I deo: Kritika istog uma

(1781, 1787)

Roen u Knigsbergu, Istona Pruska (danas Kalinjingrad u Rusiji) Nikada nije napustio rodni grad, nije imao romantine veze, niti se enio Predavao fiziku, matematiku, logiku, prirodnu i moralnu filozofiju na tamonjem univerzitetu Odravao prepisku sa naunicima i filozofima irom Evrope, postao dopisni lan Kraljevskog drutva Proslavio se prvom evolucionom kosmolokom hipotezom (Sunev sistem je nastao postepeno) 2

Opta prirodna istorija i teorija nebesa (1755) Kritika istog uma (1781, 2. izd. 1787) Prolegomena za svaku buduu metafiziku (1783) Kritika praktikog uma (1788) Kritika moi suenja (1790) Religija u granicama istog razuma (1793) O venom miru (1795) Metafizika morala (1797)
5

Stanje u kome Kant zatie teoriju saznanja:

Saznanje je verifikovano (opravdano") verovanje, koje tako postaje istinito uverenje. Za racionaliste, ovo opravdanje ima temelj u evidenciji samog intelekta, intuiciji (iz nje se deduktivno, u konanom broju koraka izvodi dokaz svih istina). Za empiriste, ovo opravdanje se u krajnjoj liniji mora pozvati na evidenciju ula.
6

Priroda ljudskog saznanja

Granice ljudskog saznanja

a priori - a posteriori saznanje analitiki - sintetiki sudovi sintetiki a priori sudovi: kako su uopte mogui phaenomena - noumena transcendentalne ideje istog uma

Transcendentalne ideje istog uma: Ja (dua), Kosmos (svet), Bog

3.

Cilj ljudskog saznanja :

Moral i metafizika: besmrtnost (due), sloboda (u svetu nunosti), Bog (uslov svih uslova)

Kantovo pomiritelno reenje:

Sve saznanje poinje s iskustvom, ali ne potie svako saznanje iz iskustva.

8

a priori koje potie iz operacija intelekta i ija istinitost ne zavisi od ulnog iskustva

a posteriori koje u krajnjoj liniji potie iz ula i ija istinitost zavisi od iskustva

A priori sudovi su tautologije (ili kontradikcije).

A posteriori (empirijski) sudovi nikada nisu nune niti univerzalne istine (lai).

Oni su nune i univerzalne istine (lai)

Oni su kontigentne, sluajne istine (lai). 10

Nunost

Striktna univerzalnost

(bez mogueg izuzetka)

U ovome su, po Kantu, sadrani uslovi objektivnosti saznanja: da vai: ne-sluajno uvek, i za svaki sluaj u klasi na koju se odnosi.
11

Kant nasleuje (od Lajbnica i Hjuma) jo jednu dihotomiju:

Analitiki sudovi vs. Sintetiki sudovi

Njihova razlika se temelji na prirodi veze subjekta i predikata suda

12

predikat ini eksplicitnim znaenje koje je ve implicitno prisutno u subjektu suda, npr. Trougao ima tri stranice, tako da zapravo pojanjava a ne uveava nae saznanje subjekta suda.

SxP X = uspostavlja razum

13

predikat dodaje neku odredbu saznanju subjekta na nain na koji to sama logika analiza nije u stanju, npr. Neke kue su kamene, tako da zapravo uveavaju i umnoavaju nae saznanje o pojmu subjekta.
SxP X = uspostavlja iskustvo

14

15

Materijalni objekti (tela) imaju veliinu.

Ova tvrdnja je analitika i a priori.

(Izlino je testirati ih a posteriori.)

16

A posteriori sudovi koji se verifikuju ili falsifikuju na osnovu ulnog iskustva, a ne logike analize, npr.

Materijalni objekti (tela) imaju teinu.

uvek su sintetiki i vae od sluaja do sluaja

17

analitiki a priori sudovi,

sintetiki a posteriori sudovi,

ali Kant dodaje i treu vrstu sudova,

oko ijeg se prihvatanja filozofi i danas spore

18

Vaenje suda A PRIORI A POSTERIORI

Saznajni karakter suda

ANALITIKI

(Lajbnic , Hjum, Kant) Telo se rasprostire (vai opte i nuno na osnovu logike veze S i P, jer pojam tela podrazumeva prostornost)
(Samo Kant) Svaka pojava ima svoj uzrok (iako pojam pojave ne sadri pojam uzroka, vai opte i nuno kao osnova mogueg iskustva)

SINTETIKI

(Lajbnic, Hjum, Kant) Telo je teko (vai samo na osnovu opaanja, jer je pojam tela zamisliv bez svojstva teine)
19

sintetikim a priori sudovima

20

nuno i univerzalno istinit (ne putem iskustva, ve a priori), ali i da predikat dodaje neto naem saznanju subjekta to ne moe biti rezultat njegove puke logike analize, tako da je sud sinteza S i P koja ne poiva na iskustvu . tavie, veina sudova koja je tradicionalno smatrana analitikim (u algebri i geometriji), zapravo ima ovakvu sintetiku prirodu.
21

Sve to se dogodi ima svoj uzrok. (logiki princip dovoljnog razloga koji je formulisao Lajbnic) 7 + 5 = 12 (matematika jednaina) Prava linija je najkrae rastojanje izmeu dve take [u ravni]. (Euklidova definicija prave) U svim promenama materijalne stvarnosti, koliina materije ostaje nepromenjena. (princip u klasinoj fizici) U svim razmenama kretanja, akcija i reakcija uvek moraju ostati jednake. (princip u fizici) Svet mora imati poetak. (metafizika teza)
22

optim problemom istog uma

ili glavnim problemom njegove prve KRITIKE

23

?
24