Tri Kantove Kritike

Pretpostavke Kantove filozofije: 1. Dekartova teza o postojanju uroenih, apriornih ideja u razumu i kljuna uloga su jektiviteta!samosvesti u konstitu"iji stvarnosti #mislim, dakle postojim$. %. Lok na&av&i iste pojmove razuma u iskustvu gre&kom ih je izveo iz iskustva' Hjum o ja&njavaju(i kako sintetiki spoj pojmova koji nije u razumu ipak postoji u iskustvu pomerio je prin"ipe iskustvenog saznanja iz podruja logike u psihologiju i doveo time u pitanje mogu(nost o jektivnog saznanja stvarnosti u teorijskoj filozofiji i pose nim naukama. Preispitivanje pretenzija na o jektivnost saznanja u naukama i u metafizi"i, &to je Kant shvatio kao svoj osnovni zadatak, zahtevalo je analizu udela su jekta #njegovih umnih sposo nosti u &irem smislu$ u aktu saznanja. Pod istim delom umskog saznanja #po kome prva Kritika nosi ime$ razume se mogu(nost uma da svoj o jekat odredi potpuno a priori, nezavisno od drugih izvora. )ako u logici, apstrahuju(i od svih o jekata, razum ima posla samo sa so om i sa svojom formom. Matematika i fizika jesu ona dva teorijska saznanja uma koja tre a da odreuju svoje objekte a priori, i to matematika sasvim isto, a fizika ar delimi"e isto, a zatim i na osnovu drugih izvora saznanja razliitih od uma* +nome koji je prvi demonstrirao ravnokraki trougao # ilo da se on zvao )ales ili kako mu drago$ sinula je nova svetlost' jer, on je na&ao da ne mora tragati za onim &to je video u figuri ili za njenim pojmom, te da odatle takore(i proita njene oso ine, ve( da ih mora proizvesti pomo(u onoga &to je prema pojmovima sam a priori uneo u nju mi&ljenjem i izlo,io #pomo(u konstruk"ije$, i da on, da i sigurno saznao ne&to a priori, ne sme ni&ta drugo da pripisuje stvari osim onoga &to i nu,no izlazilo iz onoga &to je on prema svom pojmu sam u nju polo,io* -m mora da pristupi prirodi dr,e(i u jednoj ru"i svoje prin"ipe, na osnovu kojih jedino saglasne pojave mogu imati znaenje zakona, a u drugoj eksperimenat koji je on smislio na osnovu tih prin"ipa, i to zaista u "ilju da i se od nje pouio, ali ne kao uenik koji trpi da mu se ka,e sve &to uitelj ho(e, ve( kao jedan sudija na du,nosti koji nagoni svedoke da odgovaraju na pitanja koja im on postavlja* )ek je time prirodna nauka povedena sigurnim putem jedne nauke, po&to kroz toliko stole(a nije ila ni&ta drugo do jedno prosto lutanje* .eutim, metafizici koja se sastoji u jednome potpuno izdvojenom spekulativnom saznanju uma i koja potpuno prelazi preko iskustvenih istina, i to pomo(u istih pojmova #a ne kao matematika pomo(u primene ovih pojmova na opa,anje$ u kojoj, dakle, tre a sam um da ude svoj sopstveni uenik, njoj sud ina nije dosad ila tako naklonjena da je mogla po(i sigurnim putem jedne nauke, premda je ona starija nego sve druge nauke i postojala i i onda kad i ostale nauke morale potpuno i&eznuti u ,drelu nekog varvarstva koje sve pro,dire. /er u njoj um stalno zapada u za unu, ak i onda kad ona ho(e da sazna a priori #kao &to sama se i laska$ one zakone koje potvruje svakodnevno iskustvo* 0o sada se pretpostavljalo da se sve na&e saznanje mora upravljati prema predmetima' ali pod ovom pretpostavkom propadali su svi poku&aji koji su injeni da se o predmetima isposluje ne&to a priori pomo(u pojmova, ime i se na&e saznanje pro&irilo. 1 og toga neka se jednom pro a da li u pro lemima metafizike ne(emo olje uspevati ako pretpostavimo da se predmeti moraju upravljati prema na&em saznanju* 2 tim stoji stvar isto onako kao sa prvim mislima Kopernikovim, koji, po&to sa o ja&njenjem ne eskih kretanja nije i&lo kako

% tre a dok je pretpostavljao da se "ela vojska zvezda okre(e oko posmatrao"a, uini poku&aj da li ne(e olje uspeti ako pretpostavi da se posmarala" okre(e, a da zvezde naprotiv miruju.1 3amena apriornih prin"ipa i pojmova #za razliku od aposteriornih, empirijskih$ jeste da omogu(e iskustveno saznanje, odnosno njegovu izvesnost. )rans"endentalna estetika #analiza ulnosti$ i trans"endentalna deduk"ija kategorija #analiza funk"ija razuma$ pokazuju kako se opa,aji i pojmovi a priori mogu odnositi na predmete saznanja uop&te. +snovni kriterijum apriornosti saznanja je njegova optost i nunost #za razliku od op&teg sagla&avanja po 4oku$. Podelu na apriorne i aposteriorne elemente Kant prvo poistove(uje sa tradi"ionalnim razlikovanjem analitikih sudova #npr. sud 25P: Telo je rasprostrto utvruje vezu identiteta pojmova ija je istinitost nu,na i op&ta jer je data u odred i S pre ilo kakvog iskustva' ovi sudovi ne pro&iruju na&e saznanje predmeta, ve( ga samo ekspli"iraju$ i sintetikih sudova #Telo je teko, gde veza pojmova SxP predstavlja sintetiki spoj iz opa,aja koji nismo mogli unapred znati$. 1atim on kom inuje lanove ove podele, konstatuju(i da i u opa,anju i u suenju postoji sinteza a priori #veza koja pro&iruje na&e saznanje predmeta, ali va,i op&te i nu,no$, te da je upravo ona na delu tamo gde se oduvek smatralo da je re o analitikom aprioriju #gotovo svi stavovi matematike: z ir 678 ne mo,emo do iti prostom analizom pojmova 6 i 8, niti defini"iju prave kao najkra(eg rastojanja izmeu dve take, ako se ne poslu,imo istim9neiskustvenim opa,anjem da i sintetizovali navedene pojmove' u teorijskoj prirodnoj nau"i to je sluaj sa svim prin"ipima, a u metafizi"i sa svim stavovima$.

a osnovno pitanje: kako su mogu(i sintetiki sudovi a priori #njihovim od a"ivanjem otpala i ne samo metafizika, ve( i gore pomenute nauke$, odgovara se Kritikom istog uma 5 jer um je ona mo( koja pru,a prin"ipe saznanja a priori 5 sa trans"endentalnog stanovi&ta #/a nazivam trans"endentalnim svako saznanje koje se ne avi predmetima, ve( na&im saznanjem predmeta ukoliko ono tre a da je mogu(e a priori$.% )rans"endentalna filozofija se u analizi istih mo(i deli na tr. estetiku i tr. logiku, a ova na analitiku i dijalektiku. 1. Estetika analizira opa,anje, raz ijaju(i ga na materiju #ne&to &to nadra,uje ula, datost kojom otpoinje saznanje' to znai da ulnost ne deluje spontano, ve( je upu(ena na prijem utisaka$ i formu oseta #prostor i vreme kao naini organiza"ije dra,i, tj. njenog primanja u svest$. .ada su jektivisani, prostor i vreme zadovoljavaju Kantovu defini"iju o jektivnosti kao op&tosti i nu,nosti, jer samo posredstvom ovih formi ulnosti ne&to mo,e da se javi kao predmet empirijskog opa,aja. 1ato je ono &to iskustveno saznajemo uvek pojava, nikada stvar 9kakva je ona9 po sebi. %. Analitika otpoinje razmatranjem kategorija razuma, koje nisu uslov pojave u opa,anju #spontanitet razuma$, ali su su jektivni uslovi poimanja pojave date u opa,anju. :ko nazovemo ulno u rece!tivitet na&eg duha, naime njegovu mo( da prima predstave ukoliko iva na neki nain afi"iran, onda je nasuprot tome razum sposo nost njegova da proizvodi predstave ili s!ontanitet saznanja. Prema samoj prirodi na&oj o!a"anje mo,e iti samo i jedino ulno, to jest ono samo sadr,i nain na koji nas predmeti afi"iraju. 3aprotiv, sposo nost da se jedan predmet ulnog opa,anja zamisli jeste razum. 3ijedna od ovih oso ina ne mo,e se pretpostaviti drugoj. ;ez ulnosti ne i nam nijedan predmet io dat, a ez razuma se nijedan predmet ne i zamislio. .isli ez sadr,aja jesu prazne, opa,aji ez pojmova jesu slepi* 2aznanje mo,e da postane samo kada se oni udru,e.<
1 %

Kant =., #ritika istog uma, ;eograd, 1>8?, str. 185%?. =sto, str. 6@ f. < =sto, str. A>.

< Kant nastoji da elementima ra"ionalizma prevlada ogranienja9jednostranosti empirizma #po kome predmet ini predstavu mogu(om, tako da ona nikada nije a priori ve( pripada osetu u pojavi$' njegova pozi"ija je otuda kriticizam: pojava ne proizvodi predmet u egzisten"iji, ali ga odreuje a priori, u smislu da je tek na osnovu nje mogu( kao predmet saznanja. 2ve pojave se nu,no podudaraju sa formalnim uslovima ulnosti da i ile empirijski date. 3jihovo empirijsko saznanje mogu(e je tek ukoliko se predmet zami&lja u skladu sa kategorijama kao formativnim uslovima sinteze ulne raznovrsnosti. Kategorije su pojmovi o nekom predmetu uop&te pomo(u kojih se opa,aj tog predmeta odreuje s o zirom na jednu od logikih funk"ija suenja #razum sudiB$ C tako predstava postaje o jekat iskustva, jer svako iskustvo pored ulnog opa,aja sadr,i i pojam o predmetu koji je u opa,aju dat. +p&ti uslovi mogu(nosti iskustva su zato i nu,ni, pa su tako kategorije o jektivni uslovi saznanja pojave u iskustvu, a razum njegov pravi tvora". Suenje: mogu(nost veze jedne raznovrsnosti predstava datih u prostom opa,aju, re"eptivitetu, sme&tena je u razumu, spontanoj mo(i predstavljanja. .i ni&ta nismo u stanju da predstavimo kao spojeno u o jektu a da ga nismo prethodno sami spojili. = sama sinteza, veza, jeste predstava koja je jedino data u istom razumu #a ne posredstvom o jekta$ i predstavlja samodelatnost su jekta 5 kao prvo itno jedinstven akt ona va,i za svaku vezu. Veza #sintetiko jedinstvo aper"ep"ije$: 1$ jedinstvo, %$ sinteza, <$ raznovrsnost u jedinstvu' ova trojna funk"ija istog razuma!su jektiviteta prethodi svakom kategorijalnom jedinstvu. +na je osnov jedinstva razliitih pojmova u sudovima i mog razuma u njegovoj logikoj upotre i. Ja mislim praosnovno sintetiko jedinstvo aper"ep"ije 5 mora mo(i pratiti sve moje predstave da i one za mene uop&te ile ne&to. 2vaka raznovrsnost u opa,aju nu,no se odnosi na /: .=24=. u su jektu koji sadr,i ovu raznovrsnost. +va ista aper"ep"ija je akt spontaniteta, predstava veze koja proizvodi ja mislim i otuda je ona praosnovna, identina u svakom su jektu!svesti i ne mo,e se dalje redukovati. .+/D predstave su mogu(e samo u skladu sa uslovom pod kojim mogu da stoje povezane u op&toj samosvesti 5 ovo Kant naziva trans"endentalnim jedinstvom samosvesti, odnosno )E:32FD30D3):43=. /:. Dmpirijska svest koja prati razne predstave je rasparana i ez odnosa prema identitetu su jekta 5 nije stvar u tome da se ude svestan svake predstave, ve( se svakoj dodaje i svest o njihovoj sintezi u jedinstvu svesti. Predstave su moje jer mogu da ih shvatim9o uhvatim u jednoj svesti #dok u pojedinanim predstavama imam mnogostrukost se e$' sintetiko jedinstvo raznovrsnosti opa,aja je dato a priori i kao takvo je osnov identiteta same aper"ep"ije koja a priori prethodi svakom mom opa,aju. /edinstvo samosvesti je mo( koja spaja a priori, i to nu,no, svu raznovrsnost koju razum pod nju podvodi. = tako je sintetino jedinstvo aper"ep"ije najvi&a taka sa kojom tre a dovesti u vezu "elokupnu upotre u razuma, ak i "elu logiku, a posle nje i trans"endentalnu filozofiju' ova mo( jeste upravo sam razum.@ Rezime: Po Kantu, GED.D predstavlja su jektivni uslov mogu(nosti opa,anja svih pojava uop&te, dok je PE+2)+E ogranien na opa,anje iskljuivo spolja&njih pojava 5 oni nisu svojstva samih stvari, nezavisna od ina opa,anja. 2ve pojave se nu,no podudaraju sa formalnim uslovom ulnosti #prostor i vreme$ da i ile 0:)D' da i se raznovrsnost spojila u svesti i predmet zamislio, odnosno io +;/DK:) za saznanje, sva raznovrsnost opa,aja stoji pod uslovima praosnovnog sint. jed. aper"ep"ije. 3a osnovu na&eg ja kao jedne proste predstave nije data nikakva raznovrsnost' ona samo u opa,anju koje se od na&eg ja potpuno razlikuje mo,e da ude data i da se zamisli pomo(u veze u jednoj svesti. +naj razum kome i pomo(u samosvesti ila data istovremeno sva raznovrsnost o!a"ao i' na& pak razum mo,e samo da misli, a opa,aj mora da tra,i u ulima.6 #3a ovom mestu Kant
@ 6

=sto, str. 1?6. =sto.

@ aludira na pojam monade monandis, odnosno oga kao apsoluta u ra"ionalistikoj filozofiji i karakteri&e ga kao arhetipski um, neogranieni um u kome se opa,anje samog se e i opa,anje sveta potpuno poklapaju.$ Prema tome, ako priznamo o pojavama u prostoru da pomo(i njih saznajemo o jekte samo ukoliko ivamo spolja afi"irani, mi onda moramo priznati i o unutra&njem ulu da pomo(u njega opa,amo sami se e samo onako kako afi"iramo iznutra sami se e, to jest &to se tie unutra&njeg opa,anja, mi saznajemo na& sopstveni su jekt samo kao pojavu, a ne po onome &to je on po se i.H )rans"endentalna aper"ep"ija #J !"S#"!$ je ista misao, svest o postojanju i nije nikakvo saznanje se e #jer nema tog opa,aja u kome i se neposredno dala na uvid sva raznovrsnost opa,anja u mojoj svesti$' odnosno svest o se i u ja mislim nije isto &to i saznanje se e kao pojave #ulnim putem$. 3a ovoj razli"i iskustvene svesti i trans"endentalne samosvesti i(e izgraen itav nemaki idealizam, ali su Iihte i Jeling upravo prihvatili pretpostavku intelektualnog opa,aja #apsolutne svesti$ kao najvi&e take jedinstva i(a i mi&ljenja #koju ju Kant od a"io u svovoj analizi ljudskog saznanja$. $akoni priro%e 5 dedukovani su iz osnovnih stavova empirike upotre e razuma #prin"ipa kauzaliteta i ostalih$ koji omogu(uju da se raznovrsnost predstava u svesti ujedini po slede(im vremenskim odnosima: trajanje, sledovanje, jednovremenost. + jektivnost predstava nalazi se u pravilima sinteze koja vezu predstava ine nu,nom, a ne u odnosu jedne predstave prema drugoj. <. Dijalektika #odeljak o umu$ 5 i%eje uma #du&a, svet, og$ imaju poreklo u < vrste dijalektikih zakljuaka i sve predstavljaju o like a priori sinteze "elokupnog polja iskustvenog saznanja #ne&to poput okvira u koje ga sme&tamo da ismo mu o ez edili jedinstvo$: du&a je ideja kojom sintetizujemo jedinstvo misaonog su jekta, svet je ideja za sintezu niza uslova pojava, a og je ideja kojom o ez eujemo jedinstvo uslova svih predmeta mi&ljenja uop&te. .eutim, ovim idejama ne odgovara nikakav stvarni empirijski o jekt, pa se on pomo(u njih ne mo,e ni sintetizovati #kao &to je to sluaj kod pojmaova razuma$. Prema tome, poku&aj metafizike da ove ideje koristi za saznanje stvari kakve su one po se i # a ne u iskustvu$, dakle za saznanje nekakve iza!iskustvene stvarnosti, #tradi"ionalno nazvanom noumenalna K umstvena, nepojavna$, Kant smatra nelegitimnim prekoraenjem upotre e uma koje o avezno vodi antinomijama, nere&ivim protivurejima #karakteristinim za poku&aj metafizike da sazna &ta je svet ne koriste(i iskustvo$. +tuda tre a razlikovati regulativnu upotre u ideja u nau"i #kao te,nju da se sjedine svi zaklju"i razuma radi "eline iskustvenog saznanja$ od trans"endentne, prekorauju(e upotre e #gde se ideje koriste za konstituisanje o jekta u vaniskustvenoj ravni$ koja vodi prividu znanja i uzrok je nere&ivosti svih metafizikih sporova.

K
H

antova Kritika praktikog uma #moralnog suenja$ takoe poiva na pojmu sinteze a priori koja uslove o jektivnosti saznanja preme&ta u su jekt, zatim na uvianju da su grani"e saznanja u trans"endentnoj upotre i dijalektikih ideja uma i, konano, na kriti"i eudajmonistikih i hedonistikih kon"ep"ija do ra nasleenih od antike. Dobra volja 5 Lovekova svojstva #temperament, karakter$ ili stanja #sre(a, la,enstvo, lagostanje, u,itak$ nisu do ri po se i, ve( pretpostavljaju do ru volju koja je jedina ezuslovna unutra&nja vrednost #samo je lai"i pogre&no odreuju s o zirom na korist ili jalovost$. -m je praktika mo( sposo na da proizvede do ru volju, do ro po se i, koja nije sredstvo za druge "iljeve, ve( uslov svakog drugog do ra. 0o rota volje #moralnost$Kumnost volje. Autonomija uma 5 samosvrhovitost do re volje, ez o zira da li se ovo kosi sa "iljevima instinktivno ili emo"ionalno odreenog pona&anja. =sto, str. 11H

6 Du"nost 5 0elovanje iz du,nosti, a ne prema njoj, jeste osnovni kriterijum morala. -m je osnovni odreuju(i uslov, razlog, pokreta volje #ista volja$, preko koga se uspostavlja objektivno vaenje #op&tost i nu,nost$ moralnog suda. 2vako drugo odreenje volje da postupi na odreeni nain je empirijsko i subjektivno #proizvoljno$. Moralnost $ Legalnost: Po&to Kant od a"ije heteronomne, empirijske i su jektivne interese iz polja moralnosti, moralni postupak se ne meri namerom ili posledi"om, ve( .:K2=.+. odluivanja, prin"ipom a ne predmetom htenja. )ako se moralno postupanje odreuje formalno!aprioristiki, ez ikakvih aposteriornih elemenata. Moralni !ostu!ak: 0elovanje iz du,nosti #prema umnom /a$ nastaje u sintezi o jektivnog zakona volje, va,e(eg za sva umna i(a, i su jektivne maksime, kojom po&tovanje zakona postaje prin"ip na&e pojedinane volje. %otovanje: 2pe"ifino ose(anje koje nastaje kao posledi"a svesti o podreivanju sopstvene volje zakonu, ez posredovanja drugih uti"aja. Predmet po&tovanja je zakon koji sami se i name(emo kao autonomna umna i(a. Moralni rigorizam: 0+;E+ se nalazi u predstavi zakona po se i, karakteristinoj zaumna i(a. ;ez o zira na vlastite interese i posledi"e, ovaj zakon odreuje volju #kao ez!uslovno do ru$ u formi naloga koji se mo,e predstaviti kategorikim imperativom: MPostupaj tako %a maksima tvoje volje moe %a poslui kao prin&ip opteg zakono%avstva , pa ova op&tost #i nu,nost$ mogu iti shva(eni i kao: MPostupaj tako %a u svojoj i linosti %rugog potuje oveanstvo #linost mo,e iti samo "ilj, ne i sredstvo moralnog delanja$. &avest: 2vedoi o povredi autonomije uma, ona predstavlja unutra&nju izvesnost ovih prin"ipa. %rimat !raktikog uma: )eorijsko znanje se ograniava na iskustvenu upotre u saznajnih mo(i #M"arstvo nu,nosti$, a ovde naprotiv, imamo posla sa neiskustvenim svetom stvari po se i #M"arstvo slo ode$. 'eenje antinomija: +vde su sve tri ideje uma konstitutivne, pose no slobo%a 'ratio essen%i moralnog zakona( dok je on njen ratio &ognos&en%i). ;og i esmrtnost du&e su uslovi nu,nog o jekta volje, njene primene na a priori dati o jekt #do ro po se i$. =ako ove ideje ostaju teorijski pro lematine i nesaznatljive, nu,ne su praktikom umu gde formiraju o jekt #stvar po se i$. 2lo oda, kao natulni o jekt kategorije kauzaliteta, ima realitet samo kao praktiki pojam i u praktikoj upotre i. 2tvar po se i se potvruje faktom moralnosti.

antov doprinos esteti"i pokazao se mo,da najvi&e u mogu(nostima koje je otvorio za jasno razgraniavanje estetskog od svakog drugog odnosa koji mo,emo da imamo prema nekom predmetu. +vaj odnos dopu&ta da predmetu pripi&emo kvalitet lepote kao neko o jektivno svojstvo, a zatim i da drugaije postavimo fenomen umetnosti u odnosu na ovo odreenje. )emeljni rezultati Kantove Kritike moi suenja predstavljali su polazi&te u zasnivanju formalistike estetike i teorije umetnosti. + tome samo u najkra(em: + lepom se mo,e govoriti samo ako postoji estetski odnos koji su jekt uspostavlja prema nekom predmetu. Kant strogo razlikuje estetski odnos prema predmetu #sud ukusa$ od saznajnog. 2ud ukusa je poreklom vezan za refleksivnu mo( suenja koja je u svom odnosu prema o jektu oslo oena shematizovanja i ne dovodi opa,anje tog o jekta u vezu sa odreenim pojmom. 3aravno, o jekt se ez pojma ne saznaje u strogom smislu rei, no njegova predstava se mo,e prosuivati i samo sa aspekta odnosa prema na&im saznajnim mo(ima. )ada mi prosuujemo njenu formalnu, odnosno su jektivnu svrhovitost #odnos predstave prema mo(ima samog su jekta, njena sposo nost da ih podstakne na harmonino sadejstvo, igru$, a svest o skladu predmeta i na&e saznajne mo(i rezultira ose(ajem zadovoljstva, odnosno nezadovoljstva, koji ovu refleksiju prati. - tom smislu, veza pojmova u sudu ukusa nikada nije saznajna predika"ija, ve( samo odred a ose(anja koji prati predstavu predmeta.