture preislamskih milenija do indijskih sljedbenika istog ainskog ideala. (Rijei ''din'' i ''ain'' su zajednike i arapskoj i indijskoj predaji iste kulture.) Buda je uz to isticao i pretpostavku na kojoj jedino moe da se uvrsti moralna kultura: ''Niko ne moe pomoi drugome, ko prije nije pomogao sam sebi'' da se duhovno uzdigne. Na kraju istog slijeda tradicija, neusporedivo starijih i plemenitijih od biblijske ''Geneze'', elim da se zaustavim na granici prosvjetiteljstva, do koje je dopro pokuaj racionalnog razvoja kulture u naoj eri u Kantovoj etici. Vraajui se na univerzalne temelje stoikog morala, Kant je pri kraju svojih istraivanja (u Metafizici morala) dosegao do jedne od najsnanijih formulacija vrednote ''apatije shvaene kao snage'' nepokolebive dosljednosti umno razbistrenog duha. ''Apatiji'' u istom smislu rijei odgovara u temeljnoj Budinoj ljestvici moralnog proienja vrhovna vrlina ravnodunosti upekha. Sredinju vanost u toj ljestvici zauzima vrlina samilosti, proiena i produbljena do spontanosti doivljaja, koji se na povrini uljudnosti drutvenih odnosa zainje kao odgojna vrijednost ''prijaznosti'', prijateljske naklonosti i panje prema blinjem.
Budistika filosofija skolastikog razdoblja, osobito u svom tibetanskom ogranku uspijela je najjasnije da formulira i obrazloi naelo da je jedino ta najdublja vrlina samilosti u neposrednom doivljaju tue linosti alter ego (kojom je i openhauer nadomjestio Kantov ''kategoriki imperativ'') mo koja moe da nam razotkrije ispravan uvid u nitavilo i nitavnost ontoloke podloge bia i bitisanja. Zaetnik tok skolastikog racionalizma u Tibetu, Atia (II v.) na pitanje jednog od svojih prvih uenika: ta je krajnji cilj ovog uenja? odgovara: To je doseg sutine nitavila i samilosti.
Sve sam ovo rekao u granicama i sa stanovita svoje line odvraenosti od povrinskih dimenzija neumitne patnje u svijetu zbog zablude vjerovanja u ekstrovertna mjerila ''dobra i zla'' koja Buda ''naputa'' po prvi puta u povijesti duhovne kulture svijeta i osamljuje se naravno, ne sa stanovita anarhine razuzlanosti, nego krajnje moralne obuzdanosti i stege koja u temeljnom smislu obiljeava znaenje asketizma kao potpune dozrelosti linog uzrasta, ''istine koja se ne da opetovati'', ili doslovnije Budinim rijeima ''istine shvatljive samo mudracima, i to svakome pojedinano'' (osnovna teza budistikog ''vjerovanja'' koje se recituje i na poetku svakog ''obreda''). Smatrate li da je va izbor (stil ivota u poslednjih 15 godina) osoban, ili drite da je mogue i izvedivo njegovo ponavljanje od strane nekog drugog, ak i iz drugaijih motiva i u drugaijim uslovima? Kako gledate na izvesne pokuaje mlaih ljudi da izbegnu uobiajen izbor zanimanja (i time i sve to ono povlai za sobom) i pronae nain ivota, zasnovan na kombinovanom privreivanju (poljoprivreda, turizam i slino) koji e im pruiti neto vie slobodnog vremena posveenog samorealizaciji?
U istom smislu i u istim granicama mogu pokuati da odgovorim i na Vae slijedee pitanje. Tu je ve na poetku samog pitanja jasnije povuena granica mog linog interesa u kojoj oekujete odgovor, koji niti moe teiti za opasnim implikacijama vjerski preuhitrenih generalizacija ''za dobrobit svih ljudi'' ili bolje, indijski reeno ''svih ivih bia'', u odnosu prema kojima ne bih mogao ii dalje od primjene naela nenasilnosti ahimsa. Rekao sam da je za mene aksioloki i egzistencijalno mogua i vrijedna jedino ''istina koja se ne da ponavljati''. Pedagoki iz istog razloga smatram pojavu gurua nemoralnim, autoritativnim tlaenjem ljudskog karaktera. ''Iz drugaijeg motiva i u dananjim uslovima'' ne vjerujem da iko moe pomoi ikome ko se ne osjea dovoljno snaan da bude sam kova svoje sree. Cijela dilema, oito vijerskog karaktera, koja se ponavlja u nastavku ovog pitanja, vrlo je smiptomatina za novo pokoljenje roeno s optereenjem pogibeljne atrofije bioloke funkcije religije, koja je jedna od osnovnih snaga odranja ivota, kao i ishrana, seks i igra homo ludensa, moda najsrodnija s ovom posljednjom, ali nesumnjivo ozbiljnija. Imam i svoje konstruktivno miljenje o problemu bioloke religije koja izvire neposredno iz zemlje, a iju obnovu zahtijeva dananja dekadentna omladina iz magijskih arhetipskih pobuda. Njenu vanost istie s jedne, jo uvijek suvie racionalne strane Let-i-Stros, a s druge sulude iracionalne, Kastaneda i hor neo-''antrologa'', u kojem se u Americi istiu tenori indijskih konjukturnih gurua koji se otimaju za pomodnom titulom ''antropologa''. U strukturu izvornog problema omaldine oparane magijskom religijom koja tako provaljuje s uzrastom novih pokolenja u posljeratnim krizama i razoarenjima u realnost ne mogu ovdje zalaziti sa svoga heterogenog stanovitva akosmikog racionalizma. Na nastavak ovog pitanja mislim da sam implicitno odgovorio ono to sam mogao kao autsajder u sklopu ranijih pitanja: o traenju alternativnih rjeenja, meu kojima jedini zdrav pokuaj ne samo
socioloki, nego i bioloki mogu da sagledam u individualnim tenjama povratka na selo, u stvaranju zdravih elija, koje bi trebalo sauvati od zaraze rakom masovnosti; o opasnosti vjere u mogunost postojanja ''idealne zajednice''; o strpljivom vrlo strpljivom, ekanju kairosa ivotnog razdoblja jedne izuzetno bogate berbe zrelih plodova i nagrade za strpljiv i naporan rad na vlastitom oplemenjivanju duha (po mojem je iskustvu intelektualno obogaenje solidnija riznica za prelaz u meditativni ivot nego umjetniki talenat, tipian i neosporno istovrijedan, barem po kvalitetu, za model meditativne sublimacije u zenu); o bjekstvu od svijeta (kao ''pritiska javnosti'') koje moe nai svoje ozbiljno opravdanje jedino u takvom ''gaenju nad cijelim svijetom'' koje nije afektivni revolt, nego tek vrlo sporo klija i nie iz dubine ainskog asketskog ideala nenasilja koji nas bioloki odvraa od svijeta iz saaljenja prema svijetu iz osnaenja etosa spoznaje. Iz tih se biolokih pretpostavki raa neodoljiva tenja za dosegom vrednota smirenja tek onda kad smo ih ve skoro dosegli. Potpuni prirodni, imanentni i nipoto ekstatiki transcendirajui doseg tih vrednosti je nirvana: utrnue i rashlaanje, prema Budinom doslovnom obiljeju. Tim se dosegom ovjek ne vraa na podljudsku tupost (ne elim da vrijeam inteligenciju ivotinja isumjesnim usporedbama) do kraja ivota, nego obrnuto, postaje svijetli primer utihnulog mudraca, o kojemu se je poslije Lao-cea moda najiskrenije znao da izrazi Mahatma Gandi pred nostalgian kraj svoje neshvaene i poraene djelatnosti [3]. Pesimizam je dublje shvaanje realnosti i moralne obaveze prema njoj, dostupno samo mudracu, a ne tek otpor prema njoj. Na vie mesta ste isticali da se izvesna filosofija i misao ne mogu rezumeti ako se one ne ive. Istina, ovaj odnos se moe i drugaije postaviti. Naime, ponekad se dogaa da ovek bude upuen u pravcu nekog (do tada njemu suprotnog) stava na osnovu ivota koji je prethodno vodio. Ponekad neka misao omoguuje
razumevanje ili sagledavanje ivota koji se ve vodi. No bez obzira na sve ove varijacije, ta biste nam mogli rei o vaem aktualnom iskustvu ivljenja budistike misli? Pored ostalog tu mislim i na iskustvo u vezi s meditativnom praksom o kome ste ve pisali (izmeu 1967-70.) u ''Pismima s pustinjakog otoka''. Varijacije o kojima Vi govorite i odraz dijalektike njihovih odnosa na spoznaju, vjerujem da nas upuuju prema istoj rezultanti na koju ja pokuavam da ukaem. Kontrapunkt u varijacijama na istu temu sa budistikog stanovita, kao i svake radikalne filosofije egzistencije, temelji se na prastavnim uvidima u neautentinost bia-u-svijetu. Kas je Sartr rekao da ovijek nije ono to jeste nego je uvijek ono to nije, i da je ljudsko bie ''beskorisna strast'' izrazio je, koliko je mogue, barem u kontekstu naeg vremena jo jasnije od Bude osnovnu budisiku tezu o nepostojanju ni Sebe, ni ontike osnove svijeta. Kant i Hegel su manje autentino razraivali tek kljune termine Budine ishodine teze da ''svijet nije nita ni po sebi ni za sebe''. Meditativni proces etosa spoznaje, koji strogom racionalnom i asketskom metodom miljenja-i-ivota slijedi reduktivni ''put proienja'', citirali ste i Vi u svojoj prvoj knjizi iz mojih ranijih radova koje sada spominjete. Shvatit ete, dakle, kako bi nemogue bilo u ovako kratkom roku zalaziti u ozbiljnu temu budistike meditacije koja je za mene suta opreka svemu onome to se danas prodaje pod naslovom ''meditacionih tehnika''. Moja Pisma s pustinjakog otoka koja se odnose na tu temu nisu ukljuena u prvu knjigu koja sada izlazi, a koja je preteno izraz beletristikih ambicija. Tema ''hanam apstraktna umjetnost budistike kontemplacije'' bit e sadraj druge knjige Pisama, uz stanovite izmjene i dopune pridole u toku daljih 15 godina pustinjakog ivota. Oseaj prohujalosti i nestvarnosti ivota (koji je inae bio inspiracija za neka velika umetnika dela u razliitim epohama), moe biti povod trima razliitim ''ekstazama'': bolu, oslobaajuem smehu i potiranju prianjanja. Kako se u vaem iskustvu prelama ovaj oseaj?
Sartr je, npr. na mejstima koja sam upravo spomenuo, u Bitku i nitavilu fenomenoloki vrlo autentino razradio ekvivalent budistike analize ovih pojava (osobito negacije ''sebe'' transcendencije egoa kao objekta, a ne subjekta spoznaje), ali apstrahujui, esto s upadno izraenom zlom namjerom, pozitivne dimenzije i mogunosti etikog aspekta svojih prima facie adekvatnih uvida. Tako je utro put jednoj negativnoj etici spoznaje, koju je obeao razraditi, ali je od toga posla odustao poslije Bitka i nitavila. Istu karakterisitku nalazim i u njegovu za mene simptomatski vrijednom i savremenom odnosu prema religiji, u priznavanju i uspenoj dramatizaciji parapshiholokih pojava, uz ono malo napomena o pouci koju je primio od Dostojevskog, osobito u vezi s kritikom povrnosti prosvjetiteljske teze da brisanje ''Boga'' iz filosofskog rijenika nee ostaviti zamjetnu rupu u kodeksu socijalnog morala. Nasuprot tome, i po Sartrovu dubokom uvijerenju time se mijenja sve iz osnova. A Indijci ve iz davnine nastoje da nam kau i kako. To nastojanje kulminira u budizmu. Jedan moj esej o prvoj od triju stoerskih tema Budine filosofije egzistencije o prohujalosti i nestvarnosti ivotnih ekstaza, preved je u novosadskim Poljima [4]. O Budinom smjeku, koji izraava osjeaj olakanja kad je ''zbaen teret'', napisano je priblino isto toliko mistificiranih gluposti kao i o njegovoj ''utnji'', koja je po njegovom izriitom razjanjenju odbijanje da odgovara na logiki nesuvisla, verbalistika pitanja. Poznato je da od svih istonih uenja vi dajete posebno mesto budizmu i to ranom, palijskom (ili theravada) budizmu. Veli se da je budizam, pored ostalog, originalan i po tome to je on jedno od retkih, ako ne i jedno od velikih istorijskih uenja, koja predvia sopstveni zalazak. U jednom od budistikih tekstova (iz VIII veka nae ere) se kae da ''kad gvozdena ptica bude poletela, budizam e krenuti na Zapad''. Neki su bili skloni da to shvate kao prorotvo, tumaei ''gvozdenu pticu'' kao avion, ''kretanje na Zapad'' savremenim interesom za istone filosofije posebno budizam. No, to se moe tumaiti i tako da se budizam nikad nee proiriti na Zapad, jer gvozdene ptice ne lete. Ima li,
po vaem miljenju budizam i neko ire savremeno znaenje osim onog kojim inae iz prolosti zrae velike tvorevine kulture? Ukoliko Vaa prva primjedba o ''sopstvenom zalasku'' alaudira na Nieovo proroanstvo o ''budistikom nihilizmu'' u 20. vijeku slaem se sa Vama, a i sa Nieom, u ononm smislu u kojem sam taj sud prikazao u lanku Filosofija gaenja Buda i Nie. Pitijsku alegoriju o ''eljeznoj ptici'' ini mi se da sam nekada negdje i ja proitao (moda kod Suzukija). Ona s mojim akosmikim shvaanjem izvornog budizma ne bi imala nikakve veze niti bih se na nju mogao osvrnuti, da ne evocira jednu meni bliu mahayanistiku asocijaciju za koju moram priznati da me se je snanije dojmila kao konstatacija jedne isuvie oite isuvie oito ukaene aktualne injenice: Pre tridesetak godina doao je iz Hong konga u San Francisko jedan mongolski budistiki lama koji se je ve u Hong-kongu proslavio kao strogi asketa s natprirodnim moima, udotvorac koji ima mo nad ''zmajevima'' prirodnih nepogoda, osobito zatitnik (ranije Hong-konga, a sada Kalifornije) od ciklona, kie i sue. S pomou kineskih zajednica u Americi uspostavio je svoj manastir ''Zlatni brijeg'' u San Francisku. Kasnije je na sjeveru Kalifornije adaptirao jednu staru rashodovanu bolnicu za svoj univerzitet za studij i prevoenje kineskih budistikih spisa. Za taj mu posao nije bilo teko nai diplomirane sinologe meu pripadnicima kineskih zajednica u SAD. U ovom manastiru uglavnom je skoro brutalnim metodama najstroijeg asketizma gladovanjem, podnoenjem zime, dugotrajnim sjedenjem u nemoguim poloajima, uenjem kineskog jezika doslovno pretvarao Amerikance u Kineze. Nije udo da je jedan od njegovih najpoudanijih uzor-uenika prethodno bio lan podmornike psoade u amerikoj mornarici. O toj izuzetnoj pojavi, koja se svojom autentinom i neokultnom egzotikom kineske umjetnosti lako prilagodila djetinjastom mentalitetu prosjeka amerike publike, pisao sam neto vie u svom lanku o erupcijama nove bioloke religije. Usjev novovjerstva
i kukolj narkotiara (''Delo'', br. 7/1981). Ovdje sve to spominjem jedino povodom alegorije o ''gvozdenoj ptici''. Taj je mongolski misionar u Americi presjekao gordijev vor istone magije jednim uvjerljivim potezom u svojoj nastupnoj izjavi na azijskoj kapiji Amerika. ''Sada kada budizam umire u Aziji, on se istim zamahom preporaa u Americi.'' Va poslednji upitnik odnosi se i na poslednju iluziju mojih skeptinih pokuaja da tragam za to konstruktivnijim odgovorima barem u pogledu univerzalne filosofije kao nagradnje kultura (jer folosofije ne niu neposredno iz zemlje, za razliku od one religije za kojom ea dananja teko osakaena omladina). Pod slinim znakom pitanja pankosmiki indijski vizionar Aurubindo u kolosalnim razmjerama svog ''Ljudskog ciklusa'' evocira viziju ''intelektualnog i duhovnog anarhizma'' kao krajnji stadij ''napretka uma kao socijalnog obnovitelja i stvaraoca'', ako i taj utopistiki ideal ''ikad uspije da se izdigne iznad teorijskog stadija'' i ostvari ''savreno produhovljeno drutvo... gdje e svi ljudi biti duboko slobodni...''[5]) Na kraju moram priznati da se radije klonim i uvam takvih zaraenih vizija o idealnom drutvu, sa stanovita od kojeg sam poao u ovom razgovoru.
Beleke lanak je objavljen u Knjievnoj rei, 1982. [1] Prijevod je ukljuen u moju knjigu Pjesme prosjaka i prosjakinja, Sarajevo, ''V. Maslea'', 1977. [2] ''Filosofija gaenja Buda i Nie'', prevedena u mojoj knjizi Od Nepala do Cejlona, izd. ''Osvit'', Subotica, 1981.
[3] Usp. Indijska i iranska etika, ''Svijetlost'', Sarajevo 1980. str. 467. Gandijeve rijei o tome. [4] Aniam budistika teorija prolaznosti'', Polja, novembar 1980, br. 261 (preveo Gaspari - Obradovi) [5] Podrobniji osvrt na Aurubinda dat je u knjizi Razmea azijskih filosofija, II knjiga, str. 442 8., Zagreb, 1978.
Rev. 1/7/2005 www.geocities.com/budizam/texts/veljacic/intervju2.html
Cedomil Veljacic: Put prociscenja - intervju
Home
---\\
Veljai
Put proienja
Sa edomilom Veljaiem razgovarala Radmila Giki[1]
Za sajt pripremio Ninoslav Molnar
Tuga je vir to grgutom tihim stiava oko sebe vodu.
(1932)
Vae ime je edomil Veljai, meutim, Vi ste uzeli budistiko ime Bhikkhu Njanaivako. ta znai to ime i kako ste se odluilli za njega? Ime Njanaivako (anajivako u meunarodnoj transkripciji) je sloenica od njana (sanskritski oblik jana), to po znaenju odgovara naoj rijei znanje i ivako, ime identino sa naim ivko. Poto je konstrukcija indijske reenice preteno nominalna (a u tome je od evropskih jezika sanskritu najblii ostao njemaki), ime ivko moemo u sloenici ralaniti u "onaj koji ivi", a cijelu sloenicu shvatiti kao "onaj koji ivi u skladu sa znanjem", ili moda u cininoj alternativi, "onaj koji ivi kako zna" i moe. U jednom od Pisama s pustinjakog otoka nastojao sam da opiem, to sam duhovitije mogao u toj
file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/veljacic/intervju.html (1 of 20) [10.2.2008 20:55:47]
situaciji, kako i zato sam izabrao to ime u vezi sa Budinim (Buddhinim) razgovorom sa lijenikom ivakom. (Jo uvek sam uveren da e se knjiga pojaviti uskoro u Beogradu, u ediciji "Helikon"). Razgovor bismo mogli nastaviti o Vaem odlasku na ri Lanku. Maks Erenrajh pokuava da razjasni opredeljenje za "gaenje prema ivotu" i, kao jedan od razloga, navodi da je na Vas presudno uticala 1942. godina, kada ste, naime, itali indijsku filosofiju Bhagavad-gita i Mahima-nikayo. Veina mojih posjetilaca postavlja isto pitanje o povodu mog "bekstva od svijeta" i dobiva isti odgovor da je to "gaenje nad cijelim svijetom". Rijei pod navodnikom su doslovne formulacije kojima je i Buda, pred neto vie od 2500 godina, razjanjavao svoj "sluaj". Naziv za budistiko zareenje je na pali jeziku pabbaa, imenica iz iste glagolske osnove kao i nae "pobjei". Tako je moj uobiajeni odgovor ujedno implicitni citat koji bi mogao da poslui i za osnovu razgovora o primjeni vjenog motiva, o onome to za mene danas iskljuivo znai religija: to nije ni vjera u boga ni u duu, nego ono emu ovjeku iskljuivo slui osamljenost. Angloameriki filosof Vajthed (Whitehead) je rekao: "Onaj ko nije nikad osamljen, nije nikad ni religiozan". U subjektivnoj dimenziji to bi mogla da bude i osnova razgovora o pitanju kako i zato sam postao budist, ali to pitanje ostaje redovno sporednije i implicitno za posjetioca koji jedva uspije da se malo izvue iz turistikog "paketa". Sreom za mene, moram priznati, jer, takoer u skladu sa nekim osnovnim stavovima Budina egzistencijalnog odnosa prema svijetu, ni ja nemam nikakve sklonosti prema misionarskom propovijedanju "jedne istine", jer takva, po mojem dubokom uvjerenju, niti ne postoji, a ko u nju veruje, postaje opasan i bolje ga se kloniti radije u indijskoj dungli, nego u biblijskoj pustinji, iz koje proroci stre i vapiju, ali "odbijaju da iz nje izau", kako je nadodao Kami (Camus). Za mene uprkos svim citatima iza kojih nastojim da se uanim postoji jedino "istina koja se ne da opetovati", koja je samo moja, kako bi rekao Hajdeger (Heidegger). U Budinoj poemi o Nosorogu i to je izraeno u sentenciji koja je u sredini cijelog teksta, dvadeset i prva od ukupno 41 strofe: "Umaknuvi borbi gledita, kada stigne na istinu, uzmi ravan smjer. Vlastitim znanjem, a ne voen drugim, osamljen se krei kao nosorog." Ta je pesma u cjelini i u nizu aspekata odgovor na ovo prvo pitanje od kojeg i Vi polazite, a bila je i moja prva poruka, krajem 1966. najuem krugu prijatelja, umnoena ciklostilom u tu svrhu, bez nade i oekivanja da e prije nego to bih na to i pomislio ve biti objavljena u Zagrebu i umnoena u Beogradu, da e izazvati ne samo razumijevanje moga "sluaja" kod onih koje je to privatno
moglo tada zanimati, nego da e djelovati inspirativno i na takva snane i umjetnike duhove kao to je Pea Milosavljevi, koji je svoju slijedeu izlobu posvetio ovoj temi na osnovu poeme reprodukovane u njegovom katalogu. Zato je ta poema postala stalni motiv moga pristupa budizmu u knjizi Pesme prosjaka i prosjakinja (Sarajevo, 1977), a po izboru Slobodana Berberskog i u knjizi od Nepala do Cejlona (Subotica, 1981). Kao to nema pristupa kranskom Evanelju bez Propovjedi na gori, tako, bar za mene, nema pristupa budizmu bez intimnog doivljaja poeme o Nosorogu. Kaem "bar za mene", jer znam iz iskustva da se ogromna veina budistikog "klera" niti slae, niti bi se mogla sloiti s tim mojim izborom ni poetne, a ni krajnje take (u doslovnom smislu: "ovjek je prljav. Osamljen se krei kao nosorog"). Neki su se udili da je, neto strano, potpuno neoptimistiko i neprivlano, ega su se uvali u svom propovjednikom i misionarskom zanatu, moglo izazvati uspjeh u vremenu i sredini u kojima njihov autoritativni soj ve odavno ne ivi. A ja sam pokuao da umaknem pred bespredmetnim opasnostima hipijevskog naleta degeneracije ljudskog roda pred svega dvadesetak godina, i u tome sam vrlo djelomino uspeo. Najprije negiram svaki "apsolut", a onda tek ivot moe da dobije neki skeptiki smisao, ili barem izdrljivost. I Sartrovi junaci iz romana takoe imaju slian odnos "gaenja prema ivotu", ali se nikad ne otuuju od ivota. ta, u stvari znai otuenost od ivota i u kojoj meri je ona mogua? To implicitno sadri i odgovor na Vae slijedee pitanje o usporedbi sa Sartrom, i o mjeri mogunosti otuenja kao vrlini, a ne kao poroku. Najpre sam sam za sebe skicirao est moguih varijanta odgovora na Vae prvo pitanje. Ali nakon ovoga to sam rekao, uinila mi se je opet najsaetija mogunost da iskoim iz subjektivnosti u objektivnost jer "ovjek je sm sebi najdalji", kako je rekao Nie, i moe samo da meandrira prema uviru svog vlastitog cilja pa da citiram jedno miljenje o svom "sluaju", koje sm nikada ne bih tako formulirao, ali mi se ini vrlo opravdano i nedobudno za itaoca, proisteklo iz utiska i sposobnosti uivljavanja Nade Tomi, koja je svoju posjetu opisala pred vie godina u jednom lanku u Ilustrovanoj politici: "Udaljio se je od sveta da bi mu se mogao pribliiti". Doista, kako se moete "pribliiti" svojim najbliima ena muu, dijete roditeljima, uenik nastavniku?... U najbliim drutvenim odnosima ljudi su osueni na doivotni nesporazum i njegovo trajno produbljenje i proirenje, koje ih tjera na surovost rastanka kao podnoljiviju mogunost da ne govorimo ni o kakvom drutveno-ekonomskom ni privatnom moralu neminovne patnje ivota-u-svijetu, kako bi tu metafiziku dubinu raskola nitavila formulisao Buda. To me navodi da se vratim na dio Vaeg prvog pitanja koji sam preskoio, jer mi se inilo da bi to i za ovaj razgovor moglo biti preopirno zalaenje u autobiografsku motivaciju. Ali, poto Va
intervju, kako i sami primjeujete, nije prvi koji insistira na intimnoj i nedoreenoj motivaciji mojih shvaanja i postupaka, i u prvom i u drugom pitanju mogu jedino pokuati da i to razjasnim opirnije nego to sam ranije elio. Naelno, postoje dva osnovna motiva mog ethosa spoznaje o kojima poslednjih godina najvie volim da govorim i piem: gaanje i odricanje od nasilja ahimsa, jedina, i to negativna, "dogma" najstarije svjetske, a i indijske, prareligije visokih arhajskih kultura, pred-vedskog porekla u Indiji, koja se osniva na ateistikom kultu duhovnih heroja-asketa ainizmu. U Arabiji felix hiljadama godina pre biblijskih apokrifa i plagijata, a i pre pojave njihovog treeg, muhamedanskog ogranka (kako me je uverila moja ki nakon istraivanja tog sloja univerzalne prakulture u Arabiji), postojao je isti kult dinova i njihovih sljedbenika, nazvanih aini, doslovno kao u Indiji, sa istom simbolikom i istim vrlinama potpunog nenasilja. Njihovi ostaci jo uvijek postoje, potisnuti sa herezom "maniheizma" u pustinju i vrleti. Iz tih pred-vedskih korena potjee i moje shvaanje budizma kao raskolnikog ogranka ainske religije. O svemu tome sam pisao i nastojao da iznesem dokumentaciju iz ranih budistikih izvora u prvoj knjizi svojih Razmea. Za prvobitno ainsko naelo: "Nevrenje nasilja je vrhovni zakon", uo sam najprije, jo prije rata kao student filosofije, u pokuaju njegove herojske obnove u uzoru Mahatme Gandija. Jo i danas, ovdje, meu budistima gdje to nije poeljno, obiavam naglaavati da sam najprije bio i ostao gandijevac, a onda budist. Bhagavad-gitu sam itao prvi put u italijanskom prijevodu za vrijeme rata. Od toga "evanelja" (za ene i crnce, kako sam kasnije ustanovio) oekivao sam mnogo vie nego od Budinih govora, ija mi je mnemotehnika struktura u to doba bila povrno poznata i na prvi pogled neprivlana kao katalog rijei koje se ponavljaju u odnosu na neto nejasno odreeno. Ali ve predgovor italijanske prevoditeljice Gite, napisan neposredno iza prvog svijetskog rata, oneraspoloio me je. itajui prijevod, osvjedoio sam da je lini povod tog predgovora bio nesumnjivo opravdan i adekvatan. Prevoditeljici je u ratu poginuo brat herojskom smru u italijanskom nacionalnom stilu. Gita je jo dalje uveliavala slavu vjenog motiva takve tragike... A ja sam bio gandijevac u prvoj okrutnoj zimi posle italijanske okupacije u svojoj zemlji. Sudbonosni sluaj je uslovio da sam zajedno s Gitom kupio i vrlo poetian italijanski prijevod pet Budinih govora iz sredine zbirke Mahima-nikayo (152 govora "srednje duine"). Poslednji u toj knjizi bio je 55. Budin govor sa ainskim ljekarom ivakom. Taj razgovor sadri jedini neposredni izraziti odgovor na pitanje o vegeterijanstvu, na koje Buda odgovara: "Ja kaem, ivako, da u ova tri sluaja ne treba primiti meso za hranu: kad ga vidimo, kad nam se kae i kad 'sumnjamo"da je to mesna hrana".
Kao vegeterijanac iz ranih studentskih dana, osjetio sam se najprije malo postien zbog posljednje, tree okolnosti o sumnji, a da ne govorimo o usporedbi sa Gitom, kojoj sam u svojoj lektiri tada dao prednost. Tek kada sam doao u Indiju, 1963. poslije rata sa Kinom, uvjerio sam se da je moj prvi prikaz Gite, u Filosofiji istonih naroda, I (1958) bio vie nego ispravan, pa sam u slijedeoj obradi te teme (objavljenoj u Praxisu br. 3-4, 1973) bez daljeg okolianja obiljeio to popularno "evanelje" kao ratnohukako na osnovu onoga to sam neposredno vidio i uo, osobito u Bengalu, u Kalkuti, gdje sam tada ivio, susreui se istovremeno, a i mnogo kasnije, na svakom koraku sa odvratnom mrnjom prema Gandiju. Tada sam postao jo nepokolebljiviji gandijevac donekle i iz inata. Naao sam iz njegovih knjiga podatke koji svjedoe o doivotnoj (iako, iz popularno-politikih razloga, bolno pritomeljnoj) borbi tog aina po majci i po odgoju u njenoj porodici protiv Gite. Bitni dio te dokumentacije objavio sam u spomenutom lanku. Kasnije mi je prigovoreno da sam u Razmeima izostavio poglavlje o Giti. To nisam uinio samo iz ressentimenta, nego i zato to u ovom opirnijem prikazu klasinih indijskih filosofskih sistema nisam vie smatrao da je potrebno ukljuivati popularni prikaz dvaju tih sistema s jednog religijskog monoteistikog stanovita iz razdoblja epske knjievnosti. Tako, eto, i moj budizam ostaje heretian, a time se ponosim. Upravo sam Maksu Erenrajhu, koga u vezi s time spominjete, u vrijeme intervjua za NIN, u jednom pismu formulirao tezu koja ostaje znaajna za moj "sluaj" u cijelini: "Religija je zanimljiva samo za heretika". Za indijske religije, a osobito za budizam, ni ta tvrdnja nije heretina, ni priblino kao u kulturno inferiornijim zapadnim tradicijama. Buda je esto ponavljao opomenu: "Nikada ne reci: Samo je ovo istina, a sve ostalo je zabluda". I zbog toga je spor da li je budizam uope religija u novije vrijeme sve aktualniji, takoer i u krugovima intelektualnog budistikog "klera". To sam pokuao da razjasnim u lanku Buddhismus Religion oder Philosophie?, objavljenom u SchopenhauerJahrbuchu 1979, a i ranije na engleskom u filosofskom godinjaku univerziteta Madras (1970, Why is Buddhism a Religion?). Zato nakon svega ovoga jo uvek nosite ogrta budistikog redovnika? To nije samo, a pogotovo ne prvenstveno, iz oportunizma. U oba spomenuta lanka objavljena u inozemstvu nastojim na poetku da objasnim to pitanje (naravno, ne sa subjektivnog stanovita, nego principijelno) sa stanovita svoje filosofije egzistencije. Znam da se ee ponavlja, a i diskutuje u korespondenciji sa mnom moje ve dosta davna izjava: "Postoji filosofija koja se ne da
ni misliti ako se u skladu sa njom ne ivi". Za mene je filosofski aspekt religije, a i religijski aspekt filosfoije, nerazdvojiv i neizvodljiv iz cjeline egzistencijalnog miljenja. Naravno da pod "religijom" ne podrazumevam vjeru u boga i duu, a ni njenu dogmatsku institucionalno priznatu sektaku organizaciju. ainska i budistika, a i pretena indijska definicija religije glasi "put proienja". Da ne zalazim predaleko u teoriju, moda je dovoljno da Vam dadem odgovor o injenicama prima facie: Na pitanje: Proienje od ega? polazni i odluni odgovor glasi: Proienje od gaenja i onoga to mi se gadi. To uslovljava pustinjaki ivot i asketsku disciplinu isposnika i redovnika. Ko ne razumje tu vezu, taj ne razumije ni spomenutu definiciju koju sam prihvatio od Vajtheda (Whitehead): "Ko nije nikad osamljen, taj nije nikad ni religiozan". Dionizijska "religioznost" hipija, u anarhistikim bandama i oporima, ne spada u duhovni ambijent kojemu sam se ja, barem idealno, priklonio, makar to u realnosti bio i ambijent onoga ko se "osamljen kree kao nosorog". Ko je bio Va uitelj? Danas, u doba inflacije "putnika istonjaka" u "lovu na gurue" (duhovne uitelje i voe za psihodeliki obezumljene hipije), kad razmjerno potranji rastu i cijene "uslunih radnji" i broja lako pronalaljivih i snalaljivih gurua, uglavnom trgovaca kuharskim receptima za "transcendentalnu meditaciju" i maginim formulama za intenzivnije "vibracije" tantra-mantra-yantra za postizanje duhovnih svrha fizikim (ili jo opasnijim hemijskim) sredstvima sve ono to je Buda osuivao i odbacio u svojoj kritici dostojnijih i ozbiljnijih sljedbenika najstroih asketskih religija, kakvi su bili aini, - danas, kad se iz te klase (koja u Indiji nije vie ni elitistika klasa, nego je otpad iz tradicionalne prve u treu, trgovaku kastu) javljaju se na prirodno rijetkom i izuzetnom nivou preostalih refomatora prastare indijske mudrosti i takvi anti-gurui kakav je Krinamurti, koji gurue jednostavno i uope smatraju nemoralnim. Ne samo zbog nepotenja, nego jo i vie zbog satiranja i upropatavanja omasovaljvanjem onoga to je najsvetije u ovjeku, njegove moralne autonomije, "istine koja se ne da opetovati". Jaspers je kao psihijatar s istog stanovita kritikovao psihoanalizu. Buda je kao kritiar religije vrlo izrazito, ponavljanjem jedne standardne formule, vodio borbu protiv "heteronomije u moralu i religiji". Meu nekoliko najuvenijih Budinih izreka istie se danas jedan od prvih odgovora na pitanje koje i Vi sad postavljate: "Sve sam savladao i sve spoznao, i niim vie nisam okrznut. Sve sam napustio, sa dokonanjem
ivotne udnje se oslobodio. Sam spoznaju dosegoh. Na koga da se pozivam? Uitelja nemam nit mi je iko ravan. U svijetu ljudi i bogova niko mi nije premac. Ja sam jedini potpuno budan, Rashlaen sam i ugaen." (Mahima-nikayo, govor 26) Raduje me ipak da u ovom linom sluaju mogu bez profesionalne hipokrazije da potvrdim i ritualno vaenje latinske poslovice: "Quod licet Jovi, non licet bovi". Bez polemikog prenaprezanja luka u vlastitoj tenji da se pribliim ovom idealu duhovne autonomije, iako sam svjestan da sam jo nedogledno daleko od krajnjeg dostignua gdje mi vie niko ne bi bio ravan ni u svijetu ljudi ni bogova, - u Pismima s pustinjakog otoka pokuao sam vie da opiem skromne pustinjake vrline svog uitelja, maha-there, nego da ukazujem na neumjesno priznanje i potovanje duhovne superiornosti i autoriteta. U cejlonskom jeziku rije guru znai uitelj osnovne kole. U vjerskoj hijerarhiji se uiteljem (pod drukijim naslovima) smatra redovnik koji je zaredio nekoga drugog u jednostavnim ceremonijama na dva stepena. (I to sam opisao u jednom od Pisama s pustinjakog otoka). U tom je smislu starjeina pustinjakog naselja, maha-thero, koji je mene zaredio "iz milosra", kako se u obredu kae, bio jedan Cejlonac niskog roda i neuglednog porijekla, kakvi se redovno ni ne primaju u redove velikog feudalnog sveenstva bogatih kraljevskih samostana. Njega je prije prvog svjetskog rata, donekle u znak protesta, zaredio jedan ugledni njemaki bhikkhu (pripadnik prosjakog reda), osniva prvog evropskog pustinjakog naselja u budistikom svijetu koje jo i danas postoji, a gdje sam zareen i ja 55 godina kasnije, 1966. Tako je moj uitelj od djetinjstva ostao nerazdvojiv i nepokolebiv pratilac i oboavalac svog uitelja; putovao je s njim u Burmu, gdje je uiteljev uitelj studirao u tada najuvenijoj koli budistiku teoriju spoznaje (abhidhammo fenomenologija) na pali jeziku, a njegov mladi uenik je, pored govornog engleskog nauio burmanski jezik i vetinu hvatanja zmija otrovnica. Poto je njegov uitelj, dosljedno "istom i prvobitnom" Budinom uenju, bio protivnik hramova, obreda i hramskog pjevanja molitava, koje se naziva recitovanjem ili "kazivanjem" (kyande) Budinih izreka, jer je Buda obrazloeno odbacio, skupa s vjerskim obredima i obredno pjevanje, poto "onaj ko pjeva pazi na to kako pjeva, a ne ta pjeva", - cejlonski uenik je nauio naknadno od drugih tek minimalni i oskudni obred ablonskih predika, pa se je do smrti ustruavao da ispoljava svoju oskudnu retorsku vjetinu, a nije imao ni mnogo sluha. Sa strancima je znao da postupa vrlo umjesno i taktino, da procijeni njihove sposobnosti i nesposobnosti i da ih
po potrebi diskretno udalji iz zajednice, da odbrani i oslobodi svog uitelja od profesionalnih nevolja popovanja i uiteljevanja (u emu prirodno ni sam nije bio sposoban da ga zamijeni). A uitelj je, pod njegovom zatitom od bezobzirnosti vjernika, zatije svog vrijemena upotrebljavao za marljivi rad u tiini, uglavnom kao prevodilac. to dulje razmiljam retrospektivno o te prve dvije godine svog asketskog i pustinjakog redovnitva, nalazim sve vie zadovoljstva u svom nedunom ponosu da sam ja, moda ne samo u ovom valu stanovnika i prolaznika sa pustinjakog otoka, najiskrenije cijenio neotuivo prirodnu nadarenost svog uitelja iz najljepih izraza njegove prostodune pouke o intimnom ivotu sitnog otoia u bari, s kojega se je kroz vie od pola vijeka rijetko udaljavao. Od njega sam nauio da ne postoji mrtva materija, kako vjeruju otuenici s divljeg Zapada, koju tek mehaniki izvana pokree besmisao egzistencije svijeta u svoje robovske svrhe. Nikad nita od njega nisam doznavao teorijski, kako to sada pokuavam da samem, nego uvijek iz konkretne promatrake panje, kako sam nastojao da tu pouku o ivotu prirode i njenu primjenu neposredno opiem u Pismima s pustinjakog otoka ... o dralovima kako grade gnijezda na dobro uvrenoj i stalno provjeravanoj nosivosti osovinske pritke koju nalaze negdje na udaljenijoj obali; o ogranienoj dobroti i pameti mladog njemakog kovaa i mornara avanturiste koji misli da moe pomoi zmaj-ptici i drugima da barem umru u njegovom humanom stilu kad predvide smrt tamo gdje im ivotni polet napusti krila, pa se sunovrate meu korijenje stabla na ijem im vrhu ostaju vrsta gnijezda, i ne daju se vie podizati ni na niske grane, a kamoli okusiti milosrdno ponuenu hranu... o zmijama individualno i o netanosti teorije o neizleivosti njihove hemofilije, koju je jednom velikoj kraljevskoj kobri sam izleio iz potovanja... A vrhunac svega su bili prizori drugovanja s njegovim najbliim prijateljima i uvarima mungosima. Eto, takav je bio moj uitelj pustinjakog ivota, udaljen od svijeta i njegovih konvencionalnih vjerovanja u mrtvu materiju i svemo bogova. Vi ste bili kod maarskog pandita ankare Menona, o kome je pisao i Ernst Benza. Izmeu ostalog, Benza je rekao da "hinduizam uope odbija misao o vjenom postojanju linosti". Koliko je atma, odnosno besmrtnost due, danas prisutna u Indiji? U jednom lanku koji sam napisao za Schopenhauer-Jahrbuch 1970 pokuao sam da podjelim religiju uope na tri stepena. Prvi je izvorno i autentino uenje svakog zaetnika jedne nove misli koje je kristalno jasno i lako shvatljivo (to mu je kriterij), ali se historijski ne moe odrati, jer nigdje ne moe nai adekvatan prostor za svoje irenje. Drugi je stepen institucionalizacija pojedinih religija i njihovih sekti, koja zavisi od milosti i potreba svjetovnih vladara. Zato institucionalizovane religije brzo postaju neprihvatljive i odbojne za podanike normi i dogmi koje gue svoj vlastiti izvor.
Na dnu, dublje od svih izvora, nalazi se narodno vjerovanje, koje je u svim prostornim i vremenskim, geografskim i historijskim okolnostima u biti i u sri ovjekova biolokog bia jednako kao to je i potreba hrane, seksualni ivot i estetika koja se ispoljava u igri i oputanju biolokog napona i napora. Ta se bioloka religija sastoji uvijek i svuda u vjeri u "duu i boga", iako pod razliito sublimiranim nazivom, iako je i tu budizam kao bioloki najaneminija religija, ili kvazireligija, kako bi rekao Paul Tilih (Tillich), rijedak, moda logiki krajnji izuzetak. Zato je zanimljivo da se na njemu posebno zaustavim na sva tri stepena i sloja "volje za vjerovanjem" (kako ju je psiholoki poeo da analizuje ve Vilijam Dejms). Tom sam pretpostavkom u jednom poglavlju spomenutog lanka pokuao da branim Kantov apriorizam (u njegovim antropolokim granicama) od openhauerove historicistike kritike. openhauer prigovara Kantu da tri pojma religijske prirode koje isti um bezuslovno pretpostavlja, a to su, po Kantovu miljenju "dua, svijet (kao predmet po sebi i zatvoreni totalitet) i bog", nisu ni bezuslovni ni dosljedno izvedeni kako to Kant pretpostavlja. "Velika proturjenost koju Kant ne primjeuje" sastoji se u tome da su prva dva od tih bezuslovnih postulata "uslovljena treim, jer su dua i svijet uslovljeni bogom... Da povratak na neki neuslovljeni uzrok, na prvi poetak, nikako nije utvren u prirodi nae sposobnosti umovanja, dokazuje u praksi injenica da izvorne religije nae rase... mislim na brahmanizam i budizam, niti znaju za takve pretpostavke, niti ih doputaju, nego produuju u beskraj niz pojava koje se uzajamno uslovljavaju... Da se to pitanje rijei, potrebno je da koristimo historijska istraivanja. Tako bi historijsko istraivanje spasilo Kanta od nevolje u koju se je sada zapetljao time to ova tri pojma prikazuje kao da nuno potjeu iz prirode nae sposobnosti umovanja, a ipak pokazuje kako su neodrivi i kako ih nije mogue ustanoviti tom sposobnou, pa tako i sam na um pretvara u sofista". Na temelju daljih istraivanja na sva tri sloja religijskog doivljavanja i miljenja koja sam ranije spomenuo, a koja openhaueru jo nisu mogla biti poznata, ja sam doao do zakljuka da su i Kant i openhauer imali pravo: Kant na najniem bioloko-antropolokom, a openhauer na najviem historijsko-filosofskom. S druge strane, mogu jedino da konstatujem kao zauujuu i izuzetno povoljnu historijsku okolnost izvornog budizma da je najvii i oevidno najnepristupaniji, religijski aneminiji sloj Budina uenja, ipak u povjesti religija uspeo da najsnanije prodre i prome sve do najniega sloja i da ga sauva od najubitanijih i socijalno negativnih utjecaja hinduistikog praznovjerja od nasilja krvnih rtava i kastinske hegemonije. Za to vidim dva historijska razloga: budizam o kojem govorim, a koji se je barem pola milenija ranije od svih ostalih historijskih pojava budizma u Aziji, uvrijeio u ri Lanki, prenio je ovamo sin i poslanik indijskog vladara humanista Aoka u svrhu politikog smirivanja susjednih zemalja sredstvima poljoprivrede i kulturne stabilizacije. Aoka je bio osniva
institucionalnog budizma kao religijsko-administrativnog sistema drutvenog ureenja koje se po svojim ekstrovertno humanistikim naelima razlikuje od Budina asketskog stava, ali iskljuivo iz najviih kulturnih i moralnih potreba, pobuda i ideala. Tako se je prvobitno Aokin budizam integrirao i izravnio s Budinim kao pozitivni (ekstrovertni) s negativnim (introvertnim) polarnim iniocem. Pa ipak, religija se u svoj svojoj specifinosti i sretnim okolnostima ne moe odrati u svom najniem i najvrem biolokom sloju bez elemenata koji se u evropskoj analogiji i alternativi nazivaju vjerom u "boga-i-duu". Buda se ruga bogovima kao senilnim budalama i vlastodrcima, ali ih ne negira, nego i njih s malo nade u uspjeh nastoji da urazumi i obuzda. A time to je najstroe tabuizovao vjeru u duu, bioloki je osnaio pouzdanje u vjenost njenog neautentinog procesa metamorfoza u vjenom stvaralakom raspadu i reintegraciji elementarnog pluralizma. Time je nehotino objezbedio i birokratsku karijeru popova (vanu nadasve za Aoku) i dospio u socijalnu kategoriju osnivaa religija iz antiteze spao na sintezu. Pod svim tim okolnostima, meu kojima je od odlune vanosti bila objektivna geografska okolnost insularnog smjetaja otoka Lanka u vjenoj borbi protiv invazija s indijskog potkontinenta (najstarija svjedoanstva nalazimo u eposu Ramajana iz vremena kad ovjek i majmun jo nisu bile dvije potpuno odvojene ivotinjske vrste) utjecaj je religije najbujnijeg azijskog tipa iz Indije ostao minimalan. isto administrativna manipulacija s minimumom vjere u boga i duu provedena je mudro i oprezno unilateralnim priznanjem, s indijske strane, Bude za jednog od 10 najviih inovnika notorno liberalnog boga Vinua. Povoljna je okolnost za Vinua bila da je Budi u historijskoj hijerarhiji dopalo deveto, predzadnje mjesto. Tako je, s indijskog gledita, postao loi prorok za gora vremena, jer e s ortodoksnog gledita poslednji avatar (u Sartrovom smislu tog termina) biti Kalki, koji e s lakoom satrti u atomski prah ovaj ve sagnjeli svemir naravno, ne za vjena vremena. Budistiki dijalektiki obrat u reformi te iste birokratske strukture sastoji se u tome da e iza tekog i suvie umnog Bude sadanje ere, Gotame, svjetski duh doiveti osloboenje putem svevinje ljubavi i milosra koje e se utjeloviti u Buddhi Maitreyi, i sve e postati lijepo i lako a kako, o tome je razmiljanje preputeno bujnijoj mati sjeveroistono-azijskih mahajana religija, koje se plode i mnoe inflacijom mitolokih buddha-al pari s politeistikim bogovima. U meuvremenu ri Lanka je ostala zatiena kulturno-politikim reziduima Budina i Aokina racionalizma svedenog na defensivne svrhe uskih, ali prirodnih granica ovog otoka. U knjizi Budizam postavili ste sebi pitanje: "ta dakle radim ovdje, na pustinjakom otoku" i, ujedno, dali kratak odgovor. Od tada je prolo (1966) esnaest godina. Da li bi odgovor i danas bio isti? Da, u sutini bi bio isti. Ja ne vjerujem ni u vjenost ni u "Apsolut". U indijskim filosofijama i religijama ni za evropsku "vjenost" ne postoji potpuno adekvatan izraz. Ovdje jedino izraz
"postojanost" (nityam) ima neposrednog smisla. U tom smislu i ja sam svjestan da se povrinska i prividna pojavnost mijenja bre od sutinske postojanosti, koja takoer ne bi imala smisla kad ne bi otvarala nove perspektive daljeg i ireg razvoja duha. Ali ta se je kod mene promjenilo? esnaest godina se nisam micao iz ove lijepe, uvijek zelene, tropski bujne i prirodno bogate zemlje. Kad mi dungla proguta jedno pustinjako boravite (ja ta sklonita nazivam zavjetrine), pa pokuam da se smjestim na drugo, a ljudi, ovdje jo sa snanim nomadskim instinktima, pitaju kako dugo namjeravam tu ostati, moj je odgovor: "elja mi je da tu ekam na smrt". A kad me s druge strane globusa pitaju kad u se vratiti kui, odgovor je: "Da, vratiti u se kad me odavde najure". Statika ekanja na smrt i dinamika ruilaih i ratnih progona, i u ovoj zemlji vie izvana nego iznutra, sainjavaju povrinsku dijalektiku svake egzistencije, pa prirodno i moje. Da se uanim iza pustinjake ortodoksije, dozvolite da Vam za vic citiram pjesmice iz moje knjige Pjesme prosjaka i prosjakinja: Tu ti je bila stara koliba. eli li sada novu kolibu? Okani se elje za kolibom, prosjae, bolno je uvijek novo Kuenje. ovjek se drui sa ovjekom, ovjek se tei ovjekom; ovjek se o ovjeka upire, ovjek je otpor ovjeku. emu onda slui ovjek, ili ljudsko pokolenje? Kani se ljudi, idi i snano se odupri gomili! "Doao sam na ovaj pustinjaki otok s jasno odreenom namjerom da njegujem sposobnost unutranje utnje, slijedei vrlo specifian postupak izraen u citatu na poetku ovog pisma, tj. polazei od iskljuenja "zamiljanja i razmiljanja", kako se to obino naziva, kao glavne prepreke proienja duhovnog haosa kojemu, po prirodi nastranosti, robuje oveanstvo..." Koliko ste u tome uspeli? Do sada sam uspio subjektivno da odrim svoj stav prema struji i usmjerenost pogleda preko struje. (Moda bih tako mogao da opiem bar jedan aspekt tzv. meditacije). Vjetina uravnoteavanja "plivakog" napora se poboljava s vremenom. Ali vrijeme nita ne reava u biti, a jo manje "tehniki" trikovi koji, ako nita, mogu vjerovatnije da nakode. Jer, fizikim sredstvima se ne postiu duhovne svrhe. Ljepota "puta proienja" (to je opet karakteristina indijska definicija religije) sastoji se u polaganom, to polaganijem sleenju tog puta. Rekorderstvo u brzini, sportski stav, krajnja je opreka uspjehu za koji me pitate. Sport je u tom smislu oevidno razaranje smisla i ljepote neophodne za harmoniju usporavanja ivotne bujice iznutra. U Budinu osmorokratnom
putu dokonavanja patnje prvi je stepen kontemplacije "ispravni napor". Smisao toga sadran je u odgovoru na jedno pitanje s kojim se u poslednje vrijeme, sticajem okolnosti sve ee sluim kao konicom za odmjeravanje svojih matanja o uspjesima u "meditaciji". Subjektivno je zanimljivo da sam taj Budin razgovor proitao i uoio mu vanost jo u prvim danima svog dolaska na pustinjaki otok, ali ga zatim u vie od deset godina nisam uspjeo da naem u Tri koare Budinih sveukupnih djela, iako sam ponekad pokuavao vie ili manje povrno da ga tu pronaem. Nedavno je iskoio na povrinu kad mi je postao potreban za jedan odgovor: A kako si ti, gospodine, preao preko bujice? Malo sam zastajkivao i nisam se prenaprezao. Ako zastanem, mogu potonuti, a ako se prenapregnem, moe me zanijeti struja. ta je zapravo "burmanska metoda" koju ste upoznali na Cejlonu? U vezi s odgovorima na prethodna dva pitanja, stav prema "burmanskoj metodi meditacione tehnike" je taka na kojoj se je moje kritiko miljenje najvie udaljilo od prosjaka kuharskih recepata meu koje spada i meu kojima se smatra najizrazitije budistikom. Princip je te metode da na tipino indijski nain najprije "baci pola u vodu", i to, naravno, ozbiljniju i, prema tome teu polovicu. Ovdje nije mogue zalaziti u pojedinosti koje sam nastojao da razjasnim u svojim knjigama pod naslovima hanam, apstraktna umjetnost budistike kontemplacije. Ve u knjizi Budizam (koja bi uskoro trebala da izie u novom, proirenom izdanju, pod mojim linim imenom, a ne pod pseudonimom koji je na jednoj listi bestselera bio skraen i prestilizovan u Bik Hu), iznio sam neka kritika opaanja o tehnikalizaciji gimnastike strane tzv. asana, o kojima nema ni traga ni glasa ni u osnovnom spisu sistema yogah, Patandalijevim Yoga-sutrani, formuliranim bar nekoliko stolea poslije Budine istoimene strukture (hanam), iako se pod nazivom yogah danas skoro iskljuivo podrazumijevaju karte i abloni tih gimnastikih poloaja tijela. Smatram da je ta gimnastika koja nema iskljuivo fiskulturnu vrijednost, fizioloki i duhovno neusporedivo vrijednija i od pomodnih japanskih vojnih vjebi (diu-dicu, karate itd.). Da sam mlai, i ja bih se rado bavio takvom "joga" gimnastikom. I u burmanskim (pojednostavljenim i ubrzanim) metodama sam u raznim aspektima nailazio na epifenomenalne fizioloke efekte koncentracije-i-relaksacije, koji su me zanimali u vezi sa vlastitim iskustvima na tim podrujima. Jedanput sam skoro pokuao da odem na "teaj meditacije" takvog nesumnjivo sposobnog masovnog uitelja koji je doao iz Indije na Cejlon, ali sam odustao zato to sam video da je teaj organizovan u domu ovdanjeg univerziteta, mjesto za probranu budistiki obrazovanu lokalnu publiku bio ve unaprijed preplavljen hipijima s divljeg Zapada, koji satelitski
jure oko svijeta za svojim guruima, jer im je to ekonominije i sigurnije za usputne okultne trgovake transakcije. "Kako treba gledati na svijet, pa da nas vladar Smrti ne opazi", pitanje je mladog brahmana Magha-rae, na to je dobio odgovor: "Gledaj na svijet kao nitavilo... rijei se vjere u sebe, tako e nadmaiti smrt". Da li biste hteli neto opirnije rei o tome? Na alost, govoriti tek neto opirnije o toj sredinoj, najdubljoj i najspornijoj temi iste filosofije u budizmu ne bi mi vie bilo mogue nakon svega to sam napisao u svojim veim knjigama, i u lancima koje objavljujem jo uvijek po svijetu o temi nitavila i nihilizma s budistikog stanovita. Svoj najdublji i najopirniji kontekst nai e ta tema u knjizi A Buddhist Philosophy of Religion. Jednu novu bitnu dimenziju u toj tematici elio sam da dodam lanku spomenutom u odgovoru na Vae pitanje, ali mi, na alost, nije uspijelo da je istaknem na samom poetku lanka, a ni kasnije, zato jer je ba tu "redakcija tekst neznatno skratila" (prve dvije stranice). Ta se nova dimenzija, kako rekoh, otvara na temeljnoj razini ethosa spoznaje, a razotkriva bitnu uzajamnu zavisnost uvida u nitavilo jedino neposrednim doivljajem putem milosra. aini su sledbenici kulta heroja, u asketskoj borbi za duhovno "proienje", a o emu se govori jo u Gilgameu. Kakav je danas kult ainizma i koliko je on prisutan? aini su danas mala vjerska zajednica od nekoliko miliona sljedbenika te najstroe asketske religije, ratrkane po cijeloj Indiji. Njihovo je jedino naelo: "Nevrenje nasilja (ahimsa) je vrhovni zakon". To vai za odustajanje od nasilja "u misli, rijei i djelu". U tom je smislu oskudnosti ainizam logiki najnedogmatskija vjera, osnovana takoer na vrlo razvijenoj i vrijednoj loginoj disciplini ethosa spoznaje. Za ainizam se danas vjerovatno ne bi ni znalo u svijetskoj orijantalistikoj knjievnosti (krajem 19. vijeka postojala je tendencija da se ignorira kao sitnu "budistiku sektu") da njegovu aktualnost nije na dramatian nain obnovio Mahatma Gandi, ain po majci i dubokom religijskom odgoju. Prije drugog svijetskog rata ja sam kao student osjetio nostalgino potovanje prem Gandiju, uviajui da bi to mogao biti jedini put spasenja od rata, iako sam istovremeno shvatio i njegovu nemogunost da u tome uspije. To mi je tragino strahopotovanje ostalo sveto do danas. Zbog toga sam u svim svojim knjigama posvetio najveu panju ainizmu. Drugi je razlog te panje u prouavanju ainizma da sam se odavno uvjerio da je Buda oevidno ainski raskolnik. Prouavajui taj odnos unutar predarijske (pred-vedske) indijske kulture, priklonio sam se Budinoj kritici prastarog ainskog tradicionalizma, zasnovanog na nepreglednom pririodnonaunom blagu batine univerzalne arhajske kulture, koju su poele da lome arijske invazije jo u tiisuljeima koja su prethodila velikom sumerskom carstvu i knjievnosti kompiliranoj
u eposu o Gilgameu. Sa strane studija o tradicionalnoj (predislamskoj i predbiblijskoj) kulturi "Arabije felix" moje pretpostavke, takoer i o dainskoj tvrdnji da je njihova religija, kult heroja aina ili dinova najstarija preivjela religija kulturnog svijeta, neoekivano za mene, potvrdila je moja ki, dr Snjeana Akpinar, nakon nekoliko godina studijskog i istraivakog rada u Saudiskoj Arabiji. Njena prisutnost naem dananjem razgovoru u vezi je s naim putovanjem po Indiji u svrhu uspostave kontakta s akademskim ustanovama koje bi njen problem mogao da interesuje i u ainskim i u islamskim krugovima. I u ainskom institutu na Hindu-univerzitetu u Benaresu, a i ovdje u Delhiju na muslimanskom univerzitetu Damija Milija, interes za tu tematiku bio je u ovom prvom kratkom kontaktu neoekivano velik, upravo zato to je rad na tom podruju u Indiji vrlo oskudan, iako smo mogli dobiti uvid u malo, preteno povrne dokumentacije i uvjeravanje o interesu za saradnju na tom komparativnom kulturnohistorijskom radu. U razgovoru sa ainima moja ki je pokrenula i pitanje interesa za idejnu srodnost i saradnju aina sa njihovom najbliom analogijom u zapadnom svijetu, kvekerima. Nadam se da e barem moja ki, kao strunjak razliit od mene, nastaviti i proiriti rad na mojem idealnom pozivu i nastojanju da postanem "oficir za vezu" meu svijetskim kulturama, na prostornom i vremenskom ukidanju granica i viza, proirenju kulturne saradnje u doba naniih i najsurovijih nacionalizma koji razaraju svijet. Heraklit je protivureio Pitagori: "Mnogo znanja ne ui pameti"; tako se i Buda suprotstavio matematiaru Mahaviri tvrdnjom "da je jedini problem ljudske mudrosti osloboenje od patnje bivstvovanja". U emu je bio jo njihov sukob? Sa stanovita odgovora na Vae prethodno pitanje potvrena je i moja saglasnost s formulacijom ovog slijedeeg pitanja. Moj sadanji razgovori s ainima potvrdili su i njihovu spremnost i elju da ih upoznam s dokumentacijom o tom pitanju na osnovu budistikih pali-tekstova. Tu sam dokumentaciju do sada najpaljivije iznio u izboru tekstova objavljenih u Razmeima. Na engleskom sam cirkulirao na nekoliko mjesta samo listu te osnovne dokumentacije, ali je nisam obradio. Za sukob o kojem me sad pitate neto sam specifinije dokumentacije priloio u komparativnom izboru tekstova u Indijskoj i iranskoj etici. Ovdje mi ne bi bilo mogue zalaziti dublje u nabrajanje ni ideolokih ni historijsko-biografskih pojedinosti iz tih odnosa. Vi tvrdite da je Buda bio "ainski raskolnik", da je bio u "opreci s ainima", ali i u beznaajnoj opreci s brahmanima. ime to objanjavate? I to sam nastojao da objasnim iz tekstova ukratko to sam zornije mogao u spomenutim knjigama. Budin ironian stav prema brahmanima i njihovim "svijetlim bogovima" (deva) svodi se esto i na kastinski antagonizam sveenikog i ratnikog plemstva u njegovo doba osvajanja Indije. Za mene
dublji i bitni razlog potjee iz sraza mlade i surovije kulture arijskih osvajaa sa dubljom i etiki ak i socijalno-etiki milenijski viom, zbog toga bioloki slabijom, kulturom starosjedelaca. Godine 1956. slavljena je 2.500-godinjica Budine smrti, "krajnjeg utrnua". ta bi se moglo smatrati najveim doprinosom njegovog uenja za osamdeset godina ivota? Pitanje je teko zbog svoje sumarnosti. Poto ste eleli dui i specifian intervju, moda je najbolje da Vam dokumentarno citiram Budinu usporedbu vlastitog uenja s Mahavirinim, povodom Mahavirine smrti u gradu Pava: "im je umro, aini su se podijelili u dva tabora i poeli se svaati, nadvikivati, nadmudrivati i vrijeati otrim rijeima. A domai, koji su bili Mahavirini laiki sljedbenici, osjeali su razoarenje, odvratnost i gaenje prema tim 'nesputanima', kao i prema samom uenju i redu, nedovoljno uvrenom, teko shvatljivom, nejasno usmjerenom... u ijem ruevnom svetitu vie nije bilo utoita." Budin najblii uenik Anando, kad je za to uo od oevica, otide Budi, pa mu ree: "Ja sam, gospodine, tada razmiljao kako bi trebalo predusresti da ne doe do spora u naoj zajednici poslije smrti uitelja..." "A ta ti misli Anando, o uenju u koje sam vas uputio na osnovu svoje neposredne spoznaje, a to je uenje o etiri vrste postojane panje (nad tijelom, osjeajima, pojavama i razumom), o etiri ispravna napora, o etiri osnovne duhovne moi, o pet duevnih sposobnosti (pouzdanje, energija, panja, sabranost i mudrost), o pet duevnih moi (osnovanih na tim sposobnostima), o sedam inilaca probuenja (od kojih je vrhovni ravnodunost) i o osmorolanom putu (dokonanja patnje, koji se sastoji od spoznajnog, etikog i meditativnog dijela)." Ovih sedam skupina sadre ukupno 37 inilaca duhovnog probuenja, pa se nazivaju "krila probuenja". Sporovi "o nainu ivota i pravilima redovnike discipline su sitnica" za Budu. "Ali kad bi dolo do spora o putu koji treba slijediti i nainu kako ga treba slijediti, takav bi spor doista znaio prokletstvo i nesreu za mnoge ljude". Anando priznaje da nije primjetio da o nabrojenim osnovnim poukama "dva redovika imaju razliita miljenja". Kada se Budi u dvadeset devetoj godini rodio sin, ili, kako je on kazao "okov" rahulo (po emu mu je i dato ime Rahulo), napustio je dvor i postao prosjak i isposnik, a nakon est godina lutanja dosegao je ispod drveta pipal duhovno probuenje buddhata. Da li biste hteli neto
vie rei o tom Budinom razdoblju? Od dana kad se je Buda zgrozio nad vjenim obnavljanjem patnje, raanja i umiranja i dosegao puni uvid saaljenja nad ispraznou i bespomonou egzistencije, pa je odluio da pobjegne iz tog kruga zablude, do dosega krajnjeg utrnua (nirvanam) ee za ivotom, koja se prema njegovim rijeima sastoji od "strasti" (usp. Spinozin termin passio), "volje za ivot", "volje za vlast" (usp. razradu tih termina kod openhauera i Niea) njegov je ekstremni asketski napor prirodno
slijedio ainsku tradiciju, koja je imala pristalice i u njegovoj porodici. Tek kad ga je taj asketski napor doveo do krajnje iscrpljenosti (vrlo zorno opisan i u nekim njegovim govorima i u kasnijoj umjetnosti), konano je uvidio da se tjelesnim sredstvima ne daju dosei krajnje duhovne svrhe, ili, po mojem miljenju tanije i ozbiljnije reeno, da se je i sam uvjerio da je dosegao krajnji razumni napor izdrivog fizikog odricanja i negacije ivota i da mu je na poslednjem zaokretu iz kruga egzistencijalne zablude potrebna nova pozitivna i kvalitativno posve drugaija psiho-fizika snaga, ne vie za herojsku (dinovsku) borbu, nego za konanu pobjedu. Prirodno je da je i to ostalo, i uvijek e ostati neshvaeno meu "sljedbeniciima" koji su se pourili da zakljue da je tek tu, na zadnjem koraku, Buda shvatio da je kroz bezbroj ivota svog herojskog usavravanja bio rob ainske zablude i hereze. Za povrnost "zapadnjakih" interpretatora to, prirodno, znai osudu i odbacivanje asketskog napora kao krajnje smetnje i hereze. Posle toga Buda je doiveo akosmiki stav. Krenuo je u Varanasi i zapoeo svoju prvu propoved pred samo pet isposnika. Po emu se Buda odrekao sveta? Po dubokoj egzistencijalnoj i etikoj spoznaji njegovog nitavila i nitetnosti? Njegov prvi govor, Pokretanje toka ispravnosti, koliko je bio istinit, filosofski, akosmiki? Ne bih htio da se uputam u raspravu o filosofskoj istinitosti, potpunosti i savrenstvu tih ishodinih izjava. Tekoe oko formuliranja etiri "plemenite istine o patnji" nisu bile samo logike, nego i egzistencijalne. Sumnja u izrecivost svega toga jasno se oituje i iz autobiografskih priznanja, barem u prvih nekoliko sedmica poslije egzistencijalnog dosega osloboenja. O biografskoj strani te dokumentacije lake je pisati nego o njenom sutinskom sadraju. Uvijek sam se vraao i u svojim knjigama na povrnost i opasnost historijski neospornog i prima facie pogrenog shvaanja Budina "srednjeg puta". Historijski taj se srednji put sastoji iz kritike i odbacivanja tradicionalnih ogranienosti aina, s jedne strane, i brahmanskog sveenstva, s druge. Dijalektiki, izlaz se trai "iz sredita", a ne vie u odbrani mediokriteta "zdravog razuma" koji iz moralne slabosti zazire od svih krajnosti. I o tome je Buda znao da se izrazi jasno i odluno u odbacivanju agnosticizma sljedbenika "taktike jegulja".
Da li je budizam religija ili filosofija, bilo je i ostalo pitanje. Svami Vivekananda (19. vek) jedan je od prvih koji je tvrdio da je Budino uenje filosofija. I Vi ste pristalica te teorije. Da li biste hteli neto vie rei o tome? Mnogo prije Svami Vivekanande uoili su i drugi mislioci Istoka i Zapada preteno filosofsku dubinu Budine misli, iako tu prevagu nisu negirali ni u drugim indijskim i kineskim sistemima, klasinim i skolastinim. Osobito je kranskim misionarima, jezuitima, koje sam esto puta citirao, izgledalo oportuno da budizam proglase za ateistiku filosofiju i da ga na taj nain iskljue iz diskusija o religiji. Tu je jezuitsku tezu radosno prihvatio sa svog filosofskog stanovita openhauer, svakako prije i opirnije razraenu nego kod Vivekanande. Zahvaljujui dobrim dijelom openhaueru, veina indologa koji se bave budizmom i koji uivaju priznanje i ugled meu budistima i u krugovima u kojima ja ivim u Aziji, klasifikuju Budino uenje u prvom redu kao neosporno "ateistiko". Budizam kao filosofiju, "a ne religiju" najizrazitije je obiljeio Nie. Danas kad su kriani u bivim kolonijama u defenzivnom, a ne vie u ofenzivnom poloaju i kad su sa misionarskog stanovita preli na propagiranje prijateljskog dijaloga s drugim vjerama, osobitno nebiblijskim, i u krugovima u kojima se ja kreem obiaj je da se kae da je budizam "nain ivota" da bi se jo nekako izbjegle konotacije "religija" i "filosofija". Sve ee se tom definicijom slue i zvanini predstavnici budizma da bi sami sebi olakali ivot. I ja se slaem s tom povrnom definicijom uz dvije napomene: 1) da je razmiljanje i raspravljanje o "nainu ivota" za mene filosofija egzistencije; 2) da u filosofiji egzistencije nije mogue bitno razluiti metafiziku i religiju i baciti pola u vodu. Mogua je jedino negativna filosofija religije, a to nije ni priblino isto to i tradicionalna theologia negativa. U svojim interpretacijama Bergsonovog shvaanja "dvaju izvora morala i religije", a osobito u osvrtima na vrlo izrazito potcrtanu potrebu negativne filosofije kod Sartra (u poznatom predavanju o egzistencijalizmu i humanizmu i u vie drama i pripovjedaka posveenih parapsiholokim temama na prvom mjestu pripovjetka Zid i drama Iza zatvorenih vrata) nastojao sam da razjasnim i spomenutu potrebu i razliku. I ta je problematika obuhvatnije ukljuena u knjigu A Buddhist Philosophy of Religion, dok je moja starija knjiica Shopenhauer and Buddhism u proirenom i preraenom obliku sada u tampi kao dio 1. knjige Studies in Comparative Philosophy (Lake House, Colombo). Budizam thera-vado tradicije, koji ste i Vi prihvatili, postoji jo samo u ri Lanki, Burmi i Sijamu. U Indiji je izumro jo u srednjem veku, sklonivi se pred progonima u Tibet. Kakav je sada poloaj budizma u tim zemljama, kao i uopte u svetu? O uvjetima pod kojima se je, budizam ouvao u ri Lanki relativno najii i na podruju narodne
vjere, minimalno adaptirane bezopasnijem obliku hinduistikih utjecaja, govorio sam malo opirnije u odgovoru na prethodno pitanje. U Burmi i Sijamu budizam se je proirio u svom sadanjem historijskom obliku tek u srednjem vijeku iz ri Lanke, u doba svog najdubljeg procvata. U tim se je zemljama, zbog uskih uzajamnih veza meu ove tri zemlje, o kojima ne mogu ovdje priblino govoriti, ouvao bitno identian do danas. Vaan obrambeni razlog za tu koheziju bio je nesumnjivo velikim dijelom i socijalne prirode; ne samo nedogmatski liberalizam, nego i zatita graanske ravnopravnosti, nekastinskog drutva, ravnopravnosti ena (o kojoj se osobito u novije vrijeme vrlo mnogo govori i pie s ponosom u ovim zemljama ne samo citiranjem Budinih govora i Aokinih edikata, nego i isticanjem tih socijalnomoralnih vrlina u dananjim prilikama) sve su to historijski teko osporive vrijednosti vrsto ukorijenjene u Aokinim razlozima zbog kojih je pokuao da podruja oko svog carstva smiri i proiri irenjem i suprotstavljanjem institucionalizovanog budizma kao odbrane protiv hegemonistikih tenji bramanske opozicije. U Aziji je ve poetkom nae ere budizam postao ona osnova univerzalne kulture koja je neto kasnije postalo kranstvo u Evropi. O prednostima budizma u neposrednim konfrontacijama, osobito pred kraj 19. vijeka, kad je kranski autoritet poeo da se slama pod napadajima prirodnih nauka iznutra, mogao bih da navedem mnotvo zanimljivih svjedoanstava. Tada je budizam lako pokazao svoju neupletenost u antinaune predrasude i dogme. I to je jedan aspekt smisla "akosmikog" stava budizma o kojem esto govorim, iako niko ne eli da to razumije. S druge strane, u dananjim prilikama, poslije drugog svijetskog rata, zatajila su oekivanja i politike prognoze da je "religija uope" u izumiranju. Sve nam oevidnije postaje obrnuto afirmacija antiteze takvim oekivanjima, propalim zbog neozbiljnog optimizma prorokih obeanja starije generacije razjarenoj i razbjenjeloj omladini. Od te sam konstatacije duhovnog prevrata poao u svom nedavno objavljenom lanku Usjev novovjerstva i kukolj narkotiara (u Delu br. 7, 1981). O prirodi tog novovjerstva preostaje jo mnogo da se kae s raznih zainteresovanih strana. ta je osnovni problem nitavila u budizmu, kojem ste posvetili vei deo knjige Budizam? "Svijet nije nita ni po sebi ni za sebe." To je osnovna Budina teza od koje polazim, a iju sredinju vanost za razumjevanje njegova uenja potvruje cijeli razvoj kasnije budistike filosofije. Na tom se uenju osniva Budina negacija postojane i supstancijalne "due", "sebe" ili "Sebe", prema iskonskim indijskim shvaanjima tog problema, neadekvatnog evropskom poimanju "due" zasnovanom na biblijskim predrasudama. Isti sam problem u istom smislu obradio i u prikazu budizma u Razmeima azijskih filosofija, a poslednje to sam toj problematici do sada dodao trebalo je da izie u lanku Granice budistikog nihilizma, objavljenom u asopisu Theoria, br. 4, 1981.
Urednitvo asopisa je, na alost, pod biljekom "Redakcija je tekst neznatno skratila", izostavio prvo i najbitnije obrazloenje zbog kojeg sam se ponovo vratio na tu temu iz proirenog okvira svojih studija o ethosu spoznaje. Zakljuna reenica tog izostavljenog uvodnog lanka glasi: "Tako se uvid u nitetnost i nitavilo ivota i svijeta otvara jedino doivljajnim putem milosra, u ethosu spoznaje, i obrnuto, uvid u besmisao patnje i stradanja se otvara jedino kroz razumijevanje smisla nitavila." Svoja dalja istaivanja razrade ove teze u povijesti budistike filosofije (osobito u tibetanskoj skolastici) obraujem sada u okviru knjige A Buddhist Philosophy of Religion, za koju je mogunost objavljivanja u cijelini jo vrlo neodreena. Nita nije dovoljno sveto da opravda nau bol i patnju. Kada patnja prestaje, ostaje stvarnost i istina, od ega je i Buda polazio. Koliko je tada razum mogu da pomogne oveku da bi ga oslobodio patnje? Granice pozitivnog odgovora na to pitanje elio sam da sugeriram u mottu svojoj knjizi Budizam, citirajui Nieov implicitni odgovor Budinu otkriu prve velike instine o patnji: "Istina je runa." Moj je naelni pristup problematici istonih filosofija, a posebno budizmu, sa stanovita kritikog racionalizma. Neposredni povod da tako zaotrim racionalni smisao Kantova kriticizma, od kojeg u osnovi polazim u svojim komparativno-filosofskim istraivanjima, nalazim danas u oprenim tendencijama vulgarizacije i degradacije jednako "zapadne" kao i "istone" filosofije. To su antiracionalistike i antikriticistike tendencije "anti-kulture", "anti-filosofije", pa ak i "anti-religije", kao i "anti-umjetnosti" i "anti"... Slaem se sa Jaspersom: sa stanovita "Ne!" ("aus dem Nein") nije mogue filosofirati. Buda je rekao da patnja nastaje iz udnje za zadovoljstvom, iz udnje za postojanjem, iz zablude da se smru sve okonava. ta je za Vas patnja? Sa stanovita evropske filosofije Budin izraz dukkham, koji doslovno i za mene dostatno, znai patnja, interpretujem u irem opsegu modernih filosofija egzistencije (usp. Hajdegerovu Sorge). Takvi savremeni utjecaji osjeaju se ve odavno i u novijim prevodima Budinih govora. Najpoznatiji engleski prevodilac polovinom 20. vijeka upotrebljava integralno i dosljedno izraz anguish. Jo je starije interpretatorsko proirenje definicije tog osnovnog budistikog pojma ("prve istine") na opseg termina unsatisfactoriness u engleskom, nezadovoljstva ili nezadovoljivosti ljudskog bia ivotom. Kristalna preciznost Budinih prvobitnih opisanih definicija za mene je i u ovom sluaju logiki potpuna i dostatna:
"Roenje je patnja, starost je patnja, bolest je patnja, smrt je patnja. Biti zdruen s onima koje ne volimo je patnja, biti rastavljen od onih koje volimo je patnja. Ne postii ono za im teimo, i to je patnja. Ukratko, pet ogranaka prianjanja uz ivot (tjelesni lik, osjeaj, predodba, izrazi volje i svijesti) jesu patnja." openhauer, koji u Svijetu kao volji i predodbi citira Budine "etiri plemenite istine" (II 48), formulira svoj pesimistiki stav dosljedno citiranom tekstu (u Parerga i paralipomena, II, 153) ovako: "Ma kako da su razliiti oblici u kojima se javlja ovekova srea ili nesrea, nagonei ga da je slijedi ili izbjegava, materijalna osnova svega toga je ipak fizika radost ili bol. Ta je osnova vrlo ograniena; naime, zdravlje, ishrana, sklonite od vlage i zime i seksualno zadovoljstvo, ili nedostatak tih stvari. Prema tome, u stvarnom fizikom zadovoljstvu ovjek ne postie vie od ivotinje." Prije stianja svijeta u nutrini raspruju se odjeci. (1982)
Beleke [1] Objavljeno u "Letopisu Matice srpske" (Novi Sad), 1983, sv. 1. [Natrag]
Rev. 1/6/2005 www.geocities.com/budizam/texts/veljacic/intervju.html
Pali bukvar
Pali bukvar
Lekcija 1
RENIK 1. Imenice mukog roda ija se osnova zavrava na -a
Buddha / Tath Sugata manussa nara / purisa kassaka br putta m tula kum v bh sah sah mitta
Glagoli
gata /
Buda
ovek, ljudsko bie ovek, osoba, mukarac seljak
hma
braman sin ujak deak trgovac kralj prijatelj
ra ija p la ya / yaka /
bh
sati
govori
Pali bukvar
pacati kasati bhujati sayati passati chindati gacchati gacchati dh vati
kuva ore jede spava vidi see ide dolazi tri
2. Promena imenica mukog roda ija se osnova zavrava na -a Nominativ Padeni nastavak -o se dodaje na nominativnu osnovu da bi se dobio nominativ jednine. Padeni nastavak se dodaje na nominativnu osnovu da bi se dobio nominativ mnoine . Imenica u tom padeu koristi se za izraavanje subjekta u reenici. Jednina: 1. nara + o = naro 2. mtula + o = mtulo 3. kassaka + o = kassako Mnoina: 1. nara + = nar 2. mtula + = mtul 3. kassaka + = kassak 3. Sadanje vreme, tree lice, jednina i mnoina. Kod glagola koji su gore dati bhsa, paca, kasa itd. jesu glagolske osnove i -ti sadanje vreme, tree lice jednine. Sadanje vreme, tree lice mnoine se gradi dodavanjem nastavka -nti osnovu. Jednina:
je nastavak za
na glagolsku
Pali bukvar
bhsati - On govori pacati - On kuva kasati - On ore Mnoina: bhsanti - Oni govore pacanti - Oni kuvaju kasanti - Oni oru 4. Primeri formiranja reenice Jednina: 1. Naro bhsati - ovek govori. 2. Mtulo pacati - Ujak kuva. 3. Kassako kasati - Seljak ore. Mnoina: 1. Nar bhsanti - Ljudi govore. 2. Mtul pacanti - Ujaci kuvaju. 3. Kassak kasanti - Seljaci oru. Veba 1 5. Prevedite na srpski: 1. Bhplo bhujati. 2. Putt sayanti : 3. Vij sayanti 4. Buddho passati 5. Kumro dhvati. 6. Mtulo kasati. 7. Brhma bhsanti. 8. Mitt gacchanti. 9. Kassak pacanti. 10. Manusso chindati. 11. Puris dhvanti. 12. Sahyako bhujati. 13. Tathgato bhsati. 14. Naro pacati. 15. Sahy kasanti. 16. Sugato gacchati. 6. Prevedite na pali: 1. Sinovi tre. 2. Ujak vidi.
Pali bukvar
3. Buda dolazi. 4. Deaci jedu. 5. Trgovci idu. 6. ovek spava. 7. Kraljevi idu. 8. Bramani seku. 9. Prijatelji govore. 10. Seljak ore. -ooOoo-
li
).
Pali bukvar
Pali bukvar
Lekcija 2
dhamma bhatta odana g ma suriya canda kukkura / sunakha / so a vih patta v a ra
uenje, istina pirina kuvani pirina selo Sunce Mesec pas
manastir zdela jama planina prosjak akal drvo
pabbata y caka sig rukkha

Glagoli
la
Pali bukvar
harati harati ruhati oruhati y cati kha vijjhati paharati rakkhati vandati ati
nosi, odnosi, odvodi donosi, dovodi penje se, uspinje se silazi prosi, trai kopa gaa udara, bije titi klanja se, pozdravlja
2. Promena imenice mukog roda ija se osnova zavrava na -a
(nastavak)
Akuzativ: Padeni nastavak - se dodaje na nominativnu osnovu da bi se dobio akuzativ jednine. Padeni nastavak -e se dodaje na nominativnu osnovu da bi se dobio akuzativ mnoine. Imenica u tom padeu koristi se za izraavanje objekta u reenici. Cilj kretanja se takoe izraava akuzativom. Jednina: 1. nara + = nara 2. mtula + = mtula 3. kassaka + = kassaka Mnoina: nara + e = nare mtula + e = mtule kassaka + e = kassake 3. Primeri formiranja reenice Jednina: 1. Putto nara passati - Sin vidi mukarca. 2. Brhmao mtula rakkhati - Braman titi ujaka. 3. Vijo kassaka paharati - Trgovac udara seljaka. Mnoina:
Pali bukvar
1. Putt nare passanti - Sinovi vide mukarce. 2. Brhma mtule rakkhanti - Bramani tite ujake. 3. Vij kassake paharanti - Trgovci udaraju seljake. Veba 2 4. Prevedite na srpski: 1. Tathgato dhamma bhsati. 2. Brhma odana bhujanti. 3. Manusso suriya passati. 4. Kumr sigle paharanti. 5. Ycak bhatta ycanti. 6. Kassak ve khaanti. 7. Mitto gma gacchati. 8. Bhplo manusse rakkhati. 9. Putt pabbata gacchanti. 10. Kumro Buddha vandati. 11. Vij patte haranti. 12. Puriso vihra gacchati. 13. Kukkur pabbata dhvanti. 14. Sigl gma gacchanti. 15. Brhma sahyake haranti. 16. Bhpl sugata vandanti. 17. Ycak sayanti. 18. Mitt sunakhe haranti. 19. Putto canda passati. 20. Kassako gma dhvati. 21. Vij rukkhe chindanti. 22. Naro sigla vijjhati. 23. Kumro odana bhujati. 24. Ycako soa paharati. 25. Sahyak pabbate ruhanti. 5. Prevedite na pali: 1. Mukarci idu u manastir. 2. Seljaci se penju na planine. 3. Braman jede pirina. 4. Buda vidi deake. 5. Ujaci odnose zdele. 6. Sin titi psa. 7. Kralj pozdravlja Budu. 8. Trgovac dovodi deaka. 9. Prijatelji pozdravljaju bramana. 10. Prosjaci prose pirina. -ooOoo-
Pali bukvar
Pali bukvar (The P Primer) jeste publikacija Vipassana Research http://www.vri. Instituta ( dhamma.org Cilj mu je da obezbedi elementarno razumevanje pali jezika.
li
).
Pali bukvar
Pali bukvar
Lekcija 3
ratha saka hattha p da magga d s pa a
vozilo, koije kola aka stopalo, kopita put ostrvo, lampa uenik
vaka a
sama sagga assa miga sara p s kakaca khagga
asketa, monah nebesa konj jelen strela
stena, kamen testera ma
Pali bukvar
cora pa ita
lopov mudrac (nastavak)
Instrumental : Padeni nastavak -ena se dodaje na nominativnu osnovu da bi se dobio instrumental jednine. Padeni nastavak -ehi se dodaje na nominativnu osnovu da bi se dobio instrumental mnoine; -ebhi je drugi arhaian padeni nastavak koji se nekada dodaje. Imenica tako formirana izraava ideju "ime", "sa", "preko ega".
Jednina: 1. nara + ena = narena (ovekom) 2. mtula + ena = mtulena (sa ujakom) 3. kassaka + ena = kassakena (preko seljaka) Mnoina: 1. nara + ehi = narehi (narebhi) 2. mtula + ehi = mtulehi (mtulebhi) 3. kassaka + ehi = kassakehi (kassakebhi)
Saddhi / saha u znaenju sa' se takoe koristi sa instrumentalom. Ove rei se koriste sa imenicama koje oznaavaju neive stvari.
3. Primeri formiranja reenice Jednina:
1. Sama o narena saddhi g ma gacchati. Monah ide u selo sa mukarcem. 2. Putto m saha canda Sin vidi Mesec sa ujakom. 3. Kassako kakacena rukkha chindati. Seljak see drvo testerom.
Mnoina:
tulena passati.
1. Sama saddhi gacchanti.
narehi ma
Pali bukvar
Monasi idu u selo sa mukarcima.
2. Putt saha canda Sinovi vide Mesec sa ujacima. 3. Kassak rukkhe chindanti. Seljaci seku drvee testerama.
Primer 3 4. Prevedite na srpski:
tulehi passanti. kakacehi
1. Buddho svakehi saddhi vihra gacchati. 2. Puriso puttena saha dpa dhvati. 3. Kassako sarena sigla vijjhati. 4. Brhma mtulena saha pabbata ruhanti. 5. Putt pdehi kukkure paharanti. 6. Mtulo puttehi saddhi rathena gma gacchati. 7. Kumr hatthehi patte haranti. 8. Coro maggena assa harati. 9. Kassako va oruhati. 10. Bhpl paitehi saha samae passanti. 11. Paito bhplena saha Tathgata vandati. 12. Putt sahyena saddhi odana bhujanti. 13. Vijo psena miga paharati. 14. Sunakh pdehi ve khaanti. 15. Brhmao puttena saha suriya vandati. 16. Kassako soehi saddhi rukkhe rakkhati. 17. Sugato svakehi saha vihra gacchati. 18. Ycako pattena bhatta harati. 19. Pait sagga gacchanti. 20. Kumr assehi saddhi gma dhvanti. 21. Coro khaggena nara paharati. 22. Vijo sakaena dpe harati. 23. Ass maggena dhvanti. 24. Sigl migehi saddhi pabbata dhvanti. 25. Bhplo paitena saha manusse rakkhati. 5. Prevedite na pali:
1. 2. 3. 4. 5. 6.
Asketa sa svojim prijateljem vidi Budu. Sledbenici idu u manastir sa Budom. Kon tri na planinu zajedno sa psima. Deak gaa lampu kamenom. Trgovci gaaju jelena strelama. Seljaci kopaju jame svojim rukama.
Pali bukvar
7. Deaci idu u manastir kolima sa svojim ujakom. 8. Braman kuva pirina sa svojim prijateljem. 9. Kralj titi ostrvo sa mudracima. 10. Kraljevi sa svojim sinovima pozdravljaju monahe. -ooOoo-
li
).
Pali bukvar
Pali bukvar
Lekcija 4
RENIK 1. Imenice mukog roda ija se osnova zavrava na -a dhvara maccha piaka amacca upsaka psda draka saka rajaka sappa paha suka / suva sopna skara / varha Glagoli patati pada ribar riba koara savetnik, ministar nezareeni sledbenik palata dete odea pera zmija pitanje papagaj stepenice svinja
Pali bukvar
dhovati icchati asati pucchati pakkosati khdati hanati otarati nikkhamati
pere eli, udi grise pitati, traiti odgovor sazvati, okupiti jede ubija silazi ostavlja, odlazi (nastavak)
Ablativ
Padeni nastavak - / -mh / -sm se dodaje na nominativnu osnovu da bi se dobio ablativ jednine.
Padeni nastavak -ehi se dodaje na nominativnu osnovu da bi se dobio ablativ mnoine; -ebhi je arhaini nastavak koji se takoe koristi. Jednina: 1. nara + / mh / sm = nar / naramh / narasm (od oveka) 2. mtula + / mh / sm = mtul / mtulamh / mtulasm (od ujaka) 3. kassaka + / mh / sm = kassak / kassakamh / kassakasm (od seljaka) Mnoina: 1. nara + ehi = narehi (narebhi) (od ljudi) 2. mtula + ehi = mtulehi (mtulebhi) (od ujaka) 3. kassaka + ehi = kassakehi (kassakebhi) (od seljaka) 3. Primeri formiranja reenice Jednina:
1. Y cako naramh bhatta y cati. Prosjak prosi pirina od mukarca.

Pali bukvar
2. Putto m paha pucchati. Sin trai odgovor od ujaka. 3. Kassako rukkhasm patati. Seljak pada sa drveta.
Plural:
tulamh
1. Y cak narehi bhatta y canti. Prosjaci prose pirina od mukaraca. 2. Putt pahe pucchanti. Sinovi trae odgovore od ujak. 3. Kassak patanti. Seljaci padaju sa drvea.
Veba 4 4. Prevedite na srpski: 1. Cor gmamh pabbata dhvanti. 2. Drako mtulasm odana ycati. 3. Kumro sopnamh patati. 4. Mtul sake dhovanti. 5. Dhvar piakehi macche haranti. 6. Upsak samaehi saddhi vihrasm nikkhamanti. 7. Brhmao kakacena rukkha chindati. 8. Kumr mittehi saha bhpla passanti. 9. Vijo assena saddhi pabbatasm oruhati. 10. Ycako kassakasm soa ycati. 11. Sapp pabbatehi gma otaranti. 12. Amacc sarehi mige vijjhanti. 13. Coro gmamh sakaena sake harati. 14. Bhplo amaccehi saddhi rathena psda gacchati. 15. Skar pdehi ve khaanti. 16. Kumro sahyakehi saha sake dhovati. 17. Sama gmamh upsakehi saddhi nikkhamanti. 18. Kukkuro piakamh maccha khdati. 19. Mitto puttamh sunakha ycati. 20. Buddho svake pucchati. 21. Amacc paitehi pahe pucchanti. 22. Rajako sahyena saha saka dhovati. 23. Macch piakamh patanti.
tulehi
rukkhehi
Pali bukvar
24. Cor psehi varhe paharanti. 25. Amacco psdamh suva harati. 5. Prevedite na pali:
1. Konji iz sela tre na planinu. 2. Trgovci sa ostrva dolaze u manastir zajedno sa nezareenim sledbenicima. 3. Lopovi gaaju svinje strelama. 4. Nezareeni sledbenik pita o dhammi asketu. 5. Dete sa drugom pada sa stene. 6. Pas grize dete. 7. Ministri zajedno sa kraljem odlaze iz palate. 8. Mukarac donosi jelena sa ostrva. 9. Seljak silazi sa drveta. 10. Psi tre putem zajedno sa konjima. -ooOoo-
li
).
Pali bukvar
Pali bukvar
Lekcija 5
RENIK 1. Imenice mukog roda ija se osnova zavrava na -a tpasa cariya vejja sha luddaka aja vnara / makkaa lbha maca kuddla Verbs rodati hasati labhati pavisati dadti rida, plae smeje se dobija, prima ulazi daje pustinjak uitelj lekar lav lovac koza majmun zarada krevet motika
Pali bukvar
dadti kati nahyati kahati pajahati
uzima igra se kupa se vue odustaje, naputa (nastavak)
2. Promena imenica mukog roda ija se osnova zavrava na -a
Dativ:
Padeni nastavci se dobio dativ jednine.
ya
-ssa
se dodaju na nominativnu osnovu da bi
Padeni nastavak Jednina:
na
se dodaje da bi se dobio dativ mnoine.
1. nara + ya / ssa = narya / narassa (oveku) 2. mtula + ya / ssa = mtulya / mtulassa (ujaku) 3. kassaka + ya / ssa = kassakya / kassakassa (seljaku) Mnoina: 1. nara + na = narna (ljudima) 2. mtula + na = mtulna (ujacima) 3. kassaka + na = kassakna (seljacima) 3. Primeri formiranja reenice Jednina:
1. Dh varo nar maccha harati. Ribar donosi ribu oveku. 2. Putto m odana dad Sin daje pirina ujaku. tulassa ti.
ya
3. V ijo kassakassa aja dad ti. Trgovac daje kozu seljaku.

Pali bukvar
Mnoina:
1. Dh var nar macche haranti. Ribari donose ribu ljudima. 2. Putt m odana dadanti. Sinovi daju pirina ujacima. 3. V ij aje dadanti. Trgovci daju koze seljacima.
Veba 5: 4. Prevedite na srpski:
na
tul
na
kassak
na
1. Vijo rajakassa saka dadti. 2. Vejjo cariyassa dpa harati. 3. Mig psamh pabbata dhvanti. 4. Manuss Buddhehi dhamma labhanti. 5. Puriso vejjya sakaa kahati. 6. Drako hatthena ycakassa bhatta harati. 7. Ycako cariyya va khaati. 8. Rajako amaccna sake dadti. 9. Brhmao svakna mace harati. 10. Vnaro rukkhamh patati, kukkuro vnara asati. 11. Dhvar piakehi amaccna macche haranti. 12. Kassako vijya rukkha chindati. 13. Coro kuddlena cariyya va khaati. 14. Vejjo puttna bhatta pacati. 15. Tpaso luddakena saddhi bhsati. 16. Luddako tpasassa dpa dadti. 17. Sh mige hananti. 18. Makkao puttena saha rukkha ruhati. 19. Sama upsakehi odana labhanti. 20. Drak rodanti, kumro hasati, mtulo kumra paharati. 21. Vnar pabbatamh oruhanti, rukkhe ruhanti. 22. Cor ratha pavisanti, amacco ratha pajahati. 23. cariyo drakya rukkhamh suka harati. 24. Luddako pabbatasm aja kahati. 25. Tpaso pabbatamh sha passati. 26. Vij kassakehi lbha labhanti. 27. Luddako vijna varhe hanati. 28. Tpaso cariyamh pahe pucchati. 29. Putto macamh patati. 30. Kumr sahyakehi saddhi nahyanti.
Pali bukvar
5. Prevedite na pali: 1. Trgovci dovode konje savetnicima. 2. Lovac ubija kozu za trgovca. 3. Mukarac see drvee testerom za seljaka. 4. Jelen bei od lava. 5. Kralj pozdravlja Budu zajedno sa nezareenim sledbenicima. 6. Lopovi iz sela (mnoina) na planine. 7. Pera pere odeu kralju. 8. Ribar donosi ribu u koarama seljacima. 9. Uitelj ulazi u manastir, vidi monahe. 10. Zmija ugriza majmuna. -ooOoo-
Lekcije: 00 | 01 | 02 | 03 | 04 | 05 | 06 | 07 | 08 | 09 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | 32 | Appendix Reenja: 01-05 | 06-10 | 11-15 | 16-20 | 21-25 | 26-32
li
).
Pali bukvar
Pali bukvar
Lekcija 6
(nastavak)
Genetiv: Formiranje genitiva je vrlo sli dativu.
no
Padeni nastavak -ssa se dodaje na imensku osnovu kako bi se dobio genitiv jednine. Padeni nastavak -na se dodaje na imensku osnovu kako bi se dobio genitiv mnoine. Jednina: 1. nara + ssa = narassa (od oveka) 2. mtula + ssa = mtulassa (od ujaka) 3. kassaka + ssa = kassakassa (od seljaka) Mnoina: 1. nara + na = narna (od ljudi) 2. mtula + na = mtulna (od ujaka) 3. kassaka + na = kassakna (od seljaka) 2. Primeri formiranja reenice Jednina: 1. Narassa putto bhatta y cati. ovekov sin prosi pirina. 2. M tulassa sah ratha Ujakov prijatelj donosi vozilo.
harati.
yako
Pali bukvar
3. Kassakassa s d pa dh Seljakova svinja tri na ostvo. Mnoina:
vati.
karo
1. Nar na putt y canti. Sinovi ovih ljudi prose pirina. 2. M tul na sah rathe haranti. Prijatelji ujaka donose vozila. 3. Kassak na dh vanti. Svinje seljaka tre na ostrva. Veba 6: 3. Prevedite na srpski:
bhatta
yak
kar
pe
1. Kassakassa putto vejjassa sahyena saddhi gacchati. 2. Brhmaassa kuddlo hatthamh patati. 3. Mig vehi nikkhamanti. 4. Vijna ass kassakassa gma dhvanti. 5. Mtulassa mitto Tathgatassa svake vandati. 6. Amacco bhplassa khaggena sappa paharati. 7. Vij gme manussna piakehi macche haranti. 8. Coro vejjassa sakaena mittena saha gmamh nikkhamati. 9. Upsakassa putt samaehi saha vihra gacchanti. 10. Ycako amaccassa saka icchati. 11. Mittna mtul tpasna odana dadanti. 12. Dhvarassa kakacena coro kukkura paharati. 13. Bhplassa putto amaccassa assa ruhati. 14. Paitassa putt Buddhassa svakena saha vihra pavisanti. 15. Suriyo manusse rakkhati. 16. Vejjassa sunakho cariyassa sopnamh patati. 17. Rajak rukkhehi oruhanti. 18. Ycakassa drak rodanti. 19. Luddakassa putt corassa drakehi saddhi kanti. 20. Tpaso Tathgatassa svakna odana dadti. 21. Sama cariyassa hatthena sake labhanti. 22. Coro vijassa sahyakasm assa ycati. 23. Upsak Tathgatassa svakehi pahe pucchanti. 24. Psamh migo patati, luddako hasati, sunakh dhvanti. 25. Vejjassa patto puttassa hatthamh patati. 26. Kumro mtulna puttna hatthena odana dadti. 27. Sar luddakassa hatthehi patanti, mig pabbata dhvanti. 28. Bhplassa putto amaccehi saddhi psdasm oruhati.
Pali bukvar
29. Vejjassa soo kassakassa skara asati. 30. Dhvaro manussna macche harati, lbha labhati.
-ooOoo-
li
).
Pali bukvar
Pali bukvar
Lekcija 7
RENIK 1. Imenice mukog roda ija se osnova zavrava na -a nvika ksa samudda deva / sura loka loka sakua kka nivsa sappurisa asappurisa kya dta goa Glagoli mornar nebo okean, more bog, boanstvo svet svetlost ptica gavran kua moralan, astan ovek nemoralan, poroan ovek telo glasnik vo, bik
file:///C|/budizam2007decembar/files/pali/e07.htm (1 of 5) [10.2.2008 20:55:55]
Pali bukvar
hiati carati nisdati sannipatati viharati vasati jvati tihati uppatati tarati uttarati pasdati
luta, tumara eta sedi okuplja se boravi ivi ivi stoji leti, skae prelazi (vodu) izlazi (iz vode) biti zadovoljan neim, biti predan neemu (nastavak)
Locativ
Padeni nastavci -e / -mhi / -smi se dodaju na nominativnu osnovu da bi se formirao lokativ jednine. Padeni nastavak -esu se dodaje da bi se formirao lokativ mnoine. Jednina: 1. nara + e / mhi / smi = nare, naramhi, narasmi (u / na / kod mukarca) 2. mtula + e / mhi / smi = mtule, mtulamhi, mtulasmi (u / na / kod ujaka) 3. kassaka + e / mhi / smi = kassake, kassakamhi, kassakasmi (u / na / kod seljaka) Mnoina: 1. nara + esu = naresu (u / na / kod mukaraca) 2. mtula + esu = mtulesu (u / na / kod ujaka) 3. kassaka + esu = kassakesu (u / na / kod seljaka) 3. Primeri formiranja reenice Jednina:
Pali bukvar
1. Sappo narasmi Zmija pada na mukarca. 2. Putto m pas dati. Sin je zadovoljan svojim ujakom. 3. V ijo kassakasmi pas dati. Trgovac je zadovoljan seljakom. Mnoina:
patati. tulamhi
1. Sapp patanti. Zmije padaju na mu karce. 2. Putt pas danti. Sinovi su zadovoljni svojim ujacima. 3. V ij pas danti. Trgovci su zadovoljni seljacima. Ve ba 7:
naresu
tulesu
kassakesu
4. Prevedite na spski: 1. Br hma o sah yakena saddhi rathamhi nis dati. 2. Asappuris corehi saha g mesu caranti. 3. V ijo kassakassa niv se bhatta pacati. 4. Bh p lassa amacc d pesu manusse rakkhanti. 5. Sugatassa s vak vih rasmi vasanti. 6. Makka o rukkhamh v asmi patati. 7. Suriyassa loko samuddamhi patati. 8. Kassak na go
Pali bukvar
g me hi anti. 9. Vejjassa d rako macasmi sayati. 10. Dh var samuddamh pi akesu macche haranti. 11. S ho p s asmi ti hati, makka rukkhesu caranti. 12. Bh p lassa d to amaccena saddhi samudda tarati. 13. Manuss loke j vanti, dev sagge vasanti. 14. Mig pabbatesu dh vanti, saku k se uppatanti. 15. Amacco khagga bh p lassa hatthamh dad ti. 16. cariyo m tulassa niv se macamhi puttena saha nis dati. 17. T pas pabbatamhi viharanti. 18. Up sak sama ehi saddhi vih re sannipatanti. 19. K k rukkhehi uppatanti. 20. Buddho dhamma bh sati, sappuris Buddhamhi pas danti. 21. Asappuriso khaggena n vikassa d ta paharati. 22. Puriso sarena saku a vijjhati, saku o rukkhamh v asmi patati. 23. Manuss suriyassa lokena loka passanti. 24. Kassakassa go magge sayanti. 25. Go assa k yasmi k ko ti hati. 26. Mig d pasmi p s esu nis danti. 27. Saku on vikassa hatthamh v asmi
Pali bukvar
patati. 28. Sappuriso n saha samuddamh uttarati. 29. Kudd hatthamh patati. 30. Suriyassa cando bh (shines).
lo luddakassa v sati
vikena
asmi lokena
-ooOoo-
03 08 13 21 26
Lekcije: | | | | | enja:
00 04 09 14 18 22 27 31 | | | | | | | |
| 05 10 15 19 23 28 32 |
01 | | | | | | | |
| 06 11 16 20 24 29 Dodatak
02 | 07 | | | | | | 12 17 25 30
| | | | | | |
Re 11-15
01-05 16-20 26-32
06-10 21-25
li
).
Pali bukvar
Pali bukvar
Lekcija 8
1. Promena imenica mukog roda ija se osnova zavrava na -a (nastavak)
Vokativ:
Nepromenjena nominativna osnova se koristi kao vokativ jednine.
Padeni nastavak - se dodaje da se formira vokativ mnoine. Jednina: 1. nara (o ovee) 2. mtula (o ujae) 3. kassaka (o seljaku) Mnoina: nara + = nar (o ljudi) mtula + = mtul (o ujaci) kassaka + = kassak (o seljaci) 2. Kompletna tabela promene imenica mukog roda koje se zavravaju na -a
nara =
Jednina
ovek
Mnoina nar nare narehi (narebhi) narehi (narebhi)
Nominativ Akuzativ Instrumental Ablative
naro nara narena nar, naramh, narasm
Pali bukvar
Dativ Genitiv Lokativ Vokativ
narya, narassa narassa nare, naramhi, narasmi nara
narna narna naresu nar
3. Promena imenica srednjeg roda koje se zavravaju na -a
phala = plod
jednina Nominativ Akuzativ Vokativ phala phala phala mnoina phal, phalni phale, phalni phalni
Ostali padei su isti kao i kod imenica mukog roda koje se zavravaju na -a. Renik
Imenica srednjeg roda koje se zavr

nayana / locana udaka / jala araa / vana puppha / kusuma geha / ghara sana paa tia khra oko voda uma cvet kua sedite list trava mleko
avaju na -a:
Pali bukvar
nagara uyyna khetta bhaa sla dna rpa dvra vattha
grad, varo park polje roba vrlina, pravilo ponaanja poklon, milosre oblik, predmet vrata tkanina
Glagoli:
vivarati naccati nikkhipati uhahati phusati anussati ovadati saharati sicati akkosati bhindati pibati / pivati Veba 8: 4. Prevedite na srpski: otvara plee stavlja ustaje dodiruje upuuje savetuje sakuplja prska grdi, psuje razbija pije
Pali bukvar
1. Upsako pupphni harati. 2. Arae mig vasanti, rukkhesu makka caranti. 3. Go tia khdanti. 4. Manuss nayanehi passanti. 5. Samao vihrasmi sane nisdati. 6. Rukkhamh pani patanti. 7. Vij gmamh khra nagara haranti. 8. Bhplo kumrena saddhi uyyne carati. 9. Kassako khettamhi kuddlena ve khaati. 10. Mtulo puttassa bhani dadti. 11. Upsak samana dna dadanti, slni rakkhanti. 12. Drak mittehi saddhi udakasmi kanti. 13. Kassak vijehi vatthni labhanti. 14. Kumro uyynamh mtulassa kusumni harati. 15. Brhmaassa aj goehi saha vane hianti, tini khdanti. 16. Sho vanasmi rukkhamle (at the foot of a tree) nisdati. 17. Rajak udakena sanni dhovanti. 18. Amacco dtena saddhi rathena araa pavisati. 19. Ycakassa putto udakena pani dhovati. 20. Vij bhani nagaramh gma haranti. 21. Tathgatassa svak asappurisna putte anussanti. 22. Upsak udakena pupphni sicanti. 23. Kumro patta bhindati, mtulo akkosati. 24. Luddakassa putto migassa kya hatthena phusati. 25. Goo khette psamh uhahati. 26. Rajakassa putto sake macasmi nikkhipati. 27. Sugatassa svako vihrassa dvra vivarati. 28. Vejjassa drak gehe naccanti. 29. Paito asappurisa ovadati. 30. Coro cariyassa sakaa pabbatasmi pajahati.
li
).
Pali bukvar
Pali bukvar
Lekcija 9
1. Gerund, apsolutiv ili nepromenljivi particip
Suffiks -tv se dodaje korenu glagola ili glagolskoj osnovi* sa ili ponekad i bez povezujueg vokala -i- da bi se formirao gerund, apsolutiv ili nepromenljivi particip.
pac +i + tv kh +i + tv
pacitv = = kh = ditv
skuvavi
d =
videvi
gam + tv = han + tv
gantv = hantv =
otiavi ubivi
* Koren je najjednostavniji elemenat glagola bez prefiksa, sufiksa ili zavretaka. Obino ih u gramatikama sanskrita navode zapadni lingvisti. Osnova se zatim formira dodavanjem sufiksa na koren i to pre zavretka. Na primer:
pac
je koren
paca
je osnova
Pali bukvar
kh koren bhuj koren gam
je je je koren
kh osnova bhuja osnova gaccha osnova
da
je je je
Sufiks -ya se ponekad dodaje na osnove, zajedno sa prefiksom.
+ gam + ya = + d + ya = + ruh + ya = ava + ruh + ya =
gamma asimilacijom) = d ya =
(sa
otiavi
uzevi
ruyha metatezom) = oruyha metatezom) =
(sa
popevi se
(sa
siavi
2. Treba obratiti panju na sledee oblike: bhujati gacchati hanati dadti nahyati tihati nikkhamati pajahati - bhujitv, bhutv - gantv, gamma - hanitv, hantv - daditv, datv - nahyitv, nahtv - hatv - nikkhamitv, nikkhamma - pajahitv, pahya
Pali bukvar
passati
- passitv; but disv more commonly used from the root d see, instead of passitv - uhahitv, uhya
to .
is
uhahati
3. Primeri formiranja reenice
1. Kassako khettamh gantv bhatta bhujati. Seljak, doavi sa njive, jede pirina. 2. V nar rukkha ruyha phal ni kh danti. Popevi se na drvo, majmuni jedu voe. 3. D rako bhatta y citv rodati. Zatraivi pirina, dete plae. 4. Sama o Buddha passitv vandati. Videvi Budu, asketa mu se klanja.
Veba 9: 4. Prevedite na srpski:
1. Upsako vihra gantv samana dna dadti. 2. Svako sanamhi nisditv pde dhovati. 3. Drak pupphni saharitv mtulassa datv hasanti. 4. Ycak uyynamh gamma kassakasm odana ycanti. 5. Luddako hatthena sare dya araa pavisati. 6. Kumr kukkurena saddhi kitv samudda gantv nahyanti. 7. Vijo psasmi hatv kuddlena sappa paharati. 8. Sappuriso ycakassa putte pakkositv vatthni dadti. 9. Drako vamhi patitv rodati. 10. Bhplo psdamh nikkhamitv amaccena saddhi bhsati. 11. Sunakho udaka pivitv gehamh nikkhamma magge sayati. 12. Sama bhplassa uyyne sannipatitv dhamma bhsanti. 13. Putto nahtv bhatta bhutv maca ruyha sayati. 14. Vij dpamh nagara gamma cariyassa gehe vasanti. 15. Rajako vatthni dhovitv putta pakkosati. 16. Vnar rukkhehi oruyha uyyne hianti.
Pali bukvar
17. 18. 19. 20.
Mig vanamhi hiitv pani khdanti. Kumro nayanni dhovitv suriya passati. Nvikassa mitt nagarasm bhani dya gma gacchanti. Drako khra pivitv gehamh nikkhamma hasati.
-ooOoo-
li
).
Pali bukvar
Pali bukvar
Lekcija 10
1. Infinitiv Sufiks -tu se dodaje na koren glagola ili glagolsku osnovu, sa ili ponekad bez povezujueg vokala -i-, da bi se formirao infinitiv.
pac + i+ tu = kh i+ tu d+ =
pacitu = kh = gantu = d tu = = h tu ditu
kuvati
jesti
gam + tu = d tu + =
ii dati
(Skt sth ) h + tu = p tu + =
stajati
p tu pivitu =
piti
2. Primeri formiranja reenice:
1. Kassako khetta kasitu Seljak njivu orati.eli. 2. D kh ditu
icchati. ni
rako phal rukkha
Pali bukvar
ruhati. Dete (da bi moglo) voe jesti na drvo se penje. 3. Manuss sama ehi pahe pucchitu vih ra gacchanti. Mukarci (da bi mogli) asketu pitanje pitati u manastir dolaze. 4. Kum r k itu mittehi saha samudda gacchanti. Deaci (da bi se mogli) igrati sa drugovima na more idu.
Veba 10: 3. Prevedite na srpski: 1. Kumr vanamhi mittehi saha kitv bhatta bhujitu geha dhvanti. 2. Mig tia khditv udaka ptu pabbatamh uyyna gacchanti. 3. Vijassa putto bhani haritu rathena nagara gacchati. 4. Ycako mtulassa kuddlena va khaitu icchati. 5. Amacc bhpla passitu psdamhi sannipatanti. 6. Go uyyne hiitv kassakassa khetta gacchanti. 7. Upsak samana dna dtu vihra pavisanti. 8. Rathena nagara gantu puriso gehasm nikkhamati. 9. Brhmao vejjena saddhi nahyitu udaka otarati. 10. Coro amaccassa geha pavisitu uyyne hiati. 11. Sho pabbatamhi sayitv uhya miga hantu oruhati. 12. Udaka otaritv vatthni dhovitu rajako putta pakkosati. 13. Tathgata passitv vanditu upsako vihra pavisati. 14. Khetta kasitu kassako kuddla dya geh nikkhamati. 15. Sarehi mige vijjhitu luddak sunakhehi saha araa pavisanti. 16. Nar gmamh nikkhamitv nagare vasitu icchanti. 17. Sakue passitu amacc kumrehi saha pabbata ruhanti. 18. Pabbatasm rukkha kahitu vijena saha kassako gacchati. 19. Phalni khditu makka rukkhesu caranti. 20. Paito sugatassa svakehi saddhi bhsitu icchati. 21. Samudda taritv dpa gantv vatthni haritu vij icchanti. 22. Pupphni saharitv udakena sicitu upsako kumre ovadati. 23. Ajassa kya hatthehi phusitu drako icchati. 24. Brhmaassa gehe sanesu nisditu rajakassa putt icchanti. 25. Ptu udaka ycitv drako rodati.
-ooOoo-
Lekcije: 00 | 01 | 02 | 03 | 04 | 05 | 06 | 07 | 08 | 09 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18
Pali bukvar
| 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | 32 | Dodatak Reenja: 01-05 | 06-10 | 11-15 | 16-20 | 21-25 | 26-32
li Primer" is a publication of the Vipassana Research http://www.vri. Institute ( dhamma.org It aims to provide an elementary understanding of the Pali language.
"The P
).
Pali Primer - Workbook
Pli bukvar - Reenja

Izvor: Tipitaka Network, http://www.tipitaka.net/ pali/palidd/
Napomena: VU-Arial font je korien u ovom dokumentu
Pali bukvar - Veba 1

Prevedite na srpski: 1. Bhplo bhujati. kralj / jede Kralj jede. 2. Putt sayanti. sinovi / spavaju Sinovi spavaju. 3. Vij sayanti. trgovci / spavaju Trgovci spavaju. 4. Buddho passati. Buda / vidi Buda vidi. 5. Kumro dhvati. de ak / tr Deak tri. 6. Mtulo kasati. ujak / ore Ujak ore 7. Brhma bhsanti. braman / govori Braman govori. 8. Mitt gacchanti. prijatelji / idu Prijatelji idu. 9. Kassak pacanti.
file:///C|/budizam2007decembar/files/pali/w01-05.htm (1 of 21) [10.2.2008 20:56:04]
seljaci / kuvaju Seljaci kuvaju.

10. Manusso chindati. mu karac / se Mukarac see. 11. Puris dhvanti. mu karci / tr Mukarci tre. 12. Sahyako bhujati. prijatelj / jede Prijatelj jede. 13. Tathgato bhsati. Buda / govori Buda govori. 14. Naro pacati. ovek / kuva ovek kuva. 15. Sahy kasanti. prijatelji / oru Prijatelji oru. 16. Sugato gacchati. Buda / dolazi Buda dolazi. Prevedite na pali: 1. Sinovi tre. putt Putt dhvanti.
/ dh
vanti
2. Ujak vidi. m tulo / passati Mtulo passati. 3. Buda dolazi. Buddho / Buddho gacchati. 4. Deaci jedu. kum r Kumr bhujanti.
gacchati
/ bhujanti
5. Trgovci idu. v ij Vij gacchanti. 6. Mukarac spava. manusso / sayati Manusso sayati. 7. Kraljevi idu. bh p l Bhpl gacchanti. 8. Braman see. br hma Brhmao chindati.
/ gacchanti
/ gacchanti
o / chindati
9. Prijatelji govore. mitt / bh Mitt bhsanti. 10. Seljak ore. kassako / kasati Kassako kasati.
santi
Bele
ke:
1. bhpla: kralj, doslovno, zatitnik zemlje -- re koja se retko koristi u tekstovima. Druge rei za kralja su rja (Narada - Lekcija 17, Warder - str.153) i bhpati (Lekcija 25). 2. Ovo je spisak rei povezanih sa glagolom bh
sati
: bhsati = govoriti;
1. akkosati - grditi, psovati,ruiti; 2. ajjhesati - traiti, zamoliti, pozivati; 3. atidisati - objasniti u detalje, razjasniti; 4. adhibhsati - obratiti se, govoriti nekom; 5. anukassati - ponavljati, recitovati, citirati; 6. anudisati - ukazati, usmeriti, obratiti se; 7. anubhsati - govoriti za nekim, ponavljati; 8. anussati - savetovati, upozoravati, upuivati; 9. anuhasati - smejati se nekome, ismevati; 10. anvdisati - obavestiti, poveriti, dodeliti; 11. apadisati - pozvati kao svedoka, citirati; 12. abhisasati - prokleti, grditi; 13. abhisisati - izrei kao uzvienu elju; 14. avahasati - smejati se nekome, rugati se, podsmevati se; 15. disati - objaviti, rei, ukazati, istai; posvetiti; 16. ukkasati - uzdizati, hvaliti; 17. ukksati - nakaljati set; 18. uddisati - predloiti, istai, dodeliti; 19. upakkosati - psovati, negodovati, grditi;
20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31. 32. 33. 34. 35. 36. 37. 38. 39. 40. 41. 42. 43. 44. 45. 46. 47. 48. 49. 50. 51.
upadisati - istai, pokazati, savetovato, tano odrediti; hasati - ismevati, izvrgnuti ruglu; obhsati - govoriti nekome, vreati, rugati se; ghasati - jesti; asati - ugristi (zmije, korpije); namassati - odati poast. oboavati, potovati; pakkosati - pozvati, sazvati; paccakkosati - uzvratiti uvredom; paccanubhsati - pomenuti s povodom, nabrajati; paccbhsati - uzvratiti, recitovti, objasniti, dovesti uvezu; paccsati - zamoliti, prositi, moliti; paccsisati - oekivati, nadati se, traiti; paikkosati - okrivljavati, odbacivati, grditi; paipasasati - uzvratiti pohvalom; paibhsati - odgovoriti; pairosati - uzvratiti podsmeh; pabhsati - rei, objaviti, razgovarati; paribhsati - grditi, psovati, ogovarati; parihasati - ismevati; pasasati - gvooriti, hvaliti, preporuivati, slagati se; pasasati - uiti, poduavati; pahasati - smejati se, kikotati se; pahassati -smejati se, biti veseo; bhasati - lajati; sasati - objaviti, oznaiti; sahasati - smejati se sa nekim; samaubhsati - razgovarati ili uiti zajedno; samdisati - ukazati, uputiti; samukkasati - uznositi, slaviti; sisati - njitati; hasati & hassati - smejati se, veseliti se; rzati (konji); hesati - njitati.
3. Prema Pali-English Dictionary (Pali Text Society), tri rei sahya/sahyaka/mitta znae isto: 'prijatelj'. sahya/sahyaka u nekim odlomcima moe takoe znaiti i saveznik, sauesnik.

Prevedite na srpski: 1. Tathgato dhamma bhsati. Buda / istinu / govori Buda govori istinu. 2. Brhma odana bhujanti. bramani / pirina
jede Bramani jedu pirina.

3. Manusso suriya passati. ovek / Sunce / vidi ovek vidi Sunce. 4. Kumr sigle paharanti. de aci / ga aju Deaci gaaju akale. 5. Ycak bhatta ycanti. prosjaci / pirina prose - Prosjaci prose pirina. - Beggars ask for rice. 6. Kassak ve khaanti. seljaci / rupe / kopaju Seljaci kopaju rupe. 7. Mitto gma gacchati. prijatelj / u selo / dolazi Prijatelj dolazi u selo. 8. Bhplo manusse rakkhati. kralj / ljude / Kralj titi ljude. 9. Putt pabbata gacchanti. sinovi / u planinu / idu Sinovi idu u planinu. 10. Kumro Buddha vandati. de ak / Budu / pozdravlja - Buda pozdravlja (iskazuje potovanje) Budu. 11. Vij patte haranti. trgovci / zdela / donose Trgovci donose zdele. 12. Puriso vihra gacchati. ovek / u manastir / ide
akale /
titi
ovek ide u manastir. 13. Kukkur pabbata dhvanti. psi / u planinu / tr Psi tre u planinu. 14. Sigl gma gacchanti. akali / u selo / dolaze akali dolaze u selo. 15. Brhma sahyake haranti. bramani / prijatelje / dovode Bramani dovode prijatelje. 16. Bhpl Sugata vandanti. kraljevi / Budu / pozdravljaju Kraljevi pozdravljaju Budu. 17. Ycak sayanti. prosjaci / spavaju Psojaci spavaju. 18. Mitt sunakhe haranti. prijatelji / pse / odvode Prijatelji odvode pse. 19. Putto canda passati. sin / Mesec / vidi Sin vidi Mesec. 20. Kassako gma dhvati. seljak / u selo / tr Seljak tri u selo. 21. Vij rukkhe chindanti. trgovci / drve Trgovci seku drvee. 22. Naro sigla vijjhati. ovek / ovek gaa akala. 23. Kumro odana bhujati. de ak / pirina Deak jede pirina.
e / seku
akala / ga
/ jede
24. Ycako soa paharati. prosjak / psa / udara Prosjak udara psa. 25. Sahyak pabbate ruhanti. prijatelji / na planine / penju Prijatelji se na planine penju. Prevedite na pali: 1. Ljudi idu u manastir. nar / gacchanti / vih ra Nar vihra gacchanti. 2. Seljaci s epenju na planine. kassak / pabbate Kassak pabbate ruhanti.
ruhanti /
3. Braman jede pirina. br hma o / bhujati / odana Brhmao odana bhujati. 4. Buda vidi deake. Buddho / kum passati Buddho kumre passati. 5. Ujaci odnose zdele. m tul / haranti / patte Mtul patte haranti. 6. Sin titi psa. putto / rakkhati / kukkura Putto kukkura rakkhati.
re /
7. Kralj pozdravlja Budu. bh p lo / vandati / Buddha Bhplo Buddha vandati. 8. Trgovac dovodi deaka. v ijo / kum ra Vijo kumra harati.
harati /
9. Prijatelji pozdravljaju bramana. mitt / vandanti / br hma a Mitt brhmaa vandanti. 10. Prosjaci prose pirina. y cak /y odana Ycak odana ycanti.
canti /

Prevedite na srpski: 1. Buddho svakehi saddhi vihra gacchati. Buda / u enicima / sa / u manastir / ide Buda ide u manstir sa [svojim] uenicima. 2. Puriso puttena saha dpa dhvati. ovek / sinom / sa / ostrvo / tr ovek tri na ostrvo sa sinom. 3. Kassako sarena sigla vijjhati. seljak / strelom / akala / ga Seljak gaa strelom akala.
4. Brhma mtulena saha pabbata ruhanti. bramani / ujakom / sa / planinu / penju Bramani se penju na planinu sa ujakom. 5. Putt pdehi kukkure paharanti. sinovi / nogama / pse / udaraju - Sinovi udaraju pse nogama. - Sinovi utiraju pse. 6. Mtulo puttehi saddhi rathena gma gacchati. ujak / sinovima / sa / ko ijom / u selo / dolazi Ujak na koijama sa sinom dolazi u selo.
7. Kumr hatthehi patte haranti. de aci / rukama / zdele / donose Deaci rukama donose zdele. 8. Coro maggena assa harati. lopov / putem / konja / odvodi Lopov odvodi putem konja. 9. Kassako va oruhati. seljak / u jamu / silazi - Seljak silazi u jamu. 10. Bhpl paitehi saha samae passanti. kraljevi / mudracima / sa / monahe / vide Kraljevi, zajedno sa mudracima, vide monahe. 11. Paito bhplena saha Tathgata vandati. mudrac / kraljem / sa / Budu / pozdravlja Mudrac, zejedno sa kraljem, pozdravlja Budu. 12. Putt sahyena saddhi odana bhujanti. sinovi / prijateljem / sa / pirina / jedu Sinovi jedu pirina sa prijateljem. 13. Vijo psena miga paharati. trgovac / kamenom / jelena / ga Trgovac gaa jelena kamenom.
14. Sunakh pdehi ve khaanti. psi / apama / jame / kopaju Psi kopaju jame apama. 15. Brhmao puttena saha suriya vandati. braman / sinom / sa / Suncu / klanja se Braman se zajedno sa svojim sinom klanja Suncu. 16. Kassako soehi saddhi rukkhe rakkhati. seljak / psima / sa / drve e/ uva Seljak sa psima uva drvee.
17. Sugato svakehi saha vihra gacchati. Buda / u enicima / sa / u manastir / dolazi Buda dolazi u manastir sa svojim uenicima. 18. Ycako pattena bhatta harati. prosjak / zdelom / pirina / donosi Prosjak donosi pirina u zdeli. 19. Pait sagga gacchanti. mudraci / na nebo / idu Mudraci idu na nebo. 20. Kumr assehi saddhi gma dhvanti. de aci / konjima / sa / ka selu / tr Deaci tre ka selu sa konjima. 21. Coro khaggena nara paharati. lopov / ma ovek / udara Lopov udara oveka maem. 22. Vijo sakaena dpe harati. trgovac / kolima / lampe / donosi Trgovac kolima donosi lampe. 23. Ass maggena dhvanti. konji / stazom / tr - Konji tre stazom/putem 24. Sigl migehi saddhi pabbata dhvanti. akali / jelenom / sa / u planinu / tr akali tre na planinu sa jelenom. 25. Bhplo paitena saha manusse rakkhati. kralj / mudracem / sa / ljude / Kralj, [zajedno] sa mudracem, titi ljude. Prevedite na pali: 1. Asketa sa prijateljem vidi Budu. sama o / passati / Buddha / mittena saha
em /
titi
Samao mittena saha Buddha passati. 2. Uenici sa Budom idu u manastir. s vak / gacchanti / vihara / Buddhena saha Svak Buddhena saha vihara gacchanti. 3. Konj tri u planinu sa psima. asso / dh vati / pabbata / kukkurehi saddhi Asso kukkurehi saddhi pabbata dhvati. 4. Deak udara lampu kamenom. kum ro / paharati / d pa /p Kumro psena dpa paharati. 5. Trgovci gaaju jelena strelama. v ij / vijjhanti / mige / sarehi Vij sarehi mige vijjhanti. 6. Seljaci kopaju jame svojim akama. kassak / kha v e / hatthehi Kassak hatthehi ve khaanti. 7. Deaci sa svojim ujakom idu u manastir. kum r / gacchanti / vih ra / rathena / m tulena saha Kumr mtulena saha rathena vihra gacchanti. 8. Braman kuva pirina sa prijateljem br hma o / pacati / bhatta / mittena saha Brhmao mittena saha bhatta pacati. 9. Kralj sa mudracima titi ostrvo. bh p lo / rakkhati / d pa / pa Bhplo paitehi saha dpa rakkhati.
ena
anti /
itehi saha
10. Kraljevi se sa svojim sinovima klanjaju monasima. bh p l / vandanti / sama e / puttehi saha Bhpl puttehi saha samae vandanti.
Napomena:
1. Rei 'saha' i 'saddhi' su nepromenljie rei. One se koriste jedino da izraze znaenje pridruenosti. Jedan izuzetak je kada je u pitanju "razgovaranje" ili "diskutovanje" sa nekom osobom, kada nema potrebe za 'saha' i 'saddhi'. [Videti Warder, Lekcija 8 radi vie detalja.]

Prevedite na srpski: 1. Cor gmamh pabbata dhvanti. lopovi / [iz] sela / planinu / tr Lopovi iz sela tre na planinu. 2. Drako mtulasm odana ycati. dete / [od] ujaka / pirina / moli Dete moli [za] pirina od ujaka. 3. Kumro sopnamh patati. de ak / [sa] stepenica / pada Deak pada sa stepenica. 4. Mtul sake dhovanti. ujaci / ode Ujaci peru odeu. 5. Dhvar piakehi macche haranti. ribari / [u] ko arama / ribu / donose Ribari donose ribu u koarama. 6. Upsak samaehi saddhi vihrasm nikkhamanti. nezare eni sledbenici / monasima / sa / [iz] manastira / odlaze - Nezareeni sledbenici sa monasima odlaze iz manastira. 7. Brhmao kakacena rukkha chindati. braman / testerom / drvo / se e Braman testerom see drvo.
u / peru
8. Kumr mittehi saha bhpla passanti. de aci / prijateljima / sa / kralja / vide Deaci, (zajedno) sa prijateljima, vide kralja. 9. Vijo assena saddhi pabbatasm oruhati. trgovac / konjem / sa / [sa] planine / silazi Trgovac na konju silazi sa planine. 10. Ycako kassakasm soa ycati. prosjak / [od] seljaka / psa / tra - Prosjak od seljaka trai psa. 11. Sapp pabbatehi gma otaranti. zmije / [sa] planine / [u] selo / silaze Zmije silaze sa planine u selo. 12. Amacc sarehi mige vijjhanti. ministri / strelama / jelena / ga Ministri strelama gaaju jelena. 13. Coro gmamh sakaena sake harati. lopov / [iz] sela / [u] kolima / ode odnosi Lopov u kolima odnosi odeu iz sela. 14. Bhplo amaccehi saddhi rathena psda gacchati. kralj / ministrima / sa / kolima / [u] palatu / dolazi Kralj u koijama zajedno sa ministrima dolazi u palatu. 15. Skar pdehi ve khaanti. svinje / papcima / rupe / kopaju Svinje svojim papcima kopaju jame. 16. Kumro sahyakehi saha sake dhovati. de ak / prijateljima / sa / ode u / pere Deak sa prijateljima pere odeu.
aju
u/
17. Sama gmamh upsakehi saddhi nikkhamanti. monasi / [iz] sela / lai kim sledbenicima / sa / odlaze Monasi sa laikim sledbenicima naputaju selo. 18. Kukkuro piakamh maccha khdati. pas / [iz] korpe / ribu / jede Pas jede ribu iz korpe. 19. Mitto puttamh sunakha ycati. prijatelj / [od] sina / psa / tra - Prijatelj trai psa od sina. 20. Buddho svake pucchati Buda / u Buda pita [svoje] uenike.
enike / pita
21. Amacc paitehi pahe pucchanti. ministri / [od] mudraca / pitanje / pita - Ministri postavljaju pitanje mudrace. 22. Rajako sahyena saha saka dhovati. pera / prijateljem / sa / ode u / pere Pera sa prijateljem pere odeu. 23. Macch piakamh patanti. riba / [iz] korpe / pada Riba ispada iz korpe. 24. Cor psehi varhe paharanti. lopovi / kamenje / svinje / udaraju Lopovi udaraju svinje kamenjem. 25. Amacco psdamh suva harati ministar / [iz] palate / papagaja / donosi Ministar donosi papagaja iz palate. Prevedite na pali:
1. Konji iz sela tre na planinu. ass / dh g mamh / pabbata Ass gmamh pabbata dhvanti.
vanti /
2. Trgovci sa laikim sledbenicima sa ostrva idu u manastir. v ij / gacchanti / d pasm / vih ra up sakehi saha Vij upsakehi saha dpasm vihra gacchanti. 3. Lopovi gaaju svinje strelama. cor / vijjhanti / s kare / sarehi Cor sarehi skare vijjhanti. 4. Sledbenici pitaju asketu o Dhammi. up sako / pucchati / dhamma / sama Upsako samaamh dhamma pucchati. 5. Dete sa prijateljem pada sa stene. d rako / patati / p s asm / mittena saha Drako mittena saha psasm patati. 6. Pas ugriza dete. kukkuro / d raka Kukkuro draka asati.
amh
asati /
7. Ministri sa kraljem odlaze iz palate. amacc / nikkhamanti / p s damh / bh saha Amacc bhplena saha psdamh nikkhamanti. 8. ovek donosi jelena sa ostrva. naro / harati / miga /d pasm Naro dpasm miga harati. 9. Seljak pada sa drveta. kassako / oruhati / rukkhamh Kassako rukkhamh oruhati.
p lena
10. Psi sa konjima tree putem. kukkur / dh

vanti /
maggena / assehi saddhi Kukkur assehi saddhi maggena dhvanti. Note:

1. The noun following "nikkhamati" takes the ablative form: Eg: Ministers leave the palace. amacc / nikkhamanti / p s dasm Amacc psdasm nikkhamanti. 2(a) pucchati: questions The minister questions the thief. Amacco cora pucchati. 2(b) The minister questions the dhamma from the Buddha. Amacco Buddhasm dhamma pucchati. 3. Do not confuse the following words: ..akaa - cart, saka - garment; ..hvati - runs, dhovati - washes; ...khaati - digs, khdati - eats.

Prevedite na srpski: 1. Vijo rajakassa saka dadti. merchant / to washerman / garment / gives The merchant gives [a] garment to the washerman. 2. Vejjo cariyassa dpa harati. doctor / for teacher / lamp / brings The doctor brings [a] lamp for the teacher. 3. Mig psamh pabbata dhvanti. deer / from rock / to mountain / run Deer run from the rock to the mountain. 4. Manuss Buddhehi dhamma labhanti. men / from Buddhas / doctrine / get
Men get the doctrine from Buddhas. 5. Puriso vejjya sakaa kahati. man / to doctor / cart / pulls The man pulls the cart to the doctor. 6. Drako hatthena ycakassa bhatta harati. child / in hand / to beggar / rice / brings The child brings rice to the beggar in (his) hand. 7. Ycako cariyya va khaati. beggar / for teacher / pit / digs The beggar digs (a) pit for the teacher. 8. Rajako amaccna sake dadti. washerman / to ministers / garments / gives The washerman gives garments to ministers. 9. Brhmao svakna mace harati. brahmin / for disciples / beds / brings The brahmin brings beds for the disciples. 10. Vnaro rukkhamh patati, kukkuro vnara asati. monkey / from tree / falls / dog / monkey / bites The monkey falls from the tree, the dog bites the monkey. 11. Dhvar piakehi amaccna macche aharanti. fishermen / in baskets / for ministers / fish / bring Fishermen bring fish in baskets for ministers. 12. Kassako vijya rukkha chindati. farmer / for merchant / tree / cuts The farmer cuts (a) tree for the merchant. 13. Coro kuddlena cariyya va khaati. thief / with hoe / for teacher / pit /
digs The thief digs (a) pit with (a) hoe for the teacher.
14. Vejjo puttna bhatta pacati. doctor / for sons / rice / cooks The doctor cooks rice for (his) sons. 15. Tpaso luddakena saddhi bhsati. hermit / with hunter / speaks The hermit speaks with the hunter. 16. Luddako tpasassa dpa dadti. hunter / to hermit / lamp / gives The hunter gives the lamp to (a) hermit. 17. Sh mige hananti. lions / deer / kill Lions kill deer. 18. Hunters shoot deer with arrows for ministers. luddak / vijjhanti / mige / sarehi / amacc na Luddak sarehi amaccna mige vijjhanti. 18. Makkao puttena saha rukkha ruhati. monkey / with son / tree / climbs > The monkey climbs the tree with (its) son. > The monkey climbs the tree with (its) young. 19. Sama upsakehi odana labhanti. monks / from lay devotees / rice / receive Monks receive rice from lay devotees. 20. Drak rodanti, kumro hasati, mtulo kumra paharati. children / cry / boy / laughs / uncle / boy / hits Children cry, the boy laughs, the uncle hits the boy. 21. Vnar pabbatamh oruhanti, rukkhe ruhanti. monkeys / from mountain / descend / tree / climb
> Monkeys descend from the mountain, [and] climb trees. > Monkeys get down from the mountain, [and] climb trees. 22. Cor ratha pavisanti, amacco ratha pajahati. robbers / chariot / enter / minister / chariot / abandons Robbers enter the chariot, the minister abandons the chariot. 23. cariyo drakya rukkhamh suka harati. teacher / for child / from tree / parrot / brings The teacher brings (a) parrot from (a) tree for the child. 24. Luddako pabbatasm aja kahati. hunter / from mountain / goat / drags The hunter drags the goat from the mountain. 25. Tpaso pabbatamh sha passati. hermit / from mountain / lion / sees The hermit sees (a) lion from the mountain. 26. Vij kassakehi lbha labhanti. merchants / from farmers / profit / receive Merchants receive profit from farmers. 27. Luddako vijna varhe hanati. hunter / for merchants / pigs / kills The hunter kills pigs for the merchants. 28. Tpaso cariyamh pahe pucchati. hermit / from teacher / questions / asks The hermit asks questions from the teacher. 29. Putto macamh patati. son / from bed / falls The son falls from the bed. 30. Kumr sahyakehi saddhi nahyanti. boys / with friends /
bathe Boys bathe with friends.

Translate into Pali: 1. Merchants bring horses for ministers. v ij / haranti / asse / amacc na Vij amaccna asse haranti. 2. The hunter kills a goat for the merchant. luddako / hanati / aja /v ij Luddako vijya aja hanati.
ya
3. The man cuts trees with a saw for the farmer. manusso / chindati / rukkhe / kakacena / kassakassa Manusso kakacena kassakassa rukkhe chindati. 4. Deer run away from the lion. mig / dh s hasm Mig shasm dhvanti.
vanti /
5. The king worships the Buddha along with lay devotees. bh p lo / vandati / Buddha / up sakehi Bhplo upsakehi saha Buddha vandati. 6. Thieves run from villages to the mountains. cor / dh vanti / g mehi / pabbate Cor gmehi pabbate dhvanti. 7. The washerman washes garments for the king. rajako / dhovati / s ake / bh p Rajako bhplya sake dhovati.
ya
8. The fisherman brings fish in baskets for farmers. dh varo / harati / macche / pi akehi / kassak na Dhvaro piakehi kassakna macche harati. 9. The teacher enters the monastery, sees the monks. cariyo / pavisati / vih ra / passati /
sama e cariyo vihra pavisati, samae passati.

10. The serpent bites the monkey. sappo / asati / v nara Sappo vnara asati. -ooOoo-
Reenja: 01-05 | 06-10 | 11-15 | 16-20 | 21-25 | 26-32 Lekcije: 00 | 01 | 02 | 03 | 04 | 05 | 06 | 07 | 08 | 09 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | 32 | Dodatak
P li bukvar (The P Primer) jeste publikacija Vipassana Research Instituta ( http://www.vri. dhamma.org Cilj mu je da obezbedi elementarno razumevanje pali jezika.
li
).
Home
---\\
Uvod

Predgovor -- 1. ta je budizam? -- 2. Osnovni budistiki pojmovi -3. Budizam i ideja boga -- 4. Pet pravila morala -- 5. Preporaanje -- 6. Meditacija -7. Mudrost i saoseanje -- 8. Vegetarijanstvo -- 9. Srea i sudbina -- 10. Monasi i monahinje -11. Budistiki kanon -- 12. Istorija i razvoj -- 13. Postati budista
1. ta je budizam?
Pitanje: ta je budizam? Odgovor: Naziv budizam dolazi od rei buddhi, to znai "probuditi se", te se zato za budizam moe rei da je filozofija probuenja. Ova filozofija ima svoje poreklo u iskustvu oveka Sidhate Gotame, znanog i kao Buda, koji je sam sebe probudio u 35. godini ivota. Budizam je sada star 2500 godina i ima oko 300 miliona sledbenika irom sveta. Do unazad stotinak godina budizam je bio uglavnom azijska filozofija, ali onda poinje da pridobija sve vie sledbenika u Evropi, Australiji i Severnoj Americi.
file:///C|/budizam2007decembar/files/lib/dhammika01.html (1 of 12) [10.2.2008 20:56:07]
Pitanje: Dakle, budizam je filozofija? Odgovor: Re filozofija dolazi od rei philo, koja znai "ljubav", i sophia, koja znai "mudrost". Dakle, filozofija je ljubav prema mudrosti ili ljubav i mudrost, pri emu oba znaenja savreno opisuju budizam. Budizam ui da moramo pokuati da razvijemo svoje intelektualne sposobnosti do njihovih krajnjih granica, tako da smo u stanju da bolje razumemo. On nas takoe ui da razvijamo ljubav i blagonaklonost, tako da svakom biu moemo biti poput istinskog prijatelja. Dakle, budizam jeste filozofija, ali ne obina filozofija. On je vrhunska filozofija Pitanje: Ko je bio Buda? Odgovor: Godine 563. rodilo se dete u kraljevskoj porodici na severu Indije. Deak je rastao u bogatstvu i luksuzu, ali je na kraju otkrio da materijalno bogatstvo i imetak ne garantuju sreu. Duboko ga je potresla patnja koju je video svuda oko sebe i odluio je da pronae put do trajne ljudske sree. Kada je imao 29 godina, napusitio je enu i dete i krenuo od jednog do drugog velikog religijskog uitelja toga doba, kako bi uio od njih. Mnogo emu su ga oni poduili, ali nijedan zapravo nije znao pravi uzrok ovekove patnje i kako se ona moe prevazii. Na kraju je, posle est godina uenja, borbe i meditacije, doiveo neto to je razvejalo svako neznanje u njemu i on je iznenada razumeo. Od tog dana nazivan je Buda, Probueni. iveo je jo 45 godina, tokom kojih je putovao po itavoj severnoj Indiji, poduavajui druge ljude onome to je sam otkrio. Njegova samilost i strpljenje preli su u legendu i imao je hiljade sledbenika. U 80. godini, star i bolestam, ali jo uvek dostojanstven i vedar, konano je preminuo. Pitanje: Nije li to neodgovorno sa Budine strane to je napustio enu i dete? Odgovor: Odluka da napusti porodicu za Budu svakako nije bila laka. Sigurno je dugo pre toga bio zabrinut i neodluan. Ali se naao pred izborom: da li da sebe posveti porodici ili oveanstvu. Na kraju, velika saoseajnost navela ga je da sebe
posveti itavom svetu i itav svet jo uvek uiva plodove te rtve. To nije bilo neodgovorno. Bila je to moda najznaajnija rtva koja je ikada uinjena. Pitanje: Ako je Buda mrtav, kako nam on moe pomoi? Odgovor: Faradej, koji je otkrio elektricitet, takoe je mrtav, ali nam njegovo otkrie i dalje pomae. Luj Paster, koji je pronaao lek za mnoge bolesti, takoe je mrtav, ali njegova medicinska otkria jo uvek spaavaju ivote. Leonardo da Vini, koji je stvorio umetnika remek-dela, jeste mrtav, ali to to je on stvorio moe jo uvek da nadahne srce i prui radost. Veliki heroji i heroine su moda mrtvi ve vekovima, ali kada itamo o njihovim delima i dostignuima, ona nas jo uvek nadahnjuju da radimo isto to i oni. Da, Buda je umro, ali 2500 godina kasnije njegovo uenje jo uvek pomae ljudima, njegov primer jo uvek inspirie, njegove rei jo uvek menjaju ivote. Pitanje: Da li je Buda bio bog? Odgovor: Ne, nije. On nije ni tvrdio da je bog, boije dete, ak ni njegov glasnik. On je bio ljudsko bie koje je sebe usavrilo i uilo da ukoliko sledimo njegov primer i mi sami sebe moemo da usavrimo. Pitanje: Ako Buda nije bog, zato ga ljudi oboavaju? Odgovor: Ima razliitih vrsta oboavanja. Kada neko oboava boga, on ga slavi, prinosi mu rtvu i moli da mu ispuni neku elju, verujui da bog uje njegovo slavljenje, da prima rtvu i odgovara na molitve. Budisti ne praktikuju tu vrstu oboavanja. Druga vrsta oboavanja jeste kada iskazujemo potovanje nekome ili neemu emu se divimo. Kada uitelj ue u uionicu, aci ustanu, kada sretnemo nekog znaajnog, rukujemo se, kada se svira himna stojimo mirno. To su sve gestovi potovanja i ukazuju na nae divljenje prema odreenoj osobi ili stvari. Budisti praktikuju ovakvu vrstu predanosti. Budina statua sa rukamo to mirno poivaju sklopljene u krilu i njegov saoseanjem ispunjen osmeh podseaju nas na
potrebu da razvijamo mir i ljubav unutar sebe. Miris mirisnih tapia podsea nas na vrlinu koja sve proima, svea ili lampa nas podseaju na svetlost znanja, a cvetovi, koji brzo klonu i osue se, podseaju nas na prolaznost. Kada se klanjamo, mi izraavamo svoju zahvalnost Budi za sve ono to nam je njegovo uenje dalo. To je znaenje budistikog izraavanja potovanja. Pitanje: Ali ja sam uo ljude koji kau da budisti oboavaju idole. Odgovor: Ovakve tvrdnje samo pokazuju nerazumevanje onoga ko ih govori. Renik re "idol" objanjava kao "sliku ili kip koja se oboava kao boanstvo". Kao to smo ve videli, budisti ne veruju da je Buda bio bog, pa kako bi onda mogli da veruju da je komad drveta ili metala bog? Sve religije koriste simbole da predstave svoja razliita verovanja. U taoizmu, jin-jang dijagram se koristi da simbolizuje harmoniju meu suprotnositma. U sikizmu, ma se koristi da simbolizuje duhovnu borbu. U hrianstvu riba simbolizuje Hristovo prisustvo, a krst njegovo rtvovanje. U budizmu, statua Bude podsea na ljudsku dimenziju u budistikom uenju, na injenicu da je budizam okrenut oveku, a ne bogu, da moramo pogledati u sebe same, a ne izvan sebe, kako bismo pronali savrenstvo i razumevanje. Zato, rei da budisti oboavaju idole jeste isto toliko besmisleno kao i rei da hriani oboavaju ribu ili geometrijski oblik. Pitanje: Zato ljudi u budistikim hramovima rade razne udne stvari? Odgovor: Mnoge stvari nam se mogu uiniti udnim ako ih ne razumemo. Umesto da ih odbacimo kao udne, trebalo bi da pokuamo da pronaemo njihovo znaenje. Meutim, istina je da neke od stvari koje budisti ine imaju koren u narodnom sujeverju i nerazumevanju, vie nego u Budinom uenju. A takva nerazumevanja nije teko pronai ne samo u budizmu, ve i u drugim religijama. Buda je jasno i do detalja poduavao i ukoliko neki ljudi ne uspevaju da to razumeju, on se ne moe zbog toga okrivljavati. Ima jedan odlomak u budistikim tekstovima:
Ako neko ko je bolestan ne trai sebi lek ak i kada je lekar pored njega, ne treba zbog toga okrivljavati lekara. Na isti nain, kada nekoga mui bolest patnje, a ne trai pomo od Bude, to nije Budina greka. (Jn. 28-9) Ne bi trebalo ni budizam, niti bilo koju drugu religiju procenjivati na osnovu onih koji je ne upranjavaju na pravi nain. Ako eli da sazna pravo budistiko uenje, itaj Budine rei ili razgovaraj sa onima koji ih pravilno razumeju. Pitanje:Postoji li u budizmu neto kao Boi? Odgovor: Prema tradiciji, princ Sidhata je bio roen, postao probuen i umro na dan punog Meseca u vesaku, drugom po redu mesecu u starom indijskom kalendaru, to odgovara aprilu-maju u zapadnom kalendaru. Na taj dan budisti u svim zemljama proslavljaju ove dogaaje tako to odlaze u hramove, uestvuju u razliitim ceremonijama ili moda provode dan meditirajui. Pitanje: Ako je budizam toliko dobar, zato su neke budistike zemlje tako siromane? Odgovor: Ako pod siromatvom mislite na ekonomsko siromatvo, onda je tano da su neke budistike zemlje siromane. Ali ako pod time mislite na nizak kvalitet ivota, onda su moda neke budistike zemlje vrlo bogate. Sjedinjene Drave su, na primer, ekonomski bogata i mona zemlja, ali stopa kriminala je jedna od najviih u svetu, na milione starih ljudi su zaboravila sopstvena deca i oni umiru od samoe u starakim domovima, nasilje u porodici, zloupotreba dece, narkomanija su ogroman problem i svaki trei brak biva zavren razvodom. Bogati po novcu, ali moda siromani po kvalitetu ivota. Ako sada pogledate neke tradicionalno budistike zemlje, nailazite na sasvim drugaiju situaciju. Roditelje cene i potuju sopstvena deca, stopa kriminala je relativno niska, razvodi i samoubistva su retki i tradicionalne vrednosti kao to je blagost karaktera, velikodunost, gostoprimstvo
prema strancima, tolerancija i potovanje drugih jesu jo uvek jake. Dakle, te zemlje su ekonomski zaostale, ali moda sa viim kvalitetom ivota nego Sjedinjene Drave. Meutim, ak i ako budistike zemlje procenjujemo samo prema njihovim ekonomijama, jedna od najbogatijih i ekonomski najdinaminijih zemalja u svetu je Japan, gde veliki procenat populacije sebe oznaava kao budiste. Pitanje: Zato ne ujemo tako esto o humanitarnom radu budista? Odgovor: Moda zato to budisti ne oseaju potrebu da se hvale dobrim koje su uinili. Pre nekoliko godina japanski budistiki voa Nikho Nirvano primio je Templton nagradu za svoj rad na unapreenju harmonije meu religijama. Slino tome, jedan tajlandski budistiki monah je nedavno dobio prestinu Magsejsej nagradu za svoj izvanredan rad meu zavisnicima od droga. Godine 1987. jo jedan tajlandski monah, potovani Kantajapivat dobio je Nagradu za mir norveke dece za svoj dugogodinji rad na zbrinjavanju dece beskunika u ruralnim podrujima. I ta rei o zamanim socijalnim programima koje meu siromanima u Indiji sprovodi Zapadni budistiki red? Izgradili su kole, domove za decu, ambulante i male radionice za odriv ekonomski razvoj zajednica. Budisti pomo pruenu drugima vide kao izraz svoje religijske prakse, ba kao i druge religije, ali isto tako veruju da oko toga ne treba praviti veliku reklamu i sopstvenu promociju. Pitanje:Zato ima toliko budistikih kola? Odgovor: Mnogo je razliitih vrsta eera -- braon eer, beli eer, eer u kockama, sirup i eer u prahu, ali je sve to eer i ukus mu je sladak. Proizvodi se u razliitim oblicima, tako da se moe koristiti na razliite naine. Sa budizmom je isto: postoji teravada budizam, zen budizam, kola iste zemlje, jogaara budizam i varajana budizam, ali je sve to uenje Bude i ima isti ukus -- ukus slobode. Budizam je evoluirao u razliite forme kako bi bio relevantan za razliite kulture u kojima postoji. Bio je reinterpretiran tokom vekova, kako bi ostao relevantan za
nove generacije. Spolja gledano, vrste budizama koje danas imamo mogu izgledati vrlo razliite, ali u sreditu svih njih jesu etiri plemenite istine i isto tako plemeniti osmostruki put. Sve glavne religije, ukljuujui budizam, podelile su se u kole i pravce. Moda je razlika izmeu budizma i nekih drugih religija u tome to su njegove razliite kole uvek bile vrlo tolerantne i prijateljski nastrojene jedna prema drugoj. Pitanje: Vi sigurno imate visoko miljenje o budizmu. Pretpostavljam da verujete da je on jedina ispravna religija, a da su sve druge pogrene. Odgovor: Nijedan budista koji razume Budino uenje ne misli da su druge religije pogrene. Niko ko se zaista potrudio da upozna druge religije, sa otvorenim umom, ne bi mogao neto tako pomisliti. Prva stvar koju uoite kada prouavate razliite religije jeste koliko one imaju zajednikog. Sve religije slau se u tome da je sadanje stanje oveanstva nezadovoljavajue. Sve veruju da je promena stava i ponaanja neophodna da bi se to stanje popravilo. Sve ue etici koja obuhvata ljubav, blagonaklonost, strpljenje, velikodunost i drutvenu odgovornost i sve prihvataju postojanje neke vrste Apsoluta. One koriste razliiti jezik, razliite nazive i razliite simbole da opiu i objasne te stvari. Samo kada se ljudi uskogrudo veu za svoj specifian nain vienja stvari, tada se javljaju netolerancija, oholost i uverenje da smo samo mi u pravu. Zamislimo Engleza, Francuza, Kineza i Indoneanina kako posmatraju olju. Englez kae: "Ovo je olja." Francuz odgovara: "Ne, to je tasse." Tada Kinez doda: "Obojica greite. To je pei." Na kraju im se Indoneanin nasmeje i kae: "Kako ste glupi. To je cawan." Onda Englez uzme renik i pokae ostalima: "Mogu da dokaem da je ovo olja. Tako kae moj renik." "Onda tvoj renik grei", kae Francuz, "jer moj renik jasno kae da je to tasse." Kinez pone da se buni: "Moj renik kae da je to pei, a on je hiljadama godina stariji od vaeg i mora biti da je u pravu. Pored toga, vie ljudi govori kineski nego bilo koji drugi jezik. Zato to mora biti pei." Dok se oni tako prepiru meu sobom, doe neki drugi ovek i otpije
iz olje, govorei im: "Bilo da ovo zovete olja, tasse, pei ili cawan, svrha olje je da se u njoj dri voda, kako bi mogla da se pije. Prestanite da se svaate i pijte, prestanite da se prepirete i ugasite svoju e." To je budistiki stav prema drugim religijama. Pitanje: Neki ljudi kau: "Sve su religije zapravo iste." Da li biste se sloili sa njima? Odogovor: Religija je pojava suvie kompleksna i raznovrsna da bi mogla biti obuhvaena jednom takvom tvrdnjom. Budisti bi mogli rei da takva tvrdnja sadri u sebi element i netanosti i istine. Budizam ui da ne postoji vrhovni bog, dok hrianstvo, na primer, ui da postoji. Po meni je to vrlo vana razlika. Meutim, jedan od najlepih odlomaka u Bibliji kae: Ako jezike oveije i aneoske govorim a ljubavi nemam, onda sam kao zvono koje zvoni, ili praporac koji zvei. I ako imam prorotvo i znam sve tajne i sva znanja, i ako imam svu vjeru da i gore premjetam, a ljubavi nemam, nita nisam. I ako razdam sve imanje svoje, i ako predam tijelo svoje da se saee, a ljubavi nemam, nita mi ne pomae. Ljubav dugo trpi, malokrvna je; ljubav ne zavidi; ljubav se ne velia; ne nadima se. Ne ini to ne valja, ne trai svoje, ne srdi se, ne misli o zlu. Ne raduje se nepravdi, a raduje se istini. Sve snosi, sve vjeruje, svemu se nada, sve trpi. (Poslanica Korinanima, 13:1-7) To je upravo ono to poduava budizam -- da je kvalitet naeg srca vaniji od bilo kakve natprirodne moi koju bismo mogli stei, sposobnosti da proriemo budunost, snage nae vere ili bilo kakvog ekstravagantnog gesta koji bismo mogli uiniti. Zato, kad se povede re o teolokim pojmovima i teorijama, budizam i hrianstvo se sigurno razlikuju. Ali kada doe do kvaliteta srca, etika i ponaanje su vrlo slini.
Pitanje: Je li budizam nauan? Odgovor: Pre nego to odgovorim na ovo pitanje, najbolje bi prvo bilo definisati re "nauka". Nauka je, prema reniku, "znanje koje je mogue organizovati u sistem, a koje se zasniva na posmatranju i testiranju injenica, kao i formulisanju optih prirodnih zakona. Dakle sve ono to je mogue prouavati na egzaktan nain." Postoje delovi budizma koji se ne uklapaju u ovu definiciju, ali njegovo centralno uenje, etiri plemenite istine, bi gotovo sigurno moglo da se uklopi. Patnja, prva plemenita istina, jeste iskustvo koje je mogue definisati, iskusiti i izmeriti. Druga plemenita istina tvrdi da patnja ima svoj prirodni uzrok, elju, koju je isto tako mogue definisati, iskusiti i izmeriti. Nikada se ne pokuava da se patnja definie terminima metafizike ili mitova. Prema treoj plemenitoj istini, patnja prestaje ne oslanjanjem na neko vrhovno bie, verom i molitvama, ve jednostavno uklanjanjem uzroka. To je automatski proces. etvrta plemenita istina, put koji vodi do prestanka patnje, opet, nema nikakve veze sa metafizikom, ve zavisi od ponaanja na poseban nain. I opet, to ponaanje je podlono testiranju. Budizam odbacuje pojam vrhovnog bia, ba kao i nauka, i poreklo i funkcionisanje univerzuma objanjava prirodnim zakonima. Sve ovo svakako da ukazuje na njegov nauni duh. Sem toga, stalni Budin savet da ne bi trebalo slepo da verujemo, ve da proveravamo, da istraujemo, da se uvek oslanjamo na sopstveno iskustvo, ima sasvim nauni prizvuk. U svojoj uvenoj Kalama sutti, Buda kae: Kalame, ne povodite se za onim to se prepriava, niti za tradicijom, ni za glasinama, niti za onim to pie u svetim tekstovima, niti za slutnjama, ni za aksiomima, niti za logikim domiljanjima, niti za predrasudama o pojmu o kome je re, niti zato to se po svemu ini da je tako, ni iz ubeenja: "Ovaj monah je na uitelj."... Tek kada se sami uverite: "Ove stvari su dobre, ove stvari nisu sramotne, dostojne su mudraca; onome ko ih ini i praktikuje donose blagostanje i sreu",
tek tada se upustite u njih i boravite u njima. (A. I.188) Dakle, iako bismo mogli rei da budizan nije ceo nauan, svakako da u njemu postoji snaan nauni prizvuk i da je vie nauan nego bilo koja druga religija. Znaajno je ta je Albert Ajntajn, najvei naunik XX veka, rekao o budizmu: Religija budunosti e biti jedna kosmika religija. Ona treba da prevazie linog boga i izbegne dogmu i teologiju. Pokrivajui kako prirodno, tako i duhovno, ona bi trebalo da bude zasnovana na religijskom oseanju koje proizlazi iz doivljaja svih stvari, prirodnih i duhovnih, i njihovog jedinstva. Ovom opisu odgovara budizam. Ako postoji bilo koja religija koja e korelirati sa modernim naunim potrebama, onda e to biti budizam. Pitanje: uo sam da se Budino uenje nekada naziva srednji put. ta taj pojam znai? Odgovor: Buda je plemenitom osmostrukom putu dao i alternativni naziv, majjhima patipada, to znai "srednji put". Ovo je vrlo vaan naziv, jer nam sugerie da nije dovoljno samo slediti put, ve da njime treba da idemo na odreeni nain. Ljudi mogu postati vrlo rigidni u vezi sa religijskim pravilima i na kraju se pretvoriti u prave fanatike. U budizmu pravila treba slediti i uz to vebati na izbalansiran i razuman nain, koji izbegava ekstreme i preterivanja. Drevni Rimljani su imali izreku: "Umerenost u svim stvarima" i budisti bi se potpuno saglasili sa ovim. Pitanje: itao sam da je budizam samo jedna vrsta hinduizma. Je li to tano? Odgovor: Ne, nije. Budizam i hinduizam dele mnoge etike ideje, koriste zajedniku terminologiju kao to su rei kamma, samadhi i nirvana, a i oba su nastala u Indiji. To je navelo neke ljude da pomisle kako su oni jedno te isto ili barem vrlo slini. Ali kada odemo dalje od povrnih slinosti, vidimo da su te dve
religije sasvim razliite. Na primer, Hindusi veruju u vrhovnog boga, dok budisti ne veruju. Jedno od centralnih uenja hindusitike socijalne filozofije jeste ideja kasta, koja se u budizmu odluno odbacuje. Ritualno proiavanje je u hinduizmu vana praksa, ali ona nema mesta u budizmu. U budistikim tekstovima Buda se esto prikazuje kako kritikuje ono emu poduavaju bramani, hinduistiki svetenici, a oni su sa svoje strane isto bili vrlo kritiki nastrojeni prema njegovim idejama. To se ne bi dogaalo da su budizam i hinduizam isto. Pitanje: Ali Buda jeste prekopirao ideju kamme od hinduizma, zar ne? Odgovor: Hinduizam poduava uenje kamme i takoe reinkarnacije. Meutim, njegova verzija oba ova uenja se veoma razlikuje od budistikog. Na primer, hinduizam kae da smo mi odreeni svojom kammom, dok budizam kae da nas ona samo uslovljava. Prema hinduizmu, jedna vena dua ili atman prelazi iz jednog ivota u drugi, dok budizam porie da postoji takva dua, tvrdei da je zapravo jedan neprekidno menjajui tok mentalne energije taj koji se preporaa. To su samo neke od mnogih razlika izmeu ove dve religije u pogledu kamme i preporaanja. Meutim, ak i da su budistiko i hinduistiko uenje sasvim identini, to ne bi nuno znailo da su budisti bez razmiljanja prekopirali ove ideje. Ponekad se deava da dva oveka, sasvim nezavisno jedan od drugog, naine sasvim isto otkrie. Dobar primer za ovo je otkrie evolucije. Godine 1858, upravo pre nego to je objavio svoju uvenu knjigu Poreklo vrsta, arls Darvin je ustanovio da je jedan drugi ovek, Alfred Rasel Valas, doao do ideje o evoluciji identine njegovoj. Darvin i Valas nisu kopirali jedan od drugog; umesto toga, prouavajui istu pojavu, doli su do istog zakljuka u vezi sa njom. Isto tako, ak i da su hinduistike i budistike ideje o kammi i preporaanju iste, a nisu, to ne bi nuno bio dokaz kopiranja. Istina je da su kroz uvide steene putem meditacije hinduistiki mudraci stekli priblinu ideju o kammi i preporaanju, koju je Buda kasnije razvio potpunije i preciznije.
S. Dhammika: Dobra pitanja - dobri odgovori Rev. 1/8/2007 www.geocities.com/budizam/lib/dhammika01.html
Home
---\\
Uvod

2. Osnovni budistiki pojmovi

Pitanje: ta je glavno Budino uenje? Odgovor: Svako od mnotva delova Budinog uenja povezano je sa etiri plemenite istine, ba kao to se paoci toka svi spajaju u glavini. One se nazivaju "etiri", zato to ih je toliko na broju. One se nazivaju "plemenite", zato to oplemenjuju onoga ko ih razume, i one se nazivaju "istinama", zato to korespondiraju sa stvarnou, zato to su istina. Pitanje: ta je prva plemenita istina?
Odgovor: Prva plemenita istina jeste da u ivotu postoji patnja. iveti znai i patiti. Nemogue je iveti a da ne doivimo neku vrstu bola ili stresa. Moramo da podnosimo fiziku patnju kao to je bolest, povreda, umor, starost i na kraju smrt i moramo da podnosimo psiholoku patnju, kao to su usamljenost, frustracija, strah, preneraenost, razoarenje, bes i slino. Pitanje: Nije li to pomalo pesimistino? Odgovor: Renik pesimizam definie kao "naviku u razmiljanju da e sve to e se dogoditi biti loe" ili "verovanje da je zlo monije od dobrog". Budizam ne ui nijedno od ovo dvoje. Niti porie da postoji i srea. On jednostavno kae da iveti znai i iskusiti fiziku i psiholoku patnju, to je jedan iskaz koliko istinit, toliko i oigledan, da ga je nemogue poricati. Budizam polazi od iskustva, nepobitne injenice, stvari koju svi znaju, koju su svi iskusili i koju svako pokuava da izbegne. Tako, budizam svojom polaznom takom ide pravo u sredite problema svakog ljudskog bia -- u pitanje patnje i kako je izbei. Pitanje: ta je druga plemenita istina? Odgovor: Druga plemenita istina jeste da je elja izvor celokupne patnje. Kada pogledamo psiholoku patnju, lako je videti da je izaziva elja. Kad elimo neto, a nismo u stanju da to dobijemo, oseamo se razoarani i frustrirani. Kada oekujemo nekoga da ispuni naa oekivanja, a on to ne uini, oseamo se izneverenim i besnim. Kada elimo da nas drugi vole i oni to ne ine, oseamo se povreenim. ak i kad poelimo neto i to dobijemo, to esto ne vodi ka srei, bilo zato to ubrzo sa tom stvari osetimo dosadu i za nju izgubimo interesovanje, bilo da ponemo da elimo neto drugo. Jednostavno reeno, druga plemenita istina govori da dobiti ono to elimo ne garantuje i da emo biti sreni. Umesto da se neprekidno borimo da imamo ono to elimo, pokuajmo da izmenimo svoje elje. elje nas liavaju zadovoljstva i sree.
Pitanje: Ali kako elja i udnja vode do fizike patnje? Odgovor: Celog veka elimo i udimo za ovim ili onim, naroito udimo da nastavimo da postojimo, to sve stvara monu energiju koja izaziva da se individua ponovo rodi. Kada se ponovo rodimo, imamo opet telo i kao to smo ranije rekli, telo je podlono povredama i bolestima; moe biti iscrpljeno od rada; stari i na kraju umire. Tako, elja vodi do fizike patnje, jer izaziva preporaanje. Pitanje: To je sve u redu. Ali ako sasvim prestanemo da elimo, nikada nita neemo ni dobiti ni postii. Odgovor: Tano. Ali ono to Buda kae jeste da kada naa elja, naa udnja, nae neprekidno nezadovoljstvo onim to imamo i naa neprekidna tenja za vie i vie pone da izaziva u nama patnju, tada bi trebalo da je zaustavimo. On nas poziva da napravimo razliku izmeu onoga to nam je neophodno i onoga to elimo; da zadovoljimo svoje potrebe i da izmenimo svoje elje. On nas poduava da nae potrebe mogu biti zadovoljene, ali su nae elje beskrajne -- jama bez dna. Postoje potrebe koje su vane, osnovne, i koje mi moemo da zadovoljimo i na tome bi trebalo da radimo. elje izvan toga bi trebalo postepeno da smanjujemo. Na kraju krajeva, ta je cilj ivota? Imati ili biti zadovoljan i srean. Pitanje: Pomenuli ste preporaanje. No, postoji li ikakav dokaz da tako neto postoji? Odgovor: Postoji vie dokaza da se takva stvar dogaa, ali razmotriemo to u posebnom poglavlju kasnije. Pitanje: ta je trea plemenita istina? Odgovor: Trea plemenita istina jeste da je mogue iskoreniti patnju i dostii sreu. Ovo je moda najvanija od sve etiri plemenite istine, jer je u njoj Buda potvrdio da su istinska srea i zadovoljstvo mogui. Kada odustanemo od
beskorisne elje i nauimo da ivimo svaki dan kao da nam je jedan jedini, da uivamo bez uznemirujuih elja u svemu onome to nam ivot ponudi, prolazei kroz probleme koje ivot podrazumeva strpljivo i bez straha, bez mrnje i besa, tada moemo postati sreni i slobodni. Tada i samo tada smo u stanju da potpuno ivimo. Zato to vie nismo opsednuti jurnjavom za sopstvenim sebinim eljama, otkrivamo da imamo mnogo vie vremena da pomaemo drugima kako bi zadovoljili svoje potrebe. To stanje se naziva nirvana. Pitanje: ta ili gde je nirvana? Odgovor: To je dimenzija koja prevazilazi vreme i prostor, te je otud teko o njoj govoriti, ak i misliti, jer su rei i misli sposobne da opisuju samo prostor-vreme dimenziju. No, poto je nirvana izvan vremena, nema kretanja, nema trenja i nema starenja i umiranja. Tako je nirvana vena. Poto je izvan prostora, nema uzroka, nema granica, nema pojma sopstva i ne-sopstva, te je tako nirvana bezgranina. Buda nas takoe uverava da je nirvana iskustvo velike sree. Tako je govorio: Nirvana je najvea srea (Dhp. 204) Pitanje: Postoji li ijedan dokaz da takva dimezija postoji? Odgovor: Ne postoji. Ali je njegovo postojanje mogue izvesti posredno. Ukoliko postoji dimezija u kojoj vreme i prostor operiu, a postoji -- ovaj svet u kojem ivimo -- tada moemo zakljuiti da postoji i dimezija u kojoj vreme i prostor ne operiu -- nirvana. I opet, iako ne moemo dokazati da nirvana postoji, imamo Budinu re da postoji. Tako on kae: Postoji neroeno, nenastalo, nesainjeno, nesastavljeno. Kad ne bi postojalo to neroeno, nenastalo, nesainjeno, nesastavljeno, ne bi bilo bekstva od onoga to je roeno, nastalo, sainjeno i sastavljeno. Ali poto postoji neroeno, nenastalo, nesainjeno, nesastavljeno,
tada i postoji bekstvo od onoga to je roeno, nastalo, sainjeno i sastavljeno. Prepoznaemo je kad je dostignemo. Do tada, moemo da vebamo. Pitanje: A ta je etvrta plemenita istina? Odgovor: etvrta plemenita istina jeste put koji vodi do iskorenjivanja patnje. Taj put se naziva plemeniti osmostruki put i sastoji se od ispravnog razumevanja, ispravne misli, ispravnog govora, ispravnog ivljenja, ispravnog napora, ispravno sabranosti i ispravne koncentracije. Budistika praksa sastoji se od vebanja tih osam stvari, sve dok one ne postanu potpuno usavrene. Uoavate da koraci na ovom putu pokrivaju svaki vid ivota: intelektualni, etiki, socijalni i ekonomski, kao i psiholoki, te otuda sadre sve to je nekome potrebno da bi vodio dobar ivot i duhovno se razvijao.
Rev. 1/8/2007 www.geocities.com/budizam/lib/dhammika02.html
Home
---\\
Uvod

Predgovor -- 1. ta je budizam? -- 2. Osnovni budistiki pojmovi -3. Budizam i ideja boga -- 4. Pet pravila morala -- 5. Preporaanje -- 6. Meditacija --
7. Mudrost i saoseanje -- 8. Vegetarijanstvo -- 9. Srea i sudbina -- 10. Monasi i monahinje -11. Budistiki kanon -- 12. Istorija i razvoj -- 13. Postati budista
3. Budizam i ideja boga

Pitanje: Da li budisti veruju u boga? Odgovor: Ne, ne verujemo. Za ovo postoji vie razloga. Buda je, kao i moderni sociolozi i psiholozi, verovao da religiozne ideje, a naroito ideja o Bogu imaju svoj koren u strahu. Buda kae: Savladani strahom ljudi idu u svete planine,svete gajeve i umarke, sveta drvea i hramove. (Dp. 188) Primitivni ljudi su se zatekli u opasnom i neprijateljskom svetu, strah od divljih
ivotinja, nemogunosti da se pronae dovoljno hrane, povreda, bolesti i prirodnih fenomena kao to su munje, grmljavina i vulkani bio je neprestano uz njih. Ne pronaavi nikakvu sigurnost, stvorili su ideju o bogovima ne bi li im ona dala radost u lepim vremenima, hrabrost u opasnim vremenima, a utehu kada stvari krenu po zlu. Do dana dananjeg moemo primetiti da ljudi postaju religiozniji u kriznim vremenima, moemo ih uti kako govore da im vera u boga ili vie bogova prua snagu koja im je neophodna da izau na kraj sa ivotnim nedaama. uete kako kau da veruju u jednog odreenog boga zato to su se molili kada im je to bilo potrebno i njihove molitve su bile usliene. Sve ovo samo podrava Budino uenje da je ideja o bogu odgovor na strah i frustraciju. Buda je uio da treba da pokuamo da razumemo svoje strahove, da umanjimo svoje elje i da mirno i hrabro prihvatamo stvari koje ne moemo da izmenimo. On je strah zamenio ne iracionalnim verovanjem, ve racionalnim razumevanjem. Drugi razlog zato Buda nije verovao u boga je to to ne postoje nikakvi dokazi koji bi podrali tu tvrdnju. Postoje brojne religije i svaka od njih tvrdi da samo oni imaju boije rei sauvane u svojim svetim knjigama, da samo oni razumeju boiju prirodu, da samo njihov bog postoji, a ostali ne. Neki tvrde da je bog muko, neki da je ensko, neki da nije ni jedno ni drugo. Svi su zadovoljni to postoji sasvim dovoljno dokaza da njihov bog postoji i smeju se dokazima koje druge religije iznose da dokau postojanje nekog svog boga. Nije zauujue to, iako su toliko mnogo religija toliko dugo vremena pokuavale da dokau postojanje svojih bogova, i dalje ne postoje stvarni, konkretni, znaajni ili neoborivi dokazi. Trei razlog iz kog Buda nije verovao u boga je taj to verovanje nije neophodno. Neki tvrde da je verovanje u boga neophodno da bi se objasnilo poreklo svemira. Ovo nije tano. Nauka je veoma ubedljivo objasnila kako je svemir nastao, bez uvoenja ideje o bogu. Neki tvrde da je vera u boga neophodna oveku da bi vodio srean i smislen ivot. Opet moemo da primetimo da to nije tako. Postoje milioni ateista i slobodnih mislioca, a da ne pominjemo brojne budiste, koji ive korisnim, srenim i smislenim ivotima bez ikakve vere u boga. Neki tvrde da je vera u boju
mo neophodna jer ljudi, budui da su slabi, nemaju snagu da pomognu sebi. Jo jednom dokazi ukazuju na suprotno. esto moemo uti prie o ljudima koji su prevazili svoje poremeaje i hendikepe uprkos malim ansama i velikim tekoama, samo svojim trudom i oslanjajui se na unutranju snagu, bez ikakve vere u boga. Neki tvrde da je bog neophodan da bi dao ljudima spas. Ovaj argument stoji samo ako prihvatamo teoloki pojam spasenja, a budisti ga ne prihvataju. Na osnovu svog linog iskustva, Buda je zapazio da svako ljudsko bie ima mo da proisti svoj um, razvije beskrajnu ljubav i saoseanje i savreno razumevanje. Pomerio je teite sa nebesa na srce i ohrabrio nas da reenje za svoje probleme naemo putem samorazumevanja. Pitanje: Ali ako ne postoje bogovi, kako je svemir nastao? Odgovor: Sve religije imaju mitove i prie koje pokuavaju da daju odgovor na ovo pitanje. U davna vremena, kada oveanstvo jednostavno nije znalo, takvi mitovi su mogli da budu dovoljni, ali u 21. veku, u doba fizike, astronomije i geologije, takve mitove su prevazile naune injenice. Nauka je objasnila poreklo svemira bez vraanja na ideju boga. Pitanje: ta Buda kae o poreklu svemira? Odgovor: Interesantno je da je Budino objanjenje porekla svemira veoma slino naunom gleditu. U Aganna sutti, Buda opisuje kako svemir biva uniten, a zatim se ponovo vraa u svoj sadanji oblik tokom nebrojeno mnogo miliona godina. Prvi ivot nastaje na povrini vode i zatim se opet nebrojeno mnogo miliona godina razvija iz jednostavnih u kompleksne organizme. Svi ovi procesi su bez poetka i kraja i pokreu ih prirodni uzroci. Pitanje: Kaete da ne postoje dokazi o postojanju boga, ali ta je sa udima? Odgovor: Mnogi veruju da su uda dokaz postojanja boga. ujemo tvrdnje kako su se odigrala neka udesna isceljenja, ali nikad ne dobijamo nezavisna
svedoanstva neke medicinske ustanove ili hirurga. ujemo prie iz druge ruke da je neko udesno spaen iz neke katastrofe, ali ne i nepristrasne izvetaje svedoka takvog dogaaja. ujemo glasine da je molitva iscelila bolesno telo, ili ojaala atrofirane udove, ali nikad ne vidimo rendgenske snimke, niti komentare doktora i medicinskih sestara. Nedokazane tvrdnje, prie iz druge ruke i glasine nisu nikakva zamena vrstim dokazima, a vrsti dokazi o postojanju uda su vrlo retki. Ipak, neobjanjive stvari se nekad deavaju, ali naa nesposobnost da objasnimo ove dogaaje ne dokazuje postojanje bogova. Ona samo dokazuje da je nae znanje nepotpuno. Pre razvoja moderne medicine, kada ljudi nisu znali ta uzrokuje bolesti, ljudi su verovali da bog ili bogovi alju bolesti kao kaznu. Sada znamo ta ih uzrokuje i kada se razbolimo uzimamo lekove.U budunosti, kada nae znanje o svetu bude potpunije, biemo u stanju da razumemo ta uzrokuje neobjanjene fenomene, ba kao to danas razumemo ta je uzrok bolesti. Pitanje: Ali toliko ljudi veruje u neku vrstu boga, tu mora biti neke istine. Odgovor: To nije tano. Nekada su svi ljudi verovali da je zemlja ravna ploa i nisu bili u pravu. Broj ljudi koji u neku ideju veruje nije nikakva mera istinitosti ili neistinitosti te ideje. Jedini nain da proverimo istinitost neke ideje je da posmatramo injenice i ispitamo dokaze. Pitanje: Pa ako vi budisti ne veruju u bogove, u ta verujete? Odgovor: Ne verujemo u boga zato to verujemo u oveanstvo. Verujemo da je svako ljudsko bie dragoceno i vano i da svako ima potencijal da se razvije u Budu savreno ljudsko bie. Mi verujemo da ljudi mogu da prerastu neznanje i iracionalnost i vide stvari onakvima kakve one zaista jesu. Verujemo da mrznja, bes, zloba i ljubomora mogu da se zamene ljubavlju, strpljenjem, velikodunou i dobrotom. Verujemo da je sve ovo mogue za svakog oveka ako uloi dovoljno truda, voen i podravan drugim budistima i inspirisan Budinim primerom. Kao to Buda kae:
Niko nas ne spasava sem nas samih. Niko ne moe i niko ne uspeva. Mi sami moramo hodati stazom, a Bude nam jasno pokazuju put. (Dp. 165)
Home
---\\
Uvod

5. Pet pravila morala

Pitanje: Druge religije formiraju svoje stavove o dobrom i loem na osnovu zapovesti svoga boga ili svojih bogova. Vi budisti ne verujete u boga. Kako onda znate ta je dobro, a ta loe? Odgovor: Bilo koja misao, govor ili akcija koji su ukorenjeni u pohlepi, mrnji ili samoobmani nas vode dalje od nibbane i prema tome su loi. Bilo koja misao, govor ili akcija koji su ukorenjeni u dareljivosti, ljubavi i mudrosti, pa nam prema tome raiavaju put do nibbane su dobri. Da biste znali ta je dobro, a ta loe prema uenju religija u ijem centru je bog, treba samo da radite ta vam se kae. Prema uenju religija u ijem centru je ovek, shvatiete ta je dobro, a ta loe
ukoliko razvijete duboku samosvesnost i samorazumevanje. Moral zasnovan na razumevanju je uvek jai od morala koji je odgovor na komandu. Prema tome, da bi razluio dobro od loeg, budista gleda na tri stvari: nameru koja stoji iza dela (delo je u ovom kontekstu misao, govor ili akcija), efekat koju e delo da ima na onoga koji ga izvrava i efekat koji e delo imati na druge. Ukoliko je namera dobra (ukorenjena u dareljivosti, ljubavi i mudrosti), ukoliko delo pomae meni (da postanem dareljiviji, da imam vie ljubavi i da sam mudriji) tada su moja dela zdrava, dobra i moralna. Naravno da ovde ima puno varijacija. Ponekad delujem sa najboljim namerama, ali od toga nemamo dobra ni ja ni drugi. Ponekad su moje namere daleko od dobrih, ali uprkos tome drugi imaju koristi od mojih dela. Ponekad delam iz najboljih namera i imam koristi od mojih dela, ali ona donesu nevolje drugima. U ovakvim scenarijama moja dela su meavina dobrog i ne ba dobrog. Ukoliko je moja namera loa i moja dela ne pomau ni meni ni drugima, onda su ona definitivno loa. Kada su moje namere dobre i moja dela su na korist i meni i drugima, onda su ona definitivno dobra. Pitanje: Da li budizam ima svoj etiki kod? Odgovor: Da, ima. Pet pravila morala su osnova budistike etike. Prvo pravilo je ne ubijati i ne povredjivati druga iva bia, drugo ne krasti, tree ne zloupotrebljavati seks, etvrto ne lagati, a peto ne konzumirati alkohol, droge i druge supstance koje pomuuju svest. Pitanje: Ali nije li u ponekim sluajevima dobro ubiti? Na primer ubiti insekte koji prenose zaraze, ubiti nekoga ko hoe vas da ubije? Odgovor: To moe biti dobro za vas, ali ta emo sa insektom ili osobom koja je ubijena? I oni ele da ive ba kao i vi. Kada ubijete insekta koji prenosi zarazu, vaa namera je najverovatnije meavina brige za sebe (to je dobro) i odvratnosti (loe). Delo (ubistva) e vam biti od koristi (dobro), ali oito nee koristiti drugom biu (loe). Prema tome, ponekad je neophodno ubiti, ali to nikada nije u
potpunosti dobra akcija. Pitanje: Vi, budisti ste mnogo zabrinuti za mrave i bube. Odgovor: Budisti pokuavaju da razviju sveobuhvatno saoseanje koje ne pravi razliku medju ivim biima. Mi vidimo svet kao jedinstvenu celinu, u kojoj svaka stvar i svako bie imaju svoje mesto i svoju ulogu. Smatramo da treba da budemo veoma oprezni da ne naruimo osetljivu prirodnu ravnoteu. Tamo gde je naglasak bio na potpunom iskoriavanju prirode, na ceenju poslednje kapi iz nje bez namere da joj damo bilo ta za uzvrat, da je podjarmimo i potinimo, priroda se pobunila. Vazduh je postao zatrovan, reke zagaene i mrtve, toliko biljnih i ivotinjskih vrsta ide prema totalnom istrebljenju, padine planina su jalove i isprane. ak se i klima menja. Da su se ljudi malo manje starali da polome, unite i ubiju, ovakvo grozno stanje prirode se ne bi pojavilo. Trebali bi da se potrudimo da pokaemo malo vie potovanja prema svakom obliku ivota. To je ono o emu govori prvo pravilo morala. Pitanje: Kakav stav ima budizam prema abortusu? Odgovor: Prema Budinom uenju ivot poinje zaeem ili ubrzo nako njega. Prema tome abortirati fetus znai ubiti. Pitanje: Ali ukoliko je ena silovana ili ukoliko zna da e joj beba biti defektna, nije li bolje prekinuti trudnou? Odgovor: Dete zaeto silovanjem ima pravo da bude roeno i voljeno ba kao i svako drugo dete. On ili ona ne bi trebalo da budu ubijeni samo zato to je njihov bioloki otac poinio zloin. Roditi deformisano ili mentalno zaostalo dete moe biti veliki ok za roditelje, ali ako je u redu abortirati ovakav fetus onda zato ne ubiti dete ili odraslu osobu koji su deformisani ili hendikepirani? Mogue su situacije u kojima je abortus najhumanije reenje. Na primer da bi se spasio majin ivot. Ali budimo iskreni. Veina abortusa je izvedena jednostavno zato to je trudnoa bila
neeljena, sramotna ili zato to su roditelji eleli da imaju decu kasnije. Za budiste, sve ovo su loi razlozi da se uniti ivot. Pitanje: Da li osoba koja izvri samoubistvo time kri prvo pravilo morala? Odgovor: Kada jedna osoba ubije drugu, ona to moe uiniti iz straha, mrnje, besa, pohlepe ili neke druge negativne emocije. Kada osoba izvri samoubistvo, ona to moe uiniti iz veoma slinih razloga ili zbog drugih negativnih emocija kao to su oajanje ili frustracija. Prema tome, dok je ubistvo rezultat negativnih emocija prema drugome, samoubistvo je rezultat negativnih emocija prema sebi i prema tome predstavlja krenje prvog pravila morala. Meutim, mi ne trebamo nekome ko planira ili je ve neuspeno pokuao da izvri samoubistvo da bi smo mu rekli da je to to ini loe. Njemu treba naa podrka i razumevanje. Treba mu pomoi da razume da samoubistvom samo produava svoj problem, ne reava ga. Pitanje: Objasnite mi drugo pravilo morala. Odgovor: Kada prihvatimo ovo pravilo, obavezujemo se da ne uzimamo nita to nam ne pripada. Drugo pravilo morala se odnosi na obuzdavanje nae pohlepe i na potovanje tueg vlasnitva. Pitanje: Tree pravilo morala kae da treba da se klonimo zloupotrebe seksa. ta je to zloupotreba seksa? Odgovor: Ukoliko se koristimo prevarom, emotivnom ucenom ili silom da iznudimo od nekoga da ima seks sa nama, onda se to moe nazvati zloupotrebom seksa. Preljuba je takoe jedan vid zloupotrebe seksa jer kada smo se venali, obeali smo branom partneru da emo mu biti verni. Kada smo izvrili preljubu, pogazili smo to obeanje i izneverili poverenje branog partnera. Seks bi trebalo da bude izraz ljubavi i intimnosti izmeu dvoje ljudi. Kada je takav, on unapreuje nae mentalno i emotivno blagostanje.
Pitanje: Da li je seks pre braka takoe zloupotreba seksa? Odgovor: Ne ukoliko postoji ljubav i meusobna saglasnost izmeu dvoje ljudi koji imaju seks. Meutim, ne treba nikada zaboraviti da je bioloka funkcija seksa reprodukcija i ukoliko neudata ena ostane u drugom stanju, to moe da izazove mnoge probleme. Mnogi zreli i umni ljudi misle da je mnogo bolje ostaviti seks za posle venanja. Pitanje: ta budizam pouava u vezi sa kontrolom raanja? Odgovor: Neke veroispovesti pouavaju da je upranjavanje seksa iz bilo kojeg drugog razloga osim produenja vrste nemoralno. Zbog toga one smatraju da su sve vrste kontrole raanja loe. Budizam smatra da seks ima vie funkcija, kao to su produenje vrste, rekreacija, izraz ljubavi i panje izmeu dvoje ljudi itd. S obzirom na to, budizam smatra da su sve vrste kontrole raanja, osim abortusa, u redu. Zapravo, budizam smatra da je kontrola raanja pravi blagoslov u svetu u kome je nagla ekspanzija populacije postala jedan od glavnih problema. Pitanje: Kaite nam o etvrtom pravilu morala. Da li je mogue iveti u ovom svetu bez laganja? Odgovor: Ukoliko je zaista nemogue delati u drutvu i voditi poslove bez laganja, onda bi takvo okantno i izopaeno stanje stvari trebalo odmah promeniti. Budista je ona osoba koja je reena da preduzme konkretne korake ka reenju problema tako to e se drati istine i biti iskrena. Pitanje: Zamislite sledei scenario: Sedite u parku i preplaen ovek protri ispred vas. Nakon nekoliko minuta dotrava drugi ovek sa noem u ruci i pita vas da li ste videli kuda je prvi ovek otrao. Da li bi ste mu rekli istinu ili bi ste ga lagali? Odgovor: Ukoliko bih imao dobar razlog da verujem da drugi ovek namerava da
ozbiljno povredi prvoga, kao inteligentan i brian budista, ne bih se ustruavao da laem. Ranije smo rekli da je jedan od faktora za odreivanje da li je delo dobro ili loe, namera sa kojom je delo izvreno. U ovakvim uslovima je namera spasavanja ivota daleko vie pozitivna nego to je laganje negativno. Ukoliko je laganje, opijanje ili ak kraa izvedena sa namerom da se spase ivot, onda bi to trebalo da uradim. Uvek mogu da se popravim za krenje ovih pravila, ali nikada ne mogu da vratim ivot koji je ve uzet. Meutim, kao to sam ve ranije naglasio, nemojte ovo zloupotrebiti kao dozvolu za krenje pravila morala kada god vam je to zgodno. Pravila morala treba vrlo paljivo slediti i kriti ih samo u ekstremnim situacijama. Pitanje: Peto pravilo morala kae da ne treba da konzumiramo alkohol ili druge droge. Zato? Odgovor: Ljudi ne piju radi ukusa. Kada piju sami, to obino rade da bi se oslobodili napetosti, a kada piju u drutvu, to je obino da bi se uklopili u to drutvo. ak i mala koliina alkohola izopauje svest i remeti samosvest. Uzimanje vee koliine alkohola dovodi do katastrofalnih rezultata. Budisti kau da kada ovek prekri peto pravilo, u stanju je da prekri sva pravila morala. Pitanje: Ali konzumiranje male koliine alkohola nije krenje pravila, zar ne? To je samo mala stvar. Odgovor: Jeste to mala stvar, ali ako niste u stanju da vebate sa malim stvarima, onda vam posveenost i reenost nisu veoma jaki, zar ne? Pitanje: Da li je puenje krenje petog pravila morala? Odgovor: Puenje definitivno ima loe posledice na telo, ali njegov uticaj na um je minimalan. ovek moe da pui, a pri tome da bude budan, da odrava punou uma i samosvest. Prema tome, iako puenje nije preporuljivo, ono nije krenje nijednog pravila morala.
Pitanje: Pet pravila morala su definisana u negativnoj formi. Ona nam kau ta da ne radimo. Ne kau nam ta da radimo. Odgovor: Pet pravila morala su osnova budistike etike. Ona, meutim, nisu sva budistika etika. Poinjemo tako to uviamo naa negativna ponaanja i pokuavamo da ih uklonimo ili izmenimo. Tome slue pet pravila morala. Nakon to smo prestali sa injenjem loih dela, poinjemo da inimo dobra dela. Uzmimo na primer etvrto pravilo morala. Buda ui da treba da ponemo sa uzdravanjem od laganja. Nakon toga, treba da ponemo da govorimo istinu, da govorimo blago, utivo i u pravo vreme. Po prestanku govora lai, on postaje govornik istine, pouzdan, vredan poverenja, na koga se moe osloniti, on ne vara svet. Po prestanku zlonamernog govora, on ne ponavlja onde ono to je uo ovde niti ponavlja ovde ono to je uo onde da bi izazvao neslaganje meu ljudima. On ujedinjuje one koji su podeljeni i ini bliim one koji su ve prijatelji. Harmonija je njegovo radovanje, harmonija je njegovo veselje, harmonija je njegova ljubav, to je motiv njegovog govora. Odriui se grubog govora, njegov govor je besprekoran, prijatan za uho, prikladan, dopire do srca, utiv, dopadljiv mnogima. Odustavi od praznog brbljanja, on govori u pravo vreme, ono to je ispravno, pogaajui u sutinu, o Dhammi i o disciplini.On govori rei koje su vredne potovanja, koje su pravovremene, razlone, dobro definisane i pogaaju u sutinu. (M.I,179)
Home
---\\
Uvod

5. Preporaanje
Pitanje: Odakle dolazimo mi ljudi i kuda idemo? Odgovor: Postoje tri mogua odgovora na ovo pitanje. Oni koji veruju u boga ili bogove obino tvrde da pre nego to se ovek rodi, on ne postoji, da bi se zatim rodili zahvaljujui boijoj volji. Potom ive svoj ivot i onda, u skladu sa onim u ta su verovali i ta su tokom ivota inili, odlazne ili veno na nebo ili veno u pakao. Ima drugih, humanista i naunika, koji tvrde da se ljudi raaju putem zaea i u skladu sa prirodnim zakonima, da zatim ive i da, posle smrti, prestaju da postoje. Budizam ne prihvata nijedno od ova dva objanjenja. Prvo otvara niz etikih problema. Ako boga zaista stvara svakog od nas, teko je objasniti zato toliko
beba umre neposredno pre poroaja ili se rodi mrtvo. Drugi problem sa teistikim objanjenjem da se ini krajnje nepravednim da ovek treba da pati venim bolom u paklu za ono to je uradio tokom 60 ili 70 godina. ezdeset ili 70 godina neverovanja ili nemoralnog ivota ini se da ne zasluuju vene muke. Slino ovome, 60 ili 70 godina ivota u vrlini izgledaju kao mali ulog za veno blaenstvo u raju. Drugo objanjenje je bolje nego prvo i ima vie naunih dokaza koji ga potkrepljuju, ali jo uvek vana pitanja ostavlja bez odgovora. Kako fenomen tako zapanjujue kompleksan kao to je ljudska svest da se razvije iz jednostavnog spoja spermatozoida i jajne elije i to za samo devet meseci? I sada kada parapsihologija postaje deo priznate nauke, pojave kao to je telepatija je vrlo teko uklopiti u materijalistiki model uma. Budizam na pitanje odakle oveanstvo dolazi i kuda ide nudi objanjenje koje najvie zadovoljava. Kada umremo, um sa svim sklonostima, preferencijama, sposobnostima i karakteristikama koje su se razvile i uslovljavale tokom ivota ponovo se uspostavlja u oploenom jajetu. Tako individua raste, biva ponovo roena i razvija linost uslovljenu kako mentalnim karakteristima koje su prenete iz poslednjeg ivota, tako i novim okruenjem. Linost e se menjati i oblikovati svesnim naporom i uslovljavajuim faktorima kao to su obrazovanje, uticaj roditelja i drugtvo i ponovo e,posle smrti, sebe uspostaviti u novom oploenom jajetu. Ovaj proces umiranja i ponovnog raanja nastavie se sve dok ne nestanu uslovi koji ga izazivaju, a to su elja i neznanje. Kada nestanu, umesto da se ponovo raa, um dostie stanje koje je nazvano nirvana i to je krajnji cilj budizma i cilj ivota samog. Pitanje: Kako to um prelazi iz jednog tela u drugo? Odgovor: BZamisli bie kao radio talase. Radio talasi, koji nisu sainjeni od rei i muzike, ve od energije na razliitim frekvencijama, prenose se, kreu kroz prostor, da bi ih privukao i registrovao prijemnik i potom emitovao kao rei i muziku. Slino je sa umom. U trenutku smrti, mentalna energija se kree kroz
prostor, nju privlai i registruje oploeno jaje. Kako embrion raste, ona se skoncentrie u mozgu, odakle kasnije "emituje" sebe kao novu linost. Pitanje: Da li se uvek preporaamo kao ljudska bia? Odgovor: Ne, postoji nekoliko svetova u kojima se preporaamo. neki ljudi se preporaaju u raju, neki se preporaaju u paklu, neki kao gladni duhovi i tako dalje. Raj nije toliko nekakvo mesto koliko stanje, kada imamo suptilno telo i um uglavnom doivljava zadovoljstvo. Kao i sva uslovljena stanja, raj je prolazan i kada nam je ivotni vek okonan, mogue je da se opet rodimo kao ljudsko bie. Pakao, isto tako, nije neko mesto, ve stanje, kada imamo suptilno telo i um uglavnom doivljava strepnju i bol. Biti gladni duh, takoe, jeste stanje kada imamo suptilno telo i ume je neprekidno muen udnjom i nezadovoljstvom. Dakle, nebeska bia uglavnom doivljavaju zadovoljstvo, bia u paklu i gladni duhovi doivljavaju uglavnom bol, dok ljudska bia najee doivljavaju meavina ovo dvoje. Glavna razlika izmeu sveta ljudi i drugih svetova jeste u tipu tela i kvalitetu doivljaja. Pitanje: ta odreuje gde e se neko roditi? Odgovor: Najvaniji faktor, ali ne i jedini, koji utie na to gde emo se roditi i koji vrstu ivota emo iveti jeste kamma. Re kamma znai "postupak, delo" i odnosi se na ono to smo uinili namerno. Drugim reima, to kakvi smo u dobroj je meri odreeno time kako smo razmiljali i ta smo radili u prolosti. Slino tome, kako mislimo i delujemo sada uticae na to kakvi emo biti u budunosti. Blag, ljubavlju ispunjen tip oveka e najee biti roen u raju ili kao ljudsko bie koje ima predodreenost za prijatne doivljaje. Nervozna, zabrinuta ili vrlo okrutna osoba obino se preporaa u paklu ili kao ljudsko bie koje je predodreeno za neprijatne doivljaje. Osoba koja razvija opsesivnu elju, jaku poudu i neutaive ambicije koje nikada ne mogu biti zadovoljene obino e se roditi kao gladni duh ili kao ovek koji je frustriran pohlepom i udnjom. Kakve god da su snane mentalne
navike razvijene u ovom ivotu, one e sejednostavno nastaviti i u narednom. Veina ljudi se, meutim, preporaa kao ljudska bia. Pitanje: Dakle, mi nismo predodreeni svojom kammom, moemo i da je menjamo. Odgovor: Naravno da moemo. Zato je jedan od koraka na plemenitom osmostrukom putu ispravan napor. On zavisi od nae iskrenosti, koliko mnogo energije ulaemo i koliko su jake nae navike. Ali istina je da neki ljudi jednostavno protre kroz ivot pod uticajem svojih prolih navika, a da ne uine bilo kakav napor da ih izmene i ostaju rtve njihovih neprijatnih posledica. Takvi ljudi e nastaviti da pate sve dok ne promene svoje negativne navike. to due te negativne navike ostanu, to e ih posle tee biti izmeniti. Budisti ovo razumeju i korste svaku priliku da izmene mentalne navike koje imaju neprijatne posledice, kao i da razvijaju one koje imaju prijatan rezultat. Meditacija je jedna od tehnika koje se koriste za menjanje ustaljenih navika u umu kao to je i uzdravanje od govorenja i ponaanja na odreeni nain. itav budistiki ivot jeste vebanje u proiavanju i oslobaanju uma. Na primer, ako su u prolom ivotu strpljivost i ljubaznost bile istaknute osobine vaeh karaktera, takve tendencije e se ponovo javiti u sadanjem ivotu. Ako se pak one podstiu i razvijaju i u ovome, one e se javiti jo jae i dominantnije u buduem ivotu. Ovo je zasnovano na jednostavnoj injenici, koju je mogue lako uoiti, da je dugo ukorenjene navike najtee iskoreniti. Dakle, kada ste strpljivi i ljubazni, obino se dogaa da vas drugi ne iznerviraju lako, niste zlopamtilo, ljudi vas vole i tako su vaa iskustva obino prijatna. Uzmimo drugi primer. Recimo da se rodite sa sklonou da budete strpljiv i ljubazan zahvaljujui svojim mentalnim navikama iz prolog ivota. Ali u sadanjem ivotu ne obraa mnogo panje na to da dalje jaa i razvija takve sklonosti. One e postepeno slabiti i nestati, pa e moda u narednom ivotu biti potpuno izgubljene. I poto je to sluaj, postoji mogunost da u tom ili narednom
ivotu pono da rastu i razvijaju se naprasitost, bes i okrutnost, donosei sa sobom sva ona neprijatna iskustva koja takvi stavovi stvaraju. Uzmimo jo jedan, poslednji primer. Recimo da zbog scojih mentalnih navika u poslednjem ivotu, u sadanjem ima sklonosti da bude kratkih ivaca i besan, ali shvata da ti takve navike samo donose neprijatnosti. Ako si u stanju samo da oslabi te sklonosti, one e se ponovo javiti u narednom ivotu, u kojem e ih uz jo malo napora biti mogue sasvim eliminisati i time se moe osloboditi njihovih neprijatnih posledica. Pitanje: Govorili ste mnogo o preporaanju, ali postoji li bilo kakav dokaz da se preporaamo posle smrti. Odgovor: Ne samo da postoje nauni dokazi u prilog budistikog verovanja u preporaanje, ve je teorija o ivotu posle ivota jedina koja ima bilo koji dokaz u svoju korist. Nema nikakvog dokaza koji dokazuje postojanje raja, niti naravno dokaza za potpuno ponitavanje posle smrti. Tokom poslednjih 30 godina parapsiholozi su prouavale izvetaje nekih ljudi koji su imali vrlo iva seanja na svoje prethodne ivote. Na primer, u Engleskoj, petogodinja devojica je tvrdila da moe da se seti svog "drugog oca i majke" i priala je vrlo detaljno o neemo to je izgledalo kao dogaaj iz ivota neke druge osobe. Parapsiholozi su je pozvali i ona je odgovorila na stotine pitanja. Priala je o ivotu u selu koje je ini se bilo smeteno u paniji, dala je ime sela, ime ulice u kojoj je ivela, imena suseda i detalje iz svakodnevnog ivota. Ispriala je takoe dirljivu priu kako su je udarila kola i da je dva dana kasnije preminula od povreda. Kada su svi ti navodi provereni, ispostavilo se da su tani. U paniji je zaista postojalo selo sa imenom koje je devojica navela. Isto tako i ulica i kua kakvu je opisala. tavie, ustanovljeno je da je 23-godinja devojka koja je ivela u toj kui nastadala u saobraajnoj nesei pre pet godina. Kako je mogue da 5-godinja devojica koja ivi u Engleskoj i koja nikada nije putovala u paniju zna sve te detalje? I ovo, naravno, nije jedini ovakav sluaj. Profesor Jan Stivenson sa katedre za psihologiju
Univerziteta u Virdiniji u svojim je knjigama opisao na desetine ovakvih sluajeva. On je priznati naunik, ije je 25-godinje prouavanje ljudi koji se seaju svojih prolih ivota veoma snaan dokaz u prilog budistikog uenja o preporaanju. [1] Pitanje: Neki ljudi mogu rei da je navodna sposobnost da se setimo ranijih ivota zapravo avolovo delo. Odgovor: BNe moete jednostavno odbaciti sve to se ne uklapa u vae verovanje kao avolju rabotu. Kada su na videlo iznede gole injenice u prilog nekoj ideji, morate koristiti racionalne i logike argumente ako elite da im se suprotstavite -a ne iracionalni sujeverni govor o avolima. Pitanje: Moe se rei da je razgovor o preporaanju takoe malo sujeveran. Odgovor: Renik definie sujevereje kao "verovanje koje nije zasnovano na razumu ili injenici, ve na asocijaciji ideja, kao kod magije." Ukoliko biste mogli da mi pokaete ozbiljnu studiju o postojanju avola koju je napisao naunik, tada bih se sloio da verovanje u avola nije sujeverje. Ali nisam nikada uo za neko istraivanje o avolima; naunici jednostavno nee da se zamajavaju time, te zati i kaem da ne mostoji dokaz o postojanju avola. Ali ako to smo videli, postoje dokazi koji ukazazuju na mogunost da se preporaanje dogaa. Ukoliko je verovanje u ponovno roenje zasnovano barem na nekim injenicama, ono ne moe biti sujeverje. Pitanje: Dobro, da li postoji ijedan naunik koji veruje u preporaanje? Odgovor: Da. Tomas Haksli, koji je zasluan za to to je nauka uvedena u britanski kolski sistem u XIX veku i koji je prvi meu naunicima branio Darvinovu teoriju, verovao je da je reinkarnacija jedna sasvim prihvatljiva ideja. U svojoj uvenoj knjizi Evolucija i etika i drugi eseji, on kae: U uenju o transmigraciji, kakvo god njezino poreklo bilo, bramanska i
budistika spekulacija su pronale jedan sasvim praktian nain da konstruiu prihvatljivu sliku o putevima oveka u ovom kosmosu... Ta slika nije nita manje verovatna nego sve druge i niko sem vrlo prenagljenih mislilaca je ne bi odbacio tvrdei da poseduje inherentnu apsurdnost. Slino i samoj teoriji evolucije, transmigracija ima svoje korene u svetu realnosti; i ona takvu potporu moe istai kao snaan argument u svoju korist. Profesor Gustav Stromberg, uveni vedski astronom, fiziar i prijatelj Alberta Ajntajna, tako je osetio privlanost ideje o preporaanju: Miljenja o tome moe li se ovekova dua reinkarnirati na Zemlji ili ne su podeljena. Godine 1936. u Indiji su vlasti izvestile o i istraivale jedan veoma zanimljiv sluaj. Jedna devojica (anti Devi iz Delhija) bila je u stanju da sasvim precizno opie svoj prethodni ivot (u Mutri, mestu udaljenom 750 kilometara od Delhija), a koji se zavrio otprilike godinu dana njezinog "drugog roenja". Navela je ime svoga mua i deteta, opisala kuu i kako je taj ivot proivela. Komisija koja je istraivala ovaj sluaj odvela ju je pred njezine bive roake, koji su svi potrvdili devoicine rei. Meu Indijcima reinkarnacija se smatra uobiajenom stvari; ono to ih je zapanjujilo u ovom sluaju jeste velika koliina injenica kojih se devojica seala. Ovi i slini sluajevi mogu se smatrati dodatnim dokazima za teoriju o neunitivosti seanja. Profesor Dulijan Haksli, istaknuti britanski naunik i nekadanji direktor UNESCOa, verovao je da je preoraanje sasvim u skladu sa naunim miljenjem. Ne postoji nita to bi govorilo protiv duhovne individue koje neprekidno postoji, a koja se emituje u trenutku smrtu, slino kao to odreenu poruku beinim putem emituje neki aparat za
komunikaciju. Ali treba imati na umu da ta poruka na drugom kraju postaje opet samo poruka, kada doe u kontakt sa novo materijalnom strukturom -- prijemnikom. Ona... nee nikada misliti ili oseati sem ukoliko nije na neki nain ponovo "otelovljena". Nae linosti su tako zasnovane na telu da je zaista nemogue zamisliti preivljavanje koje bi u bilo kojem smislu bilo istinski lino bez neke vrste tela... Mogu da zamislim kako se emituje neto to ima istu vezu sa mukarce ili enom kao to je to i beina poruka u odnosu na prenosnik u vidu aparata; ali u tom sluaju "mrtvi" svet, koliko je to nama mogue da vidimo, nije nita drugo do kretanje razliitih obrazaca kroz univerzum sve dok... oni... ne dou natrag do datosti svesti time to stupe u kontakt sa neim to funkcionie poput prijemnika u umu. ak i veoma praktini i trezveni ljudi kao to je to bio ameriki industrijalac Henri Ford nalazili su da je ideja preporaanja prihvatljiva. Fordu se ona dopala zato to prua svakome i drugu ansu da se sam sebe razvija. Tako je Henri Ford govorio: Prihvatio sam teroju reinkarnacije kada mi je bilo 26... Religija mi u tom trenutku nije nita nudila... ak ni rad nije mogao da mi prui potpunu satisfakciju. Rad je besmislen ukoliko iskustvo koje steknemo u jednom ivotu nismo u stanju da iskoristimo u narednom. Kada sam otkrio reinkarnaciju, izgledalo mi je kao da sam otkrio jedan univerzalan plan. Shvataio sam da postoji ansa da ostvarim svoje ideje. Vreme vie nije bilo ogranieno. Vie nisam bio rob kazaljki ovoga sata... Genije se postaje zahvaljujui iskustvu. Neki misle da je to dar ili talenat, ali to je plod jako dugog iskustva kroz mnogo ivota. Neke due su starije od drugih i otuda i znaju vie... Otkrie reinkarnacije umirilo je moj um... Ukoliko sauvate beleku o ovom razgovoru, nainite je tako da umiri umove ljudi. Hteo bih i drugim da prenesem spokojstvo koje nam ovakav produen pogled na ivot daje.
Tako budistiko uenje o preporaanju ima neke naune osnove, ono je logno i odgovara na neka vana pitanja o ovekovoj sudbini. Ali je i velika uteha. Prema Budi, ako ne uspete da dostignete nirvanu u ovom ivotu, imaete priliku da pokuate u nekom od narednih. Ako ste u ovom ivotu nainili greke, moi ete da se ispravite u narednomZaista ete biti u prilici da uite na sopstvenim grekama. Stvari koje niste u stanju da uradite ili postignete u ovom ivotu, moda e zaista postati mogue u naredno. Kakvo divno uenje! Pitanje: Sve je intelektualno veoma stimulativno, ali moram priznati da sam ja jo uvek skeptian. Odgovor: To je u redu. Budizam nije ona vrsta religije u koju mora da stupi i pone da veruje u sve to ona poduava. Kakav korist od toga da sebe prisiljava da veruje u stvari u koje zapravo ne moe da veruje? Meutim, jo uvek moe da veba ono to smatra da ti pomae, prihvati one ideje koje smatra prihvatljivim i ima koristi od njih i bez verovanja u preporaanje. Ko zna! Moda jednog dana ugleda i istinu o preporaanju.
Beleka [1] Videti Twenty Cases Sugestive of Reincarnation and Cases of Reincarnation Type, University Press of Virginia, Charlotteville, 1975. [Natrag]
Home
---\\
Uvod

6. Meditacija
Pitanje: ta je to meditacija? Odgovor: Meditacija je svestan napor da se promeni nain na koji um funkcionie. Pali re za meditaciju je bhavana to znai nega, razvijanje ili prosto bivanje. Pitanje: Da li je meditacija vana? Odgovor: Jeste. Bez obzira na to koliko eleli da budemo dobri, ukoliko nismo sposobni da promenimo nae elje zbog kojih se ponaamo onako kako se ponaamo, promena e biti vrlo teka. Na primer, neko moe da primeti da je vrlo
nestrpljiv u odnosu sa svojom suprugom i moe da obea sebi: Od sada vie neu da budem tako nestrpljiv. Ali sat kasnije, moe opet da se izdere na nju zato to nije svestan sebe samoga, pa nestrpljenje provali iz njega a da on toga nije ni svestan. Meditacija pomae da se razvije svesnost i energija potrebna za transformaciju ukorenjenih mentalnih navika ponaanja. Pitanje: uo sam da meditacija moe biti opasna. Da li je to tano? Odgovor: So nam je potrebna da bismo iveli. Ali ako biste pojeli kilo soli, to bi vas verovatno ubilo. Da biste funkcionisali u modernom svetu, potrebna su vam kola, ali ukoliko ne potujete pravila saobraaja ili ukoliko vozite pijani, automobil e postati opasna maina. Meditacija je upravo takva. Od sutinskog je znaaja za nae mentalno zdravlje i blagostanje, ali ukoliko je praktikujete na lo nain, moe da prouzrokuje probleme. Neki ljudi imaju probleme kao to je depresija, iracionalni starhovi ili izofrenija i misle da je meditacija instant lek za njihove probleme. Poinju da meditiraju i njihovo stanje se u nekim sluajevima pogora. Ukoliko imate problem ovakve vrste, treba prvo da potraite pomo strunjaka, pa kada vam je bolje da ponete sa meditacijom. Drugi ljudi precene svoje sposobnosti. Ponu sa meditacijom i umesto da idu postepeno, korak po korak, oni ulau previe energije u meditaciju ili meditiraju u suvie dugim periodima i vrlo brzo postanu iscrpljeni. Ali verovatno je najvei broj problema sa meditacijom posledica kengur meditacije. Neki ljudi idu kod jednog uitelja neko vreme i praktikuju tehniku koju on poduava. Nakon nedelju dana poznati uitelj meditacije poseti njihov grad i oni odlue da ukljue neke od njegovih ideja u svoju praksu. Ako tako nastave i sa drugim uenjima na koja naiu, uskoro postanu potpuno zbunjeni. Skakanje, kao kengur, od jednog uitelja do drugog, od jedne meditativne tehnike do druge, jeste greka. Ukoliko nemate nikakvih ozbiljnih mentalnih problema, najbolje to moete da uradite za sebe je da ponete da meditirate i da to radite koristei svoju sposobnost rasuivanja. Pitanje: Koliko ima vrsta meditacija?
Odgovor: Buda je poduavao mnogo razliitih vrsta meditacije, od kojih je svaka bila kreirana ili za prevazilaenje odreenog problema ili za razvoj odreenog psiholokog stanja. Dve najee praktikovane i najkorisnije vrste meditacije su sabranost uma na dah - anapana sati, i meditacija blagonaklonosti i ljubavi - metta bhavana. Pitanje: Kada bih hteo da praktikujem sabranost uma na dah, kako bi to trebalo da radim? Odgovor: Trebalo bi da pratite sledee proste korake mesto, poloaj tela, kako vebate i koji se problemi javljaju. Prvo, pronaite odgovarajue mesto, sobu koja nije buna i gde neete biti uznemiravani. Drugo, zauzmite udoban poloaj. Dobar nain da sedite je na jastuku sa prekrtenim nogama, pravim leima, akama u krilu i zatvorenim oima. Alternativno, moete sesti na stolicu, pod uslovom da vam je kima prava. Sledee je sama veba. Dok mirno sedite zatvorenih oiju, usredsredite svoju panju na udah i izdah. Ovo moe da se izvede ili brojanjem daha ili posmatranjem stomaka kako se die prilikom udaha i sputa prilikom izdaha. Kada ponemo da vebamo, odreeni problemi i potekoe e se pojaviti. Moe se pojaviti iritirajui svrab po telu ili bolovi u kolenima. Ukoliko se ovo dogodi, pokuajte da odravate telo oputeno i bez pokreta i nastavite da drite panju na dahu. Najverovatnije e vam se pojavljivati nizovi misli i skretati vam panju sa daha. Jedini nain da se nosite sa ovim je da svaki put strpljivo i blago vratite panju na dah. Ukoliko nastavite da radite ovo, vremenom e vam se te misli umiriti, vaa koncentracija e ojaati i doiveete trenutke duboke mentalne smirenosti i unutranje vedrine. Pitanje: Koliko dugo treba da meditiram? Odgovor: Dobro je poeti sa petnaestminutnom meditacijom svakoga dana prve nedelje, a onda produavati meditaciju za pet minuta svake nedelje dok ne doete
na 45 minuta meditiranja. Nakon nekoliko nedelja svakodnevne meditacije primetiete da vam se koncentracija poboljava. Pitanje: A meditacija blagonaklonosti i ljubavi? Kako se ona praktikuje? Odgovor: Kada ste dobro upoznati sa meditacijom sabranosti uma na dah i kada je redovno upranjavate, moete poeti sa meditacijom blagonaklonosti i ljubavi. Treba je upranjavati dva ili tri puta nedeljno nakon meditacije sabranosti uma na dah. Prvo usmerite panju prema sebi i uputite sebi rei kao to su: Neka ja budem sretan i neka budem dobro. Neka sam miran i staloen. Neka sam zatien od svih opasnosti. Neka mi je um osloboen svake mrnje. Neka mi je srce ispunjeno ljubavlju. Neka sam sretan. Neka budem dobro. Zatim, jedno po jedno, razmiljajte na taj nain o nekoj osobi koju volite, o neutralnoj osobi, to e rei osobi koju niti volite niti ne volite i na kraju o osobi koju ne volite. Poelite svakome od njih blagostanje i sreu. Pitanje: Koje su blagodeti praktikovanja ovakve meditacije? Odgovor: Ukoliko upranjavate meditaciju blagonaklonosti i uvida redovno i sa pravim mentalnim stavom, moi ete da primetite da se u vama dogaaju veoma pozitivne promene. Primetiete da ste mnogo sposobniji da prihvatite sebe i da oprostite sebi. Primetiete da se vaa oseanja prema voljenim osobama pojaavaju. Primetiete da postajete prijatelji sa ljudima prema kojima ste ranije bili ravnoduni i za koje niste mnogo marili. Takoe ete primetiti da vam neprijateljstvo i mrnja koje ste imali prema nekim ljudima slabe i da vremenom potpuno iezavaju. Ponekad, ukoliko znate nekoga ko je bolestan, nesretan ili nailazi na velike potekoe, moete ga ukljuiti u svoju meditaciju i esto ete videti kako se njegova situacija poboljava. Pitanje: Kako je to mogue? Odgovor: Kada je ispravno razvijen, um je veoma moan instrument. Kada
bismo mogli da nauimo da usredsreujemo svoju mentalnu energiju i da je projektujemo na druge, to bi imalo efekta na njih. Moda ste ve imali slina iskustva. Moda vam se desilo da ste sa puno ljudi u nekoj sobi i da imate oseaj da vas neko gleda. Okrenete se, i zaista neko vas gleda ukoena pogleda. Dogodilo se da ste uhvatili, osetili mentalnu energiju te druge osobe. Meditacija blagonaklonosti i ljubavi je ovakva. Projektujemo nau pozitivnu mentalnu energiju na druge i to ih moe postepeno promeniti. Pitanje: Da li postoje i druge vrste meditacije? Odgovor: Postoje. Poslednja i verovatno najvanija vrsta meditacije se zove vipassana. Re vipassana znai videti unutar, videti duboko i obino se prevodi kao meditacija uvida. Pitanje: Objasnite nam meditaciju uvida. Odgovor: Tokom meditacije uvida trudimo se da budemo svesni onoga to nam se dogaa, a da o tome ne razmiljamo ili na to reagujemo. Pitanje: ta bi bila svrha toga? Odgovor: Mi obino reagujemo na naa iskustva tako to ih ili volimo ili nevolimo ili im dozvolimo da pokrenu u nama lavinu misli, sanjarenja ili seanja. Sve ove reakcije izobliuju i pomuuju naa iskustva, to nam onemoguava da ih pravilno rastumaimo. Razvijajui ne-reagujuu svesnost poinjemo polako da uviamo zato neto mislimo, govorimo ili radimo na odreeni nain. Naravno, bolje poznavanje sebe moe samo da ima pozitivan uticaj na nae ivote. Sledea prednost praktikovanja meditacije uvida je to ona nakon nekog vremena stvara rastojanje izmeu nas i naeg iskustva. Tada, umesto da automatski i nesvesno reagujemo na svako iskuenje ili izazov, otkrivamo da smo sposobni da se povuemo jedan korak nazad, to nam omoguava da odluimo da li da reagujemo i kako. Na taj nain imamo vie kontrole nad naim ivotom, ne zato to smo
razvili elinu volju, nego zato to jasnije vidimo. Pitanje: Znai u pravu sam kada kaem da nam meditacija uvida pomae da postanemo bolji i sretniji? Odgovor: Pa, to je poetak, veoma vaan poetak. Meditacija ima mnogo uzvieniji cilj od toga. Kako naa praksa sazreva i kako se naa svesnost produbljuje, poinjemo da primeujemo da je nae iskustvo vrlo bezlino, da se u stvari odvija bez da ga ja izaziva, ak da i ne postoji to ja koje ga doivljava. U poetku praktikant moe da ima samo povremene bleskove ovog iskustva, ali vremenom ovo saznanje postaje jasno. Pitanje: To zvui poprilino zastraujue. Odgovor: Zvui zastraujue, zar ne? Zapravo kada ljudi prvi put imaju ovakvo iskustvo, malo su uplaeni, ali ubrzo je strah zamenjen dubokim saznanjem saznanjem da oni nisu ono to su oduvek mislili da jesu. Postepeno ego slabi i vremenom se potpuno rastvara zajedno sa oseajima ja i moje. To je momenat kada ivot jednoga budiste zajedno sa svim njegovim pogledima poinje da se menja. Uzmite samo koliko linih, drutvenih, pa ak i internacionalnih sukoba imaju svoj koren u egu, u rasnom i nacionalnom ponosu, u oseanju da smo nipodatavani, ponieni, da nam se preti ili u oajnikom vapaju Ovo je moje, Ono pripada nama. Prema budistikom uenju pravi mir i srea se mogu nai tek kada otkrijemo svoj pravi identitet. To je ono to se zove prosvetljenje. Pitanje: To je vrlo privlana ideja, ali je u isto vreme i veoma alarmantna. Kako moe prosvetljena osoba da funkcionie u ovom svetu bez oseanja ja ili bez oseanja vlasnitva. Odgovor: Pa i prosvetljena osoba moe nas s pravom da pita Kako moete da funkcioniete sa oseanjem sopstva? Kako ste samo sposobni da izdrite sve
naprijatnosti i strahove, ljubomoru, pohlepu i sujetu, vau i drugih ljudi. Nemojte nikada dozvoliti da se razbolite od groznice beskrajnog nagomilavanja jo i jo, od zaslepljenosti da uvek budete bolji ili ispred sledee osobe, od tog uasnog straha da moe da vam se desi da sve to imate izgubite? Izgleda da se prosvetljeni ljudi sasvim dobro snalaze u ovom ivotu. Oni neprosvetljeni, vi i ja, jesu ti koji imaju i stvaraju probleme sebi i drugima. Pitanje: Razumem ta hoete da kaete. Ali koliko dugo morate da meditirate da biste se prosvetlili? Odgovor: To je nemogue proceniti i verovatno nije ni bitno. to ne biste jednostavno poeli da meditirate i videli kuda vas to vodi? Ukoliko praktikujete iskreno i pametno, moete ustanoviti da vam to znaajno poboljava kvalitet ivota. Vremenom, moete poeleti da dublje istraite meditaciju i Dhammu. Kasnije to moe da postane najvanija stvar u vaem ivotu. Nemojte poinjati sa nagaanjima i brigama vezanim za vie stepene prakse dok se jo niste ni otisnuli na put. Idite korak po korak. Pitanje: Da li mi treba uitelj da me poui meditaciji? Odgovor: Uitelj nije absolutno neophodan, ali lino vostvo od strane nekoga ko je upoznat sa meditacijom velika je pomo. Naalost, neki monasi i laici se stavljaju u ulogu uitelja meditacije, a da pri tome ne znaju ta rade. Pokuajte da naete uitelja koji ima dobru reputaciju, uravnoteenu linost i koji je dosledan Budinim uenjima. Pitanje: uo sam da je meditacija danas u irokoj upotrebi i u psihologiji. Da li je to tano? Odgovor: Tano je. Meditacija je danas prihvaena kao praksa koja ima visok tarapeutski efekat na ljudski um i mnogi profesionalci koji rade na polju mentalnog zdravlja je koriste da kod pacijenata izazovu oputanje, prevazilaenje strahova i
poboljanje samosvesnosti. Budin uvid u ljudski um pomae ljudima danas isto onoliko koliko je pomagao i u drevna vremena.
Home
---\\
Uvod

Predgovor -- 1. ta je budizam? -- 2. Osnovni budistiki pojmovi -3. Budizam i ideja boga -- 4. Pet pravila morala -- 5. Preporaanje -- 6. Meditacija -7. Mudrost i saoseanje -- 8. Vegetarijanstvo -- 9. Srea i sudbina -- 10. Monasi i
monahinje -11. Budistiki kanon -- 12. Istorija i razvoj -- 13. Postati budista
7. Mudrost i saoseanje
Pitanje: esto ujem budiste kako govore o mudrosti i saoseanju. ta ova dva pojma znae? Odgovor: Neke religije veruju da je saoseanje ili ljubav (ova dva su veoma slina) najvaniji duhovni kvalitet, ali pri tome gree to ne poklanjaju panju mudrosti. Rezultat toga je da moe da zavri kao jedna dobroduna budala, veoma ljubazna osoba, ali sa malo ili nimalo razumevanja. Drugi sistemi razmiljanja, kao to je nauka, veruju da mudrost moe najbolje da se razvije kada su sve emocije, ukljuujui saoseanje, odstranjene. Rezultat ovoga je da nauka tei da bude preokupirana rezultatima, zaboravljajui da ona treba da slui
oveanstvu, a ne da ga kontrolie i da njime dominira. Kako su inae naunici mogli da upotrebe svoja znanja da razviju atomsku bombu, bakterije za bioloki rat i tome sline stvari? Budizam ui da morate da razvijete i saoseanje i mudrost da biste bili dobro uravnoteena i kompletna osoba. Pitanje: ta je to mudrost prema budizmu? Odgovor: Najvea mudrost je videti da su u realnosti sve pojave nekompletne, prolazne i bez trajnog sopstva. Ovo razumevanje je potpuno oslobaajue i vodi do velike sigurnosti i sree koja se zove nirvana. Meutim, Buda nije mnogo priao o ovom nivou mudrosti. Nije mudrost jednostavno verovati sve to nam se kae. Istinska mudrost je da sami za sebe direktno vidimo i razumemo. Tada, na ovom nivou, mudrost je biti otvorenog, pre nego zatvorenog uma, sluati tua gledita pre nego biti ohol, paljivo istraiti injenice koje su u suprotnosti sa naim verovanjima radije nego drati glavu u pesku, biti objektivan radije nego imati predrasude, uloiti vreme u formiranje naih stavova i verovanja radije nego prihvatiti prvo ili najemotivnije to nam se ponudi. Biti uvek spreman da promenimo naa verovanja kada su nam prezentovane injenice koje ih opovrgavaju, to je mudrost. Osoba koja ovako ini je zasigurno mudra i zasigurno e pre ili kasnije da dopre do razumevanja. Put na kome jednostavno poverujete u sve to vam se kae je lak put. Put budizma zahteva hrabrost, strpljenje, fleksibilnost i pamet. Pitanje: Mislim da to moe veoma mali broj ljudi. Kakva je onda svrha budizma kada samo mali broj ljudi moe da ga praktikuje? Odgovor: Tano je da nisu jo svi spremni za istine budizma. Ali ako neko nije sposoban da razume Budina uenja sada, moda e biti dovoljno zreo za to u iduem ivotu. Meutim, ima puno onih koji su sposobni da, uz samo malo pravih rei i ohrabrenja, uveaju svoje razumevanje. Upravo iz toga razloga budisti tee da blago i mirno dele uvide budizma sa ostalima. Buda nas je pouavao iz
saoseanja i mi treba da pouavamo druge iz saoseanja. Pitanje: ta je to saoseanje prema budizmu? Odgovor: Kao to mudrost pokriva intelektualnu ili razumnu stranu nae prirode, tako saoseanje pokriva emocionalnu ili oseajnu stranu. Kao mudrost, saoseanje je iskljuivo ljudska osobina. Re saoseanje se sastoji od dve rei, sa i oseanje. To je upravo ono to saoseanje jeste. Kada vidimo nekoga ko je iznuren i u bolu i kada oseamo njegov bol kao da je na sopstveni i teimo da odstranimo ili umanjimo njegov bol, to je saoseanje. Sve najbolje u ljudskim biima, sve Budi sline osobine kao to su deljenje, spremnost da se prui uteha, razumevanje, briga i nenost sve ovo su manifestacije saoseanja. Primetiete takoe kod saoseajne osobe da njena briga i ljubav za druge imaju svoje korene u brizi i ljubavi prema sebi. Najbolje emo razumeti druge kada zaista razumemo sebe. Moemo imati oseanja za druge samo kada imamo oseanja za sebe. Tako se u budizmu neiji duhovni razvoj potpuno prirodno razvija u brigu za dobrobit drugih. Budin ivot veoma dobro ilustruje ovo. On je proveo est godina borei se za svoje blagostanje nakon ega je bio u stanju da bude od koristi celom oveanstvu. Pitanje: Znai vi kaete da smo najsposobniji da pomognemo drugima nakon to smo pomogli sebi. Nije li to malo sebino? Odgovor: Mi obino vidimo altruizam, brigu za druge pre nego za sebe, kao neto to je suprotno sebinosti, brizi za sebe pre nego za druge. Budizam to ne vidi ni kao jedno ni kao drugo, va radije kao smesu oba. Istinska briga za sebe e postepeno prerasti u brigu za druge, poto emo videti da su drugi zaista isto to i mi. Ovo je istinsko saoseanje. Saoseanje je najlepi dragulj u kruni Budinih uenja.
Home
---\\
Uvod

8. Vegetarijanstvo
Pitanje: Budisti bi trebali da budu vegetarijanci, zar ne? Odgovor: To nije neophodno. Buda nije bio vegetarijanac, nije uio svoje sledbenike da budu vegetarijanci. ak i danas ima puno dobrih budista koji nisu vegetarijanci. U budistikom kanonu kae: Biti grub, bez milosti, klevetati, povreivati svoje prijatelje, biti bez srca, arogantan i pohlepan to je ono to prlja oveka, a ne jedenje mesa. Ponaati se nemoralno, odbijati da vratite dugove, varati u poslu, uzrokovati razdor meu ljudima to je ono to prlja oveka, a
ne jedenje mesa (Sn.246-7) Pitanje: Ali ako jedete meso, odgovorni ste to su te ivotinje ubijene. Zar to nije krenje prvog pravila morala? Odgovor: Tano je da ste kada jedete meso posredno ili delimino odgovorni za ubijanje ivotinja, ali to se moe rei i za jedenje povra. Zemljoradnik treba da prska useve insekticidima i otrovima da bi povre stiglo do vaeg tanjira bez rupa u sebi. Zatim, ivotinje se ubijaju da be se obezbedila koa za va kai ili torbu, sapun koji koristite i za hiljade drugih proizvoda. Nemogue je iveti bez da ste, na neki nain, indirektno odgovorni za smrt drugog bia. Ovo je jo jedan primer prve plemenite istine, obino postojanje je patnja i nezadovoljenost. Kada preuzmete na sebe prvo pravilo morala, vi pokuavate da izbegnete da budete direktno odgovorni za ubijanje drugih bia. Pitanje: Mahajana budisti ne jedu meso. Odgovor: To nije tano. Mahajana budisti u Kini izuzetno naglaavaju vegetarijanstvo, ali i monasi i laici (nezareeni sledbenici) mahajana tradicije u Japanu, Mongoliji i Tibetu obino jedu meso. Pitanje: Ali ja i dalje smatram da bi budisti trebalo da budu vegetarijanci. Odgovor: Ukoliko postoji osoba koja je veoma strogi vegetarijanac, ali koja je sebina, neiskrena i zla, a postoji druga osoba koja nije vegetarijanac, ali je obzirna prema drugima, iskrena, dareljiva i ljubazna, koja od ove dve osobe bi bila bolji budista? Pitanje: Osoba koja je iskrena i ljubazna. Odgovor: Zato?
Pitanje: Zato to takva osoba oito ima dobro srce. Odgovor: Upravo tako. Neko ko jede meso moe da ima isto srce ba kao to i onaj koji ne jede maso moe da ima neisto srce. Prema Budinom uenju, vaan je kvalitet srca, a ne sadraj jelovnika. Ima mnogo ljudi koji strogo paze da ne jedu meso, ali se ne brinu mnogo za svoju sebinost, neiskrenost, grubost ili ljubomoru. Oni menjaju svoj nain ishrane, to je lako da se uradi, a pri tome se ne trude da promene svoje srce, to je teko uraditi. Prema tome, bilo da ste vegetarijanac ili ne, ne zaboravite da je proiavanje uma najvanija stvar u budizmu. Pitanje: Ali sa budistike take gledita, zar nije osoba istog srca koja je vegetarijanac bolji budista od osobe istog srca koja jede meso? Odgovor: Ukoliko je za vegetarijanca istoga srca izbegavanje mesa motivisano brigom za ivotinje i eljom da ne bude umean u okrutnost modernog naina uzgoja ivotinja, onda je takva osoba definitivno razvila svoju saoseajnost i svoju brigu za druge na vii nivo nego to bi to mogao neko ko jede meso. Mnogi ljudi otkrivaju da kako se razvijaju u Dhammi, prirodno tee ka vegetarijanstvu. Pitanje: Neko mi je rekao da je Buda umro zato to je pojeo pokvarenu prasetinu. Da li je to tano? Odgovor: Ne, to nije tano. Spisi pominju da je Budin poslednji obrok bilo jelo koje se zove sukara maddava. Mi danas ne razumemo znaenje ovog izraza, ali re sukara znai svinja tako da ta re moe da se odnosi na pripremu svinjskog mesa, ali moe takoe i da se odnosi na vrstu povra, pecivo ili neto drugo. ta god da je to jelo bilo, njegov pomen u spisima je naveo mnoge ljude da poveruju da je Buda umro zato to ga je pojeo. Budi je bilo 80 godina kada je napustio ovaj svet i on je ve neko vreme pre smrti bolovao. Istina je da je on umro od starosti.
Rev. 1/8/2007 www.geocities.com/budizam/lib/dhammika.html file:///C|/budizam2007decembar/files/lib/dhammika08.html (3 of 4) [10.2.2008 20:56:18]
Home
---\\
Uvod

9. Srea i sudbina
Pitanje: ta je Buda uio u vezi sa magijom i proricanjem sudbine? Odgovor: On je smatrao da su prakse, kao to su proricanje sudbine, noenje arobnih amajlija radi zatite, odreivanje sretnih mesta za gradnju i odreivanje sretnih dana, beskoristna sujeverja i izriito je zabranio svojim sledbenicima da ih upranjavaju. On je sve ovakve prakse nazivao: niske vetine. On je govorio: Budui da neki religiozni ljudi, dok ive od hrane koju su im obezbedili verni, zarauju za ivot bavei se niskim vetinama, tako pogrenim nainima sticanja sredstava za ivot kao to su gledanje u
dlan, raspoznavanje znakova, tumaenje snova donoenje dobre ili loe sree izabiranje sretne lokacije za gradnju, monah Gotama se kloni takvih niskih vetina, takvih pogrenih naina sticanja sredstava za ivot. (D.I. 9-12) Pitanje: Zbog ega se onda ljudi ponekad bave ovakvim stvarima i veruju u njih? Odgovor: Zbog pohlepe, iz straha i zbog neznanja. Onog momenta kada ljudi razumeju Budino uenje, oni uviaju da isto srce moe da ih zatiti mnogo bolje nego bilo kakvi papirii, komadii metala, nekoliko otpevanih rei i vie se ne oslanjaju na takve stvari. Prema Budinom uenju, iskrenost, ljubaznost, razumevanje, strpljenje, sposobnost da se oprosti, dareljivost, vernost i ostali dobri ljudski kvaliteti su oni koji nas istinski tite i potpomau na pravi napredak. Pitanje: Ali neke amajlije zaista pomau, zar ne? Odgovor: Znam oveka koja dobro zarauje prodavajui amajlije. On tvrdi da vam amajlije mogu doneti sreu, napredak i garantuje da ete biti sposobni da predvidite brojeve lotoa koji e biti izvueni u sledeem kolu. Ali, ukoliko je to to on tvrdi tano, zato onda on sam nije milioner? Ukoliko te njegove amajlije zaista funkioniu, zato onda on ne dobija na lotou nedelju za nedeljom? Jedina njegova srea je da ima ljudi koji su dovoljno lakomisleni da kupuju njegove amajlije. Pitanje: Onda, da li postoji tako neto kao to je imati sreu? Odgovor: U reniku stoji da imati sreu znai verovati da ta god da se dogodi osobi, dobro ili loe, u sledu dogaaja jeste posledica sluaja, zle kobi ili sree. Buda je u potpunosti poricao valjanost ovakvog verovanja. Sve to se desi ima specifian uzrok ili uzroke i mora postojati odnos izmeu uzroka i posledice. Razboleti se, na primer, ima specifine uzroke. ovek more da doe u kontakt sa bakterijama i njegovo telo mora da bude dovoljno slabo da bi bakterije mogle da se zapate. Postoji jasna veza izmeu uzroka (bakterija i oslabljenog tela) i posledice
(oboljenja), jer znamo da bakterije napadaju organizme i prouzrokuju bolest. Meutim, nikakva povezanost ne moe da se nae izmeu noenja papiria na kojima su ispisane nekakve rei i bogatstva i zdravlja. Budizam ui da sve to nam se desi, desi se zbog jednog ili vie uzroka, a ne zbog sree, sluajnosti ili sudbine. Ljudi koji su zainteresovani za sreu uvek pokuavaju da neto pridobiju obino vie novca i bogatstva. Buda ui da je mnogo vanije razviti naa srca i umove. On kae: Imati duboko znanje i umee, biti dobro istreniran i koristiti dobro izabrane rei, to je najbolja srea. Pruati podrku svojim roditeljima, brinuti se za svoju suprugu i decu i imati jednostavan ivotni stil, to je najbolja srea. Biti dareljiv, pravedan, pomagati roacima, biti neokaljan u svojim postupcima, to je najbolja srea. Uzdravati se od zla i od jakih pia, biti uvek postojan u vrlini, to je najbolja srea. Potovati i sluati dobru Dhammu ponizno, zadovoljno, zahvalno, to je najbolja srea. (SN26I-6)
Home
---\\
Uvod

Predgovor -- 1. ta je budizam? -- 2. Osnovni budistiki pojmovi -3. Budizam i ideja boga -- 4. Pet pravila morala -- 5. Preporaanje -- 6. Meditacija -7. Mudrost i saoseanje -- 8. Vegetarijanstvo -- 9. Srea i sudbina -- 10. Monasi i
monahinje --
11. Budistiki kanon -- 12. Istorija i razvoj -- 13. Postati budista
10. Monasi i monahinje

Pitanje: Institucija monatva je veoma vana u budizmu. Koja je svrha postojanja monaha i monahinja i ta oni treba da rade? Odgovor: Buda je ustanovio red monaha i monahinja yato da bi obezbedio okruenje u kome bi duhovni razvoj bio laki. Zajednica nezareenih sledbenika, laika, obezbeuje monasima i monahinjama ono to e podmiriti njihove osnovne ivotne potrebe hranu, odeu, sklonite i lekove tako da ovi mogu da posvete svoje vreme prouavanju i praktikovanju Dhamme. Red i jednostavan nain ivota koji se vodi u manastiru pospeuju unutranji mir i meditaciju. Zauzvrat, od monaha i monahinja se oekuje da dele svoje znanje sa zajednicom i da svojim
ponaanjem budu primer drugima kako bi dobar budista trebalo da ivi. U praktinom ivotu se ova osnovna uloga monatva ponekad proirivala daleko izvan granica koje je Buda originalno postavio, pa danas monasi i monahinje ponekad rade kao uitelji u kolama, socijalni radnici, umetnici, lekari, pa ak i kao politiari. Jedni tvrde da je preuzimanje takvih uloga u redu ukoliko unapreuje i iri budizam. Drugi opet ukazuju na to da monasi i monahinje kroz ovakve delatnosti suvie lako bivaju uvueni u probleme ovoga sveta i zaboravljaju razlog svog odlaska u manastir. Pitanje: Da li neko treba da bude monah, odnosno monahinja da bi se prosvetlio? Odgovor: Naravno da ne treba. Neki od Budinih najnaprednijih sledbenika su bili svetovni ljudi i ene. Neki su bili dovoljno duhovno razvijeni da su mogli da daju uputstva monasima. Najvanija stvar u budizmu je nivo razumevanja, a to nema nikakve veze sa time da li neko nosi uti monaki ogrta ili farmerke, da li ivi u manastiru ili u kui. Neki ljudi mogu da dou do zakljuka da im je manastir, sa svim svojim prednostima i manama, najbolje okruenje za duhovni rast. Drugi opet mogu da zakljue da im je dom, sa svim svojim radostima i tugom, najbolje okruenje. Svi se razlikujemo. Pitanje: Zato monasi i monahinje nose uti ogrta? Odgovor: Kada bi drevni Indusi gledali u dunglu, oni bi uvek mogli da kau koje lie e da opadne sa grana jer je to lie bilo ili uto, narandasto ili braon. Zbog toga je uta boja u Indiji postala boja naputanja svetovnog ivota. Ogrtai monaha i monahinja su uti tako da deluju kao stalni podsetnik na vanost nevezivanja, naputanja, odustajanja. Pitanje: Zbog ega monasi i monahinje briju glave? Odgovor: Svi pazimo na svoj izgled, naroito kosu. ene smatraju da je frizura veoma vana, a mukarci su zabrinuti da ne oelave. Odravanje friyure trai dosta
vremena. Brijanjem glave, monasi i monahinje daju sebi vie vremena da se bave bitnim stvarima. Takoe brijanje glave simbolizuje ideju davanja veeg znaaja unutranjoj promeni nego spoljanjem izgledu. Pitanje: U redu je postati monah, ali ta bi se dogodilo kada bismo svi postali monasi? Odgovor: Takvo pitanje je mogue postaviti i za svako drugo zanimanje. U redu je postati zubar, ali ta bi se dogodilo kada bismo svi postali zubari. Tada ne bi bilo uitelja, kuvara, taksista. U redu je postati uitelj, ali ta bi se dogodilo kada bismo svi postali uitelji. Tada ne bi bilo zubara, itd. Buda nije sugerisao da svi treba da postanemo monasi i monahinje i zaista to se nikada nee ni dogoditi. Meutim, uvek e biti ljudi koji e biti ptivueni jednostavnou monakog ivota i povlaenjem is sveta, a pre svega koji e pronai nadahnue u Budinom uenju. Kao i zubari i uitelji, i ovi ljudi e imati specijalizovana umea i znanja koji e biti od pomoi zajednici u kojoj ive. Pitanje: To se moe rei za one koji pouavaju, piu knjige ili se bave socijalnim radom. ta je sa monasima i monahinjama koji ne rade nita drugo nego to sede i meditiraju. Kako su oni korisni drutvu? Odgovor: Mogli bismo uporediti monaha koji meditira sa naunikom istraivaem. Drutvo finansira naunika dok on sedi u laboratoriji i izvodi eksperimente, jer se nada da e on vremenom otkriti ili izumeti neto to e biti na opte dobro. Tako i budistiko drutvo daje podrku monahu koji meditira (a njegove potrebe su veoma skromne), jer se nada da e on ostvariti mudrost i uvid koji e biti na opte dobro. ak i pre nego to se ovo desi, ak i u sluaju da se ne desi, monatvo koje meditira moe biti na korist drugima. U nekim dananjim drutvima ivotni stil bogatih i slavnih, sa svom svojom ekstravagantnou, neumerenom potronjom i povlaivanjem svakoj elji, smatra se idealom, onim to treba slediti ili na emu bar treba zavideti. Monah koji meditira nam daje primer da ovek ne mora da bude
bogat da bi bio zadovoljan. Pokazuje nam da blagi i jednostavni ivotni stil takoe ima svoje prednosti. Pitanje: uo sam da vie ne postoje budistike monahinje. Da li je to istina? Odgovor: Buda je tokom svoga ivota osnovao enski monaki red i u prvih pet ili est stotina godina monahinje su imale znaajnu ulogu u irenju i razvoju budizma. Ali iz nekog nejasnog razloga monahinje nikada nisu uivale isto potovanje i istu podrku kao monasi, pa je u Indiji i u jugo-istonoj Aziji ovaj red zamro. Meutim, u Tajvanu, Koreji i Japanu red monahinja je nastavio da se rayvija. U dananjoj ri Lanki se preduzimaju koraci da se ponovo uspostavi ovaj red uz pomo monahinja sa Tajvana iako neki tradicionalisti nemaju ba mnogo entuzijazma po ovom pitanju. Meutim, ukoliko sledimo Budine originalne namere, jedino je ispravno da i ene kao i mukarci imaju mogunost da ive monakim ivotom i uivaju njegove blagodati.
Home
---\\
Uvod

11. Budistiki kanon

Pitanje: Skoro sve religije imaju neku vrstu Svetog Pisma ili Biblije. Koja je budistika sveta knjiga? Odgovor: Sveta knjiga budizma je Tipitaka. Napisana je na drevnom indijskom jeziku pali, koji je veoma blizak jeziku koji je sam Buda govorio. Tipitaka je ogromna knjiga. Engleski prevod Tipitake se sastoji od 40 tomova. Pitanje: ta znai naziv Tipitaka? Odgovor: Re Tipitaka je sainjena od dve rei, ti to znai tri i pitaka to znai koara. Prvi deo imena Tipitaka se odnosi na injenicu da su budistiki
spisi svrstani u tri grupe. Prva grupa, koja se zove Sutta pitaka, se sastoji od Budinih govora kao i od govora njegovih prosvetljenih sledbenika. Materijal u Sutta pitaki je veoma raznovrstan, to omoguava da se istine kojima je Buda pouavao prenose razliitim vrstama ljudi. Mnogi od Budinih govora su u obliku propovedi, dok drugi imaju formu dijaloga. Drugi delovi, kao to je Dhammapada, predstavljaju Budino uenje kroz poeziju. atake, da dam i drugi primer, sastoje se iz divnih pria u kojima su esto glavni likovi ivotinje. Drugi deo Tipitake je Vinaya pitaka. Ova pitaka se sastoji iz pravila i propisa za monahe i monahinje, saveta u vezi sa manastirskom administracijom i procedurama, kao i od istorije ranog monakog reda. Poslednji, trei deo Tipitake se zove Abhidhamma pitaka. To je vrlo sloeni i profinjeni pokuaj da se analiziraju i klasifikuju svi inioci koji zajedno sainjavaju osobu. Iako je ovaj deo Tipitake nastao neto kasnije od prva dva, on ne sadri nita to bi bilo u suprotnosti sa njima. A sada o rei pitaka. U drevnoj Indiji su graevinari prenosili graevinski materijal sa jednog mesta na drugo koristei koare. Jedan radnik bi nosio koaru na glavi odreenu razdaljinu, gde ju je predavao drugom radniku, koji bi nosio koaru do treeg i tako dalje. Pismo je postojalo u Budino vreme, ali je medijum na kome je pisano smatran manje pouzdanim od ljudske memorije. Knjiga je mogla da istruli na monsunskim kiama ili da je pojedu beli mravi, a memorija jedne osobe moe da traje dokle god ta osoba ivi. Zbog toga su monasi i monahinje memorisali Budine govore i prenosili ih sa kolena na koleno, ba kao to su i graevinari prenosili zemlju i cigle jedan drugome u koarama. Zbog toga se tri grupe budistikih spisa nazivaju koarama. Nakon to je bila sauvana na ovaj nain nekoliko stotina godina, Tipitaka je na kraju zapisana u ri Lanki oko 100 godina pre nae ere. Pitanje: Ukoliko su zapisi prvo bili uvani u ljudskoj memoriji toliko dugo, oni mora da su nepouzdani. Vei deo Budinog uenja bi mogao biti izgubljen ili izmenjen. Odgovor: Ouvanje spisa je bio zajedniki napor zajednice monaha i monahinja.
Oni bi se periodino sastajali i pevali celu Tipitaku ili njene delove. Ova praksa je uinila gotovo nemoguim da se neto doda ili izgubi. Razmiljajte o tome na sledei nain. Ako grupa od sto ljudi naui pesmu napamet i ukoliko dok je zajedno pevaju neko pogrei tekst ili namerno pokua da ubaci novi stih, ta e se desiti? Veina, koja je memorisala pesmu korektno, spreie tu osobu da izmeni pesmu. Takoe je bitno imati na umu da u to vreme nisu postojali televizija, novine ili reklame koji bi rastrojili ili uneli pometnju u ljudski um, to zajedno sa injenicom da su monasi i monahinje meditirali, znai da su imali izuzetno dobru memoriju. ak i danas, toliko godina nakon to su knjige ule u upotrebu, postoje monasi koji mogu da recituju celu Tipitaku napamet. Burmanski monah Mengong Sayadaw moe ovo da uradi i uao je u Ginisovu knjigu rekorda kao ovek sa najboljom memorijom na svetu. Pitanje: Koliko su vani spisi u budizmu? Odgovor: Budisti ne smatraju da je Tipitaka boansko nepogreivo otkrivenje koje dolazi od boga i da oni moraju da veruju u svaku njenu re. To su zapisi uenja jednog velikog oveka koji nude objanjenja, savete, vostvo i podstrek, koji treba da se itaju sa panjom i potovanjem. Naa namera bi trebalo da bude da razumemo uenje Tipitake, a ne samo da joj slepo verujemo. Prema tome ono to je Buda govorio treba uvek da se proveri na osnovu naeg linog iskustva. Moglo bi se rei da je pristup dobro informisanog budiste spisima slian stavu naunika koji ita rad iz nekog naunog urnala. Jedan naunik izvodi eksperiment i onda objavljuje svoje nalaze i zakljuke u naunom asopisu. Drugi naunik e da proita taj rad sa uvaavanjem, ali ga nee smatrati valjanim i merodavnim dok i on ne izvede isti eksperiment i ne dobije iste rezultate. Pitanje: Ranije ste pomenuli Dhammapadu. ta je to? Odgovor: Dhammapada je jedan od najmanjih radova iz prvog dela Tipitake. Ime moe biti prevedeno kao Put istine ili Stihovi istine. Sastoji se od 423 stiha, od
kojih su neki jezgroviti, a neki duboki, neki sadre dopadljiva poreenja, a neki izuzetnu lepotu, a sve ih je izgovorio Buda. Zbog toga je Dhammapada najpopularniji deo budistike literature. Prevedena je na veinu glavnih jezika i smatra se remek-delom svetske religiozne literature. Pitanje: Neko mi je rekao da nikada ne treba da stavim spise na pod ili pod miku, nego da treba da ih ostavljam na nekom visokom mestu. Da li je to tano? Odgovor: Doskora su u budistikim zemljama, kao u srednjovekovnoj Evropi, knjige bile retkost i prema tome veoma vredne. Zbog toga su knjige uvek bile tretirane sa puno potovanja i obiaj koji ste upravo opisali je primer toga. Meutim, iako nema nita loe u obiajima i tradicijii, veina ljudi bi se danas sloila da je najbolji nain ukazivanja potovanja budistikim spisima praktikovanje uenja koja oni sadre. Pitanje: Nalazim da mi je teko da itam budistike spise. ini mi se da su predugaki, puni ponavljanja i dosadni. Odgovor: Kada otvorimo religiozne spise, oekujemo da proitamo rei ushienja, zanosa i slave koje e nam doneti polet i inspiraciju. Zbog toga osoba koja ita budistike spise moe lako da bude razoarana. Iako neki od Budinih govora sadre izuzetan arm i lepotu, veina njih lii na filosofske teze sa definicijama pojmova, paljivo promiljenim dokazima, detaljnim savetima u vezi sa ponaanjem i meditacijom i precizno izraenim istinama. Ovi govori su vie upueni intelektu slualaca nego njihovim emocijama. Kada prestanemo da poredime budistike spise sa spisima drugih religija videemo da oni sadre svojevrsnu lepotu - lepotu jasnoe, dubine i mudrosti. Pitanje: Proitao sam da su budistiki spisi originalno bili napisani na listovima palminog drveta. Zato?
Odgovor: U vreme kada su spisi pili pisani, u Indiji i ri Lanki papir jo nije bio pronaen. Obini dokumenti, kao to su pisma, ugovori, izvetaji i akta su bili pisani ili na ivotinjskoj koi ili na tankim listovima metala ili na palminom liu. Budisti nisu eleli da koriste ivotinjsku kou, a pisanje na tankim listovima metala bi bilo i skupo i muno. Zato su korieni palmini listovi. Nakon to prou kroz posebnu pripremu, listovi bi bili povezani icom i ukorieni drvenim koricama. Tako bi postali zgodni za upotrebu i dugotrajni, ba kao i moderne knjige. Kada je Budizam stigao u Kinu, spisi su zapisivani na svilu i papir. Oko 500 godina kasnije je potreba za proizvodnjom velikog broja primeraka dovela do izuma tamparije. Najstarija tampana knjiga na svetu je kineski prevod jednog od Budinih govora, izdat 828. godine nove ere.
Home
---\\
Uvod

12. Istorija i razvoj

Pitanje: Danas je budizam religija velikog broja ljudi u mnogim zemljama. Kako se to dogodilo? Odgovor: Sto pedeset godina nakon Budine smrti, njegovo uenje se uveliko proirilo po celoj severnoj Indiji. Zatim se, oko 262. godine pre nae ere, indijski car Aoka Maurja preobratio u budizam i proirio Dhammu kroz celo svoje carstvo. Budizam je mnoge ljude privukao svojim visokim etikim standardima i protivljenjem hinduistikom sistemu kasti. Aoka je takoe sazvao veliki sabor monake zajednice i potom poslao monahe, misionare u susedne zemlje, pa ak i u daleku Evropu. Najuspenija od svih je bila misija u ri Lanki. Ostrvo je postalo
budistiko i ostalo takvo sve do dananjih dana. Ostale misije su prenele budizam u junu i zapadnu Indiju, Kamir, juni deo dananje Burme i poluostrvski deo Tajlanda. Oko sto godina nakon ovoga su Avganistan i planinski deo severne Indije prihvatili budizam i njihovi monasi i trgovci su odatle postepeno irili svoju veroispovest u centralnu Aziju i naposletku u Kinu, odakle je ona kasnije prodrla u Koreju i Japan. Interesantno je ovde primetiti da je budizam jedini strani sistem razmiljanja koji je ikada uhvatio koren u Kini. Negde u dvanaestom veku je budizam postao glavna veroispovest u Burmi, Tajlandu, Laosu i Kambodi, uglavnom zahvaljujui naporu monaha iz ri Lanke. Pitanje: Kada je i kako Tibet prihvatio budizam? Odgovor: Negde u osmom veku je tibetanski kralj poslao svoga ambasadora u Indiju da dovede monahe i prenese budistike spise na Tibet. Budizam je tamo pustio koren, ali nije postao glavna veroispovest delimino zbog suprotstavljanja svetenika tamonje domae religije koja se zvala bon. Nakon toga, veliki broj monaha i uitelja iz Indije dolazi na Tibet i budizam tamo postaje vrsto ustolien. Od tada, Tibet je jedno od najjaih budistikih uporita. Pitanje: Znai budizam je postao iroko rasprostranjena veroispovest? Odgovor: Ne samo to, nego postoji veoma malo primera da se budizam sukobljavao sa religijama na koje je naiao dok se irio ili da je iren uz pomo osvajakih armija. Budizam je uvek bio blagi nain ivljenja, tako da je sama ideja korienja sile ili pritiska da bi se nametnulo verovanje oprena budizmu. Pitanje: Kakav je uticaj imao budizam na zemlje u kojima se proirio? Odgovor: Kada su monasi misionari ili u razliite zemlje, oni su obino sa sobom nosili vie od samog Budinog uenja. Donosili su tim zamljama i najbolje darove indijske civilizacije. Monasi su ponekad bili obrazovani u oblasti medicine, pa su
uvodili nove ideje u podruja gde one prethodno nisu postojale. Ni ri Lanka, ni Tibet, a ni mnoga podruja centralne Azije nisu imala svoje pismo dok ga nisu monasi uveli. Naravno, sa pismom su stigla i nova znanja i nove ideje. Pre dolaska budizma, Tibetanci i Mongoli su bili divlji, necivilizovani narodi, a budizam ih je uinio blagim i civilizovanim. ak je i u Indji rtvovanje ivotinja izalo iz prakse zahvaljujui budizmu, a kastinski sistem je oslabio, bar za neko vreme. ak i danas, kada se budizam iri po Evropi i Americi, moe se primetiti uticaj njegovog uvida u ljudski um na modernu zapadnu psihologiju. Pitanje: Zato je budizam zamro u Indiji. Odgovor: Niko jo nije dao zadovoljavajue objanjenje ovog nesretnog razvoja dogadjaja. Neki istoriari tvrde da je u Indiji budizam postao toliko korumpiran da su se ljudi okrenuli protiv njega. Drugi kau da je usvojio previe hinduistikih ideja i vremenom postao neraspoznatljiv od hinduizma. Druga teorija je da su monasi poeli da se okupljaju u velikim manastirima koji su bili finansijski potpomognuti od strane kraljeva i da ih je to otuilo od obinih ljudi. ta god da je razlog, indijski budizam je ve u osmom ili devetom veku bio u ozbiljnom padu. Kompletno je nestao tokom haosa i nasilja koje su doneli islamski okupatori Indije u trinaestom veku. Pitanje: Ali u Indiji i dan danas ima neto budista, zar ne? Odgovor: Ima, i zaista od sredine dvadesetog veka budizam je ponovo poeo da raste u Indiji. Godine 1956. godine se voa nedodirljivih [1] u Indiji preobratio u budizam ,jer su on i njegovi ljudi mnogo propatili zbog kastinskog sistema. Od tada je osam miliona ljudi prelo u budizam i taj broj i dalje raste. Pitanje: Kada je budizam prvi put stigao na zapad? Odgovor: Prvi Zapadnjaci koji su postali budisti su verovatno bili Grci koji su se selili u Indiju pred invazijom Aleksandra Velikog u treem veku pre nove ere. Jedna
od najvanijih drevnih budistikih knjiga, Milindapanha, sastoji se od dijaloga izmeu indijskog monaha Nagasene i indijsko-grkog kralja Milinde. U novijoj prolosti budizam je poeo da izaziva divljenje i potovanje Zapada pred kraj devetnaestog veka, kada su naunici poeli da prevode budistike spise i piu o budizmu. Na poetku dvadesetog veka je nekoliko Zapadnjaka poelo da naziva sebe budistima, a jedan ili dva su se ak i zamonaili. Od ezdesetih godina ovoga veka broj zapadnih budista konstantno raste i danas oni ine malu, ali znaajnu populaciju u veini zapadnih zemalja. Pitanje: Da li moete da nam kaete neto o razliitim pravcima u budizmu? Odgovor: U svom najveem usponu, budizam se proirio od Mongolije do Maldivskih ostrva, od Balka na severu Avganistana do Balija, pa je trebalo da se uklopi u mnogo razliitih kultura. Dalje, opstao je mnogo vekova i trebalo ga je prilagoavati kako se socijalni i intelektualni ivot razvijao. Kao posledica toga, iako je sutina Dhamme ostala ista, njen spoljni oblik se znatno promenio. Danas imamo tri glavna pravca u budizmu teravada, mahajana i varajana. Pitanje: ta je teravada? Odgovor: Ime teravada znai uenje starih i bazirano je uglavnom na pali Tipitaki, najstarijem i najkompletnijem zapisu Budinog uenja. Teravada je konzervativniji oblik budizma, iji su nosioci monasi, i koji stavlja naglasak na osnove Dhamme i tei jednostavnijem i umerenijem pristupu. Teravada se danas uglavnom praktikuje u ri Lanki, Burmi, Tajlandu, Laosu i Kambodi. Pitanje: ta je mahajana budizam? Odgovor: Otprilike do prvog veka pre nove ere neki od iskaza Budinog uenja su dublje istraeni. Takoe, drutvo se razvijalo i to je zahtevalo novije i relevantnije tumaenje uenja. Mnogo kola je izraslo iz ovih novih razvoja i tumaenja i one su
dobile zajedniki naziv mahajana, to znai veliki put, zato to su tvrdile da su relevantne za svakoga, a ne samo za monahe i monahinje koji su odbacili svetovni ivot. Mahajana je vremenom postala preovlaujui oblik budizma u Indiji i danas se praktikuje u Kini, Koreji, Tajvanu, Vijetnamu i Japanu. Neki sledbenici teravade tvrde da je mahajana izvitopereno Budino uenje. Sledbenici mahajane, meutim, ukazuju na to da je Buda prihvatao promenu kao jednu od najfundamentalnijih istina, te da njihova interpretacija budizma nije nita vea deformacija Dhamme nego to je hrast deformacija ira. Pitanje: esto se sreem sa pojmom hinajana. ta ovaj pojam znai? Odgovor: Dok se mahajaha razvijala, htela je da bude raspoznatljiva od starijih kola budizma, pa se nazvala mahajana, veliki put. Na osnovu toga je starije kole nazvala hinajana, to znai mali put. Prema tome, hinajana je u neku ruku sektaki naziv koji mahajanisti daju teravadinima. Pitanje: ta je to varajana? Odgovor: Ovaj pravac budizma se pojavio u Indiji u estom i sedmom veku nove ere. U to vreme je hinduizam doivljavao veliki preporod u Indiji. Kao posledica toga, neki budisti su bili pod uticajem nekih oblika hinduistike prakse, specijalno sluenja boanstvima i upotrebe sloenih rituala. U jedanaestom veku je varajana postala sasvim ustaljena na Tibetu, gde je prolazila kroz dalji razvoj. Sama re varajana znai dijamantski put i odnosi se na navodno nesalomivu logiku koju vanajanisti koriste da opravdaju i odbrane neke od svojih ideja. Varajana se vie oslanja na tantriku literaturu nego na tradicionalne budistike spise, pa je zbog toga takoe poznata i pod imenom tantrajana. Vanajana danas preovlauje u Mongoliji, Tibetu, Ladaku, Nepalu, Butanu i meu Tibetancima koji ive u Indiji. Pitanje: Ovo sve moe biti veoma zbunjujue. Ukoliko elim da praktikujem budizam, kako mogu da izaberem koji pravac da sledim?
Odgovor: Verovatno bismo to mogli da uporedimo sa rekom. Ukoliko odete na izvor reke, a zatim na njeno ue, verovatno e vam reka na ova dva mesta izgledati potpuno razliito. Ali, ako biste pratili reku od njenog izvora kako krivuda na svom putu kroz brda i doline, preko vodopada, pored brojnih malih pritoka, vremenom biste stigli do ua i shvatili zato ue izgleda tako razliito od izvora. Ukoliko elite da studirate budizam, krenite od najstarijih osnovnih uenja - etiri plemenite istine, plemeniti osmostruki put, ivot istorijskog Bude i tako dalje. Potom izuavajte kako su i zato ova uenja dalje evoluirala, a zatim se fokusirajte na pristup budizmu koji vam najvie odgovara. Tada e vam biti nemogue da kaete da je izvor reke inferioran u odnosu na ue, niti da kaete da je ue izoblienje izvora.
Napomena prevodioca [1] Radnici koji rade najnie poslove u drutvu u vrlo zagaenom okruenju se u kastinskom sistemu smatraju zagaenim i zbog toga nedodirljivima. Oni nemaju skoro nikakva prava u drutvu. To je najgora osobina kastinskog sistema. [Natrag]
Home
---\\
Uvod

13. Postati budista

Pitanje: Ono to ste do sada rekli mi je veoma interesantno. Kako da postanem budista? Odgovor: Bio jednom jedan ovek koji se zvao Upali. On je pripadao drugoj religiji i doao je kod Bude da bi se sa njime raspravljao i preobratio ga u svoju veroispovest. Ali nakon razgovora sa Budom, bio je toliko impresioniran da je odluio da postane njegov sledbenik. No, Buda mu je rekao: Prvo dobro razmisli o tome. Ispravno istraivanje je dobro za tako poznatog oveka kao to si ti.
Sada sam jo sretniji kada mi je Blaeni rekao cPrvo dobro razmisli o tome. Ispravno istraivanje je dobro za tako poznatog oveka kao to si tic. Kada bi pripadnici druge veroispovesti dobili mene za sledbenika, oni bi paradirali kroz ceo grad sa parolama cUpali je postao sledbenik nae veroispovesti!c Ali Blaeni mi je rekao cPrvo dobro razmisli o tome. Ispravno istraivanje je dobro za tako poznatog oveka kao to si tic. (M II.379) Najvanija stvar u budizmu je razumevanje, a za razumevanje je potrebno vreme. Prema tome, nemojte da impulsivno srljate u budizam. Provedite neko vreme postavljajui pitanja i paljivo razmatrajui ovu odluku, pa je tek onda donesite. Buda nije bio zainteresovan za stvaranje velikog broja sledbenika. Njemu je bilo vano da ljudi prate njegovo uenje zato to su ga prethodno paljivo istraili i razmotrili injenice. Pitanje: Ukoliko bih ja uinio to to traite (ispitao Budino uenje) i doao do zakljuka da je uenje prihvatljivo, ta bih onda trebalo da uradim da bih postao budista? Odgovor: Najbolje bi bilo da se prikljuite nekom budistikom hramu ili budistikoj grupi, da im date podrku, da primite podrku od njih i da nastavite jo da prouavate Budino uenje. Onda, kada ste spremni, moete i formalno postali budista prihvatanjem Tri utoita. Pitanje: ta su Tri utoita? Odgovor: Utoite je mesto na koje ljudi idu kada su u nevolji ili kada im treba sigurnost i zatita. Postoji vie vrsta utoita. Kada su ljudi nesretni, oni trae utoite u svojim prijateljima, kada su zabrinuti i uplaeni, neki ljudi trae utoite u lanim nadama i verovanjima. Kada im se smrt priblii, neki ljudi trae utoite u verovanju u veni raj. Ali, kako Buda tvrdi, nijedno od ovih nije pravo, istinsko utoite, jer nijedno od njih ne daje utehu i sigurnost zasnovanu na realnosti.
Zaista ova utoita nisu bezbedna, nisu uzviena. Nisu utoita u kojima je ovek osloboen svake patnje. Ali uzeti utoite u Budi, Dhammi i Sanghi, videti sa pravim razumevanjem etiri Plemenite istine, patnju, uzrok patnje, prestanak patnje i plemeniti osmostruki put koji vodi ka prestanku patnje, to je zaista bezbedno utoite, to je zaista uzvieno utoite. To je utoite u kome je ovek osloboen svake patnje. Dhp. 189-192 Uzeti utoite u Budi znai prihvatiti sa sigurnou injenicu da je mogue postati potpuno prosvetljen i savren, ba kao to je bio Buda. Uzeti utoite u Dhammi znai razumeti etiri Plemenite istine i bazirati svoj ivot na Plemenitom osmostrukom putu. Uzeti utoite u Sanghi znai potraiti podrku, inspiraciju i vostvo od svih onih koji hodaju Plemenitim osmostrukim putem. inei ovo, osoba postaje budista i na taj nain ini prve korake na putu koji vodi prema nibbani. Pitanje: Koje promene su se desile u vaem ivotu od kada ste uzeli tri utoita? Odgovor: Kao i milioni drugih tokom poslednjih 2500 godina, i ja sam doao do zakljuka da je Budino uenje razjasnilo ovaj zamreni svet, dalo smisao besmislenom ivotu, dalo humanu i saoseajnu etiku da mi bude vodilja u ivotu i pokazalo mi kako mogu da ostvarim stanje istoe i savrenstva u sledeem ivotu. Jedan pesnik u drevnoj Indiji je napisao o Budi: Ii njemu po utoite, pevati njemu hvalospeve, ukazati njemu potovanje i boraviti u njegovom uenju (Dhammi), to znai delati sa razumevanjem. Ja se sa ovim reima potpuno slaem. Pitanje: Imam prijatelja koji se stalno trudi da me preobrati u svoju veroispovest. Ja zaista nisam zainteresovan za njegovu veroispovest, to sam mu i rekao, ali on nee da me ostavi na miru. ta mogu da uradim?
Odgovor: Prvo to treba da razumete da ta osoba nije zaista va prijatelj. Pravi prijatelj vas prihvati onakvog kakvi jeste i potuje vae elje. Pretpostavljam da se ova osoba samo pretvara da je va prijatelj da bi vas preobratila u svoju veru. Ljudi koji pokuavaju da vam nametnu svoju volju definitivno nisu vai prijatelji. Pitanje: Ali on kae da eli da deli svoju religiju sa mnom. Odgovor: Deliti svoju religiju sa drugima je dobro. Ali ono to vam ja sugeriem je da va prijatelj ne zna razliku izmeu deliti i nametati. Ukoliko imam jabuku, ponudim vam pola i vi prihvatite moju ponudu, onda sam podelio jabuku sa vama. Meutim, ukoliko mi kaete Hvala, ali ja sam ve jeo, a ja nastavim da insistiram da uzmete pola jabuke dok napokon ne popustite pred mojim pritiskom, onda se to teko moe nazvati deljenjem. Ljudi kao va prijatelj pokuavaju da prerue svoje loe ponaanje nazivajui ga deljenjem, ljubavlju ili dareljivou, ali kako god da ga zovu, njihovo ponaanje je grubo, nepristojno i sebino. Pitanje: Onda kako mogu da ga zaustavim? Odgovor: Jednostavno. Prvo, raistite sa sobom ta je to to elite. Drugo, kratko i jasno mu to kaite. Tree, kada pone da vam postavlja pitanja kao to su: Kakva su tvoja verovanja u vezi sa ovom stvari? ili Zato ne poe sa mnom na sastanak?, jasno, utivo i dosledno mu ponovite svoj prvobitni stav. Hvala na pozivu, ali ja ne elim da doem. Zato ne?. To je zaista moja privatna stvar. Zaista ne elim da doem. Ali bie puno interesantnih ljudi tamo. Siguran sam da e biti, ali ja ne elim da doem. Pozivam te zato to brinem za tebe. Drago mi je da se brina za mene, ali ja ne elim da doem. Ukoliko jasno, strpljivo i dosledno ponavljate svoj stav i odbijete da mu dozvolite da vas uvue u diskusiju, on e pre ili kasnije odustati. teta je to morate ovo da radite, ali je vano da ljudi shvate da ne mogu da nameu svoja verovanja i svoje elje drugima. Pitanje: Da li bi budisti trebalo da dele Dhammu sa drugima?
Odgovor: Naravno da bi trebalo. Ja verujem da veina budista ume da razlui deliti od nametati. Ako vas ljudi pitaju o budizmu, recite im. ak im moete rei o Budinom uenju i bez da vas oni pitaju. Ali ukoliko vam oni, bilo svojim reima ili svojim postupcima, stave do znanja da nisu zainteresovani, prihvatite to i potujte njihove elje. Takoe je vano da imate na umu da ete ljudima prenositi Dhammu mnogo efikasnije svojim delima, nego drei im propovedi. Pokaite ljudima Dhammu tako to ete uvek biti uviavni, ljubazni, tolerantni, pravedni i iskreni. Dozvolite da se Dhamma ogleda u vaem govoru i vaim delima. Ukoliko svako od nas, vi i ja, poznaje Dhammu temeljno, praktikuje je u potpunosti i deli je dareljivo sa drugima, moemo biti od velike koristi i sebi samima, a takoe i drugima.
Theragatha IV
Theragatha IV
IV.1* -- Nagasamalo
Nakiena, u velima i vjencima ovijena, mirisna od sandalova praha, po sredini prostrane ulice plesaica igra, a glazba je prati. Naioh prosei hranu i raspoznah u prolazu, nakienu, velom ogrnutu podmetnutu zamku Smrti. To moju misao podstaknu iz dna srca i jasno mi predoi opasnost; i tu je odvratnost prevrila mjeru! Tako mi se oslobodi duh. Gle, kako je obuhvatna istina! Postigoh trovrsno znanje i izvrih poruku Budnoga. Nagasamalo pripadao je plemenu Sakja kao i Buda. Neko je vrijeme bio lini pomonik uiteljev. Jedna zgoda iz tog razdoblja i jedna Budina strofa posveena Nagasamalu sauvana je u zbirci prigodnih uspomena te vrste Udanam (VIII, 7).
Theragatha IV
IV.2* -- Bhagu
Srvan umorom izioh iz elije da proetam po hodniku, i tu se sruih na zemlju. Protrljah udove i ponovno se uputih po hodniku. Tada sam hodao hodnikom saet u nutrini duha. I misao mi bi podstreknuta iz dubine, jasno mi se predoi opasnost; odvratnost je prevrila mjeru. Tako mi se oslobodi duh. Gle, kako je obuhvatna Istina! Postigoh trovrsno znanje i izvrih poruku Budnoga.
Bhagu, iz Budina plemena Sakja, pridruio se prosjakom redu zajedno sa svojim suplemenicima Anurudom i Kimbilom. Anurudo je postao jedan od najistaknutijih Budinih uenika po psihikim moima. Anurudo je s Bhaguom i Kimbalom boravio u umi blizu sela Balakalona due vremena. Tamo ih je jednom zgodom posjetio Buda. Ta je posjeta opisana u jednom od najljepih i najneobinijih tekstova Majjhima nikaye, 68.
IV.4* -- Nandako
Besramna eno, puna smrada i nezajaljivih prohtjeva Smrti -- i sve to ti curkom curi iz devet otvora tijela! Okani se davnih uspomena, ne nasri na mirna prolaznika. Ni nebo te nije eljno; po emu si vrijedna ovjeku? Tek ludi i lakoumni, zlonamjerni, obmanuti prieljkuju takve zamke koje im Smrt podmee.
Theragatha IV
A ko se je odrekao strasti, mrnje i zablude, nesputan je ko bez ikakvih elja zna da rastrgne okove
Nandako, graanin iz Savatija, bio je jedan od uglednih propovjednika meu Budinim uenicima. Na listi prvaka u Anguttara nikayi I vai kao najbolji propovjednik za redovnice, vjerojatno zbog svoje uvene propovijedi sauvane u Majjhima nikayi, 146.
IV.8* -- Rahula
Dvostrukim sam darom sad obdaren; s pravom se mogu zvati sretnim Rahulom, i zato to sam Budin sin, i zato to sam prozreo istinu i zato to sam unitio strasti i to sam se izbavio preporoda. Uzvien do dostojanstva trovrsnim sam znanjem shvatio besmrtnost. Zaslepljeni strau padamo u zamku, zakreni u zaslonu udnje. Tako nas zbunjene pritee smrt kao konop otvor ribarske mree. Iz te sam se strasti izbavio i presjekao vor smrti; u korijenu mi usahnu udnja, ugaen sam i rashlaen.
Theragatha IV
Kad su Gotami javili da mu se rodio sin prvenac, on je rekao: "Rahula ato, bandhanam atam" ("Rodila mi se spona, rodila se veza".) Tako je djeak dobio ime, koje bi se moglo prevesti i kao "Okov". Upravo je u to doba Gotamo odluio da napusti dom i postane asketa-beskunik i prosjak. Vijest o roenju sina bila je posljednji poticaj da neposredno izvri svoju odluku. Blizu godinu dana poslije duhovnog probuenja Gotamo je prihvatio oev poziv da posjeti svoju zemlju Nepal i oevu prestolnicu Kapilavatu. Kad je Gotamo doao u Kapilavatu, nastanio se pod ogromnom kronjom banijanova stabla (koje korijenje rasprostire iz visokih grana, tako da jedno stablo osvaja velika podruja); u kraljevski je dvor svoga oca otiao tek da prosi hranu u prosjaku zdjelu, a jeo je osamljen u dvoritu. Biva supruga Jasodara je sve to posmatrala oajna sa prozora, a zatim je dola na misao da malog sina Rahulu poalje ocu, uputivi ga da od prosjaka u dvoritu zatrai svoju "batinu". Djeak je siao u dvorite i, vjerovatno najpre smeten i postien, zastao iza Gotaminih lea, a zatim je, zaboravivi svoju poruku, bojaljivo rekao: -- Isposnie, kako je ugodna tvoja sjena! Kad je shvatio upornost sa kojom majka trai "batinu" za svoga sina, Gotamo je uputio svoga pratioca da djeaka zaredi i poveo ga sa sobom. Tako je Rahula postao prvi samanera i redovniki pitomac. Kad je to uo kralj Sudodana, Rahulin djed i staratelj, otie da se potui sinu, jer Rahula nije bio prvi i jedini iz najue porodice koji je tako zareen bez vladareva odobrenja. Gotamo je uvaio opravdanost oeva negodovanja i odredio da ubudue maloljetnici ne mogu biti zareeni bez odobrenja roditelja.
IV.10* -- Dhammiko
Istijeten je ep iz ira, vor munine je odstranjen, iscrpljen je tok ivota, nita vie ne ostade -- k'o pun Mjesec kad razagna oblake
Theragatha IV
Dhammiko, brahman iz Kosale, uo je Budinu propovijed u Savatiju i pridruio se njegovom redu. Zatim je ivio osamljen u nekom seoskom samostanu, ali je postao netrpeljiv prema bilo kojem drugom redovniku koji bi pokuao da boravi na istom mjestu. Konano su mjetani, nezadovoljni pritubama ostalih, i njemu uskratili gostoprimstvo. Dhammiko se uputio k Budi, koji je tada boravio na Hridini leinara kod Raagahe. Budo ga je pouio trpeljivosti i naglasio tom prilkom osnovno pravilo pustinjake etike: "Pustinjak uvredu ne uzvraa uvredom, ni srdbu srdbom, ni zlostavljanje zlostavljanjem". Ta je pouka Dhammiku popraena nizom pria i primjera sauvanih u tekstu tog razgovora u Anguttara-nikayi, VI, 54.
IV.11* -- Sabako
Kad mu sjaj iste bjeline bude ugroen prijetnjom tmastog oblaka i dral pohrli u gnijezdo da se zatiti, moja se radost tada obraa rijeci Aakarani. Kad mu sjaj iste bjeline bude ugroen prijetnjom tmastog oblaka i dral pohrli hridi dalekoj, van dogleda, moja se radost tada obraa rijeci Aakarani. A kog da ne obraduje taj obrub nara na obje obale i odraz kojim sja njegov vodeni zaviaj u podnoju duboke klisure! Opojena tim arima tu se i druina u abokreini skanjuje: -- Danas nema smisla ii dalje od umskih potoka. -- Spokojna je u Aakarani. -- Tu su vode sigurne i ugodne.
Theragatha IV
Sabako je bio brahman iz Savatija. Budu je prvi put posjetio tek due vremena nakon svog odlaska u beskunike i pristupa prosjakom redu. U meuvremenu je ivio u samostanu Lonagiri viharo, u umi uz rijeku Aakarani. Prilikom posjete Budi u Savatiju odbio je poziv svoje porodice da posjeti svoj dom i da se nastani na porodinom imanju u gradu. Pjesma izrie obrazloenje njegove odluke da se vrati u svoj umski samostan.
IV.12* -- Mudito
Zbog neimatine napustih dom i dadoh se zarediti. Zatim sam stekao povjerenje i postojanost u pregnuu. -- Strast neka skri ovo tijelo, meso nek se kida na komade, nek se lome kosti uporno skrtenih nogu! Neu ni jesti ni piti, ni maknuti se neu iz elije, ni osvrnut se neu ni podlei, dok ne iupam trn poude. Pa kako sam u tom ustrajao, iskaza se snaga i odvanost, dosegoh trovrsno znanje i ispunih poruku Budnoga.
Mudito (Veseljko) bio je iz graanske porodice iz Kosale. Porodica je pala u nemilost vladara. U strahu za svoj ivot Mudito je pobjegao i lutao umom dok nije naiao na kolibu nekog pustinjaka, pripadnika Budinog prosjakog reda. Pustinjak ga je ohrabrio, zadrao kod sebe i zaredio.
SN LVI.11: Dhammacakkapavattana sutta
Home ---\\ Tipitaka ---\\ Sutta pitaka ---\\ Samyutta nikaya ---\\ Kontekst ove sutte
Samyutta nikaya LVI.11
Dhammacakkapavattana sutta Pokretanje toka Uenja

Ovako sam uo. Jednom je Blaeni boravio kraj Varanase, u sklonitu za divlja u Isipatani. Tu se on obrati grupi od pet monaha: "Postoje dva ekstrema u koja ne treba da zapadne onaj ko je otiao u beskunike. Koja dva? Onaj koji se tie ulnih zadovoljstava nastalih na osnovu objekata ula: to je nisko, prosto, vulgarno, neplemenito, beskorisno; i onaj koji se tie samomuenja: on je bolan, neplemenit, beskoristan. Izbegavajui oba ova ekstrema, srednji put koji je preao Tathagata -- stvarajui pronicljivost, stvarajui znanje -- vodi do smirenja, do direktnog znanja, do samoprobuenja, do osloboenosti. A kakav je to srednji put koji je preao Tathagata - stvarajui pronicljivost, stvarajui znanje - i koji vodi do smirenja, do direktnog znanja, do samoprobuenja, do osloboenosti? Upravo ovaj Plemeniti osmostruki put: ispravno razumevanje, ispravna namera, ispravan govor, ispravno
file:///C|/budizam2007decembar/files/canon/samyutta/sn56-11.html (1 of 4) [10.2.2008 20:56:27]
delovanje, ispravan nain ivota, ispravan napor, ispravna panja i ispravna sabranost. To je srednji put koji je preao Tathagata - stvarajui pronicljivost, stvarajui znanje - i koji vodi do smirenja, do direktnog znanja, do samoprobuenja, do osloboenosti. A ovo je, monasi, plemenita istina o patnji: roenje je patnja, starenje je patnja, smrt je patnja, tuga, naricanje, bol, alost i oaj su patnja; ne dobiti ono to elimo je patnja. Ukratko, pet vrsta prijanjanja su patnja. A ovo je, monasi, plemenita istina o nastanku patnje: to je ona elja koja izaziva novo roenje, to zdruena sa ushienjem i strau, uvek nalazi novo uivanje, sad tu, sad tamo -- dakle, to je e za ulnim uivanjima, e za (venim) ivotom i e za nepostojanjem. A ovo je, monasi, plemenita istina o prestanku patnje: to je potpuno iezavanje i iskorenjivanje upravo te elje, njezino naputanje i odricanje od nje, oslobaanje i odvajanje od nje. A ovo je, monasi, plemenita istina o putu koji vodi do prestanka patnje: to je upravo onaj plemeniti osmostruki put sainjen od ispravnog razumevanja, ispravne namere, ispravnog govora, ispravnog delovanja, ispravnog naina ivota, ispravnog napora, ispravne panje i ispravne sabranosti. Javila se pronicljivost, javio se uvid, javilo se znanje, javilo se prosvetljenje u meni u vezi sa stvarima koje nikada nisam uo: "Ovo je plemenita istina o patnji" ... "Tu plemenitu istinu o patnji treba razumeti" ... "Ta plemenita istina o patnji je shvaena". Javila se pronicljivost, javio se uvid, javilo se znanje, javilo se prosvetljenje u meni u vezi sa stvarima koje nikada nisam uo: "Ovo je plemenita istina o nastanku patnje" ... "Tu plemenitu istinu o nastanku patnje treba napustiti" ... "Ta plemenita istina o nastanku patnje je naputena". Javila se pronicljivost, javio se uvid, javilo se znanje, javilo se prosvetljenje u meni u vezi sa stvarima koje nikada nisam uo: "Ovo je plemenita istina o prestanku patnje" ... "Tu plemenitu istinu o prestanku patnje treba neposredno doiveti" ... "Ta plemenita istina o prestanku patnje
je neposredno doivljena". Javila se pronicljivost, javio se uvid, javila se odvraenost, javilo se znanje, javilo se prosvetljenje u meni u vezi sa stvarima koje nikada nisam uo: "Ovo je plemenita istina o putu koji vodi do prestanka patnje" ... "Tu plemenitu istinu o putu koji vodi do prestanka patnje treba razvijati" ... "Ta plemenita istina o o putu koji vodi do prestanka patnje je potpuno razvijena". I, monasi, sve dok to moje znanje i pronicanje -- sa svoja tri kruga i dvanaest varijanti u vezi sa ove etiri plemenite istine kakve su one u stvari - nisu bili isti, nisam tvrdio da sam neposredno probuen za ispravno samoprobuenje neprevazieno u itavom kosmosu, sa svim njegovim boanstvima, Marama i Bramama, sa njegovim pustinjacima i svetenicima, njegovim plemstvom i obinim pukom. Ali im su to moje znanje i pronicanje - sa svoja tri kruga i dvanaest varijanti u vezi sa ove etiri plemenite istine kakve su one ustvari - bili zaista isti, tada sam ustvrdio da sam neposredno probuen za ispravno samoprobuenje neprevazieno u itavom kosmosu sa svim njegovim boanstvima, Marama i Bramama, sa njegovim pustinjacima i svetenicima, njegovim plemstvom i obinim pukom. Znanje i pronicanje se javie u meni: "Nema vie preporaanja, proivljen je svetaki ivot, izvren zadatak; posle ovoga nita vie ne preostaje da se uini'?" Tako ree Blaeni. Zadovoljna, grupa monaha se obradova njegovim reima. I jo dok je objanjavanje bilo u toku otvori se u potovanom Kondanji nezamueno, bistro Dhamma oko. Sve to nastane mora i da nestane. I kad Blaeni pokrenu toak Uenja, boanstva zemlje uzviknue: "U Varanasi, u sklonitu za divlja u Isipatani, Blaeni je pokrenuo nenadmaan toak Uenja, koji vie ne mogu zaustaviti ni pustinjaci ni svetenici, boanstva, Mara, Brama, niti bilo ko u kosmosu". uvi boanstva zemlje kako uzvikuju, boanstva etiri kraljevska neba takoe povikae ... boanstva trideset tri sfere ... Jama boanstva ... Tuita boanstva ... Nimanarati boanstva... Paranimita-vasavati boanstva... boanstva iz Bramine svite povikae: "U Varanasi, u sklonitu za divlja u Isipatani, Blaeni je pokrenuo nenadmaan toak Uenja, koji vie ne mogu zaustaviti ni pustinjaci ni svetenici, boanstva, Mara, Brama, niti bilo ko u kosmosu".
Tako se u tom trenutku, namah, krik razlee Brahminim svetovima. I taj kosmos od deset hiljada svetova je podrhtavao, tresao se i gibao, dok ga je ogromna, nemerljiva svetlost preplavlla, nadmaujui ak i bletavilo bogova. A onda Blaeni uzviknu: "Dakle, ti zaista zna, Kondanja? Dakle, ti zaista zna, Kondanja?" I tako potovani Kondaa zadobi ime Anja-Kondanja -- Kondanja koji zna.
15/12/2003 www.geocities.com/budizam/canon/samyutta/sn56-11.html
New Page 5
O meditaciji | O monakom ivotu | O manastiru | Biti budista | O budistikom uenju
Ove stranice su iz knjige koja je prvobitno nastala na osnovu serije pitanja i odgovora. Pitanja su postavljali mladii i devojke koji su odrastali u razliitim religijama, elei da saznaju neto vie o budizmu. Obino su pisali u manastir da bi kompletirali svoj kolski rad ili iz line zainteresovanosti. Odgovori su pisani "onako kako su dolazila pitanja" i bez namere da se pokriju svi aspekti budizma. Tako je mogue da ima oblasti koje nisu pokrivene, a da sa druge strane ima izvesnih ponavljanja. Ove odgovore pisao sam tokom dve godine, a nekim danima je sijalo sunce, dok je drugim lila kia kao iz kabla. No, i pored svega, nadam se da u njima ima izvesne doslednosti, vidljive i za vas dok budete itali poglavlja jedno za drugim.
Svi ovi odgovori dati su iz linog ugla i sasvim je verovatno da bi neki drugi monasi iz iste ove tradicije odgovarali na potpuno drugaiji nain. Takoe, poto sam monah, moje misli dolaze iz te perspektive, tako da nisam izloio mnogo od onoga kako bi monahinje gledale na iste stvari. Koreni nae tradicije su u lutalakom ivotu, najee u umskom okruenju azijskog kulturnog kruga, ali ja ivim u prilino brojnoj, polno meovitoj, multikulturnoj zajednici u Engleskoj, pa se u mojim odgovorima prelama i ta injenica. Nisam mnogo izlagao "tehniku" stranu uenja, ve sam vie odgovarao iz linog iskustva, nastalog na osnovu vebanja i razmiljanja o tome uenju. Klasini oblici su jedna vana polazna taka ako ste zainteresovani za produbljavanje svoga razumevanja budizma i mnogo je knjiga napisano na tu temu. Budizam je vozilo koje treba upotrebiti na tragalakom putovanju ka istini. Svi mi polazimo sa razliitih mesta, ak se moemo odluiti za razliita vozila, ali ne postoji nain da izbegnemo smo to putovanje. Buda je svoju odiseju zavrio i njegovo uenje moe se posmatrati kao neka vrsta mape. Ali kao i klasinu, staru mapu s blagom, nju je potrebno prouavati paljivo. Informacija je tu, ali polovinu problema ini znanje kako je proitati. Voleo bih ako moji odgovori prue makar nekoliko nagovetaja u tom pravcu. Sreno traganje! Moju veliku zahvalnost zasluuju: Christina Janoszka, koja ne samo da je imala originalnu ideju za ovu knjigu i poreala sav materijal, ve se takoe pozabavila kaligrafijom. Liz Clayton, koja je itavu knjigu dizajnirala i pripremila za tampu. Kamini Gupta za svoje izvanredne ilustracije. Ashford Printers koji su ponudili pomo u tampanju ove knjige i za mnoge druge projekte tokom niza godina. Svi drugi dragi ljudi koji su pomagali svojim sugestijama i komentarima.
file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/kusalo/cont-frame.html [10.2.2008 20:56:28]
Sn I.8: Karaniya metta sutta Home ---\\ Tipitaka ---\\ Sutta pitaka ---\\ Khuddaka nikaya ---\\ Sutta nipata ---\\ Kontekst ove sutte
Sutta nipata I.8
Karaniya metta sutta Blagonaklonost

Prevod Branko Kovaevi Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
Beleka: Ova sutta se takoe pojavljuje u Khp 9.
Ovo treba da uine oni veti u svojim ciljevima koji ele da stignu do smirenja: biti vet, estit i iskren, prijemiv za pouku, blag i neobmanut, zadovoljan i bez velikih prohteva, sa malo obaveza, jednostavnog ivota, smirenog srca, obuzdan, skroman i ne udei za sledbenicima. Ne uini ni najmanju stvar koju bi mudri kasnije prekoreli. Pomisli: Srena, u miru,
Sn I.8: Karaniya metta sutta
neka sva bia budu srena u srcu. Kakvo god da je bie, slabo ili jako, bez izuzetka, dugo, iroko, srednje, kratko, tanano, dugako, vidljivo i nevidljivo, blisko ili daleko, roeno i jo neroeno: neka sva bia budu srena u srcu. Nek niko nikoga ne obmanjuje, niti vrea bilo koga bilo gde, niti u ljutnji i nervozi poeli drugome da pati. Kao to bi majka rizikovala svoj ivot da zatiti svoje dete, svoje jedino dete, isto tako treba negovati bezgranino srce ljubavi za sva bia. Sa blagonaklonou prema itavom kosmosu, neguj bezgraninu ljubav: iznad, ispod i svuda unaokolo, neometen. bez neprijateljstva il mrnje. Bilo da stoji, hoda, sedi ili lei, sve dok si budan, treba da boravi u toj sabranosti. To ze zove uzvienim boravitem ovde i sada.
Sn I.8: Karaniya metta sutta
Nezaveden pogrenim stanovitima, ve pun vrline i usavren u znanju, nadvladavi elju za ulnim zadovoljstvima, nikada vie u matericu ui nee.
MN 10: Satipatthana sutta
Home ---\\
Tipitaka ---\\
Sutta pitaka ---\\ Majjhima nikaya ---\\ Kontekst ove sutte
Majjhima nikaya 10
Satipatthana sutta Govor o temeljima sabranosti

Ovako sam uo. Jednom je Blaeni boravio meu Kuruima, u gradu Kamasadama, trgovakom centru naroda Kuru.Tada Blaeni ovako ree monasima: "Monasi", i oni mu odgovorie: "Da, potovani gospodine". A Blaeni ovako nastavi:"Jedini put, monasi, da se proisti bie, prevlada alost i patnja, razori bol i alost, da se dostigne ispravni put, da se dostigne nibbana, jesu etiri temelja sabranosti panje.Koja su to etiri temelja? Ovde (u ovom uenju) monah boravi praktikujui kontemplaciju tela u telu, revnostan, jasnog shvatanja i sabran, nadvladavi elju i alost zbog sveta; boravi praktikujui kontemplaciju oseaja u oseaju, revnostan, jasno shvatajui i sabran, nadvladavi elju i alost zbog sveta; boravi praktikujui kontemplaciju uma u umu, revnostan, jasnog shvatanja i sabran, nadvladavi elju i alost zbog sveta;
boravi praktikujui kontemplaciju objekata uma u objektima uma, revnostan, jasnog shvatanja i sabran, nadvladavi elju i alost zbog sveta. (A. Telo) A kako to, monasi, boravi monah praktikujui kontemplaciju tela u telu? [1] Tako to, otiavi u umu, u podnoje nekog drveta ili na neko osamljeno mesto, seda nogu prekrtenih, tela uspravnog i budnog uma. Sabran, on udie i, sabran, on izdie. Udiui dugi dah, on zna 'Ja sada udiem dugi dah'; izdiui dugi dah, on zna 'Ja sada izdiem dugi dah'; udiui kratak dah, on zna 'Ja sada udiem kratak dah'; izdiui kratak dah, on zna ' Ja sada izdiem kratak dah'. 'Svestan itavog tela (disanja), udisau', tako on veba. 'Svestan itavog tela (disanja), izdisau', tako on veba. 'Smirujui telesnu funkciju (disanja), udisau', tako on veba; 'Smirujui telesnu funkciju (disanja), izdisau', tako on veba.Kao to veti drvodelja ili njegov pomonik pravei dugi okret zna 'Sad pravim dugi okret', ili pravei kratki okret zna 'Sad pravim kratki okret', isto tako i monah udiui dugi dah zna 'Sad udiem dugi dah'; izdiui dugi dah zna 'Sad izdiem dugi dah'; udiui kratak dah zna 'Sad udiem kratak dah'; izdiui kratak dah zna 'Sad izdiem kratak dah'. 'Svestan itavog tela (disanja), udisau'; 'Svestan itavog tela (disanja), izdisau'. 'Smirujui telesnu funkciju (disanja), udisau', tako on veba; smirujui telesnu funkciju (disanja), izdisau', tako on veba. Tako on boravi praktikujui kontemplaciju tela u telu iznutra ili spolja ili i iznutra i spolja. Boravi kontemplirajui faktore nastanka u telu ili boravi kontemplirajui faktore razlaganja u telu ili boravi kontemplirajui faktore i nastanka i razlaganja u telu. Ili je njegova sabranost na injenicu 'ovo je telo' uvrena u njemu u meri neophodnoj za znanje i sabranost panje. Nezavisan, boravi on ne prijanjajui ni za ta na svetu.Tako, zaista, monah boravi praktikujui kontemplaciju tela.
[2] I opet, monasi, kada hoda monah zna 'Ja hodam'; kada stoji, zna 'Ja stojim', kada sedi, zna 'Ja sedim'; kad lee, zna 'Ja leem'; svestan je i svakog drugog poloaja tela. Tako on boravi praktikujui kontemplaciju tela u telu iznutra ili spolja, ili i iznutra i spolja. Boravi kontemplirajui faktore nastanka u telu ili boravi kontemplirajui faktore razlaganja u telu ili boravi kontemplirajui faktore i nastanka i razlaganja u telu. Ili je njegova sabranost na injenicu 'ovo je telo' uvrena u njemu u meri neophodnoj za znanje i sabranost panje. Nezavisan, boravi on ne prijanjajui ni za ta na svetu. Tako, zaista, monah boravi praktikujui kontemplaciju tela. [3] I opet, monasi, idui tamo ili idui ovamo monah primenjuje jasno shvatanje; gledajui pravo i gledajui u stranu, primenjuje on jasno shvatanje; savijajui i pruajui (svoje udove), primenjuje on jasno shvatanje; nosei na sebi ogrta i u ruci posudu za proenje hrane, primenjuje on jasno shvatanje i dok jede, pije, vae i uiva u ukusu, primenjuje on jasno shvatanje; kad se povinuje zovu prirode, primenjuje on jasno shvatanje; dok hoda, stoji, sedi, lee da spava, budi se, govori i uti, primenjuje on jasno shvatanje. Tako on boravi praktikujui kontemplaciju tela u telu iznutra ... (kao prethodno)... Tako, zaista, monah boravi praktikujui kontemplaciju tela u telu. [4] I opet, monasi, razmilja monah upravo o ovom telu, od peta nagore i od temena nadole, zatvorenom u kou i prepunom neistoe, ovako: 'Ovo je telo nainjeno od: kose, malja, noktiju, zuba, koe, mesa, tetiva, kostiju, kotane sri, bubrega, srca, jetre, plune maramice, slezine, plua, creva, crevne maramice, grkljana, izmeta, ui, sluzi, gnoja, krvi, znoja, sala, suza, masnoe, pljuvake, slina, sekreta, mokrae.' Ba kao da je re o vrei punoj raznog zrnevlja kao to je zob, pirina, graak, susam, ito i ovek sa dobrim vidom, odvezavi je, prebira po njoj: 'Ovo je zob, ovo je pirina, ovo je graak, ovo je susam, ovo je ito'. Isto tako, monasi, razmilja monah upravo o ovom telu, od glave do pete, zatvorenom
u kou i prepunom neistoe: 'Ovo je telo sainjeno od: kose ... mokrae'. Tako on boravi praktikujui kontemplaciju tela u telu iznutra ... (kao prethodno) ... Tako, zaista, monah boravi praktikujui kontemplaciju tela u telu. [5] I opet, monasi, razmilja monah upravo o ovom telu u kakvom god ono bilo poloaju i o njegovim primarnim elementima: 'U ovom je telu element zemlje, element vode, element vatre i element vazduha.' Kao to veti mesar ili njegov pomonik, poto je zaklao kravu i isekao je iznosi meso na prodaju na raskrsnici etiri glavna puta, isto tako monah razmilja upravo o ovom telu u kakvom god ono bilo poloaju i o njegovim primarnim elementima. 'U ovom je telu element zemlje, element vode, element vatre i element vazduha'. Tako on boravi praktikujui kontemplaciju tela u telu iznutra...Tako, zaista, monah boravi praktikujui kontemplaciju tela u telu. [6] I opet, monasi, kao kad monah ugleda telo jedan dan posle smrti ili dva dana posle smrti ili tri dana posle smrti, naduto, pomodrelo i puno gnoja, baeno na mesto za spaljivanje, tada on (takvo opaanje) primenjuje na sopstveno telo ovako: 'Zaista, isto je sainjeno i ovo moje telo, i ono e postati ovakvo i tome ne moe umai'. Tako on boravi praktikujui kontemplaciju tela u telu iznutra... I opet, monasi, kao kad monah ugleda telo baeno na mesto za spaljivanje, koje su raskomadali vrane, jastrebovi, leinari, aplje, divlji psi, leopardi, tigrovi, akali ili razliiti crvi, tada on (takvo opaanje) primenjuje na sopstveno telo ovako: 'Zaista, isto je sainjeno i ovo moje telo, i ono e postati ovakvo i tome ne moe umai'... I opet, monasi, kao kad monah ugleda telo baeno na mesto za spaljivanje: Od njega je ostao jedino kostur, koji jo na okupu dre tetive i ponegde je ostalo jo malo mesa i krvi...
Od njega je ostao jedino kostur, koji jo na okupu dre tetive, okrvavljen i ogoljen... Od njega je ostao jedino kostur, koji jo na okupu dre tetive, bez krvi i mesa, tada on (takvo opaanje) primenjuje na sopstveno telo ovako: 'Zaista, isto je sainjeno i ovo moje telo, i ono e postati ovakvo i tome ne moe umai'... I opet, monasi, kao kad monah ugleda telo baeno na mesto za spaljivanje, od kojeg su ostale razbacane kosti na sve strane - ovde kosti ruke, onde kosti stopala, potkolenice, butne kosti, karlica, kima, lobanja... I opet, monasi, kao kad monah ugleda telo baeno na mesto za spaljivanje:od kojeg su ostale samo sasvim izbledele kosti... Od kojeg su ostale samo kosti vie od godinu dana stare, na gomili... Od kojeg su ostale samo natrule kosti, to se pretvaraju u prainu, tada on (takvo opaanje) primenjuje na sopstveno telo ovako: 'Zaista, isto je sainjeno i ovo moje telo, i ono e postati ovakvo i tome ne moe umai'. Tako on boravi praktikujui kontemplaciju tela u telu iznutra ili spolja. Boravi kontemplirajui faktore nastanka u telu ili boravi kontemplirajui faktore razlaganja u telu ili boravi kontemplirajui faktore i nastanka i razlaganja u telu. Ili je njegova sabranost na injenicu 'ovo je telo' uvrena u njemu u meri neophodnoj za znanje i sabranost panje. Nezavisan, boravi on ne prijanjajui ni za ta na svetu. Tako, zaista, monah boravi praktikujui kontemplaciju tela. (B. Oseanja) A kako, monasi, boravi monah praktikujui kontemplaciju oseanja u oseanjima? Kad oseti prijatno oseanje, monah zna: 'Oseam prijatno oseanje'; kad oseti
bolno oseanje, on zna: 'Oseam bolno oseanje'; kad oseti neutralno oseanje, on zna: 'Oseam neutralno oseanje'. Kad oseti prijatno ovozemaljsko oseanje, on zna: 'Oseam prijatno ovozemaljsko oseanje'; kad oseti prijatno uzvieno oseanje, on zna: 'Oseam prijatno uzvieno oseanje'; kad oseti bolno ovozemaljsko oseanje, on zna: 'Oseam bolno ovozemaljsko oseanje'; kad oseti bolno uzvieno oseanje, on zna: 'Oseam bolno uzvieno oseanje'; kad oseti neutralno ovozemaljsko oseanje, on zna: 'Oseam neutralno ovozemaljsko oseanje'; kad oseti neutralno uzvieno oseanje, on zna: 'Oseam neutralno uzvieno oseanje'. Tako on boravi praktikujui kontemplaciju oseanja u oseanjima iznutra ili spolja ili i iznutra i spolja. Boravi kontemplirajui faktore nastanka u oseanjima ili boravi kontemplirajui faktore razlaganja u oseanjima ili boravi kontemplirajui faktore i nastanka i razlaganja u oseanjima. Ili je njegova sabranost na injenicu 'ovo je oseanje' uvrena u njemu u meri neophodnoj za znanje i sabranost panje. Nezavisan, boravi on ne prijanjajui ni za ta na svetu.Tako, zaista, monasi, boravi monah praktikujui kontemplaciju oseanja u oseanjima. (C. Um) A kako, monasi, boravi monah praktikujui kontemplaciju uma u umu? Tako to, kada se u umu pojavi pouda, monah zna da je to pouda; kada u umu nema poude, da je to um bez poude; kada se u umu pojavi mrnja, da je to mrnja; kada u umu nema mrnje, da je to um bez mrnje; kada se u umu pojavi obmanutost, da je to obmanutost; kada u umu nema obmanutosti, da je to um bez obmanutosti; kada se u umu pojavi strepnja, da je to strepnja; kada se u umu pojavi rastresenost, da je to rastresenost; kada se u umu pojavi proirena svest, da je to proirena svest; kada se u umu pojavi suena svest, da je to suena svest; kada se u umu pojavi svest o nadmaivosti, kao svest o nadmaivosti; kada se u
umu pojavi svest o nenadmaivosti, kao svest o nenadmaivosti; kada je um skoncentrisan, kao skoncentrisan um; kada um nije skoncentrisan, kao dekoncentrisan um; kada je um osloboen, kao osloboen um; kada um nije osloboen, kao neosloboen um. Tako on boravi praktikujui kontemplaciju uma u umu iznutra ili spolja ili i iznutra i spolja. Boravi kontemplirajui faktore nastanka u umu ili boravi kontemplirajui faktore razlaganja u umu ili boravi kontemplirajui faktore i nastanka i razlaganja u umu. Ili je njegova sabranost na injenicu 'ovo je um' uvrena u njemu u meri neophodnoj za znanje i sabranost panje. Nezavisan, boravi on ne prijanjajui ni za ta na svetu. Tako zaista, monasi, boravi monah praktikujui kontemplaciju uma u umu. (D. Objekti uma) A kako monasi, boravi monah praktikujui kontemplaciju objekata uma u objektima uma? [1] Tako to monah boravi praktikujui kontemplaciju objekata uma u objektima uma vezanim za pet prepreka. A kako on praktikuje kontemplaciju objekata uma u objektima uma vezanim za pet prepreka? Tako to, kada se u njemu javi ulna elja, monah zna: 'U meni je ulna elja', ili kada ulne elje nema, on zna: 'U meni nema ulne elje'. On zna kako se jo nepostojea ulna elja pojavljuje; on zna kako se postojea ulna elja naputa; i on zna kako se naputena ulna elja u budunosti vie ne pojavljuje. Kada se u njemu javi ljutnja, monah zna: 'U meni je ljutnja', ili kada ljutnje nema, on zna: 'U meni nema ljutnje'. On zna kako se jo nepostojea ljutnja pojavljuje; on zna kako se postojea ljutnja naputa; i on zna kako se naputena ljutnja u
budunosti vie ne pojavljuje. Kada se u njemu jave lenjost i tromost, monah zna: 'U meni su lenjost i tromost', ili kada lenjosti i tromosti nema, on zna: 'U meni nema lenjosti i tromosti'. On zna kako se jo nepostojea lenjost i tromost pojavljuju; on zna kako se postojea lenjost i tromost naputaju; i on zna kako se naputena lenjost i tromost u budunosti vie ne pojavljuju. Kada se u njemu jave uznemirenost i kajanje, monah zna: 'U meni su uznemirenost i kajanje', ili kada uznemirenosti i kajanja nema, on zna: 'U meni nema uznemirenosti i kajanja'. On zna kako se jo nepostojei uznemirenost i kajanje pojavljuju; on zna kako se postojei uznemirenost i kajanje naputaju; i on zna kako se naputeni uznemirenost i kajanje u budunosti vie ne pojavljuju. Kada se u njemu javi sumnja, monah zna: 'U meni je sumnja', ili kada sumnje nema, on zna: 'U meni nema sumnje'. On zna kako se jo nepostojea sumnja pojavljuje; on zna kako se postojea sumnja naputa; i on zna kako se naputena sumnja u budunosti vie ne pojavljuje. Tako on boravi praktikujui kontemplaciju objekata uma u objektima uma iznutra ili spolja ili i iznutra i spolja. Boravi kontemplirajui faktore nastanka u objektima uma ili boravi kontemplirajui faktore razlaganja u objektima uma ili boravi kontemplirajui faktore i nastanka i razlaganja u objektima uma. Ili je njegova sabranost na injenicu 'ovo su objekti uma' uvrena u meri neophodnoj za znanje i sabranost panje. Nezavisan, boravi on ne prijanjajui ni za ta na svetu. Tako zaista, monasi, boravi monah praktikujui kontemplaciju objekata uma u objektima uma vezanim za pet prepreka. [2] I opet, monasi, boravi monah praktikujui kontemplaciju objekata uma u objektima uma vezanim za pet vrsta prijanjanja.
A kako on praktikuje kontemplaciju objekata uma u objektima uma vezanim za pet vrsta prijanjanja? Tako to razmilja na ovaj nain: 'Ovakav je materijalni oblik, ovakav je nastanak materijalnog oblika, ovakvo je nestajanje materijalnog oblika; ovakvo je oseanje, ovakav je nastanak oseanja, ovakvo je nestajanje oseanja; ovakav je opaaj, ovakav je nastanak opaaja, ovakvo je nestajanje opaaja; ovakvi su izrazi volje, ovakav je nastanak izraza volje, ovakvo je nestajanje izraza volje; ovakva je svest, ovakav je nastanak svesti, ovakvo je nestajanje svesti.' Tako on boravi praktikujui kontemplaciju objekata uma u objektima uma iznutra ili spolja ili i iznutra i spolja. Boravi kontemplirajui faktore nastanka u objektima uma ili boravi kontemplirajui faktore razlaganja u objektima uma ili boravi kontemplirajui faktore i nastanka i razlaganja u objektima uma. Ili je njegova sabranost na injenicu 'ovo su objekti uma' uvrena u meri neophodnoj za znanje i sabranost panje. Nezavisan, boravi on ne prijanjajui ni za ta na svetu.Tako zaista, monasi, boravi monah praktikujui kontemplaciju objekata uma u objektima uma vezanim za pet vrsta prijanjanja. [3] I opet, monasi, boravi monah praktikujui kontemplaciju objekata uma u objektima uma vezanim za est unutranjih i est spoljanjih osnova ula. A kako on praktikuje kontemplaciju objekata uma u objektima uma vezanim za est unutranjih i est spoljanjih osnova ula? Tako to, monasi, monah zna oko, zna vidljive oblike i zna okov koji nastaje u vezi sa to dvoje (oko i oblici); on zna kako se jo nepostojei okov pojavljuje; zna kako se postojei okov naputa; i zna kako se naputen okov u budunosti vie ne pojavljuje. On zna uvo i zvuk ... nos i mirise ... jezik i ukuse ... telo i dodire ... um i objekte uma i zna okov koji nastaje u vezi sa to dvoje; on zna kako se jo nepostojei okov pojavljuje; zna kako se postojei okov naputa; i zna kako se naputen okov u budunosti vie ne pojavljuje.
Tako on boravi praktikujui kontemplaciju objekata uma u objektima uma iznutra ili spolja ili i iznutra i spolja. Boravi kontemplirajui faktore nastanka u objektima uma ili boravi kontemplirajui faktore razlaganja u objektima uma ili boravi kontemplirajui faktore i nastanka i razlaganja u objektima uma. Ili je njegova sabranost na injenicu 'ovo su objekti uma' uvrena u njemu u meri neophodnoj za znanje i sabranost panje. Nezavisan, boravi on ne prijanjajui ni za ta na svetu. Tako zaista, monasi, boravi monah praktikujui kontemplaciju objekata uma u objektima uma vezanim za est unutranjih i est spoljanjih osnova ula. [4] I opet monasi, boravi monah praktikujui kontemplaciju objekata uma u objektima uma vezanim za sedam faktora prosvetljenja. A kako on praktikuje kontemplaciju objekata uma u objektima uma vezanim za sedam faktora prosvetljenja? Tako to, monasi, kada je sabranost panje kao faktor prosvetljenja prisutna u njemu, monah zna: 'U meni je sabranost panje kao faktor prosvetljenja'; ili kada sabranosti panje kao faktora prosvetljenja u njemu nema, on zna : 'U meni nema sabranosti panje kao faktora prosvetljenja'. I on zna kako se jo nepostojea sabranost panje kao faktor prosvetljenja pojavljuje; i kako se ve nastala sabranost panje kao faktor prosvetljenja dalje do savrenstva razvija.Kada je istraivanje stvarnosti kao faktor prosvetljenja - energija - ushienje - smirenost koncentracija - ravnodunost u njemu, monah zna: 'U meni je ravnodunost kao faktor prosvetljenja'; ili kada ravnodunosti kao faktora prosvetljenja u njemu nema, on zna: 'U meni nema ravnodunosti kao faktora prosvetljenja'. I on zna kako se jo nepostojea ravnodunost kao faktor prosvetljenja pojavljuje; i kako se ve nastala ravnodunost kao faktor prosvetljenja dalje do savrenstva razvija. Tako on boravi praktikujui kontemplaciju objekata uma iznutra ili spolja ili i iznutra i spolja. Boravi kontemplirajui faktore nastanka u objektima uma ili boravi kontemplirajui faktore razlaganja u objektima uma ili boravi kontemplirajui faktore i nastanka i razlaganja u objektima uma. Ili je njegova sabranost na
injenicu 'ovo su objekti uma' uvrena u njemu u meri neophodnoj za znanje i sabranost panje. Nezavisan, boravi on ne prijanjajui ni za ta na svetu. Tako zaista, monasi, boravi monah praktikujui kontemplaciju objekata uma u objektima uma vezanim za sedam faktora prosvetljenja. [5] I opet, monasi, boravi monah praktikujui kontemplaciju objekata uma u objektima uma vezanim za etiri plemenite istine. A kako on praktikuje kontemplaciju objekata uma u objektima uma vezanim za etiri plemenite istine? Tako to, monasi, monah zna u skladu sa stvarnou: 'Ovo je patnja'; zna u skladu sa stvarnou: 'Ovo je uzrok patnje'; zna u skladu sa stvarnou: 'Ovo je prestanak patnje'; zna u skladu sa stvarnou: 'Ovo je put koji vodi ka prestanku patnje'.[1] Tako monah boravi praktikujui kontemplaciju objekata uma u objektima uma iznutra ili spolja ili i iznutra i spolja. Boravi kontemplirajui faktore nastanka u objektima uma ili boravi kontemplirajui faktore razlaganja u objektima uma ili boravi kontemplirajui faktore i nastanka i razlaganja u objektima uma. Ili je njegova sabranost na injenicu 'ovo su objekti uma' uvrena u meri neophodnoj za znanje i sabranost panje. Nezavisan, boravi on ne prijanjajui ni za ta na svetu. Tako, zaista, monasi, boravi monah praktikujui kontemplaciju objekata uma u objektima uma vezanim za etiri plemenite istine. (E, Zakljuak) Zaista, monasi, ko god bude vebao ova etiri temelja sabranosti na ovaj nain tokom sedam godina, moe oekivati jedan od ova dva rezultata: najvie znanje ovde i sada ili, ukoliko je jo preostalo vezanosti, stanje ne-povratka. To vai za sedam godina, monasi. Ako bi neko vebao ova etiri temelja sabranosti na ovaj nain tokom est godina ... pet godina ... etiri godine ... tri godine ... dve
godine ... godinu, moe oekivati jedan od ova dva rezultata: najvie znanje ovde i sada ili, ako je jo preostalo vezanosti, stanje ne- povratka. To vai za godinu, monasi. Ako bi neko vebao ova etiri teme-lja sabranosti na ovaj nain tokom sedam meseci ... est meseci ... pet meseci ... etiri meseca ... tri meseca ... dva meseca ... mesec ... pola meseca, moe oekivati jedan od ova dva rezultata: najvie znanje ovde i sada ili, ukoliko je jo preostalo vezanosti, stanje ne-povratka. To vai za pola meseca, monasi. Ako bi neko vebao ova etiri temelja sabranosti na ovaj nain tokom sedam dana, moe oekivati jedan od ova dva rezultata: najvie znanje ovde i sada ili, ukoliko je jo preostalo vezanosti, stanje ne-povratka. Zbog toga je reeno: 'Ovo je jedini put, monasi, ka proienju bia, ka prevazilaenju tuge i naricanja, ka razaranju bola i alosti, ka dostizanju ispravnog puta, ka ostvarivanju nibbane, nazvan etiri temelja sabranosti.' Tako ree Blaeni. Radosni u srcu, monasi pozdravie rei Blaenog.
Beleka: 1 Detaljno objanjenje etiri plemenite istine videti u DN 22. [Natrag]
Rev. 1/12/2003 www.geocities.com/budizam/canon/majjhima/mn10.html
Recnik pali i budistickih termina
Home
Renik pali i budistikih termina

Ovaj renik pokriva mnoge pali rei i tehnike termine na koje ste moda nailazili u knjigama i asopisima ili na ovom web sajtu.
A|B|C|D|E|G|H|I|J|K|L|M|N|O|P|R|S|T|U|V| Y
A
Abhidhamma: (1) U tekstovima pali kanona ovaj termin znai jednostavno "via Dhamma" i sistematski pokuaj da se definie Budino uenje i shvate odnosi meu njegovim delovima. (2) Kasnija zbirka analitikih rasprava zasnovanih na listama kategorija izvedenih iz uenja izloenog u govorima i dodata kanonu nekolika vekova posle Budine smrti. abhia: Intuitivne moi koje dolaze sa vebanjem koncentracije: sposobnost da se uje i vidi na veliku daljinu, da se itaju misli drugih, seanje na prole ivote i znanje koje brie mentalne neistoe. Videti asava. acariya: Uitelj; mentor. Videti kalyanamitta. adhitthana: Odlunost, reenost. Jedno od deset savrenstava (parami). ajahn: (tajlandski; takoe "ajarn", "ajaan" itd.). Uitelj, mentor. Ekvivalent pali pojmu acariya. akaliko: Vanvremeno; neuslovljeno vremenom ili godinjim dobima.
file:///C|/budizam2007decembar/files/glossary.html (1 of 19) [10.2.2008 20:56:38]
akusala: Karmiki tetno, neveto, pogreno. Videti suprotno kusala. anagami: Ne-povratnik. Osoba koja je odbacila pet niih okova koji um vezuju za krug preporaanja (videti samyojana) i koja e se posle smrti pojaviti u nekom od svetova Brahme nazvanim ista boravita, da bi tu dostigao nibbanu, nikad se vie ne rodivi u ovome svetu. anapanasati: Sabranost panje na dah. Meditativna tehnika u kojoj se centar panje vezuje za oseaje koji se javljaju pri udahu i izdahu. anatta: Ne-ja; jedna od tri karakteristike postojanja, da su sve pojave bez bilo kakve trajne sutine. anicca: Nestalno, nepostojano, prolazno. anupadisesa-nibbana: Nibbana posle koje vie nema goriva za vatru ivota (analogija sa ugaenom vatrom iji su ugarci ve ohlaeni -- nibbana arahanta posle njegove smrti. anupubbi-katha: Postepeno upuivanje. Budin metod poduavanja Dhammi koji sluaoca progresivno vodi kroz sve supstilinije pojmove: velikodunost (videti dana), vrlinu (videti sila), nebeske svetove, prepreke, odricanje i etiri plemenite istine. apaya-bhumi: Stanje liavanja; etiri nia nivoa egzistencije u kojima je mogue preporoditi se zbog prolih loih postupaka (videti kamma): preporaanje u paklu, kao gladni duh, kao ljutiti demon (videti Asura), ili kao ivotinja. Nijedno od ovih stanja nije veno. Uporediti sugati. apaya-mukha: Put ka liavanju -- vanbrani seksualni odnosi; uivanje u piu ili stimulativnim sredstvima; uivanje u kockanju; druenje sa loim ljudima. Svaki od ovih postupaka utire put preporaanju u jednom od niih nivoa egzistencije (videti apaya-bhumi). arahant: "Vredni" ili "proieni"; osoba iji um je osloboen neistoa (videti kilesa), koji se oslobodio svih deset okova koji vezuju um za krug preporaanja (videti samyojana), ije je srce osloboeno mentalnih neistoa (videti asava) i koji se nee vie preporaati. Budina titula i najvii nivo meu plemenitim sledbenicima. arammana: Zaokupljenost; mentalni objekat. ariya: Plemeniti, idealan. Takoe "plemeniti ovek" (videti ariya-puggala). ariyadhana: Plemenito bogatstvo; kvaliteti koji slue kao 'kapital' u traganju za osloboenjem: ubeenje (videti saddha), vrlina (videti sila), svest, strah od zla, upuenost u uenje, velikodunost (videti dana) i sposobnost rasuivanja (videti paa),. ariya-puggala: Plemeniti ovek; prosvetljena osoba. Onaj ko je ostvario barem jedan od etiri
plemenita puta (videti magga) ili njihova ploda (videti phala). Uporediti puthujjana (svetovni ovek). ariya-sacca: Plemenita istina. Re "ariya" (plemenito) moe takoe oznaavati ideal ili merilo i u tom kontekstu znai "objektivnu" ili univerzalnu" istinu. Ima ih etiri: patnja, nastanak patnje, iskorenjivanje patnje i put vebanja koji vodi ka iskorenjivanju patnje. asava: Mentalne naslage ili neistoe. etiri su "otrova" -- senzualnost (kama), oslanjanje na "spekulativna gledita" (ditthi), elja za (venim) postojanjem (bhava) i duhovno neznanje (avijja) -- koji "teku" iz uma i daju pokretaku snagu toku raanja i smrti. asubha: Neprivlanost, odvratnost, neistoa. Buda preporuuje kontemplaciju o ovim aspektima tela kao protivtei poudi i samodopadljivosti. Videti takoe kayagata-sati. Asura: Vrsta demonskih bia koja su se, poput Titana u grkoj mitologiji, borila sa devama za prevlast na nebu i izgubila. Videti apaya-bhumi. avijja: Nesvesnost, neznanje, zamaglenja svesnost, obmanutost o pravoj prirodi uma. Videti takoe moha. ayatana: ulni medijum. Unutranji ulni mediji su ulni organi -- oi, ui, nos, jezik, telo i um. Spoljanji ulni medijum su njihovi objekti -- prizor, zvuk, miris, ukus, dodir i misao.
B
bhante: Potovani gospodine; na ovaj nain se nezareeni esto obraaju monahu. bhava: Bivanje. Stanja bia koja se prvo razvijaju u umu i onda mogu biti doivljena kao unutranji svetovi i/ili svetovi na spoljanjem nivou. Postoje tri nivoa bivanja: na ulnom nivou, na nivou oblika i na bezoblinom nivou. bhavana: Mentalna nega ili razvoj, meditacija. Trei od tri temelja za postupke koji donose nagradu. Videti takoe dana i sila. bhikkhu (bhikkhuni): Budistiki "monah" ("monahinja"); mukarac (ena) koja je napustio dom kako bi iveo ivot ispunjen vrlinom (videti sila) u skladu sa Vinayom u celini, a naroito sa pravilima Patimokkhe. Videti sangha, parisa, upasampada. bodhi-pakkhiya-dhamma: "Krila probuenja" -- sedam skupova principa koja olakavaju
probuenje i time, prema Budi, sainjavaju sr uenja.: [1] etiri podruja delovanja (videti satipatthana); [2] etiri ispravna napora (sammappadhana) -- napor da se izbegne nastanak nepoeljnih stanja u umu, da se napuste sva ona koja su ve nastala, da se podstaknu ona poeljna, a ona koja ve postoje da se odre; [3] etiri osnove uspeha (iddhipada) -- elja, istrajnost, usredsreenost, opreznost; [4] pet dominantnih faktora (indriya) -- ubeenost, postojanost, sabranost panje, koncentracija, odvraenost; [5] pet snaga (bala) -- identino sa [4]; [6] sedam kvaliteta probuenja (bojjhanga) -- sabranost, istraivanje fenomena, istrajnost, ushienje, (videti piti), vedrina, koncentracija, ravnodunost i [7] osmostruki put (magga) -ispravno razumevanje, ispravna odluka, ispravan govor, ispravno delovanje, ispravan ivot, ispravan napor, ispravna svesnost i ispravna koncentracija. bodhisatta: "Bie koje tei probuenju"; termin kojim se opisuje Buda pre nego to je zapravo postao Buda, poev od njegovih prvih tenji ka budinstvu pa sve do potpunog probuenja. Sanskritski oblik: Bodhisattva. brahma: "Veliki" -- stanovnik nadulnog nebeskog sveta oblika ili bezoblinosti. brahma-vihara: etiri "sublimna" ili "boanska" boravita u koja se stie razvijanjem bezgranine mette (ljubavi za sebe i druga bia), karuna (saoseanje sa nesrenima), mudita (saradost sa srenima) i upekkha (nepomuena ravnodunost). brahmin: Bramanska kasta u Indiji je dugo tvrdila da su njezini pripadnici, ve svojim roenjem, vredni najvieg potovanja. Budizam je pozajmio naziv braman da bi oznaio one koji su dostigli najvii cilj i kako bi pokazao da je potovanje zaluujemo ne roenjem, rasom ili kastom kojoj pripadamo, ve duhovnim postignuem. Kada se koristi u budistikom smislu, ovaj termin je sinonim sa arahantom buddho: Budni, prosvetljeni. Jedan od naziva sa Budu. Buddha: Ime dato istorijsakoj linosti koja je sama sebi ponovo otkrila put osloboenja, a koji je davno pre nje bio potpuno zaboravljen. Prema tradiciji, postoji duga linija Buda koja se protee u beskonanu prolost. Poslednji Buda rodio se kao Siddhattha Gotama u Indiji i to u estom veku pre n.e.. Kao obrazovan i bogat mladi, napustio je porodicu i svoje prinevsko naslee na presto kako bi krenuo u potragu za istinskom slobodom i nainom da se okona patnja (dukkha). Posle sedam godina asketskih napora u umi, ponovo je otkrio "srednji put" i postigao svoj cilj da bude probuen.
C
cankama: Hodajua meditacija, obino se izvodi tako to hodamo napred natrag po odreenoj pravoj putanji. cakkavattin: Kralj sveta, indijski idela mudrog vladara. cetasika: Propratna pojava svesti (videti vedana, saa i sankhara). cetiya: Hram, pagoda citta: Um; srce; stanje svesnosti.
D
dana: Davanje, velikodunost; ponuda, milostinja. U uem znaenju, davanje neke od etiri monahu neopohodne stvari. U irem, sklonost davanju, bez oekivanja protivusluge od onoga kome se daje. Dana je prva tema u Budinom sistemu postupnog vebanja (videti anupubbikatha), prva od deset paramija, jedno od sedam dragocenosti (videti dhana) i prvi od tri temelja za postupke koji donose dobrobit (videti sila i bhavana). deva (devata): Doslovno, "onaj koji blista" -- stanovnik nebeskih svetova (videti sagga i sugati). Devadatta: Neak Budin koji je pokuao da izazove raskol unutar sanghe, po emu je meu budistima postao olienje nekoga ko svesno ili nesvesno pokuava da uenje potkopa iznutra. dhamma (skt. dharma): (1) Dogaaj; neki fenomen u i po sebi; (2) kvalitet svesti; (3) doktrina, uenje; (4) nibbana. Takoe, principi ponaanja koje bi ljudska bia trebalo da sledekako bi iveli u skladu sa prirodnim poretkom stvari; kvaliteti uma koje bi trebalo da razvijaju kako bi razvili latentna svojstva uma. Sledstveno tome, "dhamma" se koristi takoe da oznai svako uenje koje poduava ovakvim naelima. Tako Budina dhamma oznaava njegovo uenje i direktno iskustvo nibbane, onaj kvalitet kojem to uenje stremi. Dhamma-vinaya: "uenje (dhamma) i disciplina (vinaya)." Budin naziv za religiju koju je osnovao.
dhana: Dragocenos(i). Sedam kvaliteta: uverenje, vrlina (videti sila), svesnost & panja, poznavanje uenja, velikodunost (videti dana) i mudrost. dhatu: Element; svojstvo, stanje. etiri fizika elementa ili svojstva su zemlja (vrstoa), voda (teenje), vetar (kretanje) i vatra (toplota). Podela na est elemenata ukljuuje etiri pobrojana i jo prostor i svest. dhutanga: Svojevoljno preduzete asketske vebe koje monasi i ostali meditanti mogu praktikovati s vremena na vreme ili kao dugoronu odluku kako bi negovali odvraenost i odlunost,a i da bi podstakli enerigu u sebi. Za monahe, ima trinaest ovakvih vebi: (1) korienje samo starih, odbaenih ogrtaa; (2) koerienje samo jednog kompleta od tri ogrtaa; (3) odlazak u proenje hrane; (4) ne biranje ta e uzeti a ta ne kada ide u proenje; (5) uzimanje samo jednog obroka dnevno; (6) jedenje samo iz posude u koju se prosi hrana; (7) odbijanje bilo kakve hrane ponuene poto je proenje hrane zavreno; (8) ivljenje u umi; (9) ivljenje pod drvetom; (10) ivljenje pod otvorenim nebom; (11) ivljenje na groblju; (12) zadovoljavanje sa bilokakvim boravitem koje imamo; (13) izbegavanje da se ikada legne. dosa: Odbojnost; mrnja; ljutnja. Jedno od tri neblagotvorna korena (mula) u umu. dukkha(m): Nespokojstvo; patnja; bol; uznemirenost; nezadovoljstvo, muka.
E
ekaggatarammana: Usredsreenost na jednu taku. U meditaciji, kvalitet svesti koji omoguuje da nam panja ostane sabrana i fokusirana na odabrani objekat meditacije. Ekaggatarammana dostie svoju punu zrelost tek onda kada razvijemo etvrti nivo jhane. ekayana-magga: Jedinstveni put; direktan put. Ovim se oznaava praksa sabranosti panje unutar etiri okvira: telo, oseaji, um i sadraji uma. evam: Ovako; na ovaj nain. Ovaj izraz se koristi u Tajlandu kao formalni zavretak propovedi.
G
gotarabhu-ana: "Promena znanja o poreklu": Nagovetaj nibbane koji nas od obine osobe (puthujjana) pretvara u plemenitu osobu (ariya-puggala). gandharba: Vrsta nebeskih bia, najnia vrsta deva. Ponovno roenje kao gandharba, smatra se ishodom pridravanja pukog minimuma moralnih pravila.
H
hinayana: "Malo vozilo (ka izbavljenju)," prvobitno peorativan termin -- skovali su ga oni koji su sebe nazivali sledbenicima mahayane, "velikog vozila " -- kako bi oznaili put prakse onih koji su kao Budine rei prihvatali samo najranije zabeleene njegove govore. Hinayanisti odbijaju da priznaju kasnije govore, koje su sastavili mahayanski mudraci, a za koje se tvrdi da sadre deo uenja za koje je Buda oseao da je suvie duboko za svoju prvu generaciju uenika, te ga je tajno poverio podzemnim zmijama na uvanje. Dananja theravada kola je naslednik hinayane. hiri-ottappa: "Svesnost i obazrivost"; "moralni stid i moralni zazor". Ove dve bliske emocije -"uvari sveta " -- u osnovi su svakog blagorodnog postupka. Hiri jeste unutranja svesnost koja nas odvraa od toga da inimo neto to bi ugrozila nae samopotovanje; ottappa jeste zdrav strah da ne uinimo neto to bi moglo nakoditi i nama i drugima. Videti kamma.
I
idappaccayata: Ta uslovljenost. Ovo je naziv za princip uzronosti koji je Buda otkrio upravo one noi kada je dostigao probuenje i naglaava da, kako bismo okonali patnju i nespokojstvo, moramo u potpunosti razumeti proces uzronosti i to kao sile u uslovljenosti koje smo iskusili u ravni direktnog iskustva, bez potrebe da to znaenje proirujemo i na sile koje deluju izvan nje.
J
jhana (skt. dhyana): Zadubljenje. Stanje snane skoncentrisanosti na jedan fiziki podraaj (to rezultira u rupa jhani) ili mentalni sadraj (to rezultira u arupa jhani). Razvoj jhane kree se od privremene suspenzije pet prepreka (videti nivarana) preko razvoja pet mentalnih faktora: vitakka (usmerena misao), vicara (procena), piti (ushienje), sukha (zadovoljstvo) i ekaggatarammana (usredsreenost).
K
kalyanamitta: Duhovni prijatelj; mentor ili uitelj dhamme. kamma (skt. karma): Namerni, voljni postupci, koji rezultiraju roenjem i nastankom. kammatthana Doslovno, "osnov rada" ili "mesto rada". Ovaj izraz odnosi se na "zanimanje" monaha koji meditira: naime, na kontemplaciju odreenih meditativnih tema, ime je mogue u umu iskoreniti neke neistoe (kilesa) kao to su elja (tanha) i neznanje (avijja). Tokom procesa zareenja, svaki novi monah dobija poduku u pet osnovnih kammatthana koje ine temelj kontemplacije tela: kosa (kesa), malje (loma), nokti (nakha), zubi (danta) i koa (taco). Proirivanjem, kammatthana obuhvata svih etrdeset meditativnih tema. Mada se za svakog meditanta moe rei da radi sa kammatthanom, ovaj termin se najee koristi da oznai tajlandsku umsku tradiciju koju su utemeljili Phra Aan Man i Phra Aan Sao. karuna: Saoseanje; simpatija; tenja da se pronae nain da se istinski pomogne sebi i drugima. Jedno od deset savrenstava (parami) i jedno od etiri "uzviena boravita" (brahmavihara). kaya: Telo. Obino se odnosi na fiziko telo (rupa-kaya; videti rupa), ali ponekad i na mentalno telo (nama-kaya; videti nama). kayagata-sati: Sabranost panje uronjena u telo. Ovo je zajedniki termin koji pokriva nekoliko meditativnih tema: sabranost panje na dah; svesnost poloaja tela; svesnost onoga to radimo; analiziranje delova tela; analiziranje fizikih svojstava tela (videti dhatu); kontemplacija injenice da telo neizbeno umire i raspada se. khandha: Gomila; grupa; sastojak. Fizike i mentalne komponente linosti i ulnog iskustva uopte. Pet osnova prijanjanja (videti upadana). Prema Budinoj analizi, tih pet "ogranaka"
ljudskog bia su jedan materijalni, fiziki (rupa) i etiri mentalna (nama) fenomena: vedana (oseaj), saa (opaaj), sankhara (mentalni obrasci) i viana (svest). khanti: Strpljenje; izdrljivost. Jedno od deset savrenstava (parami). kilesa: Neistoa -- lobha (pouda), dosa (odbojnost) i moha (obmanutost) u njihovim razliitim formama, koje ukljuuju takve stvari kao to su pohlepa, zlovolja, bes, pakost, dvolinost, aroganciju, zavist, krtost, nepotenje, hvalisavost, tvrdoglavost, nasilnost, oholost, tatinu, opijenost i samoljublje. kusala: Karmiki korisno, veto, dobro, blagorodno. Postupak koji ima ovaj moralni kvalitet (kusala-kamma) sigurno e doneti (pre ili kasnije) sreu i povoljan ishod. Postupci koje karakterie njegova suprotnost (akusala-kamma) vode u patnju. Videti kamma.
L
lakkhana: Videti ti-lakkhana. lobha: Pohlepa; pouda; tetna elja. Takoe raga. Jedan od tri neblagotvorna korena (mula) u umu. loka-dhamma: Stvari ili fenonemi ovoga sveta. Standardna lista sadri ih osam: bogatstvo, gubitak bogatstva, poloaj, gubitak poloaja, pohvala, kritika, zadovoljstvo, bol. lokavidu: Poznavalac ovoga sveta. Jedan od epiteta Budinih. lokuttara: Transcendentno; nadnaravno (videti magga, phala i nibbana).
M
magga: Put. Naroito, put do prestanka patnje i nespokojstva. etiri transcendentna puta -- ili, pre, jedan put sa etiri nivoa -- jesu put ulaska u struju (koja nosi ka nibbani, ime se osigurava da e se ta osoba ponovo roditi jo najvie sedam puta), put samo jednog povratka, put nepovratka i put do stupnja arahanta. Videti phala. mahathera: "Veliki starac." Poasna titula koju automatski dobija svaki bhikkhu sa najmanje
dvadeset godina monakog ivota iza sebe. Uporediti thera. majjhima: Srednje; prikladno. Mara: Personifikacija zla i iskuenja. metta: Ljubav motivisana saoseanjem; blagonaklonost. Jedno od deset savrenstava (parami) i jedno od etiri "uzviena boravita" (brahma-vihara). moha: Obmana; neznanje (avijja). Jedan od tri neblagotvorna korena (mula) u umu. mudita: Saradost. Radost zbog sree, svoje i onih oko nas. Jedno od deset savrenstava (parami) i jedno od etiri "uzviena boravita " (brahma-vihara). mula: Doslovno, "koren". Fundamentalna stanja uma koja odreuju moralni kvalitet -- dobro (kusala) ili pogreno (akusala) -- svih postupaka koje namerno uinimo (videti kamma). Tri neblagorodna korena su lobha (pohlepa), dosa (odbojnost) i moha (obmanutost); blagorodni koreni su njihove suprotnosti. Videti kilesa (neistoe).
N
naga: Termin najee korien za snana, dostojanstvene i odvane ivotinje, kao to su slonovi i magine zmije. U budizmu on se koristi za one koji su dostigli cilj praktikovanja uenja.. nama: Mentali fenomen. Ovaj se termin odnosi na mentalne komponente pet khandhi i ukljuuje: vedana (oseaj), saa (opaaj), sankhara (sadraji svesti) i viana (svest). Uporediti rupa. nama-rupa: Ime-i-lik; um-i-materija; mentalno-fiziko. Jedinstvo mentalnog fenomena (nama) i fizikog fenomena (rupa) koje ini pet sastojaka (khandha) i ini kljunu kariku u lancu uzronosti uslovljenog nastanka (paticca-samuppada). nekkhamma: Odvraenost; doslovno, "osloboenost poude ". Jedan od deset parami. nibbana (skt. nirvana): Oslobaanje; doslovno, "razvezivanje" uma od mentalnih mental naslaga (videti asava), neistoa (videti kilesa) u kruga preporaanja (videti vatta), kao i svega onoga to je mogue opisati ili definisati. Kako ovaj termin takoe znai gaenje vatre, on konotira i stiavanja, hlaenja i mira. (U Budino vreme verovalo se da je plamen "vezan" za
gorivo od kojeg nastaje, a kada se ugasi onda je osloboen te veze.) "Potpuna nibbana" u nekim kontekstima oznaava iskustvo probuenja; u drugim, umiranje arahanta. nimitta: Mentalni znak ili slika koja se tokom meditacije moe javiti u umu. Uggaha nimitta oznaava bilo koju sliku koja se spontano javi tokom meditacije. Paribhaga nimitta oznaava onu sliku koja je nastala kao proizvod upravljanja sveu. nirodha: Prestanak; razilaenje; iezavanje. nivarana: Prepreke u koncentraciji -- ulna elja (kamacchanda), zlovolja (byapada), lenjost i umrtvljenost (thina-middha), uznemirenost i strepnja (uddhacca-kukkucca) i sumnja (vicikiccha).
O
opanayiko: Ono to je unutra, to je okrenuto ka unutra, ka sebi. Jedan od epiteta Bude.
P
pabbajja: "Pobei (od dome u beskuniki ivot)"; zareenje kao samanera (samaneri) ili monah (monahinja). Videti upasampada. paccattam: Personalan; individualan. pacceka Buddha: "Utihnuli Buda"; osoba koja je probuena, ali ne poduava druge. pali: Jezik na kojem je zapisan tekstualni kanon theravada budistike kole. paa: Razluivanje; uvid; mudrost; intelekt; zdrav razum; dovitljivost. papaca: Komplikovanje, umnoavanje. Sklonost uma da stvari umnoava na osnovu oseanja da postoji "ja". Ovaj pojam se takoe moe prevesti kao samorefleksija, materijalizovanje, krivotvorenje, iskrivljavanje, elaboriranje ili preterivanje. U govorima se esto koristi u analizi psihologije konflikta. parami (takoe paramita): Savrenost karaktera. Grupa od deset kvaliteta koje je tokom dugog niza ivota razvio bodhisatta i kao grupa oni se unutar pali kaknona pojavljuju jedino u atakama ("Priama o roenjima"): velikodunost (dana), vrlina (sila), odvraenost
(nekkhamma), mudrost (paa), energija/istrajnost (viriya), strpljenje/trpeljivost (khanti), istinoljubivost (sacca), odlunost (adhitthana), saoseajna ljubav (metta) i ravnodunost (upekkha). parinibbana: Kompletno utrnue; potpuni nestanak khandhi koje se dogaa posle smrti nekog arahanta. parisa: Sledbenitvo; skup. etiri grupe Budinih sledbenika su: monasi, monahinje, nezareeni muki i enski sledbenici. Uporediti sangha. Videti bhikkhu/bhikkhuni, upasaka/upasika. pariyatti: Teorijsko razumevanje Dhamme steeno itanjem i prouavanjem tekstova i uenjem. Videti patipatti i pativedha. paticca-samuppada: Uslovljeni nastanak. Shema koja pokazuje put kojim dolazi do interakcije sastojaka (khandha) i ulnih medija (ayatana), s jedne strane, i neznanja (avijja) i elje (tanha), ime se stvara nespokojstvo i patnja (dukkha). Poto su ove interakcije veoma kompleksne, postoji vie razliitih verzija paticca samuppade izloene u suttama. esto, shema poinje neznanjem. Takoe, esto je da poinje meuodnosom izmeu imena (nama) i lika (rupa), na jednoj strani, i ulne svesti (viana), na drugoj. patimokkha: Osnovni skup pravila monake discipline, sainjen od 227 pravila za monahe (bhikkhus) i 310 za monahinje (bhikkhunis). Videti Vinaya. patipatti: Praktikovanje Dhamme, nasuprot pukom teorijskom znanju (pariyatti). Videti takoe pativedha. pativedha: Direktno, praktino iskustvo Dhamme. Videti takoe pariyatti i patipatti. peta: Gladni duh -- jedno od klasa bia u niim svetovima, koja su u stanju da se ponekad prikau i kao ljudska bia. Pete se u budistikoj umetnosti prikazuju kao izgladnela bia sa izuzetno malim ustima kroz koja nikada ne mogu da unesu onoliko hrane koliko im je potrebno da utole svoju bezgraninu glad. phala: Plod. Naroito, plod nekog od etiri transcendentna puta (videti magga). phra: (tajlandski) Potovani. Koristi se kao prefiks uz ime monaha (bhikkhu). piti: Ushienje; blaenstvo; oduevljenje. U meditaciji, ugodan kvalitet uma, koji dostie punu zrelost poto je razvio drugi stupanj jhane. puja: Poast, potovanje; devocija. Najee, iskazivanje poasti Budi, koje se u manastirima praktikuje svakog dana (ujutru i uvee), na dan uposatha ili u drugim naroitim prilikama.
pua: Zasluga, vrednost; unutranje oseanje blagostanja koje dolazi poto smo postupili ispravno i korisno i koje nas navodi da i ubudue tako postupamo. puthujjana: Jedan od mnogih; "zarobljenik ivota". Osoba koja jo nije dostigla nijedan od etiri stupnja probuenja (videti magga). Uporediti ariya-puggala.
R
raga: Pouda, pohlepa. Videti lobha. rupa: Telo; fiziki fenomen; ulni stimulans. Osnovno znaenje ove rei jeste "pojava" ili "forma." Koristi se, meutim, u velikom broju razliitih konteksta, preuzimajui na taj nain mnoge nijanse znaenja u svakom od njih. U spisku objekata ula pominje se kao objekat ula vida. Kao jedna od khandha, odnosi se na fizike fenomene ili oseaje (vidljivost ili oblik jedna je od karakteristika onoga to je materijalno). Ovo znaenje ima i kada se stavlja nasuprot nama ili mentalnom fenomenu.
S
sabhava-dhamma: Priroda; bilo koji fenomen, dogaaj, svojstvo ili kvalitet doivljeni u i po sebi. sacca: Istinitost. Jedno od deset savrenstava (parami). saddha: Uverenost, vera. Poverenje u Budu koje nam daje volju da njegovo uenje sprovedemo u praksi. Ovo uverenje postaje nepokolebljivo kada dostignemo nivo "ulaska u tok" (videti sotapanna). sadhu: (uzvik) "Tako je"; izraz kojim se iskazuje zahvalnost i slaganje. sagga: Nebesa, nebeski svet. Boravite deva. Za preporaanje na nebu se kae da je jedna od nagrada za velikodunost (videti dana) i vrlinu (videti sila). Meutim, kao i svako drugo boravite unutar samsare, i ovde je boravak samo privremen. Videti takoe sugati. sakadagami: "Jednom-povratnik". Osoba koja je odbacila prva tri okova koja um vezuju za
krug preporaanja (videti samyojana), koja je oslabila okove ulne ei i razdraljivosti i koja e se posle smrti roditi u ovom svetu jo samo jednom. sakkaya-ditthi: Verovanje u postojanje linosti, poistoveivanje sa njom. Stanovite koje, pogreno, smatra da je neka od khandha u stvari "ja"; prvi od deset okova (samyojana). Naputanje sakkaya-ditthi jedan je od obeleja "ulaska u tok" (videti sotapanna). Sakyamuni: "Mudrac iz plemena Sakja"; jedan od epiteta Budinih. sakya-putta: Sin iz plemena Sakja. Epitet budistikih monaha, nastao na osnovu Budinog porekla. sallekha-dhamma: Pretpostavke za brisanje (neistoa) -- imati malo potreba, biti zadovoljan sa onim to se ima, osamljenost, ne preterivanje u drueljubivosti, istrajnost, vrlina (videti sila), koncentracija, odvraenost, rastereenost i direktno znanje i sagledavanje izbavljenja. samadhi: Koncentracija; praksa usredsreivanja uma na jedan oseaj ili predmet. samana: Kontemplativac. Bukvalno, osoba koja je napustila konvencionalne obaveze drutvenog ivota kako bi pronala nain ivota vie "ispravan" (sama) u odnosu na prirodu. samanera (samaneri): Doslovno, mali samana; iskuenik (iskuenica) koji se pridrava deset pravila i kandidat je za punopravan prijem u red bhikkhua (bhikkhuni). Videti pabbajja. sambhavesin: (Bie) koje traga za mestom na kojem e se roditi. sammati: Konvencionalna stvarnost; konvencija; relativna istina; pretpostavka; bilo ta to je nastalo na osnovu uma. sampajaa Jasno razumevanje. Videti sati. samsara: Transmigracija; krug raanja i umiranja. Videti vatta. samvega: Oseanje okiranosti, smetenosti i otuenosti koje dolazi sa uvianjem uzaludnosti i besmislenosti ivljenja na dotadanji nain; proiujue uvianje da smo toliko dugo greili doputajui sebi da budemo zaslepljeni i oseaj hitnosti u traenju izlaza iz tog zaaranog kruga. samyojana (sanyojana): Okovi koji dre um prikovan za krug raanja i umiranja (videti vatta) -- vrsto verovanje u postojanje "ja" (sakkaya-ditthi), neizvesnost (vicikiccha), slepa vezanost za pravila i ceremonije (silabbata-paramasa); ulna elja (kama-raga), uznemirenost (vyapada); elja za materijalnim (rupa-raga), elja za nematerijalnim stvarima (arupa-raga), obmana (mana), nespokojstvo (uddhacca) i neznanje (avijja). sanditthiko: Oigledno samo po sebi; neposredno vidljivo; ovde i sada. Jedan od piteta
Dhamme. sangha: Na konvencionalnom (sammati) nivou, ovaj termin oznaava zajednice budistikih monaha i monahinja; na uzvieno (ariya) nivou, oznaava one sledbenike Budine, zareene i nezareene, koji su dostigli barem stupanj "ulaska u tok" (videti sotapanna), prvi od transcendentnih puteva (videti magga), a koji zavravaju u nibbani. U novije vreme, naroito na Zapadu, termin "sangha" je iroko prihvaen u irem znaenju "zajednice svih onih koji idu budistikim putem", premda za ovo nema osnova u pali kanonu. Termin "parisa" bi za ovo ire znaenje bio prikladniji. sankhara: Formiranje, slaganje, oblikovanje, fabrikovanje -- sile i faktori koji oblikuju stvari (fizike i mentalne), proces oblikovanja i sama oblikovana stvar koja je rezultat tog procesa. Sankhara se moe odnositi na bilo ta to je oblikovano pod nekim uslovima ili, ue, (kao jedna od pet khandha) na obrasce u umu nastale pod uticajem misli. Tada se ona prevodi sa izraz volje ili ostvarivanje namera. saa: Oznaka; opaaj; aluzija; akt seanja ili prepoznavanja; interpretacija. Videti khandha. sanyojana: Videti samyojana. sasana: Doslovno, "poruka". Budino uenje; budistika religija (videti Dhamma-vinaya). sati: Panja, samoposmatranje, sabranost (nasuprot rastrojenosti). esto se koristi u kovanici sati-sampajaa, "panja i jasno razumevanje" (videti sampajaa). satipatthana: Osnova panje; okvir njenog delovanja -- telo, oseanja, um i sadraji uma, posmatrani objektivno, onako kako se dogaaju. sa-upadisesa-nibbana: Nibbana sa jo neto preostalog "goriva" (ovo je analogija sa ugaenom vatrom, ali pepeo je jo uvek uaren) -- oslobaanje onako kako ga doivljava u ovom ivotu jedan arahant. savaka: Doslovno, "slualac". Uenik Budin, naroito plemeniti uenik (videti ariya-puggala.) sayadaw: (burmanski). Potovani starac; poasna titula koja se daje veoma cenjenom burmanskom bhikkhuu. sila: Vrlina, moral. Kvalitet etike istote koji nas spreava da skrenemo sa osmostrukog puta. Takoe, praktino pravilo, zbog ijeg pridravanja neemo initi neke tetne postupke. Sila je druga oblast postepenog treninga (videti anupubbi-katha), jedna od deset paramija, drugo od sedam dragocenosti (videti dhana) i prva od tri osnove blagotvornih postupaka (videti dana i
bhavana). sotapanna: Onaj koji je "uao u tok". Osoba koja je odbacila prva tri okova koji um vezuju za krug raanja i umiranja (videti samyojana) i otuda je uao u "tok" koji ga neizbeno nosi ka nibbani, a na osnovu toga je izvesno da e se na ovom svetu preporoditi jo samo sedam puta. stupa (pali: thupa): Prvobitno, Grobna humka u kojoj su zakopane ostaci svete osobe -- kao to je Buda -- ili predmeti koje je koristila. Tokom vekova ovaj objekat se razvio u visoke, strelaste spomenike kakvi su esti u manastirima po Tajlandu, ri Lanki i Burmi; a na drugoj strani, u pagode u Kini, Koreji i Japanu. sugati: Sreno odredite; dva via nivoa egzistencije u kojima je mogue se preporoditi zahvaljujui prolim ispravnim postupcima (videti kamma): preporaanje u svetu ljudi i na nebu (videti sagga). Nijedno od ovih stanja nije trajno. Uporediti apaya-bhumi. sugato: Onaj koji je otiao ili ide u dobrom smeru. Jedan od epiteta Budinih. sukha: Zadovoljstvo; olakanje; zadovoljenost. U meditaciji, mentalni kvalitet koji svoju punu zrelost dosee posle razvijanja treeg nivoa jhane. sutta (skt. sutra): Doslovno, "nit, potka"; govor ili propoved Budina ili uenika koji su iveli u njegovo vreme. Posle Budine smrti sutte su prenoene na jeziku pali prerma dobro utvrenoj usmenoj predaji i konano pretoene u pisanu formu na ri Lanki oko 100. godine pre n.e. Preko 10.000 sutti su sakupljene u Sutta Pitaki, jednom od osnovnih korpusa literature theravada budizma. Pali sutte se generalno smatraju najstarijim zapisima Budinog uenja.
T
tadi: "Takav," jo jedna od oznaka za onoga ko je dostigao cilj. Njime se eli rei da je stanje te osobe neodredljivo, ali i da ne podlee bilo kakvoj promeni ili uticaju. tanha: elja -- za ulnim zadovoljstvima, za postojanjem ili za nepostojanjem (videti bhava). Videti takoe lobha (pohlepa; strast). tapas: Proiujua "vatra" ili meditativna praksa. tathagata: Doslovno, "takodoavi (tatha-gata)" ili "onaj ko je postao svoj"(tatha-agata), epitet korien u drevnoj Indiji za osobu koja je dostigla najvii duhovni cilj. U budizmu, on obino
oznaava Budu, mada se ponekad koristi i za nekog od njegovih uenika arahanta. than: (tajlandski; takoe "tan") Potovani, blaeni. thera: "Stari." Poasna titula koja se automatski dodeljuje kada bhikkhu iza sebe ima deset godina monatva. Uporediti mahathera. theravada: "Uenje starih" -- jedina od ranih budistikih kola koja je sauvana do danas; u nae doba dominantna forma budizma u Tajlandu, na ri Lanki i u Burmi. Videti takoe Hinayana. ti-lakkhana: Tri karakteristike svojstvene svim uslovljenim fenomenima -- oni su: prolazni, podloni patnji i bez trajne sutine. tipitaka (skt. tripitaka): Budistiki kanon; doslovno, tri "koare" -- pravila discipline, govori i apstraktne filozofske rasprave. tiratana: "Trostruki dragulj" kojeg ine Buda, Dhamma i Sangha -- ideali kojima se svaki budista okree kao utoitu. Videti tisarana. tisarana: "Trostruko utoite" -- Buda, Dhamma i Sangha. Videti tiratana.
U
ugghatitau: Onaj koji lako shvata. Poto je dostigao probuenje i doao u dilemu da li da poduava dhammu ili ne, Buda je primetio da postojje etiri kategorije bia: ona koja lako shvataju uenje i postii e probuenje posle kratkog objanjavanja dhamme, ona koja e postii probuenje tek posle dugog objanjavanja (vipacitau); ona koja e postii probuenje tek poto budu vebala (neyya); i ona kod kojih, umesto probuenja, najvie to mogu da postignu jeste verbalno razumevanje Dhamme (padaparama). upadana: Prijanjanje, vezivanje; ono to podstie nastajanje i roenje -- vezanost za ulno, za stanovita, za pravila i rituale i za verovanje u sopstvo. upasampada: Prihvatanje, puno zareenje kao bhikkhu ili bhikkhuni. Videti pabbajja. upasika (upasaka): enski (muki) nezareen sledbenik Bude. Uporediti parisa. upekkha: Ravnodunost. Jedno od deset savrenstava (parami) i jedno od etiri "uzviena boravita" (brahma-vihara).
uposatha: Dan predanosti, odgovara etirima fazama Meseca, kada se budistiki nezareeni sledbenici okupljaju kako bi sasluali govor o dhammi i pridravali se dodatnih pravila morala. Na dan utapa i punog meseca monasi se okupljaju kako bi recitovali pravila Patimokkhe.
V
vassa: Period monsuna, od jula do oktobra, kada se od svakog monaha oekuje da ostane na jednom mestu, ime takoe dobija priliku za intezivniju meditaciju. vatta: Ciklus roenja, smrti i preporaanja. Ovaj pojam oznaava smrt i ponovno roenje ivih bia, ali i neistoa (kilesa) u umu. Videti samsara. vedana: Oseaj -- zadovoljstvo, bol, ni zadovoljstvo ni bol (neutralan). Videti khandha. vicara: Procenjivanje, istrajna misao. U meditaciji, vicara je mentalni faktor koji doputa naoj panji da se pomera i menja perspektivu u odnosu na odabrani objekat meditacije. Vicara i s njom povezan faktor vitakka dostiu punu zrelost nakon razvijanja prvog stupnja jhane. vijja: Jasno znanje; ista svesnost; nauka (posebno, kognitivne moi razvijene kroz praktikovanje koncentracije i neprijanjanja). vijja-carana-sampanno: Savren u znanju i ponaanju. Jedan od Budinih epiteta. vimutti: Izbavljenje; sloboda od tvorevina i konvencija uma. vinaya: Monaka disciplina, u tampanom obliku obuhvata est tomova, a njezina pravila obuhvataju svaki aspekt ivota bhikkhua i bhikkhuni. Sutina pravila za zareene sadrana je u patimokkhi. Spoj dhamme sa vinayom ini sutinu budistike religije: "Dhamma-vinaya" -"uenje i displina" -- jeste ime koje je Budao dao religiji koju je utemeljio. viana: Svest; kognicija; in registrovanja ulnog podraaja i ideja u trenutku dok se odigravaju. Postoji takoe svest koja lei izvan svih pet khandha -- nazvana bez svojstava (vianam anidassanam) -- koja nema nikakve veze sa estim ulom. Videti khandha. vipaka: Posledica i plod voljnog postupka koji je poinjen u prolosti (kamma). vipassana: Jasni intuitivni uvid u fiziki i mentalni fenomen u trenutku dok nastaje i nestaje i njegovo sagledavanje onakvog kakav zaista jeste -- objektivno -- kroz njegove tri karakteristike (videti ti-lakkhana) i kroz patnju, njezin nastanak, njezin prestanak i put koji vodi do njezinog
prestanka (videti ariya-sacca). vipassanupakkilesa: Iskrivljavanje uvida; intenzivna iskustva koja se mogu doiveti tokom meditacija i koja nas navode na pomisao da smo doli do kraja puta. Standardna lista nabraja ih deset: svetlost, psihike moi, ushienost, vedrina, zadovoljstvo, izuzetna uverenost, preteran napor, opsednutost, ravnodunost i zadovoljenost. viriya: Istrajnost; energija. Jedno od deset savrenstava (parami), pet snaga (bala; videti bodhi-pakkhiya-dhamma) i pet dominatnih faktora (indriya; videti bodhi-pakkhiya-dhamma). visakha (takoe vesakha, vesak): Drevno ime za indijskimesec po lunarnom kalendaru u prolee, koje danas odgovara periodu april-maj. Prema tradiciji, Budino roenje, probuenje i parinibbana su se dogodili u noi punog meseca u mesecu visakha. Ovi dogaaji se danas kao praznik Visakha slave svake godine irom theravadskog budistikog sveta. vitakka: Usmerena misao. U meditaciji, vitakka jeste mentalni faktor uz pomo kojeg se panja usmerava na odabrani objekat. Vitakka i s njom povezan faktor vicara dostiu punu zrelost nakon razvijanja prvog stupnja jhane.
Y
yakkha: Demonska bia iz narodnih verovanja, koja se esto sreu i u pali kanonu. Pripisuju im se neprijateljske namere prema monasima i monahinjama koji u osami pokuavaju da dostignu vie stupnjeve zadubljenja. Obino ih nou ometaju velikom bukom.
15/12/2006 www.geocities.com/budizam/glossary.html
AN III.65: Kalama sutta
Home ---\\ Tipitaka ---\\ Sutta pitaka ---\\ Anguttara nikaya ---\\ Kontekst ove sutte
Anguttara nikaya III.65
Kalama sutta Pouka Kalamama

Predgovor
Pouka Kalamama (Kalama sutta) s pravom je nadaleko uvena zbog svoga ohrabrivanja slobodnog istraivanja; duh sutte ukazuje na uenje koje je lieno fanatizma, slepe vere, dogmatizma i netrpeljivosti. Razlonost dhamme, Budinog uenja, sasvim je uoljiva u njezinom odobravanju paljivog razmatranja na svakom stupnju puta ka prosvetljenju. I zaista, itav tok vebanja u mudrosti, koji kulminira u istoti Usavrenoga (arahat) najdublje je povezan sa istraivanjem i analizom stvari iznutra: oka i vienog, uha i zvuka, nosa i mirisa, jezika i ukusa, tela i oseta dodira, uma i ideja. Zato, poto sve fenomene treba na pravi nain razumeti u skladu sa dhammom, u svakom od ovih sluajeva neophodan je uvid. U ovoj sutti on se ogleda u odbacivanju pogrenog i prihvatanju ispravnog puta; u odlomcima datim neto nie ogleda se on u razjanjenju osnove znanja o uzronosti i savrenstvu. Ovde moemo pomenuti da naini istraivanja na koje nailazimo u Kalama sutti i u ovde citiranim odlomcima izviru iz poznavanja stvari onakvim kakve jesu i da su oni sadrani u svakom istinskom razmiljanju. Sem toga, kao rezultati takvoga razmiljanja javljaju se prodornost i sveobuhvatnost, a stvaranju ispravnog stava doprinose kritiko preispitivanje i analiza. Kakva je to mudrost koja nastaje ni iz ega,
file:///C|/budizam2007decembar/files/canon/anguttara/an03-065.html (1 of 8) [10.2.2008 20:56:40]
neoplemenjena i neiznedrena iz kritike misli? Kalama sutta, koja izlae principe kao orijentire svakome tragaocu za istinom i sadri sve ono od ega polazi svako rasuivanje, pripada podruju dhamme; etiri utehe kojima pouava sutta ukazuju na granicu do koje Buda doputa odlaganje samog ina rasuivanja u stvarima izvan dometa normalne spoznaje. Podstreci pokazuju da razlog za vrlinom ispunjen ivot ne zavisi nuno od verovanja u novi ivot ili nagradu i kaznu, ve od mentalnog blaenstva dostignutog prevladavanjem pohlepe, mrnje i obmanutosti. Khantipalo Bhikkhu
Dodatni tekstovi
"Prijatelju Savita, nezavisno od verovanja, nezavisno od sklonosti, nezavisno od onoga to se prepriava, nezavisno od logikih domiljanja i predrasuda u odnosu na pojam o kojem je re, ja znam ovo: Sve to se rodi mora i da umre i nestane." (Samyutta nikaya, Nidanavagga, Mahavagga, sutta br. 8) "I tako monah, videvi okom objekat, zna kada su u njemu pohlepa, mrnja i obmanutost: Pohlepa, mrnja i obmanutost su u meni; on zna kada pohlepa, mrnja i obmanutost nisu u njemu: Pohlepe, mrnje i obmanutosti nema u meni. Monasi, mogu li se te stvari uvideti na osnovu verovanja, sklonosti, onoga to se prepriava, logikih domiljanja ili predrasuda u odnosu na pojam o kojem je re? - Ne, potovani gospodine. - Monasi, isto tako monah, nezavisno od verovanja, sklonosti, od onoga to se prepriava, logikih domiljanja ili predrasuda u odnosu na pojam o kojem je re, objavljuje dolazak do znanja na ovakav nain: Znam da vie nema preporaanja, proivljen je svetaki ivot, uinjeno to je trebalo uiniti i nita vie ne preostade." (Samyutta nikaya, Salayatanavagga,
Navapuranavagga, sutta br.8)
POUKA KALAMAMA
Kalame iz Kesapute idu da vide Budu

1. Ovako sam uo. Jednom je Blaeni, idui zemljom Kosala u pratnji velike grupe monaha, doao u grad naroda Kalama po imenu Kesaputa. Kalame, stanovnici Kesapute, doue: Potovani Gotama, monah, sin iz plemena Sakja idui zemljom Kosala stigao je u Kesaputu. Dobar glas o potovanom Gotami ovako se irio: Zaista, Blaeni je usavren, potpuno prosvetljen, obdaren znanjem i vetinom, uzvien, znalac svetova, neuporediv, krotitelj ljudi, uitelj boanstvima i ljudskim biima, prosvetljen, blaen. On je prozreo ovaj svet, sa njegovim biima, marama (sile zla) i brahmama (boanstva), sa njegovim monasima i bramanima i njegovim boanskim i ljudskim biima, koji je on do kraja prozreo svojim neposrednim znanjem. On izlae dhammu, dobru na poetku, dobru u sredini, dobru na kraju, bremenitu znaenjem i potpuno dovrenu; on objavljuje potpuno ist, svetaki ivot. Velika je zaista blagodet videti tako usavrenoga. 2. Tada Kalame, stanovnici Kesapute, odoe do Blaenoga. Kad stigoe odae mu poast i sedoe sa strane; neki razmenie pozdrave sa nj im i poto su zavrili iskazivanje potovanja sedoe sa strane; neki saoptie svoje ime i ime porodice i sedoe sa strane; drugi, bez rei, sedoe sa strane.
Kalame iz Kesapute mole Budu za savet

3. Kalame, stanovnici Kesapute, sedei sa strane upitae Blaenoga: "Ima bramana i monaha, potovani gospodine, koji dolaze u Kesaputu. Oni izlau i objanjavaju samo svoje uenje, a
uenja drugih preziru, kude i ismevaju. Neki drugi monasi i bramani takode dolaze u Kesaputu. I oni izlau i objanjavaju samo svoje uenje: uenja drugih oni preziru, kude i ismevaju. Potovani gospodine, u nama se javlja sumnja, u nama se javlja nesigurnost zbog svega toga: Ko od ovih potovanih monaha govori istinu, a ko je u zabludi?"
Kriterijum odbacivanja
4. Dobro je, Kalame, to sumnjate, to niste sigurni: nesigurnost se u vama javila o onome to je sumnjivo. Zato, Kalame, ne povodite se za onim to se prepriava, niti za tradicijom, ni za glasinama, niti za onim to pie u svetim tekstovima, ni za slutnjama, ni za aksiomima, niti za logikim domiljanjima, ni za predrasudama o pojmu o kojem je re, niti za onim to se po svemu ini da je tako, ni iz ubeenja: "Ovaj monah je na uitelj". Kalame, kada se sami uverite: "Ove stvari su loe, ove stvari su sramotne, nedostojne mudraca; onome ko ih ini i praktikuje donose zlo i nevolju", tek tada ih napustite.
Pohlepa, mrnja i obmanutost

5. ta mislite, Kalame? Da li se pohlepa javlja u oveku na njegovu korist ili na tetu? - Na njegovu tetu, potovani gospodine. - Kalame, preputen pohlepi, preplavljen i savladan pohlepom, takav ovek ubija, krade, ini preljubu i lae; i druge on tera da isto tako postupaju. Hoe li mu to za dugo doneti zlo i nevolju? - Da, potovani gospodine. 6. ta mislite, Kalame? Da li se mrnja javlja u oveku na njegovu korist ili na tetu? - Na njegovu tetu, potovani gospodine. - Kalame, preputen mrnji, preplavljen i savladan mrnjom, takav ovek ubija, krade, ini preljubu i lae; i druge on tera da isto tako postupaju. Hoe li mu to za dugo doneti zlo i nevolju? - Da, potovani gospodine. 7. ta mislite, Kalame? Da li se obmanutost javlja u oveku na njegovu korist ili tetu? - Na
njegovu tetu, potovani gospodine. - Kalame, preputen obmanutosti, preplavljen i savladan obmanutou, takav ovek ubija, krade, ini preljubu i lae; i druge on tera da isto tako postupaju. Hoe li mu to za dugo doneti zlo i nevolju? - Da, potovani gospodine. 8. ta mislite, Kalame? Jesu li te stvari dobre ili loe? - Loe, potovani gospodine. - Sramotne ili ne? - Sramotne, potovani gospodine. - Da li ih mudri kude ili hvale? - Kude, potovani gospodine. - Onome ko ih ini i praktikuje donose li zlo i nevolju ili ne? ta o tome mislite? Onome ko ih ini i praktikuje te stvari donose zlo i nevolju. Tako mislimo o tome. 9. Zato smo i rekli, Kalame, ono: Kalame, ne povodite se onim to se prepriava, niti za tradicijom, ni za glasinama, niti za onim to pie u svetim tekstovima, niti za slutnjama, ni za aksiomima, niti za logikim domiljanjima, niti za predrasudama o pojmu o kome je re, niti za onim to se po svemu ini da je tako, ni iz ubeenja: "Ovaj monah je na uitelj." Kalame, kada se sami uverite: Ove stvari su loe, ove stvari su sramotne, nedostojne mudraca; onome ko ih ini i praktikuje donose zlo i nevolju", tek tada ih napustite.
Kriterijum prihvatanja
10. Zato, Kalame, ne povodite se za onim to se prepriava, niti za tradicijom, ni za glasinama, niti za onim to pie u svetim tekstovima, niti za slutnjama, ni za aksiomima, niti za logikim domiljanjima, niti za predrasudama o pojmu o kojem je re, ni za onim to se po svemu ini da je tako, ni iz ubeenja: "Ovaj monah je na uitelj". Kalame, kada se sami uverite: "Ove stvari su dobre, ove stvari nisu sramotne, dostojne su mudraca; onome ko ih ini i praktikuje donose blagostanje i sreu", tek tada se upustite u njih i boravite u njima.
Odsustvo pohlepe, mrnje i obmanutosti

11. ta mislite, Kalame? Da li je odsustvo pohlepe u oveku na njegovu korist ili na tetu? - Na njegovu korist potovani gospodine. - Kalame, ovek koji nije preputen pohlepi, koji nije
preplavljen i savladan pohlepom, takav ovek ne ubija, ne krade, ne ini preljubu i ne lae; on i druge navodi da isto tako postupaju. Hoe li mu to za dugo doneti blagostanje i sreu? - Da, potovani gospodine. 12. ta mislite, Kalame? Da li je odsustvo mrnje u oveku na njegovu korist ili na tetu? - Na njegovu korist, potovani gospodine. - Kalame, ovek koji nije preputen mrnji, koji nije preplavljen i savladan mrnjom, takav ovek ne ubija, ne krade, ne ini preljubu i ne lae; on i druge navodi da isto tako postupaju. Hoe li mu to za dugo doneti blagostanje i sreu? - Da, potovani gospodine. 13. ta mislite, Kalame? Da li je odsustvo obmanutosti u oveku na njegovu korist ili na tetu? Na njegovu korist, potovani gospodine. - Kalame, ovek koji nije preputen obmanutosti, nije preplavljen i savladan obmanutou, takav ovek ne ubija, ne krade, ne ini preljubu i ne lae; on i druge navodi da isto tako postupaju. Hoe li mu to za dugo doneti blagostanje i sreu? - Da, potovani gospodine. 14. ta mislite, Kalame? Jesu li te stvari dobre ili loe? - Dobre, potovani gospodine. Sramotne ili ne? - Nisu sramotne, potovani gospodine. - Da li ih mudri hvale ili kude? - Hvale, potovani gospodine. - Onome ko ih ini i praktikuje donose li blagostanje i sreu? ta o tome mislite? - Onome ko ih ini i praktikuje te stvari donose blagostanje i sreu. Tako mislimo o tome. I5. Zato smo i rekli, Kalame, ono: Kalame, ne povodite se za onim to se prepriava, niti za tradicijom, niti za glasinama, niti za onim to pie u svetim tekstovima, ni za slutnjama, niti za aksiomima, ni za logikim domiljanjima, niti za predrasudama o pojmu o kojem je re, niti za onim to se po svemu ini da je tako, niti iz ubeenja: "Ovaj monah je na uitelj". Kalame, kada se sami uverite: "Ove stvari su dobre , ove stvari nisu sramotne, dostojne su mudraca; onome ko ih ini i praktikuje donose blagostanje i sreu", upustite se u njih i boravite u njima.
etiri uzviena boravita

16. Sledbenik Plemenitih, Kalame, koji je na takav nain osloboen elje, osloboen zlovolje, nezaveden, jasno razumevajui i sabran boravi s milju ispunjenom prijateljstvom, koja je proela sve etiri strane sveta, iznad, ispod i popreko; boravi on proevi itav svet i sva iva bia u njemu velikom, uzvienom, bezgraninom milju ispunjenom prijateljstvom, osloboenom mrnje i zlonamernosti. ivi on s milju ispunjenom saoseanjem, koja je proela sve etiri strane sveta, iznad, ispod i popreko; boravi on proevi itav svet i sva iva bia u njemu velikom, uzvienom, bezgraninom milju ispunjenom saoseanjem, a osloboenom mrnje i zlonamernosti. ivi on s milju ispunjenom radou, koja je proela sve etiri strane sveta, iznad, ispod i popreko; boravi on proevi itav svet i sva iva bia u njemu velikom, uzvienom, bezgraninom milju ispunjenom radou, a osloboenom mrnje i zlonamernosti. ivi on s milju ispunjenom ravnodunou, koja je proela sve etiri strane sveta, iznad, ispod i popreko; boravi on proevi itav svet i sva iva bia u njemu velikom, uzvienom, bezgraninom milju ispunjenom ravnodunou, a osloboenom mrnje i zlonamernosti.
etiri podstreka
17. Sledbenik Plemenitih, Kalame, iji je um na ovakav nain osloboden mrnje, osloboden zlonamernosti, tako neukaljan i tako proien, nalazi ovde i sada etiri podstreka: "Pretpostavimo da postoji drugi svet i postoji plod, rezultat dela dobrih ili loih. Tada je mogue da u se posle raspadanja tela, posle smrti, nai u nebeskom svetu, u stanju blaenstva". To mu je prvi podstrek. "Pretpostavimo da ne postoji drugi ivot i ne postoji plod, niti rezultat dobrih ili loih dela. Tada ja sebe makar u ovome svetu, ovde i sada, drim podalje od mrnje, od zlonamernosti, siguran, postojan i srean". To mu je drugi podstrek.
"Pretpostavimo da loe (posledice) zadese onoga ko ini zlo. Ja, meutim, ne mislim bilo kome da nanesem zlo. Pa kako e onda loe (posledice) zadesiti mene koji ne inim zlo?" To mu je trei podstrek. "Pretpostavimo da loe (posledice) ne zadese onoga ko ini zlo. Tada sam ja proien u svakome pogledu". To mu je etvrti podstrek. Sledbenik Plemenitih, Kalame, iji je um na ovakav nain osloboen mrnje, osloboen zlonamernosti, tako neukaljan i tako proien, nalazi ovde i sada etiri podstreka. Izvanredno, potovani gospodine! Izvanredno, potovani gospodine! Kao kada bi neko, potovani gospodine, ispravio neto to je dotle stajalo naglavce ili otkrio skriveno ili pokazao put zalutalome ili uneo svetiljku u tamu pomiljajui: "Oni koji imaju oi videe", isto tako je Blaeni nama izloio dhammu na vie naina. Mi, potovani gospodine, uzimamo Blaenog za utoite, dhammu za utoite i monaku zajednicu za utoite. Potovani gospodine, hoe li nas Blaeni prihvatiti za svoje sledbenike koji, od danas pa do kraja ivota, nadoe svoje utoite.
Rev. 27/04/2004 www.geocities.com/canon/anguttara/an3-65.html
Udana V.5: Uposatha sutta
Home ---\\ Tipitaka ---\\ Sutta pitaka ---\\ Khuddaka nikaya ---\\ Udana ---\\ Kontekst ove sutte
Udana V.5
Uposatha sutta Dan predanosti

Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio kraj Savatija, u Istonom manastiru, u palati Migarine majke. I u to vreme je Blaeni, -- poto je bio dan predanosti -- sedeo okruen grupom monaha. Tada potovani Ananda -- kad no bee ve poodmakla, na kraju prve treine -- ustade sa svoga sedita, prebaci ograta preko jednog ramena, stade pred Blaenog ruku sklopljenih na grudima i ree mu: "No je, potovani gospodine, poodmakla. Prva treina se zavrila. Monasi ovde sede ve dugo. Neka im Blaeni odrecituje Patimokkhu." Kad ovo bi izreeno Blaeni ostade nem. Tada drugi put, kad no bee ve poodmakla, na kraju druge treine potovani Ananda ustade sa svoga sedita, prebaci ograta preko jednog ramena, stade pred Blaenog ruku sklopljenih na grudima i ree mu: "No je, potovani gospodine,
file:///C|/budizam2007decembar/files/canon/khuddaka/ud5-5.html (1 of 7) [10.2.2008 20:56:41]
poodmakla. Druga treina se zavrila. Monasi ovde sede ve dugo. Neka im Blaeni odrecituje Patimokkhu." Kad ovo bi izreeno Blaeni ostade nem. Tada i trei put, kad no bee ve poodmakla, na kraju tree treine potovani Ananda ustade sa svoga sedita, prebaci ograta preko jednog ramena, stade pred Blaenog ruku sklopljenih na grudima i ree mu: "No je, potovani gospodine, poodmakla. Trea treina se zavrila. Zora se pribliava i lice noi poinju da osvetljavaju prvi sunevi zraci. Monasi ovde sede ve dugo. Neka im Blaeni odrecituje Patimokkhu." "Ananda, ovaj skup nije ist." Tada se javi misao u potovanom Mogalani: "Na koju je osobu mislio Blaeni kada je rekao, 'Ananda, ovaj skup nije ist'?" I on usmeri svoj um, obuhvatajui svojom sveu itavu grupu monaha. I vide da jedan -- nemoralan, zao, neist i sumnjivog ponaanja, to skriva svoje postupke, nepromiljen iako za sebe tvrdi suprotno, koji ne ivi svetakim ivotom iako za sebe tvrdi suprotno, iznutra pokvaren, opijen eljom, podmukle prirode -- sedi u sred grupe monaha. Ugledavi ga, on ustade i otide do tog oveka i stavi pred njega ree: "Ustaj. prijatelju. Video te je Blaeni. Ti nema nita zajedniko sa monakom zajednicom." A taj ovek ne ree ostade na mestu utei. Drugi put... Trei put, potovani Mogalana ree: "Ustaj. prijatelju. Video te je Blaeni. Ti nema nita zajedniko sa monakom zajednicom." I trei put taj ovek ostade na mestu utei. Tada potovani Mogalana, zgrabivi tog oveka za ruku, izgura ga kroz vrata sale i zamandali vrata; onda se priblii Blaenom i priavi mu ree: "Ja sam izbacio tog oveka, potovani gospodine. Skup je sada ist. Neka sada Blaeni odrecituje Patimokkhu monakoj zajednici." "Nije li to neverovano, Mogalana. Nije li to zapanjujue kako je taj ovek ekao sve dok ga nisi zgrabio za ruku." Tada se Blaeni obrati monasima: "Od sada pa
nadalje ja neu uestvovati niti recitovati Patimokkhu. Vi sami ete, monasi, uestvovati i recitovati Patimokkhu. Nemogue je, ne moe se dogoditi, da Tathagata uestvuje ili recituje Patimokkhu pred neistim skupom. Monasi, osam je neverovatnih i zapanjujuih stvari u vezi sa okeanom zbog kojih su, uvek iznova, asure oduevljene okeanom. Kojih osam? "[1] Okean ima postupno padajue dno, postepeni pad, sa iznenadim odsekom tek posle velike razdaljine od kopna. Ta injenica da okean ima postupno padajue dno, postepeni pad, sa iznenadim odsekom tek posle velike razdaljine od kopna: to je prva neverovatna i zapanjujua stvar u vezi sa okeanom zbog koje su, uvek iznova, asure oduevljene okeanom. "[2] Sem toga, okean je stabilan i ne prelazi svoju meru... To je druga neverovatna i zapanjujua stvar u vezi sa okeanom zbog koje su, uvek iznova, asure oduevljene okeanom. "[3] Sem toga, okean ne trpi u sebi mrtvo telo. Svako mrtvo telo u okeanu dopluta do obale i biva izbaeno na kopno... To je trea neverovatna i zapanjujua stvar u vezi sa okeanom zbog koje su, uvek iznova, asure oduevljene okeanom. "[4] Sem toga, kao god da su velike reke -- kao Gang, Damuna, Airavati, Sarabu, Mahi -- kad dospeju do mora, nestaju njihova dotadanja imena i nazivaju se jednostavno 'okean'... To je etvrta neverovatna i zapanjujua stvar u vezi sa okeanom zbog koje su, uvek iznova, asure oduevljene okeanom. "[5] Sem toga, premda se reke celog sveta ulivaju u okean i pada kia sa neba, on se zbog toga ni ne uveava ni ne smanjuje... To je peta neverovatna i zapanjujua stvar u vezi sa okeanom zbog koje su, uvek iznova, asure oduevljene okeanom. "[6] Sem toga, okean ima jedinstven slan ukus... To je esta neverovatna i zapanjujua stvar u vezi sa okeanom zbog koje su, uvek iznova, asure oduevljene
okeanom. "[7] Sem toga, okean u sebi ima mnoga blaga: bisere, safire, lazurni kamen, koljke, kvarc, korale, srebro, zlato, rubine i dragi kamen zvani 'maje oko'... To je sedma neverovatna i zapanjujua stvar u vezi sa okeanom zbog koje su, uvek iznova, asure oduevljene okeanom. "[8] Sem toga, okean je boravite tako monih bia kao to su kitovi, asure, nage i gandharbe. U okeanu je bia stotinu metara dugih, dve stotine... tri stotine... etiri stotine... pet stotina metara dugih. Ta injenica da je okean boravite tako monih bia kao to su kitovi, asure, nage i gandharbe i da je u okeanu bia stotinu metara dugih, dve stotine... tri stotine... etiri stotine... pet stotina metara dugih: to je osma neverovatna i zapanjujua stvar u vezi sa okeanom zbog koje su, uvek iznova, asure oduevljene okeanom. To je osam neverovatnih i zapanjujuih stvari u vezi sa okeanom zbog kojih su, uvek iznova, asure oduevljene okeanom. Na isti nain, monasi, ima osam neverovatnih i zapanjujuih stvari u vezi sa ovim uenjem i disciplinom zbog kojih su, uvek iznova, monasi oduevljeni ovim uenjem i disciplinom. Kojih osam? "[1] Ba kao to okean ima postupno padajue dno, postepeni pad, sa iznenadim odsekom tek posle velike razdaljine od kopna, na isti nain ovo uenje i disciplina imaju postupan trening, postupno praktikovanje, postupno napredovanje, sa prodiranjem u znanje tek posle velike razdaljine od poetka. Ta injenica da ovo uenje i disciplina imaju postupan trening, postupno praktikovanje, postupno napredovanje, sa prodiranjem u znanje tek posle velike razdaljine od poetka: to je prva neverovatna i zapanjujua stvar u vezi sa ovim uenjem i disciplinom zbog koje su, uvek iznova, monasi oduevljeni ovim uenjem i disciplinom.
"[2] Sem toga, ba kao to je okean stabilan i ne prelazi svoju meru, na isti nain moji uenici -- ak ni svojih ivota radi -- ne prekorauju pravila vebanja koja sam im izloio... To je druga neverovatna i zapanjujua stvar u vezi sa ovim uenjem i disciplinom zbog koje su, uvek iznova, monasi oduevljeni ovim uenjem i disciplinom. "[3] Sem toga, ba kao to okean ne trpi u sebi mrtvo telo -- svako mrtvo telo u okeanu dopluta do obale i biva izbaeno na kopno -- na isti nain, ako je ovek nemoralan, zao, neist i sumnjivog ponaanja, ako skriva svoje postupke, ako je nepromiljen iako za sebe tvrdi suprotno, ako ne ivi svetakim ivotom iako za sebe tvrdi suprotno, ako je iznutra pokvaren, opijen eljom, podmukle prirode -zajednica ne treba da ima veze sa njim. Sakupivi se, ostali monasi e ga iskljuiti iz zajednice. ak i ako on sedi u sred zajednice, on je daleko od te zajednice i ta zajednica je daleko od njega... To je trea neverovatna i zapanjujua stvar u vezi sa ovim uenjem i disciplinom zbog koje su, uvek iznova, monasi oduevljeni ovim uenjem i disciplinom. "[4] Sem toga,ba kao to kad velike reke -- kao Gang, Damuna, Airavati, Sarabu, Mahi -- dospeju do mora, nestaju njihova dotadanja imena i nazivaju se jednostavno 'okean', na isti nain, kad pripadnici etiri kaste -- plemeniti ratnici, svetenici, trgovci i radnici -- napuste dom radi beskunikog ivota u ime uenja i dicipline to ih objavi Tathagata, nestaju njihova dotadanja imena i oni se jednostavno nazivaju 'asketama, sinovima utihnulog mudraca iz plemena Sakja'... To je etvrta neverovatna i zapanjujua stvar u vezi sa ovim uenjem i disciplinom zbog koje su, uvek iznova, monasi oduevljeni ovim uenjem i disciplinom. "[5] Sem toga, ba kao to se reke celog sveta ulivaju u okean i pada kia sa neba, a on se zbog toga ni ne uveava ni ne smanjuje, na isti nain, iako su se mnogi monasi, bez ostatka, utopili u Neuslovljeno, ono se zbog tog ni ne uveava ni ne smanjuje... To je peta neverovatna i zapanjujua stvar u vezi sa ovim uenjem i disciplinom zbog koje su, uvek iznova, monasi oduevljeni ovim uenjem i disciplinom.
"[6] Sem toga, ba kao to okean ima svuda isti, slan ukus, na isti nain, ovo uenje i disciplina imaju svuda isti ukus: ukus slobode... To je esta neverovatna i zapanjujua stvar u vezi sa ovim uenjem i disciplinom zbog koje su, uvek iznova, monasi oduevljeni ovim uenjem i disciplinom. "[7] Sem toga, ba kao to okean u sebi ima mnoga blaga: bisere, safire, lazurni kamen, koljke, kvarc, korale, srebro, zlato, rubine i dragi kamen zvani 'maje oko', na isti nain ovo uenje i disciplina imaju ova razliita blaga: etiri temelja sabranosti, etiri ispravna napora, etiri osnove moi, pet sposbnosti, pet snaga, sedam faktora probuenja, plemenitu osmostruku stazu... To je sedma neverovatna i zapanjujua stvar u vezi sa ovim uenjem i disciplinom zbog koje su, uvek iznova, monasi oduevljeni ovim uenjem i disciplinom. "[8] Sem toga, ba kao to je okean boravite tako monih bia kao to su kitovi, asure, nage i gandharbe i u okeanu ima bia stotinu metara dugih, dve stotine... tri stotine... etiri stotine... pet stotina metara dugih., na isti nain ovo uenje i disciplina su boravite tako monih bia kao to su: onai koji su uli u struju i oni koji vebaju da bi dostigli plod ulaska u struju; 'jednom povratnici' i oni koji vebaju da bi dostigli plod 'jednom povratnika'; 'ne-povratnici' i oni koji vebaju da bi dostigli plod 'ne-povratnika'; arahanti i oni koji vebaju da bi dostigli stupanj arahanta. To je osma neverovatna i zapanjujua stvar u vezi sa ovim uenjem i disciplinom zbog koje su, uvek iznova, monasi oduevljeni ovim uenjem i disciplinom. To je osam neverovatnih i zapanjujuih stvari u vezi sa ovim uenjem i disciplinom zbog kojih su, uvek iznova, monasi oduevljeni ovim uenjem i disciplinom." Shvatajui znaenje ovoga, Blaeni tom prilikom uzviknu: Kia kvasi ono to je pokriveno,
i ne kvasi ono to je otkriveno. Zato otkrite ono to je pokriveno, tako da ga kia ne nakvasi.
Rev. 15/9/2002 www.geocities.com/budizam/canon/khuddaka/ud5-5.html
Sn IV.1: Kama sutta
Sutta nipata IV.1
Kama sutta ulno zadovoljstvo

Ako neko, udei za ulnim zadovoljstvom, stigne do njega, da, on se ushien u srcu. Smrtnik dobija ono to eli. Ali ako za tog oveka -- punog udnje, strasti -zadovoljstva splanjavaju, on je potresen, kao da ga je strela probola. Ko god izbegava ulne elje -- kao to bi se klonio da nogom
Sn IV.1: Kama sutta
stane zmiji na glavu -prevazilazi, sabran, tu vezanost za ovaj svet. ovek koji je eljan imanja, zemlje, zlata, stoke, konja, slugu, radnika, ena, rodbine, mnogih ulnih zadovoljstava, savladan je slabou i pregaen nevoljom, jer bol ga sa svih strana napada kao voda rasuen amac. Zato ovek, uvek sabran, treba da izbegava ulna zadovoljstva. Naputajui ih, preao je on bujicu nalik onome ko je, popravivi amac, stigao do druge obale.
Videti takoe: MN 13; Ud VII.3, Ud VII-4; AN VI.63
SN LI.15: Brahmana sutta
Samyutta nikaya LI.15
Brahmana sutta Za bramana Unabu

Ovako sam uo. Jednom je prilikom potovani Ananda boravio u Kosambiju, u Gositinom parku. I tada braman Unaba otide do blaenog Anande i pozdravi ga utivo. Poto su razmenili prijateljske pozdrave i utivosti, sede on sa strane. Dok je tako sedeo, ree on potovanom Anandi: "Uitelju Ananda, koji je cilj ovog svetakog ivota proivljenog po uenju mudraca Gotame?" "Bramanu, svetaki ivot proivljen po uenju mudraca Gotame ima za cilj naputanje elje." "Postoji li put, postoji li nain da se elja napusti?" "Da, postoji put, postoji nain da se elja napusti." "Koji je put, koji je nain da se elja napusti?"
"Bramanu, ima sluajeva kada monah razvija svoju mo oplemenjenu koncentracijom zasnovanom na elji i postojanom naporu. On razvija svoju mo oplemenjenu koncentracijom zasnovanom na istrajnosti... koncentracijom zasnovanom na nameri... koncentracijom zasnovanom na uvidu i postojanom naporu. To je, bramanu, put, to je veba za naputanje elje." "Ako je tako, uitelju Ananda, onda je to put bez kraja, a ne sa krajem, jer nemogue je napustiti elju uz pomo elje." "U tom sluaju, bramanu, da te neto upitam. Odgovori kako misli da je najprikladnije. ta misli, zar nema prvo elju, pomislivi: 'Otii u do parka', a onda kada si stigao u park nije li ta pojedinana elja minula?" "Da, gospodine." "Nisi li prvo bio istrajan u razmiljanju: 'Otii u do parka', a onda kada si stigao u park nije li ta pojedinana istrajnost minula?" "Da, gospodine." "Nisi li prvo imao nameru u razmiljanju: 'Otii u do parka', a onda kada si stigao u park nije li ta pojedinana namera minula?" "Da, gospodine." "Nisi li prvo imao [jedan in] uvida: 'Otii u do parka', a onda kada si stigao u park nije li taj pojedinaan uvid minuo?" "Da, gospodine." Isto je tako sa arahantom iji su mentalni izlivi strasti okonani, koji je dosegao ispunjenje, obavio zadatak, odloio teret, dostigao istinski cilj, potpuno unitio okove ponovnih raanja i koji
je osloboen pravim znanjem. Kakvu god da je prvo imao elju za dostizanjem stanja svetosti, posle dostizanja tog stanja ta pojedinana elja je minula. Koliko god da je prvo bio istrajan u tome da dostigne stanje svetosti, posle dostizanja tog stanja ta pojedinana istrajnost je minula. Kakvu god da je prvo imao nameru za dostizanjem stanja svetosti, posle dostizanja tog stanja ta pojedinana namera je minula. Kakav god da je prvo imao uvid u dostizanje stanja svetosti, posle dostizanja tog stanja taj pojedinaan uvid je minuo. Pa ta onda misli, bramanu? Je li to put bez kraja ili sa krajem?" U pravu si, uitelju Ananda. To je put sa krajem, a ne bez kraja. Izvanredno, uitelju Ananda! Izvanredno! Kao kada bi neko ispravio neto to je dotle stajalo naglavce ili otkrio skriveno ili pokazao put zalutalome ili uneo svetiljku u tamu tako da oni koji imaju oi mogu da vide, isto tako je uitelj Ananda objasnio istinu na vie naina. Uzimam utoite u uitelju Gotami, Dhammi i monakoj zajednici. Neka me uitelj Ananda zapamti kao nezareenog sledbenika koji, od danas pa do kraja ivota, pronae svoje utoite!"
DN 31: Sigalovada sutta
Home ---\\
Tipitaka ---\\
Sutta pitaka ---\\ Digha nikaya ---\\ Kontekst ove sutte
Digha nikaya 31
Sigalovada sutta Saveti Sigali
Ovako sam uo. Jednom je Blaeni boravio u Bambusovom gaju, na mestu gde se hrane veverice, blizu Raagahe. U to vreme je mladi Sigala, domainski sin, ustavi rano izaao iz Raagahe, iste odee i mokre kose, i sa sklopljenim rukama pozdravljao razliite strane sveta -istok, jug, zapad, sever, nadir i zenit. A Uzvieni je tada u cik zore obukao ogrta, uzeo svoju posudu za proenje hrane i poao do Raagahe. Tu vide mladog Sigalu kako izvodi obred i ovako ga upita: "Zato ti, mladi domaine, ustavi rano izae iz Raagahe, iste odee i mokre kose, i sa sklopljenim rukama pozdravlja razliite strane sveta -- istok, jug, zapad,
file:///C|/budizam2007decembar/files/canon/digha/dn31.html (1 of 17) [10.2.2008 20:56:45]
sever, nadir i zenit?" "Moj otac mi je, gospodine, na samrti ovako rekao: 'Dragi sine, odavae potu svih est strana sveta.' I ja, gospodine, potujem, uvaavam, cenim i pridravam se oeve rei, te ustavi rano izaem iz Raagahe, iste odee i mokre kose, i sa sklopljenim rukama pozdravljam razliite strane sveta -- istok, jug, zapad, sever, nadir i zenit." "Prema praksi plemenitih, mladi domaine, ne treba tako potovati svih est strana sveta." "A kako onda, gospodine, prema praksi plemenitih treba potovati svih est strana sveta? Bilo bi dobro, gospodine, ukoliko bi me Uzvieni pouio i pokazao kako prema praksi plemenitih treba potovati svih est strana sveta." "Onda, mladi domaine, posluaj i dobro zapamti ono to u ti rei." -- "Vrlo dobro, gospodine", odgovori mladi Sigala. A Uzvieni ovako nastavi: Ukoliko je, mladi domaine, plemenitih uenik (1) iskorenio etiri rava postupka, [1] (2) ukoliko ne ini zlo na etiri naina, (3) ukoliko ne sledi est naina rasipanja imovine, onda on, izbegavajui tih etrnaest loih stvari, pokriva svih est strana sveta i stupa na put koji vodi ka pobedi u oba sveta: naklonjen mu je ovaj svet, a i onaj posle. Posle propasti tela, posle smrti, preporaa se on u sretnom nebeskom svetu. (1) Koja su to etiri rava postupka koja je on iskorenio? Unitavanje ivota je, domaine, rav postupak; isto tako kraa, preljuba i laganje. To su etiri rava postupka koja je on iskorenio. Tako je govorio Uzvieni. I kada je Uitelj to izrekao, on jo dodade:
Ubijanje, kraa, laganje i preljuba, Ta etiri zla mudri nikada ne hvale. (2) Na koja etiri naina se ini zlo? Voeni udnjom inimo zlo. Voeni ljutnjom inimo zlo. Voeni neznanjem inimo zlo. Voenji strahom inimo zlo.[2] Ali ako plemeniti uenik nije voen udnjom, ljutnjom, neznanjem i strahom, onda on ne ini zlo. Tako je govorio Uzvieni. I kada je Uitelj to izrekao, on jo dodade: Ko god zbog udnje, ljutnje, neznanja ili straha prekri prirodni zakon (Dhamma) njegov ugled se smanjuje kao to se pun Mesec smanjuje Ko god zbog udnje, ljutnje, neznanja ili straha ne prekri Dhammu njegov ugled se poveava kao to se mlad Mesec poveava. (3) Kojih je to est naina rasipanja imovine koje on ne sledi? (a) sklonost piu i drugim stvarima koje izazivaju pomuenje uma i nepromiljenost; (b) lutanje ulicama u kasne sate, kad tome nije vreme; (c) esti odlasci na zabave; (d) uivanje u kockanju; (e) boravak u loem drutvu; (f) navika dangubljenja. (a) Postoji, mladi domaine, est posledica sklonosti piu i drugim stvarima koje
izazivaju pomuenje uma i nepromiljenost (i) gubitak imetka, (ii) sve ee svae, (iii) podlonost bolesti, (iv) izbijanje na lo glas, (v) sramno izlaganje tela tuim pogledima, (vi) slabljenje razuma. (b) Postoji, mladi domaine, est posledica lutanje ulicama u kasne sate, kad tome nije vreme: (i) ovek je nezatien i izloen opasnostima, (ii) njegova ena i deca su nezatieni i izloeni opasnostima, (iii) njegova imovina je nezatiena i izloena opasnostima, (iv) sumnjie ga za loa dela,[3] (v) predmet je lanih glasina, (vi) nailazi na mnoge druge probleme. (c) Postoji, mladi domaine, est posledica estog odlaska na zabave: ovek je zaokupljen mislima: (i) gde se sada plee? (ii) gde se sada peva? (iii) gde se sada svira? (iv) gde se sada recituje? (v) gde se sada pljeska dlanovima? (vi) gde se sada bubnja u lonce?[4] (d) Postoji, mladi domaine, est posledica uivanja u kockanju:
(i) onaj ko dobija navlai na sebe mrnju ostalih, (ii) onaj ko gubi tuguje za gubitkom, (iii) gubitak imetka, (iv) re takvog oveka ne uvaava se na sudu, (v) preziru ga prijatelji i poznanici, (vi) nije poeljan kao suprug, jer ljudi kau da je kockar i nije u stanju da se stara o svojoj eni. (e) Postoji, mladi domaine, est posledica boravka u loem drutvu; naime, kockari, propalice, pijandure, varalice, laljivci i siledije, to su njegovi prijatelji i drugari. (f) Postoji, mladi domaine, est posledica navika dangubljenja: ovek ne radi pravdajui se: (i) da je suvie hladno, (ii) da je suvie toplo, (iii) da je suvie kasno uvee, (iv) da je suvie rano ujutru, (v) da je suvie gladan, (vi) da je suvie sit. ivei na ovaj nain, ovek ostavlja mnoge obaveze neispunjenima, novi imetak on ne stie, a imetak koji ima polako se tanji." Tako je govorio Uzvieni. I kada je Uitelj to izrekao, on jo dodade: "ovek je prijatelj flae; drugi kae 'prijatelju, prijatelju' samo sopstvenom licu; trei je prijatelj i drugar samo kada mu je to od koristi. Spavanje do podneva, preljuba, naprasitost, zlovolja, loe drutvo, krtost -- tih
est uzroka potkopavaju oveka. Onaj ko ima rave prijatelje i drugare sklon je loim putevima, na niske grane pada u oba sveta -- u ovom i u sledeem. Kocka, ene, pie, ples, pesma, spavanje preko dana, lutanje do kasno, ravo drutvo, krtost -- ovih devet[5] uzroka potkopavaju oveka. Onaj ko se kocka i pije, koji odlazi enama koje su drage drugima kao sopstveni ivot, ko se drui sa nedostojnima i ne sa mudrima -- taj propada kao to se pun Mesec smanjuje Onaj ko je pijanac, bedan, lien svega, i kad pije jo uvek edan, ko ne izbija iz kafane, tone u dugove kao kamen u vodu, brzo svoju porodicu iznosi na lo glas. Ko iz navike spava preko dana, a nou je budan, stalno pod gasom, razuzdan, taj nije u stanju da vodi porodini ivot. Ko govori da je pretoplo, prehladno, prekasno, pa stvari ostavlja neuraenim, pored takvoga prilika za dobro brzo prolazi. Ali onaj ko o hladnoi i toploti ne razmilja vie no o vlati trave i ko svoje obaveze obavlja marljivo, taj se od sree ne razdvaja."
***
"Ovu etvoricu, mladi domaine, treba smatrati neprijateljima maskiranim kao prijatelji: (1) onog koji prisvaja ono to pripada prijatelju, (2) brbljivca, (3) laskavca, (4) rasipnika.
(1) Na etiri naina, mladi domaine, moe se onaj koji prisvaja ono to pripada prijatelju smatrati neprijateljem maskiranim kao prijatelj: (i) on prisvaja prijateljev imetak, (ii) on daje malo i trai mnogo, (iii) on svoje obaveze ispunjava samo iz straha, (iv) drui se samo iz koristi. (2) Na etiri naina, mladi domaine, moe se brbljivac smatrati neprijateljem maskiranim kao prijatelj: (i) eli da ti se umili priajui o prolosti, (ii) eli da ti se umili priajui o budunosti, (iii) eli da ti se umili priajui o beznaajnim stvarima, (iv) kada se pojavi prilika da neto uini, pravda se da nije u stanju. (3) Na etiri naina, mladi domaine, moe se laskavac smatrati neprijateljem maskiranim kao prijatelj: (i) odobrava prijateljeve loe postupke, (ii) kritikuje prijateljeve dobre postupke, (iii) hvali ga kad je ovaj prisutan, (iv) ogovara ga kad ovaj nije prisutan. (4) Na etiri naina, mladi domaine, moe se rasipnik smatrati neprijateljem maskiranim kao prijatelj:: (i) pravi drutvo u pijankama, koje izazivaju pomuenje uma i nepromiljenost, (ii) pravi drutvo u lutanju ulicama u kasne sate, kad tome nije vreme; (iii) pravi drutvo u estim odlascima na zabave;
(iv) pravi drutvo u kockanju." Tako je govorio Uzvieni. I kada je Uitelj to izrekao, on jo dodade: Prijatelj koji potkrada, prijatelj koji je brbljivac, prijatelj koji laska, prijatelj koji je rasipnik, ta etvorica su neprijatelji kojih se mudar kloni, izbegava ih jo izdaleka kao puteve ka pogibelji. "Ovu etvoricu, mladi domaine, treba smatrati iskrenim prijateljima: (1) onog koji pomae, (2) onog ko je isti i u srei i u nesrei, (3) onog ko daje dobar savet, (4) onaj ko je saoseajan. (1) Na etiri naina, mladi domaine, moe se onaj koji pomae smatrati iskrenim prijateljem: (i) titi nas kad smo nepromiljeni, (ii) titi na imetak kad smo nepromiljeni, (iii) oslonac nam je u nevolji, (iv) kada ima obaveze prema nama daje i duplo vie nego to treba. (2) Na etiri naina, mladi domaine, moe se onaj ko je isti i u srei i u nesrei smatrati iskrenim prijateljem: (i) otkriva nam svoje tajne, (ii) skriva nae tajne pred drugima, (iii) u nesrei nas ne naputa,
(iv) i ivot bi rtvovao za nae dobro. (3) Na etiri naina, mladi domaine, moe se onaj ko daje dobar savet smatrati iskrenim prijateljem (i) odgovara nas da uradimo neto loe, (ii) hrabri nas da uradimo neto dobro, (iii) obavetava nas o onome to ne znamo, (iv) ukazuje nam na put ka nebu. (4) Na etiri naina, mladi domaine, moe se onaj ko je saoseajan smatrati iskrenim prijateljem: (i) ne uiva u naoj nesrei, (ii) uiva u naoj srei, (iii) upozorava druge da ne govore loe o nama, (iv) hvali one koji govore dobro o nama." Tako je govorio Uzvieni. I kada je Uitelj to izrekao, on jo dodade: Prijatelj koji je pri pomoi, prijatelj u srei i nesrei, prijatelj koji daje dobar savet, prijatelj koji je i saoseajan -te etvorice se kao prijatelja mudar dri i o njima se stara predano kao majka o detetu sopstvenom. Mudar i estit poput velikog plamena blista. Onaj ko svoj imetak stie na nekodljiv nain nalik peli to sakuplja med,[6] tome bogatstva rastu
kao mravinjak to raste uvis. S imetkom tako steenim, laik spreman za domainski ivot, na etiri dela svoj imetak deli: tako on prijateljstvo zadobija. Jedan deo za svoje potrebe koristi,[7] dva dela u svoj posao ulae a onaj etvrti za vreme nude uva.
***
"A kako, mladi domaine, plemeniti uenik pokriva svih est strana sveta? Na tih est strana sveta treba gledati ovako. Na roditelje treba gledati kao na istok, na uitelje kao na jug, na enu i decu kao na zapad, na prijatelje i drugare kao na sever, na sluge i radnike kao na nadir, a na askete i bramane kao na zenit.[8] Na pet naina, mladi domaine, dete treba da se stara o svojim roditeljima kao o istoku: (i) poto su oni mene othranili, i ja u njih izdravati, (ii) preuzeu njihove obaveze, (iii) odravau porodinu tradiciju, (iv) nainiu sebe dostojnim svoga naslea, (v) sem toga, udeliu nevoljnima u ast svojih predaka.[9] Na pet naina, mladi domaine, roditelji o kojima se njihovo dete tako stara kao o istoku iskazuju svoju ljubav: (i) uzdravaju ga od zla,
(ii) ohrabruju ga da ini dobro, (iii) obrazuju ga za neku profesiju, (iv) pripremaju ga za prikladan brak, (v) u pravom trenutku preputaju mu svoj imetak. Na ovih pet naina, mladi domaine, dete se stara o svojim roditeljima kao o istoku, a roditelji iskazuju svoju ljubav prema njemu Tako oni pokrivaju istok i on je bezbedan i osiguran. Na pet naina, mladi domaine, uenik treba da se stara o svom uitelju kao o jugu: (i) ustajui sa sedita u znak potovanja, (ii) starajui se o njegovim potrebama, (iii) marljivou da ui, (iv) portvovanou, (v) paljivou kada prima uputstva.. Na pet naina, mladi domaine, uitelji o kojima se njihov uenik tako stara kao o jugu iskazuju svoju ljubav: (i) daju mu dobru pouku, (ii) staraju se da je on dobro razume, (iii) upuuju ga u sve vetine i znanja, (iv) upoznaju ga sa svojim prijateljima i znancima, (v) osiguravaju ga sa svih strana. Uitelji o kojima se njihovi uenici staraju kao o jugu pokazuju svoju ljubav prema njima na ovih pet naina. Tako oni pokrivaju jug i on je bezbedan i osiguran. Na pet naina, mladi domaine, mu treba da se stara o svojoj eni kao o zapadu:
(i) tako to je potoje, (ii) tako to je ne omalovaava, (iii) tako to joj je veran, (iv) tako to joj preputa voenje domainstva, (v) tako to joj kupuje nakit. ena o kojoj se mu tako stara kao o zapadu pokazuje svoju ljubav prema muu na pet naina: (i) svoje dunosti dobro obavlja, (ii) gostoprimljiva je prema roacima i drugim posetiocima [10] (iii) verna je, (iv) uva ono to mu donese, (v) veta je i vredna kad obavlja svoje dunosti. Na ovih pet naina iskazuje ena svoju ljuba prema muu koji se o njoj stara kao o zapadu. Tako oni pokrivaju zapad i on je bezbedan i osiguran. Na pet naina, mladi domaine, ovek treba da se stara o svojim prijateljima i drugarima kao o severu: (i) dareljivou, (ii) lepim reima, (iii) spremnou da pomogne, (iv) nepristrasnou, (v) iskrenou. Prijatelji i drugari o kojima se ovek tako stara kao o severu pokazuju svoju ljubav prema njemu na pet naina: (i) tite ga kada je nepromiljen, (ii) tite njegovu imovinu kada je nepromiljen,
(iii) postaju njegovo utoite kada je u opasnosti, (iv) ne ostavljaju ga kada je u nevolji, (v) brinu se o njegovoj porodici. Prijatelji i drugari o kojima se ovek tako stara kao o severu pokazuju svoju ljubav prema njemu na ovih pet naina. Tako oni pokrivaju sever i on je bezbedan i osiguran. Na pet naina treba gazda da se stara o svojim slugama i radnicima kao o nadiru: (i) dajui im posao prema njihovim sposobnostima, (ii) obezbeujui im hranu i nadnicu, (iii) brinui se o njima kad su bolesni, (iv) delei sa njima poslastice koje ima, (v) oslobaajui ih kada za to doe vreme. Sluge i radnici o kojima se gazda tako stara kao o nadiru pokazuju svoju ljubav prema njemu na pet naina: (i) ustaju pre njega, (ii) leu posle njega, (iii) uzimaju samo ono to im je dato, (iv) dobro obavljaju svoje dunosti, (v) odravaju njegovu dobru reputaciju i ugled. Sluge i radnici o kojima se gazda tako stara kao o nadiru pokazuju svoju ljubav prema njemu na ovih pet naina. Tako oni pokrivaju nadir i on je bezbedan i osiguran. Na pet naina, mladi domaine, treba domain da se stara o asketama i bramanima kao o zenitu:
(i) prijateljskim delima, (ii) prijateljskim reima, (iii) prijateljskim mislima, (iv) otvarajui za njih svoju kuu, (v) zadovoljavajui njihove materijalne potrebe. Askete i bramani o kojima se domain tako stara kao o zenitu pokazuju svoju ljubav prema njemu na est naina: (i) odgovaraju ga od zla, (ii) nagovaraju ga da ini dobro, (iii) vole ga iskrenog srca, (iv) omoguuju mu da uje ono to jo nije uo, (v) tumae mu ono to je ve uo, (vi) ukazuju mu na put ka nebeskom boravitu. Na ovih est naina askete i bramani o kojima se domain tako stara kao o zenitu pokazuju svoju ljubav prema njemu. Tako oni pokrivaju zenit i on je bezbedan i osiguran." Tako je govorio Uzvieni. I kada je Uitelj to izrekao, on jo dodade: Otac i majka su istok, uitelji su jug, ena i deca su zapad, prijatelji i drugari su sever. Sluge i radnici su nadir, askete i bramani su zenit; Onaj ko je spreman da vodi domainski ivot tim est delovima bi trebalo da se klanja.
Onaj ko je mudar i estit, blag i dobronameran, skroman i odgovoran, takav potovanje moe stei. Ko je energian, a ne lenj, nevoljama nepokoleban, bezgreanog ponaanja i zakljuivanja, takav potovanje moe stei. Ko je gostoprimljiv i drueljubiv irokogrud i nesebian, vodi, uitelj i predvodnik, takav potovanje moe stei. Velikodunost, blaga re, spremnost da se pomogne, nepristrasnost prema svakom, onako kako sluaj zahteva. Ova etiri pobednika puta pokreu svet, kao to tokovi pokreu kola. Ako njih u svetu nema, ak ni otac ni majka nee dobiti potovanje i panju od dece svoje. Poto ova etiri pobednika puta mudri hvale na svaki nain, za ugled svakome oni slue i s pravom potovanje od svakog zaslue."
Kada Uzvieni ovo izgovori Sigala, mladi domain, ovako ree: "Izvanredno, gospodine, izvanredno! Kao kada bi neko ispravio neto to je dotle stajalo naglavce ili otkrio skriveno ili pokazao put zalutalome ili uneo svetiljku u tamu tako da oni koji imaju oi mogu da vide, isto tako je potovani Gotama objasnio istinu na vie naina. Zato uzimam utoite, gospodine, u Budi, Dhammi i monakoj zajednici. Neka me potovani Gotama prihvati kao svog nezareenog sledbenika koji, od danas pa do kraja ivota, pronae svoje utoite."
Beleke 1. kamma-kilesa, doslovno 'postupci prljanja'. [Natrag] 2. Ovo su etiri agati, 'loi postupci': chanda, dosa, moha, bhaya. [Natrag] 3. Loa dela koja su drugi poinili. [Natrag] 4. Jedna vrsta zabave. [Natrag] 5. Pali original ovde ima "est uzroka" jer se dve sloenice i jedna fraza raunaju pojedinano. [Natrag] 6. Dhammapada v. 49: "Kao to pela ne otetivi ni boju ni miris cvijeta usie sok i odleti - tako treba i utljivi mudrac da se kree selom...." [Natrag] 7. Ovaj deo ukljuuje ono to je potroeno na dobra dela: pokloni za monae, dobrotvorna davanja itd. [Natrag] 8. "Ovaj simbolizam je namerno odabran: kao i dan na istoku, tako i ivot poinje
sa roditeljima; nadoknada uitelju i jug su ista re: dakkhina; obaveze prema kui slede kada od mladia postane oenjen ovek, kao to je Sunce u drugoj polovini dana na zapadu; sever je 'izvan' (uttara) Sunevog puta, tako se i uz pomo prijatelja itd. stie izvan nevolja." -- (Rhys Davids) [Natrag] 9. Ovo je sveti obiaj Arijevaca, koji nikad ne zaboravljaju svoje mrtve. Ova tradicija se jo uvek verno potuje meu budistima na ri Lanki, koji donose ceremonijalne ponude monasima osmog dana, posle tri meseca i na svaku godinjicu smrti svojih roditelja. Zasluge za ova dobra dela se posle ceremonije nude za dobrobit preminulih. Sem toga, posle svake punna-kamma (dobrog dela) budista nikada ne propusti da pomisli na svoje rodielje i zaslugu posveti njima. Takva je odanost i zahvalnost prema roditeljima kakvu je savetovao Buda. [Natrag] 10. dosl., 'ljudi oko nje' (parijana). [Natrag]
Rev. 1/4/2004 www.geocities.com/budizam/canon/digha/dn31.html
AN IV-255: Kula sutta
Anguttara nikaya IV.255
Kula sutta O porodicama

"U svakom sluaju kada porodica ne moe dugo da zadri svoj veliki imetak, za to postoji jedan od ova etiri razloga. Koja etiri? Ne tragaju za stvarima koje su izgubljene. Ne popravljaju stvari koje su se pokvarile. Neumereni su u hrani i piu. Mukarca ili enu bez vrline uzimaju kao autoritet. U svakom sluaju kada porodica ne moe dugo da zadri svoj veliki imetak, za to postoji jedan od ova etiri razloga. U svakom sluaju kada porodica moe dugo da zadri svoj veliki imetak, za to postoji jedan od ova etiri razloga. Koja etiri? Oni tragaju za stvarima koje su izgubljene. Popravljaju stvari koje su se pokvarile. Umereni su u hrani i piu. Mukarca ili enu ispunjenu vrlinama uzimaju kao autoritet. U svakom sluaju kada porodica moe dugo da zadri svoj veliki imetak, za to postoji jedan od ova etiri razloga."
Rev. 1/11/2003
AN IV-255: Kula sutta www.geocities.com/budizam/canon/anguttara/an4-255.html
AN X.69: Kathavatthu sutta
Anguttara nikaya X.69
Kathavatthu sutta Predmeti razgovora

Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio kraj Savatija, u etinom gaju, u hramu manastira Anatapindike. I u to vreme velika grupa monaha, posle obeda, vrativi se iz proenja hrane, sakupi se u sali za okupljanje i upusti u mnotvo nedolinih razgovora: razgovora o kraljevima, pljakaima i dravnim ministrima; o vojskama, uzbunama i bitkama; o hrani i piu; o odei, nametaju, ukrasima i mirisima; rodbini; prevoznim sredstvima; selima, naseljima, gradovima; enama i herojima; ulinim ogovaranjima; razgovora o mrtvima; pria o raznolikosti, stvaranju sveta i mora; o tome da li stvare postoje ili ne. Tada Blaeni, vraajui se iz popodnevne osame, ode do sale za okupljanje i, stigavi, sede na unapred pripremljeno sedite. Dok je tako sedeo, obrati se on monasima: "Zbog koje teme razgovora ste se okupili ovde? U kojem sam vas to razgovoru prekinuo?" "Ba sada, gospodine, posle obeda, vrativi se iz proenja hrane, sakupili smo se u sali za
AN X.69: Kathavatthu sutta
okupljanje i upustili u mnotvo nedolinih razgovora: razgovora o kraljevima, pljakaima i dravnim ministrima; o vojskama, uzbunama i bitkama; o hrani i piu; o odei, nametaju, ukrasima i mirisima; rodbini; prevoznim sredstvima; selima, naseljima, gradovima; enama i herojima; ulinim ogovaranjima; razgovora o mrtvima; pria o raznolikosti, stvaranju sveta i mora; o tome da li stvare postoje ili ne." "Nije u redu, monasi, da sinovi iz uglednih porodica, napustivi dom i otiavi u beskunike, vode takve razgovore, tj. razgovore o kraljevima, pljakaima i dravnim ministrima... o tome da li stvare postoje ili ne. Postoji deset [valjanih] tema razgovora Kojih deset? Razgovor o tome da imamo malo prohteva, o osamljenosti, o neprijanjanju, o istrajnosti, o vrlini, o koncentraciji, o uvidu, o izbavljenju i o znanju i znanju i viziji oslobaanja. To je deset tema razgovora. Ako esto razgovarate o tim temama va sjaj nadmaie ak i Sunce i Mesec, tako mone, tako sjajne -- a da ne pominjem askete pripadnike drugih sekti."
Videti takoe: Ud II.2; AN IX.1.
14/7/2005 www.geocities.com/canon/anguttara/an10-69.html
AN IV-49: Vipalasa sutta
Vipalasa sutta Iskrivljavanja

"Monasi, postoje etiri iskrivljavanja opaanja, iskrivljavanja uma, iskrivljavanja gledita. Koja etiri? 'Stalno' u pogledu onoga to je nestalno jeste iskrivljavanje opaanja, iskrivljavanje uma, iskrivljavanja gledita. 'Prijatno' u pogledu onoga to je izvor patnje... 'Sopstvo' u pogledu onoga to nema sopstvo... 'Privlano' u pogledu onog to je neprivlano jeste iskrivljavanje opaanja, iskrivljavanje uma, iskrivljavanje gledita. To su etiri iskrivljavanja opaanja, iskrivljavanja uma, iskrivljavanja gledita. Postoje i ova etiri neiskrivljavanja opaanja, neiskrivljavanja uma, neiskrivljavanja gledita. Koja etiri? 'Nestalno' u pogledu onoga to je nestalno jeste neiskrivljavanje opaanja, neiskrivljavanje uma, neiskrivljavanja gledita. 'Neprijatno' u pogledu onoga to je izvor patnje... 'Ne-sopstvo' u pogledu onoga to nema sopstvo... 'Neprivlano' u pogledu onog to je neprivlano jeste neiskrivljavanje opaanja, neiskrivljavanje uma, neiskrivljavanje gledita. To su
etiri neiskrivljavanja opaanja, neiskrivljavanja uma, neiskrivljavanja gledita. Opaajui trajnost u prolaznom, zadovoljstvo u bolnom, sopstvo u onom to sopstvo nije, privlanost u neprivlanome, bia, unitena pogrenim stavovima, lude, radi sopstvenog uma. Upregnuti u jaram Mare, od tog jarma odmor ne nalaze. Bia nastavljaju put svoj, to vodi iz roenja u smrt.. Ali kada se Probueni pojave u svetu ovome, unosei svetlost u ovaj svet, oni objavljuju Dhammu to vodi do stiavanja nespokoja. Kada sposobni za uvid sasluaju, oni dolaze sebi, uviajui prolaznost u prolaznom, bolno u bolnome, odsustvo sopstva u ne-sopstvu, neprivlano u neprivlanome. Zauzevi ispravan stav, sav nespokoj i patnju oni prevazilaze..
Rev. 27/6/2003
www.geocities.com/budizam/canon/anguttara/an4-49.html
SN XXII.1: Nakulapita sutta
Samyutta nikaya XXII.1
Nakulapita sutta Za Nakulapitu

Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio meu narodom Baga, kraj lovita za krokodile u Besakala gaju, u Parku jelena. Onda domain Nakulapita otide do Blaenoga i kad je stigao i poklonio mu se, sede sa strane. Dok je tako sedeo sa strane ree on Blaenome: "Gospodine, ja sam slab ovek, star, poodmaklih godina, stigao u poslednji period svoga ivota. Telo mi je bolno i svakog trenutka sve bolesnije. Zaista se retko deava da vidim Blaenoga i monahe koji okrepljuju srce. Moe li Blaeni da me poui, moe li Blaeni da me uputi, kako bih zadugo imao koristi i bio zadovoljan."
"Tako je domaine. Tako je. Telo je bolno, slabo i tegobno. Jer ko e, starajui se o ovome telu, tvrditi i za trenutak da je ono potpuno zdravo, sem iz potpune ludosti? Ovako sebe treba da veba: 'ak i ako je moje telo bolno, moj um bie bez bola.' Tako sebe treba da veba."
Onda domain Nakulapita, ushien i odobravajui rei Blaenoga, ustade sa svog sedita i -poklonivi se Blaenome i obiavi ga tako da mu ostane sa desne strane, otide do potovanog
Saripute, te kad je stigao, pokloni mu se i sede sa strane. Dok je tako sedeo, potovani Sariputa mu ree: "Tvoja ula su bistra i smirena, domaine, tvoj um ist. Jesi li ti imao prilike da danas slua govor o Dhammi u prisustvu Blaenoga?" "Kako bi moglo biti drugaije, potovani gospodine? Samo to me je Blaeni pokropio besmrtnom ambrozijom govora o Dhammi." "A kako te je to Blaeni pokropio besmrtnom ambrozijom govora o Dhammi?" "Malopre sam otiao do Blaenoga i kad sam stigao i poklonio mu se, seo sam sa strane. Dok sam tako sedeo sa strane rekoh mu: 'Gospodine, ja sam slab ovek, star, poodmaklih godina, stigao u poslednji period svoga ivota. Telo mi je bolno i svakog trenutka sve bolesnije. Zaista se retko deava da vidim Blaenoga i monahe koji okrepljuju srce. Moe li Blaeni da me poui, moe li Blaeni da me uputi, kako bih zadugo imao koristi i bio zadovoljan.' Kad to izgovorih, Blaeni mi ree: 'Tako je domaine. Tako je. Telo je bolno, slabo i tegobno. Jer ko e, starajui se o ovome telu, tvrditi i za trenutak da je ono potpuno zdravo, sem iz potpune ludosti? Ovako sebe treba da veba: "ak i ako je moje telo bolno, moj um bie bez bola." Tako sebe treba da veba.' I tako me je Blaeni pokropio besmrtnom ambrozijom govora o Dhammi." "Ali zato ti ne pade na pamet da dalje pita Blaenoga: 'Na koji nain nas pogaa bol i u telu i u umu? A na koji nain nas pogaa bol samo u telu, ali ne i u umu?' " "Doao bih iz daleka da ujem objanjenje tih rei u prisustvu potovanog Saripute. Bilo bi dobro ukoliko bi me potovani Sariputa prosvetlio u pogledu njihovog znaenja." "U tom sluaju, domaine, sluaj i zapamti ta u ti rei. A ja u ti odgovoriti." "Kako vi kaete, potovani gospodine", odgovori domain Nakulapita. I potovani Sariputa ree: "Dakle, na koji nain nas pogaa bol i u telu i u umu?
Ima sluajeva kada nepouen, prost ovek -- koji ne ceni plemenite, nije upuen ni privren njihovoj Dhammi; koji ne ceni ljude besprekorne, nije upuen ni privren njihovoj Dhammi -smatra da je oblik (telo) njegovo sopstvo ili da sopstvo poseduje oblik ili da je telo u sopstvu ili da je sopstvo u telu. Opsednut je idejom 'Ja sam oblik' ili 'Oblik je moj'. I dok je on opsednut tom idejom, njegov oblik se menja i prolazi, pa ga obuzima tuga, naricanje, bol, nespokojstvo i oaj zbog te promene i prolaznosti. On smatra za neko oseanje da je sopstvo ili da sopstvo poseduje oseanja ili da je oseanje u sopstvu ili da je sopstvo u oseanju. Opsednut je idejom 'Ja sam oseanje' ili 'Oseanje je moje'. I dok je on opsednut tom idejom, njegov oblik se menja i prolazi, pa ga obuzima tuga, naricanje, bol, nespokojstvo i oaj zbog te promene i prolaznosti. On smatra za neki opaaj da je sopstvo ili da sopstvo poseduje opaaj ili da je opaaj u sopstvu ili da je sopstvo u opaaju. Opsednut je idejom 'Ja sam opaaj' ili 'Opaaj je moj'. I dok je on opsednut tom idejom, njegov oblik se menja i prolazi, pa ga obuzima tuga, naricanje, bol, nespokojstvo i oaj zbog te promene i prolaznosti. On smatra za neki izraz volje da je sopstvo ili da sopstvo poseduje izraze volje ili da je izraz volje u sopstvu ili da je sopstvo u izrazu volje. Opsednut je idejom 'Ja sam izraz volje' ili 'Izraz volje je moj'. I dok je on opsednut tom idejom, njegov oblik se menja i prolazi, pa ga obuzima tuga, naricanje, bol, nespokojstvo i oaj zbog te promene i prolaznosti. On smatra za svest da je sopstvo ili da sopstvo poseduje svest ili da je svest u sopstvu ili da je sopstvo u svesti. Opsednut je idejom 'Ja sam svest' ili 'Svest je moja'. I dok je on opsednut tom idejom, njegov oblik se menja i prolazi, pa ga obuzima tuga, naricanje, bol, nespokojstvo i oaj zbog te promene i prolaznosti. Na taj nain, domaine, nas pogaa bol i u telu i u umu. A na koji nain nas pogaa bol u telu, ali ne i u umu? Ima sluajeva kada dobro pouen sledbenik plemenitih -- koji ceni plemenite, dobro je upuen i privren njihovoj Dhammi; koji
ceni ljude besprekorne, dobro je upuen i privren njihovoj Dhammi -- ne smatra da je oblik (telo) njegovo sopstvo ili da sopstvo poseduje oblik ili da je telo u sopstvu ili da je sopstvo u telu. Nije opsednut idejom 'Ja sam oblik' ili 'Oblik je moj'. I dok nije on opsednut tom idejom, njegov oblik se menja i prolazi, ali njega ne obuzima tuga, naricanje, bol, nespokojstvo i oaj zbog te promene i prolaznosti. Ne smatra da je oseanje njegovo sopstvo... Ne smatra da je opaaj njegovo sopstvo... Ne smatra da su izrazi volje njegovo sopstvo... On ne smatra da je svest sopstvo ili da sopstvo poseduje svest ili da je svest u sopstvu ili da je sopstvo u svesti. Nije opsednut idejom 'Ja sam svest' ili 'Svest je moja'. I dok nije opsednut tom idejom, njegov oblik se menja i prolazi, ali njega ne obuzima tuga, naricanje, bol, nespokojstvo i oaj zbog te promene i prolaznosti. Na taj nain, domaine, nas pogaa bol u telu, ali ne i u umu." Tako ree potovani Sariputa. Zadovoljan, domain Nakulapita se obradova reima potovanog Saripute.
Rev. 27/04/2004 www.geocities.com/canon/samyutta/sn22-1.html
MN 118: Anapanasati sutta
Home ---\\
Tipitaka ---\\
Majjhima nikaya 118
Anapanasati sutta O sabranosti panje na dah

Ovako sam uo. Jednom je Blaeni boravio u Savatiju, u Istonom manastiru, u palati Migarine majke, zajedno sa mnogim drugim dobro znanim starijim uenicima -- sa potovanim Sariputom, Maha Mogalanom, Maha Kasapom, Maha Kaajanom, Maha Kotitom, Maha undom, Revatom, Anandom i drugim dobro znanim starijim uenicima. Tom prilikom stariji monasi su poduavali i upuivali. Neki stariji monasi su poduavali i upuivali deset monaha, neki su poduavali i upuivali dvadeset monaha, neki su poduavali i upuivali trideset monaha, neki su poduavali i upuivali etrdeset monaha. Mladi monasi, poto su ih poduavali i upuivali stariji monasi, brzo su napredovali. A onda jednom prilikom -- na uposatha dan, u vreme Pavarana praznika -- Blaeni je sedeo na otvorenom, okruen monasima. Preavi pogledom po okupljenim monasima, on im se ovako obrati:
"Monasi, ja sam zadovoljan ovom praksom. Ja sam zadovoljan u srcu ovom praksom. Zato budite jo istrajniji da biste postigli jo nepostignuto, stigli do jo nedostignutog, ostvarili jo neostvareno. Ostau zato upravo ovde u Savatiju [jo jedan mesec] tokom meseca 'Belog ljiljana', etvrtog meseca sezone monsuna." Monasi svuda unaokolo doue: "Blaeni e, kau, ostati upravo ovde u Savatiju [jo jedan mesec] tokom meseca 'Belog ljiljana', etvrtog meseca sezone monsuna." Zato oni krenue ka Savatiju da vide Blaenog. Onda su stariji monasi poduavali i upuivali jo intenzivnije. Neki stariji monasi su poduavali i upuivali deset monaha, neki su poduavali i upuivali dvadeset monaha, neki su poduavali i upuivali trideset monaha, neki su poduavali i upuivali etrdeset monaha. Mladi monasi, poto su ih poduavali i upuivali stariji monasi, brzo su napredovali. A onda jednom prilikom -- na uposatha dan, petnaesti dan meseca Belog ljiljana, etvrtog meseca sezone monsuna -- Blaeni je sedeo na otvorenom, okruen monasima. Preavi pogledom po okupljenim monasima, on im se ovako obrati: "Monasi, ovaj skup je osloboen dokonog razgovora, ispraznog razgovora, i ustaljen je u onome to je sutina: takva je ova zajednica monaha, takav je ovaj skup. Ovakav skup vredan je darova, vredan je gostoprimstva, vredan ponuda, vredan potovanja, on je uzvieno polje zasluga za ovaj svet: takva je ova zajednica monaha, takav je ovaj skup. To je skup kojem i mali poklon kada je dat postaje veliki, a veliki dar jo vei: takva je ova zajednica monaha, takav je ovaj skup. To je skup kojeg je retkost videti na ovome svetu: takva je ova zajednica monaha, takav je ovaj skup -- to je skup za koji vredi putovati kilometrima, ponevi sa sobom opskrbu, da bi se video. U ovoj zajednici monaha ima monaha koji su arahanti, ija mentalna prljavtina je uklonjena, koji su dosegli ispunjenje, izvrili zadatak, odloili teret, dostigli istinski
cilj, potpuno unitili okove preporaanja i koji su osloboeni ispravnim znanjem: takvi su monasi u ovoj zajednici monaha. U ovoj zajednici monaha ima monaha koji e se, potpuno se oslobodivi prve grupe od pet okova, preporoditi [u istom svetu], da bi tamo bili osloboeni, nikada se ne vraajui u ovaj svet: takvi su monasi u ovoj zajednici monaha. U ovoj zajednici monaha ima monaha koji se, sa potpunim oslobaanjem od [prva] tri okova i sa slabljenjem strasti, odbojnosti i neznanja, nazivaju "jednom povratnicima" i oni e -- samo se jo jednom vrativi na ovaj svet -- iskoreniti patnju: takvi su monasi u ovoj zajednici monaha. U ovoj zajednici monaha ima monaha koji su, sa potpunim uklanjanjem [prva] tri okova, postali oni 'koji su uli u struju', postojani, i nikada se nee ponovo roditi u niim svetovima patnje; takvi napreduju ka samoprobuenju: takvi su monasi u ovoj zajednici monaha. U ovoj zajednici monaha ima monaha koji ostaju predani razvijanju etiri temelja sabranosti... etiri ispravna napora... etiri osnova moi... pet svojstava... pet snaga... sedam faktora probuenja... plemenitom osmostrukom putu: takvi su monasi u ovoj zajednici monaha. U ovoj zajednici monaha ima monaha koji ostaju predani razvijanju blagonaklonosti... saoseanja... radosti zbog sree drugih... ravnodunosti... [uoavanju] prljavtine [tela]... uoavanju prolaznosti: takvi su monasi u ovoj zajednici monaha. U ovoj zajednici monaha ima monaha koji ostaju predani sabranosti panje na dah. Sabranost panje na dah, monasi, negovana i redovno vebana, daje veliki plod i veliku blagodet. Sabranost panje na dah, negovana i redovno vebana, vodi do savrenstva etiri temelja sabranosti; etiri temelja sabranosti, negovana i redovno
vebana, vode do savrenstva sedam faktora prosvetljenja; sedam faktora prosvetljenja, negovani i redovno vebani, mudrost i izbavljenje dovode do savrenstva.
(Sabranost panje na dah)

A kako to negovana i redovno vebana sabranost panje na dah daje veliki plod i veliku blagodet? Tako to, monasi, otiavi u umu, u podnoje nekog drveta ili na neko osamljeno mesto, monah seda nogu prekrtenih, tela uspravnog i budnog uma. Sabran, on udie i, sabran, on izdie. I Prva tetrada (kontemplacija tela) [1] Udiui dugi dah, on zna "Ja sada udiem dugi dah"; izdiui dugi dah, on zna "Ja sada izdiem dugi dah"; [2] Udiui kratak dah, on zna "Ja sada udiem kratak dah"; izdiui kratak dah, on zna "Ja sada izdiem kratak dah"; [3] "Svestan itavog tela (disanja), udisau", tako on veba; "Svestan itavog tela (disanja), izdisau", tako on veba; [4] "Smirujui telesnu funkciju (disanja), udisau", tako on veba; "Smirujui telesnu funkciju (disanja), izdisau", tako on veba. II Druga tetrada (kontemplacija oseanja) [1] "Oseajui ushienje, udisau (izdisau)", tako on veba; [2] "Oseajui sreu, udisau (izdisau)", tako on veba; [3] "Oseajui mentalne funkcije, udisau (izdisau)", tako on veba; [4] "Smirujui mentalne funkcije, udisau (izdisau)", tako on veba. III Trea tetrada (kontemplacija uma) [1] "Oseajui um, udisau (izdisau)", tako on veba; [2] "Ispunjavajui um
radou, udisau (izdisau)", tako on veba; [3] "Koncentriui um, udisau (izdisau)", tako on veba; [4] "Oslobaajui um, udisau (izdisau)", tako on veba; IV etvrta tetrada (kontemplacija objekata uma) [1] "Kontemplirajui prolaznost, udisau (izdisau)", tako on veba; [2] "Kontemplirajui obestraenost, udisau (izdisau)", tako on veba; [3] "Kontemplirajui utrnue, udisau (izdisau)", tako on veba; [4] "Kontemplirajui odvraenost, udisau (izdisau)", tako on veba. Na taj nain negovana i redovno praktikovana, sabranost panje na dah daje veliki plod i veliku blagodet.
(Usavravanje temelja sabranosti)

A kako to negovana, kako to redovno vebana sabranost panje na dah dovodi etiri temelja sabranosti do savrenstva? [1] Kad god monah sabrano udie i izdie dugi dah ili kratak dah; ili kada sebe veba da udie i izdie svestan telesne funkcije (disanja); ili kada smiruje tu funkciju -- tada, monasi, boravi on praktikujui kontemplaciju tela u telu, marljiv, jasno shvatajui i sabran; nadvladavi elju i aljenje za svetom. Jer udisanje i izdisanje je, monasi, telesni proces. [2] Kad god monah veba sebe da udie i izdie oseajui ushienje; ili oseajui sreu; ili oseajui mentalne funkcije; ili smirujui mentalne funkcije -- tada, monasi, boravi on praktikujui kontemplaciju oseanja u oseanjima, marljiv, jasno shvatajui i sabran, nadvladavi elju i aljenje za svetom. Jer puna panja posveena udisanju i izdisanju je, kaem vam, jedno od oseanja. [3] Kad god monah veba sebe da udie i izdie oseajui um; ili ispunjavajui um
radou; ili koncentriui um; ili oslobaajui um -- tada boravi on praktikujui kontemplaciju uma u umu, marljiv, jasno shvatajui i sabran, nadvladavi elju i aljenje za svetom. Jer onaj kome nedostaju sabranost i jasno shvatanje, kaem vam, ne moe razviti sabranost panje na telo. [4]Kad god monah veba sebe da udie i izdie kontemplirajui prolaznost, obestraenost, utrnue ili odvraenost -- tada boravi on praktikujui kontemplaciju objekata uma u objektima uma, marljiv, jasno shvatajui i sabran, nadvladavi elju i aljenje za svetom. Poto se mudro odrekao elje i aljenja, boravi on u savrenoj ravnodunosti. Na taj nain, monasi, negovana i redovno vebana sabranost panje na telo dovodi etiri temelja sabranosti do savrenstva.
(Sedam faktora prosvetljenja)

A kako to negovana i redovno vebana etiri temelja sabranosti dovode sedam faktora prosvetljenja do savrenstva? [1] Kada god monah boravi kontemplirajui telo, oseanja, um i objekte uma, marljiv... u njemu se ustaljuje nepomuena sabranost. A kada je u njemu ustaljena nepomuena sabranost, tada se u monahu zainje "sabranost panje" kao faktor prosvetljenja; tada monah razvija "sabranost panje" kao faktor prosvetljenja; tada on postie savrenstvo u razvijanju "sabranosti panje" kao faktora prosvetljenja. [2] Boravei sabran na taj nain, on mudro ispituje, istrauje i prouava svaki pojedinani objekat; i dok to ini, u njemu se zainje "istraivanje stvarnosti" kao faktor prosvetljenja; tada monah razvija "istraivanje stvarnosti" kao faktor prosvetljenja; tada on postie savrenstvo u razvijanju "istraivanja stvarnosti" kao faktora prosvetljenja. [3] Dok on mudro ispituje i istrauje taj objekat, u njemu se javlja neiscrpna energija. A kada se u njemu javila neiscrpna energija, zainje se i "energija" kao
faktor prosvetljenja; tada monah razvija "energiju" kao faktor prosvetljenja; tada on postie savrenstvo u razvijanju "energije" kao faktora prosvetljenja. U njemu, obuzetom energijom, javlja se nadzemaljsko ushienje. [4]A kada se u monahu, obuzetom energijom, javi nadzemaljsko ushienje, tada se u njemu zainje i "ushienje" kao faktor prosvetljenja; tada monah razvija "ushienje" kao faktor prosvetljenja; tada on postie savrenstvo u razvijanju "ushienja" kao faktora prosvetljenja. [5]Telo i um onoga ko je ispunjen ushienjem postaju smireni. A kada telo i um onoga ko je ispunjem ushienjem postanu smireni, u njemu se zainje "smirenost" kao faktor prosvetljenja; tada monah razvija "smirenost" kao faktor prosvetljenja; tada on postie savrenstvo u razvijanju "smirenosti" kao faktora prosvetljenja. [6]Um onog ko je smiren i srean postaje skoncentrisan. A kada um onoga ko je smiren i srean postaje skoncentrisan, tada se u njemu zainje "koncentracija kao faktor prosvetljenja"; tada monah razvija "koncentraciju" kao faktor prosvetljenja; tada on postie savrenstvo u razvijanju "koncentracije" kao faktora prosvetljenja. Na tako skoncentrisan um gleda on sa savrenom ravnodunou. [7]A kada gleda na svoj skoncentrisani um sa savrenom ravnodunou, tada se u njemu zainje "ravnodunost" kao faktor prosvetljenja; tada monah razvija "ravnodunost" kao faktor prosvetljenja; tada on postie savrenstvo u razvijanju "ravnodunosti" kao faktora prosvetljenja. Na taj nain negovana i redovno vebana etiri temelja sabranosti dovode sedam faktora prosvetljenja do savrenstva.
(Mudrost i izbavljenje)
A kako to negovani i redovno vebani sedam faktora prosvetljenja dovode mudrost i izbavljenje do savrenstva?
Tako to, monasi, monah razvija faktore prosvetljenja: sabranost, istraivanje stvarnosti, energiju, ushienje, smirenost, koncentraciju i ravnodunost, zasnovane na neprijanjanju, zasnovane na bestrau, zasnovane na utrnuu, a to sve rezultira odvraenou. Na taj nain negovani i redovno vebani sedam faktora prosvetljenja dovode mudrost i izbavljenje do savrenstva. Tako ree Uzvieni. Vesela srca, monasi se obradovae reima Blaenog.
DN 226: Maha satipatana sutta
Home ---\\
Tipitaka ---\\
Digha nikaya 22
Maha satipatana sutta Veliki govor o temeljima sabranosti

Ovako sam uo. Jednom je Blaeni boravio meu Kuruima, u gradu Kamasadama, trgovakom centru naroda Kuru.Tada Blaeni ovako ree monasima: "Monasi", i oni mu odgovorie: "Da, potovani gospodine". A Blaeni ovako nastavi:"Jedini put, monasi[1], da se proisti bie, prevlada alost i patnja, razori bol i alost, da se dostigne ispravni put, da se dostigne nibbana, jesu etiri temelja sabranosti panje.Koja su to etiri temelja? Ovde (u ovom uenju) monah boravi praktikujui kontemplaciju tela u telu[2], revnostan, jasnog shvatanja i sabran, nadvladavi elju i alost zbog sveta; boravi praktikujui kontemplaciju oseaja u oseaju, revnostan, jasno shvatajui i sabran, nadvladavi elju i alost zbog sveta; boravi praktikujui kontemplaciju uma u umu [3], revnostan, jasnog shvatanja i sabran, nadvladavi elju i alost zbog sveta; boravi praktikujui kontemplaciju objekata uma u objektima uma, revnostan, jasnog shvatanja i sabran, nadvladavi elju i alost zbog sveta.
Kontemplacija tela A kako to, monasi, boravi monah praktikujui kontemplaciju tela u telu? Tako to, otiavi u umu, u podnoje nekog drveta ili na neko osamljeno mesto, seda nogu prekrtenih, tela uspravnog i budnog uma[4]. Sabran, on udie i, sabran, on izdie. Udiui dugi dah, on zna 'Ja sada udiem dugi dah'; izdiui dugi dah, on zna 'Ja sada izdiem dugi dah'; udiui kratak dah, on zna 'Ja sada udiem kratak dah'; izdiui kratak dah, on zna ' Ja sada izdiem kratak dah'. 'Svestan itavog tela (disanja), udisau', tako on veba. 'Svestan itavog tela (disanja), izdisau', tako on veba. 'Smirujui telesnu funkciju (disanja), udisau', tako on veba; 'Smirujui telesnu funkciju (disanja), izdisau', tako on veba[5].Kao to veti drvodelja ili njegov pomonik pravei dugi okret zna 'Sad pravim dugi okret', ili pravei kratki okret zna 'Sad pravim kratki okret', isto tako i monah udiui dugi dah zna 'Sad udiem dugi dah'; izdiui dugi dah zna 'Sad izdiem dugi dah'; udiui kratak dah zna 'Sad udiem kratak dah'; izdiui kratak dah zna 'Sad izdiem kratak dah'. 'Svestan itavog tela (disanja), udisau'; 'Svestan itavog tela (disanja), izdisau'. 'Smirujui telesnu funkciju (disanja), udisau', tako on veba; smirujui telesnu funkciju (disanja), izdisau', tako on veba. Tako on boravi praktikujui kontemplaciju tela u telu iznutra ili spolja ili i iznutra i spolja[6]. Boravi kontemplirajui faktore nastanka[7] u telu ili boravi kontemplirajui faktore razlaganja[8] u telu ili boravi kontemplirajui faktore i nastanka i razlaganja[9] u telu. Ili je njegova sabranost na injenicu 'ovo je telo'[10] uvrena u njemu u meri neophodnoj za znanje i sabranost panje[11]. Nezavisan[12], boravi on ne prijanjajui ni za ta na svetu.Tako, zaista, monah boravi praktikujui kontemplaciju tela. Poloaji tela
I opet, monasi, kada hoda monah zna 'Ja hodam'; kada stoji, zna 'Ja stojim', kada sedi, zna 'Ja sedim'; kad lee, zna 'Ja leem'; svestan je i svakog drugog poloaja tela. Tako on boravi praktikujui kontemplaciju tela u telu iznutra ili spolja, ili i iznutra i spolja. Boravi kontemplirajui faktore nastanka u telu ili boravi kontemplirajui faktore razlaganja u telu ili boravi kontemplirajui faktore i nastanka i razlaganja u telu[13]. Ili je njegova sabranost na injenicu 'ovo je telo' uvrena u njemu u meri neophodnoj za znanje i sabranost panje. Nezavisan, boravi on ne prijanjajui ni za ta na svetu. Tako, zaista, monah boravi praktikujui kontemplaciju tela. Sabranost panje i jasno shvatanje I opet, monasi, idui tamo ili idui ovamo monah primenjuje jasno shvatanje; gledajui pravo i gledajui u stranu, primenjuje on jasno shvatanje; savijajui i pruajui (svoje udove), primenjuje on jasno shvatanje; nosei na sebi ogrta i u ruci posudu za proenje hrane, primenjuje on jasno shvatanje i dok jede, pije, vae i uiva u ukusu, primenjuje on jasno shvatanje; kad se povinuje zovu prirode, primenjuje on jasno shvatanje; dok hoda, stoji, sedi, lee da spava, budi se, govori i uti, primenjuje on jasno shvatanje. Tako on boravi praktikujui kontemplaciju tela u telu iznutra ... (kao prethodno)... Tako, zaista, monah boravi praktikujui kontemplaciju tela u telu. Razmiljanje o odbojnosti tela I opet, monasi, razmilja monah upravo o ovom telu, od peta nagore i od temena nadole, zatvorenom u kou i prepunom neistoe, ovako: 'Ovo je telo nainjeno od: kose, malja, noktiju, zuba, koe, mesa, tetiva, kostiju, kotane sri, bubrega, srca, jetre, plune maramice, slezine, plua, creva, crevne maramice, grkljana, izmeta, ui, sluzi, gnoja, krvi, znoja, sala, suza, masnoe, pljuvake, slina,
sekreta, mokrae.'[15] Ba kao da je re o vrei punoj raznog zrnevlja kao to je zob, pirina, graak, susam, ito i ovek sa dobrim vidom, odvezavi je, prebira po njoj: 'Ovo je zob, ovo je pirina, ovo je graak, ovo je susam, ovo je ito'. Isto tako, monasi, razmilja monah upravo o ovom telu, od glave do pete, zatvorenom u kou i prepunom neistoe: 'Ovo je telo sainjeno od: kose ... mokrae'. Tako on boravi praktikujui kontemplaciju tela u telu iznutra ... (kao prethodno) ... Tako, zaista, monah boravi praktikujui kontemplaciju tela u telu. Razmiljanje o materijalnim elementima I opet, monasi, razmilja monah upravo o ovom telu u kakvom god ono bilo poloaju i o njegovim primarnim elementima: 'U ovom je telu element zemlje, element vode, element vatre i element vazduha.'[16] Kao to veti mesar ili njegov pomonik, poto je zaklao kravu i isekao je iznosi meso na prodaju na raskrsnici etiri glavna puta, isto tako monah razmilja upravo o ovom telu u kakvom god ono bilo poloaju i o njegovim primarnim elementima. 'U ovom je telu element zemlje, element vode, element vatre i element vazduha'. Tako on boravi praktikujui kontemplaciju tela u telu iznutra... Tako, zaista, monah boravi praktikujui kontemplaciju tela u telu. Devet kontemplacija na groblju (1) I opet, monasi, kao kad monah ugleda telo jedan dan posle smrti ili dva dana posle smrti ili tri dana posle smrti, naduto, pomodrelo i puno gnoja, baeno na mesto za spaljivanje, tada on (takvo opaanje) primenjuje na sopstveno telo ovako: 'Zaista, isto je sainjeno i ovo moje telo, i ono e postati ovakvo i tome ne moe umai'.Tako on boravi praktikujui kontemplaciju tela u telu iznutra... (2) I opet, monasi, kao kad monah ugleda telo baeno na mesto za spaljivanje,
koje su raskomadali vrane, jastrebovi, leinari, aplje, divlji psi, leopardi, tigrovi, akali ili razliiti crvi, tada on (takvo opaanje) primenjuje na sopstveno telo ovako: 'Zaista, isto je sainjeno i ovo moje telo, i ono e postati ovakvo i tome ne moe umai'... (3) I opet, monasi, kao kad monah ugleda telo baeno na mesto za spaljivanje:Od njega je ostao jedino kostur, koji jo na okupu dre tetive i ponegde je ostalo jo malo mesa i krvi... (4) Od njega je ostao jedino kostur, koji jo na okupu dre tetive, okrvavljen i ogoljen... (5) Od njega je ostao jedino kostur, koji jo na okupu dre tetive, bez krvi i mesa, tada on (takvo opaanje) primenjuje na sopstveno telo ovako: 'Zaista, isto je sainjeno i ovo moje telo, i ono e postati ovakvo i tome ne moe umai'... (6) I opet, monasi, kao kad monah ugleda telo baeno na mesto za spaljivanje, od kojeg su ostale razbacane kosti na sve strane - ovde kosti ruke, onde kosti stopala, potkolenice, butne kosti, karlica, kima, lobanja... (7) I opet, monasi, kao kad monah ugleda telo baeno na mesto za spaljivanje:od kojeg su ostale samo sasvim izbledele kosti... (8) Od kojeg su ostale samo kosti vie od godinu dana stare, na gomili... (9) Od kojeg su ostale samo natrule kosti, to se pretvaraju u prainu, tada on (takvo opaanje) primenjuje na sopstveno telo ovako: 'Zaista, isto je sainjeno i ovo moje telo, i ono e postati ovakvo i tome ne moe umai'. Tako on boravi praktikujui kontemplaciju tela u telu iznutra ili spolja. Boravi kontemplirajui faktore nastanka u telu ili boravi kontemplirajui faktore razlaganja u telu ili boravi kontemplirajui faktore i nastanka i razlaganja u telu. Ili je njegova
sabranost na injenicu 'ovo je telo' uvrena u njemu u meri neophodnoj za znanje i sabranost panje. Nezavisan, boravi on ne prijanjajui ni za ta na svetu. Tako, zaista, monah boravi praktikujui kontemplaciju tela. Kontemplacija oseanja A kako, monasi, boravi monah praktikujui kontemplaciju oseanja u oseanjima? Kad oseti prijatno oseanje, monah zna: 'Oseam prijatno oseanje'; kad oseti bolno oseanje, on zna: 'Oseam bolno oseanje'; kad oseti neutralno oseanje, on zna: 'Oseam neutralno oseanje'. Kad oseti prijatno ovozemaljsko oseanje, on zna: 'Oseam prijatno ovozemaljsko oseanje'; kad oseti prijatno uzvieno oseanje, on zna: 'Oseam prijatno uzvieno oseanje'; kad oseti bolno ovozemaljsko oseanje, on zna: 'Oseam bolno ovozemaljsko oseanje'; kad oseti bolno uzvieno oseanje, on zna: 'Oseam bolno uzvieno oseanje'; kad oseti neutralno ovozemaljsko oseanje, on zna: 'Oseam neutralno ovozemaljsko oseanje'; kad oseti neutralno uzvieno oseanje, on zna: 'Oseam neutralno uzvieno oseanje'.[17] Tako on boravi praktikujui kontemplaciju oseanja u oseanjima iznutra ili spolja ili i iznutra i spolja. Boravi kontemplirajui faktore nastanka u oseanjima ili boravi kontemplirajui faktore razlaganja u oseanjima ili boravi kontemplirajui faktore i nastanka i razlaganja u oseanjima[18]. Ili je njegova sabranost na injenicu 'ovo je oseanje' uvrena u njemu u meri neophodnoj za znanje i sabranost panje. Nezavisan, boravi on ne prijanjajui ni za ta na svetu.Tako, zaista, monasi, boravi monah praktikujui kontemplaciju oseanja u oseanjima. Kontemplacija uma A kako, monasi, boravi monah praktikujui kontemplaciju uma u umu?
Tako to, kada se u umu pojavi pouda, monah zna da je to pouda; kada u umu nema poude, da je to um bez poude; kada se u umu pojavi mrnja, da je to mrnja; kada u umu nema mrnje, da je to um bez mrnje; kada se u umu pojavi obmanutost, da je to obmanutost; kada u umu nema obmanutosti, da je to um bez obmanutosti; kada se u umu pojavi strepnja, da je to strepnja[19]; kada se u umu pojavi rastresenost, da je to rastresenost[20]; kada se u umu pojavi proirena svest, da je to proirena svest[21]; kada se u umu pojavi suena svest, da je to suena svest[22]; kada se u umu pojavi svest o nadmaivosti, kao svest o nadmaivosti[23]; kada se u umu pojavi svest o nenadmaivosti, kao svest o nenadmaivosti[24]; kada je um skoncentrisan, kao skoncentrisan um; kada um nije skoncentrisan, kao dekoncentrisan um; kada je um osloboen, kao osloboen um[25]; kada um nije osloboen, kao neosloboen um. Tako on boravi praktikujui kontemplaciju uma u umu iznutra ili spolja ili i iznutra i spolja. Boravi kontemplirajui faktore nastanka u umu ili boravi kontemplirajui faktore razlaganja u umu ili boravi kontemplirajui faktore i nastanka i razlaganja u umu.[26] Ili je njegova sabranost na injenicu 'ovo je um' uvrena u njemu u meri neophodnoj za znanje i sabranost panje. Nezavisan, boravi on ne prijanjajui ni za ta na svetu. Tako zaista, monasi, boravi monah praktikujui kontemplaciju uma u umu. Kontemplacija objekata uma A kako monasi, boravi monah praktikujui kontemplaciju objekata uma u objektima uma? Pet prepreka Tako to monah boravi praktikujui kontemplaciju objekata uma u objektima uma vezanim za pet prepreka[27]. A kako on praktikuje kontemplaciju objekata uma u objektima uma vezanim za pet
prepreka?[28] Tako to, kada se u njemu javi ulna elja28, monah zna: 'U meni je ulna elja', ili kada ulne elje nema, on zna: 'U meni nema ulne elje'. On zna kako se jo nepostojea ulna elja pojavljuje; on zna kako se postojea ulna elja naputa; i on zna kako se naputena ulna elja u budunosti vie ne pojavljuje. Kada se u njemu javi ljutnja, monah zna: 'U meni je ljutnja', ili kada ljutnje nema, on zna: 'U meni nema ljutnje'. On zna kako se jo nepostojea ljutnja pojavljuje; on zna kako se postojea ljutnja naputa; i on zna kako se naputena ljutnja u budunosti vie ne pojavljuje. Kada se u njemu jave lenjost i tromost, monah zna: 'U meni su lenjost i tromost', ili kada lenjosti i tromosti nema, on zna: 'U meni nema lenjosti i tromosti'. On zna kako se jo nepostojea lenjost i tromost pojavljuju; on zna kako se postojea lenjost i tromost naputaju; i on zna kako se naputena lenjost i tromost u budunosti vie ne pojavljuju. Kada se u njemu jave uznemirenost i sumnja, monah zna: 'U meni su uznemirenost i sumnja', ili kada uznemirenosti i sumnje nema, on zna: 'U meni nema uznemirenosti i sumnje'. On zna kako se jo nepostojei uznemirenost i sumnja pojavljuju; on zna kako se postojei uznemirenost i sumnja naputaju; i on zna kako se naputeni uznemirenost i sumnja u budunosti vie ne pojavljuju. Kada se u njemu javi sumnja, monah zna: 'U meni je sumnja', ili kada sumnje nema, on zna: 'U meni nema sumnje'. On zna kako se jo nepostojea sumnja pojavljuje; on zna kako se postojea sumnja naputa; i on zna kako se naputena sumnja u budunosti vie ne pojavljuje[29]. Tako on boravi praktikujui kontemplaciju objekata uma u objektima uma iznutra ili spolja ili i iznutra i spolja. Boravi kontemplirajui faktore nastanka u objektima
uma ili boravi kontemplirajui faktore razlaganja u objektima uma ili boravi kontemplirajui faktore i nastanka i razlaganja u objektima uma29. Ili je njegova sabranost na injenicu 'ovo su objekti uma' uvrena u meri neophodnoj za znanje i sabranost panje. Nezavisan, boravi on ne prijanjajui ni za ta na svetu.Tako zaista, monasi, boravi monah praktikujui kontemplaciju objekata uma u objektima uma vezanim za pet prepreka. Pet vrsta prijanjanja I opet, monasi, boravi monah praktikujui kontemplaciju objekata uma u objektima uma vezanim za pet vrsta prijanjanja. A kako on praktikuje kontemplaciju objekata uma u objektima uma vezanim za pet vrsta prijanjanja?[30] Tako to razmilja na ovaj nain: 'Ovakav je materijalni oblik, ovakav je nastanak materijalnog oblika, ovakvo je nestajanje materijalnog oblika; ovakvo je oseanje, ovakav je nastanak oseanja, ovakvo je nestajanje oseanja; ovakav je opaaj, ovakav je nastanak opaaja, ovakvo je nestajanje opaaja; ovakvi su izrazi volje, ovakav je nastanak izraza volje, ovakvo je nestajanje izraza volje; ovakva je svest, ovakav je nastanak svesti, ovakvo je nestajanje svesti.' Tako on boravi praktikujui kontemplaciju objekata uma u objektima uma iznutra ili spolja ili i iznutra i spolja. Boravi kontemplirajui faktore nastanka u objektima uma ili boravi kontemplirajui faktore razlaganja u objektima uma ili boravi kontemplirajui faktore i nastanka i razlaganja u objektima uma.[31] Ili je njegova sabranost na injenicu 'ovo su objekti uma' uvrena u meri neophodnoj za znanje i sabranost panje. Nezavisan, boravi on ne prijanjajui ni za ta na svetu.Tako zaista, monasi, boravi monah praktikujui kontemplaciju objekata uma u objektima uma vezanim za pet vrsta prijanjanja. est unutranjih i est spoljanjih osnova ula
I opet, monasi, boravi monah praktikujui kontemplaciju objekata uma u objektima uma vezanim za est unutranjih i est spoljanjih osnova ula. A kako on praktikuje kontemplaciju objekata uma u objektima uma vezanim za est unutranjih i est spoljanjih osnova ula?Tako to, monasi, monah zna oko, zna vidljive oblike i zna okov[32] koji nastaje u vezi sa to dvoje (oko i oblici); on zna kako se jo nepostojei okov pojavljuje; zna kako se postojei okov naputa; i zna kako se naputen okov u budunosti vie ne pojavljuje.On zna uvo i zvuk ... nos i mirise ... jezik i ukuse ... telo i dodire ... um i objekte uma i zna okov koji nastaje u vezi sa to dvoje; on zna kako se jo nepostojei okov pojavljuje; zna kako se postojei okov naputa; i zna kako se naputen okov u budunosti vie ne pojavljuje. Tako on boravi praktikujui kontemplaciju objekata uma u objektima uma iznutra ili spolja ili i iznutra i spolja. Boravi kontemplirajui faktore nastanka u objektima uma ili boravi kontemplirajui faktore razlaganja u objektima uma ili boravi kontemplirajui faktore i nastanka i razlaganja u objektima uma.[33] Ili je njegova sabranost na injenicu 'ovo su objekti uma' uvrena u njemu u meri neophodnoj za znanje i sabranost panje. Nezavisan, boravi on ne prijanjajui ni za ta na svetu.Tako zaista, monasi, boravi monah praktikujui kontemplaciju objekata uma u objektima uma vezanim za est unutranjih i est spoljanjih osnova ula. Sedam faktora prosvetljenja I opet monasi, boravi monah praktikujui kontemplaciju objekata uma u objektima uma vezanim za sedam faktora prosvetljenja. A kako on praktikuje kontemplaciju objekata uma u objektima uma vezanim za sedam faktora prosvetljenja?[34] Tako to, monasi, kada je sabranost panje kao faktor prosvetljenja prisutna u njemu, monah zna: 'U meni je sabranost panje kao faktor prosvetljenja'; ili kada
sabranosti panje kao faktora prosvetljenja u njemu nema, on zna : 'U meni nema sabranosti panje kao faktora prosvetljenja'. I on zna kako se jo nepostojea sabranost panje kao faktor prosvetljenja pojavljuje; i kako se ve nastala sabranost panje kao faktor prosvetljenja dalje do savrenstva razvija.Kada je istraivanje stvarnosti[35] kao faktor prosvetljenja - energija - ushienje smirenost - koncentracija - ravnodunost u njemu, monah zna: 'U meni je ravnodunost kao faktor prosvetljenja'; ili kada ravnodunosti kao faktora prosvetljenja u njemu nema, on zna: 'U meni nema ravnodunosti kao faktora prosvetljenja'. I on zna kako se jo nepostojea ravnodunost kao faktor prosvetljenja pojavljuje; i kako se ve nastala ravnodunost kao faktor prosvetljenja dalje do savrenstva razvija. Tako on boravi praktikujui kontemplaciju objekata uma iznutra ili spolja ili i iznutra i spolja. Boravi kontemplirajui faktore nastanka u objektima uma ili boravi kontemplirajui faktore razlaganja u objektima uma ili boravi kontemplirajui faktore i nastanka i razlaganja u objektima uma.[36] Ili je njegova sabranost na injenicu 'ovo su objekti uma' uvrena u njemu u meri neophodnoj za znanje i sabranost panje. Nezavisan, boravi on ne prijanjajui ni za ta na svetu.Tako zaista, monasi, boravi monah praktikujui kontemplaciju objekata uma u objektima uma vezanim za sedam faktora prosvetljenja. etiri plemenite istine I opet, monasi, boravi monah praktikujui kontemplaciju objekata uma u objektima uma vezanim za etiri plemenite istine. A kako on praktikuje kontemplaciju objekata uma u objektima uma vezanim za etiri plemenite istine?Tako to, monasi, monah zna u skladu sa stvarnou: 'Ovo je patnja'; zna u skladu sa stvarnou: 'Ovo je uzrok patnje'; zna u skladu sa stvarnou: 'Ovo je prestanak patnje'; zna u skladu sa stvarnou: 'Ovo je put koji vodi ka prestanku patnje'. A koja je to, monasi, plemenita istina o patnji? Roenje je patnja; starost je patnja; smrt je patnja; tuga, naricanje, bol, alost i oaj su patnja; spojenost sa
neprijatnim je patnja, razdvojenost od onoga to je prijatno je patnja; ne dobiti ono to elimo je patnja, ukratko, pet vrsta prijanjanja za ovaj ivot su patnja. A ta je roenje? Roenje bia koja pripadaju ovom ili onom nivou postojanja, njihov nastanak, njihovo zaee, njihovo stupanje u egzistenciju, ispoljavanje pet ogranaka ovekovog bia, sticanje osnova ula - to se naziva roenjem. A ta je starost? Starost je starenje bia koja pripadaju ovom ili onom nivou postojanja, njihovo slabljenje, vreme kada propadaju, osede i naboraju se; opadanje njihove ivotne snage, slabljenje sposobnosti ula - to se naziva starou. A ta je smrt? Odlazak i nestajanje bia koja pripadaju ovom ili onom nivou postojanja, njihovo razaranje, iezavanje, umiranje, okonavanje njihovog ivota, razlaganje pet ogranaka ovekovog bia, propadanje tela - to se naziva smru. A ta je tuga? Tuga se javlja zbog ovog ili onog gubitka ili nesree koja nas zadesi; tuenje, um ispunjem tugom, unutranja tuga, unutranji jad - to se naziva tugom. A ta je naricanje? Bilo kakav, ovaj ili onaj gubitak ili nesrea koja nas zadesi znai jadikovanje i naricanje, stanje jadikovanja i naricanja - to se naziva naricanjem. A ta je bol? Telesni bol i telesna neprijatnost, bolan i neprijatan oseaj kao posledica telesnog kontakta - to se naziva bolom.A ta je alost? Mentalni bol i mentalna neprijatnost, bolan i neprijatan oseaj kao posledica mentalnog kontakta - to se naziva alou. A ta je oaj? Jad i beznae kao posledica ovog ili onog gubitka ili nesree koja nas zadesi, stanje ojaenosti i beznaa - to se naziva oajem. A ta znai 'ne dobiti ono to elimo je patnja'? U biima koja su podlona raanju javlja se elja: 'Oh, kad ne bismo bili podloni raanju! Oh, kada pred nama ne bi bilo vie novih ivota!' I u biima koja su podlona starenju, bolesti, smrti, tuzi,
naricanju, bolu, alosti i oaju javlja se elja: 'Oh, kad ne bismo bili podloni svim tim stvarima! Oh, kada sve te stvari ne bi bile pred nama!' Ali to se ne moe postii tek eljom; a ne dobiti ono to elimo je patnja. A ta znai 'ne dobiti ono to elimo'? U biima koja su podlona roenju javlja se elja: 'Oh, kad ne bismo bili podloni raanju! Oh, kada pred nama ne bi bilo vie novih ivota!' Ali to se ne postie eljom. To znai ne dobiti ono to elimo. U biima podlonim starenju, bolesti, smrti, tuzi, naricanju, bolu, alosti i oaju javlja se elja: 'Oh, kad ne bismo bili podloni svim tim stvarima! Oh, kada sve te stvari ne bi bile pred nama!' Ali to se ne moe postii tek eljom. "And what is the stress of not getting what one wants? In beings subject to birth, the wish arises, 'O, may we not be subject to birth, and may birth not come to us.' But this is not to be achieved by wishing. This is the stress of not getting what one wants. In beings subject to aging... illness... death... sorrow, lamentation, pain, distress, & despair, the wish arises, 'O, may we not be subject to aging... illness... death... sorrow, lamentation, pain, distress, & despair, and may aging... illness... death... sorrow, lamentation, pain, distress, & despair not come to us.' But this is not to be achieved by wishing. This is the stress of not getting what one wants. A ta je (znaenje rei) 'Ukratko, pet vrsta prijanjanja su patnja'? To su materijalni oblik, oseanje, opaaj, izrazi volje i svest. Na to se misli kad se kae 'ukratko, pet vrsta prijanjanja su patnja'. Ovo je, monasi, plemenita istina o patnji. A ta je, monasi, plemenita istina o uzroku patnje? To je ona e koja izaziva novo roenje, to zdruuje sa zadovoljstvom i strau, to uvek nalazi novo uivanje, sad tu, sad tamo - to je e poude, e za (venim) ivotom i e za moi.
Ali odakle izvire ta e i ta joj je koren? Gde god na svetu postoje ugodne i prijatne stvari, tu ta e izvire i to joj je koren. Oko, uvo, nos, jezik, telo i um su ugodni i prijatni: tu ta e izvire i to joj je koren. Vidljivi oblici, zvukovi, mirisi, ukusi, telesni nadraaji i objekti uma su ugodni i prijatni: tu ta e izvire i to joj je koren. Svest oka, svest uva, svest nosa, svest jezika, svest tela i svest uma... (odgovarajui estostruki) kontakt - oseaj roen iz tog estostrukog kontakta estostruka volja (za vizualnim oblicima itd.) - estostruka elja - estostruki pojam (vezan za vizuelne oblika itd) - estostruka diskurzivna misao jesu ugodni i prijatni: tu ta e izvire i to joj je koren. Ovo je, monasi, plemenita istina o nastanku patnje.[37] A ta je, monasi, plemenita istina o prestanku patnje? To je potpuno iezavanje i iskorenjivanje upravo te elje, njezino naputanje i odricanje od nje, oslobaanje i odvajanje od nje. Ali gde se ta elja moe napustiti, gde se ona moe iskoreniti? Gde god na svetu postoje ugodne i prijatne stvari, tu se ta elja moe napustiti, tu se ona moe iskoreniti. Oko, uvo, nos, jezik, telo i um su ugodni i prijatni: tu se ta elja moe napustiti, tu se ona moe iskoreniti. Vidljivi oblici, zvukovi, mirisi, ukusi, telesni nadraaji i objekti uma: tu se ta elja moe napustiti, tu se ona moe iskoreniti. Svest oka, svest uva, svest nosa, svest jezika, svest tela i svest uma... (odgovarajui estostruki) kontakt - oseaj roen iz tog estostrukog kontakta estostruka volja - estostruka elja - estostruki pojam - estostruka diskurzivna
misao: jesu ugodni i prijatni: tu se ta e moe napustiti, tu se ona moe iskoreniti. Ovo je, monasi plemenita istina o prestanku patnje.[38] A ta je, monasi, plemenita istina o putu koji vodi do prestanka patnje? To je onaj plemeniti osmostruki put sainjen od ispravnog razumevanja, ispravne misli, ispravnog govora, ispravnog delovanja, ispravnog ivljenja, ispravnog napora, ispravne sabranosti, ispravne koncentracije. A ta je, monasi, ispravno razumevanje? Razumeti patnju, razumeti uzrok patnje, razumeti prestanak patnje, razumeti put koji vodi do prestanka patnje: to je ispravno razumevanje. A ta je ispravna misao? Misli liene poude, misli liene zlovolje, misli liene okrutnosti: to je ispravna misao.A ta je ispravan govor? Uzdravati se od laganja, od ogovaranja, od pogrda, od naklapanja: to je ispravan govor. A ta je ispravno delovanje? Uzdravanje od ubijanja, od uzima-nja onoga to nam nije dato, od preljube: to je ispravno delovanje. A ta je ispravno ivljene? Kada plemeniti sledbenik, izbegavajui pogrean nain ivota, provodi svoj ivot na ispravan nain: to je ispravno ivljenje. A ta je ispravan napor? Kada se u monahu probudi elja da izbegava nastanak loih, nekorisnih stanja, tada on ini napor, prikuplja svoju energiju, usmerava svoj um ka tome i tome tei. Da bi prevaziao loa, nekorisna stanja koja su ve nastala, u njemu se budi elja, tada on ini napor, prikuplja svoju energiju, usmerava svoj um ka tome i tome tei. Da bi podstakao korisna stanja koja jo nisu nastala, u njemu se javlja elja, tada on ini napor, prikuplja svoju energiju, usmerava svoj um ka tome i tome tei. Da bi zadrao korisna stanja koja su ve
nastala, da ih ne bi zapostavio, ve ih osnaio do pune zrelosti i savrenstva, u njemu se javlja elja, tada on ini napor, prikuplja svoju energiju, usmerava svoj um ka tome i tome tei: to je ispravan napor. A ta je ispravna sabranost? Kada monah boravi praktikujui kontemplaciju tela u telu - praktikujui kontemplaciju oseaja u oseajima - praktikujui kontemplaciju uma u umu - praktikujui kontemplaciju objekata uma u objektima uma, marljiv, jasno shvatajui i sabran, poto je prevaziao elju i aljenje za svetom: to je ispravna sabranost. A ta je ispravna koncentracija? Kada monah napustivi objekte ula, napustivi nekorisne stvari ulazi u prvo zadubljenje, nastalo iz odvojenosti, zdrueno sa zamiljanjem i razmiljanjem i ispunjeno prijatnou i radou. Poto se oslobodio zamiljanja i razmiljanja i postigao unutranju smirenost i jedinstvo uma, ulazi on u stanje osloboeno zamiljanja i razmiljanja, u drugo zadubljenje, nastalo iz koncentracije i ispunjeno prijatnou i radou.Poto je nestala prijatnost, boravi on u ravnodunosti, sabran i svestan, pa telesno doivljava ono zadovoljstvo koje plemenita bia izraavaju reima? 'Srean ovek ispunjen ravnodunou i sabranou'; tako on ulazi u tree zadubljenje. Poto je napustio zadovoljstvo i bol i kroz iezavanje dotadanje radosti i alosti, ulazi on u stanje iza zadovoljstva i bola, u etvrto zadubljenje, koje je proieno ravnodunou i sabranou. To je ispravna koncentracija. Ovo je, monasi, plemenita istina o putu koji vodi do prestanka patnje. Tako monah boravi praktikujui kontemplaciju objekata uma u objektima uma iznutra ili spolja ili i iznutra i spolja. Boravi kontemplirajui faktore nastanka u objektima uma ili boravi kontemplirajui faktore razlaganja u objektima uma ili boravi kontemplirajui faktore i nastanka i razlaganja u objektima uma.[39] Ili je njegova sabranost na injenicu 'ovo su objekti uma' uvrena u meri neophodnoj za znanje i sabranost panje. Nezavisan, boravi on ne prijanjajui ni za ta na
svetu. Tako, zaista, monasi, boravi monah praktikujui kontemplaciju objekata uma u objektima uma vezanim za etiri plemenite istine. Zaista, monasi, ko god bude vebao ova etiri temelja sabranosti na ovaj nain tokom sedam godina, moe oekivati jedan od ova dva rezultata: najvie znanje [40] ovde i sada ili, ukoliko je jo preostalo vezanosti, stanje ne-povratka.[41] To vai za sedam godina, monasi. Ako bi neko vebao ova etiri temelja sabranosti na ovaj nain tokom est godina ... pet godina ... etiri godine ... tri godine ... dve godine ... godinu, moe oekivati jedan od ova dva rezultata: najvie znanje ovde i sada ili, ako je jo preostalo vezanosti, stanje ne- povratka. To vai za godinu, monasi. Ako bi neko vebao ova etiri teme-lja sabranosti na ovaj nain tokom sedam meseci ... est meseci ... pet meseci ... etiri meseca ... tri meseca ... dva meseca ... mesec ... pola meseca, moe oekivati jedan od ova dva rezultata: najvie znanje ovde i sada ili, ukoliko je jo preostalo vezanosti, stanje ne-povratka. To vai za pola meseca, monasi. Ako bi neko vebao ova etiri temelja sabranosti na ovaj nain tokom sedam dana, moe oekivati jedan od ova dva rezultata: najvie znanje ovde i sada ili, ukoliko je jo preostalo vezanosti, stanje nepovratka. Zbog toga je reeno: 'Ovo je jedini put, monasi, ka proienju bia, ka prevazilaenju tuge i naricanja, ka razaranju bola i alosti, ka dostizanju ispravnog puta, ka ostvarivanju nibbane, nazvan etiri temelja sabranosti.' Tako ree Blaeni. Radosni u srcu, monasi pozdravie rei Blaenog.
* Napomene
1. Monasi (pali: bhikkhave; jedn.: bhikkhu). Bhikkhu je onaj koji je primio vie zareenje (upasampada) u budistikoj monakoj zajednici (sangha), a koje je zasnovano na prihvatanju pravila discipline (vinaya). Za ovaj kontekst, meutim, komentar kae: 'Bhikkhu je ovde upotrebljeno kao primer onih koji su posveeni praktikovanju Uenja... Ko god da preduzme vebanje... ovde je obuhvaen terminom bhikkhu.' [Natrag] 2. Ponavljanje u ovim formulacijama 'praktikovanje kontemplacije tela u telu', 'kontemplacije oseaja u oseajima', itd. treba meditantu da ukae na vanost ostajanja svesnim da pri odravanju panje usmerene na pojedinani odabrani objekat i ostajemo pri njemu, a ne prelazimo u polje neke druge kontemplacije. Na primer, kada kontemplira neki telesni proces, meditant moe i nesvesno biti odvuen u razmatranje svojih oseanja vezanih za taj telesni proces. Tada bi trebalo da je sasvim svestan naputanja prvobitnog objekta i prelaska na kontemplaciju oseanja. [Natrag] 3. U prvom delu ove knjige pali terminima za 'um' (citta) i 'objekte uma' (dhamma) dat je poneto slobodniji prevod 'stanja uma' odnosno 'mentalni sadraji', kako bi njihovo znaenje bilo to jasnije. [Natrag] 4. Doslovno: 'stavljajui pred sabranost'. [Natrag] 5. Radi objanjenja ovih vebi vidi str. 98. [Natrag] 6. Iznutra: kontemplirajui sopstveni dah; spolja: kontemplirajui tu dah; iznutra i spolja: kontemplirajui sopstveni i tu dah naizmenino, bez prekida u panji. [Natrag]
7. Faktori nastanka (samudaya-dhamma), to jest uslovi koji omoguuju nastanak tela disanja, a to su: telo u svojoj celini, nosni aparat i um. [Natrag] 8. Faktori razlaganja (vaya-dhamma) su: razlaganje tela i nosnog aparata i prestajanje mentalne aktivnosti. [Natrag] 9. Kontempliranje oboje, naizmenino. [Natrag] 10. To znai da jedino telesni procesi postoje, bez ikakve due, sopstva ili trajne sutine. Odgovarajuu formulaciju u narednim kontemplacijama bi trebalo razumeti na taj nain. [Natrag] 11. Znanje je ovde etvorostruko jasno shvatanje. Sabranost je gola panja. Meditant bi trebalo da nastoji da se zadri u domenu i unutar svrhe odgovarajue za ovaj metod vebanja. Ne treba da ga zavedu razmiljanja, emocije ili mentalne slike izazvane kontemplacijama; kada se pojave, trebalo bi ih samo na trenutak registrovati i okrenuti se od njih. [Natrag] 12. Nezavisan od elje i pogrenih stanovita. [Natrag] 13. Sve kontemplacije tela, izuzev daha, imaju kao faktore nastanka: neznanje, elju, kammu, hranu i opte karakteristike nastajanja; a kao faktore razlaganja: nestajanje neznanja, elju, kammu, hranu i opte karakteristike razlaganja. [Natrag] 15. Uz kasniji dodatak 'mozga u lobanji', ova 32 dela tela ine est objekat meditacije u budistikim zemljama. Radi detalja o ovoj meditaciji vidi Put proienja, pogl. VIII, 8. [Natrag] 16. Ovi 'elementi' (dhatu) jesu primarni kvaliteti materije i u budistikoj tradiciji se objanjavaju kao tvrdoa (zemlja), prijanjanje (voda), vrelina (vatra) i kretanje
(vazduh). Vidi Put proienja, pogl. XI. [Natrag] 17. Objanjenje ovozemaljskih (samisa) i uzvienih (niramisa) tipova ova tri oseanja dato je u 137. govoru Majjhima nikaye (Govora srednje duine). Tu se ovozemaljska oseanja nazivaju 'vezanim na porodian ivot', a uzviena oseanja 'vezanim za odvraenost'. Uzvieno prijatno oseanje je, na primer, srea kao rezultat meditacije i uvida u nepostojanost egzistencije. Uzvieno bolno oseanje je, na primer, bolna svesnost sopstvenih nedostataka i sporog napredovanja putem izbavljenja. Uzvieno neutralno oseanje je ravnodunost nastala zahva-ljujui uvidu. [Natrag] 18. Faktori nastanka za oseanje su: neznanje, elja, kamma, ulni utisak (phassa) i opta karakteristika nastanka; faktori razlaganja su: 'nestanak nabrojana etiri faktora i opta karakteristika razlaganja'. [Natrag] 19. Ovo se odnosi na krutost uma i tromost, ukljuujui takoe stanja kao to su letargija, sporost reagovanja, oklevanje, unutranja napetost izazvana potiskivanjem itd. [Natrag] 20. Ovo se odnosi na uznemirenost uma i ukljuuje uzbuenost, beanje, elju za promenom itd. [Natrag] 21. Svesnost sfera suptilne materije i nematerijalne tokom meditativnog zadubljenja (rupa- i arupa-jhana). [Natrag] 22. Uobiajena svesnost ulima dostupnog stanja egzistencije. [Natrag] 23. Svesnost ulima dostupnog stanja egzistencije, kojem su superiorna druga mentalna stanja. [Natrag] 24. Svesnost sfera suptilne materije i nematerijalne, kojoj nijedno ovozemaljsko stanje nije superiorno. [Natrag]
25. Privremeno osloboen prljanja, bilo kroz meditativni razvoj uvida koji oslobaa od pojedinanih loih stanja snagom njihovih suprotnosti, bilo kroz zadubljenje (jhana). [Natrag] 26. Za um, ili svest, faktori nastanka su: neznanje, elja, kamma, telo-i-um (namarupa) i opta karakteristika nastanka; faktori razlaganja su: nestanak nabrojana etiri faktora i opta karakteristika razlaga-nja. [Natrag] 27. Ovih pet prepreka (nivarana) jesu glavne smetnje razvoju uma. Njih treba privremeno ukloniti da bi se dostigla zadubljenja i isto tako koncentracija (upacarasamadhi) nuna za potpuni razvoj uvida. Vidi Nyanaponika Thera: The Five Mental Hindrances (BPS, Kandy, 1961.). [Natrag] 28. Ovo se odnosi na elju za bilo kojim od pet objekata ula. [Natrag] 29. Faktori nastanka ovde su uslovi iz kojih mogu nastati prepreke, kao to su pogreno razmiljanje o primamljivim objektima itd.; faktori razlaganja su oni uslovi koji otklanjaju prepreke, na primer ispravno razmiljanje. [Natrag] 30. Pali: upadana-kkhandha. Ovih pet sastojaka sainjavaju takozvanu linost. inei od njih objekte prijanjanja (upadana), produava se egzistencija u vidu stalno novih roenja i smrti. [Natrag] 31. Faktori nastanka i razlaganja za grupu materijalnog oblika su isti kao i za telo (beleka 13); za oseanje, opaaj i mentalne sadraje kao u beleki 18; za svest kao u beleki 26. [Natrag] 32. Deset glavnih okova (samyojana), onako kako su nabrojani u Zbirci govora (Sutta pitaka) jesu: 1. verovanje u postojanje linosti, 2. skepticizam, 3. verovanje u mogunost proienja na osnovu formalnog pridravanja pravila i rituala, 4. strast, 5. zlovolja, 6. udnja za egzistencijom u suptilnoj sferi, 7. udnja za
egzistencijom u nematerijalnoj sferi, 8. tatina, 9. nespokojstvo, 10. neznanje. Ovih deset okova uma mogu se javiti kroz nekontrolisano opaanje putem bilo kog od est ula. Njihovo 'nepojavljivanje u budunosti' proizilazi iz postizanja etiri stanja svetosti: ulazak u struju (sotapatti) itd. Vidi: Nyanatiloka: The Word of the Buddha (BPS, Kandy 1959) str.35 i dalje. - Objanjenje dato u komentaru Govora odnosi se na malo drugaiji spisak okova koji se koristi u Abhidhamma Pitaki, filozofskom delu budistikog kanona. [Natrag] 33. Faktori nastanka deset fizikih osnova ula su: neznanje, elja, kamma, hrana i opta karakteristika nastanka; faktori razlaganja su: opta karakteristika razlaganja i nestanak neznanja itd. Faktori nastanka i razlaganja osnove uma su isti kao i oni kod svesti (vidi beleku 26); faktori kod osnove objekta uma su isti kao i oni kod oseanja (vidi beleku 18). [Natrag] 34. Radi detaljnog objanjenja vidi Piyadassi Thera: The Seven Factors of Enlightenment (BPS, Kandy). [Natrag] 35. dhamma-vicaya. Prema komentatorima, termin dhamma ne oznaava u ovom kontekstu Budino uenje, ve se odnosi na mentalne i fizike fenomene (nama- i rupa-dhamma) predstavljene u umu meditanta putem prvog faktora prosvetljenja sabranosti. [Natrag] 36. Jedino uslovi koji vode do nastanka i razlaganja faktora prosvetljenja obuhvaeni su ovde faktorima nastanka i razlaganja. [Natrag] 37. Ovde je objanjena istina o patnji, ne uobiajenim reima, ve terminima stvarnog vebanja satipatthane. Svaki put kada se susretne sa razliitim manifestacijama elje u estovrsnom ulnom iskustvu i u mentalnim funkcijama povezanim i izazvanim takvim iskustvom sabranost otkriva u njima korene patnje. Ovaj deo Govora mogao bi isto tako biti uzet kao ilustracija za onaj deo koji govori o est osnova ula, a naroito za rei: 'On zna kako jo nepostojei okov nastaje'.
Ovaj tekst takoe slui kao primer za esto ponavljanu formulu 'On kontemplira faktore nastanka...' [Natrag] 38. Trea istina je takoe objanjena terminima stvarnog posmatranja kako nestaje elja u nekoliko pomenutih primera. Takva posmatranja mogu se nainiti kada se paljivo motri na nastanak elje (vidi prethodno). Ovaj in paljivog motrenja e nuno zaustaviti dalji tok elje; jer nepristrasno posmatranje i elja ne mogu ii jedno uz drugo. Ovaj odeljak ilustruje formulu 'On zna kako se naputa postojei okov'. Mnogo puta ponovljena svesnost nestanka patnje u sopstvenom iskustvu nagovestie oseaj prilikom konanog utrnua ili nibbane i to e osnaiti oseanje da se takav cilj moe dostii. [Natrag] 39. Faktore nastanka i razlaganja u okviru etiri plemenite istine trebalo bi razumeti kao nastajanje i nestajanje patnje ili elje; i kao faktore koji vode napredovanju Putem ili ga ometaju. Istinu o utrnuu ne bi trebalo ukljuiti u ovu kontemplaciju, poto nibbana ni ne postaje, niti se razlae. [Natrag] 40. aa, tj. znanje o krajnjem izbavljenju ili stanju svetosti (arahatta). [Natrag] 41. To jest nevraanja u svet ulne egzistencije. To je poslednji stupanj pred postizanjem konanog cilja. [Natrag]
Rev. 12/11/02
www.geocities.com/budizam/canon/digha/dn22.html
AN V-28: Samadhanga sutta
Anguttara nikaya V.28
Samadhanga sutta Faktori koncentracije

Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni obravio u Savatiju, u etinom gaju, u manastiru Anatapindike. Tu se on obrati monasima: "Monasi, poduiu vas plemenitoj ispravnoj koncentraciji zasnovanoj na pet faktora. Dobro sluajte i zapamtite ta u vam rei." "Kako vi kaete, gospodine", odgovorie monasi. A Blaeni ree: "ta je dakle, monasi, plemenita ispravna koncentracija zasnovana na pet faktora? Ima sluajeva kada monah -- potpuno se odvojivi od zadovoljstava ula, odvojivi se od tetnih sadraja uma -- ulazi i ostaje u prvom zadubljenju: ushienju i zadovoljstvu roenim iz osame, praenim usmerenom milju i vrednovanjem. On natapa i proima, preplavljuje i ispunjava svoje telo ushienjem i zadovoljstvem roenim iz osame. Ne postoji nijedan deo njegovog tela koji nije proet ushienjem i zadovoljstvem roenim iz osame. Ba kao kad bi vet kupalini majstor ili njegov pomonik sipao prah za pranje u bronzanu
posudu i izmeao ga, postepeno dosipajui u njega vodu, sve dok sapunjava lopta ne upije vlagu, ne postane promoena i zasiena vlagom spolja i iznutra, ali tako da se voda ne cedi iz nje -- isto tako monah napaja i oplahuje, ispunjava i proima celo svoje telo tim prijatnim oseajem zadovoljstva roenim iz osame, tako da mu nijedan deo tela ne ostaje nezahvaen tim oseajem. To je prvi nain razvijanja plemenite ispravne koncentracije zasnovane na pet faktora. A zatim, smirivanjem usmerene misli i vrednovanja, ulazi on i boravi u drugom zadubljenju: ushienju i zadovoljstvu roenim iz sabranosti, usmerenosti svesti na jednu taku, a osloboene usmerene misli i vrednovanja, roenim iz samopuzdanja. On natapa i proima, preplavljuje i ispunjava svoje telo ushienjem i zadovoljstvom roenim iz sabranosti. Ne postoji nijedan deo njegovog tela koji nije proet shienjem i zadovoljstvem roenim iz sabranosti. Kao jezero ispunjeno vodom koja u njemu izvire, a nema priliva vode ni s istoka ni sa zapada, ni sa severa ni sa juga, pa ako ni kia ne padne s vremena na vreme, ipak e u tom jezeru svea voda strujati, napajati ga i proimati, preplavljati i ispunjavati ga, tako da nijedan deo jezera ne ostane izvan dosega svee vode; isto tako monah prodire i proima, preplavljuje i ispunjava upravo to telo ushienjem i zadovoljstvom roenim iz sabranosti. Ne postoji nijedan deo njegovog tela koji nije proet shienjem i zadovoljstvem roenim iz sabranosti. To je drugi nain razvijanja plemenite ispravne koncentracije zasnovane na pet faktora. A zatim, odvraajui se i od oseaja ushienja, boravi ravnoduan, paljiv i sabran, pa telesno doivljava zadovoljstvo. Ulazi on i boravi u treem zadubljenju, koje oplemenjena bia opisuju reima: 'Ko je ravnoduan i paljiv, ivi zadovoljno.' On natapa i proima, preplavljuje i ispunjava svoje telo zadovoljstvom, osloboen ushienja, tako da ne postoji nijedan deo njegovog tela koji nije proet zadovoljstvom, a osloboen ushienja. Kao to u jezeru s belim, crvenim ili plavim lotosovim cvetovima neki beli, crveni ili plavi cvetovi, iznikli pod vodom, ne izlaze na povrinu, nego cvetaju pod vodom, pa ih svea voda napaja i oplahuje, ispunjava i proima od korena do vrha latica, isto tako monah natapa i proima, preplavljuje i ispunjava celo svoje telo zadovoljstvom, osloboenim ushienja. Ne
postoji nijedan deo njegovog tela koji nije proet zadovoljstvom, osloboenim ushienja. To je trei nain razvijanja plemenite ispravne koncentracije zasnovane na pet faktora. A zatim, naputa zadovoljstvo i nezadovoljstvo. Kad tako ieznu dotadanje radosti i alosti, monah ulazi i boravi u etvrtom zadubljenju. To je stanje bez zadovoljstva i nezadovoljstva, proieno ravnodunom panjom. On sedi proimajui telo istom, sjajnom svesnou, tako da ne postoji nijedan deo njegovog tela koji nije proet istom, sjajnom svesnou. Kao da neki ovek sedi zaogrnut belim platnom od glave do pete, tako da mu nijedan deo tela ne ostane neogrnut tim belim platnom, tako i monah sedi proimajui telo istom, sjajnom svesnou. Ne postoji nijedan deo njegovog tela neproetog istom, sjajnom svesnou. To je etvrti nain razvijanja plemenite ispravne koncentracije zasnovane na pet faktora. A zatim, monah ima objekat kontemplacije u svojim rukama, ne naputa ga, razmatra ga sa svih starna i proro je u njega uz pomo uvida. Ba kao kada bi jedan ovek razmiljao o drugom, ili onaj ko stoji razmiljao o onome ko sedi ili onajko sedi razmiljao o onome koji lei; isto tako, monasi, monah ima objekat kontemplacije u svoji mrukama, ne naputa ga, razmatra ga sa svih starna i proro je u njega uz pomo uvida. To je peti nain razvijanja plemenite ispravne koncentracije zasnovane na pet faktora. Kada je monah razvio i praktikovao plemenitu ispravnu koncentraciju zasnovanu na pet faktora, tada ka kojem god od est viih znanja da okrene svoj um, da bi ga saznao i shvatio, moe da ga svedoi sam za sebe gde god da mu je poetak. Pretpostavimo da postoji sud za vodu, postavljen na stalak, pun vode do vrha tak oda i vrana moe iz njega piti. Ako ga snaan ovek gurne na bilo koji nain, hoe l ise voda prosuti?" "Da, gospodine." "Na isti nain, kada je monah razvio i praktikovao plemenitu ispravnu koncentraciju zasnovanu na pet faktora, tada ka kojem god od est viih znanja da okrene svoj um, da bi ga saznao i
shvatio, moe da ga svedoi sam za sebe gde god da mu je poetak. Pretpostavimo da postoji pravougaoni rezervoar za vodu -- postavljen na tlo, nainjen od nasipa unaokolo -- i pun do vrha vode tako da gavran moe iz njega da pije. Ukoliko bi snaan ovek prokopao nasip, da li voda iscurila?" "Da, gospodine." "Na isti nain, kada je monah razvio i praktikovao plemenitu ispravnu koncentraciju zasnovanu na pet faktora, tada ka kojem god od est viih znanja da okrene svoj um, da bi ga saznao i shvatio, moe da ga svedoi sam za sebe gde god da mu je poetak. Pretpostavimo da postoji koija, na raskrsnici dva puta, u nju upregnuti istokrvni konji i sa spremnom kamdijom, tako da vet vozar, krotitelj konja, moe da se na nju popne i -- uzevi uzde u levu rukUkoliko eli, u i kamdiju u desnu -- potera ih ka bilo kom mestu i bilo kojim putem eli; na isti nain, kada je monah razvio i praktikovao plemenitu ispravnu koncentraciju zasnovanu na pet faktora, tada ka kojem god od est viih znanja da okrene svoj um, da bi ga saznao i shvatio, moe da ga svedoi sam za sebe gde god da mu je poetak. Ukoliko eli, on moe upotrebiti mnogostruke natprirodne moi. Od jednog moe postati mnogostruk. Pojavljuje se, nestaje. Sa lakoom prolazi kroz zidove, utvrenja i planine kao da su brisan prostor. Ulazi i izlazi iz zemlje kao da je voda. Hoda po vodi a da ne potone, kao da je zemlja. Sedei prekrtenih nogu leti po vazduhu poput ptice. Rukom dodiruje ak i Sunce i Mesec, tako je moan i snaan. Svojim telom utie ak i na svetove Brame. On to moe da svedoi sam za sebe gde god da mu je poetak. Ukoliko eli, on uje -- uz pomo svoga boanskog sluha, proienog i superiornog ljudskom -obe vrste zvukova: boanske i ljudske, bilo da su blizu ili daleko. On to moe da svedoi sam za sebe gde god da mu je poetak. Ukoliko eli, moe da pronikne u svest drugih bia, drugih pojedinaca, obujmivi ih svojom sveu. Prepoznaje um ispunjen strau kao um ispunjen strau. Prepoznaje um ispunjen
odbojnou kao um ispunjen odbojnou. Prepoznaje um ispunjen obmanom kao um ispunjen obmanom. Ogranien um prepoznaje kao ogranien um i raspren um kao raspren um. Proiren um prepoznaje kao proiren um i neproiren um kao neproiren um. Prepoznaje napredan um [onaj koji jo nije na najvie nivou] kao napredan um i nenapredan um kao nenapredan um. Prepoznaje skoncentrisan um kao skoncentrisan um i neskoncentrisan um kao neskoncentrisan um. Prepoznaje osloboen um kao osloboen um i neosloboen um kao neosloboen um. On to moe da svedoi sam za sebe gde god da mu je poetak. Ukoliko eli, sea se svojih mnogobrojnih prolih ivota [bukvalno: prolih domova], to jest, jednog roenja, dva roenja, tri roenja, etiri, pet, deset, dvadeset, trideset, etrdeset, pedeset, sto, hiljadu, sto hiljada, mnogih eona skupljanja kosmosa, mnogih eona irenja kosmosa, mnogih eona skupljanja i irenja kosmosa [seajui se]: "Tada sam imao to ime, pripadao sam tom plemenu, tako sam izgledao. Takva mi je bila hrana, tako sam doivljavao zadovoljstvo i bol, takav je bio kraj moga ivota. Prelazei iz tog stanja, ponovo sam se pojavio tamo. A tamo sam imao ovo ime, pripadao sam tom plemenu, tako sam izgledao. Takva mi je bila hrana, tako sam doivljavao zadovoljstvo i bol, takav je bio kraj moga ivota. Prelazei iz tog stanja, ponovo sam se pojavio tamo." Tako se on sea mnotva svojih prolih ivota do u detalje. On to moe da svedoi sam za sebe gde god da mu je poetak. Ukoliko eli, on vidi -- uz pomo svoga boanskog vida, proienog i superiornog ljudskom -bia kako umiru i ponovo se raaju i prepoznaje ih kako su inferiorna i superiorna, lepa i runa, srena i nesrena u skladu sa svojom kammom. "Ova bia -- optereena loim ponaanjem telom, govorom i milju, koja su se rugala plemenitima, imala pogrena stanovita i postupala u skladu sa tim pogrenim stanovitima -- sa propau tela, posle smrti, ponovo su se rodila u podruju uskraenosti, na loem odreditu, u niim svetovima, u paklu. Ali bia -- koja su bila opskrbljena dobrim ponaanjem telom, govorom i milju, koja se nisu rugala plemenitima, koja su imala ispravna stanovita i postupala u skladu sa tim ispravnim stanovitima -- sa propau tela, posle smrti, ponovo su se rodila na dobrim odreditima, u nebeskom svetu." Tako -- uz pomo svoga boanskog vida, proienog i superiornog ljudskom -- on vidi bia kako umiru i ponovo se raaju i prepoznaje ih kako su inferiorna i superiorna, lepa i runa, srena i nesrena u skladu sa svojom kammom. On to moe da svedoi sam za sebe gde god da mu je poetak.
Ukoliko eli, sa okonanjem mentalnih izliva, on boravi u stanju lienom izliva, osloboene svesti i osloboenog rasuivanja, i sve to mu je znano i oigledno upravo ovde i sada. On to moe da svedoi sam za sebe gde god da mu je poetak. Tako ree Blaeni. Zadovoljni, monasi se obradovae reima Blaenog.
Rev. 4/11/2001 www.geocities.com/budizam/canon/anguttara/an5-28.html
AN VI.19: Maranassati sutta
Anguttara nikaya VI.19
Maranassati sutta Svesnost smrti

Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio u Nadiki, u Dvorani od opeke. Tu se on obrati monasima: "Monasi!" "Da, potovani gospodine", odgovorie monasi. A Blaeni ree: "Svesnost smrti, kada se razvija i praktikuje, donosi veliki plod i veliku korist. Ona uranja u Besmrtno, ima Besmrtno kao svoj krajnji cilj. Zato bi trebalo da razvijate svesnost smrti." Kad ovo bi reeno, jedan monah se obrati Blaenom: "Ja ve razvijam svesnost smrti." "A kako to razvija svesnost smrti?"
"Razmiljam ovako: 'Oh, kad bih mogao iveti samo jo jedan dan i no, kako bih mogao da sasluam uputstva koja daje Blaeni. Tada bih mnogo toga ostvario.' Tako ja razvijam svesnost smrti." Onda se drugi monah obrati Blaenom: "I ja ve razvijam svesnost smrti." "A kako to razvija svesnost smrti?" "Razmiljam ovako: 'Oh, kad bih mogao iveti samo jo jedan dan, kako bih mogao da sasluam uputstva koja daje Blaeni. Tada bih mnogo toga ostvario.' Tako ja razvijam svesnost smrti." Onda se trei monah obrati Blaenom: "I ja ve razvijam svesnost smrti." ... "Razmiljam ovako: 'Oh, kad bih mogao iveti samo jo toliko koliko traje jedan obrok, kako bih mogao da sasluam uputstva koja daje Blaeni. Tada bih mnogo toga ostvario.' ... " Onda se etvrti monah obrati Blaenom: "I ja ve razvijam svesnost smrti."... "Razmiljam ovako: 'Oh, kad bih mogao iveti samo jo toliko koliko traje da progutam etiri zalogaja koja sam savakao, kako bih mogao da sasluam uputstva koja daje Blaeni. Tada bih mnogo toga ostvario.' ... " Onda se peti monah obrati Blaenom: "I ja ve razvijam svesnost smrti."... "Razmiljam ovako: 'Oh, kad bih mogao iveti samo jo toliko koliko traje da progutam jedan zalogaj koji sam savakao, kako bih mogao da sasluam uputstva koja daje Blaeni. Tada bih mnogo toga ostvario.' ... " Onda se esti monah obrati Blaenom: "I ja ve razvijam svesnost smrti."... "Razmiljam ovako: 'Oh, kad bih mogao iveti samo jo toliko koliko traje da izdahnem poto sam udahnuo, kako bih mogao da sasluam uputstva koja daje Blaeni. Tada bih mnogo toga ostvario.' Tako ja razvijam svesnost smrti."
Kada ovo bi izreeno, Blaeni se obrati monasima: "Ko god razvija svesnost smrti razmiljajui ovako: 'Oh, kad bih mogao iveti samo jo jedan dan i no... jedan dan... koliko traje jedan obrok... koliko traje da progutam etiri zalogaja, kako bih mogao da sasluam uputstva koja daje Blaeni. Tada bih mnogo toga ostvario' -za toga se kae da ivi nepromiljeno. On razvija svest o smrti polako kako bi uklonio neistoe u umu. Ali ko god razvija svesnost smrti razmiljajui ovako: 'Oh, kad bih mogao iveti samo jo toliko koliko traje da progutam jedan zalogaj koji sam savakao ... koliko traje da izdahnem poto sam udahnuo ili da udahnem poto sam izdahnuo, kako bih mogao da sasluam uputstva koja daje Blaeni. Tada bih mnogo toga ostvario.' -- za toga se kae da ivi promiljeno. On razvija svest o smrti iz sve snage kako bi uklonio neistoe u umu. Zato bi trebalo sebe da vebate: 'iveemo promiljeno. Razvijaemo svesnost smrti iz sve snage kako bismo uklonili neistoe u umu.' Tako bi trebalo sebe da vebate." Tako ree Blaeni. Zadovoljni, monasi se obradovae reima Blaenog.
DN 2: Samanna phala sutta
Home ---\\
Tipitaka ---\\
Digha nikaya 2
Samanna phala sutta Govor o plodovima isposnikog ivota

Prevod edomil Veljai
I Ovako sam uo. Jednom je Blaeni boravio u gradu Raagaham, u mangovom gaju dvorskog lijenika ivaka, s velikom druinom svoga prosjakog reda, hiljadu dvesta pedeset redovnika. Bio je praznik bijelog lotosa, vee punog mjeseca petnaestog dana u etvrtom mjesecu.[1] Vladar Magadhe, Aatasattu, sin kraljevne iz Videhe, sjedio je na gornjoj terasi dvora okruen dvorjanima. U tom prazninom raspoloenju kralj Aatasattu izree ovaj hvalospjev: "Ah, kako je ugodna, gospodo, ova mjeseinom obasjana no! Ah, kako je lijepa, gospodo, ova mjeseinom obasjana no! Ah, kako je divna, gospodo, ova
mjeseinom obasjana no! Ah, kako je blaga, gospodo, ova mjeseinom obasjana no! Ah, kako dobro znamenje, gospodo, nosi ova mjeseinom obasjana no! Kojeg isposnika ili brahmana da posjetimo danas da nam razblai duh?" Kad je to izrekao, jedan dvorjanik oslovi vlada ovako: "Velianstvo, Purano Kassapo je poznat i slavan predvodnik zajednice brojnih sledbenika i uenika, vrlo ugledan, uven nadaleko, odavno se odvratio od domaeg ivota i dosegao duboku starost. Neka vae velianstvo posjeti toga Purana Kassapa, on e mu razblaiti duh." Te je rijei kralj sasluao utke. (Ostali dvorjanici istim rijeima preporuuju vladaru da posjeti druge uvene uitelje: Makkhalija Gosala, Aita Kesakambala, Pakudha Kaayana, Sauaya Belatthiputta, Nigantha Nataputta.) Tom je zgodom i dvorski lijenik ivako sjedio blizu kralja Aatasattua i utio dok ga kralj ne upita: "A zato ti, dragi ivako, uti?" "Velianstvo, u mojem mangovu gaju boravi Blaeni, usavreni, potpuno budni, s velikom druinom svojega prosjakog reda, hiljadu dvjesta pedeset redovnika. O tom se blaenom Gotami iri ovakav dobar glas: 'Doista, on je blaen i usavren, potpuno probuen; postigao je ispravno znanje i vladanje, dobro je upuen znalac svijeta, nenadmaivi vodi ljudi koje treba obuzdati, uitelj bogova i ljudi, uitelj bogova i ljudi, budan i blaen'." "Onda, dragi ivako, naredi da se opreme slonovi za jahanje." "Da, velianstvo", odvrati ivako, pa naredi da se opremi petsto slonica i slon na kojem je vladar obiavao jahati, te saopi kralju:
"Velianstvo, slonovi su pripremljeni za jahanje. Ako eli, moemo poi." Tada kralj Aatasattu naredi da se petsto ena[2] smesti na petsto slonica, a on uzjae svog slona, pa praen luonoama s velikim kraljevim poastima otie iz Raagahe u mangov gaj dvorskog ljenika ivaka. Kad se kralj pribliio mangovu gaju, obuze ga strah, trepet i jeza. Tako ustraen , uzbuen i najeen ree ivaku: "Da me ti, dragi ivako, ne vara i ne zavodi? Da me ne namerava izdati neprijateljima? Kako to da se u tako velikoj druini prosjakog reda od hiljadu dvesta pedeset redovnika ne uje da ko kihne, niti da se zakalje, niti da se bilo kako oglasi?" "Ne boj se, maha-raa! Ja tvoje velianstvo niti varam, niti zavodim, niti u ga izdati neprijateljima. Priblii se, maha-raa! Eno tamo u krunoj vorani sjaju svetiljke." I tako kralj Aatasattu nastavi da jae na slonu dokle je put bio prohodan za slonove, a zatim sjae i peice se priblii vratima okrugle dvorane, pa upita ivaka: "A gde je Blaeni?" "Blaeni je, maha-raa, onaj to sedi pored sredinjeg stupa, okrenut prema istoku, okruen druinom isposnika. Tada kralj Aatasattu poe prema Blaenome, ali se zaustavi sa strane i zagleda se u druinu isposnika, tihu, potpuno tihu, kaobistro jezero, a zatim izusti u zanosu: "O, kad bi i moj sin Udayi Bhaddo mogao da doivi takav mir kao ova zajednica prosjaka!" "Zanosi li se to, maha-raa, kud te srce vue?" oslovi ga Buddho.
"Drag mi je, gospodine, kraljevi Udayi Bhaddo. elim mu da doivi takav mir kao ova zajednica prosjaka."
II A zatim kralj Aatasattu pozdravi Blaenoga, pa sklopljenim rukama oda poast prosjakoj zajednici i sjedne sa strane.Sjedei tako, oslovi Blaenoga: "elio bih, gospodine, da Blaenoga neto upitam, ako Blaeni pristaje da mi odgovori." "Pitaj, maha-rao, ta god eli!" "Postoje, gospodine, raznovrsna zvanja kao to su vodii slonova, gonii konja, vozai kola, strijelci, zastavnici, vojskovoe, komornici, velikai, kraljevii, glasnici, veliki borci i ratnici, posluga, kuhari, brijai, kupalina posluga, cvijeari, perai rublja, tkalci, koarai, tkalci, raunovoe, blagajnici i druga slina zvanja. Oni koji ih vre uivaju neposredno, ve u ovom ivotu, vidljiv plo svoga rada za vlastitu korist i sreu, za korist i sreu svojih roditelja, ene i djece, prijatelja i drugova. Oni prinose darove isposnicima i brahmanima za duhovnu dobrobit, pa time istiu nebesko blaenstvo. A moe li mi ti, gospodine, pokazati plod isposnikog ivota isto tako neposredno vidljiv u ovom ivotu!" "Priznaje li, maha-raa, da si to pitanje postavljao i drugim isposnivima i brahmanima?" "Priznajem, gospodine." "Onda nam reci, maha-raa, ako ti nije neugono, ta su ti na to odgovorili."
"Nije mi, gospodine, neugodno govoriti u prisutnosti Blaenoga i onih koji su mu dolini." "Onda govori, maha-raa." "Jedanput sam, gospodine, posjetio Purana Kassapa. Pozdravio sam se s njim prijateljski, pa sam nakon prijaznog i utivog razgovora sjeo sa strane (i postavio isto pitanje). Na to mi je Purano Kassapo odgovorio ovako: 'Onaj ko djelo izvri ili naredi izvrenje, ko kolje ili naredi pokolj, ko pali ili nareuje pale, ko izaziva jad i nevolju, ko zastrauje ili nareuje zastraivanje, ko ubije ivo bie, ko otima ono to mu ne pripada, ko je provalnik, pljaka, kradljivac, ko napada iz zasjede, ko je preljubnik, laljivac, taj inei tako ne poinja zloin. Ko bi tokom otrim kao britva sasjekao sva iva bia na zemlji na jednu gomilu, time se ne bi ogrijeio niti bi trebalo da ispata. Ko bi iao junom obalom Gange koljui i ubijajui, sjekui i nareujui sjeu, palei i nareujui pale, ni taj se ne bi time ogrijeio niti bi trebalo da grijeh ispata. A ako bi poao sjevernom obalom Gangedijelei darove, prinosei rtve i propisujui darivanje i rtvovanje, time ne bi postao zasluan niti bi stekao zasluge. Dareljivou, obuzdanou, suzdrljivou, istinoljubivou ovjekne postaje zasluan niti stie zasluge." -- Tako mi je, gospodine, Purano Kassapo, kad sam ga upitao zavidljiv plod isposnikog ivota, objasnio uenje o nedjelatnosti. Kao kad bi neko upitan za mangov plod objasnio ta je kruni plod ili obrnuto, isto je tako Purano Kassapoupitan za vidljiv plod isposnikog ivota objasnio uenje o nedjelatnosti. A ja sam tada pomislio: 'Kako bi ovjek na mojem poloaju mogao i pomisliti da prigovori isposniku ili brahmanu koji boravi u njegovoj zemlji?' Zato nisam ni pohvalio ni prekorio rijei Purana Kassapa. Mada sam bio nezadovoljan, to nezadovoljstvo nisam izrazio, nego sam, ni prihvaajui ni odbijajui njegov govor, ustao i otiao."[3] Jedanput sam, gospodine, posjetio Makkhalija Gosala... i postavio mu isto pitanje..., a on je odgovorio ovako: 'Ne postoji, maha-raa, ni uzrok ni povod izopaenosti bia. Bia su izopaena bez uzroka i povoda. Ne postoji ni uzrok ni
povod proienju bia. Bia se proiuju bez uzroka i povoda. Ne postoje ni vlastita djela, ni tua djela, ni ljudska djela. Ne postoji ni snaga ni mo, ni ljudska izdrljivost ni ljudski napor. Sva bia, ivotinje i biljke,[4] sve to ivi, nema ni vlasti ni moi, ni snage, nego sudbina razvrstava i preobraava bia u est postojeih rodova gdje doivljavaju radost i bol. Postoji 1.400.000 glavnih vrsta roenja i jo 6.000 i jo 600. Postoji 500 vrsta djela i jo 5 vrsta i jo 3 vrste, a postoje i djela i poludjela. Postoje 62 postupka, 62 djela kosmikih razdoblja, 6 ljudskih tipova[5], 8 stadija ljudskog ivota, 4.900 zanimanja, 4.900 vrsta beskunika, 4.900 zmijskih boravita, 2.000 sposobnosti, 3.000 istilita, 36 vrsta praine, 7 vrsta maternica za svjesna bia, 7 vrsta maternica za nesvjesna bia, 7 vrsta maternica za nesputana bia[6], 7 vrsta bogova, 7 vrsta ljudi, 7 vrsta avola, 7 velikih jezera, 7 ponora i 700 ponora, 7 vrsta snova i 700 vrsta snova, 8.400.000 velikih razdoblja nastanka i propasti svijeta. Prolazei kroz ta razdoblja i preporaajui se u njima, budale e kao i mudraci dostii kraj patnje. Zato nije tana tvrdnja: ovom vrlinom ili ovim obredom, ili ovom askezom, ili ovim isposnikim ivotom postii u da mi dozrije jo nedozreli plod djela, ili u opreznim postupkom otklonitiposljedice djela. Isto tako, nije mogue ograniiti mjeru radosti i bola u toku preporaanja, niti je smanjiti niti poveati, ni uzvisiti ni poniziti. Kao to se klupko konca, ako se baci, kotrlja dok se ne razmota, isto tako e i budale kao i mudraci, prolazei kroz ta razdoblja i preporaajui se u njima, dosei kraj patnje.' Tako mi je, gospodine, Makkhali Gosalo, kad sam ga upitao za vidljiv plod isposnikog ivota, objasnio uenje o proienju putem preporaanja... Jedanput sam, gospodine, posjetio Aita Kesakambala... i postavio mu isto pitanje..., a on mi je odgovorio ovako: 'Ne postoji, maha-raa, ni dar, ni rtva, ni prinoenje rtve; ne postoji dozrijevanje ploda ni dobra ni zla djela; ne postoji ni ovaj ni onaj svijet, ni otac ni mati, a ne postoje ni bianastala sama od sebe. Ne postoje na sijetu ni isposnicini brahmani koji su idui uzvienim putem dostigli uzvieni cilj, koji su sami spoznali i prozreli ovaj i onaj svijet, pa ga objanjavaju drugima. ovjek se sastoji od etiri velika poela,[7] a kad proivi svoj vijek, ono to je zemlja u njegovu tijelu vraa se zemlji, voda vodi, toplota toploti, uzduh
uzduhu, a osjeti se raziu u prostoru. etiri ovjeka, a nosila peta, odnose mrtvaca. Opijelo se vri do lomae. Tamo od njega preostanu bjele kosti, a rtveni darovi svre u pepelu. Nauk o darivanju je zaglupljivanje, prazna je la brbljanje onih koji propovijedaju uenje o smrti i svrsi. I budale i mudraci,kad im se raspadne tijelo, bivaju uniteni i stradavaju, poslije smrti viene postoje.' Tako mi je, gospodine, Aito Kesakambalo, kad sam ga upitao za vidljiv plod isposnikog ivota, objasnio uenje o unitenju... Jedanput sam, gospodine, posjetio Pakudha Kaayana... i postavio mu isto pitanje..., a on mi je odgovorio ovako: 'Ovih sedam stvari, maha-raa, nisu proizvedene niti spadaju u red proizvedenih stvari, nisu stvorene niti pripadaju nekom stvoritelju, jalove su, stre kao hridine, vrste kao stupovi. Niti se pokreu, niti se mijenjaju, niti kode jedna drugoj, niti moe jedna uiniti ita da drugu usrei, ili unesrei, ili i usrei i unesrei. Kojih je to sedam? vrsta tvar, tekua tvar, toplotna stvar, plinovita tvar, radost i bol, a ivotni duh je sedmi. Zato nema ni ubojice ni onoga ko nareuje ubijanje,[8] ni onoga ko slua ni onoga koga treba sluati, ni onoga ko shvaa ni onoga ko razjanjava. Kad neko nekom britkom sabljom odsijee glavu, time niko nikoga nije liio ivota, a sablja samo propada kroz raspon izmeu sedam tvari.' Tako mi je, gospodine, Pakudho Kaayano, kad sam ga upitao za vidljiv plod isposnikog ivota, na drugi nain objasnio neto drugo..." Jedanput sam, gospodine, posjetio Nigantha Nataputta... i postavio mu isto pitanje..., a on mi je odgovorio ovako: 'Nesputani (nigantho) je, maha-raa, obuzdan etvorostrukom obuzdanou. On je sprijeio sve zapreke, stegnuo sve zapreke, stresao sve zapreke, zahvatio sve zapreke.[9] Budui da je tako obuzdan etvorostrukom obuzdanou, zato se naziva nesputanim, zato se kae da je nadiao sam sebe, da vlada sobom, da je sam sebe ustalio.' Tako mi je, gospodine, Nigantho Nataputto, kad sam ga upitao za vidljiv plod isposnikog ivota, objasnio etvorostruku obuzdanost..." Jedanput sam, gospodine, posjetio Sunaya
Belatthiputta... i postavio mu isto pitanje..., a on mi je odgovorio ovako: 'Da me pita postoji li drugi svijet, a ja da smatram da postoji, onda bih ti odgovorio da postoji. Ali ja ne smatram ni da je ovako ni da je onako, ni da je drukije, ni da nije tako, ni da nije istina da nije tako. Da me pita ne postoji li drugi svijet ili da li drugi svijet i postoji i ne postoji, ili da li drugi svijet niti postoji niti ne postoji... postoje li bia nastala sama po sebi (autogenezom) ili ne, ili i da i ne, ili ni da ni ne,... postoji li dozrijevanje ploda dobrih i zlih djela ili ne... ili i da i ne, ili ni da ni ne,... postoji li usavreno bie (tathagato, sinonim za buddhu) poslije smrti ili ne, ili i da i ne, ili ni da ni ne... odgovor bi uvijek bio isti (neodluan).' Tako mi je, gospodine, Sunayo Belatthiputto, kad sam ga upitao za vidljiv plod isposnikog ivota dao smuen odgovor.[10] A sada pitam Blaenoga: ... Moe li mi, gospodine, pokazati plod isposnikog ivota isto tako neposredno vidljiv u ovom ivotu (kao to je vidljiv plod rada u svjetovnim zvanjima nabrojanim na poetku)?" "Mogu, maha-raa. Samo treba da i ja tebe neto upitam, a ti mi odgovori kako eli. ta misli, maha-raa, o ovome: pretpostavimo da ima slugu koji izvrava tvoja nareenja, koji ustaje prije tebe, a lijee kasnije, spreman da obavi sve to je potrebno, predusretljiv u djelu i rijei, paljiv na svaki tvoj mig. A onda da taj sluga pomisli ovako: 'Dosta je neobian i udan tok dozrijevanja zaslunih djela. Eto, ovaj gospodar Magadhe, Aatasattu, sin kraljevne iz Videhe, ovjek je kao i ja. Pa ipak, on ivi kao bog, obdaren i osposobljen da zadovolji uitke svih pet osjetila, a ja sam tek sluga koji izvrava njegova nareenja... A i ja bih elio da budem kao on, da postanem zasluan. Kako bi bilo da obrijem kosu i bradu, da obuem poutjelu odeu, pa da se odvratim od domaeg ivota i otiem u beskunike?' Nakon nekog vremena on odlui da zbilja tako uini i da kao redovnik ivi obuzdavajui tijelo, rije i misao, zadovoljan neophodnom hranom i sklonitem, radostan to moe da ivi povueno. A tebe da ljudi obavijeste: 'Neka Vae Velianstvo izvoli primiti k znanju da onaj ovek koji vam je ranije bio sluga i uzvravao sva nareenja... sada ivi kao isposnik i beskunik... Bi li ti tada
zahtevao da se taj ovjek vrati i da ponovo postane sluga koji e izvravati tvoja nareenja (kao i ranije)?" "Ne, gospodine, nego bih ja poao da pozdravim njega, ustao bih sa sjedita da mu izrazim potovanje i da mu ponudim ruhi i hranu, smjetaj i ljekove za sluaj bolesti i naredio bih da mu se obezbijedi propisna straa i zatita. "Ne smatra li, dakle, maha-raa, da je to neposredno vidljiv plod isposnikog ivota?" "Sigurno, gospodine, da jeste." "Tako sam ti, maha-raa, pokazao prvi neposredno vidljiv plod isposnikog ivota." "A moe li mi, gospodine, pokazati jo koji neposredno vidljiv plod isposnikog ivota?" "Mogu, maha-raa! Samo je opet potrebno da i ja pitam tebe, a ti da mi odgovori kako eli. ta misli, maha-raa, o ovome: pretpostavimo da je neki tvoj podanik zemljoradnik, da ima svoje domainstvo, da ispunja svoje obaveze dostavljajui ti duni prinos. A onda da i on pomisli o svojem poloaju (jednako kao i u prethodno sluaju)... Bi li ti zahtevao da se i taj ovek vrati (na svoj zemljoradniki posao i obaveze)...? "Ne, gospodine, (nego bih i u njegovu sluaju postupio jednako kao u prethodnom)... "Tako sam ti, maha-raa, pokazao i drugi neposredno vidljiv plod isposnikog ivota." "A moe li mi, gospodine, pokazati jo koji neposredno vidljiv plod isposnikog ivota, jo primamniji i slai od ovih?"
"Mogu, maha-raa. Sluaj sad paljivo, maha-raa, ta u ti rei. "Hou, gospodine," odvrati vladar Magadhe Aatasattu, a Blaeni progovori ovako: "Dogaa se, maha-raa, da se pojavi u svijetu onaj koji je postigao krajnju svrhu (tathagato, naziv za buddhu), usavreni, potpuno probueni, koji je postigao ispravno znanje i vladanje, dobro upuen znalac svijeta, nenadmaivi vodi ljudi koje treba obuzdati, uitelj bogova i ljudi, budan i blaen. Snagom vlastite spoznaje on je prozreo i zna da obajsni ovaj svijet, njegove dobre i zle duhove, boanstvo koje njim vlada, pokoljenja isposnika i sveenika, bogova i ljudi. On propoveda uenje slovom i duhom lijepo na poetku, lijepo u sredini i lijepo na kraju, upuujui na potpuno savren i proien svetaki ivot. To uenje uje neki domain ili njegov sin, ili pripadnik bilo kojeg drugog roda i plemena. Kad uje to uenje, stie povjerenje u usavrenoga, pa obuzet tim povjerenjem razmilja ovako: 'Domai je ivot tijesan i pun prljavtine; slobodan se prostor otvara pred beskunikom. Nije lako da ovjek koji ivi u obitelji provodi svet ivot, potpuno usavren i potpuno proien kao glatka koljka. Trebalo bi da i ja obrijem kosu i bradu, da obuem poutjelu odeu, pa da otiem od kue u beskuniki ivot.' Nedugo zatim on napusti svoj dio imanja, malen ili velik, i porodinu zajednicu, pa obrije kosu i bradu, obue poutjelu odeu i otie od kue u beskuniki ivot. Kad je tako otiao u beskunike, ivi obuzdan pravilima redovnike disipline. Uzoran u nainu ivota i ophoenja, smatra opasnim i najmanji prestup. Trudi se da dosljedno sprovodi propise koje je usvojio. Dobronamjernost mu proimlje djelo i rije, ivot mu je ist, usklaen vrlinom, vrata osjetila dobro zatiena. Paljiv i promiljen ivi zadovoljno.
III
A kako, maha-raa, isposnik ivi usklaen vrlinom? Isposnik je, maha-raa, odustao od ubijanja dahom obdarenih (ivih) bia, odvratio se od ubijanja. Okanio se tapa i maa, postao je skroman i milosrdan, i njeguje dobronamjernost prema svim ivim biima. -- To mu je udio u vrlini. Odustao je od onoga to mu se ne daje, odvratio se od uzimanja; prima ono to mu se daje, oekuje da mu se dade, i tako ivi od onoga to stie istotom vlastitog bia. -- I to mu je udio u vrlini. Odustao je od razvratnog ivota i ivi u svetoj suzdrljivosti. I to mu je udio u vrlini. Odustao je od laganja, odvratio se od lai. Govori istinu, pridrava se istine. Pouzdan je i dosljedan, nee prevariti nikoga na svijetu. -- I to mu je udio u vrlini. Odustao je od ogovaranja, odvratio se od ogovaranja. ta uje ovdje, ne prepriava tamo da ovdje ne izazove nesaglasnost, a to uje tamo, ne prepriava ovdje da tamo ne izazove nesaglasnost. Tako zdruuje one koji su razdrueni i podrava one koji su sloni. U slozi nalazi radost i veselje. -- I to mu je udio u vrlini. Odustao je od uvredljivog govora, odvratio se od osornosti. Slui se rijeima koje su bezazlene, koje se rado uju, koje su ljubazne i seu do srca, rijeima utivim i omiljenim kojima se ljudi vesele. -- I to mu je udio u vrlini. Odustao je od brbljavosti, odvratio se od naklapanja. Govori kad je za to vrijeme, ozbiljno, smisleno, dosljedno istini i redovnikoj stezi. Rijei su mu dragocjene, izreene u pravi as i umjesno, odmjereno i s odreenom svrhom. -- I to mu je udio u vrlini. Odrekao se zatiranja sjemenja i bilja. Jede jedanput dnevno, suzdrava se od veernjeg obroka, jede samo u odreeno vrijeme. -- Ne prisustvuje predstavama plesa, pjevanja, glazbe i igrokaza. Odrekao se noenja vijenaca, upotrebe mirisa i kozmetikih sredstava za uljepavanje. -- Odrekao se visokih i udobnih leaja. -file:///C|/budizam2007decembar/files/canon/digha/dn2.html (11 of 29) [10.2.2008 20:57:05]
Ne pristaje da primi srebro i zlato. -- Ne pristaje da primi sirovo ito, sirovo meso; ene i devojke, sluge i slukinje; ovce i koze, perad i svinje, slonove, goveda i konje; njive i polja. Ne pristaje da bude glasonoa ili posrednik. Ne pristaje da vri kupovinu ili prodaju. Protivan je prevari u vaganju i mjerenju bakarnog novca. Protivan je nepotenom postupku podmiivanja, prevare ili podvale. Protivan je sjei, pokolju, suanjstvu, drumskom razbojnitvu, ucjeni i nasilju. -- I to mu je udio u vrlini. I talp, dok neka gospoda isposnici i brahmani, hranei se jelom koje dobijaju od vjernika, nastavljaju da ive (prema ranijim loim navikama), da zatiru sjemenje i biljke..., da gomilaju zalihe hrane, pia, odijela..., da prisustvuju predstavama..., da se zabavljaju kockanjem i slinim igrama..., da priaju dokone prie o kraljevima, razbojnicima, dvorjanima, o vojsci i strahotama rata, o hrani, piu, odijelu..., o selima, gradovima i zemljama, o enama i mukarcima..., o onome to je bilo i to nije bilo..., da se svade i spore ovakvim izjavama: 'Ti ne razumije ovo uenje ni redovniku stegu, a ja razumijem'; 'Ti si zapao u zabludu, a ja slijedim pravi put'; 'Ja imam pravo, a ti nema'; 'Ti kae na kraju ono to je trebalo rei na poetku, a na poetku ono to je trebalo rei na kraju'; 'Govori nepromiljeno i naopako'; 'Tvoja je tvrdnja pobijena, poraen si'; 'Okani se te tvrdnje'; 'Ispetljaj se ako moe!'... I dok neka gospoda isposnicii brahmani... nastavljaju da vre poslove glasonoe i posrednika..., da varaju, da se hvale, da proriu sudbinu, da vraaju iz lakomosti za to veim dobitnkom..., i da se takvim nedostojnim znanjem i umijeem izdravaju u ivotu..., na se isposnik odvratio od takvih nedostojnih sredstava zazornog ivota. -- I to mu je udio u vrlini. Kad je isposnik tako usavren u vrlini, ne strai se vie niega od ega ga titi vrlina, kao to se ni vladar, okrunjen poto je svladao takmaca, vie ne strai protivnika. Osposobljen u tom plemenitom udoreu, doivljava besprijekorno unutarnje zadovoljstvo. -- Tako, maha-raa, isposnik postaje usavren u vrlini.
IV A kako, maha-raa, isposnik postie zatitu pristupa osjetilima? Kad okom zamjeti neki lik, ne tei da mu zahvati ni ope ni posebno obiljeje. Tako postupa zato da sprijei ono to bi pogodovalo pogrenim i nepovoljnim utjecajima zanosa i razoaranja kad bi nadzor nad osjetilom vida (...sluha, njuha, okusa, dodira i miljenja[11]) bio zanemaren. Osposobljen je u toj plemenitoj zatiti osjetila, doivljava nepomueno unutarnje zadovoljstvo. -- Tako, maha-raa, isposnik sprovodi zatitu osjetila. A kako se, maha-raa, isposnik osposobljava u panji i promiljenosti? Isposnik promiljeno odlazi i vraa se (kad ide prositi hranu), promiljeno gleda ispred sebe i oko sebe, promiljeno prua i povlai ruku kad oblai odeu i uzima prosjaku zdjelu, promiljeno jede i pije, vae i guta, promiljeno obavlja veliku i malu nudu, promiljeno hoda, stoji, sjedi i spava i bdije, govori i uta. Takose, maharaa, isposnik osposobljava u panji i promiljenosti. A ime se, maha-raa, isposnik zadovoljava? Zadovoljan je s toliko odjee koliko je potrebno da zaogrne tijelo i s toliko hrane koliko je potrebno da zasiti stomak. Kud god poe, nosi sobom samo toliko. Kao ptica, maha-raa, koja kud god poleti leti samo na svojim krilima, tako je i isposnik zadovoljan s toliko odjee koliko je potrebno da zaogrne tijelo o s toliko hrane koliko je potrebno da zasiti stomak. Kud god poe, nosi sobom samo toliko. -- Tim je, maha-raa, isposnik zadovoljan.
V Oplemenjen tom cjelinom vrline, oplemenjen zatitom osjetila, oplemenjen panjom i promiljenou, oplemenjen zadovoljstvom skromnosti, isposnik odabire osamljeno boravite u podnoju stabla u umi, na obronku brijega, u planinskoj
spilji, na groblju, na proplanku, pod vedrim nebom uz plast sijena. Poslije jela, kad se vrai iz pronje hrane, tu sjedne skrtenih nogu, tijelo dri uspravno, a panju ustaljenu pred sobom. Poto se rijeio enje za svijetom, ud[12] mu ostaje odvraena od enje, duh mu se proiava od enje. Poto se rijeio mrzovolje, duh mu ostaje bez zlih namjera. Milosrdan prema svim ivim biima proiava duh od mrzovolje. Poto se rijeio krutosti i umalosti, ostaje istrgnut iz krutosti i umalosti, razbistren, paljiv i razborit; duh mu se proiava od krutosti i umalosti. Poto se rijeio nemira i brige, ostaje neouzbuen; u unutarnjem spokojstvu duh mu se proiava od nemira i briga. Poto se rijeio kolebljivosti, postaje nepokolebljiv, bez sumnje o onome to je dobro proiava duh od kolebljivosti. Kao kad se, maha-raa, neki ovjek zadui da poduzme neki posao, pa mu taj posao uspije, te ne samo da moe da otplati raniji dug, nego mu jo i pretekne zarada, tako da moe izdravati i enu,... pa se tom uspjehu raduje i veseli. Ili, maha-raa, kao ovek koji se razboli, mui ga teka bolest, ne moe da jede, tijelo mu iznemogne; ali nakon nekog vremena se oporavi od te bolesti, hrana mone da mu prija, a tijelo mu ojaa,... pa se tom oporavku raduje i veseli. Ili, maha-raa, kao kad ovjek zatvoren u tamnici nakon nekog vremena bude puten na slobodu, iv i zdrav, a ni imanje mu nije pretrpelo tetu,... pa se tome raduje i veseli. Ili, maha-raa, kao ovjek u ropstvu, koji nije svoj gospodar, nego je pod tuim
gospodstvom i ne moe da ide kudakuda eli; ali se nakon nekog vremena oslobodi ropstva i postanesvoj gospodar, i nezavisan od tueg gospodstva slobodno poe kuda eli,... pa se toj slobodfi raduje i veseli. Ili, maha-raa, kao ovjek koji se uputi s novcem i i metkom na put koji vodi kroz pustinju gdje e teko doi do hrane i naii na razne opasnosti; ali u predvienom roku proe kroz tu pustinju i sretno stigne na odredite gdje se osjea mirno i sigurno,... pa se tom uspjehu raduje i veseli: Isto tako i isposnik smatra sam sebe dunikom, bolesnikom, zatoenikom, robom, patnikom na opasnom putu tako dugo dok se ne rijei tih pet prepreka. Ali kad se rijei tih pet prepreka, onda se smatra nedunim, zdravim, putenim iz tamnice, slobodnim ovjekom na pouzdanom tlu.
VI Kad uvidi da se rijeio tih pet smetnji, osjeti radost. Iz te se radosti raa prijatan osjeaj. Kad se duh osjea prijatno, smiruje se i tijelo. Smireno tijelo osea zadovoljstvo. Ko je zadovoljan, postie i postojanu sabranost duha. Tako razdruen od strasti, razdruen od neispravnih postupaka, postie i zadrava prvi stepen zadubljenja (jhanam), na kojem (jo) postoji zamiljanje i razmiljanje. [13]. To zadubljenje izvire iz osame, a obiljeja su mu prijatnost i zadovoljstvo. Tad upravo ovo tijelo biva oplahnuto, proeto, ispunjeno i preplavljeno prijatnou i zadovoljstvom iz izvora osame. Ba nita od itavog tog tela ne ostaje nedotaknuto tom prijatnou i zadovoljstvom iz izvora osame. To je, maha-raa, usporedivo s postupkom vjetog brijaa ili njegovog pomonika kad u bronanu posudu naspe mirisni sapunski prah, pa ga malo-pomalo prska
vodom dok ga ne umijesi u sapunavu kuglu natopljenu i proetu vlagom iznutrai izvana, ovlaenu toliko da se ne cijedi... I to je, maha-raa, neposredno vidljiv plod isposnikog ivota, primamniji i slai od ranije spomenutih. A zatim, maha-raa, kad isposnik savlada zamiljanje i razmiljanje, postie i zadrava unutarnje smirenje, saetost duha u jednu taku, drugi stepen zadubljenja, na kojem (vie) nema ni zamiljanja ni razmiljanja. To zadubljenjei zvire iz sabranosti[14], a obiljeje su mu prijatnost i zadovoljstvo. Tad upravo ovo tijelo biva oplahnuto, proeto, ispunjeno i preplavljeno prijatnou i zadovoljstvom iz izvora sabranosti. Ba nita od itavog tog tijela ne ostaje nedotaknuto tom prijatnou i zadovoljstvom iz izvora sabranosti. To je, maha-raa, usporedivo s dubokim jezerom s podvodnim izvorom, u koje voda ne uvire ni s istoka ni sa zapada, ni s juga ni sa sjevera, pa kad ni bog ne bi to mjesto obdario povremenim pljuskovima, jo bi uvijek to duboko jezero bilo oplahnuto i proeto, ispunjeno i preplavljeno svjeom vodom, tako da ni najmanji dio dubokog jezera ne bi ostao nedosegnut svjeom vodom... I to je maha-raa, neposredno vidljiv plod isposnikog ivota, primamniji i slai od ranije spomenutih. A zatim se, maha-raa, isposnik odvraa i od (osjeaja) prijatnosti, te boravi ravnoduan, paljiv i promiljen. Tad doivljava ono tjelesno zadovoljstvo koje oplemenjeni obiljeavaju rijeima: 'Ravnoduan i paljiv ivi zadovoljno.' Tako postie i zadrava trei stepen zadubljenja. Tad upravo ovo tijelo biva oplahnuto, proeto, ispunjeno i preplavljeno zadovoljstvom lienim (ulne) prijatnosti, tako da ba nita od itavog tog tijela ne ostaje nedotaknuto tim zadovoljstvom lienim (ulne) prijatnosti.
To je, maha-raa, usporedivo s crvenim, bijelim ili plavim lotosovim svjetovima, od kojih se neki, iznikli pod vodom i narasli pod vodom, ne izdiu iznad vodene povrine, nego crpu hranu iz dubine, tako da ih svjea voda oplahuje, proimlje, ispunjava i preplavljuje od aka do korijena, tako da nijedan od tih lotosa, crvenih, bijelih ili plavih, ne ostaje van dosega svjee vode. I to je, maha-raa, neposredno vidljiv plod isposnikog ivota, primamniji i slai od ranije spomenutih. A zatim se, maha-raa, isposnik rjeava i zadovoljstva i nezadovoljstva, dosadanji ugodni i neugodni ugoaji iezavaju. Tako postie i zadrava etvrti stepen zadubljenja, ravnodune paljivosti proiene od zadovoljstva i nezadovoljstva. Tada sjedi proimljui upravo ovo tijelo proienim i razbistrenim ugoajem, tako da ba nita od tog tijela ne ostaje nedotaknuto tim proienim i razbistrenim ugoajem. To je, maha-raa, usporedivo s ovjekom koji sedi prekriven od glave do pete istim bijelim ogrtaem, tako da mu nijedan dio tijela nije nepokriven tim istim bijelim ogrtaem. I to je, maha-raa, neposredno vidljiv plod isposnikog ivota, primamniji i slai od ranije spomenutih.
VII Kad mu je duh tako sabran, proien, razbistren, bez natruha i smetnje, prilagodljiv, upotrebljiv, pouzdan i ustaljen, tada ga usmjerava i primjenjuje u uvidu i spoznaji. Tako isposnik spoznaje: 'Ovo je moje tijelo oblikovano od etiri
gruba poela,[15] potjee od oca i majke, othranjeno je riom i mlijekom. Tjelesna je pojava nepostojana, krhka, podlona vanjskim utjecajima, raspadu i propasti, a i svijest mi postoji tek u toj vezi i zavisnosti.' To je, maha-raa, usporedivo s draguljem berilom, sjajne zlatno-ute boje (kao bambus)[16], savreno izbruenim osmerobridnim kristalom iz iste vode, bistrim i prozirnim, kojemu nema mane ni u kojem pogledu, a kroz njega da je provuena nit -- plava, ili uta, ili crvena, ili bijela, ili naranasta. Da taj dragulj uzme u ruku otrovidan ovjek, mogao bi jasno da razmotri (sva ta obiljeja). Isto tako, maharaa, i isposnik, kad mu je duh sabran, proien, razbistren, bez natruhe i smetnje, prilagodljiv, upotrebljiv, pouzdan i ustaljen, moe da ga usmjeri prema uvidu i spoznaji. I to je, maha-raa, neposredno vidljiv plod isposnikog ivota, primamniji i slai od ranije spomenutih. Kad mu je duh tako sabran... i ustaljen, onda moe da ga usmjeri i primjeni, i da tako proizvede tijelo koje e biti tvorevina duha. On iz ovog tijela proizvodi drugo tijelo iji je oblik tvorevina duha, snabdjeveno svim dijelovima i udovima, pa i osjetnim sposobnostima.[17] To je, maha-raa, usporedivo s ovjekom koji bi izvlaei vlat trave iz rukavca razmiljao ovako: 'Ovo je vlat, a ovo rukavac. Poto je vlat jedan dio, a rukavac drugi, mogue je vlat izvui iz rukavca.[18] -- Ili kad bi zmiju izvukao iz njene kouljice... ili ma iz toka... I to je, maha-raa, neposredno vidljiv plod isposnikog ivota, primamniji i slai od ranije spomenutih. Kad mu je duh tako sabran... i ustaljen, onda moe da ga usmjeri i primjeni u svrhe drugih duhovnih moi. Ti su raznovrsni oblici koje moe da ostvari duhovnim moima ovi: da se iz jednog bia pretvara u mnoga, a iz mnogih opet u jedno, da se pojavljuje i iezava prolazei bez smetnje kroz ograde, zidove i bregove kao
kroz prazan prostor, da uroni u zemlju i izroni iz nje kao da je voda, da hoda po povrini vode kao po zemlji, da skrtenih nogu leti po zraku kao ptica na krilima, pa ak i da Mjesec i Sunce, koji su tako moni i velianstveni, dotakne i pogladi rukom, te da tjelesno dosegne sve do Brahmina svijeta. To je, maha-raa, usporedivo s vjetinom lonara ili njegova pomonika da od dobro pripremljene gline proizvede posudu u kojem god obliku eli,... ili s vjetim rezbarom slonovae... ili zlatarom... I to je, maha-raa, neposredno vidljiv plod isposnikog ivota, primamniji i slai od ranije spomenutih. Kad mu je duh tako sabran... i ustaljen, onda moe da ga usmjeri i primijeni, i da tako ovlada sredstvom boanskog sluha.[19] Tad istananim boanskim sluhom, koji nadilazi ljudsku sposobnost, moe da slua i boanske glasove kao i ljudske, izbliza i izdaleka. To je, maha-raa, usporedivo sa ovjekom koji na dalekom putu odnekle zauje glazbu velikih i malih bubnjeva i koljki, pa moe razlikovati zvuk svakog od tih glazbala... I to je, maha-raa, neposredno vidljiv plod isposnikog ivota, primamniji i slai od ranije spomenutih. Kad mu je duh tako sabran... i usklaen, onda moe da ga usmjeri i primijeni, i da tako shvati ljudsku ud. Shvativi tako svojim duhom duh drugih bia, drugih osoba, on razumije: -- kad je duh strastven, da je strastven, -- kad je duh bez strasti, da je bez strasti,
-- kad je duh srdit, da je srdit, -- kad je duh bez srdbe, da je bez srdbe, -- kad je duh u zabludi, da je u zabludi, -- kad je duh bez zablude, da je bez zablude, -- kad je duh sabran, da je sabran, -- kad je duh rastresen, da je rastresen, -- kad je duh irok, da je irok, -- kad je duh skuen, da je skuen, -- kad je duh nadmaiv, da je nadmaiv, -- kad je duh nenadmaiv, da je nenadmaiv,[20] -- kad je duh staloen, da je staloen, -- kad je duh nestaloen, da je nestaloen, -- kad je duh osloboen, da je osloboen, -- kad je duh neosloboen, da je neosloboen. To je, maha-raa, usporedivo sa enom ili mukarcem u mladoj dobi, njenim i dopadljivim, kad ogleda odraz svog lica u istom i bistrom zrcalu ili u posudi s vodom, pa kao ima made na licu da primijeti da ga ima, ako nema, da primijeti da ga nema...
I to je, maha-raa, neposredno vidljiv plod isposnikog ivota, primamniji i slai od ranije spomenutih. Kad mu je duh tako sabran... i ustaljen, onda moe da ga usmjeri i primijeni da se sjeti ranijih boravita[21] -- jednog prethodnog ivota, dvaju, triju... deset... stotinu... tisuu... i stotina tisua ranijih ivota u toku mnogih razdoblja nastanka i propasti svjetova,... kako mu je gdje bilo ime, prezime i rodoslovlje, hrana[22], sretni i nesretni doivljaji i kako dugo je ivio... sve do svoga sadanjeg ivota. Tako se sjea raznih ranijih boravita s pojedinostima i okolnostima. To je, maha-raa, usporedivo s ovjekom koji iz svog sela otie u drugo selo, pa u jo neko dalje selo, a zatim se vrati u svoje selo, pa se podsea kako je iz ovog sela iao u ono i jo dalje, gdje se zaustavljao i odsjedao, gdje je ta rekao i preutio, dok se nije vratio u svoje selo... I to je, maha-raa, neposredno vidljiv plod isposnikog ivota, primamniji i slai od ranije spomenutih. Kad mu je duh tako sabran... i ustaljen, onda moe da ga usmjeri i primijeni na spoznaju uspona i pada bia. Nadljudskom bistrinom boanskog vida promatra kako se bia uzdiu i padaju i kako dosljedno posljedicama svojih djela bivaju poniena i uzviena, blistava i mrana, dobra i zla. (Tada moe da ustvrdi:) 'Ova su bia, gospodo, sklona zlom tjelesnom vladanju i zlonamjerna u rijei i misli; pogrdno se izraavaju o oplemenjenim biima; zastupaju pogrena gledita i snose posljedice svojih pogrenih pretpostavki, a poslije smrti, kad im se tijelo raspadne, eka ih propast na stranputici i zla kob u paklu.[23] -- (Nasuprot tome) ona su (druga) bia, gospodo, sklona dobrom tjelesnom vladanju i dobronamjerna u rijei i misli, ne izraavaju se pogrdno o oplemenjenima, zastupaju ispravna gledita i postiu posljedice svojih ispravnih pretpostavki, a kad im se tijelo raspadne, poslije smrti, eka ih na dobru putu preporod u nebeskom svijetu... To je, maha-raa, usporedivo s kulo nasred raskra, na kojoj stoji otrovidan
ovjek pa motri ljude kako ulaze u kuu i izlaze iz nje, voze se cestom i hodaju ulicom ili sjede nasred trga... I to je, maha-raa, neposredno vidljiv plod isposnikog ivota, primamniji i slai od prethodnih. Kad mu je duh tako sabran... i ustaljen, onda moe da ga usmjeri i primijeni tako da spozna dokonanje izlijeva strasti.[24] Tada spoznaje onako kako to doista jeste [25]: 'ovo je patnja'; 'ovo je nastanak patnje'; ovo je prestanak patnje'; 'ovo je put koji vodi do prestanka patnje'. Spoznaje, kako to doista jeste: 'ovo su izljevi strasti'; 'ovo je nastanak izljeva strasti'; 'ovo je prestanak izljeva strasti'; 'ovo je put koji vodi do prestanka izljeva strasti'. I dok to tako spoznaje-i-uvia, duh mu se oslobaa prianjanja uz poudu, prianjanja uz bie i prianjanja uz neznanje. U osloboenome se spoznaja da je osloboen oituje ovako: 'Iscrpljeno je raanje, iivljen je isposniki ivot, uinjeno je to je trebalo uiniti, tako da vie nita ne preostaje.' To je, maha-raa, usporedivo s jezerom u planinskom klancu, bistrim, prozirnim, ostim, gdje otrovidan ovjek stojei na obali moe da promatra sedefne koljke, ljunak i pijesak, ribe kako se jate, kreu i miruju... I to je, maha-raa, neposredno vidljiv plod isposnikog ivota, primamniji i slai od prethodnih. Od svih neposredno vidljivih plodova isposnikog ivota, maha-raa, nijedan nije uzvieniji ni slai od ovog posljednjeg."
VIII Kad je Blaeni tako zavrio govor, vladar Magadhe Aatasattu, sin kraljevne iz Videhe, oslovi Blaenog ovako:
"Izvrsno, gospodine, izvrsno! Kao da je neko podigao ono to je srueno ili razotkrio ono to je skriveno ili pokazao put onome ko je zalutao, ili unio lu u tamu pa da onaj ko ima oi moe da vidi prisutne likove -- isto je tako Blaeni pokazao meni istinu s raznih strana. I ja se, gospodine, utjeem u Blaenoga, u njegovo uenje i u prosjaku zajednicu. Smatraj me, gospodine, svojim sljedbenikom[26] i budi mi utoite od danas do kraja ivota. -- Podlegao sam grijehu, gospodine, u svojoj slabosti, u svojoj ludosti, u svojoj zlonamjernosti, kad sam iz vlastoljublja liio ivota svog oca,[27] koji je bio ispravan ovjek i pravedan vladar. Neka Blaeni primi ovu ispovijed moga grijeha kao obavezu da u se ubudue suzdravati." "Doista, maha-raa, podlegao si grijehu kad si u svojoj slabosti, u svojoj ludosti, u svojoj zlonamjernosti iz vlastoljublja liio ivota svog oca, koji je bio ispravan ovjek i pravedan vladar. A ukoliko si, maha-raa, uvidjeo da si poinio grijeh i ukoliko si spreman da zadovolji pravdu, mi prihvatamo tvoju ispovijed. Doista, maha-raa, plemiki se poredak[28] utvruje time da onaj ko poini grijeh zadovolji pravdu i obavee se da e se ubudue suzdravati." Nakon tih rijei vladar Magadhe Aatasattu ree Blaenome: "A sada, gospodine, treba da idemo. ekaju nas mnoge obaveze i poslovi." "Uini, maha-raa, to smatra da je umjesno." Tad vladar Magadhe Aatasattu, zadovoljan i obradovan govorom Blaenoga, ustade, pozdravi Blaenoga, obie ga s desne strane, pa otide. A Blaeni, nedugo poslije njegova odlaska, oslovi redovnike ovako: "Vladar je, redovnici, bio duboko dirnut i potresen. Da nije liio ivota svoga oca, koji je bio ispravan ovjek i pravedan vladar, otvorilo bi mu se, jo dok je ovdje sjedio, neokaljano i neotrunjeno oko ispravnog uvida."
Tako je rekao Blaeni, a redovnici su se oduevljeno radovali govoru Blaenoga.
Beleke: 1. Kattika, mjesec koji slijedi razdoblje monsunskih kia u sjevernim i srednjim dijelovima Indije (od polovice oktobra do polovice novembra). Dan mladog Mjeseca u tom mjesecu slavi se i danas u Indiji kao praznik svetiljaka, dipa-vali, sveta no, koja podsjea na kranski Boi. U to doba, poslije monsunskih kia, poinju cvjetati bijeli lotosi (kumudam). [Natrag] 2. Pretpostavlja se da su tih petsto ena sainjavale vladarevu vojsku amazonki. Razlog njegova opreza i straha i na ovako kratkom putu bit e razjanjen u maharainoj ispovijedi na zavretku razgovora s Buddhom. [Natrag] 3. Ista se zavrna formula ponavlja i na kraju izvjetaja u razgovoru sa slijedeih pet uitelja. (Takice u tekstu uvijek naznauju ponavljanje ranije formule.) Neki su od tih uitelja historijski dobro poznate linosti i iz drugih savremenih izvora, osobito ainskih, iako je prikaz njihova uenja ovdje tendenciozno saet, pa i karikiran. Na identitet vanijih meu njima osvrnut emo se u slijedeim biljekama. [Natrag] 4. Makkhali Gosalo [plemensko ime (gotram) Gosalo potjee od "tala za goveda" kojima je to pleme obilovalo], jedan od najistaknutijih uitelja iz ove skupine, poznat osobito po tome to je dugo bio drug i takmac Nigantha Nataputta (Mahaviro), reformatora prastare ainske religije. H. Jacobi, u uvodnom komentaru uz svoj prijevod ainskog teksta Sutra-kritanga (u zbirci Jaina Suttras, Part II, str. XXV i d., novo izdanje Sacred Books of the East Series, Vol. XLV, M. Banarsidas, Delhi, 1964), gdje se spominje i M. Gosalo, citira i ovaj dio naeg teksta kao uenje tipino za ainsku klasifikaciju ivih bia u etiri kategorije, ija je sloena razrada
bila teko prilagodljiva modernim shvaanjima prirode. [Natrag] 5. Na osnovu Buddhaghosinih komentara Buddhinih govora (5. v. n. e.), a i iz usporedbi s ainskim tekstovima, neke su od ovih klasifikacija razjanjene u novijim prijevodima. Vidi T. W. Rhys Davids, engleski prijevod naeg teksta u Dialogues of the Buddha, Sacred Books of the Buddhists, Vol. II, London, 1899. Tako se npr. pet vrsta djelatnosti odnose na pet osjetnih organa, tri vrste na tjelesni in, rije i misao, a est vrsta ljudskih tipova i slijedeih osam stadija ljudskog ivota na kanonsku formulaciju ainskih hagiografija "proroka" (tirthankara). [Natrag] 6. Nigantha, naziv za ainske uitelje, redovni naslov Mahavire u buddhistikim tekstovima. [Natrag] 7. Zemlja, voda, vatra i uzduh, kako se vidi iz nastavka. Uz to "grubo" tijelo (sthula-ariram) ovjek posjeduje i "istanano" tijelo (suksma-ariram), prema uenju koje je osobito tipino za kolu samkhyah, ija je teorija postala neposredan osnov yoge. Na tom opem indijskom vjerovanju u "istanano tijelo" osnivaju se i teorije o maginim sposobnostima opisane u odsjeku VII ovog govora, koje Buddho postepeno svodi i usmjerava prema duhovnim sposobnostima spoznajnog i moralnog uvida u pojave "kakve doista jesu". [Natrag] 8. Ova je teorija preuzeta u popularni religijski epos Bhagavad-gitu, iji je autor odobrava zato da bi njome opravdao kastinsku dunost borbe i rata: "Tko misli: jedan ubija, a drugi gine ubijen, taj se vara. Nit ubija itko, niti je ubijen." (II, 19) [Natrag] 9. Usp. moj raniji prijevod ovog uvodnog dijela Samanna-phala sutte u Filozofiji istonih naroda I, str. 273-277. Biljeka na kraju, uz ovaj odlomak o uenju Nataputta (Mahavire) odnosi se na retoriku dvoznanost i neprevodiv efekat ove tvrdnje, u oevidno karikiranom prikazu najvanije protivnike nauke. [Natrag]
10. Imena, odn. nazivi estorice uitelja nabrojanih u ovom dijelu govora sadre i neka od njihovih karakteristinih obiljeja. Prvi, Kassapo, se jednostavno naziva "starcem" (purano). Naziv Makkhalija, o ijem ivotu i uenju je navedeno vie podataka (u bilj. 4), je Go-salo, ili posjednik staja za goveda, vjerovatno obiljeje obiteljskog blaga. Slijedei, Aito, se naziva Kesa-kambali po kosmatom gunju, jednom od tipinih vrsta oporih i neugodnih asketskih odijela. (Usp. naziv sufi za islamske mistike po odjei sline vrste). -- Nigantho ("nesputani"), Natin sin, u kasnijoj ainskoj tradiciji naziva se "velikim pobjednikom" (maha-viro)[. V. bilj. 6. Posljednji, Sanayo, naziva se jednostavno potomkom ili sinom (putto) svog roda Belatthi. On je jedan od tipinih predstavnika agnosticizma, koji Buddho odreito odbija, nazivajui ga "stanovitem jegulje", esto u ovoj istoj formulaciji, ali ne kao uenje specifino samo za ovog uitelja. [Natrag] 11. Miljenje ili razumijevanje (sposobnost kategorizacije) je, po Buddhinu shvaanju (koje nije opeindijsko), estoosijetilo, koordinirano, a ne nadreeno ostalim vrstama osjetne spoznaje ili gnozije.Za svako je osjetilo (indriyam) svojstveno da se sastoji od osjetnog organa, od specifinog predmeta i od isto tako specifine vrste spoznajne svijesti o osjetnoj zamjedbi. [Natrag] 12. eto, rije iz istog korijena kao i ittam (misao). Ve u ranim abhidhamma tekstovima izraz ittam zamjenjuje u znaenju prvobitniji izraz mano (lat. mens), ije je znaenje obuhvatilo intelektualnu svijest u irem smislu nego samu misao (ittam). eto, za razliku od toga, obuhavta i ostala psihika stanja svijesti. [Natrag] 13. Vitakka-viaro, logike i umne funkcije, od ijeg suzdravanja (epohe) polaze vjebe zadubljenja. [Natrag] 14. Sam-a-dhi, "skupa vrsto drati", sredinji pojam, a i opi naziv u indijskoj filosofiji uope za sve oblike meditativnog zadubljenja, yoge u duhovnoj (a ne tek
gimnastikoj) primjeni i sl. [Natrag] 15. V. bilj. 7. [Natrag] 16. Velu-riyam, ime ovog dragulja je izvedeno iz naziva za bambus (velu). [Natrag] 17. Ovaj posljednji dio govora je posveen sticanju magijskih moi (iddhi) prema opim indijskim vjerovanjima tog vremena. Osobito je vjera u tzv. "istanano tijelo" (sukma-ariram) ili vjera u aveti (potpuno razliita od vjere u duu), po nainu kako se ovdje opisuje identina s mnogo starijim tradicijama i opisima koje nalazimo u drugim sistemima, u samkhya-yogi i u najstarijim upaniadima. Karakteristino je za Buddhu da u standardne opise vidovitosti ("boanskog vida" i "boanskog sluha") i sjeanja na ranije ivote (vidi bilj. 22) ukljuuje odlomke s dubljim smislom pronicanja u strukturu ovjekove moralne prirode i, konano, u posljednja filozofska pitanja o smislu i vrijednosti egzistencije, tako da zavrava govor i u ovom sluaju izlaganjem svoga bitnog uenja ("koje je dostupno samo mudracima, i to svakome samom za sebe i pojedinano" -- paattam veditabbo vinnuhi) -- o patnji, o moralnom proienju i odloboenju od patnje ukorijenjene u zabludu kojoj su jednako podloni vidovitiji bogovi i zasljepljenija ljudska bia. [Natrag] 18. Jedna od najstarijih verzija ovog opisa u vedskim tekstovima moe se nai u Satapatha-brahmana (ili pouci o "stotinu puteva" duhovnog razvoja), pogl. IV, 3, 3, 16. Isti se opis ponavlja u upaniadima. [Natrag] 19. Dhatu, objektivni "element" osjeta. Vjera u atomsku strukturu iskustva, u paralelizam materijalnih prapoela i osjetnih organa i njihovo sintetiziranje, osniva se na prastarom indoiranskom mitosu o boanskoj prirodi tvarnih poela(voda, vatra, zemlja, uzduh i eter) i osjetila, koja se jednostavno nazivaju "bogovima" (deva). Zarathutrina reforma se osniva na ukidanju idolatrije tvarnih poela i zamjeni tog kulta materije kultom istog broja moralnih vrlina. [Usp. kritiku
mitoloke pozadine moderne atomistike teorije iskustva kod Maxa Webera i Maxa Schelera, koji je svode na kransko ("protestantsko") nepovjerenje u neposrednu iskustvenu datost primarnog doivljaja.] [Natrag] 20. Sa-uttaram i an-uttaram; prvi izraz istie mogunost dostizanja jo daljih dostignua, a drugi da je dostignut krajnji i nenadmaiv vrhunac (ne nuno u apsolutnom, nego u neposrednom doivljajnom smislu). [Natrag] 21. Pubb-nivasa, "ranija boravita", ne izraavaju u buddhizmu vjeru u ranija "utjelovljenja" ili "reinkarnacije" supstancijalno identinog duha ili due, nego tek vjeru u kontinuitet razvojnog procesa u "strujiivota", koja se ne zavrava smru, ali ni ne tee u vjenost, nego je izraz raznorodno odreenih doivljajnih cjelina ija se uzrona povezanost tradicionalno (iz predbuddhistikih vremena) naziva "dozrijevanjem ploda djelatnosti" (kamma-vipako) ili jednostavno karma. (Usp. upotrebu istog izraza "dozrijevanje ploda" u modernoj filosofiji, osobito kod Bergsona i Heideggera.) [Natrag] 22. Izraz "hrana", dosljedno indijskoj biolokoj koncepciji kauzaliteta (spomenutoj u prethodnoj biljeci), ima mnogo ire znaenje nego u naim modernim jezicija. etiri osnovne vrste "hrane", prema budistikoj kanonskoj kategorizaciji, jesu: tjelesna hrana, "dodirna" hrana osjetila ili objekti osjetnih doivljaja (tanije, fiziolokih "nadraaja" specifinih za svaki osjetni organ), hrana voljnih pobuda i hrana svijesti. [Natrag] 23. Pojam pakla u indijskim religijama odgovara pojmu istilita u kranskoj mitologiji. Ne postoji ni vjena srea ni vjena nesrea. Postoje jedino eonske ciklike mijene u toku zbivanja i izuzetna mogunost konanog utrnua osvijetene egzistencije (nibbanam, nirvanam). "ivot vjeni" je kontradikcija in adjecto. Pred pomisli na takvu mogunost, tradicionalni religiozni Indijac moe jedino da se zgrozi. [Natrag]
24. U standardnoj formuli (uz neke varijacije) te su strasti obino svedene na tri: poudu (pozitivnu strast), mrnju (negativnu strast) i zabludu (metafiziku strast). Proienje i prestanak tih "izljeva" (asava) identificira se sa postignuem "utrnua" ili nirvane (nibbanam). Tim dostignuem, a ne smru, zavrava se ciklus pseudoindividualne egzistencije (ovjeka koji, po Sartreovoj definiciji, "nije ono to jeste, nego je ono to nije"). [Natrag] 25. Yatha-bhutam, uvid u zbiljnost, nasuprot spekulativnim teorijama (ditthi, doxa), kako to Buddho uvijek uporno ovim rijeima naglaava, odgovara u potpunosti znaenju koje Heidegger pridaje grkoj rijei aletheia. [Natrag] 26. Upasako, naziv za laikog vjernika ili pristalicu buddhizma. [Natrag] 27. Bimbisaro, vladar Magadhe, bio je prvi oduevljeni zatitnik Buddhe, jo prije nego je uitelj postigao duhovno probuenje. [Natrag] 28. Rije ariyo, koja je u prvom redu historijsko obiljeje indoiranskog plemstva i kaste kojoj je i Buddho pripadao po roenju, znai, u njegovu kasnijem uenju, duhovnu oplemenjenost, pa je tim izrazom inae, u suvislom kontekstu redovno prevodim. [Natrag]
Rev. 12/11/02
Sn V.57: Upajjhatthana sutta
Upajjhatthana sutta Predmeti kontemplacije

"Pet je injenica o kojima bi svako trebalo eto da razmilja, bilo da je re o eni ili mukarcu, laiku ili zareenom. Kojih pet? 'Podloan sam starenju, nisam umakao starenju.' To je prva injenica o kojoj bi svako trebalo esto da razmilja, bilo da je re o eni ili mukarcu, laiku ili zareenom. 'Podloan sam bolesti, nisam umakao bolesti'... 'Podloan sam smrti, nisam umakao smrti'... 'Promeniu se, odvojiti od svega to mi je drago i to me privlai'...
'Ja sam vlasnik svojih dela (kamma), batinik svojih dela, roen zbog svojih dela, u vezi sa svojim delima i imam svoja dela kao svog sudiju. ta god da uradim, dobro ili loe, to e mi ostati u naslee' To je pet injenica o kojima bi svako trebalo eto da razmilja, bilo da je re o eni ili mukarcu, laiku ili zareenom. Onda, na koji nain bi trebalo razmiljati: 'Podloan sam starenju, nisam umakao starenju'? Ima bia koja su otrovana [tipinim] otrovom mladih, a to je mladost. Zbog te otrovanosti mladou, oni se loe ponaaju telom... govorom... i milju. Ali kada esto razmiljaju o ovoj injenici, ta otrovanost mladou bie ili potpuno naputena ili sve slabija... Onda, na koji nain bi trebalo razmiljati: 'Podloan sam bolesti, nisam umakao bolesti'? Ima bia koja su otrovana [tipinim] otrovom zdravih, a to je zdravlje. Zbog te otrovanosti zdravljem, oni se loe ponaaju telom... govorom... i milju. Ali kada esto razmiljaju o ovoj injenici, ta otrovanost zdravljem bie ili potpuno naputena ili sve slabija... Onda, na koji nain bi trebalo razmiljati: 'Podloan sam smrti, nisam umakao smrti'? Ima bia koja su otrovana [tipinim] otrovom ivih, a to je ivot. Zbog te otrovanosti ivotom, oni se loe ponaaju telom... govorom... i milju. Ali kada esto razmiljaju o ovoj injenici, ta otrovanost ivotom bie ili potpuno naputena ili sve slabija... Onda, na koji nain bi trebalo razmiljati: 'Promeniu se, odvojiti od svega to mi je drago i to me privlai'? Ima bia koja oseaju elju i strast prema stvarima koje su im drage i privlane. Zbog te strasti, oni se loe ponaaju telom... govorom... i milju. Ali kada esto razmiljaju o ovoj injenici, ta elja i strast prema stvarima koje su im drage i privlane bie ili potpuno naputena ili sve slabija... Onda, na koji nain bi trebalo razmiljati: 'Ja sam vlasnik svojih dela, batinik
svojih dela, roen zbog svojih dela, u vezi sa svojim delima i imam svoja dela kao svog sudiju. ta god da uradim, dobro ili loe, to e mi ostati u naslee'? Ima bia koja se loe ponaaju telom... govorom... i milju. Ali kada esto razmiljaju o ovoj injenici, loe ponaanje telom... govorom... i milju bie ili potpuno naputeno ili sve slabije... Sada plemeniti sledbenik ovako razmilja: 'Nisam samo ja podloan starenju, onaj koji nije umakao starenju. Kakva god da postoje bia -- prola i budua, koja se raaju ili umiru -- sva su ona podlona starenju i nisu umakla starenju.' Kada esto razmilja o ovome, delovi puta mu se ukazuju. On postaje privren putu, razvija ga, neguje. I kako postaje privren putu, razvija ga i neguje, okovi bivaju odbaeni, skrivene sklonosti unitene. Onda plemeniti sledbenik ovako razmilja: 'Nisam samo ja podloan bolesti, onaj koji nije umakao bolesti' ... 'Nisam samo ja podloan smrti, onaj koji nije umakao smrti' ... 'Neu se samo ja promeniti, odvojiti od svega to mi je drago i to me privlai' ... Plemeniti sledbenik ovako razmilja: 'Nisam samo ja vlasnik svojih dela, batinik svojih dela, roen zbog svojih dela, u vezi sa svojim delima i imam svoja dela kao svog sudiju; onaj koji ta god da uradi, dobro ili loe, to e mu ostati u naslee. Kakva god da postoje bia -- prola i budua, koja se raaju ili umiru -- sva bia su vlasnici svojih dela, batinici svojih dela, roeni zbog svojih dela, u vezi sa svojim delima i imaju svoja dela kao svog sudiju. ta god da urade, dobro ili loe, to e im ostati u naslee.' Kada esto razmilja o ovome, delovi puta mu se ukazuju. On postaje privren putu, razvija ga, neguje. I kako postaje privren putu, razvija ga i neguje, okovi bivaju odbaeni, skrivene sklonosti unitene." Podloni roenju, podloni starenju, podloni smrti, svetovni ljudi su
zgaeni nad onima to pate nad onim emu su i oni sami podloni. Ako i ja treba da budem zgaen nad biima koja su podlona svemu tome, ja onda ne pristajem, da ivim kao i oni.' Zadravajui taj stav -znanje o Dhammi lien svakog poseda -prevladah svaku opijenost bogatstvom, mladou i ivotom kao onaj to u odvraenosti vidi spokojstvo. U meni se javi energinost, osloboenost jasno sagledah. Sada vie nema naina da uivam u ulnim zadovoljstvima. Sldei tok svetakog ivota, ja se vie ne preporaam.
MN 61: Ambalatthika Rahulovada sutta
Majjhima nikaya 61
Ambalatthika Rahulovada sutta Savet Rahuli u Ambalatiki

Ovako sam uo. Jednom je Blaeni boravio u gradu Raagahi, u bambusovom gaju, kod svetilita gde se hrane veverice. U to vreme potovani Rahula [1] je bio u Ambalatiki. Tada Blaeni, predvee, napusti svoje samotno boravite i ode do potovanog Rahule u Ambalatiki. Potovani Rahula opazi ga jo izdaleka kako dolazi i, videvi ga, pripremi mu sedite i vodu za pranje nogu. A Blaeni sede na pripremljeno sedite i zatim opra noge. Potovani Rahula, poklonivi se Blaenom, sede sa strane. Tada Blaeni, pokazavi na malo vode preostale u posudi za pranje nogu, ree potovanom Rahuli: "Rahula, vidi li ovo malo vode preostale u posudi za pranje nogu?" "Da, gospodine."
"Isto tako je malo vrline u onome ko se ne stidi da namerno slae." Onda, prosuvi ono malo vode iz posude, Blaeni ree potovanom Rahuli: "Rahula, vidi li kako je ovo malo vode to je preostalo u posudi baeno?" "Da, gospodine." "Isto tako je baeno i ono malo vrline to je ima u onome ko se ne stidi da namerno slae." Onda, okrenuvi posudu naopake, Blaeni ree potovanom Rahuli: "Rahula, vidi li kako je ova posuda okenuta naopako?" "Da, gospodine." "Isto tako je okrenuto naopako i ono malo vrline to je ima u onome ko se ne stidi da namerno slae." Onda, postavivi posudu za vodu kako treba, Blaeni ree potovanom Rahuli: "Rahula, vidi li kako je ova posuda prazna?" "Da, gospodine." "Isto tako je isprazno i ono malo vrline to je ima u onome ko se ne stidi da namerno slae. Rahula, to je kao kada kraljevski slon: ogroman, obuen, naviknut na borbu, sa kljovama poput osovine koije. Otiavi u bitku, on koristi svoje prednje noge i svoje zadnje noge, svoju glavu i ui, kljove i rep, ali ne i svoje telo. Slonov krotitelj primeuje to i pomisli: 'Ovaj kraljevski slon nije se potpuno odrekao svog ivota u ime kralja.' Ali kada kraljevski slon... otiavi u bitku koristi svoje prednje noge i
svoje zadnje noge, svoju glavu i ui, kljove i rep, ali i svoje telo. Slonov krotitelj primeuje to i pomisli: 'Ovaj kraljevski slon se potpuno odrekao svog ivota u ime kralja. Nema niega to on ne bi uinio.' Isto se odnosi na onoga ko se ne stidi da namerno slae. Nema zla, kaem ti, koje on ne bi uinio. Tako, Rahula, treba sebe da veba: 'Neu namerno slagati ak ni u ali.' A ta misli, Rahula, emu slui ogledalo?" "Za ogledanje, gospodine." "Na isti nain, Rahula, uvek iznova treba paljivim ogledanjem proveriti svaki postupak pre nego to bude poinjen telom, govorom ili milju. Kad god namerava da neto uini telom, treba da pomisli: 'Ovaj telesni postupak koji nameravam da uinim -- hoe li on naneti bol meni, drugima ili oboma? Je li to jedan tetan telesni postupak, sa bolnim posledicama, bolnim ishodom? Ako, posle takvog ogledanja, zna da e on naneti bol tebi, drugima ili oboma, da je to zapravo jedan tetan telesni postupak, sa bolnim posledicama, bolnim ishodom, onda je svaki takav telesni postupak apsolutno neprikladan za tebe da ga uini. Ali ako, posle takvog ogledanja, zna da on nee naneti bol... da e to biti zapravo jedan koristan telesni postupak, sa srenim rezultatom, sa srenim ishodom, onda je svaki takav telesni postupak apsolutno prikladan za tebe da ga uini. I dok neto ini telom, treba da pomisli: 'Ovaj telesni postupak koji nameravam da uinim -- hoe li on naneti bol meni, drugima ili oboma? Je li to jedan tetan telesni postupak, sa bolnim posledicama, bolnim ishodom? Ako, posle takvog ogledanja, zna da on nanosi bol tebi, drugima ili oboma... treba od njega da odustane. Ali ako, posle takvog ogledanja, zna da on ne nanosi bol... moe da ga nastavi.
I kad si neto uinio telom, treba da pomisli... Ako, posle takvog ogledanja, zna da je on naneo bol tebi, drugima ili oboma, da je to zapravo bio jedan tetan telesni postupak, sa bolnim posledicama, bolnim ishodom, onda o svakom takvom telesnom postupku treba da kae uitelju ili upuenom saputniku u svetakom ivotu. Poto si mu to poverio... treba da se veba u obuzdavanju ubudue. Ali ako, posle takvog ogledanja, zna da on nee naneti bol... da je to bio zapravo jedan koristan telesni postupak, sa srenim rezultatom, sa srenim ishodom, onda treba da ostane mentalno osveen i radostan, negujui dan i no korisne mentalne kvalitete. Kad god namerava da neto uini govorom, treba da pomisli: 'Ovaj verbalni postupak koji nameravam da uinim -- hoe li on naneti bol meni, drugima ili oboma? Je li to jedan tetan verbalni postupak, sa bolnim posledicama, bolnim ishodom? Ako, posle takvog ogledanja, zna da e on naneti bol tebi, drugima ili oboma, da je to zapravo jedan tetan verbalni postupak, sa bolnim posledicama, bolnim ishodom, onda je svaki takav verbalni postupak apsolutno neprikladan za tebe da ga uini. Ali ako, posle takvog ogledanja, zna da on nee naneti bol... da e to biti zapravo jedan koristan verbalni postupak, sa srenim rezultatom, sa srenim ishodom, onda je svaki takav verbalni postupak apsolutno prikladan za tebe da ga uini. I dok neto ini govorom, treba da pomisli: 'Ovaj verbalni postupak koji nameravam da uinim -- hoe li on naneti bol meni, drugima ili oboma? Je li to jedan tetan verbalni postupak, sa bolnim posledicama, bolnim ishodom? Ako, posle takvog ogledanja, zna da on nanosi bol tebi, drugima ili oboma... treba od njega da odustane. Ali ako, posle takvog ogledanja, zna da on ne nanosi bol... moe da ga nastavi. I kad si neto uinio govorom, treba da pomisli... Ako, posle takvog ogledanja, zna da je on naneo bol tebi, drugima ili oboma, da je to zapravo bio jedan tetan
verbalni postupak, sa bolnim posledicama, bolnim ishodom, onda o svakom takvom verbalnom postupku treba da kae uitelju ili upuenom saputniku u svetakom ivotu. Poto si mu to poverio... treba da se veba u obuzdavanju ubudue. Ali ako, posle takvog ogledanja, zna da on nije naneo bol... da je to bio zapravo jedan koristan verbalni postupak, sa srenim rezultatom, sa srenim ishodom, onda treba da ostane mentalno osveen i radostan, negujui dan i no korisne mentalne kvalitete. Kad god namerava da neto uini milju, treba da pomisli: 'Ovaj mentalni postupak koji nameravam da uinim -- hoe li on naneti bol meni, drugima ili oboma? Je li to jedan tetan mentalni postupak, sa bolnim posledicama, bolnim ishodom? Ako, posle takvog ogledanja, zna da e on naneti bol tebi, drugima ili oboma, da je to zapravo jedan tetan mentalni postupak, sa bolnim posledicama, bolnim ishodom, onda je svaki takav mentalni postupak apsolutno neprikladan za tebe da ga uini. Ali ako, posle takvog ogledanja, zna da on nee naneti bol... da e to biti zapravo jedan koristan mentalni postupak, sa srenim rezultatom, sa srenim ishodom, onda je svaki takav mentalni postupak apsolutno prikladan za tebe da ga uini. I dok neto ini milju, treba da pomisli: 'Ovaj mentalni postupak koji nameravam da uinim -- hoe li on naneti bol meni, drugima ili oboma? Je li to jedan tetan mentalni postupak, sa bolnim posledicama, bolnim ishodom? Ako, posle takvog ogledanja, zna da on nanosi bol tebi, drugima ili oboma... treba od njega da odustane. Ali ako, posle takvog ogledanja, zna da on ne nanosi bol... moe da ga nastavi. I kad si neto uinio milju, treba da pomisli... Ako, posle takvog ogledanja, zna da je on naneo bol tebi, drugima ili oboma, da je to zapravo bio jedan tetan mentalni postupak, sa bolnim posledicama, bolnim ishodom, onda treba da se osea uznemiren, posramljen i zgaen nad time. Oseajui se uznemiren... treba da se veba u obuzdavanju ubudue. Ali ako, posle takvog ogledanja, zna da on
nije naneo bol... da je to bio zapravo jedan koristan mentalni postupak, sa srenim rezultatom, sa srenim ishodom, onda treba da ostane mentalno osveen i radostan, negujui dan i no korisne mentalne kvalitete. Rahula, svi oni monasi i askete koji su u prolosti proistili svoje telesne postupke, verbalne postupke i mentalne postupke, uinili su to neprestanim ogledanjem svojih telesnih postupaka, verbalnih postupaka i mentalnih postupaka upravo na ovaj isti nain. Svi oni monasi i askete koji e u budunosti proistili svoje telesne postupke, verbalne postupke i mentalne postupke, uinie to neprestanim ogledanjem svojih telesnih postupaka, verbalnih postupaka i mentalnih postupaka upravo na ovaj isti nain. Svi oni monasi i askete koji sada proiuju svoje telesne postupke, verbalne postupke i mentalne postupke, ine to neprestanim ogledanjem svojih telesnih postupaka, verbalnih postupaka i mentalnih postupaka upravo na ovaj isti nain. Zato, Rahula, ovako treba sebe da veba: 'Proistiu svoje telesne postupke neprekidnim ogledanjem. Proistiu svoje verbalne postupke neprekidnim ogledanjem. Proistiu svoje mentalne postupke neprekidnim ogledanjem.' Tako treba sebe da veba." Tako ree Blaeni. Zadovoljan, Rahula se oduevi reima Blaenog.
Beleka 1. Rahula: Budin sin, koji je prema navodima u Komentaru imao svega sedam godina kad je sasluao ovaj govor. [Natrag]
Rev. 3/5/1999 file:///C|/budizam2007decembar/files/canon/majjhima/mn61.html (6 of 7) [10.2.2008 20:57:08]
www.geocities.com/canon/majjhima/mn61.html
SN XXII.59: Anatta-lakkhana sutta
Anatta-lakkhana sutta O obiljeju ne-sebe

Prevod Zoran Zekovi Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
Ovako sam uo. Jednom je prigodom Bogoviti boravio u gaju jelena zvanom Silazak Vidjelaca pokraj Benaresa. On je tamo oslovio skupinu od pet isposnika: "Isposnici!" "O, tovani!" - Ti su isposnici prema Bogovitom otvorili sluh, a Bogoviti je govorio ovako: "Isposnici, oblije je ne-Sebe. Da je ovo oblije, isposnici, Sebe, ne bi ovo oblije vodilo ka povredi, dostiglo bi se sa oblijem (sledee): "Neka mi oblije bude takvo. Neka mi oblije ne bude takvo." Budui da je oblije, isposnici, ne-Sebe, to oblije vodi ka povredi, pa se ne postie sa oblijem: "Takvo neka mi bude oblije. Takvo neka mi ne bude oblije." "Isposnici, oseaj je ne-Sebe. Da je ovaj oseaj, isposnici, Sebe, ne bi ovaj oseaj vodio ka povredi, dostiglo bi se sa oseajem (sledee): "Neka mi oseaj bude takav. Neka mi oseaj ne bude takav." Budui da je oseaj, isposnici, ne-Sebe, to oseaj vodi ka povredi, pa se ne postie sa oseajem: "Takav neka mi bude oseaj. Takav neka mi ne bude oseaj."
"Isposnici, zamjedba je ne-Sebe. Da je ova zamjedba, isposnici, Sebe, ne bi ova zamjedba vodila ka povredi, dostiglo bi se sa zamjedbom (sledee): "Neka mi zamjedba bude takva. Neka mi zamjedba ne bude takva." Budui da je zamjedba, isposnici, ne-Sebe, to zamjedba vodi ka povredi, pa se ne postie sa zamjedbom: "Takva neka mi bude zamjedba. Takva neka mi ne bude zamjedba." "Isposnici, voljne ustrojnice su ne-Sebe. Da su ove voljne ustrojnice, isposnici, Sebe, ne bi ove voljne ustrojnice vodile ka povredi, dostiglo bi se sa voljnim ustrojnicama (sledee): "Neka mi voljne ustrojnice budu takve. Neka mi voljne ustrojnice ne budu takve." Budui da su voljne ustrojnice, isposnici, ne-Sebe, to voljne ustrojnice vode ka povredi, pa se ne postie sa voljnim ustrojnicama: "Takve neka mi budu voljne ustrojnice. Takve neka mi ne budu voljne ustrojnice." "Isposnici, svijest je ne-Sebe. Da je ova svijest, isposnici, Sebe, ne bi ova svijest vodila ka povredi, dostiglo bi se sa svijeu (sledee): "Neka mi svijest bude takva. Neka mi svijest ne bude takva." Budui da je svijest, isposnici, ne-Sebe, to svijest vodi ka povredi, pa se ne postie sa svijeu: "Takva neka mi bude svijest. Takva neka mi ne bude svijest." A to mislite o ovom, isposnici? Je li oblije stalno ili nestalno? Nestalno, Gospodine. A ono to je nestalno je li bolno ili ugodno? Bolno je, Gospodine. A ono to je nestalno, bolno i podlono promjeni je li dobro to shvaati (ovako): "To je moje. To sam ja. To je moje Sebe?" "Nije, gospodine." A to mislite o ovom, isposnici? Je li osjeaj stalan ili nestalan? Nestalan, Gospodine. A ono to je nestalno je li bolno ili ugodno? Bolno je, Gospodine. A ono to je nestalno, bolno i podlono promjeni je li dobro to shvaati (ovako): "To je moje. To sam ja. To je moje Sebe?" "Nije, gospodine." A to mislite o ovom, isposnici? Je li zamjedba stalna ili nestalna? Nestalna, Gospodine. A ono to je nestalno je li bolno ili ugodno? Bolno je, Gospodine. A ono to je nestalno, bolno i
podlono promjeni je li dobro to shvaati (ovako): "To je moje. To sam ja. To je moje Sebe?" "Nije, gospodine." A to mislite o ovom, isposnici? Jesu li voljne ustrojnice stalne ili nestalne? Nestalne, Gospodine. A ono to je nestalno je li bolno ili ugodno? Bolno je, Gospodine. A ono to je nestalno, bolno i podlono promjeni je li dobro to shvaati (ovako): "To je moje. To sam ja. To je moje Sebe?" "Nije, gospodine." A to mislite o ovom, isposnici? Je li svijest stalna ili nestalna? Nestalna, Gospodine. A ono to je nestalno je li bolno ili ugodno? Bolno je, Gospodine. A ono to je nestalno, bolno i podlono promjeni je li dobro to shvaati (ovako): "To je moje. To sam ja. To je moje Sebe?" "Nije, gospodine." Zato doista, isposnici, koje god da oblije opstoji, bilo prolo, bilo budue, bilo sadanje, bilo unutarnje, bilo vanjsko, bilo grubo, bilo profinjeno, bilo nisko, bilo uzvieno, bilo udaljeno ili bilo blisko, svako takvo oblije treba videti sa ispravnom spoznajom onako kako jest: "To nije moje. To nisam ja. To nije moje Sebe." Zato doista, isposnici, koji god da osjeaj opstoji, bilo proli, bilo budui, bilo sadanji, bilo unutarnji, bilo vanjski, bilo grubi, bilo profinjeni, bilo niski, bilo uzvieni, bilo udaljeni ili bilo bliski, svaki takav osjeaj treba videti sa ispravnom spoznajom onako kako jest: "To nije moje. To nisam ja. To nije moje Sebe." Zato doista, isposnici, koja god da zamjedba opstoji, bilo prola, bilo budua, bilo sadanja, bilo unutarnja, bilo vanjska, bilo gruba, bilo profinjena, bilo niska, bilo uzviena, bilo udaljena ili bilo bliska, svaku takvu zamjedbu treba videti sa ispravnom spoznajom onako kako jest: "To nije moje. To nisam ja. To nije moje Sebe." Zato doista, isposnici, koje god da voljne ustrojnice opstoje, bilo prole, bilo budue, bilo
sadanje, bilo unutarnje, bilo vanjske, bilo grube, bilo profinjene, bilo niske, bilo uzviene, bilo udaljene ili bilo bliske, sve se takve voljne ustrojnice trebaju videti sa ispravnom spoznajom onako kako jest: "To nije moje. To nisam ja. To nije moje Sebe." Zato doista, isposnici, koja god da svijest opstoji, bilo prola, bilo budua, bilo sadanja, bilo unutarnja, bilo vanjska, bilo gruba, bilo profinjena, bilo niska, bilo uzviena, bilo udaljena ili bilo bliska, svaku takvu svijest treba videti sa ispravnom spoznajom onako kako jest: "To nije moje. To nisam ja. To nije moje Sebe." A uen i plemenit ravaka, isposnici, uviajui tako, otklanja se od oblija, otklanja se od oseaja, otklanja se od zamjedbe, otklanja se od voljnih ustrojnica, otklanja se od svijesti. Otklonjen on se obestrauje. Bestrasan on se oslobaa. U osloboenom je znanje: "Ja sam slobodan! Uniteno je roenje, proivljen je sveti ivot, uinjeno je ono to treba biti uinjeno. Dalje se ne ide, niti se spoznaje." Ovako je govorio Bogoviti. A skupina se od pet isposnika uzdignuta duha razveselila rijeima Bogovitoga. DOk je izgovarao ovo izlaganje, svijesti su ove petorice isposnika ove skupine oslobodile bujica bez prijanjanja za ovaj svijet. Otada je bilo est utihnulih na svijetu.
SN XXXV.28: Aditta-pariyaya sutta
Samyutta nikaya XXXV.28
Aditta-pariyaya sutta Propoved o vatri

Ovako sam uo. Jednom je priliko Blaeni boravio u Gaji, zajedno sa 1000 monaha. Tu se on obrati monasima: "Monasi, sve gori. ta sve gori? Oko gori. Oblici gore. Svest o vienom gori. Kontakt oka i oblika gori. I to god nastane na osnovu kontakta oka i oblika -- bilo da se doivljava kao prijatno, bolno, ni prijatno ni bolno -- takoe gori. A ime gori? Gori vatrom strasti, vatrom odbojnosti, vatrom obmane. Gori, kaem vam, roenjem, starenjem i smru, jadom, tugom, bolovima, patnjom i oajem. "Uho gori. Zvukovi gore... "Nos gori. Mirise gore... "Jezik gori. Ukusi gore...
SN XXXV.28: Aditta-pariyaya sutta
"Telo gori. Taktilni oseaji gore... "Um gori. Ideje gore. Svest o miljenom gori. Kontakt uma i ideje gori. I to god nastane na osnovu kontakta uma i ideje -- bilo da se doivljava kao prijatno, bolno, ni prijatno ni bolno -takoe gori. A ime gori? Gori vatrom strasti, vatrom odbojnosti, vatrom obmane. Gori, kaem vam, roenjem, starenjem i smru, jadom, tugom, bolovima, patnjom i oajem. Videvi to, u dobro upuenom plemenitom sledbeniku sve se vie raspruju iluzije o oku, iluzije o obliku, iluzije o svesti o vienom, iluzije o kontaktu oka i oblika. A isto tako i o onome to god nastane na osnovu kontakta oka i oblika, bilo da se doivljava kao prijatno, bolno, ni prijatno ni bolno. I oko toga mu se, takoe, raspruju iluzije. "Sve mu se vie raspruju iluzije o uhu... "Sve mu se vie raspruju iluzije o nosu... "Sve mu se vie raspruju iluzije o jeziku... "Sve mu se vie raspruju iluzije o telu... "Sve mu se vie raspruju iluzije o umu, iluzije o idejama, iluzije o svesti o miljenom, iluzije o kontaktu uma i ideje. A isto tako i o onome to god nastane na osnovu kontakta uma i ideje, bilo da se doivljava kao prijatno, bolno, ni prijatno ni bolno. I oko toga mu se, takoe, raspruju iluzije. Kad mu se raspre iluzije, u njemu se hladi strast. Zahvaljujui hlaenju strasti, on se potpuno oslobaa. Sa potpunim oslobaanjem dolazi i znanje: 'Potpuno sam osloboen'. On uvia: 'Nema vie preporaanja, svetaki ivot je proivljen, izvren je zadatak. Nema nieg vie na ovome svetu to bi trebalo uiniti'." Tako ree Blaeni. Zahvalni, monasi se oduevie njegovim reima. I dok je jo trajalo to objanjenje, srca tih 1000 monaha, zahvaljujui neprijanjanju, potpuno se oslobodie neistoa.
SN XXXV.28: Aditta-pariyaya sutta Rev. 12/5/2004 www.geocities.com/budizam/canon/samyutta/sn35-28.html
SN XXII.2: Devadaha sutta
Devadaha sutta U Devadahi

Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio u plemenu Sakja, u gradu Devadaha. Onda velik broj monaha koji se zaputio u jednu udaljenu oblast dooe do Blaenog i, poto su stigli i poklonili mu se, sedoe sa strane. Dok su tako sedeli, rekoe oni Blaenome: "Gospodine, elimo da odemo u jednu udaljenu oblast i da tamo boravimo." "Jeste li o tome obavestili Sariputu?" "Ne, gospodine, nismo obavestili potovanog Sariputu." "Obavestite Sariputu. Sariputa je mudar, velika je pomo monasima koji su njegovi saputnici u svetakom ivotu." "Kako vi kaete, gospodine", odgovorie monasi.
U to vreme potovani Sariputa sedeo je pod jednim drvetom, ne mnogo daleko od Blaenog. Onda monasi, obradovini i saglasni sa reima Blaenog, ustadoe sa svojih sedita -- poklonie se Blaenom i obiavi ga tako da im ostane sa desne strane -- otidoe do potovanog Saripute. Kad su stigli, izmenie utive pozdrave sa njim. Poto su razmenili prijateljske pozdrave i utivosti, sedoe sa strane. Dok su tako sedeli, rekoe potovanom Sariputi: "Prijatelju Sariputa, elimo da odemo u jednu udaljenu oblast i da tamo boravimo. Ve smo o tome obavestili Uitelja." "Prijatelji, u stranoj zemlji postoje mudri plemii i svetenici, domaini i askete -- jer ljudi su tamo mudri i pronicljivi -- koji e pitati monaha: 'Koje je uenje tvoga uitelja? emu on poduava?' Jeste li dobro sasluali uenje -- dobro ga razumeli, pridravali ga se, razmatrali ga, pronikli u njega uz pomo uvida -- tako da odgovarajui na takvo pitanje govorite u skladu sa onim to je rekao Blaeni; neete pogreno tumaiti Blaenog, ve ete odgovarati u skladu sa Dhammom, tako da svako onaj ije je razmiljanje u skladu sa Dhammom nee imati osnova da vas kritikuje?" "Doli bismo i iz velike daljine samo da ujemo objanjenje ovih rei u prisustvu potovanog Saripute. Bilo bi dobro ako bi nas potovani Sariputa prosvetlio u pogledu njihovog znaenja." "U tom sluaju, prijatelji, sluajte i dobro zapamtite. A ja u govoriti." "Kako kae, prijatelju", odgovorie monasi. I potovani Sariputa ree: "Prijatelji, u stranoj zemlji postoje mudri plemii i svetenici, domaini i askete -- jer ljudi su tamo mudri i pronicljivi -- koji e pitati monaha: 'Koje je uenje tvoga uitelja? emu on poduava?' Kada vas tako pitaju, treba da odgovorite: 'Na uitelj poduava obuzdavanju strasti i elje.' Kad tako odgovorite, moe biti mudrih plemia i svetenika, domaina i asketa... koji e vas dalje ispitivati: 'Za ime tvoj uitelj poduava obuzdavanju strasti i elje?'
Kada vas tako pitaju, treba da odgovorite: 'Na uitelj poduava obuzdavanju strasti i elje za oblikom... za oseajem... za opaajem... za izrazima volje. Na uitelj poduava obuzdavanju strasti i elje za sveu.' Kad tako odgovorite, moe biti mudrih plemia i svetenika, domaina i asketa... koji e vas dalje ispitivati: 'Kakvu opasnost u svemu tome uvia tvoj uitelj, kad poduava obuzdavanju strasti i elje za oblikom... za oseajem... za opaajem... za izrazima volje. Kakvu opasnost u svemu tome uvia tvoj uitelj, kad poduava obuzdavanju strasti i elje za sveu?' Kada vas tako pitaju, treba da odgovorite: 'Kad neko nije osloboen strasti, elje, ljubavi, ei, groznice i udnje za oblikom, tada se iz svake promene i menjanja tog oblika raa tuga, jadikovanje, bol, jad i oaj. Kad neko nije osloboen strasti... za oseajem... za opaajem... za izrazima volje... Kad neko nije osloboen strasti, elje, ljubavi, ei, groznice i udnje za sveu, tada se iz svake promene i menjanja te svesti raa tuga, jadikovanje, bol, jad i oaj. Uviajui tu opasnost, moj uitelj poduava obuzdavanju strasti i elje za oblikom... za oseajem... za opaajem... za izrazima volje. Uviajui tu opasnost, moj uitelj poduava obuzdavanju strasti i elje za sveu.' Kad tako odgovorite, moe biti mudrih plemia i svetenika, domaina i asketa... koji e vas dalje ispitivati: 'I kakvu korist vidi tvoj uitelj kad poduava obuzdavanju strasti i elje za oblikom... za oseajem... za opaajem... za izrazima volje. Kakvu korist vidi tvoj uitelj kad poduava obuzdavanju strasti i elje za sveu?' Kada vas tako pitaju, treba da odgovorite: 'Kada je neko osloboen strasti, elje, ljubavi, ei, groznice i udnje za oblikom, tada se iz svake promene i menjanja tog oblika ne raa bilo kakva tuga, jadikovanje, bol, jad i oaj. Kad je neko osloboen strasti... za oseajem... za opaajem... za izrazima volje... Kad je neko osloboen strasti, elje, ljubavi, ei, groznice i udnje za sveu, tada se iz svake promene i menjanja te svesti ne raa bilo kakva tuga, jadikovanje, bol, jad i oaj. Uviajui tu korist, moj uitelj poduava obuzdavanju strasti i elje za oblikom... za oseajem... za opaajem... za izrazima volje. Uviajui tu korist, moj uitelj poduava obuzdavanju strasti i elje za sveu.'
Prijatelji, ako bi onaj ko je prisvojio i razvija tetne mentalne osobine imao prijatno boravite ovde i sada -- bez ikakve pretnje, bez oajanja, bez grozniavosti -- i posle razlaganja tela, posle smrti bi mogao oekivati dobro odredite, onda Blaeni ne bi zagovarao naputanje tetnih mentalnih osobina. Ali zato to onaj ko je prisvojio i razvija tetne mentalne osobine ima muno boravite ovde i sada -- sa mnogo pretnji, mnogo oajanja, mnogo grozniavosti -- i posle razlaganja tela, posle smrti moe oekivati loe odredite, zato Blaeni zagovara naputanje tetnih mentalnih osobina Ako bi onaj ko je prisvojio i razvija povoljne mentalne osobine imao muno boravite ovde i sada -- sa mnogo pretnji, mnogo oajanja, mnogo grozniavosti -- i posle razlaganja tela, posle smrti bi mogao oekivati loe odredite, onda Blaeni ne bi zagovarao prisvajanje povoljnih mentalnih osobina. Ali zato to onaj ko je prisvojio i razvija povoljne mentalne osobine ima dobro boravite ovde i sada -- bez ikakve pretnje, bez oajanja, bez grozniavosti -- i posle razlaganja tela, posle smrti moe oekivati dobro odredite, zato Blaeni zagovara prisvajanje povoljnih mentalnih osobina Tako ree potovani Sariputa. Zadovoljni, monasi se obradovae Sariputinim reima.
Rev. 27/04/2004 www.geocities.com/canon/samyutta/sn22-1.html
MN 58: Abhaya sutta
Majjhima nikaya 58
Abhaya sutta (Abhaya-raja-kumara sutta) Govor princu Abhaji (Neboji)

Uvod
U ovom govoru Buda ukazuje na faktore koji odreuju ta jeste, a ta nije vredno da se kae. Tri su glavna faktora: je li iskaz istinit ili nije, je li nekome na dobrobit ili nije, je li na neije zadovoljstvo ili nije. Sam Buda izgovorie samo ono to je istinito, to je korisno i to je u skladu sa njegovim oseanjem za trenutak kada prijatne i neprijatne stvari treba izgovoriti. Treba uoiti da mogunost da iskaz bude neistinit, a ipak koristan nije ak ni uzeta u razmatranje. Ovaj govor takoe pokazuje, na delu, Budino uenje o etiri kategorije pitanja i kako na njih treba odgovoriti (videti AN.IV.42). Na oba pitanja koja mu princ
MN 58: Abhaya sutta
postavlja Buda odgovara kontrapitanjem, pre nego to se upusti u analitiki odgovor na prvo pitanje i kategoriki odgovor na drugo. Svako od ovih kontrapitanja ima dvostruku funkciju: da princu prui njemu poznatu uporinu taku za razumevanje odgovora koji sledi i takoe da mu omogui ispoljavanje sopstvene inteligencije i dobrih namera. Ona mu daju priliku da sauva obraz poto bude osujeen u elji da u debati pobedi Budu. Komentar belei da je princ stavio svog malog sina u krilo kao jeftin trik: ako ga Buda u raspravi satera u ugao, utinue dete i poto ono pone da plae bie mu to dobar izgovor da prekine raspravu. Buda, pak, prisustvo deteta koristi da u ovom razgovoru ukloni svaki oseaj rasprave i takoe da napravi efektnu poentu. Uzimajui sliku Niganthe Nataputte o udici zabodenoj u grlo, on je primenjuje na dete i potom zakljuuje da, za raliku od Niganthe koji se zadovoljio da nekoga ostavi sa potencijalno smrtonosnim predmetom u grlu Buda eli da ukloni takve predmete, iz saoseanja i samilosti. Na taj nain, on princa pridobija na svoju stranu, pretvarajui potencijalnog oponenta u svoga sledbenika. Ovaj govor nije samo govor o ispravnom govoru, ve isto tako pokazuje ispravan govor na delu.
Ovako sam uo: Jednom je zgodom Blaeni (Buddho) boravio u Raagahi, u Bambusovu Gaju, pored svetita gdje se hrane vjeverice. Tada kraljevi Neboja posjeti aina Nataputtu, pozdravi ga i sjedne po strani, a ain Nataputto ree mu ovako: - Hajde kraljeviu! Porazi u raspravi ispasnika Gotamu, pa e ti se prouti slava i dika da si porazio isposnika Gotamu, koji uiva tako veliku duhovnu mo i dostojanstvo. - A kako u ja, gospodine, poraziti isposnika Gotamu. . .?
MN 58: Abhaya sutta
- Evo kako, kraljeviu: Otii k isposniku Gotami, pa ga upitaj ovako: Moe li, gospodine, Usavreni (Buddho) rei neto to se drugima ne svia, to im je neugodno? Ako isposnik Gotamo na to pitanje odgovori potvrdno, onda treba da mu kae: Ali u emu je onda razlika, gospodine, izmeu vas i prosjenog ovjeka? Jer i prosjean ovjek govori ono to se drugima ne svida to im je neugodno. A ako isposnik Gotamo odgovori nijeno, onda treba da mu kae: Kako to, gospodine, da ste vi ipak o Devadatti [1] rekli ovo: Devadatto je osuen na stradanje u paklu Nirayi za vrijeme jednog svemirskog razdoblja, Devadatti nema pomoi. Te se rijei nisu svidjele Devadatti, nego su ga rasrdile. Kraljeviu, zateen ovim dvosjeklim pitanjem isposnik Gotamo nee moi ni da ispljune ni da proguta odgovor. To e biti kao eljezna udica kad se zabode u grlo A kraljevi Neboja (kad je stigao do Buddhe) pogleda prema suncu, pa pomisli: Sada nije povoljan as da pobijam Blaenoga, nego u to uiniti sutra u svojoj vlastitoj kui, pa ree Blaenome: - Gospodine, pozivam Blaenoga da sutra sa jo trojicom doe k meni na ruak. Blaeni utnjom prihvati poziv... Slijedeeg dana kad je kraljevi Neboja pogostio Blaenog sluei ga vlastitim rukama biranom hranom i piem... sjedne pored njega na nie sjedite, pa ga upita: - Gospodine, moe li Usavreni rei neto to se drugima ne svia, to im je neugodno? - Kraljeviu, zar to pitanje nije pristrano? - E, gospodine, s te su strane aini pretrpjeli poraz. - A zato to kae, kraljeviu?
MN 58: Abhaya sutta
(Neboja mu ponovi cijeli svoj razgovor s Nataputtom i njegove upute doslovno.) Dok je tako govorio, kraljevi Neboja drao je u krilu svoga nejakog sinia, ispruena na leima. Blaeni mu tada ree: - to misli, kraljeviu, kad bi se dogodilo da ovom djeaiu tvojom nepanjom ili nepanjom dadilje dospije u grlo komadi drveta ili kameni i da tu zapne, to bi uinio? - Izvadio bih ga, gospodine! A ako to ne bi odmah uspjelo, onda bih mu prihvatio glavu lijevom rukom, pa bih mu izvadio smetnju iz grla skvrenim prstom svoje desne ruke, sve kad bih mu time raskrvario grlo. A zato? Jedino iz samilosti prema djetetu. - Isto tako, kraljeviu, i Usavreni, kad zna da neka tvrdnja ne odgovara injenicama, da nije tona ni svrsishodna, a i da se drugima ne svia, da im je neugodna - takvu tvrdnju Usavreni nee izrei. A kad Usavreni zna da neka tvrdnja odgovara injenicama, da je tona, ali nije svrsishodna, a drugima se ne svia i nije im ugodna ni takvu tvrdnju Usavreni nee izrei. Ali kad Usavreni zna da neka tvrdnja odgovara injenicama, da je tona, a uz to i svrsishodna, iako se drugima ne svia i nije im ugodna - za takvu e tvrdnju Usavreni nai pravo vrijeme da je razjasni... A zato? Jedino iz samilosti prema njima. - Gospodine, kad ueni plemii, brahmani, graani i isposnici postave Usavrenom takva pitanja koja su unaprijed (sofistiki) razradili - da li Blaeni ve unaprijed ima smiljen odgovor: Tko god me upita ovako, ja u mu odgovoriti ovako, ili Usavreni odgovara neposredno? - Kraljeviu, i ja u tebi postaviti protupitanje pa mi odgovori kako misli: Poznaje
MN 58: Abhaya sutta
li dobro razne dijelove bojnih kola? - Svakako, gospodine! - A ako te netko upita kako se zove ovaj ili onaj dio, hoe li imati ve unaprijed pripremljen odgovor za svako takvo pitanje, ili e odgovoriti nepasredno? - Budui da sam ja, gospodine, uven upravlja bojnim kolima i dobro im znam sve dijelove i pojedinosti, jasno je da u odgovoriti neposredno. - Isto je tako, kraljeviu, i s Usavrenim A zato? Zato to je Usavreni potpuno prozreo osnove bia
Beleka [1] Devadatto je bio Buddhin bliski roak. Pridruio se najprije njegovu prosjakom redu, ali je uskoro pokuao da preuzme vlast meu isposnicima. Kad je odluio da se otcijepi od Buddhe, zatraio je najprije od njega da prihvati deset dogmatskih stavova, koji bi sadrajno znaili povratak u ainizam, a osnivaju se na vjerovanju da se odreenim tjelesnim asketskim naporima mogu postii duhovni ciljevi. Buddho je odbio naelni pristanak, ali je rekao da tko god eli moe da slijedi ta naela asketske strogosti (dhutagam). Odbijajui princip tumaenja smisla asketskih napora, Buddho nije zanijekao i vrijednost asketizma uope. [Natrag]
AN X.93: Ditthi Sutta
Ditthi sutta Uverenja

Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio kraj Savatija, u etinom gaju, u parku Anatapindike. Tada domain Anatapindika rano napusti Savati da bi se susreo sa Blaenim, ali mu se onda javi sledea misao: "Sada nije pravo vreme da vidim Blaenog, jer on je u osami. I to nije vreme za posetu monasima koji razvijaju svoj um [u meditaciji] kad su u osami. ta ako bih posetio park u kojem su askete drugih uverenja?" Tada se on zaputi ka parku u kojem su bile askete drugih uverenja. A tom prilikom su se askete drugih uverenja sakupile i sedele jedni naspram drugih, raspravljali o raznim nevanim temama, pravili veliku buku i huku. Jo izdaleka ugledae domaina Anatapindiku kako dolazi i videvi ga poee da uutkuju jedan drugog: "Tihi budite, prijatelji. Ne pravite galamu. Evo ide domain Anatapindika, sledbenik askete Gotame. On je jedan od sledbenika askete Gotame, odeven u belo, koji ivi u Savatiju. Ti ljudi vole tiinu, izvebani su za tiinu i govore pohvale tiini. Moda e, ako nau grupu zatekne u tiini, pomisliti da postane
na sledbenik." I tako askete utihnue. Tada domain Anatapindika stie do mesta gde su boravile askete drugih uverenja. Stigavi, pozdavi ih utivo. I poto razmenie srdane pozdrave i utivosti, sede on sa strane. Dok je tako sedeo sa strane, askete mu se obratie: "Reci nam, domaine, koja uverenja zastupa asketa Gotama." "Potovana gospodo, ja ne znam do kraja koja su uverenja askete Gotame." "Pa dobro, znai ti ne zna koja uverenja zastupa asketa Gotama. Reci nam onda koja uverenja zastupaju monasi." "Ja ak ne znam sasvim ni koja uverenja zastupaju monasi." "Znai ti ne zna koja uverenja zastupa asketa Gotama, a ni koja uverenja zastupaju monasi. Reci nam onda koja su tvoja uverenja." "Ne bi mi bilo teko da izloim koja su moja uverenja. Ali neka prvo svaki od vas potovanih redom izloi svoje uverenje i onda mi nee biti teko da izloim koja su moja uverenja." Kad to bi reeno, jedan od asketa ree domainu Anatapindiki: "Ovaj svet je vean. Samo je to istina, sve drugo je bezvredno. To je moje uverenje." Drugi asketa ree Anatapindiki: "Ovaj svet nije vean. Samo je to istina, sve drugo je bezvredno. To je moje uverenje." Neki drugi asketa ree: "Ovaj svet je konaan..." ... "Ovaj svet je beskonaan..." ... "Dua i telo su jedno isto..." ... "Dua je jedna stvar, a telo je druga..." ... "Posle smrti Tathagata postoji..." ... "Posle smrti Tathagata ne postoji..." ... "Posle smrti Tathagata i postoji i ne postoji..." ... "Posle smrti Tathagata niti postoji niti ne postoji. Samo je to istina, sve drugo je bezvredno. To je moje uverenje."
Kad to bi reeno domain Anatapindika ree asketama: "to se tie potovanoga koji ree: 'Ovaj svet je vean. Samo je to istina, sve drugo je bezvredno. To je moje uverenje', to uverenje nastaje iz njegove neodgovarajue panje ili zato to se oslanja na rei nekog drugog. Dakle, takvo je uverenje roeno, stvoreno, izraz je volje ili nastalo u zavisnosti od neega drugog. I to god je roeno, stvoreno, izraz je volje ili nastalo u zavisnosti od neega drugog, to je prolazno. Sve to je prolazno jeste patnja. Tako ovaj plemeniti sledi neto to je patnja, potinjava se neemu to je patnja." (Slino i za ostale stavove.) Kada ovo bi izreeno, askete rekoe domainu Anatapindiki: "Svako od nas ti je redom izloio svoje uverenje. A sada ti nama reci svoje uverenje." "to god je roeno, stvoreno, izraz je volje ili nastalo u zavisnosti od neega drugog, to je prolazno. Sve to je prolazno jeste patnja. Sve to jeste patnja nije deo mene, nije ono to ja jesam, nije moje sopstvo. Takvo je moje uverenje." "Dakle, domaine, to god je roeno, stvoreno, izraz je volje ili nastalo u zavisnosti od neega drugog, to je prolazno. Sve to je prolazno jeste patnja. Ti tako sledi upravo tu patnju, potinjava se neemu to je patnja." "Potovani, to god je roeno, stvoreno, izraz je volje ili nastalo u zavisnosti od neega drugog, to je prolazno. Sve to je prolazno jeste patnja. Sve to jeste patnja nije deo mene, nije ono to ja jesam, nije moje sopstvo. Dobro sagledavi to kroz ispravan uvid onakvo kakvo je sada, ja takoe uviam izlaz iz toga kakvo je sada." Kad to bi izreeno, askete utihnue, zbunjeni, klonuli, pognutih glava, zabrinuti, zanemeli. A domain Anatapindika, primetivi da su askete utihnuli, zbunjeni, klonuli, pognutih glava, zabrinuti, zanemeli, ustade i otide do meste na kojem je boravio Blaeni. Stigavi, poklonivi se Blaenom, sede sa strane. Dok je tako sedeo, ispria on Blaenome itav svoj razgovor sa asketama. [Blaeni ree:] Dobro uinjeno, domaine,. Dobro uinjeno. Tako bi trebalo s vremena na vreme u raspravi pobeivati te neznalice u pogledu Dhamme." Tada on uputi, obodri, podstaknu i
ohrabri domaina Anatapindiku govorom o Dhammi. I poto domain Anatapindika bi upuen, obodren, podstaknut i ohrabren govorom o Dhammi, ustade on sa svoga mesta i, poklonivi se Blaenome, zaputi se kui obiavi Blaenog sa svoje desne strane. Nedugo zatim, obrati se Blaeni monasima: "Monasi, ak i onaj monah koji je duboko pronikao u Dhammu u ovom uenju i disciplini dobro bi uinio ako bi s vremena na vreme u raspravi pobedio upravo onako kako je domain Anatapindika to uinio."
Videti takoe: AN X.96; Sn IV.12
AN VII.6: Dhana sutta
Anguttara nikaya VII.6
Dhana sutta Blago

"Monasi, postoji ovih sedam blaga. Kojih sedam? Blago uverenja, blago vrline, blago savesti, blago brige, blago sluanja, blago velikodunosti, blago uvida. A ta je to blago uverenja? Postoji sluaj kada je plemeniti sledbenik uveren u Tathagatino probuenje: 'Zaista, Blaeni je potpuno i sopstvenim naporom probuen, usavren u znanju i ponaanju, sa dobrim odreditem, savreni poznavalac ovoga sveta, nenadmaan kao savetnik onih ljudi sposobnih da budu podueni, uitelj boanskim i ljudskim biima, probuen, blagosloven.' To se naziva blagom uverenja. A ta je to blago vrline? Ima sluajeva ka se plemeniti sledbenik uzdrava od ubijanja, uzdrava od krae, uzdrava od nedozvoljenih seksualnih odnosa, uzdrava od laganja, uzdrava od konzumiranja sredstava koja izazivaju
nepromiljenost. To se, monasi, naziva blagom vrline. A ta je to blago savesti? Ima sluajeva kada plemeniti sledebenik osea stid na [pomisao da poini neto] loe telom, reju i milju. To se nativa blagom savesti. A ta je to blago brige? Ima sluajeva kada plemeniti sledbenik osea brigu zbog [patnje koja proizlazi iz] onoga loeg to je poinjeno telom, reju i milju. To se naziva blagom brige. A ta je to blago sluanja? Ima sluajeva kada je plemeniti sledbenik uo mnogo, kada je zapamtio to to je uo, kada je sauvao to to je uo. Kakvo god uenje da je hvale vredno na poetku, hvale vredno u sredini, hvale vredno na kraju, ono koje -- po svome unutranjem i spoljanjem znaenju -- obznanjuje svetaki ivot koji je potpuno celovit i ist: njega je on sluao esto, zapamtio ga, diskutovao, sakupio, razmotrio sopstvenim umom i podrobno ispitao u skladu sa svojim stanovitima. To se naziva blagom sluanja. A ta je to blago velikodunosti? Ima sluajeva kada je plemeniti sledbenik, lien neistoe tvrdiluka, ivi kao kuedomain, velikoduan, iroke ruke, uiva u dareljivosti, spreman da u nevolji pomogne, uiva u darivanju monaha. To se naziva blagom velikodunosti. A ta je to blago uvida? Ima sluajeva kada je plemeniti sledbenik uvia, opremljen uvidom o nastajanju i nestajanju -- uvidom plemenitim, prodornim, to vodi do potpunog iskorenjivanja patnje. To se naziva blagom uvida. To su, monasi, sedam blaga. Blago uverenja, blago vrline, blago savesti i brige, blago sluanja, velikodunosti i uvida kao sedmo plago.
Ko god, mukarac ili ena, da ima ta blaga za njega se kae da nije siromaan, taj nije iveo uzalud. Tako uverenje i vrlinu, veru i viziju Dhamme treba da neguju mudraci, seajui se Budinih saveta.
Videti takoe: Sn I.2
SN XV.3: Assu sutta
Samyutta nikaya XV.3
Assu sutta Suze

U Savatiju. Tu Blaeni ree: "Transmigracija postoji jo od neznanih vremena. Taka poetka nije vidljiva, ali ljudi optereeni neznanjem i okovani eljom putuju iz jednog u drugi ivot. ta mislite, monasi: ega ima vie, suza to ste ih prolili preporaajui se i tumarajui tim dugim, dugim putem -- plaui, lijui suze zbog bivanja sa onim to ne volimo, zbog razdvojenosti od onoga to volimo -- ili vode u etiri velika okeana?" "Kako mi razumemo Dhammu kojom nas je poduio Blaeni, vie je suza to smo ih prolili preporaajui se i tumarajui tim dugim, dugim putem -- plaui, lijui suze zbog bivanja sa onim to ne volimo, zbog razdvojenosti od onoga to volimo -- nego vode u etiri velika okeana" "Izvanredno, monasi. Izvanredno. Zaista je odlino da ste tako razumeli Dhammu kojoj sam vas poduio. Vie je suza to ste ih prolili preporaajui se i tumarajui tim dugim, dugim putem -- plaui,
SN XV.3: Assu sutta
lijui suze zbog bivanja sa onim to ne volite, zbog razdvojenosti od onoga to volite -- nego to je vode u etiri velika okeana Mnogo ste puta doiveli smrt majke. Vie je suza to ste ih prolili zbog smrti majke dok ste se preporaali i tumarali tim dugim, dugim putem -- plaui, lijui suze zbog bivanja sa onim to ne volite, zbog razdvojenosti od onoga to volite -- nego to je vode u etiri velika okeana Mnogo ste puta doiveli smrt oca... smrt brata... smrt sestre... smrt sina... smrt kerke... gubitak roaka... gubitak bogatstva... gubitak zdravlja. Vie je suza to ste ih prolili zbog gubitka zdravlja dok ste se preporaali i tumarali tim dugim, dugim putem -- plaui, lijui suze zbog bivanja sa onim to ne volite, zbog razdvojenosti od onoga to volite -- nego to je vode u etiri velika okeana A zato je to tako? Transmigracija postoji jo od neznanih vremena. Taka poetka nije vidljiva, ali ljudi optereeni neznanjem i okovani eljom putuju iz jednog u drugi ivot. Jako dugo ste tako doivljavali patnju, doivljavali bol, doivljavali gubitak, trunili po grobljima -- dovoljno da prestanemo da budemo opinjeni bilo kakvom stvorenom stvari, dovoljno da se oslobodimo strasti, dovoljno da postanemo osloboeni."
Rev. 1/12/2005 www.geocities.com/budizam/canon/samyutta/sn15-3.html
SN XXII.85: Yamaka sutta
Yamaka sutta Jamako

Ovako sam uo. Jednom je zgodom redovnik Sariputto boravio u gradu Savatthi, u etinu Gaju, u samostanu Anathapindike. Tada je neki isposnik po imenu Yamako zastupao ovakvo pogreno gledite: Prema mojem shvaanju, Blaeni nauava da isposnik koji se rijeio izljeva strasti tjelesnom smru biva skren i zatrt, da poslije smrti vie ne postoji. Mnogi su isposnici uli da isposnik Yamako zastupa takvo pogreno gledite, pa su otili k njemu, pozdravili se s njim i nakon uobiajenih utivih rijei sjeli sa strane, a zatim ga upitali: Je li istina, prijatelju Yamako, da ti zastupa ovo pogreno gledite... [1] Da, prijatelji, ja sam tako shvatio uenje Blaenoga...
Nemoj, prijatelju Yamako, tako govoriti. Takvo pretjerivanje nije dobro. Blaeni sigurno ne bi rekao tako... Ali je redovnik Yamako, iako su ga ti isposnici tako opomenuli, ipak uporno ostao na stanovitu koje je zastupao... Poto ti isposnici nisu mogli da redovnikaYamaka odvrate od njegova pogrenog gledita, ustali su i otili redovniku Sariputti [2], obavijestili ga o cijelom razgovoru... i zamolili ga da i on iz samilosti otie do redovnika Yamaka. Redovnik Sariputta utke pristane. Kad je redovnik Sariputta pred veer iziao iz osamljenog boravita, otie do redovnika Yamaka, pozdravi se s njim, sjedne sa strane pa ga upita da li je istina da zastupa spomenuto pogreno gledite. Yamako odgovori potvrdno. Prijatelju, Yamako, ta misli o ovome: je li tjelesni lik postojan ili nepostojan? Nepostojan, prijatelju. A jesu li osjeaj, predodba, izraz volje i svijest postojani ili nepostojani? Nepostojani, prijatelju. Zato onaj ko to uvidi razumije da u takvim okolnostima za "takvo bie" [3] ne moe biti daljeg opstanka (poslije smrti). A ta misli, prijatelju Yamako, o ovome: smatra li da je "takvo bie" (samo) tjelesni lik? Ne, prijatelju. Smatra li moda da je "takvo bie" utjelovljeno u liku? Ne, prijatelju. Smatra li da je "takvo bie" neto drugo nego tjelesni lik ... da je "takvo bie" (sadrano) u
osjeaju, u predodbi, u izrazima volje, u svijesti ili smatra da je negdje drugde, a ne u osjeaju, u predodbi, u izrazima volje, ili u svijesti? Ne, prijatelju. Smatra li da tjelesni lik, osjeaj, predodba, izrazi volje i svijest (skupa) sainjavaju "takvo bie"? Ne, prijatelju. Smatra li da je "takvo bie" bestjelesno, bezosjeajno, bezpredodbeno, bezvoljno i bezsvjesno? Ne, prijatelju. Ako, dakle, prijatelju Yamako, za tebe "takvo bie" istinski i zbiljski ne postoji ni u ovom neposrednom iskustvu, kako onda moe tvrditi da, prema tvome shvaanju, Blaeni nauava da isposnik koji se rijeio izljeva strasti tjelesnom smru biva "skren i zatrt", da (tek) "poslije smrti" vie ne postoji? Ja sam, prijatelju Sariputto, ranije iz neznanja zastupao to pogreno gledite. Sada, kad mi je prijatelj Sariputto obrazloio ispravno uenje, to je pogreno gledite naputeno, dosegao sam istinu. A ako te sad neki upita, prijatelju Yamako, ta biva poslije smrti s isposnikom koji je usavren, koji se rijeio izljeva strasti, kao bi odgovorio? Odgovorio bih ovako: tjelesni je lik, prijatelju, nepostojan, a isto tako i osjeaj, i predodba, i izraz volje i svijest. Sve to je prolazno, bolno je; sve to je bolno (u ovom je sluaju) slomljeno i savladano. Vrlo dobro, prijatelju Yamako. A sada u ti rei jednu usporedbu koja e ti jo bolje razjasniti
smisao. Pretpostavimo da je neki domain ili plemi bogat posjednik velikog imanja i blaga i da ima pouzdanu strau, a neki drugi ovjek, koji eli da mu nakodi i da ga oteti, da mu poremeti miran ivot, da ga lii ivota, da razmisli ovako: "Taj je domain ili plemi bogat posjednik velikog imanja i blaga i ima pouzdanu strau. Ne bi ga bilo lako ubiti u otvorenom napadaju. Trebalo bi da mu se uvuem u kuu." Tada da otide tome domainu ili plemiu, pa da mu kae: "elio bih, gospodine, da budem primljen kod vas u slubu." Gospodar ga primi, a on postane pokoran sluga, ustaje rano, a lijee kasno, usluan na djelu i prijazan na rijei. Tako gospodar stekne povjerenje u njega kao u pouzdanog prijatelja i ophodi se s njime kao s drugom. A taj ovjek, kad se uvjeri da je stekao potpuno povjerenje, doeka gospodara na osamljenu mjestu, pa ga smakne britkom sabljom. ta misli, prijatelju Yamako: kad je taj ovjek otiao onom domainu ili plemiu, pa mu rekao da eli da bude primljen kod njega u slubu, zar nije ve tada bio ubojica iako gospodar nije znao da mu je to ubojica? I dok mu je bio pokoran sluga koji je rano ustajao, a kasno lijegao, usluan na djelu i prijazan na rijei, i tada je bio ubojica iako gospodar to jo nije znao. A kada ga je doekao na osamljenom mjestu da ga smakne britkom sabljom, i tada je bio ubojica, ali je gospodar tek tu doznao da mu je to ubojica. [4] Tako je, prijatelju. Isto tako, prijatelju, neuk i priprost ovjek, koji nije upoznao plemenita bia, koji nije upuen u plemenitu istinu niti u njoj uzgojen, kome nisu poznati plemeniti ljudi, koji nije upuen u njihovu ovjenu istinu niti u njoj uzgojen taj tijelo shvaa kao sebe samoga, ili sebe kao tjelesnost, ili tijelo u sebi ili sebe u tijelu. (Isto tako) osjeaj, predodba, izraze volje i svijest shvaa kao sebe samoga, ili sebe shvaa kao te doivljaje, ili njih u sebi, ili sebe u njima. Nepostojan tjelesni lik ne spoznaje kao "nepostojan tjelesni lik", kakav zbilja jeste, a isto tako ni nepostojan osjeaj, predodbu, izraz volje i svijest ne spoznaje kao nepostojane doivljaje kakvi zbilja jesu. (Isto tako) ne spoznaje da su tjelesni lik kao i ostala etiri (psihika) sastojka linosti bolni da su lieni trajnog svojstva, da im je ustrojstvo sloeno i ubitano kao to zbilja jeste. Njegov pristup tijelu, zahvat u tjelesnost i vlast nad tjelom osniva se na naelu: "To je moja svojstvenost" (dua). (Isto vai i za ostala etiri, psihika, sastojka linosti.) Takav ga pristup i zahvat u tih pet sredstava odranja ivota vodi u dugotrajan nepovoljan i bolan opstanak. (Nasuprot tome) uen i oplemenjen sledbenik koji je upoznao plemenita bia ... koji je upuen u
njihovu ovjenu istinu i u njoj je uzgojen taj tjelo ne shvaa kao sebe samoga, ili sebe kao tjelesnost, ili tjelo u sebi, ili sebe u tijelu, a isto tako ni osjeaj, ni predodbu, ni izraz volje, ni svijest ... On nepostojan tjelesni lik spoznaje kao "nepostojan tjelesni lik", kakav zbilja jeste, a isto tako i nepostojan osjeaj, predodbu, izraze volje i svijest. Isto tako spoznaje za tjelesni lik, kao i za ostala (etiri psihika) svojstva linosti (pojedinano i u cjelini) da su lieni trajnog svojstva (due); da im je ustrojstvo sloeno; i ubitano kao to zbilja jeste. Njemu se ni pristup tijelu, ni zahvat u tjelesnost, ni vlast nad tijelom ne osniva na naelu: "To je moja svojstvenost" a isto vai i za ostala etiri (psihika) sastojka linosti. Takav ga pristup i zahvat u tih pet sredstava odravanja ivota ne vodi u dugotrajan nepovoljan i bolan opstanak. Isto su tako sretni, prijatelju Sariputto, i oni redovnici koji imaju takve drugove u svetom ivotu, drugove pune samilosti, dobronamjerne, koji ih savjetuju i upuuju. A sada, kad sam od prijatelja Sariputte uo razjanjenje istine, i moj se duh oslobodio prijanjanja uz prljave izljeve strasti. Tako je govorio redovnik Sariputto, a redovnik Yamako je radosno prihvatio njegov govor.
Beleke: [1] Takama su obiljeena ponavljanja poetne izjave u cjelini. [Natrag] [2] Sariputto je bio Buddhin najistaknutiji uenik po intelektualnim sposobnostima, ueni brahman koji je vjerovatno bio i glavni sistematizator Buddhina uenja po tradicionalnoj indijskoj metodi mnemotehnikih ablona. Ta je metoda ablonizacije u sluaju Buddhinih govora dosegla usavrenje jedinstveno u ranoj buddhistikoj knjievnosti. U istoj knjizi iste zbirke ponavlja se i u nekoliko Buddhinih neposrednih razgovora doslovno ista argumentacija o istoj temi (brkanje materijalistike teorije uheda-vado s Buddhinim uenjem o nitavilu, sunna-
vado) Sariputto je umro prije Buddhe. [Natrag] [3] Tathagato. [Natrag] [4] Usporedi s ovom metaforom Heideggerovu interpretaciju egzistencije kao das Sein zum Tode (bivstovanje bez smrti). [Natrag]
SN XXXV.85: Sua sutta
Sua sutta Nita

Tada potovani Ananda otide do Blaenog i stigavi, poklonivi mu se, sede sa strane. Dok je tako sedeo, ree on Blaenom: "Reeno je da je ovaj svet nita, da je ovaj svet nita, gospodine. Zato je reeno da je ovaj svet nita?" "Zato to je on nita i po sebi i za sebe. Zato je reeno, Ananda, da je ovaj svet nita. A ta je to nita i po sebi i za sebe? Oko je nita i po sebi i za sebe. Oblici... Svest o vienom... Kontak oka i vienog je nita i po sebi i za sebe. Uvo je nita... Nos je nita... Jezik je nita...
SN XXXV.85: Sua sutta
Telo je nita Um je nita i po sebi i za sebe... Ideje... Svest o idejama... Kontakt uma i ideja je nita i po sebi i za sebe. Zato je reeno da je ovaj svet nita?"
An IV.159: Bhikkhuni sutta
Bhikkhuni sutta Monahinja

Ovako sam uo. Jednom je prilikom potovani Ananda boravio u Kosambiju, u Ghoitinom parku. I tada jedna monahinja ree jednome oveku: "Otidi, dobri ovee, do potovanog Anande i, kad stigne, pokloni mu se do nogu u moje ime, te mu reci: 'Monahinja po imenu tom i tom, vrli gospodine, bolesna je, u mukama, razdirana boleu. Ona se do zemlje klanja potovanom Anandi i kae mu: 'Bilo bi dobro ukoliko bi vrli Ananda otiao do mesta gde borave monahinje i iz milosra posetio bolesnu monahinju'." "Uradiu tako", odgovori taj ovek, otide do potovanog Anande i, stigavi, poklonivi mu se, sede sa strane. Sedei tako sa strane obrati se on potovanom Anandi: "Monahinja po imenu tom i tom, vrli gospodine, bolesna je, u mukama, razdirana boleu. Ona se do zemlje klanja potovanom Anandi i kae mu: 'Bilo bi dobro ukoliko bi vrli Ananda otiao do mesta gde borave monahinje i iz milosra
posetio bolesnu monahinju'." Potovani Ananda prihvati utke ovaj poziv. Tako u rano jutro, obukavi svoj ogrta i uzevi svoju zdelu za proenje hrane, otide on do mesta gde borave monahinje. A ona monahinja jo izdaleka ugleda potovanog Anandu kako dolazi. Ugledavi ga, lee ona u krevet i pokri se preko lica. Onda potovani Ananda stie do monahinje i, stigavi, sede na unapred pripremljeno mesto. I dok je tako sedeo, obrati se monahinji: "Ovo telo, sestro, nastaje zahvaljujui hrani. A ipak, oslanjajui se na hranu, oslabaamo se hrane. Ovo telo nastaje zahvalujui elji. A ipak, oslanjajui se na elju, oslobaamo se elje. Ovo telo nastaje zahvaljujui oholosti. A ipak, oslanjajui se na oholost, oslobaamo se oholosti. Ovo telo nastaje zahvaljujui seksualnom odnosu. Seksualni odnos treba napustiti. Buda seksualni odnos naziva ruenje mosta. 'Ovo telo, sestro, nastaje zahvaljujui hrani. A ipak, oslanjajui se na hranu, oslabaamo se hrane.' Tako je reeno. A zbog ega je tako reeno? Ima sluajeva, sestro, kada monah, dobro razmislivi, uzima hranu -- ne radi zabave, ne radi omamljivanja, ne radi gojenja, ne radi ulepavanja -- ve jednostavno radi preivljavanja i dalje egzistencije toga tela, radi okonanja telesnih nedaa, kao potporu svetakom ivotu, [razmiljajui]: 'Ovako u unititi stara oseanja [gladi] i neu stvoriti nova oseanja [prekomerne sitosti]. Nahraniu sebe, ne dajui povoda za prekore i iveti spokojno.' Tako se, vremenom, oslobaa on hrane,
oslanjajui se na hranu. 'Ovo telo, sestro, nastaje zahvaljujui hrani. A ipak, oslanjajui se na hranu, oslabaamo se hrane.' Tako je reeno i zbog toga je tako reeno. 'Ovo telo nastaje zahvalujui elji. A ipak, oslanjajui se na elju, oslobaamo se elje.' Tako je reeno. A zbog ega je tako reeno? Ima sluajeva, sestro, kada monah uje: 'Monah po imenu tom i tom, okonavi nemir, uao je i boravi u stanju neuznemirenosti, osloboene svesti i osloboenog uvida, upoznavi ih i ostvarivi ih za sebe, ovde i sada.' Onda se u njemu javi ovakva misao: 'Nadam se da u i ja -- okonavi nemir -- ui i boraviti u stanju neuznemirenosti, osloboene svesti i osloboenog uvida, upoznati ih i ostvariti ih za sebe, ovde i sada.' Tako se, vremenom, oslobaa on elje, oslanjajui se na elju. 'Ovo telo, sestro, nastaje zahvaljujui elji. A ipak, oslanjajui se na elju, oslabaamo se elje.' Tako je reeno i zbog toga je tako reeno. 'Ovo telo nastaje zahvaljujui oholosti. A ipak, oslanjajui se na oholost, oslobaamo se oholosti.' Tako je reeno. A zbog ega je tako reeno? Ima sluajeva, sestro, kada monah uje: Monah po imenu tom i tom, okonavi nemir, uao je i boravi u stanju neuznemirenosti, osloboene svesti i osloboenog uvida, upoznavi ih i ostvarivi ih za sebe, ovde i sada.' Onda se u njemu javi ovakva misao: 'Monah po imenu tom i tom, okonavi nemir, uao je i boravi u stanju neuznemirenosti, osloboene svesti i osloboenog uvida, upoznavi ih i ostvarivi ih za sebe, ovde i sada. A zato to ne bih mogao i ja?' Tako se, vremenom, oslobaa on oholosti, oslanjajui se na oholost. 'Ovo telo, sestro, nastaje zahvaljujui oholosti. A ipak, oslanjajui se na oholost, oslabaamo se oholosti.' Tako je reeno i zbog toga je tako reeno. Ovo telo nastaje zahvaljujui seksualnom odnosu. Seksualni odnos treba napustiti. Buda seksualni odnos naziva ruenje mosta." Onda monahinja -- ustajui iz kreveta, prebacujui svoj gornji ogrta preko jednog
ramena i poklonivi se do nogu potovanom Anandi -- ree: "Grena misao me zavela, potovani gospodine, te sam bila toliko glupa, plitkoumna i zavedene da se ponaam na ovakav nain. Moe li potovani Ananda prihvatiti moje priznanje, te da mogu sebe obuzdati u budunosti." "Da, sestro, grena misao te zavela, te si bila toliko glupa, plitkoumna i zavedene da se ponaa na takav nain. Ali zato to uvia svoju pogreku i ispravlja je u skladu sa Dhammom, prihvatam tvoje priznanje. Jer to je podstrek uvrivanju u Dhammi i disciplini plemenitih kada, uvidevi da smo pogreili, ispravljamo tu pogreku u skladu sa Dhammom i ubudue se vebamo u obuzdanosti." Tako ree potovani Ananda. Oduevljena, monahinja izrazi svoju saglasnost sa reima potovanog Anande.
AN IV.184: Abhaya sutta
Abhaya sutta Neustraivi

Onda braman Janusoni otide do Blaenog i, stigavi, razmeni utive pozdrave sa njim. Poto su razmenili prijateljske pozdrave i utivosti, sede on sa strane. Dok je tako sedeo ree on Blaenome: "Moje je gledite, moje je miljenje da ne postoji onaj ko je smrtan, a da se ne plai i ne uasava smrti." [Blaeni ree:] "Bramanu, postoje oni koji su smrtni i koji se plae i uasavaju smrti. Ali postoje i oni koji se, iako smrtni, ne plae i ne uasavaju smrti. A ko je taj ovek koji je smrtan i koji se plai i uasava smrti? Ima sluajeva da ovek nije napustio strast, elju, naklonost, e, groznicu i udnju za ulnim zadovoljstvima. Onda ga zadesi ozbiljna bolest. I kad ga zadesi ozbiljna bolest, u njemu se javi misao: 'O ta meni tako draga ulna zadovoljstva bie mi oduzeta i biu od njih razdvojen!' On tui, rastrzan je, plae, bije se u grudi i sve je oajniji.
To je ovek koji je smrtan i koji se plai i uasava smrti. Sem toga, ima sluajeva da ovek nije napustio strast, elju, naklonost, e, groznicu i udnju za telom. Onda ga zadesi ozbiljna bolest. I kad ga zadesi ozbiljna bolest, u njemu se javi misao: 'O to meni tako drago telo bie mi oduzeto i biu od njega razdvojen!' On tui, rastrzan je, plae, bije se u grudi i sve je oajniji. To je, takoe, ovek koji je smrtan i koji se plai i uasava smrti. Sem toga, ima sluajeva da ovek nije radio ono to je dobro, nije radio ono to je korisno, nije zatitio one koji su uplaeni i umesto toga je inio ono to je ravo, grubo i okrutno. Onda ga zadesi ozbiljna bolest. I kad ga zadesi ozbiljna bolest, u njemu se javi misao: 'Nisam radio ono to je dobro, nisam radio ono to je korisno, nisam zatitio one koji su uplaeni i umesto toga inio sam ono to je ravo, grubo i okrutno. Poto postoji odredite za one koji nisu radili ono to je dobro, nisu radili ono to je korisno, nisu zatitili one koji su uplaeni i umesto toga inili su ono to je ravo, grubo i okrutno, to je mesto na koje idem posle smrti.' On tui, rastrzan je, plae, bije se u grudi i sve je oajniji. To je, takoe, ovek koji je smrtan i koji se plai i uasava smrti. Sem toga, ima sluajeva da je ovek pun sumnji i zbunjen, nije doao do vrstog uverenja u pogledu istinske Dhamme. Onda ga zadesi ozbiljna bolest. I kad ga zadesi ozbiljna bolest, u njemu se javi misao: 'Kako sam pun sumnji i zbunjen! Nisam doao do vrstog uverenja u pogledu istinske Dhamme!' On tui, rastrzan je, plae, bije se u grudi i sve je oajniji. To je, takoe, ovek koji je smrtan i koji se plai i uasava smrti. To su, bramanu. etiri vrste ljudi koji su smrtni i koje se plae i uasavaju smrti. A ko je ovek koji se, iako smrtan, ne plai i ne uasava smrti? Ima sluajeva da je ovek napustio strast, elju, naklonost, e, groznicu i udnju za ulnim zadovoljstvima. Onda ga zadesi ozbiljna bolest. I kad ga zadesi ozbiljna
bolest, u njemu se javi misao: 'O ta meni tako draga ulna zadovoljstva bie mi oduzeta i biu od njih razdvojen!' On ne tui, nije rastrzan, ne plae, ne bije se u grudi, niti je sve oajniji. To je ovek koji se, iako smrtan, ne plai i ne uasava smrti. Sem toga, ima sluajeva da je ovek napustio strast, elju, naklonost, e, groznicu i udnju za telom. Onda ga zadesi ozbiljna bolest. I kad ga zadesi ozbiljna bolest, u njemu se javi misao: 'O to meni tako drago telo bie mi oduzeto i biu od njega razdvojen!' On ne tui, nije rastrzan, ne plae, ne bije se u grudi, niti je sve oajniji. To je, takoe, ovek koji se, iako smrtan, ne plai i ne uasava smrti. Sem toga, ima sluajeva da je ovek radio ono to je dobro, radio ono to je korisno, zatitio one koji su uplaeni i umesto toga nije inio ono to je ravo, grubo i okrutno. Onda ga zadesi ozbiljna bolest. I kad ga zadesi ozbiljna bolest, u njemu se javi misao: 'Radio sam ono to je dobro, radio sam ono to je korisno, zatitio sam one koji su uplaeni i nisam umesto toga inio ono to je ravo, grubo i okrutno. Poto postoji odredite za one koji su radili ono to je dobro, ono to je korisno, koji su zatitili one koji su uplaeni i nisu umesto toga inili ono to je ravo, grubo i okrutno, to je mesto na koje idem posle smrti.' On ne tui, nije rastrzan, ne plae, ne bije se u grudi, niti je sve oajniji. To je, takoe, ovek koji se, iako smrtan, ne plai i ne uasava smrti. Sem toga, ima sluajeva da ovek nije pun sumnji, niti zbunjen, doao je do vrstog uverenja u pogledu istinske Dhamme. Onda ga zadesi ozbiljna bolest. I kad ga zadesi ozbiljna bolest, u njemu se javi misao: 'Nisam pun sumnji, niti zbunjen! Doao sam do vrstog uverenja u pogledu istinske Dhamme!' On ne tui, nije rastrzan, ne plae, ne bije se u grudi, niti je sve oajniji. To je, takoe, ovek koji se, iako smrtan, ne plai i ne uasava smrti. To su, bramanu, etiri vrste ljudi koje se, iako smrtni, ne plae i ne uasavaju smrti.
[Kada ovo bi izreeno, braman Janusoni ree Blaenome:] ""Izvanredno, uitelju Gotamo! Izvanredno! Kao kada bi neko ispravio neto to je dotle stajalo naglavce ili otkrio skriveno ili pokazao put zalutalome ili uneo svetiljku u tamu tako da oni koji imaju oi mogu da vide, isto tako je uitelj Gotama objasnio istinu na vie naina. Zato uzimam utoite u njemu, Dhammi i monakoj zajednici. Neka me uitelj Gotama prihvati kao svog sledbenika koji, od danas pa do kraja ivota, pronae svoje utoite!"
Videti takoe: Iti 30; Iti 31.

Rev. 15/2/2004
MN 57: Kukkura vatika sutta
Majjhima Nikaya 57
Kukkura vatika sutta Asketa pseeg zaveta

Predgovor
Karma se tie svakoga. Pravimo je, velik njezin deo, svakoga dana dok smo budni. Odluujemo se da li da ustanemo ili ne - karma. (Dobra karma ako ustajemo bodro, a loa ako to inimo lenjo i mrzovoljno.) Odluujemo se za aj, doruak moda je u to ukljueno malo prodrljivosti, dakle loe karme. Saoseamo sa neijom boleu i pomaemo - dobra karma. Uzrujani smo jer autobus nikako ne stie i kasnimo na posao - loa karma. Kada smo na posao stigli, moda smo neljubazni prema kolegi ili ljuti na njega, pretimo mu - sve gora i gora karma. Ali moda smo velikoduni i ljubazni prema nekome - izvanredna karma. Posao nas uvodi u otupljujua mentalna stanja, potom se otresemo te tromosti i nezadovoljstva (kao loe karme) i svim silama pokuavamo da se vratimo panji
(dobra karma). U prenatrpanom autobusu, vraajui se kui, neko nekome staje na nogu, ovaj odgovara psovkom - loa karma - ali posle kratkog razmiljanja shvata: "Ah, odsustvo panje" i to je dobra karma. Najzad, kod kue. okrepljujemo se, potom poigramo sa decom i ispriamo im nekoliko pria iz atake - sve dobra karma. Ali onda, umorni i otupeli, ukljuujemo radio (i/ili televizor) i ni ne sasluavi ga ostavljamo ga da vergla uprazno; potom se prejedemo i osetimo bezvoljnim - loa karma. Ali, moda, umesto svega toga odamo potu Budinom liku, pa posle pevanja odvojimo malo vremena za meditaciju - sve je to dobra karma. Kada je telo umorno odlazimo na spavanje imajui na umu neki objekat meditacije - dobra karma. Sve ove odluke, izbori ili elje jesu karma koju je um stvorio. Jo vie karme stvori se kada govorimo posle svake takve odluke. A jo vie ako posle svega toga jo i delamo. "Dobra" i "loa" karma razlikuju se prema korenu dela. Po tome kakvim smo motivom voeni kada, recimo, pomaemo bolesnom. To je uvek sluaj kada postoje razliite mogunosti. Je li motiv to to elimo novac bogate tetke posle njezine smrti ili pomaemo iz iskrenog milosra? Oigledno da se u ovom drugom sluaju stvara mnogo bolja karma. Ali ima sluajeva kada su stvari oiglednije. Neko je oepljen i opsuje: ovo ni u kom sluaju ne moe biti dobra karma, jednostavno zato to je koren u mrnji. Ili neko prodire velike koliine hrane - radi se jednostavno o karmi ukorenjenoj u pohlepi. Ili oni periodi otupelosti i sanjarenja, kada stvari ne posmatramo onakvim kakve jesu - to je karma ukorenjena u obmanutosti. Kada bilo koje od ovih mentalnih stanja koja prljaju um preovladava, tada nema sumnje da se stvara loa karma. Jednom kada je stvorena ne postoji nain da se izbrie ili promeni i kad-tad ona e doneti svoj plod. Plod loe karme nikada nije srea, kao to moemo da proitamo u govorima koji slede. On uvek dolazi kao bol, muka, razoarenje ili teskoba. A ko to eli? Pa onda ne stvarajte vie lou karmu! Svako je stvorio ve itavo njezino skladite dovoljno da stvara patnju u ivotima koji tek dolaze. Nema potrebe tu koliinu jo poveavati. Svako eli sreu! Ali i njezin nastanak je uslovljen. Stvaranje dobre karme je veliki
generator sree. A ta je u toj karmi dobro? Ona je ukorenjena u ne-pohlepi (velikodunosti, samoodricanju) ili u ne-mrnji (saoseanju, ljubaznosti) ili, na kraju, u ne-obmanutosti (mudrosti, razumevanju). Dakle, siguran put da se zadobije srea jeste stvaranje dobre karme, svakodnevno, to je mogue vie. Jedino ljudi ulau napor da rastu u dhammi (= da stvaraju dobru karmu), jedino oni imaju ansu da putem meditacije uspeju na stazi koja vodi do konanog oslobaanja. Bilo kakav da nam je cilj u ivotu - srea ovde i sada, preporaanje u sretnim okolnostima u buduem ivotu ili okonanje itavog procesa raanja i umiranja dosezanjem nirvane - ne moemo pogreiti stvarajui dobru karmu! A ta je sa onima koji ne veruju u karmu i njezine plodove? Bilo da veruju ili ne, oni je ipak stvaraju! Takoe se suoavaju sa plodovima karme koju stvaraju. Jer injenje, a ne verovanje, jeste ono to je u celoj stvari bitno.
"ini dobro, dobie dobro, ini zlo, dobie zlo."
Uvod u "Asketu pseeg zaveta"

U Budino vreme postojali su neki udni ljudi koji su verovali u jo udnije stvari ali slino je i u nae vreme, kada ljudi takoe veruju u krajnje neobine stvari. U ovoj sutti sreemo ljude koji veruju da e dostii izbavljenje imitirajui ivotinje. Moda takvih i danas ima medu nama! Vera je esto jedna stvar, a postupci sasvim druga. Dok ponekad verovanja utiu na postupke, kod drugih ljudi njihova verovanja su neto sasvim odvojeno od onoga to ine. Ali Buda kae da sve voljne aktivnosti, bilo da se radi o mislima, govoru ili postupcima, ma kako ispoljene, jesu karma i poinioca vode u situaciju da iskusi rezultat pre ili kasnije. U ovoj sutti Buda klasifikuje karmu na etiri grupe: tamna sa tamnim posledicama, sjajna sa sjajnim posledicama, i tamna i sjajna sa i tamnim i sjajnim posledicama, ni tamna ni sjajna sa ni tamnim ni sjajnim posledicama. Tamna (loa) karma ne daje sjajne (srene) rezultate, niti sjajna (povoljna karma vodi do tamnih (munih) posledica.
Karma moe biti pomeana, tamo gde je delo uinjeno iz raznorodnih motiva, dobrih i loih. A postoji i takva vrsta karme koja prekida vezanost i interesovanje za preostale tri vrste i tako vodi izvan domena karme. Khantipalo Bhikkhu
Asketa pseeg zaveta

1. Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni iveo u zemlji naroda Kolija, u gradu po imenu Halidavasana. 2. Tada Puna, iz naroda Kolija, asketa volovskog zaveta, i sa njime takode Senija, goli asketa pseeg zaveta, dooe do Blaenoga, pa Puna, asketa volovskog zaveta, oda poast Blaenome i sede sa strane, dok Senija, goli asketa pseeg zaveta, razmeni pozdrave sa Blaenim i kada zavri utiv i srdaan razgovor takoe sede sa strane sklupavi se poput psa. Poto Puna, asketa volovskog zaveta sede, on ovako upita Blaenoga: "Potovani gospodine, ovaj goli asketa pseeg zaveta Senija ini ono to je teko initi: jede hranu tek kada je baena na tlo. Odavno je on uzeo taj psei zavet i dugo ga praktikuje. Kakva je njegova sudbina? Kakav e biti njezin budui tok?" "Neka ovo to si rekao, Puna, bude dovoljno. Ne postavljaj mi takvo pitanje." Drugi put... I trei put Puna, asketa volovskog zaveta, upita Blaenoga: "Potovani gospodine, ovaj goli asketa pseeg zaveta Senija ini ono to je teko initi: jede hranu tek kada je baena na tlo. Odavno je on uzeo taj psei zavet i dugo ga praktikuje. Kakva je njegova sudbina? Kakav e biti njezin budui tok?"
"Dobro, Puna, poto svakako ne mogu da te odvratim kad kaem: 'Neka ovo to si rekao, Puna, bude dovoljno. Ne postavljaj mi takvo pitanje', odgovoriu ti. 3. Dakle, Puna, neko razvija psei zavet potpuno i neogranieno, razvija pseu naviku potpuno i neogranieno, razvija psei um potpuno i neogranieno, razvija psee ponaanje potpuno i neogranieno. Radei tako, posle razlaganja tela, posle smrti, on se preporaa u drutvu pasa. Ali ako pri svemu tome ovako razmilja: 'Ovom vrlinom, zavetom, asketizmom ili bramaarjom postau (veliko) boanstvo ili neko (manje) boanstvo', to je pogreno stanovite u tom sluaju. A za onoga sa pogrenim stanovitem postoje dve sudbine: pakao ili ivotinjska materica. Dakle, Puna, ako je njegov psei zavet savren odvee ga u drutvo pasa; ako nije, odvee ga u pakao." 4. Kada ovo bee izreeno, Senija, goli asketa pseeg zaveta, zacvile i grunue mu suze. Tada Blaeni ree Puni, sinu naroda Kolija i asketi volovskog zaveta: "Puna, nisam te mogao odvratiti kad rekoh: 'Neka ovo to si rekao, Puna, bude dovoljno. Ne postavljaj mi takvo pitanje'." "Potovani gospodine, ja ne plaem zato to je tako govorio Blaeni. Ve zato to sam tako davno uzeo taj psei zavet i tako dugo ga praktikovao. Potovani gospodine, ovde je i ovaj Puna, sin naroda Kolija i asketa volovskog zaveta; odavno je on uzeo taj volovski zavet i dugo ga praktikuje. Kakva je njegova sudbina? Kakav e biti njezin budui tok?" "Neka ovo to si rekao, Senija, bude dovoljno. Ne postavljaj mi takvo pitanje." Drugi put... Trei put Senija, goli asketa pseeg zaveta, upita Blaenoga: "Potovani gospodine, ovde je i ovaj Puna, sin naroda Kolija i asketa volovskog zaveta; odavno je on uzeo taj volovski zavet i dugo ga praktikuje. Kakva je njegova sudbina? Kakav e biti
njezin budui tok?" "Dobro, Senija, poto ne mogu da te odvratim kad kaem: 'Neka ovo to si rekao Senija, bude dovoljno. Ne postavljaj mi takvo pitanje', odgovoriu ti. 5. Dakle, Senija, neko razvija volovski zavet potpuno i neogranieno, razvija volovsku naviku potpuno i neogranieno, razvija volovski um potpuno i neogranieno, razvija volovsko ponaanje potpuno i neogranieno. Radei tako, posle razlaganja tela, posle smrti, on se preporaa u drutvu volova. Ali ako on pri svemu tome ovako razmilja: "Ovom vrlinom, zavetom, asketizmom ili bramaarjom postau (veliko) boanstvo ili neko (manje) boanstvo, to je pogreno stanovite u tom sluaju. A za onoga sa pogrenim stanovitem postoje dve sudbine: pakao ili ivotinjska materica. Dakle, Senija, ako je njegov volovski zavet savren odvee ga u drutvo volova; ako nije, odvee ga u pakao." 6. Kada ovo bee izreeno, Puna, sin naroda Kolija i asketa volovskog zaveta, zacvile i grunue mu suze. Tada Blaeni ree Seniji, golom asketi pseeg zaveta: "Senija, nisam te mogao odvratiti kada rekoh: 'Neka ovo to si rekao, Senija, bude dovoljno. Ne postavljaj mi takvo pitanje'." "Potovani gospodine, ja ne plaem zato to je tako govorio Blaeni. Ve zato to sam tako davno uzeo taj volovski zavet i tako dugo ga praktikovao. Potovani gospodine, ovakvo je moje poverenje u Blaenog: 'Blaeni moe da me poui dhammi na takav nain da izbegnem ovaj volovski zavet i da ovaj goli asketa pseeg zaveta napusti taj psei zavet." 7. "Onda, Puna, dobro sluaj i pazi na ono to u ti rei." "Da, potovani gospodine," odgovori on. Blaeni mu ovako ree: 8. "Puna, poto sam doao do neposrednog znanja, objavio sam da postoje etiri vrste karme. Koje etiri? Postoji tamna karma sa tamnim posledicama, postoji sjajna karma sa sjajnim posledicama, postoji tamna-i-sjajna karma sa tamnim-ifile:///C|/budizam2007decembar/files/canon/majjhima/mn57.html (6 of 9) [10.2.2008 20:57:21]
sjajnim posledicama i postoji karma koja nije ni tamna ni sjajna sa ni-tamnim-nisjajnim posledicama, koja vodi do iscrpljivanja karme. 9. Kakva je to tamna karma sa tamnim posledicama? Neko stvara (karmiki) telesni proces (povezan) sa bolom, stvara (karmiki) verbalni proces (povezan) sa bolom, stvara (karmiki) mentalni proces (povezan) sa bolom. inei tako, on se ponovo raa u svetu ispunjenom bolom. Kada se to dogodi, bolni kontakti (putem oka uva, nosa, jezika, tela i uma) ga pogaaju. Kada ga oni pogode, ispunjen je bolnim oseanjima toliko snanim kao da se nalazi u paklu. Tako se svako bie preporaa u zavisnosti od samoga sebe: preporaa se zahvaljujui karmi koju je samo stvorilo. Kada se ponovo rodi slede kontakti. Zato kaem da su bia naslednici sopstvene karme. Ovo je karma sa tamnim posledicama. 10. A kakva je to karma sa sjajnim posledicama? Neko stvara (karmiki) telesni proces koji nije (povezan) sa bolom, stvara (karmiki) verbalni proces koji nije (povezan) sa bolom, stvara (karmiki) mentalni proces koji nije (povezan) sa bolom. inei tako, on se raa u svetu u kojem nema bola. Kada se to dogodi, u kontaktima koji slede nema bola. Uz takve kontakte, on je ispunjen oseanjima lienim bola, tako prijatnim kao to je to sluaj sa subakinima, boanstvima blistave slave. Tako se svako bie preporaa u zavisnosti od samoga sebe: preporaa se zahvaljujui karmi koju je stvorilo. Kada se ponovo rodi slede kontakti. Zato kaem da su bia naslednici sopstvene karme. Ovo se naziva sjajnom karmom sa sjajnim posledicama. 11. ta je tamna-i-sjajna karma sa tamnim-i-sjajnim posledicama? Neko stvara (karmiki) telesni proces koji je (povezan) sa bolom i nije (povezan) sa bolom... verbalni proces... mentalni proces koji je (povezan) sa bolom i nije (povezan) sa bolom. inei tako, on se ponovo raa u svetu u kojem ima i nema bola. Kada se to dogodi, u kontaktima koji slede i ima i nema bola. Uz takve kontakte, ispunjen je oseanjima koja su bolna i oseanjima koja nisu bolna, meavinom zadovoljstva i patnje, kao to je to sluaj sa ljudima, nekim boanstvima i stanovnicima nekih
niih sfera. Tako se svako bie preporaa u zavisnosti od samoga sebe: preporaa se zahvaljujui karmi koju je stvorilo. Kada se ponovo rodi slede kontakti. Zato kaem da su bia naslednici sopstvene karme. Ovo se naziva tamnom-i-sjajnom karmom sa tamnim-i-sjajnim posledicama. 12. ta je ni-tamna-ni-sjajna karma sa ni-tamnim-ni-sjajnim posledicama, koja vodi do iskorenjivanja karme? U pogledu prethodne (tri vrste karme), svaka volja da se izbegne ona vrsta karme koja je tamna sa tamnim posledicama i svaka volja da se izbegne ona vrsta karme koja je tamna-i-sjajna sa tamnim-i-sjajnim posledicama: to se naziva ni-tamnom-ni-sjajnom karmom sa ni-tamnim-ni-sjajnim posledicama. Ovo su etiri vrste karme koje sam objavio poto sam doao do neposrednog znanja." 13. Poto ovo bee saopteno, Puna, sin naroda Kolija i asketa volovskog zaveta, ree Blaenome: "Izvrsno, uitelju Gotamo! Izvrsno, uitelju Gotamo! Na vie naina je uitelj Gotama razjasnio dhammu, kao da je ispravno postavio ono to je do tada stajalo naglavce, otkrio skriveno, pokazao put onome ko je zalutao, uneo svetiljku u tamu kako bi oni koji imaju oi mogli da vide. l4. Priklanjam se kao utoitu uitelju Gotami, dhammi i sanghi. Neka me od danas uitelj Gotama smatra svojim sledbenikom koji je do kraja ivota u njemu pronaao utoite." 15. A Senija, goli asketa pseeg zaveta, ree: "Izvrsno, uitelju Gotamo!... Uitelj Gotama je razjasnio dhammu... kako bi oni koji imaju oi mogli da vide. 16. Priklanjam se kao utoitu uitelju Gotami, dhammi i sanghi. eleo bih da se prikljuim beskunicima pod vostvom uitelja Gotame i primim puno zareenje." 17. "Senija, onaj ko je prethodno pripadao drugom redu i eli da se prikljui
beskunicima i primi puno zareenje u dhammi i monakim pravilima mora provesti prethodno etiri probna meseca. Posle etiri probna meseca bhikhhui, koji su smirenih umova, primaju ga u beskunitvo i daju mu takoe puno zareenje, tako da i sam postaje bhikkhu." "Potovani gospodine, ako oni koji su prethodno pripadali drugom redu, a ele da se prikljue beskunicima i prime puno zareenje u dhammi i monakim pravilima moraju provesti prethodno etiri probna meseca, a posle etiri probna meseca bhikkhui, koji su smirenih umova, primaju ih u beskunitvo i daju im takoe puno zareenje, tako da i sami postaju bhikkhui, ja u na probi provesti etiri godine, a posle te etiri godine neka me bhikkhui, koji su smirenih umova, prima u beskunitvo i daju mi puno zareenje, tako da i sam postanem bhikkhu." 18. Seniji, golom asketi pseeg zaveta, Blaeni da puno zareenje i primi ga u beskunike. Nedugo posle punog zareenja, boravei u samoi, daleko od ljudi, istrajan, revnostan i obuzdan, blaeni Senija doavi do neposrednog znanja ovde i sada ue i ustali se u tome vrhovnom stanju radi kojeg ljudi plemenitog roda naputaju domove odlazei u beskunike. Njegovo neposredno znanje bee: "Nema vie preporaanja, proivljen je svetaki ivot, uinjeno ono to je trebali uiniti." I blaeni Senija postade jedan od arahanta.
Sn V.6: Upasiva-manava-puccha
Sutta nipata V.6
Upasiva-manava-puccha Pitanja mladog brahmana Upasiva

Ja sm, Sakko, da ogromnu bujicu preem bez oslonca nisam sposoban. Uputi me na neko uporite, ti iji je pogled sveobuhvatan, da o njega oprt preem bujicu. Paljivo motrei nitavilo -- odvrati plemeniti u pouzdanju da tu nije nita i da nieg nema, prei bujicu. Odrekav se strasti, odvraen od rijei, ugasivi eu, pogledom natkrili taj veliki igrokaz.
A ko od svih strasti odvrati elju -Upasivo upita plemenitog -i pouzdavi se u nitavilo odbaci sve ostalo, osloboen krajnjim razrjeenjem uvida, moe li u tom ostati postojan i rijeiti se svih posledica? Da, ko od svih strasti odvrati enju -plemeniti odvrati Upasivi, i poudavi se u nitavilo odbaci sve ostalo, osloboen krajnjim razrjeenjem uvida, taj moe u tom ostati postojan i rijeiti se svih posledica. A ko u tome ostano postojan tako kroz mnogo godina, reci mi, hoe li mu u tom istom dosegu rashlaena svijest postii razrjeenje? Kao kad plamen nasrtajem vjetra biva razagnat i izmie cilju, ne zahvaa iu na uljanici, isto tako i utihnuli mudrac razrjeen namjernosti tijela uzmie cilju, ne zahvaa iu. A ko postigne svrhu, zar vie ne postoji, zar doista preboljeva za svagda? To mi jo, utljivi, dobro razjasni, kako si uvidio tu istinu.
Za onoga ko postigne tu svrhu nema vie mjerila -- odgovori plemeniti -niti ita to bi ga izrazilo. Odakle je sve iskorijenjeno, iskorijenjen je i svaki izraaj.
Rev. 25/8/2001 www.geocities.com/budizam/canon/khuddaka/sn5-6.html
AN III.15: Rathakara sutta
Pacetaba sutta Kralj Paeta

Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio blizu Varanasija u parku jelena u Isipatani. Tu se on obrati monasima: "Monasi!" "Da, gospodine", odgovorie monasi. A Blaeni rece: "Jednom je, monasi, iveo kralj po imenu Paetana. I jednoga dana kralj Pacetana ree svom kolaru: Dobri moj kolaru, za est meseci bie bitka. Moe li mi napraviti novi par tokova na borbenim kolima?" Da, vae visoanstvo, mogu, odgovori kolar kralju. Tada za est meseci manje est dana kolar zavri jedan toak. A kralj Pacetana mu ree: Za est dana bie bitka. Hoe li tokovi za borbena kola biti zavreni?
Vae visoanstvo, za est meseci minus est dana zavrio sam jedna toak. Ali moe li da zavri drugi toak za ovih est dana? Da vae visoanstvo, mogu, odgovori kolar kralju. Tada, poto je za est dana zavrio i drugi toak, kolar odnese par tokova kralju i, stigavi, ree mu: Evo vaeg novog para tokova zavrenog, vae visoanstvo. I kakva je razlika izmeu prvog toka za koji ti je trebalo est meseci minus est dana i drugog toka za koji ti je trebalo est dana da ga zavri? Ja meu njima ne vidim nikakvu razliku Ima razlike meu njima, vae visoanstvo. Pogledajte razliku. Tada kolar uze onaj toak zavren za est dana i zakotrlja ga. Idui koliko ga je inercija nosila, on se zanese i pade na tlo. Ali onda uze toak zavren za est meseci minus est dana i zakotrlja ga. Idui koliko ga je inercija nosila, on na kraju stade i ostade tako kao da je privren za osovinu. A ta je razlog, dobri moj kolaru, ta je uzrok, zato toak zavren za est dana, kada si ga zakotrljao, ide koliko ga je inercija nosila, a onda se zanese i pade na tlo? I ta je razlog, ta je uzrok zato toak zavren za est meseci minus est dana, kada si ga zakotrljao, ide koliko ga je inercija nosila, a onda na kraju stane i ostane tako kao da je privren za osovinu? Vae visoanstvo, to se tie toka zavrenog za est dana, njegova ivica je savijena, sa neravninama i grekama. Njegovi paoci su savijeni, sa neravninama i grekama. njegova glavina je savijena, sa neravninama i grekama. Zato to je njegova ivica... paoci... i glavina savijena, sa neravninama i grekama, kada sam ga zakotrljao, ide koliko ga je inercija nosi, a onda se zanese i padne na tlo. Ali to se tie toka zavrenog za est meseci minus est dana, njegova ivica nije savijena, nema neravnina i greaka. Njegovi paoci nisu savijeni, nemaju neravnina
i greaka. njegova glavina nije savijena, nema neravnina i greaka. Zato to njegova ivica... paoci... i glavina nisu savijeni, nemaju neravnina i greaka, kada sam ga zakotrljao, ide koliko ga je inercija nosila, a onda na kraju stane i ostane tako kao da je privren za osovinu. Sada vam se moda javi misao da je taj kolar bio neko drugi, ali ne bi trebalo tako gledati. Taj kolar bio sam ja. Bio sam vet u radu sa savijenou, sa neravninama i grekama drveta. Sada sam Prosvetljeni, potpuno Probueni, vetu u radu sa savijenou, sa neravninama i grekama telesnih postupaka, vetu u radu sa savijenou, sa neravninama i grekama verbalnih postupaka, vetu u radu sa savijenou, sa neravninama i grekama mentalnih postupaka Svaki monah ili monahinja u kojima savijenost, neravnine i greke telesnih postupaka nisu naputeni, savijenost, neravnine i greke verbalnih postupaka nisu naputeni, savijenost, neravnine i greke mentalnih postupaka nisu naputeni, udaljili su se od dhamme i od discipline, ba kao onaj toak zavren za est dana. A svaki monah ili monahinja u kojima su savijenost, neravnine i greke telesnih postupaka naputeni, u kojima su savijenost, neravnine i greke verbalnih postupaka naputeni, u kojima su savijenost, neravnine i greke mentalnih postupaka naputeni, vrsto toje u dhammi i u disciplini, ba kao onaj toak zavren za est meseci minus est dana. Tako bi trebalo sebe da vebate: Napustiemo savijenost, neravnine i greke telesnih postupaka. Napustiemo savijenost, neravnine i greke verbalnih postupaka. Napustiemo savijenost, neravnine i greke mentalnih postupaka. Tako bi trebalo sebe da vebate.
1/2/2003 www.geocities.com/budizam/canon/anguttara/an3-15.html
Therigatha I
Therigatha I
(odabrane sutte)
I.1 -- Anonimna bhikkhuni

Sretno usni, isposnice, ogrnuta svojom krpom! Smirene su tvoje strasti k'o suhe trave u loncu. Ovu strofu je izrekla jedna stara isposnica povodom smrti prosjakinje ije ime nije zapameno.
I.2 -- Muta
Slobodanko, oslobodi se jarma kao Mjesec iz zmajevih ralja, da se slobodna bez zazora
file:///C|/budizam2007decembar/files/canon/khuddaka/thig1.html (1 of 4) [10.2.2008 20:57:24]
Therigatha I
prehrani prosjakom hranom. Muta znai Slobodanka. Ovaj i stih pod brojem 11 odnosi se na dvije razliite osobe. A strofa u narednom poglavlju (II) upuena je ovoj prvoj Slobodanki. Indijsko je vjerovanje da su Mjeseeve mijene vidljivi izraz borbe boanskog bia Mjeseca s demonom Rahu, koji hvata Mjesec u svoje ralje, ali mu Mjesec uvijek ponovo izmie i oslobaa ga se. Muta (Slobodanka prva) potjee iz brahmanske porodice iz Savatija. I ona je bila uenica Velike Pomajke.
I.3 -- Puna
Puna, ispuni se vrlinom do vrha, poput Meseca dana petnaestog. Uvidom u puninu bia razvej mrak najcrnji.
I.11 -- Muta
Slobodna sam, posve razrijeih tri tereta sa grbae: rvanj, i bat i grbavca gospodara, slobodna od udnje to obnavlja roenja i smrt.
Therigatha I
Muta (druga Slobodanka) bila je ki siromanog brahmana po imenu Oghatako, iz Kosale. Otac ju je na silu udao za nekog grbavog bramana, koga je konano uspjela umoliti da je pusti da se zaredi.
I.17 -- Dhamma
Prosila sam koru hljeba, slaba, na prosjakom tapu, drhtavom rukom, dok nisam pala na zemlju. Prozrevi nemo tijela, duh mi se u to istre. Dhamma je potjecala iz ugledne porodice iz grada Savati i bila je dolino udata. Kad je elila da napusti porodicu i da se pridrui prosjakom redu, mu joj to nije dopustio. Tek nakon njegove smrti, pod starost, uspjela je da ostvari svoju davnu elju i nije oklijevala.
I.19 -- Nanda
Bolesno, prljavo, smrdljivo tijelo, pogledaj, Nanda! Prizorom odvratnosti ojaaj svoj duh u prodornom sabranju i zaotri ga do stanja bez predmetnog obiljeja. Kad tako uniti sklonost samoljublju i kad upokori ponos, poi e putem smirenja. Nanda je bila nevjesta Budinog velikog mecene Anatapindike, uobraena u svoju ljepotu i zbog oholosti neprijateljski nastrojena i prema porodici svoga supruga i prema njemu samome. Buda je, prilikom jedne posjete toj porodici, uo njen gnevni ispad u kui, pa ju je pozvao i rekao joj rijei sadrane u ovoj strofi. Pouka je bila uspjena.
Therigatha I
SN XII.2: Paticca-samuppada-vibhanga sutta
Samyutta nikaya XII.2
Paticca-samuppada-vibhanga sutta Analiza uslovljenog nastanka

Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio u Savatiju..."Monasi, opisau vam i protumaiti uslovljenost nastanka. "A ta je to uslovljeni nastanak? Na osnovu neznanja kao neophodnog uslova nastaju izrazi volje. Na osnovu izraza volje kao neophodnog uslova nastaje svest. Na osnovu svesti kao neophodnog uslova nastaje (razlikovanje) imena i lika. Na osnovu (razlikovanja) imena i lika kao neophodnog uslova nastaje est podruja ula. Na osnovu est podruja ula kao neophodnog uslova nastaje kontakt. Na osnovu kontakta kao neophodnog uslova nastaje oseaj. Na osnovu oseaja kao neophodnog uslova nastaje elja. Na osnovu elje kao neophodnog uslova nastaje prijanjanje. Na osnovu prijanjanja kao neophodnog uslova nastaje bivanje.
Na osnovu bivanja kao neophodnog uslova nastaje raanje. Na osnovu raanja kao neophodnog uslova nastaju starost i smrt, jad i nevolja, patnja, alost i oaj. Tako nastaje itav taj okean nespokojstva i patnje. A ta su to starost i smrt? Svako starenje, oronulost, slomljenost, sede vlasi, bore, opadanje ivotne vitalnosti, opadanje sposobnosti razliitih bia u ovoj ili onoj grupi bia, to se naziva starenje. Svako preminue, umiranje, slom, nestajanje, smrt, okonanje ivotnog veka, razlaganje sastojaka tela, raspadanje tela, prekid ivota razliitih bia u ovoj ili onoj grupi bia, to se naziva smru. A ta je to raanje? Svako roenje, uzdizanje, nastanak, pojavljivanje sastojaka tela i formiranje ula razliitih u ovoj ili onoj grupi bia, to se naziva roenjem. A ta je bivanje? Ova su tri bivanja: ulno bivanje, bivanje u obliku i bezoblino bivanje. To se naziva bivanjem. A ta je prijanjanje? Ova su etiri prijanjanja: prijanjanje za ula, prijanjanje za stanovita, prijanjanje za pravila i rituale i prijanjenje za veru u sopstvo. To se naziva prijanjanjem. A ta je e za ivotom? Ovih su est vrsta elje: elja za oblicima, elja za zvukovima, elja za mirisima, elja za ukusima, elja za dodirom, elja za idejama. To se naziva eljom. A ta je oseaj? Ovih su est vrsta oseaja: oseaj roen na osnovu kontakta sa okom, oseaj roen na osnovu kontakta sa uhom, oseaj roen na osnovu kontakta sa njuhom, oseaj roen na osnovu kontakta sa jezikom, oseaj roen na osnovu kontakta sa telom, oseaj roen na osnovu kontakta sa umom. To se naziva oseajem. A ta je kontakt? Ovih su est vrsta kontakta: kontakt sa okom, kontakt sa uhom, kontakt sa njuhom, kontakt sa jezikom, kontakt sa telom, kontakt sa umom. To se naziva kontaktom. A ta su est podruja ula? Ovih su est podruja ula: oko to vidimo, ono to ujemo, ono to omiriemo, ono to okusimo, ono to dodirnemo, ono to pomislimo. To se naziva est podruja
ula. A ta su ime i lik? Oseaj, opaaj, namera, kontakt i panja. To se naziva imenom. estiri osnovna elementa i oblik koji zavisi od etiri osnovna elementa: to se naziva oblikom. To ime i taj oblik se nazivaju ime i lik. A ta je svest? Ovih je est vrsta svesti: svest o vienom, svest o utom, svest o omirisanom, svest o okuanom, svest o dodirnutom, svest o pomiljenom. To se naziva svest. A ta su izrazi volje? Ova su tri izraza volje: telesni izrazi volje, verbalni izrazi volje, mentalni izrazi volje. To se naziva izrazima volje. A ta je neznanje? Ne znati patnju, ne znati nastanak patnje, ne znati prestanak patnje, ne znati put koji vodi do prestanka patnje. To se naziva neznanjem. A na osnovu potpunog eliminisanja i nestanka upravo tog neznanja nestaju izrazi volje. Na osnovu prestanka izraza volje prestaje svest. Na osnovu prestanka svesti prestaju ime i lik. Na osnovu prestanka imena i lika prestaju est podruja ula. Na osnovu prestanka est podruja ula prestaje kontakt. Na osnovu prestanka kontakta prestaje oseaj. Na osnovu prestanka oseaja prestaje elja. Na osnovu prestanka elje prestaje prijanjanje. Na osnovu prestanka prijanjanja prestaje bivanje. Na osnovu prestanka bivanja prestaje roenje. Na osnovu prestanka roenja prestaju starost i smrt, jad i nevolja, patnja, alost i oaj. Tako nestaje itav taj okean nespokojstva i patnje.
MN 140: Dhatu-vibhanga sutta
Home ---\\
Tipitaka ---\\
Majjhima nikaya 140
Dhatu-vibhanga sutta Analiza svojstava

Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio u kraljevstvu Magadi, u Raagahi, te otide do grnara Bhagave i po dolasku mu ree: "Ako ti ne smeta, Bhagava, ja bih prenoio jednu no u onoj tvojoj kolibi." "Ne smeta mi, gospodine, ali ima jedan asketa koji se tamo ve smestio. Ako se on sa tim slae, moete ostati koliko hoete." A u to vreme domain po imenu Pukusati je bio napustio dom i otiao u beskunike ispunjen verom, predanou Blaenom. I on bee taj asketa koji se ve bio smestio u grnarevoj kolibi. Tako Blaeni prie Pukusatiju i ree mu: "Ako ti ne smeta, monae, ja bih prenoio jednu no u ovoj kolibi." "Koliba je prostrana, prijatelju. Ostani koliko hoe."
Tako Blaeni ue u grnarevu kolibu i, prostrevi travu na jednoj strani, sede skrtenih nogu, uspravna tela i sabrane panje. Vei deo noi provede on sedei [u meditaciji]. Potovani Pukusati takoe provede vei deo noi sedei [u meditaciji]. Onda se u Blaenom javi misao: "Kako nadahnjuje nain na koji se ovaj domain ponaa! Kako bi bilo da ga malo propitam?" Tako on ree potovanom Pukusatiju: "Iz posveenosti kome si ti, monae, otiao u beskunike? Ko je tvoj uitelj? ije uenje ti odobrava?" "Postoji, prijatelju, asketa Gotama, sin naroda Sakja, koji napusti pleme Sakja. I onda se ovakve vesti o potovanom Gotami rairie: 'Zaista je Blaeni potpuno probuen, usavren u znanju i ponaanju, obuzdan, znalac svih svetova, nenadmaan uitelj onih ljudi koji su spremni da budu podueni, uitelj bogovima i ljudima, budan, blaen.' Dom napustih iz posveenosti Blaenome. Blaeni je moj uitelj. I uenje Blaenog je ono koje ja odobravam." "Ali gde, monae, taj Blaeni -- potpuno probueni -- sada boravi?" "Ima grad, moj prijatelju, na severu po imenu Savati. Tamo taj Blaeni -- potpuno probueni -- sada boravi?" "Jesi li ti ikada ranije video Blaenog? I kad bi ga video, da li bi ga prepoznao?" "Ne, prijatelju. Nikada ranije nisam video Blaenog, niti bih ga prepoznao kada bih ga video." Onda se Blaenom javi misao: "Iz posveenosti meni je taj domain otiao u beskunike. Kako bi bilo da ga poduim Dhammi?" Tako on ree potovanom Pukusatiju: "Pouiu te Dhammi, monae. Dobro me sluaj ta u ti rei. A ja u govoriti." "Kako ti kae, prijatelju", odgovori potovani Pukusati.
A Blaeni ree: "ovek ima est svojstava, est medija ulnog kontakta, osamnaest stavova i etiri opredeljenja. Onaj je smiren u ijem umu novih konstrukcija nema. I u ijem umu novih konstrukcija nema, za njega se kae da je utihnuli mudrac. Ne treba zanemariti uvid, ve straariti nad istinom, biti predan odricanju i vebati se u spokojstvu. To je saetak analize est svojstava. 'ovek ima est svojstava.' Tako je reeno. A u vezi sa im je tako reeno? Ovo su est svojstava: svojstvo zemlje, svojstvo tenosti, svojstvo vatre, svojstvo vetra, svojstvo prostora, svojstvo svesti. 'ovek ima est svojstava.' Tako je reeno. I u vezi sa tim je tako reeno. 'ovek ima est medija ulnog kontakta.' Tako je reeno. A u vezi sa im je tako reeno? Ovo su est medija ulnog kontakta: oko kao medijum ulnog kontakta, uho... nos... jezik... telo... um kao medijum ulnog kontakta. 'ovek ima est medija ulnog kontakta.' Tako je reeno. I u vezi sa tim je tako reeno. 'ovek ima osamnaest stavova.' Tako je reeno. A u vezi sa im je tako reeno? Ovo je osamnaest stavova: kad vidimo oblik okom, mi smatramo oblik kao neto to nam moe doneti uitak, kao neto to nam moe doneti tugu ili kao neto to nam moe doneti ravnodunost. Kad ujemo neki zvuk uhom... Kad osetimo neki miris nosom... Kad okusimo neki ukusu jezikom... Kad osetimo neki dodir telom... Kad shvatimo neku ideju umom, mi smatramo ideju kao neto to nam moe doneti uitak, kao neto to nam moe doneti tugu ili kao neto to nam moe doneti ravnodunost. Tako postoji est stavova koji vode ka uitku, est koji vode ka tuzi i est koji vode ka ravnodunosti. 'ovek ima osamnaest stavova.' Tako je reeno. I u vezi sa tim je tako reeno. 'ovek ima etiri opredeljenja.' Tako je reeno. A u vezi sa im je tako reeno? Ovo su etiri opredeljenja: opredeljenje za uvid, opredeljenje za istinu, opredeljenje za neprijanjanje, opredeljenje za spokojstvo. 'ovek ima etiri opredeljenja.' Tako je reeno. I u vezi sa tim je tako reeno.
'Ne treba zanemariti uvid, ve straariti nad istinom, biti predan odricanju i vebati se u spokojstvu.' Tako je reeno. A u vezi sa im je tako reeno? I kako se zanemaruje uvid? Ovo su est svojstava: svojstvo zemlje, svojstvo tenosti, svojstvo vatre, svojstvo vetra, svojstvo prostora, svojstvo svesti. A ta je zemaljsko svojstvo? Zemaljsko svojstvo moe biti ili unutranje ili spoljanje. ta je unutranje zemaljsko svojstvo? Bilo ta to je unutranje, unutar neega, to je tvrdo, vrsto i odrava ga [elja]: kosa, malje, nokti, zubi, koa, meso, tetive, kosti, kotana sr, bubrezi, srce, jetra, opne, u, plua, debelo crevo, tanko crevo, sadraj stomaka, izmet ili bilo ta drugo unutranje, to je unutra, unutar neega, to je tvrdo, vrsto i odrava se: To se naziva unutranje zemaljsko svojstvo. A onda unutranje zemaljsko svojstvo i spoljanje zemaljsko svojstvo su jednostavno zemaljsko svojstvo. I to ispravnim uvidom treba videti onakvo kakvo jeste: 'To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo.' Kada to ispravnim uvidom vidimo onakvo kakvo jeste, prestajemo da budemo opinjeni zemaljskim svojstvom i to ini da zemaljsko svojstvo bledi u umu. A ta je teno svojstvo? Teno svojstvo moe biti ili unutranje ili spoljanje. ta je unutranje teno svojstvo? Bilo ta to je unutranje, unutar neega, to je teno, vodenasto i odrava ga [elja]: u, sluz, gnoj, krv, znoj, salo, suze, ulje, pljuvaka, tenost kojom se podmazuju zglobovi, mokraa ili bilo ta drugo unutranje, to je unutra, unutar neega, to je teno, vodenasto i odrava se: To se naziva unutranje teno svojstvo. A onda unutranje teno svojstvo i spoljanje teno svojstvo su jednostavno teno svojstvo. I to ispravnim uvidom treba videti onakvo kakvo jeste: 'To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo.' Kada to ispravnim uvidom vidimo onakvo kakvo jeste, prestajemo da budemo opinjeni tenim svojstvom i to ini da vodeno svojstvo bledi u umu. A ta je vatreno svojstvo? Vatreno svojstvo moe biti ili unutranje ili spoljanje. ta je unutranje vatreno svojstvo? Bilo ta to je unutranje, unutar neega, to
je vatra, vrue i odrava ga [elja]: ono ime se telo zagreva, to sazreva i biva uniteno vatrom i ono ime sve to je pojedeno, popijeno, savakano i okueno biva na pravi nain svareno ili bilo ta drugo unutranje, to je unutra, unutar neega, to je vatra, vrue i odrava se: To se naziva unutranje vatreno svojstvo. A onda unutranje vatreno svojstvo i spoljanje vatreno svojstvo su jednostavno vatreno svojstvo. I to ispravnim uvidom treba videti onakvo kakvo jeste: 'To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo.' Kada to ispravnim uvidom vidimo onakvo kakvo jeste, prestajemo da budemo opinjeni vatrenim svojstvom i to ini da vatreno svojstvo bledi u umu. A ta je vetrovito svojstvo? Vetrovito svojstvo moe biti ili unutranje ili spoljanje. ta je unutranje vetrovito svojstvo? Bilo ta to je unutranje, unutar neega, to je vetar, vazduh i odrava ga [elja]: vetrovi koji se kreu nagore, vetrovi koji se kreu nadole, gasovi u stomaku, gasovi u crevima, gasovi koji krue telom, udah i izdah ili bilo ta drugo unutranje, to je unutra, unutar neega, to je vetar, vazduh i odrava se: To se naziva unutranje vetrovito svojstvo. A onda unutranje vetrovito svojstvo i spoljanje vetrovito svojstvo su jednostavno vetrovito svojstvo. I to ispravnim uvidom treba videti onakvo kakvo jeste: 'To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo.' Kada to ispravnim uvidom vidimo onakvo kakvo jeste, prestajemo da budemo opinjeni vetrovitim svojstvom i to ini da vetrovito svojstvo bledi u umu. A ta je prostorno svojstvo? Prostorno svojstvo moe biti ili unutranje ili spoljanje. ta je unutranje prostorno svojstvo? Bilo ta to je unutranje, unutar neega, to je prostor, to se prostire i odrava ga [elja]: upljine u uhu, nozdrve, usta, [prolaz] gde ono to je pojedeno, popijeno i okueno biva progutano, gde se sakuplja i odakle se izluuje ili bilo ta drugo unutranje, to je unutra, unutar neega, to je prostor, to se prostire i odrava se: To se naziva unutranje prostorno svojstvo. A onda unutranje prostorno svojstvo i spoljanje prostorno svojstvo su jednostavno prostorno svojstvo. I to ispravnim uvidom treba videti onakvo kakvo jeste: 'To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo.' Kada to
ispravnim uvidom vidimo onakvo kakvo jeste, prestajemo da budemo opinjeni prostornim svojstvom i to ini da prostorno svojstvo bledi u umu. Tada preostaje jedino svest: ista i blistava. I ta spoznajemo tom sveu? Spoznajemo 'zadovoljstvo'. Spoznajemo 'bol'. Spoznajemo 'ni zadovoljstvo ni bol'. Na osnovu ulnog kontakta koji emo osetiti kao zadovoljstvo, javlja se oseaj zadovoljstva. Kada osetimo zadovoljstvo, mi tada uviamo: 'Sada oseam zadovoljstvo'. Mi uviamo da 'sa prestankom tog ulnog kontakta koji emo osetiti kao zadovoljstvo, takoe i za njim nastupajui oseaj -- oseaj zadovoljstva koji je nastao na osnovu ulnog kontakta koji emo osetiti kao zadovoljstvo -- prestaje, stiava se'. Na osnovu ulnog kontakta koji emo osetiti kao bol... Na osnovu ulnog kontakta koji emo osetiti ni kao zadovoljstvo ni kao bol, javlja se oseaj ni zadovoljstva ni bola. Kada osetimo oseaj ni zadovoljstva ni bola, mi tada uviamo: 'Sada oseam oseaj ni zadovoljstva ni bola'. Mi uviamo da 'sa prestankom tog ulnog kontakta koji emo osetiti ni kao zadovoljstvo ni kao bol, takoe i za njim nastupajui oseaj -- oseaj ni zadovoljstva ni bola koji je nastao na osnovu ulnog kontakta koji emo osetiti kao ni zadovoljstvo ni bol -- prestaje, stiava se'. Ba kao kada se iz trljanja i spoja dva pogodna tapa raa toplota i pali vatra, a od razmicanja i razdvojenosti ista ta dva tapa za njima nastupajua toplota prestaje, stiava se, na isti nain, u zavisnosti od ulnog kontakta koji emo osetiti kao zadovoljstvo javlja se oseaj zadovoljstva... U zavisnosti od ulnog kontakta koji emo osetiti kao bol... U zavisnosti od ulnog kontakta koji emo osetiti kao ni zadovoljstvo ni bol javlja se oseaj ni zadovoljstva ni bola... I mi tada uviamo da 'sa prestankom tog ulnog kontakta koji emo osetiti ni kao zadovoljstvo ni kao bol, takoe i za njim nastupajui oseaj... prestaje, stiava se'. Preostaje samo ravnodunost: ista i blistava, prilagodljiva i sjajna. Ba kao kada bi veti zlatar ili zlatarski pomonik pripremio pe za topljenje, zagrejao topionini lonac i uzevi zlato kletama spustio ga u taj lonac. On bi neprekidno raspirivao
vatru pod njim, neprekidno ga prskao vodom, proveravao, tako da zlato postane proieno, vrlo proieno, potpuno proieno, bez ikakvih primesa, blistavo, prilagodljivo i sjajno. A onda kakvu god vrstu nakita da ima na umu -- bilo da je to kopa za pojas, minue, ogrlica ili zlatan lanac -- ono e posluiti toj svrsi. Na isti nain, preostaje samo ravnodunost: ista i blistava, prilagodljiva i sjajna. i mi uviamo da 'ukoliko usmerim ravnodunost tako istu i sjajnu kao to je ova ka podruju beskrajne svesti... ka podruju nitavila... ka podruju ni percepcije ni nepercepcije, ja u razviti um u skladu sa tim i ova e ravnodunost u meni -- tako potpomognuta, tako odravana -- trajati za dugo vremena.' Uviamo da 'ako usmerim ravnodunost tako istu i sjajnu kao to je ova ka podruju beskrajnog prostora i razvijam um u skladu sa tim, to e biti neto stvoreno. Uviamo da 'ako usmerim ravnodunost tako istu i sjajnu kao to je ova ka podruju beskrajne svesti... ka podruju nitavila... ka podruju ni percepcije ni ne-percepcije i razvijam um u skladu sa tim, to e biti neto stvoreno.' Ne stvaramo niti mentalno oblikujemo radi nastajanja ili ne-nastajanja. Poto je tako, mi nismo privueni niim to je od ovoga sveta (ne vezujemo se za bilo ta). Neprivueni, mi nismo pokrenuti. Nepokrenuti, potpuno smo osloboeni u sebi. Uviamo da 'nema vie preporaanja, proivljen je svetaki ivot, izvren zadatak. Posle ovoga nita vie ne preostaje da se uini.' Oseajui oseaj zadovoljstva, uviamo da je on prolazan, ne hvatamo se za njega, ne vezujemo. Oseajui oseaj boli... Oseajui oseaj ni zadovoljstva ni boli, uviamo da je on prolazan, ne hvatamo se za njega, ne vezujemo. Oseajui oseaj zadovoljstva, uviamo da smo odvojeni od njega. Oseajui oseaj boli... Oseajui oseaj ni zadovoljstva ni boli, uviamo da smo odvojeni od njega. Kada oseamo oseaj ogranien na telo, uviamo: 'Oseam oseaj ogranien na telo.' Kada oseamo oseaj ogranien na ivot, uviamo: 'Oseam oseaj ogranien na ivot.' Uviamo da 'sa razlaganjem tela, posle okonanja ivota, sve to je oseano, a nije donelo vezivanje, tu i umire.'
Kao to uljana lampa gori zahvaljujui ulju i fitilju, a kada se utroe i ulje i fitilj -- a ne zamene se novim -- ona se gasi, isto tako kada oseamo oseaj ogranien na telo, uviamo: 'Oseam oseaj ogranien na telo.' Kada oseamo oseaj ogranien na ivot, uviamo: 'Oseam oseaj ogranien na ivot.' Uviamo da 'sa razlaganjem tela, posle okonanja ivota, sve to je oseano, a nije donelo vezivanje, tu i umire.' Monah koji ovako razmilja poseduje odlunost da dostigne najvii uvid, jer to -znanje o prolaznosti sve patnje i nespokojstva -- i jeste najvii uvid. Njegovo izbavljenje zasnovano na istini ne koleba se, jer sve varljivo jeste prolazno; Neuslovljeno -- neobmanjujue -- jeste istinito. Monah koji ovako razmilja poseduje odlunost za krajnju istinu, jer to -- Neuslovljeno, neobmanjujue -- i jeste najvia istina. I dok je ranije nepromiljeno uzimao mentalne konstrukcije i sledio ih do njihovog kraja, sada ih je napustio, njihov koren unitio, kao palmovo drvo izvaeno iz korena, lieno uslova za dalji rast, onemogueno da se ponovo razvije. Tako i monah koji ovako razmilja poseduje odlunost za odricanje, jer to -- odbacivanje svih mentalnih konstrukcija -- i jeste najvie odricanje. I dok je ranije nepromiljeno gajio pohlepu -- isto kao i elju i poudu -- sada ih je napustio, njihov koren unitio, kao palmovo drvo izvaeno iz korena, lieno uslova za dalji rast, onemogueno da se ponovo razvije. I dok je ranije nepromiljeno gajio pakost -- isto kao i zlovolju i mrnju -- sada ih je napustio... I dok je ranije nepromiljeno gajio neznanje -- isto kao i obmanutost i konfuziju -- sada ih je napustio, njihov koren unitio, kao palmovo drvo izvaeno iz korena, lieno uslova za dalji rast, onemogueno da se ponovo razvije. Monah koji ovako razmilja poseduje najveu odlunost da postigne spokojstvo, jer to -- smirenost strasti, odbojnosti i obmana -- jeste najvee spokojstvo. 'Ne treba zanemariti uvid, ve straariti nad istinom, biti predan odricanju i vebati se u spokojstvu. ' Tako je
reeno. I u vezi sa tim je tako reeno. 'Onaj je smiren u ijem umu novih konstrukcija nema. I u ijem umu novih konstrukcija nema, za njega se kae da je utihnuli mudrac.' Tako je reeno. A u vezi sa im je tako reeno? 'Ja sam' jeste konstrukcija. 'Ja sam ovo' jeste konstrukcija. 'Ja u biti' jeste konstrukcija. 'Ja neu biti'... 'Ja u imati taj oblik'... 'Ja neu imati taj oblik'... 'Ja u oseati ovo'... 'Ja neu oseati ovo'... 'Ja u oseati ili neu oseati' jeste konstrukcija. Konstruisanje jeste bolest, konstrisanje jeste rak, konstruisanje jeste strela. Ko je otiao iza bilo kakvog konstruisanja, taj se zove utihnuli mudrac. Sem toga, utihnuli mudrac nije roen, ne stari, ne umire i osloboen je elja. On nema nita iz ega bi bio roen. Ako je neroen, kako bi mogao da stari? Ako ne stari, kako bi mogao da umre? Ako ne umire, hoe li biti uznemiren? Ako je neuznemiren, za ime bi mogao da udi? U vezi sa tim je reeno: 'Onaj je smiren u ijem umu novih konstrukcija nema. I u ijem umu novih konstrukcija nema, za njega se kae da je utihnuli mudrac.' A sada bi, monasi, trebalo da zapamtite ovo, moju kratku analizu est svojstava." Onda se u potovanom Pukusatiju javi misao: "Naravno, Uitelj je doao do mene! Naravno, Tathagata je doao do mene! Naravno, Samoprobueni je doao do mene!" Ustavi sa svoga sedita, prebacivi gornji ogrta preko ramena i poklonivi se Blaenome, on ree: "Pogreio sam, gospodine, u tome to sam bio toliko nepromiljen, smuen i tako neuk da pretpostavim da je prikladno obratiti se Blaenome sa 'prijatelju'. Neka Blaeni prihvati ovo moje izvinjenje, tako da mogu sebe obuzdavati u budunosti." "Da, monae, pogreio si u tome to si bio toliko nepromiljen, smuen i tako neuk da pretpostavi da je prikladno obratiti mi se sa 'prijatelju'. Ali poto uvia svoju pogreku i sebe ispravlja u skladu sa Dhammom, prihvatam izvinjenje. Jer to je uzrok rasta u Dhammi i disciplini plemenitih kada, uvidevi greku, ispravljamo
svoje postupke u skladu sa Dhammom i obuzdavamo se u budunosti." "Gospodine, mogu li primiti puno zareenje od Blaenoga?" "A jesu li tvoj ogrta i zdela za proenje hrane spremni?" "Ne, gospodine, moj ogrta i zdela za proenje hrane nisu spremni." "Tathagate ne daju puno zareenje onima iji ogrta i zdela nisu spremni." Onda potovani Pukusati, zadovoljan i obradovan reima Blaenoga, ustade sa svoga sedita, pokloni se Blaenome i, ostavljajui ga sa svoje desne strane, otide da trai ogrta i zdelu. I dok je traio ogrta i zdelu jedna podivljala krava naleti na njega i ubije ga. Onda velika grupa monaha otide do Blaenoga i, stigavi i poklonivi mu se, sede sa strane. Dok su tako sedeli, rekoe oni Blaenome: "Gospodine, domain Pukusati, kojeg je Blaeni poduio svojim kratkim izlaganjem, mrtav je. Kakva je njegova sudbina. Koje je njegovo budue stanje?" "Monasi, domain Pukusati je bio mudar. On je praktikovao Dhammu u skladu sa Dhammom i nije mi dosaivao pitanjima u vezi sa Dhammom. Sa razaranjem prvih pet okova, on se spontano uzdigao [u uzviena boravita], da bi tamo bio potpuno osloboen, nikada se vie ne vraajui iz tog sveta." Tako ree Blaeni. Zadovoljni, monasi se obradovae reima Blaenog.
Videti takoe: MN 106
Sn II.14: Dhammika sutta
Home
---\\
Tipitaka
---\\
---\\
Sutta nipata ---\\ Kontekst ove sutte
Sutta nipata II.14
Dhammika sutta Govor Damiki

Ovako sam uo. Jednom je Blaeni boravio kraj Savatija, u etinom gaju, u manastiru Anatapindike. I tada nezareeni sledbenik Damika, praen sa pet stotina drugih nezareenih sledbenika, doe do Bude. Pribliivi mu se i pozdravivi ga s potovanjem, on sede sa strane. Sedei tako, nezareeni sledbenika Damika obrati se Blaenom sledeim reima: "Pitao sam Gotamu [1] prepunog mudrosti ovo: Kako postupa sledbenik u skladu sa vrlinom -- onaj sledbenik koji je otiao u beskunike i sledbenici koji su domaini? Jer ti jasno razumeva ponaanje [2] ovoga sveta sa njegovim boanstvima i konanim izbavljenjem. Niko ti nije ravan u sagledavanju onoga to je duboko. Ti si glasoviti Probueni (Buda). Istraivi sve znanje i iz milosra prema ivim biima, objavio si Dhammu, otkrivajui ono to je skriveno,
sveobuhvatnu viziju, tako proien, obasjava sve svetove. Tu Dhammu, suptilnu i okrepljujuu, kojoj si tako dobro pouio, Blaeni, i svi mi hoemo da sasluamo. Poto smo te tako zamolili, o Blaeni, kai nam (odgovor). Svi ovi monasi i takoe kuedomaini to dooe da sasluaju istinu, nek sasluaju Dhammu, kao to boanstva sluaju dobro izgovorene rei Vasave." [3] (Blaeni:) "ujte me, monasi, pouiu vas asketskoj praksi (dhamma dhutam), nainu ivljenja prikladnom za one to odoe u beskuniki ivot. Dobro je zapamtite. Onaj ko je okrenut tome to je dobro i ko je sabran treba da je praktikuje. Monah ne treba da luta kad mu vreme nije, ve treba u selo da stigne u proenje hrane u pravo vreme, jer onaj ko ide u pogreno vreme (lako e biti) privuen nevanim stvarima; otuda probueni ne idu (u proenje hrane) u pogreno vreme. [4] Prizori, zvuci, ukusi, mirisi i dodiri preplavljuju (umove) bia. Osloboen elje za tim objektima ula, u pravo vreme monah moe ui (u selo) radi jutarnjeg obroka. Kad je prikupio hranu, vraa se sam i seda na osamljeno mesto, usredsreen na sebe i ne doputajui umu da se zaustavlja na spoljanjim objektima, monah treba da razvija samokontrolu. Ako bi razgovarao sa nezareenim sledbenikom, sa nekim drugim ili sa monahom, treba da razgovara o profinjenoj Dhammi, ne ogovarajui druge niti prenosei glasine. Neki se postavljaju kao oponenti drugima u diskusiji; takve ljude s malo mudrosti mi ne hvalimo, vezanost ih sputava i oni bivaju zavedeni svojim emocijama. [5] Sasluavi Dhammu kojoj poduava Sugato [6] i razmotrivi je, njegov sledbenik koji poseduje mudrost promiljeno e koristiti hranu, sklonite, krevet, sedite i vodu za pranje ogrtaa. ALi u monahu ne sme nii (klica vezanosti) za ta bia, kao to i lotos ne biva vodom iz koje izrasta.
A sada u vam rei dunosti nezareenih. Pre svega nega neguje vrlinu, jer nije mogue onome ko je zauzet domainskim ivotom da ostvari potpunu monaku praksu (dhamma) Ne bi trebalo da ubija iva bia, niti da bude uzrok njihove smrti. Ne povreuj nijedno bie na ovome svetu, ni jako ni slabo. Sledbenik treba da izbegava uzimanje bilo ega od bilo koga, a za ta zna da pripada drugome. Ne treba da krade, niti da druge na to nagovara. Treba potpuno da izbegava krau. Mudar ovek treba da izbegava razvrat kao to bi izbegavao i da upadne u rupu punu uarenog ugljevlja. Ako nije u stanju da odrava celibat, ne bi barem trebalo da odlazi tuoj eni. Naavi se na dvoru ili u drutvu ljudi, ne treba da izgovara lai. Ne treba ni on da lae, niti da na to druge nagovara. Potpuno bi trebalo da izbegava laganje. Nezareeni koji je odluio da praktikuje Dhammu ne treba da se preputa pijenju alkoholnih pia. Ne treba da ih pije, niti da druge na to nagovara, shvatajui da to vodi u ludilo. Izgubivi trezvenost, budale ine loe stvari i podstiu i druge nepromiljene ljude da se tako ponaaju. On bi trebalo da izbegava pijanstvo, jer to je prilika za loe postupke, jer otupljuje um i zadovoljstvo priinjava samo budalama. Ne ubij nijedno ivo bie; ne uzima ono to ti nije dato; ne govori lai; ne pij alkohol; uzdri se od seksualnog odnosa; ne jedi hranu nou, u pogreno vreme;
me kiti se nakitom i ne koristi parfeme; leaj nek ti bude na zemlji li na prostirci. Ovo se naziva potovanjem osam pravila, koje je objavio Probueni, onaj koji je stigao do na kraj patnje. Radosnog uma proslavljaj dan predanosti (uposatha), sa njegovih osam pravila, na etrnaesti, petnaesti i osmi dan (lunarnog) meseca i isto tako na pola meseca. Ujutro, ista srca i radosna uma, mudrac, poto je zavrio dan predanosti, nek razdeli odgovarajuu hranu i pie zajednici monaha. Dunost mu je jo da pomae svoju majku i oca, kao i da se uputa samo u dozvoljenu trgovinu. Nezareeni sledbenik koji ovo sprovodi marljivo odlazi meu boanstva zvana 'blistavi'." [7] -- vv. 376-378, 383-404
Beleke 1. Gotama je ime Budinog roda ili porodice . [Natrag] 2. Prema komentaru, pali termin "gati" ovde preveden kao "ponaanje" znai ili "sklonost karaktera" ili "odredite bia posle smrti". [Natrag] 3. "Vasava" je jedno od nekoliko imena za Saku, vladara deva ili bogova. Ovo je poetski nain da se kae kako bi trebalo da sluaju veoma paljivo [Natrag] 4. Pravo vreme za odlazak u selo u pronju hrane je u zoru. AKo bi monah iao tamo po svojoj volji, "u pogreno vreme", mogao bi videti stvari ili doiveti neto to e ugroziti njegov svetaki ivot i podstai ga da se vrati domainskom ivotu. [Natrag] 5. Doslovno, "oni um alju daleko." [Natrag]
6. Sugata, doslovno "dobrodoao", ponekad se prevodi i kao "Sreni", jedan je od Budinih epiteta. [Natrag] 7. Grupa nebeskih bia (deva). Domain koji ovo praktikuje e se, posle smrti, roditi meu njima [Natrag]
AN IV-111: Kesi sutta
Kesi sutta Govor Kesiju, krotitelju konja

Onda Kesi, krotitelj konja, otide do Blaenoga i, stigavi i poklonivi se, sede sa strane. Dok je tako sedeo, Blaeni mu ree: "Ti si, Kesi, vet ovek, kroti ukrotive konje. A kako ti kroti ukrotivog konja?" "Gospodine, ja ukrotivog konja krotim [nekad] uz pomo blagosti, [nekad] uz pomo strogosti, [nekad] uz pomo i blagosti i strogosti." "A ako se, Kesi, ukrotiv konj ne potini ni blagom kroenju, ni strogom kroenju, a ni i blagom i strogom kroenju, ta ti onda radi?" "Ako se, gospodine, ukrotiv konj ne potini ni blagom kroenju, ni strogom kroenju, a ni i blagom i strogom kroenju, onda ga ubijem. A zato? [Jer razmiljam ovako:] 'Neu dopustiti da ovaj neuspeh bude sramota mojoj tradiciji uitelja'. Ali Blaeni je nenadmaan krotitelj ukrotivih ljudi. Kako on kroti ukrotivog
oveka?" "Kesi, ja ukrotivog oveka krotim [nekad] uz pomo blagosti, [nekad] uz pomo strogosti, [nekad] uz pomo i blagosti i strogosti. Kad koristim blagost, ja poduavam: 'Ovakvo je dobro telesno ponaanje. Ovakav je rezultat dobrog telesnog ponaanja. Ovakvo je dobro verbalno ponaanje. Ovakav je rezultat dobrog verbalnog ponaanja. Ovakvo je dobro mentalno ponaanje. Ovakav je rezultat dobrog mentalnog ponaanja. Ovakva su boanstva. Ovakva su ljudska bia.' Kad koristim strogost, ja poduavam: 'Ovakvo je loe telesno ponaanje. Ovakva je posledica loeg telesnog ponaanja. Ovakvo je loe verbalno ponaanje. Ovakva je posledica loeg verbalnog ponaanja. Ovakvo je loe mentalno ponaanje. Ovakva je posledica loeg mentalnog ponaanja. Ovakav je pakao. Ovakva je ivotinjska materica. Ovakav je svet gladnih duhova.' Kad koristim i blagost i strogost, ja poduavam: 'Ovakvo je dobro telesno ponaanje. Ovakav je rezultat dobrog telesnog ponaanja. Ovakvo je loe telesno ponaanje. Ovakva je posledica loeg telesnog ponaanja. Ovakvo je dobro verbalno ponaanje. Ovakav je rezultat dobrog verbalnog ponaanja. Ovakvo je loe verbalno ponaanje. Ovakva je posledica loeg verbalnog ponaanja. Ovakvo je dobro mentalno ponaanje. Ovakav je rezultat dobrog mentalnog ponaanja. Ovakvo je loe mentalno ponaanje. Ovakva je posledica loeg mentalnog ponaanja. Ovakva su boanstva. Ovakva su ljudska bia. Ovakav je pakao. Ovakva je ivotinjska materica. Ovakav je svet gladnih duhova'." "A ako se ukrotivi ovek ne potini ni blagom kroenju, ni strogom kroenju, a ni i blagom i strogom kroenju, ta onda radite?" "Ako se ukrotivi ovek ne potini ni blagom kroenju, ni strogom kroenju, a ni i blagom i strogom kroenju, onda ga ubijem, Kesi."
"Ali ne pristaje Blaenome da oduzima ivot! A ipak je Blaeni rekao: 'Onda ga ubijem, Kesi'." "Istina je, Kesi, da ne pristaje Tathagati da oduzima ivot. Ali ako se ukrotivi ovek ne potini ni blagom kroenju, ni strogom kroenju, a ni i blagom i strogom kroenju, onda ga Tathagata ne smatra osobom vrednom da joj se govori ili opominje. Ni njegovi umni saputnici u svetakom ivotu ne smatraju tu osobu vrednom da joj se govori ili opominje. To znai biti ubijen, potpuno uniten u Uenju i Disciplini, kada Tathagata nekog ne smatra osobom vrednom da joj se govori ili opominje, a ni njegovi umni saputnici u svetakom ivotu ne smatraju tu osobu vrednom da joj se govori ili opominje." "Da, gospodine, zar ne bi neko bio potpuno uniten ako ga Tathagata ne smatra osobom vrednom da joj se govori ili opominje, a i njegovi umni saputnici u svetakom ivotu ne smatraju tu osobu vrednom da joj se govori ili opominje. Izvanredno, potovani Gotamo, izvanredno, potovani Gotamo! Kao kada bi neko ispravio neto to je dotle stajalo naglavce ili otkrio skriveno ili pokazao put zalutalome ili uneo svetiljku u tamu tako da oni koji imaju oi mogu da vide, isto tako je potovani Gotama objasnio istinu na vie naina. Zato uzimam utoite u njemu, Dhammi i monakoj zajednici. Neka me potovani Gotama prihvati kao svog sledbenika koji, od danas pa do kraja ivota, pronae svoje utoite!"
Rev. 1/11/2003
Therigatha V
Therigatha V
(odabrane sutte)
Prevod edomil Veljai (*)
V.2* -- Vimala
Umiljena u uvenu lepotu i rasko tijela, iz mladenake sam obijesti prezirala sve ostale. Na vratima javne kue stajala sam k'o da vrebam na zamku za divlje zvijeri. Poigravajui se nakitom, skrivene sam ari otkrivala, a spretno sam znala da prevarim sve u smijehu mnoge ljude. A danas prosjaim otpatke hrane, oiana i ovita u ogrta isposnikog reda i sjedim na korenju stabala u zadubljenju slobodna od misli. Strgnula sam sve okove, boanske i ljudske; izvrili su izljevi strasti; utrnuta sam i ohlaena.
Therigatha V
Vimala (Neokaljana) roena je u svome zanatu; bila je ki kurtizane u gradu Vesali. Pokuala je da zavede Budina uenika Mogalanu, ali ju je on obratio. Neko je vrijeme ivjela kao nezareena sljedbenica, a kasnije se zaredila.
V.3* -- Siha
Lakoumna i podatna bjesomunim strastima prije sam ivjela u zanosu neobuzdanih prohtjeva, preplavljena bujicom poude, zanesena strujom sretnih snova. Obrvana razbjenjelom udi, otkud da doprem do smirenja duha? Izmodena, poutjela, oronula, vukla sam se sedam godina, obrvana jadom. Ni po danu ni po noi nije biloasa sree. Konano sam s konopom u ruci otila u gustu umu. Bolje da se sama objesim nego da ivim nedostojno. vrstu sam omu zapela za ogranak stabla i proturila glavu kroz otvor -- tad mi se duh oslobodi. Siha (Lea), ki slavnog vojskovoe Siha-senapati iz Vesalija, ije se obraenje i istup iz vjerske zajednice aina Natapute istie kao jedan od najljepih primjera Budina liberalizma i antifanatinog stava prema drugim vjerskim i filozofskim zajednicama i kolama. Povod Sihine prvobitne odluke da pristupi prosjakom redu bio je jedan Budin razgovor sa Sariputom koji je sluajno ula. Duhovni napori su joj dugo vremena ostali bezuspjeni.
V.4 -- Nanda's Vision

Therigatha V
"Sick, putrid, unclean: look, Nanda, at this physical heap. Through contemplation of the foul, develop your mind, make it one, well-centered. As this [your body], so that. As that, so this. It gives off a foul stench, the delight of fools." Considering it thus, untiring, both day & night, I, with my own discernment dissecting it, saw. And as I, heedful, examined it aptly, this body -- as it actually is -was seen inside & out. Then was I disenchanted with the body & dispassionate within: Heedful, detached, calmed was I. Unbound.
Therigatha V
V.5* -- Nandutara
rtve sam prinosila vatri, Mjesecu i Suncu, a i boanstvima, hodoastila do rijeka i kupala se na svetim mjestima. Mnoge sam zavjete ispunjala i brijala prednju polovicu glave, leala na goloj zemlji, odricala se veere. Uz to sam voljela nakit i mirise u kupkama, njegovala svoje tijelo i odavala se strasti. Napokon sam stekla pravo povjerenje i otila u beskuniki ivot. Prozrela sam zbilju tijela i iskorijenila strasti. Razoreno je sve bie, svaka potreba i elja. Razrijeena svih spona, dosegla sam smirenje htijenja.
V.6* -- Mitakali
Iz uvjerenja napustih dom i postadoh beskunica, pa ipak mi misao prijanja uz blagodat gostoljublja. Zanemarujui krajnju svrhu, sklona sam nioj namjeri i pod utjecajem elja zanemarujem cilj isposnitva. Zbog tog me spopade oaj; klonula sam u eliji. -- Na lo sam put zabludila nagnata ivotnom ei. Kratkotrajan mi je ivot, starost e ga i bolest skriti, ne smijem se skanjivati dok mi se tijelo ne raspadne. Prozrela sam kako se sastojci bia slau i razlau.
Therigatha V
Digoh se slobodna duha. -- Izvrena je poruka Budnoga. Mitakali, ki brahmana iz mjesta Kamasadamo. Povod pristupa prosjakom redu bio je jedan od Budinih najveih i najvanijih govora (odran na podruju dananjeg Delhija) o postojanoj paljivosti (Maha-satipatthana sutta, DN 22) kojem je prisustvovala. Godinama nije mogla da se oslobodi zlih osobina astoljubivosti i svadljivosti. Kae se da je u vlastitom postojanom unutranjem naporu i borbi sa samom sobom konano pobijedila nakon sedam godina.
V.7* -- Sakula
Bila sam domaica. Neki mi prosjak isposnik spomenu Buddhin nauk. Prozreh neokaljanu istinu, neotuiv doseg utrnua. Napustih sina i ker, blago i pune itnice, dadoh odsjei kosu, otioh u ivot bez doma. Teila sam da negujem spokojstvo, da iziem na pravi put. Odvratih se od strasti i mrnje i prljavih izljeva srca. Primljena u prosjaki red, saeh panju na opasnost preporoda. Uvid mi dosegnu boansku jasnou, usavren, bez natruhe. Prozreh otuenost svih zbivanja u uzroku nastanka i nestanka. Da, odvratih se od svih izljeva srca -- utrnuta, ohlaena. Ime Sakula oznaava domaicu, pa moe biti i nadimak. Ipak se ista osoba spominje i u listi najistaknutijih u Anguttara-nikayi I "kao najsposobnija meu redovnicama u vidovitosti".
V.8 -- Sona, majka desetoro

Rodila sam desetoro djece, donoadi u ovome tijelu. Ve oronula i stara obratih se nekoj isposnici
Therigatha V
koja mi je razjasnila sklop i sastojke sveg bia. Kad me je u istinu uputila, odrezah kose i napustih dom. U duhovnom naporu dosegoh nebesku bistrinu oka. Ranija boravita sad su mi poznata, gdje sam prebivala u prolim ivotima. Njegujem i saimanje duha bez predmetnog obiljeja. U bezgraninoj slobodi dogorje mi dar ivota. Pet je ogranaka bia otrgnuto od korijena. ustaljena je bez-eljnost, nema vie preporoda. Sona se spominje u Anguttara nikayi I, u listi najistaknutijih Budinih uenica, kao "najsnanija u asketskom naporu". Potjee iz graanske porodice iz Savatija. Obrnuto nego u sluaju Dhamme, Sonin mu je prvi odluio da napusti svijet i da prie Budinu prosjakom redu. Naputena ena je podijelila imovinu meu svoje desetoro djece, oekujui da e se za nju brinuti, ali se prevarila. Djeca su je postepeno napustila, a odlazak u prosjaki red uslijedio je iz nevolje i neimatine. Stara je Sona najprije bila zadovoljna poloajem samostanske slukinje. U besanim noima poela je da razmilja o Budinu uenju i da vri asketske napore. Tako je njeno nastojanje bilo zapaeno i pohvaljeno.
V.9* -- Bhadra
Iupanih kosa, zablaena, ogrnuta jednom krpom, ranije sam lutala. Neistinu smatrala istinom, a istinu podozrijevala. Iz dnevnog se boravita uputih jedanput na Hrid leinara. Tu ugledah bistar lik Bude okruenog drubom isposnika.
Therigatha V
Pokleknuh i tovanje izrazih sklopljenim rukama. A on mi rae: --Hodi, Bodra! To mi je bilo zareenje. Duhovni napor sam vrila prosjaei pedeset godina u podruju Magade, Benaresa, Vai i Kosale. A onaj razborit dobrotvor koji prosijaki ogrta pokloni Bodroj, slobodnoj od svih okova, postade vrlo zasluan Bhadra, ki bogataa iz Raagahe, postala je junakinja jednog od najfantastinijih ivotopisa u ovoj zbirci. U mladosti se zaljubila u razbonika Satuka kad je vidjela kako ga vode na stratite. Njen otac je morao da potkupi straare i da inscenira otmicu. Satuko je, meutim, eleo da opljaka Bhadrin nakit, pa da umakne. Rekao joj je da mora prineti rtvu svome bogu zatitniku na Razbojnikoj hridini. Bhadra je morala da ga slijedi na taj obred u sveanom nakitu. Kad su stigli do razbojnikog svetita (ustanove kakve postoje u Indiji do 20. vijeka, ako ne i danas; poznat je bio takav zloglasni hram na imanju oca Rabindranata Tagore, dananjem antiniketanu) Satuko ree Bhadri da mora nju da prinese za rtvu bogovima. Bhadra odgovori da pristaje, ali eli da ga prije smrti izljubi sa svih strana. Kad ga je ljubila s lea, gurne ga u provaliju i tako se spasi. Potresena tim dogaajem, nije htela da se vrati kui, nego je pristupila isposnikom redu aina. Po obiaju koji i danas postoji, prilikom zareenja iupane su joj kose posebnim eljem od otrog palmovog lista. No uskoro joj kose ponovo porastoe jo gue i kudravije nego prije. Zato su je nazvali kundala-kesa ("kovrdastokosa"). Kasnije se, navodno, osamostalila i usavrila u sofistikim diskusijama i ivela od takmienja u toj vrsti intelektualnih dvoboja dok nije dola u doticaj s Budinim uenicima i konano susrela njihova uitelja.
V.10* -- Pataara
Therigatha V
Plugom se ore njiva; posijana oranica mladom je teaku blago kojim podie obitelj. A zato ja, mada sam postigla revnost u primjeni uiteljeve pouke, ne doprijeh do utrnua uza sav napor i stegu? Dok sam tako sjedila uz potok da mi se noge oplahnu, zagledah se kako voda zamuena mojom nogom zadire u pliak obale. Tako primetih kako mi se duh sabire kao dobro obuzdan konj. Tad uzeh svetiljku i otioh u eliju, na leaju pripremih sjedite i smestih se. Pritegoh iglom plamen svjetiljke, i kako se je svjetlost gasila, tako se i moj duh izvi u slobodu.
Therigatha V
Pataara, ki bogate graanske porodice iz Savatija, bila je najuglednija uenica Budine metode meditativnog zadubljenja (hanam). U listi "najistaknutijih" pohvaljena je kao najrevnija u redovnikoj disciplini (vinaya). Od svega toga mnogo je popularnija pria u komentarskoj tradiciji o njenim doivljajima prije obraenja. Iz te prie potie i njeno redovniko ime, ili nadimak, Pataara ("ona koja ide u poderanoj haljini"). -- Kad su roditelji hteli da je udaju protiv volje, pobjegla je s ovjekom koga je voljela i s njime ivjela u nekom udaljenom selu. Kad je trebalo da rodi drugo dijete, pola je svojim roditeljima, ali je na putu rodila sina, pa se vratila muu. Nala ga je kako upravo umire od ujeda zmije. Uputila se roditeljima u Savati, sa dva nejaka sina, ali joj se na prelazu preko rijeke oboje djece utopilo. Kad je u oaju stigla do roditeljske kue, doznala je da se te noi kua sruila i da su svi stradali (pojava esta i danas u Indiji). Luda od oaja, lutala je naokolo "u poderanoj haljini". Pjesma se odnosi na susret i razgovor s Budom. Poslije toga susreta povukla se u meditativni isposniki ivot. Dalje tekoe i napori koji su je konano doveli do cilja opisani su u njenoj drugoj pjesmi (VI poglavlje)
V.11* -- Pataarine uenice

-- Mladi teak melje ito u rvnju. etva mu je blago kojim podie obitelj. A vi ostvarite Budinu pouku da se ne pokajete! Hitro operite noge i sjednite s ove strane! Budinu ete pouku ostvariti kad postignete smirenje duha. One posluae te rijei, Pataarinu uputu, saprae neist s nogu i smjestie se na svoju stranu. Postigoe mir u dui, ostvarie pouku Budnoga. U prvom dijelu noi sjetie se ranijih roenja; u drugom im se dijelu noi razbistri nebeski vid da u treem dijelu noi rastrgaju velo tame. Tada se digoe i poklonie do nogu uiteljice.
Therigatha V
-- Ostvarena je tvoja pouka. Kao trideset i tri boanstva u boju nesavladana tu smo pred tvojim nogama postigle trovrsno znanje, proistile talog srca. Tako su trideset i tri uenice pred Pataarom posvjedoile svoju spoznaju.
V.12* -- anda
ivot mi je bio teak udovici i bez djece, bez prijatelja i rodbine, oskudnoj u hrani i odjei. Sa tapom i prosjakom zdjelicom pooh od kue do kue. Po zimi i vruini sam tako sedam godina lutala. Pogdjekad bih se srela sa isposnicima u pronji i gledala kako njih goste hranom i piem. Tad zatraih prijem u red beskunica. Pataara me zaredi iz milosti, a tad me poui i ponuka
Therigatha V
na put krajnjeg dostignua. Posluah njene rijei i primijenih poruku. Majinska rije ne osta uzaludna. Stekla sam trovrsno znanje, proistila talog srca. anda, ki siromane brahmanske porodice, spasila se jedina kad su joj svi ukuani pomrli od kuge. Tako je postala prosjakinja i konano susrela Pataaru.
DN 16: Maha-parinibbana sutta
Home ---\\
Tipitaka ---\\
Digha nikaya 16
Maha-parinibbana sutta Veliki govor o konanom utrnuu (Poslednji Budini dani)
Uvod
Od tridest etiri govora (sutta) koji ine Digha nikayu (Zbirku dugih govora) ovaj, esnaesti, najdui je, te otuda spada u najdue tekstove celokupnog pali kanona. On odslikava osnove osobine budistike sutte, s jedne strane, a sa druge je, kao i ostali, izlaganje dogaaja kojima je onaj ko ih opisuje bio i svedok. Meutim, zahvaljujui svojoj jedinstvenoj kompoziciji, ova sutta je, vie nego ijedna druga, u stanju da ne samo zadobije naklonost odanih budista, ve da privue i prosenog itaoca, poto je re o zaista retkom dragulju duhovne literature.
Ona, takoe, prua dobar opti pregled Budinog uenja i pored toga to jedva da nudi ita to se ve ne nalazi -- esto i podrobnije razjanjeno -- u drugim suttama. Na kraju ivota, posle skoro pola veka propovedanja, Uitelj je bio skoro sve objasnio to je potrebno za dostizanje ideala. Tako je u poslednjoj fazi ivota njegova prvenstvena briga bila da svojim sledbenicima skrene panju na vanost praktine primene upravo tog uenja. I taj apel, naravno, kao poslednji, imao je sve izglede da nadahne njihova srca vie nego ijedan do tada. Sangha se zaista okupila da bude svedok najveeg dogaaja u istoriji i potpuno je bila svesna toga, pogotovo to je Uitelj svoju parinibbanu najavio tri meseca unapred. Utisak koji je on ostavljao na monahe bio je ogroman i otuda se ivo odslikava u usmenom izvetaju o itavom dogaaju. (Budistiki kanon je, kao to je dobro poznato, u prvim vekovima posle Budine smrti prenoen iskljuivo usmenim putem.) Zbog svoje izuzetne vanosti i obimnosti, itav ovaj materijal se vrlo brzo formirao u jedinstven korpus i na taj nain se formirala naa sutta. S tim u vezi teko je ne prisetiti se sa zahvalnou potovanog Anande. Njegova uloga u ouvanju Uiteljevih rei vea je od bilo kojeg drugog bhikkhua i njegova figura neodvojiva je od ovog teksta. Zapravo, itava Maha-parinibbana sutta nezamisliva je bez njega. Jer Ananda je taj kome se Uitelj obraa, poto je dvadeset pet godina isprobavao njegovo razumevanje i briljantnu memoriju, kao i njegovu nepokolebljivu linu predanost. Ali Ananda takoe, ovde vie nego bilo gde drugde, svojim stalnim pitanjima, nedoumicama i oduevljenjima, i protiv svoje volje postaje centralna figura, pored samoga Uitelja, koja bez sumnje uveava privlanost ovoga teksta. Tako je Ananda, blag i prijatan kao samo njegovo ime, a ipak tokom itavog svog monakog ivota izloen i prekorima ostalih monaha, nainjen besmrtnim zajedno sa svojim voljenim Uiteljem i to -- moemo dodati -i pored svog udnog poloaja izmeu pohvale i pokude, imajui na umu mistiki karakter u treem poglavlju.
To tree poglavlje je, skoro u celini, posveeno opisivanju okolnosti u vezi sa Uiteljevim odustajanjem od ivota, to je dramska kulminacija itavog dogaaja. Ono snano ukazuje i na isto metafiziki znaaj parinibbane, ili bi bar to trebalo da ini. Jer Buda nije podlegao svojoj fatalnoj bolesti, niti je popustio pred izazovima Mare (to je identino ne-izazovu Anande), ve se nadmono odrekao egzistencije kada je dolo vreme za to, ba kao to je etrdeset pet godina pre toga, postavi potpuno prosvetljen, pravovremeno na sebe preuzeo breme poduavanja ljudi. Ova injenica najvie podstie na razmiljanje i konzekventno vodi do zakljuka da je Buda svojom parinibbanom dao poslednje i najvie mogue svedoanstvo o svome uenju, a sve to bez i trunke sklonosti ka stvaranju linog kulta i samoproduenja, ve naprotiv predstavlja potpuno samoponitenje. Uiteljeva parinibbana je otuda jedan od najtunijih dogaaja u istoriji budizma, koji se, svojim pravim znaenjem, preobraa u najblagosloveniji dogaaj. Sestra Vaira ri Lanka maj 1961.
Maha-parinibbana sutta
Deo prvi
U Magadi
1. Ovako sam uo. Jednom je Blaeni [1] boravio u Raagahi, na brdu koje zovu Leinarev vrh. U to vreme kralj Magade Aatasatu, sin kraljice Videhi, [2] poele da krene u rat protiv naroda Vai. Pretio je: "Napau te Vaije, makoliko da su snani i moni, unitiu ih, iskoreniti, nee od njih ostati ni traga ni glasa."
2. Na to se Aatasatu, kralj Magade, obrati svom glavnom savetniku, bramanu Vasakari, sledeim reima: "Idi, bramane, do Blaenog, odaj mu poast u moje ime, poeli mu dobro zdravlje, snagu, prijatne dane, bodrost i udobnost, pa mu ovako reci: O gospodine, Aatasatu, kralj Magade, eli da krene u rat protiv naroda Vai. On ovako preti: 'Napau te Vaije, makoliko da su snani i moni, unitiu ih, iskoreniti, nee od njih ostati ni traga ni glasa.' I ta god da ti Blaeni na to odgovori, dobro to zapamti i obavesti me, jer Tathagate [3] ne govore neistinu." 3. "Vrlo dobro, gospodine," ree braman Vasakara u znak saglasnosti sa Aatasatuom, kraljem Magade. I naredi da se pripremi veliki broj sveanih koija, pope se na jednu i praen ostalima odveze se iz Raagahe ka Leinarevom vrhu. Iao je koijama dokle je mogao, a onda sie i peke otide do Blaenoga. Poto razmenili utive pozdrave, zajedno sa mnotvom lepih rei, sede on sa strane i obrati se Blaenom ovako: "Potovani Gotama, Aatasatu, kralj Magade, odaje poast potovanom Gotami i eli mu dobro zdravlje, snagu, prijatne dane, bodrost i udobnost. On eli da krene u rat protiv naroda Vai. pa ovako preti: 'Napau te Vaije, makoliko da su snani i moni, unitiu ih, iskoreniti, nee od njih ostati ni traga ni glasa." Uslovi dobrobiti jednog naroda 4. Dotle je potovani Ananda [4] stajao iza Blaenog, hladio ga lepezom, pa se Blaeni obrati potovanom Anandi ovako: "Jesi li uo, Ananda, da se Vai redovno okupljaju u veu i to u velikom broju?" "uo sam, gospodine, da je tako." "Sve dotle, Ananda, dok je tako treba oekivati da Vai jaaju, a ne da slabe. A jesi li uo, Ananda, da Vai slono veaju i slono odluke donose?"
"uo sam, gospodine, da je tako." "Sve dotle, Ananda, dok je tako treba oekivati da Vai jaaju, a ne da slabe. A jesi li uo, Ananda, da Vai ne ozakonjuju ono to je nezakonito i ne kre ono to je zakon, ve ive u skladu sa zakonima starog poretka?" "uo sam, gospodine, da je tako." "Sve dotle, Ananda, dok je tako treba oekivati da Vai jaaju, a ne da slabe. A jesi li uo, Ananda, da Vai potuju i cene svoje stareine i misle da vredi sasluati ih?" "uo sam, gospodine, da je tako." "Sve dotle, Ananda, dok je tako treba oekivati da Vai jaaju, a ne da slabe. A jesi li uo, Ananda, da se Vai uzdravaju od otmica devojaka i ena i prisilnog dranja u svojim porodicama?" "uo sam, gospodine, da je tako." "Sve dotle, Ananda, dok je tako treba oekivati da Vai jaaju, a ne da slabe. A jesi li uo, Ananda, da Vai potuju, cene i odravaju svoja svetilita, kako ona u gradu, tako i u okolini, i ne uskrauju im darove koje su im i ranije donosili?" "uo sam, gospodine, da potuju, cene i odravaju svoja svetilita, kako ona u gradu, tako i u okolini, i ne uskrauju im darove koje su im i ranije donosili." "Sve dotle, Ananda, dok je tako treba oekivati da Vai jaaju, a ne da slabe."
A jesi li uo, Ananda, da Vai pomno tite i uvaju arahante, tako da oni koji jo nisu dostigli taj stupanj mogu to da uine, a oni koji jesu ive meu njima u miru?" "uo sam, gospodine, da je tako." "Sve dotle, Ananda, dok je tako treba oekivati da Vai jaaju, a ne da slabe. 5. Onda se Blaeni obrati bramanu Vasakari sledeim reima: "Jednom sam, bramane, boravio u gradu Vesali, u Sarandada svetilitu, i tu sam poduavao Vaije ovih sedam uslova dobrobiti jednog naroda. [5] Sve dotle dok oni postoje meu Vaijima i oni su po njima uveni, treba oekivati da Vai jaaju, a ne da slabe." Na to braman Vasakara ovako dogovori Blaenom: "Sve i kad bi se, Vaiji, pridravali samo jednog od tih pravila koji vode ka dobrobiti, trebalo bi oekivati da Vai jaaju, a ne da slabe. A tim pre kad ih ima sedam! Kralj Magade Aatasatu ne moe pobediti Vaije ratom, ve samo spletkom ili unoenjem razdora. A sada, potovani Gotama, moramo da krenemo, jer nas ekaju mnogi poslovi i mnoge obaveze." "Uini kako misli da treba, bramane." A braman Vasakara, glavni savetnik na magadskom dvoru, odobravajui rei Blaenog i ushien njima, ustade sa svoga sedita i otide. Dobrobit monaha 6. I uskoro poto je Vasakara otiao, obrati se Blaeni potovanom Anandi sledeim reima: "Idi, Ananda, i okupi u sali koliko god moe vie monaha koji ive oko Raagahe." "Dobro, gospodine." I Ananda uini kako od njega bi zatraeno, pa obavesti Blaenog: "Monaka zajednica je okupljena, gospodine. Neka sada Blaeni postupi
onako kako je naumio." Na to Blaeni ustade sa svoga sedita, otide do sale, sede na unapred pripremljeno mesto i obrati se monasima ovako: "Monasi, izloiu vam sedam uslova koji vode ka dobrobiti. Dobro me sluajte i zapamtite ta u vam rei." "Neka tako bude, gospodine." "Monasi, treba oekivati da monasi jaaju, a ne da slabe, sve dotle dok se redovno okupljaju u veu i to u velikom broju; sve dok slono veaju i slono odluke o Sanghi donose; sve dok ne ozakonjuju ono to je nezakonito i ne kre ono to je zakon, ve ive u skladu sa starim pravilima vebanja (Vinaya); sve dok potuju i cene od sebe starije monahe, one koji su pre njih otili u beskuniki ivot, uzore i predvodnike Sanghe i misle da vredi sasluati ih; sve dok ne potpadnu pod vlast elje, to vodi novom roenju; sve dok cene samou ume kao svoje boravite; sve dok su postojani u sabranosti, tako da oni njihovi saputnici u monakom redu koji jo nisu takvi mogu to da postanu, a oni koji su ve postojani mogu i dalje iveti u miru; sve dok, monasi, dok ovih sedam uslova to vode ka dobrobiti postoje meu monasima i oni su po njima uveni, treba oekivati da monasi jaaju, a ne da slabe." 7. "Monasi, jo sedam uslova koji vode ka dobrobiti izloiu vam. Dobro me sluajte i zapamtite ta u vam rei." "Neka tako bude, gospodine." "Monasi, treba oekivati da monasi jaaju, a ne da slabe, sve dotle dok se ne oduevljavaju, dok nisu ushieni i skloni zabavi, razgovoru, prekomernom spavanju i druenju; sve dok ne neguju i ne postanu opsednuti loim eljama; sve dok nemaju loe prijatelje, saputnike ili drugove; sve dok se ne zaustave na pola puta radi nekog beznaajnog postignua. Sve dotle, monasi, dok ovih sedam uslova to vode ka dobrobiti postoje meu monasima i oni su po njima uveni, treba oekivati
da monasi jaaju, a ne da slabe." Sedam dobrih osobina [6] 8. "Monasi, jo sedam uslova koji vode ka dobrobiti izloiu vam. Dobro me sluajte i zapamtite ta u vam rei." "Neka tako bude, gospodine." "Treba oekivati da monasi jaaju, a ne da slabe, sve dotle dok budu imali poverenje; sve dok budu imali moralnog zazora i straha od nemorala; sve dok su prijemivi u uenju, odluni, sabrani i mudri. Sve dotle, monasi, dok ovih sedam uslova to vode ka dobrobiti postoje meu monasima i oni su po njima uveni, treba oekivati da monasi jaaju, a ne da slabe. Sedam faktora prosvetljenja [7] 9. "Monasi, jo sedam uslova koji vode ka dobrobiti izloiu vam. Dobro me sluajte i zapamtite ta u vam rei." "Neka tako bude, gospodine." "Treba oekivati da monasi jaaju, a ne da slabe, sve dotle dok neguju sedam faktora prosvetljenja, a to su: sabranost, istraivanje pojava, istrajnost, ushienost, vedrina, koncentracija i ravnodunost. Sve dotle, monasi, ok ovih sedam uslova to vode ka dobrobiti postoje meu monasima i oni su po njima uveni, treba oekivati da monasi jaaju, a ne da slabe." Sedam opaaja 10. Monasi, jo sedam uslova koji vode ka dobrobiti izloiu vam. Dobro me sluajte i zapamtite ta u vam rei."
"Neka tako bude, gospodine." "Treba oekivati da monasi jaaju, a ne da slabe, sve dotle dok neguju opaaj prolaznosti, nepostojanja sopstva, (telesne) neistoe, (telesne) odvratnosti, odricanja, obestraenosti i utrnua. Sve dotle, monasi, dok ovih sedam uslova to vode ka dobrobiti postoje meu monasima i oni su po njima uveni, treba oekivati da monasi jaaju, a ne da slabe." est uslova koje treba zapamtiti [8] 11. "Monasi, jo est uslova koji vode ka dobrobiti izloiu vam. Dobro me sluajte i zapamtite ta u vam rei." "Neka tako bude, gospodine." "Treba oekivati da monasi jaaju, a ne da slabe, sve dotle dok se jedni prema drugima ophode blagonaklono, delom, reju i mislima, javno i privatno; sve dok iz potovanja prema onome to dobiju kao dar, ak i sadraj svojih prosjakih zdela za hranu, ne uzimaju to za sebe, ve dele sa vrlim lanovima monake zajednice; sve dok, u drutvu drugih monaha, vebaju sebe, javno i privatno, u skladu sa pravilima ponaanja, koja su potpuna i savrena, neokaljana i ista, oslobaajua, predmet pohvale mudrih, neokrznuta (ovozemaljskim stvarima) i povoljna za koncentrisanje uma; i dok u drutvu drugih monaha uvaju, javno i privatno, uvid koji je plemenit i oslobaajui, a one koji deluju u skladu sa njim vodi do sikorenjivanja patnje. Sve dotle, monasi, dok ovih sedam uslova to vode ka dobrobiti postoje meu monasima i oni su po njima uveni, treba oekivati da monasi jaaju, a ne da slabe." Savet monasima 12. Blaeni je, ivei u Raagahi, na brdu zvanom Leinarev vrh, esto ovako
savetovao monahe: "Takva i takva je koncentracija, takva i takva je mudrost. [9] Velik je plod, velika je dobit od koncentracije kada je potpuno razvijena putem ponaanja ispunjenog vrlinom; velik je plod, velika je dobit od mudrosti kada je potpuno razvijena putem koncentracije, sasvim je lien mrlja [10] poude, bivanja i neznanja um koji je potpuno razvijen u mudrosti." 13. A kad je Blaeni proboravio u Raagahi koliko je eleo, obrati se on potovanom Anandi sledeim reima: "Hajde, Ananda, da odemo u Ambalatiku." "Neka tako bude, gospodine." I smesti se Blaeni u Ambalatiki, zajedno sa velikom zajednicom monaha. 14. U Ambalatiki je Blaeni boravio u kraljevoj kui za odmor i tu je, takoe, esto ovako savetovao monahe: "Takva i takva je koncentracija, takva i takva je mudrost. Velik je plod, velika je dobit od koncentracije kada je potpuno razvijena putem ponaanja ispunjenog vrlinom; velik je plod, velika je dobit od mudrosti kada je potpuno razvijena putem koncentracije, sasvim je lien mrlja poude, bivanja i neznanja um koji je potpuno razvijen u mudrosti." 15. A kad je Blaeni proboravio u Ambalatiki koliko je eleo, obrati se on potovanom Anandi sledei mreima: "Hajde, Ananda, da odemo u Nalandu." "Neka tako bude, gospodine." I smesti se Blaeni u Nalandi, zajedno sa velikom zajednicom monaha, i to u Pavarika mangovom gaju.
Sariputin lavovski rik [11] 16. Tada potovani Sariputa otide do Blaenog, pozdravi ga s potovanjem, sede sa strane i ree: "Takvo miljenje, gospodine, imam o Blaenom da nikada nije bio, ne postoji sada, niti e postojati asketa ili braman vie uznapredovao u prosvetljenju nego to je Blaeni." "Uzviene su tvoje rei, Sariputa, i dostojanstvene! Odluan izraz, pravi lavlji rik! Ali ta misli, Sariputa? Oni arahanti, potpuno prosvetljeni u prolosti -- da li ti lino zna sve te Blaene, njihovu vrlinu, njihovu meditaciju, [12] njihovu mudrost, njihovo boravite i njihovu osloboenost?" [13] "Ne, gospodine." "A ta misli, Sariputa? Oni arahanti, potpuno prosvetljeni u budunosti -- da li ti lino zna sve te Blaene, njihovu vrlinu, njihovu meditaciju, njihovu mudrost, njihovo boravite i njihovu osloboenost?" "Ne, gospodine." "A ta misli, Sariputa? Ja koji sam arahant sada, potpuno prosvetljen, da li ti lino zna sve o mojoj vrlini, mojoj meditaciji, mojoj mudrost, mom boravitu i mojoj osloboenosti?" "Ne, gospodine." "Tada je jasno, Sariputa, da ti lino ne zna arahante, potpuno prosvetljene iz prolosti, budunosti i sadanjosti. Pa kako se onda usuuje da govori tako uzvieno i dostojanstveno, odluno, pravi lavlji rik: 'Takvo miljenje, gospodine, imam o Blaenom da nikada nije bio, ne postoji sada, niti e postojati asketa ili
braman vie uznapredovao u prosvetljenju nego to je Blaeni'." 17. "Zaista nemam takvo znanje, gospodine, o arahantima, potpuno prosvetljenima iz prolosti, budunosti i sadanjosti, a ipak znam zakonitosti Dhamme. Pretpostavimo, gospodine, da je tvrava nekog kralja dobro utvrena, sa visokim grudobranima i kulama, da ima samo jednu kapiju i na njoj vratara, inteligentnog, iskusnog i opreznog, koji e spreavati ulaz nepoznatima, a proputati prijatelje. I dok tako patrolira oko tvrave, ne vidi nijednu rupu ili pukotinu u grudobranima, ak ni toliku da se kroz nju moe provui maka. Otuda on zakljui: 'Bilo ta krupnije to hoe da ue ili da napusti ovaj grad mora to uiniti jedino kroz kapiju.' Na isti nain sam ja upoznao zakonitosti Dhamme. Jer, gospodine, svi Blaeni, arahanti, potpuno prosvetljeni u prolosti napustili su pet prepreka [14], mentalne neistoe koje slabe mudrost; dobro su uvrstili svoje umove u etiri temelja sabranosti; [15] priljeno su negovali sedam faktora prosvetljenja i do kraja uznapredovali u nenadmanom, vrhovnom prosvetljenju. Isto tako, gospodine, svi Blaeni, arahanti, potpuno prosvetljeni u budunosti napustie pet prepreka, mentalne neistoe koje slabe mudrost; dobro e uvrstiti svoje umove u etiri temelja sabranosti; priljeno e negovati sedam faktora prosvetljenja i do kraja uznapredovati u nenadmanom, vrhovnom prosvetljenju. Isto tako i Blaeni, gospodine, kao sadanji arahant, potpuno prosvetljeni, napustio je pet prepreka, mentalne neistoe koje slabe mudrost; dobro je uvrstio svoj um u etiri temelja sabranosti; priljeno je negovao sedam faktora prosvetljenja i do kraja je uznapredovao u nenadmanom, vrhovnom prosvetljenju." 18. Takoe je u Nalandi, u Pavarika mangovom gaju, Blaeni savetovao monahe sledeim reima: "Takva i takva je koncentracija, takva i takva je mudrost. Velik je plod, velika je dobit od koncentracije kada je potpuno razvijena putem ponaanja ispunjenog
vrlinom; velik je plod, velika je dobit od mudrosti kada je potpuno razvijena putem koncentracije, sasvim je lien mrlja poude, bivanja i neznanja um koji je potpuno razvijen u mudrosti." 19. A kad je Blaeni proboravio u Nalandi koliko je eleo, obrati se on potovanom Anandi sledeim reima: "Hajde, Ananda, da odemo u Pataligamu." "Neka tako bude, gospodine." I smesti se Blaeni u Pataligami, zajedno sa velikom zajednicom monaha. 20. Tada njegovi sledbenici iz Pataligame doue: "Blaeni je, kau, stigao u Pataligamu." I otidoe oni do Blaenog, iskazae mu potovanje, sedoe sa strane i obratie ovim reima: "Molimo Blaenog da poseti nau gradsku skuptinu." A Blaeni utke prihvati poziv. 21. Shvativi da je Blaeni prihvatio poziv, sledbenici iz Pataligame ustadoe sa svojih mesta, pozdravie ga s potovanjem i obiavi ga s desne strane otidoe do gradske skuptine. Tada pripremie gradsku skuptinu potpuno prekrivi pod, pripremivi sedita, vodu i svetiljke. Poto tako uradie, otidoe ponovo do Blaenog, pozdravie ga s potovanjem i stojei sa strane objavie: "Gospodine, gradska skuptina je spremna, podovi su prekriveni, pripremljena sedita, voda i svetiljke. Neka Blaeni doe kada mu bude odgovaralo." 22. A Blaeni se pripremi, uze ogrta i prosjaku zdelu i otide do gradske skuptine praen monasima. Poto je oprao noge, Blaeni ue u skuptinu i sede blizu srednjeg stuba, okrenut ka istoku. Monasi, poto su oprali noge, takoe uoe u skuptinu i posedae blizu zapadnog zida, okrenuti ka istoku, tako da je Blaeni sedeo ispred njih. A sledbenici iz Pataligame, poto su oprali noge i uli u skuptinu, sedoe blizu istonog zida, licem okrenuti ka zapadu, tako da je Blaeni sedeo okrenut ka njima.
Plodovi nemoralnog i moralnog ivota 23. Potom se Blaeni obrati sledbenicima iz Pataligame sledeim reima: "Besmrtan ovek, domaini, odustavi od vrline, susree se sa pet opasnosti: veliki gubitak bogatstva zbog nepromiljenosti; loa reputacija; nesiguran i nepovoljan prijem u svakom drutvu, bilo da je re o plemiima, bramanima, domainima ili asketama; smrt u pometenosti i, posle raspada tela, posle smrti, preporaanje u svetu patnje, u nesrenom stanju, u niem svetu, u paklu. 24. Pet je blagoslova, domaini, koji obasipaju ispravnog oveka u njegovom praktikovanju vrline: veliko imanje zahvaljujui njegovoj marljivosti; dobra reputacija; srdaan prijem, bez zazora, bilo da je re o plemiima, bramanima, domainima ili asketama; spokojna smrt i, posle raspada tela, posle smrti, preporaanje u srenom stanju, na nebesima." 25. I provede Blaeni dobar deo noi upuujui sledbenike iz Pataligame u Dhammu, bodrei ih, poduavajui i ohrabrujui ih, a potom se oprostio sa njima reima: "No je ve poodmakla, domaini. Moete sada ii ako elite." "Neka tako bude, gospodine." I sledbenici iz Pataligame se digoe sa svojih sedita, s potovanjem pozdravie Blaenog i obiavi ga sa desne strane otidoe. A Blaeni se, uskoro poto oni odoe, povue u osamu. 26. U to vreme su Sunida i Vaakara, glavni ministri u Magadi, podizali utvrenja oko Pataligame kako bi je odbranili od napada naroda Vai. A boanstva, njih na hiljade, okupie se u Pataligami i unaokolo. Na mestima gde su prevlaivala boanstva velike moi, dvorjani na visokom poloaju bili su skloni podizanju utvrenja; a gde su prevlaivala boanstva srednje i male moi, dvorjani na srednjem i niskom poloaju bili su skloni podizanju utvrenja. 27. A Blaeni vide boanskim okom, istim i superiornim u odnosu na ljudsko,
boanstva, njih na hiljade, kako se okupie u Pataligami i okolini. I ustavi pre no to se zavrila no, pre zore, Blaeni se obrati potovanom Anandi ovim reima: "ta to, Ananda, zidaju u gradu Pataligami?" "Sunida i Vaakara, glavni ministri u Magadi, podiu utvrenja oko Pataligame kako bi je odbranili od napada naroda Vai." 28. "Izgleda kao da su se Sunida i Vaakara posavetovali sa boanstvima neba Trideset tri boanstva. Jer opazih, Ananda, boanskim okom, istim i superiornim u odnosu na ljudsko, boanstva, njih na hiljade, kako se okupie u Pataligami i okolini. Na mestima gde su prevlaivala boanstva velike moi, dvorjani na visokom poloaju bili su skloni podizanju utvrenja; a gde su prevlaivala boanstva srednje i male moi, dvorjani na srednjem i niskom poloaju bili su skloni podizanju utvrenja. Zaista, Ananda, sve dok se Arijevci budu irili i proirivali svoje trgovake puteve postojae ovaj izvanredni grad Pataligama kao centar trgovine. [16] A Pataliputu e, Ananda, opustoiti tri zla -- vatra, voda i nesloga." 29. Onda Sunida i Vaakara otidoe do Blaenog i poto utivo pozdravie Blaenog i razmenie sa njim mnoge prijatne rei, stadoe sa strane i obratie mu se sledeim reima: "Molimo potovanog Gotamu da, zajedno sa svim monasima, prihvati na poziv za sutranji ruak." A Blaeni utke prihvati taj poziv. 30. Shvativi da Blaeni prihvata poziv, Sunida i Vaakara se zaputie kui i naredie da se za sutra pripreme razna jela. A kada sve bi spremno, oni obavestie Blaenog: "Vreme je, potovani Gotama, ruak je spreman." Tako se Blaeni pripremi i uzevi ogrta i zdelu otide praen monakom zajednicom do kue u kojoj su iveli Sunida i Vaakara; tamo on sede na unapred pripremljeno mesto. Njega i ostale monahe posluivali su lino Sunida i Vaakara i to najprobranijim jelima. Kad Blaeni zavri svoj obrok i odloi prosjaku zdelu,
sedoe oni sa strane. 31. A Blaeni im se zahvali sledeim stihovima: "Gde god da boravi, mudar ovek stara se o onome ko estit je i vrlina pun; i darujui zasluge svoje deli s boanstvima lokalnim. A ona, time poastvovana, uzvraaju, o njemu brinu poput majke o sopstvenom sinu jedincu; pred onim koji tako uiva u milosti bogova, koji je njihov miljenik, srea stoji." Zatim Blaeni ustade sa svoga sedita i otide. Prelaenje Ganga 32. Tada Sunida i Vaakara, pratei u stopu Blaenoga, rekoe: "Na koju kapiju danas proe asketa Gotama, tu emo nazvati Gotaminom kapijom i na kojem mestu pree reku Gang to mesto emo nazvati Gotaminim gazom." I tako on proe kroz jednu od kapija. 33. Ali kada Gotama doe do reke Gang, ona bee nadola do ivice nasipa, tako da su vrane mogle iz nje da piju stojei na njemu. A neki ljudi koji su hteli preko tragali su za amcem, dok su drugi pravili splav. Ali Blaeni, hitro kao to bi snaan ovek ispruio savijenu ruku ili savio ispruenu ruku, nestade sa ove obale reke Ganga i pojavi se na drugoj strani. 34. I Blaeni pogleda ljude koji su hteli preko, te tragaju za amcem, dok drugi prave splav. Tada Blaeni, gledajui ih, izgovori sledee stihove:
"Oni to premostie okean nepregledni Ostavljajui nizinu daleko za sobom, Dok drugi jo vezuju svoj splav krhki, Spaeni su mudrou nenadmanom."
Deo drugi
Putovanje u Vesali
etiri plemenite istine 1. Tad se Blaeni obrati potovanom Anandi ovako: "Hajde, Ananda, poimo do Kotigame". "Neka tako bude, gospodine." I Blaeni se smesti u Kotigami, praen velikim brojem monaha. 2. A Blaeni se obrati monasima ovako: "Monasi, zahvaljujui tome to nisam shvatao, nisam uviao etiri plemenite istine, tako dugo sam se uvek iznova raao i umirao; isto vai i za sve vas. Koje etiri? To je plemenita istina o patnji, plemenita istina o nastanku patnje, plemenita istina o prestanku patnje i plemenita istina o putu koji vodi ka prestanku patnje. Ali sada, monasi, kada su one shvaene, kada su uviene, kad je preseena e za postojanjem, uniteno je ono to vodi do preporaanja i nema novih ivota." 3. Tako ree Blaeni. I Sreni, Uitelj, dalje ree: "Zahvaljujui neuvianju etiri plemenite istine, Dug bee tegobni put iz roenja u roenje. Kad one shvaene su, otklonjen je preporaanja uzrok, Koren patnje iupan, a preporaanje okonano."
4. Takoe u Kotigami Blaeni dade monasima sledei savet: "Takva je vrlina; takva koncentracija i takva mudrost. Velik postaje plod, velik je dobitak od koncentracije kad je do kraja razvijena kroz ponaanje ispunjeno vrlinom; velik postaje plod, velik je dobitak od mudrosti kada je do kraja razvijena zahvaljujui koncentraciji; sasvim je osloboen neistoa poude, ivotne ei i neznanja um koji je do kraja razvijen zahvaljujui mudrosti." 5. Kad je Blaeni ostao u Kotigami koliko mu je bilo po volji, obrati se on potovanom Anandi ovako: "Hajde, Ananda, poimo do Nadike." "Neka tako bude, gospodine." I Blaeni se smesti u Nadiki, u Zgradi od cigala, praen velikim brojem monaha. etiri naroita postignua 6. Tada potovani Ananda doe pred Blaenoga, iskaza mu potovanje i sede sa strane. Zatim se obrati Blaenom: "Ovde u Nadiki, gospodine, preminuli su monah Salha i monahinja Nanda. Takoe su preminuli domain Sudata i domaica Suata, zatim domaini Kakuda, Kalinga, Nikata, Katisaba, Tuta, Santuta, Bhada i Subhada. Kakva je njihova sudbina, gospodine? Kakvo je njihovo budue stanje?" 7. "Monah Salha, Ananda, zahvaljujui uklanjanju neistoa u ovome ivotu, dostigao je stanje osloboenosti uma od neistoa i izbavljenje putem mudrosti. [17] Monahinja Nanda, Ananda, zahvaljujui uklanjanju pet niih okova (koji vezuju bia za svet ula), spontano se uzdigla do boravita Sudavasa boanstava i tamo e ostati do konanog utrnua, ne vraajui se vie na ovaj svet. Domain Sudata, Ananda, zahvaljujui uklanjanju tri okova (verovanje u sopstvo, sumnja i verovanje u delotvornost rituala) i ublaavanju poude, mrnje i
obmanutosti, postao je "jednom povratnik", tako da e stii do na kraj patnje poto se samo jo jednom preporodi u ovom svetu. Domaica Suata, Ananda, zahvaljujui uklanjanju tri okova postala je "ona koja je ula u tok" i bezbedna je od preporaanja na niim nivoima egzistencije u kojima vlada patnja; pre ili kasnije sigurno e postati prosvetljena. Domain Kakuda, Ananda, zahvaljujui uklanjanju pet niih okova (koji vezuju bia za svet ula), spontano se uzdigao do boravita Sudavasa boanstava i tamo e ostati do konanog utrnua, ne vraajui se vie na ovaj svet. Isto je i sa Kalingom, Nikatom, Katisabom, Tutom, Santutom, Bhadom i Subhadom, kao i sa jo vie od pedeset nezareenih sledbenika iz Nadike. Vie od devedeset nezareenih koji su umrli u Nadiki, Ananda, zahvaljujui uklanjanju tri okova i ublaavanju poude, mrnje i obmanutosti, postali su "jednom povratnici", tako da e stii do na kraj patnje poto se samo jo jednom preporode u ovom svetu. Vie od petsto nezareenih koji su umrli u Nadiki, Ananda, zahvaljujui uklanjanju tri okova postali su "oni koji su uli u struju" i bezbedni su od preporaanja na niim nivoima egzistencije u kojima vlada patnja; pre ili kasnije sigurno e postati prosvetljeni." Ogledalo Dhamme 8. "Zaista, Ananda, nije nimalo neobino da ljudsko bie umre. Ali ako svaki put kada se to dogodi ti doe do Tathagate i pita ga o njima, zaista e to za njega biti nevolja. Zato u ti, Ananda, predati uenje nazvano Ogledalo Dhamme; ako ga plemeniti uenik poseduje, on moe, ukoliko eli, za sebe da objavi: 'Nema vie za mene preporaanja u paklu, u svetu ivotinja i duhova ili u bilo kojem drugom svetu patnje. Ja sam onaj koji je uao u struju, bezbedan od pada na stupanj
patnje, obezbeen sam i predodreen za prosvetljenje.' 9. A kakvo je, Ananda, to uenje Ogledalo Dhamme? Plemeniti uenik poseduje ovakvo nepokolebljivo uverenje o Budi: 'Blaeni je arahant, potpuno probueni, savren u znanju i ponaanju, srean, znalac sveta, nenadmaan kao savetnik bia, uitelj bogovima i ljudima, prosvetljeni, blaeni.' On poseduje ovakvo nepokolebljivo uverenje o Dhammi: 'Dhammu je Blaeni dobro izloio, ona je oigledna, besmrtna, [18] poziva na istraivanje, vodi do osloboenja, razumeju je mudri, svaki sam za sebe.' On poseduje ovakvo nepokolebljivo uverenje o monakoj zajednici: 'Blagorodna je monaka zajednica Blaenog, ine je ispravni, mudri i marljivi: etiri vrste ljudi, osam klasa osoba. Monaka zajednica vredna je poasti, gostoljubivosti, darova, potovanja -- najplodnije polje postupaka koji donose dobro na svetu.' I on poseduje vrline koje su drage plemenitima, rafinirane i usavrene, bez mrlja i iste, koje oslobaaju, a hvale ih mudri, na njih ne utiu (ovozemaljski poslovi) i povoljne za koncentraciju uma. 10. To je, Ananda, uenje nazvano Ogledalo Dhamme, na osnovu kojeg plemeniti sledbenik moe da objavi: 'Nema vie za mene preporaanja u paklu, u svetu ivotinja i duhova ili u bilo kojem drugom svetu patnje. Ja sam onaj koji je uao u struju, bezbedan od pada na stupanj patnje, obezbeen sam i predodreen za prosvetljenje'." 11. Takoe je u Nadiki, u Zgradi od cigala, Blaeni esto ovako savetovao monahe: "Takva i takva je vrlina, takva i takva je koncentracija, takva i takva je mudrost. Velik biva plod, velika je dobit od koncentracije kada je do kraja razvijena ponaanjem ispunjenim vrlinom; velik biva plod, velika je dobit od mudrosti kada je do kraja razvijena koncentracijom; sasvim je osloboen od neistoa poude,
elje za bivanjem i neznanja um koji je do kraja razvijen zahvaljujui mudrosti." 12. Kada je Blaeni ostao u Nadiki onoliko koliko mu je bilo po volji, ree on Anandi ovako: "Hajde, Ananda, poimo u Vesali." "Neka tako bude, gospodine." I Blaeni se smesti u Vesaliju, zajedno sa velikom zajednicom monaha, i to u Ambapalinom gaju. Sabranost panje i jasno razumevanje 13. Tada se Blaeni obrati monasima reima: "Treba da ivite sabrane panje, monasi, jasno razumevajui, tako vam savetujem. 14. A kako to, monasi, ivi monah sabrane panje? Kada boravi kontemplirajui telo u telu, marljivo, jasno razumevajui i sabrane panje, poto je prevladao elju i tugu u odnosu na ovaj svet; i kada boravi kontemplirajui oseaje u oseajima, um u umu, objekte uma u objektima uma, marljivo, jasno razumevajui i sabrane panje, poto je prevladao elju i tugu u odnosu na ovaj svet, tada se za njega kae da ivi sabrane panje. 15. A kako to, monasi, ivi monah jasno razmevajui? Kada je neprekidno potpuno svestan toga kad dolazi i odlazi, kad gleda napred i gleda na stranu, kad se saginje i uspravlja, kad nosi ogrta i nosi svoju prosjaku zdelu, kad jede i pije, vae i guta, kad prazni creva i mokri, hoda, stoji, sedi, lei, tone u san ili se budi, kad govori ili uti, tada se za njega kae da ivi jasno razumevajui. Treba da ivite sabrane panje, monasi, jasno razumevajui, tako vam savetujem." Ambapali i kneevi Lihavi 16. Tada kurtizana Ambapali dou: "Blaeni je, kau, stigao u Vesali i sada boravi u mom Mangovom gaju." I naredi ona da se opreme velike, sveane koije, od kojih
se na jednu ona pope, a na ostale njezina pratnja, pa poe iz Vesalija ka njezinom gaju. Na kolima je stigla dokle se moglo voziti, a onda sie sa njih i doe peke do Blaenog, pozdravi ga s potovanjem i sede sa strane. Tada Blaeni govorom o Istini poui, ohrabri, oduevi i obradova kurtizanu Ambapali. 17. Potom se kurtizana Ambapali obrati Blaenom sledeim reima: "Molim Blaenog da prihvati poziv da sutra bude moj gost na ruku, zajedno sa svojom drubom isposnika." A Blaeni utanjem prihvati poziv. Uverivi se da je njen poziv prihvaen, kurtizana Ambapali ustade sa svoga mesta, smerno pozdravi Blaenog, obie ga sa desne strane, pa otide. 18. Kneevi Lihavi iz Vesalija doue: "Blaeni je, kau, stigao u Vesali i sada boravi u Mangovom gaju." I naredie oni da se opreme velike, sveane koije, od kojih se na po jedne pope svaki od njih, a na ostale njihova pratnja, pa poee iz Vesalija ka gaju. I meu Lihavima neki su bili tamnoputi, u tamnoplavoj odei i s plavim nakitom, drugi svetle puti, u utoj odei i sa zlatnim nakitom, trei rumene puti, u crvenoj odei i s crvenim nakitom. 19. I desilo se da je kurtizana Ambapali jurila svojom koijom nasuprot mladim kneevima Lihavi, tokom o toak, rudom o rudu. Tad Lahavi uzviknue: "Zato, Ambapali, tako juri nasuprot naim koijama?" "Upravo sam, mlada gospodo, pozvala Blaenoga s njegovom drubom isposnika na sutranji ruak." "Prepusti nam, Ambapali, taj ruak za sto hiljada zlatnika!" Ali ona odgovori: "Sve da mi da date itav Vesali zajedno sa okolinom, mlada gospodo, ne bih vam prepustila taj velianstveni ruak." Kneevi Lihavi na to odvratie pucketajui prstima: "Vidite li! Porazila nas je ta iz
Mangovog gaja. Preduhitrila nas je ta iz Mangovog gaja!" Ali oni ipak nastavie put u Mangov gaj. 20. A Blaeni spazi izdaleka kako dolaze kneevi Lihavi, pa upozori isposnike: "Ko od vas, isposnici, jo nije video nebesa trideset trojice bogova neka doe da pogleda ovaj skup kneeva Lahavi, jer taj prizor moe da se uporedi sa skupom trideset i trojice bogova." 21. A kneevi Lahavi se dovezoe dokle je put bio pogodan za vonju, a tada siu s kola i pou peke do mesta gde se nalazio Blaeni, priblie mu se, pozdrave ga i sednu po strani. Blaeni i njih poui, ohrabri, oduevi i obradova govorom o Istini. 22. Potom se Lihavi obratie Blaenom: "Molimo Blaenog da prihvati poziv da sutra bude na gost na ruku, zajedno sa svojom drubom isposnika." "Ve sam, Lihavi, prihvatio poziv za sutranji ruak kod kurtizane Ambapali." Kneevi Lihavi na to odvratie pucketajui prstima: "Porazila nas je ta iz Mangovog gaja. Preduhitrila nas je ta iz Mangovog gaja!" pa ustanu, pozdrave Blaenog obilazei ga s desne strane i odoe. 23. Kurtizana Ambapali u toku te noi pripremi u svome vrtu probrana jela i pia, pa na vreme obavesti Blaenoga. "Vreme je, gospodine. Ruak je spremljen." A Blaeni se ve rano ujutro obukao, pa uzeo prosjaku zdelu i ogrta i zajedno sa druinom isposnika uputio se u dom kurtizane Ambapali. Kad je stigao sede na pripremljeno mesto. A kurtizana Ambapali sama poslui Budnoga i celu druinu isposnika probranim jelima i piima. 24. Kad je Blaeni zavrio obrok i oprao ruke i prosjaku zdelu, kurtizana Ambapali sede sa strane na nie sedite, pa ree: "Gospodine, poklanjam svoj gaj Budnome i druini sledbenika." A Blaeni primi poklon, poui, ohrabri, oduevi i obradova kurtizanu Ambapali govorom o Istini, pa ustane i otide.
25. Takoe je u Vesaliju, u Ambapalinom gaju, Blaeni esto ovako savetovao monahe: "Ovakva je vrlina, ovakva je koncentracija, a ovakva je mudrost. Velik je plod, velik je dobitak od koncentracije kada je do kraja usavrena uz pomo vrline; velik je plod, velik je dobitak od mudrosti kada je do kraja usavrena uz pomo koncentracije; sasvim je osloboen neistoa poude, pohlepe i neznanja um koji je do kraja usavren zahvaljujui mudrosti." 26. I kada je Blaeni proboravio u Ambapalinom gaju koliko je eleo, ree on potovanom Anandi: "Hajde, Ananda, poimo do sela Beluva." "Neka bude tako, gospodine." I tako Blaeni, zajedno sa velikom zajednicom monaha, otide u selo Beluva Bolest na smrt Blaenog 27. U to vreme se Blaeni obrati monasima sledeim reima: "Idite, monasi, i potraite sklonite bilo gde u okolini Vesalija gde ste dobrodoli, meu poznanicima i prijateljima, i tamo provedite period monsuna. to se mene tie, ja u period monsuna provesti upravo na ovom mestu, u selu Beluva." "Neka tako bude, gospodine", rekoe monasi. 28. Ali kada otpoe period monsuna, ozbiljno se razbole Blaeni i otri, smrtni bolovi poee da ga mue. A Blaeni ih je podnosio sabrane panje, jasno razumevajui i nepomuen. 29. Tada se u Blaenom javi misao: "Ne bi bilo prikladno da umrem a da se ne obratim onima koji su se o meni brinuli, da se ne oprostim od zajednice monaha. Zato u potisnuti svoju bolest snagom volje, produiti ivotni proces i iveti jo neko vreme."
30. I Blaeni potisnu svoju bolest snagom volje, produi ivotni proces i poive jo neko vreme. Tako bolest Blaenog bee stiana. 31. Blaeni se oporavi od bolesti i uskoro posle oporavka izae on iz kue u kojoj je boravio i sede u njezin hlad, na mesto koje bee pripremljeno za njega. Tada potovani Ananda prie Blaenome, pozdravi ga s potovanjem i sede sa strane. Onda se obrati Blaenom sledeim reima: "Srea je za mene, gospodine, da vidim da je Blaenome bolje! Srea je za mene, gospodine, da vidim da se Blaeni oporavio! Jer zaista, gospodine, kada videh da je Blaeni bolestan i moje je telo malaksalo, svaka stvar oko mene postade maglovita i ula mi otupee. Zato, gospodine, tei me misao da Blaeni nee umreti pre nego to monakoj zajednici ne da svoja poslednja uputstva." 32. Tako re potovani Ananda, ali mu Blaeni odgovori sledeim reima: "ta jo monaka zajednica oekuje od mene, Ananda? Izloio sam Dhammu ne pravei nikakvu razliku izmeu skrivenog i otvorenog uenja, nema nita u pogledu uenja, Ananda, to je Tathagata zadrao u stisnutoj aci poput uitelja koji neto uva za sebe. Samo onaj ko za sebe smatra da bi trebalo da predvodi monaku zajednicu ili da ta zajednica od njega zavisi, taj bi trebalo da daje svoja poslednja uputstva. Ali, Ananda, Tathagata sebe nikada nije smatrao predvodnikom monake zajednice, niti da monaka zajednica od njega zavisi. Pa kakva bi onda uputstva on mogao dati monakoj zajednici? Ja sam sada slab, Ananda, star, u poznim godinama. Osamdeset mi je godina i mom ivotu blii se kraj. Kako to se delovi starih kola s mukom dre na okupu, isto tako i telo Tathagate dri se na okupu velikom mukom. Ananda, jedino kada Tathagata, zanemarivi spoljanje objekte, uz prestanak odreenih oseaja, dostigne i boravi koncentrisanog uma u sferi bezoblinosti, [19] tada je njegovom telu ugodnije. 33. Zato, Ananda, budi sam sebi ostrvo, budi sam sebi utoite, ne tragaj za
spoljanjim utoitem; neka Dhamma bude tvoje ostrvo, neka Dhamma bude tvoje utoite, ne tragaj za drugim utoitem. A kako je to, Ananda, monah sam sebi ostrvo, sam sebi utoite, ne traga za spoljanjim utoitem; kako mu je Dhamma ostrvo, kako mu je Dhamma utoite, i ne traga za drugim utoitem? 34. Kada boravi kontemplirajui telo u telu, marljivo, jasno razumevajui i sabrane panje, poto je prevladao elju i tugu u odnosu na ovaj svet; i kada boravi kontemplirajui oseaje u oseajima, um u umu, objekte uma u objektima uma, marljivo, jasno razumevajui i sabrane panje, poto je prevladao elju i tugu u odnosu na ovaj svet, tada je on, zaista, sam sebi ostrvo, sam sebi utoite, ne traga za spoljanjim utoitem; tada mu je Dhamma ostrvo, tada mu je Dhamma utoite, i ne traga za drugim utoitem. 35. Oni moji monasi, Ananda, koji su sada i posle moje smrti sami sebi ostrvo, sami sebi utoite, ne tragaju za spoljanjim utoitem; kojima je Dhamma ostrvo i utoite, pa ne tragaju za drugim utoitem -- takvi e postati najvii, [20] ako budu imali elje da ue."
Deo trei
Naputanje elje za ivotom

Podsticaj Blaenog 1. Tada Blaeni, spremivi se pre podneva, uze zdelu i ogrta i ode u Vesali u proenje hrane. Poto je isprosio hranu i jeo, na povratku, obrati se on potovanom Anandi sledeim reima:: "Uzmi prostirku, Ananda, i hajde da provedemo dan u svetilitu apala."
"Neka tako bude, gospodine." I potovani Ananda uze prostirku i krete za Blaenim, pratei ga u stopu. 2. A Blaeni ode do svetilita apala i tamo sede na mesto za njega pripremljeno. A kada je potovani Ananda seo sa strane, Blaeni mu se obrati: "Prijatan je, Ananda, Vesali, prijatna su svetilita Udena, Gotamaka, Satambaka, Bahuputa, Sarandada i apala." 3. I Blaeni nastavi: "Ko god je, Ananda, razvio, praktikovao, ojaao, utvrdio, pomno istraio i do savrenstva doveo etiri sastojka psihike moi mogao bi, ako bi eleo, da ivi do kraja sveta ili due. [21] Tathagata je, Ananda, to uinio. Zato bi Tathagata mogao, ako bi eleo, da ivi do kraja sveta ili due. 4. Ali potovani Ananda nije bio u stanju da razume ovu sugestiju, znaajan podsticaj Blaenog. Kao da je njegov um bio pod uticajem Mare, [22] nije on preklinjao Blaenog: "Neka onda Blaeni ostane u ivotu, gospodine! Neka Sreni ostane, gospodine, do kraja sveta, na dobrobit i radost mnogih, iz samilosti za ovaj svet, dobrobit i blagostanje bogova i ljudi!" 5. I kada je drugi i trei put Blaeni ponovio svoje rei, Ananda je utao. 6. Tada Blaeni ree potovanom Anandi: "Idi sada, Ananda, i uini kako misli da je ispravno." "Neka tako bude, gospodine." I potovani Ananda, ustavi sa svog sedita, pozdravi s potovanjem Blaenog i obiavi ga sa desne strane smesti se pod jednim drvetom podalje odatle. Marin poziv 7. A kada je Ananda otiao, Mara, Zlo, priblii se Blaenome. Stojei sa strane, obrati se on Blaenom sledeim reima: "Sada, gospodine, neka Blaeni konano
zavri svoj ivot, neka Sreni najzad umre! Dolo je vreme za konano utrnue gospodina. Jer Blaeni mi je govorio: 'Neu zavriti svoj ivot, Zli, sve dok moji monasi i monahinje, kao i nezareeni sledbenici, ne postanu istinski sledbenici -- mudri, disciplinovani, prijemivi i opremljeni znanjem, uvari Dhamme, oni koji ive u skladu sa Dhammom, priklanjaju se ispravnom ponaanju, znaju rei Uiteljeve, u stanju su da ih izlau, propovedaju, objavljuju, uvruju, objanjavaju u detalje i razjanjavaju; sve dok, kad se pojave razliita miljenja, ne budu u stanju da ih potpuno pobiju i odbace, da prenose drugima ovu uverljivu i oslobaajuu Dhammu.' [23] 8. A sada, gospodine, monasi i monahinje, kao i nezareeni sledbenici, postali su istinski sledbenici. Zato, gospodine, neka Blaeni konano zavri svoj ivot, neka Sreni najzad umre! Dolo je vreme za konano utrnue gospodina. Jer Blaeni mi je govorio: 'Neu zavriti svoj ivot, Zli, sve dok svetaki ivot kojem sam poduavao ne uhvati maha, postane ustaljen, nadaleko uven i nadaleko rairen, sve dok ne bude ispravno objavljen meu bogovima i ljudima.' I to se sada sasvim obistinilo. Zato, gospodine, neka Blaeni konano zavri svoj ivot, neka Sreni najzad umre! Dolo je vreme za konano utrnue gospodina." Blaeni naputa elju za ivotom 9. Kada to bi reeno, Blaeni se obrati Mari, Zlu, sledeim reima: "Ne trudi se, Zli. Uskoro e doi konano utrnue Tathagate. Za tri meseca Tathagata e umreti." 10. I u apala svetilitu tako Blaeni sabrane panje i jasnog shvatanja odbaci volju za ivotom. I neposredno po njegovom odbacivanju volje za ivotom dogodi se snaan zemljotres, zastraujui i zapanjujui, a grmljavina se razlee nebom. I Blaeni sve to osmotri sa razumevanjem, pa izgovori sledee stihove:
"ta uzrok ivotu je, nesputanom ili ogranienom [24] -Njegov proces nastajanja [25] -- to mudrac Odbacuje. S unutranjim mirom i radou slama on, k'o oklop elezni, sopstvenu e za ivotom." [26] 11. Tada se potovanom Anandi javi sledea misao: "udesno je to zaista i velianstveno! Zemlja se potrese mono, iz sve snage! Zastraujue je i paraliue to kako se grmljavina razlee nebom! ta bi moglo biti razlog, ta uzrok, da nastane tako snaan zemljotres?" Osam uzroka zemljotresa 12. I potovani Ananda otide do Blaenog i pozdravi ga s potovanjem, pa sede sa strane. Tada se on obrati Blaenom sledeim reima: "udesno je to zaista i velianstveno! Zemlja se potrese mono, iz sve snage! Zastraujue je i paraliue to kako se grmljavina razlee nebom! ta bi moglo biti razlog, ta uzrok, da nastane tako snaan zemljotres?" 13. Tada Blaeni ree: "Osam je razloga, Ananda, osam je uzroka nastanka tako monog zemljotresa. Kojih osam? 14. Velika zemlja poiva na tenosti, tenost na atmosferi, a atmosfera na prostoru. I kada se, Ananda, dogode snani atmosferski poremeaji, tenost se uzburka. A sa uzburkavanjem tenosti dolazi i podrhtavanje zemlje. To je prvi razlog, prvi uzrok nastanka monih zemljotresa. 15. Zatim, Ananda, kada asketa ili sveti ovek velike moi ovlada svojim umom ili boanstvo koje je mono razvije intenzivnu koncentraciju na aspekt ogranienosti elementa zemlje i na stupanj neogranienosti elementa tenosti, on takoe uzrokuje da zemlja zadrhti, podrhtava i trese se. To je drugi razlog, drugi uzrok nastanka monih zemljotresa.
16-21. Zatim, Ananda, kada Bodhisatta naputa Tuita nebesa i silazi u majinu matericu, sabran i jasno razumevajui; kada Bodhisatta izlazi iz majine materice, sabran i jasno razumevajui; kada Tathagata postane potpuno prosvetljen u nenadmanoj, vrhovnoj prosvetljenosti; kada Tathagata pokrene izvrsni Toak Dhamme; kada Tathagata odbacuje elju za ivotom; i kada Tathagata umirui stupa u stanje nibbane u kojem nijedan elemenat vezivanja ne preostaje -- tada takoe, Ananda, velika zemlja zadrhti, podrhtava i trese se. To su, Ananda, osam uzroka nastanka tako monog zemljotresa. [27] Osam skupova 22. A postoji i osam vrsta skupova, Ananda, i to su skup plemenitih, bramana, domaina, asketa, etiri velika kralja, trideset tri boanstva, Mara i Brama. 23. Seam se, Ananda, kako sam bio prisutan na svakom od tih osam skupova, na kojima su se okupljale na stotine. [28] I pre nego to bih seo i zapoinjao razgovor, trudio sam se da moja pojava lii na njihovu, da moj glas bude slian njihovom. Tako sam ih poduavao Dhammi, podsticao ih, poduavao i razgaljivao. Pa ipak, dok sam im govorio, oni me nisu prepoznavali, pa jedan drugog zapitkivali: 'Ko je taj to nam govori? Je li to boanstvo ili ovek?' A kad bi ih poduio Dhammi, podstakao ih, poduio i razgalio, odmah zatim bih nestao. I poto bih nestao, oni me nisu mogli prepoznati, pa su jedan drugog zapitkivali: 'Ko je taj to nestade? Je li to boanstvo ili ovek?' To je, Ananda, osam vrsta skupova. Osam podruja majstorstva 24. "Postoji zatim osam podruja majstvorstva, [29] Ananda. Kojih osam?
25. Kada neko, opaajui oblike subjektivno, [30] vidi male oblike, lepe ili rune, spoljanje u odnosu na njega, [31] i ovladavajui njima svestan je da ih opaa i zna ih onakvima kakvi oni jesu -- to je prvo podruje majstorstva. 26. Kada neko, opaajui oblike subjektivno, vidi velike oblike, lepe ili rune, spoljanje u odnosu na njega, i ovladavajui njima svestan je da ih opaa i zna ih onakvima kakvi oni jesu -- to je drugo podruje majstorstva. 27. Kada neko, ne opaajui oblike subjektivno, [32] vidi male oblike, lepe ili rune, spoljanje u odnosu na njega, i ovladavajui njima svestan je da ih opaa i zna ih onakvima kakvi oni jesu -- to je tree podruje majstorstva. 28. Kada neko, ne opaajui oblike subjektivno, vidi velike oblike, lepe ili rune, spoljanje u odnosu na njega, i ovladavajui njima svestan je da ih opaa i zna ih onakvima kakvi oni jesu -- to je etvrto podruje majstorstva. 29. Kada neko, ne opaajui oblike subjektivno, vidi oblike spoljanje u odnosu na njega da su plavi, plave boje, plavog preliva poput cvetova lana ili kao benareski muslin, koji je, izglaan sa obe strane, plav, plave boje, plavog preliva -- kada takav vidi oblike spoljanje u odnosu na njega da su plavi i ovladavajui njima svestan je da ih opaa i zna ih onakvima kakvi oni jesu -- to je peto podruje majstorstva. 30. Kada neko, ne opaajui oblike subjektivno, vidi oblike spoljanje u odnosu na njega da su uti, ute boje, utog preliva poput cvetova kanikare ili kao fini benareski muslin, koji je, izglaan sa obe strane, ut, ute boje, utog preliva -kada takav vidi oblike spoljanje u odnosu na njega da su uti i ovladavajui njima svestan je da ih opaa i zna ih onakvima kakvi oni jesu -- to je esto podruje majstorstva. 31. Kada neko, ne opaajui oblike subjektivno, vidi oblike spoljanje u odnosu na njega da su crveni, crvene boje, crvenog preliva poput cvetova banduivake ili kao
fini benareski muslin, koji je, izglaan sa obe strane, crven, crvene boje, crvenog preliva -- kada takav vidi oblike spoljanje u odnosu na njega da su crveni i ovladavajui njima svestan je da ih opaa i zna ih onakvima kakvi oni jesu -- to je sedmo podruje majstorstva. 32. Kada neko, ne opaajui oblike subjektivno, vidi oblike spoljanje u odnosu na njega da su beli, bele boje, belog preliva poput jutarnje zvezde ili kao fini benareski muslin, koji je, izglaan sa obe strane, beo, bele boje, belog preliva -- kada takav vidi oblike spoljanje u odnosu na njega da su beli i ovladavajui njima svestan je da ih opaa i zna ih onakvima kakvi oni jesu -- to je osmo podruje majstorstva. To su, Ananda, osam podruja majstorstva.". Osam osloboenja 33. "Takoe postoji osam osloboenja, Ananda. Kojih osam? [33] 34. Kada neko, imajui oblik, [34] opaa oblike, to je prvo osloboenje. 35. Kada neko, nesvestan sopstvenog oblika, opaa oblike koji su spoljanji u odnosu na njega, to je drugo osloboenje. 36. Kada je neko, doivljavajui lepotu, skoncentrisan na nju; [35] to je tree osloboenje. 37. Kada neko, potpuno nadilazei opaanje materije, iezavanjem opaaja reakcija na ulne podraaje i ne obraajui panju na raznolikost opaaja, postane svestan, dosegne i boravi u sferi bezgraninog prostora, to je etvrto osloboenje. 38. Kada neko, sasvim nadiavi sferu bezgraninog prostora, postane svestan, dosegne i boravi u sferi bezgranine svesti, to je peto osloboenje.
39. Kada neko, sasvim nadiavi sferu bezgranine svesti, postane svestan, dosegne i boravi u sferi nitavila, to je esto osloboenje. 40. Kada neko, sasvim nadiavi sferu nitavila, dosegne i boravi u sferi niopaanja-ni-neopaanja, to je sedmo osloboenje. 41. Kada neko, sasvim nadiavi sferu ni-opaanja-ni-neopaanja, dosegne i boravi u sferi prestanka opaaja i oseaja, to je osmo osloboenje. To je, Ananda, osam osloboenja. Marina ranija iskuavanja 42. Jednom davno, Ananda, boravio sam u Uruveli, na obali reke Neranare, u podnoju banjanovog drveta, malo posle mog konanog prosvetljenja. A Mara, Zlo, doe do mene i ree: 'Sada, gospodine, neka Blaeni potpuno utrne! Neka Sreni konano umre! Dolo je vreme za parinibbanu.' 43. Tada, Ananda, odgovorih Mari, Zlu, sledeim reima: 'Ja neu umreti sve dok moji monasi i monahinje, moji nezareeni sledbenici budu na pravom putu -mudri, disciplinovani, prijemivi i puni znanja, uvari Dhamme, ive u skladu sa Dhammom, predani ispravnom ponaanju i, sasluavi Uiteljevu re, budu u stanju da je izlau, prenose, objavljuju, uvruju, otkrivaju, objanjavaju u detalje i razjanjavaju; sve dok, suoeni sa razliitim miljenjima, budu u stanju da ih ubedljivo pobijaju i propovedaju tu neodoljivu i oslobaajuu Dhammu. 44. Ja neu umreti, Zli, sve dok je taj svetaki ivot kojem poduavam uspean, razvija se, nadaleko je uven, popularan i svuda rairen, sve dok se na pravi nain objavljuje meu bogovima i ljudima.' 45. I opet mi je danas, Ananda, u svetilitu apala, priao Mara, Zlo, i rekao: 'Danas su, gospodine, monasi i monahinje, nezareeni sledbenici na pravom putu
Blaenog -- mudri, disciplinovani, prijemivi i puni znanja, uvari Dhamme, ive u skladu sa Dhammom, predani ispravnom ponaanju i, sasluavi Uiteljevu re, u stanju su da je izlau, prenose, objavljuju, uvruju, otkrivaju, objanjavaju u detalje i razjanjavaju; a suoeni sa razliitim miljenjima, u stanju su da ih ubedljivo pobijaju i propovedaju tu neodoljivu i oslobaajuu Dhammu. Sada je, gospodine, svetaki ivot kojem je poduavao Blaeni uspean, razvija se, nadaleko je uven, popularan i svuda rairen, na pravi nain se objavljuje meu bogovima i ljudima. Zato, gospodine, neka Blaeni potpuno utrne! Neka Sreni konano umre! Dolo je vreme za parinibbanu.' 46. A tada, Ananda, odgovorih Mari, Zlu, sledeim reima: 'Ne trudi se Zlo. Nema jo dugo do parinibbane Tathagate. Za tri meseca od danas Tathagata e konano umreti.' 47. Na taj nain je, Ananda, danas u svetilitu apala Tathagata objavio svoju volju kako da ivi." Anandin poziv 48. Na te rei se potovani Ananda obrati Blaenom sledeim reima: "Moe li Blaeni ostati, gospodine! Moe li Sreni ostati, gospodine, dok postoji ovaj svet, na dobrobit i sreu mnogih, iz samilosti prema svetu, za dobrobit, blagostanje i radost bogova i ljudi!" 49. A Blaeni odgovori sledeim reima: "Dosta je, Ananda. Ne preklinji Tathagatu, jer prolo je vreme, Ananda, za takva preklinjanja." 50-51. Ali potovani Ananda po drugi i trei put ree Blaenom: "Moe li Blaeni ostati, gospodine!Moe li Sreni ostati, gospodine, dok postoji ovaj svet, na dobrobit i sreu mnogih, iz samilosti prema svetu, za dobrobit, blagostanje i radost bogova i ljudi!"
52. Tada Blaeni ree: "Ima li poverenje, Ananda, u prosvetljenje Tathagate?" A potovani Ananda odgovori: "Da, gospodine, imam." "Tada, Ananda, kako moe i po trei put da se odupire volji Tathagate?" 53. Onda potovani Ananda ree: "Ovo sam, gospodine, uo i nauio od Blaenog lino kada mi je Blaeni rekao: 'Ko god je, Ananda, razvio, praktikovao, koristio, jaao, odravao, prouavao i usavravao etiri sastojka psihike moi mogao bi, ukoliko eli, mogao bi iveti do kraja sveta. Tathagata je, Ananda, to inio. Tako bi, Tathagata mogao, ako bi eleo, iveti do kraja sveta'." 54. "I jesi li u to verovao, Ananda?" "Da, gospodine, jesam." "Tada je, Ananda, greka do tebe. Tu si pogreio utoliko jer nisi bio u stanju da shvati jednostavnu sugestiju, podsticaj koji ti je dao Tathagata, i nisi ga tada preklinjao da ostane. Jer da si tako uradio, Ananda, dva puta bi te Tathagata moda odbio, ali bi se trei put saglasio. Zato, Ananda, greka je do tebe; tu si pogreio. 55. U Raagahi, Ananda, dok smo boravili na Leinarevom vrhu, obratio sam ti se sledeim reima: 'Ananda, prijatna je Raagaha; prijatan je Leinarev vrh. Ko god je, Ananda, razvio... Tako bi, Tathagata mogao, ako bi eleo, iveti do kraja sveta'. 56. Takoe u Banjanovom gaju, kod Razbojnike stene, u Satapani peini, na Vebhara planini, na crnoj steni kod Isagilija, kod Zmijskog zdenca u Hladnoj umi, u Tapoda gaju, u Bambusovom gaju gde se hrane veverice, u ivakovom mango gaju i u Parku jelena obraao sam ti se istim reima: 'Ananda, prijatna je Raagaha; prijatan je Leinarev vrh. Ko god je, Ananda, razvio... Tako bi, Tathagata mogao, ako bi eleo, iveti do kraja sveta'.
Ali ti, Ananda, nisi bio u stanju da shvati jednostavnu sugestiju, podsticaj koji ti je dao Tathagata, i nisi ga tada preklinjao da ostane. Jer da si tako uradio, Ananda, dva puta bi te Tathagata moda odbio, ali bi se trei put saglasio. Zato, Ananda, greka je do tebe; tu si pogreio. 57. Isto tako u Vesaliju, Ananda, u vie navrata Tathagata ti se obraao sledeeim reima: 'Ananda, prijatan je Vesali; prijatna su svetilita Udena, Gotamaka, atambaka, Bahuputa, arandada i apala.. Ko god je, Ananda, razvio... Tako bi, Tathagata mogao, ako bi eleo, iveti do kraja sveta'. Ali ti, Ananda, nisi bio u stanju da shvati jednostavnu sugestiju, podsticaj koji ti je dao Tathagata, i nisi ga tada preklinjao da ostane. Jer da si tako uradio, Ananda, dva puta bi te Tathagata moda odbio, ali bi se trei put saglasio. Zato, Ananda, greka je do tebe; tu si pogreio. 58. Pa ipak, Ananda, zar nisam od samoga poetka poduavao da sa svakim to je drago i voljeno mora biti promene, razdvajanja i raskida? O onome to je roeno, nastalo, sastavljeno i podlono propadanju kako neko moe rei: 'Neka se to ne raspada!' Ne postoji takvo neto. I o tome, Ananda, sa ime je Tathagat zavrio, tome od ega je odustao, napustio i odbacio -- a to je volja da dalje ivi -Tathagatina re je izreena jednom za svagda: 'Nema jo dugo do parinibbane Tathagate. Za tri meseca od danas Tathagata e konano umreti.' I da e Tathagata povui svoje rei radi toga da bi jo iveo -- to je nemogue." Poslednja opomena 59. "Zato, Ananda, hajdemo do dvorane sa zabatima, u Velikoj umi." A potovani Ananda odgovori: "Neka tako bude, gospodine." 60. Tada Blaeni, praen Anandom, ode do dvorane sa zabatima, u Velikoj umi. I tu se on obrati Anandi sledeim reima: "Idi sada, Ananda, i pozovi u dvoranu sve
monahe koji borave u blizini Vesalija." "Neka tako bude, gospodine." I potovani Ananda obie sve monahe koji su se nalazili u okolini Vesalija i okupi ih u sali. A onda, iskazavi potovanje Blaenom, stojei sa strane, ree: "Monaka zajednica je okupljena, gospodine. Neka sad Blaeni uini ono to je naumio." 61. Na to Blaeni otide do sale i zauzevi mesto koje je bilo za njega pripremljeno, posavetova monahe sledeim reima: "Monasi, kaem vam da ovo uenje o kojem posedujem neposredno znanje i koje sam vam izloio -- njega bi trebalo da upoznajete, negujete, razvijate i to ee praktikujete, tako da uspostavite ivot istote i dugo ga ivite, na dobrobit i sreu mnogih, iz samilosti prema svetu, za dobrobit, blagostanje i radost bogova i ljudi. 62. A u emu se, monasi, sastoji to uenje? To su etiri temelja sabranosti, etiri ispravna napora, etiri sastojka psihike moi, pet sposobnosti, pet moi, sedam faktora prosvetljenja i plemenita osmostruka staza. To je uenje, monasi, o kojem posedujem neposredno znanje i koje sam vam izloio, njega bi trebalo da upoznajete, negujete, razvijate i to ee praktikujete, tako da uspostavite ivot istote i dugo ga ivite, na dobrobit i sreu mnogih, iz samilosti prema svetu, za dobrobit, blagostanje i radost bogova i ljudi." 63. Tada Blaeni ree monasima: "Tako vas, monasi, opominjem. Sve to je nastalo mora i da nestane. Budite neumorni. Vreme parinibbane Tathagate je blizu. Za tri meseca Tathagata e umreti." 64. Izgovorivi ove rei, Sreni, Uitelj, jo dodade: "Godine moje dozree, preostali dani kratki. Odlazei, naputam vas, oslanjajui se na sebe samog. Budite zato predani, o monasi, budite sabrani i
vrline iste! S vrstom odlukom, straarite nad sopstvenim umom! Jer ko neumorno sledi Dhammu i disciplinu umai e iz kruga preporaanja i patnju okonati."
Deo etvrti
Poslednji obrok
Slonovski pogled 1. Tada Blaeni, pripremivi se ujutro, uze posudu i ogrta i otide do Vesalija u proenje hrane. Poto je isprosio hranu i jeo, na povratku, on pogleda na Vesali slonovskim pogledom, [36] i ree potovanom Anandi: "Ovo je, Ananda, poslednji put da je Tathagata pogledaoVesali. Hajde, Ananda, poimo do Bandagame." "Neka tako bude, gospodine." I Blaeni se smesti u Bandagami, zajedno sa velikom zajednicom monaha. 2. I obrati se Blaeni monasima sledeim reima. "Monasi, zahvaljujui nerazumevanju, nepronicanju u etiri principa smo i ja i vi tako dugo kruili tim krugom raanja i umiranja. Koja su to etiri principa? To su: plemenita vrlina, plemenita koncentracija, plemenita mudrost i plemenito osloboenje. Ali sada, monasi, kada su oni shvaeni, proniknuti, preseena je udnja za postojanjem, uniteno je ono to vodi ka novom postojanju i nema novih ivota." 3. Izgovorivi ove rei, Sreni, Uitelj, nastavi: "Vrlina, koncentracija, mudrost i osloboenje su bez premca -To su principi koje je razumeo glasoviti Gotama;
I upoznavi ih, on, Budni, svoje je monahe poduavao Dhammi. On, unititelj patnje, Uitelj, Mudrac, spokojan je." 4. Takoe je u Bandagami Blaeni esto ovako savetovao monahe: "Takva i takva je vrlina, takva i takva je koncentracija, takva i takva je mudrost. Velik je plod, velika je dobit od koncentracije kada je potpuno razvijena putem ponaanja ispunjenog vrlinom; velik je plod, velika je dobit od mudrosti kada je potpuno razvijena putem koncentracije; sasvim je osloboen mrlja poude, bivanja i neznanja um koji je potpuno razvijen u mudrosti." 5. Kada je Blaeni ostao u Bandagami koliko je eleo, ree on potovanom Anandi: "Hajde, Ananda, poimo do Hotigame." "Neka tako bude, gospodine." I Blaeni se smesti u Hotigami, zajedno sa velikom zajednicom monaha. A kada je Blaeni ostao u Hotigami koliko je eleo, otide on do Ambagame, zatim do ambugame. I na svakom od tih mesta je Blaeni esto savetovao monahe sledeim reima: "Takva i takva je vrlina, takva i takva je koncentracija, takva i takva je mudrost. Velik je plod, velika je dobit od koncentracije kada je potpuno razvijena putem ponaanja ispunjenog vrlinom; velik je plod, velika je dobit od mudrosti kada je potpuno razvijena putem koncentracije; sasvim je osloboen mrlja poude, bivanja i neznanja um koji je potpuno razvijen u mudrosti." 6. Kada je Blaeni ostao u ambugami koliko je eleo, ree on potovanom Anandi: "Hajde, Ananda, poimo do Boganagare." "Neka tako bude, gospodine." I Blaeni se smesti u Boganagari, zajedno sa velikom zajednicom monaha, i to u Anandinom svetilitu.
etiri velika izvora 7. Tu se Blaeni obrati monasima sledeim reima: "Sada u vam, monasi, izloiti etiri velika izvora. [37] Sluajte i dobro zapamtite moje rei." A monasi odgovorie sledeim reima: "Neka tako bude, gospodine." 8-11. Tada Blaeni ree: "Monasi, neki monah bi mogao ovako da kae: 'Neposredno sluajui Blaenog, brao, uo sam i nauio ovo: 'Ovo je Dhamma i disciplina, Uiteljeva poruka' ili 'U boravitu takvog i takvog imena ivi zajednica sa starijim monasima i stareinom. Neposredno sluajui tu zajednicu, uo sam i nauio ovo: 'Ovo je Dhamma i disciplina, Uiteljeva poruka' ili 'U boravitu takvog i takvog imena ivi nekoliko starijih monaha, koji su znalci, koji su stigli do cilja, koji su uvari Dhamme, discipline i rei Uiteljevih. Neposredno sluajui te stareine uo sam i nauio ovo: 'Ovo je Dhamma i disciplina, Uiteljeva poruka' ili 'U boravitu takvog i takvog imena ivi jedan stari monah koji je znalac, koji je stigao do cilja, koji je uvar Dhamme, discipline i rei Uiteljevih. Neposredno sluajui tog stareinu uo sam i nauio ovo: 'Ovo je Dhamma i disciplina, Uiteljeva poruka' U takvom sluaju, monasi, rei tog monaha ne bi trebalo primiti ni sa pohvalom ni sa pokudom. Ni sa pohvalom ni sa pokudom, ve paljivo odmeravajui njegove reenice re po re, trebalo bi im traiti potvrdu u govorima i proveriti ih u odnosu na disciplinu. Ako im se ne moe nai potvrda u govorima niti ih je mogue proveriti u odnosu na disciplinu, morate ovako zakljuiti: 'To sigurno nisu rei Blaenog; to mora da je neto pogreno razumeo taj monah -- ili ta zajednica, ili ta zajednica sa starijim monasima ili taj stareina.' Na taj nain, monasi, treba da ih odbacite. Ali ako se njegovim reima moe nai potvrda u govorima i mogue ih je proveriti u odnosu na disciplinu, tada morate ovako zakljuiti: 'To su sigurno rei Blaenog; to je dobro razumeo taj monah -- ili ta zajednica, ili ta zajednica sa starijim monasima ili taj stareina.' I na taj nain, monasi, moete to prihvatiti iz
prvog, drugog, treeg ili etvrtog izvora. To su, monasi, etiri velika izvora koja treba da uvate." 12. Takoe je u Boganagari, u Anandinom svetilitu, Blaeni savetovao monahe sledeim reima: "Takva i takva je vrlina, takva i takva je koncentracija, takva i takva je mudrost. Velik je plod, velika je dobit od koncentracije kada je potpuno razvijena putem ponaanja ispunjenog vrlinom; velik je plod, velika je dobit od mudrosti kada je potpuno razvijena putem koncentracije; sasvim je osloboen mrlja poude, bivanja i neznanja um koji je potpuno razvijen u mudrosti." 13. 5. Kada je Blaeni ostao u Boganagari koliko je eleo, ree on potovanom Anandi: "Hajde, Ananda, poimo do Pave." "Neka tako bude, gospodine." I Blaeni se smesti u Pavi, zajedno sa velikom zajednicom monaha, i to u mangovom gaju koji je pripadao undi, koji po porodinoj tradiciji bee kova. Budin poslednji obrok 14. Tad kova unda dou: "Blaeni je, kau, stigao u Pavu i boravi u mom mangovom gaju." I otide on do Blaenog, pa pozdravivi ga s potovanjem sede sa strane. A Blaeni podui Dhammi kovaa undu, obodri ga, uputi i obradova. 15. Tada unda ree Blaenom: "Moe li Blaeni da prihvati moj poziv za sutranji ruak, zajedno sa svojom zajednicom monaha." A Blaeni utke prihvati poziv. 16. Shvativi da je Blaeni saglasan, kova unda ustade sa svog sedita, s potovanjem pozdravi Blaenog i obiavi ga sa desne strane otide. 17. Do zore kova unda pripremio je u svojoj kui najizvrsnija jela, tvrda i meka, zajedno sa obiljem sukara-maddava, [38] i objavio to Blaenom sledeim reima: "Vreme je, gospodine, ruak je spreman."
18. Na to Blaeni, pripremivi se, uze svoju posudu i ogrta i praen monasima otide do undine kue, pa tamo sede na sedite za njega pripremljeno. I onda ree undi: "Sukara-maddavom koju si pripremio, unda, moe posluiti mene; ostalom hranom, tvrdom i mekom, moe posluiti druge monahe." "Neka tako bude." I on sukara-maddavom koju je pripremio poslui Blaenog; a ostalom hranom, tvrdom i mekom, poslui druge monahe. 19. Potom Blaeni ree undi: "Ono to je ostalo od sukara-maddave zakopaj u rupu. Jer ne vidim u itavom ovom svetu, sa njegovim bogovima, Marama i Bramama, meu mnotvom asketa i bramana, boanstava i ljudi, ikoga ko bi mogao to pojesti i sasvim svariti izuzev Tathagate." A kova unda odgovori Blaenom: "Neka tako bude, gospodine." I ono to je ostalo od sukara-maddave zakopa on u rupu. 20. Tada se vrati Blaenom, pa pozdravivi ga s potovanjem sede sa strane. A Blaeni podui Dhammi kovaa undu, obodri ga, uputi i obradova. Onda ustade sa svog sedita i otide. 21. Uskoro poto je Blaeni pojeo obrok koji mu je posluio kova unda zadesi ga teka bolest, dizenterija, i razdirae ga jaki bolovi. Ali ih je Blaeni podnosio sabran, jasno razumevajui i nepomuen. 22. Tada se Blaeni obrati potovanom Anandi sledeim reima: "Hajde, Ananda, poimo do Kusinare." A potovani Ananda odgovori: "Neka tako bude, gospodine." 23. Kad je pojeo undino jelo, uh, Hrabro se sa samrtnim bolovima nosio. Od sukara-maddava zadobi rane i smrtna bolest snae Gospodina.
Al' velike muke je savladao. "Hajde, poimo do Kusinare," njegov bee na to odgovor. [39] Razbistravanje vode 24. Idui putem, Blaeni skrete i zaustavi se u podnoju jednog drveta. I ree potovanom Anandi: "Molim te, Ananda, smotaj mi moj gornji ogrta i prostri ga na zemlju. Umoran sam i malo bih se odmorio." "Neka tako bude, gospodine." Pa Ananda smota ogrta i prostre ga na zemlju. 25. I sede Blaeni na mesto pripremljeno za njega, pa ree potovanom Anandi: "Molim te, Ananda, donesi mi malo vode. edan sam, pa bih malo da pijem." 26. A potovani Ananda odgovori Blaenom: "Ali malopre, gospodine, veliki broj kola, njih pet stotina, prolo je ovuda i to preko ovo malo vode, tako da ona tee mutna i blatnjava. A reka Kakuta, gospodine, sasvim je blizu i njezina voda je ista, prijatna, hladna i bistra. Njene obale lako dostupno i ugodno mesto. Tu Blaeni moe ugasiti e i osveiti svoje udove." 27-29. Po drugi put Blaeni ponovi svoju molbu i potovani Ananda odgovori kao i prvi put. Onda i trei put Blaeni ree: "Molim te, Ananda, donesi mi malo vode. edan sam, pa bih malo da pijem." 30. Tada potovani Ananda odgovori: "Neka tako bude, gospodine." Uze posudu i ode do potoka. A plitka voda, koju je prelo pet stotina kola, te je tekla mutna i blatnjava, kako joj je prilazio postajala je sve bistrija i hladnija, istija i prijatnija. 31. Onda potovani Ananda pomisli: "Zaista je velianstvena i udesna mo i slava Tathagate!" 32. Te zahvati vode i odnese je Blaenom, pa ree: "Zaista je velianstvena i
udesna mo i slava Tathagate! Jer ova plitka voda, koju je prelo pet stotina kola, te je tekla mutna i blatnjava, kako sam joj prilazio postajala je sve bistrija i hladnija, istija i prijatnija. Neka sada Blaeni pije vode. Neka sreni pije." I Blaeni otpi malo vode. Pukusa iz plemena Mala 33. I desilo se da je izvesni Pukusa, iz plemena Mala, koji bee sledbenik Alara Kalame, prolazio tuda idui iz Kusinare za Pavu. [40] 34. I kada ugleda Blaenog kako sedi u podnoju drveta prie mu, pozdravi s potovanjem i sede sa strane. Onda se obrati Blaenom sledeim reima: "Prekrasno je, gospodine, udesno je, o gospodine, stanje smirenosti u kojem borave oni koji su se odrekli ovoga sveta. 35. Jednom je, gospodine, Alara Kalama putovao i tako skrete sa puta i sede u podnoje drveta dok vrelina dana malo ne mine. A desilo se, gospodine, da velik karavan kola, pet stotina zaprega, proe pokraj njega, jedna po jedna. I tada, gospodine, jedan ovek koji je iao na zaelju tog karavana prie mu i upita: 'Da li si, gospodine, video svo ovo mnotvo kola to prooe pored tebe?' A Alaka Karama mu odgovori: 'Nisam ih video, brate.' 'Ali tu buku, gospodine, nju si zasigurno uo?' 'Nisam je uo, brate.' Onda ga onaj ovek upita: 'Tada, gospodine, mora da si spavao?' 'Ne, brate, nisam spavao.' 'Pa onda, gospodine, jesi li uopte bio pri svesti?' 'Bio sam, brate.' Onda onaj ovek ree: 'Znai, gospodine, iako si bio pri svesti i budan, nisi video to mnotvo kola, ak pet stotina kola, koja kraj tebe prooe jedna po jedna, niti si uo njihovu buku? Zato je onda tvoj ogrta prekriven prainom koju ona podigoe?' A Alara Kalama mu odgovori: 'Tako se desilo, brate.' 36. A onom oveku, o gospodine, tada sinu misao: 'Prekrasno je, udesno je, zaista, stanje smirenosti u kojem borave oni koji su se odrekli ovoga sveta!' Zatim
se u njemu javi velika vera u Alara Kalamu i on nastavi svoj put." 37. "ta misli, Pukusa? ta je tee uraditi, sa im je tee suoiti se -- da ovek, pri svesti i budan, ne vidi velik broj kola, ak pet stotina kola, koja kraj njega prou jedna za drugim, niti da uje njihovu buku, ili da pri svesti i budan, u sred olujnog pljuska, sa grmljavinom, sevanjem munja i gromovima, nita ne vidi niti uje njihovu buku?" 38. "ta je, gospodine, pet stotina kola -- ak est stotinana, sedam, osam, devet, pa i hiljadu ili ak stotinu hiljada kola -- u poreenju sa time?" 39. "Jednom sam, Pukusa, boravio u Atumi, u jednom ambaru tamo. I u to vreme bee olujni pljusak, sa grmljavinom, sevanjem munja i gromovima. I dva seljaka, brau, grom ubi nedaleko od tog ambara, zajedno sa etiri vola, te se veliki broj ljudi iz Atume okupi na tom mestu. 40. Ja sam u to vreme, Pukusa, izaao iz ambara i hodao ispred vrata tamo-amo u zadubljenju. I neki ovek iz te gomile prie mi, pozdravi me s potovanjem i stade sa strane. 41. I ja ga upitah: 'Zato su se, brate, okupili svi ovi ljudi?' A on mi odgovori: 'Malopre, gospodine, bio je olujni pljusak, sa grmljavinom, sevanjem munja i gromovima. I dva seljaka, brau, grom ubi nedaleko odavde, zajedno sa etiri vola. Zato su se okupili svi ovi ljudi. Ali ti, gospodine, gde si bio u to vreme?' 'Bio sam ovde, brate.' 'Pa ipak, gospodine, nita nisi video?' 'Nita nisam video.' 'Ali tu stranu buku, gospodine, sigurno si uo?' 'Nisam je uo, brate.' Onda me onaj ovek upita: 'Tada, gospodine, mora da si spavao?' 'Ne, brate, nisam spavao.' 'Pa onda, gospodine, jesi li uopte bio pri svesti?' 'Bio sam, brate.' Onda onaj ovek ree: 'Znai, gospodine, iako si bio pri svesti i budan, u sred olujnog pljuska, sa grmljavinom, sevanjem munja i gromovima, nisi video munje, niti uo ikakvu buku?' 'A ja mu odgovorih: 'Nisam, brate.'
42. A onom oveku, Pukuna, tada sinu misao: 'Prekrasno je, udesno je, zaista, stanje smirenosti u kojem borave oni koji su se odrekli ovoga sveta!' Zatim se u njemu javi velika vera u mene, te me pozdravi sa potovanjem i zaobiavi me sa svoje desne strane nastavi on svoj put." 43. Kad to bi izreeno, Pakuna, iz plemena Mala, obrati se Blaenome: "Veru koju sam do sada imao u Alara Kalamu preputam monom vetru da je razveje. Preputam je matici mone reke! Izvanredno, gospodine, zaista izvanredno! Kao kada bi neko ispravio neto to je dotle stajalo naglavce ili otkrio skriveno ili pokazao put zalutalome ili uneo svetiljku u tamu tako da oni koji imaju oi mogu da vide, isto tako je potovani Gotama objasnio istinu na vie naina. Zato, gospodine, uzimam utoite u Blaenome, Dhammi i monakoj zajednici. Neka me Blaeni prihvati kao svog sledbenika koji, od danas pa do kraja ivota, pronae svoje utoite!" 44. Tada Pukusa iz plemena Mala ree jednom oveku: "Donesi mi odmah, prijatelju, dva zlatom bojena ogrtaa, ispeglana i spremna za noenje." A onaj ovek mu odgovori: "Neka tako bude, gospodine." 45. I kada ogrtai behu doneti, Pukusa iz plemena Mala ponudi ih Blaenome sledeim reima: "Molim Blaenoga, o gospodine, da iz milosra prihvati ovaj moj dar." A Blaeni odgovori: "Ogrni me onda jednim ogrtaem, Pukusa, a drugim ogrni Anandu." "Neka rako bude, gospodine." I onda on ogrnu Blaenog jednim ogrtaem, a drugim ogrnu potovanog Anandu. 46. Zatim Blaeni poui Dhammi Pukusu iz plemena Mala, obodri ga, uputi i obradova. A zatim Pukusa ustade sa mesta gde je sedeo, pozdravi s potovanjem Blaenoga i obiavi ga sa svoje desne strane otide.
47. Ubrzo poto je Pukusa iz plemena Mala otiao potovani Ananda pomoe Blaenome da obue zlatom bojeni ogrta, ispeglan i spreman za noenje. Ali kada ogrta bi navuen na telo Blaenoga on kao da izblede i njegov sjaj zgasnu. 48. A potovani Ananda ree Blaenome: "Izvanredno je to, o gospodine, zaista je udesno kako ista i blistava izgleda koa Tathagate! Ovaj zlatom bojeni ogrta, ispeglan i spreman za noenje, kada bi stavljen na telo Blaenoga kao da izblede i njegov sjaj zgasnu." 49. "Tako je to, Ananda. Dva su sluaja, Ananda, kada se koa Tathagate ini krajnje istom i blistavom. Koja dva? One noi kada Tathagata postaje potpuno prosvetljen, u nenadmanom, vrhovnom prosvetljenju, i one noi kada Tathagata, preminuvi, stie do svog konanog prelaska u nibbanu, u kojoj vie nijednog elementa prijanjanja nema. To su, Ananda, dva sluaja kada se koa Tathagate ini krajnje istom i blistavom. 50. I danas, poslednjeg sata upravo ove noi, Ananda, u gaju plemena Mala, u blizini Kusinare, izmeu dva drveta sal Tathagata e krenuti u parinibbanu. Zato, Ananda, krenimo do reke Kakute." "And now today, in the last watch of this very night, Ananda, in the Mallas' Sala Grove, in the vicinity of Kusinara, between two sala trees, the Tathagata will come to his Parinibbana. So now, Ananda, let us go to the Kakuttha River." 51. Odeven u Pukusin dar, zlatni ogrta, Uiteljev lik blistae nadaleko. Na reci Kakuta 52. Tada Blaeni otide do reke Kakuta, praen velikim brojem monaha. 53. Ue u vodu, okupa se i otpi. Pa izaavi iz nje, otide to Mangovog gaja i tu se
potovanom undaki obrati sledeim reima: "Molim te, undaka, savij moj gornji ogrta naetvoro i poloi ga. Umoran sam i malo bih se odmorio." "Neka tako bude, gospodine." I undaka savi ogrta naetvoro i poloi ga. 54. A Blaeni lee na desnu stranu, u lavlji poloaj, jedno stopalo na drugom i tako, sabran i jasno razumevajui, unapred odredi vreme ustajanja. Potovani undaka sede kraj Blaenoga. 55. Buda do reke Kakute doe, to hladna i prozirna mirno tee; tu u njenim vodama ostarelo telo opra Buda -- taj to u svetu ravna nema! okupavi se i napojivi, Uitelj na obalu stade, monasi oko njega, gomila cela Pouivi istine svete, uitelj vrli ka Mangovom gaju se zaputi. Tu undaka starosti ree: "Rasprostri moj ogrta, molim te, naetvoro savijen." I starosti, hitro poput munje, pouri da uitelju molbu uslii. Umoran, Blaeni na prostiku lee, a unda kraj njega mesto nae. Uklanjanje undine grie savesti 56. Onda se Blaeni obrati potovanom Anandi sledeim reima: "Moe se dogoditi, Ananda, da neko izazove griu savesti kod kovaa unde sledeim reima: 'Nije to dobitak za tebe, prijatelju unda, da je Tathagata od tebe isprosio poslednji obrok i onda umro.' U takvom sluaju undinu griu savesti treba ukloniti na sledei nain:
'Dobitak je za tebe, prijatelju unda, da je Tathagata od tebe isprosio poslednji obrok i onda umro. Jer, prijatelju, iz usta Blaenoga uo sam i razumeo: 'Postoje dva darivanja hrane iji je plod podjednak, iji je rezultat podjednak, prevazilazei po veliini plod i rezultat bilo kojeg drugog darivanja hrane. Koja dva? Ono koje se dogodilo neposredno pre nego to je Tathagata postao potpuno prosvetljen, u nenadmanom, vrhovnom prosvetljenju, i ono koje se dogodilo neposredno pre nego to je Tathagata, preminuvi, stigao do svog konanog prelaska u nibbanu, u kojoj vie nijednog elementa prijanjanja nema. Svojim delima asni unda stekao je zasluge koje mu donose dug ivot, lepotu, blagostanje, slavu, preporaanje u nebeskom svetu meu bogovima'. Tako undinu griu savesti treba ukloniti." 57. Onda Blaeni, razumevajui vanost, izgovori sledee stihove: "Onome ko daje, njegova vrlina e rasti; Ko je sam sebe zauzdao, u njemu mrnje nema; Onoga ko u vrlini vet je, zlo zaobilazi, A iskorenjivanjem elje i mrnje, neznanja svakog, do spokoja se dolazi."
Deo peti
U Kusinari
Poslednje mesto poinka 1. Tada se Blaeni obrati potovanom Anandi sledeim reima: "Hajde, Ananda, preimo na drugu obalu reke Hiranjavati i otidimo do Sala peine, u blizini Kusinare "Neka tako bude, gospodine." 2. I Blaeni, praen velikim brojem monaha, otide do druge obale reke Hiranjavati,
do gaja plemena Mala, u blizini Kusinare. I tu se plemenitom Anandi obrati sledeim reima: 3. "Molim te, Ananda, pripremi za mene leaj izmeu dva drveta sal, sa uzglavljem prema severu. Umoran sam, Ananda, i eleo bih da legnem."[41] "Neka tako bude, gospodine." I potovani Ananda uradi onako kako ga je Blaeni zamolio. A Blaeni lee na desnu stranu, u lavlji poloaj, jedno stopalo na drugom i tako, sabran i jasno razumevajui. 4. U tom trenutku dva sal stabla procvetae punim cvetom, mada im ne bee vreme cvetanja. I cvetovi se nadvie i prosue po telu Tathagate, u znak potovanja. I nebeski mandarava cvetovi i sandalov prah se nadvie i prosue po telu Tathagate, u znak potovanja. I zvuk nebeskih glasova i nebeskih instrumenata stvorie muziku iz potovanja prema Tathagati. 5. I Blaeni se obrati potovanom Anandi sledeim reima: "Ananda, ova dva sal drveta su u punom cvetu, mada im nije vreme cvetanja. I cvetovi se nadvie i prosue po telu Tathagate, u znak potovanja. I nebeski mandarava cvetovi i sandalov prah se nadvie i prosue po telu Tathagate, u znak potovanja. I zvuk nebeskih glasova i nebeskih instrumenata stvorie muziku iz potovanja prema Tathagati. 6. A ipak, Ananda, to nije najvii stupanj iskazivanja potovanja, privrenosti, odanosti i slavljenja Tathagate. Jer, Ananda, koji god je monah ili monahinja, nezareeni sledbenik ili sledbenica istrajan u Dhammi, ispravno ivi u Dhammi, hoda putem Dhamme, to je najvii stupanj iskazivanja potovanja, privrenosti, odanosti i slavljenja Tathagate. Zato, Ananda, tako sebe treba da vebate: "Biu istrajan u Dhammi, iveu u Dhammi, hodau putem Dhamme."
Prituba bogova 7. U to vreme potovani Upavana je stajao pored Blaenog, hladei ga. A Blaeni ga prekore sledeim reima: "Pomeri se u stranu, monae, ne stoj ispred mene." 8. I potovanom Anandi se javi misao: "Ovaj potovani Upavana se stara o Blaenom ve dugo vremena, stalno ga pratei i sluei mu kao pomo. A ipak sada, na samom kraju, Blaeni ga prekoreva. ta moe biti razlog za to, koji je uzrok da Blaeni kori potovanog Upavanu sledeim reima: 'Pomeri se u stranu, monae, ne stoj ispred mene'?" 9-10. I potovani Ananda saopti svoju misao Blaenome. A Blaeni odgovori: "irom desetostrukog sistema svetova, Ananda, jedva da ima neko boanstvo koje nije dolo da vidi Tathagatu. Na dvanaest joana unaokolo od gaja plemena Mala, u blizini Kusinare, nema mesta ni koliko je vrh vlasi kose, a gde ne bi bilo neko mono boanstvo. I ta se boanstva, Ananda, ale: Iz daleka smo doli da vidimo Tathagatu. Jer retko se u ovome svetu pojavljuju tathagate, arahanti, potpuno probueni. I u ovaj dan, u poslednjem satu noi, dogodie se Tathagatina parinibbana. Ali ovaj monah velike moi se postavio ispred Blaenog, zaklanja ga, tako da sad, na samom kraju, ne moemo da ga vidimo.' Tako se, Ananda, ale boanstva." 11. "Koje vrste boanstava, gospodine, jeste Blaeni svestan?" 12-13. "Ima boanstava, Ananda, u vazduhu i na zemlji, neproienog uma, koja raspletene kose nariu, uzdignutih ruku nariu, bacajui se na zemlju i valjajui s jedne na drugu stranu nariu: 'Suvie je rano Blaeni doao do parinibbane! Suvie je rano Sreni doao do parinibbane! Suvie rano je oko sveta nestalo sa vidika!'" 14. Ali ona boanstva iji je um osloboen elje, sabran i staloen, razmiljaju na
ovakav nain: "Prolazno je sve to je nastalo. Kako bi drugaije moglo da bude?" Anandina zabrinutost 15. "Do sada, gospodine, naputajui svoje boravite posle perioda monsuna, monasi su odlazili da vide Tathagatu i za nas je bio dobitak i blagodet druenje i boravak sa onim potovanim monasima koji su bili u drutvu sa Blaenim. Ali, gospodine, poto Blaeni umre, vie tog dobitka i blagodeti neemo imati." etiri mesta hodoaa 16. "Postoje etiri mesta, Ananda, koje predana osoba treba da poseti i na koja treba da gleda sa oseajem potovanja.[42] Koja etiri? 17. 'Ovde je Tathagata bio roen!'[43] To je mesto, Ananda, koje predana osoba treba da poseti i na koje treba da gleda sa oseajem potovanja. 18. 'Ovde je Tathagata postao potpuno prosvetljen!'[44] To je mesto, Ananda, koje predana osoba treba da poseti i na koje treba da gleda sa oseajem potovanja. 19. 'Ovde je Tathagata pokrenuo toak Dhamme!'[45] To je mesto, Ananda, koje predana osoba treba da poseti i na koje treba da gleda sa oseajem potovanja. 20. 'Ovde je Tathagata preminuo i preao u stanje nibbane, u kojoj ne preostaje bilo kakvo prijanjanje!' To je mesto, Ananda, koje predana osoba treba da poseti i na koje treba da gleda sa oseajem potovanja. 21. To su, Ananda, etiri mesta koje predana osoba treba da poseti i na koja treba da gleda sa oseajem potovanja. I zaista e na ta mesta dolaziti, Ananda, predani monasi i monahinje, nezareeni sledbenici i sledbenice, razmiljajui: 'Ovde je Tathagata bio roen! Ovde je Tathagata postao potpuno prosvetljen! Ovde je
Tathagata pokrenuo toak Dhamme! Ovde je Tathagata preminuo i preao u stanje nibbane, u kojoj ne preostaje bilo kakvo prijanjanje!' 22. I ko god bi umro na takvom hodoau srca uvrenog u uverenju, posle razlaganja tela, posle smrti, bie ponovo roen u podruju nebeske sree." 23. Tada potovani Ananda ree Blaenome: "Kako, gospodine, da se ponaamo prema enama?" "Izbegavajte kontakt pogledom, Ananda." "Ali , gospodine, ako ih ipak ugledamo?" "Izbegavajte razgovor sa njima, Ananda." "Ali, gospodine, ako se one obrate nama?" "Tada, Ananda, uvrstite svoju sabranost.." 24. Tada potovani Ananda ree: "ta treba da uradimo, gospodine, u vezi sa telom Tathagate?" "Ne ometajte sebe, Ananda, iskazujui potovanje telu Tathagate. Umesto toga, Ananda, treba da motrite i bdijete nad sobom, radi najvie svrhe, postizanja svetosti (arahant)[46], za svoje dobro. Bez prestanka, marljivo i odluno treba da se starate o sopstvenom dobru. Jer postoje, Ananda, mudri plemii, mudri bramani i mudri domaini koji su predani Tathagati i oni su ti koji e iskazivati potovanje telu Tathagate." 25. Tada potovani Ananda ree: "Ali kako, gospodine, oni treba da iskazuju potovanje telu Tathagate?" "Isto onako, Ananda, kao i telu svetskog vladara."[47]
"Ali kako, gospodine, oni iskazuju potovanje telu svetskog vladara?" 26. "Telo svetskog vladara, Ananda, prvo se obmota u novo laneno platno, a potom u pamunu tkaninu i to tako da se obmota petsto puta lanenim platnom, pa petsto puta pamunom tkaninom. Kada je to gotovo, telo svetskog vladara se stavlja u gvozdenu[48] posudu, koja se nalazi u jednoj jo veoj posudi; onda se napravi pogrebna lomaa od raznih vrsta miriljavog drveta, te se onda telo svetskog vladara spali, a na raskru se podigne stupa za svetskog vladara. Tako se radi, Ananda, sa telom svetskog vladara. Isto tako, Ananda, kako je uinjeno sa telom svetskog vladara treba uraditi i sa telom Tathagate, a na raskru takoe treba podii stupu za Tathagatu. I ko god na to mesto bude doneo cvee, miriljave tapie ili sandalovu smeu i odao potu i um mu tu postane smiren -- bie mu to na sopstvenu dobrobit i sreu za dugo vreme. 27. Postoje etiri osobe, Ananda, koje su vredne stupe. Koje etiri? Tathagata, arahant, potpuno prosvetljeni je vredan stupe, kao i Paccekabuddha,[49], zatim uenik Tathagate i na kraju svetski vladar. 28-31. A zato su, Ananda, vredni stupe Tathagata, arahant, potpuno prosvetljeni? Zato, Ananda, to e na pomisao: 'Ovo je stupa Blaenoga, arahanta, potpuno prosvetljenoga!' srca mnogih ljudi postati smirena i srena, a tako smireni i sa umom uvrenim u veri, posle raspada tela, posle smrti, oni e biti preporoeni u podruju nebeske sree. Isto tako na pomisao: 'Ovo je stupa Paccekabuddhe!' ili 'Ovo je stupa uenika Tathagate, arahanta, potpuno prosvetljenoga!' ili 'Ovo je stupa pravednog monarha koji je vladao u skladu sa Dhammom!' srca mnogih ljudi su smirena i usreena, a tako smireni i sa umom uvrenim u veri, posle raspada tela, posle smrti, oni e biti preporoeni u podruju nebeske sree. Zato su, Ananda, te etiri osobe vredne stupe." Anandina alost
32. Tada potovani Ananda otide do vihare[50] i naslonivi se na dovratak zaplaka: "Ja jo uvek treba da uim,[51] i da jo uvek radim na sopstvenom proiavanju. Ali, avaj, moj uitelj, koji je bio toliko dobar prema meni, samo to nije umro!" 33. A Blaeni upita monahe: "Monasi, gde je Ananda?" "Potovani Ananda je, gospodine, otiao u viharu, tamo stoji naslonjen na dovratak i plae: 'Ja jo uvek treba da uim, i da jo uvek radim na sopstvenom proiavanju. Ali, avaj, moj uitelj, koji je bio toliko dobar prema meni, samo to nije umro!'" 34. Onda Blaeni zamoli jednog monaha da mu dovede Anandu ovim reima: "Idi, monae, i reci Anandi: 'Prijatelju Ananda, uitelj te zove'." "Neka tako bude, gospodine." I onaj monah otide i ree Anandi onako kako ga je Blaeni zamolio. A potovani Ananda otide do Blaenog, pokloni mu se i sede sa strane. 35. Onda se Blaeni obrati potovanom Anandi sledeim reima: "Dosta je, Ananda! Ne tui, ne narii! Zar te nisam od samoga poetka poduavao da sve to je drago i voljeno podlono je promeni, razdvajanju i raskidu? Za ono to je roeno, nastalo, sastavljeno od razliitih sastojaka i podlono propadanju kako neko moe rei: 'Neka se sauva od propadanja!'? Tako neto ne postoji. Dugo si vremena, Ananda, pomagao Tathagati s ljubavlju u delu, rei i misli, skladno, plemenito, punog srca i preko svake mere. Velike su tvoje zasluge, Ananda! Sada treba da usmeri svoju energiju i uskoro e i ti biti osloboen neistoa."[52] Pohvala Anande 36. Tada se Blaeni obrati monasima sledeim reima: "Monasi, Blaeni, arahanti, potpuno prosvetljeni u prolosti takoe su imali izvanrednog i predanog pratioca
monaha, takvog kao to sam imao ja u Anandi. Isto tako e, monasi, biti i sa Blaenima, arahantima, potpuno prosvetljenima u budunosti. 37. Sposoban i razborit je Ananda, monasi, jer on zna kada je pravo vreme da monahe primi Tathagata, vreme za monahe, vreme za nezareene, vreme za kraljeve i ministre, vreme za druge uitelje i njihove sledbenike. 38. U Anandi se, monasi, nalaze etiri retka i dragocena kvaliteta. Koja etiri? Ako, monasi, grupa monaha ode da poseti Anandu, oni se obraduju videvi ga; a ako im on tom prilikom govori o Dhammi, oni se obraduju njegovom govoru; a kada uuti, oni su razoarani. Isto je i kada monahinje i nezareeni sledbenici odu da posete Anandu, oni se obraduju videvi ga; a ako im on tom prilikom govori o Dhammi, oni se obraduju njegovom govoru; a kada uuti, oni su razoarani. 39. U svetskom vladaru se, monasi, nalaze etiri retka i dragocena kvaliteta. Koja etiri? Ako, monasi, grupa plemia ode da poseti svetskog vladara, oni se obraduju videvi ga; a ako im on tom prilikom govori, oni se obraduju njegovom govoru; a kada uuti, oni su razoarani. Isto je i kada grupa bramana, domaina ili asketa ode da poseti svetskog vladara. 40. Na isti nain, monasi, u Anandi se nalaze etiri retka i dragocena kvaliteta." Nekadanja slava Kusinare 41. Kada to bi reeno, potovani Ananda se obrati Blaenom sledeim reima: "Neka, gospodine, Blaeni ne premine na ovom nedostojnom mestu, ovom necivilizovanom gradu u sred dungle, u dubokoj provinciji. Ima velikih gradova, gospodine, kao to su ampa, Raagaha, Savati, Kosambi i Benares -- neka se konano utrnue Blaenog dogodi u nekom od njih. Jer u tim gradovima ive mnogi imuni plemii, bramani i domaini koji su sledbenici Tathagate i oni e pokloniti dunu panju ostacima Tathagate."
42. "Ne govori tako, Ananda! Ne govori: 'Ovo nedostojno mesto, ovaj necivilizovan grad u sred dungle, u dubokoj provinciji.' U davnoj prolosti, Ananda, iveo je kralj po imenu Maha Sudasana, koji je bio svetski vladar, kralj pravednosti, osvaja sve etiri strane sveta, ija je zemlja uivala sigurnost i koji je posedovao sedam dragulja.[53] Taj je kralj Maha Sudasana, Ananda, imao svoju kraljevsku prestonicu ovde u Kusinari, koja se tada zvala Kusavati, a protezala se dvanaest kilometara sa istoka na zapad i sedam kilometara sa severa na jug. 43. Moan bee Kusavati, Ananda, prestonica, prosperitetan i s velikim brojem stanovnika, mnogo je putnika kroz njega prolazilo, mnogo je hrane u njega dovoeno. Ba kao to je kraljevsko sedite bogova Alakamanda mono, prosperitetno i s velikim brojem stanovnika, mnogo boanstava kroz njega prolazi, mnogo hrane se u njega dovozi, isto takva je bila i kraljevska prestonica Kusavati. 44. Kusavatijem se, Ananda, dan i no razlegalo deset zvukova -- trubljenje slonova, njitanje konja, zveket zaprega, bubnjanje doboa, muzika i pesma, klicanje, tapanje i povici: 'Jedi, pij i budi srean!'." Tuenje ljudi iz plemena Mala 45. "Idi sada, Ananda, u Kusinaru i objavi narodu Mala: 'Danas, Vasete, u poslednjoj treini noi, dogodie se Tathagatina parinibbana. Doite, o Vasete, okupite se! Nemojte posle da se vajkate: "U naem mestu dogodila se Tathagatina parinibbana, ali smo propustili da ga obiemo na kraju!".' " "Neka tako bude, gospodine." I potovani Ananda se pripremi, uze zdelu i ogrta, i sa pratiocem otide do Kusinare. 46. A u to vreme Male su se bili okupili u zgradi skuptine radi nekoga javnog posla. I potovani Ananda im prie i objavi: "Danas, Vasete, u poslednjoj treini noi, dogodie se Tathagatina parinibbana. Doite, o Vasete, okupite se! Nemojte
posle da se vajkate: 'U naem mestu dogodila se Tathagatina parinibbana, ali smo propustili da ga obiemo na kraju!'" 47. Kada ue kako potovani Ananda govori ove rei, Male, zajedno sa svojim sinovima, enama i enama svojih sinova, silno se rastuie, rastuie u srcu i raalostie, a neki, kose raspletene i ruku podignutih uvis, naricae, bacajui se na zemlju, prevrtae se sa jedne na drugu stranu, lamentirajui: "Suvie brzo stie Blaeni do svoje parinibbane! Suvie brzo stie Sreni do svoje parinibbane! Suvie brzo e Oko sveta nestati sa vidika!" 48. I tako rastueni i ispunjeni tugom, Male, zajedno sa svojim sinovima, enama i enama svojih sinova, odoe do salovog gaja, svog omiljenog izletita, do mesta na kojem je boravio Ananda. 49. I u potovanom Anandi se javi ova misao: "Ako dopustim Malama iz Kusinare da odaju poast Blaenome jedan po jedan, svanue pre noge to svi oni dou na red. Bolje da ih podelim po porodicama i da ih ovako predstavim Blaenome: 'Mala tog i tog imena, gospodine, sa svojim enama i decom, svojim slugama i prijateljima, klanja se do nogu Blaenome'." 50. I blaeni Ananda podeli Male prema porodicama i predstavi ih Blaenome. Na taj nain je uspeo potovani Ananda da sve Male predstavi Blaenome jo u prvoj treini noi. Poslednji preobraenik 51. A u to vreme lutajui asketa Subhada je boravio u Kusinari. I Subhada, lutajui asketa, dou kako ljudi govore: "Danas, u poslednjoj treini noi, dogodie se parinibbana askete Gotame." 52. I u njemu se javi misao: "uo sam da stari i cenjeni askete, uitelji uitelja, govore kako je pojavljivanje Tathagate, arahanta, potpuno prosvetljenog bia,
retko u ovome svetu. A ipak, upravo na ovaj dan, u poslednjoj treini noi, dogodie se parinibbana askete Gotame. U meni ima sumnji, ali i poverenje u asketu Gotamu, da me on moe pouiti Dhammi i tu sumnju otkloniti." 53. Onda lutajui asketa Subhada otide do salovog gaja, svog omiljenog izletita Mala, prie potovanom Anandi i saopti potovanom Anandi svoju misao. On se potovanom Anandi ovako obrati: "Prijatelju, Ananda, dobro bi bilo kad bi mi bilo doputeno da izaem pred asketu Gotamu." 54. Ali mu potovani Ananda odgovori ovim reima: "Dosta je bilo, prijatelju Subhada! Ne muite vie Tathagatu. Blaeni je iscrpljen." 55-56. No, asketa Subhada po drugi i po trei put ponovi svoju molbu, ali ga i drugi i trei put potovani Ananda odbi. 57. A Blaeni dou taj razgovor izmeu njih dvojice, pozva potovanog Anandu i ree mu: "Stani, Ananda! Ne odbijaj Subhadu, Subhada moe, Ananda, da izae pred Tathagatu. ta god me bude pitao, pitae radi znanja, a ne radi dokolice. A odgovor koji mu budem dao lako e razumeti." 58. Na to potovani Ananda ree asketi Subhadi: "Idi onda, prijatelju Subhado, Blaeni se saglasio." 59. Tada se asketa Subadha pojavi pred Blaenim i pozdavi ga s potovanjem. Pa poto je sa njim razmenio prijateljske i utive pozdrave, asketa Subhada sede sa strane i obrati se Blaenome ovim reima: "Ima asketa i bramana, potovani Gotamo, koji su predvodnici velikom broju svojih uenika, koji imaju veliku pratnju, koji su predvodnici itavih kola, dobro znani nadaleko, koje mnogi veoma cene, takvi uitelji kao to su Purana Kasapa, Makhali Gosala, Aita Kesakambali, Pakudha Kaajana, Sanjaja Belathiputa, Niganta Nataputa. Jesu li svi oni dostigli osloboenje, kao to se za svakoga od njih veruje, ili nije nijedan, ili su moda neki od njih dostigli osloboenje, a drugi nisu?"
60. "Dosta je, Subhada! Neka bude kako jeste, bilo da su svi oni dostigli osloboenje, kao to se za svakoga od njih veruje, ili nije nijedan, ili su moda neki od njih dostigli osloboenje, a drugi nisu. A ja u te pouiti Dhammi, Subhada; sluaj i dobro pamti, a ja u ti govoriti." "Neka tako bude, gospodine." Lavlji rik 61. A Blaeni je govorio ovako: "U kojoj god Dhammi i disciplini, Subadha, ne moe da se nae plemenit osmostruki put, ne moe se ni nai istinski asketa prvog, drugog, treeg i etvrtog stupnja svetosti.[54] A u ovoj Dhammi i disciplini, Subhada, nalazi se plemeniti osmostruki put i samo u njoj se nalaze istinske askete prvog, drugog, treeg i etvrtog stupnja svetosti. Lieni istinskih asketa su sistemi drugih uitelja. Ali ako, Subhada, bhikkhui ive ispravno, u svetu e uvek biti arahanta." 62. "Kada mi bee dvadeset devet, Subadha, Kad se odvartih od ovoga sveta u potrazi za Dobrim; Od tada pedeset jedna godina proe, Subadha, I sve to vreme putnik bejah u zemlji vrline i istine, jer izvan nje svetaca (prvog stupnja) nema. "A nema ih ni drugog stupnja, ni treeg stupnja, ni etvrtog stupnja svetosti. Lieni istinskih asketa su sistemi drugih uitelja. Ali ako, Subhada, bhikkhui ive ispravno, u svetu e uvek biti arahanta." 63. Kad to bi reeno, lutajui asketa Subadha se obrati Blaenome sledeim reima: "Izvanredno, gospodine, izvanredno! Kao kada bi, gospodine, neko
ispravio neto to je dotle stajalo naglavce ili otkrio skriveno ili pokazao put zalutalome ili uneo svetiljku u tamu tako da oni koji imaju oi mogu da vide, isto tako je Blaeni objasnio Dhammu na vie naina. Zato uzimam utoite u njemu, Dhammi i monakoj zajednici. Mogu li od Blaenoga dobiti dozvolu za pristupanje monakoj zajednici i puno zareenje." 64. "Ako neko eli da pristupi monakom redu i primi puno zareenje, a prethodno je bio sledbenik nekog drugog uitelja, mora da proe kroz period iskuenika tokom etiri meseca; na kraju ta etiri meseca, ako su monasi zadovoljni njime, oni ga primaju u monaku zajednicu i daju mu puno zareenje monaha. Ipak, u takvim sluajevima priznajem da ima razlika izmeu razliitih vrsta linosti. 65. Ako neko ko eli da pristupi monakom redu i primi puno zareenje, a prethodno je bio sledbenik nekog drugog uitelja, mora da proe kroz period iskuenika tokom etiri meseca; na kraju ta etiri meseca, ako su monasi zadovoljni njime, oni ga primaju u monaku zajednicu i daju mu puno zareenje monaha -- onda u ja ostati iskuenik etiri godine. A na kraju te etvrte godine, ako su monasi zadovoljni mnome, neka me prime u monaku zajednicu i daju mu puno zareenje monaha." 66. No Blaeni pozva potovanog Anandu i ree mu: "Ananda, neka Subadhi bude doputeno da se pridrui monakoj zajednici." A potovani Ananda odgovori: "Neka tako bude, gospodine." 67. Tada lutajui asketa Subadha ree potovanom Anandi: "Dobitak je za tebe, prijatelju Ananda, blagoslov, da si u prisustvu samoga Uitelja i ti sam primio zareenje kao njegov uenik." 68. Tako se dogodi da je i lutajui asketa Subadha, u prisustvu Blaenoga, bio primljen u monaki red i dobio potpuno zareenje. I od vremena svoga zareenja potovani Subadha ostade sam, izdvojen, paljiv, marljiv i odluan. I ne dugo posle toga dostie on cilj zbog kojeg najbolji naputaju domainski ivot i odlaze u
beskunike, najvii cilj svetakog ivota, i poto ga je ostvario usavrenim znanjem ostade da boravi u njemu. Tako je znao: 'Nema vie preporaanja, iivljen je svetaki ivot, nema nieg vie na ovome svetu da se uradi." I tako potovani Subhada postade jedan od arahanta, poslednji uenik kojeg preobrati sam Blaeni.
Deo esti
Smrt
Poslednji savet Blaenoga
1. A onda se Blaeni obrati potovanom Anandi sledeim reima: "Mogue je, Ananda, de se nekima meu vama javi misao: 'Okonala se re Uiteljeva; mi vie nemamo uitelja.' Ali ne treba, Ananda, tako razmiljati. Jer ono to sam objavio i emu sam vas pouio kao Dhammi i disciplini, to e biti va uitelj kada mene vie ne bude. 2. I poto se, Ananda, monasi jedni drugima obraaju sa 'prijatelju', neka tako ne bude kada mene ne bude. Stariji monasi, Ananda, mogu se obraati mlaima po imenu, njihovom prezimenu ili sa 'prijatelju', ali mlai monasi bi starijima trebalo da se obraaju sa 'potovani gospodine' ili sa 'vaa visosti'. [55] 3. Ukoliko eli, Ananda, Sangha moe, kada mene ne bude, odbaciti neka od manje vanih pravila. [56] 4. Ananda, kada mene ne bude, neka se pojaa kazna odreena monahu ani." [57] "Ali koja jaa kazna, gospodine?" "Monah ana, Ananda, moe da kae ta god mu drago, ali monasi niti e
razgovarati sa njim, niti e ga savetovati, niti e ga prekorevati." 5. Tada se Blaeni obrati monasima sledeim reima: "Mogue je, monasi, da ima onih meu vama koji sumnjaju ili su u nedoumici oko Bude, Dhamme ili Sanghe, oko puta osloboenja. Pitajte, monasi! Nemojte posle da alite pomislivi: 'Uitelj je sedeo pred nama, lice u lice, pa ipak propustio sam priliku da ga pitam'." 6. Ali kada ovo bi izreeno, monasi su i dalje sedeli utke. Po drugi i po trei put Blaeni im ree: "Mogue je, monasi, da ima onih meu vama koji sumnjaju ili su u nedoumici oko Bude, Dhamme ili Sanghe, oko puta osloboenja. Pitajte, monasi! Nemojte posle da alite pomislivi: 'Uitelj je sedeo pred nama, lice u lice, pa ipak propustio sam priliku da ga pitam'." I po drugi i trei put monasi su i dalje sedeli utke. Tada im Blaeni ree; "Mogue je, monasi, da iz potovanja prema Uitelju ne postavljate pitanje. Neka onda, monasi, va prijatelj pita umesto vas." I nakon ovoga monasi su sedeli utke. 7. A potovani Ananda se obrati Blaenome sledeim reima: "udesno je to, o gospodine, izvanredno je to! Tako sam i verovao o monakoj zajednici, da ni u jednom jedinom monahu nema sumnje, niti je u nedoumici oko Bude, Dhamme ili Sanghe, oko puta osloboenja." "Ti, Ananda, govori tako nadahnut poverenjem. Ali Tathagata zna sasvim pouzdano da ni u jednom meu ovim monasima nema sumnje, niti je u nedoumici oko Bude, Dhamme ili Sanghe, oko puta ili prakse. Jer, Ananda, meu ovih pet stotina monaha ak i najnii je na stupnju 'ulaska u struju', bezbedan od pada u nie svetove, na sigurnom putu ka prosvetljenju." 8. I Blaeni se obrati monasima sledeim reima: "Pazite sada, monasi, savetujem vas: sve sloene stvari podlone su propadanju. Vebajte ispunjeni revnou!"[58] To bee poslednja Tathagatina re.
Kako je Blaeni preao u nibabnu 9. I Blaeni ue u prvo zadubljenje. Izlazei iz prvog zadubljenja, ue on u drugo zadubljenje. Izlazei iz drugog zadubljenja ue on u tree zadubljenje. Izlazei iz treeg zadubljenja ue on u etvrto zadubljenje. A izlazei iz etvrtog zadubljenja ue on u sferu beskrajnog prostora. Izlazei iz sfere beskrajnog prostora ue on u sferu beskrajne svesti. Izlazei iz sfere beskrajne svesti ue on u sferu nitavila. Izlazei iz sfere nitavila ue on u sferu ni opaanja ni neopaanja. A izlazei iz sfere ni opaanja ni neopaanja dostie on prestanak opaaja i oseaja. 10. A potovani Ananda se obrati potovanom Anurudi sledeim reima: "Potovani Anuruda, Blaeni je preminuo." "Ne, prijatelju Ananda, Blaeni nije preminuo. On je u stanju prestanka opaaja i oseaja."[59] 11. Tada Blaeni, izlazei iz stanja prestanka opaaja i oseaja ue u sferu ni opaanja ni neopaanja. Izlazei iz sfere i opaanja ni neopaanja, on ue u sferu nitavila. Izlazei iz sfere nitavila, on ue u sferu beskrajne svesti. Izlazei iz sfere beskrajne svesti, on ue u sferu beskrajnog prostora. Izlazei iz sfere beskrajnog prostora, on ue u etvrto zadubljenje. Izlazei iz etvrtog zadubljenja, on ue u tree zadubljenje. Izlazei iz treeg zadubljenja, on ue u drugo zadubljenje. Izlazei iz drugog zadubljenja, on ue u prvo zadubljenje. Izlazei iz prvog zadubljenja, on ue u drugo zadubljenje. Izlazei iz drugog zadubljenja, on ue u tree zadubljenje. Izlazei iz treeg zadubljenja, on ue u etvrto zadubljenje. A izlazei iz etvrtog zadubljenja, Blaeni odmah preminu. Svetski eho 12. A kada je Blaeni preminuo, u isto vreme sa njegovom parinibbanom dogodio
se snaan zemljotres, zastraujui i nezaustavljiv, a preko neba zaparae munje. 13. A kada je Blaeni preminuo, u isto vreme sa njegovom parinibbanom, Brama Sahampati[60] izgovori ovaj stih: "Sva bia moraju umreti -- sva bia koja ivot poseduju Moraju odbaciti svoj sloeni oblik. Da, ak i takav Uitelj kao to je on, neuporedivo bie, Moan po mudrosti svojoj, prosvetljen, umro je." 14. A kada je Blaeni preminuo, u isto vreme sa njegovom parinibbanom, Saka, kralj bogova,[61] izgovori ovaj stih: "Prolazne su sve sloene stvari, Podlone nastanku i nestanku; Poto su nastale, one nestaju; Blaen je mir kada ieznu zauvek." 15. A kada je Blaeni preminuo, u isto vreme sa njegovom parinibbanom, potovani Anuruda izgovori ovaj stih: "Bez pokreta daha, ali nepokolebljiva srca, Osloboen elja i spokojan -- tako mudrac na kraj stie. Neuzdrman bolovima samrtnim, njegov um, k'o plamen utrnut, izbavljenje nae." 16. A kada je Blaeni preminuo, u isto vreme sa njegovom parinibbanom, potovani Ananda izgovori ovaj stih: "Nastade nesavladiv strah od kojeg se kosa die, kada on, potpuno usavreni, Buda, preminu."
17. Tada, kad Blaeni preminu, neki monasi koji jo ne behu osloboeni strasti podigoe ruke i zaplakae; neki, bacivi se na zemlju, valjali su se s jedne na drugu stranu i naricali: 'Suvie je rano Blaeni doao do parinibbane! Suvie je rano Sreni doao do parinibbane! Suvie rano je oko sveta nestalo sa vidika!" Ali oni monasi iji je um osloboen strasti, sabran i staloen, razmiljali su na ovakav nain: "Prolazno je sve to je nastalo. Kako bi drugaije moglo da bude?" 18. I potovani Anuruda se obrati monasima sledeim reima: "Dosta je, prijatelji! Ne tuite, ne nariite! Zar nije Blaeni objavio da sve to je drago i voljeno eka promena, razdvajanje i rastanak? Za ono to je roeno, nastalo, sloeno i podlono propadanju kako neko moe rei. 'Neka to nikada ne propadne!'? I ova boanstva su, prijatelji, rastuena." "Ali, potovani gospodine, kakva to boanstva vidi potovani Anuruda?" "Ima boanstava, prijatelju Ananda, u vazduhu i na zemlji koja su sasvim svetovna, raspletene kose ona nariu, podignutih ruku ona nariu, bacivi se na zemlju, valjaju se s jedne na drugu stranu i nariu: 'Suvie je rano Blaeni doao do parinibbane! Suvie je rano Sreni doao do parinibbane! Suvie rano je oko sveta nestalo sa vidika!" Ali ona boanstva iji je um osloboen strasti, sabran i staloen, razmiljaju na ovakav nain: 'Prolazno je sve to je nastalo. Kako bi drugaije moglo da bude?'" 19. Potom potovani Anuruda i potovani Ananda provedoe ostatak noi u razgovoru o Dhammi. I potovani Anuruda se obrati potovanom Anandi sledeim reima: "Idi sada, prijatelju Ananda, do Kusinare i objavi Malama: 'Blaeni je, Vasete, preminuo. Uinite sada ono to mislite da dolikuje." "Neka tako bude, potovani gospodine." Potovani Ananda se pripremi pre podneva i uzevi posudu i ogrta ode sa jednim pratiocem do Kusinare.
20. U to vreme Male iz Kusinare su se bili okupili u zgradi skuptine da upravo to razmotre. I potovani Ananda im prie i objavi: "Blaeni je, Vasete, preminuo. Uinite sada ono to mislite da dolikuje'" I kada ue kako potovani Ananda govori ove rei, Male, zajedno sa svojim sinovima, enama i enama svojih sinova, silno se rastuie, rastuie u srcu i raalostie, a neki, kose raspletene i ruku podignutih uvis, naricae, bacajui se na zemlju, prevrtae se sa jedne na drugu stranu, lamentirajui: "Suvie brzo stie Blaeni do svoje parinibbane! Suvie brzo stie Sreni do svoje parinibbane! Suvie brzo e Oko sveta nestati sa vidika!" Iskazivanje poasti posmrtnim ostacima 21. Tada Male iz Kusinare naredie svojim ljudima: "Sakupite sva miriljava ulja, cvetne vence i muziare, sve u Kusinari." Pa Male, zajedno sa tim mirisima, cvetnim vencima i muziarima, uz to jo sa pet stotina kompleta odee, odoe do salovog gaja, omiljenog izletita Mala, i okupie se oko tela Blaenoga. Okupivi se, odae poast telu Blaenoga plesom, pesmom, muzikom, cvetnim vencima i mirisima, podizanjem nadstrenica i paviljona, te provedoe dan iskazujui potovanje, poast i oboavanje telu Blaenoga. A onda im se javi misao: "Sada je suvie kasno da kremiramo telo Blaenoga. Sutra emo to uiniti." I drugoga dana, i treega, etvrtoga, petog i estog dana odavali su poast telu Blaenoga plesom, pesmom, muzikom, cvetnim vencima i mirisima, podizanjem nadstrenica i paviljona, te provedoe dan iskazujui potovanje, poast i oboavanje telu Blaenoga. Ali sedmoga dana javi im se misao: "Odali smo poast telu Blaenoga plesom, pesmom, muzikom, cvetnim vencima i mirisima, iskazali smo potovanje, poast i oboavanje; odnesimo sada telo Blaenoga u juni deo grada i jo dalje, pa da kremiramo telo Blaenoga na mestu juno od grada."
Tako osam Mala iz najuglednijih porodica, potpuno okupani i u novim odelima i s milju: "Podii emo telo Blaenoga", pokuae da to uine, ali ne mogae. 22. Tada se Male obratie potovanom Anurudi sledeim reima: "ta je uzrok, potovani Anuruda, ta je razlog da ovih osam Mala iz najuglednijih porodica, potpuno okupani i u novim odelima i s milju: 'Podii emo telo Blaenoga", pokuae da to uine, ali ne mogae?'" "Vi, Vasete, imate jedan cilj, a boanstva drugi." "A kakav cilj, potovani gospodine, imaju boanstva?" "Va cilj, Vasete, jeste sledei: 'Odali smo poast telu Blaenoga plesom, pesmom, muzikom, cvetnim vencima i mirisima, iskazali smo potovanje, poast i oboavanje; odnesimo sada telo Blaenoga u juni deo grada i jo dalje, pa da kremiramo telo Blaenoga na mestu juno od grada.' Ali cilj boanstava, Vasete, jeste sledei. 'Odali smo poast telu Blaenoga nebeskim plesom, pesmom, muzikom, cvetnim vencima i mirisima, iskazali smo potovanje, poast i oboavanje; odnesimo sada telo Blaenoga ka severu, u severni deo grada i kada ga pronesemo kroz severnu kapiju, vratimo se kroz centar grada, a zatim na istok, izvan grada, i kada proemo kroz istonu kapiju odnesimo ga do svetilita naroda Mala nazvanog Makuta-bandhana, pa da tamo kremiramo telo Blaenoga.'" "Kako ele boanstva, potovani gospodine, neka tako bude." 23. Na to itava Kusinara, ak i ubrita, postade prekrivena do kolena slojem mandarava cvetova.[62] I odae poast telu Blaenoga, i boanstva i Male iz Kusinare. Plesom, pesmom, muzikom, cvetnim vencima i mirisima, nebeskim i ljudskim, iskazae potovanje, poast i oboavanje. Onda odnesoe telo Blaenoga ka severu, u severni deo grada i kada ga pronesoe kroz severnu kapiju, vratie se kroz centar grada, a zatim na istok, izvan grada, i kada prooe kroz istonu kapiju
odnesoe ga do svetilita naroda Mala nazvanog Makuta-bandhana, pa ga tamo poloie. 24. Tada se Male iz Kusinare obratie potovanom Anandi sledeim reima: "Kako da postupamo, potovani Ananda, sa telom Tathagate?" "Na isti nain, Vasete, kao sa telom svetskog kralja." "Ali kako se, potovani Ananda, iskazuju potovanje telu svetskog vladara?" 26. "Telo svetskog vladara, Vasete, prvo se obmota u novo laneno platno, a potom u pamunu tkaninu i to tako da se obmota petsto puta lanenim platnom, pa petsto puta pamunom tkaninom. Kada je to gotovo, telo svetskog vladara se stavlja u gvozdenu posudu, koja se nalazi u jednoj jo veoj posudi; onda se napravi pogrebna lomaa od raznih vrsta miriljavog drveta, te se onda telo svetskog vladara spali. A na raskru se podigne stupa za svetskog vladara. Tako se radi, Vasete, sa telom svetskog vladara. Isto tako, Vasete, kako je uinjeno sa telom svetskog vladara treba uraditi i sa telom Tathagate, a na raskru takoe treba podii stupu za Tathagatu. I ko god na to mesto bude doneo cvee, miriljave tapie ili sandalovu smeu i odao potu i um mu tu postane smiren -- bie mu to na sopstvenu dobrobit i sreu za dugo vreme." 25. Tada Male izdadoe nareenje svojim ljudima: "Sakupite sav pamuk koji postoji u narodu Mala!" I Male iz Kusinare obmotae telo Blaenoga u novo laneno platno, a potom u pamunu tkaninu i to tako da ga obmotae petsto puta lanenim platnom, pa petsto puta pamunom tkaninom. Kada to bi gotovo, telo Blaenoga stavie u gvozdenu posudu, koja se nalazila u jednoj jo veoj posudi; onda napravie pogrebnu lomau od raznih vrsta miriljavog drveta, te na nju postavie telo Blaenoga.
26. A u to vreme potovani Maha Kasapa[63] je putovao od Pave do Kusinare praen velikom grupom od petsto monaha. Na jednom mestu Maha Kasapa sie sa puta i sede u podnoje drveta. A tim putem, idui za Pavu, naie izvesni Aivaka ponevi mandarava cvetove iz Kusinare. Maha Kasapa izdaleka ugleda Aivaku i kad se priblii obrati mu se sledeim reima: "Zna li, prijatelju, ita o naem uitelju?" "Da, prijatelju, znam. Sedam je dana otkako je asketa Gotama preminuo. Otuda sam i poneo ove mandarava cvetove." 27. Na to neki monasi koji jo ne behu osloboeni strasti podigie ruke uvis i zaplakae, a drugi, bacivi se na zemlju, valjali su se sa jedne na drugu stranu i jecali: "Suvie brzo otiao je Blaeni u parinibbanu! Suvie brzo otiao je Sreni u parinibbanu! Suvie brzo nestalo je Oko sveta sa vidika!" 28. A u to vreme izvesni Subhada, koji je otiao u askete tek pod stare dane, sedeo je meu grupom monaha.[64] I on se obrati monasima sledeim reima: "Dosta je, prijatelji! Ne tuite, ne nariite! Dobro je da smo se oslobodili tog velikog askete. Suvie dugo smo, prijatelji, bili spreravani reima: 'Ovo je prikladno za vas, ono nije prikladno za vas.' Sada moemo da inimo to nam je volja, a to nam se ne svia to neemo initi." Ali potovani Maha Kasapa obrati se monasima sledeim reima: "Dosta je, prijatelji! Ne tuite, ne nariite! Zar nije Blaeni objavio da se sve to nam je drago i to volimo mora promeniti, od toga se moramo rastati? Za ono to je roeno, nastalo, sastavljeno iz vie delova i to je podlono propadanju, kako neko moe rei: 'Neka to nikada ne propadne!'?" 29. A u to vreme etvorica Mala, iz najugledniji porodica, okupani od glave do pete i u novim odelima pomislie: "Mi emo potpaliti lomau za Blaenoga", pa pokuae
da to uine, ali im ne poe za rukom. I ostali Male se obratie potovanom Anurudi sledeim reima: "ta je uzrok, potovani Anuruda, ta je razlog da ovi etvorica Mala iz najugledniji porodica, okupani od glave do pete i u novim odelima pomislie: 'Mi emo potpaliti lomau za Blaenoga', pa pokuae da to uine, ali im ne poe za rukom?" "Vi, Vasete, imate jedan cilj, a boanstva drugi." "A ta je, potovani gospodine, cilj boanstvima?" "Cilj boanstvima, Vasete, jeste sledee: 'Potovani Maha Kasapa je na putu od Pave do Kusinare, praen velikom grupom od petsto monaha. Neka lomaa za Blaenoga ne bude potpaljena sve dok se potovani Maha Kasapa ne pokloni kraj nogu Blaenoga'." "Ako tako boanstva ele, potovani gospodine, neka tako i bude." 30. A Maha Kasapa stie do lomae pripremljene za blaenoga, u etiji naroda Mala zvanoj Makuta-bandhana, u Kusinari. I prebaci svoj ogrta preko jednog ramena i s rukama sklopljenim u znak potovanja obie tri puta oko lomae, pazei da mu telo Blaenoga uvek bude sa desne strane, a zatim se pokloni kraj nogu Blaenoga. Isto to uinie i pet stotina monaha. A kada potovani Maha Kasapa i pet stotina monaha odadoe poslednju potu, lomaa pripremljena za Blaenoga sama buknu. 31. I ispostavi se da kada je telo Blaenoga sagorelo ne ostade prah ili neki drugi prah od onoga to je bila koa, tkivo, meso, tetive i tenost; samo kosti ostadoe. Kao kada se ghi ili ulje spale, pa iz njega ne ostane nikakav pepo ili prah, isto tako kada je telo Blaenoga sagorelo ne ostade prah ili neki drugi prah od onoga to je bila koa, tkivo, meso, tetive i tenost; samo kosti ostadoe. A od onih pet stotina tkanina u koje bee zamotano samo dve behu sagorele, prva i poslednja.
32. Kad telo Blaenoga sagore, spusti se pljusak sa neba i ugasi lomau Blaenog, a Male iz Kusinare donesoe u vedrima vodu namirisanu razliitim mirisima i prosue je po lomai Blaenoga. I Male iz Kusinare poloie ostatke Blaenoga u dvorani gradske kue i okruie ih cvetnim vencima, te tokom sedam dana odavae poslednju potu ostacima Blaenoga igrom, pesmom, muzikom, vencima i mirisima, pokazujui tako potovanje, ast i slavu prema ostacima Blaenog. Podela posmrtnih ostataka 33. Tada kralj Magade Aatasatu, sin kraljice Videhi, doznade da je u Kusinari umro Blaeni. I posla poruku Malama u Kusinari: "Blaeni je pripadao kasti ratnika, a i ja takoe. Zasluujem da dobijem deo posmrtnih ostataka Blaenog i odrim svetkovinu tome u ast." 34. I Lihave iz Vesalija doznadoe da je u Kusinari umro Blaeni. I poslae poruku Malama u Kusinari: "Blaeni je pripadao kasti ratnika, a i mi takoe. Zasluujemo da dobijemo deo posmrtnih ostataka Blaenog. Podii emo stupu iznad tih ostataka i odrati svetkovinu tome u ast." 35. I Sakje iz Kapilavatua doznadoe da je u Kusinari umro Blaeni. I poslae poruku Malama u Kusinari: "Blaeni je bio najvei u naem narodu. Zasluujemo da dobijemo deo posmrtnih ostataka Blaenog. Podii emo stupu iznad tih ostataka i odrati svetkovinu tome u ast." 36. I Bulije iz Alakape doznadoe da je u Kusinari umro Blaeni. I poslae poruku Malama u Kusinari: "Blaeni je pripadao kasti ratnika, a i mi takoe. Zasluujemo da dobijemo deo posmrtnih ostataka Blaenog. Podii emo stupu iznad tih ostataka i odrati svetkovinu tome u ast."
37. I Kolije iz Ramagame doznadoe da je u Kusinari umro Blaeni. I poslae poruku Malama u Kusinari: "Blaeni je pripadao kasti ratnika, a i mi takoe. Zasluujemo da dobijemo deo posmrtnih ostataka Blaenog. Podii emo stupu iznad tih ostataka i odrati svetkovinu tome u ast." 38. I braman iz Vetadipe doznade da je u Kusinari umro Blaeni. I on posla poruku Malama u Kusinari: "Blaeni je pripadao kasti ratnika, a ja sam braman. Zasluujem da dobijemo deo posmrtnih ostataka Blaenog. Podii u stupu iznad tih ostataka i odrati svetkovinu tome u ast." 39. I Male iz Pave doznadoe da je u Kusinari umro Blaeni. I poslae poruku Malama u Kusinari: "Blaeni je pripadao kasti ratnika, a i mi takoe. Zasluujemo da dobijemo deo posmrtnih ostataka Blaenog. Podii emo stupu iznad tih ostataka i odrati svetkovinu tome u ast." 40. Ali kada ue za to Male iz Kusinare obratie se okupljenima sledeim reima: "Blaeni je preminuo u naem gradu. Neemo da se odvajamo od bilo kojeg dela posmrtnih ostataka Blaenoga." Onda braman Dona ovako ree prisutnima: "Od mene samo jedna re, molim vas, gospodo da me sasluate! Na Buda nas je uvek uio da budemo trpeljivi; Neprikladno e biti ako se napravi spor I rat i krvoprolie, oko starateljstva Nad ostacima njegovim, koji bee najbolji meu ljudima! Zato, gospodo, sloimo se prijateljski Da nainimo osam delova -- tako da se nadaleko podignu stupe i videvi ih, oveanstvo e u Prosvetljeno poverenje pronai!" "Neka tako bude, bramanu! Sam podeli ostatke na jednake delove." A braman Dona ree okupljenima: "Neka tako bude, gospodo." I pravedno podeli
posmrtne ostatke Blaenog na jednake delove i kad to uini obrati se okupljenima sledeim reima: "Neka ova urna, gospodo, bude data meni. Nad tom urnom podii u stupu i u njenu ast svetkovinu odrati." I urna bi predata bramanu Doni. 41. Onda Morije iz Pipalivane doznadoe da je u Kusinari umro Blaeni. I poslae poruku Malama u Kusinari: "Blaeni je pripadao kasti ratnika, a i mi takoe. Zasluujemo da dobijemo deo posmrtnih ostataka Blaenog. Podii emo stupu iznad tih ostataka i odrati svetkovinu tome u ast." Nijedan deo ostataka Blaenoga nije preostao, posmrtni ostaci Blaenoga ve su razdeljeni. Ali uzmite odavde prah." I oni uzee odatle prah. 42. A kralj Magade Aatasatu, sin kraljice Videhi, podie u Raagahi stupu nad ostacima Blaenoga i u njihovu ast odri svetkovinu. Lihave iz Vesalija podigoe u Vesaliju stupu nad ostacima Blaenoga i u njihovu ast odrae svetkovinu. Sakje iz Kapilavatua podigoe u Kapilavatuu stupu nad ostacima Blaenoga i u njihovu ast odrae svetkovinu. Bulije iz Alakape podigoe u Alakapi stupu nad ostacima Blaenoga i u njihovu ast odrae svetkovinu. Kolije iz Ramagame podigoe u Ramagami stupu nad ostacima Blaenoga i u njihovu ast odrae svetkovinu. Braman iz Vetadipe podie u Vetadipi stupu nad ostacima Blaenoga i u njihovu ast odri svetkovinu. Male iz Pave podigoe u Pavi stupu nad ostacima Blaenoga i u njihovu ast odrae svetkovinu. Male iz Kusinare podigoe u Kusinari stupu nad ostacima Blaenoga i u njihovu ast odrae svetkovinu. Braman Dona podie stupu nad ostacima Blaenoga i u njihovu ast odri svetkovinu. I Morije iz Pipalivane podigoe u Pipalivani stupu nad ostacima Blaenoga i u njihovu ast odrae svetkovinu. Tako se dogodilo da ima osam stupa za relikvije, deveta za urnu i deseta za prah. Tako bee u davna vremena. 43. Osam bee delova njegovih ostataka,
Svevideega, najveeg meu ljudima. Sedam behu u Jambudipi i jedan U Rapagami, meu kraljevima naga rase. Jedan zub pohranjen je na Tavatimsa nebu, Jedan u svetu Kalinga i jedan meu naga kraljevima. Njihovom sjaju zahvaljujui ova divna zemlja Najlepim darovima ukraena je, Jer tako se ostaci Svevideega najbolje slave meu onima koji i sami slave su dostojni -- meu bogovima i nagama i ljudskim vladarima, hej, draguljima oveanstva Odajte poast sklopljenim dlanovima! Jer preteko je to zaista I kroz hiljadu eona jednog Potpuno prosvetljenoga sresti![65]
Ovde se zavrava Maha-parinibbana sutta.
Beleke 1. Bhagava: takoe se prevodi i kao "Znameniti" ili "Uzvieni"; najei apelativ Budin, mada se ovaj naziv ne koristi samo u budizmu. [Natrag] 2. Ajatasattu Vedehiputta. Komentar kae da je Aatasatuova majka bila princeza iz Kosale a ne kerka kralja Vedehija. Otuda Komentar njegovo ime vedehiputta objanjava kao "sin mudre majke". Aatasatu je postao kralj mone drave Magade poto je ubio svoga oca, kralja Bimbisaru (videti DN 2). [Natrag] 3. Tathagata: doslovno "Takodoavi"; takoe jedan od apelativa Budinih, koji on redovno koristi kada govori o sebi [Natrag] 4. Ananda bee neak Budin i njegov lini pratilac tokom dvadeset pet godina.
Dostigao je stupanj arahanta posle Budine smrti, neposredno pred poetak prvog sabora, na kojem je recitovao Digha nikayu i bio krajnji autoritet za Sutta pitaku. [Natrag] 5. Govor na koji se ovo odnosi je AN VII.19. [Natrag] 6. Termini, koji se nalaze u originalu, preuzeti su iz referenci za kvalitete koji se pominju, ovde satta saddhamma, a o njima videti u AN VII.63; MN 53. U komentaru za MN 8 oni se nazivaju "potpuna oprema neophodna za uvid" (BPS Wheel No. 61/62, str.48). [Natrag] 7. Satta bojjhanga. Videti Piyadassi Thera, The Seven Factors of Enlightenment (BPS Wheel No. 1). [Natrag] 8. Saraniya dhamma: takoe u MN 48, AN VI.11, 12. [Natrag] 9. Vrlina (sila), koncentracija (samadhi) i mudrost (panna) jesu tri dela Plemenitog osmostrukog puta. Ovaj tekst stalno iznova naglaava vanost potpunog razvijanja sva tri dela u cilju konanog osloboenja. [Natrag] 10. Asava: neistoe -- ulna elja, udnja za postojanjem i duhovno neznanje -jesu primarni uzroci vezanosti za krug preporaanja. Kasniji tekstovi dodaju i etvrtu neistou spekulativnih stanovita. [Natrag] 11. Sariputa bee glavni uenik Budin i onaj ko se isticao u mudrosti. Potpuni opis ivota i rada ove uzorne linosti videti u Nyanaponika Thera, The Life of Sariputta (BPS Wheel No. 90/92). [Natrag] 12. Evam-dhamma. Komentar i potkomentar: Ovo se odnosi na koncentraciju i na mentalne kvalitete koji pripadaju koncentraciji (samadhipakkhiya dhamma) kao to su energinost, sabranost itd. Komentar objanjava "boravite" (vihara) kao boravite u postignuu dokonanja (nirodha-samapatti). [Natrag]
13. Evam-vimutta: njihovo izbavljenje od neistoa i budueg preporaanja. [Natrag] 14. O pet prepreka videti Nyanaponika Thera, The Five Mental Hindrances (BPS Wheel No. 26). [Natrag] 15. O etiri temelja sabranosti videti nie II:14. Sedam faktora prosvetljenja nabrojani su u I:9. [Natrag] 16. Puta-bhedanam. Komentar objanjava kao razbijanje, raspakivanje kutija (puta) sa robom, kako bi se ona raspodelila. Ali verovatno se ovo odnosi na pucanje opne semena cveta patali. [Natrag] 17. Stupanj arahanta, poslednji od etiri stupnja izbavljenja. Sledea tri pasusa odnose se na uenike koji su na tri nia stupnja: nepovratnik, jednom-povratnik i onaj koji je uao u tok (anagami, sakadagami, sotapanna). [Natrag] 18. Ili, odmah donosi rezultat [Natrag] 19. Animitta cetosamadhi. Komentar objanjava da se ovaj termin odnosi na dostizanje arahantstva (phalasamapatti), u kojem Buda postaje zadubljen u direktno doivljavanje nibbane i vie ne obraa panju na spoljanje objekte, niti doivljava ovozemaljska oseanja. U drugom kontekstu ovo moe oznaavati koncentraciju razvijenu kroz intenzivan uvid. [Natrag] 20. Tamatagge: teka re. Komentar je tumai kao zamenu za superlativ od aggatama, "najvii," ali takoe aludira na pali re tama, "tama". Prilino je teko prihvatiti da bi se koristio superlativni sufiks ispred rei koju kvalifikuje. Tibetanske i kineske paralele (Waldschmidt, Das Mahaparinirvana-sutra Berlin, 1950-51) str. 200 i dalje) ukazuju na znaenje "najvie". U fragmentima turfanske sanskritske verzije kanona ove rei nisu sauvane. Komentar kae: "Tamatagge = tama-agge;
glas 't' u sredini umetnut je zbog eufonije. Znaenje: ti su vrlo visoki, najeminentniji (ime aggatama tamatagga). Raskinuvi svaki okov tame (tamayoga), takvi meu mojim monasima bie na samom vrhu, na najviem stupnju (ativiya agge uttamabhave). Meu njima, na samom vrhu (ati-agge) bie oni koji su eljni vebanja i oni ije su pribeite etiri temelja sabranosti." [Natrag] 21. Kappam va tittheyya kappavasesam va. Komentar navodi kappa ne kao "svetski period" ili "eon", ve kao ayu-kappa, "ivotni vek," i objanjava avasesa (obino "opomena") kao "obilje." Komentar: "Mogao bi ostati iv onoliko koliko je ivotni vek ljudima u to doba. (Potkomentar: maksimalni ivotni veka.) Kappavasesa: 'obilje' (atireka), tj. kae se da je ivotni vek otprilike oko sto godina." Meu mnogobrojnim znaenjima rei kappa, postoji zapravo jedno koje predstavlja vreme uopte (kala) a ne samo trajanje jednog eona; ali znaenje "ivotni vek" ini se da mu je bilo pripisano samo u ovom odlomku. Takoe, znaenje "obilje" za avasesa (obino "opomena") jeste neobino. etiri sastojka psihike moi (iddhipada) koncentracija podstaknuta gorljivou, energija, istota uma i istraivanje. [Natrag] 22. Prema Komentaru, na Anandin um je uticao (pariyutthitacitto) Mara doaravanjem zastraujueg prizora, koji je omeo njegovu panju, spreavajui ga da shvati Budinu sugestiju. [Natrag] 23. "Uverljivo i oslobaajue". Ovo je prevod jedne pali rei sappatihariya, pokuaj da se prenesu dve konotacije koje ova re ima prema komentarima i u kontekstu pojavljivanja na drugim mestima u Kanonu. Komentari ih izvode iz glagola patiharati, "ukloniti" i objanjavaju kao (1) uklanjanje onoga to je protivno, na primer suprotnosti i prigovora (pokriveno reju "uverljiv") i (2) uklanjanje unutranjih prepreka, tj. neistoa kao to su pohlepa itd., a koje je rezultat
arahantstva. Oslanjajui se verovatno na ovo drugo znaenje komentari ovaj odlomak parafraziraju na sledei nain: "sve dok nisu u stanju da propovedaju Uenje u njegovom oslobaajuem (niyyanika) svojstvu." [Natrag] 24. Tulam atulaca sambhavam: doslovno, merljivi i nemerljivi tvoraki uzrok (ivota), tj. voljna aktivnost koja izaziva preporaanje u sputanom ili ogranienoj ulnoj sferi ili u neogranienoj sferi fine materije i nematerijalnoj sferi. [Natrag] 25. Bhavasankhara: formativna snaga nastajanja, u smislu onoga to stvara egzistenciju. [Natrag] 26. Kavacam iv'attasambhavam. Komentar: "On kida itavu mreu neistoa koja obuhvata individualnu egzistenciju nalik opni; on slama neistoe poput velikog ratnika to posle bitke odbacuje svoj oklop." Sanskritska verzija ima "nalik ljusci jajeta" (kosam iv' anda-sambhavam). [Natrag] 27. Komentar: "ak i sa toliko malo bio je potovani Ananda svestan injenice: 'Svakako, danas je Blaeni odbacio svoju elju da i dalje ivi.' Premda je Blaeni znao da je potovani Ananda svestan toga, nije mu dao drugu priliku da ga zamoli da ostane i preostali deo njegovog ivotnog veka, ve mu je govorio o drugim stvarima." Potkomentar: "Neki kau da je Buda tako uradio da bi skrenuo panju potovanom Anandi i spreio da se u njemu javi tuga." [Natrag] 28. Videti takoe Maha-sihanada sutta (MN 12). [Natrag] 29. Abhibhayatana. [Natrag] 30. To jest: "opaanje oblika na sopstvenom telu." Ovo se odnosi na preliminarnu koncentraciju. [Natrag] 31. Ovo se odnosi na kasina-nimitta, naknadno vienje slike koje prati punu koncentraciju. [Natrag]
32. On izvodi "znak" iz objekata koji su spoljanji u odnosu na njegovo telo. [Natrag] 33. Attha vimokkha. [Natrag] 34. Rupi. Ovo se odnosi na zadubljenje u sferi oblika (rupajjhana) uz pomo sopstvenog tela kao objekta. [Natrag] 35. Subhan tveva adhimutto hoti. Komentar: "Ovde se ukazuje na meditativno zadubljenje (jhana), postignuto uz pomo plavih diskova (itd.) kao objekta saimanja panje." [Natrag] 36. Komentar kae da Bude, kada se osvru, okreu ne samo glavu, ve itavo telo, slino slonu. [Natrag] 37. U ranijim prevodima ovoga dela re mahapadesa je tumaena kao "veliki autoriteti". Sada je poznato da ispravno znaenje rei apadesa nije "autoritet", ve "putokaz" ili "izvor". Sem toga, iz ovoga odlomka je jasno da postoje samo dva istinska "autoriteta" -- govori (sutta) i disciplina (vinaya). [Natrag] 38. Sukara-maddava: kontroverzan termin koji je otuda ostavljen nepreveden. Sukara = svinja; maddava = mekano, blago, delikatno. Zato su mogua dva alternativna tumaenja ove sloenice: (1) meki delovi svinje ili divljeg vepra; (2) ono u emu uivaju svinje i divlji veprovi. U ovom drugom znaenju smatra se da se termin odnosi na gljivu ili slatki krompir (jam). K.E. Neumann, u predgovoru svom prevodu Majjhima nikaye na nemaki, navodi iz jednog indijskog prirunika o biljkama, naslovljenog Rajanigantu, nekoliko biljaka koje poinju sa sukara. Komentari daju tri razliita objanjenja: (1) meso mladuneta divlje svinje, ni suvie mlado, ni suvie staro, do kojeg se dolo prirodno, tj. bez namernog ubijanja; (2) pirina meko skuvan zajedno sa jo pet mlenih proizvoda; (3) neka
vrsta alhemijskog eliksira (rasayanavidhi). Dhammapala, u svom komentaru za Udana VIII.5, dodaje jo mlade bambusove izdanke koje su ugazile svinje (sukarehi maddita-vamsakaliro). [Natrag] 39. Komentar: "Ove stihove, i nekoliko koji slede, umetnuli su stariji monasi koji su skupili Dhammu (govore na prvom saboru)." [Natrag] 40. Alara Kalama bee jedan od Budinih uitelja pre prosvetljenja. On je poduavao Bodhisattu kako da dosegne sferu nitavila, ali mu nije mogao pokazati put do nibbane. [Natrag] 41. Komentar: "Od grada Pava ima tri gavute (otprilike oko osam kilometara) do Kusinare. Poto je prepeaio to rastojanje s velikim naporom i dvadeset pet puta seo da se odmori, Blaeni je u sumrak stigao u gaj drvea sal, onda kada je sunce ve bilo zalo. Tu ga je napad bolesti ponovo sustigao, potpuno ga iscrpevi. Poto je eleo da ukae na ovu injenicu, Blaeni je izgovorio ove rei koje su duboko potresle itav svet: 'Umoran sam, Ananda, i elim da legnem.'" [Natrag] 42. Videti Piyadassi Thera, The Four Sacred Shrines (etiri sveta svetilita), BPS Bodhi Leaves br. 8. [Natrag] 43. U Lumbiniju, kraj Kapilavatua, drevne prestonice plemena Sakja, u podnoju Himalaja. Jedan od stubova koje je podigao car Aoka obeleava ovo mesto. [Natrag] 44. U Buda Gaji, u indijskoj dravi Bihar. [Natrag] 45. U Isipatani, blizu Benaresa (dananji Sarnat). [Natrag] 46. Sadatthe. Komentar: "radi najvie svrhe, postizanja svetosti (arahant)." Postoji i drugaije itanje ovoga mesta, saratthe, "radi preko potrebne svehe." [Natrag]
47. Cakkavatti-raja: idealan kralj pravednosti u skladu sa budustikom tradicijom. [Natrag] 48. Ayasa: obino "nainjeno od gvoa"; ovde prema Komentaru ima znaenje "nainjeno od zlata", za ta ima uporite i u sanskritskoj upotrebi ove rei. [Natrag] 49. Paccekabuddha je onaj ko je probuen i prosvetljen samo za sebe. Ovakvi paccekabuddhe javljaju se u vremenima kada nema Potpuno prosvetljenoga (samma-sambuddha). Kao i ovaj drugi, oni prosvetljenje postiu zahvaljujui sopstvenom naporu, ali nisu u stanju da vode druge do izbavljenja. Videti Ria Kloppenberg, The Paccekabuddha: A Buddhist Ascetic (BPS Wheel No. 305/307). [Natrag] 50. Re vihara, data ovde u tekstu, ne moe se odnositi na monastir ili boravite monaha. Komentari je objanjavaju kao paviljon (mandala-mala). Ako je to mesto korieno za okupljanje plemena, kako tvrdi Komentar, mora da je tu postojala i neka vrsta sklonita. Ova lealjka na otvorenome, za koju je Ananda bio zamoljen da je pripremi, verovatno je bila sedite za stareinu Mala plemena postavljena na tom mestu. [Natrag] 51. Sekha. Ovaj termin oznaava one koji su na tri nia stupnja osloboenja, pre dostizanja nivoa arahanta. Ananda je u to vreme bio dostigao prvi od ta tri stupnja -- ulazak u struju (sotapana). [Natrag] 52. Anasavo: to jest, arahat. [Natrag] 53. "Sedam dragulja" svetskog vladara jesu: magini toak, amblem njegove vlasti, kojim osvaja zemlju bez nasilja; njegov velianstveni slon; njegov konj; njegova lepa ena; njegov dragoceni dragi kamen; njegov rizniar i njegov savetnik. Svaki od ovih dragulja poseduje magine moi. Vie o Maha Sudassani videti u sutti koja nosi njengovo ime, DN 17. [Natrag]
54. etiri stepena svetosti jesu: ulazak u struju, jednom povratnik, ne-povratnik i arahant. [Natrag] 55. "Prijatelj" je na paliju avuso, "potovani gospodine" = bhante, "vaa visosti" = ayasma. [Natrag] 56. Poto je Ananda u ovom trenutku propustio da pita koja su to manja pravila, Sangha je odluila da ne naputa nijedno od pravila sadranih u Vinayi. [Natrag] 57. ana je bio Budin vozar jo dok je on iveo kao princ u palati. Zbog svoje ranije bliskosti sa Budom, kasnije se ponaao oholo i odbijao je da se podvrgne disciplini. Ovo odreivanje "vee kazne" (brahmadanda) pretvorilo ga je u monaha privrenog pravilima. [Natrag] 58. Handa dani bhikkhave amantayami vo: Vayadhamma sankhara appamadena sampadetha. Revnost (appamada) je objanjena kao "prisustvo sabranosti". Komentar: "Treba da ispuni sve svoje dunosti ne doputajui sabranosti da iili!" Tako je Blaeni, leei na samrtnom odru, saeo u rei 'revnost' savet koji je davao tokom etrdeset i pet godina." [Natrag] 59. Anuruda, stariji brat Anande, bi to be znao zahvaljujui natprirodnoj moi itanja misli drugih koju je posedovao. [Natrag] 60. Brama Sahampati bio je visoko boanstvo sveta Brame. Upravo je on bio taj koji je tek probuenog Budu zamolio da poduava Dhammu u ovome svetu. Videti MN 26. [Natrag] 61. Saka je kralj bogova na Tavatimsa nebesima i otuda u kosmolokoj hijerarhiji nii po rangu od Brame Sahampatija. [Natrag] 62. Nebeski cvet koji se na Zemlji pokazuje samo u specijalnim prilikama, naroito u vezi sa glavnim dogaajima iz Budinog ivota. Njegovo pojavljivanje u rukama
aivaka askete signaliziralo je potovanom Maha Kasapi da se Budina parinibban ve odigrala. (Videti nie, odeljak 26) [Natrag] 63. On je bio jedan od glavnih Budinih uenika i predsedavao je prvim saborom odranom ubrzo posle Budine parinibbane. Videti Helmuth Hecker, Maha Kassapa: Father of the Sangha (BPS Wheel No. 345). [Natrag] 64. Ovaj Subhadda nije ista osoba kao i asketa Subhadda, koji je bio poslednji Budin lini uenik. [Natrag] 65. Komentar ove stihove pripisuje starim monasima (thera, "starosta") sa Tambapani ostrva (ri Lanka). [Natrag]
Rev. 26/6/2002 www.geocities.com/budizam/canon/digha/dn16.html
MN 135: Cula kammavibhanga sutta
Majjhima nikaya 135
Cula kammavibhanga sutta Malo izlaganje o karmi

Uvod
elite: dug ivot, zdravlje, lepotu, mo, bogatstvo, plemenito poreklo, mudrost? Ili moda samo neke od tih stvari? One se ne dogaaju sluajno. Nije neija srea razlog to je zdrav ili neije nemanje sree uzrok tome da je glup. Mada nam sve to trenutno nije oigledno, sve takve nejednakosti meu ljudima (i svim drugim vrstama bia) proizlaze iz karme koju smo svako za sebe stvorili. Svaka osoba anje plodove sopstvenih dela. Zato, ako nekoga zadesi kratak ivot, bolest, runoa, nizak drutveni poloaj, siromatvo, roenje od prostih roditelja ili ogranienost, a njemu se ne dopadaju takve stvari, ne mora se jednostavno pomiriti sa situacijom kakva jeste. Budunost mu ne mora biti takva, pod uslovom da ovoga trenutka pone da stvara povoljnu karmu. Znanje kakvu karmu treba da stvara, a kakvu da izbegava, obeleje je mudraca. To je takoe obeleje onoga ko
vie ne luta bez cilja, ve ima sasvim odreen cilj u ivotu i izvesnu kontrolu nad nekim od dogaaja koji tek slede.
Malo izlaganje o karmi

1. Ovako sam uo. Jednom prilikom je Blaeni iveo u Savatiju, u etinom gaju, u parku manastira Anatapindike. Onda (bramanski) uenik Suba, sin Tadeje, doe do Blaenog i razmeni sa njim pozdrave, a kada je utiv i prijateljski razgovor bio zavren sede sa strane. Poto je tako uradio, uenik Suba ree Blaenom: 2. "Uitelju Gotamo, kakav je razlog, kakav je uzrok da se podreenost i nadreenost javljaju meu ljudskim biima, meu ljudima? Jer ima ljudi kratkoga i dugoga veka, bolesnih i zdravih ljudi, runih i lepih ljudi, beznaajnih i uticajnih ljudi, siromanih i bogatih ljudi, onih niskog i onih plemenitog porekla, glupih i mudrih ljudi. ta je razlog, ta je uzrok, zato se podreenost i nadreenost sreu meu ljudskim biima, medu ljudima?" 3. "Uenie, bia su vlasnici svoje karme, naslednici karme, karma im je naslee, karma im je svojstvo, karma im je dom. Karma je ta koja bia deli na podreena i nadreena." 4. "Ne shvatam u potpunosti znaenje tvrdnje uitelja Gotame izreene ukratko, bez podrobnijeg izlaganja znaenja. Bilo bi dobro ako bi me uitelj Gotama poduio svome uenju (dhamma), tako da mogu razumeti detaljno znaenje tvrdnje uitelja Gotame izreene ukratko, bez podrobnijeg izlaganja znaenja." "Onda sluaj, uenie, i dobro pazi ta u ti rei."
"Hou, Uitelju," odgovori uenik. Blaeni tada ovo izree: "Ima, uenie, ena i mukaraca koji ubijaju iva bia, krvoloni su, okrvavljenih ruku, ogrezli u udarcima i nasilju, bez milosti za bilo koje ivo bie. Zbog toga to su stvarali i nagomilali takvu karmu, poto im se telo razloi, posle smrti, oni se ponovo raaju u stanju ojaenosti, u nesrenom okruenju, u prokletstvu, u paklu. Ako se, posle razlaganja tela, posle smrti, umesto u stanju ojaenosti, u nesrenom okruenju, u prokletstvu, u paklu, ponovo rode u ljudskom obliku, tada su kratkoga veka gde god se rodili, To je put koji vodi ka kratkom ivotu, to znai biti ubica ljudskih bia, krvoloan, okrvavljenih ruku, ogrezao u udarcima i nasilju, bez milosti za bilo koje ivo bie. 6. Ali ima ena i mukaraca koji izbegavaju ubijanje ivih bia, uzdravaju se od ubijanja ivih bia, odlau batinu i odlau no, puni su obzira i milosra i rade na dobrobit svih ivih bia. Zbog toga to su stvarali i nagomilali takvu karmu, poto im se telo razloi, posle smrti, oni se ponovo raaju u srenom okruenju, u nebeskom svetu. Ako se, posle razlaganja tela, posle smrti, umesto u srenom okruenju, u nebeskom svetu, ponovo rode u ljudskom obliku, tada su dugoveni gde god se rodili. To je put koji vodi ka dugom ivotu, to znai izbegavati ubijanje ivih bia, odloiti batinu i odloiti no, biti pun obzira i milosra i raditi na dobrobit svih ivih bia. 7. Ima, uenie, ena i mukaraca koji povreuju bia svojim rukama, kamenicama, tapovima ili noevima. Zbog toga to su stvarali i nagomilali takvu karmu, poto im se telo razloi, posle smrti, oni se ponovo raaju u stanju ojaenosti... Ako se... umesto... ponovo rode u ljudskom obliku, bolesni su gde god se rodili. To je put koji vodi ka bolesti, to znai biti onaj koji povreuje druge svojim rukama, kamenicama, tapovima ili noevima. 8. Ali ima ena i mukaraca koji ne povreuju bia svojim rukama, kamenicama, tapovima ili noevima. Zbog toga to su stvarali i nagomilali takvu karmu, poto im se telo razloi, posle smrti, oni se ponovo raaju u srenom okruenju... Ako
se... umesto... ponovo rode u ljudskom obliku, tada su zdravi gde god se rodili. To je put koji vodi ka zdravlju, to znai ne biti onaj koji povreuje druga bia svojim rukama, kamenicama, tapovima ili noevima. 9. Ima, uenie, ena i mukaraca koji su ljuti, esto padaju u vatru; ak i kada im je malo reeno razjare se, gnevni su, zlovoljni, ogoreni, ispoljavaju loe raspoloenje, mrnju i osornost. Zbog toga to su stvarali i nagomilali takvu karmu, poto im se telo razloi, posle smrti, oni se ponovo raaju u stanju ojaenosti... Ako se... umesto... ponovo rode u ljudskom obliku, runi su gde god se rodili. To je put koji vodi ka runoi, to znai biti razjaren, ljut i zlovoljan, ogoren, ispoljavati loe raspoloenje, mrnju i osornost. 10. Ali ima ena i mukaraca koji nisu ljuti ili retko padaju u vatru; ak i kada je mnogo reeno ne razjare se, nisu gnevni, zlovoljni, niti ogoreni, ne ispoljavaju loe raspoloenje, mrnju, niti osornost. Zbog toga to su stvarali i nagomilali takvu karmu, poto im se telo razloi, posle smrti, oni se ponovo raaju u srenom okruenju... Ako se... umesto... ponovo rode u ljudskom obliku, tada su lepi gde god se rodili. To je put koji vodi ka lepoti, to znai ne biti ljut i ne padati u vatru; ak i kada je mnogo reeno ne biti razjaren, gnevan, zlovoljan, niti ogoren; ne ispoljavati loe raspoloenje, mrnju, niti osornost. 11. Ima, uenie, ena i mukaraca koji su zavidni; oni zavide, ljubomorni su, gaje zavist zbog tuih uspeha, asti, potovanja i zahvalnosti. Zbog toga to su stvarali i nagomilali takvu karmu, poto im se telo razloi, posle smrti, oni se ponovo radaju u stanju ojaenosti... Ako se... umesto... ponovo rode u ljudskom obliku, tada su beznaajni gde god se rodili. To je put koji vodi ka beznaajnosti, to znai biti zavidan, ljubomoran, gajiti zavist zbog tuih uspeha, potovanja i zahvalnosti. 12. Ali ima ena i mukaraca koji nisu zavidni; ne zavide, nisu ljubomorni, niti gaje zavist zbog tuih uspeha, asti, potovanja i zahvalnosti. Zbog toga to su stvarali i nagomilali takvu karmu, poto im se telo razloi, posle smrti, oni se ponovo raaju
u srenom okruenju... Ako se... umesto... ponovo rode u ljudskom obliku, tada su ugledni gde god se rodili. To je put koji vodi ka ugledu, to znai ne biti zavidan, ni ljubomoran. ne gajiti zavist zbog tuih uspeha, asti, potovanja i zahvalnosti. 13. Ima, uenie, ena i mukaraca koji ne daju hranu, vodu, odeu, obuu, ukrase, mirise, meleme, postelju, sklonite i svetlo monasima ili boanstvima. Zbog toga to su stvarali i nagomilali takvu karmu, poto im se telo razloi, posle smrti, oni se ponovo raaju u stanju ojaenosti... Ako se... umesto... ponovo rode u ljudskom obliku, tada su siromani gde god se rodili. To je put koji vodi ka siromatvu, to znai ne davati hranu, vodu, odeu, obuu, ukrase, mirise, meleme, postelju, sklonite i svetlo monasima i boanstvima. 14. Ali ima ena i mukaraca koji daju hranu, vodu, odeu, obuu, ukrase, mirise, meleme, postelju, sklonite i svetlo monasima ili boanstvima. Zbog toga to su stvarali i nagomilali takvu karmu, poto im se telo razloi, posle smrti, oni se ponovo raaju u srenom okruenju... Ako se... umesto... ponovo rode u ljudskom obliku, tada su bogati gde god se rodili. To je put koji vodi ka bogatstvu, to znai davati hranu, vodu, odeu, obuu, ukrase, mirise, meleme, postelju, sklonite i svetlo monasima i boanstvima. 15. Ima, uenie, ena i mukaraca koji su bahati i oholi; ne odaju poast onima kojima bi trebalo da odaju poast, niti ustupaju mesto onima kojima bi trebalo da ustupe mesto, ne sklanjaju se s puta onima kojima bi trebalo da se sklanjaju s puta, ne klanjaju se onima kojima bi trebalo da se klanjaju, niti potuju one koje bi trebalo da potuju. Zbog toga to su stvarali i nagomilali takvu karmu, poto im se telo razloi, posle smrti, oni se ponovo raaju u stanju ojaenosti... Ako se... umesto... ponovo rode u ljudskom obliku, tada su niskog porekla gde god se rodili. To je put koji vodi ka niskom poreklu, to znai biti bahat i ohol, ne odavati poast onima kojima bi trebalo odavati poast, ne ustajati... ne ustupati mesto... ne sklanjati se s puta... ne klanjati se... niti potovati one koje bi trebalo potovati.
16. Ali ima ena i mukaraca koji nisu bahati i oholi; oni odaju poast onima kojima bi trebalo da odaju poast, ustupaju mesto onima kojima bi trebalo da ustupe mesto, sklanjaju se s puta onima kojima bi trebalo da se sklanjaju, klanjaju se onima kojima bi trebalo da se klanjaju, potuju one koje bi trebalo da potuju. Zbog toga to su stvarali i nagomilali takvu karmu, poto im se telo razloi, posle smrti, oni se ponovo raaju u srenom okruenju... Ako se... umesto... ponovo rode u ljudskom obliku, tada su plemenitog porekla gde god se rodili. To je put koji vodi ka plemenitom poreklu, to znai ne biti bahat i ohol, odavati poast onima kojima bi trebalo odavati poast, ustajati... ustupati mesto... sklanjati se s puta... klanjati se... potovati one koje bi trebalo potovati. 17. Ima, uenie, ena i mukaraca koji kada su u drutvu monaha ili boanstva ne pitaju: 'ta je korisno' potovani gospodine? ta je nekorisno? ta je vredno pohvale? ta je vredno prekora? ta treba negovati? ta ne treba negovati? ta e mi, ako ga inim, dugo donositi bol i patnju? Ili ta e mi, ako ga inim, dugo donositi dobrobit i sreu? Zbog toga to su stvarali i nagomilali takvu karmu, poto im se telo razloi, posle smrti, oni se ponovo raaju u stanju ojaenosti... Ako se ... umesto... ponovo rode u ljudskom obliku, tada su glupi gde god se rodili. To je put koji vodi ka gluposti, to znai kada si u drutvu monaha ili boanstva ne pitati: ta je korisno... Ili ta e mi, ako ga inim, dugo donositi dobrobit i sreu'? 18. Ali ima ena i mukaraca koji kada su u drutvu monaha ili boanstva pitaju: 'ta je korisno, potovani gospodine?... Ili ta e mi, ako ga inim, dugo donositi dobrobit i sreu? Zbog toga to su stvarali i nagomilali takvu karmu, poto im se telo razloi, posle smrti, oni se ponovo radaju u srenom okruenju... Ako se... umesto... ponovo rode u ljudskom obliku, tada su mudri gde god se rodili. To je put koji vodi ka mudrosti, to znai kada si u drutvu monaha ili boanstva pitati: "ta je korisno... Ili ta e mi, ako ga inim, dugo donositi dobrobit i sreu'?
19. Tako, uenie, put koji vodi do kratkog ivota ini ljude kratkovenim, put koji vodi do dugoga ivota ini ljude dugovenim; put koji vodi do bolesti ini ljude bolesnim, put koji vodi do zdravlja ini ljude zdravima; put koji vodi do runoe ini ljude runima, put koji vodi do lepote ini ljude lepima; put koji vodi do beznaajnosti ini ljude beznaajnima, put koji vodi do ugleda ini ljude uglednima; put koji vodi do siromatva ini ljude siromanima, put koji vodi do bogatstva ini ljude bogatima; put koji vodi do niskog porekla donosi ljudima nisko poreklo, put koji vodi do plemenitog porekla donosi ljudima plemenito poreklo; put koji vodi do gluposti ini ljude glupima, put koji vodi do mudrosti ini ljude mudrima. 20. Bia su vlasnici karme, uenie, naslednici karme, karma im je naslede, karma im je svojstvo, karma im je dom. Karma je ta koja bia deli na podreena i nadreena." 21. Kada ovo bee izreeno, uenik Suba, sin Tadeje, ree Blaenome: "Izvrsno, uitelju Gotamo! Uenje (dhamma) mi je na vie naina razjasnio uitelj Gotama, kao kada bi ispravio neto to je do tada stajalo naglavce, otkrio skriveno, pokazao put onome ko je zalutao, upalio svetiljku tako da oni koji imaju oi mogu da vide unaokolo. 22. Priklanjam se uitelju Gotami kao svome utoitu i uz to Uenju i zajednici monaha (sangha). Neka me od danas uitelj Gotama prihvati za sledbenika kojem e biti utoite do kraja ivota".
DN 11: Kevatta sutta
Home ---\\
Tipitaka ---\\
Digha nikaya 11
Kevadda sutta Razgovor sa Kevadom

Napomena: U Veljaievom prevodu preskoeni su znatni delovi ovoga govora, pa su te dopune stavljene u uglaste zagrade.
Ovako sam uo. Jednom je Blaeni boravio u gradu Nalanda [1], u Pavarikinu mangovu gaju. Tu Kevado, sin graanske porodice, posjeti Blaenoga, pozdravi ga i sjedne po strani, a zatim ga oslovi ovako: -- Moan je i bogat, gospodine, ovaj grad Nalanda, a mnogi su od njegovih brojnih stanovnika odani Blaenome. Bilo bi dobro kad bi Blaeni uputio nekog redovnika koji ima nadljudske sposobnosti da duevnom moi proizvede udo. Tada bi Nalanda postala jo odanija Blaenome.
A Blaeni mu odgovori: -- Ja, Kevado, ne pouavam redovnike da nadljudskim moima proizvode uda za graane u sveanim bijelim odijelima. (A Kevado ponovi svoju molbu po drugi i po trei put, molei Blaenoga da to ne shvati kao prigovor. Blaeni mu konano odgovori ovako:) -- Ima tri vrste uda, Kevado, koja ja mogu da objasnim poto sam se o njima osvjedoio i razumio ih. To su uda duevne moi, uda vidovitosti i uda pouke. Koje je, Kevado, udo duevne moi? To je sluaj redovnika koji je stekao vjetinu raznovrsne primjene duevne moi: iz jednog se bia pretvara u mnogobrojna, a iz mnogobrojnih opet u jedno; iz vidljivog bia se pretvara u nevidljivo; nesmetano prolazi kroz zidove, bedeme i bregove kao kroz vazduh; uranja u zemlju i izranja kao iz vode; hoda po vodi a da je ni ne ustalasa, kao po zemlji; kree se zrakom skrtenih nogu kao ptica na krilima, pa rukom dotie i gladi Mjesec i Sunce, iako su tako moni i veliki; tjelesno se uzdie u svijet boga Brahme. Ako to vidi neki oduevljeni vjernik, pa saopi nekom drugom ko u to niti vjeruje niti se oduevljava... taj moe da mu kae: "Postoji arolija koja se zove gandhari. Sluei se tom arolijom redovnik doarava sve te pojave..." to misli, Kevado, je li mogue da nevjernik vjerniku tako govori? -- Mogue je, gospodine. -- Zato, Kevado, predviajui tu opasnost, ja udo proizvedeno duevnom moi smatram neumjesnim, stidim ga se i gadim. A ta je sa udom vidovitosti? To je sluaj redovnika kojemu se oituje misao, namjera ili razmiljanje drugih bia, drugih ljudi, pa moe da im kae to misle i o emu razmiljaju. I to moe da vidi neki oduevljeni vjernik, pa da saopi
drugome... (kao u prethodnom poglavlju, a taj moe da to nazove arolijom proizvedenom pomou dragulja). Zato ja i udo vidovitosti smatram neumjesnim, stidim ga se i gadim. A ta je, Kevado, udo pouke? To je sluaj redovnika koji pouava ovako: "Razmiljajte na ovaj nain, a ne na onaj. Usmjerite svoj razum ovako, a ne onako. Napustite ovo da biste postigli i odrali ono." To se, Kevado, naziva udom pouke. [Sem toga, to je sluaj kada se Tathagata pojavi u ovome svetu, dostojan potovanja i samoprobuen. On poduava Dhammi, divnoj na poetku, divnoj u sredini, divnoj na svom kraju. On objavljuje svetaki ivot i u pojedinostima i u sutini, potpuno savren, nenadmaan u istoti. A domain ili domainov sin, sasluavi Dhammu, stie poverenje u Tathagatu i razmilja: "Domainski ivot je uzan, pranjav put. Svetaki ivot je poput irokog polja. Nije lako, ivei kod kue, praktikovati svetaki ivot potpuno savren, potpuno ist, nalik uglaanoj koljki. ta ako bih obrijao kosu i bradu, obukao narandasti ogrta i napustivi domainski ivot otiao u beskunike?" I tako on posle izvesnog vremena napusti svoje blago, veliko ili malo, napusti krug svojih roaka, veliki ili mali, obrije svoju kosu i bradu, obue narandasti ogrta i napustivi domainski ivot ode u beskunike. Tako uinivi, ivi on obuzdan monakim pravilima, uviajui opasnost i u najmanjem prekraju. Usavren u vrlini, straari on na vratima svojih ula, postojane panje i budnosti, zadovoljan.
(Manje poglavlje o vrlini)

"A kako je monah usavren u vrlini? Odustavi od uzimanja ivota, on se uzdrava od uzimanja ivota. ivi on odloivi na stranu svoj tap, odloivi na stranu svoj no, obazriv, milosrdan, elei dobrobit svim ivim biima. To je deo njegove vrline.
Odustavi od uzimanja onoga to mu nije dato, on se uzdrava od uzimanja onoga to mu nije dato. Uzima samo ono to mu je dato, ne ivi od krae, ve zahvaljujui tome to je proien. To je, takoe, deo njegove vrline. Odustavi od necelibata, on ivi ivotom celibata, po strani, uzdravajui se od seksualnog ina, koji upranjavaju svetovnjaci. To je, takoe, deo njegove vrline. Odustavi od laganja, on se uzdrava od laganja. Govori istinu, dri se istine, vrst je, pozudan, ne obmanjuje svet. To je, takoe, deo njegove vrline. Odustavi od spletkarenja, on se uzdrava od spletkarenja. to je uo ovde ne govori tamo da bi izazvao razdor meu ljudima. to je uo tamo ne govori ovde da bi izazvao razdor meu ljudima. Tako, mirivi posvaane ili uvrujui one koji su zajedno, voli on slogu, uiva u slozi, govori stvari koje stvaraju slogu. To je, takoe, deo njegove vrline. Odustavi od uvredljivog govora, uzdrava se on od uvredljivog govora. Govori on rei koje su umirujue za tue ui, koje su dobronamerne, koje dopiru do srca, koje su utive, koje podstiu i prijaju svim ljudima. To je, takoe, deo njegove vrline. Odustavi od naklapanja, uzdrava se on od naklapanja. Govori kad treba, govori ono to zaista jeste, to je u skladu sa ciljem, Dhammom i Vinayom. Govori rei vredne da se sauvaju, odmerene, razumne, povezane sa ciljem. To je, takoe, deo njegove vrline. Uzdrava se od oteivanja semena i biljke. Jede samo jednom dnevno, uzdravajui se od veere i od uzimanja hrane u nepropisno vreme. Uzdrava se od plesa, pevanja, instrumentalne muzike i posmatranja predstava.
Uzdrava se od noenja nakita i ulepavanja mirisima i kozmetikom. Uzdrava se od visokih i luksuznih leajeva i sedita. Uzdrava se od uzimanja zlata i novca. Uzdrava se od uzimanja nekuvanih itarica... presnog mesa... ena i devojaka, mukih i enskih robova... koza i ovaca... kokoi i svinja... slonova, stoke, konja i magaraca... zemlje i imanja. Uzdrava se on od prenoenja poruka... kupovanja i prodavanja... varanja na kantaru... podmiivanja, obmanjivanja i podvala. Uzdrava se od sakaenja, izvrenja smrtne kazne, zatvaranja, pljake i nasilja. To je, takoe, deo njegove vrline.
(Srednje poglavlje o vrlini)

I dok su neki svetenici i pustinjaci, ivei od dobijene hrane, skloni da unitavaju seme i biljke kao to su: biljke iznikle iz korena, izdanaka, kore, pupoljaka i semena -- on se uzdrava od unitavanja semena i biljaka kao to su te. To je, takoe, deo njegove vrline. Dok su neki svetenici i pustinjaci, ivei od dobijene hrane, skloni da koriste za kasniju upotrebu sauvane stvari kao to su ove: uskladitenu hranu, uskladitena pia, uskladitenu odeu, uskladitena prevozna sredstva, uskladitenu posteljinu, uskladitene mirise i uskladiteno meso -- on se uzdrava od korienja stvari sauvanih za kasniju upotrebu. To je, takoe, deo njegove vrline. Dok su neki svetenici i pustinjaci, ivei od dobijene hrane, skloni da posmatraju predstave kao to su ove: ples, pevanje, instrumentalna muzika, drama,
recitovanje pesama, pljeskanje, cimbala i bubnjevi, slike, akrobate i maioniari, borbe slonova, borbe konja, borbe bikova, borbe jaraca, borbe ovnova, borbe petlova, borbe urana, borbe tapovima, boks, rvanje, ratne igre i borbene smotre -- on se uzdrava od posmatranja predstava kao to su ove. To je, takoe, deo njegove vrline. Dok su neki svetenici i pustinjaci, ivei od dobijene hrane, skloni da u dokolici igraju: ah, kolice, mice, razne igre sa kockama, dominama i loptom, da duvaju u trube, premeu se preko glave, da se zabavljaju raznim igrakama, pogaaju slova ili misli, imitiraju druge -- on se uzdrava od igranja u dokolici. To je, takoe, deo njegove vrline. Dok su neki svetenici i pustinjaci, ivei od dobijene hrane, skloni da koriste visoke i luksuzne leajeve i drugi nametaj kao to je ovaj: ogromne otomane, otomane ukraene duborezima, prekrivaima sa dugim resama, prekrivaima u vie boja, belim vunenim prekrivaima, vunenima prekrivaima ukraenim vezenim cvetovima ili figurama ivotinja, debelim jorganima, prekrivaima sa resama, svilenim prekrivaima ukraenim draguljima; zatim koriste velike vunene tepihe i prostirke, leaje sa baldahinima, sa crvenim jastuiima za glavu i noge -- on se uzdrava od korienja visokih i luksuznih leajeva. To je, takoe, deo njegove vrline. Dok su neki svetenici i pustinjaci, ivei od dobijene hrane, skloni da koriste mirise, kozmetiku i sredstva za ulepavanje kao to su ovi: trljanje tela prahom, masiranje uljima, kupanje u namirisanoj vodi, gnjavljenje udova, korienje ogledala, pomada, ogrlica, mirisa, krema, praha za lice, maskari, narukvica, traka za glavu, dekorisanih tapova, ukraenih posuda za vodu, maeva, kitnjastih suncobrana, dekorisanih sandala, turbana, dragog kamenja, kratkih bieva od jakovog repa, belih ogrtaa sa dugim resama -- on se uzdrava od korienja mirisa, kozmetike i sredstava za ulepavanje. To je, takoe, deo njegove vrline.
Dok su neki svetenici i pustinjaci, ivei od dobijene hrane, skloni da govore o stvarima nedostojnim razgovora, kao to su ove: razgovor o kraljevima, pljakaima, ministrima; armijama, uzbunama i bitkama; hrani i piu; odei, nametaju, vencima i mirisima; roacima; vozilima; selima, varoima, gradovima, unutranjosti; enama i herojima; glasinama; priama o mrtvima; priama o raznolikosti [filozofskim raspravama o prolosti i budunosti], stvaranju zemlje i mora, o tome da li stvari postoje ili ne postoje -- on se uzdrava od govora o stvarima nedostojnim razgovora. To je, takoe, deo njegove vrline. Dok su neki svetenici i pustinjaci, ivei od dobijene hrane, skloni debatama kao to su ove: 'Ti razume ovo uenje i praksu? Ja sam taj koji razume ovo uenje i praksu. Kako ti moe razumeti ovo uenje i praksu? Ti pogreno veba. Ja vebam ispravno. Ja sam dosledan. A ti nisi. Ono to treba rei na poetku ti kae na kraju. Ono to treba rei na kraju ti kae na poetku. Ono za ta ti je trebalo toliko vremena da smisli je pobijeno. Tvoje uenje je opovrgnuto. Poraen si. Hajde pokuaj da spase svoje uenje, izvuci se iz ovoga ako moe!' -- on se uzdrava od debata kao to su ove. To je, takoe, deo njegove vrline. Dok su neki svetenici i pustinjaci, ivei od dobijene hrane, skloni da prenose poruke i izvravaju naloge za ljude kao to su ovi: kraljevi, ministri, plemeniti ratnici, svetenici, domaini ili mladii [koji im kau]: 'Idi ovamo, idi onamo, odnesi ovo tamo, donesi ono ovamo' -- on se uzdrava od prenoenja poruka i izvravanja naloga za ljude kao to su ovi. To je, takoe, deo njegove vrline. Dok su neki svetenici i pustinjaci, ivei od dobijene hrane, skloni da se upliu u zavere, ubeivanja, savetovanja, omalovaavanja i traenje usluge za uslugu, on se uzdrava od uplitanja u zavere i ubeivanja [nedozvoljenih naina da se izmami materijalna pomo od darodavaca] kao to su ova. To je, takoe, deo njegove vrline.
(Veliko poglavlje o vrlini)
Dok se neki svetenici i pustinjaci, ivei od dobijene hrane, izdravaju bavei se nedozvoljenim zanimanjima, tako prezrenim vetinama kao to su: itanje belega na udovima [npr. gledanje u dlan] tumaenje znamenja i znakova tumaenje nebeskih dogaaja [pad zvezda, kometa] tumaenje snova itanje znakova na telu [npr. frenologija] itanje znakova na tkanini koju je izgrizao mi prinoenje vatrenih rtava, rtava iz velike kutlae, rtava u ljusci, pirinanog praha, pirinanog zrna, ghija i ulja prinoenje rtava iz usta prinoenje krvavih rtava proricanje na osnovu otisaka prstiju geomantija prizivanje demona na groblju bacanje ini recitovanje maija za zatitu kue bajanje zmijom, otrovom, korpijom, pacovom, pticom, gavranom proricanje sudbine na osnovu vizija davanje zatitnih formula tumaenje krikova ptica i drugih ivotinja -on se uzdrava od bavljenja nedozvoljenim zanimanjima kao to su ova. Dok se neki svetenici i pustinjaci, ivei od dobijene hrane, izdravaju bavei se nedozvoljenim zanimanjima, tako prezrenim vetinama kao to su: odreivanje srenih i nesrenih dragulja, odee, stvari, maeva, kopalja, strela, lukova i drugog oruja; ena, deaka, devojica, robova, robinja; slonovo, konja, bizona, bikova, krava, koza, ovnova, ivine, prepelica, gutera, dugouhih glodara, kornjaa i drugih ivotinja -- on se uzdrava od bavljenja nedozvoljenim zanimanjima kao to su ova.
Dok se neki svetenici i pustinjaci, ivei od dobijene hrane, izdravaju bavei se nedozvoljenim zanimanjima, tako prezrenom vetinom kao to je predskazivanje: vladari e odmarirati vladari e odmarirati i vratiti se nai vladari e napasti i njihovi vladari e uzmai njihovi vladari e napasti i nai vladari e uzmai naim vladarima predstoji trijumf i njihovim vladarima poraz njihovim vladarima predstoji trijumf i naim vladarima poraz takav e biti trijumf, takav e biti poraz -on se uzdrava od bavljenja nedozvoljenim zanimanjima, tako prezrenom vetinom kao to je ova. Dok se neki svetenici i pustinjaci, ivei od dobijene hrane, izdravaju bavei se nedozvoljenim zanimanjima, tako prezrenom vetinom kao to je predskazivanje: bie pomraenje Meseca bie pomraenje Sunca bie naroita konstelacija zvezda Sunce i Mesec e se kretati svojim uobiajenim putanjama Sunce i Mesec e se kretati neuobiajenim putanjama zvezde e se kretati svojim uobiajenim putanjama zvezde e se kretati neuobiajenim putanjama predstoji kia meteora nebo e se zamraiti predstoji zemljotres bie grmljavine iz vedrog neba predstoji izlazak, zalazak, tamnjenje i posvetljenje Sunca, Meseca i zvezda
takav e biti rezultat Meseevog pomraenja... izlaska, zalaska, tamnjenja i posvetljenja Sunca, Meseca i zvezda -on se uzdrava od bavljenja nedozvoljenim zanimanjima, tako prezrenom vetinom kao to je ova. Dok se neki svetenici i pustinjaci, ivei od dobijene hrane, izdravaju bavei se nedozvoljenim zanimanjima, tako prezrenom vetinom kao to je predskazivanje: bie obilna kia; bie sua bie rodna godina; bie glad bie mir i sigurnost; bie opasnosti bie bolesti; nee biti bolesti ili zarauju za ivot voenjem knjiga, proraunavanjem, pisanjem pesama ili poduavanjem hedonistikim vetinama i uenjima -on se uzdrava od bavljenja nedozvoljenim zanimanjima, tako prezrenom vetinom kao to je ova. Dok se neki svetenici i pustinjaci, ivei od dobijene hrane, izdravaju bavei se nedozvoljenim zanimanjima, tako prezrenom vetinom kao to je: izraunavanje povoljnih dana za sklapanje braka, veridbu, razvod; za naplatu dugova ili investiranje i davanje pozajmice; da se bude privlaan ili neprivlaan; leenje ena koje su se podvrgle pobaaju ili su prerano rodile; recitovanje maija da se oveku vee jezik, da mu se paraliu vilice, da izgubi kontrolu nad sopstvenim rukama ili da ogluvi; za dobijanje prorokih odgovora na pitanja upuenih ogledalu, mladoj devojci ili medijumu; za oboavanje Sunca, oboavanje velikog Brame, izbacivanje plamenova iz usta, zazivanje boginje sree --
on se uzdrava od bavljenja nedozvoljenim zanimanjima, tako prezrenom vetinom kao to je ova. Dok se neki svetenici i pustinjaci, ivei od dobijene hrane, izdravaju bavei se nedozvoljenim zanimanjima, tako prezrenom vetinom kao to je: obeavanje darova boanstvima u zamenu za uslugu; ispunjavnje takvih obeanja demonologija poduavanje maija za zatitu kue izazivanje poveanje potencija ili impotencije osveivanje mesta za igradnju obavljanje ritualnog ispiranja usta ili kupanja nuenje rtvenih vatri pripremanje sredstava za povraanje, purgativa, sredstava za iskaljavanje, diuretika, sredstava protiv glavobolje pripremanje unih kapi, onih kapi, sredstava za ispiranje oiju i za katarakt praktikovanje hirurgije, leenje dece, propisivanje lekova i terapija -on se uzdrava od bavljenja nedozvoljenim zanimanjima, tako prezrenom vetinom kao to je ova. To je, takoe, deo njegove vrline. Monah tako usavren u vrlini ne vidi bilo kakvu opasnost od svoje obuzdanosti vrlinom. Ba kao to i posveen plemeniti ratnik koji je porazio svoje neprijatelje ne vidi bilo kakvu opasnost od svojih neprijatelja, isto tako monah tako usavren u vrlini ne vidi bilo kakvu opasnost od svoje obuzdanosti vrlinom. Obdaren tim plemenitim sastojkom vrlinom, on je u sebi osetljiv na zadovoljstvo to mu niko nita prebaciti ne moe. Tako se monah usavrava u vrlini.
(Obuzdanost ula)
A kako on straari na vratima svojih ula? Kad vidi oblik okom, ne posee on za celinom ili za delom jer bi ga -- ukoliko ne obuzdava svoje ulo vida -- rave, loe stvari kao to su pohlepa ili grozniavost mogle preplaviti. Kad uje zvik uhom... Kad oseti miris nosom... Kad oseti ukus jezikom... Kad oseti dodir telom... Kad prepozna ideju razumom, ne posee on za celinom ili za delom jer bi ga -- ukoliko ne obuzdava svoje ulo razuma -- rave, loe stvari kao to su pohlepa ili grozniavost mogle preplaviti. Tako on straari na vratima svojih ula.
(Paljivost i budnost)
A kako je on postojane panje i budnosti? Kad odlazi i dolazi, on to ini s panjom. Kad gleda blizu i daleko... kad se savija i kad isprua svoje udove... kad nosi svoj spoljanji ogrta, svoj gornji ogrta, svoju posudu... kada jede, pije, vae i guta... kada prazni beiku i creva... kad hoda, stoji, sedi, lee, ustaje, govori i kad uti, on to ini s panjom. Tako je on postojane panje i budnosti.
(Zadovoljenost)
A kako je on zadovoljan? Ba kao to ptica, gde god da ide, leti svojim krilima kao jedinim teretom, tako je i on zadovoljan ogrtaem kojim pokriva svoje telo i isproenom hranom kojom utoljuje glad. Gde god da ide, samo najnunije sa sobom nosi. Tako je on zadovoljan.
(Izbegavanje prepreka)
Tako usavren u vrlini, tako obuzdanih ula, tako paljiv i budan i tako zadovoljan, trai on osamljeno mesto, u umi, u hladu drveta, u planini, u dolini, u peini, na groblju, u dungli, na otvorenom, u plastu sena. Posle obroka, vraajui se iz proenja hrane, on seda, prekrtenih nogu, uspravnih lea i usredsreene panje. Naputajui gramzivost prema ovome svetu, boravi on svesti liene gramzivosti. On isti svoj um od gramzivosti. Naputajui zlovolju i ljutnju, boravi on svesti liene zlovolje i ljutnje, osetljiv za dobrobit svih ivih bia. On isti svoj um od
zlovolje i ljutnje. Naputajui lenjost i tromost, boravi on svesti liene lenjosti i tromosti, sabran, budan, prijemiv za svetlost. Naputajui uznemirenost i napetost, boravi on neuznemiren, uma stianog. On isti svoj um od uznemirenosti i napetosti. Naputajui neizvesnost, boravi on prevladavi neizvesnost, bez ikakve dileme u pogledu povoljnih mentalnih kvaliteta. On isti svoj um od neizvesnosti. Zamislite oveka koji, pozajmivi novac, uloi ga u posao. I posao mu uspe. On otplati dug i jo mu ostane da izdrava enu. I tad pomisli: 'Ranije sam, pozajmivi novac, investirao u posao. I posao je dobro krenuo. Otplatio sam dug i jo mi je preostalo da izdravam enu.' Zbog svega toga on bi doiveo radost i sreu. A sad zamislite da se ovek razboli -- mue ga bolovi i ozbiljna bolest. Ne uiva u jelu, a u telu nema nimalo snage. Kako vreme prolazi on se polako oporavi od te bolesti. Sada uiva u jelu i u telu ima snage. I tad pomisli: 'Ranije, bio sam bolestan... Sada sam se oporavio od bolesti. Uivam u jelu i u telu imam snage.' Zbog svega toga on bi doiveo radost i sreu. A sad zamislite da je ovek u zatvoru. Kako vreme prolazi, on jednog dana bude puten, iv i zdrav, bez ikakve tete po svoju imovinu. I tad pomisli: 'Ranije, bio sam u zatvoru. Sada sam puten, iv i zdrav, bez ikakve tete po svoju imovinu.' Zbog svega toga on bi doiveo radost i sreu. A sad zamislie da je ovek rob, potinjen drugima, ne sam svoj gospodar, nije slobodan da ide kud mu je volja. Kako vreme prolazi, on jednog dana bude osloboen ropstva, postane sam svoj gospodar, a nije potinjen drugima, slobodan je da ide kud mu je volja. I tad pomisli: 'Ranije, bio sam rob... A sad sam osloboen ropstva, postao sam svoj gospodar, a nisam potinjen drugima, slobodan sam da idem kud mi je volja.' Zbog svega toga on bi doiveo radost i sreu. A sad zamislite da ovek, nosei novac i robu, ide putem kroz nenastanjen predeo.
Kako vreme prolazi, on na kraju proe taj nenastanjen predeo, iv i zdrav, bez gubitka imovine. I tad pomisli: 'Ranije sam, nosei novac i robu, iao putem kroz nenastanjen predeo. A sad sam proao taj nenastanjen predeo, iv i zdrav, bez gubitka imovine.' Zbog svega toga on bi doiveo radost i sreu. Na isti nain, kada tih pet prepreka nije u sebi napustio, monah na to gleda kao na dug, bolest, zatvor, ropstvo, put kroz nenastanjen predeo. Ali kada je tih pet prepreka napustio u sebi, on na to gleda kao na odsustvo dugova, zdravlje, izbavljenje iz zatvora, slobodu, sigurno mesto. Videvi da ih je napustio u sebi, biva mu drago. Kad mu je drago on postaje ushien. Kad je ushien telo mu je sve mirnije. Kad mu je telo sve mirnije, prijemiv je za zadovoljstvo. Kad oseti zadovoljstvo, njegov um postaje skoncentrisan.
(etiri zadubljenja)
Potpuno odvojen od telesnih zadovoljstava, odvojen od tetnih mentalnih sadraja, ulazi on i boravi u prvom zadubljenju: ushienju i zadovoljstvu roenim iz osame, praeni usmerenom milju i vrednovanjem. On prodire i proima, preplavljuje i ispunjava upravo to telo ushienjem i zadovoljstvom roenim iz osame. Ba kao kad bi vet kupalini majstor ili njegov pomonik sipao prah za pranje u bronzanu posudu i izmeao ga, postepeno dosipajui u njega vodu, sve dok sapunjava lopta ne upije vlagu, ne postane promoena i zasiena vlagom spolja i iznutra, ali tako da se voda ne cedi iz nje -- isto tako monah napaja i oplahuje, ispunjava i proima celo svoje telo tim prijatnim oseajem zadovoljstva roenim iz osame, tako da mu nijedan deo tela ne ostaje nezahvaen tim oseajem. To se naziva udom pouke. A zatim, smirivanjem usmerene misli i vrednovanja, ulazi on i boravi u drugom zadubljenju: ushienju i zadovoljstvu roenim iz sabranosti, usmerenosti svesti na jednu taku, a osloboene usmerene misli i vrednovanja, roenim iz samopuzdanja. On prodire i proima, preplavljuje i ispunjava upravo to telo
ushienjem i zadovoljstvom roenim iz sabranosti. Kao jezero ispunjeno vodom koja u njemu izvire, a nema priliva vode ni s istoka ni sa zapada, ni sa severa ni sa juga, pa ako ni kia ne padne s vremena na vreme, ipak e u tom jezeru svea voda strujati, napajati ga i proimati, preplavljati i ispunjavati ga, tako da nijedan deo jezera ne ostane izvan dosega svee vode; isto tako monah prodire i proima, preplavljuje i ispunjava upravo to telo ushienjem i zadovoljstvom roenim iz sabranosti. To se, takoe, naziva udom pouke. A zatim, odvraajui se i od oseaja ushienja, boravi ravnoduan, paljiv i sabran, pa telesno doivljava zadovoljstvo. Ulazi on i boravi u treem zadubljenju, koje oplemenjena bia opisuju reima: 'Ko je ravnoduan i paljiv, ivi zadovoljno.' On prodire i proima, preplavljuje i ispunjava upravo to telo zadovoljstvom, osloboen ushienja. Kao to u jezeru s belim, crvenim ili plavim lotosovim cvetovima neki beli, crveni ili plavi cvetovi, iznikli pod vodom, ne izlaze na povrinu, nego cvetaju pod vodom, pa ih svea voda napaja i oplahuje, ispunjava i proima od korena do vrha latica, isto tako monah napaja... celo svoje telo zadovoljstvom, osloboenim ushienja. To se, takoe, naziva udom pouke. A zatim, naputa zadovoljstvo i nezadovoljstvo. Kad tako ieznu dotadanje radosti i alosti, monah ulazi i boravi u etvrtom zadubljenju. To je stanje bez zadovoljstva i nezadovoljstva, proieno ravnodunom panjom. On sedi proimajui telo istom, sjajnom svesnou. Kao da neki ovek sedi zaogrnut belim platnom od glave do pete, tako da mu nijedan deo tela ne ostane neogrnut tim belim platnom, tako i monah sedi proimajui telo istom, sjajnom svesnou. Nema nijednog delia njegovog tela neproetog istom, sjajnom svesnou To se, takoe, naziva udom pouke.
(Znanje uvida)
Uma tako sabranog, proienog i razbistrenog, neukaljanog, osloboenog neistoa, prijemivog, liernog krutosti, postojanog i spokojnog, on ga tada usmerava i primenjuje u saznavanju i sagledavanju. On uvia: 'Ovo moje telo ima oblik, sainjeno je od etiri osnovna elementa, roeno od oca i majke, hranjeno pirinem i mlekom, podlono je prolaznosti, trenju, stiskanju, rastvaranju i razlaganju. A i svest mi postoji tek u toj vezi i zavisnosti. To je uporedivo s draguljem berilom, sjajne zlatno-ute boje, savreno izbruenim osmorostranim kristalom, bistrim i prozirnim, kojemu nema mane ni u kojem pogledu, a kroz njega da je provuena nit -- plava, ili uta, ili crvena, ili bela, ili narandasta. I taj dragulj uzme u ruku otrovid ovek, pa jasno vidi: 'Ovo je dragulj beril, sjajne zlatno-ute boje, savreno izbruen osmorostrani kristal, bistar i proziran, kojemu nema mane ni u kojem pogledu, a kroz njega je provuena nit -- plava, ili uta, ili crvena, ili bela, ili narandasta. Isto tako i monah, kad mu je um sabran, proien i razbistren, neukaljan, osloboen neistoa, prijemiv, liern krutosti, postojan i spokojan, on ga tada usmerava i primenjuje u saznavanju i sagledavanju. On uvia: 'Ovo moje telo ima oblik, sainjeno je od etiri osnovna elementa, roeno od oca i majke, hranjeno pirinem i mlekom, podlono je prolaznosti, trenju, stiskanju, rastvaranju i razlaganju. A i svest mi postoji tek u toj vezi i zavisnosti.' To se, takoe, naziva udom pouke.
(Telo od uma stvoreno)

Uma tako sabranog, proienog i razbistrenog, neukaljanog, osloboenog neistoa, prijemivog, lienog krutosti, postojanog i spokojnog, on moe da ga tada usmerava i primenjuje, i da tako proizvede telo koje e biti tvorevina uma. On iz ovog tijela proizvodi drugo telo iji je oblik tvorevina uma, snabdeveno svim delovima i udovima, pa i osetnim sposobnostima. To je uporedivo s ovekom koji bi izvlaei vlat trave iz njezinog omotaa, razmiljao ovako: 'Ovo je vlat, a ovo
omota. Poto je vlat jedan deo, a omota drugi, mogue je vlat izvui iz omotaa.' Ili kad bi ovek izvlaio ma iz korica, razmiljao ovako: 'Ovo je ma, a ovo su korice. Poto je ma jedan deo, a korice drugi, mogue je ma izvui iz korica.' Ili kad bi ovek izvlaio zmiju iz kouljice, razmiljao ovako: 'Ovo je zmija, a ovo je kouljica. Poto je zmija jedan deo, a kouljica drugi, mogue je zmiju izvui iz kouljice.' Na isti nain i monah, uma tako sabranog, proienog i razbistrenog, neukaljanog, osloboenog neistoa, prijemivog, lienog krutosti, postojanog i spokojnog, moe da ga tada usmerava i primenjuje, i da tako proizvede telo koje e biti tvorevina uma. On iz ovog tijela proizvodi drugo telo iji je oblik tvorevina uma, snabdeveno svim delovima i udovima, pa i osetnim sposobnostima. To se, takoe, naziva udom pouke.
(Natprirodne moi)
Uma tako sabranog, proienog i razbistrenog, neukaljanog, osloboenog neistoa, prijemivog, lienog krutosti, postojanog i spokojnog, on moe da ga tada usmjeri i primjeni u svrhu drugih natprirodnih moi. Sposoban je za mnoge natprirodne moi: da se iz jednog bia pretvara u mnoga, a iz mnogih opet u jedno, da se pojavljuje i iezava prolazei bez smetnje kroz pregrade, zidove i bregove kao kroz prazan prostor, da uroni u zemlju i izroni iz nje kao da je voda, da hoda po povrini vode kao po zemlji, da skrtenih nogu leti kao ptica na krilima, pa ak i da Mjesec i Sunce, koji su tako moni i velianstveni, dotakne i pogladi rukom, te da telesno dosegne sve do Braminog sveta. To je uporedivo s vetinom grnara ili njegovog pomonika da od dobro pripremljene gline proizvede posudu kojeg god oblika eli, ili s vetinom rezbara slonovae ili njegovog pomonika da od dobro pripremljenog komada slonovae proizvede ukras od slonovae kojeg god oblika eli, ili s vetinom zlatara ili njegovog pomonika da od dobro pripremljenog komada zlata proizvede nakit kojeg god oblika eli; na isti nain -- uma tako sabranog, proienog i razbistrenog, neukaljanog, osloboenog neistoa, prijemivog, lienog krutosti, postojanog i spokojnog -- monah ga usmerava i
ovladava natprirodnim moima. Uticaj svoga tela proiruje i na Bramin svet. To se, takoe, naziva udom pouke.
(Vidovitost)
Uma tako sabranog, proienog i razbistrenog, neukaljanog, osloboenog neistoa, prijemivog, lienog krutosti, postojanog i spokojnog -- monah ga usmerava i ovladava moi boanskog sluha. On uje -- uz pomo boanskog sluha, proienog i superiornog u odnosu na ljudski -- obe vrste zvukova: boanske i ljudske, bilo da su blizu ili daleko. Kao to ovek koji ide putem uje zvuk zvona predvodnika stada, malih bubnjeva, koljki, cimbala i drugih instrumenata. I on zna: 'Ovo je zvuk zvona predvodnika stada, ovo je zvuk malih bubnjeva, ovo je zvuk koljki, ovo je zvuk cimbala i ovo je zvuk drugih instrumenata.' Na isti nain -- uma tako sabranog, proienog i razbistrenog, neukaljanog, osloboenog neistoa, prijemivog, lienog krutosti, postojanog i spokojnog -- monah ga usmerava i ovladava moi boanskog sluha. On uje -- uz pomo boanskog sluha, proienog i superiodnog u odnosu na ljudski -- obe vrste zvukova: boanske i ljudske, bilo da su blizu ili daleko. To se, takoe, naziva udom pouke.
(itanje misli)
Uma tako sabranog, proienog i razbistrenog, neukaljanog, osloboenog neistoa, prijemivog, lienog krutosti, postojanog i spokojnog -- monah ga usmerava i ovladava moi itanja misli drugih bia. On zna misli drugih bia, drugih pojedinaca, obujmivi njihovu svest svojom sveu. On um ispunjen strau vidi kao um ispunjen strau, a um bez strasti kao um bez strasti. On um ispunjen odbojnou vidi kao um ispunjen odbojnou, a um bez odbojnosti kao um bez odbojnosti. On ogranien um vidi kao ogranien um, a rasejan um kao rasejan um. On rasplinut um vidi kao rasplinut um, a nerasplinut um kao nerasplinut um. On
skoncentrisan um vidi kao skoncentrisan um, a neskoncentrisan um kao neskoncentrisan um. On osloboen um vidi kao osloboen um, a neosloboen um kao neosloboen um. Ba kao to devojka -- ili mladi -- koja voli ukrase, posmatra odraz svog lica u ogledalu ili u posudi punoj iste vode i zna da je ono 'runo' ako je runo ili 'nije runo' ako nije runo. Na isti nain -- uma tako sabranog, proienog i razbistrenog, neukaljanog, osloboenog neistoa, prijemivog, lienog krutosti, postojanog i spokojnog -- monah ga usmerava i ovladava moi itanja misli drugih bia. On zna misli drugih bia, drugih pojedinaca, obujmivi njihovu svest svojom sveu. On um ispunjen strau vidi kao um ispunjen strau, a um bez strasti kao um bez strasti... osloboen um vidi kao osloboen um, a neosloboen um kao neosloboen um. To se, takoe, naziva udom pouke.
(Seanje na prole ivote)

Uma tako sabranog, proienog i razbistrenog, neukaljanog, osloboenog neistoa, prijemivog, lienog krutosti, postojanog i spokojnog -- monah ga usmerava i ovladava moi seanja prolih ivota (dosl. prolih domova). On se sea mnotva svojih prolih ivota, tj. jednog roenja, dva roenja, tri roenja, etiri pet, deset, dvadeset, trideset, etrdeset, pedeset, stotinu, hiljadu, sto hiljada, mnogih eona skupljanja kosmosa i mnogih eona irenja kosmosa, mnogih eona skupljanja i irenja kosmosa, [priseajui se]: 'Tu sam se ovako zvao, pripadao toj porodici, tako izgledao. tako sam se hranio, doivljavao takva zadovoljstva i bol, tako okonao svoj ivot. Iezavajui iz tog stanja, pojavio sam se onamo.' Tako se on sea mnotva svojih prolih ivota u detalje. Ba kao kada bi ovek napustivi rodno selo otiao u drugo, a onda iz tog sela u tree, pa se iz njega vratio nazad u rodno selo. I onda pomisli: 'Napustio sam rodno selo i otiao u drugo. Tamo sam ovako stojao, ovak osedeo, ovako razgovarao i ovako utao. A onda sam iz tog sela otiao u tree. Tamo sam ovako stojao, ovako sedeo, ovako razgovarao i ovako utao. Pa sam se iz toga sela vratio kui.' Na isti nain -- uma tako
sabranog, proienog i razbistrenog, neukaljanog, osloboenog neistoa, prijemivog, lienog krutosti, postojanog i spokojnog -- monah ga usmerava i ovladava moi seanja prolih ivota. On se sea mnotva svojih prolih ivota... u detalje. To se, takoe, naziva udom pouke.
(Umiranje i ponovno raanje bia)

Uma tako sabranog, proienog i razbistrenog, neukaljanog, osloboenog neistoa, prijemivog, lienog krutosti, postojanog i spokojnog -- monah ga usmerava i ovladava moi uvida u beskrajno umiranje i ponovno raanje bia. On vidi -- uz pomo boanskog oka, proienog i superiornog u odnosu na ljudsko -bia kako umiru i ponovno se raaju i uvia kako su inferiorna ili superiorna, lepa ili runa, srena ili nesrena u skladu sa svojom kammom: 'Ta bia -- optereena loim postupcima telom, govorom i milju, koja su psovala plemenite, zastupala pogrene stavove i postupala voena takvim pogrenim stavovima -- posle razlaganja svog tela, posle smrti, preporodila su se na niem nivou egzistencije, na loem odreditu, u paklu. Ali ona bia -- unapreena dobrim postupcima telom, govorom i milju, koja nisu psovala plemenite, koja su zastupala ispravne stavove i nisu postupala voena pogrenim stavovima -- posle razlaganja svog tela, posle smrti, preporodila su se na viem nivou egzistencije, na dobrom odreditu, u nebeskom svetu.' Tako -- uz pomo boanskog oka, proienog i superiornog u odnosu na ljudsko -- on vidi bia kako umiru i ponovno se raaju i uvia kako su inferiorna ili superiorna, lepa ili runa, srena ili nesrena u skladu sa svojom kammom. Ba kao da u sred grada postoji jedna visoka kula i ovek otra oka stoji na njenom vrhu, gde moe da vidi ljude kako ulaze u kuu, izlaze iz nje, hodaju du ulice i sede na glavnom trgu. I onda on pomisli: 'Ovi ljudi ulaze u kuu, izlaze iz nje, hodaju du ulice i sede na glavnom trgu.' Na isti nain -- uma tako sabranog, proienog i razbistrenog, neukaljanog, osloboenog neistoa, prijemivog, lienog krutosti, postojanog i spokojnog -- monah ga usmerava i
ovladava moi uvida u beskrajno umiranje i ponovno raanje bia. On vidi -- uz pomo boanskog oka, proienog i superiornog u odnosu na ljudsko -- bia kako umiru i ponovno se raaju i uvia kako su inferiorna ili superiorna, lepa ili runa, srena ili nesrena u skladu sa svojom kammom... To se, takoe, naziva udom pouke.
(Prestanak mentalnih neistoa)

Uma tako sabranog, proienog i razbistrenog, neukaljanog, osloboenog neistoa, prijemivog, lienog krutosti, postojanog i spokojnog -- monah ga usmerava i ovladava moi znanja o prestanku mentalnih neistoa. On uvia, u trenutku dok se javlja: 'Ovo je patnja... Ovo je nastanak patnje... ovo je prestanak patnje... Ovo je put koji vodi do prestanka patnje... Ovo su mentalne neistoe... Ovo je nastanak mentalnih neistoa. Ovo je prestanak mentalnih neistoa... Ovo je put koji vodi do prestanka mentalnih neistoa.' Sa takvim znanjem, sa takvim uvidom, njegovo srce je osloboeno od neistoe senzualnosti, neistoe nastanka, neistoe neznanja. Sa oslobaanjem dolazi saznanje: 'Osloboen sam.' On uvia: 'Nema vie preporaanja, proivljen je svetaki ivot, izvren je zadatak. Nita vie ne preostaje na ovom svetu da se uini.' Ba kao kada bi u planinskoj dolini postojalo jezero -- bistro, prozrano i nezamueno -- tako da ovek otra oka koji stoji na obali moe da vidi koljke, pesak i kamenie na dnu, a isto tako i jata riba kako plivaju tamo-amo i onda pomisli. 'Ovo jezero je bistro, prozrano i nezamueno. Eno tamo su koljke, pesak i kamenii na dnu, a onamo jata riba plivaju tamo-amo.' Isto tako -- uma tako sabranog, proienog i razbistrenog, neukaljanog, osloboenog neistoa, prijemivog, lienog krutosti, postojanog i spokojnog -- monah ga usmerava i ovladava moi znanja o prestanku mentalnih neistoa. On uvia, u trenutku dok se javlja: 'Ovo je patnja... Ovo je nastanak patnje... ovo je prestanak patnje... Ovo je put koji vodi do prestanka patnje... Ovo su mentalne neistoe... Ovo je nastanak mentalnih neistoa. Ovo je prestanak mentalnih neistoa... Ovo je put koji vodi do prestanka mentalnih neistoa.' Sa
takvim znanjem, sa takvim uvidom, njegovo srce je osloboeno od neistoe senzualnosti, neistoe nastanka, neistoe neznanja. Sa oslobaanjem dolazi saznanje: 'Osloboen sam.' On uvia: 'Nema vie preporaanja, proivljen je svetaki ivot, izvren je zadatak. Nita vie ne preostaje na ovom svetu da se uini.' To se, takoe, naziva udom pouke. To su tri vrste uda, Kevado, koja ja mogu da objasnim poto sam se o njima osvedoio i razumeo ih.]
(Razgovori sa bogovima)
"Jednom se, Kevado, neki redovnik u ovoj prosjakoj zajednici upustio u ovakvo razmiljanje: "Gdje ova etiri velika poela nestaju bez ostatka, tj. poelo zemlja, poelo voda, poelo vatra i poelo vazduh." Tada se taj prosjak toliko zadubio u meditaciju da se pred njegovom zadubljenom svijeu otvorio put kojim kroe bogovi. [Tako se on zaputi bogovima podruja etiri velika kralja i, stigavi, upita ih: "Prijatelji, gde ova etiri velika poela -- poelo zemlja, poelo voda, poelo vatra i poelo vazduh -- nestaju bez ostatka?" Kad ovo bi izreeno bogovi podruja etiri velika kralja rekoe monahu: "Mi takoe ne znamo gde etiri velika poela... nestaju bez ostatka. Ali postoje etiri velika kralja, koji su iznad nas i uzvieniji od nas. Oni bi trebalo da znaju gde etiri velika poela... nestaju bez ostatka." Tako se monah zaputi ka etiri velika kralja i, stigavi, upita ih: "Prijatelji, gde ova etiri velika poela... nestaju bez ostatka.?" Kad ovo bi izreeno etiri velika kralja rekoe monahu: "Mi takoe ne znamo gde
etiri velika poela... nestaju bez ostatka. Ali postoje Trideset tri boga, koji su iznad nas i uzvieniji od nas. Oni bi trebalo da znaju ..." Tako se monah zaputi ka Trideset tri boga i, stigavi, upita ih: "Prijatelji, gde ova etiri velika poela... nestaju bez ostatka.?" Kad ovo bi izreeno Trideset tri boga rekoe monahu: "Mi takoe ne znamo gde etiri velika poela... nestaju bez ostatka. Ali postoji Saka, vladar bogova, koji je iznad nas i uzvieniji od nas. On bi trebalo da zna..." Tako se monah zaputi ka Saki, vladaru bogova, i, stigavi, upita ga: "Prijatelju, gde ova etiri velika poela... nestaju bez ostatka.?" Kad ovo bi izreeno Saka, vladar bogova, ree monahu: "Ja takoe ne znam gde etiri velika poela... nestaju bez ostatka. Ali postoje Jama bogovi, koji su iznad mene i uzvieniji od mene. Oni bi trebalo da znaju ..." Jama bogovi rekoe: "Mi takoe ne znamo... Ali postoji bog po imenu Sujama... On bi trebalo da zna... Sujama ree: "Ja takoe ne znam... Ali postoji bog po imenu Santuita... On bi trebalo da zna... Santuita ree: "Ja takoe ne znam... Ali postoje Nimanarati bogovi... Oni bi trebalo da znaju ..." Nimanarati bogovi: "Mi takoe ne znamo... Ali postoji bog po imenu Sunimita... On bi trebalo da zna... Sunimita ree: "Ja takoe ne znam... Ali postoje Paranimitavaavati bogovi... Oni bi trebalo da znaju ..."
Paranimitavaavati bogovi rekoe: "Mi takoe ne znamo... Ali postoji bog po imenu Paranimita Vaavati... On bi trebalo da zna... Tako se monah zaputi ka Vaavati bogu i, stigavi, upita ga: "Prijatelju, gde ova etiri velika poela... nestaju bez ostatka.?" Kad ovo bi izreeno Vaavati bog ree monahu: "Ja takoe ne znam gde etiri velika poela... nestaju bez ostatka. Ali postoje bogovi koji ine pratnju boga Brahme, koji su iznad mene i uzvieniji od mene. Oni bi trebalo da znaju gde ova etiri velika poela... nestaju bez ostatka." Tada se taj monah toliko zadubio u meditaciju da se pred njegovom zadubljenom svijeu otvorio put ka bogovima koji ine pratnju boga Brahme. Tako se on zaputi bogovima koji ine pratnju boga Brahme i, stigavi, upita ih: "Prijatelji, gde ova etiri velika poela -- poelo zemlja, poelo voda, poelo vatra i poelo vazduh -nestaju bez ostatka?" Kad ovo bi izreeno bogovi koji ine pratnju boga Brahme rekoe monahu: "Mi takoe ne znamo gde etiri velika poela... nestaju bez ostatka. Ali postoji Brahma, Veliki Brahma, vrhovni, moni, sveznajui, vladar, gospod, ustroitelj, stvoritelj, rukovodilac, otac svega to je bilo i to e biti. On je iznad od nas i uzvieniji od nas. On bi trebalo da zna gde etiri velika poela... nestaju bez ostatka." "Ali gde je, prijatelji, Veliki Brahma sada?" "Monae, mi takoe ne znamo gde Brahma jeste i na koji nain Brahma jeste. Ali kada se pojave znaci, svetlost zablista, kada se pojavi sjaj, Brahma e se pojaviti. Jer to su nagovetaji Brahminog pojavljivanja: svetlost zablista i pojavi se sjaj." I ubrzo zaista se pojavi Brahma. Tako se monah zaputi ka Velikom Brahmi i, stigavi, upita ga: "Prijatelju, gde ova etiri velika poela -- poelo zemlja, poelo voda, poelo vatra i poelo vazduh -file:///C|/budizam2007decembar/files/canon/digha/dn11.html (24 of 27) [10.2.2008 20:57:56]
nestaju bez ostatka?"] Kad ovo bi izreeno Veliki Brahma ree monahu: "Ja sam, prosjae, Brahma, Veliki Brahma, vrhovni, moni, sveznajui, vladar, gospod, ustroitelj, stvoritelj, rukovodilac, otac svega to je bilo i to e biti" A onaj prosjak i po drugi puta... i po trei puta oslovi Velikog Brahmu ovako: "Ja te, prijatelju, ne pitam jesi li ti Brahma, Veliki Brahma, svemoni..., nego te pitam gdje ova etiri poela nestaju bez ostatka..." Napokon, Kevado, Veliki Brahma uzme tog prosjaka za ruku, pa ga odvede na stranu i ree mu: "Ovi su bogovi, koji su utjelovljenje Brahme, uvjereni da nema nita to Brahma ne vidi, ne zna i ne moe. Zato ti ja u njihovoj prisutnosti nisam odgovorio. No ja, prosjae, ne znam gdje ova velika etiri poela nestaju bez ostatka... A ti si, prosjae, loe postupio i pogrijeio kad si, ne marei za Blaenoga, poao na drugu stranu da trai odgovor na to pitanje. Nego se vrati, prosjae, Blaenome, pa ga to upitaj i pridravaj se onoga to ti on odgovori. Tada, Kevado, taj prosjak iezne iz Brahmina svijeta (tako brzo) kao kada bi snaan ovjek ispruio stisnutu aku i kao kad bi ispruenu stisnuo, pojavi se preda mnom. Pozdravi me i sjedne po strani, pa me upita (isto to i Brahmu), a ja mu tada rekoh ovako: "U starim su vremenima, prosjae, moreplovci prije nego to bi isplovili uzimali na brod pticu za izvianje obale. Kad bi brod isplovio izvan dogleda kopna, onda bi pustili pticu izviaicu. Ona bi letjela na istok, na jug, na zapad, na sjever, prema zenitu, pa na etiri sporedne strane svijeta. Ako bi igde ugledala obalu, uputila bi se tamo, a ako ne vratila bi se natrag na brod. Isto si tako i ti, prosjae, iao da
trai odgovor na ovo pitanje sve do Brahminog svijeta, ali ga nisi naao, pa si se vratio meni. To pitanje, prosjae, ne valja postavljati ovako: "Gdje ova etiri velika poela nestaju bez ostatka...?" To pitanje treba postaviti na ovaj nain: Gdje voda i zemlja, vatra i vazduh nemaju oslonca? Gdje dugo i kratko, sitno i krupno, lijepo i runo, gdje ime-i-lik (ili duh i tijelo) bivaju dokinuti bez ostatka? Na to pitanje odgovor glasi: Tamo gdje svijest nije usmjerena ni omeena, nego je potpuno odsutna, tamo ni voda, ni zemlja, ni vatra, ni vazduh nemaju oslonca, tamo dugo i kratko, sitno i krupno, lepo i runo, tamo ime i lik bivaju dokinuti bez ostatka. S prestankom svesti i to se sve dokida. Tako ree Blaeni. A Kevado, sin graanske porodice, oduevljen se obradova govoru Blaenoga.
[1] Nalanda, u blizini Raagahe, prestolnice Magade, bila je ve u Budino doba veliki kulturni centar. Od poetka srednjeg vijeka, pa do izumiranja budizma u Indiji (oko 12. v.) Nalanda je bila uveni budistiki univerzitetski grad. Iskopine Nalande, polovinom 20. v., jo uvijek svjedoe o ljepoti budistike arhitekture i skulpture toga vremena. Pokret za obnovu budizma u Indiji doveo je u doba oko 2500. godinjice Budine smrti i do obnavljanja meunarodnog budistikog univerziteta u Nalandi, ija je djelatnost otpoela izdavanjem Tipitake ili kanonskih djela o Budinu uenju na izvornom pali jeziku. [Natrag]
Rev. 9/12/2002
SN I.1: Ogha-tarana Sutta
Samyutta Nikaya I.1
Ogha-tarana sutta Prelazak preko bujice

Napomena: Ovaj govor zapoinje Samyutta nikayu paradoksom. Komentar nas informie da je Buda boginju poduio putem paradoksa kako bi obuzdao njezinu oholost. Da bi ovaj paradoks dobio svoj kontekst, trebalo bi proitati i druge odlomke iz kanona u kojima se razmatra ispravan napor.
Ovako sam uo. Jednom je Blaeni boravio blizu Savatija, u etinom gaju, u manastiru Anatapindike. I tada izvesna boginja, u sred noi, tako bletava da je njezin sjaj obasjao itav etin gaj, doe do Blaenog. Pristigavi, poto mu se poklonila, stade sa strane. I dok je tako stajala obrati mu se: "Kaite mi, dragi gospodine, kako ste vi preli preko ove bujice". "Ja sam preko ove bujice preao ne jurei suvie napred, ne zadravajui se u mestu."
"Ali kako ste, dragi gospodine, preli preko ove bujice ne jurei suvie napred, ne zadravajui se u mestu?" "Kada sam jurio suvie napred upadao sam u vrtlog. Kada sam se zadravao u mestu tonuo sam. I tako sam preao preko ove bujice ne jurei suvie napred, ne zadrzavajui se u mestu." [Boginja:] Posle toliko vremena vidim bramana, potpuno osloboenog, koji je, ne jurei suvie napred, ne zadrzavajui se u mestu, preao preko svih zamki ovoga sveta. Tako ree boginja. A uitelj to potvrdi. Shvativi: "Uitelj potvrdi to to rekoh", ona mu se pokloni, obie ga - ostavljajui ga sa svoje desne strane - i ubrzo nestade.
SN I.10: Aranna sutta
Samyutta nikaya I.10
Aranna sutta U divljini

Stavi po strani, boginja se stihovima obrati Blaenom: ivei u divljini, boravei smireni, ostajui neokaljani, jedui tek jedan obrok dnevno: zato su njihova lica tako blistava i vedra? [Buda:] Oni ne ale za prolou, ne eznu za budunou. Oni borave u sadanjosti. Eto zato su njihova lica
SN I.10: Aranna sutta
tako blistava i vedra. eznui za budunou, alei za prolou, budale venu poput zelene trske, kad je odseku
SN I.18: Hiri sutta
Hiri sutta Savest

Koji je na ovome svetu ovek omeen svojom saveu, koji se na prekor trgne poput rasnog pastuva na fijuk bia? Oni obuzdani saveu retki su -oni to kroz ivot hode uvek sabrani. Doavi do kraja patnje i teskobe, oni kroz nevolje prolaze spokojni;
SN I.18: Hiri sutta
oni kroz muku prolaze nasmeeni.
SN I.20: Samiddhi sutta
Samiddhi sutta O Samidiju

Napomena: Pali kanon je jedinstven po svom pristupu svetu duhova. Iako priznaje da postoje duhovi i mnogi drugi jo suptilniji nivoi bia, on insistira da oni nisu vredni oboavanja. Na kraju krajeva, Buda jeste uitelj ne samo ljudskim, ve i nebeskim biima i mnoga nebeska bia nisu naroiti znalci niti duhovno uznapredovali, uprkos svom suptilnom stanju. Kanon ovo ilustruje mnogim blagim satirama. Najpoznatija je Kevatta sutta (DN 14), gde se ismeva neznanje i pompeznost toboe sveznajueg stvoritelja. Ovaj govor je jo jedan zanimljiv primer istog anra, ukazujui na potekoe poduavanja naprednijim nivoima dhamme bilo kojeg bia ljudskog ili boanskog - koje je opsednuto ulnim zadovoljstvima. uvi nekoliko stihova u vezi sa stanjem uma probuenoga - koje nije podlono vremenu i vidljivo je ovde i sada - boginja nije u stanju da ih razume i uspeva da shvati tek nekoliko osnovnih principa praktikovanja dhamme. Neuobiajeno je za Budu da svoje rei usmerava toliko visoko iznad nivoa slualaca. Moda je u ovom sluaju, kao i u SN I.1, eleo da ukroti boginjinu gordost. U svakom sluaju, za nju ima nade: kako ukazuje komentar, njezino razumevanje pokriva u rudimentarnom obliku
sve elemente plemenitog osmostrukog puta. Ukoliko nastavi da razvija to razumevanje, tada je na putu ka viim postignuima. Ovaj govor takoe sadri igre rei sa "vreme" (kala) i "podloan vremenu" (kalika). "Vreme" moe oznaavati ne samo vreme u optem znaenju rei, ve isto tako i vreme smrti (za nekoga ko je umro se kae da je "ispunio svoje vreme"). Ova dva znaenja ove rei u osnovi su prvog dijaloga izmeu potovanog Samiddhija i boginje. "Podloan vremenu" moe znaiti i "dostian jedino posle izvesnog vremena" ili "dobar jedino posle izvesnog vremena": ova znaenja su u osnovi njihovog drugog dijaloga.
Ovako sam uo. Jednom prilikom je Blaeni boravio blizu Raagahe, u Tapoda manastiru. I tada potovani Samiddhi, kako se no bliila kraju, ustade i ode do toplih izvora kraj Tapode da se okupa. Poto se okupao i izaao iz izvora, stade nosei na sebi samo donji ogrtac i ekajui da mu se telo osui. I tada se izvesna boginja, iz dubine noi, tako bletava da je njezin sjaj obasjao itave tople izvore kraj Tapode, priblii potovanom Samiddhiju. Pristigavi, jo lebdei u vazduhu, obrati mu se ovim stihovima: Ni ne uzivajui [u ulnim zadovoljstvima], ide u pronju hrane, monae. Ti ne ide u pronju hrane tek poto si uivao. Prvo uivaj, monae, tek tada kreni u pronju hrane. Ne dozvoli da ti vreme izmie. [Potovani Samiddhi je odgovorio:]
Ja ne znam moje vreme.. Moje vreme je skriveno. Ono se ne moe videti. Upravo zato, ni ne uivajui, idem u pronju hrane: Ne dozvoljavam da mi vreme izmie. Tada boginja, spustivi se na tlo, ree potovanom Samiddhiju: "Otiao si u beskunike jo kao mlad, monae - crnokos, obdaren blaenstvima mladosti, u prvom delu ivota - ni ne poigravi se ulnim zadovoljstvima. Uivaj u ljudskoj senzualnosti, monae. Ne odbacuj ono to je vidljivo ovde i sada, tragajui za onim to je podlono vremenu." "Prijateljice moja, ja ne odbacujem ono to je vidljivo ovde i sada, targajui za onim to je podlono vremenu. Ja odbacujem ono to je podlono vremenu, tragajui za onim to je vidljivo ovde i sada. Jer Blaeni je rekao da su ulna zadovoljstva podlona vremenu, izvor tegoba, izvor oajanja i velikih nevolja, dok je dhamma vidljiva ovde i sada, nije podlona vremenu, pozivajui svakoga da doe i vidi, prikladna, namenjena da je shvate mudri sami za sebe." "Ali, monae, na koji nain je Blaeni rekao da su ulna zadovoljstva podlona vremenu, izvor tegoba, izvor oajanja i velikih nevolja? I kako je dhamma vidljiva ovde i sada, nije podlona vremenu, pozivajui svakoga da doe i vidi, prikladna, namenjena da je shvate mudri sami za sebe." "Ja sam nov, prijateljice moja, nema mnogo kako odoh u beskunike, tek nedavno prioh ovoj dhammi i vebanju. Ne mogu to da ti objasnim detaljno. Ali Blaeni, samoprobueni, boravi ovde u Raagahi, u Tapoda manastiru. Otidi do njega i pitaj ga isto to. Kako ti on to objasni, tako bi trebalo i da zapamti." "Monae, nama nije lako otii do Blaenog, jer on je okruen drugim, monim boanstvima. Ali ako ti ode do Blaenog i upitaj ga isto to, tada u vam se i ja pridruiti da sasluam dhammu.
Odgovorivi boginji sa: "Kako ti kae, prijateljice moja", potovani Samiddhi otide do Blaenog. Stigavi, pokloni se Blaenom i sede sa strane. Sedei tako [ispria on Blaenom itav svoj razgovor sa boginjom]. "A sada, gospodine, ako je ta boginja govorila istinu, onda ona nije daleko odavde." Kad to bi reeno, boginja ree potovanom Samiddhiju: "Pitaj, monae! Tu sam." Onda Blaeni izgovori boginji sledee stihove: Opaajui na osnovu znakova, bia se odreuju prema tim znakovima. Ne razumevajui do kraja znakove, ona postaju sapeta vezama smrti. Ali onaj ko razume do kraja znakove, ne stvara njihovog tvorca. I nita za njega ne postoji tako da moe rei, 'U meni misli nema.' Ako si ovo razumeo, due, onda potvrdi. "Ne razumem, gospodine, detaljno znaenje ovoga to Blaeni izgovori. Bilo bi dobro ako bi Blaeni govorio na takav nain da do detalja mogu razumeti to to Blaeni izgovori." [Blaeni ree:] Ko god stvara pojmove 'podjednak,' 'vii' ili
'nii' oko toga e se raspravljati. Dok se onome ko je ravnoduan oko to troje, 'podjednak' 'vii', to ne dogaa. Ako si ovo razumeo, due, onda potvrdi. "Ne razumem, gospodine, detaljno znaenje ovoga to Blaeni izgovori. Bilo bi dobro ako bi Blaeni govorio na takav nain da do detalja mogu razumeti to to Blaeni saeto izgovori." [Blaeni ree:] Odbacivi podele, otiavi izvan misli, tu je presekao tok elje za imenom i likom: Takav je presekao veze to ga sputavaju, oslobodio se nevolja, i udnje, iako ga trae ne mogu ga nai, ljudska i boanska bia, ovde i drugda, ni na nebu ni bilo gde drugde. Ako si ovo razumeo, due, onda potvrdi.
Gospodine, evo kako sam razumela detaljno znaenje onoga to je Blaeni saeto izgovorio: U itavom svetu, u bilo kom svetu, ne poini bilo ta loe ni govorom, ni telom, ni milju. Napustivi ulna zadovoljstva -- sabran, budan -ne zdruuj se s patnjom i teskobom, sa onim to ne pripada krajnjem cilju.
SN I.38: Sakalika Sutta
Sakalika sutta Komad kamena

Napomena: Cullavagga VII opisuje kako je Devadatta, Budin neak, bezuspeno pokuavao da na razliite naine upravljanje sanghom preuzme iz Budinih ruku. U Cv VII.3.9 se pria kako je pokuao da ubije Budu obruivi stenu niz padinu. Stena se, meutim, raspala i promaila Budu, ali mu je jedan komad rasekao stopalo i potekla je krv. Prema komentaru, ovaj govor, zajedno sa SN IV.13, opisuje Budinu reakciju na ovaj pokuaj da mu se oduzme ivot.
Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio blizu Raagahe, u Madakui rezervatu za jelene. U to vreme stopalo mu je bilo povreeno komadom kamena. Muna su bila telesna oseanja to su se u njemu javila - bolna, otra, omamljujua, odbojna i neugodna - ali ih je on podnosio sabran, budan i nepomuen. Savivi svoj gornji ogrta na etvrt, legao je na desnu stranu, u lavlji poloaj, jedno stopalo povrh drugog, sabran i budan..
Onda 500 boginja iz pratnje boga Satulape, u sred noi, tako bletavi da je njihov sjaj obasjao itav Madakui, dooe do Blaenog. Poto su stigli i poklonili mu se, stadoe sa strane. I dok su tako stajali, jedna od boginja uzviknu u prisustvu Blaenog: "Kakav je naga Gotama! I poput nage, kada su se javila telesna oseanja -- bolna, otra, omamljujua, odbojna i neugodna -- on ih je podnosio sabran, budan i nepomuen." Onda druga boginja uzviknu u prisustvu Blaenog: "Kakav je lav Gotama! I poput lava, kada su se javila telesna oseanja -- bolna, otra, omamljujua, odbojna i neugodna -- on ih je podnosio sabran, budan i nepomuen." Onda sledea boginja uzviknu u prisustvu Blaenog: "Kako je savren Gotama! I poput savrenoga, kada su se javila telesna oseanja -- bolna, otra, omamljujua, odbojna i neugodna -- on ih je podnosio sabran, budan i nepomuen." Onda sledea boginja uzviknu u prisustvu Blaenog: "Kakav je nenadmaan bik Gotama! I poput nenadmanog bika, kada su se javila telesna oseanja -- bolna, otra, omamljujua, odbojna i neugodna -- on ih je podnosio sabran, budan i nepomuen." Onda sledea boginja uzviknu u prisustvu Blaenog: "Kako je snaan nosa tereta Gotama! I poput snanog nosaa tereta, kada su se javila telesna oseanja -- bolna, otra, omamljujua, odbojna i neugodna -- on ih je podnosio sabran, budan i nepomuen." Onda sledea boginja uzviknu u prisustvu Blaenog: "Kako je ukroen Gotama! I poput ukroenog, kada su se javila telesna oseanja -- bolna, otra, omamljujua, odbojna i neugodna -- on ih je podnosio sabran, budan i nepomuen." Onda sledea boginja uzviknu u prisustvu Blaenog: "Pogledajte kontempalciju tako razvijenu, um tako osloboen - ne uri napred, ne osvre se unatrag, niti tvorevine uma spreava i potiskuje. Ko god pomisli da takav naga meu ljudima, takav lav meu ljudima, tako savren meu ljudima, tako nenadmaan bik meu ljudima, tako snaan nosa tereta meu ljudima, tako ukroen meu ljudima moe biti povreen: ta bi to bilo drugo nego slepilo?"
Pet-Veda bramani, poivee po strogim pravilima stotinu godina: Njihovi umovi osloboeni jo nisu. Nii po prirodi, oni jo na drugu stranu ne preoe. Savladani eljom, sputani pravilima i ritualima, podvrgavae se asketskim praksama stotinu godina: Njihovi umovi osloboeni jo nisu. Nii po prirodi, oni jo na drugu stranu ne preoe. Za onoga privrenog misli, nema kroenja; za onoga neusredsreenog, nema pronicljivosti. Iako sam u divljini, ako ivi nesmotreno, bujicu nee prei, da umakne Marinoj vlasti. Ali onaj to napusti misao, usredsreen u sebi, s pravom svesnou posvuda potpuno osloboen,
sam u divljini, ivei smotreno, prei e bujicu, umai Marinoj vlasti.
SN I.41: Aditta sutta
Aditta sutta (Kua) u plamenu

Ovako sam uo. Jednom je Blaeni boravio blizu Savatija, u etinom gaju, u manastiru Anatapindike. I tada izvesna boginja, u sred noi, tako bletava da je njezin sjaj obasjao itav etin gaj, doe do Blaenog. Pristigavi, poto mu se poklonila, stade sa strane. I dok je tako stajala, izgovori ove stihove u prisustvu Blaenoga Kada je kua u plamenu samo posuda to smo je sauvali bie od koristi, ne i ona to je u plamenu ostavismo. Isto tako kad je svet u plamenu starosti i smrti, treba da spasavamo [svoj imetak] davanjem:
SN I.41: Aditta sutta
ono to je dato spaeno je. Ono to damo donosi plod zadovoljstva. Ali ne i ono to zadrimo: ili ga odnesu lopovi, il kraljevi; ili izgori u vatri, il izgubljeno biva. A onda na kraju ostavljamo ovo telo zajedno sa imetkom. Znajui to, mudrac uiva u imetku i daje. Uivajui i dajui onoliko koliko moe, besprekoran odlazi meu nebeska bia.
SN I.42: Kindada sutta
Kindada sutta Davalac

[Deva:] Koji davalac jeste davalac snage? Koji davalac jeste davalac lepote? Koji davalac jeste davalac olakanja? Koji davalac jeste davalac prizora? A ko jeste davalac svega? Na takva pitanja molim odgovor. [Buda:] Davalac hrane jeste davalac snage. Davalac odee jeste davalac lepote. Davalac vozila jeste davalac olakanja.
SN I.42: Kindada sutta
Davalc svetiljke jeste davalac prizora. A onaj ko daje boravite, jeste davalac svega. Ali onaj ko poduava dhammu jeste davalac Besmrtnosti.
SN I.69: Iccha sutta
Iccha sutta elja

[Deva:] ime li je to ovaj svet sputan? ta pobediti treba da on slobodan bude? ta napustiti, pa da sve spone preseene budu? [Buda:] Samo eljom je ovaj svet sputan. Pobedivi elju on slobodan biva. elju napusti da sve spone preseene budu.
SN I.69: Iccha sutta
SN I.71: Ghatva sutta
Ghatva sutta Ubijanje

Stojei sa strane, boginja odrecitova ovaj stih Blaenome: ta ubiti moemo a da opet spavamo mirno? ta ubiti moemo a da se ne pokajemo? Ubistvo ega to Gotama odobrava? [Buda:] Ubivi bes u sebi spava mirno. Ubivi bes u sebi
SN I.71: Ghatva sutta
kajanja nema. Plemeniti hvali ubijanje besa -sa njegovim slatkim vrhom i otrovnim korenom -jer ubivi ga u sebi kajanja nemamo.
SN II.6: Kamada sutta
Samyutta nikaya II.6
Kamada sutta Kamadina tubalica

[Kamada:] Teko je to uiniti, gospodine, to je jako teko uiniti! [Buddha:] Pa ipak, drugi ine ono to je teko, oni koji sebe ustale u vrlini. Jer onoga ko napusti dom, zadovoljenost stie, a onda i radost. [Kamada:] Tako je teko zadobiti, gospodine, tu zadovoljenost o kojoj govorite!
[Buddha:] Pa ipak, drugi postiu ono to je teko zadobiti, oni to se ushiuju smirenim umom. Njihov um se, dan i no, ushiuje svojim napretkom. [Kamada:] Tako je teko krotiti, gospodine, taj um o kojem govorite! [Buddha:] Pa ipak, drugi krote ono to je ukrotiti teko, oni to se raduju smirenju ula. Raskinuvi mreu preporaanja, plemeniti, Kamada, napreduju. [Kamada:] Tako je teko ii, gospodine, tim pute to toliko je neravan! [Buddha:] Pa ipak, Kamada, napreduju putevimam, i neravnim i ravnim. Oni to su neoplemenjeni padaju na glavu kada put postane neravan. Ali za plemenite put je ravan -- jer plemeniti ravnaju ono to neravno jeste!
Beleka
Ova alosna jadikovka boanstva Kamade o tekoama budistikog vebanja poznata je skoro svakome ko se odluio na monaki ivot. Buda svojim odgovorima ohrabruje Kamadu da prevlada svoje slabosti i nae plemenitost duha u sebi kako bi sledio put. On ga podsea da su i drugi inili, zadobili i krotili tamo gde on nailazi na tolike potekoe i sve to mu nedostaje jeste upornost, herojska odlunost da ide napred uprkos preprekama.
SN II.9: Candima sutta
Candima sutta Molitva boginje Meseca za zatitu

Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni iveo u okolini Savatija, u etavani, u manastiru Anatapindike. U to vreme je andimu, boginju Meseca, zarobio Rahu, jedan od predvodnika asura (demona). Onda joj na um padne Blaeni, te andima izrecitova ovaj stih: "O Budo, heroju, tvoja su dela liena svakog zla. Moje potovanje prema tebi. U nevolji se naoh. Budi moje utoite." Na to Blaeni uputi sledei stih Rahuu, predvodniku asura, u vezi sa andimom: "O Rahu, andima za svoje utoite uze Tathagatu, Usavrenoga. Oslobodi andimu. Buda zrai samilou na ovaj svet (bia)."
SN II.9: Candima sutta
Na to Rahu, predvodnik asura, oslobodi andimu, boginju, i odmah ode do Vepaite, drugog predvodnika asura, i stade pred njega drhtei od straha, nakostreene kose. Tada se Vepaita obrati Rahuu ovim stihom: "Rahu, zato iznenada oslobodi andimu? Zato doe ovamo drhtei i zato stoji tako uasnut?" "Obratio mi se stihovima Buda (traei da oslobodim andimu). Da je nisam oslobodio glava bi mi se rasprsla na sedam komada. Ja bih, dok ivim, da se izbavim od nevolje. (Zato sam oslobodio andimu)."
Videti takoe SN II.10
Suriya sutta Molitva boga Sunca za zatitu

Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni iveo u okolini Savatija, u etavani, u manastiru Anatapindike. U to vreme je Suriju, boga Sunca, zarobio Rahu, jedan od predvodnika asura (demona). Onda mu na um padne Blaeni, te Surija izrecitova ovaj stih: "O Budo, heroju, tvoja su dela liena svakog zla. Moje potovanje prema tebi. U nevolji se naoh. Budi moje utoite." Na to Blaeni uputi sledei stih Rahuu, predvodniku asura, u vezi sa Surijom: "O Rahu, Surija za svoje utoite uze Tathagatu, Usavrenoga. Oslobodi Suriju. Buda zrai samilou na ovaj svet (bia).
O Rahu, ne prodiri onoga ko razgoni tamu, blistavoga, sjajnog i bletavog putnika preko neba. Rahu, oslobodi Suriju, sina mog." Na to Rahu, predvodnik asura, oslobodi Suriju i odmah ode do Vepaite, drugog predvodnika asura, i stade pred njega drhtei od straha, nakostreene kose. Tada se Vepaita obrati Rahuu ovim stihom: "Rahu, zato iznenada oslobodi Suriju? Zato doe ovamo drhtei i zato stoji tako uasnut?" "Obratio mi se stihovima Buda (traei da oslobodim Suriju). Da ga nisam oslobodio glava bi mi se rasprsla na sedam komada. Ja bih, dok ivim, da se izbavim od nevolje. (Zato sam oslobodio Suriju)."
Videti takoe SN II.9
SN II.19: Uttara sutta
Uttara sutta Uttara, sin deve

U Raagahi. Stojei sa strane, Uttara, sin deve, izgovori ove stihove u prisustvu Blaenog: ivot je proivljen, blizu je njegov kraj. Za onog to dopade starosti sklonite ne postoji. Opaajui tu opasnost smrti, treba initi dela vrline to samo blaenstvo mogu doneti. [Buda:] ivot je proivljen, blizu je njegov kraj.
SN II.19: Uttara sutta
Za onog to dopade starosti sklonite ne postoji. Opaajui tu opasnost smrti, treba okrenuti lea ovome svetu i spokojstvo potraiti.
SN III.1: Dahara sutta
Samyutta nikaya III.1
Dahara sutta Mladost

Ovako sam uo. Jednom je Blaeni boravio blizu Savatija, u etinom gaju, u manastiru Anatapindike. I tada Pasenadi, kralj Kosale, otide do Blaenog i, stigavi, razmeni utive pozdrave sa njim. Posle tako utive razmene prijateljskih pozdrava i utivosti, sede sa strane. I dok je tako sedeo ree Blaenom: "Da li, onda, uitelj Gotama tvrdi: Ja sam se stigao do nenadmanog samoprobuenja?" "Ako bi neko, veliki kralju, govorei istinu mogao da kae za nekoga: On je stigao do nenadmanog samoprobuenja, onda bi to mogao da kae za mene. Jer ja sam, veliki kralju, stigao do nenadmanog samoprobuenja." "Ali, uitelju Gotama, oni svetenici i askete, svaki sa svojom grupom sledbenika, svaki sa svojom zajednicom, svaki uitelj svojih sledbenika, potovani voa, duboko potovan meu ljudima uopte - dakle Purana Kassapa, Makkhali Gosala, Ajita Kesakambalin, Pakudha
Kaccayana, Sanjaya Belatthitaputta i Nigantha Nathaputta: ak i oni, kad sam ih pitao tvrde li da su stigli do nenadmanog samoprobuenja, odbili su to da potvrde. Pa ko je onda uitelj Gotama da tako govori, kad je jo mlad i sa manje godina pustinjakog ivota?" "Postoje etiri stvari, veliki kralju, koje ne treba zanemariti i omalovaiti zato to su mlade. Koje etiri? Plemenitog ratnika, velikog kralja ne treba zanemariti i omalovaiti zato to je mlad. Zmiju... Vatru... I monaha ne treba zanemariti i omalovaiti zato to je mlad. To su etiri stvari koje ne treba zanemariti i omalovaiti zato to su mlade Tako ree Blaeni. Izrekavi to, Tathagata, uitelj, nastavi: Ne treba gledati s visine -- zato to je mlad -na hrabrog ratnika plemenitog roda, na princa to rodi se u kraljevim odajama. Niko njega da zamenari ne treba. Jer mogue je da e taj gospodar ljudskih bia, taj plemeniti ratnik, i do vladarskog trona stii i, ljut zbog prezrenosti, pojaviti se srdit sa svojom vladarskom moi. Zato, uvajui svoj ivot, izbegavaj ga. Ne treba gledati s visine -- zato to je mlada -na zmiju kad je sretne u selu il divljini:
Niko nju da zamenari ne treba. Jer ta opasna zmija tumara unaokolo krasnim bojama ukraena, i jednog dana moe doi glave neznalici, eni ili mukarcu. Zato, uvajui svoj ivot, izbegavaj je. Ne treba gledati s visine -- zato to je mlad -na plamen to hrani se svim i svaim, na vatru to trag joj se crni: Niko nju da zamenari ne treba. Jer ako naraste, i postane veliki poar, jednog dana moe doi glave neznalici, eni ili mukarcu. Zato, uvajui svoj ivot, izbegavaj je. Kad plamen spali umu -- ta vatra to trag joj se crni -mladi izdanci kreu nanovo kako promiu u dani i noi. Al ako te monah, u vrlini usavren, spali svojom moi,[1] imati nee ni sina ni stada
niti e naslednici tvoji u blagu uivati. Ogoljen postae, bez izdanka, poput panjeva palmi. Zato ovek koji je mudar, starajui se za sopstveno dobro, treba uvek da pokae respekt prema zmiji, vatri, plemenitom ratniku i njegovom visokom statusu, kao i monahu, u vrlini usavrenom. Kad ovo bi izreeno, Pasenadi, kralj Kosale, obrati se Blaenom: "Izvanredno, potovani gospodine! Izvanredno! Ba kao da je neko postavio kako treba neto to je bilo okrenuto naglavce, otkrio neto to je bilo skriveno, pokazao put onome ko se izgubio ili upalio svetiljku u mraku tako da oni to imaju oi mogu da vide, isto tako je Blaeni - na vie naina - uinio dhammu jasnom. Uzimam Blaenog kao utoite, dhammu i monaku zajednicu. Neka me Blaeni prihvati kao nezareenog sledbenika koji ga uze za utoite, od danas pa ubudue, za ivot itav."
Beleka 1. "Mo" u vrlini usavrenog monaha jeste njegova nespremnost da trai zadovoljenje kada se prema njemu postupa loe. Loa kamma zlostavljanja monaha usavrenog u vrlini okree se protiv poinioca na najgori mogui nain. [Natrag]
SN III.4: Piya sutta
Piya sutta Privrenost

U Savatiju. Sedei sa strane, Pasenadi, kralj Kosale ree Blaenom: "Upravo sada, gospodine, dok sam sedeo u osami, javila mi se ova misao: Ko je privren sam sebi i ko nije privren sam sebi? A onda pomislih: Oni koji pogreno postupaju svojim telom, svojim govorom i milju nisu privreni sami sebi. ak i ako moda kau: "Mi smo privreni sami sebi", oni to ipak nisu. A zato je to tako? Potpuno svojevoljno, oni postupaju prema sebi kao to bi postupao neprijatelj prema neprijatelju. Ali oni koji ispravno postupaju svojim telom, svojim govorom i milju jesu privreni sami sebi. ak i ako moda kau: "Mi nismo privreni sami sebi", oni to ipak jesu. A zato je to tako? Potpuno svojevoljno, oni postupaju prema sebi kao to bi postupao prijatelj prema prijatelju; zato su oni privreni sami sebi." "Tako je, veliki kralju! Tako je! Oni koji pogreno postupaju svojim telom, svojim govorom i milju nisu privreni sami sebi. ak i ako moda kau: "Mi smo privreni sami sebi", oni to ipak nisu. A zato je to tako? Potpuno svojevoljno, oni postupaju prema sebi kao to bi postupao
neprijatelj prema neprijatelju. Ali oni koji ispravno postupaju svojim telom, svojim govorom i milju jesu privreni sami sebi. ak i ako moda kau: "Mi nismo privreni sami sebi", oni to ipak jesu. A zato je to tako? Potpuno svojevoljno, oni postupaju prema sebi kao to bi postupao prijatelj prema prijatelju; zato su oni privreni sami sebi." Tako ree Blaeni. Izrekavi to, Tathagata, uitelj, nastavi: Ako si sam sebi privren tad ne okivaj sebe zlom, jer sreu ne zadobija lako onaj ko poini pogreno delo. Kad na kraju svega napusti ovo ljudsko oblije, ta je zaista tvoje? ta moe poneti kad na put poe? ta te u stopu prati poput senke to te ne naputa nikad? I dobro i zlo to kao smrtnik poinio si ovde: to je zaista tvoje, to jedino poneti moe kad na put poe; to te u stopu prati poput senke to te ne naputa nikad.
Zato, ini ono to valja, sakupljajui dobrobiti za ivot budui. Dobra dela potpora su biima kada nastaju u drugome svetu.
SN III.6: Appaka sutta
Appaka sutta Malo

U Savatiju. Sedei sa strane, Pasenadi, kralj Kosale, ree Blaenom: "Upravo sada, gospodine, dok sam sedeo u osami, javila mi se ova misao: Malo je na svetu ljudi koji, stekavi bogatstvo, ne postaju njime otrovani i nepaljivi, ne postanu pohlepni za telesnim uivanjima i ne povreuju druga bia. Mnogo je vie onih koji, stekavi bogatstvo, postaju njime otrovani i nepaljivi, postanu pohlepni za telesnim uivanjima i povreuju druga bia." "Tako je, veliki kralju! Tako je! Malo je na svetu ljudi koji, stekavi bogatstvo, ne postaju njime otrovani i nepaljivi, ne postanu pohlepni za telesnim uivanjima i ne povreuju druga bia. Mnogo je vie onih koji, stekavi bogatstvo, postaju njime otrovani i nepaljivi, postanu pohlepni za telesnim uivanjima i povreuju druga bia Tako ree Blaeni. Izrekavi to, Tathagata, uitelj, nastavi: Raspaljeni materijalnim posedom,
SN III.6: Appaka sutta
pohlepni, omamljeni ulnim zadovoljstvima, ne postaju svesni injenice da su otili predaleko -poput jelena uhvaenog u klopku. Kasnije, gorina ih eka: nesrea im je konaan usud.
SN III.7: Atthakarana sutta
Atthakarana sutta Razmiljanje

U Savatiju. Dok je sedeo sa strane, Pasenadi, kralj Kosale, ree Blaenome: "Upravo sada, gospodine, dok sam sedeo razmiljajui, shvatio sam da ak i uticajni plemii, uticajni bramani i uticajni domaini - bogati, sa velikim blagom i imovinom, sa ogromnim koliinama srebra i zlata, sa mnotvom vrednosti i pogodnosti, bezmernom etvom - govore lai gonjeni eljom za ulnim zadovoljstvima, zarad ulnih zadovoljstava, jednostavno ulnih zadovoljstava radi. Tada mi se misao javi: Dosta je takvog razmiljanja! Da vidim ta misli neko vredan da se saslua!" "Tako je, veliki kralju! Tako je! ak i uticajni plemii, uticajni bramani i uticajni domaini... govore lai gonjeni eljom za ulnim zadovoljstvima, zarad ulnih zadovoljstava, jednostavno ulnih zadovoljstava radi. To e ih odvesti na dugi put muke i bola." Tako ree Blaeni. Izrekavi to, Tathagata, uitelj, nastavi: Raspaljeni materijalnim posedom,
SN III.7: Atthakarana sutta
pohlepni, omamljeni ulnim zadovoljstvima, ne postaju svesni injenice da su otili predaleko -poput ribe uhvaene u mreu. Kasnije, gorina ih eka: nesrea im je konaan usud.
SN III.14: Sangama sutta
Sangama sutta Bitka (1)

Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio u Savatiju. I onda Aatasatu, kralj Magde, sin kraljice Videhe, okupivi ogromnu vojsku, krenu na Kasi, protiv Pasenadija, kralja Kosale. A sralj Pasenadi dou: "Aatasatu, kralj Magde, sin kraljice Videhe, okupio je ogromnu vojsku i krenuo na Kasi, protiv mene". Tako kralj Pasenadi, okupivi ogromnu vojsku, krenu u kontranapad protiv kralja Aatasatua. I vodie kralj Aatasatu i kralj Pasenadi bitku, u kojoj kralj Aatasatu pobedi kralja Pasenadija. A kralj Pasenadi se, poraen, povue sa vojskom u svoj glavni grad Savati. Potom, u rano jutro, velik broj monaha, obukavi ogrtae i nosei posude za proenje hrane uoe u Savati. Poto su isprosili hranu, zavrili obrok i na povrtku iz pronje hrane odoe do Blaenog i, stigavi, poklonie mu se i sedoe sa strane. Dok su tako sedeli, obratie se Blaenom: "Upravo ovih dana Aatasatu, kralj Magde, sin kraljice Videhe, okupivi ogromnu vojsku, krenu na Kasi, protiv Pasenadija, kralja Kosale. A kralj Pasenadi dou: "Aatasatu, kralj
Magde, sin kraljice Videhe, okupio je ogromnu vojsku i krenuo na Kasi, protiv mene". Tako kralj Pasenadi, okupivi ogromnu vojsku, krenu u kontranapad protiv kralja Aatasatua. I vodie kralj Aatasatu i kralj Pasenadi bitku, u kojoj kralj Aatasatu pobedi kralja Pasenadija. A kralj Pasenadi se, poraen, povue sa vojskom u svoj glavni grad Savati." "Monasi, kralj Aatasatu ima rave prijatelje, rave drugove, rave pratioce, dok kralj Pasenadi ima dobro prijatelje, dobre drugove, dobre pratioce. Pa ipak, kralj Pasenadi e veeras lei ophrvan bolom, poraen." Tako ree Blaeni. Izrekavi to, Tathagata, uitelj, nastavi: Pobeda raa neprijateljstvo. Posle poraza, leemo skrhani bolom. Utihnuli mudrac lee bezbrian, jer on je pobedu i poraz ostavio postrani.
Sangama sutta Bitka (2)

Prevod Branislav Kovaevi Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamm
Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio u Savatiju. I onda Aatasatu, kralj Magde, sin kraljice Videhe, okupivi ogromnu vojsku, krenu na Kasi, protiv Pasenadija, kralja Kosale. A sralj Pasenadi dou: "Aatasatu, kralj Magde, sin kraljice Videhe, okupio je, kau,ogromnu vojsku i krenuo na Kasi, protiv mene". Tako kralj Pasenadi, okupivi ogromnu vojsku, krenu u kontranapad protiv kralja Aatasatua. I vodie kralj Aatasatu i kralj Pasenadi bitku, u kojoj kralj Pasenadi pobedi kralja Aatasatua i zarobi ga ivog. Tad se u kralju Pasenadiju javi misao: "ak iako mi je kralj Aatasatu naneo zlo a da ja njemu nisam, ipak je on jo uvek moj neak. ta ako ga, oduzevi mu sve slonove, svu konjicu, sve njegove trupe sa koijama i peadiju, pustim na slobodu?" I tako ga kralj Aatasatu, oduzevi mu sve slonove, svu konjicu, sve njegove trupe sa koijama i peadiju, pusti na slobodu. Potom, u rano jutro, velik broj monaha, obukavi ogrtae i nosei posude za proenje hrane
uoe u Savati. Poto su isprosili hranu, zavrili obrok i na povrtku iz pronje hrane odoe do Blaenog i, stigavi, poklonie mu se i sedoe sa strane. Dok su tako sedeli, [obavestie Blaenog o tome ta se dogodilo]. Onda, shvativi znaenje takvoga dogaaja, Blaeni u tom trenutku uzviknu: ovek moe pljakati koliko god mu je volja, ali pljakajui druge, upravo on koji pljaka na kraju opljakan biva. Budala misli, 'Sad imam ansu,' sve dok njegovom gorkom plodu ne doe vreme zrenja. Ali kad dozre, ista ta budala velikim bolom obuzet biva. Ubijajui, stvarate sopstvenog ubicu. Pobeujui, stvarate onog ko e vas pobediti; posle vreanja, uvreda stie; posle napada, napad. I tako, u zaaranom krugu, i sam pljaka opljakan biva.
SN III.17: Appamada sutta
Appamada sutta Paljivost

U Savatiju. Dok je sedeo sa strane, Pasenadi, kralj Kosale, ree Blaenom: "Postoji li gospodine, ijedan kvalitet koji osigurava dvostruki dobitak - i u sadanjem i u buduem ivotu?" "Postoji jedan kvalitet, veliki kralju, koji osigurava dvostruki dobitak - i u sadanjem i u buduem ivotu." "A koji je, potovani gospodine, to kvalitet?" "Paljivost, veliki kralju. Ba kao to stope svih ivih bia mogu biti obuhvaene stopom slona i slonovska stopa se oznaava kao prva meu njima po svojoj veliini, paljivost je onaj kvalitet koji osigurava dvostruki dobitak - i u sadanjem i u buduem ivotu." Tako ree Blaeni. Izrekavi to, Tathagata, uitelj, nastavi: Onome ko prieljkuje dug ivot, zdravlje,
SN III.17: Appamada sutta
lepotu, nebesa i plemenito poreklo, -- najvea zadovoljstva, jedno za drugim -mudraci hvale paljivost pri odbiru dela zaslunih. Mudrac. paljiv, postie dvostruki dobitak: one koji stiu ovde i sada i one u ivotu to tek e doi. Preknuvi veze na svoju dobrobit, njega nazivaju probuenim, mudracem.
SN III.19: Aputtaka sutta
Aputtaka sutta Bez naslednika (1)

U Savatiju. Pasenadi, kralj Kosale otide do Blaenog u sred dana i, pristigavi, poklonivi se Blaenom, sede sa strane. I dok je tako sedeo Blaeni mu ree: "E pa, veliki kralju, otkuda ti u sred dana?" "Upravo sada, gospodine, domain koji je esto davao novac u zajam umre u Savatiju. Dolazim poto sam preneo njegovo bogatstvo u palatu jer naslednika nema: osam miliona u srebru, a da ne pominjem zlato. I mada je imao novca i za pozajmicu, hranio se sasvim skromno: obian pirina i malo kiselia. Ni u odei se nije razbacivao: nosio je tri duine lanenog platna. A i prevoz mu bee skroman: putovao je obinom zapregom sa krovom od lia." "Tako je to, veliki kralju. Tako je to. Kada ovek koji nije do kraja usavren stekne veliko bogatstvo, on ga ne koristi za sopstveno uivanje i zadovoljstvo, ni za uivanje i zadovoljstvo svojih roditelja, ni za uivanje i zadovoljstvo svoje ene i dece, ni za uivanje i zadovoljstvo
svojih robova, slugu i pomonika, ni za uivanje i zadovoljstvo svojih prijatelja. On ne obiava da svetenicima i asketama donosi ponude i tako sebi obezbedi sreu, put na nebo. Kada se njegov imetak ne koristi kako treba, uzimaju ga kraljevi, otimaju ga lopovi ili ga proguta vatra ili ga odnese voda ili ga naslednici rasparaju. Tako njegovo bogatstvo, neupotrebljeno kako treba, biva protraeno i ne donese nikakvo dobro. Ba kao i jezero na kojem se okupljaju neljudska bia, sa istom vodom, hladnom vodom, sveom vodom, istom, sa mnogim gazovima, prekrasno. Nijedan ovek ne usuuje se da iz njega uzima vodu, da pije ili se u njemu kupa, niti da vodu koristi za svoje potrebe. I tako ta voda, neupotrebljena kako treba, biva protraena i ne donese nikakvo dobro. Na isti nain, ovek koji nije do kraja usavren stekne veliko bogatstvo... Tako njegovo bogatstvo, neupotrebljeno kako treba, biva protraeno i ne donese nikakvo dobro. Ali kada ovek koji je do kraja usavren stekne veliko bogatstvo, on ga koristi za sopstveno uivanje i zadovoljstvo, ni za uivanje i zadovoljstvo svojih roditelja, ni za uivanje i zadovoljstvo svoje ene i dece, ni za uivanje i zadovoljstvo svojih robova, slugu i pomonika, ni za uivanje i zadovoljstvo svojih prijatelja. On uobiava da svetenicima i asketama donosi ponude i tako sebi obezbedi sreu, put na nebo. Kada se njegov imetak koristi kako treba, ne uzimaju ga kraljevi, ne otimaju ga lopovi, ne proguta ga vatra, ne odnese ga voda i naslednici ga ne rasparaju. Tako njegovo bogatstvo,upotrebljeno kako treba, biva iskorieno, a ne protraeno. Ba kao i jezero blizu grada ili sela, sa istom vodom, hladnom vodom, sveom vodom, istom, sa mnogim gazovima, prekrasno. Ljudi e iz njega uzimati vodu, piti je ili se u njemu kupati i vodu koristiti za svoje potrebe. I tako ta voda, upotrebljena kako treba, biva iskoriena, a ne protraena." Tako ree Blaeni. Izrekavi to, Tathagata, uitelj, nastavi: Poput hladne vode na ukletom mestu
koju nijedan ovek nee ni taknuti: takvo i bogatstvo to ga stekne bezvredan ovek koji niti sam u njemu uiva a niti drugima daje. Ali prosvetljen i opremljen znanjem, kad imetak stekne, u njemu uiva i dunosti ispunjava. On, bik medu ljudima, othranivi svoju porodicu, bez i trunke pokude odlazi u boravite nebesko.
Videti takoe: SN III.20.
Aputtaka sutta Bez naslednika (2)

Napomena: Moe izgledati iznenaujue da Buda, u ovom govoru, kao da govori u prilog obilnom uivanju u ulnim zadovoljstvima. ALi ako se poveu sa njegovim uenjem u AN V.41, onda njegove napomene ovde manje iznenauju. Tako on ukazuje da je uivanje jedno od legitimnih nagrada za bogatstvo, iako pravo uivanje u bogatstvu tu ne zavrava. U ovom govoru, on govori o oveku koji, zbog svoje proe karme, nije bio ustanju ak ni u ulnim zadovoljstvima uiva. Ovaj govor je dobra ilustracija za to da Budino krajnje odbacivanje ulnih zadovoljstava ne potie od oveka koji je oseao nesavladivu averziju ili je bio suvie krut da bi im se prepustio. Umesto toga, on je bio u stanju da u njima uiva,a li ih odbacuje zato to shvata da ta vrsta uivanja nije put ka istinskoj srei. to se tie zelenaa iz ovog govora, iako se njegova nesposobnost da uiva u svom bogatstvu moe povezati sa njegovim stavovima u prolosti, njegova nespremnost da stie zasluge u ovom ivotu nema veze sa njegovom prolom kammom. Ljudi su uvek slobodni da odaberu da
praktikuju dhammu u svakom trenutku. U ovom sluaju, on je odluio da to ne ini. I tako je protraio svoje bogatstvo.
U Savtiju. Pasenadi, kralj Kosale otide do Blaenog u sred dana i, pristigavi, poklonivi se Blaenom, sede sa strane. I dok je tako sedeo Blaeni mu ree: "E pa, veliki kralju, otkuda ti u sred dana?" "Upravo sada, gospodine, domain koji je esto davao novac u zajam umre u Savatiju. Dolazim poto sam preneo njegovo bogatstvo u palatu jer naslednika nema: osam miliona u srebru, a da ne pominjem zlato. I mada je imao novca i za pozajmicu, hranio se sasvim skromno: obian pirina i malo kiselia. Ni u odei se nije razbacivao: nosio je tri duine lanenog platna. A i prevoz mu bee skroman: putovao je obinom zapregom sa krovom od lia." "Tako je to, veliki kralju. Tako je to. Jednom u prolosti taj domain je obezbedio hranu za usamljenog Budu Tagarasikhija. Rekavi [svom slugi]: Daj hranu ovom asketi, on ustade sa svog sedita i ode. Meutim, kad je to dao zaalio je u sebi: Bolje da su tu hranu pojeli moji robovi ili sluge. Takoe, on je ubio jedinca naslednika svog brata kako bi se obogatio. Sada, rezultat toga to je podario hranu za usamljenog Budu Tagarasikhija je to da se u sedam ivot preporodio na dobrom mestu, u nebeskom svetu. I uz to, kao rezultat istog postupka, sedam puta se rodio kao imuan u istom ovom Savatiju. Ali posledica toga to je zaalio poto je dao hranu - Bolje da su tu hranu pojeli moji robovi ili sluge - jeste da njegov um nije u stanju da se prepusti uivanju u hrani, niti uivanju u odei, niti uivanju u dobrom vozilu, niti uivanju putem ijednog od pet ula. Posledica toga to je svome bratu ubio jedinca naslednika kako bi se obogatio je da se mnoge godine, mnoge stotine godina, mnoge hiljade godina kuvao u paklu. I uz to, sedmi put je njegovo bogatstvo, bez naslednika, zavrilo u kraljevom trezoru. A sada, poto je istroio svoje stare zasluge, a nije stekao nove, danas se taj ovek kuva u velikom Roruva paklu." "Dakle, gospodine, on se ponovo rodio u velikom Roruva paklu?
"Da, veliki kralju, on se ponovo rodio u velikom Roruva paklu?" Tako ree Blaeni. Izrekavi to, Tathagata, uitelj, nastavi: ito, imetak, srebro, zlato i sve drugo to od imetka ima; robove, sluge, glasnike, one to od tebe zavise: mora otii ne ponevi nita od toga; sve ih za sobom ostaviti mora. Ono to ini telom, govorom ili umom: to je tvoje; to uzima kad na put kree; tek to je tvoja pratnja, poput senke to te u stopu prati. Zato treba da ini ono to je ispravno kao zalihu za sledei ivot. Svaki in milosra jeste potpora biima u svetu to ih iza smrti eka.
Videti takoe: SN III.19.
SN III.23: Loka sutta
Loka sutta (Kvaliteti) ovoga sveta

U Savatiju. Dok je sedeo sa strane, Pasenadi, kralj Kosale, ree Blaenom: "Koliko kvaliteta ovoga sveta, kada nastaju, nastaju radi tete, nespokojstva i neugodnosti?" "Tri su kvaliteta, veliki kralju, koji kada nastaju, nastaju radi tete, nespokojstva i neugodnosti. Koja tri? Pohlepa, veliki kralju, jeste kvalitet ovoga sveta koji kada nastaje, nastaje radi tete, nespokojstva i neugodnosti. Odbojnost... Obmanutost jeste kvalitet ovoga sveta koji kada nastaje, nastaje radi tete, nespokojstva i neugodnosti." Tako ree Blaeni. Izrekavi to, Tathagata, uitelj, nastavi: "Pohlepa, odbojnost i obmanutost -- roeni u nekome-slamaju tu osobu nedovoljno svesnu,
SN III.23: Loka sutta
lako kao trsku."
SN III.24: Issattha sutta
Issattha sutta Vetina gaanja lukom i strelom

U Savatiju. Sedei sa strane, Pasenadi, kralj Kosale, ree Blaenome: "Kuda, gospodine, poklon treba da bude upuen?" "Gde god um osea poverenje, veliki kralju." "Ali gde upuen poklon, gospodine, donosi navei plod?" "Ovo [pitanje] je jedna stvar, veliki kralju - "Kuda poklon treba da bude upuen?" - dok je ono "Gde upuen poklon donosi navei plod?" - neto sasvim drugo. Ono to je dato vrloj osobi umesto nekoj neobuzdanoj - donosi najvei plod. U tom sluaju, veliki kralju, ja u ti postaviti kontrapitanje. Odgovori kako misli da je najbolje. "ta misli, veliki kralju? Ima sluajeva kada je rat na pragu, predstoji bitka. Okupe se plemiki sinovi - neuvebani, neiskusni, nedisciplinovani, straljivi, kukavice, spremni da uteknu pred
opasnou. Hoe li ih povesti sa sobom? Je su li ti takvi od ikakve koristi?" "Ne, gospodine, neu ih povesti sa sobom. Takvi mi nisu ni od kakve koristi." "Zatim se bramanski sinovi... trgovaki sinovi... radniki sinovi okupe - neuvebani, neiskusni, nedisciplinovani, straljivi, kukavice, spremni da uteknu pred opasnou. Hoe li ih povesti sa sobom? Je su li ti takvi od ikakve koristi?" "Ne, gospodine, neu ih povesti sa sobom. Takvi mi nisu ni od kakve koristi." "A ta misli, veliki kralju,? Ima sluajeva kada je rat na pragu, predstoji bitka. Okupe se plemiki sinovi - uvebani, iskusni, disciplinovani, hrabri, neustraivi, spremni da se suoe sa opasnou. Hoe li ih povesti sa sobom? Je su li ti takvi od ikakve koristi?" "Da, gospodine, poveu ih sa sobom. Takvi su mi od i te kakve koristi." "Zatim se bramanski sinovi... trgovaki sinovi... radniki sinovi okupe - uvebani, iskusni, disciplinovani, hrabri, neustraivi, spremni da se suoe sa opasnou. Hoe li ih povesti sa sobom? Je su li ti takvi od ikakve koristi?" "Da, gospodine, poveu ih sa sobom. Takvi su mi od i te kakve koristi." "Isto tako, veliki kralju. Kada neko napusti dom i ode u beskunike - bez obzira iz kojeg plemena - i napustio je pet faktora, a razvio drugih pet, ono to je njemu dato donosi najvei plod. A kojih pet faktora je napustio? Napustio je ulnu elju... zlovolju... tromost i lenjost... uznemirenost i nespokojstvo... neizvesnost. Tih pet faktora je on napustio. A kojih pet faktora je razvio? Razvio je vrlinu... koncentraciju... odvraenost... znanje i viziju izbavljenja. Tih pet faktora je razvio. A onaj ko je napustio pet faktora, a razvio drugih pet, to to je njemu dato donosi najvei plod."
Tako ree Blaeni. Izrekavi to, Tathagata, uitelj, nastavi: "Kao to e kralj spremajui se za rat unajmiti mladie koji su savaladali vetinu gaanja lukom, neustraive, i snane, a ne one to su, jo od roenja, kukavice; isto tako i ti treba da odaje poast onome ko je savrenog ponaanja, mudar, u kojem su uvreni sabranost i strpljenje, ak i ako je, po roenju, niskog porekla. Neka darodavci podiu prijatna boravita za askete i pozivaju znalce da tu borave. Neka im prave izvore u suvim umama i staze za hodanje tamo gde je potrebno. Neka sa jasnom, mirnom svesnou, daruju hranom i piem, odeom i smetajem one koji koraaju pravim putem.
Ba kao to ogroman, munjama okien, grmei oblak, sipa kiu na plodnu zemlju, i natapa polja i padine, isto tako osoba ispunjena poverenjem i znanjem, mudra, sakupivi zalihe, opskrbljuje beskunike hranom i piem. Uivajui u darovanju, 'Dajte im! Dajte!' govori. To je njegova grmljavina, nalik kinom oblaku. Ta pljusak dobroinstava, obilan, vraa se upravo onome ko dariva."
SN III.25: Pabbatopama sutta
Pabbatopama sutta Poreenje sa planinama

U Savatiju. Jednom Pasenadi, kralj Kosale doe kod Blaenog u sred dana i, stigavi, pokloni se i sede sa strane. Dok je tako sedeo, Blaeni mu ree: "E pa, veliki kralju, otkuda ti u sred dana?" "Malopre sam, gospodine, bio upleten u jednu stvar tipinu za miropomazane plemenite ratnikekraljeve zatrovane otrovom vlasti, opsednute pohlepom za ulnim zadovoljstvima, koji su postigli stabilnu kontrolu nad svojom zemljom i vladaju osvojivi ogromne teritorije." "ta misli, veliki kralju? Pretpostavi da ti ovek, poverljiv i pouzdan, doe sa istoka i pristigavi kae: 'Mnogopotovano visoanstvo, trebalo bi da znate da stiem sa istoka. Tamo sam video golemu planinu, see do oblaka, valja seovamo i usput mrvi sva iva bia [na svom putu]. Uinite ono to mislite da treba uiniti.' Tada drugi ovek doe sa zapada... Tada trei ovek doe sa severa... Tada ti etvrti ovek, poverljiv i pouzdan, doe sa juga i pristigavi kae: 'Mnogopotovano visoanstvo, trebalo bi da znate da stiem sa juga. Tamo sam video golemu
planinu, see do oblaka, valja se ovamo i usput mrvi sva iva bia [na svom putu]. Uinite ono to mislite da treba uiniti.' Ako, vae visoanstvo, iskrsne tako velika opasnost, tako uasno razaranje ljudskih ivota - i ljudsko stanje je tako teko odrati - ta u takvoj situaciji treba uiniti?" "Ako, dospodine, iskrsne tako velika opasnost, tako uasno razaranje ljudskih ivota - i ljudsko stanje je tako teko odrati - ta bi drugo trebalo raditi nego ponaati se u skladu sa dhammom, ispravno se ponaati, initi poeljna, dobra dela?" "E onda te ja obavetavam, veliki kralju: starost i smrt se valjaju pravo na tebe. Kada starost i smrt idu pravo prema tebi, veliki kralju, ta onda treba uiniti?" "Ako starost i smrt idu pravo prema meni, gospodine, ta bi drugo trebalo raditi nego ponaati se u skladu sa dhammom, ispravno se ponaati, initi poeljna, dobra dela? Ima sluajeva, gospodine, kada miropomazane plemenite ratnike-kraljeve zatrovane otrovom vlasti, opsednute pohlepom za ulnim zadovoljstvima, koji su postigli stabilnu kontrolu nad svojom zemljom i vladaju osvojivi ogromne teritorije, organizuju borbe na slonovima; ali nema koristi od tih borbi na slonovima, nema svrhe, kada starost i smrt idu pravo na tebe. Ima borbi na konjima... borbe u borbenim koijama... borbe peadije... ali nema koristi od tih borbi peadije, nema svrhe, kada starost i smrt idu pravo na tebe. Na ovom kraljevskom dvoru ima savetnika koji su, kada neprijatelji na nas krenu, u stanju da ga nadmudre i zavade; ali nema koristi od tih borbi nadmudrivanja, nema svrhe, kada starost i smrt idu pravo na tebe. Na ovom kraljevskom dvoru toliko je zlata i srebra u trezoru, da smo sa takvim bogatstvom u stanju da potkupimo neprijatelje kada na nas krenu, ali nema koristi od tih borbi bogatstvom, nema svrhe, kada starost i smrt idu pravo na tebe. Kada starost i smrt idu pravo na mene, gospodine, ta bi drugo trebalo raditi nego ponaati se u skladu sa dhammom, ispravno se ponaati, initi poeljna, dobra dela?" "Tako je, veliki kralju! Tako je, veliki kralju! Kada starost i smrt idu pravo na tebe, ta bi drugo trebalo raditi nego ponaati se u skladu sa dhammom, ispravno se ponaati, initi poeljna,
dobra dela?" Tako ree Blaeni. Izrekavi to, Tathagata, uitelj, nastavi: Poput ogromnih stena, planina to paraju nebo, i primiu se sa svih strana, lomei sve pred sobom, tako i starost i smrt stiu slamajui iva bia: plemenite ratnike, svetenike, trgovce, radnike, parije i smetlare. Nikoga ne tede. I svakoga gaze. Ovde ne pomau ete na slonovima, ni vozari ni konjica, ne pomae ni bitka nadmudrivanja niti bogatstvo spasava. Zato mudrac, videvi ta je za njega dobro, nepokolebljiv, stie poverenje u Budu, dhammu i sanghu. Onaj ko praktikuje dhammu milju, reju i delom, dobija pohvale ovde na zemlji a posle smrti raduje se na nebu.
15/12/2003 www.geocities.com/budizam/canon/samyutta/sn3-25.html file:///C|/budizam2007decembar/files/canon/samyutta/sn3-25.html (3 of 4) [10.2.2008 20:58:11]
SN IV.8: Nandana sutta
Samyutta nikaya IV.8
Nandana sutta Uivanje

Napomena: U ovom govoru, Mara i Buda govore razliitim jezicima. Pod "posedovanjem" Mara misli na neiji porodini i lini fiziki posed. Buda koristi istu re da oznai oseaj posedovanja bilo ega - fizikog ili mentalnog - uopte.
Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio blizu Savatija, u etinom gaju, u manastiru Anatapindike. Tada se zli Mara priblii Blaenom i izgovori ove stihove u njegovom prisustvu: Oni sa decom uivaju zato sto imaju decu. Oni sa stokom uivaju
SN IV.8: Nandana sutta
u svojim kravama. Svako uiva u onom to poseduje, jer ko nita ne poseduje taj ni ne uiva. [Buda:] Oni sa decom pate zato to imaju decu. Oni sa stokom pate zato to imaju krave. Svako pati zbog onoga to poseduje, jer ko nita ne poseduje taj ni ne pati. Tada zli Mara - tuan i potiten zbog misli: "Blaeni me prepozna, Tathagata me prepozna" nesta u trenu.
SN IV.13: Sakalika sutta
Sakalika sutta Komad kamena

Beleka: Videti uvodnu napomenu za SN I.38.
Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio blizu Raagahe, u Maddakucchi rezervatu za jelene. U to vreme stopalo mu je bilo povreeno komadom kamena. Muna su bila telesna oseanja to su se u njemu javila - bolna, otra, omamljujua, odbojna i neugodna - ali ih je on podnosio sabran, budan i nepomuen. Savivi svoj gornji ogrta na etvrt, legao je na desnu stranu, u lavlji poloaj, jedno stopalo povrh drugog, sabran i budan. Tada zli Mara doe do Blaenog i u njegovom prisustvu izrecitova sledee stihove: "Lei li tu oamuen, ili opijen stihovima?
Zar je tvojih ciljeva toliko malo? Sam samcit u pustom boravitu, kakav je to sneva, taj pospanko?" Buda: "Leim ovde, ne oamuen, nit opijen stihovima. Svoj cilj postigoh, za mene patnje vie nema. Sam samcit u pustom boravitu, leem s ljubavlju za sva iva bia. ak i oni grudi prostreljenih otrom strelom, to im srca brzo, brzo lupaju: ak i oni sa tim strelama uspevaju da zaspu. A to ne bih ja, kad sam sebi izvadih strelu? Ne bdijem zbog brige, ne strahujem da zaspim. Dani i noi ne pogaaju me. Ne vidim opasnost propasti ni u jednom svetu.
Zato ja leem s ljubavlju za sva bia." Tada zli Mara - tuan i potiten zbog misli: "Blaeni me prepozna, Tathagata me prepozna" nesta u trenu.
SN IV.19: Kassaka sutta
Kassaka sutta Zemljoradnik

U Savatiju. U to vreme je Blaeni upuivao, podsticao, pourivao i ohrabrivao monahe govorom o dhammi, naroito o nevezivanju. Monasi - paljivi, zainteresovani, priljeni, usmerivi svu svoju panju - sluali su njegove rei. Tada se u zlom Mari javi misao: "Gotama, utihnuli mudrac, upuuje, podstie, pouruje i ohrabruje monahe govorom o dhammi, naroito o nevezivanju. Monasi - paljivi, zainteresovani, priljeni, usmerivi svu svoju panju - sluaju njegove rei. ta ako odem do Gorame, utihnulog mudraca, i pomutim mu njegovu viziju?" Tada Mara, pretvorivi se u zemljoradnika, sa velikim ralom na ramenu - kosa mu raupana, odea sainjena od grube kudelje, noge ukaljane muljem - doe do Blaenog i, poto je stigao, ree: "Hej, mudrae. Jesi li video moje volove?" "A ta su tvoji volovi, Zli?"
"Samo moje je oko, mudrae. Moji su oblici, moj je deo svesti i njegov kontakt sa okom. Gde moe da mi pobegne? Samo moje je uvo... nos... jezik... telo... Samo moj je um, mudrae. Samo moje su ideje, moj je deo svesti i njegov kontakt sa umom. Gde moe da mi pobegne? "Samo tvoje je oko, mudrae. Tvoji su oblici, tvoj je deo svesti i njegov kontakt sa okom. Gde ne postoji oko, ne postoji oblik, ne postoji deo svesti i njegov kontakt sa okom: tu ti, Zli, ne moe dopreti. Samo tvoj je nos... jezik... telo... Samo tvoj je um, mudrae. Tvoje su ideje, tvoj je deo svesti i njegov kontakt sa okom. Gde ne postoji um, ne postoje ideje, ne postoji deo svesti i njegov kontakt sa umom: tu ti, Zli, ne moe dopreti." [Mara:] To za ta kau, 'To je moje'; i ti koji kau, 'Moje': Ako je tu tvoj um, mudrae, tada ne moe pobei od mene. [Buda:] To za ta kau nije moje, i ja nisam od tih koji kau. Zato ynaj, Zli: nee videti ak ni moje tragove.
Tada zli Mara - tuan i potiten zbog misli: "Blaeni me prepozna, Tathagata me prepozna" nesta u trenu.
SN IV.20: Rajja sutta
Rajja sutta Vladalac

Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio meu narodom Kosala, u kolibi u divljini, u oblasti Himalaja. Tada, boravei u samoi, ovaj sled misli pojavi mu se u svesti: "Je li mogue biti pravedan vladalac, a da nikoga ne ubije ili navodi druge da ubijaju, da ne pleni ili navodi druge da plene, da ne tuguje ili navodi druge da tuguju?" Tada zli Mara, znajui kakve su misli u svesti Blaenog, ode do njega i poto je stigao ree mu: "Postani pravedan vladalac, Blaeni! Postani pravedan vladalac, Tathagata! - a da nikoga ne ubije ili navodi druge da ubijaju, da ne pleni ili navodi druge da plene, da ne tuguje ili navodi druge da tuguju!" "Ali ta ti to vidi u meni, Zli, da mi govori: Postani pravedan vladalac, Blaeni! Postani pravedan vladalac, Tathagata! - a da nikoga ne ubije ili navodi druge da ubijaju, da ne pleni ili navodi druge da plene, da ne tuguje ili navodi druge da tuguju!
SN IV.20: Rajja sutta
"Gospodine, Blaeni je razvio etiri osnove snage, teio im, postavio im temelj, uvrstio ih. Ako bi poeleo, mogao bi da se ovde na Himalajama, kralju meu planinama, pretvori u zlato i oni bi postali planina od zlata." [Buda:] itava zlatna planina, bogatstvo nebrojeno: ak i dva puta toliko ne bi bilo dovoljno vredno koliko jedna osoba. Znajui to, ivi nepomueno, u skladu sa kontemplativnim ivotom. Kada vidi patnju, i odakle ona izvire, kako moe biti sklon ulnim zadovoljstvima? Znajui da je sticanje samo novo vezivanje, vebaj da se tome odupre. Tada zli Mara - tuan i potiten zbog misli: "Blaeni me prepozna, Tathagata me prepozna" nesta u trenu.
SN V.1: Alavika sutta
Samyutta nikaya V.1
Alavika sutta Bhikkhuni Alavika

Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio u Savatiju, u etinom gaju, u manastiru Anatapindike. Tada, ujutru, bhikkhuni Alavika se obue i, uzevi posudu za hranu i ogrta, ode u Savati u pronju hrane. Poto je prola Savati i vratila se iz pronje, poto je jela, otide do Slepevog gaja, tragajui za osamom. Tada zli Mara, eleci da u bhikkhuni Alaviki izazove strah, uznemirenost i jezu, elei da je otera iz osame, prie joj i obrati joj se ovim stihovima: "Nema bekstva iz ovog sveta, Pa zato onda sedi tu u osami? Uivaj u radostima ulnih zadovoljstava: Nemoj posle da se kaje!"
file:///C|/budizam2007decembar/files/canon/samyutta/sn5-1b.html (1 of 2) [10.2.2008 20:58:13]
SN V.1: Alavika sutta
Tada se bhikkhuni Alavika javi misao: "Ko je izgovorio ove stihove -- ljudsko ili neljudsko bie?" Onda pomisli: "To je zli Mara, koji ih izgovori elei da u meni izazove strah, uznemirenost i jezu, eleci da me otera iz osame." Tako bhikkhuni Alavika, shvativi "Ovo je zli Mara", odgovori mu stihovima: "Postoji bekstvo iz ovog sveta Koje dobro uoih svojom mudrou. O zli, kralju nepaljivih, Ti ne poznaje to stanje. ulna zadovoljstva su poput delatove sekire; Sastojci, njegov veliki panj. Ono to naziva ulnom radou Za mene je postalo ne-radost." Tada zli Mara -- tuan i potiten zbog misli: "Bhikkhuni Alavika me prepozna" -- nesta u trenu.
SN V.2: Soma sutta
Samyutta nikaya V.2
Soma sutta Bhikkhuni Soma

Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio u Savatiju, u etinom gaju, u manastiru Anatapindike. Tada, ujutru, bhikkhuni Soma se obue i, uzevi posudu za hranu i ogrta, ode u Savati u pronju hrane. Poto je prola Savati i vratila se iz pronje, poto je jela, otide do Slepevog gaja, da tamo provede ostatak dana. Zaavi u Slepev gaj, sede u podnoje jednoga drveta, da tu provede ostatak dana. Tada zli Mara, eleci da u bhikkhuni Somi izazove strah, uznemirenost i jezu, elei da joj pokvari koncentraciju, prie joj i obrati joj se ovim stihovima: "Teko je postii ono stanje Kojem tee mudraci, Ne moe ga postii ena
SN V.2: Soma sutta
Sa to malo njezine pameti." Tada se bhikkhuni Somi javi misao: "Ko je izgovorio ove stihove -- ljudsko ili neljudsko bie?" Onda pomisli: "To je zli Mara, koji ih izgovori elei da u meni izazove strah, uznemirenost i jezu, eleci da mi pokvari koncentraciju." Tako bhikkhuni Soma, shvativi "Ovo je zli Mara", odgovori mu stihovima: "ta znai je li neko ensko ili muko Kada je um dobro skoncentrisan, Kada znanje postojano pritie Dok direktno posmatramo dhammu. Onome koga mui misao, 'ja sam ensko' ili 'Ja sam muko' Ili 'Ja sam ovo ili ono' -Taj samo zlog Maru priziva." Tada zli Mara -- tuan i potiten zbog misli: "Bhikkhuni Soma me prepozna" -- nesta u trenu.
SN V.3: Gotami sutta
Samyutta nikaya V.3
Gotami sutta Bhikkhuni Gotami

Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio u Savatiju, u etinom gaju, u manastiru Anatapindike. Tada, ujutru, bhikkhuni Kisagotami se obue i, uzevi posudu za hranu i ogrta, ode u Savati u pronju hrane. Poto je prola Savati i vratila se iz pronje, poto je jela, otide do Tamne ume, da tamo provede ostatak dana. Zaavi u Tamnu umu, sede u podnoje jednoga drveta, da tu provede ostatak dana. Tada zli Mara, elei da u bhikkhuni Kisagotami izazove strah, uznemirenost i jezu, elei da joj pokvari koncentraciju, prie joj i obrati joj se ovim stihovima: "Kako da sedi tu sama, lica suzama oblivenog, K'o majka kojoj je umrlo edo? Zaavi u ovu umu mranu,
SN V.3: Gotami sutta
Trai li ti to kriom mukarca za sebe?" Tada se bhikkhuni Kisagotami javi misao: "Ko je izgovorio ove stihove -- ljudsko ili neljudsko bie?" Onda pomisli: "To je zli Mara, koji ih izgovori elei da u meni izazove strah, uznemirenost i jezu, elei da mi pokvari koncentraciju." Tako bhikkhuni Kisagotami, shvativi "Ovo je zli Mara", odgovori mu stihovima: "Smrti sinova daleko su za mnom; A i traganje za mukarcem je okonano. Ne tugujem, ni ne plaem, Niti te se plaim, prijatelju moj. Ushienje svim i svaim presahlo je, Mrak gusti neznanja razvejan je. Pobedivi armiju smrti, Boravim liena svake neistoe." Tada zli Mara -- tuan i potiten zbog misli: "Bhikkhuni Kisagotami me prepozna" -- nesta u trenu.
SN V.4: Vijaya sutta
Samyutta nikaya V.4
Vijaya sutta Bhikkhuni Viaja

Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio u Savatiju, u etinom gaju, u manastiru Anatapindike. Tada, ujutru, bhikkhuni Viaja se obue i, uzevi posudu za hranu i ogrta, ode u Savati u pronju hrane. Poto je prola Savati i vratila se iz pronje, poto je jela, otide do Slepevog gaja, da tamo provede ostatak dana. Zaavi u Slepev gaj, sede u podnoje jednoga drveta, da tu provede ostatak dana. Tada zli Mara, elei da u bhikkhuni Viaji izazove strah, uznemirenost i jezu, elei da joj pokvari koncentraciju, prie joj i obrati joj se ovim stihovima: "Tako si mlada i lepa, A i ja sam u cvetu mladosti. Hajde, damo plemenita, uivajmo
SN V.4: Vijaya sutta
u plesu i muzici pet instrumenata." Tada se bhikkhuni Viaji javi misao: "Ko je izgovorio ove stihove -- ljudsko ili neljudsko bie?" Onda pomisli: "To je zli Mara, koji ih izgovori elei da u meni izazove strah, uznemirenost i jezu, elei da mi pokvari koncentraciju." Tako bhikkhuni Viaja, shvativi "Ovo je zli Mara", odgovori mu stihovima: "Oblike i zvukove, ukuse i mirise, Opipljive predmete koji ushiuju um: Sve ti ih rado vraam, Jer ja ih, o Mara, vie ne trebam. Zgaena sam i postiena Ovim gnjilim telom, Podlonim propadanju, krhkom: Iupah koren ulne elje. Kao za ona bia koja maju oblik, I ona to borave u bezoblinom, I ona to dostigoe utrnue: Za sve njih je gusta tama razvejana." Tada zli Mara -- tuan i potiten zbog misli: "Bhikkhuni Viaja me prepozna" -- nesta u trenu.
SN V.5: Uppalavanna sutta
Samyutta nikaya V.5
Uppalavanna sutta Bhikkhuni Upalavana

Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio u Savatiju, u etinom gaju, u manastiru Anatapindike. Tada, ujutru, bhikkhuni Upalavana se obue i, uzevi posudu za hranu i ogrta, ode u Savati u pronju hrane. Poto je prola Savati i vratila se iz pronje, poto je jela, otide do Slepevog gaja, da tamo provede ostatak dana. Zaavi u Slepev gaj, stade u podnoje sala drveta u punom cvatu Tada zli Mara, elei da u bhikkhuni Upalavani izazove strah, uznemirenost i jezu, elei da joj pokvari koncentraciju, prie joj i obrati joj se ovim stihovima: "Doavi do sala drveta sa krunom od cvetova, Stoji u njegovom podnoju sasvim sama, bhikkhuni. Nikoga nema ko bi mogao da nadmai tvoju lepotu:
SN V.5: Uppalavanna sutta
Luda devojko, zar se ne plai razbojnika?" Tada se bhikkhuni Upalavani javi misao: "Ko je izgovorio ove stihove -- ljudsko ili neljudsko bie?" Onda pomisli: "To je zli Mara, koji ih izgovori elei da u meni izazove strah, uznemirenost i jezu, elei da mi pokvari koncentraciju." Tako bhikkhuni Upalavana, shvativi "Ovo je zli Mara", odgovori mu stihovima: "Iako sto hiljada razbojnika Takvih poput tebe moe ovamo doi, Sasvim sam mirna, ne oseam strah, ak i ovako sama, Mara, ja te se ne plaim. Mogu da nestanem Ili mogu da ti uem u stomak. Mogu da ti stanem na sred nosa Ipak me ne moe videti ni na as. Ja sam gospodar svoga uma, Temelje snage do kraja razvih; Osloboena svake vrste okova, Ja te se nimalo ne plaim, prijatelju moj." Tada zli Mara -- tuan i potiten zbog misli: "Bhikkhuni Upalavana me prepozna" -- nesta u trenu.
SN V.6: Cala sutta
Samyutta nikaya V.6
Cala sutta Bhikkhuni ala

Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio u Savatiju, u etinom gaju, u manastiru Anatapindike. Tada, ujutru, bhikkhuni ala se obue i, uzevi posudu za hranu i ogrta, ode u Savati u pronju hrane. Poto je prola Savati i vratila se iz pronje, poto je jela, otide do Slepevog gaja, da tamo provede ostatak dana. Zaavi u Slepev gaj, sede u podnoje jednoga drveta, da tu provede ostatak dana. Tada zli Mara prie bhikkhuni ali i ree joj: "ta ti ne odobrava, bhikkhuni?" "Ne odobravam, roenje, prijatelju." "Zato ne odobrava roenje? Jednom roeni, uivamo u ulnim zadovoljstvima.
SN V.6: Cala sutta
Ko te je ubedio u to: 'Bhikkhuni, ne odobravaj roenje'?" "Za onoga ko je roen predstoji smrt; Jednom roeni, nailazimo na patnje -Vezanost, ubistvo, nesrea -Otuda ne treba da odobravamo roenje. Buda je poduavao Dhammi, Nadilaenju roenja; Da bih se oslobodila svake patnje uvrsti me on u istini. Jer ona bia to ive u svetu oblika, I oni to su u svetu beu oblika -ne razumevajui utrnue, Putuju, uvek iznova, iz ivota u ivot." Tada zli Mara -- tuan i potiten zbog misli: "Bhikkhuni ala me prepozna" -- nesta u trenu.
SN V.7: Upacala sutta
Samyutta nikaya V.7
Upacala sutta Bhikkhuni Upaala

Kraj Savatija. Ujutru, bhikkhuni Upaala se obue i, uzevi posudu za hranu i ogrta, ode u Savati u pronju hrane. Poto je prola Savati i vratila se iz pronje, poto je jela, otide do Slepevog gaja, da tamo provede ostatak dana. Zaavi u Slepev gaj, sede u podnoje jednoga drveta, da tu provede ostatak dana. Tada zli Mara prie bhikkhuni Upaali i ree joj: "Gde bi elela das se ponovo rodi, bhikkhuni?" "Uopte ne elim da se ponovo rodim, prijatelju." "Postoje bogovi Tavatimsa i Jama sveta, I boginje Tusita sveta, Bogovi to uivaju u stvaranju, I bogovi koji upravljaju. Usmeri svoj um tamo
SN V.7: Upacala sutta
I doivee blaenstvo." "Postoje bogovi Tavatimsa i Jama sveta, I boginje Tusita sveta, Bogovi to uivaju u stvaranju, I bogovi koji upravljaju.. Ali oni su jo uvek okovani ulima, Ponovo padaju u vlast Mare. itav svet je u plamenu, itav svet gori, itavim svetom plamenovi liu, itav svet podrhtava. Tamo gde ne podrhtava i ne plamti, Tamo gde svetovnjaci kroiti ne mogu, Tamo gde nema mesta za Maru: Tek tamo um moj ushien biva." Tada zli Mara - tuan i potiten zbog misli: "Bhikkhuni Upaala me prepozna" - nesta u trenu.
SN V.8: Sisupacala sutta
Samyutta nikaya V.8
Sisupacala sutta Bhikkhuni Sisupaala

Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio u Savatiju, u etinom gaju, u manastiru Anatapindike. Tada, ujutru, bhikkhuni Sisupaala se obue i, uzevi posudu za hranu i ogrta, ode u Savati u pronju hrane. Poto je prola Savati i vratila se iz pronje, poto je jela, otide do Slepevog gaja, da tamo provede ostatak dana. Zaavi u Slepev gaj, sede u podnoje jednoga drveta, da tu provede ostatak dana. Tada zli Mara prie bhikkhuni Sisupaali i ree joj: "Koju veru ti opravdava, bhikkhuni?" "Ne opravdavam nijednu veru, prijatelju." "U ime ega obrijala si glavu? Izgleda kao asketa,
SN V.8: Sisupacala sutta
A ipak ne opravdava nijednu veru, Pa zato onda luta kao da si zbunjena?" "Ovde svi sledbenici vera Veruju u razliita miljenja. Ja ne odobravam njihova uenja; Jer nisu upueni u Dhammu. Ali postoji izdanak plemena Sakya, Prosvetljeni, bez premca, Pobednik nad pobednicima, Maru je porazio, Koji je neporaen ostao. Svuda slobodan i nevezan, Sa vizijom kojom sagledava sve, Koji je doao na kraj svoje kamme, Bez elje da bilo ta poseduje: Taj Blaeni moj je uitelj; Njegovo uenje ja odobravam." Tada zli Mara -- tuan i potiten zbog misli: "Bhikkhuni Sisupaala me prepozna" -- nesta u trenu.
SN V.9: Sela sutta
Samyutta nikaya V.9
Sela Sutta Bhikkhuni Sela

Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio u Savatiju, u etinom gaju, u manastiru Anatapindike. Tada, ujutru, bhikkhuni Sela se obue i, uzevi posudu za hranu i ogrta, ode u Savati u pronju hrane. Poto je prola Savati i vratila se iz pronje, poto je jela, otide do Slepevog gaja, da tamo provede ostatak dana. Zaavi u Slepev gaj, sede u podnoje jednoga drveta, da tu provede ostatak dana. Tada zli Mara, elei da u bhikkhuni Seli izazove strah, uznemirenost i jezu, elei da joj pokvari koncentraciju, prie joj i obrati joj se ovim stihovima: "Ko je stvorio ovu lutku? Gde je njezin tvorac? Gde ova lutka nastaje?
SN V.9: Sela sutta
I gde ona nestaje?" Tada se bhikkhuni Seli javi misao: "Ko je izgovorio ove stihove -- ljudsko ili neljudsko bie?" Onda pomisli: "To je zli Mara, koji ih izgovori elei da u meni izazove strah, uznemirenost i jezu, elei da mi pokvari koncentraciju." Tada bhikkhuni Sela, shvativi, "Ovo je zli Mara", odgovori mu u stihovima: "Ova lutka nije nainila samu sebe, Niti je ovu patnju napravio neko drugi. Ona zavisi od svoga uzroka, Kad taj uzrok nestane, tada e i ona nestati. Kao to semenu baenom na polje Rast zavisi od dva uslova: Potrebna mu je iz tla hrana I redovno snabdevanje vlagom. Isto tako ovi sastojci i elementi, I ovih est osnova za kontakt ula, Oni zavise od svoga uzroka; Kad taj uzrok nestane, tada e i one nestati." Tada zli Mara -- tuan i potiten zbog misli: "Bhikkhuni Sela me prepozna" -- nesta u trenu.
SN V.10: Vajira sutta
Samyutta nikaya V.10
Vajira sutta Bhikkhuni Vaira

Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio u Savatiju, u etinom gaju, u manastiru Anatapindike. Tada, ujutru, bhikkhuni Vaira se obue i, uzevi posudu za hranu i ogrta, ode u Savati u pronju hrane. Poto je prola Savati i vratila se iz pronje, poto je jela, otide do Slepevog gaja, da tamo provede ostatak dana. Zaavi u Slepev gaj, sede u podnoje jednoga drveta, da tu provede ostatak dana. Tada zli Mara, elei da u bhikkhuni Vairi izazove strah, uznemirenost i jezu, elei da joj pokvari koncentraciju, prie joj i obrati joj se ovim stihovima: "Ko je tvorac ovoga bia? Gde li je tvorac ovoga bia? Gde je ovo bie nastalo?
SN V.10: Vajira sutta
Gde ovo bie nestaje?" Tada se bhikkhuni Vajiri javi misao: "Ko je izgovorio ove stihove -- ljudsko ili neljudsko bie?" Onda pomisli: "To je zli Mara, koji ih izgovori elei da u meni izazove strah, uznemirenost i jezu, elei da mi pokvari koncentraciju." Tako bhikkhuni Vajira, shvativi "Ovo je zli Mara", odgovori mu stihovima: "Otkud sad da govori o biu? Mara, jesi li u to vrsto ubeen? Ovo je samo hrpa raznih sastojaka: Nigde tu bie nai nee. Ba kao to se za sklop delova, Koristi re 'koija', Tako, kada postoje sastojci, Po dogovoru nazivamo ih biem'. Samo ta patnja nastaje, Patnja to die se i pada ko plima. Nita drugo sem patnje ne nastaje, Nita drugo sem patnje ovde ne nestaje." Tada zli Mara -- tuan i potiten zbog misli: "Bhikkhuni Vaira me prepozna" -- nesta u trenu.
SN VI.1: Ayacana sutta
Samyutta Nikaya VI.1
Ayacana Sutta Zahtev

Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni, ubrzo posle probuenja, boravio kraj Uruvele, na obali reke Neranare, u podnoju banjan drveta. Onda mu se, dok je tako boravio osamljen, u svesti pojavie ove misli: "Ova dhamma koju sam dostigao jeste duboka, teko ju je sagledati, teko razumeti, jeste umirujua, slojevita, izvan nagaanja, suptilna, namenjena mudracima da je razumeju. Ali ljudi se danas ushiuju vezivanjem, uzbuuju se vezivanjem, uivaju u vezivanju. A za ljude koji se ushiuju vezivanjem, uzbuuju se vezivanjem, uivaju u vezivanju uslovljenost ako ovo / onda ono i uslovljenost nastanka teki su za uvianje. Ovo stanje je, takoe, teko za uvianje: rastvaranje svega to je stvoreno, naputanje svakog posedovanja, dokonanje elje, spokojstvo, ponitavanje, utrnue. I ako bih poduavao dhammu, a drugi me ne bi razumeli, to bi samo donelo zamor i neprilike. Upravo tada se u Blaenom javie ovi stihovi, do tada neizgovoreni, do tada ne sasluani:
Dosta je sada poduavanja onoga to samo sa mnogo muke dostigoh. Ovu dhammu ne mogu lako razumeti oni koji su preplavljeni odbojnou i strau. Ono to je skriveno, suptilno, duboko, teko vidljivo, to ide protiv struje -oni to se ushiuju strau, uronjeni u gustu tamu, nee videti. Dok je Blaeni tako razmiljao, um mu se priklanjao tome da boravi u miru, da ne poduava dhammu. Tada Brama Sahampati, videvi o emu razmilja Blaeni, pomisli: "Ovaj svet je izgubljen! Ovaj svet je razoren! Um Tathagate, arahanta, Samoprobuenoga priklanja se tome da boravi u miru, da ne poduava dhammu! Tada, u trenu, kao to snaan ovek isprui savijenu ruku ili savije ispruenu ruku, Brama Sahampati nestade iz Brama-sveta i pojavi se pred Blaenim. Prebacivi ogrta preko jednog ramena, on kleknu desnim kolenom na tlo, pozdravi Blaenog ruku sklopljenih ispred srca i ree mu: "Gospodine, neka Blaeni poduava dhammu! Neka Tathagata poduava dhammu! Ima bia u ijim oima je tek malo trunja, koja propadaju zato to nisu ula dhammu. Bie meu njima onih koji e razumeti dhammu." To ree Brama Sahampati. A zatim nastavi: U prolosti
pojavila se u zemlji Magadhi neista dhamma poduavali su je neproieni. Otvori vrata besmrtnosti! Dopusti im da uju dhammu to je razumee proieni! Ba kao to neko stojei na litici moe videti ljude svuda ispod sebe, Isto tako, o mudri, pogleda koji sve obuhvata, podigni palatu u obliku dhamme. Osloboen alosti, pogledaj ljude uronjene u alost, pritisnute roenejm i starou. Ustani, heroju, pobednie u bici! O uitelju, to kroi ne dugujui ita ovome svetu. Poduava dhammu, o Blaeni: Bie i onih koji e razumeti. Tada Blaeni, razumevi Bramin poziv, iz milosra prema biima, pogleda na svet okom Probuenoga. Dok je tako posmatrao, vide bia u ijim oima je tek malo trunja i ona u ijim oima je mnogo trunja, onih obdarenih sposobnostima i onih drugih, onih sa dobrim svojstvima i onih sa loim, onih koje je lako poduavati i onih koje je teko. Ba kao to u jezeru plavih, crvenih ili belih lotosa, neki lotosi - roeni i rasli pod vodom - mogu procvetati pod vodom, ni ne izdigavi se iz vode; neki mogu zastati na samoj povrini vode, dok se drugi mogu uzdii iznad vode i tako ostati njome neuprljan - isto tako, posmatrajui svet okom Probuenoga, Blaeni vide bia u ijim oima je tek malo trunja i ona u ijim oima je mnogo trunja, onih obdarenih sposobnostima i onih drugih, onih sa dobrim svojstvima i onih sa loim, onih koje je lako
poduavati i onih koje je teko. Videvii to, on Brami Sahampatiju odgovori stihovima: Otvorena su vrata besmrtnosti onima koji imaju ui da uju. Neka pokau vrstinu uverenja. Predviajui nevolju, o Brama, Nisam ljudima govorio tananu, uzvienu dhammu. Tada Brama Sahampati, pomislivi, "Blaeni se sloio da poduava dhammu," pokloni se Blaenom i, obiavi ga sa desne strane, odmah nestade.
SN VI.2: Garava sutta
Samyutta nikaya VI.2
Garava sutta Potovanje

Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni, ubrzo posle probuenja, boravio kraj Uruvele, na obali reke Neranare, u podnoju banjan drveta. Onda mu se, dok je tako boravio osamljen, u svesti pojavie ove misli: "Svako pati boravei bez potovanja ili smernosti prema nekome. A kojem monahu ili asketi bih ja mogao da ukaem poast i potovanje?" Onda mu se javi ova misao: "U ime usavravanja nesavrenog sastojka vrline bilo bi dobro boraviti u potovanju i smernosti prema nekom monahu ili asketi, ukazujui mu poast i potovanje. Meutim, u itavom ovom svetu sa bogovima, sa Marom i Bramom, meu ljudima sa njihovim monasima i asketama, vladarima i podanicima, ne vidim drugog monaha ili asketu vie usavrenog u vrlini nego to sam ja, prema kome bih mogao boraviti u potovanju i smernosti, ukazujui mu poast i potovanje. U ime usavravanja nesavrenog sastojka koncentracije bilo bi dobro boraviti u potovanju i
smernosti prema nekom monahu ili asketi, ukazujui mu poast i potovanje. Meutim, u itavom ovom svetu sa bogovima, sa Marom i Bramom, meu ljudima sa njihovim monasima i asketama, vladarima i podanicima, ne vidim drugog monaha ili asketu vie usavrenog u vrlini nego to sam ja, prema kome bih mogao boraviti u potovanju i smernosti, ukazujui mu poast i potovanje. U ime usavravanja nesavrenog sastojka razluivanja bilo bi dobro boraviti u potovanju i smernosti prema nekom monahu ili asketi, ukazujui mu poast i potovanje. Meutim, u itavom ovom svetu sa bogovima, sa Marom i Bramom, meu ljudima sa njihovim monasima i asketama, vladarima i podanicima, ne vidim drugog monaha ili asketu vie usavrenog u vrlini nego to sam ja, prema kome bih mogao boraviti u potovanju i smernosti, ukazujui mu poast i potovanje. U ime usavravanja nesavrenog sastojka oslobaanja bilo bi dobro boraviti u potovanju i smernosti prema nekom monahu ili asketi, ukazujui mu poast i potovanje. Meutim, u itavom ovom svetu sa bogovima, sa Marom i Bramom, meu ljudima sa njihovim monasima i asketama, vladarima i podanicima, ne vidim drugog monaha ili asketu vie usavrenog u vrlini nego to sam ja, prema kome bih mogao boraviti u potovanju i smernosti, ukazujui mu poast i potovanje. U ime usavravanja nesavrenog sastojka znanja bilo bi dobro boraviti u potovanju i smernosti prema nekom monahu ili asketi, ukazujui mu poast i potovanje. Meutim, u itavom ovom svetu sa bogovima, sa Marom i Bramom, meu ljudima sa njihovim monasima i asketama, vladarima i podanicima, ne vidim drugog monaha ili asketu vie usavrenog u vrlini nego to sam ja, prema kome bih mogao boraviti u potovanju i smernosti, ukazujui mu poast i potovanje. ta ako bih boravio u smernosti i potovanju upravo prema ovoj dhammi za koju sam se do kraja probudio, ukazujui mu poast i potovanje?" Tada, videvi o emu razmilja Blaeni - kao to snaan ovek isprui savijenu ruku ili savije
ispruenu ruku - Brama Sahampati nestade iz Brama-sveta i pojavi se pred Blaenim. Prebacivi ogrta preko jednog ramena, on kleknu desnim kolenom na tlo, pozdravi Blaenog ruku sklopljenih ispred srca i ree mu: "Tako je, Blaeni! Tako je, Tathagata! Oni koji su bili arahanti, samoprobueni u prolosti - i oni su boravio u smernosti i potovanju upravo prema ovoj dhammi, ukazujui mu poast i potovanje. I neka Blaeni, koji je danas arahant, samoprobuen, boravi u smernosti i potovanju upravo prema ovoj dhammi, ukazujui mu poast i potovanje." To ree Brama Sahampati. A zatim nastavi: Proli Bude, budue Bude, i onaj ko je Buda sada, uklanjajui patnju mnogih -svi su boravili, boravie i borave, potujui istinsku dhammu. Ovo je, za Bude, prirodni zakon. Zato, onaj ko eli sam sebi dobro, teei savrenstvu, treba da potuje istinsku dhammu, misli sabranih na Budino uenje.
SN VI.15: Parinibbana sutta
Samyutta nikaya VI.15
Parinibbana sutta Potpuno osloboenje

Napomena: Ovaj govor izvetava o Budinoj smrti, dajui etiri verzije etvorice oevidaca tog dogaaja. Zanimljivo je zapaziti da se u verzijama pripisanim nebeskim biima daju opta zapaanja o tome kako je priroda svih bia - ak i Budina - da umiru, dok se u verzijama pripisanim monasima komentarie Budino ispoljavanje moi kontrole uma neposredno pre trenutka potpunog osloboenja.
Ovako sam uo. Jednom prilikom je Blaeni boravio kraj Kusinare u Upavatani, u gaju drvea sal, u zemlji naroda Mala, upravo onda kada je doao trenutak njegovog potpunog osloboenja. Tada se on obrati monasima: "Opominjem vas, monasi: Sve to je stvoreno mora i da propadne. Ispunjeni panjom, dostignite konano ispunjenje." To behu Tathagatine poslednje rei. Tada Blaeni ue u prvu jhanu. Izlazei iz nje ue u drugu jhanu. Izlazei iz nje ue u treu...
etvrtu jhanu... sferu beskrajnog prostora... sferu beskrajne svesti... sferu nitavila... sveru ni opaanja ni neopaanja. Izlazei iz nje, ue u prestanak opaanja i oseanja. Tada, izlazei iz sfere prestanka opaanja i oseanja, on ue u sferu ni opaanja ni neopaanja. Izlazei iz nje, ue u sferu nitavila.... sferu beskrajne svesti... sferu beskrajnog prostora... etvrtu jhanu... treu... drugu... prvu jhanu. Izlazei iz prve jhane, on ue u drugu... treu... etvrtu jhanu. Izlazei iz etvrte jhane, on odmah posta potpuno osloboen. Kad Blaeni postade potpuno osloboen, istovremeno sa potpunim osloboenjem Sahampati Brama izgovori ove stihove: Sva bia -- sva -- na ovom svetu, odbacie to telo sastavljeno od sastojaka u ovome svetu u kojem je Uitelj kao to je ovaj bez premca u ovome svetu Tathagata, svojom snagom postigao, Ispravno samoprobuenje, postao potpuno osloboen. Kad Blaeni postade potpuno osloboen, istovremeno sa potpunim osloboenjem Saka, gospodar bogova, izgovori ove stihove: Kako su nestalne sve stvari sainjene od sastojaka! Njihova je priroda da nastaju i nestaju. Kako nastaju tako se i rastvaraju. Njihovo potpuno smirenje jeste blaenstvo. Kad Blaeni postade potpuno osloboen, istovremeno sa potpunim osloboenjem potovani Ananda izgovori ove stihove:
Bee to zastraujue. Bee to zapanjujue kada, ispoljavajui krajnje postignue meu svim stvarima, Ispravno samoprobueni postate potpuno osloboen. Kad Blaeni postade potpuno osloboen, istovremeno sa potpunim osloboenjem potovani Anuruda izgovori ove stihove: On vie nema udaha i izdaha, on koji je Takav, smirenoga uma, nepomerljiv poiva u miru: mudrac ispuni svoj ivotni vek. Srca jednako bodrog podnosio je bol. Poput gaenja plamena takvo bee osloboenje svesti.
Videti takoe: SN V.7; SN IX.6.
SN VII.2: Akkosa sutta
Samyutta nikaya VII.2
Akkosa sutta Uvreda

Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio u Raagahi, u Bambusovom gaju, u sklonitu za veverice. Tada braman Akoaka ("Uvredljivac") Bharadvaa dou da je jedan braman iz roda Bharadvaa otiao u beskunike u prisustvu Blaenoga. Ljut i nezadovoljan, on ode do Blaenog i, stigavi, poe da ga vrea i psuje prostim, tekim reima. Kada to bi izreeno, Blaeni mu se obrati: "ta misli, bramane: Da li ti prijatelji i drugovi, roaci i saplemenici dolaze u goste?" "Da, uitelju Gotamo, ponekad mi prijatelji i drugovi, roaci i saplemenici dolaze u goste." "I ta misli: Da li ih poslui dekorisanim i nedekorisanim jelima i poslasticama?" "Da, ponekad ih posluim dekorisanim i nedekorisanim jelima i poslasticama."
"I ako se njima ne poslue, kome onda ta hrana ostaje?" "Pa, ako se ne poslue, uitelju Gotamo, sva ta hrana ostaje meni." "Isto tako, bramanu, to ime si vreao mene koji ne vream, to ime si se izrugivao meni koji se ne izrugujem, to ime si grdio mene koji ne grdim: niim od toga neu se posluiti. Sve to ostaje tebi, bramanu. Sve to ostaje tebi. Za svakog ko god uzvraa uvredom onome ko vrea, uzvraa izrugivanjem onome ko se izruguje, uzvraa grdnjom onome ko grdi, kae se da jede zajedno, da je u drutvu sa tom osobom. Ali ja niti jedem sa tobom, niti sam u drutvu sa tobom, bramanu. Sve to ostaje tebi. Sve to ostaje tebi." "Kralj zajedno sa svojim dvorom zna ovo o uitelju Gotami - "Asketa Gotama je arahant" - a ipak se uitelj Gotama ljuti!"[1] [Buda:] Otkud moe biti ljutnje u onome ko je osloboen ljutnje, ukroen, ko ivi sabran -onome ko je osloboen ispravnim razumevanjem, smiren takav. Stvari samo ini gorim kada plane na nekoga ko je ljut. Ko god ne plane na nekoga ko je ljut dobija bitku
koju je teko dobiti. ivi za dobro obojice -- sopstveno i njegovo -onda kad, znajui ga da je srdit, sabrano boravi u svome miru. Kada tako lei obojicu -- sebe i drugoga -oni koji te za budalu smatraju nita o Dhammi ne znaju. Kada ovo bi izreeno, braman Akoaka Bharadvaa ree Blaenom: "Izvanredno, potovani gospodine! Izvanredno! Ba kao da je neko postavio kako treba neto to je bilo okrenuto naglavce, otkrio neto to je bilo skriveno, pokazao put onome ko se izgubio ili upalio svetiljku u mraku tako da oni to imaju oi mogu da vide, isto tako je Blaeni - na vie naina - uinio dhammu jasnom. Uzimam Blaenog kao utoite, dhammu i monaku zajednicu. Neka me uitelj Gotama prihvati kao monaha, neka me primi u monaku zajednicu." Tada braman Akoaka Bharadvaa primi zareenje u prisustvu Blaenog. I nedugo posle zareenja boravei u osami, sam, paljiv, marljiv i odluan - ubrzo dostie i ostade na cilju svetakog ivota, zbog kojeg mnogi plemenitog roda odlaze u beskunike, znajui ga i shvatajui ovde i sada. Tako je i on znao: "Nema vie preporaanja, proivljen je svetaki ivot, zadatak je obavljen. Nema nita vie da se uini." I tako potovani Bharadvaa postade jo jedan od arahanta
Beleka 1. Akoaka misli da ga Buda vrea - i da je zato ljut - iako Buda samo iznosi injenicu koja je u skladu sa zakonom kamme. [Nazad]
SN VII.6: Jata sutta
Jata sutta vor

Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio u Savatiju. I tada braman ata ("vor") Bharadvaa otide do Blaenog i, stigavi, razmeni utive pozdrave sa njim. Poto su razmenili prijateljske pozdrave i utivosti, sede on sa strane. Dok je tako sedeo obrati se on Blaenom stihovima: vor iznutra, vor spolja, ljudi su svezani u vor. Gotama, pitam te ovo: ko moe taj vor razvezati? [Buda:]
Onaj ko je ustaljen u vrlini, razborit, ko razvija uvid i svoj um, monah marljiv, pronicljiv: on moe taj vor razvezati. Oni iji su strast, odbojnost, i neznanje nestali, Arahanti, ije su neistoe nestale: za njih je taj vor razvezan. Kada ime i lik, zajedno sa opaanjem kontakta i oblika, potpuno nestanu, bez traga: tada je i taj vor preseen. Kada ovo bi izreeno, ata Bharadvaa ree Blaenom: "Izvanredno, potovani gospodine! Izvanredno! Ba kao da je neko postavio kako treba neto to je bilo okrenuto naglavce, otkrio neto to je bilo skriveno, pokazao put onome ko se izgubio ili upalio svetiljku u mraku tako da oni to imaju oi mogu da vide, isto tako je Blaeni - na vie naina - uinio Dhammu jasnom. Uzimam Blaenog kao utoite, Dhammu i monaku zajednicu kao utoote. Neka me uitelj Gotama prihvati kao monaha, neka me primi u monaku zajednicu." Tada braman ata Bharadvaa primi zareenje u prisustvu Blaenog. I nedugo posle zareenja -- boravei u osami, sam, paljiv, marljiv i odluan -- ubrzo dostie i ostade na cilju svetakog ivota, zbog kojeg mnogi plemenitog roda odlaze u beskunike, znajui ga i shvatajui ovde i sada. Tako je i on znao: "Nema vie preporaanja, proivljen je svetaki ivot, zadatak je
obavljen. Nema nita vie da se uini." I tako potovani Bharadvaa postade jedan od arahanta
SN VII.3: XYZ sutta
Devahita sutta Govor Devahiti

Ovako sam uo. Jednom je zgodom u Savatiju Blaeni obolio od vjetrova u crijevima. Njegovao ga je redovnik Upavano. Blaeni ga zamoli: -- Molim te, Upavano, moe li mi nabaviti tople vode? -- Svakako, gospodine -- odgovori redovnik Upavano, pa se spremi da ide, uzme prosjaku zdjelu i ogrta i poe do kue brahmana Devahite. Kad je stigao, zaustavi se utke po strani. A Devahito ga opazi kako utei stoji, pa ga oslovi stihovima: -- Potovani. gospodin tu stoji i ne govori, obrijan i oian, ogrnut u svoj ogrta, ta li eli, ta bi htio da zamoli, koja ga je nevolja dovela k meni?
SN VII.3: XYZ sutta
A Upavano odgovori: utljivog mudraca to doe za dobrobit svijeta sad razdiru bolovi utrobe. Podari, boji ovee, tople vode, ako ima! Molim za onoga koga tuju potovanja vrijedni, Kom panju iskazuju panje dostojni i poast velikani. Tada brahman Devahito naredi sluzi da na obramicu (kakvom se slue i danas umadijski seljaci kad idu na pazar) privee s jedne strane up tople vode, a na drugi kraj up eerenog sirupa, pa da s tim poklonom slijedi redovnika Upavanu... Kad je Blaeni prezdravio, brahman Devahito doe da ga posjeti...
SN VII.14: Maha-sala sutta
Maha-sala sutta Bogata

Ovako sam uo. Jednom je Blaeni boravio u Savatiju. I tada jedan veoma bogati braman bedan i bedno obuen - ode do Blaenog i, stigavi, razmeni utive pozdrave sa njim. Poto su razmenili prijateljske pozdrave i utivosti, sede on sa strane. Dok je tako sedeo Blaeni mu ree: "Zato si, bramane, bedan i bedno obuen?" "Ba sada, uitelju Gotamo, moja etiri sina - na nagovor svojih ena - izbacie me iz kue." "U tom sluaju, bramanu, zapamti ove stihovi i izrecituj ih kada se u gradskoj kui skupi velika grupa ljudi i kada tvoji sinovi budu tamo takoe. "Oni u ijem roenju uivao sam -- iji rast eleo sam-na nagovor svojih ena
oterae me od kue, ko to psi ine sa svinjom. Pokvareni i podli, iako zovu me "Oe": demoni u obliju sinova koji me napustie u starosti. Ko to se konju matorom od kojeg vie koristi nema uskrati hrana, tako i ostareli otac ovih ludih mladia moli druge da ga u svoj dom prime. Moje sluge sluie me bolje no ovi neverni sinovi. titie me od pomahnitalih goveda i besnih pasa. U mraku ili su preda mnom; niz strme padine pomagali da siem. Zahvaljujui slugama mojim, i kad bih posrnuo oslonac bih nalazio." Tada veoma bogati braman, zapamtivi ove stihove u prisustvu Blaenog, izrecitova ih kada se u gradskoj kui skupi velika grupa ljudi i kada su njegovi sinovi bili tamo takoe: "Oni u ijem roenju uivao sam
-- iji rast eleo sam-na nagovor svojih ena oterae me od kue, ko to psi ine sa svinjom. Pokvareni i podli, iako zovu me "Oe": demoni u obliju sinova koji me napustie u starosti. Ko to se konju matorom od kojeg vie koristi nema uskrati hrana, tako i ostareli otac ovih ludih mladia moli druge da ga u svoj dom prime. Moje sluge sluie me bolje no ovi neverni sinovi. titie me od pomahnitalih goveda i besnih pasa. U mraku ili su preda mnom; niz strme padine pomagali da siem. Zahvaljujui slugama mojim, i kad bih posrnuo oslonac bih nalazio." Tada bramanovi sinovi, odvevi ga kui, okupae ga i svaki mu dade novu odeu. Tako braman, ponei jedno novo odelo, ode do Blaenog i, stigavi, razmeni utive pozdrave sa njim. Poto su razmenili prijateljske pozdrave i utivosti, sede on sa strane. Dok je tako sedeo ree Blaenom:
"Mi bramani, uitelju Gotamo, oekujemo nadoknadu za svoje poduavanje. Moe li uitelj Gotama prihvatiti ovo kao moju nadoknadu." I Blaeni iz saoseanja prihvati. Tada veoma bogati braman ree Blaenom: "Izvanredno, uitelju Gotamo! Izvanredno! Na vie naina je uitelj Gotama razjasnio dhammu - ba kao da je neko postavio kako treba neto to je bilo okrenuto naglavce, otkrio neto to je bilo skriveno, pokazao put onome ko se izgubio ili upalio svetiljku u mraku tako da oni to imaju oi mogu da vide. Uzimam uitelja Gotamu kao utoite, dhammu i monaku zajednicu. Neka me uitelj Gotama prihvati kao nezareenog sledbenika koji je u njemu pronaao utoite od sada pa do kraja ivota."
SN VII.17: Navakammika sutta
Navakammika sutta Graditelj

Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio u narodu Kosala, u gustoj umi. I tada je braman Navakammika ("Graditelj") Bharadvaja obavljao neki posao u toj gustoj umi. On ugleda Blaenog kako sedi pod sala drvetom - nogu savijenih, tela uspravnog, sabran. Videvi ga, u njemu se javi misao: "Evo ja uivam to obavih posao u ovoj gustoj umi. Ali u emu uiva taj asketa obavljajui svoj posao?" Tako on ode do Blaenog i stigavi izrecitova ove stihove: "Koje poslove je obavio, monah u umi sala stabala? Sam u divljini, u emu to Gotama nalazi uitak?"
SN VII.17: Navakammika sutta
[Buda:] Ja posla nemam da obavljam u ovoj umi. umu beskrajnog tumaranja ja posekoh u korenu. Iako u umi, za mene ume nema, aoke patnje nema. Uivam u samoi, a nezadovoljstvo odbacih. Kada ovo bi izreeno, braman Navakammika Bharadvaja ree Blaenom: "Izvanredno, uitelju Gotamo! Izvanredno! Na vie naina je uitelj Gotama razjasnio dhammu - ba kao da je neko postavio kako treba neto to je bilo okrenuto naglavce, otkrio neto to je bilo skriveno, pokazao put onome ko se izgubio ili upalio svetiljku u mraku tako da oni to imaju oi mogu da vide. Uzimam uitelja Gotamu kao utoite, dhammu i monaku zajednicu. Neka me uitelj Gotama prihvati kao nezareenog sledbenika koji je u njemu pronaao utoite od sada pa do kraja ivota."
SN VIII.4: Ananda sutta
Samyutta nikaya VIII.4
Ananda sutta Ananda (Uputstva Vangisi)

Ovako sam uo. Jednom je prilikom potovani Ananda boravio blizu Savatija, u etinom gaju, u hramu manastira Anatapindike. Tada, rano ujutro, obue se on i nosei svoju posudu za proenje hrane i prebacivi ogrta, otide do Savatija u pratnji potovanog Vangise. I desilo se da se tada u potovanom Vangisi javi nezadovoljstvo (ivotom ispunjenim vrlinom). Pouda preplavi njegov um. Tako se on sledeim stihovima obrati potovanom Anandi: ulnom eljom obuzet gorim. Moj um je u plamenu. Molim te, Gotama, iz milosra, reci mi kako da taj palmen ugasim. [Ananda:]
SN VIII.4: Ananda sutta
Zahvaljujui iskrivljenom opaanju um tvoj je u plamenu. Kloni se onoga to smatra lepim a praeno je poudom. Uvidi da su te mentalne tvorevine neto drugo, da su patnja, i da nisu deo tebe. Iskoreni svoju veliku poudu. Nemoj stalno iznova goreti u njoj.
Razvijaj um -- uravnoteen i sabran -uviajui ono to je neisto i na osnovu onoga to je neisto. Neka je tvoja sabranost uronjena u telo. Budi onaj ko tei otrenjenju. Razvijaj nepristrasnost. Odbaci obmanu. Tada, razagnavi svu tu obmanu, nai e se na pravome putu ka smirenju.
SN IX.1: Viveka sutta
Samyutta nikaya IX.1
Viveka sutta Osama

Ovako sam uo. Jednom je prilikom neki monah boravio meu narodom Kosala, u kraju pokrivenom gustom umom. U to vreme, otiavi da provede dan [u umskom gustiu], zaokupie ga tetne misli, vezane za ivot kuedomaina. Tada boanstvo koje je nastanjivalo tu gustu umu, osetivi milosre prema tom monahu, elei mu dobro, elei da ga prizove pameti, priblii mu se i obrati sledeim stihovima: "Sve udei za osamom zaao si u ovu umu, a ipak tvoj um stalno bei iz nje. Ti, ovee: savladaj svoju elju za ljudima.
SN IX.1: Viveka sutta
Tada bies srean, slobodan od udnje. Nezadovoljstvo odagnaj, sabran budi. Dozvoli da te podsetim na ono to je dobro -jer prah svetova donjih razvejati je teko. Ne dopusti da ti prah ulnog vid zamuti sasvim. Poput ptice blatnjavih krila to strese prah sa sebe trzajem jednim, isto tako i monah -- energian i sabran -strese sa sebe prah to se na njega lepi." Tada se taj monah, proien reima boanstva, dozva pameti.
Videti takoe: SN IX.9; SN IX.14.
15/12/2003 www.geocities.com/budizam/canon/samyutta/sn9-1
SN IX.6: Anuruddha sutta
Anuruddha sutta Anuruda

Ovako sam uo. Jednom je prilikom potovani Anuruda boravi meu narodom Kosala, u gustoj umi. I u to vreme boanstvo sa Neba trideset tri boga po imenu alini, jedna od suprunika potovanog Anurudhe u prethodnim ivotima, otide do njega i, stigavi, obrati mu se ovim stihovima: Usmeri svoj um tamo gde si nekada iveo, na Nebu trideset tri boga, kad su ti bila dostupna sva ulna zadovoljstva. Potovan, okruen boginjama, opet e
zasijati. [Pot. Anuruda:] One su skrenule s puta, te boginje uvrene u samopotvrivanju. Isto su skrenula ona bia kojima je drutvo boginja postalo cilj. [alini:] Neznaju ta je blaenstvo oni koji videli nisu Nandanu, boravite boanstava dinih, velianstvenog Neba trideset tri boga. [Pot. Anuruda:] Ludo, zar ne zna pravilo arahanta? -'Kako su nestalne sve sloene stvari! Priroda im je: da nastaju i nestaju. Nastajui, one se ujedno i rastau. Njihovo potpuno stiavanje jeste blaenstvo.' alini, ne postoji u drutvu boanstava vie boravita [za mene].
S potpunim okonanjem ovoga ivota, za mene vie novog roenja nema.
Videti takode: SN V.7; SN VI.15.
SN IX.9: Vajjiputta sutta
Vajjiputta sutta Vai princ

Ovako sam uo. Jednom je prilikom neki monah, princ iz naroda Vai, boravio blizu Vesalija, u gustoj umi. I u to vreme je u Vesaliju bila celonona svetkovina. Tada taj monah -- tuei kad je zauo glasnu muziku duvakih i ianih instrumenata, zvuk gonga iz Vesalija, izgovori sledee stihove: ivim u divljini potpuno sam poput debla odbaenog u umi. U noi kakva je ova, ko bi mogao biti jadniji od mene?
SN IX.9: Vajjiputta sutta
Tada boanstvo koje je nastanjivalo tu gustu umu, osetivi milosre prema tom monahu, elei mu dobro, elei da ga prizove pameti, priblii mu se i obrati sledeim stihovima: ivei u divljini potpuno sam poput debla odbaenog u umi, mnogo je onih koji ti zavide, takvi poput stanovnika pakla, i onih koji ka nebesima streme. Tada se taj monah, proien reima boanstva, dozva pameti.
SN IX.11: Ayoniso-manasikara sutta
Ayoniso-manasikara sutta Neprikladna panja

Ovako sam uo. Jednom je prilikom neki monah boravio meu narodom Kosala, u gustoj umi. I u to vreme je ceo dan proveo obuzet loim, tetnim mislima: mislima ispunjenim strau, zlovoljom i zlonamernou. Tada boanstvo koje je nastanjivalo tu gustu umu, osetivi milosre prema tom monahu, elei mu dobro, elei da ga prizove pameti, priblii mu se i obrati sledeim stihovima: Sasvim rastresen samleven si mislima svojim. Odstupivi od neprikladnog, kontempliraj prikladno. Zaustavljajui svoj um na Uitelju,
SN IX.11: Ayoniso-manasikara sutta
na Dhammi, na Sanghi, svojim vrlinama, stii e do radosti, ushienja, prijatnosti bez sumnje. Tada, proet radou, okonae najzad patnju i nespokojstvo. Tada se taj monah, proien reima boanstva, dozva pameti.
Videti takoe bilo koju od suuta o est sabranosti (npr. SN XI.3, AN III.70, AN XI.12, AN XI.13)
SN IX.14: Gandhatthena sutta
Gandhatthena sutta Kradljivac mirisa

Ovako sam uo. Jednom je prilikom neki monah boravio meu narodom Kosala, u gustoj umi. I u to vreme je, posle obeda, vraajui se iz proenja hrane, otiao do jezerca sa lotosima i pomirisao crveni lotos. Tada boanstvo koje je nastanjivalo tu gustu umu, osetivi milosre prema tom monahu, elei mu dobro, elei da ga prizove pameti, priblii mu se i obrati sledeim stihovima: "Mirie taj iz vode roen cvet koji ti nije bio dat. To je, dragi gospodine, in krae. Ti si kradljivac mirisa." [Monah:]
"Ne uzimam, ne oteujem. Miriem lotos poizdalje. Pa zato naziva mene kradljivcem mirisa? Ima takvih to upaju stabljike, oteuju cvetove, takvih koji se bezduno ponaaju: zato to njima ne kae?" [Boanstvo:] "ovek bezduan i halapljiv, uprljan poput deije pelene: njemu da kaem nemam ta. Ti si taj kojem treba da govorim. oveku neuprljanom, to stalno tei istoti, njemu zlo koliko na vrhu vlasi izgleda golemo poput oblaka." [Monah:] "Da, yakkha, ti me razume i naklonost pokazuje.
Upozori me opet, yakkha, kad god opet vidi neto ovome nalik." [Boanstvo:] "Moj ivot od tebe ne zavisi, niti sam ja najamnik tvoj. Ti bi, monae, sam trebalo da zna kako do odredita povoljnog stii." Tada se taj monah, proien reima boanstva, dozva pameti.
15/12/2003 www.geocities.com/budizam/canon/samyutta/sn9-14
SN X.8: Sudatta sutta
Samyutta nikaya X.8
Sudatta sutta O Sudati (Anatapindika)

Beleka: Mnogi govori kao mesto radnje navode etin gaj, manastir koji je poklonio Anatapindika. Ovde saznajemo kako je Anatapindika prvi put sreo Budu. Dramska nota ovoga govora sastoji se u injenici da su ga mnogi ljudi znali jedino po nadimku -- Anatapindika znai "Darovatelj onih koji su bez zatite" -- a ne po pravom imenu. Zato je on iznenaen kada ga Buda, posle prvog susreta, oslovljava pravim imenom. Cullavagga (VI) daje istu ovu priu ali detaljnije i dodaje nove dogaaje. Posle recitovanja stihova kojima se ovaj govor zavrava, Buda izlae Anatapindiki uenje korak po korak, kulminirajui objanjenjem etiri plemenite istine. Na kraju poduke, Anatapindika dostie stupanj "ulaska u struju". Potom se vraa kui u Savati, kupuje gaj od princa ete po previsokoj ceni i osniva manastir za Budu i Sanghu. U njemu je, prema komentarima, Buda proveo vie kinih perioda nego u bilo kojem drugom manastiru.
Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio brilu Raagahe, u Senovitom gaju. I u to vreme domain Anatapindika stie u Raagahu nekim poslom. Tu on u: "Probueni se, kau, pojavio u svetu" i poele da smesta ode i vidi Blaenog. Tada mu se javi misao: "Danas nije pravi dan da odem i vidim Blaenog. Sutra u otii da vidim Blaenog u pravo vreme." S mislima okrenutim Probuenome, on lee da otpoine. Tri puta tokom noi ustajao je mislei da je zora. Tada on ode ko gradske kapije kraj mesta za spaljivanje. Neljudska bia otvorie mu kapiju. Kad je domain Anatapindika napustio grad, svestlost nestade i opet zavlada tama. Strah, uas i jeza zavladae njime i on htede da se vrati. Tada ivaka, jaka demon, nevidljiv, prozbori: Stotinu slonova, stotinu konja, stotinu kola koje vuku mazge, sto hiljada slukinja, okiene draguljima i minuama nije vredno ni jedne esnaestine jednog tvog koraka. Samo napred, domaine! Samo napred, domaine! Korak napred bolji je za tebe, nego natrag! Tada tama nestade za Anatapindiku i javi se svetlost. Strah, uas i jeza koje je oseao se primirie. Po drugi put... po trei put svestlost nestade i opet zavlada tama. Strah, uas i jeza zavladae njime i on htede da se vrati. Tada po trei put ivaka, jaka demon, nevidljiv, prozbori: Stotinu slonova, stotinu konja,
stotinu kola koje vuku mazge, sto hiljada slukinja, okiene draguljima i minuama nije vredno ni jedne esnaestine jednog tvog koraka. Samo napred, domaine! Samo napred, domaine! Korak napred bolji je za tebe, nego natrag! Tada tama nestade za Anatapindiku i javi se svetlost. Strah, uas i jeza koje je oseao se primirie. Tako Anatapindika ode do Senovitog gaja. I u to vreme Blaeni je -- poto je ustao jer je no prola -- praktikovao meditaciju u hodu. On opazi domaina Anatapindiku jo izdaleka. Ugledavi ga on prekide meditaciju i sede na ve ranije pripremljeno sedite. Sedei tako, kad Anatapindika stie, on mu ree: "Doi, Sudato". Tada Anatapindika (pomisli): "Blaeni me oslovljava pravim imenom!" i pade pred noge Blaenog govorei: "Gospodine, nadam se da je Blaeni spokojno spavao." [Buda:] Uvek, uvek, spava on spokojno: brahman potpuno osloboen, koji se ne povodi za ulnim zadovoljstvima, koji ne poseduje bilo ta, sasvim ohlaen.
Presekavi sve veze i prevladavi strah u srcu, smiren, spava on spokojno, dostigavi mir svesnosti.
Videti takoe: AN III.35; Ud II.10.
SN X.12: Alavaka sutta
Sutta nipata I.10
Alavaka sutta Govor Alavaka jaki

Prevod Branislav Kovaevi Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme Napomena: Ova suta javlja se takoe u Sn I.10.
Beleka: Ovaj govor je izvor mnogih izreka koje se esto citiraju u zemljama theravada budizma. Godine 1982, kada je u Tajlandu proslavljana 200. godinjica utemeljenja dananje kraljevske dinastije, njegovo visoanstvo kralj je svoje glavno obraanje tajlandskom narodu koncipirao na osnovu etiri kvaliteta pomenuta u Budinom poslednjem stihu.
Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio u Alavi, u boravitu Alavaka jake (demona). Tada Alavaka jaka prie Blaenome i stavi pred njega ree: "Izlazi, pustinjae!" [Rekavi] "U redu, prijatelju", Blaeni izae.
"Doi ovamo, pustinjae!" [Rekavi] "U redu, prijatelju", Blaeni ue. Drugi put... Trei put, Alavaka jaka ree Blaenome: "Izlazi, pustinjae!" [Rekavi] "U redu, prijatelju", Blaeni izae. "Doi ovamo, pustinjae!" [Rekavi] "U redu, prijatelju", Blaeni ue. Tada, etvrti put, Alavaka jaka ree Blaenome: "Izlazi, pustinjae!" "Neu izai, prijatelju. Uini to mora da uini." "Postaviu ti pitanje, pustinjae. "Ako ne moe da mi odgovori, pomutiu ti um ili rasporiti srce ili u te zgrabiti za noge i zavitlati na drugu obalu Ganga." "Prijatelju moj, ne vidim nikoga u itavom svemiru, sa njegovim boanstvima, Marama i Bramama, njegovim pustinjacima i propovednicima, njegovim kraljevima i obinim ljudima, koji bi mi mogao pomutiti um ili rasporiti srce ili zgrabiti za noge i zavitlati me na drugu obalu Ganga. No, ipak, pitaj me to to eli." [Alavaka:] ta je neije najvee bogatstvo? ta, dobro praktikovano, donosi blaenstvo? ta je najvea slast? Na koji nain ivei moemo svoj ivot nazvati najboljim? [Buda:]
Uverenje je neije najvee bogatstvo. Dhamma, dobro praktikovana, donosi blaenstvo. Istina je najvea slast.[1] ivei sa uvidom, moemo svoj ivot nazvati najboljim. [Alavaka:] Kako prelazimo preko bujice? Kako preko mora? Kako savlaujemo patnju i nespokojstvo? Kako se proiujemo? [Buda:] Zahvaljujui uverenju preko bujice prelazimo. Zahvaljujui paljivosti preko mora. Zahvaljujui istrajnosti savlaujemo patnju i nespokojstvo. Zahvaljujui uvidu se proiujemo. [Alavaka:] Kako do uvida dolazimo? Kako bogatstvo pronalazimo? Kako ast stiemo? Kako za sebe prijatelje vezujemo? Idui iz ovoga sveta u sledei svet, kako alost moemo izbei?
[Buda:] Uvereni u Dhammu arahanta da nas do oslobaanja vodi, -- paljivi, sabrani -dobro oslukujui do uvida dolazimo. inei ono to je prikladno, prema nedaama trpeljivi, uvek preduzimljivi, bogatstvo pronalazimo. Zahvaljujui istini ast stiemo. Dajui, prijatelje za sebe vezujemo. Opremeljeni sa ova etiri kvaliteta, -- istinom, samokontrolom, istrajnou, uzdranou -uverenjem ispunjen domain, suoen sa smru, ne biva alou ophrvan. A sad, idi pitaj druge, bilo kog svetenika i pustinjaka, da li se ita bolje od istine, samokontrole, istrajnosti
i uzdranosti ovde moe nai. [Alavaka:] Kako bih mogao ii da pitam bilo kog svetenika i pustinjaka? -sad kad danas razumeh ta mi dobro donosi u sledeem ivotu. Zaista je na moju dobrobit to to Probueni doe ovamo u Alavi. Danas razumem ta je to to dato najvei plod donosi. Ii u od sela do sela, od grada do grada, odajui potovanje i istinskoj ispravnosti Samoprobuenome Dhamme.
Beleka 1. Ovo je oigledno pozivanje na pojam "ukusa" (rasa) u indijskoj estetikoj teoriji [Natrag]
SN XI.3: Uttara sutta
Samyutta nikaya XI.3
Dhajagga sutta Najvie merilo

Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio u Savatiju, u etinom gaju, u manastiru Anatapindike. Tu se on obrati monasima: "Monasi!" "Da, gospodine!" odgovorie monasi. A Blaeni ree: "Jednom su se, monasi, boanstva i asure rasporeivali za bitku. Tada se Saka, gospodar bogova, obrati boanstvima sa neba trideset tri boga: 'Ako se, dok su u borbi, u devama javi strah, uas ili jeza, tada bi trebalo da se pridravate moga najvieg merila. Jer kad se pridravate moga najvieg merila svaki strah, uas ili jeza koji se mogu javiti nestae. Ako se ne pridravate moga najvieg merila, tada bi trebalo da se pridravate najvieg merila Paapatija, kralja bogova. Jer kad se pridravate najvieg merila Paapatija, kralja bogova, svaki strah, uas ili jeza koji se mogu javiti nestae.
Ako se ne pridravate najvieg merila Paapatija, kralja bogova, tada bi trebalo da se pridravate najvieg merila Varune, kralja bogova. Jer kad se pridravate najvieg merila Varune, kralja bogova, svaki strah, uas ili jeza koji se mogu javiti nestae. Ako se ne pridravate najvieg merila Varune, kralja bogova, tada bi trebalo da se pridravate najvieg merila Isane, kralja bogova. Jer kad se pridravate najvieg merila Isane, kralja bogova, svaki strah, uas ili jeza koji se mogu javiti nestae. Monasi, u onima koji se pridravaju najvieg merila Sake, gospodara bogova, u onima koji se pridravaju najvieg merila Paapatija, kralja bogova, u onima koji se pridravaju najvieg merila Varune, kralja bogova ili u onima koji se pridravaju najvieg merila Isane, kralja bogova, svaki strah, uas ili jeza koji se mogu javiti mogu nestati ali i ne moraju. A zato? Zato to Saka, gospodar bogova, nije lien strasti, nije lien mrnje, nije lien obmane. On se moe uplaiti, uasnuti, prepasti i pobei. Ali, monasi, kaem vam ovo: Ako se, kad odete u osamu, u podnoje drveta ili na otvorenom prostoru, u vama javi strah, uas ili jeza, onda bi trebalo da se setite mene na ovaj nain : 'Zaista, Blaeni je potpuno i sopstvenim naporom probuen, usavren u znanju i ponaanju, sa dobrim odreditem, savreni poznavalac ovoga sveta, nenadmaan kao savetnik onih ljudi sposobnih da budu podueni, uitelj boanskim i ljudskim biima, probuen, blagosloven..' Jer kada se prisetite mene, monasi, svaki strah, uas ili jeza koji se mogu javiti nestae. A ako ne moete da se prisetite mene, tada bi trebalo da se prisetite Dhamme ovako: 'Zaista, Blaeni je dobro izloio Dhammu, treba je videti ovde i sada, neprolazna je, poziva nas da se sami uverimo, ispravna je, mudri treba da je ostvare svako za sebe.' Jer kada se prisetite Dhamme, monasi, svaki strah, uas ili jeza koji se mogu javiti nestae. A ako ne moete da se prisetite Dhamme, tada bi trebalo da se prisetite Sanghe ovako: 'Zaista, Sangha, zajednica sledbenika Blaenog, koji su vebali pravilno, koji su vebali direktno, koji su vebali metodino, koji su vebali znalaki -- drugim reima, etiri vrste plemenitih sledbenika -oni su Sangha, zajednica sledbenika Blaenog: vredni poklona, vredni gostoprimstva, vredni
ponuda, vredni potovanja, nenadmano polje zasluga za ovaj svet.' Jer kada se prisetite Sanghe, monasi, svaki strah, uas ili jeza koji se mogu javiti nestae. "A zato je tako? Jer je Tathagata, potpuno i sopstvenim naporom probueni, osloboen od strasti, osloboen od mrnje, osloboen od obmane. On se ne moe uplaiti, uasnuti, prepasti i pobei." Tako ree Blaeni. Izgovorivi to, Takodoavi, Uitelj, nastavi: U osami, monasi, u podnoju drveta, ili na otvorenom prostoru, prisetite se Bude: I neete straha imati. Ako se ne prisetite Bude -najboljeg na svetu, predvodnika ljudi -tada se prisetite Dhamme, neprolazne, dobro izloene. Ako se ne setite Dhamme -neprolazne, dobro izloene -tada se prisetite Sanghe, polja za zasluge nenadmanog. U onima to su se tako prisetili Bude, Dhamme,
i Sanghe, monasi, nee biti ni straha, ni uasa, ni jeze.
SN XI.5: Subhasita-jaya Sutta
Samyutta nikaya XI.5
Subhasita-jaya sutta Pobeda onoga ko bolje zbori

Jednom je prilikom Blaeni boravio u Savatiju, u etinom gaju, u manastiru Anatapindike. Tu se on obrati monasima: "Monasi!" "Da, gospodine!" odgovorie monasi. A Blaeni ree: "Jednom u prolosti deve i asure[1] su se bili rasporedili za borbu. Tada Vepaiti, kralj asura, ree Saki, kralju deva: "Hajde da pobeda bude onoga ko bolje zbori." "Da, Vepaiti, neka pobeda bude onoga ko bolje zbori." Tako deve i asure odredie sudije, [mislei]: "Oni e presuditi u nau korist o tome ta je dobro reeno i ta je loe reeno." Tada Vepaiti, kralj asura, ree Saki, kralju deva: "Kai neki stih, kralju deva!"
Kad to bi izgovoreno, Saka, kralj deva, ree Vepaatiju, kralju asura: "Ali ti si starije boanstvo ovde, Vepaiti. Kai ti stih." Kad to bi izgovoreno, Vepaiti odrecitova sledee stihove:
'Budale bi se jo i vie razjarile da nema neega da ih obuzdava. Zato znalac treba da obuzdava budale jednom debelom batinom.'
Kad je Vepaiti izgovorio ove stihove, asure su aplaudirale, a deve su utale. Zato Vepaati ree Saki: "Kai stih, kralju deva!" Kad to bi izgovoreno, Saka odrecitova sledee stihove:
'Ovo je, po meni, jedino to budale obuzdava: Kada zna da je drugi neobuzdan, svesno ostani jo mirniji.'
Kad je Saka izgovorio ove stihove, deve su aplaudirale, a asure su utale. Zato Sakai ree Vepaitiju: "Kai stih, Vepaiti!" Kad to bi izgovoreno, Vepaiti odrecitova sledee stihove:
'Vaava,[2] ja vidim pogreku upravo u toj popustljivosti: Kada budala pomisli, "On poputa zato to me se boji," tada te taj idiot proganja jo vie -kao jarac onoga to od njega bei.'
Kad je Vepaiti izgovorio ove stihove, asure su aplaudirale, a deve su utale. Zato Vepaati ree Saki: "Kai stih, kralju deva!"
Kad to bi izgovoreno, Saka odrecitova sledee stihove:
'Nije uopte vano da li on misli, "On poputa zato to me se boji." Naa istinska dobrobit jeste najvanija dobrobit. Nita bolje od strpljenja ne moe se nai.
Ko god, kada je jak, poputa onome ko je slab: to je istinsko strpljenje. Jer inae slabiji mora uvek da trpi. Takva se snaga uopte ne naziva snagom: jer ija god da je snaga to je snaga budale. Nema ponienja za onoga ko je jak, jak zahvaljujui zatiti Dhamme. Stvari samo pogorava onda kada se razjari na nekoga ko je ve ljut. Ko god se ne razjari na nekoga ko je ve ljut. pobeuje u bici koju je teko dobiti.
ivi za dobro obojice -- svoje i njegovo -kada. znajui da je gnevan, svesno ostaje jo mirniji'. Kada tako naini melem za obojicu -- za sebe i za drugoga -oni koji te zato smatraju budalom ne znaju nita o Dhammi.' Kad Saka izgovori svoje stihove deve su aplaudirale, ali su asure utale. Tada sudije u raspravi izmeu deva i asura rekoe: "Rei koje je izgovorio Vepaiti, kralj asura, lee u sferi maeva i oruja -- a time i rasprava, svaa i razmirica. S druge strane, stihovi koje je izgovorio Saka, kralj deva, lee izvan sfere maeva i oruja -- a time i van rasprava, svaa i razmirica. Zato pobeda onoga ko bolje zbori pripada Saki, kralju deva." I tako, monasi, pobeda onoga koji bolje zbori pripade Saki, kralju deva."
Beleke: 1. Deve i asure su bile dve grupe boanstavakoje su se borile za prevlast na nebu (poput bogova i titana u grkoj mitologiji). Na kraju su deve pobedile. Asure, poznate po svojoj naprasitosti, kasnije su svrstane u ljute demone i, u nekim budistikim kosmologijama, smatrane su biima niim od ljudskih. [Natrag] 2. Vaava -- "Moni" -- jedan je od Sakinih epiteta. [Natrag]
SN XII.15: Kaccayanagotta sutta
Kaccayanagotta sutta Za Kaajana Gotu (O ispravnom razumevanju)

Boravei u Savatiju... Tada Kaajana Gota otide do Blaenog i, stigavi, pokloni mu se i sede sa strane. Dok je tako sedeo ree on Blaenome: "Gospodine, govori se 'ispravno razumevanje, ispravno razumevanje'. U kojoj meri postoji ispravno razumevanje?" "U celini, Kaajana, ovaj svet podran je (uzima kao svoj objekat) polarnou, onom o postojanju i ne-postojanju. Ali kada neko, zahvaljujui uvidu, sagleda nastanak ovoga sveta onakav kakav on jeste, misao o 'ne-postojanju' u vezi sa ovim svetom mu se ne javlja. Kada neko, zahvaljujui uvidu, sagleda utrnue ovoga sveta onakvo kakvo ono jeste, misao o 'postojanju' u vezi sa ovim svetom mu se ne javlja. U celini, Kaajana, ovaj svet sapet je okovima prijanjanja, vezivanja i predubeenja. Aliko je to nadvladao ne uplie se niti se vezuje za ta prijanjanja, vezivanja, fiksacije svesti, predubeenja
ili latentne sklonosti, niti on razmilja o "svom sopstvu". U njemu nema neizvesnosti niti sumnje da je, kada postoji nastajanje, jedina patnja nastajanje i da kada postoji nestajanje jedina patnja jeste nestajanje. U tome je njegovo znanje nezavisno od drugih. U toj meri, Kaajana, postoji ispravno razumevanje. 'Sve postoji!': to je jedna krajnost. 'Sve ne postoji': to je druga krajnost. Izbegavajui ta dva ekstrema, Tathagata poduava Dhammu sledei srednji put: Na osnovu neznanja kao neophodnog uslova nastaju izrazi volje. Na osnovu izraza volje kao neophodnog uslova nastaje svest. Na osnovu svesti kao neophodnog uslova nastaju ime i lik. Na osnovu (razlikovanja) imena i lika kao neophodnog uslova nastaje est podruja ula. Na osnovu est podruja ula kao neophodnog uslova nastaje kontakt. Na osnovu kontakta kao neophodnog uslova nastaje oseaj. Na osnovu oseaja kao neophodnog uslova nastaje elja. Na osnovu elje kao neophodnog uslova nastaje prijanjanje. Na osnovu prijanjanja kao neophodnog uslova nastaje bivanje. Na osnovu bivanja kao neophodnog uslova nastaje raanje. Na osnovu raanja kao neophodnog uslova nastaju starost i smrt, jad i nevolja, patnja, alost i oaj. Tako nastaje itav taj okean nespokojstva i patnje. I opet, sa potpunim iezavanjem i nestankom upravo tog neznanja nestaju i izrazi volje. Sa nestankom izraza volje dolazi nestanak svesti. Sa nestankom svesti dolazi nestanak imena i lika. Sa nestankom imena i lika dolazi nestanak est podruja ula. Sa nestankom est podruja ula dolazi nestanak kontakta. Sa nestankom kontakta dolazi nestanak oseaja. Sa nestankom oseaja dolazi nestanak elje. Sa nestankom elje dolazi nestanak prijanjanja. Sa nestankom prijanjanja dolazi nestanak bivanja.
Sa nestankom bivanja dolazi nestanak raanja. Sa nestankom raanja dolazi nestanak starosti i smrti, jada i nevolje, patnje, alosti i oaja. Tako nestaje itav taj okean nespokojstva i patnje.
SN XII.17: Acelo sutta
Acelo sutta Goli isposnik[1]

Ovako sam uo. Jednom je zgodom Blaeni boravio u gradu Raagahi, u Bambusovu Gaju, na mjestu gde se hrane vjeverice. Jednog se jutra Blaeni rano obue, uzme ogrta i prosjaku zdjelu, pa otie u Raagahu da prosi hranu. A goli isposnik Kassapa opazi izdaleka da Blaeni dolazi, pa se uputi prema njemu, pozdravi se s njim prijateljski te ga nakon uobiajenih utivih rijei, stojei pored njega, oslovi ovako: "elio bih da gospodina Gotamu neto upitam ako gospodin Gotamo pristaje da odgovori na moje pitanje." "Nije sada vrijeme za pitanja, Kassapo, jer smo ve unili u naselje." Goli isposnik Kassapo ponovi svoju molbu i po drugi i po trei puta, a Blaeni isto tako ponovi
svoj odgovor. Napokon goli isposnik Kassapo ree: "Ne elim da gospodina Gotamu mnogo ispitujem." "Onda, Kassapo, pitaj ta eli." "Je li, gospodine Gotamo, svako sam krivac za svoju nesreu?" "To, Kassapo, nije tano", odgovori Blaeni. "Je li onda neko drugi kriv za tu nesreu?" "Ni to nije tano." "A jesmo li moda za svoju nesreu krivi i mi sami i neko drugi?" "Ni to nije tano." "Ili moda nismo krivi ni mi niti iko drugi, nego nesrea dolazi sluajno?" "Ni to nije tano." "Znai li to, gospodine Gotamo, da nesree (uope) nema?" "To, Kassapo, ne znai da nesree nema. Nesree ima." "Prema tome izgleda da gospodin Gotamo ne moe ni da uvidi ni da razumije nesreu." "Nije tano, Kassapo, da ja nesreu ne mogu da uvidim ni da je razumijem. Ja, Kassapo, nesreu i uviam i razumijem. "Onda, gospodine, neka mi Blaeni kae ta je nesrea, neka mi rastumai ta je nesrea."
"Ko izvri djelo, taj snosi i posljedice" ili uenje koje si ti najprije spomenuo da je svako sam kriv za svoju nesreu -- to je uenje koje zastupa teorija o vjenosti.[2] -- "Onaj ko izvri djelo i onaj koji snosi posljedice su dva razliita bia" ili uenje koje je izraz uvstvene sklonosti da je za nau nesreu kriv neko drugi -- to je uenje koje zastupa teorija o razorivosti.[3] -- Da ne zapadne ni u jednu ni u drugu krajnost, Kassapo, uputit u te na ispravan prolaz po sredini koji sam i sam slijedio: 1. Neznanjem su uslovljeni izrazi volje. 2. Izrazima volje je uslovljena svijest. 3. Svijeu je uslovljeno ime-i-lik.[4] 4. Imenom-i-likom je uslovljeno est podruja osjetnosti.[5] 5. Podrujima osjetnosti je uslovljen doticaj. 6. Doticajem su uslovljeni osjeaji. 7. Osjeajima je uslovljena ea za ivotom. 8. eom za ivotom je uslovljeno prijanjanje uz ivot. 9. Prijanjanjem je uslovljeno postojanje. 10. Postojanjem je uslovljeno raanje. 11. Raanjem su uslovljeni 12. starost, smrt, jad, nevolja, patnja, alost i oaj. Tako nastaje itavo to gomilite patnje. Iz potpune odvraenosti i dokonanja neznanja slijedi dokonanje izraza volje (i cijelog tog lanca
od dvanaest karika[6]). Tako se dokonava itavo to gomilite patnje." Kad je Blaeni zavrio govor, goli isposnik Kassapo ga oslovi ovako: "Izvrsno, gospodine! Kao da je neko ispravio ono to je bili iskrivljeno ili razotkrio skriveno ili pokazao put onome ko je zalutao, ili unio svjetlost u tamu tako da onaj ko ima oi ugleda oblike -- upravo tako je Blaeni sad pokazao istinu s razliitih strana. I ja se, gospodine, utjeem u Blaenoga, u njegovo uenje i u njegovu prosjaku zajednicu. Molim, gospodine, da mi Blaeni odobri odlazak u beskunike i udijeli potpuno zareenje." "Ko je, Kassapo, ranije slijedio neko drugo uenje, a sada eli da postane beskunik i potpuno zareeni sljedbenik ovoga reda i uenja, taj treba da proboravi etiri mjeseca kao iskuenik, pa da ga zatim isposnici iz iskrene pobude i elje prime kao beskunika i da ga potpuno zarede u isposniki ivot." "Ako, gospodine, onaj koji je ranije slijedio drugo uenje... treba da proboravi etiri mjeseca kao iskuenik..., ja u proboraviti etiri godine kao iskuenik, pa da me zatim isposnici iz iskrene elje i pobude prime kao beskunika i da me potpuno zarede u isposniki ivot." Tako je Blaeni odobrio golom isposniku Kassapi odlazak u beskunike i potpuno zareenje. Nedugo po zareenju redovnik je Kassapo, ivei osamljen, otuen, paljiv, revan i odluan, ve u ovom ivotu sam neposredno spoznao i uvidjeo, dosegao i zadrao onu krajnju svrhu svetakog ivota dosljedno kojoj potomci plemenita roda naputaju dom i postaju beskunici. Spoznao je da je dokonano raanje, da je iivljen svetaki ivot, da je izveno to je trebalo izvriti i da poslije ovakvoga ivota nema daljeg opstanka. Tako je i redovnik Kassapo postao jedan od usavrenih.
Beleke: [1] Opisi golih isposnika (aelo) u Buddhinim govorima obino odgovaraju nizom specifinih
obiljeja u njihovom asketskom nainu ivota ainskim isposnicima i pravilima kojih se ainski isposnici (digambara) jo i danas pridravaju. Od skupine takvih isposnika odvojio se i Gotamo neposredno pred svoje duhovno probuenje. Goli isposnici izvan ainskih redova mogu, meutim, da se ponekad susretnu jo i danas u Indiji. [Natrag] [2] Sassata-vado ili eternalizam, u smislu vjere u atman kao supstanciju. Ta vjera obiljeje je advaita-vedante i direktno je suprotstavljena buddhizmu. [Natrag] [3] Uheda-vado je izrazito i iskljuivo materijalistika teorija atomizma. Oduvijek je postojala bojazan kod buddhista da se ova teorija, zbog toga to je suprotna vedantinskom eternalizmu, ne identifikuje pogreno i zlonamerno sa Buddhinim uenjem. U kolonijalnom razdoblju, engleski tendenciozni prijevod rijei uhedo sa "annihilation" pogodovao je identificiranju uheda-vade sa "nihilizmom", koji je s budistikog stanovita mogu jedino uz pretpostavku spoznajnoteorijskog idealizma. Te je pretpostavke dosljedno razvila buddhistika filozofija od ranih vremena pod nazivom unya (pali sunna)-vado, ili teorija "nuliteta", kao svoju osnovnu tezu. Na podruju pali buddhizma, gdje do dublje filosofske razrade Buddhina uenja uope nije dolo, englesko poistoveenje pojma anihilacije s pojmom nihilacije ili nitovanja, ili vrednosnog ekvivalenta pojma unitenja s pojmom ponitenja (kao to se ponitava potanska marka ili rjeenje niih vlasti), iz shvatljivih razloga je lako dovelo do egzegetsko-dogmatske pomutnje i do svoenja na zajedniki nazivnik uheda-vado, niza pojmovno i lingvistiki potpuno raznorodnih termina od temeljne i autentine vanosti za Buddhino prvobitno uenje. Drugim rijeima, izazvano je brkanje pojmova materijalizam i nihilizam. [Natrag] [4] Ime-i-lik, nama-rupam, je buddhistikoj filosofiji svojstven nominalistiki izraz, ija je realistika analogija u evropskoj filosofiji "tijelo i dua" ili psihiki i fiziki faktor. Izraz rupam prvenstveno obiljeava zorni predmet osjetila vida. [Natrag] [5] esto osjetilo je kod Buddhe osjetilo intelektualnog razumijevanja (ne umovanja!), bolje reeno, mentalno osjetilo (mano-indiyam), kojemu Buddho ne priznaje nad-osjetilni status iznad funkcije koordiniranja osjetilnih doivljaja. Aristotel raspravlja o problemu estog osjetilau istom smislu i priklanja se rjeenju suprotnom Buddhinom. [Natrag]
[6] Patia-samuppado. [Natrag]
SN XII.19: Bala-pandita sutta
Bala-pandita sutta Budala i mudrac

Boravei u Savatiju... "Kada je budala ometen neznanjem i sputan eljom, na osnovu toga nastaje ovo telo. Postoji to telo i spoljanje ime-i-lik. Zatim, oslanjajui se na tu dvojnost, nastaje kontakt est ula. Pogoen time, bilo kojim od tih est, budala postaje osetljiv na zadovoljstvo i bol. Kada je mudrac ometen neznanjem i sputan eljom, na osnovu toga nastaje ovo telo. Postoji to telo i spoljanje ime-i-lik. Zatim, oslanjajui se na tu dvojnost, nastaje kontakt est ula. Pogoen time, bilo kojim od tih est, budala postaje osetljiv na zadovoljstvo i bol. Pa u emu je razlika, kakva osobina deli mudraca i budalu?" "Za nas, gospodine, ovo uenje ima Blaenog kao svoj koren, svog vodia i svoje utoite. Bilo
SN XII.19: Bala-pandita sutta
bi dobro ako bi Blaeni lino izloio znaenje svoje tvrdnje. Sasluavi ga od Blaenog monasi e ga zapamtiti." "U tom sluaju, monasi, sluajte i obratite panju. Govoriu vam." "Kako vi kaete, gospodine", odgovorie monasi. A Blaeni ree: "Neznanje kojim je budala ometena, elja kojom je sputana i iji je telo rezultat: to neznanje budala nije napustila, ta elja nije unitena. Zato? Budala nije praktikovala svetaki ivot za potpuno iskorenjivanje patnje. Otuda, posle raspada tela, posle smrti, ona juri u [novo] telo. Jurei za telom, ona nije do kraja osloboena raanja, starenja, smrti, alosti, naricanja, bola, nespokojstva i oaja. Kaem vam, ona nije sasvim osloboena strepnje i patnje. Neznanje kojim je budala ometena, elja kojom je sputana i iji je telo rezultat: to neznanje mudrac je napustio, ta elja je unitena. Zato? Mudrac je praktikovao svetaki ivot za potpuno iskorenjivanje patnje. Otuda, posle raspada tela, posle smrti, on ne juri u [novo] telo. Ne jurei za telom, on je do kraja osloboena raanja, starenja, smrti, alosti, naricanja, bola, nespokojstva i oaja. Kaem vam, ona je sasvim osloboena strepnje i patnje.
SN XII.20: Paccaya Sutta
Paccaya sutta Nuni preduslovi

Prevod Rada Ivekovi Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
Jednom je u Savatthiju stanovao Uzvieni: Objasnit u vam, redovnici, uzrono nastajanje i ono to tako nastaje. Vi posluajte i obratite panju Na osnovu roenja pojavljuju se starostismrt. I bez obzira pojavljuju li se tathagate ili se ne pojavljuju, ova je medusobna ovisnost pojedinanosti postojana, ovaj red pojavnosti i uzronosti su postojani. To tathagato potpuno razumije i uvia, a zatim to pouava, predaje, tumai, objanjava, razotkriva, analizira i ini shvatljivim. I kae: Pogledajte Na osnovu roenja nastaju starostismrt. Na osnovu nastajanja, pojavljuje se roenje. I bez obzira da li se tathagate pojavljuju ili ne I on kae: Na osnovu zablude se pojavljuju odrednice volje (sankhara). Bez obzira da li se tathagate pojavljuju ili ne I tako je, redovnici, ono to je ovdje tako i onako kako jest (tj. realno, primj. R. I.), a ne drugaije ili neto drugo i to se zove, redovnici, uzronim nastajanjem.
SN XII.20: Paccaya Sutta
Ali to je to to uzrono nastaje? Starostismrt su nepostojani, uvjetovani, uzrono nastali, podloni propadanju, umiranju, predmet odvraanja i prestanka. Roenje nastajanje privrenost neznanje je, redovnici, nepostojano uvjetovano, uzrono nastalo, podlono propadanju, umiranju, predmet odvraanja i prestanka. To se naziva, redovnici, onim to je uzrono nastalo. I kada je plemeniti uenik potpuno sagledao ovo uzrono nastajanje i ono to tako nastaje onako kakvi su u stvarnosti i s potpunim razumijevanjem, on nee misliti o prolosti: 'Da li sam postojao u prolosti ili nisam, to sam bio i to sam nakon toga postao u prolosti?' A ne misli ni o budunosti: 'Hou li ili neu postojati u budunosti, to u biti u budunosti, kakav u biti i, poto sam neto bio to u nastati u budunosti?' A ne misli tako ni o sadanjosti i ne mui ga sumnja: 'Da li jesam ili nisam, to sam, kakav sam, odakle je dolo ovo bie i kuda ide?' A to je tome razlog? To je zato, redovnici, to je plemeniti uenik sagledao ovo uzrono nastajanje i ono to uzrono nastaje onako kako jest i s potpunim spoznavanjem.
SN XII.23: Upanisa Sutta
Upanisa sutta Zavisnost

Prevod Rada Ivekovi Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
... Kada, redovnici, na vrhu planine kia pada velikim kapima, tada voda ispunjava planinske procjepe, peine i jame curei niz padinu. Kada su procjepi, peine i jame napunjeni, napune se prvo manja jezera, a zatim velika. Kad su i velika jezera puna napune se prvo manji brzaci, pa onda vee rijeke, a kad su one prepune, napune se mora. Isto tako, redovnici, na osnovu zablude nastaju odrednice, na osnovu odrednica svijest, na osnovu svijesti imeilik. na osnovu imenailika estostruka osjetilna osnova, na osnovu estostruke osjetilne osnove dodir, na osnovu dodira osjet, na osnovu osjeta e, na osnovu ei grabljenje, na osnovu grabljenja nastajanje, na osnovu nastajanja roenje, na osnovu roenja neugoda, na osnovu neugode povjerenje, na osnovu povjerenja radost, na osnovu radosti zadovoljstvo, na osnovu zadovoljstva smirenost, na osnovu smirenosti ugoda, na osnovu ugode zadubljenje, na osnovu zadubljenja zbiljskoznanjeiuvianje, na osnovu zbiljskog znanja i uvidanja odvraanje, na osnovu odvraanja obestraenje, na osnovu obestraenja
SN XII.23: Upanisa Sutta
osloboenje, na osnovu osloboenja znanjeoiscrpljenju (khayananam).
SN XII.25: Bhumija sutta
Bhumija sutta Govor Bumiji

U Savatiju. Potovani Bumija, ustavi iz osame jednog kasnog popodneva, otide do potovanog Saripute. Poto je stigao, razmeni on utive pozdrave sa njim. Poto su razmenili prijateljske pozdrave i utivosti, sede on sa strane. I dok je tako sedeo, obrati se on potovanom Sariputi: "Prijatelju Sariputa, ima monaha i asketa, uitelja kamme, koji objavljuju da svako sam sebi stvara zadovoljstvo i bol. Ima drugih monaha i asketa, uitelja kamme, koji objavljuju da nam zadovoljstvo i bol stvaraju drugi. Ima, zatim, monaha i asketa, uitelja kamme, koji objavljuju da zadovoljstvo i bol pravimo sami, a da ih stvaraju i drugi. A ima, pak i onih monaha i asketa, uitelja kamme, koji objavljuju da zadovoljstvo i bol ne pravimo ni mi sami, a ne stvaraju ih ni drugi, ve da nastaju sami od sebe. U ovom sluaju, prijatelju Sariputa, kakvo je uenje Blaenog? emu on poduava? Na koji nain bi moj odgovor na ovo pitanje bio u skladu sa onim to je rekao Blaeni, bez njegovog pogrenog tumaenja, u skladu sa Dhammom, tako da ne bude podloan
kritici onih ije je razmiljanje u skladu Dhammom?" "Blaeni je rekao, prijatelju, da zadovoljstvo i bol nastaju sa razlogom. Kojim razlogom? Razlog nastanka je kontakt. Onaj ko tako govori ini to u skladu sa onim to je i Blaeni rekao, ne bi ga pogreno tumaio, govorio bi u skladu sa Dhammom, tako da nije podloan kritici onih ije je razmiljanje u skladu Dhammom. Koji god monah i asketa, uitelj kamme, koji objavljuje da svako sam sebi stvara zadovoljstvo i bol, ak i on je zavistan od kontakta. Koji god monah i asketa, uitelj kamme, koji objavljuje da nam zadovoljstvo i bol stvaraju drugi, ak i on je zavistan od kontakta. Koji god monah i asketa, uitelj kamme, koji objavljuje da zadovoljstvo i bol pravimo sami, a da ih stvaraju i drugi, ak i on je zavistan od kontakta. Koji god monah i asketa, uitelj kamme, koji objavljuje da zadovoljstvo i bol ne pravimo ni mi sami, a ne stvaraju ih ni drugi, ve da nastaju sami od sebe, ak i on je zavistan od kontakta. Da bilo koji monah i asketa, uitelj kamme, koji objavljuje da svako sam sebi stvara zadovoljstvo i bol, bude osetljiv na zadovoljstvo i bol drugaije nego kroz kontakt, to je nemogue. Da bilo koji monah i asketa, uitelj kamme, koji objavljuje da nam zadovoljstvo i bol stvaraju drugi ... da zadovoljstvo i bol pravimo sami, a da ih stvaraju i drugi... da zadovoljstvo i bol ne pravimo ni mi sami, a ne stvaraju ih ni drugi, ve da nastaju sami od sebe, bude osetljiv na zadovoljstvo i bol drugaije nego kroz kontakt, to je nemogue." I dogodilo se da je potovani Ananda uo razgovor izmeu potovanog Saripute i potovanog Bumije. Onda on ode do Blaenoga i, stigavi i poklonivi mu se, sede sa strane. Dok je tako sedeo sa strane, prepria on itav razgovor Blaenome. [Blaeni ree] "Odlino, Ananda, odlino. Onaj ko ispravno odgovara odgovorio bi isto to i Sariputa.
Rekao sam, Ananda, da zadovoljstvo i bol nastaju sa razlogom. Kojim razlogom? Razlog nastanka je kontakt. Onaj ko tako govori ini to u skladu sa onim to sam rekao, ne bi me pogreno tumaio, govorio bi u skladu sa Dhammom, tako da nije podloan kritici onih ije je razmiljanje u skladu Dhammom. Koji god monah i asketa, uitelj kamme, koji objavljuje da svako sam sebi stvara zadovoljstvo i bol, ak i on je zavistan od kontakta. Koji god monah i asketa, uitelj kamme, koji objavljuje da nam zadovoljstvo i bol stvaraju drugi... da zadovoljstvo i bol pravimo sami, a da ih stvaraju i drugi... da zadovoljstvo i bol ne pravimo ni mi sami, a ne stvaraju ih ni drugi, ve da nastaju sami od sebe, ak i on je zavistan od kontakta. Da bilo koji monah i asketa, uitelj kamme, koji objavljuje da svako sam sebi stvara zadovoljstvo i bol, bude osetljiv na zadovoljstvo i bol drugaije nego kroz kontakt, to je nemogue. Da bilo koji monah i asketa, uitelj kamme, koji objavljuje da nam zadovoljstvo i bol stvaraju drugi ... da zadovoljstvo i bol pravimo sami, a da ih stvaraju i drugi... da zadovoljstvo i bol ne pravimo ni mi sami, a ne stvaraju ih ni drugi, ve da nastaju sami od sebe, bude osetljiv na zadovoljstvo i bol drugaije nego kroz kontakt, to je nemogue. Kada postoji telo, zadovoljstvo i bol nastaju u nama, s namerom za telesnom akcijom kao uzrokom; ili kada postoji govor, zadovoljstvo i bol nastaju u nama, s namerom za verbalnom akcijom kao uzrokom; ili kada postoji misao, zadovoljstvo i bol nastaju u nama, s namerom za misaonom akcijom kao uzrokom; Uz neznanje kao neophodan uslov, tada ili po sopstvenom nahoenju stvaramo telesne oblike na osnovu kojih zadovoljstvo i bol nastaju u nama, ili zbog drugih stvaramo telesne oblike na osnovu kojih zadovoljstvo i bol nastaju u nama. Bilo da smo paljivi, stvaramo telesne oblike na osnovu kojih zadovoljstvo i bol nastaju u nama, bilo da smo nepaljivi, stvaramo telesne oblike na osnovu kojih zadovoljstvo i bol nastaju u nama (Slino sa produktima govora i miljenja)
Dakle, u sve ove stvari upleteno je neznanje. Tek sa potpunim iskorenjivanjem i nestankom upravo tog neznanja prestaje da postoji i [oseaj] tela, na osnovu kojeg zadovoljstvo i bol nastaju u nama. Prestaje da postoji govor... um, na osnovu kojeg zadovoljstvo i bol nastaju u nama. Tada vie ne postoji polje, mesto, dimenzija ili stvar na osnovu koje zadovoljstvo i bol nastaju u nama.
SN XII.26: Upavana sutta
Upavana sutta Govor Upavani

Ovako sam uo. Jednom je Blaeni boravio u manastiru Anatapindike, u etinom gaju kraj Savatija. Onda Blaenog posjeti potovani Upavana, pokloni mu se i sjede sa strane. Dok je tako sjedeo, Upavana rjee Blaenome: -- Gospodine, neki isposnici i brahmani tvrde da je svako tvorac vlastite nesree, drugi da je naa nesrea djelo drugih, trei da je nesrea i vlastito i tue djelo, a etvrti da nije vlastito ni tue djelo, nego da nastaje sluajno. ta o tome ui i kae Blaeni? Kako treba da odgovorimo pa da uenje Blaenog prikaemo tano, neizoblieno? ... -- Ja kaem, Upavano, da patnja nastaje iz nekog povoda. A taj je povod ono to nas se tie.. Ako tako kae, onda e tano prikazati moje uenje. Bez obzira na sve te tvrdnje isposnika i brahmana, ovo je pouzdano: Patnja se nikada ne
SN XII.26: Upavana sutta
pojavljuje bez neega to nas se tie...
SN XII.31: Bhutamidam Sutta
Bhutamidam sutta Ovo je nastalo

Jednom je prilikom Blaeni boravio pokraj Savatija, u etinom gaju, u hramu manastira Anatapindike. Tu se on obrati potovanom Sariputi: "Sariputa, u Aitinim pitanjima u Prelazu na drugu obalu reeno je [Sn V.1]: Postoje pojedinci za koje se kae da su uznapredovali u Istini Ti, koji si znalac, razjasni mi njihov put, gospodine! Kako razumeti detaljno znaenje ovog kratkog iskaza?" Kad to bi reeno, potovani Sariputa ostade bez rei. Drugi put... Trei put se Blaeni obrati potovanom Sariputi: "Sariputa, u Aitinim pitanjima u Prelazu na drugu obalu reeno je:
Postoje pojedinci za koje se kae da su uznapredovali u Istini. Ti, koji si znalac, razjasni mi njihov put, gospodine! Kako razumeti detaljno znaenje ovog kratkog iskaza?" I trei put potovani Sariputta ne ree ni re. "Vidi li, Sariputa, da 'ovo je nastalo'?" "ovek sa jasnim uvidom vidi, gospodine, da 'ovo je nastalo'. Videvi sa jasnim uvidom da 'ovo je nastalo', ovek veba otrenjenje, hlaenje prema tome to je nastalo i njegovo nestajanje. ovek sa jasnim uvidom vidi da 'ovo je nastalo na osnovu ovoga podsticaja'. Videvi sa jasnim uvidom da 'ovo je nastalo na osnovu ovoga podsticaja', ovek veba otrenjenje, hlaenje prema podsticaju na osnovu kojeg je ovo nastalo i njegovo nestajanje. ovek sa jasnim uvidom vidi da 'sa nestankom tog podsticaja i ovo to je nastalo podlono je nestajanju'. Videvi sa jasnim uvidom da 'sa nestankom tog podsticaja i ovo to je nastalo nestaje', ovek veba otrenjenje, hlaenje prema onome to podlono je nestajanju. Tako ovek napreduje u Istini." "A kako ovek dalje napreduje u Istini?" "ovek sa jasnim uvidom vidi, gospodine, da 'ovo je nastalo'. Videvi sa jasnim uvidom da 'ovo je nastalo', ovek se kroz otrenjenje, hlaenje, nestanak, kroz prestanak vezivanja/ uzdravanje oslobaa ovoga to je nastalo. ovek sa jasnim uvidom vidi da 'ovo je nastalo na osnovu ovoga podsticaja'. Videvi sa jasnim uvidom da 'ovo je nastalo na osnovu ovoga podsticaja', ovek se kroz otrenjenje, hlaenje, nestanak, kroz prestanak vezivanja/ uzdravanje oslobaa podsticaja na osnovu kojeg je ovo nastalo. ovek sa jasnim uvidom vidi da 'sa nestankom tog podsticaja i ovo to je nastalo podlono je nestajanju'. Videvi sa jasnim uvidom da 'sa nestankom tog podsticaja i ovo to je nastalo nestaje', ovek se kroz otrenjenje, hlaenje, nestanak, kroz prestanak vezivanja/uzdravanje oslobaa onoga to je podlono nestajanju. Tako ovek napreduje u Istini.
Na taj nain, gospodine, ja razumem detaljno znaenje kratkog iskaza u Aitinim pitanjima u Prelazu na drugu obalu: Postoje pojedinci za koje se kae da su uznapredovali u Istini. Ti, koji si znalac, razjasni mi njihov put, gospodine!" "Odlino, Sariputa,. Odlino. ovek sa jasnim uvidom vidi, gospodine, da 'ovo je nastalo'. Videvi sa jasnim uvidom da 'ovo je nastalo', ovek veba otrenjenje, hlaenje prema tome to je nastalo i njegovo nestajanje. ovek sa jasnim uvidom vidi da 'ovo je nastalo na osnovu ovoga podsticaja'. Videvi sa jasnim uvidom da 'ovo je nastalo na osnovu ovoga podsticaja', ovek veba otrenjenje, hlaenje prema podsticaju na osnovu kojeg je ovo nastalo i njegovo nestajanje. ovek sa jasnim uvidom vidi da 'sa nestankom tog podsticaja i ovo to je nastalo podlono je nestajanju'. Videvi sa jasnim uvidom da 'sa nestankom tog podsticaja i ovo to je nastalo nestaje', ovek veba otrenjenje, hlaenje prema onome to podlono je nestajanju. Tako ovek napreduje u Istini. A kako ovek dalje napreduje u Istini? ovek sa jasnim uvidom vidi, gospodine, da 'ovo je nastalo'. Videvi sa jasnim uvidom da 'ovo je nastalo', ovek se kroz otrenjenje, hlaenje, nestanak, kroz prestanak vezivanja/uzdravanje oslobaa ovoga to je nastalo. ovek sa jasnim uvidom vidi da 'ovo je nastalo na osnovu ovoga podsticaja'. Videvi sa jasnim uvidom da 'ovo je nastalo na osnovu ovoga podsticaja', ovek se kroz otrenjenje, hlaenje, nestanak, kroz prestanak vezivanja/uzdravanje oslobaa podsticaja na osnovu kojeg je ovo nastalo. ovek sa jasnim uvidom vidi da 'sa nestankom tog podsticaja i ovo to je nastalo podlono je nestajanju'. Videvi sa jasnim uvidom da 'sa nestankom tog podsticaja i ovo to je nastalo nestaje', ovek se kroz otrenjenje, hlaenje, nestanak, kroz prestanak vezivanja/uzdravanje oslobaa onoga to je podlono nestajanju. Tako ovek napreduje u Istini.
Na taj nain treba razumeti detaljno znaenje kratkog iskaza u Aitinim pitanjima u Prelazu na drugu obalu: Postoje pojedinci za koje se kae da su uznapredovali u Istini. Ti, koji si znalac, razjasni mi njihov put, gospodine!"
SN XII.44: Loka sutta
Loka sutta Ovaj svet

Jednom je prilikom Blaeni boravio pokraj Savatija. Tu se on obrati monasima: "Poduiu vas kako ovaj svet nastaje i kako ovaj svet prestaje. Posluajte i dobro pazite ta vam govorim." "Kako vi kaete, gospodine," odgovorie monasi Blaenome. I Blaeni ree: "Kako ovaj svet nastaje? Na osnovu oka i oblika nastaje svest o vienom. Kad se ovo troje nae na okupu nastaje kontakt. Iz kontakta kao nunog uslova nastaje oseaj. Iz oseaja kao nunog uslova nastaje elja. Iz elje kao nunog uslova nastaje vezivanje. Iz vezivanja kao nunog uslova nastaje postojanje. Iz postojanja kao nunog uslova nastaje raanje. Iz roenja kao nunog uslova nastaje starost i smrt, jad, tuga, bol, nespokojstvo i oajanje. Tako nastaje ovaj svet. Na osnovu uha i zvuka nastaje svest o utom. Kad se ovo troje nae na okupu nastaje kontakt... Na osnovu nosa i mirisa nastaje svest o omirisanom. Kad se ovo troje nae na okupu nastaje
SN XII.44: Loka sutta
kontakt... Na osnovu jezika i ukusa nastaje svest o ukusu. Kad se ovo troje nae na okupu nastaje kontakt... Na osnovu tela i oseaja dodira nastaje svest o dodirnutom. Kad se ovo troje nae na okupu nastaje kontakt... Na osnovu razuma i ideja nastaje svest o shvaenom. Kad se ovo troje nae na okupu nastaje kontakt. Iz kontakta kao nunog uslova nastaje oseaj. Iz oseaja kao nunog uslova nastaje elja. Iz elje kao nunog uslova nastaje vezivanje. Iz vezivanja kao nunog uslova nastaje postojanje. Iz postojanja kao nunog uslova nastaje raanje. Iz roenja kao nunog uslova nastaje starost i smrt, jad, tuga, bol, nespokojstvo i oajanje. Tako nastaje ovaj svet. A kako prestaje ovaj svet? Na osnovu oka i oblika nastaje svest o vienom. Kad se ovo troje nae na okupu nastaje kontakt. Iz kontakta kao nunog uslova nastaje oseaj. Iz oseaja kao nunog uslova nastaje elja. Ali sa potpunim iskorenjivanjem i prestankom upravo te elje prestaje i vezivanje. Sa prestankom vezivanja prestaje i postojanje. Sa prestankom postojanja prestaje i raanje. Sa prestankom raanja prestaju i starost i smrt, jad, tuga, bol, nespokojstvo i oajanje. Tako nestaje itava ta gomila nespokojstva i patnje. Tako prestaje ovaj svet. Na osnovu uha i zvuka nastaje svest o utom. Kad se ovo troje nae na okupu nastaje kontakt... Na osnovu nosa i mirisa nastaje svest o omirisanom. Kad se ovo troje nae na okupu nastaje kontakt... Na osnovu jezika i ukusa nastaje svest o ukusu. Kad se ovo troje nae na okupu nastaje kontakt... Na osnovu tela i oseaja dodira nastaje svest o dodirnutom. Kad se ovo troje nae na okupu nastaje kontakt... Na osnovu razuma i ideja nastaje svest o shvaenom. Kad se ovo troje nae na okupu nastaje kontakt. Iz kontakta kao nunog uslova nastaje oseaj. Iz oseaja kao nunog uslova nastaje elja. Ali sa potpunim iskorenjivanjem i prestankom upravo te elje prestaje i vezivanje. Sa prestankom vezivanja prestaje i postojanje. Sa prestankom postojanja prestaje i raanje. Sa prestankom raanja prestaju i starost i smrt, jad, tuga, bol, nespokojstvo i oajanje. Tako nestaje itava ta gomila nespokojstva i patnje. Tako prestaje ovaj svet."
SN XII.48: Lokayatika sutta
Lokayatika sutta Kosmolog

Prevod Bransilav Kovaevi Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
Jednom je prilikom Blaeni boravio pokraj Savatija, u etinom gaju, u hramu manastira Anatapindike. Tada jedan braman kosmolog [1] otide do Blaenoga i, stigavi, izmeni sa njim utive pozdrave. Poto su razmenili prijateljske pozdrave i utivosti, sede on sa strane. Dok je tako sedeo, ree on Blaenome: "Dakle, uitelju Gotama, da li sve [2] postoji?" "'Sve postoji' jeste osnovni oblik kosmologije, bramanu." "Onda, uitelju Gotama, da li sve ne postoji?" "'Sve ne postoji' jeste drugi oblik kosmologije." "Onda da li je sve Jedno?" "'Sve je Jedno' je trei oblik kosmologije, bramanu."
"Onda je li sve Mnotvo?" "'Sve je Mnotvo' je etvrti oblik kosmologije, bramanu. Izbegavajui ta dva ekstrema, Tathagata poduava dhammu kao srednji put: Iz neznanja kao neophodnog uslova nastaju izrazi volje. Iz izraza volje kao neophodnog uslova nastaje svest. Iz svesti kao neophodnog uslova nastaje ime-i-lik. Iz imena-i-lika kao neophodnog uslova nastaju est ula. Iz est ula kao neophodnog uslova nastaje kontakt. Iz konatakta kao neophodnog uslova nastaje oseaj. Iz oseaja kao neophodnog uslova nastaje elja. Iz elje kao neophodnog uslova nastaje vezivanje. Iz vezivanja kao neophodnog uslova nastaje bivanje Iz bivanja kao neophodnog uslova nastaje roenje. Iz roenja kao neophodnog uslova starost i smrt, alost, bol, uznemirenost i oaj slede. Tako nastaje itav taj okean nespokojstva i patnje. Isto tako, iz potpunog iskorenjivanja i nestanka upravo tog neznanja nastaje nestanak izraza volje. Iz nestanka izraza volje nastaje nestanak svest. Iz nestanka svesti nastaje nestanak imena-i-lika. Iz nestanka imena-i-lika nastaje nestanak est ula. Iz nestanka est ula nastaje nestanak kontakta. Iz nestanka kontakta nastaje nestanak oseaja. Iz nestanka oseaja nastaje nestanak elje. Iz nestanka elje nastaje nestanak vezivanja. Iz nestanka vezivanja nastaje nestanak bivanja. Iz nestanka bivanja nastaje nestanak roenja. Iz nestanka roenja starost i smrt, alost, bol, uznemirenost i oaj sasvim nestaju. Tako nestaje itav taj okean nespokojstva i patnje." "Izvanredno, potovani Gotamo! Izvanredno! Kao kada bi neko ispravio neto to je dotle stajalo naglavce ili otkrio skriveno ili pokazao put zalutalome ili uneo svetiljku u tamu tako da oni koji imaju oi mogu da vide, isto tako je potovani Gotama objasnio istinu na vie naina. Zato uzimam utoite u njemu, dhammi i monakoj zajednici. Neka me potovani Gotama prihvati
kao svog sledbenika koji, od danas pa do kraja ivota, pronae svoje utoite!"
Beleke: 1. Kosmoloke (lokayata) filozofske kole su na osnovu onoga to su smatrale osnovnim principima fizikog kosmosa formulisale svoja uenja o tome kako bi trebalo iveti. U dananje vreme one bi odgovarale onima koji svoju filozofiju zasnivaju na principima izvedenim is prirodnih nauka, kao to su evoluciona biologija ili kvantna fizika. Iako su se kosmolozi Indije Budinog vremena razlikovali po svom poetnom principu, bili su skloni da taj poetni princip -kakav god da je on bio -- koriste kao argument za hedonizam kao najbolji prilaz ivotu. [Natrag] 2. "Sve". U vezi sa ovim pojmom SN XXXZ.23 kae: "ta je Sve? Jednostavno, oko i oblici, uvo i zvuci, nos i mirisi, jezik i ukusi, telo i dodiri, um i ideje. To se naziva Sve. Svako ko bi rekao: 'Odbacujui to Sve, opisau drugo', ako bi ga neko pitao ta bi tano bila osnova za njegovu tvrdnju, ne bi mogao da objasni, tavie bio bi doveden u kripac. A zato? Jer sve drugo je neopisivo." [Natrag]
SN XII.52: Upadana sutta
Upadana sutta Prijanjanje

Jednom je prilikom Blaeni boravio pokraj Savatija, u etinom gaju, u hramu manastira Anatapindike. I tu se on obrati monasima: "U onome ko se usredsreuje na mamce primamljivih pojava (ili pojava koje daju hranu toku bivanja = pet sastojaka bia) razvija se elja. Sa eljom kao nunim uslovom dolazi prijanjanje/hranjenje. Sa prijanjanjem/hranjenjem kao nunim uslovom dolazi nastajanje. Sa nastajanjem kao nunim uslovom dolazi roenje. Sa roenjem kao nunim uslovom dolazi starost i smrt, jad, tuga, bol, nespokojstvo i oajanje. Tako nastaje itava ta gomila patnje." Ba kao kada bi goreo veliki poar od upaljenih deset... dvadeset... trideset ili etrdeset tovara stabala, a ovek u njega neprekidno bacao suvu travu, osuen kravlji izmet i suve cepanice, tako da taj ogroman plamen -- na taj nain hranjen, na taj nain odravan -- gori dugo, jako dugo. Na isti nain, u onome ko se usredsreuje na mamce primamljivih pojava razvija se elja. Sa eljom kao nunim uslovom dolazi prijanjanje/hranjenje. Sa prijanjanjem/hranjenjem kao
SN XII.52: Upadana sutta
nunim uslovom dolazi nastajanje. Sa nastajanjem kao nunim uslovom dolazi roenje. Sa roenjem kao nunim uslovom dolazi starost, bolest i smrt, jad, tuga, bol, nespokojstvo i oajanje. Tako nastaje itava ta gomila patnje. Ali u onome ko se usredsreuje na mane primamljivih pojava elja nestaje. Sa nestankom elje dolazi nestanak prijanjanja/hranjenja. Sa prestankom prijanjanja/hranjenja dolazi prestanak nastajanja. Sa prestankom nastajanja dolazi prestanak raanja. Sa prestankom raanja nestaju i starost, bolest i smrt, jad, tuga, bol, nespokojstvo i oajanje. Tako nestaje itava ta gomila patnje. Ba kao kada bi goreo veliki poar od upaljenih deset... dvadeset... trideset ili etrdeset tovara stabala, a ovek u njega ne baca suvu travu, osuen kravlji izmet i suve cepanice, tako da se taj ogroman plamen -- poto poetni materijal bude utroen, a novi se ne dodaje -- lagano, bez novog goriva, ugasi. Na isti nain, u onome ko se usredsreuje na mane primamljivih pojava elja nestaje. Sa nestankom elje dolazi nestanak prijanjanja/hranjenja. Sa prestankom prijanjanja/hranjenja dolazi prestanak nastajanja. Sa prestankom nastajanja dolazi prestanak raanja. Sa prestankom raanja nestaju i starost, bolest i smrt, jad, tuga, bol, nespokojstvo i oajanje. Tako nestaje itava ta gomila patnje."
SN XII.64: Atthi raga sutta
Atthi raga sutta Tamo gde je strast

Jednom je prilikom Blaeni boravio pokraj Savatija, u etinom gaju, u hramu manastira Anatapindike. I tu se on obrati monasima: "Postoje etiri vrste hrane za one koji su roeni ili za one koji tek tragaju za mestom na kojem e se roditi. Koje etiri? Fizika hrana, gruba ili rafinirana; kontakt (izmeu organa ula i objekta) kao druga, svest kao trea i izrazi volje kao etvrta. To su etiri vrste hrane za one koji su roeni ili za one koji tek tragaju za mestom na kojem e se roditi." Tamo gde su strast, ushienje i elja za hranjenjem fizikog tela, svest se tamo raa i buja. Tamo gde se svest raa i buja, ime-i-lik se javljaju. Tamo gde se ime-i-lik javljaju gomilaju se izrazi volje. Tamo gde se gomilaju izrazi volje, neizbeno je novo nastajanje u budunosti. Tamo gde je novo nastajanje u budunosti, tamo je i budue roenje, starost i smrt, zajedno sa tugom, bolom i oajem.
Tamo gde su strast, ushienje i elja za sve novim kontaktima (izmeu organa ula i objekta)... Tamo gde su strast, ushienje i elja za sve novom sveu... Tamo gde su strast, ushienje i elja za sve novim izrazima volje, svest se tamo raa i buja. Tamo gde se svest raa i buja, ime-i-lik se javljaju. Tamo gde se ime-i-lik javljaju gomilaju se izrazi volje. Tamo gde se gomilaju izrazi volje, neizbeno je novo nastajanje u budunosti. Tamo gde je novo nastajanje u budunosti, tamo je i budue roenje, starost i smrt, zajedno sa tugom, bolom i oajem. Ba kao to e -- kada postoji boja, uti, indigo ili grimizni pigment -- slikar naslikati enu ili mukarca, do detalja, na dobro izglaanoj ploi ili zidu, ili na komadu platna; na isti nain e, kada postoje strast, ushienje i elja za hranjenjem fizikog tela... za kontaktima... za sveui... za izrazima volje, svest se tamo raa i buja. Tamo gde se svest raa i buja, ime-i-lik se javljaju. Tamo gde se ime-i-lik javljaju gomilaju se izrazi volje. Tamo gde se gomilaju izrazi volje, neizbeno je novo nastajanje u budunosti. Tamo gde je novo nastajanje u budunosti, tamo je i budue roenje, starost i smrt, zajedno sa tugom, bolom i oajem. A tamo gde nema strasti za hranjenjem fizikog tela, tamo gde nema ushienja i elje, svest se tamo ne raa i ne buja. Tamo gde se svest ne raa i ne buja, ime-i-lik se ne javljaju. Tamo gde se ime-i-lik ne javljaju ne gomilaju se ni izrazi volje. Tamo gde se ne gomilaju izrazi volje, nema ni novog nastajanje u budunosti. Tamo gde nema novog nastajanja u budunosti, nema ni budueg roenja, starost i smrt, nema ni tuge, bola i oaja. Tamo gde nema strasti za sve novim kontaktima... Tamo gde nema strasti za sve novom sveu... Tamo gde nema strasti za novim izrazima volje, tamo gde nema ushienja i elje, svest se tamo ne raa i ne buja. Tamo gde se svest ne raa i ne buja, ime-i-lik se ne javljaju. Tamo gde se ime-i-lik ne javljaju ne gomilaju se ni izrazi volje. Tamo gde se ne gomilaju izrazi volje, nema ni novog nastajanje u budunosti. Tamo gde nema novog nastajanja u budunosti, nema ni
budueg roenja, starosti i smrt, nema ni tuge, bola i oaja. Ba kao kua sa krovom ili dvorana sa krovom, koja ima prozore na sever, jug i istok. Kada sunce izlazi i njegov zrak ue kroz prozor, na ta padne." "Na zapadni zid, gospodine." "A ako nema zapadnog zida, na ta padne?" "Na tlo, gospodine." "A ako nema tla, na ta padne?" "Na vodu, gospodine." "A ako nema vode, na ta padne?" "Ni na ta, gospodine." "Na isti nain, tamo gde nema strasti za hranjenjem fizikog tela...za novim kontaktima... za novom sveu... za novim izrazima volje, tamo gde nema ushienja i elje, svest tamo ni na ta ne pada i ne buja. Tamo gde svest ni na ta ne pada i ne buja, ime-i-lik se ne javljaju. Tamo gde se ime-i-lik ne javljaju ne gomilaju se ni izrazi volje. Tamo gde se ne gomilaju izrazi volje, nema ni novog nastajanje u budunosti. Tamo gde nema novog nastajanja u budunosti, nema ni budueg roenja, starost i smrt, nema ni tuge, bola i oaja."
SN XII.65: Nagara sutta
Nagara sutta Grad

Jednom je Buda boravio u Savatiju..."Monasi, pre mog probuenja, dok sam jo bio samo neprobueni bodhisatta, ovakva mi se misao javila: 'Kako je ovaj svet slep! Raa se, stari, umire, raspada se i ponovo raa, ali ne uvia izlaz iz sve te patnje, iz starenja i smrti. O kada e ve jednom uvideti izlaz iz sve te patnje, iz starenja i smrti?' Onda mi se javi druga misao. 'Kada starenje i smrt postoje, ta jo postoji? Kakav je uslov neophodan da nastanu starenje i smrt?' I iz usmerene panje doe mi duboki uvid: 'Starenje i smrt postoje onda kada i roenje postoji. Iz roenja kao neophodnog uslova dolaze starenje i smrt.' Onda mi se javi misao. 'Kada roenje postoji, ta jo postoji? Kakav je uslov neophodan da nastane roenje?' Iz usmerene panje doe mi duboki uvid: 'Roenje postoji onda kada i nastajanje postoji. Iz nastajanja kao neophodnog uslova dolazi roenje... 'Kada ime-i-lik postoje, ta jo postoji Kakav je uslov neophodan da nastanu ime-i-lik?' Iz usmerene panje doe mi duboki uvid: 'Ime-i-lik postoje onda kada svest postoji. Iz svesti kao neophodnog
uslova dolaze ime-i-lik.' Onda mi se javi druga misao: 'Kad svest postoji, ta jo postoji? Kakav je uslov neophodan da nastane svest?' Iz usmerene panje doe mi duboki uvid: 'Svest postoji onda kada i ime-i-lik postoje. Iz imena-i-lika kao neophodnog uslova dolazi svest.' Onda mi se javi misao: 'Ova svest se vraa natrag na ime-i-lik i ne ide dalje. Da li dotle postoje roenje, starenje, smrt, raspadanje i ponovno raanje, tj. od imena-i-lika kao neophodnog uslova dolazi svest, iz svesti kao neophodnog uslova dolazi ime-i-lik. Iz imena-i-lika kao neophodnog uslova dolaze est ula... Tako nastaje itav ovaj okean patnje. Nastajanje. nastajanje.' Uvid nastade, jasno znanje nastade u meni o stvarima o kojima se do tada nikad nije ulo. Onda mi se javi misao: 'Kada starenje i smrt ne postoje, ta jo ne postoji? ta treba da nestane da bi nastali starenje i smrt?' I iz usmerene panje doe mi duboki uvid: 'Starenje i smrt ne postoje onda kada i roenje ne postoji. Roenja treba da prestanu da bi i starenje i smrt prestali.'... 'Kada ime-i-lik ne postoje, ta jo ne postoji? ta jo treba da nestane da bi nastali ime-i-lik?' Iz usmerene panje doe mi duboki uvid: 'Ime-i-lik ne postoje onda kada svest ne postoji. Svest treba da nestane da bi i ime-i-lik nestali.' Onda mi se javi druga misao: 'Kad svest ne postoji, ta jo ne postoji? ta jo treba da nastane da bi svest nestala?' Iz usmerene panje doe mi duboki uvid: 'Svest ne postoji onda kada i ime-i-lik ne postoje. Ime-ilik treba da nestanu da bi i svest nestala.' Onda mi se javi misao: 'Dostigao sam taj put probuenja, tj. sa nestankom imena-i-lika dolazi nestanak svesti, sa nestankom svesti dolazi nestanak imena-i-lika. Sa nestankom imena-i-lika dolazi nestanak est ula. Sa nestankom est ula dolazi nestanak kontakta. Sa nestankom kontakta dolazi nestanak oseaja. Sa nestankom oseaja dolazi nestanak elje. Sa nestankom elje dolazi nestanak vezivanja. Sa nestankom vezivanja dolazi nestanak nastajanja. Sa nestankom nastajanja dolazi nestanak roenja. Sa nestankom roenja dolazi nestanak starenja i smrti, tuge, naricanja, bola, teskobe i oaja. Tak onestaje itav taj okean patnje. Nestajanje, nestajanje.' Uvid nastade, jasno znanje nastade u meni o stvarima o kojima se do tada nikad nije ulo.
To je kao kada ovek putujui divljinom ugleda stari put, drevnu stazu kojom su putovali ljudi jo u davnini.. I on se njome zaputi. A idui njome ugleda stari grad, drevni glavni grad nastanjen ljudim iz davnine, pun parkova, gajeva i jezera, sa zidovima, velianstven. I otide da se sretne sa kraljem ili kraljevim savetnikom, govorei: 'Gospodine, treba da znate da sam putovao divljinom i ugledao stari put...i njime sam se zaputio... i ugledao stari grad, drevni glavni grad... pun parkova, gajeva i jezera, sa zidovima, velianstven. Gospodine, ponovo izgradite ovaj grad!' A kralj ili kraljev savetnik ponovo izgradi grad, tako da kasnije taj grad postane moan, bogat, gusto naseljen, veoma razvijen i prosperitetan. Na iti nain sam i ja ugledao stari put, drevnu stazu kojom su putovali potpuno probueni jo u davnini. A ta je taj stari put, drevna staza kojom su putovali potpuno probueni jo u davnini? Upravo ovaj plemeniti osmostruki put: ispravno razumevanje, ispravna misao, ispravan govor, ispravno delovanje, ispravno ivljenje, ispravan napor, ispravna sabranosti, ispravna koncentracija. To je je taj stari put, drevna staza kojom su putovali potpuno probueni jo u davnini. I ja sam sledio taj put. A idui njime doao sam do neposrednog znanja o starenju i smrti, neposrednog znanja o nastanku starenja i smrti, neposrednog znanja o prestanku starenja i smrti, neposrednog znanja o putu koji vodi do prestanka starenja ismrti. Ja sam sledio taj put. Sledei ga doao sam do neposrednog znanja o roenju...nastajanju... vezivanju... elji... oseaju... kontaktu... est ula... imenu-i-liku... svesti, neposrednog znanja o nastanku svesti, neposrednog znanja o prestanku svesti, neposrednog znanja o putu koji vodi do prestanka svesti. Ja sam sledio taj put. Sledei ga doao sam do neposrednog znanja o izrazima volje, neposrednog znanja o nastanku izraza volje, do neposrednog znanja o prestanku izraza volje i do neposrednog znanja o putu koji vodi do prestanka izraza volje. Znajui sve to neposredno, izloio sam to monasima, monahinjama, nezareenim mukim i enskim sledbenicima, tako da ovaj svetaki ivot postane moan, bogat, gusto naseljen, razvijen, objavljen meu nebeskim i ljudskim biima.
SN XII.70: Susima sutta
Susima sutta Govor Susimi

Prevodioeva beleka: Ovaj govor se ponekad navodi kao dokaz da meditant moe postii probuenje (konano znanje) a da ne praktikuje zadubljenja (jhana), ali pomnije itanje nam govori da on uopte ne potkrepljuje ovakvu tvrdnju. Novi arahanti ovde pomenuti ne poriu da su dostigli bilo koji od etiri oblika jhane koji ine definiciju ispravne koncentracije. Umesto toga, oni jednostavno poriu da su stekli bilo kakve psihike moi ili da ostaju u fizikom kontaktu sa viim nivoima koncentracije, "bezoblinim stanjima izvan oblika". Tako se njihove definicija "izbavljenja putem uvida" uopte ne razlikuje od one date u AN IX.44 (uporedite je sa definicijama "telesnog svedoka" i "izbavljen na oba naina" datim u AN IX.43 i AN IX.45.) Posmatrani u kontekstu Budinih mnogih drugih uenja o ispravnoj koncentraciji, postoje svi razlozi da verujemo kako su novi arahanti pomenuti u ovom govoru dostigli barem prvo zadubljenje pre nego sto su postali probueni.
Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio kraj Raagahe, u Bambusovom gaju, na mestu gde se hrane veverice. I u to vreme Blaenom behu iskazane poasti, potovanje i zahvalnost -- doneti su mu novi ogrtai, data mu hrana i prenoite, kao i lekovi za bolesne. Zajednici monaha behu iskazane poasti, potovanje i zahvalnost -- doneti su im novi ogrtai, data im hrana i prenoite, kao i lekovi za bolesne. No asketama iz drugih kola nisu iskazane poasti, potovanje i zahvalnost -- nisu im doneti novi ogrtai, nije im data hrana i prenoite, kao ni lekovi za bolesne. A u to vreme je u Raagahi iveo asketa Susima, zajedno sa velikom grupom sledbenika. I onda sledbenici rekoe Susimi: "Hajde Susima, idi ivi svetaki ivot predvoen mudracem Gotamom. Kada potpuno ovlada Dhammom, izloi nam je; kada i mi njome ovladamo, poduavaemo nezareene sledbenike i tada e i nama biti iskazane poasti, potovanje i zahvalnost -- bie nam doneti novi ogrtai, data hrana i prenoite, kao i lekovi za bolesne." Odgovorivi sledbenicima sa: "Kako vi kaete, prijatelji", asketa Susima otide do potovanog Anande i, stigavi, razmeni sa njim utive pozdrave. Poto su razmenili prijateljske pozdrave i utivosti, sede on sa strane. Dok je tako sedeo obrati se on potovanom Anandi: "Prijatelju Ananda, elim da ivim svetaki ivot u ovoj Dhammi i disciplini." Tada potovani Ananda odvede asketu Susimu do Blaenoga i, stigavi, pokloni se Blaenom i sede sa strane. Dok je tako sede obrati se on Blaenome: "Gospodine, ovaj asketa Susima mi ree: 'Prijatelju Ananda, elim da ivim svetaki ivot u ovoj Dhammi i disciplini'." "U tom sluaju, Ananda, zaredi ga." I tako asketa Susima bi zareen u prisustvu Blaenog, bi primljen u monaku zajednicu. A u to vreme velika grupa monaha objavi Blaenom da je dostigla konano znanje: "Uviamo da 'Nema vie preporaanja; proivljen je svetaki ivot, uinjeno je to je trebalo uiniti i nita vie ne preostade da se uradi u ovome ivotu'." Potovani Susima u da je velika grupa monaha objavila Blaenom da je dostigla konano
znanje: "Uviamo da 'Nema vie preporaanja; proivljen je svetaki ivot, uinjeno je to je trebalo uiniti i nita vie ne preostade da se uradi u ovome ivotu'." Onda potovani Susima otide do tih monaha i, stigavi, razmeni sa njima utive pozdrave. Poto su razmenili prijateljske pozdrave i utivosti, sede on sa strane. Dok je tako sedeo obrati im se: "Je li isitina, kao to kau, kako ste objavili da ste dostigli konano znanje: "Uviamo da 'Nema vie preporaanja; proivljen je svetaki ivot, uinjeno je to je trebalo uiniti i nita vie ne preostade da se uradi u ovome ivotu'?" "Da, prijatelju" "Ako je takvo vae znanje, ako je takav va uvid, da li ste stekli i mnogostrukee natprirodne moi? Od jednog moete postati mnogostruki. Pojavljujete se, nestajete. Sa lakoom prolazite kroz zidove, utvrenja i planine kao da su brisan prostor. Ulazite i izlazite iz zemlje kao da je voda. Hodate po vodi a da ne potonete, kao da je zemlja. Sedei prekrtenih nogu letite po vazduhu poput ptice. Rukom dodirujete ak i Sunce i Mesec, tako ste moni i snani. Svojim telom utiete ak i na svetove Brame?" "Ne, prijatelju." "Onda, ako je takvo vae znanje, ako je takav va uvid -- da li ujete -- uz pomo svoga boanskog sluha, proienog i superiornog ljudskom -- obe vrste zvukova: boanske i ljudske, bilo da su blizu ili daleko?" "Ne, prijatelju." "Onda. ako je takvo vae znanje, ako je takav va uvid, da li moete da proniknete u svest drugih bia, drugih pojedinaca, obujmivi ih svojom sveu. Prepoznajete um ispunjen strau kao um ispunjen strau. Prepoznajete um ispunjen odbojnou kao um ispunjen odbojnou. Prepoznajete um ispunjen obmanom kao um ispunjen obmanom. Ogranien um prepoznajete kao ogranien um i raspren um kao raspren um. Proiren um prepoznajete kao proiren um i neproiren um kao neproiren um. Prepoznajete napredan um [onaj koji jo nije na najviem nivou] kao napredan um i nenapredan um kao nenapredan um. Prepoznajete skoncentrisan um
kao skoncentrisan um i neskoncentrisan um kao neskoncentrisan um. Prepoznajete osloboen um kao osloboen um i neosloboen um kao neosloboen um?" "Ne, prijatelju." "Onda, ako je takvo vae znanje, ako je takav va uvid, da li se seate svojih mnogobrojnih prolih ivota [bukvalno: prolih domova], to jest, jednog roenja, dva roenja, tri roenja, etiri, pet, deset, dvadeset, trideset, etrdeset, pedeset, sto, hiljadu, sto hiljada, mnogih eona skupljanja kosmosa, mnogih eona irenja kosmosa, mnogih eona skupljanja i irenja kosmosa [seajui se]: "Tada sam imao to ime, pripadao sam tom plemenu, tako sam izgledao. Takva mi je bila hrana, tako sam doivljavao zadovoljstvo i bol, takav je bio kraj moga ivota. Prelazei iz tog stanja, ponovo sam se pojavio tamo. A tamo sam imao ovo ime, pripadao sam tom plemenu, tako sam izgledao. Takva mi je bila hrana, tako sam doivljavao zadovoljstvo i bol, takav je bio kraj moga ivota. Prelazei iz tog stanja, ponovo sam se pojavio tamo." Da li se tako seate mnotva svojih prolih ivota do u detalje?" "Ne, prijatelju." "Onda, ako je takvo vae znanje, ako je takav va uvid, da li vidite -- uz pomo svoga boanskog vida, proienog i superiornog ljudskom -- bia kako umiru i ponovo se raaju i prepoznajete ih kako su inferiorna i superiorna, lepa i runa, srena i nesrena u skladu sa svojom kammom. "Ova bia -- optereena loim ponaanjem telom, govorom i milju, koja su se rugala plemenitima, imala pogrena stanovita i postupala u skladu sa tim pogrenim stanovitima -- sa propau tela, posle smrti, ponovo su se rodila u podruju uskraenosti, na loem odreditu, u niim svetovima, u paklu. Ali bia -- koja su bila opskrbljena dobrim ponaanjem telom, govorom i milju, koja se nisu rugala plemenitima, koja su imala ispravna stanovita i postupala u skladu sa tim ispravnim stanovitima -- sa propau tela, posle smrti, ponovo su se rodila na dobrim odreditima, u nebeskom svetu'?" "Ne, prijatelju."
"Onda, ako je takvo vae znanje, ako je takav va uvid, da li boravite u stanju lienom izliva, osloboene svesti i osloboenog rasuivanja? "Ne, prijatelju." "Ali zar ste, prijatelji, malopre objavili novost ne postigavi nijednu od ovih Dhamma?" "Mi smo se oslobodili putem uvida, prijatelju Susima." "Ne razumem ba dobro vae ture rei. Da li biste bili tako dobri da mi to kaete na nain na koji u bolje moi da razumem ono to govorite?" "Bilo da razume ili ne razume, prijatelju Susima, mi i dalje ostajemo osloboeni putem uvida." Onda potovani Susima ustade i otide do Blaenoga. Stigavi. pokloni se Blaenome, pa sede sa strane. Dok je tako sedeo, ispria on Blaenome itav razgovor sa onim monasima. [I Blaeni mu ree] "Prvo, Susima, postoji znanje o pravilnosti Dhamme [uslovljenost nastanka], posle kojeg postoji znanje osloboenja." "Ne razumem ba dobro ture rei Blaenog. Bilo bi dobro da mi Blaeni to kae na nain na koji u bolje moi da razumem ono to govori?" "Bilo da razume ili ne razume, Susima, i dalje postoji znanje o pravilnosti Dhamme, posle kojeg postoji znanje osloboenja. ta misli, Susima: je li oblik [bilo koja fizika pojava] stalan ili prolazan?" -- "Prolazan, gospodine." -- "A je li ono to je prolazno izvor sree ili patnje?" -- "Patnje, gopodine." -- "Je li opravdano za ono to je prolazno, bolno, podlono promeni rei: 'To je moje. To sam ja. To je ono to ja jesam'?" "Ne, gospodine."
"...Je li oseaj stalan ili prolazan?" -- "Prolazan, gospodine."... "...Je li opaaj stalan ili prolazan?" -- "Prolazan, gospodine."... "...Je li izraz volje stalan ili prolazan?" -- "Prolazan, gospodine."... ta misli, Susima: je li svest stalna ili prolazna?" -- "Prolazna, gospodine." -- "A je li ono to je prolazno izvor sree ili patnje?" -- "Patnje, gopodine." -- "Je li opravdano za ono to je prolazno, bolno, podlono promeni rei: 'To je moje. To sam ja. To je ono to ja jesam'?" "Ne, gospodine." "Na takav nain, Susima, svaki oblik, bilo da je proli, budui ili sadanji, unutranji ili spoljanji, lako ili teko uoljiv, prost ili uzvien, daleko ili blizu: svaki oblik ispravnim uvidom treba videti onakvim kakav zapravo jeste: 'To nije moje. To nisam ja. To nije ono to ja jesam'."" Svaki oseaj... Svaki opaaj... Svaki izraz volje... Svako stanje svesti, bilo da je prolo, budue ili sadanje, unutranje ili spoljanje, lako ili teko uoljivo, prosto ili uzvieno, daleko ili blizu: svako stanje svesti ispravnim uvidom treba videti onakvim kakvo zapravo jeste: 'To nije moje. To nisam ja. To nije ono to ja jesam'?"" Uviajui ovo, upueni, plemeniti sledbenik je sve manje opinjen oblikom, sve manje opinjen oseajem, sve manje opinjen opaajem, sve manje opinjen izrazima volje, sve manje opinjen sveu. Tako neopinjen, on postaje spokojan. Kroz spokojstvo on se potpuno oslobaa. Sa potpunim oslobaanjem dolazi saznanje: 'Potpuno sam osloboen'. I on uvia: 'Nema vie preporaanja; proivljen je svetaki ivot, uinjeno je to je trebalo uiniti i nita vie ne preostade da se uradi u ovome ivotu'.
Susima, uvia li da sa roenjem kao neophodnim uslovom dolaze i starenje i smrt?" "Da, gospodine." "Uvia li da sa bivanjem kao neophodnim uslovom dolazi i roenje" "Da, gospodine." "Uvia li da sa prijanjanjem kao neophodnim uslovom dolazi i bivanje" "Da, gospodine." "Uvia li da sa eljom kao neophodnim uslovom dolazi i prijanjanje?" "Da, gospodine." "Uvia li da sa oseajima kao neophodnim uslovom dolazi i elja?" "Da, gospodine." "Uvia li da sa kontaktom kao neophodnim uslovom dolaze i oseaji?" "Da, gospodine." "Uvia li da sa podrujima ula kao neophodnim uslovom dolazi i kontakt?" "Da, gospodine." "Uvia li da sa imenom-i-likom kao neophodnim uslovom dolazi i est podruja ula?" "Da, gospodine." "Uvia li da sa sveu kao neophodnim uslovom dolazi i ime-i-lik?"
"Da, gospodine." "Uvia li da sa izrazima volje (postupcima) kao neophodnim uslovom dolazi i svest?" "Da, gospodine." "Uvia li da sa neznanjem kao neophodnim uslovom dolaze i izrazi volje (postupci)?" "Da, gospodine." "A sad, Susima, uvia li da sa prestankom roenja prestaju i starenje i smrt?" "Da, gospodine." "Uvia li da sa prestankom bivanja prestaju i roenja?" "Da, gospodine." "Uvia li da sa prestankom prijanjanja prestaje i bivanje?" "Da, gospodine." "Uvia li da sa prestankom elje prestaje i prijanjanje?" "Da, gospodine." "Uvia li da sa prestankom oseaja prestaje i elja?" "Da, gospodine." "Uvia li da sa prestankom kontakta prestaju i oseaji?" "Da, gospodine."
"Uvia li da sa prestankom est podruja ula prestaje i kontakt?" "Da, gospodine." "Uvia li da sa prestankom imena-i-lika prestaju i est podruja ula?" "Da, gospodine." "Uvia li da sa prestankom svesti prestaju i ime-i-lik?" "Da, gospodine." "Uvia li da sa prestankom izraza volje prestaje i svest?" "Da, gospodine." "Uvia li da sa prestankom neznanja prestaju i izrazi volje?" "Da, gospodine." "Ako je takvo tvoje znanje, ako je takav tvoj uvid, Susima, da li si stekao i mnogostruke natprirodne moi? Od jednog moe postati mnogostruk. Pojavljuje se, nestaje. Sa lakoom prolazi kroz zidove, utvrenja i planine kao da su brisan prostor. Ulazi i izlazi iz zemlje kao da je voda. Hoda po vodi a da ne potone, kao da je zemlja. Sedei prekrtenih nogu leti po vazduhu poput ptice. Rukom dodiruje ak i Sunce i Mesec, tako si moan i snaan. Svojim telom utie ak i na svetove Brame?" "Ne, gospodine." "Ako je takvo tvoje znanje, ako je takav tvoj uvid, Susima, -- da li uje -- uz pomo svoga boanskog sluha, proienog i superiornog ljudskom -- obe vrste zvukova: boanske i ljudske, bilo da su blizu ili daleko?"
"Ne, gospodine." "Ako je takvo tvoje znanje, ako je takav tvoj uvid, Susima, da li moe da pronikne u svest drugih bia, drugih pojedinaca, obujmivi ih svojom sveu. Prepoznaje um ispunjen strau kao um ispunjen strau. Prepoznaje um ispunjen odbojnou kao um ispunjen odbojnou. Prepoznaje um ispunjen obmanom kao um ispunjen obmanom. Ogranien um prepoznaje kao ogranien um i raspren um kao raspren um. Proiren um prepoznaje kao proiren um i neproiren um kao neproiren um. Prepoznaje napredan um [onaj koji jo nije na najviem nivou] kao napredan um i nenapredan um kao nenapredan um. Prepoznaje skoncentrisan um kao skoncentrisan um i neskoncentrisan um kao neskoncentrisan um. Prepoznaje osloboen um kao osloboen um i neosloboen um kao neosloboen um?" "Ne, gospodine." "Ako je takvo tvoje znanje, ako je takav tvoj uvid, Susima, da li se sea svojih mnogobrojnih prolih ivota, to jest jednog roenja, dva roenja, tri roenja, etiri, pet, deset, dvadeset, trideset, etrdeset, pedeset, sto, hiljadu, sto hiljada, mnogih eona skupljanja kosmosa, mnogih eona irenja kosmosa, mnogih eona skupljanja i irenja kosmosa [seajui se]: "Tada sam imao to ime, pripadao sam tom plemenu, tako sam izgledao. Takva mi je bila hrana, tako sam doivljavao zadovoljstvo i bol, takav je bio kraj moga ivota. Prelazei iz tog stanja, ponovo sam se pojavio tamo. A tamo sam imao ovo ime, pripadao sam tom plemenu, tako sam izgledao. Takva mi je bila hrana, tako sam doivljavao zadovoljstvo i bol, takav je bio kraj moga ivota. Prelazei iz tog stanja, ponovo sam se pojavio tamo." Da li se tako sea mnotva svojih prolih ivota do u detalje?" "Ne, gospodine." "Onda, ako je takvo tvoje znanje, ako je takav tvoj uvid, Susima, da li vidi -- uz pomo svoga boanskog vida, proienog i superiornog ljudskom -- bia kako umiru i ponovo se raaju i prepoznaje ih kako su inferiorna i superiorna, lepa i runa, srena i nesrena u skladu sa svojom kammom. "Ova bia -- optereena loim ponaanjem telom, govorom i milju, koja su
se rugala plemenitima, imala pogrena stanovita i postupala u skladu sa tim pogrenim stanovitima -- sa propau tela, posle smrti, ponovo su se rodila u podruju uskraenosti, na loem odreditu, u niim svetovima, u paklu. Ali bia -- koja su bila opskrbljena dobrim ponaanjem telom, govorom i milju, koja se nisu rugala plemenitima, koja su imala ispravna stanovita i postupala u skladu sa tim ispravnim stanovitima -- sa propau tela, posle smrti, ponovo su se rodila na dobrim odreditima, u nebeskom svetu'?" "Ne, gospodine." "Ako je takvo tvoje znanje, ako je takav tvoj uvid, Susima, da li boravi u stanju lienom izliva, osloboene svesti i osloboenog rasuivanja? "Ne, gospodine." "Dakle, Susima, nisi li malopre objavio novost ne postigavi nijednu od ovih Dhamma?" Tada, poklonivi se Blaenome do nogu, potovani Susima ree Blaenome: "Uasno sam pogreio, gospodine, bio sam toliko budalast, toliko slep i neuk da sam se zaredio da bih ukrao Dhammu iz tako dobro poduavane Dhamme i discipline! Molim Blaenoga da prihvati ovo priznanje moje pogreke, tako da sebe mogu da obuzdam ubudue." "Jeste, Susima, uasno si pogreio, bio si toliko budalast, toliko slep i neuk da si se zaredio da bi ukrao Dhammu iz tako dobro poduavane Dhamme i discipline. Pretpostavi, Susima, da kradljivac, zloinac, poto ga uhvate, bude izveden pred kralja: 'Ovo je, vae visoanstvo kradljivac, zloinac. Odredite kako da ga kaznimo.' A na to kralj odgovori: 'Idite i veite mu ruke vrsto na leima, obrijte mu glavu, vodite ga praenog bubnjevima od ulice do ulice, od raskra do raskra, izvedite ga na junu kapiju grada i onda tu, juno od grada, odrubite mu glavu.' Onda kraljevi ljudi, vezavi mu ruke vrsto na leima, obriju mu glavu, pa ga povedu praenog bubnjevima od ulice do ulice, od raskra do raskra, izvedu ga na junu kapiju grada i onda tu, juno od grada, odrube mu glavu. ta misli, Susima? Da li bi taj ovek zbog svega toga osetio bol i patnju?"
"Da, gospodine." "Koliki god da su bol i patnja koje bi taj ovek zbog toga osetio, Susima, zareivanje kradljivca Dhamme u ovoj tako dobro poduavanoj Dhammi i disciplini donosi jo bolniji rezultat, jo gori rezultat, toliko da donosi preporaanje u niim svetovima. Ali poto ti uvia svoju greku i svoje ponaanje popravlja u skladu sa Dhammom, prihvatamo tvoju ispovest. Jer, Susima, to donosi rast i Dhamme i discipline plemenitih kada neko, uvidevi pogreku, popravlja svoje ponaanje u skladu sa Dhammom i ispoljava obuzdanost ubudue."
SN XIII.1: Nakhasikha sutta
Samyutta nikaya XIII.1
Nakhasikha sutta Vrh prsta

Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio kraj Savatija, u etinom gaju, u hramu manastira Anatapindike. Tu Blaeni, uzevi malo praine na vrh prsta ree monasima: "ta mislite, monasi? ta je vee: ovo malo praine na vrhu mog prsta ili nepregledna zemlja?" "Nepregledna zemlja je mnogo vea, gospodine. To malo praine na vrhu prsta Blaenog je skoro nita. To nije ni stoti, ni hiljaditi, ni stohiljaditi deo -- to malo praine na vrhu prsta Blaenog -- kada se uporedi sa nepreglednom zemljom." "Na isti nain, monasi, za sledbenika plemenitih koji je ispravnog uvida, za onoga ko je [ulaskom u struju] umakao bolu i patnji ono to je potpuno okonano i iskorenjeno je mnogo vee. Ono to preostaje da se proivi kroz jo najvie sedam ivota je skoro nita; to nije ni stoti, ni hiljaditi, ni stohiljaditi deo kada se uporedi sa prethodnim okeanom patnje. Tako je velika blagodet uvrivanja u Dhammi, monasi. Tako je velika blagodet stei oko Dhamme."
SN XIII.1: Nakhasikha sutta
SN XIII.2: Pokkharani sutta
Pokkharani sutta Jezero

Blaeni je boravio u Savatiju: "Pretpostavite, monasi, da postoji jezero pedeset kilometara iroko, pedeset kilometara dugo i pedeset kilometara duboko, do vrha puno vode, tako da gavran moe da pije iz njega, pa da ovek iz njega zahvati malo vode koliko moe stati na vrh slamke. ta mislite? ta bi bilo vee: voda zahvaena na vrh slamke ili voda u jezeru?" "Voda u jezeru bi bila mnogo vea, gospodine. Voda zahvaena na vrh slamke je skoro nita. To nije ni stoti, ni hiljaditi, ni stohiljaditi deo -- ta voda zahvaena na vrh slamke -- kada se uporedi sa vodom u jezeru." "Na isti nain, monasi, za sledbenika plemenitih koji je ispravnog uvida, za onoga ko je [ulaskom u struju] umakao bolu i patnji ono to je potpuno okonano i iskorenjeno je mnogo vee. Ono to preostaje da se proivi kroz jo najvie sedam ivota je skoro nita; to nije ni stoti, ni hiljaditi, ni stohiljaditi deo kada se uporedi sa prethodnim okeanom patnje. Tako je
velika blagodet uvrivanja u Dhammi, monasi. Tako je velika blagodet stei oko Dhamme."
Pokkharani sutta Jezero

Blaeni je boravio u Savatiju: "Pretpostavite, monasi, da se isui okean, potpuno ispari, sem dve ili tri kapi. ta mislite? ta bi bilo vee: voda u velikom okeanu koji je isuio, potpuno ispario ili dve ili tri kapi koje su ostale?" "Gospodine, voda u okeanu koji je isuio, potpuno ispario bi bila mnogo vea. Dve ili tri kapi su skoro nita. One nisu ni stoti, ni hiljaditi, ni stohiljaditi deo -- te dve-tri kapi -- kada se uporede sa vodom u okeanu koji je isuio, potpuno ispario." "Na isti nain, monasi, za sledbenika plemenitih koji je ispravnog uvida, za onoga ko je [ulaskom u struju] umakao bolu i patnji ono to je potpuno okonano i iskorenjeno je mnogo vee. Ono to preostaje da se proivi kroz jo najvie sedam ivota je skoro nita; to nije ni stoti, ni hiljaditi, ni stohiljaditi deo kada se uporedi sa prethodnim okeanom patnje. Tako je velika blagodet uvrivanja u Dhammi, monasi. Tako je velika blagodet stei oko Dhamme."
SN XV.3: Assu sutta
Danda sutta tap

U Savatiju. Tu Blaeni ree: "Transmigracija postoji jo od neznanih vremena. Taka poetka nije vidljiva, ali ljudi optereeni neznanjem i okovani eljom putuju iz jednog u drugi ivot. Kao to tap baen u vazduh nekad padne na jedan kraj, nekad na drugi, nekad sa strane, na isti nain ljudi optereeni neznanjem i okovani eljom putuju iz jednog u drugi ivot, idui nekad iz ovog sveta u drugi svet, nekad iz drugog sveta u ovaj. A zato je to tako? Transmigracija postoji jo od neznanih vremena. Taka poetka nije vidljiva, ali ljudi optereeni neznanjem i okovani eljom putuju iz jednog u drugi ivot. Jako dugo ste tako doivljavali patnju, doivljavali bol, doivljavali gubitak, trunuli po grobljima -- dovoljno da prestanemo da budemo opinjeni bilo kakvom stvorenom stvari, dovoljno da se oslobodimo strasti, dovoljno da postanemo osloboeni."
1/12/2005
SN XV.3: Assu sutta www.geocities.com/budizam/canon/samyutta/sn15-3.html
SN XV.11: Duggata sutta
Duggata sutta Ophrvan nedaama

U Savatiju. Tu Blaeni ree: "Transmigracija postoji jo od neznanih vremena. Taka poetka nije vidljiva, ali ljudi optereeni neznanjem i okovani eljom putuju iz jednog u drugi ivot. Kada vidite nekoga da ga je zadesila nevolja, da je ophrvan nedaama, ovako bi trebalo da zakljuite: 'I ja sam doiveo upravo ovakve stvari tokom ovoga dugog, dugog vremena.' A zato je to tako? Transmigracija postoji jo od neznanih vremena. Taka poetka nije vidljiva, ali ljudi optereeni neznanjem i okovani eljom putuju iz jednog u drugi ivot. Jako dugo ste tako doivljavali patnju, doivljavali bol, doivljavali gubitak, trunuli po grobljima -- dovoljno da prestanemo da budemo opinjeni bilo kakvom stvorenom stvari, dovoljno da se oslobodimo strasti, dovoljno da postanemo osloboeni.
file:///C|/budizam2007decembar/files/canon/samyutta/sn15-11.html [10.2.2008 20:58:45]
SN XV.12: Sukhita sutta
Sukhita sutta Srean

U Savatiju. Tu Blaeni ree: "Transmigracija postoji jo od neznanih vremena. Taka poetka nije vidljiva, ali ljudi optereeni neznanjem i okovani eljom putuju iz jednog u drugi ivot. Kada vidite nekoga da je srean i obezbeen u ivotu, ovako bi trebalo da zakljuite: 'I ja sam doiveo upravo ovakve stvari tokom ovoga dugog, dugog vremena.' A zato je to tako? Transmigracija postoji jo od neznanih vremena. Taka poetka nije vidljiva, ali ljudi optereeni neznanjem i okovani eljom putuju iz jednog u drugi ivot. Jako dugo ste tako doivljavali patnju, doivljavali bol, doivljavali gubitak, trunuli po grobljima -- dovoljno da prestanemo da budemo opinjeni bilo kakvom stvorenom stvari, dovoljno da se oslobodimo strasti, dovoljno da postanemo osloboeni.
SN XV.14-19: Mata sutta
Samyutta nikaya XV.14-19
Mata sutta Majka

U Savatiju. Tu Blaeni ree: "Transmigracija postoji jo od neznanih vremena. Taka poetka nije vidljiva, ali ljudi optereeni neznanjem i okovani eljom putuju iz jednog u drugi ivot. Bie koje u nekom trenutku nije bil otvoja majka nije lako pronai... Bie koje u nekom trenutku nije bilo tvoj otac... tvoj brat... tvoja sestra... tvoja ker nije lako pronai. A zato je to tako? Transmigracija postoji jo od neznanih vremena. Taka poetka nije vidljiva, ali ljudi optereeni neznanjem i okovani eljom putuju iz jednog u drugi ivot. Jako dugo ste tako doivljavali patnju, doivljavali bol, doivljavali gubitak, trunuli po grobljima -- dovoljno da prestanemo da budemo opinjeni bilo kakvom stvorenom stvari, dovoljno da se oslobodimo strasti, dovoljno da postanemo osloboeni.
SN XV.16-5: Jinna sutta
Samyutta nikaya XVI.5
Jinna sutta Starost

Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio kraj Raagahe, u Bambusovom gaju, na mestu gde se hrane veverice. Onda potovani Maha Kasapa otide do Blaenog i, stigavi, pokloni mu se, pa sede sa strane. I dok je tako sedeo, Blaeni mu ree: "Ti si sada star, Kasapa. Tvoj ogrta napravljen od odbaenih krpa, teak ti je. Zato nosi ogrta koji poklanjaju kuedomaini, hrani se na obrozima na koje te pozovu i ivi blie meni." "Gospodine, dugo ve ivim u divljini i dugo se ve ushiujem ivotom u divljini. Prosim hranu i ushiujem se proenjem hrane. Nosim ogrta od odbaenih krpa i ushiujem se noenjem odbaenih krpa. Predan sam vrlini i ushiujem se predanou vrlini. Zadovoljan sam i ushiujem se zadovoljenou. Osamljen sam i ushiujem se osamljenou. Bez suvinih veza i ushiujem se nevezanou. Istrajan sam i ushiujem se istrajnou."
SN XV.16-5: Jinna sutta
"Ali, Kasapa, kakav razlog vidi da bi ve dugo iveo u divljini i ushiivao se ivotom u divljini...da si istrajan i da se ushiuje istrajnou?" "Gospodine, I vidim dva razloga da dugo ve ivim u divljini i dugo se ve ushiujem ivotom u divljini... da sam istrajan i da se ushiujem istrajnou: videi prijatno boravite za sebe ovde i sada, kao i oseajui blagonaklonost prema narednim pokolenjima. Moda e ovo kasnije generacije pominjati kao primer: 'Izgleda da su uenici Blaenoga i oni koji su postali probueni posle njega dugo iveli u divljini i dugo bili ushieni ivotom u divljini, prosili hranu i bili ushieni proenjem hrane, nosili ogrta od odbaenih krpa i bili ushieni noenjem odbaenih krpa, bili predani vrlini i ushieni predanou vrlini, bili zadovoljni i ushieni zadovoljenou, bili osamljeni i ushieni osamljenou, bez suvinih veza i ushieni nevezanou, istrajni i ushieni istrajnou'." "Dobro je, Kasapa,. Vrlo dobro. Izgleda da si ti jedan koji veba za dobrobit mnogih, iz samilosti prema svetu, za dobrobit, korist i sreu bia ljudskih i boanskih. Zato nastavi nastavi da nosi ogrta od odbaenih krpa, da prosi hranu i ivi u divljini.
SN XV.17-5: Pilahaka sutta
Samyutta nikaya XVII.5
Pilahaka sutta Balegar

Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio u Savatiju. "Monasi, dobitak, pokloni i slava su okrutne stvari, ozbiljna, neugodna prepreka za dostizanje nenadmane slobode od okova. Pretpostavimo da postoji buba, balegar, puna izmeta, okruena izmetom, sa velikom gomilom izmeta pred sobom. Ona e ,zbog toga, gledati sa prezrenjem na druge bube: 'Ja sam buba balegar, puna izmeta, okruena izmetom, sa velikom gomilom izmeta pred sobom!' Na istina nain ima sluajeva kada monah -- podstaknut dobicima, poklonima i slavom, uma zavedenog -stavi na sebe ogrta i nosei svoju zdelu i gornji ogrta, ode u selo i grad da prosi hranu. Pojevi tamo koliko je eleo -- pun isproene hrane i pozvan da doe i sutradan -- ide nazad u manastir i, u sred grupe drugih monaha, hvali se: 'Jeo sam koliko god sam eleo, pun sam isproene hrane i pozvan sam da doem i sutradan. Ja sam onaj koji dobija odeu, hranu, smetaj i lekove. Ovi ostali monasi, meutim, nemaju nikakvih zasluga, nikakvog uticaja. Oni ne dobijaju odeu, hranu, smetaj i lekove.' Zaveden dobicima, poklonima i slavom, uma iilelog, on sa visine gleda na ostale obuzdane monahe. Za tog bezvrednog oveka dugo e biti vreme patnje i
SN XV.17-5: Pilahaka sutta
bola. Eto kako su dobitak, pokloni i slava okrutne stvari, ozbiljna, neugodna prepreka za dostizanje nenadmane slobode od okova. Ovako bi sebe trebalo da vebate: 'Ostaviemo po strani bilo kakav dobitak, poklone i slavu; i neemo dopustiti da bilo kakav dobitak, pokloni i slava zavedu na um.' Tako bi sebe trebalo da vebate." how you should train yourselves."
Videti takoe : SN 17.3; SN 17.8
SN XXII.3: Haliddakani sutta
Haliddakani sutta Za Halidakanija

Ovako sam uo. Jednom je prilikom potovani Maha Kaana boravio kraj Avantija, na Orlovom gnezdu, na Otrom vrhu. Tada Halidakani domain otide da ga poseti i, stigavi, poklonivi mu se, sede sa strane. Dok je tako sedeo, ree potovanom Maha Kaani: "Potovani gospodine, ovako je govorio Blaeni u Magandiya sutti sadranoj u Atthaka vagga: 'Napustivi dom, ivei lien drutva, mudrac u selima ni sa kim se ne zbliava. Otarasivi se ulnih strasti, osloboen enji, ne zalazi meu ljude,
ne uputa se u svae.' Kako treba razumeti detaljno znaenje ovoga kratkog iskaza Blaenog?" [Potovani Maha Kaana:] "Vlasnitvo nad oblikom, domaine, dom je svesti. Kada je svest, putem strasti, vezana za vlasnitvo nad oblikom, tada se kae da je ona kod svoje kue. Vlasnitvo nad oseajem... opaajem... mentalnim sadrajima dom je svesti. Kada je svest, putem strasti, vezana za vlasnitvo nad mentalnim sadrajima, tada se kae da je on u svom domu. A kako se ne ivi u domu? Svaku elju, strast, ushit, udnju, svaku vezanost, prijanjanje, fiksiranje, predrasude ili skrivene sklonosti u pogledu vlasnitva nad oblikom: to je Tathagata napustio, njihov koren iupao, poput palmovog stabla iz korena izvaljenog, lienog uslova za ivot, bez ansi da ponovo iznikne. Zato se za Tathagatu kae da je napustio dom. Svaku elju, strast, ushit, udnju, svaku vezanost, prijanjanje, fiksiranje, predrasude ili skrivene sklonosti u pogledu vlasnitva nad oseajem.. opaajem... Svaku elju, strast, ushit, udnju, svaku vezanost, prijanjanje, fiksiranje, predrasude ili skrivene sklonosti u pogledu vlasnitva nad mentalnim sadrajima: to je Tathagata napustio, njihov koren iupao, poput palmovog stabla iz korena izvaljenog, lienog uslova za ivot, bez ansi da ponovo iznikne. Zato se za Tathagatu kae da je napustio dom. A kako se ivi u drutvu? Za svakog ko je vezan za ometajue, na obliku zasnovane podraaje koji dolaze od drutva, za njega se kae da ivi u drutvu. Za svakog ko je vezan za ometajue, na zvuku zasnovane... na ukusu zasnovane... na mirisu zasnovane... na dodiru zasnovane... na ideji zasnovane podraaje koji dolaze od drutva, za njega se kae da ivi u drutvu. Tako se ivi u drutvu. A kako se ivi lien drutva? Tathagata je napustio vezu za ometajue, na obliku zasnovane podraaje koji dolaze od drutva, njihov koren iupao, poput palmovog stabla iz korena izvaljenog, lienog uslova za ivot, bez ansi da ponovo iznikne. Zato se za Tathagatu kae ivi
lien drutva. Tathagata je napustio vezu za ometajue, na zvuku zasnovane... na ukusu zasnovane... na mirisu zasnovane... na dodiru zasnovane... na ideji zasnovane podraaje koji dolaze od drutva, njihov koren iupao, poput palmovog stabla iz korena izvaljenog, lienog uslova za ivot, bez ansi da ponovo iznikne. Zato se za Tathagatu kae da ivi lien drutva. A kako se neko zbliava u selima? Ima sluajeva kada neki ovek ivi druei se sa domainima. Radujui se sa njima, alei sa njima, srean kada su oni sreni, ojaen kada su oni ojaeni, svaki od njihovih poslova preuzima na sebe kao sopstveni. Tako se neko zbliava u selima. A kako se neko ne zbliava u selima? Ima sluajeva kada monah ivi ne druei se sa domainima. Ne radujui se sa njima, ne alei sa njima, nije srean kada su oni sreni, nije ojaen kada su oni ojaeni, nijedan od njihovih poslova ne preuzima na sebe kao sopstveni. Tako se neko ne zbliava u selima. A kako se neko ne otarasi ulnih strasti? Ima sluajeva kada neki ovek nije osloboen strasti za ulnim zadovoljstvima, nije osloboen elje, nije osloboen ljubavi, nije osloboen ei, nije osloboen groznice, nije osloboen udnje za ulnim zadovoljstvima. Tako se neko ne otarasi ulnih strasti. A kako se neko otarasi ulnih strasti? Ima sluajeva kada je neki ovek osloboen strasti za ulnim zadovoljstvima, osloboen elje, osloboen ljubavi, osloboen ei, osloboen groznice, osloboen udnje za ulnim zadovoljstvima. Tako se neko otarasi ulnih strasti. A kako se neko ne oslobaa enji? Ima sluajeva kada neki ovek misli: Neka ovaj oblik bude takav i ubudue. Neka ovaj oseaj... opaaj... mentalni sadraj... Neka svest bude ovakva i ubudue. Tako se neko ne oslobaa enji. A kako se neko oslobaa enji? Ima sluajeva kada neki ovek ne misli: Neka ovaj oblik bude takav i ubudue. Neka ovaj oseaj... opaaj... mentalni sadraj... Neka svest bude ovakva i ubudue. Tako se neko oslobaa enji.
A kako se neko, zaavi meu ljude, uputa u svae? Ima sluajeva kada je neki ovek pokreta ovakve vrste rasprave: Ti razume ovo uenje i praksu? Ja sam taj koji razme ovo uenje i praksu. Kako bi ti mogao da razume ovo uenje i praksu? Tvoja praksa je pogrena. Moja praksa je ispravna. Ono to treba rei prvo ti si rekao poslednje. Ono to treba rei poslednje ti si rekao prvo. Ja sam dosledan. Ti nisi. Ono to si toliko dugo smiljao opovrgnuto je. Tvoje uenje je odbaeno. Poraen si. Idi i probaj da spase svoje uenje ili se izvuci iz neprilike ako moe!" Tako se neko, zaavi meu ljude, uputa u svae? A kako se neko, zaavi meu ljude, ne uputa u svae? Ima sluajeva kada je neki ovek nije pokreta ovakve vrste rasprave: Ti razume ovo uenje i praksu? Ja sam taj koji razme ovo uenje i praksu. Kako bi ti mogao da razume ovo uenje i praksu? Tvoja praksa je pogrena. Moja praksa je ispravna. Ono to treba rei prvo ti si rekao poslednje. Ono to treba rei poslednje ti si rekao prvo. Ja sam dosledan. Ti nisi. Ono to si toliko dugo smiljao opovrgnuto je. Tvoje uenje je odbaeno. Poraen si. Idi i probaj da spase svoje uenje ili se izvuci iz neprilike ako moe!" Tako se neko, zaavi meu ljude, ne uputa u svae? Tako je, domaine, govorio Blaeni u Magandriya sutti sadranoj u Atthaka vagga: 'Napustivi dom, ivei lien drutva, mudrac u selima ni sa kim se ne zbliava. Otarasivi se ulnih strasti, osloboen enji, ne zalazi meu ljude, ne uputa se u svae.' Tako treba razumeti detaljno znaenje ovoga kratkog iskaza Blaenog."
SN XXII.3: Haliddakani sutta 5/10/2003 www.geocities.com/budizam/canon/samyutta/sn22-3.html
Bharam sutta Teret

Ovako sam uo. Jednom je zgodom Blaeni boravio u gradu Savati... Tada Blaeni oslovi redovnike ovako: "Razjasniu vam, prosjaci, ta je to 'teret', ta je 'optereenje', ta je 'prihvaanje tereta' i ta je 'rastereenje'. Sluajte! ta je, prosjaci, teret? Odgovor glasi: pet sredstava odravanja ivota. To su sredstva odravanja tijela, osjeaja, predodaba, izraza volje i svijesti. To se, prosjaci, naziva teretom. A ta je optereenje? Odgovor glasi: to je obiljeje oveka; na primjer, da se neki redovnik zove tako i tako, da pripada tom i tom rodu. To se, prosjaci, naziva optereenjem. A ta je prihvaanje tereta? To je ea za ivotom (tanha) koja se uvijek ponovo raa, koja tei za uitkom i strau, i zadovoljava se sad ovim sad onim. To moe biti ea za tjelesnim
uitkom, ea za odravanjem, ea za vlau. To se, prosjaci, naziva prihvaanjem tereta. A ta je, prosjaci, rastereenje? To je dokonanje ee, potpuno lieno strasti, naputanje, odricanje, osloboenje, odvratnost. To se, prosjaci, naziva rastereenjem. Tako je rekao Blaeni. A kad je zavrio taj govor, dobrostivi uitelj je dodao jo i ovu izreku: Teret su pet sastojaka, karakter optereenje, prihvaanje patnja svijeta, a srea rastereenje.
Upanisa sutta Povod

Ovako sam uo. Jednom je zgodom Blaeni boravio u gradu Savati... Tada oslovi redovnike ovako: "Ja tvrdim, prosjaci, da izljeve strasti moe da dokona samo onaj ko ih upozna i prozre, a ne onaj ko ne moe da ih upozna i prozre. A kako, prosjaci, moe da dokona izljeve strasti onaj ko ih upozna i prozre? (Najpre treba da shvati:) "Ovo je tjelesni lik; ovo mu je nastanak; ovo mu je prestanak". (Isto tako treba da shvati dalje:) osjeaj, predodbu, izraze volje i svijest, njihov nastanak i prestanak. I zato jer u tom dokonanju postoji svijest o dokonanju, ja tvrdim da za to dokonanje postoji povod, da nije bez povoda. 1. A ta je, prosjaci, povod svijesti o dokonanju? Odgovor glasi: osloboenje. Zato ja tvrdim da i za osloboenje postoji povod, da nije bez povoda.
2. A ta je, prosjaci, povod osloboenju? Odgovor glasi: odvratnost...[1] 3. A povod odvratnosti? -- Gaenje. 4. A povod gaenju? -- Uvid-i-spoznaja bia kakvo doista jeste. 5. A povod uvidu-i-spoznaji bia kakvo doista jeste? -- Sabranost (samadhi).[2] 6. A povod sabranosti? -- Zadovoljstvo. 7. A povod zadovoljstvu? -- Vedrina. 8. A povod vedrini? -- Prijatnost. 9. A povod prijatnosti? -- Radost. 10. A povod radosti? -- Povjerenje (saddha).[3] 11. A povod povjerenju? -- Nezadovoljstvo (dukkham).[4] 12. A povod nezadovoljstvu? -- Roenje. 13. A povod roenju? -- Postojanje. 14. A povod postojanju? -- Prianjanje (uz ivot ili odranje ivota, pristanak). 15. A povod prianjanju? -- ea za ivotom.[5] 16. A povod ei za ivotom? --Osjeaj. 17. A povod osjeaju? -- Dodir.
18. A povod dodiru? -- est podruja osjetnosti.[6] 19. A povod est podruja osjetnosti? -- Ime-i-lik (rascjep svijesti na subjekt i objekt). 20. A povod imenu-i-liku? -- Svijest. 21. A povod svijesti? -- Izrazi volje. 22. A povod izrazima volje? -- Neznanje. 23. Tako, prosjaci, neznanje postaje povod izrazima volje, 24. a izrazi volje povod svijesti, 25. a svijest povod imenu-i-liku, 26. a ime-i-lik povod (djelatnosti) est podruja osjetnosti, 27. a est podruja osjetnosti povod dodiru, 28. a dodir povod osjeaju, 29. a osjeaj povod ei za ivotom, 30. a ea za ivotom povod prianjaju uz ivot, 31. a prianjanje uz ivot povod postojanju, 32. a postojanje povod roenju, 33. a roenje povod nezadovoljstvu, 34. a nezadovoljstvo povod povjerenju (vjeri),
35. a povjerenje povod radosti, 36. a radost povod prijatnosti, 37. a prijatnost povod vedrini, 38. a vedrina povod zadovoljstvu, 39. a zadovoljstvo povod sabranosti, 40. a sabranost povod spoznaji bia kakva doista jesu 41. a spoznaja bia kakva doista jesu postaje povod gaenju, 42. a gaenje povod odvratnosti, 43. a odvratnost povod osloboenju, 44. a osloboenje povod svijesti o dokonanju. To je, prosjaci, uporedivo s pljuskom koji bog kie izlije na vrh planine, a voda se, dok otjee niz obronke, slijeva u spilje, provalije i procijepe, a kad njih preplavi, onda puni bare i movare, pa potoke i velike rijeke, dok ne dosegne dopribrenog mora i dalekog okeana. Isto je tako, prosjaci, i neznanje povod izrazima volje, a izrazi volje povod svijesti...
Beleke: [1] U originalnom tekstu ponavlja se ista formulacija za sve stavke koje slijede do br. 44. [Natrag] [2] Izraz samadhi doslovno znai sabranost, no u kontekstu svih indijskih
sistemakontemplacionog zadubljenja obiljeava najiri pojam tzv. meditacije uope. [Natrag] [3] Rije saddha (sansk. raddha) je najiri naziv za vjeru ili religiju. U buddhizmu ga uvijek treba shvatiti uz ona kritika ogranienja koja su navedena u anki sutta, tj. kao povjerenje u nekog individualnog uitelja. [Natrag] [4] Dukkham, nezadovoljstvo ili patnja je tema Buddhine prve plemenite istine, na koju se u nastavku nadovezuje slijed uslovljenog nastanka (patia samuppada) u redoslijedu obrnutom od uobiajenog. [Natrag] [5] Schopenhauer, ve u prvoj knjizi (tomu) "Svijeta kao volje i predodbe" ( 57), volju za ivot, osnovnu temu svoje filosofije, izraava ovim buddhistikim terminom koji interpretirai saglasno s Buddhinim opisom prve plemenite istine: "Volja i tenja su sutina cijele prirode (ivotinjske i ljudske), a mogu se u potpunosti usporediti s neutaivom ei. Osnova svakog htijenja je potreba, nedostatak i, prema tome, patnja. Po vlastitoj prirodi i porijeklu, volja je osuena na patnju. [Natrag] [6] Razum (mano, iz osnova manas, latinski mens) je "esto osjetilo" u Buddhinoj psihologiji bez due. [Natrag]
Mahali sutta Razgovor sa Mahalijem

Ovako sam uo. Jednom je zgodom Blaeni boravio u gradu Vesali, u Velikoj umi, u dvorani zgrade sa velikim krovom. Tada Mahali (iz kneevskog plemena) Lihavi posjeti Blaenog... pozdravi se s njim, sjedne sa strane, pa ga oslovi ovako: "Gospodine, (uitelj) Purano Kassapo nauava ovako: 'Nema ni uzroka ni povoda zagaenosti bia. Bia postaju gadna bez uzroka i bez povoda. -- Nema ni uzroka ni povoda proienju bia. Bia postaju ista bez uzroka i povoda.' -- ta o tome kae Blaeni?" "Postoji, Mahali, uzrok, postoji povod zagaenosti bia. Bia postaju gadna zbog uzroka i povoda. Postoji, Mahali, uzrok, postoji povod proienju bia. Bia postaju ista zbog uzroka i povoda." "A ta je, gospodine, uzrok, ta je povod zagaenosti bia? Kojim uzrokom i povodom bia postaju gadna?"
"Kad bi tjelesni lik, Mahali, bio iskljuivo bolna pojava, podlona bolu, obuzeta bolom, a ne radou, bia ne bi uivala u tijelu. Ali poto je, Mahali, tjelesni lik takoer i radosna pojava, sklona radosti, obuzeta radou, zato bia uivajuu tijelu za koje ih vezuje strast. Zbog te se povezanosti zagauju. To je, Mahali, uzrok, to je povod zagaenosti bia. Zbog tog uzroka i povoda bia postaju gadna." (Isti uzrok i povod vai i za pojave osjeaja, predodbe, volje i svijesti.) "A ta je, gospodine, uzrok, ta je povod proienju bia? Kojim uzrokom i povodom bia postaju ista?" "Kad bi tjelesni lik (... osjeaj, predodba, volja i svijest...) bio iskljuivo sretna pojava, sklona srei, obuzeta sreom, a ne bolom, biima tijelo ne bi postajalo odvratno. Ali poto je, Mahali, tjelesni lik (...) takoe i bolna pojava, sklona bolu, obuzeta bolom, a ne sreom, zato biima tjelo postaje odvratno. Zbog te odvratnosti odustaju od strasti, a tim se odustajanjem proiuju. To je, Mahali, uzrok i povod proienju bia. Zbog tog uzroka i povoda bia postaju ista."
SN XXII.86: Anuradha sutta
Anuradha sutta Za Anuradhu

Ovako sam uo. Jednom je zgodom Blaeni boravio u gradu Vesali, u Velikoj umi, u dvorani zgrade sa visokim krovom. U isto je vrijeme isposnik Anuradho boravio u umskoj kolibi nedaleko od Blaenoga. Tu skupina pripadnika nekog drugog beskunikog reda posjeti isposnika Anuradhu. Pozdrave s njim, pa nakon uobiajenih utivih rijei sjednu sa strane i oslove ga ovako: Prijatelju Anuradho, onoga ko je takvo (usavreno) bie (kao to je Buddho, Tathagato), najuzvieniji i najbolji ovjek, koji je dosegao vrhunac (ovjenosti), treba obiljeiti jednom od ove etiri tvrdnje: "takvo bie postoji poslije smrti", ili "takvo bie ne postoji poslije smrti", ili "takvo bie i postoji i ne postoji poslije smrti", ili "takvo bie niti postoji niti ne postoji poslije smrti". Kad su mu to rekli, Anuradho im odgovori:
Onoga ko je "takvo bie"..., treba obiljeiti drukije, a ne jednom od te etiri izjave. Kad im je tako odgovorio, ti pripadnici drugog beskunikog reda rekoe: Ovo mora da je neki novozareeni isposnik, a ako je stariji redvnik, onda je budala i neznalica. Kada su ga tako nazvali, ustanu i otiu. A isposnik Anuradho, kad su otili, pomisli: Da su ti pripadnici drugog beskunikog reda nastavili da me ispituju, kako je trebalo da im odgovorim, pa da moja izjava o Blaenome bude istinita, da ne protuslovim Blaenome u onome to doista jeste, da ispravno objasnim istinu, tako da saglasnost sa onima koji su toj istini dosljedni bude besprijekorna? Zatim isposnik Anuradho otie k Blaenome, pozdravi ga, sjedne sa strane, pa ree: Ja, gospodine, stanujem nedaleko od Blaenoga u umskoj kolibi. Tu me je posjetila skupina pripadnika nekog drugog beskunikog reda. (Slijedi doslovan izvejetaj o razgovoru i Anurudhinu naknadnom razmiljanju.) ta misli, Anuradho, je li tjelesni lik postojan ili nepostojan? Nepostojan, gospodine. A jesu li osjeaj, predodba, izraz volje i svijest postojani ili nepostojani? Nepostojani, gospodine. A to misli, Anuradho, o ovome: smatra li da je takvo (usavreno) bie (kao to je Buddho samo) tjelesni lik? Ne, gospodine. Ili smatra da je "takvo bie" (tathagato [1]) osjeaj, predodba, izraz volje ili svijest?
Ne, gospodine. Smatra li, moda, da je "takvo bie" utjelovljeno u liku? Ne, gospodine. Smatra li da je "takvo bie" neto drugo nego tjelesni lik? Ne, gospodine. Smatra li da je takvo bie (sadrano) u osjeaju, predodbi, izrazima volje, svijesti ili smatra da je "takvo bie" negdje drugdje, a ne u osjeaju, predodbi, izrazima volje ili svijesti? Ne, gospodine. Smatra li da je "takvo bie" bestjelesno, bezosjeajno, bespredodbeno, bezvoljno i besvjesno? Ne, gospodine. Ako, dakle, za tebe, Anuradho, "takvo bie" istinski i zbiljski ne postoji ni u ovom neposrednom iskustvu, moe li onda tvrditi da "takvo bie", najuzvieniji i najbolji ovjek, koji je dosegao vrhunac (ovjenosti), treba obiljeiti jednom od ove etiri tvrdnje: "takvo bie postoji poslije smrti", ili "takvo bie ne postoji poslije smrti", ili "takvo bie i postoji i ne postoji poslije smrti", ili "takvo bie niti postoji niti ne postoji poslije smrti"? Ne, gospodine. Dobro je, Anuradho. Kao i ranije, tako i sada ja objanjavam jedino patnju i dokonanje patnje.
Beleka: [1] Izraz tathagato jedan je od najeih i najtee "doslovno" prevodljivih naziva za Buddhu, u tekstovima ove vrste oznaava, ve prema napomenama najstarijih komentara, ljudsko bie uope. To bie je "snop" ili "gomilite" petovrsnih sastojaka egzistencije, od kojih je prva vrsta tjelesni (moda jo tanije "zorni") lik ovjekov, a ostale etiri su psihike komponente iste organske cjeline. Buddho usporeuje tako sloene strukture bia sa snopovima ili svenjevima trstike tako da "jedan podupire drugi" (SN. II, 114). Kad sam u razgovorima s tibetanskim dalajlamom zamolio sagovornika da mi razjasni svoje shvaanje Buddhinog osnovnog uenja o nepostojanju due, jer se Tibetancima najee podmeu iskrivljene i proizvoljne interpretacije o tim temama, odgovorio mi je citirajui tekst o svenjevima koji stoje uspravno podupirui se uzajamno. [Natrag]
SN XXII.89: Khemako sutta
Khemako sutta Razgovor sa Khemakom

Ovako sam uo. Jednom je zgodom mnogo starijih redovnika boravilo u gradu Kosambi, u Ghositinu samostanu. Istovremeno je redovnik Khemako boravio u vonjaku badarovih stabala. Bio je bolestan, patio je od tekih bolova. Kad su stariji redovnici pred veer izili iz osamljenih boravita, zamolili su redovnika Dosaku da otie k isposniku Khemaku, pa da mu kae ovako: Stariji redovnici ti, prijatelju, poruuju ovo: "Jesu li ti, prijatelju, bolovi podnoljivi, moe li ih izdrati? Osjea li da bolovi poputaju, da se ne pojaavaju?" Redovnik Dasako pristane da otie i saopi poruku... (a Khemako odgovori:) Bolovi mi, prijatelju, nisu podnolji ni izdrivi. Osjeam da se pojaavaju, a ne da poputaju.
Na to se redovnik Dasako vrati svojim starijim redovnicima i saopi im odgovor, (a oni mu rekoe:) Otii, prijatelju, Dasako, ponovo redovniku Khemaku, pa mu reci ovako: "Prijatelju, Khemako, stariji redovnici ti poruuju ovo: Blaeni je rekao da postoji ovih pet sredstava prijanjanja uz ivot: tjelesno sredstvo prijanjanja, osjeajno sredstvo prijanjanja, predodbeno sredstvo prijanjanja, voljno sredstvo prijanjanja i svjesno sredstvo prijanjanja. Smatra li ti, prijatelju Khemako, da tih pet sredstava prijanjanja uz ivot sadre ita to si ti po sebi ili za sebe?" [1] (Dasako otie i saopi Khemaku i tu poruku, a on odgovori) ... da ne smatra da tih pet sredstava prijanjanja uz ivot sadre ita to je on po sebi ili za sebe. (Kad je Dasako prenio i taj odgovor, stariji redovnici ga upute Khemaku sa slijedeom porukom:) ... Ako redovnik Khemako ne smatra da tih pet sredstava prijanjanja uz ivot sadre ita to je on po sebi ili za sebe, znai li to da je redovnik Khemako usavren, da se rijeio izlijeva strasti? (Khemako odgovori:) Iako ja, prijatelju, ne smatram da tih pet sredstava prijanjanja uz ivot sadre ita to sam ja po sebi ili za sebe, ja ipak nisam usavren ni rijeen izlijeva strasti. Iako u tih pet sredstava prijanjanja uz ivot za mene (jo) postoji (doivljaj) da "jesam", ipak ne smatram da sam ja to "jesam". (I poslije tog odgovora stariji redovnici upute Dasaku s jo jednom porukom Khemaku:) Kad kae "jesam", prijatelji Khemako, ta podrazumijeva pod tim "jesam"? Kae li "jesam" za tjelesni lik ili za neto to je razliito od njega? Kae li "jesam" za osjeaj - predodbu - izraz volje - svijest ili za neto to je razliito od toga? (Kad mu je Dasako saopio i ta pitanja, Khemako ree:) Dosta je, prijatelju Dasako, toga trkaranja! Dodaj mi tap, pa u ja sam otii do tih starijih redovnika.
I tako redovnik Khemako, podtapajui se, otie starijim redovnicima, pozdravi se s njima i sjede sa strane... (Stariji redovnici ponove svoja pitanja, a Khemako odgovori:) Ja, prijatelji, ne kaem "jesam" ni za tijelo, ni za osjeaj, ni za predodbu, ni za izraz volje, ni za svijest. No iako u tih pet sredstava prijanjanja uz ivot za mene (jo) postoji doivljaj da "jesam", ipak ne smatram da sam ja to "jesam". To je, prijatelji, usporedivo s mirisom plavog ili bijelog lotosovog cvijeta. Kad bi neko rekao da to miriu latice, ili njihova boja, ili cvijetna vlakna, bi li to bilo tano? Ne bi, prijatelju. Nego kako bi to trebalo izraziti? Tano bi se izrazio ko bi rekao da to mirie cvijet. Isto tako, prijatelji, ni ja ne kaem da sam tjelesni lik, a niti da sam neto to je od tjelesnog lika razliito isto vai za osjeaj, predodbu, izraz volje i svijest... Zato, iako u tih pet sredstava prijanjanja uz ivot za mene (jo) postoji doivljaj da "jesam", ipak ne smatram da da sam to "jesam". Iako se, prijatelji, uenik plemenjenih rijeio pet niih prepreka, ipak jo uvijek nije odstranio popratni osjeaj pet sredstava prijanjanja uz ivot, umiljenost, da "jesam", prijanjanje uz "jesam", sklonost prema "jesam". On tada ovako promatra porast i opadanje tih pet sredstava prijanjanja uz ivot: "To je tjelesni lik, to mu je nastanak, to mu je prestanak. To je osjeaj predodba izraz volje svijest; to im je nastanak, to im je prestanak." Dok tako promatra porast i opadanje tih pet sredstava prijanjanja uz ivot, liava se (opisanih) popratnih osjeaja. To je, prijatelji, usporedivo s prljavom, zablaenom tkaninom koju vlasnik dade pralji. Pralja u tu tkaninu utrlja smjesu soli, ili kiseline, ili kravljeg ubreta, pa je ispere u istoj vodi. Iako je sad ta tkanina isprana i oiena, ipak, kad je pralja vrati vlasniku, jo nije potpuno odstranjen vonj soli, ili kiseline, ili kravljeg ubreta koji se u nju upio. Vlasnici takvu robu slau u namirisanu krinju, tako da se odstrani zaostali vonj soli, ili kiseline, ili kravljeg ubreta. Isto tako, prijatelji, kad se uenik oplemenjenih rijei pet niih prepreka, jo uvek nije odstranjen popratni osjeaj pet sredstava prijanjanja uz ivot, umiljenost, da "jesam", prijanjanje uz
"jesam", sklonost prema "jesam". Kad zatim posmatra porast i opadanje tih pet sredstava prijanjanja uz ivot, liava se (i tih) popratnih osjeaja. Kad im je to kazao, stariji redovnici rekoe redovniku Khemaku: Mi nismo ispitivali redovnika Khemaka iz elje da mu dosaujemo, nego zato jer je redovnik Khemako sposoban da podrobno razjasni, da prikae, da obrazloi, da utvrdi, da razotkrije, da ralani i da izrazi uenje Blaenoga, a to je sada doista i uinio. Tako je govorio redovnik Khemako, a stariji su redovnici radosno prihvatili njegov govor. I dok im je to on objanjavao, ezdesetorici starijih redovnika duh se potpuno oslobodio izlijeva strasti, a isto tako i samom redovniku Khemaku.
Beleka: [1] Attanam va attaniyam va standardna formula, ijom se negacijom u ovim izvornim pali tekstovima definira pojam "nitavila" ili "ispraznosti" (sunnam) "vanjskog i unutarnjeg" bia i svijeta ovjekova: "ni po sebi, ni za sebe", nasuprot ranije istaknutom znaenju vedantinskog (upaniadskog) shvaanja "sebe" ili "svojstva" ("sopstva", pali atta, sansk. atma) kao principa trajne ili besmrtne due. [Natrag]
24/9/2005 www.geocities.com/budizam/canon/samzutta-sn22-89.html
SN XXII.95: Phena sutta
Phena sutta Pjena

Ovako sam uo. Jednom je zgodom Blaeni boravio u Ayohaji, na obali rijeke Gange. Tada Blaeni oslovi isposnike ovako: Zamislite, isposnici, da ova rijeka Gang nanese veliku kuglu pjene, a neki otrovidan ovjek da opazi, razmotri i potpuno prozre tu pojavu; shvatio bi da je prazna, uplja, da u njoj nema sri. Ta kakvu bi sr mogla da sadri kugla pjene? Isto tako, isposnici, i za bilo koji tjelesni lik, proli, budui ili sadanji, dalek ili blizak, koji isposnik zapaa i razmatra dok ga potpuno ne prozre i (isto tako) shvati da je prazan, upalj i da nema sri. Ta kakvu bi sr mogao da sadri tjelesni lik? Zamislite, isposnici, kako u pljusku koji bog kie izlijeva u jesen, na povrini vode nastaje mjehur i odmah se rasprsne. Ako ga neki otrovidan ovjek zapazi, razmotri i potpuno prozre, shvatit e da je prazan, upalj, da u njemu nema sri. Ta kakvu bi sr mogao da sadri vodeni
mjehur? Isto to vai i za bilo koji osjeaj... Kakvu bi sr mogao da sadri osjeaj? Zamislite, isposnici, da se u posljednjem ljetnom mjesecu oko podne pojavi fatamorgana, pa da je otrovidan ovjek zapazi, razmotri i potpuno prozre; shvatio bi da u njoj nema sri... Isto to vai za bilo koju predodbu... Zamislite, isposnici, da ovjek kojemu je potrebno tvrdo drvo uzme otru sjekiru i uputi se u umu da ga trai. A tamo da ugleda veliko i uspravno stablo banane, koje je tek doseglo svoj puni uzrast, pa da ga presijee iznad korijena, a zatim ispod vrha. Da ga onda pone ljutiti, ne bi naao u njemu ni sriku, a kamoli tvrdo drvo. Kad bi to posmatrao neki otrovidan ovjek... shvatio bi da se u stablu banane ne moe naitvrdo drvo. Isto to vai i za bilo kakav izraz volje... Zamislite, isposnici, maioniara ili njegova pomonika kako na glavnoj ulici izvodi svoju predstavu, a otrovidan ovjek ga opaa, promatra i potpuno prozre obmanu, pa da shvati da je prazna, uplja i da u njoj nema sri. Ta kakva bi se sr mogla nai u obmani? Isto to vai i za svijest o bilo emu... Ta kakvu bi sr mogla da sadri svijest? Kad to shvati pouen sljedbenik oplemenjenih, onda se odvraa od tjelesnog lika, i od osjeaja, i od predodbe, i od izraza volje, i od svijesti. odvraen se liava strasti. Lien strasti se oslobaa. Ko se oslobodi, taj zna da je slobodani da poslije takvog ivota nema daljeg opstanka. Kad je zavrio taj govor, dobrostivi uitelj je dodao jo i ove izreke: Tjelo je nanos pjene, a uvstvo tek mjehur u njoj, predodba prividan bljesak, volja ko stablo banane koje ne sadri sr. Svijest je privienje. Tako je to objasnio
potomak Suneva roda. Ma kako da to promatra, da prozire biu u bit, uplje je i isprazno kad mu dubinu sagleda. Premudri je pokazao najprije ovo tijelo. Lien triju inilaca (ivota, ara, svijesti) nepokretan ostaje trup, baen drugima za hranu. Takav mu je tok opstanka. Ta se smuena avet naziva i ubojicom, mada sri ne sadri. Tako treba da isposnik, snaan i nepokolebiv, po danu i po noi paljivo i promiljeno promatra to gomilite. Razrijeen obaveza, utoite samom sebi kuda treba da pribjegne ure kao da mu glava ve bukti u plamenu na putu u utoite
gde nema vie zbivanja.
Samyutta nikaya XXIII.1
Mara sutta Govor o smrti

Ovako sam uo. Jednom je Blaeni boravio u gradu Savati. ... Tada redovnik Radho posjeti Blaenoga, pozdravi ga, sjedne sa strane, pa oslovi Blaenoga ovako: Govori se o smrti.[1] Dokle, gospodine, see vlast Smrti? Dokle postoji tjelesni lik, Radho, dotle postoji smrt, ili smrtnost, ili onaj ko umire. Zato, Radho, treba da shvati da je tijelo smrt, da je smrtno, da umire, da je bolesno, da je tumor, da je ubojita strijela, da je ponor i izvor patnje. Ko tako shvati, njegovo je shvaanje ispravno. Isto tako treba shvatiti osjeaj predodbu izraz volje svijest. A ta je, gospodine, svrha ispravnog uvida?
Svrha je ispravnog uvida, Radho, odvratnost. A svrha odvratnosti? Naputanje strasti (obestraenost). A svrha naputanja strasti? Osloboenje. A svrha osloboenja? Utrnue (nibbanam). A svrha utrnua? To je, Radho, pitanje koje prelazi granicu smisla. Tome pitanju nije mogue odrediti granicu. Asketski ivot, Radho, uvire u nibbhanu (iezava u utrnuu), utrnue (nibbanam) mu je svrha i kraj.
1. Personifikacija smrti, Maro, esto se naziva zloduhom, ali i vladarem svijeta svih oblika "sree i nesree, dobra i zla" u njemu. Vjerujem da je Nietzsche, koji se na Buddhu esto poziva, bilo da se s njim slae ili ne slae, preuzeo od Buddhe naelo "s onu stranu dobra i zla" (jenseits von Gut und Bse), iako mu interpretacija nije usklaena s Buddhinom.[Natrag]
SN XXXV.63: Migajalo sutta
Migajalo sutta Za Migaalu

U Savatiju. Tada potovani Migaalo ode do Blaenog i stigavi, pokloni mu se, sede sa strane. Dok je tako sedeo ree on Blaenome: "ovek ivi sam. ovek ivi sam", tako je reeno. U kom smislu treba shvatiti, gospodine, da neko ivi sam, a u kojem smislu da neko ivi u drutvu?" "Migaalo, postoje predmeti koje raspoznajemo okom -- poeljni, ugodni, prijatni i dragi, koji podstiu elju i izazivaju strasti -- i monah im se raduje, oduevljava se njima i one ga obuzimaju. Ako im se monah raduje, oduevljava se njima i one ga obuzimaju, onda se u njemu javlja uitak. Poto nastane uitak, javlja se i strast. Ispunjen strau, monah je zapravo u ropstvu. Za monaha zarobljenog strau se kae da ivi u drutvu. Postoje zvuci koje raspoznajemo uhom... mirisi koje raspoznajemo nosom... ukusi koje raspoznajemo jezikom... taktilni podraaji koje raspoznajemo ulom dodira... ideje koje raspoznajemo razumom -- poeljni, ugodni, prijatni i dragi, koji podstiu elju i izazivaju strasti
SN XXXV.63: Migajalo sutta
-- i monah im se raduje, oduevljava se njima i one ga obuzimaju. Ako im se monah raduje, oduevljava se njima i one ga obuzimaju, onda se u njemu javlja uitak. Poto nastane uitak, javlja se i strast. Ispunjen strau, monah je zapravo u ropstvu. Za monaha zarobljenog strau se kae da ivi u drutvu. A onaj ko ivi na taj nain -- ak i ako boravi u umi ili u pustinji, na nenaseljenom podruju, daleko od ljudi, na mestu pogodnom za osamljenost -- za toga se ipak kae da ivi u drutvu. Zato? Zato to je elja njegovo drutvo i nju on nije napustio. Zato se za takvog oveka kae da ivi u drutvu. Takoe, postoje predmeti koje raspoznajemo okom -- poeljni, ugodni, prijatni i dragi, koji podstiu elju i izazivaju strasti -- ali monah im se ne raduje, ne oduevljava se njima i one ga ne obuzimaju. Ako im se monah ne raduje, ne oduevljava se njima i one ga ne obuzimaju, onda se u njemu ne javlja uitak. Poto ne nastaje uitak, ne javlja se ni strast. Neispunjen strau, monah zapravo nije u ropstvu. Za monaha nezarobljenog strau se kae da ivi sam. Postoje zvuci koje raspoznajemo uhom... mirisi koje raspoznajemo nosom... ukusi koje raspoznajemo jezikom... taktilni podraaji koje raspoznajemo ulom dodira... ideje koje raspoznajemo razumom -- poeljni, ugodni, prijatni i dragi, koji podstiu elju i izazivaju strasti -- ali monah im se ne raduje, ne oduevljava se njima i one ga ne obuzimaju. Ako im se monah ne raduje, ne oduevljava se njima i one ga ne obuzimaju, onda se u njemu ne javlja uitak. Poto ne nastaje uitak, ne javlja se ni strast. Neispunjen strau, monah zapravo nije u ropstvu. Za monaha nezarobljenog strau se kae da ivi sam. A onaj ko ivi na taj nain -- ak i ako boravi blizu sela, zajedno sa drugim monasima i monahinjama, sa nezareenim sledbenicima, sa kraljevima i plemiima, meu sledbenicima drugih kola i uenja -- za njega se ipak kae da ivi sam. Zato? Zato to je elja njegovo drutvo koje je napustio. Zato se za takvog oveka kae da ivi sam."
SN XXXV.70: XYZ sutta
Upavana-sanditthika sutta Govor o vidljivosti istine

-- Gospodine, kae se da je istina zorna, neposredna, pristupana uvidu, svrhovita i da je mudraci spoznaju pojedinao. Kako to treba shvatiti? -- Dosljedno ovom uenju, Upavano, kad uenik vidi (ili nekim drugim osjetilom ili milju zahvati) neki predmet, on primjeuje taj predmet a i svoju elju za tim predmetom... Ukoliko, dakle, Upavao, uenik primjeuje u sebi elju za predmetom, ja kaem da mu je i znanje o istini koju ja nauavam od neposredne koristi, pristupano uvidu, svrhovito i da je mudrac tako spoznaje u pojedinanom sluaju. Ali ako, Upavano, uenik vidi (ili nekim drugim osjetilom ili milju zahvati) neki predmet, pa primijetivi taj predmet ne osjeti i elju za predmetom, nego je svjestan da u njemu nema elje za predmetom, ja i u tom sluaju kaem da mu je znanje o istini koju nauavam od neposredne koristi...
SN XXXV.70: XYZ sutta 5/10/2003 www.geocities.com/budizam/canon/samyutta/sn35-70.html
SN XXXV.99: Samadhi sutta
Samadhi sutta Koncentracija

"Razvijajte koncentraciju, monasi. Skoncentrisani monah vidi stvari onakvima kakve one jesu. I ta on to vidi onakvim kakvo jeste? On vidi onakvim kakvo jeste da 'Oko je prolazno'... 'Oblici su prolazni'... 'Svest o vienom je prolazna'... 'Kontakt oka i objekta je prolazan'... 'ta god da nastane na osnovu tog kontakta, bilo kao zadovoljstvo ili bol, ili kao ni zadovoljstvo ni bol, to je takoe prolazno. ' On vidi onakvim kakvo jeste da 'Uho je prolazno'... 'Nos je prolazan'... 'Jezi kje prolazan'... 'Telo je prolazno'... On vidi onakvim kakvo jeste da 'Um je prolazan'... 'Ideje su prolazne'... 'Svest je prolazna'... 'Kontakt uma i ideja je prolazan'... 'ta god da nastane na osnovu tog kontakta, bilo kao zadovoljstvo ili bol, ili kao ni zadovoljstvo ni bol, to je takoe prolazno. '
SN XXXV.99: Samadhi sutta
"Zato razvijajte koncentraciju, monasi. Skoncentrisani monah vidi stvari onakvima kakve one jesu.
SN XXXV.115: Marapasa sutta
Marapasa sutta Mo Mare

"Postoje oblici, monasi, raspoznatljivi okom -- poeljni, prijatni, dragi, to podstiu elju, zavodljivi. Ako im je monah sklon, raduje im se i ostaje njima zarobljen, za njega se kae da je monah okovan oblicima raspoznatljivim okom. On je otiao u Marin tabor; on je otiao pod vlast Mare. Zli moe sa njim raditi ta mu je volja. Postoje zvuci raspoznatljivi uhom... Postoje mirisi raspoznatljivi nosom... Postoje ukusi raspoznatljivi jezikom... Postoje dodiri raspoznatljivi telom... Postoje ideje raspoznatljive umom -- poeljne, prijatne, drage, to podstiu elju, zavodljive.
SN XXXV.115: Marapasa sutta
Ako im je monah sklon, raduje im se i ostaje njima zarobljen, za njega se kae da je monah okovan idejama raspoznatljivim umom. On je otiao u Marin tabor; on je otiao pod vlast Mare. Zli moe sa njim raditi ta mu je volja. Isto tako, postoje oblici raspoznatljivi okom -- poeljni, prijatni, dragi, to podstiu elju, zavodljivi. Ako im monah nije sklon, ne raduje im se i ne ostaje njima zarobljen, za njega se kae da je monah osloboen od oblika raspoznatljivih okom. On nije otiao u Marin tabor; on nije otiao pod vlast Mare. Zli ne moe sa njim raditi ta mu je volja. Postoje zvuci raspoznatljivi uhom... Postoje mirisi raspoznatljivi nosom... Postoje ukusi raspoznatljivi jezikom... Postoje dodiri raspoznatljivi telom... Postoje ideje raspoznatljive umom -- poeljne, prijatne, drage, to podstiu elju, zavodljive. Ako im monah nije sklon, ne raduje im se i ne ostaje njima zarobljen, za njega se kae da je monah osloboen od ideja raspoznatljivih umom. On nije otiao u Marin tabor; on nije otiao pod vlast Mare. Zli ne moe sa njim raditi ta mu je volja."
SN XXXV.133: Udayi sutta
Udayi sutta Govor Udajia

Jedanput je redovnik Udaji boravio u mjestu Kamandayo, u mangovu gaju bramana Tadeje. Tada neki mladi, koji je bio na kolovanju kod bramanke Verahaani, doe da posjeti redovnika Udajina... a ovaj ga poui, uvjeri i oduevi svojim govorom. Nakon toga mladi se vrati bramanki Verahaani, pa joj ree: -- elim da obavijestim gospou da isposnik Udaji tumai nauku koja je skladna od poetka do kraja. On obrazlae ispravan ivot, potpuno usavren i proien i u sutini i po obliku. -- Onda, mladiu, pozovi isposnika Udajina sutra ovamo na ruak. (Kad ga je mladi pozvao) Udaji utnjom prihvati poziv. A bramanka slijedeeg dana poslui Udajina vlastitim rukama biranim jelom i piem u izobilju. Kad je vidjela da je Udaji zavrio obrok i odloio zdjelu, bramanka obuje papue, sjedne na povie sjedite, pokrije glavu velom [1], pa ree redovniku Udajinu:
-- Isposnie, propovijedaj mi svoje uenje! -- Bit e vrijeme i za to, sestro -- odvrati Udaji, pa ustane i ode. (Kad se isti postupak ponovio jo jedanput) bramanka ree svome ueniku: - Ti, mladiu, toliko hvali isposnika Udajina, ali kad sam ga ja zamolila da mi propovijeda svoje uenje, odgovorio je da e i za to doi vrijeme. -- Ali, gospoo, ti si obukla papue, sjela na povie sjedite i pokrila glavu velom... Ova gospoda, meutim, toliko cijene uenje koje propovijedaju (da se pod takvim okolnostima ne odazivaju). -- Onda, mladiu, pozovi ponovo isposnika Udajina u moje ime sutra na ruak. ... Kad je Udaji zavrio obrok i odloio zdjelu, bramanka izuje papue, sjedne na nie sjedite, odstrani veo sa glave, pa ree: -- Gospodine, pozivom na to Usavreni ukazuju na dobro i zlo, a pozivom na to ne ukazuju? -- Kad postoji oko, sestro, onda Usavreni ukazuju na dobro i zlo, a gdje oka nema, sestro, tamo Usavreni ne ukazuju na dobro i na zlo. (Isto vai i za ostale osjetne organe, ukljuujui "jezik" i "razum"). Na te rijei brahmanka Verahaani ree: -- Odlino, gospodine, odlino, gospodine! ... Molim oca Udajina da me prizna svojom svjetovnom uenicom i utiem se u njegovo uenje od danas do kraja ivota.
Beleka :
[1] Sve su to izrazi kastinske superiornosti koji su prema Buddhinoj redovnikoj disciplini (vinayo) prepreka propovijedanju Istine (Dhamma) [Natrag]
SN XXXV.205: Vina Sutta
Vina sutta Lauta

"Monasi, ako se u nekom monahu ili monahinji javi elja, strast, odbojnost, obmana ili uznemirenost uma zbog oblika dostupnog oku, on/ona treba dobro da motri na svoj um. [Pomislivi] "Opasan i nepouzdan je taj put, pun trnja i zarastao, bolan je to put, stranputica je to, ne vodi nikuda. Tim putem idu ljudi neznalice, a ne ljudi koji znaju cilj. Taj put nije vredan tebe", tako on/ona treba da motri na svoj um u vezi sa oblikom dostupnim oku. Ako se u nekom monahu ili monahinji javi elja, strast, odbojnost, obmana ili uznemirenost uma zbog zvuka dostupnog uhu... mirisa dostupnog nosu... ukusa dostupnog jeziku... dodira dostupnog telu... ideja dostupnih razumu, on/ona treba dobro da motri na svoj um. [Pomislivi] "Opasan i nepouzdan je taj put, pun trnja i zarastao, bolan je to put, stranputica je to, ne vodi nikuda. Tim putem idu ljudi neznalice, a ne ljudi koji znaju cilj. Taj put nije vredan tebe", tako on/ona treba da motri na svoj um u vezi sa idejama dostupnim razumu.
Pretpostavimo da je letina zrela i da je uvar neoprezan. Gladan vo jee je koliko mu je volja. Na isti nain, neuk, prosean ovek, ne vebajui uzdravanje u pogledu est ula zagauje sebe kroz pet kanala ulnosti koliko mu je volja. A sad pretpostavimo da je letina zrela i da je uvar oprezan. Gladan vo e krenuti na nju, ali e ga tada uvar vrsto zgrabiti za njuku, vrsto ga zgrabivi za njuku okrenue ga na drugu stranu. Okrenuvi ga na drugu stranu, snano e ga udariti tapom. Snano ga udarivi tapom, oterae ga. Drugi put... Trei put, gladan vo e krenuti na nju, ali e ga tada uvar vrsto zgrabiti za njuku, vrsto ga zgrabivi za njuku okrenue ga na drugu stranu. Okrenuvi ga na drugu stranu, snano e ga udariti tapom. Snano ga udarivi tapom, oterae ga. Kao rezultat toga, taj vo -- bilo da je otiao u selo ili na pau, bilo da stoji ili lei -- vie nee zalaziti u letinu, jer se sea ranijih batina. Na isti nain, kada je monahov um odvraen, sasvim odvraen od onoga to do njega dolazi putem est ulnih organa, njegov se um smiruje iznutra, sve je trezveniji, nepokolebljiviji i koncentrisaniji. Pretpostavimo da postoji kralj ili kraljev ministar koji nikada ranije nije uo zvuk laute. Tako on jednom zau njezin zvuk i ree: Kakav je to zvuk, prijatelji -- tako aroban, tako bolan, tako primamljiv, tako zanosan, tako oaravajui? A oni oko njega mu rekoe: To se, gospodine, zove lauta, njezin zvuk je tako aroban, tako bolan, tako primamljiv, tako zanosan, tako oaravajui. Onda on odgovori: Idite i donesite mi tu lautu. Njegovi potinjeni odoe po lautu i vratie se s reima: Evo je ta lauta, gospodine, iji je zvuk tako aroban, tako bolan, tako primamljiv, tako zanosan, tako oaravajui. I on im ree: Ma ne zanima mene lauta. Uhvatite mi taj zvuk. A ovi mu odgovorie: Lauta je, gospodine, sainjena od delova, mnotva delova. Zahvaljujui njihovom sklopu ona proizvodi taj zvuk; to znai, u zavisnosti od tela, oklopa, vrata, kostura, ica, kobilice i odgovarajueg ovekovog truda. Tako ova lauta -- sainjena od delova, mnotva delova -- zvui zahvaljujui usklaenosti mnogih delova.
Onda taj kralj rastavi lautu na deset delova, na stotinu delova. Rastavivi lautu na deset delova, na stotinu delova, on svaki od njih isecka na najmanje komade. Isekavi ih na najmanje komade, baci ih on u vatru. Spalivi ih u vatri, pretvori ih u pepeo. Pretvorivi ih u pepeo, propusti on taj pepeo kroz sito na jakom vetru ili ga baci u krivudavi potok. I onda ree: alosna je stvar ta lauta -- ta god to bilo -- kad tako lako zavede i oara ljude. Na isti nain monah istrauje oblik, blizak ili dalek. Razmatra on oseaj... opaaj... mentalne obrasce... svest, ma koliko daleko svest mogla otii. Dok istrauje oblik... oseaj... opaaj... mentalne obrasce... svest, ma koliko daleko svest mogla otii, u njemu se takva misao kao to je ja ili moje ili ja sam ne javlja."
SN XXXVI.1: Samadhi sutta
Samyutta nikaya XXXVI.1

"Postoje, o monasi, ova tri oseanja: prijatno oseanje, bolno oseanje, i ni-prijatno-ni-bolno oseanje." Paljivi uenik Bude, jasnim razumevanjem i sabranim umom poznaje oseanja [1] i poreklo [2] njihovo, kao i zavretak [3] njihov i put koji ka zavretku ovom vodi. [4] Dosegnuvi oseanja kraj u monahu takvom se ea gasi i on dosee nibbanu. [5]
SN XXXVI.1: Samadhi sutta
Beleke: 1>. Komentar: On poznaje oseanja prema istini o patnji. [Natrag] 2. Komentar: On poznaje oseanja prema istini o poreklu patnje. [Natrag] 3. Komentar: On zna, prema istini o prestanku, da oseanja prestaju u Nibbani. [Natrag] 4. Komentar: On poznaje osenja prema istini o Putu koji vodi ka prestanku patnje. [Natrag] 5. Parinibbuto, "potpuno utrnuo"; komentar: kroz potpuno utrnue neistoa (kilesaparinibbanaya). [Natrag] 6. Videti i: Njanaponika Tera Kontemplacija oseanja
SN XXXVI.2: Sukha sutta
Sukha sutta Srea

"Postoje, o monasi, ova tri oseanja: prijatno oseanje, bolno oseanje, i ni-prijatno-ni-bolno oseanje." Bilo da je oseanje prijatno bilo neprijatno, ili neutralno, bilo nae ili neije, oseanje svake vrste [1] on poznaje kao tetno, varljivo i nepostojano. Videvi kako ono ponovo i ponovo udara i nestaje, [2] on nadmauje vezanost za oseanje, osloboen od udnje
Beleke:
SN XXXVI.2: Sukha sutta
1. O oseanjima svake vrste videti govor 22. [Natrag] 2.Phussa phussa vayam disva, komentar objanjava drugaije navodei ove rei kao anena phusitva phusitva, ponovljeno (njihovo) doivljavanje putem znanja (o nastanku i prestanku) Ovi stihovi se takoe javljaju u Sutta nipati, 739, sa jednim dodatnim stihom. [Natrag] 3. Videti i: Njanaponika Tera Kontemplacija oseanja
SN XXXVI.3: Pahana Sutta
Pahana sutta Naputanje

"U sluaju prijatnih oseaja, o monasi, treba napustiti s njima povezanu sklonost [1] ka poudi; u sluaju bolnih oseaja treba napustiti s njima povezanu sklonost ka odbacivanju (odbojnosti); u sluaju ni-bolnih-ni-prijatnih oseaja treba napustiti s njima povezanu sklonost ka neznanju. Ako je monah napustio sklonost ka poudi u vezi sa prijatnim oseajima, sklonost ka odbacivanju u vezi sa bolnim oseajima i sklonsot ka neznanju u vezi sa ni-bolnim-ni-prijatnim oseajima, tada se on oznaava kao onaj ko je osloboen svih (tetnih) sklonosti, onaj ko ima pravi uvid. On je presekao elju, raskinuo okove (nove egzistencije) i potpuno uviajui u emu je obmana,[2] stigao je na kraj patnje." Ako oseamo radost, ali ne znamo i prirodu tog oseaja, koji lako vodi do poude, tad je izbavljenje za nas jo daleko. Ako oseamo bol, ali ne znamo i prirodu tog oseaja,
SN XXXVI.3: Pahana Sutta
koji lako vodi do mrnje, tad je izbavljenje za nas jo daleko. ak i neutralan oseaj, kojeg kao smirujueg Najvii znalac oznai, ako bismo se i za njega vezali, ne bismo nali slobodu iz zaaranog kruga. A ko ga napusti, jo u ovom ivotu oslobaa sebe jada, oslobaa sebe muke. Zreo u znanju, ustaljen u Dhammi, kad mu ivota kraj doe, kad telo klone, sva merila i pojmove nadiao je on.
Beleke: 1. Anusaya. [Natrag] 2. "Obmana" oznaava naroito samoobmanu (asmi-mano), tj. verovanje u postojanje sopstva, i na intelektualnom i na emocionalnom nivou. [Natrag]
SN XXXVI.4: Patala sutta
Patala sutta Jama bez dna

"Kada, o monasi, neuk, prosean ovek kae da u velikom okeanu postoji jama bez dna [1], on govori o neemu nerealnom i nepostojeem [2]. "Jama bez dna", o monasi, pre je ime za bolna telesna oseanja. Kada je neupueni laik pod uticajem bolnih telesnih oseanja, on se brine i ali, jadikuje, udara u svoje grudi, plae i zbunjen je. On tada ne moe da izae na kraj sa jamom bez dna i ne moe iz nje da se iskobelja. Ali kada je dobro podueni plemeniti uenik [3] pod uticajem bolnih telesnih oseanja, on nee brinuti, niti aliti i jadikovati, on se nee udarati u grudi, niti e biti zbunjen. Tada se za njega kae da je on plemeniti uenik koji moe da izae na kraj sa jamom bez dna i koji moe iz nje da se iskobelja. Ko ne moe podneti bol to u telu nastaje i ak ivot ugroava, taj drhti usred jada. Jadikuje i glasno narie taj nejaki ovek. Sa jamom bez dna da izae na kraj on ne moe,
SN XXXVI.4: Patala sutta
niti iz nje da se iskobelja. Ali onaj ko moe podneti bol to u telu nastaje i ne drhti ni kada mu je ivot ugroen, taj zaista moe sa jamom bez dna da izae na kraj i iz nje da se iskobelja.
Beleke: 1. Patala. [Natrag] 2. Komentar (preprian): Prema narodnom verovanju, postoj i uokeanu vrlo dubok bezdan, koji je voda izdubila, i u njemu ive vodena stvorenja, zmajevi (naga) itd. Za ta stvorenja, taj bezdan predstavlja osnovu njihovog ivota, sasvim prijatno boravite. Otuda, zvati ga jamom bez dna je sasvim neprimereno i nije u skladu sa injenicama, jer daje njen sasvim neprikladan opis i znaenje te rei. Pre je telesni bol , neodvojiv od telesnog postojanja, koji zasluuje da se nazove "rupom bez dna" patnje, poto je deo beskrajne samsare. [Natrag] 3. Komentar: U ovom govoru se reima "plemeniti uenik" pre svega misli na onoga ko je "uao u tok" (sotapanna). Ali isto tako je i meditant sa snanim uvidom i otrog uma ustanj uda podnese oseanja koja se u njemu jave, a da ga ne zavedu. I njega ovde treba ukljuiti (jer je u izvesnoj meri u stanju da prozre oseanja -- Podkomentar). 4. Videti i: Njanaponika Tera Kontemplacija oseanja
SN XXXVI.5: Datthabba sutta
Datthabba sutta Da se zna

Postoje, o monasi, ova tri oseanja: prijatno, bolno i ni-bolno-ni-prijatno. Na prijatna oseanja treba gledati kao na bolna, na bolna oseanja treba gledati kao na trn, a na ni-bolna-ni-prijatna oseanja kao na prolazna. Ukoliko monah gleda na oseanja na ovaj nain, kae se za njega da ima pravi uvid. On je presekao elju, raskinuo okove (postojanja) i, potpuno uviajui u emu je obmana stigao je do kraja patnje. Ko vidi bol u srei, ko posmatra bolno oseanje kao trn, i opaa prolaznost u neutralnom oseanju to bezazleno je -ispravan uvid, zaista, ima takav monah jer potpuno razume ova oseanja; a prozrevi ih, on e se liiti prljanja u ovom ivotu. Sazreo u znanju, snaan u Dhammi, jednom kada mu se ivotni put zavri, i telo slomi, svaku meru i shvatanje on je nadiao.
SN XXXVI.5: Datthabba sutta
Videti i: Njanaponika Tera Kontemplacija oseanja
SN XXXVI.6: Sallatha sutta
Sallatha sutta Strela

"Monasi, neuk, prosean ovek osea oseaj zadovoljstva, oseaj bola, oseaj ni zadovoljstva ni bola. Dobro upuen sledbenik plemenitih takoe osea oseaj zadovoljstva, oseaj bola, oseaj ni zadovoljstva ni bola. Pa kakva je razlika, koja odlika, koja karakteristika koja razdvaja dobro upuenog sledbenika plemenitih od neukog, prosenog oveka?" "Za nas, gospodine, uenje ima Blaenog kao svoj koren, kao svog vodia i utoite. Bilo bi dobro ako bi Blaeni objasnio znaenje ovoga to je malopre rekao. Ono to uju od Blaenog, monasi e to i zapamtiti." "U tom sluaju, monasi, sluajte i dobro pazite. Kazau vam." "Kako vi kaete, gospodine," odgovorie monasi. A Blaeni ree: "Kada ga pogodi oseaj bola, neuk, prosean ovek ali, tui i jadikuje, udara se
u grudi, postaje mahnit. Tako on osea dva bola, fiziki i mentalni. Ba kao to ovek pogoen jednom strelom ubrzo potom biva pogoen i drugom, isto tako e i on oseati bol dve strele. Na isti nain, kada ga pogodi oseaj bola, neuk, prosean ovek ali, tui i jadikuje, udara se u grudi, postaje mahnit. Tako on osea dva bola, fiziki i mentalni. I kad ga pogodi oseaj bola, on mu se odupire. Tu na scenu stupa do tada prikrivena sklonost odupiranju tom oseaju bola. Pogoen bolom, on ezne za ulnim zadovoljstvom. A zato? Zato jer neuk, prosean ovek ne vidi nijedan drugi izlaz iz oseaja bola izuzev ulnog zadovoljstva. Preputajui se ulnom zadovoljstvu, na scenu stupa do tada prikrivena sklonost prema strasti za tim ulnim zadovoljstvom. On ne uvia ono to se dogaa, a to je nastanak i nestanak, zavodljivost, tetu i nain da pobegne od tog oseaja. I poto ne uvia nastanak i nestanak, zavodljivost, tetu i nain da pobegne od tog oseaja, tada na scenu stupa skrivena sklonost neznanju u odnosu na oseaj ni zadovoljstva ni bola. Doivljavajui oseaj zadovoljstva, sa njim se poistoveuje. Doivljavajui oseaj bola, sa njim se poistoveuje. Doivljavajui oseaj ni zadovoljstva ni bola, sa njim se poistoveuje. To znai da je neuk, prosean ovek vezan za roenje, starost i smrt, za alost, naricanja, bolove, uznemirenost i oaj. On je vezan, kaem vam, za nespokojstvo i patnju. Ali znalac, sledbenik plemenitih, kada ga pogodi oseaj bola, ne ali, ne tui i ne jadikuje, ne udara se u grudi, ne postaje mahnit. Tako on osea samo jedan bol, fiziki, ali ne i mentalni. Ba kao to ovek pogoen jednom strelom ubrzo potom ne biva pogoen i drugom, isto tako e i on oseati bol samo jedne strele. Na isti nain, kada ga pogodi oseaj bola, znalac, sledbenik plemenitih, ne ali, ne tui i ne jadikuje, ne udara se u grudi, ne postaje mahnit. Tako on osea samo jedan bol, fiziki, ali ne i mentalni. I kad ga pogodi oseaj bola, on mu se ne odupire. Tako na scenu ne stupa do tada prikrivena sklonost odupiranju tom oseaju bola. Pogoen bolom, on ne ezne za ulnim zadovoljstvom. A zato? Zato jer znalac, sledbenik plemenitih, vidi i drugi izlaz iz oseaja bola izuzev ulnog zadovoljstva. Ne preputajui se ulnom zadovoljstvu, na scenu ne stupa do tada prikrivena sklonost prema strasti za tim ulnim zadovoljstvom. On uvia ono to se dogaa, a to je
nastanak i nestanak, zavodljivost, tetu i nain da pobegne od tog oseaja. I poto uvia nastanak i nestanak, zavodljivost, tetu i nain da pobegne od tog oseaja, tada na scenu ne stupa skrivena sklonost neznanju u odnosu na oseaj ni zadovoljstva ni bola. Doivljavajui oseaj zadovoljstva, sa njim se ne poistoveuje. Doivljavajui oseaj bola, sa njim se ne poistoveuje. Doivljavajui oseaj ni zadovoljstva ni bola, sa njim se ne poistoveuje. To znai da znalac, sledbenik plemenitih, nije vezan za roenje, starost i smrt, za alost, naricanja, bolove, uznemirenost i oaj. On nije vezan, kaem vam, za nespokojstvo i patnju. To je razlika, to je odlika, to je ono to razdvaja znalca, sledbenika plemenitih, od neukog, prosenog oveka." ovek sa uvidom, znalac, ne doivljava (mentalni) oseaj zadovoljstva ili bola: To je razlika u znanju izmeu mudraca i prosenog oveka Kod uenoga, koji je razumeo Dhammu, jasno sagledavajui ovaj svet i sledei, prijatne stvari ne zavode um, a one neprijatne ne raaju otpor. On ne posee ni za im niti bilo ta odguruje od sebe, kad stigne do na kraja ivota, za njega novog roenja nema. Upoznavi to stanje bez prljanja, bez patnje, on ispravan uvid stie, i time izvan kruga roenja stie,
na Drugu obalu stie.
Videti takoe: SN I.38; SN IV.13; AN V.129
SN XXXVI.7: Gelanna sutta
Gelaa sutta U bolesnikoj sobi I

Jednom je Blaeni boravio u Vesaliju, u Velikoj umi, u Kui sa zabatima. Navee, nakon to je Blaeni ustao iz zadubljenja, uputio se ka bolesnikoj sobi i seo na pripremljeno mesto. Sedei, ovako se obratio monasima: "O, monasi, sabran i sa jasnim shvatanjem bi monah trebalo da provodi svoje vreme. Ovo je moje uputstvo vama! A kako je, o monasi, monah sabran? On boravi vebajui kontemplaciju tela u telu, revnostan, jasnog shvatanja i sabran, prevaziavi elju i alost zbog sveta. On boravi vebajui kontemplaciju oseanja u oseanjima, revnostan, jasnog shvatanja i sabran, prevaziavi elju i alost zbog sveta. On boravi vebajui kontemplaciju uma u umu, prevaziavi elju i alost zbog sveta. On boravi vebajui kontemplaciju objekata uma u objektima uma, prevaziavi elju i alost zbog sveta. Tako je, monasi, monah sabran.
A kako, o monasi, monah jasno shvata? On primenjuje jasno shvatanje idui napred i idui nazad; kad gleda ispred sebe i gleda negde drugde; kad savija i protee (svoje udove); kad oblai ogrta i nosi prosjaku inije; pri jelu, piu, vakanju i mirisanju; pri vrenju nude; kad hoda, stoji, sedi, kad lee da spava i kad se budi, kad utihne -- u svemu tome on primenjuje jasno shvatanje. Ukoliko u monahu ovako sabranom i sa jasnim shvatanjem, revnosnom, iskrenom i postojanom, nastane prijatno oseanje, on zna: 'Sada je prijatno oseanje nastalo u meni. Ono je uslovljeno, nije neuslovljeno. ime je uslovljeno? Ba ovim telom je uslovljeno [1]. A ovo telo, naravno, jeste nestalno, sastavljeno, uzrono nastalo. Ali ako ovo prijatno oseanje koje je nastalo, jeste uslovljeno telom koje je nestalno, sastavljeno i uzrono nastalo -- kako takvo prijatno oseanje moe biti postojano?' Posmatrajui zajedno telo i prijatno oseanje on boravi kontemplirajui prolaznost, boravi kontemplirajui nestalnost, boravi kontemplirajui neprijanjanje, boravi kontemplirajui utrnue, boravi kontemplirajui odvraenost. I u njemu koji tako boravi, prikrivena sklonost ka elji povezanoj sa telom i prijatnim oseanjem nestaje. Ukoliko u njemu nastane bolno oseanje, on zna: 'Sada je bolno oseanje nastalo u meni. Ono je uslovljeno, nije neuslovljeno. ime je uslovljeno? Ba ovim telom je uslovljeno. A ovo telo, naravno, jeste nestalno, sastavljeno, uzrono nastalo. Ali ako ovo bolno oseanje koje je nastalo, jeste uslovljeno telom koje je nestalno, sastavljeno i uzrono nastalo -- kako takvo bolno oseanje moe biti postojano?' Posmatrajui zajedno telo i bolno oseanje on boravi kontemplirajui prolaznost, boravi kontemplirajui nestalnost, boravi kontemplirajui neprijanjanje, boravi kontemplirajui utrnue, boravi kontemplirajui odvraenost. I u njemu koji tako boravi, prikrivena sklonost ka odbojnosti povezanoj sa telom i bolnim oseanjem nestaje. Ukoliko u njemu nastane neutralno oseanje, on zna: 'Sada je neutralno oseanje nastalo u meni. Ono je uslovljeno, nije neuslovljeno. ime je uslovljeno? Ba ovim telom je uslovljeno. A
ovo telo, naravno, jeste nestalno, sastavljeno, uzrono nastalo. Ali ako ovo neutralno oseanje koje je nastalo, jeste uslovljeno telom koje je nestalno, sastavljeno i uzrono nastalo; kako takvo neutralno oseanje moe biti postojano?' Posmatrajui zajedno telo i neutralno oseanje on boravi kontemplirajui prolaznost, boravi kontemplirajui nestalnost, boravi kontemplirajui neprijanjanje, boravi kontemplirajui utrnue, boravi kontemplirajui odvraenost. I u njemu koji tako boravi, prikrivena sklonost ka neznanju povezanim sa telom i neutralnim oseanjem nestaje. Kada oseti prijatno oseanje, on zna da je ono prolazno, zna da se za njega ne treba vezivati; zna da mu se ne treba prepustiti. Ukoliko oseti bolno oseanje... neutralno oseanje, on zna da je ono prolazno, zna da se za njega ne treba vezivati, zna da mu se ne treba prepustiti. Kada oseti prijatno oseanje, on ga osea kao neko ko nije zarobljen njime. Kada oseti bolno oseanje, on ga osea kao neko ko nije zarobljen njime. Kada oseti neutralno oseanje, on ga osea kao neko ko nije zarobljen njime. Kada bolna oseanja ugroavaju telo, on zna: 'Bolno oseanje mi ugroava telo.' Kada bolna oseanje ugroavaju ivot on zna: 'Bolno oseanje mi ugroava ivot.' I on zna: 'Nakon rastvaranja tela, kada se ivot zavri, sva ova oseanja kojima se ne treba preputati sasvim e uminuti.' Ba kao to svetiljka gori snagom ulja i fitilja; ako ulje i fitilj dou do kraja, plamen se gasi usled nedostatka goriva. Slino tome ovakav monah zna: 'Nakon rastvaranja tela, kada se ivot zavri, sva ova oseanja kojima se ne treba preputati sasvim e uminuti."
Beleke: 1. Izraz telo treba ovde razumeti kao prvih pet od est osnova ulnog utiska. [Natrag] Videti i: Njanaponika Tera Kontemplacija oseanja
SN XXXVI.8: Gelanna sutta II
Gelaa sutta U bolesnikoj sobi II

Jednom je Blaeni boravio u Vesaliju, u Velikoj umi, u Kui sa zabatima. Navee, nakon to je Blaeni ustao iz zadubljenja, uputio se ka bolesnikoj sobi i seo na pripremljeno mesto. Sedei, ovako se obratio monasima: "O, monasi, sabran i sa jasnim shvatanjem bi monah trebalo da provodi svoje vreme. Ovo je moje uputstvo vama! A kako je, o monasi, monah sabran? On boravi vebajui kontemplaciju tela u telu, revnostan, jasnog shvatanja i sabran, prevaziavi elju i tugu zbog ovog sveta. On boravi vebajui kontemplaciju oseanja u oseanjima, revnostan, jasnog shvatanja i sabran, prevaziavi elju i tugu zbog ovog sveta. On boravi vebajui kontemplaciju uma u umu, prevaziavi elju i tugu zbog ovog sveta. On boravi vebajui kontemplaciju objekata uma u objektima uma, prevaziavi elju i tugu zbog ovog sveta. Tako je, monasi, monah sabran. A kako, o monasi, monah jasno shvata? On primenjuje jasno shvatanje idui napred i idui
nazad; kad gleda ispred sebe i gleda negde drugde; kad savija i protee (svoje udove); kad oblai ogrta i nosi prosjaku inije; pri jelu, piu, vakanju i mirisanju; pri vrenju nude; kad hoda, stoji, sedi, kad lee da spava i kad se budi, kad utihne -- u svemu tome on primenjuje jasno shvatanje. Ukoliko u monahu ovako sabranom i sa jasnim shvatanjem, revnosnom, iskrenom i postojanom, nastane prijatno oseanje, on zna: 'Sada je prijatno oseanje nastalo u meni. Ono je uslovljeno, nije neuslovljeno. ime je uslovljeno? Ba ovim ulnim utiskom [1] je uslovljeno. A ovaj ulni utisak, naravno, jeste nestalan, sastavljen, uzrono nastao. Ali ako ovo prijatno oseanje koje je nastalo, jeste uslovljeno ulnim utiskom koji je nestalan, sastavljen i uzrono nastao; kako takvo prijatno oseanje moe biti postojano?' Posmatrajui zajedno ulni utisak i prijatano oseanje on boravi kontemplirajui prolaznost, boravi kontemplirajui nestalnost, boravi kontemplirajui neprijanjanje, boravi kontemplirajui utrnue, boravi kontemplirajui odvraenost. I u njemu koji tako boravi, prikrivena sklonost ka elji povezanoj sa ulnim utiskom i prijatnim oseanjem nestaje. Ukoliko u njemu nastane bolno oseanje, on zna: 'Sada je bolno oseanje nastalo u meni. Ono je uslovljeno, nije neuslovljeno. ime je uslovljeno? Ba ovim ulnim utiskom je uslovljeno. A ovaj ulni utisak, naravno, jeste nestalan, sastavljen, uzrono nastao. Ali ako ovo bolno oseanje koje je nastalo, jeste uslovljeno ulnim utiskom koji je nestalan, sastavljen i uzrono nastao; kako takvo bolno oseanje moe biti postojano?' Posmatrajui zajedno ulni utisak i bolno oseanje on boravi kontemplirajui prolaznost, boravi kontemplirajui nestalnost, boravi kontemplirajui neprijanjanje, boravi kontemplirajui utrnue, boravi kontemplirajui odvraenost. I u njemu koji tako boravi, prikrivena sklonost ka odbojnosti povezanoj sa ulnim utiskom i bolnim oseanjem nestaje. Ukoliko u njemu nastane neutralno oseanje, on zna: 'Sada je neutralno oseanje nastalo u meni. Ono je uslovljeno, nije neuslovljeno. ime je uslovljeno? Ba ovim ulnim utiskom je uslovljeno. A ovaj ulni utisak, naravno, jeste nestalan, sastavljen, uzrono nastao. Ali ako ovo
neutralno oseanje koje je nastalo, jeste uslovljeno ulnim utiskom koji je nestalan, sastavljen i uzrono nastao; kako takvo neutralno oseanje moe biti postojano?' Posmatrajui zajedno ulni utisak i neutralno oseanje on boravi kontemplirajui prolaznost, boravi kontemplirajui nestalnost, boravi kontemplirajui neprijanjanje, boravi kontemplirajui utrnue, boravi kontemplirajui odvraenost. I u njemu koji tako boravi, prikrivena sklonost ka neznanju povezanom sa ulnim utiskom i bolnim oseanjem nestaje. (Zavrni deo je identian sa prethodnim govorom Sn XXXVI.7, od "Kada oseti..." pa do kraja.)
Beleke: 1.ulni utisak, ili kontakt (phassa) jeste mentalni faktor i on ne oznaava fiziki kontakt.. [Natrag] Videti i: Njanaponika Tera Kontemplacija oseanja
SN XXXVI.9: Anicca sutta
Anicca sutta Prolaznost

"Tri vrste oseanja, o monasi, su prolazna, sastavljena od vie faktora, nastala od nekog uzroka, podlona propadanju, nestajanju, laganom ieznuu, utrnuu -- to su prijatno oseanje, bolno oseanje i neutralno oseanje.
Beleke: Videti i: Njanaponika Tera Kontemplacija oseanja
SN XXXVI.10: Phassamulaka sutta
Phassamulaka sutta Ukorenjenost u ulnom utisku

"Postoje, o monasi, ove tri vrste oseanja, ukorenjenih u ulnom utisku, prouzrokovanih ulnim utiskom: prijatna, bolna i neutralna oseanja. Zavisno od ulnog utiska koji je mogue osetiti kao prijatan, nastaje prijatno oseanje. Kada taj ulni utisak koji je mogue osetiti kao prijatan prestane, onda senzacija nastala od njega [1] -odnosno prijatno oseanje nastalo zavisno od takvog ulnog utiska -- takoe prestaje i smiruje se. Zavisno od ulnog utiska koji je mogue osetiti kao neprijatan (neutralan), nastaje neprijatno (neutralno) oseanje. Kada taj ulni utisak koji je mogue osetiti kao neprijatan (neutralan) prestane, onda senzacija nastala od njega -- odnosno neprijatno (neutralno) oseanje nastalo zavisno od takvog ulnog utiska -- takoe prestaje i smiruje se. Kao to se spajanjem i trljanjem dva drvena tapa dobija toplina i stvara vatra, a njihovim
SN XXXVI.10: Phassamulaka sutta
razdvajanjem i rastavljanjem toplina prestaje i nestaje, tako je takoe i sa ova tri oseanja koja su nastala na ulnom utisku, ukorenjena u ulnom utisku, prouzrokovana ulnim utiskom, zavisna od ulnog utiska: u zavisnosti od ulnog utiska odreene vrste nastaje odgovarajue oseanje; prestankom takvog ulnog utiska prestaje i odgovarajue oseanje."
Beleke: [1] Tajjam vedayitam. [Natrag] Videti i: Njanaponika Tera Kontemplacija oseanja
SN XXXVI.11: Rahogata sutta
Rahogata sutta Osamljenje

Jednom je neki monah doao da vidi Blaenoga i, nakon to ga je sa potovanjem pozdravio, sede sa strane. Sedei tako, on se ovako obratio Blaenome: "Povukavi se u osamljenost, dok sam boravio u samoi, ova misao mi se javila: 'Trima oseanjima je poduavao Blaeni: prijatnim, bolnim i neutralnim oseanjima. Ali Blaeni je takoe rekao da sve to se osea je unutar patnje. U odnosu na ta je Blaeni rekao da sve to se osea je unutar patnje?' "Dobro reeno, monae, dobro reeno! Kao to sam poduavao trima oseanjima, prijatnim, bolnim i neutralnim, takoe sam rekao i da je sve to se osea unutar patnje. Ovako sam izjavio upuujui na nestalnost (svih) uslovljenih fenomena (sankhara). To sam rekao zato to su svi uslovljeni fenomeni podloni unitenju, nestajanju, ieznuu, utrnuu i promeni. U vezi sa ovim sam rekao: 'Sve to se osea je unutar patnje.'
Dalje sam poduavao, monae, postepenom prestanku uslovljenih fenomena. U onome ko je postigao prvi stepen meditativnog zadubljenja (jhana), govor je utihnuo. Postiui drugo zadubljenje, razmiljanje i razmiljanje su prestali. Doseui tree zadubljenje, radost je prestala. Doseui etvrto zadubljenje udisanje i izdisanje su prestali. Doseui podruje prostorne neogranienosti, opaanje oblika (materije) je prestalo. Postiui podruje neograniene svesti, opaanje podruja neogranienog prostora je prestalo. Doseui podruje niega, opaanje podruja neograniene svesti je prestalo. Doseui podruje ni-opaanja-nineopaanja, opaanje podruja niega je prestalo. Postigavi prestanak opaanja i oseanja, opaanje i oseanja su nestali. U monahu slobodnom od neistoe pohlepa, mrnja i zabluda su utihnuli. Dalje sam poduavao, monae, postepenom smirivanju uslovljenih fenomena (sankhara). U onome ko je dosegao prvo meditativno zadubljenje, govor se smirio. Dosegavi drugo zadubljenje, zamiljanje i razmiljanje su smireni... (nastavlja se ovako, sve do:) Dosegavi prestanak opaanja i oseanja, opaanje i oseaji su smireni. U monahu slobodnom od neistoe, pohlepa je smirena, mrnja je smirena, zabluda je smirena. Postoje, monae, ovih est stiavanja. U onome ko je postigao prvo zadubljenje, govor je utihnuo. Postiui drugo zadubljenje, zamiljanje i razmialjanje su utihnuli. Postiui tree zadubljenje, radost je utihnula. Dosegnuvi etvrto zadubljenje, udisanje i izdisanje su utihnuli. [1]. Postigavi prestanak opaanja i oseanja, opaanje i oseanja su utihnuli. U monahu osloboenom od neistoa, pohlepa je utihnula, mrnja je utihnula, zabluda je utihnula.
Beleke: [1] U odeljku "stiavanje" (patipassaddha) etiri nematerijalna zadubljenja (arupajjhana) nisu spomenuta. Prema komentaru ona se podrazumevaju u delu koji govori o "prestanku opaanja i oseanja" (jer su zadubljenja uslov za taj prestanak). [Natrag] Videti i: Njanaponika Tera Kontemplacija oseanja
SN XXXVI.12: Akasa sutta
Akasa sutta Na nebu

"Na nebu, o monasi, razliite vrste vetrova duvaju: vetrovi sa istoka, zapada, severa i juga, vetrovi koji nose prainu i vetrovi bez praine, vetrovi topli i hladni, blagi i divlji. Slino tome, monasi, nastaju u ovom telu razliite vrste oseanja: nastaju prijatna oseanja, nastaju bolna oseanja i nastaju neutralna oseanja. Ba kao to na nebu razliiti vetrovi duvaju: Dolazei sa istoka ili zapada, sa severa ili juga, Nosei prainu ili bez nje, hladni ili vrui, divlji ili blagi -- oni su tako razliiti. Isto tako u ovom telu, razliita oseanja nastaju: Prijatno oseanje i bolno i neutralno. Ali ako je monah revnostan i ne zanemaruje
SN XXXVI.12: Akasa sutta
vebanje sabranosti i jasnog shvatanja, prirodu svih oseanja e on razumeti i prozrevi ih, u ovom ivotu se oistiti. Sazreo u znanju, snaan u Dhammi, jednom kada mu se ivotni put zavri, i telo slomi, svako merilo i pojam on je nadiao.
SN XXXVI.14: Agara sutta
Agara sutta U gostinskoj kui

U gostinskoj kui, o monasi, ljudi sa istoka mogu da stanuju, ili ljudi sa zapada, severa ili juga. Ljudi iz ratnike kaste mogu da dou i stanuju tu, kao i bramani, ljudi iz srednja klasa i sluge. Slino ovome, o monasi, nastaju u ovom telu razliita vrsta oseanja; nastaju prijatna oseanja, bolna oseanja i neutralna oseanja; svetovna oseanja koja su prijatna, bolna ili neutralna, i duhovna oseanja koja su prijatna, bolna i neutralna.
SN XXXVI.15: Santaka sutta
Santaka sutta Govor Anandi I

Jednom je potovani Ananda otiao da vidi Blaenoga. Pozdravivi ga sa potovanjem, sede sa strane. Sedei tako, upita: "ta su to oseanja, gospodine? ta je izvor oseanja, ta je njihov prestanak i koji put vodi ka njihovom prestanku? ta je ugodnost u oseanjima? ta je opasnost od oseanja? I ta je bekstvo od njih?" "Postoje, Ananda, tri vrste oseanja: prijatno, bolno i neutralno. Sa nastajanjem ulnog utiska nastaju i oseanja; sa prestankom ulnog utiska prestaju i oseanja. Plemeniti osmostruki put jeste put koji vodi ka prestanku oseanja: ispravno razumevanje, ispravne misli, ispravan govor, ispravno delovanje, izpravno ivljenje, ispravan napor, ispravna sabranost i ispravna koncentracija. Srea i zadovoljstvo nastaju zadovoljenjem elje podstaknute oseanjima. To je ugodnost u
SN XXXVI.15: Santaka sutta
oseanjima. Oseanja su prolazna, (sklona da postanu) bolna i promenljiva. To je opasnost u oseanjima. Uklanjanje i odustajenje od udnje i pohlepe za oseanjima jeste bekstvo od oseanja. Dalje sam uio, Ananda, postepenom prestanku uslovljenih fenomena (sankhara). U onome ko je postigao prvi stepen meditativnog zadubljenja (jhana), govor je utihnuo. Postiui drugo zadubljenje, razmiljanje i razmiljanje su prestali. Doseui tree zadubljenje, radost je prestala. Doseui etvrto zadubljenje udisanje i izdisanje su prestali. Doseui podruje prostorne neogranienosti, opaanje oblika (materije) je prestalo. Postiui podruje neograniene svesti, opaanje podruja neogranienog prostora je prestalo. Doseui podruje niega, opaanje podruja neograniene svesti je prestalo. Doseui podruje ni-opaanja-nineopaanja, opaanje podruja niega je prestalo. Postigavi prestanak opaanja i oseanja, opaanje i oseanja su nestali. U monahu slobodnom od neistoe pohlepa, mrnja i zabluda su utihnuli.
SN XXXVI.19: Pancakanga sutta
Pancakanga sutta [1] Drvodelja sa pet alata

Jednom je drvodelja sa pet alata otiao da poseti potovanog Udajia. Pozdravivi ga s potovanjem, sede on sa strane. Sedei tako, upita on potovanog Udajia: -- Koliko vrsta oseanja ima, potovani Udaji, prema onome kako poduava Blaeni? -- Tri su vrste osaanja, drvodeljo, prema uenju Blaenog: ugodno, neugodno i ni-ugodno-nineugodno. To su tri vrste oseanja prema uenju Blaenog. Posle tih rei, drvodelja sa pet alata ree: -- Nema tri vrste oseanja, potovani Udaji, prema uenju Blaenog. Postoje dve vrste oseanja o kojima je govorio Blaeni: prijatna i neprijatna oseanja. Za neutralan oseaj je Blaeni govorio da pripada stanju uzviene sree. Ali potovani Udaji odogovori: -- Blaeni nije poduavao da postoje dve vrste oseanja, ve tri: prijatna, neprijatna i neutralna oseanja.
(Ovakva razmena stavova ponovila se po drugi i trei put,) ali niti je drvodelja sa pet alata bio u stanju da ubedi potovanog Udajia, niti je potovani Udaji mogao da ubedi drvodelju sa pet alata. No, desilo se da je potovani Ananda uo ovaj razgovor i on otide do Blaenog da se raspita. Pozdravivi Blaenog s potovanjem, sede on sa strane. Sedei tako, ponovi on itav razgovor koji se vodio izmeu potovanog Udajia i drvodelje sa pet alata. A Blaeni ree: -- Ananda, Udajijev nain izganja, sa kojim se drvodelja sa pet alata nije saglasio, ispravan je, zaista. Ali i nain izlaganja drvodelje sa pet alata, sa kojim se nije saglasio Udaji, ispravan je. Jednim nainom izlaganja govorio sam o dve vrste oseanja, ana drugim nainom izlaganja govorio sam o tri, o est, o osamnaest, o trideset est i o sto osam vrsta oseanja.[2] Tako sam izloio Dhammu na razliite naine. U pogledu Dhamme koju sam tako izloio na razliite naine, ako ima onih koji ne mogu da se sloe, da se saglase i da prihvate ono to je ispravno reeno i ispravno izgovoreno, moe se oekivati da se posvaaju, da se zapetljaju u raspravu i objanjavanje, povreujui jedan drugog otrim reima. U pogledu Dhamme koju sam tako izloio na razliite naine, ako ima onih koji mogu da se sloe, da se saglase i da prihvate ono to je ispravno reeno i ispravno izgovoreno, moe se oekivati da oni ive u prijateljstvu i slozi, bez razdora, kao mleko (to se lako mea) sa vodom, gledajui jedan na drugog prijateljskim oima. Pet je struna ulne elje. Kojih pet? Oblici dostupni oku za kojima neko udi, prieljkuje ih, priklanja i prijanja uz njih, sputan ulnom eljom i razdiran poudom. Zvuci dostupni uhu... mirisi dostupni nosu... ukusi dostupni jeziku... dodiri dostupni telu, za kojima neko udi, prieljkuje ih, priklanja i prijanja uz njih, sputan ulnom eljom i razdiran poudom. To je pet struna ulne elje. Zadovoljstvo i uitak koji zavise od tih pet struna ulne elje, to se naziva ulnim zadovoljstvom.
I ako bi sada neko rekao: 'Ovo je najvie zadovoljstvo i uitak koji se moe doiveti', ja to ne bih potvrdio. A zato? Zato to postoji druga vrsta zadovoljstva koja prevazilazi to zadovoljstvo i jo je uzvienija. A koje je to zadovoljstvo? Ovde, sasvim napustivi ulne elje, napustivi tetna stanja uma, monah dostie i boravi u prvom meditativnom zadubljenju (jhana), koje je praeno zamiljanjem i razmiljanjem, i ispunjava ga uitak i zadovoljstvo roeni iz osamljenosti. To j prva vrsta zadovoljstva koja prevazilazi to (ulno) zadovoljstvo i uzvienije je. Ako bi neko rekao: 'Ovo je najvie zadovoljstvo koje se moe doiveti', ja to ne bih potvrdio. A zato? Zato to postoji druga vrsta zadovoljstva koja prevazilazi to zadovoljstvo i jo je uzvienija. A koje je to zadovoljstvo? Ovde, stiavanjem zamiljanja i razmiljanja... monah dostie i boravi u drugom meditativnom zadubljenju... u podruju beskonanog prostora... beskonane svesti... nitavila... ni-opaanja-ni-neopaanja. Ako bi neko rekao: 'Ovo je najvie zadovoljstvo koje se moe doiveti', ja to ne bih potvrdio. A zato? Zato to postoji druga vrsta zadovoljstva koja prevazilazi to zadovoljstvo i jo je uzvienija. A koje je to zadovoljstvo? Ovde, potpunim nadilaenjem podruja ni-opaanja-nineopaanja monah dostie i boravi u stanju prestanka opaanja i oseanja. Ovo je druga vrsta zadovoljstva koja prevazilazi to zadovoljstvo i jo je uzvienije.[3] Moe se dogoditi, Ananda, da askete iz neke druge sekte kau ovako: "Osamljenik Gotama govori o prestanku opaanja i oseanja i opisuje to kao zadovoljstvo. Kakvo je (zadovoljstvo) i kako je to mogue?" Onima koji tako kau trebalo bi ovako odgovoriti: "Blaeni opisuje kao zadovoljstvo ne samo oseaj zadovoljstva. Tathagata pak opisuje kao zadovoljstvo sva stanja kada i gde se ono postigne."
Beleke: 1. Ovaj govor identian je sa MN 59 (Bahuvedaniya sutta -- Mnogo vrsta oseanja). [Natrag]
2. Videti SN XXXVI.22. [Natrag] 3. Komentar: "Od etvrtog zadubljenja nadalje, ni-prijatno-ni-neprijatno oseanje (postoji u tim meditativnim stanjima). Ali to neutralno oseanje se, takoe, naziva 'zadovoljstvom' (sukha), poto je to stanje spokojstva i uzvienosti. Ono to se javlja putem pet struna ulne elje i putem osam meditativnih postignua zove se 'zadovoljstvo koje se osea' (vedayita-sukha). Stanje prestanka percepcije i oseaja jeste 'zadovoljstvo, koje se ne osea' (avedayita-sukha). Otuda, bilo da je re o zadovoljstvu koje se osea ili ne, oboje su svakako 'zadovoljstvo', u smislu da se radi o stanjima bez bola (niddukkhabhava-sankhatena sukhena)." U AN IX.34 potovani Sariputa uzvikuje: "Nibbana je srea, Nibbana je srea, zaista!" Onda monah Udaji upita: "Kako moe postojati srea kada nema oseanja?" Potovani Sariputa je odgovorio: "Upravo to je jeste srea, prijatelju, da nema oseanja." Nastavak te sutte moe se uporediti sa ovim tekstom. O nibbani kao srei govori se i u AN VI.100. [Natrag] Videti takoe: SN XXXVI.31.
SN XXXVI.21: Moliyasivaka sutta
Moliyasivaka sutta Govor Sivaki

Jednom je Blaeni boravio u Raagahi, u manastiru u Bambusovom gaju, kraj mesta gde se hrane veverice. Tu jedan asketa lutalica po imenu Molija Sivaka srete Blaenoga i nakon to razmenie pozdrave i prijateljske rei, sede on sa strane. Tako sedei, prozbori: "Ima, potovani Gotamo, nekih asketa i brahmana koji imaju ovakvo uenje i gledite: 'ta god da osoba doivi, bilo zadovoljstvo, bol ili ni-bol-ni-zadovoljstvo, sve je to prouzrokovano prethodnim delima.' ta potovani Gotama kae o tome?" "Prouzrokovana (poremeajima u stvaranju) ui nastaju, Sivaka, odreene vrste oseanja. Da se ovo dogaa moemo se i sami uveriti; takoe to je i u svetu prihvaeno kao istina. Prozrokovana (poremeajima u stvaranju) sluzi...gasova..(sve troje) zajedno... promenama klime... nepromiljenim ponaanjem ... usled povreda... kao rezultat kamme -- (kroz sve ovo), Sivaka, nastaju odreene vrste oseanja. Da se ovo dogaa moemo se i sami uveriti; takoe to
SN XXXVI.21: Moliyasivaka sutta
je i u svetu prihvaeno kao istina. Kada askete i brahmani imaju takvo uenje i gledite da 'ta god da osoba doivi, bilo zadovoljstvo, bol ili ni-bol-ni-zadovoljstvo, sve je to prouzrokovano prethodnom akcijom.', tada oni idu iza onoga to su sami saznali i to je prihvaeno kao istina u svetu. Zato ja kaem da su ove askete i brahmani pogreili." Kada je ovo izreeno Molija Sivaka, lutajui asketa, ree: "Odlino, potovani Gotamo, to je svakako odlino!... Neka me potovani Gotama primi kao nezareanog sledbenika koji od danas uzima utoite u njemu sve dok ivot traje."
Beleke: Videti i: Njanaponika Tera Kontemplacija oseanja
SN XXXVI.22: Atthasatapariyaya sutta
Atthasatapariyaya sutta Sto osam oseanja

"Pokazau vam, o monasi, izlaganje o Dhammi po kojem postoji sto osam oseanja. Zato me posluajte. Na jedan nain, o monasi, govorio sam vam o dve vrste oseanja, a na drugi o tri, pet, est, osamnaest, trideset est i sto osam oseanja. Koja su to dva oseanja? Telesna i mentalna oseanja. Koja su to tri oseanja? Prijatno, bolno i ni-prijatno-ni-bolno oseanje. Kojih su to pet oseanja? Stanje zadovoljstva, bola, radosti, alosti i spokojstva. Kojih su to est oseanja? Oseanja roena zahvaljujui utiscima primljenim kroz ula: oko, uho, nos, jezik, telo i um.
SN XXXVI.22: Atthasatapariyaya sutta
Kojih su to osamnaest oseanja? To je (gornjih) est oseanja kroz koja prilazimo (predmetima) sa radou, zatim est prilaza sa alou i est prilaza sa spokojstvom. Kojih su to trideset est oseanja? To je est oseanja radosti zasnovanih na domainskom ivotu i est zasnovanih na monakom ivotu; est oseanja alosti zasnovanih na domainskom ivotu i est zasnovanih na monakom ivotu; est oseanja spokojstva zasnovanih na domainskom ivotu i est zasnovanih na monakom ivotu. Kojih su to sto osam oseanja? To je (gornjih) trideset est oseanja u odnosu na prolost, zatim trideset est oseanja u odnosu na budunost i trideset est oseanja u odnosu na sadanjost. To su, o monasi, sto osam oseanja i to je izlaganje o Dhammi po kojem postoji sto osam oseanja."
SN XXXVI.31: Niramisa sutta
Niramisa sutta Duhovno

Postoji, monasi, svetovna radost (piti), postoji duhovna radost i postoji jo vea duhovna radost. Postoji svetovna srea (sukha), postoji duhovna srea i postoji jo vea duhovna srea. Postoji svetovna ravnodunost, postoji duhovna ravnodunost i postoji jo vea duhovna ravnodunost. Postoji svetovna sloboda, postoji duhovna sloboda i postoji jo vea duhovna sloboda. A ta je to, monasi, svetovna radost? Pet je struna ulne elje: oblici koje raspoznaje oko i za kojima se javlja elja i udnja, koji se ine prikladni i poeljni, vezani za ulnu elju i podsticaj za pohlepu. Zvuci koje raspoznaje uho... mirisi koje raspoznaje nos... ukusi koje raspoznaje jezik... dodiri koje raspoznaje telo i za kojima se javlja elja i udnja, koji se ine prikladni i poeljni, vezani za ulnu elju i podsticaj za pohlepu. Radost koja se javlja u zavisnosti od ovih pet struna ulne elje naziva se "svetovnom radou". A ta je to duhovna radost? Sasvim daleko od ulnih elja, daleko od tetnih stanja uma, monah
dostie i boravi u prvom meditativnom zadubljenju (jhana), koje je praeno zamiljanjem i razmiljanjem i sadri radost roenu iz osame. Sa stiavanjem zamiljanja i razmiljanja dostie on i boravi u drugom meditativnom zadubljenju praenim unutranjim pouzdanjem i sabranou uma, bez zamiljanja i razmiljanja, i sadri radost i sreu roene iz koncentracije. To se nativa "duhovnom radou". A ta je jo vea duhovna radost? Kada monah ispravnog ponaanja pogleda svoj um, osloboen pohlepe, osloboen mrnje, osloboen neznanja, tada se javlja radost. I ona se naziva "jo veom duhovnom radou". A ta je to, monasi, svetovna srea? Pet je struna ulne elje: oblici koje raspoznaje oko i za kojima se javlja elja i udnja, koji se ine prikladni i poeljni, vezani za ulnu elju i podsticaj za pohlepu. Zvuci koje raspoznaje uho... mirisi koje raspoznaje nos... ukusi koje raspoznaje jezik... dodiri koje raspoznaje telo i za kojima se javlja elja i udnja, koji se ine prikladni i poeljni, vezani za ulnu elju i podsticaj za pohlepu. Srea koja se javlja u zavisnosti od ovih pet struna ulne elje naziva se "svetovnom sreom". A ta je to duhovna srea? Sasvim daleko od ulnih elja, daleko od tetnih stanja uma, monah dostie u boravi u prvom meditativnom zadubljenju... Sa stiavanjem zamiljanja i razmiljanja dostie on i boravi u drugom meditativnom zadubljenju... Sa smirivanjem i radosti, boravi on u ravnodunosti, sabran i potpuno svestan on osea sreu u sebi, te dostie i boravi u treem meditativnom zadubljenju, za koje plemeniti kau: "Ko je ravnoduan i paljiv, ivi zadovoljno". To se naziva "duhovnom sreom". A ta je jo vea duhovna srea? Kada monah ispravnog ponaanja pogleda svoj um, osloboen pohlepe, osloboen mrnje, osloboen neznanja, tada se javlja radost. I ona se naziva "jo veom duhovnom sreom". A ta je, monasi, svetovna ravnodunost? Pet je struna ulne elje: oblici koje raspoznaje oko... dodiri koje raspoznaje telo i za kojima se javlja elja i udnja, koji se ine prikladni i poeljni, vezani za ulnu elju i podsticaj za pohlepu. Ravnodunost koja se javlja u odnosu na ovih pet
struna ulne elje naziva se "svetovnom ravnodunou". A ta je to duhovna ravnodunost? Sasvim daleko od zadovoljstva i bola, a poto su u njemu iezli radost i alost, monah dosee i boravi u etvrtom meditativnom zadubljenju, koje karakterie ni-bol-ni-zadovoljstvo i koje poseduje istotu sabranosti zahvaljujui ravnodunosti. I to se naziva "duhovnom ravnodunou". A ta je jo vea duhovna ravnodunost? Kada monah ispravnog ponaanja pogleda svoj um, osloboen pohlepe, osloboen mrnje, osloboen neznanja, tada se javlja ravnodunost. I ona se naziva "jo veom duhovnom ravnodunou". A ta je, monasi, svetovna sloboda? Sloboda povezana sa materijalnim. A ta je duhovna sloboda? Sloboda povezana sa nematerijalnim. A ta je jo vea duhovna sloboda? Kada monah ispravnog ponaanja pogleda svoj um, osloboen pohlepe, osloboen mrnje, osloboen neznanja, tada se javlja sloboda."
Beleke: Videti takoe: SN XXXVI.19 i Njanaponika Tera Kontemplacija oseanja
SN XLII.2: Talaputa Sutta
Samyutta nikaya XLII.2
Talaputa sutta Glumac Talaputa

Blaeni je boravio blizu Raagahe u Bambusovu gaju, kod svetita gdje su se hranile vjeverice. Tada Talaputo [1], upravnik pozorita, pristupi Blaenome, pozdravi ga i sjedne po strani, pa ree Blaename: -- uo sam, gospodine, da su uitelji glumaca jo od davnine govorili svojim uenicima da glumac na pozornici ili u areni, izazivajui smijeh i radost gledalaca duhovitim izvrtanjem istine, poslije smrti dolazi u nebo bogava smijeha. ta na to kae Blaeni? -- Prestani, upravnie, okani se toga, nemoj to da me pita! No Talaputo je uporno ponovio svoje pitanje i drugi trei put. Tada Blaeni odgovori: -- Doista sam elio da sprijeim to tvoje pitanje, ali u ti sada ipak i to razjasniti: Kad pred gledaocima koji ni sami nisu slobodni od strasti, mrnje i zablude glumac na pozornici ili u areni
SN XLII.2: Talaputa Sutta
predstavlja duevna stanja obuzeta strau, mrnjom i zabludom, tako te gledaoci tu postaju jo zaokupljeniji stastima, mrnjom i zabludom -- onda takav glumac koji je i sam opojen i obuzet ulogom povlai i druge u stanje opojnosti i obuzetosti, a poslije smrti takav se glumac preporaa u svijetu paklenskog smijeha. . . (A osim toga) ja, upravnie, nauavam da se pred onim ija gledita vode u zabludu otvaraju samo dva puta preporoda poslije smrti -- ili u paklenske muke [2] ili u ivotinjski svijet. Na te rijei Tlaputo, upravnik pozorita, poe da plae i jeca, a Blaeni mu ree: -- Eto zato sam htio da sprijeim tvoje pitanje. -- Ali, gospodine, ja ne oajavazn zbog toga. Ja oajavam na pomisao da sam tako dugo ivio prevaren i u zabludi, zaveden prastarim uenjem uitelja glume. (Slijedi Tlaputina zahvala za Buddhinu pouku i molba da bude primljen u prosjaki red. Uitelj ga zareuje; Talaputo se povlai u osamljen pustinjski ivot i postie duhovno usavrenje).
Beleka: 1. Talaputo je bio upravnik pozorita iz Raagahe. Putovao je s uvenom velikom trupom izvodei komedije. Ime mu znai koarica datulja i vjerojatno je nadimak. Prema komentaru Samyutta nikaye, tako su ga nazvali zato to mu se je lice, dok je bio komiar, uvijek slatko smijeilo i sjalo "kao zreo plod palme talo. [Natrag] 2. Opis paklenskih muka je u indijskim religijama redovno identian s krianskim predodbama. Razlika je da ni nebo ni pakao nisu vjeni.[Natrag]
SN XLV.171: Ogha sutta
Samyutta nikaya XLV.171
Ogha sutta Bujice (1)

Prevod Branislav Kovaevi Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamm
U Savatiju. "Monasi, postoje etiri vrste bujice. Koje etiri? Bujica senzualnosti, bujica preporaanja, bujica stanovita i bujica neznanja. To su etiri bujice. Zato, ovaj plemeniti osmostruki put treba razvijati radi neposrednog znanja, razumevanja, potpunog uklanjanja i naputanja te etiri bujice. Koji je to plemeniti osmostruki put? Ima sluajeva kada monah razvija ispravno razumevanje zasnovano na osamljenosti, zasnovano na obestraenosti, zasnovano na prestanku i sa naputanjem kao rezultatom. On razvija ispravnu odluku... ispravan govor... ispravno delovanje... ispravan ivot... ispravan napor... ispravnu svesnost... ispravnu koncentraciju zasnovanu na osmaljenosti, zasnovanu na obestraenosti, zasnovanu na prestanku i sa naputanjem kao rezultatom. Tu plemenitu osmostruku stazu treba razvijati radi neposrednog znanja, razumevanja, potpunog uklanjanja i naputanja te etiri bujice."
SN XLV.171: Ogha sutta
See also: SN I.1; AN IV.10; Sn V.
SN XLVII.10: Bhikkhunupassaya sutta
Samyutta nikaya XLVII.10
Bhikkhunupassaya sutta Saveti monahu

Jedno jutro, poto se obukao, blaeni Ananda uze posudu za proenje hrane i ogrta te ode do enskog manastira. Poto je stigao, sede na ve pripremljeno sedite. Monahinje mu prioe i, poto su s potovanjem pozdravile blaenog Anandu, sedoe sa strane i ovako mu se obratie: "Mnogo je monahinja ovde, blaeni Ananda, koje su zahvaljujui dobroj utvrenosti u etiri temelja sabranosti iskusile postepeno narastanje dobrih rezultata." "Tako je, sestre. Tako je, sestre. Od svakog se monaha ili monahinje iji je um dobro utvren u etiri temelja sabranosti moe oekivati da iskusi postepeno narastanje dobrih rezultata." I blaeni Ananda, poto je uputio, ohrabrio, zainteresovao i obradovao monahinje svojim govorom o dhammi, ode. Otiao je potom u proenje hrane u Savati, a kada se vratio, posle obroka, zaputi se Uzvienome. Poto je s potovanjem pozdravio Uitelja, sede sa strane i ispria mu o svojoj poseti enskom manastiru. A Uzvieni mu ovako ree:
"Tako je, Ananda. Tako je, Ananda. Zaista, od svakog se monaha ili monahinje iji je um dobro utvren u etiri temelja sabranosti moe oekivati da iskusi postepeno narastanje dobrih rezultata.
praktikujui kontemplaciju tela u telu, marljiv, jasno shvatajui i sabran, nadvladavi elju i aljenje za svetom. Dok on tako boravi praktikujui kontemplaciju tela u telu, narasta u njemu, s telom kao objektom, telesna uznemirenost ili mentalna tromost; ili mu je um privuen spoljanjim stvarima. Taj monah bi, Ananda, tada trebalo svoje misli da usmeri ka bilo kom objektu koji u njemu izaziva poverenje.[1] Tako postupivi, u njemu narasta radost. U radosnom umu javlja se zadovoljstvo. U zadovoljnom umu javlja se unutranji mir. Onaj ko je miran iznutra, osetie sreu; a srean um postie koncentraciju. Sada on razmilja: 'Svrha zbog koje sam usmerio svoj um (negde drugde) sada je ispunjena. Bi li se sada mogao okrenuti od toga?' I okree se[2], ne razmiljajui vie i ne razmatrajui.[3] 'Sada sam se oslobodio razmiljanja i razmatranja, sabran iznutra i srean', tako on zna.
Koja etiri? Kada monah boravi
Potom, Ananda, monah boravi praktikujui kontemplaciju oseanja u oseanjima ... kontemplaciju uma u umu ... kontemplaciju objekata uma u objektima uma. Dok on tako boravi, narasta u njemu sa oseanjima ... stanjem uma ... ili objektima uma kao objektom, telesna uznemirenost ili mentalna tromost; ili mu je um privuen spoljanjim stvarima. Taj monah bi, Ananda, tada trebalo svoje misli da usmeri ka bilo kojem objektu koji u njemu izaziva poverenje. Tako postupivi, u njemu narasta radost. U radosnom umu javlja se zadovoljstvo. U zadovoljnom umu javlja se unutranji mir. Onaj ko je miran iznutra, osetie sreu; a srean um postie koncentraciju. Sada on razmilja: 'Svrha zbog koje sam usmerio svoj um (negde drugde) sada je ispunjena. Bi li se sada mogao okrenuti od toga?' I okree se, ne razmiljajui i ne razmatrajui. 'Sada sam se oslobodio razmiljanja i razmatranja, sabran iznutra i srean', tako on zna. To je, Ananda, usmerena meditacija.[4] A ta je, Ananda, neusmerena meditacija?[5] Kada, Ananda, monahov um nije potrebno usmeriti ka spolja,[6] on zna: 'Moj um nije usmeren ka spolja.' I on dalje zna: 'U ranijim i kasnijim (stupnjevima vebanja) ja sam bez smetnji, slobodan,
neskrenut s puta.'[7] I on dalje zna: 'Boravim praktikujui kontemplaciju tela u telu, kontemplaciju oseanja u oseanjima, kontemplaciju uma u umu, kontemplaciju objekata uma u objektima uma, marljiv, jasno shvatajui i sabran, nadvladavi elju i aljenje za svetom. I srean sam.' To je, Ananda, neusmerena meditacija. Tako sam ti, Ananda, pokazao usmerenu meditaciju i neusmerenu meditaciju. Ono to uitelj moe uiniti za svoje uenike, elei im dobro, iz samilosti i saoseanja, to sam ja za tebe uinio. Ovde su, Ananda, drvee i prazne peine! Vebaj meditaciju, Ananda! Ne budi nemaran, da se kasnije ne bi kajao! To ti je moj savet. Tako ree Uzvieni. Ozarena srca, obradova se blaeni Ananda reima Blaenog.
Beleke: [1] Komentar: "Ukoliko se pojavi telesna uznemirenost izazvana nepovoljnim strastima ili, pak, lenjost i rastresenost, ne treba podlei uticaju takvog prljanja. Tada treba (privremeno) odloiti objekat meditacije i usmeriti um prema nekom objektu koji izaziva poverenje, kao to je, na primer, nalaenje utoita u Budi." [Natrag] [2] Vraa se prvobitnom objektu meditacije. [Natrag] [3] Komentar: Vie ne razmatra nepovoljne misli. [Natrag] [4] Komentar: panidhaya bhavana; re je o prekinutoj meditaciji, gde je glavni objekat privremeno odloen (thapetva). [Natrag] [5] Komentar: apanidhaya bhavana, bez odlaganja (athapetva); tj. neprekinuta meditacija. [Natrag]
[6] To jest, izvan glavnog objekta. [Natrag] [7] Pali termin ovde je opet apanihitam "neusmeren" (vidi apanidhaya u beleci 5; to jest, bez usmeravanja uma ka drugom objektu. [Natrag]
SN XLVII.13: Cunda sutta
Cunda sutta O undi (Sariputina smrt)

Jednom prilikom dok je Blaeni boravio u Savatiju..., redovnik Sariputo je bolovao u mjestu Nala-gamaki u Magadhi (u svom rodnom mjestu), srvan tekim bolovima. Njegovao ga je pitomac undo. Od te je bolesti redovnik Sariputo i preminuo. Pitomac undo tada odnese Sariputin ogrta i prosjaku zdjelu redovniku Anandi. . . (Anando otie s undom Budi, saopi mu dogaaj i doda): -- Gospodine, obuzeo me je osjeaj tjelesne smalaksalosti, pogled mi je pomuen i sve mi je postalo nejasno kad sam uo da je Sariputo preminuo. -- Ali, Anando, zar ti je Sariputo svojom smru oduzeo spasobnost udorednog ivota, i sabranosti, i mudrosti, i slobode, i oslobodilakog uvida i znanja? -- To mi, gospodine, nije oduzeo, ali mi je Sariputo bio pouzdan savjetnik, sposoban da poui,
SN XLVII.13: Cunda sutta
da upozori, da podstakne, da ohrabri, da oduevi, neumoran u razjanjavanju istine, u pomoi drugovima u asketskom ivotu. Ta istinska snaga, istinsko blago, istinsko zauzimanje Sariputino zaokuplja nau misao. -- Ali zar te nisam, Anando, ve ranije upozorio da je sve ono to nam je milo i drago u sutini nama strano, tue i raznorodno. Kako onda da postigne da se neto to je nastalo i postalo, to je ustrojivo i razorivo, ne raspadne? To je stvarno nemogue. Kao kad bi, Anando, na velikom stablu, vrstam i jednom, usahnuo jedan od najveih ogranaka, isto je tako, Anando, i u velikoj prosjakoj zajednii, vrstoj i jedroj, preminuo Sariputo. Zato, Anando, treba da budete uvreni sami u sebi, da sami sebi budete utoite, a da ne traite utoite ni kod koga drugoga, da budete uvreni u Istini, da vam Istina bude utoite, da ne traite utoite ni u emu drugome. A kako, Anando, isposnik postaje uvren sam u sebi i ni u kome drugome, uvren u Istini i ni u emu drugome, kako nalazi utoite sam u sebi i nigdje drugdje? (To se postie etverovrsnom ustaljenou panje [sati-patthanam] u odnosu prema tijelu, osjeajima, svijesti i sadrajima svijesti). - Ko god, Anando, sada, a i kad ja umrem, ostane tako uvren sam u sebi i u Istini, ... taj e biti moj najdosljedniji sljedbenik u tenji za savrenstvom.
SN XLVII.16: Uttiya sutta
Uttiya sutta Za Utiju

... Redovnik Uttiyo posjeti Blaenoga, pa mu ree: -- Vrijedno bi bilo za mene kad bi mi Blaeni dao kratku pouku, pa da se na osnovu te pouke povuem u samou i da postanem sabran u napornom nastojanju. -- Da to postigne, Uttiyo, potrebno je da se iz osnova proisti u onome to je vrijedno. A koje su osnove vrednota? To su potpuno ista vrlina i ispravno shvaanje. Tek kad ti vrlina bude potpuno ista, Uttiyo, a shvaanje ispravno, oslanjajui se na vrlinu i u njoj uvren, moe da njeguje etiri vrste postojane paljivosti. Te se etiri vrste sastoje u ovome: U tijelu treba da motri tjelesne pojave postojano, smireno i paljivo, obuzdavajui mrzovolju koju izaziva tenja za svijetom. Isto tako treba postupati i u pogledu osjeaja, miljenja i predmeta na koje se ono odnosi... Redovnik Uttiyo je s radou i zadovoljstvom primio rijei Blaenoga. Ustao je, pozdravio
SN XLVII.16: Uttiya sutta
Blaenoga obilazei ga s desne strane i otiao. Boravei povuen u samoi, sabran u napornom nastojanju, Uttiyo uskoro postie svrhu zbog koje sinovi dobrih porodica naputaju dom i postaju beskunici -- nenadmaivu svrhu ispravnog ivota koja se postie ve u ovom ivotu. Dosegavi samostalno spoznaju i uvid, zadrao je taj doseg i shvatio: "Dokonano je preporaanje, iivljen ispravan ivot, uinjeno je to je trebalo uiniti i nita vie ne preostaje". Tako je redovnik Uttiyo postao jedan od usavrenih.
SN XLVII.19: Sedaka sutta
Sedaka sutta U Sedaki (1: Akrobata)

Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni iveo meu narodom Sumba. I to u blizini grada Sedake. Tu se Blaeni obrati monasina: "Monasi!" "Da, gospodine", odgovorie monasi. A Blaeni nastavi. "Nekada davno ovde je iveo akrobata, koji je svoju taku izvodio uz pomo dugog bambusovog tapa. I tako jednoga dana, uspravivi svoj bambusov tap, pozva on svoju pomonicu Medakataliku: 'Hajde, draga Medakataliko, popni mi se na ramena i uspni uz ovaj bambusov tap.' 'Da, uitelju' ree ona i uradi kako joj bi reeno.
A onda akrobata ree: 'Sada, draga Medakataliko, ti dobro pazi na mene, a ja u dobro paziti na tebe! uvajui i pazei jedno drugo, biemo u stanju da pokaemo svoju vetinu, dobro zaradimo, a ti se bezbedno spusti sa tog bambusovog tapa.' Ali pomonica Medakatalika odgovori: 'Ne tako, uitelju! Vi, o uitelju, treba da pazite na sebe, a ja u paziti na sebe. Na taj nain, ako svako od nas pazi na sebe, biemo u stanju da pokaemo svoju vetinu, dobro zaradimo, a ja se bezbedno spustim sa ovog bambusovog tapa.' "To je pravi nain", ree Blaeni i nastavi dalje ovako: "Upravo je tako kako je rekla uenica: "Ja u paziti na sebe" -- na taj nain treba praktikovati temelje sabranosti (satipatthana). "Ja u paziti druge" -- na taj nain treba praktikovati temelje sabranosti. titei sebe titimo i druge; titei druge titimo i sebe. A kako to titei sebe titimo i druge? Istrajnim i redovnim vebanjem meditacije (asevanaya bhavanaya bahulikammena). Tako titei sebe titimo i druge A kako to titei druge titimo i sebe? Strpljenjem i trpeljivou, nenasiljem i miroljubivim ivotom, ljubavlju i saoseanjem. Tako titei druge titimo i sebe. Sabranost panje treba vebati ispunjen milju: 'Paziu na sebe.' Sabranost panje treba vebati ispunjen milju: 'Paziu na druge.' Kada pazimo na sebe, pazimo i na druge. Kada pazimo na druge, pazimo i na sebe."
Sedaka sutta U Sedaki (2: Kraljica lepote)

Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni iveo meu narodom Sumbha. I to u blizini grada Sedake. Tu se Blaeni obrati monasina: "Monasi!" "Da, gospodine", odgovorie monasi. A Blaeni nastavi. "Zamislite, monasi, veliku gomilu ljudi koja se okupi i uzvikuje: 'Kraljica lepote! Kraljica lepote!' I pretpostavite da na to kraljica lepote neto prekrasno otpeva i odigra, tako da se potom okupi jo vea gomila ljudi i pone da uzvikuje: 'Kraljica lepote peva! Kraljica lepote plee!' A tuda proe neki ovek, eljan ivota i zaborava na smrt, eljan zadovoljstva i prezirui bol. I oni ljudi mu kau: 'Pogledajte je, gospodine. Morate uzeti posudu do vrha punu ulja i proneti je na glavi izmeu gomile i kraljice lepote. Jedan ovek sa isukanim maem e vas pratiti u stopu i ukoliko prospete i kap ulja smesta e vam odrubiti glavu.' ta mislite, monasi.
Hoe li taj ovek, ne obazirui se na onu posudu sa uljem, dopustiti da mu neto spolja odvue panju?" "Ne, gospodine." "Ispriao sam vam ovu parabolu da bih podcrtao znaenje. Znaenje ovoga: posuda do vrha ispunjena uljem predstavlja zapravo sabranost panje na telo. Tako treba sebe da vebate. 'Razvijaemo sabranost panje na telo. Praktikovaemo je, dati joj potporu, ustaliti je, uvrstiti i njome ovladati.' Tako treba sebe da vebate."
SN XLVIII.10: Indriya-vibhanga sutta
Samyutta nikaya XLVIII.10
Indriya-vibhanga sutta Analiza mentalnih sposobnosti

"Monasi, ovih je pet sposobnosti. Kojih pet? Sposobnost uverenosti, sposobnost istrajnosti, sposobnost sabranosti, sposobnost koncentracije, sposobnost uvida. A ta je sposobnost uverenosti? Postoji sluaj kada monah, plemeniti sledbenik, poseduje uverenje, uveren je u Tathagatino probuenje. 'Zaista, Blaeni je potpuno i sopstvenim naporom probuen, usavren u znanju i ponaanju, sa dobrim odreditem, savreni poznavalac ovoga sveta, nenadmaan kao savetnik onih ljudi sposobnih da budu podueni, uitelj boanskim i ljudskim biima, probuen, blagosloven.' To se zove sposobnost uverenosti. A ta je sposobnost istrajnosti? Postoji sluaj kada monah, plemeniti sledbenik, neprekidna odrava svoju istrajnost u naputanju nepovoljnih mentalnih kvaliteta i razvijanju povoljnih mentalnih kvaliteta. On je postojan, vrst u svom naporu, ne izbegava svoje dunosti u pogledu povoljnih mentalnih kvaliteta. Stvara elju, nastojanja, podstie istrajnost, zadrava i sprovodi
svoju nameru u pogledu nenastajanja loih, tetnih kvaliteta koji jo nisu nastali... u pogledu naputanja loih, tetnih kvaliteta koji su ve nastali... u pogledu nastajanja korisnih kvaliteta koji jo nisu nastali... (i) u pogledu odravanja, neremeenja, uveavanja, umnoavanja, razvijanja i kulminacije povoljnih kvaliteta koji su ve nastali. To se naziva sposobnou istrajnosti. A ta je sposobnost sabranosti? Postoji sluaj kada je monah, plemeniti sledbenik, sabran, brian, dobrog pamenja i sposoban da prizove u seanje ak i stvari koje su uinjene i reene davno. On ostaje usredsreen na telo kakvo je ono u sebi i po sebi -- marljiv, budan i sabran -ostavljajui postrani pohlepu i nespokostvo u odnosu na svet. On ostaje usredsreen na oseaje kakvi su oni u sebi i po sebi... na um kakav je on u sebi i po sebi... na izraze volje kakvi su oni u sebi i po sebi -- marljiv, budan i sabran -- ostavljajui postrani pohlepu i nespokostvo u odnosu na svet. To se naziva sposobnou sabranosti. A ta je sposobnost koncentracije? Postoji sluaj kada monah, plemeniti sledbenik, odabere neki objekat da bi postigao koncentraciju, postigao jedinstvo uma. Sasvim povuen od ulnosti, povuen od tetnih mentalnih kvaliteta, ulazi on i ostaje u prvom zadubljenju: ushienje i zadovoljstvo roeni iz povuenosti, praeni usmerenom milju i vrednovanjem. Smirujui usmerenu misao i vrednovanje, ulazi on i ostaje u drugom zadubljenju: ushienje i zadovoljstvo roeni iz sabranosti, saimanja svesnosti, lieni usmerene misli i vrednovanja -- unutranje pouzdanje. Sa bleenjem ushienja, ostaje on u ravnodunosti, sabran i budan, fiziki osetljiv na zadovoljstvo. Ulazi i ostaje u treem zadubljenju, za koje Plemeniti objavljuju: 'Ravnoduan i sabran, ima on prijatno boravite.' Naputajui zadovoljstvo i bol -- kao kod ranijeg nestranka zanosa i nespokojstva -- ulazi on i ostaje u etvrtom zadubljenju: istota ravnodunosti i sabranost, ni-zadovoljstvo-ni-bol. To se naziva sposobnou koncentracije. A ta je sposobnost uvida? Postoji sluaj kada monah, plemeniti sledbenik, uvia, opremljen je uvidom u nastajanje i nestajanje -- plemenitim, prodornim, koji vodi do potpunog iskorenjivanja patnje. On uvia ono to zaista postoji: 'Ovo je patnja... Ovo je nastanak patnje... Ovo je prestanak patnje... Ovo je put koji vodi do prestanka patnje.' To se naziva sposobnou uvida.
To su tih pet sposobnosti."
Videti takoe: AN VIII.30.
SN LIII.9: Gilayana sutta
Samyutta nikaya LIII.9
Gilayana sutta Bolest

Jednom dok je blaeni Anuruda iveo u okolini Savatija razbole se na smrt i obuzee ga strahoviti bolovi. Tom prilikom nekoliko monaha otide do blaenog Anurude i ovako mu se obratie: "Kakvo je to stanje uma u kojem boravi blaeni Anuruda kad toliki telesni bol ne moe da uznemiri njegov um?" "To je stanje uma, prijatelji, koje je vrsto zasnovano na etiri temelja sabranosti i zahvaljujui tome telesni bol ne moe da uznemiri moj um."
SN LIV.9: Vesali sutta
Samyutta nikaya LIV.9
Vesali sutta Govor u Vesaliju

Ovako sam uo. Jednom je zgodom Blaeni boravio u gradu Vesali, u Velikoj umi, u dvorani zgrade s visokim krovom. Tada je Blaeni govorio isposnicima o raznim vidovima odvratnosti (asubham), preporuujui odvratnost i meditativno produbljivanje doivljaja odvratnosti... A tada Blaeni ree redovnicima: -- Redovnici, elim da se pola mjeseca povuem u samou. Nikome ne treba dopustiti da me posjeti, osim jednom jedinom ovjeku koji e mi donositi hranu. -- Dobro, gospodine -- odvratie redovnici Blaenome. I tako ga doista nije poseivao niko osim onoga ko mu je donosio hranu. A redovnici, ponavljajui pouku o zadubljenju u predmet odvratnosti, provodili su to vrijeme u zadubljenju u doivljaj odvratnosti na razne naine. Osjetili su se zabrinuti i postieni zbog
vlastitog tijela i poeli da ga se gade toliko da su posezali za orujem da se ubiju. Jednog je dana deset redovnika poinilo samoubojstvo, a nekad i dvadeset i trideset dnevno. Kad je prolo pola mjeseca, Blaeni se vrati iz osame, pa ree redovniku Anandi: -- ta je ovo, Anando? ini mi se da se redovnika zajednica smanjila. Anando mu saopi razlog, a zatim doda: -- Bilo bi dobro, gospodine, kad bi nas Blaeni pouio i nekom drugom nainu zadubljenja, tako da se redovnika zajednica osnai u usavrenju spoznaje. -- Dobro je, Anando. Sazovi sve redovnike koji borave u okolici da se sakupe ovde u zbornici! ... Kad su se redovnici skupili, Blaeni im ree ovako: -- Redovnici, usredotoenje panje na udisanje i izdisanje, ako se njeguje i razvija, smiruje i istanava duh. Ono je savreno samo po sebi, a i ivot ini ugodnim. Takvo zadubljenje odstranjuje zle i tetne sklonosti koje su u ovjeku ve nastale, otklanja ih u tren oka. Isto onako, redovnici, kao to u poslednjem mjesecu arkog godinjeg doba praina i neistoa poinje da se uzdie u uzduh, ali ako naie veliki kini oblak, kia sve to staloi isapere zaas -isto tako i usredotoenje panje na udisanje i izdisanje, ako se njeguje i razvija, smiruje i istanava duh... a i ivot ini ugodnim... Otiavi u umu, u podnoju stabla, ili u praznoj prostoriji, isposnik sjedi skrtenih nogu, drei tijelo u okomitom stavu, s ustaljenom panjom. Udiui dug dah zna: "Udiem dugi dah"; udiui kratak dah zna: "Udiem kratak dah"; izdiui dugi dah zna: "Izdiem dugi dah"; izdiui kratki dah zna: "Izdiem kratki dah". "Udahnut u svjestan cijelog tijela", tako se vjeba, "Izdahnut u svjestan cijelog tijela", tako se vjeba. "Udahnut u smirujui tjelesne funkcije", tako se vjeba... (Ista se metoda primjenjuje u nastavku na duh i mentalne formacije [osjeaje, misli] koje treba
posmatrati s paljivom sabranou pri udisanju i izdisanju.)
SN LVI.31: Simsapa sutta
Simsapa sutta Listovi drveta simsapa

Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio kraj Kosambija, u simsapa umi. Tada, uzevi u ruku nekoliko simsapa listova, upita monahe: "ta mislite, monasi, ega ima vie, ovih nekoliko simsapa listova u mojoj ruci ili listova u ovoj umi?" "Listova u ruci Blaenog je manje, gospodine. Vie je listova u ovoj umi." "Isto tako, monasi, onih stvari koje saznah neposrednih znanjem, ali kojima nisam poduavao, daleko je vie [od onih kojima sam poduavao]. A zato ih nisam poduavao? Zato to nisu povezane sa ciljem, ne odnose se na temelje svetakog ivota i ne vode ka otrenjenju, smirivanju strasti, nestanku, smirenju, direktnom znanju, samoprobuenju, utrnuu. Zato ih nisam poduavao. "A emu sam poduavao? Ovo je patnja... Ovo je nastanak patnje... Ovo je prestanak patnje... Ovo je put koji vodi do prestanka patnje. Tome sam poduavao. A zato sam tome poduavao?
SN LVI.31: Simsapa sutta
Zato to su povezane sa ciljem, ne odnose se na temelje svetakog ivota i ne vode ka otrenjenju, smirivanju strasti, nestanku, smirenju, direktnom znanju, samoprobuenju, utrnuu. Zato sam ih poduavao. "Otuda je vaa dunost kontemplacija: Ovo je patnja... Ovo je nastanak patnje... Ovo je prestanak patnje. Vaa je dunost kontemplacija: Ovo je put koji vodi do prestanka patnje.
SN LVI.48: Chiggala sutta
Chiggala sutta Alka

"Monasi, pretpostavite da je ovaj velika zemlja sasvim prekrivena vodom, a ovek u nju zabacuje tap sa alkom. Vetar sa istoka je gura ka zapadu, a vetar sa zapada je gura ka istoku. Vetar sa severa je gura ka jugu, a vetar sa juga je gura ka severu. I pretpostavite da je u vodi slepa morska kornjaa. Ona na povrinu izlazi svakih sto godina. Sada, ta mislite: hoe li ta slepa morska kornjaa, to izlazi na povrinu svakih sto godina, provui glavu kroz onu jednu alku?" "Bila bi to neverovatna sluajnost, gospodine, da slepa morska kornjaa, to izlazi na povrinu svakih sto godina, provue glavu kroz onu jednu alku." "Isto je tako neverovatna sluajnost da se neko rodi u ljudskom obliku. Isto je tako neverovatna sluajnost da se Tathagata, Samoprobueni, pojavi u ovome svetu. Isto je tako neverovatna sluajnost da se uenje i disciplina koje izlae Tathagata pojave u ovom svetu. A sada, vi ste u
SN LVI.48: Chiggala sutta
tom ljudskom obliku. Tathagata, Samoprobueni, pojavio se u ovome svetu. Uenje i disciplina koje izlae Tathagata pojavili su se u ovom svetu "Otuda je vaa dunost kontemplacija: Ovo je patnja... Ovo je nastanak patnje... Ovo je prestanak patnje... Ovo je put koji vodi do prestanka patnje.
MN 1: Mulapariyaya sutta
Home
---\\
Tipitaka
---\\
Majjhima nikaya 1
Mulapariyaya sutta Sve neistoe

Uvod (Tanissaro Bhikkhu)

Buda je poduavao da vezivanje za stavove jeste jedna od etiri vrste vezivanja koja um dre u stanju patnje. Otuda je svojim sledbenicima savetovao da napuste vezanost, ne samo za stavove u njihovoj izrazitoj formi kao specifina gledita, ve i u rudimentarnoj formi kao kategorije i odnose koje um uitava u svakodnevno iskustvo. Na tome on insistira u govoru koji sledi, a koji je oigledno odgovor na specifini pravac u bramanistikoj misli koji se razvijao u to vreme -- re je o samkji ili koli klasifikovanja. Ova kola svoj poetak nalazi u misli Udalake, filozofa iz IX veka koji je postavio "koren": jedan apstraktni princip iz kojeg su sve stvari nastale i otuda je imanentan svim stvarima. Filozofi koji su sledili ovu liniju miljenja nudili su mnogobrojne teorije, zasnovane na logici i meditativnom iskustvu, o prirodi tog krajnjeg korena i
hijerarhiji njegovih emanacija. Mnoge od ovih teorija zabeleene su u upaniadama i na kraju su se, negde u Budino vreme, razvile u klasini samkja sistem. Iako govor koji imamo pred sobom ne govori nita o poreklu monaha koji ga sluaju, komentar tvrdi da su oni pre zareenja bili bramani i da su ak i posle tog zareenja nastavili da Budino uenje tumae u svetlu svog prethodnog obrazovanja, koje je moda predstavljalo proto-samkju. Ukoliko je ovo tano, onda ih Budine uvodne rei -- "Poduiu vas sledu korena svih pojava" -- pripremaju da uju kako on gleda na njihov nain razmiljanja. I, zapravo, lista tema koje on pokriva lii na neku vrstu budistike samkje. Ba kao i klasina samkja, i ona ima 24 lana, poinje sa fizikim svetom (ovde, etiri fizika svojstva) i ida unazad kroz sve rafiniranije i skrivenije nivoe bivanja i iskustva, da bi kulminirala sa najviim budistikim pojmom: osloboenjem (nibbana). U skladu sa obrascem samkja miljenja, oslobaanje bi tako bilo krajnji "koren" ili temelj bivanja, imanentan svim stvarima i iz kojeg sve one nastaju. Meutim, umesto da sledi ovakav nain razmiljanja, Buda napada sam njegov koren: pojam apstraktnog principa, ono "u" (imanencija) i "iz" (emanacija), nametnutog svakom iskustvu. Samo neupuen, nepromiljen ovek, kae on, ita iskustvo na takav nain. Nasuprot tome, onaj ko je dobro obuen treba da traga za drugom vrstom "korena" -- za korenom patnje koju u ovom trenutku oseamo -- i pronae ga u inu ushienja. Razvijajui smirenost u odnosu na to ushienje, taj koji veba u prilici je da proces nastajanja shvati onakvim kakav on jeste, odbaci svako svoje uee u njemu i tako dostigne istinsko osloboenje. Ukoliko su sluaoci ovog govora zaista bili zainteresovani da budistiko uenje uguraju u samkja kalup, onda ne iznenauje da su na kraju bili razoarani -- to je jedno od retkih mesta na kojima vidimo negativnu reakciju na Budine rei. Jer oni su se nadali da e uti njegov doprinos sopstvenom projektu, ali su umesto toga uli kako itav takav obrazac miljenja i teoretisanja biva odbaen jer ga praktukuju neznalice i neupueni. Komentar nam, dodue, kae kako su kasnije
uspeli da prevaziu svoje razoarenje i na kraju dostignu probuenje sluajui govor koji nalazimo u AN III.123. Iako danas retko mislimo u istim pojmovima kao samkja filozofi, dugo je postojala -- a i danas postoji -- sklonost da se stvara "budistika" metafizika, prema kojoj svaki doivljaj praznine, neuslovljenosti, dharma-tela, Buda-prirode, rigpa itd. funkcionie kao temelj bia iz kojeg "Sve" -- celokupnost ulnih i mentalnih doivljaja -- izvire i kojem se u meditaciji vraamo. Neki ljudi smatraju kako su ovakve teorije pronalazak uenjaka bez ikakavog direktnog meditativnog iskustva, no one zapravo najee nastaju meu meditantima, koji oznaavaju (ili reima ovog govora, "opaaju") odreeno meditativno iskustvo kao krajnji cilj, identifikujui se na suptilan nain sa njime (kao kada kaem da "mi jesmo znanje") i onda taj nivo iskustva posmatraju kao temelj bia, iz kojeg sva druga iskustva proizlaze. Svako uenje koje je na ovom tragu bie podvrgnuto istoj kritici kakvu je Buda usmerio ka onima koji su prvi uli ovaj govor.
Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio u Ukati, u hladu kraljevskog sal drveta i veoma blagoslovenom gaju. Tu se on obrati monasima: "Monasi!" "Da, gospodine", odgovorie monasi. A Blaeni ree: "Monasi, pouiu vas sledu korena svih pojava [ili korenu sleda svih pojava]- Posluajte i dobro pazite, a ja u vam govoriti." "Kako vi kaete, gospodine," odgovorie oni. I Blaeni ree. "Ima sluajeva, monasi, kada neupuen, nepromiljen ovek -- koji ne obraa panju na plemenite, nije upoznao ili sebe ustalio u njihovoj Dhammi,
koji ne obraa panju na ljude od integriteta, nije upoznao ili sebe ustalio u njihovoj Dhammi -- opaa zemlju kao zemlju. Opaajui zemlju kao zemlju, on zamilja [stvari] o zemlji, on zamilja [stvari] u zemlji, on zamilja [stvari] koje dolaze od zemlje, on zamilja zemlju kao 'moje', ushiuje se zemljom. A zato? Zato, kaem vam, to je nije razumeo. On opaa vodu kao vodu... vatru kao vatru... vetar kao vetar [1]... bia kao bia... bogove kao bogove... Paapati kao Paapati... Bramu kao Bramu... blistave bogove kao blistave bogove... bogove velianstvenog sjaja kao bogove velianstvenog sjaja... bogove obilja kao bogove obilja... Veliko bie kao Veliko bie [2]... dimenziju beskrajnog prostora kao dimenziju beskrajnog prostora... dimenziju beskonanosti svesti kao dimeziju beskonanosti svesti... dimenziju nitavila kao dimenziju nitavila... dimenziju ni-opaanja-ni-neopaanja kao dimenziju niopaanja-ni-neopaanja [3]... vieno kao vieno... uto kao uto... oseano kao oseano... saznato kao saznato [4]... jednost kao jednost... mnotvo kao mnotvo [5]... sve kao sve [6]... On oslobaanje opaa kao oslobaanje [7]... Opaajui oslobaanje kao oslobaanje, on zamilja stvari o oslobaanju, on zamilja stvari u oslobaanju, on zamilja stvari koje dolaze iz oslobaanja, on zamilja oslobaanje kao 'moje', ushiuje se oslobaanjem. A zato? Zato, kaem vam, to ga nije razumeo.
Uenik
"Monah koji je jo uenik -- udi za nenadmanim oslobaanjem od okova, a tenje su mu jo neispunjene -- iz iskustva zna zemlju kao zemlju. Poto iz iskustva zna zemlju kao zemlju, neka ne zamilja stvari o zemlji, neka ne zamilja stvari u zemlji, neka ne zamilja stvari koje dolaze od zemlje, neka ne zamilja zemlju kao 'moje', ne ushiuje se zemljom. A zato? Zato, kaem vam, da bi mogao da je razume. On iz iskustva zna vodu kao vodu... vatru kao vatru... vetar kao vetar... bia kao
bia... bogove kao bogove... Paapati kao Paapati... Bramu kao Bramu... blistave bogove kao blistave bogove... bogove velianstvenog sjaja kao bogove velianstvenog sjaja... bogove obilja kao bogove obilja... Veliko bie kao Veliko bie... dimenziju beskrajnog prostora kao dimenziju beskrajnog prostora... dimenziju beskonanosti svesti kao dimeziju beskonanosti svesti... dimenziju nitavila kao dimenziju nitavila... dimenziju ni-opaanja-ni-neopaanja kao dimenziju ni-opaanja-ni-neopaanja... vieno kao vieno... uto kao uto... oseano kao oseano... saznato kao saznato... jednost kao jednost... mnotvo kao mnotvo... sve kao sve... On iz iskustva zna oslobaanje kao oslobaanje... Znajui iz iskustva oslobaanje kao oslobaanje, neka ne zamilja stvari o oslobaanju, neka ne zamilja stvari u oslobaanju, neka ne zamilja stvari koje dolaze iz oslobaanja, neka ne zamilja oslobaanje kao 'moje', ne ushiuje se oslobaanjem. A zato? Zato, kaem vam, da bi mogao da ga razume.
Arahant
Monah koji je Proieni, osloboen mentalnih neistoa -- koji je dostigao celovitost, obavio zadatak, odloio teret, stigao na pravi cilj, unitio okove preporaanja i izbavio se zahvaljujui istinskom znanju -- iz iskustva zna zemlju kao zemlju. Poto iz iskustva zna zemlju kao zemlju, on ne zamilja stvari o zemlji, on ne zamilja stvari u zemlji, on ne zamilja stvari koje dolaze od zemlje, on ne zamilja zemlju kao 'moje', ne ushiuje se zemljom. A zato? Zato, kaem vam, to ju je razumeo. On iz iskustva zna vodu kao vodu... vatru kao vatru... vetar kao vetar... bia kao bia... bogove kao bogove... Paapati kao Paapati... Bramu kao Bramu... blistave bogove kao blistave bogove... bogove velianstvenog sjaja kao bogove velianstvenog sjaja... bogove obilja kao bogove obilja... Veliko bie kao Veliko bie... dimenziju beskrajnog prostora kao dimenziju beskrajnog prostora...
dimenziju beskonanosti svesti kao dimeziju beskonanosti svesti... dimenziju nitavila kao dimenziju nitavila... dimenziju ni-opaanja-ni-neopaanja kao dimenziju ni-opaanja-ni-neopaanja... vieno kao vieno... uto kao uto... oseano kao oseano... saznato kao saznato... jednost kao jednost... mnotvo kao mnotvo... sve kao sve... On iz iskustva zna oslobaanje kao oslobaanje... Znajui iz iskustva oslobaanje kao oslobaanje, on ne zamilja stvari o oslobaanju, on ne zamilja stvari u oslobaanju, on ne zamilja stvari koje dolaze iz oslobaanja, on ne zamilja oslobaanje kao 'moje', ne ushiuje se oslobaanjem. A zato? Zato, kaem vam, to ga je razumeo. Monah koji je Proieni, osloboen mentalnih neistoa -- koji je dostigao celovitost, obavio zadatak, odloio teret, stigao na pravi cilj, unitio okove preporaanja i izbavio se zahvaljujui istinskom znanju -- iz iskustva zna zemlju kao zemlju. Poto iz iskustva zna zemlju kao zemlju, on ne zamilja stvari o zemlji, on ne zamilja stvari u zemlji, on ne zamilja stvari koje dolaze od zemlje, on ne zamilja zemlju kao 'moje', ne ushiuje se zemljom. A zato? Zato, kaem vam, to sa okonanjem strasti u njemu vie strasti nema. On iz iskustva zna vodu kao vodu... sve kao sve... On iz iskustva zna oslobaanje kao oslobaanje. Znajui iz iskustva oslobaanje kao oslobaanje, on ne zamilja stvari o oslobaanju, on ne zamilja stvari u oslobaanju, on ne zamilja stvari koje dolaze iz oslobaanja, on ne zamilja oslobaanje kao 'moje', ne ushiuje se oslobaanjem. A zato? Zato, kaem vam, to sa okonanjem strasti u njemu vie strasti nema. Monah koji je Proieni, osloboen mentalnih neistoa... iz iskustva zna zemlju kao zemlju. Poto iz iskustva zna zemlju kao zemlju, on ne zamilja stvari o zemlji, on ne zamilja stvari u zemlji, on ne zamilja stvari koje dolaze od zemlje, on ne
zamilja zemlju kao 'moje', ne ushiuje se zemljom. A zato? Zato, kaem vam, to sa okonanjem odbojnosti u njemu vie odbojnosti nema. On iz iskustva zna vodu kao vodu... sve kao sve... On iz iskustva zna oslobaanje kao oslobaanje. Znajui iz iskustva oslobaanje kao oslobaanje, on ne zamilja stvari o oslobaanju, on ne zamilja stvari u oslobaanju, on ne zamilja stvari koje dolaze iz oslobaanja, on ne zamilja oslobaanje kao 'moje', ne ushiuje se oslobaanjem. A zato? Zato, kaem vam, to sa okonanjem odbojnosti u njemu vie odbojnosti nema. Monah koji je Proieni, osloboen mentalnih neistoa... iz iskustva zna zemlju kao zemlju. Poto iz iskustva zna zemlju kao zemlju, on ne zamilja stvari o zemlji, on ne zamilja stvari u zemlji, on ne zamilja stvari koje dolaze od zemlje, on ne zamilja zemlju kao 'moje', ne ushiuje se zemljom. A zato? Zato, kaem vam, to sa okonanjem mrnje u njemu vie mrnje nema. On iz iskustva zna vodu kao vodu... sve kao sve... On iz iskustva zna oslobaanje kao oslobaanje. Znajui iz iskustva oslobaanje kao oslobaanje, on ne zamilja stvari o oslobaanju, on ne zamilja stvari u oslobaanju, on ne zamilja stvari koje dolaze iz oslobaanja, on ne zamilja oslobaanje kao 'moje', ne ushiuje se oslobaanjem. A zato? Zato, kaem vam, to sa okonanjem obmanutosti u njemu vie obmanutosti nema.
Tathagata
Tathagata -- plemeniti, potpuno probueni -- iz iskustva zna zemlju kao zemlju. Poto iz iskustva zna zemlju kao zemlju, on ne zamilja stvari o zemlji, on ne zamilja stvari u zemlji, on ne zamilja stvari koje dolaze od zemlje, on ne zamilja zemlju kao 'moje', ne ushiuje se zemljom. A zato? Zato, kaem vam, to ju je razumeo do kraja.
On iz iskustva zna vodu kao vodu... vatru kao vatru... vetar kao vetar... bia kao bia... bogove kao bogove... Paapati kao Paapati... Bramu kao Bramu... blistave bogove kao blistave bogove... bogove velianstvenog sjaja kao bogove velianstvenog sjaja... bogove obilja kao bogove obilja... Veliko bie kao Veliko bie... dimenziju beskrajnog prostora kao dimenziju beskrajnog prostora... dimenziju beskonanosti svesti kao dimeziju beskonanosti svesti... dimenziju nitavila kao dimenziju nitavila... dimenziju ni-opaanja-ni-neopaanja kao dimenziju ni-opaanja-ni-neopaanja... vieno kao vieno... uto kao uto... oseano kao oseano... saznato kao saznato... jednost kao jednost... mnotvo kao mnotvo... sve kao sve... On iz iskustva zna oslobaanje kao oslobaanje. Znajui iz iskustva oslobaanje kao oslobaanje, on ne zamilja stvari o oslobaanju, on ne zamilja stvari u oslobaanju, on ne zamilja stvari koje dolaze iz oslobaanja, on ne zamilja oslobaanje kao 'moje', ne ushiuje se oslobaanjem. A zato? Zato, kaem vam, to ga je razumeo do kraja. Tathagata -- plemeniti, potpuno probueni -- iz iskustva zna zemlju kao zemlju. Poto iz iskustva zna zemlju kao zemlju, on ne zamilja stvari o zemlji, on ne zamilja stvari u zemlji, on ne zamilja stvari koje dolaze od zemlje, on ne zamilja zemlju kao 'moje', ne ushiuje se zemljom. A zato? Zato, kaem vam, to je shvatio da je ushienje koren patnje i jada, da sa nastankom bia ide roenje, a da onoga ko je nastao ekaju starost i smrt. Otuda, sa potpunim okonanjem, utrnuem, prestankom, naputanjem, odustajanjem od elje Tathagata je, kaem vam, potpuno spreman za nenadmano samoprobuenje. On iz iskustva zna vodu kao vodu... sve kao sve... On iz iskustva zna oslobaanje kao oslobaanje. Znajui iz iskustva oslobaanje kao oslobaanje, on ne zamilja stvari o oslobaanju, on ne zamilja stvari u oslobaanju, on ne zamilja stvari koje dolaze iz oslobaanja, on ne zamilja
oslobaanje kao 'moje', ne ushiuje se oslobaanjem. A zato? Zato, kaem vam, to je shvatio da je ushienje koren patnje i jada, da sa nastankom bia ide roenje, a da onoga ko je nastao ekaju starost i smrt. Otuda, sa potpunim okonanjem, utrnuem, prestankom, naputanjem, odustajanjem od elje Tathagata je, kaem vam, potpuno spreman za nenadmano samoprobuenje." Tako ree Blaeni. Nezadovoljni, monasi se ne obradovae reima Blaenog.
Beleke [1] Zemlja, voda, vatra i vetar su etiri svojstva koja obuhvataju sva iskustva fizikog oblika. [Natrag] [2] U ovom delu nabrajanja "bia" oznaavaju sva iva bia ispod nivoa bogova. "Bogovi" oznaavaju bia ulnog sveta. Ostali pojmovi -- Paapati, Brama, blistavi bogovi, bogovi velianstvenog sjaja, bogovi obilja i Veliko bie -- oznaavaju bogove u nebesima oblika i bezoblinosti. [Natrag] [3] Dimenzija beskrajnog prostora, dimenzija beskonanosti svesti, dimenzija nitavila i dimenzija ni-opaanja-ni-neopaanja su etiri bezoblina stanja koja se mogu postii putem koncentracije [Natrag] [4] "Vieno, uto, oseano, saznato" jeste skup termina koji pokriva sve stvari koje je mogue doiveti putem est ula. [Natrag] [5] Jednost = doivljaj u stanjima intenzivne koncentracije (jhana). Mnotvo = doivljaj putem est ula. [Natrag] [6] "ta je Sve? Jednostavno oko i oblici, uho i zvukovi, jezik i ukusi, telo i oseaji dodira, razum i ideje. Ovo se naziva Sve. Svako ko bi rekao: 'Ako odbaci to Sve,
ja u ti objasniti drugo', ako ga upitamo ta bi tano mogla biti osnova njegove tvrdnje, ne bi bio u stanju da objasni i ak bi, uz to, bio obuzet oajanjem. A zato. Zato to je tako neto izvan moi poimanja." Videti takoe SN 35.23. [Natrag] [7] Oslobaanje = nibbana (nirvana). Videti takoe: AN X.58. [Natrag]
Videti takoe: AN IV.24; AN V.140.
MN 2: Sabbasava sutta
Majjhima nikaya 2
Sabbasava sutta Sve neistoe

Ovako sam uo. Jednom je Blaeni boravio kraj Savatija, u etinom gaju, u manastiru Anatapindike. Tu se on obrati monasima: "Monasi!" "Da. gospodine", odgovorie monasi A Blaeni ree: "Monasi, uklanjanje neistoa je za onoga koji zna i vidi. Kaem vam, nije za onoga ko ne zna i ne vidi. A ta to on zna i vidi? Ispravnu panju i neispravni panju. Kada je monah nepaljiv, nenastale neistoe nastaju, a one ve nastale se poveavaju.. Kada je monah paljiv nenastale neistoe ne nastaju, a ve nastale neistoe nestaju. Ima neistoa koje treba ukloniti uvianjem, koje treba ukloniti obuzdavanjem, koje treba ukloniti korienjem, koje treba ukloniti tolerisanjem, koje treba ukloniti izbegavanjem, koje treba ukloniti unitavanjem, koje treba ukloniti razvijanjem.
[1] A koje su to neistoe koje treba ukloniti uvianjem? Ima sluajeva kada neznalica, nepromiljen ovek -- koji ne potuje plemenite, nije upuen ili uveban u njihovoj Dhammi -- ne uvia kojim stvarima vredi pokloniti panju ili kojim stvarima ne treba pokloniti panju. I poto je takav, on ni ne obraa panju na stvari kojima vredi pokloniti panju i umesto toga obraa panju na stvari kojima ne vredi pokloniti panju. A koje su to stvari kojima ne vredi pokloniti panju? Svaka stvar zbog koje, kada na nju ovek obrati panju, nenastale neistoe ulne elje u njemu nastaju, a ve nastale neistoe se pojaavaju, nenastale neistoe elje za venim postojanjem u njemu nastaju, a ve nastale neistoe se pojaavaju, nenastale neistoe neznanja u njemu nastaju, a ve nastale neistoe se pojaavaju. A koje su to stvari kojima vredi pokloniti panju, a on se na njih ne obazire? Svaka stvar zbog koje, kada na nju ovek obrati panju, nenastale neistoe ulne elje u njemu ni ne nastaju, a ve nastale neistoe nestaju, nenastale neistoe elje za venim postojanjem u njemu ni ne nastaju, a ve nastale neistoe nestaju, nenastale neistoe neznanja u njemu ni nenastaju, a ve nastale neistoe nestaju. To su stvari kojima vredi pokloniti panju, a on se na njih ne obazire. I upravo zato to obraa panju na stvari kojima ne vredi obraati panju i ne obraa na one na koje vredi obraati panju, upravo zato jo nenastale neistoe nastaju, a one ve nastale se pojaavaju. Ovako on pogreno usmerava svoju panju: "Jesam li ja iveo u prolosti? Ili nisam iveo u prolosti: ta sam ja bio u prolom ivotu? Kakav sam bio u prolom ivotu? Ako sam bio takav, gde sam iveo? Hou li iveti i u buduem ivotu: Ili neu imati budui ivot? ta u biti u buduem ivotu? Kakav u biti u buduem ivotu? Ako u biti takav, gde u iveti?" ili on lupa glavu o neposrednoj sadanjosti: "Da li ja postojim? Ili ne postojim? Kakav sam ja? Otkud je ova stvar nastala? Od ega ona zavisi?"
I dok on tako panju poklanja onome to ne bi trebalo, jedno od est vrsta uverenja u njemu nastaje: Uverenje Ja imam sopstvo u njemu nastaje kao istinito i uvruje se, ili uverenje Ja nemam sopstvo ... ili uverenje Upravo uz pomo sopstva ja opaam sopstvo ... ili stanovite Upravo uz pomo sopstva ja opaam ne-sopstvo ... ili uverenje Upravo uz pomo ne-sopstva ja opaam sopstvo u njemu nastaje kao istinito i uvruje se; ili pak ima uverenje kao to je ovo: Upravo ovo moje sopstvo -- ono koje saznaje i prijemivo je ovde i sada za dozrevanje ploda dobrih i loih postupaka -- jeste sopstvo koje je nepromenljivo, trajno, veno, ne podlee promeni i zauvek e ostati ovakvo kakvo jeste. Ovo se naziva ikarom uverenja, dunglom uverenja, iskrivljenou uverenja, unakaenou uverenja, okovom uverenja. Sapet okovima uverenja, neznalica, nepromiljen ovek, ne oslobaa se roanja, starosti i smrti, alosti, tuge, bola, uznemirenosti i oaja. Ne oslobaa se, kaem vam, od patnje i nespokojstva. Dobro upuen sledbenik plemenitih -- koji ne potuje plemenite, koji je upuen ili uveban u njihovoj Dhammi, onaj koji u sebi ima potovanja za ljude od integriteta, koji poznaje i sledi njihovu Dhammu -- uvia kojim stvarima vredi pokloniti panju. I poto je takav, on ni ne obraa panju na stvari kojima ne vredi pokloniti panju i umesto toga obraa panju na stvari kojima vredi pokloniti panju. A koje su to stvari kojima ne vredi pokloniti panju i na koje on ni ne obraa panju? Svaka stvar zbog koje, kada na nju ovek obrati panju, nenastale neistoe ulne elje u njemu nastaju, a ve nastale neistoe se pojaavaju, nenastale neistoe elje za venim postojanjem u njemu nastaju, a ve nastale neistoe se pojaavaju, nenastale neistoe neznanja u njemu nastaju, a ve nastale neistoe se pojaavaju. To su stvari kojima ne vredi pokloniti panju i na koje on ni ne obraa panju. A koje su to stvari kojima vredi pokloniti panju, i on se na njih i obazire? Svaka stvar zbog koje, kada na nju ovek obrati panju, nenastale neistoe ulne elje u
njemu ni ne nastaju, a ve nastale neistoe nestaju, nenastale neistoe elje za venim postojanjem u njemu ni ne nastaju, a ve nastale neistoe nestaju, nenastale neistoe neznanja u njemu ni nenastaju, a ve nastale neistoe nestaju. To su stvari kojima vredi pokloniti panju, i on se na njih i obazire. I upravo zato to ne obraa panju na stvari kojima ne vredi obraati panju i obraa na one na koje vredi obraati panju, upravo zato jo nenastale neistoe u njemu ni ne nastaju, a one ve nastale nestaju. Ovako on ispravno usmerava svoju panju: Ovo je patnja... Ovo je nastanak patnje... Ovo je prestanak patnje... Ovo je put koji vodi do prestanka patnje. I dok tako ispravno usmerava svoju panju, sa njega spadaj utri okova: uverenja da postoji sopstvo, sumnja i vezivanje za pravila i rituale. To su neistoe koje treba ukloniti uvianjem. [2] A koje su to neistoe koje treba ukloniti obuzdavanjem? Ima sluajeva kada monah, razmiljajui na pravi nain, ivi obuzdan u odnosu na ono to vidi. Neistoe, bes ili strast koji bi nastali ukoliko bi iveo neoubuzdan u odnosu na ono to vidi u njemu ne nastaju, jer on ivi obuzdan u odnosu na ono to vidi. Razmiljajui na pravi nain, ivi obuzdan u odnosu na ono to uje... Razmiljajui na pravi nain, ivi obuzdan u odnosu na ono to pomirie... Razmiljajui na pravi nain, ivi obuzdan u odnosu na ono to okusi... Razmiljajui na pravi nain, ivi obuzdan u odnosu na ono to dodirne... Razmiljajui na pravi nain, ivi obuzdan u odnosu na ono to pomisli. Neistoe, bes ili strast koji bi nastali ukoliko bi iveo neoubuzdan u odnosu na ono to pomisli u njemu ne nastaju, jer on ivi obuzdan u odnosu na ono to pomisli. To su neistoe koje treba ukloniti obuzdavanjem
[3] A koje su to neistoe koje treba ukloniti korienjem? Ima sluajeva kada monah, razmiljajui na pravi nain, koristi svoj ogrta samo da bi se zatitio od hladnoe, da bi se zatitio od vruine, da bi se zatitio od muva, komaraca, vetra, sunca i gmizavaca, samo radi pokrivanja onih delova tela koje pristojno otkrivati. Razmiljajui na pravi nain, on isproenu hranu ne koristi za zabavu, ni za omamljivanje, ni za stvaranje zaliha, ni za ulepavanje, ve samo za ishranu i odravanje svoga tela u ivotu, za uklanjanje njegovih bolova, kao potporu svetakom ivotu, razmiljajui: "Ovako u iskoreniti stari oseaj [gladi] i neu stvoriti novi oseaj [prejedenosti]. Nahaniu sebe, ostati neukaljan i iveti spokojno." Razmiljajui na pravi nain, on svoje boravite koristi samo da bi se zatitio od hladnoe, od vruine, da bi se zatitio od muva, komaraca, vetra, sunca i gmizavaca, samo da bi se zatitio od udi vremena i uivao u samoi. Razmiljajui na pravi nain, on lekove koristi samo da bi uklonio bolesti koje ga zadese i zadrao ih podalje od sebe. Neistoe, bes ili strast koji bi nastali ukoliko ove stvari on ne bi koristion [na ovakav nain] ne nastaju u njemu kada ih koristi [na ovakav nain]. To su neistoe koje treba ukloniti korienjem. [4] A koje su to neistoe koje treba ukloniti tolerisanjem? Ima sluajeva kada je monah, razmiljajui na pravi nain, trpeljiv. On tolerie hladnou, vruinu, glad i e, muve, komarce, vetar i sunce, gmizavce; zlonamerne, rune rei i telesne oseaje koji su, kada se jave, bolni, naporni, otri, probadaju, neprijatni i ugroavaju ivot. Neistoe, bes ili strast koji bi nastali ukoliko ove stvari on ne bi tolerisao ne nastaju u njemu kada ih tolerie. To su neistoe koje treba ukloniti tolerisanjem. [5] A koje su to neistoe koje treba ukloniti izbegavanjem? Ima sluajeva kada je
monah, razmiljajui na pravi nain, izbegava divljeg slona, divljeg konja, divlje govedo, divljeg psa, zmiju, klade, bodljikavu ikaru, provaliju, liticu, jamu, kanal. Razmiljajui na pravi nain, on izbegava da sedi na raznim neprikladnim mestima, da tumara raznim neprikladnim krajevima i da bude u drutvu raznih loih prijatelja zbog ega bi njegovi drugi, mudri prijatelji u svetakom ivotu mogli da posumnjaju u ispravnost njegovog ponaanja. Neistoe, bes ili strast koji bi nastali ukoliko ove stvari on ne bi izbegavao ne nastaju u njemu kada ih izbegava. To su neistoe koje treba ukloniti izbegavanjem. [6] A koje su to neistoe koje treba ukloniti unitavanjem? Ima sluajeva kada je monah, razmiljajui na pravi nain, ne tolerie misao o ulnim zadovoljstvima koja se u njemu javila. On je naputa, unitava, odbacuje i uklanja iz postojanja. Razmiljajui na pravi nain, ne tolerie misao ispunjenu zlovoljom koja se u njemu javila... Razmiljajui na pravi nain, ne tolerie misao ispunjenu okrutnou koja se u njemu javila... Razmiljajui na pravi nain, ne tolerie rave, tetne mentalne sadraje koji se u njemu jave. On ih naputa, unitava, odbacuje i uklanja iz postojanja. Neistoe, bes ili strast koji bi nastali ukoliko ove stvari on ne bi unitavao ne nastaju u njemu kada ih unitava. To su neistoe koje treba ukloniti unitavanjem. [7] A koje su to neistoe koje treba ukloniti razvijanjem? Ima sluajeva kada je monah, razmiljajui na pravi nain, razvija sabranost panje kao faktor prosvetljenja koji se oslanja na osamljenost.. obestraenost... utrnue, a rezultat mu je nevezivanje. On razvija analizu svojstava ako faktor prosvetljenja... istrajnost kao faktor prosvetljenja... ushienje kao faktor prosvetljenja... spokojstvo kao faktor prosvetljenja... koncentraciju kao faktor prosvetljenja... ravnodunost kao faktor prosvetljenja koji se oslanja na osamljenost..
obestraenost... utrnue, a rezultat mu je nevezivanje. Neistoe, bes ili strast koji bi nastali ukoliko ove stvari on ne bi razvijao ove kvalitete ne nastaju u njemu kada ih razvija. To su neistoe koje treba ukloniti razvijanjem. Kada su monahove neistoe koje treba ukloniti uvianjem uklonjene uvianjem, one koje treba ukloniti obuzdavanjem uklonjene obuzdavanjem, one koje treba ukloniti korienjem uklonjene korienjem, one koje treba ukloniti tolerisanjem uklonjene tolerisanjem, one koje treba ukloniti izbegavanjem uklonjene izbegavanjem, one koje treba ukloniti unitavanjem uklonjene unitavanjem, one koje treba ukloniti razvijanjem uklonjene razvijanjem, tek tada se on naziva monahom koji ivi obuzdan u pogledu svih vrsta neistoa. On je iskorenio elju, odbacio okove i -- prozrevi obmanu -- stigao na kraj patnje i nespokojstva." Tako ree Blaeni. Zadovoljni, monasi se obradovae reima Blaenog.
Videti takoe: AN IV.24; AN V.140.
MN 4: Bhaya-bherava sutta
Majjhima nikaya 4
Bhaya-bherava sutta Govor o strahu i uasu

Ovako sam uo. Jednom je Blaeni boravio kraj Savatija, u etinom gaju, u manastiru Anatapindike. Tada braman Danusoni otide do Blaenog i, stigavi, razmeni utive pozdrave sa njim. Poto su razmenili prijateljske pozdrave i utivosti, sede on sa strane. Dok je tako sedeo, ree on Blaenom: "Uitelju Gotamo, sinovi iz dobrih porodica naputaju dom i odlaze u beskunike iz poverenja u uitelja Gotamu. Je li uitelj Gotama njihov voa? Je li uitelj Gotama njihov pomaga? Je li uitelj Gotama njihovo nadahnue? Uzimaju li oni uitelja Gotamu kao primer?" "Da, bramanu, tako je. Sinovi iz dobrih porodica naputaju dom i odlaze u beskunike iz poverenja u uitelja Gotamu. Ja sam njihov voa? Ja sam njihov pomaga? Ja sam njihovo nadahnue? Oni mene uzimaju kao primer."
"Ali, uitelju Gotamo, nije lako izdrati sam u umi ili u pustinjakom obitavalitu. Nije lako biti u osami, nije lako uivati u osami. ini se, zapravo, kao da ume zavode duh monaha koji nije ustaljen u zadubljenju." "Tako je, bramanu, tako je. Nije lako izdrati sam u umi ili u pustinjakom obitavalitu. Nije lako biti u osami, nije lako uivati u osami. Zapravo, ume zavode duh monaha koji nije ustaljen u zadubljenju. Pre probuenja, kad jo uvek bejah neprobueni Bodhisatta, i meni bi na um dolazila misao: "Nije lako izdrati sam u umi ili u pustinjakom obitavalitu. Nije lako biti u osami, nije lako uivati u osami. Zapravo, ume zavode duh monaha koji nije ustaljen u zadubljenju." I jo: "Kada askete i bramani koji nisu potpuno proistili svoje postupke otidu u umu ili u pustinjako obitavalite, zahvaljujui toj neproienosti postupaka izazivaju nepovoljna stanja vlastitog straha i uasa. Ali ja kada idem u umu ili u pustinjako obitavalite, ne odlazim tamo ne proistivi svoje postupke. Ja sam proistio svoje postupke. Ja sam jedan od onih plemenitih koji su proieni u svojim postupcima kada odlaze u umu ili u pustinjako obitavalite." Videvi u sebi tu istotu postupaka, u meni se jos vie uvrsti pouzdanje u vezi sa boravkom u osami. I jo: "Kada askete i bramani koji nisu potpuno proistili svoj govor... nisu potpuno proistili svoje misli... nisu potpuno proistili svoje ivljenje otidu u umu ili u pustinjako obitavalite, zahvaljujui toj neproienosti ivljenja izazivaju nepovoljna stanja vlastitog straha i uasa. Ali ja kada idem u umu ili u pustinjako obitavalite, ne odlazim tamo ne proistivi svoje ivljenje. Ja sam proistio svoje ivljenje. Ja sam jedan od onih plemenitih koji su proieni u svojem ivljenju kada odlaze u umu ili u pustinjako obitavalite." Videvi u sebi tu istotu ivljenja, u meni se jo vie uvrsti pouzdanje u vezi sa boravkom u osami. I jo: "Kada askete i bramani koji su lakomi i stalno tragaju za ulnim zadovoljstvima... Ja nisam lakom..."
..."Kada askete i bramani kojima je um pun zlovolje, ruilakih poriva... Moj um je pun blagonaklonosti..." ..."Kada askete i bramani koji su savladani tupou i letargijom... U meni nema tuposti i letargije..." ..."Kada askete i bramani koji su nespokojni i uznemirenog uma... Moj um je smiren..." ..."Kada askete i bramani koje mue neizvesnost i sumnja... Ja sam otiao izvan neizvesnosti..." ..."Kada askete i bramani koji stalno sebe hvale i druge potcenjuju... Ja niti sebe hvalim niti druge potcenjujem..." ..."Kada askete i bramani koji su skloni panici i strahu... Ja sam otiao izvan strajivosti..." ..."Kada askete i bramani koji su eljni dobitka, ponuda i slave... U meni je malo elja..." ..."Kada askete i bramani koji su lenji i bez upornosti... Moja upornost je vrsta..." ..."Kada askete i bramani koji su zbunjeni i nepaljivi... Moja panja je postojana..." ..."Kada askete i bramani koji su neskoncentrisani, kojim um luta... Ja sam potpuno skoncentrisan..." I jo: "Kada askete i bramani koji stalno naklapaju otidu u umu ili u pustinjako obitavalite, zahvaljujui toj sklonosti naklapanju izazivaju nepovoljna stanja vlastitog straha i uasa. Ali ja kada idem u umu ili u pustinjako obitavalite, ne odlazim tamo sa sklonou za naklapanje. Ja sam proistio svoje ivljenje. Ja sam
jedan od onih plemenitih koji su savrenog razumevanja kada odlaze u umu ili u pustinjako obitavalite." Videvi u sebi to savreno razumevanje, u meni se jo vie uvrsti pouzdanje u vezi sa boravkom u osami. I jo: "ta ako bih -- odreene noi kao to su osma, etrnaesta i petnaesta po Meseevom kalendaru -- proboravio na jezovitim mestima, kao to su neka svetilita i gajevi? Moda bih doiveo taj strah i uas." I tako, kasnije -- odreene noi kao to su osma, etrnaesta i petnaesta po Meseevom kalendaru -proboravio sam na jezovitim mestima, kao to su neka svetilita i gajevi. I dok sam bio tamo, dogaalo se da naie neka ivotinja, da prelomi granicu ili da vetar zauti meu suvim liem. I ja bih pomislio: "Zato da tu stojim i oekujem strah i uas? Bolje je da pokuam razagnati taj strah i uas onda i onako kako stvarno naiu.. I tako, kad bi me strah i uas zaokupili za vreme meditacije u hodu, ne bih se zaustavio, seo ili legao. Nastavio bih meditaciju u hodu sve dok ne bih savladao taj strah i uas. Kad bi me strah i uas zaokupili dok bih stajao, ne bih hodao, seo ili legao. Nastavio bih da stojim sve dok ne bih savladao taj strah i uas. Kad bi me strah i uas zaokupili dok bih sedeo, ne bih legao, ustao ili hodao. Nastavio bih da sedim sve dok ne bih savladao taj strah i uas. Kad bi me strah i uas zaokupili dok bih leao, ne bih seo, ustao ili hodao. Nastavio bih da leim sve dok ne bih savladao taj strah i uas. Ima takvih svetenika i asketa, bramanu, koji misle da je dan onda kada je no, a da je no onda kada je dan. To znai, kaem ti, da su u zabludi. Jer ja kada je dan znam da je dan, a kada je no da je no. Ako bi neko, govorei ispravno, rekao: "Bie osloboeno obmanutosti pojavilo se u ovome svetu na dobrobit i sreu mnogih, iz samilosti za ovaj svet, za dobrobit, blagostanje i sreu ljudskih i boanskih bia", on bi me tano opisao. Nepkolebljiva istrajnost je u meni i nepodeljena panja. Moje telo je mirno i spokojno, moj um skoncentrisan i sabran. Sasvim obuzdanih ula, bez mentalnih neistoa, uoh i ostadoh na prvom stupnju zadubljenja: ushienje i zadovoljstvo
rodie se iz osame, praeni usmerenom milju i vrednovanjem. Sa smirivanjem usmerene misli i vrednovanja uoh i ostadoh na drugom stupnju zadubljenja: ushienje i zadovoljstvo rodie se iz mira, iz sabranosti svesti osloboene usmerene misli i vrednovanja -- unutranje pouzadanje. Sa prestankom ushienja ostadoh u ravnodunosti, sabran i budan, i s fizikim oseajem prijatnosti. Uoh i ostadoh na treem stupnju zadubljenja, o kojem plemeniti kau: "Ravnoduan i sabran, ima on prijatno boravite." Sa naputanjem zadovoljstva i bola -- kao i sa ranijim nestankom uznesenosti i nespokojstva -- uoh i ostadoh na etvrtom stupnju zadubljenja: istota ravnodunosti i sabranosti, ni zadovoljstvo ni bol. Kada je um postao tako skoncenrisan, proien, blistav, bez neistoa, gibak, prilagodljiv, postojan i nepokolebljiv, usmerih ga ka znanju o mojim prolim ivotima. Setio sam se mnotva prolih ivota, to jest jednog roenja, dva... petm deset... pedeset, sto, hiljadu, sto hiljada, mnogih eona skupljanja kosmosa, mnogih eona irenja kosmosa, mnogih eona skupljanja i irenja kosmosa. "Tada sam se tako zvao, pripadao sam toj familiji, tako sam izgledao. Time sam se hranio i doivljavao takva zadovoljstva i bol, takav je bio kraj mogao ivota. Nestavi iz tog stanja, ponovo sam se pojavio onamo. I tamo sam se ovako zvao pripadao sam toj familiji, tako sam izgledao. Time sam se hranio i doivljavao takva zadovoljstva i bol, takav je bio kraj mogao ivota. Nestavi iz tog stanja, ponovo sam se pojavio onamo." Tako sam se seao mnotva svojih prolih ivota u celini i do detalja. Takvo bee prvo znanje koje stekoh u prvom delu noi. Neznanje bee razvejano; javilo se znanje; tama bee razvejana; javilo se svetlo -- ba kao to se to dogaa onome ko je paljiv, marljiv i odluan. Kada je um postao tako skoncenrisan, proien, blistav, bez neistoa, gibak, prilagodljiv, postojan i nepokolebljiv, usmerih ga ka znanju o umiranju i ponovnom raanju bia. I videh -- uz pomo boanskog vida, proienog i superiornog u odnosu na ljudski -- bia kako umiru i ponovo se raaju i uvideh kako su inferiorna
i superiorna, lepa i runa, srena i nesrena u skladu sa svojom kammom: "Ova bia -- koja su loe postupala telom, govorom i milju, koja su klevetala plemenite, imala pogrena stanovita i postupala u skladu sa tim pogrenim stanovitima -posle sloma tela, posle smrti, ponovo su se rodila u svetu oskudice, na loem odreditu, u niim svetovima, u paklu. Ali ona druga bia -- koja su dobro postupala telom, govorom i milju, koja nisu klevetala plemenite, koja su imala ispravna stanovita i postupala su u skladu sa tim ispravnim stanovitima -- posle sloma tela, posle smrti, ponovo su rodila na dobrom odreditu, na nebu." Tako videh -- uz pomo boanskog vida, proienog i superiornog u odnosu na ljudski -- bia kako umiru i ponovo se raaju i uvideh kako su inferiorna i superiorna, lepa i runa, srena i nesrena u skladu sa svojom kammom. Takvo bee drugo znanje koje stekoh u drugom delu noi. Neznanje bee razvejano; javilo se znanje; tama bee razvejana; javilo se svetlo -- ba kao to se to dogaa onome ko je paljiv, marljiv i odluan. Kada je um postao tako skoncenrisan, proien, blistav, bez neistoa, gibak, prilagodljiv, postojan i nepokolebljiv, usmerih ga ka znanju o okonanju mentalnih izliva. Videh, kao da mi je pred oima: "Ovo je patnja... Ovo je nastanak patnje... Ovo je prestanak patnje... Ovo je put koji vodi do okonanja patnje... Postoje mentalni izlivi... Ovo je nastanak mentalnih izliva... Ovo je prestanak mentalnih izliva... Ovo je put koji vodi do prestanka mentalnih izliva." Moje srce, znajui tako, videi tako, bee osloboeno izliva ulnosti, osloboeno izliva nastajanja, osloboeno izliva neznanja. Sa ovim oslobaanjem javilo se znanje: "Osloboen sam". Uvideh: "Nema vie preporaanja, proivljen je svetaki ibot, zadatak je obavljen. Nieg vie nema da se uradi na ovome svetu." Takvo bee drugo znanje koje stekoh u treem delu noi. Neznanje bee razvejano; javilo se znanje; tama bee razvejana; javilo se svetlo -- ba kao to se to dogaa onome ko je paljiv, marljiv i odluan.
Tako, braminu, ako pomisli: "Moda asketa Gotama ni danas nije osloboen strasti, nije osloboen averzije, nije osloboen obmanutosti, te zato boravi u umi ili u pustinjakom obitavalitu", ne treba to da posmatra na taj nain. Sagledavi dva vrlo jaka razloga boravim ja u umi ili u pustinjakom obitavalitu: zato to to vidim kao kao prijatno boravite u sadanjosti i iz saoseanja za budue generacije." "O kako je na pravi nain uitelj Gotama, kao onaj ko je vredan i samoprobuen, pokazao naklonost za budue generacije! Odlino, uitelju Gotamo! Odlino! Ba kao kad bi neko ispravio neto to je do tada stajalo naglavce, otkrio neto to je bilo skriveno, pokazao put onome ko je zalutao ili upalio svetiljku u tami tako da oni koji imaju oi mogu da vide, na isti nain je uitelj Gotama -- na vie razliitih naina -- razjasnio Dhammu. Uzimam uitelja Gotamu kao utoite, Dhammu i Sanghu. Neka me uitelj Gotama pamti kao nezareenog sledbenika koji ga je uzeo za utoite, od sad pa do kraja ivota."
MN12: Maha-Sihanada Sutta
Majjhima nikaya 12
Maha-sihanada sutta Veliki govor o lavovskom riku

1. Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio u Vesaliju u gaju izvan grada ka zapadu. 2. U to vreme je Sunakhata, sin naroda Lihava, bio napustio Dhammu i disciplinu. [1] I ovako je govorio pred skupom u Vesaliju: "Asketa Gotama ne poseduje bilo kakva nadljudska stanja, nikakvo posebno znanje i vizije vredne plemenitih.[2] Asketa Gotama poduava Dhammi, sainjenoj pukim rezonovanjem, sledei sopstveni sled pitanja kada bilo koga poduava Dhammi, a njezino praktikovanje ga vodi do potpunog iskorenjivanja patnje."[3] 3. No, jednog jutra, potovani Sariputa se obue i ponevi zdelu i gornji ogrta otide u Vesali u pronju hrane. Tu u Sunakhatu, sina naroda Lihava, kako govori pred skupom u Vesaliju. Kad je proao Vesali prosei hranu i vratio se, zavrivi
obrok, otide on do Blaenog i poto mu iskaza potovanje sede sa strane i ispria Blaenom o tome ta je Sunakhata govorio. 4. (Blaeni ree:) "Sariputa, pogreno upueni ovek Sunakhata je ljut i njegove rei izgovorene su u ljutnji. Mislei da rui ugled Tathagate, on ga zapravo hvali, jer pohvala je za Tathagatu rei o njemu: 'Kada bilo koga poduava Dhammi, njezino praktikovanje ga vodi do potpunog iskorenjivanja patnje.' 5. Sariputa, taj pogreno upueni ovek Sunakhata nikada nee o meni zakljuiti u skladu sa Dhammom: 'Taj Blaeni je usavren, potpuno prosvetljen, obdaren znanjem i vetinom, uzvien, znalac svetova, neuporediv, krotitelj ljudi, uitelj boanstvima i ljudskim biima, prosvetljen, blaen.'[4] 6. I on nikada nee o meni zakljuiti u skladu sa Dhammom: 'Taj Blaeni poseduje razliite vrste natprirodnih moi: od jednog moe postati mnogostruk, od mnogostrukog jedan; pojavljuje se i nestaje; sa lakoom prolazi kroz zid, utvrenje i planinu kao da su brisan prostor; ulazi i izlazi iz zemlje kao da je voda; hoda po vodi a da ne potone, kao da je zemlja; sedei prekrtenih nogu leti po vazduhu poput ptice; rukom dodiruje ak i Sunce i Mesec, tako je moan i snaan; svojim telom utie ak i na svetove Brame.' 7. I on nikada nee o meni zakljuiti u skladu sa Dhammom: 'Taj Blaeni, ukoliko eli, uje -- uz pomo svoga boanskog sluha, proienog i superiornog ljudskom -- obe vrste zvukova: boanske i ljudske, bilo da su blizu ili daleko.' 8. I on nikada nee o meni zakljuiti u skladu sa Dhammom: 'Taj Blaeni moe da pronikne u svest drugih bia, drugih pojedinaca, obujmivi ih svojom sveu. Prepoznaje um ispunjen strau kao um ispunjen strau; prepoznaje um ispunjen odbojnou kao um ispunjen odbojnou; prepoznaje um ispunjen obmanom kao um ispunjen obmanom; ogranien um prepoznaje kao ogranien um i raspren um kao raspren um; proiren um prepoznaje kao proiren um i neproiren um kao
neproiren um; prepoznaje napredan um [onaj koji jo nije na najviem nivou] kao napredan um i nenapredan um kao nenapredan um; prepoznaje skoncentrisan um kao skoncentrisan um i neskoncentrisan um kao neskoncentrisan um; prepoznaje osloboen um kao osloboen um i neosloboen um kao neosloboen um.
(Deset moi Tathagate)

9. "Sariputa, Tathagata ima deset moi Tathagate, zahvaljujui kojima mu pripada mesto voe zajednice, kojima objavljuje svoj lavovski rik i pokree Toak Brame. [5] A kojih deset? 10. (1) Prvo, Tathagata razume ono to je stvarno mogue kao mogue, a nemogue kao nemogue.[6] I to je mo Tathagate koju Tathagata poseduje, zahvaljujui njoj mu pripada mesto voe zajednice, zahvaljujui njoj objavljuje svoj lavovski rik i pokree Toak Brame. 11. (2) Zatim, Tathagata razume koje su posledice uinjenih postupaka, prolih, buduih i sadanjih, koje mogunosti i uzroci. I to je mo Tathagate...[7] 12. (3) Zatim, Tathagata razume koji putevi vode do kojih odredita. I to je mo Tathagate...[8] 13. (4) Zatim, Tathagata razume ovaj svet sa njegovim mnogobrojnim i raznovrsnim elementima. I to je mo Tathagate...[9] 14. (5) Zatim, Tathagata razume kako bia imaju razliite sklonosti. I to je mo Tathagate...[10] 15. (6) Zatim, Tathagata razume koje su sposobnosti drugih bia, drugih osoba. I to je mo Tathagate...[11] 16. (7) Zatim, Tathagata razume prljanje, proiavanje i pojave izazvane zadubljenjem, koncentracijom i duhovnim postignuima. I to je mo Tathagate...
[12] 17. (8) Zatim, Tathagata se sea svojih mnogobrojnih prolih ivota, odnosno, jednog roenja, dva roenja, tri roenja, etiri roenja, pet roenja, deset roenja, dvadeset roenja, trideset roenja, etrdeset roenja, pedeset roenja, stotinu roenja, hiljadu roenja, sto hiljada roenja, mnogih eona skupljanja ovoga sveta, mnogih eona irenja ovoga sveta, mnogih eona skupljanja i irenja sveta. 'Tako sam se zvao, toj porodici sam pripadao, tako sam izgledao, time sam se hranio, takve sam doivljavao prijatnosti i neprijatnosti, toliki mi je bio ivotni vek i posle smrti tu ponovo sam se rodio tamo.' Tako se on do u detalja sea svojih mnogobrojnih prolih ivota. I to je mo Tathagate... 18. (9) Zatim, boanskim vidom, koji je proien i nadmauje ljudski, Tathagata vidi bia kako umiru i ponovo se raaju, niskog i plemenitog roda, lepa i runa, srena i nesrena, i on razume kako bia prolaze u skladu sa svojim postupcima: 'Ta ljudska bia koja su se loe ponaala telom, govorom i milju, klevetnici plemenitih, sa pogrenim stavovima, iz kojih su proizali i pogreni postupci, posle raspada tela, posle smrti, ponovo su se rodila u podruju oskudice, na loem odreditu, u pogibelji, ak u paklu; ali ona ljudska bia koja su se dobro ponaala telom, govorom i milju, ne-klevetnici plemenitih, sa ispravnim stavovima, iz kojih su proizali i ispravni postupci, posle raspada tela, posle smrti, ponovo su se rodila na dobrom odreditu, ak i na nebu.' Tako on boanskim vidom, koji je proien i nadmauje ljudski, vidi bia kako umiru i ponovo se raaju, niskog i plemenitog roda, lepa i runa, srena i nesrena, i razume kako bia prolaze u skladu sa svojim postupcima. I to je mo Tathagate... 19. (10) Zatim, razumevi to neposrednim znanjem, Tathagata ovde i sada ulazi i boravi u stanju osloboenosti uma, osloboenosti zahvaljujui mudrosti, stanju u kojem neistoa nema. I to je mo Tathagate koju Tathagata poseduje, zahvaljujui njoj mu pripada mesto voe zajednice, zahvaljujui njoj objavljuje svoj lavovski rik i pokree Toak Brame.
20. Tathagata poseduje tih deset moi, zahvaljujui njima mu pripada mesto voe zajednice, zahvaljujui njima objavljuje svoj lavovski rik i pokree Toak Brame. 21. Sariputa, kada znam i vidim sve to, moe li neko s pravom o meni rei: 'Asketa Gotama ne poseduje bilo kakva nadljudska stanja, nikakvo posebno znanje i vizije vredne plemenitih. Asketa Gotama poduava Dhammi, sainjenoj pukim rezonovanjem, sledei sopstveni sled pitanja' -- ukoliko taj neko ne napusti tu tvrdnju, to stanje uma i ne odustane od takvog stanovita, tada on neizbeno, kao kad bi ga neko odneo i stavio tamo, skonava u paklu.[13] Isto kao to bi monah ispunjen vrlinom, koncentracijom i mudrou ovde i sada uivao u konanom znanju, isto tako bi se dogodilo i u ovom sluaju, kaem, da bi takav zlonamernik ukoliko ne napusti svoju tvrdnju, to stanje uma i ne odustane od takvog stanovita, neizbeno, kao kad bi ga neko odneo i stavio tamo, skonao u paklu."
(etiri vrste neustraivosti)

22. "Sariputa, Tathagata ima ove etiri vrste neustraivosti, zahvaljujui njima mu pripada mesto voe zajednice, zahvaljujui njima objavljuje svoj lavovski rik i pokree Toak Brame. Koje etiri? 23. Ne vidim nita na osnovu ega bi bilo koji asketa, braman, boanstvo, Mara, Brama ili bilo ko na ovome svetu mogao, u skladu sa Dhammom, da me optui: 'Iako tvrdi da si postigao potpuno prosvetljenje, ti nisi potpuno prosvetljen u pogledu odreenih stvari.' I ne naavi osnovu za to, boravim u sigurnosti, spokojstvu i neustraivosti. 24. Ne vidim nita na osnovu ega bi bilo koji asketa, braman, boanstvo, Mara, Brama ili bilo ko na ovome svetu mogao, u skladu sa Dhammom, da me optui: 'Iako tvrdi da si uklonio neistoe, ove neistoe su ipak ostale.' I ne naavi osnovu za to, boravim u sigurnosti, spokojstvu i neustraivosti.
25. Ne vidim nita na osnovu ega bi bilo koji asketa, braman, boanstvo, Mara, Brama ili bilo ko na ovome svetu mogao, u skladu sa Dhammom, da me optui: 'Te stvari koje naziva preprekama nisu u stanju da ometu ljude koji se njima prepuste.' I ne naavi osnovu za to, boravim u sigurnosti, spokojstvu i neustraivosti. 26. Ne vidim nita na osnovu ega bi bilo koji asketa, braman, boanstvo, Mara, Brama ili bilo ko na ovome svetu mogao, u skladu sa Dhammom, da me optui: 'Kada nekog poduava Dhammi i ako je on praktikuje, to ga ne vodi do potpunog unitenja patnje.' I ne naavi osnovu za to, boravim u sigurnosti, spokojstvu i neustraivosti. 27. "Tathagata ima ove etiri vrste neustraivosti, zahvaljujui njima mu pripada mesto voe zajednice, zahvaljujui njima objavljuje svoj lavovski rik i pokree Toak Brame. [14] 28. "Sariputa, kada znam i vidim sve to, treba li iko da o meni kae... on e skonati u paklu."
(Osam zajednica)
29. "Sariputa, postoji osam zajednica. Kojih osam? Zajednica plemenitih, zajednica bramana, zajednica domaina, zajednica asketa, zajednica boanstava neba etiri velika kralja, zajednica boanstava neba Trideset tri boanstva, zajednica Marinih pratilaca, zajednica Brama. Posedujui pomenute etiri vrste neustraivosti, Tathagata prilazi i ukljuuje se u tih osam zajednica. 30. Seam se da sam prilazio stotinama zajednica plemenitih, stotinama zajednica bramana... stotinama zajednica domaina... stotinama zajednica asketa... stotinama zajednica boanstava neba etiri velika kralja... stotinama zajednica boanstava neba Trideset tri boanstva... stotinama zajednica Marinih pratilaca... stotinama zajednica Brama. I tada sam sedeo meu njima, razgovarao i
raspravljao sa njima, pa ipak nisam video razlog.za pomisao da bi se strah i plaljivost mogli javiti u meni.. I ne videvi razlog za to, boravio sam u sigurnosti, spokojstvu i neustraivosti. 31. Sariputa, kada znam i vidim sve to, treba li iko da o meni kae... on e skonati u paklu."
(etiri vrste stvaranja)

32. "Sariputa, postoje etiri vrste raanja. Koje etiri? Raanje iz jajeta, raanje iz materice, raanje iz vlage i spontano raanje. 33. ta je to raanje iz jajeta? Ima bia koja se raaju probijajui ljusku jajeta; to se zove raanje iz jajeta. ta je raanje iz materice? Ima bia koja se raaju probijajui posteljicu; to se zove raanjem iz materice. ta je raanje iz vlage? Ima bia koja se raaju u truloj ribi, u trulom leu, u ubritu ili u kanalizaciji; to se naziva raanjem iz vlage. ta je to spontano raanje? Ima boanstava i stanovnika pakla, nekih ljudskih bia i nekih bia u niim svetovima; to se naziva spontanim raanjem. To su etiri vrste raanja. 34. "Sariputa, kada znam i vidim sve to, treba li iko da o meni kae... on e skonati u paklu."
(Pet odredita i nibbana -- ukratko)

35. "Sariputa, postoji pet odredita. Kojih pet? Pakao, ivotinjski svet, svet duhova, ljudskih bia i bogova. [15] 36. (1) Ja razumem pakao i put i stazu koja vodi ka paklu. Takoe razumem kako e se neko ko je krenuo tom stazom, posle raspada tela, posle smrti, ponovo pojaviti u stanju uskraenosti, na nesrenom odreditu, u pogibelji, u paklu. (2) Ja razumem ivotinjski svet i put i stazu koja vodi ka ivotinjskom svetu.
Takoe razumem kako e se neko ko je krenuo tom stazom, posle raspada tela, posle smrti, ponovo pojaviti u ivotinjskom svetu. (3) Ja razumem svet duhova i put i stazu koja vodi ka svetu duhova. Takoe razumem kako e se neko ko je krenuo tom stazom, posle raspada tela, posle smrti, ponovo pojaviti u svetu duhova. (4) Ja razumem svet ljudskih bia i put i stazu koja vodi ka svetu ljudskih bia. Takoe razumem kako e se neko ko je krenuo tom stazom, posle raspada tela, posle smrti, ponovo pojaviti u svetu ljudskih bia. (5) Ja razumem svet bogova i put i stazu koja vodi ka svetu bogova. Takoe razumem kako e se neko ko je krenuo tom stazom, posle raspada tela, posle smrti, ponovo pojaviti u svetu bogova. (6) Ja razumem nibbanu i put i stazu koja vodi ka nibbani. Takoe razumem kako e neko ko je krenuo tom stazom, ostvarivi je sam za sebe zahvaljujui neposrednom znanju, ovde i sada stupiti i boraviti u stanju osloboenosti uma, osloboenosti zahvaljujui mudrosti, stanju u kojem neistoa nema."
(Pet odredita i nibbana -- detaljno)

37. (1) "Obuhvativi svojim umom um druge osobe, ja tu osobu ovako razumem: 'Ova osoba se tako ponaa, tako postupa, krenula je tim putem da e se posle raspada tela, posle smrti, ponovo pojaviti u stanju uskraenosti, na nesrenom odreditu, u pogibelji, u paklu.' A kasnije, zahvaljujui boanskom oku, koje je proieno i prevazilazi ljudsko, vidim da se posle raspada tela, posle smrti, ona ponovo pojavila u stanju uskraenosti, na nesrenom odreditu, u pogibelji, u paklu i da doivljava izuzetno bolne, razdirue oseaje. Pretpostavimo da postoji rupa, dublja nego to je visina oveka, puna uarenog uglja koji ni ne gori ni ne dimi, a da se ovek oamuen i iscrpljen letnjim vruinama zaputi stazom to vodi samo u jednom smeru i to ba do one rupe sa ugljevljem. Tada bi ovek dobrog vida,
ugledavi ga, rekao: ' Ova osoba se tako ponaa, tako postupa, krenula je takvim putem da e stii ba do one rupe sa ugljevljem'; a kasnije je vidi da je pala u tu rupu sa ugljevljem i doivljava izuzetno bolne, razdirue oseaje. Isto tako, obuhvativi svojim umom um druge osobe... razdirue oseaje. 38. (2) Obuhvativi svojim umom um druge osobe, ja tu osobu ovako razumem: 'Ova osoba se tako ponaa, tako postupa, krenula je tim putem da e se posle raspada tela, posle smrti, ponovo pojaviti u ivotinjskom svetu.' A kasnije, zahvaljujui boanskom oku, koje je proieno i prevazilazi ljudsko, vidim da se posle raspada tela, posle smrti, ona ponovo pojavila u ivotinjskom svetu i da doivljava izuzetno bolne, razdirue oseaje. Pretpostavimo da postoji septika jama, dublja nego to je visina oveka, puna izmeta, a da se ovek oamuen i iscrpljen letnjim vruinama, malaksao, dehidriran i edan, zaputi stazom to vodi samo u jednom smeru i to ba do one septike jame. Tada bi ovek dobrog vida, ugledavi ga, rekao: ' Ova osoba se tako ponaa... da e stii ba do one septike jame'; a kasnije je vidi da je pala u tu jamu i doivljava izuzetno bolne, razdirue oseaje. Isto tako, obuhvativi svojim umom um druge osobe... razdirue oseaje. 39. (3) Obuhvativi svojim umom um druge osobe, ja tu osobu ovako razumem: 'Ova osoba se tako ponaa, tako postupa, krenula je tim putem da e se posle raspada tela, posle smrti, ponovo pojaviti u svetu duhova.' A kasnije... vidim da se... ponovo pojavila u svetu duhova i da doivljava veoma bolne oseaje. Pretpostavimo da postoji drvo koje raste na neravnom terenu, sa oskudnim liem i da pravi slabu hladovinu, a da se ovek oamuen i iscrpljen letnjim vruinama, malaksao, dehidriran i edan, zaputi stazom to vodi samo u jednom smeru i to ba do tog drveta. Tada bi ovek dobrog vida, ugledavi ga, rekao: ' Ova osoba se tako ponaa... da e stii ba do onog drveta'; a kasnije je vidi da sedi ili lei u hladu tog drveta i da doivljava veoma bolne oseaje. Isto tako, obuhvativi svojim umom um druge osobe... veoma bolne oseaje. 40. (4) Obuhvativi svojim umom um druge osobe, ja tu osobu ovako razumem:
'Ova osoba se tako ponaa, tako postupa, krenula je tim putem da e se posle raspada tela, posle smrti, ponovo pojaviti u svetu ljudskih bia.' A kasnije... vidim da se... ponovo pojavila meu ljudskim biima i da doivljava veoma prijatne oseaje. Pretpostavimo da postoji drvo koje raste na ravnom terenu, sa gustim liem i da pravi debelu hladovinu, a da se ovek oamuen i iscrpljen letnjim vruinama, malaksao, dehidriran i edan, zaputi stazom to vodi samo u jednom smeru i to ba do tog drveta. Tada bi ovek dobrog vida, ugledavi ga, rekao: ' Ova osoba se tako ponaa... da e stii ba do onog drveta'; a kasnije je vidi da sedi ili lei u hladu tog drveta i da doivljava veoma prijatne oseaje. Isto tako, obuhvativi svojim umom um druge osobe... veoma prijatne oseaje. 41. (5) Obuhvativi svojim umom um druge osobe, ja tu osobu ovako razumem: 'Ova osoba se tako ponaa, tako postupa, krenula je tim putem da e se posle raspada tela, posle smrti, ponovo pojaviti na srenom odreditu, u svetu bogova.' A kasnije... vidim da se... ponovo pojavila na srenom odreditu, u svetu bogova i da doivljava krajnje prijatne oseaje. Pretpostavimo da postoji kua i u njoj prostorija na spratu, omalterisana spolja i i znutra, zatvorena, osigurana reetkama, aluzinama, a u njoj leaj prekriven zastiraima, ebadima i aravima, sa prekrivaem od jelenske koe, sa baldahinom i mekim jastucima i za glavu i za noge; a da se ovek oamuen i iscrpljen letnjim vruinama, malaksao, dehidriran i edan, zaputi stazom to vodi samo u jednom smeru i to ba do te kue. Tada bi ovek dobrog vida, ugledavi ga, rekao: ' Ova osoba se tako ponaa... da e stii ba do te kue'; a kasnije je vidi da sedi ili lei u toj gornjoj sobi i da doivljava krajnje prijatne oseaje. Isto tako, obuhvativi svojim umom um druge osobe... krajnje prijatne oseaje. 42. (6) Obuhvativi svojim umom um druge osobe, ja tu osobu ovako razumem: 'Ova osoba se tako ponaa, tako postupa, krenula je tim putem da e ostvarivi ga sama za sebe zahvaljujui neposrednom znanju, ovde i sada stupiti i boraviti u stanju osloboenosti uma, osloboenosti zahvaljujui mudrosti, stanju u kojem neistoa nema..' A kasnije vidim da ostvarivi ga sama za sebe zahvaljujui
neposrednom znanju, ovde i sada stupa i boravi u stanju osloboenosti uma, osloboenosti zahvaljujui mudrosti, stanju u kojem neistoa nema i da doivljava krajnje prijatne oseaje. [16] Pretpostavimo da postoji jezero puno hladne, bistre vode, sa blago nagnutom obalom, prekrasno i u blizini guste ume, a da se ovek oamuen i iscrpljen letnjim vruinama, malaksao, dehidriran i edan, zaputi stazom to vodi samo u jednom smeru i to ba do tog jezera. Tada bi ovek dobrog vida, ugledavi ga, rekao: ' Ova osoba se tako ponaa... da e stii ba do tog jezera'; a kasnije i vidi da je uronila u to jezero, da se kupa, pije i oslobaa svake neugodnosti, malaksalosti i ei, da je izala iz vode i da sedi ili lei u umi, doivljavajui krajnje prijatne oseaje. Isto tako, obuhvativi svojim umom um druge osobe... krajnje prijatne oseaje. To su pet odredita. 43. Sariputa, kada ja znam i vidim tako, treba li iko da o meni govori: 'Asketa Gotama ne poseduje bilo kakva nadljudska stanja, nikakvo posebno znanje i vizije vredne plemenitih. Asketa Gotama poduava Dhammi, sainjenoj pukim rezonovanjem, sledei sopstveni sled pitanja ' -- ukoliko taj ko tako govori ne napusti tu tvrdnju, to stanje uma i ne odustane od takvog stanovita, tada on neizbeno, kao kad bi ga neko odneo i stavio tamo, skonava u paklu. Isto kao to bi monah ispunjen vrlinom, koncentracijom i mudrou ovde i sada uivao u konanom znanju, isto tako bi se dogodilo i u ovom sluaju, kaem, da bi takav zlonamernik ukoliko ne napusti svoju tvrdnju, to stanje uma i ne odustane od takvog stanovita, neizbeno, kao kad bi ga neko odneo i stavio tamo, skonao u paklu."
(Podvinitva Bodhisatte)
44. "Sariputa, seam se da sam ivei svetakim ivotom negovao etiri stvari. Praktikovao sam asketizam -- krajnost asketizma; praktikovao sam neosetljivost-krajnost neosetljivosti; praktikovao sam savesnost -- krajnost savesnosti; praktikovao sam osamljenost -- krajnost osamljenosti. [17]
45. Takav je bio moj asketizam, Sariputa, da sam iao nag, odbacujui konvencije, lizao dlanove, nisam odlazio kad su me pozivali, nisam se zaustavljao kad bi me zamolili; nisam prihvatao hranu koju bi mi doneli, posebno pripremili ili me pozvali na ruak; nisam primao nita iz posude, iz zdele, iz kue, iz avana, od dvoje koji jedu zajedno, od trudnice, od ene koja doji, od ene koja lee kraj mukarca, sa mesta gde se hrana javno delila, sa mesta gde je bilo pasa ili muva, nisam uzimao ni ribu ni meso, nisam pio alkohol, vino ili pivo. Drao sam se pravila da u jednoj kui uzmem jedan zalogaj; da u dve kue uzmem dva zalogaja;... da u sedam kua uzmem sedam zalogaja. iveo sam na jednom tanjiru hrane dnevno, na dva tanjira hrane dnevno... na sedam tanjira hrane dnevno; uzimao sam hranu jednom dnevno, jednom u dva dana... jednom u sedam dana i tako dalje sve do jednom u dve nedelje; istrajavao sam u praksi uzimanja hrane u odreenim intervalima. Jeo sam zeleni ili proso ili pirina ili koru ili mahovinu ili pirinanu plevu ili pirinane mekinje ili brano od sezama ili travu ili kravlji izmet. iveo sam od umskog korenja ili voa, hranio se otpalim plodovima. Oblaio sam se u kudelju, u mrtvaki pokrov, u baene krpe, u koru drveta, u kou antilope, u trake od koe antilope, u pokriva od ispletene trave, u ivotinjsko krzno, u sovina krila. upao sam sebi kosu i bradu, praktikovao sam redovno upanje kose i brade. Neprekidno sam stajao, odbijajui da sednem. uao sam bez prekida, stalno odravao uei poloaj. Napravio sam sebi leaj od trnja. iveo sam praktikujui kupanje u vodi tri puta na dan, ukljuujui vee. Tako sam na mnoge naine praktikovao muenje i umrtvljavanje tela. Takav bee moj asketizam. 46. Takva je bila moja neosetljivost, Sariputa, kao kada deblo tinduka drveta, godinama, na sebi skuplja godove i vorove, isto tako su se praina i prljavtina godinama lepili za moje telo. I nikada mi nije pala na um misao: 'Ah, bilo bi dobro da sperem sa sebe ovu prainu, ja ili neko drugi' -- nikada to nisam pomislio. Takva je bila moja neosetljivost. 47. Takva je bila moja obazrivost, Sariputa, da sam uvek pazio gde stajem idui unapred ili unazad. Bio sam pun samilosti ak i prema biima u kapljici vode,
razmiljajui: 'Neka ne povredim ni najsitnija stvorenja u pukotini tla.' Takva je bila moja obazrivost. 48. Takva je bila moja osamljenost, Sariputa, da sam zalazio u umu i boravio tamo. I kada bi naiao pastir ili obanin, neko ko skuplja travu ili granje, umar, beao bih od umarka do umarka, od gustia do gustia, od jame do jame, od humke do humke. A zato? Zato da me ne vide ili da ja ne vidim njih. Ba kao to jelen odrastao u divljini, kad spazi ljudska bia, bei od umarka do umarka, od gustia do gustia, od jame do jame, od humke do humke, isto tako sam i ja, kada bi naiao pastir ili obanin... Takva je bila moja osamljenost. 49. Otiao bih do kravlje ispae kad bi stoka bila doterana, a obanin je ostavio, hranio sam se izmetom teladi to jo sisa. I sve dok bih imao sopstvenog izmeta i urina, hranio sam se sopstvenim izmetom i urinom. Tako je izopaena bila moja ishrana. 50. I zaao bih u nekakvu zastraujuu umu i boravio tamo -- umu u kojoj bi se obinom oveku od straha kosa dizala na glavi ukoliko nije osloboen poude. I kada bi dolo "osam mraznih noi", boravio bih na otvorenom, a preko dana u umi. [18] Poslednjeg meseca sezone vruina preko dana bih boravio na otvorenom, a nou u umi. A onda mi se odjednom pojavie ovi stihovi koje nikada do tada nisam bio uo: Promrzao nou i spren danju, Sam u jezovitim umama, Nag, bez vatre kraj koje bi seo, Mudrac ipak svoje traganje nastavlja. 51. Krevet bih nainio na mestu za spaljivanje leeva, a kosti bih stavio pod glavu. A pastiri bi dolazili i pljuvali po meni, mokrili po meni, bacali ubre na mene i boli me tapovima. Pa ipak se ne seam da se ikada u mom umu javila loa misao
(mrnje) prema njima. Takvo je bilo moje boravite u ravnodunosti. 52. Sariputa, ima asketa i bramana ije uenje i nazori su ovakvi: 'Proienje dolazi putem hrane.' [19] Oni kau: 'iveemo na jednom plodu kola voke na dan' i onda jedu kola voe, jedu prah od kola voa, piju sok od kola voa i prave razne druge napitke od kola voa. Seam se da sam i ja jeo jedan plod kola voke na dan. Sariputa, ti moda misli da je taj plod u to vreme bio vei, ali nemoj tako misliti: plod je tada bio iste veliine kao i sada. A jedui jedan plod kola voke na dan moje telo postade sama kost i koa. Poto sam tako malo jeo moji udovi postadoe poput prutova bambusa ili loze. Poto sam tako malo jeo moja lea postadoe poput kamilje grbe. Poto sam tako malo jeo prljenovi moje kime trali su poput nanizanih perli. Poto sam tako malo jeo moja rebra trala su sablasno poput greda na ambaru bez krova. Poto sam tako malo jeo oi su mi upale u one duplje, nalik odsjaju vode u dubokom procepu. Poto sam tako malo jeo koa na glavi mi se smeurala i izbledela ba kao to se tikva smeura i izbledi na vetru i na suncu. Poto sam tako malo jeo stomak mi se prilepio za kimu, tako da ako bih dodirnuo kou na stomaku osetio bih i kimu, a ako bih dodirnuo kimu osetio bih i kou na stomaku. Poto sam tako malo jeo, ako bih hteo da olakam bolove tela trljajui ga rukama, dlake, onako trule u korenu, otpadale bi sa tela dok bih ga trljao. 53-55. Sariputa, ima asketa i bramana ije uenje i nazori su ovakvi: 'Proienje dolazi putem hrane.' Oni kau: 'iveemo na mahunarkama'... 'iveemo na sezamu'... 'iveemo na pirinu' i onda jedu pirina, jedu pirinano brano, piju pirinanu vodu i prave razne druge napitke od pirina. Seam se da sam i ja jeo jedno zrno pirina na dan. Sariputa, ti moda misli da je zrno pirina u to vreme bilo vee, ali nemoj tako misliti: zrno pirina je tada bilo iste veliine kao i sada. A jedui jedno zrno pirina na dan moje telo postade sama kost i koa. Poto sam tako malo jeo... dlake, onako trule u korenu, otpadale bi sa tela dok bih ga trljao. 56. Pa ipak, Sariputa, takvim ponaanjem, takvom praksom, takvim podvinitvom
nisam dostigao bilo koje nadljudsko stanje, bilo kakvu usavrenost u znanju i viziju vrednu plemenitih. Zato? Zto to nisam dostigao onu plemenitu midrost koja, kada se dostigne, jeste plemenita i oslobaajua, vodi onoga ko postupa u skladu sa njom do potpunog iskorenjivanja patnje. 57. Sariputa, ima asketa i bramana ije uenje i nazori su ovakvi: 'Proienje dolazi putem preporaanja'. Ali nemogue je pronai svet u kojem se ve nisam preporodio na ovom dugom putu, izuzev bogova istih boravita, jer da sam se preporodio kao boanstvo u istim boravitima, nikada se vie ne bih vratio na ovaj svet. [20] 58. Ima asketa i bramana ije uenje i nazori su ovakvi: 'Proienje dolazi putem (neke odreene vrste) preporaanja'. Ali nemogue je pronai svet u kojem se ve nisam preporodio na ovom dugom putu, izuzev bogova istih boravita. 59. Ima asketa i bramana ije uenje i nazori su ovakvi: 'Proienje dolazi putem (neke odreene vrste) boravita'. Ali nemogue je pronai boravite na kojem se ve nisam preporodio na ovom dugom putu, izuzev bogova istih boravita. 60. Ima asketa i bramana ije uenje i nazori su ovakvi: 'Proienje dolazi putem rtvovanja'. Ali nemogue je pronai vrstu rtve koju ve nisam prineo na ovom dugom putu, onda kada sam bio krunisani kralj ili braman. 61. Ima asketa i bramana ije uenje i nazori su ovakvi: 'Proienje dolazi putem oboavanja vatre'. Ali nemogue je pronai vrstu vatre koju ve nisam oboavao na ovom dugom putu, onda kada sam bio krunisani kralj ili braman. 62. Sariputa, ima asketa i bramana ije uenje i nazori su ovakvi: 'Sve dok je taj dobri ovek jo uvek mlad, crnokosi mladi obdaren blaenstvom mladosti, u naponu snage, sve dotle je on savren u svojoj mudrosti. Ali kada taj dobri ovek ostari, stavi na lea breme godina, poodmakne stazom ivota i stigne do njegovog poslednjeg stupnja, kada ima osamdeset, devedeset ili sto godina, tada je sjaj
njegove mudrosti izgubljen'. Ali ne treba tako misliti. Ja sam sada star, na leima mi je breme godina, poodmakao sam stazom ivota i stigao sam do njegovog poslednjeg stupnja: osamdeset mi je godina. I pretpostavimo da sam imao etiri sledbenika od po sto godina, savrene u sabranosti, pamenju i sjaju mudrosti. [21] Ba kao to vet strelac, izveban i proveren, lako moe da pogodi zrak svetlosti to se probija kroz senku palme, pretpostavimo da su oni tako usavreni u sabranosti, pamenju i sjaju mudrosti. Pretpostavimo, dalje, da su me oni neprekidno ispitivali o etiri temelja sabranosti i da sam im ja odgovarao, a oni pamtili svaki odgovor i nikada nisu postavljali dopunska pitanja ili pravili pauzu sem da jedu, piju, obave nudu i odmore se kako bi odagnali umor i pospanost. Pa ipak se Tathagatino izlaganje o Dhammi, njegovo objanjavanje faktora Dhamme i njegovi odgovori na pitanja ne bi jo okonali, nego bi u meuvremenu ta etiri moja sledbenika, stogodinjaka, umrla poto navre svojih sto godina. Sariputa, ak i ako bude morao da me nosi do kreveta, ak i tada nee biti promenjen sjaj Tathagatine mudrosti. 63. Ispravno govorei, ako bi se za bilo koga moglo rei: 'Bie nepodlono obmani pojavilo se u ovome svetu na dobrobiti i sreu mnogih, iz samilosti za ovaj svet, za dobro, blagostanje i sreu bogova i ljudskih bia', onda bi se s pravom za mene moglo to rei." 64. A tom prilikom je potovani Nagasamala stajao iza Blaenog, hladei ga lepezom. [22] Tada on ree Blaenom: "Velianstveno je, potovani gospodine, udesno je! Dok sam sluao ovaj govor o Dhammi, kosa mi se digla na glavi. Potovani gospodine, kako se zove ovaj govor o Dhammi?" "Ako je tako, Nagasamala, moe ovaj govor o Dhammi zapamtiti kao 'Govor od kojeg se kosa die na glavi'." [23] Tako ree Blaeni. A potovani Nagasamala be[e zadovoljan i ushien reima Blaenog.
Beleke
1. Pria o Sunakhatinom naputanju reda nalazi se i u Patika sutta (DN 24). On je postao nezadovoljan Budom i napustio je monaku zajednicu zato to Buda nije hteo da pred njegovim oima izvede neko udo ili da mu objasni gde je poetak svih stvari. On je takoe pokazivao veliko divljenje prema onima koji su muili svoje telo i verovatno je prebacivao Budi to sledi "srednji put", odbacujui takvu krajnost kao beskorisnu. [Natrag] 2. Nadljudska stanja (uttari manussadhamma) jesu stanja, vrline ili postignua via od obinih ljudskih vrlina obuhvaena sa deset povoljnih naina delovanja; ona ukljuuju zadubljena (jhana) neposredna znanja (abhia), puteve i plodove. "Izvrsnost znanja i vienja vredna plemenitih" (alamariyaana-dassanavisesa), jeste izraz koji se esto sree u suttama, a oznaava stupnjeve meditativnog znanja karakteristine za usavrenog pojedinca. U ovom kontekstu, prema Komentaru, on oznaava zapravo transcendentni put Budin, koji Sunakhata porie. [Natrag] 3. Njegova kritika se sastoji u tome da Buda poduava neemu to je skovao u svojoj glavi, a ne neemu to je ostvario putem mudrosti koja nadilazi ovaj svet. Oigledno, Sunakhata veruje da je upuivanje ka potpunom iskorenjivanju patnje, kao cilju, nie vredno od pribavljanja udesnih moi. [Natrag] 4. Svi delovi koji slede imaju cilj da pobiju Sunakhatinu optubu protiv Bude. Odeljci 6-8 pokrivaju prva tri od est direktnih znanja, a poslednja tri se javljaju kao poslednje od deset Tathagatinih moi. Ovo drugo, prema Komentaru, treba razumeti kao moi znanja (anabala) i koje su posedovali svi Bude kao rezultat nagomilanih zasluga. Vibhanga, deo Abhidhamma pitake, daje njihovu razraenu analizu, a njihova sutina izlae se u narednim belekama. [Natrag]
5. Komentar: "Toak Brame (brahmacakka) jeste vrhunski, najbolji, najizvrsniji toak, toak Dhamme (dhammacakka). On ima svoja dva aspekta: znanje pronicanja (pativedhaana) i znanje poduavanja (desanaana). Znanje pronicanja, kojim Buda pronie u istinu Dhamme, nastalo je zahvaljujui mudrosti i vodi do postizanja plemenitog ploda za samoga sebe; znanje poduavanja, zahvaljujui kojem je Buda u stanju da savreno izlae Dhammu drugima, nastalo je zahvaljujui saoseanju i vodi druge do postizanja plemenitog ploda." [Natrag] 6. Komentar tumai thana kao uzrok ili osnovu (karana) i objanjava: "Te i te dhamme su uzroci (hetu), uslovi (paccaya), za nastanak takvih i takvih dhamma: to je atthana. Znajui to, on razume thana kao thana, a atthana kao atthana (tj. uzrono nastajanje kao uzrono nastajanje, a ne-uzrono nastajanje kao neuzrono nastajanje)." Komentar takoe ukazuje na razliita tumaenja u Vibhangi, oigledno smatrajui oba objanjenja kao prihvatljiva. Vbh. odlomak 809 objanjava ovo znanje u vezi sa MN 115 kao Budino znanje o tome ta je mogue i ta je nemogue, tj. nemogue je da osoba koja poseduje ispravno razumevanje smatra bilo koje sastojke kao trajne ili kao izvor zadovoljstva, niti kao neto to ima trajnu sutinu, dok je mogue da e obian ovek gledati na stvari na takav, pogrean nain. Nemogue je za onoga ko poseduje ispravno razumevanje da poini pet najveih zlodela (ubistvo majke, ubistvo oca, ubistvo arahanta, ranjavanje Bude, izazivanje raskola u Sanghi) dok je za obinog oveka mogue da poini takva zlodela itd. [Natrag] 7. Vbh. odlomak 810: "Otuda Tathagata shvata da postoje neki loi postupci koji ne donose plodove jer su u tome spreeni srenim preporaanjem, srenim telom, srenim vremenom, srenim naporom, dok ima loih postupaka koji donose plod zahvaljujui nesrenom preporaanju itd. Ima i dobrih postupaka koji ne donose plodove jer su u tome spreeni nesrenim preporaanjem itd., dok ima dobrih postupaka koji donose plod zahvaljujui srenom preporaanju itd." (skraeno).
[Natrag] 8. Vbh. odlomak 811: "Otuda Tathagata shvata ovako: 'To je put, to je praksa koja vodi do pakla, do ivotinjskog sveta, do sveta duhova, do sveta ljudi, do sveta bogova, do izbavljenja'." To znanje bie detaljnije objanjeno nie u odeljcima 3542. [Natrag] 9. Vbh. odlomak 812: "Tathagata shvata razliite sastojke, razliita ula, razliite elemente; on shvata razliite svetove koji imaju mnotvo elemenata, razliitih elemenata" [Natrag] 10. Vbh. odlomak 813: "Tathagata razume da bia imaju nie i vie sklonosti i da tee ka onima koji poseduju sline sklonosti" (skraeno). [Natrag] 11. Vbh. odlomci 814-27 daju detaljnu analizu. Komentar odreuje znaenje saetije kao Tathagatino znanje o veoj ili manjoj sposobnosti bia vezanih za: veru, energinost, sabranost, koncentraciju i mudrost. [Natrag] 12. Vbh. odlomak 828: "Prljanje (sankilesa) jeste stanje koje lii na izopaavanju; proiavanje (vodana) jeste stanje koje lii na usavravanje; uobliavanje (vutthana) je i proiavanje i uzdizanje na osnovu nekog postignua. Osam osloboenja (vimokkha) se nabrajaju, na primer u DN 15/ii,70-71 i obuhvataju tri osloboenja koja pripadaju materijalnoj sferi, etiri nematerijalna osloboenja i prestanak opaaja i oseaja. Devet postignua (samapatti) jesu etiri zadubljenja (jhana), etiri nematerijalna postignua i utrnue. [Natrag] 13. Izraz yathabhatam nikkhitto evam niraye je zapetljan; tumaenje ovde dato sledi Komentar: "Bie smeten u pakao kao kad bi ga uvari pakla zgrabili i odvukli tamo." Premda takva sudbina moe zvuati prestroga samo zbog ogovaranja, treba imati na umu da on, umom ispunjenim mrnjom, ocrnjuje potpuno prosvetljenog Budu i namera mu je pri tome da obeshrabri druge od stupanja na put koji bi ih mogao odvesti do potpunog oslobaanja od patnje. [Natrag]
14. etiri vrste neustraivosti (vesarajja: takoe se prevode i kao "temelji samopouzdanja") mogu se podeliti na dva para. Prvi par odnosi se uglavnom na unutranje kvalitete Bude, njegovo postizanje linog savrenstva, dok se drugi par tie onog spoljanjeg i u vezi je prvenstveno sa njegovim kvalitetima kao uitelja. Prva neustraivost potvruje njegovo postignue potpunog prosvetljenja i uklanjanje svega to bi moglo da ga ogranii u znanju; ona ukazuje na njegovo sveznalatvo (sabbautaana). Druga podvlai njegovu potpunu istotu zahvaljujui uklanjanju neistoa; ona ukazuje na njegovo dostizanje stanja svetosti. Trea znai da Budino razumevanje svih prepreka ka cilju jeste potpuno, dok etvrta potvruje delotvornost Dhamme u ostvarenju cilja koji zagovara, naime to da ona vodi onoga ko je praktikuje do potpunog izbavljenja od patnje. [Natrag] 15. U kasnijoj budistikoj tradiciji asure, titani ili "anti-bogovi" dodati su kao posebna sfera kako bi nainili "est odredita" poznata iz tibetanskog Toka ivota. [Natrag] 16. Komentar: Iako je opis isti kao i opis blaenstva nebeskog sveta, znaenje je drugaije. Jer blaenstvo nebeskog sveta nije zapravo naroito prijatno, jer groznice poude itd. tu jo uvek postoje. Ali blaenstvo nibbane je naroito prijatno, zahvaljujui izleenju svake vrste groznice. [Natrag] 17. Komentar objanjava kako je Buda na ovom mestu izloio priu o svojim nekadanjim asketskim praksama samo zato to Sunakhata gaji divljenje prema ekstremnom asketizmu (kao to se vidi iz Patika sutte) i Buda je eleo da stavi do znanja da ne postoji iko ko se moe meriti sa njim u takvim podvinitvu. Odeljci 44-56 oigledno opisuju postupke Bodhisatve tokom est godina njegovog eksperimentisanja sa muenjem tela, dok se u odeljcima 57-61vraa na raniji ivot tragaa za prosvetljenjem. [Natrag]
18. "Osam mraznih noi" je redovna vremenska pojava koja se dogaa u junoj Aziji krajem decembra ili poetkom januara. [Natrag] 19. To jest, smatraju da se bia proiavaju smanjujui koliinu hrane koju jedu. [Natrag] 20. Preporaanje u istim boravitima (suddhavasa) mogue je samo za one koji su postigli stupanj "ne-povratnika". [Natrag] 21. Pali izrazi za ova etiri pojma su: sati, gati, dhiti, paaveyyattiya. Komentar objanjava sati kao sposobnost da se razumeju stotine ili hiljade rei u trenutku dok se izgovaraju; gati, sposobnost da se one sakupe i zadre u umu; dhiti, sposobnost da se ponovo recituje ono to je bilo shvaeno i zadrano a paaveyyattiya, sposobnost da se razlui znaenje i logika tih izraza. [Natrag] 22. Potovani Nagasamala bio je lini pratilac Budin tokom prvih dvadeset godina njegovog propovedanja. [Natrag] 23. Lomahamsanapariyaya. Ova sutta se pominje ovim imenom u Milindapaha, str. 398 i u komentaru za Digha nikayu. [Natrag]
MN 18: Madhupindika sutta
Home ---\\
Tipitaka ---\\
Majjhima nikaya 18
Madhupindika sutta Govor o upu meda

Uvodna napomena: Thanissaro Bhikkhu
Napomena
Ovaj govor ima centralno mesto u ranoj budistikoj analizi konflikta. Kao to se moe oekivati, krivica za konflikt lei u nama, u loim navikama uma, pre nego negde izvan nas. U ovom sluaju, krivac je papaa. Naalost, nijedan od ranih tekstova ne daje jasnu definiciju ta re papaa tano znai, te je teko pronai ekvivalent za ovaj termin. Meutim, ti tekstovi daju jasnu analizu kako papaa nastaje, kako vodi do konflikta i kako se moe okonati. U krajnjoj analizi ovo su bitna pitanja -- vie nego precizna definicija termin -- pa emo se njima prvo pozabaviti pre nego to predloimo ekvivalente za ovu re. Tri odeljka u govorima -- DN 21, MN 18, and Sn IV.11 -- ocrtavaju kauzalne
procese koji izazivaju nastanak papae i onda vode ka konfliktu. Poto je budistika analiza kauzalnosti generalno nelinearna, sa dosta prostora za povratne petlje, ove mape se razlikuju u nekim svojim detaljima. U DN 21, ta mapa glasi ovako: opaanja i kategorije papae > razmiljanje > elja > privlano-ineprivlano > zavist i krtost > suparnitvo i neprijateljstvo U Sn IV.11, put je manje linearan i moe se saeti ovako: opaaj > kategorije papae opaaj > ime i lik > kontakt > privlano i neprivlano > elja > prijatno-i-neprijatno > tvrdiluk/neprijateljstvo/svae/rasprave U MN 18 ovaj put je sledei: ulni kontakt > oseaj > opaaj > razmiljanje > opaaji i kategorije papae U ovom poslednjem sluaju, meutim, ogoljena struktura ne ukazuje na neke vane implikacije naina na koji se taj proces odvija. U jednom veem odlomku analiza poinje bezlinim tonom: Na osnovu oka i oblika, svest o vienom se javlja [slino je sa ostalim organima ula]. Taka u kojoj se ovo troje ukrtaju jeste ulni kontakt. Sa kontaktom kao nunim uslovom nastaje i oseaj. Poevi od oseaja, u igru ulazi pojam "initelja" -- u ovom sluaju onoga ko osea -- koji utie na "objekte": Ono to oseamo, to i opaamo (prepoznavanje). Ono to opaamo, o
tome i razmiljamo. Ono o emu razmiljamo, to i "papaizujemo" Putem ovog procesa papae inilac postaje rtvom sopstvenog obrasca miljenja. Na osnovu onoga to "papaizujemo", opaanja i kategorije papae nas saleu u vezi sa prolim, sadanjim i buduim oblicima raspoznatljivih okom [isto tako i za ostala ula]. Koja su to opaanja i kategorije koje saleu onoga ko "papaizuje"? Sn IV.14 kae da koren kategorija papae jeste stav: "Ja sam mislilac." Iz te samorefleksivne misli -- u kojoj postajemo "sopstvo", ono to korespondira pojmu "ja" -- vei broj kategorija moe se izvesti: bie/ne-bie, ja/ne-ja, moje/ne-moje, inilac/onaj kome se ini, oznaavalac/oznaeno. Kada jednom nae sopstvo postane jedna od ovih kategorija, nemogue je da nas ne preplave opaanja i kategorije izvedene iz ovih osnovnih distinkcija. Kada postoji oseaj identifikacije sa neim to se doivljava, zasnovan na oseanjima to se javljaju na osnovu ulnog kontakta, tada e neka oseanja biti privlana -- vredna da se pridobiju za sebe -- a druga e izgledati nepoeljna -- vredna da se odgurnu od sebe. Iz ovoga izrasta elja, koja se sukobljava sa eljama drugih koji su takoe u domenu papae. Na taj nain unutranje komplikacije raaju spoljanji sukob. Kako se ovaj proces moe zaustaviti? Kroz promenu percepcije, zasnovanu na nainu na koji prilazimo oseanjima, i to koristei kategorije odgovarajue panje [videti MN 2]. Kao to Buda kae u DN 21, umesto da na oseaj gledamo kao na neto to je privlano ili odbojno, trebalo bi ga posmatrati kao deo jednog uzronog procesa: kada sledimo neki oseaj, da li se u naem umu umnoavaju povoljna ili nepovoljna svojstva? Ako se povoljna svojstva umnoavaju, tada moemo slediti taj oseaj. Ako se nepovoljna svojstva umnoavaju, tada ga ne treba slediti. Kada uporeujete oseaje koji vode do povoljnih svojstava, posmatrajte koji su rafiniraniji: oni koji su osloboeni razmiljanja (usmerene misli) i vrednovanja, kao kod viih stupnjeva mentalnog zadubljenja (jhana). Kada ih opazite, postoji
sklonost da teite tim rafiniranijim oseajima, a to je vezano za in razmiljanja i, prema MN 18, daje osnovu za papau. Sledei ovaj program, pojam inioca i rtve je izbegnut, kao i samorefleksivno razmiljanje uopte. ostaje samo analiza proces uzrok-posledica. Jo uvek koristimo dihotomije - razlikujemo izmeu povoljnog i nepovoljnog (i bola/ne-bola, kao posledice nepovoljnih i povoljnih svojstava) -- ali te distinkcije su izmeu procesa, a ne stvari. Tako naa analiza izbegava onaj tip razmiljanja koje, prema DN 21, zavisi od opaanja i kategorija papae, pa je na taj nain raskinut zaarani krug u kojem razmiljanje i papaa beskrajno hrane jedno drugo. Na kraju, sledei ovaj program na sve viem nivou rafiniranosti i to kroz sve vie nivoe mentalnog zadubljenja, nalazimo sve manje sklonosti i uitka u est ula i mentalnim procesima na njima zasnovanim. Sa ovim oseanjem otrenjenja procesi oseanja i misli su stiani i nainjen je prodor ka nestanku podruja est ula. Kada ta podruja nestanu, ostaje li ita drugo? Potovani Sariputa, u AN IV.173, upozorava nas da ne postavljamo to pitanje da li neto ostaje ili ne ostaje, da li i-ostaje-i-ne ostaje ili niti ostaje-niti-ne ostaje u tom podruju, jer to znai da "papaizujemo" ono to je osloboeno papae. Meutim, ovo podruje ne znai i potpuno ponitavanje iskustva. To je ona vrsta iskustva koje DN 11 naziva sveu bez svojstva, svetla posvuda, tamo gde voda, zemlja, vatra i vetar nemaju oslonca, gde su dugo/kratko, grubo/fino, svetlo/mrano, ime/lik prestali da postoje. To je plod puta arahanta -- puta koji koristi dihotomije, ali iji je plod izvan njih. Uvianje da se konflikt moe prevazii jedino dostizanjem stanja arahanta moe izgledati prilino obeshrabrujue, ali je vano primetiti da se sleenjem puta preporuenog u DN 21 -- uenjem da se izbegava baratanje bilo kakvim pojmom "sopstva" i uenjem da se na oseanja gleda ne kao na stvari, ve kao na delove jednog uzronog procesa koji utie na svojstva uma -- osnova papae se postepeno potkopava i sve je manje i manje prilike za konflikt. Sleenjem tog
puta, plod dozreva od poetka do kraja. Prevoenje termina papaa: Kako je jedan autor primetio, termin papaa u indijskoj misli ima itav niz znaenja, a samo jedno je konstantno: u budistikom filozofskom diskursu ona nosi negativne konotacije, obino vezane za falsifikovanje i iskrivljavanje. Sama re izvedena je iz korena koji znai difuznost, rasprenost, bujanje. Pali komentari definiu papacu tako da pokriva tri vrste misli: elju, obmanu i ubeenja. Oni takoe napominju da joj je funkcija da uspori um u njegovom bekstvu od samsare. I, kao to je naa analiza pokazala, jedna od funkcija joj je da stvara pogubne distinkcije i nepotrebna pitanja. Zbog svega ovoga, odluili smo se da je prevodim sa "komplikacija", mada bi i neke od sledeih mogunosti mogle biti prihvatljive: samorefleksivno razmiljanje, postvarivanje, bujanje, preterivanje, razrada, iskrivljavanje.
Ovako sam uo. Jednom je Blaeni boravio u plemenu Sakja, blizu Kapilavatua, u parku banjana. Onda u rano jutro, ogrnuvi svoj ogrta i uzevi zdelu, otide on do Kapilavatua u proenje hrane. Poto je isprosio hranu u Kapilavatuu, poto je jeo, vraajui se otide do Velike ume da provede osatatak dana. Kada je zaao u Veliku umu sede u podnoje jednoga drveta. Dandapani ("tap-u-ruci") iz plemena Sakja, etajui i tumarajui, takoe zae u Veliku umu. I poto je zaao u Veliku umu ode on onamo gde je Blaeni sedeo u podnoju drveta. Stigavi, on razmeni utive pozdrave sa njim. Poto su razmenili prijateljke pozdrave i utivosti, stade on sa strane. dok je tako stajao ree on Blaenome: "Koje je uenje ovoga askete? ta on objavljuje?" "Onu vrstu uenja, prijatelju, sa kojim prestajemo da se neprestano svaamo sa bilo kime na ovome svetu sa njegovim boanstvima, Marama, Bramama, sa njegovim asketama i svetenicima, kraljevimo i obinim svetom, ono [uenje] gde opaaji ne lee skiveni u bramanu koji ostaje odvojen od ulnih zadovoljstava,
osloboen je zbunjenosti, nesigurnost mu uklonjena, lien je udnje za novim roenjem i ne-roenjem. Takvo je moje uenje, to ja objavljujem." Kada ovo bi reeno, Dandapani iz plemena Sakja -- drmajui glavom, palacajui jezikom, diui obrve tako da mu se koa na elu nabirala -- otide oslanjajui se na svoj tap. Onda, kad pade vee, Blaeni izae iz osame i otie do parka banjana. Stigavi, sede na unapred pripremljeno sedite. Dok je tako sedeo, ispria on monasima ta se dogodilo. I kad to bi izreeno, jedan monah se obrati Blaenome: "Gospodine, koje je to uenje sa kojim prestajemo da se neprestano svaamo sa bilo kime na ovome svetu sa njegovim boanstvima, Marama, Bramama, sa njegovim asketama i svetenicima, kraljevimo i obinim svetom; gde opaaji ne lee skiveni u bramanu koji ostaje odvojen od ulnih zadovoljstava, osloboen je zbunjenosti, nesigurnost mu uklonjena, lien je udnje za novim roenjem i ne-roenjem?" "Ako, monae, u pogledu uzroka zbog kojeg opaaji i kategorije komplikovanja zaokupljaju neku osobu, nema u njoj nieg to bi ih moglo prihvatiti, u njima uivati ili ostati za njih vezano, onda je to kraj onih skrivenih sklonosti ka strasti, iritiranosti, ubeenjima, neizvesnosti, obmani, strau za postojanjem i ka neznanju. To je kraj uzimanja toljage i oruja, rasprava, svaa, prepiranja, optuivanja, spletkarenja i pogrenog govora. Tu te loe, nepovoljne stvari nestaju bez ostatka." Tako ree Blaeni. I poto je to izrekao, Takodoavi ustade sa svog sedita i otide do svog boravita. I nedugo poto je Blaeni otiao ovakva se misao javi monasima: "Ovaj kratki iskaz Blaenoga, posle kojeg je otiao do svog boravita a da nije detaljnije objasnio znaenje -- tj. "Ako u pogledu uzroka zbog kojeg opaaji i kategorije komplikovanja zaokupljaju neku osobu, nema u njoj nieg to bi ih moglo prihvatiti... tu te loe, nepovoljne stvari nestaju bez ostatka: ko bi mogao analizirati detaljno znaenje tog kratkog iskaza?" Onda ovako pomislie:
"Potovanog Mahakaanu je hvalio Uitelj i njega cene njegovi saputnici u svetakom ivotu. On je u stanju da detaljno razloi znaenje tog kratkog iskaza. Kako bi bilo da odemo do njega i, kad stignemo, podrobno ga ispitamo?" Tako monasi odoe do potovanog Mahakaane i, kad su stigli razmenie utive pozdrave sa njim. Poto su razmenili prijateljske pozdrave i utivosti, sedoe sa strane. Dok su tako sedeli ispriae mu ta se desilo i dodadoe: "Neka potovani Mahakaana analizira znaenje." [A ovaj odgovori:] "Prijatelji, to je kao da je oveku potrebna sr drveta, traga za njome, tumara u potrazi za njime -- prelazi preko korena i stabla drveta gde ima sri -- a zamilja da sr treba traiti meu njegovim granama i liem. Tako je i sa vama koji ste -- preskoili Blaenoga onda kad ste bili licem u lice sa njime, Uiteljem -- te zamiljate da mene treba pitati o toj stvari. Jer Blaeni zna, on vidi. On je oko, on je znanje, on je Dhamma, on je Brama. On je govornik, objavitelj, tuma znaenja, vodi u besmrtnost, gospodar Dhamme, Tathagata. Bio je trenutak kad je trebalo njega da pitate o tome. I kako god da je odgovorio, tako je to trebalo i da zapamtite." "Da, prijatelju Mahakaano: Blaeni zna, on vidi. On je oko, on je znanje, on je Dhamma, on je Brama. On je govornik, objavitelj, tuma znaenja, vodi u besmrtnost, gospodar Dhamme, Tathagata. Bio je trenutak kad je trebalo njega da pitamo o tome. I kako god da je odgovorio, tako je to trebalo i da zapamtimo. Ali tebe je hvalio Uitelj i tebe cene tvoji saputnici u svetakom ivotu. Ti si u stanju da detaljno razloi znaenje tog kratkog iskaza. Razloi ga, potovani Mahakaano!" "U tom sluaju, prijatelji moji, posluajte i dobro obratite panju. Govoriu vam." "Kako ti kae, prijatelju," odgovorie monasi. Potovani Mahakaana ovo ree: "U vezi sa kratkim iskazom Blaenog, posle kojeg
je otiao u svoje boravite a da nije detaljnije objasnio znaenje -- tj. 'Ako u pogledu uzroka zbog kojeg opaaji i kategorije komplikovanja zaokupljaju neku osobu, nema u njoj nieg to bi ih moglo prihvatiti, u njima uivati ili ostati za njih vezano, onda je to kraj onih skrivenih sklonosti ka strasti, iritiranosti, ubeenjima, neizvesnosti, obmani, strau za postojanjem i ka neznanju. To je kraj uzimanja toljage i oruja, rasprava, svaa, prepiranja, optuivanja, spletkarenja i pogrenog govora. Tu te loe, nepovoljne stvari nestaju bez ostatka.' -- ja njegovo detaljno znaenje ovako razumem: Na osnovu oka i oblik nastaje svest o vienom. Taka u kojoj se ovo troje ukrtaju jeste ulni kontakt. Sa kontaktom kao nunim uslovom nastaje i oseaj. Ono to oseamo, to i opaamo (prepoznavanje). Ono to opaamo, o tome i razmiljamo. Ono o emu razmiljamo, to i komplikujemo. Na osnovu onoga to komplikujemo, opaanja i kategorije komplikovanja nas saleu u vezi sa prolim, sadanjim i buduim oblicima raspoznatljivih okom. Na osnovu uha i zvukova nastaje svest o utom... Na osnovu nosa i miris nastaje svest o omirisanom... Na osnovu jezika i ukus nastaje svest o okuenom... Na osnovu tela i taktilnih senzacija nastaje svest o telu... Na osnu uma i ideja nastaje svest o umu. Taka u kojoj se ovo troje ukrtaju jeste ulni kontakt. Sa kontaktom kao nunim uslovom nastaje i oseaj. Ono to oseamo, to i opaamo (prepoznavanje). Ono to opaamo, o tome i razmiljamo. Ono o emu razmiljamo, to i komplikujemo. Na osnovu onoga to komplikujemo, opaanja i kategorije komplikovanja nas saleu u vezi sa prolim, sadanjim i buduim idejama saznatljivih putem uma.
A onda, tamo gde je oko, gde su oblici, gde je svest o vienom, mogue je da ocrtamo ocrtavanje ulnog kontakta.[1] Tamo gde je ocrtavanje ulnog kontakta mogue je da ocrtamo ocrtavanje opaaja. Tamo gde je ocrtavanje opaaja mogue je da ocrtamo ocrtavanje oseaja. Tamo gde je ocrtavanje oseaja mogue je da ocrtamo ocrtavanje razmiljanja. Tamo gde je ocrtavanje razmiljanja mogue je da ocrtamo ocrtavanje bivanja preplavljen opaajima i kategorijama komplikovanja. Tamo gde je uvo... Tamo gde je nos.. Tamo gde je jezik... Tamo gde je telo... Tamo gde je um, gde su ideje, gde je svest o umu, mogue je da ocrtamo ocrtavanje ulnog kontakta. Tamo gde je ocrtavanje ulnog kontakta mogue je da ocrtamo ocrtavanje opaaja. Tamo gde je ocrtavanje opaaja mogue je da ocrtamo ocrtavanje oseaja. Tamo gde je ocrtavanje oseaja mogue je da ocrtamo ocrtavanje razmiljanja. Tamo gde je ocrtavanje razmiljanja mogue je da ocrtamo ocrtavanje bivanja preplavljen opaajima i kategorijama komplikovanja. A tamo gde nema oka, gde nema oblika, gde nema svesti o vienom, nemogue je da ocrtamo ocrtavanje ulnog kontakta. Tamo gde nema ocrtavanja ulnog kontakta nemogue je da ocrtamo ocrtavanje opaaja. Tamo gde nema ocrtavanje opaaja nemogue je da ocrtamo ocrtavanje oseaja. Tamo gde nema ocrtavanja oseaja nemogue je da ocrtamo ocrtavanje razmiljanja. Tamo gde nema ocrtavanja razmiljanja nemogue je da ocrtamo ocrtavanje bivanja preplavljen opaajima i kategorijama komplikovanja.
Tamo gde nema uva... Tamo gde nema nosa... Tamo gde nema jezika... Tamo gde nema tela... Tamo gde nema intelekta, gde nema ideja, gde nema svesti o miljenom, tamo je nemogue ocrtamo ocrtavanje ulnog kontakta. Tamo gde nema ocrtavanja ulnog kontakta nemogue je da ocrtamo ocrtavanje opaaja. Tamo gde nema ocrtavanje opaaja nemogue je da ocrtamo ocrtavanje oseaja. Tamo gde nema ocrtavanja oseaja nemogue je da ocrtamo ocrtavanje razmiljanja. Tamo gde nema ocrtavanja razmiljanja nemogue je da ocrtamo ocrtavanje bivanja preplavljen opaajima i kategorijama komplikovanja. Dakle, u vezi sa kratkom tvrdnjom koju je izneo Blaeni, posle kojeg je otiao do svog boravita bez detaljnijeg analiziranja -- tj. 'Ako u pogledu uzroka zbog kojeg opaaji i kategorije komplikovanja zaokupljaju neku osobu, nema u njoj nieg to bi ih moglo prihvatiti, u njima uivati ili ostati za njih vezano, onda je to kraj onih skrivenih sklonosti ka strasti, iritiranosti, ubeenjima, neizvesnosti, obmani, strau za postojanjem i ka neznanju. To je kraj uzimanja toljage i oruja, rasprava, svaa, prepiranja, optuivanja, spletkarenja i pogrenog govora. Tu te loe, nepovoljne stvari nestaju bez ostatka' -- tako ja razumem njeno detaljno znaenje. A sada, ako eli, otii do Blaenog i upitaj ga o ovoj stvari. Kako god da ti on na to odgovori, to bi trebalo da zapamti." Na to monasi, ushieni i odobravajui rei Mahakaane, ustadoe sa svojih sedita i odoe do Blaenoga. Poto stigoe, poklonie mu se i sedoe sa strane. Dok su tako sedeli oni [mu rekoe ta se dogodilo poto je otiao u svoje boravite i zavrie reima] "Tada je potovani Mahakaana analizirao ove rei, tvrdnje i izraze."
"Mahakaana je mudar, monasi. One je osoba sa velikim uvidom. Ako biste mene pitali o toj stvari, ja bih vam odgovorio na isti nain kao to je i on. Takvoo je znaenje mog kratkog iskaza. Tako treba da ga zapamtite." Kada ovo bi reeno, potovani Ananda ree Blaenome: "Gospodine, to je kao kada bi ovek -- savladan glau, slabou i eu -- naiao na up meda. Odakle god bi iz njega zahvatio i probao, osetio bi sladak, okrepljujui ukus. Na isti nain, gde god da monah izvebane panje istraivao svojim uvidom ovaj govor o Dhammi, osetio bi zadovoljstvo, osetio bi poverenje. Kakav da bude naziv ovog govora o Dhammi?" "Onda, Ananda, moe ovaj govor o Dhammi zapamtiti kao 'Govor o upu meda'." Tako ree Blaeni. Zadovoljan, potovani Ananda se obradova reima Blaenog.
Beleka: 1 Artificijelnost ove fraze -- "ocrtati ocrtavanje" -- ini se namernom. Ona istie lukavstvo sadrano u procesu kojim um, izdvajajui neke dogaaje, prebraava ih u samostalne entitete. [Natrag]
Videti takoe: DN 21; AN III.72; Sn IV.8.
MN 20: Vitakkasanthana sutta
Home ---\\
Tipitaka ---\\
Majjhima nikaya 20
Vitakkasanthana sutta Uklanjanje ometajuih misli
Ovak osam uo. Jednom je prilikom boravi Blaeni u Savatiju, u etinom gaju, Anatapindikinom manastiru. Tu se on obrati monasima: "Monasi!" "Da, gospodine", odgovorie monasi. A Blaeni ree: "Za onoga ko tei proienju svesti, pet je stvari o kojima bi u pravoj prilici trebalo da razmilja. Kojih pet? Ima sluajeva kada se loe, tetne misli -- vezane za elju, mrnju i obmanutost -jave u monahu dok govori ili slua o nekoj temi i tada bi on trebalo da se okrene nekoj drugoj temi, odvojenoj od prvobitne, a povezanoj sa onim to je korisno. I kada se on okrene nekoj drugoj temi, odvojenoj od prvobitne, a povezanoj sa onim
to je korisno, tada one loe, tetne misli -- vezane za elju, mrnju i obmanutost -- bivaju naputene i lagano blede. Naputajui ih, monahov um se uvruje, smiruje, postaje jedinstven i skoncentrisan. Ba kao to veti drvodelja ili njegov pomonik koristi mali klin da izbije, istera i izvue onaj vei, na isti nain ako se loe, tetne misli -- vezane za elju, mrnju i obmanutost -- jave u monahu dok govori ili slua o nekoj temi, tada bi on trebalo da se okrene nekoj drugoj temi, odvojenoj od prvobitne, a povezanoj sa onim to je korisno. I kada se on okrene nekoj drugoj temi, odvojenoj od prvobitne, a povezanoj sa onim to je korisno, tada one loe, tetne misli -- vezane za elju, mrnju i obmanutost -- bivaju naputene i lagano blede. Naputajui ih, monahov um se uvruje, smiruje, postaje jedinstven i skoncentrisan. Ako se loe, tetne misli -- vezane za elju, mrnju i obmanutost -- jo uvek javljaju u monahu iako se okrenuo nekoj drugoj temi, povezanoj sa onim to je korisno, tada bi on trebalo da analizira nedostatke tih misli: 'Zaista, ove su moje misli tetne, ove moje misli zasluuju prekor, ove moje misli donose na kraju patnju'. I dok tako analizira nedostatke tih misli, te loe, tetne misli -- vezane za elju, mrnju i obmanutost -- bivaju naputene i lagano blede. Naputajui ih, monahov um se uvruje, smiruje, postaje jedinstven i skoncentrisan. Ba kao to e devojka -- ili mladi -- sklona kienju biti zgroena, poniena i zgaena kada bi joj neko le zmije, psa ili oveka obesio oko vrata, na isti nain, ako se loe, tetne misli -- vezane za elju, mrnju i obmanutost -- jo uvek javljaj u monahu iako se on okrenuo nekoj drugoj temi, povezanoj sa onim to je korisno, tada bi on trebalo da analizira nedostatke tih misli: 'Zaista, ove su moje misli tetne, ove moje misli zasluuju prekor, ove moje misli donose na kraju patnju'. I dok tako analizira nedostatke tih misli, te loe, tetne misli -- vezane za elju, mrnju i obmanutost -bivaju naputene i lagano blede. Naputajui ih, monahov um se uvruje, smiruje, postaje jedinstven i skoncentrisan. Ako se loe, tetne misli -- vezane za elju, mrnju i obmanutost -- jo uvek javljaju u monahu dok analizira nedostatke tih misli, on treba da prestane da se
obazire, da obraa panju na te misli. I dok se on ne obazite, ne obraa panju na njih, tada te loe, tetne misli bivaju naputene i lagano blede. Naputajui ih, monahov um se uvruje, smiruje, postaje jedinstven i skoncentrisan. Ba kao to e ovek otroga vida, ne elei da vidi oblike to su mu uli u vidno polje, zatvoriti oi ili okrenuti glavu na drugu stranu, na isti nain, ako se loe, tetne misli -vezane za elju, mrnju i obmanutost -- jo uvek javljaju u monahu dok on analizira nedostatke tih misli, on treba da prestane da se obazire, da obraa panju na te misli. I dok se tako ne obazire, ne obraa panju na njih, te loe, tetne misli -- vezane za elju, mrnju i obmanutost -- bivaju naputene i lagano blede. Naputajui ih, monahov um se uvruje, smiruje, postaje jedinstven i skoncentrisan. Ako se loe, tetne misli -- vezane za elju, mrnju i obmanutost -- jo uvek javljaju u monahu dok se ne obazire, ne obraa panju na te misli, on treba da se pobrine da ukloni (misaoni) izvor tih misli. I dok on uklanja (misaoni) izvor tih misli, tada te loe, tetne misli bivaju naputene i lagano blede. Naputajui ih, monahov um se uvruje, smiruje, postaje jedinstven i skoncentrisan. Ba kao to oveku koji hoda brzo padne na um misao: 'Zato ja hodam brzo? Zato ne usporim?' I on uspori svoj korak. Pa mu na um padne misao: 'Zato ja idem sporo? Zato ne stanem?' I on se zaustavi. Pa mu na um padne misao: 'Zato stojim? Zato ne sednem?' I on sedne. Pa mu na um padne misao: 'Zato sedim? Zato ne legnem?' I on legne. Tako on, odustajui od grublje gpoloaja, on se priklanja rafiniranijem. Na isti nain, ako se loe, tetne misli -- vezane za elju, mrnju i obmanutost -- jo uvek javljaju u monahu dok se ne obazire, ne obraa panju na te misli, on treba da se pobrine da ukloni (misaoni) izvor tih misli. I dok on uklanja (misaoni) izvor tih misli, tada te loe, tetne misli bivaju naputene i lagano blede. Naputajui ih, monahov um se uvruje, smiruje, postaje jedinstven i skoncentrisan. Ako se loe, tetne misli -- vezane za elju, mrnju i obmanutost -- jo uvek javljaju u monahu dok nastoji da ukloni (misaoni) izvor tih misli, onda bi on -file:///C|/budizam2007decembar/files/canon/majjhima/mn20.html (3 of 4) [10.2.2008 20:59:30]
vrsto stisnutih zuba i sa jezikom uprtim o nepce -- trebalo da pobedi, sputa i savlada svoj um sopstvenom svesnou. I dok on -- vrsto stisnutih zuba i sa jezikom uprtim o nepce -- pobeuje, ograniava i savlauje svoj um sopstvenom svesnou, tada te loe, tetne misli bivaju naputene i lagano blede. Naputajui ih, monahov um se uvruje, smiruje, postaje jedinstven i skoncentrisan. Ba kao to bi snaan ovek, zgrabivi slabijeg oveka za glavu, vrat ili ramena, oborio ga, sputao ga i savladao, na isti nain ako se loe, tetne misli -- vezane za elju, mrnju i obmanutost -- jo uvek javljaju u monahu dok nastoji da ukloni (misaoni) izvor tih misli, onda bi on -- vrsto stisnutih zuba i sa jezikom uprtim o nepce -trebalo da pobedi, sputa i savlada svoj um sopstvenom svesnou. I dok on -vrsto stisnutih zuba i sa jezikom uprtim o nepce -- pobeuje, ograniava i savlauje svoj um sopstvenom svesnou, tada te loe, tetne misli bivaju naputene i lagano blede. Naputajui ih, monahov um se uvruje, smiruje, postaje jedinstven i skoncentrisan. Dakle, kada monah... okrenuvi se nekoj drugoj temi... analizirajui nedostatke svojih misli... prestavi da se obazire, da obraa panju na te misli... pobrinuvi se da ukloni (misaoni) izvor tih misli... pobedivi, sputavi i savladavi svoj um sopstvenom svesnou... uvrsti, smiri svoj um, pa on postaje jedinstven i skoncentrisan: on se tada naziva monahom koji je ovladao svojim mislima. On misli koju god misao eli da misli i ne misli bilo koju misao koj une eli da misli. On je iskoreni oelju, odbacio okove i -- potpuno uvidevi obmanu -- doao na kraj muke i patnje." Tako ree Blaeni. Zadovoljni, monasi se obradovae reima Blaenog.
MN22: Alagaddupama sutta
Majjhima nikaya 22
Alagaddupama sutta Poreenje sa zmijom

Uvod i beleke: Njanaponika Thera
UVOD
Ovaj Budin govor, koji je ovde dat zajedno sa objanjenjima preuzetim uglavnom iz komentarske literature, 22. je tekst u Zbirci govora srednje duine (Majjhima nikaya). Ovo je tekst bogat sadrajem i ukraen mnogim poreenjima. Na samom poetku je odeljak sa 10 jezgrovitih poreenja sa opasnostima ulne elje; zatim sledi poreenje sa pravilnim i pogrenim hvatanjem zmije (otud je tekst dobio ime), dalje ide jo poznatija parabola o splavu i, konano, poreenje sa vegetacijom u etinom gaju. Slikovitost ovih poreenja pojaava dejstvo poruke sutte u svakome onom ko se u nju udubljuje predano i uvek iznova.
Glavni zadatak ovog govora je da upozori na pogrena shvatanja, pogrene interpretacije i rasprave o Uenju. Dok je Buda uvek iznova naglaavao da njegovo uenje treba prihvatiti samo posle obaveznog promiljanja, neoptereenog tradicijom ili spoljanjim autoritetima; dok je takoe savetovao svoje sledbenike da ne pridaju znaaj pohvali ili prekoru upuenim uenju od nekoga ko ne pripada monakoj zajednici, Uitelj je bio sasvim odluan, ak strog, kada bi se dogodilo da neko meu njegovim sledbenicima pogreno tumai uenje, jer su oni ti koji su prihvatili uenje i posvetili svoj ivot njegovom ostvarenju. Ovaj govor nije jedini u kojem je Buda izrekao strogi prekor onim sledbenicima koji pogreno tumae osnovne postavke uenja (videti na primer M38). Ono to je navodilo Budu da tako ini bilo je uverenje da dejstvo njegovog jedinstvenog puta osloboenja ne sme biti umanjeno, a njegovo uenje potkopano iznutra, a istota ponaanja i mudrosti ukaljana. Ako bi se to dogodilo, splav uenja o kojem se govori u ovom govoru bi se pokazao neupotrebljivim za prenoenje preko bujice onih koji su se u njega uzdali. Splav bi ostao prikovan za ovu obalu istim onim okovima od kojih bi trebalo da donese osloboenje. Ovaj govor se bavi dvema glavnim preprekama koje e spreiti napredovanje splava: priklanjanju ulnom zadovoljstvu i priklanjanju veri u postojanje sopstva. Ako bi se, pogrenim tumaenjem uenja, dozvolilo njihovo delovanje, u bilo kom obliku i stepenu rasprostranjenosti, one bi nuno paralisale napor ka konanom osloboenju. Treba zapaziti da je prihvatanje, odobravanje te dve sklonosti ini pogreno tumaenje uenja, Te dve sklonosti, tj. ulnost i vera u ego, duboko su ukorenjene u ovekovoj prirodi. One su u stvari dva izvora iz kojih egzistencija i, sa njom, patnja izviru: udnja (tanha) i neznanje (avijja). Oslabiti ih prvo, a zatim iskoreniti, to je teak zadatak, ali sa kojim s emoramo hrabro suoiti ukoliko nam je orijentir Dhamma, koja je realistina, koliko i radikalna. Ali ako neto treba prevazii, to pre
svega treba otkriti i razjasniti; ukoliko ostane skriveno i smo rezervisani prema bilo kojoj od ove dve sklonosti, oigledno je da nema anse da se postigne konano oslobaanje uma od udnje i neznanja. Stav prema nepristrasnosti (viraga, skt. vairagya) i prema uenju o nepostojanju sopstva (anatta) jeste, zapravo, kljuni pokazatelj koliko je sutina uenja sauvana, naruena ili potpuno izgubljena u onim izlaganjima Dhamme koja su se pojavila posle Uiteljeve smrti; i neka od njih oigledno ne mogu da izdre ova jtest. Imajui sve ovo u vidu, razumeemo i ceniti ozbiljno upozorenje i odbojnost koju je u ovom govoru izrazio Uitelj, a sve za dobrobit i napredak onih koji imaju poverenje u njegovo vostvo. Prvi odeljak govora govori o odbacivanju stavova koje zastupa monah Arita. Njegova gledita nisu samo pogreno razumevanje Uenja, ve i direktan izazov nekim od Budinih tvrdnji. Arita izriito porie da je ono to je Buda oznaavao kao prepreku zaista nuno prepreka. On ne kae na koje prepreke misli, ali iz odgovora monaha, koji se odnose na ulne elje (kama), oigledno je da su oni svesni Aritine namere: odobravanje seksualnog odnosa monaha. Nije potrebno isticati da se Budino odluno odbacivanje ovog odobravanja odnosilo samo na monahe. Od svojih nezareeni hsledbenika on nije oekivao seksualno uzdravanje. Njima je savetovao umerenost i paljivost, ako i preterano razbuktavanje seksualne elje. Ako igde, onda je ovde prikladan srednji put izmeu neograniene slobode i prisilne apstinencije. No Buda je sasvim jasno rekao da potpuno osloboenje zahteva prekid vezanosti za elju. Postepeno napredovanje ka tome preputeno je stepenu uvida i samokontroli koju poseduje i razvija svaki laiki sledbenik ponaosob. Od monah se, meutim, oekuje da im istrajnost u traganju za krajnjim ciljem,
vedrina uma i emocionalna zadovoljenost steknuta meditacijom,ako i relativna zatienost od spoljanjih podsticaja -- da im sve to i drugi faktori omogui da seksualni nagon zadre pod kontrolom dovoljnom da im obezbedi dalje napredovanje (ili barem napor) na putudo radiklanog raskida. onaj ko ne dostigne ovakav stepen samosavlaivanja slobodan je da napusti monaku zajednicu, bez ikakvog prebacivanja; a slobodan je i da se vrati kad god to poeli. No, unutar Sanghe nikakvom kompromisa nema, a da ga Buda ne nazove njenim kvarenjem iznutra i kaljanjem ugleda spolja. Odeljci 10-12. Primer Aritinog pogrenog stanovita Buda sada koristi kao priliku da upozori na bilo koji drugi pogrean pristup Uenju i na njegovu zloupotrebu. On ovde daje poreenje sa prividom zmije, kako bi ilustrovao tetu i opasnost pogrenom sagledavanja Dhamme. teta je naneta pojedincu i njegovom napredovanju na Putu; a opasnost je u verovatnom padu na nie nivoe egzistencije ili barem u preporaanju u okolnostima koje nisu povoljne za razumevanje i praktikovanje Dhamme. Da takve posledice mogu nastupiti lako se vidi u sluaju Aritinih stavova, koji su potpuno izokretanje i falsifikovanje Uenja. Za itaoca moe biti, meutim, iznenaujue na prvi pogled da se u ovom odeljku zloupotreba Uenja radi verbalne rasprave takoe smatra opasno pogrenim razumevanjem Dhamme. Ovde opasnost i teta imaju suptilnije, ali nita manje realne korene. Opasnost u sporekanju je uglavnom dvojaka. Ono obezbeuje jedan od mnogih izgovora um da izbegne da se iskreno posveti ozbiljnom praktikovanju Dhamme. Drugo, pod smernom spoljanjou branjenja Dhamme lako moe da se krije vezanost za "ja" i "moje". U raspravama ego dobija ansu za samodokazivanje, oseaj superiornosti sopstvene ispravnosti i tvrdoglavosti. Sem toga, ego se moe vezati za Dhammu, uz oseaj posedovanja koji ponekad ak moe liiti na ponaanje psa koji ljubomorno i ogoreno brani svoju porciju hrane, a bez namere da je sam pojede. Ovde vidimo opasnost da preterana brinost u odbrani Dhamme moe podsvesno
osnaiti duboko skrivene egoistike impulse. Ona ak moe postati jedan od "temelja (ili polaznih taaka) za pogrene nazore" kako ih je nazvao Buda u odeljku 15. [Ona moe izvirati iz nespremnosti da se odustane od pogrenog stava koji se zastupa u raspravi. "Na ono to je naiao, na to on takoe gleda ovako: To je moje...": to jest, on se poistoveuje sa datom situacijom (ovde je to rasprava) i stavom koji je zauzeo.] Na kraju, iz preputanja ratu reima e se izroditi oseanja saveznitava, netolerancije, zaslepeljenosti i neprijateljstva. Zapravo, ovde imamo podui spisak ometajuih osobina uma, pa tako bolje moemo razumeti zato je Buda i ovde primenio metaforu o opasnom nainu da se uhvati zmija. Odeljci 13-14. Onaj ko je suvie zaokupljen doktrinarnim protivrenostima predstavlja, zaista, pravu ilustraciju onoga ko nosi splav Dhamme na svojoj glavi ili ramenima; i u njegovom sluaju to e biti ne posle prelaska ve pre nego to je uspeo, ili barem ozbiljno pokuao, da pregazi bujicu. Zapravo, uveno poreenje sa splavom e se u najveem broju sluajeva odnositi na one koji, kako se to kae u Dhammapadi (stih 85) "hrle sve dalje po ovoj obali", ne usuujui se ili ne elei preu na onu drugu. Vidimo da oni splav koriste na najrazliitije naine: oni e ga ukrasiti i klanjati mu se, raspravljati o njemu, uporeivati sa drugima -- zapravo radie sve drugo samo ga nee upotrebiti. Ima, sa druge strane, onih koji pogreno veruju da im ovo poreenje daje za pravo da odbace splav pre no to su ga upotrebili i da ih ono poziva da napuste ispravno uenje zajedno sa onim pogrenim, ak i pre nego to su imali koristi od prvog i potpuno odbacili ovo drugo. Kao to vidimo, ima mnogo vie naina "pogrenog razumevanja" nego ispravnog; otuda je veliki naglasak na mudrom istraivanju pravog znaenja i svrhe Dhamme. I, da ne zaboravimo, ovo ispitivanje bi trebalo ponavljati s vremena na vreme. Odeljci 15-17. Ovaj odeljak o "Osnovama pogrenih stavova" u vezi je sa "pogrenim uenjima" iz prethodnom odeljka (14).
Ovde, i u veini narednih poglavlja, sve do odeljka 41, iz razliitih uglova razmatra se najtee od svih pogrenih stanovita, a to je verovanje u sopstvo, u jedna trajni ego-entitet. Ovaj govor je jedan od najvanijih tekstova koji se tiu anatta naela, to jest naela o ne-sopstvu. Ono je sutina budistikog uenja i njegova jedinstvena odlika. Ono poseduje zaista revolucionarnu prirodu i otuda nije lako ovekovom umu da ga absorbuje, jer je od davnina navikavan da misli i dela kroz "ja" i "moje". Ali ova predrasuda o egocentrinosti mora biti razvejana na intelektualnom, emocionalnom i etikom nivou, ukoliko elimo da se ikada izbavimo od patnje. Na to mzadatku, redovno i pomno kontempliranje ovog govora moe postati dragocena pomo. U odeljku 15 Buda govori o izvorima iz kojih nastaje i formira se pojam sopstva. To je, kao prvo, identifikacija sa nekim ili svim od pet sastojaka (khandha) koji ini ono to se konvencionalno naziva linou. Identifikacija sa telom (ili tesnou) je "temelj" ili podloga za materijalizam (naivni ili filozofski). Oseaj se smatra korenom bia u hedonistikom stavu prema ivotu ili kada se, u mistikim uenjima, dua smatra isto boanski mblaenstvom ili boanskom ljubavlju. Sopstvo se identifikuje sa opaajem onda kada se bie izjednaava sa opaanjem (esse est percipi), kada se linost smatra kao "nita do" svenjem senzacija (Ernst Mah). Mentalni obrasci doprinose verovanju u ego onda kada se, na primer, volja smatra krajnjom sutinom sopstva i sveta; ili kada bilo koja druga funkcija uma zadobije preteran emocionalni ili intelektualni naglasak. Sastojak svest je omeen, u ovvom govoru, terminima koji oznaavaju sadraj svesti, o ukazuje da se za sopstvo ovde veruje da je totalitet uma il isvesti. Ukljueni u ovo stanovite su pojmovi super- ili kosmika svest, [Videti odeljak 27: "Kakva god svest... gruba ili suptilna".] ili svaki pojam nekog "nad-sopstva" (mahatma, paramatma), za koje se zamilja da postoji "iza pet sastojaka".[I ovo potpada pod peti meu "temeljima", mentalnu konstrukciju (odeljak 15: "ta je misao") i neto "o emu se misli i to se zadrava u umu" i to zbog ovekovove udnje za venou.]
Stanovite da sopstvo jeste jedinstvo svih pet sastojaka nalazi se, na primer, u onim religijama koje veruju u konano vaskrsenje (reanimiranog) tela ili u druge oblike preivljavanja itave linosti, tela i uma, bil oto u venom raju ili venom paklu. Prvih pet "osnova pogrenih stavova" mogu se sumirati sledeim jezgrovitim Budinim iskazom: "Oni askete i bramani, o monasi, koji zamiljaju sopstvo na mnoge naine, svi ih oni zamiljaju kao pet sastojaka ili kao jedan do njih." (Samyutta nikaya, XXII, 47). to se tie estog "osnova pogrenih stavova", treba primetiti da se o ne sastoji od samog eternalistikog stanovita (koje je pokriveno prethodnim), ve u snanom vezivanju za to stanovite, sve do potpune identifikacije sa njim, kao neotuivim delom individue: "Ovo (stanovite) je moje, to sa ja, to je moje sopstvo." Ovakvo ilavo prijanjanje uz verovanje o dui ima svoje korene prvo u dubokom nagonu za samopotvrivanjem i samoproduavanjem; i drugo, u "uslovljavajuim" silama obrazovanja, okoline i tradicije. Slino drugim uobiajenim vrstama "samoodbrane", ova identifikacija sa verovanjem u sopstvo moe se pretvoriti u vrlo vrstu vezu, uz neprijateljstvo ili prezir prema onima koji je ne odobravaju. Postojanost verovanja u duu pokazuje se kroz injenicu da od najranijih vremena nastanka uenja pa sve do danas bilo ne samo pojedinaca (kao Sati u Majjhima nikaya 38), ve i grupa i kola unutar budizma koj isu verovali su sopstvo, iak osu ga smetali u podruje izvan pe tsastojaka. U sledeem odeljku (odeljak 18 i dalje) pokazano je da "ja" i "moje", umesto da pruaju oseaj sigurnosti, jesu zapravo uzrok nespokojstva, straha i zabrinutosti. ak i kada se vera u besmrtnu duu slomi, njen naknadni efekat je jo uvek tako snaan da pretpostavka o sopstvu koje moe biti uniteno jo uvek postoji i, kroz strah od unitenja, postaje izvor oajanja. Ovo verovanje u "ja" i "moje" i strasno vezivanje uz njega jeste koren "zebnje" filozofa engzistencijalista, ako i neuroze
anksioznosti koja proganja savremenog oveka. Verovanje u neto to ne postoji, ak i kao privremena uteha, mora na kraju okonati razoarenjem i oajem. Otuda je Buda posveti oveliku panju propitivanju svojih monaha o ovom kljunom pitanju due i sopstva, kako bi uklonio svaku sumnju o ovome. Temeljnost njegovog propitivanja vidi se u odeljcima 22 do 25, koji ne ostavljaju imalo prostora za dvosmislenosti oko ovog pitanja. U odeljcima 26-27 svi mogui konstituenti pretpostavljenog sopstva, tj. pet sastojaka, analiziraju se i dolazi do zakljuka da su nepostojani, podloni patnji i be zsopstva ili bilo koje druge supstance na kojoj bi poivali. Treba primetiti da se tvrdnja u tekstu proiruje i na najsublimnije manifestacije svesti, bilo da se zamiljau kao unutranje ("u sebi") il ispoljanje. Iako je analiza "individue i njenih svojstava" data u prethodnim odeljcima ovde smetena u kontekst pobijanja pogrenih stanovita, to ni u kom sluaju nije njena stvarna vrednost i svrha, koja se pre sastoji u otvaranju puta ka oslobaanju. Da bi ovo pokazala, poglavlja 28-29 govore o dostizanju konanog osloboenja, stanja svetsoti (arahatta), i to putem uvida koji vodi do odvajanja i udaljavanja do svega to je prolazno i bez sutine. U narednim odeljcima (30-36) dolazi jedan impresivan metaforki opis sveca (arahant), zakljuujui sa uzvienom objavom "neutvrdivom", tj. neiskazivom prirodom onoga ko je iskorenio svaku elju i neznanje. Izriito navodei ovog uzvienog iskaza, Buda sada odluno odbija imputiranje da ga poricanje sopstva i due ini nihilisotm (odeljak 37) i sumira svoje uenje ovim dobro poznati mreima: "Ono to sam poduavao sada kao i ranije, o monasi, to je patnja i izbavljenje od patnje." U odeljku o "pohvali i prekoru" (odeljci 38-39) imamo praktinu primenu anatta uenja: ona oslobaa um od ushienja i gordosti u sluaju pohvale i od tuge i ljutnje u sluaju prekora. Buda trai od svojih sledbenika da u tom pogledu slede
njegov primer. Biti nepokolebljivog uma bilo da nas drugi hvale i kritikuju, to je jo jedna blagodet koj udonosi istinsko razumevanje istine anatte. Ukazujui na ovu dodatnu blagodet, Uitelj jo jedno mapeluje na monahe da se oslobode vezanosti "za ono to niej vae": pet sastojaka koji ine takozvanu linost (odeljci 40-41). Zaista, ako se posmatraju sa usredsreenou i osloboenou strasti kakvu donosi meditacija uvida (vipassana), ovi fizik i imentalni procesi, sve dok se smatraj ukao "ja" i "moje", bie smatrani neim spoljanjim, kao to je to vegetacija u etinom gaju na koju je Buda moda upirao prstom dok je govorio monasima. Simfonijsk iritam ovog velikog govora sada se pribliava svo mfinalu. Velianstveni glas nepotkupljive istine ovde govori kristalno jasnom i prodorno msnagom, bez ikakvog umekavanja i priguivanja nota. Uenje koje se ovde izlae, "jednostavno i otvoreno, jasno i skladno", bil oje i jeste izazov za "javno mnjenje". Ono ide nasuprot dvema monim strukama kakve su ulna zadovoljstva i potvrivanje ega, koje ine "opti tok" oveanstva. U ovom govoru Buda iznova pobija (u prvom sluaju) i paljivo iskljuuje (u drugom sluaju) svaki pokuaj kompromisa sa nekom od ove dve struje. tavie, Buda ovde daje ozbiljno upozorenje da pogreno razumevanje i zloupotreba Dhamme moe doneti mnogo tete i patnje. Svi naini zaobilaenja istinske svrhe i izbegavanja oiglednih istina Uenja su na taj nain sagledani i paljivo eliminisani. U ovakvoj rekapitulaciji, na govor se zaista prikazuje kao prilino impresivan skup odlunih poruka. Ipak, za onoga kome je bliska Budina re, ovo e biti ublaeno injenicom da je u mnogim svojim govorima Buda o svom uenju govorio da nudi "postupno vebanje, postupno napredovanje". I upravo ovde dolazi do izraaja Budina blagost i saoseanje, njegovo strpljenje sa ljudskim slabostima, kao i njegovo mudro i strpljivo vostvo. I ovaj govor, takoe, zavrava ohrabrujuim tonom podrke. Poto je ve prizvao nadahnjujuu sliku sveca (odeljak 30 i dalje), uitelj sada govori o plodovima i rezultatima koji oekuju onoga ko sledi uenje: od najvieg vrha, konanog osloboenja, kojem su prethodila tri plemenita puta koji do njega vode, nanie do pristupnih stupnjeva uma koji sazreva za
prosvetljenje, pa sve do onih koji su, u neizbenom sueljavanju sa Istinom kroz meditaciju uvida, stekli duboko poverenje u Uitelja i uzvienu ljubav prema njemu. O njima na govor kae da im je osigurano ono nadljudsko boravite koje se obino naziva "nebesima". Ali to isto mogu biti, kao to su stari objasnili, "nebesa na zemlji", a pri tome se misli na: nadljudski blagoslov koji meditator
Isposniku koji smirena duha ue u praznu kuu radost biva nadljudska u jasnom uvidu u ispravnost. to bolje upoznaje porast i pad sastojaka bia, dosee radost i zanos. Za one koji to uviaju, u tome je besmrtnost.
MN26: Ariya-pariyesana sutta
Majjhima nikaya 26
Ariya-pariyesana sutta Govor o plemenitoj tenji

... -- Tako sam, isposnici, u potrazi za dobrobiti, istraujui put konanog smirenja, putovao zemljom Magadhom i doao do utvrenog grada Uruvela. To mi je podruje izgledalo povoljno. Pored lijepe umice tekla je bistra rijeka, radosna uz pitome obale. Nedaleko je bilo pastirsko naselje To mi je izgledalo dovoljno za ovjeka koji je u naponu mladenake snage odluio da se posveti duhovnom naporu. Na tom sam se mjestu zaustavio i ustanovio da mi nita ne treba da izvrim duhovni napor... Tako mi se oitovala spoznaja i uvid: Neosporno je moje osloboenje. Ovo je roenje posljednje. Nema vie preporoda.
Tada sam shvatio: Postigao sam tu istinu, duboku, koju je teko uoiti, teko prozreti, smirenu, usavrenu, nedosenu razmiljanjem, istananu, shvatljivu samo mudracu. No ovaj je svijet, u tenji za uitkom, prionuo uz uitak i tei za radou. Taj e i takav svijet teko shvatiti ovo stanovite nune uslovljenosti nastanka; teko e shvatiti stanovite stianja svake djelatnosti, odustajanja od svih sklonosti, dokonanja udnje za opstankom, beeljnosti, prestanka, utrnua. Kad bih poao da tumaim tu istinu i ne bih naiao na razumjevanje, za mene bi to bio uzaludan trud i napor. U duhu mi se iznenada pojavie stihovi koji jo nikad do tada nisu bili izraeni: To naporno dostignue zato da sad pakazujem? U svijetu strasti, srdbe nee sjati ta istina koja stremi protiv struje, savrena i duboka, istanana i teko shvatljiva. Kako da je vide obuzeti strau, utonuli u duboku tamu? U tom premiljanju duh mi se je priklanjao manjem naporu, a ne razjanjavanju istine. Tada je bog Brahma Sauesnik svjetskog zbivanja shvatio moje premiljanje i pomislio: Ta to je propast i stradanje svijeta, ako se duh dostojnog i putpuno budnoga koji je dotle dosegao prikloni manjem naporu, a ne razjanjavanj u istine. Pa kao kad bi snaan ovjek stisnuo ispruenu ruku ili ispruio stisnutu ruku, tako tada i Brahma Sauesnik svjetskog zbivanja ieznu iz boanskog svijeta i pojavi se preda mnom, pa odgrnu jedno rame, pozdravi me sklopljenim rukama i ree: - O Blaeni, razjasni istinu, o dobrostivi, razjasni istinu! Postoje bia ije su oi tek malo zatrunjene; ako ne uju rije istine, stradat e, a sposobna su da postanu
znalci istine. Kad je to rekao, Brahma Sauesnik pridoda i ove stihove: Ranije su u Magadhi propovijedali istinu okaljani uitelji sa neistim namjerama. Otvori vrata neugroena smru, nek uju istinu u koju se neokaljan budi: Kao sa hridi navrh vrletne planine da sa svih strana prozre taj zemaljski rod, bezbjedni neka obuhvati okom mudrosti koja je dosegla istinsko prostranstvo ovo pokoljenje ogrezlo u bijedu, srvano meu roenjem i smru! Ustaj pobjedonosni junae, predvodnik budi svijetu kome ne duguje nita! Blaen razjasni istinu, pojavit e se znalci. Kad sam shvatio, isposnici, Brahminu molbu, obazreo sam se, iz samilosti prema biima, budnim okom na taj svijet i opazio bia ije su oi tek malo zatrunjene uz bia s jako zatrunjenim oima, bia snanih sposobnosti uz slabie, s dobrim sklonostima i sa loim, pristupana pouci i nepristupana, a i nekolicinu onih koji su se sa strahom obazirali na grijeh i na drugi svijet. Kao to se u jezeru u kojem rastu plavi ili crveni ili bijeli lotosi neki od tih lotosa, iznikli u vodi, uzrasli u vodi, ne izdiu iz vode, nego se razviju pod vodom, dok drugi, iako iznikli i izrasli u vodi, doseu do vodene povrine, a neki se izdiu iznad povrine pa voda vie uz njih ne prianja, isto sam tako i ja, obazrevi se budnim okom na svijet, opazio bia ije su oi tek malo zatrunjene uz bia s jako zatrunjenim oima, bia snanih sposobnosti uz slabie. . . Tada sam Brahmi Sauesniku odgovorio ovim stihovima:
Otvorena su vrata neugroena smru sposobnim da sluaju u povjerenju. Svjestan uzaludnog napora, o Brahma, nisam htio da objavim ljudskom rodu ovu nada sve uzvienu istinu. Kada je Brahma Sauesnik shvatio da je postigao da Blaeni propovijeda istinu, pozdravi ga i obie s desne strane, pa ieznu. . . (A Budni poe da razmilja kome da najprije protumai istinu, ko e je najlake shvatiti. Najprije pomisli na svoja prva dva uitelja zadubljenja (dhanam). To su bili Alaro Kalamo i Uddako Ramaputto, ali mu bogovi saopie da su i jedan i drugi ve mrtvi. Tada se sjeti petorice isposnika s kojima je boravio u Uruveli dok je vrio najtee asketske napore. Vidovitou boanskog oka sagleda tu petoricu isposnika u srnjaku Isipatana blizu Benaresa, pa se uputi tamo.) Na putu od mjesta probuenja prema gradu Gaya susrete ga asketa Upako, pa kad ga ugleda, usklikne: - Prijatelju, bistar ti je lik, ist i svijetao. Po ijoj si se uputi odrekao svijeta, ko ti je uitelj, ije uenje ispovijeda? Na te sam mu rijei, isposnici, odgovorio stihovima: Sve sam savladao i sve spoznao, i niim vie nisam okrznut, sve sam napustio, sa dokonanjem ivotne udnje se oslobodio. Sam spoznaju dosegoh. Na kog da se pozivam? Uitelja nemam nit' mi je iko ravan. U svijetu ljudi i bogova niko mi nije premac:
Ja sam dostojanstvo svijeta, nenadmaivi vodi. Ja sam jedini potpuno budan, rashlaen sam i ugaen. Toak istine idem da pokrenem u prastarom gradu Varanasi, u oslijepljelom svijetu nek zaori bubanj neumrle istine! Ti si, dakle, prijatelju, po vlastitoj izjavi velianstveni neogranieni pobjednik! Da, postoje pobjednici kakav sam ja koji su postigli dokonanje strasti. Pobijedio sam sve to je loe. Zato kaem da sam pobjednik,Upako! Na te rijei; isposnici, asketa Upako odvrati: Pa neka ti bude, prijatelju! i kimajui glavom skrene na sporedni put. A ja sam, isposnici, putujui dalje stigao do Benaresa i do srnjaka Isipitane, gdje su se nalazila petorica isposnika. Oni su ve izdaleka opazili da dolazim, pa su se sporazumjeli ovako: Evo dolazi isposnik Gotamo, koji sada ivi u izobilju poto je napustio asketski napor i vratio se u udoban ivot. Zato ga ne treba ni pozdravljati, ni ustajati pred njim, niti mu pomoi da odloi prosjaku zdjelu i ogrta. Ipak moemo pripremiti sjedite, pa ako hoe, neka sjedne. No to sam im se vie pribliavao, petorica isposnika su sve manje mogla da odole i da ostanu dosljedni svom sporazumu. Neki su mi poli u susret i uzeli mi prosjaku zdjelu i ogrta da ih odloe, neko je pripremio sjedite, a neko vodu za
pranje nogu ...
MN28: Mahahatthipadopama sutta
Majjhima nikaya 28
Maha-hatthipadopama sutta Poreenje sa otiskom stope velikog slona

Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio u blizini Savatija, u etinom gaju, u manastiru Anatapindike. Tamo se potovani Sariputa obratio monasima, rekavi: "Prijatelji monasi!" "Da, prijatelju", odgovorili su monasi. A potovani Sariputta nastavi: "Prijatelji, ba kao to su otisci stopa svih ivotinja obuhvaeni slonovim otiskom stope, a slonov otisak se po veliini rauna kao prvi meu njima; na isti nain, svi korisni kvaliteti su obuhvaeni sa etiri plemenite istine. Koje etiri? Plemenita istina o patnji, plemenita istina o nastanku patnje, plemenita istina o prestanku patnje i plemenita istina o putu koji vodi ka prestanku patnje. A koja je plemenita istina o patnji? Roenje je patnja, starenje je patnja, smrt je
patnja; tuga, naricanje, bol, alost i oaj su patnja; povezanost sa onima koje ne volimo je patnja, odvojenost od onih koje volimo je patnja, ne dobiti onogo to elimo je patnja. Ukratko, pet vrsta prianjanja su patnja. A kojih su to pet vrsta prianjanja? Prianjanje za materijalni oblik, prianjanje za oseanja, prianjanje za opaanja, prianjanje za izraze volje i prianjanje za svest. A ta je to prianjane za materijalni oblik? etiri velika elementa i oblici izvedeni iz njih. A koja su to etiri velika elementa? Element zemlje, element tenosti, element vatre i element vazduha."
Element zemlje
A ta je to element zemlje? Element zemlje moe biti unutranji ili spoljanji. ta je unutranji element zemlje? Bilo ta unutranje, u osobi, to je vrsto, trajno i odrava se (udnjom): dlake glave, dlake tela, nokti, zubi, koa, meso, miii, kosti, kotana sr, bubrezi, srce, jetra, rebra, slezina, plua, creva, stomak, izmet ili bilo ta drugo unutranje, u osobi, to je vrsto, trajno i odrava se: to se zove unutranji element zemlje. Unutranji i spoljanji element zemlje zajedno ine element zemlje. I to treba videti onako kao to zaista jeste, sa ispravnim razumevanjem: "To nije moje, to nisam ja, to ne pripada meni". Kada se ovo sa ispravnim razumevanjem vidi, onakvim kakvo zaista jeste, oslobaamo se elementa zemlje i um prestaje da biva privuen elementom zemlje. Doe vreme, prijatelji, kada je spoljanji element tenosti pokrenut [1] i tada spoljanji zemljin element nestaje. A kada se ak i u spoljnjem elementu zemlje tako ogromnom - opaa nepostojanost, razorivost, sklonost ka propadanju, promenljivost, za ta onda u ovom kratkotrajnom telu, koje se odrava prianjanjem, rei da je "ja" ili "moje" ili "ono to jesam"? Ono poseduje samo "ne". Ako drugi ljudi uvrede, klevetaju, razljute i napadaju monaha (koji je ovo uvideo), on shvata: "Bolno oseanje, nastalo na osnovu kontakta uhom se razvilo u meni. I
ono je zavisno, nije nezavisno. Zavisno od ega? Zavisno od kontakta." I on uvia da je kontakt nepostojan, da je oseanje nepostojano, da je opaanje nepostojano, da je svest nepostojana. Njegov um, sa (zemljinim) elementom kao objektom/ potporom budi se, sazreva, nepokolebljiv i osloboen. I ako drugi ljudi napadnu monaha na nain koji je nepoeljan, neprijatan i neljubazan -- pesnicama, kamenjem, palicama ili noevima -- monah uvia: "Ovo telo je takve prirode da ga je mogue napasti pesnicama, kamenjem, palicama i noevima. A Blaeni je rekao u svom govoru koristei poreenje sa testerom [MN 21]: 'Monasi, ak i ako vas banditi divljaki iseku dvorunom testerom, ud po ud, onaj meu vama kome se srce tada razbesni ne sledi moje rei'. Stoga e moja izdrljivost biti podstaknuta i trajna, moja svesnost stabilna i jasna, moje telo mirno i neizazvano, moj um usredsreen i ujedinjen. I sada neka udar pesnica padne na ovo telo, neka udar kamenja, palica, noeva padne na ovo telo, tako se sledi Budina objava. Ali ako u monahu koji se na ovaj nain podsea Bude, Dhamme i Sanghe staloenost zasnovana na onome to je korisno nije utemeljena, on je prestraen i u sebi razvija oseanje hitnosti: "To je gubitak za mene, a ne dobitak; nesrea za mene a ne srea, da kada se priseam Bude, Dhamme i Sanghe na ovaj nain, staloenost zasnovana na onome to je korisno se ne uvruje u meni." Ba kao to je snaha, videvi svekra, prestraena i u sebi razvija oseanje hitnosti (da bi mu ugodila), na isti nain, ako u monahu koji se prisea Bude, Dhamme i Sanghe na ovaj nain, staloenost zasnovana na onome to je korisno nije utemeljena, on je prestraen i u sebi razvija oseanje hitnosti: "To je gubitak za mene, a ne dobitak; nesrea za mene a ne srea, da kada se priseam Bude, Dhamme i Sanghe na ovaj nain, staloenost zasnovana na onome to je korisno se ne uvruje u meni." Ali ako u monahu koji se na ovaj nain podsea Bude, Dhamme i Sanghe staloenost zasnovana na onome to je korisno jeste utemeljena, tada je on
zadovoljan time. Ovim svojim postignuem, prijatelji, monah je obavio veliki posao.
Element tenosti
A ta je to element tenosti? Element tenosti moe biti unutranji ili spoljanji. ta je unutranji element tenosti? Bilo ta unutranje, to pripada osobi a da je teno, vodnjikavo i odrava se (udnjom): u, lajm, gnoj, krv, znoj, salo, suze, limfa, pljuvaka, sluz, tenost u zglobovima, mokraa ili ta god drugo unutranje, unutar osobe to je teno, vodnjikavo i odrava se, to se zove unutranji element tenosti. Unutranji i spoljanji element tenosti zajedno ine element tenosti. I to treba videti onako kao to to zaista jeste, sa ispravnim razumevanjem: "To nije moje, to nisam ja, to ne pripada meni". Kada se ovo sa ispravnim razumevanjem vidi, onakvim kakvo zaista jeste, oslobaamo se tenog elementa i um prestaje da biva privuen tenim elementom. Doe vreme, prijatelji, kada je spoljanji element tenosti pokrenut i on odnese selo, varo, grad, oblast i zemlju. Doe vreme kada voda u velikom okeanu prekrije stotinu milja, dve stotine... tri stotine... etiri stotine... pet stotina... est stotina... sedam stotina milja. Doe vreme kada voda u velikom okeanu bude duboka sedam palminih stabala, est... pet... etiri... tri.. dva palmina stabla, jedno palmino stablo. Doe vreme kada voda u velikom okeanu bude duboka sedam hvatova, est... pet... etiri... tri... dva hvata, duboka jedan hvat. Doe vreme kada je voda u velikom okeanu duboka pola hvata, kada je duboka do bedra, do kolena, do lanka. Doe vreme kada voda u velikom okeanu nije duboka ak ni do prvog zgloba na prstu. A kada se ak i u spoljnjem elementu tenosti -- tako ogromnom -- opaa nepostojanost, razorivost, sklonost ka propadanju, promenljivost, za ta onda u ovom kratkotrajnom telu, koje se odrava prianjanjem, rei da je "ja" ili "moje" ili "ono to jesam"? Ono poseduje samo "ne".
Ako drugi ljudi uvrede, klevetaju, razljute i napadaju monaha (koji je ovo uvideo), on shvata: "Bolno oseanje, nastalo na osnovu kontakta uhom se razvilo u meni. I ono je zavisno, nije nezavisno. Zavisno od ega? Zavisno od kontakta." I on uvia da je kontakt nepostojan, da je oseanje nepostojano, da je opaanje nepostojano, da je svest nepostojana. Njegov um, sa elementom (tenosti) kao objektom/ potporom budi se, sazreva, nepokolebljiv i osloboen. I ako drugi ljudi napadnu monaha na nain koji je nepoeljan, neprijatan i neljubazan -- pesnicama, kamenjem, palicama ili noevima -- monah uvia: 'Ovo telo je takve prirode da ga je mogue napasti pesnicama, kamenjem, palicama i noevima.' A Blaeni je rekao u svom govoru koristei poreenje sa testerom [MN 21]: 'Monasi, ak i ako vas banditi divljaki iseku dvorunom testerom, ud po ud, onaj meu vama kome se srce tada razbesni ne sledi moje rei'. Stoga e moja izdrljivost biti podstaknuta i trajna, moja svesnost stabilna i jasna, moje telo mirno i neizazvano, moj um usredsreen i ujedinjen. I sada neka udar pesnica padne na ovo telo, neka udar kamenja, palica, noeva padne na ovo telo, tako se sledi Budina objava.' Ali ako u monahu koji se na ovaj nain podsea Bude, Dhamme i Sanghe staloenost zasnovana na onome to je korisno nije utemeljena, on je prestraen i u sebi razvija oseanje hitnosti: 'To je gubitak za mene, a ne dobitak; nesrea za mene a ne srea, da kada se priseam Bude, Dhamme i Sanghe na ovaj nain, staloenost zasnovana na onome to je korisno se ne uvruje u meni.' Ba kao to je snaha, videvi svekra, prestraena i u sebi razvija oseanje hitnosti (da bi mu ugodila), na isti nain, ako u monahu koji se prisea Bude, Dhamme i Sanghe na ovaj nain, staloenost zasnovana na onome to je korisno nije utemeljena, on je prestraen i u sebi razvija oseanje hitnosti: 'To je gubitak za mene, a ne dobitak; nesrea za mene a ne srea, da kada se priseam Bude, Dhamme i Sanghe na ovaj nain, staloenost zasnovana na onome to je korisno se ne uvruje u meni.'
Ali ako u monahu koji se na ovaj nain podsea Bude, Dhamme i Sanghe staloenost zasnovana na onome to je korisno jeste utemeljena, tada je on zadovoljan time. Ovim svojim postignuem, prijatelji, monah je obavio veliki posao.
Element vatre
A ta je to element vatre? Element vatre moe biti unutranji ili spoljanji. ta je unutranji element vatre? Bilo ta unutranje, to pripada osobi a da je vatreno, vrelo i odrava se (udnjom): ono ime se (telo) zagreva, stari i iscrpljuje groznicom; ono ime se sve pojedeno, popijeno, savakano i okuano pravilno svari, ili bilo ta drugo unutranje, unutar osobe to je vatreno, vrelo i odrava se: to se zove unutranji element vatre. Unutranji element vatre i spoljanji element vatre zajedno ine element vatre. I to treba videti onako kao to to zaista jeste, sa ispravnim razumevanjem: 'To nije moje, to nisam ja, to ne pripada meni'. Kada se ovo sa ispravnim razumevanjem vidi, onakvim kakvo zaista jeste, oslobaamo se elementa vatre i um prestaje da biva privuen elementom vatre. Doe vreme, prijatelji, kada je spoljanji element vatre pokrenut i on proguta selo, varo, grad, oblast i zemlju; a onda, doavi do ivice podruja gde je zelenila u izobilju, do ivice puta, do ivice kamenite oblasti, do ivice vode ili do bujnog, tenou bogatog podruja, nestaje jer ga vie nita ne odrava. Doe vreme kada ljudi pokuavaju da naprave vatru koristei kost od krila i ostatke tetiva.[2] A kada se ak i u spoljnjem elementu vatre -- tako ogromnom -- opaa nepostojanost, razorivost, sklonost ka propadanju, promenljivost, za ta onda u ovom kratkotrajnom telu, koje se odrava prianjanjem, rei da je "ja" ili "moje" ili "ono to jesam"? Ono poseduje samo "ne". Ako drugi ljudi uvrede, klevetaju, razljute i napadaju monaha (koji je ovo uvideo), on shvata: 'Bolno oseanje, nastalo na osnovu kontakta uhom se razvilo u meni. I ono je zavisno, nije nezavisno. Zavisno od ega? Zavisno od kontakta.' I on uvia da je kontakt nepostojan, da je oseanje nepostojano, da je opaanje nepostojano,
da je svest nepostojana. Njegov um, sa elementom (vatre) kao objektom/ potporom budi se, sazreva, nepokolebljiv i osloboen. I ako drugi ljudi napadnu monaha na nain koji je nepoeljan, neprijatan i neljubazan -- pesnicama, kamenjem, palicama ili noevima -- monah uvia: 'Ovo telo je takve prirode da ga je mogue napasti pesnicama, kamenjem, palicama i noevima.' A Blaeni je rekao: 'Monasi, ak i ako vas banditi divljaki iseku dvorunom testerom, ud po ud, onaj meu vama kome se srce tada razbesni ne sledi moje rei'. Stoga e moja izdrljivost biti podstaknuta i trajna, moja svesnost stabilna i jasna, moje telo mirno i neizazvano, moj um usredsreen i ujedinjen. I sada neka udar pesnica padne na ovo telo, neka udar kamenja, palica, noeva padne na ovo telo, tako se sledi Budina objava.' Ali ako u monahu koji se na ovaj nain podsea Bude, Dhamme i Sanghe staloenost zasnovana na onome to je korisno nije utemeljena, on je prestraen i u sebi razvija oseanje hitnosti: 'To je gubitak za mene, a ne dobitak; nesrea za mene a ne srea, da kada se priseam Bude, Dhamme i Sanghe na ovaj nain, staloenost zasnovana na onome to je korisno se ne uvruje u meni.' Ba kao to je snaha, videvi svekra, prestraena i u sebi razvija oseanje hitnosti (da bi mu ugodila), na isti nain, ako u monahu koji se prisea Bude, Dhamme i Sanghe na ovaj nain, staloenost zasnovana na onome to je korisno nije utemeljena, on je prestraen i u sebi razvija oseanje hitnosti: 'To je gubitak za mene, a ne dobitak; nesrea za mene a ne srea, da kada se priseam Bude, Dhamme i Sanghe na ovaj nain, staloenost zasnovana na onome to je korisno se ne uvruje u meni.' Ali ako u monahu koji se na ovaj nain podsea Bude, Dhamme i Sanghe staloenost zasnovana na onome to je korisno jeste utemeljena, tada je on zadovoljan time. Ovim svojim postignuem, prijatelji, monah je obavio veliki posao.
Element vazduha
A ta je to element vazduha? Element vazduha moe biti unutranji ili spoljanji. ta je unutranji element vazduha? Bilo ta unutranje, to pripada osobi a da je vetar, pokretno i odrava se (udnjom): uzlazni gasovi, silazni gasovi, gasovi u stomaku, gasovi u crevima, gasovi koji prolaze kroz telo, udisanje i izdisanje, ili bilo ta drugo unutranje, unutar osobe to je vetar, pokretno i odrava se: to se zove unutranji element vazduha. Unutranji element vazduha i spoljanji element vazduha zajedno ine element vazduha. I to treba videti onako kao to to zaista jeste, sa ispravnim razumevanjem: 'To nije moje, to nisam ja, to ne pripada meni.' Kada se ovo sa ispravnim razumevanjem vidi, onakvim kakvo zaista jeste, oslobaamo se elementa vazduha i um prestaje da biva privuen elementom vazduha. Doe vreme, prijatelji, kada je spoljanji element vazduha pokrenut i on oduva selo, varo, grad, oblast i zemlju. A onda doe vreme kada, u poslednjem mesecu tople sezone, ljudi pokuavaju da naprave bilo kakav vetri, lepezama ili mehovima, a ak se ni trava na krajevima slamnatog krova ne pomeri. A kada se ak i u spoljnjem elementu vazduha -- tako ogromnom -- opaa nepostojanost, razorivost, sklonost ka propadanju, promenljivost, za ta onda u ovom kratkotrajnom telu, koje se odrava prianjanjem, rei da je "ja" ili "moje" ili "ono to jesam"? Ono poseduje samo "ne". Ako drugi ljudi uvrede, klevetaju, razljute i napadaju monaha (koji je ovo uvideo), on shvata: 'Bolno oseanje, nastalo na osnovu kontakta uhom se razvilo u meni. I ono je zavisno, nije nezavisno. Zavisno od ega? Zavisno od kontakta.' I on uvia da je kontakt nepostojan, da je oseanje nepostojano, da je opaanje nepostojano, da je svest nepostojana. Njegov um, sa elementom (vazduha) kao objektom/ potporom budi se, sazreva, nepokolebljiv i osloboen. I ako drugi ljudi napadnu monaha na nain koji je nepoeljan, neprijatan i neljubazan -- pesnicama, kamenjem, palicama ili noevima -- monah uvia: 'Ovo
telo je takve prirode da ga je mogue napasti pesnicama, kamenjem, palicama i noevima.' A Blaeni je rekao: 'Monasi, ak i ako vas banditi divljaki iseku dvorunom testerom, ud po ud, onaj meu vama kome se srce tada razbesni ne sledi moje rei'. Stoga e moja izdrljivost biti podstaknuta i trajna, moja svesnost stabilna i jasna, moje telo mirno i neizazvano, moj um usredsreen i ujedinjen. I sada neka udar pesnica padne na ovo telo, neka udar kamenja, palica, noeva padne na ovo telo, tako se sledi Budina objava.' Ali ako u monahu koji se na ovaj nain podsea Bude, Dhamme i Sanghe staloenost zasnovana na onome to je korisno nije utemeljena, on je prestraen i u sebi razvija oseanje hitnosti: 'To je gubitak za mene, a ne dobitak; nesrea za mene a ne srea, da kada se priseam Bude, Dhamme i Sanghe na ovaj nain, staloenost zasnovana na onome to je korisno se ne uvruje u meni.' Ba kao to je snaha, videvi svekra, prestraena i u sebi razvija oseanje hitnosti (da bi mu ugodila), na isti nain, ako u monahu koji se prisea Bude, Dhamme i Sanghe na ovaj nain, staloenost zasnovana na onome to je korisno nije utemeljena, on je prestraen i u sebi razvija oseanje hitnosti: 'To je gubitak za mene, a ne dobitak; nesrea za mene a ne srea, da kada se priseam Bude, Dhamme i Sanghe na ovaj nain, staloenost zasnovana na onome to je korisno se ne uvruje u meni.' Ali ako u monahu koji se na ovaj nain podsea Bude, Dhamme i Sanghe staloenost zasnovana na onome to je korisno jeste utemeljena, tada je on zadovoljan time. Ovim svojim postignuem, prijatelji, monah je obavio veliki posao.
Element prostora
Prijatelji, ba kao kada se -- uz pomo drvene grae, puzavice, trave i ilovae -prostor njima ograen i obuhvaen naziva 'kua', na isti nain je prostor ograen uz pomo kostiju, tetiva, miia i koe obuhvaen nazivom 'oblik'.
Uslovljenost nastajanja
Dalje, ako je oko zdravo, ali mu spoljanji oblici ne ulaze u vidno polje, niti postoji odgovarajui kontakt, tada se ne javlja ni odgovarajua vrsta svesti. Ako je oko zdravo i spoljanji oblici mu ulaze u vidno polje, ali ne postoji kontakt, tada se ne javlja odgovarajua vrsta svesti. Ali kada je oko zdravo i spoljanji oblici mu ulaze u vidno polje, a postoji i kontakt, tada se javlja odgovarajua vrsta svesti. Oblik koji je tako nastao pripada grupi elemenata vezivanja za oblik. Oseanje koje je tako nastalo pripada grupi elemenata vezivanja za oseanje. Opaanje koje je tako nastalo pripada grupi elemenata vezivanja za opaanje. Izrazi volje koji su tako nastali pripadaju grupi elemenata vezivanja za izraze volje. Svest koja je tako nastala pripada grupi elemenata vezivanja za svest. Onda uviamo: 'Ovako, izgleda, dolazi do susreta, povezivanja i ukrtanja pet grupa vezivanja. A Blaeni je govorio: 'Ko god vidi uslovljenost nastajanja vidi Dhammu; ko god vidi Dhammu vidi uslovljenost nastajanja.' [3] I nastanak ovih stvari -- ovih pet grupa vezivanja -- jeste uslovljen. [4] Svaka udnja, prihvatanje, posezanje i dranje za ovih pet grupa vezivanja vodi do patnje. A svako kroenje udnje i strasti, svako naputanje udnje i strasti za ovih pet grupa vezivanja vodi do prestanka patnje. [5] Ovim svojim postignuem, prijatelji, monah je obavio veliki posao. Dalje, ako je uho zdravo... Dalje, ako je nos zdrav... Dalje, ako je jezik zdravo... Dalje, ako je telo zdravo... Dalje, ako je razum zdrav ali mu spoljanji oblici ne ulaze u polje svesti, niti postoji odgovarajui kontakt, tada se ne javlja ni odgovarajua vrsta svesti. Ako je razum zdrav i spoljanji oblici mu ulaze u polje svesti, ali ne postoji kontakt, tada se ne javlja odgovarajua vrsta svesti. Ali kada je razum zdrav i spoljanji oblici mu ulaze
u polje svesti, a postoji i kontakt, tada se javlja odgovarajua vrsta svesti. Oblik koji je tako nastao pripada grupi elemenata vezivanja za oblik. Oseanje koje je tako nastalo pripada grupi elemenata vezivanja za oseanje. Opaanje koje je tako nastalo pripada grupi elemenata vezivanja za opaanje. Izrazi volje koji su tako nastali pripadaju grupi elemenata vezivanja za izraze volje. Svest koja je tako nastala pripada grupi elemenata vezivanja za svest. Onda uviamo: 'Ovako, izgleda, dolazi do susreta, povezivanja i ukrtanja pet grupa vezivanja. A Blaeni je govorio: 'Ko god vidi uslovljenost nastajanja vidi Dhammu; ko god vidi Dhammu vidi uslovljenost nastajanja.' I nastanak ovih stvari -- ovih pet grupa vezivanja -jeste uslovljen. Svaka udnja, prihvatanje, posezanje i dranje za ovih pet grupa vezivanja vodi do patnje. A svako kroenje udnje i strasti, svako naputanje udnje i strasti za ovih pet grupa vezivanja vodi do prestanka patnje. Ovim svojim postignuem, prijatelji, monah je obavio veliki posao." Ovako je potovani Sariputta govorio. Zadovoljni, monasi prosvetljeni reima potovanog Sariputte.
Beleke [1] Sastavljai Pali kanona koristili su dobro poznatu teoriju da objasne osnovu zagrevanja i kretanja, metereologije i porekla bolesti. Ova teorija vezana je za pojam dhatu: element ili potencijal. Prema njoj, postoje etiri fizika elementa: zemlja (vrstoa), tenost, vatra i vazduh (kretanje). Tri od njih -- tenost, vatra i vazduh -- smatrani su potencijalno aktivnima. Kada su nagomilani, uskomeani ili pokrenuti -- pali termin za koji se ovde koristi pakuppati, upotrebljavan je i na psiholokom nivou, gde je znaio biti "razljuen" ili "uznemiren" -- deluju kao osnovni uzrok svih aktivnosti u prirodi. [Natrag] [2] AN VII.46 navodi kost krila i ostatke tetiva kao primere za stvari koje nee
zapaliti vatru. Moda je ovaj odeljak predstavljao komian komentar o nekome ko videvi drugu osobu kako pali vatru kremenom pokuava da je imitira, bez razumevanja osnovnih principa. Ako se koristi kremen i suva mahovina dobie se vatra. Ako se koristi kost krila umesto kremena, a ostaci tetiva umesto suve mahovine, nee se dobiti vatra. [Natrag] [3] Ova izjava nije pronaena ni u jednom drugom delu postojeeg Pali kanona. [Natrag] [4] Vidi SN XII.2. [Natrag] [5] Takoe, etvrta plemenita istina -- put koji vodi ka prestanku patnje -- nije eksplicitno naglaena u ovoj diskusiji, ve implicitno kao put koji vodi ka obuzdavanju udnje i elje, ka naputanju udnje i elje za pet grupa prianjanja. [Natrag]
Rev. 5/2/2005 http://www.geocities.com/budizam/canon/majjhima/mn28.html
MN32: Maha gosinga sutta
Majjhima nikaya 32
Maha-gosinga sutta Veliki govor u umi Gosingam

Ovako sam uo. Jedanput je Blaeni boravio u salovoj umi Gosingam s mnogim najuglednijim i najstarijim uenicima. Tu su bili redovnici Sariputto, MahaMogalano, Maha-Kasapo, Anuruddho, Revato, Anando i jo mnogi drugi. Kad je redovnik Maha-Mogalano pred veer iziao iz svog osamljenog boravita, otie da posjeti redovnika Maha-Kasapu, pa mu ree: -- Hodi, prijatelju Kasapo, da posjetimo redovnika Sariputu i da ujemo njegovu propovijed! ... (Uz put im se pridruio najprije Anurudgho. Zatim ih je vidio Anando, pa je pozvao Revatu i s njim poao takoer da uje Sariputinu propovijed. Sariputto ih opazi ve izdaleka, pa ih pozdravi): -- Dobro nam doao redovnik Anando, pratilac i pomonik Blaenoga. Divna je,
prijatelju Anando, salova uma Gosingam u noi obasjanoj mjeseinom, dok su stabla sala sva u bujnom cvatu, ini ti se da lahor iri boanske mirise. Kakav bi lik isposnika, prijatelju Anando, sad trebao da zasja u salovoj umi Gosingam? -- Lik isposnika, prijatelju Sariputo, koji je mnogo uo, pouzdano zapamtio i sauvao ono to je uo; a rijei o Istini, divnoj na poetku, divnoj u sredini, divnoj na kraju, bogate smislom i pojedinostima, koje su izraz potpuno postignutog i proienog svetakog ivota -- to su rijei kojih je mnogo uo i pouzdano zapamtio, pa mu govor obiluje njima, a duh ih promatra, pogled prozire. On tumai Istinu u sve etiri skupine sljedbenika, cjelovito i podrobno, bez zaplitanja, odstranjujui smetnje ispravnom razumijevanju. -- To je lik isposnika, prijatelju Sariputo, koji bi trebalo da zasja u salovoj umi Gosingam. (Sariputo postavlja isto pitanje Ravati, pa Anurudi, Maha-Kasapi, Maha-Mogalani, a ovaj na kraju uzvraa isto pitanje Sariputi. Svaki od njih u svom odgovoru opisuje ona obiljeja po kojima se sam istie u Budinoj zajednici. Evo tih karakteristika u skraenom prijevodu): Revato: -- Isposnik koji nalazi zadovoljstvo u osamljenosti, koji razvija unutarnje smirenje duha, ija je zadubljenost neprekidna, a uvid potpun, koji ostaje u praznini. Anuruddho: -- Isposnik koji razbistrenim boanskim pogledom, van dometa ljudskog vida, promatra hiljade svjetova. Maha-Kasapo: -- Isposnik koji je i sam pustinjak i hvali pustinjaki ivot, koji ivi od isproene hrane..., odijelo ije od dronjaka..., odjea mu se sastoji samo iz tri dijela..., potrebe su mu neznatne..., zadovoljan je..., ivi osamljen..., izdrljiv je..., dosljedan u moralnim naelima..., sabran..., mudar..., slobodan je i osamostaljen u spoznaji i uvidu..., pa sve te vrline preporuuje i drugima. Maha-Mogalano: -- Kad jedan isposnik raspravlja s drugim isposnikom o Istini, te jedan postavlja pitanja drugome i odgovara na njegova pitanja bez pogreke, tako
da im se razgovor nesmetano odvija. Zatim Maha-Mogalano oslovi Sariputu ovako: Svi smo mi, prijatelju Sariputo, odgovorili na tvoje pitanje, svako sa svog stanovita. A sada nam ti odgovori na isto pitanje... Sariputo: -- Redovnik koji ima vlast nad vlastitim duhom..., koji kad god hoe moe da postigne i zadri koji god hoe stepen duhovnog zadubljenja... (Na kraju Sariputo predlae da svi otiu Uitelju, pa da mu ponove svoj razgovor, a on da ocijeni iji je odgovor najbolji). Buda: -- Svi ste vi po redu, Sariputo, dali dobre odgovore. A sada ujte i od mene kakav bi lik isposnika trebalo da zasja u salovoj umi Gosingam: Isposnik koji na povratku s proenja dnevnog obroka sjedne skrtenih nogu i uspravna tijela i koji ustaljenom panjom sprovede vlastitu odluku: "Neu se maknuti iz ovog poloaja dok mi se duh potpuno ne oslobodi prljavih taloga ivota". To je lik isposnika, Sariputo, kakav bi trebalo da zasja u salovoj umi Gosingam. Tako ree Blaeni, a redovnici se, oduevljeni, obradovae govoru Blaenoga.
MN 44: Cula vedalla sutta
Majjhima nikaya 44
Cula vedalla sutta Kratko razjanjenje nauke

Ovako sam uo. Jednom je zgodom Blaeni boravio u Raagahi, u Bambusovu gaju, na mjestu gdje se hrane vjeverice. Njegov svjetovni sljedbenik Visakho posjeti tada redovnicu Dhamma-dinnu, pa je pozdravi i sjedne po strani, a zatim je oslovi ovako: "Linost, linost [1] -- tako se govori, gospoo! A ta Blaeni naziva linou?" "Blaeni, prijatelju Visakho, linost naziva sklopom ovih pet vrsta prijanjanja uz ivot: prianjanje uz oblik, prianjanje uz osjeaj, prianjanje uz predodbu, prianjanje uz izraze volje i prianjanje uz svijest." "Dobro, gospoo!" odgovori Visakho, pa zadovoljan i obradovan njenim odgovorom postavi slijedee pitanje:
"Postanak linosti, postanak linosti -- tako se govori, gospoo! A ta Blaeni naziva postankom linosti?" "Blaeni obrazlae postanak linosti iz one ei koja se uvijek ponovno raa, i vezana za strastveni uitak nalazi zadovoljstvo sad tu sad tamo, a to je e spolnog nagona, e za postojanjem i e za vlau." "Prestanak linosti, prestanak linosti -- tako se govori, gospoo!A ta Blaeni naziva prestankom linosti?" "Zatrijeti trag strasti u toj ei, napustiti je, odrei je se, osloboditi se i odroditi od nje, to, prijatelju Visakho, Blaeni naziva prestankom linosti." "Put koji vodi do prestanka linosti, put koji vodi do prestanka linosti -- tako se govori, gospoo!A ta Blaeni naziva putem do prestanka linosti?" "Blaeni je tako nazvao ovaj plemeniti osmerostruki put: ispravni nazori, ispravna namjera, ispravan govor, ispravna djelatnost, ispravan nain ivota, ispravan napor, ispravna panja i ispravna sabranost." "A je li, gospoo, prianjanje isto to i spomenutih pet vrsta prianjanja uz ivot ili je od njih razliito?" "Prianjanje, prijatelju Visakho, nije isto to i pet vrsta prianjanja uz ivot, ali nije ni tazliito od njih. Ono to je u tih pet vrsta prianjanja uz ivot podstrek strasti, to je u tom sluaju prianjanje." "Kako nastaje, gospoo, personalistii pogled na svijet?" "Eto, prijatelju Visakho, neuk prosjean ovjek, koji nije vidjeo plemenite ljude, koji nije upuen u plemenitu istinu niti je u njoj uzgojen, koji nije vidjeo ljude vie vrste i nije upuen u istinu ovjeka vie vrste, niti u njoj uzgojen -- taj shvaa
tjelesni lik kao samoga sebe, ili sebe kao oblikovanje, ili tjelesni lik u sebi, ili sebe u tjelesnom liku; osjeaj shvaakao samoga sebe, ili sebe kao osjetnost, ili osjeaj u sebi, ili sebe u osjeaju; predodbu shvaa kao samoga sebe, ili sebe kao predoavanje, ili predodbu u sebi, ili sebe u predodbi; izraze volje shvaa kao samoga sebe, ili sebe kao izraavanje volje, ili izraze volje u sebi, ili sebe u izrazima volje; svijest shvaa kao samoga sebe, ili sebe kao svjesnost, ili svijest u sebi, ili sebe u svjesti. Tako, prijatelju Visakho, nastaje personalistiki pogled na svijet." "A kako, gospoo, personalistiki pogled na svijet ne nastaje?" (Odgovor je jednak prethodnome sa suprotnim predznacima: uen ovjek... upuen u plemenitu istinu... koji tjelesni lik ni duevna svojstva ne shvaa kao samoga sebe...) "Je li, gospoo, plemeniti osmostruki put... sloen ili jednostavan?" "Taj je put sloen." "A jesu li tri sastavna dijela ustrojena iz osmerostrukog puta, ili je osmerostruki put ustrojen iz triju sastavnih dijelova?" "Tri sastavna dijela nisu ustrojena iz osmerostrukog puta, nego je osmerostruki put ustrojen iz triju sastavnih dijelova. Ispravan govor, ispravna djelatnost i ispravan ivot, ti su sastavni djelovi izvdeni iz etike. Ispravan napor, ispravna panja i ispravna sabranost su dijelovi izvdeni iz discipline sabranosti (zadubljenja). Ispravni nazori i ispravne namjere su dijelovi izvedeni iz spoznaje mudrosti." "ta je, gospoo, sabranost, ta su obiljeja sabranosti, ta su sredstva sabranosti, ta je njega sabranosti?" "Sabranost je svoenje misli na jednu taku. etiri vrste postojanosti panje [2] su
obiljeja sabranosti. etiri ispravne vjetine [3] su sredstva sabranosti, a vjebanje, njegovanje i razvijanje tih umijea je njega sabranosti." "Koliko ima vrsta izraza volje?" "Tri: tjelesni, govorni i misaoni izraz volje. -- Udisanje i izdisanje su voljni izrazi tijela, zamiljanje i razmiljanje su govorni izrazi volje, a predodbe i osjeaji su misaoni izrazi volje.[4] -- Udisanjei i izdisanje su tjelesne pojave, vezane za tjelesnost, pa se zato nazivaju tjelesnim izrazima volje. Tek nakon zamiljanja i razmiljanja dolazi povezan govor, pa se zato zamiljanje i razmiljanje nazivaju govornim izrazima volje. Predodbe i osjeaji su svojstva razuma povezana s mislima, pa se zato nazivaju misaonim izrazima volje." "Kako se, gospoo, postie prestanak predodbenog iskustva?" "Isposniku koji dostie prestanak predodbenog iskustva ne ini se, prijatelju Visakho, ovako: 'Ja u dostii prestanak predodbenog iskustva'; ili: 'Ja dostiem prestanak predodbenog iskustva'; ili: 'Ja sam dostigao prestanak predodbenog iskustva', nego se njegov duh otprije tako razvio da je doveden u ovakva stanja." "Koje pojave najprije prestaju kod isposnika koji dostie prestanak predodbenog iskustva, da li pobude tjelesnog izraza, ili pobude govornog izraza, ili pobude misaonog izraza?" "Najprije prestaju pobude govornog izraza, pa onda pobude tjelesnog izraza, pa pobude misaonog izraza." [5] "A kako dolazi do naputanja tako dosednutog prestanka predodbenog iskustva?" "Isposniku koji naputa stanje prestanka predodbenog iskustva, ne ini se, prijatelju Visako, ovako: 'Ja u napustiti dostignuto stanje prestanka predodbenog iskustva'; ili 'Ja naputam dostignuto stanje prestanka predodbenog iskustva'; ili
'Ja sam napustio dostignuto stanje prestanka predodbenog iskustva', nego se njegov duh otprije tako razvijao da je doveden do ovakva stanja." "Koja se vrsta pojava najprije pojavljuju kod isposnika koji naputa dostignuto stanje prestanka predodbenog iskustva, da li pobude tjelesnog izraza, ili pobude govornog izraza, ili pobude misaonog izraza?" "Najprije se pojavljuju pobude misaonog izraza, pa tjelesnog, pa govornog." "Kakvi se utisci pojavljuju kod isposnika koji je napustio stanje prestanka predodbenog iskustva?" "Pojavljuju se tri vrste utisaka: utisak nitavila, utisak besciljnosti i utisak bezeljnosti." "Kuda smjera, emu je sklona, za im tei misao isposnika koji je napustio stanje prestanka predodbenog iskustva?" "Misao tog isposnika smjera k otcjepljenosti ,sklona je otcjepljenosti, tei za otcjepljenou." "Koliko vrsta osjeaja ima, gospoo?" "Postoje ove tri vrste osjeaja: osjeaj ugodnosti, osjeaj neugodnosti, osjeaj niugodnosti-ni-neugodnosti." "Kakav je svaki od tih osjeaja?" "Prijatan osjeaj tjelesne ili duevne ugodnosti, to je osjeaj ugodnosti, a neprijatan osjeaj tjelesne ili duevne neugodnosti je osjeaj neugodnosti. Osjeaj koji ni tjelesno ni duevno nije ni prijatan ni neprijatan naziva se osjeajem niugodnosti-ni-neugodnosti."
"ta je u ugodnom osjeaju ugodno, a ta neugodno. ta je u neugodnom osjeaju neugodno, a ta ugodno? ta je u ni-ugodnom-ni-neugodnom osjeaju ugodno, a ta neugodno?" "U ugodnom je osjeaju postojanost ugodna, a promjena neugodna, u neugodnom je osjeaju promena ugodna, a postojanost neugodna, u ni-ugodnom-nineugodnom osjeaju je znanje ugodno, a neznanje neugodno."[6] "Kakva sklonost postoji u ugodnom osjeaju, kakva u neugodnom, a kakva u niugodnom-ni-neugodnom?" "U ugodnom osjeaju postoji sklonost prema strasti, u neugodnom sklonost prema odvratnosti, a u ni-ugodnom-ni-neugodnom sklonost prema neznanju." "Postoji li u svim ugodnim osjeajima sklonost prema strasti, u svim neugodnim osjeajima sklonost prema odvratnosti, a u svim ni-ugodnim-ni-neugodnim osjeajima sklonost prema neznanju?" "Ne, prijatelju Vesakho." "ega se treba odrei u ugodnim osjeajima, ega u neugodnim, a ega u niugodnim-ni-neugodnim osjeajima?" "U ugodnom se osjeaju treba odrei sklonosti prema strasti, u neugodnom sklonosti prema odvratnosti, a u ni-ugodnim-ni-neugodnim sklonosti prema neznanju." "Treba li se u svakom ugodnom osjeaju odrei sklonosti prema strasti, u svakom neugodnom osjeaju odrei sklonosti prema odvratnosti, a u svakom ni-ugodnim-nineugodnim osjeaju sklonosti prema neznanju?" "Ne treba, prijatelju Visakho. Isposnik razdruen od strasti, razdruen od
neispravnih postupaka, postie i zadrava prvi stepen zadubljenja (hanam), na kojem (jo) postoji zamiljanje i razmiljanje. To zadubljenje izvire iz osame, a obiljeja su mu prijatnost i zadovoljstvo. Taj isposnik to razume ovako: 'Sigurno u se i ja, dosegavi to stanje zadrati u njemu kao i oplemenjena bia koja su ga ve prije dosegla i zadrala.' Dok se tako trsi da zadovolji elju za najviim osloboenjima, zbog te ga elje obuzima briga. Zatim se rjeava odvratnosti, i sklonost prema odvratnosti vie ne postoji. A zatim, kad se isposnik rijei zadovoljstva i nezadovoljstva, dosadanji ugodni i neugodni ugoaji iezavaju. Tako postie i zadrava etvrti stepen zadubljenja, ravnodunosti i paljivosti proiene od zadovoljstva i nezadovoljstva. Tako se rjeava neznanja, i sklonost prema neznanju vie ne postoji." "ta je, gospoo, protivtea ugodnom osjeaju?" ""Neugodan osjeaj." "A neugodnom osjeaju?" "Ugodan osjeaj." "A protivtea ni-ugodnom-ni-neugodnom osjeaju?" "Neznanje." "A ta je protutea neznanju?" "Znanje." "A protutea znanju?" "Osloboenje." "A ta je protutea osloboenju?"
"Utrnue (nibbanam)." "A ta je protutea utrnuu?" "To je, prijatelju Visakho, pitanje koje nadilazi domet. Nije mogue nai izlaz iz kruga pitanja. Asketski ivot ponire u nibbanu, stiava se u nibbani, postie svoj cilj u nibbani. Ako eli, prijatelju Visakho, moe otii do Blaenoga, pa pitati razjanjenje. Kako ti Blaeni razjasni, u to se moe pouzdati." Sljedbenik Visakho, zadovoljan i obradovan besjedom redovnice Dhamm-dinne, ustane, pozdravi je obilazei je s desne strane, pa otide tamo gde se tada nalazio Blaeni. Doavi, pozdravi Blaenog, pa sjedne po strani. Sjedei tako, sljedbenik Visakho ispria Blaenom sve o emu je razgovarao s redovnicom Dhammadinnom, a Blaeni mu na to ree: "Mudra je, Visakho, redovnica Dhamma-dinna, dubokoumna je, Visakho, redovnica Dhamma-dinna, . Da si pitao od mene to razjanjenje, ja bih ti dao na vlas isti odgovor kao i redovnica Dhamma-dinna. to ti je ona rekla, to je istinski smisao, u to se moe poudati." Tako je rekao Blaeni. A sljedbenik Visakho je rijei Blaenoga primio vesela srca.
Beleke 1. Sakkayo je izraz koji oznaava linost u njenoj tjelesnoj i individualnoj potpunosti kako se moe razumjeti iz slijedeih odgovora. O linosti u karakterolokom smislu (puggalo) mnogo se vie pisalo u budistikoj knjievnosti. U Abbhidhamma-pitaki jedna od ukupno sedam knjiga posveena je iskljuivo karakterologiji. [Natrag]
2. Introspektivno bdijenje "u tijelu nad tijelom", "u osjeajima nad osjeajima", "u mislima nad mislima", "u pojavama nad pojavama". To su etiri temeljna "stupa" buddhistike kontemplacije, obraena u jednom od najvanijih Buddhinih "dugih govora", Maha-sati-patthana-suttam (D. 22). [Natrag] 3. Vlast nad osjetilima, naputanje osjetnosti, zadubljenje i postojanost karaktera. [Natrag] 4. Kako se vidi iz razjanjenja u nastavku, izraz "miljenje" (ittam) treba shvatiti u opsegu koji u potpunosti odgovara opsegu pojmacogito u smislu u kojem ga je Husserl preuzeo od Descartesa i dalje fenomenoloki razradio. Prema Descartesu, pojam miljenja obuhvaa "sumnju opaanje, afirmaciju, negaciju, htijenje, predoavanje, uvstva." (Meditationes de prima philosophia, 2. medit.) -- Husserl istie da je Descartes shvaao cogito u tako irokom smislu da je u njemu sadrano sve to je izraeno rijeima: "Opaam, sjeam se, predoujem, sudim, osjeam, elim, hou" i svi ostali slini subjektivni doivljaji. (Ideen... I, str. 61) [Natrag] 5. Prema tekstovima koji razjanjavaju stanja duhovnog zadubljenja (hanam) doseg prvog stepena iskljuuje govor, doseg drugog zamiljanje i razmiljanje, doseg treeg stepena osjeaj prijatnosti, a doseg etvrtog stepenja udisanje-i-. izdisanje. (usp. S. XXXVI, 11, Raho-gata-suttam.) Razjanjenje prestanka funkcije disanja osniva se na fiziolokim podacima kundalini-yoge, gdje opticaj prane preuzima funkcije izmjene tvari i odravanja biolokog tonusa. Eksperimenti s yogijima i fakirima koji se daju zakopati u zemlju po nekoliko dana dovoljno su i laboratorijski provjereni, a poznata su i "mehanika" sredstva kojima oni to postiu, osobito (hirurko) izduenje jezika i njegovo izvrtanje da zaepi dunik. Sve je to detaljno opisano i u starijim indijskim prirunicima yoge, iz vremena kad je to postalo predmet tjelesnih vjebi. [Natrag] 6. Teorija o ni-ugodnom-ni-neugodnom osjeaju postojala je i u modernoj eksperimentalnoj psihologiji poetkom 20. vijeka. Buddhina egzistencijalna
interpretacija toga psihikog stanja zasluuje jo uvijek panju s obzirom na intelektualnu podlogu iz koje ga izvodi. Ta je podloga "neznanje" (avia), koje treba shvatiti kao umalost duha (indolenciju, torpor) i bitno razlikovati od vrline upekha (grki apatheia) ili odravanja ravnovjesja u ravnodunosti. Evo kako Buddho u jednom tekstu o toj temi razjanjava ni-ugodno-ni-neugodno uvstvo na podlozi neznanja: "Neznalica, priprost ovjek, kad ga spopadne bolan osjeaj, ezne za osjetnim uitkom... zato jer mu nije poznata druga obrana od bolnog osjeaja. Uivajui u tjelesnom uitku, duh mu ostaje opsjednut sklonou prema takvom uitku. Poto ne moe da pravilno shvati kako takvi osjeaji nastaju i nestaju, u emu im je prednost, a u emu smetnja, i kako da im izbjegne, njegova se opsjednutost pretvara u sklonost prema ni-ugodnom-ni-neugodnom osjeaju neznanja" (u spomenutom smislu umalosti ili indolencije). -- Nasuprot tome, "uzgojen i oplemenjen redovnik, kad ga spopadne bolan osjeaj, ne osjea tugu ni patnju... On ima samo jedan osjeaj, a taj je tjelesan, a ne duevan..." (S. XXXVI, 6, Salla-suttam). Na tekstove ove vrste osvrnuo sam se neto opirnije u radu: The Pholosophy of Disgust, Buddho and Nietzsche (by Bhikkhu Nanajivako) u 56. Schopenhauer Jahrbuch, 1975) [Natrag]
MN.59: Bahuvedaniya sutta
Majjhima nikaya 59
Bahuvedaniya sutta [1] Mnogo vrsta oseanja

Jednom je drvodelja sa pet alata otiao da poseti potovanog Udajia. Pozdravivi ga s potovanjem, sede on sa strane. Sedei tako, upita on potovanog Udajia: -- Koliko vrsta oseanja ima, potovani Udaji, prema onome kako poduava Blaeni? -- Tri su vrste osaanja, drvodeljo, prema uenju Blaenog: ugodno, neugodno i niugodno-ni-neugodno. To su tri vrste oseanja prema uenju Blaenog. Posle tih rei, drvodelja sa pet alata ree: -- Nema tri vrste oseanja, potovani Udaji, prema uenju Blaenog. Postoje dve vrste oseanja o kojima je govorio Blaeni: prijatna i neprijatna oseanja. Za neutralan oseaj je Blaeni govorio da pripada stanju uzviene sree.
Ali potovani Udaji odogovori: -- Blaeni nije poduavao da postoje dve vrste oseanja, ve tri: prijatna, neprijatna i neutralna oseanja. (Ovakva razmena stavova ponovila se po drugi i trei put,) ali niti je drvodelja sa pet alata bio u stanju da ubedi potovanog Udajia, niti je potovani Udaji mogao da ubedi drvodelju sa pet alata. No, desilo se da je potovani Ananda uo ovaj razgovor i on otide do Blaenog da se raspita. Pozdravivi Blaenog s potovanjem, sede on sa strane. Sedei tako, ponovi on itav razgovor koji se vodio izmeu potovanog Udajia i drvodelje sa pet alata. A Blaeni ree: -- Ananda, Udajijev nain izganja, sa kojim se drvodelja sa pet alata nije saglasio, ispravan je, zaista. Ali i nain izlaganja drvodelje sa pet alata, sa kojim se nije saglasio Udaji, ispravan je. Jednim nainom izlaganja govorio sam o dve vrste oseanja, ana drugim nainom izlaganja govorio sam o tri, o est, o osamnaest, o trideset est i o sto osam vrsta oseanja.[2] Tako sam izloio Dhammu na razliite naine. U pogledu Dhamme koju sam tako izloio na razliite naine, ako ima onih koji ne mogu da se sloe, da se saglase i da prihvate ono to je ispravno reeno i ispravno izgovoreno, moe se oekivati da se posvaaju, da se zapetljaju u raspravu i objanjavanje, povreujui jedan drugog otrim reima. U pogledu Dhamme koju sam tako izloio na razliite naine, ako ima onih koji mogu da se sloe, da se saglase i da prihvate ono to je ispravno reeno i ispravno izgovoreno, moe se oekivati da oni ive u prijateljstvu i slozi, bez razdora, kao mleko (to se lako mea) sa vodom, gledajui jedan na drugog prijateljskim oima. Pet je struna ulne elje. Kojih pet? Oblici dostupni oku za kojima neko udi, prieljkuje ih, priklanja i prijanja uz njih, sputan ulnom eljom i razdiran
poudom. Zvuci dostupni uhu... mirisi dostupni nosu... ukusi dostupni jeziku... dodiri dostupni telu, za kojima neko udi, prieljkuje ih, priklanja i prijanja uz njih, sputan ulnom eljom i razdiran poudom. To je pet struna ulne elje. Zadovoljstvo i uitak koji zavise od tih pet struna ulne elje, to se naziva ulnim zadovoljstvom. I ako bi sada neko rekao: 'Ovo je najvie zadovoljstvo i uitak koji se moe doiveti', ja to ne bih potvrdio. A zato? Zato to postoji druga vrsta zadovoljstva koja prevazilazi to zadovoljstvo i jo je uzvienija. A koje je to zadovoljstvo? Ovde, sasvim napustivi ulne elje, napustivi tetna stanja uma, monah dostie i boravi u prvom meditativnom zadubljenju (jhana), koje je praeno zamiljanjem i razmiljanjem, i ispunjava ga uitak i zadovoljstvo roeni iz osamljenosti. To j prva vrsta zadovoljstva koja prevazilazi to (ulno) zadovoljstvo i uzvienije je. Ako bi neko rekao: 'Ovo je najvie zadovoljstvo koje se moe doiveti', ja to ne bih potvrdio. A zato? Zato to postoji druga vrsta zadovoljstva koja prevazilazi to zadovoljstvo i jo je uzvienija. A koje je to zadovoljstvo? Ovde, stiavanjem zamiljanja i razmiljanja... monah dostie i boravi u drugom meditativnom zadubljenju... u podruju beskonanog prostora... beskonane svesti... nitavila... ni-opaanja-ni-neopaanja. Ako bi neko rekao: 'Ovo je najvie zadovoljstvo koje se moe doiveti', ja to ne bih potvrdio. A zato? Zato to postoji druga vrsta zadovoljstva koja prevazilazi to zadovoljstvo i jo je uzvienija. A koje je to zadovoljstvo? Ovde, potpunim nadilaenjem podruja ni-opaanja-ni-neopaanja monah dostie i boravi u stanju prestanka opaanja i oseanja. Ovo je druga vrsta zadovoljstva koja prevazilazi to zadovoljstvo i jo je uzvienije.[3] Moe se dogoditi, Ananda, da askete iz neke druge sekte kau ovako: "Osamljenik Gotama govori o prestanku opaanja i oseanja i opisuje to kao zadovoljstvo. Kakvo je (zadovoljstvo) i kako je to mogue?"
Onima koji tako kau trebalo bi ovako odgovoriti: "Blaeni opisuje kao zadovoljstvo ne samo oseaj zadovoljstva. Tathagata pak opisuje kao zadovoljstvo sva stanja kada i gde se ono postigne."
Beleke 1. Ovaj govor identian je sa SN XXXVI.19 (Bahuvedaniya sutta -- Mnogo vrsta oseanja). [Natrag] 2. Videti SN XXXVI.22. [Natrag] 3. Komentar: "Od etvrtog zadubljenja nadalje, ni-prijatno-ni-neprijatno oseanje (postoji u tim meditativnim stanjima). Ali to neutralno oseanje se, takoe, naziva 'zadovoljstvom' (sukha), poto je to stanje spokojstva i uzvienosti. Ono to se javlja putem pet struna ulne elje i putem osam meditativnih postignua zove se 'zadovoljstvo koje se osea' (vedayita-sukha). Stanje prestanka percepcije i oseaja jeste 'zadovoljstvo, koje se ne osea' (avedayita-sukha). Otuda, bilo da je re o zadovoljstvu koje se osea ili ne, oboje su svakako 'zadovoljstvo', u smislu da se radi o stanjima bez bola (niddukkhabhava-sankhatena sukhena)." U AN IX.34 potovani Sariputa uzvikuje: "Nibbana je srea, Nibbana je srea, zaista!" Onda monah Udaji upita: "Kako moe postojati srea kada nema oseanja?" Potovani Sariputa je odgovorio: "Upravo to je jeste srea, prijatelju, da nema oseanja." Nastavak te sutte moe se uporediti sa ovim tekstom. O nibbani kao srei govori se i u AN VI.100. [Natrag]
Videti takoe: SN XXXVI.31.
MN 62: Maha-Rahulovada sutta
Majjhima nikaya 62
Maha-Rahulovada sutta Savet Rahuli u Ambalatiki

Ovako sam uo. Jednom je Blaeni boravio u gradu Savatthi, u etinu, u samostanu Anathapindike. Tu je Blaeni ujutro obukao, uzeo prosjaku zdjelu i ogrta, pa poao u Savatthi da prosi hranu. A i redovnik Rahulo, kad se tog jutra obukao, uzme prosjaku zdjelu i ogrta i poe za Blaenim slijedei ga uzastopce. Tada se Blaeni obazre, pa se obrati Rahuli rijeima: Rahulo, svaki tjelesni lik, proli, budui ili sadanji, u nutrini ili u spoljanjosti, grub ili njean, nizak ili uzvien, blizak ili dalek -- svaki tjelesni lik treba gledati kakav stvarno jeste, prozirui ga ispravnom spoznajom ovako: "To nije moja, to nisam ja, to mi nije svojstveno". -- Zar samo tjelesni lik, Blaeni, zar samo tjelesni lik, Dobrostivi? -- I tjelesni lik, Rahula, i osjeaj. Rahulo, i predodbu, Rahulo, i sklonost, Rahulo, i
svijest, Rahulo! [1] Na to redovnik Rahulo pomisli: "Ko bi danas, primivi pouku neposredno od Blaenoga, mogao da ide po selu i da prosjai hranu?!" -- pa skrene s puta, sjedne skrtenih nogu u podnoje nekog stabla u uspravnom poloaju tijelai uspostavi potpunu panju duha. Redovnik Sariputo primijeti redovnika Rahulu kako sjedi sabran pod stablom..., pa mu ree: -- Njeguj duhovni razvoj tako da panju usredotoi na udisanje i izdisanje Rahulo! Usredotoenje panje na udisanje i izdisanje, kad se razvije i osnae, donosi bogate plodove i mnogo koristi. Pred veer, kad se redovnik Rahulo digao iz samotnog zadubljenja, otie k Blaenome, pa ga upita: -- Gospodine, kako treba razvijati i osnaiti usredotoenje panje na udisanje i izdisanje, pa da donese bogate plodove i mnoge koristi? (Slijedi razjanjenje te prastare metode yoge, koja se u budistikoj kontemplaciji primenjuje na svojevrstan nain, ne umjetnim zaustavljanjem i pojaavanjem daha, ve usredotoenjem duha na njegov mirni normalni tok). [2]
Beleka [1] To su prema Buddhinu uenju "pet ogranaka" egzistencije. Tjelesnost odgovara materijalnom opstanku, a ostala etiri inioca sainjavaju sklop duha ili "unutarnju" stranu bia. Njihovim raspadom ne preostaje nita. Dua nije supstancijalna nego funkcionalna. "Preporaanje" je rezultanta voljnog poriva (kako to tumai i
Schopenhauer pod nazivom "palingeneza") [Natrag] [2] Vidi o tome moj lanak "hana, apstraktna umjetnost buddhistike kontemplacije".
MN 63: Cula-Malunkyaputto sutta
Majjhima nikaya 63
Cula-Malunkya-putto sutta Kratki razgovor s Malunkjinim sinom

Ovako sam uo. Jednom je Blaeni boravio u Savatiju, u etinu gaju, u samostanu Anatapindike. A redovnik Malunkja-putto, dok je bio u osami i zadubljenosti, razmiljao je ovako: -- Postoje gledita o kojima se Blaeni nije izrazio, nego ih zanemaruje i odbacuje. To su gledita: Svijet je vjean, svijet nije vjean, svijet je konaan, svijet je beskonaan, dua i tijelo su jedno te isto, dua i tijelo su razliiti, bie (Budino, ili uope, prema razjanjenju komentara) postoji poslije smrti, bie ne postoji paslije smrti, bie i pastoji i ne postoji poslije smrti, bie niti postoji niti ne postoji poslije smrti. Ta gledita mi Blaeni ne razjanjava, a to mi se ne svia, niti me zadovoljava. Zato u otii Blaenome, pa u ga pitati o tome... Ako mi ta gledita razjasni, onda u nastaviti da ivim isposnikim ivotom kod njega, ako ne, onda u se odrei isposnikog ivota i vratiti se u nii, svjetovni ivot.
(Malunkja-putto otie zatim Budi, ponovi mu doslovno svoje navedeno razmiljanje i doda): -- Ako Blaeni zna da je svijet vjean... (itd.), neka mi to razjasni, a ako ni sam ne zna i ne vidi da li je svijet vjean ili nije vjean... (itd.), onda je jedino ispravno rjeenje da kae da to ne zna i da u to nema uvida. -- Malunkja-putto, jesam li ti ikada rekao: "Doi, Malunkjin sine, ivi kod mene isposniikim ivotom, a ja u ti razjasnti da li je svijet vjean ili nije... (itd.)? -- Doista ne, gaspodine! -- Ili si moda ti rekao meni: "Gospodine, ja u ivjeti kod Blaenoga isposnikim ivotom kad mi Blaeni razjasni da li je svijet vjean ili nije,.. (itd.)?" -- Doista ne, gospodine! -- Kad dakle, Malunkja-putto, ni ja nisam tako rekao tebi, ni ti meni, kome onda prigovara, nerazumni ovjee? -- Malunkja-putto, ko bi god postavio takav uslov da nee ivjeti isposnikim ivotom dok mu Blaeni ne razjasni ta pitanja -- taj bi prije umro nego to bi mu Usavreni dospio da to rastumai. To je ba tako, Malunkja-putto, kao kad bi neko bio ranjen stnijelom debelo premazanom otrovom, pa kad bi se njegovi prijatelji i rodbina pobrinuli da mu dovedu ljekara hirurga, a ranjenik da kae: "Neu da mi vadite ovu strijelu prije nego doznam da li je ovjek koji me je ranio pripadnik ratnike kaste, ili brahmanske, ili trgovake ili je sluga... kako se zove i iz kojeg je plemena... je li visok ili nizak ili srednjeg rasta... je li tamnoput ili sme ili ut... iz kojeg je sela ili grada... da li mu je luk kojim me je ustrijelio vrste apo ili kodando... da li je tetiva na luku napravljena od ivotinjske ili biljne tetive i od koje vrste... (slijedi jo dugi niz tehnikih podataka o vrsti oruja, koji su neprevodivi). -- I taj bi ovjek prije umro, Malunkja-putto, nego to bi mu Usavreni dospio da sve to razjasni.
-- Jer, isposniki ivot, Malunkjin sine, ne zavisi od gledita da je svijet vjean, ili da nije... (itd.). Bez obzira da li je ispravno gledite da je svijet vjean ili da nije... (itd.), sigurno je i pored svega toga da postoji roenje, starost, smrt, patnja, jad i nevolja, muka i oaj, a ja dajem upute o tome kako da se to dokona jo u ovam ivotu... -- Prema tome, Malunkja-putto, treba da ti je uvijek na umu i ono ta ja nisam razjasnio i ono ta sam razjasnio... A zato nisam razjasnio ta pitanja? Jer to ne bi bilo korisno, jer' se ne odnosi na temeljna naela isposnikag ivota, jer ne vodi do odvratnosti, do naputanja strasti, prestanka, smirenja, vie spoznaje, vrhovne mudrosti i do utrnua (nibbanam). Eto zato to nisam razjasnio. -- A to jesam razjasnio? Razjasnio sam patnju, Malunkjin sine, nastanak patnje, prestanak patnje i put koji vodi do prestanka patnje. Zato sam to razjasnio? Jer je to korisno, jer se odnosi na temeljna naela isposnikog ivota, jer dovodi do odvratnosti, do naputanja strasti, prestanka, smirenja, vie spoznaje, vrhovne mudrosti i do utrnua... Tako ree Blaeni. A redovnik Malunkja-putto se oduevljen radovao govoru Blaenoga.
MN 68: Nalakapana sutta
Majjhima nikaya 68
Nalakapana sutta Govor u Nalakapani

Ovako sam uo. Jedanput je Blaeni boravio u zemlji Kosala, u gaju blizu mjesta Nalakapana. U to su doba sinovi mnogih uglednih porodica iz povjerenja u Blaenoga napustili dom i pridruili se beskunikom redu. Tu su bili i redovnici Anurudo, Nandijo, Kimbalo, Bhagu, Kundadhano, Revato, Anando i drugi vrlo ugledni sljedbenici. (Slijedi Budin govor u kojem, izgleda, prvi put pozdravlja tu skupinu mladih graana i eli im dobrodolicu u svojoj zajednici, a zatim im daje prvu pouku o kontemplativnom proienju i uvrenju duha u zadubljenosti (hanam). Karakteristino je da u ovam govoru, kao i u M. 128, Budo oslovljava cijelu skupinu, "Anurude" (u mnoini), govornikim oblikom.koji istie da je Anurudo predvodnik cijele druine. Budo ih najprije pita jesu li zadovoljni asketskim ivotom, pa nakon potvrdnog odgovora nastavlja):
MN 68: Nalakapana sutta
- Vi ste, Anurude, jo u punoj mladenakoj snazi, u prvom razdoblju ivota, dok su vam kose jo potpuno crne i dok ste mogli da zadovoljavate svoje strasti, ipak napustili dom i priklonili se beskunikom ivotu... Na to vas nije navela prinuda kraljevske vlasti, niti razbojnika ucjena, ni dugovi, ni strah pred takvim nedaama, a niste se pridruili beskunicima ni iz nevolje, da se prehranite, nego ste osjetili da ste potlaeni neminovnou roenja, starosti i smrti, jada i nevolje, potlaeni patnjom, nezadovoljstvom i brigama -- neumitnou patnje. Pa ipak ste naslutili da je mogue dokrajiti cijelu tu gomilu ivotnog stradanja. Zar niste, Anurude, u tom uverenju napustili dom i pridruili se beskunicima? -- Da, gospodine! -- A sada Anurude, sinovi uglednih porodica, kad se tako odrode, ta dalje treba da poduzmu? Odvraeni od strasti, Anurude, odvraeni od svega to je bilo nepovoljno, ako ne postignete zadovoljstvo ili smirenje koje e vas odvesti jo i dalje od toga, onda e vam pouda, zlovolja, tromost, briga, uzbuenje, sumnja, nezadovoljstvo i dosada obuzeti duh jo upornije nego ranije...
MN 82: Ratthapala Sutta
Majjhima nikaya 82
Ratthapala sutta O Ratapali

Prevod edomil Veljai (deo I i stihovi na kraju dela II) ostalo Branislav Kovaevi Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
I Ovako sam uo. Jednom je zgodom Blaeni putovao po zemlji plemena Kuru s velikom skupinom isposnika i stigao do grada Thullakotthitam. Brahmanski graani tog grada, kad su uli za njegov dolazak, . . otiu da ga posjete. . . U tom se skupu nalazio i Ratthapalo, sin jednoga od najuglednijih graana Thullakotthite... Kad je uo Buddhine rijei, on pomisli: Prema onome kako sam shvatio pouku Blaenoga, nije lako da ovjek koji ivi obiteljskim ivotom provodi svet ivot potpuno usavren i ist kao izglaana koljka. Trebalo bi da obrijem kosu i bradu, da obuem poutjelu odjeu i da
otiem od kue u beskuniki ivot. (Kad su ostali graani iz njegove druine otili, Ratthapalo prie Blaenome, pokloni mu se, sjedne po strani i saopi mu svoju misao, pa ba zamoli): Molim Blaenoga da odobri moje otuenje od svijeta i potpuno zareenje. Jesu li, Ratthapalo, tvoji roditelji odobrili da se otui i postane beskunik Ne, gospodine, nisu. Usavreni ne odobravaju otuenje i pristup prosjakom redu maloljetnicima bez dozvole roditelja, Ratthapalo! Pobrinut u se, gospodine, da mi roditelji to dozvole. . . . Kad je sve to saopio svojim roditeljima, oni mu odgovore ovako: Dragi Ratthapalo, ti si na jedini mili i dragi sin, odhranili smo te i odgojili u izobilju. O patnji ti ne zna nita. Sve i kad bi morao da umre, tvoj bi gubitak za nas bio teak, a kamoli da ti za ivota dademo pristanak da otie u beskunike. . . Kad nije mogao da dobije roditeljski pristanak za odlazak, mladi Ratthapalo se isprui na pod i ree: Ili u ovdje umrijeti ili dobiti dozvolu da otiem. . . Tada dooe Ratthapalovi prijatelji, pa ga i oni savjetovahu: Dragi Ratthapalo, ti si jedini mili i dragi sin svojih roditelja. . Ustani, jedi i pij i zabavljaj se! Tako moe da uiva u tjelesnim zadovoljstvima i da ujedno vri dobra djela. . . Ali Ratthapalo nije odgovarao ... Konano njegovi prijatelji otidu roditeljima, pa im rekoe: . . . Ako mu ne dozvolite da otie u beskunike, on e umrijeti. Ali ako
mu dozvolite, moi ete da ga vidite i kasnije, pa ako mu se beskuniki ivot ne bude sviao, ta e mu drugo preostati nego da se vrati kui? Zato mu dozvolite da otie. Onda emo dozvoliti Ratthapali da otie u beskunike. Ali kasnije mora da doe u posjetu roditeljima. ... Kad su mu prijatelji to saopili, Ratthapalo ustane, pa kad se oporavio, otide Blaenome, pokloni mu se, sjedne po strani, pa mu ree: Potovani gospodine, dobio sam dozvolu roditelja da se oturim i pridruim beskunicima. Neka mi Blaeni udijeli zareenje. . . Nedugo poslije Ratthapalina potpunog zareenja, nakon etrnaest dana, Blaeni otie iz Thullakotthite i uputi se prema Savatthiju. Putujui malopomalo, konano stie u Savatthi i smjesti se u etinu gaju, u samostanu Anathapindike. Kroz to je vrijeme Ratthapala ivio povuen u osamIjenosti, u marljivu naporu, gorljiv i odluan. Cilj zbog kojega sinovi plemenita roda naputaju dom i odlaze u beskunike, vrhovno savrenstvo svetoga ivota taj je cilj on uskoro doivio neposredno, u ovom ivotu, postigavi ga sam za sebe, i dosegnuvi ga nije ga vie naputao. Znao je: Dokonano je raanje, iivljen je svetaki ivot, zavren zadatak i nita vie ne preostaje da se izvri. Tako je i redovnik Ratthapalo postao jedan od usavrenih. Tada Ratthapalo otie Blaenome, pokloni mu se, sjedne postrance i ree: Potovani gospodine, elim da posjetim svoje roditelje, ako mi Blaeni to dozvoli. A Blaeni, pronikavi duhom duh redovnika Ratthapale, uvidje: Plemi Ratthapalo nije vie sposoban da napusti asketski napor i da se vrati na ono to je napustio,
pa mu ree: Postupi, Ratthapalo, kako smatra da je umjesno. Ratthapalo ustane, pozdravi i ode. . . Zatim pospremi prostoriju u kojoj je boravio, pa uze svoj ogrta i prosjaku zdjelu i uputi se u Thullakotthitu... Tamo se smjesti u Srnjaku kralja Koravya. Ujutro se obue, uzme prosjaku zdjelu i ogrta, pa otie u grad da prosi hranu. Idui od kue do kue, stie i do kue svoga oca. Tada je upravo otac redovnika Ratthapale sjedio u dvorani do ulaza, gdje su ga eljali. Ve je izdaleka vidio kako dolazi redovnik Ratthapalo, pa ree: Na jedini sin, koji nam je toliko drag i mio, otiao je od kue zbog tih oianih danguba. Tako se dogodilo da redovnik Ratthapalo u kui svoga oca nije dobio ni milostinju niti utiv odgovor, nego jedino pogrdu. No ba je tada sluavka jednog Ratthapalinog roaka izila da baci na smetite ostatke ustajale kae iz lonca. Redovnik Ratthapalo je vidje, pa joj ree: Sestro, ako to treba da baci, istresi radije ovamo u moj u zdjelu. Ona to uini i u to prepozna oblik njegovih ruku i nogu, a i glas. Tada otie njegovoj majci pa joj ree: Gospoo, elim da vam kaem da se gospodin sin Ratthapalo vratio. Zbilja! Ako je to istina, onda vie nisi robinja. Tada Ratthapalova majka otie njegovom ocu, pa mu saopi novost. Kroz to se vrijeme redovnik Ratthapalo smjestio iza ograde i jeo ostatke ustajale kae. Otac pohrli k njemu i ree:
Dragi moj Ratthapalo, ali svakako da ima. . . (tu mu se prekinula nit govora od uzbuenja), a ti ovdje jede otpatke ustajale kae! Zar ovo nije tvoja kua u koju moe doi? Gdje je, domaine, dom za nas koji smo otili od kue u beskunike? Mi smo beskunici, domaine! Doao sam u tvoju kuu, domaine, ali nisam dobio ni milostinju niti utiv odgovor, nego jedino pogrdu. Ta doi, dragi Ratthapalo, hajdemo kui! Dosta, domaine! Za danas sam zavrio svoj obrok. Onda, dragi Ratthapalo, prihvati moj poziv za sutranji ruak. Redovnik Ratthapalo utke prihvati poziv. Kad je dobio sinov pristanak, otac se vrati kui, pa dade pripremiti veliku hrpu zlata i zakloni je iza zavjese. A tada ree Ratthapalinim bivim enama: Doite, nevjeste, okitite se onim nakitom u kojem ste se najvie sviale Ratthapali! Kad je prola ta no, otac redovnika Ratthapale je pripremio u vlastitoj kui raznovrsnu biranu hranu i pie, pa porui Ratthapali: Vrijeme je, dragi Ratthapalo, ruak je pripremljen. Redovnik Ratthapalo se tog jutra obukao, uzeo prosjaku zdjelu i ogrta, pa otiao do oeve kue. Tamo je sjeo na pripremljeno sjedite. Na to otac dade odgrnuti hrpu zlata, pa mu ree: Ovo je, dragi Ratthapalo, blago tvoje majke, a ovo ovdje blago tvoga oca, a ono tamo potjee od tvojih predaka. Ti, Ratthapalo, moe da koristi to blago za dobroinstva. Odustani od redovnike stege, vrati se ovome to si prezreo, uivaj i budi dobrotvor!
Domaine, ako eli da mi udovolji, naredi da se ta hrpa zlata natovari na kola, pa da se odveze do rijeke Gange i istrese u sredinu njena toka. A zato? Zato, domaine, jer e to inae postati za tebe povod jada i nevolje, patnje i oaja. Uto bive ene redovnika Ratthapale dou i poklone se do njegovih nogu, zagrle ih, pa mu rekoe: A kako izgledaju, mladi gospodaru, one vile zbog kojih si odluio da se prikloni svetakom ivotu? Svetakim se ivotom ne ivi, sestre, vilama za Ijubav. Mladi nas gospodar Ratthapalo naziva sestrama poviknu one i ponu padati u nesvijest. Na to redovnik Ratthapalo ree svome ocu: Domaine, ako elite ponuditi ruak, onda to uinite. Nemojte me muiti! Evo, dragi Ratthapalo, pa jedi, ruak je pripremljen. (Kad je ustao od ruka, Ratthapalo je pred odlazak iz oinske kue izrekao sledee stihove). Pogledaj arenu lutku, ivu ranu, nametljivu, nagrizenu ali tatu, na kojoj nita nije pouzdano. Pogledaj tijelo nakieno zlatom i dragim kamenjem, kosti ovite u kou i bljetavo odijelo, noge premazane lakom, usta ljepljivim mirisom. To je dosta da zanese lakoumnog, ali ne onog ko stremi ka drugoj obali. Pletenica od osam strukova, trepavice sa crnim obljepom
to je dosta da zanese lakoumnog, ali ne onog ko stremi ka drugoj obali. Kao svjee prebojen zid i trulo tijelo pod nakitom dovoljno je da zanese lakoumnog, ali ne onog ko stremi ka drugoj obali. Lovac mu je podmetnuo zamku, ali jelen u nju ne upada, neg' pojede hranu pa otie uz prkos zverokradici. Osujeena je zamka, jelen se nije zapleo, neg' pojede hranu pa pobjee, razoara lovaku lakomost. Tada je otiao u Srnjak kralja Koravya i smjestio se na korijenje nekog stabla da tu provede ostatak dana.
II Tada kralj Koravyo ree svom lovouvaru: "Pripremi Migaira vrt. Idem tamo da uivam u prirodi." "Kako god naredite, vae visoanstvo," odgovori lovouvar kralju. I dok je istio Migaira vrt ugleda on potovanog Ratthapala kako sedi u hladu nekog drveta itav dan. Zato on otide do kralja i ree: "Migaira vrt je spreman za vas, vae visoanstvo. I plemeniti Ratthapala sin najuglednije porodice u Thullakotthiti, o kojoj ste i vi uvek govorili pohvalno ovde je, sedi u hladu nekog drveta evo ve itav dan." "U tom sluaju , dragi moj lovouvaru, zaboravimo uivanje u vrtu za ovaj dan. Ja sada idem da izrazim potovanje uitelju Ratthapali."
Tada, naredivi "Ponesite svu hranu koja je pripremljena", kralj Koravyo dade da se opremi sveana koija. I popevi se na tu koiju, napusti on Thullakotthitu praen drugim sveanim koijama, u punoj kraljevskoj pompi, kako bi video potovanog Ratthapalu. Vozio se dok je mogao, a onda sie i peke otide do potovanog Ratthapala, praen svojim najistaknutijim dvorjanima. Stigavi, razmeni utive pozdrave s potovanim Ratthapalom. Poto su razmenili prijateljske pozdrave i utivosti, stade on sa strane. I dok je tako stajao, ree on potovanom Ratthapali: Ovdje je jedan sveani prekriva za slona. Neka potovani Ratthapalo izvoli sesti na njega! Nije potrebno, maharaa! Sjedni ti! Ja ve sjedim na svojem seditu. Kralj Koravyo sede na pripremljeno sedite. I dok je tako sedeo, ree on ovako potovanom Ratthapali: Gospodine Ratthapalo, postoje etiri vrste gubitaka zbog kojih neki ljudi, kad ih pretrpe, obriju glavu i bradu, obuku poutelu odeu i iz domaeg ivota odu u beskunike. Koja su to etiri gubitka? Gubitak mladosti, gubitak zdravlja, gubitak bogatstva i gubitak porodice... Ali gospodin Ratthapalo nije pretrpeo nijedan od tih gubitaka. ta je onda spoznao, uvideo ili uo, ta ga je navelo da napusti dom i ode u beskunike? Maraa, etiri su saete istine na koje je ukazao Blaeni, znalac i vidilac, plemeniti i samoprobueni. Kad sam ih spoznao, uvideo i uo, napustio sam dom i otiao u beskunike. A koje etiri? 'Ovaj svet [1] je prolazan. On ne traje'. To je prva saeta istina na koju je ukazao Blaeni, znalac i vidilac, plemeniti i samoprobueni. Kad sam je spoznao, uvideo i uo napustio sam dom i otiao u beskunike.
'Ovaj svet je bez sklonita, bez zatitnika.' To je druga saeta istina... 'Ovaj svet niko ne poseduje. Svi mi moramo da ga napustimo, da sve ostavimo iza sebe'. To je trea saeta istina... 'Ovaj svet je nedovoljan, neutaiv, rob elje'. To je etvrta saeta istina... To su, maharaa, etiri saete istine na koje je ukazao Blaeni, znalac i vidilac, plemeniti i samoprobueni. Kad sam ih spoznao, uvideo i uo, napustio sam dom i otiao u beskunike. Gospodin Ratthapala kae: "Ovaj svet je prolazan. On ne traje." A kako treba razumeti znaenje te tvrdnje? ta ti misli, maharaa: kad si imao dvadeset ili dvadeset pet godina vet u jahanju slonova, vet u kroenju konja, vet vozar koija, savren strelac, vet maevalac jesi li imao snane ruke i snane noge, bio zdrav i spreman za ratovanje? Da, gospodine Ratthapalo, kad sam imao dvadeset ili dvadeset pet godina... imao sam snane ruke i snane noge, bio zdrav i spreman a ratovanje. Izgledalo je kao da imam natprirodne moi. Ne videh bilo koga meni ravnog po snazi. A ta misli, maharaa, ima li i sad isto tako snane ruke i snane noge, jesi li isto tako zdrav i spreman za ratovanje Ni blizu, gospodine Ratthapalo, ja sam sada slabaan starac, ostareo, poodmaklih godina, stigao u poslednje doba ivota, 80 mi je godina. Ponekad pomisli: 'Spustiu stopu ovde', a spustim je na sasvim drugo mesto. Na to je, maharaa, mislio Blaeni, znalac i vidilac, plemeniti i samoprobueni, kada je rekao: 'Ovaj svet je prolazan. On ne traje'. I kad sam to spoznao, uvideo i
uo, napustio sam dom i otiao u beskunike. udesno je, gospodine Ratthapalo, zapanjujue kako je Blaeni, znalac i vidilac, plemeniti i samoprobueni, to dobro rekao: 'Ovaj svet je prolazan. On ne traje'. Jer ovaj svet je zaista prolazan, gospodine Ratthapalo. On zaista ne traje. Ali na ovom kraljevskom dvoru postoje obueni slonovi i konjica, ratne koije i peadija, koji svi slue da nas odbrane od opasnosti. A ti ipak kae: 'Ovaj svet je bez sklonita, bez zatitnika.' Kako treba razumeti znaenje te tvrdnje? ta misli, maharaa? Ima li neku ozbiljnu bolest? Da, gospodine Ratthapalo, bolujem od astme. Ponekad se moji prijatelji i savetnici, srodnici i familija okupe oko mene i kau: "Ovaj put kralj Koravya e umreti. Ovaj put kralj Koravya e umreti." I ta misli, maharaa, moe li rei svojim prijateljima i savetnicima, srodnicima i familiji: 'Nareujem svima koji su prisutni da izmeu sebe podele moj bol, tako da bol koji oseam bude manji? Ili ti sam mora da potnese sav taj bol? Ah ne, gospodine Ratthapalo, ne mogu rei svojim prijateljima i savetnicima, srodnicima i familiji: 'Nareujem svima koji su prisutni da izmeu sebe podele moj bol, tako da bol koji oseam bude manji.' Ja sam moram da potnesem sav taj bol. Na to je, maharaa, mislio Blaeni, znalac i vidilac, plemeniti i samoprobueni, kada je rekao: 'Ovaj svet je bez sklonita, bez zatitnika.' I kad sam to spoznao, uvideo i uo, napustio sam dom i otiao u beskunike. udesno je, gospodine Ratthapalo, zapanjujue kako je Blaeni, znalac i vidilac, plemeniti i samoprobueni, to dobro rekao: 'Ovaj svet je prolazan. On ne traje'. Jer ovaj svet je zaista bez sklonita, gospodine Ratthapalo. On je zaista bez zatitnika.
Ali na ovom kraljevskom dvoru ima mnogo zlata i srebra, trezori su i u podrumima i u potkrovlju. A ti ipak kae: 'Ovaj svet niko ne poseduje. Svi mi moramo da ga napustimo, da sve ostavimo iza sebe'. Kako treba razumeti znaenje te tvrdnje? ta misli, maharaa? Kad sada uiva u zadovoljstvima svih pet ula, moe li da kae: 'ak i u sledeem ivotu uivau na isti nain, u zadovoljstvima svih pet ula? Ili e bogatstvo koje ima ostati nekom drugom, a tvoj ivot bie u skladu sa tvojom kammom? Ah ne, gospodine Ratthapalo, ne mogu rei: 'ak i u sledeem ivotu uivau na isti nain, u zadovoljstvima svih pet ula.' Bogatstvo koje imam ostae nekom drugom, a moj ivot bie u skladu sa mojom kammom? Na to je, maharaa, mislio Blaeni, znalac i vidilac, plemeniti i samoprobueni, kada je rekao: 'Ovaj svet niko ne poseduje. Svi mi moramo da ga napustimo, da sve ostavimo iza sebe.' I kad sam to spoznao, uvideo i uo, napustio sam dom i otiao u beskunike. udesno je, gospodine Ratthapalo, zapanjujue kako je Blaeni, znalac i vidilac, plemeniti i samoprobueni, to dobro rekao: 'Ovaj svet niko ne poseduje. Svi mi moramo da ga napustimo, da sve ostavimo iza sebe.' Jer ovaj svet zaista niko ne poseduje, gospodine Ratthapalo. Svi mi moramo da ga napustimo, da sve ostavimo iza sebe. Ali gospodin Ratthapala kae: 'Ovaj svet je nedovoljan, neutaiv, rob elje.' Kako treba razumeti znaenje te tvrdnje? ta misli, maharaa? Vlada li ti sada naprednom zemljom Kuru? Tako je, gospodine Ratthapalo. Ja sada vladam naprednom zemljom Kuru? I ta misli, maharaa? Pretpostavimo da ti jedan od tvojih poverljivih,
pouzdanih ljudi doe sa istoka. I stigavi on ti kae: 'Neka visoanstvo blagoizvoli znati da sam doao sa istoka. Tamo sam video veliku zemlju, monu i prosperitetnu, gusto naseljenu. Mnogo je tamo bojnih slonova, mnogo je bojne konjice, ratnih kola i peadije. Mnogo je tamo slonovae, mnogo zlata i srebra, i obraenog i neobraenog. Mnogo je tamo ena koje mogu postati robinje. Mogue je, sa vojskom koju kralj ima, osvojiti tu zemlju. Osvoj je, maharaa!' ta bi ti uinio? Poto bih je osvojio, gospodine Ratthapalo, ja bih njome zavladao. I ta misli, maharaa? Pretpostavimo da ti jedan od tvojih poverljivih, pouzdanih ljudi doe sa zapada... severa... juga... sa druge strane okeana. I stigavi on ti kae: 'Neka visoanstvo blagoizvoli znati da sam doao sa istoka. Tamo sam video veliku zemlju, monu i prosperitetnu, gusto naseljenu. Mnogo je tamo bojnih slonova, mnogo je bojne konjice, ratnih kola i peadije. Mnogo je tamo slonovae, mnogo zlata i srebra, i obraenog i neobraenog. Mnogo je tamo ena koje mogu postati robinje. Mogue je, sa vojskom koju kralj ima, osvojiti tu zemlju. Osvoj je, maharaa!' ta bi ti uinio? Poto bih je osvojio, gospodine Ratthapalo, ja bih njome zavladao. Na to je, maharaa, mislio Blaeni, znalac i vidilac, plemeniti i samoprobueni, kada je rekao: 'Ovaj svet je nedovoljan, neutaiv, rob elje.' I kad sam to spoznao, uvideo i uo, napustio sam dom i otiao u beskunike. udesno je, gospodine Ratthapalo, zapanjujue kako je Blaeni, znalac i vidilac, plemeniti i samoprobueni, to dobro rekao: 'Ovaj svet je nedovoljan, neutaiv, rob elje.' Jer ovaj svet zaista je nedovoljan, gospodine Ratthapalo. On je neutaiv i rob elje. Tako ree potovani Ratthapala. Tako rekavi, on nastavi:
Sreo sam u svijetu bogatih ljudi, koji zaslijepljeni onim to su stekli nikome ne daju udjela; lakomo zgru blago i sve ih vea strast za njim obuzima. I car koji zauzme cijelu zemlju naseljenu do morskih alova, nezadovoljan svojom obalom ezne za drugim rubom okeana. Kao taj car tako i mnogi ljudi s neutomljivom ei srljaju u smrt, naputaju tijelo kad im obnemogne, ali strast u svijetu nema granica. Oaloena obitelj tada upa kose i vapi: O, zato i mi nismo umrli! Tad odnose le zamotan u platno na mogilu i tu ga spaljuju. I dok se pokojnik pee a grobar ga mrska i bode od sveg mu blaga preostaje tek jedna krpa. Za onoga ko umire nisu utoite ni roaci, ni prijatelji ni drugovi. Nasljednici mu raznesu blago. Bie slijedi put svojih djela, ne slijede ga ni novci, ni ena, ni djeca, ni imovina, ni domovina. Novcem se ne moe kupiti dug ivot, bogatstvo ne titi ni od starenja. Na je ivot kratak, kau mudraci, nepostojan, nedostatan.
Zar se dra ivota ne tie i siromaha, priprostoga kao i mudraca? Pa ipak, ludog ve sama ludost mori, dok mudrac ostaje nerazdraiv. Mudrost je zato vrednija od novca, jer nas vodi ka usavrenju, dok one koji podlegnu zabludi, zla djela veu za bie i nebie. U toku zbivanja niu se njina roenja nekad iz utrobe zemaljskih majki, a nekad u nekom drugom svijetu. U sve se te svjetove pouzdaju nerazumni i zainju se nekad u utrobi majke, a nekad u nekom drugom svijetu. Kao to lopov uhvaen u klopku sam nad sobom izvrava kaznu za zlodjelo, tako i pokojnik na drugom svijetu sam nad sobom izvrava kaznu za zlodjelo. areni mamci, slatki i ugodni, uzbuuju duh ishitrenim mislima. A ja sam, velianstvo, prozreo opasnost u poudi i zato sam se odvratio od svijeta. Kao to plodovi padaju sa grana zreli i nezreli, tako se rue i ljudi kad im iznemogne tijelo. I to sam prozreo, velianstvo, i zato sam se odvratio od svijeta, jer je bolji priprost ivot isposnika.
Beleka 1. U vezi sa znaenjem rei "svet" u ovom govoru videti SN.XXXV.82. [Natrag]
MN 86: Angulimala sutta
Majjhima nikaya 86
Angulimala sutta Razgovor sa Angulimalam

-- Ovako sam uo. Jednom je zgodom Blaeni boravio u. gradu Savatiju, u etinom gaju, u manastiru Anatapindike. U to se doba u zemlji Kosala, kojom je vladao kralj Pasenadi, iveo je razbojnik nazvan Angulimala, okrutan; krvavih ruku, okoreli ubica, bez milosra prema ivim biima. Zatirao je sela i gradove, pa i itave pokrajine. Kako je ubijao ljude, tako je njihove prste nizao u ogrlicu. (Anguli = prst, mala = venac). Onda se Blaeni jednog jutra obue, uzme prosjaku zdelu i ogrta, pa se uputi u Savati da prosi hranu. Kad je isprosio hranu u Savatiju i vratio se u manastirn poslije ruka, pospremi svoju eliju, uzme zdelu i ogrta i uputi se putem ka mestu gde se nalazio Angulimala. Usput je susretao pastire, teake i putnike, a oni su ga, videi da se uputio u smeru gdje boravi Angulimala, upozoravali:
-- Ne idi, isposnie, tim putem. Tamo se nalazi razbojnik Angulimala, okrutan i krvavih ruku, okoreli ubica, bez milosra prema ivim biima. Zatirao je sela i gradove, pa i itave pokrajine. Kako je ubijao ljude, tako je njihove prste nizao u ogrlicu. Grupe od deset, dvadeset, trideset i etrdeset ljudi su ile ovim putem, ali je i njih savladao Angulimala." No Blaeni je bez obzira na ta upozorenja utke iao dalje. Po drugi put... Po trei put je usput susretao pastire, teake i putnike, a oni su ga, videi da se uputio u smeru gdje boravi Angulimala, upozoravali: " Ne idi, isposnie, tim putem... Grupe od deset, dvadeset, trideset i etrdeset ljudi su ile ovim putem, ali je i njih savladao Angulimala." No Blaeni je bez obzira na ta upozorenja utke iao dalje. Razbojnik Angulimala ugleda izdaleka Blaenoga kako dolazi, pa pomisli: "To je zaista udno, zaista neobino, da ovim putem kojim se jedva usude poi deset. dvadeset, trideset, etrdeset pa i pedest ljudi u grupi, pa ipak padaju meni u ake, sada ovaj isposnik dolazi sam samcit. Mora da to ini namerno. Da li da ga ubijem? Tada razbojnik Angulimala dohvati ma i tit, naorua se lukom i strelama, pa se uputi za Blaenim. No Blaeni tu ispolji takvu vrstu natprirodne moi da razbojnik Angulimala, koji je trao to je bre mogao, nije mogao da ga stigne, iako je Blaeni iao obinim korakom. Tada razbojnik Angulimala pomisli: To je zaista udno, zaista neobino! Pre sam mogao da napadnem i epam slona u trku, konja u trku, kola koja bi jurila, jelena u trku, a sada iako trim to bre mogu ne mogu da stignem ovog isposnika koji hoda obinim korakom. Onda se on zaustavi, pa ree Blaenome: -- Stani, isposnie! Stani, isposnie! -- Ja jesam stao, Angulimala, stani i ti!
Na to Angulimala pomisli: "Ovi isposnici iz plemena Sakja govore istinu, potvruju istinu, a opet ovaj asketa, iako jo uvek hoda, kae: 'Ja jesam stao, Angulimala, stani i ti!' Zato ne bih sa njim porazgovarao?" I tako razbojnik Angulimala oslovi Blaenoga ovim stihovima: -- Za sebe, dok se kree, kae da stoji, isposnie, a meni, koji stojim, kae da sam u pokretu. Razjasni mi, isposnie, kako to da ti miruje, a ja da se kreem? [Buda:] -- Ja stojim i mirujem, Angulimala, jednom i zauvek jer sam se svagde i prema svakome odrekao sile, a ti si neobuzdan prema ivotu bia, zato ja stojim, a ti ne. [Angulimala:] -- Najzad je mene radi u veliki mudrac zaao u ovu ogromnu praumu. uvi stihove to ree u skladu sa Istinom, odluih u sebi
da napustim zlo. Tako rekavi, razbojnik zavitla svoj ma i oruje drugo Sa stene, pravo u ambis. Potom se razbojnik pokloni Blaenom i ve na tom mestu zareenje zatrai. Probueni, samilosni mudrac, uitelj ljudi i bogova, na to mu ree: -- Doi, monae I samo to bi dovoljno da monah postane. Potom se Blaeni uputi ka Savatiju u pratnji Angulimale. I stigoe posle dugog puta do Savatija, gde se blizu Savatija i smestie, u etinom gaju, u manastiru Anatapindike. Nedugo zatim se velika grupa ljudi, viui i buei, okupi na kapiji unutranje palate Pasenadija, kralja Kosale: "U tvojoj zemlji je bandit, gospodaru, po imenu Angulimala; okrutan; krvavih ruku, okoreli ubica, bez milosra prema ivim biima. Zatirao je sela i gradove, pa i itave pokrajine. Kako je ubijao ljude, tako je njihove prste nizao u ogrlicu. Kralju, mora ga oterati!" Na to Pasenadi, kralj Kosale, sa etom od oko 500 konjanika, otide do Savatija i ue u manastir. Vozio se sve dok je moglo da se ide koijom, a onda sie i krete peke do Blaenoga. Kada je stigao i poklonio se, sede sa strane. Dok je tako sedeo, Blaeni mu ree: "Kojim dobrom, veliki kralju? Da li se kralj Senija Bimbisara sprema da te napadne, moda Lihave iz Vesalija ili neki drugi
neprijatelj?" "Ne, gospodine. Ne sprema se kralj Senija Bimbisara sprema da me napadne, ni Lihave iz Vesalija, ni neki drugi neprijatelj. U mojoj zemlji je bandit, gospodine, po imenu Angulimala; okrutan; krvavih ruku, okoreli ubica, bez milosra prema ivim biima. Zatirao je sela i gradove, pa i itave pokrajine. Kako je ubijao ljude, tako je njihove prste nizao u ogrlicu. I ja hou da ga oteram." "Veliki kralju, pretpostavimo da vidi Angulimalu glave i brade obrijane, u narandastom ogrtau, kako je napustio domainski ivot, te se uzdrava od ubijanja ivih bia, uzdrava se od uzimanja onoga to mu nije dato, uzdrava se od laganja, ivi svetakim ivotom i jede jednom na dan, ispunjen vrlinama i dobroduan: ta bi mu ti i tvoja pratnja uradili?" "Poklonili bismo mu se, gospodine, ili ustali da ga pozdravimo, poklonili bi mu novi ogrta, hranu, smetaj ili lekove da izlei bolest; ili bismo mu obezbedili pratnju, zatitu i odbranu. Ali kako je mogue da bude toliko vrline u jednom iskvarenom, zlom karakteru?" Sve to vreme Angulimala je sedeo nedaleko od Blaenoga. Onda Blaeni pokaza desnom rukom i ree Pasenadiju, kralju Kosale: "Ovo je, veliki kralju, Angulimala". Na to se Pasenadi, kralj Kosale, trgnu, prestrai, kosa na glavi mu se die. I Blaeni, osetivi koliko se kralj prepao, ree: "Ne plai se. veliki kralju. Ne plai se. On ne predstavlja opasnost za tebe." I kraljev strah i jeza prestadoe. Prie Angulimali i ree: "Jesi li ti zaista Angulimala, gospodine?" "Da, veliki kralju." "Iz kojeg ti je klana otac? Iz kojeg ti je klana majka?"
Moja otac je iz klana Gaga, a majka Mantani." Onda neka uitelj Gaga Mantaniputa uiva [u boravku ovde]. Ja u biti odgovoran da ima dovoljno ogrtaa, hrane, smetaja i lekova da izlei bolest." I dogodilo se da je u to vreme potovani Angulimala iveo na otvorenom, prosio hranu, nosio samo jedan ogrta od tri dela, nainjen od baenog platna Te on ree Pasenadiju, kralju Kosale: "Dovoljno imam, veliki kralju. Moj ogrta od tri dela je sve to mi treba." I Pasenadi, kralj Kosale, vrati se Blaenome i poto je stigao i poklonio, sede sa strane. Dok je tako sedeo, ree on Blaenome: "Neverovatno je, gospodine. udesno je, kako je Blaeni ukrotio neukrotivog, smirio nesmirenog i doveo do osloboenja one neosloboene. Ono to mi nismo u stanju da ukrotimo ak ni uz pomo oruja, Blaeni je ukrotio bez ikakvog oruja. Sada, gospodine, moramo da krenemo. Mnogo je obaveza, mnogo poslova eka." "Pa ta onda, veliki kralju, uini ono to misli da je vreme da se uini." I Pasenadi, kralj Kosale, ustade sa svog mesta, pokloni se Blaenome i -- obiavi ga sa svoje desne strane -- otide. A potovani Angulimala se, rano ujutro, obue, uzme prosjaku zdelu i ogrta, pa se uputi u Savati da prosi hranu. Dok je tako iao od kue do kue, vide neku trudnicu pred poroajem. Videvi je, misao mu se javi: "Koliko li samo ljudska bia pate! Koliko li samo ljudska bia pate!" Onda, nastavi dalje u pronju i vrativi se posle obroka, otide do Blaenoga. Stigavi i poklonivi mu se, sede sa strane. Dok je tako sedeo, ree on Blaenome: "Upravo danas, gospodine, rano jutros, obukoh se, uzeh prosjaku zdelu i ogrta, pa se uputih u Savati da prosim hranu. Dok sam tako iao od kue do kue, videh neku enu pred poroajem. Videvi to, misao mi se javi: 'Koliko li samo ljudska bia pate! Koliko li samo ljudska bia pate!'."
"U tom sluaju, Angulimala, idi do te ene i kada je vidi, reci joj: 'Sestro, od kada se rodih, ne seam se da sam namerno ubio ivo bia. Neka ta istina donese dobrobit tebi, dobrobit tvom neroenom detetu'." "Ali, gospodine, nee li to biti la od mene? Jer ja sam namerno ubio mnogo bia." "U tom sluaju, Angulimala, idi do te ene i kada je vidi, reci joj: 'Sestro, od kada se rodih u plemenitom ivotu, ne seam se da sam namerno ubio ivo bia. Neka ta istina donese dobrobit tebi, dobrobit tvom neroenom detetu'."1 "Kako vi kaete. gospodine", odgovori Blaenom Angulimala, pa otide do one ene i kada je video, ree joj: 'Sestro, od kada se rodih u plemenitom ivotu, ne seam se da sam namerno ubio ivo bia. Neka ta istina donese dobrobit tebi, dobrobit tvom neroenom detetu'. Potom Angulimala, ivei osamljeno, na izolovanom mestu, marljiv i odluan, ne zadugo dostie i ostade u najvie mcilju svetakog ivota, zbog kojeg najbolji sinovi odlaze u beskunike, znajui i uviajui u sebi ovde i sada. On uvide: "Nema vie preporaanja, iivljen je svetaki ivot. uinjeno je to je trebalo uiniti. Nita vie ne preostade u ovome ivotu." I tako potovani Angulimala postade jedan od arahanta. Onda se potovani Angulimala, rano ujutro, obue, uzme prosjaku zdelu i ogrta, pa se uputi u Savati da prosi hranu. I dok je hodao grumen zemlje koji je neko bacio pogodi potovanog Angulimalu, kamen koji je neko drugi bacio pogodi njegovo telo, pare crepa koji je neko trei bacio pogodi njegovo telo. Na to potovani Angulimala -- razbijene glave, niz koju se slivala krv, ogrtaa icepanog -otide do Blaenoga. Blaeni ga izdaleka ugleda kako dolazi i kad prie blie ree mu: "Istrpi to, bramanu! Istrpi to! Plod kamme koja bi te gorela u paklu mnogo, mnogo godina, mnogo stotina godina, mnogo hiljada godina, ovako kua ovde i sada!"2
I potovani Angulima, otiavi na osamljeno mesto, doive blaenstvo osloboenosti. I na to uzviknu: Ko je pre bio nemaran,3 a kasnije to vie nije, takav obasjava ovaj svet kao Mesec nezakriljen oblakom. ija je zlodela4 zamenilo znanje: takav obasjava ovaj svet kao Mesec nezakriljen oblakom. Kad god se mlad monah posveti Budinom nauku: takav obasjava ovaj svet kao Mesec nezakriljen oblakom. Neka ak i moji neprijatelji uju govor o Dhammi. Neka ak i moji neprijatelji sebe posvete Budinom nauku. Neka su ak i moji neprijatelji zdrueni sa ljudima koji -- smireni, dobri -nadahnjuju druge da prihvate Dhammu. Neka ak i moji neprijatelji uju uvek iznova Dhammu od onih to savetuju trpeljivost postojanost, to
nenasilje hvale, i neka ih slede. Tako nee povrediti ni mene ni drugoga; ve dostii najvei mit, zatititi i slabe i jake. Graditelji razvode vodu,5 kovai otre strele, drvodjelje teu drvo, pametni ljudi krote sebe. Neki krote tapom, neki iljcima i bievima, ali bez ikakvog oruja ja bejah ukroen vetinom Tathagate. "Ne povreuj nikog" je moje ime, a beja upravo onaj ko povreuje. Danas je moje ime istinito, jer ne povreujem bilo koga. Razbojnik obian bejah, poznat po imenu Angulimala. Ponela me velika bujica, al' uzeh Blaenog za utoite. Krvavih ruku nekad bejah, poznat po imenu Angulimala. Vidi kakvo utoite naoh!
Iskorenjena je [elja], to sigurno preporaanju vodi. Stvorivi onakvu kammu to na nesrena odredita vodi, pogoen plodom takve kamme, a sad nikome duan, obrok svoj jedem.6 Nepanji se preputaju7 budale i bezumnici, dok mudrac paljivost ceni kao najvrednije blago. Ne poputaj nepanji,8 ne budi podatan poudi. Samo paljiv i zadubljen postie potpuno zadovoljstvo. Ono9 je hvale vredno i neprolazno, nije samo iluzija i misao. Proniknuvi osobine stvari, do najboljeg stigoh. On je hvale vredno i neprolazno, nije samo iluzija i misao. Trovrsno znanje stekoh, Budin zavet ispunih.
Beleke
1. Ovo se esto recituje kao blagoslov kada monasi posete kuu nezareenog sledbenika u teravadskim zemljama. 2. Ovaj incident ilustruje kammiki princip iznet u AN 3.99. 3. Ovaj stih = Dhp 172. 4. Ovaj stih = Dhp 173. 5. Ovaj stih = Dhp 80. 6. Ovaj stih je jo jedna ilustracija principa iznetog u AN 3.99. 7. Ovaj stih = Dhp 26. 8. Ovaj stih = Dhp 27. 9. "Ovo" se oigledno odnosi na obilje blaenstva pomenutog u prethodnom stihu.
Videti takoe: Thag 16.8
MN 92: Sela sutta
Majjhima nikaya 92
Sela sutta Govor asketi Seli

Ovako sam uo. Jednom je Buda putovao u drutvu velike grupe monaha i stigao do pijace u gradu Apana, u zemlji Angutara. A jedan asketa duge, upletene kose po imenu Kenija dou ovako: "Potovani Gotama, potomak klana Sakja, koji je napustio svoju porodicu, stigao je u Apanu". I uo je i ove rei hvale: "Blaeni je takav poto je usavren, potpuno probuen, opremljen mudrou i ispravnim ponaanjem, uzvien, poznavalac svetova, nenadmani vodi i uitelj ljudima i bogovima, prosvetljen i blaen." On je sopstvenim naporom uvideo Istinu (Dhamma), obznanio je svetu ljudi i bogova, ukljuujui askete i bramane. On poduava istini, dobroj na poetku, dobroj u sredini i dobroj na kraju, bremenitoj znaenjem, bogatoj reima i potpuno zaokruenoj. On poduava savrenom, istom ivotu. Dobro je, zaista, videti takve svece!" Zatim asketa Kenija otide da vidi Budu i poto je razmenio sa njim pozdrave, sede
MN 92: Sela sutta
sa strane. Buda ga razveseli svojim govorom, na ta Kenija pozva Budu da, zajedno sa svojom monakom pratnjom, sutra doe na obrok u njegov aram. Meutim, Buda ga upozori da sa njim ima mnogo monaha i podseti Keniju na njegove bliske veze sa bramanima. Nimalo zbunjen, Kenija ostane pri svom pozivu i poto ga je i trei put zamolio, Buda se utanjem saglasi sa njegovim pozivom. Na to se Kenija vrati do svoga arama i pozva prijatelje, sluge i roake da mu pomognu u spremanjui hrane za monahe kada krenu u pronju. Svi oni obavie neki od poslova, a sam Kenija podie krunu atru. U to je vreme u Apani iveo braman po imenu Sela. Dobro je poznavao tri Vede, renik, stihove, retoriku, etimologiju, istoriju, vian metrici, gramatici, vet polemiar i znalac fiziognomije. Poduavao je 300 mladia i bio je prijatelj sa Kenijom. Onda braman Sela, praen sa 300 uenika, otide do arama u kojem je iveo asketa Kenija. I vide Sela kako neki kopaju mesto za vatru, drugi cepaju drva, neki peru posue, drugi postavljaju lonce sa vodom, neki pripremaju sedita, a Kenija postavlja kruni paviljon. Videi asketu Keniju, ovako ree: "Hoe li to, potovani Kenija, biti dolazak mlade ili ispraanje keri koja odlazi u mladoenjinu u kuu ili e biti prineta velika rtva ili je Senija Bimbisara, kralj Magade, zajedno sa svojom mnogobrojnom vojskom, pozvan sutra na ruak?" "Nee, potovani Sela, biti ni dolazak mlade, ni ispraanje keri koja odlazi u mladoenjinu u kuu, niti je Senija Bimbisara, kralj Magade, zajedno sa svojom mnogobrojnom vojskom, pozvan sutra na ruak, ve pripremam veliko prinoenje hrane. Asketa Gotama, potomak klana Sakja, koji je napustio svoju porodicu, stigao je u Apanu. Njega sam, zajedno sa velikom grupom monaha, pozvao da sutra doe na obrok. O njemu se rairio ovakav glas: 'Blaeni je takav poto je usavren, potpuno probuen, opremljen mudrou i ispravnim ponaanjem, uzvien, poznavalac svetova, nenadmani vodi i uitelj ljudima i bogovima,
MN 92: Sela sutta
prosvetljen i blaen." "I ti , potovani Kenija, kae 'Probueni (Buddho)!' " "Da, potovani Sela, kaem 'Probueni'." Onda se bramanu Seli javi ovakva misao: "Re 'Buddho' zaista je retka. Ali u naim Vedama nabrojana su trideset dva znaka velikog oveka. Za takvog oveka postoje samo dva puta: ako vodi domainski ivot, postae kralj, car, pravedan vladar. Ako, meutim, napusti svoje domainstvo radi beskunikog ivota, postae svetac, potpuno probuen, onaj koji je uklonio ljuturu neistoa." "O, Kenija, gde sada boravi Buda?" "Tamo je gde je, o Sela, pojas uma." Onda Sela, zajedno sa 300 mladia, otide do Bude i, zapazivi znake velikog oveka na njegovom telu, pozdravi ga prikladnim stihovima: 1. O, Budo, ti ima savreno telo, blistav si, naoit, zlatne boje; ima bele zube i energinost. 2. Ako postoje znaci oveka koji je plemenitog porekla, svi ti znaci velikog oveka na tvome su telu. 3. Ima blistave oi, privlanu spoljanjost; visok si, uspravan, velianstven; sija kao sunce u sred grupe monaha. 4. Monah si prijatnog izgleda, koa ti je poput zlata; ta je toliko povoljno u ivotu askete kad poseduje tako prekrasan stas? 5. Zasluuje da bude kralj, car, gospodar iji pohodi stiu do krajnjih granica etiri mora, gospodar Jambu gaja [tj. Indije]. 6. Ratnici i imuni kraljevi tebi su predani; O, Gotama, na pravi nain iskoristi
MN 92: Sela sutta
svoju mo kao kralj and kraljevima, gospodar nad ljudima! 7. Ja sam kralj, o Sela, kralj nad Uenjem o istini; toak pokreem istim delima -taj toak je nezaustavljiv. Sela: 8. Kae da si potpuno probuen, kralj Istine; o, Gotama, ti kae: 'Toak pokreem istim delima'. 9. Ko je tvoj general, ko je tvoj uenik?Ko je sledbenik uitelja? Ko e nadalje okretati toak Istine koji ti pokrenu? Buda: 10. O, Sela, Sariputa e nadalje okretati nenadmani toak Istine koji ja pokrenuh; on hodi stopama Tatagate. 11. Ja znam ono to treba znati, ja negujem ono to negovati treba; ta unititi treba ja sam unitio. Zato, o bramanu, ja sam Buda. 12. O, bramanu, ukroti svoje sumnje u mene, imaj poverenja u mene! Retkost je videti potpuno prosvetljene. 13. O, bramane, od onih ija pojava je retkost za tebe da je vidi ja sam predstavnik, nenadmani iscelitelj. 14. Istaknut, bez takmaca, pokoritelj Mare i njegove armije, savladavi sve neprijatelje radujem se, siguran sa svih strana. Sela: 15. O, prijatelji, obratite panju ta svevidei kae! On je iscelitelj, veliki heroj i rik
MN 92: Sela sutta
mu je poput lavljeg u umi. 16 .Gledajui ga, tako istaknutog, bez takmaca, pokoritelja Mare i njegove armije, ko moe odoleti da ne bude ushien, ak i ako je tamnog porekla? [1] 17. Onaj ko eli, neka me sledi; onaj ko ne eli, neka ide svojim putem, jer ja u se sada pridruiti redu koji vodi izvanredni, mudrac. Selini sledbenici: 18. Ako te izlaganje potpuno probuenog oduevljava, i mi emo se pridruiti redu koji vodi izvanredni, mudrac. Sela: 19. Ovih 300 bramana, sklopljenih ruku, kau: "Vebaemo se u istom ivotu predvoeni potpuno usavrenim". Buda: 20. Sela, isti ivot sam dobro objasnio: vidljiv je ovde i sada, donosi rezultat bez odlaganja; nije uzalud ako neko postane monah, jer tada moe marljivo sebe da veba. Zatim braman Sela, zajedno sa svojom grupom, pristupi Redu i primi vie zareenje od Bude. U meuvremenu, asketa Kenija obavesti Budu da je ruak spreman. Onda on ode do Kenijinog boravita, zajedno sa monasima koji su ga pratili, gde ih posluie izvanrednim jelima. Kada zavrie obed, Buda ushiti Keniju sledeim reima: 21. "Kod prinoenja rtve vatra je najvanija; u himnama Savitri je najvanija linost; meu ljudima kralj je najvaniji; a meu vodenim tokovima more je
MN 92: Sela sutta
najvanije. 22. Meu planetama Mesec je najvaniji; meu predmetima koji gore Sunce je najvanije; meu onima koji donose zasluge, monaka zajednica jeste najvanija." Onda se Buda, obradovavi Keniju ovim stihovima, udalji. A potovani Sela se, zajedno sa svojim pratiocima, povue u osamu i marljiv i odluan, zahvaljujui sopstvenom razumevanju, za kratko vreme, u istom tom ivotu, dostie ono najvie savrenstvo istog ivota zbog kojega sinovi iz dobrih porodica naputaju svoj dom i postaju beskunici. Nema vie preporaanja; proivljen je svetaki ivot, uinjeno je to je trebalo uiniti i nita vie ne preostade u ovome ivotu. Tako Sela i njegovi pratioci postadoe arahanti. Onda otidoe do Bude i poto su ga pozdravili, obratie mu se u stihovima: 23. "Pre osam dana uzesmo te za utoite; o potovani gospodine, sedam noi vebasmo po tvojim uputstvima. 24. Ti si Buda; ti si uitelj; ti si utihnuli mudrac koji savlada Maru; presekavi sve loe sklonosti, preao si bujicu postojanja i poveo sva bia na drugu obalu. 25. Sve predmete vezanosti prevaziao si; mentalne neistoe uklonio si; ti si lav to se otre iz klopke: za sobom ostavio si strah i nedoumicu. 26. Ovih 300 monaha stoje ovde sklopljenih ruku; O heroju, zajedno sa nagama [2], klanjamo ti se do nogu!"
Beleka 1. Bramani tvrde da su jedino oni blede boje koe (varna), dok tri ostale kaste indijskog drutva, ratnici (katrije), trgovci (vaije) i radnici (udre) -- jesu tamne
MN 92: Sela sutta
puti. Buda je roen u kasti ratnika i otuda naziv "tamnog porekla" (kanabhijaliko). [Natrag] 2. Vrsta demona obdarenih udotvornim moima. Ovde se ovaj termin koristi figurativno u znaenju "svetaca" ili "osloboenih". [Natrag]
MN 121: Cula-sunnata sutta
Majjhima nikaya 121
Cula-suata sutta Saeti govor o nitavilu

Ovako sam uo. Jednom je zgodom Blaeni boravio u Savatthiju, u istonom gaju, u zgradi Migarine majke. Tada redovnik Anando, kad je pred veer izaao iz osamljenog boravita, otie da posjeti Blaenoga. Kad ga je pozdravio i sjeo sa strane, redovnik Anando oslovi Blaenog ovako: "Jednom zgodom, gospodine, kad je Blaeni boravio kod plemena Sakya, u njihovu gradu Nagarakam, uo sam neposredno od Blaenog i zapamtio ove rijei: 'Anando, ja sada preteno boravim u stanju nitavila (sunnata).' Jesam li to, gospodine, dobro uo, dobro shvatio, dobro upamtio i dobro se sjetio?" 1. "Sigurno, Anando, da si to dobro uo, dobro shvatio, dobro upamtio i dobro se sjetio. Kao i prije, Anando, tako i sada preteno boravim u stanju nitavila. -- Kao to u ovoj zgradi Migarine majke nije preostalo nita od slonova i goveda, konja i
kobila, nita od zlata i srebra, nita od druina mukaraca i ena, a sve to je tu osniva se na jedinstvu prosjake zajednice -- tako je i u duhu isposnika koji ne poklanja panju ni predodbi sela ni predodbi ljudi, nego na osnovu predodbe o umi odrava jedinstvo panje. On tom predodbom ume proimlje, bistri, stiava i oslobaa duh. Tada spoznaje: 'Brige koje nastaju na osnovu predodbe sela vie ne postoje, a ni brige koje nastaju na osnovu predodbe ljudi. Jedina briga koja postoji ograniena je na jedinstvo (panje) na osnovu predodbe o umi. Ovako usmjereno predoavanje ne ukljuuje nita (sunnam) od predodbe sela, a ni od predodbe ljudi. Neponiteno (asunnatam) je samo jedinstvo (panje) na osnovu predodbe o umi.' Tako za ono to nije tu uvia: 'To nije nita'. Preostaje ono to je tu. Takav je, Anando, njegov adekvatni, nesmetani, proieni pristup nitavilu (sunnata). 2. A zatim, Anando, isposnik vie ne obraa panju ni predodbi ljudi ni predodbi ume, nego na osnovu predodbe o zemlji odrava jedinstvo panje. Tom predodbom zemlje proimlje, bistri, stiava i oslobaa duh. Kao kad se volovska koa napne na stotinu klinova, tako da na njoj ne ostane nijedan nabor, isto tako, Anando, isposnik ne poklanja panju ni uzvisinama ni udubinama zemljita, ni nanosima rijeka, drvlju i kamenju, ni brdima, ni dolinama, nego na osnovu predodbe o zemlji odrava jedinstvo panje. Tada spoznaje: 'Brige koje nastaju na osnovu predodbe ljudi vie ne postoje, a ni brige koje nastaju na osnovu predodbe ume. Jedina briga koja postoji ograniena je na jedinstvo (panje) na osnovu predodbe o zemlji...' (Nastavak odlomka je analogan prethodnome. To vai i za formulaciju slijedeih stepeni redukcije noematskog podruja. Odlomci 3-6 odnose se na etiri stepena arupa-hanam.) 3. A zatim, Anando, isposnik vie ne obraa panju ni predodbi ume ni predodbi zemlje, nego na osnovu predodbe podruja neogranienog prostora odrava jedinstvo panje. Tom predodbom podruja neogranienog prostora proimlje, bistri, stiava i oslobaa duh. Tada spoznaje: 'Brige koje nastaju na osnovu predodbe ume vie ne postoje, a ni brige koje nastaju na osnovu predodbe
zemlje. Jedina briga koja jo preostaje ograniena je na jedinstvo (panje) na osnovu predodbe podruja neogranienog prostora...' 4. A zatim, Anando, isposnik vie ne obraa panju ni na predodbu zemlje ni na predodbu podruja neogranienog prostora, nego na osnovu podruja neograniene svijesti [1] odrava jedinstvo panje. Tom predodbom podruja neograniene svijesti proimlje, bistri, stiava i oslobaa duh... 5. A zatim, Anando, isposnik vie ne obraa panju ni na predodbu podruja neogranienog prostora ni na predodbu podruja neograniene svijesti, nego na osnovu predodbe podruja ni-ega (akinannam) odrava jedinstvo panje. Tom predodbom podruja ni-ega proimlje, bistri, stiava i oslobaa duh. Tada spoznaje: 'Brige koje nastaju na osnovu predodbe podruja neogranienog prostora vie ne postoje, a ni brige koje nastaju na osnovu predodbe podruja neograniene svijesti. Jedina briga koja jo postoji ograniena je na jedinstvo (panje) na osnovu predodbe podruja ni-ega. Ovako usmjereno predoavanje ne ukljuuje nita (sunnam) od predodbe podruja neogranienog prostora, a ni od predodbe podruja neograniene svijesti. Neponiteno (asunnatam) je samo jedinstvo (panje) na osnovu predodbe podruja ni-ega (akinannam)...' 6. A zatim, Anando, isposnik vie ne obraa panju ni na predodbu podruja neograniene svijesti ni na predodbu podruja ni-ega, nego na osnovu predodbe ni-predoavanja-ni-nepredoavanja odrava jedinstvo panje. Tom predodbom podruja ni-predoavanja-ni-nepredoavanja proimlje, bistri, stiava i oslobaa duh... 7. A zatim, Anando, isposnik vie ne obraa panju ni na predodbu ni-ega ni na predodbu podruja ni-predoavanja-ni-nepredoavanja, nego na osnovu sabranosti (samadhi) duha (eto) bez obiljeja (a-nimittam) odrava jedinstvo panje. Tom sabranou bez obiljeja proimlje, bistri, stiava i oslobaa duh (ittam). [2] Tada spoznaje: 'Brige koje nastaju na osnovu predodbe podruja ni-
ega vie ne postoje, a ni brige koje nastaju na osnovu predodbe podruja nipredoavanja-ni-nepredoavanja. Jedina briga koja preostaje ograniena je na ovo tijelo iji ivot zavisi od est podruja osjetilnosti.[3] Ovako usmjereno predoavanje ne ukljuuje nita (sunnam) od predodbe podruja ni-ega (akinannam), a ni od predodbe podruja ni-predoavanja-ni-nepredoavanja. Neponiteno (asunnatam) je samo ovo tijelo iji ivot zavisi od est podruja osjetnosti.' 8. I dok tako vie ne obraa panju ni na predodbu podruja ni-ega, a ni na predodbu podruja ni-predoavanja-ni-nepredoavanja, nego na osnovu sabranosti duha bez obiljeja odrava jedinstvo panje i tom sabranou bez obiljeja proimlje, bistri, stiava i oslobaa duh, isposnik spoznaje: 'Ova je sabranost duha bez obiljeja vrsto utemeljena i proniknuta. Pa ipak je i sve ono to je vrsto utemeljeno i proniknuto tek nepostojana i prolazna pojava.' -- Ko je i to spoznao i uvidjeo, tome se duh oslobaa taloga strasti, taloga bivstvovanja, taloga neznanja. U osloboenome se spoznaja osloboenja oituje ovako: 'Iscrpljeno je raanje, iivljen je asketski ivot, uinjeno je ta je trebalo uiniti, tako da vie nita ne preostaje. Brige koje potjeu iz taloga strasti vie ne postoje, a ni brige koje potjeu iz taloga bivstvovanjai i iz taloga neznanja. Briga koja jo preostaje ograniena je na ovo tijelo iji ivot zavisi od est podruja osjetnosti.' -I spoznaje da mu tako usmjereno predoavanje ne iskljuuje nita od taloga strasti, ni od taloga bivstvovanja, ni od taloga neznanja. Neponiteno je samo ovo tjelo iji ivot zavisi od est podruja osjetnosti. Tako za ono to nije tu uvia: 'To nije nita.' Preostaje ono to je tu. -- I spoznaje: 'Budui da je ovo, onda je i ono.'[4] -- Takav je, Anando, njegov adekvatni, nesmetani, proieni pristup nitavilu. Svi asketi i brahmani, Anando, koji su u dalekoj prolosti dosegli potpuno isto konano nitavilo (sunnata) i odrali se u njemu, dosegli su upravo to postpuno isto i konano nitavilo i odrali se u njemu. I u budunosti -- kao i u sadanjosti -- isto e tako svi asketi i brahmani koji dosegnu potpuno isto konano nitavilo i
odre se u njemu, dosei upravo to potpuno isto konano nitavilo i odrati se u njemu. Zato i vi, Anando, treba da nastojite da dosegnete to potpuno isto konano nitavilo i da se odrite u njemu." Tako je rekao Blaeni. A redovnik Anando je radosno prihvatio njegov govor.
Beleke: [1] Jedino na ovom mjestu u cijelom govoru izostavljena je rije "predodba" ispred "podruja" o kojem je rije. Iako se u slijedeoj reenici, i dalje, govori o predodbi istog tog podruja "svijesti" (vinnanam), izostavljanje apozicije u prvoj referenci nije moda sluajno ili pogreno, budui da je u ovom sluaju najprije svijest sama podruje svog neposrednog doivljaja [analogno osnovnom principu netranscendiranja i ne-ekstatinosti svih kontemplativnih doivljaja u metodi "postojane panje" (sati-patthanam): motrenje "svijesti u svijesti"], a istom se naknadno, u refleksiji, moe govoriti o predodbenoj svijesti neposrednog doivljaja same svijesti.[Natrag] [2] Izraz ittam oznaava izrazito intelektualnu svijest ("miljenje"), dok bi se eto, u prethodnoj reenici, mogao moda specifinije prevesti i sa "ud".[Natrag] [3] Aristotel u knjizi De sensu raspravlja o problemu "koordinacije pet osjetila i etiri elementa" fizike tvari (437a i d). Radi se o staroj indoiranskoj mitolokoj teoriji sikustva (iji mitoloki karakter u modernoj filosofiji -- kod Humea i Kanta -razotkrivaju tek M. Weber i M. Scheler), na osnovu kulta "elemenata" kao "bogova" (deva), a osjetila kao njihovih "moi" (indriyam). Taj je kult materije u Iranu dokinuo Zarathutra. Dok je ista teorija doprla do Kine, ve se toliko degenerisala da je problem o kojem raspravlja Aristotel rijeen tako da je u listu tvarnih elemenata ukljueno i "drvo". U indijskim sistemima samkya i vaiesika raspravljaju se isti problemi na istom nivou teorijske apstrakcije kao kod Aristotela.
Buddho je "naunu" (lokayatam) osnovu te analitike teorije iskustva preuzeo vjerovatno od aina. -- U vezi sa istom teorijom Aristotel smatra u De anima (424b) da "uz ovih pet nabrojanih osjetila ne postoji jo i esto" (razum). I spomenuti indijski sistemi zastupaju uglavnom isto stanovite na srodnim pretpostavkama o funkcijama "due" kao i Aristotel. Buddho, meutim, odbijajui pretpostavku due u svim njenim oblicima [atta, brahmanska pretpostavka; ivo, ainska pretpostavka; puggalo, opa 'psiholoka' (karakteroloka) pretpostavka], odbija i aristotelovsko rjeenje i zastupa suprotnu alterantivu o razumu (mano, lat. mens) kao "estom osjetilu". O toj mogunosti raspravlja, ali je odbija, i Aristotel. Ipak se Aristotelova teorija o dui kao "entelehiji" najvie pribliava Buddhinoj koncepciji funkcionalne "psihologije bez due", samo to zbog nedostatka adekvatne pretpostavke ne moe dosei tako jednoznanu odreenost kao Buddhina. (Usp. De anima, 413a-414b, 246b.) [Natrag] [4] Buddhina prvobitna formulacija zakona uzronosti, razraena je dalje u formuli o "uslovljenom nastanku" (patia-samuppado) kao princip procesnog miljenja koje iskljuuje "pretpostavku supstancije" i pretpostavku "prvog uzroka". [Natrag]
MN 127: Anuruddha sutta
Majjhima nikaya 127
Anuruddha sutta Govor Anurude

Jednom zgodom kad je Blaeni boravio u Savatiju ... dvorski drvodjelac, "majstor s pet alata", poalje svog ovjeka da potrai redovnika Anurudu, pa da mu kae ovako: -- Majstor s pet alata se klanja do nogu redovnika Anurude i moli ga da prihvati poziv na ruak, sutra, s jo etvoricom redovnika. Ali, gospodine, neka redovnik Anurudo izvoli doi tano, jer je majstor sa pet alata vrlo zaposlen i zauzet radom za kralja. Anuruddho utke prihvati poziv... Kad je majstor vlastoruno posluio redovnika Anurudu biranom hranom i piem, i kad je gost oprao prosjaku zdjelu i ruke, domain sjedne pored njega na nie sjedite, pa mu ree:
MN 127: Anuruddha sutta
-- Gospodine, neki su stariji pripadnici prosjakog reda dolazili ovamo, pa su mi savjetoval:i: "Domaine, razvijaj neogranieno osloboenje duha!" Gospodine je li "neogranieno osloboenje duha" po svrsi i po obiljeju istoznano sa "obuhvatnim osloboenjem duha" ili je razliito? (Na Anurudin pitanje kako on sam to razumije, majstor odgovori da mu se ini da ta dva pojma slue istoj svrsi, ali imaju razliita obiljeja. Anurudo mu razjanjava da razlika postoji i u svrsi i u obiljejima. -- Slijedi opirno razjanjenje raznovrsnosti meditativnog i kontemplativnog zadubljenja duha).
MN 128: Upakkilesa sutta
Majjhima nikaya 128
Upakkilesa sutta O smetnjama

-- Blaeni je izgovorio ove izreke [1] stojei, a zatim je otiao (iz Kosambija) u selo Balaka-lona-kara. Tamo je tada boravio redovnik Bhagu. (Thag. IV.2) Bhagu je izdaleka primijetio da dolazi Blaeni, pa je pripremio sjedite i vodu za pranje nogu... (Blaeni ga upita): -- Je li ti, isposnie, boravak ovdje ugodan, moe li da izdri, nije li ti milostinja preoskudna? (Kad je Bhagu odgovorio da mu okolnosti nisu nepovoljne), Blaeni ga poui, ohrabri, oduevi i obraduje govorom o Istini, a zatim ustane i uputi se dalje ka Istonoj bambusovoj umi. Tada su tamo boravili redovnici Anurudo, Nandijo i Kimbalo. uvar ume ugleda ve izdaleka kako se pribliava Blaeni, pa ga predusretne upozorenjem:
-- Isposnie, ne ulazi u ovaj gaj! Ovdje sada tri plemia provode duhovne vjebe. Nemoj da im smeta! (Ali Anurudo je uo razgovor uvara s Blaenim, pa mu je doao u susret. Kad je i ovu trojicu upitao kako se snalaze i kako se meusobno slau i dobio povoljan odgovor, Uitelj ih upita) : -- A jeste li, Anuruda, boravei tako paljivi, odluni i ustrajni, uspjeli da postignete i odrite dostignua koja nadmauju ljudski prosjek, obiljeja doista oplemenjenog znanja i uvida? -- Boravei tako paljivi, odluni i ustrajni, mi, gospodine, doivljavamo pojave zornih likova, ali svjetlost koja ih obasjava, a time i sami ti likovi brzo iezavaju ispred nas, tako da im ne uspijemo prozreti sutinsko obiljeje. Buddho im dalje razjanjava kako je i on proao kroz isto iskustvo i obrazlae im smetnje postojanosti panje. To su: dvoumica, nepanja, ukoenost i tromost, zaprepatenost, zanos, pohota (smetnje spolnog nagona), presnaan napor, preslab napar, znatielja, rastresenost (predobene smetnje), prezaokupljenost zornim pojavama. Nastavlja se opis pojedinih smetnji, neravnomjernosti panje i savladavanja tih smetnji).
Beleke: [1] Ovaj govor sadri jednu od najzanimljivijih i najdetaljnijih uputa za njegu duhovnog zadubljenja, koju Budo daje Anurudi i jo dvojici pustinjaka prilikom posjete njihovu umskom boravitu. U doba kad je Buda boravio u gradu Kosambi (starom gradu sagraenam u stilu Moheno-daro i Harappa, ije se dobro sauvane iskopine odnedavno istrauju na uu rijeke Damune u Gang, blizu dananjeg Alahabada), dolo je meu ondanjim redovnicima do neugodnog spora i svae zbog neznatnog disciplinskog
nesporazuma u pogledu upotrebe spavaonice i nunika. Konano je Buda morao da rjeava taj spor. To je bio povod za neke od najuvenijih izreka ukljuenih kasnije u zbirku Dhamma-padam i u poemu Nosorog (Sutta-nipata, I.3). Tu se osobito istiu izreke 3-6 iz I poglavlja Dhamma-pade, u vezi sa moralnim principom: "Mrnja se nikad ne smiruje mrnjom, mrnja se utiava nemrnjom. To pravilo vai oduvijek!" Nie ovu izreku navodi i komentira dva puta u svojim brojnim osvrtma na Budino uenje, u Antihristu, aforizam 20, i u Ecce Homo, aforizam 6. [Natrag]
MN 146: Nandakovada sutta
Majjhima nikaya 146
Nandakovada sutta Nandakova pouka redovnicama

-- Ovako sam uo: Jedanput je Blaeni boravio u Savatiju, u etinu gaju, u samostanu Anatapindike. Tada Velika Pomajka Gotami posjeti Blaenoga sa pet stotina redovnica, pozdravi ga i stade po strani, pa tako stojei ree Blaenome: -- Molimo, gospodine, da Blaeni odri propovijed redovnicama, da ih poui i rastumai im Istinu. U to je doba, meutim, bilo uobiajeno da stariji redovnici propovijedaju redovnicama prema odreenom redoslijedu, ali redovnik Nandako nije elio da im propovijeda kad je na njega doao red. Blaeni se tada obrati Anandi i upita ga: -- Anando, na koga je danas red da propovijeda redovnicama? -- Na Nandaka, gospodine!
Tada se Blaeni obrati Nandaku rijeima: -- Poui redovnice, Nandako, propovijedaj im! Odri, brahmane, redovnicama govor o Istini! -- Da, gospodine -- odgovori redovnik Nandako. . . (a kasnije se obrati redovnicama ovako): -- Sestre, razgovarat emo tako da u vam ja stavljati pitanja. One koje razumiju pojedino pitanje neka kau da razumiju, a one koje ne razumiju neka kau da ne razumiju. A ako nekoj od vas neko pitanje bude sumnjivo ili nejasno, onda treba da pita da joj razjasnim njegov smisao. -- Zadovoljne smo time i drago nam je to nas je otac Nandako pozvao da se tako izjasnimo. -- ta mislite, sestre! Je li oko (likovi i vidna svijest) postojano ili nepostojano? -- Nepostojano, gospodine! -- A ono to je nepostojano, je li bolno ili radosno? -- Bolno, gospodine! -- Je li, dakle, ispravno smatrati za ono to je nepostojano, bolno i promjenjivo: To je moje; to sam ja; to je moja dua (atta, svojsvenost)? -- Ne, gospodine! (Ista se vrsta pitanja i odgovora nastavlja za ostala osjetila, njihove predmete i vrste svijesti, te za osjetilo razuma i njegove predmete i misaonu svijest).
-- Dobro je, sestre! Tako, doista, oplemenjeni uenik potpuno mudro treba da shvati te pojave kakve zbilja jesu -- usporedive s upaljenom uljanicom, gdje su isto tako nestalni i promjenjivi i ulje, i ia i plamen, a i svjetlost. Kad bi neko, sestre, rekao da su ulje, ia i plamen uljanice nestalni i promjenjivi, ali da im je svjetlost stalna, postojana, vjena i nepromjenjiva -- bi li to bilo ispravno reeno? -- Ne, gospodine! -- Isto tako, sestre, kad bi neko rekaa: Ovih est unutarnjih podruja osjetnosti su nepostojana i promjenjiva, ali osjeaj radosti ili bola ili ni-radosti-ni-bola koji doivljavamo na osnovu tih osjeta je trajan, postojan, vjean i nepromjenjiv -- bi li to bilo ispravno reeno? -- Ne, gospodine! A zato? Zato to odreeni osjeaji nastaju na osnovu odreenih posebnih uslova, Kad tih uslova vie nema, onda prestaju i osjeaji koji su njima uslovljeni... (Kad su redovnice otile poslije propovijedi, Blaeni ree redovnicima): -- Kao to uoi praznika punog Mjeseca nema mnogo sumnje ni neizvjesnosti o tome da li je Mjesec ve pun ili jo nije, jer Mjesec tada jo nije pun, isto je tako i s ovim redovnicama. Iako su zadovoljne Nandakovom propovijedi, njihova se iekivanja ipak jo nisu ispunila. Tada Blaeni ree Nandaku: -- Zato, Nandako, ponovi. tu istu propovijed redovnicama i sutra. (Kad je Nandako slijedeeg dana to uinio) i najzaostalija od tih pet stotina redovnica postie stepen zahvaenosti strujom Istine (prvi od triju krajnjih stepena duhovnog osloboenja).
Rev. 24/3/2007
MN 146: Nandakovada sutta www.geocities.com/canon/majjhima/mn146.html
AN I.1-10: Cittapariyadanavaggo vaggo
Home
Tipitaka
Sutta pitaka
Anguttara nikaya
Kontekst ove sutte
Anguttara nikaya I.1-10
Cittapariyadana vaggo Zaokupljen um

Prevod sa palija Branislav Kovaevi Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio u Savatiju, u etinom gaju, u hramu Anatapindike. Onda se Blaeni obrati monasima: "Monasi". "Da, potovani", odgovorie monasi. Na to Blaeni ree: 1. Ne znam, monasi, nijedan drugi oblik koji tako silno zaokupi um mukarca kao to je to telo ene. Telo ene silno zaokupi um mukarca. 2. Ne znam, monasi, nijedan drugi zvuk koji tako silno zaokupi um mukarca kao to je to glas ene. Glas ene silno zaokupi um mukarca. 3. Ne znam, monasi, nijedan drugi miris koji tako silno zaokupi um mukarca kao to je to miris ene. Miris ene silno zaokupi um mukarca. 4. Ne znam, monasi, nijedan drugi ukus koji tako silno zaokupi um mukarca kao
AN I.1-10: Cittapariyadanavaggo vaggo
to je to ukus ene. Ukus ene silno zaokupi um mukarca. 5. Ne znam, monasi, nijedan drugi dodir koji tako silno zaokupi um mukarca kao to je to dodir ene. Dodir ene silno zaokupi um mukarca. 6. Ne znam, monasi, nijedan drugi oblik koji tako silno zaokupi um ene kao to je to telo mukarca. Telo mukarca silno zaokupi um ene. 7. Ne znam, monasi, nijedan drugi zvuk koji tako silno zaokupi um ene kao to je to glas mukarca. Glas mukarca silno zaokupi um ene. 8. Ne znam, monasi, nijedan drugi miris koji tako silno zaokupi um ene kao to je to miris mukarca. Miris mukarca silno zaokupi um ene. 9. Ne znam, monasi, nijedan drugi ukus koji tako silno zaokupi um ene kao to je to ukus mukarca. Ukus mukarca silno zaokupi um ene. 10. Ne znam, monasi, nijedan drugi dodir koji tako silno zaokupi um ene kao to je to dodir mukarca. Dodir mukarca silno zaokupi um ene.
AN I.11-20: Nivaranappahana vaggo
Home
Tipitaka
Sutta pitaka
Anguttara nikaya
Kontekst ove sutte
Nivaranappahana vaggo Uklanjanje prepreka

U Savatiju. 11. Ne znam, monasi, nijednu drugu stvar zbog koje jo nenastala ulna elja tako nastaje, a ve nastala ulna elja se tako uveava kao to je to lep oblik. Kad je lep oblik tek povrno promiljen, jo nenastala tetna stanja uma nastaju, a ve nastala tetna stanja uma se umnoavaju. 12. Ne znam, monasi, nijednu drugu stvar zbog koje jo nenastala zlovolja tako nastaje, a ve nastala zlovolja se tako uveava kao to je to odvratan oblik. Kad je odvratan oblik povrno promiljen, jo nenastala zlovolja nastaje, a ve nastala zlovolja se uveava. 13. Ne znam, monasi, nijednu drugu stvar zbog koje jo nenastala lenjost i tromost tako nastaje, a ve nastala lenjost i tromost se tako uveava kao to je to
nezadovoljstvo, dosada, pospanost posle jela, sporost uma. Zahvaljujui sporosti uma, jo nenastala lenjost i tromost nastaje, a ve nastala lenjost i tromost se uveava. 14. Ne znam, monasi, nijednu drugu stvar zbog koje jo nenastala rastresenost i strepnja tako nastaju, a ve nastala rastresenost i strepnja se tako uveavaju kao to je to nemiran um. Zahvaljujui nemirnom umu, jo nenastala rastresenost i strepnja nastaje, a ve nastala rastresenost i strepnja se uveava. 15. Ne znam, monasi, nijednu drugu stvar zbog koje jo nenastala sumnja tako nastaje, a ve nastala sumnja se tako uveava kao to je to povran um. Zahvaljujui povrnom umu, jo nenastala sumnja nastaje, a ve nastala sumnja se uveava. 16. Ne znam, monasi, nijednu drugu stvar zbog koje jo nenastala ulna elja tako ne nastaje, a ve nastala ulna elja se tako smanjuje kao to je to odvratan oblik. Kad je odvratan oblik dobro promiljen, jo nenastala ulna elja ne nastaje, a ve nastala ulna elja se smanjuje. 17. Ne znam, monasi, nijednu drugu stvar zbog koje jo nenastala zlovolja tako ne nastaje, a ve nastala zlovolja se tako smanjuje kao to je to blagonaklona ljubav. Kad je blagonaklona ljubav dobro promiljen, jo nenastala zlovolja nastaje, a ve nastala zlovolja se smanjuje. 18. Ne znam, monasi, nijednu drugu stvar zbog koje jo nenastala lenjost i tromost tako ne nastaje, a ve nastala lenjost i tromost se tako smanjuju kao to su to sposobnost za napor, sposobnost za ulaganje truda, sposobnost za borbu. Zahvaljujui istrajnom naporu, jo nenastala lenjost i tromost ne nastaje, a ve nastala lenjost i tromost se smanjuju. 19. Ne znam, monasi, nijednu drugu stvar zbog koje jo nenastala rastresenost i strepnja tako ne nastaju, a ve nastala rastresenost i strepnja se tako smanjuju
kao to je to spokojan um. Zahvaljujui spokojnom umu, jo nenastala rastresenost i strepnja ne nastaje, a ve nastala rastresenost i strepnja se smanjuju. 20. Ne znam, monasi, nijednu drugu stvar zbog koje jo nenastala sumnja tako ne nastaje, a ve nastala sumnja se tako smanjuje kao to je to temeljan um. Zahvaljujui temeljnom umu, jo nenastala sumnja nastaje, a ve nastala sumnja se uveava.
AN I.21-40: Ekadhamma sutte
Home
Tipitaka
Sutta pitaka
Anguttara nikaya
Kontekst ove sutte
Akammaniya vaggo Neprilagodljivo

U Savatiju. 21. "Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar tako neprilagodljivu kao to je to neizveban [1] um. Neizveban um, monasi, zaista je jako neprilagodljiv. 22. "Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar tako prilagodljivu kao to je izveban um. Izveban um, monasi, zaista je jako prilagodljiv. 23. "Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar koja vodi ka tako velikom gubitku kao neizveban um. Neizveban um, monasi, zaista vodi ka velikom gubitku. 24. "Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar koja vodi ka tako velikom dobitku kao izveban um. Izveban um, monasi, zaista vodi ka velikom dobitku. 25. "Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar koja vodi ka tako velikom gubitku kao
AN I.21-40: Ekadhamma sutte
um koji je neizveban i nejasan. Neizveban i nejasan um, monasi, zaista vodi ka velikom gubitku." 26. "Monasi, ne znam nijednu drugu stvar koja vodi ka tako velikom dobitku kao um koji je izveban i jasan. Izveban i jasan um, monasi, zaista vodi ka velikom dobitku." 27. "Monasi, ne znam nijednu drugu stvar koja vodi ka tako velikom gubitku kao um koji je neizveban i retko korien. Neizveban i retko korien um, monasi, zaista vodi ka velikom gubitku. 28.. "Monasi, ne znam nijednu drugu stvar koja vodi ka velikom dobitku kao um koji je izveban i esto korien. Izveban i esto korien um, monasi, zaista vodi ka velikom dobitku. 29. "Monasi, ne znam nijednu drugu stvar koja je toliko puna patnje kao to je to neizveban i retko korien. Neizveban i retko korien um, monasi, prepun je patnje. 30. "Monasi, ne znam nijednu drugu stvar koja je toliko puna sree kao to je to izveban i esto korien um. Izveban i esto korien um, monasi, prepun je sree.
Beleka [1] Putem meditacije. [Nazad]
AN I.31-40: Adanta vaggo
Home
Tipitaka
Sutta pitaka
Anguttara nikaya
Kontekst ove sutte
Adanta vaggo Neukroen um

U Savatiju. 31. "Monasi, ne znam nijednu drugu stvar koja vodi ka tako velikom gubitku kao neukroen um. Neukroen um, monasi, zaista vodi ka velikom gubitku." 32. "Monasi, ne znam nijednu drugu stvar koja vodi ka tako velikom dobitku kao ukroen um. Ukroen um, monasi, zaista vodi ka velikom dobitku." 33.. "Monasi, ne znam nijednu drugu stvar koja vodi ka tako velikom gubitku kao um na koji se ne motri. Um na koji se ne motri zaista vodi ka velikom gubitku." 34. "Monasi, ne znam nijednu drugu stvar koja vodi ka tako velikom dobitku kao um na koji se motri. Um na koji se motri zaista vodi ka velikom dobitku."
AN I.31-40: Adanta vaggo
35. "Monasi, ne znam nijednu drugu stvar koja vodi ka tako velikom gubitku kao nezatien um. Nezatien um, monasi, zaista vodi ka velikom gubitku." 36. "Monasi, ne znam nijednu drugu stvar koja vodi ka tako velikom dobitku kao zatien um. Zatien um, monasi, zaista vodi ka velikom dobitku." 37. "Monasi, ne znam nijednu drugu stvar koja vodi ka tako velikom gubitku kao neobuzdan um. Neobuzdan um, monasi, zaista vodi ka velikom gubitku." 38. "Monasi, ne znam nijednu drugu stvar koja vodi ka tako velikom dobitku kao obuzdan um. Obuzdan um, monasi, zaista vodi ka velikom dobitku." 39. "Monasi, ne znam nijednu drugu stvar koja vodi ka tako velikom gubitku kao um koji je neukroen, na koji se ne pazi, nezatien, neobuzdan. Um, monasi, koji je neukroen, na koji se ne pazi, nezatien, neobuzdan, zaista vodi ka velikom gubitku." 40. "Monasi, ne znam nijednu drugu stvar koja vodi ka tako velikom dobitku kao um koji je ukroen, na koji se pazi, zatien, obuzdan. Um, monasi, koji je ukroen, na koji se pazi, zatien, obuzdan, zaista vodi ka velikom dobitku."
AN I.41-50: Suka vaggo
Home
Tipitaka
Sutta pitaka
Anguttara nikaya
Kontekst ove sutte
Suka vaggo Osje (Iglice na klasu)

U Savatiju. 41. Ba kao to, monasi, postoji osje pirina, osje jema, okrenuto na pogrenu stranu, pa ako ovek na njega nagazi ili ga rukom pritisne, nee se posei, nee sam sebe povrediti i nee mu krenuti krv. A ta bi tome bio uzrok? Osje okrenuto na pogrenu stranu. Na isti nain, monasi, ako mu je um okrenut na pogrenu stranu, monah nee moi da posee neznanje, da stekne znanje, dostigne utrnue (nibbana). A ta bi tome bio uzrok? Um okrenut na pogrenu stranu. 42. Ba kao to, monasi, postoji osje pirina, osje jema, okrenuto na pravu stranu, pa ako ovek na njega nagazi ili ga rukom pritisne, poseie se, sam sebe povrediti i krenue mu krv. A ta bi tome bio uzrok? Osje okrenuto na pravu stranu. Na isti nain, monasi, ako mu je um okrenut na pravu stranu, monah e moi da posee neznanje, da stekne znanje, dostigne utrnue (nibbana). A ta bi
tome bio uzrok? Um okrenut na pravu stranu. 43. Monasi, um nekog oveka ispunjen neistoama ja jasno vidim ovako: "Ako ovaj ovek umre sada, u narednom ivotu e se roditi u paklu, kao da ga je neko odveo i poloio tamo." A ta bi tome bio uzrok? Um ispunjen neistoama. Monasi, zbog uma ispunjenog mrnjom, posle razlaganja tela, posle smrti, bia se preporaaju u nevoljama, na loem odreditu, u paklu. 44. Monasi, um nekog oveka ispunjen predanou ja jasno vidim ovako: "Ako ovaj ovek umre sada, u narednom ivotu e se roditi u raju, kao da ga je neko odveo i poloio tamo." A ta bi tome bio uzrok? Um ispunjen predanou. Monasi, zbog uma ispunjenog predanou, posle razlaganja tela, posle smrti, bia se preporaaju u srei, na dobrom odreditu, u raju. 45. Ba kao to, monasi, postoji jezero -- puno zamuene vode, prljavtine i blata. ovek dobrog vida, koji stoji na njegovoj obali ne bi mogao da vidi koljke, ljunak i kamenie na dnu, niti jata riba kako u njemu plivaju ili plutaju. A zato? Zato to je voda zamuena. Na isti nain, monah zamuenog uma ne vidi ta je za njega dobro, ta je za drugog dobro, ta je dobro za obojicu, ne moe da ostvari uzvieno stanje za oveka, istinski plemenito znanje i uvid. Tako neto je nemogue. A zato? Zato to je njegov um zamuen. 46. Pretpostavimo, monasi, da postoji jezero -- isto, providno i nezamueno. ovek dobrog vida, koji stoji na njegovoj ivici mogao bi da vidi koljke, ljunak i kamenie na dnu, kao i jata riba kako u njemu plivaju ili plutaju. A zato? Zato to je voda nezamuena. Na isti nain, monah nezamuenog uma vidi ta je za njega dobro, ta je za drugog dobro, ta je dobro za obojicu, moe da ostvari uzvieno stanje za oveka, istinski plemenito znanje i uvid. Tako neto je mogue. A zato? Zato to je njegov um nezamuen. 47. Ba kao to je, monasi, od sveg drvea, balzamovo prvo po mekoi i lakoi
oblikovanja, na isti nain ja ne vidim nijednu drugu stvar koja je, kada se razvija i neguje, toliko meka i prilagodljiva kao to je um. Um je, kada se razvija i neguje, mek i prilagodljiv. 48. Ne vidim nijednu stvar koja tako brzo moe da se preokrene kao to je um -toliko je brz da ne postoji pravo poreenje za to kako je um brz da promeni svoj smer. 49. Blistav je, monasi, ovaj um. I on se zagauje nadolazeim neistoama. 50. Blistav je, monasi, ovaj um. I on se proiuje od nadolazeih neistoa.
AN I.51: Pabhassara vaggo
Home
Tipitaka
Sutta pitaka
Anguttara nikaya
Kontekst ove sutte
Pabhassara vaggo Blistav

51. Blistav je, monasi, ovaj um. I on se zagauje nadolazeim neistoama. Neupueni svetovnjak ne uvia to u trenutku dok se dogaa. Zato vam kaem da -- za neupuenog svetovnjaka -- nema razvoja uma." 52. Blistav je, monasi, ovaj um. I on se proiuje od nadolazeih neistoa. Dobro upueni plemeniti sledbenik uvia to u trenutku dok se dogaa. Zato vam kaem da -- za dobro upuenog plemenitog sledbenika -- postoji razvoj uma." 53. Monasi, ako makar i za trenutak monah stremi umu ispunjenom ljubavlju, za toga se monaha kae da ne zanemaruje meditaciju, da sledi Uenjem, da sledi savete Uitelja, da ne jede uzalud isproenu hranu. A koliko jo i vie ako to radi esto. 54. Monasi, ako makar i za trenutak monah razvija um ispunjen ljubavlju, za toga
AN I.51: Pabhassara vaggo
se monaha kae da ne zanemaruje meditaciju, da sledi Uenjem, da sledi savete Uitelja, da ne jede uzalud isproenu hranu. A koliko jo i vie ako to radi esto. 55. Monasi, ako makar i za trenutak monah posmatra um ispunjen ljubavlju, za toga se monaha kae da ne zanemaruje meditaciju, da sledi Uenjem, da sledi savete Uitelja, da ne jede uzalud isproenu hranu. A koliko jo i vie ako to radi esto. 56. Koje god su stvari povezane sa nepovoljnim, pripadaju nepovoljnom, sve njih um stvara. Njih prvo um stvara, zatim one postaju nepovoljne. 57. Koje god su stvari povezane sa povoljnim, pripadaju povoljnom, sve njih um stvara. Njih prvo um stvara, zatim one postaju povoljne. 58. Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar zbog koje tako sigurno nenastale nepovoljne stvari nastaju i nastale povoljne stvari propadaju kao to je to nepaljivost. Usled nepaljivosti nenastale nepovoljne stvari nastaju i nastale povoljne stvari propadaju. 59. Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar zbog koje tako sigurno nenastale povoljne stvari nastaju i nastale nepovoljne stvari propadaju kao to je to paljivost. Usled paljivosti nenastale povoljne stvari nastaju i nastale nepovoljne stvari propadaju. 60. Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar zbog koje tako sigurno nenastale nepovoljne stvari nastaju i nastale povoljne stvari propadaju kao to je to lenjost. Usled lenjosti nenastale nepovoljne stvari nastaju i nastale povoljne stvari propadaju.
AN I.61: Viriyarambha vaggo
Home
Tipitaka
Sutta pitaka
Anguttara nikaya
Kontekst ove sutte
Viriyarambha vaggo Ulaganje napora

61. Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar zbog koje tako sigurno nenastale povoljne stvari nastaju i nastale nepovoljne stvari propadaju kao to je to ulaganje napora. Usled ulaganja napora nenastale povoljne stvari nastaju i nastale nepovoljne stvari propadaju. 62. Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar zbog koje tako sigurno nenastale nepovoljne stvari nastaju i nastale povoljne stvari propadaju kao to je to pohlepa. Usled pohlepe nenastale nepovoljne stvari nastaju i nastale povoljne stvari propadaju. 63. Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar zbog koje tako sigurno nenastale povoljne stvari nastaju i nastale nepovoljne stvari propadaju kao to je to umerenost. Usled umerenosti i malim nenastale povoljne stvari nastaju i nastale
nepovoljne stvari propadaju. 64. Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar zbog koje tako sigurno nenastale nepovoljne stvari nastaju i nastale povoljne stvari propadaju kao to je to nezajaljivost. Usled nezajaljivosti nenastale nepovoljne stvari nastaju i nastale povoljne stvari propadaju. 65. Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar zbog koje tako sigurno nenastale povoljne stvari nastaju i nastale nepovoljne stvari propadaju kao to je to zadovoljenost i malim. Usled zadovoljenosti i malim nenastale povoljne stvari nastaju i nastale nepovoljne stvari propadaju. 66. Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar zbog koje tako sigurno nenastale nepovoljne stvari nastaju i nastale povoljne stvari propadaju kao to je to nepromiljenost. Usled nepromiljenosti nenastale nepovoljne stvari nastaju i nastale povoljne stvari propadaju. 67. Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar zbog koje tako sigurno nenastale povoljne stvari nastaju i nastale nepovoljne stvari propadaju kao to je to promiljenost. Usled promiljenosti nenastale povoljne stvari nastaju i nastale nepovoljne stvari propadaju. 68. Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar zbog koje tako sigurno nenastale nepovoljne stvari nastaju i nastale povoljne stvari propadaju kao to je to odsustvo jasnog razumevanja. Usled odsustva jasnog razumevanja nenastale nepovoljne stvari nastaju i nastale povoljne stvari propadaju. 69. Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar zbog koje tako sigurno nenastale povoljne stvari nastaju i nastale nepovoljne stvari propadaju kao to je to jasnog razumevanje. Usled jasnog razumevanja nenastale povoljne stvari nastaju i nastale nepovoljne stvari propadaju.
70. Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar zbog koje tako sigurno nenastale nepovoljne stvari nastaju i nastale povoljne stvari propadaju kao to je to loe drutvo. Usled loeg drutva nenastale nepovoljne stvari nastaju i nastale povoljne stvari propadaju.
AN I.71: Kalyanamitta vaggo
Home
Tipitaka
Sutta pitaka
Anguttara nikaya
Kontekst ove sutte
Kalyanamitta vaggo Dobri prijatelji

71. Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar zbog koje tako sigurno nenastale povoljne stvari nastaju i nastale nepovoljne stvari propadaju kao to je to dobro drutvo. Usled dobrog drutva nenastale povoljne stvari nastaju i nastale nepovoljne stvari propadaju. 72. Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar zbog koje tako sigurno nenastale nepovoljne stvari nastaju i nastale povoljne stvari propadaju kao to je to vezanost za nepovoljne stvari i nevezanost za povoljne stvari. Usled vezanosti za nepovoljne stvari i nevezanosti za povoljne stvari nenastale nepovoljne stvari nastaju i nastale povoljne stvari propadaju. 73.Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar zbog koje tako sigurno nenastale povoljne stvari nastaju i nastale nepovoljne stvari propadaju kao to je to vezanost za
AN I.71: Kalyanamitta vaggo
povoljne stvari i nevezanost za nepovoljne stvari. Usled vezanosti za povoljne stvari i nevezanosti za nepovoljne stvari nenastale povoljne stvari nastaju i nastale nepovoljne stvari propadaju. 74. Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar zbog koje tako sigurno nenastali kvaliteti prosvetljenja (bojjhanga) ne nastaju i nastali kvaliteti prosvetljenja ne jaaju do svog vhunca kao to je to nepromiljenost. Kod onoga ko je nepromiljen jo nenastali kvaliteti prosvetljenja ne nastaju i nastali kvaliteti prosvetljenja ne jaaju do svog vhunca. 75.Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar zbog koje tako sigurno nenastali kvaliteti prosvetljenja nastaju i nastali kvaliteti prosvetljenja jaaju do svog vhunca kao to je to promiljenost. Kod onoga ko je promiljen jo nenastali kvaliteti prosvetljenja nastaju i nastali kvaliteti prosvetljenja jaaju do svog vhunca. 76. Monasi, gubitak srodnika jeste neznatan gubitak. Od svih gubitaka, najvei je gubitak mudrosti. 77. Monasi, dobitak srodnika jeste neznatan dobitak. Od svih dobitaka, najvei je dobitak mudrosti. Zbog toga bi, monasi, trebalo da ovako vebate: "Uveavaemo dobitak mudrosti." Tako bi trebalo da vebate. 78. Monasi, gubitak imetka jeste neznatan gubitak. Od svih gubitaka, najvei je gubitak mudrosti. 79. Monasi, dobitak imetka jeste neznatan dobitak. Od svih dobitaka, najvei je dobitak mudrosti. Zbog toga bi, monasi, trebalo da ovako vebate: "Uveavaemo dobitak mudrosti." Tako bi trebalo da vebate. 80. Monasi, gubitak slave jeste neznatan gubitak. Od svih gubitaka, najvei je gubitak mudrosti.
AN I.71: Kalyanamitta vaggo 1/12/2007 www.geocities.com/budizam/canon/anguttara/an1-71.html
AN I.98-139: Ajjhattika vaggo
Home
Tipitaka
Sutta pitaka
Anguttara nikaya
Kontekst ove sutte
Ajjhattika vaggo Unutranje stanje

98. Posmatrajui, monasi, neije unutranje stanje, ne znam nijednu drugu stvar koja do tako velike nesree vodi kao to je to nepaljivost. Nepaljivost, monasi, do velike nesree dovodi. 99. Posmatrajui, monasi, neije unutranje stanje, ne znam nijednu drugu stvar koja do tako velike dobrobiti vodi kao to je to paljivost. Paljivost, monasi, do velike dobrobiti dovodi. 100. Posmatrajui, monasi, neije unutranje stanje, ne znam nijednu drugu stvar koja do tako velike nesree vodi kao to je to lenjost. Lenjost, monasi, do velike nesree dovodi. 101. Posmatrajui, monasi, neije unutranje stanje, ne znam nijednu drugu stvar koja do tako velike dobrobiti vodi kao to je to marljivost. Marljivost, monasi, do
velike dobrobiti dovodi. 102. Posmatrajui, monasi, neije unutranje stanje, ne znam nijednu drugu stvar koja do tako velike nesree vodi kao to je to pohlepnost. Pohlepnost, monasi, do velike nesree dovodi. 103. Posmatrajui, monasi, neije unutranje stanje, ne znam nijednu drugu stvar koja do tako velike dobrobiti vodi kao to je to umerenost. Umerenost, monasi, do velike dobrobiti dovodi. 104. Posmatrajui, monasi, neije unutranje stanje, ne znam nijednu drugu stvar koja do tako velike nesree vodi kao to je to nezadovoljstvo. Nezadovoljstvo, monasi, do velike nesree dovodi. 105. Posmatrajui, monasi, neije unutranje stanje, ne znam nijednu drugu stvar koja do tako velike dobrobiti vodi kao to je to zadovoljenost. Zadovoljenost, monasi, do velike dobrobiti dovodi. 106. Posmatrajui, monasi, neije unutranje stanje, ne znam nijednu drugu stvar koja do tako velike nesree vodi kao to je to povrno razmatranje. Povrno razmatranje, monasi, do velike nesree dovodi. 107. Posmatrajui, monasi, neije unutranje stanje, ne znam nijednu drugu stvar koja do tako velike dobrobiti vodi kao to je to pomno razmatranje. Pomno razmatranje, monasi, do velike dobrobiti dovodi. 108. Posmatrajui, monasi, neije unutranje stanje, ne znam nijednu drugu stvar koja do tako velike nesree vodi kao to je to nejasno razumevanje. Nejasno razumevanje, monasi, do velike nesree dovodi. 109. Posmatrajui, monasi, neije unutranje stanje, ne znam nijednu drugu stvar koja do tako velike dobrobiti vodi kao to je to jasno razumevanje. Jasno
razumevanje, monasi, do velike dobrobiti dovodi. 110. Posmatrajui, monasi, neije unutranje stanje, ne znam nijednu drugu stvar koja do tako velike nesree vodi kao to su to ravi prijatelji. Ravi prijatelji, monasi, do velike nesree dovode. 111. Posmatrajui, monasi, neije unutranje stanje, ne znam nijednu drugu stvar koja do tako velike dobrobiti vodi kao to su to dobri prijatelji. Dobri prijatelji, monasi, do velike dobrobiti dovode. 112. Posmatrajui, monasi, neije unutranje stanje, ne znam nijednu drugu stvar koja do tako velike nesree vodi kao to je to vezanost za tetne stvari i zanemarivanje korisnih stvari. Vezanost za tetne stvari i zanemarivanje korisnih stvari, monasi, do velike nesree dovodi. 113. Posmatrajui, monasi, neije unutranje stanje, ne znam nijednu drugu stvar koja do tako velike dobrobiti vodi kao to je to vezanost za korisne stvari i zanemarivanje tetnih stvari. Vezanost za korisne stvari i zanemarivanje tetnih stvari, monasi, do velike dobrobiti dovodi. 114. Ne znam, monasi, nijednu drugu stvar koja toliko vodi ka konfuziji i nestanku istinskog uenja kao to je to nepaljivost. Nepaljivost, monasi, vodi ka konfuziji i nestanku istinskog uenja 115. Ne znam, monasi, nijednu drugu stvar koja toliko vodi ka uvrivanju, jasnoi i produavanju istinskog uenja kao to je to paljivost. Paljivost, monasi, vodi ka uvrivanju, jasnoi i produavanju istinskog uenja. 116. Ne znam, monasi, nijednu drugu stvar koja toliko vodi ka konfuziji i nestanku istinskog uenja kao to je to lenjost. Lenjost, monasi, vodi ka konfuziji i nestanku istinskog uenja.
117. Ne znam, monasi, nijednu drugu stvar koja toliko vodi ka uvrivanju, jasnoi i produavanju istinskog uenja kao to je to marljivost. Marljivost, monasi, vodi ka uvrivanju, jasnoi i produavanju istinskog uenja. 118. Ne znam, monasi, nijednu drugu stvar koja toliko vodi ka konfuziji i nestanku istinskog uenja kao to je to pohlepnost. Pohlepnost, monasi, vodi ka konfuziji i nestanku istinskog uenja. 119. Ne znam, monasi, nijednu drugu stvar koja toliko vodi ka uvrivanju, jasnoi i produavanju istinskog uenja kao to je to umerenost. Umerenost, monasi, vodi ka uvrivanju, jasnoi i produavanju istinskog uenja. 120. Ne znam, monasi, nijednu drugu stvar koja toliko vodi ka konfuziji i nestanku istinskog uenja kao to je to nezadovoljstvo. Nezadovoljstvo, monasi, vodi ka konfuziji i nestanku istinskog uenja 121. Ne znam, monasi, nijednu drugu stvar koja toliko vodi ka uvrivanju, jasnoi i produavanju istinskog uenja kao to je to zadovoljenost. Zadovoljenost, monasi, vodi ka uvrivanju, jasnoi i produavanju istinskog uenja. 122. Ne znam, monasi, nijednu drugu stvar koja toliko vodi ka konfuziji i nestanku istinskog uenja kao to je to povrno razmatranje. Povrno razmatranje, monasi, vodi ka konfuziji i nestanku istinskog uenja 123. Ne znam, monasi, nijednu drugu stvar koja toliko vodi ka uvrivanju, jasnoi i produavanju istinskog uenja kao to je to pomno razmatranje. Pomno razmatranje, monasi, vodi ka uvrivanju, jasnoi i produavanju istinskog uenja. 124. Ne znam, monasi, nijednu drugu stvar koja toliko vodi ka konfuziji i nestanku istinskog uenja kao to je to nejasno razumevanje. Nejasno razumevanje, monasi, vodi ka konfuziji i nestanku istinskog uenja
125. Ne znam, monasi, nijednu drugu stvar koja toliko vodi ka uvrivanju, jasnoi i produavanju istinskog uenja kao to je to jasno razumevanje. Jasno razumevanje, monasi, vodi ka uvrivanju, jasnoi i produavanju istinskog uenja. 126. Ne znam, monasi, nijednu drugu stvar koja toliko vodi ka konfuziji i nestanku istinskog uenja kao to su to ravi prijatelji. Ravi prijatelji, monasi, vode ka konfuziji i nestanku istinskog uenja 127. Ne znam, monasi, nijednu drugu stvar koja toliko vodi ka uvrivanju, jasnoi i produavanju istinskog uenja kao to su to dobri prijatelji. Dobri prijatelji, monasi, vode ka uvrivanju, jasnoi i produavanju istinskog uenja. 128. Ne znam, monasi, nijednu drugu stvar koja toliko vodi ka konfuziji i nestanku istinskog uenja kao to je to vezanost za tetne stvari i zanemarivanje korisnih stvari. Vezanost za tetne stvari i zanemarivanje korisnih stvari, monasi, vodi ka konfuziji i nestanku istinskog uenja 129. Ne znam, monasi, nijednu drugu stvar koja toliko vodi ka uvrivanju, jasnoi i produavanju istinskog uenja kao to je to vezanost za korisne stvari i zanemarivanje tetnih stvari. Vezanost za korisne stvari i zanemarivanje tetnih stvari, monasi, vodi ka uvrivanju, jasnoi i produavanju istinskog uenja. 130. 131. 132. 133. 134.
AN I.298: Pabhassara sutta
Home
Tipitaka
Sutta pitaka
Anguttara nikaya
Kontekst ove sutte
Ekadhamma pali Nijedna druga stvar

2. Dutiya vaggo
298. Ne znam, monasi, nijednu drugu stvar zbog koje jo nenastala tetna stanja uma tako nastaju, a ve nastala tetna stanja uma se tako umnoavaju kao to je to pogreno razumevanje. U onome ko pogreno razume, jo nenastala tetna stanja uma nastaju, a ve nastala tetna stanja uma se umnoavaju. 299. Ne znam, monasi, nijednu drugu stvar zbog koje jo nenastala korisna stanja uma tako nastaju, a ve nastala korisna stanja uma se tako umnoavaju kao to je to ispravno razumevanje. U onome ko ispravno razume, jo nenastala korisna stanja uma nastaju, a ve nastala korisna stanja uma se umnoavaju. 300. Ne znam, monasi, nijednu drugu stvar zbog koje jo nenastala povoljna stanja uma tako ne nastaju, a ve nastala povoljna stanja uma se tako smanjuju
kao to je to pogreno razumevanje. U onome ko pogreno razume, jo nenastala povoljna stanja uma ne nastaju, a ve nastala povoljna stanja uma se smanjuju. 301. Ne znam, monasi, nijednu drugu stvar zbog koje jo nenastala tetna stanja uma tako ne nastaju, a ve nastala nepovoljna stanja uma se tako ne umnoavaju kao to je to ispravno razumevanje. U onome ko ispravno razume, jo nenastala tetna stanja uma ne nastaju, a ve nastala tetna stanja uma se smanjuju.
3. Tatiya vaggo
321. Monasi, na ovom indijskom poluostrvu [1] malo je prijatnih panjaka, uma, divnih mesta, pravih vodenih tokova; dok je mnogo vie pustog zemljita, krivudavih vodenih tokova, koji prave neobine oblike. Isto tako, malo je onih bia koja se raaju na tlu; dok je mnogo vie onih koja se raaju u vodi.
4. Catuttha vaggo
322. ...Isto tako, monasi, malo je onih bia koja se kao ljudi preporaaju; dok je mnogo vie bia koja se preporaaju drugde, a ne meu ljudima. 323. ...Isto tako, monasi, malo je onih bia koja se u sredinjim pokrajinama preporaaju; dok je mnogo vie bia koja se u graninim pokrajinama preporaaju. 324. ...Isto tako, monasi, malo je onih bia koja su mudra, razborita, otrog uma, sposobna da razumeju znaenje onoga to je dobro reeno i onoga to je loe reeno; dok je mnogo vie bia koja su glupa, nerazborita, tupog uma, nesposobna da razumeju znaenje onoga to je dobro reeno i onoga to je loe reeno. 325. ...Isto tako, monasi, malo je onih bia koja se obdarena plemenitim okom mudrosti; dok je mnogo vie bia koja se obuzeta neznanjem, pometena. 326. ...Isto tako, monasi, malo je onih bia koja imaju priliku da vide Budu; dok je mnogo vie bia koja nemaju priliku da vide Budu.
327. ...Isto tako, monasi, malo je onih bia koja imaju priliku da uju uenje i disciplinu (dhamma-vinaya) koju je objavio Buda; dok je mnogo vie bia koja nemaju priliku da uju uenje i disciplinu koju je objavio Buda.
Beleka [1] Jambudipa (jambu = vrsta drveta, tzv. ruina jabuka; dipa = ostrvo), jedan od etiri mahabudipa ili velikih kontinenata koji se pruaju na etiri strane od planine Sineru ili sredita sveta. [Natrag]
AN II.11-20: Adhikarana vaggo
Home
Tipitaka
Sutta pitaka
Anguttara nikaya
Kontekst ove sutte
Anguttara nikaya II.19
II Adhikarana vaggo Parnica

19. Monasi, napustite ono to je tetno. Mogue je, monasi, napustiti tetno. Kada ne bi bilo mogue napustiti tetno, ne bih govorio ovako: "Monasi, napustite ono to je tetno". Upravo zato to je mogue napustiti tetno, zbog toga kaem: "Monasi, napustite ono to je tetno". Ako bi naputanje onoga to je tetno vodilo ka gubitku i patnji, tada ja ne bih govorio: "Monasi, napustite ono to je tetno". Ali zato to naputanje onoga to je tetno vodi ka dobitku i srei, zbog toga kaem: "Monasi, napustite ono to je tetno". Monasi, razvijajte ono to je korisno. Mogue je, monasi, razvijati ono to je korisno. Kada ne bi bilo mogue razvijati ono to je korisno, ne bih govorio ovako: "Monasi, razvijajte ono to je korisno". Upravo zato to je mogue razvijati ono to je korisno, zbog toga kaem: "Monasi, razvijajte ono to je korisno". Ako bi razvijanje onoga to je korisno vodilo ka gubitku i patnji, tada ja ne bih govorio:
AN II.11-20: Adhikarana vaggo
"Monasi, razvijajte ono to je korisno". Ali zato to razvijanje onoga to je tetno vodi ka dobitku i srei, zbog toga kaem: "Monasi, razvijajte ono to je korisno".
AN II.21-30: Bala vaggo
Home
Tipitaka
Sutta pitaka
Anguttara nikaya
Kontekst ove sutte
Anguttara nikaya II.21-32
III Bala vaggo Budale

21. Monasi, postoje dve vrste budala. Koje dve? Onaj ko prekraj pravila ne vidi kao prekraj i onaj koji priznanje o prekraju pravila dato u skladu sa Uenjem ne prihvata. To su dve vrste budala. Monasi, postoje dve vrste mudraca. Onaj ko prekraj pravila vidi kao prekraj i onaj koji priznanje o prekraju pravila dato u skladu sa Uenjem prihvata. To su dve vrste mudraca. 22. Monasi, dvojica su onih koji kleveu Tathagatu. Koja dvojica? Onaj ko grei ili je naprasit, kao i onaj ko veruje u ono to je pogreno shvatio. Ta dvojica kleveu Tathagatu. 23. Monasi, dvojica su onih koji kleveu Tathagatu. Koja dvojica? Onaj ko za ono to Tathagata nije rekao tvrdi da je Tathagata rekao. I onaj ko za ono to je
Tathagata rekao tvrdi da Tathagata nije rekao. Ta dvojica kleveu Tathagatu. 24. Monasi, dvojica su onih koji ne kleveu Tathagatu. Koja dvojica? Onaj ko za ono to Tathagata nije rekao tvrdi da Tathagata nije rekao. I onaj ko za ono to je Tathagata rekao tvrdi da Tathagata jeste rekao. Ta dvojica ne kleveu Tathagatu. 25. Monasi, dvojica su onih koji kleveu Tathagatu. Koja dvojica? Onaj koji suttu ije znaenje tek treba izloiti objanjava kao suttu ije je znaenje ve do kraja izloeno. I onaj koji suttu ije znaenje je do kraja izloeno objanjava kao suttu ije znaenje tek treba do kraja izloiti Ta dvojica kleveu Tathagatu. 26. Monasi, dvojica su onih koji ne kleveu Tathagatu. Koja dvojica? Onaj koji suttu ije znaenje tek treba izloiti ne objanjava kao suttu ije je znaenje ve do kraja izloeno. I onaj koji suttu ije znaenje je do kraja izloeno ne objanjava kao suttu ije znaenje tek treba do kraja izloiti Ta dvojica kleveu Tathagatu. 27. Monasi, onog ko skriva svoja dela dva sigurna odredita ekaju: pakao ili ivotinjska materica. Monasi, onog ko ne skriva svoja dela dva sigurna odredita ekaju: svet bogova ili svet ljudi. 28. Monasi, onoga sa pogrenim razumevanjem dva sigurna odredita ekaju: pakao ili ivotinjska materica. 29. Monasi, onoga sa ispravnim razumevanjem dva sigurna odredita ekaju: svet bogova ili svet ljudi. 30. Monasi, nemoralnome dve stvari sleduju: pakao ili ivotinjska materica. Monasi, moralnome dve stvari sleduju: svet bogova ili svet ljudi. 31. Imajui u vidu dva dobra razloga, monasi, ja boravim u dungli, na pustom mestu, u osami. Koja dva? Zbog svog prijatnog boravka ovde i sada i iz saoseabha za budue generaciije. Imajui u vidu dva dobra razloga, monasi, ja
boravim u dungli, na pustom mestu, u osami. 32. Dva su kvaliteta koja ine jasno znanje. Koja dva? Smirenost (samatha) i uvid (vipassana). Kada je smirenost razvijena, koji je plod? Um je razvijen. A kada je um razvijen, koji je plod? Strast je naputena. Kada je uvid razvijen, koji je plod? Rasuivanje je razvijeno. A kada je rasuivanje razvijeno, koji je plod? Neznanje je naputeno. Zatrovan strau, um se ne oslobaa. Zatrovan neznanjem, uvid se ne razvija. Zato, prestankom strasti oslobaanje svesnou nastaje. Prestanka neznanja oslobaanje uvidom nastaje.
Videti takoe: AN 9.43; AN 9.44; AN 9.45; SN 12.70
AN II.43-52: Parisa vaggo
Home
Tipitaka
Sutta pitaka
Anguttara nikaya
Kontekst ove sutte
Anguttara nikaya II.43-52
Parisa vaggo Skup

43. Monasi, postoje ove dve vrste okupljanja monaha. Koje dve? Postoji plitak skup i postoji dubok skup. A kakav je to plitak skup? Na kojem god skupu da su monasi uznemireni, gordi, udljivi, brbljivi, naklapaju o svemu i svaemu, bez jasnog razumevanja, neusredsreeni, uma koji luta, neobuzdanih sposobnosti (indriya), taj se naziva plitkim skupom. A kakav je to dubok skup? Na kojem god skupu da su monasi smireni, smerni, postojani, tihi, ne naklapaju o svemu i svaemu, jasnog uvida, usredsreeni, sabranog uma, obuzdanih sposobnosti, taj se naziva dubokim skupom. Zaista, monasi, postoje ove dve vrste okupljanja monaha.
AN II.43-52: Parisa vaggo
44. Monasi, postoje ovea dve vrste okupljanja monaha. Koje dve? Postoji skup razdora i postoji harmonian skup. A kakav je to skup razdora? Na kojem god skupu da se monasi prepiru, svaaju, nadmeu, taj se naziva skupom razdora. A kakav je to harmonian skup? Na kojem god skupu da su monasi sloni, u saglasju, bez svaaju se, ve slau kao mleko i voda, taj se naziva harmoninim skupom. Zaista, monasi, postoje ove dve vrste okupljanja monaha. 50. Monasi, postoje ove dve vrste okupljanja monaha. Koje dve? Postoji skup nesloge i postoji skup sloge. A kakav je to skup nesloge? Na kojem god skupu da se monasi ne ponaaju u skladu sa Uenjem (Dhamma), a ne u skladu sa Uenjem, protivno monakim pravilima (Vinaya), a ne u skladu sa monakim pravilima, istiu se postupcima koji nisu u skladu sa Uenjem (Dhamma), a ne postupcima koji su u skladu sa Uenjem, istiu se postupcima koji nisu u skladu sa monakim pravilima, a ne postupcima koji su u skladu sa monakim pravilima, taj se naziva skupom nesloge. A kakav je to skup sloge? Na kojem god skupu da se monasi ponaaju u skladu sa Uenjem, a ne protivno Uenju, u skladu sa monakim pravilima, a ne protivno monakim pravilima, istiu se postupcima koji su u skladu sa Uenjem, a ne postupcima koji nisu u skladu sa Uenjem, istiu se postupcima koji su u skladu sa monakim pravilima, a ne postupcima koji nisu u skladu sa monakim pravilima, taj se naziva skupom sloge. Zaista, monasi, postoje ove dve vrste okupljanja monaha.
1/12/2007
AN II.43-52: Parisa vaggo www.geocities.com/budizam/canon/anguttara/an2-43.html
AN II.65: Sukha vaggo
Home
Tipitaka
Sutta pitaka
Anguttara nikaya
Kontekst ove sutte
Anguttara nikaya II.65
VII Sukha vaggo Srea

65. Monasi, postoje dve vrste sree. Koje dve? Postoji srea domainskog ivota i postoji srea beskunitva. Zaista monasi, to su dve vrse sree. Izmeu te dve vrste sree, monasi, vea je srea beskunitva. 66. Monasi, postoje dve vrste sree. Koje dve? Postoji srea ulnih uivanja i postoji srea obuzdanosti. Zaista monasi, to su dve vrse sree. Izmeu te dve vrste sree, monasi, vea je srea obuzdanosti. 67. Monasi, postoje dve vrste sree. Koje dve? Postoji srea vezanosti i postoji srea osloboenosti.
AN II.65: Sukha vaggo
Zaista monasi, to su dve vrse sree. Izmeu te dve vrste sree, monasi, vea je srea osloboenosti. 68. Monasi, postoje dve vrste sree. Koje dve? Postoji srea vezivanja i postoji srea nevezivanja. Zaista monasi, to su dve vrse sree. Izmeu te dve vrste sree, monasi, vea je srea nevezivanja. 69. Monasi, postoje dve vrste sree. Koje dve? Postoji srea tela i postoji duhovna srea. Zaista monasi, to su dve vrse sree. Izmeu te dve vrste sree, monasi, vea je duhovna srea. 70. Monasi, postoje dve vrste sree. Koje dve? Postoji plemenita srea i postoji neplemenita srea. Zaista monasi, to su dve vrse sree. Izmeu te dve vrste sree, monasi, vea je plemenita srea. 71. Monasi, postoje dve vrste sree. Koje dve? Postoji srea tela i postoji srea uma. Zaista monasi, to su dve vrse sree. Izmeu te dve vrste sree, monasi, vea je srea uma.
AN III.2: Lakkhana sutta
Lakkhana sutta Obeleja

"Monasi, budala se poznaje po svojim delima. Mudrac se poznaje po svojim delima. U naim postupcima ogleda se i nae razumevanje. ovek opskrbljen sa tri stvari prepoznaje se kao budala. Koje tri? Loe postupanje telom, loe postupanje reju, loe postupanje milju. oveka opskrbljenog sa ove tri stvari treba prepoznati kao budalu. ovek opskrbljen sa tri stvari prepoznaje se kao mudrac. Koje tri? Dobro postupanje telom, dobro postupanje reju, dobro postupanje milju. oveka opskrbljenog sa ove tri stvari treba prepoznati kao mudraca. Tako, monasi, treba sebe da vebate. Izbegavaemo tri stvari po kojima se ovek, ako je njima opskrbljen, prepoznaje kao budala. Prihvatiemo i odravati tri stvari po kojima se ovek, ako je njima opskrbljen, prepoznaje kao mudrac. Tako treba
AN III.2: Lakkhana sutta
sebe da vebate."
AN III.19: Pathamapapanika sutta sutta
Anguttara nikaya III. 19
Pathamapapanika sutta Prvi govor o trgovcu

Tri su, monasi, svojstva trgovca koji nije u stanju da stekne jo nesteknut imetak, niti da uvea ve steknut imetak. Koja tri? Ovde, monasi, trgovac ujutro marljivo ne prijanja na posao, u podne marljivo ne prijanja na posao, uvee marljivo ne prijanaj na posao. Trgovac sa ova tri svojstva nije u stanju da stekne jo nesteknut imetak, niti da uvea ve steknut imetak. Isto tako, monasi, tri su svojstva monaha koji nije u stanju da stekne jo nesteknuta povoljna stanja uma, niti da uvea ve steknuta povoljna stanja uma. Koja tri? Ovde, monasi, monah ujutro marljivo ne prijanja na svoj objekat meditacije, u podne marljivo ne prijanja na svoj objekat meditacije, uvee marljivo ne prijanaj na svoj objekat meditacije. Monah sa ova tri svojstva nije u stanju da stekne jo nesteknuta povoljna stanja uma, niti da uvea ve steknuta povoljna stanja uma.
AN III.19: Pathamapapanika sutta sutta
Tri su, monasi, svojstva trgovca koji jeste u stanju da stekne jo nesteknut imetak i da uvea ve steknut imetak. Koja tri? Ovde, monasi, trgovac ujutro marljivo prijanja na posao, u podne marljivo prijanja na posao, uvee marljivo ne prijanaj posao. Trgovac sa ova tri svojstva jeste u stanju da stekne jo nesteknut imetak i da uvea ve steknut imetak. Isto tako, monasi, tri su svojstva monaha koji jeste u stanju da stekne jo nesteknuta povoljna stanja uma i da uvea ve steknuta povoljna stanja uma. Koja tri? Ovde, monasi, monah ujutro marljivo prijanja na svoj objekat meditacije, u podne marljivo prijanja na svoj objekat meditacije, uvee marljivo prijanaj na svoj objekat meditacije. Monah sa ova tri svojstva jeste u stanju da stekne jo nesteknuta povoljna stanja uma i da uvea ve steknuta povoljna stanja uma.
AN III.22: Gilana sutta
Puggala vaggo Osoba

22. Gilana sutta -- Bolesnici

"Na ovom svetu ima tri vrste bolesnika. Koje tri? Ima sluajeva kada se bolesnik -- bez obzira da li dobije ili ne odgovarajuu hranu, bez obzira da li dobije ili ne odgovarajui lek, bez obzira da li dobije ili ne odgovarajuu negu -- nee oporaviti od bolesti. Ima sluajeva kada e se bolesnik -- bez obzira da li dobije ili ne odgovarajuu hranu, bez obzira da li dobije ili ne odgovarajui lek, bez obzira da li dobije ili ne odgovarajuu negu -- oporaviti od bolesti. I ima sluajeva kada e se bolesnik oporaviti od bolesti ukoliko dobije odgovarajuu hranu, odgovarajui lek, odgovarajuu negu, a ako ih ne dobije nee. A to je zbog bolesnika koji e se oporaviti od bolesti ukoliko dobije odgovarajuu hranu, odgovarajui lek, odgovarajuu negu -- a ako ih ne dobije nee -- da je data
AN III.22: Gilana sutta
odgovarajua hrana, odgovarajui lek, odgovarajua nega. I zbog te vrste bolesnika se neguje i ona druga vrsta bolesnika [u nadi da e se i oni oporaviti od takve nege]. To su tri vrste bolesnika na ovome svetu. Na isti nain, ove tri vrste ljudi, poput tri vrste bolesnika, mogu se nai na ovome svetu. Koje tri? Ima sluajeva kada se ovek -- bez obzira da li susretne ili ne Tathagatu, bez obzira da li uje ili ne dhammu i disciplinu koju objavljuje Tathagata -- nee otkriti zakonitost, ispravnost povoljnih mentalnih kvaliteta. Ima sluajeva kada e ovek -- bez obzira da li susretne ili ne Tathagatu, bez obzira da li uje ili ne dhammu i disciplinu koju objavljuje Tathagata -- otkriti zakonitost, ispravnost povoljnih mentalnih kvaliteta. I ima sluajeva kada e ovek otkriti zakonitost, ispravnost povoljnih mentalnih kvaliteta ukoliko susretne Tathagatu i uje dhammu i disciplinu koju objavljuje Tathagata, a ako ih ne uje nee. A to je zbog oveka koji e otkriti zakonitost, ispravnost povoljnih mentalnih kvaliteta ukoliko susretne Tathagatu i uje dhammu i disciplinu koju objavljuje Tathagata -- a ako ih ne uje nee -- da je uenje o dhammi dato. I zbog te vrste ljudi se i ona druga vrsta ljudi poduava dhammi takoe [u nadi da e moda i oni imati koristi od poduavanja]. To su tri vrste ljudi, poput tri vrste bolesnika, koje se mogu nai na ovome svetu."
AN III.35: Hatthaka sutta
Hatthaka sutta Za Hataku (O lagodnom snu u hladnoj umi)

Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio kraj Alave, na prostirci od lia, kraj puta za goveda, u umi simsapa drvea. Tada Hataka iz Alavija, lutajui i etajui u dokolici, vide Blaenog kako sedi na prostirci od lia, kraj puta za goveda, u umi simsapa drvea. Videvi ga, priblii mu se i, stigavi, poklonivi mu se, sede sa strane. Tako sedevi, ree Blaenom: "Gospodine, nadam se da je Blaeni dobro spavao." "Da, mladiu. Dobro sam spavao. Meu onima koji na ovom svetu dobro spavaju ja sam jedan." "Ali hladna je, gospodine, zimska no. Ovo doba godine je vreme sneni padavina. Neudobna je zemlja izrovana goveima kopitima. Tanka je prostirka od lia. Malo
je lia na drveu. Tanak je va oker ogrta. I duva hladan verambha vetar. A ipak Blaeni kae: "Da, mladiu. Dobro sam spavao. Meu onima koji na ovom svetu dobro spavaju ja sam jedan." "U tom sluaju, mladiu, i ja u tebi postaviti pitanje. Odgovori onako kako misli da je najbolje. Dakle, ta misli: Pretpostavimo da domain ili domainov sin ima kuu sa krovom i zabatom, omalterisanu spolja i iznutra, istu, sa vratima i prozorima koji ne proputaju vetar. Unutra ima udoban leaj sa vunenim prekrivaem, sa vezom ukraenim prekrivaem, povrh toga prostirku od jelenje koe i prostirku od konoplje preko nje, crvene jastuie sa obe strane. I u kui gori lampa, a njegove etiri ene, sve jedna lepa od druge, staraju se da mu ugode. Da li bi on spavao dobro ili ne? ta ti o tome misli?" "Da, gospodine, on bi dobro spavao. Meu onima koji na ovom svetu dobro spavaju on bi bio jedan." "Ali ta misli, mladiu? Je li mogue da taj domain ili domainov sin dobije visoku telesnu temperaturu ili temperaturu uma usled strasti tako da -- gorei tom strau raspaljenom groznicom -- loe spava?" "Jeste, gospodine." "to se te strau raspaljene groznice tie - zbog koje, kada njome gore, domain ili domainov sin loe spavaju -- tu strast je Tathagata napustio, njezin koren iupao, poput palmovog stablja izvaljenog iz korena, lienog uslova za opstanak, koje vie nee rasti. Zato on dobro spava. I ta misli, mladiu? Je li mogue da taj domain ili domainov sin dobije visoku telesnu temperaturu ili temperaturu uma usled odbojnosti tako da -- gorei tom odbojnou raspaljenom groznicom -- loe spava?" "Jeste, gospodine."
"to se te odbojnou raspaljene groznice tie - zbog koje, kada njome gore, domain ili domainov sin loe spavaju -- tu odbojnost je Tathagata napustio, njezin koren iupao, poput palmovog stablja izvaljenog iz korena, lienog uslova za opstanak, koje vie nee rasti. Zato on dobro spava. I ta misli, mladiu? Je li mogue da taj domain ili domainov sin dobije visoku telesnu temperaturu ili temperaturu uma usled obmanutosti tako da -- gorei tom odbojnou raspaljenom groznicom -- loe spava?" "Jeste, gospodine." "to se te obmanutou raspaljene groznice tie - zbog koje, kada njome gore, domain ili domainov sin loe spavaju -- tu obmanutost je Tathagata napustio, njezin koren iupao, poput palmovog stablja izvaljenog iz korena, lienog uslova za opstanak, koje vie nee rasti. Zato on dobro spava. Uvek, uvek, dobro on spava: braman potpuno osloboen, koji ne tri za zadovoljstvima ula, koji ne poseduje bilo ta sem ohlaenosti. Presekavi sve veze i savladavi strah u srcu, smiren, dobro on spava, stigavi do smirenja koje svesnost donosi."
Videti takoe: SN X.8; Ud II.10; Sn I.2

AN III.39: Sukhamala sutta
Sukhamala sutta Proienje

Napomena: Izdanje Kanona koje je objavio Pali Text Society tretira ovaj govor kao dva govora -- III.38 i III.39 -- a podela je ovde oznaena sa tri zvezdice. Azijska izdanja tretiraju ga kao jedan, oznaen sa III.39. Autobiografski stihovi na kraju druge polovine -- koji su identini sa stihovima koji zakljuuju AN V.57 -dobro se uklapaju sa autobiografskim sadrajem prve polovine, iz ega se moe izvui zakljuak da su ove dve polovine zamiljene kao jedna celina.
"Monasi, ja sam iveo u izobilju, velikom izobilju, najveem izobilju. Moj otac je ak imao jezera u palati, u jednom su cvetali crveni lotosi, u drugom su cvetali beli lotosi, u treem su cvetali plavi lotosi, i sve to za mene. Nisam koristio sandalovo drvo koje nije bilo iz Varanase. Moj turban bee iz Varanase, kao i moja tunika, moje donje rublje i moj ogrta. Hladovinu su mi pravili danju, titili me od hladnoe
i rose nou. Imao sam tri palate, jednu za hladno vreme, jednu za toplo vreme i jednu za kino vreme. Tokom etiri meseca monsuna zabavljale su me u palati za kino vreme pevaice i igraice, bez ijednog mukarca meu njima. I dok su se sluge, radnici i uvari u kuama drugih ljudi hranili skromno, u domu moga oca sluge, radnici i uvari su se hranili obilno. Iako sam bio obdaren takvim bogatstvom, takvim izobiljem, u meni se javila misao: Kada neki neupuen, svetovan ovek koji je podloan starenju, ne moe izmai starenju, vidi drugog oveka koji je ostario, on je uplaen, ponien i zgaen, zaboravljajui da je i on sam podloan starenju, da ne moe izmai starenju. Ako i ja -- koji sam podloan starenju, ne mogu izmai starenju -- treba da budem uplaen, ponien i zgaen kada vidim drugog oveka koji je ostario, na to ne pristajem. Kada sam to uoio, opijenost mladou [tipina] za mlade ljude poe da kopni. Iako sam bio obdaren takvim bogatstvom, takvim izobiljem, u meni se javila misao: Kada neki neupuen, svetovan ovek koji je podloan bolesti, ne moe izmai bolesti, vidi drugog oveka koji je bolestan, on je uplaen, ponien i zgaen, zaboravljajui da je i on sam podloan bolesti, da ne moe izmai bolesti. Ako i ja -- koji sam podloan bolesti, ne mogu izmai bolesti -- treba da budem uplaen, ponien i zgaen kada vidim drugog oveka koji je bolestan, na to ne pristajem. Kada sam to uoio, opijenost zdravljem [tipina] za ljude koji su zdravi poe da kopni. Iako sam bio obdaren takvim bogatstvom, takvim izobiljem, u meni se javila misao: Kada neki neupuen, svetovan ovek koji je podloan smrti, ne moe izmai smrti, vidi drugog oveka koji je mrtav, on je uplaen, ponien i zgaen, zaboravljajui da je i on sam podloan smrti, da ne moe izmai smrti. Ako i ja -koji sam podloan smrti, ne mogu izmai smrti -- treba da budem uplaen, ponien
i zgaen kada vidim drugog oveka koji je mrtav, na to ne pristajem. Kada sam to uoio, opijenost ivotom [tipina] za ljude koji su ivi poe da kopni. *** "Monasi, postoje tri vrste opijenosti. Koje tri? Opijenost mladou, opijenost zdravljem, opijenost ivotom. Pijan od opijenosti mladou, neupuen, svetovan ovek ini loe stvari telom, govorom, milju. inei loe stvari telom, govorom, milju, on se -- posle razlaganja tela, posle smrti -- ponovo raa u svetu oskudice, na loem odreditu, u niim svetovima, u paklu. Pijan od opijenosti zdravljem, neupuen, svetovan ovek ini loe stvari telom, govorom, milju. inei loe stvari telom, govorom, milju, on se -- posle razlaganja tela, posle smrti -- ponovo raa u svetu oskudice, na loem odreditu, u niim svetovima, u paklu. Pijan od opijenosti ivotom, neupuen, svetovan ovek ini loe stvari telom, govorom, milju. inei loe stvari telom, govorom, milju, on se -- posle razlaganja tela, posle smrti -- ponovo raa u svetu oskudice, na loem odreditu, u niim svetovima, u paklu. Pijan od opijenosti mladou, monah naputa vebanje i vraa se niem ivotu. Pijan od opijenosti zdravljem, monah naputa vebanje i vraa se niem ivotu. Pijan od opijenosti ivotom, monah naputa vebanje i vraa se niem ivotu. Podloni roenju, podloni starenju, podloni smrti, svetovni ljudi su zgaeni nad onima to pate nad onim emu su i oni sami podloni.
Ako i ja treba da budem zgaen nad biima koja su podlona svemu tome, ja onda ne pristajem, da ivim kao i oni.' Zadravajui taj stav -znanje o Dhammi lien svakog poseda -Prevazioh svaku opijenost bogatstvom, mladou i ivotom kao onaj to u odvraenosti vidi spokojstvo. U meni se javi energinost, osloboenost jasno sagledah. Sada vie nema naina da uivam u ulnim zadovoljstvima. Sldei tok svetakog ivota, ja se vie ne preporaam.
Videti takoe: Sn IV.15

AN III.40: Adhipateyya sutta
Adhipateyya sutta Vladajui principi

"Postoje tri vladajua principa. Koja tri? Sopstvo je vladajui princip, kosmos je vladajui princip i dhamma je vladajui princip. Kakav je to vladajui princip sopstvo? Ima sluajeva kada monah, otiavi u divljinu, u podnoje drveta ili na neko usamljeno mesto, razmilja o ovome: Ja nisam u beskunike otiao zbog odee, niti zbog isproene hrane, niti zbog sklonita, niti sam zbog ovog ili onog [budueg] ivota otiao u beskunike. Jednostavno, bio sam pritisnut roenjem, starou i smru, jadom, alou, bolovima, nespokojstvom i oajem, pritisnut patnjom, preplavljen patnjom [i u nadi]: Moda kraj itave ove ogromne koliine patnje i nespokojstva moe biti dostignut! Sada, da tragam za istom onom vrstom ulnih zadovoljstava koja sam napustio odlazei u beskunike -- ili za nekim jo gorima -- na to ne mogu da pristanem. Tako on razmilja: Moja upornost bie jo vea, a ne manja; moja sabranost uvrena, a ne poremeena; moje telo mirno, a ne uznemireno; moj
um skoncentrisan i jedinstven. Uzevi sebe kao vladajui princip, on naputa ono to je loe, razvija ono to je dobro, naputa ono to je vredno prezira, razvija ono to je hvale vredno i vodi rauna o svojoj istoti. To ja nazivam sopstvom kao vladajuim principom. A kakav je to vladajui princip kosmos? Ima sluajeva kada monah, otiavi u divljinu, u podnoje drveta ili na neko usamljeno mesto, razmilja o ovome: Ja nisam u beskunike otiao zbog odee, niti zbog isproene hrane, niti zbog sklonita, niti sam zbog ovog ili onog [budueg] ivota otiao u beskunike. Jednostavno, bio sam pritisnut roenjem, starou i smru, jadom, alou, bolovima, nespokojstvom i oajem, pritisnut patnjom, preplavljen patnjom [i u nadi]: Moda kraj itave ove ogromne koliine patnje i nespokojstva moe biti dostignut! Sada, ako bih ovako, otiavi u beskunike, imao misli ispunjenje poudom, misli ispunjene zlovoljom ili misli ispunjene zlonamernou: velika je zajednica ovaj kosmos. I u velikoj zajednici ovog kosmosa ima svetenika i asketa koji poseduju psihike moi, koji su jasnovidi, veti [u itanju] tuih misli. Oni mogu da vide ak i na daljinu. ak i kad su blizu, oni su nevidljivi. Svojom sveu oni znaju umove drugih. Oni bi mogli da ovo o meni znaju: Gledajte, prijatelji, na onog oveka koji -- iako je u dobroj veri otiao u beskunike -- ostaje ipak preplavljen loim, tetnim sadrajima uma. Ima takoe boanstava koja poseduju psihike moi, koja su jasnovida, veta [u itanju] tuih misli. Ona mogu da vide ak i na daljinu. ak i kad su blizu, ona su nevidljiva. Svojom sveu ona znaju umove drugih. Ona bi mogla da ovo o meni znaju: Gledajte, prijatelji, na onog oveka koji -- iako je u dobroj veri otiao u beskunike -- ostaje ipak preplavljen loim, tetnim sadrajima uma. Tako on razmilja o ovome: Moja upornost bie jo vea, a ne manja; moja sabranost uvrena, a ne poremeena; moje telo mirno, a ne uznemireno; moj um skoncentrisan i jedinstven. Uzevi kosmos kao vladajui princip, on naputa ono to je loe, razvija ono to je dobro, naputa ono to je vredno prezira, razvija ono to je hvale vredno i vodi rauna o svojoj istoti. To ja nazivam kosmosom kao vladajuim principom.
A kakav je to vladajui princip dhamma? Ima sluajeva kada monah, otiavi u divljinu, u podnoje drveta ili na neko usamljeno mesto, razmilja o ovome: Ja nisam u beskunike otiao zbog odee, niti zbog isproene hrane, niti zbog sklonita, niti sam zbog ovog ili onog [budueg] ivota otiao u beskunike. Jednostavno, bio sam pritisnut roenjem, starou i smru, jadom, alou, bolovima, nespokojstvom i oajem, pritisnut patnjom, preplavljen patnjom [i u nadi]: Moda kraj itave ove ogromne koliine patnje i nespokojstva moe biti dostignut! Sada, dhammi na pravi nain poduava Blaeni, nju je mogue videti ovde i sada, ona poziva da se doe i vidi, postojana je, nju uviaju mudri za sebe. Ima onih koji ive svetaki ivot kao i ja. I ako ja -- prepustivi se dhammi i vinayi tako dobro poduavanim -- ostanem lenj i nepaljiv, na to ne mogu da pristanem. Tako on razmilja: Moja upornost bie jo vea, a ne manja; moja sabranost uvrena, a ne poremeena; moje telo mirno, a ne uznemireno; moj um skoncentrisan i jedinstven. Uzevi dhammu kao vladajui princip, on naputa ono to je loe, razvija ono to je dobro, naputa ono to je vredno prezira, razvija ono to je hvale vredno i vodi rauna o svojoj istoti. To ja nazivam dhammom kao vladajuim principom. To su tri vladajua principa. Ne postoji u ovom kosmosu nijedno skrovito mesto za onoga ko je poinio neko lpe delo.
Tvoje sopstvo zna, dobri moj ovee, jesi li iskren ili lae. Ti potcenjuje paljivog svedoka a taj je tvoje sopstvo, pa gde e ti sa tim zlom u sebi moi dfa se skrije. Ova boanstva i Tathagate vide budalu to tumara bez kraja ovim kosmosom. Zato bi trebalo da ide samoobuzdan, paljiv; rukovoen kosmosom, znalac, u zadubljenju; rukovoen dhammom, delujui u skladu sa dhammom. Mudrac koji u istinu uloi napor nikad vie ne propada. Ko god sopstvenim naporom -- savladavi Maru, pobeujui vladara prolaznosti -stigne do na kraj kruga roenja,
jeste Takodoavi, znalac kosmosa, razuman, mudrac nepomuen bilo ime.

AN III.51: Dvejana sutta
Dvejana sutta Dva oveka (1)

Ovako sam uo. Jednom je Blaeni boravio blizu Savatija, u etinom gaju, u manastiru Anatapindike. Tada dva bramana -- slabani starci, u poznim godinama, poodmaklih godina, na poslednjem stupnju ivota, 120 godina stari -- dooe kod Blaenog. Stigavi, oni razmenie utive pozdrave sa njim i, poto su razmenili prijateljske pozdrave i utivosti, sedoe sa strane. Sedevi tako, oni mu se obratie: "Uitelju Gotamo, mi smo bramani -- slabani starci, u poznim godinama, poodmaklih godina, na poslednjem stupnju ivota, 120 godina stari. I mi iza sebe nemamo dela dostojna divljenja, nemamo dobra dela, nemamo dela koja ublauju nae strahove. Podui nas, uitelju Gotamo. Uputi nas, uitelju Gotamo, na nau trajnu dobrobit i sreu." "Zaista, bramani, vi ste slabani starci, u poznim godinama, poodmaklih godina, na poslednjem stupnju ivota, 120 godina stari. I vi iza sebe nemate dela dostojna divljenja, nemate dobra dela, nemate dela koja ublauju vae strahove. Ovim
svetom caruju starost, bolest, smrt. U takvom svetu kojim caruju starost, bolest, smrt, svako praktikovanje uzdravanja tela, govora i misli bie onome ko ga ini sklonite, peina, ostrvo i utoite posle smrti u narednom svetu." Troan je ovaj svet: ivot u njemu, samo tren. Za onoga kog zadesi starost sklonita nema. Imajui pred sobom tu opasnost smrti, ini dobra dela koja donose blaenstvo. Ko god je ovde obuzdan telom, govorom i sveu, ko stie zasluge dokle god je iv: to e mu, posle smrti, biti za blaenstvo.
Dvejana sutta Dva oveka (2)

Ovako sam uo. Jednom je Blaeni boravio blizu Savatija, u etinom gaju, u manastiru Anatapindike. Tada dva bramana -- slabani starci, u poznim godinama, poodmaklih godina, na poslednjem stupnju ivota, 120 godina stari -- dooe kod Blaenog. Stigavi, oni razmenie utive pozdrave sa njim i, poto su razmenili prijateljske pozdrave i utivosti, sedoe sa strane. Sedevi tako, oni mu se obratie: "Uitelju Gotamo, mi smo bramani -- slabani starci, u poznim godinama, poodmaklih godina, na poslednjem stupnju ivota, 120 godina stari. I mi iza sebe nemamo dela dostojna divljenja, nemamo dobra dela, nemamo dela koja ublauju nae strahove. Podui nas, uitelju Gotamo. Uputi nas, uitelju Gotamo, na nau trajnu dobrobit i sreu." "Zaista, bramani, vi ste slabani starci, u poznim godinama, poodmaklih godina, na poslednjem stupnju ivota, 120 godina stari. I vi iza sebe nemate dela dostojna divljenja, nemate dobra dela, nemate dela koja ublauju vae strahove. Ovaj svet gori starou, boleu, smru. U takvom svetu koji gori starou, boleu, smru, svako praktikovanje uzdravanja tela, govora i
misli bie onome ko ga ini sklonite, peina, ostrvo i utoite posle smrti u narednom svetu." Kada kua gori, posuda koju iz kue spasemo bie uvek od koristi, ali ne i ona to unutra ostade da gori. Zato, kada svet gori starou i smru, treba spasavati [svoje bogatstvo] davanjem: ono to je dato zaista je spaseno. Ko god je ovde obuzdan telom, govorom i sveu; ko stie zasluge dokle god je iv: to e mu, posle smrti, biti za blaenstvo.
AN III.58: Vaccha sutta
Vaccha sutta Za Vau (O velikodunosti)

Tada Vahagota lutalica ode do Blaenog i, stigavi, razmeni utive pozdrave sa njim. Poto je razmenio prijateljske pozdrave i utivosti, sede sa strane. Dok je tako sedeo, ree Blaenom: "Uitelju Gotamo, uo sam da asketa Gotama govori ovako: Samo meni treba poklon da bude dat, a ne i drugima. Samo mojim uenicima treba poklon da bude dat, a ne i drugima. Samo ono to je meni dato donosi veliki plod, a ne i ono to je dato drugima. Samo ono to je dato mojim uenicima donosi veliki plod, a ne i ono to je dato drugima. Dakle, oni koji prenose ovakve rei: da li prenose istinite rei uitelaj Gotame, da ga oni moda ne tumae pogreno izmiljenim reima, da li oni odgovaraju u skladu sa dhammom, tako da niko od onih ije misli nisu u skladu sa dhammom nee imati osnova da ih kritikuje? Jer mi ne elimo da pogreno tumaimo uitelja Gotamu." "Vaha, ko god kae: Asketa Gotama govori ovako: Samo meni treba poklon da bude dat...
Samo ono to je dato mojim uenicima donosi veliki plod, a ne i ono to je dato drugima. ne prenosi moje istinite rei, pogreno me tumai izmiljenim reima. Vaha, ko god spreava drugog da neto pokloni stvara tri prepreke. Koje tri? On stvara prepreku zasluzi onoga ko daje, prepreku za dobitak onome ko treba da dobije i, pre svega, on potkopava i povreuje samog sebe. Ko god spreava drugog da neto poklon stvara te tri prepreke, te tri potekoe. Kaem ti, Vaha, ak i ako neko perui posudu za hranu baci vodu iz nje u seoski bazen pomislivi: Neka se ivotinje koje ive u ovoj vodi nahrane, to e mu biti izvor zasluga, a da i ne pominjem ono to je dato ljudskim biima. Ali zaista kaem da ono to je dato oveku ispunjenom vrlinom donosi veliki plod, vei nego ono to je dato oveku sa manje vrlina. A ovek ispunjen vrlinom napustio je pet faktora i opremljen je sa drugih pet. Kojih pet je napustio? Napustio je ulnu elju... zlovolju... tupost i letargiju... nemir i napetost... neizvesnost. To su pet faktora koje je on napustio. A sa kojih pet je opremljen? Opremljen je sastojkom vrline... sastojkom koncentracije... sastojkom odvraenosti... sastojkom osloboenosti... sastojkom znanja i vizije osloboenosti. Sa tih pet faktora je opremljen. I kaem ti: Ono to je dato onome ko je napustio tih pet faktora i opremljen je sa drugih pet, donosi najvei plod. U stonom stadu, bilo da je crno, belo, crveno, braon, areno, jednobojno, ili golubije sivo: ako se bik u njemu rodi -ukroen, izdrljiv, zreo u snazi, i okretnosti --
ljudi ga ujarme radi noenja tereta, bez obzira na njegovu boju. Na isti nain, ko god se rodi meu ljudskim biima -plemeniti ratnici, svetenici, trgovci, radnici, parije ili smetlari -ako je ukroen, sa dobrim vetinama, ispravan, zreo u vrlini, govori istinu, sabran, onaj ko je nadiao roenje i smrt, proiveo svetaki ivot odloio teret, izvrio zadata osloboen neistoa, prevaziao sve dhamme, ne vezujui se za bilo ta: ponude takvom besprekornom donose itav tovar zasluga. ALi budale, neznalice, tupi, neobaveteni, daju poklone nekome i ni ne primaknu se svome dobru. Dok oni koji se primaknu svome dobru -- i smatraju se prosvetljeni, mudrim -ije je poverenje u Takodoaveg
uhvatilo korena, koji su ustaljeni i vrsti: oni odlaze u svet bogova ili se ponovo raaju ovde u dobroj porodici. Korak po korak oni dostiu Neuslovljeno: oni koji su mudri."
AN III.61: Tittha sutta
Tittha sutta Zastranjivanje

"Monasi, postoje tri vrste ljudi koji su zastranili i kada ih mudri ispituju, raspituju se za razloge i prekorevaju ih, ak i ako inae mogu da objanjavaju, tada ostanu zarobljeni [teorijom] neinjenja. Koje su to tri vrste? Ima sveternika i asketa koji zastupaju sledee uenje, zastupaju sledee stanovite: 'ta god da ovek doivljava -- prijatno, neprijatno ili ni prijatno ni neprijatno -- sve je to uzrokovano onim to je uinjeno u prolosti.' Ima sveternika i asketa koji zastupaju sledee uenje, zastupaju sledee stanovite: 'ta god da ovek doivljava -- prijatno, neprijatno ili ni prijatno ni neprijatno -sve je to uzrokovano stvaralakim inom nekog vrhovnog bia.' Ima sveternika i asketa koji zastupaju sledee uenje, zastupaju sledee stanovite: 'ta god da ovek doivljava -- prijatno, neprijatno ili ni prijatno ni neprijatno -- sve je to bez ikakvog uzroka i bez uslova.'
Naiavi na svetenike i askete koji smatraju da... ta god da ovek doivljava... sve je to uzrokovano onim to je uinjeno u prolosti, ja sam im govorio: 'Je li istina da smatrate da... ta god da ovek doivljava... sve je to uzrokovano onim to je uinjeno u prolosti?' Kad bih ih tako pitao, oni bi potvrivali: 'Da.' Tada bih nastavljao: 'U tom sluaju, ovek ubija iva bia zbog onoga to je uinio u prolosti. ovek je lopov... prevarant... laov... spletkaro... psova... naklapalo... pohlepnik... zlonamernik... zastupnik pogrenih stavova zbog onoga to je uinio u prolosti.' Kada neko smatra da je sutinski vano ono to je bilo uinjeno u prolosti, monasi, tada ne postoji elja, ne postoji napor [misli], 'Ovo bi trebalo initi. Ovo ne bi trebalo initi.' Kada ovek ne moe da jasno razabere kao istinu ili stvarnost ono to bi trebalo i to ne bi trebalo initi, taj je ovek zbunjen i nezatien. On ne moe s pravom da sebe smatra asketom. To je bilo moje prvo pobijanje onih svetenika i asketa koji se dre takvog uenja, takvih gledita. Naiavi na svetenike i askete koji smatraju da... ta god da ovek doivljava... sve je to uzrokovano stvaralakim inom nekog vrhovnog bia, ja sam im govorio: 'Je li istina da smatrate da ta god da ovek doivljava... sve je to uzrokovano stvaralakim inom nekog vrhovnog bia?' Kad bih ih tako pitao, oni bi potvrivali: 'Da.' Tada bih nastavljao: 'U tom sluaju, ovek ubija iva bia zbog stvaralakog ina nekog vrhovnog bia. ovek je lopov... prevarant... laov... spletkaro... psova... naklapalo... pohlepnik... zlonamernik... zastupnik pogrenih stavova zbog stvaralakog ina nekog vrhovnog bia.' Kada neko smatra da je sutinski vaan stvaralaki in nekog vrhovnog bia, monasi, tada ne postoji elja, ne postoji napor [misli], 'Ovo bi trebalo initi. Ovo ne bi trebalo initi.' Kada ovek ne moe da jasno razabere kao istinu ili stvarnost ono to bi trebalo i to ne bi trebalo initi, taj je ovek zbunjen i nezatien. On ne moe s pravom da sebe smatra asketom. To je bilo moje drugo pobijanje onih svetenika i asketa koji se dre takvog uenja, takvih gledita. Naiavi na svetenike i askete koji smatraju da... ta god da ovek doivljava... sve je to bez ikakvog uzroka i bez uslova, ja sam im govorio: 'Je li istina da
smatrate da ta god da ovek doivljava... sve je to bez ikakvog uzroka i bez uslova?' Kad bih ih tako pitao, oni bi potvrivali: 'Da.' Tada bih nastavljao: 'U tom sluaju, ovek ubija iva bez ikakvog uzroka i bez uslova. ovek je lopov... prevarant... laov... spletkaro... psova... naklapalo... pohlepnik... zlonamernik... zastupnik pogrenih stavova bez ikakvog uzroka i bez uslova.' Kada neko smatra da je sutinski vaan to to nema nikakvog uzroka i niti uslova, monasi, tada ne postoji elja, ne postoji napor [misli], 'Ovo bi trebalo initi. Ovo ne bi trebalo initi.' Kada ovek ne moe da jasno razabere kao istinu ili stvarnost ono to bi trebalo i to ne bi trebalo initi, taj je ovek zbunjen i nezatien. On ne moe s pravom da sebe smatra asketom. To je bilo moje tree pobijanje onih svetenika i asketa koji se dre takvog uenja, takvih gledita. To su tri vrste ljudi koji su zastranili i kada ih mudri ispituju, raspituju se za razloge i prekorevaju ih, ak i ako inae mogu da objanjavaju, tada ostanu zarobljeni [teorijom] neinjenja. Ali Dhamma kojoj poduavam je neopovrgnuta, neokaljana, besprekorna, nisu joj nali zamerku svetenici i askete. A koja Dhamma kojoj poduavam je neopovrgnuta, neokaljana, besprekorna, nisu joj nali zamerku svetenici i askete? 'Postoji ovih est svojstava' jeste Dhamma kojoj poduavam i koja je neopovrgnuta, neokaljana, besprekorna, nisu joj nali zamerku svetenici i askete.'Postoji ovih est podruja ulnog kontakta' jeste Dhamma kojoj poduavam i koja je neopovrgnuta, neokaljana, besprekorna, nisu joj nali zamerku svetenici i askete. 'Postoji ovih osamnaest istraivanja za intelekt' jeste Dhamma kojoj poduavam i koja je neopovrgnuta, neokaljana, besprekorna, nisu joj nali zamerku svetenici i askete. 'Postoje ove etiri plemenite istine' jeste Dhamma kojoj poduavam i koja je neopovrgnuta, neokaljana, besprekorna, nisu joj nali zamerku svetenici i askete. 'Postoji ovih est svojstava' jeste Dhamma kojoj poduavam i koja je neopovrgnuta, neokaljana, besprekorna, nisu joj nali zamerku svetenici i askete.
Tako je reeno. A u vezi sa im je to reeno? Ovo su tih est svojstava: zemljasvojstvo, voda-svojstvo, vatra-svojstvo, vetar-svojstvo, prostor-svojstvo, svestsvojstvo. 'Postoji ovih est svojstava' jeste Dhamma kojoj poduavam i koja je neopovrgnuta, neokaljana, besprekorna, nisu joj nali zamerku svetenici i askete. Tako je reeno. I u vezi sa tim je to reeno. 'Postoji ovih est podruja ulnog kontakta' jeste Dhamma kojoj poduavam i koja je neopovrgnuta, neokaljana, besprekorna, nisu joj nali zamerku svetenici i askete. Tako je reeno. A u vezi sa im je to reeno? Ovo su tih est podruja ulnog kontakta: oko kao podruje ulnog kontakta, uho kao podruje ulnog kontakta, nos kao podruje ulnog kontakta, jezik kao podruje ulnog kontakta, telo kao podruje ulnog kontakta, razum kao podruje ulnog kontakta. 'Postoji ovih est podruja ulnog kontakta' jeste Dhamma kojoj poduavam i koja je neopovrgnuta, neokaljana, besprekorna, nisu joj nali zamerku svetenici i askete. Tako je reeno. I u vezi sa tim je to reeno? 'Postoji ovih osamnaest istraivanja za intelekt' jeste Dhamma kojoj poduavam i koja je neopovrgnuta, neokaljana, besprekorna, nisu joj nali zamerku svetenici i askete. Tako je reeno. A u vezi sa im je to reeno? Videvi oblik putem oka, ovek istrauje oblik koji moe biti osnova za sreu, ovek istrauje oblik koji moe biti osnova za nesreu, ovek istrauje oblik koji moe biti osnova za ravnodunost. uvi zvuk putem uha... Osetivi miris putem nosa... osetivi ukus putem jezika... osetivi dodir putem tela... spoznavi ideju putem razuma, ovek istrauje ideju koja moe biti osnova za sreu, ovek istrauje ideju koja moe biti osnova za nesreu, ovek istrauje ideju koja moe biti osnova za ravnodunost. 'Postoji ovih osamnaest istraivanja za intelekt' jeste Dhamma kojoj poduavam i koja je neopovrgnuta, neokaljana, besprekorna, nisu joj nali zamerku svetenici i askete. Tako je reeno. I u vezi sa tim je to reeno. 'Postoje ove etiri plemenite istine' jeste Dhamma kojoj poduavam i koja je neopovrgnuta, neokaljana, besprekorna, nisu joj nali zamerku svetenici i askete.
Tako je reeno. A u vezi sa im je to reeno? Uz podrku / prijanjanjem za est svojstava zainje se embrion. Gde je zaee, tu je ime i lik. Od imena i lika kao neophodnog uslova nastaju est ula. Od est ula kao neophodnog uslova nastaje kontakt. Od kontakta kao neophodnog uslova nastaje oseaj. Onome ko doivljava oseaj ja objavljujem: 'To je patnja'. Ja objavljujem: 'To je nastanak patnje'. Ja objavljujem: 'To je prestanak patnje'. Ja objavljujem: 'To je put vebanja koji vodi ka prestanku patnje'. A ta je plemenita istina o patnji? Roenje je patnja, starost je patnja, smrt je patnja, jad i nevolja, bol, alost i oaj su patnja; zdruenost sa onima koje ne volimo jeste patnja, odvojenost od onih koje volimo jeste patnja. Reju, pet ogranaka prijanjanja za ivot jesu patnja. To se naziva plemenitom istinom o patnji. A ta je plemenita istina o nastanku patnje? Na neznanju kao neophodnom uslovu zasnivaju se izrazi volje. Na izrazima volje kao neophodnim uslovima zasniva se svest. Na svesti kao neophodnom uslovu zasniva se (razlikovanje) imena i lika. Na (razlikovanju) imena i lika kao neophodnom uslovu zasnivaju se est podruja ula. Na est podruja ula kao neophodnom uslovu zasniva se kontakt. Na kontaktu kao neophodnom uslovu zasniva se oseaj. Na oseaju kao neophodnom uslovu zasniva se elja. Na elji kao neophodnom uslovu zasniva se prijanjanje Na prijanjanju kao neophodnom uslovu zasniva se bivanje. Na bivanju kao neophodnom uslovu zasniva se raanje. Na raanju kao neophodnom uslovu zasniva se starost i smrt, jad i nevolja, bol, alost i oaj. Tako nastaje itav taj okean nespokojstva i patnje.
To se naziva plemenitom istinom o nastanku patnje. A ta je plemenita istina o prestanku patnje? Potpunim iezavanjem i nestankom upravo ovog neznanja nestaju i izrazi volje. Nestankom izraza volje nestaje i svest. Nestankom svesti nestaju i ime i lik. Nestankom imena i lika nestaju est podruja ula. Nestankom est podruja ula nestaje i kontakt. Nestankom kontakta nestaje i oseaj. Nestankom oseaja nestaje i elja. Nestankom elje nestaje i prijanjanje. Nestankom prijanjanja nestaje i bivanje. Nestankom bivanja nestaje i raanje. Nestankom raanja nestaju i starost i smrt, jad i nevolja, bol, alost i oaj. Tako nestaje itav taj okean nespokojstva i patnje. To se naziva plemenitom istinom o prestanku patnje. A ta je plemenita istina o putu vebanja koji vodi ka prestanku patnje? Upravo ovaj plemeniti osmostruki put: ispravno razmevanje, ispravna misao, ispravan govor, ispravno ponaanje, ispravno ivljenje, ispravan napor, ispravna sabranost, ispravna koncentracija. To se naziva plemenitom istinom o putu vebanja koji vodi ka prestanku patnje. 'Postoje ove etiri plemenite istine' jeste Dhamma kojoj poduavam i koja je neopovrgnuta, neokaljana, besprekorna, nisu joj nali zamerku svetenici i askete. Tako je reeno. I u vezi sa tim je to reeno?
Rev 1/2/2003
AN III.61: Tittha sutta www.geocities.com/budizam/canon/anguttara/an3-61.html
AN III.66: Salha sutta
Salha sutta Razgovor sa Salhom

Ovako sam uo. Jednom je prilkom potovani Nandaka iveo u blizini Savatija, u Istonom manastiru, u palati Migarine majke. Tada Migarin unuk Salha i Pekunijin unuk Rohana odoe do potovanog Nandake i poto su ga pozdravili sedoe sa strane. Kada tako uradie, potovani Nandaka ree Migarinom unuku Salhi: "Posluaj me, Salha, ne povodi se za onim to se prepriava, niti za tradicijom, ni za glasinama, niti za onim to pie u svetim tekstovima, ni za slutnjama, ni za aksiomima, niti za logikim domiljanjima, ni za predrasudama o pojmu o kojem je re, niti za onim to se po svemu ini da je tako, ni za milju: "Ovaj monah je na uitelj". Salha, kada se sam uveri: "Ove stvari su loe, ove stvari su sramotne, nedostojne mudraca; onome ko ih ini i praktikuje donose zlo i nevolju", tek tada ih napusti. Dakle, ta misli, Salha, postoji li pohlepa?"
"Da, potovani gospodine." "Gramzivou je ja nazivam. Ispunjen pohlepom, gramziv ovek ubija iva bia, uzima ono to mu nije dato, ini preljubu, govori lai, navodi i druge da ine slino. Hoe li mu to u budunosti biti na tetu i nesreu?" "Hoe, potovani gospodine." "ta misli, Salha, postoji li mrnja?" "Da, potovani gospodine." "Zlovoljom je ja nazivam. Ispunjen mrnjom, zlovoljan ovek ubija iva bia, uzima ono to mu nije dato, ini preljubu, govori lai, navodi i druge da ine slino. Hoe li mu to u budunosti biti na tetu i nesreu?" "Hoe, potovani gospodine." "ta misli, Salha, postoji li obmanutost?" "Da, potovani gospodine." "Neznanjem je ja nazivam. Ispunjen obmanutou, neznalica ubija iva bia, uzima ono to mu nije dato, ini preljubu, govori lai, navodi i druge da ine slino. Hoe li mu to u budunosti biti na tetu i nesreu?" "Hoe, potovani gospodine." "ta misli, Salha, jesu li te stvari korisne ili tetne?" "tetne, potovani gospodine."
"Vredne hvale ili pokude?" "Pokude, potovani gospodine." "Da li ih mudraci kude ili hvale?" "Mudraci ih kude, potovani gospodine." "Ako ih usvojimo i praktikujemo, da li donose tetu i patnju ili ne, kako ti se ini?" "Usvojene i praktikovane, potovani gospodine, donose tetu i patnju. Tako mi se ini." "Eto to je razlog zato sam ti rekao 'Hajde, Salha, ne povodi se za onim to se prepriava, niti za tradicijom, ni za glasinama, niti za onim to pie u svetim tekstovima, ni za slutnjama, ni za aksiomima, niti za logikim domiljanjima, ni za predrasudama o pojmu o kojem je re, niti za onim to se po svemu ini da je tako, ni za milju: "Ovaj monah je na uitelj". Salha, kada se sam uveri: "Ove stvari su loe, ove stvari su sramotne, nedostojne mudraca; onome ko ih ini i praktikuje donose zlo i nevolju", tek tada ih napusti. "I opet , Salha, ne povodi se za onim to se prepriava... ni za milju: 'Ovaj monah je na uitelj'. Kada se sam uveri: 'Ove stvari su korisne, ne moe im se nita prigovoriti, dostojne su mudraca, onome ko ih ini donose dobrobit i sreu,' tek tada bi trebalo da ih usvoji i praktikuje. Dakle, ta misli, Salha, postoji li ne-pohlepa?" "Da, potovani gospodine." "Velikodunou je ja nazivam. Ispunjen ne-pohlepom, velikoduan ovek ne ubija iva bia, ne uzima ono to mu nije dato, ne ini preljubu, ne govori lai, ne navodi
i druge da ine slino. Hoe li mu to u budunosti biti na dobrobit i sreu? "Hoe, potovani gospodine." "ta misli, postoji li ne-mrnja?" "Da, potovani gospodine." "Dobronamernou je ja nazivam. Ispunjen ne-mrnjom, dobronameran ovek ne ubija iva bia, ne uzima ono to mu nije dato, ne ini preljubu, ne govori lai, ne navodi i druge da ine slino. Hoe li mu to u budunosti biti na dobrobit i sreu? "Hoe, potovani gospodine." "ta misli? Postoji li ne-obmanutost?" "Da, potovani gospodine." "Istinskim znanjem je ja nazivam. Ispunjen ne-obmanutou ovek istinskog znanja ne ubija iva bia, ne uzima ono to mu nije dato, ne ini preljubu, ne govori lai, ne navodi i druge da ine slino. Hoe li mu to u budunosti biti na dobrobit i sreu? "Hoe, potovani gospodine." "ta misli, Salha, jesu li te stvari korisne ili tetne?" "Korisne, potovani gospodine." "Vredne hvale i pokude?" "Hvale, potovani gospodine." "Da li ih mudraci kude ili hvale?"
"Mudraci ih hvale, potovani gospodine." "Ako ih usvojimo i praktikujemo, da li donose dobrobit i sreu ili ne, kako ti se ini?" "Usvojene i praktikovane, potovani gospodine, donose dobrobit i sreu. Tako mi se ini." "Eto to je razlog zato sam ti rekao 'I opet , Salha, ne povodi se za onim to se prepriava... ni za milju: 'Ovaj monah je na uitelj'. Kada se sam uveri: 'Ove stvari su korisne, ne moe im se nita prigovoriti, dostojne su mudraca, onome ko ih ini donose dobrobit i sreu,' tek tada bi trebalo da ih usvoji i praktikuje. A onda, sledbenik koji je oplemenjen [dostigavi Plemenitu stazu], koji se na ovaj nain oslobodio pohlepe, zlovolje i obmanutosti, boravi srca proetog saoseajnom ljubavlju to se prostire na jednu stranu, i na drugu, i na treu, i na etvrtu stranu, iznad njega i ispod, unaokolo i svugde, usmerenom ka svima drugima i ka njemu samom; boravi on srca nadahnutog, ushienog, s bezgraninom saoseajnom ljubavlju to bez i trunke neprijateljstva ili zlovolje obuhvata itav svet. Boravi on srca proetog milosrem... radou... spokojstvom to bez i trunke neprijateljstva ili zlovolje obuhvata itav svet. Tada on to stanje kontemplacije razume na ovaj nain: "Postoji ovo [stanje boanskog boravita u meni koji sam uao u tok to vodi na nibbani]. Postoji ono to je naputeno [a to je pohlepa, mrnja i obmanutost, koji su iskorenjeni ulaskom u tok]. Postoji uzvieni cilj [a to je stanje svetosti, stanje arahanta]. I postoji potpuno izlazak iz itavog ovog polja percepcije.' Kada zna i vidi na ovaj nain, njegovo je srce osloboeno mrlja ulne elje, mrlja bivanja i mrlja neznanja. Poto se osobodi [dostizanjem puta arahanta], dolazi zatim znanje o osloboenju. Zna da je preporaanja okonano, da je proivljen svetaki ivot, da je uinjeno ono to je trebalo uiniti. On razume: 'Ranije je
postojala pohlepa, to je bilo loe, a sada je nema i to je dobro. Ranije je postojala mrnja, to je bilo loe, a sada je nema i to je dobro. Ranije je postojala obmanutost, to je bilo loe, a sada je nema i to je dobro.' Tako, ovde i sada, upravo u ovome ivotu, njega vie ne trese [groznica elje]. Vatra pohlepe, mrnje i obmanutosti u njemu je ugaena i pepeo potpuno ohlaen, on doivljava blaenstvo, ivi on [ostatak svog ivotnog veka] boanski proien."
AN III.70: Muluposatha sutta
Muluposatha sutta Temelji dana predanosti (uposatha)

Ovako sam uo. Jednom je Blaeni boravio u Savatiju, u Istonom manastiru, u palati Migarine majke. I u to vreme -- poto je bio uposatha dan -- Visaka, Migarina majka, otide do Blaenog u sred dana i, stigavi, poklonivi mu se i sede sa strane. I dok je sedela tako Blaeni joj se obrati: "Pa dobro, Visaka, zato si dola u sred dana?" "Danas ja praznujem uposatha dan, gospodine." "Visaka, tri su uposatha dana. Koja tri? Uposatha dan govedara, uposatha dan aina i uposatha dan plemenitih. A kakav je to uposatha dan govedara? Kad govedar uvee vrati stoku njezinim vlasnicima, on razmilja: 'Danas je stoka tumarala i tamo i amo, pila vodu i tamo i amo, sutra e tumaratai i tamo i amo, piti vodu i tamo i amo'; na isti nain, ima
sluajeva kada neko, praznujui uposatha dan, razmilja: 'Danas sam jeo i u nedozvoljeno i u dozvoljeno vreme. Sutra u jesti i u dozvoljeno i u nedozvoljeno vreme.' On provodi dan sa sveu ispunjenom lakomou, ispunjenom pohlepom. takav je Uposatha dan govedara, Visaka. Kada se praznuje takav uposatha dan, to ne donosi veliki plod, veliku korist, a niti veliku slavu i veliki ugled. A kakav je to uposatha dan aina? Postoje isposnici po nazivu niganta (aini). Oni svome sledbeniku kau da ovako veba: 'Hajde, dobri ovee, odloi svoj tap prema biima koja ive 100 kilometara na istok... 100 kilometara na zapad... 100 kilometara na sever... 100 kilometara na jug.' Tako oni sledbenika navedu da gaji blagonaklonost i saoseanje prema nekim biima, ali ne i prema drugima. Na uposatha dan oni svome sledbenika kau da ovako veba: 'Hajde, dobri ovee. Skinuvi svu svoju odeu, kai: 'Ja sam nita, i po ovome i po onome. Tako ne postoji bilo ta to je moje, ni po ovome ni po onome'.' Pa ipak, njegovi roditelji o njemu znaju ovo: 'To je nae dete.' I on zna o njima: 'To su moji roditelji.' Njegova ena i deca znaju o njemu: 'To je na mu i otac.' I on zna o njima: 'To su moja ena i deca.' Njegovi radnici i sluge znaju o njemu: 'To je na gospodar.' I on zna o njima: 'To su moji radnici i sluge.' Tako, u vreme kada bi trebalo da bude ubeen da sledi istinu, on sledi la. Na kraju noi on ponovo uzima svoje stvari, ak i ako mu ih niko ne da. To se, kaem vam, smatra kraom. Takav je uposatha dan aina, Visaka. Kada se praznuje takav uposatha dan, to ne donosi veliki plod, veliku korist, a niti veliku slavu i veliki ugled. A kakav je to uposatha dan plemenitih? To je ienje neistog uma uz pomo odgovarajue tehnike. A kako se neist um isti uz pomo odgovarajue tehnike? Ima sluajeva kada se plemeniti sledbenik podsea Tathagate ovako: 'Zaista, Blaeni je potpuno i sopstvenim naporom probuen, usavren u znanju i ponaanju, sa dobrim odreditem, savreni poznavalac ovoga sveta, nenadmaan kao savetnik onih ljudi sposobnih da budu podueni, uitelj boanskim i ljudskim
biima, probuen, blagosloven.' I dok se tako podsea na Tathagatu njegov um se smiruje i javlja se radost; neistoe u njegovom umu nestaju, ba kao kada se lice isti uz pomo odgovarajue tehnike. A kako se lice isti uz pomo odgovarajue tehnike? Korienjem kozmetikih sredstava i vate i uz ljudski trud. Tako se lice isti uz pomo odgovarajue tehnike. Na isti nain, neist um se isti uz pomo odgovarajue tehnike. A kako se neist um isti uz pomo odgovarajue tehnike? Ima sluajeva kada se plemeniti sledbenik podsea na Tathagatu... I dok se tako podsea na Tathagatu njegov um se smiruje i javlja se radost; neistoe u njegovom umu nestaju. On se tada naziva plemenitim sledbenikom koji praznuje Brahma-uposatha. On ivi sa Bramom [= Budom]. Zahvaljujui Brami je njegov um smiren, javila se radost, i sve neistoe koje su u njegovom umu nestale su. Tako se um isti uz pomo odgovarajue tehnike. "[I opet, uposatha dan plemenitih] jeste ienje neistog uma uz pomo odgovarajue tehnike. A kako se neist um isti uz pomo odgovarajue tehnike? Ima sluajeva kada se plemeniti sledbenik podsea na Dhammu ovako: 'Zaista, Blaeni je dobro izloio Dhammu, treba je videti ovde i sada, neprolazna je, poziva nas da se sami uverimo, ispravna je, mudri treba da je ostvare svako za sebe.'' I dok se tako podsea na Dhammu njegov um se smiruje i javlja se radost; neistoe u njegovom umu nestaju, ba kao kada se telo isti uz pomo odgovarajue tehnike. A kako se telo isti uz pomo odgovarajue tehnike? Korienjem mirisnih ulja i praha za kupanje i uz ljudski trud. Tako se etelo isti uz pomo odgovarajue tehnike. Na isti nain, neist um se isti uz pomo odgovarajue tehnike. A kako se neist um isti uz pomo odgovarajue tehnike? Ima sluajeva kada se plemeniti sledbenik podsea na Dhammu... I dok se tako podsea na Dhammu njegov um se smiruje i javlja se radost; neistoe u njegovom umu nestaju. On se tada naziva plemenitim sledbenikom koji praznuje Dhamma-uposatha. On ivi sa Dhammom. Zahvaljujui Dhammi je njegov um smiren, javila se radost, i sve neistoe koje su u njegovom umu nestale su. Tako se um isti uz pomo odgovarajue tehnike.
"[I opet, uposatha dan plemenitih] jeste ienje neistog uma uz pomo odgovarajue tehnike. A kako se neist um isti uz pomo odgovarajue tehnike? Ima sluajeva kada se plemeniti sledbenik podsea na Sanghu ovako: 'Zaista, Sangha, zajednica sledbenika Blaenog, koji su vebali pravilno... koji su vebali direktno... koji su vebali metodino... koji su vebali znalaki -- drugim reima, etiri vrste plemenitih sledbenika, kada se uzmu kao parovi, a osam kada se uzmu pojedinano -- oni su Sangha, zajednica sledbenika Blaenog: vredni poklona, vredni gostoprimstva, vredni ponuda, vredni potovanja, nenadmano polje zasluga za ovaj svet.' I dok se tako podsea na Sanghu njegov um se smiruje i javlja se radost; neistoe u njegovom umu nestaju, ba kao kada se odea isti uz pomo odgovarajue tehnike. A kako se odea isti uz pomo odgovarajue tehnike? Korienjem soli, nakvaenog pepela, kravlje balege i uz ljudski trud. Tako se odea isti uz pomo odgovarajue tehnike. Na isti nain, neist um se isti uz pomo odgovarajue tehnike. A kako se neist um isti uz pomo odgovarajue tehnike? Ima sluajeva kada se plemeniti sledbenik podsea na Sanghu... I dok se tako podsea na Sanghu njegov um se smiruje i javlja se radost; neistoe u njegovom umu nestaju. On se tada naziva plemenitim sledbenikom koji praznuje Sangha-uposatha. On ivi sa Sanghom. Zahvaljujui Sanghi je njegov um smiren, javila se radost, i sve neistoe koje su u njegovom umu nestale su. Tako se um isti uz pomo odgovarajue tehnike. "[I opet, uposatha dan plemenitih] jeste ienje neistog uma uz pomo odgovarajue tehnike. A kako se neist um isti uz pomo odgovarajue tehnike? Ima sluajeva kada se plemeniti sledbenik podsea na sopstvene vrline ovako: '[One su] netaknute, neunitene. neukaljane, bez senke, oslobaajue, hvale ih mudraci, besprekorne, doprinose koncentraciji.' I dok se tako podsea na sopstvene vrline njegov um se smiruje i javlja se radost; neistoe u njegovom umu nestaju, ba kao kada se ogledalo isti uz pomo odgovarajue tehnike. A kako se ogledalo isti uz pomo odgovarajue tehnike? Korienjem ulja, pepela,
jelenske koe i uz ljudski trud. Tako se ogledalo isti uz pomo odgovarajue tehnike. Na isti nain, neist um se isti uz pomo odgovarajue tehnike. A kako se neist um isti uz pomo odgovarajue tehnike? Ima sluajeva kada se plemeniti sledbenik podsea na sopstevne vrline... I dok se tako podsea na sopstvene vrline njegov um se smiruje i javlja se radost; neistoe u njegovom umu nestaju. On se tada naziva plemenitim sledbenikom koji praznuje vrlina-uposatha. On ivi sa vrlinom. Zahvaljujui vrlini je njegov um smiren, javila se radost, i sve neistoe koje su u njegovom umu nestale su. Tako se um isti uz pomo odgovarajue tehnike. "[I opet, uposatha dan plemenitih] jeste ienje neistog uma uz pomo odgovarajue tehnike. A kako se neist um isti uz pomo odgovarajue tehnike? Ima sluajeva kada se plemeniti sledbenik podsea na nebesnike ovako: 'Ima nebesnika etiri velika kralja, nebesnika trideset tri boanstva, Jaminih nebesnika, zadovoljnih nebesnika, nebesnika koji se ushiuju stvaranjem, nebesnika koji imaju mo da stvaraju druge, nebesnika Braminog sveta, nebesnika izvan njega. Kakvo god da je njihovo uverenje -- kada im se zavri taj ivot -- oni se tamo preporaaju, a ista vrsta uverenja je i u meni. Kakvo god da se njihove vrline-kada im se zavri taj ivot -- oni se tamo preporaaju, a ista vrsta vrlina je i u meni. Kakvo god da je njihovo znanje -- kada im se zavri taj ivot -- oni se tamo preporaaju, a ista vrsta znanja je i u meni. Kakva god da je njihova velikodunost -- kada im se zavri taj ivot -- oni se tamo preporaaju, a ista vrsta velikodunosti je i u meni. Kakav god da je njihov uvid -- kada im se zavri taj ivot -- oni se tamo preporaaju, a ista vrsta uvida je i u meni.' I dok se tako podsea na nebesnike njegov um se smiruje i javlja se radost; neistoe u njegovom umu nestaju, ba kao kada se zlato isti uz pomo odgovarajue tehnike. A kako se zlato isti uz pomo odgovarajue tehnike? Korienjem pei za topljenje, soli, opeke, duvaljke i kleta i uz ljudski trud. Tako se zlato isti uz pomo odgovarajue tehnike. Na isti nain, neist um se isti uz pomo odgovarajue tehnike. A kako se neist um isti uz pomo odgovarajue tehnike? Ima sluajeva kada se plemeniti
sledbenik podsea na nebesnike... I dok se tako podsea na nebesnike njegov um se smiruje i javlja se radost; neistoe u njegovom umu nestale su. On se tada naziva plemenitim sledbenikom koji praznuje nebesniki-uposatha. On ivi sa nebesnicima. Zahvaljujui nebesnicima je njegov um smiren, javila se radost, i sve neistoe koje su u njegovom umu su nestale. Tako se um isti uz pomo odgovarajue tehnike. Sem toga, plemeniti sledbenik ovako razmilja: 'Sve dok ive -- odustavi od ubijanja -- arahanti se uzdravaju od ubijanja. Oni su odloili svoj tap, odloili svoj no, obzirni, milosrdni, saoseajni za dobrobit svih ivih bia. Danas i ja -ovaj dan i no -- odustavi od ubijanja -- uzdravam se od ubijanja. Ja sam odloio svoj tap, odloio svoj no, obziran, milosrdan, saoseajan za dobrobit svih ivih bia. Na taj nain podraavam arahante i tako u praznovati svoj dan predanosti. Sve dok ive -- odustavi od uzimanja onoga to im nije dato -- arahanti se uzdravaju od uzimanja onoga to im nije dato. Oni uzimaju samo ono to im je dato, prihvataju samo ono to im je dato, ne ive od krae, ve zahvaljujui tome to su postali isti. Danas i ja -- ovaj dan i no -- odustavi od uzimanja onoga to mi nije dato -- uzdravam se od uzimanja onoga to mi nije dato. Uzimam samo ono to mi je dato, prihvatam samo ono to mi je dato, ne ivim od krae, ve zahvaljujui tome to sam postao ist. Na taj nain podraavam arahante i tako u praznovati svoj dan predanosti. Sve dok ive -- odustavi od necelibata -- arahanti su u celibatu. uzdrani, zazirui od seksualnog optenja koje je put za neuke. Danas i ja -- ovaj dan i no -odustavi od necelibata -- ivim u celibatu. uzdran, zazirui od seksualnog optenja koje je put za neuke. Na taj nain podraavam arahante i tako u praznovati svoj dan predanosti. Sve dok ive -- odustavi od zloupotrebe govora -- arahanti se uzdravaju od zloupotrebe govora. Govore istinu, dre se istine, vrsti su, pouzdani, ne
obmanjuju svet. Danas i ja -- ovaj dan i no -- odustavi od zloupotrebe govora -uzdravam od zloupotrebe govora. Govorim istinu, drim se istine, vrst sam, pouzdan, ne obmanjujem svet. Na taj nain podraavam arahante i tako u praznovati svoj dan predanosti. Sve dok ive -- odustavi od konzumiranja alkoholnih pia koja izazivaju nepromiljenost -- arahanti ne konzumiraju alkoholna pia koja izazivaju nepromiljenost. Danas i ja -- ovaj dan i no -- odustavi od konzumiranja alkoholnih pia koja izazivaju nepromiljenost -- uzdravam se od konzumiraju alkoholnih pia koja izazivaju nepromiljenost. Na taj nain podraavam arahante i tako u praznovati svoj dan predanosti. Sve dok ive, arahanti imaju samo jedan obrok dnevno, uzdravajui se od uzimanja hrane nou, uzdravajui se od uzimanja hrane u pogreno doba dana [od podneva do sledeeg jutra]. Danas u i ja -- ovaj dan i no -- imati jedan obrok dnevno, uzdravau se od uzimanja hrane nou, uzdravau se od uzimanja hrane u pogreno doba dana. Na taj nain podraavam arahante i tako u praznovati svoj dan predanosti. Sve dok ive, arahanti se uzdravaju od plesa, pevanja, muzike, posmatranja predstava, noenja ukrasa, ulepavanja uz pomo kozmetike. Danas u se i ja -ovaj dan i no -- uzdravati od plesa, pevanja, muzike, posmatranja predstava, noenja ukrasa, ulepavanja uz pomo kozmetike. Na taj nain podraavam arahante i tako u praznovati svoj dan predanosti. Sve dok ive, arahanti se -- odustavi od visokih i raskonih sedita i kreveta -uzdravaju od visokih i raskonih sedita i kreveta. Spavaju na niskim leajima, na slamarici ili prostirci od trave. Danas u se i ja, ovaj dan i no -- odustavi od visokih i raskonih sedita i kreveta -- uzdravati od visokih i raskonih sedita i kreveta. Spavau na niskim leajima, na slamarici ili prostirci od trave.'
Takav je uposatha dan plemenitih, Visakha? Kada se takav uposatha dan plemenitih praznuje, on donosi veliki plod i korist, veliku slavu i veliki ugled. Pretpostavimo da neko treba da bude kraljm da vlada nad ith esnaest zemalja, punih sedam bogatstava, to jest, nad zemljama Anga, Magada, Kasi, Kosala, Vai, Mala, eti, Vansan, Kuru, Panala, Maa, Surasena, Aaka, Avanti, Gandara i Kamboa. Sve to ne bi vredelo ni jednu esnaestinu praznovanja uposatha dana pridravajui se osam faktora. A zato? Kraljevanje nad ljudskim biima je jalova rabota uporeena sa nebeskim blaenstvom. Pedeset ovekovih godina ravni su jednom danu i noi meu nebesnicima etiri velika kralja. Trideset takvih dana i noi ine mesec, Dvanaest takvih meseci ine godinu. Pet stotina takvih nebeskih godina ine ivotni vek meu nebesnicima etiri velika kralja. Sad, mogue je da se mukarac ili ena -- zahvaljujui praznovanju uposatha dana pridravajui se osam faktora -- posle raspada tela, posle smrti, preporode meu boanstvima etiri velika kralja. U vezi sa tim je reeno: 'Kraljevanje nad ljudskim biima je jalova rabota uporeena sa nebeskim blaenstvom.' Ljudsko stolee je jednako jednom danu i noi meu nebesnicima trideset tri boga. Trideset takvih dana i noi ine mesec, Dvanaest takvih meseci ine godinu. Hiljadu takvih nebeskih godina ine ivotni vek meu nebesnicima trideset tri boga. Sad, mogue je da se mukarac ili ena -- zahvaljujui praznovanju uposatha dana pridravajui se osam faktora -- posle raspada tela, posle smrti, preporode meu boanstvima trideset tri boga. U vezi sa tim je reeno: 'Kraljevanje nad ljudskim biima je jalova rabota uporeena sa nebeskim blaenstvom.' Dva ljudska stolea jednaka su jednom danu i noi meu Jama nebesnicima... Dve hiljade takvih nebeskih godina ine ivotni vek meu Jama nebesnicima... etiri ljudska stolea jednaka su jednom danu i noi meu Zadovojnim
nebesnicima... etiri hiljade takvih nebeskih godina ine ivotni vek meu Zadovoljnim nebesnicima... Osam ljudskih stolea jednako je jednom danu i noi meu nebesnicima koji uivaju u stvaranju... Osam hiljada takvih nebeskih godina ine ivotni vek meu nebesnicima koji uivaju u stvaranju... esnaest ljudskih stolea jednako je jednom danu i noi meu nebesnicima koji imaju mo da stvaraju druge. Trideset takvih dana i noi ine mesec, Dvanaest takvih meseci ine godinu. esnaest hiljada takvih nebeskih godina ine ivotni vek meu nebesnicima koji imaju mo da stvaraju druge. Sad, mogue je da se mukarac ili ena -- zahvaljujui praznovanju uposatha dana pridravajui se osam faktora -- posle raspada tela, posle smrti, preporode meu nebesnicima koji imaju mo da stvaraju druge. U vezi sa tim je reeno: 'Kraljevanje nad ljudskim biima je jalova rabota uporeena sa nebeskim blaenstvom.' Ne treba ubiti nijedni bie niti uzeti ono to nije dato; ne treba govoriti lai niti piti jaka pia; treba se uzdravati od necelibata, od seksualnog ina; ne treba jesti nou, u pogreno vreme danju; ne treba nositi nakit, niti koristiti miris; treba spavati na prostirci, leaju prostrtom po podu -jer tih osam temelja uposatha dana objavio je Probueni da nam oslonac budu ka okonanju patnje i nespokojstva. Mesec i Sunce, oboje lako uoljivi, zrae svetlou kud god da krenu,
i razgone tamu plovei kroz prostor, osvetljavaju nebo, i sve etiri strane sveta. U njihovom podruju mnoga su blaga: biser, kristal, beril, dijamant, platina, zlatno grumenje i rafinirano zlato zvano 'hataka'. Pa ipak ona -poput svetla svih zvezda uporeenih sa meseinom -nisu vredna ni jedne esnaestine uposatha dana sa njegovih osam temelja. Zato, ko god da je -- mukarac ili ena -opremljen vrlinama uposatha dana sa osam temelja, uinivi dela to zasluge donose, to blaenstvo donose, izvan svakog prekora, odlazi meu nebesnike.
AN III.72: Channa sutta
Channa sutta Razgovor sa lutalicom anom

Ovako sam uo. Jednom je Blaeni boravio blizu Savatija, u etinom gaju, u manastiru Anatapindike. Tada lutalica ana [1] otide do potovanog Anande i, stigavi, razmeni utive pozdrave sa njim. I poto su razmenili prijateljske pozdrave i utivosti, sede on sa strane. Sedei tako, on se obrati potovanom Anandi: "Da li i vi, prijatelju Ananda, zagovarate naputanje elje? Da li zagovarate naputanje mrnje? Da li zagovarate naputanje obmanutosti? "Da, prijatelju, mi zagovaramo naputanje elje, naputanje mrnje, naputanje obmanutosti." "Ali, prijatelju Ananda, kakvu opasnost vidite u elji kad zagovarate naputanje elje? Kakvu opasnost vidite u mrnji kad zagovarate naputanje mrnje? Kakvu opasnost vidite u obmanutosti kad zagovarate naputanje obmanutosti? ovek obuzet eljom, uma sputanog, savladan eljom, time sebi stvara muku, time drugome stvara muku, time oboma stvara muku. On takoe doivljava nespokojstvo i tugu. Ali, napustivi
elju, on time ne stvara sebi muku, ne stvara drugome muku, ne stvara oboma muku. On takoe ne doivljava nespokojstvo i tugu. ovek obuzet eljom, uma sputanog, savladan eljom, postupa kako ne treba, telom, reju i mentalno. Ali, napustivi elju, on ne postupa kako ne treba, telom, reju i mentalno. ovek obuzet eljom, uma sputanog, savladan eljom, ne uvia zapravo ta je za njega korisno, ta je za drugoga korisno, ta je za oboje korisno. Ali, napustivi elju, on uvia zapravo ta je za njega korisno, ta je za drugoga korisno, ta je za oboje korisno. elja te, prijatelju, ini slepim, kao da nema oi, ini te neznalicom. Ona donosi prestanak uvida, donosi nevolje, ne vodi ka oslobaanju. ovek obuzet mrnjom, uma sputanog, savladan mrnjom, time sebi stvara muku, time drugome stvara muku, time oboma stvara muku. On takoe doivljava nespokojstvo i tugu. Ali, napustivi mrnju, on time ne stvara sebi muku, ne stvara drugome muku, ne stvara oboma muku. On takoe ne doivljava nespokojstvo i tugu. ovek obuzet mrnjom, uma sputanog, savladan mrnjom, postupa kako ne treba, telom, reju i mentalno. Ali, napustivi mrnju, on ne postupa kako ne treba, telom, reju i mentalno. ovek obuzet mrnjom, uma sputanog, savladan mrnjom, ne uvia zapravo ta je za njega korisno, ta je za drugoga korisno, ta je za oboje korisno. Ali, napustivi mrnju, on uvia zapravo ta je za njega korisno, ta je za drugoga korisno, ta je za oboje korisno. Mrnja te, prijatelju, ini slepim, kao da nema oi, ini te neznalicom. Ona donosi prestanak uvida, donosi nevolje, ne vodi ka oslobaanju. ovek obuzet obmanutou, uma sputanog, savladan obmanutou, time sebi stvara muku, time drugome stvara muku, time oboma stvara muku. On takoe doivljava nespokojstvo i tugu. Ali, napustivi obmanutost, on time ne stvara sebi muku, ne stvara drugome muku, ne stvara oboma muku. On takoe ne doivljava nespokojstvo i tugu.
ovek obuzet obmanutou, uma sputanog, savladan obmanutou, postupa kako ne treba, telom, reju i mentalno. Ali, napustivi obmanutost, on ne postupa kako ne treba, telom, reju i mentalno. ovek obuzet obmanutou, uma sputanog, savladan obmanutou, ne uvia zapravo ta je za njega korisno, ta je za drugoga korisno, ta je za oboje korisno. Ali, napustivi obmanutost, on uvia zapravo ta je za njega korisno, ta je za drugoga korisno, ta je za oboje korisno. Obmanutost te, prijatelju, ini slepim, kao da nema oi, ini te neznalicom. Ona donosi prestanak uvida, donosi nevolje, ne vodi ka oslobaanju. Uviajui te opasnosti u elji, mi zagovaramo naputanje elje. Uviajui te opasnosti u mrnji, mi zagovaramo naputanje mrnje. Uviajui te opasnosti u obmanutosti, mi zagovaramo naputanje obmanutosti. "Ali postoji li, prijatelju, put koji vodi ka naputanju te elje, mrnje i obmanutosti?" "Da, prijatelju moj, postoji put, postoji put koji vodi ka naputanju te elje, mrnje i obmanutosti." "A koji je to put, prijatelju moj, koji je to put koji vodi ka naputanju te elje, mrnje i obmanutosti?" "Upravo ovaj plemeniti osmostruki put: ispravno razumevanje, ispravna namera, ispravan govor, ispravno delovanje, ispravan nain ivota, ispravan napor, ispravna panja i ispravna sabranost. To je put, to je put koji vodi ka naputanju te elje, mrnje i obmanutosti." "To je hvale vredan put, prijatelju moj Ananda, to je hvale vredan put naputanja elje, mrnje i obmanutosti -- dovoljan da se savlada nesmotrenost."
Beleka
1. Ovo nije isti ana koji se pominje u DN 16. [Natrag]
AN III.73: Ajivaka sutta
Ajivaka sutta Razgovor sa sledbenikom fatalista

Ovako sam uo. Jednom je Blaeni boravio u Kosambiju, u Goitinom manastiru. Tada jedan domain, sledbenik fatalista (aivaka) otide do njega i, stigavi, pokloni mu se, sede sa strane. Sedei tako, ree on potovanom Anandi: "Meu nama, gospodine, ko na pravi nain poduava Dhammi? Ko je to uenje ispravno praktikovao? Ko ide pravim putem?" "Ako tako pita, domaine, odgovoriu ti pitanjem. Odgovori onako kako smatra da je najbolje. Dakle, ta misli: oni koji poduavaju Dhammi radi naputanja elje, radi naputanja mrnje, radi naputanja obmanutosti -- da li oni na pravi nain poduavaju Dhammi? Kako se tebi to ini?" "Gospodine, oni koji poduavaju Dhammi radi naputanja elje, radi naputanja mrnje, radi naputanja obmanutosti, oni na pravi nain poduavaju Dhammi. Tako mi se ini." "A ta misli, domaine: Oni koji to uenje praktikuju radi naputanja elje, radi naputanja mrnje, radi naputanja obmanutosti -- da li oni na pravi nain da li ga oni ispravno praktikuju? Kako se tebi to ini?"
"Gospodine, oni koji to uenje praktikuju radi naputanja elje, radi naputanja mrnje, radi naputanja obmanutosti, oni ga na pravi nain praktikuju. Tako mi se ini." "A ta misli, domaine, oni koji su elju napustili, koji su je iskorenili, poput iupanog palmovog drveta, lienog uslova za opstanak, osuenog da se osui, oni koji su mrnju napustili... ija su obmanutost iskorenjena, poput iupanog palmovog drveta, lienog uslova za opstanak, osuenog da se osui, idu li oni pravim putem ili ne? Kako se tebi to ini?" "Gospodine, oni koji su elju... mrnju... obmanutost napustili, koji su je iskorenili, poput iupanog palmovog drveta, lienog uslova za opstanak, osuenog da se osui, oni idu pravim putem. Tako mi se ini." "Na taj nain, domaine, ti si sam sebi odgovorio: 'Oni koji Dhammi poduavaju radi naputanja elje, radi naputanja mrnje, radi naputanja obmanutosti -- oni je na pravi nain poduavaju. Oni koji to uenje praktikuju radi naputanja elje, radi naputanja mrnje, radi naputanja obmanutosti, oni ga na pravi nain praktikuju. Oni koji su elju... mrnju... obmanutost napustili, koji su je iskorenili, poput iupanog palmovog drveta, lienog uslova za opstanak, osuenog da se osui, oni idu pravim putem." "Kako je to udesno, gospodine. Kako zbunjujue da nema velianja sopstvene Dhamme, niti omalovaavanja tue, ve jedino poduavanje Dhammi u meri u kojoj je to prikladno, govor o sutini a da govornik samoga sebe ni ne pominje. Vi, potovani gospodine, poduavate Dhammi radi naputanja elje... mrnje... obmanutosti. Vi je na pravi nain poduavate. Vi ste to uenje praktikovali radi naputanja elje... mrnje... obmanutosti. Vi ste ga na pravi nain praktikovali. Vaa elja... mrnja... obmanutost je naputena, ona je iskorenjena, poput iupanog palmovog drveta, lienog uslova za opstanak, osuenog da se osui. Vi idete pravim putem. Izvanredno, uitelju Ananda!Izvanredno! Na mnogo naina je uitelj Ananda razjasnio Dhammu -- kao kada bi neko postavio ispravno ono to je stajalo naglavce, otkrio ono to je bilo skriveno,
pokazao put onome ko je zalutao ili upalio lampu u tami tako da oni koji imaju oi mogu da vide. Uzimam Budu, Dhammu i monaku zajednicu za svoje utoite. Neka me uitelj Ananda zapamti kao nezareenog sledbenika koji uze utoite sada i za itav ivot."
Videti takoe: Sn IV.8; AN V.159; DN 16 (Budin odgovor na Subadino pitanje).

AN III.78: Silabbata sutta
Silabbata sutta Pravilo i praksa

Onda potovani Ananda otide do Blaenoga i, stigavi i poklonivi mu se, sede sa strane. I dok je tako sedeo, Blaeni mu ree: "Ananda, svako pravilo i praksa, svaki ivot, svaki svetaki ivot koji se ivi tako kao da ima sutinsku vrednost: da li svaki od njih donosi plod?" "Gospodine, na ovo [ne treba dati] kategorian odgovor." "U tom sluaju, Ananda, daj analitiki odgovor" "Kada -- ivei pravilo i praksu, ivot, svetaki ivot tako kao da ima sutinsku vrednost -- nai tetni mentalni kvaliteti rastu, a korisni mentalni kvaliteti opadaju, takva vrsta pravila i prakse, ivota, svetakog ivota koji se ivi tako kao da ima sutinsku vrednost jesu bez ploda. Ali kada -- ivei pravilo i praksu, ivot, svetaki ivot tako kao da ima sutinsku vrednost -- nai tetni mentalni kvaliteti opadaju, a
AN III.78: Silabbata sutta
korisni mentalni kvaliteti rastu, takva vrsta pravila i prakse, ivota, svetakog ivota koji se ivi tako kao da ima sutinsku vrednost donosi plod." Tako ree potovani Ananda, a Uitelj mu uzvrati odobravanjem. Tada potovani Ananda [shvatajui]: "Uitelj odobrava ono to sam rekao, ustade sa svog sedita, nakloni se Blaenom i obilazei ga, otide. I nedugo nakon to je potovani Ananda otiao Blaeni ree monasima: "Monasi, Ananda jo uvek ui, ali mu nije lako nai ravnoga po uvidu.""
Videti takoe: DN 16; AN III.72; AN IV.42; AN IV.192.

<title>AN III.91: Sikkha sutta
Sikkha sutta Vebanja (1)

"Postoje tri vrste vebanja. Koje tri? Vebanje u usavravanju vrline, vebanje u usavravanju uma, vebanje u usavravanju uvida. A ta je vebanje u usavravanju vrline? Ima sluajeva kada je monah predan vrlini. Boravi on obuzdan u skladu sa Patimokkhom, umeren u svome ponaanju i postupcima. Sam sebe veba, prihvativi pravila vebanja, uviajui opasnost u najmanjem prekraju. To se zove vebanje u usavravanju vrline. A ta je vebanje u usavravanju uma? Ima sluajeva kada monah -- potpuno se povukavi od senzualnosti, povukavi se od tetnih [mentalnih] svojstava -- ulazi i ostaje u prvom zadubljenju: ushienju i zadovoljstvu roenim iz povuenosti, praeni usmerenom milju i vrednovanjem. Smirujui usmerenu misao i vrednovanje, ulazi on i ostaje u drugom zadubljenju: ushienju i zadovoljstvu roenim iz sabranosti, saimanju svesnosti, liene usmerene misli i vrednovanja -file:///C|/budizam2007decembar/files/canon/anguttara/an03-088.html (1 of 2) [10.2.2008 21:00:16]
<title>AN III.91: Sikkha sutta
unutranjem pouzdanju. Sa bleenjem ushienja, ostaje on u ravnodunosti, sabran i budan, fiziki osetljiv na zadovoljstvo. Ulazi i ostaje u treem zadubljenju, za koje Plemeniti objavljuju: 'Ravnoduan i sabran, ima on prijatno boravite.' Naputajui zadovoljstvo i bol, kao kod ranijeg nestanka zanosa i nespokojstva, ulazi i ostaje u etvrtom zadubljenju: istoti ravnodunosti i sabranosti, nizadovoljstvu-ni-bolu. To se naziva vebanjem u usavravanju uma. A ta je vebanje u usavravanju uvida? Ima sluajeva kada monah uvia ono to i jeste tako: 'Ovo je patnja... Ovo je nastanak patnje... Ovo je prestanak patnje... Ovo je put koji vodi do prestanka patnje.' Ovo se zove vebanje u usavravanju uvida. To su ta tri vebanja."
Videti takoe: AN III.91.

AN III.91: Sikkha sutta
Sikkha sutta Vebanja (2)

"Postoje tri vrste vebanja. Koje tri? Vebanje u usavravanju vrline, vebanje u usavravanju uma, vebanje u usavravanju uvida. A ta je vebanje u usavravanju vrline? Ima sluajeva kada je monah predan vrlini. Boravi on obuzdan u skladu sa Patimokkhom, umeren u svome ponaanju i postupcima. Sam sebe veba, prihvativi pravila vebanja, uviajui opasnost u najmanjem prekraju. To se zove vebanje u usavravanju vrline. A ta je vebanje u usavravanju uma? Ima sluajeva kada monah -- potpuno se povukavi od senzualnosti, povukavi se od tetnih [mentalnih] svojstava -- ulazi i ostaje u prvom zadubljenju: ushienju i zadovoljstvu roenim iz povuenosti, praeni usmerenom milju i vrednovanjem. Smirujui usmerenu misao i vrednovanje, ulazi on i ostaje u drugom zadubljenju: ushienju i zadovoljstvu roenim iz sabranosti, saimanju svesnosti, liene usmerene misli i vrednovanja -file:///C|/budizam2007decembar/files/canon/anguttara/an03-089.html (1 of 4) [10.2.2008 21:00:17]
unutranjem pouzdanju. Sa bleenjem ushienja, ostaje on u ravnodunosti, sabran i budan, fiziki osetljiv na zadovoljstvo. Ulazi i ostaje u treem zadubljenju, za koje Plemeniti objavljuju: 'Ravnoduan i sabran, ima on prijatno boravite.' Naputajui zadovoljstvo i bol, kao kod ranijeg nestanka zanosa i nespokojstva, ulazi i ostaje u etvrtom zadubljenju: istoti ravnodunosti i sabranosti, nizadovoljstvu-ni-bolu. To se naziva vebanjem u usavravanju uma. A ta je vebanje u usavravanju uvida? Ima sluajeva kada monah uvia ono to i jeste tako: 'Ovo je patnja... Ovo je nastanak patnje... Ovo je prestanak patnje... Ovo je put koji vodi do prestanka patnje.' Ovo se zove vebanje u usavravanju uvida. To su ta tri vebanja." Usavrena vrlina, usavren um, usavren uvid: istrajan, odluan, nepokolebljiv, utonuo u zadubljenje, sabran, motrei na vratima ula trebalo bi da vezba -kako ispred, tako pozadi; kako pozadi, tako ispred; kako ispod, tako iznad;
kako iznad, tako ispod; kako danju, tako nou; kako nou, tako danju; nadmaujui svaki smer bezgraninom koncentracijom. To se zove praktikovanjem vebanja, kao i estitim ivljenjem. [Sldei taj put,] nazvan bie samoprobuenim u ovom svetu, prosvetljenim, onim ko je stigao do kraja puta. Nestanak ulne svesti u onome ko zaustavi elju, oslobaanje svesnosti u onome ko zaustavi elju, jeste nalik plamenu to utrnuvi pree u drugo stanje..
1/2/2003 www.geocities.com/budizam/canon/majjhima/an3-89.html
AN III.93: Accayika sutta
Accayika sutta Neodlonost

Postoje ove tri neodlone obaveze svakog seoskog domaina. Koje tri? Postoji sluaj kada seoski domain svoju njivu brzo uzore i podrlja. Poto ju je brzo uzorao i podrljao, on brzo baca seme. Poto je brzo bacio seme, on brzo zaliva zemlju i potom eka. To su tri neodlone obaveze svakog seoskog domaina. Istina, taj domain nema mo da kae: "Neka moje ito proklija danas, neka klasa sutra, a nekad ito bude zrelo prekosutra." Ali kada doe vreme, ito seoskog domaina e proklijati, zatim e klasati i potom sazreti. Na isti nain, postoje tri neodlone obaveze svakog monaha. Koje tri? Nastojanje da proisti svoju vrlinu, nastojanje da proisti svoj um, nastojanje da proisti svoj uvid. To su tri neodlone obaveze svakog monaha. Istina, monah nema mo da
AN III.93: Accayika sutta
kae: "Neka moj um bude osloboen prljanja zahvaljujui neprijanjanju i to jo danas, sutra ili prekosutra." Ali kada doe vreme njegov um bie osloboen prljanja zahvaljujui neprijanjanju. Tako bi, monasi, trebalo sebe da vebate: "Jaka e biti naa elja za razumevanjem proiene vrline. Jaka e biti naa elja za razumevanjem proienog uma. Jaka e biti naa elja za razumevanjem proienog uvida." Tako bi trebalo sami sebe da vebate.
AN III.101: Lonaphala sutta
Lonaphala sutta Grumen soli

"Monasi, za svakoga ko kae: "Kakvu god da neko pravi kammu, takvu je i doivljava", nema ivljenja u svetakom ivotu, nema prilike za pravo okonanje patnje. Ali za svakoga ko kae: "Kakvu neko pravi kammu da bi je osetio na takav i takav nain, takve e i njezine rezultate doivljavati", ima ivljenja u svetakom ivotu, ima prilike za pravo okonanje patnje. Ima sluajeva kada neko poini veoma loe delo i zato se nae u paklu. Ima sluajeva kada neko drugi poini isto takvo veoma loe delo ije posledice oseti sada i ovde, ali se one jave tek za trenutak. A ko poinivi veoma loe delo odlazi pravo u pakao? Ima sluajeva kada je neko nerazvijen u [kontempliranju] tela, nerazvijen u vrlini, nerazvijen u umu, nerazvije u rasuivanju, ogranien, maloduan, ophrvan patnjom. Veoma loe delo koje takav ovek poini vodi ga pravo u pakao.
A ko, poinivi veoma loe delo, njegove posledice oseti sada i ovde, i one se jave tek za trenutak? Ima sluajeva kada je neko razvijen u [kontempliranju] tela, razvijen u vrlini, razvijen u umu, razvije u rasuivanju, neogranien, velikoduan, boravi u neogranienom. Veoma loe delo koje takav ovek poini, njegove posledice osete se sada i ovde, i one se jave tek za trenutak Pretpostavimo da ovek ubaci grumen soli u au sa malo vode. ta mislite? Hoe li voda u ai postati slana zbog tog grumena soli i nepogodna za pie?" "Da, gospodine. A zato? Poto je u ai malo vode, ona e postati slana zbog tog grumena soli i nepogodna za pie." "A sad pretpostavimo da ovek ubaci grumen soli u reku Gang. ta mislite? Hoe li voda u reci Gang postati slana zbog tog grumena soli i nepogodna za pie?" "Ne, gospodine. A zato? Mnogo je vode u reci Gang, ona nee postati slana zbog tog grumena soli i nepogodna za pie." "Na isti nain, ima sluajeva kada neko poini veoma loe delo i zato se nae u paklu, a ima sluajeva kada neko drugi poini isto takvo veoma loe delo ije posledice oseti sada i ovde, ali se one jave tek za trenutak. A ko poinivi veoma loe delo odlazi pravo u pakao? Ima sluajeva kada je neko nerazvijen u [kontempliranju] tela, nerazvijen u vrlini, nerazvijen u umu, nerazvije u rasuivanju, ogranien, maloduan, ophrvan patnjom. Veoma loe delo koje takav ovek poini vodi ga pravo u pakao. A ko, poinivi veoma loe delo, njegove posledice oseti sada i ovde, i one se jave tek za trenutak? Ima sluajeva kada je neko razvijen u [kontempliranju] tela, razvijen u vrlini, razvijen u umu, razvije u rasuivanju, neogranien, velikoduan, boravi u neogranienom. Veoma loe delo koje takav ovek poini, njegove
posledice osete se sada i ovde, i one se jave tek za trenutak Ima sluajeva kada je neko poslat u zatvor za pola srebrnjaka, poslat u zatvor za srebrnjak, poslat u zatvor za stotinu srebrnjaka. A ima sluajeva kada neko nije poslat u zatvor za pola srebrnjaka, nije poslat u zatvor za srebrnjak, nije poslat u zatvor za stotinu srebrnjaka. A koja vrsta oveka je poslata u zatvor za pola srebrnjaka ...za srebrnjak ... za stotinu srebrnjaka? Ima sluajeva kada je ovek siromaan, sa malo bogatstva, sa malo imetka. To je vrsta oveka koja je poslata u zatvor za pola srebrnjaka ...za srebrnjak ... za stotinu srebrnjaka. A koja vrsta oveka nije poslata u zatvor za pola srebrnjaka ...za srebrnjak ... za stotinu srebrnjaka? Ima sluajeva kada je ovek bogat, sa mnogo bogatstva, sa mnogo imetka. To je vrsta oveka koja nije poslata u zatvor za pola srebrnjaka ...za srebrnjak ... za stotinu srebrnjaka. Na isti nain, ima sluajeva kada neko poini veoma loe delo i zato se nae u paklu, a ima sluajeva kada neko drugi poini isto takvo veoma loe delo ije posledice oseti sada i ovde, ali se one jave tek za trenutak. A ko poinivi veoma loe delo odlazi pravo u pakao? Ima sluajeva kada je neko nerazvijen u [kontempliranju] tela, nerazvijen u vrlini, nerazvijen u umu, nerazvije u rasuivanju, ogranien, maloduan, ophrvan patnjom. Veoma loe delo koje takav ovek poini vodi ga pravo u pakao. A ko, poinivi veoma loe delo, njegove posledice oseti sada i ovde, i one se jave tek za trenutak? Ima sluajeva kada je neko razvijen u [kontempliranju] tela, razvijen u vrlini, razvijen u umu, razvije u rasuivanju, neogranien, velikoduan, boravi u neogranienom. Veoma loe delo koje takav ovek poini, njegove posledice osete se sada i ovde, i one se jave tek za trenutak Kao kad mesar ima doputenje da tue, vezuje, ubije ili postupa po svome nahoenju sa ovekom koji mu ukrate kozu, ali nema doputenje da tue, vezuje,
ubije ili postupa po nahoenju sa drugim ovekom koji mu ukrate kozu. A sa kojim ovekom, ako mu ukrade kozu, ima mesar doputenje da ga tue, vezuje, ubije ili postupa po svome nahoenju? Ima sluajeva kada je ovek siromaan, sa malo bogatstva, sa malo imetka. To je vrsta oveka sa kojim, ako mu ukrade kozu, ima mesar doputenje da ga tue, vezuje, ubije ili postupa po svome nahoenju. A sa kojim ovekom, ako mu ukrade kozu, nema mesar doputenje da ga tue, vezuje, ubije ili postupa po svome nahoenju? Ima sluajeva kada je ovek bogat, sa mnogo bogatstva, sa mnogo imetka. To je vrsta oveka sa kojim, ako mu ukrade kozu, nema mesar doputenje da ga tue, vezuje, ubije ili postupa po svome nahoenju. Sve to moe da uradi je da obe ake spusti na grudi i zamoli: "Molim vas, dragi gospodine, vratite mi kozu ili platite cenu za nju." Na isti nain, ima sluajeva kada neko poini veoma loe delo i zato se nae u paklu, a ima sluajeva kada neko drugi poini isto takvo veoma loe delo ije posledice oseti sada i ovde, ali se one jave tek za trenutak. A ko poinivi veoma loe delo odlazi pravo u pakao? Ima sluajeva kada je neko nerazvijen u [kontempliranju] tela, nerazvijen u vrlini, nerazvijen u umu, nerazvije u rasuivanju, ogranien, maloduan, ophrvan patnjom. Veoma loe delo koje takav ovek poini vodi ga pravo u pakao. A ko, poinivi veoma loe delo, njegove posledice oseti sada i ovde, i one se jave tek za trenutak? Ima sluajeva kada je neko razvijen u [kontempliranju] tela, razvijen u vrlini, razvijen u umu, razvije u rasuivanju, neogranien, velikoduan, boravi u neogranienom. Veoma loe delo koje takav ovek poini, njegove posledice osete se sada i ovde, i one se jave tek za trenutak "Monasi, za svakoga ko kae: "Kakvu god da neko pravi kammu, takvu je i doivljava", nema ivljenja u svetakom ivotu, nema prilike za pravo okonanje patnje. Ali za svakoga ko kae: "Kakvu neko pravi kammu da bi je osetio na takav i takav nain, takve e i njezine rezultate doivljavati", ima ivljenja u svetakom
ivotu, ima prilike za pravo okonanje patnje.

AN III.102: Pansadhovaka sutta
Anguttara nikaya III.100 - I-X
Pansadhovaka sutta [1] Ispira neistoe

U zlatu ima krupnih neistoa: prljavi pesak, mulj i kamenii. Ispira neistoe, ili njegov pomonik, nasuvi zlato u sito, ispira ga, dugo, dugo, sve dok ga sasvim ne ispere. Kada se toga oslobode, u zlatu ostaju manje neistoe: sitan pesak i praina. On ponovo ispira zlato, dugo, dugo, sve dok ga sasvim ne ispere. Kada se toga oslobode, u zlatu ostaju najsitnije neistoe: najfiniji pesak i najfinija praina. Ispira neistoe, ili njegov pomonik ponovo ispira zlato, dugo, dugo, sve dok ga sasvim ne ispere. Kada se toga oslobode, ostaje samo zlatna praina. Zlatar, ili njegov pomonik, stavivi ga u lonac za topljenje, pretapaju ga, dugo, dugo, sve dok iz njega ne
file:///C|/budizam2007decembar/files/canon/anguttara/an03-100a.html (1 of 4) [10.2.2008 21:00:20]
izdvoje neistoe. Zlato, sve dok nije preieno do take kada u njemu vie nema neistoa, nije prilagodljivo, kovljivo, ni sjajno. Ono je krto i nije pogodno za obradu. Ali onda doe vreme kada zlatar, ili njegov pomonik, stavivi ga u lonac za topljenje, pretapaju ga, dugo, dugo, sve dok iz njega ne izdvoje neistoe. Zlato, poto je preieno do take kada u njemu vie nema neistoa, sada je prilagodljivo, kovljivo i sjajno. Ono nije krto i vrlo je pogodno za obradu. Tada, kakvu god vrstu ukrasa da zlatar zamisli -- pojas, minuu, ogrlicu ili zlatan lani -- zlato e posluiti toj svrsi. Na isti nain, u monahu koji tei proienju uma ima ovih krupnih neistoa: loe ponaanje govorom, reju i milju. Njih monah -- svestan i sposoban za to po prirodi -- naputa, razara, odbacuje i unitava. Kada ih se oslobodi, u njemu ostaju manje neistoe: misli ispinjene eljom, zlovolja i zlonamernost. Njih on naputa, razara, odbacuje i unitava. Kada ih se oslobodi, u njemu ostaju sitne neistoe. misli o njegovom drutvenom poloaju, misli o zaviaju, misli o tome kako ne eli da bude prezren. Njih on naputa, razara, odbacuje i unitava Kada ih se oslobodi, u njemu ostaju samo misli o Dhammi. Njegova koncentracija nije ni smirena ni rafinirana, jo nije postigao vedrinu ili jedinstvo i ometa ga misao o prisilnom ograniavanju. Ali onda doe vreme kada se njegov um iznutra stabilizuje, smiri, postane jedinstven i skoncentrisan. Njegova koncentracija je smirena i rafinirana, postigao je vedrinu i jedinstvo i vie ga ne ometa misao o prisilnom ograniavanju. I tada, ka kojem god viem znanju da okrene svoj um da bi ga saznao i shvatio, moe da ga svedoi sam za sebe gde god da mu je poetak. Ukoliko eli, on moe upotrebiti mnogostruke natprirodne moi. Od jednog moe postati mnogostruk. Pojavljuje se, nestaje. Sa lakoom prolazi kroz zidove, utvrenja i planine kao da su brisan prostor. Ulazi i izlazi iz zemlje kao da je voda. Hoda po vodi a da ne potone, kao da je zemlja. Sedei prekrtenih nogu leti po vazduhu poput ptice. Rukom dodiruje ak i Sunce i Mesec, tako je moan i snaan.
Svojim telom utie ak i na svetove Brame. On to moe da svedoi sam za sebe gde god da mu je poetak. Ukoliko eli, on uje -- uz pomo svoga boanskog sluha, proienog i superiornog ljudskom -- obe vrste zvukova: boanske i ljudske, bilo da su blizu ili daleko. On to moe da svedoi sam za sebe gde god da mu je poetak. Ukoliko eli, moe da pronikne u svest drugih bia, drugih pojedinaca, obujmivi ih svojom sveu. Prepoznaje um ispunjen strau kao um ispunjen strau. Prepoznaje um ispunjen odbojnou kao um ispunjen odbojnou. Prepoznaje um ispunjen obmanom kao um ispunjen obmanom. Ogranien um prepoznaje kao ogranien um i raspren um kao raspren um. Proiren um prepoznaje kao proiren um i neproiren um kao neproiren um. Prepoznaje napredan um [onaj koji jo nije na najvie nivou] kao napredan um i nenapredan um kao nenapredan um. Prepoznaje skoncentrisan um kao skoncentrisan um i neskoncentrisan um kao neskoncentrisan um. Prepoznaje osloboen um kao osloboen um i neosloboen um kao neosloboen um. On to moe da svedoi sam za sebe gde god da mu je poetak. Ukoliko eli, sea se svojih mnogobrojnih prolih ivota [bukvalno: prolih domova], to jest, jednog roenja, dva roenja, tri roenja, etiri, pet, deset, dvadeset, trideset, etrdeset, pedeset, sto, hiljadu, sto hiljada, mnogih eona skupljanja kosmosa, mnogih eona irenja kosmosa, mnogih eona skupljanja i irenja kosmosa [seajui se]: "Tada sam imao to ime, pripadao sam tom plemenu, tako sam izgledao. Takva mi je bila hrana, tako sam doivljavao zadovoljstvo i bol, takav je bio kraj moga ivota. Prelazei iz tog stanja, ponovo sam se pojavio tamo. A tamo sam imao ovo ime, pripadao sam tom plemenu, tako sam izgledao. Takva mi je bila hrana, tako sam doivljavao zadovoljstvo i bol, takav je bio kraj moga ivota. Prelazei iz tog stanja, ponovo sam se pojavio tamo." Tako se on sea mnotva svojih prolih ivota do u detalje. On to moe da svedoi sam za sebe gde god da mu je poetak.
Ukoliko eli, on vidi -- uz pomo svoga boanskog vida, proienog i superiornog ljudskom -- bia kako umiru i ponovo se raaju i prepoznaje ih kako su inferiorna i superiorna, lepa i runa, srena i nesrena u skladu sa svojom kammom. "Ova bia -- optereena loim ponaanjem telom, govorom i milju, koja su se rugala plemenitima, imala pogrena stanovita i postupala u skladu sa tim pogrenim stanovitima -- sa propau tela, posle smrti, ponovo su se rodila u podruju uskraenosti, na loem odreditu, u niim svetovima, u paklu. Ali bia -- koja su bila opskrbljena dobrim ponaanjem telom, govorom i milju, koja se nisu rugala plemenitima, koja su imala ispravna stanovita i postupala u skladu sa tim ispravnim stanovitima -- sa propau tela, posle smrti, ponovo su se rodila na dobrim odreditima, u nebeskom svetu." Tako -- uz pomo svoga boanskog vida, proienog i superiornog ljudskom -- on vidi bia kako umiru i ponovo se raaju i prepoznaje ih kako su inferiorna i superiorna, lepa i runa, srena i nesrena u skladu sa svojom kammom. On to moe da svedoi sam za sebe gde god da mu je poetak. Ukoliko eli, sa okonanjem mentalnih izliva, on boravi u stanju lienom izliva, osloboene svesti i osloboenog rasuivanja, i sve to mu je znano i oigledno upravo ovde i sada. On to moe da svedoi sam za sebe gde god da mu je poetak.
Beleka
1. Tradicionalni naslov ove sutte (Sangha sutta) nema nikakve veze sa njezinim sadrajem. Otuda joj je ovde dat novi naslov. [Natrag]
1/2/2003 www.geocities.com/budizam/canon/anguttara/an3-100a.html
AN III.103: Nimitta sutta
Anguttara nikaya III.100 - XI-XV
Nimitta sutta [1] Teme

Monah koji namerava da proisti svoj um s vremena na vreme bi trebalo da se vraa na tri teme: trebalo bi da se vraa na temu koncentracije, trebalo bi da se vraa na temu poletnosti, trebalo bi da se vraa na temu ravnodunosti. Ukoliko bi se monah koji namerava da proisti svoj um s vremena na vreme vraao samo na temu koncentracije, mogue je da bi njegov um postao sklon lenjosti. Ukoliko bi se vraao samo temi poletnosti, mogue je da bi njegov um postao sklon uznemirenosti. Ukoliko bi se vraao samo temi ravnodunosti, mogue je da njegov um ne bi bio na pravi nain koncentrisan da zaustavi stvaranje mentalnih neistoa. Ali kada se s vremena na vreme vraa na temu koncentracije, kada se s vremena na vreme vraa na temu poletnosti, kada se s vremena na vreme vraa na temu ravnodunosti, njegov um je elastian, prilagodljiv, bistar, a ne krhak. On je na pravi nain koncentrisan da zaustavi stvaranje mentalnih neistoa. Ba kao to zlatar ili zlatarev pomonik spremaju za topljenje zlata. Spremivi se,
file:///C|/budizam2007decembar/files/canon/anguttara/an03-100b.html (1 of 4) [10.2.2008 21:00:21]
oni zagrevaju posudu za topljenje. Poto su je zagrejali, hvataju maicama komad zlata i stavljaju ga u posudu. S vremena na vreme raspiruju ga, s vremena na vreme poprskaju ga vodom, s vremena na vreme paljivo ispituju komad. Ukoliko bi ga samo raspirivali, mogue je da bi zlato pregorelo. Ukoliko bi ga samo prskali vodom, mogue je da bi se zlato ohladilo. Ako bi ga samo paljivo ispitivali, mogue je da zlato ne bi bilo sasvim savreno. Ali ako ga s vremena na vreme raspiruju, s vremena na vreme ga poprskaju vodom, s vremena na vreme ga paljivo ispituju, zlato postaje prilagodljivo, kovljivo i sjajno. Ono nije krto i vrlo je pogodno za obradu. Tada, kakvu god vrstu ukrasa da zlatar zamisli -- pojas, minuu, ogrlicu ili zlatan lani -- zlato e posluiti toj svrsi. Na isti nain, monah koji namerava da proisti svoj um s vremena na vreme bi trebalo da se vraa na tri teme: trebalo bi da se vraa na temu koncentracije, trebalo bi da se vraa na temu poletnosti, trebalo bi da se vraa na temu ravnodunosti. Ukoliko bi se monah koji namerava da proisti svoj um s vremena na vreme vraao samo na temu koncentracije, mogue je da bi njegov um postao sklon lenjosti. Ukoliko bi se vraao samo temi poletnosti, mogue je da bi njegov um postao sklon uznemirenosti. Ukoliko bi se vraao samo temi ravnodunosti, mogue je da njegov um ne bi bio na pravi nain koncentrisan da zaustavi stvaranje mentalnih neistoa. Ali kada se s vremena na vreme vraa na temu koncentracije, kada se s vremena na vreme vraa na temu poletnosti, kada se s vremena na vreme vraa na temu ravnodunosti, njegov um je elastian, prilagodljiv, bistar, a ne krhak. On je na pravi nain koncentrisan da zaustavi stvaranje mentalnih neistoa. I tada, ka kojem god viem znanju da okrene svoj um da bi ga saznao i shvatio, moe da ga svedoi sam za sebe gde god da mu je poetak. Ukoliko eli, on moe upotrebiti mnogostruke natprorodne moi. Od jednog moe postati mnogostruk. Pojavljuje se, nestaje. Sa lakoom prolazi kroz zidove, utvrenja i planine kao da su brisan prostor. Ulazi i izlazi iz zemlje kao da je voda.
Hoda po vodi a da ne potone, kao da je zemlja. Sedei prekrtenih nogu leti po vazduhu poput ptice. Rukom dodiruje ak i Sunce i Mesec, tako je moan i snaan. Svojim telom utie ak i na svetove Brame. On to moe da svedoi sam za sebe gde god da mu je poetak. Ukoliko eli, on uje -- uz pomo svoga boanskog sluha, proienog i superiornog ljudskom -- obe vrste zvukova: boanske i ljudske, bilo da su blizu ili daleko. On to moe da svedoi sam za sebe gde god da mu je poetak. Ukoliko eli, moe da pronikne u svest drugih bia, drugih pojedinaca, obujmivi ih svojom sveu. Prepoznaje um ispunjen strau kao um ispunjen strau. Prepoznaje um ispunjen odbojnou kao um ispunjen odbojnou. Prepoznaje um ispunjen obmanom kao um ispunjen obmanom. Ogranien um prepoznaje kao ogranien um i raspren um kao raspren um. Proiren um prepoznaje kao proiren um i neproiren um kao neproiren um. Prepoznaje napredan um [onaj koji jo nije na najvie nivou] kao napredan um i nenapredan um kao nenapredan um. Prepoznaje skoncentrisan um kao skoncentrisan um i neskoncentrisan um kao neskoncentrisan um. Prepoznaje osloboen um kao osloboen um i neosloboen um kao neosloboen um. On to moe da svedoi sam za sebe gde god da mu je poetak. Ukoliko eli, sea se svojih mnogobrojnih prolih ivota (bukvalno: prolih domova), to jest, jednog roenja, dva roenja, tri roenja, etiri, pet, deset, dvadeset, trideset, etrdeset, pedeset, sto, hiljadu, sto hiljada, mnogih eona skupljanja kosmosa, mnogih eona irenja kosmosa, mnogih eona skupljanja i irenja kosmosa [seajui se]: "Tada sam imao to ime, pripadao sam tom plemenu, tako sam izgledao. Takva mi je bila hrana, tako sam doivljavao zadovoljstvo i bol, takav je bio kraj moga ivota. Prelazei iz tog stanja, ponovo sam se pojavio tamo. A tamo sam imao ovo ime, pripadao sam tom plemenu, tako sam izgledao. Takva mi je bila hrana, tako sam doivljavao zadovoljstvo i bol, takav je bio kraj moga ivota. Prelazei iz tog stanja, ponovo sam se pojavio
tamo." Tako se on sea mnotva svojih prolih ivota do u detalja. On to moe da svedoi sam za sebe gde god da mu je poetak. Ukoliko eli, on vidi -- uz pomo svoga boanskog vida, proienog i superiornog ljudskom -- bia kako umiru i ponovo se raaju i prepoznaje ih kako su inferiorna i superiorna, lepa i runa, srena i nesrena u skladu sa svojom kammom. "Ova bia -- opskrbljena loim ponaanjem telom, govorom i milju, koja su se rugala plemenitima, imala pogrena stanovita i postupala u skladu sa tim stanovitima -sa propau tela, posle smrti, ponovo su se rodila u podruju uskraenosti, na loem odreditu, u niim svetovima, u paklu. Ali ona bia -- koja su bila opskrbljena dobrim ponaanjem telom, govorom i milju, koja se nisu rugala plemenitima, koja su imala ispravna stanovita i postupala u skladu sa tim stanovitima -- sa propau tela, posle smrti, ponovo su se rodila na dobrim odreditima, u nebeskom svetu." Tako -- uz pomo svoga boanskog vida, proienog i superiornog ljudskom -- on vidi bia kako umiru i ponovo se raaju i prepoznaje ih kako su inferiorna i superiorna, lepa i runa, srena i nesrena u skladu sa svojom kammom. On to moe da svedoi sam za sebe gde god da mu je poetak. Ukoliko eli, sa okonanjem mentalnih izliva, on boravi u stanju lienom izliva, osloboene svesti i osloboenog rasuivanja, i sve to mu je znano i oigledno upravo ovde i sada. On to moe da svedoi sam za sebe gde god da mu je poetak.
Beleka 1. Tradicionalni naslov ove sutte (Samugatta sutta: Nastanak) nema nikakve veze sa njezinim sadrajem. Otuda joj je ovde dat novi naslov. [Natrag]
1/2/2003 www.geocities.com/budizam/canon/anguttara/an3-100b.html
AN III.110: Kuta sutta
Kuta sutta Krov

Tada domain Anatapindika ode do Blaenog i, stigavi, poklonivi mu se, sede sa strane. Dok je tako sedeo, Blaeni mu se obrati: "Domaine, kada je um nezatien, telesni postupci su takoe nezatieni, verbalni postupci su takoe nezatieni, mentalni postupci su takoe nezatieni. Kada su neiji telesni, verbalni i mentalni postupci nezatieni, tada njegovi telesni postupci bivaju zlovoljni, njegovi verbalni postupci bivaju zlovoljni, njegovi mentalni postupci bivaju zlovoljni. Kada neiji telesni postupci, verbalni postupci i mentalni postupci bivaju zlovoljni, tada njegovi telesni postupci... verbalni postupci... mentalni postupci postaju iskvareni. Kada neiji telesni potupci, verbalni postupci i mentalni postupci bivaju iskvareni, njegova smrt ne obeava mnogo, nain njegovog umiranja nije dobar. Ba kao kad je krov kue lo: Sleme krova je nezatieno, krovne grede su nezatiene, zidovi kue su nezatieni. Sleme krova... krovne grede... zidovi kue
AN III.110: Kuta sutta
postaju raskvaeni. Sleme krova... krovne grede... zidovi kue trunu. Na isti nain, kada je um nezatien, telesni postupci... verbalni postupci... mentalni postupci su takoe nezatieni... Tada telesni... verbalni... mentalni postupci bivaju zlovoljni... Tada telesni... verbalni... mentalni postupci postaju iskvareni. Kada neiji telesni potupci, verbalni postupci i mentalni postupci bivaju iskvareni, njegova smrt ne obeava mnogo, nain njegovog umiranja nije dobar. Ali, kada je um zatien, telesni postupci su takoe zatieni, verbalni postupci su takoe zatieni, mentalni postupci su takoe zatieni. Kada su neiji telesni, verbalni i mentalni postupci zatieni, tada njegovi telesni postupci, verbalni postupci i mentalni postupci ne bivaju zlovoljni. Kada neiji telesni postupci, verbalni postupci i mentalni postupci ne bivaju zlovoljni, tada njegovi telesni postupci... verbalni postupci... mentalni postupci ne postaju iskvareni. Kada neiji telesni potupci, verbalni postupci i mentalni postupci ne bivaju iskvareni, tada njegova smrt obeava mnogo, nain njegovog umiranja je dobar. Ba kao kad je krov kue dobar: Sleme krova je zatieno, krovne grede su zatiene, zidovi kue su zatieni. Sleme krova... krovne grede... zidovi kue ne postaju raskvaeni. Sleme krova... krovne grede... zidovi kue ne trunu. Na isti nain, kada je um zatien, telesni postupci... verbalni postupci... mentalni postupci su takoe zatieni... Tada telesni... verbalni... mentalni postupci ne bivaju zlovoljni... Tada telesni... verbalni... mentalni postupci ne postaju iskvareni. Kada neiji telesni potupci, verbalni postupci i mentalni postupci ne bivaju iskvareni, tada njegova smrt obeava mnogo, nain njegovog umiranja je dobar.
AN III.112: Pathamanidana sutta
Pathamanidana sutta Osnovni uzrok

Postoje, monasi, ova tri uzroka nastanka postupaka (kamma). Koja tri? Pohlepa (lobha) je uzrok postupka. Mrnja (dosa) je uzrok postupka. Obmanutost (moha) je uzrok postupka. Onaj postupak, monasi, koji je uinjen iz pohlepe, roen iz pohlepe, uzrok mu je pohlepa, nastao je iz pohlepe, taj je postupak tetan, taj je postupak vredan prekora, taj postupak za plod ima patnju, taj postupak vodi ka nastanku novih postupaka. Taj postupak ne vodi ka prestanku novih postupaka. Onaj postupak, monasi, koji je uinjen iz mrnje, roen iz mrnje, uzrok mu je mrnja, nastao je iz mrnje, taj je postupak tetan, taj je postupak vredan prekora, taj postupak za plod ima patnju, taj postupak vodi ka nastanku novih postupaka. Taj postupak ne vodi ka prestanku novih postupaka.
AN III.112: Pathamanidana sutta
Onaj postupak, monasi, koji je uinjen iz obmanutosti, roen iz obmanutosti, uzrok mu je obmanutost, nastao je iz obmanutosti, taj je postupak tetan, taj je postupak vredan prekora, taj postupak za plod ima patnju, taj postupak vodi ka nastanku novih postupaka. Taj postupak ne vodi ka prestanku novih postupaka. To su, monasi, tri uzroka nastanka postupaka. Postoje, monasi, ova tri uzroka nastanka postupaka. Koja tri? Odsustvo pohlepe je uzrok postupka. Odsustvo mrnje je uzrok postupka. Odsustvo obmanutosti je uzrok postupka. Onaj postupak, monasi, koji je uinjen iz odsutva pohlepe, roen iz odsustva pohlepe, uzrok mu je odsustvo pohlepa, nastao je iz odsustva pohlepe, taj je postupak koristan, taj je postupak vredan pohvale, taj postupak za plod ima sreu, taj postupak vodi ka prestanku novih postupaka. Taj postupak ne vodi ka nastanku novih postupaka. Onaj postupak, monasi, koji je uinjen iz odsustva mrnje, roen iz odsustva mrnje, uzrok mu je odsustvo mrnje, nastao je iz odsustva mrnje, taj je postupak koristan, taj je postupak vredan pohvale, taj postupak za plod ima sreu, taj postupak vodi ka prestanku novih postupaka. Taj postupak ne vodi ka nastanku novih postupaka. Onaj postupak, monasi, koji je uinjen iz odsutva obmanutosti, roen iz odsutva obmanutosti, uzrok mu je odsutvo obmanutosti, nastao je iz odsutva obmanutosti, taj je postupak koristan, taj je postupak vredan pohvale, taj postupak za plod ima sreu, taj postupak vodi ka prestanku novih postupaka. Taj postupak ne vodi ka nastanku novih postupaka. To su, monasi, tri uzroka nastanka postupaka.
1/11/2007
AN III.112: Pathamanidana sutta www.geocities.com/budizam/canon/anguttara/an3-112.html
AN III.123: Moneyya Sutta
Moneyya sutta Pronicljivost

Monasi, postoje tri vrste pronicljivosti. Koje tri? Pronicljivost s obzirom na telo, govor i misli. A ta je pronicljivost s obzirom na telo? Deava se da se monah uzdrava od ubijanja, uzdrava od krae, uzdrava od telesnog kontakta. To se naziva pronicljivou s obzirom na telo. A ta je pronicljivost s obzirom na govor? Deava se da se monah uzdrava od laganja, uzdrava od spletkarenja, uzdrava od uvreda, uzdrava od naklapanja. To se naziva pronicljivou s obzirom na govor? A ta je pronicljivost s obzirom na misli? Deava se da monah -- oslobodivi se mentalnih neistoa -- ostaje u stanju svesnosti i uvida, koje ne stvara nove neistoe, upoznavi to stanje i iskusivi ga ovde i sada. To se naziva
AN III.123: Moneyya Sutta
pronicljivou s obzirom na misli? To su tri vrste pronicljivosti. Mudrac telom, mudrac govorom, Mudrac i umom, bez novih neistoa: Za mudraca ispunjenog pronicljivou Kae se da je napustio sve -- bez ostatka.
AN III.128: Anuruddho sutta
Anuruddho sutta Za Anurudu

. . . Anuruddho posjeti Sariputu, pa mu ree: -- ivei u ovome svijetu, prijatelju Sariputo, ja mogu da proienim i nadljudskim, boanskim uvidom prozrem hiljadostruki sustav svjetova. Moja je snaga izdrljiva i nepokolebiva, panja mi je postojana i neporemeena, tijelo mi je smireno i neuzbueno. Duh mi je sabran i usredotoen. Pa ipak, uza sve to, duh mi nije osloboen od neistih taloga i tenji. -- Anurudo, tvoja je tvrdnja o uvidu u hiljadostruki sastav svjetova izraz tatine, a tvrdnja o izdrljivosti, nepokolebivosti (i ostalim sposobnostima) su izraz samovolje, dok ti je priznanje da nisi osloboen od neistih taloga izraz zabrinutosti. Dobro bi bilo kad bi se redovnik Anurudo rijeio tih svojstava, kad ne bi o njima razmiljao, kad bi usredotoio duh na stanje van dosega smrti. I doista, redovnik
AN III.128: Anuruddho sutta
Anurudo se nakon toga rijeio tih triju svojstava, nije im obraao panju, ... i tako je konano postigao duhovno usavrenje.
AN III.129: Katuviya Sutta
Katuviya sutta Trule

Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio blizu Varanasija u parku jelena u Isipatani. Tada rano izjutra Blaeni, obukavi svoj ogrta i uzevi zdelu, otide do Varanase da prosi hranu. Dok je tako prolazio kraj smokvinog drveta ugleda jednog monaha koji bee ushien svime to je isprazno, koji bee ushien spoljanjou stvari, sabranost mu bee slaba, budnost nedovoljna, koncentracija nedovoljna, um mu je skrenuo sa puta, njegovo sposobnosti ostale su bez kontrole. Videvi ga, Blaeni mu ree: "Monae, monae, ne dozovoli sebi da truli! Na onome ko sebi dozvoli da truli i smrdi poput leine, pre ili kasnije poinju muve da se roje i da ga napadaju!" Tada se monah -- opomenut ovim, podstaknut opomenom Blaenoga -- prizove pameti. I tako se Blaeni, poto je isprosio hranu u Varanasiju, posle obroka, vrativi se iz
proenja hrane, odratio monasima [i ispriao im ta se dogodilo]. Kada to bi izreeno, jedan monah ree Blaenome: "ta je, gospodine, truljenje? ta je smrad leine? A ta su muve?" "Pohlepa, monae, jeste truljenje. Zlovolja jeste smrad leine. Zlovoljne, tetne misli jesu muve. Na onome ko sebi dozvoli da truli i smrdi poput leine, pre ili kasnije poinju muve da se roje i da ga napadaju! Na onome na ijim oima i uima staraara nema, ija ula su neobuzdana, muve se roje: takav ostaje zavisan od strasti. Monah koji truli, koji smrdi smradom leine, daleko je od Neuslovljenoga. a nevolje su mu nagrada. Bilo da boravi u selu ili u divljini, ne uspevi da za sebe obezbedi smirenost, okruen je muvama. Ali oni koji su ispunjeni vrlinom, koji se raduju uvidu i spokojstvu, smireni, spavaju poput jagnjeta. Nijedna muva ne slee na njih."
AN III.133: Lekha Sutta
Lekha sutta Natpisi

"Monasi, na ovome svetu mogu se nai tri vrste ljudi. Koje tri? ovek nalik natpisu na steni, ovek nalik natpisu na zemlji, ovek nalik natpisu na vodi. A kakav je to ovek nalik natpisu na steni? Deava se da je neki ovek esto ljut i da ta ljutnja u njemu ostaje vrlo dugo. Ba kao to natpis na steni vetar i kia ne mogu lako da obriu, pa on traje jako dugo, na isti nain taj ovek je esto ljut i ta ljutnja u njemu ostaje vrlo dugo. On se naziva ovekom nalik natpisu na steni. A kakav je to ovek nalik natpisu na zemlji? Deava se da je neki ovek esto ljut, ali ta ljutnja u njemu ne ostaje vrlo dugo. Ba kao to natpis na zemlji vetar i kia mogu lako da obriu, pa on ne traje jako dugo, na isti nain taj ovek je esto ljut, ali ta ljutnja u njemu ne ostaje vrlo dugo. On se naziva ovekom nalik natpisu na zemlji.
AN III.133: Lekha Sutta
A kakav je to ovek nalik natpisu na vodi? Deava se da je neki ovek -- i kad mu se neko obrati grubim reima, srditim reima, neprijatnim reima -- ipak put simpatija, saoseanja i blagosti. Ba kao to natpis na vodi odmah nestaje i ne traje dugo, na isti nain taj ovek je -- i kad mu se neko obrati grubim reima, srditim reima, neprijatnim reima -- ipak put simpatija, saoseanja i blagosti. On se naziva ovekom nalik natpisu na vodi. To su tri vrste ljudi koje se mogu nai na ovome svetu."
AN III.134: Dhamma-niyama sutta
Dhamma-niyama sutta Nepromenljivost Dhamme

Ovako sam uo. jednom je prilikom Blaeni boravio kraj Savatija, u etinom gaju, u manastiru Anatapindike. Tu se on obrati monasima: "Monasi." "Da, gospodine", odgovorie mu monasi. A Blaeni ree: "Bilo da se Tathagata pojavljuje u svetu ili ne, ovo svojstvo postoji -- ta nepormenljivost Dhamme, taj poredak Dhamme: svi procesi su prolazni. A Tathagata direktno probuen za to, uvia to. Direktno probuen i uviajui to, on to i objavljuje, poduava, opisuje, izlae. On to otkriva, objanjava, ini razumljivim: svi procesi su prolazni. Bilo da se Tathagata pojavljuje u svetu ili ne, ovo svojstvo postoji -- ta nepormenljivost Dhamme, taj poredak Dhamme: svi procesi su izvor patnje.
AN III.134: Dhamma-niyama sutta
A Tathagata direktno probuen za to, uvia to. Direktno probuen i uviajui to, on to i objavljuje, poduava, opisuje, izlae. On to otkriva, objanjava, ini razumljivim: svi procesi su izvor patnje. Bilo da se Tathagata pojavljuje u svetu ili ne, ovo svojstvo postoji -- ta nepormenljivost Dhamme, taj poredak Dhamme: svi procesi su bez trajne sutine. A Tathagata direktno probuen za to, uvia to. Direktno probuen i uviajui to, on to i objavljuje, poduava, opisuje, izlae. On to otkriva, objanjava, ini razumljivim: svi procesi su bez trajne sutine." Tako ree Blaeni. A monasi, zadovoljni, obradovae se njegovim reima.
Rev. 16/7/2006 www.geocities.com/budizam/canon/majjhima/an3-134.html
AN IV.1: Anubuddha sutta
Anubuddha sutta Razumevanje

Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio u plemenu Vai, u selu Bhanda. Tu se on obrati monasima: "Monasi!" "Da, gospodine,"odgovorie monasi. A Blaeni nastavi: "Zbog nerazumevanja i neprodiranja u sutinu etiri stvari lutali smo i preporaali se tako dugo, i vi i ja. A koje su to etiri stvari? Zbog nerazumevanja i neprodiranja u sutinu plemenite vrline lutali smo i preporaali se tako dugo, i vi i ja. Zbog nerazumevanja i neprodiranja u sutinu plemenite koncentracije lutali smo i preporaali se tako dugo, i vi i ja.
AN IV.1: Anubuddha sutta
Zbog nerazumevanja i neprodiranja u sutinu plemenitog uvida lutali smo i preporaali se tako dugo, i vi i ja. Zbog nerazumevanja i neprodiranja u sutinu plemenitog izbavljenja lutali smo i preporaali se tako dugo, i vi i ja. Ali kada se razume i prodre u sutinu plemenite vrline... plemenite koncentracije... plemenitog uvida... plemenitog izbavljenja, tada je elja za preporaanjem unitena, staze ka preporaanju (elja i prijanjanje) okonane su, vie nema novog preporaanja." Tako ree Blaeni. Kada Takodoavi to izree, on -- Uitelj -- nastavi: Neprevazienu vrlinu, koncentraciju, uvid i izbavljenje: razmeo je Gotama, duhovni gorostas. Upoznavi ih iskustvom, Poduavao je monahe Dhammi -Probueni Uitelj to stigao je na kraj patnje i nespokoja, Onaj sa vizijim niim sputan.
Rev. 15/2/2004
AN IV.5: Anusota sutta
Anusota sutta Niz tok

"Ove etiri vrste ljudi je mogue nai na ovome svetu. Koje etiri? Onaj koji ide niz tok, onaj koji ide uz tok, onaj koji je blizu i onaj ko je preao bujicu, preao na drugu stranu, koji stoji na vrstom tlu, braman. A ko je taj koji ide niz tok? Ima sluajeva kada se neko preputa zadovoljstvima ula i ini loa dela. Za njega se kae da ide niz tok. A ko je taj koji ide uz tok? Ima sluajeva kada se neko ne preputa zadovoljstvima ula i ne ini loa dela. I mada se moe javiti bol, mada se moe javiti tuga, mada moe zaplakati, lica oblivenog suzama, on ivi svetakim ivotom koji je savren i proien. Za njega se kae da ide uz tok. A ko je taj koji je blizu? Ima sluajeva kada se neko potpuno oslobodi prve grupe od pet okova i bie preporoen [u Uzvienom boravitu], a tamo potpuno
nesputan, da se nikada vie ne vrati iz tog sveta. Za njega se kae da je blizu. A ko je taj ko je preao bujicu, preao na drugu stranu, koji stoji na vrstom tlu, braman. Ima sluajeva kada neko, uklanjanjem svih mentalnih neistoa, ulazi i ostaje u osloboenoj svesti i osloboenom uvidu, upoznao ih je i manifestovao za sebe ovde i sada. Za njega se kae da je preao bujicu, preao na drugu stranu, stoji na vrstom tlu, da je braman. To su etiri vrste ljudi je mogue nai na ovome svetu. Ljudi neobuzdani u ulnim zadovoljstvima, obuzeti strau, neotporni na e ula: takvi se vraaju za raanje i starenje, uvek iznova -zarobljeni eljom, niz tok plove. A oni prosvetljeni, s panjom dobro ustaljenom, ne povlauju ulima i slabostima, makar to i bol donosilo, i razbludnost naputaju. Takve nazivaju onima to idu uz tok.
Ko god, napustivi sasvim pet naina prljanja, jeste savren u ponaanju, tome sudbina nije da se vraa, jer vet je u svesnosti, vrlina proienih: takvog nazivaju onaj koji je blizu. U onome ko je, putem znanja, osobine uzviene i niske iskorenio, stigao im na kraj, tako da vie ne postoje: taj se naziva majstorom znanja, onim ko je proiveo svetaki ivot, stigao na kraj ovoga sveta, otiao na drugu obalu.
Rev. 1/3/2003
AN IV.10: Yoga sutta
Yoga sutta Jarmovi

"Monasi, postoje ove etiri vrste jarmova. Koje etiri? Jaram ulnosti, jaram nastajanja, jaram nazora i jaram neznanja. A kakav je to jaram ulnosti? Postoji sluaj kada neka osoba ne uvia, iako sve to postoji, nastanak, prestanak, zavodljivost, slabe strane i nain bega od ulnosti. Kada ona ne uvia, iako sve to postoji, nastanak, prestanak, zavodljivost, slabe strane i nain bega od ulnosti, tada je ona -- u pogledu objekta -- opsednuta ulnom strau, ulnim ushienjem, ulnom privlanou, ulnom zaslepljenou, ulnom ei, ulnom groznicom, ulnom opsednutou, ulnom udnjom. To je jaram ulnosti. A kakav je to jaram nastajanja? Postoji sluaj kada neka osoba ne uvia, iako sve to postoji, nastanak, prestanak, zavodljivost, slabe strane i nain bega od nastajanja. Kada ona ne uvia, iako sve to postoji, nastanak, prestanak,
zavodljivost, slabe strane i nain bega od nastajanja, tada je ona -- u pogledu stanja nastanjanja -- opsednuta strau za nastajanjem, ushienjem zbog nastajanja, privlanou prema nastajanju, zaslepljenou pred nastajanjem, ei za nastajanjem, groznicom za nastajanjem, opsednutou nastajanjem, udnjom za nastajanjem. To je jaram nastajanja. A kakav je to jaram nazora? Postoji sluaj kada neka osoba ne uvia, iako sve to postoji, nastanak, prestanak, zavodljivost, slabe strane i nain bega od nazora. Kada ona ne uvia, iako sve to postoji, nastanak, prestanak, zavodljivost, slabe strane i nain bega od nazora, tada je ona -- u pogledu nazora -- opsednuta strau za nazorima, ushienjem zbog nazora, privlanou prema nazorima, zaslepljenou pred nazorima, ei za nazorima, groznicom za nazorima, opsednutou nazorima, udnjom za nazorima. To je jaram nazora. A kakav je to jaram neznanja? Postoji sluaj kada neka osoba ne uvia, iako sve to postoji, nastanak, prestanak, zavodljivost, slabe strane i nain bega od neznanja. Kada ona ne uvia, iako sve to postoji, nastanak, prestanak, zavodljivost, slabe strane i nain bega od neznanja, tada je ona -- u pogledu neznanja-- opsednuta neznanjem. To je jaram ulnosti, jaram nastajanja, jaram nazora i jaram neznanja. Vezana za loe, nekorisna mentalna stanja -- koja prljaju, vode do daljega nastajanja, nesree, koja rezltiraju patnjom i nespokojstvom, kao i buduim roenjem, starou i smru -- za takvu osobu se kae da se nije oslobodila jarma. To su, dakle, etiri jarma. A postoje i etiri oslobaanja od jarma. Koja etiri? Oslobaanje od ulnosti, oslobaanje od nastajanja, oslobaanje od nazora i oslobaanje od neznanja. A kakvo je to oslobaanje od jarma ulnosti? Postoji sluaj kada neka osoba uvia, onako kako sve to postoji, nastanak, prestanak, zavodljivost, slabe strane i nain
bega od ulnosti. Kada ona uvia, onako kako sve to postoji, nastanak, prestanak, zavodljivost, slabe strane i nain bega od ulnosti, tada ona -- u pogledu objekta -nije opsednuta ulnom strau, ulnim ushienjem, ulnom privlanou, ulnom zaslepljenou, ulnom ei, ulnom groznicom, ulnom opsednutou, ulnom udnjom. To je oslobaanje od jarma ulnosti. A kakvo je to oslobaanje od jarma nastajanja? Postoji sluaj kada neka osoba uvia, onako kako sve to postoji, nastanak, prestanak, zavodljivost, slabe strane i nain bega od nastajanja. Kada ona uvia, onako kako sve to postoji, nastanak, prestanak, zavodljivost, slabe strane i nain bega od nastajanja, tada ona -- u pogledu stanja nastanjanja -- nije opsednuta strau za nastajanjem, ushienjem zbog nastajanja, privlanou prema nastajanju, zaslepljenou pred nastajanjem, ei za nastajanjem, groznicom za nastajanjem, opsednutou nastajanjem, udnjom za nastajanjem. To je oslobaanje od jarma nastajanja. A kakvo je to oslobaanje od jarma nazora? Postoji sluaj kada neka osoba uvia, onako kako sve to postoji, nastanak, prestanak, zavodljivost, slabe strane i nain bega od nazora. Kada ona uvia, onako kako sve to postoji, nastanak, prestanak, zavodljivost, slabe strane i nain bega od nazora, tada ona -- u pogledu nazora -nije opsednuta strau za nazorima, ushienjem zbog nazora, privlanou prema nazorima, zaslepljenou pred nazorima, ei za nazorima, groznicom za nazorima, opsednutou nazorima, udnjom za nazorima. To je oslobaanje od jarma ulnosti, jarma nastajanja, jarma nazora. A kakvo je to oslobaanje od jarma neznanja? Postoji sluaj kada neka osoba uvia, onako kako sve to postoji, nastanak, prestanak, zavodljivost, slabe strane i nain bega od est podruja ula. Kada ona uvia, onako kako sve to postoji, nastanak, prestanak, zavodljivost, slabe strane i nain bega od est podruja ula, tada ona -- u pogledu neznanja koje se odnosi na est podruja ula -- nije opsednuta neznanjem. To je oslobaanje od jarma ulnosti, jarma nastajanja, jarma nazora i jarma neznanja.
Odvojena od ravih, tetnih mentalnih stanja -- -- koja prljaju, vode do daljega nastajanja, nesree, koja rezltiraju patnjom i nespokojstvom, kao i buduim roenjem, starou i smru -- za takvu osobu se kae da se oslobodila jarma. "To su ta etiri jarma." Sputana jarmom ulnosti i jarmom nastajanja, sputana jarmom nazora, okruena neznanjem, bia lutaju, hrle ka ponovnom roenju i smrti. Ali oni koji razumevanju ulnost i jarama nastajanja -- potpuno -koji su zbacili jarama nazora i obestraeni su u pogledu neznanja, koji su skinuli sa sebe svaki jaram: takvi su -- neujarmljeni -sveti zaista,
Rev. 15/2/2004
AN IV.19: Agati sutta
Agati sutta Skretanje s puta

"Postoje ova etiri naina da se skrene s puta. Koja etiri? Neko skree s puta zbog elje. Drugi skree s puta zbog odbojnosti. Trei skree s puta zbog neznanja. etvrti skree s puta zbog straha. To su etiri naina da se skrene s puta." Ako zbog -elje, odbojnosti, neznanja, straha -prekri Dhammu, tvoja se estitost smanjuje, k'o Mesec kad proe utap.
AN IV.19: Agati sutta
Rev. 1/3/2003
AN IV.24: Kalaka sutta
Kalaka sutta Govor u Kalaka parku

Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio u Saketi, u Kalaka parku. Tu se on obrati monasima: "Monasi!" "Da, gospodine", odgovorie monasi. A Blaeni ree: "Monasi, ta god da postoji u ovom svetu -- sa njegovim devama, Marama i Braamma, njegovim pokolenjima asketa i svetenika, plemia i obinog sveta -- vidi se, uje, osea, razume, udi, promilja uz pomo razuma, to ja znam. ta god da se u kosmosu -- sa njegovim devama, Marama i Braamma, njegovim pokolenjima asketa i svetenika, plemia i obinog sveta -- vidi, uje, osea, razume, udi, promilja uz pomo razuma, to ja neposredno znam, to je neposredno uvideo Tathagata, ali u Tathagati [1] ono nema svoje uporite [2]. Ako bih rekao: 'Ja ne znam da li se ta god da postoji u kosmosu... vidi, uje,
osea, razume, udi, promilja uz pomo razuma', to bi bila la sa moje strane. Ako bih rekao: 'Ja i znam i ne znam da li se ta god da postoji u kosmosu... vidi, uje, osea, razume, udi, promilja uz pomo razuma', to bi bilo isto. Ako bih rekao: 'Ja niti znam niti ne znam da li se ta god da postoji u kosmosu... vidi, uje, osea, razume, udi, promilja uz pomo razuma', to bi bila moja pogreka. Tako, monasi, Tathagata kada vidi ono to se vidi ne konstruie nekakav [objekat kao] vien. On ne konstruie ni nevieno. On ne konstruie ni [objekat] koji e biti vien. On ne konstruie niti onoga ko vidi. Kada uje... Kada oseti... Kada saznaje ono to je saznatljivo, on ne konstruie nekakav [objekat kao] saznat. On ne konstruie ni nesaznato. On ne konstruie ni [objekat] koji e biti saznat. On ne konstruie niti onoga ko saznaje. Tako, monasi, Tathagata -- ostavi isti u odnosu na sve fenomene koje je mogue videti, uti, osetiti i saznati -- jeste "Takvost". I kaem vam: Ne postoji "Takvost" via ili sublimnija. Za bilo ta to se vidi, uje ili oseti i koje drugi istinitim smatraju, Onaj koji je Takav -- meu okovanima -ne bi nikada ustvrdio da je istinito, ak ni lano. Uvidevi jo unapred tu strelu kojom pokolenja bivaju probodena i ranjena --- 'Ja znam, ja vidim, upravo tako jeste!' -niega nema to bi Tathagatu raniti moglo."
Beleke 1. Tathagata, "Takodoavi", epitet kojim Buda sam sebe oznaava. [Natrag] 2. Tj., Tathagata o tome nije zauzeo bilo kakav stav. [Natrag]
Videti takoe: MN 2; MN 58; MN 63; MN 72; AN X.93; AN X.94; AN X.95; AN X.96; Ud I.10; Ud VIII.1.
AN IV.28: Ariya-vamsa sutta
Ariya-vamsa sutta Govor o tradicijama plemenitih

Ove etiri tradicije plemenitih -- izvorne, dugotrajne, uobiajene, drevne, nekrivotvorene, nekrivotvorene od samog poetka -- nisu podlone sumnji, nikada nee biti podlone sumnji i nita im ne mogu zameriti isposnici i svetenici. Koje etiri? Ima sluajeva kada je monah zadovoljan bilo kakvim starim ogrtaem. Hvali kad je neko zadovoljan bilo kakvim starim ogrtaem. Ne ini, radi boljeg ogrtaa, bilo ta neprilino i neprikladno. Ako ne dobije novo platno za ogrta, on nije uznemiren. Ako ga dobije, ne vezuje se za njega, nije njime opinjen, uvia opasnosti (od vezivanja za njega) i uvia kako sve to da izbegne. On ne uzdie sebe na osnovu toga to je zadovoljan bilo kakvim starim ogrtaem, niti kudi druge. U svemu tome je vet, energian, budan i sabran. Za takvog se monaha, monasi, kae da vrsto stoji na drevnim, izvornim tradicijama plemenitih.
Sem toga, monah je zadovoljan bilo kakvom hranom koju je isprosio. Hvali kad je neko zadovoljan bilo kakvom hranom koju je isprosio. Ne ini, radi bolje hrane, bilo ta neprilino i neprikladno. Ako ne dobije hranu, on nije uznemiren. Ako je dobije, ne vezuje se za nju, nije njome opinjen, uvia opasnosti (od vezivanja za nju) i uvia kako sve to da izbegne. On ne uzdie sebe na osnovu toga to je zadovoljan bilo kakvom hranom koju je isprosio, niti kudi druge. U svemu tome je vet, energian, budan i sabran. Za takvog se monaha, monasi, kae da vrsto stoji na drevnim, izvornim tradicijama plemenitih. Sem toga, monah je zadovoljan bilo kakvim prenoitem. Hvali kad je neko zadovoljan bilo kakvim prenoitem. Ne ini, radi boljeg prenoita, bilo ta neprilino i neprikladno. Ako ne dobije prenoite, on nije uznemiren. Ako ga dobije, ne vezuje se za njega, nije njime opinjen, uvia opasnosti (od vezivanja za njega) i uvia kako sve to da izbegne. On ne uzdie sebe na osnovu toga to je zadovoljan bilo kakvim prenoitem, niti kudi druge. U svemu tome je vet, energian, budan i sabran. Za takvog se monaha, monasi, kae da vrsto stoji na drevnim, izvornim tradicijama plemenitih. Sem toga, monah nalazi zadovoljstvo i ushienje u razvijanju (povoljnih mentalnih stanja). nalazi zadovoljstvo i ushienje u naputanju (tetnih mentalnih stanja). On ne uzdie sebe na osnovu toga to nalazi zadovoljstvo u razvijanju i naputanju, niti kudi druge. U svemu tome je vet, energian, budan i sabran. Za takvog se monaha, monasi, kae da vrsto stoji na drevnim, izvornim tradicijama plemenitih. To su etiri tradicije plemenitih -- izvorne, dugotrajne, uobiajene, drevne, nekrivotvorene, nekrivotvorene od samog poetka -- nisu podlone sumnji, nikada nee biti podlone sumnji i nita im ne mogu zameriti isposnici i svetenici. Sem toga, monah opremljen sa te etiri tradicije plemenitih, ako ivi na istoku, pobeuje nezadovoljstvo i nije pobeen nezadovoljstvom. Ako ivi na zapadu... na severu... na jugu, pobeuje nezadovoljstvo i nije pobeen nezadovoljstvom. A
zato je to tako? Zato to se mudrac podjednako odnosi i prema zadovoljstvu i prema nezadovoljsvu. Tako ree Blaeni. To izrekavi, on nastavi: Nezadovoljstvo ne pobeuje prosvetljenoga. Nezadovoljstvo ga ne titi. On pobeuje nezadovoljstvo zato to pred njom poklekao nije. Napustivi svako delovanje, ta mu se moe na putu ispreiti? Nalik ukrasu od istog zlata, Ko na njemu i jednu mrlju nai moe? ak i boanstva njega hvale, ak i Brahma njega hvali.
Videti takoe: AN VIII.30; AN X.71.

Rev. 15/2/2004
AN IV.32: Sangaha sutta
Sangaha sutta Veze zajednitva

"etiri su osnove za veze zajednitva. Koje etiri? Velikodunost, ljubazne rei, pomaganje, doslednost. To su etiri osnove za veze zajednitva." Velikodunost, ljubazne rei, pomaganje i doslednost u dogaajima, u skladu sa onim to je prikladno u svakoj situaciji, u svakoj situaciji. Te veze zajednitva [funkcioniu] u ovome svetu poput klina to dri tokove na zaprezi. Ali ako tih veza zajednitva nema, majka nee dobiti ast i potovanje koje joj dete duguje, niti e otac dobiti
AN IV.32: Sangaha sutta
ono to mu njegovo dete duguje. No, zato to mudri potuju te veze zajednitva, oni stiu veliinu i hvaljeni bivaju.
Rev. 1/3/2003
AN IV.37: Aparihani Sutta
Aparihani sutta Bez nazadovanja

"Posudujui etiri osobine, monah ne moe da nazaduje i na pragu je osloboenja. Koje etiri? Ima sluajeva kada je monah usavren u vrlini, straari na vratima ula, umeren je u jelu i predan sabranosti. A kada je monah usavren u brlini? Ima sluajeva kada monah estit. ivi obuzdan u skladu sa pravilima Patimokkhe, usavren u ponaanju i delovanju. On sebe veba, u skladu sa pravilima, uviajui opasnost i u najmanjem prekraju. Tada je monah usavren u vrlini. A kako monah straari na vratima ula? Ima sluajeva kada monah, videvi okom neki oblik, ne posee za bilo kojom formom ili varijacijom putem koje bi -- ako ne bi obuzdavao svoje ulo vida -- loe, tetne osobine kao to su pohlepa ili
uznemirenost mogli da ga spopadnu. On se veba u obuzdavanju. Straari nad ulom vida. Postie obuzdanost u pogledu sposobnosti vida. uvi uhom neki zvuk... Osetivi nose neki miris... Osetivi jezikom neki ukus... Shvativi umom neku ideju ne posee za bilo kojom formom ili varijacijom putem koje bi -- ako ne bi obuzdavao svoje ulo uma -- loe, tetne osobine kao to su pohlepa ili uznemirenost mogli da ga spopadnu. On se veba u obuzdavanju. Straari nad ulom uma. Postie obuzdanost u pogledu sposobnosti uma. Tako monah straari na vratima ula. A kako je monah umeren u jelu? Ima sluajeva kada monah, smatrajui to primerenim, uzima hranu, ne iz zabave, ne kao stimulans, ne radi debljanja, ni radi lepote, ve jednostavno radi preivljavanja i odravanja ovoga tela, okonavanja bolesti, kao potporu svetakom iotu, razmiljajui ovako: 'Unitiu staro oseanje [gladi] i neu stvoriti novo oseanje [prejedenosti]. Tako u odrati sebe u ivotu, neu sebe izloiti prekoru i iveti u miru.' Tako je monah umeren u jelu. A kako je monah predan sabranosti? Ima sluajeva kada monah tokom danas, sedei i idui tamo-amo, isti svoj um od bilo kojih sastojaka koji ga ometaju. Tokom prve treine noi [od sumraka do 10], sedei i idui tamo-amo, isti svoj um od bilo kojih sastojaka koji ga ometaju. Tokom druge treine noi [od 10 do 2], legavi na desnu stranu, zauzima lavovski poloaj, jedna stopa na drugoj, sabran, paljiv, uma usmerenog na ustajanje [ili im se probudi ili u unapred odreeno vreme]. Tokom poslednje treine noi [od 2 do zore] sedei i idui tamo-amo, isti svoj um od bilo kojih sastojaka koji ga ometaju. Tako je monah predan sabranosti. Posudujui ove etiri osobine, monah ne moe da nazaduje i na pragu je
osloboenja Monah ustaljen u vrlini, ula obuzdanih, umeren u jelu i predan budnosti: ivei tako marljivo, dan i no, neumoran, razvija povoljne osobine da jaram sa sebe zbaci. Monah privren paljivosti, uviajui opasnost u nepaljivosti ne moe da nazaduje i na pragu je osloboenja.
Rev. 15/2/2004
AN IV.41: Samadhi sutta

"Monasi, postoji etiri vrste razvijanja koncentracije. Koje etiri? Postoji koncentracija koja, kada se razvija i neguje, vodi do prijatnog boravka ovde i sada. Postoji koncentracija koja, kada se razvija i neguje, vodi do sticanja znanja i uvida. Postoji koncentracija koja, kada se razvija i neguje, vodi do sabranosti i budnosti. Postoji koncentracija koja, kada se razvija i neguje, vodi do okonanja mentalnih izliva. A koje to razvijanje koncentracije koje, kada se razvija i neguje, vodi do prijatnog boravka sada i ovde? Deava se da monah, napustivi objekte ula, napustivi nekorisne stvari, ulazi u prvo zadubljenje, nastalo iz odvojenosti, zdrueno sa zamiljanjem i razmiljanjem i ispunjeno prijatnou i radou. Poto se oslobodio zamiljanja i razmiljanja i postigao unutranju smirenost i jedinstvo uma, ulazi on u stanje osloboeno zamiljanja i razmiljanja, u drugo zadubljenje, nastalo iz koncentracije i ispunjeno prijatnou i radou.Poto je nestala prijatnost, boravi
on u ravnodunosti, sabran i svestan, pa telesno doivljava ono zadovoljstvo koje plemenita bia izraavaju reima? 'Srean ovek ispunjen ravnodunou i sabranou'; tako on ulazi u tree zadubljenje. Poto je napustio zadovoljstvo i bol i kroz iezavanje dotadanje radosti i alosti, ulazi on u stanje iza zadovoljstva i bola, u etvrto zadubljenje, koje je proieno ravnodunou i sabranou. To je razvijanje koncentracije koje, kada se razvija i neguje, vodi do prijatnog boravka sada i ovde. A koje to razvijanje koncentracije koje, kada se razvija i neguje, vodi do sticanja znanja i uvida? Deava se da monah prati opaanje svetlosti i dosledan je u opaanju doba dana [u bilo koje doba dana]. Dan je [za njega] isto to i no, no je isto to i dan. Uz pomo svesnosti, prijemive i neometane, on razvija blistavost svog uma. To je razvijanje koncentracije koje, kada se razvija i neguje, vodi do sticanja znanja i uvida. A koje to razvijanje koncentracije koje, kada se razvija i neguje, vodi do sabranosti i budnosti? Deava se da monah zna oseanja kada se javljaju, zna ih dok traju, zna ih kada prestaju. Zna opaaje kada se javljaju, zna ih dok traju, zna ih kada prestaju. Zna misli kada se javljaju, zna ih dok traju, zna ih kada prestaju. To je to razvijanje koncentracije koje, kada se razvija i neguje, vodi do sabranosti i budnosti. A koje to razvijanje koncentracije koje, kada se razvija i neguje, vodi do prestanka mentalnih izliva? Deava se da monah ostaje fokusiran na nastajanje i nestajanje u pogledu pet sastojaka bia. "To je oblik, to mu je nastanak, to mu je prestanak. To oseaj, to mu je nastanak, to mu je prestanak. To su izrazi volje, to im je nastanak, to im je prestanak. To je svest, to joj je nastanak, to joj je prestanak." To je to razvijanje koncentracije koje, kada se razvija i neguje, vodi do prestanka mentalnih izliva. To su etiri vrste razvijanja koncentracije
U vezi sa ovim sam u Pitanjima mladog brahmana Punjaka [Sn V.3] rekao: Ko u svetu prozre uspon i pad, koga ne potresa nita na svetu, ko je stian, razbistren, nepomuen pohlepom, svladao je roenjeistarost."
Rev. 15/10/2001
AN IV.42: Paha Sutta
Panha sutta Pitanja

"Postoje etiri naina da se odgovori na pitanje. Koja etiri? Ima pitanja na koja treba odgovoriti kategorino [konkretno sa da, ne, ovako, onako]. Ima pitanja na koja treba odgovoriti analitiki [definiui ili redefiniui pojmove]. Ima pitanja na koja treba odgovoriti protivpitanjem. Ima pitanja koja treba odloiti sa strane. To su etiri naina da se odgovori na pitanje. Prvi kategoriki odgovor, potom analitiki, trei je protivpitanje, a etvrti odgovor je utnja Za svakog monaha koji zna ta je ta, u skladu sa Dhammom kae se da je vet sa etiri vrste pitanja:
AN IV.42: Paha Sutta
teko ga je prevazii, teko poraziti, znalca je u raspravi teko pobediti. On zna ta je vredno, a ta ne, brz u proceni i jednog i drugog, takav odbacuje bezvredno, dri se vrednog. Takav se naziva onim koji je uvideo ta vredno je, razboritim, mudrim.
Videti takoe: MN 58; MN 72; SN XLIV.10; AN X.96.

Rev. 15/2/2004
AN IV-45: Rohitassa sutta
Rohitassa sutta Govor Rohitasi

Jednom je prilikom Blaeni boravio kraj Savatija, u etinom gaju, u manastiru Anatapindike. Tada Rohitasa, boiji sin, u pola noi, blestav tako da obasja itav etin gaj, otide do Blaenog. Stigavi, poklonivi se Blaenom, stade sa strane. Dok je tako stajao, obrati se Blaenome: "Je li mogue putujui, gospodine, upoznati, videti ili dostii drugi kraj sveta, gde nema roenja, starosti, umiranja, nestajanja i ponovnog roenja?" "Ja kaem, prijatelju, da putujui nije mogue upoznati, videti ili dostii drugi kraj sveta, gde nema roenja, starosti, umiranja, nestajanja i ponovnog roenja." "Zapanjujue je, gospodine, i uasno koliko je istinito to to ree Blaeni: 'Ja kaem, prijatelju, da putujui nije mogue upoznati, videti ili dostii drugi kraj sveta, gde nema roenja, starosti, umiranja, nestajanja i ponovnog roenja.' Nekada sam bio prorok po imenu Rohitasa, uenik Bhode, monog hodaa. Brzina
mi bee takva kao kad snani strelac -- dobro obuen, iskusne ruke, dobar niandija -- odapne strelu meu palmove senke. Korak mi se protezao onoliko koliko je istono more daleko od zapadnog. U meni, obdarenom takvom brzinom, tako dugakim korakom, pojavila se elja: Otii u na kraj sveta. I tako sam -stogodinji ivot, ivot od stotinu leta -- proveo putujui stotinu godina -- izuzev vremena utroenog na jelo, pijenje, vakanje i gutanje, mokrenje i pranjenje creva, kao i na spavanje da bih pobedio umor -- ali nisam stigao na kraj sveta. I umro sam na tom putu. Zato je zapanjujue, gospodine, i uasno koliko je istinito to to ree Blaeni: 'Ja kaem, prijatelju, da putujui nije mogue upoznati, videti ili dostici drugi kraj sveta, gde nema roenja, starosti, umiranja, nestajanja i ponovnog roenja." [Kad ovo bi reeno, Blaeni odgovori:] "Ja kaem, prijatelju, da putujui nije mogue upoznati, videti ili dostii drugi kraj sveta, gde nema roenja, starosti, umiranja, nestajanja i ponovnog roenja. Ali u isto vreme, ne tvrdim da je mogue dokrajiti patnju a da se ne dosegne kraj sveta, nego ukazujem na to da je upravo u ovom telu, iji je uzrast ogranien, a spoznaja oskudna, sadran svet, pojava sveta, dokonanje sveta i put koji vodi dokonanju sveta. Putujui se nee nikad stii svetu do kraja; a dok se ne stigne do kraja sveta, nema reenja patnje. Zato mudar znalac sveta oskudnou ivota dokonava svet; Mirujui spoznaje kraj sveta i smiruje elju, i za ovim svetom i za onim svetom. Nikad se putovanjem dostii nee kraj ovoga sveta -nikad. Ali, bez stizanja na kraj ovog sveta nema izbavljenja od patnje i nespokoja.
Zato, istinski mudrac, znalac u pogledu ovoga sveta, znalac u pogledu kraja ovoga sveta, proivevi svetaki zivot, smiren, upoznavi kraj sveta, ne udi ni za ovim svetom niti za bilo kojim drugim.
Upakkilesa sutta Prepreke

etiri su prepreke Suncu i Mesecu, zbog kojih Sunce i Mesec kada su njima zaklonjeni ne sijaju, ne svetle, ne blistaju. Koje etiri? Oblaci su, monasi, prepreke Suncu i Mesecu, zbog kojih Sunce i Mesec kada su njima zaklonjeni ne sijaju, ne svetle, ne blistaju. Magla je, monasi, prepreka Suncu i Mesecu, zbog koje Sunce i Mesec kada su njome zaklonjeni ne sijaju, ne svetle, ne blistaju. Dim je, monasi, prepreka Suncu i Mesecu, zbog koje Sunce i Mesec kada su njime zaklonjeni ne sijaju, ne svetle, ne blistaju. Pomraenje je, monasi, prepreka Suncu i Mesecu, zbog koje Sunce i Mesec kada su njome zaklonjeni ne sijaju, ne svetle, ne blistaju. To su etiri prepreke Suncu i Mesecu, zbog kojih Sunce i Mesec kada su njima zaklonjeni ne sijaju, ne svetle, ne blistaju. Isto tako, monasi, postoje etiri neistoe u asketama i bramanima zbog kojih neki askete i bramani kada su njima uprljani ne sijaju, ne svetle, ne blistaju. Koje etiri?
Ima, monasi, asketa i bramana koji piju rakiju i vino, ne uzdravaju se od alkohola. To je, monasi, prva neistoa u asketama i bramanima zbog koje neki askete i bramani kada su njome uprljani ne sijaju, ne svetle, ne blistaju. Ima, monasi, asketa i bramana koji se uputaju u seksualni odnos, ne uzdravaju se od seksualnog odnosa. To je, monasi, druga neistoa u asketama i bramanima zbog koje neki askete i bramani kada su njome uprljani ne sijaju, ne svetle, ne blistaju. Ima, monasi, asketa i bramana koji primaju zlato i srebro, ne uzdravaju se od primanja zlata i srebra. To je, monasi, trea neistoa u asketama i bramanima zbog koje neki askete i bramani kada su njome uprljani ne sijaju, ne svetle, ne blistaju. Ima, monasi, asketa i bramana koji ive izdravajui se na nedoputen nain [1], ne uzdravaju se od pogrenog ivljenja. To je, monasi, etvrta neistoa u asketama i bramanima zbog koje neki askete i bramani kada su njome uprljani ne sijaju, ne svetle, ne blistaju. Zaista, monasi, ovo su etiri neistoe u asketama i bramanima zbog kojih neki askete i bramani kada su njima uprljani ne sijaju, ne svetle, ne blistaju. Neki askete i bramani, pohlepom i mrnjom opijeni, neznanjem obuzeti, prijatnim oblikom se ushiuju. Piju rakiju i vino, u seksualne odnose se uputaju, zaslepljeni primaju srebro i zlato i, sebe hrane pogrenim delima. Kako srodnik Sunca ree, to su neistoe zbog kojih neke askete i bramani ne sijaju, ne blistaju.
Mrakom obavijeni, robovi elje to za ivotom jure, groblja pune i za novim roenjem eznu.
Beleka [1] Bave se poslovima koji nisu su u Budino vreme smatrani nedostojnima za askete i bramane, kao to je proricanje sudbine, odreivanje povoljnog mesta gde e neko izgraditi kuu, davanje prognoze kralju o uspehu ratnog pohoda, blagosiljanje vojske itd. [Natrag]
Rev. 1/11/2007
AN IV-55: Samajivina sutta
Samajivina sutta ivot u skladu

Jednom je Blaeni boravio meu Bhagama, u Jelenjem parku Bhesakala gaja, blizu Krokodilovog lovita. Onda rano izjutra Blaeni obue svoj ogrta i nosei zdelu za proenje hrane zaputi se ka domu domaina, Nakulinog oca. Kad je stigao, sede na unapred pripremljeno sedite. Onda Nakulin otac i Nakulina majka izaoe pred Blaenoga i, stavi pred njega i poklonivi se tri puta, sedoe sa strane. Dok su tako sedeli, Nakulin otac ree Blaenome: "Gospodine, jo od kad je Nakulina majka kao mlada devojka bila dovedena kod mene [da mi bude ena], u vreme kad sam i ja bio mladi, nisam primetio da sam joj bio ikada neveran, ak ni u mislima, a kamoli telesno. Mi elimo da vidimo jedno drugo ne samo u ovom ivotu, ve isto tako i u buduem." A Nakulina majka ree Blaenome: "Gospodine, jo od kad sam kao mlada devojka bila dovedena kod Nakule [da mu budem ena], u vreme kad je i on bio mladi, nisam primetila da sam mu bila ikada neverna, ak ni u mislima, a kamoli telesno.
AN IV-55: Samajivina sutta
Mi elimo da vidimo jedno drugo ne samo u ovom ivotu, ve isto tako i u buduem." [Blaeni ree:] "Ako i mu i ena ele da vide jedno drugo ne samo u ovom ivotu, ve isto tako i u buduem, trebalo bi da budu u skladu [jedno s drugim] po svojim uverenjema, u skladu po velikodunosti i u skladu po uvidu. Tada e oni videti jedno drugo ne samo u ovom ivotu, ve isto tako i u buduem." Mu i ena, njih dvoje ispunjeni uverenjem, ispunjeni odgovornou, obuzdani, ivei u skladu sa Dhammom, obraajui se jedno drugom reima roenim iz ljubavi: oni od toga imaju mnogostruku korist. Njih eka blaenstvo. Neprijatelji su im obeshrabreni kad oboje su ispunjeni vrlinom. Poto su sledili Dhammu u ovome svetu, drei se pravila i prakse, uivaju zatim u svetu bogova, obasuti uitkom koji zasluie.
Rev. 5/7/2003
AN IV-49: Suppavasa sutta
Suppavasa sutta Govor Supavasi

Jednom je prilikom je Blaeni boravio meu narodom Kolija, u trgovakog gradu po imenu Saenela. Onda rano izjutra Blaeni, obukavi svoj ogrta i uzevi prosjaku zdelu, otide do Supavase, keri iz plemena Kolija. Kad je tamo stigao, sede na unapred pripremljeno sedite. Onda Supavasa, ki iz plemena Kolija, svojim rukama poslui Blaenom ukusnom hranom i piem. Kada je Blaeni dovoljno pojeo i svoju zdelu sa strane odloio, onda Supavasa sede sa strane. Dok je tako sedela sa strane, Blaeni joj ovako ree: "Supavaso, kada plemenita sledbenica nekome daruje hranu, ona time onome ko to prima daruje etiri stvari. Koje etiri? Daje mu ivot, daje mu zdravlje, daje mu zadovoljstvo, daje mu snagu. Zaista, dajui ivot ona i sama dobija ivot, bilo
AN IV-49: Suppavasa sutta
meu bogovima, bilo meu ljudima. [1] Dajui zdravlje ona i sama dobija zdravlje, bilo meu bogovima, bilo meu ljudima. Dajui zadovoljstvo ona i sama dobija zadovoljstvo, bilo meu bogovima, bilo meu ljudima. Dajui snagu ona i sama dobija snagu, bilo meu bogovima, bilo meu ljudima. Kada plemenita sledbenica nekome daruje hranu, ona time onome ko to prima daruje ove etiri stvari. Dobro pripremljenu hranu dajui, istu i ukusnu, Usavrenome, na dobar put izlazimo, Znalac svetova to hvali, kao najveu zaslugu, jer time razgonimo sebinost i mesto na nebu obezbeujemo.
[1] To znai da svojim darivanjem akumulira povoljnu kammu, dakle ujedno daruje i sebi sve te etiri stvari u ovom i u sledeem ivotu, bilo da se preporodi u nebeskom svetu ili u svetu ljudi. [Natrag]
Rev. 1/11/2007
AN IV-62: Anana sutta
Anana sutta Bez dugova

Onda domain Anatapindika otide do Blaenoga i, stigavi i poklonivi mu se, sede sa strane. Dok je tako sedeo Blaeni mu ree: "Postoje ove etiri vrste blaenstva koje domain napustivi ulnu elju moe postii u pravo vreme, u pravoj prilici. Koje etiri? Blaenstvo posedovanja, blaenstvo [korienja] imetka, blaenstvo neimanja dugova, blaenstvo estitosti. A ta je to blaenstvo posedovanja? Ima sluajeva kada sin iz dobre porodice zaradi imetak zahvaljujui sopstvenom naporu i preduzimljivosti, uvea ga snagom sopstvenih ruku i znojem sopstvenog ela, prvi imetak na prvi nain steen. Kada pomisli: 'Zaradio sam imetak zahvaljujui sopstvenom naporu i preduzimljivosti, uveao sam ga snagom sopstvenih ruku i znojem sopstvenog ela, prvi imetak na prvi nain steen', on doivljava blaenstvo, on doivljava radost. To se naziva blaenstvom posedovanja.
A ta je to blaenstvo [korienja] imetka? Ima sluajeva kada sin iz dobre porodice zaradi imetak zahvaljujui sopstvenom naporu i preduzimljivosti, uvea ga snagom sopstvenih ruku i znojem sopstvenog ela, prvi imetak na prvi nain steen, te se onda od njega rastaje i stie zasluge. Kada pomisli: 'Koristim imetak zaraen zahvaljujui sopstvenom naporu i preduzimljivosti, uvean snagom mojih ruku i znojem moga ela, prvi imetak na prvi nain steen, te se od njega rastajem i stiem zasluge', on doivljava blaenstvo, on doivljava radost. To se naziva blaenstvom [korienja] imetka. A ta je to blaenstvo neimanja dugova? Ima sluajeva kada sin iz dobre porodice nikome nita ne duguje, ni malo ni mnogo, nikome ba ni najmanji dug. Kada pomisli: 'Nikome nita ne dugujem, ni malo ni mnogo, nikome ba ni najmanji dug', on doivljava blaenstvo, on doivljava radost. To se naziva blaenstvom neimanja dugova. A ta je to blaenstvo estitosti? Ima sluajeva kada je sin iz dobre porodice ispunjen estitou telesnih postupaka, estitou verbalnih postupaka, estitou mentalnih postupaka. Kada pomisli: 'Ispunjen sam estitou telesnih postupaka, estitou verbalnih postupaka, estitou mentalnih postupaka', on doivljava blaenstvo, on doivljava radost. To se naziva blaenstvom estitosti. To su etiri vrste blaenstva koje domain napustivi ulnu elju moe postii u pravo vreme, u pravoj prilici." Znajui blaenstvo neimanja dugova i pomislivi na blaenstvo posedovanja, uivajui u blaenstvu imetka, smrtnik tada zadobija jasan uvid. Videi jasno -- mudrac -on zna obe strane: da sva ta blaenstva nisu vredna ni hiljaditi deo
blaenstva estitosti.
Rev. 5/7/2003
AN IV-67: Ahina sutta
Ahina sutta Zmija

Beleka prevodioca na engleski (Thanissaro Bhikkhu): Ovo je jedna od maloprojnih zatitnih arolija pomenutih u Pali kanonu, koje je Buda izriito odobrio monasima (druga arolija, takoe doputena za monahe, sadrana je u DN 32). Obratite panju da se kae kako snaga arolije dolazi ne od rei, ve od uma ispunjenog blagonaklonou koji prati njeno izgovaranje. Ona se tako razlikuje od arolija poduavanih u kasnijim oblicima budizma, gde se tvrdi da rei same po sebi sadre mo.
Jednom je prilikom Blaeni boravio blizu Savatija, u etinom gaju, u hramu Anatapindike. A u to vreme je u Savatiju umro neki monah poto ga je ujela zmija. Onda velika grupa monaha otide do Blaenoga i, stigavi i poklonivi mu se, sede sa strane. Dok su tako sedeli, obratie mu se: "Gospodine, malopre je u Savatiju
umro jedan monah poto ga je ugrizla zmija." "Onda je izvesno, monasi, da um tog monaha nije bio proet blagonaklonou prema etiri kraljevske zmijske loze. Jer da je um tog monaha bio proet blagonaklonou prema etiri kraljevske zmijske loze, ne bi umro od zmijskog ujeda. A koje su to etiri loze? Virupaka kraljevska zmijska loza,[1] Erapata kraljevska zmijska loza, abjaputa kraljevska zmijska loza i Kanhagotamaka kraljevska zmijska loza. Sigurno je da um tog monaha nije bio proet blagonaklonou prema etiri kraljevske zmijske loze. Jer da je um tog monaha bio proet blagonaklonou prema etiri kraljevske zmijske loze, ne bi umro od zmijskog ujeda. Doputam vam monasi da na sledei nain svoj um promete blagonaklonou prema te etiri kraljevske zmijske loze, radi svoje zatite, svoje sigurnosti i svoga ouvanja." Oseam blagonaklonost prema Virupakama, blagonaklonost prema Erapatama, blagonaklonost prema abjaputama, blagonaklonost prema Kanhagotamakama. Oseam blagonaklonost prema gmizavcima, blagonaklonost prema dvonocima, blagonaklonost prema etvoronocima, blagonaklonost prema mnogonocima. Neka mi gmizavci ne uine nita naao. Neka mi dvonoci ne uine nita naao. Neka mi etvoronoci ne uine nita naao. Neka mi mnogonoci ne uine nita naao. Neka sva bia, sva dahom obdarena bia,
-- bez ijednog izuzetka -prati dobra srea. Neka nijedno od njih ne uini nita ravo. Beskrajan je Buda, beskrajna je Dhamma. Beskrajna je Sangha. Granica postoji za ova bia: zmije, korpione, insekte, paukove, gutere i pacove. Ovime sam se zatitio, ovime sam sebi zaklon napravio. Neka ova bia budu podalje od mene. Potovanje iskazujem Blaenome, potovanje prema sedmorici potpuno probuenih.[2]
Beleke 1. Virupake su gospodari naga, demona, povezanih sa zapadnom etvrtinom sveta (videti DN 20). Ostale kraljevske loze zmija se ne pominju ni na jednom drugom mestu u Kanonu. Komentar uz ovaj govor ih ne pominje. [Natrag] 2. Sedam poslednjih Buda, ukljuujuii "naeg" Budu, pomenuto je u DN 14 i DN 32: Vipasi, Sikhi, Vesabu, Kakusanda, Konagamana, Kasapa i Gotama. Vredno je primetiti da je ideja sedam Buda povezana sa zatitnim arolijama. Na primer, sutina arlije date u DN 32 je sledea:
Potovanje za Vipasu, koji poseduje viziju i sjaj. Potovanje za Sikhija, saoseajnog za sva bia. Potovanje za Vesabu, proienog, nepokolebljivog. Potovanje za Kakusandu, unititelja Marinog gnezda. Potovanje za Konagamana, bramana to proive ivot savreni. Potovanje za Kasapu, potpuno osloboenog. Potovanje za Angirasa [Gotamu], sjajnog sina iz plemena Sakja, koji podui ovoj Dhammi: izbavljenju iz sve patnje i bolova. Oni neokovani u svetu ovome, koji su videli stvari onakvima kakve jesu, velikani blage rei, potpuno sazreli, ak i oni potovanje odaju Gotami, dobroinitelju ljudskih i nebeskih bia, savrenom u znanju i ponaanju, velikom, potpuno sazrelom. Mi potujemo Budu Gotamu, usavrenog u znanju i ponaanju. [Natrag]
Rev. 25/7/2003
AN IV-73: Sappurisa sutta
Sappurisa sutta astan ovek

"Monasi, osoba koja poseduje ova etiri svojstva moe se smatrati 'neasnim ovekom'. Koja etiri? Ima sluajeva kada osoba bez integriteta, bez pitanja, otkriva slabosti neke druge osobe, a kamo li tek kada je pitana. tavie, kad je neko pita, kada je pritisnuta pitanjima, ona govori loe stvari o drugoj osobi, u celini i u detaljima, bez izuzetka, bez uzdravanja. O toj osobi moete zakljuiti: 'Ovo je neastan ovek'. Ima opet sluajeva kada osoba bez integriteta, kada je pitaju, ne otkriva dobre strane druge osobe, ne govori nita dok je ne pitaju. tavie, kad je neko pita, kada je pritisnuta pitanjima, ona dobre stvari o drugoj osobi govori ne u celini i ne u detaljima, ve samo delimino, sa uzdravanjem. O toj osobi moete zakljuiti: 'Ovo je neastan ovek'.
Ima opet sluajeva kada osoba bez integriteta, kada je pitaju, ne otkriva svoje slabosti, a kamoli tek kada nije pitana. tavie, kad je neko pita, kada je pritisnuta pitanjima, ona o svojim slabostima govori ne u celini i ne u detaljima, ve samo delimino, sa uzdravanjem. O toj osobi moete zakljuiti: 'Ovo je neastan ovek'. Ima opet sluajeva kada osoba bez integriteta, kada je ne pitaju, otkriva svoje dobre strane, a kamo li tek kada je pitana.. tavie, kad je neko pita, kada je pritisnuta pitanjima, ona o svojim dobrim stranama govori u celini i u detaljima, bez izuzetka, bez uzdravanja. O toj osobi moete zakljuiti: 'Ovo je neastan ovek'. Monasi, osoba koja poseduje ova etiri svojstva moe se smatrati 'neasnim ovekom'. A osoba koja poseduje ova etiri svojstva moe se smatrati 'asnim ovekom'. Koja etiri? Ima sluajeva kada osoba od integriteta, kada je pitaju, ne otkriva slabosti neke druge osobe, a kamo li tek kada je ne pitaju. tavie, kad je neko pita, kada je pritisnuta pitanjima, ona loe stvari o drugoj osobi ne govori u celini i u detaljima, ve samo delimino sa uzdravanjem. O toj osobi moete zakljuiti: 'Ovo je astan ovek'. Ima sluajeva kada osoba od integriteta, kada je ne pitaju, otkriva dobre strane druge osobe, a kamoli tek kada je pitaju. tavie, kad je neko pita, kada je pritisnuta pitanjima, ona dobre stvari o drugoj osobi govori u celini i u detaljima, bez izuzetka, bez uzdravanja. O toj osobi moete zakljuiti: 'Ovo je astan ovek'. Ima opet sluajeva kada osoba od integriteta, kada je ne pitaju, otkriva svoje slabosti, a kamoli tek kada je pitana. tavie, kad je neko pita, kada je pritisnuta pitanjima, ona o svojim slabostima govori u celini i u detaljima, bez izuzetka, bez uzdravanja. O toj osobi moete zakljuiti: 'Ovo je astan ovek'.
Ima opet sluajeva kada osoba od integriteta, kada je pitaju, ne otkriva svoje dobre strane, a kamo li tek kada nije pitana.. tavie, kad je neko pita, kada je pritisnuta pitanjima, ona o svojim dobrim stranama ne govori u celini, niti u detaljima, ve samo delimino, sa uzdravanjem. O toj osobi moete zakljuiti: 'Ovo je astan ovek'. Monasi, osoba koja poseduje ova etiri svojstva moe se smatrati 'asnim ovekom'."
Rev. 25/7/2003
AN IV-77: Acintita sutta
Acintita sutta O nedokuivim stvarima

"Postoje ove etiri nedokuive stvari, oko kojih ne treba lupati glavu, jer e one doneti ludilo i nevolju svakome ko je njima zaokupljen. Koje etiri? "Doseg Budine moi [tj. u kojoj meri se razvijaju moi Bude kao rezultat probuenja] jeste jedna nedokuiva stvar oko koje ne treba lupati glavu, jer e ona doneti ludilo i nevolju svakome ko je njome zaokupljen. Doseg jhana moi [tj. u kojoj meri se razvijaju moi onoga ko je u potpunom zadubljenju]... Precizno delovanje zakona kamme... Poreklo i nastanak ovoga sveta jeste jedna nedokuiva stvar oko koje ne treba lupati glavu, jer e ona doneti ludilo i nevolju svakome ko je njome zaokupljen.
AN IV-77: Acintita sutta
To su etiri nedokuive stvari, oko kojih ne treba lupati glavu, jer e one doneti ludilo i nevolju svakome ko je njima zaokupljen."
Rev. 28/5/2007
AN IV-79: Vanijja sutta
Vanijja sutta Trgovina

Onda potovani Sariputa otide do Blaenoga i, stigavi, pokloni mu se i sede sa strane. Dok je tako sedeo sa strane ree on Blaenome: "Kakav je razlog, gospodine, koji je uzrok da se trgovina, kad je preduzmu neki ljudi, pretvori u neuspeh? Kakav je razlog, gospodine, koji je uzrok da se ista vrsta trgovine, kad je preduzmu neki drugi ljudi, ne zavri onako kako je nameravano? Kakav je razlog, gospodine, koji je uzrok da se ista vrsta trgovine, kad je preduzmu neki drugi ljudi, zavri onako kako je nameravano? Kakav je razlog, gospodine, koji je uzrok da se ista vrsta trgovine, kad je preduzmu neki drugi ljudi, zavri i bolje nego to je nameravano?" "Ima sluajeva, Sariputa, kada neka osoba, otiavi do monaha ili askete, naini ovakvu ponudu: 'Kai mi, gospodine, ta ti treba od etiri osnovne potreptine.' Ali ne da ono to je ponudio. Ako umre i ovde se preporodi, tada bilo kakve trgovine da se poduhvati, ona se pretvori u neuspeh.
AN IV-79: Vanijja sutta
Ima zatim sluajeva, Sariputa, kada neka osoba, otiavi do monaha ili askete, naini ovakvu ponudu: 'Kai mi, gospodine, ta ti treba od etiri osnovne potreptine.' Ali mu da neto drugo od onoga ponudio. Ako umre i ovde se preporodi, tada bilo kakve trgovine da se poduhvati, ona se ne zavri onako kako je nameravao. Ima zatim sluajeva, Sariputa, kada neka osoba, otiavi do monaha ili askete, naini ovakvu ponudu: 'Kai mi, gospodine, ta ti treba od etiri osnovne potreptine.' Onda mu i da ono to je ponudio. Ako umre i ovde se preporodi, tada bilo kakve trgovine da se poduhvati, ona se zavri onako kako je nameravao. Ima zatim sluajeva, Sariputa, kada neka osoba, otiavi do monaha ili askete, naini ovakvu ponudu: 'Kai mi, gospodine, ta ti treba od etiri osnovne potreptine.' Onda mu da i vie od onoga to je ponudio. Ako umre i ovde se preporodi, tada bilo kakve trgovine da se poduhvati, ona se zavri i bolje nego to je nameravao. To je razlog, Sariputa, to je uzrok da se trgovina, kad je preduzmu neki ljudi, pretvori u neuspeh; da se ista vrsta trgovine, kad je preduzmu neki drugi ljudi, ne zavri onako kako je nameravano; da se ista vrsta trgovine, kad je preduzmu neki drugi ljudi, zavri onako kako je nameravano i da se ista vrsta trgovine, kad je preduzmu neki drugi ljudi, zavri i bolje nego to je nameravano?"
Rev. 25/7/2003
AN IV-85: Tamonata sutta
Tamonata sutta Tama

"Na ovome svetu mogu se nai etiri vrste ljudi. Koje etiri? Oni u tami koji srljaju ka jo dubljoj tami; oni u tami koji idu ka svetlosti; oni u svetlosti koji idu ka tami i oni u svetlosti koji idu ka jo jasnijoj svetlosti. A koji su to ljudi u tami koji srljaju ka jo dubljoj tami? Ima sluajeva kada je ovek roen u porodici niskog porekla -- u porodici mrtvozornika, lovca, pletaa korpi, kolara ili istaa -- porodici koja je siromana, sa malo hrane i pia, u nematini, kojoj je teko doi do hrane i odee. A on je ruan, nezgrapan, zakrljao rastom i boleljiv: poluslep ili deformisan ili hrom ili paralizovan. On ne prima bilo kakav dar u hrani, piu, odei ili vozilima; cvetne vence, mirise ili mirisna ulja; leaj, sklonite ili svetiljke.On pogreno postupa telom, govorom i milju. Poto pogreno postupa telom, govorom i milju, on se -- posle raspada tela, posle smrti -- ponovo raa u svetu patnje, na loem odreditu, u nekom od niih svetova, u paklu. To je vrsta ljudi koji su u tami i srljaju ka jo dubljoj tami.
A koji su to ljudi u tami koji idu ka svetlosti? Ima sluajeva kada je ovek roen u porodici niskog porekla -- u porodici mrtvozornika, lovca, pletaa korpi, kolara ili istaa -- porodici koja je siromana, sa malo hrane i pia, u nematini, kojoj je teko doi do hrane i odee. A on je ruan, nezgrapan, zakrljao rastom i boleljiv: poluslep ili deformisan ili hrom ili paralizovan. On ne prima bilo kakav dar u hrani, piu, odei ili vozilima; cvetne vence, mirise ili mirisna ulja; leaj, sklonite ili svetiljke.On ispravno postupa telom, govorom i milju. Poto ispravno postupa telom, govorom i milju, on se -- posle raspada tela, posle smrti -- ponovo raa na dobrom odreditu, u nebeskom svetu. To je vrsta ljudi koji su u tami i koji idu ka svetlosti. A koji su to ljudi u svetlosti koji idu ka tami? Ima sluajeva kada je ovek roen u porodici visokog porekla -- u porodici plemenitog ratnika, porodici svetenika, porodici imunog domaina -- porodici koja je bogata, imuna, sa velikim posedom, sa mnogo novca, velikim brojem alata i druge opreme, sa mnogo pokustva. A on je lepo graen, zgodan, nadahnjuje druge, lep poput lotosa. On prima darove u hrani, piu, odei ili vozilima; cvetne vence, mirise ili mirisna ulja; leaj, sklonite ili svetiljke. On pogreno postupa telom, govorom i milju. Poto pogreno postupa telom, govorom i milju, on se -- posle raspada tela, posle smrti -- ponovo raa u svetu patnje, na loem odreditu, u nekom od niih svetova, u paklu. To je vrsta ljudi koji su u svetlosti i koji idu ka tami. A koji su to ljudi u svetlosti koji idu ka jo jasnijoj svetlosti? Ima sluajeva kada je ovek roen u porodici visokog porekla -- u porodici plemenitog ratnika, porodici svetenika, porodici imunog domaina -- porodici koja je bogata, imuna, sa velikim posedom, sa mnogo novca, velikim brojem alata i druge opreme, sa mnogo pokustva. A on je lepo graen, zgodan, nadahnjuje druge, lep poput lotosa. On prima darove u hrani, piu, odei ili vozilima; cvetne vence, mirise ili mirisna ulja; leaj, sklonite ili svetiljke. On ispravno postupa telom, govorom i milju. Poto ispravno postupa telom, govorom i milju, on se -- posle raspada tela, posle smrti
-- ponovo raa na dobrom odreditu, u nebeskom svetu. To je vrsta ljudi koji su u svetlosti i koji idu ka jo jasnijoj svetlosti. To su etiri vrste ljudi koji se mogu se nai na ovome svetu."
Rev. 28/8/2003
AN IV-94: Samadhi sutta
Samadhi sutta Koncentracija (Smirenost i uvid)

"Monasi, na svetu je mogue nai etiri vrste ljudi. Koje etiri? Ima ljudi koji su postigli unutranju smirenost svesti, ali ne i uvid u pojavnost putem izotrenog uvida. Ima zatim ljudi koji su postigli uvid u pojavnost putem izotrenog uvida, ali ne i unutranju smirenost svesti. Ima takoe ljudi koji nisu dostigli ni unutranju smirenost svesti, ni uvid u pojavnost putem izotrenog uvida. A ima ljudi koji su dostigli i unutranju smirenost svesti i uvid u pojavnost putem izotrenog uvida. Onaj ko je dostigao unutranju smirenost svesti, ali ne i uvid u pojavnost putem izotrenog uvida, treba da se priblii onome ko je dostigao uvid u pojavnost putem izotrenog uvida i upita ga: 'Kako treba gledati na izraze volje? Kako ih treba analizirati? Kako ih videti kroz uvid?' A taj drugi e mu odgovoriti u skladu sa onim to je video i doiveo: 'Na izraze volje treba gledati ovako. Izraze volje treba
analizirati ovako. Ovako ih treba videti kroz uvid.' Tako e ovaj prvi na kraju postati onaj ko je postigao i unutranju smirenost svesti i uvid u pojavnost putem izotrenog uvida. to se tie oveka koji je dostigao uvid u pojavnost putem izotrenog uvida, ali ne i unutranju smirenost svesti, on treba da se priblii onome ko je dostigao unutranju smirenost svesti... i upita ga: 'Kako treba uvrstiti um? Kako se on moe stiati? Kako se on moe ujediniti? Kako se on moe skoncentrisati?' A taj drugi e mu odgovoriti u skladu sa onim to je video i doiveo: 'Um treba uvrstiti na ovaj nain. Um se moe stiati ovako. Um se moe ujediniti na ovaj nain. Um se moe skoncentrisati na ovaj nain.' Tako e ovaj prvi na kraju postati onaj ko je postigao i unutranju smirenost svesti i uvid u pojavnost putem izotrenog uvida. to se tie oveka koji nije dostigao ni unutranju smirenost svesti, ni uvid u pojavnost putem izotrenog uvida, on treba da se priblii onome ko je dostigao i unutranju smirenost svesti i uvid u pojavnost putem izotrenog uvida... i upita ga: 'Kako treba uvrstiti um? Kako se on moe stiati? Kako se on moe ujediniti? Kako se on moe skoncentrisati? Kako treba gledati na izraze volje? Kako ih treba analizirati? Kako ih videti kroz uvid?' A taj drugi e mu odgovoriti u skladu sa onim to je video i doiveo: 'Um treba uvrstiti na ovaj nain. Um se moe stiati ovako. Um se moe ujediniti na ovaj nain. Um se moe skoncentrisati na ovaj nain. Na izraze volje treba gledati ovako. Izraze volje treba analizirati ovako. Ovako ih treba videti kroz uvid.' Tako e ovaj prvi na kraju postati onaj ko je postigao i unutranju smirenost svesti i uvid u pojavnost putem izotrenog uvida. to se tie oveka koji je dostigao i unutranju smirenost svesti i uvid u pojavnost putem izotrenog uvida, njegova je dunost da uloi napor u podizanje ('izotravanje') upravo tih povoljnih kvaliteta na vii nivo kako bi okonao svaki (mentalni) nemir. To su etiri vrste ljudi koje je mogue nai na ovome svetu."
Rev. 1/11/2003
AN IV-95: Chavalata sutta
Chavalata sutta Ugarak

Monasi, na ovome svetu postoje etiri vrste ljudi. Koje etiri? Oni koji ne vebaju za svoju dobrobit, a ni za tuu. Oni koji vebaju za dobrobit drugih, ali ne i za svoju.. Oni koji vebaju za svoju dobrobit, aku ne i za dobrobit drugih. Oni koji vebaju i za svoju i za tuu dobrobit. Ba kao to se ugarak sa pogrebne lomae -- to gori na oba kraja, a pokriven je balegom u sredini -- ne koristi kao ogrev ni u selu, a ni van njega. Kaem vam da je to slino oveku koji ne veba za svoju dobrobit, a ni za tuu. Onaj ovek koji veba za dobrobit drugih, ali ne i za svoju dobrobit iznad je i plemenitiji od onog prvoga Onaj koji veba za svoju dobrobit, ali ne i za dobrobit drugih najvii je od ove trojice. A ovek koji veba za dobrobit svoju i drugih jeste, od sve etvorice, najuzvieniji, kralj, najizvrsniji, vrhovni. Ba kao to od krave dolazi mleko, od mleka buter, od butera ghi, od ghija poslastica, a od sve etvoro tu poslasticu ljudi najvie cene -- na isti nain, od one etiri vrste ljudi, upravo onaj ko veba za dobro svoje i drugih smatra se najuzvienijim, kraljem, najizvrsnijim, vrhovnikom
AN IV-95: Chavalata sutta
Te etiri vrste ljudi mogu se nai na ovome svetu..
Videti takoe: AN V.20; AN IV.96.

AN IV-96: Raga-vinaya sutta
Raga-vinaya sutta Savlaivanje strasti

Monasi, na ovome svetu postoje etiri vrste ljudi. Koje etiri? Oni koji vebaju za svoju dobrobit, ali ne za tuu. Oni koji vebaju za dobrobit drugih, ali ne i za svoju.. Oni koji ne vebaju ni za svoju dobrobit, a ni za dobrobit drugih. Oni koji vebaju i za svoju i za tuu dobrobit. A koji to ovek veba za svoju dobrobit, ali ne za tuu? Ima sluajeva kada ovek sebe veba u savlaivanju strasti, ali ne podstie i druge da savlauju svoje strasti, sebe veba u savlaivanju odbojnosti, ali ne podstie i druge da savlauju svoje odbojnosti, sebe veba u savlaivanju obmanutosti, ali ne podstie i druge da savlauju svoje obmanutosti. Takav je ovek koji veba za svoju dobrobit, ali ne za tuu. A koji to ovek ne veba ni za svoju dobrobit, a ni za dobrobit drugih? Ima sluajeva kada ovek sebe ne veba u savlaivanju strasti, a ni ne podstie druge
AN IV-96: Raga-vinaya sutta
da savlauju svoje strasti, sebe ne veba u savlaivanju odbojnosti, a ni ne podstie druge da savlauju svoje odbojnosti, sebe ne veba u savlaivanju obmanutosti, a ni ne podstie druge da savlauju svoje obmanutosti. Takav je ovek koji ne veba ni za svoju dobrobit, a ni za dobrobit drugih. A koji to ovek veba za svoju dobrobit, ali ne za tuu? Ima sluajeva kada ovek sebe veba u savlaivanju strasti, ali ne podstie i druge da savlauju svoje strasti, sebe veba u savlaivanju odbojnosti, ali ne podstie i druge da savlauju svoje odbojnosti, sebe veba u savlaivanju obmanutosti, ali ne podstie i druge da savlauju svoje obmanutosti. Takav je ovek koji veba za svoju dobrobit, ali ne za tuu. A koji to ovek veba i za svoju i za tuu dobrobit? Ima sluajeva kada ovek sebe veba u savlaivanju strasti, a podstie i druge da savlauju svoje strasti, sebe veba u savlaivanju odbojnosti, a podstie i druge da savlauju svoje odbojnosti, sebe veba u savlaivanju obmanutosti, a podstie i druge da savlauju svoje obmanutosti. Takav je ovek koji veba i za svoju i za tuu dobrobit. Te etiri vrste ljudi mogu se nai na ovome svetu..
Videti takoe: AN V.20; AN IV.95.

Rev. 4/11/2001
AN IV-102: Valahaka sutta
Valahaka sutta Munje

Potoji etiri vrste munja. Koje etiri? Ona koja grmi, ali ne donosi kiu, ona koja donosi kiu, ali ne grmi, ona koja niti grmi niti donosi kiu, i ona koja i grmi i donosi kiu. To su etiri vrste munja. Na isti nain, na svetu se mogu pronai etiri vrste ljudi koji podseaju na ove munje. Koje etiri? Onaj koji grmi, ali ne donosi kiu, onaj koji donosi kiu, ali ne grmi, onaj koji niti grmi niti donosi kiu, i onaj koji i grmi i donosi kiu. A kakav je to ovek koji grmi, ali ne donosi kiu? Ima sluajeva kada je neko ovladao Dhamma govorima, pripovestima i u prozi i u stihu, tumaenjima, stihovima, nadahnutim izjavama, citatima, priama o prolim ivotima, neverovatnim dogaajima, pitanjima i odgovorima [ovo je najranija klasifikacija Budinog uenja]. Pa ipak, on ne uvia ono to zaista postoji: 'Ovo je patnja'. On ne uvia ono to zaista postoji: 'Ovo je nastanak patnje'. On ne uvia ono to zaista
AN IV-102: Valahaka sutta
postoji: 'Ovo je prestanak patnje'. On ne uvia ono to zaista postoji: 'Ovo je put ivljenja koji vodi do prestanka patnje'. Takav je ovek koji grmi, ali ne donosi kiu. Takav je ovek, kaem vam, nalik munji koja grmi, ali ne donosi kiu. A kakav je to ovek koji donosi kiu, ali ne grmi? Ima sluajeva kada neko nije ovladao Dhamma govorima... pitanjima i odgovorima. Pa ipak, on uvia ono to zaista postoji: 'Ovo je patnja'. On uvia ono to zaista postoji: 'Ovo je nastanak patnje'. On uvia ono to zaista postoji: 'Ovo je prestanak patnje'. On uvia ono to zaista postoji: 'Ovo je put ivljenja koji vodi do prestanka patnje'. Takav je ovek koji donosi kiu, ali ne grmi. Takav je ovek, kaem vam, nalik munji koja donosi kiu, ali ne grmi. A kakav je to ovek koji niti grmi niti donosi kiu? Ima sluajeva kada neko nije ovladao Dhamma govorima... pitanjima i odgovorima. On takoe ne uvia ono to zaista postoji: 'Ovo je patnja'. On ne uvia ono to zaista postoji: 'Ovo je nastanak patnje'. On ne uvia ono to zaista postoji: 'Ovo je prestanak patnje'. On ne uvia ono to zaista postoji: 'Ovo je put ivljenja koji vodi do prestanka patnje'. Takav je ovek koji niti grmi niti donosi kiu. Takav je ovek, kaem vam, nalik munji koja niti grmi niti donosi kiu. A kakav je to ovek koji i grmi i donosi kiu? Ima sluajeva kada je neko ovladao Dhamma govorima... pitanjima i odgovorima. On takoe uvia ono to zaista postoji: 'Ovo je patnja'. On uvia ono to zaista postoji: 'Ovo je nastanak patnje'. On uvia ono to zaista postoji: 'Ovo je prestanak patnje'. On uvia ono to zaista postoji: 'Ovo je put ivljenja koji vodi do prestanka patnje'. Takav je ovek koji i grmi i donosi kiu. Takav je ovek, kaem vam, nalik munji koja i grmi i donosi kiu. Na svetu se mogu pronai ove etiri vrste ljudi."
Rev. 1/11/2003
AN IV-102: Valahaka sutta www.geocities.com/budizam/canon/anguttara/an4-102.html
AN IV-113: Patoda sutta
Patoda sutta Kamdija

Na ovome svetu mogue je nai etiri vrste istokrvnih konja. Koje etiri? Ima sluajeva kada neki istokrvni konj kad samo vidi senku kamdije postane uzbuen i podstaknut, [razmiljajui]: 'Kakav li e zadatak krotitelj imati danas za mene? ta bi trebalo da uradim?' Neki od izvanrednih istokrvnih konja su takvi. I to je prva vrsta odlinih istokrvnih konja koji se mogu nai na ovome svetu. Ima, zatim, sluajeva kada neki istokrvni konj ne postane uzbuen i podstaknut kad vidi senku kamdije, ve je tek kada je blago oinut kamdijom uzbuen i podstaknut [razmiljajui]: 'Kakav li e zadatak krotitelj imati danas za mene? ta bi trebalo da uradim?' Neki od izvanrednih istokrvnih konja su takvi. I to je druga vrsta odlinih istokrvnih konja koji se mogu nai na ovome svetu. Ima, zatim, sluajeva kada se neki istokrvni konj ne postane uzbuen i podstaknut kad vidi senku kamdije, a ni kada je blago oinut kamdijom, ve je
tek kada je snano oinut uzbuen i podstaknut [razmiljajui]: 'Kakav li e zadatak krotitelj imati danas za mene? ta bi trebalo da uradim?' Neki od izvanrednih istokrvnih konja su takvi. I to je trea vrsta odlinih istokrvnih konja koji se mogu nai na ovome svetu. Ima, zatim, sluajeva kada neki istokrvni konj ne postane uzbuen i podstaknut kad vidi senku kamdije, ni kada je blago oinut kamdijom, a ni kada je snano oinut, ve je tek kada ga kamdija zaboli do kosti uzbuen i podstaknut [razmiljajui]: 'Kakav li e zadatak krotitelj imati danas za mene? ta bi trebalo da uradim?' Neki od izvanrednih istokrvnih konja su takvi. I to je etvrta vrsta odlinih istokrvnih konja koji se mogu nai na ovome svetu. To su etiri vrste istokrvnih konja koje je mogue nai na ovome svetu. Ali na ovome svetu mogue je nai i etiri vrste plemenitih ljudi. Koje etiri? Ima sluajeva kada neka plemenita osoba uje: 'U onom gradu ili selu ima jedan mukarac ili ena u bolovima ili umrla.' Tada ta osoba postane uzbuena i podstaknuta kad to uje. Uzbuena, ona postaje i odluna. Odluna, ona svojim ponaanjem ostvaruje najviu istinu i, prozrevi je uvidom, ona vidi. Ta vrsta plemenite osobe, kaem vam, nalik je istokrvnom konju koji se kad samo vidi senku kamdije uzbuni i podstakne. Neki plemeniti ljudi su takvi. I to je prva vrsta odlinih plemenitih ljudi koji se mogu nai na ovome svetu. Ima, zatim, sluajeva kada neka plemenita osoba ne uje: 'U onom gradu ili selu ima jedan mukarac ili ena u bolovima ili umrla.' Ali sama vidi mukarca ili enu u bolovima ili mrtvu. Uzbuena je i podstaknuta time. Uzbuena, ona postaje i odluna. Odluna, ona svojim ponaanjem ostvaruje najviu istinu i, prozrevi je uvidom, ona vidi. Ta vrsta plemenite osobe, kaem vam, nalik je istokrvnom konju koji kada je blago oinut kamdijom postane uzbuen i podstaknut. Neki plemeniti ljudi su takvi. I to je druga vrsta odlinih plemenitih ljudi koji se mogu
nai na ovome svetu. Ima, zatim, sluajeva kada neka plemenita osoba ne uje: 'U onom gradu ili selu ima jedan mukarac ili ena u bolovima ili umrla.' A ni sama ne vidi mukarca ili enu u bolovima ili mrtvu. Ali vidi nekoga sebi jako bliskog, svoga srodnika, u bolovima ili mrtvog. Uzbuena je i podstaknuta time. Uzbuena, ona postaje i odluna. Odluna, ona svojim ponaanjem ostvaruje najviu istinu i, prozrevi je uvidom, ona vidi. Ta vrsta plemenite osobe, kaem vam, nalik je istokrvnom konju koji kada je snano oinut kamdijom postane uzbuen i podstaknut. Neki plemeniti ljudi su takvi. I to je trea vrsta odlinih plemenitih ljudi koji se mogu nai na ovome svetu. Ima, zatim, sluajeva kada neka plemenita osoba ne uje: 'U onom gradu ili selu ima jedan mukarac ili ena u bolovima ili umrla.' A ni sama ne vidi mukarca ili enu u bolovima ili mrtvu. Ne vidi nekoga sebi jako bliskog, svoga srodnika, u bolovima ili mrtvog. Ali je sama obuzeta telesnim oseanjima koji su bolni, probadajui, slamajui, odbojni i neugodni, opasni po ivot. Uzbuena je i podstaknuta time. Uzbuena, ona postaje i odluna. Odluna, ona svojim ponaanjem ostvaruje najviu istinu i, prozrevi je uvidom, ona vidi. Ta vrsta plemenite osobe, kaem vam, nalik je istokrvnom konju koji tek kada ga kamdija zaboli do kosti postane uzbuen i podstaknut. Neki plemeniti ljudi su takvi. I to je etvrta vrsta odlinih plemenitih ljudi koji se mogu nai na ovome svetu. To su etiri vrste plemenitih ljudi koje je mogue nai na ovome svetu."
Rev. 1/11/2003
AN IV-115: Thana sutta
Thana sutta Smerovi delovanja

"Monasi, postoji etiri smera delovanja. Koja etiri? Postoji smer delovanja koji je neprijatan i koji, kada je zavren, donosi tetu. Postoji smer delovanja koji je neprijatan ali koji, kada je zavren, donosi korist. Postoji smer delovanja koji je prijatan i koji, kada je zavren, donosi tetu. Postoji smer delovanja koji je prijatan i koji, kada je zavren, donosi korist. to se tie smera delovanja koji je neprijatan i koji, kada je zavren, donosi tetu, smatra se smerom koji nije vredan da se njime ide i to iz dva razloga: zato to je samo delovanje neprijatno i zato to donosi tetu. Zbog oba ova razloga se on smatra smerom koji nije vredan da se njime ide. to se tie smera delovanja koji je neprijatan i koji, kada je zavren, donosi korist, u svetlu ovog smera se neko moe iskazati -- kroz otpornost, postojanost, napor -kao budala ili kao mudrac. Jer budala ne razmilja. 'Iako je ovaj smer delovanja
AN IV-115: Thana sutta
neprijatan, ipak e on, kada bude zavren, doneti korist.' Zato se on njime ne kree i izbegavanje da tako uradi na kraju mu donosi tetu. Ali mudrac ovako razmilja: 'Iako je ovaj smer delovanja neprijatan, ipak e on, kada bude zavren, doneti korist.' Zato se on njime kree i zahvaljujui tome na kraju mu on donosi korist. to se tie smera delovanja koji je prijatan i koji, kada je zavren, donosi tetu, u svetlu ovog smera se neko moe iskazati -- kroz otpornost, postojanost, napor -kao budala ili kao mudrac. Jer budala ne razmilja. 'Iako je ovaj smer delovanja prijatan, ipak e on, kada bude zavren, doneti tetu.' Zato se on njime kree i zahvaljujui tome na kraju mu on donosi tetu. Ali mudrac ovako razmilja: 'Iako je ovaj smer delovanja prijatan, ipak e on, kada bude zavren, doneti tetu.' Zato se on njime ne kree i izbegavanje da tako uradi na kraju mu donosi korist. to se tie smera delovanja koji je prijatan i koji, kada je zavren, donosi korist, smatra se smerom koji je vredan da se njime ide i to iz dva razloga: zato to je samo delovanje prijatno i zato to donosi korist. Zbog oba ova razloga se on smatra smerom koji je vredan da se njime ide. To su etiri smera delovanja."
Rev. 1/11/2003
AN IV-125: Puggala sutta
Puggala sutta Osobe

(Odlomak)
"Tako, monasi, neka osoba boravi srca ispunjenog saoseajnom ljubavlju to se iri na jednu stranu, isto tako na drugu stranu, na treu i na etvrtu stranu sveta, isto tako gore i dole, unaokolo i uopte svuda, ispunjena je ljubavlju za druge kao za sebe samu; srca prepunog, ushienog i proetog ljubavlju, bez trunke neprijateljstva i zlovolje, obuhvata ona itav svet. Ona nalazi zadovoljstvo u tome, smatra to poeljnim i neguje ga na svoju dobrobit; postojana i odluna, boravi u tom stanju i ako umre ne izgubivi ga, preporaa se meu bogovima, u nebeskom svetu. A bogovi tog sveta imaju ivotni vek od jednog eona. I obina osoba [koja nije prela Plemeniti osmostruki put] provodi tamo svoj ivotni vek; ali kada on istekne,
AN IV-125: Puggala sutta
naputa to mesto i u [skladu sa tim kakva su joj bila dela u prolosti] moe se preporoditi ak i u paklu, u ivotinjskoj materici ili u svetu duhova. Ali ona koja je sasluala Savrenoga ostaje tamo [u nebeskom svetu] itav ivot i poto ga je proivela konano dostie potpuno iskorenjivanje poude, mrnje i obmanutosti upravo u toj nebeskoj egzistenciji. Upravo je to ono to razlikuje, to ini razliku izmeu mudrog sluaoca oplemenjenog [prelaskom Plemenitog osmostrukog puta] od nepromiljenog, obinog oveka u pogledu mesta na kojem se preporaaju posle smrti.
AN IV-170: Yuganaddha sutta
Yuganaddha sutta Zajedno

Jednom je prilikom potovani Ananda boravio u Kosambiju, u Goitinom manastiru. Tu se on obrati monasina: "Prijatelji!" "Da, prijatelju", odgovorie monasi. A potovani Ananda ree: "Prijatelji, ko god -- monah ili monahinja -- u mome prisustvu objavi da je dostigao stanje arahanta, on to ini na jedan od ova etiri naina. Koja etiri? Ima sluajeva kada je monah razvio uvid kojem je prethodila smirenost. I kako on razvija uvid kojem je prethodila smirenost, put je roen. On sledi taj put, razvija ga, napreduje njime. I dok sledi taj put, razvija ga, napreduje njime -- njegovi okovi padaju, njegove opsesije nestaju.
Ima zatim sluajeva kada je monah razvio smirenost kojoj je prethodio uvid. I kako on razvija smirenost kojoj je prethodio uvid, put je roen. On sledi taj put, razvija ga, napreduje njime. I dok sledi taj put, razvija ga, napreduje njime -- njegovi okovi padaju, njegove opsesije nestaju. Ima zatim sluajeva kada je monah razvio smirenost zajedno uvid. I kako on razvija smirenost zajedno sa uvidom, put je roen. On sledi taj put, razvija ga, napreduje njime. I dok sledi taj put, razvija ga, napreduje njime -- njegovi okovi padaju, njegove opsesije nestaju. Ima zatim sluajeva kada je monahov um nemir u odnosu na Dhammu [komentar: nepotpuni uvid] sasvim dobro dri pod kontrolom. Onda dolazi trenutak kada njegov um dozreva u sebi, smiruje se i postaje jedinstven i koncentrisan. U njemu je put roen. On sledi taj put, razvija ga, napreduje njime. I dok sledi taj put, razvija ga, napreduje njime -- njegovi okovi padaju, njegove opsesije nestaju. Ko god -- monah ili monahinja -- u mome prisustvu objavi da je dostigao stanje arahanta, oni to ini na jedan od ova etiri naina."
Jambali sutta Bazen za otpadne vode

"Monasi, etiri vrste ljude postoje na ovom svetu? Koje etiri? Ima sluajeva da monah ulazi i ostaje u nekom od spokojnih stanja svesnosti.[1] On neguje prestanak vezanosti za sopstvo, ali dok neguje prestanak vezanosti za sopstvo, njegov um ne prijanja za to, nije sve pouzdanije, uravnoteenije ili uvrenije u prestanak vezivanja za sopstvo. Takav ne moe oekivati prestanak vezanosti za sopstvo. Kao to ovek koji uhvati granu rukom umazanom smolom, pa mu se ruka zalepi za granu, stegne je, priljubi se uz nju; na isti nain, monah ulazi i ostaje u nekom od spokojnih stanja svesnosti. On neguje prestanak vezanosti za sopstvo, ali dok neguje prestanak vezanosti za sopstvo, njegov um ne prijanja za to, nije sve pouzdanije, uravnoteenije ili uvrenije u prestanak vezivanja za sopstvo. Takav ne moe oekivati prestanak vezanosti za sopstvo.
A ima sluajeva da monah ulazi i ostaje u nekom od spokojnih stanja svesnosti. On neguje prestanak vezanosti za sopstvo, a dok neguje prestanak vezanosti za sopstvo njegov um prijanja za to, sve je pouzdaniji, uravnoteeniji ili uvreniji u prestanak vezivanja za sopstvo. Takav moe oekivati prestanak vezanosti za sopstvo. Kao to ovek koji uhvati granu istom rukom, pa mu se ruka ne zalepi za granu, ne stegne je, ne priljubi se uz nju; na isti nain, monah ulazi i ostaje u nekom od spokojnih stanja svesnosti. On neguje prestanak vezanosti za sopstvo, a dok neguje prestanak vezanosti za sopstvo njegov um prijanja za to, sve je pouzdaniji, uravnoteeniji ili uvreniji u prestanak vezivanja za sopstvo. Takav moe oekivati prestanak vezanosti za sopstvo. A ima sluajeva da monah ulazi i ostaje u nekom od spokojnih stanja svesnosti. On neguje razvejavanje neznanja, ali dok neguje razvejavanje neznanja njegov um ne prijanja za to, nije sve pouzdanije, uravnoteenije ili uvrenije u razvejavanju neznanja. Takav ne moe oekivati razvejavanje neznanja. Kao kad postoji bazen za otpadne vode koji je tu bezbroj godina, na kojem je ovek zatvorio sve ulazne kanale, a otvori osve izlazne kanale, a iz neba ne pada nikakva obilna kia: probijanje obala tog bazena za otpadne vode ne moe se oekivati; na isti nain, monah ulazi i ostaje u nekom od spokojnih stanja svesnosti. On neguje razvejavanje neznanja, ali dok neguje razvejavanje neznanja njegov um ne prijanja za to, nije sve pouzdaniji, uravnoteeniji ili uvreniji u razvejavanju neznanja. Takav ne moe oekivati razvejavanje neznanja. A ima sluajeva da monah ulazi i ostaje u nekom od spokojnih stanja svesnosti. On neguje razvejavanje neznanja, a dok neguje razvejavanje neznanja njegov um prijanja za to, sve je pouzdaniji, uravnoteeniji ili uvreniji u prestanak vezivanja za sopstvo. Takav moe oekivati prestanak vezanosti za sopstvo. Kao kad postoji bazen za otpadne vode koji je tu bezbroj godina, na kojem je ovek otvorio sve ulazne kanale, a zatvorio sve izlazne kanale, a iz neba padne obilna kia: probijanje obala tog bazena za otpadne vode moe se oekivati; na isti nain, monah ulazi i ostaje u nekom od spokojnih stanja svesnosti. On neguje
razvejavanje neznanja, a dok neguje razvejavanje neznanja njegov um prijanja za to, sve je pouzdaniji, uravnoteeniji ili uvreniji u razvejavanju neznanja. Takav moe oekivati razvejavanje neznanja. To su etiri vrste ljude koji postoje na ovom svetu."
Beleka 1. Neki od nivoa meditativnog zadubljenja. [Natrag]
AN IV.181: Yodhajiva sutta
Yodhajiva sutta Ratnik

Opremljen sa etiri kvaliteta, o monasi, ratnik je dostojan kralja, vredan kralja i rauna se desnom rukom svoga kralja. Koja etiri? Ima sluajeva kada je ratnik vet da zauzme borbeni poloaj, vet da gaa nadaleko, vet da gaa brzo i u stanju da prosee i veliku metu. Opremljen sa ova etiri kvaliteta, o monasi, ratnik je dostojan kralja, vredan kralja i rauna se desnom rukom svoga kralja. Na isti nain, monah opremljen sa etiri kvaliteta zasluuje da bude darivan, zasluuje gostoprimstvo, zasluuje ponuenu hranu, zasluuje potovanje, predstavlja nenadmano polje dobroinstava za ovaj svet. Koja etiri? Ima sluajeva kada je monah vet da zauzme borbeni poloaj, vet , vet da gaa brzo i u stanju da prosee i veliku metu. Opremljen sa ova etiri kvaliteta monah zasluuje da bude darivan, zasluuje gostoprimstvo, zasluuje ponuenu hranu, zasluuje potovanje, predstavlja
nenadmano polje dobroinstava za ovaj svet. A kako je to monah vet da zauzme borbeni poloaj? Ima sluajeva kada je monah ispunjen vrlinom. ivi obuzdan u skladu sa Patimokkhom (Pravilima monake discipline), savren u svom ponaanju i delovanju. On sebe veba, prihvativi pravila vebanja i uviajui opasnost i u najmanjoj greci. Tako je monah vet da zauzme borbeni poloaj. A kako je to monah vet da gaa nadaleko? Ima sluajeva kada monah vidi svaki oblik, bilo da je proli, budui ili sadanji, unutranji ili spoljanji, upadljiv ili suptilan, prost ili uzvien, dalek ili blizak -- svaki oblik -- onakvim kakav on jeste, sa ispravnim uvidom: "To nije moje. To nije moja prava sutina. To nisam ja." Oni vidi svaki oseaj... On vidi svaki opaaj... On vidi svaki izraz volje... On vidi svaku svest, bilo da je prola, budua ili sadanja, unutranja ili spoljanja, upadljiva ili suptilna, prosta ili uzviena, daleka ili bliska -- svaku svest -- onakvim kakav ona jeste, sa ispravnim uvidom: "To nije moje. To nije moja prava sutina. To nisam ja." Tako je monah vet da gaa nadaleko. A kako je to monah vet da gaa brzo? Ima sluajeva kada monah uvia, u trenutku dok se dogaa, "Ovo je patnja"... "Ovo je izvor patnje" ... "Ovo je iskorenjivanje patnje" ... "Ovo je put koji vodi ka iskorenjivanju patnje". Tako je monah vet da gaa brzo. A kako je to monah u stanju da prosee i veliku metu? Ima sluajeva kada monah prosee put pravo kroz ogromnu masu neznanja. Tako je to monah u stanju da prosee i veliku metu. Opremljen sa ova etiri kvaliteta monah zasluuje da bude darivan, zasluuje gostoprimstvo,
zasluuje ponuenu hranu, zasluuje potovanje, predstavlja nenadmano polje dobroinstava za ovaj svet.
AN IV.183: Suta Sutta
Suta sutta O onome to je uto

Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio kraj Raagahe, u Bambusovom gaju, u svetilitu gde se hrane veverice. Tada braman Vasakara, savetnik kralja Magade, otide do Blaenog i, stigavi, razmeni utive pozdrave s njim. Poto su tako razmenili prijateljske i utive pozdrave, sede on sa strane. Sedei tako sa strane ree on Blaenome: "Po mome miljenju, po mome shvatanju, kad god neko govori o neemu to je uo reima : 'Ovako sam uo', u tome nema prekraja. kad god neko govori o neemu to je osetio reima : 'Ovako sam osetio', u tome nema prekraja. Kad god neko govori o neemu to je razumeo reima : 'Ovako sam razumeo', u tome nema prekraja." A Blaeni odgovori: "Ja ne kaem, bramane, da o svemu to vidimo treba i da govorimo. Niti kaem da o svemu to vidimo ne bi trebalo govoriti. Ja ne kaem da o svemu to smo uli... o svemu to smo osetili... o svemu to smo razumeli treba govoriti. Niti kaem da o svemu to smo razumeli ne bi trabalo govoriti.
AN IV.183: Suta Sutta
Kada se, u onome ko govori o neemu to je video, uveavaju loe mentalne osobine, a dobre mentalne osobine smanjuju, tada o takvim stvarima ne bi trebalo govoriti. Ali kada se, u onome ko govori o neemu to je video, smanjuju loe mentalne osobine, a dobre mentalne osobine uveavaju, tada bi o takvim stvarima trebalo govoriti. Kada se, u onome ko govori o neemu to je uo... osetio... razumeo, smanjuju loe mentalne osobine, a dobre mentalne osobine uveavaju, tada bi o takvim stvarima trebalo govoriti." Tada braman Vasakara, oduevljen i ushien reima Blaenog ustade sa svoga sedita i otide.
Videti takoe: MN 58.

Rev. 15/2/2004
AN IV.187: Vassakara sutta
Vassakara sutta Braman Vasakara

Odlomak
Jednom prilikom je Blaeni boravio kraj Raagahe, u bambusovom gaju, na mestu gde se hrane veverice. Onda braman Vasakara, glavni savetnik kralja Raagaheotide do Blaenog, utivo se sa njim pozdravi, sede sa strane, pa ree: "ta misli, prijatelju Gotamo, da li bi loa osoba mogla da prepozna lou osobu: 'Ovaj ovek je loa osoba'?" "Zaista je to nemogue, bramanu, ne moe se dogoditi da loa osoba moe da prepozna lou osobu: 'Ovaj ovek je loa osoba'." "ta misli, prijatelju Gotamo, da li bi loa osoba mogla da prepozna dobru osobu: 'Ovaj ovek je dobra osoba'?"
AN IV.187: Vassakara sutta
"Zaista je i to nemogue, bramanu, ne moe se dogoditi da loa osoba moe da prepozna dobru osobu: 'Ovaj ovek je dobra osoba'." "ta misli, prijatelju Gotamo, da li bi dobra osoba mogla da prepozna dobru osobu: 'Ovaj ovek je dobra osoba'?" "Zaista je to mogue, bramanu, da dobra osoba moe da prepozna dobru osobu: 'Ovaj ovek je dobra osoba'." "A ta misli, prijatelju Gotamo, da li bi dobra osoba mogla da prepozna lou osobu: 'Ovaj ovek je loa osoba'?" "Zaista je i to mogue, bramanu, da dobra osoba moe da prepozna lou osobu: 'Ovaj ovek je loa osoba'."
Rev. 1/12/2007
AN IV.192: Thana sutta
Thana sutta Obeleja

"Monasi, etiri su obeleja koja je mogue prepoznati na osnovu etiri [druga] obeleja. Koja etiri? Tek ivei sa nekim upoznajemo vrline te osobe, a i tada tek posle dugog vremena, a ne kratkog vremena, ako smo paljivi, a ne ako smo nepaljivi; ako smo pronicljivi, a ne ako nismo pronicljivi." Tek kroz kontakte sa nekim upoznajemo istotu te osobe, a i tada tek posle dugog vremena, a ne kratkog vremena, ako smo paljivi, a ne ako smo nepaljivi; ako smo pronicljivi, a ne ako nismo pronicljivi. Tek kroz nedae sa nekim upoznajemo istrajnost te osobe, a i tada tek posle dugog vremena, a ne kratkog vremena, ako smo paljivi, a ne ako smo nepaljivi; ako smo pronicljivi, a ne ako nismo pronicljivi.
Tek kroz razgovor sa nekim upoznajemo pronicljivost te osobe, a i tada tek posle dugog vremena, a ne kratkog vremena, ako smo paljivi, a ne ako smo nepaljivi; ako smo pronicljivi, a ne ako nismo pronicljivi. [1] 'Tek ivei sa nekim upoznajemo vrline te osobe, a i tada tek posle dugog vremena, a ne kratkog vremena, ako smo paljivi, a ne ako smo nepaljivi; ako smo pronicljivi, a ne ako nismo pronicljivi.' Tako je reeno. A sa im u vezi je to reeno? Ima sluajeva kada neko, ivei sa drugim, shvati: 'Dugo vremena je ovaj ovek bio smuen, slomljen, obeleen, konfuzan u svojim postupcima. Nije bio dosledan u svojim postupcima. Nije redovno vebao u skladu sa pravilima. On je jedna neprincipijelna osoba, nije ispunjen vrlinom, vrsto se ne dri principa.' A onda ima sluajeva kada neko, ivei sa drugim, shvati: 'Dugo vremena ovaj ovek nije bio smuen, slomljen, obeleen, konfuzan u svojim postupcima. Bio je dosledan u svojim postupcima. Redovno je vebao u skladu sa pravilima. On je jedna principijelna osoba, ispunjen je vrlinom, vrsto se dri principa. Tek ivei sa nekim upoznajemo vrline te osobe, a i tada tek posle dugog vremena, a ne kratkog vremena, ako smo paljivi, a ne ako smo nepaljivi; ako smo pronicljivi, a ne ako nismo pronicljivi.' Tako je reeno. I sa ovim u vezi je to reeno? [2] 'Tek kroz kontakte sa nekim upoznajemo istotu te osobe, a i tada tek posle dugog vremena, a ne kratkog vremena, ako smo paljivi, a ne ako smo nepaljivi; ako smo pronicljivi, a ne ako nismo pronicljivi.' Tako je reeno. A sa im u vezi je to reeno? Ima sluajeva kada neko, ivei sa drugim, shvati: 'Ovaj ovek se ponaa na jedan nain kada je sa nekim nasamo, drugaije kada je sa njih dvoje, drugaije kada je sa troje, a drugaije kada je sa mnogo ljudi. Njegovi preanji postupci nisu u
skladu sa njegovim kasnijim postupcima. Nesavren je u svojim postupcima, nije ist.' A onda ima sluajeva kada neko, ivei sa drugim, shvati: 'Ovaj ovek se ponaa na jednak nain kada je sa nekim nasamo, kao kada je sa njih dvoje, kada je sa troje, i kada je sa mnogo ljudi. Njegovi preanji postupci su u skladu sa njegovim kasnijim postupcima. Savren je u svojim postupcima, ist.' 'Tek kroz kontakte sa nekim upoznajemo istotu te osobe, a i tada tek posle dugog vremena, a ne kratkog vremena, ako smo paljivi, a ne ako smo nepaljivi; ako smo pronicljivi, a ne ako nismo pronicljivi.' Tako je reeno. I sa ovim u vezi je to reeno? [3] 'Tek kroz nedae sa nekim upoznajemo istrajnost te osobe, a i tada tek posle dugog vremena, a ne kratkog vremena, ako smo paljivi, a ne ako smo nepaljivi; ako smo pronicljivi, a ne ako nismo pronicljivi.' Ima sluajeva kada neko, patei zbog gubitka lana porodice, gubitka imetka ili gubitka zbog bolesti ne razmilja: 'Tako je kada se na ovome svetu ivi u zajednici. Tako je kad se uvruje lini identitet [atta-bhava, doslovno "stanje sopstva"]. Kada se ivi u ovom svetu, kada se stekne lini identitet, ovih osam ovozemaljskih uslova vrte se za ovim svetom i ovaj svet se vrti za tih osam ovozemaljskih uslova: dobitak i gubitak, uvaavanje i nemilost, prekor i pohvala, zadovoljstvo i bol.' Patei zbog gubitka lana porodice, gubitka imetka ili gubitka zbog bolesti, takav ovek tui, jadikuje i lamentira, udara se u grudi, postaje izbezumljen. A ima sluajeva kada neko, patei zbog gubitka lana porodice, gubitka imetka ili gubitka zbog bolesti razmilja: 'Tako je kada se na ovome svetu ivi u zajednici. Tako je kad se uvruje lini identitet. Kada se ivi u ovom svetu, kada se stekne lini identitet, ovih osam ovozemaljskih uslova vrte se za ovim svetom i ovaj svet se vrti za tih osam ovozemaljskih uslova: dobitak i gubitak, uvaavanje i nemilost, prekor i pohvala, zadovoljstvo i bol.' Patei zbog gubitka lana porodice, gubitka imetka ili gubitka zbog bolesti, takav ovek ne tui, ne jadikuje i ne lamentira, ne
udara se u grudi, ne postaje izbezumljen. 'Tek kroz nedae sa nekim upoznajemo istrajnost te osobe, a i tada tek posle dugog vremena, a ne kratkog vremena, ako smo paljivi, a ne ako smo nepaljivi; ako smo pronicljivi, a ne ako nismo pronicljivi.' Tako je reeno. I sa ovim u vezi je to reeno? [4] 'Tek kroz razgovor sa nekim upoznajemo pronicljivost te osobe, a i tada tek posle dugog vremena, a ne kratkog vremena, ako smo paljivi, a ne ako smo nepaljivi; ako smo pronicljivi, a ne ako nismo pronicljivi.' Tako je reeno. A sa im u vezi je to reeno? Ima sluajeva kada neko, diskutujui sa drugim, shvati: 'Po nainu na koji ovaj ovek pokree neko pitanje, po nainu na koji primenjuje [svoju sposobnost zakljuivanja], po nainu na koji odgovara na pitanje, jasno je da je glup, da nema uvida.' Otkuda to? Ne iznosi tvrdnje koje su duboke, smirene, rafinirane, koje su izvan nagaanja, suptilne, dostupne samo mudrima. On ne moe da objavi znaenje, da njemu podui, opie ga, objasni ili uini lako razumljivim. On je glup, nema uvida.' Ba kao kad ovek otrog vida stojei na obali spazi ribu kako iskoi iz vode. U njemu e se javiti ova misao: 'Na osnovu onoga to sam video, na osnovu namrekane povrine, na osnovu brzine kretanja te ribe, jasno je da je to maal riba, a ne velika.' Na isti nain neko, diskutujui sa drugim, shvati: 'Po nainu na koji ovaj ovek pokree neko pitanje, po nainu na koji primenjuje [svoju sposobnost zakljuivanja], po nainu na koji odgovara na pitanje, jasno je da je glup, da nema uvida.' A, opet, ima sluajeva kada neko, diskutujui sa drugim, shvati: 'Po nainu na koji ovaj ovek pokree neko pitanje, po nainu na koji primenjuje [svoju sposobnost zakljuivanja], po nainu na koji odgovara na pitanje, jasno je da poseduje uvid, da nije glup.' Otkuda to? On iznosi tvrdnje koje su duboke, smirene, rafinirane, koje su izvan nagaanja, suptilne, dostupne samo mudrima. On moe da objavi
znaenje, da njemu podui, opie ga, objasni ili uini lako razumljivim. On poseduje uvid, nije glup.' Ba kao kad ovek otrog vida stojei na obali spazi ribu kako iskoi iz vode. U njemu e se javiti ova misao: 'Na osnovu onoga to sam video, na osnovu namrekane povrine, na osnovu brzine kretanja te ribe, jasno je da je to maal riba, a ne velika.' Na isti nain neko, diskutujui sa drugim, shvati: 'Po nainu na koji ovaj ovek pokree neko pitanje, po nainu na koji primenjuje [svoju sposobnost zakljuivanja], po nainu na koji odgovara na pitanje, jasno je da poseduje uvid, da nije glup.' 'Tek kroz razgovor sa nekim upoznajemo pronicljivost te osobe, a i tada tek posle dugog vremena, a ne kratkog vremena, ako smo paljivi, a ne ako smo nepaljivi; ako smo pronicljivi, a ne ako nismo pronicljivi.' Tako je reeno. I sa ovim u vezi je to reeno? To su, monasi, etiri obeleja koja je mogue prepoznati na osnovu etiri [druga] obeleja."
Beleka: Drugaije izlaganje iste ove teme videti u Ud VI.2.

Rev. 15/2/2004
AN IV-252: Pariyesana sutta
Pariyesana sutta Traganja

"Monasi, ovo su etiri neplemenita traganja. Koja etiri? Ima sluajeva kada neko podloan starenju trai [sreu u] onome to je podlono starenju. Kada neko podloan bolesti trai [sreu u] onome to je podlono bolesti. Kada neko podloan smrti trai [sreu u] onome to je podlono smrti. Kada neko podloan prljanju trai [sreu u] onome to je podlono prljanju. To su etiri neplemenita traganja. A ovo su etiri plemenita traganja. Koja etiri? Ima sluajeva kada neko podloan starenju, shvatajui mane onoga to je podlono starenju, traga za nestareim, nenadmanim odmorom od jarma: Osloboenjem. Kada neko podloan bolesti, shvatajui mane onoga to je podlono bolesti, traga za nebolujuim, nenadmanim odmorom od jarma: Osloboenjem. Kada neko podloan smrti, shvatajui mane onoga to je podlono smrti, traga za neumiruim, nenadmanim odmorom od jarma: Osloboenjem. Kada neko podloan prljanju, shvatajui mane onoga to je podlono prljanju, traga za neprljajuim, nenadmanim odmorom od
AN IV-252: Pariyesana sutta
jarma: Osloboenjem. To su etiri neplemenita traganja"

Rev. 15/2/2004
AN IV.254: Malunkja-putto sutta
Malunkja-putto sutta
Za Malunkjina sina
Redovnik Malunkja-putto posjeti Blaenoga... pa mu ree: -- Korisno bi bilo za mene da mi Blaeni razjasni lsiinu ukratko, pa kad ujem Istinu od Blaenoga da se povuem u osamu i da ostanem gorljiv i odluan. - Ah, Malunkja-putto, zato da pouavam mlade isposnike, kad ti, oronuo i ostario, dolazi da trai kratku pouku od Blaenoga. -- Poui me, poui me, gospodine, Istini ukratko! Sigurno u shvatiti smisao rijei Blaenoga i postati nasljednik tih rijei. -- Postoje, Malunkja-putto, etiri naina na koja se e za ivotom javlja u isposniku u kojemu jo moe da se javi: Uzrok moe da bude odjea, isprosjaena hrana, boravite, ili uspjeh ili neuspjeh da neto postigne... -- Ali kad u isposniku
AN IV.254: Malunkja-putto sutta
jenja e za ivotom, kad se iskorijeni, kad postane kao palma kojoj je odsjeena kronja i vie ne moe da se razvija, takav se isposnik naziva onim koji je prevladao eu, pretrgnuo sponu i potpuno prozreo izlinost poriva te tako dokrajio patnju. (Malunkja-putto se konano okoristio poukom Uitelja, "shvatio i postigao nenadmaivo savrenstvo asketskog ivota" i postao jedan od 80 Budinih velikih uenika).
Rev. 6/11/2001
AN V-2: Vitthara sutta
Vitthara sutta Pet snaga

"Monasi, postoji pet snaga onih koji sebe vebaju. Kojih pet? Snaga uverenja, snaga savesti, snaga brige, snaga istrajnosti i snaga uvida. A ta je to snaga uverenja? Postoji sluaj kada monah, uenik plemenitih, poseduje uverenje, ubeen je u Tatagatino probuenje: 'Zaista je Blaeni vredan i potpuno samoprobuen, usavren u znanju i ponaanju, odmeren, znalac ovoga sveta, nenadmaan uitelj ljudima koji su spremni da ue, uitelj boanstvima i ljudskim biima, prosvetljen, blaen.' To se, monasi, naziva snagom uverenja. A ta je to snaga savesti? Postoji sluaj kada uenik plemenitih osea sramotu zbog [pomisli da se lati] neega loeg poinjenog telom, govorom ili milju. To se naziva snagom savesti. A ta je to snaga brige? Postoji sluaj kada uenik plemenitih osea brigu zbog
[patnje koja je rezultat] neega loeg poinjenog telom, govorom ili milju. To se naziva snagom brige. A ta je to snaga istrajnosti? Postoji sluaj kada monah, uenik plemenitih, odrava svoju istrajnost osnaenu naputanjem tetnih mentalnih osobina i razvijanjem korisnih mentalnih osobina. On je uravnoteen, uporan u svom naporu, ne izbegava svoje dunosti vezane za korisne mentalne osobine. To se naziva snagom istrajnosti. A ta je to snaga uvida? Postoji sluaj kada monah, uenik plemenitih, uvia, poseduje uvid o nastanku i nestanku -- plemenit, prodoran, koji vodi do potpunog okonanja patnje. To se naziva snagom uvida. To su, monasi, pet snaga onih koji sebe vebaju. Tako i vi sebe treba da vebate: 'Biemo opremljeni snagom uverenja kao jednom od snaga onih koji sebe vebaju, snagom savesti... snagom brige... snagom istrajnosti... snagom uvida kao jednom od snaga onih koji sebe vebaju.' Tako i vi sebe treba da vebate.
Rev. 14/12/2004 www.geocities.com/budizam/canon/anguttaea/an5-2.html
Cavana sutta Propadanje

Monasi, ako neki monah poseduje ovih pet stvari, tada propada, tada nema uporite u pravom uenju. Kojih pet? Monah bez predanosti, monasi, propada, nema uporite u pravom uenju. Monah bez zazora, monasi, propada, nema uporite u pravom uenju. Lenj monah, monasi, propada, nema uporite u pravom uenju. Monah bez znanja, monasi, propada, nema uporite u pravom uenju. Ako tih pet stvari neki monah poseduje, tada propada, tada nema uporite u pravom uenju. Monasi, ako neki monah poseduje ovih pet stvari, tada ne propada, tada ima uporite u pravom uenju. Kojih pet?
Monah pun predanosti, monasi, ne propada, ima uporite u pravom uenju. Monah pun zazora, monasi, ne propada, ima uporite u pravom uenju. Vredan monah, monasi, propada, ne propada, ima uporite u pravom uenju. Monah pun znanja, monasi, ne propada, ima uporite u pravom uenju. Ako tih pet stvari neki monah poseduje, tada ne propada, tada ima uporite u pravom uenju.
Rev. 1/11/2007 www.geocities.com/budizam/canon/anguttaea/an05-008.html
AN V-20: Hita sutta
Hita sutta Blagodet

Onaj monah koji poseduje pet kvaliteta, veba i za svoju i za tuu dobrobit. Kojih pet? Ima sluajeva kada je monah usavren u vrlini i ohrabruje druge da budu usavreni u vrlini. Sam je usavren u koncentraciji i ohrabruje druge da budu usavreni u koncentraciji. Sam je usavren u uvidu i ohrabruje druge da budu usavreni u uvidu. Sam je usavren u nevezanosti i ohrabruje druge da budu usavreni u nevezanosti. Sam je usavren u znanju i razumevanju i ohrabruje druge da budu usavreni u znanju i razumevanju. Ako poseduje ovih pet kvaliteta, monah veba i za svoju i za tuu dobrobit.
Videti takoe: AN IV.95; AN IV.96.

AN V-20: Hita sutta
AN V-25: Anugghita sutta
Anugghita sutta Blagodet

"Monasi, kada je ispravno razumevanje poduprto sa pet faktora, ono ima oslobaanje na osnovu sabranosti kao svoj plod, oslobaanje na osnovu sabranosti kao svoju nagradu, ono ima oslobaanje na osnovu uvida kao svoj plor, oslobaanje na osnovu uvida kao svoju nagradu. A koji je to pet faktora? Ima sluajeva kada je ispravno razumevanje poduprto vrlinom, poduprto uenjem, poduprto razmenom miljenja, poduprtu spokojstvom, poduprto uvidom. Kada je poduprto sa ovih pet faktora, ispravno razumevanje ima oslobaanje na osnovu sabranosti kao svoj plod, oslobaanje na osnovu sabranosti kao svoju nagradu, ono ima oslobaanje na osnovu uvida kao svoj plor, oslobaanje na osnovu uvida kao svoju nagradu."
Rev. 4/12/2006
AN V-25: Anugghita sutta www.geocities.com/budizam/canon/anguttara/an5-25.html
Samadhi sutta (Nemerljiva) koncentracija

"Mudar i sabran, treba da razvija nemerljivu koncentraciju [tj. koncentraciju zasnovanu na nemerljivoj ljubavi za sebe i druge, saoseanju sa patnjama drugih, radosti zbog sree drugih ili nepomuenom spokojstvu]. Kada neko, mudar i sabran, razvije nemerljivu koncentraciju, u njemu se javlja pet uvida. Kojih pet? U njemu se javlja uvid: 'Ova koncentracija je blaenstvo sada i donee kao rezultat blaenstvu u budunosti.' U njemu se javlja uvid: 'Ova koncentracija je plemenita i nema nikakve veze sa porivima tela.' U njemu se javlja uvid: 'Ova koncentracija je nedostina za proste ljude.' U njemu se javlja uvid: 'Ova koncentracija je mirna, izvrsna, donosi vedrinu,
jedinstvo, ne stvara se vetaki, prisilnim ograniavanjem.' U njemu se javlja uvid: 'U ovu koncentraciju ulazim svesno i svesno iz nje izlazim.' Mudar i sabran, treba da razvija nemerljivu koncentraciju. Kada neko, mudar i sabran, razvije nemerljivu koncentraciju, u njemu se javlja tih pet uvida."
AN V-31: Sumana sutta
Sumana sutta Govor princezi Sumani

Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni obravio u Savatiju, u etinom gaju, u manastiru Anatapindike. Onda princeza Sumana u pratnji svojih petsto pratilja i sa petsto koija otide do Blaenoga. Stigavi do Blaenoga ipoklonivi mu se, sede sa strane. Sedei tako, princeza Sumana ree Blaenome: "Ako postoje dva sledbenika, gospodine, sa podjednakim poverenjem, sa podjednakom vrlinom, sa podjednakom mudrou, i jedan je onaj koji daje, a drugi je onaj koji ne daje. I posle razlaganja tela, posle smrti, obojica se ponovo rode na nebu. Koja je razlika izmeu njih? Koji je sreniji?" Na to Blaeni odgovori: "Sumana, sreniji je onaj koji daje. Nebesko bie koje je dobrotvor na pet naina nadmauje ono koje nije dobrotvor. Duinom boanskog ivota, nebeskom lepotom, nebeskom sreom, nebeskom slavom i nebeskom
snagom. Tako nebesko bie koje je dobrotvor na pet naina nadmauje ono koje nije dobrotvor." "Potovani gospodine, ako se oni potom ponovo rode kao ljudska bia? Koja je razlika izmeu njih? Koji je sreniji?" Na to Blaeni odgovori: "Sumana, sreniji je onaj koji daje. Ljudsko bie koje je dobrotvor na pet naina nadmauje ono koje nije dobrotvor. Duinom ljudskog ivota, ljudskom lepotom, ljudskom sreom, ljudskom slavom i ljudskom snagom. Tako ljudsko bie koje je dobrotvor na pet naina nadmauje ono koje nije dobrotvor." "Potovani gospodine, ako obojica napuste domainski ivot, odu u isposnike? Koja je razlika izmeu njih? Koji je sreniji?" Na to Blaeni odgovori: "Sumana, sreniji je onaj koji daje. Isposnik koji je bio dobrotvor na pet naina nadmauje onog koje nije bio dobrotvor. Kad prosi odeu, dobije je u izobilju, a ne malo. Kad prosi hranu, dobije je u izobilju, a ne malo. Kad prosi sklonite, dobije ga u izobilju, a ne malo. Kada je bolestan, lekova koji su mu neophodni ima u izobilju. Dok ivi zajedno sa svojom braom u svetakom ivotu, veina njegovih telesnih, verbalnih i mentalnih postupaka imaju prijatan plod, a malo neprijatan. Tako isposnik koji je bio dobrotvor na pet naina nadmauje onog koje nije bio dobrotvor." "Potovani gospodine, ako obojica dostignu stanje svetosti (arahant)? Koja je razlika izmeu njih?" "Sumana, nema razlike u njihovom osloboenju." "Odlino, gospodine, izvanredno, gospodine. Zaista treba darove davati i zasluge initi! Jer to je korisno nebeskim biima, ljudskim biima, ak i asketama."
Na to Blaeni ree: "Ba kao to blistavi Mesec, idui po nebu, sjajem svojim zaseni sva sazvea ovoga sveta, isto tako i ovek koji je pun vrline i predanosti dareljivou svojom zaseni sve krtice ovoga sveta. Ba kao to olujni oblak, okien munjama, sa bezbroj grebena, ispuni i vis i dolinu, izlii svoj tovar na zemlju. isto tako i uenik Potpuno probuenoga obdaren uvidom na pet naina svojom mudrou nadmauje krticu. Tako, u dugovenosti, slavi, lepoti i srei, u dobrim zdravlju, uiva on na nebu posle smrti.
AN V-34: Siha sutta
Siha sutta Generalu Sihi (O velikodunosti)

Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio blizu Vesalija, u Velikoj umi, u Paviljonu sa zabatima. Tada general Siha otide do Blaenog i, stigavi, pokloni mu se i sade sa strane. Dok je tako sedeo, ree on Blaenome: "Je li mogue, gospodine, pokazati plod velikodunosti vidljiv ovde i sada?" "Mogue je, Siha. Onaj koji daje, ko je majstor davanja, drag i omiljen meu ljudima uopte. Ta injenica da je onaj ko je velikoduan, ko je majstor davanja, drag i omiljen meu ljudima uopte, to je plod velikodunosti vidljiv ovde i sada. Sem toga, dobri ljudi, ljudi od integriteta, dive se onome ko daje, ko je majstor davanja. Ta injenica da se dobri ljudi, ljudi od integriteta, dive onome ko je velikoduan, ko je majstor davanja, to je plod velikodunosti vidljiv ovde i sada. Sem toga, dobar glas o onome ko daje, ko je majstor davanja, iri se nadaleko i
AN V-34: Siha sutta
nairoko. Ta injenica da se dobar glas o onome ko daje, ko je majstor davanja, iri nadaleko i nairoko, to je plod velikodunosti vidljiv ovde i sada. Sem toga, kada se onaj koji daje, ko je majstor davanja, obrati nekoj grupi ljudi -plemenitim ratnicima, bramanima, kuedomainima ili asketama -- on to ini s pouzdanjem i bez zazora. To je takoe plod velikodunosti vidljiv ovde i sada. Sem toga, kada ga izda telo, posle smrti, onaj ko daje, ko je majstor davanja, preporaa se na dobrom odreditu, u nebeskom svetu. Ta injenica da se, kada ga izda telo, posle smrti, onaj ko daje, ko je majstor davanja, preporaa na dobrom odreditu, u nebeskom svetu, to je plod velikodunisti u narednom ivotu." Kada ovo bi reeno, general Siha ree Blaenome: "Kada su u pitanju etiri ploda velikodunosti, vidljivi ovde i sada, a nabrojao ih je Blaeni, ja ne verujem u njih zato to imam poverenje u Blaenog. I sam znam za njih. Ja sam onaj koji daje, majstor davanja, drag i omiljen meu ljudima uopte. Ja sam onaj koji daje, majstor davanja, dobri ljudi, ljudi od integriteta mi se dive. Ja sam onaj koji daje, majstor davanja, dobar glas o meni iri se nadaleko i nairoko. Ja sam onaj koji daje, majstor davanja, i kad se obratim nekoj grupi ljudi -- plemenitim ratnicima, bramanima, kuedomainima ili asketama -- ja to inim s pouzdanjem i bez zazora. Ali kad mi Blaeni kae: 'Kada telo izda, posle smrti, onaj ko daje, ko je majstor davanja, preporaa se na dobrom odreditu, u nebeskom svetu', za to ja ne znam. Tu se pouzdam u rei Blaenoga." "Tako je, Siha. Tako je. "Kada telo izda, posle smrti, onaj ko daje, ko je majstor davanja, preporaa se na dobrom odreditu, u nebeskom svetu." Ko daje omiljen je. Svi ljudi mu se dive. Stie poasti. Ugled mu raste. Od drutva ne zazire.
AN V-34: Siha sutta
Ima poverenja u sebe -- ovek bez muka. Otuda mudraci pokline daju. Tragajui za blaenstvom, odloie teko breme neistoa. Sigurno smeteni u trostrukom nebeskom svetu, dugo uivaju u drutvu bogova. Iskoristivi priliku za sebe, uradivi ono to je korisno, i kada se odatle spuste, borave oni, blistajui, u Nandani. [1] Tu se oni raduju, uivaju, zadovoljni. Sledei rei mudraca, na dobrom se mestu nalaze, na nebu -- sledbenici Takodoaveg.
Beleke 1. Vrt bogova.. Videti takoe: AN 5.148.
AN V-36: Kaladana sutta
Kaladana sutta Prikladni pokloni

Prevod Branislav Kovaevi Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme e
"Postoji pet prikladnih poklona. Kojih pet? Poklanjamo onome ko je tek stigao. Poklanjamo onome ko odlazi. Poklanjamo onome ko je bolestan. Poklanjamo u vreme gladi. Iznosimo prve plodove polja i vonjaka pred one ispunjene vrlinom. To je pet prikladnih poklona." U pravo vreme daju -oni sa uvidom, saoseajni, lieni rktosti. Darujui u pravo vreme; srca nadahnutih Plemenitima -- ispravnima, takvima -njihove ponude donose izobilje. Oni koji se raduju takvom daru ili pri njemu pomau, i oni batine deo zasluga,
AN V-36: Kaladana sutta
a ponuda time umanjena nije. I tako, uma koji ne okleva, treba davati tamo gde dar najvei plod donosi. Zasluge su ono to odreuje odredite bia u ivotu sledeem.
Videti takoe: AN 5.148.
AN V-37: Bhojana sutta
Bhojana sutta O obroku

"Dajui obrok, onaj koji poklanja daje pet stvari onome ko prima. Kojih pet? Daje ivot, lepotu, sreu, snagu i otroumnost. Dajui ivot, tako on ima udela u dugom ivotu, ljudskom ili boanskom. Dajui lepotu, tako on ima udela u lepoti, ljudskoj ili boanskoj. Dajui sreu, tako on ima udela u srei, ljudskoj ili boanskoj. Dajui snagu, tako on ima udela u snazi, ljudskoj ili boanskoj. Dajui otroumnost, tako on ima udela u otroumnosti, ljudskoj ili boanskoj. Dajui obrok, onaj koji poklanja daje tih pet stvari onome ko prima. " Razborit ovek dajui ivot, snagu, lepotu, otroumnost -mudar ovek, davalac sree -postie sreu i za sebe. Podarivi ivot, snagu, lepotu, sreu i otroumnost, uiva u dugom ivotu i ugledu
AN V-37: Bhojana sutta
gde god da se rodi.
AN V-39: Saddha sutta
Saddha sutta Poverenje

"Za nezareenog, postoji pet nagrada za poverenje. Kojih pet? Kada istinski dobri ljudi u ovome svetu iskazuju saoseanje, oni e prvo saoseati sa ljudima koji u sebi gaje poverenje [prema Trostrukom dragulju], a ne sa ljudima bez poverenja. Kada nekog poseuju, oni e prvo posetiti ljude koji u sebi gaje poverenje, a ne ljude bez poverenja. Kada primaju poklone, oni e ih prvo prihvatiti od ljudi koji u sebi gaje poverenje, a ne od onih bez poverenja. Kada poduavaju Dhammu, oni e prvo poduavati ljude koji u sebi gaje poverenje, a ne one bez poverenja. ovek koji u sebi gaji poverenje, posle sloma tela, posle smrti, ponovo e se roditi na dobrom odreditu, u nebeskom svetu. Za nezareenog, to je pet nagrada za poverenje. Ba kao to je veliko banjan drvo, ne mestu gde se ukrtaju etiri puta, blagodet za ptice svuda unaokolo, isto tako je i nezareeni ovek ispunjen poverenjem blagodet za mnoge ljuda: monahe, monahinje, muke i enske nezareene
AN V-39: Saddha sutta
sledbenike." Masivno drvo ije grane nose cvetove i lie, sa stablom i korenjem i obiljem plodova: Tu ptice prolaze gnezdo. Na tom senovitom mestu svoj dom prave. Oni to tragaju za hladom dolaze u hlad, oni to tragaju za plodom nalaze plod za jelo. Isto je tako sa ovekom ispunjenim vrlinom i poverenjem, skromnim, osetljivim i krotkim, izvrsnim i blagim: Njemu dolaze oni bez neistoa -osloboeni strasti, osloboeni odbojnosti osloboeni neznanja -oni koji su izvor zasluga za ovaj svet. Njega p oduavaju Dhammi to svaku patnju razgoni. A kada razumeju, i sami osloboeni bivaju, nesputani potpuno.
AN V-39: Saddha sutta Rev. 1/2/2007 www.geocities.com/budizam/canon/anguttara/an5-39.html
AN V-41: Adiya sutta
Adiya sutta Dobrobiti koje donosi (bogatstvo)

Onda domain Anatapindika otide do Blaenoga i, stigavi i poklonivi mu se, sede sa strane. Dok je tako sedeo, Blaeni mu ree: "Pet je blagodeti koje donosi bogatstvo. Kojih pet? Ima sluajeva kada sledbenik plemenitih -- koristei bogatstvo zaraeno zahvaljujui svom naporu i poslu, umnoeno snagom svojih ruku i nagomilano znojem lica svoga, poteno zaraeno -- obezbeuje sebi prijatnosti i zadovoljstva i ini to na pravi nain. Obezbeuje svojoj majci i ocu prijatnosti i zadovoljstva i ini to na pravi nain. Obezbeuje svojoj deci prijatnosti i zadovoljstva i ini to na pravi nain. To je prva blagodet koju donosi bogatstvo. Sem toga, sledbenik plemenitih -- koristei bogatstvo zaraeno zahvaljujui svom naporu i poslu, umnoeno snagom svojih ruku i nagomilano znojem lica svoga,
poteno zaraeno -- obezbeuje svojim prijateljima i drugovima prijatnosti i zadovoljstva i ini to na pravi nain. To je druga blagodet koju donosi bogatstvo. Sem toga, sledbenik plemenitih -- koristei bogatstvo zaraeno zahvaljujui svom naporu i poslu, umnoeno snagom svojih ruku i nagomilano znojem lica svoga, poteno zaraeno -- titi sebe i druge od nevolja to dolaze sa vatrom, poplavom, vladarima, lopovima ili podlim naslednicima. To je trea blagodet koju donosi bogatstvo. Sem toga, sledbenik plemenitih -- koristei bogatstvo zaraeno zahvaljujui svom naporu i poslu, umnoeno snagom svojih ruku i nagomilano znojem lica svoga, poteno zaraeno -- ispunjava pet obaveza prema svojim roacima, gostima, pokojnicima, kraljevima i boanstvima. To je etvrta blagodet koju donosi bogatstvo. Sem toga, sledbenik plemenitih -- koristei bogatstvo zaraeno zahvaljujui svom naporu i poslu, umnoeno snagom svojih ruku i nagomilano znojem lica svoga, poteno zaraeno -- obezbeuje darove to imaju vrhovni cilj, nebeski, rezultiraju sreom, preporaanjem na nebu, a namenjeni su monasima i asketama koji se uzdravaju od omamljenosti i nepromiljenosti, koji sve stvari podnose strpljivo i ponizno, krotei sebe, sputavajui sebe, odvodei sebe do Neuslovljenog. To je peta blagodet koju donosi bogatstvo. Ako se dogodi da se, dok sledbenik plemenitih uiva ovih pet blagodeti, njegovo bogatstvo istopi, ovakva mu se misao javlja: "Iako se moje veliko bogatstvo istopilo, uivao sam u pet blagodeti koje donosi bogatstvo" i on ne osea kajanje. Ako se dogodi da se, dok sledbenik plemenitih uiva ovih pet blagodeti, njegovo bogatstvo uvea, ovakva mu se misao javlja: "Uivao sam u pet blagodeti koje donosi bogatstvo i moje se bogatstvo jo uvealo " i on ne osea kajanje. Tako se on ne kaje ni u jednom sluaju.
"Moje je bogatstvo bilo iskorieno, moji tienici zatieni, potedeo sam ih nevolja. Prinosio sam najbolje darove i ispunio pet obaveza. Starao sam se o onima ispunjenim vrlinom obuzdanima, posveenicima u svetom ivotu. Za koju bi god svrhu mudri kuedomain poeleo bogatstvo, u tu svrhu sam ga upotrebio. Uinih ono to ne vodi ka patnji ubudue." Kada je po tome poznat smrtnik, ovek ustaljen u Dhammi Plemenitoga, takvog hvale u ovom ivotu i, posle smrti, takav se raduje na nebu.
Videti takoe : AN 5.148.
AN V-43: Ittha sutta
Ittha sutta ta je dobrodolo

Onda domain Anatapindika otide do Blaenoga i, stigavi i poklonivi mu se, sede sa strane. Dok je tako sedeo, Blaeni mu ree: "Ovih pet stvari, domaine, jesu dobrodole, drage, prijatne i teko dostupne u ovom svetu. Kojih pet? Dug ivot je dobrodoao, drag, prijatan i teko dostupan u ovom svetu. Lepota je dobrodola, draga, prijatna i teko dostupna u ovom svetu. Srea je dobrodola, draga, prijatna i teko dostupna u ovom svetu. Ugled je dobrodoao, drag, prijatan i teko dostupan u ovom svetu. Preporaanje na nebu je dobrodolo, drago, prijatno i teko dostupno u ovom svetu.
Dakle, kaem ti, ovih pet stvari nije mogue zadobiti molitvama ili eljama. Kad bi ih bilo mogue zadobiti molitvama ili eljama, ko bi u njima oskudevao? Ne prilii sledbeniku plemenitih koji eli dug ivot da za to moli i jo da u tome uiva. Umesto toga, sledbenik plemenitih koji eli dug ivot trebalo bi da sledi put prakse koji vodi do dugog ivota. Tako radei, imae dug ivot, ljudski ili boanski. Ne prilii sledbeniku plemenitih koji eli lepotu da za to moli i jo da u tome uiva. Umesto toga, sledbenik plemenitih koji eli lepotu trebalo bi da sledi put prakse koji vodi do lepote. Tako radei, imae lepotu, ljudsku ili boansku. Ne prilii sledbeniku plemenitih koji eli sreu da za to moli i jo da u tome uiva. Umesto toga, sledbenik plemenitih koji eli sreu trebalo bi da sledi put prakse koji vodi do sree. Tako radei, imae sreu, ljudsku ili boansku. Ne prilii sledbeniku plemenitih koji eli ugled da za to moli i jo da u tome uiva. Umesto toga, sledbenik plemenitih koji eli ugled trebalo bi da sledi put prakse koji vodi do ugleda. Tako radei, imae ugled, ljudski ili boanski. Ne prilii sledbeniku plemenitih koji eli preporaanje na nebu da za to moli i jo da u tome uiva. Umesto toga, sledbenik plemenitih koji eli preporaanje na nebu trebalo bi da sledi put prakse koji vodi do preporaanja na nebu. Tako radei, postii e da se posle smrti preporodi na nebu Dug ivot, lepota, lepota, ugled, nebo, plemenit ivot: Onima koji prieljku da dostignu takve stvari u obilju i neogranieno mudraci savetuju paljivot u sakupljanju zasluga. Mudrac, paljiv,
stie dvostruku blagodet: blagostanje u ivotu ovom i blagostanje u buduem. Osvojivi svoje blago, njega nazivaju razboritim, mudracem.
AN V-49: Kosala sutta
Kosala sutta ta je dobrodolo

Napomena: Ovaj govor daje Budine preporuke kako se nositi sa alou. Odlomak koji govori o pohvalama pokojniku, alopojkama itd. odnosi se na pogrebne obiaje tako uobliene da oseanja oaloenih kanaliu u produktivnom pravcu. Kao to Buda primeuje, sve dok oni izgledaju kao da slue svojoj svrsi, uestvujte u njima. kada jednom to izgleda da nije sluaj, i ovek pone da se preputa samosaaljenju, tada treba da se vrati vanim obavezama svoga ivota.
Jednom je Blaeni boravio kraj Savatija, u eninom gaju, u manastiru Anatapindike. Tada Pasenadi, kralj Kosale, otide do Blaenoga i kad stie tamo, sede sa strane. I u to vreme umre kraljica Maliak. Onda neki ovek otide do kralja i proapta mu na uvo: "Vae visoanstvo, kraljica malika je umrla." Poto je to bilo
reeno, Pasenadi, kralj Kosale, ostade da sedi sav potiten, ucveljenog srca, povijen, klonule glave, ophrvan crnim mislima, potpuno zanemeo. I Blaeni vide kralja kako sedi sav potiten, ucveljena srca... potpuno zanemeo, pa mu ree: "Pet je stvari, veliki kralju, koje ne moe osvojiti asketa, svetenik, boanstvo, Mara, Brama i niko drugi na svetu. Kojih pet? 'Da ono to je podlono starenju ne stari.' To je neto to ne moe osvojiti asketa, svetenik, boanstvo, Mara, Brama i niko drugi na svetu. 'Da ono to je podlono bolesti ne oboli.' To je neto to ne moe osvojiti asketa, svetenik, boanstvo, Mara, Brama i niko drugi na svetu. 'Da ono to je podlono smrti ne umre.' To je neto to ne moe osvojiti asketa, svetenik, boanstvo, Mara, Brama i niko drugi na svetu. 'Da se ono to je podlono okonavanju ne okona.' To je neto to ne moe osvojiti asketa, svetenik, boanstvo, Mara, Brama i niko drugi na svetu. 'Da se ono to je podlono razaranju ne razori.' To je neto to ne moe osvojiti asketa, svetenik, boanstvo, Mara, Brama i niko drugi na svetu. I onda se dogodi nekom neupuenom, nepromiljenom oveku da ono to je podlono starenju i ostari. Dok ono to je podlono starenju stari, on ne razmija: 'To se ne dogaa samo meni da ono to je podlono starenju i ostari. Gde god postoje bia -- prola i budua, koja umiru i ponovno nastaju -- dogaa se svima njima da ono to je podlono starenju i ostari. I ako, sa starenjem onoga to je podlono starenju, ja tuim, nariem, lupam se po grudima i postanem rastresen, hranu neu moi ni da okusim, telo e mi postati jadno, poslove u zapostaviti, moji e neprijatelji biti sreni, a prijatelji nesreni.' I tako on, sa starenjem onoga to je podlono starenju, tui, narie, lupa se po grudima i postaje rastresen. Za to se kae da jedan neupuen, nepromiljen ovek proboden otrovnom strelom alosti mui sam sebe.
Sem toga, dogodi nekom neupuenom, nepromiljenom oveku da ono to je podlono bolesti oboli... da ono to je podlono smrti umre... da se ono to je podlono okonavanju okona, da se ono to je podlono razaranju razori. Sa razaranjem onoga to je podlono razaranju, on ne razmilja: 'To se ne dogaa samo meni da ono to je podlono starenju i ostari. Gde god postoje bia -- prola i budua, koja umiru i ponovno nastaju -- dogaa se svima njima da ono to je podlono starenju i ostari. I ako, sa starenjem onoga to je podlono starenju, ja tuim, nariem, lupam se po grudima i postanem rastresen, hranu neu moi ni da okusim, telo e mi postati jadno, poslove u zapostaviti, moji e neprijatelji biti sreni, a prijatelji nesreni.' I tako on, sa razaranjem onoga to je podlono razaranju, tui, narie, lupa se po grudima i postaje rastresen. Za to se kae da jedan neupuen, nepromiljen ovek proboden otrovnom strelom alosti mui sam sebe. I onda se dogodi nekom upuenom sledbeniku plemenitih da ono to je podlono starenju i ostari. Dok ono to je podlono starenju stari, on razmija: 'To se ne dogaa samo meni da ono to je podlono starenju i ostari. Gde god postoje bia -prola i budua, koja umiru i ponovno nastaju -- dogaa se svima njima da ono to je podlono starenju i ostari. I ako, sa starenjem onoga to je podlono starenju, ja tuim, nariem, lupam se po grudima i postanem rastresen, hranu neu moi ni da okusim, telo e mi postati jadno, poslove u zapostaviti, moji e neprijatelji biti sreni, a prijatelji nesreni.' I tako on, sa razaranjem onoga to je podlono razaranju, on ne tui, ne narie, ne lupa se po grudima i nije rastresen. Za toga se kae da je jedan upuen sledbenik plemenitih, potpuno nesputan u samome sebi. Sem toga, dogodi nekom upuenom sledbeniku plemenitih da ono to je podlono bolesti oboli... da ono to je podlono smrti umre... da se ono to je podlono okonavanju okona, da se ono to je podlono razaranju razori. Sa razaranjem onoga to je podlono razaranju, on razmilja: 'To se ne dogaa samo meni da se ono to je podlono okonavanju okona. Gde god postoje bia -- prola i budua,
koja umiru i ponovno nastaju -- dogaa se svima njima da ono to je podlono starenju i ostari. I ako, sa starenjem onoga to je podlono starenju, ja tuim, nariem, lupam se po grudima i postanem rastresen, hranu neu moi ni da okusim, telo e mi postati jadno, poslove u zapostaviti, moji e neprijatelji biti sreni, a prijatelji nesreni.' I tako on, sa razaranjem onoga to je podlono razaranju, on ne tui, ne narie, ne lupa se po grudima i nije rastresen. Za toga se kae da je jedan upuen sledbenik plemenitih, potpuno nesputan u samome sebi. Tih pet stvari je, veliki kralju, koje ne moe osvojiti asketa, svetenik, boanstvo, Mara, Brama i niko drugi na svetu. aljenje i naricanjem se nijedan cilj ne postie ovde, ni onaj najmanji. Znajui da si obuzet tugom i bolom, tvoji neprijatelji likuju. Ali kada mudrac sa oseajem da odredi ta mu je cilj ne poklekne pred nesreom, njegovi neprijatelji su oaloeni, videi njegovo lice nepromenjeno. Tamo i kada se neki cilj postie pohvalama pokojniku, alopojkama, poslovicama, poklonima i porodinim obiajima, sledi ih marljivo tu i na takav nain. Ali ako uvidi da tvoj ili cilj drugih nije postignut na taj nain, povinuj se [prirodi stvari] bez tuge, s milju: 'ta li ja to sada radim?'
AN V.75: Yodhajiva sutta
Yodhajiva sutta Ratnik (1)

Napomena: Ovaj govor je upuen monasima i tie se njihove borbe da odre svoj zavet celibata i u toj borbi izau kao pobednici. Bud atakvog monaha pobednika poredi sa ratnikom pobednikom, to je poreenje koje je verovatno trebalo u monasima da podstakne njihov muki ponos (videti AN VII.48). U ovoj analogiji, onaj koji potuje celibat nije slabi, ve ratnik najvieg stupnja. Poto se onaj ko pokuava da odri celibat prvo sukobljava sa privlanou prema enama, ene u ovom govoru imaju ulogu najblieg neprijatelja. Na alost, nemamo nikakvih svedoanstava o tome kako je Buda savetovao svoje sledbenice da uvaju svoj celibat, pa ne znamo da li bi koristio analogiju sa ratnicom kad bi ih poduavao odupiranju privlanosti prema mukarcima ili bi moda upotrebio neku drugu analogiju ne bi li efikasnije podstakao njihov enski ponos (videti takoe AN VII.48). Meutim, ima govora u pali kanonu u kojima se opisuju monahinje koje su
sauvale svoj celibat pri susretu sa mukarcima u umi. Najbolji primer je Therigatha XIV, a ima i drugih primera kad su se monahinje oduprle iskuenju u Bhikkhuni samyutta. Na kraju krajeva, naravno, pravi neprijatelj je u nama, a ne izvan nas. To pokazuje i injenica da monasi u ovom govoru moraju sam ida ovrsnu i okonaju neistoe koje im stvaraju ulna zadovoljstva u sopstvenom umu pre nego to se mogu smatrati istinskim pobednicima.
"Monasi, postoji pet vrsta ratnika na ovom svetu. Kojih pet? Ima ratnika koji, kad vidi oblak praine (koji je podigla neprijateljska vojska), postaje kolebljiv, malake, ne postavi se odluno, ne kree u borbu. Neki ratnici su takvi. To je prva vrsta ratnika na ovom svetu. Zatim ima ratnika koji moe podneti oblak praine, ali kada vidi vrh neprijateljskog barjaka postaje kolebljiv, malake, ne postavi se odluno, ne kree u borbu. Neki ratnici su takvi. To je druga vrsta ratnika na ovom svetu. Zatim ima ratnika koji moe podneti oblak praine i vrh neprijateljskog barjaka, ali kad uje tutanj (nadolazee vojske) postaje kolebljiv, malake, ne postavi se odluno, ne kree u borbu. Neki ratnici su takvi. To je trea vrsta ratnika na ovom svetu. Zatim ima ratnika koji moe podneti oblak praine, vrh neprijateljskog barjaka i tutanj, ali kad doe do borbe prsa u prsa biva proboden i pada ranjen. Neki ratnici su takvi. To je etvrta vrsta ratnika na ovom svetu. Zatim ima ratnika koji moe podneti oblak praine, vrh neprijateljskog barjaka, tutanj i borbu prsa u prsa. Kad dobije bitku, pobednik u bici, ostavlja je na samom vrhuncu. Neki ratnici su takvi. To je peta vrsta ratnika na ovom svetu.
To su pet vrsta ratnika koji postoje na ovom svetu. Na isti nain, monasi, postoji meu monasima pet vrsta ljudi nalik ovim ratnicima. Kojih pet? [1] "Ima monaha koji, kad vidi oblak praine, postaje kolebljiv, malake, ne postavi se odluno, ne moe da nastavi svetaki ivot. Objavljujui svoju slabost u vebanju, on naputa vebanje i okree se niem ivotu. ta je za njega taj oblak praine? Ima monaha koji uje: 'U tom selu ili gradu ima ena ili devojka lepo graena, lepo izgleda, armantna, obdarena savrenom enstvenou.' Kad to uje, on postaje kolebljiv, malake, ne postavi se odluno, ne moe da nastavi svetaki ivot. Objavljujui svoju slabost u vebanju, on naputa vebanje i okree se niem ivotu. To je za njega onaj oblak praine? Takav ovek, kaem vam, jeste kao onaj ratnik koji kad vidi oblak praine, postaje kolebljiv, malake, ne postavi se odluno, ne kree u borbu. Neki ljudi su takvi. To je prva vrsta ljudi meu monasima nalik ovim ratnicima. [2] "Ima zatim monaha koji moe savladati oblak praine, ali kad vidi vrh neprijateljskog barjaka postaje kolebljiv, malake, ne postavi se odluno, ne moe da nastavi svetaki ivot. Objavljujui svoju slabost u vebanju, on naputa vebanje i okree se niem ivotu. ta je za njega taj vrh neprijateljskog barjaka? Ima monaha koji ne samo da uje: 'U tom selu ili gradu ima ena ili devojka lepo graena, lepo izgleda, armantna, obdarena savrenom enstvenou.' On i sam vidi da u tom selu ili gradu ima ena ili devojka lepo graena, lepo izgleda, armantna, obdarena savrenom enstvenou. Kad to vidi, on postaje kolebljiv, malake, ne postavi se odluno, ne moe da nastavi svetaki ivot. Objavljujui svoju slabost u vebanju, on naputa vebanje i okree se niem ivotu. To je za njega onaj vrh neprijateljskog barjaka? Takav ovek, kaem vam, jeste kao onaj ratnik koji moe savladati oblak praine, ali kad vidi vrh neprijateljskog barjaka postaje kolebljiv, malake, ne postavi se odluno, ne kree u borbu. Neki ljudi su takvi. To je druga vrsta ljudi meu monasima nalik ovim ratnicima.
[3] "Ima zatim monaha koji moe savladati oblak praine, vrh neprijateljskog barjaka, ali kad uje tutanj (nadolazee vojske) postaje kolebljiv, malake, ne postavi se odluno, ne kree u borbu. Objavljujui svoju slabost u vebanju, on naputa vebanje i okree se niem ivotu. ta je za njega taj tutanj? Ima monaha koji ode u divljinu, u podnoje drveta ili na otvoren prostor. Onda naie neka ena i pone da se osmehuje na njega, doziva ga, naglas smeje i zaikava ga. I kad se ona osmehuje na njega, doziva ga, naglas smeje i zaikava ga, on postaje kolebljiv, malake, ne postavi se odluno, ne moe da nastavi svetaki ivot. Objavljujui svoju slabost u vebanju, on naputa vebanje i okree se niem ivotu. To je za njega onaj tutanj. Takav ovek, kaem vam, jeste kao onaj ratnik koji moe savladati oblak praine i vrh neprijateljskog barjaka, ali kad uje tutanj postaje kolebljiv, malake, ne postavi se odluno, ne kree u borbu. Neki ljudi su takvi. To je trea vrsta ljudi meu monasima nalik ovim ratnicima. [4] "Ima zatim monaha koji moe savladati oblak praine, vrh neprijateljskog barjaka i tutanj, ali kad doe do borbe prsa u prsa biva proboden i pada ranjen. ta je za njega ta borba prsa u prsa? Ima monaha koji ode u divljinu, u podnoje drveta ili na otvoren prostor. Onda naie neka ena i sedne pored njega, legne pored njega, baci se preko njega. Kad ona sedne pored njega, legne pored njega, baci se preko njega on -- ne odbacujui vebanje, ne objavljujui svoju slabost -ima sa njom snoaj. To je za njega ona borba prsa u prsa. Takav ovek, kaem vam, jeste kao onaj ratnik koji moe savladati oblak praine, vrh neprijateljskog barjaka i tutanj, ali kad doe do borbe prsa u prsa biva proboden i pada ranjen. Neki ljudi su takvi. To je etvrta vrsta ljudi meu monasima nalik ovim ratnicima. [5] "Ima zatim monaha koji moe savladati oblak praine, vrh neprijateljskog barjaka, tutanj i borbu prsa u prsa. Kad dobije bitku, pobednik u bici, ostavlja je na samom vrhuncu. ta je za njega ta pobeda u bici? Ima monaha koji ode u divljinu, u podnoje drveta ili na otvoren prostor. Onda naie neka ena i sedne pored njega, legne pored njega, baci se preko njega. Kad ona sedne pored njega, legne
pored njega, baci se preko njega on se izmakne, oslobodi i ode kud mu je volja. On nalazi utoite na osamljenom mestu u divljini, u podnoju drveta, na planini, u klisuri, peini, na zgaritu, u umi, na otvorenom, u plastu sena. Otiavi u divljinu, u podnoje drveta ili na otvoren prostor, on sedne, prekrtenih nogu, uspravnog tela i usredsreene panje. Naputajui gramzivost prema ovome svetu, on boravi svesti liene granzivosti. On svoj um proiuje od gramzivosti. Naputajui zlovolju i ljutnju, on boravi svesti liene zlovolje i ljutnje, saoseajui za dobrobit svih bia. On svoj um proiuje od zlovolje i ljutnje. Naputajui tromost i pospanost, on boravi svesti liene tromosti i pospanosti, sabran, budan, uoavajui svetlost. On svoj um proiuje od tromosti i pospanosti. Naputajui nemir i teskobu, on boravi nepomuen, uma potpuno smirenog. On svoj um proiuje od nemira i teskobe. Naputajui neizvesnost, on boravi prevladavi neizvesnost, bez ikakvih dilema u pogledu povoljnih mentalnih kvaliteta. On svoj um proiuje od neizvesnosti. Napustivi tih pet prepreka, bolesti svesti koje kvare uvid, potom -- potpuno se povukavi od senzualnosti, povukavi se od tetnih [mentalnih] svojstava -- ulazi i ostaje u prvom zadubljenju: ushienju i zadovoljstvu roenim iz povuenosti, praeni usmerenom milju i vrednovanjem. Smirujui usmerenu misao i vrednovanje, ulazi on i ostaje u drugom zadubljenju: ushienju i zadovoljstvu roenim iz sabranosti, saimanju svesnosti, liene usmerene misli i vrednovanja -unutranjem pouzdanju. Sa bleenjem ushienja, ostaje on u ravnodunosti, sabran i budan, fiziki osetljiv na zadovoljstvo. Ulazi i ostaje u treem zadubljenju, za koje Plemeniti objavljuju: 'Ravnoduan i sabran, ima on prijatno boravite.' Naputajui zadovoljstvo i bol, kao kod ranijeg nestanka zanosa i nespokojstva, ulazi i ostaje u etvrtom zadubljenju: istoti ravnodunosti i sabranosti, nizadovoljstvu-ni-bolu. Uma tako skencentrisanog, proienog i blistavog, neukaljanog, lienog
manjkavosti, gipkog, elastinog, postojanog i nepokolebljivog, on ga usmerava i okree ka znanju o iskorenjivanju svih mentalnih neistoa. On uvia, ovde i sada: 'Ovo je patnja... Ovo je nastanak patnje... Ovo je prestanak patnje... Ovo je put koji vodi do prestanka patnje... Ovo su mentalne neisote... Ovo je nastanak neistoa... Ovo je nestanak neistoa... Ovo je put koji vodi do nestanka neistoa.' Njegovo srce, tako znajui, tako uviajui, osloboeno je neistoa senzualnosti, neistoa bivanja, neistoa neznanja. Sa oslobaanjem dolazi saznanje: 'Osloboen'. On uvia da: nema vie preporaanja, proivljen je svetaki ivot, uinjeno to je trebalo uiniti: 'Nita vie nije ostalo da se uini na ovome svetu.' To je za njega ona pobeda. Takav ovek, kaem vam, jeste kao onaj ratnik koji moe savladati oblak praine, vrh neprijateljskog barjaka, tutanj i borbu prsa u prsa. Kad dobije bitku, pobednik u bici, ostavlja je na samom vrhuncu. Neki ljudi su takvi. To je peta vrsta ljudi meu monasima nalik ovim ratnicima. To su pet vrsta ljudi meu monasima nalik ovim ratnicima."
Sn V.75: Yodhajiva sutta 2
Yodhajiva sutta Ratnik (2)

Beleka: Videti beleku uz prethodni govor.
"Monasi, postoji pet vrsta ratnika na ovom svetu. Kojih pet? Ima ratnika koji -- uzevi svoj ma i tit, luk i tobolac -- jurne u bitku tamo gde je najgue. Tu u bici on se bori i izgara. Ali dok se on bori i izgara, njegovi protivnici ga obore i dokraje. Neki ratnici su takvi. To je prva vrsta ratnika na ovom svetu. Ima zatim ratnika koji -- uzevi svoj ma i tit, luk i tobolac -- jurne u bitku tamo gde je najgue. Tu u bici on se bori i izgara. Ali dok se on bori i izgara, njegovi protivnici ga rane. Onda ga iznesu i ponesu rodbini. Ali dok odnose roacima, pre
nego to je do njih stigao, umire on na putu. Neki ratnici su takvi. To je druga vrsta ratnika na ovom svetu. Ima zatim ratnika koji -- uzevi svoj ma i tit, luk i tobolac -- jurne u bitku tamo gde je najgue. Tu u bici on se bori i izgara. Ali dok se on bori i izgara, njegovi protivnici ga rane. Onda ga iznesu i ponesu rodbini, koja ga neguje i stara se o njemu, ali on ipak umre od te rane. Neki ratnici su takvi. To je trea vrsta ratnika na ovom svetu. Ima zatim ratnika koji -- uzevi svoj ma i tit, luk i tobolac -- jurne u bitku tamo gde je najgue. Tu u bici on se bori i izgara. Ali dok se on bori i izgara, njegovi protivnici ga rane. Onda ga iznesu i ponesu rodbini, koja ga neguje i stara se o njemu, pa se on oporavi od rane. Neki ratnici su takvi. To je etvrta vrsta ratnika na ovom svetu. Ima zatim ratnika koji -- uzevi svoj ma i tit, luk i tobolac -- jurne u bitku tamo gde je najgue. Kad dobije bitku, pobednik u bici, ostavlja je na samom vrhuncu. Neki ratnici su takvi. To je peta vrsta ratnika na ovom svetu. To su pet vrsta ratnika koji postoje na ovom svetu. Na isti nain, monasi, postoji meu monasima pet vrsta ljudi nalik ovim ratnicima. Kojih pet? [1] "Ima monaha koji ivi zavisan od odreenog sela ili grada. Rano ujutru, obukavi svoj ogrta i ponevi zdelu za proenje hrane, odlazi on u selo ili grad u pronju -- tela, govora i misli nezatienih, sabranosti neuvrene, ne motrei na svoja ula. Tamo on vidi enu neprikladno obuenu ili polugolu. Kad je vidi tako neprikladno obuenu ili polugolu, u njem use raspali pouda. Strau raspaljenog uma, on -- ne odbacujui vebanje, ne objavljujui svoju slabost -- ima sa njom snoaj. Takav ovek, kaem vam, jeste kao onaj ratnik koji -- uzevi svoj ma i tit, luk i tobolac -- jurne u bitku tamo gde je najgue. Tu u bici on se bori i
izgara. Ali dok se on bori i izgara, njegovi protivnici ga obore i dokraje. Neki ljudi su takvi. To je prva vrsta ljudi meu monasima nalik ovim ratnicima. [2] "Ima zatim monaha koji ivi zavisan od odreenog sela ili grada. Rano ujutru, obukavi svoj ogrta i ponevi zdelu za proenje hrane, odlazi on u selo ili grad u pronju -- tela, govora i misli nezatienih, sabranosti neuvrene, ne motrei na svoja ula. Tamo on vidi enu neprikladno obuenu ili polugolu. Kad je vidi tako neprikladno obuenu ili polugolu, u njem use raspali pouda. Strau raspaljenog uma, njegovo telo i um plamte. Onda se u njem ujavi misao: 'ta ako odem do manastira i kaem monasima: "Prijatelji, opseda me pouda, preplavljen sam poudom. Ne mogu nastaviti svetaki ivot. Objavljujui svoju slabost u vebanju, odbacujui vebanje, vraam se niem ivotu." I zaputi se potom on ka manastiru, ali pre nego to tamo i stigne, na putu, objavi on svoju slabost u vebanju, odbaci vebanje i vrati se niem ivotu. Takav ovek, kaem vam, jeste kao onaj ratnik koji -- uzevi svoj ma i tit, luk i tobolac -- jurne u bitku tamo gde je najgue. Tu u bici on se bori i izgara. Ali dok se on bori i izgara, njegovi protivnici ga rane. Onda ga iznesu i ponesu rodbini. Ali dok odnose roacima, pre nego to je do njih stigao, umire on na putu. Neki ljudi su takvi. To je druga vrsta ljudi meu monasima nalik ovim ratnicima. [3] "Ima zatim monaha koji ivi zavisan od odreenog sela ili grada. Rano ujutru, obukavi svoj ogrta i ponevi zdelu za proenje hrane, odlazi on u selo ili grad u pronju -- tela, govora i misli nezatienih, sabranosti neuvrene, ne motrei na svoja ula. Tamo on vidi enu neprikladno obuenu ili polugolu. Kad je vidi tako neprikladno obuenu ili polugolu, u njem use raspali pouda. Strau raspaljenog uma, njegovo telo i um plamte. Onda se u njem ujavi misao: 'ta ako odem do manastira i kaem monasima: "Prijatelji, opseda me pouda, preplavljen sam poudom. Ne mogu nastaviti svetaki ivot. Objavljujui svoju slabost u vebanju, odbacujui vebanje, vraam se niem ivotu." Otiavi do manastira, kae on monasima: 'Prijatelji, opseda me pouda, preplavljen sam poudom. Ne mogu
nastaviti svetaki ivot. Objavljujui svoju slabost u vebanju, odbacujui vebanje, vraam se niem ivotu.' Onda ga njegovi drugovi u svetakom ivotu posavetuju i upute: 'Prijatelju, Blaeni je rekao da je malo zadovoljstvo od ulnih uitaka, a mnogo je patnje, mnogo oajanja i da su one velika prepreka. Blaeni je ulna zadovoljstva poredio sa gomilom kostiju -- mnogo patnje, mnogo oajanja, a velika prepreka. On je ulna zadovoljstva poredio sa komadom mesa... bakljom od slame... rupom punom eravice... snom... pozajmljenom stvari... plodom voke... klanicom... kopljima i maevima... otrovnom zmijom -- mnogo patnje, mnogo oajanja, a velika prepreka. Pronai radost, prijatelju, u svetakom ivotu. Ne objavljuj svoju slabost u vebanju, ne odbacuj vebanje, ne vraaj se niem ivotu.' Na takve savete i uputstva svojih prijatelja u svetakom ivotu, on kae: 'Iako je Blaeni rekao da je malo zadovoljstvo od ulnih uitaka, a mnogo je patnje, mnogo oajanja i da su one velika prepreka, ja ipak ne mogu nastaviti svetaki ivot. Objavljujui svoju slabost u vebanju, odbacujui vebanje, vraam se niem ivotu.' Tako on objavi svoju slabost u vebanju, odbaci vebanje i vrati se niem ivotu. Takav ovek, kaem vam, jeste kao onaj ratnik koji -- uzevi svoj ma i tit, luk i tobolac -- jurne u bitku tamo gde je najgue. Tu u bici on se bori i izgara. Ali dok se on bori i izgara, njegovi protivnici ga rane. Onda ga iznesu i ponesu rodbini, koja ga neguje i stara se o njemu, ali on ipak umre od te rane. Neki ljudi su takvi. To je trea vrsta ljudi meu monasima nalik ovim ratnicima. [4] "Ima zatim monaha koji ivi zavisan od odreenog sela ili grada. Rano ujutru, obukavi svoj ogrta i ponevi zdelu za proenje hrane, odlazi on u selo ili grad u pronju -- tela, govora i misli nezatienih, sabranosti neuvrene, ne motrei na svoja ula. Tamo on vidi enu neprikladno obuenu ili polugolu. Kad je vidi tako neprikladno obuenu ili polugolu, u njem use raspali pouda. Strau raspaljenog uma, njegovo telo i um plamte. Onda se u njem ujavi misao: 'ta ako odem do manastira i kaem monasima: "Prijatelji, opseda me pouda, preplavljen sam
poudom. Ne mogu nastaviti svetaki ivot. Objavljujui svoju slabost u vebanju, odbacujui vebanje, vraam se niem ivotu." Otiavi do manastira, kae on monasima: 'Prijatelji, opseda me pouda, preplavljen sam poudom. Ne mogu nastaviti svetaki ivot. Objavljujui svoju slabost u vebanju, odbacujui vebanje, vraam se niem ivotu.' Onda ga njegovi drugovi u svetakom ivotu posavetuju i upute: 'Prijatelju, Blaeni je rekao da je malo zadovoljstvo od ulnih uitaka, a mnogo je patnje, mnogo oajanja i da su one velika prepreka. Blaeni je ulna zadovoljstva poredio sa gomilom kostiju -- mnogo patnje, mnogo oajanja, a velika prepreka. On je ulna zadovoljstva poredio sa komadom mesa... bakljom od slame... rupom punom eravice... snom... pozajmljenom stvari... plodom voke... klanicom... kopljima i maevima... otrovnom zmijom -- mnogo patnje, mnogo oajanja, a velika prepreka. Pronai radost, prijatelju, u svetakom ivotu. Ne objavljuj svoju slabost u vebanju, ne odbacuj vebanje, ne vraaj se niem ivotu.' Na takve savete i uputstva svojih prijatelja u svetakom ivotu, on kae: 'Potrudiu se, prijatelji. Imau ovo na umu. Pronai u radost u svetakom ivotu. Neu objaviti svoju slabost u vebanju, neu odbaciti vebanje, niti se vratiti niem ivotu.' Takav ovek, kaem vam, jeste kao onaj ratnik koji -- uzevi svoj ma i tit, luk i tobolac -- jurne u bitku tamo gde je najgue. Tu u bici on se bori i izgara. Ali dok se on bori i izgara, njegovi protivnici ga rane. Onda ga iznesu i ponesu rodbini, koja ga neguje i stara se o njemu, pa se on oporavi od rane. Neki ljudi su takvi. To je etvrta vrsta ljudi meu monasima nalik ovim ratnicima. [5] "Ima zatim monaha koji ivi zavisan od odreenog sela ili grada. Rano ujutru, obukavi svoj ogrta i ponevi zdelu za proenje hrane, odlazi on u selo ili grad u pronju -- tela, govora i misli zatienih, sabranosti uvrene, motrei na svoja ula. Tamo on kad vidi oblik okom ne posee za njim na nain na koji bi ga -- ako ne bi bio obuzdan u pogledu ula vida -- obuzela podmukla, loa stanja kao to su pohlepa ili uzbuenje. On veba obuzdavanje. On straari nad ulom vida. On postie obuzdanost u pogledu sposobnosti vienja.
Tamo on kad uje zvuk uvom... Tamo on kad oseti miris nosom... Tamo on kad oseti ukus jezikom... Tamo on kad oseti dodir telom... Tamo on kad prepozna neku ideju razumom ne posee za njom na nain na koji bi ga -- ako ne bi bio obuzdan u pogledu ula vida -- obuzela podmukla, loa stanja kao to su pohlepa ili uzbuenje. On veba obuzdavanje. On straari nad razumom. On postie obuzdanost u pogledu sposobnosti razumevanja. Vraajui se iz proenja hrane, posle obroka, boravi on na osamljenom mestu: u divljini, u podnoju drveta, u planini, u klisuri, peini, na zgaritu, u umi, na otvorenom, u plastu sena. Otiavi u divljinu, u podnoje drveta ili na otvoren prostor, on sedne, prekrtenih nogu, uspravnog tela i usredsreene panje. Naputajui gramzivost prema ovome svetu, on boravi svesti liene granzivosti. On svoj um proiuje od gramzivosti. Naputajui zlovolju i ljutnju, on boravi svesti liene zlovolje i ljutnje, saoseajui za dobrobit svih bia. On svoj um proiuje od zlovolje i ljutnje. Naputajui tromost i pospanost, on boravi svesti liene tromosti i pospanosti, sabran, budan, uoavajui svetlost. On svoj um proiuje od tromosti i pospanosti. Naputajui nemir i teskobu, on boravi nepomuen, uma potpuno smirenog. On svoj um proiuje od nemira i teskobe. Naputajui neizvesnost, on boravi prevladavi neizvesnost, bez ikakvih dilema u pogledu povoljnih mentalnih kvaliteta. On svoj um proiuje od neizvesnosti. Napustivi tih pet prepreka, bolesti svesti koje kvare uvid, potom -- potpuno se povukavi od senzualnosti, povukavi se od tetnih [mentalnih] svojstava -- ulazi i ostaje u prvom zadubljenju: ushienju i zadovoljstvu roenim iz povuenosti,
praeni usmerenom milju i vrednovanjem. Smirujui usmerenu misao i vrednovanje, ulazi on i ostaje u drugom zadubljenju: ushienju i zadovoljstvu roenim iz sabranosti, saimanju svesnosti, liene usmerene misli i vrednovanja -unutranjem pouzdanju. Sa bleenjem ushienja, ostaje on u ravnodunosti, sabran i budan, fiziki osetljiv na zadovoljstvo. Ulazi i ostaje u treem zadubljenju, za koje Plemeniti objavljuju: 'Ravnoduan i sabran, ima on prijatno boravite.' Naputajui zadovoljstvo i bol, kao kod ranijeg nestanka zanosa i nespokojstva, ulazi i ostaje u etvrtom zadubljenju: istoti ravnodunosti i sabranosti, nizadovoljstvu-ni-bolu. Uma tako skencentrisanog, proienog i blistavog, neukaljanog, lienog manjkavosti, gipkog, elastinog, postojanog i nepokolebljivog, on ga usmerava i okree ka znanju o iskorenjivanju svih mentalnih neistoa. On uvia, ovde i sada: 'Ovo je patnja... Ovo je nastanak patnje... Ovo je prestanak patnje... Ovo je put koji vodi do prestanka patnje... Ovo su mentalne neisote... Ovo je nastanak neistoa... Ovo je nestanak neistoa... Ovo je put koji vodi do nestanka neistoa.' Njegovo srce, tako znajui, tako uviajui, osloboeno je neistoa senzualnosti, neistoa bivanja, neistoa neznanja. Sa oslobaanjem dolazi saznanje: 'Osloboen'. On uvia da: nema vie preporaanja, proivljen je svetaki ivot, uinjeno to je trebalo uiniti: 'Nita vie nije ostalo da se uini na ovome svetu.' Takav ovek, kaem vam, jeste kao onaj ratnik koji -- uzevi svoj ma i tit, luk i tobolac -- jurne u bitku tamo gde je najgue. Kad dobije bitku, pobednik u bici, ostavlja je na samom vrhuncu. Neki ljudi su takvi. To je peta vrsta ljudi meu monasima nalik ovim ratnicima. To su pet vrsta ljudi meu monasima nalik ovim ratnicima."
AN V.77: Pathama-anagatabhaya sutta
Pathama-anagatabhaya sutta Govor o buduim opasnostima (1)

Monasi, ovih pet opasnosti je sasvim dovoljno da, kada o njima razmisli, monah koji ivi u divljini -- sabran, marljiv i odluan -- nastavi tako da ivi kako bi postigao ono jo nepostignuto, dosegao ono jo nedosegnuto, ostvario ono jo neostvareno. A kojih pet? Ima sluajeva kada monah, ivei u divljini, sebe ovako opominje: "Ja sada ivim sam u divljini. Dok tako ivim sam u divljini moe zmija da me ugrize, korpija moe da me ubode, otrovna stonoga da me ubode. Time bi moj ivot bio okonan. I to bi bila prepreka za mene. Zato treba da uloim napor da postignem ono jo nepostignuto, da dosegnem ono jo nedosegnuto, da ostvarim ono jo neostvareno."
To je prva budua opasnost koja je sasvim dovoljno da, kada o njoj razmisli, monah koji ivi u divljini -- sabran, marljiv i odluan -- nastavi tako da ivi kako bi postigao ono jo nepostignuto, dosegao ono jo nedosegnuto, ostvario ono jo neostvareno. Sem toga, monah, ivei u divljini, sebe ovako opominje: "Ja sada ivim sam u divljini. Dok tako ivim sam u divljini, mogu da zapnem i padnem, da se povredim; hrana koju pojeden moe da me otruje; moja u moe da se pokrene; moja sluz... razarajui gasovi (u telu) mogu da se pokrenu. Time bi moj ivot bio okonan. I to bi bila prepreka za mene. Zato treba da uloim napor da postignem ono jo nepostignuto, da dosegnem ono jo nedosegnuto, da ostvarim ono jo neostvareno." To je druga budua opasnost koja je sasvim dovoljno da, kada o njoj razmisli, monah koji ivi u divljini -- sabran, marljiv i odluan -- nastavi tako da ivi kako bi postigao ono jo nepostignuto, dosegao ono jo nedosegnuto, ostvario ono jo neostvareno. Sem toga, monah, ivei u divljini, sebe ovako opominje: "Ja sada ivim sam u divljini. Dok tako ivim sam u divljini, mogu da naletim na divlje zveri: na lava ili tigra, leoparda, medveda ili hijenu. Oni me mogu rastrgnuti. Time bi moj ivot bio okonan. I to bi bila prepreka za mene. Zato treba da uloim napor da postignem ono jo nepostignuto, da dosegnem ono jo nedosegnuto, da ostvarim ono jo neostvareno To je trea budua opasnost koja je sasvim dovoljno da, kada o njoj razmisli, monah koji ivi u divljini -- sabran, marljiv i odluan -- nastavi tako da ivi kako bi postigao ono jo nepostignuto, dosegao ono jo nedosegnuto, ostvario ono jo neostvareno. Sem toga, monah, ivei u divljini, sebe ovako opominje: "Ja sada ivim sam u
divljini. Dok tako ivim sam u divljini, mogu da naletim na mladie koji su krenuli da poine neki zloin ili se vraaju poto su ga ve poinili. Oni me mogu ubiti. Time bi moj ivot bio okonan. I to bi bila prepreka za mene. Zato treba da uloim napor da postignem ono jo nepostignuto, da dosegnem ono jo nedosegnuto, da ostvarim ono jo neostvareno To je etvrta budua opasnost koja je sasvim dovoljno da, kada o njoj razmisli, monah koji ivi u divljini -- sabran, marljiv i odluan -- nastavi tako da ivi kako bi postigao ono jo nepostignuto, dosegao ono jo nedosegnuto, ostvario ono jo neostvareno. Sem toga, monah, ivei u divljini, sebe ovako opominje: "Ja sada ivim sam u divljini. A u divljini ima raznih zlih neljudskih bia (duhova). Oni me mogu ubiti. Time bi moj ivot bio okonan. I to bi bila prepreka za mene. Zato treba da uloim napor da postignem ono jo nepostignuto, da dosegnem ono jo nedosegnuto, da ostvarim ono jo neostvareno. To je peta budua opasnost koja je sasvim dovoljno da, kada o njoj razmisli, monah koji ivi u divljini -- sabran, marljiv i odluan -- nastavi tako da ivi kako bi postigao ono jo nepostignuto, dosegao ono jo nedosegnuto, ostvario ono jo neostvareno. Ovih je pet opasnosti sasvim dovoljno da, kada o njima razmisli, monah koji ivi u divljini -- sabran, marljiv i odluan -- nastavi tako da ivi kako bi postigao ono jo nepostignuto, dosegao ono jo nedosegnuto, ostvario ono jo neostvareno.
Videti takoe : AN 5.78; AN 5.79; AN 5.80
Sn V.78: Dutiya-anagatabhaya sutta
Dutiya-anagatabhaya sutta Govor o buduim opasnostima (2)

Monasi, ovih pet buduih opasnosti je sasvim dovoljno da, kada o njima razmisli, monah koji ivi u divljini -- sabran, marljiv i odluan -- nastavi tako da ivi kako bi postigao ono jo nepostignuto, dosegao ono jo nedosegnuto, ostvario ono jo neostvareno. A kojih pet? Ima sluajeva kada monah sebe ovako opominje: "Ja sam sada mlad, crne kose, obdaren blagodetima mladosti, prvo dela ivota. Doi e vreme, meutim, kada e ovo telo savladati starost. Kada je neko savladan starou i propadanjem, nije lako obratiti panju na Budino uenje. Nije lako boraviti ni sam u umi ili divljini. Pre nego to mi se tako neto neeljeno, neprijatno, nesreno dogodi, hajde da uloim napor kako bih postigao ono jo nepostignuto, dosegao ono jo nedosegnuto, ostvario ono jo neostvareno, tako da u -- opskrbljen ovom Dhammom -- mirno
iveti i kad ostarim. To je prva budua opasnost koja je sasvim dovoljno da, kada o njoj razmisli, monah -- sabran, marljiv i odluan -- nastavi tako da ivi kako bi postigao ono jo nepostignuto, dosegao ono jo nedosegnuto, ostvario ono jo neostvareno. Sem toga, monah sebe ovako opominje: "Ja sam sada poteen od bolesti i nelagode, dobrog varenja, nije mi prehladno, nije mi pretoplo, srednje sam snage i izdrljivosti. Doi e vreme, meutim, kada e ovo telo savladati bolest. Kada je neko savladan boleu, nije lako obratiti panju na Budino uenje. Nije lako boraviti ni sam u umi ili divljini. Pre nego to mi se tako neto neeljeno, neprijatno, nesreno dogodi, hajde da uloim napor kako bih postigao ono jo nepostignuto, dosegao ono jo nedosegnuto, ostvario ono jo neostvareno, tako da u -- opskrbljen ovom Dhammom -- mirno iveti i kad ostarim. To je druga budua opasnost koja je sasvim dovoljno da, kada o njoj razmisli, monah -- sabran, marljiv i odluan -- nastavi tako da ivi kako bi postigao ono jo nepostignuto, dosegao ono jo nedosegnuto, ostvario ono jo neostvareno. Sem toga, monah sebe ovako opominje: "Ja sada imam hrane u izobilju, lako je isprositi hranu. Lako je sebe izdravati poklonima i prilozima. Doi e vreme, meutim, kada e biti glad. Hrane nee biti, nee biti lako isprositi hranu i nee biti lako sebe izdravati poklonima i prilozima. Kada je glad, ljudi se sakupljaju tamo gde jo ima hrane. Tamo e ih biti mnogo na malom prostoru. Kada neko ivi u gomili i na malom prostoru, nije lako obratiti panju na Budino uenje. Nije lako boraviti ni sam u umi ili divljini. Pre nego to mi se tako neto neeljeno, neprijatno, nesreno dogodi, hajde da uloim napor kako bih postigao ono jo nepostignuto, dosegao ono jo nedosegnuto, ostvario ono jo neostvareno, tako da u -- opskrbljen ovom Dhammom -- mirno iveti i kad doe glad. To je trea budua opasnost koja je sasvim dovoljno da, kada o njoj razmisli,
monah -- sabran, marljiv i odluan -- nastavi tako da ivi kako bi postigao ono jo nepostignuto, dosegao ono jo nedosegnuto, ostvario ono jo neostvareno. Sem toga, monah sebe ovako opominje: "Ljudi sada ive u slozi, ophode se prijateljski jedni prema drugima, bez svaa, kao mleko pomeano sa vodom, gledajui jedni druge sa simpatijama. Doi e vreme, meutim, kada se javi opasnost od napada divljih plemena. Ojaavi, ona e zauzeti unutranjost zemlje. Kada postoji opasnost, ljudi se sakupljaju tamo gde je sigurno. Tamo e ih biti mnogo na malom prostoru. Kada neko ivi u gomili i na malom prostoru, nije lako obratiti panju na Budino uenje. Nije lako boraviti ni sam u umi ili divljini. Pre nego to mi se tako neto neeljeno, neprijatno, nesreno dogodi, hajde da uloim napor kako bih postigao ono jo nepostignuto, dosegao ono jo nedosegnuto, ostvario ono jo neostvareno, tako da u -- opskrbljen ovom Dhammom -- mirno iveti i kad doe opasnost. " To je etvrta budua opasnost koja je sasvim dovoljno da, kada o njoj razmisli, monah -- sabran, marljiv i odluan -- nastavi tako da ivi kako bi postigao ono jo nepostignuto, dosegao ono jo nedosegnuto, ostvario ono jo neostvareno. Sem toga, monah sebe ovako opominje: "Sada lanovi monake zajednice (sangha)-- sloni, ophodei se prijateljski jedni prema drugima, bez svaa -- ive bez rasprava oko uenja. Doi e vreme, meutim, kada e se sangha podeliti. Kada se sangha podeli, nije lako obratiti panju na Budino uenje. Nije lako boraviti ni sam u umi ili divljini. Pre nego to mi se tako neto neeljeno, neprijatno, nesreno dogodi, hajde da uloim napor kako bih postigao ono jo nepostignuto, dosegao ono jo nedosegnuto, ostvario ono jo neostvareno, tako da u -opskrbljen ovom Dhammom -- mirno iveti i kad se sangha podeli." To je peta budua opasnost koja je sasvim dovoljno da, kada o njoj razmisli, monah -- sabran, marljiv i odluan -- nastavi tako da ivi kako bi postigao ono jo nepostignuto, dosegao ono jo nedosegnuto, ostvario ono jo neostvareno.
Ovih pet buduih opasnosti je sasvim dovoljno da, kada o njima razmisli, monah koji ivi u divljini -- sabran, marljiv i odluan -- nastavi tako da ivi kako bi postigao ono jo nepostignuto, dosegao ono jo nedosegnuto, ostvario ono jo neostvareno.
Videti takoe : AN 5.77; AN 5.79; AN 5.80
Sn V.79: Tatiya-anagatabhaya sutta
Tatiya-anagatabhaya sutta Govor o buduim opasnostima (3)

Monasi, pet je buduih opasnosti, sada jo nepostojeih, koje e se javiti u budunosti. Pazite na njih i, tako paljivi, nastojte da ih izbegnete. A kojih pet? Bie monaha neusavrenog tela1, neusavrene vrline, neusavrenog uma, neusavrenog uvida. Oni e -- poto su neusavrenog tela, neusavrene vrline, neusavrenog uma, neusavrenog uvida -- primati druge meu monahe, a nee biti u stanju da ih podue najvioj vrlini, najviem umu, najviem uvidu. Tako da e i oni biti neusavrenog tela... vrline... uma... uvida. I takvi e -- poto su neusavrenog tela,... vrline... uma.. uvida -- primati druge meu monahe, a nee biti u stanju da ih podue najvioj vrlini, najviem umu, najviem uvidu. Tako da e i oni biti neusavrenog tela... vrline... uma.. uvida. I tako od iskvarenog uenja (Dhamma) dolazi iskvarena praksa, a od iskvarene prakse dolazi iskvarena
Dhamma. To je, monasi, prva od buduih opasnosti, sada jo nepostojeih, koja e se javiti u budunosti. Pazite na nju i, tako paljivi, nastojte da je izbegnete. Sem toga, bie monaha neusavrenog tela, neusavrene vrline, neusavrenog uma, neusavrenog uvida. Oni e -- poto su neusavrenog tela, neusavrene vrline, neusavrenog uma, neusavrenog uvida -- primati druge kao svoje uenike, a nee biti u stanju da ih podue najvioj vrlini, najviem umu, najviem uvidu. Tako da e i oni biti neusavrenog tela... vrline... uma.. uvida. I takvi e -- poto su neusavrenog tela... vrline... uma... uvida -- primati druge kao svoje uenike, a nee biti u stanju da ih podue najvioj vrlini, najviem umu, najviem uvidu. Tako da e i oni biti neusavrenog tela... vrline... uma.. uvida. I tako od iskvarene Dhamme dolazi iskvarena praksa, a od iskvarene prakse dolazi iskvarena Dhamma. To je, monasi, druga od buduih opasnosti, sada jo nepostojeih, koja e se javiti u budunosti. Pazite na nju i, tako paljivi, nastojte da je izbegnete. Sem toga, bie monaha neusavrenog tela... vrline... uma.. uvida. Oni e -- poto su neusavrenog tela... vrline... uma... uvida -- kada dre govor o najvioj Dhammi ili govor sastavljen od pitanja i odgovora zapasti u mrana mentalna stanja, a da toga nisu ni svesni. I tako od iskvarene Dhamme dolazi iskvarena praksa, a od iskvarene prakse dolazi iskvarena Dhamma. To je, monasi, trea od buduih opasnosti, sada jo nepostojeih, koja e se javiti u budunosti. Pazite na nju i, tako paljivi, nastojte da je izbegnete. Sem toga, bie monaha neusavrenog tela... vrline... uma.. uvida. Oni -- poto su neusavrenog tela... vrline... uma... uvida -- ne sluaju kada se govori koji su rei Tathagate -- duboki, slojeviti, uzvieni i povezani sa prazninom -- recituju. Oni nee sluati, nee se potruditi da ih razumeju, nee smatrati to uenje vredno razumevanja ili ovladavanja. Ali e sluati govore koji su knjievna dela -- radove
pesnika, koji lepo zvue, pune retorike, rei neupuenih, rei uenika -- kada budu recitovani. Oni e ih sluati, potrudie se da ih razumeju. Smatrae to uenje vrednim razumevanja i ovladavanja. I tako od iskvarene Dhamme dolazi iskvarena praksa, a od iskvarene prakse dolazi iskvarena Dhamma. To je, monasi, etvrta od buduih opasnosti, sada jo nepostojeih, koja e se javiti u budunosti. Pazite na nju i, tako paljivi, nastojte da je izbegnete. Sem toga, bie monaha neusavrenog tela... vrline... uma.. uvida. Oni e -- tako neusavrenog tela... vrline... uma... uvida -- postati stari monasi koji ive u luksuzu, nemarni, prednjaie u izbegavanju obaveza, sve manje vremena provoditi u samoi. Oni se nee truditi da postignu ono jo nepostignuto, da dosegnu ono jo nedosegnuto, da ostvare ono jo neostvareno. I tako od iskvarene Dhamme dolazi iskvarena praksa, a od iskvarene prakse dolazi iskvarena Dhamma. To je, monasi, peta od buduih opasnosti, sada jo nepostojeih, koja e se javiti u budunosti. Pazite na nju i, tako paljivi, nastojte da je izbegnete. To su, monasi, pet buduih opasnosti, sada jo nepostojeih, koje e se javiti u budunosti. Pazite na njih i, tako paljivi, nastojte da ih izbegnete.
Beleka: [1] Prema MN 36, osoba usavrenog tela je ona iji um ne opsedaju oseanja zadovoljstva, a osoba usavrenog uma je ona iji um ne opsedaju oseanja bola. [Natrag] Videti takoe : AN 5.77; AN 5.78; AN 5.80
Rev. 1/10/2007
Sn V.79: Tatiya-anagatabhaya sutta www.geocities.com/budizam/canon/anguttara/an5-79.html
Sn V.80: Catuttha-anagatabhaya sutta (1)
Catuttha-anagatabhaya sutta Govor o buduim opasnostima (4)

Monasi, pet je buduih opasnosti, sada jo nepostojeih, koje e se javiti u budunosti. Pazite na njih i, tako paljivi, nastojte da ih izbegnete. A kojih pet? Bie monaha monaha koji ele lepe ogrtae. Oni e, tako eljni lepih ogrtaa, zapostaviti praksu noenja ogrtaa napravljenih od odbaenih krpa, nee odlaziti duboko u ume i divljinu, ostajae u varoima, gradovima i prestonicama, nastaniti se tamo za stalno. Ogrtaa radi, radie mnoge neukusne, neprikladne stvari. To je, monasi, prva od buduih opasnosti, sada jo nepostojeih, koja e se javiti u budunosti. Pazite na nju i, tako paljivi, nastojte da je izbegnete. Sem toga, bie monaha koji ele ukusnu hranu. Oni e, tako eljni ukusne hrane,
zapostaviti praksu proenja hrane, nee odlaziti duboko u ume i divljinu, ostajae u varoima, gradovima i prestonicama, nastaniti se tamo za stalno i tragati za to ukusnijim zalogajem. Hrane radi, radie mnoge neukusne, neprikladne stvari. To je, monasi, druga od buduih opasnosti, sada jo nepostojeih, koja e se javiti u budunosti. Pazite na nju i, tako paljivi, nastojte da je izbegnete. Sem toga, bie monaha koji ele ugodan smetaj. Oni e, tako eljni ugodnog smetaja, zapostaviti praksu ivljenja u divljini, zapostaviti boravita u dubokoj umi i divljini, ostajae u varoima, gradovima i prestonicama, nastaniti se tamo za stalno. Boravita radi, radie mnoge neukusne, neprikladne stvari. To je, monasi, trea od buduih opasnosti, sada jo nepostojeih, koja e se javiti u budunosti. Pazite na nju i, tako paljivi, nastojte da je izbegnete. Sem toga, bie monaha koji e iveti u bliskoj vezi sa monahinjama, iskuenicama i enskim sledbenicama u manastiru. Oni e, tako u odnosu sa monahinjama, iskuenicama i enskim sledbenicama, ili biti nezadovoljni svetakim ivotom ili e nainiti neki od ozbiljnih prekraja, te ostaviti vebanje, vratiti se obinom ivotu. To je, monasi, etvrta od buduih opasnosti, sada jo nepostojeih, koja e se javiti u budunosti. Pazite na nju i, tako paljivi, nastojte da je izbegnete. Sem toga, bie monaha koji e iveti u bliskoj vezi sa iskuenicima i mukim sledbenicima u manastiru. Oni e, tako u odnosu sa iskuenicima i mukim sledbenicima u manastiru, biti skloni da prisvajaju i gomilaju razne vrste stvari, kao i da nadlegaju ta drugi imaju. To je, monasi, peta od buduih opasnosti, sada jo nepostojeih, koja e se javiti u budunosti. Pazite na nju i, tako paljivi, nastojte da je izbegnete. To su, monasi, pet buduih opasnosti, sada jo nepostojeih, koje e se javiti u budunosti. Pazite na njih i, tako paljivi, nastojte da ih izbegnete.
Videti takoe: SN 16.13; AN 5.77; AN 5.78; AN 5.79
AN V.129: Parikuppa Sutta
Parikuppa sutta U agoniji

Beleka: U ovom govoru nabraja se pet smrtnih prestupa, za koje se kae da nas spreavaju da u ovom ivotu dostignemo bilo koji od stupnjeva svetosti. Ljudi koji ih poine odlaze -- neposredno posle trenutka smrti -- u pakao. Nikakva spoljanja sila ne moe ublaiti patnje koje e podneti u paklu i zato se kae da su te patnje neizleive. Tek kada posledice tih dela same "dogore" bie takva osoba izbavljena iz pakla. ak i ako se ponovo rodi kao ovek, takva e osoba nastaviti da pati zbog poinjenih dela. Na primer, potovani Mogalana, jedan od Budinih najistaknutijih uenika, pre mnogo eona ubio je svoje roditelje i posledice tog dela proganjale su ga ak i u poslednjem ivotu, kada je premlaen na smrt.
"Ovih je pet stanovnika sveta oskudice, stanovnika pakla, koji neizmerno pate i nema ima pomoi. Kojih pet? Onaj ko je ubio svoju majku, onaj ko je ubio svog
AN V.129: Parikuppa Sutta
oca, onaj ko je ubio arahanta, onaj ko je -- zaslepljenog uma-- ranio Tathagatu i onaj ko je izazvao raskol u Sanghi. Tih su pet stanovnika sveta oskudice, stanovnika pakla, koji neizmerno pate i nema im pomoi."
Videti takoe: SN I.38; SN IV.13; SN XXXVI.6.
AN IV-131: Pathamacakkanuvattana sutta
Pathamacakkanuvattana sutta Prvi govor o pokretanju toka

Obdaren sa pet svojstava, monasi, kralj koji je vladar sveta svojom vrlinom pokree toak, toak koji niko ne moe zaustaviti, nijedno ljudsko bie, nijedan protivnik, nijedno ivo bie. A kojih pet? Takav kralj, monasi, zna ta je korisno, zna ta je ispravno, umeren je, zna kada je pravi trenutak, zna kako da se obrati svojim podanicima. Obdaren sa tih pet svojstava, monasi, kralj koji je vladar sveta svojom vrlinom pokree toak, toak koji niko ne moe zaustaviti, nijedno ljudsko bie, nijedan protivnik, nijedno ivo bie. Isto tako, monasi, obdaren sa pet svojstava, Tathagata (Buda), vrli, potpuno probueni, svojom vrlinom pokree toak istine, toak koji niko ne moe zaustaviti, nijedan asketa, ni braman, nijedno boanstvo, ni demon, ni Brama, niti bilo ko na
AN IV-131: Pathamacakkanuvattana sutta
svetu ovome. A kojih pet? Takav Tathagata, monasi, vrli, potpuno probueni, zna ta je korisno, zna ta je ispravno, umeren je, zna kada je pravi trenutak, zna kako da se obrati svojim sledbenicima. Obdaren sa tih pet svojstava, monasi, Tathagata, vrli, potpuno probueni, svojom vrlinom pokree toak istine, toak koji niko ne moe zaustaviti, nijedan asketa, ni braman, nijedno boanstvo, ni demon, ni Brama, niti bilo ko na svetu ovome.
AN V.140: Sotar sutta
Sotar sutta Govor o onom koji slua

Zato to poseduje pet svojstava, kraljev slon je dostojan kralja, jeste kraljev posed, rauna se kao desna ruka kraljeva. A kojih pet svojstava? Ima sluajeva kada je kraljev slon onaj koji slua, onaj koji unitava, onaj koji titi, onaj koji izdrava i onaj koji ide. A kada je kraljev slon onaj koji slua? Ima sluajeva kada, kad god mu krotitelj slonova postavi neki zadatak on -- bilo da je to ve radio ranije ili nije -- obraa panju, upotrebljava sav svoj razum i paljivo slua. Tada je kraljev slon onaj koji slua. A kada je kraljev slon onaj koji unitava? Ima sluajeva kada kraljev slon, naavi se u sred borbe, unitava drugog slona zajedno sa njegovim jahaem, unitava konja zajedno sa njegovim jahaem, unitava borna kola zajedno za vozaem, unitava neprijateljsku peadiju. Tada je kraljev slon onaj koji unitava. A kada je kraljev slon onaj koji titi? Ima sluajeva kada kraljev slon, naavi se u
sred borbe, titi svoj prednji deo, titi svoj zadnji deo, titi svoje prednje noge. titi svoje zadnje noge, titi svoju glavu, titi svoju kljovu, titi svoj trup, titi svoj rep, titi svog jahaa. Tada je kraljev slon onaj koji titi. A kada je kraljev slon onaj koji trpi? Ima sluajeva kada kraljev slon, naavi se u sred borbe, trpi ubode kopljima, maevima, strelama i sekirama, on trpi zagluujuu buku bubnjeva, cimbala, truba i doboa. Tada je kraljev slon onaj koji trpi. A kada je kraljev slon onaj koji ide? Ima sluajeva kada -- u kom god smeru da ga zaputi krotitelj, bilo da je tamo ve iao ili nije -- kraljev slon smesta tamo kree. Tada je kraljev slon onaj koji ide. Zato to poseduje pet svojstava, kraljev slon je dostojan kralja, jeste kraljev posed, rauna se kao desna ruka kraljeva. Na isti nain, monah koji poseduje pet svojstava jeste vredan darova, zasluuje gostoprimstvo, zasluuje ponuenu hranu, zasluuje potovanje, jeste nenadmano polje zasluga za ovaj svet. A kojih je to pet svojstava? Ima sluajeva kada je monah onaj koji slua, onaj koji unitava, onaj koji titi, onaj koji izdrava i onaj koji ide. A kada je monah onaj koji slua? Ima sluajeva kada, dok se izlae Dhamma i disciplina koje je objavio Tathagata, monah obraa panju, upotrebljava sav svoj razum i paljivo slua. Tada je monah onaj koji slua. A kada je monah onaj koji unitava? Ima sluajeva kada monah ne tolerie misao o ulnim zadovoljstvima. On je naputa, unitava je, odagnava i brie iz postojanja. On ne tolerie misao ispunjenu zlovoljom... misao ispunjenu okrutnou... Ne tolerie nastala loa, tetna mentalna svojstva. On ih naputa, unitava, odagnava i brie iz postojanja. Tada je monah onaj koji unitava.
A kada je monah onaj koji titi? Ima sluajeva kada se monah, videvi oblik okom, ne vezuje za njega ni kao celinu niti za njegov deo jer bi ga zbog toga -- ukoliko bi se bez ograda prepustio oku -- mogla savladati tetna stanja kao to su pohlepa ili uznemirenost. Veba on sebe u obuzdavanju, straari nad okom Postie obuzdanost u pogledu oka. uvi zvuk uhom... Omirisavi miris nosom... Okusivi ukus jezikom... Dodirnivi predmet telom... Razmevi ideju razumom, ne vezuje se za nju ni kao celinu, niti za njen deo jer bi ga zbog toga -- ukoliko bi joj se bez ograda prepustio -- mogla savladati tetna stanja kao to su pohlepa ili uznemirenost. Veba on sebe u obuzdavanju, straari nad razumom, postie obuzdanost u pogledu razuma. Tada je monah onaj koji titi. A kada je monah onaj koji izdrava? Ima sluajeva kada je monah otporan na hladnou, vruinu, glad i e, na ubode obada i komaraca, vetar, sunce i gmizavce; na pogrdne rei, na telesne oseaje koji, kada se jave, jesu bolni, otri, probadaju, razdiru, neugodni su i smrtonosni. Tada je monah onaj koji izdrava.. A kada je monah onaj koji ide? Ima sluajeva kada monah spremno ide i u onom smeru u kojem nikada do tada nije bio -- drugim reima u smeru odbacivanja svih mentalnih konstrukcija, odustajanja od svakog poseda, okonavanja elje, smirivanja strasti, utrnua, osloboenja. Tada je monah onaj koji ide. Zato to poseduje ovih pet svojstava, monah jeste vredan darova, zasluuje
gostoprimstvo, zasluuje ponuenu hranu, zasluuje potovanje, jeste nenadmano polje zasluga za ovaj svet."
Videti takoe: MN 2; AN III.94; AN V.139; AN VIII.13.
AN V-148: Sappurisadana sutta
Sappurisadana sutta Darovi za estitog oveka

Pet je darova koji sleduju estitom oveku. Kojih pet? estit ovek daje dar sa uverenjem. estit ovek daje dar sa panjom. estit ovek daje dar u pravi as. estit ovek daje dar sa ljubavlju. estit ovek daje dar koji ne ugroava ni njega ni druge. Dajuruji sa uverenjem, on -- gde god da rezultat toga dara dozre -- jeste bogat, sa mnogo blaga, sa mnogo imetka. I on sam je lepog izgleda, naoit, nadahnue za druge, lepotom nalik lotosu. Dajuruji sa panjom, on -- gde god da rezultat toga dara dozre -- jeste bogat, sa mnogo blaga, sa mnogo imetka. A njegova deca, ene, robovi, sluge i radnici sluaju ga s panjom, paze ta e da kae i slue ga iskrenog srca. Darujui u pravi as, on -- gde god da rezultat toga dara dozre -- jeste bogat, sa mnogo blaga, sa mnogo imetka. I svoje ciljeve postie on u pravi as.
AN V-148: Sappurisadana sutta
Darujui sa ljubavlju, on -- gde god da rezultat toga dara dozre -- jeste bogat, sa mnogo blaga, sa mnogo imetka. I njegov um biva preplavljen najrazliitijim zadovoljstvima. Darujui ono to ne ugroava ni njega ni druge -- gde god da rezultat toga dara dozre -- jeste bogat, sa mnogo blaga, sa mnogo imetka. I niodakle ne preti opasnost tome imetku -- ni od vatre, ni od vode, ni od vladara, ni od lopova, a ni od nezahvalnih naslednika. To je pet darova za estitog oveka."
Videti takoe: SN 3.19; SN 3.20; AN 5.34; AN 5.36; AN 5.41; AN 7.49.
AN V.159: Udayi Sutta
Udayi sutta O Udajinu

Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio u Kosambiju, u Ghoitinom parku. A u to vreme je potovani Udajin sedeo okruen velikim brojem domaina, poduavajui ih Dhammi. Potovani Ananda vide potovanog Udajina kako sedi okruen velikim brojem domaina i poduava ih Dhammi i videvi to otide do Blaenog. Stigavi, pokloni se Blaenom i sede sa strane. Dok je tako sedeo ree on Blaenome: "Potovani Udajin, gospodine, sedi okruen velikim brojem domaina i poduava ih Dhammi." "Nije lako poduavati druge Dhammi, Ananda. Dhammi treba poduavati druge samo kada je u onome ko poduava uvreno pet kvaliteta. Kojih pet? [1] Dhammu treba poduavati s milju: 'Izlagau korak po korak'. "[2] Dhammu treba poduavati s milju: 'Govoriu objanjavajui sled (uzroka i
AN V.159: Udayi Sutta
posledice)'. "[3] Dhammu treba poduavati s milju: 'Govoriu iz saoseanja'. "[4] Dhammu treba poduavati s milju: 'Neu govoriti da bih dobio neku nagradu zauzvrat'. "[5] Dhammu treba poduavati s milju: 'Govoriu ne podcenjujui ni sebe ni druge'. Nije lako poduavati druge Dhammi, Ananda. Dhammi treba poduavati druge samo kada je u onome ko poduava uvreno pet kvaliteta."
Videti takoe: Sn IV.8; AN III.73; DN 16 (Budin odgovor na Subhadino pitanje).
AN VI.1: Pathama-ahuneyya sutta
Pathama-ahuneyya sutta Prvi razlog za potovanje

Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio u Savatiju, u etinom gaju, u hramu Anatapindike. Onda se Blaeni obrati monasima: "Monasi". "Da, potovani", odgovorie monasi. Na to Blaeni ree: "Monasi, onaj monah koji poseduje est svojstava jeste vredan potovanja, gostoprimstva, poklona, utivih pozdrava, taj je nenadmano polje za sticanje zasluga za ovaj svet. A kojih est? Kada monah svojim okom vidi oblik, nije ni srean, nije ni nesrean, ve boravi spokojan, sabran i jasno razumevajui. Kada svojim uhom uje zvuk, nije ni srean, nije ni nesrean, ve boravi spokojan, sabran i jasno razumevajui.
AN VI.1: Pathama-ahuneyya sutta
Kada svojim nosom oseti miris, nije ni srean, nije ni nesrean, ve boravi spokojan, sabran i jasno razumevajui. Kada svojim jezikom okusi ukus, nije ni srean, nije ni nesrean, ve boravi spokojan, sabran i jasno razumevajui. Kada svojim telom oseti opipljiv predmet, nije ni srean, nije ni nesrean, ve boravi spokojan, sabran i jasno razumevajui. Kada svojim umom sazna ideju, nije ni srean, nije ni nesrean, ve boravi spokojan, sabran i jasno razumevajui. Monasi, onaj monah koji poseduje ovih est svojstava jeste vredan potovanja, gostoprimstva, poklona, utivih pozdrava, taj je najvee polje za sticanje zasluga za ovaj svet. Tako ree Blaeni. Zadovoljni, monasi se obradovae reima Blaenog.
AN VI.43: Nagopama sutta
Nagopama sutta Usporedba sa slonom

... Jedanput kad je Blaeni baravio u Savatthiju..., poao je ujutro s ogrtaem i prosjakom zdjelom u grad da prosi hranu. Kad se vratio i pojeo, ree Anandi: -- Hajdemo, Anando, na terase zgrade Migarine majke u Istonom gaju da tamo provedemo popodnevni poinak... Pred veer, kad je Blaeni iziao iz osame, ree: -- Hajdemo, Anando, do kupalita da osvjeimo tijelo. -- Da, gospodine -- odgovori Anando i poe s njim. Kad su se okupali i izili iz vode, Blaeni je jo stajao u donjoj odjei briui se, izie iz vode, gdje se kupao, i Seto, slon Pasenadija, vladara Kosale, praen
AN VI.43: Nagopama sutta
svirkom mnogih bubnjeva i drugih instrumenata. Ljudi se okupie divei se tom prizoru: -- Ah, kako je lijep kraljevski slon! Kakvo mu je tijelo, slika i prilika, pravi uitak oima!... Sluajui sve to, redovnik Udaji upita Blaenoga: -- Dive li se ljudi tjelesnoj ogromnosti samo kad vide slona, ili i onda kad vide druge ogromne pojave? - Ljudi se tako dive kad vide velikog slona, Udaji, a i kad vide velikog konja, ili bika, ili zmiju ili stablo, pa i kad vide veliku i debelu ljudeskaru. Ali ja ti kaem, Udaji, da je u boanskim svjetovima kao i na zemlji... najmonija pojava onoga ko se ne istie po zlu ni u djelu, ni u rijei, ni u misli. (To je bio povod Udajinu da izrazi svoje pjesniko divljenje veliini Uiteljevoj. Budine rijei u prethodnom odgovoru sadre neprevodivu igru rijei koja itavom tekstu daje estetsku dra).
AN VI.55: Sona sutta
Sona sutta Za Sonu

Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio kraj Raagahe, na Vrhu gde se okupljaju leinari. A tom je prilikom i potovani Sona boravio blizu Raagahe, u Senovitoj umi. Tada se, poto je potovani Sona meditirao u osami [praktikujui hodajuu meditaciju dok mu koa na tabanima nije popucala i poela da krvari], u njegovoj svesti javi ovaj sled misli: "Meu sledbenicima Blaenog koji su osnaili svoju istrajnost i ja sam jedan, ali mi um nije osloboen strasti. Moja porodica dovoljno je bogata da bih mogao da uivam u raskoi i stiem zasluge darujui druge. ta ako odustanem od zareenja, vratim se obinom ivotu i ponem da uivam u raskoi i stiem zasluge darujui druge?" Tada Blaeni, kad je shvatio kakve misli zaokupljaju Sonu -- hitro kao to bi snaan ovek ispruio savijenu ruku ili savio ispruenu ruku -- nestade sa Vrha gde se okupljaju leinari i pojavi se u Senovitoj umi, pravo pred potovanim Sonom, i
sede na pripremljeno sedite. Potovani Sona, kad se poklonio Blaenom, sede sa strane. Dok je tako sedeo, Blaeni mu se obrati: "Malopre, dok si meditirao u osami, nije li se u tvojoj svesti javio ovaj sled misli: "Meu sledbenicima Blaenog koji su osnaili svoju istrajnost i ja sam jedan, ali mi um nije osloboen strasti. ta ako odustanem od zareenja, vratim se obinom ivotu i ponem da uivam u raskoi i stiem zasluge darujui druge?" "Da, gospodine." "A ta misli, Sona. Ranije, dok si bio domain, jesi li bio vet u sviranju na instrumentu vini?" "Da, gospodine." "A ta misli: kad su ice na tvojoj vini bile jako zategnute, je li tvoja vina bila natimovana i pogodna za sviranje?" "Ne, gospodine" "A ta misli: kad su ice na tvojoj vini bile jako labave, je li tvoja vina bila natimovana i pogodna za sviranje?" "Ne, gospodine" "A ta misli: kad ice na tvojoj vini nisu bile ni jako zategnute, ni jako labave, ve natimovane po meri, je li tvoja vina tada natimovana i pogodna za sviranje?" "Da, gospodine" "Na isti nain, Sona, prejaka istrajnost raa uznemirenost, preslaba istrajnost raa lenjost. Zato bi trebalo da odredi pravu meru svoje istrajnosti, da natima svojih [pet] sposobnosti u skladu sa njom i onda zasvira svoju melodiju."
"Da, gospodine", odgovori potovani Sona Blaenom. Onda, poto je tako poduio potovanog Sonu, Blaeni -- hitro kao to bi snaan ovek ispruio savijenu ruku ili savio ispruenu ruku -- nestade iz Senovite ume i pojavi se na Vrhu gde se okupljaju leinari. Posle toga Sona je odredio pravu meru svoga napora, uskladio sa njome svojih pet sposobnosti i onda "zasvirao" Boravei sam, u osami, paljiv, marljiv i odluan on uskoro dostie i ostade na krajnjem cilju svetakog ivota, zbog kojeg sinovi uglednih porodica odlaze u beskunike, upoznavi ga i shvativi ga sam za sebe ovde i sada. Tako je on znao: "Nema vie preporaanja, iivljen je svetaki ivot, izvren je zadatak. Nita vie ne preostaje da se uini." I tako potovani Sona postade jedan od arahanta. A onda, poto je dostigao arahantstvo, u potovanom Soni iskrsnu ova misao: "ta ako bih otiao do Blaenog i, stigavi, objavio svoje znanje u njegovom prisustvu?" I tako on otide do Blaenog i, stigavi, pokloni mu se, sede sa strane. Sedei tako sa strane ree on Blaenom: "Kada je monah arahant, u njemu nema neistoa, dostigao je ispunjenje, izvrio zadatak, odloio teret, stigao do pravog cilja, potpuno unitio okove preporaanja i osloboen je ispravnim znanjem., on je potpuno predan ovim stvarima: odvraenosti, osami, nepovreivanju, okonanju elje, okonanju prijanjanja i neobmanutosti. I sad bi neko bi od prisutnih monaha moda mogao pomisliti: 'Ovaj se monah odluio da postigne osloboenje od strasti pouzdajui se jedino u svoje versko stanovite'. Takvo miljenje ne bi bilo ispravno. Isposnik koji se oslobodio taloga strasti, koji je iiveo svetaki ivot, izvrio delo, koji u sebi ne nalazi vie nita to bi trebalo uiniti, nita to bi trebalo nadodati ve izvrenom ispunjenju, taj je samom injenicom svoje nepristrasnosti prionuo uz nepristrasnost ponitenjem strasti; samom je injenicom odsutnosti mrnje prionuo uz nepristrasnost ponitenjem mrnje, samom je injenicom nezaslepljenosti prionuo uz nepristrasnost ponitenjem zaslepljenosti.
I sad bi neko bi od prisutnih monaha moda mogao pomisliti: 'Moda je ovaj monah posveen osami zato to je eljan dobitka, poasti i slave'... 'Moda je on posveen nepovreivanju zato to se vezuje za propise i rituale', ali to ne bi trebalo tako gledati. Isposnik koji se oslobodio taloga strasti, koji je iiveo svetaki ivot, izvrio delo, u sebi ne nalazi vie nita to bi trebalo uiniti, nita to bi trebalo nadodati ve izvrenom ispunjenju. Zato to je u njemu strast okonana, zato to je osloboen strasti, posveen je on izbegavanju patnje. Zato to je u njemu odbojnost okonana, zato to je osloboen odbojnosti, posveen je on izbegavanju patnje. Zato to je u njemu obmanutost okonana, zato to je osloboen obmanutosti, posveen je on izbegavanju patnje. Zato to je u njemu strast okonana, zato to je osloboen strasti... zato to je u njemu odbojnost okonana, zato to je osloboen odbojnosti... zato to je u njemu obmanutost okonana, zato to je osloboen obmanutosti, posveen je on iskorenjivanju udnje... iskorenjivanju prijanjanja... iskorenjivanju obmanuosti. ak i ako moni oblici spoznatljivi za oko uu u vidno polje monaha iji je um na ovaj nain osloboen, njegov um nije njima ni savladan, ak ni zaokupljen. Smiren, dostigavi nepomerljivost, usredsreuje se on na njihovu prolaznost. I ak i ako moni zvukovi... mirisi... ukusi... taktilni podraaji... ak i ako mone ideje spoznatljive za um uu u mentalno polje monaha iji je um na ovaj nain osloboen, njegov um nije njima ni savladan, ak ni zaokupljen. Smiren, dostigavi nepomerljivost, usredsreuje se on na njihovu prolaznost. Ba kao to stoji planinska stena -- bez naprslina, bez pukotina, u jednom komadu -- i onda sa istoka naie snana oluja, vetar i kia: stena se niti pomera, niti trese. A onda sa zapada... sa severa... sa juga naie snana oluja, vetar i kia: stena se niti pomera, niti trese. Isto tako, ak i ako moni oblici spoznatljivi za oko uu u vidno polje monaha iji je um na ovaj nain osloboen, njegov um nije njima ni savladan, ak ni zaokupljen. Smiren, dostigavi nepomerljivost, usredsreuje se on
na njihovu prolaznost. I ak i ako moni zvukovi... mirisi... ukusi... taktilni podraaji... ak i ako mone ideje spoznatljive za um uu u mentalno polje monaha iji je um na ovaj nain osloboen, njegov um nije njima ni savladan, ak ni zaokupljen. Smiren, dostigavi nepomerljivost, usredsreuje se on na njihovu prolaznost. Nekad pobeen i podreen na poloaj bengalskog vazala, Sono je danas postao pobednik patnje u svetu. Prenapeo sam napor u poetku. Tad me je primerom pouio Vodi, najvrsniji na svetu, poreenjem sa strunama instrumenta. Posluao sam njegovu re i rado sam primio pouku, pazio na ravnoteu na putu do krajnjeg cilja. Tako postigoh trovrsno znanje i ostvarih pouku Budnoga Kao monolitnu stenu koju oluja ne rui -nikakav prizor, ni ukus, ni zvuk, ni miris, ni dodir, ugodnost ni neugodnost nee uzbuditi osamostaljen duh slobodnog posmatraa.
AN VII.7: Ugga sutta
Ugga sutta Za Ugu

Tada Uga, kraljev glavni ministar, otide do Blaenog i, stigavi, poklonivi se, sede sa strane. Dok je tako sedeo, ree on Blaenom: "Zapanjujue je, gospodine, i zbunjujue, kako je prosperitetan Migara Rohaneja, koliko su velika njegova blaga, kako velike njegove rezerve!" [Buda:] "Ali ta je njegovo vlasnitvo, Uga? ta su njegova velika blaga i rezerve?" "Sto hiljada zlatnika, gospodine, da i ne pominjem srebro." "To jeste blago, Uga. Ne kaem da nije. No to blago je podlono vatri, poplavi, kraljevima, lopovima i zlim naslednicima. Ali ovih sedam blaga nisu podloni vatri, poplavi, kraljevima, lopovima i zlim naslednicima. Kojih sedam? Blago uverenja, blago vrline, blago savesti, blago brige, blago sluanja, blago velikodunosti, blago uvida. To je sedam blaga, Uga, koji nisu podloni vatri, poplavi, kraljevima,
AN VII.7: Ugga sutta
lopovima i zlim naslednicima To su, monasi, sedam blaga. Blago uverenja, blago vrline, blago savesti i brige, blago sluanja, velikodunosti i uvida kao sedmo plago. Ko god, mukarac ili ena, da ima ta blaga taj poseduje veliko blago na ovome svetu koje ni ljudsko ni boansko bie ne moe nadmaiti.. Tako uverenje i vrlinu, veru i viziju Dhamme treba da neguju mudraci, seajui se Budinih saveta.
Videti takoe: Sn I.2
AN VII.64: Dhammannu sutta
Dhammau sutta Oseaj za Dhammu

Monah koji poseduje sedam kvaliteta vredan je darova, vredan je gostoprimstva, vredan je potovanja, takav je neiscrpan izvor zasluga za ovaj svet. Kojih sedam? Ima sluajeva kada monah ima oseaj za Dhammu, oseaj za znaenje, oseaj za sebe samoga, oseaj za umerenost, oseaj za vreme, oseaj za drutvena okupljanja i oseaj za razlikovanje ljudi. A koji to monah ima oseaj za Dhammu? Ima sluajeva kada monah zna Dhammu: govore, pripovesti sainjene u prozi i stihu, komentare, stihove, nadahnute izjave, citate, prie o prethodnim roenjima, neverovatne dogaaje, pitanja i odgovore [ovo je najranija klasifikacija Budinog uenja]. Ako ne bi znao Dhammu -- govore, pripovesti sainjene u prozi i stihu, komentare, stihove, nadahnute izjave, citate, prie o prethodnim roenjima, neverovatne dogaaje, pitanja i odgovore -- za njega se ne bi reklo da poseduje oseaj za Dhammu. Otuda, zato to on zna
Dhammu -- govore... pitanja i odgovore -- za njega se kae da ima oseaj za Dhammu. To je monah sa oseajem za Dhammu. A koji to monah ima oseaj za znaenje? Ima sluajeva kada monah zna znaenje ove ili one tvrdnje -- "To je znaenje ove tvrdnje; ovo je znaenje one tvrdnje." Ako ne bi znao znaenje ove ili one tvrdnje -- "To je je znaenje ove tvrdnje; ovo je znaenje one tvrdnje." -- za njega se ne bi reklo da ima oseaj za znaenje. Otuda, zato to on zna znaenje ove ili one tvrdnje -- "To je znaenje ove tvrdnje; ovo je znaenje one tvrdnje." -- za njega se kae da ima oseaj za znaenje. To je monah sa oseajem za znaenje. To je monah sa oseajem za Dhammu i sa oseajem za znaenje. A koji to monah ima oseaj za sebe samoga? Ima sluajeva kada monah zna: "Tako daleko sam odmakao u uverenje, vrlini, znanju, oslobaanju, uvidu, otroumnosti." Ako ne bi imao oseaj za sebe samoga -- "Tako daleko sam odmakao u uverenje, vrlini, znanju, oslobaanju, uvidu, otroumnosti." -- za njega se ne bi reklo da ima oseaj za sebe samoga. Otuda, zato to on zna sebe -- "Tako daleko sam odmakao u uverenje, vrlini, znanju, oslobaanju, uvidu, otroumnosti." -- za njega se kae da ima oseaj za sebe samoga. To je monah sa oseajem za sebe samoga. To je monah sa oseajem za Dhammu, sa oseajem za znaenje i sa oseajem za sebe samoga. A koji to monah ima oseaj za umerenost? Ima sluajeva kada monah zna za umerenost kad dobija ogrta, hranu, prenoite i sredstva za leenje. Ako ne bi znao za umerenost kad dobija ogrta, hranu, prenoite i sredstva za leenje, za njega se ne bi reklo da ima oseaj za umerenost. Otuda, zato to on zna za umerenost kad dobija ogrta, hranu, prenoite i sredstva za leenje, za njega se kae da ima oseaj za umerenost. To je monah sa oseajem za umerenost. To je monah sa oseajem za Dhammu, sa oseajem za znaenje, sa oseajem za sebe samoga i sa oseajem za umerenost.
A koji to monah ima oseaj za vreme? Ima sluajeva kada monah zna vreme: "Ovo je vreme za recitovanje svetih tekstova, ovo je vreme za postavljanje pitanja, ovo je vreme za napor [u meditaciji], ovo je vreme za osamu" Ako ne bi znao za vreme -- "Ovo je vreme za recitovanje svetih tekstova, ovo je vreme za postavljanje pitanja, ovo je vreme za napor [u meditaciji], ovo je vreme za osamu" -- za njega se ne bi reklo da ima oseaj za vreme. Otuda, zato to on ima oseaj za vreme -"Ovo je vreme za recitovanje svetih tekstova, ovo je vreme za postavljanje pitanja, ovo je vreme za napor [u meditaciji], ovo je vreme za osamu" -- za njega se kae da ima oseaj za vreme. To je monah sa oseajem za vreme. To je monah sa oseajem za Dhammu, oseajem za znaenje, oseajem za sebe samoga, oseajem za umerenost i oseajem za vreme. A koji to monah ima oseaj za drutvena okupljanja? Ima sluajeva kada monah zna drutvena okupljanja: "Ovo je skup plemenitih ratnika, ovo je skup svetenika, ovo je skup kuedomaina, ovo je skup asketa; njima treba prii na ovaj nain, stajati na ovaj nain, ponaati se na ovaj nain, sedeti na ovaj nain, govoriti na ovaj nain, utati na ovaj nain." Ako ne bi znao za neko drutveno okupljanje -"Ovo je skup plemenitih ratnika, ovo je skup svetenika, ovo je skup kuedomaina, ovo je skup asketa; njima treba prii na ovaj nain, stajati na ovaj nain, ponaati se na ovaj nain, sedeti na ovaj nain, govoriti na ovaj nain, utati na ovaj nain" -- za njega se ne bi reklo da ima oseaj za drutvena okupljanja. Otuda, zato to on ima oseaj za drutvena okupljanja -- "Ovo je skup plemenitih ratnika, ovo je skup svetenika, ovo je skup kuedomaina, ovo je skup asketa; njima treba prii na ovaj nain, stajati na ovaj nain, ponaati se na ovaj nain, sedeti na ovaj nain, govoriti na ovaj nain, utati na ovaj nain" -- za njega se kae da ima oseaj za drutvena okupljanja. To je monah sa oseajem za drutvena okupljanja. To je monah sa oseajem za Dhammu, oseajem za znaenje, oseajem za sebe samoga, oseajem za umerenost, oseajem za vreme i oseajem za drutvena okupljanja. A koji to monah ima oseaj za razlikovanje ljudi? Ima sluajeva kada monah zna
koji ljudi pripadaju dvema kategorijama. Od dva oveka -- jednog koji eli da vidi plemenite i drugog koji ne eli -- onoga koji ne eli treba zbog toga kritikovati, a onoga koji eli, treba zbog toga pohvaliti Od dva oveka koji ele da vide plemenite -- jednog ko eli da uje pravu Dhammu i drugog koji ne eli -- onoga koji ne eli da uje pravu Dhammu, treba zbog toga kritikovati, a onoga koji eli da uje pravu Dhammu, treba zbog toga pohvaliti Od dva oveka koji ele da uju pravu Dhammu -- onoga koji slua paljivo i onoga koji ne slua paljivo -- onoga koji ne slua paljivo, treba zbog toga kritikovati, a onoga koji slua paljivo, treba zbog toga pohvaliti Od dva oveka koji sluaju paljivo -- onoga koji, poto je sasluao rei Dhamme, uspe i da ih zapamti i onoga koji ne uspe -- onoga koji, poto je sasluao rei Dhamme i nije uspeo da ih zapamti, treba zbog toga kritikovati, a onoga koji uspe da zapamti rei Dhamme, treba zbog toga pohvaliti Od dva oveka koji, poto su sasluali rei Dhamme, uspeju i da ih zapamte -jednoga koj iistrauje znaenje rei Dhamme koje je zapamtio i drugoga koji to ne ini -- onoga koji ne iistrauje znaenje rei Dhamme koje je zapamtio, treba zbog toga kritikovati, a onoga koji iistrauje znaenje rei Dhamme koje je zapamtio, treba zbog toga pohvaliti Od dva oveka koji iistrauju znaenje rei Dhamme koje su zapamtili -- jednog koji ne veba Dhammu u skladu sa Dhammom, posedujui oseaj za Dhammu, posedujui oseaj za znaenje, treba zbog toga kritikovati, a onoga koji veba Dhammu u skladu sa Dhammom, posedujui oseaj za Dhammu, posedujui oseaj za znaenje, treba zbog toga pohvaliti. Od dva oveka koji vebaju Dhammu u skladu sa Dhammom, posedujui oseaj za Dhammu, posedujui oseaj za znaenje -- jednog koji veba za svoju i dobrobit
drugih i drugog koji veba za svoju dobrobit, ali ne i za dobrobit drugih -- onoga koji veba za svoju dobrobit, ali ne i za dobrobit drugih, treba zbog toga kritikovati, a onoga koji veba za svoju i dobrobit drugih, treba zbog toga pohvaliti. Eto tako monah zna koji ljudi pripadaju dvema kategorijama. To je monah koji ima oseaj za razlikovanje ljudi. Monah koji poseduje tih sedam kvaliteta vredan je darova, vredan je gostoprimstva, vredan je potovanja, takav je neiscrpan izvor zasluga za ovaj svet.
AN VIII.30: Anuruddha sutta
Anguttara nikaya VIII.30
Anuruddha sutta Za Anurudu

Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio meu narodom Bhaga, u Parku jelena, u Bhesakala peini, blizu lovita na krokodile. U to vreme potovani Anuruda je iveo medu narodom eti, u istonom bambusovom parku. Tada, dok je boravio u osami, pojavi mu se ovaj sled misli: "Ova Dhamma je za onoga ko je skroman, ne za onoga ko je samohvalisav. Ova Dhamma je za onoga ko je zadovoljan, a ne za onoga ko je nezadovoljan. Ova Dhamma je za onoga ko je samotnjak, a ne za onoga ko je upleten u odnose. Ova Dhamma je za onoga ko je istrajan, a ne za onoga ko je lenj. Ova Dhamma je za onoga ija je sabranost panje postojana, a ne za onoga ija je sabranost panje slaba. Ova Dhamma je za onoga iji um je usredsreen, ne za onoga iji um je kolebljiv. Ova Dhamma je za onoga ko poseduje uvid, ne za onoga iji uvid je slab." Tada Blaeni, shvatajui sled misli potovanog Anurude -- kao to snaan ovek
isprui svoju savijenu ruku ili savije svoju ispruenu ruku -- u trenu nestade tamo gde je bio meu narodom Bhaga, u Parku jelena, u Bhesakala peini, blizu lovita na krokodile, i pojavi se meu narodom eti, u istonom bambusovom parku, pravo ispred potovanog Anurude. Tu on sede na pripremljeno sedite. A potovani Anuruda se pokoloni Blaenom i sede sa strane. I dok je tako sedeo Blaeni mu se obrati: "Dobro je, Anuruda, veoma dobro. Dobro je da imae te misli velike osobe: "Ova Dhamma je za onoga ko je skroman, ne za onoga ko je samohvalisav. Ova Dhamma je za onoga ko je zadovoljan, a ne za onoga ko je nezadovoljan. Ova Dhamma je za onoga ko je samotnjak, a ne za onoga ko je upleten u odnose. Ova Dhamma je za onoga ko je istrajan, a ne za onoga ko je lenj. Ova Dhamma je za onoga ija je sabranost panje postojana, a ne za onoga ija je sabranost panje slaba. Ova Dhamma je za onoga iji um je usredsreen, ne za onoga iji um je kolebljiv. Ova Dhamma je za onoga ko poseduje uvid, ne za onoga iji uvid je slab." A onda, Anuruda, imaj i osmu misao velike osobe: "Ova Dhama je za onoga ko uiva u nekomplikovanju, ko je ushien nekomplikovanjem, a ne za onoga ko uiva i ushien je komplikovanjem. Anuruda, kada misli tih osam misli velike osobe, tada -- kad god poeli -- sasvim daleko u odnosu na ulnost, daleko u odnosu na tetne osobine, ui e i ostati u prvom zadubljenju: ushienje i zadovoljstvo roeni iz povuenosti, praeni usmerenom milju i vrednovanjem. Kad misli tih osam misli velike osobe, tada -kad god poeli -- smirujui usmerenu misao i vrednovanje, ui e i ostati u drugom zadubljenju: ushienje i zadovoljstvo roeni iz sabranosti, saimanja svesnosti, lieni usmerene misli i vrednovanja -- unutranje pouzdanje... sa bleenjem ushienja, ostae u ravnodunosti, sabran i budan, fiziki osetljiv na zadovoljstvo. Ui e i ostati u treem zadubljenju, za koje Plemeniti objavljuju: 'Ravnoduan i sabran, ima on prijatno boravite.' Kada misli tih osam misli velike osobe, tada -- kad god poeli -- naputajui zadovoljstvo i bol, kao kod ranijeg nestranka zanosa i nespokojstva, ui e i ostati u etvrtom zadubljenju: istota ravnodunosti i sabranost, ni-zadovoljstvo-ni-bol.
Zatim, kad misli tih osam misli velike osobe i postane osoba koja moe dostii po elji, bez muke i potekoa, ta etiri zadubljenja -- uzviena mentalna stanja to obezbeuju prijatno boravite ovde i sada -- tada e ti tvoj monaki ogrta sainjen od odbaenih krpa izgledati ba kao sveano odelo kuedomaina ili njegovog sina. ivljenje u zadovoljstvu posluie za tvoju sreu, za ugodno boravite, za neuznemiravanje i za put ka Neuslovljenome. Kada misli tih osam misli velike osobe i postane osoba koja moe dostii po elji, bez muke i potekoa, ta etiri zadubljenja -- ta uzviena mentalna stanja to obezbeuju prijatno boravite ovde i sada -- tada e ti tvoja isproena hrana izgledati kao poslastica kuedomaina ili kuedomainovog sina, dobro pripremljena i posluena sa najraznovrsnijim sosovima i prilozima... tvoje boravite u podnoju drveta izgledae ti kao ugodni dom kuedomaina ili kuedomainovog sina, omalterisan iznutra i spolja, dobro izolovan, zakljuan, sa zamandaljenim kapcima na prozorima... tvoj leaj na prostirci od trave izgledae ti kao leaj kuedomaina ili kuedomainovog sina, zastrt mekim preprkrivaima, od bele vune, izvezenim, ili od jelenje koe, sa baldahinom i crvenim jastuiima za ispod glave i stopala... Kada misli tih osam misli velike osobe i postane osoba koja moe dostii po elji, bez muke i potekoa, ta etiri zadubljenja -- ta uzviena mentalna stanja to obezbeuju prijatno boravite ovde i sada -- tada e ti tvoj lek od urina snanog mirisa izgledati kao razliiti prijatni napici kuedomaina ili kuedomainovog sina: ghi, zaslaeni topljeni buter, med ili eerni sirup. ivljenje u zadovoljstvu posluie za tvoju sreu, za ugodno boravite, za neuznemiravanje i za put ka Neuslovljenome. Zato, Anuruda, treba da ostane ovde meu narodom eti tokom predstojeeg perioda monsuna." "Kako vi kaete, potovani gospodine", odgovori potovani Anuruda.
Tada, zavrivi izlaganje potovanom Anurudi, Blaeni -- kao to snaan ovek isprui svoju savijenu ruku ili savije svoju ispruenu ruku -- u trenu nestade tamo gde je bio meu narodom eti, u istonom bambusovom parku, i pojavi se meu narodom Bhaga, u Parku jelena, u Bhesakala peini, blizu lovita na krokodile. Onda sede na pripremljeno sedite. Dok je sedeo tako, obrati se monasima: "Monasi, poduiu vas osam misli velike osobe. Sluajte dobro, a ja u vam govoriti." "Da, gospodine", odgovorie monasi. A Blaeni ree: "Kojih je to osam misli velike osobe? Ova Dhamma je za onoga ko je skroman, ne za onoga ko je samohvalisav. Ova Dhamma je za onoga ko je zadovoljan, a ne za onoga ko je nezadovoljan. Ova Dhamma je za onoga ko je samotnjak, a ne za onoga ko je upleten u odnose. Ova Dhamma je za onoga ko je istrajan, a ne za onoga ko je lenj. Ova Dhamma je za onoga ija je sabranost panje postojana, a ne za onoga ija je sabranost panje slaba. Ova Dhamma je za onoga iji um je usredsreen, ne za onoga iji um je kolebljiv. Ova Dhamma je za onoga ko poseduje uvid, ne za onoga iji uvid je slab. Ova Dhama je za onoga ko uiva u nekomplikovanju, ko je ushien nekomplikovanjem, a ne za onoga ko uiva i ushien je komplikovanjem. 'Ova Dhamma je za onoga ko je skroman, ne za onoga ko je samohvalisav.' Tako je reeno. A zato je tako reeno? Postoji sluaj kada monah, budui skroman, ne eli da se zna: 'On je skroman'. Budui zadovoljan, ne eli da se zna: 'On je zadovoljan'. Budui samotnjak, ne eli da se zna: 'On je samotnjak'. Budui istrajan, ne eli da se zna: 'On je istrajan'. Iako mu je sabranost panje postojana, ne eli da se zna: "Njegova sabranost panje je postojana". Iako mu je um usredsreen, ne eli da se zna: 'Njegov um je usredsreen'. Iako poseduje uvid, ne eli da se zna: 'On poseduje uvid'. Iako uiva u nekomplikovanju, ne eli da se zna: 'On uiva u nekompliovanju'. 'Ova Dhamma je za onoga ko je skroman, ne za
onoga ko je samohvalisav.' Tako je reeno. I zato je tako reeno. 'Ova Dhamma je za onoga ko je zadovoljan, a ne za onoga ko je nezadovoljan.' Tako je reeno. A zato je tako reeno? Postoji sluaj kada monah zadovoljan bilo kakvim starim ogrtaem, bilo kakvom isproenom hranom, bilo kakvim prenoitem, bilo kakvim lekom koji lei bolest. 'Ova Dhamma je za onoga ko je zadovoljan, a ne za onoga ko je nezadovoljan.' Tako je reeno. I zato je tako reeno. 'Ova Dhamma je za onoga ko je samotnjak, a ne za onoga ko je upleten u odnose.' Tako je reeno. A zato je tako reeno? Postoji sluaj kada monaha koji ivi u osami posete drugi monasi, monahinje, nezareeni sledbenici, kraljevi, kraljevi ministri, uitelji drugih sekti i njihovi sledbenici. Uma naklonjenog osami, sklonog osami, okrenutog ka osami, teei ka osami, radujui se odvraenosti, razgovara on sa njima samo onoliko koliko je neophodno da bi otili. 'Ova Dhamma je za onoga ko je samotnjak, a ne za onoga ko je upleten u odnose.' Tako je reeno. I zato je tako reeno. 'Ova Dhamma je za onoga ko je istrajan, a ne za onoga ko je lenj.' Tako je reeno. A zato je tako reeno? Postoji sluaj kada je monah istrajan u tome da napusti tetna mentalna stanja i razvija korisna mentalna stanja. Odluan je, vrstu u svom nastojanju, ne izbegava svoje obaveze u pogledu korisnih mentalnih stanja. 'Ova Dhamma je za onoga ko je istrajan, a ne za onoga ko je lenj.' Tako je reeno. I zato je tako reeno. 'Ova Dhamma je za onoga ija je sabranost panje postojana, a ne za onoga ija je sabranost panje slaba.' Tako je reeno. A zato je tako reeno? Postoji sluaj kada je monah sabran, pedantan, pamti i moe da prizove u seanje ak i stvari koje su uinjene i reene davno. 'Ova Dhamma je za onoga ija je sabranost panje postojana, a ne za onoga ija je sabranost panje slaba.' Tako je reeno. I zato je tako reeno.
'Ova Dhamma je za onoga iji um je usredsreen, ne za onoga iji um je kolebljiv.' Tako je reeno. A zato je tako reeno? Postoji sluaj kada je monah, sasvim daleko u odnosu na ulnost, daleko u odnosu na tetne osobine, ulazi i ostaje u prvom zadubljenju: ushienje i zadovoljstvo roeni iz povuenosti, praeni usmerenom milju i vrednovanjem. Smirujui usmerenu misao i vrednovanje, ulazi i ostaje u drugom zadubljenju: ushienje i zadovoljstvo roeni iz sabranosti, saimanja svesnosti, lieni usmerene misli i vrednovanja -- unutranje pouzdanje.. Sa bleenjem ushienja, ostaje u ravnodunosti, sabran i budan, fiziki osetljiv na zadovoljstvo. Ulazi i ostaje u treem zadubljenju, za koje Plemeniti objavljuju: 'Ravnoduan i sabran, ima on prijatno boravite.' Naputajui zadovoljstvo i bol, kao kod ranijeg nestranka zanosa i nespokojstva, ulazi i ostaje u etvrtom zadubljenju: istota ravnodunosti i sabranost, ni-zadovoljstvo-ni-bol. 'Ova Dhamma je za onoga iji um je usredsreen, ne za onoga iji um je kolebljiv.' Tako je reeno. I zato je tako reeno. 'Ova Dhamma je za onoga ko poseduje uvid, ne za onoga iji uvid je slab.' Tako je reeno. A zato je tako reeno? Postoji sluaj kada monah uvia, kada poseduje uvid u nastajanje i nestajanje -- plemenit, prodoran, koji vodi ka istinskom iskorenjivanju patnje. 'Ova Dhamma je za onoga ko poseduje uvid, ne za onoga iji uvid je slab.' Tako je reeno. I zato je tako reeno. 'Ova Dhama je za onoga ko uiva u nekomplikovanju, ko je ushien nekomplikovanjem, a ne za onoga ko uiva i ushien je komplikovanjem.' Tako je reeno. A zato je tako reeno? Postoji sluaj kada monahov um sazreva, stie poverenje, postojanost i odluan je u izbegavanju komplikacija. 'Ova Dhama je za onoga ko uiva u nekomplikovanju, ko je ushien nekomplikovanjem, a ne za onoga ko uiva i ushien je komplikovanjem.' Tako je reeno. I zato je tako reeno." Tako Anuruda tokom predstojeeg perioda monsun ostade u Istonom
bambusovom parku, meu narodom eti. Boravei u osami, usamljen, predan, marljiv i odluan, on ubrzo dostie i ostade na cilju svetakog ivota, zbog kojeg najvrsniji mladii odlaze od doma u beskunitvo, upoznajui ga i ostvarujui sam za sebe ovde i sada. On je zna: "Nema vie preporaanja, iivljen je svetaki ivot, zadatak obavljen. Nema nieg vie da se uradi na ovome svetu." I tako potovani Anuruda postade jedan od arahanta. Tada, dostigavi stanja arahanta, izgovori on sledee stihove: Uvidevi moje misli, Uitelj, neprevazien u itavom kosmosu, doe pred mene svojoj moi zahvaljujui u telu umom stvorenim. Podui me u skladu sa mojim mislima, i jo dalje. Buda, ushien nekomplikovanjem, podui nekomplikovanju. Upoznavi njegovo uenje, Ushitih se njegovim ponudama. Trovrsno znanje bee dostignuto; Budin poziv izvren.
Videti takoe: SN XLVIII.10; AN IV.28; AN VIII.53.
AN VIII.53: Gotami sutta
Anguttara nikaya VIII.53
Gotami sutta Za Gotami

Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaenio boravio u Vesaliju, u dvorani sa visokim krovom, u Velikoj umi. Tada Mahapaapati Gotami otide do Blaenog i, stigavi, poklonivi mu se, stade sa strane. Dok je tako stajala sa strane, ree mu: "Bilo bi dobro, potovani gospodine, ako bi me Blaeni ukratko poduio Dhammi tako da bih, sasluavi o Dhammi iz usta Blaenog, bila u stanju da boravim sama, u osami, sabrana, marljiva i odluna." "Gotami, za kvalitete za koje zna: 'Ovi kvaliteti vode raspirivanju, a ne hlaenju strasti; vode ka veoj vezanosti, a ne ka oslobaanju, ka gomilanju, a ne ka odbacivanju, ka samovelianju, a ne ka skromnosti, ka nezadovoljstvu, a ne ka zadovoljstvu, ka uplitanju u odnose, a ne ka osamljivanju, ka lenjosti, a ne ka istrajnosti, ka gomilanju tereta, a ne ka rastereivanju": za to sasvim pouzdano
AN VIII.53: Gotami sutta
moe rei: "To nije Dhamma, to nije Vinaya, to nisu uiteljeva uputstva." A za kvalitete za koje zna, "Ovi kvaliteti vode hlaenju, a ne raspirivanju strasti; vode ka oslobaanju, a ne ka veoj vezanosti, ka odbacivanju, a ne ka gomilanju, ka skromnosti, a ne ka samovelianju, ka zadovoljstvu, a ne ka nezadovoljstvu, ka osamljivanju, a ne ka uplitanju u odnose, ka istrajnosti, a ne ka lenjosti, ka rastereivanju, a ne ka gomilanju tereta": za to sasvim pouzdano moe rei: "To je Dhamma, to je Vinaya, to su uiteljeva uputstva." Tako ree Blaeni. A zahvalna Mahapraapati Gotami se obradova njegovim reima.
Videti takoe: AN VIII.30.
AN IX.1: Sambodhi sutta
Anguttara nikaya IX.1
Sambodhi sutta Samoprobuenje

Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio kraj Savatija, u etinom gaju, u hramu manastira Anatapindike. Tu se on obrati monasima: "Monasi, ako bi vas askete pripadnici drugih sekti pitali: 'ta su, prijatelju, preduslovi za razvijanje krila samoprobuenja?' ta biste im odgovorili?" "Za nas, gospodine, uenje u Blaenom ima svoj koren, svoga vodia i svoje utoite. Bilo bi dobro ako bi Blaeni sam objasnio znaenje svojih rei. Sasluavi to objanjenje, monasi e ga zapamtiti." "U tom sluaju, monasi, sluajte i dobro pazite. Odgovoriu vam." "Kako vi kaete, gospodine", odgovorie monasi. A Blaeni ree: "Ako bi vas askete pripadnici drugih sekti pitali: 'ta su, prijatelju,
preduslovi za razvijanje krila samoprobuenja?' trebalo bi da im ovako odgovorite: 'Ima sluajeva kada monah ima ljude dostojne divljenja za prijatelje, saputnike i kolege. To je prvi preduslov za razvijanje krila samoprobuenja. Zatim, monah je ispunjen vrlinom. ivi on obuzdan u skladu sa Patimokkhom, obazriv u svom ponaanju i delovanju. On sebe veba, pridravajui se pravila vebanja, uviajui opasnost i u najmanjem prekraju. To je drugi preduslov za razvijanje krila samoprobuenja. Zatim, lako i bez potekoa priklanja se on razgovoru koji je zaista trezven i podstie svesnost, tj. razgovoru o skromnosti u eljama, o zadovoljenosti malim, o osamljenosti, o nevezivanju, o negovanju istrajnosti, o vrlini, o koncentraciji, o oslobaanju i o znanju i viziji oslobaanja. To je trei preduslov za razvijanje krila samoprobuenja. Zatim, on podstie svoju istrajnost naputajui tetna mentalna stanja i priklanjajui se povoljnim mentalnim stanjima. On je postojan, vrst u svom naporu, ne izbegava obaveze u pogledu povoljnih mentalnih kvaliteta. To je etvrti preduslov za razvijanje krila samoprobuenja. Zatim, on uvia, stie uvid u nastajanje i nestajanje -- plemenit, prodoran, koji vodi do iskorenjivanja patnje. To je peti preduslov za razvijanje krila samoprobuenja. Monasi, kada monah ima ljude dostojne divljenja za prijatelje, saputnike i kolege, treba oekivati da e i on biti ispunjen vrlinom, da e iveti obuzdan u skladu sa Patimokkhom, biti obazriv u svom ponaanju u delovanju, i da e sebe vebati, pridravajui se pravila vebanja, uviajui opasnost i u najmanjem prekraju. Kada monah ima ljude dostojne divljenja za prijatelje, saputnike i kolege, treba oekivati da e se i on lako i bez potekoa priklanjati razgovoru koji je zaista
trezven i podstie svesnost, tj. razgovoru o skromnosti u eljama, o zadovoljenosti malim, o osamljenosti, o nevezivanju, o negovanju istrajnosti, o vrlini, o koncentraciji, o oslobaanju i o znanju i viziji oslobaanja. Kada monah ima ljude dostojne divljenja za prijatelje, saputnike i kolege, treba oekivati da e i on podsticati svoju istrajnost naputajui tetna mentalna stanja i priklanjajui se povoljnim mentalnim stanjima -- postojan, vrst u svom naporu, ne izbegavajui obaveze u pogledu povoljnih mentalnih kvaliteta. Kada monah ima ljude dostojne divljenja za prijatelje, saputnike i kolege, treba oekivati da e i on uvideti, stei uvid u nastajanje i nestajanje -- plemenit, prodoran, koji vodi do iskorenjivanja patnje I jo, monasi, kada je monah uvren u ovih pet kvaliteta, trebalo bi da razvija i etiri dodatna kvaliteta. Trebalo bi da razvija [kontemplaciju] onoga to je odbojno, kako bi napustio poudu. trebalo bi da razvija dobrodunost kako bi napustio zlovolju. Trebalo bi da razvija sabranost panje na udah i izdah kako bi obuzdao rasprene misli. Trebalo bi da razvija svest o prolaznosti kako bi iskorenio obmanu 'Ja sam'. Jer u monahu koji uvia prolaznost opaanje ne-sopstva je sve snanije. Onaj ko opaa ne-sopstvo dostie iskorenjivanje obmane 'Ja sam ' -- dostie osloboenje ovde i sada."
Videti takoe: AN X.69.
AN IX.4: Nandakasutta
Nandaka sutta Govor Nandaki

Jednom zgodom kad je Blaeni boravio u Savatthiju..., redovnik je Nandako propovijedao redavnicima u zbornici, pouavao ih, hrabrio, podsticao i oduevljavao. Pred veer, kad je Blaeni iziao iz osamljenosti, pribliio se zbornici i zaustavio pred vratima da prieka dok se zavri propovijed. A kad je bio siguran da je propovijed zavrena, nakalje se i pokuca na vrata. Redovnici otvorie vrata Blaenom, a on ue, sjede na svoje mjesto, pa ree Nandaku: -- Nema sumnje, Nandako, da je tvoja propovijed redovnicama bila vrlo duga. Dok sam stajao vani i ekao pred vratima da zavri, zaboljela su me lea. Kad je to rekao, Nandako mu, zbunjen, odgovori: Ah, gospodine, nismo znali da Blaeni stoji pred vratima. Da smo to znali, propovijed bi bila kraa.
AN IX.4: Nandakasutta
Shvativi Nandakovu neugodnost, Blaeni mu ree: Dobro je, Nandako! Sasvim je ispravno da se graani koji su u povjerenju napustili dom i postali beskunici sastaju da uju propovijedi o Istini. Kad se tako naete na okupu, treba da to iskoristite na jedan od ova dva naina: ili govorom o Istini ili njegom oplemenjene utnje...
AN IX.34: Nibbana sutta
Nibbana sutta Utrnue

Ovako sam uo. Jednom je prilikom potovani Sariputa boravio kraj Raagahe, u Bambusovom gaju, na mestu gde se hrane veverice. Tu se on ovako obrati monasima: "Utrnue je srea, prijatelji. Utrnue je srea." Kada ovo bi reeno, potovani Udajin ree potovanom Sariputi: "Kakve ima sree, prijatelju, tamo gde nema oseaja?" "Upravo to i jeste srea, prijatelju, da nema oseaja. Postoje tih pet puteva ulnosti. Kojih pet? Oblici koje raspoznajemo okom -- primamljivi, ugodni, opinjavajui, koji podstiu elju, zavodljivi; zvuci koje raspoznajemo uhom... mirisi koje raspoznajemo nosom... ukusi koje raspoznajemo jezikom...taktilni oseaji koje raspoznajemo telom -- primamljivi, ugodni, opinjavajui, koji podstiu elju, zavodljivi. Kakvo god zadovoljstvo ili uitak da nastanu u vezi sa ovih pet puteva ulnosti, to je ulno zadovoljstvo.
Meutim ima sluajeva kada monah -- sasvim povuen od ulnih zadovoljstava, povuen od tetnih stvari -- ulazi i boravi u prvom zadubljenju: ushienju i zadovoljstvu roenim iz osame, praenim direktnom milju i uvidom. Ako mu je, dok boravi u tom stanju, panja zaokupljena opaajima koji imaju veze sa ulnou, to je nevolja za njega. Ba kao to se bol javlja kao nevolja za oveka koji je zdrav, isto tako panja usmerena na opaaje koji imaju veze sa ulnou ako zaokuplja monaha jeste nevolja za njega. S druge strane, Blaeni je rekao da svaka nevolja donosi patnju. Na osnovu svega ovoga moe se zakljuiti da je utrnue prijatno. Sem toga, ima sluajeva kada monah, sa stiavanjem zamiljanja i razmiljanja, dostie i boravi u drugom zadubljenju: ushienju i zadovoljstvu roenim iz sabranosti, jedinstvu panje osloboene zamiljanja i razmiljanja -- u unutranjem pouzdanju. Ako mu je, dok boravi u tom stanju, panja zaokupljena opaajima koji imaju veze sa razmiljanjem, to je nevolja za njega... Sem toga, ima sluajeva kada monah, sa stiavanjem ushienja, boravi ravnoduan, paljiv i sabran, telesno je prijemiv za zadovoljstvo, pa dostie i boravi u treem zadubljenju, za koje plemeniti kau: 'Ko je ravnoduan i paljiv, ivi zadovoljno.' Ako mu je, dok boravi u tom stanju, panja zaokupljena opaajima koji imaju veze sa ushienjem, to je nevolja za njega... Sem toga, ima sluajeva kada monah, sa naputanjem zadovoljstva i nezadovoljstva -- kao kod prethodnog nestanka zanosa i teskobe -- dostie i boravi u etvrtom zadubljenju: istoj ravnodunosti i sabranosti, bez zadovoljstva i bola. Ako mu je, dok boravi u tom stanju, panja zaokupljena opaajima koji imaju veze sa ravnodunou, to je nevolja za njega... Sem toga, ima sluajeva kada monah, sa potpunim nadilaenjem predstava [fizikog] oblika, sa nestankom iskljuenih predstava, sa odvraanjem panje od
predstava raznolikosti, dosegne do uvida da je prostor neogranien, onda dostie i boravi u podruju prostorne neogranienosti. Ako mu je, dok boravi u tom stanju, panja zaokupljena opaajima koji imaju veze sa oblikom, to je nevolja za njega... Sem toga, ima sluajeva kada monah, sa potpunim nadilaenjem podruja prostorne neogranienosti, dosegne do uvida da je svest neograniena, onda on dostie i boravi u podruju neograniene svesti. Ako mu je, dok boravi u tom stanju, panja zaokupljena opaajima koji imaju veze sa podrujem beskrajnog prostora, to je nevolja za njega... Sem toga, ima sluajeva kada monah, sa potpunim nadilaenjem podruja neograniene svesti, dosegne do uvida da nema niega, onda on dostie i boravi u podruju niega. Ako mu je, dok boravi u tom stanju, panja zaokupljena opaajima koji imaju veze sa podrujem beskrajne svesti, to je nevolja za njega... Sem toga, ima sluajeva kada monah, sa potpunim nadilaenjem podruja niega dostie i boravi u podruju ni-opaanja-ni-neopaanja. Ako mu je, dok boravi u tom stanju, panja zaokupljena opaajima koji imaju veze sa podrujem nitavila, to je nevolja za njega. S druge strane, Blaeni je rekao da svaka nevolja donosi patnju. Na osnovu svega ovoga moe se zakljuiti koliko je utrnue prijatno. Sem toga, ima sluajeva kada monah, sa potpunim prevazilaenjem podruja niopaanja-ni-neopaanja dostie i boravi u domenu prestanka opaanja i oseanja.. I shvativi to na psnovu uvida, u njemu nespokojstva vie nema. Na osnovu svega ovoga moe se zakljuiti koliko je utrnue prijatno.
AN IX.43: Kayasakkhi sutta
Kayasakkhi sutta ivi svedok

[Udajin:] "'Telesni svedok, telesni svedok', reeno je. U kom smislu je Blaeni nekoga opisao kao telesnog svedoka?" [Ananda:] "Ima sluajeva, prijatelju, kada monah, obuzdanih ula, osloboen tetnih svojstava, ue i boravi u prvom zadubljenju (jhana): ushienju i zadovoljstvu roenim iz osame, praeni zamiljanjem i razmiljanjem. On je ivi svedok svega to se tu javlja [videti AN.IX.35]. U tom smislu je njega Blaeni opisao kao ivog svedoka. Sem toga, sa smirivanjem zamiljanja i razmiljanja, ulazi on i boravi u drugom zadubljenju... treem zadubljenju... etvrtom zadubljenju ... sferi beskrajnog prostora... sferi bezgranine svesti... sferi nitavila... sferi ni opaanja ni neopaanja. On je ivi svedok svega to se tu javlja. U tom smislu je njega Blaeni opisao kao ivog svedoka.
AN IX.43: Kayasakkhi sutta
Sem toga, potpunim nadilaenjem sfere ni opaanja ni neopaanja, ulazi on i boravi u sferi prestanka opaaja i oseaja. I uoava na osnovu uvida da se mentalna uznemirenost konano stiava. On je ivi svedok svega to se tu javlja. U tom smislu je njega Blaeni opisao kao ivog svedoka.
Videti takoe: AN IX.44; AN IX.45
AN IX.44: Pannavimutti sutta
Paavimutti sutta Izbavljen putem uvida

[Udajin:] "'Izbavljen putem uvida, izbavljen putem uvida', reeno je. U kom smislu je Blaeni nekoga opisao kao izbavljenog putem uvida?" [Ananda:] "Ima sluajeva, prijatelju, kada monah, obuzdanih ula, osloboen tetnih svojstava, ue i boravi u prvom zadubljenju (jhana): ushienju i zadovoljstvu roenim iz osame, praeni zamiljanjem i razmiljanjem. I on to zna zahvaljujui uvidu. U tom smislu je njega Blaeni opisao kaoizbavljenog putem uvida. Sem toga, sa smirivanjem zamiljanja i razmiljanja, ulazi on i boravi u drugom zadubljenju... treem zadubljenju... etvrtom zadubljenju ... sferi beskrajnog prostora... sferi bezgranine svesti... sferi nitavila... sferi ni opaanja ni neopaanja. I on to zna zahvaljujui uvidu. U tom smislu je njega Blaeni opisao kaoizbavljenog putem uvida.
AN IX.44: Pannavimutti sutta
Sem toga, potpunim nadilaenjem sfere ni opaanja ni neopaanja, ulazi on i boravi u sferi prestanka opaaja i oseaja. I uoava na osnovu uvida da se mentalna uznemirenost konano stiava. I on to zna zahvaljujui uvidu. U tom smislu je njega Blaeni opisao kaoizbavljenog putem uvida.
Videti takoe: AN IX.43; AN IX.45.
AN IX.45: Ubhatobhaga sutta
Ubhatobhaga sutta Izbavljen na oba naina

[Udajin:] "'Izbavljen na oba naina, izbavljen na oba naina', reeno je. U kom smislu je Blaeni nekoga opisao kao izbavljenog na oba naina?" [Ananda:] "Ima sluajeva, prijatelju, kada monah, obuzdanih ula, osloboen tetnih svojstava, ue i boravi u prvom zadubljenju (jhana): ushienju i zadovoljstvu roenim iz osame, praeni zamiljanjem i razmiljanjem. On je ivi svedok svega to se tu javlja i on to zna zahvaljujui uvidu. U tom smislu je njega Blaeni opisao kao izbavljenog na oba naina. Sem toga, sa smirivanjem zamiljanja i razmiljanja, ulazi on i boravi u drugom zadubljenju... treem zadubljenju... etvrtom zadubljenju ... sferi beskrajnog prostora... sferi bezgranine svesti... sferi nitavila... sferi ni opaanja ni neopaanja. On je ivi svedok svega to se tu javlja i on to zna zahvaljujui uvidu. U tom smislu je njega Blaeni opisao kao izbavljenog na oba naina.
AN IX.45: Ubhatobhaga sutta
Sem toga, potpunim nadilaenjem sfere ni opaanja ni neopaanja, ulazi on i boravi u sferi prestanka opaaja i oseaja. On je ivi svedok svega to se tu javlja i on to zna zahvaljujui uvidu. U tom smislu je njega Blaeni opisao kao izbavljenog na oba naina.
Videti takoe: AN IX.43; AN IX.44
AN 10.58: Mula sutta
Mula sutta Koren

"Monasi, ako vas askete iz nekih drugih sekti zapitaju: 'ta je koren svih pojava? Kako one nastaju? Iz ega se one raaju? U kojoj taki se sve ukrtaju? Koje im stanje prethodi? Koji im je vladajui princip? Koje ih stanje sve nadilazi? ta je u njihovom sreditu? ta je [mesto] njihovog spajanja? ta je njihov konani kraj?' Ako vas askete iz nekih drugih sekti tako zapitaju, ta bi trebalo da odgovorite?" "Po nama, gospodine, uenje ima Blaenog kao svoj koren, kao svoga vodia i svoga presuditelja. Bilo bi dobro ako bi sam Blaeni razjasnio znaenje ove tvrdnje. Sasluavi sve to od Blaenog, monasi e to i zapamtiti." "U tom sluaju, monasi, sluajte i to vrlo paljivo. Ja u govoriti." "Kako vi kaete, gospodine."
A Blaeni ree: "Monasi, ako vas askete iz nekih drugih sekti zapitaju: 'ta je koren svih pojava? Kako one nastaju? Iz ega se one raaju? U kojoj taki se sve ukrtaju? Koje im stanje upravlja? Koji im je vladajui princip? Koje ih stanje sve nadilazi? ta je u njihovom sreditu? ta je [mesto] njihovog spajanja? ta je njihov konani kraj?' Ako vas askete iz nekih drugih sekti tako zapitaju, ovako bi trebalo da im odgovorite: Koren svih pojava jeste elja. [1] Sve pojave nastaju zahvaljujui panji. Sve pojave se raaju iz kontakta. Sve pojave se u oseaju ukrtaju. Sve pojave imaju koncentraciju kao stanje koje im upravlja. Sve pojave imaju sabranost panje kao vladajui princip. Sve pojave imaju uvid kao stanje koje ih nadilazi. Sve pojave imaju osloboenje u svome sreditu. Sve pojave imaju oslonac u besmrtnom. Svim pojavama je Neuslovljeno konani kraj. Ako vas askete iz nekih drugih sekti ovako zapitaju, tako bi trebalo da im odgovorite."
Beleka: [1] Prema Komentaru za AN VIII.83 (koja pokriva prvih osam od deset ovde postavljenih
pitanja), "sve pojave" (sabbe dhamma) ove znae pet sastojaka bia. Njihov koren jeste elja, kae se, jer elja da se deluje (i tako stvori kamma) jeste ono to odrava egzistenciju. ini se da je ovo komentarsko tumaenje razrada MN.109, u kojoj se za vezujua-sastojka kae da im je koren u elji, to je tvrdnja koja svoj odjek ima i u SN 42.11, gde se tvrdi da su patnja i bol ukorenjeni u elji. Ovde, kae se, svi sastojci -- bilo da na njih utie vezivanja ili ne -- jesu ukorenjeni u elji. Komentar dalje kae da se tvrdnja: "Koren svih pojava jeste elja" tie iskljuivo svakodnevnnih pojava, dok ostale tvrdnje o svim pojavama pokrivaju i ovozemaljske i transcedentne pojave. ini se manje razlonim da se ovde sledi prva tvrdnja iz Komentara, poto se plemenita osmostruka staza, kada je dovedena do zrelosti, rauna kao transcendentna i oigledno koren ima u korisnom obliku elje. to se tie transcendentnog u njegovoj krajnjoj formi, izraz "sve pojave" kako s ekoristi u ovoj sutti ne pokriva Neuslovljenost, poto Neuslovljeno nema koren u bilo emu i, kako poslednja tvrdnja ukazuje, predstavlja konani kraj svih pojava. Otuda se ini da ova sutta pripada onoj grupi sutta koje ne klasifikuju Neuslovljeno kao pojavu. (O tom pitanju videti beleku uz AN III.134) Videti takoe: MN 1.
Rev. 16/7/2006 www.geocities.com/budizam/canon/majjhima/an10-58.html
AN X.71: Akankha sutta
Akankha sutta elje

Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni borao u blizini Savatija, u etinom gaju, u manastiru Anatapindike. Tu se on obrati monasima: "Monasi!" "Da, gospodine", odgovorie monasi. A Blaeni ree: "Monasi, boravite usavreni u vrlini, usavreni u pravilima Patimokkhe. Boravite obuzdani u skladu sa Patimokkhom, usavreni u svom ponaanju i podruju delovanja. Vebajte sebe, pridravajuci se pravila vebanja i uviajuci opasnost i u najmanjem prekraju. [1] Ako bi monah poeleo: "Neka budem drag i mio svojim saputnicima u svetakom ivotu, neka me cene i u meni nalaze nadahnue", tada bi on trebalo da bude onaj koji pravila morala dovodi do savrenstva, ko je predan mentalnom smirivanju, ko ne zapostavlja zadubljenje, ko poseduje uvid i ko najee boravi u
osami. [2] Ako bi monah poeleo: "Neka ja bude onaj koji prima ogrta, hranu, prenoite i sredstva za leenje bolesti", tada bi on trebalo da bude onaj koji pravila morala dovodi do savrenstva, ko je predan mentalnom smirivanju, ko ne zapostavlja zadubljenje, ko poseduje uvid i ko najee boravi u osami. [3] Ako bi monah poeleo: "ta god da upotrebim, kao na primer ogrta, hranu, prenoite i sredstva za leenje bolesti, neka to donese veliki plod, veliku dobrobit onome ko mi je to dao", tada bi on trebalo da bude onaj koji pravila morala dovodi do savrenstva, ko je predan mentalnom smirivanju, ko ne zapostavlja zadubljenje, ko poseduje uvid i ko najee boravi u osami. [4] Ako bi monah poeleo: "Neka to takoe donese veliki plod, veliku dobrobit, bilo kojem mrtvom srodniku kojeg se [donatori] prisete u svom umu", tada bi on trebalo da bude onaj koji pravila morala dovodi do savrenstva, ko je predan mentalnom smirivanju, ko ne zapostavlja zadubljenje, ko poseduje uvid i ko najee boravi u osami. [5] Ako bi monah poeleo: "Neka budem zadovoljan kakav god ogrta, hranu, prenoite i sredstvo za leenje bolesti da imam", tada bi on trebalo da bude onaj koji pravila morala dovodi do savrenstva, ko je predan mentalnom smirivanju, ko ne zapostavlja zadubljenje, ko poseduje uvid i ko najee boravi u osami. [6] Ako bi monah poeleo: "Neka budem otporan na hladnou, vruinu, glad i e, na ubode obada i komaraca, vetra, sunca i gmizavaca; na pogrdne rei, na telesne oseaje koji, kada se jave, jesu bolni, otri, probadaju, razdiru, neugodni su i smrtonosni", tada bi on trebalo da bude onaj koji pravila morala dovodi do savrenstva, ko je predan mentalnom smirivanju, ko ne zapostavlja zadubljenje, ko poseduje uvid i ko najee boravi u osami.
[7] Ako bi monah poeleo: "Neka prevaziem neprijatnost i neka me ne savlada neprijatnost. Neka ivim pobedivi bilo koju neprijatnost koja se moe javiti", tada bi on trebalo da bude onaj koji pravila morala dovodi do savrenstva, ko je predan mentalnom smirivanju, ko ne zapostavlja zadubljenje, ko poseduje uvid i ko najee boravi u osami. [8] Ako bi monah poeleo: "Neka prevazidem strah i grozu i neka me ne savladaju strah i groza. Neka ivim pobedivi bilo koji strah i grozu koji se mogu javiti", tada bi on trebalo da bude onaj koji pravila morala dovodi do savrenstva, ko je predan mentalnom smirivanju, ko ne zapostavlja zadubljenje, ko poseduje uvid i ko najee boravi u osami. [9] Ako bi monah poeleo: "Neka mogu da dostignem -- kad god poelim, bez napora, bez tekoca -- etiri stupnja zadubljenja, koji su uzviena mentalna stanja, prijatna boravita ovde i sada", tada bi on trebalo da bude onaj koji pravila morala dovodi do savrenstva, ko je predan mentalnom smirivanju, ko ne zapostavlja zadubljenje, ko poseduje uvid i ko najee boravi u osami. [10] Ako bi monah poeleo: "Neka mogu da -- sa smirivanjem mentalnih sadraja -- ostanem u razmiljanja lienom stanju svesnosti i uvida, sa neposrednim znanjem i uvidom u prirodu tih sadraja, ovde i sada", tada bi on trebalo da bude onaj koji pravila morala dovodi do savrenstva, ko je predan mentalnom smirivanju, ko ne zapostavlja zadubljenje, ko poseduje uvid i ko najee boravi u osami. Monasi, boravite usavreni u vrlini, usavreni u pravilima Patimokkhe. Boravite obuzdani u skladu sa Patimokkhom, usavreni u svom ponaanju i podruju delovanja. Vebajte sebe, pridravajui se pravila vebanja i uviajui opasnost i u najmanjem prekraju." Tako bi reeno. I u toj prilici bi reeno.
Videti takoe: AN IV.28.
AN X.96: Kokanuda Sutta
Kokanuda sutta Za Kokanudu (O stanovitima)

Ovako sam uo. Jednom je prilikom potovani Ananda boravio kraj Raagahe, u Tapoda manastiru. Tada, kako se no bliila kraju, ustade on i otide do Tapoda toplih izvora da se okupa. Okupavi se i izaavi iz izvora, stade on samo sa donjim ogrtaem na sebi, briui telo. A lutalica Kokanuda, kako se no bliila kraju, takoe ustade i otide do Tapoda toplih izvora da se okupa. Izdaleka je video potovanog Anandu i priavi mu ree: "Ko si ti, prijatelju?" "Ja sam monah, prijatelju." "A kakav?" "Sin plemena Sakja, asketo." "eleo bih da te pitam o nekim stvarima, ukoliko mi to dozvoli."
"Samo napred, pitaj. Kad ujem [tvoje pitanje], odgovoriu ti." "Uzmimo tvrdnju, prijatelju: 'Kosmos je vean. Samo je to istinito, sve drugo je beznaajno.' Je li to stanovite koje zastupa?" "Ne, prijatelju, ja ne zastupam to stanovite." "Vrlo dobro; onda: 'Kosmos nije vean. Samo je to istinito, sve drugo je beznaajno.' Je li to stanovite koje zastupa?" "Ne, prijatelju, ja ne zastupam to stanovite." "Vrlo dobro; onda: 'Kosmos je konaan... Kosmos je beskonaan... Dua i telo su jedno... Dua je jedno, a telo je drugo... Tathagata postoji posle smrti... Tathagata ne postoji posle smrti... Tathagata i postoji i ne postoji posle smrti... Tathagata niti postoji niti ne postoji posle smrti... Samo je to istinito, sve drugo je beznaajno.' Je li to stanovite koje zastupa?" "Ne, prijatelju, ja ne zastupam to stanovite." "Onda ti moda niti ta zna, niti ta uvia?" "Ne, prijatelju. Ni to nije sluaj, da ja niti znam. niti ta uviam." "Ali kada sam te upitao: 'Uzmimo tvrdnju, prijatelju: "Kosmos je vean. Samo je to istinito, sve drugo je beznaajno." Je li to stanovite koje zastupa?' ti si mi rekao: 'Ne, prijatelju, ja ne zastupam to stanovite. "Kada sam te upitao: 'Vrlo dobro; onda: Kosmos nije vean... Kosmos je konaan... Kosmos je beskonaan... Dua i telo su jedno... Dua je jedno, a telo je drugo... Tathagata postoji posle smrti... Tathagata ne postoji posle smrti... Tathagata i postoji i ne postoji posle smrti... Tathagata niti postoji niti ne postoji posle smrti... Samo je to istinito, sve drugo je beznaajno.' Je li to stanovite koje zastupa?' ti si mi rekao: 'Ne, prijatelju, ja ne zastupam to stanovite.' Isto tako, kada sam te upitao: 'Onda ti moda niti ta zna, niti ta uvia?' ti si mi rekao: 'Ne, prijatelju. Ni to nije sluaj, da ja niti znam. niti ta uviam.' Dakle,
kako te tvoje tvrdnje onda treba razumeti?" " 'Kosmos je vean. Samo je to istinito, sve drugo je beznaajno.' jeste jedno stanovite. 'Kosmos nije vean... Kosmos je konaan... Kosmos je beskonaan... Dua i telo su jedno... Dua je jedno, a telo je drugo... Tathagata postoji posle smrti... Tathagata ne postoji posle smrti... Tathagata i postoji i ne postoji posle smrti... Tathagata niti postoji niti ne postoji posle smrti... Samo je to istinito, sve drugo je beznaajno,' jeste jedno stanovite. U meri u kojoj postoje stanovita, pogledi, zauzimanje stavova, opsednutost stanovitima, uzroci stanovita i iskorenjivanje toliko ja znam. Toliko ja uviam. Znajui to, kaem: 'Ja znam.' Uviajui to, kaem: 'Uviam.' Zato bih rekao: 'Ne znam, ne uviam'? Ja zaista znam. Ja zaista uviam." "Kako ti je ime, prijatelju? Kako te zovu tvoji saputnici u isposnikom ivotu? "Ime mi je Ananda, prijatelju, i tako me zovu moji saputnici u isposnikom ivotu." "ta? Zar sam ja razgovarao sa velikim uiteljem ne shvatajui da je to potovani Ananda? Da sam prepoznao da je to potovani Ananda, ne bih ga toliko mnogo ispitivao. Molim te, potovani Anando, oprosti mi."
Videti takoe: AN IV.42; AN X.93; Sn IV.12
AN X.176: Cunda Kammaraputta Sutta
Cunda kammaraputta sutta Za kovaa undu

Napomena: Prema Maha-parinibbana sutti (DN 16), kova unda je bio poslednji koji je Budi udelio hranu pre njegovog konanog utrnua.
Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeno boravio blizu Pave u mangovom gaju kovaa unde. Tada kova unda otide do Blaenog i, stigavi i poklonivi mu se, sede sa strane. Dok je tako sede, Blaeni mu ree: "unda, ije rituale proienja ti odobrava?" "Bramana zapadnih zemalja, gospodine -- onih koji nose upove sa vodom, noce vence od cvea, oboavaju vatru i proiuju se vodom: oni obavljaju rituale proienja koje ja odobravam."
"A koje su riatuale proienja oni objavili, ti bramani zapadnih zemalja, koji nose upove sa vodom, noce vence od cvea, oboavaju vatru i proiuju se vodom?" "Ima sluajeva kada bramani zapadnih zemalja... upuuju svoje sledbenike da praktikuju ovako: "Doi sad, dobri ovee. Ustani iz svog kreveta u propisano vreme i dotakni zemlju. Ako ne dotakne zemlju, dotakni vlaan kravlji izmet. Ako ne dotakne vlaan kravlji izmet, dotakni zelenu travu. Ako ne dotakne zelenu travu, pokloni se vatri. Ako se ne pokloni vatri, odaj poast suncu sklopljenim rukama. Ako ne oda poast suncu sklopljenim rukama, do veeri tri puta uroni u vodu." To su rituali proiavanja koje objavljuju bramani zapadnih zemalja... koje ja odobravam." "unda, rituali proiavanja koje objavljuju bramani zapadnih zemalja... jesu jedna stvar; proiavanje u ponaanju plemenitih neto je sasvim drugo." "A kakvo je to proiavanje u ponaanju plemenitih, potovani gospodine? Bilo bi dobro ako bi me Blaeni poduio kakvo je to proiavanje u ponaanju plemenitih." "U tom sluaju, unda, sluaj i dobro pamti. Ja u ti rei." "Kako vi kaete, gospodine", odgovori kova unda. A Blaeni ree: "Tri su naina prljanja telesnim postupcima, etiri su naina prljanja verbalnim postupcima i tri su naina prljanja mentalnim postupcima.
Loi telesni postupci

Kako neko sebe prlja telesnim postupcima? Ima sluajeva da ovek nekoga ubije, lovac je, krvavih ruku, posveen ubijanju i klanju, ne pokazujui ikakvu milost prema ivim biima. Uzima ono to mu nije dato. Uzima poput lopova, stvari u selu ili u polju, koje pripadaju drugima i nisu mu bile date. Stupa u nedolinu telesnu vezu. Ima seksualni odnos sa onima koje tite njihove majke, oevi, braa, sestre,
rodbin ili njihova Dhamma, onima koji su ve u braku ili su samo vereni. Tako neko sebe prlja sa tri vrste telesnih postupaka.
Loi verbalni postupci

A kako neko sebe prlja verbanim postupcima? Ima sluajeva da ovek lae. Kad ga pozovu na sastanak gradske vlasti, rodbina, saradnici ili na dvor u svojstvu svedoka: "Doi i kai, dobri ovee, ono to zna". Ako ne zna, on kae: "Znam". Ako zna, on kae: "Ne znam". Ako nije video, on kae: "Video sam". Ako je video, on kae: "Nisam video". Tako on svesno govori lai u svoju korist, u korist drugih ili radi nekakve nagrade. Zatim govori spletke. to je uo ovde, on govori tamo da bi zavadio ljude tamo. to je uo tamo govori ovde da bi zavadio ljude ovde. Razdvajajui tako one koji su sloni i podstiui sukob meu onima koji su razdvojeni, voli razdor, ushiuje se razdorom, uiva u razdoru, govori stvari koje stvaraju razdor. Zatim govori uvredljive rei. Govori rei koje su pune srdbe, neprijatne, uvredljive za druge, vreaju druge, izazivaju u njima bes i unitavaju im sabranost. Zatim se preputa naklapanju. Govori kad nije vreme, govori ono to nije u skladu sa injenicama, to nije u skladu sa ciljem, Dhammom i Vinayom, rei koje nije vredno pamtiti. Tako neko sebe prlja sa etiri vrste verbalnih postupaka
Loi mentalni postupci

A kako neko sebe prlja mentalnim postupcima? Ima sluajeva da je ovek lakom. On se polakomi za tuom imovinom, razmiljajui: "O, to to pripada drugima trebalo bi da je moje!" Ispunjen je zlovoljom, zlom namerom mu je ispunjeno srce: "Neka ta bia budu ubijena ili raskomadana ili smodena ili unitena, neka ih vie nema!" Ima pogreno stanovite, obuzet je njime gledajui stvari oko sebe: "Nema niega datog, nieg ponuenog, nieg rtvovanog. Nema ploda ili rezultata dobrih ili loih postupaka. Ne postoji ovaj svet, ni sledei svet, nema majke ni oca, nema spontano preporoenih bia, nema svetenika i asketa koji, ivei ispravno i vebajui ispravno, objanjavaju ovaj svet i sledei svet, poto su ih neposredno upoznali i ostvarili za sebe." Tako neko sebe prlja sa tri vrste mentalnih postupaka.
To su, inda, deset vrsta loih postupaka. Kada ovek ini takvih deset vrsta loih postupaka, ak i ako ustaje iz svog kreveta u propisano vreme i dotakne zemlju, on je jo uvek neist A ako ne dotakne zemlju, on je jo uvek neist. Ako dotakne vlaan kravlji izmet, on je jo uvek neist. A ako ne dotakne vlaan kravlji izmet, on je jo uvek neist. Ako dotakne zelenu travu, on je jo uvek neist. A ako ne dotakne zelenu travu, on je jo uvek neist. Ako se pokloni vatri, on je jo uvek neist. A ako se ne pokloni vatri... Ako oda poast suncu sklopljenim rukama... A ako ne oda poast suncu sklopljenim rukama... Ako do veeri tri puta uroni u vodu... A ako do veeri tri puta ne uroni u vodu, on je jo uvek neist. Zato? Zato to tih deset vrsta loih postupaka jesu neisti i izazivaju neistost. Sem toga, kao posledica uputanja u tih deset puteva loeg postupanja sledi preporaanje u paklu, preporaanje u ivotinjskoj materici, preporaanje u svetu gladnih duhova -- na tim ili nekim drugim loim odreditima. A sada, unda, ovo su tri naina kojima ovek sebe ini istim telesnim postupcima, etiri naina kojima ovek sebe ini istim verbalnim postupcima i tri naina kojima ovek sebe ini istim mentalnim postupcima.
Povoljni telesni postupci

Kako neko sebe ini istim sa tri vrste telesnih postupaka? Ima sluajeva da se ovek uzdrava od ubijanja, nije posveen ubijanju. On ivi odloivi svoj tap, odloivi svoj no, obziran, milosrdan, starajui se o dobrobiti svih ivih bia. Uzdrava se od uzimanja onoga to mu nije dato. On ne uzima poput lopova, stvari u selu ili u polju, koje pripadaju drugima i nisu mu bile date. Odustavi od ulnih zadovoljstava, ne stupa u nedolinu telesnu vezu. Nema seksualni odnos sa onima koje tite njihove majke, oevi, braa, sestre, rodbin ili njihova Dhamma, onima koji su ve u braku ili su samo vereni. Tako neko sebe ini istim sa tri vrste telesnih postupaka.
Povoljni verbalni postupci

A kako neko sebe ini istim sa etiri vrste verbanih postupaka? Ima sluajeva da ovek napusti laganje, uzdrava se od laganja. Kad ga pozovu na sastanak gradske vlasti, rodbina, saradnici ili na dvor u svojstvu svedoka: "Doi i kai, dobri ovee, ono to zna". Ako ne zna, on kae: "Ne znam". Ako zna, on kae: "Znam". Ako nije video, on kae: "Nisam video". Ako je video, on kae: "Video sam". Tako on svesno ne govori lai u svoju korist, u korist drugih ili radi nekakve nagrade. Napustivi laganje, uzdrava se on od laganja. Govori istinu, dri se istine, vrst je, pouzdan, ne obmanjuje nikoga. Napustivi spletkarenje, uzdrava se on od spletkarenja. to je uo ovde, on ne govori tamo da bi zavadio ljude tamo. to je uo tamo ne govori ovde da bi zavadio ljude ovde. Spajajui tako one koji su podeljeni i uvrujui one koji su zajedno, voli on slogu, ushiuje se slogom, uiva u slozi, govori stvari koje stvaraju slogu. Zatim, napustivi uvredljiv govor, uzdrava se od uvredljivog govora. Ne govori rei prijatne uhu, koje su blagonaklone, koje dopiru do srca, koje su utive, koje donose radost ljudima. Napustivi naklapanje, uzdrava se od naklapanja. Govori kad je vreme, govori ono to je u skladu sa injenicama, to je u skladu sa ciljem, Dhammom i Vinayom, rei koje vredi pamtiti. Tako neko sebe ini istim sa etiri vrste verbalnih postupaka
Povoljni mentalni postupci

A kako neko sebe ini istim sa tri mentalna postupka? Ima sluajeva da ovek nije lakom. On se ne polakomi za tuom imovinom, razmiljajui: "O, to to pripada drugima trebalo bi da je moje!" Nije ispunjen je zlovoljom, niti mu je zlom namerom ispunjeno srce. [On razmilja:] "Neka ta bia nudu osloboena neprijateljstva, osloboena tlaenja, osloboena nedaa i neka se o sebi staraju s lakoom!" On poseduje ispravno razumevanje i ispravno gleda na stvari oko sebe: "Ima ono to je dato, ono to je ponueno, ono to je rtvovano. Postoji plod ili rezultat dobrih ili loih postupaka. Postoji ovaj svet, i sledei svet, postoje majka i otac, postoje spontano preporoena bia, postoje svetenici i askete koji, ivei ispravno i vebajui ispravno, objanjavaju ovaj svet i sledei svet, poto su ih
neposredno upoznali i ostvarili za sebe." Tako neko sebe ini istim sa tri vrste mentalnih postupaka. To su, inda, deset vrsta povoljnih postupaka. Kada ovek ini takvih deset vrsta povoljnih postupaka, ak i ako ustaje iz svog kreveta u propisano vreme i dotakne zemlju, on je jo uvek ist A ako ne dotakne zemlju, on je jo uvek ist. Ako dotakne vlaan kravlji izmet, on je jo uvek ist. A ako ne dotakne vlaan kravlji izmet, on je jo uvek ist. Ako dotakne zelenu travu, on je jo uvek ist. A ako ne dotakne zelenu travu, on je jo uvek ist. Ako se pokloni vatri, on je jo uvek ist. A ako se ne pokloni vatri... Ako oda poast suncu sklopljenim rukama... A ako ne oda poast suncu sklopljenim rukama... Ako do veeri tri puta uroni u vodu... A ako do veeri tri puta ne uroni u vodu, on je jo uvek ist. Zato? Zato to tih deset povoljnih postupaka jesu isti i izazivaju istost. Sem toga, kao rezultat praktikovanja u tih deset puteva povoljnog postupanja sledi preporaanje meu boanstvima, preporaanje meu ljudima, preporaanje -- na tim ili nekim drugim dobrim odreditima." Kada to bi izreeno, kova unda ree Blaenom: ""Izvanredno, potovani gospodine! Izvanredno! Ba kao kada bi neko ispravio neto to je dotle stajalo naglavce ili otkrio skriveno ili pokazao put zalutalome ili uneo svetiljku u tamu tako da oni koji imaju oi mogu da vide, isto tako je potovani Gotama objasnio istinu na vie naina. Zato uzimam utoite u njemu, Dhammi i monakoj zajednici. Neka me potovani Gotama prihvati kao svog nezareenog sledbenika koji, od danas pa do kraja ivota, pronae svoje utoite."
Videti takoe: AN III.2; Iti 30; Iti 31.
AN XI 16: Metta sutta
Anguttara nikaya XI.16
Metta sutta Govor o ljubavi

"Monasi, onaj koji proienje svesti kroz dobronamernost neguje, razvija, sledi, napreduje, utemeljuje, konsoliduje i ne odstupa, moe oekivati jedanaest blagodeti. Kojih jedanaest? Takav ovek mirno spava, lako se budi, ne mue ga runi snovi. Drag je ljudima, drag je i svim drugim biima. Bogovi ga tite. Ni vatra, ni otrov, ni oruje ne mogu mu nauduti. Njegov um lako postie koncentraciju. Njegovo lice blista. Takav ovek umire spokojno i -- ako ne vie -tada se preporaa barem u Braminom svetu. To su jedanaest blagodeti koje moe oekivati onaj koji proienje svesti kroz dobronamernost neguje, razvija, sledi, napreduje, utemeljuje, konsoliduje i ne odstupa."
Videti takoe: Iti 27.
AN XI 16: Metta sutta
Rev. 2/11/2001
Udana III.2: Nanda sutta
Udana III.2
Nanda sutta O Nandi

Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio kraj Savatija, u etinom gaju, u manastiru Anatapindike. I u to vreme potovani Nanda -- brat Blaenog, sin njegove tetke -- ree velikoj grupi monaha: "Ne uivam u ovom svetakom ivotu, prijatelji moji. Ne mogu da izdrim svetaki ivot. Diem ruke od vebanja. Vratiu se svetovnom ivotu." Tada jedan od monaha ode do Blaenog i, sitgavi, pokloni mu se, sede sa strane. Dok je tako sedeo, ree on Blaenom. "Gospodine, potovani Nanda -- brat Blaenog, sin njegove tetke -- rekao je velikoj grupi monaha: "Ne uivam u ovom svetakom ivotu, prijatelji moji. Ne mogu da izdrim svetaki ivot. Diem ruke od vebanja. Vratiu se svetovnom ivotu." Tada Blaeni ree tome monahu: "Idi, monahe. U moje ime pozovi Nandu ovim
reima: 'Uitelj te poziva, prijatelju moj'." "Kako vi kaete gospodine", odgovori monah i, zativi se do potovanog Nande, kad je stigao ree mu: "Uitelj te poziva, prijatelju moj". "Kako ti kae ,prijatelju moj", odgovori potovani Nanda. Onda on ode do Blaenog i, sitgavi, pokloni mu se, sede sa strane. Dok je tako sedeo, ree mu Blaeni: "Je li istina, Nanda, da si rekao velikoj grupi monaha: "Ne uivam u ovom svetakom ivotu, prijatelji moji. Ne mogu da izdrim svetaki ivot. Diem ruke od vebanja. Vratiu se svetovnom ivotu?" "Da, gospodine." "Ali zato, Nanda, ne uiva u svetakom ivotu?" "Gospodine, dok sam naputao dom, jedna devojka iz plemena Sakja, pogledala me je u prolazu, kose poluoeljane i rekla: 'Pouri natrag, gospodaru'. Seajui se toga, ne uivam u svetakom ivotu. Ne mogu da izdrim svetaki ivot. Diem ruke od vebanja. Vratiu se svetovnom ivotu?" Tada, uzevi Nandu za ruku -- u trenu, kao kada bi snaan ovek naglo ispruio ruku ili naglo savio ruku -- nestade Blaeni iz etinog gaja i pojavi se meu boanstvima Tavatimsa neba. U to vreme se 500 prekrasnih nimfi okupilo da doekaju Saku, gospodara bogova. A Blaeni ree potovanom Nandi: "Nada, vidi li onih 500 prekrasnih nimfi?" "Da, gospodine." "ta misli, Nanda: ko je lepi, armantniji, zavodljiviji -- devojka iz plemena Sakja ili 500 prekrasnih nimfi?" "Gospodine, uporeena sa 500 prekrasnih nimfi devojka iz plemena Sakja je poput
oprljenog majmuna, sa odseenim uima i nosom. Nije im ni prineti. Ne moe se sa njima uopte porediti. ovih 500 prekrasnih nimfi su lepe, armantnije, zavodljivije." "Tada uivaj, Nanda. Uivaj! Ja ti garantujem da e dobiti tih 500 prekrasnih nimfi." "Ako mi Blaeni garantuje da u dobiti tih 500 prekrasnih nimfi, onda u uivati vodei svetaki ivot pod vostvom Blaenog." Tada, uzevi Nandu za ruku -- u trenu, kao kada bi snaan ovek naglo ispruio ruku ili naglo savio ruku -- nestade Blaeni meu boanstvima Tavatimsa neba i pojavi se u etinom gaju. Monasi tada ue: "Kau da potovani Nanda -- brat Blaenog, sin njegove tetke -- vodi svetaki ivot samo radi nimfi. Kau da mu Blaeni garantuje da e dobiti 500 prekrasnih nimfi." Tada monasi koji su bili prijatelji potovanog Nande krenue okolo da ire glas, oznaavajui ga kao prevaranta: "Na prijatelj Nanda je, kau, prevarant. On vodi svetaki ivot samo radi nimfi. Blaeni mu garantuje da e dobiti 500 prekrasnih nimfi." Tada potovani Nanda -- ponie, osramoen i zgaen nad tim da ga monasi koji su mu prijatelji oznaavaju kao prevaranta -- otide u osamu, sabran, marljiv i odluan. Ubrzo on stie i ostade na krajnjem cilju svetakog ivota zbog kojeg najbolji mladii odlaze u beskunike, ostvarujui ga i saznajui ga za sebe ovde i sada. Znao je: "Nema vie preporaanja, proivljen je svetaki ivot, izvren zadatak. Posle ovoga nita vie ne preostaje da se uini." I potovani Nanda postade jedan od arahanta. Tada jedna boginja, u sred noi, svojim sjajem obasjavi itav etin gaj, prie Blaenom. Stigavi, poklonivi mu se, stade sa strane. Dok je tako stajala, ree
ona Blaenom: "Gospodine, potovani Nanda -- brat Blaenog, sin njegove tetke -okonavi mentalne izlive, stie i ostade u stanju svesti bez mentalnih izliva i s punim uvidom, ostvarujui ga i saznajui ga za sebe ovde i sada." Tada, kada je no minula, potovani Nanda otide do Blaenog i, stigavi, pokloni mu se, sede sa strane. Dok je tako sedeo, ree on Blaenom: "Gospodine, u vezi sa garancijom Blaenog da u dobiti 500 prekrasnih nimfi, ja ovde oslobaam Blaenog takve obaveze." "Nanda, prozrevi tvoju svest svojom sveu, shvatio sam da si 'okonavi mentalne izlive, stigao i ostao u stanju svesti bez mentalnih izliva i s punim uvidom, ostvarujui ga i saznajui ga za sebe ovde i sada." Kada je tvoj um, zahvaljujui odsustvu prijanjanja, bio osloboen mentalnih izliva, tada sam i ja bio osloboen toga obeanja." Shvatajui znaenje toga, Blaeni tom prilikom uzviknu: Onaj ko je preao preko gliba, iupao trn senzualnosti, dostigao kraj obmane, jeste monah neuznemiren ni blaenstvom ni bolom.
Sn II.4: Maha-mangala sutta
Sutta nipata II.4
Maha-mangala sutta Najvea zatita (Blagoslov)

Beleka: Ova sutta se takoe pojavljuje u Khp 5.
Ovako sam uo. Jednom prilikom je Blaeni boravio u Savatiju, u etinom gaju, u parku mastira Anatapindike. Tada izvesna boginja, u sred noi, obasjavi svojim izuzetnim sjajem itav etini gaj, doe do Blaenog. Stigavi, poklonivi se Blaenom, ona stade sa strane. Dok je tako stajala, obrati mu se stihovima. Mnoga boanstva i ljudska bia razmiljaju o zatiti, prieljkujui sigurnost. Kai mi, onda, ta je najvea zatita. [Buda:]
Ne druiti se sa budalama, druiti se sa mudrima, iskazivati potovanje onima vrednim potovanja: to je najvea zatita. iveti u civilizovanoj zemlji, sakupivi zasluge u prolosti, usmeravati sebe na pravi put: to je najvea zatita iroko znanje, vetina, dobro savladana disciplina, dobro izgovorene rei: to je najvea zatita Dareljivost i ispravno ivljenje, pomaganje sopstvene porodice, dela koja nisu za pokudu: to je najvea zatita. Velikodunost, ivot u estitosti, pomagati sopstvene roake, dela na koja ne pada ig srama: to je najvea zatita. Izbegavanje, uzdravanje od zla; uzdravanje od opojnih pia, istrajnost u Dhammi: to je najvea zatita. Potovanje, poniznost,
zadovoljenost, zahvalnost, sluanje o Dhammi u pravoj prilici: to je najvea zatita. Strpljenje, prijemivost, susreti sa asketama, razgovor o Dhammi u pravo vreme: to je najvea zatita. Jednostavnost, celibat, uvianje plemenitih istina, dostizanje osloboenja: to je najvea zatita. Um koji, kada ga okrznu naini ovoga sveta, ostaje neuzdrman, ne jadikuje, neuprljan, siguran: to je najvea zatita. Svagde neporaeni kad postupaju na taj nain, ljudi ive na svoju dobrobit: to je najvea zatita.
Sn II.1: Ratana sutta
Sutta nipata II.1
Ratana sutta Blaga

Napomena: Ova se sutta pojavljuje i u Khp 6.
Koji god se duhovi okupili ovde, -- na zemlji, na nebu -neka svi budu sretni i paljivo sasluaju ta govorim. Tako, duhovi, paljivi bi svi trebali biti. Pokazujte prijaznost prema ljudskoj rasi. Danju i nou ljudi prinose ponude, zato, vodei o tome rauna, zatitite ih.
Bilo kakvo blago -- ovde ili drugde -kakvo god probrano blago na nebesima da je, ono nije, za nas, ravno Tathagati. Jer jo je probranije blago u samom Budi. Neka svima ova istina donese blagodet. Izuzetna Besmrtnost -- utrnue, obestraenost -koju u koncentraciji otkri mudrs iz plemena Sakya: Nieg ravnog toj dhammi nema. Jer jo je probranije blago i u toj dhammi. Neka svima ova istina donese blagodet. Ono to izvrsni Probueni pohvali kao isto i nazva koncentracijom znanja to svako sam za sebe stei mora: Nieg ravnog toj koncentraciji nema. To je jo jedno probrano blago u ovoj dhammi. Neka svima ova istina donese blagodet. Osam osoba -- etiri para -to ih pohvalie oni smireni: Oni, uenici Takodoaveg, zasluuju ponude. Ono njima to je dato veliki plod donosi. To je jo jedno probrano blago u sanghi. Neka svima ova istina donese blagodet. Oni koji se, predani, spokojnog uma, posvete poruci Gotame, stigavi na cilj, uranjaju u Besmrtnost, slobodno uivajui u Osloboenju to ga zadobie.
To je jo jedno probrano blago u sanghi. Neka svima ova istina donese blagodet. Jedan stub Indre,[1] poboden u zemlju, koji ni sva etiri vetra pomeriti ne mogu: on je, kaem vam, poput oveka besprekornog, koji -- razumevi potpuno ove plemenite istine -- vidi. To je jo jedno probrano blago u sanghi. Neka svima ova istina donese blagodet. Oni koji jasno vide ove plemenite istine to ih dobro izloi onaj sa potpunim uvidom -bez obzira to ih [kasnije] neto moe uiniti nepaljivim osmi put se nee roditi. [2] To je jo jedno probrano blago u sanghi. Neka svima ova istina donese blagodet. U trenutku dostizanja uvida, odbacuju se tri stvari: ideja o sopstvu, neizvesnost i svaka vezanost za pravila i rituale. [3] To je potpuno osloboenje od etiri stanja uskraenosti, [4] i nesposobni smo da poinimo nijednu od est velikih greaka. [5] To je jo jedno probrano blago u sanghi. Neka svima ova istina donese blagodet. ta god loe da je moda uradio -- telom, govorom ili milju --
ne moe ga sakriti: nesposobnost to se pripisuje onome ko je sagledao Put. To je jo jedno probrano blago u sanghi. Neka svima ova istina donese blagodet. Poput umovitog gaja, olistalog i procvalog ko u prvom mesecu leta, takva je neprevaziena dhamma to ju je poduavao, za najveu blagodet, blagodet izbavljenja. To je jo jedno probrano blago u Budi. Neka svima ova istina donese blagodet. Neprevazien, neprevazien u razumevanju, neprevazien u davanju, neprevazien izlaganju, nenadmaen, poduavao je neprevazienu dhammu. To je jo jedno probrano blago u Budi. Neka svima ova istina donese blagodet. Zavreno je staro i nema novog roenja. Ohlaeni njihovi umovi za novo nastajanje, takvi, bez nove klice, bez elje za roenjem, smotreni, gase se poput plamena ovog. To je jo jedno probrano blago u sanghi. Neka svima ova istina donese blagodet. Koji god se duhovi okupili ovde, -- na zemlji, na nebu --
odajmo potovanje prema Budi, Tathagati to ga slave bia ljudska i boanska. Neka sva budu srena. Koji god se duhovi okupili ovde, -- na zemlji, na nebu -odajmo potovanje prema dhammi i Tathagati to ga slave bia ljudska i boanska. Neka sva budu srena. Koji god se duhovi okupili ovde, -- na zemlji, na nebu -odajmo potovanje prema sanghi i Tathagati to ga slave bia ljudska i boanska. Neka sva budu srena.
Beleke 1. Indrin stub: Vidoki stub od vrstog drveta postavljen na ulazu u selo. [Natrag] 2. Osoba koja je dostigla ovaj stupanj u praksi jo e se najvie sedam puta ponovo roditi. [Natrag] 3. Ove tri osobine su okovi to ih odbacujemo kada nazremo nagovetaj
Osloboenja na stupnju "ulaska u struju" (u trenutku kada kroimo u tok to nosi ka potpunom probuenju). [Natrag] 4. etiri stupnja uskraenosti: preporaanje kao ivotinja, gladni demon, ljuti demon ili stanovnik pakla. U budistikoj kosmologiji, nijedno od ovih stanja nije veno. [Natrag] 5. etiri velike greke: ubiti sopstvenu majku, ubiti arahanta (potpuno probuenog oveka), raniti Budu, izazvati izmu u sanghi ili odabrati nekog drugog za svog uitelja umesto Bude.
Udana I.1: Bodhi sutta Home ---\\ Tipitaka ---\\ Sutta pitaka ---\\ Khuddaka nikaya ---\\ Udana ---\\ Kontekst ove sutte
Udana I.1
Bodhi sutta Probuenje (1)

Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni, ubrzo po probuenju -- boravei u Uruveli, kraj obale reke Neranare u senci drveta bodhi, drveta probuenja -sedeo u senci drveta bodhi sedam dana bez prekida, spokojan u blaenstvu osloboenosti. Posle sedmog dana, izaavi iz koncentracije, u prvoj treini noi, pomno razmotri uslovljenost nastanka na ovaj nain: Kada je ovo, onda je i ono. Kad nastaje ovo, nastaje i ono. Drugim reima: Iz neznanja kao neophodnog uslova nastaju izrazi volje. Iz izraza volje kao neophodnog uslova nastaje svest. Iz svesti kao neophodnog uslova nastaju ime-i-lik. Iz imena-i-lika kao neophodnog uslova nastaju est podruja ula.
Udana I.1: Bodhi sutta
Iz est podruja ula kao neophodnog uslova nastaje kontakt. Iz kontakta kao neophodnog uslova nastaje oseaj. Iz oseaja kao neophodnog uslova nastaje elja. Iz elje kao neophodnog uslova nastaje prijanjanje. Iz prijanjanja kao neophodnog uslova nastaje bivanje. Iz bivanja kao neophodnog uslova nastaje raanje. Iz raanja kao neophodnog uslova nastaju starost i smrt, jad, nevolja, bolj, alost i oaj. Tako nastaje itav ovaj okean nespokojstav i patnje. Shvatajui znaenje ovoga, Blaeni tom prilikom uzviknu: Kako pojavne stvari postaju sve jasnije bramanu -- priljenom, zadubljenom -sve njegove sumnje nestaju kad uvidi ono to im je uzrok
Videti takoe: Ud I.2; Ud I.3.

Rev. 14/2/2007
www.geocities.com/budizam/canon/khuddaka/ud1-1.htm
Udana I.2

Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni, ubrzo po probuenju -- boravei u Uruveli, kraj obale reke Neranare u senci drveta bodhi, drveta probuenja -sedeo u senci drveta bodhi sedam dana bez prekida, spokojan u blaenstvu osloboenosti. Posle sedmog dana, izaavi iz koncentracije, u drugoj treini noi, pomno razmotri uslovljenost nastanka na ovaj nain: Kada je ovo, onda je i ono. Kad nastaje ovo, nastaje i ono. Drugim reima: Iz neznanja kao neophodnog uslova nastaju izrazi volje. Iz izraza volje kao neophodnog uslova nastaje svest.
Iz svesti kao neophodnog uslova nastaju ime-i-lik. Iz imena-i-lika kao neophodnog uslova nastaju est podruja ula. Iz est podruja ula kao neophodnog uslova nastaje kontakt. Iz kontakta kao neophodnog uslova nastaje oseaj. Iz oseaja kao neophodnog uslova nastaje elja. Iz elje kao neophodnog uslova nastaje prijanjanje. Iz prijanjanja kao neophodnog uslova nastaje bivanje. Iz bivanja kao neophodnog uslova nastaje raanje Iz raanja kao neophodnog uslova nastaju starost i smrt, jad, nevolja, bolj, alost i oaj. Tako nastaje itav ovaj okean nespokojstav i patnje. Shvatajui znaenje ovoga, Blaeni tom prilikom uzviknu: Kako pojavne stvari postaju sve jasnije bramanu -- priljenom, zadubljenom -sve njegove sumnje nestaju kad uvidi ono to im je uzrok
Rev. 14/2/2007 www.geocities.com/budizam/canon/khuddaka/ud1-2.htm
Udana I.3

Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni, ubrzo po probuenju -- boravei u Uruveli, kraj obale reke Neranare u senci drveta bodhi, drveta probuenja -sedeo u senci drveta bodhi sedam dana bez prekida, spokojan u blaenstvu osloboenosti. Posle sedmog dana, izaavi iz koncentracije, u prvoj treini noi, pomno razmotri uslovljenost nastanka uobiajenim redom i obrnuto, ovako Kada je ovo, onda je i ono. Kad nastaje ovo, nastaje i ono. Kada nije ovo, onda nije ni ono Kad nestaje ovo, nestaje i ono. Drugim reima:
Iz neznanja kao neophodnog uslova nastaju izrazi volje. Iz izraza volje kao neophodnog uslova nastaje svest. Iz svesti kao neophodnog uslova nastaju ime-i-lik. Iz imena-i-lika kao neophodnog uslova nastaju est podruja ula. Iz est podruja ula kao neophodnog uslova nastaje kontakt. Iz kontakta kao neophodnog uslova nastaje oseaj. Iz oseaja kao neophodnog uslova nastaje elja. Iz elje kao neophodnog uslova nastaje prijanjanje. Iz prijanjanja kao neophodnog uslova nastaje bivanje. Iz bivanja kao neophodnog uslova nastaje raanje Iz raanja kao neophodnog uslova nastaju starost i smrt, jad, nevolja, bolj, alost i oaj. Tako nastaje itav ovaj okean nespokojstav i patnje. A sa potpunim nestankom upravo tog neznanja nestaju i izrazi volje. Sa potpunim nestankom izraza volje nestaje i svest. Sa potpunim nestankom svesti nestaje i ime-i-lik. Sa potpunim nestankom imena-i-lika nestaje i est podruja ula. Sa potpunim nestankom est podruja ula nestaje i kontakt. Sa potpunim nestankom kontakta nestaje i oseaj. Sa potpunim nestankom oseaja nestaje i elja. Sa potpunim nestankom elje nestaje i prijanjanje. Sa potpunim nestankom prijanjanja nestaje i bivanje. Sa potpunim nestankom bivanja nestaje i raanje. Sa potpunim nestankom raanja nestaju i starost i smrt, jad, nevolja, bolj, alost i oaj. Tako nestaje itav taj okean nespokojstav i patnje. Shvatajui znaenje ovoga, Blaeni tom prilikom uzviknu: Kako pojavne stvari postaju sve jasnije
bramanu -- priljenom, zadubljenom -on stoji, razgonei vojsku Mare kao to sunce obasjava tamno nebo.
Rev. 14/2/2007 www.geocities.com/budizam/canon/khuddaka/ud1-3.htm
Udana I.4: Nigrodha sutta
Udana I.4
Nigrodha sutta Banijan stablo

Prevod Ninoslav Milnar Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
Ovako sam uo. Jednom je zgodom blaeni boravio u Uruveli, pored reke Neranare, ispod ''ovijeg'' banijan stabla, upravo ostvarivi apsolutno probuenje. Tada je Blaeni, sedei prekrtenih nogu, proveo sedam dana uivajui u blaenstvu probuenja. Kada je prolo tih sedam dana, Blaeni se povratio iz duboke koncentracije. Tom prilikom, jedan nadmeni brahman prie Blaenom. Priavi, on je razmenio utive pozdrave i stao sa strane. Stajavi tako brahman ree Blaenom: ''Kako je, milostivi Gotama, neko brahman i koje su te stvari koje nekog ine brahmanom?'' Onda, shvatajui znaaj, Blaeni izusti sledee stihove: Brahman je onaj koji je zlo razagnao;
Udana I.4: Nigrodha sutta
Bez oholosti, osloboen prljavtine, obuzdan, U znanju savren, onaj koji svetim ivotom ivi; On s pravom sebe moe ''brahmanom'' zvati, Onaj koji nigde u svetu prepreke vie ne susree.
Udana I.5: Thera sutta
Udana I.5
Thera sutta Stari monasi

Prevod Ninoslav Molnar Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
Ovako sam uo. Jednom je zgodom blaeni boravio blizu Savatija u etinom gaju u hramu manastira Anatapindike. U to vreme potovani Sariputa, potovani Mahamogalana, potovani Mahakasapa, potovani Mahakaajana, potovani Mahakotita, potovani Mahakopina, potovani Mahaunda, potovani Anuruda, potovani Revata, potovani Devadata i potovani Ananda su dolazili k Blaenom. Ugledavi ove potovane ljude, Blaeni ree monasima: ''Ovo su brahmani koji dolaze, monasi, ovo su brahmani koji dolaze.'' Kada ovo bi reeno jedan od monaha koji je bio brahman po roenju upita Blaenog: ''Kako je, potovani gospodine, neko brahman i koje su to stvari koje nekog ine brahmanom?''
Udana I.5: Thera sutta
Onda, shvatajui znaaj, Blaeni izusti sledee stihove: Oni koji su probueni razbili okove, Zlo sa sebe odbacili Uvek paljivi Oni su brahmani u svetu.
Udana I.6: Kassapa sutta
Udana I.6
Kassapa sutta O Maha Kasapi

Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaenio boravio u Raagahi, u Bambusovom gaju, u sklonitu za veverice. A u to vreme potovani Maha Kasapa je boravio u Pipali peini, u mukama, u bolovima, ozbiljno bolestan. Onda, neto kasnije, bolovi mu malo uminue. I kad mu bolovi uminue, javi mu se misao: "ta ako odem do Raagahe u pronju hrane?" A u to vreme 500 boanstava prieljkivalo je da im se prui ansa da daruju potovanog Maha Kasapu. No, potovani Maha Kasapa, ostavljajui po strani tih 500 boanstava, rano ujutro stavi na sebe svoj ogrta, uze svoju posudu za hranu i ode do Raagahe da meu siromanima prosi hranu, meu ubogima, meu tkaima. Blaeni vide da je potovani Maha Kasapa otiao do Raagahe da meu siromanima prosi hranu, meu ubogima, meu tkaima.
Udana I.6: Kassapa sutta
Shvatajui znaenje ovoga, Blaeni tom prilikom uzviknu: Bez obaveza prema ikome, nepoznat, uveban, ustaljen u onome to je sutina, bez mentalnih neistoa, ljutnje stiane: Takvoga nazivam ja bramanom.
Udana I.7: Ajakalapaka sutta
Udana I.7
Ajakalapaka sutta Aakalapaka

Ovako sam uo. Jednom je zgodom blaeni boravio u Pavi, kod svetilita Aakalapake, gde je iveo demon Aakalapaka. Dogodilo se jedne mrkle noi da je Blaeni sedeo na otvorenom dok je kia lagano padala. Tada je demon Aakalapaka, u elji da uplai i prestravi Blaenog toliko da mu se digne kosa na glavi, priao Blaenom i zaurlao tri puta uasavajuim krikom: ''To goblin dolazi po tebe, pustinjae!''[1] Onda, shvatajui znaaj, Blaeni izusti sledee stihove: Kada je brahman dostigao kraj I ispunio sopstvenu svrhu,[2] Tada je on umakao
Udana I.7: Ajakalapaka sutta
Ovom goblinu i njegovom kriku.
Beleke [1] Goblin (pisaca) po indijskom verovanju to je vrsta demona koja jede ljudsko meso. [2] tj. postigao osloboenje.
Udana I.8: Sangamaji sutta
Udana I.8
Sangamaji sutta Sangamai

Ovako sam uo. Jednom je zgodom blaeni boravio blizu Savatija, u etinom gaju, u hramu manastira Anatapindike. Tom prilikom je potovani Sangamai stigao u Savati da poseti Blaenog. Biva ena potovanog Sangamae, uvi da je gospodar Sangamai stigao u Savati, uze dete i uputi se ka etinom gaju. U to vreme je potovani Sangamai sedeo u podnoju jednog stabla i odmarao se. Tada je biva ena potovanog Sangamae prila i obratila mu se reima: ''Ovo je tvoj dragi sin, pustinjae, brini se o njemu.'' Kada ovo bi izreeno potovani Sangamai ne izusti nita. Po drugi put i po trei put ena ree: ''Ovo je tvoj dragi sin, pustinjae, brini se o njemu.'' I nakon toga potovani Sangamai ostade nem. Tada biva ena potovanog Sangamae spusti dete ispred njega i odlazei ree:
Udana I.8: Sangamaji sutta
''To je tvoj sin, pustinjae; ti ga dovedi natrag.'' Ali potovani Sangamai niti pogleda dete niti progovori sa njim. Tada se biva ena potovanog Sangamae, nakon to je odmakla, okrenu i vide da on niti gleda u dete niti sa njim govori. Videvi ovo pomisli: ''Ovom pustinjaku ak ni roeni sin ne treba!'' Vrati se, uze dete i ode. Boanskim vidom, proienim i nadljudskim, Blaeni vide ovo neutivo ponaanje bive ene potovanog Sangamae. Onda, shvatajui znaaj, Blaeni izusti sledee stihove: Njenim dolaskom on zadovoljstvo nije osetio, Niti odlaskom tugu; Sangamai, nesputan, Njega ja zovem brahmanom.
Udana I.9: Jatila sutta
Udana I.9
Jatila sutta atila askete

Ovako sam uo. Jednom je zgodom Blaeni boravio blizu Gaje na brdu zvanom Gajina glava. Tom prilikom tokom hladnih zimskih noi izmeu ''osmica''[1] u sezoni snegova, mnoge atila askete[2] u Gaji su ulazili i izlazili (iz vode), polivali se vodom, sprovodili vatrena rtvovanja, mislei da e ih ovi rituali proistiti. Blaeni je video ove atila askete... kako ulaze i izlaze (iz vode), polivaju se vodom, sprovode vatrena rtvovanja... Onda, shvatajui znaaj, Blaeni izusti sledee stihove: Vodom ovek sebe ne moe proistiti, Mnogi to ne znaju. U onome u kome su istina i Dhamma,
Udana I.9: Jatila sutta
On je proien, on je brahman.
[1] Anataratthaka najhladnijih osam dana tokom zime u severnoj Indiji kada pada dosta snega, tokom punog meseca u januaru i februaru. [2] atila (Jatila) askete su dobili naziv zbog svoje duge i tamne kose (jata).
Udana I.10: Bahiya sutta
Udana I.10
Bahiya sutta O Bahiji

Ovako sam uo. Jednom je priliko Blaeni boravio kraj Savatija, u etinom gaju, u manastiru Anatapindike. A u to vreme je Bahija iveo u Suparaki, kraj morske obale. On bee oboavan, potovan, slavljen, uzdizan -- i bee darivan ogrtaima, hranom, prenoitem i sredstvima za leenje bolesti. Tada, dok je boravio u osami, ovakav tok razmiljanja javi mu se u svesti: "Tako, meu onima koji su na ovome svetu arahanti ili su na putu ka stupnju arahanta, jesam li i jedan od njih?" Tada jedan boginja koja je ranije bila krvni srodnik sa Bahijom -- samilosna, elei mu dobro, prepoznajui u svojoj svesti onaj tok razmiljanja koji se javio i u njegovoj svesti -- otide do njega i stigavi ovako mu ree: "Ti, Bahija, niti si arahanta, niti si na putu ka stupnju arahanta. Ti ak ni ne veba kako bi postao arahant ili stupio na staza ka stupnju arahanta."
"Ali ko na ovome svetu, zajedno sa njegovim boanstvima, jeste arahanta ili je na putu ka stupnju arahanta?" "Bahija, postoji grad na severu po imenu Savati. I Blaeni -- arahant, samoprobueni -- ivi sada u njemu. On je pravi arahant i on poduava Dhammu, koja vodi ka stupnju arahanta. Tada Bahija, otrenjen reima boginje, smesta napusti Suparaku i za jedan dan i jednu no pree itav put do mesta gde je Blaeni boravio kraj Savatija, u etinom gaju, u manastiru Anatapindike. U to vreme velika grupa monaha praktikovala je meditaciju u hodu na otvorenom. On im prie i stigavi ree: "Gde, potovana gospodo, boravi Blaeni -- arahant, samoprobueni? elim da ga vidim." "Otiao je u grad u proenje hrane." Tada Bahija urno napusti etin gaj i ode u Savati, ugleda Blaenog u Savatiju kako prosi hranu -- smiren, stian, ula umirenih, uma umirenog, spokojan i odmeren u potpunosti, usavren, uveban, zauzdan, ula obuzdanih. Videvi ga, priblii se Blaenom i, stavi pred njega, pade niice, glavom dodirnu stope Blaenog i ree: "Podui me Dhammi, o Blaeni! Podui me Dhammi, o Dobro upueni, to e mi zadugo biti na dobrobit i sposkojstvo." Kad to bi reeno, Blaeni mu odgovori: "Nije sada vreme, Bahija. U grad smo doli radi proenja hrane." Po drugi put Bahija ree Blaenom: "Ali teko je zasigurno znati kakve opasnosti moda vrebaju ivot Blaenog ili kakve opasnosti moda vrebaju moj ivot. Podui me Dhammi, o Blaeni! Podui me Dhammi, o Dobro upueni, to e mi zadugo biti na dobrobit i sposkojstvo." Po drugi put Blaeni mu odgovori: "Nije sada vreme, Bahija. U grad smo doli radi proenja hrane."
Po trei put Bahija ree Blaenom: "Ali teko je zasigurno znati kakve opasnosti moda vrebaju ivot Blaenog ili kakve opasnosti moda vrebaju moj ivot. Podui me Dhammi, o Blaeni! Podui me Dhammi, o Dobro upueni, to e mi zadugo biti na dobrobit i sposkojstvo." "Onda bi, Bahija, trebalo sebe da veba na ovaj nain: U onome to vidi treba da bude samo to to vidi. U onome to uje treba da bude samo ono to uje. U onome to oseti (kao miris, ukus, dodir) treba da bude samo ono to oseti. U onome to sazna treba da bude samo ono to sazna. Tako treba sebe da veba. Kada za tebe u onome to uje bude samo ono to uje, u onome to oseti bude samo ono to oseti, u onome to sazna bude samo ono to sazna, tada ti Bahija nee biti 'sa tim'. Kada, Bahija, ti nisi 'sa tim', tada, Bahija, nee biti ni 'u tome'. Kada, Bahija, niti ni 'u tome', tada, Bahija, nee biti ni ovde i izvan, a ni izmeu ta dva. Samo to jeste kraj patnje. Sasluavi ovo kratko razjanjenje Dhamme iz usta Blaenog, um Bahijim upravo tu i tada postade osloboen od neistoa, zahvaljujui prestanku prijanjanja/ ivotne ei. Uputivi Bahiju ovim kratkim izlaganjem Dhamme, Blaeni otide. A onda, nedugo poto je Blaeni otiao, Bahiju napade krava praeni mladim teletom i usmrti ga. Tada Blaeni, zavrivi proenje hrane u Savatiju i vraajui se praen velikim brojem monaha, ugleda mrtvog Bahiju. Videvi to, on ree monasima: "Uzmite Bahijino telo, stavite na nosila i odnesite do mesta za kremaciju; spalite ga i podignite stupu na tom mestu. Va saputnik u svetakom ivotu je preminuo." "Kako vi kaete, gospodine", odgovorie monasi. Postavie Bahijino telo na nosila, odnesoe ga do mesta za kremaciju, spalie ga i podigoe stupu na tom mestu, a onda odoe do Blaenog i, stigavi, poklonivi mu se, sedoe sa strane. Dok su tako sedeli, obratie mu se ovim reima: "Bahijino telo je spaljeno i stupa na tom
mestu podignuta. Kakvo je njegovo odredite? Kakvo je njegovo budue stanje?" "Monasi, Bahija bee mudar. On je praktikovao Dhammu u skladu sa Dhammom i nije me saletao sa pitanjima u vezi sa Dhammom. Bahija, monasi, jeste potpuno osloboen." Shvatajui znaenje ovoga, Blaeni tom prilikom uzviknu: Tamo gde voda, zemlja, vatra i vetar oslonac nemaju: Tu zvezde ne sijaju, Sunce vidljivo nije, Mesec ne izlazi, a tame nigde nema. I kada mudrac, braman mudrosti svojoj zahvaljui, upozna to sam za sebe, tada od oblija i bezoblija, od blaenstva i patnje, osloboen biva.
Udana II.1: Muccalinda sutta
Udana II.1
Muccalinda sutta O Mualindi

Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni, ubrzo posle probuenja, boravio u Uruveli, na obali reke Neranare, u hladu drveta -- tu je bez prekida sedeo sedam dana, doivljavajui blaenstvo izbavljenja. I tada naioe ogromni, olujni oblaci kad im vreme nije i sedam dana zaredom padala je kia, duvao hladan vetar i sasvim se smrailo. A Mualinda, kralj duhova zatitnika (naga), napusti svoj boravite i obavivi sedam puta Blaenog svojim ogrtaem, stade sa svojom ogromnom kapuljaom rairenom iznad Blaenog, razmiljajui: "Neka Blaeni ne bude uznemiren hladnoom. Neka Blaeni ne bude uznemiren toplotom. Neka Blaeni ne bude uznemiren ujedima muva, komaraca, vetra, sunca i gmizavaca." Tako na kraju sedmog dana Blaeni izae iz stanja koncentracije. Mualinda, kralj duhova zatitnika, shvativi da se nebo razvedrilo i olujni oblaci razili, i razmotavi svoj ogrta oko Blaenog, izmeni svoj lik i pretvorivi se u mladia stade pred
Udana II.1: Muccalinda sutta
Blaenog ruku sklopljenih u znak potovanja. Shvatajui znaenje ovoga, Blaeni tom prilikom uzviknu: Blagoslovena je samoa za onoga ko zadovoljan je, ko je sasluao Dhammu, koji uvia. Blagosloveno je neobaziranje na ovaj svet, obuzdanost u odnosu na iva bia. Blagosloveno je bestrae prema ovome svetu, prevazilaenje zadovoljstava ula. Ali naputanje obmane "ja sam" -Tek to je zaista krajnje blaenstvo.
Udana II.2: Raja sutta
Udana II.2
Raja sutta Kraljevi

Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio kraj Savatija, u etinom gaju, u manastiru Anatapindike. I u to vreme velika grupa monaha, posle obeda, vrativi se iz proenja hrane, sakupi se u sali za okupljanje i upusti u razgovor: "Prijatelji, koji od ova dva kraja ima vee bogatstvo, veu ergelu konja, veu vojsku, veu mo: Senija Bimbisara, kralj Magade, ili Pasenadi, kralj Kosale?" I nisu mogli nikako da dou do zakljuka. Tada Blaeni, vraajui se iz popodnevne osame, ode do sale za okupljanje i, stigavi, sede na unapred pripremljeno sedite. Dok je tako sedeo, obrati se on monasima: "Zbog koje teme razgovora ste se okupili ovde? I o emu to nikako niste mogli doi do zakljuka?" "Ba sada, gospodine, posle obeda, vrativi se iz proenja hrane, sakupili smo se u
Udana II.2: Raja sutta
sali za okupljanje i upustili u razgovor: 'Prijatelji, koji od ova dva kraja ima vee bogatstvo, veu ergelu konja, veu vojsku, veu mo: Senija Bimbisara, kralj Magade, ili Pasenadi, kralj Kosale?' U toj diskusiji nismo mogli nikako doi do zakljuka kad je Blaeni stigao." "Nije u redu, monasi, da sinovi iz uglednih porodica, napustivi dom i otiavi u beskunike, vode takve razgovore. Kada se sakupite imate dve dunosti: ili razgovor o Dhammi ili plemenitu utnju." Shvatajui znaenje ovoga, Blaeni tom prilikom uzviknu: Bilo kakvo ulno blaenstvo na ovome svetu, bilo kakvo nebesko blaenstvo, nije vredno ni esnaestine esnaestine blaenstva koje donosi iskorenjivanje elje.
Videti takoe: AN X.69.
Udana II.3: Danda sutta
Udana II.3
Danda sutta tap

Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio kraj Savatija, u etinom gaju, manastiru Anatapindike. I u to vreme velika grupa deaka, na putu izmeu Savatija i etinog gaja, tukla je tapovima jednu zmiju. I rano ujutro Blaeni, obukavi svoj ogrta i uzevi posudu, krete u Savati u proenje hrane. On ugleda veliku grupu deaka, na putu izmeu Savatija i etinog gaja, kako tapovima tuku zmiju. Shvatajui znaenje ovoga, Blaeni tom prilikom uzviknu: Ko god se tapa lati radi bia to spokoj trae, kad on sam bude za spokojstvom tragao, nee ga nai ni posle smrti.
Udana II.3: Danda sutta
Ko god se tapa ne laa radi bia to spokoj trae, kad on sam bude za spokojstvom tragao, nai e ga i posle smrti.
Udana II.4: Sakkara sutta
Udana II.4
Sakkara sutta Potovanje

Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio kraj Savatija, u etinom gaju, manastiru Anatapindike. I u to vreme Blaenom je iskazivano potovanje, poast, naklonost i odanost -- poklanjani su mu ogrtai, hrana, prenoite i sredstva za leenje bolesti. Zajednici monaha je takoe iskazivano potovanje, poast, naklonost i odanost -- poklanjani joj su ogrtai, hrana, prenoite i sredstva za leenje bolesti. Ali sledbenicima drugih uenja nije iskazivano potovanje, poast, naklonost i odanost -- nisu im poklanjani ogrtai, ni hrana, ni prenoite, ni sredstva za leenje bolesti. I zato sledbenici drugih uenja, ne mogavi da podnesu iskazivanje potovanja Blaenom i zajednici monaha, kada bi naili na takve monahe u selu ili u umi, vreali su ih, psovali, ogovarali i zlostavljali neutivim, uvredljivim govorom.
Udana II.4: Sakkara sutta
Tada velika grupa monaha otide do Blaenog i, stigavi, pokloni mu se i sede sa strane. Dok su tako sedeli obratie se Blaenom: "Blaenom se iskazuje potovanje, poast, naklonost i odanost -- poklanjaju mu se ogrtai, hrana, prenoite i sredstva za leenje bolesti. Zajednici monaha se takoe iskazuje potovanje, poast, naklonost i odanost -- poklanjaju joj se ogrtai, hrana, prenoite i sredstva za leenje bolesti. Ali sledbenicima drugih uenja se ne iskazuje potovanje, poast, naklonost i odanost -- niti im se poklanjaju ogrtai, hrana, prenoite i sredstva za leenje bolesti. I zato sledbenici drugih uenja, ne mogavi da podnesu iskazivanje potovanja Blaenom i zajednici monaha, kada naiu na takve monahe u selu ili u umi, vreaju su ih, psuju, ogovaraju i zlostavljaju neutivim, uvredljivim govorom. Shvatajui znaenje toga, Blaeni tom prilikom uzviknu: Kad dode u kontakt sa zadovoljstvom il' bolom u selu ili u umi, ne treba niko da krivi ni sebe ni druge. Kontakti nastaju kad za neim posegnemo. Kad ni za ime ne poseemo, na osnovu ega bi mogli kontakti nastati?
Udana II.5: Upasaka sutta
Udana II.5
Upasaka sutta Kuedomain

Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio kraj Savatija, u etinom gaju, manastiru Anatapindike. I u to vreme jedan kuedomacin iz Ianagalake nekim poslom stie u Savati. Obavivi poslove u Savatiju, otide on do Blaenog i, stigavi, pokloni mu se i sede sa strane. Dok je tako sedeo sa strane, Blaeni mu se obrati: "Najzad si uspeo da dode ovamo." "Ve dugo elim da doem i vidim Blaenog, gospodine, ali idui iz jednog posla u drugi nisam to bio u stanju." Shvatajui znaenje toga, Blaeni tom prilikom uzviknu: Kakvo blaenstvo je to, za one koji niega nemaju koji su ovladali Dhammom,
Udana II.5: Upasaka sutta
koji su znalci. Vidi kako pate oni koji imaju neto, ljudi vezama vezani za druge ljude.
Udana II.6: Gabbhini sutta
Udana II.6
Gabbhini sutta Trudnica

Ovako sam cuo. Jednom je prilikom Blaeni boravio kraj Savatija, u etinom gaju, manastiru Anatapindike. I u to vreme mlada ena jednog svetenika je bila trudna i trebalo je da se porodi. Zato ona ree tom sveteniku: "Idi donesi ulja da mi poroaj bude laki." Kad to bi izreeno svetenika je upita: "Ali gde mogu dobiti ulja?" Po drugi put ona mu ree: "Idi donesi ulja da mi poroaj bude laki." Po drugi put on joj odgovori: "Ali gde mogu dobiti ulja?" Po trei put ona mu ree: "Idi donesi ulja da mi poroaj bude laki."
Udana II.6: Gabbhini sutta
U to vreme u skladitu kralja Pasenadija iz zemlje Kosala davali su asketama i svetenicima onoliko ulja i ghija koliko su mogli da popiju, ali ne i da ponesu. Zato se u sveteniku javi misao: "Sada u skladitu kralja Pasenadija iz zemlje Kosala daju asketama i svetenicima onoliko ulja i ghija koliko mogu da popiju, ali ne i da ponesu. Moda bi trebalo da odem tamo i popijem ulja koliko mogu, a kad se vratim kui da ga povratim i upotrebim za porodaj.?" I tako, otiavi do skladita kralja Pasenadija iz zemlje Kosala, on popi ulja koliko god je mogao, ali kad se vratio kui nije bio u stanju da ga povrati, niti da ga izbaci iz sebe sa izmetom. I tako se valjao po tlu, razdiran bolovima. Tada rano ujutro Blaeni, obukavi svoj ogrtac i uzevi posudu, otide do Savatije u proenje hrane. Tamo spazi svetenika kako se valja po tlu, razdiran bolovima. Shvatajui znaenje toga, Blaeni tom prilikom uzviknu: Kakvo blaenstvo je to, za onog ko niega nema. potpuno usavreni, to su ljudi bez iega. Vidi kako pate oni koji imaju neto, ljudi umom vezani za druge ljude.
Udana II.7: Ekaputta sutta
Udana II.7
Ekaputta sutta Jedini sin

Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio kraj Savatija, u ?etinom gaju, manastiru Anatapindike. I u to vreme dragi sin jedinac jednog od njegovih sledbenika je umro. Tako velika grupa sledbeniak -- odela i kose vlane -- odoe do Blaenog u sred dana i, stigavi, poklonie mu se i sedoe sa strane. I dok su tako sedeli Blaeni im ree: "Zato ste doli ovamo -- odela i kose vlane -- u sred dana?" Kad to bi reeno, onda onaj sledbenik ree Blaenome: "Moj dragi sin jedinac je umro. Zato smo doli ovamo -- odela i kose vlane -- u sred dana." Shvatajui znaenje toga, Blaeni tom prilikom uzviknu: Vezani onim to im je drago i zavodljivo,
Udana II.7: Ekaputta sutta
nebeska bia, veina ljudi, iscrpljuju se u patnji, pod punom vlau Kralja smrti. Ali oni to, danju i nou, obazrivo naputaju ono to im je drago, patnju upaju u samom korenu -ugriz smrti tako teak da se izbegne.
Udana II.8: Suppasava sutta
Udana 2.8
Suppavasa sutta Supavasa

Ovako sam uo. Jednom je zgodom Blaeni boravio u Kundiji u Kunditanjinom gaju. Tom prilikom je Supavasa, ki Kolije, bila trudna sedam godina[1] i ve sedam dana joj je trajao muan poroaj. Meutim, iako je ona doivljavala vrlo jake i otre bolove, njen um je bio okupiran samo ovim mislima: ''Blaeni je uistinu potpuno Probueni, koji pouava Dhammu radi naputanja patnje poput ove; zajednica uenika Blaenog je zaista na pravom putu koji vodi naputanju patnje poput ove; nibbana je zaista savreno blaenstvo, gde ovakva patnja vie ne postoji.'' Onda Supavasa, Kolijina ki, ree svom suprugu: ''Doi, gospodaru, otidi do Blaenog i prii mu u moje ime, pokloni mu se do nogu, upitaj ga kako ga slui zdravlje, snaga, pa mu reci: 'Supavasa, Kolijina ki, potovani gospodine, poklanja
se Blaenom do njegovih nogu i upituje Blaenog kako ga slui zdravlje i snaga...' pa mu onda reci: 'Supavasa, potovani gospodine je trudna ve sedam godina i ve sedam dana joj traje muan poroaj. Meutim, iako ona doivljava vrlo jake i otre akutne bolove, njen um je okupiran samo ovim mislima: ''Blaeni je uistinu potpuno Probueni, koji pouava Dhammu u cilju naputanja patnje poput ove; zajednica uenika Blaenog je zaista na pravom putu koji vodi naputanju patnje poput ove; nibbana je zaista savreno blaenstvo, gde ovakva patnja vie ne postoji.'' ' '' ''Dobro'' odgovori Kolijin sin[2] Supavasi, i otide Blaenom, pokloni se i sede sa strane. Sedei tako obrati se Blaenom: ''Supavasa, Kolijina ki, potovani gospodine, poklanja se Blaenom do njegovih nogu i upituje Blaenog kako ga slui zdravlje i snaga... 'Supavasa, potovani gospodine je trudna ve sedam godina i ve sedam dana joj traje muan poroaj. Meutim, iako ona doivljava vrlo jake i otre akutne bolove, njen um je okupiran samo ovim mislima: 'Blaeni je uistinu potpuno Probueni, koji pouava Dhammu u cilju naputanja patnje poput ove; zajednica uenika Blaenog je zaista na pravom putu koji vodi naputanju patnje poput ove; nibbana je zaista savreno blaenstvo, gde ovakva patnja vie ne postoji.' '' ''Neka Supavasa, Kolijina ki bude dobro i neka na svet donese zdravog sina.'' (Kada Blaeni ovo izusti, Supavasa, Kolijina ki, ozdravi i na svet donese zdravog sina.) Kolijin sin ree ''Neka tako bude, potovani gospodine'', i zadovoljan i zahvalan Blaenom na njegovim reima, ustade sa svog sedita, pokloni se Blaenom i obilazei ga sa desne strane ode kui. Tada Kolijin sin vide da je Supavasa ozdravila i na svet donela zdravog sina i onda pomisli: ''Doista je to predivno, doista je to udesno, ta Tathagatina nadljudska
mo! Kada je Blaeni izgovorio one rei, Supavasa je ozdravila i na svet donela zdravog sina.'' I on je bio oduevljen i vrlo srean. Tada Supavasa ree svom suprugu: ''Doi, gospodaru, otidi do Blaenog i prii mu u moje ime, pokloni mu se do nogu, pa mu reci: 'Supavasa, Kolijina ki, potovani gospodine, poklanja se Blaenom do njegovih nogu' pa mu onda reci: 'Supavasa, potovani gospodine je bila trudna sedam godina i sedam dana joj je trajao muan poroaj. Ona je sada dobro i na svet je donela zdravog sina. Ona poziva monahe da narednih sedam dana budu njeni gosti na ruku. Molim potovanog gospodina da da pristanak da Supavasa pripremi sedam obroka za Blaenog i monahe.' '' ''Dobro'' odgovori Kolijin sin Supavasi i otide Blaenom, pokloni se i sede sa strane. Sedei tako obrati se Blaenom: ''Supavasa, Kolijina ki, potovani gospodine, poklanja se Blaenom do njegovih nogu' pa mu onda reci: 'Supavasa, potovani gospodine je bila trudna sedam godina i sedam dana joj je trajao muan poroaj. Ona je sada dobro i na svet je donela zdravog sina. Ona poziva monahe da narednih sedam dana budu njeni gosti na ruku. Molim potovanog gospodina da da pristanak da Supavasa pripremi sedam obroka za Blaenog i monahe.'' U to vreme jedan svetovni sledbenik je pozvao monahe na elu sa Budom da budu njegovi gosti na ruku, i taj svetovni sledbenik je bio sledbenik potovanog Mahamogalane. Onda Blaeni pozva potovanog Mahamogalanu i ree: ''Doi, Mogalana, otidi do svetovnog sledbenika pa mu reci: 'Prijatelju, Supavasa, Kolijina ki poziva monahe na elu sa Budom, da budu njeni gosti na ruku narednih sedam dana. Dozvoli Supavasi da poslui njenih sedam obroka.' Tvoj sledbenik moe da nas poslui nakon toga.'' ''Vrlo dobro, potovani gospodine,'' odgovori potovani Mahamogalana Blaenom i otide to svog svetovnog sledbenika pa mu ponovi sve ono to je Blaeni rekao. ''Ako, potovani gospodine, plemeniti Mahamogalana meni osigura tri stvari
bogatstvo, ivot i veru onda neka Supavasa poslui sedam obroka, a ja u svoje obroke posluiti nakon toga.'' ''Dve od tih stvari, prijatelju, ja mogu da ti osiguram, bogatstvo i ivot; ali to se vere tie, ti sam mora za to da se pobrine.'' ''Ako, potovani gospodine, plemeniti Mahamogalana meni garantuje ze dve stvari, bogatstvo i ivot, ja pristajem da Supavasa poslui njenih sedam obroka. Ja u svoje posluiti nakon toga.'' Onda potovani Mahamogalana, dobivi pristanak od svetovnog sledbenika, pristupi Blaenom i ree: ''Moj svetovni sledbenik je dao pristanak, potovani gospodine. Dozvoli Supavasi da poslui njenih sedam obroka. On e svoje posluiti nakon toga.'' Tako je Supavasa, Kolijina ki, sopstvenim rukama, sluila monahe na elu sa Budom raskonom i probranom hranom narednih sedam dana. I pokazala je svom sinu kako da se pokloni Blaenom i monasima i na taj nain iskae potovanje. Onda potovani Sariputa ree detetu: ''Dete, da li si dobro? Da li si zdrav? Ima li ikakvih bolova?'' ''Kako, Sariputa, potovani gospodine, da budem dobro? Kako da budem zdrav? Proveo sam sedam godina u krvavom kotlu.''[3] Onda Supavasa, razmiljajui ''Moj sin vodi razgovor sa monahom kome u shvatanju Dhamme nema premca'', bi zadovoljna i oduevljena i postade obuzeta sreom i radou. Tada Blaeni ree Supavasi: ''Da li eli jo jednog sina poput ovog?'' ''elim, Blaeni, kad bih mogla da imam jo sedam ovakvih sinova!'' Onda, shvatajui znaaj, Blaeni izusti sledee stihove:
Nelagodnost prikrivena u zadovoljstvu, Naputenost prikrivena u ljubavi, Bol prikriven u uitku, Satiru nepaljive.
Beleke [1] Komentar navodi da se ''sedam godina'' odnosi na seriju pobaaja koje je Supavasa imala . [2] ''Kolijin sin'' i ''Kolijina ki'' oznaavaju pripadnost ovo dvoje suprunika plemikom staleu kralja Kolije, a ne meusobno srodstvo. [3] tj. u materici. Dete je kasnije postalo Starac Savali. Njegova sposobnost da kao tek roena beba govori samo je jedan u nizu podviga koje je iskazao.
Udana II.9: Visakha sutta
Udana II.9
Visakha sutta Govor Visaki

Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio kraj Savatija, u Istonom manastiru, u palati Migarine majke. I u to vreme Visaka, Migarina majka, imala je nekih poslova sa kraljem Pasenadijem iz zemlje Kosala koje on nije obavio onako kako je ona elela. I tako ona u sred dana otide do Blaenog i, stigavi, pokloni mu se i sede sa strane. Dok je tako sedela, Blaeni joj se obrati: "Pa dobro, Visaka, otkuda ti dolazi u sred dana? "Upravo malopre imala sam neke poslove sa Pasenadijem, kraljem Kosale, koje on nije obavio onako kako sam elela." Shvatajui znaenje toga, Blaeni tom prilikom uzviknu: Svako potinjavanje drugom
Udana II.9: Visakha sutta
bolno je. Svaka nezavisnost blaenstvo je. Ono to se zajednikim smatra donosi patnju, jer dunosti teko je nadjaati.
Udana II.10: Bhaddiya Kaligodha sutta
Udana II.10
Bhaddiya Kaligodha sutta O Badija Kaligodi

Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio u Anupiji, na zasadu mangoa. I u to vreme potovani Badija Kalogoda, odlazei u umu, u podnoje drveta ili na otvoreni prostor, neprekidno je uzvikivao: "Kakvo blaenstvo! Kakvo blaenstvo!" Veliki broj monaha uo je potovanog Badija Kalogodu kako odlazei u umu, u podnoje drveta ili na otvoreni prostor, neprekidno uzvikuje: "Kakvo blaenstvo! Kakvo blaenstvo!" i uvi to u njima se javi misao: "Nema sumnje da potovani Badija Kalogoda uiva u svetakom ivotu, jer pre zareenja on je poznavao blaenstvo kraljevskog poloaja, a sada, priseajui se toga, on neprekidno uzvikuje: "Kakvo blaenstvo! Kakvo blaenstvo!" Potom oni odoe do Blaenog i, stigavi, poklone mu se i sedoe sa strane. Dok su tako sedeli oni mu se obratie: "Potovani Badija Kalogoda, gospodine, odlazei u umu, u podnoje drveta ili na otvoreni prostor, neprekidno je uzvikivao: 'Kakvo blaenstvo! Kakvo blaenstvo!'
Nema sumnje da potovani Badija Kalogoda uiva u svetakom ivotu, jer pre zareenja on je poznavao blaenstvo kraljevskog poloaja, a sada, priseajui se toga, on neprekidno uzvikuje: 'Kakvo blaenstvo! Kakvo blaenstvo!' Tada Blaeni ree jednome monahu: "Idi, monae, i u moje ime pozovi Badiju reima: 'Uitelj te poziva, prijatelju moj'." "Kako vi kaete, gospodine", odgovori monah i otide do potovanog Badije, a kad je stigao ree: 'Uitelj te poziva, prijatelju moj'." "Kako ti kae, prijatelju moj", odgovori potovani Badija. Tada on ode do Blaenog i, stigavi, pokloni mu se i sede sa strane. Dok je tako sedeo Blaeni mu se obrati: "Je li istina, Badija, da odlazei u umu, u podnoje drveta ili na otvoreni prostor, neprekidno uzvikuje: "Kakvo blaenstvo! Kakvo blaenstvo!" "Jeste, gospodine." "Kakvo znaenje toga ima na umu kad neprekidno uzvikuje: "Kakvo blaenstvo! Kakvo blaenstvo!" "Ranije, dok sam bio nezareden, uivajui u blaenstvu kraljevskog poloaja, imao sam straare unutar i izvan kraljevih odaja, unutar i izvan prestonice, unutar i izvan kraljevstva. Ali ak i uz takvu strau, takvu zatitu, iveo sam u strahu -uznemiren, nepoverljiv i uplaen. Ali sada, odlazei u umu, u podnoje drveta ili na otvoreni prostor, ivim bez straha, neuznemiren, poverljiv i neuplaen -nezabrinut, moje elje su zadovoljene, a um mi je poput divljeg jelena. Takvo znaenje imam na umu kad neprekidno uzvikujem: "Kakvo blaenstvo! Kakvo blaenstvo!" Shvatajui znaenje ovoga, Blaeni tom prilikom uzviknu: Onaj u kome nema
izazova, i onaj koji je nastajanje i nestajanje prevaziao, njega -- s one strane straha, blaenog, i bez patnje, ak ni bogovi videti ne mogu.
Videti takode: SN X.8; AN III.35; Sn I.2
Udana III.1: Kamma sutta
Udana III.1
Kamma sutta Postupak

Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio kraj Savatija, u etinom gaju, u manastiru Anatapindike. I u to vreme jedan monah sedeo je nedaleko od Blaenog, nogu prekrtenih, uspravnih lea, podnosei otre, razdirue, prodorne bolove koji su bili posledica prethodne kamme -- sabran, budan, bez patnje. Blaeni ga ugleda kako sedi nedaleko od njega nogu prekrtenih, uspravnih lea, podnosei otre, razdirue, prodorne bolove koji su bili posledica prethodne kamme -- sabran, budan, bez patnje. Shvatajuai znaenje toga, Blaeni tom prilikom uzviknu: Za monaha koji je ostavio svu kammu za sobom,
Udana III.1: Kamma sutta
stresajui sa sebe prainu prolosti, postojan, ne udei za bilo im, Takav, nema svrhe rei vie bilo ta.
Ud III.3: Yasoja sutta
Udana III.3
Yasoja sutta O Jasoi

Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio kraj Savatija, u etinu gaju, u manastiru Anatapindike. U to vreme oko 500 monaha, predvoeni potovanim Jasoom, pristigoe u Savati da vide Blaenoga. Dok su monasi posetioci razmenjivali pozdrave sa monasima domainima, pripremajui sebi mesto za boravak, i odlagali svoje ogrtae i prosjake zdele, pravili su galamu, veliku galamu. Tada Blaeni ree potovanom Anandi: "Ananda, kakva je to galama, velika galama, kao kad se ribari vraaju iz lova s velikom lovinom?" "Potovani, to su oko 500 monaha, predvoenih potovanim Jasoom, koji pristigoe u Savati da vide Blaenoga. Dok ti monasi posetioci razmenjuju pozdrave sa monasima domainima, pripremajui sebi mesto za boravak, i odlau svoje ogrtae i prosjake zdele, prave galamu, veliku galamu."
"U tom sluaju, Ananda, reci tim monasima u moje ime: 'Uitelj vas poziva, prijatelji'." Odgovorivi: "Kako vi kaete, gospodine", potovani Ananda otide do monaha i ree: 'Uitelj vas poziva, prijatelji'. "Kako ti kae, prijatelju", odgovorie monasi potovanom Anandi i otidoe do Blaenoga. Kad su stigli, poklonie mu se i sedoe sa strane. I dok su tako sedeli, Blaeni im se obrati: "Monasi, zato pravite galamu, veliku galamu, kao kad se ribari vraaju iz lova s velikom lovinom?" Kad ovo bi reeno, plemeniti Jasoa se obrati Blaenom: "Gospodine, ovih 500 monaha pristigoe u Savati da vide Blaenoga. Dok su ti monasi posetioci razmenjivali pozdrave sa monasima domainima, pripremajui sebi mesto za boravak, i odlaui svoje ogrtae i prosjake zdele, pravili su galamu, veliki galamu." "Odlazite, monasi. Slobodni ste. Nemojte boraviti u mojoj blizini." Odgovarajui sa: "Kako vi kaete, gospodine", monasi ustadoe sa svojih sedita, poklonie se Blaenome, obioe ga -- pazei da im uvek bude sa desne strane -- i otidoe. Raspremivi svoja boravita i ponevi svoje ogrtae i prosjake zdele, otidoe oni dalje po zemlji naroda Vai. Poto su lutali meu Vaijima, stigoe i do reke Vagamude. Tamo na obali reke Vagamude napravie sebi sklonita od lia i tu se zadrae tokom sezone monsuna. Onda se plemeniti Jasoa obrati monasima dok su zapoinjali sezonu monsuna: "Prijatelji, Blaeni nas je uputio dalje, elei nam dobro, za nau dobrobit, iz naklonosti i simpatije. Proivimo ovaj period na takav nain da Blaeni bude zadovoljan naim nainom ivota."
"Kako ti kae, prijatelju", odgovorie monasi potovanom Jasoi. I tako, ivei u osami, marljivi i odluni, svaki od njih postie trovrsno znanje [seanje na prole ivote, uvid u nastanak i nestanak ivih bia i uvid u okonanje svih mentalnih neistoa] jo za vreme tog osamljivanja. Tada Blaeni, zadravi se u Savatiju koliko je eleo, krete dalje u pravcu Vesalija. I posle vie dana stie on do Vesalija i zadra se u Paviljonu sa iljatim krovom u Velikoj umi. Tada, obuhvativi svojom sveu monahe koji su boravili na obali reke Vagamude, ree on potovanom Anandi: "Ovaj mi se smer ini sjajnim, Ananda. Ovaj mi se smer ini zasenjujuim. Uopte mi nije odbojno da odem i boravim meu monasima na obali reke Vagamude. Poalji glasnika do njih sa porukom: 'Uitelj vas poziva, prijatelji. Uitelj eli da vas vidi'." Odgovorivi sa: "Kako vi kaete, gospodine", potovani Ananda ode do jednog monaha i ree mu: "Hajde, prijatelju. Otidi do monaha na obali reke Vagamude i reci im: 'Uitelj vas poziva, prijatelji. Uitelj eli da vas vidi'." "Kako ti kae, prijatelju", odgovori taj monah potovanom Anandi. Tada -- ba kao kad bi snaan ovek ispruio svoju savijenu ruku ili savio svoju ispruenu ruku -- nestade on iz Paviljona sa iljatim krovom u Velikoj umi i pojavi se pred monasima na obali reke Vagamude. Zatim im ree: "Uitelj vas poziva, prijatelji. Uitelj eli da vas vidi" "Kako ti kae, prijatelju", odgovorie mu monasi. Raspremivi svoja boravita i ponevi svoje ogrtae i prosjake zdele, nestadoe oni sa obale reke Vagamude -ba kao kad bi snaan ovek ispruio svoju savijenu ruku ili savio svoju ispruenu ruku -- i pojavie se pred Blaenim u Paviljonu sa iljatim krovom u Velikoj umi. No, u tom je trenutku Blaeni sedeo u nenaruivoj koncentraciji [ili u etvrtom zadubljenju, u sferi beskrajnog prostora, ili u sferi beskrajne svesti]. A monasi pomislie: "U kom mentalnom boravitu sad boravi Blaeni?" Onda shvatie: "On je
sada u nenaruivom boravitu." I oni isto tako utonue u duboku koncentraciju. Onda potovani Ananda -- poto je no ve poodmakla, na kraju prve treine -ustade sa svoga sedita, namesti svoj ogrta preko jednog ramena, stade pred Blaenoga dlanova sklopljenih u visini srca i ree mu: "No je, gospodine, ve poodmakla. Prola je jedna treina. Monasi koji dooe u posetu sede ovde ve dugo. Moe li Blaeni da ih pozdravi?" Kad ovo bi izreeno, Buda ne odgovori ni re. Onda drugi put, kada je no ve poodmakla, na kraju druge treine, potovani Ananda ustade sa svoga sedita, namesti svoj ogrta preko jednog ramena, stade pred Blaenoga dlanova sklopljenih u visini srca i ree mu: "No je, gospodine, ve poodmakla. Prola je druga treina. Monasi koji dooe u posetu sede ovde ve dugo. Moe li Blaeni da ih pozdravi?" Kad ovo bi izreeno, Buda ne odgovori ni re. Onda i trei put, kada je no ve poodmakla, na kraju tree treine dok se pribliavala zora i bledela no, potovani Ananda ustade sa svoga sedita, namesti svoj ogrta preko jednog ramena, stade pred Blaenoga dlanova sklopljenih u visini srca i ree mu: "No je, gospodine, ve poodmakla. Prola je trea treina, pribliava se zora i bledi no. Monasi koji dooe u posetu sede ovde ve dugo. Moe li Blaeni da ih pozdravi?" Tad Blaeni, izlazei iz svoje nenaruive koncentracije, ree potovanom Anandi: "Ananda, da si znao, ne bi tako govorio. Ja sam, zajedno sa ovih 500 monaha, sedeo u nenaruivoj koncentraciji." Shvatajui znaenje toga, Blaeni tom prilikom uzviknu: U kome su poraeni -aoka senzualnosti, grubost,
nasrtljivost, i sputanost: poput planine, stoji on neuznemiren, neuznemiren zadovoljstvima i bolovima: monah.
Videti takoe: Thag III.8.
Ud III.4: Sariputta sutta
Udana III.4
Sariputta sutta O Sariputi

Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio kraj Savatija, u etinu gaju, u manastiru Anatapindike. U to vreme potovani Sariputa je sedeo nedaleko od Blaenog, prekrtenih nogu, uspravna tela, duboko usredsreen. I Blaeni ugleda Sariputu kako sedi, prekrtenih nogu, uspravna tela, duboko usredsreen. Shvatajui znaenje toga, Blaeni tom prilikom uzviknu: Ba kao to planinska stena jeste nepomina, vrsto ukorenjena, takav je i monah ija je obmana okonana, poput planine nepokolebljiv je on.
Rev. 10/9/2002
Ud III.4: Sariputta sutta www.geocities.com/budizam/canon/khuddaka/ud3-4.html
Udana III.5: Kolita sutta
Home
---\\
Tipitaka
---\\
Sutta pitaka ---\\
Khuddaka nikaya
---\\ Udana ---\\ Kontekst ove sutte
Udana III.5
Kolita sutta O Koliti (Maha Mogalana)

Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio kraj Savatija, u etinom gaju, u manastiru Anatapindike. I u to vreme je potovani Maha Mogalana sedeo nedaleko od Blaenog, nogu ukrtenih, uspravnog tela, potpuno sabran na svoje telo. Blaeni pogleda Maha Mogalanu kako sedi nedaleko od njega, nogu ukrtenih, uspravnog tela, potpuno sabran na svoje telo. Shvatajui znaenje ovoga, Blaeni tom prilikom uzviknu: Uz pomo potpune sabranosti na telo dobro ustaljen, obuzdan u pogledu est podruja kontakta -uvek usredsreen, monah
Udana III.5: Kolita sutta
moe upoznati Neuslovljeno* sam za sebe. (*nibbana)
Udana III.6: Pilindavaccha sutta
Udana 3.6
Pilindavaccha sutta Pilindavaa

Ovako sam uo. Jednom zgodom Blaeni je boravio blizu Raagahe u bambusovom gaju gde se hrane veverice. Tom prilikom je potovani Pilindavacca poeo da naziva monahe izgnanicima. Tada nekoliko monaha otidoe do Blaenog, poklonie se, sedoe sa strane pa rekoe: ''Potovani gospodine, potovani Pilindavacca ide unaokolo i naziva monahe izgnanicima.'' Tada se Blaeni obrati jednom od monaha: ''Prii, monae, idi i u moje ime kai monahu Pilindavacci, 'Prijatelju Pilindavacca, uitelj te poziva.' '' ''Vrlo dobro potovani gospodine'', odgovori taj monah Blaenom i ode do potovanog Pilindavacce pa mu ree: ''Prijatelju Pilindavacca, uitelj te poziva.'' ''Vrlo dobro, prijatelju'', odgovori potovani Pindavacca i otide Blaenom, pokloni
Udana III.6: Pilindavaccha sutta
mu se i sede sa strane. Tada se Blaeni obrati potovanom Pillindavacci: ''Da li je istina, Vacca, da ides unaokolo i nazivas monahe izgnanicima?'' ''Da, potovani gospodine.'' Tada Blaeni, uvidevi Pilindavaccine prole ivote, ree monasima: ''Nemojte da budete uvreeni i ljuti na monaha Vaccu. Nije njegova krivica to on ide unaokolo i naziva monahe izgnanicima. Pet stotina prolih ivota, bez prekida, se monah Vacca raao u brahmanoskoj kasti pa je tokom tog dugog perioda navikao da druge ljude naziva izgnanicima. To je razlog zbog koga Vacca ide unaokolo i naziva monahe izgnanicima.'' Onda, shvatajui znaaj, Blaeni izusti sledee stihove: U onome u kome lai ni sujete nema, Ko je pohlepe osloboen, nesebian i obestraen, Pobedio mrnju i unitio prljavtinu, On je brahman, on je pustinjak, on je monah.
Udana III.7: Kassapa sutta
Udana III.7
Kassapa sutta O Kasapi

Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio kraj Raagahe, u Bambusovom gaju, kod Hranilita za veverice. A u to vreme potovani Maha Kasapa je boravio u Pipali peini, sedei sedam dana bez promene poloaja, u zadubljenju. A kad je prolo sedam dana, povrati se on iz zadubljenja. I dok je to radio javi mu se misao: "ta ako odem do Raagahe u proenje hrane?" A u to vreme 500 boanstava vrebalo je priliku da daruju hranu potovanom Maha Kasapi. No potovani Maha Kasapa, odbivi ponudu tih 500 boanstava, u rano jutro obue ogrta i, nosivi svoju zdelu, otide do Raagahe u proenje hrane. A u to vreme Saka, kralj bogova, poele da daruje hranu potovanom Maha Kasapi. Tako se prerui u tkaa to radi na razboju, a Suata, njegova pratilja, dopunjavala je unak. I dok je potovaniMaha Kasapa iao od kue do kue prosei hranu po
Udana III.7: Kassapa sutta
Raagahi, stie on i do Sakinog doma. Saka ga jo izdaleka ugleda kako dolazi i, videvi ga, izae pred kuu da ga pozdravi. Uzevi mu zdelu iz ruku, ue on u kuu, zahvati kuvanog pirina iz lonca, napuni zdelu i vrati je potovanom Maha Kasapi. U tom daru bee i mnogo vrsta karija, mnogo vrsta sosova. Misao je javi potovanom Maha Kasapi: "Koje ovo bie sa takvim natprirodnim moima?" I druga misao mu se javi: "To je Saka, kralj deva, zar ne?" Shvatajui to, ree on Saki: "Je li to posao za tebe, Kosija?[1] Nemoj ovo vie nikada da ini." "I nama su potrebne zasluge, potovani Kasapo. I nama su potrebne zasluge." Tada, poklonivi se potovanom Maha Kasapi i obiavi ga tri puta, Saka se die u vazduh i, lebdei, uzviknu tri puta: "O milodar, nenadmani milodar, tako primeren Kasapi!" "O milodar, nenadmani milodar, tako primeren Kasapi!" "O milodar, nenadmani milodar, tako primeren Kasapi!" Blaeni u ovo svojom boanskom moi sluanja na daljinu, koja prevazilazi ljudsku mo. Shvatajui znaenje ovoga, Blaeni tom prilikom uzviknu: Monah to ide u pronju da isprosi hranu za sebe, ne i za druge: bogovi se klanjaju onome ko je takav smiren i uvek sabran
Beleka
1. Kosija -- "Sova" -- jeste ime plemena iz kojeg potie Saka. [Natrag]
Udana III.7: Kassapa sutta Rev. 14/9/2002 www.geocities.com/budizam/canon/khuddaka/ud3-7.html
Udana III.8: Pinda sutta
Udana III.8
Pinda sutta Proenje hrane

Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio kraj Savatija, u etinom gaju, u manastiru Anatapindike. I u to vreme velika grupa monha, posle obroka, vraajui se iz proenja hrane, sakupila se u paviljonu od kareri drveta i poe raspravu: "Prijatelji, monah to prikuplja milodar,[1] dok ide u proenje hrane, s vremena na vreme vidi svojim okom prijatne prizore. On s vremena na vreme uje svojim uhom prijatne zvuke... oseti prijatne mirise svojim nosom... okusi prijatne ukuse svojim jezikom... osea prijatne dodire svojim telom. Monah to prikuplja milodar, dok ide u proenje hrane, doivljava poast, potovanje, oboavanje i priklanjaju mu se kao utoitu. Zato, prijatelji, postanimo monasi to prikupljaju milodar. Onda emo i mi s vremena na vreme uti svojim uhom prijatne zvuke... osetiti prijatne mirise svojim
nosom... okusiti prijatne ukuse svojim jezikom... oseati prijatne dodire svojim telom. Onda emo i mi, prikupljajui milodar, doivljavati poast, potovanje, oboavanje i priklanjae nam se kao utoitu." I tako se zavri ova diskusija bez ikakvog zakljuka. Tada Blaeni, izlazei iz osam u kasno popodne, otide do paviljona od kareri drveta i, stigavi, sede na ve pripremljeno sedite. Dok je tako sedeo, obrati se on monasima: "Zbog koje teme ste se ovde okupili? I ta se diskutovali kad ne dooste do bilo kakvog zakljuka?" "Ba sada, gospodine, posle obroka, vraajui se iz proenja hrane, okupismo se ovde u paviljonu od kareri drveta i poesmo raspravu: [Ponavljaju ono to je ve napred navedeno.]" "To nije ispravno, monasi, da sinovi iz dobrih porodica, otiavi u beskunike voeni poverenjem, razgovaraj una taj nain. Kada ste zajedno vi imate dve dunosti: ili govor o Dhammi ili plemenita utnja."[2] Shvatajui znaenje ovoga, Blaeni tom prilikom uzviknu: Monah to ide u pronju da isprosi hranu za sebe, ne i za druge: bogovi se klanjaju onome ko je takav ako neudi za slavom i pohvalom.
Beleka
1. Monah koji sprovodi zavet da jede samo u vreme dok ide u proenje hrane. [Natrag] 2. Plemenita utnja = nivoi zadubljenja koji poinju od drugog. [Natrag]
Udana III.10: Loka sutta
Udana III.10
Loka sutta Pogled na svet

Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni, neposredno posle probuenja -boravio u Uruveli, na obali reke Neranare, u hladu drveta bodi, drveta probuenja -- i sedeo je u hladu bodi drveta sedam dana bez prekida, obuzet blaenstvom osloboenja. Na kraju sedmog dana, poto je izaao iz koncentracije, pogleda on ovaj svet okom Probuenoga. I uinivi to vide iva bia kako gore mnogim vatrama, izazvanim strau, odbojnou i obmanutou. Tada, shvatajui znaenje toga, on tom prilikom uzviknu: Ovaj svet gori. Razdiranost kontaktima ula, ta se bolest zove "sopstvo". ime god da tumaimo [stvari],
uvek je drugaije. Postavi drugaiji. ovaj svet se odrava nastajanjem pogoen je nastajanjem a ipak se ushiujemo upravo tim nastajanjem. Gde je ushienje tamo je i strah. ega se neko plai to je muno. Ovaj svetaki ivot ivi se radi prestanka nastajanja. Koji god svetenici ili askete da kau da se osloboenje od nastajanja postie uz pomo nastajanja, za njih kaem da se nisu izbavili od nastajanja. I koji god svetenici ili askete da kau da se osloboenje od nastajanja postie uz pomo ne-nastajanja, za njih kaem da se nisu izbavili od nastajanja. Ova patnja nastaje od svega ega se maimo. S okonanjem svakog prijanjanja/novih priliva. prestaje i patnja. Pogledaj ovaj svet: bia, pogoena dubokim neznanjem, ostaju neosloboena uitka u onome to je nastalo. Svi nivoi nastajanja bilo gde, na bilo koji nain
jesu nepostojani, bolni, podloni promeni. Sagledavi to -- u trenutku dok se odigrava -sa ispravnim uvidom, naputamo e za nastajanjem, ne ushiujemo se ne-nastajanjem. Iz potpunog iskorenjivanja ei dolazi gaenje i nestanak bez ostatka: Osloboenost. Za osloboenog monaha, kog ne mui prijanjanje/novi prilivi, nema novih ivota. Savladao je Maru, dobio bitku. Otiavi izvan svih nivoa bivanja, on je Takav.
Udana IV.1: Meghiya sutta
Udana IV.1
Meghiya sutta O Meghiji

Ovako sam uo. Jednom je zgodom Blaeni lutao meu narodom alika, na alika planini. U to vreme potovani Meghija bee njegov pratilac. Onda ode potovani Meghija do Blaenoga i stigavi, poklonivi mu se, stade sa strane. Dok je tako stajao, ree on Blaenome: "Voleo bih da odem do sela antu u proenje hrane." "Uini, Meghija, ono za ta misli da je vreme da se uini." Tako, u rano jutro potovani Meghija, obukavi svoj ogrta i uzevi svoju zdelu, otide do sela antu da prosi hranu. Poto je isprosio hranu u selu antu, posle obroka, vraajui se iz proenja hrane ode on na obalu reke Kimikale. I dok je iao obalom reke da bi malo protegao noge ugleda on prijatan, oaravajui mangov gaj. Ugledavi ga, u njemu se javi ova misao: "Kako je prijatan i oaravajui ovaj mangov gaj! Idealno mesto za mladia iz dobre porodice, spremnog na napore, da
se posveti meditaciji. Ako mi Blaeni dopusti, voleo bih da se posvetim meditaciji u ovom mangovom gaju." Tako potovani Meghija otide do Blaenoga i stigavi, poklonivi mu se, sede sa strane. Dok je tako sedeo, ree on Blaenome: "Danas sam, u rano jutro, obukavi svoj ogrta i uzevi svoju zdelu, otiao sam do sela antu da prosim hranu. Poto sam isprosio hranu u selu antu, posle obroka, vraajui se iz proenja hrane otiao sam na obalu reke Kimikale. I dok sam iao obalom reke da bi malo protegao noge ugledao sam prijatan, oaravajui mangov gaj. Ugledavi ga, u meni se javi ova misao: "Kako je prijatan i oaravajui ovaj mangov gaj! Idealno mesto za mladia iz dobre porodice, spremnog na napore, da se posveti meditaciji. Ako mi Blaeni dopusti, voleo bih da se posvetim meditaciji u ovom mangovom gaju." Kad ovo bi reeno, Blaeni odgovori potovanom Meghiji: "Dok sam sm, dok ne doe drugi monah, ostani ovde." Po drugi put potovani Meghija ree Blaenome: "Gospodine, Blaeni nema vie nita da uradi, niti bilo ta da doda onome to je ve uinio. Ja, meutim, imam ta da uradim i dodam onome to sam ve uinio. Ako mi Blaeni dozvoli, voleo bih da se posvetim meditaciji u ovom mangovom gaju." Po drugi put Blaeni odgovori potovanom Meghiji: "Dok sam sm, dok ne doe drugi monah, ostani ovde." Po trei put potovani Meghija ree Blaenome: "Gospodine, Blaeni nema vie nita da uradi, niti bilo ta da doda onome to je ve uinio. Ja, meutim, imam ta da uradim i dodam onome to sam ve uinio. Ako mi Blaeni dozvoli, voleo bih da se posvetim meditaciji u ovom mangovom gaju." "Poto govori o posveivanju, Meghija, ta ja na to mogu rei? Uini ono za ta
misli da je vreme da se uini." Onda se potovani Meghija, ustajui sa svoga sedita, pokloni Blaenome i obilazei ga sa desne strane otide do mangovog gaja. Stigavi i poto je duboko u njega zaao, sede on u podnoje jednog drveta da bi tu proveo ostatak dana. Dok je potovani Meghija boravio u mangovom gaju esto su ga zaokupljale tri vrste tetnih misli: misli ispunjene strau, misli ispunjene zlovoljom i misli ispunjene ravom namerom. Onda mu pade na pamet: "Kako je to udno! Kako je to uasno! Iako sam nadahnut poverenjem napustio domainski ivot i otiao u beskunike, jo uvek sam ophrvan sa tri vrste tetnih misli: mislima ispunjenim strau, mislima ispunjenim zlovoljom i mislima ispunjenim ravom namerom." Izaavi iz osame u kasno popodne, otide on do Blaenoga i stigavi, poklonivi mu se, sede sa strane. Dok je tako sedeo, ree on Blaenome: "Malopre, dok sam boravio u mangovom gaju, esto su me zaokupljale tri vrste tetnih misli: misli ispunjene strau, misli ispunjene zlovoljom i misli ispunjene ravom namerom. Onda mi pade na pamet: 'Kako je to udno! Kako je to uasno! Iako sam nadahnut poverenjem napustio domainski ivot i otiao u beskunike, jo uvek sam ophrvan sa tri vrste tetnih misli: mislima ispunjenim strau, mislima ispunjenim zlovoljom i mislima ispunjenim ravom namerom'." "Meghija, u onome u kome svest o osloboenju jo nije sazrela pet kvaliteta doprinose njenom sazrevanju. Kojih pet?" "Ima sluajeva kada monah ima dostojne ljude kao prijatelje, drutvo i saputnike. U onome u kome svest o osloboenju jo nije sazrela, to je prvi kvalitet koji doprinosi njenom sazrevanju. Dalje, monah je ispunjen vrlinom. ivi on obuzdan u skladu sa Patimokkhom (pravilima monake discipline), besprekornog ponaanja i delovanja. On sebe veba, pridravajui se pravila vebanja, videi opasnost i u najmanjim
prekrajima. U onome u kome svest o osloboenju jo nije sazrela, to je drugi kvalitet koji doprinosi njenom sazrevanju. Dalje, voljan je da saslua, lako i bez naprezanja, govor koji je zaista trezven i doprinosi buenju svesti, tj. govor o umerenosti, o zadovoljenosti, o osami, o neuplitanju, o istrajnosti, o vrlini, o koncentraciji, o uvidu, o oslobaanju, o znanju i pronicljivosti koji vode oslobaanju. U onome u kome svest o osloboenju jo nije sazrela, to je trei kvalitet koji doprinosi njenom sazrevanju. Dalje, on neprekidno nastoji da se oslobodi tetnih [mentalnih] osobina i stekne povoljne osobine. Nepokolebljiv je, vrst u svom naporu, ne izvrdava svojim obavezama u pogledu povoljnih osobina. U onome u kome svest o osloboenju jo nije sazrela, to je etvrti kvalitet koji doprinosi njenom sazrevanju. Dalje, on uvia, poseduje uvid u nastanak i nestanak svega -- plemenit, prodoran, to vodi pravo do iskorenjivanja patnje. U onome u kome svest o osloboenju jo nije sazrela, to je peti kvalitet koji doprinosi njenom sazrevanju. Meghija, kada monah ima dostojne ljude kao prijatelje, drutvo i saputnike, treba oekivati da e biti ispunjen vrlinom, da e iveti obuzdan u skladu sa Patimokkhom, besprekornog ponaanja i delovanja i da e sebe vebati, pridravajui se pravila vebanja, videi opasnost i u najmanjim prekrajima. Kada monah ima dostojne ljude kao prijatelje, drutvo i saputnike, treba oekivati da e biti voljan da saslua, lako i bez naprezanja, govor koji je zaista trezven i doprinosi buenju svesti, tj. govor o umerenosti, o zadovoljenosti, o osami, o neuplitanju, o istrajnosti, o vrlini, o koncentraciji, o uvidu, o oslobaanju, o znanju i pronicljivosti koji vode oslobaanju. Kada monah ima dostojne ljude kao prijatelje, drutvo i saputnike, treba oekivati da e neprekidno nastojati da se oslobodi tetnih [mentalnih] osobina i stekne povoljne osobine -- nepokolebljiv, vrst u svom naporu, ne izvrdavajui svojim
obavezama u pogledu povoljnih osobina. Kada monah ima dostojne ljude kao prijatelje, drutvo i saputnike, treba oekivati da e uviati, posedovati uvid u nastanak i nestanak svega -- plemenit, prodoran, to vodi pravo do iskorenjivanja patnje. I dalje, kada je monah uvren u ovih pet kvaliteta, postoje etiri dodatna kvaliteta koja bi trebalo da razvija: Treba da razvija [kontemplaciju o] neprivlanom, kako bi napustio poudu. Treba da razvija blagonaklonost, kako bi napustio zlovolju. Treba da razvija sabranost na dah, kako bi spreio rastresenost, treba da razvija uoavanje nepostojanosti, kako bi iskorenio obmanu o sopstvu, "ja sam". Jer u monahu koji uoava nepostojanost, shvatanje ne-sopstva se uvruje. I ko shvata ne-sopstvo stie do iskorenjivanja obmane o sopstvu, "ja sam" -dostie stanje Neuslovljenosti, ovde i sada." Shvatajui znaenje ovoga, Blaeni tom prilikom uzviknu: Slabane misli, nevane misli, kada ih sledimo, uskomeaju nae srce. ne uviajui iluziju tih misli, jurimo za njima sad tu, sad tamo, uma potpuno van kontrole. No, prozrevi iluziju tih misli onaj ko je marljiv, sabran, obuzdava ih. Kada ih sledimo, uskomeaju nae srce; onaj ko je probuen puta ih da iskliznu, bez traga.
Udana IV.3: Gopala sutta
Udana IV.3
Gopala sutta Pastir

Ovako sam uo. Jednom je zgodom Blaeni lutao meu narodom Kosala, praen velikom grupom monaha. Tada on sie sa puta, otide do nekog drveta i tu sede na ve pripremljeno sedite. A onda neki pastir doe pred Balenoga i stigavi i poklonivi mu se, sede sa strane. I taj pastir -- upuen, podstaknut, nadahnut i ohrabren govorom Blaenog o Dhammi -- ree mu: "Gospodine, neka Blaeni, zajedno sa svojom monakom zajednicom, prihvati moju ponudu za sutranji odbrok." Blaeni tajpredlog utke prihvati. Onda pastir, razumevi nemi pristanak Blaenog, ustade sa svog mesta, pokloni Blaenom, obie ga i otide.
Udana IV.3: Gopala sutta
I poto proe no, pastir -- pripremivi u svom domu dosta pirina kuvanog u mleku i sveeg ghija -- objavi vreme obroka za Blaenog: "Vreme je, gospodine. Obrok je spreman." A Blaeni rano ujutru obue ogrta i, nosei svoju posudu za hranu, ode zajedno sa ostalim monasima do pastireve kue. Stigavi tamo, sede on na ve pripremljeno sedite. A pastir je monaku zajednicu prevoenu Blaenim lino sluio pirinem kuvanim u mleku i sveim ghijem. Kada je Blaeni zavrio obed i odmakao posudu za hranu, pastir sede sa strane. I dok je tako sedeo, Blaeni ga je upuivao, podsticao, nadahnjivao i ohrabrivao govorom o Dhammi, pa onda Blaeni ustade i napusti njegov dom. Ne zadugo poto je Blaeni otiao, onog pastira ubi neki ovek na granici dva sela. Velika grupa monaha tada ode do Blaenog i stigavi, poklonivi mu se, sedoe sa strane. Dok su tako sedeli ovako mu rekoe: "Kau da je onog pastira koji je danas sluio i monaku zajednicu predvoenu Blaenim nahranio pirinem kuvanim u mleku i sveim ghijem ubio neki ovek na granici dva sela." Shvatajui znaenje ovoga, Blaeni tom prilikom uzviknu: to poeli duman dumaninu, mrzovoljan omraenu, manje je tetno od misli usmjerene na vlastito zlo.
[Beleka: Ovi stihovi se pojavljuju i u Dhp 42]
Udana IV.4: Junha sutta
Udana IV.4
Junha sutta Meseina

Ovako sam uo. Jednom je zgodom Blaeni boravio u Raagahi, u Bambusovom gaju, u svetilitu gde se hrane veverice. A u to vreme su potovani Sariputa i potovani Maha Mogalana boravili u Golubijoj peini. I onda, jedne noi pune meseine, potovani Sariputa -- svee obrijane glave -- sedeo je napolju, utonuvi u odreeni stepen zadubljenja. I desilo se da su dva yakkhe leteli sa severa na jug nekim poslom. Ugledae oni potovanog Sariputu -- svee obrijane glave -- kako sedi napolju. Na to prvi yakkha ree drugome: "Dobijam elju da ovog asketu zviznem po glavi." Kad ovo bi reeno, drugi yakkha ree prvom: "Dosta, dragi moj prijatelju. Ne sputaj ruku na ovog asketu. Ovo je jedan izuzetan asketa, velike snage i velike moi."Po drugi put prvi yakkha ree drugome: "Dobijam elju da ovog asketu
zviznem po glavi." I po drugi put drugi yakkha ree prvom: "Dosta, dragi moj prijatelju. Ne sputaj ruku na ovog asketu. Ovo je jedan izuzetan asketa, velike snage i velike moi." Po trei put prvi yakkha ree drugome: "Dobijam elju da ovog asketu zviznem po glavi". I po trei put drugi yakkha ree prvom: "Dosta, dragi moj prijatelju. Ne sputaj ruku na ovog asketu. Ovo je jedan izuzetan asketa, velike snage i velike moi." Onda prvi yakkha, ne osvrui se na drugog yakkhu, udari potovanog Sariputu po glavi. Tim udarcem je mogao odraslog slona oboriti ili stenu prepoloviti. Ali u tom momentu taj yakkha -- vritei: "Gorim" -- stropota se u Veliki pakao. A potovani Mogalana -- svojim boanskim okom, koje nadmauje ljudsko -- vide kako yakkhu udari po glavi potovanog Sariputu. Videvi to, otide on do potovanog Saripute i, stigavi, obrati mu se ovako: "Nadam se da si dobro, prijatelju Sariputa. Nadam se da se dobro osea. Nadam se da ne osea bol." "Dobro sam, prijatelju Mogalana. Dobro se oseam. Ali imam malu glavobolju." "Zaista udesno, prijatelju Sariputa! Zaista zastraujue! Kako su veliki tvoja snaga i mo! Malopre ti je yakkha zadao udarac po glavi. Tako snaan je bio taj udarac da je mogao odraslog slona oboriti ili stenu prepoloviti. Ali na sve to ti kae tek: 'Dobro sam, prijatelju Mogalana. Dobro se oseam. Samo imam malu glavobolju'!" "Zaista udesno, prijatelju Mogalana! Zaista zastraujue! Kako su veliki tvoja snaga i mo! Gde si ti video yakkhu malopre, ja nisam spazio ni trag od njega!" A Blaeni -- svojim boanskim uhom, koje nadmauje ljudsko -- u ova dva velika bia kako na ovaj nain hvale jedan drugog. Shvatajui znaenje ovoga, Blaeni
tom prilikom uzviknu: Onaj iji um je poput stene, postojan, nepomerljiv, neprijemiv za stvari koje izazivaju strast, neprijemiv za stvari koje izazivaju ljutlnju: Za onoga sa takvim umom sa koje strane mogu doi patnja i nespokojstvo?
Udana IV.5: Naga sutta
Udana IV.5
Naga sutta Slon

Ovako sam uo. Jednom je zgodom Blaeni boravio u Kosambiju, u Goitinom manastiru. U to vreme Blaenog su saletali monasi i monahinje, muki i enski nezareeni sledbenici, kraljevi i kraljevski savetnici, verski uitelji i njihovi uenici, i sve mu je to stvaralo probleme i nije mu lako padalo. Onda Blaeni pomisli: "Sada me saleu monasi i monahinje... verski uitelji i njihovi uenici, i sve mi to stvara probleme i ne pada mi lako. Pretpostavimo da odem da ivim u samoi, odvojen od mnotva?" Onda Blaeni obue svoj ogrta u rano jutro i uze svoju zdelu, te otide u Kosambi da prosi hranu. Poto je zavrio proenje hrane i jeo, vrati se on u svoje boravite, pospremi ga, ponovo uze ograta i zdelu i ne obavetavajui svoga linog pratioca i ne opratajui se od monake zajednice zaputi se sam, bez pratnje, u Parilejaku.
Hodajui tako nekoliko dana stie on u Parilejaku, u zatienu umu, u podnoje jednog velikog salovog drveta. A iveo je takoe jedan slon kojeg su saletali drugi slonovi i slonice, slonad mala i velika; jeo je travu koju su drugi ve izgazili i grane koje su drugi ve izlomili. Pio je muljevitu vodu i ulazei i izlazei iz vode gurale su ga slonice, i sve mu je to stvaralo probleme i nije mu lako padalo. Onda taj slon pomisli: "Sada me saletau drugi slonovi i slonice, slonad mala i velika; jedem travu koju su drugi ve izgazili i grane koje su drugi ve izlomili. Pijem muljevitu vodu, ulazei i izlazei iz vode guraju me slonice, i sve mi to stvara probleme i ne pada mi lako. Pretpostavimo da odem da ivim u samoi, odvojen od mnotva?" Tako taj slon napusti krdo i zaputi se ka Parilejaki, ka zatienoj umi, i naie na Blaenoga u podnoju onog velikog salovog drveta. Stigavi do mesta gde je Blaeni boravio taj slon poe da raiava iblje unaokolo i donosi u surli vodu za Blaenoga. I dok je Blaeni boravio u osami, ova mu se misao javi: "Ranije su me saletali monasi i monahinje... i sve mi je to stvaralo probleme i nije mi lako padalo. Ali sada me ne saleu monasi i monahinje... i to mi ne stvara probleme i oseam olakanje." Ova se misao javi i onom slonu: "Ranije su me saletali drugi slonovi i slonice... i sve mi je to stvaralo probleme i nije mi lako padalo. Ali sada me ne saleu drugi slonovi i slonice... jeden neugaenu travu i grane koje su drugi ve izlomili. Pijem istu vodu, ulazei i izlazei iz vode ne guraju me slonice i to mi ne stvara probleme i oseam olakanje." Onda Blaeni, posmatrajui sopstvenu samou, uvide misao u umu tog slona i tom prilikom uzviknu: To je ono to um povezuje sa umom, Savrenoga i slona sa kljovama dugim popur rude na koiji:
Obojica se ushiuju u umskoj osami boravei.
Udana IV.6: Pindola sutta
Udana IV.6
Pindola sutta O Pindoli

Ovako sam uo. Jednom je zgodom Blaeni boravio u gradu Savatthi... u samostanu Anathapindike. Tada je upravo redovnik Pindolo Bharadvao sjedio nedaleko od Blaenoga skrtenih nogu, uspravna tijela, bio je pustinjak, ivio samo od isprosjaene hrane, nosio je odjeu od sakupljenih otpadaka, imao je svega tri dijela odjee, potrebe su mu bile neznatne, uvijek zadovoljan, izbjegavao je drutvo, snaan u naporu i u tegobama asketskog ivota, odan uzvienim razmatranjima. Gledajui Pindola Bharadvau kako tako sjedi, Blaeni izusti ove zanosne rijei (udanam): Bez pogrde i bez tete, u redovnikom obuzdanju,
hranei se umjereno, u osamljenom boravitu, u uzvienom razmatranju ive sljedbenici budnih.
Udana IV.7: Sariputta sutta
Udana IV.7
Satiputta sutta O Sariputi (1)

Ovako sam uo. Jednom je zgodom Blaeni boravio u Savatiju, u etinom gaju, u manastiru Anatapindike. Jednoga dana potovani Sariputa sedeo je nedaleko od Blaenoga -- nogu prekrtenih, uspravnog tela -- skroman, zadovoljan, osamljen, nevezan za bilo ta, istrajan, posveen usavravanju uma. Blaeni ugleda potovanog Sariputu kako sedi nedaleko od njega -- nogu prekrtenih, uspravnog tela -- skroman, zadovoljan, osamljen, nevezan za bilo ta, istrajan, posveen usavravanju uma. Shvatajui znaaj ovoga, Blaeni tom prilikom uzviknu: Uzvienog uma i paljiv, mudrac se veba putevima mudrosti: alosti nema u onome ko je Takav,
Udana IV.7: Sariputta sutta
stian i uvek sabran.
Videti takoe: Ud IV.10.
Udana IV.9
Upasena Vangataputta sutta O Upaseni Vangataputi

U vrijeme kad je Blaeni boravio u Raagahi, u Bambusovu gaju, kod svetita gdje se hrane vjeverice, redovnik Upaseno Vangataputa se povukao u osamu i tiinu. Tu mu se javi misao: "Dobrobit je za mene da mi je uitelj Blaeni, usavreni i potpuno budni..., da su moji drugovi u isposnikom ivotu obdareni vrlinama i ljubaznou, da sam i ja jedan od onih koji su usavrili te vrline, da sam smiren i sabran,... ovrsnuo prema ivotu, a i prema smrti". Blaeni je duhovno shvatio misao redovnika Upasene... i izrazio mu svoju pohvalu ovom izrekom: Kog ivot ne satire, taj se ne strai ni smrti. Kad mudrac shvati smisao svog puta, ne tuguje niti usred jada; jer za isposnika, kada dokraji eu za ivotom i kad smiri duh,
sahne i tok raanja -- nema vie preporoda.
Udana IV.10: Sariputta sutta 2
Udana IV.10
Satiputta sutta O Sariputi (2)

Ovako sam uo. Jednom je zgodom Blaeni boravio u Savatiju, u etinom gaju, u manastiru Anatapindike. Jednoga dana potovani Sariputa sedeo je nedaleko od Blaenoga -- nogu prekrtenih, uspravnog tela -- posmatrajui spokoj u sebi. Blaeni ugleda potovanog Sariputu kako sedi nedaleko od njega -- nogu prekrtenih, uspravnog tela -- kako posmatra spokoj u sebi. Shvatajui znaaj ovoga, Blaeni tom prilikom uzviknu: Za monaha iji um je smiren, spokojan, ijia je vezanost za roenje prekinuta, novih roenja i preporaanja vie nema.
Udana IV.10: Sariputta sutta 2
Osloboen je on Marinih okova.
Videti takoe: Ud IV.7.
Udana V.1: Raja sutta
Udana V.1
Raja sutta Kralj

Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio blizu Savatija u etinu gaju, u manastiru Anatapindike. U to vreme je Pasenadi, kralj zemlje Kosala, bio sa kraljicom Malikom u gornjoj palati. Tada joj on ree: "Da li ti je iko drai od same sebe?" "Ne, vae visoanstvo," odgovori ona. "Niko mi nije drai od mene. A ta je sa vama, vaa visoanstvo? Da li je vama iko drai od samoga sebe?" "Ne, Malika. Niko mi nije drai od samoga sebe?" Onda kralj, napustivi palatu, otide do Blaenoga i stigavi, poklonivi mu se, sede sa strane. Dok je tako sedeo, ree on Blaenome: "Malopre sam bio sa kraljicom Malikom u gornjoj palati. I rekoh joj: 'Da li ti je iko drai od same sebe'?"
Udana V.1: Raja sutta
'Ne, vae visoanstvo,' odgovori ona. 'Niko mi nije drai od mene. A ta je sa vama, vaa visoanstvo? Da li je vama iko drai od samoga sebe?' 'Ne, Malika. N iko mi nije drai od samoga sebe'?" Shvatajui znaenje ovoga, Blaeni tom prilikom uzviknu: Tragajui u svim pravcima svom svojom panjom, ne nalazimo nikoga draeg od samih sebe. Na isti nain i drugi su sami sebi najdrai. Zato, ne povreujmo druge ako sebe volimo.
Udana V.2: Appayuka sutta
Udana V.2
Appayuka sutta Kratkoga veka

Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio blizu Savatija u etinu gaju, u manastiru Anatapindike. Onda potovani Ananda, izlazei iz osame u kasno popodne, otide do Blaenoga. Stigavi i poklonivi mu se, sede on sa strane. Dok je tako sedeo ree on Blaenome: "udesno je, gospodine. Zapanjujue je kako je kratkoga veka bila majka Blaenoga. Sedam dana posle roenja Blaenog umrla je i preporodila se na Tuita nebu." "To je ono to jeste, Ananda. To je ono to jeste, jer majke bodisatvi su kratkoga veka. Sedam dana posle roenja bodisatve majke bodisatvi umiru i preporaaju se na Tuita nebu." Shvatajui znaenje ovoga, Blaeni tom prilikom uzviknu:
Udana V.2: Appayuka sutta
Oni koji su se rodili, oni koji e se tek roditi: svi e otii, ostavljajui telo za sobom. Vet ovek, shvatajui gubitak svega, treba da se svetakom ivotu posveti najmarljivije to moe.
Udana V.3: Kutthi sutta
Udana V.3
Kutthi sutta Gubavac

Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio kraj Raagahe, u Bambusovom gaju, u svetilitu gde se hrane veverice. A u to vreme u Raagahi je bio i gubavac po imenu Supabuda, jadnik, veliki nesrenik. I Buda je sedeo okruen velikom grupom ljudi, poduavajui Dhammu. A gubavac Supabuda vide veliku grupu ljudi jo izdaleka i pomisli: "Nema sumnje, neko tamo mora da deli hranu. Zato da ne odem do te velike grupe ljudi, moda i ja dobijem neto hrane." Zato on prie toj velikoj grupi ljudi. Onda ugleda Blaenoga kako sedi okruen velikom grupom ljudi, poduavajui Dhammu. Kad to vide postade mu jasno: "Ovde niko ne deli nikakvu hranu. To isposnik Gotama, okruen velikom grupom ljudi, poduava Dhammu. Zato da i ja ne ujem Dhammu?" Tako on sede sa strane [pomislivi]: "I ja u da sasluam Dhammu."
Tada se Blaeni, obuhvativi svojom sveu svest itavog skupa, zapita: "Ko je ovde u stanju da razume Dhammu?" On ugleda gubavca Supabudu kako sedi meu ostalima i dok ga je posmatrao javi mu se sledea misao. "Taj ovek je u stanju da razume Dhammu." Zato, ciljajui na gubavca Supabudu, on odri vrlo detaljan govor, tj. govor o velikodunosti, o vrlini, o nebesima; on ukaza na nedostatke, degradaciju i kvarenje izazvano tranjem za ulnim zadovoljstvima i na blagoslove koje donosi uzdranost. Onda, kada vide da je um gubavca Supabude spreman, prijemiv, osloboen prepreka, uzvien i blistav, odra on govor o Dhammi svojstven Probuenima ,tj. o patnji, njenom nastanku, njenom prestanku i putu. I kao to bi ista tkanina, bez ijedne mrlje, upila u sebe boju, na isti nain, dok je gubavac Supabuda sedeo na tom mestu, nenatrunjeno, nezamueno oko Dhamme otvori se u njemu: "Sve to nastane mora i da nestane." Ugledavi Dhammu, dosegavi Dhammu, saznavi Dhammu, uronivi bez ostatka u Dhammu, otiavi izvan svake sumnje, bez ikakve zbunjenosti, zadobivi neustraivost i nezavisnost od drugih u pogledu Uiteljeve poruke, ustade on sa svoga mesta i prie Blaenome. Stavi pred njega i poklonivi mu se, sede on sa strane. Dok je tako sedeo sa strane, obrati se on Blaenome: "Izvanredno, potovani gosodine! Izvanredno! Kao da je Blaeni ispravio neto to je dotle stajalo naglavce ili otkrio skriveno ili pokazao put zalutalome ili uneo svetiljku u tamu tako da oni koji imaju oi mogu da vide, isto tako je potovani Gotama objasnio istinu na vie naina. Zato uzimam utoite u njemu, Dhammi i monakoj zajednici. Neka me potovani Gotama prihvati kao svog nezareenog sledbenika koji, od danas pa do kraja ivota, pronae svoje utoite!" Onda gubavac Supabuda, poto je bio upuen, podstaknut, nadahnut i ohrabren govorom Blaenoga o Dhammi, uivajui i odobravajui rei Blaenoga, ustade sa svoga sedita, pokloni se Blaenome, obie ga -- tako da mu je ostao sa desne strane -- i otide. Ne dugo posle njegovog odlaska napade ga i ubi razbesnela krava sa mladim teletom.
Onda se velika grupa monaha pojavi pred Blaenim i, stigavi i poklonivi mu se, sede sa strane. Dok su tak osedeli, rekoe oni Blaenome: "Gospodine, gubavac po imenu Supabuda, kojeg je Blaeni uputio, podstakao, nadahnuo i ohrabrio govorom o Dhammi, preminuo je. Koje je njegovo budue odredite? U kojem e se obliku preporoditi? "Monasi, gubavac SUpabuda je bio mudrac. On je praktikovao Dhammu u skladu sa Dhammom i nije mi dosaivao pitanjima u vezi sa Dhammom. Kad je raskinuo prva tri okova postao je 'onaj koji je uao u struju', vie se ne moe roditi na loem odreditu, sigurno e pre ili kasnije dostii prosvetljenje." Kad ovo bi izreeno, jedan od monaha ree Blaenome: "Gospodine, ta bee uzrok, ta bee razlog, zato je gubavac Supabuda bio takav jadnik, tako veliki nesrenik?" "Jednom je, upravo ovde u Raagahi, gubavac Supabuda bio sin bogatog zelenaa. I dok je jednom iao u zabavu video je Tagaraikija, utihnulog mudraca, kako prosi hranu. Videvii ga, on pomisli: 'Ko li je ovaj gubavac to se unja unaokolo?" Otpljunuvi i neutivo okreui svoju levu stranu prema Tagaraikiju, utihnulom mudracu, on s eudalji. Kao posledica takvog postupka kuvao se u paklu mnogo godina, mnogo stotina godina, mnogo hiljada godina. I onda kao posledica takvog postupka postao je jadnik, tako veliki nesrenik ovde u Raagahi. No, susrevi se sa Dhamom i disciplinom kako ju je tumaio Tathagata, zadobio je uverenje, vrlinu, znanje, odvraenost i uvid. Zadobivi uverenje, vrlinu, znanje, odvraenost i uvid pri susretu sa Dhammom i disciplinom kako ju je tumaio Tathagata, sada -- posle razlaganja tela, posle smrti -- ponovo se rodio na dobrom odreditu, u nebu trideset tri boga,. Tu on nadmauje sve druge bogove i svojom lepotom i svojim sjajem." Shvatajui znaenje ovoga, Blaeni tom prilikom uzviknu:
ovek dobrog vida, naiavi na opasno, pretee mesto, dae sve od sebe da ga izbegne. Mudrac, u svome ivoru, tako izbegava loe postupke.
Udana V.4: Kumaraka sutta
Udana V.4
Kumaraka sutta Deaci

Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio kraj Savatija, u etinom gaju, u manastiru Anatapindike. A u to vreme je velika grupa deaka kraj puta izmeu Savatija i etinog gaja pecala ribu. I onda Blaeni, rano ujutru, obukavi ogrta i uzevi posudu za hranu, krete do Savatija u proenje hrane. I usput vide veliku grupu deaka kako kraj puta izmeu Savatija i etinog gaja pecaju ribu. Videvi ih, prie im i, pribliivi se, ovako im ree: "Deaci, plaite li se bola? Da li ne volite bol?" "Da, gospodine, plaimo se bole. Mi ne volimo bol" Shvatajui znaenje ovoga, Blaeni tom prilikom uzviknu: Ako se plaite bola,
Udana V.4: Kumaraka sutta
ako ne volite bol, ne inite nita zlo ni javno ni kriom. Ako uinite ili ete initi neko ravo delo, bolu ne moete umai: stii e vas makar pobegli glavom bez obzira.
Udana V.6: Kaccayana sutta
Udana V.6
Kaccayana sutta Govor Kaajani

-- Ovako sam uo. Jednom je zgodom Blaeni boravio blizu Savatija u etinu gaju, u samostanu Anatapindike. U to je vrijeme redovnik Maha-Kaajano boravio u zemlji Avanti, blizu mjesta Kurargharo, na obronku brijega, a nezareeni sljedbenik Sono, koga su zvali "Otroumni", vodio je brigu o njemu. I dok je Sono tako ivio povuen u samoi, razmiljao je ovako: -- Iz nauke koju obrazlae otac Maha-Kaajano proizilazi da riije lako slijediti potpuno proien i usavren asketski ivot dok god sljedbenik ivi domaim ivotom. Kako bi bilo da i ja dadem obrijati glavu i bradu, da obuem poutjelu odjeu, pa da postanem beskunik? Sono tada otide Maha-Kaani i zamoli ga da ga zaredi. Na te rijei redovnik MahaKaano odgovori:
-- Teko je ivjeti asketski, jesti samo jedanput dnevno i boraviti osamljen. Zato, Sono, nastavi da ivi domaim ivotom, ali iskoristi ovu priliku da privremeno primjenjuje pouku Budnoga i da gokua ivjeti asketski, da se osami i da jede samo jedan obrok dnevno. Time se stiala Sonova pobuda da postane beskunik. . . (ali ne zadugo. Kada je doao uitelju i drugi i trei put s istom molbom), Maha-Kaano mu dade (nie) beskuniko zareenje. U to je doba, meutim, na jugu zemlje Avanti bilo suvie malo redovnika. Tako je nakon triju kinih razdoblja Maha-Kaano s tekom mukom uspio da sakupi propisni broj od deset potpuno zareenih redovnika koji su izvrili vie zareenje redovnika Sona. Kad je za tim redovnik Sono ponovno provodio razdoblje kia u potpunoj osamljenosti, razmiljao je ovako: -- Jo nikad nisam vidjeo Blaenoga, o kojemu toliko znadem. Ako mi moj uitelj dozvoli, bilo bi dobro da posjetim Blaenoga, potpuno usavrenoga i budnog. ni, ovaj mu odgovori): Dobro je, Sono, otidi da vidi Blaenoga... koji je vedar i izaziva vedrinu kod prisutnih, smirena tijela i duha, koji je postigao krajnje smirenje i vlast nad samim sobom, toga velikana koji je kao ukroeni slon obuzdan u svakom pogledu. Kad ga vidi, pokloni se i u moje ime do nogu Blaenoga i upitaj ga za zdravlje i dobrobit, za lakou, snagu i ugodnost njegova ivota... (Kad je Sono izvrio tu poruku, Budni naredi Anandi da gosta smjesti u njegovu sobu na prenoite. Probudivi se u ranu zoru, Blaeni zamoli gosta da mu recituje to je nauio od svoga uihelja, a Sono ponovi napamet etvrto poglavlje Sutta nipate).
Udana V.7: Revata sutta
Udana V.7
Revata sutta Deaci

Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio kraj Savatija, u etinom gaju, u manastiru Anatapindike. A u to vreme je potovani Revata, zvani Sumnjalo, sedeo nedaleko od Blaenog, nogu prekrtenih, tela uspravnog, razmiljajui o [svome] proiavanju putem prevazilaenja sumnje. Blaeni ugleda potovanog Revatu Sumnjalo kako sedi nedaleko od sebe, nogu prekrtenih, tela uspravnog, razmiljajui o [svome] proiavanju putem prevazilaenja sumnje Shvatajui znaenje ovoga, Blaeni tom prilikom uzviknu: Bilo kakve sumnje, o ovome ili neko drugom svetu, o onome to je doivljeno od/zbog drugih,
Udana V.7: Revata sutta
od/zbog sebe, napustio je -- sve -onaj ko je u zadubljenju, predan, posveen svetakom ivotu.
Videti takoe: Theragatha I.3 (Kankharevata = Revata Sumnjalo).
Udana V.9: Saddayamana sutta
Udana V.9
Saddayamana sutta Galama

Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni lutao zemljom Kosala, praen velikom grupom monaha. A u to vreme velika grupa mladia kraj puta pravila je veliku galamu. I Blaeni ugleda tu grupu mladia kako prave veliku galamu nedaleko od njega. Shvatajui znaenje ovoga, Blaeni tom prilikom uzviknu: Lani mudraci, obmanuti, samo rei zbore, nita drugo, naklapajui koliko im volja: ta ih to vodi i nagoni oni ne znaju
Udana V.9: Saddayamana sutta Rev. 20/10/2002 www.geocities.com/budizam/canon/khuddaka/ud5-9.html
Udana V.10: Panthako sutta
Udana V.10
Panthako sutta Govor Panthaki

Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio blizu Savatija, u etinom gaju, u manastiru Anatapindike. A u to vreme potovani ula-Panthako je sedeo nedaleko od Blaenog, prekrtenih nogu, uspravna tela, panje ustaljene. I Blaeni ugleda potovanog ula-Pantaku kako sedi u blizini, prekrtenih nogu, uspravna tela, panje ustaljene Shvatajui znaenje ovoga, Blaeni tom prilikom uzviknu: Ustaljena tela, ustaljena duha i kad stoji i kad sedi i kad lei -isposnik koji tako izotri panju zasluuje pohvalu od poetka do kraja i po toj e hvale vrednoj vrlini
Udana V.10: Panthako sutta
ostati izvan pogleda kralja Smrti.
Udana VI.2: Jatila sutta
Udana VI.2
Jatila sutta Askete

Ovako sam uo. Jednom je zgodom Blaeni boravio u Savatiju, u Istonom manastiru, u palati Migarine majke. I dogodilo se da je Blaeni, izaavi iz osame u pozno popodne, sedeo pred ulazom. A onda Pasenadi, kralj Kosale, otide do Blaenoga i, stigavi, poklonivi mu se i sede sa strane. U to sedam asketa sa punama, sedam ainskih asketa, sedam golih asketa, sedam asketa to nose samo jedan ogrta i sedam lutajuih asketa -- dugih noktiju, obrasli -- prooe nedaleko od Blaenog. Pasenadi, kralj Kosale, vide sedam asketa sa punama, sedam ainskih asketa, sedam golih asketa, sedam asketa to nose samo jedan ogrta i sedam lutajuih asketa -- dugih noktiju, obrasli -- kako prooe nedaleko od Blaenog. Videvi ih, on prebaci svoj gornji ogrta preko jednog ramena, kleknu na tlo, pozdravi askete dlanova sklopljenih u visini grudi i objavi im svoje ime tri puta: "Ja sam Pasenadi, potovana gospodo, kralj Kosale. Ja sam Pasenadi,
potovana gospodo, kralj Kosale. Ja sam Pasenadi, potovana gospodo, kralj Kosale." Onda, nedugo poto su askete prole, vrati se on Blaenome i, stigavi, poklonivi mu se, sede sa strane. I dok je tako sedeo obrati se on Blaenome: "Meu onima u svetu koji su arahanti ili su na putu ka tom stanju svetosti, nalaze li se i ovi askete?" "Vae visoanstvo, kao laik koji uiva u ulnim zadovoljstvima, koji ivi okruen mnotvom ena i dece, koristi kasi tkaninu i sandalovo drvo, koristi cvetne vence, mirise i kreme za telo, rukuje zlatom i srebrom, za vas je teko da znate jesu li ti askete na putu ka svetosti.Tek ivei sa nekim upoznajemo vrline te osobe, a i tada tek posle dugog vremena, a ne kratkog vremena, ako smo paljivi, a ne ako smo nepaljivi; ako smo pronicljivi, a ne ako nismo pronicljivi."Tek kroz kontakte sa nekim upoznajemo istotu te osobe, a i tada tek posle dugog vremena, a ne kratkog vremena, ako smo paljivi, a ne ako smo nepaljivi; ako smo pronicljivi, a ne ako nismo pronicljivi. Tek kroz nedae sa nekim upoznajemo istrajnost te osobe, a i tada tek posle dugog vremena, a ne kratkog vremena, ako smo paljivi, a ne ako smo nepaljivi; ako smo pronicljivi, a ne ako nismo pronicljivi. Tek kroz razgovor sa nekim upoznajemo pronicljivost te osobe, a i tada tek posle dugog vremena, a ne kratkog vremena, ako smo paljivi, a ne ako smo nepaljivi; ako smo pronicljivi, a ne ako nismo pronicljivi.""Zapanjujue je to, gospodine! Strano je to! Kako je to dobro opisao Blaeni! 'Vae visoanstvo, kao laik koji uiva u ulnim zadovoljstvima, koji ivi okruen mnotvom ena i dece, koristi kasi tkaninu i sandalovo drvo, koristi cvetne vence, mirise i kreme za telo, rukuje zlatom i srebrom, za vas je teko da znate jesu li ti askete na putu ka svetosti. Tek ivei sa nekim upoznajemo vrline te osobe, a i tada tek posle dugog vremena, a ne kratkog vremena, ako smo paljivi, a ne ako smo nepaljivi; ako smo pronicljivi, a ne ako nismo pronicljivi."Tek kroz kontakte sa nekim upoznajemo istotu te osobe, a i tada tek posle dugog vremena, a ne kratkog vremena, ako smo paljivi, a ne ako smo nepaljivi; ako smo pronicljivi, a ne ako nismo pronicljivi. Tek kroz nedae sa nekim upoznajemo istrajnost te osobe, a i tada tek posle dugog vremena, a ne kratkog vremena, ako smo paljivi, a ne ako smo nepaljivi; ako
smo pronicljivi, a ne ako nismo pronicljivi. Tek kroz razgovor sa nekim upoznajemo pronicljivost te osobe, a i tada tek posle dugog vremena, a ne kratkog vremena, ako smo paljivi, a ne ako smo nepaljivi; ako smo pronicljivi, a ne ako nismo pronicljivi.'Ti ljudi su, gospodine, moji pijuni, moji izviai, vraaju se iz obilaska unutranjosti zemlje. Uvek prvo oni idu, a ja za njima. Sada, kada sa sebe sastruu blato i prljavtinu, kad se dobro okupaju i namiriu, odseku kosu i bradu i na sebe stave bele ogrtae, nastavie dalje voeni sa pet veza ulne elje."Shvatajui znaaj ovoga, Blaeni tom prilikom uzviknu: Ne treba napor ulagati svuda. Ne treba biti tui najamnik. Ne treba iveti zavisei od drugog. Dhammom trgovati ne treba.
Beleka: Drugaije izlaganje iste ove teme videti u AN IV.192.
Udana VI.3: Ahu sutta
Udana VI.3
Ahu sutta Tako bee

Ovako sam uo. Jednom je zgodom Blaeni boravio u Savatiju, u etinom gaju, u hramu manastira Anatapindike. I u to vreme sedeo je Blaeni razmiljajui o razliitim loim, nepovoljnim svojstvima koji behu naputeni [u njemu] i o razliitim dobrim, povoljnim svojstvima to behu razvijeni do savrenstva. Onda, shvatajui razliita loa, nepovoljna svojstva koja behu naputena [u njemu] i razliita dobra, povoljna svojstva to behu razvijena do savrenstva, Blaeni tom prilikom uzviknu: Ranije, bilo ih je, a onda nije. Ranije, nije ih bilo, pa onda jeste. Nije bilo, nee ni biti, a i sada ih nai ne moe.
Udana VI.3: Ahu sutta
Udana VI.4: Tittha sutta
Udana VI.4
Tittha sutta Razliite sekte (1)

Ovako sam uo. Jednom je zgodom Blaeni boravio u Savatiju, u etinom gaju, u hramu manastira Anatapindike. I u to vreme bilo je mnogo svetenika, asketa i pustinjaka iz razliitih sketi koji su iveli okolo Savatija, sa razliitim stavovima, razliitim miljenjima, razliitim verovanjima, ija je podrka zavisila od tih razliitih stavova, Neki od svetenika i asketa zastupali su ovo stanovite, ovo ulenje: "Ovaj kosmos je vean. Samo je to istina, sve drugo je bezvredno." Neki od svetenika i asketa zastupali su ovo stanovite, ovo ulenje: "Ovaj kosmos nije vean"... "Ovaj kosmos je ogranien"... "Ovaj kosmos je bezgranian"... "Dua i telo su jedno"... "Dua je jedno, a telo je neto drugo"... "Posle smrti Tathagata postoji"... "Posle smrti Tathagata ne postoji"... "Posle smrt iTathagata i postoji i ne postoji"... "Posle smrti Tathagata niti postoji niti ne postoji. Samo je to istina, sve
drugo je bezvredno." I tako su oni iveli raspravljajui se, svaajui i sporei se, povreivali jedni druge orujem govora, govorei: "Dhamma je ovo, ona nije ono. Dhama nije ovo, ve je ono." Onda jednoga jutra velika grupa monaha, poto su ogrnuli svoje ogrtae i poneli zdele za proenje hrane, odoe u Savati da prose hranu. Poto su isprosili hranu u Savatiju, poto su obedovali i vratili iz proenja hrane, odoe do Blaenoga i, stigavi, poklonivi m use, sedoe sa strane. Dok su tako sedeli sa strane, obratie se oni Blaenome: "Gospodine, mnogo je svetenika, asketa i pustinjaka iz razliitih sketi koji ive okolo Savatija, sa razliitim stavovima, razliitim miljenjima, razliitim verovanjima, ija podrka zavisi od tih razliitih stavova... I tako oni ive raspravljajui se, svaajui i sporei se, povreujui jedni druge orujem govora, govorei: 'Dhamma je ovo, ona nije ono. Dhama nije ovo, ve je ono'." "Monasi, askete iz drugih sekti su slepi, bez oiju. Oni ne znaju ta je blagotvorno, a ta je kodljivo. Oni ne znaju ta je Dhamma, a ta je ne-Dhamma. I poto ne znaju ta je blagotvorno, a ta je kodljivo, ta je Dhamma, a ta je ne-Dhamma, oni ive raspravljajui se, svaajui i sporei se, povreujui jedni druge orujem govora, govorei: 'Dhamma je ovo, ona nije ono. Dhama nije ovo, ve je ono'. Jednom davno iveo je u ovom Saavtiju jedan kralj koji ovako ree jednom oveku: 'Sakupi sve ljude iz Savatija koji su slepi od roenja.' 'Kako vi kaete, vae visoanstvo', odgovori ovek i, sakupivi sve ljude iz Savatija koji su slepi od roenja, otide do kralja, te mu ree: 'Vae visoanstvo, svi ljudi iz Savatija koji su slepi od roenja na okupu su.' 'Vrlo dobro, pokai tim slepim ljudima jednog slona.'
'Kako vi kaete, vae visoanstvo', odgovori ovek i dovede pre slepce jednoga slona. Nekima od njih dao je da opipaju glavu slona, govorei: 'Ovako, slepi ovee, izgleda slon.' Drugima je dao da opipaju slonovo uvo, govorei: 'Ovako, slepi ovee, izgleda slon.' Treima je pokazao surlu... trup... nogu... stranji deo slona.. rep... uperak na vrhu slonovog repa, govorei: 'Ovako, slepi ovee, izgleda slon.' Onda, poto je slepcima pokazao slona, onaj ovek otide do kralja i ree: 'Vae visoanstvo, slepci su opipali slona. Neka vae visonastvo sada uini ono to smatra da treba uiniti.' Onda kralj otide do onih slepaca i upita ih: 'O slepci, jeste li dobro opipali slona?' 'Jesmo, vae visoanstvo. Dobro smo opipali slona.' 'Sad mi recite, o slepci, kako izgleda slon?' Slepci kojima je bila pokazana glava slona odgovorie: 'Slon je, vae visoanstvo, nalik buretu.' Slepci kojima je bilo pokazano uvo slona odgovorie: 'Slon je, vae visoanstvo, nalik tepsiji.' Slepci kojima je bilo pokazana surla slona odgovorie: 'Slon je, vae visoanstvo, nalik truplu.' Slepci kojima je bilo pokazan trup slona odgovorie: 'Slon je, vae visoanstvo, nalik jastuku.' Slepci kojima je bilo pokazana noga slona odgovorie: 'Slon je, vae visoanstvo, nalik drvetu.'
Slepci kojima je bilo pokazan stranji deo slona odgovorie: 'Slon je, vae visoanstvo, nalik vratima.' Slepci kojima je bilo pokazan rep slona odgovorie: 'Slon je, vae visoanstvo, nalik konopcu.' Slepci kojima je bilo pokazan uperak na vrhu slonovog repa odgovorie: 'Slon je, vae visoanstvo, nalik etki.' Govorei: 'Slon je ovakav, a ne onakav. Slon je onakav, a ne ovakav', oni poee da se meusobno udaraju pesnicama. I to vrlo razveseli kralja. Na isti nain, monasi, askete iz drugih sekti su slepi, bez oiju. Oni ne znaju ta je blagotvorno, a ta je kodljivo. Oni ne znaju ta je Dhamma, a ta je ne-Dhamma. I poto ne znaju ta je blagotvorno, a ta je kodljivo, ta je Dhamma, a ta je neDhamma, oni ive raspravljajui se, svaajui i sporei se, povreujui jedni druge orujem govora, govorei: 'Dhamma je ovo, ona nije ono. Dhama nije ovo, ve je ono'. Shvatajui znaaj ovoga, Blaeni tom prilikom uzviknu: Neki od tih nazovi svetenika i asketa sputani su. Oni se svaaju i tuku -kao svi ljudi koji vide sam ojednu stranu.
Videti takoe: Ud VI.5; Ud VI.6.
Udana VI.5

Preveo Ninoslav Molnar
Ovako sam uo. Jednom je zgodom blaeni boravio blizu Savatija u etinom gaju u hramu manastira Anatapindike. U to je vreme bilo mnogo pustinjaka i svetenika, pripadnika razliitih sekti, koji su iveli u okolini Savatija. I oni su bili razliitih gledita, razliitih verovanja, razliitih miljenja, i njihova podrka je zavisila od tih razliitih gledita. Neki od svetenika i pustinjaka su zastupali ovo gledite: ''Sopstvo i svet su veni; samo ovo je istina, svako drugo gledite je lano''. Bilo je i onih koji su izjavljivali: ''Sopstvo i svet nisu veni; ... Sopstvo i svet i jesu i nisu veni; ... Sopstvo i svet niti jesu niti nisu veni; ...''. ''Sopstvo i svet su nastali sami od sebe... stvoreni od strane drugog... i nastali sami od sebe i stvoreni od strane drugog... niti su nastali sami od sebe niti su stvoreni od strane drugog, ve su se pojavili bez ikakvog razloga...''.
''Zadovoljstvo i bol, sopstvo i svet, su nastali sami od sebe... stvoreni od strane drugog... nastali sami od sebe i stvoreni od strane drugog... niti su nastali sami od sebe niti su stvoreni od strane drugog, ve su se pojavili bez ikakvog razloga: samo je ovo istina, svako drugo gledite je lano''. I tako su oni iveli u svai, u raspravama, polemikama, povreivali se meusobno otrim reima, govorei: ''Dhamma je ovo, a ne to! Dhamma nije takva ve je ovakva!'' Onda je jednog jutra grupa monaha, ogrnuvi svoje ogrtae i uzevi zdele krenula ka Savatiju u proenje hrane. Poto su isprosili hranu u Savatiju i pojeli svoj obrok, prioe oni Blaenom, poklonivi se sedoe sa strane pa rekoe: ''Danas, potovani gospodine, postoje mnogi pustinjaci i svetenici, pripadnici razliitih sekta, koji ive u okolini Savatija. Oni zastupaju razliita gledita... govorei: ''Dhamma je ovo! ... Dhamma je ovakva!'' ''Monasi, pripadnici drugih sekti su slepi, bez oiju. Oni ne znaju ta je korisno, oni ne znaju ta je tetno. Oni ne znaju ta je Dhamma, oni ne znaju ta nije Dhamma. Neznajui ta je korisno, a ta tetno, ta je Dhamma, a ta ona nije, oni se raspravljaju... govorei: ''Dhamma je ovo! ... Dhamma je ovakva!'' Onda, shvatajui znaaj, Blaeni izusti sledee stihove: Neki od tih nazovi, Asketa i svetenika, Duboko su vezani Za sopstvena gledita; Ne nalazei vrst oslonac, Oni tonu pod navalom bujice.
Videt itakoe: Ud VI.4; Ud VI.6.
Udana VI.6

Ovako sam uo. Jednom je zgodom blaeni boravio blizu Savatija u etinom gaju u hramu manastira Anatapindike. U to je vreme bilo mnogo pustinjaka i svetenika, pripadnika razliitih sekti, koji su iveli u okolini Savatija. I oni su bili razliitih gledita, razliitih verovanja, razliitih miljenja, i njihova podrka je zavisila od tih razliitih gledita. Neki od svetenika i pustinjaka su zastupali ovo gledite: ''Sopstvo i svet su veni; samo ovo je istina, svako drugo gledite je lano''. Bilo je i onih koji su izjavljivali: ''Sopstvo i svet nisu veni; ... Sopstvo i svet i jesu i nisu veni; ... Sopstvo i svet niti jesu niti nisu veni; ...''. ''Sopstvo i svet su nastali sami od sebe... stvoreni od strane drugog... i nastali sami od sebe i stvoreni od strane drugog... niti su nastali sami od sebe niti su stvoreni od strane drugog, ve su se pojavili bez ikakvog razloga...''.
''Zadovoljstvo i bol, sopstvo i svet, su nastali sami od sebe... stvoreni od strane drugog... nastali sami od sebe i stvoreni od strane drugog... niti su nastali sami od sebe niti su stvoreni od strane drugog, ve su se pojavili bez ikakvog razloga: samo je ovo istina, svako drugo gledite je lano''. I tako su oni iveli u svai, u raspravama, polemikama, povreivali se meusobno otrim reima, govorei: ''Dhamma je ovo, a ne to! Dhamma nije takva ve je ovakva!'' I tada, shvatajui znaaj, Blaeni izusti sledee stihove: Ljudi su vezani za gledite samostvaranja ili za gledite stvaranja od strane drugog. Neki ovo ne uviaju, trn u ovome ne uviaju. Ali onaj ko shvati, ko je izvadio trn, U njemu se misli ''Ja sam izvrilac'', ni ''Izvrilac je drugi'' ne javljaju. Tatinom pritisnuto oveanstvo je, Tatinom sputano, tatinom vezano. Zbog svojih gledita osvetoljubivi, Oni ne pronalaze put koji vodi izvan samsare.
Videti takoe: Ud VI.4; Ud VI.5.
Udana VI.7: Subhuti sutta
Udana VI.7
Subhuti sutta O Subutiju

Ovako sam uo. Jednom je zgodom Blaeni boravio u Savatiju, u etinom gaju, u manastiru Anatapindike. Jednoga dana potovani Subuti sedeo je nedaleko od Blaenoga -- nogu prekrtenih, uspravnog tela -- u koncentraciju liene usmerene misli. Blaeni ugleda potovanog Subutija kako sedi nedaleko od njega -- nogu prekrtenih, uspravnog tela -- u koncentraciju liene usmerene misli. Shvatajui znaaj ovoga, Blaeni tom prilikom uzviknu: Onaj ije misli su presahle, dobro obuzdane iznutra, stiane bez traga -onaj koji prelazei tu granicu
Udana VI.7: Subhuti sutta
posmatra bezoblino, raskidajui etiri jarma, [1] taj se vie ne preporaa
Beleka:
[1] Videti AN IV.10. [Natrag]
Udana VI.8: Ganika sutta
Udana VI.8
Ganika sutta Kurtizana

Ovako sam uo. Jednom je zgodom Blaeni boravio blizu Raagahe, u Bambusovom gaju, na mestu gde se hrane veverice. U to vreme su dva razliita tabora bila zaljubljena u izvesnu kurtizanu. Oni su bili u zavadi, u svai, napadajui jedni druge pesnicama, grumenima zemlje, motkama i orujem, ubijali su se i ranjavali do smrti. Onda je jednoga jutra grupa monaha, ogrnuvi svoje ogrtae i uzevi zdele, krenula ka Raagahi u proenje hrane. Poto su isprosili hranu u Raagahi i pojeli svoj obrok, otidoe oni do Blaenog. Stigavi, poklonie mu se i sedoe sa strane. Dok su tako sedeli, ovako rekoe Blaenome: ''Danas, potovani gospodine, postoje dva tabora ... ubijajui se i ranjavajui do smrti''.
Udana VI.8: Ganika sutta
Onda, shvatajui znaaj, Blaeni izusti sledee stihove: ta je steeno i ono to e se tek stei, Oba je uprljao onaj ko sebe veba u skladu sa pogrenim gleditem. Oni koji ist asketizam slede, koji ga podravaju kao najviu vrlinu i dunost, nain ivota i svetost to je jedan ekstrem. Oni sa teorijama poput ''U ulnoj elji nieg loeg nema'' to je drugi ekstrem. Oba ekstrema prouzrokuju da se groblja[1] pune, groblja prouzrokuju da pogrena gledita rastu. Ne razumevajui ova dva ekstrema neko se povlai nazad, a neko predaleko odlazi. Ali za one koji su ih shvatili i vie njima obmanuti nisu, za njih novog raanja nema.
[1] ''groblja'' simbol neznanja i ei, ija je jedina svrha obnavljanje te iste ei i neznanja
Udana VI.9: Adhipataka sutta
Udana VI.9
Adhipataka sutta Insekti

Ovako sam uo. Jednom je zgodom blaeni boravio blizu Savatija, u etinom gaju, u hramu manastira Anatapindike. Tom prilikom, jedne vrlo tamne noi, Blaeni je sedeo napolju dok su oko njega gorele uljane lampe. Tada je veliki broj leteih insekata [1] stradao upadajui u ove uljane lampe. Blaeni ugleda kako veliki broj leteih insekata strada upadajui u ove uljane lampe. Onda, shvatajui znaaj, Blaeni izusti sledee stihove: Bezglavo jurei i sutinu ne shvatajui, Oni sebe iznova vezuju. Poput insekata koji u vatru padaju, Oni prianjaju uz ono to videli su i uli [2].p
Udana VI.9: Adhipataka sutta
[1] Leptiri i skakavci. [2] Vezani htenjem i pogrenim gleditima, neki pustinjaci i bramani prianjaju uz ono to su opazili vidnom sveu (to su videli) ili uz ono to se prenosi usmenom tradicijom (to su uli). Tako oni podravaju eternalizam, ... ne poznajui nain izbavljenja, poput insekata koji upadaju u plamen, oni padaju u tri sveta egzistencije koji su nalik ponoru punom usijanog uglja gde bivaju spreni vatrom poude.
Udana VII.1: Bhaddiya sutta
Udana VII.1
Bhaddiya sutta O patuljku Bhadiji (1)

Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio u Savatiju, u etinom gaju, u manastiru Anatapindike. U to vreme potovani Sariputa je govorom o Dhammi na razne naine upuivao, podsticao, inspirisao i ohrabrivao potovanog patuljka Bhadiju. I dok je potovani Sariputa govorom o Dhammi na razne naine bio upuivao, podsticao, inspirisao i ohrabrivao potovanog patuljka Bhadiju, njegov um, prestankom prijanjanja/novih priliva, bi osloboen od izliva strasti. I Blaeni vide kako potovani Sariputa govorom o Dhammi na razne naine upuuje, podstie, inspirie i ohrabruje potovanog patuljka Bhadiju, i ovome um, prestankom prijanjanja/novih priliva, bi osloboen od izliva strasti. Shvatajui znaaj ovoga, Blaeni tom prilikom uzviknu:
Udana VII.1: Bhaddiya sutta
Gore, dole, svuda osloboen, on se ne usredsreuje na "ja sam to". Tako osloboen, prelazi on bujicu nepreenu ranije, radi prestanka novih roenja.
Videti takoe: Ud VII.2
Udana VII.2: Bhaddiya sutta 2
Udana VII.2
Bhaddiya sutta O patuljku Bhadiji (2)

Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio u Savatiju, u etinom gaju, u manastiru Anatapindike. U to vreme potovani Sariputa je govorom o Dhammi na razne naine upuivao, podsticao, inspirisao i ohrabrivao potovanog patuljka Bhadiju, smatrajui da jo ima dosta da ui. I Blaeni vide kako potovani Sariputa govorom o Dhammi na razne naine upuuje, podstie, inspirie i ohrabruje potovanog patuljka Bhadiju, smatrajui da jo ima dosta da ui. Shvatajui znaaj ovoga, Blaeni tom prilikom uzviknu: On je raskinuo krug, dosegao slobodu od elje.
Udana VII.2: Bhaddiya sutta 2
Presuen potok ne tee vie. Toak slomljen, vie se ne okree. Zato, samo to jeste patnji kraj.
Udana VII.4: Kamesu satta sutta 1
Udana VII.3
Kamesu satta sutta Vezani za ulna zadovoljstva (1)

Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio u Savatiju, u etinom gaju, u manastiru Anatapindike. U to vreme veina ljudi u Savatiju bili su preterano vezani za ulna zadovoljstva. iveli su ushieni ulnim zadovoljstvima, naviknuti na njih, zavedeni njima, zauzdani i potpuno uronjeni u njih. Onda rano ujutro velika grupa monaha, obukavi svoje ogrtae i ponevi posude za hranu, otide do Savatija u proenje hrane. isprosivi hranu u Savatiju, poto su jeli, vratie se i odoe do Blaenog: "Veina ljudi u Savatiju je preterano vezana za ulna zadovoljstva. ive ushieni ulnim zadovoljstvima, naviknuti na njih, zavedeni njima, zauzdani i potpuno uronjeni u njih." Shvatajui znaaj ovoga, Blaeni tom prilikom uzviknu: Vezivati se za ulna zadovoljstva, za veze ula,
ne uviati nita loe u tom okovu, nikada oni sapeti tim okovom bujicu prei nee, tako monu i iroku.
Udana VII.4
Kamesu satta sutta Vezani za ulna zadovoljstva (2)

Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio u Savatiju, u etinom gaju, u manastiru Anatapindike. U to vreme veina ljudi u Savatiju bili su preterano vezani za ulna zadovoljstva. iveli su ushieni ulnim zadovoljstvima, naviknuti na njih, zavedeni njima, zauzdani i potpuno uronjeni u njih. Onda rano ujutro Blaeni, obukavi svoj ogrta i ponevi posudu za hranu, otide do Savatija u proenje hrane. On vide da je veina ljudi u Savatiju preterano vezana za ulna zadovoljstva, da ive ushieni ulnim zadovoljstvima, naviknuti na njih, zavedeni njima, zauzdani i potpuno uronjeni u njih." Shvatajui znaaj ovoga, Blaeni tom prilikom uzviknu: Zaslepljeni senzualnou prekriveni mreom,
obavijenom velom elje, sputani okovom nesmotrenosti poput ribe na udici, idu oni ka starosti i smrti, k'o to tele sisane juri svojoj majci.
Videti takoe: Ud VII. 3
Udana VII.5: Badiya sutta
Udana VII.5
Badiya sutta Badija patuljak

Ovako sam uo. Jednom je zgodom blaeni boravio blizu Savatija, u etinom gaju, u hramu manastira Anatapindike. Tada potovani Badija patuljak, pratei jednu grupu monaha, otide do Blaenog. Blaeni ugleda kako za grupom monaha dolazi potovani Badija patuljak ruan, odvratan, deformisan i prezren od strane monaha. Ugledavi ga, Blaeni se obrati monasima: ''Monasi, vidite li kako za grupom monaha dolazi monah ruan, odvratan i prezren od strane drugih monaha?'' ''Vidimo, potovani gospodine''. ''Monasi, taj monah poseduje ogromne natprirodne moi. Nije lako postii neto to taj monah ve nije postigao. On je spoznao ovde i sada najvii cilj svetog ivota,
Udana VII.5: Badiya sutta
zbog ega sinovi dobrih porodica naputaju dom i postaju beskunici, spoznao ga i u njemu neprekidno boravi''. Onda, shvatajui znaaj, Blaeni izusti sledee stihove: Besprekoran, pod belom nadstrenicom Sabran, on koijama upravlja; Pogledaj ga kako dolazi, osloboen, On koji je preplivao bujicu, Koji ni za ta vie vezan nije. [1]
[1] Stihovi suptilno oslikavaju kontrast istote i lepote Badijinog prosvetljenog uma sa njegovom telesnom pojavom. U S. IV, 291 domain ita daje objanjenje ovih zagonetnih stihova kao nain opisa arahanta: "Besprekoran" odnosi se na moralne vrline, "pod belom nadstrenicom" znai osloboenje ili plod probuenja, "sabran" oznaava zadubljenost, "koija" oznaava telo, "bujica" elju, "osloboen" i "vezan nije" odnosi se na arahanta koji je osloboen etiri okova.
Udana VII.6: Tanhakhaya sutta
Udana VII.6
Tanhakhaya sutta Okonanje elje

-- Ovako sam uo. Jednom je zgodom Blaeni boravio blizu Savatija, u etinom gaju, u manastiru Anatapindike. A u to vreme potovani Anja Kodanja je sedeo nedaleko od Blaenoga, prekrtenih nogu, uspravnog tela, razmiljajui o [svom] izbavljenju kroz potpuno okonnje elje. Blaeni pogleda potovanog Anja Kodanju kako sedi nedaleko od njega, prekrtenih nogu, uspravnog tela, razmiljajui o [svom] izbavljenju kroz potpuno okonnje elje. Blaeni tada, shvatajui umesnost pouke,izree ove stihove: Onoga ko je bez korena, bez tla, bez listova -- kako njega tetoine napasti mogu? Ko mu prebaciti bilo ta moe, prosvetljenome i osloboenome
Udana VII.6: Tanhakhaya sutta
okova svih. ak i bogovi njega hvale. ak je i za Bramu on predmet pohvale.

Rev. 9/2/2007
www.geocities.com/budizam/canon/khuddaka/ud7-6.html
Udana VII.7: Nagasamalo sutta Home ---\\ Tipitaka ---\\ Sutta pitaka ---\\ Khuddaka nikaya ---\\ Udana ---\\ Kontekst ove sutte
Udana VII.7
Nagasamalo sutta O Nagasamali

-- Ovako sam uo. Jednom je zgodom Blaeni putovao zemljom Kosala, a redovnik Nagasamalo mu je bio pratilac. Dok su tako putovali, redovnik Nagasamalo opazi da se na jednom mjestu put razdvaja, pa ree Blaenome: -- Ovo je, gospodine, put koji treba da slijedimo. Ali Blaeni odgovori (pokazujui u drugom smjeru): -- Ovo je, Nagasamalo, put koji treba da slijedimo. . . (Konano, kad se nisu mogli sporazumjeti) Nagasamalo odloi na zemlju uiteljev ogrta i prosjaku zdjelu, pa ree: -- Evo ti, gospodine, tvoj ogrta i zdjela! - i otie svojim putem.
Udana VII.7: Nagasamalo sutta
Dogodilo se meutim, dok je Nagasamalo tako iao dalje, da su ga napali razbojnici, premlatili ga, razbili mu zdjelu i razderali ogrta. Tako poderan, s razbijenom zdjelom, Nagasamalo se vrati da stigne Blaenoga, pa ga pozdravi, sjedne pored njega i ree ta mu se dogodilo. Blaeni tada, shvativi umjesnost pouke, izree ove stihove: -- Kad mudrac krene skupa s neznalicom, pa vidi da taj krivim putem skree, naputa ga kao to se kloni vode roda othranjena mlijekom.
Udana VII.9: Udapana sutta
Udana VII.9
Udapana sutta Izvor

-- Ovako sam uo. Jednom je zgodom Blaeni boravio meu plemenom Malana, zajedno sa velikom grupom monaha, i stigao do bramanskog sela po imenu Thuna. Bramani domaini u Thuni doue ovako: "Gotama, asketa iz plemena Sakja, boravi meu plemenom Malana, zajedno sa velikom grupom monaha, i stigao je u Thunu." Zato oni izvor do vrha napunie travom i granjem [ovako razmiljajui]: "Ne dopustimo da ovi do glave obrijani askete koriste nau vodu za pie." Onda Blaeni sie sa puta, ode do jednog drveza i tu sede na mesto koje su mu ve bili pripremili. Poto je seo, obrati se on potovanom Anandi: "Hajde, Ananda, donesi mi malo vode za pie." Na ovo potovani Ananda odgovori: "Upravo malopre domaini iz Thune izvor do vrha napunie travom i granjem [ovako razmiljajui]: 'Ne dopustimo da ovi do
glave obrijani askete koriste nau vodu za pie'." Po drugi put ree Blaeni Anandi: "Hajde, Ananda, donesi mi malo vode za pie." Po drugi put potovani Ananda odgovori: "Upravo malopre domaini iz Thune izvor do vrha napunie travom i granjem [ovako razmiljajui]: 'Ne dopustimo da ovi do glave obrijani askete koriste nau vodu za pie'." Po trei put ree Blaeni Anandi: "Hajde, Ananda, donesi mi malo vode za pie." "Kako vi kaete, gospodine", odgovori potovani Ananda i uzevi posudu otide do izvora. Dok mu se pribliavao, on izbaci svu travu i granje iz sebei sada je stajao ispunjen do vrha -- iz njega je tekla bistra, ista, svetlucava voda. Na to potovani Ananda pomisli: "Nije li ovo neverovatno! Nije li ovo udesno! Kako je velika Tathagatina snaga! Kako je velika njegova mo! Dok sam se pribliavao izvoru, on izbaci svu travu i granje iz sebe i sada je stajao ispunjen do vrha -- iz njega je tekla bistra, ista, svetlucava voda. " Zahvativi vodu za pie u svoju posudu, krete on nazad do Blaenoga i kad stie ovako ree: "Kako je to neverovatno, gospodine! Kako je to udesno! Kako je velika Tathagatina snaga! Kako je velika njegova mo! Dok sam se pribliavao izvoru, on izbaci svu travu i granje iz sebe i sada je stajao ispunjen do vrha -- iz njega je tekla bistra, ista, svetlucava voda. Neka ispije ovu vodu Blaeni! Neka ispije ovu vodu Takodoavi!" Blaeni tada, shvativi umjesnost pouke, izree ove stihove: Kakva je potreba za izvorom ako je voda posvuda? Iupavi elju zajedno sa korenom
Za im bismo mogli da tragamo unaokolo?

Rev. 9/2/2007
Udana VII.10: Udena sutta
Udana VII.10
Udena sutta O kralju Udeni

-- Ovako sam uo. Jednom je zbodom Blaeni boravio u Kosambiju, u manastiru Gosite. U to vreme su unutranji delovi kraljevskog parka kralja Udene bili izgoreli i pri tome je 500 ena, na elu sa Savamati, stradalo. Onda u rano jutro velika grupa monaha, obukai svoje ogrtae i nosei u ruci svoje zdele, otide u Kosambi da prose hranu. Poto su sakupili hranu u Kosambiju, posle obroka, vratie se iz prolje i otidoe do Blaenoga, pa poto su mu se poklonili tri puta, sedoe sa strane. Dok su tako sedeli, rekoe oni Blaenome: "Gospodine, "Unutranji delovi kraljevskog parka kralja Udene su izgoreli i pri tome je 500 ena, na elu sa Savamati, stradalo. kakvo je odredite ovih nezareenih sledbenica? Kakav je njihovo budui put? "Monasi, meu tim nezareenim sledbenicama bilo je onih koje su ve ule u
Udana VII.10: Udena sutta
struju, bilo je jednom povratnika i ne-povratnika [1]. Ni u jednom sluaju smrt ovih nezareenih sledbenica nee ostati bez svog ploda." Blaeni tada, shvativi umjesnost pouke, izree ove stihove: Onome ko je zaslepljen iluzijom, ovaj svet ini se kao da je dovoljan. Onome ko je opsednut eljom za sticanjem, nepromiljenome, uronjenome u mrak, on se ini venim, ali za onoga ko vidi, nita ne postoji.
Rev. 9/2/2007
Udana VIII.1: Nibbana sutta
Udana VIII.1
Nibbana sutta Potpuno osloboenje (1)

Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio u Savatiju, u etinom gaju, u hramu manastira Anatapindike. U to vreme Blaeni je upuivao, podsticao, bodrio i ohrabrivao monahe svojim govorima o Dhammi, ija je tema bilo oslobaanje. Monasi -- prijemivi, paljivi, potpuno skoncentrisani -- sluali su govor o Dhammi. Shvatajui znaaj ovoga, Blaeni tom prilikom uzviknu: Postoji sfera u kojoj nema ni zemlje, ni vode, ni vatre, ni vetra; nema u njoj ni podruja beskrajnog prostora, niti podruja beskrajne svesti, ni podruja nitavila, ni podruja ni opaanja ni ne-opaanja, ni ovog sveta, ni sledeeg sveta, ni Sunca, ni Meseca. I tu, kaem, nema ni dolaenja, ni odlaenja, niti zadravanja; ni umiranja, ni raanja bez prestanka, bez temelja, bez potpore (mentalnog objekta). To, samo
to, jeste kraj patnje.
Videti takoe: Ud VIII.2; Ud VIII.3; Ud VIII.4.
Udana VIII.2

Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio u Savatiju, u etinom gaju, u hramu manastira Anatapindike. U to vreme Blaeni je upuivao, podsticao, bodrio i ohrabrivao monahe svojim govorima o Dhammi, ija je tema bilo oslobaanje. Monasi -- prijemivi, paljivi, potpuno skoncentrisani -- sluali su govor o Dhammi. Shvatajui znaaj ovoga, Blaeni tom prilikom uzviknu: Teko je sagledati neuslovljeno, jer istina se ne vidi lako. elju je pronikao onaj ko zna; jer u onome ko vidi, niega nema.
Udana VIII.3

Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio u Savatiju, u etinom gaju, u hramu manastira Anatapindike. U to vreme Blaeni je upuivao, podsticao, bodrio i ohrabrivao monahe svojim govorima o Dhammi, ija je tema bilo oslobaanje. Monasi -- prijemivi, paljivi, potpuno skoncentrisani -- sluali su govor o Dhammi. Shvatajui znaaj ovoga, Blaeni tom prilikom uzviknu: Postoji, monasi, neroeno -- nenastalo -- nenainjeno -nesastavljeno. Kada ne bi postojalo neroeno -- nenastalo -nenainjeno -- nesastavljeno, ne bi se moglo uvideti izbavljenje iz roenog -- nastalog -- nainjenog -- sastavljenog. Ali upravo zato to postoji neroeno -- nenastalo -- nenainjeno -- nesastavljeno mogue je uvideti izbavljenje iz roenog -- nastalog -- nainjenog -file:///C|/budizam2007decembar/files/canon/khuddaka/ud8-3.html (1 of 2) [10.2.2008 21:02:00]
sastavljenog.
Udana VIII.4

Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio u Savatiju, u etinom gaju, u hramu manastira Anatapindike. U to vreme Blaeni je upuivao, podsticao, bodrio i ohrabrivao monahe svojim govorima o Dhammi, ija je tema bilo oslobaanje. Monasi -- prijemivi, paljivi, potpuno skoncentrisani -- sluali su govor o Dhammi. Shvatajui znaaj ovoga, Blaeni tom prilikom uzviknu: Onaj ko zavisi koleba se. Onaj ko ne zavisi ne koleba se. Poto nema kolebanja, postoji smirenost. Poto postoji smirenost, elje nema. Poto nema elje, nema dolaenja i odlaenja. Poto nema dolaenja i odlaenja, nema nestajanja i nastajanja. Poto nema nastajanja i nestajanja, nema ovde, nema tamo, a ni onoga izmeu ta dva. To, samo to, jeste kraj patnje.
Udana VIII.7: Nagasamalo sutta
Udana VIII.7
Nagasamalo sutta O Nagasamali

-- Ovako sam uo. Jednom je zgodom Blaeni putovao zemljom Kosala, a redovnik Nagasamalo mu je bio pratilac. Dok su tako putovali, redovnik Nagasamalo opazi da se na jednom mjestu put razdvaja, pa ree Blaenome: -- Ovo je, gospodine, put koji treba da slijedimo. Ali Blaeni odgovori (pokazujui u drugom smjeru): -- Ovo je, Nagasamalo, put koji treba da slijedimo. . . (Konano, kad se nisu mogli sporazumjeti) Nagasamalo odloi na zemlju uiteljev ogrta i prosjaku zdjelu, pa ree:
Udana VIII.7: Nagasamalo sutta
-- Evo ti, gospodine, tvoj ogrta i zdjela! - i otie svojim putem. Dogodilo se meutim, dok je Nagasamalo tako iao dalje, da su ga napali razbojnici, premlatili ga, razbili mu zdjelu i razderali ogrta. Tako poderan, s razbijenom zdjelom, Nagasamalo se vrati da stigne Blaenoga, pa ga pozdravi, sjedne pored njega i ree ta mu se dogodilo. Blaeni tada, shvativi umjesnost pouke, izree ove stihove: -- Kad mudrac krene skupa s neznalicom, pa vidi da taj krivim putem skree, naputa ga kao to se kloni vode roda othranjena mlijekom.
Udana VIII.8: Visakha sutta
Udana VIII.8
Visakha sutta O Visakhi

Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio u Savatiju, u Istonom manastiru, u palati Migarine majke. U to vreme umro je voljeni unuk Visake, Migarinoj majci. I Visaka, Migarina majka -- odee pokvaene, kose pokvaene -otide do Blaenoga u sred dana i stigavi, poklonivi mu se, sede sa strane. Dok je tako sedela sa strane Blaeni joj ree: "Zato si dola ovamo, Visaka -- odee pokvaene, kose pokvaene -- u sred dana." Kad ovo bi reeno, on odgovori Blaenom: "Moj voljeni unuk je umro. Zato sam dola ovamo -- odee pokvaene, kose pokvaene -- u sred dana." "Visaka, da li bi volela da ima onoliko dece i unuka koliko je ljudi u Savatiju?" "Da, gospodine, volela bih da imam onoliko dece i unuka koliko je ljudi u Savatiju"
"Ali koliko ljudi umre u Savatiju svakoga dana?" "Nekada deset ljudi umre u Savatiju svakoga dana, nekad devet... osam... sedam... est... pet... etiri... tri... dva... Nekad samo jedna osoba umre u Savatiju svakoga dana." "Pa ta misli, Visaka, da li ikada mogla da ostane odee nepokvaene, kose nepokvaene?" "Ne, gospodine. A pogotovo imajui onoliko dece i unuka koliko je ljudi u Savatiju." "Visaka, oni koji imaju stotinu sebi dragih imaju stotinu patnji. Oni koji imaju devedeset sebi dragih imaju devedeset patnji. Oni koji imaju osamdeset... sedamdeset... ezdeset... pedeset... etrdeset... trideset... dvadeset... deset... devet... osam... sedam... est... pet... etiri... tri... dva... Oni koji imaju samo jednog dragog imaju samo jednu patnju. Za one koji nemaju nikog dragog nema ni patnje. Oni su, kaem ti, osloboeni tuge, osloboeni prljanja, osloboeni jadikovki" Shvatajui znaaj ovoga, Blaeni tom prilikom uzviknu: Tuga, jadikovka, mnoge vrste patnji u svetu ovom, postoje zahvaljujui neem udragom. One ne postoje kad nieg dragog nema. I tako blaeni i tugom neoptereeni jesu oni za koje nita na ovome svetu nigde drago nije. Zato, onaj ko tei da bude neuprljan i bez patnje ne treba da bilo ta
na ovom svetu sebi dragim uini.
Udana VIII.9: Daba sutta
Udana VIII.9
Daba sutta O Daba Malaputi

Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio u Savatiju, u etinom gaju, u manastiru Anatapindike. Tada potovani Daba Malaputa otide do Blaenog i, stigavi, pokloni mu se i sede sa strane. Sedei tako sa strane, obrati se on Blaenom: "Sada je vreme za moje potpuno oslobaanja, O Usavreni!" "Pa, ta misli, Daba, da sada treba initi." Tada Daba Malaputa, ustavi sa sedita, pokloni se Blaenome i, obiavi ga sa desne strane, podie se u vazduh i sede skrtenih nogu visoko na nebu, u prostoru. Uavi u poelo vatre i izlazei iz njega bee potpuno osloboen. Onda, kada se Daba Malaputa podie u vazduh i sede skrtenih nogu visoko na nebu, u prostoru, kada uavi u poelo vatre i izlazei iz njega bee potpuno osloboen, telo mu se zapali i potpuno sagori, tako da ne ostade od njega ni pepela ni garei. Kao kad ghi
Udana VIII.9: Daba sutta
ili ulje izgori, pa od njih ne ostane ni pepela ni garei, isto tako kada se Daba Malaputa podie u vazduh i sede skrtenih nogu visoko na nebu, u prostoru, kada uavi u poelo vatre i izlazei iz njega bee potpuno osloboen, telo mu se zapali i potpuno sagori, tako da ne ostade od njega ni pepela ni garei. Shvatajui znaaj ovoga, Blaeni tom prilikom uzviknu: Tijelo je skreno, zavrene zamjedbe, dotinjao i zadnji osjeaj; stiale se pobude i svijest je ispunila svrhu.
Videti takoe: Ud VIII.10.
Udana VIII.10: Dabba Sutta
Udana VIII.10
Daba sutta O Daba Malaputi (2)

Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio u Savatiju, u etinom gaju, u manastiru Anatapindike. Tu se on obrati monasima: "O Monasi!" "Da, gospodine", odgovorie monasi. A Blaeni ree: "Kada se Daba Malaputa podie se u vazduh i sede skrtenih nogu visoko na nebu, u prostoru, ue u poelo vatre i izlazei iz njega bee potpuno osloboen. telo mu se zapali i potpuno sagori, tako da ne ostade od njega ni pepela ni garei. Kao kad ghi ili ulje izgori, pa od njih ne ostane ni pepela ni garei, isto tako kada se Daba Malaputa podie u vazduh i sede skrtenih nogu visoko na nebu, u prostoru, on ue u poelo vatre i izlazei iz njega bee potpuno osloboen, telo mu se zapali i potpuno sagori, tako da ne ostade od njega ni pepela ni garei."
Udana VIII.10: Dabba Sutta
Shvatajui znaaj ovoga, Blaeni tom prilikom uzviknu: Ba kao to pravac varnice kad u gvoe udari [kovaev] eki nije poznat dok letei nadaleko polako se gasi: Isto tako ne moe se opisati mesto kud odlaze oni osloboeni sasvim -- preavi bujicu vezanosti za ula -oni koji uronie u blaenstvo nepomueno.
Videti takoe: Ud VIII.9.
Itivuttaka (1-27)
Home ---\\ Tipitaka ---\\ Sutta pitaka ---\\ Khuddaka nikaya ---\\ Kontekst Itivuttake ---\\ Itivuttaka
Itivuttaka 1-27
Grupa jedinica
1.
Tako ree Blaeni, ree arahant, i tako sam ula: "Napustite jednu osobinu, monasi, i garantujem vam da ete dostii stupanj ne-povratka. Koja je to jedna osobina? Napustite pohlepu kao svoju osobinu i garantujem vam da ete dostii stupanj ne-povratka." Ovo je znaenje onoga to ree Blaeni. A s obzirom na to, reeno je i ovo: Pohlepa zahvaljujui kojoj bia stiu na loe odredite, sve udei: prepoznajui tu pohlepu, oni sa jasnim uvidom je naputaju. Naputajui je,
file:///C|/budizam2007decembar/files/canon/khuddaka/iti1.html (1 of 20) [10.2.2008 21:02:06]
Itivuttaka (1-27)
oni nikad u ovaj svet ne stiu vie.
Ovo je, takoe, znaenje onoga to ree Blaeni i tako sam ula.
2.
Tako ree Blaeni, ree arahant, i tako sam ula: "Napustite jednu osobinu, monasi, i garantujem vam da ete dostii stupanj ne-povratka. Koja je to jedna osobina? Napustite mrnju kao svoju osobinu i garantujem vam da ete dostii stupanj ne-povratka." Ovo je znaenje onoga to ree Blaeni. A s obzirom na to, reeno je i ovo: Mrnja zahvaljujui kojoj bia stiu na loe odredite, uzrujana: prepoznajui tu mrnju, oni sa jasnim uvidom je naputaju. Naputajui je, oni nikad u ovaj svet ne stiu vie. Ovo je, takoe, znaenje onoga to ree Blaeni i tako sam ula.
3.
Tako ree Blaeni, ree arahant, i tako sam ula: "Napustite jednu osobinu, monasi, i garantujem vam da ete dostii stupanj ne-povratka. Koja je to jedna osobina? Napustite obmanutost kao svoju osobinu i garantujem vam da ete dostii
Itivuttaka (1-27)
stupanj ne-povratka." Ovo je znaenje onoga to ree Blaeni. A s obzirom na to, reeno je i ovo: Obmanutost zahvaljujui kojoj bia stiu na loe odredite, zbunjena: prepoznajui tu obmanutost, oni sa jasnim uvidom je naputaju. Naputajui je, oni nikad u ovaj svet ne stiu vie. Ovo je, takoe, znaenje onoga to ree Blaeni i tako sam ula.
4.
Tako ree Blaeni, ree arahant, i tako sam ula: "Napustite jednu osobinu, monasi, i garantujem vam da ete dostii stupanj ne-povratka. Koja je to jedna osobina? Napustite ljutnju kao svoju osobinu i garantujem vam da ete dostii stupanj ne-povratka." Ovo je znaenje onoga to ree Blaeni. A s obzirom na to, reeno je i ovo: Ljutnju zahvaljujui kojoj bia stiu na loe odredite, razjarena: prepoznajui tu ljutnju, oni sa jasnim uvidom je naputaju. Naputajui je,
Itivuttaka (1-27)
oni nikad u ovaj svet ne stiu vie. Ovo je, takoe, znaenje onoga to ree Blaeni i tako sam ula.
5.
Tako ree Blaeni, ree arahant, i tako sam ula: "Napustite jednu osobinu, monasi, i garantujem vam da ete dostii stupanj ne-povratka. Koja je to jedna osobina? Napustite prezir kao svoju osobinu i garantujem vam da ete dostii stupanj ne-povratka." Ovo je znaenje onoga to ree Blaeni. A s obzirom na to, reeno je i ovo: Prezir zahvaljujui kojem bia stiu na loe odredite, ohola: prepoznajui taj prezir, oni sa jasnim uvidom ga naputaju. Naputajui ga, oni nikad u ovaj svet ne stiu vie. Ovo je, takoe, znaenje onoga to ree Blaeni i tako sam ula.
6.
Tako ree Blaeni, ree arahant, i tako sam ula: "Napustite jednu osobinu, monasi, i garantujem vam da ete dostii stupanj ne-povratka. Koja je to jedna
Itivuttaka (1-27)
osobina? Napustite sujetu kao svoju osobinu i garantujem vam da ete dostii stupanj ne-povratka." Ovo je znaenje onoga to ree Blaeni. A s obzirom na to, reeno je i ovo: Sujeta zahvaljujui kojoj bia stiu na loe odredite, gordei se: prepoznajui tu sujetu, oni sa jasnim uvidom je naputaju. Naputajui je, oni nikad u ovaj svet ne stiu vie. Ovo je, takoe, znaenje onoga to ree Blaeni i tako sam ula.
7.
Tako ree Blaeni, ree arahant, i tako sam ula: "Monasi, onaj ko nema potpuno znanje i koji nije do kraja razumeo Sve*, iji um od njih nije proien, koji ih nije napustio, nije u stanju da stigne na kraj patnje. Ali onaj ko ima potpuno znanje i koji je do kraja razumeo Sve, iji um je od njih proien, koji ih je napustio, u stanju je da stigne na kraj patnje. Znajui Sve iz svih uglova, neuznemireni zaista niim: taj je, jasno shvativi Sve,
Itivuttaka (1-27)
prevaziao zaista svaku patnju. Ovo je, takoe, znaenje onoga to ree Blaeni i tako sam ula. [*Beleka: "Sve" = est ula (oko, uvo, nos, jezik. koa i um) i njima odgovarajui objekti. Oni pokrivaju apsolutno svako iskustvo koje se moe opisati.]
8.
Tako ree Blaeni, ree arahant, i tako sam ula: "Monasi, onaj ko nema potpuno znanje i koji nije do kraja razumeo sujetu, iji um od nje nije proien, koji je nije napustio, nije u stanju da stigne na kraj patnje. Ali onaj ko ima potpuno znanje i koji je do kraja razumeo sujetu, iji um je od nje proien, koji ju je napustio, u stanju je da stigne na kraj patnje. Ljudi su obuzeti sujetom sputani sujetom ushieni preporaanjem. Ne shvatajui sujetu, oni se iznova raaju. Ali oni koji, napustivi sujetu, njenim razaranjem jesu osloboeni, raskinuvi okov sujete, nadilaze svaki drugi okov. Ovo je, takoe, znaenje onoga to ree Blaeni i tako sam ula.
Itivuttaka (1-27)
9.
Tako ree Blaeni, ree arahant, i tako sam ula: "Monasi, onaj ko nema potpuno znanje i koji nije do kraja razumeo pohlepu, iji um od nje nije proien, koji je nije napustio, nije u stanju da stigne na kraj patnje. Ali onaj ko ima potpuno znanje i koji je do kraja razumeo pohlepu, iji um je od nje proien, koji ju je napustio, u stanju je da stigne na kraj patnje. Pohlepa zahvaljujui kojoj bia stiu na loe odredite, sve udei: prepoznajui tu pohlepu, oni sa jasnim uvidom je naputaju. Naputajui je, oni nikad u ovaj svet ne stiu vie. Ovo je, takoe, znaenje onoga to ree Blaeni i tako sam ula.
10.
13. Tako ree Blaeni, ree arahant, i tako sam ula: "Monasi, onaj ko nema potpuno znanje i koji nije do kraja razumeo mrnju... obmanutost... ljutnju... prezir, iji um od njega nije proien, koji ga nije napustio, nije u stanju da stigne na kraj patnje. Ali onaj ko ima potpuno znanje i koji je do kraja razumeo mrnju... obmanutost... ljutnju... prezir, iji um je od njega proien, koji ga je napustio, u stanju je da stigne na kraj patnje.
Itivuttaka (1-27)
[Stihovi za ove govore su identini sa stihovima u govorima 2-5.]
14.
Tako ree Blaeni, ree arahant, i tako sam ula: "Monasi, ne vidim nijednu drugu prepreku -- prepreku izbavljenju ljudi iz neprekidnog kruga raanja i umiranja -kao to je to prepreka neznanja. Nosei breme neznanja, ljudi neprekidno krue u krugu raanja i umiranja." Nijedna druga stvar ne navodi ljude da tumaraju bez prekida, danju i nou, kao kada su zavedeni obmanom. ALi oni koji, napustivi obmanu, probiju gusti mraj ne tumaraju vie. Klica patnje u njima iupana je. Ovo je, takoe, znaenje onoga to ree Blaeni i tako sam ula.
15.
Tako ree Blaeni, ree arahant, i tako sam ula: "Monasi, ne vidim nijednu drugu prepreku -- prepreku izbavljenju ljudi iz neprekidnog kruga raanja i umiranja -kao to je to prepreka elje. Nosei breme elje, ljudi neprekidno krue u krugu raanja i umiranja." Sa eljom kao pratiocem, ovek
Itivuttaka (1-27)
tumara,dugo, dugo. Ni u ovom stanju ovde niti bilo gde drugde ne prevazilazi on to tumaranje. Znajui za zamku -da za eljom odmah patnja stupa -osloboen elje, lien vezivanja, paljiv, monah ivi svoj ivot samotnika. Ovo je, takoe, znaenje onoga to ree Blaeni i tako sam ula.
16.
Tako ree Blaeni, ree arahant, i tako sam ula: "U mogledu unutranjih faktora, ne vidim nijedan drugi pojedinaan faktor koji, kao odgovarajua panja, toliko donosi monahu dobrobiti u njegovom vebanju, monahu koji jo nije dostigao cilj, ali je i dalje na putu ka oslobaanju od okova. Monah koji valjano postupa, naputa ono to je tetno i razvija ono to je korisno. Odgovarajua panja kao kvalitet monaha koji veba: nita drugo ne doprinosi toliko dostizanju najvieg cilja. Monah, dobro usmeren, stie na kraj patnje.
Itivuttaka (1-27)
Ovo je, takoe, znaenje onoga to ree Blaeni i tako sam ula.
17.
Tako ree Blaeni, ree arahant, i tako sam ula: "U mogledu spoljanjih faktora, ne vidim nijedan drugi pojedinaan faktor koji, kao prijateljstvo sa ljudima dostojnim potovanja, toliko donosi monahu dobrobiti u njegovom vebanju, monahu koji jo nije dostigao cilj, ali je i dalje na putu ka oslobaanju od okova. Monah koji je prijatelj sa ljudima dostojnim potovanja naputa ono to je tetno i razvija ono to je korisno. Monah koji je prijatelj sa ljudima dostojnim potovanja -- koji je predusretljiv, ispunjen potovanjem, ini ono to mu ti prijatelji svetuju -sabrana, budan, primie se korak po koram zbacivanju svih okova. Ovo je, takoe, znaenje onoga to ree Blaeni i tako sam ula.
18.
Tako ree Blaeni, ree arahant, i tako sam ula: "Jedna stvar, kada nastaje u ovom svetu, nastaje na tetu mnogih, na nesreu mnogih, na tetu i nesreu mnogih bia, i ljudskih i boanskih. Koja je to jedna stvar? Rascep u sanghi. Kada se sangha podeli, nastaju meusobne svae, nastaje meusobno vreanje, udruivanje jednih protiv drugih, udaljavanje jednih od drugih. Tada oni sa malo
Itivuttaka (1-27)
poverenja [u uenje] potpuno gube poverenje, dok neki od onih koji su puni poverenja postaju drugaiji." Osuen je za itav eon na liavanje, na pakao: onaj ko je izazvao rascep u sanghi. Uivajui u deljenju, nerazborit -lien je prilike da zbaci okove. Razdelivi sanghu na grupe, kuva se on itav eon u paklu. Ovo je, takoe, znaenje onoga to ree Blaeni i tako sam ula. [Videti Iti 89]
19.
Tako ree Blaeni, ree arahant, i tako sam ula: "Jedna stvar, kada nastaje u ovom svetu, nastaje na dobrobit mnogih, na sreu mnogih, na dobrobit i sreu mnogih bia, i ljudskih i boanskih. Koja je to jedna stvar? Jedinstvo u sanghi. Kada je sangha jedinstvena, nema meusobnih svaa, nema meusobnog vreanja, nema udruivanja jednih protiv drugih, nema udaljavanja jednih od drugih. Tada oni sa malo poverenja [u uenje] stiu vee poverenje, dok kod od onih koji imaju poverenja ono postaje jo vre." Blaeno je jedinstvo u sanghi.
Itivuttaka (1-27)
Onaj ko doprinosi tom skladu -uivjui u skladu, razborit -nije lien prilike da zbaci okove. Unevi jedinstvo u sanghu, uiva on itav eon na nebu. Ovo je, takoe, znaenje onoga to ree Blaeni i tako sam ula.
20.
Tako ree Blaeni, ree arahant, i tako sam ula: "Ima sluajeva kada je nekoj osobi um iskvaren. Obuhvativi takav um [svojom] sveu, zakljuujem: 'Ukoliko bi ova osoba u ovom trenutku umrla, onda bi ona zavrila u paklu.' A zato? Zato to je njezin um iskvaren. Zbog iskvarenosti uma ima sluajeva kada se bia -- posle sloma tela, posle smrti -- preporaaju u svetu liavanja, na loem odreditu, u niim svetovima, u paklu." Znajui za sluaj osobe iskvarenog uma, Probueni je objasnio njegovo znaenje u prisustvu monaha. Ukoliko bi ta osoba umrla u ovom trenutku, ponovo bi se rodila u paklu zato to joj je um iskvaren -kao kad bi je neko poneo i postavio tamo. Zbog iskvarenosti uma bia odlaze
Itivuttaka (1-27)
na loe odredite. Ovo je, takoe, znaenje onoga to ree Blaeni i tako sam ula.
21.
Tako ree Blaeni, ree arahant, i tako sam ula: "Ima sluajeva kada je neka osoba istog uma. Obuhvativi takav um [svojom] sveu, zakljuujem: 'Ukoliko bi ova osoba u ovom trenutku umrla, onda bi se ona nala na nebu.' A zato? Zato to je njezin um ist. Zbog istote uma ima sluajeva kada se bia -- posle sloma tela, posle smrti -- preporaaju u nebeskom svetu." Znajui za sluaj osobe istog uma, Probueni je objasnio njegovo znaenje u prisustvu monaha. Ukoliko bi ta osoba umrla u ovom trenutku, ponovo bi se rodila na nebu zato to joj je um ist -kao kad bi je neko poneo i postavio tamo. Zbog istote uma bia odlaze na dobro odredite. Ovo je, takoe, znaenje onoga to ree Blaeni i tako sam ula.
22.
Itivuttaka (1-27)
Tako ree Blaeni, ree arahant, i tako sam ula: "Monasi, ne plaitete se hvalevrednih postupaka. To je drugi nain da kaemo ta je blaeno, poeljno, ta odobrovoljuje, ohrabruje, bodre -- tj. hvalevredni postupci. Znam da sam, dugo inei hvalevredne postupke, isto tako dugo doivljavao poeljne rezultate koji odobrovoljuju, ohrabruju, bodre. Razvijajui u umu dobru volju tokom sedam godina, potom se sedam eona skupljanja i irenja nisam vraao u ovaj svet. Tokom eona skupljanja, iao sam u podruje snanog blistavila. Tokom eona irenja preporaao sam se u praznom Brahminom boravitu. Tamo sam bio veliki brahman, nepobedivi pobednik, svevidei i posednik moi. Tada sam trideset est puta bio Sakka, gospodar bogova. Vie stotina puta bio sam kralj, svemoni car to okree toak Zakona, pravedni kralj Dhamme, osvaja sva etiri kraja sveta, to potpuno vlada unutranjou, opremljen sa sedam blaga* -- a da ne govorim koliko puta sam bio lokalni kralj. Tada mi se ova misao javila: 'Kojeg mog postupka je sve ovo plod, kojeg postupka rezultat, tako da sada posedujem tako ogromnu snagu i mo?' Tada mi se ova misao javila: 'Ovo je plod [tri vrste] mojih postupaka, rezultat tri vrste postupaka, tako da sada posedujem tako ogromnu snagu i mo: to su velikogunost, samokontrola i uzdravanje'." Vebaj se u hvalevrednim postupcima to donose dugotrajno blaenstvo -razvijaj velikodunost, skladan ivot, um ispunjen dobrom voljom. Razvijajui te tri stvari koje donose blaenstvo, mudrac se preporaa u svetu blaenstva nepomuenog. Ovo je, takoe, znaenje onoga to ree Blaeni i tako sam ula.
Itivuttaka (1-27)
[*Beleka: Tih sedam blaga su boanski toak, savreni dragulj, savreni konj, savrena ena, savreni uvar trezora, savreni savetnik.]
23.
Tako ree Blaeni, ree arahant, i tako sam ula: "Ovaj jedan kvalitet, ako se razvija i neguje, stavlja nam obe vrste nagrade u ruku: nagradu u ovom ivotu i nagradu u ivotima koji dolaze. Koji je to jedan kvalitet? Paljivost u ouvanju pozitivnih osobina. Taj jedan kvalitet, ako se razvija i neguje, stavlja nam obe vrste nagrade u ruku: nagradu u ovom ivotu i nagradu u ivotima koji dolaze. Hvale je vredna paljivost, mudrost, inei hvalevredna dela. Kad si paljiv, mudar, postie obe vrste nagrade: nagradu u ovom ivotu, i nagradu u ivotima koji dolaze. Prokrivi sebi put ka dobrobiti, tad nazivaju te prosvetljenim, mudrim. Ovo je, takoe, znaenje onoga to ree Blaeni i tako sam ula.
24.
Tako ree Blaeni, ree arahant, i tako sam ula: "Ako bi jedna osoba lutala i preporaala se itav eon, ostavila bi za sobom itav lanac kostiju, gomilu kostiju, hrpu kostiju, visoku poput ove planine Vepule, ako bi ih samo neko sakupio na
Itivuttaka (1-27)
gomilu i ta gomila ostala nerazorena." Skup kostiju samo jedne osobe tokom jednog eona inio bi hrpu ravnu planini, tako ree veliki mudrac. (Objasnio je da bi to bila velika planina Vepula na severu od Orlovog vrha u planinskom masivu zemlje Magadhe.) ALi kada takva osoba uvidi s pravim razumevanjem etiri plemenite istine -patnju, nastanak patnje, prestanak patnje, i plemeniti osmostruki put, stazu to vodi smirenju od patnje -ponovo se rodivi jo najvie sedam puta, tada, odbacivanjem svih okova, stie ona na kraj patnje. Ovo je, takoe, znaenje onoga to ree Blaeni i tako sam ula.
Itivuttaka (1-27)
25.
Tako ree Blaeni, ree arahant, i tako sam ula: "Za osobu koja zgrei u jednoj stvari, kaem vam, ne postoji loe delo koje nee uiniti. Koja je to jedna stvar? Ova: smiljena la." Osoba koja lae, koja zgrei u ovoj jednog stvari, ne obazirui se na svet koji dolazi posle: ne postoji loe delo koje ne moe uiniti. Ovo je, takoe, znaenje onoga to ree Blaeni i tako sam ula.
26.
Tako ree Blaeni, ree arahant, i tako sam ula: "Kada bi bia znala, kao to ja znam, rezultate davanja i deljenja sa drugim, ona ne bi jela a da ne daju, niti bi i trunka sebinosti uprljala njihove umove. ak i da im je to poslednji zalogaj, posle komad, ne bi jela a da ne dele, ako bi bilo nekog da primi njihov dar. Ali poto bia ne znaju, kao to ja znam, rezultate davanja i deljenja sa drugim, ona jedu a da ne dele. Sebinost im prlja umove." Kada bi bia znala ta je veliki mudrac rekao, kako deljenje sa drugim donosi tako veliki plod, tada bi, ukljanjajui mrlju sebinosti blistavom svesnou, kada doe vreme darivala plemenite,
Itivuttaka (1-27)
jer poklon donosi veliki plod. Donosei hranu kao ponudu onima koji su te ponude vredni, mnogi donosioci, kada odu sa ovoga sveta, iz ljudskog oblika, odlaze na nebo. Oni, obrevi se tamo na nebu, uivaju, preplavlkeni ulnim uicima. Nesebini, oni batine rezultat svoje velikodunosti. Ovo je, takoe, znaenje onoga to ree Blaeni i tako sam ula.
27.
Tako ree Blaeni, ree arahant, i tako sam ula: "Sve osnove za sticanje zasluga koje vode ka spontanom preporaanju (na nebu) nisu ravne ni jednoj esnaestini oslobaanaja svesnosti kroz dobru volju. Dobra volja -- nadiavi ih -- sija, blista i zrai. Ba kao to svetlost svih zvezda nije ravna ni jednoj esnaestini Meseca, kao to Mesec -- nadiavi ih -- sija, blista i zrai, isto tako sve osnove za sticanje zasluga koje vode ka spontanom preporaanju (na nebu) nisu ravne ni jednoj esnaestini oslobaanaja svesnosti kroz dobru volju. Dobra volja -- nadiavi ih -- sija, blista i zrai.
Itivuttaka (1-27)
Ba kao to u poslednjem mesecu monsuna, u jesen, kad je nebo isto i bez oblaka, sunce, penjui se po nebu, osvaja svemir uronjen u tamu, sija, blista i zrai, isto tako, sve osnove za sticanje zasluga koje vode ka spontanom preporaanju (na nebu) nisu ravne ni jednoj esnaestini oslobaanaja svesnosti kroz dobru volju. Dobra volja -- nadiavi ih -- sija, blista i zrai. Ba kao to u mraku pred svitanje jutarnja zvezda sija, blista i zrai, isto tako sve osnove za sticanje zasluga koje vode ka spontanom preporaanju (na nebu) nisu ravne ni jednoj esnaestini oslobaanaja svesnosti kroz dobru volju. Dobra volja -nadiavi ih -- sija, blista i zrai." Kada neko razvija -- sabran -dobru volji bezgranino, okoi mu spadaju, kad ugleda kraj gomilanju. Ako neiskvarenog uma oseate dobru volju makar i za samo jedno bie, postajete od toga bolji. Ali plemeniti stvarajui um pun saoseanja za sva bia, toliko vie zasluga stiu.
Itivuttaka (1-27)
Kraljevski vidovnjaci, to osvojie zemlju udruujui se s drugim biima, neprestano izvode rtvovanja: tvovanje konja, rtvovanje ljudi, tiruale sa vodom, rituale sa soma piem, i "neograniene," ali sve to nije ravno ni jednoj esnaestini dobro razvijenog uma dobre volje -kao ni sva sazvea, jednoj esnaestini Meseeve svetlosti. Onaj ko niti ubija niti navodi druge da ubijaju, koji niti osvaja, niti navodi druge da osvajaju, dobre volje za sva bia, nema ni trunke neprijateljstva ni prema kome zaista. Ovo je, takoe, znaenje onoga to ree Blaeni i tako sam ula. [Videti takoe: AN XI.16; Sn I.8]
Rev. 21/8/2006 www.geocities.com/budizam/canon/khuddaka/iti1.html
Itivuttaka (28-49)
Home ---\\ Tipitaka ---\\ Sutta pitaka ---\\ Khuddaka nikaya ---\\ Kontekst Itivuttake ---\\ Itivuttaka
Itivuttaka (28-49)
Grupa dvojki
Prevod branislav Kovaevi Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
28.
Tako ree Blaeni, ree arahant, i tako sam ula: "Optereen sa dve stvari, monah ivi u patnji u ovome ivotu -- nespokojan, ojaen i uznemiren -- i posle sloma ovoga tela, posle smrti, moe oekivati loe odredite. Koje su te dve stvari? Nedovoljno motrenje na vratima ula i neobuzdanost u hrani. Optereen sa te dve stvari, monah ivi u patnji u ovome ivotu -- nespokojan, ojaen i uznemiren -- i posle sloma ovoga tela, posle smrti, moe oekivati loe odredite." Oko i uho i nos, jezik i telo i um: kada monah ta vrata ostavi bez strae -- ne znajui za obuzdanost u jelu, ne obuzdavajui svoja ula -doivljava patnju:
Itivuttaka (28-49)
patnju u telu, patnju u umu. Plamen u telu plamen u umu, bilo da je dan ili no, ivi on u bolu i patnji.
29.
Tako ree Blaeni, ree arahant, i tako sam ula: "Opremljen sa dve stvari, monah ivi mirno u ovome ivotu -- spokojan, neojaen i neuznemiren -- i posle sloma ovoga tela, posle smrti, moe oekivati dobro odredite. Koje su te dve stvari? Motrenje na vratima ula i obuzdanost u hrani. Opremljen sa dve stvari, monah ivi mirno u ovome ivotu -- spokojan, neojaen i neuznemiren -- i posle sloma ovoga tela, posle smrti, moe oekivati dobro odredite." Oko i uho i nos, jezik i telo i um: kada monah na tim vratima dobro straari -- znajui da se obuzda u jelu, obuzdavajui svoja ula -doivljava mir: mir u telu, mir u umu. Nema plamena u telu nema plamena u umu, bilo da je dan ili no, ivi on u miru.
Itivuttaka (28-49)
30.
Tako ree Blaeni, ree arahant, i tako sam ula: "Postoje ove dve stvari koje izazivaju griu savesti. Koje dve? Ima sluajeva kada neko ne uini ono to je vredno pohvale, to je dobro, ne zatiti uplaene, i umesto toga uini ono to je loe, grubo i okrutno. Pomislivi: Nisam uinio ono to je vredno pohvale, on osea griu savesti. Pomislivi: Uinio sam ono to je loe, on osea griu savesti. To su dve stvari koje izazivaju griu savesti. Uinivi ono to je loe telom, govorom, milju, ili bilo ta drugo na ta pada senka, ne uradivi ono to je hvale vredno, a mnogo onoga to takvo nije, posle raspada ovoga tela, neznalica se ponovo raa, ali sad u paklu. [Videti takoe: AN IV.184; AN X.176]
31.
Tako ree Blaeni, ree arahant, i tako sam ula: "Postoje ove dve stvari koje ne izazivaju griu savesti. Koje dve? Ima sluajeva kada neko uini ono to je vredno pohvale, to je dobro, zatiti uplaene, i ne uini ono to je loe, grubo i okrutno. Pomislivi: Uinio sam ono to je vredno pohvale, on ne osea griu savesti. Pomislivi: Nisam uinio ono to je loe, on ne osea griu savesti. To su dve
Itivuttaka (28-49)
stvari koje ne izazivaju griu savesti. Uzdravajui se da uini ono to je loe telom, govorom, milju, ili bilo ta drugo na ta pada senka, ne uradivi ono to nije hvale vredno, a mnogo onoga to takvo jeste, posle raspada ovoga tela, znalac se ponovo raa, ali sad na nebu. [Videti takoe: AN IV.184; AN X.176]
32.
Tako ree Blaeni, ree arahant, i tako sam ula: "Optereen sa dve stvari, ovek -- sasvim sigurno -- nalazi svoje mesto u paklu. Koje dve? Loim navikama i pogrenim stavovima. Optereen sa te dve stvari, ovek -- sasvim sigurno -- nalazi svoje mesto u paklu. Loe navike i pogreni stavovi: ovek, neznalica, optereen sa te dve stvari, posle propasti ovoga tela preporaa se u paklu. [Videti razmatranje o pogrenim stavovima, pogrenom govoru i pogrenom
Itivuttaka (28-49)
ivljenju u MN 117.]
33.
Tako ree Blaeni, ree arahant, i tako sam ula: "Optereen sa dve stvari, ovek -- sasvim sigurno -- nalazi svoje mesto na nebu. Koje dve? Dobrim navikama i dobrim stavovima. Opremljen sa te dve stvari, ovek -- sasvim sigurno -- nalazi svoje mesto na nebu. Dobre navike i dobri stavovi: ovek, znalac, opremljen sa te dve stvari, posle propasti ovoga tela preporaa se na nebu.
34.
Tako ree Blaeni, ree arahant, i tako sam ula: "ovek bez revnosti, koji ne brine [za posledice loih dela], nije sposoban za samoprobuenje, nije sposoban za oslobaanje, nije sposoban da dostigne neprevazienu slobodu od okova. Revnostan ovek, onaj koji brine, sposoban je za samoprobuenje, sposoban je za oslobaanje, sposoban je da dostigne neprevazienu slobodu od okova." Bez revnosti i bez brige, lenj, slabo istrajan, pun tromosti i dremea, bez stida, bez potovanja za druge:
Itivuttaka (28-49)
nije sposoban, takav monah, ni da nazre uzvieno samoprobuenje. Ali ko god je sabran, vet, utonuo u zadubljenje, revnostan, brian i smotren, presekavi okov raanja i starosti, punim oima gleda opravno ovde samoprobuenje uzvieno.
35.
Tako ree Blaeni, ree arahant, i tako sam ula: "Monasi, ovaj svetaki ivot se ne ivi da bi se ljudi obmanjivali, niti da bi se ljudi namaljivali na neto, niti zbog sticanja materijalnih stvari i tuih izraza potovanja, a niti sa milju: Po ovome e me ljudi prepoznavati. Ovaj svetaki ivot se ivi radi obuzdavanja i naputanja." Radi obuzdavanja, radi naputanja je on, Blaeni, poduavao svetakom ivotu koji svako za sebe proiveti mora, a vodi ka -- uranja u -Utrnue. Ovim putem su ili oni iji cilj bee najvii, veliki mudraci.
Itivuttaka (28-49)
Oni koji ga slede, onako kako je Probueni poduavao, budno motrei na Uiteljevu poruku, stii e na kraj patnje i nespokojstva.
36.
Tako ree Blaeni, ree arahant, i tako sam ula: "Monasi, ovaj svetaki ivot se ne ivi da bi se ljudi obmanjivali, niti da bi se ljudi namaljivali na neto, niti zbog sticanja materijalnih stvari i tuih izraza potovanja, a niti sa milju: Po ovome e me ljudi prepoznavati. Ovaj svetaki ivot se ivi radi neposrednog znanja i potpunog razumevanja." Radi neposrednog znanja i potpunog razumevanja je on, Blaeni, poduavao svetakom ivotu koji svako za sebe proiveti mora, a vodi ka -- uranja u -Utrnue. Ovim putem su ili oni iji cilj bee najvii, veliki mudraci. Oni koji ga slede, onako kako je Probueni poduavao, budno motrei na Uiteljevu poruku, stii e na kraj patnje i nespokojstva.
Itivuttaka (28-49)
37.
Tako ree Blaeni, ree arahant, i tako sam ula: "Opremljen sa dve stvari, monah ivi mirno u ovome ivotu i valjano se priprema za okonanje ovoga ivota. Koje su te dve stvari? Oseaj hitnosti u stvarima za koje je hitnost potrebna i, oseajui hitnost, odgovarajui postupci. Opremljen sa ove dve stvari, monah ivi mirno u ovome ivotu i valjano se priprema za okonanje ovoga ivota." Oseajui hitnost prema onome to treba da je izazove, mudrac, znalac, marljiv monah treba da istrauje uz pomo uvida. Onaj ko ivi tako revnosno, nepomuen, u miru, drei se vrsto svesnosti-spokojstva stii e na kraj patnje i nespokojstva
38.
Tako ree Blaeni, ree arahant, i tako sam ula: "Dva niza misli esto se jave u Tathagati, uzvienom i samoprobuenom: misao o sigurnosti i misao o osami. "Tathagata uiva u ne-zlovolji, raduje se ne-zlovolji. U njemu se -- uivajui u nefile:///C|/budizam2007decembar/files/canon/khuddaka/iti2.html (8 of 21) [10.2.2008 21:02:09]
Itivuttaka (28-49)
zlovolji, radujui se ne-zlovolji -- ova misao esto javi: Postupajui ovako ne povreujem ama ba nikoga, bilo da je slab ili snaan. "Tathagata uiva u osami, raduje se osami. U njemu se -- uivajui u ne-zlovolji, radujui se ne-zlovolji -- ova misao esto javi: Sve to je tetno naputeno je. "Tako bi i vi monasi trebalo da ivite uivajui u ne-zlovolji, radujui se ne-zlovolji. U vama e se -- uivajui u ne-zlovolji, radujui se ne-zlovolji -- ova misao esto javiti: Postupajui ovako ne povreujem ama ba nikoga, bilo da je slab ili snaan. "I vi bi trebalo da uivate u osami, radujete se osami. U vama e se -- uivajui u ne-zlovolji, radujui se ne-zlovolji -- ova misao esto javiti: ta je tetno? ta jo nije naputeno? ta to naputamo?" U Tathagati, probuenome, koji je istrajao u onome u emu je teko istrajati, dve misli se javljaju: sigurnost, kao prva pomenuta misao; osama, kao druga izloena misao. Razgonitelj tame, osloboen novih nanosa, veliki mudrac koji je na drugu obalu otiao, dostigao cilj, savladao vetinu, izdigao se iznad opasnosti; koji je osloboen iskorenjivanjem elje: taj mudrac
Itivuttaka (28-49)
nosi svoje poslednje telo, oslobodio se iz carstva Mare i, kaem vam, vie se raati nee. Kao to ovek stojei na litici svuda unaokolo dole vidi druge ljude, isto tako je i mudrac, s boanskim vidom, popevi se uz kulu od Dhamme sainjenu, preavi bujicu patnje, gleda dole na one preplavljenje patnjom, pobeene starou i smru.
39.
Tako ree Blaeni, ree arahant, i tako sam ula: "Tathagata -- uzvieni i samoprobueni -- je dao dve izreke o Dhammi jednu za drugom. Koje dve? Vidi zlo kao zlo. To je prva izreka o Dhammi. Sagledavi zlo kao zlo, postani otrenjen tu, obestraen tu, osloboen. To je druga izreka o Dhammi. To su dve izreke o Dhami koje je Tathagata -- uzvieni i samoprobueni -- dao jednu za drugom." Pogledaj dve izreke, koje je jednu za drugom, dao Tathagata, probueni, ispunjen saoseanjem za sva bia. Prva: Vidi zlol. Postani time obestraen prema zlu.
Itivuttaka (28-49)
Zatim, uma lienog strasti, stii e na kraj patnje i nespokojstva.
40.
Tako ree Blaeni, ree arahant, i tako sam ula: "Neznanje prethodi stvaranju loih osobina; pomanjkanje svesnosti i pomanjkanje brige dolaze za tim. Jasno znanje prethodi dolasku povoljnih osobina; svesnost i brinost dolaze za tim." Svako loe odredite u ovom svetu, u sledeem, ima svoj koren u neznanju -sva gomilanja udnje i pohlepe. I kada oveku sa pogrenim eljama manjka svesnosti i potovanja, zlo od toga dolazi, i tome zahvaljujui zadese ga muka i jad. Zato, istei iz sebe neznanje, udnju i pohlepu, monah kri prostor za jasan uvid, izmiui tako svakoj muci i jadu.
41.
Itivuttaka (28-49)
Tako ree Blaeni, ree arahant, i tako sam ula: "Ona bia su zaista uskraena koja su liena plemenitog uvida. Ona ive u patnji u sadanjem ivotu -uznemirena, ojaena, & grozniava -- a posle sloma ovoga tela, posle smrti, mogu oekivati loe odredite. "Nisu uskraena ona bia koja nisu liena plemenitog uvida. Ona ive spokojno u sadanjem ivotu -- neuznemirena, neojaena, & negrozniava -- a posle sloma ovoga tela, posle smrti, mogu oekivati dobro odredite. Pogledaj ovaj svet -- ukljuujui i njegova nebeska bia: lien uvida, naavi utoite u imenu-i-formi, on zakljuuje: 'Ovo je istina.' Najbolji uvid na svetu jeste onaj koji vodi do pronicanja, jer time s pravom uviamo gde je potpuni kraj beskrajnom raanju i preporaanju. Ljudska i nebeska bia takve smatraju sebi dragima: takve koji su samoprobueni, sabrani, to svoje poslednje otelovljenje ive s lakoom nastalom iz uvida. [Videti MN 140]
Itivuttaka (28-49)
42.
Tako ree Blaeni, ree arahant, i tako sam ula: "Ima dva sjajna kvaliteta koja uvaju ovaj svet. Koja dva? Svesnost i briga [za posledice loih postupaka]. Ako ova dva sjajna kvaliteta ne bi postojala, ne bi bilo ni razlikovanja "majke", "tetke", "ujakove ene", "uiteljeve ene" ili "ene onih koji zasluuju potovanje". Svet bi pao u promiskuitet, nalik kozama, ovcama, piliima, svinjama, psima i akalima. Ali zato to ta dva sjajna kvaliteta uvaju ovaj svet, postoji razlikovanje "majke", "tetke", "ujakove ene", "uiteljeve ene" ili "ene onih koji zasluuju potovanje". Oni u kojima briga i svesnost ne borave stalno udaljili su se od bistrog izvora, takvi idu dalje ka raanju i umiranju. ALi oni u kojima su briga i svesnost uvek vrsto utemeljeni, koji su dozreli u svetakom ivotu: takvi su spokojni, njihovo dalje nastajnje okonano.
43.
Tako ree Blaeni, ree arahant, i tako sam ula: "Postoji, monasi, neroeno -nenastalo -- nenainjeno -- nestvoreno. Kada ne bi postojalo neroeno -- nenastalo
Itivuttaka (28-49)
-- nenainjeno -- nestvoreno, ne bi bilo sluajeva oslobaanja od roenog -nastalog -- nainjenog -- stvorenog. Ali upravo zato to postoji neroeno -nenastalo -- nenainjeno -- nestvoreno, ima sluajeva oslobaanja od roenog -nastalog -- nainjenog -- stvorenog." Roeno, nastalo, sklopljeno nainjeno, stvoreno, prolazno, sainjeno od starosti i smrti, gnezdo bolesti, pogibelji, nastaje iz sve novog zahvatanja i tim smerom [voeni eljom] nikada do istinskog smirenja ne stiemo. Bekstvo od svega toga jeste mir, trajan, stanje nepomuenosti, neroeno, nestvoreno, bez alosti i neistoa, nestanak onoga to vodi patnji, smirenje uma, blaenstvo. [Videti Ud VIII.1-4]
44.
Tako ree Blaeni, ree arahant, i tako sam ula: "Monasi, postoje ova dva oblika Neuslovljenosti. Koja dva? Neuslovljenost u kojoj plamen jo dogoreva i Neuslovljenost u kojoj plamena nema.
Itivuttaka (28-49)
I kakva je to Neuslovljenost u kojoj plamen jo dogoreva? Ima sluajeva kada monah jeste arahant u kojem je vrenje okonano, koji je dostigao cilj, okonao posao, odloio teret, ispunio pravu svrhu ivota, unitio okov preporaanja i oslobodio se istinskim znanjem. On jo uvek poseduje svojih pet organa ula i, zahvaljujui njihovom funkcionisanju, zna za prijatno i neprijatno, osea zadovoljstvo i bol. Njegovo okonanje strasti, odbojnosti i obmanutosti naziva se stanjem Neuslovljenosti u kojoj plamen jo dogoreva. A ta je Neuslovljenost u kojoj plamena nema? Ima sluajeva kada monah jeste arahant u kojem je vrenje okonano, koji je dostigao cilj, okonao posao, odloio teret, ispunio pravu svrhu ivota, unitio okov preporaanja i oslobodio se istinskim znanjem. Sve to on oseti, budui da mu je neprivlano, ostavlja ga sasvim mirnim. To se naziva Neuslovljenou u kojoj plamena nema." Ovo dvoje, to ih objavi onaj sa vizijom, stanja neuslovljenosti, jedno nezavisno, jedno koje je Takvo: jedno svojstvo, ovde u ovom ivotu, u kojem plamen jo dogoreva zaostao od razaranja elje to vodi ka nastanku, i ono u kojem plamena nema, posle ovog ivota, u kojem svaka e na nastajanjem nestaje potpuno. Onima koji znaju za to stanje neuslovljenosti umovi su osloboeni
Itivuttaka (28-49)
razaranjem elje, to vodi ka nastanku oni su, dostigavi sr Uiteljeve poruke ushieni pred dokonanjem, napustili svako nastajanje: oni, Takodoavi.
45.
Tako ree Blaeni, ree arahant, i tako sam ula: "Monasi, ivite uivajui u uzdranosti, radujui se uzdranosti, iznutra posveeni svesnosti-stianosti, ne zapostavljajui zadubljenje, opremljeni jasnim uvidom, boravei u osami. Ukoliko ivite uivajui u uzdranosti, radujui se uzdranosti, iznutra posveeni svesnostistianosti, ne zapostavljajui zadubljenje, opremljeni jasnim uvidom, boravei u osami, tada se mogu oekivati dva ploda: ili oslobaajue znanje ve u ovom ivotu ili -- ako je preostalo jo nekakvog prijanjanja -- dostizanje stanja "nepovratnika". Oni stianih umova -znalci, sabrani, utonuli u zadubljenje -jasno uviaju stvari kakve jesu, neprivueni ulnim zadovoljstvima. Radujui se paljivosti, stianosti, uoavajui opasnost od nepaljivosti, oni -- sigurni od nazadovanja -stoje na pragu Osloboenja.
Itivuttaka (28-49)
46.
Tako ree Blaeni, ree arahant, i tako sam ula: "Monasi, ivite posveeni vebanju kao svojoj nagradi, sa uvidom i sabranou kao vrhovnim principima. Ako ivite posveeni vebanju kao svojoj nagradi, sa uvidom i sabranou kao vrhovnim principima, tada se mogu oekivati dva ploda: ili oslobaajue znanje ve u ovom ivotu ili -- ako je preostalo jo nekakvog prijanjanja -- dostizanje stanja "nepovratnika". Savren u vebanju, ne nazadujui, zahvaljujui uvidu uoava kraj, okonanje preporaanja: Takav mudrac nosi svoje poslednje telo, odagnao je Maru, kaem vam, otiao izvan starosti i smrti. Zato, uvek radujui se zadubljenju, usredsreeni, marljivi, uoavajui kraj, okonanje preporaanja, pobedivi Maru, zajedno sa njegovom vojskom, monasi, budite oni koji su nadili starost i smrt.
Itivuttaka (28-49)
[O tri vrste vebanja videti AN III.90-91.]
47.
Tako ree Blaeni, ree arahant, i tako sam ula: "Monah bi trebalo da bude budan: sabran, paljiv, usredsreen, prijemiv, bistrog uma i smiren, jasno uviajui, u odgovarajuem trenutku, povoljna mentalna stanja. Monah koji je budan -- sabran, paljiv, usredsreen, prijemiv, bistrog uma i smiren, koji jasno uvia, u odgovarajuem trenutku, povoljna mentalna stanja -moe oekivati jedan od dva ploda: ili oslobaajue znanje ve u ovom ivotu ili -ako je preostalo jo nekakvog prijanjanja -- dostizanje stanja "nepovratnika". Vi koji ste budni sluajte! Vi koji spavate probudite se! Budnost je bolja od spavanja. Za one koj isu budni opasnosti nema, straha nema. Ko god je budan, sabran, paljiv, usredsreen, prijemiv, bistrog uma i smiren, ko pravilno istrauje Dhammu, u pravo vreme, taj e -- pre ili kasnije -razagnati tamu. Zato, budite predani budnosti. Marljiv monah
Itivuttaka (28-49)
-- znalac, postojan u zadubljenju, presekavi okove raanja i umiranja -upravo tu stie samoprobuenje nenadmano.
48.
Tako ree Blaeni, ree arahant, i tako sam ula: "Monasi, dvoje koji ne menjaju svoje ponaanje osueni su na stanje uskraenosti, na pakao. Koji dvoje? Onaj ko se, ne ivei ivotom celibata, pretvara da ivi ivotom celibata i onaj ko bez osnova optuuje nekoga ko ivi savrenim i istim ivotom celibata da ne ivi tako. To dvoje su osueni na stanje uskraenosti, na pakao, zato to ne menjanju svoje ponaanje." U pakao odlazi onaj ko tvrdi ono to se dogodilo nije, kao i onaj ko uinivi neto kae: 'Nisam.' Oba ta oveka -- nedolinog ponaanja -postaju isti: posle smrti, u narednom ivotu. Sa utim ogrtaem preko ramena, mnogi sa loim osobinama -- neobuzdani, ravi -preporaaju se, zbog ravih postupaka, u paklu.
Itivuttaka (28-49)
Bolje progutati gvozdenu kuglu -- usijanu, uarenu -nego da, neukroeni i prekrivi pravila, jedete hranu u zdeli isproenu.
49.
Tako ree Blaeni, ree arahant, i tako sam ula: "Ubeeni u dva stanovita, neka ljudska i boanska bia prijanjaju, druga ljudska i boanska bia su u zabludi, dok ona sa uvidom jasno vide. A kako neka prijanjaju? Ljudska i boanska bia uivaju u raanju, ushiena su roenjem, zadovoljna su roenjem. Kada ih poduavaju Dhammi radi prestanka raanja, njihovi umovi to ne primaju, nisu time smireni, ne zadravaju se na tome niti bivaju time privueni. Tako neka prijanjaju. A kako su neka u zabludi? Neka, osetivi se zgroena, poniena i zgaena upravo raanjem, priklanjaju se ne-raanju: 'Kada ovo sopstvo, posle sloma tela, posle smrti, nestane, biva uniteno i ne postoji posle smrti, to je izvanredno, to je dovoljno!' Tako su neka u zabludi. A kako ona sa uvidom jasno vide? Ima sluajeva kada monah ono to je nastalo vidi kao neto to je nastalo. Uviajui ono to je nastalo kao neto to je natsalo, on praktikuje neprijanjanje uz ono to je nastalo, bestrae prema onome to je nastalo, utrnue onoga to je nastalo. Tako ona bia sa uvidom jasno vide." Oni koji su uvideli za ono to je nastalo da je neto to je nastalo
Itivuttaka (28-49)
i za ono to je izvan tog kruga da nastati vie nee osloboeni su pre svega zahvaljujui onome to je nastalo, iskorenjujui elju za daljim nastajanjem. Ako su razumeli ono to je nastalo i osloboeni su elje sa ponovnim nastajanjem ili nestajanjem onoga to je nastalo monasi stiu do prestanka novog nastajanja.
Rev. 21/8/2006 www.geocities.com/budizam/canon/khuddaka/iti2.html
Sn I.1: Uraga sutta
Sutta nipata I.1
Uraga sutta Zmija

Napomena: Uporedna studija kanonskih spisa koje su sauvale razne rane budistike kole ukazuje da su ovi stihovi, kao i oni u I.3, bili prvobino posebne pesme, recitovane u razliitim prilikama, da bi tek kasnije bile spojene poto imaju isti refren.
Monah koji obuzda svoju rasplamsalu ljutnju kao to se, lekovitim biljem, isti telom rairen zmijski otrov ostavlja obalu ovu idui ka drugoj -ko zmija to odbaci svoj svlak. Monah koji je presekao strast
Sn I.1: Uraga sutta
ne ostavljajui ni trunku, kao kad bi u jezero uronio lotos, ostavlja obalu ovu idui ka drugoj -ko zmija to odbaci svoj svlak. Monah koji je presekao strast ne ostavljajui ni trunku, ba kao kad bi presuio krivudavi potok, ostavlja obalu ovu idui ka drugoj -ko zmija to odbaci svoj svlak. Monah koji je unitio tatinu ne ostavljajui ni trunku, ba kao velika poplava mosti od trske sainjen, ostavlja obalu ovu idui ka drugoj -ko zmija to odbaci svoj svlak. Monah koji vidi u svemu to nastane da sutine nema, ba kao to, osmotrivi smokvino drvo vidi, da cvetova nema, ostavlja obalu ovu idui ka drugoj -ko zmija to odbaci svoj svlak. Monah bez ljutnje u sebi, koji je tako nadiao raanje i umiranje, ostavlja obalu ovu idui ka drugoj -ko zmija to odbaci svoj svlak.
Sn I.1: Uraga sutta
Monah ije je razmiljanje stiano, obuzdano iznutra ne ostavljajui nikakv trag, ostavlja obalu ovu idui ka drugoj -ko zmija to odbaci svoj svlak. Monah koji nije zarobljen prolou, i nadilazi sve to komplikovanje, ostavlja obalu ovu idui ka drugoj -ko zmija to odbaci svoj svlak. Monah koji nije zarobljen prolou, znajui u vezi sa svetom da "Sve to jeste nestvarno," ostavlja obalu ovu idui ka drugoj -ko zmija to odbaci svoj svlak. Monah koji nije zarobljen prolou, i lien je strasti, jer "Sve to jeste nestvarno," ostavlja obalu ovu idui ka drugoj -ko zmija to odbaci svoj svlak. Monah koji nije zarobljen prolou, i lien je odbojnosti, jer "Sve to jeste nestvarno," ostavlja obalu ovu idui ka drugoj -ko zmija to odbaci svoj svlak. Monah koji nije zarobljen prolou, i lien je obmanutosti, jer "Sve to jeste nestvarno," ostavlja obalu ovu idui ka drugoj -file:///C|/budizam2007decembar/files/canon/khuddaka/snp1-1.html (3 of 4) [10.2.2008 21:02:10]
Sn I.1: Uraga sutta
ko zmija to odbaci svoj svlak. Monah u kojem nema skrivenih sklonosti -- koreni zabluda do kraja iupani-ostavlja obalu ovu idui ka drugoj -ko zmija to odbaci svoj svlak. Monah u kojem nema nieg stvorenog iz muke to bi ga vratilo na ovu obalu, ostavlja obalu ovu idui ka drugoj -ko zmija to odbaci svoj svlak. Monah u kojem nema nieg stvorenog iz elje to bi ga vezivalo za toak raanja i umiranja, ostavlja obalu ovu idui ka drugoj -ko zmija to odbaci svoj svlak. Monah koji je napustio pet prepreka, koje je. spokojan, neokrznut, prevaziao sumnju, ostavlja obalu ovu idui ka drugoj -ko zmija to odbaci svoj svlak.
1/2/2002 www.geocities.com/budizam/canon/khuddaka/snp1-1.html
Sn I.2: Dhaniya sutta
Sutta nipata I.2
Dhaniya sutta Domain Danija

Domain Danija:[1] "Pirina je kuvan, mleko izmueno. ivim sa svojom porodicom na obali reke Mahi; kua mi je pokrivena, vatra u njoj upaljena: zato, ako eli, boe kie, samo napred, poalji pljusak." Buda: "Osloboen od ljutnje,
moja tvrdoglavost me napusti,[2] ivim jednu jedinu no na obali reke Mahi; kua mi je otvorena, moja vatra ugaena:[3] zato, ako eli, boe kie, samo napred, poalji pljusak." Danija: "Ovde ni komaraca ni obada uopte nema. Krave tumaraju vlanom livadom na kojoj trava buja. One mogu podneti kiu ako doe: zato, ako eli, boe kie, samo napred, poalji pljusak." Buda: "Splav, dobro nainjen, konopcima vrsto je uvezan.[4] Presekavi tok, preoh na obalu drugu, i tako savladah bujicu. Vie nikakve potrebe za splavom nema:[5] zato, ako eli, boe kie, samo napred, poalji pljusak." Danija:
"ena moja je pokorna, obazriva, ljupka i uz mene je godine mnoge. Nita loe o njoj nikada uo nisam: zato, ako eli, boe kie, samo napred, poalji pljusak." Buda: "Moj um je pokoran, osloboen, dugo bee veban, dobro ukroen. Nita loe u meni nai se ne moe: zato, ako eli, boe kie, samo napred, poalji pljusak." Danija: "Izdrava sebe od sopstvenog rada. Sinovi moji u slozi ive, i u zdravlju, bez bolesti ikakve. Nita loe o njima nikada uo nisam: zato, ako eli, boe kie, samo napred, poalji pljusak." Buda: "Niiji radnik nisam,[6] tumaram itavim svetom a zarada mi je [sopstveno probuenje]. Nikakve potrebe za zaradom nemam: zato, ako eli, boe kie, samo napred, poalji pljusak."
Danija: "Imam krava, bikova mladih, telad i krava za rasplod, i snanog bika, predvodnika stada: zato, ako eli, boe kie, samo napred, poalji pljusak." Buda: "Nemam ni krava, ni bikova mladih, ni telad, ni krava za rasplod, ni snanog bika, predvodnika stada:[7] zato, ako eli, boe kie, samo napred, poalji pljusak." Danija: "Stubovi za vezivanje stoke su dobro ukopani,. Ulari dobro ispleteni i snani, ni mladi bikovi prekinuti ih ne mogu: zato, ako eli, boe kie, samo napred, poalji pljusak." Buda: "Prekinuvi svoje veze poput snanoga bika, poput snanoga slona raskinuvi gnjilu lozu, Nikda vie u materici
leati neu: zato, ako eli, boe kie, samo napred, poalji pljusak." I pljusnu obilna kia iz oblaka tamnog, poplavivi doline i brda. Oslukujui kako bog kie dad sipa, Danija ree: "Kako je velik na dobitak to smo se ugledali na Blaenoga! Mi uzimamo njega, koji sve prozreo je, za svoje utoite. Budi nam uitelj, veliki mudrae. Moja ena i ja smo spremni. Sledimo svetaki ivot pod vostvom Takodoaveg, to stie na drugu obalu s one strane starenja i smrti, iskorenimo ve jednom tu patnju i nespokostvo." Mara:[8] "Oni to imaju decu uivaju u svojoj deci. Oni to imaju stoku
uivaju u svojima kravama. ovekovo uivanje dolazi iz posedovanja, jer onaj ko nita nema nema u emu ni da uiva." Buda: "Oni to imaju decu pate zbog svoje dece. Oni to imaju stoku pate zbog svojih krava. ovekova patnja dolazi iz posedovanja, jer onaj ko nita nema nema zbog ega ni da pati."
Beleke 1. Dhaniya Gopa: Doslovno, onaj ije bogatstvo je u stoci. Prema Komentaru, njegovo krdo brojalo je 30.000 grla. [Natrag] 2. Prvi stih Budine strofe jeste igra rei zasnovana na Danijinim reima. "Osloboen od ljutnje" (akkodhano) jeste poigravanje sa "pirina je kuvan" (pakkodano); and "tvrdoglavost" (khilo) sa "mleko" (khiro). [Natrag] 3. "Otvorena" znai da um nije zamagljen ili pokriven eljom, neistoom i
neznanjem. Ova slika korisi se takoe u Ud V.5 i Sn IV.4. "Moja vatra ugaena" odnosi se na vatru strasti, odbojnosti i obmane; roenje, starosti i smrt; jad, tugu, bol, patnju i oaj. Videti SN XXXV.28 i Iti 93. [Natrag] 4. Splav oznaava plemenitu osmostruku stazu. [Natrag] 5. Poto ovaj stih kao da nije direktan odgovor na prethodni, Komentar sugerie da ovde nedostaje deo razgovora. Jedna druga mogunost je da se Buda poigrava reima -- pa je tako izraz "preoh" (tinna) komino izvrtanje Danijinog pominjanja trave (tina). [Natrag] 6. Prema Komentaru, Buda nije niiji radnik, pa ak ni sopstveni -- tj. on nije rob elje. [Natrag] 7. Buda ovde moda govori u doslovnom smislu -- on nema stoku, zato nema naina da mu kia nanese tetu -- ali moe biti takoe i da govori metaforki. Videti SN IV.19. [Natrag] 8. Prema Komentaru, Mara iznenada stupa na scenu kako bi pokuao -- bez uspeha -- da sprei Daniju i njegovu enu od odlaska u beskunike. Njegovi stihovi, zajedno sa Budinim odgovorom, mogu se nai i u SN IV.8. [Natrag]
Videti takoe: AN III.35; AN VII.6; AN VII.7; Ud II.10
1/4/2002 www.geocities.com/budizam/canon/khuddaka/snp1-2.html
Sutta nipata I.3
Khaggavisana sutta Govor o nosoroga rogu

Prevod sa palija Boris Kren Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
Odloivi batinu spram sviju bia postalih, nepovrijedivi ijedno izmeu njih, ni sina ni suputnika ne bih mogao traiti; kreem se samotan, kao jedini nosoroga rog. Iz poniklih udruivanja sklonosti postaju, a idui za sklonou bol se javlja,
file:///C|/budizam2007decembar/files/canon/khuddaka/snp1-3a.html (1 of 12) [10.2.2008 21:02:12]
uviajui nitavnost iz sklonosti roenu kreem se samotan, kao jedini nosoroga rog. Onaj tko biva samilostan spram prijatelja i druga, taj - privezane svijesti blagostanje isputa, upravo ovu bojazan u druenju uviajui, kreem se samotan, kao jedini nosoroga rog. Zapleten je upravo kao razgranat bambus onaj koji o sinovima i enama brine; kao niim nezalijepljen vrak trstike kreem se samotan, kao jedini nosoroga rog. Kao to gazela u umama nesputana i na panjak ide kamo hoe, tako razborit ovjek uvia da samostalnost je ono pravo; kreem se samotan, kao jedini nosoroga rog. Zaziv postoji meu drugovima,
i dok se sjedi, i kada se stoji, i dok se ide, i kada se bilo kako kree; nepohlepan, uviajui da samostalnost je ono pravo kreem se samotan, kao jedini nosoroga rog. Raskalaenost i uivanje postoji meu drugovima, i ogromna privrenost sinovima; gnuajui se razdvojenosti od prijatnog kreem se samotan, kao jedini nosoroga rog. Bez otpora biva spram ieg na sve etiri strane, zadovoljan neponeseno i tu i tamo, podnosilac stradanja od straha neukoen, kreem se samotan, kao jedini nosoroga rog. Teko je ak i neke beskunike zadovoljiti, a koliko tek domaina to u domu obitava; nebrian spram sinova tuih, kreem se samotan, kao jedini nosoroga rog. Otresavi biljeg okuenog, kao to stablo kovilara saspe listove,
tako, dubokouman, presjekavi spone okuena, kreem se samotan, kao jedini nosoroga rog. Kada bi se moglo stei promiljena druga, suputnika dubokoumna i vrlinom proeta, tada bih se, bivajui iznad svih stradanja, kretao s njime, paljiv i pribrane misli. Kada se ne bi moglo stei promiljena druga, suputnika dubokoumna, koji s vrlinom boravi, tada, kao to bi kralj napustio kraljevstvo od njega poraeno, kreem se samotan, kao jedini nosoroga rog. Hvale je doista vrijedno stremljenje druga, udruiti se treba s najsjajnijim ili bar s jednakim; nestekavi takvog koji besprijekoran je u prihvaanju, kreem se samotan, kao jedini nosoroga rog. Vidjevi kako na jednoj ruci zvee u srazu
ak i dvije zlatne, blistave narukvice, koje dobro iskova zlatar to po porodinom predanju naui tu vjetinu, kreem se samotan, kao jedini nosoroga rog. Da sam s drugim, dolazilo bi do neumjesnih razgovora i zajedljivosti; uviajui tu bojazan u jo nepriteklom vremenu, kreem se samotan, kao jedini nosoroga rog. elje su raznolike islatke i elje su radost misli, raznolikog lika uznemiruju svijest; nitavnost u kakvoama elja ugledavi, kreem se samotan, kao jedini nosoroga rog. elje su meni i poast, i oteklina, i neprilika, i bolest, i strijela, i bojazan; ugledavi tu bojazan u kakvoama elja, kreem se samotan, kao jedini nosoroga rog. I hladnou, i jaru, i e, i glad, i vjetar, i egu,
i obade, i gmazove, i sve ono to prolazi podnijevi, kreem se samotan, kao jedini nosoroga rog. Kao jedan od onih velianstvenih slonova, to krdu izmakavi, uznosit, pjegav i krupan, boravi u umi sebi ugaajui, kreem se samotan, kao jedini nosoroga rog. Nije mogue takvo stanje u kojem bi drueljubiv barem privremeno razrjeenje dosegao; s rjeju Sunevoga plemena kao uzorom, kreem se samotan, kao jedini nosoroga rog. Nadiavi igrokaze uvida, postigavi samosvladanost, probivi sebi put, u meni se znanje pojavilo, od drugog ne trebam biti voen, kreem se samotan, kao jedini nosoroga rog. Bez lakomosti, bez lukavosti, bez elje da pijem, bez mrgodnosti,
bez oneienosti prljavim primjesama, i bez zasljepljenosti, postavi onaj koji nezavisan je od svih svjetova, kreem se samotan, kao jedini nosoroga rog. Zla bih druga izbjegavao, onog koji nije ugledao blagostanje, u rasprenostima uahurenog, sam ne bih sluio gorljivo i opijeno, kreem se samotan, kao jedini nosoroga rog. S onim koji je mnogo uo i koji se dri reda u obdravanju dijelite, s prijateljem velikodunim i hitrim sinuem obdarenim. Razumjevi znaenje, otklonivi sumnju, kreem se samotan, kao jedini nosoroga rog. Na raskalaenost, uitak i ugodu eljenja u svijetu ne polagavi mnogo, ne brinuvi se, spram kienja radost izgubivi, zborei istinu, kreem se samotan,
kao jedini nosoroga rog. Napustivi sina i enu, oca i majku, novac i imanje, sve roake, i kao presudno elje napustivi, kreem se samotan, kao jedini nosoroga rog. "Sputanost je sve to, siuna je tu ugodnost, malena je sladost, obilnija je bol, udica je to.", saznavi to, misaon, kreem se samotan, kao jedini nosoroga rog. Raskinuvi okove tako kao to to uine jezerska i rijena stvorenja, mreu nepovratno probivi, i nepalei se vie kao to se sagorjeli oganj vie ne pali, kreem se samotan, kao jedini nosoroga rog. Sputena pogleda i korakom koji ne vrluda, zaklonjenih osjetila i nadzirui pomiljeno,
bez izliva i nezaaren umiljenou, kreem se samotan, kao jedini nosoroga rog. Odbacivi biljege okuenog, kao to stablo pericchato lie saspe, sa utom odjeom iz doma se otputivi kreem se samotan, kao jedini nosoroga rog. Bez gramzivosti i bez vrludanja spram okusa, ne prehranjujui ikog drugog, neprepreavano se kreui od porodice do porodice, neprivezane svijesti, kreem se samotan, kao jedini nosoroga rog. Propustivi pet smetnji svjesnosti, sve zagaenosti odagnavi, neukotvljen, presjekavi sklonost i mrnju, kreem se samotan, kao jedini nosoroga rog. Okrenuvi lea ugodi i bolu,
i prijanjoj srei i nesrei, stekavi ravnoduje i smirenost iienu, kreem se samotan, kao jedini nosoroga rog. Uvrene poduhvatnosti zbog dostignua najveeg blagostanja, nezalijepljene svijesti, neprestano miran, jak u bezeljnosti, tvrd i snaan, kreem se samotan, kao jedini nosoroga rog. Ne zanemarujui izdvojenost i zadubljenje, kreui se meu obdravanjima po toku reda u obdravanju, dokuivi nitavnost bilo kojih oblika bivanja, kreem se samotan, kao jedini nosoroga rog. Usrdan spram usahnua ei, neopijen, bistrinom obiljeen, mnogo uvi, paljiv, saivjevi se s redom u obdravanju, ustremljen, krajnje odluan, kreem se samotan, kao jedini nosoroga rog.
Kao lav zvukovima neuplaen, ili kao vjetar u mreu neuhvaen, kao lopo vodom neovlaen, kreem se samotan, kao jedini nosoroga rog. Kao lav to snanih koljaa koristi silu, kralj umskih ivotinja, koji se kree nemajui ikog iznad sebe, koji se slui sjeditem i leajem nepristupanim, kreem se samotan, kao jedini nosoroga rog. Blagost koja sve ispunjuje, ravnoduje, suut, kao razrjeenja, a neki puta i radost iskazujui, svim svjetovima neometan, kreem se samotan, kao jedini nosoroga rog. Strast, mrnju i zasljepljenost propustivi, raskinuvi okove, neuplaen svenuem ivota, kreem se samotan, kao jedini nosoroga rog.
Zbog koristi dijele i usluni su, teko je danas stei nekoristoljubive prijatelje, prozrijevanja blagostanju svojem uperena; neisti su ljudi; kreem se samotan, kao jedini nosoroga rog.
Rev. 25/8/2001 www.geocities.com/budizam/canon/khuddaka/snp1-3a.html
Sutta nipata I.3
Khaggavisana sutta Nosorog

Prevod sa palija Zoran Zekovi Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
Poloivi prut ba pred svim biima, ne ozljeujuci nikoje od njih, ne poeli sina, a kamoli druga?! Samotan putuj poput nosoroga. Drueljubivom biva uzudenje, po uzbuenju nastaje ova bol. Motrei jad iz uzbuenja roen, samotan putuj poput nosoroga. Tko, ale za drugovima i svojtom, sputane je misli, taj naputa cilj. Ovaj strah u prisnosti opaaju,
file:///C|/budizam2007decembar/files/canon/khuddaka/snp1-3b.html (1 of 8) [10.2.2008 21:02:13]
samotan putuj poput nosoroga. Kao razgranat i zapetljan bambus jest taj, tko sinove i ene eli. Kao vrh bambusa ne prijanjaju, samotan putuj poput nosoroga. Kao jelen u umi nesputavan, to kad god eli, ide na ispau, mudar je mu to gleda svoju volju. Samotan putuj poput nosoroga. Prizivanje jest usred prijateljstva; dok boravi, stoji, ide, putuje, (on) je taj to gleda volju i beeljnost. Samotan putuj poput nosoroga. Igra i uitak su u drugarstvu, i velika je ljubav prema djeci. (premda) mrze rastanak od ugodnih, samotan putuj poput nosoroga. I nemrzak jest u etiri smjera, bivaju zadovoljan bilo ime, nezastraen svladatelj nevolja. Samotan putuj poput nosoroga. Loe stege su neki isposnici, i domaini to ive u kui. Postavi bezbrian za djecu drugih, samotan putuj poput nosoroga.
Odbacivi znaajke domaina, kao stablo ije lie je palo, srezavi snano spone domaina, samotan putuj poput nosoroga. Ako se stekne razborit prijatelj, suputnik, sustanar krepostan i vrst, svladavi upravo sve opasnosti, s njim poi zadovoljno i sabrano! Ako se ne stekne razborit sudrug, suputnik, sustanar krepostan i vrst, ko kralj napustivi osvojenu zemlju, samotan putuj poput nosoroga. Stvarno hvalimo sreu prijateljstva: valja nam drug najbolji ili isti; ako je nedostian, ti bezgrean, samotan putuj poput nosoroga. Vidjevi zlatne, sjajne (ogrlice) dobro pravljene od sina kovaa, dvije koje ba na ruci zveckaju, samotan putuj poput nosoroga. Tako s drugim skupa bilo bi meni, ili naklapanje ili kuenje. Ovaj strah i u budunosti vide, samotan putuj poput nosoroga. udnje sjajne, slatke, duhu ugodne
raznooblijem uzbuuju svijest. Jad vidjevi u ograncima udnje, samotan putuj poput nosoroga. I bijeda i ir i pogibeljnost i lom i strijela i strah mi to je. Taj strah vide u ograncima udnje, samotan putuj poput nosoroga. Studen i vruinu, glad i eanje, vjetar i ar, obade i puzavce, i sve ove upravo nadvladavi, samotan putuj poput nosoroga. Kao slon, to je napustio krdo, to je ogroman i nalik lopou, dok luta u umi kako mu volja, samotan putuj poput nosoroga. Nemogue je drueljubivom to, to vodi i privremenoj slobodi rije roaka Sunca razmotrivi, samotan putuj poput nosoroga. Taj je napustio zbrke gledita, dostignute stege, iji je put steen. Ja sam znalac. Nitko mi nije vodi. Samotan putuj poput nosoroga. Bez udnje, bez obmane, bez eanja, bez srdbe, bez greaka i pomutnje, bez oslonca u svijetu postavi,
samotan putuj poput nosoroga. Dreci se dalje od grenog druga, loe ustrojenog, to ne vidi cilj, nek se on sam ne zdrui s nemarnim. Samotan putuj poput nosoroga. Zdrui se s uenim, vrstim u znanju, prijateljem izvrsnim, razboritim; shvativi smisao, nadvladaj sumnju! Samotan putuj poput nosoroga. Igre, uitka i svjetovne sree zasitivi se, ne gledaju (u to), bez ukraavanja, istinoljubiv, samotan putuj poput nosoroga. Sina i enu, pa oca i majku, bogatstva i ljetinu i rodake i upravo sve elje napustivi samotan putuj poput nosoroga. Okov je to, malena je tu srea. Mala je slatkoa, vea je tu patnja. Mamac je to tako spoznavi, znale, samotan putuj poput nosoroga. Upravo si raskinuvi okove, ko riba u vodi to lomi mreu, ko vatra to se ne vraa zgaritu, samotan putuj poput nosoroga.
Sputenih oiju, ne tumaraju, nadziranih ula, tiena uma, to je bez izljeva, to ne izgara, samotan putuj poput nosoroga. Napustivi oznake domaina, ko stablo, ije je lie srezano, u utom ogrtacu otiavi, samotan putuj poput nosoroga. Bez udnje za okusima, nesmeten, niiji odravatelj, prosei od kue do kue, nevezana duha, samotan putuj poput nosoroga. Odbacivi pet zapreka svijesti, zaprljanosti odstranivi ba sve, neovisan, srezavi porok udnje, samotan putuj poput nosoroga. Okrenuvi lea srei i bolu, pa i prijanjoj radosti i tuzi; ravnodunost, mir, istou stekavi, samotan putuj poput nosoroga. Odlune sile da postigne svrhu, mudre misli, paljiva djelovanja, vrsta napora, jasnoe, snage, samotan putuj poput nosoroga. Teei ka osami i zadubljenju,
idu' uvijek po zakonu u zbilji, shvaaju bijedu preporaanja, samotan putuj poput nosoroga. Unitenje ivotne edi eli taj marljiv, razbistren, uen, pozoran, jak i obuzdan, to poznaje nauk. Samotan putuj poput nosoroga. Poput lava nezastraenog bukom, poput vjetra neuhvaenog mreom, poput lopoa nesljepljenog vodom, samotan putuj poput nosoroga. Poput lava, tog kralja ivotinja monih zubi, to ide pobjedniki; u daleka boravita poi i samotan putuj poput nosoroga. Ljubav, ravnodunost, suut, slobodu i suradost oplemenjuju uvijek, ni od eg na svijetu nezaprijeen, samotan putuj poput nosoroga. udnju, srdbu, pomutnju napustivi, zaprijeenost svaku razlomivi, bez straha pri otjecanju ivota samotan putuj poput nosoroga. Zbog koristi druguju i veu se druzi. Malo je nekoristoljubivih. Znalci dobitka su prljavi ljudi.
Samotan putuj poput nosoroga.
Pogledajte takoe: Zoran Zekovi: Prikaz patnje u knjievnosti theravadskog buddhizma
Rev. 25/8/2001 www.geocities.com/budizam/canon/khuddaka/snp1-3b.html
Sn I.4: Kasibharadvaja sutta
Sutta nipata I.4
Kasibharadvaja sutta Zemljoposednik Bharadvaa

Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio u bramanskom selu po imenu Ekanala, smetenom u oblasti Dakinagiri, u zemlji Magadi. U to vreme, poto je bila sezona setve, pet stotina plugova koje je posedovao braman Bharadvaa behu na njivi. I tada, ujutru, Buda obue svoj ogrta i uze zdelu, te zaputi se do njive gde je Bharadvaa nadgledao posao. Kad je stigao bee vreme ruku i braman je radnicima delio hranu. Kad Buda stie do meste gde se delila hrana, stade sa strane. A braman, videvi Budu da je krenuo u proenje hrane, ree ovako: "O isposnie, ja sam orao i sejao, pa poto sam orao i sejao ja i jedem. I ti, isposnie, treba da ore i seje; pa kad bude orao i sejao i ti e jesti." "I ja, bramanu, orem i sejem; pa poto orem i sejem, ja i jedem."
"Ne vidimo ni jaram, ni plug, ni bi, ni seme, potovani Gotamo, a ti ipak kae: 'I ja, bramanu, orem i sejem; pa poto orem i sejem, ja i jedem'." Zatim Bharadvaa nastavi sledeim reima: "Tvrdi da si ratar, pa opet ne vidimo oranja tvoga. Kad te za oranje upitasmo, odgovara nam tako kao da bi za njega trebalo da znamo." "Poverenje je seme; obuzdanost uzda; mudrost je moj jaram; skromnost je moja ruda; um su kajasi; sabranost moj plug i bi." Telesni postupci su dobro nadgledani, govor je dobro nadgledan, umeren u jelu, istinu inim iskoreniteljem korova, a spokoj mojim izbavljenjem. Napor je moj upregnut vo to nosi me ka nibbani. On ide napred bez prekida; a kad se tamo stigne ni za im ala nema. Na taj nain oranje je zavreno; ono donosi plod besmrtnosti. Takvo oranje obavivi, od svake patnje osloboeni bivamo." Na to Bharadvaa napuni veliku zlatnu iniju pirinem kuvanim u mleku i ponudi je Budi sledeim reima: "Neka potovani Gotama jede ovaj pirina. I on je ratar zahvaljujui takvom oranju; a ono zaista donosi plod besmrtnosti." "Ono to je dobijeno pevanjem himni ja ne jedem. To, bramane, ne ine oni to ispravno vide. Bude odbijaju ono to je dobijeno pevanjem himni. Drugu hranu i pie treba da poslui savrenom mudracu osloboenom mentalnih neistoa i nedoumica. Jer to je polje za onoga ko za zaslugama traga." "Tada, potovani Gotamo, kome da ovaj pirina dam?" "Bramanu, u svetu koji obuhvata boanstva, Maru i Bramu, ni meu bramanima i
ljudima ja ne vidim ikoga sem Tathagate i njegovih uenika ko, kad jednom pojede taj pirina, moe dobro i da ga svari. Zato je najbolje da taj pirina zatrpa u neku jamu ili prospe u vodu u kojoj ivih bia nema." I tako Bharadvaa prosu onaj pirina u vodu u kojoj ivih bia nema, a pri tom se zau itanje i poe na sve strane da izbijaju iz vode para i dim kao kad se plug koji je ceo dan na suncu bio baci u vodu i pone na sve strane da izbijaju iz vode para i dim. Tada Bharadvaa, vidno uzbuen i razrogaenih oiju od straha, otide Budi i pokloni se Uitelju do nogu, pa ree: "Neverovatno je, potovani Gotamo, udesno je, potovani Gotamo! Kao kada bi neko postavio uspravno ono to je stajalo naglavce, otkrio ono to je bilo skriveno, pokazao put onome ko je zalutao ili upalio lampu u tami tako da oni koji imaju oi mogu da vide, isto tako je potovani Gotama objasnio istinu na razliite naine. Zato uzimam Budu, Dhammu i monaku zajednicu za svoje utoite. elim da se otisnem u beskuniki ivot i primim zareenje od potovanog Gotame." I tako Bharadvaa postane iskuenik, a kasnije ga Buda zaredi i kao monaha. Kasnije, ivei u osami, marljiv, energian i odluan, ne zadugo, razume on, iskusi i dostie najvee savrenstvo plemenitog ivota, zbog kojeg sinovi iz uglednih porodica napustaju porodini dom i odlaze u beskunike. Tako behu preporaanja okonana, iivljen svetaki ivot, uinjeno ono to je trebalo uiniti i ne preostade bilo ta to treba uraditi u ovome ivotu: Bharadvaa postade jedan od arahanta.
Sn I.5: Cunda sutta
Sutta nipata I.5
Cunda sutta Kova unda

unda: "Pitam mudraca Budu, velike mudrosti, gospodara Dhamme, osloboenog elje, najplemenitijeg meu ljudima, najplemenitijeg meu vodiima; koliko je vrsta monaha na ovome svetu? Molim te odgovori mi." Buda: "unda, etiri su vrste monaha, a nema pete. Objasniu ti svakog ponaosob, jer si me pitao: (I) jedna vrsta zadobila je Put, (II) jedna izlae Put, (III) jedna ivi na Putu i (IV) jedna prlja Put. unda: "Koga Buda opisuje kao onoga ko je zadobio Put? Kako onaj ko izlae Put postaje neuporediv? Kai mi o onome ko ivi na Putu i onda objasni onoga ko prlja Put." Buda: "Onaj ko prevlada neizvesnost jeste osloboen alosti, ushiuje se
Sn I.5: Cunda sutta
nibbanom, neokrznut, vodi ljudima i bogovima za takvu osobu Bude kau da je zadobila put. Zatim, onaj ko poznaje nibbanu kao najplemenitije stanje, ko izlae i objanjava Dhammu; taj mudrac koji razara neizvesnost, bez elja je taj drugi monah naziva se onaj ko izlae Put. Onaj ko je sebe uzdravao sabranou, ivi na putu u skladu sa reima dobro izloene Dhamme; onaj ko praktikuje ispravne principe taj trei monah naziva se onaj ko ivi na Putu. Onaj ko se prikriva nosei ogrta vrlih, ko putuje radi dobiti, obeauje porodice, nesmotren, laljiv, neobuzdan, spletkaro i ogovara pretvarajui se da je ispravan monah on je taj koji prlja Put. Shvativi ove etiri vrste, onaj ko je dobro upuen, domain, plemenit, mudar sledbenik i koji je razumeo da "svi oni nisu isti", videvi to ne gubi poverenje. Kako se uprljani i neuprljani, isti i neisti, mogu smatrati jednakima?"
Sn I.6: Parabhava sutta
Sutta nipata I.6
Parabhava sutta Nazadovanje

Beleka: Dok Mangala sutta objanjava nain ivota koji vodi napretku i srei, Parabhava sutta je nadopunjuje ukazujui na uzroke nazadovanja. Onaj ko sebi dopusti da bude uprljan ovakvim prekora vrednim ponaanjem sam sebi zatvara put ka ovozemaljskom, moralnom i duhovnom napretku i ujedno uniava sve ono to je plemenito i ljudsko u oveku. Ali onaj ko pazi na ove opasnosti otvara sebi put ka svih onih trideset osam blagoslova za koje je sposobna ljudska priroda.
Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio kraj Savatija, u etinom gaju, u manastiru Anatapindike. I kada je no ve poodmakla, jedno boanstvo ija je svetlost obasjala itav etin
gaj, doe do Uzvienoga i, pribliivi se, s potovanjem ga pozdravi i stade sa strane. Stojei tako, ono se stihovima obrati Uzvienome: Boanstvo: Doavi ovamo sa jednim pitanjem za Uzvienoga, pitam te, o Gotamo, o ovekovoj propasti. Molim te, reci nam uzrok nazadovanja! Buda: Lako je saznati zato neko napreduje, lako je saznati zato neko nazaduje. Onaj ko voli Dhammu napreduje; onaj kome je odbojna nazaduje. Boanstvo: Toliko i mi vidimo: to je prvi uzrok neijeg nazadovanja. Molim te, reci nam i drugi uzrok. [1] The Buddha: Nemoralni su mu dragi, sa kreposnima ne nalazi ushienje, vie voli veru nemoralnih -to je uzrok neijeg nazadovanja. Voli da spava, voli drutvo, nemaran je, lenj i nervozan -to je uzrok neijeg nazadovanja. Iako imuan, ne pomae oca i majku,
koji su stari i davno proli svoju mladost -to je uzrok neijeg nazadovanja. Laju obmanjuje bramana ili asketu ili nekog drugog duhovnika -to je uzrok neijeg nazadovanja. Ako ima imetak, zlato i dobru hranu, ali u luksuzu uiva sam -to je uzrok neijeg nazadovanja. Ponosi se svojim poreklom, bogatstvom i familijom, a prezire ljude oko sebe -to je uzrok neijeg nazadovanja. Biti bludnik, pijanica, kockar i protraiti svu zaradu -to je uzrok neijeg nazadovanja. Ne biti zadovoljan sopstvenom enom i biti vien sa bludnicama i tuim enama -to je uzrok neijeg nazadovanja. U poodmaklim godinama uzeti mladu enu i ne biti u stanju da spava zbog ljubomore -to je uzrok neijeg nazadovanja. Stupiti u slubu ene koja se odala piu ili rasipnitvu ili mukarca slinog ponaanja -to je uzrok neijeg nazadovanja. Biti plemenitog porekla, sa ogromnom ambicijom i skromnim sposobnostima,
a udeti za vlau -to je uzrok neijeg nazadovanja. Znajui sve te uzroke nazadovanja u ovome svetu, plemeniti mudrac obdaren uvidom stie na sreno odredite.
Beleka 1. Ove rei se ponavljaju i posle svakog narednog stiha, sa odgovarajuim rednim brojem. [Natrag]
Sn I.7: Vasala sutta
Sutta nipata I.7
Vasala sutta Otpadnik

Ovako sam uo. Jednom je Buda boravio blizu Savatija, u etinom gaju, u hramu manastira Anatapindike. Tako, jednoga jutra, obukavi se i uzevi svoju zdelu, otide on u Savati u proenje hrane. U to vreme u kui bramana Agika-Bharadvae, oboavaoca vatre, bi upaljena vatra i predmeti za rtveni obred behu pripremljeni. Onda Buda, idui od kue do kue, doe i do bramanovog doma. Videvi Budu kako se pribliava, ovaj povie: "Ni koraka blie, monae, ni koraka blie, isposnie, ni koraka blie, otpadnie!" Buda na to blagim glasom odgovori: "O, bramanu, moe li da prepozna otpadnika i zna li ta nekoga ini otpadnikom?" "Zapravo ne, uitelju Gotamo, ne mogu da prepoznam otpadnika i ne znam ta
nekoga ini otpadnikom. Bilo bi, zato, korisno, uitelju Gotamo, ukoliko bi mi razjasnio to." Buda tad nastavi: "Vrlo dobro, bramanu, sasluaj i dobro zapamti ovo to sledi: Ko god je ljut, neguje u sebi zlovolju, zlonameran je i zavidan; iji stavovi zavode na pogrean put, ko obmanjuje, toga treba smatrati otpadnikom. Ko god unitava ivot, bilo da je re o ptici ili drugoj ivotinji, insektu ili ribi, onoga ko nema samilosti za ono to je ivo, toga treba smatrati otpadnikom. Ko god je destruktivan i agresivan u gradu ili na selu i znan je kao vandal ili razbojnik, toga treba smatrati otpadnikom. Ko god krade ono to pripada nekog drugom, bilo da se to nalazi u selu ili u polju, toga treba smatrati otpadnikom. Ko god se zadui, pa kad ga upitaju da vrati uzeto odgovara: 'Ja nisam tvoj dunik!', toga treba smatrati otpadnikom. Ko god je eljn da ukrade, makar i sitnicu i onda da bi oteo tu stvar ubije putnika na kojeg na putu naie, toga treba smatrati otpadnikom. Ko god se lano zaklinje, radi svoje koristi ili koristi drugih, toga treba smatrati otpadnikom. Ko god ima nedozvoljenu vezu sa enama svojih roaka ili prijatelja, bilo da ih prisili ili na obostrani pristanak, toga treba smatrati otpadnikom. Ko god ne brine o svom ocu ili majci, onda kada su stari i nemoni, a sam ima dovoljno, toga treba smatrati otpadnikom.
Ko god udari ili vrea oca, majku, brata, sestru ili drugog srodnika, toga treba smatrati otpadnikom. Ko god kada ga pitaju za koristan savet daje savet koji upuuje na pogrean put ili se namerno nejasno izraava, toga treba smatrati otpadnikom. Ko god poini neki prekraj, pa onda hoe da ga prikrije od drugih i hipokrit je, toga treba smatrati otpadnikom. Ko god ode u tuu kuu i tamo se gosti, a onda nee da svoga domaina isto tako ugosti kod sebe, toga treba smatrati otpadnikom. Ko god obmanjuje svetenika, monaha ili bilo kojeg drugog duhovnika, toga treba smatrati otpadnikom. Ko god vrea svetenika ili monaha i ne poziva ga kod sebe da ga nahrani, toga treba smatrati otpadnikom. Ko god, uronjen u neznanje, daje lana predvianja radi bednog dobitka, toga treba smatrati otpadnikom. Ko god velia sebe i omalovaava druge, samozadovoljan svojom obmanom, toga treba smatrati otpadnikom. Ko god izaziva svau ili je pohlepan, ima zle namere, zavidan je, bez stida i ne preza od toga da poini neko zlo, toga treba smatrati otpadnikom. Ko god vrea Budu ili njegove uenike, bilo da su zareeni ili ne, toga treba smatrati otpadnikom. Ko god se pretvara da je arahant, a u stvari to nije, taj je zaista najvei lupe na ovome svetu, najvei otpadnik od svih. Eto tako ti nabrojah one koji su otpadnici.
Niko ne postaje otpadnik svojim roenjem, niko ne postaje braman svojim roenjem. Delima se postaje otpadnik, delima se postaje braman. Posluaj sada i ja u ti ispriati jednu priu. Jednom je u plemenu Sopaka iveo sin nekog otpadnika po imenu Matanga. Ali on je uspeo da se tako uzdigne u svojoj slavi, da su ratnici, bramani i mnogi drugi dolazili da mu slue. Razorivi u sebi ovozemaljske strasti, on stupi na taj Plemeniti put i dostie svet Brame. Pripadnitvo najnioj kasni nije ga spreilo da se u narednom ivotu rodi u nebeskom svetu. Oni bramani koji poznaju Vede i koji su roeni u porodici u kojoj se recituju Vede, ako su privreni loim delima, oni ne samo da su prezreni u ovom ivotu, ve se preporaanju u svetu patnje. Pripadnitvo najvioj kasti ne spreva ih da budu prezreni ili da se preporode u svetu patnje. Niko ne postaje otpadnik svojim roenjem, niko ne postaje braman svojim roenjem. Delima se postaje otpadnik, delima se postaje braman." Kada Buda ovo izgovori, braman Agika-Bharadvaa uzviknu: "Izvanredno, potovani Gotamo, izvanredno, potovani Gotamo! Kao kada bi neko ispravio neto to je dotle stajalo naglavce ili otkrio skriveno ili pokazao put zalutalome ili uneo svetiljku u tamu tako da oni koji imaju oi mogu da vide, isto tako je potovani Gotama objasnio istinu na vie naina. Zato uzimam utoite u njemu, Dhammi i monakoj zajednici. Neka me potovani Gotama prihvati kao svog sledbenika koji, od danas pa do kraja ivota, pronae svoje utoite!"
Sn I.9: Hemavata sutta Home ---\\ Tipitaka ---\\ Sutta pitaka ---\\ Khuddaka nikaya ---\\ Sutta nipata ---\\ Kontekst ove sutte
Sutta nipata I.9
Hemavata sutta atagira i Hemavata

Demon atagira ree: "Danas je dan punog Meseca. Boanska no se primakla. Hajdemo do uitelja Gotame, uitelja savrenog imena." A demon Hevamata ree: "Je li um postojanoga usmeren ka svim biima? Je li on sve svoje misli, o prijatnim i neprijatnim stvarima, stavio pod svoju kontrolu?" atagira: "Um postojanoga usmeren je ka svim biima. tavie, on je sve svoje misli, o prijatnim i neprijatnim stvarima, stavio pod svoju kontrolu" Hevamata: "Zar on ne krade? Je li samoobuzdan prema svim ivim biima? Je li daleko od toga da bude letargian? Zar ne die ruke od meditacije?" atagira: "On ne krade? Samoobuzdan je prema svim ivim biima? Daleko je od toga da bude letargian? Prosvetljeni ne die ruke od meditacije."
Sn I.9: Hemavata sutta
Hevamata: "Zar on ne lae? Zar druge ne grdi i ne psuje? Zar on ne govori bilo ta to druge povreuje? Zar ne uiva u ispraznom razgovoru?" atagira: "On ne lae. Niti druge grdi i psuje. Ne govori bilo ta to druge povreuje. On govori jedino mudre i korisne rei" Hevamata: "Zar nije vezan za ovozemaljska zadovoljstva? Je li mu um neuznemiren? Je li prevladao obmanu? Stekao li je uvid u sve stvari?" atagira: "On nije vezan za ovozemaljska zadovoljstva. Um mu je neuznemiren. Sve njegove obmane iezle su. Prosvetljeni poseduuje uvid u sve stvari." Hevamata: "Poseduje li on znanje? Je li mu ponaanje ispravno? Razorio li je sve strasti? Je li stigao na kraj (kruga) raanja i umiranja?" atagira: "On poseduje znanje? Ponaanje mu je ispravno? Razorio je sve strasti? Vie se on preporaati nee." Hevamata: "Um toga mudraca ispunjen je dobrim govorom i postupcima. On poseduje ispravno znanje i ponaanje. Hajde da posetimo Gotamu! Mudraca Gotamu, tela poput antilope, vitkog, vrstog, to uzima malo hrane, bez pohlepe, koji u dungli meditira. Hajdemo njega da ga vidimo! A kada stignemo do njega, koji je lavu nalik, koji ivi sam i ravnoduan je prema zadovoljstvima ovoga sveta, upitajmo ga za spas iz kandi smrti." [Obojica govore u glas] "Pitamo Gotamu, prosvetljenoga, koji objavljuje Dhammu, koji izlae Dhammu, koji je uvideo istinu, prevaziao mrnju i strah." Hevamata: "Na osnovu ega ovaj svet nastade? ta ovaj svet povezuje? Za ta se vezujui, ovaj svet muan biva?" Buda: "O, Hevamata, iz est ovaj svet nastade, i est ovaj svet povezuje, za est
se vezujui ovaj svet muan biva." Hevamata: "ta je ta veza zbog koje ovaj svet muan biva? Molimo te reci nam put izbavljenja, kako ovaj svet od muke pobei moe?" Buda: "Unitivi elju za svih pet ulnih zadovoljstava i za zadovoljstvima uma, kao estog, iz muke se izbavljamo. To je spas ovoga sveta -- rekoh vam kako jeste. Samo toliko vam kaem: na taj nain ovaj svet iz muke se izbavlja." Hevamata: "Ko je taj ko bujicu prelazi? Ko je taj to more prelazi? Bez vrstog oslonca i podrke spolja, ko nee potonuti u more preduboko?" Buda: "Onaj ko se vrline dri, mudar, skoncentrisan, smotren i sabran, taj prelazi bujicu za prelazak teku. Uzdravi se od poudnih misli i raskinuvi sve okove, onaj u kojem je elja za postojanjem utrnula, taj u dubinu potonuti nee." Hevamata: "Pogledaj tog velikog znalca, koji bezgraninu mudrost poseduje, ko je i najtananiju istinu dokuio, bez strasti, nezaveden slastima ovozemaljskim, odbacivi sve okove, putem bogova dostojnim koraa on! Pogledaj tog velikog mudraca savrenog imena, ko je i najtananiju istinu dokuio, a mudrost sa drugima deli, nezaveden slastima ovozemaljskim, sveznajui, savrenog uvida, to plemenitim putem koraa! Dobar prizor se ukaza danas, zaista, dobro jutro, divni izlazak Sunca, jer ugledasmo savreno prosvetljenoga, to bujicu je preao i svih strasti se liio. Ovih hiljadu duhova okupljenih ovde, to poseduju natprirodne moe i slavu, za utoite tebe uzimaju. Ti si na uitelj plemeniti. Zato emo hodati od sela do sela, od planine do planine, odajui potovanje prosvetljenome i njegovom uenju savreno izloenome."
Sn I.10: Alavaka sutta
Sutta nipata I.10
Alavaka sutta Govor Alavaka jaki

Napomena: Ova suta javlja se takoe u SN X.12.
Beleka: Ovaj govor je izvor mnogih izreka koje se esto citiraju u zemljama theravada budizma. Godine 1982, kada je u Tajlandu proslavljana 200. godinjica utemeljenja dananje kraljevske dinastije, njegovo visoanstvo kralj je svoje glavno obraanje tajlandskom narodu koncipirao na osnovu etiri kvaliteta pomenuta u Budinom poslednjem stihu.
Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio u Alavi, u boravitu Alavaka jake (demona). Tada Alavaka jaka prie Blaenome i stavi pred njega ree: "Izlazi, pustinjae!"
[Rekavi] "U redu, prijatelju", Blaeni izae. "Doi ovamo, pustinjae!" [Rekavi] "U redu, prijatelju", Blaeni ue. Drugi put... Trei put, Alavaka jaka ree Blaenome: "Izlazi, pustinjae!" [Rekavi] "U redu, prijatelju", Blaeni izae. "Doi ovamo, pustinjae!" [Rekavi] "U redu, prijatelju", Blaeni ue. Tada, etvrti put, Alavaka jaka ree Blaenome: "Izlazi, pustinjae!" "Neu izai, prijatelju. Uini to mora da uini." "Postaviu ti pitanje, pustinjae. "Ako ne moe da mi odgovori, pomutiu ti um ili rasporiti srce ili u te zgrabiti za noge i zavitlati na drugu obalu Ganga." "Prijatelju moj, ne vidim nikoga u itavom svemiru, sa njegovim boanstvima, Marama i Bramama, njegovim pustinjacima i propovednicima, njegovim kraljevima i obinim ljudima, koji bi mi mogao pomutiti um ili rasporiti srce ili zgrabiti za noge i zavitlati me na drugu obalu Ganga. No, ipak, pitaj me to to eli." [Alavaka:] ta je neije najvee bogatstvo? ta, dobro praktikovano, donosi blaenstvo? ta je najvea slast? Na koji nain ivei
moemo svoj ivot nazvati najboljim? [Buda:] Uverenje je neije najvee bogatstvo. Dhamma, dobro praktikovana, donosi blaenstvo. Istina je najvea slast.[1] ivei sa uvidom, moemo svoj ivot nazvati najboljim. [Alavaka:] Kako prelazimo preko bujice? Kako preko mora? Kako savlaujemo patnju i nespokojstvo? Kako se proiujemo? [Buda:] Zahvaljujui uverenju preko bujice prelazimo. Zahvaljujui paljivosti preko mora. Zahvaljujui istrajnosti savlaujemo patnju i nespokojstvo. Zahvaljujui uvidu se proiujemo. [Alavaka:] Kako do uvida dolazimo? Kako bogatstvo pronalazimo? Kako ast stiemo? Kako za sebe prijatelje vezujemo? Idui iz ovoga sveta
u sledei svet, kako alost moemo izbei? [Buda:] Uvereni u Dhammu arahanta da nas do oslobaanja vodi, -- paljivi, sabrani -dobro oslukujui do uvida dolazimo. inei ono to je prikladno, prema nedaama trpeljivi, uvek preduzimljivi, bogatstvo pronalazimo. Zahvaljujui istini ast stiemo. Dajui, prijatelje za sebe vezujemo. Opremeljeni sa ova etiri kvaliteta, -- istinom, samokontrolom, istrajnou, uzdranou -uverenjem ispunjen domain, suoen sa smru, ne biva alou ophrvan. A sad, idi pitaj druge, bilo kog svetenika i pustinjaka, da li se ita bolje od
istine, samokontrole, istrajnosti i uzdranosti ovde moe nai. [Alavaka:] Kako bih mogao ii da pitam bilo kog svetenika i pustinjaka? -sad kad danas razumeh ta mi dobro donosi u sledeem ivotu. Zaista je na moju dobrobit to to Probueni doe ovamo u Alavi. Danas razumem ta je to to dato najvei plod donosi. Ii u od sela do sela, od grada do grada, odajui potovanje i istinskoj ispravnosti Samoprobuenome Dhamme.
Beleka 1. Ovo je oigledno pozivanje na pojam "ukusa" (rasa) u indijskoj estetikoj teoriji [Natrag]
Sn I.11: Vijaya sutta
Sutta nipata I.11
Vijaya sutta Pobeda

Bilo da hoda, stoji, sedi ili lei, ono se savija i isprua: to je kretanje tela. Povezano tetivama i kostima, obloeno miiima i koom, Skriveno bojom puti, telo se ne vidi onakvo kakvo jeste: ispunjeno utrobom, ispunjeno organima, komadom jetre, beikom, pluima, srcem,
bubrezima, slezinom, lajmom, znojem, pljuvakom, salom, krvlju , zglovnom tenou, slinom i uljem. A povrh toga, u devet potoka, neistoa uvek tee iz njega: iz oiju: izkuevine iz oka, iz uiju: izluevine iz uha, iz nosa: slina, iz usta: sad bljuvotina, sad lajm, sad pljuvaka. iz tela: grake znoja. A povrh toga, upljina njegove glave ispunjena je mozgom. Budala, zaveden neznanjem, misli da je telo lepo. ALi kada lei mrtvo, naduto, pomodrelo, pdbaeno na grobno mesto, ak i rodbina ne mari za njega. Psi ga rastru, akali, vukovi i crvi. Gavrani i leinari hrane se njime, zajedno sa svim drugim ivotinjama. Sasluavi ove rei Probuenoga, monah sa uvidom razume, jer ga vidi onako kako jeste:
"Ako je ovo, onda je i ono. Ako je ono, onda je i ovo." Unutra i spolja, treba da pusti da elja za telom iezne. Kad elja i strast ieznu, monah sa uvidom stie ovde: u besmrtno, spokojno, neprolazno stanje osloboenosti. Ovo ni dva metra visoko, prljavo, smradno, neistoama raznim ispunjeno, to se sad tu sad tamo cedi telo: ko li bi to mogao pomisliti, na osnovu ovakvog tela, da sebe izdie ili prezire drugog: ta je to ako ne slepilo?
Sn II.2: Amagandha sutta
Sutta nipata II.2
Amagandha sutta Smrad

Asketa Tisa ovako se obrati Budi Kasapi: Proso, pasulj i graak, jestivo lie i korenje, voe; duhovnici koji ovo jedu, poto im je dobrovoljno dato, ne govore lai zavedeni ulnim zadovoljstvima. O, Kasapa, ti jede bilo koju hranu koju ti drugi daju, koja je dobro pripremljena, divno ukraena, ista i primamljiva; onaj uiva u takvoj hrani sainjenoj od pirina, jede [meso to trune i isputa] smrad. O, bramanu, mada kae da smrad ne pogaa tebe dok jede pirina sa dobro pripremljenim mesom ivine, ipak ti postavljam ovakvo pitanje: koje vrste je tvoj smrad?
Buda Kasapa: Ubijanje, tua, ranjavanje, vezivanje, kraa, laganje, obmanjivanje, beskorisno znanje, preljuba: od toga dolazi smrad. Ne od mesa pojedenog. U ovome svetu ima onih koji su neobuzdani u ulnim zadovoljstvima, koji su gramzivi za slatkim stvarima, koji su skloni neistim postupcima, koji zastupaju nihilistiko stanovite, prevrtljivci, koje je teko slediti: od toga dolazi smrad. Ne od mesa pojedenog. U ovome svetu ima onih koji su osorni, arogantni, zajedljivi, koji spletkare i neljubazni su, preterano egoistini, krti i nikome nita ne daju: od toga dolazi smrad. Ne od mesa pojedenog. Bes, gordost, nepopustljivost, neprijateljstvo, zaslepljenost, zavist, hvalisanje, samoivost, druenje sa nemoralnima: od toga dolazi smrad. Ne od mesa pojedenog. Oni koji su loeg morala, koji odbijaju da plate svoje dugove, klevetnici, obmanjivai, koji se pretvaraju, oni koji u ovome svetu, kao najraviji meu ljudima, ine takva dela: od toga dolazi smrad. Ne od mesa pojedenog. Oni ljudi koji, u ovome svetu, nisu uzdrani prema drugim biima, ti su skloni da ranjavaju druge, da ih pljakaju; nemoralni, okrutni, grubi, bez potovanja prema drugima: od toga dolazi smrad. Ne od mesa pojedenog. Oni koji napadaju druga iva bia ili iz pohlepe ili iz neprijateljstva i uvek su blizu zla, takvi posle smrti odlaze u tamu i glavake upadaju u svet patnji: od toga dolazi smrad. Ne od mesa pojedenog. Uzdravanje od riba i drugog mesa, nagost, brijanje glave, upletena kosa, posipanje pepelom, odea od ivotinjske koe, paljenje rtvene vatre; nijedna od razliitih pokora u ovome svetu preduzeta radi nezdravih ciljeva, pevanje himni, prinoenje rtvi, pridravanje rituala, sve to ne proiuje oveka koji nije
prevaziao svoje sumnje. Onaj koji ivi motrei na vratima ula i koji ih je obuzdao, koji je uvren u Dhammi, ushiuje se iskrenou i blagou, napustio je vezanost i prevaziao svaku patnju, takav mudrac se ne hvata za ono to je video i uo. Tako je govorio Buda Kasapa. Da bi ga asketa dobro upuen u [vedske] himne razumeo. Mudrac osloboen neistoa, koji je nevezan i teko ga je slediti, izgovori ove rei na najlepi nain. A onaj to je sasluao dobro izgovorene rei Budine, liene svake neistoe i koje vode do okonavanja patnje, poniznog uma iskaza potovanje Tathagati i zatrai da, tu odmah, bude primljen u monaku zajednicu.
Sn II.3: Hiri sutta
Sutta nipata II.3
Hiri sutta O prijateljstvu

Buda je ovaj govor uputio bramanu iz Savatija koji je eleo da zna odgovore na sledea etiri pitanja: 1. Sa kime se ne treba druiti? 2. Sa kime se treba druiti? 3. ta donosi sreu? 4. Koje je stanje najprijatnije? Onoga ko, zanemarujui i prezirui oseaj sramote, kae: 'Ja sam tvoj prijatelj', ali na sebe ne preuzima bilo koji zadatak koji je u stanju da obavi, treba prepoznati kao nekoga ko nije prijatelj. Onoga ko govori ljubazno svojim blinjima, ali ija se dela ne poklapaju sa reima,
Sn II.3: Hiri sutta
toga mudri svakako prepoznaju kao prialo, ali ne kao oveka od dela. Nije prijatelj onaj ko je, oekujui sukob, uvek budan u motrenju na slabosti. [1] Ali onaj na kojega se moemo osloniti, poput deteta to spava na majinim grudima, jeste istinski prijatelj od kojeg nas drugi nikada ne mogu odvojiti. Onaj ko nosi ljudski tovar odgovornosti, sa njegovim plodovima i blagoslovima na umu, on neguje uzrok [2] radosti i sree hvale vredan. Okusivi ukus samoe i mira, oslobaamo se straha i pogreaka to spreavaju da nas obuzme ushienje Dhamme.
Beleke 1. Takva osoba ne voli da bude ukorena i kada se tako neto dogodi poeli da ima oruje kojim bi se svetila, pa otuda stalno motri na slabosti drugoga. [Natrag] 2. Prema Komentaru, ovaj uzrok radosti jeste postojan napor (viriya). [Natrag]
Sn II.5: Suciloma sutta
Sutta nipata II.5
Suciloma sutta Govor Suilomi

Ovako sam uo. Jednom kada je Buda boravio kraj Gaje, na kamenom leaju, u kraju u kojeme je boravio demon Suiloma, demoni Khara i Suiloma naioe i prvi upita: "Je li taj ovek asketa?" Suiloma mu odgovori: "Nije to asketa, samo se pretvara da jeste. Ali ipak da proverim." Tada Suiloma prie Budi i pokua da se osloni na njega, ali se Buda izmae unazad od njegovog dodira. Na to Suiloma upita Budu: "O, asketo, plai li se ti to mene?" Buda odgovori: "Prijatelju, ne plaim te se, ali tvoj je dodir neprijatan." Suiloma: "Postaviu ti onda jedno pitanje, o asketo. Ako ne moe da mi odgovori, pomutiu ti um ili rasporiti srce ili u te zgrabiti za noge i zavitlati na drugu obalu Ganga."
Sn II.5: Suciloma sutta
Buda: "Prijatelju moj, ne vidim nikoga u itavom svemiru ko bi mi to mogao uiniti. No, ipak, pitaj me to to eli." Suiloma: "Odakle strast i mrnja izviru? Odakle nezadovoljstvo, vezanost i strah izviru? Odakle zle misli dolaze i mue um kao deaci ranjenog gavrana?" Buda: "Strast i mrnja izviru iz egoizma. Isto tako i nezadovoljstvo, vezanost i strah. Zle misli takoe odatle dolaze i mue um kao deaci ranjenog gavrana. One izviru iz elje i u nama su poput pupoljaka to izbiju iz grana drveta banjan. One su vezane za ulne elje popu maluva puzavice to vremenom obuzme itavu dunglu. Sluaj, o yakkha, oni koji znaju uzrok, mogu sve to i da uklone. Takvi prelaze bujicu koju je tako teko prei i nikada se vie u novi ivot ne raaju."
Sn II.6: Dhammacariya sutt
Sutta nipata II.6
Dhammacariya sutta Pogreno ponaanje

"Praktikovanje Dhamme, [1] praktikovanje umerenosti, [2] ovladavanje ovime oznaeno je kao najbolje kada ovek napusti domainski ivot i ode u beskunike. Ali ako je on brbljav, uiva da povreuje druge, njegov ivot je naopak i neistoe u njemu se uveavaju. Svadljiv bhikkhu uronjen u obmanu ne shvata Dhammu, kojoj je poduavao Budni poto ju je otkrio. Uznemiravajui one to praktikuju meditaciju, voen neznanjem, nije svestan da njegov neisti put vodi do Niraja pakla. Strmoglavljujui se, promeui se iz materice u matericu, iz tame u (jo veu) tamu, takav bhikkhu je sigurno izloen patnji ve ovog trenutka. Kao to je bazen za vodu, godinama zaputen, teko oistiti, slino je svakome ko je pun neistoa teko da se oisti. Svakoga za koga znate da je takav, bhikkhui,
Sn II.6: Dhammacariya sutt
naklonjen prizemnim stvarima, sa pogrenim aspiracijama, pogrenim mislima, pogrenog ponaanja i pribeita, takvoga ostavi potpuno sabrani izbegavajte, uklonite ga od sebe kao prainu, odbacite kao otpad. Odbacite nesamotnike poput pleve. Odbacivi one sa pogrenim eljama, pogrenog ponaanja i pribeita, ostanite isti i sabrani, druei se sa onima koji su isti. Tako ujedinjeni i smotreni, stii ete na kraj patnje." -- 274-283
Beleke 1. Dhammacariya. [Natrag] 2. Brahmacariya, uzvieni ivot, praktikovanje istote i estitosti. Dhammacariya i brahmacariya jesu dva bliska pojma. "Dhamma" se ovde koristi u znaenju vrline i ispravnog ponaanja. [Natrag]
Sn II.7: Brahmanadhammika sutta
Home ---\\ Tipitaka ---\\ Sutta pitaka ---\\ Khuddaka nikaya ---\\
Kontekst ove sutte
Sutta nipata II.7
Brahmanadhammika sutta Dobro ponaanje bramana

Ovako sam uo. Jednom je Buda iveo kraj Savatija, u etinom gaju, u hramu manastira Anatapindike. Onda velika grupa bramana iz itave zemlje Kosala, onemoalih, ostarelih, na izmaku snaga, poodmaklih godina, otide do mesta na kojem je boravio Buda i veoma se obradovae kada ga videe. Razmenivi prijateljske pozdrave, oni sedoe sa strane i upitae Budu: "Potovani Gotamo, da li dananji bramani ispunjavaju svetenike dunosti isto onako kao i bramani u drevna vremena?" "Dananji bramani ne ispunjavaju svetenike dunosti isto onako kao i bramani u drevna vremena." "Bilo bi lepo od Gotame ako bi nam to poblie objasnio." Buda: "Mudraci drevnih vremena posedovali su samokontrolu i obuzdan um,
napustili su zadovoljstva pet ula, vodili ivot na vlastitu dobrobit. Bramani drevnih vremena nisu posedovali stoku, ni zlato i itarice. Znanje je za njih bilo zlato i itarice. i oni su titili to boansko blago. Koja god da je za njih pripremljena hrana bila ostavljena na pragu smatrali su je pripremljenu sa dovoljno predanosti za takve tragae. Imuni ljudi is oblasti i iz drugih zemalja darivali su takve bramane odeom razliitih boja, leajima i boravitima. Bramani nisu bivali ni povreeni ni poraeni. titila ih je vrlina. Niko im se nije suprotstavljao na vratima bilo kog domainstva. Nekada su bramani praktikovali celibat od mladosti do svoje etrdeset osme godine. Bili su obuzeti traganjem za znanjem i ispravnim ponaanjem. Bramani nisu stupali u veze sa tuim enama niti su kupovali enu. Odgajeni u meusobnoj ljubavi, potovali su jedni druge. Bramani nisu imali kontakt sa drugim enama, sem onih kojima je prestala menstruacija i ne u drugo vreme osim propisanog. Hvalili su estitost, moralnost, potenje, blagonaklonost, suzdrljivost, blagost, nenasilje i izdrljivost. Ukoliko je postojao neki braman sa velikim uticajem, koji je bio najplemenitiji meu njima, ak i on je bio edan i nije ni u snu pomiljao na seksualni odnos. Tako su neki mudraci, sledei njegova pravila, hvalili estitost, moralnost i izdrljivost.
Isprosivi pirina, leaje, odeu, buter, ulje i skupi sve to dozvoljenim sredstvima, oni su nudili te stvari kao rtvu, a nisu radi rtvovanja ubijali krave. Krave, od koji hdobijamo lekovite stvari, nai su veliki prijatelji, poput naih majki, oeva, brae i drugih roaka. One daju hranu, snagu, lepotu, zdravlje znajui za te dobrobiti, bramani nisu ubijali stoku. Bramani su bili skladni, lepo graeni, naoiti i potovani, veoma privreni svojim dunostima i budno motrili na ono to treba initi i ono to ne treba initi. I sve dotle dok je tako ivela, ta zajednica je napredovala u ovome svetu. Ali kada su poeli da gledaju na bezvredne stvari kao to su bogatstvo ili okiene ene, dogodila se promena u njima. Bramani poee da prieljkuju velika uivanja ljudi okruenih krdima stoke, gomilom lepih ena, koijama sa dobro uvebanim konjima, dekorisanim divnim zavesama, i kuama i boravitima skladno sagraenima. Sastavivi himne, oni otidoe do kralja Okake i rekoe mu: "Ti posedujeh mnoga bogatstva; predaj nama svoj ogroman imetak, predaj nama svoje nepregledno bogatstvo." Onda kralj, gospodar bojnih koija, ubeen reima bramana, obavi rtveni obred sa konjima, rtveni obred sa ljudima, vodeni ritual i rtveni obred sa piem. Obavivi ova etiri rituala, predade on bogatstvo bramanima. Stoku, leajeve, odeu, ukraene ene, dobro graena kola to ih vuku rasni konji i prekrivae divno izvezene. Prekrasne konje, divno graene kue, skladita puna plodova sva ta bogatstva
predade bramanima. A poto su tako zadobili bogatstva, oni poelee da ga jo uveaju; i obuzeti lakomou, pohlepa u njima postade jo vea. Sastavie himne i ponovo odoe do Okake. 'Poput vode, zemlje, zlata i itarica tako je i stoka neophodan dodatak ivim biima. Zato, predaj nama svoj ogroman imetak, predaj nama svoje nepregledno bogatstvo.' Onda kralj, gospodar bojnih koija, ubeen reima bramana, naredi da se ubije vie stotina hiljada grla stoke i prinesu kao rtve. Ni svojim nogama ni svojim rogovima te krave nisu nikoga povredile, poslune poput jagnjadi i dajui svakodnevno vedra mleka. A kralj ih, vezavi ih za rogove, pokla maevima. Tada bogovi, preci, Indra, titani i demoni povikae dok su maevi udarali po kravljim vratovima: 'To je nepravda!' U drevna vremena postojale su samo tri bolesti: elja, glad i truljenje; ali zahvaljujui ubijanju ivotinja, one se umnoie na devedeset osam. Ova stara nepravda dola je po svoje. Nevine krave behu ubijene. A svetenici to su ih rtvovali izgubie vrlinu. Tako na ovu staru, lou praksu gledaju mudri. I gde god takvu praksu vide, ljudi okrivljuju svetenike. Tako ispravno ponaanje bi uniteno, radnici i trgovci behu razdvojeni, ratnici behu razdvojeni. ene odbacie svoje mueve.
Ratnici, bramani i drugi koji su titili svoje kaste, odbacie svoju kastu i potpadoe pod uticaj ulne elje." Kad ovo bi reeno, imuni bramani ovako rekoe Budi: ""Izvanredno, potovani Gotamo, izvanredno, potovani Gotamo! Kao kada bi neko ispravio neto to je dotle stajalo naglavce ili otkrio skriveno ili pokazao put zalutalome ili uneo svetiljku u tamu tako da oni koji imaju oi mogu da vide, isto tako je potovani Gotama objasnio istinu na vie naina. Zato uzimamo utoite u njemu, Dhammi i monakoj zajednici. Neka nas potovani Gotama prihvati kao svoje sledbenike koji, od danas pa do kraja ivota, pronaoe svoje utoite!"
Sn II.8: Nava sutta
Sutta nipata II.8
Nava sutta Poreenje sa brodom

"Onoga od koga se uimo Dhammi treba potovati, kao to boanstva potuju Indu, svog gospodara. [1] On, (uitelj) velikog uenja, tako potovan, objasnie nam Dhammu, jer nam je naklonjen. Sasluavi to i razmotrivi, mudar ovek, vebajui u skladu sa Dhammom, postaje znalac, inteligentan i vet zahvaljujui svojoj marljivosti i boravku uz takvoga uitelja. A sledei bezvrednog i loeg uitelja, koji nije stekao (tanano) razumevanje Dhamme i zavidan je prema drugima, pribliiemo se smrti ne razumevajui Dhammu i ne oslobodivi se sumnje. Kao to oveka koji skoi u reku, nabujalu i brzu, rena struja ponese -- kako on moe pomoi drugima da je preu?
Sn II.8: Nava sutta
Isto tako, onaj ko nije razumeo Dhammu, nije posvetio panju znaenju onoga to govore znalci, ko nema znanja i nije se oslobodio sumnje -- kako on moe drugima pomoi da razumeju? Ali ako (ovek na reci) zna metod i vet je i mudar, pa se ukrca na vrst brod opremljen veslima i kormilom, on uz njegovu pomo moe druge prevesti na drugu obalu. Isto tako, onaj ko je iskusan i ima dobro uveban um, ko je znalac i pouzdan, [2] jasnog razumevanja, takav moe pomoi da razumeju i drugima, voljnim da sasluaju i spremnim da primaju..[3] Zato, treba se druiti sa dobrim ovekom koji je mudar i znalac. Razumevajui znaenje onoga to smo nauili i u skladu sa tim vebali, ako posedujemo iskustvo Dhamme [4] dostiemu (krajnju) sreu." [5] -- vv. 316-323
Beleke 1. "Inda" (sanskrit "Indra") jeste jedno od imena za Saku, vladara bogova. [Natrag] 2. Onaj iji karakter ostaje nepokoleban ivotnim nedaama (Komentar). [Natrag] 3. Takav poseduje svojstva povoljna za dostizanje puteva i plodova "ulaska u struju", jednom-povratka, ne-povratka i stanja svetosti (arahatta) [Natrag] 4. Ako smo do kraja razumeli ili doiveli Dhammu, prodirui u njezinu sutinu, zahvaljujui praksi kojoj poduava mudar uitelj (Komentar). [Natrag] 5. Transcendentalna srea puteva i plodova, a onda i nibbane. [Natrag]
Rev. 21/8/2000
Sn II.8: Nava sutta www.geocities.com/budizam/canon/khuddaka/snp2-8.html
Sn II.9: Kimsila sutta
Sutta nipata II.9
Kimsila sutta Sa kojom vrlinom?

"Sa kojom vrlinom, kakvim ponaanjem, negujui koje postupke e ovek stvoriti dobru osnovu i dostii krajnji cilj?" "Treba da potujemo sebi nadreene [1] a ne da im zavidimo; treba da osetimo vreme kad treba posetiti uitelja [2]; treba ceniti priliku
kada se govori o Dhammi; treba sluati paljivo dobro izgovorene rei; treba krenuti u pravo vreme, smerno, odbacujui tvrdoglavost, da posetimo svoga uitelja; treba imati na umu i slediti Dhammu, njezino znaenje, obuzdanost i svetaki ivot. Ushieni Dhammom, posveeni Dhammi, uvreni u Dhammi, s oseajem kako da istraujemo Dhammu, ne treba da govorimo na naine koji ugroavaju Dhammu,[3] ve da sebe vodimo istinitim, dobro izgovorenim reima. Odbacujui kikot, naklapanje, naricanje, mrnju, obmanu, skretanje s puta, pohlepu, gordost, sukobljavanje, grubost, strogost, zaslepljenost, kreimo se osloboeni svih tih otrova, iznutra vrsti.
Razumevanje sr je dobro izgovorenih rei; koncentracija sr je uenja i razumevanja. Kada je ovek nestrpljiv i nesmotren njegov uvid i znanje ne uveavaju se. I zato oni to se ushiuju onim emu poduavaju plemeniti, jesu neprevazieni u rei, postupku i misli. Oni, ustaljeni u miru, spokojnosti i koncentraciji, dosegli su ono to uvid i znanje imaju za svoju sr [4]
Beleke 1. Prema Komentaru, meu nadreene se ubrajaju oni koji imaju vie mudrosti od nas, imaju vie vetine u koncentraciji i drugim aspektima puta od nas i oni koji su stariji d nas. [Natrag] 2. Komentar kae da je pravo vreme da vidimo uitelja onda kad smo obuzeti strau, mrnjom i obmanom i ne moemo sami da pronaemo put iz toga. Ovo podsea na odlomak iz AN VI.26, u kojem Maha Kaana govori da je pravo vreme da posetimo "monaha dostojnog potovanja" onda kada nam je potrebna pomo u
prevazilaenju bilo koje od pet prepreka ili kada jo nemamo odgovarajui objekat na koji bismo se skoncentrisali i tako zaustavili neprekidno naklapanje uma. [Natrag] 3. Komentar izjednaava "rei koje razaraju Dhammu" sa "govorom ivotinja". [Natrag] 4. Sutina znanja i uvida jeste izbavljenje. [Natrag]
Sn II.10: Utthana sutta
Home
---\\
Tipitaka
---\\
---\\
Sutta nipata II.10
Utthana sutta O budnosti

"Digni se! Ustani! Kakvog dobra ima u spavanju? Za one pogoene boleu (patnje), probodene strelom (elje), kako moe biti sna? Digni se! Ustani! Uporno sebe vebaj da dostigne smirenje.[1] Ne dopusti da te kralj smrti,[2] opazivi da si nesmotren, skrene sa puta i uini svojim robom. Odbaci to vezivanje,[3] koje okiva i bogove i ljude, i (zadovoljstva) za kojima tragaju. Nemoj da protrai ovu priliku. Kad prilika proe, mnogi zaale preporodivi se u Niraa paklu. Nebriga je pogibelj, a isto tako i (jo vea) nebriga koja se iz nje raa. Pouzdajui se u iskrenost i razumevanje, iupaj strelu (udnje za ulnim zadovoljstvima)."
Sn II.10: Utthana sutta
-- vv. 331-334
Beleke 1. "Smirenje" je sinonim za Nibbanu, krajnji cilj. [Natrag] 2. Kralj smrti (mauraa) ili Mara (smrt) jeste personifikacija svega onoga to nas vee za ovaj svet i spreava da stignemo do slobode. [Natrag] 3. Vezivanje za ulna zadovoljstva. [Natrag]
Sn II.11: Rahula sutta
Home
---\\
Tipitaka
---\\
---\\
Sutta nipata II.11
Rahula sutta Savet Rahuli

"Odbacujui pet zadovoljstava ula koje ulaze i ushiuju um, ispunjem pouzdanjem napusti dom, postani onaj koji se bori da okona sopstvenu patnju! Drui se sa vrlim prijateljima i odaberi udaljeno boravite, osamljeno, sa malo buke. Budi umeren u jelu. Ogrtai, isproena hrana, lekovi i sklonite -- ne gaji udnju prema tim stvarima, ne budi od onih to se vraaju ovome svetu. [1] Vebaj obuzdanost u skladu sa Pravilima ponaanja, [2] i pazi na svih pet ula. Vebaj sabranost na telo i neprekidno razvijaj obestraenost (prema njemu). Izbegavaj znak lepote povezan sa udnjom; meditirajui o neisti [3] neguj um koji je skoncentrisan i sabran. Meditiraj o bezoblinom [4] i oslobodi se sklonosti da sam sebe obmanjuje.
Sn II.11: Rahula sutta
Potpuno prozrevi i razorivi obmanu [5] ivee u najviem miru." Na taj nain Blaeni je esto podsticao potovanog Rahulu. -- vv. 337-342
Beleke 1. Vraaju mu se privueni udnjom za tim stvarima (Komentar). [Natrag] 2. Vinaya ili Pravila ponaanja za monaku zajednicu. [Natrag] 3. "Neist" ili asubha-kammatthana, odnosi se na praksu kontempliranja tela u njegovim razliitim stupnjevima raspadanja i na kontempalciju trideset dva dela tela, kao na sredstvo negovanja odvraenosti od tela i smanjivanja vezanosti za njegovu lepotu (ili "znak lepote" subha-nimitta). [Natrag] 4. Bezoblino (animitta) jeste jedno od tri izbavljenja (vimokkha) uz pomo kojih se bia oslobaaju iz ovoga sveta. Ostala dva su bezeljnost (appanihita) i praznina (suata). Bezoblino je povezano sa idejom prolaznosti svih uslovljenih stvari (upor. Visuddhi Magga, XXI 67f). [Natrag] 5. Re "mana" znai i misao i obmanu. [Natrag]
Sn II.12: Vangisa sutta
Home
---\\
Tipitaka
---\\
---\\
Sutta nipata II.12
Vangisa sutta Govor Vangisi[1]

Jednom je prilikom Buda boravio u blizini Alavija, u hramu po imenu Agalava. U to vreme potovani Nigrodakapa, uitelj potovanog Vangise, umro je tamo neto malo ranije. I onda se potovanom Vangisi tokom meditacije javi pitanje da li je njegov uitelj dosegao nibbanu ili nije.Pa onda, ustajui sa svog osamljenog mesta uvee, potovani Vangisa [praen svojim prijateljima u samotnjakom ivotu] otide do Bude i s dunim potovajem postavi sledee pitanje: "Pitamo Budu bogatog mudrou, uklonitelja sumnje u ovom svetu: nadaleko znani monah, koji je posedovao ugled i spokojan um nedavno je umro je u Agalavi. O Budo, Nigrodakapa mu bee ime koje si mu dao. Istrajan, iveo je potujui pravila, teei osloboenju, postojan na putu Dhamme.
O Budo, Svevidei, eleli bismo da znamo o tom tvom ueniku. Spremni smo da te sasluamo, ti si na uitelj, ti si nedostian u znanju. Odagnaj sumnju, kai nam o tome. O ti izdane mudrosti, kai nam da li je on dostigao nibbanu. O ti Svevidei, govori meu nama poput hiljaduokog Indre, kralja bogova. Koji god da postoje vorovi na ovom svetu, koji vode ka obmani, zdrueni su sa neznanjem, izazivaju sumnju, svaki od njih je razvezan kada doemo do Tathagate: zaista je njegovo oko najbistrije meu svim ljudima. Ako ovek poput tebe ne razveje strasti kao to vetar razveje oblake, itav svet bie prekriven tamom; nee zablistati ni najblistaviji ovek. Mudraci su ti koji prosvetljuju. Ne bez razloga mislimo da si i ti takav mudrac. Doosmo do tebe, obdarenog uvidom i znanjem. Hoe li nam ovde, pred ovim skupom, otkriti poloaj potovanog Nigrodakape? O voljeni, podigni hitro svoj glas, kao to labud isprui svoj vrat i pusti bogati i milozvuni krik. Svi emo te mi paljivo sasluati. Najiskrenije te molimo, tebe koji si potpuno prevaziao roenje i smrt, da objavi Dhammu, jer ovo nije tek puko ispunjenje elje smrtnika. Neka Tathagata deluje voen mudrou. Objanjenje od tebe koji si obdaren nepogreivom mudoru uvek je bilo prihvatano. Ova poslednja molba je s razlogom. O najvii mudrae, ne dri nas u neznanju. Poto zna do kraja uenje plemenitih, o ti neiscrpne energije, ne ostavi nas u neznanju. Kao to onaj kojeg mui vruina u vrele dane udi za vodom, tako i mi udimo za tvojim reima; zato, zapljusni nas svojim reima mudrosti.
Ako je plemeniti Nigrodakapa vodio svetaki ivot, je li on bio plodonosan? Je li on dostigao nibbanu bez ostatka? Kako je osloboen, to udimo da ujemo." Buda: "On je presekao elju za umom i materijom u ovome svetu, koji je Marina bujica to tee ve jako, jako dugo; on je potpuno prevaziao svako roenje i smrt." Tako ree Blaeni, uitelj prvih pet uenja.[2] "Ti si najplemenitiji meu najveim mudracima. Sluajui tvoje rei ja sam zadovoljan. Moje zapitkivanje nije bilo uzalud. Buda me nije obmanuo. Budin uenik je onaj koji deluje onako kako si ga ti pouio. On je isekao na komade rairenu i snanu mreu Mare obmanitelja. O, Blaeni, potovani Nigrodakapa je video izvor uvida i sigurno preao ovo podruje smrti tako teko za prelazak."
Beleke 1. Ovaj govor se zove i Nigrodhakappa sutta. [Natrag] 2. Pacasettho: u drugom smislu, ovo zna ida je Buda gospodar svih pet ula. [Natrag]
Sn II.13: Sammaparibbajaniya sutta
Home
---\\
Tipitaka
---\\
---\\
Sutta nipata II.13
Sammaparibbajaniya sutta Pravi nain ivota beskunika

Pitalac: Pitam znalca velike mudrosti, koji je preao [bujicu ivota] i stigao na drugu obalu, koji je dostigao nibbanu i nepokolebljiv je: Kako bi monah na pravi nain trebalo da ivi ivotom beskunika, onda kada je napustio svoj dom i odbacio elje ula? Buda: Onaj u kome je vera u korisnost takvih znamenja kao to su zvezde padalice, snovi i drugi znaci unitena, monah koji izbegava sve to iz takve vere proizlazi, takav monah na pravi nain ivi ivotom beskunika. Neka monah napusti elju za ulnim zadovoljstvima, ovozemaljskim ili nebeskim,
nek prevlada ovu egzistenciju i razume Uenje; takav monah na pravi nain ivi ivotom beskunika. Neka se monah uzdri od ogovaranja i spletki, napusti ljutnju i pohlepu, oslobodi se privlanosti i odbojnosti; takav monah na pravi nain ivi ivotom beskunika. Okrenuvi lea onome to je prijatno i neprijatno, ne poseui ni za im, ne zavisei ni od ega, osloboen okova; takav monah na pravi nain ivi ivotom beskunika. Ne videi bilo kakvu vrednost u materijalnim stvarima, uklanjajui jaku elju za posedovanjem, postavi onaj ko je neprivuen i kojeg ne vode drugi; takav monah na pravi nain ivi ivotom beskunika. Ne protivreei bilo kome, reju, milju ili delom, razumevajui Uenje na pravi nain, teei stanju nibbane; takav monah na pravi nain ivi ivotom beskunika. Monah koji se ne gordi razmiljajui: "Ljudi me potuju", a kada ga zlostavljaju ne osea mrnju; kad prima hranu od drugih ne postaje ushien; takav monah na pravi nain ivi ivotom beskunika. Monah koji je, napustivi elju za novim roenjima i uzdravajui se toga da povredi i omete bilo koga, prevaziao sumnju i iupao strelu [udnje]; takav monah na pravi nain ivi ivotom beskunika. Monah koji, znajui ta je dobro za njega, ne bi povredio bilo koga na ovome svetu; ostvarajui Uenje onako kakvo ono jeste; takav monah na pravi nain ivi ivotom beskunika. Onaj u kome nema bilo kakvih pritajenih zlih sklonosti i u kome je sve korenje zla iupano; onaj koji je, prevaziavi elje, oslobodio sebe od njih; takav monah na pravi nain ivi ivotom beskunika.
Onaj ija nemoralnost je unitena, koji je napustio egoizam, koji je potpuno napustio put strasti, ko je obuzdan, sa uvidom i postojan; takav monah na pravi nain ivi ivotom beskunika. Onaj ko je pouzdan, znalac, ko vidi put to vodi do nibbane, mudrac to ne staje ni na jednu stranu u sporu; ko je uklonio lakomost, bes i zlovolju; takav monah na pravi nain ivi ivotom beskunika. Onaj ko je uklonio neistoe, ko je raskinuo veo zla, ko je usavren u Uenju, ko je stigao do druge obale [nibbana], ko je vrst i vet u znanju da se iskorene sklonosti ka stvaranju nove kamme; takav monah na pravi nain ivi ivotom beskunika. Uvidevi Istinu, razumevi Uenje, sagledavi jasno kako se iste neistoe uma, uklanjanjem svake vezanosti; takav monah na pravi nain ivi ivotom beskunika. Pitalac: Svakako, Blaeni, da je tako: monah koji tako ivi, obuzdan i prevladavi sve okove, takav monah na pravi nain ivi ivotom beskunika.
Sn III.1: Pabbaja sutta
Sutta nipata III.1
Pabbaja sutta Odlazak u beskunike

Opjevat u odlazak u beskunike, kako se vidoviti odvratio od svijeta, i kako se razmiljajui priklonio beskunitvu. Skuen je kuevan ivot, dom ubrite, slobodan je prostor beskunika tako uvidi i ode. Otiavi, odvrati se od zlih postupaka tijela, odbaci zlu naviku govora, proisti nain ivota. Tad Budni stie u Raagahu, u prestonicu Magadhe, okruenu brdovitim panjacima, i poe da prosi hranu, nadaren najviim znamenjima.[1]
Ugleda ga Bimbisaro, sa svog kraljevskog dvora, razazna mu obiljeja, pa prozbori: Pogledajte ga, gospodo! Skladna lika, bijel i stasit, i pokret mu je savren, a pogled odmjeren. Sabrano gleda preda se. Taj doista nije niska roda. Nek poure kraljevski glasnici da izvide kuda e isposnik! Upueni kraljevi glasnici slijedili si ga u stopu. Kuda e krenuti isposnik, gdje mu je boravite? Od vrata je do vrata prosio hranu bdijui pomno nad ulazom vlastitih osijetila. Prosjaka je ydjela brzo bila puna, obazrivost nagraena. Kad je isprosio hranu, utljivi se mudrac udalji iz grada. Pope se na brijeg Pandava; to e mu biti boravite. Kad vidjee gdje se smjestio, i glasnici zastadoe, a jedan ode da javi kralju. Maharaa, isposnik je na istonom obronku brijega Pandava. Tu sjedi kao moan tigar, kao lav u planinskom klancu. Hrabri vladar saslua govor glasnika, pa se hitro odveze do brijega Pandava. Vozio se dokle je cesta sezala, a tada sae s kola junak i peice se priblii, najavi i sjede. Sjedei, kralj ga prijateljski pozdravi, a kad je pozdrav uzvraen, ovako prozbori:
Mlad si i njean, momak u cvijetu mladosti, bujne ljepote kao istokrvan ratnik to sja na elu vojnog odreda i predvodu monu druinu. Ja u ti blago udijeliti da uiva, samo mi reci iz kojeg si plemena! Na obronku Himalaja, povrh Kosale, postojbina je moja, vladaru, bogatog i monog roda. Potomci Suneva plemena, rod Sakya, to je porodica koju sam napustio, vladaru, odvraen od enje, strasti. Korijen sam nesree prozreo u strasti, a izvor smirenja u odricanju. Polazim u naporan boj, duh mi se tome raduje.
Beleka: [1] Bie koje je dozrelo da dosegne duhovno Probuenje raa se po staroindijskoj tradiciji sa 32 osobita tjelesna znaka. Prilikom roenja brahmanski sveenici, sazvani da predskau budunost djeteta, u takvom sluaju izjavljuju ocu: "Raduj se, gospodaru, jer se je jedan od najmonijih rodio kao tvoj sin! ... Dijete ti je, gospodaru, obiljeeno sa 32 znaka Velikog ovjeka. Pred tako obiljeenim postoje u ivotu samo dva puta, bez treega. Ako ivi svjetovnim ivotom postaje pokreta Toka svjetskog zbivanja, pravedni vladar koji vlada svim etirima stranama svijeta, osvaja i odratelj blagostanja naroda, vlasnik sedmerostrukog blaga... Imat e vie od hiljadu sinova heroja, slavnih pobjednika neprijateljskih vojski. A kad osvoju svu zemlju do okeanskih obala, ne uspostavlja svoju vlast ni silom ni maem, nego pravednou. -- Ali, ako se takav sin odvrati od svjetovnog ivota i otie u beskunike, tada postaje velianstveni i vrhovni buddha koji odastire
zavjesu (neznanja) kojom je zastrt svijet." Evo nekoliko od tih tjelesnih obiljeja karakteristinih za buddhistiku ikonografiju i za estetski kanon indijske skulpture uope: ravni tabani i unatrag isturena peta; na svakom mu je tabanu ocrtan toak sa hiljadu preaka; stojei, a da se ne sagne, moe da rukom dosegne i protrlja koljena; boja puti mu je bronanozlatna; duina tijela je jednaka rasponu rairenih ruku; trup mu je svuda jednako zaobljen; ima 40 ravnomjernih zubi, samo mu se onjaci istiu... (Izvod iz Maha-padana sutta, 14. govora iz zbirke Digha nikayo) [Natrag]
Sn III.2: Padhana sutta
Sutta nipata III.2
Padhana sutta Velika bitka

Do mene -vrstog u odluci kraj reke Neranare, u velikom naporu, u zadubljenju kako bi raskinuo okove -Namuci[1] doe, govorei rei saoseanja: "Bled si, mrav. Smrt ti je uz bok.
Smrt je zgrabila ve 1000 delova tebe. I samo jedan dao tebe iv je. ivi, dobri gospodine! Bolji je ivot. iv, moe initi dobra dela. ivei svetakim ivotom, prinosei vatrenu rtvu, mnogo vie zasluga skupie. Kakve li koristi od ovoga napora? Teko se sledi -- ovaj put napora -teko se njime ide, teko na njemu ostaje." Izgovorivi stihove ove, Mara ostade kraj Probuenoga. I tome Mari, to tako zborio je, Blaeni ovo izree: "Kralju nepaljivih, Zli, zbog ega ovamo doe: ja za zaslugama, ni najmanju potrebu nemam. One kojima zasluge trebaju, te Mara smatra vrednima obraanja.
U meni su uverenje, strogost, istrajnost, uvid. Zato me, kad sam toliko odluan sad moli da ivim? Ovaj vetar bi mogao itavu reku isuiti. Pa zato, kad sam nepokolebljiv ne bi i meni krv u ilama sasuila se? Kad mi se krv sasuuje u i sluz sasuuju se. Miice moje kako kopne, um bistriji postaje; sabranost, uvid, koncentracija sve vri bivaju. Ostajui na tom putu, dostiui krajnje oseanje,[2] um vie elje nema za zadovoljstvima ula. Vidi: istota bia! ulna zadovoljstva su tvoja prva armija. Druga ti se naziva Nezadovoljstvo. Trea ti je e i Glad. etvrta ti se udnja zove.
Peta je Lenjost i Tupost. esta se Strah zove. Armija sedma ti je Neizvesnost. Dvolinost i Tvrdoglavost armija ti je osma. Dobitak, Pokloni, Slava i Poloaj dopali nedostojnoga, i svakog onog ko sebe hvali a prezire druge. To je, Namuci, armija tvoja, Crni zapovednie vojske jo crnje. Kukavica je pobediti ne moe, ali onaj ko pobedi je blaenstvo stie. Da li ja muna travu nosim?[3] Pljujem na ivot svoj. Smrt u bici za mene bolja bi bila no da, poraen, posle bitke iv ostanem. Potonuvi ovde, vie ne isplivaju, neki svetenici i askete. Oni ne znaju put kojim oni to ispravno vebaju sigurno hode. Osmotrivi vojsku sa barjacima svuda unaokolo -crne trupe i Maru na leima slona borbenog -- juriam u bitku.
Neka me ne pomere sa mesta moga. Tu armiju tvoju, to je svet itav i svi bogovi pobediti ne mogu, smrskau uvidom -kao kamenom krag glineni. Ovladavi umom sopstvenim, sabranost dobro ustalivi, ii u, iz kraljevstva u kraljevstvo, poduavajui mnoge uenike. A oni -- paljivi, odluni da slede to to im nudim -uprkos eljama tvojim, otii e tamo gde ni za im vie aliti nee." Mara: "Sedam godina pratih Blaenog u stopu, ali ne uspeh priliku da uhvatim da Samoprobuenog pobedim. Gavran je kruio oko kamena to boju loja imao je. -- 'Moda sam pronaao neto jestivo ovde. Moda ovo neto ukusno je' -ali ne dobivi nita ukusno tu,
gavran odleti dalje. Poput gavrana to nasrtae na stenu, Izmaram sebe sa Gotamom." Kako savladan tugom bi, sviralu svoju za pojas zadenu. I tada on, duh oajan, istoga trena nestade.
Beleke 1. Mara [Natrag] 2. Najvea ravnodunost koja se moe postii kroz zadubljenje (jhana). [Natrag] 3. Muna trava je bila u staroj Indiji ekvivalent za belu zastavu. Ratanik koji je pomiljao da e se u toku bitke moda predati pone bi sa sobom muna travu. Ako bi se na to odluio, legao bi na tlo sa munja travom u ustima. Buda, postavljajui ovo retoriko pitanje, ukazuje da on nije ta vrsta ratnika koja bi ponela sa sobom muna travu. Ukoliko bi bio poraen, radije bi umro nego da se preda. [Natrag]
Sn III.3: Subhasita sutta
Home
---\\
Tipitaka
---\\
---\\
Sutta nipata III.3
Subhasita sutta Dobro reeno

Ovako sam uo. Jednom je Blaeni boravio kraj Savatija, u etinom gaju, u manastiru Anatapindike. Tu se on obrati monasima: "Monasi!" "Da, gospodine," odgovorie monasi. A Blaeni ree: "Monasi, govor obeleen sa etiri karakteristike jeste dobro izgovoren, a ne loe izgovoren -- besprekoran, a ne podloan prekoru mudrih. Koje su to etiri karakteristike? Postoji sluaj kada monah kae samo ono to je dobro reeno, a ne i ono to je loe reeno; samo ono to je pravedno, a ne i ono to je nepravedno; samo ono to je dobronamerno, a ne i ono to je nedobronamerno; samo ono to je istinito, a ne i ono to je neistinito.Govor obeleen sa te etiri karakteristike jeste dobro izgovoren, a ne loe izgovoren -- besprekoran, a ne podloan prekoru mudrih."
To ree Blaeni. Tako rekavi, Tathagata, uitelj, ree jo: Utihnuli kau da ono to je dobro izgovoreno jeste najbolje; drugo, da bi trebalo govoriti ono to je pravedno, a ne nepravedno; tree, ono to je dobronamerno, a ne nedobronamerno; etvrto, ono to je istinito, a ne neistinito. Tada potovani Vangisa, ustavi sa svoga sedita, prebacivi ogrta preko jednog ramena, stade pred Blaenog sa dlanovima sklopljenim pred grudima i ree: "Javilo mi se nadahnue, Blaeni! Javilo mi se nadahnue, Tathagata!" "Tako i treba, Vangisa", ree Blaeni. Tada Vangisa pohvali Blaenog sledeim stihovima: Govori samo rei koje ne stavljaju na muke tebe niti povreuju druge. Takav govor je zaista dobro izgovoren. Govori samo blagonaklone rei, rei kojima e se drugi obradovati. Govor koji ne nanosi zlo drugima jeste prijatan. Istina, zaista, jeste besmrtni govor: To je pravilo od davnina. Cilj i Dhamma -- tako utihnuli kau --
jesu vrsto oslonjeni na istinu. Rei koje Probueni govori, radi dostizanja osloboenja, spokojstva, radi dokonanja itavog ovog okeana patnje: To je govor kojem nema premca.
Sn III.4: Puralasa sutta
Sutta nipata III.4
Puralasa[1] sutta rtveni kola

Ovako sam uo. Jednom je Buda boravio u Kosaliju, na obali reke Sundarika. Nedaleko odatle je braman po imenu Sundarika Bharadvaa obavljao svete obrede i prinosio rtve bacajui ih u vatru. Kada je braman zavrio svoje rituale, ustade on i pogleda oko sebe. "Kome da dam ostatke ove hrane koju sam prinosio bogovima?" upita se on. Onda, nedaleko od sebe, spazi Budu kako sedi pod drvetom, potpuno pokriven svojim ogrtaem. I tako s ponudama u jednom ruci i kragom sa vodom u drugoj, otide braman do Bude. Zauvi bramanove korake, Buda otkri glavu. "Zato je", pomisli braman, "ovaj ovek obrijao glavu, on nije nikakav monah!" i htede da se vrati natrag. Ali onda pomisli: "Neki bramani su isto tako obrijali glave. Bolje da odem do njega i pitam ga iz kojeg je klana." I tako
prie budi i ree: "Kojoj kasti pripada?" I Buda mu dade ovakav odgovor: "Ja nisam braman. Nisam ni princ, ni zemljoradnik, niti bilo ta drugo. Razumeo sam jasno kako se ljudi u ovom svetu raaju; sada lutam svetom kao mudrac, bez ikakve imovine, bez iega svoga. Nosim dvostruki ogrta, svoju sam kosu obrijao. I tumaram, kao beskunik, bez potrebe da se meam s ljudima u ovome svetu; potpuno smiren. Tvoje pitanje o kasti mi je potpuno nevano." "Ali, gospodine", ree braman, "kada se bramani sretnu, oni uvek pitaju jedan drugog jesu li bramani." Buda: "Ako ti moe da kae da si braman, a da ja nisam, onda te moram podsetiti na Savitrijevu mantru od tri stiha i dvadeset etiri slova".[2] Braman: "Ali zato su mudri ljudi svih vrsta, bilo da su religiozni, vojni ili svetovni, uvek prinosili toliko ponuda bogovima u ovome svetu?" Buda: "Ukoliko je osoba koja prima ponude u trenutku kad ih prima savrena u svom razumevanju, proiena i usavrena, onda bih rekao da je ta ponuda uspena." "Ova ponuda e onda sigurno biti uspena", ree braman, "jer je preda mnom takav ovek, savren u razumevanju. Da nisam sreo tebe ili nekoga ravnog tebi, onda bih ovaj kola dao nekoj drugoj osobi." Buda: "Poto ti traga za neim, bramanu, doi ovamo i pitaj. Moda ovde moe pronai razumevanje koje je jasno, bez ljutnje i bola, ili elje; ono koje dolazi sa smirenjem." Braman: "O Gotama, ja vrlo rado prinosim ponude i udim da to i dalje inim. Ali ih
ja ne razumem. Moe li me poduiti i rei mi ta jednu ponudu ini pravom?" Buda: "Paljivo sluaj onda, bramanu, i ja u te poduiti. Ne pitaj za kastu, ve pitaj za ponaanje. Pogledaj plamenove vatre. Odakle oni dolaze? Od obinog komada drveta. Na isti nain mudrac moe postati i od nekoga ko je niskog porekla; svojom vrstinom i moralnou postaje on plemenit. To oseanje istine ga stiava, on sam sebe ui da obuzdava i, ivei ivot pravednika, postie potpuno razmevanje. Tu bi ponude trebalo dati, kad vreme za ponude doe; tu braman, ovek nameran da ispravno dela, ponude daje. Ima asketa koji su svoj dom napustili i okrenuli lea zadovoljstvima ula, koji vebaju obuzdavanje i iji put je prav kao strela. Tu bi ponude trebalo dati, kad vreme za ponude doe; tu braman, ovek nameran da ispravno dela, ponude daje. Oni su osloboeni strasti i potpuno sabranih ula, nalik Mesecu to se oslobodio iz Rahuovog zagrljaja. Tu bi ponude trebalo dati, kad vreme za ponude doe; tu braman, ovek nameran da ispravno dela, ponude daje. Ne prijanjaju ni uz ta ti putnici. Uvek sabrani, sebenost su ostavili daleko za sobom. Tu bi ponude trebalo dati, kad vreme za ponude doe; tu braman, ovek nameran da ispravno dela, ponude daje. Pobednik lutalica -- onaj koji je ulna zadovoljstva odbacio -- uvideo je gde prestaju i raanje i umiranje. Potpuno dogorevi, hladan je poput jezerske vode: on je 'Tako doavi' (Tathagata), dostojan ponuda. Jednak sa sebi ravnima, spokojan, ne poredi se sa onima koji mu ravni nisu, 'Tako doavi' poseduje beskrajno razumevanje. Nita na ovome svetu ili bilo gde drugde ne moe ga uprljati: 'Tako doavi' dostojan je ponuda.
Ponos i obmana ne postoje; ni traga neznanju, sebinosti, udnji. Ljutnja je nestala i u spokojstvu potpunog utrnua je ovaj braman uklonio neistou oaja. 'Tako doavi' dostojan je ponuda. Nemira u umu nema. Ni hvatanja za bilo ta. Ne posee za iim na svetu ovom, niti bilo kojem drugom. 'Tako doavi' dostojan je ponuda. On je bujicu preao, sabranog uma. Kroz savrenstvo znanja uvideo je stvari onakve kakve zaista jesu. U svome je poslednjem telu, u kojem strasti su dogorele. 'Tako dovai' dostojan je ponuda. Neistoe bia su unitene i eliminisane, isto tako zloupotreba govora; nita od toga vie nema. Osloboen i ispunjen u svakom pogledu, 'Tako doavi' dostojan je ponuda. Raskidao je sve veze, niim vie sputan nije, nikada vie u njemu gordosti nema, ak ni kada je meu ljudima gordim. Razumeo je gde patnja nastaje i koliko daleko dosee. 'Tako doavi' dostojan je ponuda. Osamu trai, ne prihvatajui elje i nepokoleban tuim miljenjima. Ni za jedan objekat ula ne prijanja, ma kakav bio: 'Tako doavi' dostojan je ponuda. Sve veze, poto ih je do kraja promislio, razori i uniti; sada ih nema nijedne. Spokojan u slobodi ugasnua on je 'Tako doavi' i dostojan je ponuda. On sagledava kraj preporaanja, kraj navikama. Potpuno je napustio put strasti: ist, savren, neokaljan, besprekoran, on je 'Tako doavi' i dostojan je ponuda. On ne sagledava sebe kroz sopstvo; staloen, estit i vrst, elja, sujete i sumnje osloboen, on je 'Tako doavi' i dostojan je ponuda. Nieg u njemu nema to bi zbunjivati moglo; uzroci neznanju nestali su, nijednog
vie nema. Sa uvidom posmatra svaku pojavu. Poslednje svoje telo nosi. Potpuno prosveljenje je dostignuto, krajnje i blistavo, potpuno proienje obavljeno. To je 'Tako doavi' i dostojan je ponuda." Braman: "Naiao sam na bie ije je razumevanje potpuno; neka moja ponuda zato bude prava! Neka mi Brama bude svedok, jer molim Budu da me prihvati; neka Buda uiva u ponudama ovim!" Buda: "uj me, bramanu, ja ne prihvatam darove zaraene recitovanjem svetih spisa; to nije nain na koji ljudi proiuju svoje znanje. Prosvetljena bia odbacuju ono to je zaraeno recitovanjem svetih spisa i dok postoji Istina to e uvek biti praksa Budnih. Velikom mudracu koji je savren, osloboen strasti i koji je smirio strepnju moe ponuditi neku drugu hranu i pie. To je polje oveku koji eli zasluge." Braman: "Vrlo dobro, gospodine moj. Ali bi ljudi kao to sam ja trebalo da znaju kome treba da ponude darove. Kai mi, prema tvome uenju, kome bi trebalo da se obraam onda kada prinosim ponude?" Buda: "U onome u kojem nema svae, gde je um neuznemiren, gde postoji sloboda od poude, gde je tromost prevladana, gde su strasti pobeene, gde su roenje i smrt spoznati -takav ovek znanja, utihnuli mudrac dostojan je ponuda tvojih. Njega bi trebalo da pozdravi i poasti hranom i piem, bez i najmanjeg traga neprijateljstva. Tako e dar biti najefikasniji."
Braman: "Budo, ti si vredan dara, nenadmano polje zasluga i onaj koji prima prinetu rtvu! Ono to je tvojoj svetosti dato ogroman je plod." Zatim Sundarika Bharadvaa ree Budi: "udesno je to, potovani Gotamo, zapanjujue je to, potovani Gotamo! Kao kada bi neko ispravio neto to je dotle stajalo naglavce ili otkrio skriveno ili pokazao put zalutalome ili uneo svetiljku u tamu tako da oni koji imaju oi mogu da vide, isto tako je potovani Gotama objasnio istinu na vie naina. Zato uzimam utoite u njemu, Dhammi i monakoj zajednici. elim da ponem ivot beskunika i primim potpuno zareenje sledei potovanog Gotamu!" Onda Sundarika-Bharadvaa primi zareenje kao iskuenik i zatim primi potpuno zareenje sledei Budu. Kasnije, ivei ivotom usamljenika, marljiv, energian i vrste volje, ne proe mnogo vremena i on shvati, doive i dostie najvie savrenstvo plemenitog ivota. zbog kojeg sinovi iz dobrih porodica naputaju svoje domove i odlaze u beskuniki ivot. Za njega nema vie preporaanja, proivljen je svetaki ivot, uinjeno to je trebalo uiniti i nita vie ne preostade u ovome ivotu. Sundarika Bharadvaa postade jedan od arahanta.
Beleke [1] Puralasa (skt. purodasa): rtveni kola ili bramanska rtva. Ova sutta se naziva i Sindarika-Bharadvaja sutta. [2] Najslavnija himna ili molitva je upuena Savitriju ili Suncu. On se takoe zove Gajatri. "Neka i mi dostignemo besprekornu slavu boga Savitrija, neka on vodi nae misli." (Rgveda, iii, 62. 10).
Sn III.4: Puralasa sutta Rev. 1/10/2004 www.geocities.com/budizam/canon/khuddaka/snp3-4.html
Sn III.5: Magha sutta
Sutta nipata III.5
Magha sutta Govor bramanu Magi

Ovako sam uo. Jednom je Buda boravio na Vrhu gde se okupljaju leinari, blizu Raagahe. A jednoga dana neki mladi, mladi braman po imenu Maga, otide da poseti Uitelja. Oni pozdravie jedan drugog na uobiajen nain i mladi sede kraj Bude. "Gotama, gospodine", ree on, "ja sam laiki pokrovitelj, dajem priloge, dajem novac, priloge, darove i slino. Otvorena sam osoba i sasvim prijemiva za tue molbe. Imetak koji delim stekao sam na poten nain i tu potenu zaradu razdeljujem nekolicini ljudi, nekad i dvadesetorici ili tridesetorici, a nekad i stotini i vie. Ono to bih voleo da znam, gospodine, da li vrede svi ti darovi i prilozi. Moe
li mi rei da li mi oni donose zasluge?" "Mladiu", ree uitelj, "svi ti tvoji darovi i prilozi sigurno je da vrede i oni ti donose velike zasluge. Isto je sa svakim ovekom koji daje priloge i pomae, ko je otvoren i sasvim prijemiv za tue molbe, ko svoju na poten nain steenu zaradu deli nekolicini ljudi, nekad i dvadesetorici ili tridesetorici, a nekad i stotini i vie. Svi ti darovi donee mu velike zasluge." Onda mladi braman postavi drugo pitanje i ovaj put govorio je u stihovima: "Gotama, gospodine", ree on, "ti si asketa u utom ogrtau, ovek bez doma; ti si ovek koji poznaje znaenje rei. Moe li mi, molim te, odgovoriti na ovo pitanje: Ako laik kao velikoduna osoba, neko od koga se dar moe oekivati, prinese ponudu, elei da stekne zasluge dajui hranu i pie drugima, kome bi tu ponudu trebalo prineti da bi ista bila?" "Ako taj velikoduni laik", ree Uitelj, "hoe da prinese ponudu ili pokloni hranu i pie, ako mu treba i eli da stekne zasluge, onda da bi ta ponuda bila uspena mora je dati nekome ko moe primiti rtvu. Mora je dati nekome ko je tog dara vredan." Onda braman zamoli Budu da mu kae koji su to ljudi koji bi primili rtvu od velikodunih i dobronamernih laika. "Koji ljudi su", upita braman, "tog dara vredni?" A Uitelj odgovori: "Ima ljudi koji lutaju ovim svetom, bez vezanosti, svojine, bez iega. Oni su upotpunjeni i usavreni, oni sami sebe kontroliu. Kada doe vreme davanju, to su ljudi kojima treba dati. To su ljudi kojima bi dobronamerni braman trebalo da daje.
Oni koji su presekli okove i veze, koji su ukroeni, slobodni, bez strasti i elja. To su ljudi kojima bi dobronamerni braman trebalo da daje. Oni koji su se oslobodili svih okova, ukrotili svoju divlju ud i postali slobodni, slobodni od plamena strasti i od elje. To su ljudi kojima bi dobronamerni braman trebalo da daje. Otarasivi se poude, mrnje i neznanja, oni su iskorenili neistoe i proistili svetaki ivot. To su ljudi kojima bi dobronamerni braman trebalo da daje. Ima ljudi bez imalo volje za prevarom i gordou. U njima nema pohlepe, nema misli 'Ovo je moje', nema elje. To su ljudi kojima bi dobronamerni braman trebalo da daje. Oni su preli okean, jer nisu postali plen nezasite udnje. I tako sada mogu iveti i kretati se ni ne razmiljajui o 'ja'. To su ljudi kojima bi dobronamerni braman trebalo da daje. Oni imetka nemaju i ne ude ni za im na ovome svetu. Oni ne ude da postanu neko na ovome svetu, niti u bilo kojem drugom svetu. To su ljudi kojima bi dobronamerni braman trebalo da daje. Okrenuli su lea zadovoljstvima koja dolaze od ula i poseduju savrenu i divnu samoobuzadnost. Od jednog do drugog mesta idu nemajui dom u koji bi se vratili i kreu se pravo poput strele. To su ljudi kojima bi dobronamerni braman trebalo da daje. Osloboeni su poude, ula su im obuzdana. Slobodni su, neuhvatljivi, kao Mesec to utee zubima Rahua [Meeve mene]. To su ljudi kojima bi dobronamerni braman trebalo da daje. Stiani su i mirni, bez strasti i ljutnje. Nikuda se ne preporaaju kad jednom ivot
okonaju; preporaanje su napustili. To su ljudi kojima bi dobronamerni braman trebalo da daje. Prevazili su raanje i umiranje, bez ostatka, otili iza svake sumnje i neizvesnosti. To su ljudi kojima bi dobronamerni braman trebalo da daje. Oni su sami sebi ostrvo. Niega nemaju. idu od mesta do mesta i slobodni su u svakom pogledu. To su ljudi kojima bi dobronamerni braman trebalo da daje. Oni tano znaju ta ova reenica znai: 'Nee vie biti preporaanja; nema vie novih ivota. Ovo je moje poslednje postojanje.' To su ljudi kojima bi dobronamerni braman trebalo da daje. U uitku meditacije, u potpunosti znanja i u snazi sabranosti ovek postie potpuno prosvetljenje i zatita je mnogima. Kada doe vreme davanju, to je ovek kojem treba dati. To je ovek kojem bi dobronamerni braman trebalo da daje." "Uitelju", ree Maga, "moje pitanje mi se zaista isplatilo! Objasnio si mi ta znai kad je neko vredan darova i ko je to, jer ti zna stvari onakve kakve jesu -- ti si ih sagledao u skladu sa injenicama. Ali kai mi jednu stvar, Uitelju. Kada milosrdan i dobronameran laik prinosi ponudu ili deli hranu i pie, kako bi to trebalo da radi a da ponuda bude uspena?" "Prinesi svoju ponudu, Maga", ree Uitelj. "I dok to ini budi zadovoljnog uma. Uini svoj um potpuno smirenim i zadovoljnim. Usredsredi se i ispuni um mislima o davanju. Sa tog sigurnog poloaja moe se zatititi od zlovolje. Ako te ne razdiru strasti i moe se osloboditi zlovolje, ako razvije u umu beskrajnu saoseajnu ljubav, praenu neprekidnom brinou i budnou, no i dan, onda e se ta saoseajna ljubav proiriti beskrajno, u svim pravcima."
"O, Uitelju", ree Maga, "reci mi ko moe biti ist, ko moe biti slobodan, ko moe biti prosvetljen? Kako si se ti ispeo do Braminog sveta? O, Uitelju mudrosti, molim te odgovore mi daj! O, Uitelju, i sam si svedok da sam danas ugledao Bramu, jer ti si za nas isto to i Brama -- istina je to! O, Uitelju, Blistava svetlosti, molim te reci mi kako ovek moe stii do Braminog sveta!" "Maga", ree Uitelj, "ovo u ti rei: kada je trei od tri kvaliteta savrenog davanja ispunjen davanjem onome ko je davanja vredan, tada, Maga, sam taj in davanja odnosi davaoca, oveka koji praktikuje davanje, do Braminog sveta." Zatim Maga, mladi braman, progovori u pohvalu Uiteljevu. "udesno je to, potovani Gotamo, zapanjujue je to, potovani Gotamo! Kao kada bi neko ispravio neto to je dotle stajalo naglavce ili otkrio skriveno ili pokazao put zalutalome ili uneo svetiljku u tamu tako da oni koji imaju oi mogu da vide, isto tako je potovani Gotama objasnio istinu na vie naina. Zato uzimam utoite u njemu, Dhammi i monakoj zajednici. Neka me Gotama prihvati kao nezareenog sledbenika, koji od sada pa do kraja ivota u njemu pronae svoje utoite."
Sn III.6: Sabhiya sutta
Sutta nipata III.6
Sabhiya sutta Govor asketi Sabiji

Ovako sam uo. Jednom je Buda boravio kraj Raagahe, u Bambusovom gaju, na mestu gde se hrane veverice. A u to vreme jednog lutajueg asketu posetilo je boanstvo. Ime tog askete bee Sabija, a boanstvo je, u prethodnom ivotu, bilo njegov roak. I boanstvo podui Sabiju pitanjima koja treba da postavi bilo kojem svetom oveku na kojeg naie. "Ako nae na nekog svetenika ili pustinjaka koji moe na njih da odgovori", ree boanstvo, "onda bi tog oveka trebalo da uzme za svog uitelja i posveti se ivotu u istoti zajedno sa njim." Tako lutajui asketa Sabija naui napamet pitanja i krete da obie sve najvee religijske voe toga vremena, sve uvene uitelje koji su imali svoje sledbenike i monahe. On poseti, jednog po jednog, Puranu Kasapu, Makhali Gosalu, Aita Kesafile:///C|/budizam2007decembar/files/canon/khuddaka/snp3-6.html (1 of 8) [10.2.2008 21:02:32]
kambalija, Pakuda Kaajanu, Sanjaja Belatiputu i ainskog uitelja Nataputu [Mahaviru], ali nijedan od njih nije mogao da na njegova pitanja odgovori. Zaista, svi oni bi se razljutili ili im je bilo neprijatno kada bi videli da nisu uspeli i poeli bi da zauzvrat postavljaju pitanja Sabiji. "Moda bi trebalo da odustanem i vratim se lagodnom ivotu i zadovoljstvima", pomisli Sabija. Ali onda mu neto drugo pade na pamet -- ima jo jedan ovek slavan po svom uenju i mnogobrojnosti sledbenika, mladi ovek po imenu Gotama. Zato njega ne upitam? Ali on je", pomisli Sabija, "jo mlad i nije asketa dugo. Kako bi on mogao znati vie od drugih, starijih uitelja koje sam ve sreo?" I druga misao se javi Sabiji: svetog oveka treba potovati zbog njegovih moi i dostojanstva, a ne zbog godina; tako on odlui da ipak ode do svetog oveka po imenu Gotama. Zaputi se on tako putem sve dok jednoga dana nije doao do Raagahe. Tamo, u Bambusovom gaju, na mestu gde se hrane veverice, pronae on Uitelja. Ljubazno ga pozdravi, iskaza potovanje i, poto je seo sa strane, obrati se Uitelju u stihovima: "Doao sam do tebe", ree Sabija, "ispunjen konfuzijom i sumnjom. Toliko elim da na ova pitanja odgovor dobijem -- molim te razrei ih za mene jednom za svagda i objasni svaki odgovor jedan po jedan." "Dugaak si put prevalio, Sabija", ree Buda, "sa tim pitanjima do ijih odgovora ti je toliko stalo. Ja u ih razreiti za tebe jednom za svagda i objasniti svaki odgovor jedan po jedan. Pitaj me ta god eli, Sabija, i ja u ti to objasniti i razvejati tvoju zbunjenost." A Sabija pomisli: "Ovo je udesno, ovo je iznenaujue; drugi samotnici i bramani nisu mi ak dozvoljavali ni da ih pitam bilo ta, ali mi je asketa Gotama barem
dozvolio da mu postavim pitanja" I bee on zadovoljan, nadahnut i ohrabren, te se obrati Budi. "ta, Uitelju, treba uiniti da bismo se nazvali monahom [bhikkhu]? ta to znai biti blag? ta je znaenje uzdranosti? I ta znai biti Buda, prosvetljen? Molim te, Uitelju, objasni mi te etiri stvari." A evo ta mu je Uitelj rekao: "Monah je, Sabija, onaj ko je stvorio put za sebe kojim je dostigao potpuno smirenje, prevaziao sumnju. On je, napustivi bie i ne-bie, usavrio religijski ivot i unitio ponovna roenja. On je neprekidno spokojan i sabran. On ne povreuje bilo koga bilo gde. Samotnjak je onaj ko je preao bujicu [ka nibbani]. On je nezbunjen. On nema za sobom loih tragova. On je blag: preao je okean [samsare]. Onaj ija ula su obuzdana u pogledu itavog ovog sveta, kako unutra, tako i spolja; prodornim razumevanjem ovoga i drugog sveta, uveban i obuzdan ovek spokojno eka svoje smrt as. Onaj ko je prouio celokupnost misli i cikline egzistencije, sastavljene od roenja i smrti, bez neistoa, bez mrlje; isti koji je postigao iskorenjivanje preporaanja naziva se Budom [budnim]." Sabija bee ushien ovim reima i nastavi sa novom grupom pitanja. "ta treba uraditi da bi se bio braman? ta znai odvratiti se, biti sveti ovek, samana? ta znai biti proien i ko se moe nazvati herojem? Molim te, objasni me to, Uitelju." I ovako mu Uitelj odgovori:
"Braman je osoba koja je napustila svako zlo, bez mrlja je, dobra, uzdrana i uravnoteena. Nadiavi ciklus preporaanja, on je postao savren. On je niim neokrznut i postojan. Sveti ovek jeste ovek koji je sam sebe obuzdao, ovek koji je napustio vrline i mane. Upoznavi ovaj svet i drugi, on je neuprljan i izvan roenja i smrti. Oistivi svaku neistou vezanu za bilo ta na svetu, i unutra i spolja, u pogledu ljudi i bogova on se ne bavi spekulacijama. Takav se moe nazvati proienim. Neko ko ivi u ovom svetu ne inei zlo, neko ko je razvezao sve vorove i okove, neko ko vie ne zavisi od bilo ega, ko je osloboen, takav se naziva monim herojem." Sabija, ushien odgovorima, nastavi da postavlja pitanja: "Koga prosvetljeni ljudi smatraju osvajaem sveta? ta to znai biti vet? ta znai biti ovekom razumevanja i ko zasluuje da bude nazvan mudracem? Molim te, Uitelju, te mi stvari objasni." I ovako mu Uitelj odgovori: "Pita ko je osvaja sveta. Postoje tri sveta: svet ljudi, svet bogova i svet Bramabia. Osvaja sveta istrauje i razume sva tri. On je is korena iupao svoje veze sa tim svetovima i osloboen je. To je stanje osvajaa sveta. Pita ta znai biti vet. Postoje tri vrste blaga ili skladita: ona koja su sakupili ljudi, ona koja su sakupili bogovi i ona koja su sakupila Brama-bia. Vet ovek istrauje i razume sva tri. On je is korena iupao svoje veze sa tim skladitima i osloboen je. To je ovek koji je vet. ovek razumevanja je ovek koji straari nad svojim ulima. On je razumeo kako
ula funkcioniu, u odnosu na um i u odnosu na spoljanji svet. On to vidi jasno, otiao je s one strane 'crnog i belog' i postojan je. A mudrac? Mudar ovek zna nain da se razlui dobro od loeg u vezi i sa unutranjim i sa spoljanjim svetom. Potuju ga i ljudi i bogovi: on je raskunuo okove i konopce." Sabija, ushien odgovorima, nastavi da postavlja nova pitanja: "ta treba imati da bi se postalo ovekom znanja? Na osnovu ega neko postaje osoba sa uvidom? Kako neko postaje energian ovek? I ta znai biti plemenitog roda? Molim te objasni mi to, Uitelju." A Uitelj mu ovako ree: "Kada je ovek pogledao znanje i razumeo sve sve to je znano svetim ljudima i svetenicima, tada sva njegova udnja za ulnim uicima nestaje. Nadiavi svako znanje, postaje on ovekom znanja. Razumevajui opsednutost imenom i oblikom [psihofizikom pojavnou], uzrok bolesti i unutranje i spoljanje, oslobaa se on veza za bilo kakav koren bolesti. Zbog tog razloga se on nazivan uravnoteenom, osobom sa uvidom. Kada je osloboen svakog zla i kad je prevladao patnju pakla, on je energian. Tada je on marljiv, energian, postojan. Pita za plemeniti rod, oveka visokog po roenju: plemenit ovek raskida lance. Postoje unutranji i spoljanji lanci, konopci i okovi -- plemenitost znai sve ih do jednog pokidati. To znai iupati ih iz korena i biti osloboen. To je stanje koje se naziva biti plemenitog roda." Sabija, ushien odgovorima i pun radosti, nastavi da postavlja nova pitanja:
"ta treba da radi da bi bio ovek znanja? ta znai to biti Ariya, ovek plemenit po roenju? Ko je ovek savrenog ponaanja? Ko je nazvan Lutalicom? Molim te, Uitelju, objasni mi sve to." A Uitelj mu ovako ree: "Sasluavi sva miljenja on zahvaljujui mudrosti zna ta je za pokudu, a ta za pohvalu. On je pobedonosan, slobodan i izvan zbunjenosti i nespokojstva. On je ovek znanja. Mudrac je presekao neistoe i vezanosti. On se vie ne vraa u matericu. Oslobodio se tri poriva [pohlepa, mrnja i neznanje] i vie ne ulazi u kaljugu spekulacija. To znai biti plemenit po roenju. Zato to je ovek savrenog ponaanja iveo i postupao ispravno i veto, on shvata Stvari kakve jesu. On nikakvih veza nema; slobodan je, nema u sebi odbojnosti; to je savreno ponaanje. I pita me o Lutalici. Kada vidi koji postupci povreuju i kada se mane takvih postupaka, ne prepusta im se, nisi ni iznad ni ispod njih ni izmeu, niti bilo gde u njihovoj blizini, tada si ti Lutalica. Kada ide od mesta do mesta, i nikada ne gubi svoju mo rasuivanja, tada si ti Lutalica. Kada izgubi svoju mrnju, udnju, obmanu i ponos, kada okona svoj oseaj psihofizike individue, tada si postigao uspeh i tada si Lutalica." Sabija lutalica bee ushien Uiteljevim reima. Pun radosti i ushienja, on ustade sa svog sedita i, sklopljenih ruku i golih ramena, obrati se on Uitelju u stihu: "Uitelju, mudri", ree on, "ti si se oslobodio [tradicionalne] ezdeset tri polemike teze, zakljuaka pustinjaka koji su puke konvencije i spekulativne ideje. Ti si preao bujicu i na drugu obalu stigao!
Ti si stigao do same granice podruja patnje i onda je preao. Ti, uitelju, jesi ovek od rei; za tebe, mislim, nema vie unutranjih poriva. Sija od razumevanja, zrai mudrou, okonao si patnju i prenosi me preko mora patnje! Ti si video ono za ime ja tragam, ti si znao ono u ta ja siguran bio nisam i ti si me preneo preko bujice! Kakvo majstorstvo! Kakva veliina! -- to je krajnja mudrost. Ne mogu nita dati sem potovanja, nita sem poasti ovoj riznici blagosti, ovom bratu Sunca! Razvejao si sve moje sumnje, uznemirenost uklonio -- i umesto toga u tebi je samo mir, odmerenost, vrstoa i preciznost. Kada govori, bogovi slave; kada te uju, oni se raduju. Ti si heroj meu herojima i snaga meu monima! Nigde na svetu ovome nema nikoga tebi ravnog -- ti si najbolje i najplemenitije bie! Pozdravljam te i odajem poast! Ti si Buda, prosvetljeni. Ti su Uitelj, Znalac. Ti si mudrost koja pobeuje Maru. Ti si iskorenio svoje predrasude, unutranje otpore i preao bujicu i vodi nas, sve nas, sa sobom. Sa uzrocima preporaanja uklonjenim i porivima unitenim, ti si okonao vezivanje. Ti si lav u dungli, nikoga da plai i uplaen ni od ega. Ti si kao cvet lotosa u jezeru! Dobro i zlo spadaju sa tebe, ne prijanjaju, poput kapljica vode sa lotosovih latica. Klanjam se do nogu pobedniku: ja sam Sabija, ona koji se klanja stopama uiteljevim!" I tako se Sabija, lutajui asketa, pokloni u znak potovanja do nogu Budinih i ree: "Izvanredno, potovani Gotamo, udesno, potovani Gotamo! Kao kada bi neko
ispravio neto to je dotle stajalo naglavce ili otkrio skriveno ili pokazao put zalutalome ili uneo svetiljku u tamu tako da oni koji imaju oi mogu da vide, isto tako je potovani Gotama objasnio istinu na vie naina. Zato uzimam utoite u njemu, Dhammi i monakoj zajednici. Ja elim da ivim ivotom beskunika i da me potovani Gotama zamonai." Onda Sabija, lutajui asketa, primi zareenje kao iskuenik i kasnije i puno zareenje od Bude. Kasnije, ivei na osamljenom mestu, marljivo, energian i sa odlunou, ne proe mnogo vremena dok on ne shvati, doive i postie najvie savrenstvo plemenitog ivota, zbog koje sinovi iz dobrih porodica naputaju domainski ivot, skladno, i odlaze u beskunike. Nema vie preporaanja, proivljen je svetaki ivot, nema nieg vie na ovome svetu da se uradi. Sabija lutalica postade jedan od arahanta.
Sn III.7: Sela sutta
Sutta nipata III.7
Sela sutta Govor Seli

Ovako sam uo. Jednom je Buda putovao u drutvu velike grupe monaha i stigao do pijace u gradu Apana, u zemlji Angutara. A jedan asketa duge, upletene kose po imenu Kenija dou ovako: "Potovani Gotama, potomak klana Sakja, koji je napustio svoju porodicu, stigao je u Apanu". I uo je i ove rei hvale: "Blaeni je takav poto je usavren, potpuno probuen, opremljen mudrou i ispravnim ponaanjem, uzvien, poznavalac svetova, nenadmani vodi i uitelj ljudima i bogovima, prosvetljen i blaen." On je sopstvenim naporom uvideo Istinu (Dhamma), obznanio je svetu ljudi i bogova, ukljuujui askete i bramane. On poduava istini, dobroj na poetku, dobroj u sredini i dobroj na kraju, bremenitoj znaenjem, bogatoj reima i potpuno zaokruenoj. On poduava savrenom, istom ivotu. Dobro je, zaista, videti takve svece!"
Zatim asketa Kenija otide da vidi Budu i poto je razmenio sa njim pozdrave, sede sa strane. Buda ga razveseli svojim govorom, na ta Kenija pozva Budu da, zajedno sa svojom monakom pratnjom, sutra doe na obrok u njegov aram. Meutim, Buda ga upozori da sa njim ima mnogo monaha i podseti Keniju na njegove bliske veze sa bramanima. Nimalo zbunjen, Kenija ostane pri svom pozivu i poto ga je i trei put zamolio, Buda se utanjem saglasi sa njegovim pozivom. Na to se Kenija vrati do svoga arama i pozva prijatelje, sluge i roake da mu pomognu u spremanjui hrane za monahe kada krenu u pronju. Svi oni obavie neki od poslova, a sam Kenija podie krunu atru. U to je vreme u Apani iveo braman po imenu Sela. Dobro je poznavao tri Vede, renik, stihove, retoriku, etimologiju, istoriju, vian metrici, gramatici, vet polemiar i znalac fiziognomije. Poduavao je 300 mladia i bio je prijatelj sa Kenijom. Onda braman Sela, praen sa 300 uenika, otide do arama u kojem je iveo asketa Kenija. I vide Sela kako neki kopaju mesto za vatru, drugi cepaju drva, neki peru posue, drugi postavljaju lonce sa vodom, neki pripremaju sedita, a Kenija postavlja kruni paviljon. Videi asketu Keniju, ovako ree: "Hoe li to, potovani Kenija, biti dolazak mlade ili ispraanje keri koja odlazi u mladoenjinu u kuu ili e biti prineta velika rtva ili je Senija Bimbisara, kralj Magade, zajedno sa svojom mnogobrojnom vojskom, pozvan sutra na ruak?" "Nee, potovani Sela, biti ni dolazak mlade, ni ispraanje keri koja odlazi u mladoenjinu u kuu, niti je Senija Bimbisara, kralj Magade, zajedno sa svojom mnogobrojnom vojskom, pozvan sutra na ruak, ve pripremam veliko prinoenje hrane. Asketa Gotama, potomak klana Sakja, koji je napustio svoju porodicu, stigao je u Apanu. Njega sam, zajedno sa velikom grupom monaha, pozvao da sutra doe na obrok. O njemu se rairio ovakav glas: 'Blaeni je takav poto je usavren, potpuno probuen, opremljen mudrou i ispravnim ponaanjem,
uzvien, poznavalac svetova, nenadmani vodi i uitelj ljudima i bogovima, prosvetljen i blaen." "I ti , potovani Kenija, kae 'Probueni (Buddho)!' " "Da, potovani Sela, kaem 'Probueni'." Onda se bramanu Seli javi ovakva misao: "Re 'Buddho' zaista je retka. Ali u naim Vedama nabrojana su trideset dva znaka velikog oveka. Za takvog oveka postoje samo dva puta: ako vodi domainski ivot, postae kralj, car, pravedan vladar. Ako, meutim, napusti svoje domainstvo radi beskunikog ivota, postae svetac, potpuno probuen, onaj koji je uklonio ljuturu neistoa." "O, Kenija, gde sada boravi Buda?" "Tamo je gde je, o Sela, pojas uma." Onda Sela, zajedno sa 300 mladia, otide do Bude i, zapazivi znake velikog oveka na njegovom telu, pozdravi ga prikladnim stihovima: 1. O, Budo, ti ima savreno telo, blistav si, naoit, zlatne boje; ima bele zube i energinost. 2. Ako postoje znaci oveka koji je plemenitog porekla, svi ti znaci velikog oveka na tvome su telu. 3. Ima blistave oi, privlanu spoljanjost; visok si, uspravan, velianstven; sija kao sunce u sred grupe monaha. 4. Monah si prijatnog izgleda, koa ti je poput zlata; ta je toliko povoljno u ivotu askete kad poseduje tako prekrasan stas? 5. Zasluuje da bude kralj, car, gospodar iji pohodi stiu do krajnjih granica etiri mora, gospodar Jambu gaja [tj. Indije].
6. Ratnici i imuni kraljevi tebi su predani; O, Gotama, na pravi nain iskoristi svoju mo kao kralj and kraljevima, gospodar nad ljudima! 7. Ja sam kralj, o Sela, kralj nad Uenjem o istini; toak pokreem istim delima -taj toak je nezaustavljiv. Sela: 8. Kae da si potpuno probuen, kralj Istine; o, Gotama, ti kae: 'Toak pokreem istim delima'. 9. Ko je tvoj general, ko je tvoj uenik?Ko je sledbenik uitelja? Ko e nadalje okretati toak Istine koji ti pokrenu? Buda: 10. O, Sela, Sariputa e nadalje okretati nenadmani toak Istine koji ja pokrenuh; on hodi stopama Tatagate. 11. Ja znam ono to treba znati, ja negujem ono to negovati treba; ta unititi treba ja sam unitio. Zato, o bramanu, ja sam Buda. 12. O, bramanu, ukroti svoje sumnje u mene, imaj poverenja u mene! Retkost je videti potpuno prosvetljene. 13. O, bramane, od onih ija pojava je retkost za tebe da je vidi ja sam predstavnik, nenadmani iscelitelj. 14. Istaknut, bez takmaca, pokoritelj Mare i njegove armije, savladavi sve neprijatelje radujem se, siguran sa svih strana. Sela:
15. O, prijatelji, obratite panju ta svevidei kae! On je iscelitelj, veliki heroj i rik mu je poput lavljeg u umi. 16 .Gledajui ga, tako istaknutog, bez takmaca, pokoritelja Mare i njegove armije, ko moe odoleti da ne bude ushien, ak i ako je tamnog porekla? [1] 17. Onaj ko eli, neka me sledi; onaj ko ne eli, neka ide svojim putem, jer ja u se sada pridruiti redu koji vodi izvanredni, mudrac. Selini sledbenici: 18. Ako te izlaganje potpuno probuenog oduevljava, i mi emo se pridruiti redu koji vodi izvanredni, mudrac. Sela: 19. Ovih 300 bramana, sklopljenih ruku, kau: "Vebaemo se u istom ivotu predvoeni potpuno usavrenim". Buda: 20. Sela, isti ivot sam dobro objasnio: vidljiv je ovde i sada, donosi rezultat bez odlaganja; nije uzalud ako neko postane monah, jer tada moe marljivo sebe da veba. Zatim braman Sela, zajedno sa svojom grupom, pristupi Redu i primi vie zareenje od Bude. U meuvremenu, asketa Kenija obavesti Budu da je ruak spreman. Onda on ode do Kenijinog boravita, zajedno sa monasima koji su ga pratili, gde ih posluie izvanrednim jelima. Kada zavrie obed, Buda ushiti Keniju sledeim reima: 21. "Kod prinoenja rtve vatra je najvanija; u himnama Savitri je najvanija
linost; meu ljudima kralj je najvaniji; a meu vodenim tokovima more je najvanije. 22. Meu planetama Mesec je najvaniji; meu predmetima koji gore Sunce je najvanije; meu onima koji donose zasluge, monaka zajednica jeste najvanija." Onda se Buda, obradovavi Keniju ovim stihovima, udalji. A potovani Sela se, zajedno sa svojim pratiocima, povue u osamu i marljiv i odluan, zahvaljujui sopstvenom razumevanju, za kratko vreme, u istom tom ivotu, dostie ono najvie savrenstvo istog ivota zbog kojega sinovi iz dobrih porodica naputaju svoj dom i postaju beskunici. Nema vie preporaanja; proivljen je svetaki ivot, uinjeno je to je trebalo uiniti i nita vie ne preostade u ovome ivotu. Tako Sela i njegovi pratioci postadoe arahanti. Onda otidoe do Bude i poto su ga pozdravili, obratie mu se u stihovima: 23. "Pre osam dana uzesmo te za utoite; o potovani gospodine, sedam noi vebasmo po tvojim uputstvima. 24. Ti si Buda; ti si uitelj; ti si utihnuli mudrac koji savlada Maru; presekavi sve loe sklonosti, preao si bujicu postojanja i poveo sva bia na drugu obalu. 25. Sve predmete vezanosti prevaziao si; mentalne neistoe uklonio si; ti si lav to se otre iz klopke: za sobom ostavio si strah i nedoumicu. 26. Ovih 300 monaha stoje ovde sklopljenih ruku; O heroju, zajedno sa nagama [2], klanjamo ti se do nogu!"
Beleka 1. Bramani tvrde da su jedino oni blede boje koe (varna), dok tri ostale kaste
indijskog drutva, ratnici (katrije), trgovci (vaije) i radnici (udre) -- jesu tamne puti. Buda je roen u kasti ratnika i otuda naziv "tamnog porekla" (kanabhijaliko). [Natrag] 2. Vrsta demona obdarenih udotvornim moima. Ovde se ovaj termin koristi figurativno u znaenju "svetaca" ili "osloboenih". [Natrag]
Sn III.8: Salla Sutta
Sutta nipata III.8
Salla sutta Strela

"Nesigurna je i nepoznata duina ivota onih koji su podloni smrti. ivot je teak i kratak, bremenit patnjom. Ne postoji nain da oni koji su roeni izbegnu smrt. Kad im doe starost, tu je i smrt. To je prirodan sled stvari za iva bia. Kad plod dozre, stalno mu preti opasnost da otpadne. Isto tako, za one roene i podlone smrti, postoji stalan strah da e umreti. Ba kao to posude koje grnari naine pre ili kasnije bivaju razbijene, tako i smrt predstavlja razbijanje ivota. Mladi i stari, budalasti i mudri, svi bivaju zaustavljeni snagom smrti, svi na kraju skonaju mrtvi. Meu onima koje nadvlada smrt, te moraju da se sele u drugi svet, otac ne moe da zadri svoga sina, ni roak roaka. Pogledajte! Dok rodbina posmatra i narie, jedan za drugim svaki smrtnik odlazi poput vola na klanje. Na taj nain svet je pogoen smru i propadanjem. Ali mudri ne nariu, shvativi
Sn III.8: Salla Sutta
pravu prirodu ovoga sveta. Ne zna put kojim svi dolazimo i odlazimo. Ne vidi ni poetak ni kraj i naricanje ti je uzalud. Ako bi od naricanja bilo neke koristi, tad bi i mudraci to radili. Samo budala povreuje samoga sebe. Jer naricanjem i plakanjem um ne biva nita mirniji, ve se patnja samo uveava; telo se povreuje, ovek postaje mraviji i blei, nikom gore do sebi samom. Time se nita ne pomae onome ko odlazi (peta). Uzalud su alopojke. Ne oslobaajui se tuge, bie se samo podvrgava jo veoj patnji. Oplakujui mrtvaca ono se stavlja pod vlast tuge. Pogledaj kako drugi dobijaju platu za svoja dela! Zato bia drhte ispunjena strahom kad dou pod vlast smrti. ta god da zamisle, ispadne da je na kraju sasvim drugaije. I tada je neminovno razoaranje. Pogledaj kakva je priroda ovoga sveta! Ako ovek ivi stotinu godina, ak i vie, na kraju se ipak oprata od kruga svojih roaka i naputa ovaj ivot. Zato, sasluavi savet arahanta,[1] treba odustati od alopojki. Ugledavi le, treba da znamo: "Nikada vie nee me sresti." Kao to se vatra u zapaljenoj kui gasi vodom, isto tako i ovek koji je mudar, sa uvidom, znalac i prijemiv, treba hitro da odagna tugu to se javlja, onako kako vetar oduva kuglicu pamuka. Onaj ko trai sreu treba odluno da iupa strelu: alosti, enje i oaja. A kad iupa strelu, neokrznut bilo ime, postii e smirenje uma; kad svaku tugu prevlada, slobodan je od nje i dostigao je nibbanu."
Beleka 1. Usavreni, tj. Buda. [Natrag]
Sn III.9: Vasettha sutta
Sutta nipata III.9
Vasettha sutta Govor Vaseti

Ovako sam uo. Jednom je Buda iveo u umi Ianangala. Tu je sa njim bilo i mnogo bramana, slavnih ljudi kao to su anki, Taruka, Pokarasati, Janusoni i Todeja -- sve dobro znani, ueni i imuni bramani. Meu njima bila su i dva mlada bramana, jedan po imenu Vaseta i drugi Bharadvaa. I tako, jednoga dana, dok su ova dva mladia hodala tamo-amo, zapodenue razgovor o tome ta nekoga ini bramanom. Bharadvaa ree: "To ima veze sa porodicom. Ako je neije porodino poreklo isto, nije bilo brakova sa drugim kastama sedam generacija unazad, ni sa majine ni sa oeve strane, onda je taj braman." Ali Vaseta na to odgovori: "Ako su neija dela dobra i on potuje svoje obaveze,
onda je on braman." Bharadvaa nije odustajao od svoje teorije, isto kao i Vaseta: nijedan nije mogao ubediti onog drugog da je u pravu. Zato Vaseta predloi da krenu i potrae savet od nekoga. "Sluaj", ree on Bharadvai. "Ima ovde jedan pustinjak po imenu Gotama, princ iz plemena Sakja, koji je napustio svoju porodicu i za kojeg kau: ''Taj Blaeni je usavren, potpuno prosvetljen, obdaren znanjem i vetinom, uzvien, znalac svetova, neuporedivi krotitelj ljudi, uitelj boanstvima i ljudskim biima, prosvetljen, blaen'. On (Buda) sopstvenim naporom je otkrio Istinu (Dhamma), objavio je svetu ljudi i bogova, ukljuujui askete i bramane. On poduava Istinu koja je dobra na poetku, u sredini i na kraju, puna znaenja, bogata reima i sasvim zaokruena. On poduava savrenom, istom ivotu. Dobro je, zaista, sresti takve svece!" "Zato, Bharadvaa", ree Vaseta, "hajdemo do tog Gotame i zamolimo ga da nam razjasni ovo pitanje, a mi emo se sloiti sa time kako asketa Gotama presudi." "Vrlo dobro", ree Bharadvaa, "hajdemo". I tako dva mladia kretoe do Uitelja. Kada su stigli, pozdravie ga utivo i sedoe sa strane. Onda se Vaseta obrati Uitelju sledeim reima: "Gospodine, mi obojica prouavamo pravoverna uenja i obojica smo priznati kao znalci Veda. Moj uitelj je Pokarasati, a moj prijatelj ui sa Tarukom. Prouavali smo sve komentare triju Veda i sposobni smo da poduavamo metrici, gramatici i pevanju. Ali i pored toga, Gotama, ima jedno pitanje oko kojeg ne moemo da se sloimo, a to je znaaj naslea. Bharadvaa tvrdi da je neko braman zato to se rodio kao takav, ali ja sam siguran da je vano ono to ovek uradi. eleli bismo da nam ti, koji poseduje uvid, raspetlja ovu nedoumicu.
Poto mi to ne moemo sami da uinimo, doli smo da tebe pitamo. uli smo da tebe zovu potpuno prosvetljenim. Pema tebi se s potovanje odnose ljudi -- sklope ruke kad te vide na isti nain kao to to rade na sveane praznike. Ti si oko ovoga sveta, Gotama, pa te zato molimo da razmotri pitanje: ta to nekoga ini bramanom? Je li to poreklo ili ono to on ini? Mi na to ne moemo odgovoriti, Gotama, pa te molimo da nam objasni ko je braman." A Buda odgovori Vaseti sledeim reima: "Objasniu vam po redu i u skladu sa injenicama razliite vrste ivih stvari, jer postoje razlike. Ako pogledate drvee ili travu, iako oni nisu toga svesni, ima ih mnogo vrsta i sorti. Ima ih razliitih vrsta. Onda dolaze insekti, veliki poput nonih leptira i mali poput mrava: i meu tim stvorenjima moete videti da ih ima mnogo vrsta i sorti. I kod etvorononih ivotinja, kakve god bile veliine, moete videti da ih ima mnogo vrsta i sorti. Pogledajte sad stvorenja koja puu, reptile i zmije -- moete videti da ih ima mnogo vrsta i sorti. Pogledajte ribe i druga stvorenja to ive u vodi -- pogledajte ptice i sve to leti -moete videti da ih ima mnogo vrsta i sorti. A meu ljudima nema mnogo vrsta i sorti kao to ih ima meu drugim biima.
Za razliku od drugih stvorenja, nema meu ljudima mnogo razlike u pogledu njihovih oiju, uiju, noseva, usta, obrva i ak kose -- sve su iste vrste. Od vrata do prepona, od ramena do kuka, od lea do grudi -- sve je to iste vrste kod ljudi. Ruke, stopala, prsti, nokti, listovi i butine su svi slini, a isto je i sa glasom i bojom. Za razliku od drugih stvorenja, ljudi ne poseduju karakteristike koje bi ih razlikovale pri roenju. Oni nemaju mnoge nasleene osobine koje druga stvorenja imaju. Zapravo, u sluaju ljudi, razlike su razlike samo po konvenciji.[1] Ko god meu ljudima ivi od uzgoja krava, tada ga, o Vaseta, znaj ovako: on je stoar, a ne braman. Ko god meu ljudima ivi od nekog zanata, tada ga, o Vaseta, znaj ovako: on je zanatlija, a ne braman. Ko god meu ljudima ivi od trgovine, tada ga, o Vaseta, znaj ovako: on je trgovac, a ne braman. Ko god meu ljudima ivi od toga to prenosi poruke, tada ga, o Vaseta, znaj ovako: on je glasnik, a ne braman. Ko god meu ljudima ivi od onoga to mu nije dato, tada ga, o Vaseta, znaj ovako: on je lopov, a ne braman. Ko god meu ljudima ivi od oruja, tada ga, o Vaseta, znaj ovako: on je vojnik, a ne braman. Ko god meu ljudima ivi od rituala i ceremonija, tada ga, o Vaseta, znaj ovako: on
je svetenik, a ne braman. Ko god meu ljudima ivi od onoga to uzme od sela i cele zemlje, o Vaseta, znaj ovako: on je kralj, a ne braman. Ne zovem bramanom nekoga zbog materice iz koje je izaao [2] . To to se nekome obraaju sa "gospodine", ne znai da je on slobodan vezivanja. Onoga ko je slobodan od vezivanja, od posezanja, toga ja nazivam bramanom. Ko je sve okove raskinuo, u kome nema vie pometnje, ko se raskinuo okove, nevezan -- toga ja nazivam bramanom. Ko je presekao povodac [neznanja] i am [pogrenih uverenja], ko je uklonio prepreke i prosvetljen je, toga ja nazivam bramanom. Ko, bez roptanja, podnosi uvrede i nasilje, ija su snaga i oruje istrajnost, toga ja nazivam bramanom. Ne postoji srdba i ne postoji neznanje -- samo snaga obuzdavanja i volja za istim delima, nema ponavljanja iz navike, nema preporaanja; to je ono to nazivam [biti] bramanom. Nalik kapljici vode na lotosovom listu, semenu goruice na vrhu igle, ulne elje u njemu samo kliznu i ne ostavljaju trag za sobom, toga ja nazivam bramanom. Osloboen, odbacivi lanac -- ovde, upravo ovde u ovom svetu, moe on videti kako ak i patnja ima svoj kraj, toga ja nazivam bramanom. Onoga ko je duboke mudrosti, smotren, znalac u tome ta je ispravan a ta pogrean put, onoga ko je dostigao krajnji cilj, toga ja nazivam bramanom. Bez oslonaca, bez zavisnosti, bez potrebe da se mea sa drugim ljudima, sa domainima ili lutajuim monasima -- zadovoljan i sa najmanjim, toga ja nazivam
bramanom. Odloio je oruje nasilja, prestao da ubija bilo koje bie, prestao da podstie druge na ubijanje; toga ja nazivam bramanom. Ko ne pokazuje ljutnju prema srditima, ko je miran prema nasilnima, ko se ne vezuje meu onima ve vezanima, toga ja nazivam bramanom. ije su elje, mrnja, ponos i zavist odbaeni, nalik semenu goruice to klizne sa vrha igle, toga ja nazivam bramanom. ije rei nisu grube, ve pune znaenja i istine, rei koje ne bude u drugome ljutnju, toga ja nazivam bramanom. Bez imovine, bez prisvajanja stvari, bilo kakva da im je veliina, broj ili vrednost; toga ja nazivam bramanom. Bez oekivanja, bez udnje za ovim svetom ili bilo kojim drugim: odvezan, osloboen; toga ja nazivam bramanom. Odsustvo elja -- pitanja i sumnje nestaju u znanju i ovek uranja u besmrtnost; toga ja nazivam bramanom. Ko je nadiao zaslugu i krivicu, ko je bez oaja i zabluda, ko je ist; toga ja nazivam bramanom. ist, spokojan, bez mrlje, punom Mesecu nalik, okova neprekidnog preporaanja raskinutih i odbaenih; toga ja nazivam bramanom. Ko je siao sa neravnog i opasnog puta stalnog raanja i obmane, ko je presekao bujicu i otiao na drugu obalu, asketu, ohlaenog od strasti i sumnji, spokojnog i bez elja, toga ja nazivam bramanom.
ulna zadovoljstva su ostala iza -- naputa ih zarad beskunikog ivota. ulno zadovoljstvo stalnog preporaanja je ostalo iza, odbaeno; toga ja nazivam bramanom. Tovar na leima, teret koji obara ak i bogove -- sve te tegove je odbacio, napustio i prevaziao: izvukao se iz jarma, osloboen, toga ja nazivam bramanom. Izbegavajui ushienje i odbojnost, on je ohlaen i osloboen stvari [koje vode ka preporaanju], heroj koji je nadiao sve svetove; toga ja nazivam bramanom. Ko je potpuno razumeo kako bia nastaju i kako nestaju, ko je neokrznut, ivi ispravno i prosvetljen, toga ja nazivam bramanom. ija sudbina nije poznata ni bogovima ni ljudskim biima, ovek koji je iskorenio strasti, dostojan potovanja, toga ja nazivam bramanom. Ne poseduje bilo ta -- nita u prolosti, nita u budunosti, nita u sadanjosti, ne hvata se za bilo ta, osloboen vezivanja; toga ja nazivam bramanom. Heroj -- veliki ovek, znaajan, mudar, ovek neustraiv i nepobediv, nevezan; okupan [vodama mudrosti]; prosvetljen, toga ja nazivam bramanom. On zna svoje prethodne ivote, video je i druge oblike ivota, nesrena odredita i srena odredita, to je njegovo postignue: dolazak na kraj uzastopnih preporaanja.; toga ja nazivam bramanom. I ta onda sa svim tim titulama, imenima i klanovima? To su puke ovozemaljske konvencije. Nastale su na osnovu opte saglasnosti. Ovo pogreno uverenje bilo je duboko usaeno u umovima neznalica i jo [uvek] te neznalice nam kau: "Bramanom se postaje na osnovu roenja."
[A upravo obrnuto], niko nije roen kao braman; niko nije roen kao nebraman. Braman je braman zbog onoga to radi; ovek koji nije braman, nije to zbog onoga to radi. Stoar je stoar zbog onoga to radi, a zanatlija je zanatlija zbog onoga to on radi. Trgovac, glasnik, lopov, vojnik, svetenik ili kralj: svaki od njih jeste to zbog onoga to radi. Tako mudraci vide dela onakvim kakav zaista jesu. Oni dobro znaju plodove dela i itav krug uslovljenog nastanka. Ovaj svet postoji usled uzroka i posledica, sve stvari nastale su zbog nekog uzroka i svim biima upravljaju i usmeravaju uzroci u njihovim postupcima. Ona ih slede kao paoci toka to slede jedan za drugim, privreni osovinom. Braman se postaje samoobuzdavanjem, ispravnim ivljenjem i samokontrolom. To je sutina Bramana. Tako, Vaseta, neka ti to bude jasno: postoje ljudi koji su mudri i iskusni u sve tri oblasti znanja [tj. u Vedama], koji su spokojni i okonali su sa krugom preporaanja. Te ljude treba smatrati Bramom i Indrom." Onda Vaseta i Bharadvaa rekoe Budi: "Izvanredno, potovani Gotamo, izvanredno, potovani Gotamo! Kao kada bi neko ispravio neto to je dotle stajalo naglavce ili otkrio skriveno ili pokazao put zalutalome ili uneo svetiljku u tamu tako da oni koji imaju oi mogu da vide, isto tako je potovani Gotama objasnio istinu na vie naina. Zato uzimamo utoite u njemu, Dhammi i monakoj zajednici. Neka nas potovani Gotama prihvati kao svoje nezareene sledbenika koji, od danas pa do kraja ivota, pronaoe svoje utoite!"
Beleka [1] Treba imati na umu da, kada opisuje fizike karakteristike ljudskih bia, Buda ima na umu samo svoje sunarodnike iz severoistonog i centralnog dela indijskog potkontinenta. Buda ovde misli na vidljive razlike na osnovu sopstvenog iskustva i kasnije objanjava da postupci (kamma) i ponaanje jesu klju savrenosti i prosvetljenja. Prirodan rezultat roenja, meutim, moe voditi ljude ka preporaanju u "viim" i "niim" stanjima -- tj. u okruenju koje ili podstie ili ometa duhovni (ili ak i materijalni) rast. Tako, iako je potencijalnost za razumevanje u svakom oveku, kamma je uzrok stalnih razlika u faktikom stanju. Otuda, bilo bi neadekvatno citirati ovaj odlomak van konteksta kao prilog debati o "jednakosti rasa", kao to su to uinili K. N. Jayatilleke i G. P. Malalasekera u svom eseju Buddhism and the Race Question (UNESCO, Pariz, 1958). Radi uravnoteenijeg pristupa ovom pitanju videti Philip Eden Human Progress: Reality or Illusion? (Buddhist Publication Society, 1974). [Natrag] [2] tj. zbog porekla. [Natrag]
Sn III.10: Kokalika Sutta
Sutta nipata III.10
Kokalika sutta Govor o Kokaliki

Ovako sam uo. Jednom kada je Buda boravio u etavana manastiru u Savatiju, doao mu je monah po imenu Kokalika i rekao: "Gospodine, Sariputa i Mogalana su puni neprikladnih elja. Njima su zaista ovladale neprikladne elje." A Buda mu odgovori: "Kokalika, ne govori takve stvari! Imaj poverenja u svoj um to se njih tie; Sariputa i Mogalana se ponaaju odmereno." Ali Kokalika ponovi svoje optube protiv ove dvojice uenika. Buda mu odgovori kao i pre, no monah uvredi uenike na isti nain. Po trei put Buda ga zamoli da
prestane. Onda Kokalika, duboko je poklonivi Budi, ustade i otide. Nije mnogo prolo i on se razbole. Po celom telu mu izbie irevi, irevi veliine semena goruice. I ti irevi poee da rastu, malo pomalo, sve dok nisu bili veliki kao zrna graka. Zatim nastavie da rastu kao pasulj, kao jaje, kao jabuka, kao dunja. Tada poee da prskaju, i iz njih pokulja gnoj i krv. Kokalika umre i, kao posledica mrnje koju je pokazao, ponovo se rodio u svetu patnje koji je poznat kao Paduma ili Lotos. Krajem te noi Brama Sahampati doe do Bude i obavesti ga da je Kokalika umro i kako je njegova mrnja uzrokovala da se preporodi u Padumi. Rano sledeeg jutra Buda sazva sve monahe da im razjasni ono to je rekao o Kokalikinoj smrti: "Monasi, ivot bia u Padumi traje toliko da teko da moemo da ga izrazimo brojem. Kokalika se tamo preporodio zbog svoje mrnje prema Sariputi i Mogalani." Zatim, kao Uitelj, Buda nastavi ovako: "ovek kad se rodi, rodi se sa sekirom u ustima. Tako onaj iji govor nije odmeren see sebe tom sekirom. Kada ovek hvali nekoga ko se vredan pokude, tada taj ovek nagomilava zlo svojim ustima i to zlo ga nee odvesti do sree. Malo je tete ako neko izgubi novac na kocki, ak i ako izgubi sve, ukljuujui i sebe; ali ako neko gaji mrnju prema onima ije je ponaanje ispravno, time sebi mnogo vie kodi. Vreati ljude vredne potovanja, gajiti mrnju u mislima i govoru, vodi ka eonima i eonima ivota u patnji. Laganje vodi ka takvom stanju. Uiniti neto i onda rei 'Ja to nisam uradio' -- to je isto to i laganje. to se tie smrti i preporaanja, oba postupka su ista: u trenutku
smrti morate se suoiti sa posledicama loih dela. Kada ovek napadne nekoga ko je miroljubiv, ist i neiskvaren, tada se taj napad okree protiv tog nepromiljenog oveka, kao praina baena nasuprot vetru. Onaj ko je sklon pohlepi lako vrea druge svojim govorom. On je bez poverenja, gramziv, jadan i sklon klevetanju. Ako ste takvi, laljivi i nepouzdani, kleveete, zlonamerni i nedobronamerni, podli, ravi, bolje da ne govorite mnogo, inae ete zavriti na mestu prepunom patnje! Kada tako postupate, vi irite zagaenje. Jer to je uvreda za one koji ine dobro, postupak ruan sam po sebi. Ako nagomilavate takva dela zavravate u okeanu patnje. A zato? Zato to ono to ovek uini ne nestaje jednostavno u prolosti. To nas prati, prijanja uz poinioca. ovek iji su postupci zagaeni je budala: vremenom e bol koji nanosi osetiti i na sebi. Bol koji e osetiti bie nalik usijanom gvou koje ga razdire i probada. U takvom stanju, oseae se kao da mu sipaju topljeni metal niz grlo. Nema tamo bilo ega to nije teko i bolno. Nema rei utehe, nema bekstva za onoga ko u takvom stanju pati, stanju u kojem je ceo svet lomaa, gde je i leaj nainjen od eravice. Sapet mreama, slomljen udarcima batine, ovek je tu uronjen u neprozirni mrak kojem na sve etiri strane kraja nema. Onda se on nae u kotlu to kljua, punom mehuria od vatre odozdo; usijanom, uzavrelom.
ovek pun nedela nae se u takvom stanju, u vreloj meavini krvi i trulog mesa. Gde god da mrdne trule i gnoj. Onda se ovek pun nedela kuva u vodi punoj crva. Ne moe da miruje -- kazan u kojem se kuva, okrugao i gladak, nema u sebi nita za ta bi se uhvatio. Zatim je u dungli maevih otrica, udovi mu iseeni i okrvavljeni, jeik mu proboden kukom, telo iibano i iskasapljeno. Zatim je u Vetaraniju, movari kroz koju je teko probiti se, sa svoja dva vodena toka to seku poput brijaa. Nesrena bia upadaju u njih, ispatajui tako za svoja nedela u prolosti. Izujedan od gladnih akala, gavrana i crnih pasa, iskljucan od leinara i vrana, patnik stenje. U takvom se stanju nalazi onaj ko nedela ini. To je stanje apsolutne patnje. Zato je razuman ovek u ovome svetu energian i paljiv koliko god to moe da bude. Paduma stanje traje jako dugo. Znalci tu duinu mere tako to kau da traje onoliko vremena koliko bi trebalo da se istovari mnogo tovara sezamovog semena, ako bi se svakih sto godina uzimala samo po jedna semenka. Kau da bi tih tovara trebalo da bude pet hiljada sto dvadeset miliona. I sve dotle dok ta stanja patnje ljudi ovoga sveta nazivaju nesrenima, sve dotle e ljudi morati da nastave da ive u njima. Zato dobro pazite i s istim, ispravnim i prijateljskim kvalitetima neprekidno motrite na pokrete uma i pokrete jezika svog."
Sn III.11: Nalaka Sutta
Sutta nipata III.11
Nalaka sutta Govor Nalaki

Nudras Aita tokom podnevne meditacije ugleda boanstva iz grupe Tridesetorice -- radosne, ushiene -obuene sasvim u belo, slavei Indru, oni dre barjake, neobuzdano podvriskuju, i videvi ta boanstva tako vesela i radosna, iskazavi im potovanje, on ree: "Zato je zajednica bogova tako razdragana? Zato nosite barjake i maete njima unaokolo?
ak i posle rata sa asurama -- kad pobediste vi bogovi, a asure ostadoe poraene -ak ni tada niste bili toliko uzbueni. Kakvo mora da su udo boanstva videla kad su toliko radosna? Ona uzvikuju, ona pevaju, sviraju, pljeu rukama, pleu. To pitam vas koji ivite na vrhu planine Meru Odagnajte moju nedoumicu to pre, draga gospodo." "Bodhisatta, najvei dragulj, bez premca, rodio se na dobrobit i spokojstvo meu ljudima, u zemlji plemena Sakja i gradu po imenu, Lumbini. Zato smo toliko razdragani. On, najvei meu svim biima, savren ovek, predvodnik ljudi, uzor svakome, pokrenue toak [Dhamme] u peini nazvanoj po mudracima, nalik snanom lavu kad rikne, gospodar svih ivotinja." uvi ove rei, Aita hitro sie [sa nebesa]
i otide do doma Sudhodane. Tamo, poto zauzme svoje mesto, upita: "A gde je princ? I ja bih eleo da ga vidim." Sakjani tada pokazae mudracu po imenu Aita svoga sina, princa, sa zlatnom aurom, poput komada zlata to najvetiji zlatar u posudi za topljenje, zaari i ono blista svim bojama. Kad je ugledao princa blistavog poput plamena, istog poput predvodnika meu zvezdama to ide preko neba -- uarenog sunca, to umaklo je oblacima sivim -mudrac bee ushien, ispunjen neizmernom sreom. Pri tom su bogovi sa neba drali mnogokrati zastor pravei novoroenome hlad. Lepezama sa drkama zlatnim mahali gore-dole, ali ti koji drae zastor i lepeze bili su nevidljivi. A mudrac kose zamrene po imenu Tamni dragulj videvi deaka, nalik zlatnom ornamentu, na crvenoj vunenoj prostirci, i beli zastor mu iznad glave, uzega u ruke, srean i zadovoljan.
Prihvativi predvodnika u plemenu Sakja, eljno, znalac mantri i simbola uzviknu potpuno uveren u svoje rei: "On je neprevazien, najvii meu dvonocima." Zatim, predvidevi svoj skori odlazak, on, skrhan, proli suze. Videvi ga kako plae, Sakjani zapitae: "Sigurna si sasvim da princu nikakva opasnost ne preti?" Videvi koliko su Sakjani zabrinuti on odvrati: "Ne, princu se nikakvo zlo dogoditi nee. Niti za njega opasnosti ima. On nije neplemenitog roda: budite sigurni. Ovaj princ e dosei konano samoprobuenje. One, ugledavi savrenu istotu, pokrenuti toak Dhamme iz milosra za ostala bia. Uzor njegovog svetakog ivota sledie mnogi. Ali to se mene tie, mom se ivotu blii kraj; smrt me eka pre no to se moje rei obistine. Neu doiveti da ujem rei Dhamme koje izgovori prvi meu uzvienima. Eto zato sam potreen, potiten i ozlojeen." On, donevi Sakjanima
neizmernu sreu, sledbenik svetakog ivota napusti odaju i, iz simpatije prema svome neaku, podstaknu ga da kroi ka Dhammi prvoga meu uzvienima: "Kada uje za nekoga re: "Probueni" ili "dostigavi samoprobuenje, otvorio je put Dhamme," otidi do njega i pokloni mu se. ivi svetaki ivot voen takvim Blaenim." Pouen tako reima onoga iji um je naklonjen njegovoj dobrobiti, Takav, videvi u budunosti krajnju istotu, Nalaka, koji je za sobom skupio mnoga dobra dela, ekao je na Pobednika strpljivo, motrei na vratima ula. I douvi re o Pobedniku to pokrenuo je toak najvaniji, on otide i ugleda predvodnika meu mudracima. Uveren, on upita najveeg mudraca o najveoj mudrosti, sada kada se Aitino proroanstvo sasvim obistini.
[Nalaka:] Sada kada znam da istinite su Aitine rei, Pitam te, Gotama, tebe koji si prozreo prirodu svih stvari. Nameran sam da se u beskuniki ivot otisnem; Da krenem u pronju hrane. Ukai mi, mudrae, kad te ve pitam, na krajnje stanje svetosti. [Buda:] Objasniu ti svetost, teko dostinu, teko ostvarivu. Prii i rei u ti. Budi istrajan. Budi vrst. Praktikuj ravnodunost, jer u selu te ekaju i pohvala i pokuda. Motri na svaki drhtaj srca. Krei se spokojan i bez gordosti. Prijatne i neprijatne stvari prie te nalik plamenim jezicima u sred ume. ene zavedu i mudraca. O, nek ne zavedu i tebe.[1] Uzdravaj se od telesnog dodira, napusti zadovoljstva ula, niim odbijen, niim privuen, biima to kreu se i miruju. 'Kakav sam ja, takvi su i oni. Kakvi su oni, takav sam i ja.' Stavljajui sebe na mesto drugog, nikog ne ubi i ne daj drugima da ubiju. Ostavljajui za sobom elje i pohlepu tamo gde obini ljudi zarobljeni ostaju, vebaj ciljem voen, iz ovog pakla izai. Nesklon jelu prekomernom, umeren sa hranom, sa malo elja,
bez pohlepe, ne doputajui da te elja vezuje: onaj ko veze prekine, kroi poljem slobode.
Kada obavi proenje hrane, mudrac tada u umu treba da ode, da stoji ili' sedi u podnoju drveta. Prosvetljeni, teei zadubljenju, radost u umi treba da nae, zadubljenje da veba u podnoju drveta, sam sebi dovoljan. Tada, na kraju noi, treba do sela da ode, ne radujui se pozivu niti darovima iz sela. Zaavi u selo, mudrac ne treba nepromiljeno da zalazi u kue. Okrenuvi se od naklapanja, ne spletkari ni o kome. 'Neto sam dobio, ba lepo. Nita nisam dobio, i to je dobro.' Ravnoduan prema oboma, vraa se do istoga drveta. Hodei sa zdelom u rukama -- ne nem, ve samo naizgled nem -ne prezire ni najmanji dar,
ni najmanjeg darodavca. Visoke i niske su prakse koje objavi znalac. One ne stiu dva puta do druge obale. To [oslobaanje] ne postie se samo jednom.[2] U onome ko je nesputan -monahu to presekao je tok, naputajui ono to jeste i to obaveza nije -groznice vie nema. Objasniu ti mudrost: budi nalik otrici brijaa. Jezikom pritisnuvi nepce, obuzdaj stomak svoj. Ne de zvoli da ti um mue lenjost i misli mnoge. Privren istoti, nezavisan, svetaki ivot uzmi za cilj. Veban u samoi jer samoa se mudrou naziva. Sam, zaista ushien, blistaj u smerova deset. uvi za glas o prosvetljenome -- oni koji praktikuju zadubljenje,
odbacujui zadovoljstva ula -moj sledbenik e se jo vie uvrstiti u uverenju i sabranosti. Ba kao reke u procepima i upljinama: to su kanali manji to bunije teku, a veliki tok klizi neujno. ta god nije puno buku pravi. ta god je puno tiho je. Budala je poput polupraznog upa; onaj ko mudrost ima, kao prepuno jezero. Samotnjak koji govori mnogo bremenit znaenjem: znajui, on poduava Dhammi, znajui, on mnogo govori. Ali onaj ko, znajui, ostaje obuzdan, znajui, mnogo ne govori: taj je mudrac vredan mudrosti; taj je mudrac, mudrou prespunjen
Beleke 1. O oveku koji je pokuao da zavede monahinju videti Therigatha XIV. [Natrag] 2. Prema Komentaru, uzviene i niske prakse kojima je poduavao Buda su: prvo, prijatno vebanje i brzo sticanje uvida, a drugo, bolno vebanje i sporo sticanje uvida (videti AN IV.162). Ovi naini vebanja ne stiu dva puta do druge obale u smislu da svaki od etiri stupnja -- ulazak u struju, jednom povratnik, ne-povratnik i arahant -- ostavlja sve neistoe koje treba ostaviti jednom i zauvek. Takoe, nema potrebe da se ponavlja putovanje. Oslobaanje se ne postie se samo jednom u smislu da njemu vodi svaki od etiri navedena stupnja. [Natrag]
Sn III.12: Dvayatanupassana Sutta
Sutta nipata III.12
Dvayatanupassana sutta Srea Plemenitog

"Vidi kako je svet, zajedno sa svojim boanstvima, samoobmanut onim to nije sopstvo. Okruen umon-i-telom on zamilja: 'Ovo je stvarno'. No, o emu god da tako pomisli, upravo je obrnuto. Jer to je nestvarno, priroda mu je u opseni i prolaznosti. Nibbana, ija priroda nije u opseni, za nju Plemeniti [1] znaju kao istinitu. Zaista, pronikavi u istinu, oni su potpuno smireni i ostvarili su konano osloboenje. Oblici, zvukovi, ukusi, mirisi, telesni kontakti i ideje koje su prihvatljive, prijatne i oaravajue, sve to dok traje svet, zajedno sa svojim boanstvima, smatra sreom. Ali kada nestanu, svi se slau da su te stvari nedovoljne. A za Plemenite, nestanak ovoga tela [2] smatra se sreom. To je suprotno od onoga kako na to gleda itav ostali svet.
Sn III.12: Dvayatanupassana Sutta
Ono to drugi zovu sreom, to Plemeniti nazavaju patnjom. Ono to drugi nazivaju patnjom, za to su Plemeniti utvrdili da je srea. Vidi kako je teko razumeti Dhammu! Zato su oni bez uvida sasvim zalutali. Jer za one pod velom (neznanja) sve je mutno, za one koji su slepi, mrak caruje. Ali za dobre i mudre, sve je tako oigledno kao to je svetlo za one koji vide. ak i kada joj je blizu, bezumnik koji ne poznaje Dhammu nije u stanju ni da je shvati. Oni koji su prevladani vezanou za postojanje, oni koji plove strujom postojanja, oni u vlasti Mare, nisu u stanju da valjano razumeju Dhammu. Ko drugi sem Plemenitih jeste sposoban da do kraja razume to stanje, zahvaljujui savrenom znanje koje im donosi konano izbavljenje, slobodu od neistoa?[3]
Beleke 1. Plemeniti ili ariya jesu Bude i njihovi sledbenici. [Natrag] 2. "Ovo telo" (sakkaya) oznaava pet sastojaka kao objekata vezivanja. [Natrag] 3. Anusava; neistoe ili asava, doslovno "izluevine", jesu rasipanje energije u obliku ulne elje, nastajanja (nove egzistencije), stavova i neznanja. Onaj ko je unitio neistoe (khinasava) drugo je ime za arahanta ili Usavrenog. [Natrag]
Sn IV.2: Guhatthaka sutta
Sutta nipata IV.2
Guhatthaka sutta Peina tela

Ostajui vezan za peinu, sa tekim teretom,[1] ovek potonuo u konfuziju daleko je od osame -jer ulna zadovoljstva ulne elje[2] ovoga sveta lako se ne naputaju. Oni okovani eljom, sputani primamljivou nastajanja, lako se ne oslobaaju
jer svako sam sebe oslobaa. Ispunjeni, ispred i iza,[3] glau za ulnim zadovoljstvima dosad i ubudue -pohlepni za ulnim zadovoljstvima, zauzeti, obmanuti, nedareljivi, uaneni u zabludi[4] takvi -- pritisnuti bolom -- nariu: "ta e sa nama biti kad odemo odavde?" Zato ovek sebe treba da veba upravo ovde i sada. Za ta god znate na ovome svetu da zabluda je, nemojte, toga radi, postupati u zabludi, jer ivot je ovaj, prosvetljeni ree, prekratak. Vidim ih, na svetu ovome kako tumaraju, ljudi obuzeti eljom za postojanjem. Neuki ljudi nariu na pragu smrti, e njihova, za postojanjem il' nepostojanjem neega, neutaena. Gledaj ih, koprcaju se u tom oseaju moje, poput ribe u pliaku
presahlog potoka -i, videvi to, ivi bez moje, ne stvaraj vezanost za stanje nastajanja. Pobedi elju za obe strane,[5] razumevajui[6] nadraaj ula, pri emu udnje nema. Ne inei nita zbog ega bi sam sebe mogao prekoreti, prosvetljen ovek ne tri za pnim to video je, za onim to uo je. Razumevi opaaj, preao je preko bujice -mudrac ne zarobljen imetkom. Tada, kad strelu iupao je, paljiv ivi, ne udi ni za im -nit svetom ovim, nit svetom sledeim.
Beleke
1. "Sa tekim teretom" neistoa i tetnih mentalnih sadraja. [Natrag] 2. "ulne elje / ulna zadovoljstva": dva mogua znaenja rei kama. Prema Komentaru, ovde
se cilja na oba. [Natrag] 3. Komentar: "Ispred" znai doivljeno u prolosti (kao i "dosad" dva stiha nie); "iza" znai ono to e tek biti doivljeno u budunosti. [Natrag] 4. Komentar: "Zabluda" oznaava deset vrsta tetnih postupaka (videti AN X.176). [Natrag] 5. Prema komentaru, "obe strane" ovde ima nekoliko moguih znaenja: kontakt ula i izvor kontakta; prolost i budunost, ime i lik, unutranji i spoljanji medijum prenosa ulnog podraaja, sopstvo i izvor sopstva. To takoe moe znaiti stanja nastajanja i ne-nastajanja pomenuta u prethodnom stihu i kasnije, u Sn IV.5. [Natrag] 6. Komentar: Razumevanje ulnog podraaja ima tri aspekta: biti u stanju da identifikujemo i razluimo vrste ulnog podraaja; uoiti pravu prirodu ulnog podraaja (na primer, prolazan, izaziva patnju, ne pripada sopstvu) i napustiti vezanost za ulni podraaj. Ista tri aspekta mogla bi se primeniti i na razumevanje opaaja, kao to je pomenuto u sledeoj strofi. [Natrag]
Videti takoe: AN IV.184
Sn IV.3: Dutthatthaka Sutta
Sutta nipata IV.3
Dutthatthaka sutta Iskvaren

Ima onih koji se prepiru iskvareni u srcu, i oni koji se prepiru a srca su im okrenuta istini, ali mudrac se ne uputa u prepirku to je nastala, i zato on nije nikada smeten. No, kako ovek voen eljom, uanen u svoje naklonosti,
iz kojih izvlai sopstvene zakljuke, moe prevazii svoja stanovita? On se uputa u prepirku voen onim to on zna. Ko god se hvalie, bez pitanja, o svojoj praksi, pravilima, za takvog veti kau da je neplemenite prirode -onaj koji brblja o sebi a da ga niko nita ne pita. Ali monah ako je smiren, potpuno osloboen u sebi, takav se ne hvalie svojim delima -- "Eto takav sam ja" -za njega, veti kau, da je plemenite prirode -onaj koji tatine nema u odnosu na ovaj svet. Onaj ija uenja nisu ista -ko je proizvoljan, pristrasan kad vidi da mu je neto u prilog -gradi svoj mir oslanjajui se na neto to uzdrmano moe biti. Jer vezanosti [1] za stavove nije lako prevazii kad se gleda ta je prigrljeno meu uenjima,
i zato ovek prisvaja ili odbacuje uenje -u zavisnosti upravo od tih vezanosti. Ali onaj ko je proien [2] nema naklonosti ni prema nastajanja ni prema nestajanja bilo ega na svetu. Napustivi obmanu [3] i zabludu, emu e se on prikloniti? [4] Niemu se ne priklanja. Jer onaj ko se priklanja ulazi u rasprave o uenjima, ali kako -- u vezi sa im -moete se raspravljati sa onim ko se niemu ne priklanja? Takav nita nije ni prigrlio ni odbacio, umakavi svakom stanovitu upravo ovde i sada.
Beleke 1. Vezanosti: prevod pali pojma nivesana, koji se takoe moe prevesti i kao boravite, situacija, dom, nastamba. [Natrag]
2. Nd.I: Proien zahvaljujui uvidu. [Natrag] 3. Nd.I objanjava razne vrste znaenja rei "obmana", od koji je najobuhvatnija lista od devet vrsta obmana: gledanje na ljude koji su bolji od nas kao na gore od nas, kao na nama ravne ili kao na bolje od nas; zatim gledanje na ljude koji su nam ravni kao na gore od nas, nama ravne ili kao na bolje od nas; i na kraju gledanje na ljude koj isu gori od nas kao na kao na gore od nas, nama ravne ili kao na bolje od nas. Drugim reima, ovde se ne postavlja pitanje je li na stav ispravan, ve je re o sklonosti da se uporeujemo sa drugima. [Natrag] 4. Nd.I: "emu e se on prikloniti", tj. kojem odreditu, kom obliku egzistencije. [Natrag]
Sn IV.4: Suddhatthaka sutta
Sutta nipata IV.4
Suddhatthaka sutta ist

"Vidim isto, vrhovno, lieno bolesti. Nije neija istota u vezi sa onim to je ta osoba videla."[1] Razumevi tako, saznavi "vrhovno" i ostajui usredsreeni na istotu, udaljavamo se od pogrenog shvatanja.
Ako je istota naa u vezio sa onim to smo videli, ili ako se patnja iskorenjuje zahvaljujui tome to neto znamo, tada osoba puna naslaga biva proiena u vezi sa neim drugim,[2] ali stav njen otkriva da tu nije kraj. Nijedan braman[3] ne kae da istota dolazi u vezi sa bilo im drugim. Neukaljan iim to vidi, uje, osea pravilima ili ritualima zaslugom ili zlodelom, ne stvarajui bilo ta ovde, on naputa to to je obujmio, on naputa sopstvo. Naputajui to to je prvo, oni zavise od onoga to je sledee.[4] Sledei to to panju odvlai, oni ne prelazi preko prijanjanja. Grli i odbacuje -- poput majmuna to puta granu
da bi dohvatio drugu -onaj ko veba sasvim sam, penje se i pada, upecavi se na opaeno. Ali onaj ko jasno zna vedama[5] zahvaljujui, ko susreo je Dhammu, onaj sa dubokim uvidom, taj se ne penje i ne pada. On nema neprijatelja[6] u pogledu svih stvari to se vide, uju, oseaju. Ko bi i ta, moglo da ga u svoju shemu smesti na ovome svetu? -- njega koji tako gleda na svet, koji se kree tako otvoren.[7] Oni ne preklinju, ne ude, ne objavljuju"krajnju istotu". Razvezujui vrsti vor elje, oni ne stvaraju novu e za bilo ime na itavom svetu ovom. Braman
otiavi izvan svake teritorije[8] nema niega za im bi -- upoznavi ga ili videvi -udeo. Bez privlanosti, i bez neprivlanosti,[9] niega on nema ovde za im bi posegao kao za vrhovnim.
Beleke 1. Drevno indijsko verovanje, koje see unazad do Veda, bilo je da pogled na odreene stvari ili bia proiava. Tako "u vezi sa onim to je ta osoba videla" znai da je istota dola zahvaljujui onome to je vieno i da se neija istota meri u skladu sa istotom onoga to se vidi. Ovo verovanje preivelo je do danas u praksi darshan. [Natrag] 2. Drugim reima, ako bi istota bila jednostavno stvar vienja ili znanja neega. mogli bismo da budemo isti u tom smislu, a da jo uvek imamo naslage (= neistoe), a to ne bi bila istinska istota.[Natrag] 3. "Braman" u budistikom znaenju rei, tj. osoba iz bilo koje kaste, ali koja je postala arahantt.[Natrag] 4. Naputajui jednog uitelja i odlazei do drugog; naputajui jedno uenje i priklanjajui se drugom. Ova reenica moe se takoe odnositi na sklonost uma da naputa jednu elju i juri ka drugoj. Natrag] 5. Vede -- Kao to je prethodno re "braman" upotrebljena u budistikom
znaenju, ovde je rei veda dato budistiko znaenje. Prema Komentaru, u ovo kontekstu ona oznaava znanje koje prati etiri transcendentna puta: put ulaska u struju, jednom-povratnika, ne-povratnika i arahanta. [Natrag] 6. Neprijatelji ovde su vojske Mare -- svi tetni mentalni sadraji. Detaljniji popis Marine Vojske videti u Sn III.2. [Natrag] 7. "Otvoren" ovde znai nemati um zamagljen udnjom, mrnjom i neznanjem. Ova slika upotrebljena je u Ud V.5. Ovo je suprotnost slici koja je razmotrena u beleci 1 uz Sn IV.2. Alternativno znaenje ovde bi moglo biti: imati otvorene oi. [Natrag] 8. "Territorije" = deset okova (samyojana) i sedam prikrivenih sklonosti (anusaya). [Natrag] 9. "Privlanost" = ulna zadovoljstva; "neprivlanost" = jhana stanja koja donose oseaj neprivlanosti prema ulnim zadovoljstvima. [Natrag]
Videti takoe: MN 24
Sn IV.5: Paramatthaka Sutta
Sutta nipata IV.5
Paramatthaka sutta Savrenstvo

Kad za neke stavove poveruje da su "vrhovni," ovek ih sebi naini najvanijom stvari na svetu, a sve druge nedostojnim smatra, te tako se uvek u nove rasprave uplie. Kad svoju prednost vidi u onome to je video, uo, osetio, ili u pravilima i ritualima, zgrabivi ih vrsto, sve drugo nedostojnim smatra.
A to je, ree usavreni, vor koji vezuje: to na osnovu ega druge smatra manje vrednim. Zato monah ne treba da zavisi od onoga to je video, uo, osetio, ili od pravila i rituala. Ne treba da stvara dogmatska miljenja na osnovu svoga znanja, niti pravila i rituala. I neka sebe ne smatra "superiornim", "inferiornim", a ni "jednakim" Napustivi ono to je prigrlio, napustivi taj pojam "ja",[1] ne vezuje se ni za ta, ak ni u za ono to zna. Ne uzima stranu meu onima zaokupljenim raspravama, jer ne prijanja ni za jedno gledite. U njemu elje nema, za ovim ili onim, u ivotu ovom ili sledeem. Izbegavi da vee se za dogme, ne treba mu vie uteha to je dogma nudi. U mudracu ni traga predubeenja nema pred onim to video je, uo ili osetio. Pa moe li ga iko na svetu bilo gde svrstati. Njega, proienog, to slepo ne sledi stanovite nijedno. Takvi ne stvaraju ikakve dogme,
ne priklanjaju se niem. Njih uenja ne zavode. Braman se ne rukovodi, pravilima i ritualima. I tako, savren, druge obale domogavi se, natrag se ne vraa vie.
Beleka 1. Pali re attam. [Natrag]
Videti takoe: MN 72; AN X.93
Sn IV.6: Jara Sutta
Sutta nipata IV.6
Jara sutta Starost

Kako je kratak ivot ovaj! Za manje od stolea umire, a ako i vie poivi, ipak te starosti sustie. Ljudi tuguju za onim to vide kao moje, ali nita to se poseduje postojano nije nita se ne poseduje zauvek.[1] Videvi tu razdvojenost jednostavno kakva ona jeste napustiti treba domainski ivot.
Sn IV.6: Jara Sutta
U asu smrti ovek naputa ono to je zamiljao kao moje. Shvatajui to, mudrac ne treba da se priklanja tom oseanju za moje. Ba kao to ovek ne vidi, kad se probudi, ono to gledao je u snu, isto tako ne vidi on, kada umru -- kad istekne im ivotni vek -one to dragi mu behu. Kad se vide i uju, ljude dozivaju imenom ovim il' onim, ali samo ime ostaje da odzvanja kad smrtni as ih odnese. alost, jadikovka i sebinost ne bivaju naputeni meu onima pohlepnim na moje, zato mudraci naputajui posed, uviajui Sigurnost, u beskunike odlaze. Monah, ivi povueno, uiva u boravitu u osami: kau da to mu pristaje,
Sn IV.6: Jara Sutta
njemu koji u bilo kom svetu ne bi sopstvo ispoljio. Svuda mudrac nezavisan ne smatra bilo ta primamljivim ni odbojnim. Za njega jadikovka i sebinost, poput vode na lotosu belom, ne prijanjanju. K'o to kap vode na lotosovom listu, k'o voda na ljiljanu crvenom to ne prijanja. tako i mudrac ne prijanja za ono to vidi, uje ili osea; jer, proien, on ne dodaje bilo ta onome to vidi, uje ili osea. I ni na koji drugi nain ne ezne on za istotom, jer niti posee za strau a niti je odlae.[2]
Sn IV.6: Jara Sutta
Beleke 1. "Nita to se poseduje postojano nije; nita se ne poseduje zauvek" -- dva itanja izraza, na hi santi nicca pariggaha. [Natrag] 2. Nd.I: Arahant je jednom zauvek odbacio strast, tako da to vie nikada ne mora da ini. [Natrag]
Sn IV.7: Tissa Metteyya Sutta
Sutta nipata IV.7
Tissa Metteyya sutta Tisa Meteja

"Ukai na opasnosti, potovani gospodine, za onog ko se uputa u seksualne odnose. Sasluavi pouku tvoju vebaemo u osami." Buda:
"U onome ko prepusti se seksualnim odnosima, uenje je pomueno i on veba pogreno: to je neplemenito u njemu.
Ko god je otiao u osamu pa se upustio onda u seksualne odnose -- nalik koiji kojom vozar ne upravlja -jadnikom se naziva, nitarijom bez savesti. Njegova ranija ast i dostojanstvo izgubljeni bivaju. Uviajui to, trebalo bi da veba uzdravanje od seksualnog odnosa.
Savladan brigom crne misli ga mue, poput bedne je hulje. uvi pokude drugih, ozlojeen biva. Oruja pravi, kad ga drugi reima napadnu To je za njega velika muka. Lagano u lai tone. Drae ga za mudrog dok je privren bio ivotu u osami, ali sada kad odlui se na seksualne odnose budalom ga nazivaju Videvi sve ove zamke, mudrac ovde -- pre i kasnije -samotnikom ivotu privren biva;
u seksualne odnose ne stupa; veba sebe u samoi -i to je, za plemenite, vrhunac. Nee zbog toga sebe smatrati boljim od drugih: Takav je na pragu Osloboenja. Ljudi obuzeti ulnim zadovoljstvima zavide mu: slobodan, mudrac to svoj ivot vodi ne obazirui se na zadovoljstva ula -- taj je preko bujice preao."
Videti takoe: AN IV.159; AN V.75; AN V.76
Sn IV.8: Pasura Sutta
Sutta nipata IV.8
Pasura sutta Za Pasuru

"Samo ovde ima istote" -- tako kau -"Nijedno drugo uenje isto nije" -- tako kau -Insistirajui da ono od ega su zavisni jeste dobro takvi su duboko uaneni u sopstvenim istinama. Tragajui za sukobima, uputaju se u raspravu, smatrajui jedni druge budalama. Oslanjajui se na tu autoritet, govore u diskusijama. udei za pohvalom, tvrde da su znalci.
I u takvim raspravama -- srditi, eljni hvale -onaj ko je pobeen ozlojeen biva. Potreen kritikom, traga za izlazom. Onaj ije uenje je [prosueno kao] opovrgnuto, poraeno, miljenjem sudija, taj tuguje, jadikuje -- slabiji takmac. "Porazio me je", narie. Takve rasprave izbijaju meu asketama. U njima je puno ushienja, odbacivanja. Videvi to, treba se od rasprava uzdrati, jer drugi cilj one nemaju sem zadobijanja slave. Onaj kojeg slave tako zbog izlaganja uenja njegovog u sred skupa radoznalaca, smeje se zbog toga i uzdie jer elja mu se ispuni. To uzdizanje bie mu izvor neprilika, jer govorie ispunjen gordou i obmanom. Videvi to, treba se od rasprava uzdrati. Niko istotu njima ne postie, kau znalci. Poput snagatora hranjenog kraljevskog hranom ide unaokolo, grmei, tragajui za suparnikom.
Kad god je bitka, idi tamo, snani ovee. A kao i pre, ovde nikoga tema. Oni to se rasravljaju, zauzimajui stav, govorei: "Ovo i samo ovo je istina", njima moe da govori. Ovde niega nema -ni sukoba ni klice raspravljanja. Meu onima koji iznad sukoba ive ne hukajui stav protiv stava, koga bi mogao za suparnika nai, Pasura, meu onima ovde koji ni za im vie ne poseu? Zato ovamo dolazi, nagaajui, tvoj um nagaa o stanovitima. Suoio si se sa proienina i dalje ii ne moe.
Videti takoe: DN 16 (Budin odgovor na Subhadino pitanje); MN 18; AN III.73; AN V.159
Sn IV.9: Magandiya sutta
Sutta nipata IV.9
Magandiya sutta Za Magandiju

[Magandija nudi svoju kerku Budi, koji odgovara:] Videvi [keri Mare] -- Nezadovoljstvo, udnju i Strast -nije se javila ak ni elja za seksom. Pa ta bih mogao poeleti sa time, prepunim mokrae i izmeta? Ne bih poeleo da to dodirnem ak ni vrhom stopala. Magandija: Ako ne eli
ovaj dragulj od ene, koji prieljkuju mnogi kraljevi, koje onda stanovite, pravilo, praksu, ivot, distizanje [budueg] ivota ti zastupa? Buda: 'Ja zastupam ovo ili ono' tako ne govori onaj ko razmatra ta zastupa meu uenjima. Tragajui za onim to se ne oslanja ni na kakvo stanovite i otkrivajui unutranji mir, ja ga ugledah. Magandija: Mudrae, ti govori ne oslanjajui se ni na jedan unapred donet sud. Taj 'unutranji mir': ta to znai? Kako njega, prosvetljeni ovek, obznanjuje? Buda:
On ne govori o istoti u vezi sa bilo kojim stanovitem, uenjem, znanjem, pravilom ili praksom. Niti je taj mir mogue nai tako to se nema nikakvo stanovite, uenje, znanje, pravilo ili praksa.[1] Putajui stvari, ne vezujui se za njih, u miru, nezavisan, ovek nee udeti za novim roenjem. Magandija: Ako on ne govori o istoti u vezi sa bilo kojim stanovitem, uenjem, znanjem, pravilom ili praksom. A niti je taj mir mogue nai tako to se nema nikakvo stanovite, uenje, znanje, pravilo ili praksa, onda mi se ini da je ovo uenje zbrkano, jer neki istotu vide u -- vide kroz -file:///C|/budizam2007decembar/files/canon/khuddaka/snp4-9.html (3 of 7) [10.2.2008 21:02:45]
vernost stavovima. Buda: Postavljajui pitanja to se oslanjaju na stavove, ti si zbrkan onim to je tvoje razumevanje. Zato nisi u stanju na nazre ak ni najslabiji nagovetaj znaenja [onoga o emu govorim]. Zato i misli za uenje da je zbrkano. Ko god stvara 'jednako,' 'superiorno' ili 'inferiorno' zbog toga e se raspravljati; dok se onome neokrznutim tim troma, 'jednako,' 'superiorno' ne dogaa. Za ta bi braman rekao 'istinito' ili 'pogreno,' za ta se raspravljao: on u kojem 'jednakog,' 'nejednakog' nema.
Napustivi dom, ivei lien drutva, mudrac u selima ni sa kim se ne zbliava. Otarasivi se ulnih strasti, osloboen enji, ne zalazi meu ljude, ne uputa se u svae..[2] Od svih tih stvari podalje bi trebalo da se dri u ovome svetu: proieni ih nee prisvajati i zbog njih se raspravljati. Ba kao to lotos nije umrljan blatnjavom vodom, tako i mudrac, olienje mira, bez pohlepe, ostaje neumrljan ulnou i ovim svetom. Osvaja mudrosti se ne meri niti dii [3] stavovima ili svojim razmiljanjima, jer sve to na njega ne utie.
On ne bi bio poveden delom,[4] uenjem; ne izvlai zakljuak iz bilo kod stava. Za onoga bez strasti ka opaanju nema vezivanja; za onoga osloboenog uvidom, nema obmana. Oni to prijanjaju za opaanja i stavove lupaju glavom tumarajui po ovome svetu.
Beleke 1. Ovo nejasno i naoigled kontradiktorno mesto moglo bi se razjasniti tako da koristimo ispravne stavove, uenje, znanje, pravila i praksu kao put, kao sredstvo da stignemo do istote. Kada smo do nje jednom stigli, naputamo i sam taj put, jer istota unutranjeg mira, u svom krajnjem znaenju, jeste neto to nadilazi i ona sredstva kojima je ostvarena. U stihu koji ovome sledi jasno je da Magandija nije uhvatio ovu distinkciju. 2. Objanjenje ove strofe, koje se pripisuje potovanom Maha Kaani, dato je u SN XXII.3. [Natrag] 3. "meri ...dii" --dva znaenja pali rei manameti. [Natrag] 4. "Delo" ovde moe znaiti ili kamma u svom optem znaenju -- tj. onaj ko je stekao mudrost otiao je s one strane kamme -- ili u ogranienijem znaenju, kao
ritualna radnja. Prema Nd I, odnosi se na "tvorevinu" (sankhara) u analizi uslovljenog nastanka (SN XII.2). [Natrag]
Videti takoe: SN I.1; Sn V.7
Sn IV.10: Purabheda Sutta
Sutta nipata IV.10
Purabheda sutta Svojstva utihnulog mudraca

"Kako razumeti, kako postupati, pa da ovek ivi u miru? Gotama, reci mi -- kada te ve pitam -o savrenom oveku." Buda:
"Osloboen elje pre raspada [ovoga tela], ne obazirui se

na pre i posle,[1] neodredljiv ni izmeu,[2] ni za im ne udi.

Nerazljuen, nezapanjen, nehvalisav, neuplaen, dajui savet neusiljen, on je utihnuli mudrac, njegov govor potpuno odmeren. Prijanjanja osloboen u pogledu budunosti, ne tuei za prolou, osamu uvia u sred ulnih kontakata.[3] Ne moe zaveden biti miljenjem nijednim.[4] Povuen, neobmanut i nezajedljiv, nepotiten, ni bezorbrazan, neuvredljiv, u spletke se ne uputa. Nezatrovan primamljivim stvarima, nepodlegao sujeti,
blag je, za alu spreman, osloboen ubeenja i strasti. Bez nade u materijalnu dobit veba marljivo, kad bez nagrade ostane potiten nije. Neometen eljom, nerukovoen eljom, za uicima on ne juri. Ravnoduan -- uvek -- sabran, sebe on ne obmanjuje kao ravnog, superiornog, inferiornog, u svetu ovome. Nijedan hir gordosti njegov nije. Niiji hranitelj, poznajui Dhammu, nezavisan je on; u kome udnje nema za bivanjem ili nebivanjem za toga se kae utihnuo da je, ulnim uicima neokrznut, nita njega
vezati ne moe kad jednom preko vezanosti pree. Nema on decu, stoku, panjake, njive. Niega u njemu nema to prigrabio je ili odbacio, to sopstvo je ili ne-sopstvo. Sklonosti nema za koje bi svetovnjaci, svetenici ili askete mogli da mu prigovore -i zato ga ne uznemiruju njihove rei kakve god bile. Pohlepa iezla, bez muka, i utihnuli mudrac o sebi ne govori meu onima koji su vii, ravni mu ili nii. On, neobmanut, nita ne ini
da druge obmane. Za onoga za koga nita na ovom svetu nije njegovo, ko ne tui nad onim to njegovo nije, ko se ne priklanja uenjima, pojavama: za njega je reeno da mir je pronaao."
Beleke 1. Nd.I: "Ne zavisi ni od pre ni od posle" = bez udnje ili stava prema prolosti ili budunosti. [Natrag] 2. U vezi sa raspravom o tome kako probueni ne moe biti klasifikovan ak ni u sadanjosti videti MN 72 i SN XXII.85-SN XXII.86. [Natrag] 3. Nd.I: "Osamu uvia u sred ulnih kontakata" = kontakte vidi kao liene sutine. Ovaj odlomak moe se takoe odnositi na injenicu da probuena osoba ulni kontakt doivljava kao neto od ega je odvojena, to njoj ne pripada. O ovome videti MN 140. [Natrag] 4. Videti AN X.93. [Natrag]
Rev. 25/8/01 file:///C|/budizam2007decembar/files/canon/khuddaka/snp4-10.html (5 of 6) [10.2.2008 21:02:46]
www.geocities.com/budizam/canon/khuddaka/snp4-10.html
Sn IV.11: Kalaha-vivada Sutta
Sutta nipata IV.11
Kalaha-vivada sutta Svae i rasprave

"Otkuda su nastale svae, rasprave, tualjke, jadikovke, zajedno sa sebinou, obmanom i oholou, zajedno sa neprijateljstvom? Otkuda su nastale? Molim te, reci mi." "Iz onoga to nam je drago su nastale svae i rasprave tualjke, jadikovke, zajedno sa sebinou, obmanom i oholou, zajedno sa neprijateljstvom.
Povezane sa sebinou jesu svae i rasprave. Sa nastankom rasprava stie i neprijateljstvo." "A gde je uzrok stvarima dragim na ovom svetu, zajedno sa pohlepom to krui svetom ovim? I gde je uzrok nada i zadovoljenja u vezi sa neijim narednim ivotom?" "elje su uzrok stvarima dragim na ovom svetu, zajedno sa pohlepom to krui svetom ovim? A ona je i uzrok nada i zadovoljenja kao cilja ovekovog u ivotu ovom?" "A gde je uzrok elje na ovom svetu? I odakle su nastale odluke, ljutnja, lai i sumnja i sve one osobine koje opisa Osamljenik "Ono to nazivaju 'prijatnim' i 'neprijatnim' na ovom svetu: u zavisnosti od toga elja nastaje.
Videvi nastajanje i nestajanje materijalnih oblika, ovek donosi odluke u ovome svetu; ljutnja, lai i sumnja, te osobine takoe iz tog dvojstva nastaju ovek ispunjen sumnjom treba da veba da izbije na put znanja, da bi razumeo stanja o kojim je Osamljenik govorio. "A gde je uzrok prijatnom i neprijatnom? I kad neega nema, da li i onda prijatno i neprijatno s njim u vezi postoje? I ta je znaenje nastajanja i nestajanja kai mi, ta je tome uzrok?" "ulni kontakt je uzrok prijatnog i neprijatnog. Kad kontakta nema, nema ni njih. I ideja o nastajanju i nestajanju iz tog je uzroka nastala. "A gde je uzrok kontaktu na ovome svetu, i otkuda vezanost i posed nastadoe? I ega kad nema, tad
ni moje ne postoji? I ta kad nestane, ulni kontakt takoe nestaje?" "Uslovljen imenom i likom jeste kontakt. u udnji vezanost, posed ima svoj uzrok. Kad udnje nema ni moje ne postoji. Kad oblici nestanu za kontakt hrane nema." "A za koga to oblik nestaje? Kako zadovoljstvo i bol iezavaju? To mi kai. Da um moj ispuni znanje kako iezavaju." "Onaj iji opaaji nisu ni uobiajeni niti su neuobiajeni, onaj koji nije ni bez opaaja niti opaa ono to je nestalo:[2] za onoga ko dotle stigne, oblik nestaje -jer umnoavanje -- klasifikovanje[3] uzrok je opaajima." "Ono to smo pitali ve si nam odgovorio.
Pitamo jo samo jednu stvar, molimo te reci nam. Da li neki mudraci kau da je proienje duha[4] najvie stanje koje dostii treba? A neki drugi da je neto drugo najvie? "Neki mudraci kau da je proienje duha najvie stanje koje dostii treba? Ali neki meu njima, koji tvrde da veti su, poduavaju da cilj je utrnue ivotne ei. Razumevajui: 'I pored tog znanja, oni zavisni jo su,'[5] mudrac traga ta je to od ega zavise oni. Uvidevi ta je to, on se u rasprave ne uputa, vie se ne preporaa, prosvetljen biva"
Beleke 1. Kao to ukazuju drugi delovi ove pesme (videti beleku 5, nie), ostvarenje cilja se ne meri koliinom znanja, ve je znanje neophodan deo puta ka cilju.[Natrag]
2. Prema Nd. I, ovaj odlomak opisuje etiri nematerijalna zadubljenja, ali poto prva tri meu nematerijalnim zadubljenjima ukljuuju opaanje (beskrajni prostor, beskrajna svest i nitavilo), samo etvrto od nematerijalnih zadubljenja -- sfera ni opaanja ni neopaanja -- uklapa se u ovaj opis. [Natrag] 3. Umnoavanje -- klasifikovanje (papaca-sankha): Sklonost uma da uitava razlike i nijanse ak i u najjednostavnija iskustva sadanjeg trenutka, podstiui tako stavove koji mogu zavriti u sukobu. Kao to Sn IV.14 ukazuje, koren tih klasifikovanja jeste opaaj: "Ja sam mislilac." Radi daljeg razmatranja ovoga videti beleku 1 uz taj govor i uvod u MN 18. [Natrag] 4. "Duh" jeste uobiajen prevod pali rei yakkha. Prema Nd.I, meutim, u ovom kontekstu re yakkha znai osobu, individuu, ljudsko bie ili ivo bie. [Natrag] 5. Drugim reima, mudrac zna da obe grupe iz prethodne strofe pogreno smatraju da im je znanje merilo napretka, ne uoavajui zavisnost koja jo uvek postoji u tom njihovom znanju. Mudraci iz prve grupe pogreno poistoveuju iskustvo ni opaanja ni neopaanja sa konanim ciljem i otuda su oni jo uvek zavisni od tog stupnja koncentracije. Mudraci u drugoj grupi, injenicom da tvrde da jesu veti, pokazuju da jo uvek postoji latentna obmana u njihovom iskustvu koja je samo nalik probuenju. i da nisu potpuno osloboeni prijanjanja. Obe grupe, pak, jo uvek zadravaju pojam "duha" koji se proiava tokom procesa dostizanja proienja. Kada ove zavisnosti jednom uoi, mudrac vie nema elju za raspravom i za nastajanjem ili nestajanjem. Na taj nain znanje jeste sredstvo da se stigne do cilja, ali se ostvarenje tog cilja ne meri i nije definisano pomou tog znanja.[Natrag]
Videti takoe: DN 21; MN 18; Sn V.14
Sn IV.12: Cula-Viyuha Sutta
Sutta nipata IV.12
Cula-viyuha sutta Malo izlaganje

"Drei se svojih shvatanja, prepirui se, razliiti ueni ljudi kau: 'Ko god zna ovo, razume Dhammu. Ko god ovo odbacuje jeste nesavren.' Tako se prepirui, oni optuuju: 'Moj oponent je budala i neznalica.' Koja od ovih tvrdnji je tana kada svaki od njih kae za sebe da je znalac?
"Ako se ovek, ne prihvatajui oponentovo uenje, pretvori u budalu, beslovesnu ivotinju tadu su svi u raspravi budale plitkog uvida -svi oni koji se slepo dre svoga uverenja. Ali ako ovek, drei se uverenja postane proien proienog uvida, razuman, znalac, tada niko od onih u raspravi nije plitkog uvida, jer svako od njih svoja uverenja ima. Ja ne kaem: "Evo ovako jeste," kako to budale jedan drugom govore. Oni svaki svoj stav kao istinit istiu i time suparnike za budale smatraju."
"Za ono to jedan istinom dri -- 'Ovako jeste' -drugi kau: 'Krivotvorenje, la.' Tako se prepirui, oni se gloe. Zato askete ne mogu svi istu stvar da zbore?" "Istina jeste jedna,[1] nema druge oko koje bi ovek znalac raspravljati mogao sa drugim znalcem. Askete izlau razliite line istine, zato oni ne mogu svi istu stvar da zbore." "Ali zato razliite istine
govore oni to sebe znalcima nazivaju? Saznae li oni vie istina razliitih ili pak samo pretpostavke slede?" "Sem opaaja njihovog ne postoji mnogo razliitih nepromenljivih istina na ovome svetu.[2] prihvativi pretpostavke upogledu uverenja oni govore o opreci: istinito i lano. Zavisan od tog to je video uo i osetio, zavisan od pravila i rituala ovek pokazuje prezir [za druge]. Zauzevi stav o odlukama svojim, hvalei sebe, on kae: 'Moji oponenti su glupaci i neznalice.' To zbog ega on oponente budalama smatra ba zbog toga on sebe znalcem zove. Nazivajui sebe znalcem on prezire drugog ko na isti nain govori.
Slaui se sa stavom to izvan granica ode, opijen obmanom, savrenim videi sebe, boanstvom naini, uz pomo sopstvenog uma, sebe i uverenje svoje. Ako je, suparnikovom reju, neko niskim nazvan, i taj supranik tad je svoj nizak uvid pokazao. Ali ako je, sopstvenom reju, osvaja mudrosti, prosvetljen neko, tad meu asketama budale nema. 'Onima koji poduavaju uenju od ovog drugaijem istota nedostaje, takvi nesavreni jesu.' Tako mnogi sektai zbore, jer okova ih strast za uverenjima sopstvenim.. 'Samo ovde istote ima,' tako zbore oni. 'Ni u jednom drugom uenju istote nema,' kau. Tako mnogi sektai uaneni stoje, ne odstupajui ni za korak sa sopstvenog puta. Govorei nepokolebljivo o putu svome,
koji te suparnik za budalu smatrati nee? Samo sebi prepirku stvara ako suparnika budalom naziva a uenje njegovo pogrenim zove. Uzevi odluke svoje i sebe samog za mere, samo prepirku nastavlja u ovome svetu. Ali onaj koje napustio je sve odluke, u ovom svetu vie svau ne produava."
Beleke 1. "Istina jeste jedna": Ovu tvrdnju treba imati na imu itajui naredne stihove, jer ona ini osnovu za raspravljanje o tome kako ljudi koji unapred zakljuuju na osnovu pretpostavki govore u opoziciji: istinito i pogreno. Buda ne porie da postoji ono to je istinito i ono to je pogreno.Umesto toga on radije govori o tome da se sva vrsta stanovita, bez obzira koliko istinit ili pogrean njihov sadraj mogao biti, kada se uzimaju kao dogaaji u lancu uzronosti dolaze na nivo istine uslovljenih fenomena, kako je to objanjeno u prethodnom govoru. Ako se za njih veemo, to vodi u obmanu, konflikt i novo nastajanje. Kada se na njih gleda na ovakav nain -- kao na dogaaje pre nego kao na istinite i pogrene opise drugih dogaaja (ili kao na dogaaje pre nego kao na simbole) -- sklonost vezivanja za njih ili ukopavanja u njih slabi [Natrag] 2. O ulozi opaaja u dolaenju do sukobljenih stanovita, videti prethodni govor.
[Natrag]
Videti takoe: AN X.93; AN X.96
Sn IV.13: Maha-Viyuha Sutta
Sutta nipata IV.13
Maha-viyuha sutta Veliko izlaganje

"Oni koji se, drei se uverenja, prepiru govorei: 'Samo je ovo istina': da li se svi oni izlau osudi, ili time takoe zadobijaju pohvale?" "[Pohvala:] To je tako beznaajna stvar koja nas umiriti ne moe. [1] Govorim o dva ploda raspravljanja; i uvidevi ih, ne treba da se raspravlja -uviajui stanje u kojem rasprave nema kao najsigurnije.
Onaj ko zna ne uplie se u bilo ta to je opte, konvencinalno stanovite. Taj je neupleten: jer ne gaji naklonosti ka onome to video je, uo je, i zato bi se onda uplitao? Oni za koje su pravila vrhovno merilo kau da je istota stvar samouzdravanja Prihvatajui se vebanja, oni se posveuju potpuno. "Obuavajmo se ovako i onda dolazi istota.' Oni koji za sebe kau da znalci su [time] bivaju voeni ka novom preporaanju. A ako neko od njih prekri svoja pravila i rutuale, taj drhti, jer izneverio je svoju praksu. On nadasve, udi za istotom, nalik izgubljenom voi karavana daleko od doma. Ali onaj ko je napustio
pravila i rituale [2] -- sve -stvari osude vredne i takoe besprekorne, [3] ne nadajui se 'ni istom ni neistom,' [4] ivee u saoseanju i miru, a da o miru ni razmiljao nije, [5] osloboen Zavisni od tabua, strogosti ili onoga to vide, uju ili osete, govore oni o istoti kroz dalje lutanje; kroz nastajanje i nestajanje, al' elja za nastankom i nestankom usahla im jo nije. [6] Onaj ko neem tei muen je eljom i drhti nad onim to samo pretpostavke su. Ali onaj ko ovde nit' nestaje nit' nastaje, zato bi drhtao on? ta bi eleti mogao?" "Uenje svoje 'uzvienim' nazivaju neki, a isto to drugi 'nedostojnim' zovu. Koja tvrdnja je tana kad svi oni tvrde da pravi su znalci?" "Kau da njihovo uenje savreno je, dok za tue tvrde da nedostojno je.
Tako se svaajui, prepirui, tvrde svako za miljenje svoje da istinito je. Ako bi neto, samo zato to protivnici tako kau, bilo nedostojno, tada nijedno meu uenjima uzvieno ne bi bilo, jer mnogi kau da tue uenje manje je vredno i svoje do neba uzdiu. Kad njihovo oboavanje uenja svoga istinito bi bilo, zajedno sa hvalama za sopstveni put, tada bi sva uenja istinita bila -jer istota je njihova, barem tako tvrde. Braman nieg nema da drugi ga vodi, kad razmatra to prihvatio je meu uenjima. Tako je otiao izvan rasprava, jer najboljim ne smatra znanje bilo kod uenja, bilo kakvo drugo mentalno stanje. [7] 'Znam. Vidim. To je ono to jeste!' -Neki veruju da istota zavisi od uverenja.
Ali ak i ako ovek u to veruje, ta dobro od toga dolazi? Zaslepljeni, ljudi o istoti govore u vezi sa neim ili nekim drugim. ovek, gledajui, vidi ime i oblik. Tako videvi, znae samo stvari te. Na stranu je li video mnogo, malo, mudraci ne smatraju da istota je u vezi sa tim. oveka uanenog u uenju svom, koji velia neko predubeenje, nije lako disciplinovati. Od ega god da zavisi, on to divnim opisuje, kae da to je istota, da upravo tu istinu video je. Braman, procenjujui, nije upleten u zaklinjanja, ne sledi ubeenja, ak ni za znanje vezan nije.[8] I pred znanjem ma kako konvencionalno, obino, ostaje ravnoduan on: 'Za to se hvataju drugi.'
Razvezavi vorove to sapinju ga, mudrac u svetu ovome ne sledi nijednu stranu kad rasprava se rasplamsa. Miran meu onima to mira nemaju, ravnoduan je, ne posee ni za im: 'Za to se hvataju drugi.' tarih neistoa osloboen, ne stvarajui nove, ne sledei elje, niti uanen u uenju svome, potpuno osloboen od ubeenja, prosvetljen biva. Ne ide za svetom ovim, ni u emu sam sebi ne prigovara; bez neprijatelja [9] u pogledu svake stvari koju vidi, uje ili oseti. Tovar svoj odloio je mudrac sasvim osloboen opsednut / bez zaklinjanja nezaustavljen / neraspaljen eljom bremenit / bez elje biva," [10]
tako odgovori Blaeni.
Beleke 1. Ili: nedovoljna da umiri (neistoe, kae Nd.I). [Natrag] 2. Nd.I: Napustio pravila i rituale u smislu da vie ne veruje kako istota meri njima, stav o kojem se raspravlja u prethodnoj strofi. [Natrag] 3. Nd.I: "Stvari osude vredne i takoe besprekorne" = crna i bela kamma. [Natrag] 4. Nd.I: Oslobodivi se neistih mentalnih sadraja i stigavi na cilj arahant nema potrebe da se bilo emu vie nada. [Natrag] 5. "ivee u saoseanju i miru, a da o miru ni razmiljao nije" -- igra rei, santimanuggahaya. [Natrag] 6. Re bhavabhavesu -- kroz/za nastanak i nestanak -- ovde se ponavlja, tj. ista re funkcionie u dve sintagme. [Natrag] 7. "Znanje bilo kod uenja, bilo kakvo drugo mentalno stanje" -- igra rei, dhammamaam. [Natrag] 8. Prema Nd.I, ovu sloenicu -- ana-bandhu -- treba prevoditi 'vezan uz pomo znanja', uznaenju da arahant ne upotrebljava znanje koje dolazi ovladavanjem koncentracijom, pet ovozemaljskih oblika psihikih moi (abhia) ili bilo koje pogreno znanje da bi sebe okovao uz elju ili ubeenje. Meutim, ova sloenica moe takoe ukazivati na injenicu da arahant nije vezan ak ni za znanje koje ini deo puta ka probuenju (videti MN 117). [Natrag] 9. Videti beleku 7 u Sn IV.4. [Natrag]
10. "Opsednut / bez zaklinjanja, nezaustavljen / neraspaljen, eljom bremenit / bez elje biva" -- serija igara rei -- na kappiyo, nuparato, na patthiyo -- svaka sa izrazito pozitivnim i izrazito negativnim znaenjem, verovatno upotrebljene zbog svog okantnog znaenja. Slian skup igara rei videti u Dhp 97. [Natrag]
Videti takoe: AN X.93; AN X.96
Sn IV.14: Tuvataka Sutta
Sutta nipata IV.14
Tuvataka sutta Brzo

"Pitam potomka Sunca, velikog znalca, o osami i stanju spokojstva. Kojim uvidom monah osloboen biva, niim nevezan za ovaj svet?" "Treba da potpuno iupa svaki koren komplikovanja - klasifikovanja: 'Ja sam mislilac.' [1] Bez prestanka da veba, sabran da obuzda svaku elju u sebi. Kakvu god istinu da shvati, u sebi il' spolja,
ne treba njome da zarobljen bude, jer to se meu mudrima slobodom ne zove. I zbog svega toga nek' o sebi ne misli kao o boljem, loijem ili ravnom. ulima podstican na naine mnoge nek ne odrava aroliju sopstva. U sebi miran, nek' monah ni od koga mir ne trai i ni od ega. Jer onaj kojim mir vlada, nita prigrabio nije, pa ta da odbaci onda? Nita to bi inilo "ja" pa otkuda onda "ne-ja"? [2] Kao to je u dubini mora sasvim mirno, bez i najmanjeg talasa, isto tako i monah -- nepomuen, spokojan -nek ne pokree sebe nikuda." "Onaj ije oi su otvorene opisao je Dhammu koju vidi, otklanjajui opasnost. Pa reci nam sada, gospodine, praksu: pravila discipline i koncentracije."
"Ne treba biti nepaljiva pogleda, svoje ui zatvoriti za seoska naklapanja, ne udeti za ukusima i nita na ovome svetu ne smatrati svojim. Zapljusnut bolom ne kukaj, ne prieljkuj nigde nita da nestane il' nastane, ne zadrhti od straha. Primajui hranu i pie, lek i odeu, ne pravi skrivenu zalihu od toga. Niti nesrean budi, kad toga za tebe nema. Sabran, a ne nepromiljen uzdri se od nespokojstva, nepaljiv ne budi, ivei na tihom mestu. Ne preterujui u spavanju, marljiv, predan budnosti, napusti lenjost, obmanu, razonodu, zabavu razvrat i sve to uz to ide, ne praktikuj vradbine, tumaenje oznaka na telu, snova, zvezda, ivotinjskih krikova; ne uputaj se u leenje bolesti ili neplodnosti.
Monah ne treba da drhti pred pokudom niti se gordi pred pohvalom; nek' odloi sebinost, pohlepu, ogovaranje, ljutnju; ne treba da kupuje i prodaje, niti da se ruga ikome igde; ni da boravi u selu ili budi ljudima nadu u dobitak neki. Monah nek' se ne hvalie i govori sa skrivenom namerom, ne treba drsko da zbori nit' da se svaa sa bilo kime; od obamne nek se podalje dri i svesne prevare; druge nek ne kritikuje zbog njihovog ivota, uvida, pravila ili obiaja. Izazvan bujicom rei od drugih asketa ili obinih ljudi, on ne odgovara srdito, jer ti to uzvraaju spokojni nisu. Znajui za ovo uenje, znatieljan monah trebalo bi njime rukovoen da marljivo veba, sabran.
Uvidevi nibbanu kao mir, nek ne bude nepaljiv prema poruci Gotame -jer on, pobednik nad pobednicima, uvideo je Dhammu, ne tako to drugi su mu rekli, ve neposredno, sam za sebe. Zato, sabran, neprestano sebe vebaj onako kako te Blaeni poui", ree Blaeni.
Beleke 1. O komplikovanju - klasifikovanju i njihovoj ulozi u stvaranju konflikta videti Sn IV.11 i uvod u MN 18. Stav "Ja sam mislilac" lei u korenu tih klasifikacija i u sadanji trenutak uvodi skup distinkcija -- ja/ne-ja, bie/ne-bie, mislilac/misao, identitet/ne-identitet -- to kasnije moe prerasti u mentalni i fiziki konflikt. Obmana svojstvena ovom stavu tako okiva um. Da bismo se oslobodili, moramo nauiti da sitraujemo ove distinkcije -- koje u poetku uzimamo kao neto to se samo po sebi razume -- kako bismo uvideli da su one samo pretpostavke a ne nerazdvojni deo iskustva, kako bi nam bilo lake ako uspemo da ih se otarasimo. [Natrag] 2. "Prigrabljeno/odbaeno, ja/ne-ja" -- igra reima atta/nirattam. [Natrag]
Videti takoe: DN 2; AN IV.37
Sn IV.15: Attadanda sutta
Sutta nipata IV.5
Attadanda sutta vrsto stegnut tap

"Kad se dohvati tap nasilja [1] on raa opasnost i strah: Pogledaj ljude u svai. Ja u ti ispriati sada kakav strah i potitenost doiveh. Videvi ljude kako se praakaju poput riba u malo vode, borei se jedan protiv drugog -kad to spazih,
strah me obuze. Svet je ovaj potpuno bez sutine. Sve stvari u njemu podlone promeni jesu. Traei sklonite za sebe, ne naoh ita tome slino. Samo borba meusobna bez kraja, i to me nezadovoljstvom ispuni. A onda opazih strelu tako teko da se uoi, zabodenu duboko, ba u srcu. Tom strelom savladani, ljudi jurcaju tamo-amo. Al' kad je jednostavno iupa, vie ne tri, vie ne tone. [2] [Ovde se pravila recituju.] [3] Kakve god veze za ovaj svet da veu ne treba ih jaati, ve slabiti. Potpuno prozrevi ulna zadovoljstva, ulne strasti, [4] vebaj za sopstveno osloboenje.
Budi istinoljubiv, ne nadmen, neobmanut, spletki i svaa se kloni. Lien ljutnje, mudrac nadilazi zlo pohlepe i krtosti. Pobeuje lenjost, umalost i letargiju; obazriv pred nepromiljenou, gordosti se kloni i srcem oslobaanju stremi. Ne slui se laju, ne vezuje za oblike, potpuno prozire obmanutost i ivi uzdran pred naprasitou. ne ushiuje se onim to je staro, niti oduevljava onim to je novo, [5] za gubitkom ne tui niti se uplie u ono to je svetlucavo i sjajno.. [6] Ja pohlepu zovem "velikom bujicom", poplavom, brzom strujom. Preokupacije su talasi, senzualnost movara koju teko je prei: Ne odstupajui od istine, mudrac na uzvisini stoji: pravi braman.
Odrekavi se svega, za njega se kae da se smiren, nezavistan, da mudrost poseduje, jer zna stvari onakve kakve jesu. U svom savrenom kretanju u ovome svetu, s jednog mesta na drugo, on ne zavidi nikome. Ko god da je otiao iza i izvan ulne strasti -tog okova to teko ga se u ovome svetu osloboditi -vie ne tui, vie ne mui se. Prekinuvi tok, slobodan je okova svih. Spali sve to je pre i ne ostavljaj nita za posle. I ako se ne uhvati za ono to izmeu jeste, [7] kud god da krene, ide rastereen. Za onoga ko se ne poistoveuje sa materijom i umom, za koga nema oseaja: moje i ko ne jadikuje za onim to ne postoji, taj pobeen nije, taj gubitaka nema. [8]
Kada ne misli: "Ovo je moje" ili "Ovo pripada njima", tada, lien egoizma, on ne moe aliti nad milju: "Ah zato ja nieg nemam." Ne svaalica i ne lakom, ne nestalan i uvek odmeren: to je nagrada -- kad me pitaju kaem -onima koji se predubeenja oslobode. Za staloenoga, onoga koji zna, nema gomilanja. Uzdran, bez naklonosti, gde god da pogleda takav sigurnost vidi. [9] Mudrac o sebi ne govori kao o onome ko je vii, ravan ili nii. Smiren, sebinosti osloboen, takav ni za im ne posegne, ni od ega ne ustukne", ree Blaeni
Beleke 1. Nd.I: tap nasilja ima tri oblika: fiziko nasilje (tri oblika pogrenog postupanja telom), verbalno nasilje (etiri oblika pogrenog verbalnog postupanja) i mentalno nasilje (tri oblika pogrenog mentalnog postupanja). Videti AN X.176. [Natrag]
2. Nd.I: "Vie ne tri" ka nekom od odredita ponovnog roenja; "vie ne tone" ni u jednu od etiri bujice senzualnosti, stanovita, preporaanja i neznanja (videti SN XLV.171 i AN IV.10). [Natrag] 3. Ova fraza, neka vrsta uputstva, kao da ukazuje da je ovaj govor imao ritualnu upotrebu, moda kao deo ceremonije primanja pravila morala. [Natrag] 4. "ulna zadovoljstva, ulne strasti": dva znaenja rei kama. [Natrag] 5. Nd.I: "Staro" i "novo" oznaavaju prole i sadanje sastojke bia. [Natrag] 6. Nd.I: "ono to je svetlucavo i sjajno" = elja i drugi oblici zamuivanja uma. [Natrag] 7. Nd.I: "Pre", "posle" i "izmeu" = prolost, budunost i sadanjost. [Natrag] 8. "taj pobeen nije, taj gubitaka nema" -- dva znaenja pali izraza: na jiyyati. [Natrag] 9. Videti Ud. II.10. [Natrag]
Videti takoe: AN III.39
Sn IV.16: Sariputta Sutta
Sutta nipata IV.16
Sariputta sutta Za Sariputu

"Nikada ranije ne videh ni ne uh od bilo koga o uitelju tako prijatnih rei i njegovom silasku sa Tuita nebesa,[1] kao o Onome sa (boanskim) okom to pojavi se u svetu sa njegovim devama, odagnavi svaku tamu stigavi obasjan sav. Tome Probuenome --
nesputanome, Takvom, neobmanjujuem, pristiglom sa svojom pratnjom -doao sam sa pitanjem u ime mnogih ovde to okovani su. U monahu otuenom, to esto je na mestima osamljenim -u podnoju drveta, na groblju, u planinskim peinama, na razliitim boravitima -koliko je strahova tamo pred kojima ne treba da drhti -- tamo u svom beumnom stanitu -koliko je opasnosti na svetu ovom za monaha to hodi u smeru kojim nikada iao nije a koje da prevazie treba na tom stanitu izolovanom? Kakav bi trebalo da je nain njegovog govora? Koliki raspon postupaka njegovih? ta bi trebalo da su odlunom monahu pravila i praksa?[2] Preduzevi kakvo vebanje -- sam, pronicljiv i sabran -treba on da saee neistoe sopstvene
poput zlatara to zlato topi da neistoe u njemu ukloni?" Buda: "Rei u ti kao onaj ko zna, ta je utoite za onog ko otuen je, boravi na mestu osamljenom, eljan samoprobuenja u skladu sa Dhammom. Prosvetljen monah, ivei ogranien, sabran, ne treba da se plai pet stvari: obada, komaraca, zmija, kontakta sa ljudima i etvorononim biima; ne treba da ga uznemirava to neki slede drugo uenje ak i kad vidi njihove strahove mnoge; treba da prevlada i druge opasnosti mnoge tragajui za onim to korisno je. Pogoen udesom neugodnosti, gladi, treba da podnosi hladnou i prekomernu vruinu.
Beskunik, na mnoge naine pogoen tim stvarima, istrajan, treba jo vre uz odluku svoju da privije se. Ne treba krau da poini, niti da govori lai, da dodiruje treba s milju blagonaklonom bia vrsta ili ne. Svestan kad um mu je uskomean i mutan, treba da to odagna: 'To je samo ono to Zlome pripada.' Da pod vlast ljutnje i oholosti ne potpadne uva se. Iupavi im koren nepokolebljiv stoji. Tada, prevazilazei -- da -prevaziao je oseaj dragog i nedragog. Stremei ka uvidu ushien onim to divljenja je vredno, treba da prevlada opasnosti ove, nezadovoljstvo da pobedi na svom osamljenom mestu, ove etiri da pobedi brige: 'ta u jesti, ili gde u jesti.
Kako sam loe spavao. I gde u spavati noas?' Te misli pune briga da savlada on treba -onaj koji veba, beskunik lutalica. Primajui hranu i ogrta u prikladno vreme, uz oseaj kad dosta je da zadovoljen bude.[3] Motrei na ove stvari, obuzdan u selo odlazei, ak i kad zlostavljan biva runu re ne govori. Pogleda oborenog i bez nesmotrenosti, posveen zadubljenju, uvek budan biti mora.[4] Osnaujui ravnodunost, okrenut u sebe, presei treba svaku sklonost ka nagaanju i brizi. Prekoren kad je neka se -- sabran -raduje;[5] svaku tvrdoglavost uniti ka saputnicima u ivotu svetakom; Njegove rei neka su odmerene i uvek u trenutku pravom;
um svoj ne zamajava ogovaranjima kojim su ljudi skloni. I u ovome svetu pet je vrsti praine koju razvejati treba vebanjem u sabranosti: u odnosu na oblike, zvukove, ukuse, mirise i dodire pobediti on mora strast; u pogledu stvari tih pobediti on mora elju u sebi. Monah, sabran, uma osloboenog, kontemplirajui pravu Dhammu u pravo vreme, stigavi do jedinstva da odagna treba tamu svu.," Blaeni ree.
Beleke 1. Buda je svoj pretposlednji ivot proveo na Tuita nebesima, jednom od najvii nivoa u ulnom svetu. [Natrag] 2. injenica da Buda na ovo pitanje odgovara sasvim direktno ukazuje da
naputanje pravila i prakse ne znai nemati nikakva pravila i praksu. Videti beleku 2 uz Sn IV.13. [Natrag] 3. Videti AN IV.37 i AN VII.64. [Natrag] 4. Videti AN IV.37. [Natrag] 5. Videti Dhp 76-77. [Natrag]
Videti takoe: AN V.77; AN VIII.30
Home
Sutta nipata V
Prolog
Uvod Iz lijepog grada u zemlji Ksala krenuo je na jug i bez kakve elje brahman usavren u znanju svetih izreka. U podruju Asake, u blizini Alake, ivio je tada na obali rijeke Gdhavari od voa i milostinje. U blizini bjee prostrano naselje. Od uroda etve on tamo izvri rtvene obrede. Kad je prinio rtvu, vrati se u svoj aram. A1' ba kad tamo stie, naie drugi brahman, ranjavih nogu, drhtav, trulih zubi, prljav. Pristupi i zatrai ucjenu, pet stotina. Bavari kad ga vidje ponudi mu da sjedne, upita koja ga je srea dovela amo, pa ree:
file:///C|/budizam2007decembar/files/canon/khuddaka/snuvod.html (1 of 4) [10.2.2008 21:02:53]
Home
- Sve poklona vrijedno ve sam razdijelio. O, vjeruj mi, brahmane, da nemam pet stotina. - Ako moju molbu gospodin ne zadovolji, za sedam e mu dana prsnuti glava u sedam dijelova. - Sluei se prevarom, izusti stranu kletvu. A Bavari, kad je u, ostade zaprepaten. Prostrijeljen alou kopnio je bez jela. U takvom se stanju duh ne krijepi zadubljenjem. Potresenog stravom opazi ga jedno dobrostivo boanstvo, pristupi mu, pa ga ovako oslovi: - Varalica je to, lakom za novcima. O glavi taj ne zna nita, ni o komadanju glave. - A zna li tvoja svetost da odgovori na pitanje O glavi i pucanju glave, da ti posluam rije? E, to ne znam ni ja, toliko znanja nemam. ta je glava i kako se komada, to razumiju samo Pobjednici. - Ko na ovom krugu zemaljskom zna ta je glava i kako se komada to mi bar reci, boanska svetlosti! - Iz grada Kapilavatthu je iziao vodi svijeta, potomak kraljeva Okkaka, Sakyin sin, prosvjetitelj. On je, brahmane, potpuno probuen nadmaitelj stvarnosti. Razumijevi sve, stekao je snagu da prozre cjelinu stvarnosti. Stvarnosti je dosegao do kraja, rijeio se uporita. Tako se je oslobodio.
Home
I taj budni, blaeni, vidoviti sad svijetu razjanjava istinu. Njemu se obrati pa pitaj, on e ti to protumait. Kad Bavari u rije "probuen", zanos ga obuze, briga se raspri, proe ga blaenstvo. I tako obuzet sreom Bavari zapita to boanstvo u zanosu: - U kojem selu, u kojem li gradu, u kojoj je zemlji sad vodi svijeta, da otidemo da se poklonimo potpuno budnom, najovjenijemu? - U Savatthiju, prestolnici Ksale, sad je pobjednik bogat znanjem i izvrsnom mudrou, sin Sakyin, rastereen i proien, najmoniji meu ljudima. On zna ta je to glava i kako se komada. Bavari tad sazva uenike, brahmane usavrene u znanju svetih izreka. - Dodite, mladii, posluajte ta u vazn rei! Onaj ija se pojava u svijetu rijetko susree sada se pojavio u svijetu. Dobar se glas o njemu iri da je potpuno probuden. Pourite zato u Savatthi da vidite najovjenijega! - Kako emo, brahmane, kad ga vidimo, znati da je to Budni? Razjasni nam, jer ne znamo po emu da ga poznamo. - U svetim je spisima sauvana predaja o obiljejima velikog ovjeka. Nabrojano ih je ukupno trideset dva. Na ijem su tijelu ti znaci velikana, pred njim su dva puta, tree mogunosti nema: Ako se prikloni svjetovnom ivotu, tad e zavladati cijelim svijetom
Home
bez maa i bez nasilja, osvjedoenjem istine. A ako napusti dom i postane beskunik, tad postaje savren velianstveni buddho koji razotkriva koprenu. (esnaest uenika otiu da posjete Buddhu. Njihov predvodnik Aito, poto je ustanovio obiljeja velikog ovjeka, prvi izrie pozdrave svog uitelja Bavarija Budnome.) - Brahman Bavari i njegovi uenici, gospodine, u rradosnom zanosu duha izraavaju tovanje do nogu vidovitoga. - Nek srea prati br hmana B vari i njegove uenike, a i ti da bude sretan i dugo da proivi, mladiu! A sad vam se prua prilika da iznesete sve sumnje, Bavarijeve, tvoje i cijele druine. Pitajte sve to god vam srce eli! Kad mu je Budni tako dozvolio, Aito zahvali sklopljenim rukama, sjedne i postavi prvo pitanje:
Rev. 1/11/2001 www.geocities.com/budizam/canon/khuddaka/snuvod.html
Sn V.1: Ajita-manava-puccha
Sutta nipata V.1
Ajita-manava-puccha Pitanja mladog brahmana Aite

ime je svijet obavijen, zbog ega nije prosvijetljen? Reci, ime je oblijepljen;[1] otkud taj ogromni strah u svijetu? Svijet je ovijen neznanjem blaeni odvrati Aitu poudom mu je pomuen sjaj. Prevarom je okaljan, rekoh, a patnja ga pritite strahom.[2] Na sve strane struje bujice nastavi pitati Adito
a ta je prepreka strujama? Reci, ta je brana protiv bujice, kako da spreimo prodore? Svakoj je struji na svijetu blaeni odvrati Aitu prepreka u pozornosti. Mudrou im prodor spreiti, to je, rekoh, odbrana od bujice. Postoji, dakle, mudrost i pozornost nastavi pitati Aito postoj i pojam i pojava. Ali ja pitazn, gospodine, gdje li se i to obustavlja. Kad si ve do tog pitanja segnuo, rei u ti, Aito, gdje se i pojam i pojava ukidaju bez ostatka. Tamo gdje svijest prestaje i to se dokonava. Postoje pojedinci za koje se kae da su uznapredovali u Istini. Ti, koji si znalac, razjasni mi njihov put, gospodine! Bez enje za uitkom, neokaljana duha treba da bude, vjet u svakom pogledu i paljiv na svom putu, prosjakisposnik.
Beleka
1 Dosljedno ainskom uenju da je materija prljava izluina djelatnosti ivih bia u svemiru. [Natrag] 2 Prema Culaniddesi (Nd.II), bujice koje pominje Aito: "Na sve strane struje bujice...", jesu bujice elje, stavova, obmane, prljanja, kvarenja i neznanja i one kuljaju na svih est naih ula. Prva dva stiha u Aitovom drugom setu pitanja identina su sa stihovima u Dhp. 340. [Natrag] Detaljniji odgovor na Aitovu poslednju grupu pitanja videti u SN XII.31.
Sn V.2: Tissa-metteyya-manava-puccha
Sutta nipata V.2
Tissa-metteyya-manava-puccha Pitanja mladog brahmana Tise-Meteje

Tisa-Meteja: Ko je na ovome svetu zadovoljan? Ko neuznemiren je? Koji znalac znajui obe strane, ne priklanja se nijednoj? Koga naziva velikim ovekom? Ko odavde umae
Sn V.2: Tissa-metteyya-manava-puccha
velikom porobljivau: elji? Buda:
Onaj ko u sred senzualnosti, svetaki ivot sledi, uvek sabran, bez elja; monah koji je prozirui stvari osloboen: njega ne zavodi nita. On, znalac znajui obe strane, ne priklanja se nijednoj. Njega ja zovem velikim ovekom. Taj odavde umae velikom porobljivau: elji.
Sn V.3: Punnaka-manava-puccha
Sutta nipata V.3
Punnaka-manava-puccha Pitanja mladog brahmana Punjaka

Nepristrasnom koji gleda do korijena doosmo da ga upitamo i ovo: Zbog ega mudraci Manuova roda, ratnici i brahmani prinose svuda bogovima rtve na ovom svijetu? To te molim, Blaeni, da mi razjasni. Svi ti mudraci Manuovi potomci Blaeni odvrati Punjaku ratnici i brahmani prinose svuda bogovima rtve na ovom svijetu iz elje, Punjako, za ovim ivotom. Nemo i starost ih nagone da prinose rtve.
A da li svi ti mudraci Manuovi potomci nastavi pitati Punjako ratnici i brahmani koji prinose rtve bogovima na ovom svijetu revno i neumorno, o premudri, nadmauju mo roenjaistarenja? To te molim, Blaeni, da mi razjasni. Oni u nadi hvalospjeve poje, broje brojanice i rtvuju rtve Blaeni odvrati Punjaku i molitve melju da postignu ono to ele; dok rtve rtvuju, vesele se uitku ivota. A ja ti kaem da ne nadmauju ni mo roenja niti starenja. Ako oni posredstvom rtvovanja nastavi pitati Punjako ne nadmauju roenje ni starost, ko onda u ovom svijetu, ljudskom i boanskom, moe da prevlada roenjeistarost, gospodine? To te molim, Blaeni, da mi razjasni. Ko u svijetu prozre uspon i pad Blaeni odvrati Punjaku koga ne potresa nita na svijetu, ko je stian, razbistren, nepomuen pohlepom, svladao je roenjeistarost tako ti kaem, Punnako.
Beleke U sutti AN IV.41 Buda oznaava etiri naina razvijanja koncentracije. "Postoji koncentracija koja, kad se razvija i odrava, vodi do prijatnog boravita ovde i sada. Postoji koncentracija koja, kad se razvija i odrava, vodi do dostizanja znanja i uvida. Postoji koncentracija koja, kad se razvija i odrava, vodi do sabranosti i budnosti. Postoji koncentracija koja, kad se razvija i odrava, vodi do okonanja mentalnih izliva." (Detaljnije videti AN IV.41). Buda tada dodaje da je poslednje stihove ove pesme izgovorio u vezi sa ova etiri naina razvijanja koncentracije.
Sn V.4: Mettagu-manava-puccha
Sutta nipata V.4
Mettagu-manava-puccha Pitanja mladog brahmana Mettagua

Ovo molim, Blaeni, da mi razjasni zapita Mattagu uvjeren da si se uzdigao u spoznaji do vrhunca: Otkud su nastale sve ove patnje u ovom svijetu tako raznovrsne? Pita me za postanak patnje Blaeni odvrati Mattaguu. To u ti rei kako sam spoznao. Na potpornju [1] bia nastaju patnje tako raznovrsne na ovom svijetu. Ko to ne prozre, taj potpornje stvara i bezumno sve dalje zadire u patnju. A ko to shvati, nee traiti potporu u ivotu, jer uvia porijeklo i nastanak patnje.
to smo pitali, ti si nam razjasnio. A sad mi dozvoli drugo pitanje: Kako mudraci prelaze bujicu roenja i starosti, jada i nevolje? I to mi jo rastumai, utljivi, jer ti si prozreo i tu istinu. Objasnit u ti istinu neposredno provjerljivu Blaeni odvrati Mettaguu Ko je shvati i paljivo primijeni odoljet e privlanosti svijeta. Toj se krajnjoj istini i ja radujem, premudri, koju kad shvati i paljivo primijeni, odoljeva privlanosti svijeta. ta god bilo da primijeti odvrati Blaeni Mettaguu visoko ili nisko, poprijeko ili u sredini, [2] niem se ne raduj, ni pred im ne zastajkuj, razagnaj sjeanje, ne ustavljaj se u zbivanju. Boravei tako paljiv i sabran isposnik naputa sve to se naziva moje, a time i raanje, starost, jad i nevolju, pa ve tu, u uvidu nadilazi patnju.
Beleke 1. Pojam "potporanj" (upadhi), u svom svakodnevnom znaenju, oznaava posed, prtljag i druge stvari koje jedna nomadska porodica nosi unakolo selei se sa
jednog mesta na drugo. Na psiholokom planu on oznaava bilo ta prema emu bi neko mogao da izgradi oseaj "ja" ili "moje", pa ga otuda nosi unaokolo kao neku vrstu mentalnog prtljaga. [Natrag] 2. Nd.II daje est razliitih valjanih tumaenja za "visoko ili nisko, poprijeko ili u sredini" visoko = budunost; nisko = prolost; popreko i u sredini = sadanjost visoko = svet deva; nisko = pakao; popreko i u sredini = svet ljudi visoko = povoljno; nisko = nepovoljno; popreko i u sredini = neodreeni mentalni kvaliteti
visoko = svojstvo bezoblinosti; nisko = svojstvo ulnosti; popreko i u sredini = svojstvo oblika
visoko = oseaj zadovoljstva; nisko = oseaj bola; popreko i u sredini = oseaj ni zadovoljstva ni bola
visoko = telo od stopala nagore; nisko = telo od temena nadole; popreko i u sredini = sredina tela. [Natrag]
Sn V.5: Dhotaka-manava-puccha
Sutta nipata V.5
Dhotaka-manava-puccha Pitanja mladog brahmana Dotaka

Dotaka: Pitam te, o Blaeni. Molim te reci mi. Nadam se tvojim reima, veliki mudrae. Sasluavi tvoju poduku, Vebau stremei sopstvenom osloboenju Buda: U tom sluaju, budi marljiv usrdan i sabran upravo ovde. Tada, sasluavi moju poduku,
vebaj stremei sopstvenom osloboenju Dotaka: Vidim u svetu bia boanskih i ljudskih, bramana koji ivi ne posedujui bilo ta. Njemu odajem potovanje svevideem. Od sumlji mojih, o Sakjane, oslobodi me! Buda: Nikoga na svetu, Dotaka, ne mogu osloboditi sumnji. Ali znajui najizvanredniju Dhammu ti e preko bujice prei. Dotaka: Poui iz milosra, o bramanu, Dhammi osamljenja tako da mogu znati tako da , neokrznut poput vazduha, mogu iveti upravo ovde, nezavisan, u miru. Buda: Poduiu te miru ovde i sada, a ne praznim reima
i znajui to, ivei sabran, umai e svim zamkama ovoga sveta. Dotaka: Ja prieljkujem, veliki mudrae, taj mir vrhovni jeri znajui ga, ivei sabran, umai u svim zamkama ovoga sveta. Buda: Za sve za ta si budan, visoko, nisko, popreko, u sredini: razumevi ga kao okov ovoga sveta, ne stvaraj elju za nastajanjem i nestajanjem
Beleka elja za nastajanjem i elja za nestajanjem dve su najsuptilnije forme elje koje vode do produavanja postojanja i patnje u krugu raanja i umiranja.
Sn V.7: Nanda-manava-puccha
Sutta nipata V.7
Nanda-manava-puccha Pitanja mladog brahmana Nande

U svijetu postoje utihnuli mudraci, tako ljudi govore, ali zbog ega? Da li zato to su postigli znanje, il' usavrili nain ivota? Ko o tom ispravno govori, Nando, taj ne cijeni utihnulog mudraca po stanovitu ni po uenosti, a ni po znanju odvrati Blaeni. Ja nazivam utihnulim mudracem otcijepljenoga od zajednice, nepristupanog i neprivrenog.
A svi oni asketi i brahmani Nando zatim upita to sa stanovita nekog uenja, u skladu s pravilima i obredom na razne naine o proienju propovijedaju, ako su dosljedni, svladavaju li roenjeistarost, molim te, Blaeni, da mi to kae. Svi oni asketi ili brahmani odgovori Blaeni to sa stanovita nekog uenja, u skladu s pravilima i obredom na razne naine o proienju propovijedaju, sve i kad su dosljedni, ne savladavaju roenjeistarost, kaem ti zacijelo. Svi oni asketi i brahmani Nando dalje upita to sa stanovita nekog uenja, u skladu s pravilima i obredom na razne naine o proienju propovijedaju, sve i kad su dosljedni, ako ti, utihnuti mudrac, kae da ne mogu prei preko bujice, ko je onda u svijetu bogova i ljudi uspio ikad da svlada, raanje i starenje, o premudri? Molim te, Blaeni, da mi to kae. Ja ne kaem odgovori Blaeni da su svi asketi i brahmani obuzeti raanjem i starenjem, jer ko se posve odvrati od svega
to vidi i uje i doivljava, od obreda i pravila u postupku, i odbaci raznovrsne propise, onoga ko shvati e za ivotom i odstrani joj zagaene izljeve smatram ovjekom koji je preao bujicu. Vrlo se radujem rijei mudraca o nezavisnosti koju cijeni Gotamo. Ko se potpuno odvrati od svega to vidi i uje i doivljava, od obreda i pravila u postupku, i odbaci raznovrsne propise, onoga ko shvati e za ivotom i ja smatram ovjekom koji je preao bujicu.
Sn V.8: Hemaka-manava-puccha
Sutta nipata V.8
Hemaka-manava-puccha Pitanja mladog brahmana Hemaka

to god su mi razjanjavali prije nego doznah za Gotamino uenje kako je bilo i kako e biti sve je to puka vjera u predaju, gomila ispraznog nadmudrivanja, i zato me nije zadovoljilo. A ti mi sad, utihnuli mudrae, poka\i istinu koja dokonava enju, pa kad je shvatim da paljivo ivim i odolim priljubljenosti svijetu. Ovdje treba poraziti, Hemako,
Sn V.8: Hemaka-manava-puccha
poriv volje ka primamnim stvarima, bilo da im je lik zoran ili ujan il' osjetan na koji drugi nain. To je nepokolebiv put utrnua (nibbanam). Ko to paljivo shvati, dotinjat e neposredno ve u ovom ivotu, jer paljivi su smireni i umakli privlanosti svijeta.
Sn V.9: Todeyya-manava-puccha
Sutta nipata V.9
Todeyya-manava-puccha Pitanja mladog brahmana Todeje

Todeja: Onaj u kome ulnih elja nema; onaj u kome udnja nai se ne moe; onaj ko prevaziao je nedoumice -njegova osoloboenost: kako ona izgleda? Buda: Onaj u kome ulnih elja nema; onaj u kome
Sn V.9: Todeyya-manava-puccha
udnja nai se ne moe; onaj ko prevaziao je nedoumice -njegova osoloboenost: upravo tako izgleda? Todeja: Je li on bez elja ili jo za neim udi? Sa uvidom ili jo uvek uvid stie? Opii mi mudraca, Sakjane s mudrou to sve prozre, tako da ga prepoznati mogu kad ga na putu sretnem. Buda: On je bez elja, ni za im ne udi; sa uvidom, a ne da ga jo uvek stie. Prepoznaj mudraca, Todeja, kao onoga to niega nema, nesputanog ulima i bivanjem.
Sn V.10: Kappa-manava-puccha
Sutta nipata V.10
Kappa-manava-puccha Pitanja mladog brahmana Kape

Kapa: Onome bespomonom na sred jezera, u stihiji velike opasnosti -- roenja -ophrvanom starou i smru: Kai ta mu je ostrvo, dragi gospodine, ukai na oslonac, tako da mi se to vie nikad ne dogodi Buda: Onome bespomonom na sred jezera, u stihiji velike opasnosti -- roenja -ophrvanom starou i smru: ukazau u ti na ostrvo, Kapa.
Sn V.10: Kappa-manava-puccha
Ne posedovato nita ne vezivati se ni za jednu stvar: to je ostrvo, drugoga nema. To je osloboenje, kaem ti potpuno iskorenjenje starosti i smrti. Oni koji to znaju, sabrani, potpuno nesputani ovde i sada, ne slue kao Marine sluge ne padaju pod Marinu vlast.
Sn V.11: Jatukanni-manava-puccha
Sutta nipata V.11
Jatukanni-manava-puccha Pitanja mladog brahmana atukanina

atukanin: uvi da postoji heroj -kojeg putenost ne opinjava, to bujicu je preao -dooh sa pitanjem: reci mi o tom stanju mira, o ti najprodornijeg pogleda, o Blaeni, reci mi kako je zaista ono. Jer Blaeni ivi prevladavi putenost, kao blistavo sunce, to zrai ka Zemlji.
Sn V.11: Jatukanni-manava-puccha
Ogranien mi je uvid, o ti iji uvid je dubok. Podui me Dhammi, naputanju ovde roenja i starosti. Buda: Savladaj pohlepu za zadovoljstvima ula, i sagledaj odvraenost kao spokojstvo. Ni za im ne posei a nita ni ne odbacuj. Odagnaj ono to je pre, i ne snevaj nita to je posle. Ako se ne vezuje za ono to je izmeu, [1] ii e svuda, spokojan. Onaj ko je potpuno lien udnje za imenom i oblikom. braman, nema mentalnih izliva koji bi ga odveli pod vlast Mare.
Beleka 1. Prema Nd.II, "pre" oznaava neistoe koje se odnose na prolost; "posle" za neistoe koje se odnose na budunost, a "izmeu" na pet sastojaka -- telo, oseaj, opaaj, izraze volje i svest -- u sadanjosti. [Natrag]
Sn V.11: Jatukanni-manava-puccha Rev. 25/8/2001 www.geocities.com/budizam/canon/khuddaka/sn5-11.html
Sn V.12: Bhadravudha-manava-puccha
Sutta nipata V.12
Bhadravudha-manava-puccha Pitanja mladog brahmana Badravude

Badravuda: Preklinjem onoga ko je veoma inteligentan, izbavljen, nepomuen -ko je napustio svoj dom, napustio ushienje, napustio podudarnosti, presekao elju, preao bujicu. Oni koju sasluaju Velikog, otisnue se -na put iz zemalja raznih, heroju,
Sn V.12: Bhadravudha-manava-puccha
eljni tvojih rei. Pa reci im, molim te, na koji nain ovu Dhammu ti si razumeo. Buda: Nadvladaj udnju i vezivanje -- sve -nisko, visoko, popreko, u sredini. [1] Jer za ta god se na svetu ovom ljudi vezali upravo time ih Mara za sebe vezuje. Zato monah, sabran, videvi takve ljude zapetljane u mreu ivota kao u mrei Smrti, ne posee za bilo ime u ovom svetu, u bilo kojem svetu.
Beleka 1. Diskusiju o razliitim znaenjima objekata udnje "visoko, nisko, poprijeko ili u sredini" videti u beleci [2] uz Sn.V.4 (Pitanja mladog bramana Metagua). [Natrag]
Sn V.13: Udaya-manava-puccha
Sutta nipata V.13
Udaya-manava-puccha Pitanja mladog brahmana Udaje

Mudraca koji tu proien sjedi u zadubljenju, nezagaen strau, poto je svladao teak zadatak i nadiao sve to god postoji, dooh da pitam o osloboenju putem usavrenja spoznaje. Pobjedu mi razjasni nad neznanjem. Naputanjem strastvenoga htijenja odvrati Blaeni Udayu -a isto tako i malodunosti, potrebno je razagnati umalost i rijeiti se potitenosti,
ravnodunou razbistriti panju, pa onda tek prei na razmiljanje o istini. Tako se, kaem ti, spoznajom stie do osloboenja [1] i do pobjede nad neznanjem. [2] ta povezuje svijet, ta njime rukovodi? ega se treba prvo rijeiti kada se govori o utrnuu? Svijet povezuje elja za uitkom rukovoena razumijevanjem. Za onoga ko se rijei te udnje kae se da postie utrnue. Kako se paljivim postupkom dokonava svijest? To smo doli da pitamo Blaenog, pa da posluamo tvoje rijei. Ne uivajui u osjeaju nikakvom, niti vanjskom ni unutarnjem, takvim se paljivim postupkom dokonava svijest. [3]
Beleke 1. Diskusiju o "spoznaji koja oslobaa" -- stanju znanja koje se sastoji od mentalnog zadubljenja praenog analizom mentalnih stanja videti u AN IX.36. [Natrag] 2. AN III.33 sadri diskusiju o ovome stihu. Buda kae potovanom Sariputi da treba sebe vebati tako da "u odnosu na ovo svesno telo ne postoji 'ja'-veza ili
'moje'-veza, niti prikrivena sklonost samoobmanjivanju, zatim tako da u odnosu na sve spoljne predmete (meditacije) ne postoji 'ja'-veza ili 'moje'-veza, niti prikrivena sklonost samoobmanjivanju, i tako da emo ui i ostati u stanju osloboene svesti i osloboenog uvida u kojem ne postoji 'ja'-veza ili 'moje'-veza, niti prikrivena sklonost samoobmanjivanju." Kada vebamo na taj nain, kae on, tada se nazivamo ovekom koji je iskorenio elju, raskinuo okove, ovekom koji je, prozrevi samoobmanu, okonao patnju i nespokojstvo. Buda potom tvrdi da je u vezi sa takvim stanjem izgovorio ove stihove. [Natrag] 3. O dokonavanju svesti -- pri emu se pokazuje da ono ne znai ponitavanje svesti, ve samo okonavanje njene neobuzdane aktivnosti -- videti SN XXII.53. [Natrag]
Sn V.14: Posala-manava-puccha
Sutta nipata V.14
Posala-manava-puccha Pitanja mladog brahmana Posale

Doosmo da upitamo mudraca koji je nadiao sve to postoji i na prolost ukazuje bez elja i lien sumnje upita Posalo kakva postaje spoznaja onoga ije se zrenje razbristrilo od predodbi, nakon to je tjelesnost potpuno naputena, i koji opaa, u nutrini i vanjtini, da nema niega. [1] Kako da shvatim to stanje, Sakko? Svijest je opstanak svega odvrati Blaeni. Kad je to spoznao usavreni,
Sn V.14: Posala-manava-puccha
tada spoznaje i razrjeenje od tog opstanka na istoj osnovi. A kada spozna da je doivljaju nitavila prepreka u uitku, upravo ga ta spoznaja dovodi do uvida u takvost. U takvome brahmanu izvjesnost toga znanja dosee savrenstvo.
Beleka 1. Posalino pitanje u vezi sa znanjem osobe koja je u sferi nitavila ima dvostruko znaenje. On pita ta Buda zna o takvom oveku i isto tako ta bi ovek na tom stupnju razvoja trebalo da radi kako bi jo vie razvio svoj uvid. Budin odgovor odnosi se na oba ova aspekta. [Natrag]
Sn V.15: Mogharaja-manava-puccha
Sutta nipata V.15
Mogharaja-manava-puccha Pitanja mladog brahmana Mogarae

Dva sam puta ve pitao, o Sakko, ali mi vidoviti nije odgovorio. uo sam da boanstveni mudraci odgovaraju tek kad su pitani po trei put. Na ovaj svijet i na onaj svijet i na svijet Brahminih boanstava ne znam kako gleda slavni Gotamo. Zato sam doao da vidim i da ovo upitam: Kako treba gledati na svijet, pa da nas vladar Smrti ne opazi? Gledaj na svijet kao na nitavilo, Mogharao, i stalno budi paljiv, rijei se vjere u sebe, tako e nadmaiti smrt. Ko ovako gleda na svijet, vladar ga Smrti nee opaziti.
Sn V.15: Mogharaja-manava-puccha
Beleka O gledanju na svijet kao na nitavilo videti S.XXXV.85.
Sn V.16: Pingiya-manava-puccha
Sutta nipata V.16
Pingiya-manava-puccha Pitanja mladog brahmana Pingije

Ja sam ve star i nemoan, oronuo, vid mi nije bistar, ne ujem dobro. O, da ne nastradam i ne propadnem u zabludi! Pokai mi istinu tako da je shvatim, pa da se jo ovdje rijeim roenjaismrti. Pogledaj one koje tjelesnost progoni Blaeni odvrati Pingiji neoprezne ljude zajaene u tijelima, pa zato, Pingijo, oprezno prepusti to tijelo dokonanju bez obnove. Na etiri glavne i etiri sporedne strane svijeta, u visini kao ni u dubini, nigdje u deset smjerova na obzoru,
Sn V.16: Pingiya-manava-puccha
nema nita to nisi vidio, uo, osjetio, pa i raspoznao. Pokai mi istinu tako da je shvatim, pa da se jo ovdje rijeim roenjaismrti. Pogledaj ljudska pokoljenja edna ivota Blaeni odvrati Pingiji zaeta u groznici, satrta u sagnjijevanju, pa zato, Pingijo, oprezno napusti eu za ivotom nek usahne bez obnove.
Theragatha II
Theragatha II
II.2* -- Pindolo Bharadvao

Ne, ovo nije nevoljan ivot, jer srce ne udi tek da se prehrani. Hrana je sredstvo opstanka tijela, i samo zato idem prosjaiti. Jasno je da je to tek ubre, uza sve drutveno strahopotovanje. Teko je odstraniti sitan trun iz rane, a tako i laskanje podlaca. Pindolo Bharadvao bio je sin dvorskog brahmana kralja Udene iz grada Kosambi. Brahmansko pleme Bharadvaa bilo je u to doba jedno od najuglednijih. Razni brahmani iz tog plemena pojavljuju se esto kao Budini sagovornici. Pindolo je postao uitelj Veda, ali nije volio svoje zvanje. Bio je po prirodi lijen i lakom. Prilikom jedne posjete u Raagahu vidjeo je da Budini uenici uivao vanredne privilegije i poasti. To ga je primamilo da i on pristupi njihovu redu. Kad ga je Buda upozorio na potrebu suzdrljivosti, poeo je da se suzdrava i brzo je uznapredovao u redovnikoj disciplini uope. Uznapredovao je i u znanju i razumijevanju uenja toliko da je u Budinoj prisutnosti izjavio spremnost da odgovara na sva pitanja o kojima bilo koji redovnik moe
Theragatha II
da bude u sumnji. Buda je priznao njegovu sposobnost i proglasio ga najistaknutijim meu onima koji su izrazili "lavovski rik (Samyutta nikaya I). Postoje i prie o njegovu boravku u vrtu kralja Udene u Kosambiju, gdje je uivao dareljivost kraljevih ena u hrani i odijelu i zabavljao ih svojim magijskim sposobnostima dok ga nije Buda prekorio. Kad je postigao savrenstvo, Buda ga je pohvalio jednom strofom koja je uvrtena i u zbirku Dhammct-padam. Taj je sveani dogaaj opisan u knjizi Udanam (IV, 6).
II.4* -- Gangatirijo
Od tri sam palmova lista na obali rijeke podigao strehu; mrtvaku lubanju uzeh za prosjaku zdjelu, u smeu naoh ogrta. U dvije sam godine izrekao samo jednu rije, a tree mi se godine raspukla tama pred oima. Gangatiriyo, je spomenut u ivotopisu Upalavane. Njegov je ivotopis, prema raznim mjestima u komentarima gdje se spominje, upleten uvijek u podvige iz razbojnikih napada i iz polusvijeta kojem mu je pripadala majka, kurtizana iz grada Raagahe. Razbojnici su mu oteli i odveli ker, a kad je doznao da je i sam ivio u nedozvoljenim odnosima sa vlastitom majkom i sestrom, pobjegao je iz ljudskog drutva i prestao da govori s ljudima. Jedina prilika kad je izgovorio jednu rije objanjava komentar sluajem jedne domaice koja mu je iz znatielje da vidi je li nijem, namerno prosula mlijeko iz zdjele dok mu je davala milostinju.
II.8* -- Suradho
Theragatha II
Iscrpih mo roenja, ispunih zavjet pobjednika, razmrsih mreu vorova, iskorijenih poriv bia. Zbog ega sam otiao od kue u beskunike, taj sam povod dokuio i skrio sve prepreke. Suradho, brahman iz Raagahe, mlai brat bolje poznatog Radha there, koji je bio osiromaen starac kad je susreo Budu, ali je ostavio snaan utisak na Uitelja. Radhi je posveeno jedno poglavlje u Samyutta nikayi (XXIII), a spominje se i u drugim tekstovima. Mlai brat Suradho slijedio je primer svoga brata i pridruio se Budinu redu.
II.12* -- otidaso
Ko nasiljem i zloinstvom zlostavlja drugog ovjeka i ljude napada pogrdnim rijeima, sam sebi sije isto sjeme, jer djelo se ne da porei. Ma ta ovjek da uini, isto il' prljavo djelo, to ostavi u amanet, to e i sam naslijediti. otidaso, bogati brahman iz mjesta Padijata, bio je uenik Maha-Kasape. Jo prije pristupa prosjakom redu sagradio je posebni samostan za Kasapu. Kao redovnik ivio je i uio deset godina iskljuivo kod svog uitelja prije nego to je otiao u Savati da prvi put posjeti Budu.
II.13 -- Heranakani
Dani i noi promiu. ivot se kraju blii.
Theragatha II
Snaga iz smrtnika ili, poput vode iz presahla potoka.. Al' budala rava dela inei ne uvia da kasnije za njega je gore: emeran mu poklon za nagradu stie.
II.15* -- Sabamito
ovjek se drui s ovjekom, ovjek se tei ovjekom; ovjek se o ovjeka opire, ovjek je otpor ovjeku. emu onda slui ovjek, ili ljudsko pokoljenje? Kani se ljud i, idi i snano se odupri gomili! Sabamito, brahman iz Savatija, pridruio se Budinu redu u svom rodnom mjestu, a zatim se povukao u umu u pustinjaki ivot. Prigodna putovanja izazvala su najsnanije doivljaje u njegovu duhovnom razvoju. Jednom je zgodom naiao u umi na mladog srndaa uhvaenog u lovaku mreu. Majka kouta, obuzeta bolom i stravom, stajala je u blizini i nije se usuivala ni da se potpuno priblii ni da pobjegne. U tom je prizoru Sabamito shvatio strahotu sveope patnje koja je posljedica ljubavi i privrenosti u ivotu. Drugom je zgodom naiao na drumske razbojnike koji su upravo zamatali u slamu ovjeka koga su opljakali, da ga spale. Obuzet stravom pred tim prizorom, Sabamito se oslobodio i spasio na taj nain to je razvio zadubljenje panje i duhovnog uvida i na tom istom mjestu postigao najvii domet vlastitog usavrenja. Pristupio je razbojnicima, propovijedao im, razuvjerio ih i obratio na put Budina uenja o moralnom proienju.
Theragatha II
II.16 -- Mahakala
Tamnoputa ena i krupna -- k'o vrana; raskriljena bedra, raskriljene ruke i jedre sise k'o upovi mlijeka -- legla da se poda. Ko se namami nepromiljen i trom, toga e uvijek zadesit ista tlapnja. Zato se ne dam zavesti u leglo raanja, i neu opet bezglavo podlei.
II.24 -- Valija
ta initi treba sa vrstom odlunou, ta initi treba onom ko se probuenju nada, to u initi i ja. Odustati neu. Dakle: istrajnost i marljivost! Ti mi pokai put: stazu, pravac u Besmrtnost. A ja u ga, otroumljem voen, prei, upoznati; poput reke Gang, poput puine morske.
II.25* -- Vitasoko
Pozvao sam brijaa da mi odree kose. Uzeo sam ogledalo i promatrao svoj izgled.
Theragatha II
Ispraznost tijela sam prozreo, zaslijepljenost nestade u tami. Sve sam veze rastrgao, nema vie preporoda. Vitasoko bio je due vremena nezareeni, laiki uenik Budina sljedbenika Giridato there. Dogaaj opisan u pjesmi odnosi se, prema komentaru, na uzbuenje koje je doivio kad je primijetio prvu sijedu vlas na glavi.
II.26 -- Punamasa
Odbacivi pet prepreka i tako dostigavi nepomuenu slobodu od jarma, uzevi Dhammu kao ogledalo da saznam, da sagleda sebe, promatrah ovo telo -itavo, unutra i spolja, svoje i tue. Kako nitavno i uplje mi se uini!
II.27 -- Nandaka
Poput gizdavog, istokrvnog hata to posrnuvi ponovo hvata kas, i osetivi opasnost pada ponese svoj teret neustraivo. Isto tako se seti mene:
Theragatha II
usavren u razumevanju, sledbenik potpuno samoprobuenoga, Budnoga istokrvni potomak, sin njegov.
II.30 -- Kanhadina
oveka proienog poseivao sam i o Dhammi uvek iznova paljivo sluao. Sasluavi, ispravan put sa sledio, preicu ka Besmrtnosti. e za postojanjem davno sam iskorenio, vie u meni takve strasti nema. Kao da je nikada ni bilo nije, nit' e je biti niti u meni tinja ovog trenutka.
II.33* -- Upavano
utljivog mudraca to doe za dobrobit svijeta sad razdiru bolovi utrobe. Podari, boji ovee, tople vode, ako ima!
Theragatha II
Molim na onoga koga tuju potovanja vrijedni, Kom panju iskazuju panje dostojni i poast velikani. Upavano je bio sin bogate brahmanske porodice iz grada Savati. Jo prije nego je Anando preuzeo slubu line dvorbe Uitelja, Upavano je due vremena vrio tu dunost. Zbog toga ga susreemo u vie Budinih govora i kao sagovornika. Njegovo lino staranje za Uitelja nije prestalo ni kasnije. Susreemo ga na kraju i prilikom Budine smrti s lepezom do njegova uzglavlja. Dogaaj na koji se odnosi na tekst opisan je neto opirnije u Samyutta nikayi. VII, 3. Upavanov razgovor s Buddhom u Samyutta nikayi XII, 26 jedan je od najznaajnijih tekstova za sredinju temu Budina uenja, o uzroku patnje. Razgovor iz IV knj. iste zbirke govora, Salayatana samyuttam, (XXXV, 70), odnosi se na Budino osnovno intuicionistiko shvaanje istine.
II.35* -- Sambula-Kaano
Kia s neba pada i romori, a ja prebivam sam u podzemnoj stravi spilje. Ba zato jer sam sam u podzemnoj stravi spilje, nisam ni ustraen ni potiten. Eto, ni kosa mi se ne jei. Ta to je moja navika, boraviti sam u podzemnoj stravi spilje. Sambula-Kaano je bio iz Magade, a ivio je kao pustinjak u nekoj spilji koju su nazivali Bherava, ili "jezovita" spilja, u Himalajama.
Theragatha II
II.36* -- Kitako
Kome je srce krno kao hrid, nepokolebivo, nepristupno uzbuenju, nerazdraivo draima, kome je srce tako razvijeno, otkud da ga bol spopadne? Kitako je bio brahman iz Kosale. (Nije identian s Khitakom kome je posveena strofa 104 u poglavlju I.) uo je Budu u svom zaviaju, pridruio se njegovom prosjakom redu, a zatim se povukao u pustinjski ivot.
II.37* -- Sona Potirijaputa

Ne, nema sna u ovoj noi okrunjenoj zvijezdama, probdjeti treba tu no kome je znanje pronicljivo. Kao to vjeran slon u borbi eli da slijedi usud gospodara palog s njegovih plea, i meni u borbi ivota smrt vrijedi vie od ropstva. Sona Potirijaputa je bio Budin sugraanin iz Kapilavatua u Nepalu, sin feudalnog zemljoposednika. Prije zareenja bio je vojskovoa kneza Bhadije iz dinastije Sakja, nazvanog Kaligodhinim sinom.
II.39* -- Usabo ("Bik")

Svoj sam monaki plat naborao na ramenu kao grozd zlatnih mangovih plodova i gordo, slonu na pleima, poao u grad po milodar. Al dok sam se sputao sa slona, obuzeme me gadost, i ja, toliko umiljen, ba tad se rijeih obmane.
Theragatha II
Usabo je bio plemi iz Budina roda Sakja u Kapilavatu. Budina posjeta zaviaju djelovala je i na njega da se pridrui redovnikoj zajednici, ali je nakon toga ostao nemaran u vrenju redovnikih dunosti. Dogaaj opisan u pjesmi navodno se odnosi na jedan san koji ga je podstakao na ozbiljan isposniki napor i znaio preokret u njegovu ivotu.
III.43* -- Mogharaa
Oronulo lice, ali jedar duh, postojano sabran. -- Mogharaa, zimske noi postaju sve studenije, a ti si prosjak, kako e se snai? -- etva je dobra svuda po Magadi, tako sam uo. Slamnati krov je sigurniji od druga koji se posrei. Mogharaa je bio jedan od 16 uenika brahmana Bavarija odaslanih Budi. Njegov razgovor s Budom tom prilikom sadran je u Sutta nipati V.15, Javlja se nekoliko puta i u atakama, priama o Budinim ranijim ivotima, a Budin je sagovornik i u razgovoru u Samyutta nikayi I, 23. Spominje ga i Nagasena u djelu Milindapanha (412), u svojim razgovorima s helenistikim vladarem Menandrom, u 2. v. pr. n.e.; u djelu koje se smatra najstarijim filozofskim prikazom Budina uenja.
II.45 -- ulako
Snanim glasom kliku okrunjeni pauni, plavogrli, vije im se lijepo perje. Mona je zemlja zastrta njenom travom, a nebo ispunjaju oblaci nabrekli vlagom. Vjetim se duhom uvjebano tijelo povoljno proimlje zadubljenjem
Theragatha II
u ispravnu pouku Budnoga. Vini se nezamjetno do potpunog blaenstva to je krajnji neotuiv doseg. ulako potjee iz brahmanske porodice iz grada Raagahe, prestolnice drave Magade (dananji Bihar). Prosjakom redu je pristupio kad je vidio kako je Budo sabranou i snagom duha ukrotio razbjenjelog maharainog slona Dhanapalu (jedna od popularnih budistikih legendi). ulako je boravio kao pustinjak u zadubljenju u spilji Indasala dugo vremena. Neugodno kretanje jata paunova jedne noi izazvalo je u njemu doivljaj duhovnog prosvjetljenja.
Theragatha III
Theragatha III
III.5 -- Matangaputa
Suvie je hladno, suvie toplo, prekasno uvee -ljudi koji tako govore, zabauruju dunosti svoje: a prilike prolaze kraj njih.
Ko god hladnou i vrelinu smatra imalo vanijim od obine trave radei svoj glavni posao, nikad se otarasiti nee munog saputnika. Grudima svojim kroz gustu ikaru se probijam -isprepletenu trnovitu,
Theragatha III
sklisku -i negujem svoje srce osame.
III.8 -- Jasoa
Udova isprepletenih nalik biljci kala, tela prozirnog i ispresecanog venama, svladavi vrlinu umerenosti u hrani i piu -postade srca neustraiva.
Izujedan mnotvom komaraca i obada u divljini, dubokoj umi, monom slonu je nalik u prvim redovima bitke: on, sabran, ostaje tu gde je postojan. Kad sam je Brami je nalik, dvojica kad su, poput boanstava, trojica, poput sela, a vie li ih je od toga halabuka prava. Videti takoe: Ud III.3.
Theragatha III
III.12 -- Abhibhuta
Sluajte, sunarodnici, svako od vas, svi to okupiste se ovde. Poduiu vas Dhammi: Bolno je raati se, uvek iznova.
Trgnite se. Smerom pravim krenite. Pozivu Probuenoga se odazovite. Razgonite armiju Smrti k'o to bi slon pregazio kolibu od trske. Onaj ko u uenju i vladanju paljiv ostaje, naputajui roenje novo, lutanje novo, na kraj stie patnji i nespokojstvu.
III.14 -- Gotama
Raajui se uvek iznova u pakao odlazih i po ko zna koliko puta u svet duhova gladnih, boravih bezbroj ivota u bolu ivotnjskog zametka, uivah u ljudskom obliju,
Theragatha III
preporaah se na nebu pokatkad, iveh u svetovima oblija, bezoblija, ni-opaanja-ni-neopaanja .

Putevi preporaanja sad su mi znani: prazni, nestalni, uslovljeni, uvek promenljivi. Pronikavi ih kao roene iz moga jastva, potpuno sabran, obreh se u spokojstvu.
III.15 -- Harita (2)

Ko god odlae za kasnije ono to treba uiniti prvo, svoju sreu mukom zamenjuje i kasnije ali.
Govoriti treba onako kako i postupa, a ne drugaije. Kad govori, a ne ini, mudraci te na to lako upozore. Kako je blagotovorno mesto:
Theragatha III
Neuslovljeno, na koje ukaza savreni, potpuno probueni -bez patnje, bez prljavtine, sigurno, mesto gde nespokoj i patnja iezavaju.
Theragatha V
Theragatha V
(odabrane sutte)
V.1* -- Raadato
Isposnik neki poe na groblje i spazi naputeno tijelo mrtve ene, baeno strvinarima za hranu, crvljivo, trulo. -- To ega se drugi gade, meni izazva grenu misao, ispolji poudnu elju. Bjeh obuzet tamom.
Kad se udaljih s tog mjesta -- ve je prolo vrijeme ruku paljiv i sabran otidoh nekud u osamu. Tu mi se misao pokrenu iz dna srca i jasna mi postade opasnost.
Tad je tek odvratnost prevrila mjeru. Tako mi se oslobodi duh.
Theragatha V
Raadato, iz porodice vodia karavana u gradu Savati. Kad je postao punoljetan, otac ga je poslao da samostalno vodi veliku karavanu u Raagahu. Poto je zavrio taj posao, potroio je u Raagahi sav novac na razonodu. Konano, potiten, lutajui gradom stie do Bambusova gaja, gdje je tada boravio Buda. uo je njegove rijei i odluio da pristupi prosjakom redu. ivio je na groblju, gdje je naiao i na osakaeno tijelo neke ubijene kurtizane. Na taj se doivljaj odnosi pjesma.
V.8* -- Vakali
Kad pati od greva, Vakali, zato si se nastanio u pustoj umi, u okolici gdje je ivot oskudan? -- Obiljem u zanosnog blaenstva proeti to tijelo, kad se naviknem na oskudnost ivota u umi, Kada u sabranosti razvijem duhovne moi i sposobnosti, uslove ispravnog znanja kad steknem boravei u umi. Izdrljivi osvajai, postojani u trajnom naporu, uzor su mog ivota u umi. Slijedei primjer potpuno bodnoga, savreno krotkog i sabranog, boravit u neumorno dan i no u umi.
Theragatha V
Vakali je bio brahman iz Savatija. Prvi susret s Budom djelovao je na njega tako snano da vie nije bio sposoban da se udalji niti da skrene pogled s Uitelja. Ta obuzetost nije prestala ni nakon Vakalijeva zareenja. Tako je proveo prvo razdoblje kia (juli do oktobra) kad redovnici treba da borave na nekom ustaljenom mjestu) nesposoban da se odvoji od Uitelja. Buda je nastojao da ga udalji i oslobodi te line opinjenosti rijeima: "Trule moga tijela je beskoristan prizor. Ko vidi Istinu (dhammo), taj vidi mene, a ko vidi mene taj vidi Istinu". Ali ni to nije pomoglo. Po zavretku kinog tromjeseja uitelj mu je zapovjedio da se udalji i osamostali. To je na Vakalija djelovalo tako potresno da je otiao na Hridinu leinara blizu grada Raagahe i htio da se strmoglavi u ponor. U tom ga je, prema komentarskoj prii sprijeio Buda svojom vidovitom moi. Kasnije je ivio pustinjskim ivotom kako to pjesma opisuje. Ipak je njegova smrt, samoubojstvo, zbog nepodnoljive bolesti, izazvala jedan od prvih "skandala" koji jo i mnogo kasnija komentarska knjievnost nastoji da uljepa na sve mogue naine. Opis te smrti u Samyutta nikayi (Khanda-samyutta, XXII, 87) postao je meutim jedan od osnovnih tekstova koji izraavaju neospornost Budina mirnog i trijeznog stanovita prema nizu sluajeva te vrste.
V.9 -- Viitasena
Krotiu te, ume moj, poput slona u zabranu Zlom te neu podbadati, ti mreo ulni uitaka, telom roena. Stegom ukroen, tumarati nee, k'o ni slon to izlaz ne nalazi. Prepredeni ume, tumarati nee, uvek iznova, silom se slue', zlom opinjen. Kao to doboko zakopan stub, jo neukroenog slona na uetu dri, tako i ja u na mestu te drati. Poput vrsnog vozara, vetog u kroenju konja divljih, tako i ja u, postojan u svojih pet moi, ukrotiti tebe.
Theragatha V
Vezau te panjom, proienim sopstvom i tebe proistiti. U jarmu istrajnosti, nigde odavde ii nee, ume moj.
V.10* -- Jasadato
Ko s usprotivljenim duhom bez razumijevanja slua pouku Pobjednika, udaljen ostaje od Istine kao nebo od zemlje. Ko s usprotivljenim duhom bez razumijevanja slua pouku Pobjednika, taj gubi na ispravnosti kao puni Mjesec kad opada. Ko s usprotivljenim duhom bez razumijevanja slua pouku Pobjednika, vrlina sahne u njemu kao riba izvan vode. Ko s usprotivljenim duhom bez razumijevanja slua pouku Pobjednika, u tome se mudrost ne razvija k'o ni gnjilo sjeme iz usjeva. Ali ko sa zadovoljstvom uje tu pouku Pobjednika i proisti nanose zabluda u duhu bez uzbuenja, u njemu se zauvijek stia dogorjeli poar strasti.
Theragatha V
Jasadato je sin ugledne plemike porodice iz pokrajine Mala, obrazovan na uvenom i tada ve prastarom univerzitetu u Takasila (sansk. Takaila, na sjeverozapadnom rubu Indije). U drutvu s poznatim sofistom Sabhijom doao je iz zapadne Indije u Savati da u javnoj raspravi pobije logikim argumentima Budino uenje. Kad mu to nije uspjelo, Buda ga je, prema komentaru, upozorio i pouio u ovih pet strofa. Poraen tim moralnim stavom Jasadato je pristupio prosjakom redu. Cijeli je dogaaj opirnije obraen u Velikom poglavlju Sutta nipate.
Theragatha VI
Theragatha VI
(odabrane sutte)
VI.4* -- Kulo
I Kulo poe na groblje i spazi naputeno tijelo mrtve ene, baeno strvinarima za hranu, crvljivo, trulo. -- Bolesno, prljavo, gnjilo tijelo, pogledaj, Kullo! Iz njega provire i curi gnoj -- to je zanos lakoumnih. Pogledah u zrcalo istine da izotrim pogled znalca i prozreh u tom tijelu unutarnju i vanjsku ispraznost. Kako je ono, tako je i ovo; kako je ovo, tako je i ono. Kako je tu dolje, tako je i gore, a tu gore je kao i tamo dolje. Kako je po danu, tako i po noi, a kako po noi, tako i po danu. Kako prije, tako poslije; kako poslije, tako je i prije.
Theragatha VI
Ni glazba me petorice sviraa ne obradova toliko, koliko sabranost duha kad prozreh uzvienost istine. Kulo, zemljoposjednik iz Savatija. Pod snanim utiskom susreta s Budom pristupio je prosjakom redu, ali je zatim esto bio uznemiravan pobudama strasti. Buda ga je uputio da vjeba zadubljenje nad leinama na groblju i pokazao mu znakove odvratnosti na koje treba sabrati panju.
VI.5* -- Malunkjin sin

U ovjeku koji ivi lakoumno ivotna e buja k'o puzavica maluva; on srlja iz ivota u ivot kao lakom majmun za plodom po umi. Ko nadvladan tom neobuzdanom ei prione uz ivot, i munina nabuja u njemu kao korov. Ali ko nadvlada tu neobuzdanu e, nezajaljivu u svijetu, uz njega nevolja ne prijarnja kao ni vodena kap uz cvijet lotosa. I kaem vam za dobro svih vas koji ste se ovdje sakupili: Iskopajte korijen ei kao to sakuplja bilja traga za korijenom trave birana, da vas uvijek iznova smrt ne slama k'o bujica trsku Izvrite to vam Budni kae, ne oklijevajte ni trenutka ko propusti tek trenutak, kaje se u paklenim mukama> Nepanja je ra koja sve dalje nagriza. Paljivo i vjeto treba izvaditi strijelu iz rane.
Theragatha VI
Malunkjin sin (Malunkya-putto), sin kraljevskag poreznika vladara Kosale, postao je beskunik (paribbaako) jo prije nego je susreo Budu .i upoznao njegovo uenje. Kasnije je pristupio Budinu prosjakom redu, ali mu je trebalo dugo vremena i napora da shvati sutinsku razliku Budina uenja od tradicionalnih indijskih religijskih i sofistikih filosofija. U tom pogledu njegov sluaj nije bio izuzetan. Ipak je po jednom razgovoru s Budom, koji je postao uven, Malunkjin sin postao primjer neshvaanja Budina uenja, a ostao je kamen spoticanja do danas, pa se i u prvoj "modernoj" zbirci Budinih govora prevedenih na engleski taj razgovor nalazi na prvom mjestu. (Henry Clarke Warren, Buddhism in Translations, Harvard, 1896. Novo jeftino izdanje Atheneum, New York, 1963).
VI.6* -- Sapadaso
Dvadeset i pet sam godina ivio kao beskunik, a da ni za trenutak ne dosegnuh duhovno smirenje. Nemoan da postignem staloenost duha izmuenog eljama i strau, nariu u uzbuenju napustih samostan. -- ivot mi je postao besmislen, dokrajit u ga maem. Kad sam napustio redovniku stegu, sramim se da dalje ivim. Tad uzeh ma i smjestih se na leaju, otricu prislonih na ile da ih presijeem. Tu mi se misao pobudi iz dna srca i jasno mi predoi opasnost. Sad je tek odvratnost prevrila mjeru. Tako mi se oslobodi duh. Gle, kako je obuhvatna istina: Postigoh trovrsno znanje i izvrih poruku Budnoga. Sapadaso, iz grada Kapilavatu, bio je sin dvorskog sveenika Budina oca Sudodane.
Theragatha VI
Pristupio je prosjako redu prilikom jedne Gotamine posjete rodnom kraju. Napori da postigne zadubljenje bili su bezuspjeni preko dvadeset godina. Razlog su bili "zle navike i karakter".
VI.7* -- Katijano
-- Podigni se, Katijano, osovi se na sjeditu, ne dozvoli da te san savlada -- budi budan! da te obuzetog tromou car Smrti ne porazi u zavjeri s Nesmotrenim Duhom. Kao snani zamah monog Okeana, takav je zahvat ivota i Smrti. Zato sam sebi budi utvren otok, jer drugog zaklona za tebe nigdje nema. Vodi je prokrio ovaj put. Premotena je opasnost prianjanja i bojazan od nemoi kojoj nas preputa porod. Od poetka do kraja treba da paljivo kroi, pouzdano da ovlada yogom. Razrijei se ranijih veza. U redovnikom ruhu, obrijane glave, na prosjakoj hrani, ne preputaj se igri ni tromosti, zadubljen u svoj cilj, Katiyano! Zadubi se i prevladaj! Ta ti si vjet putu smirenja u yogi. I tek kad postigne potpunu istou, utrnut e se kao buktinja u vodi. Luonoa tek slabu svjetlost prua koju vjetar zanosi k'o trsku. Zato i ti bez bojazni ugasi taj plamen Smrti, blizanca Svjetlosti,
Theragatha VI
i tako rastrijenjen ve tu -- meu onima kojima je ivot kunja -- prkosi vremenu!
Katijano, potomak brahmanskog plemena Kosija-gotam iz Savatija, postao je beskunik slijedei primjer svog prijatelja Samanakani. U tekoama tokom napornih vjebi zadubljenja pomogao mu je jednom zgodom Buda, kad je naiao na Katijanu obrvanog umorom. Pjesma sadri uiteljeve rijei ohrabrenja.
VI.8* -- Migaalo
On prua jasnu spoznaju onoga to tek osjeamo i tako nas razreuje sklonosti ka ivotu. On znalaki promatra bie kao jamu punu ivog ara. Migaalo je sin Visakhe, jedne od najuglednijih svjetovnih sljedbenica Bude i dobrotvorki njegova prosjakog reda. Iz vrlo bogate porodice, Visakha je bila u mladosti izvanredno lijepa i pametna. O njenoj raskonoj udaji postoje duge basnoslovne prie. U Savatiju, gdje je bila udata, podigla je u vrtu Pubaramo, samostan poznat iz mnogih Budinih govora pod imenom Migara-matupasado, po njenom kasnijem nadimku Migara-matu. U Samyutta nikayi (Migajalo sutta, SN XXXV.63) sauvana su dva razgovora Migaalina s Budom iz vremena kad se je Migaalo spremao da se povue u pustinjaki ivot, nakon zareenja.
VI.9* -- ento
Uobraen u ugled svog roda, u bogatstvo i gospodstvo, ivio sma od kastinskog ugleda i vlastitog lijepog izgleda. Nitko mi nije bio ravan, a kamoli bolji od mene.
Theragatha VI
Bio sam oholi glupan, ukoen i uobraen. Tvrdoglav i bezobrazan, nisam vie pozdravljao ni majku, pa ak ni oca, nit' ikog potovanja dostojnog, dok ne vidjeh najboljeg vodia, upravljaa kome nema premca, sjajnog kao Sunce, okruenog drubom sljedbenika. Tad odbacih glupi ponos, duhovni uvid mi se razbistri, i niice se poklonih najuzvienijem biu. Oholost i prezir istrgoh iz korijena, uobraenost bi satrta, presjeena samovolja. ento, purohita-putto ili "sin velikog sveenika" na dvoru kralja Kosale, bio je prema zakljuku komentatora, po svoj prilici brat uvenog razbojnika Angulimale. entova je oholost skrena, navodno, prilikom jedne posjete Budi, kad je odluio da posjeti Budu, ali da ne progovori, iz ponosa, dok ga Buda prvi ne oslovi. Buda je shvatio njegovu misao, pa je, umjesto da ga neposredno oslovi, prisutnim sluaocima odrao govor o mani oholosti. To je potaklo enta na skromnost i pristup prosjakom redu.
VI.10* -- Sumano
Primljen sam u beskunike kad mi je bilo sedam godina. Maginom moi sam svladao silnoga zmijskog vladara i donio Uitelju vode iz jezera Anotata. Motrei sve to, Uitelj ree: -- Pogledaj Sariputto, djeaka koji dolazi i nosi krag vode, kako je krotke udi i kako skladnim vladanjem zadovoljno ispunja dunost,
Theragatha VI
Anuruddhin pitomac, obdaren maginim moima, izabranik meu probranima. Postigao je krajnje smirenje i pouzdanu neuzbudljivost. Uzgojem ga je usavrio Anuruddho, koji je i sam savren, izvjeban svladavanjem napora. Sve to jo eli pitomac Sumano, to je da bude nezapaen. Sumano je roen u mjestu Munda, u planinskom kraju Vindja u srednjoj Indiji. Anurudo, jedan od Budinih uenika najuvenijih po magijskim psihikim moima, proveo je jedno kino razdoblje na imanju Sumanova oca Mahamunde. Tu je primjetio neobine sklonosti i sposobnosti djeakove, pa ga je s oevim doputenjem zaredio za pitomca (samanero) i poveo ga sa sobom. Jednom je zgodom Anurudo bolovao od uobiajene dizenterije, a Sumano mu je za lijek i osvjeenje donio vodu iz himalajskog jezera Anotata. To, naravno, nije bilo mogue postii bez posebnih magijskih moi, na koje aludira i pjesma. Dogaaj u pjesmi odnosi se prema tradiciji na Sumaninu posjetu sa svojim uiteljem Anurudom Budi u Savatiju, gdje je Sumano ponovio svoj podvig i uslugu uitelju i donio vodu iz istog jezera Budi za pranje nogu..
VI.13* -- Sirimando
Pred ubojitim nasrtajem smrti svijet se uruava starou i stalno sam sebe dokonava, kao ovjek kad spadne na prosjaki tap i zdjelicu. Kao poar da se pribliava, s tri nas strane opkoljuje bolest, starost i smrt, i nemamo snage da se odupremo, ni hitrosti da pobjegnemo. Sirimando, brahman iz Sumsumara-giri, uo je Budu u mjestu Bhesaka-lavana i odluio
Theragatha VI
da se pridrui njegovoj prosjakoj zajednici. Prilikom obreda recitovanja pravila redovnike discipline (patimokkho), Sirimando je ushien rekao: "Kako je savreno isto Budino uenje!" To je bio trenutak najdubljeg uvida u kojem je Sirimando doivio svoje duboko usavravanje.
Rev. 1/12/2005 www.geocities.com/budizam/canon/khuddaka/thag6.html
Theragatha VII
Theragatha VII
(odabrane sutte)
VII.1* -- Sundara Samudo

Kieno obuena i vijencima ukraena, iz papua joj se cakli crveni lak sa nogu -- tako mi se priblii bludnica. I skinu papue da mi se niice pokloni, pa mi prozbori njenim i mekim, umiljatim glasom: -- Ti se mlad odvrati od ivota. Stani, da te i ja pouim! Okusi se ljudskog uitka! Ja u te podariti blagom. I istinu u ti razjasniti, jer ja palim plamen. A kad ostarimo oboje i tap nam postane oslon, skupa emo po u beskunike i tako emo u igri ivota postii dvostruk zgoditak.
Theragatha VII
Osvrnuh se na tu bludnicu, dok mi je prosjaila do nogu, nakieno obuenu zamku koju Smrt podmee. To mi misao podstaknu iz dna srca i jasna mi postade opasnost. Tako je odvratnost prevrila mjeru. Tada mi se oslobodi duh. Gle kako je obuhvatna istina: Postigoh trovrsno znanje i izvrih poruku Budnoga. Sundara Samudo, sin bogataa iz Raagahe, nazvan Sundara ("lijepi"), napustio je dom i zaredio se u mladosti. Majka je elela da se vrati, pa je unajmila neku kurtizanu da ga pokua zavesti.
VII.2* -- Patuljak Bhadijo

Iza mangova gaja, na rubu ume, tamo je Bhadijo, bodar u zadubljenju, istrgnuo e ivota sa korijenom. -- Nekome su uitak bubnjevi, tambure i frule, a ja se u podnoju stabla radujem pouci Budnoga. Budni mi dade to je najbolje i to u dobro sauvati. -- Od cijelog svijeta samo ovo tijelo treba da ostane stalan predmet panje. -- Oni koji me mjere po tijelu i koji me slijede po glasu, zadrani strau volje, nikad me nee upoznati. -- Nutrinu ne razumije, a vanjtinu ne vidi, ogranien sa svih strana, budala se zanosi uvenjem.
Theragatha VII
-- Jer ko ne poznaje nutrinu, za vanjtinom se ogleda, pa se u potrazi za plodom vanjtine zanosi uvenjem. -- Ko razumije nutrinu, taj i vanjtinu prozre. Kome je pogled nesmetan, ne zanosi se uvenjem. "Patuljak" Bhadijo -- za njega komentar kae jedino da je postigao stepen savrenstva "bez povratka" (anagami) u zemaljski ivot.
Theragatha VII
Theragatha VIII
(odabrane sutte)
VIII.1* -- Maha-Kaajana
Ne uputaj se u veliku djelatnost, izbjegavaj ljude, ne dodvoravaj im se! Revnostan ankoliz se odrie zadovoljstva iji je smisao podalje od anka. Za posljedice loih djela ne okrivljuj tui primjer, dosta je da se sam ne povodi, jer si i sam porod svojih djela. Po tuoj se rijei ne postaje lopov, po tuoj se rijei ne postaje mudrac. Kakav i sam uvidi da si, takav izgleda i drugima. Ljudi obino nee da pomisle da smo ovdje svi podloni smrti, a oni koji na to misle radi toga izmiruju kavge.
Theragatha VII
Istinsko ive samo mudraci, ma da su i lieni imanja. Onaj ko mudrost ne stekne, doista ne ivi, ma kako bogat bio. I ako sve uje uhom, i ako sve vidi oima, mudrac sve to uje i to vidi ne smatra dostojnim izraza. Kod zdravih oiju kao da je slijep, kod zdrava sluha kao da je gluh, kod otra uma kao da je tup, u punoj snazi kao nemoan kad mu se ini umjesno; on poiva kad je vrijeme da otpoine. Maha-Kaajana (u proznim tekstovima naziva se redovno Maha-Kaana), "najistaknutiji u opirnom razjanjavanju Budinih kratkih izreka", bio je sin dvorskog sveenika vladara Gandapaote iz Uenija, jednog od najmonijih i najokrutnijih vladara Indije u to doba. Kaajana je naslijedio oca u sveenikoj funkciji na dvoru. Tada ga je maharaa poslao sa jo sedmoricom brahmana da pozove Budu. Svi su ti poslanici, kad su prvi put uli Budin govor, odluili da se pridrue njegovom prosjakom redu. Kaajana se kao redovnik vratio u Ueni i ivio isposniki neko vrijeme u kraljevskim vrtovima svog biveg gospodara. Isticao se kao odlian govornik. Aforizmi, sauvani u Theragathama, vae veim dijelom kao njegova pouka maharai Paoti. Tradicija Kaajani pripisuje najstariji sistematski prikaz Budina uenja, Petakopadeso, djelo znatne filosofske vrijednosti, a komentatori ga identifikuju i s istoimenim autorom najstarije gramatike, Nettipakaranam. (Rije pali znai "tekst", a jezik na kojem su sauvani Budini govori u knjigama Ti-pitakam ("tri koare") umjetno je razraena i izbruena tvorevina na osnovu magadskog prakritskog dijalekta tog vremena, izrazito "knjievni" jezik -- pojam koji je, na alost, u "modernoj" Indiji, iz oigledne politike zle namjere separatistikih konservativaca, iskorijenjen i nepriznat). Najtipiniji tekst za Kaajaninu metodu razlaganja Budina uenja sauvan je u 138. govoru zbirke Majjhima nikayo, pod naslovom Izreka i razjanjenje (Uddesa-vibhanga sutta)
Theragatha VII
Theragatha XII
Theragatha IX
(odabrane sutte)
XII.1* -- Bhuto
Kad mudrac u zadubljenju pronikne smisao patnje starosti i smrti koja tlai bezumnu gomilu, on tada dosee krajnje zadovoljstvo. Kada u zadubljenju pronikne smisao ivotne ei koja odrava patnju i tenje koja je obmana stradanja, on tada dosee krajnje zadovoljstvo. Kad umom prozre u zadubljenju dvostruko etverolan put utrt do konanog proienja od zagaenosti, on tada dosee krajnje zadovoljstvo. Kad u zadubljenju slijedi taj put smiren i bezbolan, nepristrastan, bezuslovan,
Theragatha XII
do potpunog proienja od zagaenosti, on tada dosee krajnje zadovoljstvo. Kad nebom zagrme bubnjevi oblaka, a bujice se prolome sa svih strana. isposnik koji pod planinskim stijenama njeguje zadubljenje tad dosee krajnje zadovoljstvo. Kad na rascvalim obalama rijeke radosno sjedi pod cvjetnim vijencima u zadubljenju, tada dosee krajnje zadovoljstvo. Kada o ponoi u utihnulaj umi pone kapati rosa i odnekle zvijer zaurla, isposnik koji pod planinskim stijenama njeguje zadubljenje tada dosee krajnje zadovoljstvo. Kad u gori ili na proplanku suspregne tok razmiljanja i osjeti se osvjeen, kad se bez bojazni i napora preputa zadubljenju, on tada dosee krajnje zadovoljstvo. Kad se prepusti zadubljenju zadovoljan, rijeen blatnih natruha i nepotiten, bez zapreka, bez tenji i bez brazgotina, kad proisti cijeli kal iz srca -- tad dosee krajnje zadovoljstvo. Bhuto je bio sin uglednog dvorjanika iz grada Saketo. Kad je prvi put uo Budu, zaredio se i povukao se u ve ranije spomenuti pustinjski samostan na rijeci Aakarani, ije je ljepote opjevao Sabako (IV.11).
Rev. 1/12/2005
Theragatha XII www.geocities.com/budizam/canon/khuddaka/thag9.html
Theragatha X
Theragatha X
(odabrane sutte)
X.1* -- Kaludaji
Gle kako dim sa ognjita prodire kroz krovove i naputa kolibe kao da se i plamen dijeli i razluuje -vrijeme je da se okua i srea junaka! Rascvjetala stabla raduju srce, miris im vihori sa svih strana. S prosjakom zdjelom u potragu za plodom dolo je doba, junae, da se ogleda. Nije ni prevrue ni prehladno. Doba je, Uitelju, povoljno za put. Pokai se i ti plemenu Sakya i Koliya
Theragatha X
sa zapadne obale rijeke Rohini! ----------U dobroj se nadi oru njive, u dobroj se nadi vri sjetva. U dobroj nadi trgovac plovi morem za zaradom. Neka se i meni ispuni nada u nepokolebivost! ----------Uvijek se ponovno vri sjetva, uvijek ponovno bog alje kiu, uvijek ponovno seljak ore njivu, uvijek se ponovno mnoi blago. Uvijek ponovno dolazi prosjak, uvijek ponovno daje domain. Dareljiva domaina uvijek put ponovno vodi nebeskom carstvu.
Theragatha X
Kaludaji je bio Gotamin vrnjak, sin dvorjanina njegova oca Sudodane. Kad je Sudodano uo da mu je sin postao Buda, poslao je nekoliko poslanika zaredom da ga posjete i da ga pozovu da posjeti svoje rodno mjesto i porodicu. Ti se poslanici, obuzeti snagom Budine propovijedi, nisu vratili svome vladaru u Kapilavatu, nego su se zaredili i ostali kod Bude zaboravivi svoju prvobitnu misiju. Kaludaji je bio posljednji i najpovjerljiviji kraljev glasnik. Ponovni susret s Gotamom i na njega je djelovao kao i na druge. Ipak, kad je prvo razdoblje kia bilo na izmaku, isposnik Kaludaji se sjetio svoje misije i u neobinoj smjesi pjesnikih raspoloenja isporuio Budi oevu poruku. Budo je pristao na njegov nagovor i prihvatio oev poziv.
X.2* -- Ekaviharijo
Ko nema vie nita pred sobom ni za sobom - nigdje, taj se najlagodnije osjea kad boravi sam u umi. Zato u i ja otii u umu, podstaknut pohvalom Budnoga, u lagodan prosjaki ivot u samoi. Pohrlit u u umu da doivim ar blaenstva yoge. Tamo gdje se slonovi kreu u obijesti, meni e samotan ivot koristiti. Pod svjeim gorskim grebenom u rascvaloj umi, okupan pod slapom, koraat u osamljen kratkom pustinjakom stazom. Da, samotan, bez druga, u goloj umi bit u zadovoljan kad ostanem bez bremena, dalek od mutne kaljuge strasti. Jer treba da uspijem u ostvarenju te elje
Theragatha X
pouzdajui se sam u sebe, gdje niko nikom ne moe da pomogne Opasat u za to oruje i krenut u goru i neu se odande maknuti dok ne raistim kaljugu strasti. A kad mi vjetar nanese val svjeih mirisa, raskolit u opnu tame, utvren na vrhu brijega. Pod cvjetnom strehom ume, pod svjeim gorskim grebenorn uivat u u srei osloboenja. -Tu zamisao i ispunih k'o Mjesec kad dostigne punou. Odstranjena je kaljua strasti. Nema vie preporoda! Ekaviharijo znai samac. O ivotu ovog povuenog pjesnika pustinjaka nema bliih podataka ni u komentarima.
X.4* -- Panthako
Jadan mi je bio tok ivota, bio sam ponien. Vlastiti brat me potjera: Nosi mi se iz kue! I tako protjeran stadoh na ulaz samostana, alostan i eljan duhovne pouke. Tada naie Uitelj i pogladi me po glavi, uze me ispod ruke i uvede u samostan. Iz samilosti mi dade i runik da se operem: Pripazi na istou! Ovo je mjesto vrlo uredno. Posluao sam taj savjet zadovoljan poukom.
Theragatha X
Poeh vjebati sabranost koja vodi do konanog cilja. Sad znam ranija prebivalita na svom putu.Vid mi je nebeski ist. Postigoh trovrsno znanje. Ostvarih pouku Budnoga. Panthako je bio unuk bogatog trgovca iz Raagahe. Majka mu je u mladosti pobjegla od kue s robom, s kojim je rodila dva sina. Prvi je nazvan Maha-Panthako, a drugi, autor nae pjesme, ula-Panthako (veliki i mali). Ime Panthako oznaava onoga ko je roen uz put, od roditelja skitnica. Kae se da je majka, kad je trebalo da rodi, u oba sluaja eljela da se vrati kui svoga oca, ali je muevo oklijevanje bilo razlog to nije stigla na vrijeme, nego je rodila na putu. Konano je djed preuzeo oboje djece. Djed je bio vjeran sljedbenik Budin, pa je elio da mu se unuci zarede. Stariji je brat zareen ranije, ali nije volio svoga mlaeg brata, jer ga je smatrao glupanom, pa ga je uvijek tjerao od sebe. To razjanjava i Budinu panju prema njemu kad su ve obojica bili u samostanu. ulaPanthako se proslavio jednom zgodom kad je lijenik ivako u Raagahi po MahaPanthaku poslao paziv u samostan da svi redovnici dou k njemu na ruak. MahaPanthako, isporuujui poziv, izostavi svog brata. Tom je zgodom navodno Buda sreo raaloenog djeaka i utjeio ga. Po drugoj verziji ula-Panthako je tada bio ve stariji i razvio je svoje magijske moi koje je prvi put ispoljio upravo povodom ivakova poziva. Pria o njemu nalazi se u komentaru, a i atakama (4). U ve spomenutim Nagaseninim razgovorima s kraljem Milindom navedena je i jedna strofa koja se pripisuje ulaPanthaku. Zbog njegovih magijskih moi, Buda ga je u listi najistakuntijih proglasio "najvrsnijim meu redovnicima sposobnim da psihikom snagom stvaraju vidljive oblike, a i najvrsnijim u duhovnom razvoju. U zbirci Udanam posveena je Panthaku jedna Budina strofa u pogl. V,10. Prilika za to bila je jednaka kao u sluaju Pindola Bharadvae (II.2).
X.5* -- Kapo
Theragatha X
Ispunjeno raznom neisti i zaeto u ubretu, razvijeno meu izmetom kao velik ir il' rana puna krvi, -- zagnojena -- to se tijelo nabijeno govnima, uvijek vlano cijedi od izluina. Povezano sa ezdeset tetiva, oblijepljeno mesom, zavezano u konatu vreu -- bezvrijedno tijelo, zglobovima prikvaeni vorovi oko kostiju. Dok mu te veze izdre, odrava i svoj poloaj pod neprekidnim nadzorom smrti u kraljevstvu umiranja. Moe li ovjek satrti tu vlast i poi kud ga je volja? Kapo, sin kraljevskog namjesnika u Magadi, bio je poznat po razuzdanom ivotu. Buda ga je opomenuo i obratio govorom o odvratnosti tjelesne prirode. Sr toga govora saeta je u gornjim stihovima.
X.6* -- Upaseno, sin Vangantin

U samoi i tiini meu divljim zvjerima trebada ivi isposnik otuen od svijeta Od krpa sakupljenih meu otpacima na groblju ili po ulici neka napravi priprost ogrta. Ponizno neka prosjai od kue do kue bdijui sabran na vratima vlastitih osjetila. Zadovoljan i sa loom hranom, nek se ne ogleda za drugom, ukusnijom. Ko se polakomi na jelo, duh mu ne stremi ka zadubljenju.
Theragatha X
Skroman i zadovoljan utljivi mudrac boravi izdvojen i ne drui se ni s okuenim ni s beskunicima. Sam prema sebi se odnosi k'o prema gluhonjemomu, a ni u prosjakoj zajednici mudrac mnogo ne govori, nikome ne prigovara da izbjegne uvrede, obuzdan redovniki propisom, umjeren u jelu. Vjet je da sabere duh na obiljeje zadubljenja, a kad postigne smirenje, razbistri mu se i uvid. Sposoban da izdri napor, ostaje stalno obuzdan. Dok se ne otcijepi od patnje ivota, mudrac nema punog povjerenja.
Tako u tenji za proienjem isposniku presuuju izljevi srca. Utrnue sve nadilazi.
Upaseno, sin Vangantin, bio je sin poznate brahmanske uiteljice Rupasari iz grada Nalake. Brahmanske ene, koje su bile uiteljice vjerske nauke Veda, nisu bile rijetka pojava u to doba. I u pali suttama se spominje nekoliko karakteristinih susreta i razgovora s nekim predstavnicama te nadasve otmjene elite u kulturnom ivotu stare Indije. Upaseno se spominje i u tekstovima redovnike discipline (vinayo). Bio je poznat po primjeni vrlo strogih asketskih principa odricanja i imao mnogo linih sljedbenika. U zbirci Budinih kratkih pjesnikih izreka i uspomena, Udanam, posveen mu je tekst IV, 9.
X.7* -- Gotamo (Budin uenik)

utljivi mudrac nalazi boravita skrovita i tiha u umama -- jer to je odlika pustinjaka. Vrlna i obilno znanje i pronicanje u sr pojava,
Theragatha X
istinitost u zbilji ivota -- i to je odlika pustinjaka.
Uvid u prolaznost, u vlastitu ispraznost i gaenje od svijeta da, to je odlika pustinjaka.

Gotamo, Budin imenjak i sljedbenik; bio je stariji od uitelja. Potomak brahrnanskog roda Udia iz grada Savati, ranije je bio poznat kao profesionalni govornik-sofist. Kad je uo Budu, odrekao se svog zanata i otiao da ivi kao pustinjak. Dugo je godina tako ivio u umama zemlje Kosale. Kad je kasnije zgodimino posjetio svoj rodni grad, ugledni brahmani su se skupili oko njega i eljeli da raspravljaju o raznim uenjima, iji vrsni poznavalac je Gotamo bio ranije. On im je, meutim, poeo da propovjeda Budino uenje.
Theragatha VII
Theragatha XI
(odabrane sutte)
XI.1* -- Samkio
-- Zato, sinko, hoe u umu u ovo kino doba? Kran ivot je radost tebi, osama je za duh koji ponire. -- Kao to vjetar s visova razgoni oblake nebom, tako e i osama raspriti moje misli. Bijeli crv tek iahuren, izmilio meu leevima dobaenim strvinarima na groblju, skrenuo je moju panju na odvratnost to proimlje tijelo. Tek onaj za kog niko ne mari i ko ne mari ni za koga, takav prosjak pozna sreu pogleda bez lakomosti. Radujem se tim hridima. Tamo prostrano jezero
Theragatha VII
preplavljuje grebene, goveda se tae i srne napajaju, raslinje je rosno. ------------ivim sam u svetim umama, u spiljama, u dalekom boravitu gdje svraaju divlje zvijeri. Neki kau: Treba klati, ubijati, muiti ta iva bia. Ne priznajem tu namjeru, nedostojan izrod mrnje. Slijedio sam uputstvo i ostvario pouku Budnoga. Zbacio sam teki teret, iupano je ilje ivota. Ono zbog ega sam napustio dom i postao beskunikom, to sam sada postigao, dokonao sve prepreke. Ne veselim se ivotu, ne veselim se ni smrti. Iekujem kraj svog roka kao nadniar isplatu. Ne veselim se ivotu, ne veselim se ni smrti. Iekujem kraj svog roka razborito i strpljivo. sin brahmana iz grada Savati, rodio se iz utrobe majke koja je umrla pred porodom, pa je iz njenog tijela izvaen tek na lomai, gdje su je spaljivali. Grobari na tim lomaama i danas probadaju ljeine koje se nadimlju otrim kopljima i mrskaju im lubanje. Navodno je i Samkievoj majci grobar rasporio utrobu mislei da je naduvena i da e prsnuti. Time je oslobodio dijete, ali mu je ranio zjenicu jednog oka. Zaredio ga je Sariputo jo u ranoj mladosti. I o njegovom kasnijem ivotu se priaju neobine i pustolovne zgode i doivljaji.
Samkio,
Theragatha XII
Theragatha XII
(odabrane sutte)
XII.2* -- Sunita izoptenik

Niskog sam roda, navikao da gladujem. I posao mi je bio prost, sakuplja uvelog cvijea. Preziran meu ljudima, odbaen i ponien, potcjenjivajui i sam sebe klanjao sam se pred svakim. Tad ugledah potpuno Budnoga na elu skupine sljedbenika; veliki je pobjednik iao u prestolnicu Magadhe. Prosuh pregrt otpadaka i prioh da mu se poklonim, a on, najvii meu ljudima, stade iz samilosti preda mnom. Poklonih se do nogu predvodnika i zaustavih se po strani,
Theragatha XII
zamolih prijem u beskunike kod najveeg od svih bia. A on, milosrdni vodi, pun samilosti za cijeli svijet, ree: Prii prosjacima! -- To mi je bilo zareenje. Boravio sam u umi osamljen i neumoran. Ispunjavao sam pouku voe, kako me uputi pobjednik. Tad se u prvom dijelu noi sjetih ranijih roenja, a u srednjem mi se dijelu razbistri boanski uvid, u zadnjem dijelu noi prodrijeh kroz opnu tame. Kad je no prola i granulo sunce, dooe bogovi Indra i Brahma da mi se poklone. -- Potovanje ti izraavamo, ovjee oplemenjeni i uzvieni, koji si skrio prepreke duha i postao dostojan rtvenog dara. A Uitelj je vidio kako me boanstva veliaju. Smijeak mu se pojavi na licu i ovaka prozbori: -- Govorljivou i svetim ivotom, skromnou i stegom stie se brahmansko plemstvo i prvenstvo meu brahmanima.
Theragatha XIII
Theragatha XIII
(odabrane sutte)
XIII.1* -- Sono Koliviso (odlomci)

Neko pobijeen i podreen na poloaj bengalskog vazala, Sono je danas postao pobjednik patnje u svijetu. Prenapeo sam napor u poetku. Tad me je zorno pouio Vodi, najvrsniji na svijetu, usporedbom sa strunama glazbala. Posluao sam njegovu rije i rado sam primio pouku, pazio na ravnoteu na putu do krajnjeg cilja. Tako postigoh trovrsno znanje i ostvarih pouku Budnoga Kao monolitnu stijenu koju oluja ne rui -nikakav prizor, ni ukus, ni zvuk, ni miris, ni dodir, ugodnost ni neugodnost nee uzbuditi
Theragatha XIII
osamostaljen duh slobodnog posmatraa. Sono Koliviso bio je sin brahmana Usabhaseti iz grada ampa. O bogatstvu te obitelji priale su se prie, a i o prijateljskim odnosima s kraljem Bimbisarom. Prilikom jedne sveane posjete bogataeve tom vladaru Sono je u Raagahi vidio i uo Budu i odluio da pristupi njegovu prosjakom redu. Povukao se u umu Sitavanam u blizini grada da se posveti meditativnom ivotu, ali je njegov sluaj, izgleda, bio toliko uven da nije mogao da se oslobodi smetnje posjetilaca. Prenapeo je svoj napor da bi postigao smirenje, ali je to izazvalo tjelesno oboljenje. Buda ga je tada posjetio i pouio ga u "ispravnom naporu" sluei se usporedbom napinjanja ica na glazbalu, upozorivi ga da napor treba usmjeriti smirenjem. Taj je govor sadran u zbirci Anguttara nikaya, VI.55. U istom tekstu je opisana i kasnija Sonova posjeta Budi, poto je slijedei njegov savjet postigao eljeni cilj. Njegov podui govor tom prilikom pred Budom zavrava posljednjom strofom gornjeg izbora.
Theragatha XIV
Theragatha XIV
(odabrane sutte)
XIV.1 -- Revatin oprotaj

Od kada otidoh iz doma u beskunike ne imadoh neasnih, odbojnih misli. "Neka ova bia budu unitena, pobijena, razdirana bolom" -Ne imadoh takve misli dugo, dugo vremena. Ali sam zato znao za naklonost, neogranienu, potpuno razvijenu, negovanu korak po korak, kako je to poduavao Budni: svakome prijatelj, svakome drug, prema svakom biu saoseajan. I razvih um ispunjen blagou, oduevljen nemrnjom -- bez prekida. Nepobeen, nepomuen, um mi se radovao. Razvih uzvieno boravite, u kojem neuki ne borave.
Presekavi tok misli, sledbenik Samoosloboenog
Theragatha XIV
Samoprobuenog u plemenitu utnju uranja tu i sada. K'o to je planinska stena nepomerljiva, vrsta i postojana, tako i monah, raskinuvi iluziju, k'o i planina, ne podrhtava. oveku bez mana, to neumorno za istotom traga, i trun zla na olujni oblak lii. Kao to se granina kula uva iznutra i spolja, tako i vi sebe uvajte. Ne dopustite da vam nijedan trenutak zalud proe. Ne ushiuje me smrt, ne uivam u ivotu. Trenutak svoj ekam kao radnik nadnicu svoju. Ne ushiuje me smrt, ne uivam u ivotu. Trenutak svoj ekam sabran, budan. Uitelja sam usluio,
Theragatha XIV
Poziv Probuenoga ispunjen je; teak tovar odloen je, klica roenja novih iupana. I cilj kojeg radi dom napustih i beskunik postadoh sad dostigoh: vie okova nemam. Savrenstvo putem sabranosti ostvari: to je poruka moja. Pa onda, preda mnom je samo oslobodoenje. Slobodan bivam bilo gde da sam.
XIV.2* -- Godato
Zanesen u sretnoj prilici, utuen u neprilici u oba sluaja stradava bezumnik koji ne prozre zbilju.
Izmeu neispravnog ivota i ispravne smrti bolje je izabrati smrt u ispravnosti nego neispravan ivot. Ko se odrekne strasti i srdbe, ravnoduan prema biu i nebiu kroi svijetom nezavisan, nit' zna za prijaznost nit' za neprijaznost.
Godato je bio goni karavana. Jednom mu je zgodom jedan vol smalaksao pod teretom i pao na putu. Da ga podigne i natjera da vue dalje, Godato ga je tako estoko zlostavljao da mu se i samom uinilo kako je vol, stenjui, ljudskim glasom izustio kletvu. Uzbuen svojom vlastitom okrutnou, Godato se odrekao zanata i imovine, postao beskunik i pridruio se Budinom prosjakom redu.
Theragatha XVI
Theragatha XV
XVI.2* -- Udaji
Njegujui zadubljenje udie potpuno sabran u unutranjem zrenju; oplemenjeni sabrano kroi i sabrano stoji; oplemenjeni sabrano sjedi i sabrano lijee na poinak. Oplemenjeni je obuzdan u svemu. Takvo je dranje oplemenjenoga. Kao to se lotos roen u vodi izdie, a da voda uza nj ne prianja, zanosna ista mirisa, tako se isto raa u svijetu i u njemu boravi Budni, a da tok svijeta uza nj ne prijanja kao ni voda uz lotos. Obestraen, obesren, neobmanjen, oplemenjeni naputa tijelo dogorjelo bez taloga.
Theragatha XVI
Pandit Udaji, sin uglednog brahmana iz Budina rodnog mjesta Kapilavatu, linost je koja se poslije Anande i Saripute javlja vjerojatno najee meu sagovornicima u Budinim razgovorima. Pjesnike izreke sakupljene u Theragathama, sve su odreda hvalospjevi Uiteljevih vrlina i uzornosti njegova ljudskog lika. esnaest strofa meu kojima su i gornji fragmenti spadaju i u tekst Anguttara nikaye, VI, 43:
Theragatha XVI
Therigatha XVI
(odabrane sutte)
XVI.1 -- Adhimuta i razbojnici

Za rtvu bogovima, a i da se domognemo blaga, i prije smo vrili ubojstva. To je uvijek popraeno neizmjernim strahom, grozom i zapomaganjem. Ali ti nisi ustraen, izgled ti postaje sve vedriji. Zato ti ne narie pred takvom strahotom? Razbojniki poglavice! Patnja ne postoji u duhu onoga ko nita ne iekuje, strah je prevladan u duhu onog ko ni za ta ne prianja. Ko iscrpi udnju za ivotom i prozre kakvou stvari, ne boji se smrti kao ni odlaganja tereta.
Theragatha XVI
Svetaki ivot je proivljen, i taj sam put prevalio. Ne bojim se smrti kao ni bolesnik ozdravljenja. Svetaki ivot je proivljen, i taj sam put prevalio. Nezadovoljstvo u ivotu prozreh kao otrov u napitku. Ko nadie privrenost, izvri napor i iscrpi talog strasti, raduje se izmaku svog vijeka, osjea se pomilovan na stratitu. Ko dosegne potpunu ispravnost i ne tei ni za im na svijetu, ne otimlje se smrti -- osloboenju iz poara. Sve s im je zdrueno bie i sve to postigne, sve je to neodrivo, tako je rekao premudri. Ko tako vidi ono na to Budni ukazuje, ne posee ni za kakvim biem k'o ni za uarenim eljezom. Niti ono to je bilo, a ni ono to e biti nije moje. Sklopovi e se raspasti. Za im da se jadikuje? Ko jasno uvidi kako se pojave slau i razlau u stvarnosti, taj, poglavice, nema ta da se boji! Kad shvati svijet kao hrpu trijea i nita ne uiva kao svojinu, tad i ne ali za onim to nije njegovo. Nezadovoljan sam s tijelom, nesretan sam to jo ivim. Kad se raspadne taj organizam, drugi nee nastati. A vama kad je to tijelo potrebno, inite s njim ta hoete! Ja se zbog toga ne srdim, a niti radujem.
Theragatha XVI
Kad sasluae taj govor, razbojnicima se najeila kosa. Tad pobacae maeve i zapitae u udu: -- Kako si, gospodine, to postigao i ko ti je uitelj? iju pouku treba slijediti da se postigne takva bezbolnost? -- Moj uitelj je pobjednik u svakom znanju i razumijevanju, vodi pun milosrda, on vida rane cijelom svijetu. On mi je dao ispravno uputstvo, jedino koje see do kraja. Njegovu pouku treba slijediti da se postigne ovakva bezbolnost. Kad su razbojnici uli te mudre rijei, pobacae maeve i koplja. Neki se odvratie od tog zanata, a neki zatraie prijem u red beskunika. Oni koji su prili redu uitelja dobrog puta razvie snage savrene mudrosti. Duh im se uzdignu i razvedri, i mo su stekli da dopru na put neminovnog utrnua.
XVI.3 -- Telakani
Revan u vjerskom obredu dugo sam vremena u napornom razmiljanju nastojao dosei istinu, al' smirenje duha nisam postigao. Pitao sam isposnike i brahmane:
-- Ko je nadiao svijet, ko je utonuo u besmtrnost, ije uenje da slijedim da spoznam vrhovnu svrhu?
Theragatha XVI
Hvatao sam se na udice kao riba na meku. Trzah se, ali ne istrgnuh iz svog oaja, kao voa ratobornih bogova kad ga zarobi vojska Gromovnika. -- O, ko e me na ovom svijetu osloboditi spona i ko e me uputiti do potpune budnosti? Koji je isposnik ili brahman prozreo razornost? ije uenje da slijedim da me izvede iz raanja-i-smrti? Postah nepovjerljiv i sumnjiav, srdit i nasrtljiv, u estini zlonamjeran i podstreka razdora. Sedamnaest me je godina podbadala otrica ivotne ei. Eto kako je duboko uvrijeena uroena mahnitost. Pristrasnost u shvaanjima, kad se ne ukloni, postaje sve ea. Groznica me je tih rana tresla kao list na vjetru. Podjarena u nutrini ar tatine se rasplamsa, a tad se iz est arita osjetnih dodira tijelo pokree na sve strane. Ne mogoh pronai lijenika koji bi mi taj trn izvadio bez otrice noa i rijeio me sumnje. Ko da mi bez noa i bez rane izvue trn zaboden iz nutrine, a da cijelo tijelo ne protrne?
Theragatha XVI
Ipak onaj ko je ovladao istinom najbolje umije i otrov da i odstrani. On e, na vrstom tlu, pruiti ruku meni koji sam pao duboko u kaljuu kuda se istresa smee, prekrivenu varavim slojem okorjele umalosti. Oholost je munja u oblaku koja prosijeva kroz kiu. Pogled iz kojeg pretnja prosijeva, iz strasti crpe zadnju namjeru. Sa svih strana struje bujice, odasvud buja divlje raslinje. Ko e branama sprijeiti poplavu, ko e iskorijeniti korov? -- vrst bedem izgradi, starjeino, da odbije poplavu bujice, da te tok misli ne potkopa iznenada kao podronjeno stablo! Ta opomena pobudi strah u meni i podstrek da preem na drugu obalu. Spas i oruje mudrosti naoh u zajednici mudraca koji me snabdje za plovidbu vrstom splavi dobro sagraenom, istesanom iz sri istine, i ree mi, "Ne boj se!" Popeh se na zdanje utvrene panje i osvrnuh se na ono to mi se ranije inilo da je tjelesni uitak
Theragatha XVI
svijeta. A tada ugledah put do kojeg e me prevesti splav, put ne-usmjeren vjerom u Sebe, pouzdan do kraja.
Telakani, brahman iz Savatija, bio je stariji od Bude. I on je prethodno bio samostalni dijalektiar i neortodoksni trailac istine kao hiljade i hiljade indijskih i kineskih pretea i savremenih helenskih sofista.
XVI.7 -- Bhadijo, sin Kaligodhin (odlomak)

-- Neko sam slonu na pleima u skupocjenoj odjei jeo probranu riu zainjenu samim mesom. -- A danas Godhin sin Bodar zadovoljan s milostinjom, bez elja i prohtjeva, s napregnutom panjom, bodar boravi u zadubljenju. -- Na visokoj dvorskoj kuli snano utvrenog grada, zatien maevima i slonovima, neko sam bio u strahu za svoj ivot. -- A danas sin Godhin, Bodar, neustraiv, rijeen bojazni i brige, bodar, boravi u zadubljenju u dubokoj umi i samoi
Theragatha XVI
Bhaddiyo, sin Kaligodhin. Ime Bhadijo (ili Bhaddo, sanskrit Bhadrah) znai "bodar", pa ga tako u tekstu i prevodim. Pripadao je istoj kraljevskoj porodici Sakja iz Kapilavatua, u Nepalu, kao i Buda. Kad je Buda posjetio rodni grad godinu dana poslije probuenja, estorica mladih kneeva i plemia iz njegove porodice odlue da mu se pridrue. Meu njima je bio i Bhadijo. Pored njega se istiu u toj skupini ranih sljedbenika Anando, koji je postao najvjerniji lini pratilac Budin, te Devadato, kasnije najopasniji takmac i protivnik uiteljev, prvi raskolnik u njegovu prosjakom redu. U listi "najistaknutijih", u Anguttara nikayi I, Bhadijo se istie kao "redovnik najplemenitijeg plemenskog porijekla". Doivljaj osloboenja od okova i opasnosti dvorskog ivota vrlo je zorno opisan u uvodnom dijelu desete prie ataka pod naslovom Sukhavihari jatakam, ili pria o sretnom ivotu:
... Dok je ivio na dvoru, Bhadijo se uvao tako oprezno kao da je bio svoj vlastiti aneo uvar. A kad je kao isposnik postigao osloboenje, podsjeao bi se nekad strahovitog stanja u kojem je ivio dok je bio okruen velikom straom; sjeao se noi kad od straha za ivot nije mogao da zaspi u svojoj dvorskoj lonici na vrhu dvorske kule. Uporeujui te uspomene s bezbrinim osjeajem s kojim je sada kao slobodan prosjak lutao po praumama i pustinjama, te bi ga misli uvijek dovodile do oduevljenog usklika: "Aho sukkham, aho sukkham" -- ah, kolike li sree!
XVI.8* -- Angulimalo
Prolo je mnogo godina otkad mi u gustoj umi pokloni panju veliki mudrac, isposnik koji iskrsnu preda mnom. A ja uskliknuh: Odrei u se tisue zlodjela da ujem jednu tvoju izreku pouzdano istinitu.
Theragatha XVI
Bio sam razbojnik, groza mog, maa bila je ravna jezovitoj provaliji pakla. No tu se je razbojnik prignuo do nogu onoga ko kroi putem dobra. Tako sam u Budnoga molio prosjako zareenje. A Budni, milosrdni mudrac, voa svijeta i bogova koji njim vladaju, ree mi tada: Hodi, prosjae! Te mi njegove rijei udijelie prosjako bie. ... Ko je nekad ivio u opojstvu, a za tim se kanio opijanja, taj e zasjati nad svijetom kao Mjesec kad se rijei oblaka. Ko izvreno zlodjelo zasjeni dobroinstvom, taj e zasjati nad svijetom kao Mjesec kad se rijei oblaka. Ko se ve u mladosti pridrui redu Budnoga, taj e zasjati nad svijetom kao Mjesec kad se rijei oblaka. ... Neka i oni koji su mi neprijatelji sasluaju moj govor o istini, nek se pridrue i oni sa mnom pouci Budnoga! Nek se i oni koji su mi neprijatelji prikljue istoj tenji za istinom!
Theragatha XVI
Neka i oni koji su mi neprijatelji moj govor o trpeljivosti ocijene bez negodovanja! Neka uju istinu na vrijeme i nek je se pridravaju! Tada doista nee zlo poeljeti ni meni ni kom drugom biu. Postojano smirenje postie ko titi bia koja dru pred nasiljem. ... Teaci razvode vodu po poljima, strijelci strijele zaotravaju, a tesari teu grede, dok mudrac kroti sam sebe. Neki bivaju ukroeni bievanjem i batinom, a ja sam bio ukroen bez koplja i bez maa. ... Zvao sam se Miraslav, a bio sam siledija. Danas mi ime posta istinito, jer ni nad kim ne vrim nasilje. Prije sam bio zloglasni razbojnik Angulimalo. Zanesen bujicom poplave stigoh Budnome u utoite. Prije sam bio zloglasni Angulimalo krvavih ruku, a sad me vidi u utoitu; istrgnut je korijen bia. Poinio sam zlodjela koja vode stranputicom,
Theragatha XVI
a sada mi dozrevaju djela po kojima ivim neduno na isposnikoj hrani. Nepaljivo se preputaju ivotu slabii i lakoumni, dok mudrac cijeni paljivost kao najdragocjenije blago. Ne preputaj se nepanji ni uitku u strastima. Samo paljiv i zadubljen dosee krajnje blaenstvo. ... Dobro sam doao, nisam se izgubio na putu i nisam se pokajao. Od blaga koje je dostupno udjelu dopao mi je najbolji dio. Dobro sam doao, nisam se izgubio na putu i nisam se pokajao. Postigao sam trovrsno znanje, ostvario pouku Budnoga. ... I prije sam tako boravio u umi, u podnoju stabala, i u planinskim piljama, al' duh mi je tada bio uzbuen opasnostima. A sada spokojan lijeem i ustajem, ivim spokojnim ivotom. Smrt mi viie ne rukovodi djelima. Eto ta znai milost Uitelja. Po roenju sam istokrvan brahmanski sin, a sada sam sin dobrog vodia koji vlada istinom.
Theragatha XVI
Osloboen ei i udnje bdijem potpuno sabran nad vratima osjetila. Povratio sam aoku munine, iistio talog strasti. Izvrio sam uputu Budnoga, primijenio pouku Uitelja, zbacio sam teki teret, istrgnuo korijen biu.
Angulimalo. Zbirka zgodiminih izreka koje se pripisuju ovom najneobinijem Budinom sljedbeniku pretpostavlja poznavanje njegova ivotopisa, jer se neki djelovi neposredno odnose na zgode iz ivota tog uvenog obraenog razbojnika, koji je i nakon obraenja izazivao strah i podozrenje i na kraljevskom dvoru, a i po zabaenim selima, gdje njegova zlodjela nije bilo lako zaboraviti. Prve strofe u ovoj zbirci se neposredno nadovezuju na osnovni tekst o njegovu ivotu sadran u Budinu Razgovoru s Angulimalom (Angulimala sutta) u Majjhima nikayi, govor 86.
Angulimalo spominje u pjesmama da se po roenju zvao Miroslav i da je brahmanskog roda. Otac mu je bio brahman Bhagava, sveenik na dvoru kralja Kosale. Rodio se pod lopovskom zvijezdom, pa mu je otac iz predostronosti dao ime Ahimsako (ahimsa, doslovno znai nenasilje), Kad je poodrastao, otac ga je poslao na prastari uveni univerzitet na zapadu Indije, Takasila (Takaila u sanskritskim spomenicima). Tu su poele tekoe. Postoji niz pria u vezi s njegovim doivljajima prije i poslije obraenja. Posle obraenja, dok je iao mirno prosjaei, deavalo mu se da je bio napadnut kamenjem. Sve je to primao mirno kao zasluenu plau za svoja zlodjela.
XVI.9* -- Anurudo
Ve je pedeset i pet godina otkada poivam samo u sjedeem poloaju,
Theragatha XVI
a dvadeset i pet otkad sam svladao umor. U Bambusovu gaju plemena Vai doekat u kraj ivota. U podnoju u bambusove ikare dogorjeti bez taloga strasti. -- Ustaljenu je duhu postalo nezamjetno i udisanje i izdisanje. Dosee smirenje u bezeljnosti. Otvorenih oiju postie krajnje utrnue. Iskljuenjem misaonog zahvata stialo se je i osjeanje, a razrijeena volja se utrnu kao plamen u svjetiljci. To su bile posljednje zamjedbe osjetila u utihnulom mudracu: I nita se vie nee obnoviti, jer je sasvim budni i posve utrnut. Bie mu se vie nee obnoviti ni u nebeskom obliju. Iscrpljen je tok radanja, nema vie preporoda. -- -- -- -- -Ko ima mnogo elja i nikad se ne zadovoljava, ko je obavezan i vaan, njegova stvarnost time postaje prikosnovena i prljava. Ko trenutnim pogledom moe da obuhvabi bezbrojnu mnogostrukost svijeta, ravan je bogu Brahmi, ali ko moe udesnom mou da spazi trenutak propasti bogova, taj je tek dostojan pripadnik prosjakog reda.
Theragatha XVI
Budin prvi roak i jedan od najuglednijih uenika, sin Budina strica Amiitodane i brat Mahaname, pustinjaka kome je posveena kratka strofa Thag. I.115. Anurudo je jedan od estorice mladih kneeva Sakja koji su se pridruili Budi prilikom njegove prve posjete rodnom gradu Kapilavatu. Majka mu je dala pristanak da se zaredi tek kad je i njegov brati Bhadijo (sin Kaligodhin -- Thag.XVI.7.) odluio da poe s njim. Povuen u kontemplativnu osamljenost u toku prvog razdoblja kia po svome zareenju, Anurudo je razvio izrazitu sposobnost "boanskog uvida (dibba-akkhu, vidovitost) po kojoj se i u listi najistaknutijih istie, iznad svih ostalih. S tim je u vezi i znatan broj tekstova, govora i razgovora, u kojima se pojavljuje. Bio je prisutan prilikom Budine smrti u Kusinari. U opisu toga dogadaja u Mahaparanibbana sutti (D.16, pogl.6) Anurudin se smiren stav suprotstavlja oaju koji je obuzeo Anandu i ostale redovnike koji jo n:isu bili osloboeni strasti. Upozoravajui bolom obuzete uenike da se priberu, Anurudo je izrekao meu ostalim i ove stihove: Nit' udiu nit' izdiu oni kojima je duh ustaljen kao utljivom mudracu to sad postie smirenje i proien dokona tok svoga bia. Nepokolebljivim duhom svladao je bolove. Kao svjetlost se zagasi sada osloboeni um. Prema komentarskoj tradiciji, na prvome koncilu u Raagahi poslije Budine smrti, Anurudi je povjereno uvanje predaje tekstova svrstanih u zbinku Anguttaranikayo. Uz niz tekstova u ostalim zbirkama Anurudi je posveeno i jedno poglavlje Samyuttanikaye (Anuruddha-samyuttam,LII). Zbog istaknutosti po svojim natprirodnim sposobnostima vidovitosti, Anurudo se spominje ee i u kasnijim mahayana tekstovima ("Aniruddha").
XVI.10* -- Paraparijo
Theragatha XVI
U procvjetaloj praumi ovako je, kau, razmiljao taj isposnik, sjedei osamljen, otuen, zadubljen: Drukije je bilo vladanje redovnika dok je s nama bio vodi svijeta, najuzvienije ljudsko bie, a drukije je sada. Zatita od studeni i vjetra bjee ogrta za stidnu golotinju. Umjereni bijahu u jelu i zadovoljni im bilo. Za sredstva za ivot ni u sluaju bolesti nisu se mnogo trudili, jer su ve bili pri kraju prodora kroz prljavtinu. U umi, u podnoju stabala, pod grebenom il' u spilji, odluni u otuenju, revni u suzdrljivosti, pouzdani u podnoljivosti, blagi i ponizni, neuvredljivi, utljivi, obuzeti smislom dokonanja. Iz takve im je udi potjecala ljubaznost. Glatko, kao kad se lije ulje, bilo im je ponaanje. Malo je jo onih koji proistie sve izljeve srca, potpuno zadubljenih i potpuno blaenih. I te su starjeine ve dogorjele. Mudnost i dobrota ve su pri kraju, a pouka Pobjednika, uzor svakog potovanja, ve se uruava. Dolazi doba zlih i prljavih djela. Jaaju se naklonosti
Theragatha XVI
i ostalo to slijedi u odsutnosti istine. Ljudstvo biva sve to zagaenije. ini ti se da se s djecom igraju oni koji bi trebalo da igru nadziru. Pomutnja ih zagaena srca tjera naokolo; u pristrasnosti ljudi bivaju smeteni vlastitom larmom. Kad je naputen put sigurne istine, nastaju sporovi, jer svako svoje gledite smatra najpovoljnijim. Ko je negda napustio blago, i enu i djecu, danas je spreman na niske usluge za kriku prasjake hrane, a oni kojima je stomak pun, odmaraju se izvaljeni na leIa. Jedino za dokoni razgovor su uvijek budni. razgovor od kakvog je Uitelj zazirao. U svakom poslu i zanatu rado e se okuati. Nestaloeni sami u sebi brinu se za ope dobro. Ilovau, ulje i prakove, jelo i pie donose domainima od kojih oekuju protuuslugu; akalice uz plodove i cvjetove za vakanje, ponekad birano voe iz isprosjaene hrane. I bolesne dolaze da lijee, briljivi k'o pravi domaini; ukraeni kao kurve i nasilni k'o vojnici. Varalice i laovi, pod bilo kojom izlikom
Theragatha XVI
na sve e se mogue naine domoi onog to ele, zavodei druge u zabludi da postignu vlastitu namjeru. Trae tek toliko da preive, a zgru grdno blago. Kad sazivaju zborove, slue se znatieljom, a ne istinom: zbog dobiti propovijedaju, a ne zbog istine. Svaaju se zbog redovnikog imanja, iako su tom redovnitvu tuinci; ive od onog to su drugi stekli, a nemaju ni stida ni srama. Pojedinci ostaju po strani, obrijani i u skromnoj redovnikoj nonji. no i oni tee za ugledom i za dunim poastima. Eto zato danas nije lako napredovati u dobru, niti postii to treba, niti sauvati postignuto. Zato utihnuli mudrac treba da prolazi selom s jednako napetom panjom kao da bos gazi putem punim trnja. Ali jogi koji slijedi put prvanjih prethodnika i pamti njihova dostignua, ma kako nepovoljna bila vremena, moe da prodre i kroz smrtnu opasnost. Tako je govorio u umi mirnog sala prije svog potpunog utrnua isposnik razvijenih sposobnosti duha,
Theragatha XVI
posveeni mudrac lien preporoda starosta Paraparijo. Paraparijo, ugledni brahman iz Savatija, pristupio je Budinu redu kad je uo Uiteljevu uvenu propovijed o meditativnom obuzdavanju osjetila Indriya-bhavana sutta, sauvanu u zbirci Majjhima nikayo (M. 152)
Theragatha XVII
Theragatha XVII
(odabrane sutte)
XVII.2* -- Sariputa
Kad skrtenih nogu sjedi u zadubljenju, ako ti kia ne kvasi koljena, to je dovoljan zaklon za spokojan ivot u prosjakom redu isposnika. Ko na sreu gleda kao na nesreu, a na nesreu k'o ubojnu strijelu, toga se ne tie ni sa koje strane nita to se dogaa u svijetu. Ostati poteen od zlonamjernika, ljenina i podlaca, neznalica i prostaka, vanije je ma od ega to se dogaa u svijetu.
...
Theragatha XVII
Uitak su mi ume u kojima ljudsko mnotvo ne uiva. Tu uiva ko je odvraen od elja, koga vie ne privlae strasti.
... Velianstveni budni uitelj otrim je okom prozreo istinu i ukazao na nju drugima. Sluao sam njegovo uputstvo i shvatio ispravan smisao. Nisam ga posluao uzalud. Sad sam osloboen od neistih taloga. Nijedno prijanje boravite, ni mo boanskog uvida, ni osnaenje shvatanja propast i uskrsnua svijeta u proiavanju toka zbivanja ne privlai vie moju panju. ... Neokaljanu ovjeku koji samo za istoom tei poputanje se zlu i za dlaku ini zlokobnije od crnog oblaka. ... Sa obje strane vreba smrt, i ispred nas i iza nas.
Theragatha XVII
Ravno kroite napred da ne nastradate, da vam ne izmakne ni trenutak! Neposredno po zareenju, Buda je Sariputu i Mogalanu (Thag XX,1) proglasio svojim glavnim uenicima. Sariputa je istorijski znatno vaniji, jer je bio intelektualni prvak i najraniji sistematizator i didaktiki metodiar Budina uenja. O tome najneposrednije svjedoe njegova dva "govora" na kraju zbirke "dugih govora" (Digha nikaya), za koju se i u cjelini pretpostavlja u moderno doba da je izraz Sariputine koncepcije. Ta dva posljednja poglavlja sadre opsenu klasifikaciju svih pojmova i njihovih sadrajnih sklopova ili skupina iz kojih je izgraena didaktika Budinih govora uope. Ta se dva govora mogu smatrati ujedno osnovom za rani razvoj filozofskog sistema abhi-dhamma (najdoslovniji prijevod bi bio na grki: peri phainomena ili "fenomenologija")
XVII.3* -- Ananda
Budinih rijei pamtim osamdeset i dvije hiljade i jo dvije hiljade rijei sljedbenika. U pamenju mi je tako pohranjeno osamdeset etiri hiljade rijei istinitih. Ko te izreke naui od poetka do kraja i tano im shvati smisao uz pravilno znanje gramatikog sklopa, taj e moi i sr da razjasni. Punih sam dvadeset i pet godina sluio uzvienog uitelja odano rijeju, djelom i milju. Kao ni sjena nisam se od njega odvajao. U stopu sam ga slijedio kud god se je kretao. O svemu to propovijedae znanje mi osta neizbrisivo.
Theragatha XVII
Ali svoje djelo jo ne ispunih. Jo sam uenik, jo ne dosegoh cilj, a uitelj mi ar svog milosra ve zagasi konanim utrnuem. To je bio as uasa i jeze kada potpuno usavren Budni potpuno i konano dogorje. Sa svih mi se strana zamrailo nebo i nigdje nita nije bilo vidljivo. Naputen ostah od plemenitog druga. Sve mi se uini obuzeto tamom. I sad kad smo razdrueni, kad ostadoh bez vodia, nema boljeg prijatelja od usredotoenosti u svoje vlastito bie. to je bilo, minulo je. Nita novo ne oekujem. Ve danas treba da se zadubim u osamu k'o ptica pred kiu.
Sin Gotamina strica Amitodane, Ananda je bio Gotamin vrnjak i jedan od prvih est mladih kneeva iz plemena Sakya koji su pristupili Budinu prosjakom redu prilikom njegove prve posjete porodici u Kapilavatthu, godinu dana poslije postignutog duhovnog probuenja. Umro je u dubokoj starosti mnogo godina poslije Uiteljeve smrti. I svoje krajnje duhovno dostignue postigao je tek naknadno. Budin stalni pratilac i pamonik postao je tek poslije dvadeset godina Uiteljeve djelatnosti. S obzirom na jo neke okolnosti, postoji sumnja da je moda ipak bio znatno mlai od Bude, a i da se zaredio kasnije. Obavezu da se lino stara za Uitelja, koju je vrio 25 godina, sve do Budine smrti, preuzeo je uz odredene uslove. S jedne strane, nije pristajao da koristi .posehnu hranu, odjeu i druge privilegije koje su sljedbenici davali Uitelju. S druge strane, Uitelj je morao pristati da e mu ponovi svaku pouku koju bude izarekao u njegovoj odsutnosti,
Theragatha XVII
da e odgovoriti na svako .njegovo pitanje (Budo je redovno odbijao da odgovara na pitanja koja su mu se inila neispravno i neozbiljno postavljena) i da e u svakom sluaju Anandi objasniti naknadno razlog zbog kojeg nekome uskrati odgovor na postavljeno pitanje.
U listi savrenstava (A, I, 24) Anando se istie po pet osobina. To su: uenost, dobro vladanje, snano i vjerno pamenje, odlunost i lina paljivost. Sposobnost pamenja Uiteljevih rijei svakako je njegova najuvenija vrlina. Tradioionalno se smatra da se rijei Ovako sam uo (Evam me suttam), kojima redovno poinju izvjetaji o Budinim govorima, uvijek odnose na Anandine izjave. Formula vjerojatno potjee od vremena prvog koncila, odranog u Raagahi uskoro poslije Uiteljeve smrti, a svrha je sazivanja tog zbora preivjelih uenika bila da se u vjernom pamenju pojedinaca odgovornih za odravanje dalje predaje to tanije registruje to vei broj Budinih izjava i dogaaja iz njegova ivota s njima u vezi. Ipak se stil i struktura etiriju glavnih skupina Buddhinih govora i izjava bitno razlikuju. Dok prema opravdanim modernim shvaanjima zbirka dugih govora (Digha nikayo) sadri jednu zaokruenu cjelinu, sa osobito izraenim hagiografskim a i kosmolokim tendencijama, koje treba da poslue glorifikaciji Budine misije, a zavrava se dugim listama klasiflkovanih strunih termina, koje se ve tu pripisuju Sariputi, openito priznatom autoru te skolastike abhidhamma metode, tako da ima razloga tu zbirku smatrat.i izrazom Sariputina shvatanja nauke -- dotle je zbirka govora srednje duine (Mahima nikayo), najinteligentnija i najdragocjenija po vjerno zamijeenim pojedinostima, openito priznata za odraz Anandinih vanrednih sposobnosti i intimnog poznavanja Uiteljeva duhovnag svijeta. U tim se tekstaviana esto odraava ne samo Anandina briga da Uitelja zatiti od navale pretjerano revnih potoivalaca, od dvorskih poasti koje mu neke ugledne linosti ele da iskau
Theragatha XVII
(npr. Bodhi-raa-kumaro, M. 85), nego i spremnost i spasobnost da pomogne Uitelju, a i sluaocu njegovih govora, unoenjem u razgovor poneke zorne usporedbe ili predlaganjem dobro izabranih naslova pod kojim e govor ostati to bolje zapamen. O njegovoj linoj osjetljivoj privrenost Uitelju nalazimo jedno od najljepih psiholokih zapaanja u zbirci dugih govora, djelu koje bismo, kako je reeno, barem po osnovnoj koncepciji i stilu u znatno manjoj mjeri pripisali samom Annandi. Nedugo prije Budine smrti Ananda razotkriva svoju sposabnost saosjeanja sa svim tjelesnim i duevnim zbivanjima u Uiteljevu ivotu. Primjeivao sam kako se Blaeni osjeao kad je bio zdrav, a i kako je patio kad je bio bolestan. Primjeujui bolest Blaenoga i moje je tijelo oslabilo kao ogranak puzavice, mutan je postao dogled moga vida, a osjetila nepouzdana... (D. XVI, pogl. 2). Kineski putopisac Fa Hien zabiljeio je (oko god. 400) legendu o Anandinoj smrti, prema kojoj je Anando, predosjeajui smrt, poao iz Magadhe prema sjeveru, u Vesali. Vladar Magadhe Atasattu ispratio ga je do granice na rijeci Rohini. Na drugoj obali su ga ekali kneevi Vesalija. Uvidajui da bi i jedna i druga strana eljela da doeka njegovu smrt na svojem zemljitu, Anando je odluio da umre na granici, prelazei rijeku. To je, prema legendi, izvrio tako to je prelazei preko vode u zadubljenju duha saeo panju na poelo vatre i maginom moi spalio svoje vlastito tijelo usred vode. Anandina najpopularnija zasluga bila je to je, kako smo vidjeli, isposlovao prijem ena u prosjaki red. Na popularnost koju je time stekao, a i na neugodnosti koje su za njega otuda slijedile osvrnut emo se jo jedanput u vezi sa ivotopisom najneobinije linosti meu Budinim prvim uenicima, staroste Maha-Kasape. Manje je popularna, ali ne i manje vana, Anandina zasluga za
Theragatha XVII
razradu Buddhine uvene metode kontemplativnog razvoja duha ili saimanja panje -- sati-patthanam, u okolnostima koje je vrijedno navesti u saetom prijevodu izvornog teksta (Sarnyutta nikayo, LIV, 9): Anandina osjetljivast i lina privrenost, koja se, kao asketska slabost, najizrazitije ispoljila povodom Budine smrti (usporedi poglavlje o Anuruddhi), dola je do izraaja i povodom ranije smrti Sariputine. Dirljivo svjedoanstvo o tome nalazimo u Samyutta nikayi, XLVII,13: Povodom Anandina zauzimanja za prijem ena u prosjaki red, zanimljiv je slijedei razgovor s Uiteljem, zabiljeen u Anguttaranikayi, IV, 80: Jednom je zgodom Blaeni boravio u gradu Kosambi u Ghositinu gaju... Tada redovnik Anando pristupi Blaenome i upita ga: -- Kako to, gospodine, da ene nisu niti suci ni trgovci, a ne doseu ni do sutine Istine? -- ene su nesposobne da se svladaju, Anando, lakome su, a mo im je rasuivanja slaba. To je razlog to ne postaju niti suci ni trgovci, a ne doseu ni do sutine Istine. U istoj zbirci (A. IV, 129) nalazimo i ovu Budinu pohvalu Anande: -- Redovnici, Anando je obdaren sa etiri divna i neobina svojstva: Ako doe druina redovnika, druina redovnica, druina svjetovnih sljedbenika, ili druina svjetovnih sljedbenica da ga posjeti, svi se oni raduju ve kad ga vide. A kad im Anando propovijeda, onda se raduju njegovim rijeima. Ne raduju se jedino kad Anando uuti...
Theragatha XVII
Theragatha XVIII
Theragatha XVIII
(odabrane sutte)
XVIII -- Maha Kasapa

Sioh u grad iz pustinjake kolibe da prosim hranu. Zaustavih se pored gubavca koji je ba jeo svoj obrok.
On sagnjelom rukom zagrabi zalogaj i prui mi ga. Sa hranom mi dopade u zdjelu i njegov otrgnuti prst. Sjedoh uza zid da pojedem milodar. Ni dok sam jeo, a ni kad sam pojeo ne osjetih gaenja. Kome su hrana otpaci, a lijek kravlja mokraa, stan u duplji stabla, a dronjci odjea, njegov su dom sve etiri strane svijeta. ...
Theragatha XVIII
Na povratku s proenja hrane Kasapa se penje na hrid. Zadubljen i niim nesputan tu prebiva dogorio u svijetu koji bukti plamenom. ... Te stijene do kojih ne dopiru graani, nego tek stada jelena i jata ptica, moj su uitak. ... Ljudsko mnotvo nemoj predvoditi. To zbunjuje duh, spreava sabranost. Zajednitvo s kim bilo je patnja. Ko tako shvati, taj se ne istie. Odvraen mudrac ne dijeli savjete ni u dobrim porodicama. To zbunjuje duh, spreava sabranost. Ko usrdnou eli stei dobar zalogaj, taj naputa smisao dobrobiti. Shvati da je ubre to zbog ega se uglednima izraava tovanje. Teko je odstraniti sitan trn iz rane, a tako i laskanje podlaca.
Theragatha XIX
Theragatha XIX
(odabrane sutte)
XIX.1* Talaputo
Pjesma vlastitom srcu -- Kada u ja u planinskim spiljama boraviti sam bez ikog drugoga, prozirui nestabilnost svega bia? Da li u to i kad u to doivjeti?
-- Kada u ja, obuen u dronjke, u olinjalo ruho mudraca beskunika, skrivi strast i mrnju i zabludu, sretan boraviti nad ponorom?
-- Kada u ovo nitetno tijelo, ubitano gnijezdo bolesti i smrti, prozreti bez straha i osamiti se u umi?
Theragatha XIX
Kada u to doivjeti? -- Kada u britkim maem mudrosti moi da presijeem ilu ednog puzavca ivotne strasti, iz koje se bojazan raa i breme bolnog stradanja? Kada u to doivjeti? -- Kada u uzeti ma skovan bljeskom znanja i snanim zamahom mudraca vojsku Smrti skriti u tren oka, poput lava? Kada u to doivjeti? -- Kada u postati ravan istomiljenicima uglednim po dubini znanja, skladnim po uvidu, po vlasti nad ulima, dostojan sljedbe? Kada u to doivjeti? -- Kada moje spokojstvo na proplanku nee vie moi da narue umor, glad ni ea, vjetar, ega, muhe ni gmazovi? Kada u to doivjeti? -- Kada u dosei uvid mudraca u etiri istine teko shvatljive -sabranome i paljivom zadubljenju znalca? Kada u to doivjeti? -- Kada u uvidjeti da su beskrajni likovi, zvukovi, mirisi, okusi, doticaji i misli poar? Pridruen smirenima, Kada u to doivjeti? -- Kada pogrdna rije nee
Theragatha XIX
izazvati u meni neraspoloenje, a ni pohvale nee izazvati zadovoljstvo? Ah, kad e to biti? -- Kada u panjeve, korov i ilje na ovoj nepreglednoj krevini u svojoj nutrini i vanjtini odvagnuti istom mjerom? Kad e to biti? -- Kada e u razdoblju kia svjei pljuskovi promoiti moju odjeu dok umskim putem budem slijedio trag mudraca? Kada u to doivjeti? -- Kada u se na poklik okrunjenog pauna iz ume prenuti u predzorje u planinskoj spilji svjestan besmrtnog dostignua? Kada u to doivjeti? -- Kada u Gangu, Jamunu, Sarasvati, koja se baca u ponor i ponovno provire, prei magijskom moi neustraivoga? Kada u to doivjeti? -- Kada u kao slon priviknut na rat, skrivi poriv strastvenog htijenja, odvratiti svaki mamac ljepote stegom zadubljenja? Kada e to biti? -- Kada u kao osiromaen dunik kojega progone vjerovnici biti usreen pronaenim blagom, poukom Uitelja? Kada u to doivjeti?
Theragatha XIX
--
--
--
--
--
--
Mnogo si godina za svim tim eznulo, dosta ti je bilo domaeg ivota, srce, a sad, kad sam napustio dom, zato ne slijedi i dalje moj napor? Zar me nisi, srce, neko sokolilo: -- Na proplanku arenilo ptijih jata usplahirenih gromom i olujama raduje duh zanesen zadubljenjima. Obitelj i prijatelje, razonodu u ljubavi i svjetovne uitke, sve sam to napustio i otiao. Ipak, srce, nisi sa mnom zadovoljno. Pa ipak, zar se to tie ikoga osim mene? Ko se orua taj ne jadikuje. Sve je nestalo -- tako sam shvatio i otiao, eljan slobode od smrtnosti. Tana je rije najvrsnijeg dvonoca, najmonijeg krotitelja ljudskog roda: -- Duh je nestalan, slian majmunu. Ko nije lien strasti, teko e ga svladati. arenilo uitaka privlai svjetovne ljude i vee nerazborite. Za patnjom tei ko eli preporod i zaveden srcem ne odolijeva paklu. -------
Theragatha XIX
-- U umi gdje kliku pauni i pjevaju ptice ivot je s tigrom i panterom bolji, bez straha za tijelo. Tako si me, srce, nekad podsticalo. -- Razvijaj zadubljenost, snage duha i sposobnost probuenja u sabranosti, trostruku mudrost prema pouci Budnog! Tako si me, srce, nekad podsticalo. -- Utri put koji e te izvesti iz dometa Smrti i dokraji svu patnju, put osmerovrsnog proienja! Tako si me, srce, nekad podsticalo. -- Djelove bia smatraj patnjom u sri! Odvrati se od svega to bolom raa i tu ve dokraji nasrtaj patnje! Tako si me, srce, nekad podsticalo. -- Nestalnost je patnja. Uvidi da je sr bti isprazna i da je zloin kazna, pa skri poletnu namisao volje! Tako si me, srce, nekad podsticalo. -- Obrijan, ruan, prokleta lutalica to s prosjakom zdjelom obija pragove, d, tako slijedi rije Uitelja! Tako si me, srce, nekad podsticalo. -- Potpuno sabran se krei ulicama, domaim strastima ostaj nepridruiv,
Theragatha XIX
sm ko puni Mjesec na vedrome nebu! Tako si me, srce, nekad podsticalo. -- Boravi u umi, a hranu prosjai, na groblju skupljaj prnje za odijelo, spavaj sjedei, bodar u naporima! Tako si me, srce, nekad podsticalo. -------
Sada kad tvoj usjev raa plodove, ti mu pokuava sasjei korijenje i tako me, srce, smo zavodi kolebivoga u dalju neizvjesnost. Avetni osamljeni lutaoe, neu vie da posluam tvoj izazov. Patnje su strasti, britke i strahovite. Odvraen, ja slijedim put utrnua. Nisam se zbog nesree ni drskog djela, zbog duevne ni tjelesne bijede ni da se prehranim odrekao svijeta, nego sam te rado posluao, srce. -- Dobri ljudi cijene skromnost. Prestanak neiskrenosti znai konac stradanja. Tako si me, srce, nekad podsticalo, a sada se vraa razorenom mostu. Poudu, zabludu, radost i bol, ljepotu likova, radosne osjeaje i prijatna uzbudenja sam prezreo.
Theragatha XIX
Povratak prezrenom je nemogu. Uvijek sam, srce, slijedio tvoj glas, kroz bezbroj ivota te nisam srdio. Nutarnji preobraaj dugujem tebi, a i dugi tok patnje je tvoje djelo. Ti, srce, smo od nas stvara brahmane, vitezove, kraljeve i careve, nekada gospodu, nekad, opet, sluge, a po tvojoj elji bivamo i bogovi. Zbog tebe nekad postajemo demoni, tvoj nam korijen see do u pakao, a nekad nas vue meu ivotinje ili meu ukleta sablasna bia. Nee me uvijek ponovno mamiti kao varavim zgoditkam u strast igre! emu me podbada kao bezumnika, im sam ti se tolko zamjerio, srce? -------
Prije me je zanosila lutalaka enja srca kud bi joj se posreilo. Danas u ga iz sve snage suspregnuti kao iskusan krotitelj pomamna slonaa Vodi mi je ovaj svijet pokazao -- nepostojan, neizvjestan, nejezgrovit. Uzdigni me, srce, pobjednikom znanju i prei teko prodoran tok bujice!
Theragatha XIX
Nee vie, srce, biti kao do sada, neu vie da potpadnem pod tvoju vlast. Sada sam sljedbenik velikog mudraca. Ljudi moga kova ne sru u propast. Mora, planine, rij eke, plodna zemlja na sve etiri strane ovog svijeta, sve je nestalno, tjeskobno. Kamo da se skloni, srce, pa da u srei uiva? Srami se, srce! im mi jo moe koditi? Nisam vie sluga pod tvojim gospodstvom. Ne stii nadut mijeh sa oba kraja! Prsnut e gnjile iz svih devet otvora. -------
Tamo gdje vepar i kouta zalaze, na planinskom sljemenu, u ljepoti prirode, a kad svjea kia rosi u umama, tad e u umskom sklonitu uivati pod raznobojnim okriljem okrunjenih plavogrlih ptica u nemirnom lijetu dok najljepe pjevaju u grmljavini, ti e obradovan snatriti u umi. Kad se od kie rasprostre irokolisto raslinje, a uma je u cvatu meka kao oblaci, u gori u kao grana poivati i bit e mi meko kao u pamuku. A sad u postupiti kao gospodar.
Theragatha XIX
ta mi daju, to e mi biti dovoljno. Svoj u dio posla izvriti marljivo, a tebe u utaviti kao maje krzno. Da, sad u postupiti kao gospodar. ta mi daju, to e mi biti dovoljno. Neumitno u te upokoriti kao obijesnog slona vjet krotitelj. A kad bude krotko i pouzdano, srce, kao konj pod uzdom strogog krotitelja, onda u moi da prevalim put kojim su krotitelji srca svagda kroili. Za stoer panje snano u te vezati ko slona za stupac vrstim konopima. Pod tim nadzorom e se oplemenjeno odrvati svakoj vrsti bivanja. Mudro presijeci stranputicu ivota! Uporno se dri usvojenog puta! Shvati ishodite, ustrojstvo i mo, te se okoristi savjetom najrazumnijeg! Na raskru etiriju puteva me tjera u krugu ko govedo po gumnu. Zar nisam rastrgao okove da se pridruim milosrdnom velikanu? Kao jelen smion u arenoj umi kad krene na vrh okrunjen oblacima, radovat e se u gori ko beskunik, svladana e biti svaka sumnja, srce!
Theragatha XIX
Ko tvome nasilju i volji popusti, mu ili ena, i podlegne poudama, u zabludi opojen dogaajima tvoj sluga, srce, hvata se u kolo smrti.
Talaputo je bio upravnik pozorita iz Raagahe. Putovao je s uvenom velikom trupom izvodei komedije. Ime mu znai koarica datulja i vjerojatno je nadimak. Prema komentaru Samyutta nikaye, tako su ga nazvali zato to mu se je lice, dok je bio komiar, uvijek slatko smijeilo i sjalo "kao zreo plod palme talo. Uzbudljiva povijest obraenja sadrana je u razgovoru s Buddhom u Samyutta nikayi, XLII, 2. [Natrag]
Theragatha XIX
Theragatha XX
XX.1* -- Maha Mogalana

On je upitao boga Brahmu kad ga je posjetio u njegovoj sudnici: Zastupa li, prijatelju, jo uvijek gledite kojeg si se ranije drao (da su bogovi besmrtni) ili si shvatio da i sjaj Brahmina svijeta treba da mine? A Brahma mu ovako odgovori: Ne, gospodine! Odrekoh se negdanjeg shvatanja. Shvatio sam da i sjaj Brahmina svijeta treba da mine. Danas smatram neispravnom tvrdnju da sam postojan i vjean. ... Zar je ikad pomislila vatra: "Sagat u ovog ludog stvora!"
Theragatha XIX
U rasplamsali oganj budala sam nasre i u njem izgara.
XX.2* -- Vangiso
Vangiso i Anando Izgaram od strasnih elja u razbuktalome srcu. Gotamin brate, reci mi dobru rije koja poar stiava, iz milosra! Sraz predodbi potpaljuje plamen u tvojim mislima. uvaj se privlanih prizora koji raspiruju strasti. Pronicanjem odvratnosti razvij usredotoenost i punu sabranost duha. U vlastitome tijelu zadri panju i shvati nezajaljivost munine. Razvij stepen zadubljenja do stanja bez obiljeja i rijei se samoljublja. Prozrevi tako tatinu, kretat e se u smirenju.
Vangiso o sebi Neko sam iao s pjevaima od sela do sela, od grada do grada, a tada ugledah potpuno budnoga, nenadmaivog u svim vrlinama. On mi razjasni istinu o stradanju, taj utihnuli mudrac bez premca. Kad shvatih njegov nauk, i sam se stiah obuzet potpunim povjerenjem. ...
Theragatha XIX
Budni je sin Suneva plemena razgovijetno iz vlastitog uvida razjasnio etiri istine iz samilosti prema ivim biima, o patnji, nastanku i svladanju patnje, o uzvienom osmerostrukom putu koji vodi do stianja patnje. A kad ih je tako izrekao, posta mi jasan smisao u zbiljnosti. Tako postigoh vlastitu svrhu i ostvarih pouku Budnoga. Dobrobit je doista bila za mene to sam susreo Budnoga Uitelja. Od svega to na svijetu postoji meni je u dio dopalo najbolje.
Hvalospjev Kondannu [1] Odmah za Budnim i on se probudi, Kondanno, na starjeina! Odreit u naputanju svijeta postie trajno dosenu sreu u samotnim boravitima. Hvalospjev Sariputi Mudrac duboka uvida, iskusan znalac puta i bespua, Sariputo, taj veliki um, sada mudrost tumai druini isposnika.
Hvalospjevi Budi i uenicima Danas, u noi punog Mjeseca, sakupi se petsto isposnika
Theragatha XIX
koji su strgli teke okove. Svi su ti mudraci dokrajili tlapnju beskrajnog preporaanja. Kao vladar uz kormilo svijeta okruen drubom svojih knezova to obilazi sve pokrajine svog carstva do ruba Okeana tako i On, pobjednik u borbi, predvodnik kojemu nema premca, kree okruen sljedbenicima da trostrukim znanjem prevlada Smrt. To su sinovi Velianstvenog, izrodu me' njima nema mjesta. Pozdravljam Sunevo pokoljenje tih viteza koji su skrili edne strijele ivotne strasti. ... Nazivaju te, Velianstveni, plemenitim slonom, najmudrijim meu svim mudracima, oblakom to nabrekao dadom napaja paljiv duh pozornih slualaca. Iz skrovitog obdanita izide u sunani ar eljan da Vou ugleda, da se niice pokloni tebi, monom pobjedniku,
Theragatha XIX
odan sljedbenik Vangiso.
Razgovor s Buddhom Pitam Predvodnika ije je znanje viega reda, jer je neposredno u ovom ivotu skrio sumnju: U Agalavi preminu prosjak poznat i uven, potpuno ugaen. Ime mu je bilo Nigrodha-Kappo.[2] Ti ga tako nazva, Velianstveni! Pod tim imenom ivljae ekaju osloboenje, revan i postojan, nepokolebiv u zrenju istine. Slijed tog sljedbenika svi mi elimo da doznamo od tebe iji pogled obuhvata sve zbivanje do kraja. Sakupili smo se da to ujemo od tebe, koji si nenadmaiv vodi. Izusti rije bez oklijevanja, rije zanosnu kao pjev labuda, tenu kao kap vode iz izvora! Svi te mi sada pozorno sluamo. Budui da ivljae strogo asketski, sigurno mu napor ne bje uzalud. Postie l' utrnue bez preostatka i kako se oslobodi, to nam reci!
Theragatha XIX
Velianstveni ree: Skrio je ovdje poudu tijela i duha, poriv ei duboko ukorijenjen. Prevalio je put roenja i smrti konano. Tako ree Velianstveni. A Vangiso: Tako uh i smirih se tvojom rijeju, o najpremudriji! Ne, nisam uzalud pitao, jer ti nisi brahman koji bi me prevario. Vangiso je bio brahman koji se je meu ostalim profesionalnim vjetinama proslavio osobito time da je kuckao noktom po kosturu lubanje i po odjeku proricao gdje se pokojnik ponovno rodio. Kad je jednom zgodom negdje gdje je on boravio naiao Buda, Vangiso je bio znatieljan da ga vidi. Njegovi brahmanski drugovi su ga odvraali od toga, vjerojatno ve zato to su, kako je to esto zabiljeeno u vezi s Budinim govorima, brahmani openito smatrali da je Gotamo kao pripadnik vojnike kaste nii od njih, pa treba, ako hoe, da on doe da se pokloni njima, a ne oni njemu. No ni Vangisu to nije moglo da zadri kao ni mnoge druge mlade i stare brahmane. Prema komentarskoj prii, Buda mu je pruio lubanju jednog svog pokojnog uenika koji je postigao savrenstvo (arahant). Vangiso je kuckao po njoj noktima, ali nikako nije mogao da pronae gdje se pokojnik ponovo rodio. Da bi shvatio tu tajnu, konano je i sam pristupio prosjakom redu. Uitelj mu se zvao Nigrodha-Kappo i uputio ga je u temu zadubljenja analizom 32 sastavna dijela ljudskog tijela. Tako je nakon nekog vremena i sam Vangiso postigao spoznajna usavrenje i shvatio da se arahant ne preporada vie nigdje jer je postigao utrnue. Tada je ponovno posjetio Budu i u oduevljenju poeo da pjeva svoje hvalaspjeve, od kojih je sauvan znatan broj, ne samo u posljednjem i najduem poglavlju Theragatha nego i u jednom poglavlju Samyutta nikaye, posveenom njemu (S. VIII). Tu su opisane i sveane prigode koje su inspirisale Vangisu. Tako je stekao naslov pjesnika - kavya-itta-katha.
Theragatha XIX
XX.4* -- Ratthapalo
I Pogledaj arenu lutku, ivu ranu, nametljivu, nagrizenu ali tatu, na kojoj nita nije pouzdano. Pogledaj tijelo nakieno zlatom i dragim kamenjem, kosti ovite u kou i bljetavo odijelo, nokte premazane lakom, usta lepljivim mirisom. To je dosta da zanese lakoumnog, ali ne onog ko stremi ka drugoj obali. Pletenica od osam strukova, trepavice sa crnim obljepom -to je dosta da zanese lakoumnog, ali ne onog ko stremi ka drugoj obali. Kao svjee prebojen zid i trulo tijelo pod nakitom dovoljno je da zanese lakoumnog, ali ne onog ko stremi ka drugoj obali. Lovac mu je podmetnuo zamlju, ali jelen u nju ne upada, neg' pojede hranu, pa otieuz prkos zverokradici. Osujeena je zamka, jelen se nije zapleo, neg pojede hranu pa pobjee, razoara lovaku lakomost. II Sreo sam u svijetu bogatih ljudi koji zaslijepljeni onim to su stekli nikome ne daju udjela; lakomo zgru blago i sve ih vea strast obuzima.
Theragatha XIX
I car koji uzima cijelu zemlju naseljenu do morskih alova, nezadovoljan svojom obalom ezne za drugim rubom okeana. Kao taj car tako i mnogi ljudi s neutomljivom ei srljaju u smrt, naputaju tijelo kad im obnemogne, ali strast u svijetu nema granica. Oaloena obitelj tada upa kose i vapi: "O, zato i mi nismo umrtli!" Tad odnose le zamotan u platno na mogilu i tu ga spaljuju. I dok se pokojnik pee -- a grobar ga mrska i bode -od sveg mu blaga preostaje tek jedna krpa. Za onoga ko umire nisu utoite ni roaci, ni prijatelji, ni drugovi. Nasljednici mu raznesu blago. Bie slijedi put svojih djela, ne slijede ga ni novci, ni ena ni djeca, ni imovina ni domovina. Novcem se ne moe kupiti dug ivot, bogatstvo ne titi od starenja. -- Na ivot je kratak, kau mudraci, nepostojan, nedostatan. Zar se dra ivota ne tie i siromaha, priprostoga kao i mudraca? Pa ipak, ludog ve sama ludost mori,
Theragatha XIX
dok mudrac ostaje nerazdraiv. Mudrost je zato vrednija od novca, jer nas vodi ka usavrenju, dok one koji podlegnu zabludi, zla djela veu za bie i nebie. U toku zbivanja niu se njina roenja nekad iz utrobe zemaljskih majki, a nekad u nekom drugom svijetu. U sve se te svjetove pouzdaju nerazumni i zainju se nekad u utrobi majke, a nekad u nekom drugom svijetu. Kao to lopov uhvaen u klopku sam nad sobom izvrava kaznu za zlodjelo, tako i pokojnik na drugom svijetu sam nad sobom izvrava kaznu za zlodjelo. -- areni mamci, slatki i ugodni, uzbuuju duh ishitrenim mislima. A ja sam, velianstvo, prozreo opasnost u poudi i zato sam se odvratio od svijeta. Kao to plodovi padaju sa grana zreli i nezreli, tako se rue i ljudi kad im iznemogne tijelo. I to sam prozreo, velianstvo, i zato sam se odvratio od svijeta, jer je bolji priprost ivot isposnika. III Iz tog sam se uvjerenja odvratio od svijeta i prihvatio pouku Pobjednika. Moja je odvraenost besprijekorna,
Theragatha XIX
nezaduen vim na prosjakoj hrani. Kao to se maem zasijeca isto zlato, tako sam iskuao i poar strasti po opeklinama. Iz majinske se utrobe obnavljaju patnje, a golemi strah ih prati jo iz pakla. Kad shvatih tu prijetnju, spopa me zaprepatenje i ve obhrvan se pribrah i dospjeh do kraja kaljue. ivotopis mladog brahmana Ratthapale sadran je u jednom od pjesniki najslikovitijih tekstova osnovne zbirke Buddhinih govora, Mahima nikayo, u 82. govoru pod naslovom Ratthapala suttam. Prva dva dijela njegovih stihova iz gornjeg prijevoda spadaju u isti ivotopisni tekst. U zbirci Theragatha dodat je jo i trei dio
XX.7* -- Bhaddiyo, sin Kaligodin

Neko sam slonu na pleima u skupocenoj odjei jeo probranu riu zainjenu samim mesom. A danas Godhin sin Bodar zadovoljan s milostinjom, bez elja i prohtjeva, s napregnutom panjom, bodar boravi u zadubljenju. Na visokoj dvorskoj kuli snano utvrenog grada, zatien maevima i slonovima, neko sam bio u strahu za svoj ivot. A danas sin Godin, Bodar, neustraiv, rijeen bojazni i brige,
Theragatha XIX
bodar boravi u zadubljenju u dubokoj umi i samoi Bhaddiyo, sin Kaligodhin. Ime Bhaddiyo (ili Bhaddo, sanskrit Bhadrah) znai "bodar", pa ga tako u tekstu i prevodim. Pripadao je istoj kraljevskoj porodici Sakya iz Kapilavatthua, u Nepalu, kao i Buddho. Kad je Buddho posjetio svoj rodni grad godinu dana poslije probuenja, estorica mladih kneeva i plemia iz njegove porodice odlue da mu se pridrue. Meu njima je bio i Bhaddiyo. Pored njega se istiu u toj skupini ranih sljedbenika Anando, koji je postao najvjerniji lini pratilac Buddhin, te Devadatto, kasnije najopasniji takmac i protivnik uiteljev, prvi raskolnik u njegovu prosjakom redu. U listi "najistaknutijih" u Anguttara nikayi I, Bhaddiyo se istie kao "redovnik najplemenitijeg plemenskog porijekla". Doivljaj osloboenja od okova i opasnosti dvorskog ivota vrlo je zorno opisan u uvodnom dijelu desete prie ataka, pod naslovom Sukhavihari-jatakam ili pria o sretnom ivotu: ...Dok je ivio na dvoru, Bhaddiyo se uvao tako oprezno kao da bio vlastiti aneo uvar. A kad je kao isposnik postigao osloboenje, podsjeao bi se nekad strahovitog stanja u kojem je ivio do kje bio okruen velikom straom; sjeao se noi kad od straha za ivot nije mogao da zaspi u svojoj dvorskoj lonici na vrhu dvorske kule. Uporeujui te uspomene sa s bezbrinim osjeajem s kojim je sada kao slobodan prosjak lutao po praumama i pustinjama, te bi ga misli uvijek dovodile do oduevljenog usklika: "Aho sukham, aho sukham" -- "ah, koliko sree!"
Beleke
Theragatha XIX
[1] Kondanno je bio prvi i najstariji od petorice uenika kojima je Buda odrao svoju prvu propovijed. Kae se da je odluku o zare]enju donio ve prilikom Gotamina roenja, gdje je prisustvovao kao mladi brahman na dvoru. [Natrag] [2] Kako je spomenuto u ivotopisu, Nigrodha-Kappo je bio Vangisin uitelj neposredno poslije zareenja. [Natrag]
Zakljucna strofa
Zakljuna strofa Thera- i Therigatha

Tako su govorili oni ije je povjerenje bilo potpuno u izraz vrhunske mudrosti, koji odvraeni od bespua bia tu postigoe otcjepljenje.
file:///C|/budizam2007decembar/files/canon/khuddaka/thag21.html [10.2.2008 21:03:23]
Therigatha II
Therigatha II
(odabrane sutte)
II.3* -- Rijei nepoznate prosjakinje Slobodanki, majci Sumangala There:

Slobodanko, sad sam i ja slobodna, osloboena rvnja! Trebalo je da bezobraznik sa mnom trguje, ili da s loniima skupljam milostinju. A ovdje ivim trgaju okove strasti i mrnje, u zasjenku ovog stabla. Oh, al' sam sretna i u sreu zadubljena!
II.4* -- Adakami
I u samom Benaresu visoka je bila cijena mojih ari.
Therigatha II
Trgovac neki plati tu cijenu i uze me kao neprocjenjivo blago. A tad mise zgadi tijelo i iz gnuanja se odvratih da se ne nastavi hajka u beskraj novih roenja. postigoh trovrsnu mdurost i ispunih zavjet Budnoga. Adakami je bila ki bogatog graanina iz Benaresa, ali je uprkos tome otila od kue u grad Raagahu, da tamo ivi slobodnim ivotom hetere. Kad je odluila da se zaredi, pola je u Savati, gde se je tada nalazio Buda. ali je na tom putu bila napadnuta i zlostavljena. Konano je, ipak, nakon svih burnih doivljaja postigla svoj cilj. Spominje se i pod nazivom Adakai ili "polovica hiljadarke", koliko je, navodno, naplaivala za svoje usluge dok je bila prostitutka.
II.5* -- ita
Iako sam tek slaba ena, boleljiva, iscrpljena, oslanjajui se na tap popet u se na taj breg. Ogrta sam odloila, a povrh njega prosjaku zdjelu, i rukama se uspela na hrid kroz sumrak vlastitog bia, u praskozorje. itta (Duanka) potjee iz graanske porodice iz grada Raagaha. Bila je uenica Velike Pomajke Gotami.
Therigatha III
Therigatha III
(odabrane sutte)
III.2 -- Utama
U etiri-pet navrata izila sam iz sklonita nemona da smirim ud i da ovladam mislima. A tada otioh isposnici kojoj sam se povjerila. Ona mi razjasni pouku o sloenom ustrojstvu bia. Kad sam shvatila pouku prema njenome uputstvu, sedam sam dana sjedila nepomino u poloaju zadubljenja,
Therigatha III
obuzeta zadovoljstvom. Osmog sam dana ustala iahurena iz oklopa tame Utama je bila jedna od uenica slavne Potaare, ijoj je pouci i koli posveeno nekoliko pjesama u Therigathi. Bila je iz graanske porodice iz grada Savati.
III.3 -- Dantika i slon

Uspjeh se na hrid leinara da otpoinem i vidjeh u podnoju slona kako okupan izlazi na obalu. Krotitelj dohvati podbada i zapovedi mu: "Klekni!" Slon klekne, a ovjek mu se uspne na plea. Vidjeh kako je ljudska mo ukrotila neobuzdanost. Tad i ja pribrah svoju ud i bodra odoh u umu. Dantika je bila ki dvorskog sveenika kralja zemlje Kosalo, roena u prestolnici Savati. U prosjakom redu bila je sljedbenica i uenica Velike Pomajke Gotami.
III.5* -- Ubbiri
"'O ivko majina!,' po umi vapije. Priberi se, Ubbiri! Osamdeset i etiri tisue sve samih ivki po imenu spaljeno je ve na ovom groblju. Za kojom meu njima
Therigatha III
ti sad jadikuje?" Kao da mi izvadi trn zadrt duboko u srce, skrena bolom za keri, oporavih se od bola. Taj trn je istrgnut danas i zauvijek ugaen bol. Utjeem se utljivom mudracu, Budnome, istini njegove pouke i onima koji ga slijede. Ubbiri, ki bogate graanske porodice, bila je udata za kralja Kosale. Ki iva (ivka) joj je umrla nenadano u detinjstvu. Nije mogla da je preali, pa se stalno vraala na obalu rijeke Airavali, gdje su spaljivani mrtvaci, i tamo jadikovala. Jednog ju je dana tu susreo Buddho i izrazio opjevano pitanje.
Therigatha VI
Therigatha VI
(odabrane sutte)
VI.1* -- Panasata Pataara

Za onim kome ne zna put, ni otkud doe, ni kuda ode, otkuda hoe da prie tom sinu, za kojim narie: "O, moj sinko!" A kad bi znala put, i otkud je doao i kuda ode, tad ne bi vie za njim alila, jer je to usud svih ivih bia. Nepozvat je doao ovamo i otiao bez pitanja. Zato je zapravo doao
Therigatha VI
i ostao tek nekoliko dana? Odavde ode na drugu stranu, a odande e jo dalje, sad kao duh, a onda opet u ljudskom liku, kretat e se u toku zbivanja. Kako je doao tako i proao -- emu jadikovke? Kao da mi izvadi trn zadrt duboko u srce, skrena bolom za sinom, oporavih se od bola Taj trn je istrgnut danas i zauvijek ugaen bol. Utjeem se utljivom mudracu, Budnome, istini njegove pouke i onima koji je slijede.
VI.2 -- Vasitthi the Madwoman

Overwhelmed with grief for my son -naked, demented, my hair dishevelled my mind deranged -I went about here & there, living along the side of the road, in cemeteries & heaps of trash, for three full years,
Therigatha VI
afflicted with hunger & thirst. Then I saw the One Well-gone, gone to the city of Mithila: tamer of those untamed, Self-Awakened, with nothing to fear from anything, anywhere. Regaining my mind, paying him homage, I sat myself down. He, Gotama, from sympathy taught me the Dhamma. Hearing his Dhamma, I went forth into homelessness. Applying myself to the Teacher's words, I realized the state of auspicious bliss. All griefs have been cut off, abandoned, brought to this end, for I've comprehended the grounds from which griefs come into play.
VI.4* -- Suata
Nakiena velima, mirisnim cvijeem i sandalovinom, ureena zlatom i draguljima,
Therigatha VI
okruena dvorkinjama sa izobiljem jela i pia, pooh od kue na zabavu. Nakon igre i zabave, na povratku kui, primijetih samostan u gaju blizu grada Saketa. Svratih u hram. Tu ugledah Svjetlost Svijeta. Poklonih se i sjedoh po strani. A on, Vidjelo ivota, objasni mi istinu iz samilosti. Na rijei tog velikana shvatih i prozreh zbilju. Tu smjesta dosegoh i neospornu ispravnost, put koji liava smrti. Shvativi tako istinu, odvratih se u beskuniki ivot. Postigoh trovrsno znanje, sr Budina uenja. Suata. Komentar dodaje da je bila ki bogataa iz grada Saketa i da je ve bila udata kad je susrela Budu u Ananavani, te da se je odrekla svijeta uz muev pristanak. "Trovrsno znanje" se sastoji iz sjeanja na ranije ivote ili "prethodna roenja", iz uvida u opi tok zbivanja u svijetu i iz spoznaje o dokonanju "neznanja", koje je uzrok patnje venog preporaanja.
VI.5* -- Anopama
Viskog sam roda, uglednog, bogatog, obdarena tjelesnom ljepotom, oeva slika i prilika. Prosili me kraljevii, bogatai su eznuli za mnom. I ovu poruku primi moj otac: "Daj mi Anopamu! Koliko ti je teka ki, osam puta toliko ti nudim za nju zlata i dragulja."
Therigatha VI
Ali tad ba vidjeh nenadmaivog i sasvim budnog pobjednika svijeta. Poklonih mu se do nogu i sedoh po strani. A on mi, Gotamo, iz samilosti objasni istinu i tu smjesta dosegoh plod treeg ostvarenja. Tad odsjekoh kose i odvratih se u beskuniki ivot. Ovo je sedma no otkad mi presui e za ivotom. Anopama je bila ki bogatog bankara Mae iz grada Saketa. Ime joj znai da je "bez takmaca" u ljepoti. Nesklonost udaji navelu ju je na put redovnike discipline
VI.6 -- Mahapaapati Gotami - Velika pomajka

Izraavam poast tebi, budnom pobjedniku, najusavrenijem od svih bia. Ti si i mene oslobodio patnje kao i mnoge druge. Pouzdana je istina da se sva patnja iskorjenjuje s uzrokom koji je ea za ivotom. I ja sam stigla do kraja osmerostruko usavrenog puta. I prethdno sam bila ne samo tvoja tetka nego i mati, i sin, i otac i brat. Ali bit svega mi ostade nepoznata i udila sam za sve daljim tokom zbivanja. Ali sada jasno vidim to boansko bie i ovo mi je poslednji opstanak. Presuio je tok raanja, nema vie preporoda. Da potovanje izrazi Budnome. ugledaj se u istrajne i sposobne, u uporno izdrljive i staloene sljedbenike. Mnogima je na dobrobit Maya rodila Gotamu da ih odbrani od bolesti i smrti,
Therigatha VI
da sprijei grananje stradanja. Velika pomajka Gotami je bila ki Supabude iz grada Devadaha. Gotamina majka Maja (MahaMaja) bila joj je starija sestra. Kralj Sudodana iz grada Kapilavatu oenio se istovremeno obema sestrama. U isto doba kad je Maja rodila Gotamu Sidatu (vudueg Budu), Gotami je rodila sina Nandu. Maja je umrla na proaju, a gotami postala Sidatina pomajka. Kad je umro kralj Sudodana, dolo je do spora njegovih naslednika Sakja sa susednim plemenom Kolija oko prava na korienje vode iz granine reke Rohini. Buda je bio pozvan da rei spor. Odazvavi se pozivu, doao je u Kapilavatu. Njegova je propoved (Kalaha-vivada sutta, Sn IV.11)
Therigatha VII
Home ---\\ Tipitaka ---\\ Sutta pitaka
---\\
Khuddaka nikaya ---\\ Kontekst ove sutte
Therigatha VII
(odabrane sutte)
Prevod edomil Veljai (*) Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
VII.1* -- ala
Razna su verska uenja zavisna od stanovita, istinu niti doznaju niti savladaju. No u plemenu Sakya se rodi budni mudrac kome nema ravna. On mi je pokazao istinu koja je iznad svih stanovita: o patnji i o nastanku patnje, o njenom svladanju, o osmestrukom putu koji vodi do stianja patnje. ala je bila mlaa sestra Sariputte, trea i poslednja koja se javlja u ovoj zbirci.
VII.3* -- Upaala
-- Paljivim promatranjem njegujui osjetila pronaoh tihi put kojim se nedostojno ljudstvo ne slui. -- Ali zato ne voli ljudski rod? Samo ko ivi taj i uiva. Okusi se
Therigatha VII
ljubavnog uitka da te kasnije ne spopadne kajanje. -- Smrt je izvrilac kazne roenju; ona mu odsijeca noge i ruke i baca ga u okove; roenje je osuda za patnju. No u plemenu Sakja se rodi mudrac kome nema premca. On mi je pokazao istinu do koje roenje ne dosee: o patnji i o nastanku patnje, o njenom svladavanju i o osmerostrukom putu koji vodi do stiavanja patnje. Otkad sam ula njegovu rije, zadovoljno ivim prema toj pouci. Trovrsno sam znanje stekla, ostvarila pouku Budnoga. Unitene su sve enje, rastrgnuta opna tame. Shvati, grenie, da ti je skrena smrtonosna mo! Upaala je bila sestra Budinog najuvenije uenika Saripute, iz ugledne bramanske porodice koja je ivela u blizini grada Raagaha. Zanimljive porodine prilike opisane su u nizu zgoda iz Sariputinog ivota (Theragatha, XVII). Iako je majka, ortodoksna bramanka, sve do smrti svoga slavnog sina ustrajala u neprijateljskom stavu prema Budinom uenju, tri su Sariputine sestre slijedile primer svoga brata i pristupile prosjakom redu -- ala, Upaala i Sisupaala. Upaalin odgovor napasniku i njen nadmoni stav u ivotnoj situaciji odaje intelektualnu strogost i otrinu uroenog, upravo kastinskog, skolastikog stava kojim se odlikuje ivotno djelo njenog brata Saripute, sistematizatora Budina uenja.
Therigatha XI
Therigatha XI
(odabrane sutte)
XI.1 -- Kisa Gotami

-- Bolan je ivot ene, ree ukrotitelj ljudske prirode. U braku je patnja mnogoenstvo. Ponekad mlade majke zadave novoroene, a njene devojke gutaju otrov. Kad zapadnu meu ubojice, stradavaju i ene i djeca. -- Jedno sam nosea na putu spazila mrtva mua U poroajnim mukama jedva sam stigla kui. Dvoje mi djece izgibe bjednoj dok je mu mrtav leao na putu. a mati, otac i brat su zajedno gorjeli na lomai. -- O bijedna eno bez obitelji, spopadala te je neizmjerna patnja kroz tisue ivota. Koliko si suza prolila!
Therigatha XI
-- Vidjela sam tada i na groblju kako mi strvinari trgaju meso sa djeteta. Liene obitelji, svi su me se klonili. U smrtnoj patnji prodrijeh smrti van dosega. -- I ja koja sam izbjegla smrti doprijeh na uzvien osmerostruki put, doivjeh utrnue i ugledah ogledalo istine. Sad sam bez oiljka, zbacila sam teret, izvrila svoju dunost. Tako ree prosjakinja Kisa Gotami kad joj se duh posve oslobodi. Kisa Gotami -- Dogaaj isprian u njenoj pjesmi nije njen vlastiti doivljaj, nego Pataarin. Zato su u prijevodu strofe podijeljene u obliku dijaloga. Prof. Malalasekera smatra da je Kisa Gotami, koja je i sama doivjela slinu tragediju, uvrstila priu o Pataari u svoju pjesmu zato "da bi snanije izrazila tragini tok zbivanja svojstven sudbini ene" uope. Kisa ("mrava") Gotami potjee iz sirotinjske porodice iz grada Savati. Udala se u bogatu porodicu, ali je tamo bila poniavana sve dok nije rodila sina. No dijete uskoro umrije. Oaloena i ogorena, enula je umom i nije htjela da pusti dijete iz ruku. Ila je s njime unaokolo i traila lijek kojim e ga oivjeti. Konano je naila na Budu, koji joj ree da e joj oivjeti dijete ako mu donese nekoliko sjementi goruice iz doma u kojem jo niko nikada nije umro. To ju je osvijestilo. Pria je postala jedna od najpopularnijih meu budistikim legendama. Videti takoe SN. V.3
Therigatha XII
Therigatha XII
(odabrane sutte)
XII.1* -- Upalavana
Moje suparnice u braku su bile majka i ki. To mi izazva uvredu, uzbunu i odvratnost. Besramna je strast, prljava, smrdljiva, okrutna, zbog koje s majkom i keri treba da delim mua. Iskusila sam uas strasti i pouzdano smirenje u odricanjima od svijeta. Zato sam napustila kraljevski dvor i postala beskunica.
Therigatha XII
Upalavana (Ljiljana) je ovjekoveena u budistikoj predaji kao ideal sklada, lepote, vrline i duhovne moi. U Anguttara nikayi I, 25, spominje se kao najsnanije obdarena natprirodnim moima (iddhi). U Therigatha posveeno joj je poglavlje od 12 strofa, koje se dijele u dva odlomka razliitog sadraja. Ovde je prevedena samo prva, tematski originalna polovica prvog odlomka. Prema komentaru, a i prema Upalavaninu ivotopisu sadranom u komentaru Dhammapade, ove tri strofe ne izraavaju njen vlastiti doivljaj, nego pjesniku formulaciju rijei jedne majke koja je u oaju povjerila Upalavani svoje strahovito otkrie da je "ne znajui ivjela kao suparnica vlastite keri s ovjekom koji je kasnije postao isposnik Gangatirijo". Upalavana je ponovila ispovijed te ene u navedenoj pjesnikoj obradi s namjerom da eni koja joj se povjerila tak oobjktiviranim predoenjem sluaja pomogne da trijezno razmisli o "tetnosti i podlosti tjelesnih prohtijeva". Prie o Upalavaninim vlastitim doivljajima, sauvane urazliitim djelima rane pali knjievnosti, osobito u Vinaya III, 211, i Dhammapada atthakatha II, 49, ne razlikuje se mnogo od tragine prirode ovog dogaaja. Zbog svoje neodoljive ljepote Upalavana je bila i kao redovnica rtva nasilne poude. Bila je ki uglednog bogataa iz grada Savati. Put joj je bila boje "plavog lotosovog cvijeta" (znaenje njenog imena). I za nju, kao i za Ambapali, takmiili su se kraljevi s bogatim i uglednim graanima. Njen otac, u istoj elji da odbijanjem ne navue mrnju nijednog od njih, odlui da ker poalje usamostan. Kae se da je time najbolje udovoljio i njezinoj vlastitoj elji. Nakon zareenja, jednom zgodom dok je vrila uobiajene dunosti u samostanskoj zbornici, istila pod i pripremala svjetiljke, pogled joj se zaustavi na plamenu svjetiljke koj uje upravo pripalila. Taj joj je prizor bio dovoljan da joj se usijee u pamenje neizbrisiv znak sabranosti na poelo vatre i da postanesredstvo krajnje zadubljenosti (dhyanam) koje ju je dovelo do duhovnog osloboenja od ei za ivotom. Zanimljivo je da se u atakama (priama o Budinim ranijim ivotima) kao njegova ena najee spominje Upalavana, a mnogo rjee Jasodara ,supruga iz poslednjeg
Therigatha XII
ivota.
Therigatha XX
Therigatha XX
(odabrane sutte)
XX.1* -- Ambapali
Kudrave i crne kao roj bumbara ispreplitale su se moje kose. Sad u starosti lie na kudelju. Al' izraz se istine nije preobrazio. Kao pleter od mirisnih vlakana okien cvijeem bijae glava. U starosti vonja k'o zeje krzno. Al' izraz se istine nije preobrazio. Kao kronju u njezi vjetog vrtlara etke su i eljevi rasplitali pletenice sad tanke od starosti.
Therigatha XX
Al' izraz se istine nije preobrazio. vrste, uglaane mirisnim uljima sjale su ukrasima pletenice. U starosti kroz njih ela prosijava. Al' izraz se istine nije preobrazio. Kao potez kiice vrsnog slikara isticale su se moje obrve, u starosti presjeene borama. Al' izraz se istine nije preobrazio. arki, arovni kao bljesak dragulja moji su pogledi bili primamni. U starosti im se utrnuo sjaj. Al' izraz se istine nije preobrazio. Lk nosa se je isticao pravilan i vrst na njenom mladenakom licu. Od starosti je sada nabrekao. Al' izraz se istine nije preobrazio. Oblina je unih koljki savrena neko resila obris moga lica. Starost ih je borama izrovala. Al' izraz se istine nije preobrazio. Kao pupoljci jasmina sjali su mi bijeli zubi ranije u nizu. Starost ih je poutele slomila. Al' izraz se istine nije preobrazio.
Therigatha XX
U gaj usam kao slavuj usred ume skrivena pjevala sladostrasne pjesme. U starosti se i hrapav glas lomi. Al' izraz se istine nije preobrazio. Glatka poput sedefa i opojna prelijevala se put moga grla. Starost ju je brazdama razrovala. Al' izraz se istine nije preobrazio. Ruke su mi se nekada izvijale oble i sjajne k'o zreli plodovi, a sad su k'o smeurani puzavci. Al' izraz se istine nije preobrazio. Filigranski ukrasi na prstenima svjetlucali su u kretu prstiju. Staraki su prsti golo korijenje. Al' izraz se istine nije preobrazio. Nabrekle su mi grudi odskakivale nemirne kao dvije lopte u igri. U starosti mi vise izmuzene. Al' izraz se istine nije preobrazio. Kao ljam od izglaanoga zlata odsijevalo je moje tijelo, sada izmrekano sitnim borama. Al' izraz se istine nije preobrazio. Bedra su mi se neko uvijala
Therigatha XX
K'o okreti zakolutane zmije. U starosti stre kao trstike. Al' izraz se istine nije preobrazio. Noge su mi iznad glenjeva resili zlatni obrui s obrubom dragulja. Od lista nogu ostadoe slamke. Al' izraz se istine nije preobrazio. Stopala su mi bila poput dvaju jastuia ispunjenih pamukom. Starost ih je ulupila brazdama. Al' izraz se istine nije preobrazio. Takva je bila ta put u koj use sa staro uugnjezdie patnje. K'o sa trone kue otpada naboj. Al' izraz se istine nije preobrazio. Ambapali je bila, prema komentarskoj tradiciji,
Therigatha XXX
Therigatha XXX
(odabrane sutte)
XXX.1* -- Subha
U ivkovu vonjaku pred pred isposnicu istu stade na put zlonamjernik, a ista ga ovako oslovi: -- ta sam ti zgrijeila da mi sada eli sprijeiti prolaz? Prijatelju, doticaj s mukarcima ne dolikuje isposnici. Svojim me je uzorom Uitelj u dostojnom redu usmjerio na neokaljan put proienja. Zato mi sada spreava prolaz? Tvoj duh je nemiran, moj smiren. Ti okaljan meni neokaljanoj, proienoj, razrijeenoj, zato da sada spreava prolaz?
Therigatha XXX
-- Toliko si njena i bezgrena. ta znai tebi odricanje? Odbaci poutelu halju, hodi, uivaj u rascvaloj umi! Duh cvijea uskovitlan s polenom iri sladak miris posvuda. Sretno je doba ranog prolea. Doi da uiva u cvjetnoj umi! A rascvjetani vrhovi stabala ute zaneseni pokretom vjetra. Zar te ita moe obradovati, ako se u umi osami? Gdje borave divlje zvijeri, gdje tutnje buni glasovi slonova, bez igdje ikoga eli samotna otii u praumu punu groze. K'o bljetav lik izdjelan od zlata, il' vila u rajskom vrtu se priinja. U tanahnom benareskom velu sjaj e ti postati nenadmaiv. Ja u voditi brigu o tebi. Hajde da ivimo duboko u umi! Nema na svijetu bia draeg od tebe, ptiice blaga pogleda. Ako poslua moje rijei, doi da sretno ivi u mom domu! u okrilju mojega dvora dvorkinje e se brinuti za tebe. Na izbor e ti biti tanke haljine, cvjetni vjenci i mirisi. Zlatom draguljima i biserom u izobilju u te darivati. Brana e postelja biti velianstvena, od iste sandalovine, a ponaljepi araf bit e prostrt na udobni duek od meke vune. Kao cvijet lotosa istrgnut iz vode, ostavljen bez ljudske njege, tako e u isposnitvu i udovi tvoga tijela povenuti. -- emu da jo hvalospjevima puni lje koj ise nadimlje na groblju, i zadivljen stoji pred prizorom tijela koje se raspada?
Therigatha XXX
-- Pogled ti je k'o vilin pjev, k'o trepet plahe ptiice u umi, i dok ti gledam oi, u meni udnja postaje neodoljiva. Na licu oblika lotosova pupoljka, a sjaj istoga zlata, dok gledam tvoje oi, udnja u meni postaje neodoljiva. Duge trepavice nad bistrim pogledom, nezaboravne ma gdje da poem! Nema na svijetu oka draeg od tvoga, ptiice blaga pogleda! -- Po bespuu eli putovati, igrati se s Mjesecom na nebu, preskoiti stoer svijeta, primamiti sljedbenicu Bude. U ljudskom ni bojem svijetu nema nieg za im ja jo udim. Ni za ta ne znam na mojem putu to nije satrto iz korijena. Ko iva ar je odbaena udnja, prokazana aa otrova. Nita ne opaam na svojem putu to nije satrto iz korijena. Onu to jo nije prozrela sve na to je Uitelj upozorio, kua li zavesti, jo moe u nedoumici svladati. No ja sam nepokolebiva, jer znam: prekor i hvala, radost, patnja, podjednak su stjecaj odvratnosti svuda. ud mi uz njih ne prijanja. Ja sam sljedbenica vodia na osmostruko vrstom putu. rn je istrgnut, gnoj izluen, nitavilo zaklon gdje poivam. Vidjela sam kako arena lutka, izdjelana od drveta, nitima povezana za poluge, ivahno skae na sve strane. Al' kad joj se ispuste niti, pa kad se razglobi i raskomada,
Therigatha XXX
slomljena lutka ne prua razonodu, niti mami srce. Kao pljesnivim muljem zagaen zid da si vidio, tako cijeni i ovu dvosmislenost vienja. Ljudsko je shvaanje besmisleno. Zar zbilji pretpostavlja matu, il' vjeru u zlatno stablo iz snova, te zaslijepljen srlja za tatom igrom lutaka sred ljudske gomile? Pokretno uglavljena kugla nabubrena suznom tekuinom proizvodi razle izluine, zgruane u obliku ovog oka. I iskopa ga ljepotica, neprivreno, bez oklijevanja, pa ga prui tom ovjeku: "Izvoli, uzmi to oko, zadri ga!" A njega napusti strast za svagda i poe moliti oprotenje: -- Zacijeli ga, isposnice! Zar nikad vie nee zasjati? Skrila si mene zlikovca, kao ivu vatru da prigrlih, il' zmiju otrovnicu. Avaj, povrati vid oku i smiluj mi se! Osloboena otie isposnica pred plemenitog Budu. kad spaci lik taj ponajdobrostiviji, oko joj ponovo prosja.
Subha (ista) je, prema kratkom komentarskom podatku, bila ki ugledne bramanske porodice iz grada Raagaha, gdje se nalazio i mangov gaj koji je dvorski ljekar ivako poklonio Budinoj redovnikoj zajednici. Kae se da je pristupila prosjakom redu isposnic kao uenica Budine Velike Pomajke, Paapati Gotami..
Home
---\\
Tumaenja

Valpola Rahula
Predgovor Buda Budistiki pogled na svet Prva plemenita istina Druga plemenita istina
PRVA PLEMENITA ISTINA: Dukkha SUTINA Budinog uenja lei u etiri plemenite istine (Cattari ariyasaccani), koje je protumaio jo u svojoj prvoj propovedi [1] svojim starim prijateljima, petorici asketa, u Isipatani (dananji Sarnat) blizu Benaresa. U toj propovedi, kako je zabeleeno u najstarijoj predaji, te etiri istine ukratko su izloene. No, bezbroj je mesta u ranim budistikim tekstovima gde se one iznova objanjavaju, sa mnogo vie detalja i na razliite naine. Ukoliko prouavamo etiri plemenite istine uz pomo tih mesta i objanjenja, dobijamo prilino dobru i preciznu predstavu o sutini Budinog uenja onako kako je dato u najstarijim sauvanim tekstovima.
etiri plemenite istine su: 1. Dukkha [2] 2. Samudaya; nastanak ili izvor dukkhe 3. Nirodha, iskorenjivanje dukkhe 4. Maga, put koji vodi do iskorenjivanja dukkhe.
Prva plemenita istina: dukkha Prva plemenita istina (dukkha-ariyasacca) uglavnom je meu veinom poznavalaca prevoena kao "plemenita istina o patnji" i tumaena u smislu da ivot, prema budizmu, nije nita drugo do patnja i bol. I prevod i tumaenje u velikoj meri ne zadovoljavaju i promauju pravo znaenje. Upravo zbog ovog ogranienog, proizvoljnog i olakog prevoda i njegovog povrnog tumaenja mnogi su bili navedeni na pogrean zakljuak da je budizam pesimistian. Pre svega, budizam nije ni pesimistian ni optimistian. Ako je uopte neto, on je realistian, jer na realan nain gleda na ivot i svet. Stvari posmatra objektivno (yatha bhutam). On vas ne uljuljkuje budalastim rajem, niti plai i mui svakovrsnim izmiljenim strahotama i grehovima. On vam precizno i objektivno govori ta ste i ta je svet oko vas, ukazuje vam na put kako da usavrite slobodu, mir, uravnoteenost i sreu.
Jedan lekar moe preceniti bolest i napustiti svaku nadu u izleenje. Drugi moe neuko objaviti da nikakve bolesti nema i da ni leenje nije potrebno, obmanjujui tako pacijenta lanom utehom. Prvog moete nazvati pesimistom, a drugog optimistom. Obojica su podjednako opasni. No, trei lekar tumai ispravno simptome, razume uzrok i prirodu bolesti; jasno uvida da se ona moe leiti i hrabro propisuje terapiju, spasavi tako pacijentu ivot. Buda je poput ovoga poslednjeg lekara. On je mudri t veti iscelitelj za bolesti ovoga sveta (bhisakka ili bhaisajya guru). Tano je da pali re dukkha (ili na sanskritu duhkha) u uobiajenoj upotrebi znai patnju, bol, alost ili jad, kao suprotnost rei sukha koja znai "sreu", "ugodnost" ili "mir". Ali pojam dukkha kao prva plemenita istina, koja predstavlja Budino vienje ivota i sveta, ima dublje filozofsko znaenje i pokriva daleko iri smisao. Prihvaeno je da pojam dukklta u prvoj plemenitoj istini sadri, sasvim oigledno, uobiajeno znaenje "patnje", ali sem toga ukljuuje dublje
ideje kao to su "nesavrenost", "nestalnost", "ispranjenost", "nesutastvenost". Otuda je teko pronai jednu re koja bi obuhvatila itav spektar znaenja pojma dukkha kao prve plemenite istine, pa ga je bolje ostaviti neprevedenog, nego davati pogrenu i neprikladnu predstavu o njegovom znaenju prevodei ga sa uobiajenim "patnja" i "bol".
Buda ne odbacuje sreu u ivotu kada kae da postoji patnja. Naprotiv, on priznaje razliite oblike sree, materijalne i duhovne, za laike sledbenike, kao i za zareene. U Anguttara nikayi, jednoj od najstarijih zbirki Budinih govora pisanih na pali jeziku, nalazi se spisak srenih stvari (sukhani), kao to je srea porodinog ivota i srea ivota u osami, srea ulnih zadovoljstava i srea odvraenosti, srea privrenosti i srea odvojenosti, fizika srea i mentalna srea itd. [3] Ali sve su one ukljuene u dukkhu. ak su i veoma proiena duhovna stanja dhyana (recueillement ili zadubljenja) postignuta zahvaljujui istrajnoj meditaciji, koja su osloboena svake trunke patnje u uobiajenom znaenju rei, stanja koja se mogu opisati kao nepomuena srea, kao i stanje dhyana lieno i prijatnih (sukha) i neprijatnih (dukkha) opaanja i ini ga jedino ista ravnodunost i svesnost ak su i takva veoma visoka duhovna stanja ukljuena u dukkhu: U jednoj od sutta u okviru Majjhima nikaye (jedne od najstarijih zbirki govora), poto je pohvalio duhovnu sreu ovih dhyana (zadubljenja), Buda kae za njih da su "prolazna, dukhha i podlona promeni" (anicca dukkha viparinarnadhamma). [4] Treba ovde uoiti da se re dukkha eksplicitno pojavljuje. Ne zato to se radi o patnji u uobiajenom znaenju rei, ve zato to "sve to je prolazno jeste dukkha" (yad aniccam tam dukkham).
Buda bee realistian i objektivan. On kae, mislei na ivot i uivanje u ulnim zadovoljstvima, da bi trebalo tri stvari da su, nam jasne: (1) privlanost i zadovoljstvo (assada), (2) loe posleice, opasnost ili nemogunost zadovoljenja (adinava) i (3) sloboda ili osloboenost (nissarana). [5] Kada vidite prijatnu, atraktivnu i lepu osobu; vi je elite, njome ste privueni, uivate u svakom ponovnom gledanju, izvlaite iz te osobe prijatnost i zadovoljstvo. To je zadovoljstvo (assada). Ono je injenica iskustva. Ali ovo zadovoljstvo nije trajno, kao to ni ta osoba, niti njezina privlanost nisu trajni. Kada se okolnosti promene, kada vie ne moete da vidite tu osobu, kada ste lieni tog zadovoljstva, postajete tuni, moete postati nepromiljeni i uznemireni, ak uiniti neku glupost. To je loa, nezadovoljavajua i opasna strana te slike (adinava). Ovo je takode injenica iskustva. No, ako niste privueni tom osobom, ako ste potpuno ravnoduni, to je sloboda, osloboenost (nissarana). Ove tri stvari vae za svako zadovoljstvo u ivotu. Iz ovoga je jasno da nije u pitanju pesimizam ili optimizam, ve da moramo uzeti u obzir zadovoljstva u ivotu, kao i iz njih proizale tekoe i neprijatnosti, i uz to osloboenost od njih, a sve to kako bismo razumeli ivot u potpunosti i objektivno. Tek tada je mogua istinska sloboda. S ovim u vezi Buda kae: "O monasi, ako neki pustinjak ili braman ne uvidi na taj nain da uivanje u ulnim zadovoljstvima jeste uivanje, da njima izazvano nezadovoljstvo jeste nezadovoljstvo, da osloboenost od njih jeste osloboenost, tada nije mogue da do kraja razume elju za ulnim zadovoljstvima, niti da u to uputi drugoga, niti e drugi, sledei njegova uputstva potpuno razumeti elju za ulnim zadovoljstvima. Ali, o monasi, ako neki pustinjak ili braman uvidi na taj nainda uivanje u ulnim zadovoljstvima jeste uivanje, da njima izazvano nezadovoljstvo jeste nezadovoljstvo, da osloboenost od njih jeste osloboenost, tada je mogue da do kraja razume elju za ulnim zadovoljstvima, da u to uputi drugoga, da drugi sledei njegova. uputstva potpuno razume elju za ulnim zadovoljstvuna. [6]
Pojam dukkha moe se posmatrati u tri vida: (1) dukkha kao uobiajena patnja (dukklta-dukkha), (2) dukkha kao proizvod promene (viparinama-dukkha) i (3) dukkha kao uslovljena stanja (samkhara-dukkha). [7] Sve vrste patnje u ivotu, kao to su roenje, starost, bolest, smrt, bliskost sa neprijatnim osobama i stanjima, razdvojenost od voljenih i prijatnih stanja, nedobijanje onoga to elimo, alost, pla, uznemirenost svi ovi oblici fizike i mentalne patnje, koji su najire prihvaeni kao patnja ili bol, ukljueni su u dukkhu kao uobiajenu patnju (dukkha-dukkha). Oseaj sree, srena okolnost u ivotu, nisu trajni, nisu neprolazni. Oni se menjaju pre ili kasnije. Kada se dogodi promena, ona stvara bol, patnju, nesreu. Ova nestalnost ukljuena je u dukkhu kao proizvod promene (viparinama-dukkha). Lako je razumeti dva oblika patnje (dukkha) koja smo upravo pomenuli. Sa njima e se svako sloiti. Ovaj vid prve plemenite istine je optepoznat ba zbog svoje lake razumljivosti. On je deo iskustva u naem svakodnevnom ivotu. Ali trei oblik dukkhe kao uslovljenih stanja (samkhara-dukkha) najvaniji je filozofski vid prve plemenite istine i zahteva malo analitikih objanjenja onoga to nazivamo "bie", "individua" ili "ja". Ono to nazivamo "bie", "individua" ili "ja", prema budistikoj filozofiji, samo je kombinacija stalno menjajuih fizikih i mentalnih sila ili energija, koje se mogu podeliti u pet grupa ili sastojaka (pancakkandha). Buda kae: "Ukratko, tih pet sastojaka prijanjanja jesu dukkha". [8] Na drugom mestu on izriito definie dukkhu kao tih pet sastojaka: "O prosjaci, ta je dukkha? Treba rei da je ona tih pet sastojaka prijanjanja." [9] Ovde treba da je jasno kako dukkha i pet sastojaka nisu dve razliite stvari; samih tih pet sastojaka jesu dukkha. Ovaj stav bolje emo razumeti kada malo razmotrimo tih pet sastojaka koji ine takozvano bie. Dakle, kojih pet?
Pet sastojaka Prvi je sastojak materija (rupakkhandha). U ovaj pojam "sastojak materija" ukljuena su tradicionalna etiri elementa (cattari mahabhutani) i to: vrsti, teni, topli i vazduni element, kao i derivati (upadaya rupa) etiri elementa. [10] U pojam "derivati etiri elementa" ukljueno je naih pet materijalnih ulnih organa, tj. oko, uvo, nos, jezik i telo, kao i njima odgovarajui objekti u spoljnom svetu, tj. vidljiv oblik, zvuk, miris, ukus i opipljive stvari; uz to i misli, ideje ili pojmovi koji su u sferi objekata uma (dhamayatana). [11] Tako je itavo podruje materije, unutranje i spoljanje, ukljueno u sastojak materije.
Drugi su sastojak oseanja (vedanakkandha). U ovu grupu su ukljuena sva naa oseanja, prijatna, neprijatna ili neutralna, nastala zahvaljujui kontaktu fizikih ili mentalnih organa sa spoljanjim svetom. Njih delimo na est vrsta: oseanja nastala kontaktom oka i vidljivih oblika, uva i zvukova, nosa i mirisa, jezika i ukusa, tela i opipljivih stvari i uma (koji je esto ulo prema budistikoj flozofiji) i objekata uma, odnosno misli ili ideja. [12] Sva naa fizika i mentalna oseanja ukljuena su u ovu estodelnu emu.
Ovde je korisno rei nekoliko rei o tome ta se u budistikoj filozofiji podrazumeva pod pojmom "um" (manas). Treba da je jasno kako um nije duh suprotstavljen materiji. Treba stalno imati na umu da budizam ne priznaje opoziciju duha i materije, kako je ona prihaena u veini drugih filozofskih i religioznih sistema. Um je tek sposobnost ili organ (indriya), nalik oku ili uhu. Njega je mogue kontrolisati i razvijati slino svakoj drugoj sposobnosti i Buda vrlo esto govori o vrednosti kontrolisanja i disciplinovanja tih est sposobnosti. Razlika izmeu oka i uma kao sposobnosti je u tome da prva osea svet boja i vidljivih oblika, dok ova druga osea svet ideja, misli i mentalnih objekata. Deo naeg iskustva su razliiti delovi sveta, zahvaljujui razliitim ulima. Ne moemo da ujemo boje, ali moemo da ih vidimo. Niti moemo da vidimo zvukove, ali moemo da ih ujemo. Tako uz pomo svojih pet fizikih organa ula oka, uha, nosa, jezika, tela doivljavamo jedino svet vidljivih oblika, zvukova, mirisa, ukusa i opipljivih objekata. No oni predstavljaju tek deo sveta, ne njegovu celinu. ta sa idejama i mislima? One su takoe deo sveta. No njih je nemogue osetiti, njih ne moemo opaziti okom, uhom, nosom, jezikom ili telom. Ali ih moemo opaziti zahvaljujui drugim sposobnostima, a to je um. Dakle ideje i misli nisu nezavisni od sveta koji doivljavamo uz pomo tih pet fizikih ula. Zapravo, one zavise i uslovljene su fizikim iskustvima. Otuda ovek koji je roen slep ne moe imati bilo kakvu predstavu o boji, izuzev analogijom sa zvukom ili nekim drugim stvarima doivljenim zahvaljujui njegovim drugim sposobnostima. Ideje i misli, koji ine deo sveta, na taj nain su proizvedeni i uslovljeni fizikim iskustvima, a opaa ih um. Otud se um (manas) smatra sposobnou ili organom ula (indriya), kao to su to oko ili uho. Trei su sastojak opaaji (sannakhandha). Isto kao oseanja, i opaaji su estovrsni, u skladu sa est unutranjih sposobnosti i est njima odgovarajuih spoljanjih objekata. Poput oseanja, oni nastaju kontaktom naih est sposobnosti sa spoljanjim svetom. Opaaji su ti koji razluuju objekte na fizike i mentalne. [13]
etvrti sastojak su izrazi volje [14] (samkharakkhandha). U ovu grupu ukljuene su sve voljne aktivnosti, i dobre i loe. Ono to je najire poznato kao karma (ili kanuna) spada u ovu grupu. Ovde bi se trebalo prisetiti Budine definicije karme: "O monasi, volja (cetana) jeste ta koju nazivam karmom. Poelevi neto, ovek deluje putem tela, govora ili uma." [15] Volja je "mentalna konstrukcija, mentalna aktivnost. Njezina funkcija je da upravlja um ka sferi dobrih, loih ili neutralnih aktivnosti." [16] Isto kao oseanja i opaaji, volja je estovrsna, povezana sa est unutranjih sposobnosti i est njima odgovarajuih objekata (fizikih i mentalnih) u spoljanjem svetu. [17] Oseanja i opaaji nisu voljne radnje. Oni ne stvaraju karmike posledice. Jedino voljne radnje takve kao panja (manasikara), volja (chanda), odlunost (adhimokkha), poverenje (saddha), koncentracija (samadhi), mudrost (paa), energija (viriya), elja (raga), gnuanje ili mrnja (patigha), neznanje (avijja), tatina (mana), ideja sopstva (sakkaya-ditthi) itd. mogu imati karmike posledice. Ima 52 takve mentalne aktivnosti, koje ine sastojak izrazi volje. Peti je sastojak svest (vianakkhandha). [18] Svest je reakcija ili odgovor koji za svoju osnovu ima jednu od est sposobnosti (oko, uvo, nos, jezik, telo i um) i za svoj objekat jedan od njima odgovarajuih est spoljanjih fenomena (vidljiv oblik, zvuk, miris, ukus, opipljive stvari i objekte uma, tj. ideju ili misao). Na primer, svest o vtdenom (cakkhu-viana) ima oko kao svoju osnovu i vidljiv oblik kao svoj objekat. Mentalna svest (mano-viana) ima um (manas) kao svoju osnovu i mentalni objekat, tj. ideju ili misao (dhamma) kao svoj objekat. Tako je svest povezana sa drugim sposobnostima. Slino oseanju, opaaju ili volji, svest je takode estovrsna, u odnosu na est spoljanjih sposobnosti i u vezi sa est spoljanjih objekata.[19] Ovde treba razgraniiti da svest ne prepoznaje objekat: Ona je tek vrsta svesnosti svesnosti prisustva nekog objekta. Kada oko doe u kontakt sa bojom, na primer plavom, javlja se vizuelna svest, koja je jednostavno svesnost prisustva boje; ali ona ne raspoznaje da je to plava. Na tom stupnju nema prepoznavanja. Opaaj
(trei sastojak na naem spisku) jeste taj koji prepoznaje da se radi o plavoj boji. Pojam "vizuelna svest" je filozofski izraz koji oznaava istu ideju koja se prenosi uobiajenom reju "vienje". Vienje ne znai i prepoznavanje. Isto to vai i za ostale oblike svesti. Treba ponoviti ovde da prema budistikoj filozofji ne postoji trajan, nepromenljiv duh koji bi se mogao nazvati "sopstvo", "dua" ili "ego", a stajao bi nasuprot materiji, i ovu svest (viana) ne treba smatrati "duhom" suprotnim materiji. Ovu injenicu treba naroito naglasiti, poto je pogreno uverenje o tome da je svest neka vrsta sopstva ili due i ini trajnu sutinu tokom ivota imalo zagovornike od najranijih vremena do dananjeg dana. Jedan od Budinih sledbenika po imenu Sati smatrao je da uitelj ovako poduava: "Jedna te ista svest se transmigrira i krui iz jednog u drugi ivot." Buda ga pak upita ta podrazumeva pod "sveu". Satijev odgovor je ve klasian: "Ona je to to se izraava, to osea, to trpi posledica i plodove svojih dela, ovde i tamo". "Gde si ti, neznalico", usprotivi mu se Uitelj, "uo da na takav nain izlaem svoje uenje? Zar nisam na bezbroj naina objasnio da svest nastaje zahvaljujui odreenim uslovima: da nema nastanka svesti bez tih uslova." Potom Buda nastavi, objanjavajui svest podrobnije: Svest se naziva prema onom uslovu na osnovu kojeg i nastaje: putem oka i vidljivih oblika nastaje svest i onda se naziva sveu o vienom; putem uha i zvukova nastaje svest i onda se naziva sveu o utom; putem nosa i mirisa nastaje svest i onda se naziva sveu o omirisanom; putem jezika i ukusa nastaje svest i onda se naziva sveu o okuenom; putem tela i opipljivih objekata nastaje svest i onda se naziva sveu o dodirnutom; putem uma i objekata uma (ideja i misli) nastaje svest i onda se naziva sveu o miljenom. Onda se Buda u svome objanjavanju poslui jednim primerom: Plamen se naziva prema materijalu zahvaljujui ijem sagorevanju nastaje. Plamen moe nastati
sagorevanjem drveta i naziva se plamenom drveta. Moe nastati sagorevanjem sena i tada se naziva plamenom sena. Tako se i svest naziva prema uslovu zahvaljujui kojem nastaje. [20] Zadravajui se na ovome mestu, Budagoa, veliki komentator budistikih spisa, objanjava: "... plamen to nastaje sagorevanjem drveta gori sve dotle dok ima drveta, ali se gasi na istom tom mestu kada ga (drveta) vie nema, jer su se tada i uslovi promenili; isto tako svest nastala zahvaljujui oku i vidljivim oblicima nastaje na vratima organa ula (tj. u oku) samo kada se steknu oko, vidljivi oblici i panja kao uslovi, ali nestaje onda i tamo gde (uslova) vie nema, jer su se tada i uslovi promenili..." [21]
Buda je na nedvosmislen nain rekao da svest zavisi od materije, oseanja, opaaja i izraza volje i da ne moe postojati nezavisno od njih. On kae: "Svest moe postojati koristei materiju kao svoje sredstvo (rupupayam), materiju kao svoj objekat (ruparammanam), materiju kao svoju osnovu (rupapatittham) i traei zadovoljstvo ona moe rasti i razvijati se; ili svest moe postojati koristei oseaj kao svoje sredstvo... ili opaaj kao svoje sredstvo... ili izraze volje kao svoje sredstvo, izraze volje kao svoj objekat, izraze volje kao svoju osnovu i traei zadovoljstvo ona moe rasti i razvijati se.
Kada ovek kae: pokazau nadolaenje, proticanje, prolaenje, nastanak, rast, jaanje ili razvijanje svesti odvojeno od materije, oseaja, opaaja i izraza volje, tada on govori o neemu to ne postoji." [22] Ovo bi ukratko bilo objanjenje pet sastojaka. Ono to nazivamo "biem", "individuom" ili "ja" jedino je konvencionalni naziv ili etiketa stavljena na kombinaciju ovih pet delova. Svi su oni nepostojani, svi se neprestano menjaju. "Sve to je nepostojano je dukkha" (Yad aniccam tam dukkham). Ovo je pravo znaenje Budinih rei: "Ukratko, pet sastojaka prijanjanja jesu dukkha". Oni nisu jednaki ni u dva trenutka koji slede jedan za drugim. Tako A nije jednako sa A. Oni su unutar toka trenutnog nastajanja i nestajanja. "O bramanu, to je poput planinske reke to juri, nosei sve pred sobom; ni trenutka, ni za as ne prestaje ona da tee. Takav je, bramanu, i ljudski ivot; slian planinskoj reci." [23] Kao to je Buda jednom rekao Ratapali: "Svet je u neprekidnom proticanju i nepostojan je." Jedna stvar nestaje, uslovljavajui nastajanje naredne u tom sledu uzroka i posledica. U njima nema nepromenljive sutine. Iza njih ne ostaje bilo ta to bi se moglo nazvati trajnim sopstvom (atman), individualitetom, ili neega to bi se zaista moglo nazvati "ja". Svako e se sloiti da se ni materija, ni oseaj, ni opaaj, niti bilo koja od mentalnih aktivnosti, niti svest ne moe zapravo nazvati "ja". [24] Ali kada tih pet fizikih i mentalnih sastojaka, koji su nezavisni, ponu da rade zajedno u kombinaciji poput nekakve fiziko-psiholoke maine, [25] onda nam na um padne ideja o "ja". No to je pogrena ideja, izraz volje, nita drugo do jedan od onih 52 izraza volje u okviru etvrtog sastojka o kojem smo ve raspravljali, dakle to je ideja o sopstvu (sakkaya-ditthi). Ovih pet sastojaka uzetih zajedno, koje popularno nazivamo "bie", jesu sami po sebi dukkha (samkhara-dukkha). Ne postoji drugo "bie" ili "ja" koje bi stajalo iza
tih pet sastojaka i doivljavalo dukkhu. Kao to kae Budagoa: "Postoji patnja, ali ne i onaj ko pati; postoje dela, ali ne i njihov poinitelj." [26] Iza nekog pokreta ne postoji nepokretni pokreta. Jedino pokret. Nije ispravno rei da ivot pokree, ve je ivot sam pokret. ivot i pokret nisu dve razliite stvari: Drugim reima, iza misli nema onoga ko misli. Sama misao je onaj ko misli. Ako uklonite misao, nemogue je pronai onoga ko misli. Ovde ne moemo da ne primetimo kako je ovo budistiko stanovite dijametralno suprotno kartezijanskom cogito ergo sum: "Mislim, dakle postojim". Sada se moe postaviti pitanje ima li ivot svoj poetak. Prema Budinom uenju, poetak ivotnog toka ivih bia je neto o emu se ne moe razmiljati. Onaj ko veruje u to da je Bog stvorio ivot moe biti zaprepaen ovakvim odgovorom. Ali ako ga upitate "Gde je poetak Boga?", on e bez oklevanja odgovoriti "Bog nema poetka", a da ga takav odgovor nimalo ne iznenadi. Buda kae: "O monasi, ovaj beskrajni krug (samsara) nema vidljivi kraj, kao to se ne moe sagledati ni poetak lutanja i kruenja bia, zaogrnutih neznanjem (avijja) i sputanih okovima edi (elje, tanha)" [27] I jo, govorei o neznanju kao glavnom uzroku tog kontinuiteta ivota, Buda tvrdi: "Poetak neznanja (avijja) ne moe se uoiti na takav nain da je mogue odrediti taku pre koje nije bilo neznanja." [28] Tako nije mogue rei ni da nema ivota iza odreene; definisane take. Ovo je ukratko znaenje plemenite istine o dukkhi. Izuzetno je znaajno dobro razumeti ovu prvu plemenitu istinu, jer, kao to Buda kae, "onaj ko vidi dukkhu, vidi takoe nastanak dukkhe, vidi takoe dokonanje dukkhe, vidi takoe put koji vodi do dokonanja dukkhe." [29] Ovakav stav uopte ne ini ivot budiste melanholinim ili tunim, kako to neki
Ijudi sasvim pogreno zamiljaju. Naprotiv, istinski budista je najsreniji meu biima. U njemu nema strahova i zabrinutosti. Uvek je miran i vedar i ne mogu ga oneraspoloiti ili zastraiti promene i nevolje, zato to vidi stvari onakvim kakve jesu. Buda nikada nije bio melanholian ili zlovoljan. Savremenici su ga opisali kao "stalno nasmeenog" (mihita-mubbangama). U budistikom slikarstvu i vajarastvu Buda je uvek predstavljen sa likom na kojem se ogledaju srea, vedrina, zadovoljstvo i samilost. Nigde ni traga patnje, agonije ili bola. [30] Budistika umetnost i arhitektura, budistiki hramovi, nikada ne odaju utisak sumornosti i alosti, ve stvaraju atmosferu mira i zadovoljstva. Mada u ivotu postoji patnja, budista ne treba zbog toga da bude smrknut, ne treba da bude ljut ili nestrpljiv zbog toga. Jedno od osnovnih zala u ivotu, prema budizmu, jeste "odbojnost" ili mrnja. Odbojnot (pratigha) objanjena je kao "zlovolja prema ivim biima, prema patnji i prema stvarima koje se odnose na patnju. Njezina funkcija je da stvori osnovu za nesrena stanja i loe postupke". [31] Tako je pogreno biti nestrpljiv sa patnjom. Nestrpljivost ili ljutnja prema patnji ne pomau njezinom uklanjanju. Naprotiv, one je jo uveavaju i ve ionako teku situaciju pogoravaju i oteavaju. Zato je nuno, ne ljutiti se i biti nestrpljiv, ve razumeti problem patnje, kako ona nastaje, kako je se osloboditi i potom delovati u skladu sa tim: strpljivo, mudro, istrajno i energino. Postoje dva drevna budistika teksta naslovljena Theragatha i Therigatha, koji su prepuni prekrasnih svedoanstava Budinih sledbenika, mukih i enskih, koji su kroz njegovo uenje pronali u ivotu mir i sreu. Kralj Kosale jednom ree Budi da su, za razliku od sledbenika razliitih drugih religioznih sistema, koji izgledaju zbunjeni, neuglaenog ponaanja, bledi, iznureni i neugledni, njegovi "radosni i puni elana (hattha pahattha), oduevljeni i veseli (udaggudagga), uivaju u duhovnom ivotu (abhiratarupa), i malim su zadovoljni (pinitindriya), bezbrini (apposukka), vedri (pannaloma), smireni (paradavutta), uma lakog poput gazele (migabhutena cetasa), tj. bezbrini" Kralj dodade kako mu veruje da je ovako
blaga ud rezultat injenice da su "ovi plemeniti ljudi svakako ve pronikli u veliko i bremenito znaenje uenja Blaenog." [32] Budizam je suta suprotnost melanholinom, alobnom, pokajnikom i sumornom stavu uma za koji se pretpostavlja da je posledica uvida u lstinu. Sa druge strane, interesantno je ovde se podsetiti da je ushienje (piti) jedan od "faktora prosvetljenja" (bojjhanga), osnovnih kvaliteta koje treba negovati da bi se dostigla nirvana. [33]
Beleke [1] Dhammacakkappavattana sutta Pokretanje toka ispramosti. Mhvg (Alutgama, 1922) str. 9 i dalje; S V (P'TS) str. 420 i dalje. [Natrag] [2] Prevodenje ove rei sam izbegao zbog razloga koje dajem neto kasnije. [Natrag] [3] A (Kolombo,1929) str. 49. [Natrag] [4] Mahadukkhakhandha sutta, M I (PTS) str. 90. [Natrag] [5] M I (PTS) str. 85 i dalje; S III (PT'S) str. 27 i dalje. [Natrag] [6] M I (P'TS) str. 87. [Natrag] [7] Vism (PTS) str. 499; Abhisamuc., str. 38. [Natrag] [8] Samkhittena pancupadanakakkhandha dukkha. S V (PTS) str. 421. [Natrag] [9] S III (PTS) str.158. [Natrag] [10] S III (PT'S) str. 59. [Natrag] [11] Abhisamuc., str. 4. Vibh. str. 72. Dhs. str.133, stav 594. [Natrag] [12] S Il1 (P'I'S) str. S9. [Natrag] [13] S III (PTS) str. 60. [Natrag] [14] "Izrazi volje" je termin koji se danas najee koristi da predstavi iroko znaenje rei samkhara u okviru spiska pet sastojaka. Sarnkhara u drugim kontekstima moe oznaavati bilo ta uslovljeno, i u tom smislu su svih pet sastojaka samkhara. [Natrag]
[15] A (Kolombo,1929) str. 590 Cetana'ham bhikkhave kammarn vadami. Cetayitva kammam koroti kayena vaca manasa. [Natrag] [16] Abhisamuc, str. 6. [Natrag] [17] S II1 (PTS) str. 60. [Natrag] [18] Prema filozofiji mahayana budizma sastojak svesti ima tri vida: citta, rnanas i vijana, i alaya-vijana (obino prevoena kao skladina svesti) nalazi svoje mesto u ovom sastojku. [Natrag] [19] S III (PTS) str. 61. [Natrag] [20] Mahatanhasamkhaya sutta, M 1 (PTS) str. 256 i dalje. [Natrag] [21] MA II (PTS) str. 306-307. [Natrag] [22] S III (PTS) str. 58. [Natrag] [23] A (Kolombo, 1929) str. 700. Ove rei je Buda uputio uitelju (sattha) po imenu Araka, koji bee osloboden svih elja i iveo je u dalekoj prolosti. Ovde je interesantno setiti se Heraklitovog uenja da je sve u stanju kretanja i njegovog uvenog iskaza Ne moe se ui dvaput u istu reku, jer nova voda stalno nadolazi. [Natrag] [24] anatta, uenje o nepostojanju sopstva, bite razmotreno u etvrtom poglavlju. [Natrag] [25] Zapravo, Budagoa poredi "bie" sa drvenim mehanizmom (dantyanta). Vism. (PTS) str. 594-595. [Natrag] [26] Vism. (PTS) str. 513. [Natrag] [27] S II (PTS) str.178-179; II1 str.149, 151. [Natrag] [28] A V (PT'S) str.113. [Natrag] [29] S V (PTS) str. 437. Zapravo, Buda kae da onaj ko vidi jednu od etiri plemenite istine vidi i ostale tri. Te etiri plemenite istine su medusobno povezane. [Natrag] [30] Postoji statua iz Gandare, kao i ona iz Fou Kiena u Kini, na kojoj je Buda predstavljen kao asketa, iscrpljen, sama kost i koa. Ali tako je izgledao pre prosvetljenja, kada se podvrgavao rigoroznim asketskim vebama, koje je odbacio poto je postao Buda. [Natrag]
[31] Abhisamuc. str. 7. [Natrag] [32] M II (P'TS) str.121. [Natrag] [33] Radi detaljnije informacije o ovih sedam faktora prosvetljenja, vidi poglavlje posveteno meditaciji. [Natrag]
Home
---\\
Tumaenja

Valpola Rahula
Predgovor Buda Budistiki pogled na svet Prva plemenita istina Druga plemenita
Trea plemenita istina etvrta plemenita istina Uenje o nepostojanju sopstva "Meditacija" ili oplemenjivanje uma Budino uenje danas Odabrani tekstovi istina
DRUGA PLEMENITA ISTINA Samudaya: Nastanak "dukkhe" DRUGA plemenita istina tie se nastanka ili porekla dukkhe (Dukkhasamudayaariyasacca). Najpoznatija i najpopularnija definicija druge plemenite istine moe se nai na bezbroj mesta u najstarijim tekstovima i glasi ovako: "Upravo ta e' (elja, tanha) uzrokuje novu egzistenciju i novo roenje (ponobhavika) i povezana je sa pohlepom ispunjenom strau (nandiragasahagata) i sve nova ushienja nalazi sad tu, sad tamo (tatratatrabhinandini), a zove se (1) ed za ulnim uivanjima (kamatanha), (2) ed za egzistencijom i ponovnim roenjem (bhava-tanha) i (3) style="mso-spacerun: yes"> e za nepostojanjem (samoponitavanjem; vibhava-tanha)." [1]
Ta e', elja, pohlepa, udnja, koja se manifestuje na najrazliitije naine, uzrok je nastanka svih oblika patnje i kontinuiteta bia. No, nju ne treba uzimati kao prvi uzrok, jer prema budizmu ne postoji prvi uzrok, sve je relativno i meuzavisno. ak i ta 'e', tanha, koja se smatra uzrokom ili izvorom dukkhe, zavisi u svome nastanku (samudaya) od neeg drugog, a to je oseanje (vedana) [2], a oseaj nastaje zahvaljujui kontaktu (phassa) i tako dalje se nastavlja krug poznat kao uslovljenost nastanka (paticca-sarnuppada), o emu emo kasnije govoriti.[3] Dakle tanha, 'e', nije prvi, niti jedini uzrok nastanka dukkhe. Ali je najuoljiviji i najdirektniji uzrok, "najglavnija stvar" i "sveproimajua stvar".[4] Otuda na nekim mestima u izvornim pali tekstovima definicija samudaye ili nastanka dukkhe ukljuuje i druga prljanja i neistoe (kilesa, sasava dhamma) sem tanhe, "ei", koja se uvek stavlja na prvo mesto.[5] Mada nuno ogranieni prostorom, bie dobro da se podsetimo da ova "e" svoje sredite ima u zabludi o sopstvu, koja nastaje iz neznanja. Ovde pojam "e" ne ukljuuje u sebe samo elju i privrenost ulnim zadovoljstvima, bogatstvu i moi, ve isto tako elju i privrenost idejama, idealima, stanovitima, teorijama, pojmovima i verovanjima (dhamma-tanha).[6] Prema Budinoj analizi, sve nevolje i sukobi u ivotu, od malih meusobnih zadevica do velikih ratova izmeu naroda i drava, izviru iz sebine "ei".[7] Sa ove take gledita, svi ekonomski, politiki i drutveni problemi ukorenjeni su u toj sebinoj "ei". Veliki dravnici koji ele da ree meunarodne sukobe i o ratu i miru govore samo kroz prizmu ekonomije i politike tek paraju po povrini i nikada ne prodiru do samog korena problema. Kao to Buda ree Ratapali: "Svet je gladan i edan i robuje 'elji' (tanhadaso). Svako e se sloiti da sva zla na svetu izaziva sebina elja. To nije teko razumeti.
Ali kako ta elja, "e", moe izazvati novu egzistenciju i novo roenje (ponobhavika), taj problem nije tako lako shvatiti. Tako smo ovde pred dubljom filozofskom stranom druge plemenite istine. Zato prvo moramo upoznati neke stavove teorije karme i reinkarnacije. Postoje etiri hrane (ahara) u smislu "uzroka" ili "uslova" nuna za postojanje i trajanje bia: (1) obina, materijalna hrana (kabalinkarahara), (2) kontakt naih organa ula (ukljuujui um) sa spoljanjim svetom (phassahara), (3) svest (vinnanahara) i (4) izrazi volje (manosancetanahara). [8] Od tih etiri poslednji pomenuti, "izrazi volje", jesu volja za ivotom, za postojanjem, za ponovnim postojanjem, za nastavljanjem, za bivanjem.[9] Oni ine koren egzistencije i kontinuiteta, stremljenjem napred uz pomo dobrih i loih dela (kusalakusalakamrna).[10] Isto je to i "voljom" (cetana).[11] Ve smo ranije videli [12] da volja jeste karma, kao to je to i sam Buda odredio. Mislei na upravo pomenute "izraze volje", Buda kae: "Kada razumemo hranu izraza volje, razumemo tri oblika "ei" (tanha).[13] Tako termini "e", "volja'', "izraz volje" i "karma" svi oznaavaju istu stvar: oznaavaju elju, volju da se bude, postoji, reinkarnira, da se bude sve vei, da se sakupi sve vie. To je uzrok nastanka dukkhe i nalazi se unutar sastojka izrazi volje, jednog od pet sastojaka koji ine bie. [14] Ovo je jedna od najvanijih i najbitnijih taaka Budinog uenja. Otuda moramo jasno i briljivo oznaiti da uzrok, klica nastanka dukkhe jeste unutar same dukkhe, a ne izvan nje; i isto tako moramo dobro zapamtiti da je uzrok, klica prestanka dukkhe, razaranja dukkhe, takoe unutar dukkhe, a ne izvan nje. To se eli rei dobro znanom formulom koja se esto nalazi u izvornim pali tekstovima: Yam kinci samudayadhammam sabbam tam nirodhadhammam "Sve to nastaje, mora i da nestane" [15] Bie, stvar ili sistem, ako u svojoj prirodi sadri nastajanje, dolazak u postojanje, imaju takoe u svojoj prirodi klicu sopstvenog nestanka i razaranja. Tako i dukkha (pet sastojaka) u svojoj prirodi sadri sopstveno nastajanje i takoe u sebi sadri svoj nestanak. Ova injenica bie
uzimana u obzir i prilikom razmatranja tree plemenite istine, nirodha. Pali re kamma ili sanskritska re karma (od korena kr, initi) doslovno znai "delo", "injenje". Ali u budistikoj teoriji karme ona ima specifino znaenje: znai samo "voljom pokrenuto delo"; a ne svako. Niti ona znai rezultat karme, kako je mnogi pogreno koriste. U budistikoj terminologiji karma nikada ne znai svoju posledicu; njezina posledica je znana kao "plod" ili "rezultat" karme (kamma-phala ili kamma-vipaka). Volja relativno moe biti dobra ili loa, ba kao to i elja relativno moe biti dobra ili loa. Tako i karma moe biti dobra ili loa. Dobra karma (kusala) proizvodi dobre efekte, a loa karma (akusala) proizvodi loe efekte. "ed", volja, karma, bilo da su dobri ili loi, imaju kao svoj efekat jednu silu - silu ka produavanju - produavanju u dobrom ili loem smeru. Je li on dobar ili lo jeste relativno i nalazi se unutar kruga trajanja (samsara). Arahant, mada dela, ne akumulira karmu, jer se oslobodio lane ideje o sopstvu, oslobodio se "ei" za trajanjem i preporaanjem, oslobodio se svakog drugog prljanja i neistoa (kilesa, sasava dhamma). Za njega nema vie ponovnog roenja. Teoriju karme ne bi trebalo brkati sa takozvanom moralnom pravdom ili "nagradom i kaznom". Ideja "moralne pravde" i "nagrade i kazne" nastaje iz teorije o vrhovnom biu, Bogu, koji presuuje, koji propisuje zakone i odreuje ta je ispravno, a ta pogreno. Termin "pravda" je dvoznaan, opasan i u njegovo ime oveanstvu je dolo vie tete nego dobroga. Teorija karme je teorija uzroka i posledice, akcije i reakcije; re je o prirodnom zakonu, koji nema nikakve veze sa idejom pravde ili nagrade i kazne. Svaki voljni in proizvodi svoje posledice ili rezultate. Ako ispravno delo proizvodi dobre rezultate, a loe delo loe, tu nije re o pravdi, nagradi ili kazni koju je odmerio bilo ko ili bilo kakva sila koja prosuuje vae delo, ve je to u samoj njegovoj prirodi, njegov zakon. Ovo nije teko razumeti. No potekoa se javlja zato to, prema teoriji karme, efekti voljnih aktivnosti mogu da se protegnu u svome manifestovanju ak i na ivot posle smrti.
Ovde moramo da objasnimo ta je, prema budizmu, smrt. Ve ranije smo videli da bie nije nita drugo do kombinacija fizikih i mentalnih sila ili energija. Ono to nazivamo smru jeste prestanak funkcionisanja fizikog tela. Da li sve te sile i energije presuuju zajedno sa prestankom funkcionisanja fizikog tela? Budizam kae "ne". Volja, elja, e da se postoji, da se traje, da se postaje sve vie, ogromna je sila to pokree itave ivote, itave egzistencije, itav svet. To je najvea sila, najvea energija na svetu. Preina budizmu, ta sila ne prestaje sa prestankom funkcionisanja fela, odnosno smru; ona nastavlja da se manifestuje u drugom obliku, izazivajui novu egzistenciju, odnosno ono to nazivamo . reinkarnacijom. Sada se javlja jedno drugo pitanje: Ako nema trajnog, nepromenljivog entiteta ili sutine kao to je sopstvo ili dua (atman), ta je to to ponovo nastaje ili se preporaa posle smrti? Pre no to preemo na ivot posle smrti, razmotrimo ta je ivot i kako se on odrava. Ono to nazivamo ivotom, kao to smo vie puta ponovili, jeste kombinacija pet sastojaka, kombinacija fizikih i mentalnih energija. One se neprestano menjaju; nisu potpuno iste ni u dva sasvim bliska trenutka. Svakog trenutka one se raaju i umiru. "Kada sastojci nastaju, razlau se i nestaju, o monasi, u svakom trenutku i vi se raate, razlaete se i nestajete." [16] Tako, ak i u ovom ivotu, mi se u svakom trenutku raamo i umiremo i tako trajemo. Ako moemo da razumemo da u ovome ivotu moemo trajati bez trajne, nepromenljive sutine kakva je sopstvo ili dua, zato ne bismo mogli razumeti da i te sile mogu trajati bez sopstva ili due posle prestanka funkcionisanja tela? Kada ovo fiziko telo vie nije u stanju da funkcionie, energije u njemu ne zamiru, ve prelaze u neki drugi oblik, odnosno formu, koju nazivamo drugim ivotom. U detinjstvu sve fizike, mentalne i intelektualne sposobnosti su krhke i slabe, ali u sebi sadre potenciju stvaranja potpuno odraslog oveka. Fizike i mentalne energije koje ine takozvano bie sadre u sebi snagu da se pretvore u drugi oblik, postepeno rastu i dostignu svoj puni intenzitet.
Poto nema trajne, nepromenljive sutine, nita ne prelazi iz jednog u drugi trenutak. Tako, sasvim oigledno, nita trajno ili nepromenljivo ne moe prei ili transmigrirati iz jednog ivota u sledei. Jedino taj niz promena ostaje neprekinut. U pravom smislu rei, taj niz nije nita drugo do kretanje. Lii na plamen svee to gori u noi: niti je uvek isti, niti je drugi. Dete poraste i potom postane ovek od ezdeset godina. Svakako da taj starac nije isto to i ono dete pre ezdeset godina, a niti je to druga osoba. Slino ovome, osoba koja umire i ponovo se rodi negde drugde nije ni ista osoba, niti druga (na ca so na ca anno). Ona je kontinuitet istog niza. Razlika izmedu smrti i roenja je jedino jedan momenat misli: poslednji momenat misli u ovom ivotu uslovljava prvi momenat misli u takozvanom sledeem ivotu, koji je zapravo samo nastavak istog niza. I tokom ovoga ivota jedan momenat misli uslovljava naredni momenat misli. Tako, sa budistikog stanovita, pitanje ivota posle smrti nije velika misterija i budista nikada ne lupa mnogo glavu oko tog problema. Sve dok postoji "ed" da se bude i da se postaje, odrava se kruni tok preporaanja (samsara). Njega je mogue zaustaviti jedino kada mu pokretaka sila, ta "e", presahne zahvaljujui mudrosti koja sagleda Stvarnost, Istinu, nirvanu.
Beleke [1] Mhvg. (Alutgama, 1922) str. 9; SV (PTS) str. 421 i dalje. [Natrag] [2] Vedanasarnudaya tanhasarnudayo. M I (PTS) str. 51. [Natrag] [3] Videti stranu 69. [Natrag] [4] Abhisamuc. str. 43, pradhanyartha, sarvatrartha. [Natrag] [5] Vidi Vibh. (PTS) str. 106 i dalje. [Natrag] [6] M I (PTS) str. 51; S II str. 72; Vibh. str. 380. [Natrag]
[7] M l str. 86. [Natrag] [8] M I str. 48. [Natrag] [9] Interesantno je uporediti ovaj "izraz volje" sa "libidom" u savremenoj psihologiji. [Natrag] [10] MA I (PTS) str. 210. [Natrag] [11] Manosancetana'ti cetana eva vuccatl . MA I (PTS) str. 209. [Natrag] [12] Vidi stranu 32. [Natrag] [13] S II (PTS) str.100. Tri oblika "ei" su: (1) e za ulnim zadovoljstvima, (2) e; za postojanjem i preporaanjem i (3) e za nepostojanjem, kao to je to dato u definiciji samudaye, "nastanka dukkhe". [Natrag] [14] Vidi stranu 32. [Natrag] [15] M III (PTS) str. 280; 5 IV str. 47,107; V str. 423 i dalje. [Natrag] [16] Prmj. I (PTS) str. 78. "Khandhesu jayamanesu jiyamanesu miyamanesu ca khane khane tvam bhikkhu jayase ca miyase ca." Ovo je citat u komentaru Paramatthajotika Budinih rei. Meutim, nisam mogao da ustanovim na kom mestu se one nalaze u kanonskim tekstovima. [Natrag]
Home
---\\
Tumaenja

Valpola Rahula
Za sajt pripremio Marijan Vuinac
TREA PLEMENITA ISTINA Nirodha: "Dokonanje dukkhe" TREA plemenita istina kae da postoji izbavljenje, oslobaanje od patnje, od trajnosti dukkhe. Ona se naziva plemenitom istinom o dokonanju dukkhe (dukkhanirodha-ariyasacca), a to je nibbana, poznatija po svome sanskritskom obliku nirvana. Da bismo eliminisali dukkhu moramo eliminisati glavni koren dukkhe, a to je "e" (tanha), kao to smo to ve videli. Tako je nirvana takoe poznata pod
nazivom tanhakkhaya, "iskorenjivanje ei". Sada ete upitati: Ali ta je nirvana? Napisani su tomovi da bi se odgovorilo na ovo sasvim prirodno i jednostavno pitanje; time je samo pravljena sve vea zbrka oko ovoga pitanja. Jedini razuman odgovor na njega je da se ne moe reima formulisati potpun i zadovoljavajui odgovor, poto je ovekov jezik suvie oskudan da bi izrazio pravu prirodu ili krajnju realnost koju predstavlja nirvana. Jezik su stvarale i koristile mase ljudskih bia da bi izrazile stvari i ideje koje su iskusili njihovi organi ula i njihov um: Nadzemaljsko iskustvo kakvo je apsolutna istina ne pripada takvoj kategoriji. Otuda i ne postoje rei kojima bi se izrazilo takvo iskustvo, ba kao to ni riba u svome reniku nema re za vrsto kopno. Kornjaa je priala svojoj prijateljici ribi da je upravo pre no to je skoila u jezero etala po kopnu. "Naravno", ree riba, "htela si da kae da si plivala." Kornjaa je pokuavala da objasni da se na kopnu ne moe plivati, da je ono vrsto i da se po njemu hoda. Ali riba je insistirala da tako neto ne postoji, da mora biti teno poput jezera, sa talasima i da na njemu mora da je mogue gnjuranje i plivanje. Rei su simboli koji predstavljaju stvari i nama poznate ideje; ti simboli ne odgovaraju pravoj prirodi ak i najobinijih stvari. U pogledu razumevanja Istine, jezik se smatra obmanjujuim i varljivim. Tako se u Lankavatara sutri kae da se neznalice zaglibljuju u rei poput slona u mulju. [1] Istina je, ne moemo bez jezika. No ako nirvanu treba da izrazimo i objasnimo pozitivnim pojmovima, skloni smo da se uhvatimo za neku ideju povezanu sa tim pojmovima, mada ona moe biti neto sasvim suprotno. Zato se ona izraava najee negativnim pojmovima [2] - to je moda manje opasan nain. Tako se ona esto pominje pod takvim negativnim pojmovima kao to je tanhakkhaya "iskorenjivanje ei", asankhata "jedinstvena", "neuslovljena", viraga "odsustvo elje", nirodha "utrnue", nibbana "ugasnue" ili "iskorenjivanje". Razmotrimo sada nekoliko definicija i opisa nirvane koje nalazimo u originalnim pali tekstovima: "To je potpuni nestanak upravo te 'ei' (tanha), odustajanje od nje,
odbacivanje, oslobaanje, odvajanje od nje." [3] "Smirivanje svih uslovljenih stvari, odustajanje od svakog prljanja, iskorenjenje 'ei', odvajanje, nestanak, nirvana." [4] "O prosjaci, ta je Apsolut (asamkhata, neuslovljeno)? To je, o prosjaci, iskorenjivanje elje (ragakkhayo), iskorenjivanje mrnje (dosakkhayo), iskorenjivanje obmanutosti (mohakkhayo). To se, o prosjaci, naziva Apsolutom.[5] "O Rada, iskorenjivanje 'ei' (tanhakkhayo) jeste nirvana." [6] "O prosjaci, kakve god bile stvari, uslovljene ili neuslovljene, meu njima je neprijanjanje (viraga) najuzvienije. Ono znai osloboenost samoljublja, razaranje poude, prestanak vezivanja, presecanje kontinuiteta, iskorenjivanje 'ei' (tanha), odvraenost, prestanak, nirvanu." [7] Odgovor Saripute, glavnog Budinog uenika, na direktno pitanje "ta je nitvana?", koje mu je postavio Parivraaka, identian je sa definicijom asamkhate koju je dao Buda: "Iskorenjivanje elje, iskorenjivanje mrnje, iskorenjivanje obmanutosti." [8] "Naputanje i razaranje elje i poude za tih pet sastojaka prijanjanja: to je prestanak dukkhe." [9] "Prestanak kontinuiteta preporaanja (bhavanirodha) jeste nirvana. [10] I dalje, u vezi sa nirvanom Buda kae: "O prosjaci, postoji neroeno, neodraslo i neuslovljeno. Kad ne bi bilo neroenog, neodraslog i neuslovljenog, tada ne bi bilo izlaza za roeno, odraslo i uslovljeno. Poto postoji neroeno, neodraslo i neuslovljeno, postoji i izlaz za roeno, odraslo i uslovljeno." [11] "Tu etiri elementa vrstoe, tenosti; toplote i kretanja nemaju mesta; pojmovi duine i irine; velikog i malog, dobra i zla, imena i oblika su takoe razoreni; ni ovaj svet, ni drugi, ni dolaenje, ni odlaenje, ni ostajanje, ni smrt, ni roenje, niti
je objekte ula mogue nai." [12] Poto je nirvana opisana ovakvim negativnim terminima, mnogi su stekli pogrean utisak da je ona negativna i znai samoponitenje. Nirvana ni u kom sluaju nije ponitavanje sopstva, jer ni ne postoji sopstvo koje bi trebalo ponititi. Ona jedino moe biti ponitavanje iluzije, lane predstave o sopstvu. Nepravilno je rei da je nirvana negativna ili pozitivna. Ideje "negativnog" i "pozitivnog" su relativne i unutar su podruja dualiteta. Ti pojmovi se ne mogu primeniti na nirvanu, apsolutnu istinu, koja je iza dvojnosti i relativnosti. Negacija ne znai nuno i negativno stanje. Pali i sanskritska re za zdravlje je arogya, negativan termin, koji doslovno znai "odsustvo bolesti". Ali arogya (zdravlje) ne predstavlja negativno stanje. Re "besmrtan" (ili njezin sanskritski ekvivalent amrta ili pali amata), to je takoe sinonim za nirvanu, jeste negacija, ali ona ne oznaava negativno stanje. Negacija negativnih vrednosti nije negativna. Jedan od dobro poznatih sinonima za nirvanu jeste "sloboda" (pali mutti, sanskrit. mukti). Niko ne bi ustvrdio da je sloboda negativna. Ali ak i sloboda ima svoju negativnu stranu: sloboda je uvek oslobaanje od neega to sputava, to je loe, to je negativno. Ali sloboda nije negativna. Tako nirvana, mutti ili vimutti, apsolutna sloboda, jeste sloboda od svakog zla, sloboda od elje, mrnje i neznanja, sloboda od svakog pojma dualiteta, relativnosti, vremena i prostora. Izvesnu predstavu o nirvani kao apsolutnoj istini daje nam Dhatuvibbanga-sutta, 140. govor u Majjhima-nikayi. Ovaj izuzetno vaan govor odrao je Buda (ve pomenutom) Pukusatiju, za kojeg je Uitelj ustanovio da je poten i inteligentan, naavi ga jedne noi u grnarskoj kolibi. Ovo bi bila sutina vanijih delova sutte: ovek je sastavljen od est elemenata: vrstog, tenog, toplog, pokretnog, prostora i svesti. On ih analizira i utvruje da nijedan od njih nije "moj", "ja" ili "moje sopstvo". Zatim tumai kako svest nastaje i prestaje, kako prijatni,
neprijatni i neutralni opaaji nastaju i nestaju. Zahvaljujui takvom znanju um mu ostaje neprivuen bilo im. Tada u sebi pronalazi istu ravnodunost (upekha), koju moe usmeriti ka bilo kojem uzvienom duhovnom stanju, i zna da e takva ista ravnodunost veoma dugo potrajati: Ali onda pomisli: "Ako ovu proienu i nepomuenu ravnodunost usmerim ka sferi omeenog prostora i razvijam um u skladu sa njom, to je mentalna kreacija (samkhatam). [13] Ako ovu proienu i nepomuenu ravnodunost usmerim ka sferi beskrajne svesti.., ka sferi nitavila... ili ka sferi ni-opaanja-ni-neopaanja i razvijam um u skladu sa njom, to je mentalna kreacija." Potom on naputa i mentalnu kreaciju, kao i elju za produavanjem i ponovnim postojanjem (bhava) ili ponitavanjem (vibhava). [14] Poto vie ne stvara, niti eli produavanje i ponovno nastajanje, niti ponitavanje, on ne prijanja ni za ta na svetu; poto vie ne prijanja, nije nespokojan; poto vie nije nespokojan, u sebi je potpuna miran. I on zna: "Nema vie roenja, proivljen je ivot, uinjeno je ono to je trebalo uiniti, nita vie ne preostaje." [15] Sada kada doivljava prijatno, neprijatno ili neodreeno oseanje, on zna da je ono prolazno, da ga ne sputava, da u njemu ne budi strast: Kakvo god da je oseanje, doivljava ga on bez vezivanja za njega (visamyutto). Zna da e sva ta oseanja uminuti kada se telo raspadne, ba kao to i plamen umine kada nestane ulja i dogori fitilj. "Zato, o prosjae, onaj ko je tako opremljen, opremljen je apsolutnom istinom, jer znanje o okonanju celokupne dukkhe jeste apsolutna plemenita mudrost." Ovakvo njegovo osloboenje, utemeljeno u Istini, jeste definitivno: O prosjae, ono to nije stvarnost (mosadharnma), lano je; ono to je stvarnost (arnosadhamma), nirvana, jeste Istina (sacca). Zato, o prosjae, onaj ko je tako opremljen, opremljen je apsolutnom istinom. Jer apsolutna plemenita istina (paramam ariyasaccam) jeste nirvana, jeste stvarnost." Drugde Buda oigledno koristi re istina umesto rei nirvana: "Pouavau vas Istini
i putu koji vodi do Istine." [16] Sasvim izvesno da ovde Istina znai nirvanu. Dakle, ta je apsolutna istina? Prema budizmu, apsolutna istina je da nema nieg apsolutnog na svetu, da je sve relativno, uslovljeno i prolazno, da ne postoji nepromenljiva, trajna, apsolutna supstanca zvana sopstvo, dua ili atman, bilo unutra, bilo spolja. To je apsolutna istina. Istina nikada nije negativna, mada postoji rairen izraz kakav je "negativna istina". Shvatanje te istine, tj. sagledavanje stvari onakvim kakve one jesu (yathabhutam) bez iluzija ili neznanja (avijja), [17] jeste iskorenjivanje elje, "edi" (tanhakkhaya), i prestanak (nirodha} dukkhe, a to je nirvana. Interesantno je i korisno zapamtiti ovde mahajansko stanovite o nirvani kao neemu to se ne razlikuje od samsare. [18] Ista stvar je i samsara i nirvana, ve u zavisnosti od naina na koji je posmatramo - subjektivno ili objektivno. Ovakvo stanovite ie verovatno razviieno iz ideja koie su se prvobitno nalazile u teravadskim tekstovima, na koje smo se upravo pozvali u ovom kratkom razmatranju. Nepravilno je misliti da je nirvana prirodan rezultat iskorenjivanja elje. Nirvana nije rezultat bilo ega. Kada bi bila rezultat, onda bi ona predstavljala posledicu izazvanu uzrokom. Bila bi samkhata "proizvedena" i "uslovljena". Nirvana nije ni uzrok ni posledica. Ona nije stvorena poput mistinog, duhovnog, mentalnog stanja kakvo je dhyana ili samadhi. ISTINA JESTE. NIRVANA JESTE. Jedina stvar koju moete uiniti je da je uvidite, shvatite. Postoji put ka ostvarivanju nirvane. Ali nirvana nije rezultat toga puta. [19] Mogue je popeti se stazom na planinu, ali planina nije rezultat, nije posledica puta. Mogue je videti svetlost, ali svetlost nije rezultat vida. Ljudi esto pitaju: ta je iza nirvane? Ovo pitanje je nemogue postaviti, jer nirvana je krajnja istina. Poto je krajnja, ne moe biti bilo ega iza nje. Kada bi bilo iega iza nirvane, onda bi to bilo krajnja istina, a ne nirvana. Monah po imenu Radha postavio je to pitanje Budi u neto drugaijem obliku: "Kakvu svrhu (ili cilj) ima nirvana?" Ovo pitanje pretpostavlja neto posle nirvane, poto pretpostavlja
neku svrhu ili cilj njezin. Zato je Buda odgovorio: "O Radha, odgovor na to pitanje nema granica (tj. pitanje je bez smisla). Monah ivi svoj sveti ivot sa nirvanom kao konanim uranjanjem (u apsolutnu istinu), kao svojim ciljem, kao krajnjom svrhom." [20] Neki vrlo raireni, ali nepravilno sroeni izrazi kao to je, recimo, "Buda je stupio u nirvanu ili parinirvanu posle svoje smrti" podstakli su nastanak niza neosnovanih spekulacija o nirvani. [21] Jer u trenutku kad ujete izraz da je "Buda stupio u nirvanu ili parinirvanu" poinjete nirvanu da smatrate nekakvim stanjem ili podrujem, poloajem u kojem postoji neka vrsta egzistencije, i pokuavate da je zamislite u pojmovima vezanim za znaenje rei "postojanje" kakvo je ono vama poznato. Takvi izrazi kao to je "stupio je u nirvanu" ne pojavljuju se u originalnim tekstovima. Ne postoji takva stvar kao to je "stupanje u nirvanu posle smrti". Postoji re parinibbuto, koja oznaava smrt Budinu ili nekog arahanta koji je dosegao nirvanu, ali ona ne znai "stupanje u nirvanu". Parinibbuto jednostavno znai: "potpuno utrnue", "potpuno gaenje" ili "potpuno iskorenjivanje", jer Buda ili arahant posle svoje smrti ne stupa u novi ivot Sada se javlja novo pitanje: ta se dogaa se Budom ili arahantom posle njegove smrti, posle parinirvane? I ono pripada kalegoriji pitanja na koja nema odgovora (avyakata). [22] ak i kad je Buda o ovome govorio, ukazivao je da u naem reniku nema rei koja bi objasnila ta se deava arahantu posle njegove smrti. U odgovoru parivraaki po imenu Vaa Buda je rekao da pojmovi "roen" ili "neroen" ne odgovaraju u sluaju arahanta, jer takve stvari kao to su: materija, oseaj, opaaj, izrazi volje i svest, sa kojima su pojmovi "roen" i "neroen" povezani, potpuno su unitene i iskorenjene i nikada se ponovo nee pojaviti posle njegove smrti. [23] Arahant se posle smrti esto uporeuje sa vatrom koja se ugasila jer nema vie drveta ili lampom to se gasi kad nestane fitilja i ulja. [24] Ovde mora biti jasno da
to to se uporeuje sa plamenom ili lampom nije nirvana, ve "bie" sastavljeno od pet sastojaka koje je doseglo nirvanu. Ovo treba naglasiti zato to je velik broj ljudi, ak i neki ugledni naunici, pogreno razumeo i pogreno interpretirao ovo poreenje tako kao da se odnosi na nirvanu. Nirvana se nikada ne uporeuje sa ugaenim plamenom ili lampom. Postoji jo jedno esto pitanje: Ako ne postoji sopstvo, atman, ko onda dostie nirvanu? Pre no to nastavimo sa nirvanom, postavimo sledee pitanje: Ko ovo sada ita, ako ne postoji sopstvo? Ve ranije smo videli da je misao ta koja misli, da iza nje nema mislioca. Na isti nain, mudrost (paa), dostignue, jeste to koje dosee. Ne postoji neko drugo sopstvo iza dostignua. Kada smo raspravljali o poreklu dukkhe videli smo da ta god neto bilo - bie, stvar, sistem - ukoliko je nastalo, ono u svojoj prirodi sadri klicu svoga nestanka; svoga razaranja. Dakle i dukkha i samsara, krug neprestanog nastanka i nestanka, jesu nastali; tako oni moraju i da nestanu. Dukkha nastaje zahvaljujui "ei" (tanha) i nestaje zahvaljujui mudrosti (paa). "ed" i mudrost su oboje unutar pet sastojaka, kao to smo to ve ranije videli. [25] Tako je klica i nastanka i nestanka sadrana unutar samih pet sastojaka. To je pravo znaenje dobro poznate Budine tvrdnje: "Unutar ovog ni dva metra visokog tela sadran je svet, nastanak sveta, prestanak sveta i put koji vodi do prestanka sveta." [26] To znai da su sve etiri plemenite istine sadrane unutar pet sastojaka, tj. unutar nas samih. (Ovde re "svet" [loka] stoji umesto dukkha). To takoe znai da ne postoji neka spoljanja sila koja izaziva nastanak i neslanak dukkhe. Kada je mudrost razvijena i odnegovana u skladu sa etvrtom plemenitom istinom, ona vidi tajnu ivota, realnost stvari kakve one zaista jesu: Kada je tajna otkrivena, kada je Istina sagledana, sve sile to grozniavo produavaju samsaru i njezinu iluziju slabe i postaju nesposobne da proizvedu nove karmike naboje; jer nema vie iluzije, nema vie "ei" za produavanjem. To je slino mentalnoj bolesti koja je izleena onog trenutka kada je uzrok ili tajna bolesti otkrivena i pacijent ju je uvideo. U skoro svim religijama summum bonum je mogue postii
jedino posle smrti. A nirvanu je mogue postii jo u ovom ivotu; nije nuno ekati da umremo da bismo je "postigli". Onaj koji je shvatio Istinu, nirvanu, najsrenije je bie na svetu. Osloboen je svih "kompleksa" i opsesija, briga i nevolja to razapinju ostale. Njegovo mentalno zdravlje je savreno. Ne kaje se zbog prolosti, niti sniva o budunoti: Do kraja ivi u sadanjosti. [27] Tako on prihvata i uiva u stvarima u najistijem obliku, ne upliui u njih i sebe. Veseo je, razdragan, uiva u istom ivotu, zadovoljan, osIoboen napetosti, smiren i oputen. [28] Poto je lien sebinosti, mrnje, neznanja, tatine, samoljublja i svih slinih "neistoa", ist je i blag, ispunjen sveoptom ljubavlju, saoseanjem, ljubaznou, simpatijom, razumevanjem i tolerancijom. Njegovo sluenje, drugima je sasvim isto, jer on ne razmilja o sopstvu. Ne dobija nita, ne gomila nita, ak ni bilo ta duhovno, jer je osloboen iluzije o sopstvu i "ei" za postojanjem. Nirvana je izvan bilo kakvih pojmova dualiteta i relativiteta. Ona je otuda izvan naih pojmova o dobru i zlu, ispravnom i pogenom, postojanju i nepostojanju. ak i re "srea" (sukha), koja se koristi da se opie nirvana ima ovde jedno potpuno drugaije znaenje. Sariputa jednom ree: "O prijatelju, nirvana je srea! Nirvana je srea!" Onda Udaji upita: "Ali, prijatelju Sariputa, kakva je to srea ako nema oseanja?" Sariputin odgovor bee visoko filozofski i izvan uobiajenog shvatanja: "Ba u tom odsustvu oseanja jeste srea". Nirvana je izvan logike i rezonovanja (atakkavacara). Ma koliko se trudili, najee kroz uzaludno intelektualno poigravanje, da visoko spekulativnim raspravljanjem shvatimo nirvanu, krajnju istinu ili stvarnost, nikada nam to nee poi za rukom na taj nain. Dete koje jo nije krenulo u kolu ne treba da se svaa oko teorije relativnosti. Umesto toga, ako strpljivo i s elanom prione na uenje jednog e je dana razumeti. Nirvanu e "mudri spoznati u samima sebi" (paccattam veditabbo viuhi). Ako strpljivo i istrajno sledimo Put, ako sebe iskreno vebamo i proiujemo i postignemo neophodni duhovni razvoj, moemo je jednoga dana
prepoznati u sebi - a da sebe ne optereujemo zbunjujuim i visokoparnim reima. Okrenimo se zbog toga sada Putu koji vodi do nirvane.
Beleke [1] Lanka. str.113. [Natrag] [2] Ponekad se za oznaavanje nirvane koriste pozitivni pojmovi kao siva povoljna , dobra, khema sigurnost, suddhi istota , dipa ostrvo , sarana "utoite", tana "zatita", para "suprotna obala", "druga strana, santi "mir", "smirenost". Postoje 32 sinonima za nirvanu u Asamkhata samyutti, delu Samyutta nikaye. Oni su uglavnom metaforini. [Natrag] [3] Mhvg. (Alutgama,1922) str. 10; S V str. 421. Interesantno je zapaziti da ova definicija nirodhe "nestanak dukkhe", koja se nalazi u prvoj Budinoj propovedi u Sarnatu, ne sadri re nirvana, mada definicija to znai. [Natrag] [4] S I str. 136. [Natrag] [5] Isto IV, str. 359. [Natrag] [6] Isto Ill, str.190. [Natrag] [7] A (PTS) II, str. 34. [Natrag] [8] S (PTS) IV; str. 251. [Natrag] [9] Sariputine rei. M I (P'TS) str.191. [Natrag] [10] Rei Muzile, jo jednog Budinog uenika. S II (PTS) str.117. [Natrag] [11] Ud. (Kolombo,1929) str.172. [Natrag] [12] Isto str.128; D I (Kolombo,1929) str.172. [Natrag] [13] Treba uoiti da su sva duhovna i mistina stanja, ma kako bila ista i uzviena, u stvari mentalne kreacije, dela uma, uslovljena i sloena (samkhara). Ona nisu ni stvarnost, ni istina (sacca). [Natrag] [14] Ovo znai da on ne stvara novu karmu, jer je sada osloboden "ei", volje, elje. [Natrag]
[15] Ovaj izraz znai da je on sada arahant. [Natrag] [16] S V (PTS) str. 369. [Natrag] [17] Upor. Lanka. str. 200; "O mahamati, nirvana znai videti stvari onakvim kakve jesu." [Natrag] [18] Nagaruna jasno kae da se "samsara uopte ne razlikuje od nirvane, niti nirvana od samsare" (Madhya. XXV, 19). [Natrag] [19] Ovde treba zapamtiti da meu devet nadzemaljskih dharma (navalokuttaradhamma) nirvana jeste iza magga (puta) i phala (ploda). [Natrag] [20] S III (PTS) str.189. [Natrag] [21] lma onih koji piu: "posle Budine nitvane" umesto: "posle Budine parinirvane". Besmisleno je rei "posle Budine nirvane" i takva sintagma nepoznata je u budistikoj literaturi. Uvek je izraz: posle Budine parinirvane". [Natrag] [22] S IV (PTS) str. 375 i dalje. [Natrag] [23] M 1 (P'1'S) str. 486. [Natrag] [24] Isto I, str. 487; 111, str. 245; Sn (PTS), stih 232 (str. 41). [Natrag] [25] Vidi sastojke izraza volje na str. 32 i 43. [Natrag] [26] A (Kolombo,192d) str. 218. [Natrag] [27] S I (PTS) str. 5. [Natrag] [28] M II (PTS) str.121. [Natrag]
Home
\\
Tumaenja

Valpola Rahula
ETVRTA PLEMENITA ISTINA Magga: "Put" ETVRTA plemenita istina je ona o Putu to vodi do iskorenjivanja dukkhe (Dukkhanirodha-gamini- -patipada-ariyasacca). On je poznat kao "srednji put" (majjhima patipada), zato to izbegava dva ekstrema: jedan je traganje za sreom kroz zadovoljstva ula i ono je "nisko, prostako, svojstveno prostim ljudima"; drugi ekstrem je traganje za sreom kroz samoumrtvljavanje putem razliitih oblika asketizma, i on je "bolan, bezvredan i nekoristan". Poto je i sam iskusio ta dva ekstrema i naao da su beskorisni, Buda je na osnovu linog iskustva
otkrio srednji put "koji prua uvid i znanje, vodi do smirenja, uvida, prosvetljenja, nirvane". Ovaj srednji put se najee oznaava kao Plemeniti osmostruki put (Ariyaatthangikamagga), jer je sastavljen od osam kategorija ili delova; to su: 1. ispravno razumevanje (samma ditthi) 2. ispravna misao (samma sankappa) 3. ispravan govor (samma vaca) 4, ispravno delovanje (samma kammanta) 5. ispravno ivljenje (samma ajiva) 6. ispravan napor (samma vayama) 7. ispravna panja (samma sati) 8. ispravna koncentracija (samma samadhi) Praktino, itavo uenje Budino, kojem je on posvetio 45 godina, u vezi je na ovaj ili onaj nain sa ovim putem. On ga je objasnio na razliite naine i razliitim reima obraajui se razliitim ljudima, prilagoavajui se stupnju njihovog razvoja i njihovoj sposobnosti da ga razumeju i prate u izlaganju. Ali sutina tih vie hiljada govora rasejanih po budistikim tekstovima nalazi se u Plemenitom osmostrukom putu. Ne treba misliti da osam kategorija ili delova puta treba slediti i praktikovati jedan za drugim po redosledu kako je on ovde dat. Njih treba razvijati vie-manje istovremeno, koliko je to mogue prema sposobnosti svakog pojedinca. Svi su oni meusobno povezani i svaki od njih potpomae razvoj ostalih delova. Ovih osam faktora imaju za cilj da unaprede i usavre tri kljune stvari u budistikom vebanju i disciplini: (a) moralno ponaanje (sila), (b) mentalnu disciplinu (samadhi) i (c) mudrost (paa). [1] Zbog toga e za koherentnije i dublje razumevanje osam delova Puta biti korisnije ako ih grupiemo i objasnimo prema ta tri podruja.
Moralno ponaanje (sila) zasnovano je na irokom pojmu sveopte ljubavi i saoseanja za sva iva bia, na emu je zasnovano i Budino uenje. alosno je to mnogi naunici zaboravljaju ovaj veliki ideal Budinog uenja i preputaju se jedino suvoparnim filozofskim i metafizikim zastranjivanjima kada govore ili piu o budizmu. Buda je svoje uenje saoptio "za dobrobit mnogih, za sreu mnogih, iz saoseanja sa svetom" (bahujanahitaya bahujanasukhaya lokanukampaya). Prema budizmu, da bi ovek bio savren postoje dva kvaliteta koja on podjednako treba da razvija: saoseanje (karuna) na jednoj strani i mudrost (paa) na drugoj. Ovde saoseanje predstavlja ljubav, milosre, ljubaznost, toleranciju i sline plemenite kvalitete na strani emocija, odnosno kvalitete srca, dok bi mudrost predstavljala intelektuaInu stranu ili kvalitete uma. Ako neko razvija samo emocionalno, zanemarujui intelektualno, tada on moe postati dobroduna budala; razvijanje jedino intelektualne strane zanemarujui emocionalnu moe nas pretvoriti u hladni intelekt bez oseanja za druge. Zato, da bi neko bio savren mora razvijati obe strane podjednako. To je cilj budistikog naina ivota: u njemu su mudrost i saoseanje meusobno nerazmrsivo povezani, kao to emo to videti kasnije. U moralno ponaanje (sila), zasnovano na ljubavi i saoseanju, ukljuena su tri faktora Plemenitog osmostrukog puta: ispravan govor, ispravno delovanje i ispravno ivljenje. Ispravan govor znai uzdravanje (1) od laganja, (2) od ogovaranja, klevetanja i govora koji moe izazvati mrnju, neprijateljstvo, razjedinjenost i neslogu meu pojedincima ili grupama ljudi, (3) od psovki, grubih, neutivih, zlonamernih i uvredljivih rei i (4) od nepotrebnog i lakoumnog naklapanja. Kada se uzdravamo od ovakvih oblika pogrenog i tetnog govora prirodno je da moramo da govorimo istinu, moramo da koristimo rei koje su prijateljske i dobronamerne, prijatne i blage, bremenite znaenjem i korisne. Ne treba da govorimo nesmotreno: rei treba da izau u pravo vreme i na pravom mestu. Ukoliko ne moemo da kaemo
neto korisno, trebalo bi da se priklonimo "plemenitom utanju". Ispravno delovanje ima za cilj unapreivanje moralnog, asnog i miroljubivog ponaanja. Ono nas upozorava da treba da se uzdrimo od unitavanja ivota, od krae, neasnih rabota, od razvrata i da takoe pomaemo drugima da na pravi nain vode miran i astan ivot. Ispravno ivljenje znai da se treba kloniti zaraivanja za ivot od poslova koji ugroavaju druge, kao to su trgovina orujem i drugim smrtonosnim sredstvima, alkoholnim piem i otrovima, zatim ubijanjem ivotinja, prevarom itd, ve treba iveti od profesije koja je asna, potena i bezopasna za druge. Ovde je lako uvideti da se budizam otro suprotstavlja bilo kakvoj vrsti rata kada odreuje da je bilo kakva trgovina orujem i drugim sredstvima za ubijanje poguban i neastan nain ivljenja. Ova tri faktora (ispravan govor, ispravno delovanje i ispravno ivljenje) ine u okviru osmostrukog puta onaj njegov deo koji regulie moralno ponaanje. Treba shvatiti da budistiko moralno ponaanje ima za cilj unapreenje srenog i harmoninog ivota, kako pojedinca tako i itave zajednice. Ovakvo moralno ponaanje smatra se nezaobilaznim temeljem za bilo kakvo vie duhovno dostignue. Nikakav duhovni razvoj nije mogu bez ove ukorenjenosti u moralu. Sledea dolazi mentalna disciplina, u kojoj su ukljuena druga tri faktora osmostrukog puta: ispravan napor, ispravna panja (ili paljivost) i ispravna koncentracija. Ispravan napor je energina volja (1) da se sprei nastajanje loih i nekorisnih stanja uma i (2) da se oslobodimo onih loih i nekorisnih stanja uma koja su se ve pojavila u oveku, takoe (3) da se stvore, izazovu dobra i korisna stanja uma koja se jo nisu pojavila i (4) da se razviju i dovedu do savrenstva ona dobra i korisna stanja uma koja u oveku ve postoje.
Ispravna panja (ili paljivost) znai biti to je mogue vie svestan, sabran i paljiv (1) aktivnosti tela (kaya), (2) opaaja ili oseanja (vedana), (3) aktivnosti uma (citta) i (4) ideja, misli, pojmova i stvari (dhamma). Vebanje koncentracije na dah (anapanasati) jedno je od najpoznatijih metoda mentalnog usavravanja vezanih za telo. Postoji jo nekoliko naina razvijanja panje koji se oslanjaju na telo i to su takoe oblici meditacije. to se tie opaanja i oseanja, treba biti potpuno svestan svih oblika opaanja i oseanja, prijatnih, neprijatnih i neutralnih; naina na koji nastaju i nestaju unutar nas. Kod aktivnosti uma treba biti svestan da li nam je um ispunjen poudom ili ne, mrnjom, da li je obmanut, rastresen ili koncentrisan itd. Na taj nain biemo svesni svakog pokreta uma, onoga to u njemu nastaje i to nestaje. to se tie ideja, misli, pojmova i stvari, moramo znati njihovu prirodu, kako se one pojavljuju i kako nestaju, kako se razvijaju, kako se uklanjaju i unitavaju i tako dalje. Ova etiri oblika mentalnog usavravanja ili meditacije detaljno se razrauju u Satipatthana sutti (Govoru o temeljima sabranosti panje). [2] Trei i poslednji faktor mentalne discipline jeste ispravna koncentracija, koja vodi do etiri stupnja dhyane, koja se najee prevodi kao zadubljenje ili recueilleritent. Na prvom stupnju dhyane strasne elje i odreene tetne misli kao to su pouda, zlovolja, lenjost, zabrinutost, nespokojstvo i sumnjiavost se odbacuju i podstiu oseanja zadovoljstva i sree, zajedno sa odreenim mentalnim aktivnostima. Na drugom stupnju se potiskuju sve intelektualne aktivnosti, razvija se smirenost i "usmerenost uma na jednu taku", a jo uvek se zadravaju oseanja zadovoljstva i sree. Na treem stupnju, oseanje zadovoljstva, koje je jedno aktivno oseanje, takoe iezava, dok obuzetost sreom i dalje ostaje zajedno sa sabranom ravnodunou. Na etvrtom stupnju
dhyane sva oseanja, ak i sree i nezadovoljstva, radosti i tuge, nestaju, samo ista ravnodunost i svesnost ostaju. Tako se um veba, disciplinuje i razvija putem ispravnog napora, ispravne panje i ispravne koncentracije. Preostala dva faktora, ispravna misao i ispravno razumevanje, ine mudrost. Ispravna misao oznaava misli nesebinog odbacivanja i neprijanjanja, misli ljubavi i misli nenasilja, koje.su usmerene ka svim biima. Veoma je interesantno i vano ovde uoiti da su misli nesebinog odbacivanja i neprijanjanja, ljubavi i nenasilja grupisane na strani mudrosti. Ovo jasno pokazuje da je istinska mudrost obdarena ovakvim plemenitim kvalitetima, a da su sve misli podstaknute sebinosu, zlovoljom, mrnjom i nasiljem posledica pomanjkanja mudrusti u svim oblastima ivota, individualnoj, drutvenoj ili politikoj. Ispravno razumevanje jeste razumevanje stvari onakvih kakve one jesu, a etiri plemenite istine su te koje objanjavaju stvari kakvim one zaista jesu. Otuda je ispravno razumevanje u krajnjoj instanci razumevanje etiri plemenite istine. To razumevanje jeste najvia mudrost koja vidi krajnju realnost. Prema budizmu, postoje dve vrste razumevanja: ono to mi najee nazivamo razumevanjem je zapravo znanje, nagomilano seanje, jedno intelektualno shvatanje predmeta u skladu sa izvesnim ve usvojenim pojmovima. To se naziva "znanjem u skladu sa" (anubodha). Ono mje naroito produbljeno. Pravo razumevanje se naziva "pronicanjem" (pativedha), sagledavanjem stvari u njihovoj pravoj prirodi, bez imena i pojma. Ovo pronicanje mogue je jedino kada je um osloboen svih neistoa i potpuno razvijen putem meditacije. [3] Iz ovog kratkog pregleda Puta jasno je da je to nain ivota koji treba slediti, praktikovati i razvijati, i to svako za sebe. On je samodisciplina tela, rei i uma, samorazvijanje i samoproienje. On nema nikakve veze sa verovanjem, molitvama, oboavanjem ili nekakvim ceremonijalom. U tom smislu, nema nieg
to bi se moglo nazvati "religioznim". To je Put to vodi do sagledavanja krajnje realnosti, do potpune slobode, sree i mira kroz moralno, duhovno i intelektualno usavravanje. U budistikim zemljama postoje jedinstveni i lepi obiaji i ceremonije u religiozne svrhe. Oni imaju malo veze sa pravim Putem. No, svoju vrednost nalaze u zadovoljavanju odreenog religioznog oseanja i potreba onih koji nisu daleko odmakli, pomaui im da istraju na Putu. U pogledu etiri plemenite istine imamo etiri funkcije koje treba da ispunimo: Prva plemenita istina je dukkha, priroda ivota, njegova patnja, njegove alosti i uivanja, njegova nesavrenost i nedovoljnost, njegova nestalnost i nesutastvenost. S tim u vezi, naa je funkcija da sve to shvatimo kao injenicu, jasno i do kraja (parinneyya). Druga plemenita istina je nastanak dukkhe, zahvaljujui elji, "ei", udruenoj sa svim ostalim strastima, neistoama i "talogom". Puko razumevanje ove injenice nije dovoljno. Ovde je naa funkcija da sve to odbacimo, eliminiemo, unitimo i iskorenimo (pahatabba). Trea plemenita istina je okonanje dukkhe, nirvana, apsolutna istina, krajnja realnost. A naa je funkcija da je shvatimo (sacchikatabba). etvrta plemenita istina jeste Put koji vodi do nirvane. Puko znanje o Putu, ma kako bilo podrobno, nije dovoljno. U ovom sluaju naa funkcija je da ga sledimo i ne naputamo (bhavetabba). [4]
[1] M I (PTS) str. 301. [Natrag] [2] Videti sedmo poglavlje posveeno meditaciji. [Natrag]
[3] Vism. (PTS) str, 510. [Natrag] [4] Mhvg. (Alutgama,1922) str.10. [Natrag] Rev. 5/7/2005 www.geocities.com/budizam/texts/Rahula/deo05.html
Home
\\
Tumaenja

Valpola Rahula
UENJE O NEPOSTOJANJU SOPSTVA Anatta ONO to se sugerie pojmom dua, sopstvo, ego ili da upotrebimo sankritski izraz atman jeste da u oveku postoji trajni, veni i apsolutni entitet, koji jeste nepromenljiva sutina iza promena pojavnog sveta. Prema nekim religijama, svaki pojedinac ima takvu pojedinanu duu koju je stvorio Bog i ona; posle smrti, veno ivi ili u paklu ili na nebu; njezina sudbina zavisi od presude tvorca. Prema nekim drugima, ona prolazi kroz bezbroj vota sve dok se potpuno ne proisti i postane konano sjedinjena sa Bogom ili brahmanom, Sveoptom duom ili atmanom, iz kojeg je prvobitno proistekla. Ova dua ili sopstvo u oveku jeste ono to misli, ono to osea, primalac nagrada i kazni za sve svoje postupke, dobre ili loe. Takav
pojam nazvan je idejom sopstva. Budizam stoji jedinstven u istoriji ljudske misli poriui postojanje takve due, sopstva ili atmana. Prema Budinom uenju, ideja sopstva jeste jedno izmiljeno, lano verovanje, koje nema nikakvog uporita u stvarnosti i stvara pogubne misli vezane za "ja" i "moje"; sebinu elju, pohlepu, vezanost, mrnju, zlovolju, tatinu, samoljublje, egoizam i druga prljanja, mentalne neistoe i probleme. Ovo je izvor svih nevolja u svetu, od sukoba pojedinaca do ratova izmedu naroda. Ukratko, izvor svakodnevnog zla u svetu mogao bi se pronai u ovom pogrenom shvatanju. Dve ideje su psiholoki duboko ukorenjene u oveku: samozatita i samoouvanje. Radi samozatite ovek je stvorio Boga, od koga zavisi njegova zatita i sigurnost, ba kao to deca zavise od svojih roditelja. Radi samoouvanja ovek je zaeo ideju jedne besmrtne due ili atmana, koji e iveti veno. U njegovom neznanju, slabosti, strahu i elji oveku su potrebne ove dve stvari da ga utee. Otuda on za njih prijanja tako duboko i fanatino. Budino uenje ne podrava ovakvo neznanje, slabost, strah i elju, ve tei prosvetljivanju oveka njihovim uklanjanjem i razlaganjem, udarajui pravo u koren. Prema budizmu, nae ideje Boga i due su lane i prazne. Mada vrlo razvijene kao teorije, sve su one izuzetno suptilne mentalne projekcije, zaogrnute u jednu razraenu metafiziku i filozofsku frazeologiju. Ove ideje su tako duboko ukorenjene u oveku i toliko mu bliske i drage da on ne eli da razume bilo kakvo uenje koje ih porie. Buda je ovo sasvim dobro znao. Zapravo, tvrdio je da je njegovo uenje "protiv struje" (patisotagami), protiv ovekove sebinosti. Ve etiri nedelje posle prosvetljenja, dok je sedeo pod banjanovim drvetom, pomislio je: "Pronikao sam u tu istinu, koja je duboka, teka da se uvidi, teka da se razume... koju mogu shvatiti jedino mudri... Oni ljudi koji su obuzeti strastima i okrueni potpunom tamom ne mogu videti ovu istinu, koja je protiv struje, uzviena, duboka, suptilna i
teka za razumevanje." S ovim mislima na umu, Buda je oklevao za trenutak, hoe li biti uzalud ako pokua da svetu objasni Istinu koju je upravo uvideo. Potom je svet uporedio sa jezerom u kojem rastu lotosi: u njemu postoje lotosi koji su jo uvek ispod povrine vode; drugi su izrasli do same povrine jezera, a ima i onih koji su iznad vode i njome su nedotaknuti. Na isti nain u ovome svetu postoje ljudi na razliitom stupnju razvoja: Neki od njih e razumeti Istinu. I tako je Buda odluio da je objavi.[1] Uenje o anatti ili nepostojanju due prirodan je rezultat i zakljuak analize pet sastojaka i uenja o uslovljenosti nastanka (paticca-samuppada) [2] Ve smo ranije videli, prilikom raspravljanja o prvoj plemenitoj istini (dukkha), da je ono to nazivamo biem ili pojedincem u stvari sastavljeno od pet sastojaka i kada ih razmotrimo i proanaliziramo iza njih ne ostaje bilo ta to bi se moglo smatrati da je "ja", atman, sopstvo ili bilo kakva nepromenljiva trajna sutina. To bi bio analitiki metod. Isti rezultat dobijamo i kroz uenje o uslovljenom nastanku, koje je u stvari sintetiki metod, a prema njemu nita na svetu nije apsolutno: Sve je uslovljeno, relativno i meusobno zavisno. To je budistika teorija relativnosti. Pre no to se dublje upustimo u problem anatte, korisno je da steknemo osnovnu predstavu o uslovljenom nastanku: Princip ovog uenja dat je u kratkoj formuli od etiri reda: Kad ovo jeste, i to jeste (Imasmim sati idam hoti); Ako ovo nastaje, i to nastaje (Imassuppada idam uppajjati); Kad ovo nije, ni to nije (Imasmim sati idam na hoti); Ako ovo nestaje, i to nestaje (Imassa nirodha idam nirijjhati).[3] Kada je A, i B je; A nastaje, B nastaje;
Kada A nije, ni B nije; A nestaje, B nestaje. Na ovom principu uzronosti, relativnosti i medusobne zavisnosti itavo postojanje i kontinuitet ivota i njegov prestanak objanjeni su uz pomo detaljne formule nazvane paticca-samuppada, "uslovljenost nastanka", koja se sastoji od dvanaest faktora: 1. Neznanjem su uslovljene voljne aktivnosti ili karmike naslage (avijjapaccaya samkhara). 2. Voljnim aktivnostima je uslovljena svest (samkharapaccaya vinnanam). 3. Sveu su uslovljeni mentalni i fiziki fenomeni (vinnanapaccaya namarupam). 4. Mentalnim i fizikim fenomenima je uslovljeno est sposobnost.i (tj. pet fizikih organa ula i um) (namarupampaccaya salayatanam). 5. Sa est sposobnosti je uslovljen (ulni i mentalni) kontakt (salayatanapaccaya phasso). 6. (ulnim i mentalnim) kontaktom uslovljen je oseaj (phassapaccaya vedana). 7. Oseanjem je uslovljena elja, "ed" (vedanapaccaya tanha). 8. eljom ,("edi") uslovljeno je prijanjanje (tanhapaccaya upadanam). 9: Prijanjanjem je uslovljen proces nastajanja (upadanapaccaya bhavo). 10. Procesom nastajanja uslovljeno je raanje (bhavapaccaya jati). 11. Roenjem su uslovljeni (12) propadanje, smrt, alost, bol itd. (jatipaccaya jaramaranam...). Tako ivot nastaje, postoji i produava se. Ukoliko ovu formulu posmatramo obrnutim redom, dolazimo do kraja procesa: potpunim nestankom neznanja, voljne aktivnosti ili karmikih naslaga; nestankom voljnih aktivnosti nestaje svest... nestankom roenja nestaju i propadanje, smrt, alost itd. Treba zapamtiti da je svaki od ovih faktora uslovljen (paticcasamuppanna) i da
istovremeno uslovljava (paticca samuppada).[4] Zato su svi oni relativni, medusobno zavisni i meusobno povezani, a nijedan nije apsolutan ili nezavistan; otuda se u budizmu ne prihvata prauzrok, kao to smo to ve ranije videli.[5] Uslovljeni nastanak bi trebalo posmatrati kao krug, a ne kao lanac [6] Pitanje slobodne volje zauzima vano mesto u zapadnoj misli i filozofiji. Ali, imajui u vidu uslovljeni nastanak, ovo se pitanje u budistikoj filozofiji ne moe javiti. Ukoliko je itava egzistencija relativna, uslovljena i meusobno zavisna; kako onda uopte moe biti slobodne volje? Volja koja je ukljuena u etvrti sastojak (samkharakkhandha), kao i svaka druga misao, uslovljena je (paticcasamuppanna). Takozvana sloboda i sama u ovome svetu nije slobodna. I ona je uslovljena i relativna. Postoji, naravno, uslovljena i relativna "slobodna volja", ali ne i neuslovljena i apsolutna. Ne moe postojati bilo ta apsolutno slobodno u ovome svetu, fiziko ili mentalno, poto je sve uslovljeno i relativno. Ukoliko slobodna volja podrazumeva volju nezavisnu od uslova, nezavisnu od uzroka i posledice, takvo neto ne postoji. Kako moe volja, ili bilo ta od toga, nastati bez preduslova, izvan uzroka i posledice, kada je itav ivot, itavo postojanje uslovljeno i relativno? I opet, ideja slobodne volje je u osnovi povezana sa idejom o Bogu, dui; pravdi, nagradi i kazni. Ne samo da takozvana slobodna volja nije slobodna, ve ni sama ideja slobodne volje nije liena preduslova. U skladu sa uenjem o uslovljenom nastanku, kao i prema analizi pet sastojaka koji ine bie, ideja o trajnoj, besmrtnoj sutini u oveku i izvan njega, bilo da se ona naziva atman, "ja", dua, sopstvo ili ego, smatra se zabludom, mentalnom projekcijom. To je budistiko uenje o anatti, nepostojanju due ili nepostojanju sopstva. Da bismo izbegli konfuziju, trebalo bi ovde pomenuti da postoje dve vrste istine: konvencionalna istina (sammuti-sacca, sanskr. samvrti-satya) i konana istina (paramatha-sacca, sanskr. paramatha-satya).[7] Kada u naem svakodnevnom ivotu koristimo izraze kao to su "ja", "ti", "bie", "pojedinac" itd. mi ne laemo
zato to ne postoji ni sopstvo ni bie kao takvo, ve govorimo istinu koja se uklapa u konvencije ovoga naeg sveta. No, konana istina je da ne postoji "ja" ili "bie". Kao to kae Mahayana-sutralankara: "Za osobu (pudgala) trebalo bi napomenuti da postoji jedino kao naziv (prajanapti) (tj. bie postoji po konvenciji), ali ne i u stvarnosti (ili u sutini, dravya)".[8] "Negiranje jednog neunitivog atmana zajednika je karakteristika svih dogmatskih sistema theravade i mahayane i zato nema razloga za sumnju da je budistika tradicija, koja je u celini saglasna po ovom pitanju, odstupila od izvornog Budinog uenja."[9] Otuda je udno da su neki naunici[10] uzalud pokuavali da ideju sopstva prokrijumare u budistiko uenje, to bi bilo sasvim suprotno duhu budizma. Ti naunici potuju, dive se i odaju priznanje Budi i njegovom uenju. Oni s potovanjem gledaju na budizam. No ne mogu da zamisle da je Buda, kojeg smatraju najjasnijim i najdubljim misliocem, mogao poricati postojanje neeg tako neophodnog kao to je atman ili sopstvo. Oni i nesvesno od Bude trae potvrdu svoje potrebe za venom egzistencijom -- naravno ne kroz maleno pojedinano sopstvo sa malim s, ve kroz Sopstvo sa velikim S. Bolje je rei poteno da verujemo u atman ili Sopstvo. Ili ak moemo da kaemo da je Buda sasvim omanuo u poricanju atmana. Ali svakako nije primereno bilo kome da pokuava uvoenje u budizam jedne ideje koju Buda nikada nije prihvatao, barem koliko se to moe videti iz sauvanih najstarijih tekstova. Religije koje zagovaraju veru u Boga i duu ne kriju to; naprotiv, one ih objavljuju, stalno i uvek iznova, na najreitiji nain. Da je Buda prihvatio te dve ideje, tako vane u svim religijama, on bi to sigurno nedvosmisleno potvrdio, ba kao to je i govorio o ostalim stvarima, i ne bi ih ostavio prikrivenima tako da se one otkrivaju tek 25 vekova posle njegove smrti.
Ljude iritira kada shvate da e kroz Budino uenje o anatti sopstvo za koje zamiljaju da ga poseduju biti razoreno. Buda je bio svestan ovoga. Jedan monah je jednom zapitao: "Gospodine, postoji li sluaj da se neko nae na mukama kad ne moe u sebi da nade nita trajno?" "Da, prosjae, postoji," odgovori Buda. "ovek ima ovakav stav: 'Univerzum je taj atman, to u ja biti posle smrti, trajan, vean, nepromenljiv i takav u postojati zauvek'. A onda uje Tathagatu ili njegovog uenika kako propoveda uenje nastojei da potpuno razori sva spekulativna stanovita... ciljajui na iskorenjivanje "ei", ciljajui na neprijanje, utrnue, nirvanu. Tada taj ovek pomisli: 'Biu uniten, biu razoren, vie me nee biti.' Zato on guna, zabrinut je, narie, plae, uzdie i postaje zbunjen. Tako, prosjae, nastaje sluaj da se neko nae na mukama kad ne moe u sebi da nae nita trajno "[11] Na drugom mestu Buda je rekao: "O prosjaci, ideja da ga moda nee biti; da moda nee imati, zastraujua je za onog ko nije upuen." [12] Oni koji ele da nau "sopstvo" u budizmu imaju ovakvu argumentaciju: Tano je da Buda analizira bie i razlae ga na materiju, oseaj, opaaj, izraz volje i svest i ka:e da nijedno od toga nije sopstvo. Ali ne kae da sopstvo uopte ne postoji, odvojeno od tih sastojaka. Ovakav stav je neodriv iz dva razloga: Jedan je taj da je, prema Budinom uenju, bie sastavljeno jedino iz tih pet sastojaka i nijednog vie. Nigde on, nije rekao da u biu postoji bilo ta drugo mimo tih pet sastojaka. Drugi razlog je u tome to je Buda kategoriki poricao, nedvosmislenim reima i na vie mesta, postojanje atmana, due, sopstva ili ega unutar oveka ili izvan njega, niti bilo gde drugde u univerzumu. Pogledajmo nekoliko primera.
U Dhammapadi postoje tri stiha izuzetno vana i kljuna unutar budistikog uenja. To su stihovi broj 5, 6 i 7 u XX poglavlju (odnosno stihovi 277, 278 i 279). Prva dva stiha kau: "Svi su sklopovi nepostojani" (Sabbe SAMKHARA anicca) i "Svi su sklopovi bolni" (Sabbe SAMKHARA dukkha), Trei stih glasi: "Sve su pojave liene podrke u sebi" (Sabbe DHAMMA anatta).[13] Ovde treba uoiti da je u prva dva stiha upotrebljena re samkhara "sklopovi". Ali na njezinom mestu u treem stihu upotrebljena je re dhamma. Zato u treem stihu nije upotrebljena re samkhara, "sklopovi", kao u prethodna dva stiha i zato je zamenjena terminom dhamma? Tu lei klju itavog ovog pitanja. Termin samkhara [14] oznaava pet sastojaka, koji su svi uslovljeni, meusobno zavisni, ine ih relativne stvari i stanja, i fizika i mentalna. Ukoliko bi trei stih glasio: "Sve samkhare (sklopovi) liene su sopstva", tada bi se moglo pomisliti da, mada su uslovljene stvari liene sopstva, ipak moe postojati Sopstvo izvan uslovljenih stvari, izvan pet sastojaka. Upravo da bi se izbeglo ovakvo pogreno razumevanje upotrebljen je u treem stihu termin dhamma. Termin dhamma je mnogo iri nego samkhara. Ne postoji termin unutar budistike terminologije koji je iri od dhamma. On ukljuuje ne samo uslovljene stvari i stanja, ve isto tako i neuslovljene, Apsolut, nirvanu. Ne postoji bilo ta u univerzumu ili izvan njega, dobro ili loe, uslovljeno ili neuslovljeno, relativno ili apsolutno, to nije ukljueno u taj termin. Zato, sasvim je jasno da, prema tvrdnji: "Sve dhamme su liene sopstva", ne postoji Sopstvo, ne postoji atman, ne samo u pet sastojaka, ve i bilo gde izvan njih ili odvojeno od njih [15] To znai, prema theravada uenju, da ne postoji sopstvo ni u pojedincu (puggala) ni u dhammama. Mahajanska budistika filozofija zauzima potpuno isti stav,
stavljajui naglasak na dharmanairatmya, kao i na pudgala-nairatmya. U Alagaddupama sutti, uvrenoj u Majjhima nikayu, obraajui se svojim uenicima, Buda je rekao: "O monasi, prihvatite teoriju o dui (attavada) iz koje ne proizlaze alost, naricanje, patnja, rastrojenost i jad. Ali vidite li, o monasi, takvu teoriju o dui iz ijeg prihvatanja ne proizilaze alost, naricanje, patnja, rastrojenost i jad?" "Sigurno da ne, gospodine." "Dobro, o monasi; i ja takoe, o monasi, ne vidim teoriju o dui iz ijeg prihvatanja ne proizilaze alost, naricanje, patnja, rastrojenost i Jad.[16]. Ukoliko bi postojala bilo kakva teorija o dui koju je Buda prihvatio, on bi je svakako ovde objasnio, poto je zamolio monahe da prihvate teoriju o dui koja ne izaziva patnju. Ali, prema Budinim shvatanjima, takva teorija o dui ne postoji, i svaka teorija o dui kako god bila formulisana, ma kako suptilno i mudro, lana je i izmiljena, stvara svakovrsne probleme, povlai za sobom alost, naricanje, patnju, rastrojenost, jad i nevolju. Nastavljajui razgovor, Buda je u nekim drugim suttama ovako rekao: "O monasi, kada se ni sopstvo ni bilo ta to pripada sopstvu ni na koji nain ne moe nai, nije li potpuno nepromiljena ovakva tvrdnja: 'Univerzum je taj atman (dua); takav u ja biti posle smrti, trajan, vean, nepromenljiv i takav u postojati zauvek'." [17] Ovde Buda eksplicitno tvrdi da atman, duu ili sopstvo nigde nije mogue nai u stvarnosti i glupo je pomiljati da postoji neto takvo. Oni koji tragaju za sopstvom u budistikom uenju citiraju nekoliko primera, koje prvo pogreno prevedu, a onda pogreno i tumae. Jedan od takvih je i uveni stih iz Dhammapade: Atta hi attano natho (glava XII, stih 4, odnosno 160) koji se
prevodi sa "Sopstvo je gospodar sopstva", a onda interpretira kao da je veliko Sopstvo gospodar malog sopstva. Pre svega, ovo je netaan prevod. Atta ovde ne znai sopstva u smislu due. U paliju re atta se najee upotrebaljava kao povratna ili neodreena zamenica, izuzev nekoliko sluajeva kada ona specifino i filozofski upuuje na teoriju o dui, kao to smo to ranije videli. Ali u najiroj upotrebi, kao u XII poglavlju Dhammapade gde se pojavljuje ovaj stih, a i na mnogim drugim mestima, koristi se kao povratna ili neodreena zamenica u znaenju "sebe" "neko" itd. [18] Dalje, re natho ne znai "gospodar", ve "utoite", "potpora", "pomo", "zatita". [19] Otuda, Atta hi attano natho zapravo znai "Svako je sam sebi zatita" ili "Svako je sam sebi utoite" ili "potpora". Ovde nema mesta ni za kakvu metafiziku duu ili sopstvo. To jednostavno znai da morate da se oslonite na samoga sebe, a ne na druge. Jo jedan primer pokuaja da se ideja sopstva ukljui u Budino uenje jeste u dobro znanim reima Attadipa viharatha attasarana anannasarana, koje su preuzete iz Mahaparinibbana sutte [20] Ova reenica doslovno znai: "Boravi stvarajui od sebe sopstveno ostrvo (potporu}, stvarajui od sebe sopstveno utoite, jer niko drugi nije tvoje utoite:"[21] Oni koji ele da u budizmu vide sopstvo tumae rei attadipa i attasarana "uzimajui sopstvo kao vodia", "uzimajui sopstvo kao utoite" [22] Ne moemo razumeti puno znaenje Budinog saveta Anandi sve dok ne uzmemo u obzir pozadinu i kontekst u kojem su te rei izgovorene. U to vreme Buda je boravio u selu po imenu Beluva. Bilo je to tri meseca pre njegove smrti, parinirvane. U to vreme imao je osamdeset godina i bio ozbiljno bolestan, skoro na samrti (maranantika). No smatrao je da nije ispravno umreti a
da se ne oprosti sa svojim uenicima, koji su mu bili dragi i uvek uz njega. Zato je uz pomo hrabrosti i odlunosti potisnuo sve bolove, suzbio bolest i oporavio se. No zdravlje mu je i dalje bilo loe. Posle ovoga poboljanja, sedeo je jednog dana u hladovini ispred svoga boravita. Ananda, najverniji Budin pratilac, otiao je do svoga voljenog Uitelja; seo kraj njega i rekao: "Gospodine, brinem se ta e biti posle smrti Blaenog, brinem se zbog njegove bolesti. Na vidiku posle smrti Blaenog sve je tamno i obuzima me potpuna nemo. Pa ipak, postoji jedna uteha: pomislih da Blaeni nee umreti pre no to svome prosjakom redu ne ostavi poslednja uputstva." Potom Buda, ispunjen saoseanjem i razumevanjem, blago odgovori svome predanom i voljenom pratiocu: "Ananda, ta jo prosjaka zajednica od mene oekuje? Pouio sam vas dhammii (Istini) ne pravei bilo kakvu razliku: izmedu laika i posveanih. U pogledu istine Tathagata nije nita ostavio u sklopljenoj aci uiteljevoj (acariya-mutthi). Svakako, Ananda, ukoliko bilo ko pomilja da e voditi sanghu i da bi sangha trebalo od njega da zavisi, neka iznese svoja uputstva. Ali Tathagatha nema takvih namera. Zato bi onda ostavljao uputstva u pogledu sanghe? Star sam, Ananda, osamdeset mi je godina. Ba kao to stara kola treba stalno popravljati, tako i telo Tathagate ne moe vie da slui bez popravki. Zato, Ananda, budi sam sebi ostrvo (potpora), budi sam sebi, a ne neko drugi, utoite; u Dhammi nai svoje ostrvo (potporu), svoje utoite, i niko drugi neka ti ne bude utoite."[23] Ono to je Buda eleo da saopti Anandi sasvim je jasno. A ovaj je bio tuan i potiten. Pomiljao je da e se cela prosjaka zajednica osetiti usamljenom, bespomonom, bez utoita, bez voe posle smrti njihovog velikog Uitelja: Zato im je Buda pruio utehu, ohrabrenje i poverenje, govorei da treba da zavise jedino od samih sebe i od Dhamme kojoj ih je pouavao, a ne od nekog ili neeg drugog. Ovde je deplasirano postavljanje bilo kakvog pitanja o atmanu ili sopstvu. Dalje, Buda je objasnio Anandi kako se moe biti sopstveno ostrvo ili utoite, kako
se od Dhamme moe nainiti sopstveno ostrvo ili utoite: razvijanjem sabranosti panje ili svesnosti prema telu, oseanjima, umu i objektima uma (etiri satipatthane) [24] Ovde uopte nema rei o atmanu ili sopstvu. Jo jedno mesto, pogreno citirano, koriste oni koji pokuavaju da u Budinom uenju pronau atman. Buda je jednom sedeo pod drvetom u umi, kraj puta od Benaresa ka Uruveli. Toga dana trideset prijatelja, od kojih su svi bili prinevi, krenue na izlet u istu umu zajedno sa svojim suprugama. Jedan od prineva, koji nije bio oenjen, povede sa sobom metresu. Dok su se ostali zabavljali, ona sakri nekoliko dragocenosti i nestade. Tragajui za njom u umi, mladi prinevi naioe na Budu kako sedi pod drvetom i upitae ga je li video enu. On ih upita u emu je stvar. Kad mu objasnie, Buda ih zapita: "ta mislite mladii, ta je bolje za vas? Da tragate za enom ili da tragate za sobom?"[25] I ovde se radi o jednostavnom i prirodnom pitanju i nema opravdanja za komplikovanje putem uvoenja tako dalekosenih ideja kao to su atman ili sopstvo. Mladii odgovorie da je bolje traganje za sobom. Buda ih potom pozva da sednu i izloi im Dhammu. U onome to je od tog izlaganja stiglo do nas, u originalnom tekstu; nijednom nije pomenut atman. Mnogo je napisano o Budinom utanju kada ga je izvesni parivraaka (lutalica) po imenu Vahagota upitao postoji li atman ili ne. Evo kako je to bilo: Vahagota otide Budi i upita ga: "Blaeni Gotama, postoji li atman?" Buda ne izusti ni re. "Blaeni Gotama, znai li to da atman ne postoji?" I opet Buda ne izusti ni re.
Vahagota ustade i ode. Poto je parivraaka otiao, Ananda pita Budu zato nije odgovorio na Vahagotino pitanje. Buda objanjava svoj stav: "Ananda, da sam kada me je Vahagota upitao: 'Postoji li sopstvo?' odgovorio: 'Postoji sopstvo', tada bi to, Ananda, bilo pristajanje uz one pustinjake i bramane koji zastupaju teoriju o venosti (sassata-vada). Da sam, Ananda, kada me je upitao Lutalica: 'Znai li to da ne postoji sopstvo?' odgovorio: 'Sopstvo ne postoji', tada bi to bilo pristajanje uz one pustinjake i bramane koji zastupaju teoriju o ponitavanju {uccheda-vada) [26] I opet, Ananda, kada me je Vahagota upitao: 'Postoji li sopstvo?' da sam odgovorio: 'Postoji sopstvo', bi li to bilo u skladu sa mojim znanjem da su sve dhamme bez sopstva?"[27] "Svakako da ne bi, gospodine:" "I opet, Ananda, kada me je Vahagota upitao: 'Znai li to da ne postoji sopstvo?', da sam odgovorio: 'Sopstvo ne postoji' tada bi to unelo jo veu pometnju u ionako ve zbunjenog Vahagotu.[28] Jer on bi svakako razmiljao: Ranije sam zaista posedovao atman (sopstvo), ali sada ga nemam."[29] Sada bt trebalo da je sasvim jasno zato je Buda utao. No to e biti jo jasnije ako u obzir uzmemo sve okolnosti i nain na koji se Buda odnosio prema pitanjima i ispitivaima -- to isto tako zanemaruju oni koji raspravljaju o.ovom problemu. Buda nije bio kompjuter koji izbacuje odgovore na pitanja koja bi mu bilo ko postavio. On je bio praktian uitelj, pun saoseanja i mudrosti. Nije odgovarao na pitanja da bi pokazao svoje znanje i inteligenciju; ve da pomogne onome ko ih
postavlja na putu samoostvarenja. Uvek je govorio ljudima imajui na umu njihov stupanj razvoja, sklonosti, njihov mentalni sklop, karakter, sposobnost da razumeju odreeno pitanje [30] Prema Budi, postoje etiri naina tretiranja pitanja: (1) na neka bi trebalo direktno odgovoriti; (2) na druga bi trebalo odgovoriti analizirajui ih; (3) na trea bi trebalo odgovoriti pitanjem; (4) i na kraju, ima pitanja koja bi trebalo ostaviti po strani. [31] Postoji nekoliko naina na koje se pitanje ostavlja po strani. Jedan je rei da se na to pitanje ne moe odgovoriti ili se ono ne moe objasniti, ba kao to je Buda ne jednom rekao upravo ovom Vahagoti; kada mu je ovaj postavljao ona uvena pitanja je li univerzum vean ili nije itd. [32] Na isti nain je odgovorio Malunkjaputi i ostalima. No nije isto mogao da odgovori na pitanje da li postoji atman (sopstvo) ili ne, ve je o tome uvek raspravljao i objanjavao ga. Nije mogao da kae "postoji sopstvo", jer je to u suprotnosti sa njegovim znanjem da su "sve dhamme bez sopstva". Nije eleo ni da kae da "sopstvo ne postoji", jer bi to nuno, bez ikakve svrhe, zbunilo i uznemirilo sirotog Vahagotu, koji je ve bio zbunjen odgovorom na slino pitanje, kao to je to ranije i sam priznao.[33] On nije jo bio u poziciji da razume ideju anatte. Zato je ostavljanje ovog pitanja po strani bilo u tom sluaju najmudrije. Takode ne smemo zaboraviti da je Buda ve due vremena dobro poznavao Vahagotu. Nije to bio prvi puta da je Lutalica doao da ga neto upita. Mudar i saoseajan, Uitelj je dobro razmislio i pokazao veliku brigu za ovog zbunjenog tragaa. U pali tekstovima se isti ovaj Vahagota pominje na vie mesta, njegovi esti odlasci Budi i njegovim uenicima, postavljanje uvek istih pitanja, iz ega se vidi da je bio veoma zabrinut, skoro opsednut tim problemima. [34] Budino utanje kao da je imalo vei efekat na Vahagotu nego bilo kakav elokventan odgovor ili raspravljanje?[35]
Neki ljudi "sopstvo" uzimaju u znaenju "um" ili "svest". No Buda kae da je bolje za oveka ako svoje fiziko telo smatra sopstvom, nego um, misao ili svest, jer prvo se ini postojanijim od ovog drugog; um, misao ili svest (citta, mano, viana) stalno se menjaju i to bre od tela (kaya).[36] Neodreeno oseanje "JA SAM" stvara ideju sopstva, koja nema nikakav oslonac u stvarnosti i uvideti ovu istinu znai ostvariti nirvanu, to nije sasvim lako. U Samyutta nikayi [37] postoji jedan dragocen razgovor o ovoj temi izmeu monaha po imenu Kemaka i grupe monaha. Ti monasi upitae Kemaku vidi li on u pet sastojaka bilo kakvo sopstvo ili bilo ta to pripada sopstvi. Kemaka odgovori "Ne". Tada monasi rekoe da, ako je tako, on bi trebalo da je arahant osloboen svih neistoa. Ali im se Kemaka poveri da iako u pet sastojaka ne nalazi sopstvo, niti bilo ta to potpada sopstvu: "Ja nisam arahant osloboen svih neistoa. O prijatelji, u pogledu pet sastojaka prijanjanja imam oseaj "JA SAM", ali ne vidim sasvim jasno "Ovo je to JA SAM". Potom Kemaka objasni da ono to on zove "JA SAM" nije ni materija, oseaj, opaaj, izraz volje, ni svest, a ni bilo ta unutar toga. Ali ima oseanje "JA SAM" u pogledu pet sastojaka, mada ne moe jasno da vidi "Ovo je to JA SAM".[38] Potom im ree da je to poput mirisa cveta: nije miris ni latica, ni boje, ni polen, ve miris cveta. Kemaka dalje objanjava da ak i osoba koja je dosegla rane stupnjeve uvida jo uvek zadrava to oseanje "JA SAM". Ali kasnije, kako napreduje, ovo oseanje "JA SAM" takoe nestaje, kao to miris svee opranog rublja nestaje vremenom kako ono stoji u ormanu. Ovo raspravljanje je bilo toliko korisno i upuujue za sve njih da su na kraju, kae se u tekstu, svi sluaoci, kao i Kemaka, postali arahanti osloboeni svih neistoa i tako se konano oslobodili toga "JA SAM". Prema Budinom uenju, misliti "ja nemam sopstvo" (to je teorija o ponitavanju)
jednako je pogreno kao i misliti "ja imam sopstvo" (to je teorija o venosti) jer oba miljenja su okovi, oba izrastaju iz pogrene ideje "JA SAM". Ispravan stav prema pitanju anatte jeste ne zauzimati bilo kakvo miljenje ili stav, ve sagledati stvari objektivno, kakve jesu, bez mentalnih projekcija, uvideti da ono to nazivamo "ja" ili "bie" jeste tek kombinacija fizikih i mentalnih sastojaka, koji funkcioniu nezavisno u toku neprestanih trenutnih promena prema zakonu uzroka i posledice i da ne postoji bilo ta trajno, veno, nepromenljivo i neunitivo u itavoj egzistenciji. Ovde se prirodno namee pitanje: Ako ne postoji atman ili sopstvo, ko trpi posledice karme (dela)? Niko na ovo pitanje ne moe odgovoriti bolje od Bude. Kada mu je monah postavio to pitanje, Buda ree: "Uio sam vas; o monasi; da uvidite uslovljenost u svim stvarima."[39] Budino uenje o anatti, ne-dui ili ne-sopstvu, ne treba smatrati negativnim ili nihilistikim. Poput nirvane, ono je Istina, Stvarnost; a Stvarnost ne moe biti negativna. Lana vera u nepostojee, umiljeno sopstvo jeste negativna. Uenje o anatti razmie temu zabluda i daje svetlost mudrosti: Ono nije negativno: kao to Asanga veoma dobro ree: "Postoji injenica ne-sopstvenosti" (nairatmyastita). [40]
Beleke [1] Mhvg. (Alutgama,1922) str. 4 i dalje; M I (PTS) str. 167 i dalje. [2] Ovo je objanjeno neto kasnije. [3] M II1 (PTS) str. 63; S II (PTS) str. 28, 95 itd. [4] Vism. (PTS) str. 517. [5] Vidi prethodno na str. 41 [6] Ogranienost prostora ne dozvoljava ire raspravljanje o ovoj vanoj temi. Nameravam da o tome ire raspravljam u svome radu o budistikoj filozofiji koji je u pripremi.
[7] Sarattha II (PTS) str. 77. [8] Mh. sutralankara, XVIII 92. [9] H, fon Glazenap u lanku Vedanta i budizam o problemu anatta u asopisu The Middle Way, februar, 1957, str. 154. [10] Pokojna gda Ris-Dejvids i ostali. Videti njena dela Gotama ovek, Sakya ili koreni budizma, Prirunik budizma, Kakav je bio prvobitni budizam itd. [11] M I (PTS) str.136-137. [12] Navedeno u MA II (P'TS) str.112. [13] F. L. Vudvordov prevod rei dhamma ovde sa Sva stanja su sloena" sasvim je pogrean. (Budin Put vrline, Adjar 1929, str. 69.) "Sva stanja su sloena" znai samo samkhara, ali ne i dhamma. [14] Samkhara na spisku pet sastojaka oznaava "izraze volje" ili "mentalne aktivnosti" koje za posledicu imaju karmu. No, ona ovde znai sve uslovljene ili neuslovljene stvari, ukljuujui i svih pet sastojaka. Termin samkhara ima razliite konotacije u razliitim kontekstima. [15] Upor. takode Sabbe samkhara anicca "Sve uslovljene stvari su prolazne", Sabbe dharmma anatta "Sve dhamme su liene sopstva". M I (PTS) str. 228; S III str.132-133. [16] M I (PTS) str.137. [17] Isto, str.138. Osvrui se na ovaj odlomak, S. Radakrinan (Indijska filozofija, tom I, London, 1940, str. 485) kae: "Pogreno stanovite koje zagovara postojanje trajnog malog sopstva jeste ono to Buda pobija". Ne moemo se sloiti sa ovom opaskom. Ba naprotiv, Buda zapravo ovde pobija univerzalni atman ili Duu. Kao to smo upravo videli, u citiranom odlomku, Buda nije prihvatao bilo kakvo sopstvo, veliko ili malo. Po njegovom sudu sve teorije o atmanu su pogrene, mentalne projekcije. [18] U svome lanku "Vedanta i budizam" (The Middle Way, februar 1957) H. fon Glazenap sasvim dobro objanjava ovaj problem. [19] Komentar Dhp. kae: Natho'ti patittha "Natho znai potporu (utoite, pomo, zatitu). Stari sinhaleki Sannaya parafrazira re natho sa pihita vanneya "jeste
potpora (utoite, pomo)". (Dhammapada Puranasannaya, Kolombo; 1926, str. 77). Ukoliko uzmemo negativan oblik rei natho, ovo znaenje postaje jo uverljivije. Anatha ne znai "bez gospodara", ve "bespomoan", "nezatien", "jadan". ak i PTS pali renik objanjava re natha kao "zatitnik", "utoite", "pomo", a ne kao "gospodar". Prevoenje rei lokanatha sa "spasilac sveta", to je korienje popularnog hrianskog termina, sasvim je netano, jer Buda nije spasilac. Ovaj izraz zapravo znai "utoite za svet". [20] D II (Kolombo,1929) str. 62. [21] Ris Dejvids (prevod Digha nikaye II: str:108) "Budite sebi vodii. Budite sebi utoite. Ne obazirite se na bilo kakvo spoljanje utoite." [22] Dipa ovde ne znai vodi, ve zapravo "ostrvo". Komentar za Digha nikayu (DA Kolombo, str. 380), komentariuti re dipa, kae: Mahasamuddagatam dipam viya attanam dipam patlthanam katva viharatha. "Boravi stvarajui od sebe ostrvo, oslonac (mesto za odmor) ba kao ostrvo u velikom okeanu." Samsara, kontinuitet egzistencije, obino se poredi sa okeanom, samsara-sagara, a ono to u okeanu prua utoite jeste ostrvo, kopno, a ne vodi. [23] D II (Kolombo, 1929) str. 61-62. Jedino je poslednja reenica doslovno prevedena. Ostatak prie je ukratko dat prema Mahaparinibbana sutti. [24] Isto, str. 62. Za satipathanu vidi poglavlje posveeno meditaciji. [25] Mhvh. (Alutgama,1929) str. 21-22. [26] Drugom prilikom Buda je istom tom Vahagoti odgnvorio da Tathagata nema teorija, poto on vidi prirodu stvari (M I (PTS) str. 486.) I ovde on ne eli da se prikloni bilo kakvim teoretiarima. [27] Sabbe dhamma anatta (Ovo su doslovno iste rei kao u prvom stihu Dhp. XX, 7, koje smo ranije razmatrali.) Vudvordov prevod ovih rei "sve stvari su prolazne" (Srodne izreke IV, str. 282) potpuno je pogrean, verovatno usled previda. No, to je veoma ozbiljna greka. I to je, moda, jedan od razloga za toliku nepotrebnu raspravu o Budinom utanju. Najvanija re u ovom kontekstu, anatta, "bez sopstva", prevedena je kao "prolazne", Prevodi na engleski tekstova pisanih na paliju sadre vee ili manje greke ove vrste -- nekima je uzrok nepaljivost ili
previd, a nekima slabije poznavanje samoga jezika. Kakav god uzrok bio; korisno je ovde pomenuti da su, uz sve potovanje prema velikim pionirima na ovom polju, takve greke odgovorne za dobar broj pogrenih predstava o budizmu medu ljudima koji nemaju pristup originalnim tekstovima. Zato je dobro znati da Pali Text Society planira da revidira postojee i objavi nove prevode. [28] Jednom drugom prilikom, oigledno pre ovoga, kada je Buda objasnio jedno duboko i komplikovano pitanje -- pitanje ta se dogaa sa arahantom posle smrti, Vahagota ree: "Blaeni Gotama, obuze me neznanje, zapadoh u nedoumicu. Ono malo vere to sam imao na poetku ovoga razgovora sa blaenim Gotamom, sada je iilelo." (M I (PTS) str. 487. Zato Buda nije eleo da ga ponovo zbunjuje. [29] S IV (PTS), str. 400-401. [30] Ovo Budino znanje se naziva Indriyaparoparyattanana. M I (PTS) str. 70; Vibh. (PTS) str. 340. [31] A (Kolombo,1929) str. 216. [32] Na primer, S IV (PTS) str. 393, 395; M I (PTS) str. 484. [33] Vidi napomenu broj 28. [34] Na primer, vidi S IlI (PTS) str. 257-263; N str. 391 i dalje, 395 i dalje, 398 i dalje; 400; M I str. 481 i dalje, 483, 489, A V str.193. [35] Jer vidimo da posle izvesnog vremena Vahagota ponovo dolazi da vidi Budu, ali ovoga puta ne postavlja pitanja kao i obino, ve kae: "Odavno nisam razgovarao sa blaenim Gotamom. Bilo bi dobro ako bi mi blaeni Gotama ukratko razloio dobro i loe (kusalakusalam). Buda mu odgovori da e mu razjasniti dobro i zlo ukratko, kao i u detalje; tako i uini. Na kraju Vahagota postane Budin uenik i sledei njegovo uenje dostie stupanj arahanta, otvari lstinu, nirvanu, i vie ga nisu opsedali problemi atmana i drugi. (M I (PTS) str. 489 i dalje). [36] S II (PTS) str. 94. Neki ljudi misle da je alayavijnana "svestskladite" (Tathagathagabha) mahajana budizma neto slino sopstvu. Ali Lankavalara sutra kategorino kae da to nije atman (Lanka str. 78-79). [37] S III (PTS) str.126 i dalje. [38] ak i danas najvei broj ljudi upravo ovako razmilja o sopstvu.
[39] M III (PTS) str.19; S III str.103. [40] Abhisamucaya, str. 31.
Home
\\
Tumaenja

Valpola Rahula
MEDITACIJA ILI OPLEMENJIVANJE UMA:
Bhavana
Buda ree: "O monasi, postoje dve vrste bolesti.' Koje dve? Fizika bolest i mentalna bolest. Postoje ljudi koji kao da su lieni fizikih bolesti tokom godinu ili dve... ak i tokom sto godina i vie. Ali, o monasi, retki su oni u ovome svetu koji su lieni mentalne bolesti ak i za trenutak, sem onih koji su se oslobodili mentalnih neistoa (tj, sem arahanta)".[1]
Budino uenje, naroito njegov put "meditacije" usmeren je ka stvaranju stanja savrenog mentalnog zdravlja, ravnotee i smirenosti. Na nesreu, teko da je bilo koji drugi deo Budinog uenja toliko esto pogreno shvatan kao to je to "meditacija", i meu budistima i meu nebudistima. Onog trenutka kaa se pomene re "meditacija" odmah se pomisli na bekstvo od
svakodnevnih aktivnosti; na zauzimanje naroitog poloaja, nalik statui u nekoj peini ili monakoj eliji, na nekom udaljenom mestu, daleko od bilo kakvog drutva; na razmiljanje ili pre uranjanje u neku vrstu mistinih stanja ili u trans. Prava budistika "meditacija" uopte ne znai takvu vrstu bekstva. Budino uenje o tome je toliko esto bilo pogreno ili slabo shvatano da se u poslednje vreme "meditacija" degenerisala u neku vrstu rituala ili ceremonije, skoro tehnike u svojoj rutini.[2]
Velik broj ljudi zainteresovan je za meditaciju ili jogu u nadi da e zadobiti nekakve duhovne ili mistike snage, kao to je "tree oko", koje drugi ne poseduju. Pre izvesnog vremena ivela je u Indiji budis-tika kaluerka koja je pokuavala da razvije mo da vidi na ui, mada je ve posedovala "mo" savrenog vida! Ovakva vrsta ideja nije nita drugo do "duhovna perverzija". Ona je uvek vezana za elju, "ed" za moi.
Re meditacija je vrlo slaba zamena za originalan termin bhavana, koja znai "negovanje" ili "razvijanje", tj. oplemenjivanje ili razvijanje uma. Precizno govorei, budistika bhavana jeste opleme-njivanje uma u punom znaenju rei. Usmerena je na proiavanje uma od neistoa i smetnji kakve su pouda, mrnja, zlovolja, lenjost, brige i nespokojstvo, skepsa, kao i na razvijanje takvih kvaliteta kakvi su koncentracija, svesnost, inteligencija, volja, energinost, pronicljivost, poverenje, radost, smirenost, vodei na kraju do dos-tizanja najvie mudrosti koja vidi prirodu stvari kakve one zaista jesu i ostvaruje krajnju Istinu, nirvanu.
Postoje dve vrste meditacije. Jedna je razvijanje mentalne kon-centracije (samatha ili samadi), usredsreenosti uma (cittekaggata, sanskr. cittaikagrata), uz pomo razliitih metoda iznetih u tekstovima, i vodi do najvieg stanja kakva su "sfera nitavila" ili "sfera ni-opaanja-nineopaanja". Sva ta mistina stanja stvorio je, prema Budi, um i on ih uslovljava (samkhata). [3] Ona nemaju nita zajedniko sa Stvarnou, Istinom, nirvanom. Ovaj oblik meditacije postojao je pre Bude. Otuda on nije isto budistiki, ali nije iskljuen iz domena budistike meditacije. Meutim, on nije sutinski za postizanje nirvane. Sam Buda je, pre svoga prosvetljenja, prouavao ove jogijske vebe pod nadzorom razliitih uitelja i dosegao je najvia mistina stanja; no ona ga nisu zadovoljavala, jer nisu pruala uvid u krajnju Realnost. Ta
mistina stanja smatrao je tek "srenim ivljenjem u ovoj egzistenciji" (ditthadhammasukhavihara) ili "mirnim ivljenjem" (san-tavihara) i nita vie [4]
Zato je otkrio drugi oblik "meditacije" poznat kao vipassana (sanskr, vipasyana ili vidarsana), "uvid" u prirodu stvari, koji vodi do potpunog oslobaanja uma, do ostvarivanja krajnje Istine, nirvane. Ovo je sutinski budistika "meditacija", budistiko oplemenjivanje uma. Re je o jednom analitikom metodu zasnovanom na sabranosti panje, svesnosti, budnosti, posmatranju.
Nemogue je pozabaviti se tako sloenim pitanjem na svega nekoliko stranica. Ipak, ovde je uinjen jedan pokuaj da se stvori barem gruba predstava prave budistike "meditacije", oplemenjivanja ili razvijanja uma, na praktian nain.
Najvaniji Budin govor o razvijanju uma ("meditaciji") naslovljen je Satipatthana sutta, "Temelji sabranosti panje" (22. govor po redu u Digha nikayi ili 10. u Majjhima nikayi). Taj govor je toliko potovan u tradiciji da se redovno recituje ne samo u budistikim manastirima, ve i u budistikim domovima, kad lanovi porodice sede unaokolo i s punom predanou sluaju. Veoma esto monasi recituju ovu suttu kraj uzglavlja samrtnika kako bi proistio svoje poslednje misli.
Putevi "meditacije" dati u ovom govoru nisu odseeni od ivota, niti izbegavaju ivot; naprotiv, oni su do kraja povezani sa naim ivotom, naim svakodnevnim aktivnostima, naim alostima i rados-tima, naim reima i mislima, naim moralnim i intelektualnim preokupacijama.
Govor je podeljen na etiri glavna dela: prvi deo odnosi se na nae telo (kaya), drugi na oseaje (vedana), trei na um (citta) i etvrti na razliite moralne i intelektualne sadraje (dhamma).
Treba imati na umu da o kakvoj god se formi meditacije radilo, sutina je u sabranosti panje i svesnosti (sati), paljivosti i posmatra-nju (anupassana).
Jedan od najpoznatijih, popularnih i praktinih primera "meditacije" povezana sa telom je "sabranost panje na udah i izdah" (anapanasati). Jedino je za tu "meditaciju" u tekstu propisan poseban i tano odreen poloaj. Za ostale oblike meditacije date u ovoj sutti moete po volji sedeti, stojati, hodati ili leati. No, da bismo razvijanju sabranosti panje na udah i izdah treba, prema tekstu, da sednemo "nogu prekrtenih, uspravnog tela i budnog uma". Medutim, sedenje sa ukrtenim nogama (takozvani lotos poloaj) nije praktino, niti lako za sve ljude, naroito Zapadnjake. Zato, oni kojima je to teko mogu sesti na stolicu, "drei telo uspravno, a um budnim". Izuzetno je vano za ovu vebu da lea zaista budu ispravljena, ali ne ukoena; ake udobno smestiti u krilo. U takvom poloaju moete sklopiti oi ili pogled usmeriti ka vrhu nosa, ve kako vam vie odgovara.
Diete ceo dan i celu no, ali nikada niste toga svesni, nikada ni za trenutak um ne skoncentriete na to. Sada treba upravo to da uinite. Udiite i izdiite kao i obino; bez bilo kakvog napora ili napetosti. Potom, skoncentriite se na udisanje i na izdisanje; neka va um bude svestan i paljiv u odnosu na udah i izdah: Kada diete; ponekad udahnete duboko, a nekad ne. To uopte nije vano. Diite normalno i prirodno. Jedina stvar je da kada udahnete duboko budete svesni da je to dubok udah i tako dalje. Drugim reima, va um bi trebalo da bude tako skoncentrisan na disanje da ste svesni njegovog kretanja i promena. Zaboravite sve drugo, ono to vas okruuje, sve spoljanje; ne diite pogled i ne gledajte ni u ta. Pokuajte ovo da radite tokom pet ili deset minuta.
U poetku e vam biti krajnje teko da um skoncentriete na disanje. Biete zapanjeni kako va um nikada ne miruje; nikako da se zaustavi. Poinjete da mislite na razliite stvari. ujete zvukove spolja. Um vam je time uznemiren i pometen. Moda ete biti obeshrabreni i razoarani. Ali ako nastavite vebanje dva puta dnevno, ujutro i uvee, po pet do deset minuta; postepeno ete, malo-pomalo, poeti da usredsreujete svoj um na disanje. Posle izvesnog perioda, doiveete onaj trenutak tokom kojeg je va um potpuno koncentrisan na disanje, kada neete uti ak ni zvuke oko sebe, kada spoljanji svet za vas nee postojati. Ovaj trenutak je ogromno iskustvo za vas, ispu-njen radou, sreom i mirom, tako da ete poeleti da ga produite. No jo uvek to niste u stanju. Ali ako nastavite redovno vebanje, moete to iskustvo
ponavljati tokom sve dueg vremena. To je trenutak kada se potpuno gubite u sabranosti svoje panje na disanje. No, sve dok ste svesni sebe ne moete se skoncentrisati na bilo ta.
Ova veba sabranosti panje na disanje, koja je jedna od najjed-nostavnijih i najlakih, predviena je da razvija koncentraciju i vodi do veoma visokih mistinih zadubljenja (dhyana). Sem toga, mo kon-centracije je nuna za bilo koju vrstu dubljeg razumevanja, pronica-nja, uvida u prirodu stvari, ukljuujui i ostvarivanje nirvane.
Sa druge strane, vebanje sa dahom daje odmah rezultate. Dobro je za vae zdravlje, oputanje, vrst san i efikasnost u svakodnevnim poslovima. ini vas smirenim i spokojnim. ak i u trenucima kada ste nervozni ili uzbudeni, ako ga praktikujete nekoliko minuta uveriete se da ste odjednom postali smireni i vedri. Oseate se kao da ste se probudili posle dobrog poinka.
Drugi veoma vaan, praktian i koristan oblik "meditacije" (men-talnog razvoja) jeste biti svestan i sabran na sve ono to inite, fiziki ili verbalno, tokom dana, na poslu, u privatnom ivotu. Bilo da hodate, stojite, leite ili spavate, bilo da ispruate ili savijate svoje udove, bilo da gledate oko sebe, oblaite se, govorite ili utite, jedete ili pijete, ak i kada zadovoljavate prirodne potrebe - u tim i drugim aktivnos-tima trebalo bi da ste potpuno svesni i sabrani na ono to radite u tom trenutku. Ne znai to da uopte ne treba da razmiljate o prolosti ili budunosti. Naprotiv, razmiljajte o tome u odnosu na trenutak sadanjosti, na ono to sada radite, onda i tamo gde je to potrebno.
Uopte uzev, ljudi ne ive u onome to rade, u sadanjem trenut-ku. Umesto toga, ive u prolosti ili budunosti. Mada izgleda da neto rade sada, ovde, oni u stvari ive negde drugde u svojim mis-lima, u svojim izmiljenim problemima i brigama, obino seajui se prolosti ili u eljama i razmiljanjima o budunosti. Zato ne ive, niti uivaju u onome to rade u ovome trenutku. Tako su nesreni i nezadovoljni sadanjou, onim to dre u ruci i prirodno je da ne mogu potpuno da se predaju onome to rade.
Ponekad vidite oveka u restoranu kako jede i ita novine u isto vreme - sasvim normalan
prizor. On odaje utisak veoma zauzetog oveka, koji nema vremena ak ni za jelo. Pitate se ita li on ili jede. Moglo bi se rei da radi obe stvari. Zapravo, ne radi ni jednu, ne uiva ni u jednoj. Napet je; um mu je pometen i ne uiva u onome to trenutno radi, ne ivi u svome ivotu u sadanjosti, ve nesvesno i nepromiljeno pokuava da umakne iz ivota. (Ovo, meutim, ne znai da ne treba razgovarati sa prijateljem dok ruamo ili veeramo.)
Ma koliko se trudili, ne moete umai ivotu. Sve dokle ivite, u gradu ili peini, morate se sa njime suoiti i proiveti ga. Pravi ivot je sadanji trenutak - ne seanja na prolost, koja je mrtva i minula, niti snovi o budunosti, koja se jo nije rodila. Onaj ko ivi u sadanjosti ivi u pravom ivotu i taj je najsreniji.
Kada su ga upitali zato njegovi uenici, koji ive jednostavnim i mirnim ivotom i sa samo jednim obrokom na dan, toliko zrae Buda je odgovorio: "Oni se ne kaju zbog prolosti, niti lupaju glavu o budunosti. Oni ive u sadanjosti. Zato toliko zrae. Mozgajui o budunosti i alei zbog prolosti budale venu poput poseene zelene trske ostavljene na suncu."[5]
Sabranost panje, ili svesnost, ne znai da treba da razmiljate i budete svesni: "Sad radim to i to" ili "Sad radim ovo". Ne. Upravo suprotno. Onog trenutka kada pomislite "Sad radim to" postajete samosvesni i tada ne ivite u onome to radite, ve u ideji "ja jesam" i otuda je i va rad upropaten. Trebalo bi da potpuno na sebe zaboravite i izgubite se u onome to radite. Onog trenutka kad sagovornik postane samosvestan i pomisli "Obraam se publici", njegov govor se prekida i remeti mu se tok misli. Ali kada sebe zaboravi u svome govoru, u onome o emu govori, tada je najupeatljiviji, dobro govori i razumljivo objanjava stvari. Svako veliko delo umetniko, pesniko, intelektualno ili duhovno - stvoreno je u takvim trenucima, kada su njegovi tvorci potpuno izgubljeni u svojim delima, kada su sasvim zaboravili na sebe i oslobodili se samos-vesti.
Ova sabranost panje ili svesnost sopstvenih aktivnosti, kojoj je poduavao Buda, znai ivljenje u sadanjem trenutku, ivljenje u sadanjem delu. (Put zena je takode prvenstveno zasnovan na ovom uenju). U ovom obliku meditacije ne morate da inite nita posebno da biste razvili
sabranost; ve jedino da usmerite panju i budete svesni toga to se dogaa. Ne morate izgubiti ni trenutak svoga dragocenog vremena za ovakvu "meditaciju": sve to treba da inite jeste da neprekidno negujete sabranost i svesnost, nou i danju, u odnosu na sve svoje aktivnoti u svakodnevnom ivotu. Ova dva oblika "meditacije" o kojima smo prethodno raspravljali povezani su sa naim telom.
Potom postoji nain praktikovanja mentalnog razvoja ("meditacije") u odnosu na sve nae oseaje, bilo da su sreni, nesreni ili neutralni. Uzmimo samo jedan primer. Doivljavate oseanje nesree, alosti. U takvom stanju va um je smrknut, mutan, nejasan, deprimiran. U nekim sluajevima ak ni ne uoavate jasno zato vas je obuzelo takvo stanje nesree. Pre svega, trebalo bi da nauite da ne budete nesreni zbog svojih oseanja nesree, da ne brinete zbog svojih briga. Ve da pokuate da jasno sagledate otkuda taj oseaj nesree, zabrinutosti, alosti. Pokuajte da ga ispitate tako kao da ga posmatrate spolja, bez bilo kakve subjektivne reakcije, ba kao to naunik posmatra neki predmet. Ne bi, takoe, trebalo da ga posmatrate kao "moje oseanje" ili "moj opaaj", ve da ga jednostavno objektivno posmatrate kao "oseanje" ili "opaaj". Ponovo bi morali da zaboravite na lanu ideju "ja". Kada uvidite njegovu prirodu, kako nastaje i kako nestaje, va um postaju sve rav-noduniji prema tom oseanju, postaje njime neokrznut i od njega osloboen. Isto je i sa svim drugim oseanjima.
Razmotrimo sada oblik "meditacije" vezan za nae umove. Trebalo bi da ste do kraja svesni injenice da vam je um ispunjen strau ili smiren, da je preplavljen mrnjom, zlovoljom, ljubomorom ili je pun ljubavi, saoseanja; da ste svesni kad god je obmanut ili poseduje jasno i ispravno razumevanje i tako dalje. Moramo priznati da se veoma esto plaimo ili stidimo da zavirimo u sopstvene umove.
Zato nam je drae da to izbegavamo. Treba biti hrabar i poten i pogledati sopstveni um isto onako kako pogledamo svoje lice u ogledalu.[6]
Ovde se ne radi o kritikovanju, prosuivanju i proceni izmeu ispravnog i pogrenog, dobrog ili loeg. Re je jednostavno o pos-matranju, motrenju, istraivanju. Vi niste sudija, ve naunik.
Kada posmatrate svoj um i jasno vidite njegovu pravu prirodu, postajete obestraeni u odnosu na emocije kojima je ispunjen, na oseanja i stanja. Tako postajete ravnoduni i slobodni i u stanju ste da vidite stvari onakvim kakve jesu.
Navedimo jedan primer. Recimo da ste zaista ljuti, obuzeti ljutnjom, zlovoljom, mrnjom. Zanimljivo je, paradoksalno, da ovek koji je ljut zapravo nije toga svestan, ne zna da je ljut. Onog trenutka kada postane svestan i sabran na stanje svoga uma, onog trenutka kada vidi svoj bes, on zapravo postaje postien i poinje da se povlai. Trebalo bi da ispitujete prirodu tog besa, kako nastaje i kako prestaje. I ovde imajte na umu da ne treba da mislite "ja sam ljut" ili "moja ljutnja". Jedino treba da budete svesni uma obuzetog ljutnjom. Vi samo objektivno ispitujete i istraujete jedan um obuzet ljutnjom. Takav stav treba zauzeti prema svim oseanjima i stanjima uma.
Pored ovoga, postoji oblik "meditacije" o etikim, duhovnim i intelektualnim pitanjima. Sva naa prouavanja, itanje, raspravljanje i razmiljanja o takvim problemima ukljuena su u takvu "meditaciju". itati ovu knjigu i duboko promiljati o onome o emu se u njoj govori jeste takode oblik meditacije. Ve smo ranije videli [7] da je razgovor izmeu Kemake i grupe monaha bio oblik meditacije, koja je vodila do postizanja nirvane.
Tako, prema ovom obliku meditacije, moete prouavati, razmiljati i razmatrati pet prepreka (nivarana), a to su:
1. pouda (kamacchanda), 2: zlovolja, mrnja ili ljutnja (vyapada), 3. tupost ili tromost (thina-middha), 4, nespokojstvo ili zabrinutost (uddhacca-kukkucca), 5. sumnja (vicikiccha). Ovo je pet vrsta prepreka ka bilo kakvoj vrsti jasnog razumevanja, a time zapravo ka bilo kakvoj vrsti napredovanja. Kada smo njima savladani i ne znamo kako da ih se oslobodimo, tad
ne moemo ni da razumemo ta je ispravno, a ta pogreno, odnosno ta je dobro, a ta loe.
Mogue je takode meditirati o sedam faktora prosvetljenja (bojjhanga). To su:
1. Sabranost panje (sati), tj. biti svestan i sabran na sve aktivnosti i pokrete i fizike i mentalne, kao to smo to ve ranije objasnili.
2. Istraivanje i ispitivanje razliitih problema vezanih za Uenje (dhamma-vicaya). Ovde su ukljuena sva naa religijska, etika i filozofska prouavanja, itanja, ispitivanja, raspravljanja, razgovori, ak i poseivanje predavanja koja se odnose na ovakve dokrinarne probleme.
3. Energija (viriya), odluan rad sve do kraja.
4. Oduevljenje (piti), kvalitet potpuno suprotan pesimistinom, sumornom ili melanholinom stavu uma.
5. Oputenost (passaddhi) i tela i uma. Ne treba biti ukoen fiziki i mentalno.
6. Koncentracija (samadhi), kako je ve ranije objanjeno.
7. Ravnodunost (upekkha), tj. biti u stanju suoiti se sa ivotom, sa svim njegovim promenljivostima, smirenog uma, oputen, bez uzbuivanja.
Da bismo razvijali ovakve kvalitete kljunu ulogu igra istinska elja, volja ili sklonost. Mnogi drugi materijalni ili duhovni uslovi koji doprinose razvoju svakog od ovih kvaliteta opisani su u tekstovima.
Mogue je takoe "meditirati" o takvim stvarima kao to je pet sastojaka, istraujui pitanje "ta je bie?" ili "ta je to to se naziva 'ja'?" ili o etiri plemenite istine, o kojima je ve bilo rei u ranijim poglavljima. Prouavanje i istraivanje takvih pitanja ini ovaj etvrti oblik meditacije,
koji vodi do ostvarivanja krajnje Istine.
Sem ovih o kojima je ve bilo rei, postoje mnogi drugi predmeti meditacije, po tradiciji ih je etrdeset, od kojih emo posebno pomenuti etiri uzviena stanja (brahma vihara): (1) proirivanje bezgranine, sveopte ljubavi i blagonaklonosti (metta) na sva iva bia bez razlike, "kao to majka voli svoje jedino dete"; (2) saoseanje (karuna) prema svim ivim biima koja pate, u nevolji su i zadesila ih je nesrea; (3) radost (mudita) zbog uspeha, dobrobiti i sree drugih i (4) ravnodunost (upekkha) prema svim nedaama ivota.
Beleka [1] A (Kolombo,1929) str. 276. [2] The Yogovacara's Manual (urednik T. V. Rhys-Davids, London,1896), tekst o meditaciji napisan na ri Lanki verovatno u 18. veku, pokazuje kako se vremenom meditacija degenerisala u ritualno recitovanje formula, paljenje svea itd. Videti takode poglavlje XII o asketskom idealu u Walpola Rahula: History of Buddhism in Ceylon (Colombo,1956) str.199 i dalje. [3] Videti prethodno [4] Videti Sallekha sutta (broj 8) u Majjhima nikayi. [5] S I (PTS), str. 5. [6] M I (PTS) 100. [7] Vidi prethodno.
Saveti tragacu: Rodjenje i smrt
Home
Tumaenja
Saveti tragau
Aan a
1. Roenje i smrt
1. Dobra veba jeste da najiskrenije sam sebe upita: "Zato sam ja roen?" Postavi sebi ovo pitanje ujutru, u podne i uvee... svaki dan. 2. Nae roenje i smrt su jedna te ista stvar. Ne moe imati jedno bez drugog. Pomalo je smeno videti kako ljudi, kad doe trenutak neije smrti, plau i tuguju, a kako su sreni kad se neko rodi. To je obmana. Po meni, ako zaista hoe da plae, to bi bolje pristajalo onda kada se neko rodi. Tada plai, jer bez roenja ne bi bilo ni smrti. Moe li to da razume? 3. ovek bi pomislio kako ljudi mogu da shvate ta znai iveti u neijem stomaku. Koliko je to neudobno! Pogledaj samo kako je teko jedan jedini dan provesti zatvoren u sobi . Zatvori sva vrata i prozore i ve se gui. A kako li je tek iveti u neijem stomaku devet meseci? Pa ipak, hoe da se ponovo rodi! Zna da tamo
file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/cha/birthd.html (1 of 3) [10.2.2008 21:03:48]
nee biti prijatno, ali ipak bi da se tamo jo jednom nae, da jo jednom stavi omu oko vrata. 4. Zato smo se rodili? Rodili smo se zato da se vie nikada ponovo ne rodimo. 5. Kada neko ne razume smrt, ivot mu moe izgledati savim zbunjujue. 6. Buda je upuivao svoga uenika Anandu da uoi prolaznost, da vidi smrt u svakom izdahu. Moramo razumeti smrt, moramo umreti da bismo iveli. A ta to znai? Umreti znai doi do kraja svih svojih sumnji, svih svojih pitanja i ostati samo sa stvarnou. Nikada ne moe da umre sutra, moe da umre jedino sada. Moe li? Ako moe, upoznae spokojstvo u kojem vie nema pitanja. 7. Smrt nam je isto toliko blizu kao i na dah. 8. Ako si valjano vebao, nee se uplaiti kada se razboli, niti biti uznemiren kada neko umre. Kada odlazi u bolnicu na leenje razjasni samome sebi da, ako ti bude bolje, to je vrlo dobro, a da je, ako umre, i to takoe dobro. Garantujem ti, kada bi mi doktori sada saoptili da imam rak i da u umreti za nekoliko meseci, ja bih i njih opomenuo: "Pazite se, jer smrt stie i po vas. Stvar je samo u tome ko odlazi pre a ko kasnije." Lekari nikoga nee izleiti od smrti. Jedino je Buda bio takav lekar, pa zato onda ne bismo uzeli njegov lek! 9. Ako se plai bolesti, ako se plai smrti, onda bi trebalo da razmisli odakle one dolaze. Pa, odakle dolaze? Nastaju zahvaljujui roenju. Zato ne tuguj kad neko umire, to je prirodno, a njegova patnja u ovom ivotu je okonana. Ako ba hoe da bude tuan, tuguj kad se neko rodi: "O ne, evo ga opet. Dolazi da ponovo pati!" 10. "Onaj koji zna" jasno zna da su svi uslovljeni fenomeni bez trajne sutine. Zato "onaj koji zna" ne biva srean ili tuan, jer se ne povodi za promenljivim pojavama. Postati radostan jeste kao biti roen; postati potiten jeste kao umreti. Poto smo
umrli, ponovo se raamo; kad se rodimo, ponovo umiremo. To raanje i umiranje iz trenutka u trenutak jeste beskrajno okretanje toka samsare.
Rev. 15/3/2002 www.geocities.com/budizam/texts/cha/birthd.html
Saveti tragacu: Telo
Home
Tumaenja
Saveti tragau
Aan a
2. Telo
11. Kad bi telo moglo da govori, ono bi nam po ceo dan govorilo: "Zna, ti nisi moj vlasnik." Zapravo, ono nam to i govori, ali jezikom Dhamme, a mi nismo u stanju da ga razumemo. 12. Stanja nam ne pripadaju. Ona slede svoj prirodan tok. Mi ne moemo nita da uradimo oko naeg tela. Moemo malo da ga ulepamo, uinimo za kratko privlanijim i istijim, kao kad se devojka namika i pusti duge nokte, ali kada starost pristigne svi smo u istom amcu. Takvo je telo. Ne moemo nikako izbei da ono ostari. Ali ono to moemo da poboljamo i ulepamo jeste um. 13. Ako bi nae telo zaista pripadalo nama, ono bi se potinjavalo naim nareenjima. Ako mu kaemo: "Nemoj da ostari" ili "Nareujem ti da se ne razboli", da li nas ono poslua? Ne! Ono se ni ne obazire. Mi samo iznajmljujemo
file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/cha/body.html (1 of 2) [10.2.2008 21:03:49]
Saveti tragacu: Telo
tu "kuu", ne posedujemo je. Zapravo, ne postoji nikakvo trajno sopstvo, nita nepromenljivo ili vrsto za ta se moemo uhvatiti.
Rev. 15/3/2002
www.geocities.com/budizam/texts/cha/body.html
file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/cha/body.html (2 of 2) [10.2.2008 21:03:49]
Saveti tragacu: Dah
Home
Tumaenja
Saveti tragau
Aan a
3. Dah
14. Ima ljudi koji se rode i umru i nijednom ne postanu svesni daha koji ulazi i izlazi iz njihovog tela. Toliko daleko ive sami od sebe. 15. Vreme je na sadanji dah. 16. Kae da si suvie zauzet da bi meditirao. Ima li vremena da die? Meditacija je tvoj dah. Kako to da ima vremena da die, ali ne i da meditira? Disanje je vano za ovekov ivot. Ako uvidi da je praktikovanje Dhamme vano za tvoj ivot, tada e ti biti jasno da su disanje i praktikovanje Dhamme podjednako vani.
Rev. 15/3/2002
www.geocities.com/budizam/texts/cha/intro.html
file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/cha/breath.html [10.2.2008 21:03:49]
Saveti tragacu: Dhamma
Home
Tumaenja
Saveti tragau
Aan a
4. Dhamma
17. ta je Dhamma? A ta nije? 18. Kako nas Dhamma poduava ispravnom nainu ivota? Ona nam pokazuje kako da ivimo. I to na najrazliitije naine -- na stenju, drveu ili pravo pred naim nosom. To je poduavanje, ali bez rei. Zato stiaj um, srce, i ui da posmatra. Videe kako se itava Dhamma otkriva sama od sebe, ovde i sada. A u koje drugo vreme i na kojem drugom mestu bi to moglo da se dogodi? 19. Prvo Dhammu razumeva mislima. Ako pone da je razume, poinje i da je praktikuje. A ako je praktikuje, poinje i da je vidi. A ako je vidi i sam postaje Dhamma i osvaja te radost Bude. 20. Dhammu treba da pronae u sopstvenom srcu, uviajui ono to je istinito i
file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/cha/dhamma.html (1 of 3) [10.2.2008 21:03:50]
ono to nije, ono to je uravnoteeno i ono to nije. 21. Postoji samo jedna prava magija, magija Dhamme. Svaka druga magija je poput trika sa kartama. Odvlai nas od sutine: naeg odnosa prema ivotu ljudskog bia, roenju, smrti i slobodi. 22. ta god da radi, naini od toga Dhammu. Ako se ne osea dobro, zaviri unutra, u samoga sebe. Ako zna da to to radi nije dobro, a ipak to ini, onda je to prljanje uma. 23. Teko je nai one koji sluaju o Dhammi, pamte Dhammu i praktikuju je, one koji dosegnu Dhammu i vide je. 24. Ukoliko posedujemo svesnost, sve postaje Dhamma . Kad vidimo ivotinje da bee od opasnosti, one su poput nas. One bee od patnje i tre ka srei. One takoe poseduju strah. Boje se za svoj ivot ba kao i mi. Ako gledamo u skladu sa istinom, vidimo da nema nikakve razlike izmeu ljudskih bia i ivotinja. Svi smo mi saputnici na putu raanja, starosti, bolesti i smrti. 25. Bez obzira na vreme i mesto, praktikovanje Dhamme biva zaokrueno na mestu na kojem ne postoji nita. To je mesto predaje, praznine, odlaganja tereta. To je kraj. 26. Dhamma nije daleko od nas. Dhamma nema veze sa anelima na nebu ili sa neim slinim. Ona ima veze sa nama, sa onim to radimo upravo u ovom trenutku. Posmatraj samog sebe. Ponekad patnja, ponekad udobrnost, ponekad bol... to je Dhamma. Vidi li to? To znati jeste Dhamma; mora da ita svoja iskustva. 27. Buda nas je pozivao da doemo u kontakt sa Dhammom, ali ljudi dolaze u kontakt jedino sa reima, knjigama i svetim tekstovima. To je kontakt sa neim "o" Dhammi, a ne kontakt sa "pravom" Dhammom kako ju je poduavao veliki uitelj.
Kako ljudi mogu rei da vebaju ispravno i valjano ako ine samo to. Oni su zalutali. 28. Kada slua Dhammu mora otvoriti svoje srce i usredsrediti se. Ne pokuavaj da akumulira ono to si uo ili da se upinje da to to si uo memorie. Pusti jednostavno da Dhamma, otkrivajui se, utie u tvoje srce, ostani neprekidno otvoren za taj tok u sadanjem trenutku. Ono to je spremno da bude zadrano ostaje, to se dogaa samo od sebe, ne na osnovu tvoje odluke. 29. Kada govori o Dhammi ne sme sebe da sili. To treba da se odvija samo od sebe, da tee spontano, poev od sadanjeg trenutka i okolnosti. Ljudi imaju razliite nivoe prijemivosti i kada si na njihom nivou onda Dhamma potekne, to se jednostavno dogodi. Buda je imao sposobnost da pronikne u temperamente ljudi i sposobnosti primanja. On je koristio upravo taj metod spontanog poduavanja. Nije on posedovao bilo kakvu naroitu, nadljudsku mo poduavanja, ve je pre bio osetljiv za duhovne potrebe ljudi koji su mu dolazili i u skladu sa tim potrebama ih je i poduavao.
Rev. 15/3/2002 www.geocities.com/budizam/texts/cha/dhamma.html
Saveti tragacu: Razno
Home
Tumaenja
Saveti tragau
Aan a
5. Srce i um
30. Samo je jedna knjiga vredna itanja: vlastito srce. 31. Buda nas je uio da sve to tokom prakse um ini uznemirenim dobro doe. Neistoe su uznemirene. Nije um uznemiren! Mi ne znamo ta su na um i nae neistoe. I zato smo uvek nezadovoljni. Na nain ivota nije teak. Ono to je teko je biti nezadovoljen, nepomiren sa takvim ivotom. Nae neistoe su problem. 32. Ovaj svet je u stanju groznice. I um tumara od svianja do nesvianja u skladu sa tom grozniavou sveta. Ako bimo mogli nauiti da umirimo um, to bi bila najvea pomo ovome svetu. 33. Ako je tvoj um srean, tada si i ti srean gde god da poe. Kada se mudrost u
file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/cha/heartmind.html (1 of 3) [10.2.2008 21:03:51]
tebi probudi, videe Istinu gde god da pogleda. Istina je svuda unaokolo. To je kao kad si nauio da ita, tad moe da ita gde god da si. 34. Ako si alergian na neko mesto, bie alergian na svako mesto. Ali ne izaziva u tebi problem to mesto izvan tebe. problem je to "mesto" u tebi. 35. Pogledaj sopstveni um. Onaj ko nosi stvari misli da ima te stvari, ali onaj ko gleda sa strane vidi samo teinu. Odbaci stvari, izgubi ih, i pronai lakou. 36. Ovaj um je sam po sebi smiren. Iz te smirenosti raaju se napetost i zbunjenost. Ako uvidi tu zbunjenost, tad se smirenost ponovo raa. 37. Budizam je religija srca. Samo to. Onaj ko praktikuje razvijanje svoga srca taj praktikuje i budizam. 38. Kada je svetlost priguena nije lako videti staru pauinu u uglu sobe. Ali kada svetlo bleti, moe je jasno uoiti i onda ukloniti. Kada ti um bleti bie u stanju da jasno vidi i neistoe u sebi i da ih ukloni. 39. Jaanje uma ne postie se njegovim kretanje tamo-amo, kao to je to sluaj sa telom, ve zaustavljanjem uma, njegovim stiavanjem. 40. Zbog toga to ljudi ne vide sebe, oni mogu da uine razna loa dela. Oni ne gledaju u svoj um. Kad hoe neto da urade to ne valja, prvo se osvru: "Hoe li me videti moja majka?" "Hoe li me videti moj mu?" "Hoe li me videti moja deca?" "Samo da me ne vidi moja ena." Ako nema nikoga u blizini, onda kreu napred i urade to. To je samopovreivanje. Kau da ih niko ne gleda i brzo uine ono to ne bi trebalo. A ta je sa njima samima? Nisu li i oni "neko" ko ih posmatra? 41. Da bi sluao Uenje koristi svoje srce, a ne svoje ui.
42. Ima onih koji se bore sa svojim neistoama i pobeuju ih. To se zove unutranjom borbom. Oni koji se bore spolja uzimaju bombe i puke da bi ubijali. Tako oni pobeuju i bivaju pobeeni. Ovaj svet ide putem pobeivanja drugoga. U praktikovanju Dhamme mi ne moramo da se borimo sa drugim, ve umesto toga treba da pobedimo sopstveni um, strpljivo se odupirui svim njegovim udima i raspoloenjima. 43. Odakle dolazi kia? Ona dolazi od sve one prljave vode to ispari sa zemlje, kao to je mokraa i voda u kojoj si oprao noge. Nije li udesno kako nebo moe da primi svu tu prljavu vodu i pretvori je u istu, bistru vodu? I tvoj um moe isto sa tvojim neistoama, samo ako mu dopusti. 44. Buda je govorio da prosuujemo samo o sebi, ali ne i o drugima, ma kako dobri ili loi oni bili. Buda jednostavno ukazuje na put, reima: "Istina je ovakva." Pa je li na um takav ili nije?
Rev. 15/3/2002 www.geocities.com/budizam/texts/cha/heartmind.html
Saveti tragacu: Prolaznost
Home
Tumaenja
Saveti tragau
Aan a
6. Prolaznost
45. Stanja postoje kroz promenu. A to ne moe promeniti. Razmisli, moe li da izdahne a da pre toga ne udahne. Da li bi ti se to inilo normalnim? Ili, moe li samo da izdie? Mi elimo da stvari budu trajne, ali to ne moe biti. To je nemogue. 46. Ako zna da su sve stvari prolazne, celokupno tvoje razmiljanje e se lagano pojednostaviti i nee biti potrebe da suvie razmilja. Kad god neto nastane ili nestane, sve to e trebati da kae je: "Ah, opet!" Samo to. 47. Svaki govor koji ignorie prolaznost nije govor mudraca.
file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/cha/impermanence.html (1 of 3) [10.2.2008 21:03:51]
Saveti tragacu: Prolaznost
48. Ako zaista jasno vidi prolaznost, videe i ono to je neprolazno. A neprolazna je injenica da stvari moraju biti prolazne i da ne mogu biti drugaije. Razume li? Razumevajui samo toliko malo, moe da razume Budu, moe na pravi nain da mu oda potovanje. 49. Ako tvoj um pokuava da ti kae kako je ve dostigao stupanj sotapanne, otidi i pokloni se sotapanni I on sam e ti rei da je sve prolazno. Ako sretne sakadagamija, stani i pokloni mu se. Kada te vidi, jednostavno e rei: "Nita nije veno!" Ako je u blizini anagami, idi i pokloni mu se. Rei e ti samo jednu stvar: "Prolaznost!" ak i ako sretne arahanta, stani i pokloni mu se. On e ti rei jo odlunije: "Stvari su jo nestalnije!" ue rei plemenitih: "Sve je prolazno. Ne vezuj se za bilo ta!" 50. Nekada sam odlazio da posetim sveta mesta i hramove. Na nekim mestima zidovi su im bili napukli. Ponekad bi neki od mojih prijatelja uzviknuo: "Kakva sramota? Zidovi su popucali." Odgovorio bih mu: "Da nisu popucali ne bi postojao ni Buda, ni Dhamma. Oni su takvi zato to je to u savrenom skladu sa Budinim uenjem." 51. Sva stanja samo slede svoj prirodni put. Moemo mi da plaemo ili da se radujemo tome, ali ona samo slede svoj prirodni put. I nema tog naunog znanja koje moe spreiti prirodan tok stvari. Moe otii kod zubara da ti pregleda zube, ali ak ako ih i popravi, ti zubi e slediti svoj prirodan put. Na kraju isti taj zubar ima isti problem sa svojim zubima. Sve na kraju propadne. 52. ta moemo smatrati izvesnim? Nita! Ne postoji nita, samo oseanja. Patnja se javi, traje, zatim proe. Onda srea zameni patnju -- i nita drugo. Nieg nema izvan toga. Ali mi smo zaslepljeni ljudi koji jure i hvataju se za oseanja, bez prestanka. Ali ta oseanja nisu stvarna, jedino promena.
Rev. 15/3/2002
Saveti tragacu: Prolaznost www.geocities.com/budizam/texts/cha/impermanence.html
Saveti tragacu: Kamma
Home
Tumaenja
Saveti tragau
Aan a
Uvod | Roenje i smrt | 2. Telo | 3. Dah | 4. Dhamma | 5. Srce i um | 6. Prolaznost 7. Kamma | 8. Meditacija | 9. Ne-ja | 10. Mir | 11. Patnja | 12. Uitelj 13. Razumevanje i mudrost | 14. Vrlina | 15. Razno | Poziv | Renik
7. Kamma
53. Kad oni koji ne razumeju Dhammu postupaju pogreno, osvru se oko sebe da vide da ih sluajno neko ne gleda. Ali nasa kamma nas uvek posmatra. Mi od tog posmatranja nemamo gde da umaknemo. 54. Dobro delo donosi dobar rezultat, a lose delo lo. Ne oekuj da bogovi rade posao za tebe, da te tite aneli i boanstva zatitnici, da ti sreu donose povoljni dani. Te stvari su obmana. Ne veruj u njih. Ako veruje u njih, patie. Stalno e iekivati povoljan dan, povoljan mesec, povoljnu godinu, anele i boanstva. Na taj nain samo pati. Pogledaj sopstvene postupke i rei, sopstvenu kammu. inei dobro nasleuje dobrotu, inei zlo nasleuje zlo. 55. Kroz ispravnu praksu daje priliku staroj kammi da se potroi. Znajui kako stvari dolaze i prolaze moe samo biti svestan i dopustiti im da odu svojim putem.
file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/cha/kamma.html (1 of 2) [10.2.2008 21:03:52]
Saveti tragacu: Kamma
To je kao da ima dva drveta: ako jedno ubri i zaliva, a o drugome uopste ne brines, nema sumnje koje e bujati, a koje e se osusiti. 56. Neki od vas preli ste hiljade kilometara, doli ste iz Evrope i Amerike i drugih dalekih mesta, da biste sluali Dhammu ovde u Nong Pah Pong manastiru. Zanimljivo je pomisliti kako ste putovali izdaleka, uprkos mnogim potekoama, da biste stigli ba ovde. A onda pogledamo neke ljude koji ive sasvim blizu ovoga manastira, a tek treba da prou njegova vrata. To te podstakne da jos vie ceni svoju dobru kammu, zar ne? 57. Kad uradi nesto loe ne postoji nijedno mesto na kojem moe da se sakrijes. ak i ako te drugi ne vide, vidi sam sebe. ak i ako se sakrije u duboku rupu, ipak e sebe pronai tamo. Nema naina da poini nesto loe i izvue se. Na isti nain, zato ne bi video sopstvenu istotu? Zaista, ti sve vidi - smirenost, uznemirenost, oslobaanje, vezanost, sve vidi sam za sebe.
Rev. 15/3/2002 www.geocities.com/budizam/texts/cha/kamma.html
file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/cha/kamma.html (2 of 2) [10.2.2008 21:03:52]
Saveti tragacu: Meditacija
Home
Tumaenja
Saveti tragau
Aan a
8. Meditacija
58. Ako si reio da eka kako bi sreo budueg Budu, tada nemoj vebati. Nadaj se da e dovoljno dugo poiveti da ga doeka. 59. uo sam kako ljudi kau: "Ah, ova godina mi je bila loa". "Zaista?" "Da, bio sam cele godine bolestan. Uopte nisam mogao da vebam." Hm! Ako ne vebaju onda kada im se smrt pribliava, kad e onda uopte vebati? Ako se dobro oseaju, mislite li da onda vebaju? Ne. Jednostavno se izgube u srei. Ako pate, ni onda ne vebaju. I u tome se izgube. Zaista ne znam kad ljudi misle da e imati vremena da vebaju. 60. Ja sam ve izloio dnevni raspored i pravila ivota u
file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/cha/meditationp.html (1 of 6) [10.2.2008 21:03:53]
manastiru. Nemoj kriti postojea pravila. Onaj ko to ini nije ovde doao sa ozbiljnom namerom da veba. I emu se onda takva osoba moe nadati da e videti? ak i ako spava pored mene svaki dan nee me videti. ak i ako spava pored Bude, on nee videti Budu ako ne veba.
61. Nemoj misliti da je samo sedenje sklopljenih oiju vebanje. Ako tako misli, onda brzo promeni to svoje miljenje. Postojana praksa je puna svesnosti u svakom poloaju, bilo da sedi, hoda, stoji ili lei. Nikada ne prekida meditaciju, samo menja poloaje tela. Ako na taj naim promatra stvari, stii e do smirenja. U svakom trenutku imae neprekidno praksu uz sebe. Imae postojanu panju uz sebe. 62. "Sve dok ne stignem do potpunog prosvetljenja neu ustati sa ovoga mesta, ak i ako se krv sasui u mojim venama." itajui ovo u knjigama moda e pomisliti na Budu i njegovu odluku. Ali gubi iz vida da su za sada tvoja kola mala. Budina kola bila su zaista velika. On je to zaista bio u stanju da ponese sve odjednom. A kako da ti to uini sa svojim malim kolima? To je sasvim druga pria. 63. Svuda sam proao tragajui za mestom za meditaciju. Nisam shvatao da je ono ve tu, u mome srcu. Sva meditacija je ba tu, u meni. Roenje, starost, bolest i smrt su takoe u meni. Lutao sam svuda sve dok ve nisam skoro pao mrtav od iscrpljenosti. Tek tada, kada sam se zaustavio, pronaao sam ono to sam traio... u sebi. 64. Ne meditiramo da bismo ugledali nebesa, ve da bismo okonali patnju. 65. Ne vezuj se za vizije i svetlost koja se moda javi tokom meditacije, ne ushiuj se i ne razoaraj se s njihovim nastankom i nestankom. ta ima tako zanimljivo u vezi sa svetlom. I moja baterijska lampa moe da je stvori. Ali ona nam ne moe pomoi da se otarasimo patnje. 66. Slep si i gluv bez meditacije. Dhammu nije lako videti. Mora meditirati da bi video ono to do sada nisi video. Mora prvo uiti. Limun je kiseo jedino ako ga zagrize.
67. Dok sedi i meditira, za svaku misao koja se pojavi samo reci: "To me se ne tie!" 68. I kad smo lenji trebalo bi da vebamo, a ne samo kad smo puni energije ili u dobrom raspoloenju. To je vebanje u skladu sa Budinim uenjem. Ako je po nama, vebali bismo samo kad se dobro oseamo. Ali kako na taj nain moemo stii bilo kuda? Kada emo prei bujicu neistoa ako vebamo samo kad nam se prohte? 69. ta god da radimo, trebalo bi da posmatramo sebe. Samo itanjem knjiga ne stie se daleko. Dani prolaze, a mi ne posmatramo sebe. Znanje o praksi stie se samo praktikovanjem. 70. Naravno, postoje desetine meditativnih tehnika, ali sve se svodi na jedno -- ne vezuj se, pusti da stvari idu svojim prirodnim tokom. Iskorai ovamo gde je hlad, iskorai iz bitke. Zato da ne pokua? 71. Puko razmiljanje o praksi nalik je hvatanju senke, pri emu promaujemo sutinu. 72. Kad je iza mene bilo samo nekoliko godina prakse, jo uvek nisam mogao da verujem samome sebi. Ali kada se moje iskustvo umnogostruilo, nauio sam da verujem sopstvenom srcu. Kad imate takvo duboko razumevanje, ta god treba da se dogodi, u stanju ste da mu dozvolite da se dogodi, tako da sve jednostavno dolazi i prolazi. Stii ete do take na kojoj vae srce govori samome sebi ta da ini. 73. U praktikovanju meditacije zapravo je gore biti zarobljen smirenou nego uznemirenou, jer e kad-tad poeleti da pobegnete od uznemirenosti, dok ti jako prija da ostane u stanju smirenosti i ne pomeri se dalje ni pedalj. Kada se stanje blaenstva javi tokom meditacije, ne vezuj se za njega. 74. Meditacija se tie samo uma i njegovih oseanja. To nije neto za im treba da juri ili da se bori. Disanje se nastavlja dok radi. Priroda se sama brine za prirodne procese. Sve to treba je da pokua da bude svestan, da se okrene ka sebi i jasno vidi ta je unutra. To je meditacija.
75. Kad ne vebamo ispravno, to znai da smo nepaljivi. Biti nepaljiv je isto to i biti mrtav. Zapitaj se hoe li imati vremena za vebanje kad umre. Neprekidno sebi postavljaj pitanje: "Kad u ja umreti?" Ako razmilja na taj nain, tvoj um bie budan svakog trenutka, kad god postane nepaljiv i to osvesti, automatski e se javiti sabranost. Javie se mudrost jasnog sagledavanja stvari onakvima kakve one jesu. Sabranost straari nad umom, tako da on uvek zna kad se jave oseaji, danju i nou. Posedovati sabranost znai biti staloen. Biti staloen znai biti paljiv. Ako si paljiv, to znai da veba ispravno. 76. Osnova nae prakse jeste, prvo, da budemo poteni i iskreni; drugo, da zaziremo od injenja loih stvari, i tree, da budemo ponizni u svome srcu, da se drimo postrani i da smo i malim zadovoljni. Ako smo zadovoljni malim u pogledu govora i svega ostalog, tada emo videti sebe, panju nam nee odvui neto drugo. Um e nam imati osnovu u vrlini, koncentraciji i mudrosti. 77. U poetku uri kad ide napred. uri da se vraa i uri da se zaustavi. Nastavlja da veba na taj nain dok ne stigne do take kad ti se nii da praksa nije ii napred, niti vraati se, a ni zaustavljati se! Gotovo je. Nema zaustavljanja, nema napredovanja, nema vraanja. Gotovo je. Upravo na toj taki shvata da zapravo niega nema. 78. Zapamti da ti meditira ne da bi "dobio" bilo ta, ve da bi se "oslobodio" stvari. Mi to inimo ne sa eljom, ve sa naputanjem. Ako "eli" bilo ta, to nee pronai. 79. Sutina puta je sasvim jednostavna. Nisu potrebne neka velika objanjavanja. Napusti ljubav i mrnju i pusti da se stvari odvijaju same od sebe. To je sve to ja vebam. 80. Postavljanje pogrenih pitanja pokazuje da si jo uvek zarobljen sumnjom. Razgovor o praksi je u redu. Ako pomae kontemplaciju. Ali samo od tebe zavisi hoe li ugledati Istinu. 81. Vebamo da se nauimo naputanju, a ne da jaamo vezivanje. Prosvetljenje dolazi kad prestane da eli bilo ta. 82. Ako ima vremena da bude sabran, tada ima vremena da meditira.
83. Nedavno me je neko upitao: "Ako se dok meditiramo pojavljuju u umu razne stvari, treba li da ih istraujemo ili ih samo registrujemo kako nastaju i nestaju?" Ako vidi nekoga koga ne poznaje kako prolazi, moe se upitati: "Ko je to? Kuda se zaputio? ta namerava?" Ali ako znamo tu osobu, onda je dovoljno samo primetiti da ona prolazi. 84. elja tokom prakse moe biti i prijatelj i neprijatelj. Kao prijatelj, ona nas navodi da vebamo, da razumemo, da okonamo patnju. Ali ako stalno eli neto to jo nije nastalo, ako eli da su stvari drugaije nego to jesu, to samo stvara patnju i tada elja moe biti dumanin. Na kraju, moramo da nauimo da napustimo sve svoje elje, ak i elju za prosvetljenjem. Samo tada moemo biti slobodni. 85. Neko je jednom pitao Aan aa o tome kako on poduava meditaciji. "Koristite li metod svakodnevnih intervjua da biste ispitali stanje uma svoga uenika?" Aan a je odgovorio: "Ja ovde poduavam uenike da sami ispituju stanja svog uma. Da sami sebe intervjuiu. Moda je monah ljut danas ili u umu ima neku elju. Ja to ne znam, ve on. On ne mora o tome da pita mene, zar ne?" 86. Na ivot je skup elemenata. Koristimo konvencije da bismo opisali stvari, ali se pri tome vezujemo za konvencije i uzimamo ih kao neto stvarno. Na primer, ljudi i stvari imaju svoja imena. Moemo se vratiti na poetak, kad jo imena nisu bila data, i mukarce nazivati "enama", a ene "mukarcima" -- u emu bi bila razlika? Ali sada se vezujemo za imena i pojmove, tako da imamo rat izmeu polova, kao i razne druge ratove. Meditacija slui da prozremo sve to i tek tada moemo dostii stanje neuslovljenosti, tek tada moemo biti u miru, a ne u ratu. 87. Neki ljudi postaju monasi iz vere, ali kasnije pogaze uenje Bude. Misle da znaju bolje i odbijaju da vebaju na pravi nain. Zaista, danas je malo onih koji stvarno vebaju. 88. Teorija i praksa -- prva zna ime lekovite biljke, a druga kree da je pronae i upotrebi.
89. Buka -- svia ti se cvrkut ptica, ali ne i buka kola. Plai se ljudi i buke, voli da ivi sam u umi. Napusti buku i postaraj se za bebu. "Beba" je tvoja praksa. 90. Skoro zareeni monah upitao je Aan aa kakav je njegov savet onima koji su tek poeli da meditiraju. "Isti kao i onima koji to rade ve dugo," odgovorio je. A to je? "Samo nastavi", ree on. 91. Ljudi kau da je Budino uenje ispravno, ali da ga je nemogue praktikovati unutar drutva. Kau: "Mlad sam, pa nemam prilike da vebam, ali kada ostarim, tada u vebati." Da li bi isto rekao: "Mlad sam, pa nemam vremena da jedem, ali kada ostarim, tada u jesti?" Ako bih te ubadao usijanim gvoem, da li bi rekao: "Zaista patim, to je istina, ali poto ivim u ovom drutvu, ne mogu od toga da pobegnem?" 92. Vrlina, koncentracija i mudrost zajedno ine sutinu Budine prakse. Vrlina odrava telo i govor neukaljanim. A telo je sedite uma. Tako praksa ima put vrline, put koncentracije i put mudrosti. Ona je nalik tapu zaseenom na tri mesta, ali to je jo uvek jedan komad. Ako hoemo da odbacimo telo i govor, ne moemo. Moramo da vebamo sa telom i umom. Zapravo, vrlina, koncentracija i mudrost jesu jedno harmonino jedinstvo.
Rev. 15/3/2002 www.geocities.com/budizam/texts/cha/meditationp.html
Home
Tumaenja
Saveti tragau
Aan a
9. Ne-ja
93. Jedan starija ena iz oblinje oblasti dola je jednom na hodoae u Vat Pa Pong. Rekla je Aan au da moe da ostane samo nakratko, jer mora da se vrati i pazi na svoju unuad. I poto je bila u godinama, zamolila ga je da joj odri jedan govor o Dhammi. I Aan a joj odgovori otrim tonom: "Sluaj! Nema ovde nikog, samo ono to jeste! Nema vlasnika, nikoga ko je star, ko je mlad, ko je dobar ili rav, slab ili jak. Samo ono to jeste, a to su sve samo prirodni elementi koji idu svojim putem; sve je prazno. Niko se ne raa i niko ne umire! Oni koji govore o roenju i smrti govore jezikom neznalica. U jeziku srca, Dhamme, nema takvih stvari kao to su roenje i smrt." 94. Pravi temelj uenje jeste videte "ja" kao prazno. No ljudi poinju da prouavaju Dhammu kako bi ojaali svoje "ja", pa zato ne ele da doivljavaju patnju ili potekoe. ele da sve bude prijatno. ele da prevaziu patnju, ali ako jo uvek postoji "ja", kako je to mogue?
file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/cha/nonself.html (1 of 2) [10.2.2008 21:03:54]
95. Kad jednom razume, onda je sve tako lako. Tako je jednostavno i neposredno. Kad se pojave prijatne stvari, razumi da su one prazne. Kad se pojave neprijatne stvari, uvidi da one ne pripadaju tebi. One prolaze. Ne odnosi se prema njima kao da su one deo tebe, niti ih smatraj svojim posedom... Misli da je ono drvo papaje tvoje, pa zato onda i tebe ne boli kada ga seku? Ako to moe da razume, tada mir stie ravnoteu. A kada um postaje uravnoteen, onda je to pravi put, pravo uenje Budino, uenje koje vodi do oslobaanja. 96. Ljudi ne prouavaju ono to je izvan dobra i zla. A to bi trebalo da naue. "Biu ovakav; biu onakav", tako govore. Ali nikada ne kau: "Neu biti bilo ta, jer zapravo ne postoji nikakvo 'ja'." To oni ne ue. 97. Kada jednom razume ne-ja, tada je teret ivota skinut. ivee u miru sa ovim svetom. Kada vidimo iza sebe, tada se vie ne vezujemo za sreu i tada smo u stanju da budemo istinski sreni. Naui da stvari naputa bez borbe, jednom ve da ih napusti, da bude samo ono to jesi - bez posezanja za bilo im, bez vezivanja. 98. Sva tela sainjena su od etiri elementa: zemlje, vode, vetra i vatre. Kad se oni udrue i formiraju telo, kaemo da je to mukarac ili ena, dajemo im ime i tako dalje, to nam olakava da se meusobno identifikujemo. Ali u stvarnosti nikoga nema -- samo zemlja, voda, vetar i vatra. Ne uzbuuj se i ne zaslepljuj time. Ako pomno zagleda, nikoga tu nai nee.
Rev. 15/3/2002 www.geocities.com/budizam/texts/cha/nonself.html
file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/cha/nonself.html (2 of 2) [10.2.2008 21:03:54]
Saveti tragacu: Mir
Home
Tumaenja
Saveti tragau
Aan a
10. Mir
99. -- Kako izgleda smirenje? -- A kako izgleda uznemirenost? Dakle, smirenje je kraj uznemirenosti. 100. Mir treba pronai u sebi, na onom istom mestu na kojem se nalaze i uznemirenost i patnja. On se ne pronalazi u umi ili na vrhu planine, niti nam ga poklanja uitelj. Kada doivljava patnju, tada ima ansu i da pronae slobodu od patnje. Beati od patnje znai zapravo trati joj u zagrljaj. 101. Ako napusti malo, imae malo mira. Ako napusti mnogo, imae mnogo mira. Ako napusti potpuno, imae potpuni mir. 102. Zapravo, nema niega posebnog u vezi sa ljudskim biima. ta god da smo, to je samo na planu pojavnosti. Meutim, ako odemo iza pojavnog i vidimo istinu, uvideemo da nema nieg
file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/cha/peace.html (1 of 3) [10.2.2008 21:03:55]
Saveti tragacu: Mir
sem univerzalnih karakteristika svega postojeeg -- roenje na poetku, promena u sredini, nestanak na kraju. To je sve to jeste. Ako uvidimo da su sva bia takva

Budizam & Ucenje I Suvremena Tumacenja

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Budizam & Ucenje I Suvremena Tumacenja

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Budizam

Pali kanon Pali bukvar

Tumaenja Renik termina

Praksa Maak Dharma

edomil Veljai Linkovi

Postani lan Foruma - Budizam unesi svoju mail adresu

Web servant: Branislav Kovaevi mail

file:///C|/budizam2007decembar/files/index.html [10.2.2008 20:50:18]

Ako ste jo uvek radoznali

S. Dhammika: Dobra pitanja -Dobri odgovori

ta je karma? Principi preporaanja 10 budistikih svetova ta je teravada budizam?

Budin ivot (1) Budin ivot (2) Narada Mahatera

Teravada budizam: Hronologija

Tri univerzalne karakteristike

etiri plemenite istine 1: ivot je patnja 2: Uzrok patnje

Teravada i mahajana budizam

Pregled Tipitake - pali kanona

file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/indexpo.html (1 of 2) [10.2.2008 20:50:19]

3: Prestanak patnje 4: Put ka prestanku patnje

Pet pravila morala Plemeniti osmostruki put

Razgovor sa monahom: Pitanja i odgovori Bikhu Kusalo

I dalje Vam nita nije

Koristi od meditacije jasno !? i istrajnosti Aung San Su Kji

Mapa Indije iz Budinog vremena

Kako postajem budista... i ta to uopte znai?

Budistiki praznici u razliitim tradicijama

Ja nisam OK, ti nisi OK i to je OK Silvija Burstin

Dakle, elite da samostalno meditirate?

Koraci na putu Aja Khema

Tudong Aan itindrija

Rev. 29/2/2007 www.geocities.com/budizam/texts/indexpo.html

file:///C|/budizam2007decembar/files/texts/indexpo.html (2 of 2) [10.2.2008 20:50:19]

Tipitaka Pali kanon

Mapa koja pokazuje glavne delove Tipitake

file:///C|/budizam2007decembar/files/canon/index.html (2 of 3) [10.2.2008 20:50:20]

Rev. 27/1/2007 www.geocities.com/budizam/canon/index.html

file:///C|/budizam2007decembar/files/canon/index.html (3 of 3) [10.2.2008 20:50:20]

Aan a: Saveti tragau

Aan a: Fragmenti uenja

Aan a: ivot sa kobrom

Aan a: Ispravno vebanje -- neprekidno vebanje (preveo Rastislav

file:///C|/budizam2007decembar/files/bud27a.html (1 of 6) [10.2.2008 20:50:22]

Aan a: Put ka miru

Aan a: Pitanja i odgovori

Razgovor sa Aan Sumedom

Aan Sumedo: Opaanje prostora

Aan Sumedo: Trenuci svakodnevnog puta

file:///C|/budizam2007decembar/files/bud27a.html (2 of 6) [10.2.2008 20:50:22]

Aan Munindo: Mo paradoksa (preveo Ninoslav Molnar)

Aan Munindo: Bez osuivanja (preveo Preveo Nenad Ivanovi )

Aan Munindo: Susret sa svojim besom (preveo Preveo Nenad Ivanovi )

Aan Tiradamo: Zaokruivanje prakse

Aan Pasno: Vebanje kao proces

file:///C|/budizam2007decembar/files/bud27a.html (3 of 6) [10.2.2008 20:50:22]

Aan Fuang otiko: Svesnost sama

Aan agaro: Jesam li ja budista?

Mahai Sajadau: Karma u budizmu

unrju Suzuki: Greke u vebanju

file:///C|/budizam2007decembar/files/bud27a.html (4 of 6) [10.2.2008 20:50:22]

Njanaponika Tera: Kontemplacija oseanja -- Vedana samyuta (preveo Rastislav Kobac)

Kusalo Bikhu: Pravila ponaanja theravadskih monaha i monahinja

Mudre - simboliki gestovi

Tanisaro Bikhu: Otvaranja vrata Dhamme -- Potovanje u budistikoj misli i praksi