Teorija Redova

dr L.
Stefanovic,
mr B. Randelovic, mr M. Matejic
TEORIJA REDOVA
ZA STUDENTE TEHNI
CKIH FAKULTETA
SKC Nis, 2006.
dr Lidija Stefanovic,
mr Branislav Randelovic, mr Marjan Matejic
TEORIJA REDOVA
ZA STUDENTE TEHNI
CKIH FAKULTETA
II izdanje, Nis, 2013.
Recenzent:
dr Ljubisa Kocic, red. prof. Elektronskog fakulteta u Nisu
Izdavac:
Studentski kulturni centar Nis
Za izdavaca:
Miroslav Jovic, direktor
Urednik:
Aleksandar Blagojevic
Tehnicka obrada:
dr Lidija Stefanovic,
mr Branislav Randelovic
Stampa:
Unigraf Nis
Tiraz:
100 primeraka
ISBN 9788677572082
Bilo kakvo umnozavanje ove knjige nije dozvoljeno bez pisanog
odobrenja autora.
PREDGOVOR
PRVOG IZDANJA
Ova knjiga je proistekla iz visegodisnjeg iskustva autora u drzanju teorijske
i prakticne nastave na Elektronskom fakultetu u Nisu. Zato je, pre svega,
prilagodena studentima tehnickih nauka. Naravno, mogu da je koriste i stu-
denti drugacije profesionalne orijentacije, koji u okviru predvidenog nastavnog
programa imaju ovde iznetu materiju.
Knjiga se odnosi na samo jednu oblast matematike (Teorija redova) jer u
ovom trenutku nije poznato da li ce i na kojem studijskom programu biti
izucavana ta oblast.
Knjiga sadrzi teoriju i resene primere, koji u potpunosti ilustruju izlozenu
teoriju. Takode, knjiga sadrzi i zadatke predvidene za vezbu, ali sa resenjima
ili neophodnim uputstvima. Autori smatraju da je upravo u prezentovanim
primerima i zadacima glavna prednost ove knjige nad ostalom literaturom koja
se bavi istom problematikom. Ova knjiga je, u stvari, istovremeno udzbenik i
zbirka zadataka.
Osim matematicki korektnog izlaganja materije, autori su se trudili da knji-
ga ima pedagoske i metodoloske kvalitete. Na citaocima ostaje krajnja pro-
cena da li su i koliko u tome uspeli.
Tekst knjige je uraden pomocu programskog paketa EMTEX (verzija Ams-
tex 2.0), a slike pomocu programskih paketa Corel Draw (verzija 9.00) i Paint-
brush (verzija 1.00).
Autori duguju i ovom prilikom iskazuju zahvalnost mr Zvezdanu Mar-
janovicu jer je procitao rukopis i ispravio postojece materijalne greske u njemu.
Takode, autori iskreno zahvaljuju recenzentu, prof. dr Ljubisi Kocicu, koji je
ukazao na manjkavosti rukopisa i dao korisne sugestije za prepravku istog,
cime je doprineo konacnom uoblicenju teksta.
Nis, 2006. g. Autori
iii
iv PREDGOVOR
PREDGOVOR
DRUGOG IZDANJA
Drugo izdanje je u izvesnoj meri izmenjeno u odnosu na prvo izdanje. Ot-
klonjene su uocene greske, stamparske i neke materijalne. Ubaceno je nekoliko
napomena, tamo gde su autori smatrali da je tekst nedorecen. Neki primeri
su iz pedagoskih razloga reseni drugacije, a deo Zadaci za vezbu je dopunjen
karakteristicnim zadacima.
Nis, 2013. g. Autori
SADR
ZAJ
1. UVODNI POJMOVI 1
1.1. Brojni nizovi 1
1.2. Funkcionalni nizovi 3
2. BROJNI REDOVI 7
2.1. Denicija i konvergencija 7
2.2. Pozitivni redovi 13
2.2.1. Poredbeni kriterijumi konvergencije 17
2.2.2. Ostali kriterijumi konvergencije 20
2.3. Alternativni redovi 28
2.4. Redovi sa proizvoljnim clanovima 32
3. FUNKCIONALNI REDOVI 38
3.1. Denicija, konvergencija i uniformna konvergencija 38
3.1.1. Kriterijumi uniformne konvergencije 42
3.1.2. Apsolutna konvergencija 44
3.2. Stepeni redovi 45
3.2.1. Uniformna konvergencija stepenih redova 49
3.2.2. Predstavljanje funkcija pomocu stepenih redova 55
3.3. Fourierovi redovi 59
4. ZADACI ZA VE
ZBU 77
PRILOG 105
LITERATURA 107
v
1. UVODNI POJMOVI
1.1. Brojni nizovi
Cilj ovog kursa nije proucavanje nizova. Oni su precizno denisani i de-
taljno obradeni u prethodnim kursevima matematike (videti [3], str. 119
149; [5]). Ovde samo ukratko podsecamo citaoca na neke elementarne poj-
move i pravila, vise ih opisujuci nego denisuci.
Radi jednostavnosti zapisivanja, na samom pocetku uvodimo oznake:
N za skup prirodnih brojeva,
R za skup realnih brojeva i
N
0
za skup N {0}.
Neka je a
n
R za svako n N. Uredeni skup brojeva a
n
, u oznaci
(a
1
, a
2
, . . . , a
n
, . . . ) ,
zove se realni ili brojni niz. Umesto prethodne, cesto se koriste i oznake:
a
n
nN
,
a
n
n=1
,
a
n
.
I svaki drugi uredeni skup realnih brojeva
(a
m
, a
m+1
, . . . ) (m N
0
)
zove se brojni niz.
Za brojeve a
1
, a
2
, . . . se kaze da su clanovi niza, a za a
n
da je opsti clan
niza. Nizovi se najcesce zadaju pomocu opsteg clana. Na primer, niz ciji je
opsti clan a
n
= 1/n za n N u razvijenom obliku glasi
1
n
1,
1
2
,
1
3
, . . .
.
1
2 TEORIJA REDOVA
Niz (a
n
) je ogranicen ako postoji broj M (0 < M < +) takav da je
|a
n
| M za svako n N.
Niz (a
n
) je monoton ako je opadajuci, rastuci, neopadajuci ili nerastuci.
Niz (a
n
) je opadajuci ako je a
n
> a
n+1
, rastuci ako je a
n
< a
n+1
,
neopadajuci ako je a
n
a
n+1
i nerastuci ako je a
n
a
n+1
, pri cemu sve
nejednakosti moraju da vaze za svako n N.
Niz (a
n
) je konvergentan ako postoji konacan broj a R i ako za svako
> 0 postoji N() N tako da je
|a
n
a| <
za svako n N(). Broj a je granicna vrednost (granica, limes) niza (a
n
).
U ovom slucaju se kaze da niz (a
n
) konvergira ka a i pise se
lim
n
a
n
= a .
U svim ostalim slucajevima je niz (a
n
) divergentan. Pri tome, ako za
svako M > 0 postoji N(M) N tako da za svako n N(M) vazi a
n
> M,
odnosno a
n
< M, kazemo da niz odredeno divergira ka +, odnosno ka
, sto redom zapisujemo sa:
lim
n
a
n
= + , lim
n
a
n
= .
Podniz ili delimicni niz niza (a
n
)
nN
je realni niz (a
n
k
)
kN
koji sadrzi
neke ili sve clanove niza (a
n
)
nN
, uzete u istom redosledu kao u (a
n
)
nN
.
Za realne nizove vaze sledeca tvrdenja.
Teorema 1.1.1. Svaki konvergentan niz je ogranicen.
Teorema 1.1.2. Svaki monoton i ogranicen niz je konvergentan.
Teorema 1.1.3. Niz (a
n
) konvergira ka broju a ako i samo ako svaki
njegov podniz konvergira ka istom broju a.
Teorema 1.1.4. (CAUCHYEV KRITERIJUM KONVERGENCIJE) Niz (a
n
)
je konvergentan ako i samo ako za svako > 0 postoji N() N tako da je
|a
n
a
m
| < za svako n, m N().
PRIMER 1.1.1. Za q R i n N
0
, posmatramo brojni niz
(1.1.1) (a
n
) = (q
n
)
i ispitujemo njegovu konvergenciju.
UVODNI POJMOVI 3
Razlikujemo cetiri slucaja, zavisno od vrednosti broja q.
Neka je |q| < 1. U ovom slucaju niz (a
n
) konvergira i ima granicnu vrednost
lim
n
a
n
= lim
n
q
n
= 0 .
Neka je q = 1. Niz (a
n
) je konstantan niz jer su mu svi clanovi isti, a
n
= 1 za svako
n N
0
, pa je konvergentan sa granicom
lim
n
a
n
= lim
n
1 = 1 .
Neka je q > 1. Sada je
lim
n
a
n
= lim
n
q
n
= + ,
pa niz (a
n
) odredeno divergira ka +.
Neka je q 1. Posmatramo samo q = 1, a zakljucivanje je isto i za bilo koje drugo
q < 1. Kako je a
n
= (1)
n
, to je a
0
= 1 i
a
2n
= 1 , a
2n1
= 1
za svako n N. Dakle, niz (a
n
) se sastoji od dva konstantna podniza (a
2n
) i (a
2n1
)
cije su granice razlicite,
lim
n
a
2n
= 1 = lim
n
a
2n1
= 1 .
Prema Teoremi 1.1.3, niz (a
n
) divergira.
Zakljucujemo da brojni niz (1.1.1) konvergira za svaki broj q (1, 1].
1.2. Funkcionalni nizovi
Neka su f
n
(x) realne funkcije za svako n N, denisane na istom podrucju
D R. Uredeni skup funkcija f
n
(x), u oznaci
f
1
(x), f
2
(x), . . . , f
n
(x), . . .
,
zove se funkcionalni niz. Umesto prethodne, u upotrebi su i oznake:
f
n
(x)
nN
,
f
n
(x)
n=1
,
f
n
(x)
.
Takode, funkcionalni niz je i
f
m
(x), f
m+1
(x), . . .
(m N
0
) .
4 TEORIJA REDOVA
Opsti clan funkcionalnog niza je f
n
(x). I funkcionalni nizovi se, analogno
brojnim nizovima, najcesce zadaju pomocu opsteg clana. Na primer, niz ciji
je opsti clan f
n
(x) = x
n
za n N
0
u razvijenom obliku glasi
x
n
=

1, x, x
2
, . . .
.
Za razliku od brojnih nizova, kod funkcionalnih nizova se razlikuju dve
vrste konvergencije: konvergencija (u tacki i na intervalu) i uniformna kon-
vergencija.
Niz

f
n
(x)
konvergira u tacki x = x
0
D ako konvergira brojni niz
f
n
(x
0
)
.
Skup svih tacaka x
0
D u kojima niz

f
n
(x)
konvergira zove se oblast

konvergencije niza. Ovo je uobicajeni termin, koji ne znaci uvek i oblast
u topoloskom smislu. Korektnije bi bilo reci podrucje konvergencije. Pret-
postavimo da je oblast konvergencije niza interval (, ) (ili [, ], (, ],
[, )). Uopstenje konvergencije u tacki je sledece. Niz

f
n
(x)
konvergira
na intervalu (, ) ako postoji realna funkcija f(x) (x (, )) i ako za
svako > 0 i svako ksirano x (, ) postoji N(, x) N tako da je
f
n
(x) f(x)
<
za svako n N(, x). Funkcija f(x) je granicna funkcija niza

f
n
(x)
, sto
se zapisuje na nacin
lim
n
f
n
(x) = f(x) .
U stvari, niz konvergira na intervalu ako konvergira u svakoj tacki tog
intervala.
Uniformna konvergencija se denise samo na intervalu, ne i u tacki. Niz
f
n
(x)
uniformno konvergira na intervalu (, ) ka realnoj funkciji f(x)

(x (, )) ako za svako > 0 postoji N() N tako da je
f
n
(x) f(x)
<
za svako n N() i svako x (, ). Primetimo da u ovom slucaju broj N
zavisi samo od , a ne zavisi od x kao kod obicne konvergencije.
Vazi sledece tvrdenje (videti [1], str. 177).
Teorema 1.2.1. Svaki uniformno konvergentan niz je konvergentan, ali
obrnuto u opstem slucaju ne vazi.
UVODNI POJMOVI 5
PRIMER 1.2.1. Za x R i n N
0
, posmatramo funkcionalni niz
(1.2.1) (f
n
(x)) = (x
n
)
i ispitujemo njegovu konvergenciju.
Za svako ksirano x = x
0
= q R dati funkcionalni niz postaje brojni niz (1.1.1), koji
smo razmatrali u Primeru 1.1.1 i zakljucili da on konvergira za svako q (1, 1]. Dakle,
funkcionalni niz (1.2.1) konvergira u svakoj konkretnoj tacki x
0
(1, 1].
Oblast konvergencije niza (1.2.1) je interval (1, 1].
Niz (1.2.1) konvergira na intervalu (1, 1] ka funkciji
f(x) =
0 , x (1, 1) ,
1 , x = 1 ,
sto se lako proverava. Neka je > 0 proizvoljno. Kako je
|f
n
(x) f(x)| =
|x|
n
, x (1, 1) ,
0 , x = 1 ,
to je |f
n
(1) f(1)| < uvek i |f
n
(x) f(x)| < kad je |x|
n
< , x (1, 1), tj.
n >
ln
ln |x|
, x (1, 1) .
Ako uglastim zagradama oznacimo celobrojni deo nekog broja, zakljucujemo da postoji
prirodni broj
N(, x) =
ln
ln |x|
+ 1
tako da je |f
n
(x) f(x)| < za svako n N(, x) i svako ksirano x (1, 1].
Posmatrani funkcionalni niz ne konvergira uniformno na (1, 1], cak ni na (1, 1).
Kako je
lim
x1
ln
ln|x|
= ,
ne postoji prirodan broj N(), koji ne zavisi od x, takav da je |f
n
(x) f(x)| < za svako
n N() i svako x (1, 1). Medutim, niz (1.2.1) uniformno konvergira na bilo kom
segmentu [r, r], gde je 0 < r < 1. Zaista, za |x| < r je
n >
ln
ln |x|
>
ln
ln r
,
pa postoji
N() =
ln
lnr
+ 1
tako da je |f
n
(x) f(x)| < za svako n N() i svako x [r, r].
6 TEORIJA REDOVA
Geometrijska interpretacija uniformne konvergencije se sastoji u sledecem.
Iz nejednakosti

f
n
(x) f(x)
< , koja vazi za svako > 0, svako n

N() i svako x (, ), sledi
f(x) < f
n
(x) < f(x) + .
Ovo znaci da se svi clanovi niza, pocev od nekog, nalaze u okruzenju
funkcije f(x), sto je prikazano na Slici 1.2.1.
x
y
f(x)
+ f(x) e
f(x) e
f
n
(x)
a
b
Slika 1.2.1.
Radi uporedenja uniformne i obicne konvergencije, na Slici 1.2.2. je pri-
kazan niz (1.2.1) na segmentu [0, 1].
+ f(x) e
f
n
(x)
x
y
1
1 0 0 f(x)
1
x
x
x
x
0
1
2
3
2
3
n
f
f
f
f
(
(
(
(
x
x
x
x
)
)
)
)
Slika 1.2.2.
Vidimo da niz

f
n
(x)
=

x
n
konvergira ka funkciji f(x) = 0 za svako

x [0, 1), ali ne i za x = 1, gde je f
n
(1) = 1. Dakle, pocev od nekog, svi
clanovi niza

x
n
ulaze u okruzenje funkcije f(x) = 0, ali na segmentu

[0, r], gde je 0 < r < 1 bilo koji broj. Za x (r, 1], svi clanovi beze ka
funkciji f
0
(x) = 1.
2. BROJNI REDOVI
2.1. Denicija i konvergencija
Denicija 2.1.1. Neka je (a
k
)
k=1
realni niz. Beskonacni zbir brojeva
(2.1.1)
k=1
a
k
= a
1
+a
2
+ +a
n
+
zove se brojni ili numericki red.
Brojevi a
1
, a
2
, . . . su clanovi reda, a a
n
je opsti clan reda (2.1.1). Opsti
clan je, u stvari, pravilo po kojem se generisu svi clanovi reda.
I svaki drugi beskonacni zbir brojeva
(2.1.2)
k=m
a
k
= a
m
+a
m+1
+ (m N
0
)
zove se brojni red. U opstem slucaju je m = 1, pa se redovi (2.1.1) i (2.1.2)
razlikuju za konacno mnogo pocetnih clanova.
Denicija 2.1.2. Zbir prvih n clanova
(2.1.3) S
n
=
n
k=1
a
k
= a
1
+ +a
n
(n N)
je nta parcijalna suma reda (2.1.1).
Uocimo da je S
n
konacan zbir brojeva, pa kao takav uvek postoji.
Denicija 2.1.3. Beskonacni zbir
(2.1.4)
k=n+1
a
k
= a
n+1
+a
n+2
+ (n N)
7
8 TEORIJA REDOVA
je ostatak reda (2.1.1).
Ostatak je takode red, oblika (2.1.2) sa m = n + 1. Ocigledno je
(2.1.5)
k=n+1
a
k
=
k=1
a
k
S
n
.
PRIMER 2.1.1. Beskonacni zbir
k=1
1
k
= 1 +
1
2
+
1
3
+
je brojni red. Opsti clan ovog reda je a
n
=
1
n
, nta parcijalna suma je
S
n
=
n
k=1
1
k
= 1 +
1
2
+ +
1
n
,
a ostatak je red
k=n+1
1
k
=
1
n + 1
+
1
n + 2
+ .
Na primer, za n = 3 parcijalna suma i ostatak su:
S
3
=
3
k=1
1
k
= 1 +
1
2
+
1
3
,
k=4
1
k
=
1
4
+
1
5
+ .
NAPOMENA 2.1.1. Red (2.1.1) moze da se zapise na nacin
k=1
a
k

k=m
a
k(m1)
,
a red (2.1.2) na nacin
k=m
a
k

k=1
a
k+(m1)
.
Dakle, promena pocetne vrednosti indeksa sumiranja k zahteva odgovarajucu promenu
indeksa clanova.
Denicija 2.1.4. Red
k=1
a
k
je konvergentan (divergentan) ako je niz
parcijalnih suma (S
n
)
nN
konvergentan (divergentan).
BROJNI REDOVI 9
Ako postoji, granicna vrednost
S = lim
n
S
n
je suma (zbir) reda (2.1.1) i zapisuje se sa
(2.1.6) S =
k=1
a
k
.
Ako je
lim
n
S
n
= + , lim
n
S
n
= ,
kazemo da red (2.1.1) odredeno divergira.
PRIMER 2.1.2. Ispitati konvergenciju reda
k=1
1
k(k + 1)
.
Opsti clan moze da se zapise na nacin
a
n
=
1
n(n + 1)
=
1
n
1
n + 1
,
pa je nta parcijalna suma
S
n
=
n
k=1
1
k(k + 1)
=
n
k=1
_
1
k
1
k + 1
_
=
_
1
1
2
_
+
_
1
2
1
3
_
+ +
_
1
n
1
n + 1
_
= 1
1
n + 1
.
Kako je lim
n
S
n
= 1, to je dati red konvergentan i njegov zbir je
S =
k=1
1
k(k + 1)
= 1 .
PRIMER 2.1.3. Ispitati konvergenciju geometrijskog reda
(2.1.7)
k=0
q
k
(q R) .
10 TEORIJA REDOVA
Za q = 1, nta parcijalna suma je geometrijska progresija, pa je
S
n
=
n
k=0
q
k
=
1 q
n+1
1 q
=
1
1 q
q
1 q
q
n
.
Za q = 1 je
S
n
=
n
k=0
1
k
=
n
k=0
1 = n + 1 .
U Primeru 1.1.1 smo pokazali da niz (q
n
) divergira za q 1, konvergira ka 0 za |q| < 1
i odredeno divergira ka + za q > 1. Zato ne postoji lim
n
S
n
kad je q 1 i
lim
n
S
n
=
1
1 q
, |q| < 1 ,
lim
n
S
n
= + , q > 1 .
Kako je jos lim
n
S
n
= + kad je q = 1, zakljucujemo da geometrijski red divergira za
q 1, odredeno divergira ka + za q 1 i konvergira za |q| < 1 sa sumom
(2.1.8) S =
k=0
q
k
=
1
1 q
.
Niz parcijalnih suma (S
n
) i niz (1.1.1) se u literaturi srecu pod istim imenom geome-
trijski niz.
Opste osobine brojnih redova iskazujemo sledecim teoremama.
Teorema 2.1.1. Neka je
k=1
a
k
konvergentan red sa sumom
S =
k=1
a
k
i neka je c R proizvoljna konstanta. Tada je konvergentan i red
k=1
ca
k
sa
sumom
cS =
k=1
ca
k
.
Dokaz. Ako sa S
n
i T
n
oznacimo parcijalne sume
S
n
=
n
k=1
a
k
, T
n
=
n
k=1
ca
k
,
BROJNI REDOVI 11
vazi
T
n
= cS
n
.
Po pretpostavci teoreme je S = lim
n
S
n
, pa je
lim
n
T
n
= c lim
n
S
n
= cS .
Teorema 2.1.2. Neka su
k=1
a
k
i
k=1
b
k
konvergentni redovi sa sumama
S
1
=
k=1
a
k
, S
2
=
k=1
b
k
.
Tada su konvergentni i redovi
k=1
(a
k
b
k
) sa sumama
S
1
S
2
=
k=1
(a
k
b
k
) .
Dokaz. Za parcijalne sume
S
n1
=
n
k=1
a
k
, S
n2
=
n
k=1
b
k
, T
n
=
n
k=1
(a
k
b
k
)
vazi
T
n
= S
n1
S
n2
,
pa je
lim
n
T
n
= lim
n
S
n1
lim
n
S
n2
= S
1
S
2
.
Teorema 2.1.3. Redovi
k=1
a
k
i
k=m
a
k
(m 2) su istovremeno konver-
gentni ili divergentni.
Dokaz. Neka je, za n m,
S
n
=
n
k=1
a
k
, T
n
=
n
k=m
a
k
.
Tada je
S
n
=
m1
k=1
a
k
+T
n
= S
m1
+T
n
.
12 TEORIJA REDOVA
Zbir S
m1
ima ksiran broj sabiraka m 1, koji ne zavisi od n, pa je kon-
stantan. Ako stavimo C = S
m1
, dobijamo
S
n
= C +T
n
.
Iz poslednje jednakosti sledi da lim
n
S
n
postoji ako i samo ako postoji
lim
n
T
n
.
Prema Deniciji 2.1.3 i Teoremi 2.1.3 vazi da su red (2.1.1) i ostatak reda
(2.1.4) istovremeno konvergentni ili divergentni. U slucaju konvergentnog
reda, sa parcijalnom sumom (2.1.3) i zbirom (2.1.6), ostatak je
R
n
=
k=n+1
a
k
= S S
n
.
Teorema 2.1.4. Ako je red
k=1
a
k
konvergentan, tada je
lim
n
a
n
= 0 .
Dokaz. Kako je
S
n
=
n
k=1
a
k
, S
n1
=
n1
k=1
a
k
,
to je
a
n
= S
n
S
n1
.
Red
k=1
a
k
je konvergentan, pa je, prema Teoremi 1.1.3,
S = lim
n
S
n
= lim
n
S
n1
,
i, jasno,
lim
n
a
n
= lim
n
S
n
lim
n
S
n1
= S S = 0 .
Teorema 2.1.4 se najcesce primenjuje u negiranom obliku. Ako je
lim
n
a
n
= 0, tada red
k=1
a
k
divergira. Na primer, geometrijski red (2.1.7)
divergira za q 1 jer je lim
n
a
n
= lim
n
q
n
= 0.
BROJNI REDOVI 13
NAPOMENA 2.1.2. Zahvaljujuci Teoremi 2.1.3, u literaturi se cesto srece Deni-
cija 2.1.4 u sledecem obliku.
Brojni red (2.1.1) konvergira ako za svako > 0 postoji N() N tako da je
|
k=n+1
a
k
| < za svako n N().
NAPOMENA 2.1.3. Za S =
k=1
a
k
, T =
k=m
a
k
, prema dokazu Teoreme 2.1.3 sledi
S = lim
n
S
n
= C + lim
n
T
n
= C + T .
Ako je konstanta C = 0, ocigledno je S = T. Dakle, konacan broj m1 clanova ne utice
na konvergenciju reda, ali utice na zbir konvergentnog reda. Tako geometrijski redovi
k=0
q
k
i
k=1
q
k
istovremeno konvergiraju (|q| < 1) ili divergiraju (|q| 1). Medutim, u
slucaju |q| < 1, prema Primeru 2.1.3 je
S =
k=0
q
k
=
1
1 q
,
dok je
T =
k=1
q
k
= 1 +
k=0
q
k
= 1 +
1
1 q
=
q
1 q
= S .
2.2. Pozitivni redovi
Denicija 2.2.1. Red
k=1
a
k
naziva se red sa pozitivnim clanovima ili
pozitivan red ako je a
k
0 za svako k N.
Denicija 2.2.2. Red
k=1
a
k
je red sa negativnim clanovima ili negativan
red ako je a
k
0 za svako k N.
Red koji ima konacno mnogo negativnih clanova, a svi ostali su nenega-
tivni, takode zovemo pozitivnim redom. Analogno, red je negativan i ako je
konacno mnogo njegovih clanova pozitivno.
Teorema 2.2.1. Pozitivan red
k=1
a
k
je konvergentan ili odredeno diver-
gira ka +.
14 TEORIJA REDOVA
Dokaz. Neka je
S
n
=
n
k=1
a
k
, S
n+1
=
n+1
k=1
a
k
.
Tada je
S
n+1
= S
n
+a
n+1
.
Kako je a
n+1
0, vazi S
n+1
S
n
za svako n N. Dakle, niz parcijal-
nih suma (S
n
) je neopadajuci. Ukoliko je niz (S
n
) ogranicen, prema Teo-
remi 1.1.2 on je i konvergentan. Ako (S
n
) nije ogranicen, on je divergentan.
Pri tome, zbog S
n+1
S
n
za svako n N, niz (S
n
) odredeno divergira
ka +.
Teorema 2.2.2. Pozitivan red
k=1
a
k
je konvergentan ako i samo ako je
niz parcijalnih suma (S
n
) ogranicen.
Dokaz. U Teoremi 2.2.1 smo pokazali da je niz (S
n
) neopadajuci i da iz
ogranicenosti niza (S
n
) sledi konvergencija reda
k=1
a
k
. Sada pokazujemo
obrnuto.
Neka je
k=1
a
k
konvergentan red. Tada postoji zbir S =
k=1
a
k
i vazi
S =
k=1
a
k
=
n
k=1
a
k
+
k=n+1
a
k
= S
n
+R
n
.
Kako je a
k
0 za svako k N, to je R
n
0, pa je
S S
n
za svako n N. Dakle, niz (S
n
) je ogranicen.
NAPOMENA 2.2.1. Neopadajuci niz (a
n
) je uvek ogranicen odozdo svojim prvim
clanom jer je
a
1
a
2
.
Zato se ogranicenost niza svodi na ogranicenost s gornje strane. Analogno, ogranicenost
nerastuceg niza znaci ogranicenost s donje strane.
U prethodnim teoremama smo imali neopadajuci niz parcijalnih suma (S
n
), pa smo
pod ogranicenoscu podrazumevali ogranicenost odozgo.
Vratimo se na negativne redove i posmatrajmo
k=1
b
k
sa b
k
0 za svako
k N. Neka je a
k
= |b
k
|. Tada je b
k
= a
k
. Prema Teoremi 2.1.1, za
BROJNI REDOVI 15
c = 1, redovi
k=1
b
k
i
k=1
a
k
su istovremeno konvergentni ili divergentni.
Pri tome, ako je S =
k=1
a
k
, tada je S =
k=1
b
k
. Ako
k=1
a
k
odredeno
divergira ka +,
k=1
b
k
odredeno divergira ka . Na osnovu prethodnog
zakljucujemo da je dovoljno razmatrati samo pozitivne redove.
Navodimo sada jedan koristan postupak za formiranje konvergentnih i
divergentnih redova.
Neka je (M
n
) rastuci niz za koji je
lim
n
M
n
= + .
Formiramo pozitivne redove:
k=1
(M
k+1
M
k
) , (2.2.1)
k=1
_
1
M
k
1
M
k+1
_
. (2.2.2)
Kako je
S
n
=
n
k=1
(M
k+1
M
k
) = M
n+1
M
1
,
T
n
=
n
k=1
_
1
M
k
1
M
k+1
_
=
1
M
1
1
M
n+1
,
to je
lim
n
S
n
= lim
n
M
n+1
M
1
= + ,
lim
n
T
n
=
1
M
1
lim
n
1
M
n+1
=
1
M
1
.
Zato red (2.2.1) odredeno divergira ka +, a red (2.2.2) konvergira ka
1
M
1
,
tj.
1
M
1
=
k=1
_
1
M
k
1
M
k+1
_
.
16 TEORIJA REDOVA
(2.2.3)
k=1
ln
_
1 +
1
k
_
.
Stavimo M
n
= ln n (n N). Niz (M
n
) je rastuci jer je M
n
= ln n < ln(n+1) = M
n+1
i vazi
lim
n
M
n
= + .
Kako je
M
k+1
M
k
= ln(k + 1) lnk = ln
k + 1
k
= ln
_
1 +
1
k
_
,
to je
k=1
ln
_
1 +
1
k
_
=
k=1
(M
k+1
M
k
) ,
tj. red (2.2.3) je red oblika (2.2.1). Prema prethodnom, zakljucujemo da red (2.2.3)
divergira.
k=1
1
k(k + 1)
.
Stavimo M
n
= n (n N). Niz (M
n
) je rastuci i vazi lim
n
M
n
= +. Kako je
1
M
k
1
M
k+1
=
1
k
1
k + 1
=
1
k(k + 1)
,
to je
k=1
1
k(k + 1)
=
k=1
_
1
M
k
1
M
k+1
_
,
pa je dati red oblika (2.2.2). Zato dati red konvergira i ima sumu
k=1
1
k(k + 1)
=
1
M
1
= 1 .
Do istog zakljucka smo, samo na drugi nacin, dosli u Primeru 2.1.2.
BROJNI REDOVI 17
2.2.1. Poredbeni kriterijumi konvergencije
Navodimo nekoliko teorema kojima su uspostavljeni kriterijumi za ispiti-
vanje konvergencije pozitivnih redova. Kriterijumi su zasnovani na uporedi-
vanju clanova reda, pa otuda potice ime poredbeni kriterijumi.
k=1
a
k
i
k=1
b
k
pozitivni redovi za cije clanove
vazi
(2.2.4) a
k
b
k
za svako k N. Tada iz konvergencije reda
k=1
b
k
sledi konvergencija reda
k=1
a
k
. Takode, iz divergencije reda
k=1
a
k
sledi divergencija reda
k=1
b
k
.
Dokaz. Sa S
n
i T
n
oznacimo parcijalne sume
S
n
=
n
k=1
a
k
, T
n
=
n
k=1
b
k
.
Prema pretpostavci (2.2.4), za svako n N vazi
S
n
T
n
.
Pretpostavimo da je red
k=1
b
k
konvergentan. Prema Teoremi 2.2.2, niz
(T
n
) je ogranicen, tj. postoji konstanta M (0 < M < +) takva da je
T
n
< M za svako n N. Tada je S
n
T
n
< M, pa je i niz (S
n
) ogranicen.
Ponovnom primenom Teoreme 2.2.2 zakljucujemo da je red
k=1
a
k
konver-
gentan.
Obrnuto, neka je red
k=1
a
k
divergentan. Prema Teoremi 2.2.1, ovaj red
odredeno divergira ka +, sto znaci da je
lim
n
S
n
= + .
Zbog S
n
T
n
, tada je i
lim
n
T
n
= + ,
pa je red
k=1
b
k
takode odredeno divergentan.
18 TEORIJA REDOVA
Sledece teoreme navodimo bez dokaza. Dokazi se mogu naci, npr., u [4],
str. 1011. I za ostala tvrdenja, koja u produzetku budemo navodili ne
dokazujuci ih, dokazi se mogu naci u istoj knjizi [4].
k=1
a
k
i
k=1
b
k
pozitivni redovi i neka je b
k
= 0
za svako k N. Ako je
(2.2.5) L = lim
k
a
k
b
k
,
gde je 0 < L < +, redovi
k=1
a
k
i
k=1
b
k
su istovremeno konvergentni ili
divergentni.
k=1
a
k
i
k=1
b
k
pozitivni redovi i neka je a
k
b
k
= 0
za svako k N. Ako je
(2.2.6)
a
k+1
a
k
b
k+1
b
k
za svako k N, iz konvergencije reda
k=1
b
k
sledi konvergencija reda
k=1
a
k
,
a iz divergencije reda
k=1
a
k
k=1
b
k
.
NAPOMENA 2.2.2. Tvrdenja Teorema 2.2.3 i 2.2.5 ostaju na snazi i ako nejednakosti
(2.2.4), (2.2.6) vaze pocev od bilo kog k = m N
0
.
k=1
1
k
2
.
U Primerima 2.1.2 i 2.2.2 smo ustanovili da je red
k=1
1
k(k + 1)
konvergentan. Kako
je za svako k N
1
k(k + 1)
1
2k
2
,
to vazi (2.2.4) i mozemo da primenimo Teoremu 2.2.3. Prema Teoremi 2.2.3 red
k=1
1
2k
2
BROJNI REDOVI 19
je konvergentan. Tada je, prema Teoremi 2.1.1, konvergentan i red
k=1
1
k
2
.
PRIMER 2.2.4. Ispitati konvergenciju harmonijskog reda
(2.2.7)
k=1
1
k
.
U Primeru 2.2.1 smo utvrdili da red
k=1
ln
_
1 +
1
k
_
divergira. Neka je
a
k
= ln
_
1 +
1
k
_
, b
k
=
1
k
.
Tada je b
k
= 0 za svako k N i
a
k
b
k
= k ln
_
1 +
1
k
_
= ln
_
1 +
1
k
_
k
,
odakle je
lim
k
a
k
b
k
= lim
k
ln
_
1 +
1
k
_
k
= lne = 1 .
Prema (2.2.5) je
L = 1 (0, +) ,
pa primenjujemo Teoremu 2.2.4 i zakljucujemo da je harmonijski red divergentan.
Interesantan dokaz divergencije harmonijskog reda, zasnovan na Teoremi 2.2.1, moze
se naci u [4], str. 7.
Primetimo na ovom mestu da za opsti clan harmonijskog reda vazi
lim
n
a
n
= lim
n
1
n
= 0 ,
pa je ovaj red primer da obrnuto tvrdenje Teoremi 2.1.4 ne vazi u opstem slucaju.
(2.2.8)
k=1
1
k
p
(p = 2, 3, . . . ) .
U Primeru 2.2.3 smo utvrdili da red
k=1
1
k
2
konvergira. Neka je
a
k
=
1
k
p
, b
k
=
1
k
2
.
20 TEORIJA REDOVA
Tada je a
k
b
k
= 0 za svako k N. Formiramo kolicnike
a
k+1
a
k
=
1
(k + 1)
p
1
k
p
=
_
k
k + 1
_
p
,
b
k+1
b
k
=
1
(k + 1)
2
1
k
2
=
_
k
k + 1
_
2
.
Kako je
k
k + 1
< 1 ,
za svako k N i kako je p 2, to je
a
k+1
a
k
=
_
k
k + 1
_
p
_
k
k + 1
_
2
=
b
k+1
b
k
,
pa je uslov (2.2.6) ispunjen. Prema Teoremi 2.2.5 iz konvergencije reda
k=1
1
k
2
sledi
konvergencija reda (2.2.8). Red (2.2.8) je specijalni slucaj hiperharmonijskog reda kada
je p = 2, 3, . . . prirodan broj. Opsti slucaj, kada je p R, razmatramo kasnije.
2.2.2. Ostali kriterijumi konvergencije
Teorema 2.2.6. (CAUCHYEV KRITERIJUM) Neka je
k=1
a
k
pozitivan red.
Ako postoje m N i q (0 < q < 1) tako da je
(2.2.9)
n
a
n
q < 1
za svako n m, red
k=1
a
k
je konvergentan. Ako je
n
a
n
1
za svako n m, red
k=1
a
k
divergira.
Dokaz. Iz nejednakosti (2.2.9) sledi a
n
q
n
za svako n m. Kako je
0 < q < 1, prema Primeru 2.1.3 geometrijski red
k=0
q
k
je konvergentan.
Prema Teoremi 2.1.3, tada je konvergentan i red
k=m
q
k
. Zbog nejednakosti
a
n
q
n
i prema Teoremi 2.2.3 sledi konvergencija reda
k=1
a
k
.
BROJNI REDOVI 21
Ako je
n
a
n
1 za svako n m, tada je i a
n
1 za svako n m, pa je
lim
n
a
n
= 0. Prema Teoremi 2.1.4 red
k=1
a
k
divergira.
Umesto Teoreme 2.2.6 u praksi se, pod istim imenom, cesce koristi njena
posledica.
Teorema 2.2.7. (CAUCHYEV KRITERIJUM) Neka je
k=1
a
k
pozitivan red
i neka je
(2.2.10) L = lim
n
n
a
n
.
Ako je L < 1, red
k=1
a
k
konvergira. Ako je L > 1, red
k=1
a
k
divergira.
Teorema 2.2.8. (DALAMBERTOV KRITERIJUM) Neka je
k=1
a
k
pozitivan
red sa a
k
= 0 za svako k N. Ako postoje m N i q (0 < q < 1) tako da je
(2.2.11)
a
n+1
a
n
q < 1
za svako n m, red
k=1
a
k
je konvergentan. Ako je
a
n+1
a
n
1
za svako n m, red
k=1
a
k
divergira.
Dokaz. Radi jednostavnosti zapisivanja i ne umanjujuci opstost, pret-
postavimo da je m = 1.
Nejednakost (2.2.11), redom za n = 1, 2, . . . , glasi:
a
2
qa
1
, a
3
qa
2
, . . . , a
n
qa
n1
,
odakle je
a
n
qa
n1
q
2
a
n2
q
n1
a
1
.
Zbog 0 < q < 1, geometrijski red
k=1
q
k1
=
k=0
q
k
je konvergentan. Prema
Teoremi 2.1.1, tada je konvergentan i red
k=1
a
1
q
k1
. Zbog a
n
a
1
q
n1
i
prema Teoremi 2.2.3 sledi konvergencija reda
k=1
a
k
.
22 TEORIJA REDOVA
Ako je
a
n+1
a
n
1 =
1
1
, prema Teoremi 2.2.5 iz divergencije reda
k=1
1
(videti Primer 2.1.3) sledi divergencija reda
k=1
a
k
.
Kao i kod Cauchyevog kriterijuma, jednostavnija za primenu je sledeca
posledica Teoreme 2.2.8.
Teorema 2.2.9. (DALAMBERTOV KRITERIJUM) Neka je
k=1
a
k
pozitivan
red sa a
k
= 0 za svako k N i neka je
(2.2.12) L = lim
n
a
n+1
a
n
.
Ako je L < 1, red
k=1
a
k
konvergira. Ako je L > 1, red
k=1
a
k
divergira.
Teoremama 2.2.7 i 2.2.9 nije obuhvacen slucaj L = 1. Razlog je u cinjenici
da za L = 1 red moze da bude konvergentan, ali i divergentan. Na primer,
kod harmonijskog reda
k=1
1
k
je
lim
n
n
a
n
= lim
n
a
n+1
a
n
= 1 ,
a taj red je divergentan. Istovremeno, hiperharmonijski red
k=1
1
k
2
je kon-
vergetan, a takode vazi
lim
n
n
a
n
= lim
n
a
n+1
a
n
= 1 .
NAPOMENA 2.2.3. Granicna vrednost lim
n
n
a
n
= 1 kod harmonijskog reda
k=1
1
k
je odredena prema sledecem. Neka je f(x) = x
x
za x > 0. Tada je lnf = xln x, pa je
redom:
lim
x0
(ln f) = lim
x0
(xln x) = lim
x0
lnx
1
x
= lim
x0
1
x
1
x
2
= lim
x0
(x) = 0 ,
ln( lim
x0
f) = 0 ,
lim
x0
f = lim
x0
x
x
= e
0
= 1 .
BROJNI REDOVI 23
Pri nalazenju lim
x0
(ln f) je upotrebljeno LHospitalovo pravilo. Za a
n
=
1
n
je
lim
n
n
a
n
= lim
n
n
_
1
n
= lim
n
_
1
n
_
1/n
,
sto je samo diskretan oblik granicne vrednosti lim
x0
x
x
(videti [5], str. 7278).
Za hiperharmonijski red
k=1
1
k
2
je lim
n
n
a
n
= 1 odreden na isti nacin, polazeci od
funkcije f(x) = x
2x
za x > 0.
Cauchyev kriterijum je precizniji od DAlambertovog jer iz (2.2.12) sledi
(2.2.10), dok obrnuto ne mora da vazi ([5], str. 5153). Tacnije, postoje
slucajevi u kojima pomocu DAlambertovog ne moze, a pomocu Cauchyevog
kriterijuma moze da se utvrdi konvergencija (divergencija) reda.
k=1
_
k 1
k + 1
_
k(k+1)
.
Za
a
n
=
_
n 1
n + 1
_
n(n+1)
formiramo
n
a
n
=
n
_
_
n 1
n + 1
_
n(n+1)
=
_
n 1
n + 1
_
n+1
=
_
1
2
n + 1
_
n+1
i nalazimo granicnu vrednost (2.2.10),
L = lim
n
n
a
n
= lim
n
_
1
2
n + 1
_
n+1
= lim
n
_
_
1
2
n + 1
_
n+1
2
_
2
= e
2
.
Broj e 2.718 > 1 je transcedentan broj. Ovaj broj se prvi put srece u Napierovom
radu. Kako je L =
1
e
2
< 1, prema Cauchyevom kriterijumu (Teorema 2.2.7) dati red
konvergira.
k=1
k
3
_
c +
1
k
_
k
,
gde je c > 0 proizvoljan realan broj.
24 TEORIJA REDOVA
Za
a
n
=
n
3
_
c +
1
n
_
n
nalazimo
n
a
n
=
n
_
n
3
_
c +
1
n
_
n
=
n
n
3
c +
1
n
.
Analogno kao u Napomeni 2.2.3, polazeci od f(x) = x
3/x
i uzimajuci da x , odreduje
se lim
n
n
n
3
= 1. Zato granicna vrednost (2.2.10) glasi
L = lim
n
n
a
n
=
1
c
.
Primenom Cauchyevog kriterijuma zakljucujemo sledece. Za c < 1 je L > 1, pa posma-
trani red divergira. Za c > 1 je L < 1, pa red konvergira. Za c = 1 je L = 1, pa se ne zna
da li red konvergira ili divergira. Medutim, za c = 1 je
lim
n
a
n
= lim
n
n
3
_
1 +
1
n
_
n
= = 0 ,
pa red divergira prema Teoremi 2.1.4.
Dakle, dati red konvergira za c > 1 i divergira za c 1.
k=1
2
k
k!
.
Za
a
n
=
2
n
n!
formiramo kolicnik
a
n+1
a
n
=
2
n+1
(n + 1)!
2
n
n!
=
2
n+1
n!
2
n
(n + 1)!
=
2
n + 1
i odredujemo granicnu vrednost (2.2.12),
L = lim
n
a
n+1
a
n
= lim
n
2
n + 1
= 0 .
Kako je L = 0 < 1, prema DAlambertovom kriterijumu (Teorema 2.2.9) dati red konver-
gira.
BROJNI REDOVI 25
k=1
1
c
k
+ 1
,
gde je c > 0 proizvoljan realan broj.
Za
a
n
=
1
c
n
+ 1
formiramo kolicnik
a
n+1
a
n
=
1
c
n+1
+ 1
1
c
n
+ 1
=
c
n
+ 1
c
n+1
+ 1
=
1 +
1
c
n
c +
1
c
n
,
i nalazimo granicnu vrednost (2.2.12). Za c 1 imamo
L = lim
n
a
n+1
a
n
= lim
n
c
n
+ 1
c
n+1
+ 1
= 1 ,
a za c > 1 imamo
L = lim
n
a
n+1
a
n
= lim
n
1 +
1
c
n
c +
1
c
n
=
1
c
< 1 .
Primenom DAlambertovog kriterijuma zakljucujemo sledece. Za c > 1 je L < 1, pa
posmatrani red konvergira. Za c 1 je L = 1, pa se ne zna da li red konvergira ili
divergira. Medutim, za c < 1 i c = 1 je redom:
lim
n
a
n
= lim
n
1
c
n
+ 1
= 1 = 0 , lim
n
a
n
= lim
n
1
2
=
1
2
= 0 ,
pa red divergira prema Teoremi 2.1.4.
Dakle, dati red konvergira za c > 1 i divergira za c 1.
Osim Cauchyevog i DAlambertovog kriterijuma, medu poznatije krite-
rijume spadaju i Kummerov, Raabeov i Gaussov, koji su detaljno opisani
u [4], str. 17-22. U razmatranje ovih kriterijuma necemo da se upustamo,
samo pominjemo njihov medusobni odnos. Kummerov kriterijum je opstijeg
tipa, koji se u specijalnim slucajevima svodi na DAlambertov ili Raabeov
kriterijum. Pri tome je Raabeov precizniji od DAlambertovog kriterijuma.
Gaussov kriterijum je precizniji i od Raabeovog.
Navedimo jos jedan, cesto primenjivani kriterijum.
Teorema 2.2.10. (CAUCHYEV INTEGRALNI KRITERIJUM) Neka je realna
funkcija f(x) (x R) pozitivna, neprekidna i nerastuca za svako x > x
0
0.
26 TEORIJA REDOVA
Takode, neka je a
k
= f(k) za svako k m = [x
0
] + 1 (k N), gde je [x
0
]
celobrojni deo od x
0
. Tada red
k=m
a
k
i nesvojstveni integral
_
+
m
f(x) dx
istovremeno konvergiraju ili divergiraju.
Zbog Teoreme 2.1.3, pod uslovima Teoreme 2.2.10 vazi da i
k=1
a
k
,
_
+
m
f(x) dx
istovremeno konvergiraju ili divergiraju.
NAPOMENA 2.2.4. Ako je x
0
1, moze da se uzme m = [x
0
].
PRIMER 2.2.10. Ispitati konvergenciju hiperharmonijskog reda
(2.2.13)
k=1
1
k
p
,
gde je p R proizvoljan broj.
Posmatrajmo funkciju
f(x) =
1
x
p
.
Ova funkcija je pozitivna, neprekidna i nerastuca za svako x > 0 i p > 0, pa uzimamo
x
0
= 0. Kako je m = [x
0
] + 1 = 1, stavljamo
a
k
=
1
k
p
= f(k)
za svako k m = 1, tj. za svako k N. Primenjujemo Teoremu 2.2.10 i nalazimo
_
+
m
f(x) dx =
_
+
1
dx
x
p
=
_
_
x
p+1
p + 1
+
1
, p = 1 ,
ln x
+
1
, p = 1 ,
=
_
_
+ , p < 1 ,
1
p 1
, p > 1 ,
+ , p = 1 ,
=
_
_
_
+ , p 1 ,
1
p 1
, p > 1 .
Za p 0 red (2.2.13) divergira prema Teoremi 2.1.4.
Dakle, nesvojstveni integral, a time i hiperharmonijski red (2.2.13), konvergira za p > 1
i divergira za p 1.
BROJNI REDOVI 27
NAPOMENA 2.2.5. Za p > 1 hiperharmonijski red (2.2.13) konvergira, pa postoji
njegov zbir, koji je funkcija od p, jer su clanovi funkcije a
k
= a
k
(p). Zbirna funkcija
(p) =
k=1
1
k
p
(p > 1)
je poznata Riemannova zetafunkcija.
NAPOMENA 2.2.6. U toku izvodenja dokaza Teoreme 2.2.10, koji smo izostavili, dolazi
se do nejednakosti
k=m+1
a
k

_
+
m
f(x) dx
k=m
a
k
.
Prva od ovih nejednakosti se koristi za dokazivanje nekih drugih vaznih nejednakosti.
Jedna od takvih se odnosi na hiperharmonijski red i glasi
k=1
1
k
p
<
p
p 1
(p > 1) .
k=1
1
(k 4)
2
+ 1
.
Posmatrajmo funkciju
f(x) =
1
(x 4)
2
+ 1
.
Ova funkcija je pozitivna i neprekidna za svako x R. Ispitujemo monotonost funkcije i
u tom cilju nalazimo
f
(x) =
2x + 8
[(x 4)
2
+ 1]
2
.
Funkcija f(x) je nerastuca kad je f
(x) 0, tj. x 4. Dakle, uslovi Teoreme 2.2.10 su

ispunjeni za svako x > 4, pa uzimamo x
0
= 4 i m = [x
0
] = 4. Stavljajuci
a
k
= f(k) =
1
(k 4)
2
+ 1
za svako k = 4, 5, . . . i izracunavajuci
_
+
4
f(x) dx =
_
+
4
dx
(x 4)
2
+ 1
=
_
+
0
dt
t
2
+ 1
= arctan t
+
0
=

2
,
28 TEORIJA REDOVA
zakljucujemo da
k=4
a
k
konvergira, pa konvergira i
k=1
a
k
=
k=1
1
(k 4)
2
+ 1
.
Cauchyev integralni kriterijum moze da se iskaze i na sledeci nacin.
Teorema 2.2.11. (CAUCHYEV INTEGRALNI KRITERIJUM) Neka je realna
funkcija f(x) (x R) pozitivna, neprekidna i opadajuca za svako x > 0.
Tada postoji konacna granicna vrednost
lim
n
_
n
k=1
a
k
_
n
1
f(x) dx
_
,
gde je a
k
= f(k) za svako k = 1, . . . , n (n N).
NAPOMENA 2.2.7. Funkcija f(x) =
1
x
zadovoljava uslove Teoreme 2.2.11, pa postoji
lim
n
_
n
k=1
1
k
_
n
1
dx
x
_
,
tj. postoji
= lim
n
_
n
k=1
1
k
ln n
_
.
Broj se zove Eulerova konstanta i iznosi 0.577. Jos uvek nije poznata priroda
broja , tj. ne zna se da li je algebarski ili transcedentan, cak ni da li je racionalan ili
iracionalan broj.
Na kraju ove celine, pomenimo jos Cauchyev opsti princip konvergencije,
koji je zasnovan na Teoremi 1.1.4 za niz parcijalnih suma (S
n
). Cauchyev
opsti princip je od velike teorijske vaznosti, ali se u praksi retko koristi jer
je komplikovan za primenu (videti [4], str. 25).
2.3. Alternativni redovi
Denicija 2.3.1. Red
k=1
a
k
je alternativni red ako njegovi clanovi naiz-
menicno menjaju znak, tj. ako za svako k N vazi
a
k
a
k+1
< 0 .
BROJNI REDOVI 29
Prema deniciji, u alternativnom redu
k=1
a
k
je
a
1
< 0 , a
2
> 0 , a
3
< 0 , a
4
> 0 , . . .
ili
a
1
> 0 , a
2
< 0 , a
3
> 0 , a
4
< 0 , . . . .
Promena znaka clanova reda se regulise drugacijim oznakama:
k=1
(1)
k
b
k
,
k=1
(1)
k+1
b
k
,
gde je b
k
= |a
k
| > 0 za svako k N. Umesto prethodnih, bez dovodenja u
zabunu, nadalje koristimo standardne oznake:
(2.3.1)
k=1
(1)
k
a
k
,
k=1
(1)
k+1
a
k
,
gde je a
k
> 0 za svako k N. Kako je
k=1
(1)
k+1
a
k
=
k=1
(1)
k
a
k
,
svejedno je koji od redova iz (2.3.1) razmatramo.
Denicije i teoreme navedene u delu 2.1 vaze za sve brojne, pa i za al-
ternativne redove. Medutim, kriterijumi konvergencije pozitivnih redova ne
vaze za alternativne redove. Zato su izvedeni drugi kriterijumi, od kojih je
najpoznatiji Leibnizov.
Teorema 2.3.1. (LEIBNIZOV KRITERIJUM) Alternativni red
(2.3.2)
k=1
(1)
k+1
a
k
je konvergentan ako je niz (a
n
)
nN
nerastuci i lim
n
a
n
= 0.
Ostatak R
n
konvergentnog reda (2.3.2) je po modulu manji od prvog zane-
marenog clana, tj.
|R
n
| a
n+1
,
i ima isti znak (1)
n
kao taj clan.
30 TEORIJA REDOVA
Dokaz. Parcijalna suma reda (2.3.2) je
S
n
=
n
k=1
(1)
k+1
a
k
,
pa je
S
2n
=
2n
k=1
(1)
k+1
a
k
= (a
1
a
2
) + (a
3
a
4
) + + (a
2n1
a
2n
) .
Niz (a
k
)
kN
je nerastuci po pretpostavci teoreme, sto znaci da je a
k
a
k+1
za svako k N, tj. a
k
a
k+1
0 za svako k = 1, 2, . . . . Zato je niz
(S
2n
) neopadajuci i vazi S
2n
0. Drugacijim grupisanjem clanova sume
S
2n
imamo
S
2n
= a
1
(a
2
a
3
) (a
2n2
a
2n1
) a
2n
a
1
,
pa je niz (S
2n
) ogranicen. Prema Teoremi 1.1.2, niz (S
2n
) je konvergentan i
postoji
S = lim
n
S
2n
.
S druge strane, kako je
S
2n+1
=
2n+1
k=1
(1)
k+1
a
k
=
2n
k=1
(1)
k+1
a
k
+ (1)
2n+2
a
2n+1
= S
2n
+a
2n+1
i, po pretpostavci teoreme,
lim
n
a
2n+1
= 0 ,
dobijamo
lim
n
S
2n+1
= lim
n
S
2n
+ lim
n
a
2n+1
= S .
Dakle, niz (S
2n+1
) konvergira ka istoj granici kao i niz (S
2n
). Prema Teo-
remi 1.1.3, tada je konvergentan i niz (S
n
), tj. alternativni red (2.3.2) kon-
vergira.
Ostatak R
n
konvergentnog reda (2.3.2) zapisimo na nacin
R
n
=
k=n+1
(1)
k+1
a
k
= (1)
n+2
(a
n+1
a
n+2
+a
n+3
)
=(1)
n
_
(a
n+1
a
n+2
) + (a
n+3
a
n+4
) +
.
BROJNI REDOVI 31
S obzirom na pretpostavku a
k
a
k+1
0 za svako k N, zbir u uglastoj
zagradi je nenegativan, pa R
n
ima znak (1)
n
, koji stoji uz a
n+1
. Drugim
recima, ostatak R
n
ima isti znak kao prvi zanemareni clan (1)
n
a
n+1
.
Dalje, za zbir u uglastoj zagradi vazi
(a
n+1
a
n+2
) + (a
n+3
a
n+4
) + =
a
n+1
(a
n+2
a
n+3
) (a
n+4
a
n+5
) a
n+1
.
Imajuci u vidu nenegativnost ovog zbira, dobijamo
|R
n
| =
(a
n+1
a
n+2
) + (a
n+3
a
n+4
) +
a
n+1
,
tj. R
n
je po modulu manji od prvog zanemarenog clana. Ovim je teorema
u potpunosti dokazana.
k=1
(1)
k+1
1
k
.
Ovde je
a
n
=
1
n
,
pa niz (a
n
)
nN
opada i lim
n
a
n
= 0. Prema Leibnizovom kriterijumu dati alternativni
red konvergira. Ostatak R
n
ima znak (1)
n+2
= (1)
n
i vazi
|R
n
| < a
n+1
=
1
n + 1
.
k=1
(1)
k
k
k
3
+ 1
.
Ovde je
a
n
=
n
n
3
+ 1
,
pa niz (a
n
)
nN
opada i lim
n
a
n
= 0. Prema Leibnizovom kriterijumu dati alternativni
red konvergira. Ostatak R
n
ima znak (1)
n+1
i vazi
|R
n
| < a
n+1
=
n + 1
(n + 1)
3
+ 1
.
32 TEORIJA REDOVA
2.4. Redovi sa proizvoljnim clanovima
Alternativni redovi su specijalan slucaj redova sa proizvoljnim clanovima.
Redovi sa proizvoljnim clanovima su oni ciji clanovi imaju razlicit znak, pri
cemu promena znaka ne mora da podleze nekoj posebnoj pravilnosti kao kod
alternativnih redova.
Kod redova sa proizvoljnim clanovima, ukljucujuci i alternativne redove,
razlikuju se dve vrste konvergencije: apsolutna i uslovna konvergencija.
Denicija 2.4.1. Red sa proizvoljnim clanovima
k=1
a
k
apsolutno kon-
vergira ako konvergira pozitivan red
k=1
|a
k
|.
Iz Denicije 2.4.1 je ocigledno da je apsolutna konvergencija nekog reda
isto sto i konvergencija odgovarajuceg pozitivnog reda. Zato za ispitivanje
apsolutne konvergencije mogu da se koriste svi kriterijumi navedeni u delu
2.2.
Teorema 2.4.1. (CAUCHYEVA TEOREMA) Ako je red
k=1
a
k
apsolutno
konvergentan, on je i konvergentan.
Dokaz. Formiramo nove redove
k=1
b
k
i
k=1
c
k
sa opstim clanovima
b
n
=
1
2
_
|a
n
| +a
n
_
, c
n
=
1
2
_
|a
n
| a
n
_
i primecujemo da je
a
n
= b
n
c
n
.
Kako je a
n
|a
n
| za svako n N, to je
b
n
0 , c
n
0 ,
b
n

1
2
_
|a
n
| +|a
n
|
_
= |a
n
|
za svako n N. Zbog |a
n
| a
n
, tj. a
n
|a
n
| za svako n N, takode je
c
n

1
2
_
|a
n
| +|a
n
|
_
= |a
n
|
za svako n N. Dakle, redovi
k=1
b
k
i
k=1
c
k
su pozitivni i za njihove opste
clanove vaze nejednakosti b
n
|a
n
|, c
n
|a
n
|.
BROJNI REDOVI 33
Po pretpostavci, red
k=1
|a
k
| konvergira. Prema poredbenom kriterijumu
iz Teoreme 2.2.3, tada konvergiraju redovi
k=1
b
k
i
k=1
c
k
. Dalje, prema
a
n
= b
n
c
n
i Teoremi 2.1.2, konvergira i red
k=1
a
k
=
k=1
b
k
k=1
c
k
.
Obrnuto tvrdenje u odnosu na Cauchyevu teoremu ne vazi u opstem
slucaju. Preciznije, red
k=1
a
k
moze da bude konvergentan, a da ne bude
apsolutno konvergentan. Zato je uveden sledeci pojam.
Denicija 2.4.2. Red s proizvoljnim clanovima
k=1
a
k
je uslovno konver-
gentan ili semikonvergentan ako je
k=1
a
k
konvergentan i istovremeno
k=1
|a
k
|
divergentan.
Dakle, uslovno konvergentan red je konvergentan, ali ne i apsolutno kon-
vergentan, pa se za uslovnu konvergenciju cesto kaze samo konvergencija.
PRIMER 2.4.1. Ispitati apsolutnu konvergenciju reda
k=1
(1)
k
k
k
3
+ 1
.
Opsti clan datog reda je
a
n
= (1)
n
n
n
3
+ 1
,
pa je
|a
n
| =
n
n
3
+ 1
.
Red
k=1
|a
k
| je pozitivan red, pa za ispitivanje njegove konvergencije koristimo, npr.,
poredbeni kriterijum iz Teoreme 2.2.4. Neka je
b
n
=
1
n
2
opsti clan reda
k=1
1
k
2
, ciju konvergenciju smo ustanovili u Primeru 2.2.3. Formiramo
|a
n
|
b
n
=
n
n
3
+ 1
1
n
2
=
n
3
n
3
+ 1
,
34 TEORIJA REDOVA
i nalazimo
L = lim
n
|a
n
|
b
n
= lim
n
n
3
n
3
+ 1
= 1 .
Zbog L = 1 (0, +), red
k=1
|a
k
| konvergira, tj. dati red
k=1
a
k
apsolutno konvergira.
Prema Cauchyevoj teoremi, dati red
k=1
a
k
konvergira. Ovu cinjenicu smo vec utvrdili
u Primeru 2.3.2 pomocu Leibnizovog kriterijuma jer je
k=1
a
k
alternativni red.
(2.4.1)
k=1
(1)
k+1
1
2
k1
.
a
n
= (1)
n+1
1
2
n1
,
pa je
|a
n
| =
1
2
n1
.
Red
k=1
|a
k
| =
k=1
1
2
k1
=
k=0
1
2
k
je geometrijski red (2.1.7) sa q = 1/2 < 1. U Primeru 2.1.3 smo pokazali da ovaj red
konvergira i ima sumu (2.1.8), tj.
S =
k=0
1
2
k
=
1
1
1
2
= 2 .
Zato red (2.4.1) apsolutno konvergira i, prema Cauchyevoj teoremi, konvergira.
Primetimo da je (2.4.1) alternativni red, pa smo njegovu konvergenciju (ne i apsolutnu
konvergenciju) mogli jednostavno da utvrdimo pomocu Leibnizovog kriterijuma. Pomocu
ovog kriterijuma mozemo da dobijemo i procenu ostatka
|R
n
| =
k=n+1
(1)
k+1
1
2
k1
<
1
2
n
,
ali ne i zbir reda. Medutim, kako je (1)
k+1
= (1)
k1
, red (2.4.1) mozemo da zapisemo
u obliku geometrijskog reda (2.1.7), tj.
k=1
(1)
k1
1
2
k1
=
k=1
_
1
2
_
k1
=
k=0
_
1
2
_
k
.
BROJNI REDOVI 35
Ovde je q = 1/2 i |q| < 1, pa red (2.4.1) konvergira prema Primeru 2.1.3 i ima zbir
(2.1.8), tj.
S =
k=0
(1)
k
1
2
k
=
1
1 +
1
2
=
2
3
.
(2.4.2)
k=1
(1)
k+1
1
k
.
a
n
= (1)
n+1
1
n
,
pa je
|a
n
| =
1
n
.
Red
k=1
|a
k
| =
k=1
1
k
je harmonijski red (2.2.7), za koji smo u Primeru 2.2.4 utvrdili da divergira. Dakle, red
(2.4.2) ne konvergira apsolutno.
S druge strane, u Primeru 2.3.1 smo ustanovili da red (2.4.2) konvergira. Prema Deni-
ciji 2.4.2, posmatrani red (2.4.2) uslovno konvergira.
Na kraju, bez dokaza navodimo neke znacajne teoreme, koje se odnose na
konvergenciju brojnih redova.
Teorema 2.4.2. (DIRICHLETOVA TEOREMA) Zbir konvergentnog pozi-
tivnog reda ostaje nepromenjen ako se poredak njegovih clanova proizvoljno
promeni.
Neposredna posledica Teoreme 2.4.2 je da zbir apsolutno konvergentnog
reda ostaje isti pri proizvoljnoj izmeni poretka njegovih clanova.
k=1
a
k
semikonvergentan red i neka su redovi
i=1
b
k
i
,
i=1
c
k
i
formirani samo od pozitivnih, odnosno samo od negativnih
clanova reda
k=1
a
k
, redom. Tada pozitivan red
i=1
b
k
i
odredeno divergira ka
+, a negativan red
i=1
c
k
i
odredeno divergira ka .
Teorema 2.4.4. (RIEMANNDINIEV STAV) Zbir semikonvegentnog reda
zavisi od poretka njegovih clanova. Preciznije, clanovi semikonvergentnog
36 TEORIJA REDOVA
reda mogu da se poredaju tako da zbir reda ima proizvoljnu vrednost.

Cak i
vise, pogodnim poretkom clanova, semikonvergentni redovi mogu da postanu
divergentni.
(2.4.3)
k=1
_
1
2k 1
1
2(2k 1)
1
2(2k)
_
.
Posmatrajmo red (2.4.2) koji u razvijenom obliku glasi
k=1
(1)
k+1
1
k
= 1
1
2
+
1
3
1
4
+
i za koji smo u Primeru 2.4.3 pokazali da je semikonvergentan. U redu (2.4.2) menja-
mo redosled clanova tako da iza svakog pozitivnog slede dva negativna clana i vrsimo
odgovarajuce grupisanje. Red (2.4.2) postaje
_
1
1
2
1
4
_
+
_
1
3
1
6
1
8
_
+ =
k=1
_
1
2k 1
1
2(2k 1)
1
2(2k)
_
.
Dakle, red (2.4.3) je red (2.4.2) sa izmenjenim redosledom clanova.
S druge strane, opsti clan reda (2.4.3) je
a
n
=
1
2n 1
1
2(2n 1)
1
2(2n)
=
1
2(2n 1)
1
2(2n)
=
1
2
_
1
2n 1
1
2n
_
,
pa je red (2.4.3) isti kao i red
1
2
k=1
_
1
2k 1
1
2k
_
=
1
2
_
_
1
1
2
_
+
_
1
3
1
4
_
+
_
=
1
2
_
1
1
2
+
1
3
1
4
+
_
=
1
2
k=1
(1)
k+1
1
k
.
Neka je S zbir reda (2.4.2). Prema prethodnom, tada dati red (2.4.3) ima zbir
k=1
_
1
2k 1
1
2(2k 1)
1
2(2k)
_
=
1
2
S .
Zakljucujemo da je promena poretka clanova u redu (2.4.2) sa zbirom S dovela do reda
(2.4.3) sa zbirom
1
2
S, cime je na jednostavan nacin ilustrovan deo RiemannDinievog
stava.
Ocigledno, dati red (2.4.3) je konvergentan.
BROJNI REDOVI 37
1 +
1
2
+
1
5
+
1
4
+
1
9
+
1
11
6
+ .
Dati red cemo odmah, grupisuci njegove clanove, ali ne menjajuci im poredak, da
zapisemo u obliku
(2.4.4)
k=1
_
1
4k 3
+
1
4k 1
2k
_
.
Opsti clan ovog reda je
a
n
=
1
4n 3
+
1
4n 1
2n
=
1
n
_
1
_
4
3
n
+
1
_
4
1
n
2
_
.
Neka je
b
n
=
1
n
opsti clan hiperharmonijskog reda (2.2.13), sa p = 1/2, za koji je u Primeru 2.2.10 vec
pokazano da divergira. Primenom poredbenog kriterijuma datog u Teoremi 2.2.4, nalazi-
mo
L = lim
n
a
n
b
n
= lim
n
_
1
_
4
3
n
+
1
_
4
1
n
2
_
=
1
4
+
1
2
= 1
1
2
(0, +) ,
pa red (2.4.4) divergira kao i red (2.2.13).
S druge strane, posmatrajmo alternativni red
(2.4.5)
k=1
(1)
k+1
1
k
= 1
1
2
+
1
4
+ ,
cija konvergencija se lako utvrduje prema Leibnizovom kriterijumu. Medutim, red (2.4.5)
je semikonvergentan jer je divergentan red
k=1
(1)
k+1
1
k=1
1
k
.
Uporedivanjem redova (2.4.4) i (2.4.5), lako vidimo da je red (2.4.4) nastao iz reda
(2.4.5) promenom poretka clanova. Posle svaka dva uzastopna pozitivna clana reda (2.4.5)
uzet po jedan negativan clan iz niza
_
2
,
1
4
, . . .
_
.
Dakle, red (2.4.4) ima iste clanove kao i red (2.4.5), samo drugacije poredane. Kako red
(2.4.5) konvergira, a red (2.4.4) divergira, ovim primerom smo ilustrovali RiemannDiniev
stav u celini.
3. FUNKCIONALNI REDOVI
3.1. Denicija, konvergencija i
uniformna konvergencija
Denicija 3.1.1. Neka je
_
f
k
(x)
_
k=1
funkcionalni niz. Beskonacni zbir
funkcija
(3.1.1)
k=1
f
k
(x) = f
1
(x) +f
2
(x) + +f
n
(x) +
zove se funkcionalni red.
Funkcije f
1
(x), f
2
(x), . . . su clanovi reda, a f
n
(x) je opsti clan reda (3.1.1).
I svaki drugi beskonacni zbir funkcija
(3.1.2)
k=m
f
k
(x) = f
m
(x) +f
m+1
(x) + (m N
0
)
zove se funkcionalni red. U opstem slucaju je m = 1, pa se redovi (3.1.1) i
(3.1.2) razlikuju za konacno mnogo pocetnih clanova.
Denicija 3.1.2. Zbir prvih n clanova
(3.1.3) S
n
(x) =
n
k=1
f
k
(x) = f
1
(x) + +f
n
(x) (n N)
je nta parcijalna suma reda (3.1.1).
Ocigledno je S
n
(x) funkcija, denisana na istom podrucju D R kao i
clanovi niza f
k
(x) (k N).
38
FUNKCIONALNI REDOVI 39
Denicija 3.1.3. Beskonacni zbir
(3.1.4)
k=n+1
f
k
(x) = f
n+1
(x) +f
n+2
(x) + (n N)
je ostatak reda (3.1.1).
Ostatak je takode funkcionalni red, oblika (3.1.2) sa m = n + 1. Vazi
(3.1.5)
k=n+1
f
k
(x) =
k=1
f
k
(x) S
n
(x) .
PRIMER 3.1.1. Beskonacni zbir
k=0
x
k
= 1 + x + x
2
+
je funkcionalni red. Opsti clan ovog reda je f
n
(x) = x
n
, nta parcijalna suma je
S
n
(x) =
n
k=0
x
k
= 1 + x + + x
n
,
a ostatak je red
k=n+1
x
k
= x
n+1
+ x
n+2
+ .
Na primer, za n = 3 parcijalna suma i ostatak su:
S
3
(x) =
3
k=0
x
k
= 1 + x + x
2
+ x
3
,
k=4
x
k
= x
4
+ x
5
+ .
Kod funkcionalnih redova, kao i kod nizova iz kojih su nastali, razlikuju se
dve vrste konvergencije: konvergencija (u tacki i na intervalu) i uniformna
konvergencija.
Denicija 3.1.4. Red
k=1
f
k
(x) konvergira (divergira) u tacki x = x
0
D
ako konvergira (divergira) brojni red
k=1
f
k
(x
0
).
Skup svih tacaka x
0
D u kojima red (3.1.1) konvergira zove se oblast
konvergencije ili, korektnije, podrucje konvergencije reda. Neka je oblast
konvergencije interval (, ), ili [, ], (, ], [, ).
40 TEORIJA REDOVA
Denicija 3.1.5. Red
k=1
f
k
(x) konvergira na intervalu (, ) ako niz
parcijalnih suma
_
S
n
(x)
_
nN
konvergira na intervalu (, ).
Ako postoji, granicna funkcija
S(x) = lim
n
S
n
(x) , x (, ) ,
je suma (zbir) reda (3.1.1) i zapisuje se sa
(3.1.6) S(x) =
k=1
f
k
(x) .
Konvergencija na intervalu, u stvari, znaci konvergenciju u svakoj tacki
tog intervala.
Uniformna konvergencija se denise samo na intervalu, ne i u tacki.
Denicija 3.1.6. Red
k=1
f
k
(x) uniformno (ravnomerno) konvergira na
intervalu (, ) ka funkciji S(x) ako niz parcijalnih suma
_
S
n
(x)
_
nN
uni-
formno konvergira ka S(x) na istom intervalu.
Za funkcionalne redove vazi tvrdenje analogno Teoremi 1.2.1 kod funkcio-
nalnih nizova.
k=1
f
k
(x) uniformno konvergentan na inter-
valu (, ), tada je on i konvergentan na tom intervalu. Obrnuto u opstem
slucaju ne vazi.
Teorema 3.1.1 je neposredna posledica Denicije 3.1.6, Teoreme 1.2.1 i
Denicije 3.1.5, redom. Prema ovoj teoremi, da bi red bio uniformno kon-
vergentan, pre svega mora da bude konvergentan.
Uniformna konvergencija je mnogo cesca na intervalima oblika [, ], nego
oblika (, ). Zato cemo nadalje, ne umanjujuci opstost, uniformnu konver-
genciju da razmatramo samo na segmentima [, ].
PRIMER 3.1.2. Ispitati konvergenciju i uniformnu konvergenciju reda
1 +
k=2
x
k2
(x 1) .
Izuzimajuci prvi f
1
(x) = 1, svi ostali clanovi reda imaju isti oblik
f
k
(x) = x
k2
(x 1) = x
k1
x
k2
,
pa je nta parcijalna suma
S
n
(x) =
n
k=1
f
k
(x)
= 1 + (x 1) + (x
2
x) + (x
3
x
2
) + + (x
n1
x
n2
)
= x
n1
(n N) .
Niz (S
n
(x))
nN
= (x
n1
)
nN
= (x
n
)
nN
0
je funkcionalni niz (1.2.1), ciju smo kon-
vergenciju ispitivali u Primeru 1.2.1 i dosli do sledecih zakljucaka. Niz (S
n
(x)) konvergira
na intervalu (1, 1] ka funkciji
S(x) =
_
0 , x (1, 1) ,
1 , x = 1 ,
a uniformno konvergira na svakom segmentu [r, r] (1, 1) ka funkciji S(x) = 0. Prema
Denicijama 3.1.5 i 3.1.6, za dati red vazi isti zakljucak.
Opste osobine funkcionalnih redova su iskazane sledecim teoremama, koje
su analogne Teoremama 2.1.12.1.4 kod brojnih redova, pa ih navodimo bez
dokaza.
k=1
f
k
(x) konvergentan red na intervalu (, )
sa sumom
S(x) =
k=1
f
k
(x) .
Takode, neka je c(x) proizvoljna realna funkcija, denisana i ogranicena
na istom intervalu (, ). Tada je na intervalu (, ) konvergentan i red
k=1
c(x) f
k
(x) sa sumom
c(x) S(x) =
k=1
c(x) f
k
(x) .
k=1
f
k
(x),
k=1
g
k
(x) konvergentni redovi na
(, ) sa sumama
S
1
(x) =
k=1
f
k
(x) , S
2
(x) =
k=1
g
k
(x) .
42 TEORIJA REDOVA
Tada su na (, ) konvergentni i redovi
k=1
_
f
k
(x) g
k
(x)
_
sa sumama
S
1
(x) S
2
(x) =
k=1
_
f
k
(x) g
k
(x)
_
.
Teorema 3.1.4. Red
k=1
f
k
(x) je konvergentan na (, ) ako i samo ako
je na (, ) konvergentan red
k=m
f
k
(x) (m 2).
Prema Deniciji 3.1.3 i Teoremi 3.1.4 vazi da su red (3.1.1) i ostatak reda
(3.1.4) istovremeno i na istom intervalu konvergentni, ili su divergentni. U
slucaju konvergentnog reda, sa parcijalnom sumom (3.1.3) i zbirom (3.1.6),
ostatak je
R
n
(x) =
k=n+1
f
k
(x) = S(x) S
n
(x) .
k=1
f
k
(x) konvergentan na (, ), tada je za
svako x (, )
lim
n
f
n
(x) = 0 .
Teoreme 3.1.23.1.5 vaze i u slucaju uniformno konvergentnih redova.
NAPOMENA 3.1.1. Zahvaljujuci Teoremi 3.1.4, u literaturi se Denicije 3.1.5 i 3.1.6
srecu i u drugacijem obliku. Na primer, umesto Denicije 3.1.6 se koristi sledeca ekviva-
lentna denicija.
Funkcionalni red (3.1.1) uniformno konvergira na [, ] ako za svako > 0 postoji
N() N tako da je |R
n
(x)| < za svako n N() i svako x [, ].
3.1.1. Kriterijumi uniformne konvergencije
Ispitivanje konvergencije na intervalu se svodi na ispitivanje konvergencije
u tackama tog intervala, tj. na ispitivanje konvergencije brojnih redova.
Zato za obicnu konvergenciju nisu razvijeni nikakvi posebni kriterijumi.
Za ispitivanje uniformne konvergencije postoji vise kriterijuma, npr.
Weierstrassov, Dirichletov, Abelov (videti [4], str. 4142). Najpoznatiji
medu njima je Weierstrassov kriterijum.
Teorema 3.1.6. (WEIERSTRASSOV KRITERIJUM) Neka za svako x
[, ] i svako k N vazi
f
k
(x)
M
k
,
gde je 0 < M
k
< + za svako k N.
Ako je pozitivan brojni red
k=1
M
k
konvergentan, tada je funkcionalni red
k=1
f
k
(x) uniformno konvergentan na [, ].
Dokaz. Kako je red
k=1
M
k
konvergentan, prema Napomeni 2.1.2 za svako
> 0 postoji N() N tako da za svako n N() vazi
k=n+1
M
k
k=n+1
M
k
k=n+1
M
k
< .
Tada za svako x [, ] i svako n N() vazi
k=n+1
f
k
(x)
k=n+1
f
k
(x)
k=n+1
M
k
<
i, prema Napomeni 3.1.1, sledi tvrdenje.
PRIMER 3.1.3. Na [, ] = [1, 1] ispitati uniformnu konvergenciju reda
k=0
x
k
2
k
.
Za x [1, 1] i f
k
(x) =
x
k
2
k
vazi
x
k
2
k
1
2
k
= M
k
.
Brojni red
k=0
M
k
=
k=0
1
2
k
je geometrijski red (2.1.7) sa q = 1/2 < 1, pa je konvergentan prema Primeru 2.1.3. Pri-
menjujuci Weierstrassov kriterijum zakljucujemo da je dati red uniformno konvergentan
na [1, 1].
Zbog velikog prakticnog znacaja, navodimo bez dokaza osobine uniformno
konvergentnih redova. Dokazi se mogu naci, npr., u [4], str. 4346.
Teorema 3.1.7. Neka su funkcije f
k
(x) neprekidne na [, ] za svako
k N i neka je red
k=1
f
k
(x) uniformno konvergentan na [, ]. Tada je
zbir
S(x) =
k=1
f
k
(x)
44 TEORIJA REDOVA
neprekidna funkcija na [, ].
k
(x) neprekidne na [, ] za svako
k N i neka je red
k=1
f
k
(x) uniformno konvergentan na [, ]. Tada red
k=1
f
k
(x) moze da se integrali clan po clan, tj. za svako x
1
, x
2
( x
1

x
2
) vazi
_
x
2
x
1
_

k=1
f
k
(x)
_
dx =
k=1
_
_
x
2
x
1
f
k
(x) dx
_
.
k
(x) diferencijabilne i f
k
(x) nepre-
kidne na [, ] za svako k N. Takode, neka je red
k=1
f
k
(x) konvergentan,
a red
k=1
f
k
(x) uniformno konvergentan na [, ]. Tada red
k=1
f
k
(x) moze
da se diferencira clan po clan, tj. za svako x [, ] vazi
_

k=1
f
k
(x)
_
k=1
f
k
(x) .
3.1.2. Apsolutna konvergencija
Osim konvergencije i uniformne konvergencije, kod funkcionalnih redova
se uvodi i pojam apsolutne konvergencije.
Denicija 3.1.7. Red
k=1
f
k
(x) apsolutno konvergira u tacki x = x
0
D
ako apsolutno konvergira brojni red
k=1
f
k
(x
0
).
Denicija 3.1.8. Red
k=1
f
k
(x) apsolutno konvergira na intervalu (, )
ako apsolutno konvergira u svakoj tacki tog intervala.
Imajuci u vidu Denicije 3.1.4 i 3.1.5, kao i Teoremu 2.4.1, jednostavno se
sagledava da iz apsolutne konvergencije sledi konvergencija, ali ne i obrnuto.
Apsolutna i uniformna konvergencija ne mogu da se porede na ovaj nacin.
PRIMER 3.1.4. U tacki x = x
0
= 1 ispitati konvergenciju i apsolutnu konvergenciju
reda
k=1
x
k
k
.
Ovde je
f
k
(x) =
x
k
k
za svako k N. Za x = x
0
= 1 dati funkcionalni red postaje brojni
k=1
f
k
(x
0
) =
k=1
f
k
(1) =
k=1
(1)
k
1
k
=
k=1
(1)
k+1
1
k
.
U Primeru 2.4.3 smo utvrdili da ovaj brojni red konvergira, ali ne apsolutno. Prema
Deniciji 3.1.7 posmatrani funkcionalni red konvergira u tacki x
0
= 1, ali ne konvergira
apsolutno u toj tacki.
NAPOMENA 3.1.2. Weierstrassov kriterijum obezbeduje i apsolutnu konvergenciju,
sto se lako sagledava iz dokaza Teoreme 3.1.6.
Medu funkcionalnim redovima najznacajniji su stepeni i trigonometrijski
redovi, a medu trigonometrijskim Fourierovi redovi. Stepene i Fourierove
redove, kao i njihovu konvergenciju, cemo posebno da razmatramo.
3.2. Stepeni redovi
Denicija 3.2.1. Funkcionalni red oblika
(3.2.1)
k=1
a
k
x
k
,
gde je a
k
R za svako k N, zove se stepeni ili potencijalni red.
Vidimo da su clanovi potencijalnog reda funkcije f
k
(x) = a
k
x
k
(k N).
Realni brojevi a
k
(k N) su koecijenti potencijalnog reda.
Red
k=1
a
k
(x x
0
)
k
,
gde je x
0
R ksiran broj, je takode stepeni red. Ovaj red se smenom
t = x x
0
svodi na oblik (3.2.1), pa je dovoljno posmatrati samo redove
(3.2.1).
46 TEORIJA REDOVA
Stepeni red je i svaki drugi red
k=m
a
k
x
k
(m N
0
) ,
koji se od reda (3.2.1) razlikuje za konacno mnogo pocetnih clanova. Nadalje
posmatramo redove sa m = 0, tj.
(3.2.2)
k=0
a
k
x
k
.
Ocigledno, svaki stepeni red konvergira u tacki x = 0 jer se svodi na
koecijent a
0
. Medutim, postoje stepeni redovi koji nisu konvergentni ni za
jedno x = 0.
Najpoznatiji kriterijum za utvrdivanje konvergencije potencijalnih redova
je Abelov.
Teorema 3.2.1. (ABELOV STAV) Vaze sledeca tvrdenja.
1
Ako je stepeni red
k=0
a
k
x
k
konvergentan za neko x = P = 0, on je
apsolutno konvergentan za svako x za koje je |x| < |P|.
2
Ako je stepeni red
k=0
a
k
x
k
divergentan za neko x = Q = 0, on je
divergentan za svako x za koje je |x| > |Q|.
Dokaz. 1
Prema pretpostavci, brojni red
k=0
a
k
P
k
je konvergentan i,
prema Teoremi 2.1.4, za njegov opsti clan vazi lim
n
a
n
P
n
= 0. Zato postoji
konstanta M (0 < M < +) takva da je

a
n
P
n
M za svako n N
0
.
Kako je P = 0, dalje je
a
n
x
n
a
n
P
n
x
n
P
n
a
n
P
n
x
P
n
M
x
P
n
.
Za svako ksirano x i q =
x
P
, red
k=0
x
P
k
je geometrijski red (2.1.7),
koji konvergira za |q| =
x
P
< 1, tj. |x| < |P|. Prema Teoremi 2.1.1,

tada za |x| < |P| konvergira red
k=0
M
x
P
k
i, prema Teoremi 2.2.3, red
k=0
a
k
x
k
. Dakle, prema Deniciji 3.1.8, posmatrani stepeni red (3.2.2)

2
Pretpostavimo suprotno, da je red (3.2.2) konvergentan za neko x = x

0
za koje je |x
0
| > |Q|, tj. |x
0
| < Q < |x
0
|. Prema tvrdenju 1
, red (3.2.2)
je tada konvergentan za svako x za koje je |x| < |x
0
|, tj. |x
0
| < x < |x
0
|,
pa i za x = Q. Drugim recima, konvergentan je brojni red
k=0
a
k
Q
k
, sto je
suprotno pretpostavci teoreme.
Umesto Abelovog stava, u praksi se mnogo cesce koristi njegova posledica.
Teorema 3.2.2. Za svaki red
k=0
a
k
x
k
postoji broj R (0 R +),
takav da vazi:
1
red
k=0
a
k
x
k
apsolutno konvergira za |x| < R,
2
red
k=0
a
k
x
k
divergira za |x| > R.
Broj R, ciju egzistenciju obezbeduje prethodna teorema, zove se polupre-
cnik ili radijus konvergencije. Ako je R > 0, interval (R, R) je interval
konvergencije, tj. oblast konvergencije reda.
Odmah primecujemo da Teoreme 3.2.1 i 3.2.2 ne kazuju nista o konver-
genciji reda za |x| = R, tj. x = R. Medutim, tada se red (3.2.2) svodi na
brojne redove
k=0
a
k
R
k
,
k=0
(1)
k
a
k
R
k
,
pa treba ispitivati njihovu konvergenciju prema nekom od ranije navedenih
kriterijuma.
Poluprecnik konvergencije se najcesce odreduje primenom Cauchyevog
(Teorema 2.2.7) ili DAlambertovog kriterijuma (Teorema 2.2.9), na sledeci
nacin.
Za red (3.2.2) formiramo kolicnik
f
n+1
(x)
f
n
(x)
a
n+1
x
n+1
a
n
x
n
a
n+1
a
n
|x| .
Prema DAlambertovom kriterijumu, za svako konkretno x = 0, brojni red
koji se dobija iz (3.2.2) apsolutno konvergira ako je
lim
n
a
n+1
a
n
|x| = |x| lim

n
a
n+1
a
n
< 1 ,
tj.
|x| <
1
lim
n
a
n+1
a
n
.
48 TEORIJA REDOVA
Prema Teoremi 3.2.2, za radijus konvergencije uzimamo
(3.2.3) R =
1
lim
n
a
n+1
a
n
= lim
n
a
n
a
n+1
.
Analogno, primenjujuci Cauchyev kriterijum, dobijamo
(3.2.4) R =
1
lim
n
n
_
|a
n
|
= lim
n
1
n
_
|a
n
|
.
PRIMER 3.2.1. Ispitati konvergenciju redova:
k=0
k! x
k
,
k=0
1
k!
x
k
.
Dati redovi su stepeni, pa odredujemo njihov radijus konvergencije. Primenjujemo
formulu (3.2.3).
U slucaju prvog reda je a
n
= n!, pa je:
a
n
a
n+1
=
n!
(n + 1)!
=
1
n + 1
,
R = lim
n
a
n
a
n+1
= lim
n
1
n + 1
= 0 .
Prema Teoremi 3.2.2, red je divergentan za svako x = 0.
U slucaju drugog reda je a
n
=
1
n!
, pa je:
a
n
a
n+1
=
(n + 1)!
n!
= n + 1 ,
R = lim
n
a
n
a
n+1
= lim
n
(n + 1) = +
i red konvergira za svako x R.
(3.2.5)
k=1
1
k
x
k
.
Kako je a
n
=
1
n
, prema (3.2.3) je
R = lim
n
a
n
a
n+1
= lim
n
n + 1
n
= 1 ,
pa red konvergira za svako x (1, 1).
Za x = 1 dati red postaje divergentan harmonijski red (2.2.7). Za x = 1 dati red je
konvergentan alternativni red (2.4.2).
Zakljucujemo da posmatrani red konvergira za svako x [1, 1).
k=1
1
k
2
x
k
.
Kako je a
n
=
1
n
2
, iz (3.2.3) sledi
R = lim
n
a
n
a
n+1
= lim
n
(n + 1)
2
n
2
= 1 ,
Za x = 1 dobija se konvergentan hiperharmonijski red (2.2.8) sa p = 2. Za x = 1
dobija se alternativni red
k=1
(1)
k
1
k
2
. Ovaj red konvergira jer apsolutno konvergira kao
hiperharmonijski red.
Dakle, posmatrani red konvergira za svako x [1, 1].
k=1
(1)
k
k 2
k
x
k
.
Kako je a
n
=
(1)
n
n2
n
, iz (3.2.4) sledi
R = lim
n
1
n
_
|a
n
|
= lim
n
1
n
_
(1)
n
n2
n
= lim
n
n
n2
n
= 2 lim
n
n
n = 2 ,
Za x = 2 dobija se konvergentan alternativni red (2.4.2), a za x = 2 divergentan
harmonijski red (2.2.7).
Posmatrani red konvergira za svako x (2, 2].
3.2.1. Uniformna konvergencija stepenih redova
Teorema 3.2.3. Stepeni red
k=0
a
k
x
k
je uniformno konvergentan na seg-
mentu [r, r], gde je 0 < r < R proizvoljan broj i R radijus konvergencije.
50 TEORIJA REDOVA
Dokaz. Za x [r, r] je |x| r i
a
k
x
k
= |a
k
||x|
k
|a
k
|r
k
za svako k N
0
. S druge strane, za x = r < R posmatrani red
(3.2.2) apsolutno konvergira prema Teoremi 3.2.2, tj. konvergira brojni
red
k=0
a
k
x
k
k=0
|a
k
|r
k
. Prema Weierstrassovom kriterijumu (Teore-
ma 3.1.6), sa M
k
= |a
k
|r
k
, red (3.2.2) uniformno konvergira.
Sledece dve teoreme imaju veliku prakticnu primenu, a posledica su uni-
formne konvergencije stepenih redova.
Teorema 3.2.4. Ako je R poluprecnik konvergencije i R < < < R,
zbir stepenog reda
S(x) =
k=0
a
k
x
k
je neprekidna funkcija na segmentu [, ].
Dokaz. Neka je r = max{||, ||}. Tada je [, ] [r, r]. Prema Teo-
remi 3.2.3, red
k=0
a
k
x
k
uniformno konvergira na [r, r], pa i na [, ]. Kako
su f
k
(x) = a
k
x
k
neprekidne funkcije za svako k N
0
, prema Teoremi 3.1.7
sledi tvrdenje.
Teorema 3.2.5. Ako je R poluprecnik konvergencije i R < < < R,
stepeni red
k=0
a
k
x
k
na segmentu [, ] moze da se integrali i diferencira
proizvoljan broj puta. Pri tome, svi dobijeni redovi imaju isti poluprecnik
konvergencije R.
Dokaz teoreme izostavljamo, uz napomenu da je teorema posledica Teo-
rema 3.1.8 i 3.1.9.
Konvergencija stepenog reda (3.2.2) i redova koji iz njega nastaju inte-
gracijom i diferenciranjem moze da se razlikuje u tackama x = R. Na
primer, red (3.2.2) moze da bude divergentan u x = R, a red koji se dobija
integracijom konvergentan i obrnuto.
PRIMER 3.2.5. Ispitati konvergenciju i uniformnu konvergenciju i naci zbir reda
(3.2.6)
k=0
x
k
.
Red (3.2.6) je stepeni sa a
k
= 1 (k N
0
) i R = 1. Za x = 1 dobijaju se divergentni
brojni redovi (videti Primer 2.1.3), pa red (3.2.6) konvergira na intervalu (1, 1) i, prema
Teoremi 3.2.3, uniformno konvergira na segmentu [r, r], gde je 0 < r < 1.
Za svako ksirano x = q (1, 1), red (3.2.6) je konvergentan geometrijski red (2.1.7),
ciji je zbir (2.1.8), tj.
S =
1
1 q
=
k=0
q
k
.
Zato je zbir stepenog reda (3.2.6) funkcija
(3.2.7) S(x) =
1
1 x
=
k=0
x
k
, x (1, 1) .
PRIMER 3.2.6. Ispitati konvergenciju i naci zbir reda
(3.2.8)
k=0
(1)
k
x
k
.
Za t = x, red (3.2.8) postaje (3.2.6), tj.
k=0
(1)
k
x
k
=
k=0
t
k
.
Dobijeni red konvergira za t (1, 1) sa zbirom (3.2.7),
S
1
(t) =
1
1 t
.
Zato red (3.2.8) konvergira za x (1, 1) i ima zbir S(x) = S
1
(x), tj.
(3.2.9) S(x) =
1
1 + x
=
k=0
(1)
k
x
k
, x (1, 1) .
(3.2.10)
k=1
(1)
k+1
k
x
k
.
Smenom t = x, dati red postaje
k=1
(1)
k+1
k
x
k
=
k=1
1
k
t
k
,
52 TEORIJA REDOVA
sto je red (3.2.5) koji konvergira za t [1, 1). Zato (3.2.10) konvergira za x (1, 1] i
ima zbir
S(x) =
k=1
(1)
k+1
k
x
k
.
Prema Teoremi 3.2.5, red (3.2.10) moze da se diferencira clan po clan. Dobija se
S
(x) =
_

k=1
(1)
k+1
k
x
k
_
k=1
_
(1)
k+1
k
x
k
_
k=1
(1)
k+1
k
kx
k1
=
k=1
(1)
k+1
x
k1
=
k=1
(1)
k1
x
k1
=
k=0
(1)
k
x
k
,
sto je red (3.2.8) sa zbirom (3.2.9). Dakle, za x (1, 1) imamo
S
(x) =
1
1 + x
.
Kako je S(0) = 0, integracijom leve i desne strane poslednje jednakosti na [0, x] za |x| < 1
sledi
_
x
0
S
(t) dt = S(t)
x
0
= S(x) S(0) = S(x) ,
_
x
0
S
(t) dt =
_
x
0
dt
1 + t
= ln|1 + t|
x
0
= ln(1 + x) ,
pa je zbirna funkcija
(3.2.11) S(x) = ln(1 + x) =
k=1
(1)
k+1
k
x
k
, x (1, 1] .
Primecujemo da za x = R = 1 dati red (3.2.10) konvergira, a red (3.2.8), koji se iz
(3.2.10) dobija diferenciranjem, divergira. Zbog konvergencije reda (3.2.10) i neprekidnosti
funkcije ln(1 + x) u x = 1, jednakost (3.2.11) vazi i za x = 1. Tada je
ln 2 =
k=1
(1)
k+1
1
k
.
Kod stepenih redova se integracija uvek vrsi na segmentu [0, x]. Uzima se 0 jer svaki
stepeni red konvergira u tacki x = 0, dok je x promenljiva tacka iz intervala konvergenci-
je.
(3.2.12)
k=0
(1)
k
2k + 1
x
2k+1
.
Kako je
k=0
(1)
k
2k + 1
x
2k+1
= x
k=0
(1)
k
2k + 1
x
2k
,
prema Teoremi 3.1.2 sa c(x) = x, red (3.2.12) i red
(3.2.13)
k=0
(1)
k
2k + 1
x
2k
imaju isti interval konvergencije. Smenom t = x
2
0 red (3.2.13) postaje stepeni red
k=0
(1)
k
2k + 1
t
k
.
Koristeci (3.2.3) lako nalazimo R = 1, pa ovaj red konvergira za t (1, 1). Zbog t = x
2
je t [0, 1) i x (1, 1). Za x = 1 se iz (3.2.13) dobija alternativni red koji konver-
gira prema Leibnizovom kriterijumu. Znaci da redovi (3.2.13) i (3.2.12) konvergiraju na
segmentu [1, 1].
Posmatrajmo red
(3.2.14)
k=0
(1)
k
x
2k
.
Imajuci u vidu (1)
k
x
2k
= (x
2
)
k
i postupajuci kao u Primeru 3.2.6, nalazimo
1
1 + x
2
=
k=0
(1)
k
x
2k
, x (1, 1) .
Integracijom poslednje jednakosti na [0, x] za |x| < 1 sledi
_
x
0
dt
1 + t
2
=
k=0
(1)
k
_
x
0
t
2k
dt , arctan t
x
0
=
k=0
(1)
k
t
2k+1
2k + 1
x
0
,
pa je trazeni zbir funkcija
(3.2.15) S(x) = arctanx =
k=0
(1)
k
2k + 1
x
2k+1
, x [1, 1] .
Primecujemo da za x = R = 1 red (3.2.14) divergira, a zadati red (3.2.12) konver-
gira, pri cemu je (3.2.12) dobijen integracijom (3.2.14). Zbog konvergencije reda (3.2.12)
i neprekidnosti funkcije arctanx u x = 1, jednakost (3.2.15) vazi i za x = 1. Tada je
arctan 1 =

4
=
k=0
(1)
k
1
2k + 1
.
54 TEORIJA REDOVA
NAPOMENA 3.1.3. Da bi se odredio interval konvergencije funkcionalnih redova
k=0
a
k
x
2k
,
k=0
a
k
x
2k+1
,
k=0
a
k
x
2k1
,
uvodi se smena t = x
2
0 posle koje se ovi redovi svode na stepeni red
k=0
a
k
t
k
po novoj
promenljivoj t. Redove sa neparnim stepenom promenljive x prethodno treba zapisati u
obliku
k=0
a
k
x
2k+1
= x
k=0
a
k
x
2k
,
k=0
a
k
x
2k1
=
1
x
k=0
a
k
x
2k
.
Zbog Teoreme 3.1.2 funkcije c(x) = x i c(x) = 1/x ne uticu na interval konvergencije.
PRIMER 3.2.9. Ispitati konvergenciju i naci zbir redova
(3.2.16)
k=1
k
i
x
k
(i = 1, 2, 3) .
Koristeci (3.2.3) lako nalazimo da je R = 1 u svim slucajevima i = 1, 2, 3. Za x = 1
redovi (3.2.16) redom postaju brojni:
k=1
k
i
,
k=1
(1)
k
k
i
,
koji divergiraju prema Teoremi 2.1.4. Dakle, redovi (3.2.16) konvergiraju na intervalu
(1, 1).
Da bismo nasli sume redova (3.2.16), podimo od reda (3.2.6). U Primeru 3.2.5 smo
ustanovili da ovaj red konvergira za x (1, 1) i ima zbir (3.2.7), tj. vazi
1
1 x
=
k=0
x
k
, x (1, 1).
Diferenciranjem poslednje jednakosti nalazimo
_
1
1 x
_
k=0
(x
k
)
k=1
kx
k1
=
1
x
k=1
kx
k
,
tj.
x
(1 x)
2
=
k=1
kx
k
,
sto je trazeni zbir reda (3.2.16) u slucaju i = 1. Daljim diferenciranjem sledi
_
x
(1 x)
2
_
k=1
k
2
x
k1
=
1
x
k=1
k
2
x
k
,
tj.
x(1 + x)
(1 x)
3
=
k=1
k
2
x
k
,
sto je trazeni zbir reda (3.2.16) u slucaju i = 2. Na isti nacin nalazimo zbir reda (3.2.16)
za i = 3,
x(1 + 4x + x
2
)
(1 x)
4
=
k=1
k
3
x
k
.
3.2.2. Predstavljanje funkcija pomocu stepenih redova
Neka je (R, R) sa R = 0 interval konvergencije potencijalnog reda (3.2.2),
tj.
(3.2.17)
k=0
a
k
x
k
.
Tada na (R, R) postoji zbir reda (3.2.17),
(3.2.18) S(x) =
k=0
a
k
x
k
, x (R, R) .
Prema Teoremi 3.2.5, red (3.2.17) moze proizvoljan broj puta da se dife-
rencira i integrali, pri cemu dobijeni redovi konvergiraju na istom intervalu
(R, R). Dakle, za svako n N postoje izvodi
S
(n)
(x) =
_

k=0
a
k
x
k
_
(n)
=
k=0
_
a
k
x
k
_
(n)
=
k=n
b
kn
x
kn
, x (R, R) .
Sukcesivnim nalazenjem izvoda S
(x), S
(x), itd., lako se uocava da je

b
kn
=
k!
(k n)!
a
k
56 TEORIJA REDOVA
za svako n N i svako k n. Kako svaki stepeni red konvergira u x = 0, to
postoji S(0) = a
0
i S
(n)
(0) = b
nn
, tj. za svako k N
0
postoji
(3.2.19) S
(k)
(0) = k! a
k
.
Postavlja se sada obrnuto pitanje. Ako je f(x) funkcija koja ima f
(k)
(0)
za svako k N
0
, da li postoji red oblika (3.2.17), koji na nekom intervalu
(R, R) (R = 0) konvergira bas ka funkciji f(x), tj.
(3.2.20) f(x) =
k=0
a
k
x
k
, x (R, R) .
Na ovo pitanje cemo da se vratimo nesto kasnije. Prvo pokazujemo sledecu
teoremu.
Teorema 3.2.6. Ako postoji red
k=0
a
k
x
k
tako da vazi f(x) =
k=0
a
k
x
k
,
tada je taj red jedinstven i glasi
(3.2.21)
k=0
f
(k)
(0)
k!
x
k
.
Dokaz. Pretpostavimo da vazi (3.2.20). Kako su jednakosti (3.2.18) i
(3.2.20) iste, iz (3.2.19) sledi S
(k)
(0) = f
(k)
(0) = k! a
k
za svako k N
0
, tj.
(3.2.22) a
k
=
f
(k)
(0)
k!
.
Koecijenti (3.2.22) su jednoznacno odredeni funkcijom f(x), pa je red
(3.2.21) jedinstven.
Prema prethodnoj teoremi, ako funkcija f(x) moze da se predstavi poten-
cijalnim redom, tada je taj red jedinstven i vazi
(3.2.23) f(x) =
k=0
f
(k)
(0)
k!
x
k
, x (R, R) .
Jednakost (3.2.23) je beskonacni razvoj ili samo razvoj funkcije f(x) u okolini
tacke x = 0.

Cesto se i za sam red (3.2.21) kaze da je to razvoj funkcije f(x).
Teorema 3.2.6 ocigledno polazi od pretpostavke da postoji R = 0 tako da
red (3.2.21) konvergira na (R, R). Medutim, red (3.2.21) moze da bude
divergentan za svako x = 0, tako da pretpostavka R = 0 nije ispunjena.
Takode, ako i postoji R = 0 tako da red (3.2.21) konvergira na (R, R),
njegov zbir ne mora da bude funkcija f(x), nego je neka druga funkcija
S(x) = f(x) (videti [4], str. 54). Sledeca teorema utvrduje uslove pod
kojima postoji razvoj (3.2.23).
Teorema 3.2.7. Ako postoje brojevi M (0 < M < +) i r (0 < r < +)
tako da za svako k N
0
vazi
f
(k)
(x)
M , x [r, r] ,
tada funkcija f(x) moze da se predstavi sa (3.2.23) na segmentu [r, r].
Dokaz ove teoreme izostavljamo, uz napomenu da je on zasnovan na Tay-
lorovoj formuli za funkcije jedne nezavisno promenljive (videti [2], str. 48).
Analognim razmatranjem i pod odgovarajucim uslovima, dolazi se do
razvoja funkcije f(x) u okolini tacke x = x
0
= 0,
(3.2.24) f(x) =
k=0
f
(k)
(x
0
)
k!
(x x
0
)
k
, x [x
0
r, x
0
+r] .
Jednakosti (3.2.23) i (3.2.24) se u literaturi cesto srecu pod imenom Tay-
lorov razvoj funkcije f(x), dok su redovi iz ovih jednakosti Taylorovi redovi
funkcije f(x) ili, takode, Taylorovi razvoji.
PRIMER 3.2.10. Naci razvoj funkcije
f(x) = e
x
.
Neka je R > 0 proizvoljan broj i 0 < r < R. Kako je f
(k)
(x) = e
x
, to postoji M = e
r
(0 < M < +) tako da je
|f
(k)
(x)| = |e
x
| e
r
= M
za svako x [r, r] i svako k N
0
. Prema Teoremi 3.2.7, postoji razvoj (3.2.23) funkcije
f(x). S obzirom na f
(k)
(0) = e
0
= 1 za svako k N
0
i na proizvoljnost broja R, razvoj
funkcije f(x) = e
x
glasi
(3.2.25) e
x
=
k=0
1
k!
x
k
, x (, +) .
Primetimo da je R = + upravo radijus konvergencije dobijenog potencijalnog reda,
sto smo dobili u Primeru 3.2.1.
PRIMER 3.2.11. Naci razvoje funkcija:
f(x) = sinx , f(x) = cos x .
58 TEORIJA REDOVA
Posmatramo prvo funkciju f(x) = sinx. Kod ove funkcije je
f
(k)
(x) = sin
_
x +
k
2
_
,
pa je
|f
(k)
(x)| =
sin
_
x +
k
2
_
1
za svako x R i svako k N
0
, sto znaci da postoji razvoj (3.2.23) na (, +). Kako
je
f
(k)
(0) = sin
k
2
,
to je
f
(2k)
(0) = 0 , f
(2k+1)
(0) = (1)
k
,
pa razvoj (3.2.23) glasi
(3.2.26) sinx =
k=0
(1)
k
(2k + 1)!
x
2k+1
, x (, +) .
Slicno se nalazi i razvoj funkcije f(x) = cos x,
(3.2.27) cos x =
k=0
(1)
k
(2k)!
x
2k
, x (, +) .
PRIMER 3.2.12. Naci razvoj funkcije
f(x) = (1 + x)
p
(p R) .
Jednostavno se nalazi:
f
(k)
(x) = p(p 1) (p (k 1)) (1 + x)
pk
,
f
(k)
(0) = p(p 1) (p (k 1))
za svako k N
0
, pa je
f
(k)
(0)
k!
=
p(p 1) (p (k 1))
k!
=
_
p
k
_
.
Za red (3.2.21) lako se nalazi poluprecnik konvergencije R = 1, pa razvoj (3.2.23) postaje
(3.2.28) (1 + x)
p
=
k=0
_
p
k
_
x
k
, x (1, 1) .
Specijalno, ako je p = n N, (3.2.28) se svodi na dobro poznatu binomnu formulu
(1 + x)
n
=
n
k=0
_
n
k
_
x
k
,
koja vazi za svako konacno x R.
Jednakosti (3.2.7), (3.2.9), (3.2.11), (3.2.15), (3.2.25), (3.2.26), (3.2.27)
i (3.2.28) su veoma vazne iz dva razloga. S jedne strane, neki beskonacni
zbirovi su predstavljeni u konacnom (analitickom) obliku, pomocu odgo-
varajuce zbirne funkcije. S druge strane, neke elementarne funkcije su
predstavljene beskonacnim zbirom, sto omogucava izracunavanje konkret-
nih vrednosti tih funkcija sa proizvoljnom, unapred zadatom tacnoscu.
3.3. Fourierovi redovi
Denicija 3.3.1. Trigonometrijski red je funkcionalni red oblika
(3.3.1)
1
2
a
0
+
k=1
(a
k
cos kx +b
k
sinkx) ,
gde je a
0
R i a
k
, b
k
R za svako k N.
Teorema 3.3.1. Ako su brojni redovi
k=1
|a
k
| i
k=1
|b
k
| konvergentni, tada
je trigonometrijski red (3.3.1) apsolutno i uniformno konvergentan za svako
x R.
Dokaz. Za svako k N vazi
|a
k
cos kx +b
k
sinkx| |a
k
cos kx| +|b
k
sinkx| |a
k
| +|b
k
| = M
k
.
Brojni red
k=1
M
k
=
k=1
(|a
k
| +|b
k
|) =
k=1
|a
k
| +
k=1
|b
k
|
je konvergentan jer su konvergentni redovi
k=1
|a
k
| i
k=1
|b
k
| (Teorema 2.1.2).
Prema Weierstrassovom kriterijumu (Teorema 3.1.6) i Napomeni 3.1.2, sledi
tvrdenje.
60 TEORIJA REDOVA
Na primer, trigonometrijski red
k=1
cos kx
k
p
(p > 1)
je uniformno i apsolutno konvergentan za svako x R jer je brojni red
k=1
1
k
p
(p > 1) konvergentan (Primer 2.2.10).
Pretpostavimo da je trigonometrijski red (3.3.1) uniformno konvergentan
na segmentu [, ]. Tada postoji zbir
(3.3.2) S(x) =
1
2
a
0
+
k=1
(a
k
cos kx +b
k
sinkx) ,
koji je na [, ] neprekidna funkcija (Teorema 3.1.7). Takode, S(x) je
periodicna funkcija, s periodom 2, jer su to i funkcije cos kx i sinkx za
svako k N.
Posmatrajmo sada periodicnu funkciju f(x) sa periodom 2 i pretposta-
vimo da ona na [, ] moze da se razvije u uniformno konvergentan red
oblika (3.3.1), tj.
(3.3.3) f(x) =
1
2
a
0
+
k=1
(a
k
cos kx +b
k
sinkx) .
Drugim recima, pretpostavili smo da postoji uniformno konvergentan red
(3.3.1), takav da je f(x) = S(x) njegov zbir. Prema (3.3.2), odmah uocavamo
da je f(x) neprekidna funkcija na [, ]. Tada koecijenti a
0
, a
k
i b
k
za
svako k N mogu jednoznacno da se odrede pomocu funkcije f(x).
Da bismo odredili koecijente a
0
, a
k
, b
k
(k N), prvo uocimo da funkcije
cos kx (k N
0
) i sinkx (k N) cine, tzv., ortogonalni sistem funkcija
(videti [4], str. 59). Zaista, uz pomoc odgovarajucih formula za prevodenje
proizvoda trigonometrijskih funkcija u zbir, lako se izracunavaju integrali:
(3.3.4)
_

cos kxdx = 0 ,
_

sinkxdx = 0 (k N) ,
_

cos kx sinnxdx = 0 (k, n N) ,

_

cos kx cos nxdx = 0 (k, n N , k = n) ,

_

sinkx sinnxdx = 0 (k, n N , k = n) ,

_

cos
2
kxdx = ,
_

sin
2
kxdx = (k N) .
Red (3.3.3) je uniformno konvergentan na [, ], pa moze da se integrali
clan po clan (Teorema 3.1.8). Koristeci (3.3.4) dobija se
_

f(x) dx =
1
2
a
0
_

dx +
k=1
_
a
k
_

cos kxdx +b
k
_

sinkxdx
_
=
1
2
a
0
_

dx = a
0
,
odakle je
(3.3.5) a
0
=
1
f(x) dx .
Dalje, mnozeci (3.3.3) sa cos nx i integraleci, prema (3.3.4) sledi:
_

f(x) cos nxdx =

1
2
a
0
_

cos nxdx +
k=1
_
a
k
_

cos kx cos nxdx

+b
k
_

sinkx cos nxdx

_
= a
n
_

cos
2
nxdx = a
n
,
(3.3.6) a
n
=
1
f(x) cos nxdx (n N) .

Analogno, mnozeci (3.3.3) sa sinnx i integraleci, dobija se
(3.3.7) b
n
=
1
f(x) sinnxdx (n N) .
Jednakosti (3.3.5), (3.3.6) i (3.3.7) poznate su kao EulerFourierove for-
mule, dok su koecijenti a
0
, a
k
i b
k
(k N) Fourierovi koecijenti funkcije
f(x). Jednakost (3.3.3), sa Fourierovim koecijentima, je Fourierov razvoj
funkcije f(x). Trigonometrijski red (3.3.1), sa Fourierovim koecijentima, je
Fourierov red ili, takode, Fourierov razvoj funkcije f(x).
Specijalni slucajevi prethodno navedenih formula nastaju kada je f(x)
parna, odnosno neparna funkcija.
62 TEORIJA REDOVA
Neka je f(x) parna funkcija na segmentu [, ]. Tada je funkcija
f(x) cos nx parna, a f(x) sinnx neparna. Formule (3.3.5), (3.3.6) i (3.3.7)
postaju:
(3.3.8)
a
0
=
2
_

0
f(x) dx ,
a
n
=
2
_

0
f(x) cos nxdx (n N) ,
b
n
= 0 (n N) ,
pa se razvoj (3.3.3) svodi na
(3.3.9) f(x) =
1
2
a
0
+
k=1
a
k
cos kx ,
gde se a
0
, a
k
(k N) izracunavaju pomocu (3.3.8).
Ako je f(x) neparna funkcija na [, ], funkcija f(x) cos nx je neparna, a
f(x) sinnx je parna. U ovom slucaju formule (3.3.5), (3.3.6) i (3.3.7) glase:
(3.3.10)
a
0
= 0 , a
n
= 0 (n N) ,
b
n
=
2
_

0
f(x) sinnxdx (n N) ,
a razvoj (3.3.3) postaje
(3.3.11) f(x) =
k=1
b
k
sinkx ,
gde je b
k
(k N) odredeno sa (3.3.10).
Sve prethodno smo izveli pod pretpostavkom da postoji trigonometrijski
red (3.3.1), koji je uniformno konvergentan na [, ] i takav da za peri-
odicnu funkciju f(x), s periodom 2, vazi (3.3.3). Pri tome su koecijenti
odredeni sa (3.3.5), (3.3.6) i (3.3.7).
Sada se postavlja obrnuti problem. Da li je red (3.3.1), ciji su koecijenti
dati sa (3.3.5), (3.3.6) i (3.3.7), na [, ] konvergentan? Ako jeste, da li je
njegov zbir bas funkcija f(x)? Da bismo odgovorili na ova pitanja uvodimo
sledece pretpostavke, poznate pod imenom Dirichletovi uslovi.
1
Funkcija f(x) je na segmentu [, ] neprekidna, ili ima konacno

mnogo prekida prve vrste.
2
Funkcija f(x) na segmentu [, ] nema, ili ima konacno mnogo ek-

stremuma.
Teorema 3.3.2. (DIRICHLETOVA TEOREMA) Ako funkcija f(x) zadovo-
ljava Dirichletove uslove, njen Fourierov red na [, ] konvergira i za zbir
ima funkciju
(3.3.12) F(x) =
1
2
a
0
+
k=1
(a
k
cos kx +b
k
sinkx) ,
sa sledecim osobinama.
1
U tackama neprekidnosti x (, ) funkcije f(x) je

F(x) = f(x) .
2
U tackama prekida x = x
0
(, ) funkcije f(x) je
F(x
0
) =
f(x
0
0) +f(x
0
+ 0)
2
.
3
U krajevima segmenta x = i x = je
F() =
f( + 0) +f( 0)
2
.
U ovoj teoremi su upotrebljene oznake f(x
0
0), f(x
0
+ 0) i analogno
f( 0), f( + 0), redom za levu i desnu granicnu vrednost funkcije f(x)
kad x x
0
, tj.
f(x
0
0) = lim
xx
0
f(x) , f(x
0
+ 0) = lim
xx
0
+
f(x) .
Dirichletova teorema razmatra zbir Fourierovog reda samo na segmentu
[, ]. Medutim, zbog periodicnosti funkcija cos kx, sinkx s periodom 2
za svako k N, funkcija F(x) je takode periodicna s periodom 2 i postoji
za svako x R. S druge strane, Dirichletovi uslovi nista ne kazuju o funkciji
f(x) van segmenta [, ], pa ona van njega moze da bude bilo kakva, cak
ne mora da bude denisana. Ali ako funkciju f(x) periodicno produzimo s
periodom 2, Dirichletova teorema vazi za svako x R. Da bi produzenje
bilo jednoznacno, funkcija f(x) se najcesce ne zadaje na segmentu [, ],
nego na intervalima (, ], [, ) ili (, ), tim pre sto je F() =
f() u opstem slucaju.
64 TEORIJA REDOVA
NAPOMENA 3.3.1. Uporedimo jednakosti (3.3.3) i (3.3.12). Na osnovu ucinjene pret-
postavke o uniformnoj konvergenciji reda (3.3.1), jednakost (3.3.3) odreduje funkciju f(x),
koja je neprekidna na [, ]. Fourierovi koecijenti su odredeni iz (3.3.3), dakle pod
pretpostavkom neprekidnosti funkcije f(x). Medutim, za odredivanje Fourierovih koe-
cijenata dovoljna je samo integrabilnost funkcije f(x) na [, ], sto je slabiji uslov od
neprekidnosti. Zato Dirichletov uslov 1
ukljucuje i prekidne funkcije, sto za posledicu

ima da Dirichletova teorema garantuje samo konvergenciju, ne i uniformnu konvergenciju
Fourierovog reda. Dalja posledica je da jednakost (3.3.12) odreduje funkciju F(x) koja je
u opstem slucaju prekidna na [, ].
Dakle, u opstem slucaju je f(x) = F(x) u konacno mnogo tacaka prekida funkcije
f(x) iz (, ), ukljucujuci i tacke , , pa se jednakosti (3.3.3) i (3.3.12) razlikuju. I
pored toga, za jednakost (3.3.12) se kaze da je to Fourierov razvoj funkcije f(x), kao i za
jednakost (3.3.3).
Do sada smo posmatrali Fourierov razvoj (3.3.12) funkcije f(x) koja je
data na segmentu [, ]. Analognim postupkom se dobija i Fourierov razvoj
funkcije f(x) koja je data na proizvoljnom segmentu [, ],
(3.3.13) F(x) =
1
2
a
0
+
k=1
_
a
k
cos
2k

x +b
k
sin
2k

x
_
,
gde se Fourierovi koecijenti odreduju sa:
(3.3.14)
a
0
=
2

_

f(x) dx ,
a
n
=
2

_

f(x) cos
2n

xdx (n N) ,
b
n
=
2

_

f(x) sin
2n

xdx (n N) .
Od posebne vaznosti su sledeca dva specijalna slucaja. Neka je segment
[, ] simetrican, tj. neka je
[, ] = [r, r] (r > 0) .
Tada je Fourierov razvoj
(3.3.15) F(x) =
1
2
a
0
+
k=1
_
a
k
cos
k
r
x +b
k
sin
k
r
x
_
,
sa koecijentima:
(3.3.16)
a
0
=
1
r
_
r
r
f(x) dx ,
a
n
=
1
r
_
r
r
f(x) cos
n
r
xdx (n N) ,
b
n
=
1
r
_
r
r
f(x) sin
n
r
xdx (n N) .
Neka je = 0, = , tj. posmatramo segment
[, ] = [0, ] .
Fourierov razvoj je
(3.3.17) F(x) =
1
2
a
0
+
k=1
(a
k
cos 2kx +b
k
sin2kx) ,
gde je:
(3.3.18)
a
0
=
2
_

0
f(x) dx ,
a
n
=
2
_

0
f(x) cos 2nxdx (n N) ,
b
n
=
2
_

0
f(x) sin2nxdx (n N) .
Iz ranije pomenutog razloga i ovde se funkcija f(x), umesto na [, ], zadaje
na (, ], [, ) ili (, ).
Na kraju, razmotrimo i sledeci problem. Ako je funkcija f(x) denisana
na [0, ], kako je razviti u trigonometrijski red koji sadrzi samo kosinuse
(kosinusni red) ili samo sinuse (sinusni red)? Drugim recima, treba odrediti
kosinusni ili sinusni razvoj funkcije f(x).
Znamo da je Fourierov razvoj neke funkcije kosinusni (3.3.9) ako je ta
funkcija parna, a sinusni (3.3.11) ako je ona neparna na [, ]. Zato zadatu
funkciju f(x) treba produziti na [, 0), tako da nova funkcija bude parna,
odnosno neparna. Parno produzenje funkcije f(x) je funkcija
(3.3.19) f
1
(x) =
_
f(x) , x [0, ] ,
f(x) , x [, 0) ,
a neparno produzenje funkcija
(3.3.20) f
2
(x) =
_
f(x) , x [0, ] ,
f(x) , x [, 0) .
Fourierovi redovi funkcija f(x), f
1
(x) i f
2
(x) imaju, jasno, razlicite zbirne
funkcije F(x), F
1
(x) i F
2
(x), ali se sve one medusobno poklapaju na (0, ) i
iste su kao funkcija f(x) u njenim tackama neprekidnosti iz (0, ). Analogno
vazi ako je f(x) zadata na [, 0], samo se tada parno (neparno) produzuje
66 TEORIJA REDOVA
na (0, ]. Generalno, ako je f(x) zadata na [0, ] ili [, 0] ( < 0, > 0),
ona se parno (neparno) produzuje na [, 0) ili (0, ] redom.
Zakljucujemo da je kosinusni red funkcije f(x) isto sto i Fourierov red
funkcije f
1
(x) na (0, ), a sinusni red funkcije f(x) isto sto i Fourierov red
funkcije f
2
(x) na (0, ).
PRIMER 3.3.1. Naci Fourierov razvoj funkcije
f(x) =
_
c
1
, x (, 0] ,
c
2
, x (0, ] ,
gde su c
1
, c
2
R konstante i c
1
= c
2
. Na osnovu dobijenog rezultata naci zbir brojnog
reda
k=0
(1)
k
1
2k + 1
.
Funkcija f(x) zadata je na intervalu (, ], pa za odredivanje Fourierovih koecijenata
koristimo (3.3.5), (3.3.6), (3.3.7) i nalazimo:
a
0
=
1
f(x) dx =
1
_
0
c
1
dx +
1
_

0
c
2
dx = c
1
+ c
2
,
a
n
=
1
f(x) cos nxdx =

c
1
_
0
cos nxdx +
c
2
_

0
cos nxdx = 0 (n N) ,
b
n
=
1
f(x) sin nxdx =

c
1
_
0
sinnxdx +
c
2
_

0
sinnxdx
=
c
1
n
cos nx
c
2
n
cos nx
0
=
c
1
n
+
c
1
n
(1)
n
c
2
n
(1)
n
+
c
2
n
=
c
2
c
1
n
[1 (1)
n
] (n N) .
Pri izracunavanju koecijenata b
n
iskoriscena je cinjenica
cos n = cos(n) = (1)
n
(n N) .
Kako je 1 (1)
n
= 0 za n = 2k i 1 (1)
n
= 2 za n = 2k 1 (k N), to je
b
2k
= 0 , b
2k1
=
2(c
2
c
1
)
1
2k 1
(k N) .
Prema (3.3.12), Fourierov razvoj funkcije f(x) glasi
F(x) =
1
2
a
0
+
k=1
b
2k1
sin(2k 1)x (3.3.21)
=
c
1
+ c
2
2
+
2(c
2
c
1
)
k=1
1
2k 1
sin(2k 1)x .
Funkcija f(x) je prekidna u tacki x = 0 i za levu i desnu granicnu vrednost ima
lim
x0
f(x) = c
1
, lim
x0+
f(x) = c
2
.
Kako je, jos,
lim
x+
f(x) = c
1
, lim
x
f(x) = c
2
,
iz tvrdenja 2
i 3
Dirichletove teoreme sledi

F(0) = F() =
c
1
+ c
2
2
.
Graci funkcija f(x) i F(x) prikazani su na Slikama 3.3.1 i 3.3.2, redom. Pri tome je
uzeta u obzir i periodicnost funkcije F(x) s periodom 2.
x x
y y
0 0
c
1
c
1
c
2
c
2
p p p p p 2 p 2 p 3 p 3
Slika 3.3.1. Slika 3.3.2.
U tacki x =

2
funkcija f(x) je neprekidna, pa je F
_
2
_
= f
_
2
_
= c
2
. S druge
strane, za x =

2
iz (3.3.21) sledi
F
_
2
_
=
c
1
+ c
2
2
+
2(c
2
c
1
)
k=1
1
2k 1
sin(2k 1)
2
.
Kako je
sin(2k 1)
2
= (1)
k1
(k N) ,
to je:
c
2
=
c
1
+ c
2
2
+
2(c
2
c
1
)
k=1
(1)
k1
1
2k 1
,
(3.3.22)
k=0
(1)
k
1
2k + 1
=
k=1
(1)
k1
1
2k 1
=

4
.
Zbir (3.3.22) smo vec nasli u Primeru 3.2.8, samo na drugi nacin, koristeci razvoj funkcije
arctan x u stepeni red.
f(x) = x , x (, ) .
68 TEORIJA REDOVA
Funkcija f(x) je neparna i zadata na intervalu (, ). Zato Fourierove koecijente
odredujemo prema (3.3.10) i nalazimo:
a
0
= 0 , a
n
= 0 (n N) ,
b
n
=
2
_

0
f(x) sin nxdx =
2
_

0
xsin nxdx
=
2
1
n
xcos nx
0
+
1
n
_

0
cos nxdx
_
=
2
n
cos n
=
2
n
(1)
n
=
2
n
(1)
n+1
(n N) .
Fourierov razvoj ima oblik (3.3.11) i glasi
F(x) =
k=1
b
k
sinkx = 2
k=1
(1)
k+1
k
sin kx ,
pri cemu je
F() =
f( + 0) + f( 0)
2
=
+
2
= 0 .
Grak funkcije F(x) prikazan je na Slici 3.3.3.
x
y
0
p
p p
p
p 2 p 2 p 3 p 3
Slika 3.3.3.
Primetimo da je F
_
2
_
= f
_
2
_
=

2
i
2
= 2
k=1
(1)
k+1
k
sin
k
2
.
Za k = 2m i k = 2m1 (m N) je redom:
sin
k
2
= sin m = 0 , sin
k
2
= sin(2m1)
2
= (1)
m1
(m N) .
Zato je
2
= 2
m=1
(1)
2m1+1
2m1
sin(2m1)
2
= 2
m=1
1
2m1
sin(2m1)
2
= 2
m=1
(1)
m1
1
2m1
,
ili, sto je isto,
k=1
(1)
k1
1
2k 1
=

4
.
Ovo je rezultat dobijen u prethodnom Primeru 3.3.1. Zakljucujemo da je zbir nekih
brojnih redova moguce dobiti na vise nacina.
f(x) = |x| , x (, ) .
Na osnovu dobijenog rezultata naci zbir brojnog reda
k=1
1
(2k 1)
2
.
Funkcija f(x) je parna i zadata na intervalu (, ). Fourierovi koecijenti se nalaze
prema (3.3.8):
a
0
=
2
_

0
f(x) dx =
2
_

0
xdx = ,
a
n
=
2
_

0
f(x) cos nxdx =
2
_

0
x cos nxdx
=
2
_
1
n
xsinnx
1
n
_

0
sinnxdx
_
=
2
n
2
cos nx
0
=
2
n
2
(cos n 1)
=
2
n
2
[(1)
n
1] (n N) ,
b
n
= 0 (n N) .
Kako je (1)
n
1 = 0 za n = 2k i (1)
n
1 = 2 za n = 2k 1 (k N), to je:
a
2k
= 0 , a
2k1
=
4
1
(2k 1)
2
(k N) .
Fourierov red ima oblik (3.3.9) i glasi
F(x) =
1
2
a
0
+
k=1
a
2k1
cos(2k 1)x =

2
k=1
1
(2k 1)
2
cos(2k 1)x ,
pri cemu je
F() =
f( + 0) + f( 0)
2
=
+
2
= .
70 TEORIJA REDOVA
x
y
0
p
p p p 2 p 2 p 3 p 3
Slika 3.3.4.
Za x = 0 imamo F(0) = f(0) = 0 i
0 =

2
k=1
1
(2k 1)
2
,
pa je
(3.3.23)
k=1
1
(2k 1)
2
=

2
8
.
f(x) = x
2
, x (1, 3) .
Na osnovu dobijenog rezultata naci sume brojnih redova:
k=1
1
k
2
,
k=1
(1)
k1
1
k
2
.
Funkcija f(x) je zadata na intervalu (, ) = (1, 3), pa za odredivanje Fourierovih
koecijenata koristimo (3.3.14) i dobijamo:
a
0
=
2

_

f(x) dx =
2
2
_
3
1
x
2
dx =
26
3
,
a
n
=
2

_

f(x) cos
2n

xdx =
_
3
1
x
2
cos nxdx =
4
n
2
2
(1)
n
(n N) ,
b
n
=
2

_

f(x) sin
2n

xdx =
_
3
1
x
2
sinnxdx =
8
n
(1)
n+1
(n N) .
Pri izracunavanju koecijenata a
n
, b
n
(n N), odgovarajuci integrali su reseni dvostru-
kom primenom parcijalne integracije.
Jednakost (3.3.13) glasi
F(x) =
1
2
a
0
+
k=1
(a
k
cos kx + b
k
sin kx)
=
13
3
+
k=1
_
4(1)
k
k
2
2
cos kx +
8(1)
k+1
k
sinkx
_
,
pri cemu je
F(1) = F(3) =
f(1 + 0) + f(3 0)
2
=
1 + 9
2
= 5 .
x
y
1 1
1
3
9
5
Slika 3.3.5.
Za x = 1 imamo F(1) = 5 i
5 =
13
3
+
k=1
_
4(1)
k
k
2
2
cos k +
8(1)
k+1
k
sin k
_
.
Zbog cos k = (1)
k
i sin k = 0 (k N), iz poslednje jednakosti sledi
(3.3.24)
k=1
1
k
2
=

2
6
.
Da bismo dobili zbir drugog zadatog brojnog reda, rastavljamo taj red na zbir dva nova
reda, u kojima se sumiranje vrsi samo po parnim k = 2m, odnosno samo po neparnim
vrednostima k = 2m1 (m N). Dobijamo
k=1
(1)
k1
1
k
2
=
m=1
(1)
2m1
1
(2m)
2
+
m=1
(1)
2m11
1
(2m1)
2
,
ili, sto je isto,
k=1
(1)
k1
1
k
2
=
1
4
k=1
1
k
2
+
k=1
1
(2k 1)
2
.
Konacno, prema (3.3.23) i (3.3.24) dobijamo
(3.3.25)
k=1
(1)
k1
1
k
2
=
1
4

2
6
+

2
8
=

2
12
.
NAPOMENA 3.3.2. Do zbira (3.3.25) moze da se dode i direktno, npr. pomocu
Fourierovog razvoja funkcije f(x) =
x
2
2
na x (, ) za x = 0 ili pomocu Fourierovog
72 TEORIJA REDOVA
razvoja funkcije f(x) = (x )
2
na x (0, 2) za x = . U slucaju druge funkcije
f(x) = (x )
2
, za x = 0 se direktno dobija zbir (3.3.24).
NAPOMENA 3.3.3. Zbirovi brojnih redova, koji se dobijaju iz Fourierovih redova,
mogu da budu veoma znacajni. Na primer, odredeni integral
_
1
0
ln(1 + x)
x
dx
ne moze da se izracuna pomocu primitivne funkcije jer ona ne moze da se izrazi u konacnom
obliku. Medutim, u Primeru 3.2.7 smo pokazali da vazi (3.2.11), tj.
ln(1 + x) =
k=1
(1)
k1
k
x
k
, x (1, 1] ,
pri cemu je stepeni red uniformno konvergentan na svakom segmentu [r, 1] za r > 1, pa
i na [0, 1]. Iz poslednje jednakosti je:
ln(1 + x)
x
=
k=1
(1)
k1
k
x
k1
,
_
1
0
ln(1 + x)
x
dx =
k=1
(1)
k1
k
_
1
0
x
k1
dx =
k=1
(1)
k1
k
1
k
=
k=1
(1)
k1
1
k
2
.
Integracija stepenog reda clan po clan mogla je da se izvrsi zbog uniformne konvergencije
reda na [0, 1]. Prema (3.3.25), ipak nalazimo vrednost integrala
_
1
0
ln(1 + x)
x
dx =

2
12
.
PRIMER 3.3.5. Naci Fourierov, kosinusni i sinusni razvoj funkcije
f(x) = x
2
, x [0, ] .
Funkcija f(x) je zadata na segmentu [, ] = [0, ], pa Fourierove koecijente
odredujemo prema (3.3.18) i nalazimo:
a
0
=
2
_

0
x
2
dx =
2
2
3
,
a
n
=
2
_

0
x
2
cos 2nxdx =
1
n
2
(n N) ,
b
n
=
2
_

0
x
2
sin 2nxdx =
n
(n N) .
Fourierov razvoj (3.3.17) postaje
F(x) =

2
3
+
k=1
_
1
k
2
cos 2kx

k
sin2kx
_
,
pri cemu je
F(0) = F() =

2
2
.
Grak funkcije F(x) prikazan je na sledecoj slici.
x
y
0
p p p 2
p
2
p 2
Slika 3.3.6.
Kosinusni razvoj dobijamo parnim produzenjem funkcije f(x) u funkciju f
1
(x) datu
sa (3.3.19). Medutim, f(x) = x
2
je vec parna funkcija, pa je f
1
(x) = f(x) i trazimo
Fourierov razvoj funkcije f(x) = x
2
na [, ]. Fourierovi koecijenti se izracunavaju
prema (3.3.8):
a
0
=
2
_

0
x
2
dx =
2
2
3
,
a
n
=
2
_

0
x
2
cos nxdx =
4
n
2
(1)
n
(n N) ,
b
n
= 0 (n N) ,
pa kosinusni razvoj (3.3.9) glasi
F(x) =
1
2
a
0
+
k=1
a
k
cos kx =

2
3
+ 4
k=1
(1)
k
k
2
cos kx ,
uz
F() =
2
.
74 TEORIJA REDOVA
x
y
0
p p p 2
p
2
p 2 p 3 p 3
Slika 3.3.7.
Sinusni razvoj dobijamo neparnim produzenjem funkcije f(x) u funkciju (3.3.20), tj.
f
2
(x) =
_
x
2
, x [0, ] ,
x
2
, x [, 0) .
Fourierovi koecijenti se izracunavaju prema (3.3.10):
a
0
= 0 , a
n
= 0 (n N) ,
b
n
=
2
_

0
x
2
sinnxdx =
2
n
(1)
n+1
+
4
n
3
[(1)
n
1] (n N)
i sinusni razvoj (3.3.11) glasi
F(x) =
k=1
b
k
sinkx =
k=1
_
2
k
(1)
k+1
+
4
k
3
[(1)
k
1]
_
sinkx ,
uz
F() = 0 .
Dobijeni razvoj moze da se predstavi i na sledeci nacin. Za n = 2k i n = 2k 1 (k N)
je redom:
b
2k
=
k
, b
2k1
=
2
2k 1
8
(2k 1)
3
(k N) ,
pa je
F(x) =
k=1
b
2k1
sin(2k 1)x +
k=1
b
2k
sin2kx
= 2
k=1
_

2k 1
4
(2k 1)
3
_
sin(2k 1)x
k=1
1
k
sin2kx .
Grak funkcije F(x) izgleda kao na Slici 3.3.8.
p 3 p 3
x
y
0
p p p 2
p
2
p
2
p 2
Slika 3.3.8.
Ocigledno je da se graci na Slikama 3.3.6, 3.3.7 i 3.3.8 razlikuju. Isti su samo na
preseku intervala (0, )(, ) = (0, ), gde se sve tri funkcije F(x) poklapaju sa datom
funkcijom f(x) = x
2
. Zbog periodicnosti, graci su isti i na intervalima (2k, 2k)
za svako k N. Takode, u Primeru 3.3.4 smo nasli Fourierov razvoj funkcije f(x) = x
2
,
ali na intervalu (1, 3). Zato je grak sa Slike 3.3.5 isti kao graci sa Slika 3.3.6, 3.3.7 i
3.3.8 na intervalima (1, 3) (0, ) = (1, 3) i (1 2k, 3 2k) za svako k N.
PRIMER 3.3.6. Naci kosinusni razvoj funkcije
f(x) =
1
2

4
sinx , x [0, ) .
k=1
1
4k
2
1
.
Parno produzenje funkcije f(x) na (, ) je funkcija (3.3.19), tj.
f
1
(x) =
_
_
1
2

4
sin x , x [0, ) ,
1
2
+

4
sin x , x (, 0) .
Fourierovi koecijenti se izracunavaju prema (3.3.8):
a
0
=
2
_

0
_
1
2

4
sinx
_
dx = 0 ,
a
n
=
2
_

0
_
1
2

4
sinx
_
cos nxdx =
1
2(n
2
1)
_
1 (1)
n+1
(n N) ,
b
n
= 0 (n N) .
76 TEORIJA REDOVA
Kako je 1 (1)
n+1
= 2 za n = 2k i 1 (1)
n+1
= 0 za n = 2k 1 (k N), to je:
a
2k
=
1
4k
2
1
, a
2k1
= 0 (k N) ,
pa kosinusni razvoj glasi
F(x) =
k=1
a
2k
cos 2kx =
k=1
1
4k
2
1
cos 2kx ,
pri cemu je
F() =
1
2
.
Za x = 0 je F(0) = f(0) =
1
2
, pa je trazeni zbir brojnog reda
k=1
1
4k
2
1
=
1
2
.
4. ZADACI ZA VE
ZBU
1. Ispitati konvergenciju i naci zbir reda
k=1
a
k
, gde je
a
k
= arctan
1
2k
2
.
Resenje. Koriscenjem formule
arctan x arctany = arctan
x y
1 xy
dobija se:
a
k
= arctan
1
2k 1
arctan
1
2k + 1
,
S
n
=
n
k=1
a
k
= arctan 1 arctan
1
2n + 1
,
S = lim
n
S
n
= arctan 1 =

4
.
Prema Deniciji 2.1.4, red
k=1
a
k
konvergira i ima zbir S = /4.
2. Ispitati konvergenciju i naci zbir reda
k=1
a
k
, gde je
a
k
=
sin
1
k(k + 1)
cos
1
k
cos
1
k + 1
.
Resenje. Koriscenjem adicione formule
sin(x y) = sin xcos y cos xsin y
77
78 TEORIJA REDOVA
dobija se
sin
1
k(k + 1)
= sin
_
1
k
1
k + 1
_
= sin
1
k
cos
1
k + 1
cos
1
k
sin
1
k + 1
,
pa je:
a
k
= tan
1
k
tan
1
k + 1
,
S
n
=
n
k=1
a
k
= tan 1 tan
1
n + 1
,
S = lim
n
S
n
= tan 1 .
3. Ispitati konvergenciju i naci zbir redova
k=1
a
k
, gde je:
a
k
=
1
(3k 2)(3k + 1)
, (1
)
a
k
=
k + 2 2
k + 1 +
k . (2
)
Resenje. (1
) Rastavljanjem a
k
na delimicne razlomke i sumiranjem sledi:
a
k
=
1
3
1
3k 2
1
3
1
3k + 1
,
S
n
=
n
k=1
a
k
=
1
3
_
1
1
3n + 1
_
,
S = lim
n
S
n
=
1
3
.
(2
) Sumiranjem sledi:
S
n
=
n
k=1
a
k
= 1
2 +
n + 2
n + 1 ,
S = lim
n
S
n
= 1
2 + lim
n
1
n + 2 +
n + 1
= 1
2 .
k=1
q
k
i
k=1
1
q
k
.
Resenje. Dati redovi su geometrijski. Prema Primeru 2.1.3, red
k=1
q
k
konvergira za
|q| < 1 i ima zbir
S =
k=1
q
k
= q
k=1
q
k1
= q
k=0
q
k
=
q
1 q
.
ZADACI ZA VE
ZBU 79
Prema istom primeru, red
k=1
1
q
k
=
k=1
_
1
q
_
k
konvergira za
1
q
< 1, tj. |q| > 1. Zbir

ovog reda je
S =
k=1
1
q
k
=
1
q
k=0
1
q
k
=
1
q
1
1
1
q
=
1
q 1
.
k=0
a
k
i
k=0
b
k
, gde je:
a
k
= q
k
cos kx , b
k
= q
k
sinkx (|q| < 1)
i x R proizvoljna konstanta.
Resenje. Formiramo novi red
k=0
c
k
, gde je
c
k
= a
k
+ ib
k
= q
k
(cos kx + i sin kx) = q
k
e
ikx
= (qe
ix
)
k
i i =
1 imaginarna jedinica. Red
k=0
c
k
je, tzv., kompleksan red jer za clanove ima
kompleksne brojeve. Ovakve redove nismo teorijski razmatrali, pa ovaj primer navodimo
samo kao njihovu ilustraciju. Kompleksni redovi su opisani u [1]. Neka od tvrdenja koja
vaze za realne redove, u analognom obliku vaze i za kompleksne redove. Takve su, npr.,
Teoreme 2.1.12.1.4 (videti [1], str. 130134) i Teorema 2.4.1 (videti [1], str. 149150).
Kako je |c
k
| = |q|
k
i |q| < 1, red
k=0
|c
k
| konvergira, pa konvergira i red
k=0
c
k
. Red
k=0
c
k
=
k=0
(qe
ix
)
k
je geometrijski i ima zbir oblika (2.1.8), tj.
S =
1
1 qe
ix
=
1
1 q(cos x + i sin x)
=
1 q cos x
1 + q
2
2q cos x
+ i
q sinx
1 + q
2
2q cos x
.
Vidimo da je zbir S kompleksan broj, sto je prirodno jer su clanovi reda kompleksni
brojevi. Izjednacavanjem realnih i imaginarnih delova, iz jednakosti
k=0
c
k
=
k=0
a
k
+ i
k=0
b
k
sledi:
S
1
=
k=0
a
k
=
1 q cos x
1 + q
2
2q cos x
, S
2
=
k=0
b
k
=
q sin x
1 + q
2
2q cos x
.
80 TEORIJA REDOVA
6. Ispitati konvergenciju reda
k=1
a
k
, gde je
a
k
=
_
2k
2
3
2k
2
+ 1
_
k
2
.
Resenje. Vazi lim
x
_
1 +
1
x
_
x
= e (videti [3], str. 324325).
Kako je opsti clan
a
n
=
_
1
4
2n
2
+ 1
_
n
2
=
_
_
1
4
2n
2
+ 1
_
2n
2
+ 1
4
_
4n
2
2n
2
+ 1
,
to je
lim
n
a
n
= exp
_
lim
n
4n
2
2n
2
+ 1
_
= e
2
= 0 .
Prema Teoremi 2.1.4, red
k=1
a
k
divergira.
7. Ispitati konvergenciju redova
k=1
a
k
, gde je:
(1
) a
k
=
1
k
_
2
5
_
k
, (2
) a
k
=
1
(ln k)
ln k
(k 2) .
Resenje. Zadatak se resava primenom poredbenog kriterijuma iz Teoreme 2.2.3.
(1
) Neka je b
k
=
_
2
5
_
k
. Za k 1 je
1
k
1, pa je a
k

_
2
5
_
k
= b
k
za svako k N.
Kako je
k=1
b
k
=
k=1
_
2
5
_
k
konvergentan geometrijski red, to je i
k=1
a
k
konvergentan.
(2
) Neka je b
k
=
1
k
2
. Kako je
(ln k)
ln k
= e
ln[(ln k)
ln k
]
= e
(ln k)[ln(ln k)]
= (e
ln k
)
ln(ln k)
= k
ln(ln k)
,
i lim
k
ln(lnk) = +, to postoji m N, m 2 tako da je ln(lnk) > 2 i k
ln(ln k)
> k
2
za svako k m. Zato je a
k

1
k
2
= b
k
za svako k m. Prema Napomeni 2.2.2, iz
konvergencije hiperharmonijskog reda
k=1
b
k
=
k=1
1
k
2
(Primer 2.2.3) sledi konvergencija
reda
k=1
a
k
.
ZADACI ZA VE
ZBU 81
k=1
a
k
, gde je:
a
k
=
1
_
(2k 1)(2k + 2)
, (2
) a
k
=
5k + 1
k
6
+ 3k
2
+ 2
, (1
)
a
k
=
k + 1
k
3
k
, (4
) a
k
= k
(1+1/k)
, (3
)
a
k
=
k
c 1 (c > 0, c = 1) , (6
) a
k
= 2
k
sin
1
3
k
. (5
)
Resenje. Zadatak se resava primenom poredbenog kriterijuma iz Teoreme 2.2.4.
(1
) Neka je b
k
=
1
k
. Tada je
L = lim
k
a
k
b
k
= lim
k
k
_
(2k 1)(2k + 2)
= lim
k
k
k
_
_
2
1
k
__
2 +
2
k
_
=
1
4
=
1
2
= 0 .
Kako je
k=1
b
k
=
k=1
1
k
divergentan harmonijski red (Primer 2.2.4), to je i
k=1
a
k
diver-
gentan red.
(2
) Za b
k
=
1
k
2
je
L = lim
k
a
k
b
k
= lim
k
k
2
(5k + 1)
k
6
+ 3k
2
+ 2
= lim
k
k
2
(5k + 1)
k
3
_
1 +
3
k
4
+
2
k
6
= 5 = 0 ,
pa red
k=1
a
k
konvergira kao i hiperharmonijski red
k=1
b
k
=
k=1
1
k
2
.
(3
) Ako je lim
k
a
k
b
k
= 1, kazemo da se a
k
i b
k
ponasaju isto za dovoljno veliko k i
pisemo a
k
b
k
. Istu oznaku cemo da koristimo i u slucaju lim
k
a
k
b
k
= L (0, +). U
skladu s tim, takode pisemo a
k
b
k
a
k
ukoliko je lim
k
b
k
(0, +).
Neka je b
k
=
1
k
5/6
. Kako je
a
k
=
1
3
k (
k + 1 +
k)
=
1
3
k
__
1 +
1
k
+ 1
_

1
k
5/6
= b
k
82 TEORIJA REDOVA
i kako hiperharmonijski red
k=1
b
k
=
k=1
1
k
p
za p =
5
6
< 1 divergira (Primer 2.2.10), to
divergira i red
k=1
a
k
.
(4
) Neka je f(x) = x
1/x
. Tada je:
lnf =
lnx
x
, lim
x
(ln f) = lim
x
lnx
x
= lim
x
1
x
= 0 ,
pa je ln( lim
x
f) = 0 i lim
x
f(x) = lim
x
x
1/x
= e
0
= 1.
Za b
k
=
1
k
je
L = lim
k
a
k
b
k
= lim
k
k
1/k
= 1 = 0 ,
pa red
k=1
a
k
divergira kao i harmonijski red
k=1
b
k
=
k=1
1
k
.
(5
) Vazi (c
x
)
= c
x
ln c i lim
x0
c
x
1
x
= lnc.
Za b
k
=
1
k
je
L = lim
k
a
k
b
k
= lim
k
c
1/k
1
1
k
= ln c = 0 ,
pa red
k=1
a
k
divergira jer divergira harmonijski red
k=1
b
k
=
k=1
1
k
.
(6
) Kako je lim
x0
sin x
x
= 1 (videti [3], str. 323324), to je sinx x kad x 0.
Neka je b
k
=
_
2
3
_
k
. Tada je
a
k
=
2
k
3
k
sin
1
3
k
1
3
k
_
2
3
_
k
= b
k
.
Red
k=1
b
k
=
k=1
_
2
3
_
k
je konvergentan geometrijski red, pa je i red
k=1
a
k
konvergentan.
9. Ako je lim
k
ka
k
= a = 0, dokazati da je
k=1
a
k
divergentan red.
Resenje. Neka je b
k
=
1
k
. Kako je
L = lim
k
a
k
b
k
= lim
k
a
k
1
k
= lim
k
ka
k
= a = 0 ,
ZADACI ZA VE
ZBU 83
iz divergencije harmonijskog reda
k=1
b
k
=
k=1
1
k
k=1
a
k
.
k=1
a
k
, gde je:
(1
) a
k
=
_
3k
k + 5
_
k
_
k + 2
k + 3
_
k
2
, (2
) a
k
= k
2
_
k
2k 1
_
k
.
Resenje. Zadatak resavamo primenom Cauchyevog kriterijuma (Teorema 2.2.7).
(1
) Za opsti clan a
n
nalazimo
L = lim
n
n
a
n
= lim
n
3n
n + 5
_
n + 2
n + 3
_
n
= 3 lim
n
_
1
1
n + 3
_
n
= 3e
1
> 1 ,
pa red
k=1
a
k
divergira.
(2
) Slicno kao u Zadatku 8(4
), pokazuje se da je lim
x
x
2/x
= 1.
Prema prethodnom je
L = lim
n
n
a
n
= lim
n
n
n
2
n
2n 1
=
1
2
lim
n
n
2/n
=
1
2
< 1
i red
k=1
a
k
konvergira.
k=1
a
k
, gde je:
(1
) a
k
=
3
k
k!
k
k
, (2
) a
k
=
(2k + 1)!!
3
k
(k!)
2
.
Resenje. Zadatak resavamo primenom DAlambertovog kriterijuma (Teorema 2.2.9).
(1
) Za opsti clan a
n
nalazimo
L = lim
n
a
n+1
a
n
= lim
n
3
n+1
(n + 1)!
(n + 1)
n+1
n
n
3
n
n!
= lim
n
3
_
n
n + 1
_
n
= 3e
1
> 1 ,
pa red
k=1
a
k
divergira.
(2
) Kako je
L = lim
n
a
n+1
a
n
= lim
n
(2n + 3)!!
3
n+1
((n + 1)!)
2
3
n
(n!)
2
(2n + 1)!!
= lim
n
2n + 3
3(n + 1)
2
= 0 < 1 ,
84 TEORIJA REDOVA
red
k=1
a
k
konvergira.
k=2
a
k
, gde je:
(1
) a
k
= k
2
e
k
, (2
) a
k
=
1
k(lnk)
p
.
Resenje. Zadatak resavamo primenom Cauchyevog integralnog kriterijuma (Teo-
rema 2.2.10).
(1
) Posmatramo funkciju f(x) = x

2
e
x
. Ova funkcija je pozitivna i neprekidna za
svako x 0. Za x 16 je f
(x) =
1
2
(4
x)xe
x
0, pa je f(x) i nerastuca. Uzimamo
x
0
= 16, m = [x
0
] = 16 i
a
k
= f(k) = k
2
e
k
(k 16) .
Smenom t =
x izracunavamo nesvojstveni integral

_
+
16
f(x) dx =
_
+
16
x
2
e
x
dx = 2
_
+
4
t
5
e
t
dt = 2P
5
(t)e
t
+
4
= 2 lim
t+
P
5
(t)
e
t
2P
5
(4)e
4
= 2P
5
(4)e
4
,
gde je P
5
(t) odgovarajuci polinom petog stepena. Kako je 2P
5
(4)e
4
< +, red
k=2
a
k
konvergira.
(2
) Za x 2, funkcija f(x) =
1
x(ln x)
p
je neprekidna i pozitivna. Takode, f(x) je
nerastuca za x e
p
jer je f
(x) =
p + ln x
x
2
(ln x)
p+1
0. Uzimajuci x
0
= max{2, e
p
} 2,
m = [x
0
] 2 i a
k
= f(k), smenom t = ln x za p = 1 nalazimo
_
+
m
f(x) dx =
_
+
m
dx
x(ln x)
p
=
_
+
ln m
dt
t
p
=
t
1p
1 p
+
ln m
=
1
1 p
lim
t+
t
1p
(ln m)
1p
1 p
.
Kako je
lim
t+
t
1p
=
_
+ , p < 1 ,
0 , p > 1 ,
to je
_
+
m
f(x) dx =
_
_
_
+ , p < 1 ,
1
1 p
(ln m)
1p
, p > 1 .
ZADACI ZA VE
ZBU 85
Za p = 1 je
_
+
m
f(x) dx =
_
+
m
dx
xln x
=
_
+
ln m
dt
t
= ln t
+
ln m
= + .
Dakle, red
k=2
a
k
konvergira za p > 1 i divergira za p 1.
13. Ispitati apsolutnu i uslovnu konvergenciju alternativnih redova
k=1
a
k
,
gde je:
a
k
=
(1)
k
(k!)
3
, (2
) a
k
=
(2)
k
(k
2
)!
, (1
)
a
k
=
(1)
k+1
ln(k + 1)
, (4
) a
k
= (1)
k1
tan
1
k
. (3
)
Resenje. (1
) Kako je |a
n
| =
1
(n!)
3
i
L = lim
n
|a
n+1
|
|a
n
|
= lim
n
(n!)
3
[(n + 1)!]
3
= lim
n
1
(n + 1)
3
= 0 < 1 ,
red
k=1
|a
k
| konvergira prema DAlambertovom kriterijumu. Tada
k=1
a
k
apsolutno kon-
vergira prema Deniciji 2.4.1 i konvergira prema Teoremi 2.4.1.
(2
) Kako je
L = lim
n
|a
n+1
|
|a
n
|
= lim
n
2(n
2
)!
[(n + 1)
2
]!
= lim
n
2
(n
2
+ 2n + 1)(n
2
+ 2n) (n
2
+ 1)
= 0 < 1 ,
red
k=1
|a
k
| konvergira, pa
k=1
a
k
apsolutno konvergira, a time i konvergira.
(3
) Za x 1, funkcija f(x) = x ln x raste i vazi f(1) = 1 > 0. Zato je f(x) > 0, tj.
x > lnx, za svako x 1.
Kako je |a
k
| =
1
ln(k + 1)
, prema prethodnom sledi
1
k + 1
<
1
ln(k + 1)
. Red
k=1
1
k + 1
=
k=2
1
k
divergira prema Teoremi 2.1.3 jer divergira red
k=1
1
k
. Prema pored-
benom kriterijumu iz Teoreme 2.2.3, tada divergira i red
k=1
|a
k
|.
86 TEORIJA REDOVA
S druge strane, niz (|a
n
|)
nN
je opadajuci i vazi lim
n
|a
n
| = 0, pa red
k=1
a
k
konvergira
prema Leibnizovom kriterijumu (Teorema 2.3.1).
Dakle, red
k=1
a
k
uslovno konvergira prema Deniciji 2.4.2.
(4
) Kako je lim
x0
tanx
x
= 1, to je tanx x kad x 0.
Prema prethodnom je
|a
k
| = tan
1
k
1
k
,
pa
k=1
|a
k
| divergira kao i harmonijski red
k=1
1
k
.
Niz (|a
n
|)
nN
opada i vazi lim
n
|a
n
| = 0, pa
k=1
a
k
konvergira prema Leibnizovom
kriterijumu.
Dakle,
k=1
a
k
uslovno konvergira.
14. Ispitati apsolutnu i uslovnu konvergenciju alternativnih redova
k=1
a
k
,
gde je:
(1
) a
k
=
(1)
k
k
p
, (2
) a
k
= (1)
k
k
k
2
+ 1
.
Resenje. (1
) Ovde je |a
k
| =
1
k
p
. Prema Primeru 2.2.10, hiperharmonijski red
k=1
1
k
p
konvergira za p > 1 i divergira za p 1. Zato za p > 1 red
k=1
a
k
Za 0 < p 1, niz (|a
n
|)
nN
opada i vazi lim
n
|a
n
| = 0, pa red
k=1
a
k
konvergira
prema Leibnizovom kriterijumu.
Za p 0,
k=1
a
k
divergira prema Teoremi 2.1.4.
Dakle,
k=1
a
k
apsolutno konvergira za p > 1 i uslovno konvergira za 0 < p 1.
(2
) Ovde je
a
k
= (1)
k
k
k
2
+ 1
(1)
k
1
k
3/2
.
Prema rezultatu pod (1
), red
k=1
(1)
k
1
k
3/2
apsolutno konvergira jer je p =
3
2
> 1. Zato
i dati red
k=1
a
k
ZADACI ZA VE
ZBU 87
Ovde smo apsolutnu konvergenciju datog reda ustanovili direktnom primenom pored-
benog kriterijuma iz Teoreme 2.2.4. Do istog rezultata bismo dosli i na uobicajen nacin,
primenom Denicije 2.4.1. Kako je |a
k
| =
k
k
2
+ 1
1
k
3/2
i
k=1
1
k
p
konvergira za
p =
3
2
> 1 (Primer 2.2.10), red
k=1
|a
k
| konvergira, tj.
k=1
a
k
15. Na segmentu [0, 1] ispitati konvergenciju i uniformnu konvergenciju
reda
k=1
f
k
(x), gde je
f
k
(x) = kxe
kx
(k 1)xe
(k1)x
.
Resenje. Sumiranjem sledi:
S
n
(x) =
n
k=1
f
k
(x) = nxe
nx
,
S(x) = lim
n
S
n
(x) = lim
n
nx
e
nx
= 0 , x [0, 1] .
Prema Deniciji 3.1.5, red
k=1
f
k
(x) konvergira na [0, 1] ka funkciji S(x) = 0.
Ostatak reda je
R
n
(x) = S(x) S
n
(x) = nxe
nx
.
Ispitivanjem monotonosti funkcije |R
n
(x)| = nxe
nx
pomocu (|R
n
(x)|)
= ne
nx
(1nx),
utvrdujemo
max
x[0,1]
|R
n
(x)| =
R
n
_
1
n
_
= e
1
.
Neka je > 0, < e
1
bilo koji ksiran broj. Tada ne postoji N() N tako da je
|R
n
(x)| < za svako n N() i svako x [0, 1] jer u tackama x
n
=
1
n
[0, 1] za svako
n N vazi suprotno,
|R
n
(x
n
)| =
R
n
_
1
n
_
= e
1
> .
Prema Napomeni 3.1.1 (takode i Deniciji 3.1.6), red
k=1
f
k
(x) ne konvergira uniformno
na [0, 1].
16. Na segmentu [, ] za 0 < < ispitati uniformnu konvergenciju reda
k=1
f
k
(x), gde je
f
k
(x) =
x
_
1 + (k 1)x
(1 + kx)
.
88 TEORIJA REDOVA
Resenje. Rastavljanjem f
k
(x) na delimicne razlomke i sumiranjem sledi:
f
k
(x) =
1
1 + (k 1)x
1
1 + kx
,
S
n
(x) =
n
k=1
f
k
(x) = 1
1
1 + nx
,
S(x) = lim
n
S
n
(x) = 1 , x [, ] .
Iz
|R
n
(x)| = |S(x) S
n
(x)| =
1
1 + nx
1
1 + n
<
1
n
,
za proizvoljno > 0 sledi |R
n
(x)| < kad je
1
n
< , tj. n >
1
. Zato postoji
N() =
_
1
_
+ 1 N tako da je |R
n
(x)| < za svako n N() i svako x [, ].
Prema Napomeni 3.1.1, red
k=1
f
k
(x) uniformno konvergira na svakom segmentu [, ] sa
0 < < ka funkciji S(x) = 1.
17. U navedenim intervalima ispitati uniformnu konvergenciju redova
k=1
f
k
(x), gde je:
f
k
(x) =
1
x
2
+ k
2
, x (, +) , (1
)
f
k
(x) = x
2
e
kx
, x [0, +) . (2
)
Resenje. Zadatak resavamo primenom Weierstrassovog kriterijuma (Teorema 3.1.6).
(1
) Kako je
|f
k
(x)| =
1
x
2
+ k
2

1
k
2
= M
k
za svako x (, +) i svako k N i kako je
k=1
M
k
=
k=1
1
k
2
konvergentan hiper-
harmonijski red, to
k=1
f
k
(x) uniformno konvergira na (, +).
(2
) Ispitivanjem monotonosti funkcije f

k
(x) pomocu f
k
(x) = xe
kx
(2 kx), utvrdu-
jemo
max
x[0,+)
|f
k
(x)| = f
k
_
2
k
_
=
4
k
2
e
2
= M
k
,
pa je |f
k
(x)| M
k
za svako x [0, +) i svako k N. Red
k=1
M
k
= 4e
2
k=1
1
k
2
je
konvergentan, pa je
k=1
f
k
(x) uniformno konvergentan na [0, +).
ZADACI ZA VE
ZBU 89
18. Ako je |x| r, 0 < r < +, ispitati uniformnu konvergenciju reda
k=1
f
k
(x), gde je
f
k
(x) =
(1)
k
k
k
1
x
.
Resenje. Zadatak resavamo primenom Weierstrassovog kriterijuma.
Za |x| r je
|f
k
(x)| =
1
k
k
1
|x|

1
k
k
1
r
= M
k
.
Red
k=1
M
k
=
1
r
k=1
1
k
k
=
1
r
k=1
1
k
3/2
je konvergentan hiperharmonijski red, pa
k=1
f
k
(x) uniformno konvergira na (, r][r, +) za svako r takvo da je 0 < r < +.
Ovo je primer koji ukazuje na cinjenicu da oblast konvergencije ne mora obavezno da
bude interval, vec moze da ima i drugaciji oblik. Konkretno, ovde je oblast konvergencije
unija intervala.
19. Ispitati konvergenciju potencijalnih redova
k=1
a
k
x
k
, gde je:
a
k
=
k + 1
k , (2
) a
k
=
1
k
p
, (1
)
a
k
= c
k
(c > 0) . (3
)
Resenje. Radijus konvergencije odredujemo prema (3.2.3).
(1
) Kako je
R = lim
n
a
n
a
n+1
= lim
n
n + 1
n + 2
n + 1
= lim
n
n + 2 +
n + 1
n + 1 +
n
= 1 ,
prema Teoremi 3.2.2 red
k=1
a
k
x
k
konvergira za svako x (1, 1).
Za x = 1, dati red se svodi na brojni
k=1
a
k
=
k=1
(
k + 1
k), za koji je:

S
n
=
n
k=1
(
_
k + 1
k) =
n + 1 1 , lim
n
S
n
= + ,
pa
k=1
a
k
divergira.
90 TEORIJA REDOVA
Za x = 1, dati red se svodi na alternativni
k=1
(1)
k
a
k
=
k=1
(1)
k
(
k + 1
k).
Kako je
lim
n
a
n
= lim
n
1
n + 1 +
n
= 0
i
a
n
a
n+1
=
n + 2 +
n + 1
n + 1 +
n
> 1 ,
tj. a
n
> a
n+1
, red konvergira prema Leibnizovom kriterijumu.
Zakljucujemo da dati red
k=1
a
k
x
k
konvergira za svako x [1, 1).
(2
) Kako je
R = lim
n
a
n
a
n+1
= lim
n
(n + 1)
p
n
p
= lim
n
_
1+
1
n
_
p
= lim
n
_
_
1+
1
n
_
n
_
p/n
= e
0
= 1 ,
prema Teoremi 3.2.2 red
k=1
a
k
x
k
konvergira za svako x (1, 1).
Za x = 1 dobijamo hiperharmonijski red (2.2.13), koji konvergira za p > 1.
Za x = 1 dobijamo alternativni red
k=1
(1)
k
a
k
=
k=1
(1)
k
k
p
. Ovaj red, prema
Zadatku 14(1
), apsolutno konvergira za p > 1, uslovno konvergira za 0 < p 1 i

divergira za p 0.
Zakljucujemo da dati red
k=1
a
k
x
k
konvergira za svako x [1, 1] ako je p > 1 ili za
svako x [1, 1) ako je 0 < p 1.
(3
) Ovde je
R = lim
n
a
n
a
n+1
= lim
n
c
n+1
c
n
= lim
n
c
n+1
n
= c
0
= 1 .
Za x = 1 dobijamo brojni red
k=1
a
k
=
k=1
c
k
. Ovaj red divergira za c 1 prema
Teoremi 2.1.4. Koristeci razvoj (3.2.25) funkcije e
x
, za c < 1 imamo
c
n
= e
ln c
n
= e
nln c
=
k=0
(
nln c)
k
k!
>
(
nln c)
3
3!
,
pa je
1
c
6
n
3/2
(ln c)
3

1
n
3/2
i red
k=1
a
k
konvergira prema poredbenim kriterijumima iz Teorema 2.2.3 i 2.2.4.
ZADACI ZA VE
ZBU 91
k=1
(1)
k
a
k
=
k=1
(1)
k
c
k
. Za c > 1 vazi:
lim
n
a
n
= lim
n
1
c
n
= 0 , a
n
=
1
c
n
>
1
c
n+1
= a
n+1
,
pa red konvergira prema Leibnizovom kriterijumu. Za 0 < c 1 red divergira prema
Teoremi 2.1.4.
Dakle, zavisno od vrednosti broja c imamo sledeca tri slucaja. Dati red
k=1
a
k
x
k
konvergira za svako x (1, 1] ako je c < 1, za svako x (1, 1) ako je c = 1 ili za svako
x [1, 1) ako je c > 1.
k=1
f
k
(x), gde je
f
k
(x) =
_
1 +
1
k
_
k
2
e
kx
.
Resenje. Uvodenjem smene t = e
x
, dati red postaje stepeni
k=1
b
k
t
k
=
k=1
_
1 +
1
k
_
k
2
t
k
.
Radijus konvergencije odredujemo prema (3.2.4) i dobijamo
R = lim
n
1
n
b
n
= lim
n
_
1 +
1
n
_
n
= e .
Kako je e
x
> 0 za svako x R, to iz |t| < e sledi |e
x
| < e, tj. 0 < e
x
< e i dalje:
ln e
x
< lne, < x < 1, 1 < x < +.
Za x = 1 se dobija brojni red
k=1
a
k
=
k=1
_
1 +
1
k
_
k
2
e
k
. Za opsti clan ovog reda
vazi
a
n
=
e
n
_
_
1 +
1
n
_
n
_
n
=
_
_
e
_
1 +
1
n
_
n
_
_
n
> 1
(videti [3], str. 137139), pa je lim
n
a
n
= 0 i red divergira prema Teoremi 2.1.4.
Dakle, dati red
k=1
f
k
(x) konvergira za svako x (1, +).
k=1
f
k
(x), gde je
f
k
(x) = k
_
9
2
_
k
x
k
(1 x)
k
.
92 TEORIJA REDOVA
Resenje. Smenom t = x(1 x) dati red postaje stepeni
k=1
b
k
t
k
=
k=1
k
_
9
2
_
k
t
k
.
Radijus konvergencije odredujemo prema (3.2.4) i dobijamo
R = lim
n
1
n
b
n
=
2
9
lim
n
1
n
n
=
2
9
,
gde je lim
n
n
n = 1 odreden kao u Primeru 2.2.7 ili u Zadatku 8(4
).
Za t =
2
9
dobija se brojni red
k=1
k, a za t =
2
9
red
k=1
(1)
k
k. Oba dobijena reda
divergiraju prema Teoremi 2.1.4.
Zakljucujemo da red
k=1
b
k
t
k
konvergira za svako t
_
2
9
,
2
9
_
.
Kako je t = x
2
+ x, diskusijom znaka kvadratnog trinoma, iz
2
9
< t <
2
9
sledi da
red
k=1
f
k
(x) konvergira za svako
x
_
3
17
6
,
1
3
_
_
2
3
,
3 +
17
6
_
.
22. Ispitati konvergenciju i naci zbir potencijalnih redova
k=1
a
k
x
k
, gde je:
a
k
=
1
k 5
k
, (2
) a
k
=
k
2
1
2
k
. (1
)
Resenje. (1
) Radijus konvergencije je
R = lim
n
a
n
a
n+1
= lim
n
(n + 1) 5
n+1
n5
n
= 5 lim
n
n + 1
n
= 5 ,
pa red konvergira za x (5, 5).
Za x = 5 se dobija harmonijski red (2.2.7) koji divergira. Za x = 5 se dobija alter-
nativni red
k=1
(1)
k
k
iz Primera 2.3.1 koji konvergira prema Leibnizovom kriterijumu.
Dakle, dati red
k=1
a
k
x
k
konvergira za svako x [5, 5), tj. postoji zbir
S(x) =
k=1
1
k 5
k
x
k
, x [5, 5) .
ZADACI ZA VE
ZBU 93
Prema Teoremi 3.2.5 i zbiru (3.2.9) dobijamo
S
(x) =
k=1
1
k 5
k
kx
k1
=
k=1
1
5
k
x
k1
=
1
5
k=1
x
k1
5
k1
=
1
5
k=1
_
x
5
_
k1
=
1
5
k=0
_
x
5
_
k
=
1
5
1
1
x
5
=
1
5 x
.
Kako je S(0) = 0, integracijom na [0, x] za |x| < 5 nalazimo
_
x
0
S
(t) dt = S(t)
x
0
= S(x) S(0) = S(x) ,
_
x
0
S
(t) dt =
_
x
0
dt
5 t
= ln |5 t|
x
0
= ln |5 x| + ln 5 = ln
5
5 x
,
pa je zbirna funkcija
S(x) = ln
5
5 x
, x [5, 5) .
Vrednost x = 5 je ukljucena zbog konvergencije reda i neprekidnosti funkcije ln
5
5 x
u
x = 5.
(2
) Radijus konvergencije je
R = lim
n
a
n
a
n+1
= lim
n
(n
2
1) 2
n+1
((n + 1)
2
1) 2
n
= 2 lim
n
n
2
1
n
2
+ 2n
= 2 ,
pa red konvergira za x (2, 2).
Za x = 2 se dobija red
k=1
(k
2
1), a za x = 2 red
k=1
(1)
k
(k
2
1). Oba brojna
reda divergiraju prema Teoremi 2.1.4. Zato stepeni red
k=1
a
k
x
k
konvergira za svako
x (2, 2), tj. postoji zbir
S(x) =
k=1
k
2
1
2
k
x
k
=
k=1
(k 1)(k + 1)
2
k
x
k
, x (2, 2) .
Primenjujemo Teoremu 3.2.5 i integracijom nalazimo
S
1
(x) =
_
S(x) dx =
k=1
(k 1)(k + 1)
2
k
x
k+1
k + 1
=
k=1
k 1
2
k
x
k+1
= x
3
k=1
k 1
2
k
x
k2
,
odakle je
S
2
(x) =
S
1
(x)
x
3
=
k=1
k 1
2
k
x
k2
.
94 TEORIJA REDOVA
Ponovnom integracijom i primenom (3.2.9) sledi
_
S
2
(x) dx =
k=1
k 1
2
k
x
k1
k 1
=
k=1
1
2
k
x
k1
=
1
2
k=1
x
k1
2
k1
=
1
2
k=1
_
x
2
_
k1
=
1
2
k=0
_
x
2
_
k
=
1
2
1
1
x
2
=
1
2 x
,
pa je
S
2
(x) =
_
1
2 x
_
=
1
(2 x)
2
.
Zato je
S
1
(x) = x
3
S
2
(x) =
x
3
(2 x)
2
,
S(x) = S
1
(x) =
_
x
3
(2 x)
2
_
=
x
2
(6 x)
(2 x)
3
, x (2, 2) .
23. Ispitati konvergenciju i naci zbir potencijalnog reda
k=1
a
k
x
k
, gde je
a
k
=
(1)
k
k
2
(k + 1)!
.
Resenje. Radijus konvergencije je
R = lim
n
a
n
a
n+1
= lim
n
(n + 2)
_
n
n + 1
_
2
= + ,
pa red
k=1
a
k
x
k
konvergira za svako x (, +).
Posmatrajmo novi red
k=0
(1)
k
(k + 1)!
x
k
. Lako se nalazi radijus konvergencije R = +,
pa i ovaj red konvergira za svako x (, +), tj. postoji zbir
S
1
(x) =
k=0
(1)
k
(k + 1)!
x
k
, x (, +) .
Koristeci razvoj (3.2.25) funkcije e
x
, zbir S
1
(x) moze da se predstavi na nacin
S
1
(x) =
1
x
k=0
(1)
k+1
(k + 1)!
x
k+1
=
1
x
k=1
(x)
k
k!
=
1
x
_
1 +
k=0
(x)
k
k!
_
=
1
x
(1 + e
x
) =
1
x
(1 e
x
) .
ZADACI ZA VE
ZBU 95
Primenjujemo Teoremu 3.2.5 i diferenciranjem nalazimo:
S
1
(x) =
k=1
(1)
k
(k + 1)!
kx
k1
=
1
x
k=1
(1)
k
k
(k + 1)!
x
k
,
S
1
(x) =
xe
x
+ e
x
1
x
2
,
odakle sledi
S
2
(x) =
k=1
(1)
k
k
(k + 1)!
x
k
= xS
1
(x) =
xe
x
+ e
x
1
x
.
Ponavljamo postupak sa S
2
(x) i nalazimo
S
2
(x) =
1
x
k=1
(1)
k
k
2
(k + 1)!
x
k
=
x
2
e
x
xe
x
e
x
+ 1
x
2
,
pa je trazeni zbir
S(x) =
k=1
(1)
k
k
2
(k + 1)!
x
k
= xS
2
(x) =
1
x
_
x + 1 +
1
x
_
e
x
, x (, +) .
k=1
f
k
(x), gde je:
f
k
(x) =
2
k
2k 1
x
2k1
, (1
)
f
k
(x) =
k + 1
9
k
x
2k+1
. (2
)
Resenje. (1
) Neka je
g
k
(x) =
2
k
2k 1
x
2k
.
Kako je f
k
(x) =
1
x
g
k
(x), prema Teoremi 3.1.2 i Napomeni 3.1.3 redovi
k=1
f
k
(x) i
k=1
g
k
(x) imaju isti interval konvergencije. Zato umesto reda
k=1
f
k
(x) posmatramo red
k=1
g
k
(x). Smenom t = x
2
0 red
k=1
g
k
(x) postaje stepeni
k=1
a
k
t
k
=
k=1
2
k
2k 1
t
k
,
96 TEORIJA REDOVA
za koji je
R = lim
n
a
n
a
n+1
= lim
n
(2n + 1) 2
n
(2n 1) 2
n+1
=
1
2
,
pa red konvergira za t
_
1
2
,
1
2
_
. Zbog t = x
2
je t
_
0,
1
2
_
i x
_
2
,
1
2
_
.
Za x =
1
2
red
k=1
g
k
(x) postaje brojni red
k=1
1
2k 1
koji divergira na osnovu
1
2k 1
1
k
. Dakle, redovi
k=1
g
k
(x) i
k=1
f
k
(x) konvergiraju za svako x
_
2
,
1
2
_
,
pa postoji zbir
S(x) =
k=1
2
k
2k 1
x
2k1
, x
_
2
,
1
2
_
.
Diferenciranjem i primenom (3.2.9) nalazimo
S
(x) =
k=1
2
k
2k 1
(2k 1) x
2k2
=
k=1
2
k
x
2k2
= 2
k=1
(2x
2
)
k1
= 2
k=0
(2x
2
)
k
=
2
1 2x
2
.
Kako je S(0) = 0, integracijom na [0, x] za |x| <
1
2
sledi
S(x) =
_
x
0
S
(t) dt =
_
x
0
2 dt
1 2t
2
=
_
x
0
dt
1
2 t
+
_
x
0
dt
1 +
2 t
=
1
2
ln|1
2 t|
x
0
+
1
2
ln|1 +
2 t|
x
0
=
1
2
ln
1 +
2 x
1
2 x
, x
_
2
,
1
2
_
.
(2
) Analogno kao u slucaju (1
), ispitujemo konvergenciju reda
k=1
g
k
(x), pri cemu je
f
k
(x) = xg
k
(x). Smenom t = x
2
0 ovaj red postaje stepeni
k=1
a
k
t
k
=
k=1
k + 1
9
k
t
k
,
za koji je R = 9, pa je t [0, 9) i x (3, 3).
Za x = 3 red
k=1
g
k
(x) postaje brojni red
k=1
(k + 1), koji divergira prema Teo-
remi 2.1.4. Zakljucujemo da redovi
k=1
g
k
(x),
k=1
f
k
(x) konvergiraju za svako x (3, 3)
i postoji
S(x) =
k=1
k + 1
9
k
x
2k+1
, x (3, 3) .
ZADACI ZA VE
ZBU 97
Radi jednostavnosti, prvo nalazimo zbir
S
1
(t) =
k=1
k + 1
9
k
t
k
.
Integracijom se dobija
_
S
1
(t) dt =
k=1
1
9
k
t
k+1
= t
k=1
_
t
9
_
k
= t
t
9
k=1
_
t
9
_
k1
=
t
2
9
k=0
_
t
9
_
k
=
t
2
9 t
,
pa je
S
1
(t) =
_
t
2
9 t
_
=
t(18 t)
(9 t)
2
.
Zato je
S(x) = x
k=1
k + 1
9
k
(x
2
)
k
= xS
1
(x
2
) =
x
3
(18 x
2
)
(9 x
2
)
2
, x (3, 3) .
k=1
f
k
(x), gde je:
f
k
(x) =
(1)
k1
k(2k 1)
x
2k
, (1
)
f
k
(x) =
(1)
k+1
4k
2
1
_
x 1
x + 1
_
2k+1
. (2
)
Resenje. (1
) Smenom t = x
2
0 dati red postaje stepeni
k=1
a
k
t
k
=
k=1
(1)
k1
k(2k 1)
t
k
,
za koji je
R = lim
n
a
n
a
n+1
= lim
n
(n + 1)(2n + 1)
n(2n 1)
= 1 ,
pa red konvergira za t [0, 1). Zato red
k=1
f
k
(x) konvergira za x
2
[0, 1), tj. x (1, 1).
k=1
(1)
k1
k(2k 1)
koji apsolutno konvergira zbog
1
k(2k 1)
1
k
2
. Dakle, red
k=1
f
k
(x) konvergira za svako x [1, 1], pa postoji zbir
S(x) =
k=1
(1)
k1
k(2k 1)
x
2k
, x [1, 1] .
98 TEORIJA REDOVA
Primenjujemo Teoremu 3.2.5 i sukcesivnim diferenciranjem nalazimo:
S
(x) = 2
k=1
(1)
k1
2k 1
x
2k1
,
S
(x) = 2
k=1
(1)
k1
x
2k2
= 2
k=0
(1)
k
x
2k
=
2
1 + x
2
.
Kako je S
(0) = 0, integracijom poslednje jednakosti sledi:

_
x
0
S
(t) dt = S
(t)
x
0
= S
(x) S
(0) = S
(x) ,
_
x
0
S
(t) dt = 2
_
x
0
dt
1 + t
2
= 2 arctanx ,
pa je
S
(x) = 2 arctanx .
Ponavljamo integraciju na S
(x) i dobijamo:
_
x
0
S
(t) dt = S(t)
x
0
= S(x) S(0) = S(x) ,
_
x
0
S
(t) dt = 2
_
x
0
arctan t dt = 2xarctanx ln(1 + x
2
) ,
tj. trazeni zbir
S(x) = 2xarctan x ln(1 + x
2
) , x [1, 1] .
Integral
_
arctant dt je resen parcijalnom integracijom.
(2
) Umesto reda
k=1
f
k
(x) posmatramo red
k=1
g
k
(x), gde je f
k
(x) =
x 1
x + 1
g
k
(x).
Smenom t =
_
x 1
x + 1
_
2
0 posmatrani red postaje stepeni
k=1
a
k
t
k
=
k=1
(1)
k+1
4k
2
1
t
k
,
za koji je R = 1, pa red konvergira za t [0, 1). Zato red
k=1
g
k
(x) konvergira za
1 <
x 1
x + 1
< 1. Elementarnim resavanjem poslednje dve nejednakosti se dobija x > 0.
k=1
(1)
k
4k
2
1
koji apsolutno konvergira na osnovu
1
4k
2
1
1
k
2
. Dakle, red
k=1
g
k
(x) konvergira za x [0, +). Kako je funkcija
ZADACI ZA VE
ZBU 99
c(x) =
x 1
x + 1
denisana i ogranicena na [0, +) i f
k
(x) = c(x)g
k
(x), prema Teoremi 3.1.2
konvergira i red
k=1
f
k
(x) za svako x [0, +), pa postoji zbir
S(x) =
k=1
(1)
k+1
4k
2
1
_
x 1
x + 1
_
2k+1
, x [0, +) .
Radi jednostavnosti zapisivanja uvodimo oznaku u =
x 1
x + 1
i trazimo zbir
S
1
(u) =
k=1
(1)
k+1
4k
2
1
u
2k+1
=
k=1
(1)
k+1
(2k 1)(2k + 1)
u
2k+1
.
Diferenciranjem nalazimo
S
1
(u) =
k=1
(1)
k+1
2k 1
u
2k
,
odakle je
S
2
(u) =
S
1
(u)
u
=
k=1
(1)
k+1
2k 1
u
2k1
.
Primetimo da je S
2
(0) = 0. Ponovnim diferenciranjem dobijamo
S
2
(u) =
k=1
(1)
k+1
u
2k2
=
k=0
(1)
k+2
u
2k
=
k=0
(1)
k
u
2k
=
k=0
(u
2
)
k
=
1
1 + u
2
.
Integracijom poslednje jednakosti sledi
S
2
(u) =
_
u
0
dv
1 + v
2
= arctanu ,
pa je
S
1
(u) = uS
2
(u) = uarctanu .
Ponovo vrsimo integraciju i dobijamo:
S
1
(u) =
_
u
0
v arctanv dv =
_
v
2
+
v
2
2
arctan v +
1
2
arctanv
_
u
0
=
u
2
+
u
2
2
arctanu +
1
2
arctanu ,
S(x) = S
1
_
x 1
x + 1
_
=
1
2
x 1
x + 1
+
1
2
_
x 1
x + 1
_
2
arctan
x 1
x + 1
+
1
2
arctan
x 1
x + 1
, x [0, +) .
100 TEORIJA REDOVA
Integral
_
uarctanudu je resen parcijalnom integracijom.
26. Razviti u stepeni red funkcije:
(1
) f(x) = cos
2
x , (2
) f(x) =
x
x
2
5x + 6
i odrediti oblast konvergencije dobijenih redova.
Resenje. (1
) Koristeci (3.2.27) nalazimo

f(x) = cos
2
x =
1 + cos 2x
2
=
1
2
+
1
2
k=0
(1)
k
(2k)!
(2x)
2k
=
1
2
+
1
2
+
k=0
(1)
k
4
k
(2k)!
x
2k
, x (, +) .
(2
) Rastavljanjem f(x) na delimicne razlomke, dobijamo

f(x) =
x
x
2
5x + 6
=
x
(x 2)(x 3)
=
3
x 3
2
x 2
=
1
x
3
1
1
x
2
1
=
1
1
x
2
1
1
x
3
.
Prema (3.2.7) je
1
1
x
2
=
k=0
_
x
2
_
k
,
x
2
(1, 1) ,
1
1
x
3
=
k=0
_
x
3
_
k
,
x
3
(1, 1) .
Kako iz
x
2
(1, 1) sledi x (2, 2) i iz
x
3
(1, 1) sledi x (3, 3) i kako je
(2, 2) (3, 3) = (2, 2), to je
f(x) =
k=0
_
x
2
_
k
k=0
_
x
3
_
k
=
k=0
_
1
2
k

1
3
k
_
x
k
, x (2, 2) .
27. Razviti u stepeni red funkciju
f(x) = ln
_
1 + x
1 x
ZADACI ZA VE
ZBU 101
i odrediti oblast konvergencije dobijenog reda.
Resenje. Kako je
f(x) = ln
_
1 + x
1 x
=
1
2
ln(1 + x)
1
2
ln(1 x) ,
prema (3.2.11) je:
ln(1 + x) =
k=1
(1)
k+1
k
x
k
, x (1, 1] ,
ln(1 x) =
k=1
(1)
k+1
k
(x)
k
=
k=1
1
k
x
k
, x [1, 1)
i
f(x) =
1
2
k=1
(1)
k+1
k
x
k
+
1
2
k=1
1
k
x
k
=
1
2
k=1
_
(1)
k+1
+ 1
_
1
k
x
k
, x (1, 1) .
Za k = 2m je (1)
k+1
+ 1 = 0, a za k = 2m1 je (1)
k+1
+ 1 = 2, gde je m N. Zato
je
f(x) =
1
2
m=1
2
2m1
x
2m1
=
k=1
1
2k 1
x
2k1
, x (1, 1) .
Oblast konvergencije smo dobili kao (1, 1) = (1, 1] [1, 1), dakle koriscenjem vec
izvedenih oblasti konvergencije u (3.2.11). Medutim, mogli smo i da iskoristimo poznati
razvoj (3.2.11), pa tek onda da odredimo oblast konvergencije. Tako je, za dobijeni razvoj
funkcije f(x), R = lim
n
2n + 1
2n 1
= 1, a za x = 1 brojni redovi
k=1
1
2k 1
divergiraju
zbog
1
2k 1
1
k
. Dakle, oblast konvergencije je (1, 1). Ovo je, prirodno, isti rezultat
kao onaj koji smo vec dobili.
28. Razviti u stepeni red funkciju
f(x) =
_
x
0
arctant dt
i odrediti oblast konvergencije dobijenog reda.
Resenje. Zadatak se resava integracijom jednakosti (3.2.15) na [1, 1] i dobija se
f(x) =
_
x
0
_

k=0
(1)
k
2k + 1
t
2k+1
_
dt =
k=0
(1)
k
2k + 1
t
2k+2
2k + 2
x
0
=
k=0
(1)
k
(2k + 1)(2k + 2)
x
2k+2
, x [1, 1] .
102 TEORIJA REDOVA
29. Naci Fourierov razvoj funkcije
f(x) =
_
c
1
x , x (, 0] ,
c
2
x , x [0, ) ,
gde su c
1
, c
2
R konstante. Na osnovu dobijenog rezultata naci zbir brojnog
reda
k=1
1
(2k 1)
2
.
Uputstvo. Zadatak se resava slicno kao u Primeru 3.3.1 i dobija se:
F(x) =
(c
2
c
1
)
4
2(c
2
c
1
)
k=1
1
(2k 1)
2
cos(2k 1)x
+ (c
1
+ c
2
)
k=1
(1)
k+1
k
sin kx ,
F() =
(c
2
c
1
)
2
,
pri cemu je f(x) = F(x) za svako x (, ).
Za x = 0 je
f(0) = 0 , f(0) = F(0) =
(c
2
c
1
)
4
2(c
2
c
1
)
k=1
1
(2k 1)
2
,
pa je
k=1
1
(2k 1)
2
=

2
8
.
Ovo je rezultat koji smo dobili u Primeru 3.3.3, samo na drugi nacin.
f(x) =
_
x 2 , x (, 0] ,
x + 1 , x (0, ] .
Uputstvo. Zadatak se resava slicno kao u Primeru 3.3.1 i dobija se:
F(x) =
1
2
+
2
k=1
_
2
(2k 1)
2
cos(2k 1)x +
3
2k 1
sin(2k 1)x
_
,
F(0) =
1
2
, F() =
1
2
.
ZADACI ZA VE
ZBU 103
Pri tome je f(x) = F(x) za svako x (, ), x = 0.
Grak funkcije F(x) je prikazan na sledecoj slici.
x
y
0 p p p 3
p 1
1
p 2
p 3
2
f(x) =
_
x( + x) , x (, 0] ,
x( x) , x [0, ) .
k=1
(1)
k
(2k 1)
3
.
Uputstvo. Data funkcija je neparna zbog
f(x) =
_
x( x) , x (, 0] ,
x( + x) , x [0, ) ,
=
_
x( x) , x [0, ) ,
x( + x) , x (, 0] ,
=
_
x( + x) , x (, 0] ,
x( x) , x [0, ) ,
= f(x) ,
pa za odredivanje Fourierovih koecijenata koristimo (3.3.10) i dobijamo:
F(x) =
8
k=1
1
(2k 1)
3
sin(2k 1)x ,
F() = 0 ,
pri cemu je f(x) = F(x) za svako x (, ).
Za x =

2
je
f
_
2
_
=

2
4
, f
_
2
_
= F
_
2
_
=
8
k=1
(1)
k+1
(2k 1)
3
=
8
k=1
(1)
k
(2k 1)
3
,
pa je
k=1
(1)
k
(2k 1)
3
=
3
32
.
104 TEORIJA REDOVA
32. Naci kosinusni razvoj funkcije
f(x) =
_
_
_
sin
2
x , x
_
0,

2
,
1 , x
_
2
,
_
.
Resenje. Kosinusni razvoj dobijamo parnim produzenjem funkcije f(x) na (, ) u
funkciju f
1
(x) datu sa (3.3.19), tj.
f
1
(x) =
_
_
_
sin
2
x , x [
2
,

2
] ,
1 , x (,
2
][
2
, ) .
Kosinusni razvoj funkcije f(x) isti je kao Fourierov razvoj funkcije f
1
(x) na (, ).
Izracunavanjem Fourierovih koecijenata prema (3.3.8) sledi:
a
0
=
2
_

0
f
1
(x) dx =
2
_
/2
0
sin
2
xdx +
2
_

/2
dx =
3
2
,
a
n
=
2
_

0
f
1
(x) cos nxdx =
4
n(4 n
2
)
sin
n
2
(n = 2) ,
a
2
=
2
_

0
f
1
(x) cos 2xdx =
1
4
.
Kako je sin
n
2
= 0 za n = 2k i sin
n
2
= (1)
k+1
za n = 2k 1 (k N), to je
a
2k
= 0 , a
2k1
=
4
(2k 1)[4 (2k 1)
2
]
(k N) ,
pa trazeni razvoj glasi:
F(x) =
3
4
4
3
cos x
1
4
cos 2x
k=3
1
(2k 1)[4 (2k 1)
2
]
cos(2k 1)x ,
F() = 1 ,
pri cemu je f(x) = F(x) za svako x [0, ).
PRILOG
Radi preglednosti, izdvajamo najznacajnije brojne redove i stepene razvoje
poznatih funkcija.
Brojni redovi su sledeci :
1
geometrijski red
k=0
q
k
(q R) konvergira za |q| < 1 ;
2
harmonijski red
k=1
1
k
divergira ;
3
hiperharmonijski red
k=1
1
k
p
(p R) konvergira za p > 1 ;
4
alternativni red
k=1
(1)
k
1
k
uslovno konvergira ;
5
alternativni red
k=1
(1)
k
1
k
p
apsolutno konvergira za p > 1 ,
a uslovno za 0 < p 1 .
105
106 PRILOG
Stepeni razvoji funkcija
sa intervalima konvergencije su sledeci :
1
1
1 x
=
k=0
x
k
, x (1, 1) ;
2
(1 + x)
p
=
k=0
p
k
x
k
(p R) , x (1, 1) ;
3
e
x
=
k=0
1
k!
x
k
, x (, +) ;
4
ln(1 + x) =
k=1
(1)
k+1
k
x
k
, x (1, 1] ;
5
sinx =
k=0
(1)
k
(2k + 1)!
x
2k+1
, x (, +) ;
6
cos x =
k=0
(1)
k
(2k)!
x
2k
, x (, +) ;
7
arctanx =
k=0
(1)
k
2k + 1
x
2k+1
, x [1, 1] .
LITERATURA
1. R. Dimitrijevic : Analiza realnih funkcija vise promenljivih, Autor, Nis,
1999.
2. G. V. Milovanovic, R.

Z. D
ordevic : Matematika za studente tehnickih

fakulteta, II deo,

Cuperak plavi, Nis, 1996.
3. G. V. Milovanovic, R.

Z. D
ordevic : Matematika za studente tehnickih

fakulteta, I deo, Elektronski fakultet u Nisu, Nis, 2002.
4. D. S. Mitrinovic : Predavanja o redovima, Gradevinska knjiga, Beograd,
1974.
5. L. Stefanovic : Teorija nizova za studente tehnickih fakulteta, SKC Nis,
Nis, 2010.
107

CIP
,

517.52 ( 075.8 )

, ., 1955
Teorija redova: za studente tehnikih
fakulteta / L. [Lidija] Stefanovi,
B. [Branislav] Ranelovi, M. [Marjan] Mateji.
2. izd. Ni: Studentski kulturni centar, 2013
( Ni: Unigraf ). V, 107 str.: graf. prikazi; 24 cm

Tira 100. Bibliografija: str. 107.

ISBN 9788677572082

1. , M., 1970 []
2. , Ma M., 1977 [a]
)
COBISS.SRID 199365644

Teorija Redova

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Teorija Redova

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

dr L.

konvergira zove se oblast

uniformno konvergira na intervalu (, ) ka realnoj funkciji f(x)

< , koja vazi za svako > 0, svako n

konvergira ka funkciji f(x) = 0 za svako

ulaze u okruzenje funkcije f(x) = 0, ali na segmentu

(x) 0, tj. x 4. Dakle, uslovi Teoreme 2.2.10 su

Ako je stepeni red

Ako je stepeni red

Prema pretpostavci, brojni red

< 1, tj. |x| < |P|. Prema Teoremi 2.1.1,

. Dakle, prema Deniciji 3.1.8, posmatrani stepeni red (3.2.2)

Pretpostavimo suprotno, da je red (3.2.2) konvergentan za neko x = x

|x| = |x| lim

(x), itd., lako se uocava da je

cos kx sinnxdx = 0 (k, n N) ,

cos kx cos nxdx = 0 (k, n N , k = n) ,

sinkx sinnxdx = 0 (k, n N , k = n) ,

f(x) cos nxdx =

cos kx cos nxdx

sinkx cos nxdx

f(x) cos nxdx (n N) .

Funkcija f(x) je na segmentu [, ] neprekidna, ili ima konacno

Funkcija f(x) na segmentu [, ] nema, ili ima konacno mnogo ek-

U tackama neprekidnosti x (, ) funkcije f(x) je

ukljucuje i prekidne funkcije, sto za posledicu

f(x) cos nxdx =

f(x) sin nxdx =

Dirichletove teoreme sledi

< 1, tj. |q| > 1. Zbir

1 imaginarna jedinica. Red

) Slicno kao u Zadatku 8(4

) Posmatramo funkciju f(x) = x

x izracunavamo nesvojstveni integral

) Ispitivanjem monotonosti funkcije f

k), za koji je:

), apsolutno konvergira za p > 1, uslovno konvergira za 0 < p 1 i

n = 1 odreden kao u Primeru 2.2.7 ili u Zadatku 8(4

) Analogno kao u slucaju (1

), ispitujemo konvergenciju reda

(0) = 0, integracijom poslednje jednakosti sledi:

) Koristeci (3.2.27) nalazimo

) Rastavljanjem f(x) na delimicne razlomke, dobijamo

ordevic : Matematika za studente tehnickih

ordevic : Matematika za studente tehnickih

You might also like