6.

G RUPNO ODLUIVANJE
Do sada smo se iskljuivo bavili pojedincem i njegovim odlukama u razliilim okolnostima. injenica je, medutim, da odluke esto donosimo i kao lanovi grupe, kada se suoavamo sa problemima koje ne moemo da sagledamo niti da analiziramo u do sada posmatranim teorijskim okvirima. Zato emo u ovom poglavlju objasniti osnovne rezultate normativne teorije grupnog odluivanja i ukazati na njihov praktini znaaj. Posmatrajmo trolanu porodicu koja odlu uje gde da provede godisnji odmor. Ako su mogu e opcije: more, planina i selo, i ako svo troje tim redom rangira moguee opcije, onda dileme nema. Grupa je savreno homogena, tj. preferencije svih njenih lanova su identi ne, pa je i izbor optimalne alternative lak. Ali, savreno homogene preferencije lanova grupe su pre izuzetak nego pravilo, pa se postavlja pitanje kako da grupa donese racionalnu odluku kada se individualni stavovi njenih lanova medu sobom razlikuju. Pretpostavimo da u naoj porodici otac preferira selo u odnosu na planinu i planinu u odnosu na more, majka preferira planinu u odnosu na more i more u odnosu na selo, dok je sinovljeva rang-lista: more, planina, selo. Gde e porodica provesti svoj godinji odmor? Odluka e ponekad da zavisi od odnosa snaga, pa autoritarna glava porodice moe da odlu i da e se i i na selo. U drugim slu ajevima presudi e spremnost pojedinaca da popuste volji drugih lanova; na primer, otac moe da zaklju i da vie voli da bude na planini sa sre nom suprugom i relativno raspoloenim sinom nego na selu gde e oni biti nezadovoljni. Ali, ako se pred istom dilemom na u tri mladi a koji planiraju zajedni ki odmor, razli iti afiniteti mogu izazvati cepanje grupe i individualne odlaske na razli ite strane. U ovom poglavlju neemo posmatrati situacije u kojima neslaganje individualnih preferencija moe da dovede do raspada grupe. Grupu (ili drutvo) emo posmatrati kao formalnu celinu iji se opstanak ne dovodi u pitanje i koja kao takva mora da donese zajedniku odluku. Pored toga, posmatraemo idealizovanu grupu koju ine ravnopravni, savreno racionalni pojedinci, koji samostalno ocenjuju opcije na osnovu svojih prefe-rencija. Budui da se bira izmedu opcija koje su od interesa za grupu u celini, individualne preferencije e, pored linih interesa, znaajno odraavati i usvojene etike principe. Ponekad e ove dve komponente biti u medusobnom konfliktu (lino povoljnija opcija moe da bude ne-prihvatljiva sa etikog stanovita i obratno), a koja od njih e prevagnuti pri formiranju individualne rang-liste, ostaje stvar line procene svakog pojedinca. Kada lanovi grupe samostalno odrede svoje preferencije (rang-liste svih opcija) i javno ih izraze, one u postupku grupnog odluivanja ostaju nepromenjene. Grupna odluka se tada donosi na osnovu svih individualnih preferencija njenih lanova i tim je sloenija to se one meusobno vie razlikuju. 101

Najbolji nain da se interni konflikt u formalnoj grupi razrei je otvoreni dijalog. Razmatranjem svih argumenata u korist i protiv pojedinih opcija, posebno ako se diskusija odvija u atmosferi medusobnog potovanja, uz zajedniku elju da se nade najbolje reenje, grupa moe da iskristalie jedinstven stav i dode do jednoglasne odluke. Ali, ponekad veliina grupe ini dijalog nemoguim, a ponekad odluku treba doneti brzo, pa nedostaje vreme da se individualni stavovi usaglase. Pored toga, u situacijama kada lanovi zastupaju oprene stavove, dijalog moe da zaotri postojei konflikt. Ako grupa i tada mora da donese odluku, jedna od demokratskih procedura je da se pristupi glasanju. Normativne teorije grupnog odluivanja o kojima emo ovde govoriti bave se zapravo procedurama glasanja. Mcu njima najpoznatije su teorije dvojice nobelovaca, Amerikanca Keneta Eroua (Kenneth Arrovv) i Engleza indijskog porekla, Amartije Sena (Amartya Sen). Zato emo se u najkraim crtama upoznati sa ovim teorijama. Zatim emo opisati procedure glasanja koje se u praksi najee koriste, izvriti analizu njihovih rezultata i ukazati na komparativne prednosti i nedostatke svake od njih. Teorija drutvenog izbora Keneta Eroua Posmatrajmo grupu (drutvo) od n pojedinaca koji bi trebalo da donesu odluku, tj. da izaberu jednu od m raspoloivih opcija (obeleavaemo ih sa: x, y, z, v, w). Kao savreno racionalan, svaki lan grupe raspolae kompletnom informacijom o alternativama, samostalno ih ocenjuje, i na osnovu linih preferencija formira rang-listu altemaliva po prioritetu. Tako u grupi od n pojedinaca postoji ukupno n individualnih rang-lista opcija. Ova n-torka individualnih poredaka altemativa naziva se profilom. Grupna odluka se svodi na postupak odredivanja grupne preferencije na osnovu preferencija svih njenih lanova; grupnu preferenciju, takoe, prikazujemo u vidu jedinstvene rang-liste posmatranih opcija.

102

U sluaju savreno homogene grupe, svi pojedinci na isti nain rangiraju sve raspoloive opcije. Tada problem odreivanja grupne preferencije ne postoji, jer jedinstvena rang-lista predstavlja i interes grupe u celini. Ali, problem postaje tim sloeniji to se individualne rangliste medu sobom vie razlikuju. Zato problem grupnog odluivanja Erou posmatra kao problem definisanja procesa (procedure ili pravila) kojim se n-torka individualnih ranglista opcija preslikava u jedinsivenu grupnu rang-listu. Ovaj proces Erou naziva funkcijorn drutvenog blagostanja (FDB). Uslovi racionalnosti grupnog odluivanja Grupa, kao i pojedinac, mora da bude racionalan donosilac odluka. Samim tim, grupne preferencije moraju da zadovolje iste uslove racionalnog izbora (o kojima smo opirno govorili u drugoj glavi). Kompletnost relacije grupne preferencije podrazumeva da prilikom poreenja bilo koje dve alternative, x i y, grupa ili preferira x u odnosu na y, ili preferira y u odnosu na x, ili ih smatra jednako dobrim (in-diferentna je pri izboru izmeu njih). Tranzitivnost relacije grupne preferencije zahteva da pri poreenju bilo kojc tri opcije: x, y i z, ako grupa preferira x u odnosu na y i preferira y u odnosu na z, onda ona preferira x u odnosu na z (isto vai i za relaciju indiferencije. Etiki uslovi u teoriji Eroua Vrednosni okvir teorije Erou odreduje sa sledea etiri etika uslova (koje je autor formalno prikazao u vidu aksioma): Neogranien domen (U): Pravilo drutvenog izbora treba da prihvati sve logiki mogue kombinacije individualnih poredaka. Paretov princip (P): Ako svi pojedinci preferiraju x u odnosu na y, onda i drutvo mora da preferira x u odnosu na y. 103

Nezavisnost od irelevantnih alternativa (I): Drutvena preferencija izmeu bilo koje dve alternative, x i y, zavisi samo od poredaka te dve alternative na individuamim ranglistama, a ne i od poredaka ostalih opcija. Nepostojanje diktatora (D): U drutvu ne postoji diktator, tj. pojedinac ija preferencija izmedu bilo kojeg para alternativa automatski postaje drutvena preferencija.

Teorema opte (ne)mogunosti Eroua Polazei od gore navedenih uslova, Erou je dokazao svoju poznatu Teorema opte mogunosti (koja se zbog svog negativnog rezultata u literaturi esto naziva Teoremom opte nemogunosti). Teorema glasi: Ne postoji FDB koja zadovoljava uslove U, P, I i D. Ova teorema pokazuje da su navedeni etiki uslovi i uslovi racionalnosli meu sobom nesaglasni, odnosno, da ne postoji pravilo grupnog izbora (FDB) kojim, na osnovu individualnih poredaka preferencija moemo da formuliemo grupni poredak preferencija, i da istovremeno zadovoljimo etike uslove U, P, I i D.

Teorija drutvenog izbora Amartije Sena Provokativni rezultat tcoreme nemogunosti Eroua podstakao je brojne autore da dublje analiziraju sadraje svih navedenih uslova, i da ih koriguju, kako bi negativan rezultat zamenili pozitivnim. Tako jedan broj autora razmatra i koriguje sadraje etikih uslova, dok drugi kritikuju preteranu strogost uslova racionalnosti. Da bismo razumeli pojam korekcije pojedinih uslova podsetimo se da su svi uslovi Eroua veoma rigorozno definisani u vidu aksioma, to omoguuje da se njihovim blagim izmenama (zamenom jednih relacija drugim relacijama) sadraji uslova ili ublac ili postroe. U okviru druge grupe kritika (upuenih uslovima racionalnosti), autori najee osporavaju zahtev da se grupne preferencije prikau u vidu poretka opcija. Da bi se donela racionalna odluka, tvrde oni, nije potrebno da grupa formira kompletnu rang-listu svih opcija, vc samo da odredi najbolju, optimalnu opciju. Iz tog razloga, ponuena reenja se sastoje u zameni uslova tranzitivnosti nekim blaim uslovima racionalnosti. Medu rezultatima iz ove grupe svakako je najznaajniji rezultat Amartije Sena o postojanju tzv. funkcije drurvenog izbora. Pod funkcijom drutvenog izbora (FDI) Sen podrazumeva postupak grupnog odluivanja kojim se na osnovu profila individualnih poredaka odreuje najbolja ili podskup najboljih opcija.

104

Sen je dokazao sledeu teoremu: Postoji FDI koja zadovoljava uslove U, l, P i D. Drugim reima, autor je potvrdio da postoji racionalno i demokratsko pravilo grupnog izbora koje zadovoljava neke blae uslove racionalnosti u odnosu na ranije posmatrane. Samim tim, procedura izbora (FDI) kojom odredujemo najbolju alternativu moe naruavati neke ire uslove racionalnosti i voditi izborima koji u sebi sadre izesnu proizvoljnost. Na osnovu svega reenog moemo da zakljuimo da rezultati normativne teorije drutvenog izbora pokazuju da ne postoji pravilo grupnog izbora koje ispunjava sve nae zahteve. Da bi ono ipak postojalo, moramo rtvovati bar jednu od poeljnih osobina, a koja e to osobina biti, zavisie od posledica koje izaziva naruavanje ili realizacija svake od njih. Formalna analiza nam omoguuje da utvrdimo stepen neophodne rtve, koju moramo da podnesemo, da bismo obezbedili postojanje metoda ili pravila grupnog odluivanja.

105

Metodi glasanja koji se zasnivaju na prvim izborima U normativnoj teoriji pojedinci izraavaju svoje preferencije u obliku kompletne rang-liste opcija. U praksi, meutim, ee koristimo metode izbora u kojima lanovi grupe imaju samo po jedan glas, koji dodeljuju preferiranoj opciji, tj. prvoj opciji sa svojih rang-lista. Zato emo se prvo zadrati na analizi ovih metoda, a zatim emo pregled dopuniti metodima glasanja koji se zasnivaju na bogatijoj informacionoj osnovi. Ipak, pretpostaviemo da su svi lanovi grupe racionalni pojedinci koji svoje preferencije mogu da izraze u vidu kompletnih rang-lista posmatranih opcija. Analiziraemo sledee metode glasanja: Metod izbora opcije sa najveim brojem glasova; Metod izbora opcije sa apsolutnom (ili prostom) veinom glasova; Dvokruni izbor opcije sa apsolutnom veinom glasova; Glasanje odobravanjem. Najvei broj glasova (NBG) Metodom izbora najveim brojem glasova (NBG), kako mu ime kae, biramo alternativu koja osvoji najvei broj glasova, odnosno, onu koja na najveem broju individualnih rang-lista zauzima prvo mesto. Ovaj postupak je etiki prihvatljiv i racionalan ako se bira izmeu samo dve alternative. Tada se NBG zapravo svodi na pravilo izbora veinom glasova. Budui da vie od polovine lanova grupe preferira jednu alternativu u odnosu na drugu, moemo da prihvatimo da izabrana altenativa odraava grupnu preferenciju. Ali, kada je broj opcija vei od dva, rezultati NBG mogu biti etiki neprihvatljivi. Ovaj nedostatak je poznat u literaturi jo od 1873. godine (otkrio ga je Dodson (Dodgson)), a mi emo ga objasniti na sledeem primeru. Posmatrajmo grupu od n = 21 lanova koja treba da izabere jednu od m = 4 opcije iz skupa S = {x, y, z, w}. Mada je teorijski posmatrano broj mogu ih individualnih ranglista i njihovih kombinacija veoma veliki, ovde emo pretpostaviti da je grupa relativno homogena, odnosno, da su se javile samo etiri razli ite rang-liste opcija. Otuda emo, preglednosti radi, svakog pojedinca svrstali u jednu od etiri neformalne podgrupe, koje ine pojedinci sa identi nim preferencijama. U tabeli 6.1 oznaka 1(7) zna i da u grupi ima sedam lanova ije su preferencije prikazane ranglistom: x, y, z, w; druga neformalna podgrupa se tako e sastoji od sedam pojedinaca (11(7)), ije se individualne rang-liste medusobno poklapaju i glase: y, z, w, x, itd.

106

Tabela 6.1 Izbor metodom NBG Individualne rang-liste I(7) x y z w II(7) y z w x III(6) z y w x IV(1) x y w z x NBG

Primenom pravila NBG izbor donosimo samo na osnovu informacije o prvorangiranim opcijama, to znai da e grupa izabrati opciju x sa ukupno 8 osvojenih glasova (7 u prvoj podgrupi i 1 glas u etvrtoj). Ipak, ovaj izbor ne odraava raspoloenje u grupi. Na osnovu uvida u individualne rang-liste svih lanova otkrivamo da veina smatra opciju x najmanje povoljnom (x se nalazi na poslednjem mestu rang-lista lanova II i III podgrupe, tj. 7+6=13). Otuda, primenom pravila NBG manjina moe da nametne svojti volju veini, pa je prisutna opasnost od pojave tzv. tiranije manjine. Osim toga, ako uporedimo izabranu opciju x sa svakom drugom opcijom iz skupa S, dobiemo sledee odnose: x : y = 8 : 13, x : z = 8 : 13, x : w = 8 : 13. Ovi rezultati jasno pokazuju da je, na osnovu binarnih poredenja, opcija x manje povoljna od svake druge opcije iz posmatranog skupa. Takva opcija se u literaturi naziva Kondorseov (Condorcet) gubitnik. S druge strane, na osnovu individualnih rang-lista uoavamo da je opcija y pravi predstavnik grupne preferencije (sa osvojenih 7 prvih i 14 drugih mesta). Pa ipak, primenom NBG samo jedan glas je bio dovoljan da problematina opcija, x (koja grupu deli na dve konfliktne podgrupe, sa ekstremno oprenim stavovima), pobedi superiornu opciju y. Ako dalje analiziramo individualne preferencije prema opciji y, videemo da pri poreenju sa svakom drugom opcijom iz skupa S, ona dobija veinu glasova (y : x = 13 : 8, y : x = 15 : 6, y : w = 21 : 0). Takva opcija se naziva Kondorseov pobednik. Zakljuujemo da NBG ne samo da ne bira Kondorse ovog pobednika (kada on postoji u skupu opcija), ve u njegovom prisustvu moe da izabere Kondorseovog gubitnika.

107

Apsolutna veina glasova (AVG) Pravilo izbora apsolutnom veinom glasova (AVG) je postupak koji u praksi najee koristimo. Da bismo izabrali jednu opcijiu, za nju mora da glasa vie od polovine lanova grupe. Pri izboru izmeu samo dve alternative (m =2) u grupi sa neparnim brojem lanova, AVG je idealan metod grupnog izbora. Njegovom primenom dobijamo rang-listu alternativa i istovremeno zadovoljavamo sva etiri etika uslova Eroua, to znai da AVG predstavlja funkciju drutvenog blagostanja (FDB) Eroua. Zbog toga se AVG s pravom prihvata kao racionalan i demokratski postupak grupnog izbora. Ipak, sa porastom broja opcija (m > 2) rezultati AVG nisu uvek etiki prihvatljivi. Posmatrajmo ponovo skup opcija S i individualne preferencije lanova grupe (n=21) prikazane rang-listama u tabeli 6.2. Tabela 6.2 Izbor metodom AVG I(7) x z y w II(10) z y w x III(4) x z w y AVG x

Primenom AVG grupa bi izabrala opciju x koja je dobila veinu (7+4=11) od ukupnog broja glasova (21). Budui da se ograniavamo samo na prvorangirane opcije, primenom metoda AVG u ovom sluaju previamo injenicu da je opcija z (sa ukupno 10 prvih i 11 drugih mesta) nesumnjivo bolja od opcije x, koju skoro polovina lanova grupe (10) smatra najgorim ishodom. Otuda, iako primenom AVG uvek biramo Kondorseovog pobednika, izabrana opcija ne mora da bude i najbolji mogui izbor. Rezultat metoda AVG moe biti tiranija veine.

108

Dvokruni izbor apsolutnom veeinom glasova (DAVG) Dvokruni izbor apsolutnom veinom glasova (DAVG) sprovodi se kada u prvom izbornom krugu nijedna opcija nije dobila apsolutnu veinu glasova; tada se u drugi krug plasiraju samo dve alternative koje su bile najboije rangirane u prvom krugu, i bira ona koja dobije veinu glasova. Ali, sledei primer pokazuje da ni DAVG ne garantuje etiki prihvatljive izbore. Posmatrajmo individualne rang-liste opcija, prikazane u tabeli: Tabela 6.3. Izbor metodom DAVG I(7) x z y w II(4) z w x y III(5) y z w x IV(3) y x z w V(2) z w y x DAVG Prvi y,x,z Drugi krug: x krug:

Rezultat glasanja u prvom izbornom krugu je prikazan sledeim redosledom opcija: y(8), x(7), z(6), na osnovu kojeg su se za drugi plasirale altemative y i x; poreenjem njihovih redosleda na individualnim listama zakljuiemo da e grupa izabrati opciju x, sa neznatnom veinom glasova, ukupno 11 (7+4=11). Primetimo, ipak, da treina lanova grupe (5+2=7) smatra opciju x najgorim ishodom, dok je etvoro postavlja na pretposlednje mesto, to znai da je na veini lista ona veoma loc rangirana. S druge strane, alternativa z je na samom vrhu rang-lista skoro svih pojedinaca (zauzima 6 prvih i 12 drugih mesta). Ona je, takoe, i Kondorseov pobednik (z:x = 11 : 10, z : y= 13 :8, z:w= 21 : 0), ali je primenom DVG eliminisana ve u prvom krugu. lpak, iako ovim metodom neemo obavezno birati Kondorseovog pobednika (kada on postoji u skupu opcija), njegovom primenom neemo nikada izabrati Kondorseovog gubitnika.

109

Glasanje odobravanjem (GO) Jedno od veoma popularnih pravila odluivanja, koje su predloili Brams i Fiburn (Fishburn) 1978. godine, je tzv. pravilo glasanja odobravanjem (GO). Ono koristi vise informacija o individualnim preferencijama od prethodnih. Umesto da glasaju samo za najbolju opciju, lanovi grupe mogu da daju svoj glas proizvoljnom broju opcija i time im prue istu podrku u izbomoj trci. Svaki pojedinac se izjanjava za podskup opcija koje smatra prihvatljivim, pri emu ne otkriva i njihov redosled na svojoj rang listi. Drugim reima, on svojim glasovima razvrstava opcije u podskup prihvatljivih ili podskup neprihvatljivih opcija, pri emu, ukoliko eli, moe da podri sve raspoloive opcije. Bira se akcija koja dobije najveu podrku, odnosno, najvei broj glasova. Posmatrajmo sledeu kombinaciju individualnih preferencija lanova grupe: Tabela 6.4 Izbor metodom GO I(10) X y z w II(9) Z W y x III(1) Y Z W x IV(1) Y Z X W GO x, z, w

Pretpostavimo da lanovi I podgrupe glasaju samo za prvu altemativu (x), lanovi II podgrupe podravaju prve dve (z i w), podgrupa III (tj. jedna osoba) prua podrku prvim trima opcijama sa svoje rang-liste, dok pojedinac koji ini podgrupu IV podrava sve kandidate. Sabiranjem broja dobijenih glasova, u skupu najboljih e se ravnopravno nai tri opcije: x, z, w, koje su dobile po 11 glasova. Budui da moramo da se odluimo za jednu, konaan izbor bismo mogli da izvrimo sluajnim putem, tj. nasuminim izborom jedne iz podskupa najboljih opcija.

110

Metodi grupnog izbora koji se zasnivaju na kompletnim rang-listama Metodi izbora koji se zasnivaju na kompletnim rang-listama lanova grupe u praksi se relativno retko koriste, jer retko sreemo pojedince koji mogu da rangiraju sve opcije. Oni se po pravilu opredeljuju samo za alternativu na vrhu rang-liste, ponekad znaju i drugu najbolju Opciju, ali su retki oni koji mogu precizno da rangiraju sve opcije, a pogotovo one na dnu rang-liste. Otuda, ovu grupu metoda izbora primenjujemo u specifinim situacijama, kada odluujemo u relativno malim grupama, ili/i kada grupu ine dobro informisana lica i eksperti. Razlikujemo dve podgrupe metoda: binarne metode; pozicione metode. Binarne procedure izbora se svode na poredenje alternativa po parovima; njihov rezultat zavisi samo od relativnog poloaja svake opcije na individualnim rang-listama, odnosno od toga da li je x preferirana u od-nosu na y ili obratno. Za razliku od njih, pozicione procedure zasnivaju izbor i na informaciji o tanom mestu koje opcije zauzimaju na rang-li-stama lanova grupe. Objasniemo po jedan izborni metod iz obe podgrupe. To su: Kondorseov kriterijum izbora; Metod Borde (Borda). Binarni metodi grupnog izbora Kondorseov kriterijum izbora (KK) predstavlja najpoznatiji binarni metod ijom primenom biranio onu opciju koja u direktnom poredenju sa svakom drugom opcijoni iz skupa S dobije veinu glasova. U sluaju izbora izmeu samo dve alternative (m = 2) u grupi sa neparnim brojem lanova (n=2k+1) metod KK se svodi na metod AVG, pa ga prihvatimo kao racionalan i demokratski postupak grupnog odluivanja. Meutim, sa porastom broja opcija (m>2), primenom KK moemo da dobijemo razliito prihvatljive ishode. U zavisnosti od strukture individualnih preferencija, moemo da izaberemo Kondorseovog pobednika i tako donesemo racionalnu odluku, ali nam se, takoe, moe dogoditi da se suoimo sa paradoksom i neloginim rezultatima. Pokaimo to na sledeim primerima. Polazei od individualnih poredaka prikazanih u tabeli:

111

Tabela 6.5. Izbor metodom KK I(10) x y z w II(7) y x w z III(3) z w x y IV(1) x w z y KK x

grupnu preferenciju odredujemo poredenjem svih opcija po parovima: (x ,y), (x,z), (x,w), (y,z), (y,w), (z,w). Prilikom poreenja prve dve alternative, x i y, uoavamo da 14 lanova preferira x u odnosu na y, a samo 7 smatra y boljom od x , tj. x :y =14:7, zbog ega alternativu x proglaavamo boljom na nivou grupe. Pri binarnom poredenju ostalih alternativa dobijamo sledee rezultate: x: z = 18: 3, x : w = 18 :3, y : z = 17: 4, y : w = 17 : 4, z : w = 13 : 8, i na osnovu njih grupnu preferenciju prikazujemo u vidu sledee rang-liste: x, y, z, w. Budui da smo formirali poredak opcija, konstatujemo da u ovom sluaju relacija grupne preferencije zadovoljava uslov tranzitivnosti. Vidimo, takoe, da opcija x predstavlja Kondorseovog pobednika. Pored toga, njen relativan poloaj na individualnim rang-listama je visok (11 puta je na prvom i 7 puta na drugom mestu, pri emu nije poslednja ni na jednoj rang listi), pa moemo rci da bi njenim izborom bio zadovoljen interes grupe. Pozicioni metodi grupnog izbora Nereen problem paradoksa glasanja je pokazao da bi informacionu osnovu trebalo proiriti i, pored redosleda, obuhvatiti i mesto opcija na indi-vidualnim rang-listama. Najpoznatija poziciona procedura izbora je tzv. metod Borde (Borda) (MB) koji je autor promovisao jo 1770. godine u Francuskoj akademiji nauka, kao njen lan. Intcresantio je da napome-nemo da se u ovoj instituciji metod MB i danas koristi, prilikom izbora novih lanova. Metod Borde se zasniva na sumiranju poena koje lanovi grupe dodeljuju svakoj opciji. U sluaju izbora izmedu m opcija, svaki pojedinac shodno svojim preferencijama pripisuje opcijama poene od 0 (najgoroj) do m-1 (najboljoj). Zatim se za svaku opciju sabiraju poeni i bira ona sa najveim zbi-rom. Izabrana alternativa zauzima u proseku najvie mesto na individualnim. rang-listama. Primenu MB emo prikazati na primeru prikazanom tabelom 3.6. Budui da se bira izmeu m = 4 opcije, najboljoj opciji se dodeljuju 3 poena, drugoj po redu 2, itd. Sabirajui poene za svaku opciju ponaosob dobijamo sledei rezultat: 112

Tabela 6.6 Izbor metodom Borde I(7) x z y w II(10) z y w x III(4) x z w y Zbir poena 1*7+2*10+0*4=27 2*7+3*10+2*4=53 0*7+1*10+1*4=14 MB 3*7+0*10+3*4=33 z

113