UNIVERZITET U NOVOM SADU PRIRODNOMATEMATIKI FAKULTET DEPARTMAN ZA FIZIKU

PROBLEMI ADAPTACIJE KOD PROGRESIVNIH SOIVA

- Strunim rad -

Mentor: Prof eljka Cveji

Kandidat: Livija Temunovi

Novi Sad, 2011.

UNIVERZITET U NOVOM SADU PRIRODNO-MATEMATIKI FAKULTET DEPARTMAN ZA FIZIKU

PROBLEMI ADAPTACIJE KOD PROGRESIVNIH SOIVA

- Struni rad -

Mentor: Prof. eljka Cveji

Kandidat: Livija Temunovi

Novi Sad, 2011

Sadraj

PREDGOVOR ................................................................................. 3 1. UVOD ........................................................................................... 4

1.1. 1.2. 1.3. 1.4. Presbiopija ..................................................................................................... Uzroci presbiopije , Akomdacja ..................................................................... Reenje za presbiopiju ................................................................................... Progresivna soiva ......................................................................................... 1.4.1. Prednost progresivnih soiva u odnosu na bifokale i trifokale ............................................................................................. 1.4.2. Tipovi progresivnih soiva ................................................................ 1.4.3. Periferna distorzija kod progresivnih soiva ..................................... 4 8 11 11 12 13 15

2. PREDMET I CILJ RADA .......................................................... 16 3. METOD RADA .......................................................................... 17 4. PROBLEMI ADATACIJE NA PROGRESIVNA SOIVA ................................................ 18
4.1. 4.2. 4.3. 4.4. Refrakcione procedure ................................................................................... Odgevarajui okvir za progresivna soiva ..................................................... Merenje nakon izabranog okvira Viktorijanska metoda ............................. Problemi adaptacije po zonama ..................................................................... 4.4.1. Zona daljine (albe, razlozi, solucije) ................................................. 4.4.2. Zona blizine (albe, razlozi, solucije) ................................................. 4.4.3. Intermedijalna zona (albe, razlozi, solucije) .................................... 19 24 24 30 30 31 32

5. ZNAAJ RADA ......................................................................... 34 6. ZAKLJUAK ............................................................................. 35 7. LITERATURA ........................................................................... 36

PREDGOVOR

Probao sam progresive, ali nisam mogao da se naviknem ni posle pola godine"; Dajte mi odvojeno za itanje i za daljinu, uo sam da se na to teko navikava"; "Nosim ih ve 7 godina i nikada nisam mogla da itam sa njima" i tako dalje. ta se zapravo krije iza ovih reenica ili bolje rei kategorinih stavova zbog kojih pacijenti odustaju od noenja progresivnih soiva i pre nego to ponu da ih nose, pokuat u da razjasnim u ovom radu. To su reenice ili iskustva iskustva pacijenata sa kojima se susreemo u svakodnevnoj praksi ve dugi niz godina. Kada osoba jednom doivi "gorko iskustvo", teko da emo je ubediti u suprotno,tj. da se opredeli za progresivna soiva, omogui sebi prirodan vid i maksimalnu komociju na svim razdaljinama, kao to ga je imao u mladosti, samo sa jednim naoarima. Meu gore navedenim i drugim praktinim, nalazi se i jedan koji je svakako vredan panje i presudan u njihovoj odluci to ne ele da rizikuju. To je ne mala cena samih progresiva, pa s obzirom da su, ve jednom "protraili novac" sigurno to nee uraditi ponovo. Kroz praksu sam takoe mogla da zakljuim da problemi adaptacije na progresivna soiva nisu samo vezani za same pacijente i njihovu psiholoku strukturu, niti problem proizilazi veinom iz loe refrakcije, ve su to veoma este greke samih optiara,tj. osobe koje preporuuju naoale i progresivna, kao loe izabrane ili loe fitovane naoale u koje e se ugraditi budua progresivna soiva. Ovaj rad je neto to ukazuje na svakodnevne greke rada, koje dovode do toga da se pacijenti ne navikavaju ili ak zauvek odustaju od progresivnih soiva. Rad treba donekle ili ak u potpunosti da rei te probleme, kako bi prvenstveno pacijenti imali maksimalan komfor , bili zadovoljni, a samim tim i mi kao neko ko im je otvorio vidike, pruio udobnost, i vratio osmeh na lice. ulo vida nas upozorava na opasnosti, njime procenjujemo udaljenosti, brzinu kretanja i meusobni odnos samih predmeta. Oseamo prostor, odreujemo oblik i uivamo u lepoti oblika i boje.

1. UVOD

1.1. PRESBIOPIJA

U ivotu svakog od nas doe trenutak kada se neprijatno iznenadimo, pa ak i zabrinemo jer primetimo simptome da su sitna slova u knjizi postala nejasna, da redovi u novinama zatrepere i sl. Ovaj oseaj traje neko vreme pa nestane kada se malo odmorimo. Vremenom oni se vraaju sve ee, traju due i sve se slabije vidi na blizinu, posebno pri loem osvetljenju. To nam govori da je nastupilo to neko vreme kada bi trebali poeti nositi naoale za rad na blizu, priznati sebi da je neki proces starenja ipak zapoeo u naem organizmu i shvatiti to kao jednu normalnu pojavu sa kojom se treba adekvatno suoiti. Nastupila je presbiopija zamagljenje vida na blizu zbog procesa starenja Presbiopija je gubitak sposobnosti da se fokusiraju objekti u blizini, izazvano otvrdnuem kristalnog soiva u oku i skleroznih promena njegovog nukleusa. Usled toga se p.proximum udaljuje sve vie od oka, dok ne padne na punctum remotum, o emu ce biti rei u daljem tekstu. Presbiopija nastaje onda kada se punctum proximum udalji izvan distance rada u blizini a to je 25-33cm. Soivo je mekano i fleksibilno u ranoj fazi ivota. U ranim 40-tim soivo postaje krue kao deo prirodnog procesa starenja. Takvo soivo moe sve tee da menja oblik, teko menja fokalnu taku od blizine ka daljini i obrnuto. Nemogue je spreiti presbiopiju jer je to normalan proces starenja. Kod emetropije presbiopija nastupa izme ' 45.-50.godine ivota, kada p.proximum doe u 33cm te je potrebno za itanje na 25cm ispisati naoare +1DS, a za veu radnu razdaljinu slabije. Svakih 5 godina snaga akomodacije opada za 1DS, pa po tome emetropu jainu naoala svakih 5 godina moramo poveati za +1DS. Simptomi koji prate presbiopiju: 1) Zamagljen vid 2) Premetaje objekata i literature sa blieg rastojanja na dalje, to pomae da se objekat dovede u fokus. 3) Svetlo za itanje izgleda suvie slabo 4) Nije u stanju da brzo fokusira kada menja inu daljinu sa blizine na daljinu i suprotno 5) Povremena glavobolja nakon itanja ili rada na blizu 6) Zamagljen vid na blizinu javlja se vie sa sopstvenim soivom, nego kad se koriste naoare

Kao to je u prethodnom delu teksta bilo reeno, do nastanka presbiopije dolazi kada se p.proximum udaljava sve vie od oka, izvan distance za rad na blizu od 25 33cm, dok ne padne na p. remotum, a to je uzrokovano skleroznim promenama na nukleusu soiva i njegovom otvrdnuu. Tako puctum proksimum i punctum remotum predstavljaju sledee: Punctum proximum P.P. predstavlja najblie rastojanje na kojem oko moe jasno da vidi. To je najblia taka jasnog vida i uvek se moe tano odrediti. Punctum remotum P.R. predstavlja najudaljenije restojanje koje oko moe jasno da vidi. Kod miopije se ona tano moe odrediti, inae je apstrakcija u svim ostalim sluajevima, jer se ne moe uvek tano odrediti. Mlade osobe, to podrazmeva do oko 40.godine i koje nemaju potrebu nositi naoale za daljinu ili za vid na blizu,tj. dobro vide na svim razdaljinama nazivaju se emetropi (sl.1). Emetropija podrazumeva da svetlost koja ulazi u oko preko prnjae, prolazi kroz zenicu, kristalno soivo i direktno je fokusirano na retinu. Emetropne osobe ne trebaju da imaju nikakvu korekciju kao to smo naveli do svojih 40-tih, kada postaju presbiopi i u tom momentu e im trebati korekcija.

sl.1 Ametropija ili normalno oko

Ukoliko kod osobe postoji potreba za korekcijom na daljinu, to se naziva miopija ili kratkovidost. To znai da svetlost ulazi u oko, pa nakon prolaska koroz kristalno soivo fokusira se ispred retine i stvara nejasne, zamagljene slike pri gledanju na daljinu (sl.2). Ovakve osobe moraju nositi naoale ili kontaktna soiva kako bi jasno videli udaljene objekte. Meutim u zavisnosti od jaine miopije, neke osobe mogu da vide na blizu sa ili bez naoala kada nastupi presbiopija. Kada ove osobe postanu presbiopi oni mogu da vide na blizu bez njihove korekcije, ili nee moi da vide ukoliko nose naoale ili kontaktna soiva.

sl.2 Miopija ili kratkovido oko

Osobe koje su dalekovide, a imaju vie problema pri radu na blizini,nazivaju se hipermetropi. To znai da je svetlost koja ulazi u oko fokusirana iza retine (sl.3). Takve osobe mogu, ali i nemoraju nositi naoare u zavistnosti od magnitude njihove hiperopije. Njima e sigurno trebati naoare kada dou do faze presbiopije, i tada ponu da primeuju zamagljen vid i na daljinu u zavisnosti jaine hipermetropije.

sl.3 Hipermetropija ili dalekovido oko

Astigmatizam je vrsta refrakcione greke koja se javlja kada je povrina ronjae ovalna a ne okrugla. Tada svetlosni zraci imaju vie fokusnih taaka na razliitim delovima mrenjae (sl.4). Astigmatizam uzrokuje dvostruki, izvitoperen i zamuen vid. to je vea astigmatska greka pacijent e se aliti na zamuenje slike, a kod astigmatske greke akomodacija ne pomae u izotravnje slike. Glavobolje se retko javljaju, ee kada ponu da se nose naoare sa adekvatnom korekcijom astigmatizma.

sl.4 Astigmatsko oko

1.2. UZROCI PRESBIOPIJE AKOMODACIJA

Akomodacija je proces promene fokusa sa udaljenosti na blizunu i ukljuuje promenu oblika kristalnog soiva unutar oka,tj. sposobnost oka da na razliitim odstojanjima, a u granicama izmeu najdalje i najblie take jasnog vida ( izmeu P.Remotum. i P.Proximum ), moe jasno da vidi predmete. Tanije soivo podeava svoju prelomnu mo prilagoavajui se gledanom predmetu.

Predmeti koji se gledaju izbliza imaju vei upadni ugao svetlosnih zraka. Da bi se njihova slika otro prelomila na mrenjai potrebna je vea prelomna mo soiva. Zbob toga se ono soivo pri gledanju na blizinu ispupi, a pri gledanju na daljinu izravna. Regulisanje debljine onog soiva,tj. prelomna mo soiva se menja zahvaljujui njegovom elasticitetu, i kontrakcijama koje obavlja cilijarni mii u oku (m.ciliaris), koji je deo sudovnjae, a nalazi se iza duice, od koga polaze tanke niti do ekvatora soiva. Kada se ove niti zategnu soivo se ispravi postanje manje zakrivljeno, tada nastaje otra slika na daljinu. Pri gledanju na blizinu niti se opuste, soivo se ispupi i dobije se vid na blizinu. Kratkovide osobe (miopi) imaju normalno malo vie zakrivljeno soivo i vide jasno na blizinu. Pri gledanju na daljinu njihovo soivo se ne moe dovoljno izravnati, te ostaje nejasna slika. Dalekovide osobe (hipermetropi) ne mogu dovoljno ispupiti soivo, te ne vide otro bliske predmete. U oba sluaja dodatna korekcija ispred oka u vidu naoara ili kontaktnih soiva moe ispraviti ovaj nedostatak obima akomodacije. Proces akomodacije je pod dejstvom parasimpatikih vlakana n.oculomotoriusa, gde cilijarni mii predstavlja aktivnu, a kristalno soivo pasivnu komponentu. Tanije, akomodacija zavisi od cilijarnog miia, od njegove inervacije parasimpatikim nervom i od elastinosti soiva, koji starenjem poputa zbog skleroze nukleusa soiva i nastaje gore navedena presbiopija ili staraka dalekovidost, kada se punctum proximum sve vie odmie od oka (sl. 5).

sl.5 Akomodacija: 1) Zonularne niti, 2) Kristalno soivo, 3) Cilijarni mii

Jaina akomodacije izraena je u dioptrijama i naziva se amplituda akomodacije. Kod osoba ispod prosene godine starosti oko 40 god ljudsko oko akomodaciju obavlja automatski kada gleda na blizu. Kada smo mladi nae soivo je fleksibilno i zbog toga se moe manipulirati u cilju promene fokalne daljine (sl.6). Oko 40-tih god soivo postaje jae i postepeno manje elastino, dok ne postane toliko kruto da nije u stanju da promeni fokus.

sl.6 Akomodacija na blizinu i na daljinu

Dijagnoza presbiopije se postavlja kroz sveobuhvatan pregled oka, poevi od provere vida na daljinu i eventualne korekcijske potrebe, merenje amplitude akomodacije, ili rezerve jaine kod fokusiranja na blizu, i vri jednostavan refrakcioni test da otkrije stanje.

10

1.3. REENJA ZA PRESBIOPIJU

Problem presbiopije moe se reiti na vie naina u zavisnosti od refrakcione greke, potrebe i elje samog pacijenta, a da prvenstveno bude ispotovana zdravstvena potreba pacijenta. Opcije mogu biti: - Monofokala soiva za blizinu, uzimanje ve uveliko prevazienih bifokala, trifokala; - Kontaktna soiva su jedna od opcija za korekciju presbiopije i mogu se uzeti u obzir: multifokalna CL; monovienje: kada se jedno uglavnom dominantno oko koristi za daljinu a drugo, nedominantno za blizinu; monofokalna soiva kada se koriste za daljinu a preko toga monofokalna ili kancelarijska soiva za rad na blizu i intermedijalnoj razdaljini; - Hiurka ugradnja intraokularnog multifokalnog soiva IOL; - Laser takoe moe da rei problem presbiopije ali je to opet monovienje kao i kod konaktnih soiva s tim to je ovo trajno reenje. I na kraju Presy-Laser ; - Korekcija presbiopije sa progresivnim soivima.

1.4. PROGRESIVNA SOIVA

Progresivna soiva su najuzbudljivija i tehnoploki najnaprednija soiva za naoare trenutno dostupna. Ako su nastupile 40.-te godine, a javlja se problem sa itanjem i sitnim slovima; danas postoji vie opcija nego stari bifokal koji su nosile prijanje generacije i koje nisu pruale zadivljujui komfor.tj. nisu obuhvatale sve neophodne razdaljine. Progresivna soiva nekada zvana " bifokali bez linija " su multifokalna soiva koja eliminiu linije bifokalnih i trifokalnih soiva. Izgledaju isto kao monofokalna soiva tako da ne ostavljaju utisak naih godina ve mladalaki izgled. Njihova popularnost i dalje raste i sada su najpopularnija kupljena soiva za korekciju presbiopije. Neki ljudi doivljavaju probleme sa progresivnim soivima kada pokuavaju da se adaptiraju u poetku noenja ili ak kad uzimaju novi par u drugi ram i/ili drugaiju preskripciju. Zato se to deava videt emo kroz ovaj rad.

11

1.4.1 PREDNOSTI PROGRESIVA U ODNOSU NA BIFOKALE TRIFOKALE

Progresivna soiva pruaju prirodniju korekciju.tj, sliku od bifokala i trifokala. Oni se preporuuju jer imaju bezavnu progresiju od daljine do blizine i intermedijalnu zonu izmeu. Ovo prua mnoge kljune take u cilju da zadovolji skoro sve vizuelne potrebe jedne osobe u obavljanju svakodnevnih ivotu aktivnosti. Sa progresivima je omoguen nesmetan i jasan vid po sobi, na ulici, u toku vonje i dr. Takoe moe da se gleda napred i vidi kompjuter, koji je danas prisutan u svakodnevnom ivotu ili nekog ko sedi preko za stolom u kancelariji kroz intermedijalnu zonu. Ako se spustit pogled dole, moe se proitati fino odtampan tekst kroz doljnji deo soiva. Kod progresivnih soiva postoji vertikalni koridor po sredini soiva vertikalno asferina soiva (sl.6), i merenja koja e biti preduzeta da fitovanje koridora bude na pravom mestu, dat e rezultat tako da sve jane budu dostupne i udobne. Progresivi takoe eliminiu problem koji se zove " skok slike " to je iskustvo sa bifokalnim i trfokalnim soivima. Linija na soivima pravi drastine promene u snazi to uzrokuje skok slike kada se pree sa udljenosti na blizu. Kreirana su tako da imaju gladak i udobniji prelaz sa daljine na blizinu i nazad, slobodno se moe rei neprimetan prelaz. Progresivna soiva su daleko sloenija i tehnoloki naprednija nego njihov zajedniki naziv ( esto se zovu bifokali bez linije ). Najnovija i najbolja verzija ovih soiva obezbeuje najblie prirodnom mladalakom vidu koje presbiopna osoba moe da ostvari. Obezbeuju neprekidan pogled na svet, sa postepenim promenama fokusa u odnosu na daleko i blizinu i sve to je izmeu, bez tradicionalnih bifokalnih linija koja se toliko odbojna i siguran su znak starenja, to mnogim osobama iznimno smeta. Najbolji brend progresivnih soiva daleko je superiorniji od konvencionalnih bifokala ili trifokala u skoro svakom odnosu sem cene, ali kada se sve na kraju svede doe se do zakjuka da cena ipak u ovom sluaju opravdana.

sl.6 Progresivna soiva zone

12

1.4.2 TIPOVI PROGRESIVNIH SOIVA

U osnovi postoje dva razliita dizajna progresivnih soiva Soft dizajn i Hard/kratkog koridora dizajn. Postoje razliite marke u okviru tih kategiorija. Ovde emo objasniti dva generika dizajna. Soft dizajn progresivnih soiva se koristi kada je soivo izabranog okvira najmanje 27 mm od vrha do dna. On obezbeuje ife i due vidno polje za gledanje srednjeg opsega rastojanja, tj. 18 30 mm od Hard/Kratkog koridora dizajna. Soft dizajn takoe omoguava prirodnije vienje zbog suptilnosti, manje primetan "oblast od mekog fokusa" (ne upotrebljiv perifernim podrujima soiva), te prua punu, preglednu upotrebu svih zona daljina, intermedijlna zona i blizina u odnosu na Hard/kratki koridor dizajn. Hard/Kratki koridor dizajn neznatno poboljava bistrinu na daljinu, u poreenju sa mekim dizajnom, jer praktino ne postoje podruja sa aberacijom (iskrivljenje, oblast zamagljenog vida) u zoni soiva za daljinu. Hard dizajn takoe omoguava noenje manjih okvira sa kraim vertikalnim visinama merenih soiva. To je efikasno za mlae presbiope (40 48 godina), koji imaju manju potrebu za intermedijalnom jainom soiva. Ono ima malo ire vidno polje za blizinu.

PROGRESIVNA SOIVA SOFT DIZAJN - prednosti, korist i upotreba - Dua i ira intermedijalna zona za bolji vid, bolje za one preko 50.godina starosti (sl.7). - Prirodniji vid zbog manje primetne oblasti distorzija na periferiji soiva. - Bolje za one koji imaju potekoe kod prilagoavanja na ivice koridora kod Hard/kratkog koridor dizajna. - Bolje za one koji su ranije nosili Soft dizajn bez prigovora.

PROGRESIVNA SOIVA HARD/KRATKI DIZAJN - prednosti, korist i upotreba - Moda bolje za one koji samo zahtevaju jasno i iroko vidno polje za blizinu i daljinu (procenjuje se izmeu 40-48 god starosti). - Moda bolje za one koji ele bolji vid na daljinu, zato jer praktino nema oblasti aberacije/distorzije na daljinu u zoni soiva. - Jedina opcija progresivnih soiva za one koji ele da nose mali okvir (sl.7).

13

sl.7 Dizajn progresivnih soiva Pored navedenih razloga kada koji model preporuiti, postoji jo jedna podela kada preporuiti Hard, a kada Soft dizajn u odnosu na to da li se radi o miopiji ili hipermetropiji (sl.8): U sluaju miopije vidna linija konkavnog soiva "ide gore" jer je: - prirodno manja amplituda rotacije oka - smanjenje adicije preporuuje -11mm - preporuiti krau duinu koridora U sluaju hipermetropije vidna linija konveksnog soiva "ide dole" jer je: - prirodno vea amplituda rotacije oka - poveanje adicije preporuuje -14mm - preporuiti dui koridor kod hipermetropa sl.8 Preporuka za Hard i Soft dizajn u odnosu na miopiju i hipermetropiju

14

1.4.3 PERIFERNA DISTORZIJA KOD PROGRESIVNIH SOIVA

Dizajn progresivnih soiva e omoguiti jasno vienje na svim udaljenostima, ali takoe stvara aberacije na donjoj periferiji soiva. Ove aberacije e dovesti do blagog zamuenja i distorzije, i bit e vie oigledno kada se gleda daleko, levo ili desno, posebno na donjem delu soiva. U sutini gledano kroz progresivno soivo pacijent gleda kroz zone za daljinu, srednju razdaljinu i blizinu i sve je isto i u fokusu. Prelaz izmeu razliitih rastojanja je gladak i prirodan. Periferne distorzije mogu takoe uzrokovati oseaj " plivanja ", koji nestaje sa adaptacijom. Progresivni dizajn ima znatna poboljanja u poslednjih nekoliko godina i veina pacijenata koji prvi put nose nee imati nikakvih problema od samoga starta noenja. Ukoliko postoji zamagljen ili plivajui efekat, pomoi e ukoliko se ukae na nos, u cilju izbegavanja gledanja kroz periferiju soiva. Ukoliku se odgovarajue podesi, vie nee morati da se vodi briga o poloaju glave. Pojedinim ljudima e trebati vie vremena da se prilagode od ostalih, ali sa novim tehnologijama i dizajnom skoro svi mogu vrlo uspeno i zadovoljno da nose progresivna soiva ukoliko su sva neophodna merenja okulara tana, tj. maksimalno precizno odreena.

15

2. PREDMET I CILJ RADA

PREDMET rada su problemi adaptacije na progresivna soiva CILJ rada ja odreenim metodskim postupcima doprineti ublaavanju problema adaptacije na progresivna soiva, odnosno olakati pacijentima navikavanje na ista, i pruiti im ugoaj kakav su imali u mladosti.

16

3. METOD RADA

Metod rada opredeljen je predmetom i ciljem rada. Kako je ovaj rad struno-literarnog karaktera u radu e se koristiti deskriptivna metoda za njegovu izradu.

17

4. PROBLEMI ADAPTACIJE NA PROGRESIVNA SOIVA

Problemi progresivnih soiva u veini sluajeva ni su samo uzrokovani preskripcijom lekara ili optometriste. Svi progresivi trebaju precizna merenja za najbolje performanse!

U poetku noenja progresivnih soiva mogu se oseati poetne razlike u perifernom vidu koji e zahtevati neke male promene u horizontalnom pomeranju glave i oiju. To e se smanjiti vremenom sa noenjem. Veina ljudi se adaptira za nekoliko sati, mada neki mogu da zahtevaju i do dve nedelje. Ukoliko se neko nije adaptirao u toku dve nedelje, potrebno je da doe na konsultacije kod osobe koja mu je fitovala,tj. izvrila sva potrebna merenja na okviru pre ugradnje progresiva, kako bi se izvriile potrebne korekcije na okviru u odnosu na lice pacijenta, u odnosu na albe pacijenta. Pored navedenih korekcija samog okvira, to bi bila i jedna psiholoka podrka pacijentu kako bi lake savladao tako rei probleme koji su ga snali sa novim naoalima, i uz nau podrku poneo progresivna soiva. Ukoliko se problemi javljaju i u toku kasnijeg noenja naoala i javlja se problem adaptacije na ista, problemi se ne prepisuju samo podeavanju okvira prema licu ve su problemi mnogo kompleksniji. Tako da se moe rei da je veina problema adaptacije na progresivna soiva izazvana jednim od sledeih faktora: netano odreen optiki centar ( segmenta / visina fitovanja ) od segmenta soiva / visine fitovanja, koja treba da bude postavljena na istom mestu kao i kod prethodnih pacijentovih progresivnih soiva ukoliko je bio zadovoljan, ukoliko uzima nove naoale ili ih prvi put uzima, centar treba da bude tano u centru zanice. pogrean tip dizajna progresivnih soiva ( Soft dizajn ili Hard/kratak koridor ) koje su pacijentu potrebni. specifian brend progresivnih soiva, via klasa progresiva ima tendenciju da ponudi bolji kvalitet vida i lakou prilagoavanja. Isto tako pacijentima koji su nosili viu klasu progresiva nikada ne treba davati niu. pacijent nije razumeo kako da koristi soiva i /ili nije uzeo dovoljno vremena za adaptaciju mere okvira ili podeavanja na istom nisu adekvatna za pojedinca ili se razlikuju od prethodnih soiva: vertex distanca, distanca od oka do soiva, pantoskopsko iskoenje iskoenje/ugao okvira u odnosu na lice, okvir suvie visoko ili suvie nisko stoji na nosu.

18

Ovo su samo neki uopteni problemi adaptacije na progresivna soiva. Detaljan opis,tj. problematika za svaki segment posebno bit e izloena u daljem textu, kako bi se unapred izbegli mogui problemi kod adaptacije na progresivna soiva,tj. sveli na minimum. Zbog toga je neophodno maksimalno precizno fitovati okvir u koji e se vriti ugradnja novih progresivnih plastika, tanije prilagoditi anatomskim, fiziolokim, psiholokim i svakodnevnim potrebama pojedinca. Prva i veoma bitna stvar u celom postupku kako bi na pacijet bio zadovoljan progresivnim soivima je prvenstveno adekvatno uraen optometrijski ili oftalmoloki pregled i tano ispisana refrakcija po kojoj e se poruiti budua progresivna soiva. Ukoliko pregled nije adekvatno uraen i parametri koji su ispisani (Dptr: sph/cyl, uglovi cylindara, Pd, prizme) pacijent e imati problema bez obzira na sva naa dalja merenja prilikom odabira okvira. Tako da mogu ponovo da naglasim da je refrakcija prva i veoma bitna u nizu podataka neophodnih za lako prihvatanje progresivnih soiva i njihovo dugorono noenje.

4.1. REFRAKCIONE PROCEDURE

Pravilna refrakciona procedura kod prepisivanja progresivnih soiva je od velike znaajnosti kako bi se izbegli kasniji problemi, tanije problemi adaptacije na progresivna soiva. U refrakcionim procedurama postoji deset znatnih pravila kojih se treba pridravati kako bi na kraju dobili zadovoljavajue rezultate: 1. Anamneza, istorija i simptomi; 2. Teiti punoj korekciji dodavati "plus" koliko je mogue i cylindar; opustiti akmodaciju; izbei nekorigovanu hipermetropiju; 3. Ne pokrivati okluderom oko - aktivirati binokularnu akomodaciju sa +0.75 D okluderom; 4. Proveriti ugao cylindara sa +0.75 D okluderom; 5. Koristiti +0.25 D na dominantnom oku za refrakciono balansiranje, a izbegavati -0.25 D na ne dominantnom oku; 6. Dovriti refrakciono binokularno balansiranje sa +0.25 D pravo stanje oputene akomodacije; 7. Identifikovati "Uauu" efekat, ukoliko je pozitivan; uraditi fiksacioni disparitet i binokularni balans; 8. Uvek proveriti blisku taku konvergencije, Stereopsis i Binokularni balans; 9. Koristiti probni okvir za blizu i drati se manje adicije; 10. Izvriti binokularno balansiranje na blizu i nedostatak konvergencije akomodacije.

19

Kao to nam je poznato vid je sposobnost oka da spoznaje predmete vanjskog sveta odvojene jedan od drugoga u prostoru. Vid zavisi od otrine vida, refrakcije i akomodacije. Sve su to stvari koje se trebaju na adekvatan nain proveriti prilikom pregleda kako bi se dobila maksimalna vidna otrina, oseaj u prostoru i iroko vidno polje. Vidna otrina ili perceptivna snaga oka je sposobnost raspoznavanja predmeta po njihovom vanjskom obliku a iz slike koja se stvara na mrenjai. to su predmeti koje oko moe zapaziti sitniji to je vidna otrina vea. Veliina lika na mrenjai zavisi od veliine objekta i njegove udaljenosti od oka, a moe se ustanoviti vidnim uglom koji se nalazi izmeu dva zraka koje prolaze voritem oka i krajnjim takama posmatranog objekta. Odreivanje vidne otrine je otkrivanje najmanjeg vidnog ugla pod kojim se dve take jo uvek razaznaju kao dve take. Taj minimalni vidni ugao izmeu dva terminalna zraka, koji je potreban kako bi oko dve take raspoznalo kao dve take naziva se "minimum separabile" ili "minimum visibile", znai da su stimulisana dva epia koji su razdvojeni jednim epiem koji nije stimulisan. U normalnom emetropnom oku on iznosi 1 minutu, tako da otrina vida koja odgovara prema grai minimumu separabile od 1 minute oznaava se kao jedinica vidne otrine. Ispitivanje vidne otrine vri se pomou Snellenovih tablica na udaljenosti od 6m ili pomou interakcionh tablica na udaljenosti od 5m. Normalna vidna otrina postoji kod emetropije i fakultativne hipermetropije, gde oko svojom vlastitom akomodacijom koriguje hipermetropiju. Smanjena vidna otrina ispod 1,0 postoji kod miopije, apsolutne hipermetropije, kod astigmatizma i ambliopije, kao i od svih onih bolesti koje izazivaju zamuenja i oteenja ronjae, vidnog ivca, ronjae, soiva, one vodice i staklatog tela. Od protokola one refrakcije koji sadri opti uvid, pacijentovu istoriju (uzimanje generalija, anamneza), prliminarni pregled i refraktivni pregled treba se se zadrati na refraktivnom pregledu kao sutinskoj stvari kod prepisivanja progresivnih soiva i ona se sastoji iz dva dela, objektivne i subjektivne refrakcije. 1. Objektivna refrakcija Podeavanje probnog okvira prema licu: pacijent u primarnom poloaju, pogleda na daljinu, mora da gleda kroz centar okulara probnog rama i uz prethodno izmeren razmak zenica. Skijaskopija (retinoskopija): koristiti duohrom test na zelenoj povrini. Staviti radnu udaljenost u probni ram. Pacijent gleda u duohrom test, tik pored glave ispitivaa (sl.9.). Brzo se proveravaju oba oka i ukoliko postoji pokret "sa", dodaje se jo plusa dok se oko ne zamagli,tj. dok se ne pojavi refleks u suprotnom smeru. Potom krenuti sa detaljnim skijaskopiranjem desnog oka. Povremeno, ukoliko se dodaje dosta plusa , kratko proveriti oko koje se trenutno ne radi, i ukoliko se vidi refleks "sa", dodati jo plus soiva radi zamagljivanja oka, a potom se vratiti na ono koje je zapoeto. U sluaju velikog astigmatizma ili nepravilnog, makazastog reflaksa treba uraditi keratometriju. Na kraju skijaskopije izvaditi soiva radne distance.

20

sl.9 Duohrom test (Red-Green test)

2. Subjektivna refrakcija Najbolja sfera monokularno: poeti sa odreivajem najbolje sfere na desnom oku, ukoliko su sline otrine vida na oba oka. U suprotom poeti prvo sa slabovidijim okom dok je drugo okludirano. Kod hipermetropa koristiti modifikovani pendulum test i uvek prvo ponuditi "+" soivo, pa tek ukoliko ga odbije, ponuditi "-" soivo. Kod miopa koristiti duohrom test - Ukrteni cilindar: dalje odreivanje refrakcije se vri odreivanjem cilindra sa ukrtenim cilindrom na istom oku i to na testu take. Prvo se odreuje osa cilindra a potom snaga i na kraju se proverava sa optotipima koji sadre brojeve i slova. - Finalna sfera: kod hipermetropa ili miopa koristi sa modifikovani pendulum test. Kada se zavri sa pendulumom, proverise sa +1.00 testom koliki je vizus (oekuje se oko 0.5), i ukoliko je drugaije, ne menjati nita. Ostaviti zamagljujue soivo u probnom ramu. Kada su sve tri procedure zavrene na jednom oku (najbolja sfera, ukrteni cilindar, finalna sfera), da bi se postigao najbolji rezultat binokularne refrakcije, oko se okludira sa +0.75 a ne punim okluderom, jer bi u tom sluaju kosi miii oka mogli promeniti ugao cilindra. Ceo postupak se obavlja i na drugom oku. Nakon toga kree se sa binokularnim izjednaavanjem vaenjem okludera iz probnog rama. Binokularno izjednaavanje: a) Poeti sa binokularnim izjednaavanjem od +1.00 DS na oba oka, zamagljenje bi trebalo dati vizus 0,5. Ukoliko je eljeni vizus bolji od 0,5, da bi dalje nastavili Hemfrisovu tehniku, dodavat emo onoliko plusa dok se vizus ne redukuje do 0,5. -

21

b) Nakon to je postignut binokularni vizus od 0,5, zamagljujue soivo vadimo. U daljem postupku korekcije desnog oka koristi se modifikovani pendulum. Prvo ponuditi "+" soivo, ostaviti ga dovoljo dugo kako bi opustilo akomodaciju i eventualno ga prihvati. Minus soivo ispred oka drati kratko, kako ne bi stimulisali akomodaciju. Na kraju se ostavlja soivo sa kojim pacijent najbolje vidi c) Nakon toga ponovo zamagliti OD i skloniti zamagljujue soivo sa OS. Za OS ponoviti proceduru kao i za OD pod a i b. d) Kada je OS uraeno, izvaditi zamagljenje ispred OD. Binokularni dodatak: a) Na oba oka dodati prvo +0.25 DS, ukoliko prihvati dodati jo +0.25 DS sve dok pacijent ne primeti zamagljenje,tj. da vidi loije. Vratiti se na prethodni korak kada je pacijent video dobro. b) Ukoliko pacijent nakon prvog ponuenog binokularnog dodatka od +0.25 DS prijavi loiji vid, vratiti se na prethodni korak, a potom ponuditi -0.25 DS binokularno. Ukoliko mu jje bolji sa ovim dodatkom , ukljuiti ga u korekciju. Ponovo dodati -0.25 DS dok ne prijavi loiju sliku, a tada se vratiti na najbolju ponuenu opciju. - Miini balans sa preskripcijom za daljinu: Ispituje se fiksacioni disparitet sa polarizovanim testom (sl.9), Maletova jedinica opcija, ukoliko je Cover test pozitivan: maddox cilindar, slui za kvantifikaciju -

sl.9 Polarizovan test

Provera vida na blizinu: Podestiti probni okvir za blizinu, i sa postojeom korekcijom za daljinu proveriti blizinu. Zabeleiti vizus i amplitudu akomodacije, Lang (ne radi se kod pacijenta sa tropijom) Ukoliko ima potrebe za adicijom, odrediti je i opet uraditi Cover test za blizinu. Pobrinuti se za osvetljenje jer iroka zenica je rizik za previe plusa. Miini balans na blizinu: Maletova jedinica na blizinu, opciono maddox krilo za kvantifikaciju.

22

Oftalmoskopija i palt lampa: Pregled onih kapaka, trepavice, konjuktiva, ronjaa, iris, zenica, soivo; Staklasto telo- prozirnost, kondenzati; Oni disk- veliina, C/D odnos, ivice, boja; Krvni sudovi- A/V odnos, ukrtanja, obim/vijugavost, refleksija, curenje; Makula- cela povrina, fovea, fovealni refleks; Periferija- mrenjaa, horoidea. Krajnja odluka o preskripciji: Krajnja preskripcija se donosi na osnovu albi pacijenta, anamneze, sagledavanjem svih rezultata ispitivanja uz neophodne savete za pacijenta.

Veoma bitan korak u refrakcionim procedurama bi bio "teiti punoj korekciji". Potrebno je opustiti akomodaciju, koliko je god mogue "plus" korekcija; postupci: - tana korekcija cilindra; - taan ugao cilindra; - prizma korekcija ukoliko je neophodna (prethodno pitati za albe); - izbegavati ne korigovanu hipermetropiju (monokularno, binokularno); - definisati dominantno oko (+0.25 D samo za fino podeavanje); -0.25D samo za ne dominantno oko bit e dominantno (sl.10); izbegavati -0.25D na dominantnom oku (rizik akomodacije i prekorigovanosti) ; - najbolja refrakciona procedura: monokularno i monokularno pod binokularnim okolnostima; zavriti binokularno sa +0.25 beskonano.

+0.25

- 0.25

sl.10 Fino podeavanje, dominantno ne dominantno oko

Isto tako veoma bitni koraci su traiti dominantno oko,tj. prednosti vizuelnog dovoenja jednog oka u odnosu na drugo. Za fino podeavanje koristiti Hamfrisovu metodu i monokularno balansiranje.Saradnja levog i desnog oka kako bi se izbegle periferne duple slike, zatim izbegavanje kosog cilindra zbog "prevrtanja oka", plus konvergencijska aktivnost daje rotaciju oka.

23

Postoji 12 najeih problema adaptacije na progresivna soiva, a veliki procenat proizilazi iz refrakcionih greaka, i to su astenopske tegobe: - zamagljen vid; - glavobolja; - fotofobija; - iscrpljene oi; - bol, umorne oi; - neadekvatno fokusiranje izmeu daljine i blizine; - loa procena daljine posebno tom noi; - problemi sa itanjem: nemogunost fokusiranja; neizvesne vidne performanse; binokularna nestabilnost; monokularno binokularna nestabilnost.

4.2. ODGOVARAJUI OKVIR ZA PROGRESIVNA SOIVA

Da bi se soivo sa vie snaga uklopilo u odgovrajui okvir, mora vertikalno da bude odreene veliine, dubine. Zbog inovacija u dizajnu, danas ona mogu da stanu u mnogo manji okvir nego to su nekada mogla, ali i to zavisi od mnogobrojnih faktora. Bolje je izabrati okvir sa podesivim papuicama na nosu jer daju veu ansu za uspeh progresivnih soiva. Sposobnost da se uzme mali okvir, daje prostor za ispravljanje manjih problema u vezi sa poloajem soiva u odnosu na oi. Postoji mnogo izbora izmeu razliitih stilova progresivnih soiva. Stilovi se razlikuju uglavnom po koridoru i koliko je posveena intermedijalnoj zoni ili zoni za blizinu. Kratak koridor ili Hard progresivna soiva mogu da se uklope u veoma male, moderne okvire, sa dobrom veliinom prostora za itanje, ali malo ili nimalo mesta za intermedijalno vienje. Soft progresivna soiva imaju veu intermedijalnu zonu, neophodnu kod rada na raunaru i srednjim razdaljinam.

4.3. MERENJA NAKON VIKTORIJANSKA METODA

IZABRANOG

OKVIRA

Nakon uraene refrakcije za daljinu i blizinu, odabranog odgovarajueg okvira, prema recepturi, potrebama i eljama pacijenta, treba uzetio jo neke osnovne i veoma bitne podatke i izvriti neophodne mere na okviru u odnosu na njegovu anatomiju i potrebe. 24

Najpre treba uzeti osnovne podatke o pacijentu kao to su: ime, godine, posao, hobi, i potrebe u odnosu na to; informacije o prethodnim progresivnim soivima, ukoliko je nosio: - tip soiva, materijal, prevlake, - dioptrija, - dijametar, - podatci o fitovanju ( PD, EP, LC, pantoskopsko iskoenje), dimenzije okvira. Nakon toga treba pristupiti odreivanju osnovnih parametara u odnosu na antomiju pacijenta, potrebe i izabrani okvir. Prva stvar koju treba uraditi je precizno izmeriti pupilarnu distancu PD i preneti na okvir. Merenje se vri monokularno, Viktorijanskom metodom, koja podrazumeva: merenje sa PDmetrom, probni okvir sa najboljom korekcijom; osoba koja meri i pacijent moraju biti u istom nivou i PD proveriti sa krst soivom. Nakon toga se uzima okvir u koji e se ugraivati progresivna soiva i vre merenja na njemu u odnosu na pacijenta, koji mora da bude u prirodnom poloaju glave i tela, sedi ili stojei, bez moguih paralaks greaka. Koristiti Y-stick za precizno merenje EP u sedeem ili stojeem poloaju, bez moguih paralaks greaka (sl.11).

sl.11 Y-stick

Ako su poetna merenja na okviru blago pomerena, nee gledati kroz odgovarajui deo progresivnih soiva. Stoga e pacijent oseati zamuen vid ili nemogunost da osea dobar vid dok nosi soiva. Nova merenja za poziciju soiva, obeleavanje soiva i prilagoavanje okvira, trebalo bi da rei problem. Procena specifinih problema i vidnih zahteva za svaku osobu mora da se analizira i pravilnim izborom Soft dizajn ili Hard/kratki koridor dizajna. Pojedinim ljudima e trebati vie vremena da se prilagode od ostalih, ali sa novim tehnologijama i dizajnom skoro svi mogu vrlo uspeno i zadovoljno da nose progresivna soiva ukoliko su sva neophodna merenja okulara tana, tj. maksimalno precizno odreena.

25

Podeavanje okvira i merenja u odnosu na anatomske karakteristike pacijenta:

Podeavanje okvira u odnosu na anatomske karakteristike je polazna taka nakon to je okvir izabran. Uzimaju se ugao inklinacije, koji se razlikuje kod monofokala i progresiva, LC pozicioniranje, optimalna pozicija uha i nosa, pupilarna distanca i monokularni PD. Na sledeoj slici se vide efekti u odreenim uglovima i na odrenoj razdaljini u odnosu na pacijenta.

Optiki rezime parametara efekti(sl.12):

Optiki rezime parametara efekti

FCD = iroko Iskustvo: vie dinamina deformacija FCD = mala Iskustvo: iroko daljina iroko blizina

WPA = mala Iskustvo: Dljina iroko Blizu usko

WPA = ekstremno Iskustvo: Daljinu usko Blizina iroko

26

 Ugao inklinacije se razlikuje kod monofokalnih soiva i progresivnih, pa zbog toga trebamo uzeti u obzir (sl.13): - anatomske karakteristike pacijenta; - monofokalna soiva 5-15; - progresivna soiva 10-12 ne vie a ni manje iz razloga kji smo videli na prethodnoj slici.

sl.13 Ugao inklinacije

LC pozicioniranje (sl.14) kod progresivnih soiva je isto tako veoma bitan, a njegova vanost je prikazana na istoj slici kao i ugao inklinacije - anatomske karakteristike pacijenta; - progresivi 12-14mm.

sl.14 LC pozicioniranje

Optimalna i najkomfornija pozicija je pozicija uha i nosa, Pupilarna distanca, Monokularni PD.

27

Veoma je bitno precizno izmeriti pupilarnu distancu. Nakon merenja sa pupil metrom, stavlja se probni okvir i najbolja korekcija. Potom se pristupa Viktorijanskoj metodi: osoba koja meri i pacijent moraju biti u istom nivou; pokriti levo i desno oko,tj. monokularno merenje PD; proveriti PD krst soivom (sl.15).

sl.15 Krst soivo

- PD obeleavanje HORIZONTALNO (sl.16): - namestiti okvir u udobnu poziciju; - sesti u visini pacijenta, monokularno obeleiti PD; - povui vertikalnu liniju; - vratiti okvir i proveriti PD binokularno; - koristiti Viktorijansku metodu na oba oka istovremeno jedno po jedno; - proveriti na karti za centraciju.

sl.16 Horizontalno monokularno obeleavanje

28

-EP merenja VERTIKALNA merenja, tano fitovana visina (sl.17) Visina zenice gledajui na daljnu nulta pozicija: - pacijent gleda na daljinu horizontalna nulta pozicija; - iscrtati horizontalnu liniju sa markerom kroz centar zenice sa obe strane; - staviti okvir na kartu za centriranje i izmeriti B veliine; - imeriti EP distancu sa B veliine EP(mm)

2+mm

sl.17 EP merenja vertikalna merenja

Nakon to se su izvrena sva potrebna merenja na osnovu kojih e biti napravljena progresivna soiva, pacijentu prilikom predaje istih treba dati neka osnovna uputstva kako se najlake navii na progresivna soiva: Treba prestati nositi stare naoare u potpunosti, Nositi nove naoare to vilje na korenu nosa i to blie licu, Da bi se pogledao objekat, treba pomerati glavu za istim a ne samo pratiti oima, Jednostavno sputati i podizati bradu dok objekat ne doe u fokus. Pored svega do sada napomenutog i u praksi uraenog (korektno odraenog refrakcijskog pregleda i ispisane adekvatne korekcije, svih tehnolokih inovacija, uzetih mera za svakog pojedinca u odosu na okvir,anatomsku, psiholoku strukturu i potrebe, uputa za upotrebu u periodu adaptacije) i dalje se javljaju problemi adaptacije na progresivna soiva Iz tih razloga u daljem tekstu navode se problemi adaptacije na progresivna soiva po zonama,tj. albe sa kojima se pacijenti javljaju, mogui razlozi koji dovode do njih i kao solucije koje bi se trebale uraditi kako bi se pacijentu obezbedio maksimalno dobar vid i komfor.

29

4.4 PROBLEMI ADAPTACIJE PO ZONAMA

4.4.1. ZONA DALJINE - albe, razlozi, solucije

albe 1: 1) Kada gleda na daljinu pacijent mora da gura naoare dole ili naginje glavu dole kako bi izotrio vid. Mogui razlozi: a) Zona za daljinu je fitovana visoko, b) Gornji minimum za fitovanje visine nije dovoljan. Predlozi i solucije: a) Proveriti visinu fitovanja, b) Podesiti ugao inklinacije rama, tako da zona za daljinu doe nie, c) Da li su nova soiva fitovana nie, d) Izabrati ve okvir. albe 2: 2) Kada gleda na daljinu pacijent mora da gura naoare gore, ili pomera glavu gore da izotri vid Mogui razlozi: a) Zona za daljinu je fitovana nie, b) Korekcija za daljinu je slabija kod (+) / jaa kod (-) i pacijent koristi intermedijalnu zonu. Predlozi i solucije: a) Proveriti visinu fitovanja, b) Da li su nova soiva fitovana vie, c) Manja korekcija za daljnu ili jaa adicija.

albe 3: 3) Pacijent ima duple slike kada gleda na daljinu Mogui razlozi: a) Prizmatski efekat ( zaokrenuto soivo; PD nije dobar ), b) Problem sa binokularnim vidom. Predlozi i solucije: a) Proveriti fitovanje, uporediti sa poruenim parametrima, b) Proveriti binokularni vid, postojanje (forije, tropije), c) Proveriti PD kod prethodnih naoare. 30

4.4.2. ZONA BLIZINE - albe, razlozi, solucije

albe 1: 1) Kada ita pacijent mora da gura naoare dole ili pomera dole gore da izotri vid Mogui razlozi: a) Koristi intermedijalnu zonu zato to je adicija jaka, b) Zona za itanje je fitovana visoko, c) Koridor je kratak. Predlozi i solucije: a) Proveriti fitovanu visinu sa Mirror testom, b) Poveati inklinacioni ugao okvira, tako da deo za itanje bude podeen blie, c) Smanjiti vertex distancu kod minusa / poveati kod plusa, d) Izabrati progresiv sa duim koridorom.

albe 2: 2) Kada ita pacijent mora da gura naoare gore ili naginje glavu gore kako bi izotrio vid Mogui razlozi: a) Zona za itanje je fitovana nie, b) Koridor je dugaak. Predlozi i solucije: a) Proveriti visinu fitovanja sa Mirror testom, b) Smanjiti inklinacioni ugao okvira, tako da je zona za blizinu fitovana dalje, c) Smanjiti vertex distancu kod / poveati kod plusa, d) Izabrati progresive sa kraim koridorom.

albe 3: 3) Kada pacijent ita ima trapezoidne deformacije Mogui razlozi: a) Prizmatski efekat (zaokrenuto soivo; lo PD) koristi distorzioni deo, b) Cyl dioptrija je jaka, c) Problem sa binokularnim vidom. Predlozi i solucije: a) Proveriti fiting sa Mirror testom, uporediti sa poruenim parametrima, b) Smanjiti Cyl dioptriju , c) Poveriti binokularni vid (fotija, tropija, konvergencija insuficijencije). Ukoliko postoji: promeniti soivo sa novim parametrima (promeniti dodatak, prizmu), d) Proveriti PD prethodnih naoara. 31

4.4.3.

INTERMEDIJALNA ZONA - albe, razlozi, solucije

albe 1: 1) Kada radi na kompjuteru pacijent mora da gura naoare dole ili naginje glavu dole da izotri vid Mogui razlozi: a) Koristi gornji deo koridora (koristi skoro deo za daljinu jer je odicija previsoka ili je koridor previe kratak), b) Monitor je previe daleko ili nisko. Predlozi i solucije: a) Proveriti visinu fitovanja sa Mirror testom, b) Proveriti korekciju (blizina/daljina), c) Mogue da je potreban dui koridor, d) Promeniti poziciju ekrana.

albe 2: 2) Kada gleda na komjuter pacijent mora da gura naoare gore ili pomera glavu gore da izotri vid Mogui razlozi: a) Koristi nii deo koridora (koristi skoro deo za blizinu jer je adicija slaba ili koridor dugaak, b) Monitor je previe blizu ili previe visoko, c) Koristi laptop. Predlozi i sugestije: a) Proveriti visinu fitovanja sa Mirror testom, b) Proveriti korkciju (blizina/daljina), c) Nova soiva sa kratkim koridorom, d) Promeniti poziciju ekrana.

albe 3: 3) Koridor je previe uzak, Ne moe da koristi koridor

Mogui razlozi: a) Prizmatski efekat (zaokrenuto soivo, lo PD), koristi torzioni deo, b) Problem sa binokularnim vidom, c) Nekorigovan astigmatizam (potreban Cyl).

32

Predlozi i solucije: a) Proveriti PD prethodnim naoarima, b) Proveriti korekciju (blizina,daljina), cyl? Shellen test.

Kako bi se svi mogui problemi izbegli pacijente moramo nauiti o progresivnim soivima, tako da mogu da razumeju kako da ih koriste i ta da oekuju. Nesme se zaboraviti ukazati na nos radi izbegavanja perifernih distorzija i direktno kao vodilju onog sto pacijenti ele da vidi, te podizanja, sputanja brade dok objekat ne ue tano u fokus. Jednom reju objasniti pacijentu sve neophodne stvari radi lakeg prilagoavanja u toku perioda navikavanja, kako bi ih to lake poneo i bio zadovoljan njima

33

5. ZNAAJ RADA

S obzirom na malobrojnu literaturu iz ove oblasti koja se kod nas moe nai, elja da se ukae na relevantne probleme u domenu progresivnih soiva i problematike adaptiranja na njih, ovaj rad moe koristiti buduim mladim strunjacima da obogate svoja znanja i ostvare vee spehe u svojoj praksi te zadovolje potrebe njihovih buduih klijenata. U radu se navode razlozi, ali i iznose praktina reenja problema, potujui princip postupnosti i sistematinosti.Znaaj rada dopriosi i njegovo baziranje na praktinom iskustvu.

D A L J I N E

Z O N A

j e

34

6. ZAKLJUAK

Presbiopija, progresivna soiva, navikavanje na njih je neto to je budunost svih nas. Poev od nas samih kao buduih nosioca, strunjaka koj e ih preporuiti ili naih pacijenata, trebamo teiti maksimalnoj udobnosti i perfektnom vidu, u protivnom nezadovoljstvo e biti obostrano, veoma veliko i neprijatno. Kao to smo na poetku rekli, presbiopija poinje da se javlja u ranim 40-tim godinama, kao posledica degenerativnih promena prvenstveno cilijarnog miia koji poinje da stari pa samim tim i slabi, i nije u mogunosti da svojim stezanjem soivu menja krivinu, a time se prilagoava,tj. akomodira na svako eljeno rastojanje. Zatim otvrdnuem kristalnog soiva i njegovog nukleusa, to sve zajedno uzrokuje slabljenju vida na blizinu, zamuenju teksta, zamaranju prilikom itanja, rada na blizu, i drugo. Ovim kompleksnim mehanizmom mlade osobe mogu jasno da vide i na 10cm a i na bezgranino velikim razdaljinama ukoliko je oko emetropno, a ne miopno, hipermetropno ili cilindrino. Kada nastupa presbiopija te razdaljine za itanje se poveavaju, a za daljinu smanjuju, te su nam zbog smanjenja a kasnije i nedostatka akomodacije potrebne adekvatne naoare za sve razdaljine. Reenja za presbiopiju ima raznih, poev od kontaktnih soiva, progresivnih, monofokalmih sa dodatkom naoara preko, monofokalnih naoara, bifokalnih, trifokalnih, laserskih intervencija i na kraju progresivnih soiva na kojim smo se zadrali u ovom radu. Sve ove mogunosti imaju svoje prednosti i mane, zavise od preskripcije pacijenta, potreba, navika, elja i materijalne stavke. S obzirom na sve prethodno navedeno, neophodno je maksimalno struno, bez greke pristupiti samom pregledu pacijenta, na osnovu toga izvriti preporuku, a onda izabrati odgovarajui okvir. Kraj nije kod odabira rama, to se esto via u praksi. Jer ukoliko se sav trud i znanje na tome zaustave i dalje e se javljati esti problemi adaptacie na progresivna soiva. Iz ovog proizilazi da je problematika adaptacije na progresivna soiva danas iznimno velika bez obzira na savrenu tehnologiju proizvodnje istih. To nam govori da je reenje problema u velikom procentu u naim rukama i naem znanju iz oblasti anatomije, fiziologije, psihologije, naoalne otike, optometrije i drugo. Nuno je pravovremeno povezivanje teorijskih saznanja i praktinog delovanja kako bi se prevazili problemi kao to je i razmatrani, odnosno prezentovan sadrajem ovog rada.

35

7. LITERATURA

1. Prof. dr Zvonimir Pavii: Oftalmologija, Medicinska knjiga, Beograd Zagreb /1963. 2. Dr Ivan Stankovi, Dr Milan Blagojevi, Dr Olga Litriin, Dr Milovan Dani: Oftalmologija, Medicinska knjiga, Beograd Zagreb 1965. 3. Prof. Dr Aleksandar Parunovi: Upoznajte svoje oi, Zavod za udbenike i nastavna sredstva Beograd, 1997. 4. Gerhard K. Lang: Ophtalmology, Stuttgart New York 2000. 5. Dr Andrs Szigeti MD: Hoya Log, Hoya Lens Hugary Rt, (HLHU), Budapest 2010. 6. Katalin Manger, Optometrist, Hoyalux Advisor: Hoya Log, Hoya Lens Hungary Zrt (HLHU), Budapest 2010. 7. Www.mastereyessociates.com/eye care - optometrist

36

UNIVERZITET U NOVOM SADU PRIRODNO-MATEMATIKI FAKULTET KLJUNA DOKUMENTACIJSKA INFORMACIJA

Redni broj: RBR Identifikacioni broj: IBR Tip dokumentacije: TD Tip zapisa: TZ Vrsta rada: VR Autor: AU Mentor: MN Naslov rada: NR Jezik publikacije: JP Jezik izvoda: JI Zemlja publikovanja: ZP Ue geografsko podruje: UGP Godina: GO Izdava: IZ Mesto i adresa: MA Fiziki opis rada: FO Nauna oblast: NO Nauna disciplina: ND Predmetna odrednica/ kljune rei: PO UDK uva se: U Vana napomena: VN Izvod: IZ

Monografska dokumentacija Tekstualni tampani materijal Diplomski rad Livija Temunovi 648/07 Prof. eljka Cveji Problemi adaptacije kod progresivnih soiva srpski (latinica) srpski/engleski Srbija i Crna Gora Vojvodina 2011. Autorski reprint Prirodno-matematiki fakultet, Trg Dositeja Obradovia 4, Novi Sad

Optometrija Optometrije Naoalna optika

Biblioteka departmana za fiziku, PMF-a u Novom Sadu nema

Datum prihvatanja teme od NN vea: DP Datum odbrane: DO

28.06.2011. 5.07.2011.

lanovi komisije: KO Predsednik: lan: lan: Prof. Zoran Mijatovi Prof. eljka Cveji Prof. Dr Sava Barii

UNIVERSITY OF NOVI SAD FACULTY OF SCIENCE AND MATHEMATICS KEY WORDS DOCUMENTATION
Accession number: ANO Identification number: INO Document type: DT Type of record: TR Content code: CC Author: AU Mentor/comentor: MN Title: TI Language of text: LT Language of abstract: LA Country of publication: CP Locality of publication: LP Publication year: PY Publisher: PU Publication place: PP Physical description: PD Scientific field: SF Scientific discipline: SD Subject/ Key words: SKW UC Holding data: HD Note: N Abstract: AB

Monograph publication Textual printed material Final paper Livija Temunovi 648/07 Prof. eljka Cveji Adaptation problems of progressive lenses Serbian (Latin) English/Serbian Serbia and Montenegro Vojvodina 2011. Author's reprint Faculty of Science and Mathematics, Trg Dositeja Obradovia 4, Novi Sad

Optometry Optometry/Eyeglass optics

Library of Department of Physics, Trg Dositeja Obradovia 4 none

Accepted by the Scientific Board: ASB Defended on: DE Thesis defend board: DB President:

28.06.2011. 05.07.2011.

Prof. Zoran Mijatovi

Member: Member:

Prof. eljka Cveji Prof. Dr Sava Barii