ANTI-STRES HOLISTIKI PRIRUNIK

sa osnovama akupunkture, mikrotalasne rezonantne terapije, relaksacione masae, aerojonoterapije, autogenog treninga i svesti

Grupa autora Izdava Internacionalni anti-stres centar (IASC)

Glavni i odgovorni urednik Prof. dr Dejan Rakovi Tehniko ureenje Mateja Opai Kompjuterska obrada teksta Tatjana Opai

Za IASC: Prof. dr Dejan Rakovi Predsednik Upravnog odbora IASC Beograd, Smiljanieva 11 Tel/Fax: (011) 444-7646
CIP- , 616.89-008.441:615.8 ANTI-STRES HOLISTIKI PRIRUNIK: sa osnovama akupunkture, mikrotalasne rezonantne terapije, relaksacione masae, aerojonoterapije, autogenog treninga i svesti / grupa autora; [glavni i odgovorni urednik Dejan Rakovi]. Beograd: Internacionalni anti-stres centar (IASC), 1999 (Beograd: tampa - Kneevi). VI, 396 str.: ilustr.; 24 cm Tira 300. Str. V-VI: Predgovor / Dejan Rakovi, Predrag Radenovi, uro Koruga. Bibliografija uz svako poglavlje. ISBN 86-83235-01-7 1. , ) ID=74045452

SADRAJ
Predgovor Glava 1 UVOD .............................................................................................................1 1.1. Stres i anti-stres ....................................................................................1 1.1.1. Neuropsiholoke osnove stresa .....................................................2 1.1.2. Opti adaptacioni sindrom ili stres ..............................................14 1.1.3. Specifian opti adaptacioni sindrom ili anti-stres ......................16 1.1.4. Stres-realizujui sistemi ..............................................................18 1.1.5. Stres-limitirajui sistemi..............................................................34 Literatura ...............................................................................................61 1.2. Akupunkturni sistem i svest: holistiki biofiziki pristup ..................71 1.2.1. Biofizike osnove tradicionalne medicine...................................71 1.2.2. Biofizike osnove tradicionalne psihologije ...............................75 Literatura ...............................................................................................81 1.3. Akupunkturni sistem: energetsko-informaciona mrea tela...............85 1.3.1. Biokibernetske energetsko-informacione osnove molekularne medicine ................................................................85 1.3.2. Mikrotubularna mrea - bioloke osnove ....................................85 1.3.3. Mikrotubularna mrea - energetske osnove ................................88 1.3.4. Mikrotubularna mrea - granina simetrija i holopent ................91 1.3.5. Mikrotubularna mrea - kao kardinalni kristal............................94 1.3.6. Mikrotubularna mrea - jonizovani gas vode..............................98 Literatura .............................................................................................101 1.4. Bioenergoinformacioni pribor..........................................................102 1.4.1. Aparati za kratkotalasnu (MRT/ITT) terapiju ...........................103 1.4.2. Terapeutsko-dijagnostiki sistemi .............................................109 1.4.3. Laseri.........................................................................................117 1.4.4. Aerojonizatori............................................................................123 Literatura .............................................................................................132 Glava 2 REFLEKSOTERAPIJA ..............................................................................133 2.1. Vidovi refleksoterapije .....................................................................134 2.2. Glavni uslovi efekta refleksoterapije................................................136 2.3. Mehanizmi refleksoterapije..............................................................137 Literatura .............................................................................................142 Glava 3 OSNOVI AKUPUNKTURE.......................................................................145 3.1. Osnovni koncepti tradicionalne kineske medicine ...........................148 3.2. Tradicionalna saznanja o unutranjim organima i kanalima ............155 3.2.1. Unutranji organi (TSANG-FU ili ZANG-FU).........................155 3.2.2. Kanali (CHING-LO) .................................................................155 3.2.3. Vrste kanala i kolaterala ............................................................156 3.2.4. Patofiziologija visceralnih organa i kanala................................159 3.3. Savremena saznanja o fiziolokim efektima akupunkture ...............164 Literatura .............................................................................................172 Glava 4 TOPOGRAFIJA I FUNKCIONALNI ZNAAJ AKUPUNKTURNIH KANALA I TAAKA ............................................175

4.1. Odreivanje poloaja telesnih akupunkturnih taaka.......................175 4.1.1. Topografsko-anatomska metoda ...............................................175 4.1.2. Digitalna metoda (metoda palca) ..............................................176 4.1.3. Osteometrijska (GU DU) metoda..............................................176 4.2. etrnaest kanala ...............................................................................178 4.2.1. Kanal upravlja ili zadnji medijalni kanal.................................178 4.2.2. Sabirni kanal ili prednji medijalni kanal ...................................183 4.2.3. Kanal plua................................................................................186 4.2.4. Kanal perikarda .........................................................................189 4.2.5. Kanal srca ..................................................................................191 4.2.6. Kanal debelog creva ..................................................................193 4.2.7. Kanal trostrukog grejaa ...........................................................196 4.2.8. Kanal tankog creva....................................................................199 4.2.9. Kanal eluca ..............................................................................201 4.2.10. Kanal une beike..................................................................206 4.2.11. Kanal mokrane beike ...........................................................210 4.2.12. Kanal slezine ...........................................................................214 4.2.13. Kanal jetre ...............................................................................217 4.2.14. Kanal bubrega .........................................................................220 4.3. Posebni ili ekstra kanali....................................................................223 4.3.1. Kanal upravlja ili zadnji medijalni kanal.................................223 4.3.2. Sabirni kanal ili Prednji medijalni kanal ...................................223 4.3.3. Vitalni kanal ..............................................................................223 4.3.4. Kanal pojasa ..............................................................................224 4.3.5. Kanal pokreta YANG-a ...........................................................226 4.3.6. Kanal pokreta YIN-a ...............................................................227 4.3.7. Kanal regulator YANG-a ..........................................................228 4.3.8. Kanal regulator YIN-a...............................................................230 4.4. Telesne akupunkturne take .............................................................231 4.4.1 Opta svojstva i klasifikacija akupunkturnih taaka...................231 4.4.2. Klinika svojstva akupunkturnih taaka....................................232 4.4.3. Specifine oblasti u akupunkturi ...............................................234 4.4.4. Specifine akupunkturne take..................................................237 4.5. Aurikularne akupunkturne take i aurikuloteraplja ..........................245 4.5.1. Anatomija aurikule ....................................................................245 4.5.2. Raspored aurikularnih akupunkturnih taaka............................247 4.5.1. Patofiziologija aurikularnih akupunkturnih taaka ...................251 4.5.4. Aurikuloterapija ........................................................................254 Literatura .............................................................................................256 Prilog 4.1. ....................................................................................................258 Glava 5 AKUPUNKTURNA TERAPIJA ................................................................259 5.1. Izbor akupunkturnih taaka ..............................................................260 5.2. Primena akupunkture u terapiji nekih oboljenja...............................262 Literatura .............................................................................................284 Glava 6 MIKROTALASNA REZONANTNA TERAPIJA (MRT) .........................285 6.1. Metodologija primene MRT terapije................................................285 6.1.1. ta treba posebno istai u vezi sa MRT.....................................288 6.1.2. Indikacije i kontraindikacije za primenu MRT .........................290 Literatura .............................................................................................291

6.2. Bioloki efekti MRT terapije............................................................292 Literatura .............................................................................................297 6.3. MRT anti-stres profilaksa.................................................................300 6.4. MRT terapija psihosomatskih oboljenja...........................................302 6.4.1 Kardio-vaskularna oboljenja ......................................................303 6.4.2 Respiratorna oboljenja................................................................306 6.4.3 Gastro-intestinalna oboljenja......................................................308 6.4.4 Neuroloka oboljenja..................................................................310 6.4.5. Oboljenja lokomotornog sistema...............................................312 6.4.6. Ginekoloka oboljenja...............................................................314 6.4.7. Dermatoloka oboljenja.............................................................315 6.4.8. Hiruka oboljenja ......................................................................316 6.4.9. Onkoloka oboljenja..................................................................317 Literatura .............................................................................................318 Prilog 6.1. ...................................................................................................320 Prilog 6.2. ...................................................................................................321 Prilog 6.3. ...................................................................................................323 Prilog 6.4. ...................................................................................................324 Prilog 6.5. ....................................................................................................330 Glava 7 MASAA ....................................................................................................347 7.1. Podela masae ..................................................................................348 7.1.1. Savremena masaa ....................................................................348 7.1.2. Refleksno-segmentna masaa....................................................349 7.2. Metodika i tehnika primene..............................................................352 7.3. Indikacije i kontraindikacije: savremena koncepcija .......................353 7.3.1. Indikacije...................................................................................353 7.3.2 Kontraindikacije .........................................................................354 Literatura .............................................................................................354 Glava 8 AEROJONOTERAPIJA .............................................................................355 Literatura .............................................................................................357 Glava 9 PSIHOFIZIKA RELAKSACIJA AUTOGENIM TRENINGOM (AT)...........................................................359 9.1. Teorijske osnove ..............................................................................359 9.2. Tehnika relaksacije...........................................................................362 9.2.1. Naa koncepcija relaksacije.......................................................363 9.2.2. Nain sprovoenja relaksacije...................................................365 9.3. Savetodavni postupak.......................................................................373 9.3.1. Laiki savetodavni postupak .....................................................374 9.3.2. Struno voen proces savetovanja ............................................374 Literatura .............................................................................................382 Glava 10 IASC ANTI-STRES KABINET ZA PSIHOSOMATSKU REHABILITACIJU I SAVETOVANJE ..................385 10.1. Organizacija rada IASC anti-stres kabineta ...................................386

Grupa autora
Prof. dr sci. med. Svetomir Bojanin Institut za mentalno zdravlje & Defektoloki fakultet, Beograd Asist. mr sci. med. Drago orevi Institut za patofiziologiju, Medicinski fakultet, Beograd Spec. dr. med. Zlata Jovanovi-Ignjati IASC Anti-stres centar, Beograd Prof. dr uro Koruga Centar za molekularne maine, Mainski fakultet, Beograd Prof. dr sci. med. Duan Leki Institut za patofiziologiju, Medicinski fakultet, Beograd Dr sci. med. Duanka Mandi Savezni zavod za zatitu i unapreenje zdravlja, Beograd Prof. dr Predrag Radenovi Katedra za sociologiju, Tehnoloko-metalurki fakultet, Beograd Prof. dr Dejan Rakovi Katedra za mikroelektroniku i tehniku fiziku, Elektrotehniki fakultet, Beograd Doc. dr sci. med. Sneana Coni Institut za rehabilitaciju, Medicinski fakultet, Beograd Akademik Antonije kokljev Meunarodna ECPD postdiplomska kola za tradicionalnu medicinu, Evropski centar za mir i razvoj (ECPD), Beograd Mr Nikola obat Politon d.o.o., Beograd

PREDGOVOR
I pored angaovanih ogromnih materijalnih i umnih resursa u biomedicinskim istraivanjima i zdravstvenoj zatiti, zdravlje ljudi je i dalje veoma ugroeno mnogobrojnim savremenim psihosomatskim bolestima, koje nalaze plodno tle kod dananjeg oveka izloenog svakodnevnom stresu, prouzrokovanog ubrzanim ivotnim i radnim tempom, makro i mikroklimatskim aerojonskim poremeajima, i naraslim meuljudskim, meuetnikim i meureligijskim sukobima, u ijem vrtlogu se naao i itav balkanski region u poslednjoj deceniji ovog veka. Iako je problem stresa danas postao posebno aktuelan na naim prostorima, on je ne manje znaajan i u industrijski najrazvijenijim zemljama sveta. Jo pre petnaestak godina ugledni ameriki magazin Time je odabrao za temu broja "Stres: epidemija osamdesetih godina", a Paul Rosch, predsednik Amerikog instituta za stres, istie da mnogobrojne studije pokazuju da se do danas problem jo vie pogorao, i da je 75-90% poseta pacijenata svih uzrasta lekarima opte prakse povezano sa stresom. Takoe, Svetska zdravstvena organizacija je nedavno opisala stres na radu kao "svetsku epidemiju", a u izvetaju Ujedinjenih nacija poetkom devedesetih godina on se oznaava "boleu 20. veka"; istovremeno, procenjuje se i da je 60-80% povreda na radu prouzrokovano stresom. Konano, nedavna istraivanja nedvosmisleno potvruju vanu ulogu stresa u razvoju razliitih psihosomatskih poremeaja: kardiovaskularnih, respiratornih, gastroenterolokih, urolokih, dermatolokih, reumatolokih, imunolokih, neurolokih i psihijatrijskih. Poto dosadanja klasina znanja i parcijalne metode nisu pokazali eljenu efikasnost u prevenciji ili leenju psihosomatskih poremeaja, neophodni su novi pristupi koji e ukljuiti i holistike metode, orijentisane na leenje oveka kao celine, a ne bolesti kao simptoma poremeaja te celine. U fokusu ovih osavremenjenih i novih sve aktuelnijih metoda nalaze se i akupunkturni sistem i svest, kao vani psihosomatski globalni regulatori zdravstvenog stanja organizma. U tom kontekstu treba istai i svetski domet domaih istraivanja, potvrivan i tokom poslednjih godina u inae veoma tekim uslovima, sa kljunim doprinosima biofizikom razumevanju elektromagnetno/jonske prirode akupunkturnog sistema i njegove veze sa sveu i psihosomatskim poremeajima. Ovo je i glavna motivacija za formiranje organizacije Internacionalni antistres centar (IASC) u Beogradu, iji je cilj podsticanje organizovanog istraivanja, razvoja i inovacije znanja u oblasti novih anti-stres tehnologija, kroz razvijanje meunarodne multidisciplinarne naune, obrazovne, zdravstvene i tehnoloke saradnje u iroj oblasti svesti, tradicionalne medicine i bioinenjeringa - sa posebnim akcentom na istraivanja uticaja stresa na savremena psihosomatska obolenja, doprinosei uklanjanju stresa i psihosomatskom zdravlju ljudi, generalno, u svetu, a posebno u naem regionu,

a takoe i naunom izgraivanju modela ponaanja baziranih na moralnim naelima i meuljudskoj toleranciji. Dodajui tome i veoma reprezentativan spisak domaih i inostranih saradnika IASC centra, ukazuje se puni znaaj osnivanja IASC centra u Beogradu, doprinosei i meunarodnoj afirmaciji jugoslovenske nauke i struke, i njenom ukljuivanju u savremene svetske trendove u ovoj izvanredno aktuelnoj multidisciplinarnoj oblasti. Ve na samom poetku, IASC organizuje Anti-stres program inovacije znanja u Beogradu, Kanjii i Banja Luci, gde e funkcionisati i zdravstveni IASC Anti-stres centri, sa primenom najsavremenijih nauno-strunih saznanja i metoda u prevenciji i uklanjanju stresa. Osnova pomenutih edukativnih aktivnosti bie metode i ureaji za uklanjanje psihosomatskih poremeaja prouzrokovanih stresom, fokusirani na akupunkturni sistem (mikrotalasna rezonantna terapija, relaksaciona masaa, aerojonizatori, ...) i svest (autogeni trening, ...), sa akcentom na praktini rad znaajan za anti-stres terapiju i profilaksu, ali i uz neophodan prikaz najnovijih nauno/strunih saznanja iz ovih oblasti u prezentaciji uglednih predavaa, izloenih u ovom iscrpnom i savremenom metodolokom priruniku holistike anti-stres terapije i profilakse. U Beogradu, marta 1999.
Predsednik Programskog saveta IASC Prof. dr uro Koruga Predsednik Skuptine IASC Prof. dr Predrag Radenovi Predsednik Upravnog odbora IASC Prof. dr Dejan Rakovi

Glava 1
UVOD
Stres je neizbena posledica ivota. Do odreene granice, koja je individualna, stres doprinosi boljem prilagoenju pojedinca zahtevima svakodnevnog ivota i rada. Meutim, kada se ta granica pree, stres postaje tetan i prouzrokuje mnogobrojne psihosomatske bolesti. Zato je od poetka 60tih godina, kada je Hans Seley uveo pojam opteg adaptacionog sindroma (OAS), kao skup meusobno povezanih nespecifinih stres-reakcija organizma, problem stresa dospeo u fokus nauke i medicine. Meutim, dosadanja klasina znanja i parcijalne metode nisu pokazali eljenu efikasnost u prevenciji ili leenju psihsomatskih poremeaja izazvanih stresom, koji tako postaje bolest XX veka, pa je neophodno ukljuiti holistike metode, orijentisane na leenje oveka kao celine, a ne bolesti kao simptoma poremeaja te celine. U fokusu ovih ponovo sve aktuelnijih metoda su akupunkturni sistem i svest, kao vani psihosomatski globalni regulatori zdravstvenog stanja organizma, uz primenu i novih bioinenjerskih dijagnostikih i terapeutskih anti-stres tehnologija, baziranih na savremenim biofizikim prodorima u ovim oblastima.

1.1. Stres i anti-stres*

Pod adaptacijom u najirem smislu rei, podrazumeva se sposobnost prilagoavanja ivog sveta na uslove ivotne sredine. U tom smislu adaptacija predstavlja neprekidan proces prilagoavanja svake jedinke (fenotipska adaptacija) u okviru svake bioloke vrste putem evolucionih izmena naslednih osobina (genotipska adaptacija) u uslovima prirodne selekcije [1]. To je proces meusobne interakcije organizma sa svojim okruenjem, koji se ostvaruje putem neprekidne razmene informacija i uticaja izmeu organizma jedinke i njene ivotne sredine. Adaptacija je proces stalnog uspostavljanja ravnotee sa okruenjem putem prilagoavanja na stalno menjajue uslove ivotne sredine. Adaptacija je aktivan proces odravanja bioloke ravnotee pri kome se organizam stalno prilagoava na izmene faktora spoljanje ili unutranje sredine. To je proces neprekidnog podeavanja i usaglaavanja parametara funkcionisanja unutranje sredine organizma sa stalno menjajuim parametrima spoljanje sredine. Pod adaptacijom, u najuem smislu, smatra se rezultat tog procesa podeavanja i usaglaavanja.
* Od. 1.1. napisali su Prof. dr sci. med. Svetomir Bojanin (Od. 1.1.1.) i Prof. dr sci. med. Duan Leki i Asist. mr sci. med. Drago orevi (Od. 1.1.2 - 5.).

2
Odravanje postojanosti unutranje sredine organizma (homeostaza) je dinamiki proces koji se ispoljava podeavanjem funkcionisanja svaki put na jednom novom funkcionalnom nivou, u okviru granica varijacija fiziolokih vrednosti, u jednom odreenom vremenskom intervalu ili datom momentu [2]. Ova stalnost u promeni je neprekidan proces koji se odvija od zaea do smrti svake jedinke svake vrste. Stalnost promene, odnosno kretanja i menjanja, predstavlja proces homeokineze u cilju uspostavljanja homeostaze u datom momentu [3]. Odravanje homeostaze se odvija na svim nivoima organizacije, poev od molekularnih i elijskih pa do organizma u celini, ukljuujui i sve vidove ivota: somatske, psihike i socijalne, odnosno njegovo fiziko i psihosocijalno funkcionisanje. Adaptacija na novonstalu situaciju okruenja ostvaruje se po principu akcijareakcija sve do momenta uspostavljanja ravnotee izmeu organizma i njegove ivotne sredine. Primarni adaptacioni odgovor organizma na bioloki znaajne signale iz spoljanje ili unutranje sredine, kao normalan sastavni deo svakodnevnog ivota, nije uvek brza, promptna, kratkotrajna reakcija, ve moe biti spora, tiha i dugotrajna reakcija. Adaptacija je, u stvari, re-akcija (povratna akcija, odgovor) organizma na akciju psihikih, fizikih, biolokih, hemijskih ili farmakolokih inilaca, u cilju prilagoavanja funkcionisanja jedinke u novonastaloj situaciji, u novosteenim, izmenjenim uslovima ivotne sredine. Adaptacija, u ovom smislu, predstavlja proces prilagoavanja organizma jedinke i njenog ponaanja na novonastalu situaciju okruenja. Homeokinetski posmatrano, adaptacija je proces biolokog, psiholokog i socijalnog prilagoavanja, u okviru granica kolebanja fiziolokih vrednosti, na stalno menjajue uslove ivotne sredine. Za oveka, kao socijalno bie, adaptacija prvenstveno predstavlja proces prilagoavanja zahtevima psihosocijalne sredine. To, pre svega, podrazumeva emocionalno prilagoavanje i usaglaavanje svog ponaanja sa socijalnim (psihosocijalna adaptacija) ili kulturalnim normama dotine drutvene sredine (kulturna adaptacija) [4]. Maladaptacija podrazumeva nemogunost prilagoavanja zahtevima okoline, odnosno nesposobnost homeostatskih regulacionih mehanizama da uspostave ravnoteu oraganizma sa svojim psihosocijalnim okruenjem [2]. Maladaptacija se moe ispoljiti u formi preadaptacije, hipoadaptacije ili deadaptacije [5]. Tako prekomerno dejstvo drai koje prevazilazi individualne adaptacione mogunosti organizma dovodi do pojave preadaptacije ili preoptereenja, dok slabo dejstvo vri slabu mobilizaciju morfofunkcionalnih rezervi organizma, pa se usled podoptereenja razvija hipoadaptacija. Isto tako, nagli prekid redovnog delovanja drai ili snienje njenog intenziteta vodi ka deadaptaciji, procesu koji je suprotan adaptaciji.

1.1.1. Neuropsiholoke osnove stresa

Problem stresa, skoro na svim uzrastima, moe da se sagleda kao slom integrativnih funkcija CNS (prolazni ili definitivni) i psihikih korelativnih

3
funkcija u linosti pod stresnim udarom. To prigui ili razgradi najvie oblike funkcionisanja linosti, to dovodi do demobilizacije skoro svih komponenti linosti. Ona tada nastoji da se organizuje u ravni stanja koja moe da se dostignu i odre. To zadravanje je parcijalno, to dovodi do manifestacije poznatih klinikih pojava nastalih u poststresnom periodu. Organizovana regresija, voena struno, odlepljuje te parcijalno uspostavljene veze tokom uruavnja psihikih funkcija i svodi linost na vrst teren. Vodi je u jo dublju regresiju, do momenta kada se ona doivjava celovitom, u svome TU i SAD. Oputajui je u tome stanju, svojim manipulacijama telom i ekstremitetima i svojim razgovorom, vraamo je ka onim, dostupnim, ali uvek viim nivoima koje e sada subjekt u tretmanu da osvaja u harmoninijem vidu. Prema ovom shvatanju, tretman osoba u stresu ili sa bilo kojim oblikom poststresnog sindroma (osim psihoze), zahteva organizovanje primene autogenog treninga i savetodavnog postupka grupno ili individualno. U svrhu obuke kadrova za neposrednu primenu pomenutih metoda u radu, napisan je i ovaj prirunik. U njemu su data: kratka skica teorijskih objanjenja o strtesu, kratka verzija terijskih osnova autogenog trenunga , opis metoda primene i tumaenje autogenog treninga, skica teorijskih osnova linosti i metoda savetovanja koje iz tih osnova proizilze, metod voenja razgovora i analize iznesenih sadraja u savetodavnom postupku. Svakako da se ovi terapijski postupci mogu da naue i kompetento primene samo onda ako strunjak sam proe kroz autogeni trening primenjen na njemu samome i kroz proces savetodavno organizvanih individualnih ili grupnih razgovora sa edukatorom. U drugom delu obuke potrebno je da se ukljui u dui period supervizije sopstvenog rada prema dogovru sa edukatorom. Definicija problema Savremeni ritam ivota namee brze i este promene u egzistencijalnom polju svake linosti, to, po nekad, prevazilazi prirodne adaptivne mogunosti linosti i ljudskog bia u celini. Linost obuzima uznemrenje viskog stepena, kome ono ne nalazi svoj prirodni odgovor. Sve se deava bez ikakve postuonosti i mogunosti anticipacije te se doivljava katastrofino. Ova stanja mogu da budu razliitog intenziteta sa sasvim raznovrsnim moguim posledicama po dalji tok razvoja linosti (dete, adolescent) ili po dalji kvalitet radnog angaovanja ili branog i porodinog ivota (odrasla linost). U naim uslovima ivljenja danas, najei stresovi su: doivljaj ratnih dejstava, zlostavljanja i izbeglitvo; invaliditet steen u ratu; invaliditet usled saobraajnih nesrea i povreda na poslu;

4
invaliditet to nastaje kao posledica akutnih ili hroninih obolenja, izliva krvi u CNS, i invaliditet usled hendikepa razvoja kada se dete/adolescent suoava sa tom injenicom definiui samosvest o sebi samome. U svim tim situacijama se doivljava prekid kontinuiteta sebe sama sa samim sobom kako u vremenu (Vie nisam onaj koji sam bio pre svega ovoga...) tako i u ravni oekivanja koje svako od nas ima u odnosu na sopstveno telo ili subjektivni prostor i mogunosti kretanja u objektivnom prostoru. Stres stvara napetost u celom psihosomatskom sklopu, u ravni neurovegetatvnih struktura i u oblasti imunobiolokih procesa [6]. Sva ta stanja se ispoljavaju sledeim oblicima odnosa linosti prema stvarnosti u kojoj se nala: depresivna stanja do epizoda depresivnog stupora, samosaaljenje i histeroidna ispoljavanja razliitih raspoloenja, agresivnosti (obino samo verbalne) i autoagresivnih ponaanja; nekritina hladnokrvnost, koja tako esto prska, poput ogledala, u svim pravcima, im naie problem na koji je linost specifino osetljiva. To moe da dovede i do epizodnih, reaktivnih ili ak i dubljih psihotinih poremeja; mrzovolja, razdraljivost, povean stepen uvredljivosti, brzo zamaranje, neurastenine tekoe i ea somatska obolevanja kojima linost nije bila ranije sklona. Pravilan odnos prema stresu, u prvim danima, moe da izvanredno preventivno ili povoljno deluje na ceo dalji odnos linosti prema sebi i sopstvenim ivotnim perspektivama. Jedan takav program mora da svojim delovanjem obuhvata: rad neposredno sa telom pacijenta koje je posrednik izmeu spoljnjeg sveta i psihike intime svakoga od nas, nain voenja razgovora i savetodavnog postupka u radu sa ovim licima; rad sa porodicom pacijenta/klijenta i njegovim okruenjem. U ovom segmentu obuke dotai emo se osnovnih teorijskih znanja koja su potrebna da se razume svakodnevna praksa u radu sa osobama pod stresom (akutnim ili hroninim), uz sasvim skraen prikaz klinikih manifestacija tih stresnih i poststresnih stanja. Klinika analiza stresa Stres dovodi do psihikih poremeaja ugroavajui mentalno i telesno zdravlje ljudi, a nastaje naglim prekidom emocionalnog kontinuiteta na kome se zasniva doivljaj celovitosti svakog ljudskog bia u svom subjektivnom doivljavanju sebe sama kao linosti i u odnosu na druge. Klinike manifestacije uzrokovane ovom pojavom naglog prekida toka prooseavanja sopstvenog bia i sopstvene stvarnosti ispoljavae se u razliitim vidovima, to

5
zavisi od uzrasta kada se stres dogaa i prethodnih ivotnih iskustava linosti deteta. Najvulnerabiliji periodi psihikog ivota dece jesu oni kada se odvija prelaz izmeu jedne u drugu fazu razvoja CNS, a time i same linosti deteta ili adolescenta. Te periode poveanog rizika po razvoj nazivamo prelaznim dobima. Po smirivanju tih procesa izgradnje ili reorganizacije funkcija CNS, dete je spremnije da podnese i frustrantnije zahteve u svom emocionalnom i saznajnom angaovanju. Cilj ovoga rada jeste da ukae na dinamiku nastajanja problema usled stresa na svim uzrastima, kako bi ukazali na preventivne i terapijske mogunosti tih stanja. Zato emo da ukaemo, sasvim u kratko, na opte stavove o stresu: strukture i funkcije linosti najosetljivije na stres; osnovne sheme psihiko-nervnog odgovora na stres; i na klinike pojave nastale usled stresa: tokom ivota in utero, tokom bebstva (prve dve godine ivota), tokom ranog detinjstva, tokom detinjstva, tokom mlaeg kolskog uzrasta, tokom adolescencije, i osnovne klinike pojave koje uzrokuje stres kod odraslih. Opti stavovi o stresu
Strukture i funkcije linosti osetljive na stres

Novi vii oblici opanja i moi saznavanja linosti tokom razvoja, podstiu izdvajanje uvek novih slojeva oseanja kojima se proima ono to je novo uoeno i time vrednnuje. U tome procesu prooseavanja sveta i detalja koji ga grade, obavlja se, kako smo videli, i diferencijacija oseanja te odabiranje uvek novih strujanja tenji ka novim ciljevima u realitetu sveta i pojedinanih pojava u njemu. Meutim, usled itavog niza naslednih ili nekih spoljnih inioca moe da se desi da mogunost opaanja i sposobnost prooseavanja novouoenih pojava nisu usklaene. Neke od tih razlog mogu da ine: nedozrelost oseanja u odnosu na taj odreeni skok u razvoju mogunosti opaanja i saznajnih moi linosti u razvoju (emocionalni infantilizam, rane deije psihoze); nedovoljna funkcionalna istananost ulaza ili razumevanja novih informacija shodno mogunostima obrade informacija u CNS (gnostika oblast); nedovoljna istananost praksiko-govornih funkcija (razvojne dispraksije, razvojne disfazije); i

emocionalni stres, usled koga moe da neka od ovih komponeti zamre u svojim funkcijama ili se ak i poniti. To onda dovodi do kraih ili duih oblika poremeaja u oblastima: diferencijacije oseanja ka novim ciljevima u realitetu, moi saznajnih procesa tokom njihove restrukturacije na prelazima izmeu razvojnih doba; dogradnju praktognostickog kompleksa struktura i funkcija zbog skuenih iskustava linost - sredina; mentalizaciju kojom se shvatanje linosti produbljuje bivajui obuhvatnije kako u prijemu opaaja - doivlaja, tako i u njihovoj obradi.

Osnovne sheme psihiko - nervnog odgovora na stres

Prema Kaplanu i Saddok-u (1985) imuni sistem neprekidno vri nadzor u organizmu razlikujui self, tj. ono to pripada organizmu, od nonselfa, tj. antigena, a prema Borysenku (1984), Jemmott-u i Lock-u (1984), neuroendokrini organizmi su osetljivi na psihiki stres koji ili podstie ili suprimuje funkcionisanje imunolokog sistema [6]. Prema Borysenku (1984) moemo rei sledee o odnosima neuroendokrinog sistema koji posredstvom imunobiolokih inioca uestvuje u stresu [6]: Odnos ljudske oseajnosti sa somatskim strukturama odvija se preko hipotalamusa koji je pod uplivom CNS, a nadreen je hipofizi. Njegove neurosekretorne elije oslobaaju male neuropeptide koji putuju do hipofize uestvujui u oslobaanju hormona meu kojim i ACTH, a doseu i druge delove mozga. Istovremeno, neuroni hipotalamusa pojaavaju aktivnosti simpatikusa. Ove pojaane aktivnosti simpatikusa podstiu sekreciju adrenalina i noradrenalina iz nadbubrene ljezde koji sa kortikosteroidima vre inhibiciju makrofaga, i limfocita te time smanjuju otpornost organizma to poveava osetljivost organizma na bolest. Sprega: simpatikus-medula-nadbubrena lezda najostljivija je na doivljaje straha, ljutnje, besa, uzbuenja uopte, dok je sprega: hipotalamus-hipofiza-kora nadbubrene lezde (kortikotropna osovina) podlona reagovanju na opasne pretnje i doivljaj ugroenosti. I pored toga to oba sistema uestvuju u stresnim reakcijama, osovina simpatikusa ee prati hronini stres i kliniku depresiju. Poseban problem predstavljaju endogeni opoidi, morfinu slini peptidi, koji se oslobaaju u stresnim stanjima. Iz hipofize se lui beta-endorfin i metionin, a (met)enkefalin iz medule nadbubrene lezde koji posreduju izmeu emocionalnih procesa u stresu i efekata na imuni sistem. I na kraju, osnovna skica uestvovanja CNS i psihikih funkcija u stresu odvija se ovim putem: stresni stimulus - modani korteks (opaaj, saznanje) - limbiki sistem (emocionalna procena, samosaznanje) - informacije - hipotalamus.

7
Klinike pojave nastale usled stresa
Stres tokom ivota in utero

ivot ploda koji ima uticaj na budui psihiki ivot linosti, ili koji se odvija u odnosu na socijalno polje, moemo da pratimo ve od 4-5 meseca trudnoe majke. Prvi spinalni refleksni luk, ve tada uspostavljen, u slubi je davanja odgovora tela i ekstremiteta deteta draima iji su izvor: humoralni sadraji koji potiu od majke (placente); zemljina tea; zvuni podraaji; dodir, kinestezija; vidne drai, koje pristiu u sasvim dovoljnoj meri da podstiu mijelinizaciju odreenih delova vidnoga puta (brachia coll. superior) ve tokom poslednjeg meseca trudnoa (Yakovlev, Lacours) [7]. S obzirom da su oblasti fasciculus lenticularis-a ve u snanom zamahu dozrevanja, to se svaki opaaj, ije se primanje i refleksni odgovor, koji se javlja na taj podraaj, niim ne ometa, biva obeleen doivljajem prijatnosti. Ovim se zasniva pra-tenja da se takav podraaj obnavlja, a ovo dovodi do diferencijacije u moi prepoznavanja primljenih drai prvim celovitim kortikalnim strukturama (svih 6 slojeva), koje se javljaju ve od 6-og meseca trudnoe na dalje (Lurija) u primarnim poljima odgovornim za prepoznavanje opaaja. Nagle dramatine situacije koje uznemire majku i koje dopru do ploda bilo kojim od ovde pomenutih puteva mogu da uine da plod zamre i po 48 asova posle stresa koji se doiveo. Ono e ponovo da doe k sebi i da nastavi da se ponaa na prethodni nain, im se uveri da su ivotni uslovi obnovljeni [8]. Plod, kao da za tren, odustaje od svoga javljanja okolini titei se od njene pretee, razgraujue sile. uva do tada postignutu celovitost bia svodei je na ivotni minimum. Time se ostvaruje shema odbrane od rasparavanja i smrti koja e nas pratiti kroz ceo ivot i u socijalnom polju.
Stres tokom bebstva (prve dve godine ivota deteta)

Period bebstva delimo u dva dela: bebstvo tokom prve godine ivota; bebstvo tokom druge godine ivota. Svaki od tih perioda je obeleen odreenom grupom dograenih struktura u CNS i njihovih funkcija. Bepstvo, tokom prve godine ivota, ine sledeci oblici postojanja: Radovanje slobodnim pokretanjem ekstremiteta, ime se doivljava senzomotorna praosnova itavog niza pojmova o: sebi, slobodi kao moguem odnosu prema prostoru, iskustvu prostora tela i okoline u ravni daleko-blizu,

8
ritminosti pokreta kao oblika komunikacije kojim se otkriva prvi sloj

egzistencijalnog polja linosti. (Time se doivljava prostornost sveta kao njegovo osnovno obeleje (vreme od poetka 2-og meseca ivota do 4,5 meseca). Tu se zasniva i primarna tenja deteta-oveka prema svetu ija je prva osveena tema enja za njegovom pukom prostornosu. Na prostor se svodi doivljaj sobstvenosti (prostor tela) i okruenja u kome se bie oveka samo otkriva i trazi). Dete se raduje liku majke i ciljano se ka njemu usmerava (vreme 3-eg meseca ivota deteta). To su prva radovanja deteta drugome. Ostvaruje se vizuomotorna kontrola i sposobnost praenja drai primljenih pojedinim ulima shodno linoj zainteresovanosti deteta (tokom druge polovine 5-og meseca), a iskustvom: dodira, mirisa (ula na blizinu) i kinestezije, glasovno-fonatornih elemenata (tepanje), pogleda i sluha (ula na daljinu), grade se: prvi doivljaj sopstvenog postojanja koji traje i koji se prekida ulaskom u san, prva telesna omeenja, prve sheme drugoga, u liku majke, za kojim se tei. Tu se zasniva i prvi intersubjektivni odnos majka-dete. Pogled majke kada je vedar i radostan, budi radost u samom detetu. Namrten lik majke tera dete na pla. Pogledom usmerenim ka detetu i kvalitetom pokreta kojim se njime barata, zapoinje na vaspitaki posao. Izmeu 8-og i 12-og meseca ivota deteta Zavravaju dozrevanje putevi: talamus- mali mozak; bulbus - mali mozak ; mali mozak - kimena modina; strijatum - palidum; gyrus cinguli; olivarna petlja; i Dete osvaja: dohvatanje - bacanje, igru predmetima, opoziciju palca, poetne oblike hodanja i poetne oblike govora. To je vreme kada su se bazini putevi razmene ljubavi izmeu majke i deteta (dodir, voljni pokret, glas, pogled) dogradili i odigrali bitnu ulogu otkrivajui detetu prve oblike realiteta u kome se nalo, a majci i roditeljstvu prve oblike socijalno usmerenog ivota koji se zasnovao u njihovom okrilju.

9
Tokom prve polovine bebstva dete pod stresom imae sledee klinike manifestacije: sa manje radosti prihvata usmeravanje majke prema njemu, gubi se ivahnost uopte, posebno ivahnost mimike i osmeha; spremnost za strah i plakanje je izraena; plae sasvim tihim glasom, preteno cvili, nemiran i tanak san; posle osmog meseca se javljaju i oblici nonoga straha (pavor nocturnus); odustaje od hrane i naglo slabi; odustaje od razgovora i govora, i svakog usmeravnja prema drugome; ne udi da istrauje raznovrsnost i predmeta kao do tada, manipulativnost je sasvim sniena. Ovaj opis odgovara povlaenju deteta u autizam, to se izvesnom broju ove dece i dogaa. Veinom je to samo izraz depresivnosti ili depresivno anksoznih stanja koja su prolazna. Tokom druge polovine bebstva Dozrevaju sledee nervne strukture: lemniscus medialis (u 18-om mesecu) radiatio talamo corticalis (u 18-om mesecu) i tractus pyramidalis (u 24-om mesecu). Dete od 18-og meseca ima dozreo doivljaj telesne celovitosti (shemu tela). Do kraja druge godine ima dozreo piramidalni sistem. To znai da je sposobno da uoi svoju egzistencijalnu situaciju u prostoru, da moe voljno da se u njemu kree i da je motivisano da istrauje prostor svoga polja postojanja. Time se gradi svesnost o sopstvenom postojanju uvek u jednom TU, pristupanom opaanju i radovanju u njemu. Radovanje radosti majke to se budi pri susretu sa detetom, jeste najvaniji dogaaj tokom bebstva i ini centralni motiv njegove udnje da bude, da postoji, u punoj jasnoi opaanja kao osnove svesnosti. Na ovome uzrastu, dete se raduje voljnim, visoko integrisanim aktivnostima: govoru, hodanju osmiljenom u prostoru i baratanju predmetima. Stres prekida dalji tok njegovih tenji koje pobuuju aktivnost motorike ili ovu aktivnost svode na puke senzomotorne sheme ponaanja bez samokontrole i samouvida u kvalitet svoga ponaanja, koji se, na ovome uzrastu, ve postie u svojim osnovnim oblicima. Klinike pojave koje prate stres u drugoj polovini bebstva su: noni strahovi, plaljivost, mrzovolja; hiperpokretljivost bez usmerenja ka nekom celovitom cilju, obavlja se u naglaenom samozadovoljavanju pukom kinestezijom, to odgovara motivacijama za pokret prve etvrtine prve godine ivota deteta; usporava se razvoj igranja glasom i oblicima osvojenog govorenja, ili se samo prekida za odreeni period vremena, ili sasvim zaustavlja; povlaenje oseajnosti u sebe, bez mogunosti razmene ljubavi, dominaciju ima preosetljivost.

10
Stres tokom ranog detinjstva

Ranim detinjstvom smatramo, na osnovu uvida razvojne neuropsihologije, ono doba izmeu navrene 2-ge godine ivota deteta do navrene 4-te godine ivota. U tome vremenu dograuju se sledee strukture CNS: Fasciculus lenticularis (2,5 g.); Fornix (3 g.); Tr. mamilothalamicus (3,5 g.); Tr. Frontopontinus (3 g.); Radiatio acustica (4 g.); Ped. cerebelli med. (4 g.). To su poslednje neuronske strukture bitne za: organizovanje oseanja i mogunost njihove diferencijacije i grananja [6-8]; najsloenije aktivnosti voljnih pokreta [9-11]; dovravanjem akustikog puta funkcionalno definisanje funkcija ula sluha i govorenja [12]. U tome dobu se, najee, zasnivaju i klinike slike: tikova, mucanja, neki oblici hiperkinetinosti; psihotini poremeaji, u glavnom, u vidu sekundarnog autizma; noni strahovi, neuspenost u obuci sfinktera. Stresori mogu da budu: naglo liavanje roditeljkog voenja i panje; nagla doivljavanja straha pred ugroenou celovitosti tela i linosti; izloenost duem doivljavanju opasnosti po opstanak ili sebe lino ili roditelja; konflikti meu roditeljima koji prete gubljenjem njihove ljubavi, brige i raspadom celine porodinosti, kao doivljaja osnove linog integriteta sopstvene linosti; raanje drugog, mlaeg deteta u porodici. Stresore sreemo u: nesreno komponovanim porodinim grupama; u ratnim situacijama: borbi, izgona, izbeglitva; i u nesreama: saobraajnim, elemntarnim i u katastrofama.
Stres tokom detinjstva

Detinjstvo jeste doba izmeu navrene 4-te i 6-te godine ivota deteta. U tom vremenu niti se pojavljuje neka nova nervna struktura, niti dovrava svoje dozrevanje neka starija. To znai da se funkcije koje su ve oblikovane i postoje samo usavravaju i dozrevaju. To su sledei naini odnosa deteta prema svome okruenju i prema sebi: hvatanje-bacanje-baratanje stvarima; hodanje-tranje-pentranje-podvlaenje; govor, pevanje, razmiljanje, budno sanjarenje;

11
tenja za tajnom (da se poseduje ili odgoneta) i za prijateljstvima izvan porodice. Bajkovitost tenji i razumevanja dogaanja oko sebe, ini atmosferu egzistencijalnog polja svakog deteta tih uzrasta, u koju se ono uvlai i kojoj podreuje i sasvim grube injenice realiteta. Tako omoguava da ih razume i da ih postavi na njihovo mesto u hijerarhiji vrednosti do kojih dri. To je doba izvesnog neuronskog mirovanja i tihog dozrevanja CNS i psihikih funkcija. Izmeu deteta i sveta je jo uvek porodini bedem, a susreti sa vanporodinim poljem su pod kontrolom porodice i tradicionalnih struktura brige o deci. U tome dobu deca prelaze sa pitanja: ta je to?, na pitanja Zato? i Kako? Motorika je sve skladnija zbog moi sopstvene kontrole dece nad vlastitim pokretima. To omoguava deci da postepeno osvajaju sasvim razliite i sloene vetine pokreta i organizovane, usmerene aktivnosti u okviru pojedinih sportova. Mogunost ukljuivanja u kolektivne sportske igre i organizovana druenja sa vie dece, izvan porodinog kruga, prua mogunost jasnijeg doivljavanja sebe kao sopstvenog, upojedinaenog vida postojanja u odnosu na isto tako samostalne linosti drugih. To potkrepljuje razvoj samosvesti, kao bitnog inioca razvoja ljudske linosti uopte i sigurnosti sebe kao linosti. Stres dovodi do klinikih slika razgradnje integrativnih procesa, posebno u oblasti ponaanja, govora i dinamike uslonjavanja doivljaja i obrazaca miljenja steenih do toga doba. To dovodi do sledeih klinikih manifestacija: poremeaji sna sa nonim strahovima; smanjenje tenaciteta panje; depresivna ispoljavanja, osetljivost i na minimalna uskraenja; agresivno ili inhibisano ponaanje; strah pri odvajanju od roditelja; elektivni mutizam; nagli izlivi gneva i na manje povode; opta razdraljivost, nedrueljublje, jogunstvo. Deca ovih uzrasta, posle stresa, postaju ili sasvim povuena ili hiperaktivna. Ona su bez sposobnosti i bez potrebe da svoj problem objasne sebi ili uopte da ga primete i razumeju. Najcee due posledice koje ostaju iza stresa na ovom uzrastu su: dekompenzacija do tada skladnog razvoja saznajnih funkcija; dekompmenzacija do tada skladnih oblika ponaanja; dekompenzacija ve organizovane kontrole sfinktera; pokreu se klinike slike fobija i opsesivno kompulzivnih aktivnosti; deca su osetljiva i na minimalni podraaj odgovaraju prelaskom na in, motornom aktivnou; doivljaj usamljenosti, deca esto ne umeju da formuliu, ali ga jasno ispoljavaju ponaanjem, izrazom lica i neprikladnom hiperaktivnou.

12
Na ovom uzrastu se, obino, ne razgrauju bazine funkcije, nego njihovi sloeniji oblici, bitni za postavljanje osnova ljudske drutvenosti linosti u razvoju.
Stres tokom mlaeg kolskog uzrasta

Mlai kolski uzrast ini doba izmeu 7-me i 10-te godine ivota deteta. U tome dobu dovravaju svoje struktrisanje i dozrevanje funkcija sledee strukture CNS: nespecifine talamo-kortikalne veze oko sedme godine ivota, to vre facilitaciju kortikalnih funkcija; dograuje se i postaje svesnom dominacija hemisfera i lateralizovnost pokreta; dozrevaju velike komisure mozga koje funkcionalo objedinjuju sve oblasti CNS (navrena deseta godina ivota). Ove nervne pretpostavke omoguavaju: pojavu uzrono-posledinog zakljuivanja proetog oseajnou, to omoguava vrenje konkretnih operacija. otkrivanje potrebe i mogunosti odgaanja neposrednog zadovoljenja, radi ciljeva vie vrednosti. (To praskozorje odgovornosti koje se tek nasluuje, institucija vaspitanja, kasnije i obrazovanja obilno koriste, do puke zloupotrebe.) osvajanje viih oblika gnostikih mogunosti i praksike izvrivosti i govora, ime se pribliava svetu odraslih u ravni moi rasuivanja delanja i komunikacije. uoavanje perspektive kao svojstvo svoga linog odnosa prema prostoru, ime su dograuje koncepcija o prostoru, tu bitnu osobinu ljudskog uma iji se trag prati kroz uspeno/neuspeno savlaivanje kognitivnih procesa. (Opisani dogaaji ine da dete poinje da svoj ivot sagledava/opaa i samosaznaje na sasvim novi nain i ispunjen novim kvalitetima, koji mame odgovre. Ti odgovori ta samosaznavanja se zasnivaju na integrativnim moima izmeu praksikih i gnostikih oblasti kao i u ravni govora i miljenja.) Tako se na uzrastu izmeu 7-me i 10-te godine ivota dece, usled stresa javljaju sledei kliniki obrasci: usahlost moi panje; miino emocinalni sinkretizam ponovo dolazi na povrinu, to dete ini hiperkinetinim, to izaziva neprihvatanje od kako kole, tako i od strane porodice; diskognitivne pojave zasnovane bilo u okviru jo nedograene praksike organizovanosti, ili u oblasti dijagnostikih pojava; poviena anksioznst sa elemntima depersonalizacije; depresivnost;

13
elektivni mutizam; psihotizacija u vidu klinike slike ranih deijih psihoza iz grupe pervezivnih poremeaja. Uzevi sve ovo u celini, moemo rei da se dete otkriva nezatienim od neprijatnosti i agresije okoline. Ono se usamljuje u sopstveno telo i u puku fantaziju o sebi, svetu i svome mestu u njemu.
Stres u pubescentnom i adolescentnom dobu

Stres na tim uzrastima sasvim je osoben. Osnovni dogaaj se odvija u ravni socijalizacije. Izgubivi ustaljene repere socijalnog polja ili one koje je smatrao svojim identifikacionim obelejima (naglo izbeglitvo, gubljenje ekstremiteta, gubljenje porodice, neoekivano gubljenje voljene osobe), oduzima mu ideju o svom moguem buduem ivotu. Ukoliko ga to ne uvede u kliniku sliku depresije, on se zadrava u ravni apatije, sniene pokretljivosti uz spremnost da prihvati pasivno uee u bilo kojoj grupi u kojoj se nae ostvarujui delikventni in ili postaje zavisnikom alkohola ili droga, makar samo za izvesno vreme. Borba za njegov povratak zdravom ivotu zahteva iri obim socijalno angaovanog rada uz rad sa njim pojedinano.
Stanja i obolenje odraslih posle stresa

Nastaju zbog naglih, drastinih promena u oblasti socijalnog ivota, doivljavanja svoje subjektivnosti i biolokog opstanka. Prema Kalianinu i Leievoj u ove poremeaje spadaju sldea stanja data u klasifikikaciji ICD-10 na sledei nain: F-43 reakcije na teak stres i poremeaji prilagoavanja Nabrojaemo samo osnovne: F-43.0 Akutna stresna reakcija; F-43.1 Posttraumatski stresni poremeaj; F-43.2 Poremeaj prilagoavanja; (Dijagnostika uputstva insistiraju da ova dijagnoza moe da se postavi samo onda ako postoji neposredna i jasna vremenska povezanost izmeu stresa i simptoma, i da se simptomi najee gube posle nekoliko asova, a ree ostaju do 48 asova uz proces smirivanja koji traju i do 3 - 4 dana.) F-62 Trajni poremeaji linosti koje se mogu pripisati grubom modanom oteenju ili obolenju; F-62 Trajne promene linosti posle nekog kobnog doivljaja; F-23 Akutni i tranzitorni psihotini poremeaji - udrueni sa akutnim stresom; F-23.0 Akutni poliformni psihotini poremeaj (bez simptoma shizofrenije); F-23.1 Akutni poliformni psihotini poremeaj sa simptomima shizofrenije.

14
Primena autogenog treninga je indikovana u svim onim sluajevima poremeaja u odraslih koji nastaju posle stresa, a koji nisu praeni psihoticnom slikom, o emu e biti kasnije govora u Gl. 9.

1.1.2. Opti adaptacioni sindrom ili stres

Organizam jedinke na dejstvo svakog novog ili dovoljno jakog nadraaja (bioloki znaajan signal), uvek reaguje na sebi svojstven nain, ali kao celina, skupom optih nespecifinih reakcija adaptacije. Takva za dotini organizam specifina reakcija obezbeuje razvoj individualne, odnosno fenotipske adaptacije, u kojoj uvek dominira adaptacija funkcionalnog sistema odgovornog za dejstvo odreene drai, odnosno tzv. dominirajueg funkcionalnog sistema [1]. Nespecifine reakcije adaptacije nisu individualno uslovljene, i nastaju aktivacijom tzv. stres-realizujueg sistema pri dejstvu bioloki znaajnog signala koga prouzrokuje stresor bilo koje prirode (psihike, fizike, hemijske, bioloke). Reakcija organizma na svaki bioloki znaajan signal iz unutranje ili spoljanje sredine, uvek se sprovodi po optem obrascu odgovora - efleksnom reakcijom hijerarhijski organizovanih reguliuih sistema. Aktuelan poremeaj homeostaze, situacija pretnje homeostazi ili signal mogunosti takvog poremeaja, preko najviih nivoa regulacije, aktivira sisteme organizma odgovorne za adaptaciju na novonastalo stanje. Kao rezultat toga sinhronizovano nastaje sled dva lanca dogaanja: (1) aktivacija dominirajueg funkcionalnog sistema; i (2) aktivacija stres-realizujueg sistema [1]. Aktivacija oba sistema odgovorna za adaptaciju, kao i kompeks nastalih posledinih reakcija organizma, u biti su zasnovani na principu funkcionisanja veoma sloenog refleksnog luka. Kao takav, svaki od ovih sistema se, uproeno, sastoji od tri komponente: (1) aferentnog dela (receptora), (2) centralnog regulatornog dela (centara neurohumoralne regulacije), i (3) eferentnog dela (efektora): miii (poprenoprugasti i glatki) i lezde (endokrine i egzokrine). Dominirajui funkcionalni sistem predstavlja ceo kompleks neurohumoralnih i neurohormonalnih realizujuih komponenata adaptacije koje pripadaju razliitim anatomsko-fiziolokim sistemima. Ove integralne komponente su objedinjene u jedinstven funkcionalni sistem usmeren ka izvrenju jedinstvenog, zajednikog zadatka. Njegov cilj je ostvarenje adaptacije na novonastale uslove u okviru dozvoljenih varijacija fizioloko-biohemijskih parametara funkcionisanja organizma [13,14]. Kao rezultat odgovora efektora na nadraaj receptora, u dominirajuem funkcionalnom sistemu, specifino odgovornom za adaptaciju, razvija se niz strukturnih izmena koje omoguavaju uveanje njegovih fiziolokih mogunosti, obezbeujui tako otpornost organizma na specifino dejstvo dotinog faktora [13]. Ova otpornost nije samo, iskljuivo, svojina dotinog faktora, nego ispoljava ire ili optije efekte. Ovi iradirajui efekti poveanja funkcionalnih mogunosti dominirajueg sistema uvek nastaju kao rezultat

15
odluujueg uticaja neurohumoralnih mehanizama celog organizma [14]. Kljunu ulogu u odvijanju ovih mehanizma imaju mehanizmi razvoja optih nespecifinih ili stres-reakcija organizma. Ove meusobno povezane opte nespecifine reakcije organizma ispoljavaju se u celini kao skup simptoma i znakova adaptacije, zbog ega ih je Hans Seley (1960) i nazvao opti adaptacioni sindrom (OAS) [15]. One nastaju usled aktivacije tzv. stres-realizujuih sistema, pa se stoga nazivaju i stres-reakcije, stresne reakcije ili reakcije stresa, a njihovi uzronici stresogeni faktori ili stresori. Svaka jedinka na dejstvo bilo kog pragovnog nadraaja uvek reaguje skupom uroenih ili steenih, optih ili specifinih, kratkoronih ili dugoronih reakcija adaptacije. U razvoju veine adaptacionih reakcija organizma principijelno se pojavljuju dva sledstvena stadijuma: (1) poetni stadijum, iji je rezultat brza, ali nekompletna adaptacija, i (2) naknadni stadijum, iji je epilog spora, dugotrajna, ali potpuna adaptacija [1]. Ako je nadraaj veoma jak ili deluje dugo, nastupa krajnja etapa OAS ili stres-sindroma, faza iscrpljenja [15]. Ako nadraaj ne prevazilazi adaptacione rezerve organizma, javlja se mobilizacija i preraspodela energetskih i strukturnih resursa organizma, aktivira se proces specifine adaptacije, za kojim sledi niz dogaanja u fazi rezistencije. Krajnji rezultat ovog specifinog procesa jeste adaptacija koja se ispoljava kao skup reakcija koje predstavljaju antistres-sindrom. Kao rezultat odgovora efektora na nadraaj receptora, u dominirajuem funkcionalnom sistemu, specifino odgovornom za adaptaciju, razvija se niz strukturnih izmena koje omoguavaju uveanje njegovih fiziolokih mogunosti, obezbeujui tako otpornost organizma na specifino dejstvo dotinog faktora. Ova otpornost nije samo, iskljuivo, svojina dotinog faktora, nego ispoljava ire ili optije efekte. Ovi iradirajui efekti poveanja funkcionalnih mogunosti dominirajueg sistema uvek nastaju kao rezultat odluujueg uticaja neurohumoralnih mehanizama celog organizma. Kljunu ulogu u odvijanju ovih mehanizma imaju mehanizmi razvoja optih nespecifinih ili stres-reakcija organizma. Poetni stadijum adaptacione reakcije nastupa neposredno nakon dejstva drai u formi alarma ili uzbune, odnosno oka koju smenjuje faza antioka [15]. On se moe ispoljiti de novo ili, pak, na osnovu ve gotovih, ranije formiranih fiziolokih mehanizama, koji organizmu smesta obezbeuju adekvatan odgovor, koji se ispoljava fazom rezistencije ili otpornosti, odnosno adaptacije. Ako nije u sklopu dugotrajnog stadijuma adaptacije, nastalog ponavljanjem ove etape adaptacije, poetni stadijum adaptacije obezbeuje brz, ali kratkotrajan, nepotpun i nepostojan lokomotorni, psihoemocionalni ili psihomotorni odgovor. Nakon njega sledi faza deplecije ili iscrpljenja adaptacionih rezervi organizma, koja ima opti nepovoljan rezultat po ivot, odnosno opstanak jedinke. Dugotrajni stadijum adaptacije se razvija postupno kao rezultat dugoronog ili viekratnog ponavljajueg dejstva faktora ivotne sredine na organizam. On se razvija na osnovu viekratnog ponavljanja brzih adaptacionih reakcija i

16
odlikuje se postepenim razvojem kvantitativnih promena sa nakupljanjem odreenih bioloki aktivnih materija (BAS), sa sledstvenom pojavom kvalitativnih izmena u funkcionisanju organizma. Na taj nain, postepenim prilagoavanjem na novonastalo stanje, koje diktiraju uslovi sredine, organizam prelazi u stanje dugorone potpune adaptacije u novonastalim okolnostima funkcionisanja. Time organizam stie potrebnu otpornost za odreeno vreme na takve izazove kao to su nagle izmene parametara faktora ivotne sredine. Prelaz od kratkorone na dugoronu adaptaciju je kljuni momenat adaptacionog procesa i istovremeno njena slaba karika. Njegov znaaj je u tome to on obezbeuje stabilnost funkcionisanja organizma u novonastalim uslovima ivljenja. Nastala dugorona adaptacija omoguava svakoj jedinki veu irinu funkcionisanja, a time i veu slobodu kretanja i ponaanja u promenljivim uslovima koje diktiraju raznovrsni inioci bioloke, psiholoke ili socijalne prirode.

1.1.3. Specifian opti adaptacioni sindrom ili anti-stres

Fizioloki procesi pokrenutih funkcionalnih, a zatim i strukturnih promena, imaju za cilj poveanje fiziolokih mogunosti dominirajueg funkcionalnog sistema odgovornog za adaptaciju na nadraaj dotinog faktora. Kao rezultat razliitog sleda dogaaja na dejstvo svakog faktora ponaosob, ispoljavaju se efekti u obliku poveanja moi dominirajueg funkcionalnog sistema za svaki od njih posebno. Pritom, poveanje fiziolokih mogunosti ne nastaje uobiajeno, samo hiperfunkcijom, odnosno hipertrofijom ili hiperplazijom odreenih elija i tkiva dominirajueg funkcionalnog sistema. Naprotiv, ono nastaje usled poveanja funkcije upravo tih faktora i sistema koji ograniavaju funkciju samog dominirajueg funkcionalnog sistema. Tako, pri adaptaciji na ponavljajua stresna dejstva u nervnim centrima i sri nadbubrene lezde naglo raste aktivnost tirozinhidroksilaze, glavnog enzima u sintezi kateholamina, pri emu se poveava mo stres-realizujueg adrenergikog sistema. Meutim, pritom istovremeno raste i aktivnost enzima stres-limitirajuih faktora, kao to su opioidni peptidi, gamma-aminobutyric acid (GABA), serotonin, prostaglandini, antioksidativni sistemi [1]. Na taj nain, organizam poveava efikasnost sistema koji ograniavaju intenzitet i trajanje stresne reakcije. Dejstvom drai pokrenuti proces adaptacije se odvija u svim morfofunkcionalnim strukturama jedinke, poev od elijskih, tkivnih, organskih i sistemskih, pa do organizma u celini [13]. Na nivou velikog mozga proces adaptacije se odvija istim redosledom dogaanja kao i na sistemskom i svim niim nivoima. Aktivacija odreenih kortikalnih neurona sprovodi se u njima sintezom ribonukleinske kiseline (ribonucleic acid-RNA) i sledstveno proteina koji se transportuju dalje do mesta gde je potrebno formirati strukturnu promenu u kontaktu dva ili vie neurona u interneuronskoj mrei. Ova strukturna promena nije nita drugo nego zapis ili engram novoupamene informacije, koja predstavlja morfofunkcionalni supstrat za lokalnu ili prostornu fiksaciju takve novoformirane vremenske veze u dugoronoj adaptaciji. Upameni sadraj

17
ostaje odreeno vreme fiksiran i stabilan. Postojan je sve dotle dok njegovu fiksaciju obezbeuju odreeni faktori potkrepljivanja, pre svega manje ili vie uestalo potrebno ponavljanje dejstva njegovog faktora stvaranja. Zbog toga to je reakcija adaptacije opteg karaktera, ona uvek sadri i viak nekih propratnih procesa koji utiu ne samo na otpornost prema dejstvu tog, nego i drugih faktora adaptacije. Ovakav porast rezistentnosti pri izlaganju dejstvu jednog faktora na dejstvo drugih faktora adaptacije naziva se pozitivnom ukrtenom reakcijom, a njen pad, negativnom ukrtenom reakcijom [1]. Pozitivna ukrtena reakcija na stresorna dejstva se javlja pri adaptaciji na ponavljajua fizika optereenja usled primarnog propratnog poveanja nivoa opiodnih peptida, kao i drugih stres-limitirajuih sistema. Osnovu stresindukovane analgezije [16], kao i refleksogene analgezije [17], isto tako, sainjava posledino poveanje opijata, ali i drugih stres-limitirajuih faktora. Refleksogena analgezija nastaje kao rezultat viekratnog ponavljajueg stresogenog dejstva razliitih fizikih, hemijskih ili biolokih drai na projekcione eksteroceptivne zone nazvane refleksogene zone ili take [17]. Poveanje nivoa stres-limitirajuih faktora (GABA, opioidi, dopamin, serotonin, prostaglandini, antioksidansi, i drugi) i sledstveno adaptacionih moi njihovih stres-limitirajuih sistema, pri adaptaciji na ponavljajua dejstva stresora, dovodi do porasta rezistentnosti na dejstva mnotva drugih fizikih, hemijskih i biolokih faktora. Ove mnogobrojne pojave pozitivne ukrtene reakcije predstavlja solidnu osnovu za korienje ne samo adaptacione terapije, nego i adaptacione profilaktike u spreavanju nastanka mnotva poremeaja i oboljenja. Na tome se baziraju svi vidovi refleksoterapije, ali i refleksoprofilaksa, kao jedna od buduih znaajnih grana profilaktike [17]. Negativna ukrtena rezistencija se javlja u sluajevima izazivanja neadekvatne adaptacione reakcije, uslovljene prekomernim dejstvom stresornog faktora. Tako se pri enormnim fizikim optereenjima moe naruiti funkcionalna sposobnost imunog sistema sa pojavom snienja otpornosti prema uzronicima takvih banalnih infekcija kao to je virus prehlade, odnosno prehlada. Isto tako, adaptacija na stresna stanja moe izazvati supresiju funkcije gonada, to ima za posledicu pojavu menstrualnih poremeaja (amenoreje i dr.) ili anovulatornih ciklusa kod ena [18], a impotencije kod mukaraca [19]. Mehanizam razvoja adaptacije na ponavljajua stresna dejstva, koja se ne mogu izbei, uvek ima svoj zakonomerni sled fiziolokih procesa: Dejstvom stresora na odgovarajue receptore nastaju signali koji preko aferentnih puteva dospevaju do kore i sukortikalnih struktura. U modanoj kori i subkortikalnim strukturama, odgovornim za integraciju prispelih dotinih informacija, pojavljuju se stimulativni i inhibitorni procesi koji formiraju ogovarajui funkcionalni sistem, objedinjavajui za sve pobuene strukture. Mobilizacijom efektora, posebno dominantno kortikalnih motoneurona odgovarajuih grupa miia, ovaj upravljaki funkcionalni sistem se svrsishodno usmerava postajui tako dominirajui funkcionalni sistem, koji

18
obuhvata sve nishodne motorne i vegetativne centre (termoregulacioni, kardiovaskularni, respiratorni i drugi) i njihove eferentne puteve. Kao rezultat istovremene mobilizacije miia i centara za regulaciju rada srca, disanja, i drugih vegetativnih funkcija, dolazi do inhibicije funkcija organa za varenje, jetre, slezine, bubrega, koe, i drugih. U stimulisanim tkivima poveava se priliv krvi, pojaava metabolizam, ime se obezbeuju uslovi za pojaanu sintezu nukleinskih kiselina i belanevina, na raun smanjenja krvotoka i sledstvene sinteze nukleinskh kiselina i belanevina u inhibisanim organima. Viestrukim ponavljanjem ili dugotrajnijom izloenou dejstvu stresora, pokrenuti sistemski strukturni sled dogaanja vremenom obezbeuje mnogo bolju efektivnost, a time i ekonominost funkcionisanja sistema odgovornih za adaptaciju. Postepenim poveanjem efektivnosti stres-limitirajuih sistema nastaje postepeno slabljenje aktivnosti stres-realizujuih sistema. Sa postepenim slabljenjem aktivnosti stres-realizujuih sistema nastupa postepeno gaenje stresne reakcije, ime se postupno otklanjaju propratni tetni kataboliki i drugi efekti stresa. Poveanje efektivnosti stres-limitirajuih sistema na kraju rezultira nastankom otpornosti organizma na dejstvo tog, ali i drugih stresora. Na taj nain umesto distresa nastaje eustres ili anti-stres. Sutinu procesa isezavanja stresne reakcije predstavlja potpuno formiranje stabilne morfofunkcionalne osnove ili engrama adaptacije na dejstvo stresora. Potpuna, stabilna ili postojana adaptacija otklanja poremeaj homeostaze, jer faktori koji su doveli do tog poremeaja ili prestaju da deluju ili njihovo dejstvo ostaje bez efekta. Nastala je potpuna dugorona adaptacija, pa stresna reakcija postaje izlina, te ubrzo potom nestaje, kao i njene posledice. Umesto distresa ili sindroma maladaptacije razvija se eustres ili anti-stres.

1.1.4. Stres-realizujui sistemi

Za kompleksan odgovor organizma u novonastaloj situaciji, za ispoljavanje emocija i ponaanje, odnosno psihosocijalno prilagoavanje, odgovorni su najvii integrativni centri nervnog sistema. Kori velikog mozga, kao glavnom regulatoru psihikih i somatskih procesa, posebno njenom orbitofrontalnom delu, pripada posebna uloga u stresnom doivljaju i pojavi sistemskih reakcija organizma. Orbitofrontalna kora, kao hipotalamus i veliki broj subkortikalnih struktura, u najirem smislu, pripadaju limbikom sistemu, morfofunkcionalnoj formaciji najodgovornijoj za adaptaciju, odnosno stres- i antistres-reakcju. Limbiki sistem je glavno mesto integracije senzornih i motorikih, somatskih i vegetativnih informacija. U limbikom sistemu se vri obrada, sinteza i analiza veine prispelih informacija, kao i planiranje, priprema i komanda za izvrenje adekvatnog odgovora. Limbiki sistem, isto tako, sprovodi preostale, ve

19
integrisane i obraene psihosomatske signale iz kore velikog mozga, aljui filtrirane informacije u svoj izvrni organ, hipotalamus. Zbog svog uticaja na mnotvo visceralnih funkcija, prvenstveno na luenje endokrinih i egzokrinih lezda, sam limbiki sistem, u najuem smislu, oznaava se kao visceralni mozak. Kao najvii integrativni psihosomatski i somatovegetativni nivo, limbiki sistem je najodgovorniji za procese adaptacije na prispele novine iz spoljanje i unutranje sredine. Dejstvo psihikih etiolokih faktora na organizam najizrazitije se ispoljava kroz funkcionisanje limbikog sistema. Limbiki sistem upravlja procesima nagonskog i emocionalnog ponaanja. U sadejstvu sa ostalim integrativnim nivoima, limbiki sistem je, kao sazvee emocija, odgovoran i za donoenje odluke o vrsti akcije, odnosno bihejvioralno i emocionalno prilagoavanje u novonastaloj situaciji. Glavni izvrni organ limbikog sistema je hipotalamus. Hipotalamus se razvija kao deo limbikog sistema, koji se brine o zatiti jedinke i vrste u celini. Otuda hipotalamus vri kontrolu nad osnovnim funkcijama bitnim za opstanak, ukljuujui reprodukciju, rast, razvoj i metabolizam, unos hrane i vode, termoregulaciju, cirkadijalne ritmove, ponaanje (napad i odbrana), te aspekte memorije. Kao deo limbikog sistema, hipotalamus je odgovoran za somatovegetativne manifestacije nagonskog i emotivnog ponaanja. Zbog svoje funkcionalne povezanosti i meusobne zavisnosti, limbiki sistem, hipotalamus, hipofiza i njima pridruene strukture predstavljaju visceralni mozak, u najirem smislu rei. Za lake razumevanje uticaja stresa na organizam u celini, morfofunkcionalno nedeljivi hipotalamus je najbolje posmatrati razloenog na dve funkcionalno razliite, ali meusobno zavisne komponente: (1) endokrini deo hipotalamusa i (2) neendokrini deo hipotalamusa. Endokrini deo hipotalamusa sintetie i sekretuje rilizing (oslobaajue) faktore koji utiu na hipofizu, a ova dalje putem izluenih hormona deluje na tropne lezde. Tropne lezde luenjem svojih hormona deluju na tropna tkiva izazivajui metabolike efekte u njima. Postoji povratna, negativna i pozitivna, sprega ili kontrola luenja hormona na svim nivoima sinteze ili sekrecije. Neendokrini deo hipotalamusa je deo limbikog sistema koji je tesno povezan sa endokrinim delom, ali i sa viim centrima temporalnog i frontalnog lobusa modane kore koji uestvuju u regulisanju emocija i ponaanja. Endokrini i neendokrini deo hipotalamusa su normalno jedinstvena anatomska i funkcionalna celina, pa postoji uzajamna povezanost i zavisnost izmeu funkcija ova dva autonomna dela hipotalamusa. Nishodnom kontrolom funkcionisanja hipotalamusa, koju ostvaruje kora velikog mozga, uspostavlja se potrebna usklaenost sa prispelim informacijama sa periferije putem ve pomenute ushodne povratne kontrole. Time se zatvara potreban circulus vitalis i obezbauje normalno sinhronizovano funkcionisanje nervnog i drugih sistema na svim nivoima regulacije.

20
Iz kortikalnih struktura i limbikog sistema poslata nervna ili neurohumoralna poruka u hipotalamusu se transformie istovremeno u dve poruke: (1) hormonalnu ili neurohormonalnu poruku, koja se alje u hipofizu (hormonalni ili neurohormonalni stres-realizujui sistemi); (2) nervnu ili neurohumoralnu poruku, koja se sprovodi vegetativnim vlaknima do ciljnih tkiva i organa (nervni ili neurohumoralni stres-realizujui sistemi). Aktivacija stres-realizujuih sistema: (1) neurohumoralnih, u prvom redu kateholaminergikog, i (2) neurohormonalnih, posebno sistema tropnih hormona i kortikosteroida, dovodi do izmene homeostatskih regulatornih mehanizama kontrole mnotva funkcija u organizmu. Dejstvom stresora pokrenuti sled dogaaja ispoljava se luenjem ve postojeih i sintezom novih koliina neurotransmitera i hormona u aktiviranim sistemima. Pritom neurohumoralni, prvenstveno kateholaminergiki sistem, ispoljava brzo, gotovo trenutno, snano veinom kratkotrajno direktno dejstvo na sva tkiva simpatike inervacije. Aktivirani neurohormonalni sistemi ne ispoljavaju tako brzo i kratkotrajno efekte svog dejstva, ve oni nastaju sporo i dugotrajni su. Ova bitna razlika je posledica sloenog multikomponentnog mehanizma oslobaanja i delovanja izluenih hormona putem neurohormonalne osovine hipotalamushipofiza-tropne lezde-tropna tkiva. Neurohumoralni stres-realizujui sistemi Nervna ili neurohumoralna poruka o poremeaju homeostaze, odnosno realnoj ili imaginarnoj pretnji homeostazi, iz kore velikog mozga se prenosi u neendokrini deo hipotalamusa, a zatim centralnim vegetativnim vlaknima do sive mase modanog stabla i kimene modine. Iz bonih rogova kimene modine naredba za izvrenje akcije se dalje sprovodi preko vegetativnih ganglija postganglijskim vlaknima do ciljnih tkiva i organa. Postganglijska vlakna inerviu sve organe i tkiva, osim sri nadbubrene lezde koja ima preganglijsku simpatiku inervaciju na ijim zavrecima se lui ACh. Prenoenje poruka izazvanih dejstvom stresora nervnim ili neurohumoralnim putem uglavnom obavlja brzi stres-realizujui kateholaminergiki sistem. Ovaj sistem je morfofunkcionalni supstrat simpatikog nervnog sistema i predstavlja glavni neurohumoralni sistem OAS-a ili stresa. Zbog brzog ispoljavanja simpatije prema emocijama, simpatiki nervni sistem je i dobio svoje ime. Zbog toga to svoju funkciju ispoljava preko kateholamina, prvenstveno vezivanjem za adrenergike receptore, simpatiki nervni sistem deluje kao kateholaminergiki adrenergiki ili noradrenergiki, a manje kao dopaminergiki sistem. Kateholamini (KA) su amino derivati katehola, kojima pripadaju: adrenalin (A), noradrenalin (NA) i dopamin (DA). KA se sintetiu u neuronima mozga i kimene modine, adrenalnoj meduli i perifernim nervnim zavrecima, pa se oni kao i njihovi efekti, radi lakeg shvatanja, mogu aproksimativno razvrstati na centralne i periferne. Meutim, svojim ukupnim delovanjem na nervni i kardiovaskularni sistem, endokrine i egzokrine lezde, te metabolike procese,

21
KA ispoljavaju kompleksan jedinstven efekat na organizam u celini. Neka od dejstava KA su ekscitatorna, druga inhibitorna, a ponekad A i NA imaju sline efekte, katkad i razliite, pa ak i opozitne.
Centralni neurohumoralni stres-realizujui sistemi

Centralnom kateholaminergikom sistemu pripadaju adrenergiki, noradrenergiki i dopaminergiki sistemi CNS-a. Ovi sistemi se baziraju na efektima svojih neurotransmitera (A, NA, DA), koje izazivaju prilikom vezivanja za odgovarajue adrenergike (postsinaptike 1 i 2, 1 i 2, i presinaptike 2 i 2) i dopaminergike (postsinaptike D1 i D2, i presinaptike D2 i D3, te neklasifikovane D4 i D5) receptore [20]. Centralni noradrenergiki sistem sainjavaju grupe neurona medule, ponsa i istmusa rombencefalona [21]. Blizu polovine svih njegovih neurona nalazi se u locus coeruleus-u ponsa, odakle idu ushodni i nishodni snopovi NA-ergikih vlakana. Ushodna vlakna inerviu praktino sve strukture iznad lokus ceruleusa, ukljuujui mezencefalon, talamus i okolna podruja, hipotalamus, limbiki sistem i celu koru velikog mozga. U hipotalamusu se nalazi najvea koncentracija NA u mozgu [22]. Nemogunost iskljuivanja adekvatne tonike aktivnosti simpatikusa u skladu sa ukljuivanjem relaksantne aktivnosti parasimpatikusa u hipotalamusu najee je neposredan uzrok psihogene impotencije kod mukaraca [23]. Ushodna NA-ergika inervacija je odgovorna za mnoge fizioloke funkcije, kao to je funkcija kardiovaskularnog sistema, ukljuujui i regulaciju krvnog pritiska preko intracerebralnih arteriola. Posebno je vana uloga lokus ceruleusa u generalizovanoj ekscitaciji mozga, jer on sainjava deo alarmnog sistema mozga, koji uestvuje u optem podizanju tonusa organizma u stanje pripravnosti, pogotovo u stresnim stanjima. Nishodna NA-ergikih vlakana inerviu retikularnu formaciju modanog stabla i kimenu modinu. Cerulospinalna vlakna inerviu sve segmente kimene modine, zavravajui se u laminama IV-VI zadnjeg roga, zoni intermediji i prednjem rogu. Preko njih se regulie veina funkcija u tkivima simpatike inervacije, kao i uee lokomotornog sistema u izvrenju stresnog odgovora organizma. Ove i druge grupe NA-ergikih neurona prenose kortikalne stresne informacije do odgovarajuih efektora, uestvujui tako u regulaciji mnotva fiziolokih funkcija, posebno visceralnih, ukljuujui kardiovaskularni, respiratorni, gastrointestinalni, urogenitalni i druge sisteme. Neka od NA-ergikih vlakana se zavravaju u eminenciji medijani, utiui tako direktno na regulaciju sekrecije hormona adenohipofize (ACTH, GH, LH) pri stresnom odgovoru [21]. Centralni adrenergiki sistem je zastupljen u malim koliinama, i to iskljuivo u meduli oblongati, pa u mozgu nema neki poseban znaaj. Njegova ascendentna vlakna zavravaju u mnogim znaajnim strukturama, kao to su jedra n. vagusa, locus coeruleus, jedra modanog stabla, bazalnih ganglija i hipotalamusa, ukljuujui i eminenciju medijanu, gde moe da utie na

22
regulaciju luenja hormona adenohipofize u stresu. Descendentna A-ergika vlakna se zavravaju u bonom delu kimene modine, gde se pridruuju NAergikim vlaknima. Centralni A-ergiki sistem ima vanog udela u regulaciji funkcija kardiovaskularnog i respiratornog sistema [21], naroito tokom stresa.
Periferni neurohumoralni stres-realizujui sistemi

Perifernim KA pripadaju amini adrenalne medule (A, NA, DA) i amini simpatikih nervnih zavretaka (NA, DA). Zbog izuzetno brzog luenja i dejstva u roku od nekoliko sekundi (za 3-5 s udvostruava se srana frekvencija, a za 10-15 s duplira krvni pritisak) [14] i kratkog poluivota (oko 2 min) [25] u cirkulaciji KA predstavljaju glavni i najbri stres-realizujui sistem. Koliine A sintetisanog u mozgu i i simpatikim ganglijama su male, jer se veina A sintetie u adrenalnoj meduli delujui kao hormon na udaljena target tkiva [22]. Adrenalna medula sadri oko 8 mg A i oko 2 mg NA, dok simpatiki nervni zavreci sadre NA i DA u podjednakim koliinama od 1-10 mg/g citoplazme nerva [22]. Male koliine NA se mogu nai i u ekstra-adrenalnim hromafinim elijama, uglavnom u ganglijama simpatikih lanaca, gde nema A [22]. Tokom nervne stimulacije NA se kontinuirano sekretuje u malim, a A u veoma malim koliinama. Stimulacija refleksne aktivnosti, kao to je stres, prouzrokuje brzo oslobaanje velikih koliina i A i NA. Fizioloki je A je mnogo potentniji agonist -receptora od NA. Velike koliine A se brzo i direktno izluuju u krv pri dejstvu stresne aktivnosti, ukljuujui strah, traumu, krvavljenje, toplotu, hladnou, fiziki napor, hipoglikemiju, hipotenziju, hipoksiju i hiperkapniju. Na taj nain, organizam se aktivno priprema za predstojei strah, beanje ili borbu (fright, flight or fight). Stimulacijom simpatikih nervnih vlakana dolazi do oslobaanja NA i DA, kao i drugih supstanci sintetisanih u presinaptikim nervnim zavrecima. Postoje dva tipa NA-ergikih elija: jedne koje sa NA sadre i NPY, i druge koje sadre samo NA, bez NPY. NPY je kotransmiter sa NA i ispoljava snaan vazokonstriktorni efekat. NA prvenstveno deluje lokalno na postsinaptiku membranu efektornih elija, izazivajui odgovarajue NA-ergike efekte. Male koliine NA se normalno ubacuju i u krv, ispoljavajui uglavnom efekte na vaskularnu homeostazu, posebno na regulaciju krvnog pritiska. U toku stresa, koliina ubaenog NA u krv viestruko se poveava to ima za posledicu promptan porast krvnog pritiska. Interesantno je da se vei nivo KA nalazi u ena nego u mukaraca, i to vie u venskoj nego arterijskoj krvi, vie u stojeem nego leeem poloaju [25]. U fizikom i psihikom stresu dolazi do masivnog pranjenja simpatikusa i poveanja koliine sekretovanih KA iz simpatikih nerava i sri nadbubrene lezde. Takva aktivacija simpatikusa kojom najvii integrativni centri sprovode svoje dejstvo na periferiju i unutranje organe nazvana je simpatiki stres

23
odgovor [24]. Izlueni KA ispoljavaju kompleksne efekte na ceo organizam: poveava se frekvencija sranog rada, nastupa periferna vazokonstrikcija, raste sistolni i dijastolni krvni pritisak, poinje ubrzano disanje, zenice se dilatiraju, koa se znoji... (Tabl. 1.1.) [25] Krv se prebacuje iz koe, slezine, bubrega i digestivnog trakta u najaktivnije skeletne miie i jetru, dok se sfinkteri alimentarnog i urinarnog trakta zatvaraju.
Tabela 1.1. Fizioloki efekti kateholamina na adrenergike receptore odreenih tkiva (modifikovano) [25].

Organ ili tkivo

Srce (miokard) Krvni sudovi (glatki miii) Bubrezi (jukstaglomerul) Creva (glatki miii) Pankreas (B elije)

Adrenergiki receptor
1 1, 1 1 1 1, 2 2 1 1, 2 2 2 1, 2 1,3 1 2 1 2 1 2 2 2 2

Efekat
snage kontrakcije (+ inotropno) frekvencije kontrakcije (+ hronotropno) ekscitabilnosti(+ batmotropno, proaritmino) sprovodljivosti (+ dromotropno, AV nodus) Vazokonstrikcija, hipertenzija Vazodilatacija oslobaanja renina motiliteta (relaksacija) i tonusa sfinktera motiliteta (relaksacija) oslobaanje inzulina oslobaanje glukagona oslobaanja inzulina oslobaanja glukagona glukoneogeneze glikogenolize Oslobaanje kalijuma lipolize lipolize znojenja Dilatacija bronhija i bronhiola Kontrakcija Relaksacija Kontrakcija Relaksacija Vazodilatacija glikogenolize oslobaanja mlene kiseline Agregacija pripravnosti, uznemirenosti, zabrinutosti, zebnje, straha oslobaanje noradrenalina termogeneze metabolizma

Jetra Masno tkivo Koa (znojne i apokrine lezde) Plua (glatki miii) Uterus (glatki miii) Mokrana beika (glatki miii) Skeletni miii Trombociti Centralni nervni sistem Periferni nervi Veina tkiva

24
Poveanje metabolizma u elijama gotovo celog tela, kao i ostali metaboliki efekti sekretovanih KA primarno su rezultat dejstva A na - i -adrenergike receptore. Najizrazitiji metaboliki efekti se ispoljavaju na etiri glavna ciljna tkiva: jetru, pankreas, miino i masno tkivo. Posledice glikogenolitikog (jetra i miii) i lipolitikog (masno tkivo) dejstva se manifestuju poveanjem nivoa glukoze i masnih kiselina u krvi. Time se obezbeuje snabdevanje dovoljnim koliinama energetskih materija za poveanu mentalnu aktivnost i snagu miia. Ovim se mobiliu strukturne i energetske rezerve organizma, koje se usmeravaju u dominantni funkcionalni sistem koji e obezbediti potrebnu adaptaciju na novonastalo stanje poremeaja homeostaze. Na ovaj nain kao rezultat simpatike alarmne reakcije, KA kao hormoni stresa pripremaju organizam za nastupajue urgentno stanje borbe ili bega.

Neurohormonalni stres-realizujui sistemi

Hipotalamus veinu svojih najznaajnijih funkcija ostvaruje preko hipofize. Zahvaljujui postojanju neurona tzv. difuznog neuroendokrinog sistema (DNES), hipotalamus je glavni regulator hormonalne komponente koja uestvuje u odravanju homeostaze u organizmu. Tu svoju funkciju on sprovodi preko hipofize, luenjem hipofizeotropnih hormona. Deo hipotalamusa iz koga se lue hipofizeotropni hormoni u hipofizni portalni krvotok (hypophysealportal blood system), naziva se eminencija medijana. Prednji deo hipofize (adenohipofiza) hipotalamus kontrolie putem luenja hormona koji stimuliu ili inhibiraju oslobaanje hormona iz adenohipofize (Tabl. 1.2.).
Tabela 1.2. Hipotalamiki hipofizeotropni hormoni HORMON HIPOTALAMUSA HORMON HIPOFIZE Thyrotropin - releasing hormone (TRH, Stimulie oslobaanje TSH i PRL tiroliberin) (thyroid - stimulating hormone i prolactin) Corticotropin - releasing hormone (CRH, Stimulie oslobaanje ACTH i -LPH kortikotropin) (adrenocorticotropin hormone i -lipotropin) Gonadotropin - releasing hormone (GnRH, Stimulie oslobaanje FSH i LH luteinizing hormone releasing hormone (follicle-stimulating hormone i luteinizing LHRH) hormone) Growth hormone-releasing hormone Stimulie oslobaanje GH (GHRH, GRH, somatokrinin, somatotropin) (growth hormone) Growth hormone-inhibiting hormone Inhibira oslobaanje GH (i TSH) (GHIH, somatotropin release inhibiting (growth hormone i thyroid - stimulating hormone - SRIH, somatostatin) hormone) Dopamin (DA, prolactin-inhibiting factorInhibira oslobaanje PRL (i TSH) PIF) (prolactin i thyroid - stimulating hormone)

Stimuliui efekat imaju oslobaajui hormoni (releasing hormone): (1) tireotropin ili thyrotropin releasing hormone (TRH) ili tireoliberin, (2) kortikotropin ili corticotropin-releasing hormone (CRH), (3) oslobaajui

25
hormon za gonadotropine gonadotropin-releasing hormone (GnRH) iji je sinonim luteinizirajueg hormona releasing hormon (LHRH). Nasuprot tome, koei efekat na luenje hormona iz adenohipofize ispoljavaju inhibiui hormoni (inhibiting hormone): (1) somatotropin release inhibiting hormone (SIRH) ili somatostatin - za hormon rasta (GH), i (2) tireostimulirajui hormon (TSH) i dopamin (DA) - za prolaktin (PRL). Neuroendokrina povratna petlja regulacije kod veine hormona funkcionie dvosmerno. Tako, velike koliine prethodnog hormona, delujui tokom dueg perioda, ne stimuliu samo sekreciju hormona niih nivoa, nego prouzrokuju hipertrofiju ili hiperplaziju elija koje ih lue. S druge strane, dugotrajno prekomerno luenje zavrnih hormona ove neuroendokrine osovine ne dovodi samo do njihove povratne inhibicije, nego izaziva i atrofiju endokrinih elija prethodnog vieg nivoa regulacije. Preko neuroendokrine povratne petlje hipotalamus-hipofiza-tropne lezde mozak ostvaruje neophodnu povezanost nervnog i endokrinog sistema, kao i njihovu meusobnu interakciju i regulaciju. Preko hipofize mozak obezbeuje kontrolu funkcionisanja celog orkestra endokrinih lezda koje reguliu fizioloke procese: rasta, metabolizma, seksualne funkcije i reprodukcije, kao i odgovora na dejstvo bioloki znaajnih drai, posebno onih stresogenog karaktera. To se ostvaruje sinhronom regulacijom funkcija oba renja hipofize: prednjeg (adenohipofiza) i zadnjeg (neurohipofiza). Prednji reanj hipofize ili adenohipofiza, pod dejstvom oslobaajuih hormona hipotalamusa produkuje i sekretuje sedam velikih hormona svrstanih u etiri familije hormona: (1) pro-opiomelanokortin (POMC) i adrenokortikotropin ili adrenocorticotropin hormone (ACTH), (2) tirotropin (thyrotropin) ili thyroid - stimulating hormone (TSH), (3) hormon rasta ili growth hormone (GH) i prolaktin (PRL), i (4) gonadotropine (luteinizirajui hormon ili luteinizing hormone (LH) i folikulostimulirajui hormon ili folliclestimulating hormone (FSH). Funkcija adenohipofize se regulie pozitivnom i negativnom povratnom spregom iz hipotalamusa i perifernih ciljnih lezda (target gland). Hipotalamika regulacija se moe ostvarivati stimulacijom, supresijom ili sa oba mehanizma. Produkcija hormona hipofize se regulie i povratnom spregom preko ciljnih lezda. U veini sluajeva povratna sprega je negativna (npr., kortizol inhibira luenje ACTH), mada moe biti pozitivna ili negativna (npr., dejstvo estrogena na LH sekreciju). Normalno se regulacija sekrecije hipofize ostvaruje usklaenom integracijom funkcionisanja neuroendokrine osovine hipotalamus hipofiza - tropne lezde. Koncentracija hormona na svim nivoima, pogotovo na centralnom, hipotalamikom i perifernom, tkivnom, jeste kluni faktor sinhronizacije rada ove osovine. Regulacija iz hipotalamusa se ostvaruje sekrecijom hipotalamikih oslobaajuih hormona u hipofizni portalni krvotok, koji dospevaju do hipofiznih elija gde se veu za specifine receptore, pri emu se pokree

26
sinteza i naknadno luenje odgovarajueg hormona hipofize. Iz hipofize sekretovani hormon u perifernu cirkulaciju dospeva putem krvi do odgovarajue tropne lezde, reguliui njeno luenje. Izlueni hormon iz ciljne lezde dalje utie na funkciju ciljnih (target) tkiva, isoljavajui odgovarajue metabolike efekte. Sekretovani hormon deluje i povratno na hipofizu ili hipotalamus. To je uglavnom negativno, supresivno dejstvo, mada u nekim sluajevima moe ispoljavati i pozitivne, stimuliue efekte.
Adrenokortikotropni hormon (ACTH)

Postoji bazalni dnevni ritam aktivnosti sistema hipotalamus-hipofizaadrenalna osovina u odsustvu stresa, koji se regulie negativnom povratnom spregom (biofeedback). Mnotvo inilaca moe dovesti do promene dnevnog ritma sekrecije CRH, pa time ACTH i kortikosteroida: promena ritma spavanja, izlaganje svetlu i tami, unos hrane, alkohola i lekova; psihiki stres, traume, poremeaji, oboljenja... Stresna stanja bitno menjaju normalan ritam sekrecije CRH, ACTH i kortikosteroida. Pri pojavi stresa dolazi do pojaane integracije mnotva dolazeih impulsa iz mozga uglavnom u nc. paraventricularis hipotalamusa, odakle se kao odgovor iz CRH neurona lue poveane koliine CRH i VP [26]. Dejstvom stresora poveava se sekrecija CRH, ACTH i kortikosteroida adekvatno jaini stresa. Najee se to ispoljava u mnogobrojnim oblicima fizikog ili psihikog stresa. Od fizikih, najei su stresori: fizika trauma, ozbiljna bolest, hirurki zahvat ili gladovanje, a od psihikih: jak strah, strepnja, alost, patnja, uzbuenje ili, pak, mentalni poremeaji tipa depresije ili manije. Poveanje sekrecije CRH, ACTH, te kortikosteroida, ima za posledicu podizanje krvnog pritiska, nivoa glukoze u krvi, kao i izmene funkcionisanja imunog sistema [27]. Krajnji cilj kompleksa pokrenutih reakcija na kraju se svodi na ispoljavanje zatitne uloge hormona od mogueg tetnog dejstva stresora [28]. ACTH se kao i GH, -END, i -MSH, lui ne samo u toku akutnih, nego i u toku hroninih emocionalnih stanja [29]. Ako je stres dugotrajan moe, ak, doi do prekida cirkadijalnog ritma sekrecije ACTH i kortizola sa svim prateim posledicama pojave endokrinog poremeaja ili bolesti. ACTH, kao i GH i VP, osim pod simpatikom, nalaze se i pod parasimpatikom, odnosno holinergikom kontrolom [30], to moe biti znaajno sa stanovita ograniavanja intenziteta i trajanja stresa [26].
Vazopresin (antidiuretski hormon ADH)

Fizioloka regulacija sekrecije VP ili ADH se odvija pod uticajem velikog broja faktora od kojih su najznaajniji: (1) osmolalnost plazme i (2) koliina cirkuliue krvi [31]. Na luenje VP bitno utiu i drugi inioci kao to su: promena krvnog pritiska, nausea, i emocionalni stres.

27
Emocionalni stres ispoljava antidiuretiki efekat, jer se sekrecija VP znatno poveava tokom stresa. Pokazalo se da neki od VP neurona sintetiu i CRH, tako da se oba hormona zajedno oslobaaju u krvotok [32]. Tokom stresa poveava se VP neuronska aktivnost, a sekrecija ACTH raste u prisustvu VP u adenohipofizi [33]. Smanjenje produkcije VP, praeno prekomernim luenjem CRH, karakteristino je za teku depresiju, to nije sluaj kod hroninog stresa, iako se simptomi i znaci uglavnom razlikuju samo po jaini [30]. Kod depresije povratna kontrola kortizolom je otkazala na nivou hipotalamusa, pa povien nivo CRH, pored ostalog, inhibira luenje DA (odgovornog za pozitivnu motivaciju) i serotonina (bitnog za funkcionisanje cirkadijalnih ritmova) [33]. U hroninom stresu se deavaju drukiji poremeaji nego u tekoj depresiji. Oni su posledica stresnog nadraaja NA-adrenergikih neurona locus coeruleusa i sledstvene aktivacije CRH neurona, koja ne moe da se obuzda zbog mogue disfunkcije na nivou kompleksa transmiter/receptor [33].
Oksitocin

Glavna funkcija oksitocina (OT) je njegovo uee u neurohumoralnom refleksu, koji dete izaziva prilikom sisanja dojke. Osim izazivanja kontrakcije mioepitelnih elija mlenih lezda, OT stimulie i kontrakcije glatkih miinih elija materice [33]. Ne samo sisanje, nego i pla gladnog deteta moe katkad izazvati poveano luenje mleka [31]. Emocionalni stres moe izazvati inhibiciju luenja mleka, a seksualno uzbuenje i orgazam mogu ga trigerisati [30].
Glukokortikoidi

Fizioloki efekti glukokortikoida na ciljna tkiva su mnogostruki (Tabl. 1.3.) [28]. U veini tkiva glukokortikoidi imaju kataboliki efekat na proteine i masti. Meutim, u jetri oni ispoljavaju sintetike efekte, potpomaui preuzimanje i iskoriavanje ugljenih hidrata, aminokiselina, te masnih kiselina kao izvora energije [27]. Izmeu obroka i tokom gladovanja glukokortikoidi pomau odravanje nivoa glukoze u krvi na vie naina (Tabl. 1.3.) [28]. U perifernim tkivima, glukokortikoidi antagonizuju efekte insulina. Mozak i srce su poteeni od ovih efekata, tako da njihovo preobilno snabdevanje glukozom pomae u savlaivanju stresa. Intresantno je da mala koliina glukokortikoida mora biti prisutna za izvrenje drugih metabolikih procesa. To znai da glikokortikoidi imaju permisivnu ili doputajuu ulogu za obavljanje tzv. permisivne akcije [28]. Tako, glukokortikoidi moraju biti prisutni za izvrenje veine fiziolokih efekata KA na odreena tkiva: termogeneznih, lipolitikih, vazokonstriktornih i bronhodilatatornih (Tabl. 1.3.) [28]. Isto tako, prisustvo glukokortikoida je neophodno glukagonu za poveanje glukoneogeneze u jetri. Time se preko glukokortikoida ostvaruje interakcija, ali i kontrola efekata KA, glukagona i nekih drugih BAS koje uestvuju u stresu.

28
Tabela 1.3. Fizioloki efekti glukokortikoida. Efekat delovanja Mehanizam delovanja Inhibicija preuzimanja glukoze i metabolizma. Kataboliki Smanjenje sinteze proteina. Poveanje oslobaanja aminokiselina, laktata. Stimulacija lipolize. Lipolitiki Poveanje oslobaanja slobodnih masnih kiselina i glicerola. Poveanje glukoneogeneze. Poveanje sinteze glikogena, skladitenje. Sintetiki Poveanje aktivnosti glukozo-6-fosfataze. Poveanje glukoze u krvi. Redukcija broja cirkuliuih limfocita, monocita, eozinofila, bazofila. Supresija Inhibicija T-limfocitne produkcije IL-2. Remeenje obrade antigena, produkcije antitela i odstranjivanja stranih supstanci. Smanjenje migracije neutrofila, monocita, Anti-inflamatorni limfocita prema mestu oteenja. Stimulacija oslobaanja neutrofila iz kostne sri. Ostali Remeenje migracije neutrofila izvan vaskularnog korita. Poveanje cardiac output-a. Poveanje perifernog vaskularnog tonusa. Poveanje brzine glomerularne filtracije. Pomo u regulisanju bilansa vode, elektrolita. Permisivna akcija Otpornost na stres Antagonizam insulinu Poveanje glukoze u krvi.

Tkivo meta Miii Masno tkivo Jetra

Imuni sistem

Kardiovaskularni sistem Bubrezi Ostalo

Poveanje nivoa glukokortikoida, uslovljeno stresnom aktivnou i poveanjem luenja ACTH, esencijalno je za opstanak svake individue. Glukokortikoidi su ivotno vani za zatitu od posledica dejstva mnogobrojnih stresora. Psiholoki stres i depresija prouzrokuju poveanje luenja kortikosteroida, posebno kortizola. Isto tako, fizika aktivnost, pogotovo takmiarskog karaktera, kao i drugi oblici fizikog stresa (toplota, hladnoa, opekotine, zraenje, gladovanje, krvavljenje, ok) poveavaju ACTH i adrenokortikalnu aktivnost [34]. Reakcija na stres ispoljava kvantitativan odnos prema intenzitetu dejstva stresora. Umeren stres, kao to je jednodnevno gladovanje, ne poveava adrenokortikalnu aktivnost, dok kod opekotina nivo kortizola u plazmi je srazmeran veliini oteene povrine [34]. Meutim, prejak, porazan stres, moe izazvati snienje kortizola, to je kliniki nepovoljan prognostiki znak [34].

29
Mineralokortikoidi

Aldosteron je glavni mineralokortikoid, dok njegove pretee kortikosteron i deoksikortikosteron ispoljavaju male mineralokortikoidne efekte. U okviru normalnog nivoa za stimulaciju luenja kortikosteroida, potrebna je vea koliina ACTH za luenje mineralokortikoida, nego za glukokortikoide [28]. Upravo zahvaljujui tome poveani nivo sekretovanog ACTH u toku stresa poveava luenje mineralokortikoida, posebno aldosterona. Efekat ACTH na sekreciju aldosterona je prolazan i direktno zavisan od njegove koncentracije [27]. Ispoljeni efekti aldosterona u vidu poveanja reapsorpcije Na i H2O dovode do toga da se zbog nastale hipervolemije povea krvni pritisak. Ovo hronino poveanje krvnog pritiska se nadovezuje na ve akutno povean krvni pritisak usled stresom izazvanog dejstva osloboenih KA iz sri nadbubrene lezde i simpatikih nervnih zavretaka.
Androgeni

ACTH i PRL su glavni reguliui faktori produkcije androgena, koji se sekretuju paralelno sa kortizolom iz zone fascikulate i zone retikularis kore nadbubrene lezde [34]. DA indirektno preko PRL utie na sekreciju adrenalnih androgena. Koliina osloboenih androgena, prvenstveno androstenediona i dehidroepiandrosterona, iz nadbubrega, mnogo je manja u odnosu na koliinu koja se lui iz testisa. Osim toga, fizioloki potentan androgen je 19-C steroid, testosteron, dok su ostali mnogo manje moni. Zbog toga, u poreenju sa testikularnim androgenima, adrenalni androgeni imaju vrlo mali fizioloki znaaj u normalnim okolnostima. U sklopu opteg optereenja osovine hipotalamus-hipofiza-nadbubrena lezda, prouzrokovanog dugotrajnim stresom, androgeni zajedno sa drugim hormonima, ukljuujui i male koliine estrogena, posebno estradiola i estrona, mogu dobiti na svojoj vanosti [35].
Tirotropin ili tireostimulirajui hormon (TSH)

Prevelika, dugotrajna stimulacija TRH i TSH, uslovljena dejstvom mnotva faktora, dovodi do hipertrofije tiroideje. Tako dolazi do hipertireoze, gde viak tiroidnih hormona povratno suprimira TSH [36]. U hipotireozi je situacija obrnuta, pa je zbog manjka tiroidnih hormona nivo TSH povien. Psiholoki faktori, zavisno od duine dejstva, mogu izazvati prolazno poveanje sekrecije TSH i sledstveno povienje nivoa T4 u cirkulaciji [30]. U indukovanoj hipertireozi se deava da je povean nivo TSH praen poveanjem tiroidnih hormona [36]. Stres je vaan regulator sekrecije TSH kao i GH. Stres inhibira normalnu sekreciju TSH, najverovatnije putem izazvane inhibicije luenja TRH pomou glukokortikoida ili somatostatina [37]. CRH stimulie sekreciju somatostatina iz hipotalamusa i tako utie na luenje TSH i GH [30]. Kod dece inhibiciju

30
sekrecije TSH vri toplota, a stimulaciju hladnoa, to nije sluaj sa odraslim. Isto tako, sekreciju TSH inhibiraju DA i opioidi. Endogeni opijati inhibiu sekreciju TSH inhibicijom luenja TRH, dok -adrenergika stimulacija ima suprotno dejstvo [30]. Luenje TSH moduliu i drugi hormoni, kao to su GH, estrogeni, i dr [30]. TRH je glavni hormonalni faktor regulacije telesne temperature, koji zajedno sa neurogenim (NA, 5-HT, endogeni opioidi) i humoralnim (interleukin 1 IL1, tumor-necrosiss factor TNF) faktorima podeava nivo funkcionisanja hipotalamikog termostata [30]. Tiroidni hormoni ispoljavaju efekte na metabolizam gotovo svih tkiva u organizmu. Posebno su znaajni njihovi efekti na kardiovaskularni, respiratorni, skeletni i centralni nervni sistem. Osobitu vanost ima tesna meusobna povezanost tiroidnih hormona sa KA [38]. To im omoguuje zdruene efekte dejstva u vidu poveanja metabolike aktivnosti tkiva, stimulacije rada srca i mnogih funkcija nervnog sistema. Ovako kompleksni zajedniki efekti tiroidnih hormona i KA neophodni su za opstanak jedinke. Otuda njihov izrazit znaaj u toku stresnih stanja.
Hormon rasta ili growth hormone (GH)

Luenje GH se uglavnom regulie preko dva hipotalamika regulatorna, po svom dejstvu, opozitna peptida: (1) growth hormone-releasing hormone ili factor (GRH, GRF, GHRH, somatocrinin, somatotropin), i (2) growth hormoneinhibiting hormone (GHIH, somatotropin release inhibiting hormone - SRIH, somatostatin) [33,39]. Neurogena regulacija sekrecije GH se uglavnom odvija preko holinergikog i etiri glavna ushodna monoaminergika sistema (A-ergiki, NA-ergiki, DAergiki, 5-HT-ergiki), ali i drugih. ACh ispoljava direktan stimulativan efekat na luenje GH, poveavajui njegovu sekreciju i pri dejstvu glukagona i opijata, verovatno putem oslobaanja GHRH [30]. Adrenergika regulacija luenja GH je veoma bitna za odravanje potrebne koncentracije GH u cirkulaciji. -adrenergika stimulacija uopteno poveava luenje GH, dok ga -adrenergika smanjuje [30]. Adrenergiki neurotransmiteri prvenstveno deluju poveavajui sekreciju GHRH iz hipotalamusa. To je posebno znaajno jer se kao posledica poveanja adrenergike aktivnosti nervnog sistema javlja porast nivoa GH u mnogim fiziolokim i patolokim stanjima. Tako se koncentracija GH u krvi normalno poveava tokom fizike aktivnosti, kao i tokom stresa. Serotoninergika regulacija sekrecije GH se moe odvijati ne samo ukljuivanjem svakog pojedinano od njegova dva glavna neuropeptidna antagonistika mehanizma (GHRH i SRIH), nego i oba naizmenino ili ak sinhronizantno. To se deava u tzv. moduliuem ili fartlek fizikom vebanju, kao i u spavanjem-indukovanoj sekreciji GH, u kojoj verovatno uestvuje i ACh [30].

31
Dopaminergika regulacija luenja GH ima suprotne, antagonistike efekte na najviim nivoima regulacije. DA deluje stimulativno na luenje GHRH iz hipotalamusa, a supresivno na sekreciju GH iz adenohipofize. Osim toga, DA se konvertuje u NA, dopunjujui svoj uinak dejstvom NA na -adrenergike receptore. Neuropeptid Y (NPY), kao glavni neurotransmiter zaduen za oseaj gladi i traenje hrane, takoe stimulativno utie na luenje GH. Iste efekte imaju i opijati, VIP, VP, neurotenzin i -MSH [31]. Od endogenih regulatora oslobaanja GH svakako su najznaajniji endogeni neuralni ritmovi funkcionisanja organizma, posebno ritam budnosti i sna [33]. Hormonalna regulacija sekrecije GH se odvija interakcijom pojedinih hormona. Tako tiroidni hormoni, estrogen i testosteron poveavaju luenje GH, dok ga glukokortikoidi smanjuju [30]. TRH uopteno deluje inhibitorno, mada u nekim sluajevima na nivou hipofize direktno poveava sekreciju GH [30]. Najvaniji egzogeni regulatori sekrecije GH su: fizika aktivnost, fiziki i emocionalni stres, unos hrane bogate proteinima ili ugljenim hidratima [39]. Stres je veoma vaan regulator luenja GH. Sekrecija GH se izrazito poveava pod dejstvom akutnog stresa (psihiki, traumatski, hirurki, infektivni). Tokom hroninog emocionalnog stresa, takoe dolazi do porasta nivoa GH u krvi.
Prolaktin (PRL)

Prolaktin (PRL) je hormon koji se sekretuje pulsatilno pod dejstvom mnotva egzogenih i endogenih faktora. Mnogobrojni spoljanji faktori poveavaju luenje PRL, poev od stimulacije bradavica dojki, preko fizike aktivnosti, pa do emocionalnog i fizikog stresa. Niz unutranjih faktora, takoe, utie na sekreciju PRL, kao to su trudnoa, endogeni ritmovi organizma, posebno ciklusi spavanja, luenja drugih hormona, osobito estrogena [30]. Regulacija luenja PRL se ostvaruje dvostruko, preko: (1) bioaminergikih sistema i (2) peptidergikih sistema. Bioaminergiku kontrolu sekrecije vre dva po funkciji opozitna amina: (1) dopamin i (2) 5-hidroksitriptamin (5-HT) ili serotonin [31]. DA je glavni inhibitorni faktor luenja PRL (PRLIF). Preko DA hipotalamus ostvaruje svoju toniku supresiju PRL-ergikih neurona. DA se sekretuje iz tuberohipofiznog dopaminergikog sistema u eminenciji medijani u portnu cirkulaciju, dospevajui tako do hipofize, gde vri toniku inhibiciju [32]. Serotonin ili 5-hidroksitriptamin (5-HT) vri centralnu stimulaciju luenja PRL, kao i endorfini [31]. Stimulaciju sekrecije PRL vre prolaktinoslobaajui faktori ili prolactin-releasing factors (PRLRFs). Meu njima su najznaajniji: TRH i VIP, koji podstiu luenje u fiziolokim uslovima, tokom trudnoe i dojenja. VIP je kotransmiter u holinergikoj inervaciji pljuvanih lezda i znojnih lezda, i slui kao snaan vazodilatator arteriola lokalnog

32
vaskularnog korita upravo kada ACh vezujui se za mACh receptore poveava metabolizam ovih egzokrinih lezda [36]. Stres, bilo fiziki ili psihiki, moe dovesti do poveanog luenja PRL i poveanja njegovog nivoa u krvi ena i mukaraca [29]. Pri pojavi stresa PRL u krvi naglo raste, dostiui vrhunac za 3 min, da bi se normalizovao u toku 1 asa [33]. Nivo PRL u krvi je odlian pokazatelj intenziteta straha, posebno napada panike. Pojava ivotne novine, promena temperature, fizika aktivnost, uzimanje hrane i pia, posebno piva, takoe, poveavaju luenje PRL [31].
Gonadotropini (FSH i LH)

Neurohumoralna regulacija luenja GnRH i gonadotropina se sprovodi centralnom kontrolom preko mnotva neurotransmiterskih sistema, od kojih su najvaniji aminergiki sistemi [29]. Meu njima najvei znaaj ima NAadrenergiki sistem. Tako, stimulacija -adrenergikih neurona izaziva oslobaanje LH, a -adrenergikih, inhibiciju gonadotropina (suprotno od dejstva ACh). Obrnuto, nivo hipotalamikih KA se menja sa promenom nivoa polnih hormona i gonadotropina. Endogeni opijati takoe utiu na sekreciju GnRH u hipotalamusu. Poveanje njihove sekrecije ima bitnu ulogu u nastanku neurogene amenoreje, to se deava u toku fizikog i psihikog stresa kod sportiskinja [40,41]. Isto tako, jak stres preko PRL moe izazvati impotenciju u mukaraca [41]. Neurohumoralna kontrola sekrecije gonadotropina je veoma bitna zbog ispoljavanja kortikalnih, naroito limbikih uticaja na gonade [31]. Preko centralnih neurotransmiterskih sistema ostvaruje se regulacija aktivnosti gonada u odgovoru na promene u ciklusu svetlost-tama, fiziki i psihiki stres. Posebno su vani vidni i mirisni uticaji na seksualni nagon, seksualne i reproduktivne funkcije, ali i emocionalna stanja [30].
Melatonin

Melatonin je hormon epifize koji, pored obavljanja svojih osnovnih uloga, ima i manjeg udela u hormonskim efektima stresa. Melatoninergiki efekti stresa su pre svega rezultat simpatike regulacije funkcionisanja epifize preko NA-ergikih vlakana sa dominacijom -receptora na njenim parenhimatoznim elijama [30]. Ti efekti se uglavnom ispoljavaju uticajem epifize na polne funkcije putem bazinog sezonskog, verovatno i diurnalnog ciklinog supresivnog dejstva melatonina i drugih njenih hormona, sekretovanih usled nedostatka svetlosti (mraka ili tame). Pored ovog bazalnog ciklinog luenja, epifiza sekretuje melatonin i epizodino pod dejstvom mnogih faktora, od kojih je najznaajniji stres, bilo fiziki ili psihiki [31]. Supresivni efekat melatonina na polne funkcije ostvaruje se na sva tri nivoa njihove regulacije: hipotalamusa, hipofize, i gonada. Melatonin se najvie sintetie i lui nou kada mu je i najvei nivo, za razliku od njegovog prekursora 5-HT, iji je iznos u epifizi tada najmanji [42]. Stoga, izmena ritma budnosti i

33
sna, odnosno ciklusa svetlost-tama moe uticati na funkciju epifize, a time i na sekreciju gonadotropina. Stres, kao i svaka druga aktivacija simpatikog nervnog sistema poveava sintezu i izluivanje melatonina u optu cirkulaciju. Isto tako, svako izlaganje mraku ili tami neposredno dovodi do pojaanog luenja melatonina, koje se prekida pod dejstvom svetlosti. Meutim, povremeni izlivi melatonina ne prate uvek varijacije svetlosti ili stresa, mada je njegova koncentracija u mokrai pokazatelj uticaja mnogih faktora na funkciju epifize, kao to su: ciklus svetlost-tama i budnost-san, ishrana, fizika aktivnost, raspoloenje [42].
Renin

Renin nije klasian hormon, nego je u stvari enzim koga sintetiu i lue posebne jukstaglomerularne elije bubrega, stimulisane padom koncentracije natrijuma ili perfuzionog pritiska [43]. Simpatika stimulacija poveava izluivanje renina pomou direktnih -receptorskih efekata nezavisno od vaskularnih promena u bubrezima [42]. Isto tako, pad centralnog venskog pritiska nadraajem simpatikusa poveava luenje renina. Pod dejstvom stresa zbog vazokonstrikcije, takoe, dolazi do pada perfuzionog pritiska bubrega, pa osloboeni renin, delujui u krvi na plazma protein 2-globulinski prekursor angiotenzinogen (sintetisan u jetri), cepa leucin(10) leucin (11) peptidnu vezu, pri emu nastaje angiotenzin I [29]. Pomou angiotenzin-konvertujueg enzima, koji se nalazi na povrini pulmonarnih vaskularnih endotelnih elija, u pluima se angiotenzin I pretvara u angiotenzin II. Angiotenzin II (AT II), kao zavrni deo centralnog renin-angiotenzin sistema izaziva dva glavna sistemska efekta: (1) perifernu vazkonstrikciju, i (2) sekreciju aldosterona. Stvoreni AT II, vezivanjem za svoje AT1 i AT2 receptore, moe delovati dvostruko, kao hormon i kao lokalni tkivni faktor [28]. Putem krvi AT II se raznosi kao hormon do mnogih target tkiva. Postoje i kompletni reninangiotenzin sistemi lokalizovani u mnogim tkivima, ukljuujui srce i krvne sudove, koji mogu produkovati AT II lokalno [44]. Stresom izazvani efekti AT II su viestruki i obuhvataju poveanje njegovih direktnih dejstava na: (1) kardiovaskularni sistem (vazokonstriktorna i kardiostimulativna), (2) medularni korteks (poveanje sinteze i sekrecije aldosterona), (3) simpatiki nervni sistem (stimulativna i modulacijska). Interakcije sa simpatikim nervnim sistemom ukljuuju itav niz povezanih fiziolokih procesa, poev od stimulacije centralnih simpatikih pranjenja, aktivacije simpatikih ganglijskih elija, stimulacije adrenalnih hromafinih elija za oslobaanje KA i poveanja NA-ergike presinaptike i postsinaptike transmisije, pa do poveanja tkivnog odgovora na adrenergiku nervnu stimulaciju. AT II poveava tkivnu reakciju na NA-ergiku nervnu stimulaciju i druge vazokonstriktorne faktore pomou brojnih mehanizama: (1) poveava brzinu sinteze NA; (2) poveava stimulacijom indukovano oslobaanja NA; (3) inhibie neuralno preuzimanje (uptake); (4) poveava odgovor efektornih elija

34
na NA i druge ekscitatorne faktore [44]. AT II takoe aktivira sintezu i oslobaanje prostaglandina (uglavnom E tipa) u kardiovaskularnim tkivima, koji kao stres-limitirajui faktori smanjuju presinaptiko poveanje efekata AT II na neuroefektorsku transmisiju [44].

1.1.5. Stres-limitirajui sistemi

Tokom adaptacije na ponavljajua dejstva stresora dolazi do poveanja sinteze i sekrecije mnotva BAS, prvenstveno neurotransmitera i hormona, koji predstavljaju stres-realizujue faktore, pri emu se poveava mo njihovih stresrealizujuih sistema. Paralelno sa odvijanjem procesa u stres-realizujuim sistemima, istovremeno raste i aktivnost enzima za sintezu stres-limitirajuih faktora, prvenstveno opioidnih peptida, GABA-e, serotonina, ACh, prostaglandina, i antioksidativnih sistema. Na taj nain, istovremenim ukljuivanjem kontrolnih regulatornih mehanizama adaptacije na novonastalo stanje, organizam poveava efikasnost sistema koji ograniavaju intenzitet i trajanje stresne reakcije. To se postie istovremenim ukljuivanjem brzih i sporih stres-limitirajuih sistema. Na cenralnom nivou glavna uloga u ograniavanju efekata stresa pripada glavnim inhibitornim faktorima kao to su GABA, glicin, serotonin (5-HT) i opioidi, mada se njihov znaaj na perifernom tkivnom nivou (zbog nedovoljne prouenosti) ne sme nikako zanemariti. Periferni efekti ACh jo uvek su bolje poznati od njegovih centralnih efekata dejstva. Slina je situacija i sa ostalim stres-limitirajuim faktorima i njihovim sistemima: adenozinskim, prostaglandinskim, nitrooksidnim, kalikrein-kininskim i antioksidativnim.
Gaba-ergiki sistem

U realizaciji i kontroli stresne reakcije u organizmu glavnu ulogu imaju amino kiseline -aminobutyric acid (GABA) i glutamat ili glutamic acid (GA), kao kvantitativno najvaniji i po dejstvu najbri meusobno opozitni neurotransmiteri u CNS-u. Postoje podaci da oni imaju odreene uloge u kontroli mnogih funkcija i na periferiji. Oba ova neurotransmitera imaju nekoliko tipova receptora, koji se dele na dve familije: (1) jonski kanali, i (2) Gprotein kuplovani. GABAA receptori imaju integralne hlorne kanale (Cl-), a GABAB receptori su G-protein kuplovani. GA ima tri klase jonski kanalpridruenih receptora: (1) N-methyl-D-aspartate (NMDA) receptore, (2) amino-3-hydroxy-5-methyl-4-isoxazole proprionic acid (AMPA) receptore, (3) kainatske receptore, kao i sa G-proteinom povezane metabotropne receptore za formiranje inozitol trifosfata i diacilglicerola. Osnovni procesi funkcionisanja nervnog sistema putem stimulacije i inhibicije, na kojima se bazira ispoljavanje i ograniavanje stresne reakcije, prvenstveno se zasnivaju na zajednikim sutinskim morfofunkcionalnim karakteristikama ova dva opozitna neurotransmitera. Svi GABA i GA receptorski tipovi su soma-dendritiki, bilo postsinaptiki ili presinaptiki, i moduliu oslobaanje neurotransmitera uglavnom utiui na brzinu nervnog

35
pranjenja. Pored ostalog, osim aktivacijom presinaptikih GABA i GA heteroreceptora, ove amino kiseline se mogu oslobaati i preko nenervnih elemenata, ukljuujui spoljnu stimulaciju elektromagnetnim poljem (EMP) ili pomou kalijuma (K+) [45]. Pritom one mogu prouzrokovati ili modulisati oslobaanje i drugih neurotransmitera. To se posebno deava u takvim patolokim stanjima kao to je ishemija, gde postoji izrazito poveanje ekstracelularnog nivoa GA. Sutinsku vanost u ispoljavanju stresne reakcije i njenom ograniavanju predstavlja sudbinska morfofunkcionalna povezanost GABA-e i GA, koja je posledica njihove biohemijske uslovljenosti i meusobne zavisnosti. Piridoksal fosfat je esencijalni kofaktor za enzimsku konverziju GA u GABA. Nedostatak piridoksal fosfata (pyridoxal phosphate) izaziva nemogunost sintetisanja enzima glutamat dekarboksilaze (glutamate decarboxylase), potrebnog za konverziju GA u GABA, to ima za posledicu hiperiritabilnost i pojavu epileptiformnih napada [46]. Krucijalni znaaj za odvijanje osnovnih nervnih procesa stimulacije i inhibicije, pa stres- i antistres reakcije, predstavlja predstavlja ivotno vana injenica da je GA glavni ekscitatorni, a GABA glavni inhibitorni neurotransmiter u CNS-u. Dok se GA sekretuje na krajevima vlakana koja difuzno povezuju koru sa ostalim delovima CNS-a, GABA je najvie zastupljena u malom mozgu, bazalnim ganglijama, kimenoj modini, ali i u irokim podrujima modane kore [47]. Svi efekti GABA-ergikog inhibitornog dejstva uglavnom se zasnivaju na mehanizmu presinaptike inhibicije [48]. Vezivanjem za svoje receptore na presinaptikom kraju sinapse GABA izaziva otvaranje anjonskih kanala tako da velike koliine najzastupljenijeg anjona hlora (Cl-) ulaze u nervni zavretak. Ulaskom negativnih jona Cl- smanjuje se pozitivnost katjona Na+ tako da se akcioni potencijal u zavretku sniava i izaziva hiperpolarizacija. Snienje akcionog potencijala izaziva smanjenje podraaja i na membrani postsinaptikog neurona to se ispoljava smanjenjem influksa Ca2+ kroz voltano-zavisne kalcijumove kanale membrane. Smanjenjem Ca2+ u eliji dolazi do inhibicije fiziolokih procesa u njoj. Za trajanje i ograniavanje stresne reakcije bitno je istai da barbiturati i benzodiazepini aktiviraju GABAA receptore, poveavajui vezivanje GABA-e, tako da se javlja hipersenzitivnost ili potencijacija GABA inhibitornih efekata na nervni sistem pri istim narednim dozama [49]. Steroidni metaboliti kortikosterona, progesterona i testosterona takoe ispoljavaju potencirajue efekte sline prethodnim. Za razliku od njih, penicilin direktno inhibira GABA receptorsku funkciju vezivanjem i narednim blokiranjem jonskog kanala, to se ispoljava poveanom iritabilnou i pojavom epileptiformne aktivnosti [49]. Znaaj normalnog odvijanja osnovnih modulatornih procesa meu transmiterima u mozgu, i u takvim urgentnim situacijama kao to je stres, najbolje se ispoljava kroz poremeaj kontrole motornih funkcija. Takav poremeaj najbolje se vidi u Parkinson-ovoj bolesti i Hutington-ovoj horeji, gde

36
se GABA i ACh selektivno sniavaju u neuronima strijatuma koji se i brojno smanjuju [50]. Ogranienje ekscitacije somatomotorne kore i, posebno, frontalnog lobusa, pomou GABA i Gly, ima sutinski znaaj u kontroli stresnih stanja. To je posebno znaajno za ispoljavanje kardioprotektivnih i antiaritmikih efekata dejstva stres-limitirajuih faktora, posebno GABA-e, DA, PG i adenozina [1]. Na ovaj nain, GABA, kao najbri i najpotentniji stres-limitirajui faktor, ima vodeu ulogu u kontroli stresnih reakcija, kao i zatiti organa i sistema od njihovih moguih tetnih efekata.
Glicinergiki sistem

Glicinergiki stres-limitirajui sistem pripada centralnim sistemima sa brzim dejstvom, koji ograniavaju efekte stres-realizujuih faktora na centralnom nivou. Glicin (glycine-Gly) je amino kiselina koja ima ulogu inhibitornog neurotransmitera u CNS-u. Struktura glicinskog receptorskog kompleksa je tesno povezana sa GABAA receptorskom strukturom [49]. Gly, kao i GABA, aktivacijom svojih glicinskih receptora prouzrokuje otvaranje hlornih (Cl-) kanala [48]. Ulazak negativnih jona Cl- smanjuje Na+ influks kroz natrijumove kanale i Ca2+ influks kroz voltano-zavisne kalcijumove kanale. Nastaje skraenje trajanja akcionog potencijala, to na postsinaptikom neuronu smanjuje nadraaj, a time i Ca2+ influks, odnosno koliinu Ca2+ u eliji sa ispoljavanjem inhibicije fiziolokih procesa u njoj. Ograniavanje efekata stresne reakcije na nivou kore velikog mozga velikim delom zavisi od Gly. Inhibicija u malom mozgu uglavnom zavisi od GABA-e, dok je Gly mnogo znaajniji u velikom mozgu, a verovatno i u blokiranju nastanka konvulzija [51]. Gly je maksimalno zastupljen u interneuronima kimene modine, te supstanciji nigri i neostrijatumu, kao i aksonima kortikohipotalamikog snopa [21]. U supstanciji nigri i neostrijatumu, strukturama sa najveom koncentracijom DA u mozgu, Gly vri toniku inhibiciju DA-ergikih neurona. Poremeaj funkcionisanja ovog nigrostrijatnog puta, koji sainjava najvei deo mezostrijatnog snopa kao dela tzv. motorne petlje izmeu bazalnih ganglija i korteksa, via se kod Parkinsonove bolesti [52]. Regulaciju disanja u normalnim okolnostima i tokom spavanja, ali u stresnoj situaciji, uglavnom vre GABA i Gly. U respiratornom centru modanog stabla, kao i ostalim delovima CNS-a, glavni ekscitatorni neurotransmiteri su glutamat i (mnogo manje) aspartat, a inhibitorni GABA i Gly [53]. U mrei neurona koji kontroliu disanje, dominantni mehanizam regulacije jeste GABA aktivacija postsinaptikih GABAA receptora to se manifestuje odreenim obrascom pranjenja svih respiratornih neurona [53]. GABA uestvuje u recipronom obrascu i u fazi tranzicione inhibicije pomaui odravanje podesnog vremena pranjenja u kortikalnim premotornim mreama [53]. Gly takoe uestvuje u modeliranju obrasca pranjenja respiratornih neurona. Ulazna mesta na sinapsama za GABA i Gly mogu se prostorno

37
razlikovati na respiratornim neuronima. To ima i funkcionalni znaaj, jer Gly sinapse predominantno locirane na somi neurona obezbeuju brzu inhibiciju na poetku ekspiracije, dok poloaj GABAA receptora skoncentrisanih na distalnim dendritima odrava sinaptiku inhibiciju u kasnoj fazi ekspiracije [53]. Meutim, zahvaljujui postojanju pukotinastih spojnih kanala (gap junction channels or gap junctions) izmeu neurona u respiratornom centru respiratorni ritam pranjenja moe da se ostvaruje i bez fazine sinaptike inhibicije, to je vieno na slajsovima in vitro [53]. GABA i Gly se nalaze u jedru n. phrenicus-a i kontroliu ritam njegove aktivnosti [53]. Sutinsku ulogu u limitiranju stresne reakcije i njenih posledica ima kortikohipotalamiki snop, koji je znaajan za odravanje tonike inhibicije povezanih struktura prefrontalnog korteksa sa lateralnim hipotalamusom i nc. ventromedialis hypothalami. Zajedno sa tonikom inhibicijom na nivou tzv. motorne petlje i na nivou interneurona kimene modine, Gly vri protektivnu funkciju i redukciju neeljenih efekata aktivacije ekscitatornih transmitera u CNS-u. Na taj nain, glicinergiki sistem dopunjava efekte GABA-ergikog sistema u kontroli mnogih nervnih procesa, posebno procesa znaajnih za izvoenje ciljanih svrsishodnih, preciznih pokreta [54].
Opioidergiki sistem

Opioidni sistem je jedan od najznaajnijih stres-limitirajuih sistema koji uestvuje u ograniavanju stresne reakcije i spreavanju nastanka njenih tetnih posledica na svim nivoima regulacije od centralnih do perifernih. U odgovoru na mnotvo bioloki znaajnih drai, posebno onih stresogenog karaktera, hipotalamus uglavnom iz nc. paraventricularis-a oslobaa CRH, koji pokree proces sinteze pro-opiomelanokortina iz preprohormona za proopiomelanokortin [26]. Poto se brojni polipeptidni hormoni sintetiu kao segmenti ovog velikog prekursornog polipeptida, pro-opiomelanokortin (POMC) predstavlja poliprotein. Kao poliprotein, POMC nije bioloki aktivan, ve su aktivni njegovi produkti iji je on zajedniki prekursor: kortikotropni, melanotropni i opioidni proteini [55]. Od preprohormona POMC (PRE-POMC) kao prvobitnog prekursora u prednjem i intermedijalnom renju hipofize proteolizom nastaju ACTH i lipotropin (-LPH). ACTH sekvence amino kiselina, ukljuujui -MSH i corticotropin-like intermediate lobe peptide (CLIP) sekvence, zauzimaju centralni deo POMC. -LPH se nalazi na karboksilnom kraju (C-terminal) molekula i sadri amino kiseline za -MSH i -endorfin (-END). Na amino kraju (N-terminal) molekula POMC nalazi se N-terminal peptid i bono sekvence amino kiselina treeg melanotropina, -MSH. U intermedijalnom renju hipofize nastaju ostali krai produkti kao konaan rezultat razgradnje POMC. ACTH se kompletno konvertuje u -MSH i CLIP, a -LPH u -LPH i -END, dok -MSH ostaje gotovo isti. Zajedniko je za oba renja hipofize, prednji i intermedijalni, da na kraju nastaju: -LPH i -END. -END se dalje

38
moe razloiti na -END i -END koji imaju u odnosu na njega ak i opozitnu bioloku aktivnost [55,56]. Prednji reanj hipofize iz POMC lui uglavnom ACTH i -LPH, a hipotalamus -MSH i -END [4]. Regulacija aktivnosti POMC se odvija na vie naina u hipotalamusu i hipofizi. CRF i VP poveavaju nivo mRNA POMC u prednjem i intermedijalnom renju hipofize, kao i DA i GABA u intermedijalnom renju. Krajnji produkt razgradnje POMC, glukokortikoidi, negativnom povratnom spregom reguliu nivo POMC u hipofizi i hipotalamusu, to je kljuna stavka u odgovoru hipofizno-adrenalne osovine na stres [55]. Gonadni steroidi, estrogen i testosteron, takoe, ispoljavaju regulatorno, uglavnom inhibitorno dejstvo na translaciju mRNA za sintezu POMC u hipotalamusu [55]. -LPH, iako prekursor mnotva manjih peptida (CLIP, -MSH, enkefalinENK, -END, -END i -END), ukljuujui i endogene opioide, nema analgetske efekte. -LPH je polipeptid koji ima lipolitiko dejstvo i vri mobilizaciju masnih kiselina, izazivajui steroidogenezu u korteksu nadbubrega [4]. -LPH u hipofizi je nezavisan od -LPH modanog porekla [30]. Endogeni opioidi nastaju iz tri polipeptidna prekursora: (1) POMC, preko LPH, daje -End; (2) proenkefalin A je pretea za -neoendorfin, met-enkefalin (MET-ENK), i leu-enkefalin (LEU-ENK); (3) proenkefalin B (prodajnorfin) daje -neoendorfin, LEU-ENK, i dajnorfin (dynorphin-DYN) [4,30]. Preproenkefalin daje proenkefalin A iz koga nastaje u sri nadbubrega veina cirkuliueg MET-ENK-a. Poto adrenalni MET-ENK ne prolazi modanu barijeru, funkcija mu nije sasvim poznata, mada bi mogao imati vanog udela u analgeziji, pogotovo u stres-indukovanoj analgeziji [57]. ENK i END, posebno -END, su opioidni peptidi koji su zajedno sa DYN odgovorni za endogenu analgeziju, pojavu euforije i drugih efekata na ponaanje. Imaju sline efekte sa morfinom (endogenous morphine-like = endorphin) koji se dobija iz opijuma pa se, stoga, nazivaju endogeni opioidi ili endogeni opijati. Endogeni opijati uestvuju u stvaranju: sedacije, placebo efekta, stres-indukovane analgezije, akupunktura-posredovane ili akupunkturne analgezije, kao i drugih oblika refleksogene analgezije [17]. Endogeni opijati su znaajni za bol, stresnu reakciju, uenje i pamenje, regulaciju temperature, apetita, disanja, i reprodukcije (Tabl. 1.4.) [58,59]. Oni sudeluju u ekstrapiramidnoj motornoj aktivnosti [30], normalnom odvijanju trudnoe, podnoenju poroajnih bolova, kao i lakem i brem izvrenju poroajnog ina [60]. Nivo -END u krvi raste u trudnoi, dostiui vrhunac u vreme poroaja, to se verovatno ispoljava kroz analgetske efekte u tom periodu [60]. END poveavaju apetit [30], sadejstvujui tako sa glavnim regulatorima ishrane NPY i CCK.

39
Tabela 1.4. Sistemski efekti leumorfina kod nekih ivotinja. EFEKAT DEJSTVO PRIMENA Percepcija bola Inhibicija Intracisternalno Kontrakcija longitudinalnog Inhibicija Direktno na ileum miia ileuma* Kontrakcija vas deferens** Inhibicija Direktno na duktus Izbegavanje odgovora Bez promene Intracerebroventrikularno Lokomotorna aktivnost Poveanje Intracerebroventrikularno Unos hrane Poveanje Intracerebroventrikularno Unos vode Smanjenje Intracerebroventrikularno Krvni pritisak Poveanje Intracerebroventrikularno Glukoza u krvi Poveanje Intracerebroventrikularno Adrenalin u plazmi Poveanje Intracerebroventrikularno Prolaktin u plazmi Poveanje Intracerebroventrikularno, i.v. Hormon rasta u plazmi Poveanje Intracerebroventrikularno Luteinizirajui hormon u Smanjenje Intracerebroventrikularno plazmi Vazopresin u plazmi Smanjenje Intracerebroventrikularno Seksualno ponaanje Poveanje Intracerebroventrikularno, Emisija semena Poveanje Intracerebroventrikularno, i.t. *Guinea-svinja; **zec; ostalo bez oznaka pacov; i.v.-intravenski; i.t.- intratekalno

Endogeni opijati uestvuju i u patogenezi mnotva poremeaja ili bolesti: oka, depresije, izofrenije, epilepsije, Parkinson-ove bolesti, Huntington-ove horeje, hipotenzije, stres-indukovane amenoreje, itd [50,58,60]. Tako promena nivoa END moe prouzrokovati pojavu depresije, kao i nekih komponenti izofrenije, kao to su slune halucinacije. Poremeaji menstrualnog ciklusa, kao to su stres-indukovana amenoreja i dismenoreja, koji se javljaju kao posledice stresa ili enormnih fizikih naprezanja tokom sportskih aktivnosti, najverovatnije su prouzrokovani inhibicijom sekrecije hipofiznih gonadotropina (FSH i LH) koju vre END [60]. -END se nalazi u najveoj koncentraciji u hipofizi, posebno prednjem i intermedijalnom lobusu, manje u hipotalamusu, a jo manje u ostalim delovima mozga [30]. Limbiki sistem takoe sadri -END, ukazujui na njegovu ulogu u uenju, pamenju i emocijama [59]. -END sintetisan u hipofizi lui se zajedno sa ACTH iz nje pod akutnim dejstvom mnotva fiziolokih, posebno stresogenih faktora, kao to su: naporna fizika aktivnost, psihiki stres, krvavljenje, neurogeni ok, septiki ok [60]. Isto tako, i hronian emocionalni stres izaziva poveanje luenja -END, kao i -MSH. -END lue i bazofili i mastociti u stanjima septikemije i septikog oka [61]. LEU-ENK i MET-ENK se stvaraju iz tri razliita prohormona (POMC, proenkefalina A, proenkefalina B) na tri razliita mesta: u mozgu, hipofizi, sri nadbubrene lezde. Pored toga, zastupljeni su na mnogim mestima u CNS-u, gde obavljaju razliite funkcije. Najzastupljeniji su u sivoj masi kimene modine, locus coeruleus-u, amigdalima, hipotalamusu. ENK, pored svog glavnog, analgetskog dejstva, imaju vanu ulogu i u sekreciji velikog broja hormona. ENK hipotalamusa i locus coeruleus-a

40
stimuliu sekreciju GH, PRL i VP (ADH), a inhibiraju luenje TRH, FSH i LH, to je vrlo znaajno za razumevanje optih efekata dejstva stresa [30,59,62]. ENK su iroko zastupljeni i u neuronima i sekretornim elijama mnogih organa, kao to su creva, bubreg, epifiza, adrenalna medula, oko i placenta, gde uestvuju u regulaciji mnotva funkcija [30]. Posebno je znaajno prisustvo ENK u PNS-u, uglavnom u KA-ergikim neuronima [30], odakle se izluuju zajedno sa NA. Kao deo simpatikog odgovora na stres, ENK se sekretuju zajedno sa A i NA i iz adrenalne medule [59]. DYN se nalaze u neurohipofizi u najveoj koncentraciji u CNS-u [62]. Tu dospevaju, kao i u eminenciju medijanu hipotalamusa, aksonima iz DYNergikih neurona supraoptikog i paraventrikularnog jedra. Neki od ovih neurona hipotalamusa sadre zajedno DYN i VP, to se esto via i u drugim neuronima [59]. U simpatikim nervnim zavrecima, kao i u sri nadbubrega, pored KA, naeni su u vezikulama i ENK [63]. Ovi nervni terminali imaju sposobnost heteroregulacije (drugih transmitera) i autoregulacije (sopstvenih transmitera), i to ne samo sopstvene sekrecije, nego sekrecije susednih transmitera ili kotransmitera. NA-ergiki nervni zavreci imaju moduliue receptore (presinaptike 2adrenergike) za oslobaanje sledeih ko-transmitera: ATP, DA, somatostatina, NPY, i opioidnih peptida [64]. Isto tako, postganglijski simpatiki nervi poseduju presinaptike purinergike receptore, koji kada se aktiviraju pomou adenozina, inhibiu oslobaanje NA i ostalih transmitera iz nervnog zavretka [64]. Nalaz u senzornim neuronima koe guinea-svinje zajedno CCK, CGRP, DYN i SP [65], samo potvruje znaaj kotransmiterske modulacije u neurotransmisiji i uopte u regulaciji mnotva funkcija u organizmu, ukljuujui kontrolu takvih kompleksnih reakcija organizma kao to je stres (Tabl. 1.4.). Kotransmiterska modulacija se ne odvija samo na nivou CNS-a, nego i na nivou PNS-a, ukljuujui ganglione i nadbubrenu lezdu. Nadbubrena lezda je na nadraaj jedan od najosetljivijih organa simpatike inervacije, iz ije se sri pod dejstvom stresora lue: KA (A, NA, DA), ENK (MET-ENK i LEU-ENK), -END i drugi derivati POMC-a [63,66]. Prenoenjem impulsa sa preganglijskih simpatikih nervnih zavretaka splanhnikog spleta na postganglijske simpatike neurone bez aksona, koji se nazivaju hromafine elije, nastaje sekrecija direktno iz tela elija. Hromafine elije predstavljaju posebne neurosekretorne elije koje se, osim izraene slinosti u preganglijskoj modulaciji i dejstvu humoralnih faktora, u mnogo emu morfoloki i funkcionalno razlikuju od ostalih nervnih elija [66]. Osobitost ovim elijama daje i postojanje posebne vrlo bogate adrenalne vaskularizacije preko koje se prenose uticaji produkovanih steroida iz adrenalnog korteksa. Osim toga, postoji specifian intiman odnos izmeu mikrovaskularne mree i hromafinih elija, koji omoguava bitan uticaj endotelnih elija na njihovu [66].

41
Ovi adrenomedularni opioidi imaju vanu ulogu u izazivanju stresindukovane analgezije i u smanjivanju sekrecije KA. To se ostvaruje tako to aktivaciju nAChR receptora inhibitorno moduliu opioidni receptori smanjujui tako sekreciju KA, a samim tim i efekte stresa [63]. Na taj nain izlueni adrenomedularni opioidi ispoljavaju kompleksan antistresni, odnosno analgetski efekat. Osim toga, u adrenomedularnim elijama KA i opioidi se sintetiu i istim granulama, to govori o stalnom meudejstvu stres-realizujuih i streslimitirajuih sistema. U sadejstvu sa centralnim i adrenomedularnim opioidima deluju i periferno produkovani endogeni opioidi. Periferni opioidni receptori naeni su na perifernim nervnim zavrecima senzornih neurona, dok je poveanje koliine endogenih opioida karakteristino za imune elije koje infiltriu inflamirano tkivo na periferiji [44]. Ovde endogeni opijati produkuju lokalizovane efekte u zapaljenom tkivu. Aktivacija -opioidnih receptora perifernih nervnih zavretaka senzornih vlakana inhibira oslobaanje neuropeptida (SP, 5-HT i dr.) i time redukuje neurogenu vazodilataciju, ekstravazaciju plazme i inflamatorni edem. To je posebno znaajno u hronino inflamiranim tkivima gde dolazi do poveanja broja (over-expression) - i - opioidnih receptora u senzornim aferentima, to se ispoljava antiinflamatornim, a uz inhibiciju oslobaanja neurotransmitera i analgetskim efektima [44]. Na taj nain, optim kompleksnim dejstvom produkovanih endogenih opijata na svim nivoima regulacije, kako na centralnim, tako i na perifernim, dolazi do znaajnih izmena u funkcionisanju mnogih tkiva koje ograniavaju i koriguju dejstvo stres-realizujuih faktora.
Dopaminergiki sistem

Dopamin (DA) je neurotransmiter koji zavisno od mesta djestva pri aktivaciji svojih dopaminergikih (postsinaptikih D1 i D2, i presinaptikih D2 i D3, te neklasifikovanih D4 i D5) receptora ispoljava ekscitatorne ili inhibotorne efekte [20]. Otuda, pri stresornim dejstvima, iako pripada KA, DA ima drukiju sudbinu i samim tim drukije efekte od A i DA. Pokazalo se da u toku stresa dolazi do poveanja sinteze DA u srcu i adrenalnoj meduli na raun poveane potronje i smanjenja sadraja A i NA [67]. Uzrok tome je stresno stanje u kome u uslovima povienog iskoriavanja KA, njihova sinteza iz DA u NA ne moe ubrzano da se odvija zbog ogranienja na nivou dopamin--hidroksilaze, odgovarajueg enzima transformacije [67]. Zbog toga dolazi do znatnog nakupljanja DA ne samo u adrenalnoj meduli kao stres-realizujuem organu, nego i u srcu kao stres-izvrnom organu. Fizioloki znaaj istovremenog porasta sadraja DA na centralnom i izvrnom nivou najverovatnije se ispoljava u jednovremenoj ekscitaciji motorne aktivnosti. Kao rezultat tog dejstva nastaje aktivacija i bolja kontrola funkcije poprenoprugastih miia, ali i relaksacija glatke muskulature sa posledinim vazodilatatornim i natriuretskim efektima. Pored toga, DA uestvuje u realizaciji adaptivnih efekata stresa, ispoljavajui regulatorni uticaj na

42
ostvarivanje i same stres-reakcije. DA, tako, inhibira sekreciju ACTH u hipofizi, delujui inhibitorno i na sintezu kortikosteroida u adrenalnoj meduli [67]. Na taj nain, DA deluje kao faktor koji ograniava kljunu izvrnu hipofiznoadrenalnu kariku stresne reakcije. Osim toga, DA ograniava adrenergiku aktivnost na centralnom nivou, pri emu dolazi do poveanja broja DA-ergikih receptora u mozgu. Isto tako, aktivacija DA-ergikih receptora agonistima DA predupreuje nastanak ulcus ventriculi pri stresu [67]. Na taj nain, nakupljanje DA u toku stresa, jasan je pokazatelj paralelnog odvijanja dva procesa, gde se vidi da ostvarenje stresne reakcije preko stres-realizujuih sistema obavezno ukljuuje stres-limitirajue sisteme, koji ograniavaju reakciju i njene negativne posledice. Dopamin (DA) je biohemijski prekursor NA i A. Deluje centralno kao neurotransmiter u mozgu i kimenoj modini i inhibira sekreciju PRL. Centralni DA-ergiki sistem, kao jedan od glavnih sistema odgovornih za pozitivnu motivaciju i kontrolu pokreta, uglavnom se nalazi u mezencefalonu i dijencefalonu [32]. Najvei znaaj imaju DA-ergiki neuroni mezencefalona smeteni u substanciji nigri. Jedan deo neurona formira nigrostrijatna vlakna, inei najvei deo mezostrijatnog snopa. Nigrostrijatna vlakna prolaze kroz hipotalamus i zavravaju se u neostrijatumu (putamen i nc. caudatus), mestu najvee koncentracije DA u mozgu, uglavnom odgovornom za kontrolu pokreta. Ovde DA moe biti i inhibitorni i ekscitatorni neurotransmiter, jer su neki od njegovih neurona po svom dejstvu ACh-ergiki, a neki GABA-ergiki [62]. Drugi deo DA-ergikih neurona substantiae nigrae formira mezolimbiki i mezokortikalni snop, koji se zavravaju u strukturama limbikog sistema i prefrontalnom korteksu. Ova DA-ergika vlakna su najodgovrnija za DAergike efekte stresa na limbiki sistem, motivacione i druge procese kore velikog mozga. Dok tzv. limbika petlja najverovatnije regulie ispoljavanje motorne aktivnosti u toku emocionalnih stanja, mezokortikalni dopaminergiki neuroni su bitni za ispoljavanje pozitivnog motivacionog ponaanja [32]. DA-ergiki neuroni dijencefalona formiraju etiri snopa: tuberoinfundibularni, incertohipotalamiki, dijencefaloseptalni, i hipotalamospinalni [62]. Najznaajniji za regulaciju funkcija hipotalamusa i hipofize su tuberoinfundibilarni i incertohipotalamiki DA-ergiki snop. Oni se zavravaju u emineciji medijani, odnosno supraoptikim i paraventrikularnim jedrima hipotalamusa, uestvujui u regulaciji luenja hormona adenohipofize (PRL) i neurohipofize (VP, OT). Aktivacijom DA2 receptora u neuronima hipotalamospinalnog DA-ergikog snopa u hemoreceptornoj triger zoni u area postrema medule oblongate izazivaju se nagon za povraanje i samo povraanje (emesis i vomitus) [32]. Hipotalamospinalni DA-ergiki snop se zavrava u lamini I i zoni intermediji kimene modine, inerviui nc. intermediolateralis ili bone rogove, odakle polaze periferna simpatika nervna vlakna za ciljne organe. Znaaj DA kao perifernog neurotransmitera slabo je poznat. DA se na periferiji nalazi zajedno sa NA u simpatikim nervnim zavrecima, u

43
specijalnim interneuronima, simpatikim ganglijama, u karotidnom telu i nekim enterohromafinim elijama [68]. Fizioloki efekti cirkuliueg DA uglavnom su nepoznati. Zna se samo da male doze datog DA, vezujui se za DA-ergike receptore, u bubrezima izazivaju vazodilataciju i natriurezu [20], srednje vazodilataciju u mezenterijumu, a vazokonstrikciju svuda naokolo [69]. Karakteristino je da DA moe da se vezuje za 1-adrenergike receptore miokarda, ispoljavajui pritom pozitivan inotropni efekat na srce [69]. Isto tako, date srednje i velike doze DA poveavaju sistolni krvni pritisak, ne utiui uopte na dijastolni [69]. DA deluje i na presinaptike 2-adrenergike receptore simpatikih nervnih zavretaka nekih tkiva, samo slabije nego NA, ispoljavajui pritom inhibitorne efekte na oslobaanje NA [20]. Vezivanjem za svoje DA1 receptore, DA izaziva relaksaciju krvnih sudova, a za DA2, inhibiciju simpatike transmisije [20].
Serotoninergicki sistem

Serotonin je inhibitorni neurotransmiter koji regulacijom mnotva funkcija u organizmu uestvuje u ograniavanju efekata stres-realizujuih faktora i smanjenju stresne reakcije i njenih moguih tetnih posledica. Serotonin je dobio ime po svom prisustvu u serumu i tonikom kontraktilnom dejstvu na glatke miie u organima, prvenstveno krvnim sudovima i gastrointestinalnom traktu. Serotonin, po svom hemijskom sastavu 5-hydroxytryptamine (5-HT), naen je u mnogim elijama, kao to su neuroni, trombociti, mastociti, i enterohromafine elije [70,71]. iroka distribucija 5-HT znaajna je za ispoljavanje njegovih streslimitirajuih efekata. Posebno je vano istai da 5-HT ne prolazi krvnomodanu barijeru, ve njegov primarni prekursor amino kiselina triptofan (ali i sekundarni prekursor 5-hydroxytryptophan - 5-HTP), koja se nalazi u velikoj koncentraciji u plazmi [72-74]. Iz triptofana se u neuronima sintetie 5-HTP, ijom dekarboksilacijom nastaje 5-HT, gde biva kao neurotransmiter i iskorien za obavljanje mnotva fiziolokih funkcija. U ograniavanju efekata stresne reakcije vano je naglasiti da se enzim aromatina dekarboksilaza amino kiselina (aromatic amino acid decarboxylase AADC), ijim dejstvom u serotoninergikim neuronima na 5-HTP nastaje 5HT, nalazi i u KA-ergikim neuronima, gde se prekursor L-DOPA pomou AADC veinom konvertuje u DA [70], jo jedan stres-limitirajui faktor. U epifizi i perifernim tkivima postoje alternativni metaboliki putevi sinteze 5-HT. U epifizi, 5-HT se metabolie u melatonin, hormon vaan za seksualno ponaanje i spavanje. U perifernim tkivima veina triptofana se ne metabolie u 5-HT, ve kajnureninskim putem (kynurenine pathway) u kvinolinsku (quinolinic acid) i kajnureninsku kiselinu (kynurenic acid) [70]. Kvinolinska kiselina je prekursor za sintezu NAD+ i NADP+ u jetri i bubrezima [74], ali i snaan agonist Nmethyl-D-aspartate (NMDA) receptora, koji prouzrokuje neurotoksinost i

44
konvulzije, a znaajan je i za traumu i modani udar, za razliku od antagoniste NMDA receptora, kajnureninske kiseline [70]. Za ograniavanje efekata stresa posebno je vana supstratna osetljivost 5HT. 5-HT-ergiki neuroni su senzitivni ne samo na promene triptofana u plazmi, nego i u hrani, tako da preko presinaptikih somatodendritikih i terminalnih, i postsinaptikih autoreceptora, posebno 5-HT1a, na serotoninergikim, ali i nonserotoninergikim elijama, mogu uticati na regulaciju njegovog nivoa u mozgu [70,73,74]. Kapacitet serotoninergikog stres-limitirajueg sistema ogleda se u irokoj rasprostranjenosti i funkcionisanju 5-HT kao inhibitornog neurotransmitera u CNS-u, gde uestvuje u mnogim fiziolokim i bihejvioralnim procesima, kao to je uzimanje hrane, spavanje, seksualno ponaanje, strah, agresija, bol. Posebno je vano uee 5-HT u regulaciji emocija i ponaanja, tako da su endogena depresija i manino-depresivna psihoza vezane za snienje aktivnosti 5-HT-ergikog i NA-ergikog sistema [73]. Normalno funkcionisanje bazalnih ganglija i njihova kontrola pokreta zavisi od balansa izmeu ekscitatornih (GA, NA) i inhibitornih (GABA, DA, 5-HT) neurotransmitera [73,75]. Izgleda da je 5-HT i glavni neurotransmiter odgovoran za spavanje [75], to itekako ima znaaja u podizanju njegovog nivoa tokom primene antistresnih metoda i tehnika. U perifernim tkivima, za razliku od centralnog nivoa gde je inhibitor, 5-HT preko 5-HT3 receptora, ispoljava ekscitatorne, algogene i proinflamatorne efekte, koji su slabiji od dejstva bradikinina [76]. U cirkulaciji, gde je veinom poreklom iz trombocita i mastocita, 5-HT deluje vazokonstriktorno ili vazodilatatorno zavisno od situacije i mesta delovanja [71,75,77]. 5-HT se nalazi u velikim koncentracijama i u hromafinim elijama gastrointestinalnog trakta, gde zajedno sa gastrinom, CCK i insulinom poveava motilitet creva, dok ga inhibiraju sekretin i glukagon [16,75]. Stres-limitirajui efekti 5-HT su, kao to se videlo, uglavnom rezultat njegove aktivacije na centralnom nivou. Svoje inhibitorne efekte 5-HT ostvaruje zahvaljujui irokoj zastupljenosti 5-HT-ergikih neurona u veini predela CNS-a. 5-HT-ergike grupe neurona veinom su zastupljene u nuclei raphes magnus, odakle se njihova vlakna prostiru ushodno i nishodno, inerviui praktino ceo CNS [21]. Bulbospinalna vlakna koja se zavravaju gotovo u svim laminama svih segmenata kimene modine, a najvie u lamini I i II, vre inhibiciju nocicepcije, ona u lamini VII odgovorna su za inhibiciju simpatikusa i kontrolu KVS-a, dok vlakna u lamini IX facilitiraju - i -motoneurone [21]. U respiratornom centru 5-HT uestvuje u odravanju balansa izmeu inspirijuma i ekspirijuma u normalnom ritminom disanju tokom spavanja [53]. Zahvaljujui irokoj rasprostranjenosti 5-HT-ergikih neurona i njihovoj povezanosti sa opijatnim, ali i drugim neuronima, ostvaruju se analgetski streslimitirajui efekti 5-HT. Zajedno sa enkefalinergikim i drugim opijatnim sistemima, 5-HT sistem uestvuje u kontroli nocicepcije, i to uglavnom na centralnom nivou. To je izuzetno znaajno u stresnim stanjima, pri emu nastaje

45
stres-indukovana analgezija [16]. Modulaciju ushodnih bolnih senzacija koje se prenose putem tr. spinothalamicus lateralis i tr. spinoreticulothalamicus, 5-HT moe vriti preko ulaza: (1) na nivou spinotalamikih i spinoretikularnih neurona u kimenoj modini; (2) na nivou retikulotalamikih neurona u modanom stablu; (3) na nivou talamokortikalnih neurona u talamusu; i (4) na nivou somatosenzornog korteksa [71]. Descendentna modulacija nociceptivnih signala, takoe, se moe odvijati na svakom od navedena etiri nivoa. Najvanija mesta gde se odvija modulacija nocicepcije su: periakveduktna siva masa mezencefalona ili periaqueductal gray (PAG), i jedra, nc. raphes dorsalis, nc. cuneiformis, nc. raphes magnus, mada uestvuju i mnoge druge strukture kao to su locus coeruleus, i substantia nigra. Nervna vlakna koja polaze iz nuclei paraventricularis i nucleus raphe magnus (rafespinalna vlakna) silaze Lissauer-ovim traktom, zavravajui se u substantia gelatinosa zadnjeg roga kimene modine, gde sekretuju 5-HT, koji prouzrokuje luenje enkefalina iz interneurona. Enkefalini potom vre presinaptiku i postsinaptiku inhibiciju primarnih aferentnih nociceptivnih (C i A) vlakana, pri emu se blokira oslobaanje Ca2+ jona i/ili Ca2+ kanala i time vri supresija bola [16]. Silazna vlakna sa ekscitatornim neuromedijatorom (enkefalin, dajnorfin) aktiviraju inhibitorne interneurone u zadnjem rogu, koji vre inhibiciju nociceptivnih signala. Na taj nain 5HT kao neurotransmiter ukljuen u regulaciju mnotva funkcija, ukljuujui emocije i ponaanje, i posebno nicicepciju, direktno uestvuje u ograniavanju stresne reakcije i njenih tetnih posledica.
Holinergiki sistem

U ostvarivanju efekata funkcionisanja stres-limitirajuih sistema kljuna uloga pripada vegetativnom nervnom sistemu (VNS), posebno hipotalamusu, koji je kao najvii vegetativni integrativni centar pokreta i izvrilac svrsishodnog odgovora efektora na nadraaj receptora. VNS se sastoji od sledeih struktura: hipotalamusa, parasimpatikih jedara modanog stabla, simpatikih i parasimpatikih jedara kimene modine, te njihovih puteva. VNS inervie vaskularne i visceralne glatke miie, egzokrine i endokrine lezde, i parenhimatozne elije sistema organa. VNS sainjavaju simpatikus i parasimpatikus, koji u gotovo svim tkivima u organizmu ispoljavaju veinom opozitne efekte. Po svojoj opozitnoj parasimpatikoj funkciji u odnosu na simpatiku funkciju NA u organima i perifernim tkivima, ACh pripada stres-limitirajuim sistemima. Parasimpatiki deo VNS svoje funkcije ostvaruje preko neurotransmitera ACh, koji ima kljunu ulogu i u preganglijskoj i postganglijskoj inervaciji simpatikusa i parasimpatikusa. Svi preganglijski neuroni su holinergiki i u simpatikom i parasimpatikom nervnom sistemu. Svi postganglijski neuroni parasimpatikusa su holinergiki, kao i postganglijska simpatika vlakna znojnih lezda (izuzev adrenergikih vlakana dlanova i tabana), nekih krvnih sudova i m. erector pilli. Kada se zavravaju u blizini svojih efektornih elija

46
postganglijska vlakna obino formiraju bulbusna proirenja koja se nazivaju varikozitetima. Varikoziteti su bogati mitohondrijama u kojima se stvara ATP za sintezu ne samo njihovih, nego i drugih neurotransmitera i neuromodulatora. ACh ima dva tipa presinaptikih i postsinaptikih receptora: nikotinske (miine i nervne) i muskarinske (m1-m5). Holinergiki nikotinski receptori (nAChR) se nalaze na sinapsama izmeu preganglijskih i postganglijskih neurona simpatikusa i parasimpatikusa, kao i na membranama neuromiinih sinapsi skeletnih miia. Stoga, adrenomedularne elije sekretuju kateholamine putem oslobaanja ACh iz preganglijskih neurona koji ih inerviu. Holinergiki muskarinski receptori (mAChR) su zastupljeni u svim efektornim elijama postganglijskih neurona parasimpatikusa i postganglijskih holinergikih neurona simpatikusa. Nikotinski efekti ACh dominiraju na ganglijama i neuromiinim sinapsama, a muskarinski na glatkim miiima, egzokrinim lezdama i srcu. Efekti na CNS su kompleksni i zavisni od rasporeda receptora u pojedinim nervnim strukturama. ACh je uglavnom ekscitatorni neurotransmiter koji u mozgu formira vrlo rasprostranjen holinergiki sistem znaajan za regulaciju mnogih funkcija u organizmu. Jedan od snopova holinergikog sistema ini glavni deo ascendentnog retikularnog aktivirajueg sistema (ARAS) [62], odgovornog za normalno buenje i budno stanje, kao i za poveanje opte budnosti i panje uslovljene stresom [20,79]. Pored toga, ACh, kao ekscitator uestvuje u kompleksnoj kontroli motorne aktivnosti u tzv. motornoj petlji, iju aktivnost inhibira DA [32]. Osim sa DA, postoji veliki broj interakcija izmeu drugih simpatikih neurotransmitera i ACh, kao parasimpatikog neurotransmitera. Najvei znaaj, svakako, imaju najbrojnije interakcije izmeu ACh i NA, a manje sa ostalim KA. Bitno je napomenuti da u CNS-u, neokortikalni neuroni zajedno sa ACh sadre i VIP [65], a na periferiji ACH je kotransmiter sa kalcitonin gen-zavisnim peptidom (calcitonin gen-related peptide CGRP) [80,81]. NA-ACh interakcije u VNS su uglavnom opozitne moduliue interakcije i na centralnom i perifernom nivou (Tabl. 1.5.) [45], to je veoma znaajno u ograniavanju efekata stresa. Vei znaaj, svakako, imaju periferne interakcije izmeu noradrenergikih (NA-ergikih) i holinergikih (ACh-ergikih) nerava koji na svojim zavrecima oslobaaju NA i ACh. Antagonistiki efekti izmeu ovih nerava deavaju se ne samo na efektornom nivou, nego i na nivou oslobaanja neurotransmitera. Kao u simpatikim nervnim terminalima, gde su zajedno vazopresori NA i NPY, u parasimpatikom nervnom sistemu kotransmiteri su vazodepresori ACh i CGRP [80], to je kljuna injenica u regulaciji vazomotorike u svim, pa i stresnim stanjima.

47
Tabela 1.5. Primeri modulacije oslobaanja transmitera preko heteroreceptora (modifikovano) [45].
FAKTOR TIP RECEPTORA CILJNI TRANSMITER

Lokalno produkovani faktori Adenozin (A) Prostaglandini (PG) Hidroperoksi- i hidroksiderivati arahidonske kisel. Azot oksid (NO) Neurotransmiteri Acetilholin (ACh) Noradrenalin (NA) 5-HT (serotonin) Histamin (H) Dopamin (DA) Glutamat (GA) GABA Glicin Neuropeptidi NPY CCK Enkefalini Y2? ? I I S I I NA, GA, SP/CGRP, 5-HT DA DA NA, ACh, SP DA, ACh, NA, MET-ENK Nikotinski (n) Muskarinski (m1) M2 (m4) 2 5-HT2 5-HT1D 5-HT3 H3 D2 NMDA GABAA GABAB Jonotropni S S I I I I I I I S S I S NA, ACh NA, ACh, DA NA, ACh, GA NA, ACh, Non-adrenergiknon-holinergik (NO?), 5-HT, ATP NA ACh GABA NA, 5-HT, ACh, Non-adrenergik-nonholinergik (NO?, VIP?), H ACh NA, ACh, DA, 5-HT 5-HT, NA NA NA A1 A2 PGE TxA2 ? cGMP? I S I S? S I NA, DA, ACh, SP, ATP, 5-HT, GA, DYN B NA, DA, ACh, GA NA, ACh NA GA NA

Muskarinske modulacije oslobaanja NA uglavnom su inhibitorne za njegovu sekreciju i nalaze se u mnogim tipovima nervnih zavretaka [45]. Zahvaljujui prvenstveno njima na periferiji se ostvaruju opozitni efekti izmeu simpatikusa i parasimpatikusa. Muskarinski receptori koji inhibiu oslobaanje NA na ACh-ergikim i NAergikim nervima su veinom muskarinski receptori m2 subtipa i (manje) m4 subtipa, za razliku od receptora m1 tipa (u CNS i moda u parasimpatikim ganglijama), koji poveavaju luenje NA, to zavisi od vrste tkiva [45]. Osim modulacija preko ACh receptora m tipa, postoji mnotvo drugih neurotransmitera koji imaju sposobnost presinaptike inhibitorne modulacije

48
simpatikih NA-neurona: PGE, DA, purini (ATP, cAMP, adenozin), histamin (H2 receptori) [22]. Na cerebralnom nivou m receptori moduliu oslobaanje DA i ekscitatornih amino kiselina. U strijatumu m1 receptori poveavaju luenje DA, ali drugi m receptori smanjuju oslobaanje glutamata (GA) i aspartata (ASA) u hipokampusu [45]. U strijatumu, inhibicijom velikih ekscitatornih sistema (GA i ASA), ACh indirektno vri stimuliui, a direktno inhibitorni uticaj na velike inhibitorne sisteme, prvenstveno GABA-ergiki sistem, stimuliui pritom i oslobaanje DA iz nervnih zavretaka koji polaze iz substantiae nigrae [45]. Stimulacija ACh-ergikih postganglijskih vlakana smanjuje luenje NA tokom stimulacije postganglijskih NA-neurona, dok oslobaanje ACh iz postganglijskih ACh-ergikih zavretaka inhibira NA preko presinaptikih 2adrenoreceptora [45]. Osnovu inhibitornog, stres-limitirajueg efekta ACh predstavlja njegova moduliua interakcija sa stres-realizujuim faktorima, prvenstveno KA, posebno sa NA. Moduliua receptorska interakcija NA-ACh predstavlja kljuni mehanizam reciprone inervacije organa koji obezbeuje opozitne efekte dejstva simpatikusa i parasimpatikusa na svim tkivima i njihovim efektornim elijama. To se ne odnosi samo na periferna tkiva, nego i na unutranje organe i njihove sisteme: kardiovaskularni, respiratorni, gastrointestinalni, i urogenitalni. Parasimpatiki efekti na kardiovaskularni sistem posledica su direktno ispoljenih negativnih inotropnih, hronotropnih, dromotropnih i batmotropnih efekata na srce i opteg vazodilatatornog dejstva na krvne sudove, vie indirektnog pomou inhibicije oslobaanja NA, nego direktnog dejstvom ACh na glatku muskulaturu. To je posebno znaajno, jer srce i krvni sudovi predstavljaju jedan od najreaktivnijih sistema u svim oblicima stresa, koji vrlo esto prvi strada pri razvoju negativnih stresnih reakcija. Antistresni efekti dejstva ACh na ostale sisteme manje su znaajni. Efekti dejstva ACh na respiratorni sistem ispoljavaju se u obliku izazivanja bronhokonstrikcije i poveanja traheobronhijalne sekrecije. U digestivnom sistemu ACh poveava tonus i peristaltiku glatkih miia, a relaksira sfinktere, izazivajui pojaanu sekreciju egzokrinih i endokrinih lezda sa oslobaanjem mnotva BAS, prvenstveno gastrina, sekretina i inzulina. Stimulacija parasimpatikusa u urogenitalnom sistemu prouzrokuje poveanje tonusa i peristaltike uretre, kontrakciju m. detrusor urinae, a relaksaciju trigonuma mokrane beike i sfinktera uretre. Parasimpatikus je odgovoran i za seksualni nadraaj koji se manifestuje poveanjem prokrvljenosti erektilnih i drugih tkiva. To se ispoljava erekcijom penisa i klitorisa, i poveanjem egzokrine sekrecije koja ima za cilj pripremu za seksualni akt putem lubrikacije vagine kod ena, i vrlo malo uretre kod mukaraca. Na perifernom nivou nikotinski receptori, koji imaju sposobnost presinaptike ili postsinaptike inhibitorne modulacije simpatikih NA-neurona, naeni su i u senzornim nervima. Mnogi od nikotinskih inhibitornih efekata su ba posledica direktne aktivacije senzornih nervnih zavretaka [45]. Meutim,

49
nikotinske modulacije oslobaanja NA uglavnom su stimuliue za njegovu sekreciju u srcu i krvnim sudovima, kao i u slezini [45], to moe imati negativnog uticaja kod puaa. Ispoljavanje inhibitornog dejstva ACh na stresnu reakciju na perifernom, posebno lokalnom nivou, takoe je zavisno od meusobnih modulacija izluenih transmitera. Modulacija oslobaanja transmitera pomou lokalno produkovanih faktora odnosi se ne samo na BAS osloboene iz nervnih zavretaka, nego i na lokalno sintetisane i izluene materije iz razliitih vrsta elija. Postoje tri znaajna takva lokalna faktora koja utiu na oslobaanje neurotransmitera: (1) prostaglandini i drugi metaboliti arahidonske kiseline; (2) adenozin; i (3) azot monoksid (Tabl. 1.5). Svojim opozitnim dejstvom prema KA, prvenstveno prema NA, na centralnom i perifernom nivou, ACh u ukupnom skoru ispoljava znaajne streslimitirajue efekte. Na taj nain ACh ublaava i skrauje stresnu reakciju i smanjuje mogunost nastajanja nepoeljnih efekata enormnog luenja stresrealizujuih faktora, u prvom redu KA, posebno NA.
Adenozinski sistem

Adenozin se nalazi u svim telesnim tenostima ak i u bazalnim fiziolokim uslovima. On inhibira oslobaanje mnogih neurotransmitera iz perifernih nerava, kao i iz neurona CNS [45]. Sa poveanjem nervne aktivnosti poveava se oslobaanje ATP (adenosine triphosphate), njegovog energetski bogatog spoja iz varikoziteta simpatikih nerava. ATP se tu nalazi uskladiten kao kotransmiter sa drugim BAS u velikom broju perifernih, a verovatno i centralnih neurona. Nervna aktivnost moe izazvati i oslobaanje ATP iz efektornih elija, gde takvo lokalno poveanje nivoa adenozina moe povratno uticati na oslobaanje neurotransmitera iz nervnih zavretaka. Poveanje nervne aktivnosti, posebno epileptiformnog tipa, kao i aktivnosti prouzrokovane stresom, dovodi do poveanja sekrecije adenozina, to se deava i u hipoksiji, hipoglikemiji i ishemiji [82]. Adenozin i njegovi analozi mogu inhibirati oslobaanje mnogih, ali ne i svih, neurotransmitera. Oslobaanje ekscitatornih neurotransmitera moe biti inhibirano u veem obimu nego oslobaanje inhibitornih neurotransmitera kao to je GABA [82]. Od etiri tipa adenozinskih receptora (A1, A2A, A2B, A3) sigurno se zna da stimulacija A1 receptora (ili moda A1-slinih) izaziva inhibiciju, a A2 verovatno stimulaciju luenja neurotransmitera. Iako oslobaanje GA, ACh, DA, i NA poveava aktivacija A2 receptora, adenozin je veinom inhibitorni neurotransmiter [83], jer su efekti stimulacije inhibitornih A1 receptora ipak mnogo vei, nego efekti aktivacije stimuliuih A2 receptora, meu kojima su znaajniji A2A nego oni A2B tipa [82]. To potvruju nalazi protein kinaza C-zavisnog mehanizma izmeu 2-autoreceptora i adenozinskih A1 receptora u kontroli oslobaanja NA u hipokampusu [82]. Poveanje prometa centralnih neurotransmitera (NA, DA, ACh i 5-HT), pri davanju malih doza antagonista adenozinskih receptora, samo potvruje

50
preteno inhibitorno dejstvo adenozina na centralnom nivou. Isti sluaj je i sa dugotrajnim davanjem teofilina koji poveanjem aktivnosti adenozinskih presinaptikih receptora vri inhibiciju oslobaanja neurotransmitera [82]. Fizioloka uloga adenozinskih heteroreceptora na periferiji nije tako evidentna kao na nivou CNS-a. Evidentna je uloga adenozina u kontroli lokalnog krvotoka. Zasad se zna da se adenozin pojaano stvara iz ATP-a u tkivima koja imaju oteano snabdevanje energijom, to se deava prilikom ishemije, hipoglikemije ili hipoksije tkiva [84]. Slina je situacija i u sluajevima pojaane potronje kiseonika pri miinoj aktivnosti srca i skeletnih miia, pri emu dolazi do razgradnje ATP-a i stvaranja adenozina. Kao mona vazodilatatorna supstancija stvoreni adenozin prouzrokuje otvaranje prekapilarnih sfinktera i irenje arteriola i venula, ime se uspostavlja normalna perfuzija tkiva. To je posebno znaajno u situacijama produene lokalne vazokonstrikcije, kao i u okolnostima poviene i produene nervne aktivnosti, kao to je stres, koja smanjuje normalnu perfuziju perifernih tkiva i organa [85]. Svojim ukupnim, optim i lokalnim, moduliuim inhibitornim i vazodilatatornim dejstvom adenozin predstavlja vaan faktor regulacije velikog broja fiziolokih procesa. Kao inhibitorni neurotransmiter i snaan vazodilatator, adenozin direktno uestvuje u ograniavanju efekata dejstva stresrealizujuih faktora i zatiti tkiva i organa od posledica njihovog neadekvatnog delovanja.
Prostaglandinski sistem

U razvoju i ograniavanju stresnih reakcija organizma veoma vanu ulogu imaju membranozni fosfolipidi i njihove strukturne komponente, posebno arahidonska kiselina (AK) i njeni metaboliti. AK je prekursor mnotvu bioloki aktivnih oksidacionih produkata, koji se formiraju ciklooksigenaznim putem, lipooksigenaznim putevima, i citohrom P-450 epoksigenaznim putem. AK je veoma zastupljena masna kiselina u mnogim fosfolipidima. Glavni nain produkcije slobodne AK jeste putem aktivacije fosfolipaze A2, mada se diacilglicerol (DAG) formira aktivacijom nekoliko oblika fosfolipaze C ili putem aktivacije fosfolipaze D. Ovi putevi se aktiviraju mnogobrojnim hormonima i neurotransmiterima koji deluju na: (1) tirozin kinaza kuplovane receptore; (2) receptore sa integralnim katjonskim kanalima; i posebno (3) receptorima kuplovanim sa Gi ili Gq familijama G-proteina. Nastali metaboliti AK: prostaglandini (PG), leukotrijeni (LT), tromboksani (TX) i drugi, rezultat su opteg odgovora na nervnu i nenervnu stimulaciju. Faktori stimulacije sinteze i produkcije PG su mnogobrojni, ukljuujui spontano oslobaanje, nervnu stimulaciju, KA (posebno NA), VP, AT II, 5-HT, ACh, histamin, bradikinin, hipoksiju, i druge [86,87]. Na luenje neke od ovih supstanci osloboeni PG deluju inhibitorno (Tabl. 1.6.) [86], a na neke stimulativno.

51
Tabela 1.6. Tkiva u kojima prostaglandini inhibiu hormonalno indukovane odgovore (smanjenjem koliine cAMP).
TKIVO Mokrana beika abe Bubreni tubuli zeca Adipociti pacova Cerebralne Purkinjeve elije HORMON Vazopresin Vazopresin Noradrenalin, ACTH, TSH, GH, Glukagon Noradrenalin ODGOVOR Transport vode Transport vode Lipoliza Inhibicija frekvencije pranjenja

PG ispoljavaju u velikom broju tkiva inhibitornu funkciju na luenje NA, od kojih su najmoniji PGE2 i PGI2 (prostaciklin). Meutim, TX i prostaglandin endoperoksidi, kao i LT mogu poveati oslobaanje ovog transmitera. Viestruko potvreni nalazi da se PG mogu formirati prilikom stimulacije receptora, da bi potom vrili inhibiciju luenja NA [88,89], jasno ukazuju da su PG fizioloki vani regulatori oslobaanja NA, posebno u toku stresa [45]. Nastala arterijska hipertenzija, kao posledica dugotrajnog dejstva stresa, rezultat je prevage dejstva vazokonstriktornih stres-realizujuih faktora (simpatikusadrenalna medula i renin-angiotenzin-aldosteron sistem) nad vazodilatatornim (stres-limitirajuim) faktorima, od kojih su najznaajniji NO i PG. Meu PG najpotentniji renalni vazodilatatori su PGA2 i PGE2, koji ispoljavaju i dodatne efekte na renalnu funkciju, kao to je regulacija krvotoka, ekskrecija vode i soli, oslobaanje renina. U bubrezima, kao i miokardu, nadbubrenim lezdama, hipotalamusu, PG ine poseban sistem (PG sistem), koji ima krucijalnu ulogu u perfuziji tkiva i u regulaciji preraspodele krvi izmeu pojedinih delova organa, posebno u urgentnim stanjima organizma, kao to je stres. Regulaciju krvotoka u bubrezima i nadbubrenim lezdama PG ostvaruju prvenstveno preraspodelom krvi izmeu korteksa i medule, u miokardu izmeu subepikarda i subendokarda, a u hipotalamusu na nivou preoptikog odnosno prednjeg dela koga snabdeva posebna vaskularna mrea koja se naziva organum vasculosum laminae terminalis. U hipotalamusu, kao i drugim organima, pod dejstvom endogenih (citokini) i egzogenih (fizike i psihike traume, aleregijske reakcije, mikroorganizmi) faktora, aktiviraju se endotelne elije vaskularne mree, koje lue PG, kao metabolite prethodno pokrenutog procesa razgradnje osloboene AK. Tako uglavnom nastali PGE2, (manje PGE1 i drugi) direktno, poveanjem nivoa cAMP, i indirektno, preko poveanja oslobaanja NA, izaziva promene u funkcionisanju mnogih neurona, a posebno neurona hipotalamikog termostata, odgovornog za odravanje telesne temperature i pojavu groznice. PG, veinom grupe E, ukljueni su i u regulaciju arterijskog pritiska. Tako porast nivoa AT II u cirkulaciji dovodi do poveanja sinteze i oslobaanja PG u tkivima kardiovaskularnog sistema. Meutim, stvoreni PG smanjuju efekte dejstva AT II na presinaptikom nivou utiui tako na neuroefektornu transmisiju u celini [44].

52
Antistresni zatitni efekat PG ispoljavaju i na nivou gastrointestinalnog trakta. PG su glavni zatitni antiulkusni faktor gastrine i duodenalne sluzokoe. Zajedno sa somatostatinom, vezujui se za svoje receptore na bazolateralnim membranama parijetalnih elija, oni koe sekreciju eludane kiseline [90]. PG gastrine mukoze odravaju normalnu prokrvljenost zida i stimuliu sekreciju mukusa i gastrinih i duodenalnih mukusnih bikarbonata ispoljavajui tako protektivno dejstvo na sluzokou eluca, kako u normalnim tako i u stresnim situacijama [90]. Znaajno je istai da PGE2 uestvuju u mnogobrojnim reakcijama imunog sistema, delujui na neke stimulativno, a na druge inhibitorno. Stimulativni efekti dejstva PGE2 uglavnom se odnose na poveanje sinteze citokina (TNF, IL-4, IL-5) i imunoglobulina (IgE, IgG1, IgG2a), a imunosupresivni na inhibiciju funkcije makrofaga, T limfocita (TH1 IL-2, IFN-) i B limfocita (IgM) [91]. Pokazalo se da poveanje nivoa PG, nastalo pri fizikom stresu, kao to su opekotine ili mehanika trauma, prouzrokuje depresiju T-elijskog odgovora. Fiziki, a verovatno i psihiki stres, imaju za posledicu PGE izazvano smanjenje luenja IFN- odgovornog ne samo za virucidno dejstvo, nego i aktivaciju T limfocita i makrofaga. Pored toga, PGE smanjuju sposobnost citotoksinih T limfocita i natural killer (NK) elija da ubijaju svoje target (virusima inficirane i tumorske) elije [92]. PGE2 i PGI2 inhibiu mastocit-zavisne reakcije, na nivou oslobaanja medijatora, kao i izluivanje histamina, delujui tako antiinflamatorno [92]. LT, za razliku od PG, imaju suprotne efekte, ispoljavajui proinflamatorno dejstvo. LT pokazuju i stimulativno dejstvo na oslobaanje NA. Svaka aktivacija protein kinaze C sa otvaranjem Ca2+ kanala u nervnim zavrecima, takoe, poveava sekreciju NA, emu se verovatno ponajpre suprotstavlja NO [45]. Time NO, kao i PG, ispoljava inhibitorno dejstvo na oslobaanje NA iz nervnih terminala, delujui u celini vazodilatatorno, a time antihipertenzivno i kardioprotektivno. Na taj nain, NO i PG kao potentni vazodilatatori predstavljaju izuzetno vane stres-limitirajue faktore koji se suprotstavljaju vazokonstriktornim dejstvima stres-realizujuih faktora.
Azot monoksidni ili nitrikoksidni sistem

Azot monoksid je jedan od veoma vanih stres-limitirajuih faktora, koji ispoljava kompleksne efekte na mnoga tkiva i organe. Azot monoksid ili nitric oxide (NO) je gas, slobodni radikal, prosto hemijsko jedinjenje, iroko rasprostranjeno u tkivima koje uestvuje u obavljanju mnotva sloenih funkcija u organizmu. NO je vaan faktor za: (1) intercelularnu komunikaciju, (2) kardiovaskularnu regulaciju i (3) citotoksinost (baktericidnost i tumoricidnost) izazvanu dejstvom ovog slobodnog radikala. Osim mikrovaskularnih endotelnih elija, NO sintetiu i lue mnoge druge elije, kao to su nervne i glijalne elije, elije glatkih miia i fibroblasti, kardiomiociti i hepatociti, te makrofagi, monociti, neutrofili i trombociti [93].

53
NO se sintetie pomou tri razliite izoforme familije enzima nitric oxide synthases (NOS): endothelial (eNOS ili NOS3), neuronal (nNOS ili NOS1), i inducible (iNOS ili NOS2) [85]. Endotelijalni vazodilatatori (ACh, ATP, PG, bradikinin) pokreu proces sinteze NO iz amino kiseline L-arginina, nakon ega se dejstvom enzima eNOS ona konvertuje u L-citrulin. Osloboeni NO se sekretuje u postsinaptiki prostor i vee za gvoe hemgrupe solubilnog enzima guanylyl cyclase, pri emu se ona aktivira. Aktivirana guanylyl cyclasa deluje na guanosine triphosphate (GTP) poveavajui produkciju cyclic guanosine monophosphate (cGMP). cGMP dalje aktivira cGMP-zavisnu protein kinazu i time pokree niz reakcija poev od fosforilacije kinaze miozinskog lakog lanca. Posledica toga je redukcija afiniteta prema kalcijum-kalmodulin kompleksu sa smanjenjem raspoloivog Ca2+, a time i fosforilizacije samog lakog lanca miozina. To smanjuje kontrakciju i uslovljava vraanje na bazalni tonus glatkih miinih elija, izazivajui pritom relaksaciju glatke muskulature. Dejstvom eNOS stvoreni NO tokom svog kratkog (poluveka) ivljenja u krvi (6 s) prouzrokuje direktnu relaksaciju vaskularnih i nevaskularnih glatkih miia, redukujui pritom i njihov tonus [94]. NO uestvuje u odravanju bazalnog i funkcijskog tonusa glatke muskulature velikih i malih krvnih sudova, prevashodno arterijskog sistema, ukljuujui plunu i cerebralnu cirkulaciju. NO relaksira glatke miie digestivnog i respiratornog trakta, ukljuujui donji ezofagusni sfinkter i Odijev sfinkter, pri emu smanjuje motilitet creva i izaziva bronhodilataciju [93]. Efekti eNOS su znaajni i za odravanje vaskularnog integriteta, smanjenje adhezije leukocita za endotel, i inhibiciju migracije i proliferacije. NO stvoren pomou iNOS normalno koi adheziju i agregaciju trombocita, tako da ima veoma bitnu ulogu u hemostazi [93]. Produkcija NO pomou iNOS u makrofagima, neutrofilima i limfocitima je vrlo vana za normalno odvijanje inflamatornih i imunih reakcija. Posebno je znaajno prisustvo NO u makrofagima za borbu protiv virusa, bakterija, gljivica i parazita, ali i tumorskih elija. NO uestvuje u kontroli proliferacije limfocita i u regulaciji jaine imunog odgovora, te izvrenju programirane elijske smrti (apoptoze) mnogih vrsta elija [93]. NO moe biti odgovoran za pojavu i nekih toksinih efekata, nastalih usled aktivacije T limfocita (TH1), i posledinog dejstva izluenih citokina IL-2 i IFN- [95]. Aktivisana prisutna nNOS u neuronalnim i glijalnim elijama znatno doprinosi u regulaciji tonusa crebrovaskularne cirkulacije, kao i procesa uenja i pamenja preko ukljuivanja u long-term potencijaciju ovih funkcija u CNS-u [93,94]. NO je verovatno i neurotransmiter u nonadrenergikim, nonholinergikim neuronima, zahvaljujui emu i uestvuje u regulaciji snage i brzine srane aktivnosti, bronhijalnog tonusa i motiliteta digestivnog trakta, te preko parasimpatikusa i erekcije penisa i klitorisa, lubrikacije uretre, vagine i introitusa vagine [94].

54
Poto je to rastvorljiv gas, NO je neobian transmiter koji nakon oslobaanja odmah difunduje na presinaptiko ili postsinaptiko odredite, jer se ne pakuje u vezikule i ne skladiti u presinaptikim zavrecima. Isto tako, on ne menja membranski potencijal nego deluje menjajui intracelularno metabolike funkcije (guanylate cyclase poveava produkciju cGMP iz GTP), modifikujui tako ekscitabilnost elije za odreen krai ili dui vremenski period. Pomou eNOS produkovani NO ima vaniju ulogu u postsinaptikoj, nego presinaptikoj modulaciji vaskularne NA-ergike transmisije i reaktivnosti glatke muskulature [96]. Presinaptika funkcija NO zavisi prvenstveno od vrste tkiva, odnosno nivoa endotel-zavisnih stimuliuih vazodilatatora, od kojih su najvaniji: ACh, ATP, bradikinin i drugi. U ostvarivanju presinaptike inhibicije oslobaanja NA iz simpatikih nervnih zavretaka, mogua uloga ovako stvorenog NO jo uvek je nedovoljno istraena [45]. Na postsinaptikom nivou NO ispoljava relaksantni opozitni efekat prema svim vazokonstriktorima, posebno vazokonstriktorima simpatike nervne stimulacije (A, NA, DA, NPY), ali i drugim kao to je 5-HT [44]. Osim toga, mnogi vazodilatatori deluju preko NO, kao to su ACh i bradikinin, ali i VIP, SP, i drugi peptidi [85]. To je posebno znaajno u stresnim stanjima kada dolazi do opteg povienja krvnog pritiska i preraspodele krvi u metaboliki aktivnija tkiva miia i mozga, na raun ostalih regiona kao to su bubrezi. Dejstvom vazokonstriktora (NA, A, AT II, endotelin) u bubrezima nastaje naglo smanjenje glomerularne filtracije, emu se suprotstavljaju dva glavna vazodilatatora: NO i PG. Dejstvo NO time spreava mogue ishemino oteenje krvnih sudova tokom njihove ekstenzivne kontrakcije [96], posebno dugotrajne uzrokovane prvenstveno efektima NPY, to se moe desiti tokom stresa. Dejstvom eNOS stvoreni NO, u toku stresne ili fizike aktivnosti, nastaje kao odgovor na poetno poveanje vaskularnog tonusa, uzrokovano simpatikom aktivnou. Nastala, koliinom krvi posredovana dilatacija (flowmediated dilatation), rezultat je poveanim pritiskom krvi uslovljenog porasta Ca2+ u endotelnim elijama koji dovodi do porasta aktivnosti eNOS [93]. Na taj nain, kao snaan vazodilatator, NO uestvuje u mehanizmima regulacije homeostaze na lokalnom nivou (Tabl. 1.5.) [45]. Isto tako, kao neurotransmiter u nonadrenergikim, nonholinergikim neuronima, i u okviru parasimpatikog nervnog sistema, NO uestvuje u mehanizmima supresije simpatikih efekata na optem nivou [97,98]. Time, ispoljeni opti i lokalni efekti dejstva karakteriu NO ne samo osobitim vazodepresornim sistemom, nego i znaajnim stres-limitirajuim faktorom.
Natriuretski peptidergiki sistem

Natriuretski peptidi (NP), atrijalni natriuretski peptid (atrial natriuretic peptide-ANP), modani natriuretski peptid (brain natriuretic peptide-BNP) i Ctip natriuretskog peptida (C-type natriuretic peptide-CNP), su supstance koje

55
imaju krucijalan znaaj u kontroli kardiovaskularne homeostaze i homeostaze telesnih tenosti, kao i u neuroendokrinoj regulaciji mnotva drugih funkcija [99,100]. ANP i BNP se oslobaaju iz miokardnih elija, gde su najzastupljeniji, i to svaki put kada doe do poveanja koliine krvi ili nivoa natrijuma u pretkomorama, odnosno za BNP u komorama srca [101,102]. CNP je kao i BNP prvi put izolovan iz mozga i u njemu se nalazi u relativno velikim koncentracijama, dok ga nema u srcu, niti drugim tkivima. BNP se najvie nalazi u nc. caudatus, meduli oblongati, nc. lentifomis i bulbus olfactorius-u, a CNP u cerebelumu, hipotalamusu, talamusu, septumu, bulbus olfactorius-u [99]. ANP je najzastupljeniji u hipotalamusu i septumu u oblasti oko tzv. anteroventralnog treeg ventrikula (AV3V) koji je znaajan za centralnu regulaciju KVS-a. Velike koliine ANP se nalaze u nc. paraventricularis i vlaknima koja se zavravaju u susedstvu krvnih sudova hipofizalnog portalnog krvotoka, to ima znaaja za regulaciju neuroendokrinih funkcija. Nc. tractus solitarii i nc. dorsalis nervi vagi takoe sadre znatne koliine ANP, upuujui na njegovo uee u vegetativnoj regulaciji funkcija KVS-a [99]. Distenzija atrijuma i/ili poveanje u krvi natrijuma prouzrokuje oslobaanje u krvotok ANP, koji se nalazi deponovan u sekretornim granulama atrijalnih miocita. BNP se, analogno ANP, nalazi deponovan u granulama miocita komora i oslobaa se pri svakom poveanju dijastolnog krvnog pritiska, ispoljavajui identine efekte kao i ANP [101]. Stres-limitirajui efekti NP su viestruki i kompleksni. Izlueni NP ispoljavaju sloene efekte na regulaciju mnogih funkcija u organizmu, vezujui se ne samo za receptore u srcu i krvnim sudovima, nego i receptore u mnogim drugim tkivima u organizmu (mozgu, hipofizi, kimenoj modini, pluima, jetri, gastrointestinalnom traktu, bubrezima...) [103]. Zdruenim dejstvom NP, ali uz dominaciju ANP, nastaju mnogobrojni efekti od kojih su najznaajniji sledei: (1) dilatacija arterijskog i venskog sistema putem antagonizovanja vazokonstriktornih efekata stresa (simpatike stimulacije, sekrecije AT II, i luenja VP); (2) ekskrecija natrijuma i vode usled (poveanja brzine glomerularne filtracije, inhibicije reapsorpcije natrijuma u proksimalnim tubulima, i inhibicije oslobaanja renina i aldosterona) [99]. Time NP uestvuju u regulaciji funkcija kardiovaskularnog i renalnog sistema, posebno u odravanju krvnog pritiska i regulisanju metabolizma vode i elektrolita, kako na centralnom tako i na perifernom nivou [99,102,104]. Uee NP u neuroendokrinoj regulaciji ne samo da potvruje, nego i dopunjuje njihov znaaj u odravanju homeostaze organizma u celini. Zahvaljujui razliitoj regionalnoj distribuciji i velikoj koncentraciji u centralnim delovima bazalnog hipotalamusa, posebno eminencije medijane, ANP utie na regulaciju hormona hipotalamo-hipofizno-adrenalne osovine. Svojom lokalizacijom u parvocelularnom delu nc. paraventricularis-a, ANP ispoljava efekte na susedne neurone koji lue CRH, vrei inhibiciju sekrecije ACTH, a time i adrenalnih steroida koji uestvuju, pored ostalog, u regulaciji

56
krvnog pritiska [99]. ANP vri inhibiciju GnRH, a time i sekreciju gonadotropina, a preko uticaja na DA, inhibira i luenje PRL, ne delujui uopte na TSH [99]. Isto tako, ANP koi luenje oba hormona neurohipofize: VP i OT [99]. Delujui na taj nain, na centralnom i perifernom nivou, NP ispoljavaju opte regulatorne efekte na veinu funkcija u organizmu. Zbog toga je lako shvatljivo da se u toku oporavka od stresnog stanja, adekvatno naglom snienju povienog nivoa ANP, brzo normalizuje krvni pritisak, posebno nakon fizikog treninga [105]. Na taj nain, stresom izazvana poveana aktivnost stresrealizujuih faktora, posebno renin-angiotenzin sistema, biva antagonizovana kompleksnim efektima dejstva izluenih stres-limitirajuih faktora, meu kojima veoma vanu ulogu imaju NP.
Kalcitonin gen-zavisni peptid-ergiki sistem (CGRP sistem)

Po tradiciji kontrola kardiovaskularnog sistema ostvaruje se preko adrenergikih (simpatikih) i holinergikih (parasimpatikih) neurotransmitera. Meutim, u regulaciji aktivnosti srca i krvnih sudova uestvuju i nonadrenergiki nonholinergiki neuroni i njihovi transmiteri. Jedan od najvanijih od njih je kalcitonin gen-zavisni peptid (calcitonin gene-related peptide - CGRP), neurotransmiter, ali i hormon, koji spada u grupu najmonijih endogenih vazodilatatornih supstanci u organizmu. Kao snaan vazodilatator CGRP ima izuzetno veliki znaaj u ograniavanju efekata stresne reakcije, posebno u zatiti tkiva i organa od njenih posledica. Izolovana su dva tipa receptorskih kalcitoninskih gena, za kalcitonin i CGRP, njegov zavisni peptid: calcitonin/-CGRP (I) u pacova i calcitonin/CGRP (II) u ljudi [106]. Ova dva kalcitoninska gena, ili I i ili II, imaju kompleksnu transkripciju tako da se dva razliita molekula messenger ribonucleic acid (mRNA) transkribuju od gena i dva od gena [107]. Od gena se jedna poruka preko mRNA translatuje u precursor za kalcitonin, dok se druga prepisuje u alternativni produkt, calcitonin gene-related peptide (CGRP). ili CGRP-2 gen za CGRP se prepisuje u mRNA u CNS-u, gde uestvuje u njegovom razvoju, dok je za stvaranje kalcitonina on priguen [107]. Nalaz dva razliita mesta vezivanja u kardiovaskularnom sistemu omoguava postojanje razlika u funkcionisanju CGRP u mnogim tkivima. Nakon vezivanja za specifino receptorsko mesto CGRP stimulie enzim adenilat ciklazu da cepanjem ATP-a stvori cAMP u srcu i arterijskim krvnim sudovima, kao i u perifernim i centralnim neuronima, te drugim elijama. Pritom, nakon 30 s latencije, u roku od 20 min nastupa potpuna relaksacija koronarnih krvnih sudova, to je u skladu sa porastom nivoa cAMP [106]. Efekti dejstva CGRP, uslovljeni povienjem nivoa cAMP rezultat su nastalog poveanja influksa Ca2+ u elije, a inhibicije njegovog efluksa [80]. Za ograniavanje efekata stresa izuzetno je vana injenica da se, pored stvaranja u srcu i krvnim sudovima, CGRP takoe proizvodi u perifernim tkivima, i to u nervnin zavrecima u blizini zida krvnih sudova, ali i u tiroidnim

57
elijama, mada one primarno stvaraju samo kalcitonin [18]. Normalno, kalcitonin se prvenstveno proizvodi u tiroideji, a CGRP veinom u nervnim tkivima [106], ukljuujui i nervna vlakna polnih lezda [45]. CGRP moe delovati lokalno, kao neurotransmiter, ili izluen u krvotok, kao hormon, na udaljena tkiva. Osobito je bitno da su CGRP-imunoreaktivni (CGRP-IR) nervi iroko rasprostranjeni i u CNS-u i PNS-u, kao i srcu, krvnim sudovima, pluima, crevima i drugim organima [106]. CGRP-IR nervi vre kontrolu kardiovaskularnih funkcija putem delovanja i na srce i na krvne sudove. CGRP deluje na srce pozitivno inotropno i pozitivno hronotropno. Ekscitacija adrenergikih nerava prouzrokuje brzu fazu pozitivnog inotropnog odgovora preko aktivacije 1- i -1 adrenoreceptora, dok je za sporu fazu reakcije najverovatnije zaduen CGRP [106]. Osim CGRP, u tkivima srca naeni su jo SP, VIP, NPY, neurotenzin i tahikinini, gde SP i tahikinini (neurokinin A i neurokinin B) ispoljavaju neuporedivo slabije pozitivno inotropno dejstvo na srce [106]. Pored ispoljavanja pozitivnog inotropnog i hronotropnog efekta na srce, CGRP ima i veoma snano vazodilatatorno dejstvo ne samo na koronarke, nego i na cerebralne i periferne arterije. Tonike vazodilatatorne efekte CGRP ostvaruje prvenstveno zahvaljujui obilatoj zastupljenosti CGRP-IR nervnih vlakana u slojevima adventicije mnogobrojnih arterija, poev od cerebralnih arterija, te splanhninih i renalnih arterija u unutranjosti, pa do arterijskog sistema skeletnih miia na periferiji. Efekti dejstva CGRP, kao hormona izluenog u krvotok, u ograniavanju stresne reakcije i njenih posledica prvenstveno zavise od vrste tkiva i koliine ovog hormona, kao i od moguih transmiterskih modulacija na svim nivoima regulacije. Cirkuliui CGRP primarno deluje kao vazodilatator, ispoljavajui sistemske efekte na regulaciju krvnog pritiska uopte, kao i efekte na regionalnu perfuziju svakog od organa pojedinano. U regulaciji cerebralnog protoka krvi, mone tzv. endotelijum-nezavisne vazodilatatorne efekte ispoljavaju CGRP i VIP [106]. CGRP se oslobaa ne samo iz aksonskih nervnih zavretaka, nego i iz varikoziteta u adventiciji arterijskih krvnih sudova [106]. CGRP pokazuje mone vazodilatatorne efekte i na nivou organa, snano poveavajui njihovu perfuziju, ali razliito, zavisno od vrste organa i zastupljenosti receptora u njima. Mada je ukupna koncentracija CGRP na nivou srca relativno mala, raspored CGRP-IR nerava je posebno upadljiv oko koronarnih arterija [106]. To ukazuje na vanu ulogu CGRP u regulaciji tonusa koronarki, ije luenje uslovljava pojavu vazodilatacije i znaajan porast koronarnog krvotoka, to je osobito znaajno u toku stresa. CGRP nije samo centralni, nego i periferni vazodilatator. CGRP je jedan od najmonijih vazodilatatora kako u makrocirkulaciji, tako i u mikrocirkulaciji, to mu daje epitet jednog od najvanijih vazoaktivnih stres-limitirajuih faktora. U senzornim nervnim zavrecima CGRP se esto nalazi kao kotransmiter zajedno sa SP, prouzrokujui, za razliku od nje, samo eritem, bez izazivanja

58
izlaska plazme iz krvnih sudova. U poetnoj fazi zapaljenja tkiva, takoe, dolazi do naglog porasta mRNA za CGRP [18]. U sluaju patolokih stanja u unutranjim organima, u oblasti mezenterijuma, verovatno preko akson-refleksa dolazi do oslobaanja CGRP u senzornim nervnim zavrecima na periferiji, to se ispoljava poveanjem lokalnog krvotoka u oblasti inervacije [106]. Kao i u parasimpatikim nervnim terminalima, gde su zajedno ACh i CGRP, u simpatikom nervnom sistemu, takoe, postoje dva tipa NA-ergikih elija: jedne koje sa NA sadre i NPY, i druge koje sadre samo NA, bez NPY [18,81]. Na nivou kimene modine CGRP uestvuje u kontroli nocicepcije. Primarna aferentna vlakna sadre veliki broj BAS od kojih su najvie zastupljeni: SP, somatostatin i CGRP, koji se esto nalaze u kolokalizaciji u zadnjem rogu kimene modine i ganglijama zadnjeg korena [80]. Uestvujui u facilitaciji oslobaanja SP, a time i sprovoenju mehanike i termalne nociceptivne transmisije u zadnjem rogu kimene modine, CGRP ispoljava znaajnu ulogu u potenciranju akutne i hronine nocicepcije, posebno na nivou zadnjeg roga [80]. Izgleda da na nivou cerebralnog korteksa CGRP uopte ne uestvuje u nocicepciji, ve u nekim drugim fiziolokim funkcijama. Perifenu regulaciju stvaranja CGRP, pored nerve kontrole, ostvaruju i trofiki faktori iz dotinog tkiva, to je pokazano nakon periferne aksotomije [18]. Isto tako, na nivou prednjeg roga kimene modine za -CGRP i zadnjeg roga za VIP, naeni su trofiki faktori, dok ih za -CGRP nije bilo [18]. CGRP se nalazi u preganglijskim neuronima [65], dok velike elije ganglija zadnjeg korena sadre -CGRP, a srednje i male -CGRP [18]. Za regulaciju velikog broja funkcija, pa i u tako kompleksnim stanjima organizma kao to je stres, veoma je vano to se CGRP uvek nalazi zajedno sa ACh u perifernim nervnim zavrecima, kao i u veini elija prednjeg roga kimene modine [106]. CGRP koegzistira sa ACh u motornim nervnim zavrecima, gde ima ulogu njegovog kotransmitera [65]. U senzornim nervima CGRP je esto kolokalizovan i sa tahikininima [108]. CGRP moe regulisati oslobaanje ACh iz nervnih zavretaka vezivanjem za presinaptike receptore [65]. Zahvaljujui kolokalizaciji ova dva transmitera, uz sadejstvo sa drugim pomauim faktorima, kao to je NO, ostvaruju se opozitni efekti parasimpatikusa na kotransmitersko dejstvo simpatikih transmitera NA i NPY. CGRP moe regulisati adenil ciklazni sistem u elijama poprenoprugastih miia, koji ima neurotrofiku ulogu u njima, a i sam bi mogao biti jedan od neurotrofikih faktora [65]. Slino je i sa glatkim miiima digestivnog trakta, gde CGRP uestvuje u regulaciji peristaltike i motiliteta. CGRP tako, preko inhibitornih intramuralnih neurona ili direktnim dejstvom na miine elije, izaziva relaksaciju donjeg ezofagealnog sfinktera, kao to to ine i DA, adenozin, VIP, CCK, secretin, i NO [109]. Na taj nain, direktnim dejstvom, kao neurotransmiter i kao hormon, i indirektnim u kotransmisiji sa ACh, CGRP ispoljava kompleksne streslimitirajue efekte na organizam u celini.

59
Antioksidativni sistemi

Adaptacija na novonastalo stanje, prouzrokovano dejstvom stresora, dovodi do izraene aktivacije stres-limitirajuih sistema, poev od GABA-ergikog sistema, sistema opioidnih peptida, pa nadalje sve do antioksidantnih sistema. Pokretanjem niza fiziolokih procesa, koje pruzrokuje sekrecija streslimitirajuih faktora, organizam putem stvorenih reakcija titi svoja tkiva i organe od mnotva moguih tetnih efekata dejstva stres-realizujuih faktora. Antioksidantni sistemi koji uestvuju u ograniavanju efekata dejstva stresrealizujuih faktora predstavljaju kompleksan skup antioksidanasa koji deluju na elijskom i subelijskom, odnosno molekularnom nivou [110]. Antioksidansi su u funkcionalnom smislu uglavnom enzimi ili koenzimi, odnosno funkcionalne prostetike grupe koje uestvuju u spreavanju nepoeljne oksidacije elijskih struktura. Svaka elija normalno poseduje takav moan antioksidativni sistem, koji se sastoji od kompleksa: (1) antioksidativnih enzima (reduktaze, oksidoreduktaze, transferaze; katalaza, glutation peroksidaza, superoksid dismutaza) [111-114]; (2) hemijskih antioksidanasa, vitamina E, C, K, ubikinona (CoQ10) i drugih jedinjenja sa slobodnom SH-grupom (glutation, cistein, i dr.) [1,111-114]; i (3) tzv. strukturnih antioksidanasa, koje predstavlja ve determinisana organizacija lipida u biomembranama [115]. Ovako organizovan antioksidativni sistem elije suprotstavlja se stalnom dejstvu oksidativnih sistema, posebno stvorenih slobodnih radikala pri peroksidnoj oksidaciji lipida (POL) ili peroksidaciji lipida membrana. Intracelularnim antioksidativnim sistemima, od kojih su najaktivniji superoksid dismutaza, glutation peroksidaza/glutation transferaza, katalaza i koenzim Q (ubikinon), u borbi protiv slobodnih radikala i POL pomau ekstracelularne antioksidantne supstance od kojih su najvanije: transferin, ceruloplazmin, albumin, haptoglobin/hemopeksin, urati, -tokoferol (vitamin E), askorbinska kiselina (vitamin C), -karoten (vitamin A), lycopen, metalotionein, i bilirubin [77]. Postoji hijerarhija u antioksidantnoj odbrani protiv slobodnih radikala stvorenih u vodenoj fazi [77]: askorbat = protein tioli > bilirubin > urati > -tokoferol

Antioksidativni sistem ima kljunu ulogu u odravanju ne samo celularne, nego i ekstracelularne homeostaze, zasnovane, pored ostalog, i na balansu izmeu formiranja i eliminacije slobodnih radikala.
Aktivacija POL je jedan od dominantnih mehanizama stvaranja slobodnih radikala i njihovog tetnog dejstva. U osnovi aktivacije POL lei jedan od tri opta mehanizma: (1) primarno prekomerno stvaranje aktivnih formi kiseonika koje prevazilazi fizioloke mogunosti antioksidativnog sistema elije; (2) primarno snienje kapaciteta antioksidativnog zatitnog sistema usled uroenog ili steenog defekta ili nedostatka odreenih faktora, kao to je akatalazija, avitaminoza E, ishemija, trovanje, i sl; (3) kombinacija oba prethodna mehanizma, kada, kao u ishemiji, moe doi do masivnog izlaska antioksidanasa kroz oteenu elijsku mebranu uz poveano stvaranje inicijatora POL [77,115].

60
Aktivacija POL vrlo esto predstavlja vanu, a moda i kljunu kariku u patogenezi nastanka tetnih stresnih efekata na pojedine organe i sisteme. Tako, umereni deficit osnovnog prirodnog antioksidansa i stabilizatora biolokih membrana, -tokoferola (vitamin E), moe dovesti do aktivacije POL i naruavanja elektrine stabilnosti srca, to se ispoljava snienjem praga nadraaja i moguom pojavom aritmija, pa ak i fibrilacija srca. To je posebno vano ako se zna da viak KA, a verovatno i drugih stres-realizujuih faktora, moe izazvati aktivaciju POL elijske i drugih membrana, posebno mitohondrija, kako na lokalnom, tako i na sistemskom, centralnom nivou [115,116]. U adrenergikoj aktivaciji POL vanu ulogu ima i posledina dodatna ishemina aktivacija POL, pogotovo to se javlja kao nespecifian odgovor na poremeaj krvotoka mnogih organa (srca, mozga, jetre, bubrega, creva, i dr.) i perifernih tkiva. Isto tako, naknadna posledina pojava acidoze tkiva, aktivacijom POL, moe direktno izazvati oteenje mebranskih struktura elije. U antistresnoj zatiti sutinsku, kljunu ulogu u adaptaciji ima smanjenje efekata stres-reakcije i poveanje funkcionalnih mogunosti antioksidativnih sistema. Takvo poveanje funkcionalnih sposobnosti antioksidativnih sistema ostvaruje se putem poboljanja aktivnosti antioksidativnih enzima, to vodi ubrzanju fiziolokih procesa koji ograniavaju stres-reakciju. Povienje aktivnosti stres-limitirajuih sistema poboljava neposrednu zatitu elijskih membrana od stresnih i drugih oteenja, u emu antioksidativni sistemi imaju kljunu ulogu. Tako se pri adaptaciji na ponavljajua stresna dejstva u sranom miiu poveava aktivnost katalaze i superoksid-dismutaze, vanih antioksidativnih enzima koji tite miocite od peroksidne oksidacije i tetnog dejstva stvorenih slobodnih radikala [115]. Isto tako, poveava se aktivnost enzima superoksid-dismutaze u jetri, kao i ciklooksigenaze u sluzokoi eluca, perifernim tkivima i mozgu pri emu nastaju PG, glavni antiulkusni faktor i blokator oslobaanja KA i njihovog delovanja na adrenoreceptore [87]. Time stres-limitirajui faktori, posebno antioksidansi, zatitom elijskih i tkivnih struktura najosetljivijih organa od tetnih efekata stresa, ispoljavaju citoprotektivno, odnosno histoprotektivno i organoprotektivno dejstvo. Tako antioksidansi inhibiraju stres-reakciju i na centralnom nivou, delujui u osnovi citoprotektivno, posebno membranoprotektivno, i na lokalnom nivou. Na taj nain izazvano oslobaanje centralnih, ali i regionalnih i lokalnih stres-limitirajuih faktora ima izuzetan znaaj u ograniavanju razvoja i ispoljavanja stres-reakcije. Tako kinini direktno preko cAMP deluju vazodilatatorno i indirektno poveanjem produkcije PG, pri emu blokiraju oslobaanje KA i njihovo dejstvo na adrenoreceptore. Isto tako, adenozin blokira transport Ca2+ pri emu deluje vazodilatatorno na koronarne krvne sudove [115], to u znatnoj meri moe ograniiti razvoj patofiziolokih mehanizama morfofunkcionalnog oteenja srca.

61 Literatura
[1] [2] [3] [4] [5] [6] [7] [8] [9] [10] [11] [12] [13] [14] [15] Meerson F.Z., Pshenikova M.G. (1988): Adaptatsiya k stresornim situatsiyam i fizicheskim nagruskam; Meditsina, Moscow, s. 117-175. Proti S. (1997): Homeostaza. U: Beleslin B., Jovanovi B.V., i saradnici: Opta patoloka fiziologija. I izdanje. Poglavlje 3; Medicinska knjiga/ Medicinske komunikacije, Beograd, s. 37-42. Sudakov K.V. (red.) (1987): Funktsionalniye sisstemy organizma. Rukovodstvo. Glava 2; Meditsina, Moscow, s. 26-48. Gamulin S., Marui M., Krvavica S., i suradnici (1995): Patofiziologija. 3. obnovljeno i dopunjeno izdanje; Medicinska naklada, Zagreb, s. 3-26. Platonov V. N., (1988): Adaptsaciya v sporte. Zdorovya, Kiev, s. 5-29. Kalianin P. Lei-Toevski D. (1994): Knjiga o stresu; Medicinska knjiga, Beograd, , str. 73-77. Bojanin S. (1979): Neuropsihologija razvojnog doba i opti reedukativni metod; ZUNS; Beograd. Vincent M. (1985): La relation de la mere avec son foetus et la relation foeto-maternelle; in Traite de psychiatrie de l'enfant et de l'adolescent; PUF, Paris, str. 603-618 Bojanin S. (1999): Ogledi o samosvesti; "Znamen". Delmas A. (1981): Voies et centres nerveux; Masson (X ed), Paris. Bojanin S., Ipanovi-Radojkovi V. (1992): Deca i mladi u ratu i izbeglitvu; IMZ, Beograd. Oci G. (1998): Klinika neuropsihologija; ZUNS; Beograd. Sarkisov D.S. (red.) (1987): Strukturni osnovi adaptatsii i kompensatsii narushennih funktsiy. Rukovodstvo. Meditsina, Moscow, s. 3-57. Tigranian R.A. (1990): Hormonal and metabolic status of organism at extreme conditions. Metitsina, Moscow, pp. 5-20. iki B., upi D. (1997): Stres-opti adaptacioni sindrom. U: Beleslin B., Jovanovi B.V., i saradnici: Opta patoloka fiziologija. I izdanje. Poglavlje 3. Medicinska knjiga/ Medicinske komunikacije, Beograd, s. 60-69. Kelly D.D. (1990): Serotonin and sress-induced analgesia. In: Besson J.M. (ed.): Serotonin and pain. Proceedings of the International Symposium on Serotonin and Pain, held in La Roque-Gageac, from 17-21. September 1989. Excerpta Medica, Amsterdam, pp. 191-203. orevi D. (1995): Elektrofizioloka istraivanja mehanizama refleksoterapije. Magistarski rad. Medicinski fakultet, Beograd. Lingappa V.R. (1997): Disorders of the female reproductive tract. In: McPhee S.J., Lingappa V.R., Ganong W.F., Lange J.D.: Pathophysiology of disease. An introduction to clinical medicine. 2nd ed. Appleton & Lange. A Simon & Schuster Company, Stamford, Connecticut, pp. 515541. McFee S.J. (1997): Disorders of the male reproductive tract. In: McFee S.J., Lingappa V.R., Ganong W.F., Lange J.D.: Pathophysiology od

[16]

[17] [18]

[19]

62
disease: an introduction to clinical medicine. 2nd ed. Appleton & Lange. A Simon & Schuster Company, Stamford, Connectucut, pp. 542-559. Westfall T.C. (1995): Beneficial therapeutic interventions via manipulation presynaptic modulatory mechanisms. In: Powis D.A., Bunn S.J. (eds.): Neurotransmitter release and its modulation: biochemical mechanisms, physiological function and clinical relevance. Cambridge University Press, Cambridge, pp. 328-346. Marinkovi S., Ili A., Milisavljevi M., Kosti V. (1988): Funkcionalna i topografska neuroanatomija. Savremena administracija, Beograd, s. 112125. Landsberg L., Young J.B. (1985): Catecholamines and the adrenal medulla. In: Wilson J.D., Foster D.W.: Williams textbook of endocrinology. 7th ed. Section 6. Chapter 23. W.B. Saunders Company, Philadelphia, pp. 891-965. FitzGerald M.J.T. (1996): Neuroanatomy: basic and clinical. 3rd ed. W.B. Saunders Company Ltd., London, pp. 83-94. Guyton A.C., Hall J.E. (1996): Textbook of medical physiology. W.B. Saunders Company, Philadelphia, pp. 769-781. McFee S.J. (1997): Disorders of the adrenal medulla. In: McFee S.J., Lingappa V.R., Ganong W.F., Lange J.D.: Pathophysiology od disease: an introduction to clinical medicine. 2nd ed. Appleton & Lange. A Simon & Schuster Company, Stamford, Connectucut, pp. 278-287 Akil H., Campeau S., Cullinan W.E., Lechan R.M., Toni R., Watson S.J., Moore R.Y. (1999): Neuroendocrine systems I: overview-thyroid and adrenal axes. In: Zigmond M.J., Bloom F.E., Landis S.C., Roberts J.L., Squire L.R. (eds.): Fundamental neuroscience. Part VI. Chapter 43. Academic Press, San Diego, pp. 1127-1150. Guyton A.C., Hall J.E. (1996): Textbook of medical physiology. W.B. Saunders Company, Philadelphia, pp. 957-970. McFee S.J. (1997): Disorders of the adrenal cortex. In: McFee S.J., Lingappa V.R., Ganong W.F., Lange J.D.: Pathophysiology od disease: an introduction to clinical medicine. 2nd ed. Appleton & Lange. A Simon & Schuster Company, Stamford, Connectucut, pp. 488-514. Leki D. (1997): Psihiki etioloki faktori. U: Beleslin B., Jovanovi B.V., i saradnici: Opta patoloka fiziologija. I izdanje. Poglavlje 14. Medicinska knjiga/ Medicinske komunikacije, Beograd, s. 209-215. Rechlin S. (1985): Neuroendocrinology. In: Wilson J.D., Foster D.W.: Williams textbook of endocrinology. 7th ed. Section 4. Chapter 17. W.B. Saunders Company, Philadelphia, pp. 492-567. Lingappa V.R. (1997): Disorders of the hypothalamus & pituitary gland. In: McFee S.J., Lingappa V.R., Ganong W.F., Lange J.D.: Pathophysiology od disease: an introduction to clinical medicine. 2nd ed. Appleton & Lange. A Simon & Schuster Company, Stamford, Connectucut, pp. 449-469.

[20]

[21] [22]

[23] [24] [25]

[26]

[27] [28]

[29] [30] [31]

63
[32] [33] [34] [35] [36] [37] FitzGerald M.J.T. (1996): Neuroanatomy: basic and clinical. 3rd ed. W.B. Saunders Company Ltd., London, pp. 186-195, 205-212, 247-255. Guyton A.C., Hall J.E. (1996): Textbook of medical physiology. W.B. Saunders Company, Philadelphia, pp. 933-944. Bondy P.K. (1985): Disorders of the adrenal cortex. In: Wilson J.D., Foster D.W.: Williams textbook of endocrinology. 7th ed. Section 6. Chapter 22. W.B. Saunders Company, Philadelphia, pp. 816-890. Axelrod L. (1985): Adrenal cortex. In: Smith L.H., Thier S.O.: Pathophysiology: the biological principles of disease. Section VIII. 2nd ed. W.B. Saunders Company, Philadelphia, pp. 582-597. Popovi V. (1998): Bolesti hipofize. U: Manojlovi D. (gl. ured.): Interna medicina. I izdanje. II knjiga. VII poglavlje. Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, s. 1117-1139. McFee S.J., Bauer D.C. (1997): Thyroid disease. In: McFee S.J., Lingappa V.R., Ganong W.F., Lange J.D.: Pathophysiology od disease: an introduction to clinical medicine. 2nd ed. Appleton & Lange. A Simon & Schuster Company, Stamford, Connectucut, pp. 470-487. Guyton A.C., Hall J.E. (1996): Textbook of medical physiology. W.B. Saunders Company, Philadelphia, pp. 945-956. Felig P., Havel R.J., Smith L.H.,Jr. (1985): Metabolism. In: Smith L.H., Thier S.O.: Pathophysiology: the biological principles of disease. Section VI. 2nd ed. W.B. Saunders Company, Philadelphia, pp. 360-364. Guyton A.C., Hall J.E. (1996): Textbook of medical physiology. W.B. Saunders Company, Philadelphia, pp. 1003-1056. Leki D. (1998): Sportska medicina sa osnovama razvojne antropologije. Sportska akademija, Beograd, s. 117-154. Landsberg L., Young J.B. (1998): Physiology and pharmacology of the autonomic nervous system. In: Fauci A.S., Braunwald E., Isselbacher K.J., Wilson J.D., Martin J.B., Kasper D.L., Hauser S.L., Longo D.L. (editors): Harrisons principles of internal medicine. Volume 1. Part 4. Chapter 70. 14th ed. McGraw-Hill, New York, pp. 430-442. Guyton A.C., Hall J.E. (1996): Textbook of medical physiology. W.B. Saunders Company, Philadelphia, pp. 221-237. Reid J.J., Khalil Z., Marley P.D. (1995): Modulation of neurotransmitter release by hormones and local tissue factors. In: Powis D.A., Bunn S.J. (eds.): Neurotransmitter release and its modulation: biochemical mechanisms, physiological function and clinical relevance. Cambridge University Press, Cambridge, pp. 122-142. Fredholm B.B. (1995): Modulation of neurotransmitter release by heteroreceptors. In: Powis D.A., Bunn S.J. (eds.): Neurotransmitter release and its modulation: biochemical mechanisms, physiological function and clinical relevance. Cambridge University Press, Cambridge, pp. 104-121.

[38] [39] [40] [41] [42]

[43] [44]

[45]

64
[46] [47] [48] Cox D.R. (1985): Genetics. In: Smith L.H., Thier S.O.: Pathophysiology: the biological principles of disease. Section II. 2nd ed. W.B. Saunders Company, Philadelphia, pp. 88-89. Guyton A.C., Hall J.E. (1996): Textbook of medical physiology. W.B. Saunders Company, Philadelphia, pp. 565-582, 715-731. Blekman D., Miller R.J. (1995): Regulation of calcium influx as basis for modulation of neurotransmitter release. In: Powis D.A., Bunn S.J. (eds.): Neurotransmitter release and its modulation: biochemical mechanisms, physiological function and clinical relevance. Cambridge University Press, Cambridge, pp. 182-199. Waxham M.N. (1999): Neurotransmitter receptors. In: Zigmond M.J., Bloom F.E., Landis S.C., Roberts J.L., Squire L.R. (eds.): Fundamental neuroscience. Part II. Chapter 9. Academic Press, San Diego, pp. 235267. Plum F., Posner J.B. (1985): Neurology. In: Smith L.H., Thier S.O.: Pathophysiology: the biological principles of disease. Section XIII. 2nd ed. W.B. Saunders Company, Philadelphia, pp. 1004-1167. Niedermeyer E. (1982): Epileptic seizure disorders. In: Niedermeyer E., Lopes da Silva F.H.: Electroencephalography: basic principles, clinical applications and related fields. Urban & Schwarzenberg, BaltimoreMinich, pp. 341-342. FitzGerald M.J.T. (1996): Neuroanatomy: basic and clinical. 3rd ed. W.B. Saunders Company Ltd, London, pp. 247-255. Feldman J.L., McCrimmon D.R. (1999): Neural control of breathing. In: Zigmond M.J., Bloom F.E., Landis S.C., Roberts J.L., Squire L.R. (eds.): Fundamental neuroscience. Part VI. Chapter 40. Academic Press, San Diego, pp. 1063-1090. McArdle W.D., Katch F.I., Katch V.L. (1991): Exercise physiology: energy, nutrition, and human performance. 3rd ed. Lea & Febiger, Philadelphia, pp. 367-383. Burbach J.P.H., Wiegant V.M. (1990): Gene expression, biosynthesis and processing of pro-opiomelanocortin peptides and vasopressin. In: De Wied (honor. ed.): Nuropeptides: basics and perspectives. Elsevier Science Publishers B.V. (Biomedical Division), Amsterdam, pp. 45-103. Van Nispen J.W., Van Wimersma Greidanus Tj. B. (1990): Neuropeptides and behavioral adaptation: structure-activity relationships. In: De Wied (honor. ed.): Nuropeptides: basics and perspectives. Elsevier Science Publishers B.V. (Biomedical Division), Amsterdam, pp. 213-254. Ganong W.F. (1997): Review of medical physiology. Appleton & Lange. A Simon & Schuster Company, Stanford, pp. 336-337. Imura H. (1989): Physiological and clinical significance of neuropeptides. In: Takagi H. (ed.): Regulatori role of neuropeptides. Proceedings of the sixth workshop on neurotransmitter and diseases. Kobe, june 17, 1989.

[49]

[50] [51]

[52] [53]

[54] [55]

[56]

[57] [58]

65
Excerpta Medica. International Congress Series No 912. Elsevier Science Publishers B.V., Amsterdam, pp. 28-36. Biller B.M.K., Daniels G.H. (1998): Neuroendocrine regulation and diseases of the anterior pituitary and hypotalamus. In: Fauci A.S., Braunwald E., Isselbacher K.J., Wilson J.D., Martin J.B., Kasper D.L., Hauser S.L., Longo D.L. (editors): Harrisons principles of internal medicine. Volume 2. Part 13. Section 1. Chapter 328. 14th ed. McGrawHill, New York, pp. 1972-1999. Rosenblatt M. (1985): Endocrinology: general introduction. In: Smith L.H., Thier S.O.: Pathophysiology: the biological principles of disease. Section VIII. 2nd ed. W.B. Saunders Company, Philadelphia, pp. 487-495. Root R.K. (1985): Infectious diseases: pathogenetic mechanisms and host responses. In: Smith L.H., Thier S.O.: Pathophysiology: the biological principles of disease. Section IV. 2nd ed. W.B. Saunders Company, Philadelphia, pp. 139-172. Marinkovi S., Ili A., Milisavljevi M., Kosti V. (1988): Funkcionalna i topografska neuroanatomija. Savremena administracija, Beograd, s. 112125, 169-176. Landsberg L., Young J.B. (1985): Catecholamines and the adrenal medulla. In: Wilson J.D., Foster D.W.: Williams textbook of endocrinology. 7th ed. Section 6. Chapter 23. W.B. Saunders Company, Philadelphia, pp. 891-965. Brock J.A. (1995): Modulation of neurotransmitter release by autoreceptors. In: Powis D.A., Bunn S.J. (eds.): Neurotransmitter release and its modulation: biochemical mechanisms, physiological function and clinical relevance. Cambridge University Press, Cambridge, pp. 81-103. Snedon P. (1995): Co-transmission. In: Powis D.A., Bunn S.J. (eds.): Neurotransmitter release and its modulation: biochemical mechanisms, physiological function and clinical relevance. Cambridge University Press, Cambridge, pp. 22-37. Boarder M.R. (1995): Modulation of secretion from neurosecretory cells. In: Powis D.A., Bunn S.J. (eds.): Neurotransmitter release and its modulation: biochemical mechanisms, physiological function and clinical relevance. Cambridge University Press, Cambridge, pp. 233-248. Meerson F.Z., Pshenikova M.G. (1988): Adaptatsiya k stresornim situatsiyam i fizicheskim nagruskam. Meditsina, Moscow, s. 176-224. Landsberg L., Young J.B. (1985): Catecholamines and the adrenal medulla. In: Wilson J.D., Foster D.W.: Williams textbook of endocrinology. 7th ed. Section 6. Chapter 23. W.B. Saunders Company, Philadelphia, pp. 891-965. McFee S.J. (1997): Disorders of the adrenal medulla. In: McFee S.J., Lingappa V.R., Ganong W.F., Lange J.D.: Pathophysiology od disease: an introduction to clinical medicine. 2nd ed. Appleton & Lange. A Simon & Schuster Company, Stamford, Connectucut, pp. 278-287.

[59]

[60] [61]

[62] [63]

[64]

[65]

[66]

[67] [68]

[69]

66
[70] Deutch A.Y., Roth R.H. (1999): Neurotransmitters. In: Zigmond M.J., Bloom F.E., Landis S.C., Roberts J.L., Squire L.R. (eds.): Fundamental neuroscience. Part II. Chapter 8. Academic Press, San Diego, pp. 193234. Kaplan L.M. (1998): Endocrine tumors of the gastrointestinal tract and pancreas. In: Fauci A.S., Braunwald E., Isselbacher K.J., Wilson J.D., Martin J.B., Kasper D.L., Hauser S.L., Longo D.L. (editors): Harrisons principles of internal medicine. Volume 1. Part 6. Section 1. Chapter 95. 14th ed. McGraw-Hill, New York, pp. 584-592. Raskin N.H. (1998): Migraine and the cluster headache syndrome. In: Fauci A.S., Braunwald E., Isselbacher K.J., Wilson J.D., Martin J.B., Kasper D.L., Hauser S.L., Longo D.L. (editors): Harrisons principles of internal medicine. Volume 2. Part 14. Section 2. Chapter 364. 14th ed. McGraw-Hill, New York, pp. 2307-2311. Reus V.I. (1998): Mental disorders. In: Fauci A.S., Braunwald E., Isselbacher K.J., Wilson J.D., Martin J.B., Kasper D.L., Hauser S.L., Longo D.L. (editors): Harrisons principles of internal medicine. Volume 2. Part 14. Section 5. Chapter 385. 14th ed. McGraw-Hill, New York, pp. 2485-2502. Voet D., Voet J.G. (1995): Biochemistry. 2nd ed. John Wiley & Sons, Inc., New York, pp. 745-746, 822-825. Guyton A.C., Hall J.E. (1996): Textbook of medical physiology. W.B. Saunders Company, Philadelphia. Handwerker H.O., Reeh P.W., Steen K.H. (1990): Effects of 5HT on nociceptors. In: Besson J.-M. (ed.): Serotonin and pain. Proceedings of the International Symposium on Serotonin and Pain, held in La RoqueGageac, from 17-21. September 1989. Excerpta Medica, Amsterdam, pp. 1-15. Libby P. (1998): Atherosclerosis. In: Fauci A.S., Braunwald E., Isselbacher K.J., Wilson J.D., Martin J.B., Kasper D.L., Hauser S.L., Longo D.L. (editors): Harrisons principles of internal medicine. Volume 2. Part 8. Section 4. Chapter 242. 14th ed. McGraw-Hill, New York, pp. 1345-1352. Beitz A.J. (1990): The anatomy of ascending serotonergic pathways possibly involved in pain modulation. In: Besson J.-M. (ed.): Serotonin and pain. Proceedings of the International Symposium on Serotonin and Pain, held in La Roque-Gageac, from 17-21. September 1989. Excerpta Medica, Amsterdam, pp. 31-51. Borkowski K.R. (1995): Possible role of presynaptic receptors in hypertension. In: Powis D.A., Bunn S.J. (eds.): Neurotransmitter release and its modulation: biochemical mechanisms, physiological function and clinical relevance. Cambridge University Press, Cambridge, pp. 251-272. Tohyama M., Noguchi K., Hironaka T. (1989): Morphology of neuropeptides with reference to recent advances. In: Takagi H. (ed.):

[71]

[72]

[73]

[74] [75] [76]

[77]

[78]

[79]

[80]

67
Regulatori role of neuropeptides. Proceedings of the sixth workshop on neurotransmitter and diseases. Kobe, june 17, 1989. Excerpta Medica. International Congress Series No 912. Elsevier Science Publishers B.V., Amsterdam, pp. 37-51. Uchida S. (1989): Short- and long-term actions of calcitonin gene-related peptide on the neuromuscular junction. In: Takagi H. (ed.): Regulatori role of neuropeptides. Proceedings of the sixth workshop on neurotransmitter and diseases. Kobe, june 17, 1989. Excerpta Medica. International Congress Series No 912. Elsevier Science Publishers B.V., Amsterdam, pp. 71-83. Fredholm B.B., Dunwiddie T.V. (1988): How does adenosine inhibit transmitter release? Trends in Pharmacological Sciences 9: 130-134. Majewski H., Barrington M. (1995): Second messenger pathways in the modulation of neurotransmitter release. In: Powis D.A., Bunn S.J. (eds.): Neurotransmitter release and its modulation: biochemical mechanisms, physiological function and clinical relevance. Cambridge University Press, Cambridge, pp. 163-181. Guyton A.C., Hall J.E. (1996): Textbook of medical physiology. W.B. Saunders Company, Philadelphia, pp. 199-208, 253-264. Ganong W.F. (1997): Cardiovascular disorders: vascular disease. In: McFee S.J., Lingappa V.R., Ganong W.F., Lange J.D.: Pathophysiology od disease: an introduction to clinical medicine. 2nd ed. Appleton & Lange. A Simon & Schuster Company, Stamford, Connectucut, pp. 255277. Lee J.B., Katayama S. (1985): Prostaglandins, thromboxanes, and leukotrienes. In: Wilson J.D., Foster D.W.: Williams textbook of endocrinology. Section 10. Chapter 37. 7th ed. W.B. Saunders Co, Philadelphia, pp. 1345-1362. Mujovi V.M., emeriki D.A. (1987): Fiziologija bubrega. Nauna knjiga, Beograd, s. 258-284. Hedqvist P. (1977): Basic mechanisms of prostaglandin action on autonomic neurotransmission. Annual Reviews of Pharmacology and Toxicology 17: 259-279. Malik K.U., Sehic E. (1990): Prostaglandins and the release of the adrenergic transmitter. Annals of the New York Academy of Sciences 604: 222-236. Friedman L.S., Peterson W.L. (1998): Peptic ulcer and related disorders. In: Fauci A.S., Braunwald E., Isselbacher K.J., Wilson J.D., Martin J.B., Kasper D.L., Hauser S.L., Longo D.L. (editors): Harrisons principles of internal medicine. Volume 2. Part 12. Section 1. Chapter 284. 14th ed. McGraw-Hill, New York, pp. 1596-1616. Roper R.L., Phipps R.P. (1994): Prostaglandin E2 regulation of the immune response. Advances in Prostaglandin, Thromboxane, and Leukotriene Research. Vol. 22: 101-111.

[81]

[82] [83]

[84] [85]

[86]

[87] [88] [89] [90]

[91]

68
[92] [93] Hedqvist P., Lindbom L., Palmertz U., Raud J. (1994): Microvascular mechanisms in inflammation. Advances in Prostaglandin, Thromboxane, and Leukotriene Research. Vol. 22: 91-99. Loscalzo J. (1998): Nitric oxide: biologic and medical implications. In: Fauci A.S., Braunwald E., Isselbacher K.J., Wilson J.D., Martin J.B., Kasper D.L., Hauser S.L., Longo D.L. (editors): Harrisons principles of internal medicine. Volume 1. Part 4. Chapter 71. 14th ed. McGraw-Hill, New York, pp. 442-444. Guyton A.C., Hall J.E. (1996): Textbook of medical physiology. W.B. Saunders Company, Philadelphia, pp. 199-208, 565-582, 1003-1032. Fenton R.G., Longo D.L. (1998): Cell biology of cancer. In: Fauci A.S., Braunwald E., Isselbacher K.J., Wilson J.D., Martin J.B., Kasper D.L., Hauser S.L., Longo D.L. (editors): Harrisons principles of internal medicine. Volume 1. Part 6. Section 1. Chapter 83. 14th ed. McGraw-Hill, New York, pp. 505-512. Vo P.A., Reid J.J., Rand M.J. (1992): Attenuation of vasoconstriction by endogenous nitric oxide in rat caudal artery. British Journal of Pharmacology 107: 1121-1128. FitzGerald M.J.T. (1996): Neuroanatomy: basic and clinical. 3rd ed. W.B. Saunders Company Ltd, London, pp. 83-94. Imura H., Nakao K., Itoh H. (1992): The natriuretic peptide system in the brain: implications in the central control of cardiovaskular and neuroendocrine functions. Frontiers in Neuroendocrinology 13(3): 217249. Stricker E.M., Verbalis J.G. (1999): Water intake and body fluids. In: Zigmond M.J., Bloom F.E., Landis S.C., Roberts J.L., Squire L.R. (eds.): Fundamental neuroscience. Part VI. Chapter 42. Academic Press, San Diego, pp. 1111-1126. Braunwald E. (1998): Edema. In: Fauci A.S., Braunwald E., Isselbacher K.J., Wilson J.D., Martin J.B., Kasper D.L., Hauser S.L., Longo D.L. (eds.): Harrisons principles of internal medicine. 14th ed. Volume 1. Part 1. Chapter 37. McGraw-Hill Co, Inc, New York, pp. 210-214. Jovanovi T., uri D., Boji M., Anelkovi I. (1994): ANP i druge vazoaktivne supstance koje se oslobaaju u srcu i krvnim sudovima. U: Avramovi D. i saradnici: Atrijalni natriuretski peptid i kardiovaskularni sistem. Ecolibri i Dragoslav Avramovi, Beograd, s. 49-61. Trpinjac D., Obradovi M., Petrovi P. (1994): Morfoloke odlike sekrecije atrijumskog natriuretskog peptida. U: Avramovi D. i saradnici: Atrijalni natriuretski peptid i kardiovaskularni sistem. Ecolibri i Dragoslav Avramovi, Beograd, s. 8-48. Kaplan N.M. (1985): Endocrine hypertension. In: Wilson J.D., Foster D.W.: Williams textbook of endocrinology. Section 6. Chapter 24. 7th ed. W.B. Saunders Co, Philadelphia, pp. 966-988.

[94] [95]

[96] [97] [98]

[99]

[100]

[101]

[102]

[103]

69
[104] [105] Gordon A., Kaijser L., Tyni-Lenne R., Theodorsson E., Sylven C. (1996): Reduction of sympathetic stress with local training in patients with chronic heart failure. Eur Heart J 17 (Abstract Supplement): 554. Goto K., Ishikawa T., Fujimori A., Saito A., Kimura S. (1989): Control of the cardiovascular function by novel peptide (CGRP) containing nerves. In: Takagi H. (ed.): Regulatori role of neuropeptides. Proceedings of the sixth workshop on neurotransmitter and diseases. Kobe, june 17, 1989. Excerpta Medica. International Congress Series No 912. Elsevier Science Publishers B.V., Amsterdam, pp. 55-70. Holick M.F., Krone S.M., Potts J.T.,Jr. (1998): Calcium, phosphorus, and bone metabolism: calcium-regulatory hormones. In: Fauci A.S., Braunwald E., Isselbacher K.J., Wilson J.D., Martin J.B., Kasper D.L., Hauser S.L., Longo D.L. (editors): Harrisons principles of internal medicine. Volume 2. Part 13. Section 3. Chapter 353. 14th ed. McGrawHill, New York, pp. 2214-2227. Satoh M., Kuraishi Y., Oku R. (1989): Calcitonin gene-related peptide and nociception. In: Takagi H. (ed.): Regulatori role of neuropeptides. Proceedings of the sixth workshop on neurotransmitter and diseases. Kobe, june 17, 1989. Excerpta Medica. International Congress Series No 912. Elsevier Science Publishers B.V., Amsterdam, pp. 83-96. Goyal R.K. (1998): Diseases of the esophagus. In: Fauci A.S., Braunwald E., Isselbacher K.J., Wilson J.D., Martin J.B., Kasper D.L., Hauser S.L., Longo D.L. (editors): Harrisons principles of internal medicine. Volume 2. Part 11. Section 1. Chapter 283. 14th ed. McGraw-Hill, New York, pp. 1588-1596. Komaroff A.L., Robb-Nicholson C., Woo B. (1998): Womens health. In: Fauci A.S., Braunwald E., Isselbacher K.J., Wilson J.D., Martin J.B., Kasper D.L., Hauser S.L., Longo D.L. (editors): Harrisons principles of internal medicine. Volume 1. Part 1. Chapter 6. 14th ed. McGraw-Hill, New York, pp. 21-24. Falchuk K.H. (1998): Disturbances in trace elements. In: Fauci A.S., Braunwald E., Isselbacher K.J., Wilson J.D., Martin J.B., Kasper D.L., Hauser S.L., Longo D.L. (editors): Harrisons principles of internal medicine. Volume 1. Part 5. Chapter 80. 14th ed. McGraw-Hill, New York, pp. 489-492. Ingenito E.P., Drazen J.M. (1998): Mechanical ventilatory support. In: Fauci A.S., Braunwald E., Isselbacher K.J., Wilson J.D., Martin J.B., Kasper D.L., Hauser S.L., Longo D.L. (editors): Harrisons principles of internal medicine. Volume 2. Part 9. Section 2. Chapter 266. 14th ed. McGraw-Hill, New York, pp. 1486-1490. Reynolds H.Y. (1998): Interstitial lung diseases. In: Fauci A.S., Braunwald E., Isselbacher K.J., Wilson J.D., Martin J.B., Kasper D.L., Hauser S.L., Longo D.L. (editors): Harrisons principles of internal

[106]

[107]

[108]

[109]

[110]

[111]

[112]

70
medicine. Volume 2. Part 9. Section 2. Chapter 259. 14th ed. McGrawHill, New York, pp. 1460-1466. Rosse W., Bunn H.F. (1998): Hemolytic anemias and acute blood loss. In: Fauci A.S., Braunwald E., Isselbacher K.J., Wilson J.D., Martin J.B., Kasper D.L., Hauser S.L., Longo D.L. (editors): Harrisons principles of internal medicine. Volume 1. Part 6. Section 2. Chapter 109. 14th ed. McGraw-Hill, New York, pp. 659-671. Wilson J.D. (1998): Vitamin deficiency and excess. In: Fauci A.S., Braunwald E., Isselbacher K.J., Wilson J.D., Martin J.B., Kasper D.L., Hauser S.L., Longo D.L. (editors): Harrisons principles of internal medicine. Volume 1. Part 5. Chapter 79. 14th ed. McGraw-Hill, New York, pp. 480-489. Rice-Evans C., Bruckdorfer K.R. (1992): Free radicals, lipoproteins and cardiovascular dysfunction. Molecular Aspects of Medicine 13(1): 3-25. Wennmalm A. (1978): Prostaglandin-mediated inhibition of noradrenaline release. Prostaglandins 15(1): 113-121.

[113]

[114]

[115] [116]

71

1.2. Akupunkturni sistem i svest: holistiki biofiziki pristup*

Danas, ini se vie nego ikad, postoji ogroman interes za poboljanje zdravlja ljudi. Meutim, i pored angaovanih ogromnih materijalnih i umnih resursa u biomedicinskim istraivanjima i zdravstvenoj zatiti, zdravlje ljudi je i dalje veoma ugroeno mnogobrojnim savremenim psihosomatskim bolestima, koje nalaze plodno tle kod dananjeg oveka izloenog svakodnevnom stresu. Poto savremene parcijalne metode nisu pokazali eljenu efikasnost u prevenciji ili leenju psihosomatskih poremeaja, neophodni su novi pristupi, koji e ukljuiti i holistike tradicionalne metode, orijentisane na izleenje oveka kao celine, a ne bolesti kao simptoma poremeaja te celine. U fokusu ovih tradicionalnih metoda su akupunkturni sistem i svest, vani psihosomatski globalni regulatori zdravstvenog stanja organizma.

1.2.1. Biofizike osnove tradicionalne medicine

Osim svojih praktinih medicinskih aspekata, kineska (i indijska) tradicionalna medicina je duboko obojena mistinim konotacijama, to je bio jedan od razloga zato je nauka Zapada teko prihvatala iskustva tradicije Istoka. Drugi razlog je da meu 12 unutranjih organa koji korespondiraju sa 12 parnih meridijana, kineska tradicija nije ukljuila mozak i endokrine lezde. Ipak, u poslednjih nekoliko decenija otkriveno je da je akupunkturni sistem u bliskoj funkcionalnoj vezi i sa centralnim nervnim sistemom i sa endokrinim sistemom, kao i sa perifernim i autonomnim nervnim sistemom [1-3].
Presinaptika citoplazma

3,5 nm

20 nm

Postsinaptika citoplazma

Interelijski kanal

Normalni meuelijski prostor

Slika 1.1. Trodimenzioni prikaz modela interelijskih GJ-kanala, na bazi rentgenske difrakcije [4]. Svaka naspramna elija daje polovinu kanala, tzv. konekson. Svaki konekson (prenika ~ 2 nm) sastoji se od est heksagonalno rasporeenih proteinskih subjedinica (duine ~ 7,5 nm), tzv. koneksina. Na mestima interelijskih GJ-kanala meuelijsko rastojanje je samo 3,5 nm, za razliku od normalnog rastojanja od 20 nm.

Od. 1.2. napisao je Prof. dr Dejan Rakovi.

72 Poslednji razlog je nedostajanje jasne anatomske osnove kineskog akupunkturnog sistema. Meutim, novija istraivanja specifinih interelijskih koneksonskih kanala (tzv. gap junctions (GJ), Sl. 1, posredstvom kojih se odvija evolutivno stariji tip interelijske komunikacije, kroz transport jonskih elektrinih signala izmeu eksitablnih elija, ija se provodnost moe modulisati unutarelijskim pH-faktorom, Ca2+-jonima, neurotransmiterima i sekundarnim "mesenderima", i ak naponom [4]) pokazala su njihovu znaajno povienu koncentraciju unutar akupunkturnih taaka i meridijana [5]. Na bolju ureenost elijskih struktura i jonsku osnovu i entiteta akupunkturnog sistema ukazuje i do 10 puta vea elektrina provodnost koe akupunkturnih taaka u odnosu na okolno tkivo, kao i znatno vea resorpcija aerojona u tim takama [2]. Jonske akupunkturne struje, i elektromagnetna (EM) polja koja ih prate, imaju ultraniskofrekventnu (ULF) i mikrotalasnu (MW) komponentu, t.j. MW komponenta je modulisana ULF komponentom, to je u saglasnosti sa rezonantnim prozorima u frekvenciji i intenzitetu u interakcijama tkiva sa slabim EM poljima [6]. Kao dokaz ULF komponente jonskih akupunkturnih struja moe se navesti rezonantna ULF stimulacija akupunkturnog analgezijskog endorfinskog (na ~ 4 Hz) i serotoninskog i/ili norepinerfinskog (na ~ 200 Hz) mehanizma [7], kao i efikasnost nemake kole rezonantne ULF terapije [8]. S druge strane, kao dokaz MW komponente jonskih akupunkturnih struja moe se navesti efikasnost ukrajinsko-ruske kole rezonantne MW (~ 50-80 GHz) terapije [9,10], ukazujui da je akupunkturni sistem dinamika tvorevina, diferencirana na mestima maksimuma trodimenzionih stojeih talasa, formiranih kao rezultat refleksije koherentnih mikrotalasnih (~ 100 GHz [11]) Frelihovih eksitacija molekularnih subjedinica elijskih membrana i proteina, mikrotubula i dr. - ukazujui da je pored elektrine provodnosti i samo diferenciranje interelijskih GJ-kanala (ija je gustina vea na mestima akupunkturnih kanala i taaka) modulisano promenama elektrinog polja. U tom kontekstu lei i objanjenje efikasnosti mikrotalasne rezonantne terapije (MRT), kao neinvazivnog bezmedikamentoznog pristupa [12]: neki poremeaji u organizmu dovode do deformacije u strukturi stojeih talasa elektrinog polja organizma u MW dijapazonu, to utie na izvesnu promenu prostorne strukture akupunkturnog sistema, i sledstveno rezonantne frekvencije njegovih kanala, to dovodi do bolesti; pri terapiji, delovanjem MW sondom na odgovarajuu akupunkturnu taku eksitirani akupunkturni sistem pacijenta relaksira u prethodno zdravo stanje, dostiui svoj normalni rezonantni frekventni odziv pod uticajem irokopojasnog MW izvora - a zatim posredstvom fiziolokih mehanizama akupunkturne regulacije [1-3] organizam i biohemijski prevladava bolest. I teorijska predvianja biofizikog modela izmenjenih i prelaznih stanja svesti [13] (v. Od. 1.2.2.) ukazuju na jonsku prirodu i entiteta kineskog akupunkturnog sistema, sa mogunou njegove delimine dislokacije izvan granice koe u ovim stanjima (kada dislocirani deo jonskog akupunkturnog

73 sistema ima funkciju "optikog" senzora blisko povezanog sa sveu, kako potvruju izvetaji u razliitim transpersonalnim interakcijama). U tom kontekstu, negativni joni imaju anaboliki uticaj i teku predominantno kroz levi cirkulatorni deo akupunkturnog sistema, dok pozitivni joni imaju kataboliki uticaj i teku predominantno kroz desni cirkulatorni deo akupunkturnog sistema (v. i fusnotu 2), sa informacionim sadrajem kodiranim u formi prostornovremenske raspodele struja i MW i ULF EM polja. Ovo je u skladu sa injenicom da je elijski rast pojaan u pravcu negativne katode, a smanjen u pravcu pozitivne anode u slabim jednosmernim ili impulsnim poljima [14,15], to je konzistentno sa modelom o slinosti mehanizama akupunkture i kontrole rasta, i akupunkturnim takama kao organizujuim centrima morfogeneze [16]. Takva interpretacija bi se mogla dodatno pojasniti u skladu sa elektropunkturnom terapijom, kod koje stimulacija akupunkturne take negativnim impulsom tonifikuje odgovarajuu funkciju, dok stimulacija pozitivnim impulsom sedira odgovarajuu funkciju [17], ukazujui da je tonifikacija funkcije organa povezana sa njegovom regenerativnom anabolikom Yin funkcijom, a sedacija se degradativnom katabolikom Yang funkcijom. Otuda uloga akupunkturne stimulacije moe biti balansiranje aktivnosti pozitivnih i negativnih jona u telu, to odgovara normalnom zdravom stanju. Osim toga, ini se da se proces iscelenja [18,19] moe shvatiti kroz difuziju jona sa jonski bogatog akupunkturnog sistema iscelitelja na jonski osiromaeni akupunkturni sistem obolelog i/ili kao transfer informacija u formi raspodele MW i ULF EM potencijala odgovornih za normalno funkcionisanje akupunkturnog sistema i sveukupno zdravstveno stanje. Jonska priroda i entiteta ukazuje i na znaaj jonske ravnotee u vazduhu [12,20] i pravilnog ritmikog disanja, to je shvaeno jo u indijskoj tradiciji. Prema Swara jogi [21] ritmiko disanje kroz nos je posebno vano, da bi se inhaliralo to vie jona (prane), kroz jedan od dva (od tri) najvanija nadisa (levi Ida i desni Pingala), 1 sa svojim ulazima u korenu odgovarajuih nozdrva: 2 to
Indijska tradicionalna medicina, i posebno jedan od njenih najznaajnijih reprezenata, swara joga [21], poznavala je energetski sistem analogan kineskom akupunkturnom sistemu, pri emu su Indusi za i koristili termin prana, a za meridijan termin nadi. Poznavali su 14 vanih nadisa, ali 3 od njih imaju najveu ivotnu vanost: ida, pingala i uumna. Ova tri nadisa povezana su sa limbikim sistemom mozga. Aktivacija Ide utie na hipotalamus i hipofizu, i time na sintezu hormona rasta i anabolike procese. Ovaj kanal polazi od baze kime, tee levo od kimenog stuba i zavrava u korenu leve nozdrve, granajui se u fine kapilare. Kanal je aktivan kada je otvorenija leva nozdrva, odnosno aktivnija kontralateralna, desna modana hemisfera. Aktivacija Pingale utie na talamus i hipotalamus, ali ne i hipofizu, aktivirajui katabolike procese. I ovaj kanal polazi od baze kime, ali tee desno od kimenog stuba i zavrava u korenu desne nozdrve. Kanal je aktivan kada je otvorenija desna nozdrva, odnosno aktivnija leva modana hemisfera. Kanal uumna povezan je sa nervnim snopom corpus collosum (koji povezuje dve modane hemisfere) i malim mozgom. I ovaj kanal polazi od baze kime i smeten je izmeu ide i pingale: njegova energija tee kroz kimeni stub, a zavrava se na vrhu lobanje na mestu fontanele ("meka kost" na lobanji deteta, koja ovrava 3-6 meseci posle roenja). uumna je aktivna vrlo kratko, u trenucima smene dominacije aktivnosti ide i pingale. uumna je jedini kanal koji prolazi kroz sve akre (ima ih 7 i pripisuje im se mistino znaenje: sukcesivnom aktivacijom ovih "centara svesti", poev od baze kime pa do temena, prema indijskoj tradiciji dolazi do sve veeg "proirenja svesnosti", sticanja mistinih moi (siddhis), uz konano dostizanje
1

74

mistinog jedinstva sa Apsolutom (nirvana)), koje su funkcionalno povezane sa oblinjim lezdama sa unutranjim luenjem. Kroz svoju povezanost sa endokrinim lezdama, ova tri nadisa utiu na biohemiju itavog organizma. Takoe, ovi kanali su povezani sa simpatikim i parasimpatikim autonomnim nervnim sistemom, to ukazuje na to da je i mehanizam akupunkturnog delovanja, iniciran delovanjem na akupunkurne take na povrini koe, posredovan i aktivacijom/deaktivacijom autonomnog nervnog sistema, kimene modine i mozga. 2 Fizioloki znaaj hemijske prirode negativnih i pozitivnih aerojona jo uvek nije jasan. Ruska istraivanja su pokazala [22] da je funkcionalni efekat jona iste polarnosti ali razliitog hemijskog sastava (mali gasoviti anjoni O2, O3, H2O, ... i katjoni NO+, H2O+, CO2+, ..., teki gasoviti kompleksi O2 (H2O)n, ... i katjona H3O+ (H2O)n, ..., itd.) sutinski isti, implicirajui da se delovanje aerojona ostvaruje transferom naelektrisanja na organizam. Meutim, takoe je pokazano [23] da negativni joni imaju fizioloki uticaj na porast trahejarne ciliarne pokretljivosti kod zeeva samo u prisustvu O2 u vazduhu, dok pozitivni joni imaju fizioloki uticaj na smanjenje trahejarne ciliarne pokretljivosti kod zeeva samo u prisustvu CO2 u vazduhu - implicirajui verovatni fizioloki znaaj O2 i CO2+ aerojona u nozdrvama, kao neophodnih prekursora za dominantno inhaliranje negativnih aerojona kroz idu i pozitivnih aerojona kroz pingalu (u njihovim alternirajuim aktivnim fazama svakih ~ 1 sat, respektivno), sa odgovarajuim ulazima u levoj i desnoj nozdrvi, prema fiziologiji swara joge [21]. Tako, u nazalnoj ida-fazi (poznatoj takoe kao akti, enska, lunarna, ili bazna faza [21], sa aktiviranom levom nozdrvom, i celom levom polovinom tela i desnom modanom hemisferom takoe), izdisajem kroz (anaboliku) idu u njenoj nazalnoj okolini dominirala bi gasna faza sa manje izdahnutog CO2+ i zato sa relativno vie gasovitog O2, to dodatno stimulie dominantnu apsorpciju negativnih aerojona aktivnom levom nozdrvom, podravajui dodatno ida-fazu; s druge strane, u nazalnoj pingala-fazi (poznatoj takoe kao iva, muka, solarna, ili kisela faza [21]), sa aktiviranom desnom nozdrvom, i celom desnom polovinom tela i levom modanom hemisferom takoe), izdisajem kroz (kataboliku) pingalu u njenoj nazalnoj okolini dominirala bi gasna faza sa vie izdahnutog CO2+ i zato sa relativno manje gasovitog O2, to dodatno stimulie dominantnu apsorpciju pozitivnih aerojona aktivnom desnom nozdrvom, podravajui dodatno pingala-fazu. Ova slika je u skladu sa gleditem o sukcesivnom dominantnom protoku (negativnih) anjona kroz levi cirkulatorni deo akupunkturnog sistema, i (pozitivnih) katjona kroz desni cirkulatorni deo akupunkturnog sistema [12,13], sa normalnom ultradijalnom periodinou ~ 2 sata (tj. po ~ 1 sat alternativna dominacija leve i desne faze: ida-pingala-...[21]). Mada ovaj ritam nije prividno u fazi sa ~ 24-satnim akupunkturnim ritmom sukcesivne dominacije 12 parnih meridijana (tj. ~ 2-satnom sukcesivnom dominacijom svakog organ-povezanog meridijana sa odgovarajuim yin ili yang funkcijama u sledeem redosledu: yin-yin-yang-yang-...[1-3]), ini se da svaka ~ 2-satna organ-povezana akupunkturna faza (bilo yin bilo yang) zahteva kompletnu ~ 2-satnu nazalnu fazu (ida-pingala) da bi se balansirale aktivnosti odgovarajueg organ-povezanog para simetrinog levog i desnog meridijana, kako bi se omoguile i regenerativne (anabolike, ida-sline levo-meridijanske) i degradativne (katabolike, pingala-sline desno-meridijanske) funkcije organa [12], doprinosei konano bilo yin bilo yang sveukupnom odgovarajuem efektu organa sa gledita kineske tradicionalne medicine [1-3]. Ovakva jonska interpretacija akupunkturnog sistema moe se testirati, u principu, kroz suptilne elektrine i magnetne razlike izmeu levih i desnih simetrinih meridijana akupunkturnog sistema, i kroz modulaciju njihovih elektrinih aktivnosti sa ultradijalnom periodinou, kako je gore navedeno. Biofizika jonska interpretacija akupunkturnog sistema moe objasniti kineske terapeutske koncepcije yin-yang/tonifikacije-sedacije preko vrste/rotacije igala [3]: yin sindrom (viak negativnih jona u nekom levom meridijanu) se tonifikuje dovoenjem pozitivnih jona iz vazduha ili odvoenjem negativnih jona iz meridijana (preko Ag igala koje se ponaaju kao anoda), tj. rotiranjem igala na levom meridijanu u smeru suprotnom kretanju kazaljke na satu (tako zatvarajui njegove interelijske GJ-kanale za protok negativnih jona) ili u smeru kretanja kazaljke na satu na odgovarajuem desnom meridijanu (tako otvarajui njegove interelijske GJ-kanale za protok pozitivnih jona); i yang sindrom (viak pozitivnih jona u nekom desnom meridijanu) se sedira dovoenjem negativnih jona iz vazduha ili odvoenjem pozitivnih jona iz meridijana (preko Au igala koje se ponaaju kao katoda), tj. rotiranjem igala na desnom meridijanu u smeru suprotnom kretanju kazaljke na satu (tako zatvarajui njegove interelijske GJ-kanale za protok pozitivnih jona) ili u smeru kretanja kazaljke na satu na odgovarajuem levom meridijanu (tako otvarajui njegove interelijske GJ-kanale za protok negativnih jona) [12]. S druge strane, neka druga kineska terapeutska pravila zahtevaju uzimanje u obzir funkcionalne fizioloke interakcije izmeu akupunkturnog sistema i nervnog i humoralnog sistema [12]. Na primer, kinesko terapeutsko pravilo mu-ena (yang-yin/levo-desno) [3] prividno je suprotno indijskom funkcionalnom pravilu (akti-iva/levo-desno) [21] ili naem biofizikom jonskom pravilu (negativno-pozitivno/levo-desno), verovatno kao posledica akupunkturnog terapeutskog delovanja na jednu stranu tela da bi se proizveo efekat na drugoj strani utiui na promenu faze (modanog i nazalnog) ultradijalnog ritma, praenog posrednikom neurofiziolokom kontralateralnom vezom mozak-telo. to se tie drugih kineskih terapeutskih pravila (pet elemenata, mati-sin, deda-unuk, podne-pono, centrifugalni-centripetalni meridijani itd.) [3], oni su verovatno

75 se preporuuje na sveem i nezagaenom vazduhu, kada postoji ak izvestan viak negativnih jona, sa relaksirajuim povoljnim uticajem na telo, o emu e jo biti rei u Gl. 9; u istom kontekstu, u zatvorenim prostorijama moe se preporuiti mikroklimatski inenjering, primenom aerojonizatora koji proizvode viak negativnih jona). Dodajmo da Swara joga poznaje do detalja i znaaj dvoasovnih ultradijalnih ritmova (modanih i nazalnih), i preporuuje njihovu jednostavnu nazalnu kontrolu u procesu ozdravljenja ili odranja energetskog i emocionalnog balansa organizma [21], o emu e takoe jo biti rei u Gl. 9.

1.2.2. Biofizike osnove tradicionalne psihologije

Prema autorovom biofizikom modelu izmenjenih stanja svesti [12,13], svest je suptilni unutranji displej, u formi EM komponente akupunkturnog jonskog sistema kao mikrotalsne/ultraniskofrekventno modulisane kvantne holografske neuronske mree, u kojem se neprekidno kodiraju sve informacije (i svesne i nesvesne) iz modanih neuronskih mrea (u kojima je sinaptiko kodiranje i dalje elektrohemijsko), fizikim mehanizmom EM indukcije! Tada su, saglasno ovom modelu, izmenjena stanja svesti (REM faza sna, hipnoza, meditacija, halucinantna stanja, neka psihopatoloka stanja, klinika smrt, ...) posledica odvajanja dela jonskog akupunkturnog sistema izvan granica koe (kada se u njemu "zarobljena" EM komponenta ULF jonskih struja kree kroz blago nehomogenu jonizovanu gasovitu sredinu niskodielektrine konstante, r r' 1), dok su normalna stanja svesti (budno stanje, non-REM faza sna, ...) ostvarena kada nema tog odvajanja (kada se modani talasi prostiru iskljuivo kroz izrazito nehomogenu modanu sredinu visokodielektrine konstante, r r' 1)! 3
bazirani na posrednikim humoralnim fiziolokim interakcijama izmeu organa iji korespodentni meridijani nisu neposredni susedi u akupunkturnom sistemu. Konano, sa funkcionalne take gledita [3,21] ini se da kineski ren i du centralni meridijani korespondiraju indijskim nadisima ida i pingala [12], respektivno, koji zapoinju u bazi kime i pruaju se uz kimu na gore presecajui se (i sa uumna nadisom iz indijske tradicije takoe, koji izgleda nema svog korespondenta u kineskoj tradiciji!?) u prvih est akri, iskljuujui sedmu najviu akru [21]. Takoe, 14 kineskih meridijana (12 parnih i 2 centralna) mogu se funkcionalno povezati sa 7 indijskih akri [12]: (1) ren meridijan - muladara akra; (2) meridijanski par bubrezi/mokrana beika - svaditana akra; (3) meridijanski par slezina sa pankreasom/eludac - manipura akra; (4) meridijanski parovi srce/tanko crevo & gospodar srca sa seksualnou/tripli zagrejai - anahata chakra; (5) meridijanski par plua/debelo crevo - viuda akra; (6) meridijanski par jetra/una beika - adna chakra; i (7) du meridijan - sahasrara chakra. 3 Preciznije, jonski medijum koji podrava prostiranje modanotalasnih ULF jonskih struja mora biti nehomogen [13], da se omogui da "subjektivni" posmatra (svest, pridruena EM komponenti referentnih ULF modanih talasa, u okviru autorovog modela), koji se kree kroz deo jonskog medijuma veeg r, moe registrovati vremenski-razvuenu informaciju iz EM komponente modanih talasa koji se kreu kroz oblinji deo medijuma nieg r'. Onda, u svakom trenutku je "subjektivni" posmatra pridruen EM komponenti modanih talasa u dielektrino "guem" medijumu, i ceo taj sistem se ponaa kao neki "centar svesti". Informacioni sadraj ovog "subjektivnog" posmatraa neprekidno se zamenjuje novodolazeom EM komponentom modanih talasa. Tako imamo stalni "tok svesti". Preciznije, da bi se novodolazea informacija (u formi ULF modanotalasnih jonskih struja, prostorno-vremenski kodiranih iz modanih neuronskih mrea) mogla prepoznati nehomogenim jonskim medijumom, taj medijum mora imati formu "optike" neuronske mree - tako da je "subjektivni" posmatra pridruen EM komponenti modanih talasa u dielektrinim "kondenzacijama" (veeg r), koji se ponaaju kao "distribuirani centri svesti", koji su verovatno osnova akri

76 Treba dodati da u periodu izmenjenih stanja svesti model predvia meanje normalno svesnih i nesvesnih sadraja, zbog relativistikog doplerovskog preslikavanja "objektivnog" frekventnog spektra modanih talasa (kao superpozicije , , , i modanih talasa) na "subjektivni" pik nulte frekvencije [13]. To bi mogao biti biofiziki mehanizam sanjanja, kao halucinantnog asocijativnog meanja normalno svesnih (, , ) i nesvesnih (, ) sadraja, to istovremeno ukazuje da je uloga sanjanja integrisanje (inae raslojenih modanim funkcionisanjem u budnom stanju [13]) normalno svesnih i normalno nesvesnih sadraja oko jednog dominantnog asocijativnog jezgra ("ego" stanja), odnosno u krajnjoj liniji rast linosti i ublaavanje emocionalnih konflikata. Takoe, to pokazuje da meditacija, kao prolongirano izmenjeno stanje svesti, omoguava bri i intenzivniji rast linosti, zbog ega i zauzima centralno mesto u jogi i srodnim ezoterijskim disciplinama. Meutim, ukoliko osoba u sebi nosi jake psihike konflikte, odnosno poseduje vie ego-stanja, rezultat prolongirane meditacije bie integracija linosti oko vie pomenutih ego-stanja, sa neeljenim rezultatom pocepane (umesto dobro integrisane) linosti; za takve osobe je glavni prioritet rastereivanje psihikih konflikata
u jogi [13]. Treba ponoviti da jonske akupunkturne struje, i pridruena EM polja, imaju i ultraniskofrekventnu (ULF) i mikrotalasnu (MW) komponentu, tj. MW komponenta je modulisana ULF komponentom. Kvantnokoherentne karakteristike rezonantne MW terapije (visoko rezonantni senzorni odgovor obolelog organizma, bioloki efikasno netermalno MW zraenje ekstremno niskog intenziteta i energije, i zanemarljivi MW energetski gubici du akupunkturnih meridijana) mogle bi biti posledica postojanja biolokih nelokalnih samosaglaenih makroskopskih kvantnih potencijala [9], to moe dovesti do nelinearnih koherentnih EM MW dugodometnih maserskih eksitacija biolokog nelinearnog apsorpcionog medijuma sa elijama kao aktivnim centrima - sa akupunkturnim meridijanima povezanim sa svojstvenim frekvencijama i prostornovremenskim raspodelama svojstvenih funkcija svakog individualnog biolokog kvantnog sistema. Ovo sugerie da se zdravo stanje moe posmatrati kao apsolutni minimum (osnovno stanje) nelokalnog samosaglaenog makroskopskog kvantnog potencijala organizma, dok bi neki poremeaji akupunkturnog sistema odgovarali viim minimumima (prostorno-vremenski promenljive) potencijalne hiperpovri u energetsko-konfigurationom prostoru [12], to verovatno objanjava vii MRT senzorni odgovor poremeenijeg akupunkturnog sistema (sa viim i dubljim minimumima, koje sistem treba da savlada dovedenom MW energijom da bi preao u osnovno zdravo stanje), i slab MRT senzorni odgovor zdravog akupunkturnog sistema koji se ve nalazi u osnovnom stanju. Takva slika je bliska onoj za asocijativne neuronske mree u njihovim energetsko-konfiguracionim prostorima [12], i prepoznavanju oblika kao konvergenciji neuronske mree prema odgovarajuem dnu potencijalne hiperpovri, kao memorijskom atraktoru neuronske mree [24,25]. Ovakva slinost dva pristupa (kvantnog i neuronske mree) verovatno nije sluajna, poto je (realni) matematiki formalizam modela Hopfildove i Hakenove asocijative neuronske mree [24] analogan [25] (kompleksnom) matematikom formalizmu Fejnmanove propagatorske verzije redingerove jednaine [26]. Ovo takoe podrava EM/jonsku MW/ULF kvantno-holografsku funkciju akupunkturnog sistema (slino kompleksnim oscilatornim holografskim Hopfildovim neuronskim mreama [25]), i njihovu sutinsku vezu sa (kompleksnom kvantno-relativistikom) sveu, to inae veoma sugerie modeliranje izmenjenih i prelaznih stanja svesti [12,13]. Treba dodati da se u ovim stanjima dislocirana akupunkturna EM/jonska MW/ULF kvantno-holografska neuronska mrea ponaa i kao "optiki" senzor, koji moe ekstrasenzorno percepirati okolinu, o emu izvetavaju pacijenti reanimirani iz klinike smrti [27]. Tako se moe rei da pored modane hijerarhijske elektrohemijske neuronske mree postoji i akupunkturna EM/jonska mikrotalasna kvantno-holografska neuronska mrea, a da modani talasi predstavljaju interfejs koji ih povezuje, i koji je odgovoran za ULF modulaciju MW akupunkturne mree, ukazujui takoe i na biofizike osnove psihosomatskih poremeaja, odnosno uticaja psihe na telo; istovremeno ovo predstavlja i objanjenje za osetljivost organizma na uticaje spoljanjih ultraslabih ULF EM polja [6], putem ULF EM indukcije unutar MW akupunkturnog jonskog sistema, ime se ULF moduliu MW akupunkturne struje, bez ikakvog ogranienja pragovnih potencijala koji ni ne postoje u GJ-elektrinim sinapsama akupunkturnog sistema.

77 nekom psihoterapijskom ili ak transpersonalnom religijsko/ezoterijskom tehnikom, u prelaznim stanjima svesti [13]! Naime, u ovim kratkotrajnim ( 0,1 s) prelaznim stanjima izmeu normalnih (visokodielektrinih) i izmenjenih (niskodielektrinih) stanja svesti, "zarobljeno" ULF EM polje vezano za svest skokovito menja svoju brzinu, sa ekvivalentnim ubrzanjem ~ 109 m/s2. Tako velika ubrzanja sreu se samo u ekstremno snanim gravitacionim poljima, u kojima Opta teorija relativnosti predvia otvaranje tzv. Ajntajn-Rozenovih prostorno-vremenskih tunela (mostova) i izmeu veoma udaljenih dogaaja u prostor-vremenu [28], a s obzirom na fiziku ekvivalentnost inercijalnih i gravitacionih ubrzanja (to je jedan od kamena temeljaca i Njutnove i Ajntajnove fizike), isti fenomeni se mogu oekivati i u pomenutim prelaznim stanjima svesti [13]! Istaknimo i da u kratkotrajnim prelaznim stanjima svesti, u udaljenu prostorno-vremensku taku, prethodno adresiranu u svesti, 4 mora protunelirati tamo i natrag i sama dislocirana gasovita jonska neuronska mrea, kao EM senzor koji percepira informaciju o prostorno-vremenski udaljenom dogaaju. Tako, prostorno-vremensko odredite na koje e u trenutku smrti protunelirati odlazea jonska struktura zavisie od mentalno optereenog adresiranja umirue osobe. Zato je razumljivo da osobe iz razliitih tradicija, po reanimaciji iz klinike smrti, svedoe o neobinim tuneliranjima svoje dislocirane svesti i spiritualnim kontaktima sa "svetlosnim biima" koje identifikuju sa osnivaima svojih religijskih tradicija (kojima upuuju molitve u trenutku bliskom smrti), ili sa nizom prijatnih ili neprijatnih spiritualnih entiteta (iji je kontakt indukovan pozitivnim ili negativnim mentalno optereenim sadrajima, sukcesivno aktiviranim u odlazeoj jonskoj strukturi umirueg), ili sa svojim bliskim srodnicima (za koje su zabrinuti u trenutku bliskom smrti) [27]. Dakle, oito je da prelazna stanja svesti predstavljaju odlinu osnovu za razumevanje i mentalnu kontrolu transpersonalnih mistinih stanja svesti opisanih u razliitim ezoterijsko/religijskim tradicijama Istoka i Zapada tokom itave istorije civilizacije, ukazujui na njihovu realnu biofiziku prirodu. Prelazni karakter ovih stanja ujedno pokazuje i zato su pomenuti fenomeni kratkotrajni i teko ponovljivi u svakom trenutku [29], zato se najlake mentalno kontroliu neposredno pred spavanje (uoi prelaznog stanja budnost/spavanje), kao i zato informaciju o ovako vanoj transpersonalnoj komunikaciji mozak pri buenju pojaava u simbolinoj formi sna (jer je ona tokom perioda REM-sanjanja, koji slede posle prelaznog stanja

Potvrda za neophodnost mentalnog adresiranja je tehnika kojom se slue "ekstrasensi" kada ele da ostvare neki uticaj na daljinu: oni uvek intenzivno vizualizuju osobu ili mesto, kao eljene mete uticaja [19]; s druge strane, to bi moglo biti dublje povezano i sa ulogom svesti u tzv. kvantnomehanikom kolapsu talasnog paketa, odnosno redukciji kvantnomehanikog sveta probabilistikih alternativa u klasini svet aktualizovane jedne alternative tokom procesa slinom kvantnomehanikom merenju, to se ustvari odigrava neprekidno na mikroskopskom planu, iz trenutka u trenutak, kroz fantastina mikroestina inercijalna ubrzanja ekvivalentna snanim gravitacionim poljima pri kojima se neprekidno otvaraju mikroskopski Ajntajn-Rozenovi prostornovremenski tuneli sa izlazima odreenim probabilistikim mentalnim adresama globalne kosmike svesti [13]).

78 budnost/spavanje, kodirana kroz asocijativno sprezanje sa drugim normalno svesnim i nesvesnim informacijama u mozgu) [13]! 5 Ovo bi moglo biti objanjenje za posebnu efikasnost molitve sprovedene pred spavanje (to preporuuju sve religijske tradicije, kada se najlake kontroliu adresirani sadraji svesti uoi prelaznog stanja budnost/spavanje), ali i razlog zato monasi sprovode molitvu i rano pred zoru (kada je bioritam organizma jo u pospanom stanju na granici prelaznog stanja budnost/spavanje, ime se ne samo dobro kontroliu adresirani sadraji svesti ve se ima i puna svesnost o neposredno dobijenim transpersonalnim informacijama u prelaznim stanjima svesti tokom molitvi, to svakako uvruje njihovu veru). Molitva je verovatno i najefikasniji nain za obostrano reprogramiranje psihikih konflikata (kao klica buduih uzajamnih sukoba, ali i potencijalnih psihosomatskih i psihikih poremeaja sukobljenih osoba) tokom transpersonalnih komunikacija sukobljenih osoba u prelaznim stanjima svesti molioca (sa direktnim mentalnim adresiranjem na osobu u konfliktu, ili sa energetski efikasnijim 6 indirektnim mentalnim adresiranjem posredstvom
To bi mogla biti i biofizika osnova anticipacije u intuiciji, prekogniciji, i dubokim kreativnim uvidima [13]. Prema kompjuterskim eksperimentima sa generatorima sluajnih brojeva [30], mogu se anticipirati samo neaktualizovane mogue budunosti (i to tanije za a priori vee verovatnoe njihove realizacije), u saglasnou sa kvantnomehanikim gleditem. Dodajmo i da fizika interakcija dislocirane gasovite jonske neuronske mree sa moguim "objektivnim" sistemom (opisanim kosmikom talasnom funkcijom i) ili odgovarajuim moguim stanjem "kosmike svesti" (i), tokom prelaznih stanja svesti - otvara pitanje i prirode talasnih funkcija - koje bi trebalo da daju sliku fizike realnosti na kvantnom nivou (a ne da slue samo kao raunska alatka, korisna jedino za raunanje verovatnoa, ili kao izraz eksperimentatorovog stanja znanja o fizikom sistemu)! Treba uoiti i da se onda promenom poetnog stanja "kosmike svesti" () moe uticati na verovatnoe realizacije (ai2) moguih stanja "kosmike svesti" i, odnosno kosmikih stanja i (jer je kompozitno poetno stanje kosmikog sistema i kosmikog opservera superpozicija svih moguih odgovarajuih kompozitnih stanja, = ai i i ). Poto je i samo poetno stanje "kosmike svesti" ()
i
5

kompozitno stanje sastavljeno od poetnih stanja svih (neinteragujuih) "individualnih svesti" (k),
k

k , to sledi da i sama promena poetnog stanja k "individualne svesti" moe menjati poetno stanje

"kosmike svesti", a preko toga menjati verovatnoe realizacije buduih kosmikih stanja i. Ovo pogotovo vai ako je stanje veoma osetljivo na male promene poetnih uslova, to je inae sluaj sa fizikim sistemima opisanim deterministikim haosom [31]. Imajui u vidu da je mozak i njemu pridrueno stanje k "individualne svesti" takav sistem, onda je i samo kompozitno stanje "kosmike svesti" takoe opisano deterministikim haosom - i veoma osetljivo na male promene poetnih uslova! Takav zakljuak ukazuje na izuzetan praktian znaaj morala i samih sadraja naih "individualnih svesti", jer oni direktno odreuju verovatnou realizacije ovih ili onih moguih kosmikih stanja i, odnosno buduih dogaaja, ma kako to na prvi pogled izgledalo bizarno [13]! U tom kontekstu, ono to bi se zaista anticipiralo u prelaznim stanjima "individualne svesti" moglo bi biti evoluirano stanje (t) u nekom buduem trenutku t (kojem naa "individualna svest" ima mogunost pristupa, poto je sastavni deo "kosmike svesti"), to se kvantnomehaniki opisuje deterministikom unitarnom evolucijom opisanom redingerovom jednainom (ili Dirakovom jednainom u relativistikom sluaju). Meutim, anticipirano stanje (t) moe se redefinisati izmenom poetnog stanja i "individualne svesti", to ostavlja prostor za slobodnu volju i mogunost uticaja na budunost. U tom smislu, sasvim je mogue da postoje jake preferencije za individualnu ili kolektivnu budunost, odreene spiritualnim interpersonalnim optereenjima, kako se tvrdi u tradiciji Istoka. U istom duhu, mogue je da spiritualno proienje (molitvom ili nekom drugom religijsko/ezoterijskom tehnikom) predstavlja efikasan mehanizam za promenu poetnog stanja vie spiritualno povezanih "individualnih svesti", a time i "kosmike svesti", menjajui anticipirane preferencije za individualnu ili kolektivnu budunost [19,32]. 6 Dislocirani (izvan granica koe) deo akupunkturnog sistema procenjene jonske koncentracije nj~1015 cm-3 (koji nosi ULF moduliue modanotalasne struje ~ 10-7 A) ima znaajnu tendenciju ka rasplinjavanju tokom

79 dislociranih spiritualnih arhetipskih jonski bogatih struktura iz religijskih tradicija) [13]! To je izgleda i razlog zato hrianstvo toliko insistira na linom pokajanju i pratanju, 7 to jedino vodi do radikalnog rastereenja mentalnih konflikata i psihosomatskog iscelenja sukobljenih osoba. Ovo fundamentalno ostavlja prostor i za slobodnu volju kroz reprogramiranje svog ireg (mentalnog) okruenja molitvom za druge, 8 jer sve drugo pojaava po inerciji postojea misaono-emocionalna optereenja ljudi i uveava patnje i bolesti u svetu (u punom skladu sa "filozofijom slobode" Berajeva [38]), udaljavajui pojedinca i ljudski rod od krajnjeg duhovnog ideala isceljenog (bezgrenog/zdravog) stanja svesti!? To istovremeno baca novo svetlo i na (psihosomatsko) zdravlje i bolest pojedinaca kao sutinski transpersonalni fenomen, jer uklanjanje
~ 1h, poto je parcijalni jonski pritisak na sobnoj temperaturi znatno vei od magnetnog pritiska koji stee kanal; meutim, uslov stabilnosti dislociranih jonskih struktura moe biti ispunjen pri ravnotei difuzionog i magnetnog pritiska, odakle se pri normalnim uslovima dobija nj~1024 cm-3 [13]. Oito da ova koncentracija prevazilazi za ~ 109 puta onu u dislociranoj rasplinjavajuoj jonskoj strukturi, i toliko bi bila vea i struja koja bi tekla kroz jonske kanale ovakve stabilne jonske strukture (I0 ~ 100 A). Ta koncentracija je i ~104 puta vea od telesne jonske koncentracije, to je oito neprilagoeno i rizino za direktan kontakt sa biolokim jedinkama, ali ne i sa onim biolokim jonskim strukturama dislociranim u prelaznim stanjima svesti izvan granica tela - koje bi u tim kontaktima mogle biti podvrgnute adekvatnim korekcijama svojih (poremeenih) elektromagnetno/jonskih sadraja, to bi po prestanku prelaznog stanja svesti (i povratku tih struktura u telo) imalo pozitivni povratni efekat na akupunkturni jonski sistem jedinki, i time na njihovo psihosomatsko isceljenje (v. i fusnote 2 i 3). Kako je ve gore pomenuto, dislocirana jonska gasovita struktura je nestabilna i rasplinjava se za ~1h, kada koncentracija jona u kanalima ove strukture dostie koncentraciju jona u okolnom vazduhu, ime jonosfera postaje jednako provodna za ULF moduliue modanotalasne jonske struje, pa se do tada lokalizovano moduliue EM ULF polje modanih talasa delokalizuje po itavoj jonosferi [13]. Dugodometne interakcije ovog tipa su dodatno olakane zbog tzv. umanovih rezonanci Zemljine jonosfere, koje se dobro poklapaju sa ULF spektrom modanih talasa [33]. Pomenuti mehanizam razmene informacija u ULF domenu mogao bi da predstavlja i znaajan adaptivni mehanizam na nivou itavih ivotinjskih vrsta, na ta izgleda ukazuju neka istraivanja [34]; unutar ljudske populacije, ini se da tzv. Maharii efekat [35] podrava postojanje takvog mehanizma - koji moe predstavljati biofiziku osnovu kolektivnog nesvesnog u Jungovoj psihologiji [36]! U tom kontekstu, moglo bi se rei da jonosfera predstavlja dinamiku kolektivnu memoriju itavih biolokih vrsta, koju bioloke jedinke neprekidno osveavaju sa periodinou i fazom svojih ultradijalnih ritmova. Ovo ujedno ukazuje na veliki praktini znaaj morala ak i na nivou istote misli i oseanja pojedinaca, jer se negativne misli i emocije pojedinaca ili grupa ljudi prenose na itavu ljudsku populaciju, to se potom kumulativno pojaava - sa konanim negativnim globalnim uticajem na ljudsku civilizaciju. Takvo globalno procesiranje informacija na nivou jonosfere omogueno je nehomogenostima u njenoj jonskoj strukturi na mestima varijacija u gustini linija zemljinog magnetnog polja, ime se jonosfera ponaa kao dinovska "optika" neuronska mrea, sa jonskim kanalima vee elektrine provodnosti u odnosu na okolinu. 7 "I oprosti nam dugove nae kao i mi to opratamo dunicima svojijem" (Mt.6,12). To implicira obavezu duhovno zrelijih osoba da kroz molitvu pomau u rastereenju konflikata, i onda kada su one same rtve sukoba: "A ja vam kaem: ljubite neprijatelje svoje, blagosiljajte one koji vas kunu, inite dobro onima koji vas mrze i molite se Bogu za one koji vas gone" (Mt.5,44). ak nije dopustivo ni da se vidi zlo u blinjem i da se on osuuje (drevna biblijska zapovest dana oveku u raju, koja zabranjuje kuanje "s drveta od znanja dobra i zla" - kod drugih - "jer u koji dan okusi s njega umrijee" (Post.2,17), ije je krenje dovelo do Adamovog grehopada), insistirajui samo na linom pokajanju i pratanju, to jedino vodi konanom rastereenju mentalnih konflikata. 8 Nedavno su saopteni rezultati istraivanja na uglednom amerikom Djuk univerzitetu o uticaju molitve na brzinu postinterventnog klinikog oporavka akutnih sranih bolesnika podvrgnutih tzv. koronarnoj angioplastici. Sluajnim izborom odabrana su imena jedne grupe bolesnika na klinici (a da o tome nisu znali ni oni ni njihovi lekari) i zatim prosleena svetenicima u nekoliko razliitih religijskih centara u Jerusalimu, Nepalu, Francuskoj i SAD, koji su se molili sa njihov oporavak. Potonje klinike analize su pokazale da su se bolesnici iz ove eksperimentalne grupe oporavljali 1,5 - 2 puta bre od preostalih iz kontrolne klinike grupe, to je odmah iniciralo planiranje proirenog eksperimenta u pet uglednih medicinskih centara u SAD [37].

80 psihosomatskog poremeaja nekom metodom kod jedne strane u sukobu bez obostranog uklanjanja psihosomatskog konflikta nije konano, poto neuklonjeni konflikt kod druge strane vremenom uzrokuje njeno (nesvesno) mentalno adresiranje u prelaznim stanjima svesti i transpersonalno indukovanje ponovnog obostranog psihosomatskog konflikta! Zaokruujui listu fenomena tradicionalne (transpersonalne) psihologije, dodajmo da se ezoterijsko/religijski pojmovi kao to su astralno telo (manomaya, lingasarira, manovijnana, ka, psyche, finotvarno telo, psihiko telo, dua ...) i mentalno telo (vijnanamaya, suksmasarira, manas, ba, thymos, noetiko telo, spiritualno telo, duh ...) [39] mogu biofiziki povezati sa delimino dislociranim (izvan granica koe) jonskim akupunkturnim sistemom, i sa u njemu sadranom EM komponentom jonskih struja, respektivno; u istom kontekstu, jonske kondenzacije u strukturiranom akupunkturnom sistemu, sa EM komponentom jonskih struja u njima, ponaaju se kao distribuirani centri svesti (akre), a takoe treba podvui i jonsku prirodu onoga to se danas pogreno naziva bioenergija (i, prana, pneuma, vitalni eterini fluid, ...), jer se ne radi ni o kakvom novom obliku bioloke energije [13]; takoe, ezoterijski pojam eterinog tela verovatno ima biofiziku osnovu u nediferenciranim jonima, sveprisutnim u organizmu i sutinski vanim za mnogobrojne biohemijske procese; konano, ako je svest vezana za EM polje modanih talasa, a EM polje je samo jedan od etiri vida ispoljavanja jedinstvenog fizikog polja [40] (gravitaciona, elektromagnetna, slaba i jaka nuklearna sila), izgleda da se potvruje panteistika ideja da je svest svojstvo prirode na svim nivoima - od mikroskopskog do makroskopskog, od neive do ive materije (razlika se jedino ispoljava u sloenosti posmatranih materijalnih struktura i interagujuih polja)!? 9 Iz svega navedenog, moe se videti jedinstvena biofizika osnova tradicionalne psihologije i tradicionalne medicine u razliitim kulturama, ukazujui na njihovu realnu fiziku prirodu; istovremeno, sve to ukazuje da dublje biofiziko razumevanje prirode svesti i akupunkturnog sistema moe ubrzo dovesti do naunog razumevanja i empirijske verifikacije ak i fundamentalnih filozofsko/religijskih pitanja (poput spiritualno/praktinog znaaja imperativnog moralnog ponaanja svakog pojedinca, sudbinski vanog za ubrzano integrisanje i spiritualnu evoluciju linosti)!

Kao posledica, moe se generalizovati da Priroda poseduje svest na razliitim strukturnim nivoima, i ivim i neivim, kao to se esto tvrdi u ezoterijskoj tradiciji - to se moe podrati analognim matematikim formalizmima dinamike Hopfildove holografske neuronske mree i Fejnmanovom propagatorskom verzijom redingerove jednaine [25], implicirajui slino procesiranje podataka i na makroskopskom biofizikom i na mikroskopskom kvantnomehanikom nivou. U ovom kontekstu, sve lokalne svesti bile bi meupovezane kroz prethodno opisane interakcije, posebno u prelaznim stanjima svesti, inei dinovsku kosmiku informacionu mreu sa delokalizovanom sveu [13]. Ovo je u saglasnosti sa predstavom o boanskom biu koje je neopisivo, nevidljivo, neizobrazivo i neogranieno, kako u istonim filozofsko/religijskim uenjima, tako i u hrianstvu ("Boga niko nije video nikad", Jn. 1,18 [39]).

81

Literatura
A.I.kokljev, Akupunkturologija (ICS, Beograd, 1976); A.I.kokljev, Fizioloki mehanizmi akupunkture, u Egzogene i endogene bioloke interakcije: biofiziki i biohemijski aspekti, D.Rakovi i .Koruga, eds. (Centar za molekularne maine & IHIS FST centar, Beograd, 1998). [2] F.G.Portnov, Electropuncture Reflexotherapeutics (Zinatne, Riga, 1982), in Russian. [3] Y.Omura, Acupuncture Medicine: Its Historical and Clinical Background (Japan Publ. Inc., Tokyo, 1982); Chinese Acupuncture and Moxibustion, C.Xinong, ed. (Foreign Languages Press, Beijing, 1987). [4] E.R.Kandel, S.A.Siegelbaum, and J.H.Schwartz, Synaptic transmission, in Principles of Neural Science, E.R.Kandel, J.H.Schwartz, and T.M.Jessell, eds. (Elsevier, New York, 1991), Ch.9. [5] S.E.Li, V.F.Mashansky, and A.S.Mirkin, Lowfrequency wave and vibrational processes in biosystems, in Vibrational Biomechanics. Using of Vibrations in Biology and Medicine, Part I: Theoretical Bases of Vibrational Biomechanics, K.V.Frolov, ed. (Nauka, Moscow, 1989), Ch.3, in Russian; D.Djordjevi, Elektrofizioloka istraivanja mehanizama refleksoterapije, Magistarski rad (Medicinski Fakultet, Beograd, 1995), Gl. 1.2. [6] W.R.Adey, Frequency and power windowing in tissue interactions with weak electromagnetic fields, Proc. IEEE 68 (1980), pp. 119-125, i tamonje reference. [7] B.Pomeranz, Acupuncture research related to pain, drug addiction and nerve regeneration, in Scientific Bases of Acupuncture, B.Pomeranz and G.Stux, eds. (Springer, Berlin, 1989), pp. 35-52. [8] G.Fischer, Grundlagen der Quanten-Therapie (Hecataeus Verlagsanstalt, Triesenberg, 1996). [9] Ye.A.Andreyev, M.U.Bely, and S.P.Sit'ko, Manifestation of characteristic eigenfrequencies of human organism, Aplication for the Discovery to the Commitee of Inventions and Discovery at the Council of Ministers of the USSR, No. 32-OT-10609, 22 May 1982, in Russian; S.P.Sit'ko, Ye.A.Andreyev, and I.S.Dobronravova, The whole as a result of selforganization, J. Biol. Phys. 16 (1988), pp. 71-73; S.P.Sit'ko and V.V.Gizhko, Towards a quantum physics of the living state, J. Biol. Phys. 18 (1991), pp. 1-10; S.P.Sit'ko and L.N.Mkrtchian, Introduction to Quantum Medicine (Pattern, Kiev, 1994). [10] In Miscellany of Methodological Recommendations and Regulations in Microwave Resonance Therapy (MRT), S.P.Sit'ko, ed. (Vidguk, Kiev, [1]

82 1992), in Russian; In Methodological Instructions for Physicians in Using Microwave Resonance Therapy, V.D.Zhukovskiy, ed. (GPK, Moscow, 1996), in Russian; Z.Jovanovi-Ignjati, Mikrotalasna rezonantna terapija: nove mogunosti leenja, u Egzogene i endogene bioloke interakcije: biofiziki i biohemijski aspekti, D.Rakovi i .Koruga, eds. (Centar za molekularne maine & IHIS FST centar, Beograd, 1998). [11] H.Frohlich, Long-range coherence and energy storage in biological systems, Int. J. Quantum Chem. 2 (1968), pp. 641-649. [12] D.Rakovi, Biofizike osnove tradicionalne medicine i tradicionalne psihologije, Srpski urnal akupunkture 1 (1998), pp. 6-12; Z.JovanoviIgnjati and D.Rakovi, A review of current research in microwave resonance therapy: Novel opportunities in medical treatment, Acup. & Electro-Therap. Res., The Int. J., submitted (1998); D.Rakovi and Z.Jovanovi-Ignjati, Microwave resonance therapy and acupuncture: New prospects for traditional medicine, 14th Ann. Int. Symp. Acup. & Elec. Therap., New York, 1998; D.Rakovi, Z.Jovanovi-Ignjati, D.Radenovi, M.Tomaevi, E.Jovanov, V.Radivojevi, .Martinovi, P.ukovi, M.Car, and L.kari, An overview of microwave resonance therapy and EEG correlates of microwave resonance relaxation and other consciousness altering techniques, 10th Int. Montreux Congress on Stress, Montreux, 1999. [13] D.Rakovi, Neural networks, brainwaves, and ionic structures: Acupuncture vs. altered states of consciousness, Acup. & Electro-Therap. Res., The Int. J., Vol. 16: pp. 88-99, 1991; D.Rakovi, Osnovi biofizike (Grosknjiga, Beograd, 1994, 1995), Gl. 5-6; D.Rakovi, Brainwaves, neural networks, and ionic structures: Biophysical model for altered states of consciousness, in D.Rakovi and Dj.Koruga, eds., Consciousness: Scientific Challenge of the 21st Century (ECPD, Belgrade, 1995; 1996); D.Rakovi, Hierarchical neural networks and brainwaves: Towards a theory of consciousness, in Lj.Raki, G.Kostopoulos, D.Rakovi, and Dj.Koruga, eds., Brain & Consciousness: Proc. ECPD Workshop (ECPD, Belgrade, 1997); D.Rakovi, Towards a new/old humanism: Transitional states of consciousness as a clue?, in Lj.Raki, G.Kostopoulos, D.Rakovi, and Dj.Koruga, eds., Brain & Consciousness: Proc. ECPD Symposium (ECPD, Belgrade, 1997); D.Rakovi, Consciousness and quantum collapse: Biophysics versus relativity, The Noetic J. 1 (1997), pp. 34-41; D.Rakovi, Prospects for conscious brain-like computers: Biophysical arguments, Informatica 21 (1997), pp. 507-516; and references therein.

83 [14] R.Nuccitelli, The involvement of transcellular ion currents and electrical fields in pattern formation, in G.M.Malacinski, ed., Pattern Formation (Macmillan, New York, 1984). [15] C.D.McCaig, Spinal neurite regeneration and regrowth in vitro depend on the polarity of an applied electric field, Development 100 (1987), pp. 3141. [16] C.Shang, Singular point, organizing center and acupuncture point, Am. J. Chin. Medic. 17 (1989), pp. 119-127. [17] J.N.Kenyon, Modern Techniques of Acupuncture (Thorsons, Wellingborough, 1983). [18] Y.Omura, T.L.Lin, L.Debreceni, B.M.Losco, S.Freed, T.Muteki, and C.H.Lin, Unique changes found on the qi gong (chi gong) master's and patient's body during qi gong treatment: Their relationships to certain meridians & acupuncture points and the re-creation of therapeutic qi gong states by children & adults, Acup. & Electro-Therap. Res., The Int. J. 14 (1989), pp. 61-89; [19] K.C.Markides, Fire in the Heart. Healers, Sages and Mystics (Paragon House, New York, 1990). [20] A.P.Krueger, Preliminary consideration of the biological significance of air ions, Scientia 104 (1969), pp. 1-17. [21] H.Johari, Breath, Mind, and Consciousness (Destiny Books, Rochester, Vermont, 1989). [22] L.L.Vasilyev, Theory and Practice of Aeroionic Therapy (Leningrad, 1951), in Russian; L.L.Vasilyev, Influence of Aeroions on Organism (Leningrad, 1960), in Russian; A.A.Minkh, Air Ionization and Its Hygienic Significance (Medgiz, Moscow, 1963), in Russian; A.A.Shilkin, Yu.D.Gubernskii, A.M.Mironov, Aeroinic Regime in Buildings (Stroyizdat, Moscow, 1988), in Russian. [23] A.P.Krueger and R.F.Smith, Effects of gaseous ions on tracheal ciliary rate, Proc. Soc. Experim. Biol. 98 (1958), pp. 412-414. [24] J.J.Hopfield, Neural networks and physical systems with emergent collective computational abilities, Proc. Natl. Acad. Sci. USA 79 (1982), pp. 2554-2558; H.Haken, Synergetic Computers and Cognition: A TopDown Approach to Neural Nets (Springer, Berlin, 1991). [25] M.Peru, Neuro-quantum parallelism in mind-brain and computers, Informatica 20 (1996), pp. 173-183; M.Peru, Multi-level synergetic computation in brain, Advances in Synergetics 9 (1998), in press; and references therein.

84 [26] R.P.Feynman and A.R.Hibbs, Quantum Mechanics and Path Integrals (McGraw-Hill, New York, 1965); J.D.Bjorken and S.D.Drell, Relativistic Quantum Fields (McGraw-Hill, New York, 1965), Ch. 6. [27] R.A.Moody, jr., Life after Life (Bantam, New York, 1975); W.Evans Wentz, The Tibetan Book of the Dead (Oxford Univ., London, 1968); V.Nikevi, ed., ivot posle ivota: iskustva pravoslavnih hriana (Svetigora, Cetinje, 1995). [28] K.S.Thorne, Black Holes and Time Warps: Einstein's Outrageous Legacy (Picador, London, 1994), Ch. 14, i tamonje reference. [29] R.G.Jahn, The persistent paradox of psychic phenomena: An engineering perspective, Proc. IEEE 70 (1982), pp. 136-170, i tamonje reference. [30] D.I.Radin, Effects of a priori probability on PSI perception: Does precognition predict actual or probable futures, J. Parapsych. 52 (1988), pp. 187-212. [31] A.Babloyantz, Chaotic dynamics in brain activity, in E.Basar, ed., Dynamics of Sensory and Cognitive Processing by the Brain (Springer, Berlin, 1988), pp. 196-202. [32] Swami Rama, Living With the Himalayan Masters (Himalayan Int. Inst. of Yoga Sci. & Phil., Honesdale, PA, 1978). [33] H.L.Konig, ELF and VLF signal properties: Physical characteristics, in M.A.Persinger, ed., ELF & VLF Electromagnetic Effects (Plenum, New York, 1974). [34] R.Sheldrake, A New Science of Life (Paladin Grafton, London, 1987). [35] J.S.Hagelin, Is consciousness the unified field? A field theorist's perspective, Modern Sci. & Vedic Sci. 1 (1987), pp. 29-88, i tamonje reference. [36] C.G.Jung, Man and His Symbols (Dell Publ. Co., New York, 1972). [37] www.dukenews.duke.edu, News, Medical Center News Office, Duke University (NC, USA), Nov. 9, 1998. [38] N.Berajev, Filosofija slobode (Logos Ant, Beograd, 1996). [39] K.Wilber, The Atman Project (Quest, Wheaton (IL), 1980), i tamonje reference; Sv. Ignjatije Brjananinov, Slovo o smrti (Hilandarski fond, Beograd, 1994); P.Vujiin, Stanja svesti u ezoterijskoj praksi, u D.Rakovi i .Koruga, eds., Svest: nauni izazov 21. veka (ECPD & igoja, Beograd, 1996), i tamonje reference. [40] J.H.Schwarz, Superstrings, Physics Today, Nov. 1987, pp. 33-40.

85

1.3. Akupunkturni sistem: energetsko-informaciona mrea tela*

Razumevanje mehanizma akupunkture predstavlja nauni izazov ve dugi niz godina. Postoje mnoge hipoteze, iznete kako na bazi teorijskih tako i eksperimentalnih istraivanja. U ovom odeljku razmatra se mikrotubularna mrea elije kao osnova za formiranje akupunkturnog sistema tokom embrionalnog razvia.

1.3.1. Biokibernetske energetsko-informacione osnove molekularne medicine

Oploena jajna elija predstavlja ishodite strukturalno-informacionog sadraja ljudskog bia (hromozomi-DNK), dok embrionalni proces predstavlja ishodite energetsko-informacionog sistema. U toku procesa diferencijacije elija, pored ouvanog genetskog sadraja, u elijama ostaje zapamen i prostorno-vremenski dinamiki sadraj meuelijske povezanosti. Materijalni supstrat koji pamti ovu elijsku meupovezanost su mikrotubule koje formiraju molekularnu mreu elije, slino kao to neuroni formiraju neuronsku mreu u mozgu. Pored toga mikrotubule formiraju deobno vreteno, cilije, flagele, centriole i druge elijske organele. Centriole su sastavljene od devet mikrotubularnih tripleta i pored upravljanja mikrotubulama koje vre deobu hromozoma, upravljaju i mikrotubularnom mreom (MM) u eliji koja je preko meuelijskih kanala i citoskeletnih proteina (aktin i dr.) povezana sa MM u drugoj eliji. Za vreme embrionalnog razvia uspostavlja se meuelijska mrea mikrotubula koja inu osnovu molekularne mree tela. Kroz unutranjost mikrotubula, struji jonizovani gas sastavljen od klastera vode [H3O]+@[H2O]20. Grupe elija koje su meusobno povezane u mikrotubularni sistem formiraju prostorno-vremenske "kanale" kojima se regulie smanjena, poveana ili normalna bioloka aktivnost. Prostorno-vremenska i energetsko-informaciona dinamika mree kanala manifestuje se na povrini tela kao pojava pravilno ureenih ekstra-bioaktivnih lokaliteta. Pogodnom stimulacijom ovih lokaliteta mogue je regulisati funkcionalnost pojedinih organa i organizma kao celine.

1.3.2. Mikrotubularna mrea bioloke osnove

Mikrotubule su elijske strukture, organizovane u preotofilamente od i tubulinskih subjedinica. Oko 85% mikrotubula satavljeno je od 13 protofilamenata, dok osatak od 25% mikrotubula ima od 7 do 17 protofilamenata. Mikrotubule poseduju kako strukturalni kodni sistem K1(26,5,13), tako i dinamiki kodni sistem K2(34,13,24). Pomou ovih kodnih

Od. 1.3. napisao je Prof. dr uro Koruga

86 sistema mikrotubule memoriu prostorno-vremensku povezanost elija u procesu embrionalnog razvia. Takoe, u toku diferencijacije elija, preko magnetoreceptora, mikrotubule stvaraju mreu meupovezanosti elija, stvarajui tako energetsko-informacionu dinamiku strukturu koja predstavlja osnovu akupunkturnog sistema. U toku embrionalnog razvia, mikrotubule stvaraju mreu u eliji koja ima svojstva pamenja i uenja. Centriole, koje su sastavljene od mikrotubula, u eliji imaju ulogu regulatora dinamike energetsko-informacione mree. Na Sl. 1.2. prikazan je sistem meupovezanosti elija pomou citoskeletona (mikrotubula) i magnetokanala. Mikrotubule koje imaju 13 protofilamenata su nosioci magnetnih svojstava, te zbog toga stupaju u interakciju sa magnetoreceptorima koji formiraju memebranske kanale.

Slika 1.2. Mikrotubule dodiruju elijski magnetomerni membranski kanal pomou koga se ostvaruju meuelijske veze. Odnos mikrotubula i magnetomera, kao to je prikazan na slici, omoguuje aktivno stanje (ON) uspostavljene mikrotubularne mree, a samim tim i pravilnog funkcionisanja akupunkurnog sistema.

Na Sl. 1.3. pokazano je neaktivno stanje mikrortubularne mree (ili delimino aktivno u zavisnosti od broja ON i OFF stanja elijskih kanala), dok je na Sl. 1.4. prikazan meuodnos mikrotubularnog sistema u eliji i njihove meuelijske povezanosti. Centriole, koje od mikrotubula formiraju deobno vreteno i vre deobu hromozoma, predstavljaju regulator dinamike mikrotubularne mree. One imaju svojstvo pulsirajueg uvrtanja pomou koga ostvaruju "satni" mehanizam mree i vre sinhronizaciju svih dinamikih aktivnosti.

87

Slika 1.3. Stanje elijskih magnetomernih kanala, kao to je pokazano na slici, prouzrokuje inaktivno stanje (OFF) mikrotubularne mree, a samim tim i neadekvatno funkcionisanje akupunkturnog sistema tela

Slika 1.4.. Mikrotubularna mrea elije, koja formira akupunkturni sistem organizma, nije linearni sistem prvog reda, ve je kombinovani (linearno-nelinearni) sistem, tj. u sebi sadri mreu mikrotubula koja ima svojstvo procesiranja podataka. Upravljaka jedinica mree u eliji je centriola, koja je takoe sastavljena od mikrotubula ureenih u triplete na bazi simetrije 9-og reda.

88 Na Sl. 1.5. prikazana je ureenost mikrotubula koje se nalaze u elijama koe. Ove elije su senzori veoma finih nadraaja koji se prenose ,primarno obrauju pomou mikrotubularne mree elije, a zatim prenose do mikrotubularne mree tela. Elektromagnetizam predstavlja osnovu mikrotubularnog sistema. Meutim, mikrotubule kao tenokristalno stanje elije, imaju sposobnost da svaku vrstu stimulacije (mehaniku, toplotnu, i dr.) registruju i konvertuju u radni potencijal.

Slika 1.5. Mikrotubule ine ne samo osnovu akupunkturnih kanala nego i osnovnu ureene strukture elije u akupunkturnim takama na koi, kao i tkivima koja povezuju akupunkturne take na koi i akupunkturne kanale u telu.

1.3.3. Mikrotubularna mrea - energetske osnove

Skup svih simetrijskih transformacija koji dovode figuru do poklapanja sa samom sobom, sa matematike take gledita, moemo nazvati grupom. Pri tome u svakoj grupi proizvod dva njena elementa jednak je jednom od elemenata grupe, odnosno dva postupno izvedena simetrijska preobraaja moraju biti ekvivalentni nekom simetrijskom preobraaju grupe. Poznato je da simetrijski preobraaji idealnih kristalnih poliedara oblika raenja ostavljaju na mestu bar jednu nepokretnu (fiksnu) taku koja je u kristalografiji poznata kao naroita taka. Grupe simetrije oblika raenja zbog ove osobine kristala zovu se takaste, i do sada su najbolje proueni oblik simetrije.

89 Simetrijska grupa bie podgrupa neke simetrijske grupe, ako svi elementi simetrije prve grupe ulaze u sastav elemenata simetrije druge grupe. Na osnovu ovoga principa u okviru 32 kristalografske grupe postoje dva simetrijska preobraaja, Oh (6/4) i D6h (m:6:m), koji nisu potinjeni ni jednoj grupi. Neposredna posledica reetkastog sklopa kristala je ogranienje da kristalni poliedri nemaju druge ose simetrije sem osa 1-og, 2-og, 3-eg, 4-og i 6-og reda i da postoje 32 osnovne grupe simetrije. Dakle, posledica ove osobine je i odsustvo ose 5-og reda kod kristala, kao predstavnika zakona translacione simetrije u prostoru. Meutim, osa 5-og reda u ureenim strukturama moe nastati na dva naina. Prvi je zatvaranjem sferne povri na osnovu Ojlerovog zakona o zatvorenosti poliedara (12 pentagona i razliit broj heksagona) i drugi na osnovu preslikavanja zapremine jedinine sfere (u kojoj vae zakoni 32 kristalografske grupe) na njenu povrinu. Sferene strukture sa 12 pentagona (ose 5-og reda) poznate su kao fulereni, a njihov najizrazitiji predstavnik je molekul C60 sa ikosaedarskom simetrijom kao najureenijom simetrijskom grupom takaste simetrije. Predstavnici ovih simetrijskih osobina u biologiji su klatrin i klasterne strukture vode. Meutim, ispitivanja energetskih osobina kristala, koje je zapoeo jo Pjer Kiri 1894. godine, dovela su do zakljuka da 32 kristalografske grupe simetrije mogu dati nove, vie, elemente simetrije kao to su: (1) osa beskonanog reda (rot), (2) zavrtanjska osa beskonanog reda (zav) i (3) osa neprekidnih translacija. Figura koja ima osu simetrije beskonanog reda (rot) u procesu simetrijskih transformacija poklapa se sama sa sobom za ma koji ugao obrtanja. Ako je u pitanju zavrtanjska osa beskonanog reda (zav) tada se figura poklapa sama sa sobom, uz uslov da imamo istovremeno obrtanje figure za ma koji ugao oko ose obrtanja i njeno postepeno pomeranje du ose srazmerno uglu obrtanja. Neprekidno pomeranje du ose srazmerno je uglu obrtanja. Neprekidne translacije moemo predstaviti kao beskonanu zategnutu traku, pri emu pomeranje trake du ose za ma koje rastojanje dovodi do poklapanja trake sa samom sobom.

Granina simetrija ima sedam grupa (Tabl. 1.1.), a geometrijski oblici koji odgovaraju tim simetrijskim grupama i transformacijama dati su na Sl. 1.6.

90
Tabela 1.1. Sistem granine simetrije [6]

Iz Tabl. 1.1. vidimo da je sedam novih grupa simetrije nastalo od simetrijskih transformacija 32 kristalografske grupe po osnovu energetskih svojstava. Dakle, uinjen je jedan kvalitetni skok u domenu simetrijskih transformacija (simetrije vieg reda) i ostvarena nova veza na relaciji strukturaenergija. Na Sl. 1.6. simetrija beskonanih transformacija () predstavljena je rotirajuim konusom, pri emu moe biti levi i desni. Osa rotirajueg konusa je polarna pa se njeni krajevi ne mogu poklopiti pomou elemenata simetrije date figure. U isto vreme ona je rotaciona i kod nje se mogu razlikovati severni i juni polovi. Simetrija .m predstavljena je nerotirajuim konusom, ima jednu osu simetrije beskonanog reda koja se podudara sa geometrijskom osom konusa, a njen polarni pravac predstavljen je pomou strelice. Rotirajui cilindar ima simetriju :m, to znai da sa simetrijske take gledita cilindar ima jednu osu simetrije beskonanog reda, jednu poprenu ravan simetrije i jedan centar simetrije.

91

Slika 1.6. Geometrijske forme grupa granine simetrije [6].

Ako je cilindar uvrnut du geometrijske ose, onda on ima simetriju :2, to znai da poseduje jednu osu beskonanog reda i beskonaan broj poprenih osa drugog reda. Ovaj simetrijski preobraaj bitno se razlikuje od prethodnih, jer je osa beskonanog reda nepolarna, a cilindar je nerotirajui. Simetrija m.:m predstavljena je nerotirajuim cilindrom koji moe biti razvuen ili sabijen du geometrijske ose. Od simetrijskih sadraja ovaj cilindar ima: jednu osu simetrije beskonanog reda, jednu poprenu i beskonaan broj uzdunih ravni simetrije, beskonaan broj osa drugog reda i jedan centar simetrije. Lopta koja obre ravan polarizacije ima, u odnosu na optike osobine, simetriju tipa /. Kao to se iz oznake vidi, ovaj simetrijski preobraaj nema ravni simetrije, ali zato ima beskonaan broj osa simetrije beskonanog reda. Loptu bez ravni simetrije moemo zamisliti ako svi poluprenici lopte rotiraju u istom pravcu gledano sa povrine lopte. Iz ovoga proizilazi da ovaj simetrijski preobraaj ima levu i desnu modifikaciju. Simetrijski preobraaj /.m ima beskonaan broj ravni simetrije koje prolaze kroz centar lopte i beskonaan broj osa simetrije beskonanog reda koje se seku u centru simetrije koji se poklapa sa geometrijskim centrom lopte.

1.3.4. Mikrotubularna mrea - granina simetrija i holopent

U radu se pokazuje da izmeu 32 kristalografske grupe i ose 5-og reda postoji povezanost i da se 32 kristalografske grupe, na energetskom planu, mogu transformisati u osu 5-og reda. Meutim, kako ova osa 5-og reda nije po svom karakteru ista sa osom 5-og reda koja se ostvaruje u strukturi (kvazi kristali i fulereni), ve se ostvaruje na energetsko-informacionom planu (dinamikom promenom strukture), to emo ovaj fiziki fenomen nazvati holopent (holo-sve i pent-pet: sveukupnost petice). U cilju razmatranja hipoteze o egzistenciji Holopenta uzmimo da postoje dva skupa: X i Y, takvi da meu njima postoji preslikavanje XY. Pri tome skup X neka bude definisan kao skup 32 kristalografske simetrijske grupe (/.m, Sl. 1.6.)

92 X = {/.x} = {32} , a skup Y neka bude definisan u obliku Y = {x : log2 X - 5 = 0} , (2) pri emu broj pet u izrazu (2) predstavlja simetrijsku transformaciju ose 5-og reda, jer i broj 32 u izrazu (1) predstavlja skup 32 simetrijske transformacije. Na osnovu ovako definisanih izraza (1) i (2) moemo pisati da je: X=Y, ako postoji obostrano jednoznano preslikavanje izmeu skupa X i skupa Y. Uzmimo da postoji otvorena sfera S (.m), sa takom inverzije kao elementom simetrije, u oznaci S (a,r) = {x X : d(a,x) < r }, i posmatrajmo njenu unutranjost V kao meru veliine prostora obuhvaenog takama skupa koje reprezentuju energetske procese 32 kristalografske simetrijske grupe. Pored ravni simetrije koje mogu biti normalne i paralelne sa osom simetrije postoje uvek i dve ravni m1 i m2 koje dele sferu (S) na dva, odnosno etiri jednaka dela, dajui joj tako, pored svojstva inverznosti i svojstvo ortogonalnosti. Kako funkcija f1(x) = log2 x, 0<x< (3) iz izraza (2) povezuje graninu simetrijsku grupu .m sa Holopentom, i kako sfera ima svojstvo inverznosti, to znai da e sfera imati i inverznu zakonitost u odnosu na jednainu (3). Inverzna funkcija izraza (3) ima oblik f2(x) = 2x . (4) Grafik funkcije (4) u odnosu na grafik funkcije (3) bie simetrian u odnosu na funkciju f3(x) = x . (5) Funkcija izraza (5) je funkcija identinog preslikavanja, to u okviru 32 pojedinane kristalografske grupe ima znaenje nepokretnih kristalnih elija, odnosno naroitih ili fiksnih taaka. Poznato je da od jedne kristalne elije nastaje proces rasta monokristala, pri emu su sve naredne kristalne elije identine sa polaznom [1]. Ovo proizilazi iz osobine koju ima funkcija f3(x) = x, jer su grafici funkcija izraza (3) i (4) simetrini pa funkcija identino preslikava skup svoje oblasti definisanosti na skup svojih vrednosti. Izvrimo sada zatvaranje sfere (S) S(a,r) = {xX : d(a,x) r} (6) i posmatrajmo njenu povrinu kao graninu oblast zapremine V na koji su preslikane 32 simetrijske transformacije, i to onim preslikavanjem kojom je definisan odnos veliine povrine sfere (S) prema njenoj zapremini (V). (1)

93 Poznato nam je iz odnosa izraza za zapreminu i povrinu sfere (S) da je to preslikavanje graninih vrednosti dato preko diferencijala, jer je V=

4 3 r , odnosno 3

dV = P = 4r 2 . dr

Za jedininu sferu (r = 1) karakter preslikavanja simetrijskih transformacija 32 kristalografske grupe (otvorena sfera) u Holopent (zatvorena sfera) bie odreen na osnovu vrednosti koju dobijemo iz odnosa otvorene i zatvorene sfere, tj.:

P 4r 2 = = 3, V 4 r 3 3

(7)

pri emu vrednost 3 predstavlja broj meusobno zavisnih koraka u preslikavanju skupa X Y, tj. sinergiju preslikavanja (tri kao jedan). Kako je preslikavanje zapremine sfere u povrinu sfere izvreno funkcijom prvog izvoda, to je onda neophodno diferencirati izraze (3) i (4) i videti u kakvom se meusobnom odnosu nalaze. Na osnovu prethodno postavljenog uslova normalnosti u sferi (S), prvi izvodi, odnosno tangensi uglova pravaca grafika funkcija (3) i (4), predstavljae tangense uglova i diferencijalnog trougla. Na osnovu zahteva normalnosti i diferenciranja izraza (3) i (4) moemo pisati da je

1 log 2 e2 x ln 2 = 1, x
pa kako je ln2 log2e = 1, to je onda 2x = x .

(8)

(9) (10)

Iz izraza (10) vidimo da je po zatvaranju sfere (S) funkcija f(x) = 2x poprimila osobinu funkcije koju je imala funkcija identinog preslikavanja f(x) = x kada je sfera bila otvorena. To drugim reima znai da se u novim uslovima, preslikavanjem zakonitosti simetrijskih transformacija iz unutranjosti sfere na njenu povrinu, uspostavila jedna nova vrednost koja je odreena karakterom simetrijske promene. Kako su izrazi (3) i (4) zakonitosti otvorene sfere u kojoj su se realizovali pojedinani simetrijski elementi (diskontinualni), dok je izraz (10) zakonitost zatvorene sfere kod koje su se simetrijski elementi sintetizovali (poprimili svojstvo kontinualnosti) to e onda i izraz (10) zadrati svoju formu, ali e poprimiti novi kvalitet. Kakvog karaktera e biti taj novi kvalitet? Da bismo

94 odgovorili na ovo pitanje moramo uzeti u obzir svojstva granine simetrijske grupe .m, odnosno moramo postupiti po karakteru njenih simetrijskih elemenata: osa i ravni. Glavno pitanje je da li ose i ravni granine simetrije imaju svojstva konanih ili beskonanih skupova. Granina simetrijska grupa .m je forme sfere i ima beskonano (u smislu prebrojivo mnogo) ravni simetrije i beskonaan broj osa beskonanog reda koje prolaze kroz centar sfere (S) [1]. Neka svaka ravan sfere .m, a njih ima koliko i prirodnih brojeva N, sadri samo jednu taku iz skupa X (xX) funkcija (3) i (4). Ako formiramo dijatski niz {1,2} taaka skupa X na ravnima simetrije, tada e se skup svih dijatskih preslikavanja mnoine N, u oznaci {1,2}N, preko osa beskonanog reda prevesti u kontinum, jer svih realnih brojeva ima koliko i beskonanih dijatskih nizova, tj. 2kN = kR . (11) Dakle, dok kod obine simetrije periodinih kristala vae zakoni ordinarnih brojeva, to kod granine simetrije, koja se bazira na beskonanim skupovima simetrijskih elemenata, vai relacija

20 = c,

(12)

odnosno zakoni transfinitnih kardinalnih brojeva. Promena u simetriji kod zatvorene sfere, u odnosu na otvorenu, pokazuje zato su izrazi (10) odnosno (12) zakonitosti nastale kao posledica zatvaranja sfere.

1.3.5. Mikrotubularna mrea - kao kardinalni kristal

Kako je u pitanju fenomen kontinuma, izraz (12), to znai da e nosilac ove zakonitosti biti struktura sa osobinom da ima dve modifikacije meu kojima se ostvaruje preslikavanje. Ukoliko su subjedinice rasporeene po jednom od krugova koji se dobije u ravni preseka konusa, tj. granine simetrije .m, to onda znai da e broj subjedinica na krugu biti 10. Kako svaka subjedinica sadri 32 simetrijska preobraaja, to e se kod svake subjedinice aktivirati samo po jedan simetrijski preabraaj tako da se formira granina simetria .m. Meutim, kako svaki od ovih 10 simetrijskih elemenata ima naroite polarne ose [1] to onda svaka subjedinica pod uticajem temperature ima odreeni intenzitet polarizacije, pa se u svakoj od njih javlja piro-elektricitet. Skup svih 10 piroelektriciteta po zakonima granine simetrije, nazvaemo kardinalni piroelektricitet (kPE). Ako su subjedinice rasporeene po povrini cilindra koji formira granina simetrija :m, to onda znai da e broj subjedinica u poprenom preseku cilindra biti 13. U svakoj subjedinici bie aktivan samo jedan simetrijski preobraaj, tako da se formira granina simetrija :m. Kako svaka od 13 simetrijskih grupa ima naroite rotacione pravce aksijalnog vektora namagnetisanja, to se onda u svakoj subjedinici javlja pod uticajem temperature

95 piromagnetizam. Skup ovako dobijenih 13 piromagnetnih dejstava po zakonima granine simetrije i izraza (27) nazvaemo kardinalnim piromagnetizmom (kPM). Poznato je da su elektrine i magnetne pojave due vremena izuavane kao zasebni fenomeni, ali da se kasnije ustanovilo da su one meusobno povezane i uslovljene, tako da danas imamo jedinstvenu elektromagnetnu teoriju. Sa piroelektrinim i piromagnetskim efektima kod granine simetrije je slino, jer iz Tabl. 1.2. vidimo da postoje zajedniki simetrijski elementi koji ulaze u sastav piroelektrine (.m) i piromagnetne (:m) simetrijske grupe. Neki od ovih simetrijskih preobraaja mogu se javiti kao povzujui elementi, tj. da se isti simetrijski preobraaji kod piroelektriciteta i piromagnetizma nalaze u neposrednom odnosu. Ukoliko ova povezanost postoji, onda realne bioloke strukture sa kardinalnim piroelektromagnetizmom (kPEM) moraju imati u svom sastavu 23 subjedinice.

Slika 1.7. Popreni presek gustine naelektrisanja tubulina organizovanog u 13 protoflamenata. U svakom od 13 subjedinica ostvaruje se jedan od simetrijskih elemenata na bazi dinamike sekundarne strukture tubulina (-heliksa, -ploe, i R-random strukture) [3]

Da bismo utvrdili o kojoj novoj organizacionoj formi je re, neophodno je videti kakve su termodinamike karakteristike kristalnog stanja granine simetrije .m i :m, odnosno mikrotubularne organizacije 10 i 13. Iz kristalofizike je poznato da je matrica termodinamikih karakteristika granine simetrije, .m i :m, data kao to je prikazano u Tabl. 1.2. [2].

96
Tabela 1.2. Matrica fizikih veliina struktura sa graninom simetrijom: (a) .m i (b) :m

Oznake u Tabl. 1.2.(a,b) i na Sl. 1.8. imaju sledea znaenja: T - apsolutna temperatura; E - napon elektrinog polja; S - entropija po jedinici zapremine; D - elektrina indukcija; F - deformacija strukture; - promena napona usled deformacije strukture; - komponenta jednaka nuli; - komponenta razliita od nule; - - meusobno jednake komponente (razliite od nule); - 2(S11 - S12) pri emu su S11 i S12 komponente tenzora elastinosti. Izmeu mehanikog elektrinog i toplotnog dejstva kod kristala postoji meusobna zavisnost kao to je to pokazano na Sl. 1.8.

Slika 1.8. Efekti meusobnog proimanja mehanikih, elektrinih i toplotnih dejstava kod kristala [4]

Zbog ovakvih odnosa nastaju novi efekti sparivanja (coupled effects), tj. efekti meusobnog proimanja dejstava [3]. Kod kardinalnog kristalnog stanja ovi proimajui efekti dolaze u stanje neposrednosti tako da nastaje jedan kvalitetno nov energetski fenomen koji je u neposrednosti sa informacijom. Meutim, on je istovremeno spona izmeu periodinog kristalnog stanja i Holopenta. Kako kardinalno kristalno stanje postoji u biolokim sistemima (ureenje proteina i njihovih organizovanih formi kao to su mikrotubule), a nije naeno u neivoj prirodi, to onda razlika u nainu postojanja simetrije moe predstavljati jedan od kriterijuma razlikovanja ivog od neivog.

97 Poznato je da je matrica koeficijenata simetrina u odnosu na glavnu dijagonalu (Tabl. 1.2.), to za sobom povlai posledicu da su: 1. Koeficijenti direktnog i povratnog pezoelektrinog efekta jednaki meusobno; 2. Koeficijenti toplotnog irenja jednaki su sa koeficijentima pezoelektrinog efekta; 3. Koeficijenti piroelektrinog efekta jednaki su koeficijentima elektrokalorinog efekta. Meutim, ako uporedimo matrice termodinamikih veliina granine simetrije .m i :m, odnosno mikrotubularnog ureenja 10 i 13, tada vidimo da se matrice iz Tabl. 1.2. poklapaju sa matricama heksogonalnog periodinog kristalnog stanja. Drugim reima, subjedinice tubulina i mikrotubularne organizacije 10 i 13 bie ureene po povrini cilindra po heksogonalnom sistemu, jer to uslovljava simetrija strukturalno-energetskog stanja sistema. Meutim, u heksogonalnoj organizaciji u ravni mikrotubule nisu informaciono aktivne, pa zbog toga dolazi do blokiranja procesa u eliji u kojima one uestvuju. Poto elektrina svojstva imaju 10 simetrijskih grupa, a magnetna 13, pri emu je eksperimentno utvreno da je 85% mikrotubula u eliji organizovano po principu 13 protofilamenata, to ukazuje da je osnovno energetsko stanje mikrotubula magnetno. To se potvruje i injenicom da se za vreme procesa mitoze mikrotubule rasporeuju po zakonu magnetnih sila (Sl. 1.9.), i da emisioni spektar potie od njih (Sl. 1.10.).

Slika 1.9. Mikrotubule formiraju magnetno polje za vreme deobe elije. Formiraju se magnetni polovi (koje sainjavaju centriole, takoe sastavljene od mikrotubula), a izmeu njih formiraju se magnetne silnice od mikrotubula [4].

98

Slika 1.10. Emisioni spektar elije (mikrotubula) za vreme procesa mitoze (levo) i elektrinog polja TMa (desno) [5]

U eksperimentima pri procesu mitoze elije pokazano je i da nastupa inhibitorno stanje pri dejstvu kolhicina ili vinblastina. Naime, ove strukture heksagonalni raspored subjedinica tubulina po povrini cilindra prevode u heksagonalni sistem u ravni (otvoreni cilindar). Istraivanjem mehanizma i oblasti dejstva kalhicina utvreno je da se on vezuje ba za tubulin i to u mnogim elijama (jajne elije, elije miia, slezine, kimene modine, CNS, itd.). Tom prilikom je takoe pokazano da mikrotubule gube spiralu i da dolazi do nove agregacije tubulina. Pri dejstvu vinblastina utvreno je da je ta agregacija heksagonalna i ovo stanje je nazvano parakristalno stanje tubulina [5].

1.3.6. Mikrotubularna mrea - jonizovani gas vode

Voda u okolini mikrotubula ureuje se po dve osnove. U unutranjosti mikrotubula voda se ureuje u klastere vode, dok se po povrini mikrotubula ureuje u povrinsku mreu. Kao to je pokazano na Sl. 1.11. klasteri vode u unutranjosti mikrotubula su blago jonizovani i stvaraju fiziko stanje hladne gasne plazme. Voda mada se javlja kao radno telo ima takoe informacionu ulogu u sistemu. Naime,voda u unutranjosti mikrotubula, zbog dodekaedarskog klasterskog ureenja ima kodni sistem 52, dok voda po povrini mikrotubula, zbog heksagonalnog pakovanja ima kodni sistem 62. Izmeu ova dva kodna postoji korespondencija preko mikrotubularnog "zida". Istovremeno ovi kodni sistemi reguliu aktiviranje mikrotubularnog kodnog sistema K1(26) i njegovo preslikavanje u K2(34). Kodni sistem K2 direktno je povezan sa citoskeletnom mreom i na taj nain se regulie dinamika itave elije.

99

Slika 1.11. U unutranjosti mikrotubula, koje uestvuju u mrei akupunkturnih kanala, struji blago jonizovani gas sastavljen od (H3O)+ @[H2O]20 klastera. Osnovna estica gasa, klaster vode, je mrea pentagona koja ima kodni sistem 52. Ovaj kodni sistem daje 25 kodnih elemenata pomou kojih se moe memorisati stanje sistema. Osnovne estice gasa su sparene pomou talasnih funkcija. Po povrini mikrotubula rasporeena je mrea vode po heksagonalnom principu ostvarujui kodni sistem 62. Izmeu ova dva sistema postoji meusobna povezanost i prenoenje informacionih sadraja.

Slika 1.12. Shema dekompozicije koda 53=125 dimenzije N=0 u kodove dimenzije N=[-25] (62=36), N=3 (43=64=26) i N=[03/2] (52=25)

100

fiziki svet N=3

INFON svet ideja

Dao svet masa/talas

N= 1

N=0

Vremenski mentalni svet N= -2 5

Slika 1.13. Meusobna povezanost INFON-a ("Svet ideja": N=0), prostornog fizikog sveta (N=3) i vremenskog mentalnog sveta (N=-25). Fiziki i mentalni svet imaju svoje ishodite u dimenziji N=0 i oni su komplementarni. Na razliitim nivoima organizovanosti ova dva sveta su povezani na razliite naine. Fiziki svet ima direktan uticaj na mentalni svet. Meutim, mentalni svet moe uspostaviti misaone sisteme nezavisne od fizikog sveta (matematika, filozofija i dr) koji mogu imati uticaja na fiziki svet ako su sa njim komplement preko INFON-a., a ukoliko to nije sluaj tada je to "fantazija" mentalnog sistema bez realne fizike osnove (petlje mentalnog sveta). Na slici je pokazano da mentalni svet moe imati uticaj na fiziki svet na razliite naine preko INFON-ske petlje:(1) bez dodira (iteracija sa prirodom u cilju ivotnog odranja),(2) "glatki" dodir INFON (proces stvaranja novih materijalnih entiteta),(3) prolaz kroz okolinu N=0 (kreacija novih entiteta i procesa na bazi pretvaranja jednog oblika mase i/ili energije i/ili informacije u drugi), i (4) prolaz kroz jedininu sferu Co=1 dimenzije N=0, (iniciranje stvaranja novih entiteta i/ili scenarija u fizikom svetu od strane INFON-a). Kako fiziki, tako i mentalni svet je dualan. Dualnost fizikog sveta se ogleda u njegovoj prirodi estica-talas, dok se dualnost mentalnog sveta ogleda u njegovoj prirodi duh-telo. Talasna priroda fizikog sveta i duhovna priroda mentalnog sveta (po tri manja kruga) su kompatibilne sa Dao svetom dimenzije N=1 ija je jedinina sfera C1=2. Duh (ist talas dimenzije N=0) i talas (spregnut sa masom) u N=1 su u neposrednom odnosu u ljudskom.

101 Kako su stari Kinezi imali saznanje o postojanju preslikavanja kda dimenzije N=1 (Ji ing, 26=64 i dr.) u dimenziju N=0 (43=64) to je za oekivanje da postoji u staro-kineskim misaonom sistemu i integralni kdni sistem 53=125 koji do sada nije pronaen (v. Sl. 1.12.). Mogua veza ovih kodnih sistema i sveta ideja (N=0), fizikog sveta (N=3) i mentalnog sveta (N=-25), prikazana je na Sl. 1.13. Istaknimo jo jedanput, na kraju, da svaka subjedinica tubulina pomou dinamike sekundarne strukture (-heliksa, -ravni i R-neureene strukture) moe ostvariti sa energetskog aspekta bilo koji od 32 simetrijska elementa. Kako elektrina svojstva imaju 10 simetrijskih grupa, a magnetna 13, to e broj tubulina u mikrotubulama biti odreen ovim brojevima. Poto je eksperimentalno utvreno da je 85% mikrotubula u eliji organizovano na principu 13 protofilamenata, to ukazuje da je osnovno energetsko svojstvo mikrotubula magnetno, to je potvreno i injenicom da se za vreme procesa mitoze mikrotubule rasporeuju po zakonu magnetnih linija sila i da emisioni spektar elije potie od njih. Mikrotubularni sistem elije, po ovom modelu, predstavlja osnovu akupunkturnog sistema. Ovaj sistem se formira u toku embrionalnog razvia kao dinamika prostorno-vremenska struktura. Energetsko-informacioni kodni sistem na bazi mikrotubula predstavlja osnovu dinamike elije, slino kao to strukturalno-informacioni kod na bazi DNA predstavlja osnovu genetike.

Literatura
[1] [2] [3] [4] [5] [6] [7] Shubnikov, Colored Symmetry (A Program Press Book, New York, 1964), p.75. Sirotin, (1979). J. Nye, Physical Properties of Crystals (Oxford Press, 1957), p.208. F. Popp, Photon storage in Biological Systems, Electromagnetic Bioinformation (Marburg, 1979), p.124. P. Dustin, Microtubules (Springer-Verlag, Berlin, 1978). . Koruga, Qi inenjering (Poslovna politika, Beograd, 1984). D. Koruga, Neuromolecular computing, Nanobiology 1 (1992), pp.5-24

1.4 Bioenergoinformacioni pribor *

Poslednjih godina (1989-1996) formiran je novi nauni pravac bioenergoinformatika koja prouava "superslabe" informaciono-energetske interakcije u ivim sistemima. Paralelno sa klasinim naunim znanjima, koriste se i empirijski ponovljive ezoterijske informacije i to kako drevne, tako i savremene. Prioritet se pri tome poklanja informaciji kao formi i programu ivota, a ne energiji. Informacija se prihvata kao nekakva strukturno-smisaona raznolikost, koja moe biti neispoljena, ispoljena ili pak prosto reflektovana. Usput primetimo da je ovde ispoljen princip Pravoslavne Trojice: Neispoljena informacija - Apsolut, ispoljena - Logos, a reflektovana - Duh. Takva udna podudarnost strukture naune definicije sa ezoterijskom terminologijim nije sluajna. Kao osnovno ispoljavanje Svemira (Vaseljene) i bioenergoinformatike posmatraju se kategorije, kao to su informacija-svest i energija-materija. Svest se pri tome razmatra kao najvia forma informacije i "operator smisla". Smisao je ovde karakteristika vrednosti informacije. Celokupnost svih moguih sistema Vaseljene sa njihovim karakteristikama informativnosti I i energetinosti E formira neko informaciono-energetsko prostranstvo, u kome sisteme vrednujemo po vrednostima odnosa I/E. Apriori pretpostavljamo, da se evolucija Vaseljene razvija u pravcu razvoja visokoinformativnih, ali nisko-energetskih "ekonominih" sistema. Bioenergoinformatika se formirala i kao pogled na ivot, koji se oslanja na sintezu ne samo naunih, nego i ezoterijskih znanja. Ona je povezana sa predstavama o jedinstvu IE-prostranstva Vaseljene, koje ukljuuje i suptilni duhovni svet svesti [1,2]. U okviru savremene tehnokratske civilizacije, ne gledajui na dobar primer koji nam daje Priroda, ne preovlauju "ekonomini" sistemi, ve visokoenergetski. U medicini su se, takoe, mnogo godina razvijale "visokomedikamentozne" tehnologije leenja. Meutim, neophodno je potrebno razvijati nove tehnologije korekcije stanja organizma, koje "tede" ljudski organizam. Krajem 1960ih u naunoj literaturi se pojavio termin informacionog delovanja (Presman [2]), koji podrazumeva delovanja energija manjih od toplotnih (kT). Nadalje se termin iroko koristi, a posebno u publikacijama kole akademika Devjatkova za radiotalase male intenzivnosti (manje od 10-5 W/cm2) u opsegu ekstremno visokih frekvenci (EVF). 1 U dananje vreme prag niske energetinosti rapidno pada, to zavisi od aparata koji registruju ove energije. Kako ova osetljivost raste, to se i prag osetljivosti pomera u pravcu "isto informacionih" uticaja. U radovima Volenka (sa Kolbunom i dr. u zbornicima IRE AN o MMtalasima za 1989-1993 god.) pokazano je da su senzorni odgovori i niz reakcija
* 1

Od. 1.4. napisao je mr Nokola obat, pri emu je Od. 1.4.3. napisan u saradnji sa Doc. dr. sci. med. Sneanom Coni. U ruskoj literaturi je odomaen termin "Krajnie visokie astoti" ili "KV".

103 mikroorganizama sutinski podudarni prilikom delovanja na ive organizme, u jednom sluaju, MM-talasima, a u drugom-ekstrasenzornim delovanjem. Na taj nain, definisan je priblini opseg energije moguih ekstrasenzornih informacionoenergetskih uticaja: 10-510-10 W/cm2, a po nizu podataka i nie od 10-12 W/cm2, to je praktino "bezenergetski" prenos informacija. Vrlo je vano korienje IE-interakcije pri stvaranju tehnologija kod kojih su najmanji utroci energije, istovremeno sa dobijanjem najkvalitetnije i najpotpunije informacije, to je vrlo efikasno i ekoloki najisplativije. Ovde se posebno treba zaustaviti na bioadekvatnim medicinskum tehnologijama. Bioadekvatnost je ovde vezana za korienje takvih vrednosti energija polja, koje se pojavljuju pri normalnom funkcionisanju ljudskog organizma i njegovih tkiva. U tom smislu velika veina postojeih fizioterapeutskih agenasa, a takoe i tvrda jonizujua zraenja, jesu "udarac pesnicom" po organizmu. Takav isti efekat daju mnogi medikamenti i njihove alopatske doze. Budunost je, u to smo ubeeni, na strani delovanja bioadekvatnih informacionih agenasa na organizam! Kao dobar primer tome slue kratkotalasne (MRT/ITT) metode, laseri male snage, jonizatori vazduha, homeopatija, fitoterapija, akupunktura, takasta masaa, i mnoge druge metode tradicionalne medicine. Posebno je bitna provera bioadekvatnosti i ekologinosti IE-tehnolgija korienjem dijagnostikih testova (po metodologiji Fola, Nacatane, Akabane, , puls dijagnostike, dijagnostike po metodologiji Kirlijana, hemodinamike itd.). Dijagnostika treba da bude operativna, pregledna, i naroito je poeljno da bude realizovana sa povratnom spregom preko kompjutera. U poglavljima koja slede podrobnije emo izloiti savremeni nivo razvoja aparature i sistema bioenegoinformatike: Aparati za kratkotalasnu (MRT/ITT) terapiju Terapeutsko-dijagnostiki sistemi Laseri (terapija primenom monohromatske svetlosti) Jonizatori (terapija negativnim jonima)

1.4.1 Aparati za kratkotalasnu (MRT/ITT) terapiju

U medicini se odavno koristi elektromagnetno zraenje raznih opsega frekvenci, ali relativno skoro je poelo korienje MM-opsega, u koje spadaju talasi duine od 1 do 10 mm. Poto ovim talasima odgovaraju frekvencije od 30 do 300 GHz, to u skladu sa standardom imaju naziv KT-terapije (kratkotalasne), MM-terapije (milimetarske). Osim toga nazivaju se i MRT (mikrotalasne rezonantne terapije) i ITT (informacione talasne terapije). Prvi koraci u ovom pravcu su napravljeni u Rusiji sredinom 1960ih. Uspean rad grupe naunika na elu sa akademikom Devjatkovim i profesorom Golantom krunisan je zahtevom za otvaranje "Rezonansnog odgovora ivih organizama na uticaj elektromagnetnih talasa" (OT-10178 SSSR sa prioritetom od 04.12.1979. godine).

Cilj ovog rada nije bavljenje medicinskim aspektima KT-terapije, ve razmatranje sa tehnike strane stanje baze ureaja i analiza osnovne tendencije njihovog razvoja [4]. Osnovna podela KT-aparata Aparati za KT-terapiju dele se na aparate sa fiksiranim frekvencijama (fiksirane talasne duine) i aparate sa irokim frekventnim opsegom (talasne duine 1-10 mm). Prva generacija KT-ureaja Prvi izvetaj o primeni MM-talasa netoplotnog intenziteta u zdravstvu objavili su lekari Cherkasov i Nedzveckij 1981. godine u novinama "Moskovske novosti" od 25. januara. Ubrzo posle toga napravljeni su prvi ureaji za KT-terapiju ("Java" i "Elektronika") i postavljeno je pitanje u vezi sa njihovom primenom u praktinoj medicini. Nakon uspenog klinikog testiranja, ureaj "Java" (napravljen u preduzeu "Istok", grad Frjazino, autori profesori Golant i Dedik) preporuen je za serijsku proizvodnju i primenu od strane Komiteta za novu medicinsku tehniku Ministarstva zdravlja SSSR 13.07.1987. godine. Ureaj "Elektronika KV-01" (autori Pisanko i Muskin preduzee "Saturn", Kijev) bio je uskoro takoe kompletan sa medicinsko-biolokog gledita i dobio je dozvolu za industrijsku proizvodnju i kliniku primenu 1990. godine. iroka primena KT ureaja prve generacije od strane lekara u klinikama i bolnicama potvrdila je dobra konstruktorska reenja ovih ureaja. Najznaajniji parametri KT-aparata jesu: talasna duina, intenzitet talasa, modulacija. Talasne duine. U ureajima "Java" koristi se uski spektar zraenje na fiksiranim talasnim duinama od 5,6 i 7,1 mm, a u ureajima "Elektronika" zraenje na talasnoj duini od 4,9 mm. Izbor talasa od 4,9 mm je uraen na osnovu analize specifinosti irenja MM-talasa u atmosferi. Ova talasna duina predstavlja maksimalnu apsorpciju MM-zraenja u atmosferi prouzrukovanog interakcijom sa molekulama kiseonika. Talasne duine, koje koristi ureaj "Java", pronaene su 1970ih eksperimentalnim putem, neposredno u klinikim uslovima (5,6 mm Nedzveckij), kao i na eksperimentima sa ivotinjama (7,1 mm - Sevostjanova, Rebrova). Intenzitet talasa. Uslovnom granicom netoplotnog delovanja kod KT zraenja smatra se 10 mW/cm2. Do ovog nivoa gustine fluksa energije zagrevanje ivog tkiva pod uticajem KT zraenja ne premauje delie jednog stepena. Kod izbora generatora i radijatora u KT terapiji autori su uvek teili na sauvaju netoplotni karakter zraenja. U generatoru "Java" se koristi dioda velike brzine i snage 20-30 mW, kao i radijatori u obliku pravougaonog megafona sa dosta velikom aperturom (2 cm2).

105 Na osnovu toga istraivai i lekari koristili su ga za zraenje zona ZaharijinaHeda, kao i otvorenih rana. Za ureaj "Elektronika" razraena je specijalna poluprovodna Ganova dioda izlazne snage 10 mW. Posle toga korieni su kompaktni megafoni sa aperturom najvie do 1 cm2 ili dielektrine antene. Zbog toga je ovaj ureaj pogodan za zraenje akupunkturnih, odnosno bioloki aktivnih taaka (BAT). Modulacija KT zraenja. U prvim ureajima za MM-terapiju koriene su jednostavne varijante niskofrekventne modulacije u opsegu oko 100 MHz u cilju obezbeenja zraenja objekta u granicama kompletne irine biolokog rezonansnog odziva. Opseg MM-zraenja je postignut putem dodavanja elektrinog pomeranja sa frekventne mree na varakor, koji se nalazi u rezonansnoj komori. U ureaju "Elektronika" izabrana je amplitudna modulacija, koja je realizovana uz pomo atenuatora sa elektrinim upravljanjem. U prvim varijantama ureaja "Elektronika KV-01" realizovan je isprekidani reim od tri intervala zraenja i dve pauze izmeu zraenja, to vremenski traje isto bez obzira na vreme trajanja terapije (5-30 minuta). Poev od "Elektronike KV-101" razraeni su sloeniji reimi kako sa vremenskom manipulacijom (6 i 11 sek) tako i sa modulacijom od 5 ili 45 Hz. Isturena glava. Najpozitivniji momenat u konstruisanju ureaja "Elektronika" je razrada isturene glave za zraenje teine do 0,5 kg, to je pruilo mogunost korienja minijaturnog nosaa i smanjenja teine kompletnog ureaja, kao i primene ureaja sa dve glave sa zraenjem na istoj ili raznim frekvencijama. Ureaj "Java" je uvek imao monoblonu konstrukciju, to je zahtevalo korienje tekih masivnih nosaa teine do 2,5 kg. Poslednja generacija ureaja "Java" nema monoblonu konstrukciju. Druga generacija KT-ureaja U poslednje vreme broj raznih modifikacija MM-ureaja, koji se proizvode u Rusiji, premauje 50. U ovoj analizi razmotriemo tendencije u razvoju ovih ureaja. Ukratko, to su automatizacija i minijaturizacija. Veina novih ureaja za MM-terapiju ima indikaciju reima rada, automatsko podeavanje frekvencije (umesto runog), svetlosnu i zvunu indikaciju poetka i zavretka terapije, automatsko iskljuenje ureaja po zavretku terapije, samodijagnostiranje funkcija ureaja i dr. Takva automatizacija ak i na savremenom nivou razvoja elektronike zahteva poveanje dimenzija bloka upravljanja i ugraivanje veeg panela za dugmad i indikatore. Na ovaj blok se prikljuuju jedna ili nekoliko lakih i manjih indikatorskih glavica, koje se koriste za zraenje nekoliko taaka kod jednog bolesnika ili za istovremeno zraenje nekoliko bolesnika. Jedna od novih tendencija se sastoji u razradi MM-ureaja sa upravljanjem pomou kompjutera. Razraen je interfejs, koji se ugrauje u kompjutere i obezbeuje zahtevane reime napajanja poluprovodnikih generatora, ukljuujui razne vrste modulacija (ureaj "Meridian", grad Tomsk).

Zajedno sa multifunkcionalnim ureajima proizvode se MM-glave sa mrenim adapterom, koje su dosta jednostavne u upotrebi i predviene za "samoleenje" kod kue (ovi ureaji lie na ureaje za masau, kvarcne lampe, termometre). Napajanje moe biti od akumulatora, kao kod portabl kasetofona. U integrisani procesor mogue je ugraditi desetine raznih reima modulacije. Za glave male mase (40-70 gr) nije potreban stalak. Takvu glavu moete drati u ruci ili privrstiti lepkom na telo pacijenta. Ureaji ovog tipa su "Lu KV", "Agat", "Mali". Kombinacija visoke preventivne i terapijske aktivnosti uz jednostavno korienje i nisku cenu ovih ureaja, doprinee u budunosti da svaka porodica ima ureaj takvog tipa kod kue, kao to imaju termometar ili inhalator. Talasne duine. Iako konstruktori pokazuju odreeni konzervatizam i koriste samo proverene talasne duine, kao to su 4,9; 5,6 i 7,1 mm, najnovija je tendencija proirenje opsega talasnih duina u novim ureajima, zajedno sa tendencijom za skraenje talasnih duina. Napravljeni su ureaji sa promenom frekvencije generisanja, kao i sa kvaziumnim spektrom zraenja (generatori uma). Vie puta u literaturi se naglaava perspektiva korienja u MM-terapiji talasne duine od 2,5 mm, na koju dolazi drugi minimum apsorpcije molekularnog kiseonika. Osim toga treba navesti sledee varijante proirenja radnih frekvencija: u kombinaciji ureaja "Jalbot" i "Jarmarka" (proizvodi preduzee "Istok") predvia se zraenje na sledeim talasnim duinama: 5,6; 6,0; 6,4; 6,75 i 7,1 mm. Ureaj "Jarmarka" faktiki predstavlja varijantu ureaja "Java" sa pet glava. "Jalbot" je ureaj za dijagnostiku, koji je predvien za zraenje uzoraka krvi bolesnika, a ne samog bolesnika. Nakon zraenja prema specijalnim markerima u krvi bolesnika odreuje se optimalna talasna duina zraenja, na kojoj se vri terapijsko zraenje. Obiman istraivaki rad za izbor najboljih informacionih markera i uspeno kliniko testiranje obavljeni su u Bolnici br.6 u Moskvi od strane renomiranih strunjaka u oblasti KT terapije, na elu sa dr Poslavskim. Nove terapijske frekvencije ponuene su u ureajima "Stela", "ART-1", ali je jo rano govoriti o njihovom sigurnom medicinskom testiranju. Intenzitet zraenja. Postoji stalna tendencija u smanjenju nivoa intenziteta zraenja. Osim oiglednih ekolokih razloga (lekari su se plaili boravka pored ovih ureaja u toku radne smene) glavni razlog za smanjenje snage MM-generatora je bio sledei: kod Ganovih dioda oko 1% toplotnog optereenja u prvim KT ureajima iznosilo je 10 W i nije pruilo mogunost konstruisanja glava za zraenje malih dimenzija. Kod prvih ureaja sa isturenim glavama ("Elektronika", "Java 103", "Bajur") oslobaanje toplote je zahtevalo smanjenje snage zraenja do 10 mW. Bitno smanjenje dimenzija glave u ureajima "Lu KV" (2-3 cm i 4-5 gr) postignuto je uz primenu specijalno razraenih dioda sa smanjenom potronjom elektrine energije, ali i sa manjom izlaznom snagom (0,5-2 mW).

107 Steeno iskustvo u primeni ovih ureaja u medicini govori o tome, da je 1 mW/cm2 dovoljno u svim sluajevima zraenja BAT. Visoki nivo gustine snage, koji se primenjuje u ureaju "Java", opravdan je samo za zraenje otvorenih rana i krupnih zglobova. Neki KT-ureaji kao to su "Meridian", "ART-1", rade sa smanjenom snagom (0,01-0,5 mW), ali za sada se jo ne preporuuje ovaj nivo zraenja za iroku primenu. Jo je manja snaga ureaja za tzv. informaciono-talasnu terapiju tipa "Porog", "Kovert", Politon . Modulacija KT zraenja. U novim ureajima sve ire se koriste i "kombinovani" signali. Pod kombinovanim signalima podrazumeva se MM-signal sa modulacijom dopunskim signalom i do ultra niske frekvencije. Niskofrekventni signal moe da bude periodini proces, na primer, ponavljanje ukljuenog i iskljuenog signala, ravnomerna promena po sinusoidi, ali ovo moe da bude i kombinovani signal: promena impulsa razliitog trajanja sa raznim pauzama (takav reim se preporuuje slabim bolesnicima), kao i kardiogram i muzika. U KT-ureajima poslednje generacije koriste se integrisani procesori u iju memoriju je mogue ugraditi desetine reima zraenja, pri emu su mogunosti konstruktora uvek ispred mogunosti lekara da objektivno provere sve ponuene reime. Sa uspehom se primenjuju u medicini i MM-generatori sa posebnim reimom uma, neodreenog zraenja ("Porog", "Politon"), sa istim isprobanim talasnim duinama. Primena takvog zraenja bazira se na pretpostavci da e organizam oveka kao sistem za biranje frekvencija sam uzeti iz MM-signala irokog spektra svoju individualnu frekvenciju, koja odgovara konkretnom organizmu i konkretnoj patologiji. Prvi put je takav reim realizovan 1990. godine na ureaju tipa "lem" (na talasnim duinama 5,6 i 7,1 mm), a zatim kasnije i na ureajima tipa "Politon" (na talasnim duinama od 1 do 10 mm) i "Elektronika KV-104" na talasnoj duini od 4,9 mm. O aparatima tipa "Politon" bie rei detaljnije kasnije. Multifunkcionalni ureaji Ovde emo da razmotriti dva tipa ureaja. Prvi tip su ureaji kod kojih se KT zraenje kombinuje sa drugim vrstama fizioterapije (laserska, magnetna, IC i sl.). Iste vrste zraenja primenjuju se istovremeno ili povremeno (smenjuju se). Po pravilu ureaj ima procesor, koji omoguava izbor potrebnog reima zraenja. Jedan od takvih ureaj je "Lu-1", koji obezbeuje mogunost primene odvojeno ili zajedno i laserskog zraenja na duinama 0,63 i 0,85 m i KT na 7,1 mm sa velikim brojem modularnih funkcija. U ovu grupu spada i stimulator "Duna", koji je napravila Duna Davitavili u saradnji sa firmom "Orion" (konstruktor Borunov). U ovom ureaju se kombinuje infracrveno zraenje i niskofrekventna elektrina polja.

Sa druge strane esto se koristi naziv multifunkcionalni za ureaje ili komplekse, koji objedinjuju medicinsko MM-zraenje sa dijagnostikom (terapijskodijagnostiki kompleksi). Jacunenko je predloio jedan od prvih takvih kompleksa. On je dodao ureaju za terapiju sa vie kanala specijalni ureaj za elektropunkturnu dijagnostiku ("Lu-KV-D"), koji na osnovu elektrofizikih parametara (kompleksna elektroprovodljivost, anodno-katodna (galvanska) provodljivost i temperaturni gradijent) BAT, izmerenih pri jednosmernoj i naizmeninoj struji, daje objektivnu informaciju o stanju organizma i izdvaja organe i sisteme sa patologijom. To su principijelno novi ekspertni sistemi. U poslednje vreme se pojavilo nekoliko tipova novih ureaja za leenje i dijagnostiku tipa "arm", "Eutonija", "Adma", u kojima se kombinuje MM-terapija i razna akupunkturna dijagnostika, kao to su Folova, Riodoraku, Akabane. Pravci budueg razvoja KT-ureaja Verovatno e u budunosti doi do podele MM-ureaja na dva razliita pravca: portabl ureaji za kuno leenje i ureaji za dijagnostiku. Vani korak u procesu pretvaranja MM-glave u kuni ureaj se sastoji u zameni Ganovih dioda tranzistorima. Trenutno se radi na razradi tranzistora MM-opsega, koji e imati vei koeficijent korisnog dejstva i niu cenu. Najpre, to e doprineti smanjenju teine glave do nekoliko grama i korienju napajanja od akumulatora, a drugo, doprinee smanjenju cene ovih ureaja. Zatim e se raditi na objedinjavanju u istom ureaju raznih vrsta ureaja: KT sa magnetnim, laserskim i sl. delovanjem. Ovo e dovesti do irenja preporuka u vezi sa preventivnim MM-zraenjem u cilju bioloke stimulacije organizma, aktiviranja metabolizma i poboljanja imuniteta, kao i leenja niza jednostavnih bolesti u kunim uslovima. U drugim sluajevima kod ozbiljnih oboljenja lekar treba da pregleda pacijenta uz pomo ureaja za leenje i dijagnostiku i na osnovu toga moe da odabere individualnu optimalnu frekvenciju, intenzitet i reim zraenja, a takoe take i zone uticaja, i da kompjuterizovano prati reakciju organizma na zraenje. Vaan korak u napretku MM-ureaja bie povratna bioloka sprega, tj. korekcija parametara na osnovu reakcije organizma. Ve se radi na prvim prototpovima interfejsa za takvu bioloku povratnu spregu. Aparat "Politon" Aparat za informaciono-talasnu terapiju "Politon" namenjen je za bezmedikamentoznu, bezkontaktnu korekciju devijacija fiziolokog stanja ovekovog organizma uzrokovanih razliitim bolestima, putem dejstva elektromagnetnog polja milimetarskog opsega, na bioloki aktivne take oveka (akupunkturne take, anatomsko-topografske zone Fola ili lokalno na rane ili opekotine, ireve itd.). Tehnike karakteristike aparata "Politon": napajanje 220 V, 50 Hz koriena snaga 0,6 W

109 spektralna gustina zraenja u mm-opsegu 3 10-19 W/Hz spektralna gustina zraenja u optikom opsegu 5 10-18 W/Hz talasni spektar generisanih elektromagnetskih talasa 51010 51014 Hz dimenzije 1353020 mm teina 200 g Aparat za informaciono-talasnu terapiju "Politon" radi na principu generatora uma, s tim da generie elektromagnetske talase u milimetarskom frekventnom opsegu. Spektralna gustina izraene snage je veoma niska, tako da se uticaj faktiki svodi samo na informaciono dejstvo. Organizam pacijenta iz itavog frekventnog opsega uzima upravo one talase koji mu nedostaju.

1.4.2 Terapeutsko-dijagnostiki sistemi

Kao posebni pravac razvoja vienamenskih sistema uobliavaju se terapeutskodijagnostiki sistemi, kao i sistemi za ekspres dijagnostiku (ili automatizovani dijagnostiki sistemi, ekspertni sistemi) [5,6]. esto se naziv "multinamenski" koristi za aparate ili sisteme, koji objedinjuju medicinsko MM-zraenje sa dijagnostikom (terapijsko-dijagnostiki sistemi). Jacunenko je predloio jedan od prvih takvih kompleksa, koji je realizovan tako to je dodao ureaju za terapiju sa vie kanala specijalni ureaj za elektropunkturnu dijagnostiku ("Lu-KV-D"). Nezavisno od toga da li dijagnostiki sistem ide zajedno sa terapeutskim aparatom ili predstavlja nezavisnu celinu njegova je svrha da, kroz ekspresno obavljeno testiranje organizma preko stanja meridijana i bioloki aktivnih taaka, prui informaciju lekaru-terapeutu o stanju zdravlja pacijenta, i eventualno ga uputi na dopunske klasine preglede. Ureaji za elektropunkturnu dijagnostiku Ovi ureaji funkcioniu na osnovu elektrofizikih parametara bioloki aktivnih taaka pacijenta (kompleksna elektroprovodljivost koe, anodno-katodna (galvanska) provodljivost i temperaturni gradijent), izmerenih pri jednosmernoj i naizmeninoj struji, koji daju objektivnu informaciju o stanju organizma i izdvajaju organe i sisteme sa patologijom. To su principijelno novi ekspertni sistemi. U osnovi tradicionalne istone refleksoterapije lei sindromna puls-dijagnostika i akupunktura. Pri tome se u veoj meri, za razliku od zapadne (savremene) medicine, koristi optesistemski terapeutski pristup "lei se bolesnik, a ne bolest". Kroz prirodne "prozore" akupunkturne, bioaktivne take (BAT) moemo "posmatrati" funkcionalno stanje unutranjih organa ovekovog organizma i aktivno delovati na njih, ostvarujui korekciju stanja odreenih organa i homeostaze u celini. Osnovni princip drevne istone refleksoterapije je princip regulacije stanja dvanaest osnovnih funkcionalnih sistema unutranjih organa (po staroj kineskoj terminologiji meridijana), koji odravaju dinamiku ravnoteu u organizmu. U okviru takvog

pristupa refleksoterapeuti prvenstveno tee ka postizanju harmonije svih delova tela oveka: "desnih" i "levih", "unutranjih" i "spoljanjih", "gornjih" i "donjih". Poeljno je, pri tome, ostvariti harmoniju pri poveanju (ili ouvanju) opteg tonusa organizma. Savremeni progres u biomedicinskoj elektronici sutinski olakava izvrenje ovog zadatka, omoguivi nam da izbegnemo dijagnostiki komplikovani i elitarni pristup kineskih lekara. U poslednje vreme se pojavilo nekoliko tipova novih ureaja za leenje i dijagnostiku tipa "arm", "Eutonija", "Adma", "Midin-KV", "Elektronika-KV" itd. u kojima se kombinuje MM-terapija i razliite metode elektropunkturnih dijagnostika. Metode dijagnostikovanja, bazirane na navedenim principima razlikujemo po fenomenu koji je uzet za osnovu sistema ili po nauniku koji je prvi uveo fenomen u naunu javnost. Tako razlikujemo nekoliko dijagnostikih metoda, kao to su : elektropunkturna dijagnostika po metodi Fola folova (Voll, 1953); korporalna elektropunkturna dijagnostika fenomena Ryodoraku po metodi riodoraku-nakatani (Nacatani & Hyodo, 1950); korporalna dijagnostika odreene osetljivosti na bol po metodi Akabane akabane (Akabane, 1962); elektropunkturna dijagnostika po metodi Neukina neukina (Neukin, 1974); elektropunkturna dijagnostika po metodi Neukina i Gajdamakine neukinagajdamakine (Neukini, Gajdamakina, 1976); elektropunkturna dijagnostika na osnovu stanja aurikularnih taaka aurikulo; optika dijagnostika po stanju zenice oka pacijenta irido; elektro-segmentarna dijagnostika sa mogunou merenja potencijala i struja u ustnoj duplji itd. Postoji nekoliko "isto" dijagnostikih sistema razliitih proizvoaa: "ImedisFoll" elektropunkturna dijagnostika po metodi Fola, "Imedis-Test" dijagnostika po metodi vegetativnog rezonantnog testa (proizvoa "Imedis"); Automatizovani dijagnostiki sistem "Amsat" ("Karat"-Moskva); Aparatno-programski refleksodijagnostiki kompleks "Rista-EPD" ("Ritam"-Taganrog); Automatizovani medicinski ekspertni sistem "Ameks" ("Ameks"-Kijev); Elektropunkturna-korporalna dijagnostika po metodi Fola "Sinteza-Foll" i "Sinteza-Kent" ("Tehart"-Moskva) itd. Obino dijagnostika procedura sadri nekoliko etapa: merenje razliitih parametara koe u oblasti projekcije odreenih BAT: elektrini otpor koe, temperatura, osetljivosti na temperaturu itd.; uporeenje dobijenih rezultata sa postojeom bazom podataka, tj. "koridorom normi"; postavljanje sindromske dijagnoze: kanal-organ, punoa-praznoa, vruina-hladnoa itd. formiranje terapeutskih preporuka: akupunkturne take (BAT) i reim delovanja.

111 Navedeni sistemi su u neprekidnom razvoju i stalno se pojavljuju novi, tako da je teko dati jedinstvenu opteprihvatljivu klasifikaciju postojeih sistema. Zato emo se, u okviru ovog rada, potruditi da damo najsaetije karakteristike pojedinih karakteristinih dijagnostikih sistema. Terapeutsko-dijagnostiki kompleks "arm" Kompleks "arm" koristi se za ekspres-dijagnostiku razliitih pacijenata u poliklinikama, bolnicama, domovima zdravlja itd. Jednostavan je u upotrebi, daje jasne rezultate, dijagnostika traje 5 min. Koristi najjednostavniju metodu elektropunkturne dijagnostike po sistemu riodoraku-nakatani. On potpuno odgovara tradicionalnoj koncepciji meridijana, u skladu sa kojom se, otklon nekog organa od norme ispoljava kroz otklon od ustanovljene norme provodljivosti oblasti oko reprezentativne take (RT), koja slui kao "taka posrednik". Norma provodljivosti, kako je pokazala masovna primena metode, ista je kod svih ljudi. Dozvoljeno (fizioloko) odstupanje nalazi se u vrlo tesnom intervalu, oko 10 %. Pri fiksiranoj srednjoj struji, RT norma struje svakog organa (meridijana) mora biti strogo fiksirana, definisana prema takozvanim kartama riodoraku, isto tako i norma odgovarajuih odstupanja. U zavisnosti od srednje struje ova norma iznosi 10-20%, a vea odstupanja posmatraju se kao patoloka. Utemeljen na savremenim metodama elektronike, "arm" omoguuje obavljanje objektivne elektropunkturne ekspres dijagnostike funkcionalnog stanja celog sistema 12 meridijana, preko merenja elektroprovodljivosti koe u 24 reprezentativne take, a takoe i punkturnu KT-korekciju debalansa funcionalnog stanja sistema meridijana do njegovog dovoenja u normu. Programsko-aparatni kompleks "Midin-KV" Kompjutersko-dijagnostiki sistem "Midin-KV" ima sledee blokove: mera "Midin", realizovan kao zasebni pribor sa kompletom mernih pipaka, povezan sa kompjuterom (PC 386 i jai, minimalno 2MB RAM memorije) preko serijskog porta. Aktivno peglanje uma i specijalno reenje interfejsa omoguuju dobijanje objektivnih podataka u realnim uslovima. sistem za upravljanje bazom podataka koji obezbeuje formiranje, pregled i redaktiranje kartice pacijenta; pretragu iste po nizu statistiki definisanih kriterijuma; formiranje baza podataka po definisanim kriterijumima; pakovanje i optimizaciju pretrage u bazi podataka. blokovi testova riodoraku (BTR), akabane (BTA) i elektroaurikulodijagnostike (BEA), koji sadre hardverski deo (programirani interfejs Midin-02), rezidentski drajver i program za obradu i prikazivanje podataka; reim podeavanja omoguuje konfigurisanje neophodnih parametara u irokom opsegu; promena merenih parametara omoguuje korienje i standardnih metodologija i novih, formiranih po elji korisnika; drajver je projektovan tako da korisnik moe za vreme dijagnosticiranja da promeni redosled testiranja taaka i vie puta ponovi testiranje u bilo kojoj taki. BTR predvia tri, a BTA etiri tematska izbora: "dete", "standard" ("mukarac" i "ena"), "starac" i obradu podataka u etiri

pravca: jin-jang, 5 elemenata, "sanj-czjao" i klasinu analizu najveeg odstupanja od srednje linije kanala tela; programski interfejs BEA predvia podeavanje elektrinih parametara pribora u irokom opsegu. blok bioritmologije (BBR) predstavlja matematiki model tradicionalne kineske hronometrologije. Vri proraun biohronolokih parametara godine (jin-jang, elemenat, punoa-praznina, "pet okreta, est energija (i)", poetak i kraj 24 godinjih sezona), dana (binom i vremenski odseci) i zadatog odseka vremena (pet proporcionalnih odseaka "zemaljske grane"). Vana funkcija BBR-a je mogunost memorisanja 4 osnovne zabrane (obrtanje en-en i kao-en, zabrane paljenja i putanja krvi). blok strategije i taktike terapije realizuje sledee osnovne metode izbora parametara leenja: optetonifikujui reim, nozoloki pristup, sindromski recept TKM, aurikulopunktura, leenje po heksagramima i dr. u runom reimu korisnik moe, po svom nahoenju, da unosi bilo koje korekcije, da dodaje ili oduzima take iz spiska ili da formira svoj lini recept; automatski reim predvia izbor take ili zone delovanja, nain delovanja na AT (akupunktura/ KT-punktura, paljenje, masaa mej-hua, putanje krvi, klasina masaa i teglice), metoda delovanja (tonifikacija, koenje, neutralno delovanje) i vreme terapije sa uzimanjem u obzir principa hronopunkture i zabrana. dopunska opcija je posedovanje dodatnih funkcija, kao to su: sistem statistike analize (SSA), blok za formiranje tekstualnog izvetaja (BFI), sistem informacije (SI), utility (U), dispeer (D) i tajmer (T). nove verzije sadre i blok za prikupljanje i obradu albi pacijenta. On omoguuje da se na osnovu albi pacijenta i anamneze bolesti izdvoji osnovni sindrom (zapaljenski, hronini i specifini ili lokalni simptomi), da se izaberu potrebne AT i metodologija terapije. Svi testovi su povezani u jedinstveni dijagnostiki sistem sa zajednikim programom za proraun, analizu i terapeutski blok, to osigurava brzi i efikasni izbor taktike leenja. Medicinski kompjuterski kompleks "Elektronika-KV" Medicinski kompjuterski kompleks namenjen je za korienje u zdravstvenoj praksi visokoefikasne ekspres-dijagnostike i bezmedikamentozne korekcije disfunkcija organa i sistema oveka. Za dijagniostiku se koriste istonjake i zapadne originalne metodologije. Za dobijanje vizuelnih podataka o funkcionalnom predklinikom stanju organa i sistema organizma pacijenta, objektivizacije recepta terapeutske primene ITT i kontrole dinamike leenja, ovaj kompleks koristi sledee dijagnostike metode: Korporalna elektropunkturna dijagnostika riodoraku-nakatani; Korporalna dijagnostika odreene osetljivosti na bol po metodi akabane. Korienje korporalne elektropunkturne dijagnostike i metoda odreivanja bolne osetljivosti omoguuje da se za kratko vreme otkriju problematini meridijani, koji su obuhvaeni patolokim procesom, njihova vezu sa unutranjim organima i sistemima, "energetsko" stanje pacijenta, odredi da li je potrebno detaljnije ispitati pacijenta.

113 Rezultat merenja su originalne riodoraku i akabane karte, koje se monitoruju na ekran kompjutera. Po dobijanju rezultata dijagnostike daju se odgovarajue recepture taaka. Pri tome se uzimaju u obzir pravila istonjake medicine. Programska podrka nudi informaciju u formi apsolutnih rezultata izmerenih struja nivoa osetljivosti bola u kontrolnim takama, grafikona, tabela odnosa yin i yang meridijana. Metodologija originalne korporalne ekspres-dijagnostike omoguuje da se brzo i pouzdano otkriju ak i neznatne promene u funkcionalnom stanju organa i sistema organizma, da se vizuelno prokontrolie u kom pravcu idu promene pod delovanjem KT-terapije. U sluaju potrebe, mogu se korigovati recepture. Programska podrka omoguuje lekaru da ita informaciju, dobijenu u rezultatu ekspres-dijagnostike, direktno sa ekrana kompjutera i da je uporeuje sa prethodnom dijagnostikom informacijom za konkretnog pacijenta. Na osnovu njihovog uporeenja donosi odluku o strategiji dalje terapije. Konfiguracija kompjutera: najmanje 486 DX4/100 sa 8 MB RAM memorije. Automatski dijagnostiki sistem "Amsat" Sistem "Amsat" omoguuje obavljanje ekspresne ocene: funkcionalnog stanja i donozoloke dijagnostike sa ukazivanjem na potencijalni organ, nivoa funkcionalnih blokova kimenog stuba, otkrivanje poremeaja segmentarne inervacije organa i tkiva do i posle terapije, a takoe i dinamike njihove promene u procesu leenja. Automatski dijagnostiki sistem "Amsat" projektovan je za potrebe vazdunih snaga, specijalnih jedinica RF i kosmonauta. Sistem je ispitan u periodu od 19891994 godine na vie od 5000 pacijenata. Realizovan je na bazi raunara 486SX-DX, 40 MHz, 4 MB RAM, 40 MB HDD. Tanost funkcionalne i donozoloke zonalne dijagnostike sistema iznosi u srednjem 82 %. Sistem se oslanja na radove Fola, mita, Pflauma i dr. Sistem omoguuje: dobijanje za samo 1 minut konsultantskih informacija o funkcionalnom stanju organizma u formi fantomske analize (u grafikoj formi, formi dijaloga i u verifikacionom reimu); definisanje funkcionalnog statusa organizma sa izdvojenim sastavnim delovima somita (dermatoma, miotoma, sklerotoma i viscerotoma), koji odslikavaju njihove fizioloke posebnosti i patoloka odstupanja od norme; uspostavljanje kliniko/dijagnostikog zakljuka, koristei sopstveni ekspertni sistem; kontrolu efikasnosti i rezultata akademskih, narodnih i istonjakih metoda leenja (akupunkture, manuelne terapije, bioenergokorekcije, fitoterapije, elektroterapije itd.) sa mogunou analize zatitnih reakcija i prilagoavanja organizma; obavljanje dinamikog procesa samoanalize pri sprovoenju terapeutskoprofilaktinih mera. ocenu dinamike funkcionalnog stanja uporeenjem dva prethodna testiranja u obliku gradacije svetlosne skale "poboljanje-pogoranje" za svaki fantom;

 otkrivanje kod pacijenta eventualnog fiziolokog odstupanja u pozadini subjektivne dobre ocene; formiranje banke podataka, statistiku obradu istih, prikazivanje i tampanje rezultata. "Amsat" je sistem koji se sastoji od mernog ureaja, kompjutera i mernodijagnostikih programa. Osnovni princip rada sistema "Amsat" je merenje elektrinih parametara bioloki aktivnih zona koe koji sadre informaciju o stanju organa i tkiva koji je sa njima u vezi. Proces merenja obuhvata 6 bioloki aktivnih zona koe i traje maksimalno 30 sekundi. Elektrini test, koji deluje na oveka u procesu dijagnosticiranja, je potpuno bezopasan po zdravlje pacijenta. Koriena grafika interpretacija dijagnoze omoguuje prikazivanje organa i tkiva pacijenta prema stepenu odstupanja od norme. Reim rada u sistemu dijaloga omoguuje verifikaciju rezultata analize. Automatizovani medicinski ekspertni sistem "Ameks" Ekspertni sistem "Ameks" namenjen je za obavljanje dijagnostike po metodama nakatani, fola, su-dok i anamnestike metode. Nakon obavljene dijagnoze omoguuje leenje bazirano na KT terapiji i MEMF-terapiji (terapija zasnovana na programiranom upravljanju modulacijom generatora elektromagnetskih talasa). Ekspertni sistem "Ameks" kompletiran je sledeim ureajima: kompjuterizovani ureaj za medicinsku dijagnostiku; merni pipci za testiranje pacijenta; MEMF-generator; izvueni talasovod MEMF-generatora; stativ talasovoda; programska podrka. Ureaj za medicinsku dijagnostiku omoguuje sprezanje mernih pipaka sa galvanskim odvajanjem od izvora napajanja personalnog kompjutera. Generator za MEMF-terapiju formira modulisane elektromagnetne talase u MM-opsegu. Spektar ovih talasa se menja u skladu sa medicinskim zahtevima koje formira ureaj za medicinsku dijagnostiku. Programski se obezbeuje adaptacija reima zraenja prema izabranoj MEMF terapiji leenja. Konstruktivno MEMFgenerator realizovan je zajedno sa modulom kontrolera i ima sopstveni interfejs, koji je PC-kompaktibilan. Frekventni opseg generatora MM-talasa iznosi 53-78 GHz. spektralna gustina snage izlaznih talasa iznosi 10-17 do 10-19 W/Hzcm2 u radnom opsegu frekvenci. Programska podrka sistema funcionie u operacionom okruenju Windows, i upravlja radom kompjuterskog dijagnostikog ureaja i MEMF-generatora. Osim toga, ona izvrava sledee funkcije: registruje nove pacijente u bazi podataka; deluje u interakciji sa mernim modulom radi memorisanja vrednosti izmerenih struja; rezultate merenja prezentira na ekran;

115 vri pretragu podataka po drugim metodologijama radi preciziranja dijagnoze; memorie rezultate za svakog pacijenta; na osnovu rezultata daje recepturu akupunkturnih taaka za terapiju preko MEMFgeneratora; daje pregled svih akupunkturnih taaka, izabranih za datu seansu leenja; bira vreme delovanja na pojedine take; daje na ekranu skice izabranih taaka sa objanjenjem lokalizacije; deluje u interakciji sa MEMF-generatorom radi upravljanja karakteristikama elektromagnetnog polja; vri dinamiku kontrolu rada MEMF-generatora. Dijagnostiki kompleksi "Imedis-Foll", "BRT-Foll", "BRT-K" ("Imedis") Kompleks "Imedis-Foll" sadri u sebi dijagnostiki ureaj "Imedis BRT-PK" i programsku podrku "Imedis-Foll". (Takoe se proizvodi i skraena verzija "BRT-K (samo biorezonantna terapija) i "BRT-Foll" (biorezonantna terapija i merni modul po Folu + Imedis-test)). Kompleks je namenjen za: elektropunkturnu dijagnostiku i terapiju po metodi fola; dijagnostiku po metodi vegetativnog rezonansnog testa imedis-test; segmentarnu dijagnostiku; medikamentno testiranje uz pomo ugraenog elektronskog selektora; adaptivnu biorezonantnu terapiju; energoinformacioni prenos svojstava materijala na nosioce. Programska podrka kompleksa omoguuje: otvaranje kartoteke vizita pacijenata sa generalijama za svakog pacijenta i rezultatima dijagnostike; automatsku registraciju merenih podataka, koji se mere na BAT i zonama koe; segmentarnu ekspres-dijagnostiku sedam segmenata tela u automatskom reimu; obradu podataka i indikaciju najverovatnijih patologija; medikamentno testiranje sa mogunou korienja selektora medikamenata, koji sadri elektronske kopije 16 000 preparata razliitih proizvoaa; dijagnostikovanje u automatskom reimu po metodi vegetativnog rezonantnog testa imedis-test, sa korienjem test-kompleta iz selektora medikamenata; elektropunkturnu terapiju impulsnim strujama, sa korienjem detaljne baze podataka iz elektropunkturne terapije; biorezonantnu terapiju pomou sopstvenih elektromagnetskih vibracija organizma pacijenta, sa fleksibilnim upravljanjem parametara terapije; grafiko prikazivanje rezultata merenja; printanje rezultata merenja i terapije u tekstualnoj i grafikoj formi; praenje dinamike promene stanja pacijenta. Modul elektropunkturne dijagnostike. Modul po metodi fola omoguava:

 merenje elektroprovodnosti taaka na koi po metodi fola pomou elektrodepipka; merna struja iznosi 10-14 A; merenje elektroprovodnosti po metodi fola na segmentima ruka-ruka, ruka-noga, sa automatskom komutacijom elektroda; medikamentozno testiranje sa korienjem elektronskih kopija preparata iz selektora medikamenata ili realnih preparata; dijagnostiku po metodi Imedis-test, sa korienjem test-kompleta iz medikamentnog selektora. Modul biorezonantne terapije. Modul omoguava: adaptivnu biorezonantnu terapiju sopstvenim elektromagnetnim vibracijama pacijenta. Biorezonansni uticaj moe se vriti kako na oranizam pacijenta u celom, tako i na zasebne elektropunkturne meridijane i grupe meridijana, bioloki aktivne zone i take; energoinformacioni prenos svojstava medikamenata i drugih materijala na nosioce (eer, vodu, alkohol itd.), sa mogunou promene potencijala i inverzije svojstava prenesenih materijala. Modul elektronskog selektora. Modul sadri elektronske kopije 16.000 preparata firme Heel, Wala, Weleda, Staufen Pharma i dr., koji mogu biti prikljueni u merno kolo i korieni u procesu medikamentnog testiranja i/ili dijagnostike po metodi imedis-test, a takoe kao polazne forme u procesu energoinformacionog prenosa na nosioce. Upravljanje selektorom medikamenata vri se pomou programske podrke. Modul za elektropunkturnu terapiju. Modul omoguuje vrenje terapeutskog uticaja na organizam pacijenta pomou strujnih impulsa, regulisane forme, amplitude i frekvencije. On takoe moe biti korien za upravljanje ureajima za magnetoterapiju, hromoterapiju i infracrvenu terapiju proizvodnje "Imedis" (dopunska opcija). Ureaj "Transfer P" Ureaj je namenjen za prenos medikamentoznih osobina supstanci na druge nosioce (vodu, alkohol, fizioloke rastvore, eer, homeopatsku krupu i dr.) u cilju njihovog daljeg korienja umesto polaznih preparata. Ureaj omoguuje: prenos osobina supstanci na neutralne nosioce; promenu potencije homeopatskih preparata u procesu prenosa i samim tim ostvaruje individualni izbor optimalne potencije pri testiranju po metodi fola sa daljim registrovanjem preparata u datoj potenciji; pripremu autonozoda, nozoda i organskih preparata; daljinsko delovanje i ocenu efikasnosti biranog preparata, u skladu sa principima klasine homeopatije; prenos osobina preparata na velike obime tenih nosioca (voda, fizioloki rastvor itd.).

117

1.4.3 Laseri
Pratei savremene trendove u nauci moe se konstatovati da se elektronika sve vie koristi ne samo u dijagnostici nego i u terapiji u modernoj medicini. Mnogi koncepte klasine medicine postavljaju se na sasvim nove osnove, koje svoje objanjenje imaju u najnovijim saznanjima iz molekularne biologije, neurofiziologije, o membranskom potencijalu elije, elektromagnetnoj energiji i ivotu uopte. Zbog svojih izuzetnih terapijskih svojstava laser je poslednjih godina, uz magnetoterapiju, postao najpopularniji fiziki agens. Teorijske razrade koje su prethodile savremenim laserima imaju svoj dugi vek. Razvoj optike, poevi od Njutna koji prizmom razlae svetlost u hromatozne spektralne komponente, pa preko Ajntajna koji izraava misao o optikim generatorima, svoju dalju genezu dobija istraivanjima Basova i Prohorova (SSSR) i Townesa (SAD) koji su 1951. godine istovremeno i nezavisno predloili novi princip elektromagnetnog stimulisanog pojaanja u kvantnim generatorima. Prvi rubinski laser konstruisao je Majman 1960. godine, prvi gasni laser konstruisali su 1961. godine Javan i saradnici, da bi novi tip laserskog generatora na principu poluprovodnika istovremeno predloili u SSSR-u i SAD 1962. godine. Specifine karakteristike zraenja lasera uinile su da se oni danas iroko i uspeno primenjuju u mnogim medicinskim granama (oftalmologija, hirurgija itd.). Od primarnog znaaja za delovanje laserskog zraenja jeste njihova snaga i talasna duina. U medicini se koriste laseri razliitih snaga. Zavisno od snage lasera konstatovani su sledei efekti: 1-10 mW/mm2 lokalno zagrevanje, ubrzanje fiziolokih procesa. 10-100 mW/mm2 dehidratacija i smeuravanje tkiva. 1-2 W/mm2 koagulacija belanevina, zaustavljanje krvarenja. 10-20 W/mm2 termoliza-karbonizacija i isparavanje tkiva seenje (fokusirano). Od posebnog su znaaja laseri male snage od 1-10 mW za terapiju povrinskih oteenja i od 10-60 mW za tretman dubljih tkiva. Danas se laserski ureaji u terapijske svrhe konstruiu na bazi poluprovodnika koji zrae u infracrvenoj oblasti (904, 840 i 780 nm) ili na bazi helijum-neona koji zrae u vidljivoj oblasti spektra (632,8 nm).

Fizika lasera
Skraenica LASER potie od naziva na engleskom jeziku Light Amplification by Stimulated Emission of Radiation, to znai pojaanje svetlosti pomou pobuene emisije zraenja. Kada atom primi (apsorbuje) foton, on prelazi u vie energetsko stanje. Ta pojava se naziva "pobuivanje atoma". To stanje je nestabilno i traje svega 10-9 do 10-7 sekundi, posle ega se atom vraa na prvobitni energetski nivo, emitujui primljeni foton. Opisani nain emisije fotona naziva se spontana emisija fotona. Na taj nain nastaje obina svetlost.

Ukoliko se atom ve nalazi u pobuenom stanju i kao takav primi foton, ne nastaje apsorpcija fotona, ve izbijanje fotona iz pobuenog atoma. Dakle, sada postoje dva fotona: jedan koji nije apsorbovan i jedan izbijen iz atoma u pobuenom stanju. Ta dva fotona izazivaju lananu reakciju jer izbijaju nove parove fotona, koji se umnoavaju geometrijskom progresijom. Opisani nain emisije fotona naziva se stimulisana emisija fotona. Tako nastaje laserski zrak. Svi fotoni su na istom enegetskom nivou i u istoj fazi, i prostiru se u istom pravcu, po emu se laserski zrak razlikuje od obine vidljive svetlosti. Laserska svetlost ima sledee karakteristike: koherentnost, to znai da su svi fotoni u istoj fazi, imaju istu energiju i isti pravac prostiranja; fotoni vidljive svetlosti nalaze se u razliitim fazama, imaju razliitu energiju i razliit pravac prostiranja (nekoherentnost); prostiranje u jednom pravcu, jer su joj snopovi paralelni; vidljiva svetlost se prostire u svim pravcima, i snopovi joj nisu paralelni; monohromatinost, to znai da je sastavljena od jedne boje (helijum-neonski laser je crven, rubinski intenzivno crven, argonski je zelen itd.); vidljiva svetlost je heterohromatska, to znai da je sastavljena od meavina boja. Izvori laserskog zraenja sastoje se od: aktivne materije, u kojoj je vie od polovine atoma u pobuenom stanju; laserske pumpe, odnosno izvora energije za pobuivanje atoma; najee je to visokofrekventno elektrino kolo; rezonatora, tj. dva ogledala, izmeu kojih se nalazi aktivna materija; svrha rezonatora je da produi put emitovanih fotona; sistema za hlaenje; najee su to voda i vazduh. Za svaki izvor laserskog zraenja karakteristini su: talasna duina, koja zavisi od vrste aktivne materije; svaki laser emituje zraenje samo jedne talasne duine; nain emisije laserskog zraenja, koji moe biti kontinuirani i impulsni; u terapijske svrhe se koriste impulsni laseri frekvencije 10 4.000 Hz, 10 6.400 Hz, ili 10 10.000 Hz; dubina prodiranja laserskih zraka u tkivo, koja zavisi od talasne duine lasera i snage izvora; kree se od nekoliko milimetara do nekoliko centimetara. Laserski zrak nastaje kad se na aktivni materijal deluje energijom spolja, i to najee energijom elektrinog kola visokofrekventne struje. Aktivni materijal je takva vrsta materijala ije se estice nalaze u metastabilnom stanju. To znai da u materijalu ima vie pobuenih nego nepobuenih estica. Prema vrsti aktivnog materijala laseri se dele na: vrste, od kojih je najpoznatiji rubinski, talasne duine 694,3 nm (ne primenjuje se u medicini). gasne, talasne duine 780-1500 nm, od kojih su najpoznatiji He-Ne (helijumneonski), Ar-O2 (argon-kiseonini) i CO2-laser (ugljen-dioksidni); tene, iji se aktivni materijal sastoji od razliitih organskih boja, i ija talasna duina zavisi od vrste boje;

119 poluprovodnike, od kojih je najpoznatiji Ga-Al-As (galijum-aluminijum-arsenidni), talasne duine 904 nm. Prema nainu emisije energije, laseri se dele na: konstantne, koji imaju stalnu emisiju energije fotona i izazivaju zagrevanje i destrukciju tkiva; impulsne, ija se emisija energije odvija u impulsima, sa pauzama (slino impulsnom ultrazvuku), i koji nemaju termiko delovanje. Zavisno od oblasti primene, laseri se dele na: tehnike, koji se upotrebljavaju u sistemima komunikacija, raunarskoj tehnici, vojsci (navoenje projektila, laserski nian i sl.); medicinske, koji se upotrebljavaju u medicini; zavisno od vrste lasera, koliine energije koju predaju tkivima, naina emisije laserskog zraenja i apsopcionih svojstava tkiva, mogu izazvati biostimulativne ili destruktivne efekte.

Medicinski laseri
Medicinski laseri se dele na lasere sa koaguliuim dejstvom, hirurke i terapijske ili biostimulativne [7-9]: Laseri sa koaguliuim dejstvom imaju talasne duine manje od 600 nm. Kontinuirana emisija laserske svetlosti izaziva prevashodno termike efekte (kao kod hirurke primene visokofrekventnih struja) i dovodi do destrukcije tkiva zahvaljujui razvoju toplote. Najee se primanjuje argonski laser za zaustavljanje krvarenja, obliteraciju krvnih sudova u oku i koi, slepljivanje odlubljene mrenjae, skidanje tetovaa, pigmentnih nevusa, veruka i sl., kao i neodijumski laser za zaustavljanje krvarenja u jednjaku, elucu, duodenumu i skidanje tumora u digestivnom, trahobronhijalnom i urinalnom traktu. Hirurki laseri imaju talasne duine vee od 1100 nm. Oni deluju kao hirurki skalpel, i njime se izvode beskrvni hirurki rezovi. Imaju kontinuiranu emisiju zraenja, ime se postie termiki efekat, odnosno termika destrukcija tkiva (slino kao kod hirurke primene visokofrekventnih struja). Hirurki rezovi napravljeni laserom su uski, ravnih ivica, brzo zarastaju, oiljci su manji, a mogunost nastanka infekcije je znatno smanjena u odnosu na standardne hirurke tehnike. Koriste se za operacije na parenhimnim organima. Najpoznatiji je ugljen-dioksidni laser. Terapijski ili biostimulativni laseri imaju talasne duine od 600 do 1100 nm. To su helijum-neonski laser i galijum-aluminijum-arsenidni laser. Oni zrae impulsno, tako da nemaju tehnike ve biostimulativne efekte.

Bioloko delovanje laserskog zraenja

Bioloko delovanje lasera moe se svrstati u tri kategorije: biostimulaciju elija, analgeziju i antiinflamatorno delovanje. Biostimulacija elija. Zbog ovog terapijskog dejstva, u fizikalnoj medicini je odomaen naziv "biostimulativni laser". Laser primenjen na tkiva ubrzava deobu elija, poveava sintezu kolagena i dovodi do poveavanja broja kolagenih vlakana;

poveava nivo ATP (adenozin-trifosfata) u elijama, ime se poveava energetski potencijal elije; dovodi do ubrzanja procesa razmene materija kroz elijske membrane; menja dejstvo enzima u bazalnom sloju epitela. Sve ovo kliniki rezultuje ubrzanjem zarastanja rana. Eksperimentalno je dokazano da opta zraenja dovode do poveanja broja eritrocita, poveanja placenta hemoglobina, i do poveane aktivnosti lezda sa unutranjim luenjem. Analgezija. Bolni impulsi sa periferije ulaze u kimenu modinu putem sporih, nemijelizovanih C-vlakana. U kimenoj modini postoji "kompeticija" izmeu razliitih signala sa periferije, tako da centralni nervni sistem prihvata i obrauje one koji stignu pre do kimene modine (Gate Control teorija ili teorija kontrole ulaznih vrata Melzaka i Vola). Stimulacija "brzih" A-beta vlakana dovode do "zasienja" kimene modine nervnim impulsima, tako da ona ne moe da primi bolne impulse koji se prenose "sporim" C-vlaknima.

Lasersko zraenje stimulie "brza" A-beta vlakna, ime se objanjava njegov analgetski efekat. Zraenje laserom poveava i procenat beta-endorfina (supstance koja deluje analgetski), to takoe ima za posledicu ublaavanje bolova.
Antiinflamatorno delovanje. Membrane elija zahvaenih zapaljenskim procesom lue prostaglandine supstance odgovorne za nastanak zapaljenske reakcije. Zraenjem laserom se smanjuje nivo prostanglandina, to direktno izaziva bre povlaenje lokalizovanog zapaljenskog procesa. Zraenje laserom takoe poboljava fagocitna svojstva leukocita, ime se postie bre uklanjanje produkata zapaljenja.

Tehnike primene i doziranje laserskog zraenja

Lasersko zraenje se primenjuje iskljuivo kao lokalna procedura, i to: takasto na bolna mesta, tako to se odabere nekoliko taaka na oboleloj regiji, od kojih se svaka tretira odreeno vreme. Obino postoji jedna centralna taka, gde je bol najizraeniji i ona se vremenski najdue tretira. Pri ovoj tehnici tkiva primaju veu koliinu energije; skenirajuom tehnikom, tako to se briuim, cirkularnim pokretima obuhvata cela obolela regija. Pri ovoj tehnici tkivo prima manju koliinu energije nego u prethodnoj; refleksno, tako to se deluje na refleksne zone: okidake take (trigger points), Hedove zone, Valeove take, kao i akupunkturne take (laseroakupunktura, ili pravilnije laseropunktura). Doza laserskog zraenja odreuje se na osnovu: Izbora emisione sonde: - laseri sa jednom emisionom sondom; - laseri sa jednom emisionom sondom i vie soiva (prenika od nekoliko milimetara do oko 1,5 cm), iji izbor zavisi od veliine tretirane povrine;

121 - laseri sa vie emisionih sondi, od kojih svaka emituje razliitu talasnu duinu zraenja; - laseri sa kombinovanim sondama, u koje je ugraen elektromagnet, to omoguuje kombinaciju lasera sa magnetoterapijom. Tehnike primene: - takasta; - skenirajua; - refleksna. Trajanja procedure i serije: - Jedna procedura traje do 30 minuta, a ukoliko se kombinuje sa magnetoterapijom, do 15 minuta; - Centralna taka se tretira do 5 minuta, a ostale po 2,5 min. Terapija se sprovodi jednom dnevno, a kod sveih povreda do tri puta dnevno; - Serija se sastoji od 10, a za hronina oboljenja do 30 aplikacija (povlaenje tegoba je znatno bre kod akutnih nego kod hroninih stanja). Mere opreza i zatite pri primeni lasera. Zbog mogunosti nastanka katarakte, neophodno je da terapeut i pacijent u toku aplikacije nose zatitne naoare. One se, inae, isporuuju sa aparatom. Kako naoare nisu stopostotna zatita, treba izbegavati direktan pogled u emisionu sondu. Oi pacijenta se mogu zatititi i vlanim tupferima vate.

Indikacije i kontraindikacije za primenu terapije laserom

Indikacije za primenu terapije laserom su: degenerativni zglobni i vanzglobni reumatizam; stanja posle povreda; usporeno zarastanje rana (oiljci posle operacija, ulcus cruris, dekubitusi); oiljci, keloidi; kona oboljenja (akne, furunkuli, ekcemi, alopecija, herpes); ginekoloka i uroloka oboljenja (adnektitis, prostatitis); sva oboljenja i stanja za koja se preporuuje leenje akupunkturom (neurovegetativna distonija, hipertenzija i hipotenzija, hronini bronhitis i bronhijalna astma, spazmi krvnih sudova i sl.). Kontraindikacije za primenu terapije laserom su: opte kontraindikacije za primenu fizikih agensa (febrilna stanja, infektivne bolesti, rekonvalescencija, dekompenzacija srca i sl.); predeo oka i tiroideje; rano detinjstvo i zone okotavanja u dece; graviditet; ugraeni pejsmejker (za zraenje u predelu toraksa).

1.4.4 Aerojonizatori
Vie od vode, hrane i bilo ega drugog vazduh je potreban da nas odri u ivotu. Bez vazduha ne bi preiveli ni nekoliko minuta. Tako svi znamo opasnosti od zagaenja u vazduhu, ali ipak ne uvaavamo dovoljno koliko nae telo moe da bude pogoeno jonima u vazduhu. Joni su estice u vazduhu, nosioci pozitivnog ili negativnog naelektrisanja, koji direktno utiu na ukupno naelektrisanje okoline. Veliki broj istraivanja potvruje da vrsta i koliina jona u vazduhu utiu na sve oblike ivota. Hiljade naunih rasprava napisano je na ovu temu [10-14]. U nekim delovima sveta, sezonski vetrovi, koji su postali legendarni, donose patnju i haos lokalnom stanovnitvu. Generacijama je poznato na ovim mestima da vetrovi donose zabrinutost, stres, depresiju i besane noi. Problem je bio toliko prisutan da je poznato da su sudije uzimale ovu okolnost u obzir pri donoenju presuda a u bolnicama su odlagane operacije dok vetrovi ne prou. vajcarski meteoroloki institut napravio je opsene studije o problemima koje donosi lokalni vetar Fen (Foehn) i 1974. objavio listu fizikih i psihikih smetnji. Ona ukljuuje: fizike bolove, glavobolju, vrtoglavicu, muninu, disajne probleme, astmu, povean rizik od sranih napada, usporene reakcije nervozu, iscrpljenost, depresiju, anksiozna stanja Kasnije je otkriveno da ovaj jedinstveni kvalitet daje naelektrisanje jona u vazduhu. Paradoksalno, ako vazduh nosi pozitivne jone, ljudi i ivotinje se loe oseaju i pate od opasnih simptoma. Meutim, ako je naelektrisanje negativno, daje oseaj zdravlja i vitalnosti. Osim toga, pri nedostatku jona u atmosferi ne vri se pravilno proces fotosinteze. Takoe, eksperimentalne ivotinje, koje su drane u sredini sa nejonizovanim vazduhom, ginule su u toku 2 nedelje. Svojevremeno su objavljeni vrlo interesantni rezultati istraivanja kosmonauta u uslovima kosmikih kabina. Po isteku odreenog vremena kod treniranih mukaraca, koji su bili izvanredno zdravi i savreno fiziki pripremljeni, primeeno je pogoranje pamenja i tekoe sa izvoenjem posebno preciznih radova. Analiza je pokazala da je atmosfera unutar kabina bila liena negativnih jona. Posle korienja jonizatora simptomi su nestali. Ovaj primer pokazuje da jonizacija vazduha koji udiemo vri veliki uticaj na nae zdravlje, stanje i ponaanje.

Joni u prirodi
U prirodi se joni stvaraju u izobilju, kod svakog prenosa energije kroz vazduh, na primer ultraljubiastim zraenjem Sunca, sevanjem i grmljavinom, trenjem vazduha i kie, razbijanjem vode u kapljice kod vodopada i morskih talasa i prirodnim zraenjem iz stena i tla. Mesta koja nas osveavaju kao to su planine, vodopadi ili morska obala, gde su uglavnom smeteni klimatski centri, imaju veliku koncentraciju negativnih jona. Visok nivo pozitivnih jona ini da se oseamo neprijatno. Mnogi ljudi primeuju da je vazduh pre oluje "teak". Ovo se prepisuje visokom nivou pozitivnih jona u vazduhu, za koje se takoe zna da su uzrok osetljivosti na nevreme kod astme. Odmah nakon oluje, vazduh je ist i prozraan, ispunjen negativnim jonima.

123 Negativni joni proiavaju vazduh tako to se vezuju za estice praine, polena ili dima, daju im statiko negativno naelektrisanje, posle ega bivaju privueni pozitivno naelektrisanim povrinama (recimo elektroda aerojonizatora). Daleko vea koncentracija negativnih jona je na selu, dok nivo drastino opada to smo blie gradovima i urbanim centrima. Savremenim nainom ivota stvoreno je okruenje koje unitava negativne jone iz atmosfere. Ovome doprinose zagaenja izduvnim gasovima, duvanskim dimom, prenaseljenost, ak i disanje. Naalost, dananje zgrade, vozila i letilice, svojom klimatizacijom su naelektisane pozitivnim jonima, jer reetke, filteri i cevi za klimatizaciju unitavaju negativne jone pre nego to oni stignu na svoje odredite. Osim toga flurescentno osvetljavanje, elektrina i elektronska oprema, TV ekrani, tepisi, odea i zavese smanjuju nivo negativnih a poveavaju nivo pozitivnih jona. Prosene koncentracije negativnih jona u vazduhu na razliitim mestima su: pored vodopada 50.000 cm-3; na planini 5.000 cm-3; na selu 1.500 cm-3; kancelarija 50 cm-3. (dodajmo da telo pozitivno reaguje na nivo od preko 1.000 jona po cm3) Davno je primeeno da izmeu procesa u ivom organizmu i atmosferskih promena postoji odreena veza. Jo u radovima Hipokrata, Avicene, Paracelsusa, Zemelvelsa i drugih naunika postoje podsetnici o ovim posmatranjima. Takoe je odavno poznato da ljudi koji ive u odreenoj sredini (u planinskom podruju, u okruenju etinarskih uma, na obali mora) ree boluju, a ako i boluju to bre ozdrave; ne udi privlana snaga takvih mesta. Sa razvojem industrije, a posebno u gradskim uslovima, imamo upravo suprotan efekat: ea, tea i dua bolovanja. Naunici su pretpostavljali da su ove bioloke i psiholoke pojave u direktnoj vezi sa promenama nastalim u ekologiji. U meri rasta obavetenosti o atmosferskom elektricitetu rasla je i spoznaja o njegovom uticaju na ivi organizam. Francuski naunik Bertolon, profesor iz Liona, jo je 1777. godine publikovao rad, posveen uticaju atmosferskog elektriciteta na ljudski organizam. Zahvaljujui savremenim, mnogobrojnim i miltidisciplinarnim istraivanjima pouzdano je utvreno da elektrino stanje atmosfere u velikoj meri utie na rad naeg organizma. To je jo loginije kada se zna da u samom ivom organizmu protiu mnogobrojni procesi u direktnoj vezi sa elektrinim procesima, na koje vre uticaj visoko energetski procesi u atmosferi. Vazduni omota, koji okruuje nau planetu, koga zovemo atmosfera, dinamika je tvorevina koja jednako zavisi i od kosmikih sila, i od same Zemlje. Atmosfera vri ulogu monog motora za cirkulaciju materije i energije. Vazdune mase u svom kretanju menjaju elektrini potencijal i hemijski sastav. estice koje ulaze u sastav atmosferskog vazduha podvrgavaju se neprekidnom dejstvu kosmikih zraenja, kao i zraenju elemenata koji se nalaze u zemljinoj kori, a takodje i dejstvu atmosferskih jonizacija. Kao to je poznato, Zemlja ima elektrino polje: na povrini je negativno naelektrisanje oko 500 000 C, zahvaljujui emu se u atmosferi formira elektrino

polje, ija vrednost na visini od 15-20 km iznosi priblino 1 V/m, a neposredno u blizini zemljine povrine oko 100-250 V/m. Razliiti lokalni uticaji, naprimer nevreme sa munjama i gromovima, unose znaajne promene. Pri nagloj promeni atmosferskih uslova (promeni vremena) u atmosferi dolazi do promene povrinske distribucije elektriciteta. Atmosfera sadri ogromni broj neutralnih atoma i molekula gasova i veliku koliinu estica (praina, gar, vodena para, kristali soli itd.), kao i naelektrisane estice jone. Ovaj naziv, predloen je od strane Faradeja i svoj koren ima u grkoj rei "io", to oznaava "idem". Naziv estice ukazuje na prirodu jona, koji se kreu u elektrinom polju. Elektroni, jae ili slabije vezani za atomsko jezgro, esto se ili oslobaaju od atoma, kada se formira pozitivni jon, ili se suprotno tome slobodni elektron vezuje za neutralni atom, kada se formira negativni jon. Jonizacija moe da se pojavi usled toplotnog kretanja kao i pod uticajem drugih faktora: sunevog ultraljubiastog zraenja, kosmike radijacije, atmosferskog pranjenja, zraenja radioaktivnih atoma itd. Ove se pojave deavaju u razliitim delovima atmosfere, u razliito vreme i sa nejednakom intenzivnou, i zato je koliina jona, koja se formira u vazduhu u razliitim regionima, razliita i menja se u vremenu. Joni se formiraju u paru, drugim reima, uvek se formiraju dva jona negativni i pozitivni. Meutim, u razliitim mestima atmosfere razlikuju se koncentracije negativnih i pozitivnih jona. Ova injenica se objanjava time to na pozitivne i negativne jone deluju sile koje ih razdvajaju (na primer negativni potencijal Zemlje, koji primorava pozitivne jone u atmosferi da se sputaju dole, a negativne da se podiu nagore). Usled toga, blizu povrine Zemlje, pri normalnim atmosferskim uslovima imamo znatno vie pozitivnih jona, dok u gornjim slojevima, naprotiv, imamo viak negativnih jona. Odnos ovih jona izraava se preko faktora unipolarnosti, odnosa broja pozitivnih prema broju negativnih jona. Naravno, sa stanovita ljudskog zdravlja poeljno je da taj faktor bude 1). Zbog kolebanja elektrinog potencijala na povrini Zemlje dolazi do neprekidne promene kako ukupne koliine jona, tako i do promene navedenog odnosa. U atmosferi neprekidno deluju jonizujui faktori, drugim reima neprekidno se formiraju joni. Prepreka poveanju broja jona do beskonanosti je rekombinacija, ili proces suprotan stvaranju jona. U blizini povrine Zemlje, u svakom kubnom centimetru, u svakoj sekundi, formira se oko 6-12 parova jona, i isto toliko, usled sudara i neutralizacije jona razliite polarnosti nestane. Dinamika ravnotea procesa formiranja i rekombinacije jona nastaje u toku odreenog vremena. Sa bioloke take gledita sutinski znaaj nema broj jona, nego njihov odnos. Tako u mestima koja vrlo pozitivno utiu na oveka (klimatska i planinska mesta), prevlauju negativni joni, drugim reima, ovaj odnos je manji od jedinice. U uslovima prirodne i zdrave klime formira se stanje jonske ravnotee u proporcijama pozitivnih i negativnih jona koje su, sa stanovita ljudskog zdravlja, najkorisnije. Optimalni odnos

125 pozitivnih jona prema negativnim je 4:5 pri koncentraciji otprilike 3000-4000 jona u cm3 vazduha. "Laki" joni, koji imaju ogromni uticaj na sve ivotne procese i regeneraciju organizma, pre svega su negativno naelektrisane estice kiseonika, a takoe pozitivni joni ugljen dioksida. Njihova velika koncentracija meri se u vazduhu koji je ist, bez primesa praine i hemijskih neistoa, i u odreenom procentu vlaan. "Teki" joni, u osnovnom su naelektrisane estice praine, dima i hemijskih neistoa. Ovi veliki joni "upijaju" lake jone, tako neophodne u vazduhu. Postoje prirodni uslovi za formiranje negativnih jona, koji pozitivno utiu na zdravlje oveka. U planinskim oblastima, gde ima vie sunca, gde je poveana prirodna radioaktivnost (graniti) i isti vazduh, jonska klima je znatno bolja nego u industrijskim i gradskim uslovima. Negativne jone takoe formira energija vode koja se rasprskava. Pored vodopada, na morskoj obali, gde se talasi razbijaju o stene, ima vrlo mnogo negativnih jona. Slian "osveavajui" efekat imaju i fontane. Ljudi instinktivno rado dolaze na mesta intenzivnog razbrizgavanja vode. Sutinski izvor "zdravih" jona su i ume, pre svega, etinarske. Svako mesto na Zemlji ima svoju specifinu jonsku klimu, koja je podlona promenama pod uticajem kako atmosferskih prilika tako i od delatnosti oveka. Elektrino polje Zemlje je razlog za migraciju naelektrisanih estica u atmosferi. Pozitivne jone privlai Zemlja, a negativni se odbijaju navie. Znaajno naruavanje ravnotee jona u atmosferi izazivaju nagle promene vremena. Atmosferski frontovi, koji dovode do reske promene temperature, pritiska i oblanosti, razlog su za znaajno smanjenje koliine aerojona i poveanje koliine pozitivnih jona. U to vreme raspoloenje kod mnogih ljudi se znatno pogorava. Vetar je takoe znaajan faktor koji utie na promene u jonizaciji vazduha. U periodu toplih vetrova kod mnogih ljudi je prisutno depresivno stanje, raste broj sranih napada, samoubistava i agresivno ponaanje. Poetak ovih psihikih promena podudaran je sa rastom koncentracije pozitivnih jona u vazduhu. to due duva vetar, to vazduh postaje suvlji, i negativni joni gube svoj potencijal. Mala vlanost vazduha komplikuje pad pozitivnih jona na zemlju. Po takvom vremenu broj nesretnih sluajeva takoe raste (priblino za 50%). Prirodna harmonija elektrinog stanja atmosfere jako je naruena razvojem civilizacije. Kao izvori tetnih za oveka aerojona jesu, pre svega, razliiti prljavi tehnoloki procesi, elektrina polja visokonaponskih mrea, toksine supstance koje industrija izbacuje u atmosferu, praina i toplota iz dimnjaka koje dovodi do kondenzacije vodene pare, motorizacija itd. Veinom vazdune prljavtine naelektriu se pozitivno, formirajui tetne aerojone. Asfaltiranje i betoniranje velikih povrina takoe smanjuje ukupnu koliinu jona i pogorava jonsku klimu. ovek danas provodi vei deo ivota u gradskim i industrijskim teritorijama, gde je naruena jonska ravnotea, a ukupna koliina jona u atmosferi jako smanjena. Istraivanja su pokazala pad koncentracije lakih jona u velikim gradovima u toku dana do 20-200 jona/cm3 vazduha, to je oko 100 puta nie od normale. iveti u uslovima takve jonske klime nije prirodno, i ak je tetno.

Za normalno funkcionisanje organizama, koji su se razvijali i evoluirali na Zemlji, prisustvo aerojona je isto tako vano, kao i postojanje kiseonika. Istraivanja su pokazala da funkcionisanje ivih organizama u atmosferi lienoj jona nije mogue, a promena fiziolokih procesa u organizmu podudarna je sa naglom promenom odnosa pozitivnih i negativnih jona u atmosferi. Dokazano je, da biljke koje izrastaju u uslovima sa malom koliinom jona (oko 60 jona/cm3) boluju i loe rastu. tetno delovanje pozitivnih aerojona Ako se prema oveku postavimo kao prema bioelektrinom sistemu, koji poseduje sopstveno elektrino polje, tada postaje jasnija injenica o uticaju spoljanjeg elektrinog polja i jonizovanog vazduha na taj sloeni sistem. Sva informacija, koja dolazi do organizma iz spoljanje sredine, "prevodi" se na biofiziki i biohemijski jezik. Bilo koje odstupanje i naruavanje sopstvenog elektrinog polja moe biti povod za prenos nepravilnih signala, koji upravljaju fiziolokim procesima i to moe u krajnjem ishodu da dovede do razliitih devijacija. ovek, kao i bilo koji drugi ivi organizam, ima sopstveni elektromagnetski skelet koji se manifestuje i kroz sopstveni "omota" elektrinih potencijala odreene povrinske gustine. Tako, suvie mnogo pozitivnih jona oko oveka dovodi do "pranjenja" organizma i disbalansa njegove elektrine ravnotee. Aerojoni prolaze u organizam preko koe i disajnih puteva. Kombinacija delovanja pozitivnih jona i duvanskog dima dovodi do trostrukog smanjenja sposobnosti aparata za disanje da isti vazduh u pluima. Udisanje pozitivnih jona u toku samo 20 min izaziva kaalj, gubitak glasa, glavobolju i kijavicu. Dui boravak u atmosferi sa velikom koncentracijom pozitivnih jona izaziva optu malaksalost, sanjivost, poveanje upotrebe kiseonika, nervozu, nemir. esto se pojavljuje suvoa u grlu i nosu. To moe izazvati razliite bolesti. Pozitivni joni mogu biti razlog za nepravilan rad titne lezde, deluju negativno na razmenu materija, izazivaju depresiju, tigu, nesanicu i nemir. Razlog tome je pojaano luenje serotonina hormona odgovornog za funkcionisanje nervnog sistema. Veliko luenje serotonina, koga nazivamo "hormonom stresa", dovodi do stanja straha, depresije i iscrpljenja nervnog sistema tipinih bolesti 20. veka. Veliki sadraj serotonina u organizmu moe biti razlog za migrene, nesanicu, bolove u predelu srca, zadihanost, umor oiju, usporene reakcije, a takoe i alergijske bolesti. Po miljenju japanskih istraivaa, pozitivni joni mogu da izazovu nesanicu, poveanje krvnog pritiska i tahikardiju. Rezultati negativne jonizacije vazduha Mehanizam biolokog delovanja atmosfernih jona nije sasvim jednoznaan, mada je jednostavan. Utvreno je da negativni joni uneti putem disajnih puteva u organizam oveka, izazivaju nadraaj nervnih zavretaka u pluima, delimino prolaze kroz zidove alveola u krv i na taj nain vre pozitivan uticaj na itav organizam. Korisno dejstvo negativnih jona na organizam oveka primeeno je poodavno. Pre skoro pola veka pojavili su se radovi u kojima su opisane probe leenja jonizovanim

127 vazduhom reumatizma, zapaljenja plua, alergijskih bolesti disajnih puteva, astme, migrene itd. Kod ljudi,inhaliranih vazduhom sa poveanom koncentracijom negativnih jona, dokazan je porast hemoglobina i eritrocita u krvi. Ova pojava se koristi kod vetakih generatora lakih jona. Inhalacija negativnim jonima poveava koncentraciju, poboljava raspoloenje, smanjuje oseaj bola nakon hirurkih intervencija i ubrzava zarastanje rana. Dobri rezultati su, primenom negativnih jona, postignuti pri leenju alergijske astme, alergijske prehlade, poveanog krvnog pritiska, zapaljenja plua i glavobolja. Danas se sa pravom negativni joni nazivaju "jonima zdravlja" ili "dobrog raspoloenja". Laki negativni joni vre pozitivan uticaj na itav organizam. Ljudi postaju aktivniji, manje se umaraju, njihov organizam se lake suprotstavlja bolestima. Istraivanja su pokazala da negativna jonizacija smanjuje broj smrtnih sluajeva pri poroaju i ubrzava regeneraciju snaga majke. Terapija se takoe koristi kod opekotina i rana koje teko zarastaju. Pacijenti su se podvrgavali uticaju negativnih jona 2-3 puta u toku 1-1,5 asa, ili su primali 5 lakih "porcija" jona svakih 20-30 min. Negativnim jonima takoe se lee psihoneuroze i uklanja stres. Normalni i zdravi ljudi ve posle jednog sata provedenog u prostoriji sa vikom pozitivnih jona oseaju umor i razdraljivost. Korienjem slapa negativnih jona likvidira se ova pojava. Boravak u prostoriji sa vikom negativnih jona pomae dobro raspoloenje i poveava umnu radnu sposobnost. Uspeni rezultati primene negativnih jona dobijeni su pri leenju razliitih nervnih bolesti, koje se ispoljavaju kroz jako lupanje srca, probleme sa varenjem ili skokovima krvnog pritiska. Poznato je, takoe, njihovo delotvorno dejstvo na funkciju hipotalamusa, koji upravlja biohemijskim procesima i koji ima neposrednu vezu sa modanom funkcijom, procesima regeneracije krvi itd. U zadnje vreme vre se ispitivanja delovanja negativnih jona na laktaciju. Majke, koje nisu mogle da prehranjuju grudima, posle jonske terapije obnavljale su tu sposobnost. Vrlo interesantni rezultati postignuti su pri prouavanju delovanja jonizacije vazduha na sportske rezultate. Posle mesene jonske kuracije istraivana grupa je imala za 340 % bolje rezultate na testovima za ravnoteu i za 240 % bolju fiziku izdrljivost. Znaajno je porasla energija, apetit, opte raspoloenje, san je postao mirniji. Negativna jonizacija moe biti koriena u cilju poboljanja fizike izdrljivosti i opte otpornosti organizma. Pod uticajem negativnih jona regenerie se i hormonalna ravnotea u organizmu, to ini da organizam bude otporniji na stres, otklanja se umor organizma. Vazduh zasien negativnim jonima deluje umirujue i pojaava delovanje hemijskih sredstava za umirenje. Reakcije na smanjenje negativnih jona su individualne, oni najosetljiviji pate od migrene, astme ili tekih depresija. Najvei broj naunika se slae da joni utiu na nau sposobnost upijanja i iskoriavanja kiseonika. Negativni joni ubrzavaju prenos kiseonika do elija i tkiva. Pozitivni joni usporavaju ovaj proces izazivajui simptome nedostatka kiseonika. Istraivai veruju da negativni joni stimuliu odbrambene elije

organizma. Primeeno je da su zaposleni u kancelarijama i preduzeima u kojima postoje jonizatori, otporniji na prehlade, manje odsustvuju sa posla i uopte su bolje raspoloeni i spremni za rad. U vozilima takoe postoji problem. U osnovi oni su metalna koljka koja se snabdeva vazduhom kroz cevi. Sve to dramatino poveava nivo pozitivnih jona. Otvaranjem prozora unosimo zagaenje iz vazduha. Mnogi profesionalni vozai, naroito na dugim linijama, primetili su da im jonizatori pomau da odre panju i koncentraciju, uklanjajui istovremeno polen i dim. Istraivanja su pokazala da negativni joni: smanjuju histamin koji podstie polensku kijavicu; smanjuju serotin, hormon povezan sa stresom, migrenom i anksioznim stanjima; blagotvorno deluju na sve koji pate od bronhijalnih problema, kao to su bronhijalna astma, katar ili obina prehlada; pomau kod nesanica, migrena, enfizema, glavobolje, umora i malaksalosti; poveavaju sposobnost organizma da apsorbuje i iskoristi kiseonik i tako pomau koncentraciju; umanjuju posledice pasivnog puenja, alergija na polen, prainu i dlaku ivotinja; suzbijaju i unitavaju bakterije i viruse iz vazduha. Uz odgovarajue uslove, zdravu hranu i istu vodu, organizam e se pravilno razvijati. Ali esto zanemarujemo vazduh koji diemo. Veina nas iz dana u dan ivi u nevidljivom zagaenju, bez negativnih jona. Koristei aerojonizator, preiavamo vazduh, oslobaamo ga od ovih mikroskopskih zagaivaa i uspostavljamo balans jona potreban naem organizmu. Sputajui se na biofiziki fundamentalni nivo funkcionisanja ljudskog organizma moemo rei da biofiziki mehanizam delovanja jona treba traiti u jonskoj prirodi akupunkturnog sistema, odnosno i-a koji saglasno kineskoj tradicionalnoj medicini tee kroz akupunkturne kanale. U sutini radi se o popunjavanju jonskog akupunkturnog sistema inhaliranjem jonizovanog vazduha disanjem na nos.

Jonska mikroklima u prostorijama: aerojonizatori

Uslovi u kojima ljudi ive, rade i odmaraju, najee su vrlo daleko od zdrave jonske klime. Prenaseljeni gradovi, betonske pustinje, odsustvo zelenila, ogromna koliina tetnih zraenja, izduvnih gasova sve je to vetaka sredina oveka, u kojoj je obino nedovoljno jona za zdrav ivot. Ljudi postaju rtve "trovanja" pozitivnim jonima. Veinu vremena oni provode diui vazduh koji sadri svega 200-300 jona/cm3 umesto 2000-3000, reagujui na to depresijom, poveanjem pritiska, glavoboljama i smanjenjem radne sposobnosti. Situacija se jo pogorava u prostorijama sa centralnim grejanjem, sa elektroopremom, koji remete jonsku ravnoteu. Klimatizovani vazduh (posebno u automobilima), u toku klimatizacije gubi skoro sve negativne jone, a meanjem i elektrizovanjem, skuplja tetni suviak pozitivnih jona.

129 Suviak pozitivnih jona je problem i visokih betonskih zgrada, bilo kog tipa prevoznog sredstva, jer se unutar prostora skupljaju pozitivnih joni, a negativni se lepe za spoljanu povrinu. Normalizacija jonske klime ubrzava se eim provetravanjem prostorija i vlaenjem ili ugradnjom generatora negativnih jona, popularno nazvanih aerojonizatori. Takoe tu su i razliita druga "sredstva": zelenilo u stanu, drveni nelakirani patos, prirodne nesintetike presvlake, zavese i tepisi, kao i naa odea za koju je poeljno da je od prirodnih tkanina. U starim vremenima dosta se koristio nepolirani ilibar, koji osim to generie negativne jone, "topuje" oteene elektrine slojeve. Naa je obaveza, sa zdravstvenog aspekta, da stalno popravljamo i obnavljamo jonsku ravnoteu. Najefektivniji metod stvaranja neophodne mikroklime je primena vetakih izvora jonizacije, aerojonizatora [10-15]. Aparate koji generiu negativne jone, moemo podeliti prema principu generacije jona [10,11]: jonizatori visokog napona, radioaktivni jonizatori, termoelektronski, hidrodinamiki, fotoelektrini jonizatori.

Osim ove, najoptije podele, imamo i podele u zavisnosti od zone delovanja (opte i lokalne); od mesta i namene (stabilne i portativne); od mogunosti regulacije procesa (regulacione i neregulacione); od tipa lakih aerojona (unipolarne i bipolarne). Jonizatori visokog napona jonizuju vazduh u eletrinom polju snage. Na elektrone u vazduhu delujemo visokim naponom, to ubrzava njihovo kretanje, a samim tim i njihovu kinetiku energiju. Sudaranje ovih brzih elektrona sa esticama vazduha dovodi do njihove jonizacije. Joni formirani pod dejstvom snanog elektrinog polja takoe dobijaju visoku brzinu i pri daljem sudaranju sa esticama gasa izazivaju novu jonizaciju. Radijus delovanja ovih jonizatora je mali, i postizanje najboljeg efekta trai primenu visokog napona, koji prelazi dozvoljene vrednosti. Primena visokog napona takoe dovodi do formiranja ozona, koji u veim koliinama ima tetno dejstvo, a takoe i toksina jedinjenja azota. Zato je reenje postignuto kroz optimizaciju svih parametara jonizatora. Konstrukcija takvog jonizatora je jednostavna vazduh se jonizuje preko elektrine emisije krunice koja se formira u blizini iljaka ili tanke ice pri naponu od nekoliko hiljada volti. Princip je predloen jo daleke 1927. godine (Sokolov i ievski). Poznato je mnogo proizvoaa ovih jonizatora: Remington, Philips, Siemens, Hitachi itd. Interesantan je jonizator "GObest" koji ne prlja vazduh ozonom i gasovitim jedinjenjima azota, ima solidnu efikasnost na rastojanju 1-5 m (koncentracija od 650 jona na 1 cm3). Generator odgovara svim bioklimatskim i zdravstveno-higijenskim zahtevima. Izbor elektrinih parametara odgovara zahtevima Meunarodnog drutva za pitanja jonizacije i elektroaerosola.

Radioaktivni jonizatori koriste princip jonizacionog svojstva , i zraka radioaktivnih materija da jonizuju vazduh. Ovakvi aparati su najrasprostranjeniji, ali zahtevaju veliki oprez pri korienju. Njihova osnovna prednost je nepostojanje nuzproizvoda (ozon, azotdioksid) pri generisanju i mogunost promene koeficijenta unipolarnosti. Poznato je da jonizujue zraenje izaziva bipolarnu jonizaciju. Promena koeficijenta unipolarnosti ili obezbeenje unipolarne jonizacije vazduha kod ovih jonizatora vri se pomou konstantnog elektrinog polja. Ovaj princip je prvi iskoristio Verigo u konstrukciji radioizotopnog jonizatora, konstruisanog 1934. godine. U ovom jonizatoru korieno je zraenje izotopa 226Ra. Razliite konstrukcije aerojonizatora, koji su korieni za potrebe medicinskobiolokih ispitivanja, dali su ameriki istraivai Kornbluch i Griffin (1955), Hicks i Beckett (1957). Serijski se proizvodi desetina jonizatora na aktivnim elementima. Poznatiji su jonizatori firme "Wesih Corp" itd. Termoelektronski jonizatori koriste princip termoelektronske emisije uarenih metala, pri njihovom zagrevanju do visokih temperatura (500-2000C). Proces oslobaanja elektrona iz metala esto se naziva "povrinska jonizacija". Fotoelektrini jonizatori koristi kratkotalasne ultraljubiaste talase koje emituju kvarcno-ivine lampe, preko kojih se duva vazduh pomou ventilatora. Hidrodinamiki jonizatori rade na principu baloelektrinih efekata, koji se ispoljava kroz elektrizaciju dispergovane tenosti. Tenost se razbija i raspskava na najsitnije kapljice, koje zatim prolaze kroz negativno naelektrisano polje.

Literatura
V.N.Volenko, Neizbezhimost, realnost i vozmozhnost dostizheniya tonkogo mira. Soznanie i fizicheska realnost, Moskva, No1-2, 1996, na ruskom. [2] V.N.Volenko, Informacionnie vzaimodeistviya v prirode i medicine, Sb. dokl. 11. Ross. simp. Milimetrovie volni v medicine i biologii, Moskva,1997. [3] A.S.Pressman, Elektromagnitnie polya i zhivaya priroda (Moskva, 1968). [4] S.V.Beljakov, O.V.Betski, Y.G.Yaremenko, Tendenciji v razvitii aparaturi dlya KV-terapii, Milimetrovie volni v medicine i biologii, Moskva, 1997. [5] M.Teppone, A.Krotenko, Extremely high frequencu (EHF) puncture therapy and syndromes of traditional Chinese medicine, World J. Acupuncture-Moxibition, 6 (1996), pp. 9-16. [6] Q.L.Bing, Optimum Time for Acupuncture: A Collection of Traditional Chinese Chronoterapeutics (Shangdong Science and Technology Press, 1988). [7] S.Coni, P.Delibai, Fizikalna medicina (Beograd, 1996). [8] M.Lazovi, Laseroterapija (Beograd, 1997). [9] Sb. Ispolzovanie laserov dlya diagnostiki i lecheniya zabolevanii, A.K.Pololonskii, ed. (Moskva, 1996). [10] A.A.Minh, Ionizacija vozduha i ee gigiienicheskoe znachenie (Moskva, 1963). [11] A.ilkin, J.D.Gubernskij, A.M.Mironov, Aeroionskii rezhim v grazhdanskih zdaniyah (Moskva, 1988). [1]

131 [12] [13] [14] [15] Sb. trudov, Zdorovle i okruzhayuschaya sreda (Mir, Moskva, 1979). Sb. trudov, Tehnika lechit (Mir, Moskva, 1980). D.Rakovi, Osnovi biofizike (Grosknjiga, Beograd, 1995), Gl. 6. Prospekt IONISER AP 300 "Remington", Joni koji ivot znae (London, 1998); Prospekt aerojonizatora "GObest", Ozdorovitelnie rezultati deistviya ionizacii vozduha (Kijev, 1996).

133

Glava 2
REFLEKSOTERAPIJA*
Termin refleksoterapija (RTh) je internacionalni naziv [lat. reflexotherapia, rus. , engl. reflexotherapy (reflex therapy), fran. reflexotherapie, nem. reflextherapie] za opti terapijski postupak koji u najoptijem smislu oznaava leenje izazivanjem refleksa [2,7]. RTh se bazira na osnovnim zakonitostima funkcionisanja organizma po sistemu odraene aferentacije, po principu uslovno-bezuslovnog refleksa, pa se sutina mehanizma terapijskog efekta svodi na princip reflektornog uticaja na razliite funkcije organizma. RTh, stoga, predstavlja skup razliitih naina izazivanja i formiranja prostih i sloenih refleksa u terapijske svrhe. Otuda i celokupnost razliitih naina i metoda delovanja, preko odreenih zona ili taaka, objedinjenih po optem mestu i principu dejstva, nosi zajedniki naziv refleksoterapija [1,3,5,7]. Istona, tradicionalna ili, pak, savremena refleksoterapija [2], punktaciona refleksoterapija [8], ili reflektorno-punkturna terapija [1], kao i zonalna terapija [9] (terapija zone, zonaterapija) ili reflektorno-zonalna terapija, samo su posebne grane opte refleksoterapije. Zasnivaju se na pojedinim nainima primene (istonjakim, tradicionalnim, savremenim) mnogobrojnih faktora draenja na odreene bioloki aktivne povrine, odnosno zone ili zonule razliite veliine. Zone malih povrina, od 0,1 do 100 mm2, prosenog prenika od 0,1 do 10 mm kod zdravih, budnih, odmornih i emocionalno mirnih, spokojnih osoba [2], nazivaju se mikrozone ili zonule, punktumi ili take, a primenjena terapija mikrozonalna ili zonularna refleksoterapija, odnosno punktaciona refleksoterapija ili reflektorno-punturna terapija. Zone dejstva veih povrina, ili makrozone, oznaavaju se kao aktivne zone dela tela, a primenjena terapija makrozonalna ili, samo, zonalna refleksoterapija tog dela tela (npr., zonalna terapija stopala ili, s obzirom na mehanizam dejstva, zonalna refleksoterapija stopala). Ove mnogobrojne ivotne, aktivne, ili ekstra-bioaktivne, zone ili take, iako empirijski ustanovljene tokom viemilenijumskog razvoja istonjake medicine, jo uvek su nedovoljno prouene i relativno slabo poznate u savremenoj medicini [10]. Malo je poznato, meutim, da se sa ovim istonjakim zonama i takama ivota tzv. prozora tela (koe i analizatora vida, sluha, mirisa i ukusa) [2,11]
*

Gl. 2. napisali su Asist. mr sci. med. Drago orevi, Prof. dr sci. med. Duan Leki i dr sci. med. Duanka Mandi

134 poklapaju ne samo projekcione zone koe, nego i projekcione zone ostalih ula: duice (Mayens F., 1670; Peczeli J., 1866), jezika (Nechaev M., 1835), nosa (Bonnier P., 1912) i uva (Nogier P., 1951) [10,12]. Vrlo malo se zna i to, da se sa zonama i takama ivota, veinom, podudaraju davno otkrivene i relativno ve dobro prouene: Zakharin-Head-ove (1885) ili Head-ove (1898) [6,12] zone koe [5], Mackenzie-ve (1917) zone u miiima [6], refleksne zone potkonog vezivnog tkiva po Dicke-u (1930) i periosta po Vogler-u (1928), tzv. bolne i dijagnostike Valleix-ove (1841), Erbove (1867) i Cornelius-ove (1903) [13] take [3,5]; trigger zone (Edeiken J., Wolferth C.C., 1936) i trigger take (Travell J.G. et al., 1942) [13], aktivne take po A.K. Podshibyakin-u (1967), take i zone uzbune po L. Stiefvater-u (1956) [14].

2.1. Vidovi refleksoterapije

Prema energetskom konceptu, RTh predstavlja postupak pomaganja organizma energijom preko refleksogenih zona (RZ) ili zonula, odnosno taaka (RT) tela. To je postupak kojim se primarno regulie poremeaj energetskog bilansa, uglavnom, dodavanjem fizike energije (putem dejstva fizikih agenasa), hemijske energije (putem lekova i drugih hemijskih sredstava), ili njihovim kombinovanim dejstvom (preko biolokih sredstava) [1]. Na taj nain, prema vrsti primenjene energije, definie se vid refleksoterapije. Vid refleksoterapije je skup razliitih postupaka, oblika ili naina delovanja terapijskih sredstava, zasnovanih na jednom od dva osnovna metoda delovanja: eksitatornom i inhibitornom. Postoji pet osnovnih vidova refleksoterapije, baziranih na primeni pet osnovnih vrsta drai (fizike, hemijske, bioloke, farmakoloke, i kombinovane) [1]. Poto svaka vrsta drai predstavlja poseban istorodan skup sainjen od velikog broja razliitih oblika drai, svaki od vidova RTh obuhvata veliki broj razliitih oblika RTh.
REFLEKSOTERAPIJA

FIZIOREFLEKSOTERAPIJA

HEMIOREFLEKSOTERAPIJA FARMAKOREFLEKSOTERAPIJA

BIOREFLEKSOTERAPIJA

REFLEKSOTERAPIJA KOMBINOVANIM SREDSTVIMA

Slika 2.1. Osnovni vidovi refleksoterapije

135 Prema vrsti drai ili terapijskog sredstva, RTh, odnosno njene dve osnovne grane, punktaciona refleksoterapija i zonalna refleksoterapija, uslovno se mogu podeliti na sledee osnovne vidove refleksoterapije [1] - punktacionu i zonalnu: (1) fizioterapiju (fiziorefleksoterapiju); (2) hemioterapiju (hemiorefleksoterapiju); (3) bioterapiju (biorefleksoterapiju); (4) farmakoterapiju (farmakorefleksoterapiju); (5) terapiju kombinovanim sredstvima (refleksoterapiju kombinovanim sredstvima) (Sl. 2.1.). Izuzev specifine primene RTh na duicu, uslovljene posebnim osobinama oka i ovog refleksogenog (refleksolokog), odnosno iridolokog mikrosistema, svaki od vidova dejstva, u RTh, moe se primeniti na invazivan ili neinvazivan nain. Neinvazivna primena se obavlja preko RZ i RT koe, sluzokoa i analizatora vida, sluha, mirisa i ukusa, pri emu se ne prekida integritet njihovog tkiva, pa se u nazivu sredstva primene, odnosno vida ili oblika RTh, koristi terminoloki nastavak punktura. Invazivna primena, za razliku od neinvazivne, vri se kroz kou i sluzokoe, prekidanjem njihovog kontinuiteta iglom, posebnom tankom sondom, ili na neki drugi nain. Zbog toga se u nazivu sredstva primene, odnosno oblika ili vida RTh, upotrebljava terminoloki nastavak akupunktura [lat. acupunctura (acus = igla, punctura = bod ili ubod)].
FIZIOREFLEKSOTERAPIJA

MEHANOREFLEKSOTERAPIJA PRESOREFLEKSOTERAPIJA IGLOREFLEKSOTERAPIJA REFLEKSOTERAPIJA JAKOM AKTIVACIJOM MANIPULATIVNA REFLEKSOTERAPIJA KINEZIREFLEKSOTERAPIJA

REFLEKSOTERAPIJA ELEKTROMAGNETNIM POLJEM REZONANTNA REFLEKSOTERAPIJA TERMOREFLEKSOTERAPIJA ELEKTROREFLEKSOTERAPIJA MAGNETOREFLEKSOTERAPIJA FOTOREFLEKSOTERAPIJA

FIZIOREFLEKSOTERAPIJA KOMBINOVANIM SREDSTVIMA MAGNETOLASERSKA REFLEKSOTERAPIJA FOTOFONORITMOSTIMULACIJA FLUIDOREFLEKSOTERAPIJA AEROJONOREFLEKSOTERAPIJA DRUGI OBLICI FIZIOREFLEKSOTERAPIJE

Slika 2.2. Oblici fiziorefleksoterapije

Fiziorefleksoterapija je vid refleksoterapije koji obuhvata mnotvo razliitih oblika primene fizikih drai na RZ i RT organizma (zonalna i punktaciona

136 fiziorefleksoterapija). Veliki broj oblika fiziorefleksoterapije (Sl. 2.2.) uslovljen je korienjem brojnih vrsta fizike energije [mehanika, elektromagnetna (elektrina, magnetna, termika) i kombinovana], koja se, u odnosu na druge oblike energije, dominantno primenjuje u RTh. Hemiorefleksoterapija je vid refleksoterapije koji predstavlja terapijsku primenu mnogobrojnih hemijskih sredstava za podraivanje RZ i RT organizma (zonalna i punktaciona hemiorefleksoterapija). Otuda i tako veliki broj razliitih oblika hemiorefleksoterapije, koji se u principu svrstavaju u infiltrativnu refleksoterapiju i homeosinijatriju [10]. Biorefleksoterapija je vid refleksoterapije koji podrazumeva terapijsku primenu mnogobrojnih faktora draenja biolokog porekla na RZ i RT organizma (zonalna i punktaciona biorefleksoterapija). Obuhvata veliki broj oblika koje se svrstavaju u dve grupe: tkivnu i nutritivnu refleksoterapiju [10]. Farmakorefleksoterapija je vid refleksoterapije koji u najirem smislu obuhvata aktivaciju RZ i RT, preko eksteroceptora, proprioceptora i visceroceptora organizma, doziranom upotrebom razliitih farmakolokih supstanci (zonalna i punktaciona farmakorefleksoterapija). Refleksoterapija kombinovanim sredstvima je poseban vid refleksoterapije koji je zasnovan na korienju zdruenih fiziko-hemijskih efekata mnogobrojnih kombinovanih oblika drai primenjenih na RZ i RT organizma (zonalna i punktaciona refleksoterapija kombinovanim sredstvima).

2.2. Glavni uslovi efekta refleksoterapije

Refleksoterapijski efekat, kao reakciju organizma na dejstvo drai primenjene na RZ ili RT, odreuju tri osnovna inioca, koji ine i glavne uslove sprovoenja RTh: (1) moment dejstva; (2) metod dejstva; i (3) mesto dejstva. Ova tri uslovljavajua faktora predstavljaju i glavne terapijske principe koji se moraju potovati pri svakoj primeni bilo kog oblika refleksoterapije [6,11]. Moment dejstva ili moment draenja je polazno funkcionalno stanje organizma, koje predstavlja stanje jedinke u odreenom vremenskom periodu (za vreme primene RTh), uzimajui u obzir i individualne karakteristike, karakteristike toka bolesti, propratnih stanja, sindroma [6,11]. Metod dejstva je univerzalni nain ili postupak dejstva [5]. To je fizioloki mehanizam na kome se bazira refleksoterapijski efekat. Saglasno odvijanju osnovnih fiziolokih procesa, prvenstveno nervnih procesa aktivacije i inhibicije, najee se primenjuju dva osnovna metoda dejstva RTh. To su: eksitatorni i inhibitorni metod, oba u po dve varijante (slaboj i jakoj), adekvatno veoj ili manjoj jaini draenja. Eksitatorni metod podrazumeva primenu slabih i kraih, ili, kratkotrajnih isprekidanih jakih nadraaja, dok inhibitorni metod oznaava kontinuiranu primenu dugotrajnog i jakog draenja [2,5,11]. Pri snienoj funkciji ili tonusu primenjuje se metod ekscitacije - izaziva ekscitatorni, stimulirajui ili tonizirajui efekat (metod stimulacije, tonizacije ili akumulacije energije); i obratno, poviena funkcija ili tonus se tretiraju metodom inhibicije, izazivajui

137 smirenje, sedaciju ili disperziju energije (metod smirenja, sedativni ili disperzioni metod) [3,4,6,11]. U klinikoj praksi, meutim, iz vie razloga, posebno zbog izmenjene simptomatike i moguih propratnih oboljenja, esto se, kao trei, prelazni metod, primenjuje metod umerenog draenja (uspokojavanje, harmonizacija), naroito u prvoj seansi tretmana [2]. Mesto dejstva je najvanija i odluujua karika za postizanje odreenog refleksoterapijskog efekta. RTh predstavlja ne samo specifian nain, nego i sistem delovanja, koji se odlikuje, pre svega, time, to se dra prvenstveno nanosi na specifinu prostorno ogranienu, veoma malu zonu, zonulu ili taku, sa specifinim morfofunkcionalnim biolokim (anatomskim, biofizikim, biohemijskim i fiziolokim) osobinama [10]. Prema mestu primene drai, ili lokalizaciji RZ i RT na pojedinim oblastima tela, RTh se deli na: tradicionalnu korporalnu refleksoterapiju [ukljuujui zone vitalnih meridijana (VM) i zone povrinske vieigliaste akupunkture] i refleksot(h)erapiju mikrosistema (RTh MS) [15], odnosno mikroakupunkturnih sistema (RTh MAS) [7]. Meu refleksolokim mikrosistemima, odnosno mikroakupunkturnim sistemima, najpoznatiji su MS (MAS): skalpa, aurikule, duice, nazalnih taaka, oralnih taaka, ake, i stopala [7]. Prema holografskoj koncepciji tela, saglasno bioholografskom zakonu o distribuciji taaka, svaki ovaj bioholografski sistem ima svoje bioholografske mikrosisteme, sa tanim rasporedom mikrozona ili taaka, koje predstavljaju holografsku projekciju makrosistema u celini [16]. U praktine svrhe najee se koriste tradicionalni, ali, sve vie, i noviji vidovi i metode refleksoloke dijagnostike i terapije. Prema zoni delovanja svi se mogu uslovno svrstati u dve glavne (telesne) oblasti (primene) refleksologije: (1) korporalnu (zonularnu ili punktacionu) i (2) regionalnu (zonalnu) refleksodijagnostiku i refleksoterapiju (Tabl. 2.1.) [10].

2.3. Mehanizmi refleksoterapije

Bioloki mehanizmi refleksoterapije obuhvataju mehanizme koji lee u osnovi biolokog dejstva drai i ispoljavaju se kao bioloki efekti dejstva drai. Bioloko dejstvo refleksoterapije se ispoljava kroz primarno [fiziko i(li) hemijsko] dejstvo i kroz sekundarno (fizioloko) dejstvo drai. Terapijsko dejstvo drai, kao (trei) najvaniji, kliniki aspekt mehanizama RTh, se, jo uvek, posebno izuava, iako je sastavni deo fiziolokog dejstva refleksoterapije. Bioloki efekti (dejstva) refleksoterapije u osnovi mogu biti: biofiziki, biohemijski i fizioloki. Kliniki posmatrano, mogu biti: fizioloki i patoloki, objektivni i subjektivni, opti i specijalni. Kao rezultat izazvanih biofizikih i biohemijskih promena, veina fiziolokih efekata, i subjektivnih (lak bol, trnjenje, mravinjanje, teina, toplina, ukoenost) i objektivnih (analgetski, sedativni, psiholoki, motorni, imunoloki, i homeostatski ili reguliui), najizrazitije se javlja pri akupunkturi ili drugoj analognoj invazivnoj proceduri [10]. Bioloki mehanizmi refleksoterapije se, u odnosu na nivo ostvarivanja osnovnih biolokih procesa, u osnovi, mogu podeliti na periferne i centralne.

138

Tabela 2.1. Oblasti ili mesta telesne primene refleksologije i njenih najvanijih grana: refleksodijagnostike i refleksoterapije
Korporalna ili zonularna refleksodijagnostika i refleksoterapija (korporalna refleksologija) [4,17] [reflektorno-punkturna ili reflektorno-zonularna (punktaciona) dijagnostika i terapija] - regularne, meridijanske take (na klasinih 14 vitalnih meridijana); i - vanredne, ekstrameridijanske ili ekstra take (take izvan vitalnih meridijana) [2,3,7,9]. Regionalna ili zonalna refleksodijagnostika i refleksoterapija (zonalna refleksologija) [4,17] [reflektorno-zonalna dijagnostika i terapija (zone i take pojedinih specifinih oblasti tela, ukljuujui RMS*, odnosno MAS** tela)] - zone skalpa {skalpterapija [skalpakupresura, skalpakupunktura (head acupuncture), kraniopunktura, cerebralna akupunktura]} [2,3,5,7,9,11] - zone aurikule {ear reflexology [16] [aurikulomedicina, audioterapija [18], aurikularna refleksoterapija (ear reflexotherapy) [16]: aurikulo(aku)punktura]}; [5,7] - zone duice {iridologija [irido(dijagnostika, terapija): foto(hromo)stimulacija[18], i dr.]}; [12] - zone nosa {nazo(reflekso)terapija [centroterapija po Bonnier-u (egzonazalna akupunktura, i dr.), endonazalna akupunktura; odoroterapija [18]]; [1,7,12,19] - zone usne duplje i jezika {oralna dijagnostika i lingvodijagnostika, oralna refleksoterapija [(aku)punktura; aromaterapija [18]]}; [7] - zone ake, i zone stopala {zonalna dijagnostika i zonalna terapija (hand and foot reflexology) [4,17] u uem smislu rei [zonalna dijagnostika (dermatoglifika i nokatna dijagnostika) [19], i zonalna terapija [9], terapija zone ili zonaterapija (hand and foot reflexotherapy) [4,17]: takasta masaa i dr. dlanova, i tabana; manopunktura, manusakupunktura; pedo- ili podopunktura]}; [5,7,20] - zone povrinske iglorefleksoterapije ili mnogoigliaste akupunkture; [5,7,11] - refleksne (Head-ove) zone (hiperestezije) koe, ili Cornelius-ove nervne take [7,14] {refleksodijagnostika (palpacija i dr.) i refleksoterapija [masaa, takasta masaa ili akupresura, aferentna hiperstimulacija: hiperstimulaciona (akupunkturna) analgezija, TENS***, i drugi oblici]}; [10] - zone vezivne masae ili masae potkonog vezivnog tkiva [refleksodijagnostika (palpacija i dr.), refleksoterapija (masaa, takasta masaa ili akupresura, i dr.)]; - zone segmentne masae (koe, potkonog tkiva, miia, periosta) {ukljuuju zone hiperestezije [7] [segmentna refleksodijagnostika (palpacija i dr.) i refleksoterapija (masaa, takasta masaa ili akupresura, akupunktura i dr.) obuhvata: Head-ove zone koe, zone potkonog vezivnog tkiva po Dicke-u, Mackenzie-jeve zone u miiima (ukljuujui motorne take) i zone periosta po Vogler-u]}; [10] - periostalne zone [periostalna refleksodijagnostika (palpacija i dr.) i refleksoterapija (masaa, takasta masaa ili akupresura, akupunktura i dr.)]; [7,9,10] - kotane zone (osteorefleksoterapija ili osteorecepcioterapija); [7] - metamerne zone [metamerno-receptivna refleksoterapija [21] (dejstvo na vegetativne ganglije, i receptivna polja: kosti, periosta, miia, fascija, tetiva, ligamenata, nervnih i drugih tkivnih struktura koje obuhvata odgovarajui metamer)]; - zone akri [akrorefleksoterapija (akroakupunktura ili akrenakupunktura) [20]]; - zone pulsa (pulsna dijagnostika); i - ostale refleksogene zone [drugi metodi refleksodijagnostike i oblasti refleksoterapije (po savremenoj, i tradicionalnoj: kineskoj [11,20], tibetanskoj ili indo-tibetanskoj [19], indijskoj, vijetnamskoj, korejskoj, i japanskoj medicini)]. [10,11]

* RMS = refleksoloki mikrosistem; ** MAS - mikroakupunkturni sistem; *** TENS transkutana elektrina nervna stimulacija.

139 Periferni mehanizmi refleksoterapije su prvenstveno uslovljeni biolokim osobinama RZ i RT, to odreuje specifinost dejstva u pogledu metoda draenja i doziranja nadraaja. Svrsishodna, ciljana aktivacija RZ ili RT, bilo metodom ekscitacije ili inhibicije, ili, pak, harmonizacije, ostvaruje se, najverovatnije, dejstvom drai na njihov meuelijski sistem pukotinastih spojnih kanala (PSK) [22,23], humoralne tkivne elemente koji sadre bioloki aktivne supstance [24], i nervne zavretke (slobodne, razgranate, inkapsulirane) ili receptore tkiva [1,24], koje one prostorno, morfoloki i funkcionalno, zajedno obuhvataju [22,23] (Sl. 2.3.) [10]. RZ i RT u prostornom, trodimenzionalnom smislu ne obuhvataju samo bogato zastupljene i grupisane PSK epitela koe (Tabl. 2.2.) i sluzokoe [23], i veoma koncentrisane nervne i humoralne elemente u njima [1,24], ve i ostale tkivne elemente dublje smetenih struktura, ukljuujui periost i samu kost [1,15,22].
Tabela 2.2. Veliina specijalizovanih kontakata u razliitim delovima epidermisa kod oveka
Taka (mikrozona) Koa izvan meridijana TE 5 (Waiguan) TE 9 (Sidu) GB 34 (Yanglingquan) Deo koe po putanji meridijana une kese Struktura Citolema Pukotinasti spojevi Citolema Pukotinasti spojevi Citolema Pukotinasti spojevi Citolema Pukotinasti spojevi Citolema Pukotinasti spojevi Duina strukture (m) 44 0,5 0,63 0,22 43 4 2,7 0,4 45 5 4,2 0,7 65 6 6,5 0,5 49 7 4,4 0,5

Po svojoj ontofilogenetskoj starosti i spektru funkcija koje obavljaju u organizmu, PSK ine zaseban informacioni sistem (sistem PSK) [10]. To je sistem elektrotoniko-metabolike transmisije, koja se obavlja direktnim kontaktom izmeu elija ili njihovih produetaka preko posebnih citoplazmatskih mostia ili spojnih GJ-kanala (gap junction channels), odnosno pukotinastih (gap junctions) ili elektrotonikih spojeva (v. Od. 1.2.1. i Sl. 1.1.). Sistem PSK, po miljenju mnogih naunika [15,22,23], nije samo pretea nervnog sistema, nego on, u stvari, predstavlja morfofunkcionalnu osnovu sistema VM i taaka, vrsto povezanu, preko humoralnog sistema, sa nervnim sistemom, pogotovo sa vegetativnim nervnim sistemom, kao njegovom ontofilogenetski najstarijom komponentom [10]. Vitalni meridijani su, u stvari, RZ sainjene od linijski rasporeenog sistema PSK, koji meusobno povezuje RZ taaka povrine tela (spoljanja putanja meridijana) sa RZ unutranje sredine organizma i njenih vitalnih unutranjih organa (unutranja putanja meridijana). Tako vrsta i lokalizacija RZ ili RT, zbog svojih biolokih osobina, posebno bogatstva u sadraju perifernih reflektornih elemenata i njihovih rezonantnih svojstava [22,23], kao i direktnih, ali i obratnih, odraenih ili povratnih,

140 projekcionih veza [5,12], odreuje njihov morfofunkcionalni, a time i terapijski status, zavisno od uslova i naina draenja.

REFLEKSOTERAPIJA

PUKOTINASTI SPOJNI KANALI

PUKOTINASTI SPOJNI KANALI

PUKOTINASTI SPOJNI KANALI

HUMORALNI TKIVNI FAKTORI

HUMORALNI TKIVNI FAKTORI

HUMORALNI TKIVNI FAKTORI

EKSTERORECEPTORI

INTERORECEPTORI

PROPRIORECEPTORI

DISTANTNI

KONTAKTNI

RECEPTORI UNUTRATRANJIH

RECEPTORI ANALIZATORA SLUHA

RECEPTORI ANALIZATORA UKUSA

ORGANA

R E C E P T O R I
POTKONOG TKIVA FASCIJA MIIA TETIVA LIGAMENATA

RECEPTORI ANALIZATORA VIDA RECEPTORI SLUZOKOA

ZGLOBNIH KAPSULA NERVNIH OVOJNICA KRVNIH I LIMFNIH SUDOVA PERIOSTA KOSTI

RECEPTORI ANALIZATORA MIRISA RECEPTORI KOE

NEUROAKTIVACIJA

Slika 2.3. Inicijalni mehanizmi biolokog dejstva refleksoterapije

Na taj nain, periferni mehanizmi RTh obuhvataju (primarno) aktiviranje elektromagnetnog kanala informacija sistema PSK [10], ije komponente

141 (elektrotonika i metabolika) uestvuju u predaji poruke aktivnim elementima humoralnog sistema, koji (sekundarno) aktiviraju sistem prenosa nervnim putevima, putem nadraaja (tercijerno) odreene vrste specifinih ili nespecifinih receptora, i/ili, pak, samih nervnih puteva (Sl. 2.3.). Periferni mehanizmi se odlikuju i propratnim fiziolokim pojavama, svojstvenim za obradu odreenog modaliteta informacija na lokalnom i regionalnom nivou (ukljuujui i aksonrefleks), segmentnog (metamernog) i ekvivalentnog suprasegmentnog (neuromernog ili rombomernog) karaktera. Centralni mehanizmi refleksoterapije ukljuuju puteve za obradu specifinih i nespecifinih modaliteta informacija na spinalnom i supraspinalnom nivou, prispelih preko sva tri sistema transmisije (PSK, nervnog, humoralnog), kao i adekvatan odgovor organizma na dejstvo drai primenjene na periferne reflektorne elemente tih sistema. Sloena reakcija organizma na dejstvo reflektorne drai, sastoji se od tri osnovne, meusobno povezane i uzajamno zavisne komponente: (1) lokalne (mesne), ili regionalne reakcije; (2) segmentne [metamerne (neuromerne ili rombomerne) reakcije]; i (3) opte (generalizovane) reakcije [10]. Svaka od ovih reakcija zasebno doprinosi ispoljavanju subjektivnih i objektivnih efekata RTh.
Prema mehanizmima kojima se pridaje glavni znaaj u ostvarivanju biolokih efekata RTh, danas se izdvajaju tri vodee, po redosledu, najee citirane grupe teorija: (1) neurogene, (2) humoralne, i (3) bioelektrine.

Veina ovih teorija se zasniva na prouavanju efekata akupunkture [8,9], ili, pak, analognih invazivnih oblika RTh, a znatno manje na izuavanju mehanizma drugih oblika RTh [5,11,19]. Bioelektrina teorija, koju zastupam, za razliku od nervnih i humoralnih, polazi od osnovne pretpostavke da se RZ i RT primarno odlikuju odreenim bioelektrinim svojstvima, koja nemaju okolne tkivne strukture [10], i da su bioelektrine promene u njima, nastale dejstvom drai, prekursor sledstvenim humoralnim i neurogenim promenama ili neurohumoralnom odgovoru u celini. U osnovi biolokog, fiziolokog i terapijskog efekta RTh nalaze se sloeni biofiziki (biomehaniki i bioelektromagnetni) i biohemijski (humoralni, neurohumoralni i neurohormonalni) mehanizmi, iji je pokreta reflektorna reakcija, nastala kao posledica indirektnog (primarnog) i direktnog (sekundarnog) nadraaja perifernih nervnih struktura, skoncentrisanih na specifinom, ogranienom, relativno malom prostoru ili zoni, uslovno nazvanoj taka (Sl. 2.3.). Takva kompleksna reakcija organizma, nastala sumacijom podraajnih efekata na sva tri sistema transmisije, u sutini je sloeni odgovor nervnog sistema, koji je funkcionalno najbri i najznaajniji. Takav odgovor se ispoljava kroz zajednike zavrne efekte podraaja organizma kao celine u obliku kompleksne lokalne, segmentne, i opte neurohumoralne reakcije.

142

Literatura
[1] [2] [3] [4] [5] [6] [7] [8] [9] [10] [11] [12] [13] P.Ya. Gaponyuk, Akupunktura - metod reflektorno-punkturnoy fizioterapii, Vopr Kurortol Fizioter Lech Fiz Kult, 1983, 2: 1-6. G. Luvsan, Traditsionnie i sovremennie aspekti vostochnoy refleksoterapii. 2-e pererab. izdanie (Nauka, Moscow, 1990), pp. 236-245, 446. E.L. Macheret, and I.Z. Samosyuk, Rukovodstvo po refleksoterapii (Vishcha shkola, Kiev, 1982), pp. 17-62, 114-122, 288-291. I.C. Sahai, Reflexology--its place in modern healthcare, Prof Nurse 8(11), 1993, pp. 722-725. V.I. Shapkin, S.S. Busakov, and M.M. Odinak, Refleksoterapiya v kompleksnom lechenii zabolevaniy i travm nervnoy sistem (Meditsina, Tashkent, 1987), pp. 5-138. E.D. Tikochinskaya, Osnovi iglorefleksoterapii (Meditsina, Moscow, 1979), pp. 20-96, 192-219. E.L. Macheret, V.P. Lisenyuk, and I.Z. Samosyuk, Atlas akupunkturnikh zon (Vishcha shkola, Kiev, 1986) Yu.D. Ignatov, A.T. Kachan, and Yu.N. Vasiljev, Akupunkturnaya analgeziya. Eksperimentalno klinicheskie aspekti (Meditsina, Leningrad, 1990), pp. 7-158, 182-186, 216-228. A. Jayasuriya, Clinical acupuncture. X-th revised & enlarged edition (Medicina Alternativa, International, Kalubowila, 1991), pp. 30-43, 692749, 789-798. D. orevi, Elektrofizioloka istraivanja mehanizama refleksoterapije, Magistarski rad. (Medicinski fakultet, Beograd, 1995). D.N. Stoyanovsky, Refleksoterapiya. Spravochnik. Kartya Moldovenyaske (Kishinev, 1987), pp. 5-33, 228-233, 263-266, 295-300, 314-325, 329-331, 338-342. E.S. Velkhover, N.B. Shulpina, and Z.A. Alieva et al., Iridodiagnostika (Meditsina, Moscow, 1988), pp. 5-10, 17-19, 80, 89, 93, 198, 203-231. J.G. Travell, D.G. Simons, Myofascial Pain and Dysfunction. The Trigger Point Manual (Williams & Wilkins, Baltimore, 1983); Per. s angl Dzh.G. Trevell., D.G. Simons, Miofastsialnie boli. V 2 tomakh (Meditsina, Moscow, 1989), tom I: pp. 40-44, 78-153. A.A. Skoromets, Topicheskaya diagnostika zabolevaniy nervnoy sistemi. Rukovodstvo dlya vrachey (Meditsina, Moscow, 1989), pp. 27-29, 57-58, 102-105, 121, 142, 150-152, 161-166. A. Bensoussan, The Vital Meridian: A Modern Exploration of Acupuncture (Churchill Livingstone, Melbourne, 1991), pp. 17-132. Y. Zhang, ECIWO Biology and Medicine: a new theory of conquering cancer and completely new acupuncture therapy (Neimenggu People Press, Beijing, 1987), pp. 1-7, 13-43, 109-117, 139-151, 171-180, 217-257.

[14] [15] [16]

143 [17] T. Oleson, and W. Flocco, Randomized controlled study of premenstrual symptoms treated with ear, hand, and foot reflexology, Obstet Gynecol, 82(6), 1993, pp. 906-911. [18] V.A. Ivanchenko, A.M. Grodzinsky, T.M. Cherevchenko et al., Fitoergonomika. Pod red. akad. AN USSR Grodzinskogo A.M.; AN USSR. Tsentr. resp. botan. sad (Naukova dumka, Kiev, 1989), pp. 6-14, 33-34, 104-105, 131-136, 175-176, 203-205, 228. [19] V.V. Krivenko, G.P. Potebnya, G.S. Lisovenko et al., Netraditsionnie metodi diagnostiki i terapii (Naukova dumka, Kiev, 1990), pp. 3-7, 128136, 152, 186-197, 322-328. [20] G. Stux, Additional methods of treatment. In: G. Stux and B. Pomeranz eds.: Basics of acupuncture. Third, rev. and enlarg. edition (SpringerVerlag, Berlin, 1995), pp. 283-291. [21] S.K. Evtushenko, and A.A. Gliznutsa (Donetsk), Stimulyatsionnie metodi refleksoterapii pri lechenii vertebrogennikh poyasnichno-kresttsovikh bolevikh sindromov (Obzor), Zh Nevropatol Psikhiatr, 90(5), 1990, pp. 127129. [22] S.E. Li, V.F. Mashansky, and A.S. Mirkin, Niskochastotnie volnovie i vibratsionnie protsessi v biosistemakh. V: Frolov K.V. (red.): Vibratsionnaya biomekhanika. Ispolzovanie vibratsii v biologii i meditsine. Chast I: Teoreticheskie osnovi vibratsionnoy biomekhaniki (Nauka, Moscow, 1989), pp. 18-22. [23] S.E. Li, G.V. Lyubimova, V.F. Mashansky, A.S. Mirkin, Dvoystvennost prirodi peredachi informatsii v biosistemakh. V: Frolov K.V. (red): Vibratsionnaya biomekhanika. Ispolzovanie vibratsii v biologii i meditsine. Chast I: Teoreticheskie osnovi vibratsionnoy biomekhaniki (Nauka, Moscow, 1989), pp. 60-62. [24] B. Pomeranz, Scientific basics of acupuncture. In: G. Stux and B. Pomeranz eds.: Basics of acupuncture. Third, rev. and enlarg. edition (SpringerVerlag, Berlin, 1995), pp. 4-60.

145

Glava 3
OSNOVI AKUPUNKTURE*
Akupunktura je tradicionalna kineska metoda leenja raznih oboljenja. Ona ve vekovima zauzima znaajno mesto u teoriji i praksi orijentalne medicine i, naroito posle drugog svetskog rata, nala je iroku primenu i van Kine u mnogim zemljama, ne samo istoka nego i zapada. Kako je akupunktura postepeno evoluirala, pribliavajui se saznanjima i metodologiji savremene nauke, zakonodavstva mnogih zemalja su je odobrila, tako da se danas primenjuje u okviru savremene medicine, ne samo u terapiji nego i kao metod anestezije kod raznih hirurkih zahvata. U etimolokom smislu naziv akupunktura potie od latinskih rei acus - igla i punctura - ubod, dok akupunkturologija (od grke rei logos - nauka) znai nauka o akupunkturi. Kineski izgovor akupunkture je CHA CHEN (ubod igle). Ruski naziv je igloterapija ili igloukalyvanie (ukalyvanie - ubod). Ne retko postoji meanje akupunkture i moksibustije (CHIU). Meutim, iako se esto meusobno dopunjuju, akupunktura i moksibustija su dve razliite terapeutske metode. Akupunktura lei neka oboljenja ubodom pomou igala odreenih taaka na povrini tela, pri emu se stimulacija izaziva raznim pokretima ruke. Kod moksibustije stimulacija je toplotne prirode: vri se paljenjem i sagorevanjem izvesnih supstanci iznad odreenih delova povrine koe, ali preteno na takama akupunkture. Akupunkturologija ima za cilj da rasvetli mnoge probleme iz oblasti akupunkture. Tako se ona bavi istorijskim razvojem akupunkture, pitanjem kanala i akupunkturnih taaka, patofiziologijom kanala i akupunkturnih taaka, mehanizmom akupunkturne analgezije, vrstama stimulacije i primenom akupunkture u klinikoj medicini u terapiji i anesteziji. Ovakav sadraj akupunkturologije neminovno je uticao kako na raspored materijala tako i na obimnost ove monografije. Na redosled opisa kanala uticao je, pak, postojei Atlas hongkonkog izdanja latinskog izgovora kineske nomenklature kanala i akupunkturnih taaka, u kome su take oznaene brojevima, te je zbog toga dosta praktian, a orijentacija je laka. to se tie terminologije (naroito u pogledu naziva kanala i akupunkturnih taaka), u strunoj literaturi postoje brojne razliite nomenklature: francuska, engleska, nemaka, amerika, hongkonka, kao i originalna - kineska. Smatramo da je za nae prilike, dok se ne izvri odgovarajua transkripcija na na jezik, najpogodniji engleski prevod nomenklature kanala i akupunkturnih

Gl. 3. napisao je Akademik Antonije kokljev

146 taaka, koji je dao Institut za tradicionalnu kinesku medicinu u Pekingu (American J. Chinese Medicine, 1:2, 1973). Da bi pravilno shvatili i procenili sadanje stanje i vrednost akupunkture, potrebno je ukratko se upoznati sa istorijskim razvojem ove drevne kineske medicinske discipline. Najstariji pisani podaci o akupunkturi nalaze se u delu "uti imperator" 2.696-2.598 p.n.e. sa naslovom "HUANGDI NEI CHING" (Medicinski kodeks), koje je napisao oko 475-221. godine p.n.e. Shuo-Wenn-a. Veliki deo ove knjige posveen je fiziologiji i patologiji visceralnih organa i kanala, akupunkturnim takama, indikacijama i kontraindikacijama za akupunkturu i moksibustiju. Meutim, na osnovu iskopina orua i drugih tragova, moe se zakljuiti da se akupunktura upotrebljavala i ranije. ivei u relativno zaostalim prilikama i vodei stalnu borbu s prirodom, ljudi toga doba su primetili da neka oboljenja ili telesni bolovi iezavaju posle sluajnog uboda trnom ili nenamerne posekotine kamenom, odnosno posle opekotine. Zato su, u cilju smanjenja bolova i u borbi protiv raznih oboljenja, stimulirali izvesne take, odnosno bolne delove povrine tela, otrim delovima kamena. Ovo kamenje su nazvali PIEN CHIN kameno ilo ili kamena igla. Nain njihove primene opisan je u "SHUO WEN CHIE CHI" (Analitiki renik karaktera), koji potie iz vremena dinastije Han (206. god. pre n. e. - 220. god. n. e.) i predstavlja najprimitivniji metod akupunkture. Pored toga, Stari Kinezi su doli i do saznanja da bolovi nestaju i ako se zagrevaju odreene take na povrini tela. Ove intervencije ubodom i zagrevanjem su jedan vid spoljanje terapije i predstavljaju ranu fazu akupunkture i moksibustije. U kasnijem periodu za akupunkturu su upotrebljavane igle od bambusa i kosti. Arheoloka istraivanja otkrila su da su u bronzano doba koriene igle od metala. Tako, na primer, za vreme dinastija Shang-Yin (1766-1122. god. pre n. e.) i Chou (1122-255. god. pre n. e.) -upotrebljavale su se metalne igle u vidu "igala sa devet oblika" nazvanih CHIU CHEN. Metalne igle su ubadane u odreene take na koi najpre povrno, a zatim i dublje u potkona tkiva. U toku dalje upotrebe akupunkture sticana su klinika iskustva, koja su se prenosila generacijama, a odreene akupunkturne take dobile su svoje nazive i klinike indikacije. Ovo je uinjeno za vreme Zapadnih i Istonih Tsin dinastija (265-420. god.), kao i kasnijih Severnih i Junih dinastija (420-589. god.). U knjizi iz tog perioda CHEN CHIU CHIA YI CHING (Klasino delo akupunkture i moksibustije) vidi se da su jo tada utvreni tani nazivi kanala i akupunkturnih taaka, kao i njihove lokalizacije. U istoj knjizi opisane su osobine pojedinih taaka, indikacije za njihovu stimulaciju i metodologija akupunkture i moksibustije. U jednoj drugoj knjizi iz ovog perioda, pod naslovom "CHOU HOU PEI CHI FANG" (Uputstvo kod hitnih stanja), koju je napisao lekar Ko Hung, iznet je primitivan metod ventuza pomou roga u cilju stimulacije akupunkturnih taaka kod raznih oboljenja.

147 U vreme dinastije Tang (618-907. god.) lekar Sun Szu-Miao razrauje ideju lokalnog bola i postavlja pravilo "ubodi gde postoji osetljivost". Na osnovu ovog pravila, u kasnijem razvoju akupunkture su osetljiva mesta predstavljala akupunkturne take AH SHI. Ova misao i danas ini jedan od vanih.principa kod izbora akupunkturnih taaka u terapiji akupunkturom. Za vreme ove dinastije moksibustija je bila jako uvaena specijalnost. U daljem razvoju, od velikog je znaaja osnivanje fakulteta za akupunkturu i moksibustiju pri Imperijalnom medicinskom koledu za vreme dinastije Tang. U kasnijem periodu (dinastije Sung, Kin i Yuan; 960-1368. god.) od istorijskog znaaja za razvoj akupunkture je knjiga Tong Chen Shu Hsue Chen Chiu Tu Ching (Runa ilustracija akupunkturnih taaka prema bronzanim figurama) koju je napisao Wang Wei-Yi. U ovom delu opisano je 657 akupunkturnih taaka na oveijem telu, raieni su pojmovi o akupunkturnim takama i njihovoj lokalizaciji, kao i o distribuciji povrnih kanala. Tako ovaj period predstavlja "zlatno doba" akupunkture i moksibustije u staroj Kini. Ve su tradicionalni kineski lekari primetili da ubodom igle u odreene take na povrini tela pacijenti dobijaju senzacije u vidu bolne osetljivosti, teine, trnjenja i obamrlosti. Ove senzacije su nazvane Techi tj. "normalna reakcija akupunkture". Danas su ove senzacije poznate kao Ching-Lo - fenomen ili "ubodna reakcija". Razvoj akupunkture je bio nesmetan sve do kraja dinastije Ming (1368-1644. god.). Za vreme dinastije Ching (1644-1912. god.) i vladavine Kuomintanga, akupunkturi nije bilo posveeno dovoljno, panje. Meutim, ona se i dalje upranjavala u narodu od strane narodnih lekara - praktiara, tako da za poslednjih 2500-3000 godina, sve do najblieg vremena, nije pretrpela gotovo nikakve promene. Stvaranjem NR Kine, a posebno od 1958. godine, akupunktura je nala iroku primenu, ne samo u terapeutske svrhe kod tretiranja raznih patolokih stanja, nego i kao anestezija kod hirurkih zahvata. Danas u NR Kini postoje 32 fakulteta za TKM kao i mnoge ustanove koje se bave ne samo klinikom primenom akupunkture nego i naunoistraivakim radom. Na elu svih ovih ustanova stoji Akademija za tradicionalnu kinesku medicinu u Pekingu. U veim centrima Kine, kao to su angaj, Kanton i drugi, postoje Instituti za tradicionalnu kinesku medicinu, gde se paralelno izuavaju kineska i zapadna medicina, to je doprinelo razvoju novih metoda leenja akupunkturom raznih oboljenja. Osim toga,, iz ove oblasti su objavljeni brojni kliniki i eksperimentalni radovi, koji predstavljaju veliki doprinos, posebno na polju razjanjenja mehanizma akupunkturne analgezije. U okviru strategije Zdravlje za sve do 2000 Svetska zdravstvena organizacija usvojila je 1991 god. Program za tradicionalnu medicinu u cilju njene integracije sa savremenom medicinom. Na X kongresu Svetske federacije akupunkture (WFAS) koji je odran Sept. 1993. god. u Pekingu istaknuto je da se akupunktura primenjuje danas kod 140 zemalja u Svetu i da dok su indikacije

148 1950. god. iznosile oko 200, sada su proirene kod oko 800 raznih oboljenja sa vie od 40% dobrih rezultata.

3.1. Osnovni koncepti tradicionalne kineske medicine

Tradicionalna kineska medicina (TKM) je deo njene zdravstvene kulture (etnomedicine) i civilizacije. Ona obuhvata mnoge oblasti, meu kojima su najznaajnije akupunktura, moksibustija, fitoterapija, masaa, QI-gong, ishrana itd. Rodonaelnik kineske civilizacije, mitoloki kralj Fu Sji (2852-2738 p.n.e.), je i tvorac knjige Ji Ching (Knjiga promena) i prvog linearnog pisma. Ovo pismo se sastoji od jedne cele linije i jedne prekinute linije ime se ukazuje na bipolarnost svih kosmikih i ivotnih pojava. Upotrebom tri poloene linije stvoreni su trigrami ( ), koje je kralj prvi put video na kornjai. Fu Sji-ev raspored trigrama u parovima sainjeni su simbolini oblici osam trigrama "tajanstvene kornjae", ime je stvorena teorija "Osam elemenata" ili I CHOU koja kontrolie univerzum, porodine odnose i dominantnosti kod izbora pojedinih kanala i akupunkturnih taaka. Spajanjem osam trigrama po dva stvorena su 64 heksagramskih spojeva. Oni predstavljaju 64 stanja promena kosmike energije, stanja u prirodi i ljudskog ivota. U ovim spisima se prvi put pojavljuju i pojmovi suprotnih sila YANG i YIN, gde se sa punom linijom oznaava YANG, dok se sa prekinutom linijom simbolizuje YIN. U toj arhainoj kineskoj kosmogoniji, kao YANG su oznaeni i Nebo, energija, otac i dr. dok kao YIN Zemlja, materija, ena.i dr. Znatno kasnije, u VI veku p.n.e., kineski mislilac Lao Ce, sva ova saznanja pretoio je u filozofiju DAO (TAO). Prema ovoj teoriji u knjizi TE, CHING, Tao je stvorio "Jedan". Ovo jedan je Energija ili CHI (QI), koji je osnovni kosmiki poetak, uzrok stvaralake i ruilake situacije. Ova iskonska energija pojavljuju se u obliku kosmike energije za makrokosmos, dok za mikrokosmos, tj. za bioloke sisteme i oveka u vidu Vitalne energije CHI (QI). Taoistiki znak energije i meusobnih odnosa YIN-YANG, ematski je izraen u vidu kruga koji je pomou jedne krive linije unutra u vidu slova S podeljen u dva jednaka polja (Sl. 3.1.). Svetlo polje simbolizuje YANG, dok tamni deo kruga, predstavlja YIN. U svakom delu polja postoji po jedan mali krui (jezgro) koji je sainjen od materije suprotnog dela kruga. To simbolizuje YIN u YANG-u i YANG u YIN-u, ime se izraava princip da u prirodi i kod oveka ne postoji YIN bez YANG-a i obrnuto, i da su ove sile ne samo suprotne nego meuzavisne i dopunjujue. One se permanentno preobraavaju, reprodukuju i uravnoteavaju u veitom krunom ciklusu kretanja i promena, to simbolizuje i kriva linija S. Promene (JI) ravnotee odnosa YIN-YANG su uzrok promena ciklusa ivota i smrti, biolokih stvorenja, pojava i stvari u prirodi.

149
12 h
u

NG YA

YAN G
uY

YAN G

IN

Dan 6 h

18 h No
YIN

NG YA

24 h
Slika 3.1. Simbol TAO Slika 3.2. ema DAN-NO

Dnevni ciklus energije YIN-YANG za 24 sata predstavlja se emom DANNO (Sl. 3.2.). Dan je YANG, dok je no YIN. Prelaz izmeu jedne u drugu energiju je postepen. Od 24-6 sati energija YIN je u YANG, od 6-12 sati energija YANG je u YANG od 12-18 sati energija YANG je u YIN, dok od 1824 sati energija YIN u YIN. To simbolizuje da YIN i YANG energije ne mogu postojati odvojeno. Ako se odvoje tada nastupa katastrofa na svakom fizikom nivou u kosmosu, dok kod oveka smrt, jer se ljudsko telo takoe disciplinuje u ovim okvirima dinamike energetske ravnotee u razliitim ritmovima (bioritam). Iz ovoga proizilazi da teorija TAO i odnosi YIN-YANG su izraz jedinstvenog shvatanja o prirodi, o zakonima razvoja kosmosa i oveka. Na osnovu naela suprotnosti i meuzavisnosti poiva taoistika filozofija, koja je sve stvari i pojave u prirodi i kod oveka svrstala u YIN-YANG klasifikaciju (Sl. 3.3.). Yin Yang zemlja nebo tama svetlost no dan dole gore hladno toplo unutra spolja napred nazad ena mu uplji organi solidni organi hipofunkcija hiperfunkcija hipotermija hipertermija itd
Slika 3.3. Klasifikacija prema yin-yang zakonu

Drugi princip taoizma iz kosmogonije je Zakon pet elemenata (U-SIN, pet kretanja ili pet promena). Po njemu, svet je sastavljen od sledeih elemenata: drvo, vatra, zemlja, metal i voda (Sl. 3.4.).

N YI

YIN

150

Drvo

ng e

>

jug-leto, srce, tanko crevo. Perikard San Chiao

Vatra

>

Zemlja
slezina eludac

>

istok, prolee, jetra, una kesa

Ko

>

>

Voda
sever - zima, bubreg, mokrana beika

Slika 3.4. ematski prikaz odnosa pet elemenata i zakona ENG-KO

U okviru ovih elemenata, kasnije je izvrena kategorizacija pravaca sveta (istok, zapad, sever, jug), godinjih doba (prolee, leto, kasno leto, jesen i zima), boje, etiopatoloki faktori, ula, organi, kanali itd. (Sl. 3.5.). Elementi
drvo Planete Pravci sveta Sezone Boje Etioloki faktori: a) spoljanji b) unutranji Solidni orani uplji organi Senzorni organi Ukus Delovi tela Antike take: Yin Yang Jupiter Istok Prolee zelena vetar mrnja jetra una beika oi kiselo miii Ting Shu vatra Mars Jug Leto crvena toplo radost srce tanko crevo jezik gorko krvni sudovi Rong Jing zemlja Saturn Epicentar kasno leto uta vlaga alost slezina eludac usta slatko ten Shu He metal Venera Zapad Jesen bela sua tuga plua debelo crevo nos ljuto koa Jing Ting voda Merkur Sever Zima crna hladno strah bubreg mokrana be. uho slano kosti He Rong

Slika 3.5. Kategorizacija prema zakonu pet elemenata

>

>

>

>

>

Metal
zapad - jesen, plua, debelo crevo

151

Zakoni ili ciklusi promena: ENG i KO

Napred izneti ematizovani svet podlee velikom Zakonu promena i permanentnog kretanja, stvaranja i razaranja, taoistikom zakonu ENG i KO. To je zakon promena energije, koji obuhvata raanje, razvoj, sazrevanje i smrt. ENG je stimulacija, raanje prirode (drvo stvara vatru, iz pepela vatre nastaje zemlja, iz rude zemlje dobija se metal, metal u topljenju je tean kao voda, voda deluje na rast drveta). KO je zakon inhibicije, destrukcije, katastrofe, smrt (drvo razara zemlju, zemlja upija vodu, voda gasi vatru, vatra topi metal, metal unitava drvo).

Zakon "majka-dete"
Po ovom zakonu prethodni element u energetskom smislu je stimulator tj. ''majka", dok sledei element "dete" je inhibitor. Na pr. elementu vatra, ''majka'' je drvo jer hrani - rasplamsava vatru, dok zemlja je "dete'', koje iscrpljuje - gasi vatru.

Zakon "podnepono"
Ovaj zakon odnosi se na dnevni ciklus maksimum i minimum energije pojedinih elemenata u toku 24 sata, pa i organa kod ljudi. Tako YANG ima maksimum energije u 12 sati ("podne"), dok minimum energije u 24 sati ("pono"). YIN ima maksimum energije u 24 sati ("pono"), a minimum u 12 sati ("podne"). Ovakav ritam energije koji krui u organizmu odraava se i na funkcije svakog organa i kanala u odreeno vreme u toku 24 sati, ali i sezonski, to je od posebnog dijagnostikog i terapeutskog znaaja.

Primena Yin-Yang teorije u tradicionalnoj kineskoj medicini

U zakonitostima TAO, YIN-YANG, pet elemenata, ENG-KO, "majkadete", "podne-pono", "mu-ena" itd., svrstana je itava tradicionalna kineska medicina. Pre svega, njena fiziologija i patofiziologija, esencijalne materije (QIvitalna energija, krv i telesne tenosti), organi i kanali, tj. sve supstance koje obezbeuju normalne vitalne funkcije ljudskog tela.

Fiziologija vitalne energije - qi

Vitalna energija kao fundamentalna supstanca u TKM, ima svoj mehanizam produkcije, kretanja, vrsta i poremeaja. TKM razlikuje tri vrste vitalne energije: l. Primarna (kongenitalna, izvorna - YUANG-QI) energija. Ona je nasledna. i zavisi od gena roditelja. Njen energetski kvantum je razliiti, individualni. Starenjem, ona se postepeno smanjuje sve do smrti. Ova energija cirkulie u "Ekstra kanale" TU-MO i JEN-MO, koji stvaraju tz. etvrto energetsko kolo ili "energetsku orbitu". Primarna energija poistoveuje se sa bubregom. U svom ritmu ima veoma spor tok i pripada YIN energiji. Njena funkcija je u

152 reprodukciji, rastu, razvoju kimene modine i mozga, a pridrava se zakona "Nebeskih brojeva 7 i 8" u ivotu ena i mukaraca. 2. Prehrambena (alimentarna-Ying-Qi) energija. Njeni izvori potiu od hrane, pia i dr. Ona se stvara u gastrointestinalnom traktu (SANCHIAO - SC: trostruki greja). Iz gornjeg dela SC (izmeu usta i kardije), kao ista prehrambena energija (QING-QI) ide u plua gde se mea sa udahnutom istom kosmikom energijom vazduha i uzima oblik "Pektoralne energije'' (YONGQI). Ova vrsta energije snabdeva plua i srce i utie na funkciju disanja i govora, krvi i krvnih sudova. Prehrambena energija iz srednjeg SC (eludca, slezine, tankog creva i une beike) obezbeuje ishranu svih solidnih i upljih organa, kao i homeostazu organizma. Ona ima YANG karakteristike u odnosu na primarnu, dok u poreenju sa odbrambenom pripada YIN-u. 3. Odbrambena (defanzivna - WEI-QI) energija. Potie iz metabolizma hrane. Stvara se u donjem delu SC (debelom crevu, jetri, bubregu i mokranoj beici). Preko kanala tankog i debelog creva ide u bubrege gde se proisti. Prljavi deo izbacuje se fekalijama i urinom, dok isti deo kao odbrambena energija WEI-QI ide u sve YANG kanale. Ima divlju i napadnu prirodu i predstavlja pravu YANG energiju. Ima zatitnu funkciju organizma od spoljanjih nasilnih klimatskih promena. Cirkulie du itave povrine koe i utie na procese cirkulacije krvi, znojnih i lojnih lezda, sistoli i dijastoli konih pora. Sve ove funkcije imaju za cilj da sauvaju. ravnoteu izmeu organizma i stalnih promena spoljne sredine.

Kretanje vitalne energije

U toku 24 sata vitalna energija napravi 50 kolanja. U toku dana uini 25 ciklusa na povrini tela du YANG kanala, dok u toku noi 25 ciklusa u dubini tela du YIN kanala. Postoje etiri oblika kretanja vitalne energije i to gore-dole i spolja-unutra.

Funkcije vitalne energije

Fizioloke funkcije qi-a su viestruke: Podsticajna. Podstie rast, razvoj, reprodukciju, rad organa, rad kanala, stvaranje i cirkulaciju krvi i telesnih tenosti. Termoregulativna. Odbrambena. Vezivna (vezuje krv u krvne sudove, telesne tenosti i organe). Transformirajua (pretvara hranu u QI, krv i telesne tenosti). Prehrambena.

153

Poremeaji vitalne energije

Do poremeaja QI-a dolazi usled dejstva egzogenih (vetar, toplo, hladno, vlano, suvo) i endogenih (stres, mrnja, strah i dr) faktora na YIN-YANG odnose organizma. Poremeaj obuhvata est sindroma od kojih se jedan odnosi na poremeaj koliine vitalne energije (deficit-eksces), dok ostali na kretanje energije.

YIN - YANG ravnotea

Prevaga YIN-a relativna slabost YANG-a. Bolest YANG-a

Prevaga YANG-a, relativna slabost YIN-a. Bolest YIN-a

Slabost YANG-a vodi do prevage YIN-a (Xu - hladan sindrom)

Slabost YIN-a vodi do prevage YANG-a (Xu - vru sindrom)

YIN

YANG

Slika 3.6. ematski prikaz deficita i ekscesa YIN-YANG.

l. Slabost qi-a YIN-YANG sila. Ovaj poremeaj nastaje usled naslednih osobina, hroninih i degenerativnih oboljenja plua, bubrega, slezine, jetre i dr., kao i slabe ishrane, iscrpnog rada 2. Eksces qi-a u YIN-YANG sastavu. Ovaj poremeaj odnosi se preteno na dejstvo egzogenih faktora (vetar, vlaga, hladnoa), kada nastaju burna akutna stanja i reakcije kao to su poveana temperatura, prolivi, ak i bolovi i slino. 3. Spad qi-a. Odnosi se na ptozu i prolaps organa.

154 4. Zastoj qi-a. Uzroci ovog patolokog stanja su psihiki poremeaji, loa ishrana, patoloka vlaga-flegma, traume, bol... 5. Reverzija toka qi-a (uspon-spad). Javlja se najee kod oboljenja plua (ekspektoracije), eluca (povraanja) jetre (utica) i slino. 6. Nagomilavanje ili odlivanje qi-a. To su stanja masivnih krvavljenja, gubitak telesnih tenosti i dr. U TKM poremeaji ravnotee odnosa YIN-YANG sila u vidu deficita ili ekscesa iskazuje se figurativno kao na Sl. 3.6. Kao to se iz ematskog prikaza vidi sindromi hladno-toplo mogu nastati usled deficita ili ekscesa YIN-YANG sila vitalne energije - QI.

Dijagnoza
Klinike dijagnostike metode u TKM ne razlikuju se od standardnih u savremenoj medicini. Meutim, one imaju daleko vei znaaj, nego to su laboratorijske i druge pretrage. U lepezi dijagnostikih postupaka u TKM spadaju: anamneza, interrogacija, inspekcija, palpacija, perkusija, pregled jezika (boja, debljina i naslage) i palpacija pulsa. Svi ovi pristupi se mogu svrstati u "Osam dijagnostikih principa": 1. YIN-YANG, 2. unutra-spolja, 3. hladno-toplo i 4. deficit-eksces.

Terapija
Poto je TKM energetska medicina, njen cilj je da uspostavi ravnoteu i harmoniju u cirkulaciji QI energije YIN-YANG sila. Zbog toga taktika leenja zasniva se na principima i teoriji diferencijacije sindroma, prema pravilima "Osam dijagnostikih principa", koji su holistike prirode. Opta taktika obuhvata: l. Regulacija YIN-YANG odnosa: a) Tretiraj YIN za YANG oboljenja, b) Tretiraj YANG za YIN oboljenja, c) Tretiraj MU ili Back Shu take respektivno; 2. Jaanje odbrambenih snaga organizma; 3. Utvrditi ta je primarno, a ta je sekundarno; 4. Biranje odgovarajue akupunkturne take gornjih delova tela za oboljenja donjih delova organizma i obrnuto; 5. Leenje oboljenja prema klimatskim i sezonskim uslovima; 6. Primena odgovarajue metode tonifikacije kod deficita i disperzije kod ekscesa. Za uspostavljanje harmonine ravnotee poremeenih odnosa vitalne energije postoje mnogobrojna sredstva i metode, meu koje spadaju: akupunktura,

155 moksibustija, masaa, fitoterapija, QI-GONG, TAJ CHI CHUAN, banjsko leenje, dijeta i dr. Poto je akupunktura najznaajnija vetina, koja je dobila kliniku i naunoistraivaku verifikaciju, a priznata je i od Svetske zdravstvene organizacije, o njoj e biti opirnije rei.

3.2. Tradicionalna saznanja o unutranjim organima i kanalima

Prema tradicionalnoj kineskoj medicini i naunoj misli tog doba iz filozofije Tao od Lao-Ce-a o kosmikom jedinstvu makro i mikro kosmosa stie se da se oveije telo sastoji od organa i kanala koji povezuju unutranje organe i sva tkiva organizma sa povrinom koe. Putem koe ovek je povezan sa svemirskom energijom, njenim zakonima, koji u jedinstvenoj integraciji vladaju ivotom na zemlji, pa i ljudskim telom. Tako unutranji organini kanali predstavljaju stub TSANGFU teorije, na kojoj poiva filozofija stare kineske medicine. U ovom poglavlju bie izneti osnovni pojmovi o unutranjim organima i kanalima, s obzirom da su oni osnov tradicionalne akupunkture.

3.2.1. Unutranji organi (TSANG-FU ili ZANG-FU)

Prema starim shvatanjima, u oveijem telu postoji 12 visceralnih organa (TSANGFU). Meu organima pet su solidni visceralni organi ili TSANG. U ovu grupu kao esti se ubraja perikard. U drugoj grupi su uplji visceralni organi ili FU, kojih ima est, meu kojima SANCHIAO predstavlja kombinaciju unutranjih organa. Ovaj organ ne postoji u savremenoj medicini. Solidni organi su srce, jetra, slezina, plua, bubreg i perikard. uplji organi su tanko crevo, una beika, eludac, debelo crevo, mokrana beika i SANCHIAO. Solidni organi pripadaju YIN-u, a uplji organi YANG-u, o emu e biti govora kasnije. Svaki unutranji organ ima svoj kanal (CHINGLO).

3.2.2. Kanali (CHING-LO)

Po shvatanjima Starih Kineza, razna telesna i mentalna oboljenja manifestuju se na povrini tela, na koi, koja kao ogledalo reflektuje razne poremeaje. U toku mnogih vekova kroz koje je primenjivana akupunktura, utvreno je da se na koi nalazi nekoliko stotina taaka koje postaju osetljive za vreme bolesti. Ove take su nazvane akupunkturne take. One ne perzistiraju izolovano nego

156 su povezane meusobno u grupe, linearno u vidu kanala ili meridijana, odnosno u sistem koji se zove CHINGLO. Akupunkturne take za pojedine organe su specifine, tako da mesto bola ukazuje na odreeni unutranji organ. Kroz kanale cirkuliu krv, "vitalna energija" (CHI), i telesne tenosti koje reguliu itavu funkciju organizma.

3.2.3. Vrste kanala i kolaterala

U tradicionalnoj medicini CHING znai put, linija, kanal, dok LO znai kolaterala ili mrea. CHINGLO se sastoji od "regularnih" CHING kanala specijalnih "ekstra" kanala, LO kanala (15), divergentnih i miotendinoznih koji prate regularne kanale. U savremenoj literaturi iz oblasti akupunkture, postoje razliiti nazivi i prevodi CHINGLO sistema. Na primer, francuski prevod je sud (vaisseau), engleski prevod je meridijan (meridian) itd. Kineski naunici su 1973. godine uveli termin "kanal", te smo ga i mi prihvatili, tim pre to naziv meridijan, koji se u mnogim zemljama najee upotrebljava, nije najsrenije izabran, jer vie predstavlja geografski pojam. Regularni kanali CHINGLO se sastoji od 12 "regularnih" (CHING) kanala, koji su prikazani u Tbl. 3.1. Kanali opkoljavaju oveije telo i spajaju se meusobno i prisno povezuju povrinu tela sa unutranjim organima stvarajui jedinstvenu celinu. Kao to je izneto, svaki vitalni organ ima svoj kanal (CHINGLO), du koga je rasporeen izvestan broj akupunkturnih taaka. Regularni kanali su parni i nalaze se simetrino sa svake strane tela i to na glavi, vratu, trupu i ekstremitetima.
Tabela 3.1. Regularni kanali

1. Kanal plua sa ruke maksimum - YIN 2. Kanal perikarda sa ruke srednji - YIN 3. Kanal srca sa ruke minimum - YIN 4. Kanal debelog creva sa ruke srednji - YANG 5. Kanal trostrukog grejaa sa ruke minimum - YANG 6. Kanal tankog creva sa ruke maksimum - YANG 7. Kanal eluca sa noge srednji - YANG 8. Kanal une beike sa noge minimum- YANG 9. Kanal mokrane beike sa noge maksimum - YANG 10. Kanal slezine sa noge maksimum - YIN 11. Kanal jetre sa noge srednji - YIN 12. Kanal bubrega sa noge minimum - YIN Nomenklatura kanala je sastavljena od tri dela: od naziva visceralnog organa (TSANG-FU), vrste ekstremiteta (ruka-noga) i od kvaliteta sile (YIN-YANG), koja moe biti minimalna, srednja i maksimalna. Tako, na primer, naziv prvog

157 regularnog kanala je sastavljen od sledeih elemenata: od visceralnog organa plua, od ekstremiteta - ruka i od sile, odnosno energije - YIN itd. YIN i YANG predstavljaju dve krajnje protivrenosti ma kog stanja, na primer: pozitivno - negativno, toplo - hladno, dobro - zlo, leto - zima, sistola dijastola, inspirijum - ekspirijum itd. Medijalna strana ekstremiteta i tela pripadaju YIN-u, dok lateralna, odnosno dorzalna strana YANG-u, kao to je prikazano u Tabl. 3.2. Na medijalnoj strani svakog gornjeg i donjeg ekstremiteta nalaze se po tri YIN kanala, odnosno sa svake strane tela po est YIN kanala. Na lateralnoj strani ima, takoe, po tri YANG kanala za svaki ekstremitet iste strane ili ukupno est YANG-a. Tako njihov broj sa svake strane tela iznosi 12 CHING kanala. To su, na primer, kanal plua sa ruke maksimum - YIN itd.
Tabela 3.2. Raspored regularnih kanala na ekstremitetima Ekstremitet

Strana

Lokalizacija

Vrsta

Naziv kanala

Pravac putanje

RUKA

radijalna medijalna ulnarna radijalna medijalna ulnarna , anteriorna medijalna posteriorna anteriorna medijalna posteriorna

YIN YIN YIN YANG YANG YANG YANG YANG YANG YIN YIN YIN

volarn a

kanal plua kanal perikarda kanal srca kanal debelog creva kanal trostrukog grejaa kanal tankog creva kanal eluca kanal une beike kanal mokrane beike kanal slezine kanal jetre kanal bubrega

grudni ko- ruka grudni ko- ruka grudni ko- ruka ruka -glava ruka -glava ruka - glava glava - noga glava - noga glava - noga noga-grudni ko noga - grudni ko noga-grudni ko

NOGA

Kanali su meusobno povezani po principu YINZYANGZYANGZYIN, odnosno kanal solidnog organaZupljeg organaZupljeg organaZsolidnog organa, po kom principu cirkulie vitalna energija CHI. Pravac kretanja vitalne energije CHI prikazan je u Tabl. 3.3. Po ovom sistemu kanal polazi sa grudnog koa (na primer, kanal plua) ide u pravcu volarne strane ruke, zatim preko dorzalne strane ruke ide prema glavi (kanal debelog creva), gde se spaja sa sledeim kanalom (kanal eluca), koji ide u pravcu noge. Tu se spaja sa neposrednim kanalom (kanal slezine), koji se zavrava na grudnom kou. Iz grudnog koa poinje sledee "kolo". Ovih kola ima tri. Ona krue u vidu osmice oko jedne polovine tela, glave i ekstremiteta. Kontrolnu

volarn a

dorzalna

dorzalna

158 ulogu nad svim ovim kanalima i kolima ima Kanal "upravlja" (TU MO) iz grupe ekstrakanala.
Tabela 3.3. Pravac cirkulacije vitalne energije "chi" (energetska kola)

I kolo

II kolo

III kolo

Kanal plua sa ruke maksimum - YIN Kanal debelog creva sa ruke srednji - YANG Kanal eluca sa noge srednji - YANG Kanal slezine sa noge maksimum - YIN Kanal srca sa ruke minimum - YIN Kanal tankog creva sa ruke maksimum - YANG Kanal mokrane beike sa noge maksimum - YANG Kanal bubrega sa noge minimum - YIN Kanal perikarda sa ruke srednji - YIN Kanal trostrukog grejaa sa ruke minimum - YANG Kanal une beike sa noge minimum - YANG Kanal jetre sa noge srednji - YIN

Specijalni ili ekstra kanali Pored navedenih 12 "regularnih" kanala, postoji jo osam "specijalnih", "stranih" ili "ekstra", kanala (CHIN CHING DA MAI), koji su prikazani u Tabl. 3.4. Meu ovim kanalima, prva dva kanala - Kanal upravlja (TU MO ili DU MAI) i Sabirni kanal (JEN MO ili REN MAI) - su neparni. Oni zajedno sa regularnim CHING kanalima sainjavaju 14 CHING kanala. Regularni kanali i prva dva specijalna kanala imaju sopstvene akupunkturne take, za razliku od ostalih est ekstrakanala koji nemaju svoje akupunkturne take, te se koriste akupunkturnim takama prvih etrnaest kanala. Za razliku od regularnih kanala, specijalni kanali ne pripadaju nijednom unutranjem organu (TSANGFU), te se oni zbog toga i nazivaju ekstrakanalima.
Tabela 3.4. Specijalni ili ekstra kanali

1. Kanal upravlja (TU MO ili DU MAI) 2. Sabirni kanal (JEN MO ili REN MAII 3. Vitalni kanal (SHONG MAI) 4. Kanal pojasa (DAI MAI) 5. Kanal pokreta YANG-a (YANGCHIAO MAI) 6. Kanal pokreta YIN-a (YINCHIAO MAI) 7. Kanal regulator YANG-a (YANGWEI MAI) 8. Kanal regulator YIN-a (YINGWEI MAI) Kolateralni kanali Svaki uzduni kanal (CHING) ima po jedan kolateralni (LO) kanal. Ovih kanala ukupno ima 15 i to: kod regularnih kanala 12, kod prva dva ekstra kanala 2, i jedan veliki kanal slezine tzv. DA LO. Kolateralni kanali mogu biti veliki i mali (subkolateralni). Oni predstavljaju vezu izmeu kanala.

159 U Tabl. 3.5. dati su nazivi, oznake i broj akupunkturnih taaka etrnaest CHING kanala.

3.2.4. Patofiziologija visceralnih organa i kanala

Funkcija unutranjih organa (TSANGFU) je uglavnom ista kao i u shvatanjima savremene medicine, ali sa mnogim specifinostima koje im pridodaje tradicionalna kineska medicina. TSANGFU teorija polazi sa gledita da je oveije telo jedinstvena celina i da TSANGFU organi spajaju sva tkiva i organe u jedinstvenu organsku celinu, ia vrseme fiziolokih i patofiziolokih aktivnosti organizma, preko CHINGLO sistema. TSANGFU organi, pored toga, imaju funkciju uskladitenja i eliminacije nutritivnih elemenata posle digestije i resorpcije.
Tabela 3.5. etrnaest CHING kanala sa sopstvenim akupunkturnim takama; (za dodatne uporedne nomenklature v. Prilog. 4.1.) Redni broj I Naziv* Kanal upravlja Dumai (TU MO) The back middle shannel The governing vessel Sabirni kanal Renmai (JE MO) The front midline channel The vessel of conception Kanal plua Shoutaiyin fei jing The lung channel of Hand-Taiyin The arm greater yin (Lungs) meridian Pulmo meridijan Kanal perikarda Shoujueyin xinbao jing The pericardium channel of Hand-Jueyin The arm absolute yin (Circulation-Sex) meridian Pericardium meridian Kanal srca Shoushaoyin Xin jing The heart channel of Hand-Shaoyin The arm lesser yin (Heart) meridian Cor meridian Kanal debelog creva Shouyangming dachang jing The large intestine channel of HandYangming The arm, sunlighst yang (Lage intestine) meridian Intestinum crassum meridian Kanal trostrukog grejaa Oznaka TU DU DU JEN REN broj taaka 28

24

II

L Lu

11

III

P P Pe

IV

LI

20

VI

Tc SC 23

VII

160
Redni broj broj taaka

Naziv* Shoushaoyang sanjiao jing The sanjiao channel of Hand-Shaoyang The arm lesser yang (triple warmer) maridian Kanal tankog creva Shoutaiyang xiaochang jing The small intestine channel of Hand-Taiyang The arm grater yang(small intestine) meridian Intestinum tenue meridian Kanal eluca Zuyangming wei jing The stomach shannel of Foot-Yangming The leg sunlight yang (stomach) mridian Ventriculus meridian Knal une beike Zushaoyang dan jing The gall bladder channel of Foot-Shaoyang The leg lesser yang (allbladder) meridian Vesica fellea meridian Kanal mokrane beike Zutaiyang pangguang jing The urinary bladder channel of Foot-Taiyang The leg greater yang (bladder) meridian Vesica urinaria meridian Kanal slezine Zutaiyin pi jing The spleen channel of Foot-Taiyin The leg greater yin (sleen) meridian Lian-pancreas meridian Kanal jetre Zujueyin gan jing The liver channel of Foot-Jueyin The leg absolute yin (liver) meridian Hepar meridian Kanal bubrega Zusaoyin shen jing The kidney channel of Foot-Shaoyin The leg lesser yin (kidney) meridian Ren meridian

Oznaka SJ TB SI

19

VIII

IT S St

45

IX

V GB G

44

Vf B Bl

67

XI

Vu SP

21

XII

LP LV Liv

14

XIII

H K

27

XIV

*Nazivi kanala: 1) srpski naziv 2) kineski izgovor 3) engleski prevod Instituta za tradicionalnu medicinu u Pekingu. 4) engleski prevod u Hong-Kongu 5) latinski izgovor

161 Pojedinana funkcija ovih organa je sledea: Srce: Upravlja cirkulacijom krvi i psihoneurolokim funkcijama. Njegovo stanje se odraava na jeziku; Jetra: Deponuje krv i upravlja miljenjem i sveu. Njeno stanje se odraava na oima; Slezina: Upravlja muskulaturom, krvlju i transportom krvi. Njeno stanje se odraava u ustima; Plua: Upravljaju vitalnom energijom, koom i kosom i reguliu tkivne tenosti. Stanje plua odraava se na nosu; Bubreg: Upravlja mozgom, vodom i kotanim sistemom i deponuje osnovne elemente. Njegovo stanje se odraava na uima; eludac: Prima hranu i vodu; Tanko crevo: Uestvuje u varenju hrane i njenoj resorpciji; una beika: Sakuplja i izluuje u; Debelo crevo: Uestvuje u transportu i formiranju fekalne mase; Mokrana beika: Sudeluje u skupljanju mokrae i mokrenju; SANCHIAO: Regulie telesne tenosti; Zbog meusobne bliske povezanosti i koordinacije TSANGFU organa, funkcija i patofizioloka stanja jednog organa utiu na funkciju i stanja drugog organa. Ova meuzavisnost u tradicionalnoj kineskoj medicini izraena je u vidu spoljno-unutranjih odnosa TSANGFU sistema, koji se mogu pregledno prikazati ako se pojedini TSANG i FU organi meusobno spare (Tabl. 3.6.).
Tabela 3.6. Meusobni odnosi TSANGFU organa

TSANG

Srce

Jetra

Slezina

Plua

Bubreg

Perikard

Tanko crevo

una beika

eludac

Debelo crevo

Mokrana beika

FU

SANCHIAO

(Kao to je ranije izneto, perikard i SANCHIAO su u tradicionalnoj medicini funkcije a ne organi, pa su u organe ubrojani znatno kasnije).

Ovakva sistematizacija TSANGFU organa je od velike koristi u praktinom radu kod izbora akupunkturnih taaka u terapeutske svrhe ili zbog anestezije. Tako, na primer, pacijenti koji pate od kalja imaju opstipaciju. Tretiranje kalja povoljno deluje na opstipaciju. Zatim, kod operacija gde se vri resekcija eluca zbog ulkusa, biraju se akupunkturne take du kanala slezine. Kod splenektomije mogu se upotrebiti akupunkturne take eludanog kanala, s obzirom da su ovi kanali u meuzavisnom odnosu. Prema ovim shvatanjima, TSANGFU organi u toku rada odnosno fizioloke akcije, stvaraju energiju YIN i YANG, koja se zove "vitalna energija" ili CHI. Energija krui unutar organa bez prestanka, prema izvesnim zakonitostima, u

162 razliitom ritmu maksimuma i minimuma u toku 24 sata (Sl. 3.7.). Jedan deo energije ide povrinom tela u koi, unutranjim putevima, te se uliva u kanale.

Slika 3.7. Vreme maksimalne energije

Kruenje vitalne energije (CHI) i krvi unutar kanala podlee principima YIN Z YANG Z YANG Z YIN i organu kome odgovaraju. Ovi principi podleu zakonu "unutranje-spoljnih odnosa" ili obrnuto. Tako, kod cirkulacije YINkanali utiu na solidne organe i spajaju se sa odgovarajuim upljim organima, YANG-kanali utiu na uplje organe i spajaju se sa odgovarajuim solidnim organima. Tako se formira est parova kanala sa meusobnim unutranjospoljnim vezama, ime se objanjavaju meusobne veze i uticaji kanala kod fiziolokih i patolokih promena. Kanali, prema tome, imaju viestruku ulogu, a pre svega: transportnu, nutritivnu, odbrambenu i regulativnu. Oni povezuju ne samo unutranje organe meusobno i sa povrinom tela, nego povezuju levu i desnu stranu, gornje i donje ekstremitete i glavu. Vitalna energija (CHI) i krv neprekidno cirkuliu od prvog do dvanaestog regularnog kanala, ime se obezbeuje jedinstvena fizioloka funkcija organizma. Specijalni ili Ekstra-kanali uestvuju u regulisanju cirkulacije vitalne energije i krvi u regularnim kanalima, ali nemaju posebne odnose sa unutranjim visceralnim organima (solidnim i upljim). Ekstrakanali imaju ulogu da dopune zjap koji postoji izmeu glavnih kanala. Posebnu funkciju glavnog regulatora CHING kanala ima kanal koji povezuje sve YANG kanale, a to je Kanal upravlja (TU MO) i kanal koji povezuje sve YIN-kanale to jest Sabirni kanal (JEN MO). Vitalni kanal (CHONG MAI) je poznat kao "more krvi". Ova tri kanala poinju iz donjeg dela abdomena, te su u bliskim patofiziolokim odnosima. Oni se koriste kod leenja centralnog nervnog sistema i urogenitalnog trakta. U patofiziolokom pogledu svi kolateralni ili LO kanali imaju funkciju veza izmeu spoljanjih i unutranjih CHING kanala. Odravanje normalne funkcije organizma zavisi od veza izmeu kanala. Po tradicionalnim shvatanjima kanali predstavljaju istovremeno put irenja

163 oboljenja, kada je organizam napadnut spoljanjim ili unutranjim patogenim agensom. Po ovom shvatanju, bolest nastaje usled poremeaja odnosa YIN i YANG sila u organizmu. Ovaj poremeaj moe nastati u celom telu, u veim ili manjim delovima tela, ili u kanalima. Oboljenja unutranjih organa daju razne klinike simptome, koji se mogu utvrditi du odreenih kanala, merenjem pulsa i ubodnim reakcijama. Simptomi koji idu sa poveanom energijom CHI, tj. ekscesom (hiperfunkcijom) su: bol, sjajne oi, hiperemija i promene koe, poveana temperatura i sl. Simptomi koji idu sa smanjenom energijom CHI deficitom (hipofunkcijom) su: hipoestezija, hipotermija, edem i drugo. Stari tradicionalni kineski lekar Ling Shu u svom klasinom delu "SU WEN" (Jednostavna pitanja), u poglavlju "TIAO CHING LUN" (Diskusija o kanalima) objanjava pitanje hiper - i hipofunkcije, odnosno hiperaktivnosti i hipoaktivnosti organa na sledei nain: "Bez obzira koje su vrste oboljenja, ona mogu da budu ili usled pomanjkanja aktivnosti (HSU) ili usled preterane aktivnosti (SHI)." Dalje, u istoj knjizi u poglavlju "CHING MAI PIAN" (O kanalima i pulsu) istie: "Kod sluaja gde postoji pomanjkanje aktivnosti (HSU) primenjuje se poveani (BU) metod i, obrnuto, kod sluaja gde postoji preterana aktivnost (HI) primenjuje se metod smanjene, (HSIE) stimulacije." Na osnovu ovih principa nastale su razne metode BU i HSIE stimulacije, odnosno disperzija i tonifikacija od kojih su se danas izdiferencirale sledee: slaba, srednja i jaka stimulacija. U tradicionalnoj medicini, poseban znaaj se pridavao pulsu, odnosno cirkulaciji krvi. Ako cirkulie energija, cirkulie i krv. Ako stane energija, prestaje i cirkulacija krvi. Zbog toga, dijagnozi pulsa, koja predstavlja znanje i vetinu, posveivala se velika panja i navodi se da se dijagnoza moe postaviti samo na osnovu pulsa. Puls se najee ispituje na arteriji radialis, koja se u predelu runog zgloba deli na tri zone na odstojanju od po 15 mm. Svaka zona ima povrni i duboki poloaj (Tabl. 3.7.). Povrni pulsevi su pulsevi upljih organa (FU), dok su duboko pulsevi solidnih (TSANG) organa. Povrni poloaj se uporeuje sa elasticitetom arterijskog zida i odgovara dijastolinom pritisku, a duboki sa oseajem toka krvi u arteriji i odgovara sistolinom pritisku. Pulseva ima 12, koliko i regularnih kanala (HING), odnosno visceralnih organa (CHANG-FU), ali se u tradicionalnoj medicini razlikuje vei broj (oko 27) raznih kvaliteta pulseva. Smatra se da je puls glavni pa, prema tome, i kljuni dijagnostiki metod kod leenja akupunkturom. Druge dijagnostike metode su: inspekcija, auskultacija i miris, interogacija, pregled jezika, anamneza i dr.
Tabela 3.7. Raspored pulseva

Leva ruka povrni tanko crevo una beika mokrana beika

duboki srce jetra bubreg

I zona II zona III zona

Desna ruka povrni duboki debelo crevo plua eludac slezina SANCHIAO perikard

164 Kod terapije oboljenja, izbor akupunkturnih taaka se vri du kanala u cilju uspostavljanja poremeene ravnotee pomou akupunkture, jaanjem ili slabljenjem YIN odnosno YANG pojava. Ovo se izvodi na osnovu tradicionalnih zakona akupunkture, koji se odraavaju u meusobnim odnosima (spoljno-unutranji odnosi TSANGFU sistema) izmeu kanala i organa. Iz ovoga se vidi da CHINGLO teorija predstavlja osnov klinike dijagnostike i terapije u tradicionalnoj kineskoj medicini.

3.3. Savremena saznanja o fiziolokim efektima akupunkture

Jedan od najspecifinijih i najkorisnijih segmenata TKM je akupunktura, koju je Zapadna nauka iroko prihvatila, ali ne i njenu veoma arhainu filozofiju. Sa tog aspekta u definiciji savremene akupunkturologije se moe izneti, da je ona nauka koja se bavi somatotopskom reprezentacijom organa i tkiva na povrini tela, na bioaktivnim akupunkturnim (triger) konim takama. Njihovom aktivacijom biofizikim sredstvima postiu se efekti koji su manifestacija funkcije centralnog nervnog i drugih sistema, zbog interakcije i integracije senzitivnih nadraaja. Od mnogobrojnih efekata nastalih stimulacijom od najveeg znaaja u prevenciji, terapiji i rehabilitaciji bolesnika su: dtt: analgezija, bronho-vazo dilatacija i imuni odgovor. U TKM somatotopska reprezentacija solidnih i upljih (ZANG-FU) organa prikazana je originalnim sistemom meridijana (kanala) i akupunkturnih taaka. U ovom sistemu koristi se 12 glavnih i 8 ekstra kanala, 361 klasinih i oko 126 specijalnih akupunkturnih taaka i nekoliko mikrosistema (aurikula, skalp i dr.). Na taj nain TKM prua jedinstveni model dermatoloke lokalizacije autonomnog i senzitivnog nervnog sistema. Meutim, u njenoj filozofiji, fiziologiji, patofiziologiji, klinikoj slici, dijagnostici i terapiji, osnovne supstance od kojih je sastavljeno ljudsko telo i odravanje njegove funkcije su tzv. esencijalne materije. One su energetske prirode i obuhvataju tri nezavisna entiteta: Qi, krv i telesne tenosti. Njihova samoregulacija uspostavlja se striktnim odnosima suprotnih sila YANG i YIN i Zakonom pet elemenata. Zahvaljujui tom velikom Zakonu TAO, stalne i raznovrsne promene esencijalnih materija, u vidu ciklusa, mogu biti poremeene dejstvom patogenih faktora i dovesti do pojave raznih oboljenja. Ona se manifestuju kao fenomen ekscesa (vika) ili deficita (nedostatka) suprotnih sila YANG i YIN, ija se ravnotea moe uspostaviti disperzijom, odnosno tonifikacijom biofizikim sredstvima, kao to su akupunktura, masaa, fitoterapija, Qi-Gong itd. Ovakav filozofski pristup za savremenu medicinu je meutim, neprihvatljiv i inkopatibilan, posebno napretkom neuronauka, i predmet je istorije zdravstvene kulture Kine. Tim vie, to TKM nije nala za shodno da, meu dvanaest glavnih ZAN-FU organa svrsta mozak i endokrine lezde.

165

Neurofizioloka osnova akupunkture

Savremene naune studije o akupunkturi, posebno o akupunkturnoj anesteziji - analgeziji utvrdile su, da akupunktura aktivira tri centra u centralnom nervnom sistemu (CNS): kimenu modinu, mezencefalon i hipotalamo-hipofizalni kompleks - i izaziva analgeziju. Imajui u vidu da je filozofski klju modernih neuronauka tvrdnja da su sva ponaanja (behavior), kao to su hodanje, pisanje, stvaranje, oseaj, smeh, afekcije i kognitivni procesi-odraz funkcije mozga, proizilazi da su mehanizmi i efekti akupunkture odraz te funkcije (Kandel & Schwartz, 1982). Osnovne jedinice mozga koje sainjavaju CNS su nervne i glijalne elije. Kapacitet lobanje je 6 %, a ljudski mozak iznosi 1/40 telesne teine ili proseno 1330 grama. Ukupan broj nervnih elija (neurona ili neurocita) iznosi 1012, odnosno oko 30 milijardi. Neurociti se prvi put pojavljuju u literaturi kod Dutrochet-a (1824). Termin neuron potie od Waldeyer-a (1890), dok mesto njihovog spoja, artikulacije, dobie naziv sinapsa od engleskog filozofa Sherrington-a (1897). Kontakt neurona je razliit i moe biti akso-somatski, akso-dendritski, akso-aksonski, dendro-dendritski i somato-somatski. Na mestu dodira jednog nervnog zavretka sa njegovom metom, elijske opne se ne spajaju, nego su razdvojene prorezom, sinaptikim prostorom, irokim nekoliko desetina nanometara. Sinapsi ima oko 1014-1015 to ako se broje po hiljadu na sekund, potrebno je vreme od 30 000 godina (Changeux, 1986). U histolokom pogledu tipini neurociti imaju etiri morfoloka regiona: telo, dendrite, akson i presinaptiki terminal. Telo elije i soma slui za sintezu makromolekula i sadri nukleus; ribozome, endoplazmatini sistem, Golgijev aparat i mikrotubularni sistem. Dendriti su apikalne i bazalne formacije, sa mnotvom sitnih produetaka zvanih "trnje" dugih oko 2 m. Rauna se da kod oveka proseno ima najmanje oko 20 000 po jednoj piramidalnoj eliji. Jedinstveni aksonski produetak elije ima tubularni izgled i obavijen je obino mijelinom, koji mu omoguava brzo rasprostiranje signala. Njegova duina moe iznositi i vie od jednog metra, a zavrava se arborizacijom specijalizovanih terminalskih vlakana, te zbog toga nosi naziv sinaptiki terminal. Ovaj deo sadri vezikule sa raznovrsnim biohemijskim supstancama radi prenosa informacija sa jednog na drugi neuron ili eferentnu eliju, odnosno sa presinaptike elije na receptivnu povrinu druge postsinaptike ili primarne transmiterske elije. Neurocita u CNS ima dve vrste, i to motornih i senzitivnih u odnosu 1:5-10 u korist senzitivnih. Tako, kod ljudi ima oko 150 000 motornih neurona za inervaciju skeletne muskulature sa svake strane kimene modine, ili oko 5 000 motornih elija na svakom segmentu. Pored neurocita, u CNS postoje i interneuroni koji pripomau meusobnom spajanju neurona. CNS ima devet puta vie glijalnih elija nego neurocita. To su: astrociti, oligodendrociti, mikroglije, ependimalne i Schwann-ove elije. Njihove funkcije su nutritivne, potporne, fagocitarne i imunoloke prirode. Za akupunkturologe od posebnog je znaaja izneta organizacija CNS i itave

166 neuronske mree od prijema senzorne informacije i njenog prenosa do neurokorteksa, gde se vri hemijska i molekularna interakcija i integracija.

Senzorni putevi prenosa akupunkturnih signala

Akupunkturna stumulacija vri se raznim biofizikim sredstvima. Biofizika ispitivanja akupunkturnih taaka na koi su utvrdila da je elektrini otpor manji 5 - 10 puta nego na susednim delovima, da je elektrini kapacitet vei 20 - 25%. Zatim, da je energetski metabolizam kiseonika vei tri puta, da je resorpcija aerojona znatno vea, kao i koncentracija radioaktivnih izotopa, i da su akpunkturne take aktivne i 48 sata posle smrti (kokljev, 1976, 1980, 1986). Pod uslovom da se postigne izvestan stepen nadraaja, odnosno nocicepcije, aktiviraju se periferni mehanizmi (receptorni deo do kimene modine) i strukture viih delova CNS, tzv. supraspinalni mehanizmi. Strukture u perifernom nervnom sistemu odgovorne za prijem informacije su mehanosenzitivni nociceptori, termoceptivni receptori, hemo, foto, audio, baro, gustativni i polimodalni receptori, sa sporom (Markel-ovi), srednjom (Meissnerovi) i brzom (Pacini-evi) kondukcijom. Senzitivni receptori imaju finu strukturalnu organizaciju u vidu receptivnih polja, to predstavlja specifinost za triger ili akupunkturne take. Njihovom stimulacijom moe se izazvati aktivnost koja se transformie u elektrini signal. Svaki neuron ima svoje specifino receptivno polje. Pranjenje receptivne elije najvee je kada se stimulacija aplicira u centar ekscitatornog dela receptivnog polja. Topografski je utvrdeno da centar receptivnog polja ima ekscitatorni (depolarizirajui) efekt na neurone postcentralnog girusa (Kandel & Schwartz, 1982, kokljev, 1995). Senzorna aferentna nervna vlakna prvog neurona koja nose bolne informacije sa patolokog procesa su nemijelinizirana C ili tanka mijelinizirana A-delta vlakna. Na njihovim presinaptikim delovima supstance gelatinoze (SG) u kimenoj modini lui se supstanca P. Ona izaziva bolne senzacije usled "otvaranja kapije bola" i aktiviranja II neurona tranzmiterne elije i III neurona korteksa. Kod akupunkturne stimulacije informacije se rasprostiru debljim, odnosno A-beta aferentnim mijeliniziranim nervnim vlaknima i zbog toga one stignu do SG 30 - 100 puta bre, luei endorfinski neuropeptid, koji "blokira kapiju do bola". Iz ovog proizilazi da se komunikacije u CNS ostvaruju elektrohemijskim impulsima, na taj nain to neuroni imaju dvojako dejstvo, da reaguju na elektricitet i da ga proizvode, tj. da budu receptori (primaoci) i emiteri (odailjai). U proizvodnji elektriciteta glavnu ulogu ima elijska semipermeabilna membrana neurona, kod koje sa obe strane postoji razlika u elektrinom potencijalu koja iznosi oko 60 mV. Spoljanja sredina neurona sadri po jedinici zapremine deset puta vie natrijumovih jona, nego unutranja koja sadri deset puta vie kalijumovih jona. Upravo e se ova hemijska energija koja predstavlja potencijal mirovanja pretvoriti u elektrinu energiju prolaskom jona Na i K.

167 U fiziologiji svakog neurona je svojstveno da generie potencijal mirovanja i etiri vrste elektrinih signala. To su receptorni ili input potencijal kod senzornog neurona, intergrativni signal triger zone, akcioni potencijal i sekretorni, sinaptiki ili output potencijal. Poveanje membranskog potencijala, na primer, sa 60 na 70 mV naziva se hiperpolarizacija, dok smanjenje sa 60 na 50 mV zove se depolarizacija. Hiperpolarizacija smanjuje sposobnost neurona da generie akcione potencijale, to dovodi do inhibicije. Nasuprot, depolarizacija poveava sposobnost elije da generie akcione potencijale i da nastane ekscitacija. Sposobnost receptivnog polja (akupunkturne take) senzornog neruona da transformie razne vrste nadraaja u elektrinu odnosno elektromagnetnu energiju, koristi se u terapiji akupunkturom. Receptorni potencijal traje 5-100 ms i u zavisnosti od jaine i frekvencije nadraaja moe se postii depolarizacija i ekscitacija ili hiperpolarizacija i inhibicija.

Segmetalna kontrola bola akupunkturom

Ve je izneto da je senzorna transmisija bola sa patolokog arita u SG kimene modine posredovana transmiterskom funkcijom Supstance P (pain) u odgovarajuem dermatomu. Zbog toga, kod akupunkturne terapije bola, najpre se vri izbor bolne (triger ili Ah-shi) take, kada su rezultati i najefikasniji. Neurofizioloko objanjenje lei u "teoriji kapije bola", gde je njeno funkcionisanje odreeno akcijom tankih i debelih aferentnih vlakana u SG kimene modine. Poto se akupunkturne informacije ire brim debelim A-beta nervnim vlaknima koja lue endorfinske opioidne supstance, vezivanjem istih za odgovarajue receptore postsinaptikog neurona vre hiperpolarizaciju i inhibiciju daljeg prenosa bola na istom dermatomu.

Segmentalna aktivacija visceralnih organa

U TKM somatotropska reprezentacija visceralnih organa (ZANG-FU) odreena je na tzv. Back Shu akupunkturnim takama koje se nalaze paravertebralno i na tzv MU akupunkturnim takama u frontalnom delu tela. Ove take neobino mnogo odgovaraju anatomskoj organizaciji autonomnog nervnog sistema (ANS), a pre svega simpatikusu. Poznato je da ANS aktiviraju centri koji se nalaze u kimenoj modini, modanom stablu i hipotalamusu, a njegov glavni zadatak je da kontrolie visceralne funkcije. On pripomae kontroli telesne temperature, znojenja, bazalnog metabolizma, duevne aktivnosti, krvnog pritiska, rada srca, gastrointestinalnog trakta, plua, jetre, bubrega, mokrane beike, oka, itd. esto ANS deluje pomou visceralnih refleksa. To znai da senzorni signali sa odgovarajuih delova tela odlaze u centre kimene modine, modnog stabla ili hopotalamusa, a ovi donose odgovarajue refleksne odgovore natrag visceralnim organima i tako kontroliu njihove aktivnosti. Ali za akupunkturologiju znaajniji su iz dijagnostikih i terapeutskih razloga viscerokutani i kutano-visceralni refleksi. Izborom odgovarajuih akupunkturnih taaka

168 mogu se aktivirati holinergine i noradrenergike funkcije ANS i ostvariti efekti simpatine i parasimpatine stimulacije na pojedine ciljane visceralne organe (plua, srce)

Akupunkturna aktivacija endogenog opioidnog sistema

Neuroni u farmakolokom pogledu predstavljaju svojevrsnu biohemijsku laboratoriju za proizvodnju i sekreciju hemijskih posrednika - neurotransmitera. Dejstvom elektrinog signala i u zavisnosti od aktivnosti kalcijuma, transmiteri se oslobadaju iz vezikula (promera 15-30 nm) presinaptikog dela neurona. Doavi u sinaptiku pukotinu (promera 20-30 nm) transmiteri se spajaju sa specifinim receptorima postsinaptike membrane vrei dalji prenos informacije u vidu elektrinog signala, izazivajui ekscitatorni ili inhibitorni efekat. Neurotransmiteri su peptidne supstance pod zajednikim nazivom neuropeptidi, kojih je do sada evidentirano oko 36, sa raznolikim sastavom aminokiselina. Kod njihove biosinteze postoje kontrolni enzimi, koji reguliu njihov proces, te prema karakteru neurona mogu imati specifina holinergina, noradrenergina, dopaminergina, serotoninergina i drugih svojstva. Najpoznatiji neuropeptidi su supstanca P, holecistokinin, GABA, VIP, neurotenzin, angiotenzin, bradokinin, vazopresin, oksitocin, gastrin, somatostatin, hipotalamo-rilizing hormoni i dr. Endogeni opijati predstavljaju posebnu porodicu neuropeptida u CSN i ispoljavaju efekte sline opioidnim supstancama. To su: propio-melanokortin (endorfini alfa, beta i gama, ACTH (adenokotikotropin), alfa MSH (melanocitostimulirajui hormon) i dr.), proenkefalin (metionin, leucin i dr.), prodinorfini (A i B, alfa-neo-dinorfin i beta-neodinorfin). Ova poslednja grupa opioida ima oko 200 puta jae dejstvo nego endorfini i enkefalini. Njihov poluivot je oko 5 sati, a za njihovu regeneraciju potrebno je vreme od 5 - 7 dana. Javljaju se kod stresa i jakih elektroakupunkturnih stimulacija u anesteziji i sl. Opioidni receptori na postsinaptikoj membrani su: Delta za enkefaline, Ypsilon za endorfme, Kapa za dinorfine, Mu za morfine i Sigma za ostale.

Akupunkturna descendentna kontrola bola

Za descendentnu kontrolu bola osposobljen je jedan poseban unutranji mehanizam supraspinalne "povratne snage", koji se u vidu "analgetinog prstena" nalazi u mezolimbinom delu mozga. Njega sainjavaju: periakveduktalna siva supstanca, nukleus habenule, nukleus amigdale, nukleus akumbeus i nukleus rafe magnus. Tu se nalaze serotoninergini, noradrenergini i dopaminergini neuroni. Njihovi neurotransmiteri u supstanci gelatinozi kimene modine vre descendentnu inhibiciju bola. Akupunkturna aktivacija ovog sistema vri se izborom udaljenih akupunkturnih taaka, pre svega tzv. Shu taaka.

169

Uticaj akupunkture na endotelni vazodilatatorni sistem

Danas se smatra da vaskularni endotel koji je sastavljen od kontinuiranog jednoslojnog ploastog elijskog pokrova je najodgovorniji za aktivnu ulogu krvnih sudova, arterija, kapilara i vena, u odravanju fluidnosti tonusa. On teinski iznosi oko 2500 gr (koliko i jetra). Funkcija endotela u cirkulaciji obuhvata: prevenciju od agregacije trombocita, leukocita i monocita, stvaranje faktora koagulacije, regulacija kapilarnog melabolizma, aklivacija angiotenzina I i inaktivacija norepinefrina serotonina, bradikinina i drugih cirkulirajuih hormona. Nai eksperimenti in vitro i kod kliniki kontrolisanog modela sa magnetom i laserskom stimulacijom akupunkturnih taaka, potvrdili su njihov vazodilatatorni i liporedukcioni efekat, a time i znaaj akupunkture u vaskularnoj homeostazi. Zbog toga opravdane su indikacije akupunkturne stimulacije kod endotelnih disfunkcija u mnogim kardiovaskularnim oboljenjima u vidu lokalnog vazospazma ili generalizirane hipertenzije, kod arteroskleroze i cerebralnih vazospazama, kod perifernih arterijskih okluzivnih oboljenja, hiperlipemije, dijabetesa i dr.

Eikosanoidni mehanizam i akupunktura

Aplikacijom nadraaja na akupunkturnim takama, dobija se eikosanoidni odgovor sa hiperemijom zbog vazodilatacije arterija i arteriola i pojave edema. Ovo je posledica nadraaja ne samo autonomnog i endotelnog sistema, nego i mehanikog oteenja fosfolipida elijske membrane. Tada, pod uticajem enzima fosfolipaze A-2 i C nastaju biohemijske supstance iz arahidonske kiseline kao to su prostaciklini, prostaglandini, trombeksan i leukotrieni. Njihova dejstva na funkcije srca i krvnih sudova su veoma poznata. Pored toga, kod ubodne stimulacije, zbog mikrotraume, oslobaaju se i druge algogene supstance, kao to su histamin, supstanca P, bradikinin, serotonin, kalcitonin i dr., koje deluju hemijskim putem kao "sekundarni predajnici" na slobodne nervne zavretke (Raki, 1995, kokljev, 1995). Na ovaj nain stimulacija akupunkturnih taaka ima dva aspekta biofiziki i biohemijski.

Akupunktura i imuni odgovor

Naa klinika opaanja o imunoterapijskom efektu akupunkture potvrdili smo ne samo klinikim, nego i eksperimentalnim istraivanjima. Otkriem da T i B limfociti imaju sline receptore kao i neurociti, tj. Delta, Ypsilon, Kapa, Mu i Sigma, utvrdeno je da su mostovi komunikacije izmeu centralnog nervnog i imunog sistema endogene opioidne supstance mozga (Plotnikoff & Murgo, 1985, kokljev, 1987, Saki i sar., 1989). Poto se akupunkturom mogu aktivirati neuropeptidi CNS, ovi neurotransmiteri deluju na receptore T i B limfocita pospeujui ili inhibirajui njihovu proliferaciju i imune funkcije. Utvreno je da endorfini i enkefalini imaju stimulirajue, a dinorfini inhibirajue delovanje. Blagi nadraaji, kao to su magnetni, laserski, mikromasae i sl. ili elektrostimulacija od 1-2 Hz imaju endorfin-enkefalinske

170 efekte. Nasuprot, jaki nadraaji kao to su stres, saobraajni udesi, ratne traume i sl., ili elektrostimulacije vee od 10 Hz imaju dinorfinske efekte, odnosno inhibitorna dejstva (kokljev, 1990). Ako se uzme u obzir da imunociti pod dejstvom endorfina i enkefalina oslobaaju interleukine (Il-1-4) i interferone (alfa, beta, gama itd.), onda je jasna uloga i mehanizam akupunkture kod imunolokog odgovora. Naime, interleukinska aktivnost ispoljava se preko elija "prirodnih ubica" (NKC), koji uestvuju u odbrani organizma od virusa, bakterija, tumorskih i metastatikih elija, a utiu i na regulaciji proliferacije normalnih elija. Dejstvo interferona realizuje se preko inhibicije enzima Delta-9-desaturaza. Utvreno je da kod virusnih infekcija (SIDA, herpes i dr.) i malignih alteracija elija, dolazi do aktivacije Delta-9-saturaze koja negativno utie na proces stearinsko-oleinskog indeksa, a time i do poremeaja rigiditeta membrane elije i njenog metabolizma, sa izumiranjem iste. Interferon dakle, ima inhibitorno dejstvo na ovaj enzim, a time i povoljno utie na uspostavljanje homeostaze elije. U klasinoj akupunkturologiji imunoloke take oznaavaju se kao "vrue take", a to su Lg 12, Lg 14, Lg 14, Kg 17, Di 4, Di 11 i dr. Ove akupunkturne take odgovaraju dermatomskoj lokalizaciji srednjeg i donjeg simpatikog gangliona vrata. Imajui u vidu da sredite simpatikog nervnog sistema polazi od visine C-8 i da ovi ganglioni opskrbljuju vrat i prednje ekstremitete, sa jednom granom za timus, razumljivo je to se nadraajem pomenutih taaka stimulie ne samo CNS, nego i sam timus, pa prema tome direktno i limfni sistem.

Aktivacija pinealne lezde magneto-akupunkturnom stimulacijom

Pinealna lezda (P) ili epifiza je endokrini organ, koji se nalazi izmeu malog i velikog mozga iznad akvedukta Sylvei. Njena masa iznosi 0,10 - 0,18 g, a struktura se sastoji od sektornih elija - pinealoticita. Ima dvostruku inervaciju i to, od strane cervikalnog simpatikusa koji obezbeduje biosintezu serotonina, dopamina i noradrenalina, i od hipotalaminog suprahizmatinog gangliona, to predstavlja svetlosnu oftalminu neuronsku vezu, koja regulie pinealni svetlomrani ritam, odnosno cirkadialni ritam. Glavna bioloka supstanca P je melatonin, ija biosinteza ide preko prekursora serotonina dejstvom triju enzima koji su osetljivi na dnevnu svetlost. U P postoje i opioidni receptori. Target organi melatonina su hipotalamus i lipofiza, te otuda i njegova uloga u neuroendokrinologiji, na procese spavanja, cirkadilni ritam, u multiploj sklerozi, Parkinsonovoj bolesti, kardiovaskularnom sistemu, posebno u kontroli sranog ritma, krvnog pritiska i relaksaciji muskulature zida aorte. Ovarijum takoe predstavlja target organ melatonina, ali i dr. Sa akupunkturolokog aspekta, meutim, od posebnog su znaaja druge dve osobine P, a to su imunoregulaciona i magnetosenzibilnost. Prema radovima Omura-e (1993), somatotropska reprezentacija P na glavi je na akupunkturnim takama: Lg-20, G-7, B-6, B-9 sve bilateralno, i na sredini izmedu B-2 i B-3.

171 Koristei visoku magnetofilnost P, magnetostimulaciju na pomenutim takama izvodili smo permanentnim magnetnim fluksom od 600-800 G proizvodnje Ei "Feriti" Zemun. Magneti su fiksirani za platnenu lekarsku kapu u trajanju od 2-3 meseca. Ova vrsta neinvazivne stimulacije primenjivana je kod dece i odraslih, kod raznih patolokih stanja, preteno imunodeficitarnih oboljenja, ali i kod multipne skleroze, Parkinsonove bolesti, stanja posle apopleksije i dr. sa veoma dobrim rezultatima. (Jovanova-Nei & kokljev 1990).

Efekti akupunkturne stimulacije

Radi odreivanja indikacija za perifernu akupunkturnu stimulaciju somatosenzornog sistema, neophodno je poznavati efekte, te na osnovu simptomatologije i klinike slike izvriti izbor akupunkturnih taaka, sredstva i metodologiju stimulacije. Savremena dostignua u biologiji omoguila su da se objasne mnogobrojni fizioloki psiho-neuro-endokrino-imunoloki mehanizmi interakcije i integracije raznih sistema, od CNS, preko vegetativnog eikosanoidnog, endokrinog, endotelialnog do imunolokog sistema. Mnogobrojne biohemijske supstance koje se oslobaaju perifernom biofizikom stimulacijom, otkrivaju da se u organizmu nalazi jedna ogromna farmakoloka laboratorija, koja se posebnim vetinama i jednostavnim sredstvima moe aktivirati i primeniti u prevenciji, terapiji i rehabilitaciji u zdravstvenoj zatiti.

Efekti i dejstva akupunkture

Mnogobrojni su efekti i dejstva akupunkture: Analgezija ili hipoestezija, Vazodilatacija (lokalna i udaljena), Bronhodilatacija, Imunoloki odgovor, Spazmolitiko, Antiinflamatorno, Antihipertenzivno, ACTH - slino, Morfinomimetino, Antiaditivno (heroin, metadon, morfin, alkohol, nikotin), Lipolitino, Anorektino, Sedativno i antidepresivno dejstvo, Antistresni, Antianemini, Antiholesterinski efekt i dr. (Omura, 1982).

172

Sredstva za perifernu akupunkturnu stimulaciju

Za aktivaciju somatosenzornog sistema postoje mnogobrojna sredstva i vetine. To su pre svega biofizika sredstva, koja mogu biti neinvazivna i invazivna. Meu neinvazivne metode spadaju Qi-Gong vebe (Nei-Qi-Gong, Wei-Qi-Gong, meditacija, isihazam, vebe disanja, vebe perinealne dijafragme i dr), masaa (Tuina), dodir, hromo-aromo-sono stimulacije, termo (moxa), krio i fluido stimulacije. Zatim, magnetna, elektromagnetna, elektrina, laserska, ultrazvuna i mikrotalasna stimulacija. Od invazivnih se najee koriste filiformne igle raznih veliina i sastava, koje su sterilne za jednokratnu upotrebu, kao i farmako-akupunktura. Fizioloki mehanizmi akupunkturne stimulacije su veoma kompleksni, nasuprot pojednostavljenoj filozofiji TKM. Oni obuhvataju psihosomato-neuroendokrino imunoloke aspekte interakcije i integracije, sa stvaranjem biohemijskih endogenih farmakolokih supstanci, koje na molekularnom nivou izazivaju povoljne efekte, pogodne za iru primenu u primarnoj zdravstvenoj zatiti. Izneti aspekti fiziolokih mehanizama, plod su tridesetogodinje primene akupunkture na vie desetina hiljada bolesnika u njihovoj terapiji i elektroakupunkturnoj anesteziji zbog hirurkih zahvata. Oni su takoe potvreni kod eksperimentalnih istraivanja, iji su rezultati objavljeni u vie rasprava u zemlji i inostranstvu i pretoeni u deset knjiga. Klinika i naunoistraivaka saznanja, kao i pedagoka iskustva autora na poslediplomskom usavravanju iz tradicionalne medicine lekara, uticala su na ove studije ije e vrednosti potvrivati ili opovrgnuti dalja praksa i teorija.

Literatura
[1] I. kokljev, Akupunkturologija (ICS, Beograd, 1976). [2] E. R. Kandel and J. H. Schwartz, Principles of Neural Science (Elsevier, North Holand, 1982). [3] R. Melzack and D.P. Wall, The Challenge of Pain (Penguin Books, Middleses, 1982). [4] Y. Omura, Acupuncture Medicine (Japan Publ. Inc, Tokyo, 1982). [5] I. kokljev, Fizioloki mehanizmi akupunkture: psiho-somato-neuroendokrino-imunoloki aspekti, u D. Rakovi i . Koruga, eds., Egzogene i endogene bioloke interakcije: biofiziki i biohemijski aspekti (Centar za molekularne maine & IHIS: FST Centar, Beograd, 1998), i tamonje reference. [6] I. kokljev, Topografsko-anatomski i funkcionalni aspekti refleksne aktivacije nervusa trigeminusa u akupunkturi, u izdanju grupe autora, Ka integraciji savremene i tradicionalne medicine (ECPD, Beograd, 1995). [7] I. kokljev, Akupunktur - und Elektroakupunktur-Ansthesie des Kopfes und des Halses (Sommer-Verlag GmbH, Teningen 3, 1988).

173 [8] Lj. Raki, Neurobiologija bola, u izdanju grupi autora, Ka integraciji savremene i tradicionalne medicine (ECPD, Beograd, 1995). [9] A. I. kokljev, Elektro-akupunkturna stimulacija u integralnom zbrinjavanju masovnih povreda maksilofacijalnog predela, u izdanju grupe autora: Ka integraciji savremene i tradicionalne medicine (ECPD, Beograd, 1995). [10] N. Plotnikoff, A. Murgo, R. Faith, and R. Good, Yin-Yang hypothesis of immunomodulation, Enkephalins and Endorphins, Stress and the immune system (Plenum Press, 1986), pp. 1-2. [11] A. I. kokljev, Mass-scale Integral Care of Wounds in the Maxillofacial Region, Medical Corps Intern., (1987), pp. 5-16. [12] B. Saki, I. Koji, B.D. Jankovi, and A.I. kokljev, Elektro-acupuncture modifies humoral immune response in rat, Acupuncture & ElectroTherapeutics Research, Int. J. (1989), pp. 115-120. [13] A. I. kokljev, Electro-Acupuncture Analgesia in Oro-Facial Pain Syndrome-its Importance in Military Dentistry, Dental Corps Intern. (1989), pp. 50-55. [14] K. Jovanova-Nei and A.I. kokljev, Magnetic brain stimulation and immune response in the rat with lesioned brain structures, Acupuncture & Electro-Therapeutics, Research Int. J. (1990), pp. 27-35.

175

Glava 4
TOPOGRAFIJA I FUNKCIONALNI ZNAAJ AKUPUNKTURNIH KANALA I TAAKA*
U ovoj glavi iznosi se opis kanala, njihova topografija i funkcionalni znaaj. Prvi deo obuhvata Grupu etrnaest kanala (prva dva ekstrakanala i regularne kanale). Drugi deo obuhvata preostale ekstrakanale. Opis kanala obuhvata: unutranju putanju, povrinsku putanju, veze sa drugim kanalima, indikacije na akupunkturu i akupunkturne take. Opisom su obuhvaene najee upotrebljavane akupunkturne take, dok su ostale samo pomenute [1-7]. Pored nominklature akupunkturnih kanala i taaka, koriene u ovoj glavi, u strunoj literaturi iz akupunkture sree se jo nekoliko drugih nominklatura, datih u Prilogu 4.1.

4.1. Odreivanje poloaja telesnih akupunkturnih taaka

Odreivanje poloaja akupunkturnih taaka je od velikog znaaja za dobijanje akupunkturnog efekta. Odreivanje njihovog poloaja vri se raznim metodama merenja, koje ne doputaju nikakvu zabunu bez obzira da li se radi o detetu ili odrasloj osobi, o mravom ili debelom, niskom ili visokom pacijentu. U klinikoj praksi koriste se tri metode za odreivanje poloaja akupunkturnih taaka: topografsko-anatomska, digitalna i osteometrijska, kao i biofizike metode.

4.1.1. Topografsko-anatomska metoda

Kod ove metode koriste se antropoloke, odnosno topografsko-anatomske nepomine take na povrini tela. To su izboine skeleta koje stre neposredno ispod koe, pa se zbog toga mogu brzo i lako napipati. Tako, na primer, u predelu lobanje orijentacione take su: nazion, inion, bregma, lambda, processus mastoideus itd. U predelu lica su: mentum, angulus, mandibule, kapitulum mandibule i dr. Na vratu su: hioidna kost i vratni prljenovi itd. Na grudnom kou: rebra, ksifoidni nastavak, skapula, vrci torakalnih prljenova i dr. Na trbuhu: rub rebarnog luka, pupak, simfiza, spina iliaka i sl. Na ekstremitetima: o ekranon, epikondilusi humerusa, procesus stiloideus, trohanter major, patela, maleolusi itd. itd.

Gl. 4. napisao je Akademik Antonije kokljev

176

4.1.2. Digitalna metoda (metoda palca)

Kod ove metode merna jedinca je palac (p) ili cun (c) (v. Sl. 4.1.). Cun je kineska jedinica za meru. 1 cun ima 10 fena, odnosno 25 mm. Tako, na primer, 1 cun je jednak irini prve falange palca na ruci. 2 cun-a je irina srednjih falangi kaiprsta i srednjeg prsta ruke. 3 cun-a je ukupna irina druge falange kaiprsta, srednjeg, domalog i malog prsta ruke. Za odreivanje akupunkturnih taaka kao merna jedinica kod ove metode koriste se pacijentovi prsti ruke.

Slika 4.1.

Digitalna merna metoda pomou palca ili Cuna. 1 palac = 1 Cun

4.1.3. Osteometrijska (GU DU) metoda

Kao i kod prethodne, i kod ove metode se kao merna jedinica upotrebljava cun, ali tako da su razni regioni tela podeljeni u odreene delove prema kotanim formacijama (v. Sl. 4.2.). Predeo glave i vrata - Uzduno odstojanje izmeu korena nosa i protuberancije okcipitalis externe, iznosi 12 c. - Odstojanje izmeu kosmatog dela ela i potiljka po medijalnoj liniji iznosi, takoe 12 c. - irina ela je 3 c. - Odstojanje izmeu kosmatog dela potiljka i sedmog vratnog prljena je 3 c. - Transverzalno odstojanje izmeu levog i desnog angulusa mandibule je 5 c. - Transverzalno odstojanje izmeu levog i desnog mastoida iznosi 9 c. - Transverzalno bitemporalno odstojanje je 9 c.

177

Slika 4.2.

Osteometrijska metoda odreivanja poloaja akupunkturnim taaka. Merna metoda palac ili cun

Grudni ko i trbuh - Udaljenost od gornje ivice manubriuma do procesusa ksifoideusa iznosi 9 c. - Od procesusa ksifoideusa do pupka 8 c. - Od pupka do gornje ivice pubisa 5 c. - Bimamilarna transverzalna udaljenost kod mukaraca iznosi 8 c. - Transverzalno odstojanje izmeu ove spine iliake ventralis je 11 c.

178 Kimeni predeo - Th-7 se nalazi u visini vodoravne linije koja spaja obostrano donje anguluse skapule. - Prljen L-4 je u visini vodoravne linije koja spaja obe kriste ilijake - Prljen S-2 je u visini spine iliake dorzalis kranialis. - Odstojanje izmeu unutranje ivice skapule i srednje linije je 3 c, a izmeu skapula 6 c. Ruka - Udaljenost izmeu prednjeg nabora aksile i kubitalnog nabora iznosi 9 c. - Udaljenost izmedu kubitalnog i karpalnog nabora je 12 c. Noga - Udaljenost izmeu gornje ivice simfize i linije koja prolazi kroz sredinu fose poplitee, odnosno do medijalnog epikondilusa femura. iznosi 18 c. - Od trohantera majora do centra kolena udaljenost je 19 c. - Od centra kolena do vrha lateralnog maleolusa udaljenost je 16 c. - Od medijalnog kondilusa tibije do vrha medijalnog maleolusa udaljenost je 13 c. - Visinska razlika izmeu medijalnog i lateralnog maleolusa je 1 c. - Odstojanje izmeu gornje ivice lateralnog maleolusa i donje ivice pete je 3 c.

4.2. etrnaest kanala

4.2.1. Kanal upravlja ili zadnji medijalni kanal
Kao to sam naziv kae, zadnji medijalni kanal je kanal upravlja. On komanduje Yang-kanalima kojih ima est i to kanalima: debelog creva, trostrukog grejaa, tankog creva, eluca, une beike i mokrane beike. Povrinska putanja Kanal upravlja poinje u pelvisu ide kaudalno i izbija na povrini tela u predelu perineuma na AT* CHANGCHIANG (TU-1), na vrhu kokcigisa. Zatim putanja ide kranijalno du medijalne dorzalne linije tela sakralnog, lumbalnog torakalnog i vratnog predela, pa du kraniuma, nosa, kolumele nosa i filtruma gornje usne, te se zavrava na AT YINCHIAO (TU-28), na sluzokoi desni izmeu prvih sekutia maksile. Kanal upravlja prikazan je na Sl. 4.3. Veze Kanal upravlja komunicira sa matericom; kimenim prljenovima i mozgom.
*

AT - skraenica za akupunkturnu taku.

179 Indikacije Poto je zadnji medijalni kanal upravlja svih YANG-kanala, to se njegove take mogu koristiti kod oboljenja koja su u vezi sa ostalim YANG-kanalima. Pored toga, u obzir dolaze i febrilna oboljenja, mentalni pormeaji, opistotonus i bolovi kimenog stuba.

Slika 4.3.

Kanal upravlja ili zadnji medijalni kanal (TU)

Akupunkturne take Kanal upravlja ima 28 AT. 1. CHANGCHIANG (TU-1) Lokalizacija: 5 fena ispod vrha kokcigiuma, na sredini izmeu njega i anusa. Indikacije: hemoroidi, prolaps anusa, bolovi lumbosakralnog predela i lea. Ubadanje: U koleno-lakatnoj poziciji pacijenta koso kranijalno 10-15 fena. 2. YAOSHU (TU-2) Lokalizacija: na sakralnom hijatusu, na zglobu izmeu sakruma i kokcigisa. Indikacije: lumbo-sakralni bolovi, menstrualne smetnje, hemoroidi, prolaps anusa, paraliza donjih ekstremiteta. Ubadanje: koso kranijalno 5-10 fena.

180 3. YANGKUAN ili YAOYANGKUAN (TU-3) Lokalizacija: ispod spinalnog procesusa L-4. Indikacije: lumbago, paraplegija, mentalne smetnje, polucija, impotencija, enteritis. Ubadanje: koso kranijalno 5-10 fena. 4. MINGMEN (TU-4) Lokalizacija: ispod spinalnog procesusa L-2. Indikacije: bolovi glave, lumbago, eneuresis nokturna, impotencija, polucija, adneksitis, endometritis, parametritis, zujanje uha. Ubadanje: koso kranijalono 5-10 fena. 5. HSUANSHU (TU-5) Lokalizacija: ispod spinalnog procesusa L-1 Indikacije: kao i kod TU-4. Ubadanje: koso kranijalno 5-10 fena. 6. CHICHUNG (TU-6) Lokalizacija: ispod spinalnog procesusaTh-11. Indikacije: epilepsija, dijareja, prolaps anusa kod dece. Ubadanje: koso kranijalno 5-10 fena. 7. CHUNGSHU (TU-7) Lokalizacija: ispod spinalnog procesusa Th-10. Indikacije: bolovi torako-lumbalnog predela, gastralgija, inapetencija, smetnje vida. Ubadanje: koso kranijalno 5-10 fena. 8. CHINSO (TU-8) Lokalizacija: ispod spinalnog procesusa Th-9. Indikacije: bolovi torako-lumbalnog predela, gastralgija, neurastenija, histerija, epilepsija. Ubadanje: koso kranijalno 5-10 fena. 9. CHIHYANG (TU-9) Lokalizacija: ispod spinalnog procesusa Th-7. Indikacije: pneumonija, holecistitis, gastralgija, interkostalna neuralgija, bolovi torako-lumbalnog predela. Ubadanje: koso kranijalno 5-10 fena. 10. LINGTAI (TU-10) Lokalizacija: ispod spinalnog procesusa Th-6. Indikacije: bronhitis, bronhijalna astma, gastralgija, bolovi torako-lumbalnog predela. Ubadanje: koso kranijalno 5-10 fena. 11. SHENTAO (TU-11) Lokalizacija: ispod spinalnog procesusa Th-5. Indikacije: neurastenija, anksioznost, kaalj, interkostalna neuralgija, slabo pamenje, konvulzije kod dece. Ubadanje: koso kranijalno 5-10 fena.

181 12. SHENCHU (TU-12) Lokalizacija: ispod spinalnog procesusa Th-3. Indikacije: bronhitis, pneumonija, kaalj, dispneja, epilepsija, insomnija, bolovi torakalnog predela. Ubadanje: koso kranijalno 5-10 fena. 13. TAOTAO (TU-13) Lokalizacija: ispod spinalnog procesusa Th-1. Indikacije: malarija, cefaleja, epilepsija, insomnija; fibrilna oboljenja, bolovi torakalnog predela. Ubadanje: koso kranijalno 5-10 tena. 14. TACHUI (TU-14) Lokalizacija: u prostoru izmeu C-7 i Th-1. Indikacije: febrilna stanja, prehlade, malarija, hronini bronhitis, bronhijalna astma, epilepsija, mentalna oboljenja, bolovi torakalnog i cervikalnog predela, insomnija, shizofrenija. Ubadanje: koso kranijalno 5-10 fena. 15. YAMEN (TU-15) Lokalizacija: ispod spinalnog procesusa C-1, ili 5 fena iznad linije kosmatog dela vrata. Indikacije: Gluvonemost, cerebralna paraliza, shizofrenija, neuroza, okcipitalna cefaleja, epilepsija, insomnija. Ubadanje: Savije se glava pacijenta napred i vri se uspravno ubadanje na 10-15 fena duboko. Dublje ubadanje je opasno zbog mogunosti povrede kimene modine. Pravac igle treba da bude u pravcu mandibule, a nikako u pravcu baze lobanje zbog mogunosti povrede malog mozga. 16. FENGFU (TU-16) Lokalizacija: ispod okcipitalne protuberance ili 10 fena iznad linije kosmatog dela vrata na medijalnoj liniji. Indikacije: apopleksija, mentalna oboljenja, febrilna stanja, okcipitalna cefaleja, insomnija. Ubadanje: pravo 5-8 fena. 17. NAOHU (TU-17) Lokalizacija: iznad okcipitalne protuberance, na oko 15 fena iznad FENGFU (TU-16). Indikacije: epilepsija, vertigo, parijetalna cefaleja, bolovi cervikalnog predela. Ubadanje: pravo 5-8 fena. 18. CHIANGCHIEN (TU-18) Lokalizacija: 15 fena iznad NAOHU (TU-17), odnosno u predelu okcipitalnog angulusa. Indikacije: cefaleja, vomitus, cervikalni bolovi. Ubadanje: pravo5-8 fena.

182 19. HOUTING (TU-19) Lokalizacija: iza PAIHUI (TU-20) 15 fena. Indikacije: parijeto-okcipitalna cefaleja, vertigo. Ubadanje: pravo 5-10 fena duboko. 20. PAIHUI (TU-20) Lokalizacija: 5 c iza kosmate linije frontalnog predela, ili 7 c iznad kosmate linije vratnog predela na medijalnoj liniji, odnosno na sredini linije koja spaja oba apeksa aurikule. Indikacije: cefaleja, epilepsija, shizofrenija, apopleksija, vertigo, neurastenija. Ubadanje: pravo 5-10 fena duboko. 21. CHIENTING (TU-21) Lokalizacija: 15 fena ispred PAIHUI (TU-20). Indikacije: konvulzije kod dece, cefaleja, vertigo, edem lica. Ubadanje: pravo 5-8 fena duboko. 22. HSINHUI (TU-22) Lokalizacija: ispred PAIHUI (TU-20) 3 c. Indikacije: cefaleja, rinitis, epistaksa, vertigo, konvulzije kod dece. Ubadanje: pravo 5-8 fena duboko. 23. SHANGHSING (TU-23) Lokalizacija: 1 c iznad linije kosmatog dela ela. Indikacije: bolovi glave, bolovi oka, epistaksa, rinitis. Ubadanje: koso 5-8 fena. 24. SHENTING (TU-24). Lokalizacija: na graninoj liniji kosmatog dela ela. Indikacije: bolovi glave frontalnog predela, insomnija, rinitis, epistaksa, vertigo, epilepsija, anksioznost. Ubadanje: pravo 5-10 fena. 25. SULIAO (TU-25) Lokalizacija: na vrhu nosa. Indikacije: ok, bolovi glave, rinitis, epistaksa, protiv puenja, protiv alkoholizma i droga, rozacea. Ubadanje: pravo 2-3 fena duboko. 26. JENCHUNG (TU-26) Lokalizacija: na spoju srednje i donje treine gornje usne u predelu filtruma. Indikacije: ok, kolaps, srani arest, komatozna stanja, lumbago, epilepsija, paraliza n. facijalisa. Ubadanje: kranijalno 3-5 fena duboko. 27. TUITUAN (TU-27) Lokalizacija: na medijalnom tuberkulumu gornje usne, na granici filtruma i usnog crvenila. Indikacije: bolovi zuba, afte, foetor ex ore. Ubadanje: koso 2-3 fena duboko.

183 28. YINCHIAO (TU-28) Lokalizacija: u ustima, u predelu frenuluma, na granici gingive i gornje usne. Indikacije: gingivitis, rinitisi, afte, hemoroidi. Ubadanje: koso kranijalno 1 fen.

4.2.2. Sabirni kanal ili prednji medijalni kanal

Sabirni kanal je upravlja svih YIN-kanala i to: plua, perikarda, srca, trostrukog grejaa, slezine, jetre i bubrega, ime ostvaruje jedinstvenu celinu. Kanal ima 24 akupunkturne take (v. Sl. 4.4.).

Slika 4.4.

Sabirni kanal ili prednji medijalni kanal (JEN)

Povrinska putanja Putanja ovog kanala poinje od karline upljine i izbija na povrini koe u predelu perineuma na AT HUIYIN (JEN-1). Ova taka lei izmeu anusa i spoljnih genitalija (skrotuma, odnosno zadnje komisure vulve). Kanal zatim ide kranijalno du medijalne linije abdomena, toraksa i vrata, te se zavrava na sredini mento-labijalnog nabora u taki CHENGCHIANG (JEN-24). Veza sa drugim kanalima Sabirni kanal se spaja sa kanalom upravljaem. Unutranja putanja Postoje izvesne veze sa uterusom i oima.

184 Indikacije Oboljenja urogenitalnog sistema, gastrointestinalnog trakta, respiratornog sistema, usne upljine, jezika, farinksa i larinksa. Sabirni kanal se upotrebljava i kod nekih akutnih patolokih stanja, kao to su ok, kolaps i dr. Akupunkturne take 1. HUIYIN (JEN-1) Lokalizacija: Kod ena ova taka se nalazi izmeu anusa i zadnje komisure vulve. Kod mukaraca izmeu skrotuma i anusa. Indikacije: hemoroidi, uretritis, kolpitis, menstrulne smetnje, prolaps uterusa, bolovi penisa i klitorisa. Ubadanje: pravo 5-10 fena. 2. CHUKU (JEN-2) Lokalizacija: iznad simfize pubisa na medijalnoj liniji, odnosno 5 c ispod umbilikusa. Indikacije: eneureza, impotencija, polucija, dizurija, nepotpune kontrakcije uterusa, retencija mokrae. Ubadanje: pravo 1-2 c. 3. CHUNGCHI (JEN-3) Lokalizacija: ispod umbilikusa 4 c; Indikacije: oboljenja urogenitalnog sistema. Ubadanje: pravo 1-2 c. 4. KUANYUAN (JEN-4) Lokalizacija: na 3 c ispod umbilikusa. Indikacije: abdominalni bolovi, dijareja, dizenterija, menstrualne smetnje, impotencija, polucija, eneureza, poliurija, bolovi uretre, askaridoza, pelveoperitonitis. Ubadanje: pravo 1-2 c. 5. SHIHMEN (JEN-5) Lokalizacija: ispod umbilikusa 2 c. Indikacije: meteorizam, abdominalni bolovi, amenoreja i druge menstrualne smetnje, dizurija i dr. Ubadanje: pravo 1-2 c duboko. 6. CH IHAI (JEN-6) Lokalizacija: ispod umbilikusa 1,5 c. Indikacije: kao i za KUANYUAN (JEN-4). Ubadanje: pravo 1,5-2,5 c. 7. YINCHIAO (JEN-7) Lokalizacija: ispod umbilikusa 1 c. Indikacije: pruritus vulve, endometritis, uretritis, neregularna menstruacija, bolovi kod hernije i dr. Ubadanje: pravo 1-2 c.

185 8. SHENCHUEH (JEN-8) Lokalizacija: u centru umbilikusa. Indikacije: hronini enteritis, hronina dizenterija, abdominalni bolovi, vertigo, meteorizam, apopleksija. Stimulacija: Ova taka se najee stimulie pomou moksibustije, u vidu konusa ili cigarete. 9. SHUIFEN (JEN-9) Lokalizacija: iznad umbilikusa 1 c. Indikacije: peristaltini bolovi, meteorizam, dijareja, dizurija, Ubadanje: pravo 1-2 c. 10. HSIAWAN (JEN-10) Lokalizacija: iznad umbilikusa 2 c. Indikacije: grastralgija, gastroptoza, enteritis, dispepsija Ubadanje: pravo 1-2,5 c. 11. CHIENLI (JEN-11) Lokalizacija: iznad umbilikusa 3 c. Indikacije: gastralgija, vomitus, dispepsija, peritonitis. Ubadanje: pravo 1-2,5 c. 12. CHUNGWAN (JEN-12) Lokalizacija: iznad umbilikusa 4 c. Indikacije: gastritis, peptini ulkus, vomitus, dijareja, opstipacija, dispepsija, hipertenzija, neurastenija, meteorizam, insomnija. Ubadanje: pravo 1-2,5 c. 13. SHANGWAN (JEN-13) Lokalizacija: iznad umbilikusa 5 c. Indikacija: gastritis, peptini ulkus, tucanje, vomitus. Ubadanje: pravo 1-2 c. 14. CHUCHUEH (JEN-14) Lokalizacija: iznad umbilikusa 6 c. Indikacije: gastralgija, vomitus, palpitacije srca, anksioznost. Ubadanje: koso na dole 1 c. 15. CHIUWEI (JEN-15) Lokalizacija: neposredno ispod procesusa ksifoideusa. Indikacije: vomitus, bolovi srca i eluca, tucanje, mentalna oboljenja, epilepsija, insomnija. Ubadanje: koso kaudalno 5-10 fena. 16. CUNGTING (JEN-16) Lokalizacija: u visini V interkostalnog prostora. Indikacije: bronhijalna astma, kaalj, vomitus. Ubadanje: pravo 3-5 fena. 17. SHANCHUNG (JEN-17) Lokalizacija: u visini IV interkostalnog prostora. Indikacije: kaalj, bronhijalna astma, mastitis, bolovi toraksa, interkostalna

186 neuralgija, bronhitis. Ubadanje: pravo ili koso 5-10 fena. 18. YUTANG (JEN-18) Lokalizacija: na medijalnoj liniji u visini III interkostalnog prostora. Indikacije: bronhitis, bronhijalna astma, pleuritis, vomitus. Ubadanje: pravo 3-5 fena. 19. TZUKUNG (JEN-19) Lokalizacija: u visini II interkostalnog prostora. Indikacije: bronhitis pleuritis, tuberkuloza plua. Ubadanje: pravo 3-5 fena. 20. HUAKAI (JEN-20) Lokalizacija: na sredini sternuma. Indikacije: bolovi torakalnog predela, kaalj, faringitis. Ubadanje: pravo 3-5 fena. 21. HSUANCHI (JEN-21) Lokalizacija: na donjem delu fose jugularis. Indikacije: kaalj, bronhijalna astma. Ubadanje: pravo 3-5 fena. 22. TIENTU (JEN-22) Lokalizacija: u fosi jugularis neposredno iznad gornje ivice manubrijuma sternuma. Indikacije: bronhijalna astma, traheitis, faringitis, vomitus, struma. Ubadanje: Najpre 2 fena pravo, zatim kaudalno iza sternuma 1,5-2 c. Dublje ubadanje je zabranjeno, zbog mogunosti povrede velikih krvnih sudova medijastinuma. 23. LIENCHUAN (JEN-23) Lokalizacija: u predelu hioidne kosti na medijalnoj liniji. Indikacije: hronini bronhitis, bronhijalna astma, laringitis, glosotis, hipersalivacija, gluvonemosi. Ubadanje: koso kranijalno 5-10 fena. 24. CHENGCHIANG (JEN-24) Lokalizacija: na sredini mentolabijalnog sulkusa. Indikacije: paraliza n. facijalisa, trizmus, pulpitis, periodontitis, parodontopaxija, hipersalivacija, bolovi glave, bolovi i ukoenost vrata. Ubadanje: pravo 3-5 fena.

4.2.3. Kanal plua

Unutranja putanja Kao to se vidi, na Sl. 4.5. zaetak kanala plua je u "srednjem" delu telesne upljine (CHONGCHIAO). Ide kaudalno, da bi se povezao sa debelim crevom, a zatim se vraa i prolazi kroz kardiju eluca i dijafragmu, te ulazi u organ kome pripada, tj. u plua. Preko bronhije dolazi do traheje, odakle skree transverzalno prema grudnom kou, te izbije kao povrinska putanja.

187 Povrinska putanja. Polazi iz deltoido-pektoralnog predela sa AT (CHUNGFU (L-1), kola se nalazi u deltoideo-pektoralnom trouglu, ispod spoljanjeg kraja klavikule. Ide kranijalno prema donjoj ivici klavikule do YUNMEN AT(L-1). Ovde savija luno prema deltoidnom miiu i kaudalno na ruci du radijalnog dela medijalne strane ruke, sve do palca, gde se zavrava na AT( L-11 ) SHAOSHANG. Veze sa drugim kanalima Komunicira sa kanalom debelog creva. Indikacije U obzir dolaze razna oboljenja puteva za disanje, kao to su bronhijalna astma, hemoptiza, kaalj, i dr., zatim bolovi u grudnom kou, epistaksa, tonzilitis, bolovi glave, vrata, ramena i ake.

Slika 4.5.

Kanal plua (L)

188 Akupunkturne take Pluni kanal ima 11 akupunkturnih taaka. 1. CHUNGFU L-1 Lokalizacija: u lateralnom delu prvog interkostalnog prostora u deltoidopektoralnom trouglu, blizu korakoidnog procesusa. Indikacije: bronhitis, bronhijalna astma, pneumonija. Ubadanje: koso, latero-kranijalno, 5-10 fena duboko. 2. YUNMEN L-2 Lokalizacije: u infraklavikularnoj fosi. Indikacije: kaalj, bronhijalna astma, bolovi u predelu grudnog koa, ramena i lea. Ubadanje: pravo 5-10 fena duboko. 3. TIENFU L-3 Lokalizacija: ispod aksile 3 c, na lateralnoj glavi muskulusa bicepsa brahii. Indikacije: bronhijalna astma, epistaksa, bolovi medialnog dela nadlaktice. Ubadanje: pravo 1-2 c duboko. 4. HSIAPAI L-4 Lokalizacija: ispod prethodne AT na lateralnoj glavi muskulusa bicepsa brahii 1 c. Indikacije: kao i kod TIENFU L-3. Ubadanje: pravo 1-2 c duboko. 5. CHIHTSE L-5 Lokalizacija: u lateralnom delu lakatnog nabora na radijalnoj strani tetive muskulusa biceps brahii. Indikacije: bronhijalna astma, kaalj, hemoptiza, bolovi orofariksa bolovi lakta i nadlaktice. Ubadanje: pravo 1,5 c duboko. 6. KUNGTSUI (L-6) Lokalizacija: 7 c iznad unutranjeg runog nabora na radijalnom delu podlaktice. Indikacije: kao i kod AT CHIHTSE (L-5). Ubadanje: pravo 1-1,5 c duboko. 7. LIEHCHUEN (L-7) Lokalizacija: iznad stiloidnog nastavka radiusa na 1,5 c od nabora runog zgloba. Lokalizacija ove take se moe dobiti ako se ukrste prvi interdigitalni prostori obe ruke i na mestu gde jagodica kaiprsta dodiruje radius nalazi se ova akupunkturna taka. Indikacije: bolovi glave, kaalj, bronhijalna astma, paraliza nervusa facijalisa, kontrakture i bolovi vrata. Ubadanje: koso kranijalno 5-10 fena duboko.

189 8. CHINGCHU (L-8) Lokalizacija: 1 c iznad runog nabora pored bonog zida radialne arterije. Indikacije: bolovi ake, grudnog koa i orofarinksa, kaalj i bronhijalna astma. Ubadanje: pravo-bono 5 fena duboko. 9. TAIYUAN (L-9) Lokalizacija: na najbonijem delu poprenog runog nabora, bono od arterije radialis. Indikacije: bronhijalna astma, bolovi grudnog koa, ramena i lea. Ubadanje: pravo 5 fena duboko, paziti na radijalnu arteriju. 10. YUCHI (L-10) Lokalizacija: na palmarnoj povrini, na sredini prve metakarpalne kosti. Indikacije: kaalj, bronhijalna astma, hemoptiza, visoka temperatura, otok i bolovi orofarinksa. Ubadanje: pravo 5-10 fena duboko. 11. SHAOSHANG (L-11) Lokalizacija: na radijalnoj strani palca, 1 fen iznad radijalnog ugla nokta. Indikacije: kaalj, apopleksija, otok i bol orofarinksa, influenca. Ubadanje: pravo 1 fen duboko.

4.2.4. Kanal perikarda

Unutranja putanja Kanal perikarda, koji se vidi na Sl. 4.6., poinje u grudnom kou, sa perikarda, kome i pripada. Iz perikarda jedna grana, tzv. abdominalna grana, ide kaudalno prema dijafragmi i abdomenu, spajajui se sa gornjim, srednjim i donjim delom abdominalne upljine (SANCHIAO). Druga, tzv. torakalnagrana, ide horizontalno lateralno prema povrini grudnog koa, gde kroz IV interkostalni prostor izbija na povrinu tela, lateralno od papile dojke. Povrinska putanja Poinje sa AT TIENCHIH (P-1), koja se nalazi u mamilarnom predelu grudnog koa, lateralno od papile dojke. Kanal ide kranijalno du grudnog koa sve do infraklavikularnog predela. Ovde savija u blagom luku kaudalno prema ruci, gde prelazi u deltoidni predeo, a zatim po sredini fleksorne strane ruke, izmeu kanala plua i srca, do vrha srednjeg prsta, te se zavrava na akupunkturnoj taki CHUNGCHUNG (P-9). Veze sa drugim kanalima Sa akupunkturne take LAOKUNG (P-8), koja se nalazi u III metakarpalnom prostoru, polazi spojna grana koja ide prema jagodici domalog prsta, gde se spaja sa kanalom trostrukog grejaa.

190 Indikacije Za korienje ovog kanala indikacije su oboljenja srca, oboljenja grudnog koa, bolovi eluca, vomitus, neuroloka i mentalna oboljenja, kao i oboljenja predela du kojih prolazi kanal perikarda.

Slika 4.6.

Kanal perikarda (P)

Akupunkturne take Kanal perikarda ima 9 akupunkturnih taaka. 1. TIENCHIH (P-1) Lokalizacija: u IV interkostalnom prostoru, 1 c lateralno od mamilarne bradavice. Indikacije: bolovi grudnog koa i hipohondrijuma. Ubadanje: pravo 5 fena duboko. 2. TIENCHUAPJ (P-2) 3. CHUTSE (P-3) Lokalizacija: na unutranjoj strani lakta, na mestu gde kapu longus muskulusa biceps brahii preseca transverzalni nabor. Indikacije: bolovi i palpitacije srca, tremor ruke, bolovi lakta. Ubadanje: pravo 1-2 c duboko.

191 4. HSIMEN (P-4) Lokalizacije: 5 c iznad sredine transverzalnog nabora runog zgloba, izmeu tetiva muskulusa fleksor karpi radialis i palmaris longus. Indikacije: tahikardija, angina pektoris, pleuritis, mastitis, neurastenija. Ubadanje: pravo 1-2 c duboko. 5. CHIENSHIH (P-5) 6. NEIKUAN (P-6) Lokalizacija: 2 c iznad sredine transverzalnog nabora runog zgloba, izmeu tetiva malopre navedenih miia. Indikacije: palpitacije srca, vomitus, nauzeja, bolovi eluca, bronhijalna astma, tucanje, histerija, epilepsija, groznica, bolovi ruke i grudnog koa. Ubadanje: pravo 5-10 fena duboko. 7. TALING (P-7) Lokalizacija: na sredini prvog transverzalnog nabora palmarne strane runog zgloba izmeu tetiva muskulusa palmaris longus i fleksor karpi radialis. Indikacije: miokraditis, interkostalne neuralgije, tonzilitis, insomnija. Ubadanje: pravo 5-8 fena duboko. 8. LAOKUNG (P-8) 9. CHUNGCHUNG (P-9) Lokalizacija: na sredini vrha jagodice srednjeg prsta, oko 1 fen od nokta. Indikacije: angina pektoris, ok, bolovi glave, zujanje uha, hipotenzija. Ubadanje: pravo 1 fen duboko.

4.2.5. Kanal srca

Unutranja putanja Kanal srca, koji je prikazan na Sl. 4.7., poinje sa srca (kome i pripada). Unutranja putanja kanala srca ima tri grane. Prva grana sa srca ide kaudalno kroz dijafragmu u abdomen, gde se spaja sa tankim crevom. Druga grana, poto izbije sa srca ide kranijalno du ezofagusa i farinksa, te se spaja sa okom. Trea grana ide transverzalno, sa srca prema pluima, te izbija iz grudne upljine na povrinu grudnog koa u predelu aksile. Povrinska putanja Poinje sa predela fose aksilaris iz AT koja se zove CHICHUAN (H-1) ide prema ruci kaudalno, prema ulnarnoj strani volarne povrine sve do malog prsta, gde zavrava na AT SHAOCHUNG (H-9). Veze sa drugim kanalima Kanal srca preko svoje poslednje AT SHAOCHUNG (H-9) spaja se sa prvom takom kanala tankog creva SHAOTSE (Sl-1), ime se uspostavlja veza izmeu dva kanala, tj. kanala srca i kanala tankog creva.

192 Indikacije Oboljenja srca i grudnog koa, suvoa grla, neuroloka i mentalna oboljenja, kao i oboljenja predela kroz koje kanal srca prolazi.

Slika 4.7.

Kanal srca (H)

Akupunkturne take Kanal srca ima 9 akupunkturnih taaka. 1. CHICHUAN (H-1) Lokalizacija: u centru fose aksilaris i medijalno ad aksilarne arterije. Indikacije: bolovi grudnog koa, srca i nadlaktice. Ubadanje: pravo 5-10 fena. 2. CHINGLING (H-2) 3. SHAOHAI (H-3) Lokalizacija: na medijalnom kraju lakta, na pregibu, neposredno iznad medijalnog epikondilusa humerusa. Indikacije: interkostalne i ulnarne neuralgije. Ubadanje: pravo 5-10 fena duboko. 4. LINGTAO (H-4)

193 5. TUNGLI (H-5) Lokalizacija: 1 c iznad pregiba runog zgloba, medijalno od margo volaris u Ine. Indikacije: bolovi srca, ruke, neurastenija i histerija. Ubadanje: pravo 5-10 fena duboko. 6. YUNHSI (H-6) Lokalizacija: ispod prethodne AT 5 fena. Indikacije: neurastenija, bolovi i palpitacije srca, nono znojenje Ubadanje: pravo ili koso 5-8 fena duboko. 7. SHENMEN (H-7) Lokalizacija: na ulnarnom delu pregiba runog zgloba izmeu ulne i piziformne kosti. Indikacije: insomnija, somnolencija, palpitacije srca, histerija. Ubadanje: pravo ili koso 5-8 fena duboko. 8. SHAOFU (H-8) Lokalizacija: na palmarnoj povrini izmeu IV i V metakarpalne kosti, na mestu gde jagodica savijenog malog prsta dodiruje dlan. Indikacije: pruritus vulve, palpitacije srca, bolovi grudnog koa eneureza. Ubadanje: pravo 5 fena. 9. SHAOCHUNG (H-9) Lokalizacija: na radijalnoj strani vrha malog prsta, 1 fen iza ugla nokta. Indikacije: palpitacije srca, komatozna stanja, hipotenzivna stanja, vertigo, apopleksija, bolovi grudnog koa. Ubadanje: pravo 2-3 fena duboko.

4.2.6. Kanal debelog creva

Povrinska putanja Kanal debelog creva, koji se vidi na Sl. 4.8., polazi sa radijalne strane kaiprsta sa akupunkturne take SHANGYANG (LI-1) Kanal ide kranijalno du kaiprsta prema radijalnoj stran ekstenzorne povrine ruke, akromiona, vrata i obraza. U visini ugla usta daje pomonu granu za vezu sa zubima i gingivu predela mandibule. Glavna putanja produava prema sredini gornje usne, gde ukrta srednju liniju lica i istoimeni kanal suprotne strane tela. Zavrava se pored nosnog krila suprotne strane u akupunkturnoj taki YINGHSIANG (LI20). Unutranja putanja Sa povrinske putanje kanala debelog creva u fosi supraklavikularis odvaja se unutranja putanja, koja komunicira sa plunim krilom iste strane. Putanja zatim prolazi kroz dijafragmu i ulazi u debelo crevo, kome i pripada.

194 Veze sa drugim kanalima Kanal debelog creva komunicira sa kanalom eluca. Indikacije Oboljenja intestinalnog trakta: dijareja, opstipacija i bolovi u trbuhu. Bolovi zuba, grla i antero-lateralne strane ruke i epistaksa. Pored toga, s obzirom da se ovaj kanal spaja sa pluima, pojedine take ovog kanala mogu biti izabrane kod leenja oboljenja puteva za disanje i za tretiranje febrilnih stanja. Isto tako, kanal debelog creva se vrlo esto koristi kod akupunkturne anestezije.

Slika 4.8.

Kanal debelog creva (LI)

Akupunkturne take Kanal debelog creva ima 20 akupunkturnih taaka. 1. SHANGYANG (LI-1) Lokalizacija: u predelu radijalne strane kaiprsta, oko 1 fen iznad ugla nokta. Indikacije: gluvoa, promuklost, bolovi grla i zuba, trnjenje u rukama, groznica, bronhijalna astma. Ubadanje: pravo ili koso 2-3 fena, ili dok ne prokrvari.

195 2. ERHCHIEN (LI-2) 3. SANCHIEN (LI-3) 4. HOKU (LI-4) Lokalizacija: na dorzalnoj strani ake u prvom metakarpalnom prostoru, izmeu prve i druge metakarpalne kosti, na sredini pored druge metakarpalne kosti. Lokalizacija ove take se moe odrediti i pomou palca suprotne ruke. Interfalangealni nabor savijenog palca stavi se u predeo prve interkarpalne incizure. Zatim se palac sve vie savija. Na mestu gde je vrh palca nalazi se akupunkturna taka HOKU (LI-4) Indikacije: bolovi glave, zuba i orofaringsa; zatim, gluvonemost, paraliza nervusa facijalisa, rinitis, prehlade, oboljenja oka, artralgije ruke, neurastenija, hemiplegija, i u anesteziji. Ubadanje: pravo 5-10 fena duboko. 5. YANGHSI (LI-5) 6. PIENLI (LI-6) 7. WENLIU (LI-7) Lokalizacija: 4,5 c kranijalno od dorzalnog nabora ake na radijalnom delu dorzalne strane podlaktice. Indikacije: glositis, stomatitis, parotitis, bolovi ramena i ruke. Ubadanje: pravo 1-2 duboko. 8. HSIALIEN (LI-8) 9. SHANGLIEN (LI-9) 10. SANLI ili SHOUSANLI (LI-10) Lokalizacija: 2 c ispod CHUCHIH (LI-11). Indikacije: bolovi ruke i ramena, paraliza ruke, bolovi abdomena, dijareja. Ubadanje: pravo 1-2 c duboko. 11. CHUCHIH (LI-11) Lokalizacija: na spoljanjem kraju vodoravnog lakatnog nabora, kada se podlaktica savije u pravom uglu. Indikacije: urtikarija, groznica, hipertenzija, guavost, hemiplegija, artralgije ruke, bolovi ramena, lea i grla, horea, ekcem, neurodermatitis. Ubadanje: pravo 1-2 duboko. 12. CHOULIAO (LI-12) 13. WULI (LI-13) 14. PINAO (LI-14) 15. CHIENYU (LI-15) Lokalizacija: anteriolateralni deo akromiona, u depresiji koja se stvara pri podizanju ruke. Indikacije: artralgije ruke, himiplegija i paraliza ruke. Ubadanje: pravo 1-1,5 c duboko. 16. CHUKU (LI-16) 17. TIENTING (LI-17)

196 18. FUTU (LI-18) Lokalizacija: izmeu dve glave, sternalne i klavikularne insercij, muskulusa sternokleidomastoideusa, na 3 c lateralno od laringealne prominencije tireoidne hrskavice. Indikacije: kaalj, iskaljavanje, bolovi grla i u anesteziji. Ubadanje: pravo 5-10 fena. 19. HOLIAO (LI-19) 20. YINGHSIANG (LI-20) Lokalizacija: u nazo-labijalnom naboru 5 fena lateralno od nosnog krilca. Indikacije: paraliza nervusa facijalisa, rinitis, sinusitis, askaridoza unih puteva. Ubadanje: pravo 3-5 fena duboko.

4.2.7. Kanal trostrukog grejaa

Putanja kanala trostrukog grejaa vidi se na Sl. 4.9. Povrinska putanja Povrinska putanja kanala trostrukog grejaa poinje sa akupunkturne take KUANCHUNG (SC-1), koja se nalazi na ulnarnoj strani domalog prsta, 1 fen od ugla nokta. Putanja ide kranijalno po sredini dorzalne strane ruke sve do ramena. Kanal zatim produava du supraklavikularnog i lateralnog predela vrata, iza i iznad uha i du temporalnog predela, zavravajui na akupunkturnoj taki SSUCHUKUNG (SC-23), u supraorbitalnom predelu. Unutranja putanja Iz ramenog predela iznad AT TIENLIAO (SC-15), na mestu gde se ovaj kanal ukrta sa kanalom une beike, odvaja se unutranja putanja, koja preko fose supraklavikularis, kao grudna grana ulazi u grudni ko sve do perikarda. Iz perikarda se sputa prema abdomenu i povezuje gornju, srednju i donju treinu abdominalne upljine (SANCHIAO). Druga unutranja putanja je aurikularna grana, koja iz retroaurikularnog predela ulazi u unutranje uho. Ona izlazi ispred uha i zavrava se u infraorbitalnom predelu. Veze sa drugim kanalima Kanal trostrukog grejaa komunicira sa kanalom une beike u temporalnom predelu spojnicom koja ide od akupunkturne take SSUCHUKUNG (SC-23) do akupunkturne take TUNGTZULIAO (GB-1). Indikacije Bolovi glave, migrena, gluvonemost, zujanje u uima, smetnje orofaringsa, konjunktivitis, bolovi ruke, ramena i vrata. Pored toga, indikacije za stimulaciju ovog kanala su eneureza, dizurija i abdominalne smetnje. Ovaj kanal se moe koristiti i kod indikacija koje postoje za stimulaciju kanala jetre i une beike.

197

Slika 4.9.

Kanal trostrukog grejaa (SC)

Akupunkturne take Kanal trostrukog grejaa ima 23 akupunkturne take. 1. KUANCHUNG (SC-1) Lokalizacija: na ulnarnoj strani domalog prsta 1 fen od ugla nokta. Indikacije: bolovi glave i orofarinksa, bolovi ramena i ruke i prehlade. Ubadanje: pravo ili koso 1-2 fena duboko. 2. YEMEN (SC-2) 3. CHUNGCHU (SC-3) 4. YANGCHIH (SC-4) 5. WAIKUAN (SC-5) Lokalizacija: izmeu ulne i radiusa, 2 c iznad sredine konog nabora dorzalnog dela runog zgloba. Indikacije: bolovi ruke i vrata, hemiplegija, paralize, gluvonemost, zujanje u uima i u anesteziji akupunkturom. Ubadanje: pravo 5-15 fena duboko.

198 6. CHIHKOU (SC-6) Lokalizacija: 1 c iznad akupunkturne take WAIKUAN (SC-5). Indikacije: opstipacija, bolovi ruke i ramena. Ubadanje: pravo 1-1,5 c duboko. 7. HUITSUNG (SC-7) 8. SANYANGLO (SC-8) Lokalizacija: 4 c iznad WAIKUAN (SC-5). Indikacije: gluvonemosi, afazija, bolovi ruke. Ubadanje: pravo 5-10 fena duboko. 9. SZUTU (SC-9) 10. TIENCHING (SC-10) 11. CHINGLENGYUAN (SC-11) 12. HSIAOLO (SC-12) 13. NAOHUI (SC-13) 14. CHIENLIAO (SC-14) 15. TIENLIAO (SC-15) 16. TIENYU (SC-16) 17. YIFENG (SC-17) Lokalizacija: iza une koljke, u depresiji (kada su usta otvorena) izmeu mandibule i procesusa mastoideusa. 18. CHIHMO (SC-18) Lokalizacija: iza uha u centru mastoidnog nastavka. Indikacije: paraliza nervusa facijalisa, gluvoa, otitis, zujanje uha, parotitis, bolovi glave. Ubadanje: pravo ili koso napred i kranijalno, 3-5 fena duboko. 19. LUHSI (SC-19) Lokalizacija: retroaurikularno na granici kosmatog i nekosmatog dela glave u visini tuberkuluma heliksa. Indikacije: zujanje uha, otitis, vomitus, bolovi glave. Ubadanje: pravo 1-3 fena duboko. 20. CHUEHSUN (SC-20) 21. ERHMEN (SC-21) Lokalizacija: u parotidnom predelu u visini i u neposrednoj visini tragusa, u depresiji koja se formira pri otvaranju usta. Indikacije: bolovi zuba, gluvonemost, otitis i zujanje uha. Ubadanje: koso kaudalno 5-10 fena duboko. Pacijent dri usta otvorena za vreme ubadanja igle. 22. HOLIAO (SC-22) Lokalizacija: iznad zigomatinog luka, iza povrne temporalne arterije. Indikacije: trizmus, bolovi glave, paraliza nervusa facijalisa, rinitis, zujanje uha. Ubadanje: pravo 2-3 fena duboko.

199 23. SSUCHUKUNG (SC-23) Lokalizacija: na lateralnom kraju obrve. Indikacije: oboljenja oka, bolovi glave, migrena, paraliza nervusa facijalisa. Ubadanje: koso prema nazad 5-10 fena duboko.

4.2.8. Kanal tankog creva

Putanja kanala tankog creva prikazana je na Sl. 4.10.

Slika 4.10.

Kanal tankog creva (SI)

Povrinska putanja Povrinska putanja kanala tankog creva polazi sa akupunkturne take SHAOTSE (SI-1), na ulnarnoj strani malog prsta, oko 1 fen iznad lateralnog ugla nokta. Ide du ulnarne strane malog prsta, ake i podlaktice, kao i zadnjeg dela nadlaktice. Povrinska putanja zatim nastavlja svoj put u "cik-cak" pravcu preko skapularnog predela, a posle dijagonalno du lateralnog dela vrata i

200 obraza. U tom predelu pravi otar ugao nazad prema parotidomaseterinom predelu, gde se zavrava ispred une koljke na akupunkturnoj taki TINGKUNG (SI-19). Unutranja putanja Unutranja putanja se odvaja iz kanala tankog creva u supraskapularnom predelu vrata gde ulazi u grudni ko i ide do srca. Iz srca unutranja putanja se sputa du ezofagusa, dijafragme i eluca, te se zavrava u tankom crevu, kome i pripada. Veze sa drugim kanalima Kanal tankog creva komunicira sa kanalom mokrane beike preko jedne spojnice koja ide od AT CHUANLIAO (SI-18) do AT CHINGMING (B-1). Indikacije Indikacije za stimulaciju kanala tankog creva su oboljenja predela du kojih kanal prolazi, bolovi okcipitalnog i skapularnog predela, oboljenja uha, oka i grla, kao i neuropsihijatrijska oboljenja. Pored toga, indikacije predstavljaju i bolovi jezika, eluca, aerofagija, meteorizam i vomitus. Akupunkturne take Kanal tankog creva ima 19 akupunkturnih taaka. 1. SHAOTSE (SI-1) Lokalizacija: na poetnom delu kanala tankog creva, oko 1 fen proksimalno od lateralnog ugla nokta malog prsta. Indikacije: bolovi glave, oboljenja oka, mastitis i insuficijencija laktacije. Ubadanje: pravo 1 fen duboko. 2. CHIENKU (SI-2) 3. HOUHSI (SI-3) Lokalizacija: na ulnarnoj strani ake u naboru koji se stvara kod formiranja pesnice, iza distalnog kraja V metakarpalne kosti. Indikacije: bolovi glave, ramena, vrata i lea, zatim, lumbalni sindrom, gluvonemost i interkostalne neuralgije. Ubadanje: koso kranijalno 5-10 fena duboko. 4. WANKU (SI-4) Lokalizacija: na ulnarnoj strani ake izmeu V metakarpalne i kukaste kosti. Indikacije: artritisi ake i lakta, bolovi glave, zujanje uha, holecistitis, vomitus, glositis, alergini rinitis. Ubadanje: pravo 3-5 fena duboko. 5. YANGKU (SI-5) 6. YANGLAO (SI-6) Lokalizacija: u visini stiloidnog nastavka ulne.

201 Indikacije: artritisi ruke, bolovi ramena, vrata i okcipitalnog predela, hemiplegija i insomnija. Ubadanje: 1-1,5 c duboko, pravo. 7. CHIHCHENG (SI-7) Lokalizacija: 4 c kranijalno od AT YANGLAO (SI-61. Indikacije: mentalna oboljenja, bolovi ruke i vrata. Ubadanje: pravo 3-8 fena duboko. 8. HSIAOHAI (SI-8) 9. CHIENCHENG (SI-9) 10. NAOSHU (SI-10) 11. TIENTSUNG (SI-11) 12. PINGFENG (SI-12) 13. CHUYUAN (SI-13) 14. CHIENWAISHU (SI-14) 15. CHIENCHUNGSHU (SI-15) 16. TIENCHUANG (SI-16) 17. TIENJUNG (SI-17) 18. CHUANLIAO (SI-18) Lokalizacija: u zigomatinom predelu, u depresiji izmeu zigomatine kosti i procesusa muskularisa mandibule. Indikacije: gluvonemost, otitis, zujanje uha, alergini rinitis. Ubadanje: pravo 5-15 fena duboko. 19. TINGKUNG (SI-19) Lokalizacija: u predelu vilinog zgloba, ispred tragusa, u ulegnuu koje se stvara kada su usta otvorena. Indikacije: gluvonemost, otitis, zujanje uha, alergini rinitis. Ubadanje: pravo 5-15 fena duboko.

4.2.9. Kanal eluca

Putanja kanala eluca prikazana je na Sl. 4.11. Povrinska putanja Po savremenim shvatanjima kanal eluca poinje sa zavrne akupunkturne take kanala debelog creva YINGHSIANG (LI-20). Iz ove akupunkturne take ide kranijalno paranazalno od poetne akupunkturne take kanala mokrane beike CHINGMING (B-1) u predelu unutranjeg ugla oka. Zatim putanja skree lateralno du donjeg kapka oka do sredine donje ivice orbite u akupunkturnoj taki CHENGCH I (S-1). Kanal, posle toga, ide kaudalno i preko akupunkturne take CHULIAO (S-3) ulazi u gingivu gornje ivice. Nakon toga, izbija na povrinu koe lica, ide oko ugla usta, gde se u meniolabialnoj brazdi susree sa istoimenom putanjom suprotne strane na medijalnoj liniji, na akupunkturnoj taki CHENGCHIANG (JEN-24), koja se nalazi na sabirnom kanalu. Sa ove take putanja kanala skree lateralno sa iste strane prema parotidomaseterinom predelu, gde se u visini ugla mandibule deli u dve grane. Gornja ili kranijalna grana ide ispred uha du parotidomaseterinog i temporalnog predela, gde se zavrava na akupunkturnoj taki TOUWEI (S-8).

202 Donja ili kaudalna grana ide du prednje ivice sternokleidomastoidnog miia i supraklavikularne jame, du prednje povrine grudnog koa do mamile. Posle toga, putanja kanala ide prema trbuhu paraumbilikalno u pravoj liniji do ingvinalnog predela, gde prelazi na prednji femoralni predeo. Put nastavlja du noge do zadnje strane stopala gde se zavrava na akupunkturnoj taki LITU (S-45), na bonoj strani drugog prsta stopala.

Slika 4.11.

Kanal eluca (S)

Kanal eluca u predelu potkolenice ima dve sekundarne putanje. Prva sekundarna putanja polazi sa AT TSUSANLI (S-36) ide nadole prema AT FENGLUNG (S-40), odakle nastavlja svoj put do bone strane srednjeg prsta nego gde se i zavrava. Druga sekundarna putanja poinje od akupunkturne take CHUNGYANG IS-42) ide nadole sve do unutranje strane palca gde se i zavrava na akupunkturnoj taki YINPAI (SP-1) kanala slezine.

203 Unutranja putanja Sa povrinske putanje kanala eluca u supraklavikularnom predelu sa akupunkturne take CHUEHPEN (S-12), odvaja se unutranja putanja, koja probija grudni ko i dijafragmu i ulazi u eludac i slezinu. Preko pilorusa eluca putanja ide nadole sve do ingvinalnog predela intraabdominalno; gde izbija na povrinu tela. U predelu akupunkturne take CH ICHUNG (S-30) unutranja putanja se spaja sa kanalom eluca i nastavlja dalji tok. Veze sa drugim kanalima Kanal eluca preko druge sekundarne grane komunicira sa kanalom slezine na akupunkturnoj taki YINPAI (SP-1). Indikacije Indikacije za stimulaciju kanala eluca su oboljenja digestivnog trakta (pretakanja u crevima, aerofagija, meteorizam, povraanje i bolovi eluca, bolovi zuba, stomatitis, bolovi grla, groznica, neuroloka i mentalna oboljenja i dr. Pored toga kanal eluca se esto upotrebljava kod akupunkturne anestezije. Akupunkturne take Kanal eluca ima 45 akupunkturnih taaka. 1. CHENGCHI (S-1) Lokalizacija: u visini donjeg ruba orbite u liniji zenice. Indikacije: oboljenja oka kao to su: akutni i hronini konjunktivitis, miopija, hipermetropija, astigmatizam, neuritis, atrotija optikusa, retinitis, katarakta i glaukom. Ubadanje: u predelu donjeg ruba orbite kaiprstom leve ruke lako se pritisne donji kapak i potisne nagore ona jabuica. Posle toga, igla za akupunkturu se ubode neposredno iznad donjeg ruba orbite prema vrhu orbite u dubini od 0,5-1,5 c. 2. SZUPAI (S-2) Lokalizacija: u visini infraorbitalnog otvora na maksili. Indikacije: neuralgija trigeminusa, oboljenja oka, paraliza facijalisa, bolovi glave. Ubadanje: pravo ili neznatno koso kranijalno 3-5 fena duboko. 3. CHULIAO (S-3) 4. TITSANG (S-4) Lokalizacija: bono od ugla usta 3 fena. Indikacije: hipersalivacija, paraliza facijalisa i neuralgija trigem inusa. Ubadanje: koso prema parotidnom predelu 3-5 fena duboko. 5. TAYING (S-5) 6. CHIACHE (S-6) Lokalizacija: u predelu ugla mandibule. Indikacije: bolovi zuba, paraliza facijalisa, parotitis, artritis i artropatije vilinog zgloba. Ubadanje: pravo ili koso 5-10 fena duboko.

204 7. HSIAKUAN (S-7) Lokalizacija: u predelu ispred aurikule u nalegnuu incizure mandibule, ispred kondila mandibule i ispod zigomatinog luka. Indikacije: gluvonemost, zujanje uha, paraliza facijalisa, bolovi zuba i oboljenja vilinog zgloba. Ubadanje: pravo 5-10 fena duboko. 8. TOUWEI (S-8) 9. JENYING (S-9) 10. SHUITU (S-10) 11. CHISHE (S-11) 12. CHUEHPEN (S-12) 13. CHIHU (S-13) 14. KUFANG (S-14) 15. WUYI (S-15) Lokalizacija: u II inerkostalnom prostoru na mamilarnoj liniji. Indikacije: bronhitis, bronhijalna astma, bolovi grudnog koa. Ubadanje: pravo 5-8 fena. 16. YINGCHUANG (S-16) 17. JUCHUNG (S-17) 18. JUKEN (S-18) 19. PUJUNG (S-19) Lokalizacija: iznad umbilikusa 5 c i bono od sabirnog kanala 2 c. Indikacije: akutni i hronini gastritis, meteorizam, bolovi eluca. Ubadanje: pravo 1-2 c duboko. 20. CHENGMAN (S-20) 21. LIANGMEN (S-21 ) 22. KUANMEN (S-22) 23. TAIYI (S-23) 24. HUAJOUMEN (S-24) 25. TIENSHU (S-25) Lokalizacija: 2 c bono od umbilikusa. Indikacije: akutni i hronini gastroenteritis, dizenterija, opstipacija, ileus, apendicitis, paraliza rektusa. Ubadanje: pravo 1,5-2,5 c duboko. 26. WAILING (S-26) 27. TACHU (S-27) 28. SHUITAO (S-28) 29. KUILAI (S-29) Lokalizacija: u predelu hipogastrijuma. Indikacije: orhitis, endometritis, adneksitis, dismenoreja. Ubadanje: pravo 1-2 c duboko. 30. CHICHUNG (S-30) 31. PIKUAN (S-31) 32. FUTU (S-32) 33. YINSHIH (S-33) 34. LIANGCHIU (S-34)

205 35. TUPI (S-35) Lokalizacija: u ulegnuu bono od patele, kada je koleno savijeno. Indikacije: artritis kolena. Ubadanje: pravo 5-10 fena duboko. 36. TSUSANLI (S-36) Lokalizacija: 3 c ispod tuberozitas tibije, na bonoj strani miia tibialis anterior. Indikacije: akutni i hronini gastritis, ir eluca i dvanaesto-palanog creva, proliv, zatvor, dispepsija, hipertenzija, hemiplegija, epilepsija, neurastenija i bacilarna dizenterija. Ova akupunkturna taka se takoe vrlo esto upotrebljava za opte jaanje organizma i kod akupunkturne anestezije. Ubadanje: pravo 2-3 c duboko. 37. SHANGCHUHSU (S-37) Lokalizacija: 3 c ispod AT TSUSANLI (S-36). Indikacije: abdominalni bolovi, proliv, hemiplegija. Ubadanje: pravo 1-2,5 c duboko. 38. TIAOKOU (S-38) 39. HSIACHUHSU (S-39) Lokalizacija: 6 c ispod AT TSUSANLI (S-36). Indikacije: akutni i hronini enteritis, interkostalne neuralgije, pareza noge. Ubadanje: pravo 1 c duboko. 40. FENGLUNG (S-40) Lokalizacija: 8 c iznad prednjeg dela bonog maleolusa, 2 c bono od prednje ivice tibije, izmeu nje i fibule. Indikacije: kaalj, profuzna ekspektoracija, hemiplegija, smetnje u orofarinksu, vertigo, epilepsija, shizofrenija, dispepsija. Ubadanje: koso prema unutranjoj strani 1,5-3 c duboko. 41. CHIEHHSI (S-41) 42. CHUNGYANG (S-42) Lokalizacija: na dorzalnoj strani stopala u visini skonog zgloba. Indikacije: bolovi zuba, gingivitis, epilepsija, bolovi i pareza stopala. Ubadanje: pravo 3-5 fena. 43. HSIENKU (S-43) Lokalizacija: ulegnue izmeu II i II I metatarzalne kosti. Indikacije: edem lica, bolovi stopala, hiperperistaltika creva. Ubadanje: pravo 5-10 fena duboko. 44. NEITING (S-44) Lokalizacija: u predelu incizure izmeu drugog i treeg prsta stopala na dorzalnoj strani. Indikacie: abdominalni bolovi, bolovi glave i zuba, tonzilitis, dizenterija. Ubadanje: pravo 3-5 fena duboko.

206 45. LITUI (S-45) Lokalizacija: na drugom prstu stopala, na bonoj strani, 1 fen od ugla nokta. Indikacije: pareza facijalisa, epistaksa, bolovi zuba, tonzilitis, hepatitis, neurastenija, insomnija, febrilna stanja. Ubadanje: pravo 3-5 fena duboko.

4.2.10. Kanal une belke

Putanja kanala une beike prikazana je na Sl. 4.12.

Slika 4.12.

Kanal une beike (GP)

Povrinska putanja Kanal une beike polazi sa akupunkturne take TUNGTZULIAO (GB-1), koja se nalazi u orbitalnom predelu, udaljena od bonog ugla oka 3 fena.

207 Pomou tri lune povratne linije, kanal prolazi kroz temporalni frontalni, parijetalni i okcipitalni predeo. Sputa se du bonog dela vrata, grudnog koa, trbuha i noge, te se zavrava u akupunkturnoj taki TSUCHIAOYIN (GB-44) na bonoj strani domalog prsta noge u visini bonog ugla nokta. Unutranja putanja Kanal une beike ima dve unutranje grane. Prva je retroaurikularna grana, koja ide od akupunkturne take FENGCHIH (BG-20) u srednje i unutranje uho. Ona izlazi na povrini tela u preaurikularnom predelu i ide prema spoljnjem uglu oka. Druga unutranja grana je abdominalna. Ona ide od akupunkturne take TUNGTZULAlO (GB-1) u predelu spoljnjeg ugla oka prema akupunkturnoj taki kanala eluca, TAYING (S-5), u predelu ugla mandibule. Prelazi zatim na vrat i u predelu supraklavikularne jame ulazi u grudni ko. Prolazi dijafragmu i jetru i ulazi u unu ke, kojoj i pripada. Iz une kese sputa se preko ostalog dela trbuha do ingvinalnog predela, gde izlazi iz trbune upljine. Unutranja putanja zatim ide bono, pa se preko akupunkturne take CHULIAO (GB-19) spaja sa kanalom upravljaem u sakralnom predelu. Unutranja putanja se vraa natrag do trohanterinog predela, gde se ponovo spaja sa spoljanjom putanjom kanala une beike, u akupunkturnoj taki HUANTIAO (GB-30). Veze sa drugim kanalima Sa dorzalne strane stopala, sa akupunkturne take TSULHVCHI (GB-41), polazi spojnica koja ide izmeu I i II metatarzalne kosti do palca gde se spaja sa kanalom jetre, u akupunkturnoj taki TATUN (LV-1). Indikacije Stimulacija kanala une beike indicirana je kod oboljenja une beike, kao to su holecistitisi, bolovi kod kamena u unoj beici, oboljenja jetre, migrena, bolovi bonog dela glave, oboljenja oka, uha, grudnog koa, noge, febrilna stanja i neuropsihijatrijska oboljenja. Akupunkturne take Kanal une beike ima 44 akupunkturne take. 1. TUNGTZULIAO (GB-1) Lokalizacija: boni ugao oka. Indikacije: oboljenja oka - poremeaji u refrakciji oka, keratoleukoma, keratitis, atrofija optikusa. Ubadanje: pravo 3-5 fena duboko. 2. TUNGHUI (GB-2) Lokalizacija: u parotidomaseterinom predelu iza kondila mandibule u ulegnuu koje nastaje otvaranjem usta.

208 Indikacije: pareze facijalisa, bolovi, zuba, gluvonemost, zujanje uha, oboljenja vilinog zgloba. Ubadanje: pravo 1-2 c duboko. 3. SHANGKUAN (GB-3) 4. HANYEN (GB-4) Lokalizacija: u temporalnom predelu. Indikacije: migrena, smetnje u govoru, paraliza facijalisa, rinitig, zujanje uha. Ubadanje: pravo 3-5 fena duboko. 5. HSUANLU (GB-5) 6. HSUANLI (GB-6) 7. CHUPIN (GB-7) 8. SHUAIKU (GB-8) 9. TIENCHUNG (GB-9) 10. FUPAI (GB-10) 11. CHIAOYIN (GB-11) 12. WANKU (GB-12) 13. PENSHEN (GB-13) 14. YANGPAI (GB-14) 15. LINCHI (GB-15) 16. MUCHUANG (GB-16) 17. CHENGYING (GB-17) 18. CHENGLING (GB-18) 19. NAOKUNG (GB-19) 20. FENGCHIH (GB-20) Lokalizacija: u okcipitalnom predelu u visini mastoidnog nastavka, u ulegnuu izmeu sternokleidomastoidnog i trapezoidnog miia vrata. Indikacije: bolovi glave, oboljenja oka, gluvonemost, zujanje uha, prehlade, rinitis, hemiplegija, apopleksija, vertigo, hipertenzija. Ubadanje: pravo prema orbiti suprotne strane 1-1,5 c duboko. 21. CHIENCHING (GB-21) Lokalizacija: na sredini izmeu vratnih prljenova i akromiona, na najprominentnijem delu ramena. Indikacije: bolovi ramena, vrata i lea, insomnija, mastitis, hipertireodizam, funkcionalna metroragija. 22. YUANYEH (GB-22) 23. CHECHIN (GB-23) 24. JIHYUEN (GB-24) 25. CHINGMEN (GB-25) Lokalizacija: na prednjem donjem slobodnom kraju XII rebra. Indikacije: interkostalna neuralgija, nefritis, meteorizam. Ubadanje: pravo 5-10 fena duboko. 26. TAIMO ili TAIMAI (GB-26) 27. WUSHU (GB-27)

209 28. W E ITAO (GB-28) Lokalizacija: u predelu prednje gornje spine iliake. Indikacije: endometritis, bolovi donjeg dela trbuha i opstipacija. Ubadanje: pravo 1-2 c duboko. 29. CHULIAOIGB-29) 30. HUANTIAO (GB-30) Lokalizacija: u visini i neposredno iza velikog trohantera. Indikacije: lumbalni sindrom, paralize i pareze noge, bolovi kuka. Ubadanje: pravo 3 c duboko. 31. FENGSHIH (GB-31) Lokalizacija: na bonoj strani natkolenice, na mestu gde u stavu "mirno" srednji prst ruke sa jagodicom dodiruje nogu. Indikacije: lumbalni sindrom, bolovi, noge, artralgije, paralize noge. Ubadanje: pravo 1,5-3 c duboko. 32. CHUNGTU (GB-32) 33. HSIYANGKUAN (GB-33) 34. YANGLINGCHUAN (GB-34) Lokalizacija: u ulegnue ispred giavice fibule. Indikacije: bolovi kolena, holecistitis, hemiplegija, interkostalna neuralgija, lumbalni sindrom, vertigo, podrigivanje. Ubadanje: pravo 1-2 c duboko. 35. YANGCHIAOIGB-35) 36. WAICHIU (GB-36) 37. KUANGMING (GB-37) 38. YANGFU (GB-38) Lokalizacija: na zadnjoj ivici fibule, 4 c iznad bonog maleolusa. Indikacije: lumbalni sindrom, artritis kolena, bolovi tela. Ubadanje: pravo 1-2 c duboko. 39. HSUANCHUNG (GB-39) Lokalizacija: 3 c iznad bonog maleolusa na zadnjoj ivici fibule. Indikacije: artritis kolena i stopala, hemiplegija, bolovi vrata. Ubadanje: pravo 5-10 fena. 40. CHIUHSU (GB-40) 41. TSULINCHI (GB-41) Lokalizacija: na zadnjoj strani stopala u srednjem delu ulegnua izmeu IV i V metatarzalne kosti. Indikacije: konjunktivitis, bolovi grudnog koa, mastitis, smetnje u menstruaciji. Ubadanje: pravo 3-5 fena duboko. 42. TIWUHUI (GB-42) 43. HSIAHSI (GB-43) 44. TSUCHIAOYIN (GB-44) Lokalizacija: 1 fen iza bonog ugla nokta domalog prsta. Indikacije: bronhijalna astma, pleuritis, bolovi glave, laringofaringitis. Ubadanje: pravo 1-2 fena duboko.

210

4.2 11. Kanal mokrane beike

Putanja kanala mokrane beike prikazana je na Sl. 4.13.

Slika 4.13.

Kanal mokrane beike (B)

Povrinska putanja Povrinska putanja kanala mokrane beike polazi sa akupunkturne take CHINGMIN (B-1), koja se nalazi u orbitalnom predelu blizu unutranjeg ugla oka. Ona ide kranijalno sagitalno du frontalnog, parijetalnog i okcipitalnog predela, gde se zatim razdvaja u dva dela, u medijalnu i lateralnu putanju. Medijalna putanja odnosno grana lumbalnog predela ide paravertebralno na 1,5 c od dorzalne medijalne linije. Lateralna putanja, odnosno vratna grana, ide paralelno sa prethodnom, ali na udaljenosti od 3 c od dorzalne medijalne linije. Oba dela se ponovo spajaju u sredini poplitealne jame, te kanal mokrane beike kao jedinstvena putanja ide dalje do spoljanjeg maleolusa. Ovde skree napred du zadnje strane stopala, te se na bonoj strani malog prsta zavrava u akupunkturnoj taki CHIHYIN (B-671.

211 Unutranje putanje Kanal mokrane beike ima dve unutranje putanje: modanu i bubrenu. Modana unutranja putanja odvaja se u visini temena i preko akupunkturne take PAIHUI (TU-20) na Kanalu upravljau, ulazi u mozak. Bubrena unutranja putanja odvaja se od Kanala mokrane beike u lumbalnom predelu sa lateralne putanje, iz akupunkturne take HUANGMEN (B-46). Putanja prolazi izmeu paravertebralne muskulature i ulazi u trbunu upljinu gde se rava u dve grane. Jedna grana ide za bubreg, dok druga grana ide za mokranu beiku, kojoj ovaj kanal u celini pripada. Veze sa drugim kanalima Kanal mokrane beike komunicira sa dva kanala, sa Kanalom upravljaem i sa Kanalom bubrega. Sa Kanalom upravljaem komunicira u predelu temena, preko akupunkturne take PAIHUI (TU-20). Sa Kanalom bubrega komunicira u predelu stopala preko akupunkturne take CHIHYIN (B-67). Indikacije Za stimulaciju Kanala mokrane beike u obzir dolaze oboljenja glave, vrata, lea, karlice i ekstremiteta. Zatim, bolesti visceralnih organa i neuropsihijatrijska oboljenja. Akupunkturne take Kanala mokrane beike se vrlo esto biraju kod akupunkturne anestezije. Akupunkturne take Kanal mokrane beike ima 67 akupunkturnih taaka. 1. CHINGMING (B-1) Lokalizacija: orbitalni predeo 1 fen od unutranjeg ugla oka. Indikacije: oboljenja oka - konjunktivitis, miopija, hipermetropija, katarakta, neuritis i atrofija optikusa, paraliza facijalisa. Ubadanje: pravo 1-3 fena duboko 2. TSANCHU (B-2) Lokalizacija: na unutranjem delu obrve. Indikacije: bolovi glave, keratoleukom, suzenje oka, paraliza facijalisa. Ubadanje: pravo ili koso 2-3 fena duboko. 3. MEICHUNG IB-3) 4. CHUCHA (B-4) 5. WUCHU (B-5) 6. CHENGKUANG (B-6) 7. TUNGTIEN (B-7) 8. LOCHUEN (B-8) 9. YUCHEN (B-9) 10. TIENCHU (B-10) 11. TACHU (B-11) 12. FENGMEN (B-12)

212 13. FEISHU (B-13) - mesto plua Lokalizacija: u visini Th-3 1,5 c bono od dorzalne medijalne linije. Indikacije: bronhitis, pneumonija, prehlade, suvi kaalj, bolovi lea. Ubadanje: pravo 3-5 fena duboko. 14. CHUEHYINSHU (B-14) 15. HSINSHU (B-15) - mesto srca Lokalizacija: u predelu Th-5 udaljena od dorzalne medijalne linije 1,5 c. Indikacije: aritmija, palpitacije i senzacije u predelu srca, neurastenija, epilepsija, histerija i shizofrenija. Ubadanje: koso prema prljenovima 5-10 fena duboko. 16. TUSHU (B-16) 17. KESHU (B-17) - mesto dijafragme Lokalizacija: u visini Th-7, na 1,5 c od dorzalne medijalne linije bono. Indikacije: hronina hemoragina dijateza, anemija, tucanje, neurogeno povraanje, urtikarija, paraliza dijafragme. Ubadanje: koso prema kimenom stubu 5-10 fena duboko. 18. KANSHU (B-18) - mesto jetre Lokalizacija: u visini Th-9 bono od dorzalne medijalne linije 1,5 c. Indikacije: oboljenja jetre, eluca i oka, neurastenija inerkostalna neuralgija, insomnija. Ubadanje: pravo 5-10 fena duboko. 19. TANSHU (B-19) - mesto une beike Lokalizacija: u visini Th-10 bono od dorzalne medijalne linije 1,5 c. Indikacije: infektivni hepatitis, holecistitis, bolovi lea. Ubadanje: pravo 5-10 fena duboko. 20. PISHU (B-20) - mesto slezine Lokalizacija: Th-11 borto od dorzalne medijalne linje 1,5 c. Indikacije: gastritis, peptini ulkus, enteritis, hepatitis, urtikarija, opta malaksalost, hronina hemoragina dijateza, malarija, paraliza trbune muskulature. Ubadanje: pravo 5-10 fena duboko. 21. WEISHU (B-21 ) - mesto eluca Lokalizacija: Th-12 bono od dorzalne medijalne linje 1,5 c. Indikacije: gastritis, peptini ulkus, hepatitis, enteritis, gastroptoza, dispepsija, nauzeja, povraanje, hronini prolivi, paraliza trbune muskulature. Ubadanje: pravo 5-10 fena duboko. 22. SANCHIAOSHU (B-22) - mesto trostrukog grejaa Lokalizacija: u visini L-1, bono 1,5 c. Indikacije: nefritis, bolovi eluca, enteritis, dispepsija, neurastenija, lumbago, eneureza. Ubadanje: pravo 5-10 fena duboko. 23. SHENSHU(B-23) - mesto bubrega Lokalizacija u visini L-2, bono 1,5 c. Indikacije: polucija, impotencija, neuredna menstruacija, eneureza, nefritis, lumbago, neurastenija, hronini pelveoperitonitis, zujanje uha. Ubadanje: pravo 1,5-2 c duboko.

213 24. CH IHAISHU (B-24) - mesto seksualne energije Lokalizacija: u visini L-3, bono 1,5 c. Indikacije: impotencija, hemoroidi, lumbago. Ubadanje: pravo 1-1,5 c duboko. 25. TACHANGSHU (B-25) - mesto debelog creva Lokalizacija: u visini L-4, bono 1,5 c. Indikacije: dizenterija, enteritis, opstipacija, lumbago, neuralgija ishiadikusa, paraliza noge. Ubadanje: pravo 1-1,5 c duboko. 26. KUANYUANSHU (B-26) 27. HSIAOCHANGSHU (B-27) - mesto tankog creva Lokalizacija: u visini S-1, bono 1,5 c, u ulegnue izmeu zadnje gornje iliakalne bodlje i sakruma. Indikacije: lumbalni sindrom, polucija, eneureza, pelveoperitonitis, opstipacija, hematurija. Ubadanje: pravo 5-10 fena duboko. 28. PANGKUANGSHU (B-28) mesto mokrane beike Lokalizacija: u visini S-2, bono 1,5 c u predelu sakroiliakalnog zgloba. Indikacije: cistitis, bolovi lumbosakralnog predela, lumboishialgija, proliv, opstipacija, diabetes, retencija mokrae. Ubadanje: pravo 1,5 do 2 c duboko. 29. CHUNGLUSHU (B-29) 30. PAIHUANSHU (B-30) 31. SHANGLIAO (B-31) 32. TZULIAO (B-32) 33. CHUNGLIAO (B-33) 34. HSIALIAO (B-34) 35. HUIYANG (B-35) 36. FUFEN (B-36) 37. POHU (B-37) 38. KAOHUANG (B-38) Lokalizacija: u visini Th-4 bono od dorzalne medijalne linije 3 c, pored vertebralne ivice skapule. Indikacije: neke forme plune tuberkuloze, hronini bronhitis, hronini pleuritis, neurastenija, anemija, astenija, rekovalescencija. Ubadanje: pravo 5-10 fena duboko. 39. SHENTANG (B-39) 40. YIHSI (B-40) 41. KEKUAN (B-41) 42. HUNMEN (B-42) 43. YANGKANG (B-43) 44. YISHE (B-44) 45. WEITSANG (B-45) 46. HUANGMEN (B-46)

214 47. CHIHSHIH (B-47) 48. PAOHUANG (B-48) 49. CHiHPIEN (B-49) 50. CHENGFU (B-50) 51. YINMEN (B-51) 52. FUHSI (B-52) 53. WEIYANG (B-53) 54. WEICHUNG (B-54) Lokalizacija: tano na sredini poplitealne jame. Indikacije: lumbalni sindrom, hemiplegija, glaukom, grip. Ubadanje: pravo, 1-2 c duboko. 55. HOYANG (B-55) 56. CHENGCHIN (B-56) 57. CHENGSHAN (B-57) 58. FEIYANG (B-58) 59. FUYANG (B-59) 60. KUNLUN (B-60) 61. PUSHEN (B-61) 62. SHENMO (B-62) Lokalizacija: neposredno ispod lateralnog meleolusa. Indikacije: epilepsija, bolovi glave, vertigo, migrena, lumbago, bolovi skonog zgloba. Ubadanje: pravo 3-5 fena duboko. 63. CHINMEN (B-63) 64. CHINGKU (B-64) 65. SHUKU (B-65) Lokalizacija: na zadnjem bonom delu glave V metatarzalne kosti. Indikacije: bolovi glave, vrata, lea, krsta i noge, vertigo, epilepsija. Ubadanje: pravo 3-5 fena duboko. 66. TUNGKU (B-66) 67. CHIHYIN (B-67) Lokalizacija: na malom prstu noge 1 fen od bonog ugla nokta. Indikacije: nenormalan poloaj fetusa, otean poroaj. Ubadanje: pravo 1 fen duboko, ili moksibustija.

4.2.12. Kanal slezine

Putanja kanala slezine prikazana je na Sl. 4.14. Povrinska putanja Kanal slezine poinje na unutranjoj strani palca noge sa akupunkturne take YINPAI (SP-1), ide kranijalno du unutranje strane stopala, potkolenice i natkolenice, preseca boni deo ingvinalnog kanala, prelazi kroz boni deo prednje strane trbuha i grudnog koa, gde se zavrava ispod aksile u VI meurebarnom prostoru na akupunkturnoj taki TAPAO (SP-21).

215

Slika 4.14.

Kanal slezine (SP)

Unutranja putanja Sa povrinske putanje kanala slezine odvajaju se dve unutranje putanje, za slezinu i za jezik. Unutranja putanja za slezinu polazi sa akupunkturne take TAHENG (SP-15), koja se nalazi u visini umbilikusa. Preko sabirnog kanala (JEN) probija trbuni zid i ulazi u slezinu, kojoj i pripada, a zatim u eludac i srce. Unutranja putanja za jezik polazi sa akupunkturne take CHOUJUNG (SP-20) - koja se nalazi u II meurebarnom prostoru pektoralnog dela. Prolazi kroz grudni ko i povezuje jednjak i bazu jezika.

216 Veze sa drugim kanalima Kanal slezine komunicira sa kanalom srca. Indikacije Stimulacija kanala slezine indicirana je kod oboljenja gastrointestinalnog trakta, kod oboljenja urogenitalnog sistema, kod anemije, insomnije, ikterusa, edema i kod onih oboljenja predela tela gde kanal prolazi. Akupunkturne take Kanal slezine ima 21 akupunkturnu taku. 1. YINPAI (SP-1) Lokalizacija: na unutranjoj strani palca noge, na 1 fen od ugla no kta. Indikacije: bolovi trbuha, metroragija, pospanost, insomnija, konvulzije, groznica, mentalna oboljenja. Ubadanje: pravo 1-5 fena duboko. 2. TATU (SP-2) 3. TAIPAI (SP-3) Lokalizacija: na unutranjoj strani stopala na distalnom delu I metatarzalne kosti, na granici bele i crvenkaste boje koe stopala. Indikacije: povraanje, proliv, bolovi eluca i tankog creva, dizenterija i opstipacija. Ubadanje: pravo 3-5 fena duboko. 4. KUNGSUN (SP-4) Lokalizacija: na unutranjoj strani stopala u visini proksimalnog kraja I metatarzalne kosti. Indikacije: bolovi eluca, povraanje, proliv i menoragija. Ubadanje: pravo 1-1,5 c duboko. 5. SHANGCHIU (SP-5) 6. SANYINCHIAO (SP-6) Lokalizacija: 3 c iznad unutranjeg maleolusa, iza tibije. Indikacije: dizmenoreja, metroragija, neredovna menstruacija, impotencija, ejakulacija - rana ili kasna, polucija, orhitis, inkontinencija mokrae, poliurija, polakisurija, ishiurija, anurija, proliv, bolovi trbuha, neurastenija i hemiplegija. Ubadanje: pravo 1-2 c duboko. 7. LOUKU (SP-7) 8. TICHI (SP-8) Lokalizacija: na zadnjoj ivici tibije 10,5 c iznad unutranjeg maleola. Indikacije: lumbago, bolovi trbuha, menstrualne smetnje, polucija, bolovi palca noge. Ubadanje: pravo 1-1,5 c duboko. 9. YINLINGCHUAN (SP-9) Lokalizacija: ispod unutranjeg kondila tibije, na unutranjoj strani kolena u ravni tuberozitas tibije.

217 Indikacije: bolovi trbuha, otoci, eneureza, dizurija, polucija, menstrualne smetnje i dizenterija. Ubadanje: pravo 1,5 do 2 c duboko. 10. HSUEHHAI (SP-10) Lokalizacija: na unutranjoj strani kolena, 2 c iznad unutranje ivice patele, na unutranjoj ivici muskulus vastus medialisa. Ova taka se moe najbolje odrediti kada pacijent sedi sa savijenom potkolenicom, a lekar poloi svoju desnu ruku na levo koleno pacijenta i obuhvati ga centralnim delom ake. Akupunkturna taka je tada u visini vrha palca. Za odreivanje akupunkturne take desnog kolena zahvat se izvodi levom rukom. Indikacije: smetnje u menstruaciji, urtikarija, svrab, anemija. Ubadanje: pravo ili koso na gore 1,5 do 3 c duboko. 11. CH IM EN (SP-11) 12. CHUNGMEN (SP-12) 13. FUSHE (SP-13) 14. FUCHIEH (SP-14) 15. TAHENG (SP-15) 16. FUAI (SP-16) 17. SHIHTOU (SP-17) 18. TIENHSI (SP-18) 19. HSIUNGHSIANG (SP-19) 20. CHOUJUNG (SP-20) 21. TAPAO (SP-21 )

4.2.13. Kanal jetre

Putanja kanala jetre prikazana je na Sl. 4.15. Povrinska putanja Povrinska putanja kanala jetre poinje sa bone strane distalne falange palca noge sa akupunkturne take TATUM (LV-1), koja se nalazi 1 fen iza bonog ugla nokta. Kanal ide kranijalno du unutranje strane noge, oko pudendalnog predela, du bonog dela trbuha i u blagom luku se zavrava u akupunkturnoj taki CHIMEN (LV-14) u VI meurebarnom prostoru ispod bradavice dojke. Unutranja putanja Unutranja putanja kanala jetre polazi sa akupunkturne take CHANGMEN (LV-13), koja se nalazi u visini hipohondrijuma, prolazi trbuni zid i povezuje eludac, unu beiku i jetru, kojoj i pripada Unutranja putanja zatim prolazi dijafragmu i povezuje plua, te preko bronhijalnog stabla, traheje i nazofarinska povezuje oko. Iz oka putanja ide prema obrazu, a zatim kruno oko unutranje povrine usana. Drugi deo ove putanje ide iz oka prema frontalnom i okcipitalnom predelu, gde se susree sa kanalom upravljaem.

218 Veze sa drugim kanalima Kanal jetre sa kanalom plua povezuje se unutranjom putanjom koja kao posebna grana ide od jetre preko dijafragme do plua. Indikacije Stimulacija kanala jetre indicirana je kod oboljenja jetre, oboljenja urogenitalnog sistema, kod konvulzija, hipertenzije, epilepsije, lumbaga, vertiga i kod bolova glave u predelu temena.

Slika 4.15.

Kanal jetre (LV)

219 Akupunkturne take Kanal jetre ima 14 akupunkturnih taaka. 1. TATUN (LV-1) Lokalizacija: 1 fen od bonog ugla palca noge. Indikacija: prolaps uterusa, menoragija, eneureza, kolike. Ubadanje: pravo 1-3 fena duboko. 2. HSINGCHIEN (LV-2) Lokalizacija: u interdigitalnom prostoru izmeu palca i kaiprsta noge, 0,5 c iza ivice. Indikacije: bolovi glave, vertigo, glaukom, konvulzije kod dece, menoragija, uretritis, eneureza, hipertenzija, epilepsija, insomnija. Ubadanje: pravo 3-5 fena duboko. 3. TAICHUNG (LV-3) Lokalizacija: prostor izmeu I i II metatarzalne kosti. Indikacije: bolovi glave, hipertenzija, mastitis, amenoreja, metroragija, epilepsija i oboljenja oka, kao i rinitis. Ubadanje: pravo 5-10 fena duboko. 4. CHUNGFENG (LV-4) 5. LICOU (LV-5) Lokalizacija: na unutranjoj strani tibije 5 c kranijalno od unutranjeg maleola. Indikacije: urinarne kolike, dizurija, neuredna menstruacija, bolovi noge, impotencija, polucija. Ubadanje: pravo 50-10 fena duboko. 6. CHUNGTU (LV-6) Lokalizacija: na unutranjoj strani tibije, 7 c kranijalno od unutranjeg maleola. Indikacije: menoragija, kolike, bolovi kod hernija, bolovi noge. Ubadanje: pravo 5-15 fena duboko. 7. HSIKUAN (LV-7) 8. CHUCHUAN (LV-8) 9. YINPAO (LV-9) 10. WULI (LV-10) 11. YINLIEN (LV-11) 12. CHIMO (LV-12) 13. CHANGMEN (LV-13) Lokalizacija: neposredno ispod prednjeg kraja XI rebra, gde se ono ukrta sa srednjom aksilarnom linijom. Indikacije: hepatitis, povraanje, bolovi trbuha, proliv, bolovi grudnog koa, splenomegalija, interkostalna neuralgija. Ubadanje: pravo ili koso 8-10 fena duboko. 14. CHIMEN (LV-14) Lokalizacija: u VI meurebarnom prostoru ispod bradavice dojke. Indikacije: pleuritis, hepatitis, interkostalna neuralgiia. Ubadanje: pravo 5-10 fena duboko.

220

4.2.14. Kanal bubrega

Putanja kanala bubrega prikazana je na Sl. 4.16.

Slika 4.16.

Kanal bubrega (K)

Povrinska putanja Povrinska putanja kanala bubrega poinje sa akupunkturne take YUNGCHUAN (K-1), koja se nalazi na plantarnom delu stopala, izmeu njegove prednje i centralne treine u ulegnuu koje se stvara kada je stopalo podignuto. Kanal zatim ide du unutranjeg dela zadnje strane stopala,

221 unutranje strane potkolenice i natkolenice prema perineumu, gde se spaja sa kanalom upravljaem. Iz perinealnog predela, preko jedne unutranje putanje, izlazi na povrinu trbuha neposredno iznad pubisa i produava kranijalno paramedijalno skoro uspravno sve do unutranjeg kraja klavikule, gde se zavrava na akupunkturnoj taki SHUFU (K-27). Unutranja putanja Unutranja putanja kanala bubrega polazi sa perinealnog predela a preko akupunkturne take CHANGCIANG (TU-1) kanala upravljaa koja se nalazi u istom predelu, ide u bubreg, kome pripada. Iz bubrega polaze dve grane unutranje putanje, donja i gornja. Donja grana unutranje putanje ide za mokranu beiku i dalje napred prema trbunom zidu i sabirnom kanalu (JEN MOI. Preko njegovih akupunkturnih taaka, CHUKU (JEN-2) i CHUNGCHI (JEN-3), unutranja grana se spaja sa povrinskom putanjom kanala bubrega na akupunkturnoj taki HENGKU (K-11) koja se nalazi iznad pubisa. Gornja grana unutranje putanje kanala bubrega polazi od bubrega, ide prema jetri, a zatim, preko dijafragme ulazi u plua i nastavlja svoj put prema bronhijalnom stablu i traheji do baze jezika, gde se zavrava. Veze sa drugim kanalima Kanal bubrega preko svoje gornje unutranje putanje u nivou plua komunicira sa kanalom srca i perikarda. Indikacije Indikacije za stimulaciju kanala bubrega su oboljenja bubrega i urogenitalnog sistema v celini, zatim oboljenja plua, grla, drela, jezika, nervnog sistema, mentalna oboljenja, kao i oboljenja du predela gde kanal bubrega prolazi. Akupunkturne take Kanal bubrega ima 27 akupunkturnih taaka. 1.YUNGCHUAN (K-1) Lokalizacija: na plantarnom delu stopala izmeu prednje i srednje treine stopala, izmeu 2. i 3. metatarzo-falangealnog zgloba. Indikacije: stanja oka, komatozna stanja, manijakalna stanja, epilepsija, histerija, cerebralne hemoragije, konvulzije, povraanje, dizurija, bolovi glave. Ubadanje: pravo 5-10 fena duboko. 2. JANKU (K-2) 3. TAIHSI (K-3) Lokalizacija: na sredini izmeu unutranjeg maleolusa i kalkaneusa. Indikacije: nefritis, cistitis, eneureza, neredovna menstruacija, dizmenoreja, pareze noge, bolovi zuba, impotencija. Ubadanje: pravo 1-1,5 c duboko.

222 4. TACHUNG (K-4) 5. SHUICHUAN (K-5) 6. CHAOHAI (K-6) Lokalizacija: neposredno ispod unutranjeg maleolusa. Indikacije: mentalna oboljenja, prolaps uterusa, tonzilitis, neurastenija, epilepsija. Ubadanje: pravo 5-10 fena duboko. 7. FULIU (K-7) 8. CHIAOHSIN (K-8) 9. CHUPIN (K-9) Lokalizacija: iznad unutranjeg maleolusa 5 fena i 2 c iza unutranje strane tibije. Indikacije: epilepsija, mentalna oboljenja i spazmi gastroknemiusa. Ubadanje: pravo 1-2 c duboko. 10. YINKU (K-10) 11. HENGKU (K-11) Lokalizacija: 5 c ispod umbilikusa i 5 fena bono od prednje medijalne linije, iznad pubisa. Indikacije: urinarne kolike, dizurija, inkontinencija, polucija, impotencija. Ubadanje: pravo 5-10 fena duboko. 12. TAHEH (K-12) 13. CHIHSUEH (K-13) 14. SZUMAN (K-14) 15. CHUNGCHU (K-15) 16. HUANGSHU (K-16) 17. SHANGCHU (K-17) 18. SHIHKUAN (K-18) 19. YINTU (K-19) 20. TUNGKU (K-20) 21. YUMEN (K-21) 22. PULANG (K-22) 23. SHENFENG (K-23) 24. LINGHSU (K-24) 25. SHENTSANG (K-25) 26. YUCHUNG (K-26) 27. SHUFU (K-27) Lokalizacija: u II interkostalnom prostoru 2 c bono od prednje medijalne linije. Indikacije: kaalj, povraanje, bolovi grudnog koa. Ubadanje: pravo 5-10 fena duboko.

223

4.3. Posebni ili ekstra kanali

Posebnih ili ekstra kanala ima osam, Za razliku od regularnih kanala, posebni kanali ne pripadaju unutranjim organima, te se zbog toga nazivanju "Ekstrakanali", "Posebni kanali", "Specijalni kanali" odnosno grupa "OSAM EKSTRAKANALA". Prva dva kanala iz ove grupe, i to kanal upravlja (TU) i sabirni kanal (JEN), imaju svoje akupunkturne take, kao to ih imaju i regularni kanali. Zbog toga ova dva kanala zajedno sa dvanaest regularnih kanala sainjavaju GRUPU ETRNAEST KANALA, gde su i opisani. Preostalih est ekstrakanala nemaju vlastite akupunkturne take, te koriste akupunkturne take onih regularnih kanala sa ijim putanjama koincidiraju.

4.3.1. Kanal upravlja ili zadnji medijalni kanal 4.3.2. Sabirni kanal ili Prednji medijalni kanal 4.3.3. Vitalni kanal
Vitalni kanal kontrolie vitalnu energiju (CHI) i krv celokupnog organizma. Njegova putanja je prikazana na Sl. 4.17. Unutranja putanja Zaetak ovog kanala je u karlici. Iz karline upljine putanja se sputa do perineuma, gde se razdvaja u jednu unutranju i jednu povrinsku granu. Unutranja grana ide nazad i kranijalno du kimenog stuba, dok povrinska ide napred prema perineumu. Povrinska putanja Jo u perineumu povrinska unutranja grana deli se na dve putanje, na levu i desnu. Dalji tok ovih putanja poistoveuje se sa putanjom kanala bubrega. Povrinska putanja ide kranijalno du trbuha, grudnog koa, vrata i lica. Zavrava se oko usana spajajui se sa istoimenom putanjom suprotne strane. Indikacije Kolike i drugi bolovi trbuha, kao i ginekoloki poremeaji. Sjedinjene akupunkturne take HENGKU (K-11), TAHO (K-12), CHIHSUEH (K-13) itd. sve do akupunkturne take na kanalu bubrega YUMEN (K-21).

224

Slika 4.17.

Vitalni kanal

4.3.4. kanal pojasa

Kanal pojasa ima ulogu povezivanja YIN i YANG kanala. Putanja ovog kanala je prikazana na Sl. 4.18. Povrinska putanja Kanal pojasa ima samo povrinsku putanju. Putanja poinje ispod hipohondrijuma i u vidu pojasa ide oko trbuha iznad kriste iliake. Na svome putu povrinska putanja kanala pojasa obuhvata tri akupunkturne take kanala une beike i to: TAIMAI (GB-26), WUSHU (GB-27) i WEITAO (GB-28). Indikacije Bolovi trbuha, cistitis, endometritis, menstrualne smetnje, orhitis, lumbalni sindrom, opstipacija i dr.

225 Sjedinjenje akupunkfurne take TAIMAI (GB-26), WUSHU (GB-27) i WEITAO (GB-28). Ubadanje: pravo 10 do 15 fena duboko.

Slika 4.18.

Kanal pojasa

226

4.3.5. Kanal pokreta YANG-a

Putanja

Slika 4.19.

Kanal pokreta YANG-a

227 Putanja kanala pokretaa YANG-a prikazana je na Sl. 4.19. Poinje na povrini koe noge sa predela bonog maleolusa iz akupunkturne take SHENMAI (B-62). Putanja ide kranijalno du fibule, bonog dela kolena i natkolenice do trohantera, a zatim prema slabinskom predelu, pa preko bonog dela grudnog koa do ramena. Iz ramenog predela ide bonom stranom vrata prema uglu usne upljine i unutranjem uglu oka, gde se spaja sa kanalom pokretaem YIN-a na akupunkturnoj taki CHINGMING (B-11. Putanja se, zatim, produava kanalom mokrane beike du ela, temena i potiljka, gde se susree sa kanalom une beike i zavrava u akupunkturnoj taki FENGCHIH (GB-20). Indikacije Indikacije za stimulaciju kanala pokretaa YANG-a su motorna slabost ili atrofija muskulature donjih ekstemiteta i insomnija, kao i indikacije odgovarajuih akupunkturnih taaka. Sjedinjene akupunkturne take SHENMAI (B-62), PUSHEN (B-61), FUYANG (B-59), CHULIAO (GB29), NAOSHU (SI-10), CHIENYU (LI-15), CHUKU (LI-16), TITSANG (S-4), CHULIAO (S-3), CHENGCHI (S-1), CHINGMING (B-1), FENGCHIH (GB20).

4.3.6. Kanal pokreta YIN-a

Putanja Kanal pokreta YIN-a, koji je prikazan na Sl. 4.20., poinje sa navikularne kosti stopala, od akupunkturne take CHAOHAI (K-6). Putanja zatim ide kranijalno prema unutranjem maleolusu i akupunkturnoj taki CHIAOHSIN (K-8), unutranjom stranom noge i neposredno pored spoljnih genitalija. Dalje se nastavlja prema trbuhu i grudnom kou sa prednje strane, sve do supraklavikularne jame. Ovde skree paramedijalno na vratu i nastavlja prema obrazu i zigomatinom predelu do unutranjeg ugla oka, gde se zavrava na akupunkturnoj taki CHINGMING (B-1) kanala mokrane beikE:. Indikacije Stimulacija kanala pokretaa YIN-a indicirana je kod atrofije i miine slabosti donjih ekstremiteta, kod hipersomnije i kod indikacija odgovarajuih akupunkturnih taaka. Sjedinjene akupunkturne take CHIAOHAI IK-61, CHIAOHSIN (K-8), CHINGMING (B-1).

228

Slika 4.20.

Kanal pokreta YIN-a

4.3.7. Kanal regulator YANG-a

Putanja Putanja kanala regulatora YANG-a, koja je prikazana na Sl. 4.21., poinje sa bone strane stopala u visini bonog maleolusa, sa akupunkturne take CHINMEN (B-63). Zatim ide kranijalno, skoro uspravno, du bone strane tela (noge, trbuha i grudnog koa, do ramena, pa preko vrata i lica do ela. Sa ela putanja skree natrag, kanalom une beike, sve od potiljanog predela, gde se zavrava na akupunkturnoj taki YAMEN (TU-15).

229 Indikacije Indikacija za stimulaciju kanala regulatora YANG-a su febrilna stanja, prehlade, kao i indikacije koje su iznete za odgovarajue akupunkturne take. Sjedinjene akupunkturne take CHINMEN (B-63), YANGCHIAO (GB-35), NAOSHU (SI-10), TIENLIAO (SC-15), CHIENCHING (GB-21), TOUWEI (S-8), PENSHEN (GB-13), YANGPAI (GB-14), TOULINCHI (GB-15), MUCHUANG (GB-16), CHENGYING (GB-17), CHENGLING (GB-18), NAOKUNG (GB-19), FENGCHIH (GB-20), FENGFU (TU-16), YAMEN (TU-15).

Slika 4.21.

Kanal regulator YANG-a

230

4.3.8. Kanal regulator YIN-a

Putanja Putanja kanala regulatora YIN-a prikazana je na Sl. 4.22. Kanal regulator YIN-a poinje na unutranjoj strani potkolenice, sa akupunkturne take CHUPIN (K-9). Putanja ide kranijalno, skoro uspravno du prednje strane noge do ingvinalnog predela. Dalji put kanala regulatora YIN-a delimino se poklapa sa putanjom kanala slezine u predelu trbuha i grudnog koa. Iz grudnog koa kanal ide postepeno medijalno sve do jugularne jame na vratu, a zatim du prednje medijalne linije i sabranog kanala do podbradnog predela, gde se zavrava na akupunkturnoj taki LIENCHUAN (JEN-23).

Slika 4.22.

Kanal regulator YIN-a

231 Indikacije Indikacije za stimulaciju kanala regulatora YIN-a su bolovi noge, trbuha, grudnog koa i predela vrata. Sjedinjene akupunkturne take CHUPIN (K-9) FUSHE (SP-13), TAHENG (SP-15) FUAI (SP-16) CHIMEN (LV-14), TIENTU (JEN-22) i LIENCHUAN (JEN-23).

4.4. Telesne akupunkturne take

4.4.1 Opta svojstva i klasifikacija akupunkturnih taaka
Prema tradicionalnoj kineskoj medicini, na povrini tela postoje specifine take koje se nazivaju akupunkturne take. Ove take su lokalni pritoci vitalne energije (CHI) visceralnih organa i kanala tj. CHINGLO sistema. Pomou kanala akupunkturne take su povezane sa visceralnim i senzitivnim organima, kao i sa tkivima organizma. Akupunkturne take se koriste za stimulaciju pomou akupunkture ili moksibustije u terapeutske svrhe i kod akupunkturne anestezije u cilju regulacije vitalne energije (CHI) unutranjih organa i dobijanja analgetikog efekta. Raspored akupunkturnih taaka Prema lokalizaciji, teoretskom i praktinom znaaju, razlikuju se dve vrste akupunkturnih taaka: telesne i aurikularne. Akupunkturne take koje se nalaze na glavi, vratu, telu i ekstremitetima nazivaju se jednim imenom telesne akupunkturne take (TATI, za razliku od onih u predelu aurikule, koje se nazivaju aurikularne akupunkturne take (AAT). U ovom poglavlju e biti opisane telesne akupunkturne take, dok su aurikularne akupunkturne take opisane u VII glavi. Telesne akupunkturne take mogu biti na kanalima i van kanala. Akupunkturne take na Regularnim kanalima nazivaju se CHING take ili regularne take. Akupunkturne take na ekstra, odnosno posebnim kanalima, ekstra, posebne ili strane akupunkturne take. Broj akupunkturnih taaka je tano odreen. Kod dvanaest Regularnih kanala broj akupunkturnih taaka sa jedne strane tela iznosi 309. Ove take su simetrino rasporeene po telu, kako sa leve, tako i sa desne strane. Broj akupunkturnih taaka kod prva dva ekstrakanala, tj. kod kanala upravljaa i kod sabirnog kanala je 52 akupunkturne take. Tako ukupan broj akupunkturnih taaka kod tzv. ETRNAEST KANALA iznosi 361 taku. Kod preostalih est ekstrakanala postoji 171 akupunkturna taka, a tu spadaju i strane akupunkturne take (SAT). Kod nekih oboljenja, kao to je izneto, koriste se take najvee osetljivosti ili bola. Ove take su poznate u tradicionalnoj medicini kao AH-SHl take. AH-SHI take se ne uraunavaju u opti zbir akupunkturnih taaka.

232 U poslednje vreme, u klinikoj praksi su utvrene nove grupe akupunkturnih taaka. nove i rune. Nove akupunkturne take nalaze se na povrini tela i ima ih 110. Njihov raspored na pojedinim delovima tela je sledei: glava i vrat 35 AT grudni ko i lumbosakralni predeo 18 AT trbuh 6 AT ruka 15 AT noga 36 AT Rune akupunkturne take lokalizirane su u predelu ake, kako na prednjem tako i na zadnjem delu. Opisano, je 19 akupunkturnih taaka ake. Na osnovu iznetog proizilazi da ukupan broj telesnih akupunkturnih taka iznosi 661 taku. Poto su sve akupunkturne take tela obostrane, osim onih koje se nalaze na kanalu upravljau i sabirnom kanalu, znai da je do sada opisano i 270 akupunkturnih taaka. Raspored akupunkturnih taaka prema pojedinim kanalima dosta se razlikuje. Najmanji broj, od po 9 akupunkturnih taaka, imaju kanali perikarda i srca. Najvie taaka ima kanal mokrane beike 67. Meu akupunkturnim takama regularnih kanala YIN-u pripada 91 taka, dok YANG u 218 taaka, to odgovara odnosu 1:2,4 u korist YANG-a . Raspored akupunkturnih taaka prema pojedinim kanalima dosta se razlikuje. Najmanji broj od po 9 akupunkturnih taaka, imaju kanali perikarda i srca. Najvie taaka ima kanal mokrane beike - 67. Meu akupunkturnim takama regularnih kanala YIN-u pripada 91 taka, dok YANG-u-218. taaka, to odgovara odnosu 1:2,4 u korist YANG-a.

4.4.2. Klinika svojstva akupunkturnih taaka

Poetne i zavrne akupunkturne take. Klinika svojstva poetnih i zavrnih akupunkturnih taaka etrnaest kanala, posebno onih akupunkturnih taaka na ekstremitetima, od posebnog su znaaja u dijagnostici i terapiji raznih oboljenja. Njihova lokalizacija je prikazana na Sl. 4.23. i Sl. 4.24. Klinika svojstva akupunkturnih taaka zavise od kanala kome pripadaju. Tako na primer, stimulacijom taaka na kanalu debelog creva utie se na oboljenja trbuha i usne upljine. Na osnovu terapeutske upotrebe, i po lokalizaciji, akupunkturne take, se mogu podeliti u tri grupe: 1) na lokalne akupunkturne take koje se upotrebljavaju za leenje lokalnih ogranienih oboljenja; 2) na akupunkturne take za leenje oboljenja susednih oblasti i 3) na akupunkturne take za leenje oboljenja udaljenih delova tela. Tako, na primer, akupunkturna taka YINGHSIANG (LI-20), koja se nalazi u paranazalnom predelu, koristi se za leenje oboljenja nosa i lica. Akupunkturna taka HOKU (LI-4), koja je u predelu ake, koristi se za leenje oboljenja podlaktice i nadlaktice. Stimulacija akupunkturne take SHANGYANG (LI-1), koja je lokalizirana na kaiprstu ruke, moe biti indicirana za leenje gluvoe, pulpitisa, laringitisa itd.

233

Slika 4.23.

Poetne i zavrne akupunkturne take u predelu glave i grudnog koa

Slika 4.24.

Poetne i zavrne akupunkturne take u predelu ruke i noge

Akupunkturne take ukrtanja To su one take gde se ukrtaju dva ili via kanala. Tako, na primer, na akupunkturnoj taki JENCHUNG (TU-26), koja je lokalizirana u predelu filtruma gornje usne, ukrtaju se kanal upravlja (TU) i kanal debelog creva (LI). Na akupunkturnoj taki SANYINCHIAO (SP-6), koja se nalazi na potkolenici iznad unutranjeg maleolusa, ukrtaju se tri YIN kanala noge i to kanal slezine (SP), kanal jetre (LV) i kanal bubrega (K) vidi Sl. 4.25. Stimulacijom ovih taaka mogu se leiti oboljenja odgovarajuih kanala. Klinika svojstva akupunkturnih taaka mogu zavisiti dalje, od kvaliteta vitalne energije (CHI) i od lokalizacije kanala. Ovo se, pre svega, odnosi na to

234 da li kanal pripada YIN-u ili YANG-u. Od posebne su vanosti akupunkturne take i kanali koji se nalaze u predelu podlaktice i potkolenice. Tako, na primer, stimulacija akupunkturnih taaka na YIN kanalima prednje strane podlaktice indicirana je preteno za leenje oboljenja organa i zidova grudnog koa, eluca i ruke. Akupunkturne take YANG kanala zadnje strane podlaktice najee se upotrebljavaju za leenje oboljenja glave, vrata i zadnjeg dela ruke. Akupunkturne take prednje strane potkolenice slue obino za leenje oboljenja organa trbuha i prednje strane noge. Akupunkturne take YANGkanala potkolenice mogu se koristiti kod leenja oboljenja glave, lumbosakralnog predela i zadnje strane noge.

Slika 4.25.

Akupunkturna taka ukrtanja kanala

4.4.3. Specifine oblasti u akupunkturi

Na povrini tela, na osnovu terapeutskih svojstava akupunkturnih taaka, mogu se izdvojiti specifine oblasti.

Glava i vrat
U predelu glave i vrata specifinih oblasti ima osam. One su sledee: 1. 2. 3. 4. Nazalna: za bolesti nosa. Orbitalna: za bolesti oka. Facijalna: za bolesti usana, zuba, obraza i ela. Fronto temporo-parijetalna: za bolesti odgovarajuih predela glave, kao i za bolesti nosa, oka i lica 5. Aurikularna: za bolesti spoljanjeg, srednjeg i unutranjeg uha. 6. Okcipitalna: za bolesti nosa, oka, jezika, glave, uha i vrata. 7. - Prednja strana vrata: za oboljenja jezika, vrata, drela i grla. 8. - Zadnja strana vrata: za oboljenja glave i vrata. Specifine oblasti glave i vrata prikazane su na Sl. 4.26.

235

Slika 4.26.

Specifine oblasti glave i vrata

Grudni ko i trbuh U predelu grudnog koa i trbuha izdvajaju se specifine oblasti prednjeg i zadnjeg dela. Prednji deo ima tri oblasti: 1. - Torakalna: za oboljenja grudnog koa, plua, srca i mentalna oboljenja (CHUNGTING-JEN-16) 2. - Epigastrina: za oboljenja eluca, jetre, slezine, une beike i edema (HSIAWAN, JEN-10). 3. - Hipogastrina: za oboljenja creva, urogenitalnog sistema i tonifikaciju (CHUNGCHI, JE-3). Zadnji deo ima etiri oblasti: 1. - Torakalna: za oboljenja skapule, mentalna oboljenja i febrilna stanja. 2. - Torako-lumbalna: za oboljenja jetre, une beike, slezine i eluca. 3. - Lumbo sakralna: za obol.jenja creva i urogenitalnog sistema. 4. - Vertebralna: obuhvata predeo kimenog stuba od C-1 do S-4. Akupunkturne take vertebralne oblasti koriste se prema dermatomima (v. Sl. 4.27.). - Stimulacija akupunkturnih taaka izmeu C-1 i C-7, indicirana je kod oboljenja glave i vrata. - Akupunkturne take izmeu TH-1 i Th-7 koriste se za leenje oboljenja grudnog koa i organa u njemu. - Stimulacija akupunkturnih taaka izmeu Th-8 i L-2 indicirana je za oboljenja organa trbuha i odgovarajueg topografskoanatomskog predela. - Stimulacija akupunkturnih taaka izmeu L-3 i S-4 indicirana je kod oboljenja organa karlice.

236

Slika 4.27.

Terapeutske specifinosti vertebralnog predela

Ruka Na ruci postoje etiri specifine oblasti, koje se oznaavaju na prednjoj i zadnjoj strani nadlaktice i podlaktice. 1. - Nadlaktica: - Prednja strana: oboljenja odgovarajueg prednjeg dela ruke. - Zadnja strana: oboljenja odgovarajueg zadnjeg dela ruke. 2. - Podlaktica i aka -Prednja strana: mentalna i febrilna oboljenja,oboljenja grudnog koa, plua, srca i eluca. - Zadnja strana: febrilna stanja, mentalna oboljenja, oboljenja glave, oka, usta, lica, zuba, i grla.

237 Noga Na nozi se mogu izdvojiti etiri specifine oblasti u predelu natkolenice i potkolenice na prednjoj i zadnjoj strani. 1. - Natkolenica: - Prednja strana: oboljenja urogenitalne prirode i prednjeg dela noge. - Zadnja strana: oboljenja zadnjeg dela natkolenice. 2. - Potkolenica: - Prednja strana: oboljenja gastrointestinalnog trakta, genitalija, grudnog koa, plua i mentalna oboljenja. - Zadnja strana: febrilna i mentalna oboljenja, zatim, oboljenja glave, oka, uha i grudnog koa.

4.4.4. Specifine akupunkturne take

Na osnovu terapeutskih iskustava lekara tradicionalne medicine, neke akupunkturne take se mogu svrstati u odreene grupe sa specifinom nomenklaturom. Ovo zavisi od njihove lokalizacije i njihovih specifinih svojstava. Takvih grupa u savremenoj kineskoj akupunkturi ima 10. One se umnogome podudaraju sa specifinim akupunkturnim takama tradicionalne medicine, kao to su take za tonifikaciju ili stimulaciju, take smanjivanja odnosno slabljenja, take izvora, spajanja, pristanka, upravljanja, Lo i zabrane. Zadnje ili dorzalne (SHU) akupunkturne take Ove specifine akupunkturne take pripadaju kanalu mokrane beike. One su smetene paravertebralno u torakalnom, lumbalnom i sakralnom predelu, na 1,5 c udaljenosti od zadnje medijalne linije (v. Sl. 4.28.). SHU taaka ima dvanaest i svaka pripada odreenom specifinom unutranjem organu. Tako, na primer, akupunkturna taka FEISHU (B-13) pripada pluima, HSINSHU (B-15) pripada srcu, SHENSHU (B-23) bubregu itd. Kod oboljenja unutranjih organa nastaje abnormalna reakcija u SHU takama, te se zbog toga one upotrebljavaju u dijagnostici i leenju oboljenja odgovarajuih organa. SHU akupunkturne take se upotrebljavaju i kod izbora akupunkturnih taaka za leenje oboljenja ulnih organa. Tako je kod oboljenja oka indicirana stimulacija akupunkturne take KANSHU (B-18), kod oboljenja uha SHENSHU (B-23) itd. Stimulacija ovih akupunkturnih taaka je indicirana zbog prisnih meusobnih odnosa nekih ulnih organa i unutranjih organa, kao to su odnosi izmeu oka i jetre, jezika i slezine, uha i bubrega itd.

238

Slika 4.28.

Specifine dorzalne (SHU) akupunkturne take

Prednje ili frontalne (MU ili MO) akupunkturne take Na sredini i bonim stranama grudnog koa i trbuha smetene su prednje, odnosno frontalne ili MU akupunkturne take (v. Sl. 4.29.). Ovih taaka ima 12. Njihov raspored je sledei: polovina ovih taaka se nalazi na Sabirnom kanalu (JEN MO), a druga polovina na bonim delovima prednje strane grudnog koa i trbuha, na etiri razna kanala. Taka bubrega, CHINGMEN (GB-25), prikazana je sa lateralnim takama na Sl. 4.29. Kao i zadnje, tako i prednje specifine akupunkturne take su u veoma bliskim odnosima sa visceralnim organima.

239

Slika 4.29.

Specifine frontalne (MU ili MO) akupunkturne take

Izvorne (YUAN) akupunkturne take Prema tradicionalnoj kineskoj medicini svaki unutranji organ, pa prema tome i svaki kanal, ima svoju izvornu taku. Ove take se nalaze na ekstremitetima i to na runim i skonim zglobovima (v. Sl. 4.30.). Kod patolokih stanja u unutranjim organima javljaju se promene na izvornim takama, te se zbog toga one koriste u dijagnostici i terapiji oboljenja unutranjih organa. Izvornih akupunkturnih taaka ima dvanaest, od kojih polovina pripada YIN-u, a druga polovina YANG-u. Prema ekstremitetima est taka je rasporeeno u predelu runog i est u predelu skonog zgloba

240

Slika 4.30.

Specifine izvorne (YUAN) akupunkturne take

Spojne (LO) akupunkturne take Izmeu YIN i YANG kanala postoje akupunkturne take koje imaju ulogu meusobnih veza ili spojnica. Stimulacija ovih taaka je indicirana u leenju oboljenja koja zahvataju odgovarajue spoljne i unutranje kanale. Spojnih (LO) taaka ima 15. Po jedna taka pripada svakom regularnom kanalu, osim kanalu slezine, koji ima dve spojne akupunkturne take. Sve spojne take regularnih kanala grupisane su u podlakatnom odnosno u potkoleninom predelu. Spojne akupunkturne take su sledee: KUNGSUM (S-4), TAPAO (SP-21) - koja se jo zove i veliko LO akupunkturna taka. Od specijalnih kanala, po jednu spojnu taku imaju Kanal upravlja akupunkturna taka CHIUWEI (JEN-13), i Sabirni kanal akupunkturna taka CHANGCHIANG (TU-1). Ostale spojne akupunkturne take prikazane su na Sl. 4.31.

241

Slika 4.31.

Specifine spojne (LO) akupunkturne take

AH-SHI akupunkturne take AH-SHI akupunkturne take nemaju svoju odreenu lokalizaciju. One predstavljaju mesto najvee osetljivosti, te se koriste u akupunkturnoj terapiji za stimulaciju iglama ili pomou moksibustije. Kao to je ve izneto, one se upotrebljavaju po starom tradicionalnom principu: Ubodi gde postoji osetljivost. Indikacije za stimulaciju AH-SHI akupunkturnih taaka su akutni gastroenteritisi, bolovi vrata, distorzije i luksacije zglobova i dr. Pet SHU akupunkturnih taaka U predelu ake, stopala, podlaktice i potkolenice, na svakom kanalu YIN i YANG, nalazi se po pet SHU akupunkturnih taaka. YIN kanalima pripada 30 akupunkturnih taaka, koliko i kanalima YAN G. Kroz SHU akupunkturne ta6ke struji vitalna energija (CHI). Kod nekih je struja vie, kod drugih manje, te su one na osnovu toga rangirane i imaju sledee nazive: TSING, YUNG, SHU, CHING, i HO. Kroz akupunkturnu taku SHU struji najvie vitalne energije, te se zbog toga ona esto uzima za stimulaciju. Stimulacija SHU akupunkturne take je indicirana kod leenja mentalnih oboljenja, reumatinog poliartritisa, gripoznih stanja, bronhijalne astme i gastrointestinalnih oboljenja. SHU akupunkturne take se mogu grupisati od SHU I do V. SHU I na aci odgovaraju sve zavrne akupunkturne take na kanalima YIN (na primer: L-11,

242 P-9, H-9) i sve poetne akupunkturne take na kanalima YANG (na primer: - L1, SC-1, i SI-1). SHU I na stopalu pripadaju sve poetne akupunkturne take na kanalima YIN (na primer: SP-1, LV-1, K-1 ) i sve zavrne take na kanalima YANG (na primer: S-45, GB-44, B-67). SHU II i SHU III grupi pripadaju naredne po rednom broju akupunkturne take, dok kod SHU IV i kod SHU V postoje neznatna pomeranja. Tako na osnovu principa Pet SHU mogu se koristiti sledee take:
na kanalima YIN

- Kanal plua: L-11, L-10, L-9, L-8, L-5. - Kanal perikarda: P-9, P-8, P-7, P-5, P-3. - Kanal srca: H-9, H-8, H-7, H-4, H-3. - Kanal slezine: SP-1, SP-2, SP-3, SP-5, SP-9. - Kanal jetre: LV-1, LV-2, LV-3, LV-4, LV-8. - Kanal bubrega: K-1, K-2, K-3, K-7, K-10.
na kanalima YANG

- Kanal debelog creva: LI-1, LI-2, LI-3, LI-5, LI-11.. - Kanal trostrukog grejaa: SC-1, SC-2, SC-3, SC-6, SC-10. - Kanal tankog creva: SI-1, SI-2, SI-3, SI-5, SI-8. - Kanal eluca: S-45, S-44, S-43, S-41, S-36. - Kanal une beike: GB-44, GB-43, GB-41, GB-38, GB-34, - Kanal mokrane beike: B-67, B-66, B-65, B-60, B-40. Akupunkturne take rascepa ili HSI Akupunkturnih taaka rascepa ili HSI ima 16. One se nalaze na svakom regularnom kanalu i kod poslednja etiri ekstrakanala (na kanalima pokretaima i regulatorima YIN i YANG). Indikacije za izbor ovih akupunkturnih taaka su akutna stanja odgovarajuih organa, odnosno kanala. Tako se na primer, akupunkturna taka KONGTSUI (L-6) upotrebljava kod HEMOPTIZE, TICHI (SP-8) kod- dizmenoreje, YINHSNI (H-6) kod angine pektoris itd. HSI akupunkturne take na regularnim kanalima: KUNGTSUI (L-6), HSIMEN (P-4), YINHSI (H-6), WENLIU (LI-7), HUITSUNG (SC-7), YANGLAO (SI-7), LIANGCHIU (S-34), WAICHIU (GB-36), CHINMEN (B-63), TICHI (SP-8), CHUNGTU (LV-6), SHUICHUAN (K-5). HSI akupunkturne take na ekstrakanalima: YANGCHIAO (GB-35), FUYANG (B-59), CHIAOHSIN (K-8), CHUPIN (K-9). Uplivne ili tkivne akupunkturne take Stimulacija uplivnih akupunkturnih taaka je indicirana kod oboljenja izvesnih tkiva. Uplivnih taaka ima 8. Njihova stimulacija je indicirana kod

243 patolokih stanja visceralnih organa, krvi i krvnih sudova, kod oboljenja kotanog sistema i dr. Uplivna akupunkturna taka TAIYUAN (L-9) je taka arterijalnog pulsa. Njena stimulacija je indicirana kod vaskularnih oboljenja. CHANGMEN (LV13) je akupunkturna taka solidnih organa (TSANG) kao to su plua, perikard, srce, slezina, jetra i bubreg, te je njena stimulacija indicirana kod oboljenja ovih organa. Akupunkturna taka CHUNGWAN (JEN-12) se koristi kod oboljenja upljih organa (FU): debelo crevo, tanko crevo, eludac, una beika i mokrana beika. Stimulacija akupunkturne take SHANCHUNG (JEN-17) indicirana je kod oboljenja respiratornog sistema. YANGLINGCHUAN (GB-34) je uplivna akupunkturna taka na muskulaturu i tetive, te je njena stimulacija indicirana kod njihovih oboljenja, kao io su paralize, atrofije, reumatska oboljenja i dr. Akupunkturna taka HSUANCHUNG (GB-39) utie na kimenu modinu. Stimulacija ove take je indicirana kod hemiplegija, paraliza i apopleksija. Akupunkturna taka TASHU (B-11) deluje na kotani sistem, te je radi toga njena stimulacija indicirana kod leenja reumatskih oboljenja zglobova. Uplivna akupunkturna taka KESHU (B-17) utie na hematopoetski sistem i krv, te je stimulacija ove take indicirana kod krvnih oboljenja, kao to su anemija, hemoragina dijateza i slino. Slivne akupunkturne take za ekstrakanale U specifine akupunkturne take ubrajaju se i slivne take. Slivne take se nalaze na regularnim kanalima, a u vezi su sa ekstra ili specijalnim kanalima. Slivnih taaka ima 8. One su rasporeene po etiri para na rukama i nogama. Stimulacija ovih taaka ima terapeutsko dejstvo, koje se koristi za leenje oboljenja koja su u vezi kako sa regularnim tako i sa ekstra kanalima. Raspored slinih akupunkturnih taaka je sledei: 1. Na kanalu plua: LIEHCHUEH (L-7) akupunkturna taka koja je u vezi sa ekstrakanalom JEN MO (sabirni kanal). 2. Na kanalu perikarda NEIKUAN (P-6), koja je u vezi sa ekstrakanalom regulatorom YIN-a (YINWEI MAT). 3. Na kanalu trostrukog grejaa WAIKUAN (SC-5), koja je u vezi sa ekstrakanalom regulatorom YANG-a (YANGWEI MAI). 4. Na kanalu tankog creva: HOUHSI (SI-3), koja je u vezi sa ekstrakanalom, kanalom upravljaem (TU MO). 5. Na kanalu une beike I TSULINCHI (GB-41), koja je u vezi sa ekstrakanalom pojasa (DAI MAI). 6. Na kanalu mokrane beike: SHENMAI (B-62), koja je u vezi sa ekstrakanalom pokretaa YANG-a (YANGCHIAO MAI). 7. Na kanalu slezine: KUNGSUN (SP-4). Ova slika akupunkturna taka se vezuje sa vitalnim ekstra kanalom (CHONG MAI).

244 8. Na kanalu bubrega: CHAOHAI (K-6), koja se vezuje sa ekstrakanalom pokretaem YIN-a (YINCHIAO MAI).

Slika 4.32.

Vertebralne CHIACHI (HUA-TO), akupunkturne take

Kod leenja akupunkturom izbor slivnih akupunkturnih taaka se vri na taj nain, to se uzima jedna taka sa ruke, a druga sa noge. Tako, na primer, kod oboljenja grudnog koa, plua i grla, uzimaju se akupunkturne take LIEHCHUEH (L-7) i CHAOHAI (K-6). Kod oboljenja vrata i ramena indicirana je stimulacija akupunkturnih taaka HOUHSI (SI-3) i SHENMAI (B-62). Vertebralne CHIACHI, HUA-TO ili HUATUOCHIACHI ekstra - 21 akupunkturne take Vertebralne (sinonimi, ekstra, specijalne, strane) akupunkturne take smetene su du kimenog stuba sa jedne i druge strane zadnje medijalne linije na udaljenosti od nje 5 fena (v. Sl. 4.23.). Vertebralne akupunkturne take zauzimaju prostor od prvog vratnog do etvrtog sakralnog prljena Sa svake strane kimenog stuba ima 28, odnosno obostrano 56 akupunkturnih taaka. Akupunkturne take od C-1 do C-7 biraju se za oboljenja glave i vrata. Akupunkturnih taaka od C-3 do Th-7 indicirana je

245 kod oboljenja gornjih ekstremi2eta i unutranjih organa grudnog koa. Akupunkturne take od Th-8 do Th-11 upotrebljavaju se kod oboljenja predela epigastrijuma. Stimulacija akupunkturnih taaka od Th-10 do S-2 indicirana je kod oboljenja predela mezogastrijuma, hipogastrijuma i lumbalnog predela. Za oboljenja analnog predela i donjih ekstremiteta, indicirana je stimulacija akupunkturnih taaka izmeu L-2 i S-4.

4.5. Aurikularne akupunkturne take i aurikuloteraplja

Jo stari kineski lekari su utvrdili da aurikula predstavlja mesto gde se susreu svi kanali, te da postoje bliski odnosi izmeu aurikule i unutranjih organa. Ovo tvrenje je izneto u knjizi "HUANGDI NEI JING" (Kanon medicine) u poglavlju "KOU WEN PIEN". Ovo staro saznanje je dugo vremena bilo zanemareno. U poslednjih dvadeset godina, meutim, aurikula predstavlja novo polje istraivanja savremenih akupunkturologa. Tako je na povrini aurikule utvreno 110 akupunkturnih taaka, koje se nazivaju aurikularne akupunkturne take (AAT). Ove take se sve ee koriste ne samo u terapiji akupunkturom nego i u akupunkturnoj anesteziji.

4.5.1. Anatomija aurikule

Aurikula ili una koljka, zajedno sa spoljnim unim kanalom gradi spoljno uho. Aurikula ima oblik ovalnog plitkog levka, odnosno duguljaste koljke i usaena je na bonoj strani lobanje. Na osnovu njene privrenosti, na aurikuli se razlikuju dva dela: prednji usaeni ili nepokretni deo i zadnji slobodni deo. Aurikula je sastavljena od koe, hrskavice, krvnih sudova, ivaca, veza i miia. Na aurikuli postoje sledei anatomski elementi, koji su veoma znaajni za akupunkturologiju (v. Sl. 4.33.): 1. Helix (zavojak une koljke): sainjava najvei deo slobodne ivice une koljke. 2. Crus helicis (krak zavoja): prednji kraj zavojka koji se zavrava u jami une koljke.

3. Tuberculum auriculae (kvrica une koljke): jedva primetna kvrica iza gornjeg pola une koljke na slobodnoj ivici zavojka.
4. Anthelix (predzavojak une koljke): reljef ispred zadnje polovine zavojka. 5. Crura authelicis superior et inferior (kraci antheliksa): gornja donja rava antheliksa. 6. Tragus (prednja kvrga une koljke): ispupenje ispred otvora spoljnog unog kanala. 7. Tuberculum supratragicum (nadtragusna kvrica): nestalno ispupenje iznad tragusa. 8. Antitragus (zadnja kvrga une koljke): lei na donjem kraju antheliksa. 9. Concha auriculae (jama une koljke): duboka jama na srednjem delu spoljne strane une koljke.

246

Slika 4.33.

Anatomija aurikule

10. Cymba conchae (uni une koljke):manji gornji deo jame iznad crus helicis. 11. Cavum conchae (duplja koljkine jame): vei donji deo jame une koljke koji vodi u spoljni uni kanal. 12. Scapha (unasti leb): nalazi se izmeu heliksa i antheliksa. 13. Fossa triangularis (trouglasta jamica une koljke): nalazi se izmeu krura anthelicis. 14. Incisura intertragica (meukvrni urez une koljke): na donjem polu koljkine jame, deli tragus od antitragusa. 15. Sulcus helicotragicus ili incisura auris anterior (prednji urez une koljke): leb izmeu tragusa i krus helicis. 16. Eminentia scaphae (unasto ispupenje): ispupenje na zadnjoj strani une koljke. 17. Fossa anthelicis (jama anthetiksa): nalazi. se na zadnjoj strani une koljke. 18. Eminentia conchae (sredino ispupenje).: na zadnjoj strani une koljke. 19. Lobulus auriculae (renji une kotjke): donji slobodni kraj une koljke, koji ne sadri hrskavicu.

247

4.5.2. Raspored aurikularnih akupunkturnih taaka

Aurikularne akupunkturne take rasporeene su prema izvesnoj anatomskoj pravilnosti, odnosno zakonitosti. Naime, akupunkturne take na aurikuli su tako smetene da njihova lokacija, moe da se poredi sa intrauterinim poloajem fetusa sa glavom napred (v. Sl. 4.34.). Na pojedinim anatomskim strukturama na aurikuli raspored akupunkturnih taaka je sledei: 1. Helix: u njegovom poetnom delu postoje akupunkturne take za rektum, uretru, spoljne genitalije i vrh uha. 2. Crus helicis: odgovara dijafragmi. 3. Anthelix: predstavlja kimeni stub. 4. Crus superior anthelicis: predstavlja noge. 5. Crus inferior anthelicis: predstavlja pelvini i glutealni predeo organizma. 6. Tragus: predstavlja nos, farinks i larinks. 7. Tuberculum supratragicum: odgovara spoljanjem uhu. 8. Antitragus: odgovara lobanji i njenom sadraju. 9. Cymba conchae: odgovara abdomenu i njegovom sadraju. 10. Cavum conchae: odgovara toraksu i njegovom sadraju. 11. Scapha: predstavlja ruke i rameni zglob.

Slika 4.34.

Lokalizacija akupunkturnih taaka aurikule poredi se s intrauterinim poloajem fetusa

12. Fossa triangularis: odgovara unutranjim genitalijama. 13. Incisura intertragica: odgovara endokrinom sistemu. 14. Zadnja strana aurikule: odgovara zadnjem delu tela. 15. Lobulus auriculae: on se pomou tri horizontalne i dve vertikalne linije, iz klinikih razloga, deli u devet polja: prvo, drugo, tree itd. polje. U ova polja rasporeene su odgovarajue akupunkturne take maksilofacijalnog predela, oka, unutranjeg uha i tonzile. Detaljni raspored aurikularnih akupunkturnih taaka dat je u Tabeli 4.1.

248
Tabela 4.1. Tabelarni prikaz aurikularnih akupunkturnim taaka

Predeo Lobulus auriculae

Redni broj

Naziv AAT

Lokalizacija

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 Tragus 12 13 14 15 16 17 18 19 Sulcus helicotragicus 20 21 Incisura intertragica 22 23 24 Antitragus 25 26 27 28 29 30 31

Anestezija zuba 1 Maksila-palatum Mandibulaalveolarni greben Jezik Maksila (ShangHe) Mandibula (HsiaHe) Anestezija zuba 2 Oko Labirint Tonzila 4 Obraz Tragus (Vrh tragusa) Adrenafin (lezda) Nos (spolja) Farinks i larinks Nos (unutra) elja Glad Hipertenzija Spoljnje uho Taka srca Endokrine lezde Ovarijum Oko 1,2 Modano stablo Zubobolja Hou-Ya Hipofiza Okcipitum Parotis Ping-Chuan

prvo polje lobulusa drugo polje lobulusa drugo polje lobulusa drugo polje lobulusa tree polje lobulusa tree polje lobulusa etvrto polje lobulusa peto polje lobulusa esto polje lobulusa osmo polje lobulusa izmeu 5. i 6. polja vrh tragusa donji deo tragusa centralni deo iragusa unutranja povrina tragusa ispod prethodne izmeu AAT 12 i AAT 14 izmeu AAT 13 i AAT 14 izmeu AAT 13 i AAT Oko-1 u incizuri izmeu tragusa i heliksa izmeu AAT 12 i AAT 20 u dnu incizure izmeu AAT 22 i AAT 34 Oko-1 prednja, Oko-2 zadnja ivica incizure izmeu antitragusa i antheliksa ispod AAT 25 izmeu cervikalne vertebre i okcipituma gornji deo antitragusa gornji-zadnji deo antitragusa ispod vrha antitragusa vrh antitragusa

249

Predeo

Redni broj 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45

Naziv AAT Testis elo Subkorteks Hram Teme Vratni prljen Grudni prljen Lumbo-sakralni prljen Kokcigealni prljen Vrat Grudni ko Trbuh Dojka Tireodeja

Lokalizacija ispod parotisa na antitragusu prednji unutranji deo antitragusa unutranja strana antitragusa antitragus izmeu AAT 29 i AAT 33 antitragus ispod AAT 29 poetni deo antheliksa neposredno iznad AAT 37 srednji deo antheliksa gornji deo anthefiksa antheliksu visini antitragusa antheliks u visini AAT 38 antheliks u visini AAT 39 antheliks u visini tragusa poetni deo antheliksa pored ake zavrni deo krus superior anthelicis Kao i AAT 46 prednji donji deo rave zavojka bono od rave zavojka postero-inferiornije od AAT 49 nabor izmeu donje rave antheliksa i heliksa sredina gornje ivice donje rave distalni deo rave antheliksa zavrni deo donje rave antheliksa na samoj ravi antheliksa medijalnije od rave antheliksa srednji donji deo fose triangularis prednji srednji deo fose triangularis pored heliksa na dodiru heliksa i gornje rave antheliksa oko 2 mm ispod AAT 58 oko 2 mm bono od AAT 58

Anthelix

Crus superior anthelicus 46 47 Crus superior anthelicus 48 49 50 Crus inferior anthelicis 51 52 53 54 Fossa triangularis 55 56 57 58 59 60 61 Shen-Men Pelvis Ku-Kuan Uterus Depresija enja Hepatitis Skoni zglob Koleno Kuk Simpatikus Ishijum Pubis Lumbago Prsti noge Peta

250

Predeo Scapha

Redni broj 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71

Naziv AAT aka Klavikula Rameni zglob Rame Lakai Runi zglob Apendiks 1 Apendiks 2 Apendiks 3 Urtikarija (oblast) Helix 1, 2, 3, 4, 5, 6 Tonzila 1 Tonzila 2 Tonzila 3 Kan-Yang 1 Kan-Yang 2 Apeks aurikule Spoljnje genitalije Uretra Ampula rekti Dijafragma Zatitna taka Usta Ezofagus Kardija eludac Duodenum

Lokalizacija poetni-kranijalni deo skafe zavrni-kaudalni deo skafe iznad AAT 63 u skafi u visini supratragine W cizure u skafi izmeu AAT 65 i AAT 67 u skafi u visini tuberkuluma aurikule u skafi iznad AAT 62 u skafi u visini AAT 65 u skafi u visini AAT 63 u skafi izmeu AAT 62 i AAT 67 na jednakom rastojanju smeteno est taaka, na heliksu od tuberkuluma aurikule do sredine lobulusa na apeksu aurikule na heliksu na heliksu u visini tragusa na heliksu u visini incizure intertragica na heliksu iznad ravni tuberkuluma aurikule na heliksu ispod ravni tuberkuluma aurikue na heliksu u visini gornje rave antheliksa prednji deo heliksa u nivou donje rave antheliksa prenji deo heliksa u ravni donje ivice donje rave antheliksa prednji deo heliksa u ravni AAT 91 na donjem delu kraka heliksa na kraju kraka heliksa na zadnjem zidu otvora unog kanala gornji deo kavum konhe tano ispod kraka heliksa gornji srednji deo kavum konhe ispod kraka heliksa gornji deo kavum koAhe na kraju kraka heliksa u kavum konhe iznad kraka heliksa, suprotno-od AAT 86

Helix

72 73 74 75 76 77 78 79 80 81

Crus helicis Cavum conchae

82 83 84 85 86 87 88

251

Predeo

Redni broj 89 90 91

Naziv AAT Tanko crevo Apendiks Debelo crevo Mokrana beika Prostata Ureter Bubreg Pankreas i una beika Jetra Slezina Ascites Srce Plua Bronhije Traheja San-Chiao

Lokalizacija u donjem delu cimbe konhe iznad kraka heliksa u cimbi konhe izmeu AAT 89 i AAT 91 prednji donji deo cimbe prednji gornji deo cimbe ispred i pored AAT 92 izmeu AAT 92 i AAT 95 gornji deo cimbe iznad AAT 89 zadnji gornji deo cimbe zadnji donji deo cimbe ispod AAT 97 izmeu AAT 95, 96, 97 i 89 u centru duplje oko AAT 100 u predelu AAT 101 izmeu AAT 100 i otvora uha u duplji iznad incizure intertragike

Cymba Conchae

92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104

Cavum conchae

Zadnji deo aurikule 105 106 107 108 Ostalo 109 110 Retroaurikularni ljeb Gornji zadnji deo aurikule Donji zadnji deo aurikule Srednji zadnji deo aurikule Hipogastrijum Epigastrijum iza uha odgovara antheliksu gornji deo hrskavine eminencije donji deo hrskavine eminencije srednji deo hrskavine eminencije gornji zid ulaza u zvukovod donji zid ulaza u zvukovod

4.5.1. Patofiziologija aurikularnih akupunkturnih taaka

U ovom delu e biti izneto patofiziloko dejstvo nekih od glavnih aurikularnih akupunkturnih taaka. 1. Simpatikus (51). Kod akupunkture ova taka ispoljava dejstvo vegetativnog nervnog sistema, simpatikusa i parasimpatikusa. Ona utie na glatku muskulaturu time to relaksira istu kod unutranjih organa i dilatira krvne sudove. Ima sedativno, hipnotino i analgetino dejstvo. Indikacije: insomnija, bolovi i renalne kolike.

252 Ubadanje: koso napred 5 fena duboko. 2. Shen-Men (55). Prema savremenim shvatanjima ova akupunkturna taka vri regulatornu ekscitativnu i inhibitornu funkciju nad korom velikog mozga. Pored toga, ona ima analgetino, antiinflamatorno, sedativno i hipnotino dejstvo. Indikacije: u internoj medicini, u hirurgiji radi anestezije, u neurologiji itd. Ubadanje: igla se nanosi koso i bono nadole 7 fena duboko. 3. Adrenalin (13). Ima vazakonstriktorno i vazodilatatorno dejstvo, ime utie na poveeanje i smanjenje krvnog pritiska. Kod kapilarnih krvavljenja ima hemastatino dejstvo. Pored toga, deluje antiinflamatorno, antiedematozno, antidolorozno i antiatergino. Ima ekscitativni i inhibitorni uticaj na centar za dianje. Indikacije: hipotenzija, hemoragija, bolovi, ok, operativni zahvati posebno u ortopedskoj hirurgiji zbog analgezije. Ubadanje: pravo 1 do 2 fena duboko. 4. Endokrina sekrecija (22) ili endokrine lezde. Stimulacijom ove akupunkturne take moe se uticati na uspostavljanje funkcije kod poremeaja endokrinog sistema. Ubadanje: u predeo incizure intertragike pravo 2 fena duboko. 5. Subkorteks (34). Utie na ekscitaciju i inhibiciju korevelikog mozga, kao i aurikularna akupunkturna taka Shen-Men (55). Ima analgetino, atiinflamatorno i sedativno dejstvo. Indikacije: Postoje mnogobrojne indikacije, koje su navedene kod AAT Shen-Men (55). Ali pored toga esto se koristi kod repozicije preloma ekstremiteta i kod operativnih zahvata na genitalnim organima. Ubadanje: igla se ubada na dole 1-2 fena duboko. 6. Plua (101). Ova aurikularna akupunkturna taka ima terapeutsko dejstvo kod obo enja raspiratornog sistema. esto se koristi i u akupunkturnoj anesteziji za vreme reza na koi. Ubadanje: pravo, a zatim na dofe pfema AAT Ping-Chuan (31), dok pacijent ne oseti senzaciju bola i rastezanja. 7. Srce (100). Ima kardiokinetino i hipertenzivno dejstvo. Indikacije: oboljenja srca, hipertenzija i ok. 8. San-Chiao (104). Ova akupunkturna taka ima spazmolitiko dejstvo. Indikacije: renalne kolike, kolike une beike i dr. 9. Slezina (98). Ima spazmolitino dejstvo na glatku muskulaturu gastrointestinalnog trakta. 10. Ping-Chuan (31). Deluje na centar disanja ekscitativno i inhibitorno. Indikacije: kaalj i bronhijalna astma. 11. Pubis (53). Ima antidolorozno dejstvo. Indikacije: koristi se kod operativnih zahvata na nozi koji se rade pod turnikeom, s obzirom da smanjuje bol i rastezanje. Ubadanje: koso napred i unutra prema AAT Ishijum (52). 12. Anestezija zuba (1 i 7). Stimulacija ove dve aurikularne akupunkturne take daje analgetino dejstvo.

253 Indikacije: ekstrakcije zuba na maksili i mandibuli. 13. Modano stablo (25). Ima regulatornu ulogu na centre u meduli oblongati. Indikacije: operacija lobanje i mozga. 14. Hipofiza (28). Ima analgetino, sedativno i hemostatino dejstvo, kao i uticaj na endokrinu funkciju. Indikacije: oboljenja nervnog i endokrinog sistema. 15. Zubobolje (26). Ima analgetino dejstvo. Indikacije: pulpitis, gangrene zuba, periodontitis, paradentopatija, ekstrakcija zuba, apikotomija i preparacija zuba. Izbor aurikularnih akupunkturnih taaka Izbor akupunkturnih taaka na aurikuli se vri na osnovu sledeih principa: 1) 2) 3) 4) Prema simptomatologiji odgovarajueg organa, odnosno prema simptomima obolelog dela tela. Na primer, kod kalja izabere se AAT Plua (101), kod stenokardije AAT Srce (100) itd. Prema fiziolokim i patofiziolokim osobinama akupunkturne take. Na primer, kod ginekomastije bira se AAT Endokrina sekrecija (22). Kod amenoreje bira se AAT Ovarijum (23) ili Adrenalin (13). Prema klinikom iskustvu terapeuta. Prema tradicionalnom shvatanju "visceralnog principa" (TSANG-SIAN). Po ovom principu bubreg upravlja kotanim tkivima, te zbog toga kod oboljenja kostiju treba birati AAT Bubreg (95). Po istom principu slezina upravlja miiima, jetra oima, eludac koom i glavom itd.

Utvrivanje aurikularnih akupunkturnih taaka U terapiji akupunkturom i u akupunkturnoj anesteziji aurikularne akupunkturne take se mogu utvrditi: 1) Na osnovu topografsko-anatomskog rasporeda akupunkturnih taaka. 2) Pomou elektroakupunkturnog detektora, odnosno punktometra. 3) Povrnim ubadanjem igle odreenog dela povrine koe aurikule. Mesto najvee bolne osetljivosti ukazuje na lokalizaciju akupunkturne take. 4) Na osnovu morfolokih promena povrine koe aurikule (ekskoriacije, vezikule, pege raznih boja itd.). Materijal i metod rada Igle koje se primenjuju kod aurikuloterapije akupunkturom treba da budu tanke i male. Najee se koriste igle duine od 15 mm. Pre upotrebe igle se steriliu, a koa aurikule se dezinfikuje pomou 75% rastvora alkohola ili asepsolom. Proveri se ispravnost igle i odabere se najpogodniji poloaj za intervenciju, te se vri ubadanje igle. Iglom se ubadaju koa i hrskavica aurikule. Kod ubadanja treba paziti da ne doe do penetracije na suprotnu stranu aurikute. Komplikacije koje mogu nastati su: infekcija koe, perihondritis, hematom aurikule i oiljci sa opasnostima skvravanja aurikule.

254 Kod ubadanja pacijent treba da oseti bol i rastezanje. To su senzacije koje su neto drukije nego kod "ubodne reakcije" (TECHI), koja se pojavljuje kod telesne akupunkture. Terapeutski efekat je znatno bolji, ako se dobiju ove senzacije. Igla za akupunkturu zadrava se u aurikuli 15 do 30 minuta. Stimulacija se vri povremenim okretanjem igle ili pomou elektrostimulatora. Kod nekih hroninih oboljenja primenjuju se intradermalne igle, koje se ostavljaju u aurikuli ubodene i po 5 do 7 dana. Leenje se sprovodi svakodnevno, ili svaki drugi dan, u trajanju od po 10 poseta u jednoj kuri. Sledee leenje se moe ponoviti posle 7 do 10 dana. Aurikuloterapija akupunkturom se moe sprovesti zasebno ili najee kombinovano sa izborom telesnih akupunkturnih taaka.

4.5.4. Aurikuloterapija
Iz oblasti aurikuloterapije akupunkturom naveemo nekoliko primera korienja aurikularnih akupunkturnih taaka. 1. Infektivna oboljenja: - Epidemini parotitis: parotis (30), Endokrine lezde (22), Obraz (11); - Epidemini hepatitis: Jetra lJ7), Simpatikus (5l), Shen-Men (55), Slezina 198); - Pertusis: Plua (101), Bronhije (102), Adrenalin (131, Shen-Men (55), Ping-Chuan (31 ). 2. Digestivni sistem: - Gastrospazam: eludac (87), Jetra (97), Simpatikus (51), Shen-Men (55) i Epigastrijum (110). - Ulkus eluca i duodenuma: eludac (87), Duodenum (88), Simpatikus (51), Shen-Men (55), Subkorteks (34), - Vomitus: eludac (87), Shen-Men (55), Okcipitum (29), Simpatikus (51), Subkorteks (34), Ezofagus (85). - Opstipacija: Debelo crevo (91), Tanko crevo (89), Simpatikus (51), ShenMen (55), Rektum (81), Slezina (98). 3. Respiratorni sistem: - Bronhitis: Bronhije (102), Shen-Men (55), Adrenalin (13), Ping-Chuan (31). - Bronhijalna astma: Plua (101), Bronhije (102), Simpatikusl5l), Shen-Men (55), Ping-Chuan (31), Okcipitum (29), Adrenalin (13). - Emfizem plua: kao i kod bronhijalne astme. 4. Kardiovaskularni sistem: - Miokarditis: Srce (100), Tanko crevo (891, Shen-Men (55), Okcipitum (29). - Aritmija: Srce (100), Simpatikus (51), Shen-Men (55), Subkorteks /34). - Buerger-ova bolest: Simpatikus (51), Bubreg (95), Srce (100), Adrenalin (13), Jetra (97), Slezina (98).

255 5. Hematopoetski sistem: - Anemija: Jetra (97), Slezina (98), Endokrine lezde (22), Dijafragma (82), eludac (87), Tanko crevo (89). - Trombopenija: Jetra (97), Slezina (98), Simpatikus (51), Dijafragma (82), Shen-Men (55), Endokrine lezde (22), Srce ( 100). 6. Urogenitalni sistem: - Akutni nefritis: Bubreg (95), Mokrana beika (92), Simpatikus (51), ShenMen (55), Jetra (97), Endokrine lezde (22), Adrenalin (13). - Prostatitis: Prostata (93), Mokrana beika (92), Endokrine lezde (22), Bubreg (95), Okcipitum (29). - Nefrolitijaza: Bubreg (95), Okcipitum (29), Mokrana beika (92), Jeira (97), Simpatikus (51), Ureter (94), Shen-Men (55). - Pruritus vulve: Spoljnje genitalije (79i, Okcipitum (29), Adrenalin (13), Endokrine lezde (22), Plua (101 ), Shen-Men (55). - Dismenoreja: Uterus (58), Endokrine lezde (22), Simpatikus (51), ShenMen (55). 7. Endokrini sistem: - Hipotireoidizam: Tireoideja (451, Endokrine lezde (22), Hipofiza (28), Shen-Men (55). - Dijabetes insipidus: Hipofiza (28), Endokrine lezde (22), Simpatikus (51), Shen-Men (55), Bubreg (95), Mokrana beika (92). 8. Lokomotorni sistem: - Reumatini artritis: Shen-Men (55), Bubreg (97), Endokrine lezde (22), Okcipitum (291, Odgovarajui deo tela. - Spondilopatija: Endokrine lezde (22), Adrenalin (13), Subkorteks (34), odgovarajui deo kimenog stuba. 9. Nervni sistem: - Spazam nervusa facijalisa: Obraz ( 11 ), Shen-Men (55), Subkorteks (34), Hram (35). - Menierova bolest: Bubreg (95), Shen-Men (55), Okcipitum (29), Endokrine lezde (22), Subkorteks (34), eludac (87). - Epilepsija: Shen-Men (55), Bubreg (95), Subkorteks (34), Srce (100), eludac (871. - Neurastenija: Srce (1001, Bubreg (951, eludac (87), Subkorteks (34), Okcipitum (29). - Histerija: Srce (1001, Bubreg (95), Modano stablo (25), eludac (87), Subkorteks (34). - Insomnija: Shen-Men (55), SRce (100), Bubreg (95), Okcipitum (29). - Paraliza nervusa facijalisa: Obraz (11), Okcipitum (29), Oko (8), Usta (84). - Apopleksija: Shen-Men (55), Adrenalin (13), Endokrine lezde (22), Subkorteks (34), odgovarajui deo tela. 10. Hirurka oboljenja: - Akutni i hronini apendicitis: Apendiks (68), Debelo crevo (91 ), Simpatikus (51), Shen-Men (55).

256 - Holelitijaza: una beika (96), Simpatikus (51), Shen-Men (55). - Hronini pankreatitis Pankreas (96), Endokrine lezde (22), Simpatikus (51), Shen-Men (55). - Prelomi i kontuzije: Odgovarajua oblast povrede, Shen-Men (55), Bubreg (95), Subkorteks (34). - Distorzije: odgovarajua oblast povrede, Endokrine lezde (22), Adrenalin (13), Subkorteks (34). - ok: Adrenalin (13), Srce (100), Okcipitum (29). 11. Oftalmoloka oboljenja: - Alergini konjunktivitis: Oko (8), Jetra (97), Okcipitum (29), Endokrine lezde (22). - Glaukom: Bubreg (95), Jetra (97), Oko (8), Oko 1 i 2 (24) - Retinitis: Bubreg (951, Oko (8), Oko 1 i 2 (24). - Atrofija optikusa: Bubreg (95), Oko 18), Jetra (97). - Nono slepilo: Bubreg (95), Jetra (97), Oko (8). 12. Otorinolaringoloka oboljenja: - Zujanje uha: Bubreg (95), Okcipitum (29), Labirint (9), Spoljnje uho (20). - Atrofini rinitis: Nos-unutra (16), Adrenalin (13), elo (33). - Alergini rinitis: Nos-unutra (16), Endokrine lezde (22), Adrenalin (13), elo (33). 13. Stomatoloka oboljenja: - Zubobolje: Maksila (5), Mandibula (6), Shen-Men (55), Zubobolje (26). - Paradentoza: Maksila (51, Mandibula (6), Endokrine lezde (22), Adrenalin (13), Usta (84). - Glosodinija: Jezik (4), Usta (84), Endokrine lezde (22), Srce (100). 14. Dermatoloka oboljenja: - Herpes zoster: prema lokalizaciji oboljenja, Adrenalin (13), Endokrine lezde (22), Plua (101 ), Okcipitum (29). - Ekcem: Plua (101), Endokrine lezde (22), Debelo crevo (91), Okcipitum 129). - Urtikarija: Plua (101), Shen-Men (55), Endokrine lezde (22), Adrenalin (13). - Seboreja: Plua (101), Slezina (98), Adrenalin (13). - Akne: Plua (101), Testis (32), Obraz (11), Endokrine lezde (22).

Literatura
[1] [2] [3] [4] A.I.kokljev, Akupunkturologija (ICS, Beograd, 1976). Y.Omura, Acupuncture Medicine: Its Historical and Clinical Background (Japan Publ. Inc., Tokyo, 1982). Chinese Acupuncture and Moxibustion, C.Xinong, ed. (Foreign Languages Press, Beijing, 1987). F.G.Portnov, Electropuncture Reflexotherapeutics (Zinatne, Riga, 1982), in Russian.

257 [5] [6] [7] G. Luvsan, Tradicionalni i savremeni aspekti istone refleksoterapije, (Moskva, Nauka, 1992). E.L. Macheret, I.Z. Samosyuk, Rukovodstvo po refleksoterapii (Visha shkola, Kiev, 1982); E.L. Macheret, V.P. Lysenyuk, I.Z. Samosyuk, Atlas akupunkturnyh zon (Visha shkola, Kiev, 1986). B.Pomeranz, Acupuncture research related to pain, drug addiction and nerve regeneration, in Scientific Bases of Acupuncture, B.Pomeranz and G.Stux, eds. (Springer, Berlin, 1989), pp. 35-52.

259

Glava 5
AKUPUNKTURNA TERAPIJA*
Primena akupunkture u terapiji, koja je bila dobro poznata jo kod starih Kineza, vremenom se oslobaa empirizma i postaje predmet mnogih klinikih i naunih ispitivanja. Akupunktura se sada sve vie upotrebljava u mnogim medicinskim disciplinama kod leenja raznih patolokih stanja. Ona se primenjuje u fizijatriji, neurologiji, internoj medicini, stomatologiji, sportskoj medicini, otorinolaringologiji, oftalmologiji, ginekologiji, urologiji, hirurgiji i dr [1-7]. Kao i kod drugih metoda leenja, tako i kod primene akupunkture, potrebno je pridravati se izvesnih principa koji se odnose na pitanje indikacija i kontraindikacija i na izbor akupunkturnih taaka. Indikacije Mnogi autori razlikuju dve vrste indikacija: glavne i sporedne. Glavne indikacije za terapiju akupunkturom su funkcionalni poremeaji, kontrakture i spazmi popreno-prugaste i glatke muskulature i neuralgije. Glavne indikacije prikazane su na Tabl. 5.1. Sporedne indikacije su mnogobrojne. One obuhvataju raznovrsna oboljenja, od anemije do infektivnih oboljenja. Primeri nekih najeih indikacija za terapiju akupunkturom bie izneti u ovom poglavlju.
Tabela 5.1. Glavne terapeutske indikacije etrnaest kanala

Naziv kanala I II III IV V VI VII

*

Indikacije
Oboljenja centralnog nervnog sistema, mentalna oboljenja, oboljenja glave, vrata, unutranjih organa, lumbosakralnog predela, lokomotornog sistema i febrilna stanja. Oboljenja eluca, tankog i debelog creva, urogenitalnog sistema i edemi. Oboljenja plua, bronhija, traheje i febrilna stanja. Oboljenja srca, centralnog i perifernog nervnog sistema, mentalna oboljenja, oboljenja eluca i volarne strane ruke. Oboljenja srca i mozga. Oboljenja glave, lica, nosa, usta i zuba. Oboljenja uha, grla, oka, temporalnog predela, grudnog koa, dorzalne strane ruke i

Kanal upravlja Sabirni kanal Kanal plua Kanal perikarda Kanal srca Kanal debelog creva Kanal trostrukog grejaa

Gl. 5. napisao je Akademik Antonije kokljev.

260 Naziv kanala Vlll IX Kanal tankog creva Kanal eluca Indikacije
febrilna stanja. Oboljenja glave, uha i vrata i mentalna oboljenja. Oboljenja lica, zuba, usne upljine, farinksa, larinksa, plua, srca, gastrointestinalnog trakta i noge. Oboljenja glave, centralnog nervnog sistema, grudnog koa, jetre, une beike, dorzatne strane noge, paralize noge, febritna stanja i mentalna oboljenja. Oboljenja glave, vrata, oka, dorzalnog dela grudnog koa, lumbosakralnog predela, noge i unutranjih organa. Oboljenja gastrointestinalnog trakta, donjeg dela abdomena i mentalna oboljenja. Oboljenja jetre, gastrointestinalnog trakta i nervnog sistema. Oboljenja bubrega, plua, grudnog koa, tankog i debelog creva.

Kanal une beike

XI XII XIII XIV

Kanal mokrane beike Kanal slezine Kanal jetre Kanal bubrega

Kontraindikacije Za terapiju akupunkturom kontraindikacije predstavljaju debilne osobe, kahektini i iznemogli bolesnici. Pored toga, akupunktura je kontraindikovana kod graviditeta do treeg lunarnog meseca - za inserciju igala u predelu hipogastrijuma, a posle tog vremena i za inserciju igala u preostalom delu trbuha, sakralnog predela i odgovarajuih kanala. Jaka stimulacija akupunkturnih taaka ovih predela moe dovesti do abortusa ili ranog poroaja.

5.1. Izbor akupunkturnih taaka

Uspeh terapije metodom akupunkture zavisi od izbora akupunkturnih taaka. Izbor akupunkturnih taaka se vri na osnovu izvesnih principa, koji su izneti u Gl 4. Ovi principi se odnose na klinika svojstva akupunkturnih taaka, na specifine oblasti u akupunkturologiji i na specifine akupunkturne take. Ali, saeto se moe kazati da se kod terapije akupunkturom biraju lokalne akupunkturne take, akupunkturne take odgovarajueg kanala, vertebralne ili paravertebralne take i take prema klinikom iskustvu terapeuta. Lokalne take Po ovom principu biraju se take najvee bolne osetljuosti. Tako, na primer, kod neuralgije infraorbitalne grane trigeminusa najosetljivija akupunkturna taka je SZUPAI (S-2).

261 Take odgovarajueg kanala Po ovom principu biraju se udaljene take na kanalima odgovarajuih organa. Obino se biraju akupunkturne take u predelu podlaktice i potkolenice. Izbor akupunkturnih taaka moe biti na osnovnim ili drugim kanalima. (a) Izbor akupunkturnih taaka na osnovnim regularnim kanalima. Kod oboljenja visceralnih organa (TSANGFU) biraju se akupunkturne take na istoimenim kanalima. Tako, na primer, kod oboljenja plua biraju se akupunkturne take du kanala plua u predelu podlaktice, kao to se CHIHTSE (L-5) ili KUNGTSUI (L-6). (b) Izbor taaka na drugim kanalima. Kod ove metode biraju se akupunkturne take kanalu koji je u vezi sa obolelim visceralnim organom Tako, na primer, kod oboljenja plua, stimuliraju se akupunkturne take na kanalu debelog creva, najee HOKU (LI-4), s obzirom da ovaj kanal ima unutranje veze sa kanalom plua. Izbor vertebralnih ili CHIACHI taaka Izbor paravertebralnih ili PEISHU taaka Ove take pripadaju medijalnom delu kanala mokrane beike i nalaze se bono od zadnje medijalne linije 1,5 c u interkostalnim prostorima Tako, na primer, u visini Th-4 nalazi se FEISHU (B-13), akupunkturna taka za plua. U visini Th-6 lokalizirana je HSINSHU (B-15), akupunkturna taka za srce. U visini Th-8 lokalizirana je KESHU (B-17) akupunkturna taka za dijafragmu itd. Stimulacijom ovih akupunkturnih taaka moe se uticati na oboljenja i stanja odgovarajuih unutranjih organa. Izbor prema iskustvu terapeuta Po ovom principu biraju se one akupunkturne take na osnovu saznanja, do kojih je terapeut doao posle dugogodinjih iskustava u praktinom radu. Tako, na primer, mogu se birati take donjih delova tela za oboljenja gornjih delova tela i obrnuto. Zatim, take leve strane za oboljenja desne strane tela i obrnuto, kao i take du odgovarajuih nerava. Kao primere navodimo sledee mogunosti: za oboljenja usne upljine i lica moe se birati HOKU (LI-4), akupunkturna taka na kanalu debelog creva u prvom metakarpalnom prostoru. Za oboljenja glave i vrata LIEHCHUEH (L-7), na kanalu plua 1,5 c iznad procesusa stiloideusa radijusa. Za oboljenja trbuha TSUSANLI (S-36), akupunkturna taka 3 c ispod tuberozitas tibije na bonoj strani prednjeg tibijalnog miia, na kanalu eluca. Za oboljenja lumbosakralnog predela moe se birati WEICHUNG (B-54), koja se nalazi na sredini poplitealne jame, na kanalu mokrane beike. Takvih primera ima mnogo, ali ilustracije radi navodimo jo nekoliko mogunosti, do kojih su doli savremeni kineski terapeuti. U antiok terapiji, na primer, oni pored ostalog, koriste i taku SULIAO (TU-25), koja se nalazi na gornjem delu filtruma gornje usne u predelu spine - nazalis anterior, na kanalu upravljau, taku

262 YUNGCHUAN (K-1) na plantarnom delu stopala na kanalu bubrega. Pored ovih telesnih taaka, upotrebljavaju i aurikularne akupunkturne take Adrenalin (13), Srce (100) i Modano stablo (25), kao i savremeni antiok terapiju. Kod visoko febrilnih stanja u antipiretine svrhe koriste akupunkturnu taku, TACHUI (TU-14), koja je lokalizirana izmeu C-7 i Th-1 prljenova kimenog stuba i stimulaciju akupunkturne take CHUCHIH (LI-11) u kubitalnom predelu na kanalu debelog creva.

5.2. Primena akupunkture u terapiji nekih oboljenja

Adnexitis Izbor akupunkturnih taaka 1. Telesne akupunkturne take: a) Glavne take: CHAOHAI (K-6), WEITAO (GB-28). b) Pomone take: CHIHSUEH (K-13), SZUMAN (K-14), CHUNGCHU (K-15), TAHEH (K-12), SANYINCHIAO (SP-6). 2. Aurikularne akupunkturne take: Ovarijum (23), Endokrine lezde (22), Shen-Men (55). Adynamia Izbor akupunkturnih taaka 1. Telesne akupunkturne take: a) Glavne take: NEIKUAN (P-6), TSUSANLI (S-36). b) Pomone take: SANYINCHIAO (SP-6), FULIU (K-7), CHIHAI (JEN-6) FENGFU (TU-16), MINGMEN (TU-4), CHIHSHIH (B-47), KAOHUANG (B-38). 2. Aurikularne akupunkturne take: Endokrine lezde (22), Adrenalin (13), Bubreg (95), Srce (100). Aerophagia Izbor akupunkturnih taaka 1. Telesne akupunkturne take: a) Glavne take: KUNGSUN (SP-4), CHIEHHSI (S-41) b) Pomone take: TATU (SP-2), PAIHUI (TU-20). 2. Aurikularne akupunkturne take: eludac (87), Jetra (97), Simpatikus (51), Shen-Men (55). Alergia Izbor akupunkturnih taaka 1. Telesne akupunkturne take: a) Glavne take: CHAOHAI (K-6), NEIKUAN (P-6).

263 b) Pomone take: WAIKUAN (SC-5), CHIENSHIH (P-5), WEICHUNG (B-54), CHUCHUAN (LV-8). 2. Aurikularne akupunkturne take: Endokrine lezde (22), Plua (101), Adrenalin (13), Shen-Men (55). Anaemia Izbor akupunkturnih taaka. 1. Telesne akupunkturne take: a) Glavne take: NEIKUAN (P-6), KAOHUANG (B-38). b) Pomone take: POHU (B-37), TACHUI (TU-14), TSUSANLI (S-361, TATU (SP-2). 2. Aurikularne akupunkturne take: Jetra (97); Slezina (981, Endokrine lezde (22). Anorexia Izbor akupunkturnih taaka 1. Telesne akupunkturne take: a) Glavne take: NEIKUAN (P-6), CHUNGWAN (JEN-12). b) Pomone take: CHIHAI (JEN-6), SHENCHUEN (JEN-8), TAIPAI (SP-3). 2. Aurikularne akupunkturne take: eludac (87), Simpatikus (51), ShenMen (55). Apoplexia cerebri et hemiplegia Izbor akupunktumih taaka 1. Telesne akupunkturne take: a) Glavne take: TAICHUNG (L-3), CHUCHIH (LI-11), TSUSANLI (S-36). b) Pomone take: JENCHUNG (TU-26), SHIHHSUAN (ekstra, na aci paraungvinalno obostrano 1 fen od ugla nokta na svakom prstu), FENGLUNG (S-40), PAIHUI (TU-20), FENGFU (TU-16). 2. Aurikularne akupunkturne take: Shen-Men (55), Adrenalin (131, Endokrine lezde (22), Subkorteks (34), Okcipitum (29).
Metod rada

Akupunktura se najpre sprovodi na glavnim takama. Daje se jaka stimulacija u trajanju od 15 do 30 minuta. Ako postoji veliki pad krvnog pritiska obuhvata se akupunkturom i akupunkturna taka PAIHUI (TU-20). Kod produenog besvesnog stanja ukljuuju se i akupunkturne take JENCHUNG (TU-26) i EENGFU (TU-16). Kod febrilnih stanja stimulira se i akupunkturna taka SHIHHSUAN-(ekstra). Kod obilne sekrecije u traheobronhijalnom stablu stimu1ira se akupunkturna taka FENGLUNG (S 40).

264
Leenje posledica apopleksije

1. Kod pareza i paraliza ruke akupunkturom treba stimulirati sledee akupunkturne take: HOKU (LI-4), YANGLAO (SI-6), CHUCHIH (LI-11), WAIKUAN (SC-5),TACHUI (TU-14). 2. Kod pareza i paraliza noge: CHENCHI (NAT paramedialno od kimenog prljena L-2), HUANNTIAO (GB-30), WEICHUNG (B-54), CHENGSHAN (B-57), YANGLINGCHUAN (GB-34), FENGSHIH (GB-20), TSUSANLI (S-36), SANYINCHIAO (SP-6), HSUANCHUNG (GB-39), KUNLUN (B-60). 3. Kod pareze i paralize miia lica: TITSANG (S-4), CHIACHE (S-6). 4. Kod disfazije: YAMEN (TU-15), LIENCHUAN (JEN-23).

Arthritis rheumatica
Izbor akupunkturnih taaka 1. Telesne akupunkturne take: a) Ruka: CHUCHIH (LI-11), WAIKUAN (SC-51, NEIKUAN (P-6), CHIENYU (LI-13), CHIENLIAO (SC-14). b) Noga: HUANTIAO (GB-30), YANGLINCHUAN (GB-34), TSUSANLI (S-36), HSIYIEN (ekstra, unutranje ulegnue patele), FENGSHIH (GB-20), CHIUHSU (GB-40), CHIEHHSI (S-41), TAICHUNG (L-3) c) Ostalih delova tela: CHUCHIH (LI-11), HUANTIAO (GB-30), TSUSANLI (S-36), WAIKUAN (SC-5). 2. Moksibustija: Indicirana je kod hroninih oblika reumatinog artritisa gde ne postoji lokalni edem. 3. Aurikularne akupunkturne take: Shen-Men (55), Bubreg (95), Endokrine lezde (22), Okcipitum (29), Subkorteks (34), i prema lokalizaciji oboljenja.
Metod rada

Kod akutnih artritisa obino se primenjuje jaka stimulacija. Kod hronini reumatini artritisa se vie koristi moksibustija, kao posebna metoda teenja, ili zajedno sa akupunktiurnom terapijom. Kod akutnih ekzacerbacija primenjuje se akupunktura sa osrednjom ili jakom stimulacijom. Asthma bronchiale Izbor akupunkturnih taaka 1. Telesne akupunkturne take: a) Glavne take: LIEHCHUEH (L-7), TIENTU (JEN-22), YUTANG (JEN-18). b) Pomone take: YUNMEN (L-2), CHIHTSE (L-5), TIENFU (L-3), TAIYUAN (L-9), NEIKUAN (SC-6), HOKU (LI-4). 2. Aurikularne akupunkturne take: Simpatikus (51), Shen-Men (55), PingChuan (31), Adrenalin (13), Plua (101). 3. Moksibustija: FEISHU (B-13).

265
Metod rada

Za vreme napada bronhijalne astme stimuliraju se glavne akupunkturne take pomou igala za akupunkturu. Radi supresije napada i zaustavljanja kalja koriste se i pomone akupunktume take TIENTU (JEN-22), i HOKU (LI-4), u kombinaciji sa moksibustijom u trajanju od 30 minuta. Atherosclerosis Izbor akupunkturnih taaka 1. Telesne akupunkturne take: a) Glavne take: CHAOHAI (K-6), TSUSANLI (S-36). b) Pomone take: WEICHUNG (B-54), SHENMO (B-62). 2. Aurikularne akupunkturne take: Simpatikus (51), Shen-Men (55), Srce (100). Cephalea chronica Bolovi glave su subjektivni simptomi raznih patolokih stanja. Ovde se iznosi leenje cefeleje kod paroksizmalnih bolova glave gde je ona dominantan simptom. Za leenje cefalije utvreno je 48 akupunkturnih taaka na razliitim delovima tela, od kojih u predelu glave 27, na ruci 9, i na nozi 12. Ovde se, meutim, iznose samo akupunkturne take koje se najee upotrebljavaju kod bolova glave. Njihov izbor zavisi od lokalizacije bolova. 1. Telesne akupunkturne take. a) Cephalea regionis frontalis YANGPAI (GB-14), HOKU (LI-4), YfNTANG (ekstra AT, na korenu nosa). b) Cephalea regionis temporalis: FENGCHIH (GB-20), WAIKUAN (SC-5), TAIYANG (ekstra AT, 10 fena od bonog ugla oka). c) Cephalea regionis parietalis: PAIHUI (TU-20), YUNGCHUAN (K-1), WEICHUNG (B-54). d) Cephalea regionis occipitalis: YAMEN (TU-15), KUNLUN (B-60), TIENCHU (B-10). e) Cephalea generalisata: YAMEN (TU-15), HOKU (LI-41, WAIKUAN (SC-51, YINTANG (ekstra AT). 2. Aurikularne akupunkturne take: Okcipitum (291, elo (33), Subkorteks (34), Shen-Men (55), Bubreg (95), Teme (36). 3. Farmako-akupunkturna terapija: FENGCHIH (GB-20), TIENCHU (B-10), YANGPAI (GB-14). U akupunkturnim takama mogu se ubrizgati svaki drugi dan sledei medikamenti: Sol. radix angelicae 0,5 ml, vitamin B, ili B, 2, Sol. glycosae 10% ili sol. physiologici 2 ml.

266
Metod rada

U tradicionalnoj kineskoj medicini odgovarajui kanali se esto biraju u zavisnosti od lokalizacije bolova glave. Na primer, bolovi glave parijetalnog i okcipitalnog predela imaju veze sa TAIYANG-kanalima (kanal tankog creva i kanal mokrane beike). Bolovi glave temporalnog predela imaju veze sa SHAOYANG-kanalima (kanal trostrukog grejaa i kanal une beike). Ako pored cefaleje postoji vertigo i hipertenzija treba ukljuiti i akupunkturnu taku TAICHUNG (LV-3). Kod akupunkturnih taaka u predelu glave primenjuje se jaka stimulacija u trajanju od 10 do 20 minuta. Akupunktura se izvodi svaki ili svaki drugi dan, od 10 poseta u svakoj kuri, ukupno dve do tri kure. Akupunktura je veoma efektivna kod pacijenata sa bolovima glave posle potresa mozga, kod funkcionalnih bolova glave (menstrualnog karaktera ili u menopauzi) i posle hirurkih zahvata. Ako se posle akupunkture poveavaju bolovi glave, treba misliti na tumor mozga ili ogranieno inflamatorno oboljenje mozga, u kom smislu su neophodna odgovarajua dijagnostika ispitivanja pacijenta. Collapsus Izbor akupunkturnih taaka 1. Telesne akupunkturne take: a) GLavne take: PAIHUI (TU-20), JENCHUNG (TU-26), CHUNGCHUNG (SC-9). b) Pomone take TSUSANLI (S-36), CHIHAI (JEN-6), CHICHUNG (S-30). 2. Moksibustija: CHIHAI (JEN-6), CHICHUNG (S-30), PAIHUI (TU-20). 3. Aurikularne akupunkturne take: Adrenalin (13), Hipertenzija (19).
Metod rada

Stimulacija treba da bude intenzivna ali kratkotrajna, i to najpre na akupunkturnoj taki JENCHUNG (TU-26). Ukoliko se ne postigne eljeni rezultat, tada se stimuliraju i ostale akupunkturne take. Convulsio infantum Izbor akupunkturnih taaka 1. Telesne akupunkturne take: a) Glavne take: HOKU (LI-4), TAICHUNG L-3), CHUNGCHUNG (P-9). b) Pomone take: FENGLUNG (S-40), TIENTU (JEN-22), SHANGCHUHSU (S-37), TIENSHU (S-25). 2. Aurikularne akupunkturne take: Subkorteks (34), okcipitum (291, Srce (100), Jetra (97), Shen-Men (55).

267
Metod rada

Kod sluajeva sa osrednje izraenom klinikom slikom vri se intenzivna stimulacija na akupunkturnim takama HOKU (LI-4) i TAICHUNG (L-3). Kod teih klinikih slika stimulacijom se ukljuuju akupunkturne take CHUNGCHUNG (P-9) i YUNGCHUAN (K-1). Kod onih bolesnika gde postoji obilan sputum indicirana je stimulacija i sledeih akupunkturnih taaka: FENGLUNG (S-40) i TIENTU (JEN-22). Kod pacijenata kod kojih postoji dizenterija koja se lekovima ne moe kontrolisati stimulacijom se obuhvataju i ove dopunske akupunkturne take: SHANGCHUHSU (S-37) i TIENSHU (S-25). Kod sluajeva sa vrlo visokom temperaturom ubodom vrka aurikule izaziva se hemoragija. Dystorsio articulationes Izbor akupunkturnih taaka zavisi od lokalizacije distorzije. 1. Telesne akupunkturne take: a) Vrat: TIENCHU (B-10), HOUHSI (SI-3). b) Rame: TIENTSUNG (SI-11), CHIENLIAO (SC-14). c) Lakat: CHUCHIH (LI-11), HOKU (LI-4). d) Runi zglob: YANGCHIH (SC-41, WAIKUAN (SC-5). e) Skoni zglob: CHIUHSU (GB-40), CHIEHHSI (S-41). f) Krsta: WEICHUNG (B-54), SHENSHU (B-23). 2. Aurikularne akupunkturne take: Prema lokalizaciji oboljenja, Shen-Men (55), Bubreg (95), Subkorteks (34).
Metod rada

Poto se izvri izbor akupunkturnih taaka po AH-SHI principu (princip lokalnih taaka) vri se osrednje jaka stimulacija. Kod hroninih sluajeva primenjuje se i terapija pomou moksibustije. Dysenteria Izbor akupunkturnih taaka 1. Telesne akupunkturne take: a) Glavne take: TIENSHU (S-25), YINLINGCHUAN (SP-9) TSUSANLI (S-36). b) Pomone take: CHUCHIH (LI-11), HOKU (LI-4), CHIHAI (JEN-6). SHANGCHUHSU (S-37), PISHU (B-20). 2. Moksibustija: TSUSANLI (S-36), PISHU (B-20), CHIHAI (JEN-6).
Metod rada

Igle za akupunkturu se ubadaju u glavne akupunkturne take i aplicira se osrednje jaka stimulacija u trajanju at 20 do 30 minuta. Procedura se primenjuje svaki dan ili svaki drugi dan. Pored glavnih akupunkturnih taaka mogu se ukljuiti i sporedne take kao to su SHANGCHUHSU (S-37) i CHIHAI

268 (JEN-6). Kod febrilnih stanja stimuliraju se jo i akupunkturne take HOKU (LI-4) i CHUCHIH (LI-11). Kod hroninih oblika dizenterije indicirana je i moksibustija 1 do 2 puta dnevno. Dysmenorrhoea Izbor akupunkturnih taaka 1. Telesne akupunkturne take: a) Glavne take: TAICHUNG (LV-3), SANYINCHIAO (SP-6), KUANYUAN (JEN-4). b) Pomone take: MINGMEN (TU-4), TSUSANLI (S-36), SHENSHU (B-23). 2. Moksibustija: SHENSHU (B-23), TSUSANLI (S-36), MINGMEN (TU-4). 3. Aurikularne akupunkturne take: Uterus (58), Endorkine ilezde (221, Simpatikus (51), Shen-Men (55).
Metod rada

Kod akutne (SHI) forme dizmenoreje indicirana je jaka stimulacija na glavnim akupunkturnim takama. Kod hronine (HSU) forme stimulacija treba da bude osrednje jaine, ali pored toga, indicirana je i moksibustija. Kod premenstrualnih dizmenoreja, treba poeti sa akupunkturom 3 do 5 dana pre menstruacije. Dyspepsio infantum Izbor akupunkturnih taaka 1. Telesne akupunkturne take: a) Glavne: TIENSHU (S-25), TSUSANLI (S-36). b) Pomone: CHUNGWAN (JEN-22), PISHU (B-20), CHIHAI (JEN-6) NEIKUAN (P-6). 2. Moksibustija PISHU (B-20), SHENCHUEN (JEN-8).
Metod rada

Igle se stavljaju najpre na glavne take i sprovodi se osrednja stimulacija. U sluaju da postoji povraanje akupunkturom treba obuhvatiti akupunkturnu taku NEIKUAN (P-6). Kod bolova u trbuhu potrebno je stimulirati CHUNGWAN (JEN-22) i SZUFENG (ekstra AT na palmarnoj povrini ake). Na akupunkturnoj taki SHENCHUEN (JEN-8), koja se nalazi u centru pupka, indicirana je moksibustija. Eneuresis Izbor akupunkturnih taaka 1. Telesne akupunkturne take: a) Glavne take: KUANYUAN (JEN-4), SHENSHU (B-23), SANYINCHIAO (SP-6).

269 b) Pomone take: CHIHAI (JEN-6), TSUSANLI (S-36). 2. Moksibustija: KUANYUAN (JEN-4), SHENSHU (B-23), CH IHAI (JEN-6). 3. Aurikularne akupunkturne take: Mokrana beika (92), Bubreg (95), Shen-Men (55), Uretra (80), Spoljna genitalija (79).
Metod rada

Kod eneureze ee se primenjuje moksibustija nego akupunktura. Za moksibustiju indicirane su napred navedene akupunkturne take, dok za terapiju iglama obino se koriste akupunkturne take SANYINCHIAO (SP-6) i TSUSANLI (S-36) sa slabom stimulacijom. S obzirom da su pacijenti sa eneurezom deca, obino im se savetuje da posle veere ne piju vode i druge tenosti i da pre spavanja mokre, da bi stekla dobre navike. Impotentio Izbor akupunkturnih taaka 1. Telesne akupunkturne take: a) Glavne take: SHENSHU (B-23), HUIYANG (B-35), MINGMEN (TU-4). b) Pomone take: CHIHSHIH (B-47), YANGKUAN (TU-3), KUANYUAN (JEN-4), CHUNGCHI (JEN-3), YANGKU (SI-5), NEIKUAN (P-6). 2. Aurikularne akupunkturne take: Utems (58), Spoljnja genitalija (79), Testis (32), Endokrine lezde (22), Bubreg (95). Influenca Izbor akupunkturnih taaka 1. Telesne akupunkturne take: a) Glavne take: FENGCHIH (GB-20), LIEHCHUEH (L-7), WAIKUAN (SC-5). Ove akupunkturne take se koriste kod prehlada bez temperature. Kod prehlada gde postoji temperatura biraju se sledee take: TACHUI (TU-14), CHICHIH (LI-11), HOKU (LI-4). b) Pomone take: CHUCHIH (LI-11), TAIYANG (ekstra AT 1 c bono od bonog ugla oka), CHIHTSE (L-5), FEISHU (B-13), YINGHSIANG (LI-20), SHAOSHANG (L-11).
Metod rada

Stimulacija je u poetku jaka. Biraju se 2 do 3 glavne akupunkturne take. Ako postoje bolovi glave stimulira se jo i taka TAIYANG (ekstra AT). Kod visoke temperature stimulira se i akupunkturna taka CHICHIH (LI-11). Kod kalja dodaje se u terapiji i taka CHIHTSE (L-5). Kod smetnji disanja na nos usled rinitisa stimulira se i taka YINGHSIANG (LI-20). Kod faringitisa stimulacijom se obuhvata i taka SHAOSHANG (L-11 ).

270 Insomnia Izbor akupunkturnih taaka 1. Telesne akupunkturne take: a) Glavne take: YANGLAO (SI-6), CHAOHAI (K-6). b) Pomone take: CHIENCHING (GB-2.t), SHENMO (B-621, CHUNGWAN (JEN-12), LIANGMEN (S-21), LITUI (S-45). 2. Aurikularne akupunkturne take: Shen-Men (55), Srce (1001, Bubreg (95), Okcipitum (29). Gastroenteritis acuta Izbor akupunkturnih taaka 1. Telesne akupunkturne take: a) Glavne take: TSUSANLI (S-36), CHUNGWAN (JEN-12), TIENSHU (S-25). b) Pomone take: NEIKUAN (P-6), HOKU (LI-4), CHUCHIH (LI-11), CHIHHSIEH (NAT, 2,5 c ispod pupka).
Metod rada

Najpre se stimuliraju glavne take jakom stimulacijom. Igle se zadravaju 30 do 60 minuta, za koje vreme obino poputaju bolovi trbuha. Kod povraanja indicirana je stimulacija akupunkturne take NEIKUAN (P-6). Ako se ne moe zaustaviti proliv, tada se stimulie i akupunkturna taka CHIHHSIEH (NAT). Ukoliko postoji poviena temperatura stimuliraju se i akupunkturne take HOKU (LI-4), kao i CHUCHIH (LI-11). Glaucoma Izbor akupunkturnih taaka 1. elesne akupunkturne take: a) Glavne take: WAIKUAN (SC-5), CHUEHSUN (SC-20). b) Pomone take: NEIKUAN (P-6), FENCHIH (GB-20), WEICHUNG (B-54). 2. Aurikularne akupunkturne take: Bubreg (95), Jetra (97), Oko (8), Oko 1 i 2 (24). Glossitis Izbor akupunkturnih taaka. 1. Telesne akupunkturne take: a) Glavne take: LIEHCHUEH (L-7), CHIENKU (SI-21. b) Pomone take: WANKU (SI-4), HOKU (LI-4). 2. Aurikularne akupunkturne take: Jezik (4), Usta (84), Srce (100), Endokrine lezde (22).

271 Hypertensio arterialis Izbor akupunkturnih taaka 1. Telesne akupunkturne take: a) Glavne take: CHUCHIH (LI-11), TSUSANLI (S-36), TAICHUNG (L-3). b) Pomone take: FENGCHIH (GB-20), SANYINCHIAO (SP-6), TAIHSI (K-3), NEIKUAN (P-6), SHENSHU (B-23). 2. Moksibustija: HSUANCHUNG (GB-39), TSUSANLI (S-36) 3. Aurikularne akupunkturne take: Hipertenzija (19), Srce (100), Shen-Men (55), Simpatikus (51), Retroaurikularni ljeb (105).
Metod rada

Insercija igala za akupunkturu izvodi se najpre na glavnim akupunkturnim takama. Stimulacija kod hipertenzije je osrednjeg intenziteta u trajanju od 15 do 20 minuta. Akupunktura je indicirana jedan put dnevno ili svaki drugi dan. Kod bolova glave stimulacijom treba obuhvatiti i akupunkturnu taku FENGCHIH (GB-20). Kod insomnije ukljuuju se i akupunkturne take NEIKUAN (P-6), TAIHSI (K-3), i SANYINCHIAO (SP-6). Opisani nain leenja arterijalne hipertenzije pogodan je i kod leenja Maniere-ovog sindroma. Hypotensio arterialis Izbor akupunkturnih taaka 1. Telesne akupunkturne take: a) Glavne take: NEIKUAN (P-6), CHUNGCHUNG (P-9). b) Pomone take: SHAOCHUNG (H-9), TSUSANLI (S-36), CHANGMEN (LV-13). 2. Aurikularne akupunkturne take: Simpatikus (51), Srce (100), Okcipitum (29), Adrenalin (13). Lumbago Izbor akupunkturnih taaka 1. Tefesne akupunkturne take: a) Glavne take: SHENMO (B-62), TSULINCHI (GB-41). WEICHUNG (B-54). b) Pomone take: TACHANGSHU (B-25), KUANYUANSHU (B-29), WEITSANG (B-45). 2. Aurikularne akupunkturne take: Ishijum (52), Bubreg (95), Okcipitum (29), Shen-Men (55). 3. Moksibustija: SHENSHU (B-23).
Metod rada

Akupunktura je indicirana kod lumbaga svaki ili svaki drugi dan, jedan put dnevno, u trajanju od 15 do 20 minuta.

272 Menstruatio irregularis Izbor akupunkturnih taaka 1. Telesne akupunkturne take: a) Glavne take: SANYINCHIAO (SP-6), CHIHAI (JEN-6). b) Pomone take: SHENSHU (B-23), PISHU (B-20), TSUSANLI (S-36), TAICHUNG (LV-3), TAIHSI (K-3), HSUEHHAI (SP-10). 2. Moksibustija: TSUSANLI (S-36). 3. Aurikularne akupunktume take: Uterus (58), Ovarijum (23), Endokrine lezde (22), Adrenalin (13), Bubreg (95).
Metod rada

Ubod igala za akupunkturu se vri najpre na glavnim takama. Stimulacija kod neredovne menstruacije je osrednjeg intenziteta. Kod hroninih oblika indicirana je i moksibustija. Meteorismus Izbor akupunkturnih taaka 1. Telesne akupunkturne take: a) Glavne take: NEIKUAN (P-6), SHIHMEN (JEN-5). b) Pomone take: SHENCHUEN (JEN-8), CHUNGWAN (JEN-12),CHENGMAN (S-20), LIANGMEN (S-21), KUANMEN (S-22), TIENSHU (S-25), WEISHU (B-21), TACHANGSHU (B-24). 2. Aurikularne akupunkturne take: eludac (87), Tanko crevo (91 ), Debelo crevo (89), Simpatikus (51). Metrorrhagia functionalis Izbor akupunkturnih taaka 1. Telesne akupunkturne take i moksibustija: a) Glavne take: YINCHIAO (TU-28), SANYINCHIAO (SP-6), PISHU (B-20), KANSHU (B-18), YINPAI (SP-6). b) Pomone take: MINGMEN (TU-4), KUANYUAN (JEN-4), HSUEHHAI (SP-10),TATUN (LV-1), PAIHUI (TU-20). 2. Aurikularne akupunkturne take: Uterus (58), Subkorteks (34), Endokrine lezde (22), Ovarijum (23). 3. Dermalna akupunktura: a) Glavne take: HSUEHHAI (SP-10), PISHU (B-20), KESHU (B-17), KANSHU (B-18), YINPAI (SP-1). b) Pomone take: NEIKUA.N (P-61, CHIHAI (JEN-6), TATUM (LV-1 ).
Metod rada

Kod funkcionalnih metrogarija preteno se primenjuje moksibustija jedan put dnevno ili dermalna akupunktura a do 2 puta dnevno. Mehanizam dejstva objanjava se na taj nain, to se stimulacijom odreenih taaka, kao na primer

273 KANSHU (B-18) - taka jetre, PISHU (B-20) - taka slezine, YINPAI (SP-1), ili SANYINCHIAO (SP-6), utie na rad jetre i slezine, na njihovu funkciju, na regulaciju krvi i hormonalnu funkciju organizma pacijenta. Migraena Izbor akupunkturnih taaka 1. Telesne akupunkturne take: a) Glavne take: FENGCHIH (GB-20), HSUANLI (GB-6), TOUWEI (S-8), TAIYANG (ekstra AT). b) Pomone take: HSUANLU (GB-5), HANYEN (GB-4), SHUAIKU (GB-8), SHENMO (B-62), WAIKUAN (SC-5). 2. Aurikularne akupunkturne take: Hram (35), Shen-Men (55), Bubreg (95), Subkorteks (34). Nephrolithiasis Izbor akupunkturnih taaka 1. Telesne akupunkfiurne take: a) Glavne take: -Kod kalkuloze gornjeg segmenta uretera: SHENSHU (B-23), CHINGMEN (GB-25), TSUSANLI (S-36). -Kod kalkuloze srednjeg segmenta uretera: CHINGMEN (GB-25), AH-SHI, TSUSANLI (S-36). -Kod kalkuloze donjeg segmenta uretera: AH-SHI, SANYINCH IAO (SP-6), TSUSANLI (S-36). 2. Aurikularne akupunkturne take: Bubreg (95), Ureter (94), Simpatikus (51), Shen-Men (55), Subkorteks (34).
Metod rada

Izbor akupunkturnih taaka se vri na strani lokalizacije oboljenja. Najee se koristi akupunkturna taka CHINGMEN (GB-25), ili AH-SHI - take. Kod kalkuloze gornjeg segmenta uretre najee se stimulira akupunkturna taka SHENSHU (B-23). Ubod igle ide pravo, 2 do 2,5 c duboko. Kod kalkuloze srednjeg segmenta vrh igle ide koso na dole, u dubinu od 4 do 5 c. Stimulacija kod nefrolitijaze moe biti i elektrina. Katoda se stavlja na taku SHENSHU (B-23). Koriste se isprekidani talasi u frekvenciji od 30 min. i u trajanju od 15 do 30 minuta. U svakodnevnom radu se obino akupunkturna terapija kombinuje sa ostalom klinikom terapijom. Neuralgia cervicobrachialis Izbor akupunkturnih taaka 1. Telesne akupunkturne take: a) Glavne take: FENGCHIH (GB-20), TIENCHU (B-10), TINGCHUANNAT, 5 fena bono od TACHUI (TU-14).

274 b) Pomone take: CHIENCHING (GB-21), HOUHSI (SI-3), NEIKUAN (P-6) WAIKUAN (SC-5), TIENCHUNG (GB-9), ANMIEN-2, (NAT u mastoidnom predelu). HSUANCHUNG IGB-391, KUNLUN (B-60). 2. Aurikularne akupunkturne take: Vratni prljen (37), Vrat (41), Shen-Men (55).
Metod rada

Posle izbora akupunkturnih taaka i insercije igala primenjuje se slaba stimulacija u trajanju od 10 do 15 minuta. Povremeno okretanje igle izvodi se na 3 do 5 minuta, sa istovremenim rotirajuim pokretima glave. Neuralgija intercostalis Izbor akupunkturnih taaka 1. Telesne akupunkturne take: a) Glavne take: NEIKUAN (P-6), WAIKUAN (SC-5), YANGLINGCHUAN (GB-34), YINLINGCHUAN (SP-9). b) Pomone take: HSINSHU (B-15), KANSHU (B-18), CHIHKOU (SC-6). 2. Aurikularne akupunkturne take: Grudni ko (42), Okcipitum (29).
Metod rada

Akupunkturna terapija se najpre primenjuje na glavnim takama, sa jakom stimulacijom. Kasnije, u toku leenja mogu se koristiti i pomone akupunkturne take u nivou obolelog dela grudnog koa, po metodi CHIACHI od Th-1 do Th12. Kod hroninih neuralgija indicirana je i interdermalna akupunktura. Igle se stavljaju u predeo najvee bolne osetljivosti, a menjaju se na 3 do 4 dana. Neuralgia ischiadica Izbor akupunkturnih taaka 1. Telesne akupunkturne take: a) Glavne take: SHENSHU (B-23), HUANTIAO (GB-30), YINMEN (B-51). b) Pomone take: YANGLINGCHUAN (GB-34), WEICHUNG (B-54), KUNLUN (B-60), PAIHUANSHU (B-30). 2. Aurikularne akupunkturne take: Ishijum (52), Shen-Men (55), Bubreg (95), Okcipitum (29), Adrenalin (13). 3. Moksibustija: WEICHUNG (B-54).
Metod rada

Stimulacija glavnih akupunkturnih taaka je obino jaka Indicirana je jedan put dnevno ili svaki drugi dan u trajanju od 15-20 minuta. Neuritis et atrophia nervi optici Izbor akupunkturnih taaka

275 1. Telesne akupunkturne take: a) Glavne take: FENGCHIH (GB-20), CHIUHOU (ekstra, na donjoj ivici orbite), CHINGMING (B-1), HOKU (LI-4). b) Pomone take: CHENGCHI (S-1), TSUSANLI (S-36), KUANGMJNG (GB-37), TAIYANG (ekstra, 10 fena bono od bonog ugla oka). 2. Aurikularne akupunkturne take: Oko (8), Oko 1 i 2 (24) Jetra (97), Subkorteks (34), Bubreg (95).
Metod rada

Kod terapije akupunkturom u predelu oka igle se ubadaju vrlo paljivo, dok je stimulacija slaba. Kod udaljenih akupunkturnih taaka stimulacija je osrednje jaka. Akupunktura se primenjuje svaki drugi dan, oko 15 minuta dnevno u trajanju od 15-20 seansi. Kod elektrine stimulacije frekvencija iznosi 200250/min, svaki drugi dan. Svaka kura sadri 7 aplikacija. Sledea kura je indicirana posle pauze od 7 dana. Neuralgia trigemini Izbor akupunkturnih taaka zavisi od lokalizacije oboljenja prema granama nervusa trigeminusa. 1. Telesne akupunkturne taice: a) Glavne take: I) Nervus ophthalmucus: TSANCHU (B-2), SSUCHUKUNG (SC-23), CHIHYIN (B-67), YANGPAI (GB-14). II) Nervus inaxillaris: SZUPAI (S-2), CHULiAO (S-3), JENCHUNG (TU-26), TAIYANG (ekstra AT, 10 fena od bonog ugla oka). III) Nervus mandibularis: HSIAKUAN (S-7), CHIACHE (S-6), CHENGCHIANG (JEN-24). b) Pomone take: NEITING (S-44), YUNGCHUAN (K-1), HOKU (LI-4), TAICHUNG (LV-3), TSUSANLI (S-36), WAIKUAN (SC-5), TAIHSI (K-3), FENGCHIH (GB-20). 2. Aurikularne akupunkturne take: elo (33), Maksila (5), Mandibula (6). 3. Farmakoakupunktura: Za prvu granu: TSANCHU (B-2); za drugu granu: SZUPAI (S-2); za treu granu: HSIAKUAN (S-7).
Metod rada

Prvo se izaberu glavne akupunkturne take i sprovodi se srednje jaka stimulacija. Igle se zadravaju od 30 minuta do jedan sat, sa povremenim okretanjem na 3-5 minuta. Akupunkturne take TSANCHU (B-2), SZUPAI (S2) i HSIAKUAN (S-7) su smetene u predelu koji odgovara otvorima izlaza zavrnih grana nervusa trigeminusa. Izbor ovih taaka za akupunkturnu terapiju zasniva se na principu izbora lokalnih taaka sa ciljem da se pobolja cirkulacija vitalne energije (prema tradicionalnom shvatanju), odnosno da se postigne analgetino dejstvo. Od lekova koji se koriste za farmakoakupunkturu u obzir dolazi Sol. novocaini 0,5% - 1% 1 ml, Solutio procaini dent. 2% - 4% 1 ml,

276 vitamin B-12 5 mg i slino. Farmakoakupunktura je indicirana jedan put dnevno svaka 3-4 dana. S obzirom da su neuralgije trigeminusa uporne, treba savetovati pacijentu da istraje u terapiji, a istu treba kombinovati sa medikamentoznim leenjem. Odontalgia Izbor akupunkturnih taaka 1. Telesne akupunkturne take: a) Glavne take: HOKU (LI-4), CHIACHE (S-6), HSIAKUAN (S-7). b) Pomone take: NEITMVG (S-44), TAIHSI (K-3), SHANGYANG (LI-1). 2. Aurikularne akupunkturne take: Maksila (5), Mandibula (6), Tragus (12).
Metod rada

Koriste se glavne akupunkturne take u kombinaciji sa aurikularnim akupunkturnim takama. Stimulacija je osrednje jaka. Akupunktura se primenjuje jedan put dnevne u trajanju od po 10 minuta. Kod izolovane aurikularne akupunkture igle se mogu ostaviti i do jedan sat. Kod jakih bolova treba obuhvatiti i akupunkturnu taku TAICHUNG (LV-3). Paralysis nervi facialis Izbor akupunkturnih taaka 1. Telesne akupunkturne take: a) Glavne take: YIFENG (SC-17), TITSANG (S-4), YANGPAI (GB-4), SSUCHUKUNG (SC-23), SZUPAI (S-2). b) Pomone take: HOKU (LI-4), HSIAKUAN (S-7), TAIYANG (ekstra AT, u temporalnom predelu 10 fena od bonog ugla oka), JENCHUNG (TU-26), CHENGCHIANG (JEN-24), CHIACHE (S-6), YINGHSIANG (LI-20), TACHUI (TU-14), TSUSANLI (S-36). 2. Aurikularne akupunkturne take: Obraz (11), Okcipitum (26), Oko (8), Usta (84).
Metod rada

Izaberu se glavne akupunkturne take. Stimulacija koja se primenjuje je srednje jaine u trajanju od 15-20 minuta, jedan put dnevno. Kod lagoftalmusa treba stimulirati i akupunkturne taka YANGPAI (GB-14), SZUPAI (S-2); i TAIYANG (ekstra AT). Kod smetnji u predelu gornje usne obuhvataju se akupunkturne take YINHSIANG (LI-20), TITSANG (S-4), CHIACHE (S-6). Kod smetnji donje usne ukljuuju se akupunkturne take CHENGEHIANG (JEN-24), TITSANG (S-4) i CHIACHE (S-6). U ranom stadijumu oboljenja moe se upotrebiti "eki sa pet igala" ("Igle ljivinog cveta"), perkutujui lokalni predeo. Kod hroninih sluajeva, starih ili debilnih bolesnika moe se primeniti i moksibustija obuhvatajui stimulacijom akupunkturne take TACHUI (TU-14) i TSUSANLI (S-36).

277 Kod muskularnog spazma u predelu facijalisa biraju se lokalne akupunkturne take i primenjuje se umerena stimulacija u trajanju od 30 minuta; jedan put dnevno. Periarthritis humeroscapularis Izbor akupunkturnih taaka 1. Telesne akupunkturne take: a) Glavne take: CHIENYU (LI-13), TIENCHUNG (GB-9), CHIENLIAO (SC-14), CHUKU (JEN-2). b) Pomone take: CHUCHIH (LI-11), CHIHTSE (L-5), SZUTU (SC-9), YANGCHIH (SC-4), TIAOKOU (S-38), CHENGSHANG (B-57). 2. Aurikularne akupunkturne take: Shen-Men (55), Rame (65), Rameni zglob (64), Klavikula (63), Adrenalin (13).
Metod rada

Akupunktura se najpre primenjuje na glavnim akupunkturnim takama. Ponekad se mogu ukljuiti i pomone take, kao to su TIAOKOU (S-38) i CHENGSHANG (B-57), kada se primenjuje jaka stimulacija, sa istovremenim laganim pokretima ramenog zgloba u trajanju od 5 minuta. Poliomyelitis Izbor akupunkturnih taaka paralitine muskulature 1. Telesne akupunkturne take: a) Ruke: CHIENYU (LI-13), CHUCHIH (LI-11), WAIKUAN (SC-5), HOKU (LI-4). b) Noge: HUANTIAO (GB-30), FUTU (S-32), YANGLINGCHUAN (GB-34), SHENSHU (B-23). c) Dijafragma: KESHU (B-17), CHIUWEI (JEN-15), CHIMEN (LV-14). d) Trbuna muskulatura: PISHU (B-20), WEISHU (B-21), LIANGMEN (S-21), TIENSHU (S-25). 2. Aurikularne akupunkturne take: Prema lokalizaciji oboljenja, Shen-Men (55), Adrenalin (13), Endokrina sekrecija (22), Okcipitum (29).
Metod rada

Izbor akupunkturnih taaka zavisi od lokalizacije oboljenja, odnosno paralitine muskulature. Obino se bira od 3 do 5 taaka. Stimulacija je osrednje jaine, sprovodi se okretanjem igle, elektroakupunkturom ili pomou moksibustije. Kod proliva indicirana je stimulacija akupunkturnih taaka TSUSANLI (S-36) i TIENSHU (S-25). Kod povraanja bira se taka NEIKUAN (P-6). Ako postoji ptoza ake obuhvataju se take YANGLAO (SI6) i YANGCHIH (SC-4). Kod smetnji u elevaciji ramena dodaje se stimulacija CHIENCHING (GB-21) i PICHUNG (ekstra AT, sredina volarne strane podlaktice izmeu ulne i radiusa). Ako postoji pedes varus ukljuuje se taka

278 HSUANCHUNG (GB-39) i KUNLUN (B-60). Kod rotacije stopala stimuliraju se jo i akupunkturne take SANYINCHIAO (SP-6) i TAIHSI (K-3). Stimulacija se provodi svakodnevno ili svaki drugi dan u trajanju od 15-20 minuta. Retentio urinae acuta Izbor akupunkturnih taaka 1. Telesne akupunkturne take: a) Glavne take: SHENSHU (B-23), PISHU (B-20), YUNGCHUAN (K-1), CHUNGCHI (JEN-3). b) Pomone take: SANYINCHIAO (SP-6), YINLINGCHUAN (SP-9), TSUSANLI (S-36), TZULIAO (B-32). 2. Aurikularne akupunkturne take: Bubreg (95), Mokrana beika (92), Simpatikus (51), Spoljnja genitalija (79), Subkorteks (34).
Metod rada

Poto se izvri izbor glavnih taaka ubode se igla za akupunkturu u dubinu od 1,5 do 2,5 c. Stimulacija, koja se zatim primenjuje, je jaka u trajanju od 3-5 minuta. Posle toga izaberu se pomone take. Ubodene igle ostaju 15-20 minuta, sa osrednje jakom stimulacijom. Rhinitis alergica Izbor akupunkturnih taaka 1. Telesne akupunkturne take: a) Glavne take: LIEHCHUEH (L-7), WANKU (SI-4). b) Pomone take: TINGKUNG (SI-19), TAICHUNG (LV-3), HOLIAO (SC-22). 2. Aurikularne akupunkturne take: Nos - unutra (16), Adrenalin (13), elo (33), Endokrine lezde (22). ok Akupunktura predstavlja dopunsku terapiju savremenoj reanimaciji i antiok terapiji. Akupunktura je jednostavan i koristan metod prve pomoi kod hitnih sluajeva kao to je ok, ali uvek u kombinaciji sa ostalim merama terapije prema etiolokim faktorima. Izbor akupunkturnih taaka zavisi od simptoma. 1. Telesne akupunkturne take: a) Glavne take: JENCHUNG (TU-26), SULIAO (TU-25), NEIKUAN (P-6), YUNGCHUAN (K-1). b) Pomone take: TSUSANLI (S-36), CHUNGCHUNG (P-9), SANYINCHIAO (S-6), CHIHAI (REN-6). 2. Aurikularne akupunkturne take: Adrenalin (13), Srce (100), Subkorteks (34).

279
Metod rada

Izaberu se glavne take i sprovodi se stimulacija srednje jaine. Ukoliko se krvni pritisak podigne i stabilizira, prekida se akupunktura. Ukoliko se to ne dogodi, obuhvataju se i pomone take. Ako postoje respiratorne smetnje sprovode se mere za otklanjanje poremeaja disanja. Kod toksinog oka ubrizgavanje antibiotika u akupunkturnu taku YUNGCHUAN (K-1), vrlo je efikasno. Sinusitis chronica Izbor akupunkturnih taaka 1. Telesne akupunkturne take: a) Glavne take YINGHSIANG (LI-20), TSANCHU (B-2), TUNGTIEN (B-7). b) Pomone take: FENGCHIH (GB-20), HOKU (LI-4), HSINGCHIEN (LV-2), LIEHCHUEN (L-7), SHANGHSING (TU-23). 2. Aurikularne akupunkturne take: elo (33), Nos - unutra (16), Adrenalin (13).
Metod rada

Akupunkturna terapija kod hroninog sinuzita indicirana je jedan put dnevno, svaki ili svaki drugi dan, u trajanju od 15-20 minuta, u dve do tri kure od po 10 seansi svaka, sa pauzom izmeu njih od 7 dana. Surdomutitas U zavisnosti od etiolokih inilaca gluvonemost moe biti kongenitalna, traumatske prirode, posledica intoksikacije drogama, komplikacije posle preleanog hroninog otitisa i rezultat preleanog infektivnog oboljenja. Prema dosadanjim iskustvima, principijelno prvo treba leiti gluvou, a zatim se tretiraju smetnje govora. U mnogim centrima u Kini leenje gluvonemosti akupunkturom se izvodi paralelno sa logopedskim vebama u trajanju od nekoliko godina, pod kontrolom odgovarajuih strunjaka u specijalizovanim ustanovama. Kongenitalna gluvonemost a) Glavne take za gluvou: ERHMEN (SC-21), TINGKUNG (SI-19), TINGHUI (GB-2), YIFENG (SC-21) b) Glavne take za poremeaj govora: YAMEN (TU-15), TUNGLI (H-5), LIENCHUAN (JEN-23). c) Pomone take: CHUNGCHU (SC-3), WAIKUAN (SC-5), YIMING (ekstra AT, mastoidni predeo), CHUCHIH (LI-11), PAIHUI (TU-20), JENCHUNG (TU-26).
Metod rada

Za tretiranje gluvoe najee se bira taka ERHMEN (SC-21). Igla se ubada koso na dole 2-3 c duboko, jedan put dnevno u trajanju od 10-15 dana u svakoj

280 kuri. Posle pauze od 7 dana indicirana je sledea kura. Stimulacija je u poetku slaba, pa se zatim postepeno poveava do jake stimulacije. Uporedo sa glavnom takom treba obuhvatiti 2-3 pomone akupunkturne take kod svake seanse i primeniti srednje jaku stimulaciju. Traumatkska gluvonemost a) Glavne take: ERHMEN (SC-21), YAMEN (TU-15), CHUNGCHU (SC-3). b) Pomone take: HSIKUAN (S-7), YIFENG (SC-17), LIENCHUAN (JEN-23).
Metod rada

Glavne i pomone akupunkturne take koriste se naizmenino. Ako se izabere taka ERHMEN (SC-21) igla se ubada koso na dole prema akupunkturnoj taki TINGHUI (GB-2) 2-3 c duboko. Ako se izabere taka HSIKUAN (S-7) igla se najpre ubada pod pravim uglom sve do potkonog sloja, a zatim igla ide 1,5-2 c koso nazad prema taki TINGKUNG (SC-18). Gluvonemost posle intoksikacije drogama a) Glavne take: ERHMEN (SC-21), YIMING (ekstra AT, mastoidni predeo), CHUNGCHU (SC-3). b) Pomone take: WAIKUAN (SC-5), TINGHUI (GB-2), YAMEN (TU-15), SZUTU (SC-9).
Metod rada

Postupak je isti kao i kod traumatske gluvonemosti, s tim to je stimulacija osrednje jaine. Gluvonemost posle otitis media a) Glavne take: ERHMEN (SC-21), YIFENG (ekstra AT, mastoidni predeo), CHUNGCHU (SC-3), WAIKUAN (SC-5). b) Pomone take: YAMEN (TU-15), SZUTU (SC-9).
Metod rada

Indicirana je osrednja stimulacija u poetku akupunkturne terapije, a zatim se primenjuje jaka stimulacija. U cilju dekompresije membrane timpani, akupunkturom treba obuhvatiti i taku HSIAKUAN (S-7). Kod purulentnog otitisa, pored antibiotske terapije, posle ubadanja igle za akupunkturu indicirana je i moksibustija take (YIFENG (SC-17). Gluvonemost posle infektivnih oboljenja a) Glavne take: ERHMEN (SC-21), HSIKUAN (S-7). b) Pomone take: YIFENG (SC-17), CHUNGCHU (SC-3), WAIKUAN (SC-5).

281
Metod rada

Stimulacija je u poetku slaba, a zatim se postepeno poveava do srednje jaine. Napomene a) Kongenitalna gluvonemost je vrlo esto praena zujanjem uha (tinnitus). Ovaj simptom moe postojati kod drugih oblika gluvonemosti. Kod takvih sluajeva zujanje uha se moe sa uspehom leiti pomou akupunkture, stimulacijom akupunkturnih taaka CHIENKU (SI-2), WANKU (SI-4) ili HOLIAO (SC-22). b) Kod ubadanja igle u taku YAMEN (TU-15) mesto uboda mora biti tano izabrano, dubina optimalna (1-1,5 c, a pravac uvek u smeru tireoidne hrskavice, a nikako u kranijalnom smeru zbog opasnosti oteenja kimene modine. Kod stimulacije pokreti moraju biti paljivi i neni. c) im pacijent oseti pojavu sluha potrebno je pojaati logopedske vebe. d) Kod leenja gluvonemosti akupunkturom obino se biraju 1-2 take oko une koljke. Akupunktura se primenjuje svaki dan u trajanju od 10 dana. Druga kura leenja poinje posle pauze od jedne nedelje, i tako redom. e) Stimulacija akupunkturnih taaka moe biti manuelna ili elektrinim aparatima. Kod elektroakupunkture upotrebljava se struja srednjeg intenziteta i niske frekvencije. f) to se tie mehanizma dejstva akupunkture na gluvonemost, danas se smatra, da se akupunkturom periaurikularnih taaka znatno poboljava cirkulacija vitalne energije uha, posebno unutranjeg uha. g) Na osnovu dosadanjih iskustava dolo se do zakljuka da je akupunkturna taka YAMEN (TU-15) glavna taka za leenje poremeaja u govoru. Isto tako se tvrdi da je taka LIENCHUAN (JEN-23) oslonac jezika. Stimulacija ove take dovodi do poboljanja cirkulacije vitalne energije (CHI) u predelu jezika. h) to se tie izbora kanala kod leenja gluvonemosti najvei znaaj se pridaje kanalu trostrukog grejaa i kanalu debelog creva. Kanal trostrukog grejaa svojom aurikularnom granom iz retroaurikularnog prostora ulazi u uho i odgovoran je za funkciju unutranjeg i srednjeg uha. Kod stimulacije ovog kanala kod gluvonemosti kao pomone take se koriste akupunkturne take WAIKUAN (SC-5) i CHUNGCHU (SC-3). Slian je stav i prema kanalu debelog creva. Naime, pretpostavlja se da kanal debelog creva komunicira sa uhom, te se, zbog toga, u cilju stimulacije vrlo esto bira kao pomona taka akupunkturna taka HOKU (LI-4). Tinnitus aurium Izbor akupunkturnih taaka 1. Telesne akupunkturne take: a) Glavne take: ERHAMEN (SC-21), YAMEN (TU-15), CHUNGCHU (SC-3), YIMING (ekstra AT, mastoidni predeo).

282 b) Pomone take: TSUSANLI (S-36), HSIKUAN (S-7). 2. Aurikularne akupunkturne take: Bubreg (95), Okcipitum (29), Endokrine lezde (22).
Metod rada

Za leenje zujanja uha najee se koristi 1-2 akupunkturne take. Akupunktura se primenjuje jedan put dnevno, svaki ili svaki drugi dan u trajanju od 15-20 minuta. Kod zujanja uha indicirana je stimulacija slabog intenziteta. Tonsillitis Izbor akupunkturnih taaka 1. Telesne akupunkturne take: a) Glavne take: HOKU (LI-4), SHAOSHANG (L-11), TIENJUNG (SI-17). b) Pomone take: CHUCHIH (LI-11), NEITING (S-44). 2. Aurikularne akupunkturne take: Tonzila - 1 (73), Farinks i larinsk (151, Heliks 1 i 6 (72).
Metod rada

Kod leenja tonzilitisa najpre se daje antibiotska terapija. Pored nje, indicira se i akupunkturna terapija stimulacijom akupunkturne take HOKU (LI-4) sa jakim nadraajem. Pomone akupunkturne take se koriste kod febrilnih stanja Tracheitis chronica Izbor akupunkturnih taaka: 1. Telesne akupunkturne take a) Glavne take: FEISHU (B-13), TAIYUAN (L-9). b) Pomone take: KUNGTSUI (L-6), LIEHCHUEN (L-7), FENGLUNG (S-40), TIENTU (JEN-22). 2. Moksibustija: FEISHU (B-13), TAIYUAN (L-9).
Metod rada

Akupunktura i moksibustija kod leenja hroninog traheitisa upotrebljavaju se u kombinaciji, time to se naizmenino koriste glavne akupunkturne take. Terapija akupunkturom indicirana je svaki ili svaki drugi dan u kuri od 10 seansi. Posle pauze od sedam dana nastavlja se sa akupunkturnom terapijom. Stimulacija je osrednjeg intenziteta. Kod upornog kalja stimulira se pomona akupunkturna taka TIENTU (JEN-22). Kod obilnog sputuma stimulira se i akupunkturna taka FENGLUNG (S-40). Kod upornih bolova glave akupunkturom se obuhvata akupunkturna taka LIEHCHUEN (L-7). Kod teih klinikih oblika stimulie se akupunkturna taka KUNGTSUI (L-6).

283 Ulcus pepticum ventriculi et duodeni Izbor akupunkturnih taaka 1. Telesne akupunkturne take: a) Glavne take: TSUSALNI (S-36), CHUNGWAN (JEN-12), NEIKUAN (P-6). b) Pomone take: TAICHUNG (LV-3), WEISHU (B-21), CHIACHI (od Th-8 do Th-12). 2. Aurikularne akupunkturne take: eludac (87), Subkorteks (34), Duodenum (88).
Metod rada

Kod terapije peptinog ulkusa stimulacijom se obuhvataju 1-2 glavne akupunkturne take. Stimulacija je u poetku srednje jaine, a postepeno se poveava do jakog intenziteta. Stimulacija je indicirana svaki ili svaki drugi dan: Pored glavnih taaka, alternativno se mogu koristiti i pomone akupunkturne take. Trajanje stimulacije iznosi 15-20 minuta. Vertigo Izbor akupunkturnih taaka 1. Telesne akupunkturne take: a) Glavne take: NEIKUAN (P-6), SHAOCHUNG (H-9), PAIHUI (TU-20). b) Pomone take: POHU (B-37), YINPAI (SP-1), SHENCHUEH (JEN-8), NAOHU (TU-17). 2. Aurikularne akupunkturne take: Bubreg (95), Okcipitum (29), Labirint (9). Vomitus Izbor akupunkturnih taaka 1. Telesne akupunkturne take: a) Glavne take: NEIKUAN (P-6), CHINGWAN (JEN-12). b) Pomone take: TSUSANLI (S-36), KUNGSUN (SP-4), FENGLUNG (S-40), YANGLINGCHUAN (GB-341.
Metod rada

Posle ubadanja igala u glavne akupunkturne take aplicira se osrednja stimulacija u trajanju od 15-20 minuta. Ako se ne moe zaustaviti povraanje, tada se stimuliu i pomone take. Akupunktura se primenjuje kako kod povraanja neurogene etiologije tako i kod onih koja se javljaju zbog oboljenja digestivnog trakta.

284

Literatura
[1] [2] [3] [4] [5] [6] [7] A.I.kokljev, Akupunkturologija (ICS, Beograd, 1976). Y.Omura, Acupuncture Medicine: Its Historical and Clinical Background (Japan Publ. Inc., Tokyo, 1982). Chinese Acupuncture and Moxibustion, C.Xinong, ed. (Foreign Languages Press, Beijing, 1987). F.G.Portnov, Electropuncture Reflexotherapeutics (Zinatne, Riga, 1982), in Russian. G. Luvsan, Tradicionalni i savremeni aspekti istone refleksoterapije, (Moskva, Nauka, 1992); E.L. Macheret, I.Z. Samosyuk, Rukovodstvo po refleksoterapii (Visha shkola, Kiev, 1982); E.L. Macheret, V.P. Lysenyuk, I.Z. Samosyuk, Atlas akupunkturnyh zon (Visha shkola, Kiev, 1986). B.Pomeranz, Acupuncture research related to pain, drug addiction and nerve regeneration, in Scientific Bases of Acupuncture, B.Pomeranz and G.Stux, eds. (Springer, Berlin, 1989), pp. 35-52.

285

Glava 6
MIKROTALASNA REZONANTNA TERAPIJA (MRT)*
Istraivanja zapoeta 60-tih godina XX veka, podstaknuta idejom britanskog naunika Freliha o koherentnim eksitacijama u biolokim sistemima, otvaraju nove mogunosti aplikacija EM talasa mikrotalasnog dijapazona (frekvencije 30-300 GHz i talasne duine 1-10 mm i subtermalne intezivnosti ~ 10-3 10-9 w/cm2), u biomedicinske svrhe [1-4]. Pronalazai mikrotalasne rezonantne terapije MRT, naunici iz biveg SSSR (Sitko i saradnici - Kiev, Devjatkov i saradnici - Moskva, Zalubovskaja i saradnici - Harkov) pretpostavili su poetkom osamdesetih godina da je akupunkturni sistem dinamika struktura diferencirana na mestima maksimuma trodimenzionalnih stojeih talasa, formiranih kao rezultat refleksije koherentnih mikrotalasnih Frelihovih eksitacija molekularnih subjedinica elijskih membrana i proteina potpomognuti takoe drugim istraivaima koji su ukazali da je diferenciranje interelijskih jonskih GJ-kanala (ija je gustina vea na mestima akupunkturnih kanala i taaka) blago osetljivo i na promene elektromagnetnog polja. U tom kontekstu treba traiti i objanjenje efikasnosti ove metode, kao neinvazivne profilaktike i terapeutske metode: neki poremeaji u organizmu dovode do deformacije u strukturi elektromagnetnog polja organizma u mikrotalasnom (MW) dijapazonu, to utie na izvesnu promenu prostorne strukture akupunkturnog sistema i sledstveno rezonantne frekvencije njegovih kanala, to dovodi do bolesti [4]. Usledile su brojne praktine potvrde visoke klinike efektivnosti MRT, obavljene na vie od 600.000 pacijenata, u vie od 1500 MRT kabineta, razliite patologije. Na 39-om Meunarodnom simpozijumu inovacija, istraivanja i novih tehnologija u Briselu 1990. godine Sitko sa saradnicima dobija zlatnu medalju, a MRT biva proglaena perspektivnom metodom leenja [2].

6.1. Metodologija primene MRT terapije

Prednosti MRT (za koju postoje razliiti sinonimi: informaciona talasna terapija (ITT), kratkotalasna (KT) i milimetarska (MM) terapija (v. odeljak 1.4.1.)) su bezmedikamentozni nivo dejstava, odsustvo neeljenih efekata, beskontaktnost (ime se iskljuuje mogunost infektivnih bolesti), mogunost primene u profilaktike, dijagnostike i terapeutske svrhe, mogunost istovremenog reavanja problema vezanih za glavni problem i prateu patologiju. Takoe se moe primenjivati kao monoterapija, ili u kombinaciji
*

Od. 6.1. napisala je spec. dr. med. Zlata Jovanovi-Ignjati

286 kako sa konvencionalnom, tako i sa tradicionalnom medicinom. Pokazuje visoku efektivnost i ekonominost, skraujui period leenja od 1,5 do 2 puta u poreenju sa drugim metodama leenja, omoguujui smanjenje primene drugih farmakoterapeutskih preparata [5]. Rad sa aparatima MRT doputen je licima koji su proli instrukcije za rad, upoznatih sa tehnikim detaljima i pripremom aparata za rad. Pre primene MRT neophodno je ispitati funkcionalni status pacijenta, postaviti dijagnozu i izabrati metodiku kursa leenja MRT potujuci opte prihvaene stavove u refleksoterapiji, kao i individualne osobenosti organizma pacijenta. MRT se moe provoditi u stacionarnim, ambulatornim, privatnim kabinetima, a takoe i u domaim uslovima pri pruanju neophodne (hitne) pomoi, no obavezno pod kontrolom lekara specijaliste za MRT. Ispitivanja pokazuju da efektivnost leenja ne zavisi od njegove primene u stacionarnim ili drugim ustanovama [5]. Pre provodjenja MRT potrebno je pacijenta rasteretiti vika odee i smestiti ga u udoban poloaj (lezei ili sedei). Prostorija u kojoj se pacijent nalazi treba da je adekvatno zagrejana, provetrena, osvetljena i da prua oseaj konfornosti pacijentu. Pre poetka rada aparat se dezinfikuje nekim od dezinfekcionih sredstava (vodonik peroksid ili alkohol), potom se ukljuuje u strujno kolo, a po zavretku terapije iskljuuje iz strujnog kola. Posle izbora metodike leenja, na telu pacijenta odreuje se prva akupunkturna taka sa kojom se poinje leenje, prislanjanjem sonde aparata ili pak na 2 do 3 mm (do 10 mm) iznad koe. Aparat se moe fiksirati ili rukom pacijenta ili pak rukom na fizioterapeutskom stativu. Aparat se stavlja u funkciju ukljuivanjem prekidaa generatora to se prepoznaje po paljenju signalne lampice generatora. Po zavretku ekspozicije prve akupunkturne take, iskljuuje se prekida generatora (lampica se gasi), aparat se prenosi na novu akupunkturnu taku i ponovo ukljuuje prekida aparata, itd., do zavretka ekspozicije poslednje akupunkturne take. Po zavrenoj proceduri aparat se iskljuuje iz strujnog kola i ostavlja na bezbedno mesto. Izbor akupunkturnih taaka vri se na osnovu opte prihvaenih meunarodnih preporuka, ali i na osnovu steenih, individualnih iskustava terapeuta tokom leenja. Pri provoenju MRT lekar moe menjati ekspoziciju u zavisnosti od uzrasta, pola pacijenta, teine i dubine patolokog procesa, kao i u zavisnosti od individulnih osobina organizma. Radi odreivanja individualne terapeutske doze MRT preporuena je kontrola SDG (sukcinat-dehidrogenaze) u limfocitima periferne krvi koja predstavlja ferment ciklusa trikarbonskih kiselina i odraava funkcionalni status tog organa koji ispoljava najvee funkcionalne promene. Terapeutski frekventni

287 opseg za razliite bolesti i sisteme, odreen primenom prve generacije uskopojasnih MRT aparata (v. odeljak 1.4.1.), dat u Tabl. 6.1.
Tabela 6.1. Terapeutske MRT frekvence sistema i organa [2]

Plua i bronhije ......................................................................57-60 Zglobovi.................................................................................54-57 Ginekologija ..........................................................................58-60 Urologija .............................................................................57-62,5 Ukusna bolest...............................................................59,85-61,66 Ezofagitis, gastritis, bulboduodenitis...............................60,5-61,7 Neurologija .......................................................................53,57-56 Neurdermatiti ...................................................................58,5-61,5 Alkoholizam .......................................................................53,6-56 Myma uteri.................................................................................. 70 Hipertireoza .....................................................................60,2-60,5 Aseptina nekroza glavice butne kosti...................................58-63 Osteomijeliti .......................................................................58-62,5 Psihijatrija ..............................................................................63-78 Pri tretmanu, neophodno je obratiti panju na individualne oseaje pacijenata, koji mogu biti razliiti (to treba uneti u karton pacijenta): tokom tretmana moe doi do pojave oseaja toplote, kako lokalno, tako i u oteenom organu ili tkivu (u 74% pacijenata javlja se lokalna reakcija, u 97% sistemska, a u 32% opta reakcija organizma) [2] takoe, moe doi do oseaja guenja, pulsacije, vibracije, teine, svraba, crvenjenja, oseaja lakoe ili teine u ekstremitetima; veeg ili manjeg pojaanja bola, parestezije, anestezije, hipestezije; miine reakcije (fibrilacije, fascikulacije, greva ili oputanja miia); pospanosti, kao i sna u toku seanse; oseaja u organima (izmenjen puls, priliv krvi, bolni oseaj u organima); oseaja prijatnosti. Za MRT se mogu koristiti irokopojasni ili uskopojasni aparati (sa runim ili automatskim izborom frekvancije) [2]. Izbor terapeutske frekvencije (neophodno je dobiti senzornu reakciju) vri se na jednoj od akupunkturnih taaka LI4, ili ST36 kod uskopojasnih MRT aparata prve generacije, dok se kod irokopojasnih MRT aparata nove generacije i ne vri (gde je manji ili vei senzorni odgovor na takama akupunkturnih kanala manifestacija manjeg ili veeg poremeaja tih kanala, odnosno odgovarajuih organa ili sistema v. od. 1.2.1. i od. 6.2.2.) [2] Vreme stimulacije po akupunkturnoj taki: je do 10 minuta; trajanje procedure: je do 20 minuta (do 30 minuta); kurs leenja: je 10 procedura, osim u teim oboljenjima; pauza: mesec dana; ponovni kurs 7 do 10 procedura [2]; Tokom provoenja seanse i kursa leenja doza ekspozicije se moe menjati u zavisnosti od subjektivnog oseaja pacijenta. Pri konstantnoj snazi emitovanja MRT, doza se moe menjati korekcijom duine seanse ili smanjenjem izlazne snage putem podizanja generatora iznad koe na visinu od 10 mm.

288 Pri provoenju kursa leenja MRT neophodno je preporuiti reim ishrane, rada i odmora kao i apstinenciju od puenja i alkohola. Pre provoenja kursa leenja preporuljivo je sprovesti detoksikaciju organizma (ienje putem klizme, supozitorija ili ajeva), kako praktikuju u ruskim stacionarnim primenama MRT terapije. Radi kontrole remisije poeljne su konsultacije sa MRTspecijalistom nakon 3 do 12 meseci sa mogunostima ponovnog kursa leenja (profilaktiki ili tokom pojave prvih simptoma egzacerbacije). Ovako primenjena MRT metoda moe se koristiti veoma uspeno u leenju razliitih oboljenja.

6.1.1. ta treba posebno istai u vezi sa MRT

Glavne osobenosti MRT su [1-5]: Razliita terminologija koja se upotrebljava za ovu vrstu terapije predstavlja samo sinonime za iste pojmove: MRT (mikrotalasna rezonantna terapija, jer je iz frekventnog dijapazona mikrotalasa); KTT (kratkotalasna terapija, jer je iz domena kratkih talasa); MMT (milimetarsko talasna terapija, jer je njihova talasna duina iz opsega 1-10 mm); ITT (informaciona talasoterapija, jer se niskom intezivnou zraenja ~ 10-3-10-9 W/cm2 predaje samo informacija organizmu); EMI (elektromagnetnie izluenia, jer se radi o elektromagnetnim zraenjima), EHF (extremely high frequency radiation, jer se radi o zraenjima ekstremno visoke frekvencije) i KV (krajnie visokaja astota, jer se radi o krajnje visokim frekvencijama 30-300 GHz); Rezonantno, bezdisipativno, i informaciono delovanje (ukazujui da je akupunkturni sistem makroskopska kvantno-holografska mikrotalasna neuronska mrea, ultraniskofrekventno modulisana, sa memorijskim atraktorima koji pamte individualna stanja psihosomatskog zdravlja i razliitih poremeaja organizama, v. Od. 6.2.); Biofizika mogunost uspostavljanja elektromagnetne homeostaze; MRT nosi karakter holistike medicine, jer individualno i na nivou celog organizma razreava itav niz problema koji prate osnovni problem; Mogunost organizma da izabere neophodnu terapeutsku frekvenciju; MRT koristi najsavremenije rezultate biofizikih istraivanja; Slabi elektromagnetni talasi igraju vanu ulogu u uzajamnoj vezi organizma sa spoljanjom sredinom kao i u funkcionisanju svih fiziolokih sistema; Biofizika istraivanja omoguuju razumevanje mistine vitalne energije (KI, QI, I, PRANA) koja lei u osnovi tradicionalne medicine (kao pozitivnih i negativnih jona koji teku kroz desni odnosno levi cirkulatorni deo akupunkturnog sistema, v. Od. 1.2.1. i Gl. 8.); MRT predstavlja praktinu realizaciju iskustva tradicionalne medicine na osnovu savremenih dostignua nauke;

289 MRT primenjuje koncepciju realizacije energetskih kanala (sistema) oveijeg organizma, njihovu sloenu uzajamnu povezanost, a leenju bolesnih prilazi s naunih pozicija elektromagnetne homeostaze; Razliita terminologija se upotrebljava i za delovanje na akupunkturne take (AT) ili bioloki aktivne take (BAT): stimulacija, tonifikacija, ekspozicija (koji se mogu objediniti u jedinstveni termin interakcije); MRT se sastoji u tome da mikrotalasno polje MRT generatora daje odreene elektromagnetne signale koji su u uzajamnoj vezi sa elektromagnetnim poljem obolelog organizma; Za razliku od akupunkture, pri MRT nije neophodno potovati neke principe tradicionalne medicine (kao to su tonifikacija/sedacija), jer organizam sam to reava izborom odgovarajue frekvencije; MRT predstavlja ekoloki istu medicinsku terapiju, bez prisustva hemijskih preparata, jer se zasniva na prirodnim, biofizikim putevima reavanja bolesti; MRT se moe kombinovati sa: homeopatijom, fitoterapijom, mehanoterapijom (akupresurom, masaom, ventuzama, kineziterapijom), termoterapijom (toplotom ili krioterapijom), hidroterapijom (komprese, polivanje, trljanje, tuevi, kupke, podvodna masaa, hidrokineziterapija), fototerapijom (helioterapijom, hromoterapijom, infracrvenom terapijom, ultraviolet terapijom, terapijom polihromatskom svetlou - BIOPTRON, ili monohromatskom svetlou - laser), aromoterapijom (izborom etarskih ulja pri masai ili etarskih aerosola za inhalaciju), aerojonoterapijom, aerosol terapijom, tehnikama relaksacije i metabolikog disanja kao i promenom nazalnog ritma, balneoterapijom (parafinoterapijom, parafangoterapijom, glinom, psamoterapijom, terapijom zagrejanim vazduhom, mineralnim vodama: kupke, pijenje, grgotanje, inhaliranje, oroavanje), klimoterapijom i talasoterapijom; Mogunost kombinacije MRT i farmakoterapije se ne iskljuuje, ali s obzirom da je tendencija medicine sledeeg milenijuma (i u Evropi i u SAD) ekoloki ista medicina, to treba primenu farmakoterapeutskih oblika leenja svesti na minimalnu, neophodnu meru; Opredeljenje za ponovne seanse, ili za produetak kursa leenja, zavisi od mnogih parametara, a pre svega od: postignutih rezultata leenja, cilja primene MRT, mesta primene (stacionar, rehabilitacioni centar, dnevna bolnica, ambulanta, u privatnim lekarskim kabinetima, kuni uslovi pri neodlonoj pomoi), potrebe za profilaktikim ponavljanjima u periodu oekivanih egzacerbacija bolesti, u periodu epidemija, sezonske profilakse, profilakse profesionalnih oboljenja, profilakse prema preporukama za primenu MRT, profilakse psihosomatizacije stresa; Na rezultate MRT leenja ima uticaja meudejstvo izmeu pacijenata i terapeuta;

290 U odnosu na klasinu akupunkturu, uporedni statistiki podaci pokazuju veu efikasnost MRT (82% kod hroninih, do 100% kod akutnih, dok kod akupunkture ti rezultati iznose od 65 do 72%).

6.1.2. Indikacije i kontraindikacije za primenu MRT

MRT predstavlja bezmedikamentozni vid leenja sa mogunostima profilatike primene i rehabilitacije razliitih oboljenja, za uklanjanje bolnih sindroma, korekciju naruenog fiziolokog statusa organizma oveka pri imuno deficitnim i profesionalnim oboljenjima, a takoe izazvanim radijacionim dejstvom, radi odvoenja radionukleotida iz organizma, kao i pri neodlonoj pomoi [5]. Indikacije MRT deluje na ceo organizam, koriguje izmenjene funkcije izazvane patolokim procesima i deluje na pratea oboljenja [5]. Broj oboljenja koji moe tretirati MRT je veoma veliki i neprekidno se dopunjuje na osnovu klinikih eksperimenata [2]. Besonova metodologija [6], sadri ira indikaciona polja (v. Prilog 6.4.). 1. Hirurgija (pre i postoperativno) Posttromboflebitiki sindrom sa trofikim ulkusima Obliteriua oboljenja krvnih sudova donjih ekstremiteta 2. Ortopedija i traumatologija Aseptika nekroza glavice butne kosti Traume sa kotano gnojnim ifekcijama 3. Kardiologija Akutni infarkt miokarda Nestabilna stenokardija 4. Pulmologija Hronina nespecifina oboljenja plua sa bronhoobstruktivnim sindromom 5. Gastroenterologija Ulkusna bolest eluca Ulkusna bolest dvanaestopalanog creva Polipi i polipoze eluca 6. Neurologija Deija cerebralna paraliza Dijabetike angipatije i polineuropatije 7. Bolesti zavisnosti Hronini alkoholizam Narkomanija 8. Ginekologija Hronini adneksit 9. Dermatologija Neurodermatiti

291 10. Onkologija Bolni sindrom Kontraindikacije akutni bol u abdomenu koji zahteva hitnu hirurku intervenciju trudnoa menstrualni period Ranije preleani infarkt miokarda i modani insult ne predstavljaju kontraindikaciju za primenu MRT.

Literatura
[1] [2] H.Frohlich, Long-range coherence and energy storage in biological systems, Int. J. Quantum Chem. 2 (1968), pp. 641-649. Ye. A. Andreyev, M. U. Bely, and S. P. Sit'ko, Manifestation of characteristic eigenfrequencies of human organism, Application for the Discovery to the Committee of Inventions and Discovery at the Council of Ministers of the USSR, No. 32-OT-10609, 22 May 1982, in Russian; S. P. Sit'ko and L. N. Mkrtchian, Introduction to Quantum Medicine (Pattern, Kiev, 1994); In S. P. Sit'ko, ed. Miscellany of Methodological Recommendations and Regulations in Microwave Resonance Therapy (MRT) (Vidguk, Kiev, 1992), in Russian; In V. D. Zhukovskiy, ed. Methodological Instructions for Physicians in Using Microwave Resonance Therapy (GPK, Moscow, 1996), in Russian; N.D. Devyatkov and O.V. Betskii, eds. Biological Aspects of Low Intensity Milimeter Waves (Seven Plus, Moscow, 1994) D.Rakovi, Biofizike osnove tradicionalne medicine i tradicionalne psihologije, Srpski urnal akupunkture 1 (1998), pp. 6-12; Z.JovanoviIgnjati and D.Rakovi, A review of current research in microwave resonance therapy: Novel opportunities in medical treatment, Acup. & Electro-Therap. Res., The Int. J., submitted (1998); D.Rakovi and Z.Jovanovi-Ignjati, Microwave resonance therapy and acupuncture: New prospects for traditional medicine, 14th Ann. Int. Symp. Acup. & Elec. Therap., New York, 1998; D.Rakovi, Z.Jovanovi-Ignjati, D.Radenovi, M.Tomaevi, E.Jovanov, V.Radivojevi, .Martinovi, P.ukovi, M.Car, and L.kari, An overview of microwave resonance therapy and EEG correlates of microwave resonance relaxation and other consciousness altering techniques, 10th Int. Montreux Congress on Stress, Montreux, 1999. N. D. Kolbun, Teorija i praksa informaciono-talasne terapije, (Kiev, 1996); E. Bessonov, Milimetarski talasi u klinikoj medicini, (Moskva, 1997);

[3] [4]

[5] [6]

292

6.2. Bioloki efekti MRT terapije*

Mikrotalasna rezonantna terapija, koja ima mnogobrojne sinonime meu kojima i informaciono-talasna i EHF terapija (v. Od. 1.4.1. i 6.2.1.), podrazumeva primenu elektromagnetnog zraenja talasne duine 1-10 mm (milimetarski talasi), frekvencije 30- 300 GHz (ekstremno visoka frekvencija), malog intenziteta zraenja: (10-3-10-9 W/cm2). Metoda je poreklom sa teritorije biveg Sovjetskog Saveza. Prva istraivanja koja su rezultovala i konstruisanjem prve generacije generatora ovih talasa, nisu bila vezana za njihovu medicinsku primenu, ve za vojnu industriju, kosmika istraivanja i istraivanja iz oblasti telekomunikacija. Neto kasnije usledila su istraivanja delovanja ovih talasa na bioloke objekte, koja su rezultovala konstrukcijom druge i tree generacije generatora i njihovom medicinskom primenom. Od prvih, bazinih istraivanja, razvoj terapijske primene ove metode krenuo je u razliitim pravcima, tako da se danas oni upotrebljavaju u razliitim terapijskim tehnikama kao to su: EHF-punktura, gde je zraena zona individualna i odreena na osnovu oboljenja pacijenta. Aplikacija elektromagnetnih talasa izvodi se preko refleksnih, bioloki aktivnih taaka, akupunkturnih taaka i slino, a moe se primenjivati i kao lokalna terapija, odnosno direktno na obolelu regiju. Pri ovoj vrsti primene ne odreuje se vie individualna terapijska frekvencija kao u poetnim primenama uskopojasnih MRT aparata (ija se frekvencija podeavala prema dijagnostifikovanoj rezonantnoj frekvenciji obolelog akupunkturnog kanala pacijenta na kojoj se dobijao jak senzorni odgovor). Aparati za ovakvu vrstu terapije sada emituju irok spektar talasa razliitih frekvencija, pa se pretpostavlja da na mestu njihovog ulaska kroz kou nastaje fenomen koji se moe nazvati selektivnom filtracijom. Naime organizam bira i proputa samo one frekvencije talasa koje su mu potrebne, odnosno samo one sposobne da izazovu rezonancu biolokih sistema i proizvedu odreeni kliniki efekat. EHF-milimetarska terapija, bez odreivanja individualne frekvencije i zone zraenja, koja podrazumeva primenu terapije na vee regije kao to su veliki zglobovi, lumbalna regija i sl. Delovanje ultravisokofrekventnih elektromagnetnih polja in vitro i in vivo dugogodinji je predmet prouavanja mnogih autora i mnogih kola. Meutim, taan mehanizam delovanja ni do danas nije u potpunosti razjanjen. Najvei broj naslova u literaturi vezan za ovu problematiku, porekla je od autora sa teritorije biveg Sovjetskog Saveza. Broj lanaka zapadnih autora, je skroman. Gotovo svim radovima ruskih autora moe se staviti ozbiljna zamerka da nisu eksperimentalno dobro postavljeni, da su opisi efekata deskriptivni, a ne izraeni konkretnim brojevima ili su podaci neadekvatno statistiki obraeni. To sa jedne strane stvara utisak o nedovoljnoj naunoj zasnovanosti primene ove
*

Od. 6.2. napisali su Doc. dr sci. med. Sneana Coni i Prof. dr. Dejan Rakovi

293 metode, a sa druge strane nam otvara novo i izazovno polje istraivanja. Nae istraivake laboratorije lako mogu postaviti gotovo svaki eksperiment opisan u literaturi i dizajnirati nove, to moe baciti novu svetlost na razumevanje mehanizma biolokog delovanja ove vrste elektromagnetnih polja. Najvie nedostaju tzv. placebo kontrolisane dvostruko slepe studije, kojima se na vrlo efikasan nain dokazuje (ili negira) bioloko delovanje neke vrste energije. I pored nedovoljno razjanjenih mehanizama biolokog dejstva, ali prisutnih pozitivnih terapijskih efekata, primena informaciono-talasne terapije vrlo je rasprostranjena na teritoriji biveg Sovjetskog saveza, gde se obavlja u vie od 1500 registrovanih kabineta. Indikaciono podruje identino je onome za primenu akupunkture (respiratorne infekcije, astma, labilna hipertenzija, glavobolja, artroze perifernih zglobova i kimenog stuba, kao i druga hronina bolna stanja, posttraumatska stanja, poremeaji cirkulacije, spasticitet, poboljanje opteg imunobiolokog statusa, razliiti neurotski poremeaji, nervoza, nesanica, relaksacija hronino napetih i umornih osoba - tzv. antistres proram itd.). Aplikacija ove vrste elektromagnetnih talasa izvodi se na mestima bioloki aktivnih taaka, ali se moe primeniti i kao lokalna terapija - za obolelu regiju. U prvom sluaju primenjuju se emiteri oblika olovke, a u drugom emiteri vee povrine. Kao posebna pogodnost metode navode se: neinvazivnost i lako prihvatanje od strane pacijenata, posebno dece; mali broj kontraindikacija (opte kontraindikacije za primenu fizikalne terapije i ugraeni srani pejsmejker); relativno kratko trajanje procedure (maksimalno 30 minuta) i serije terapija (8 tretmana); mali broj taaka koje se tretiraju (4-5, od kojih se svaka tretira 5-10 minuta) i brz dokaz terapijske efkasnosti (ukoliko metoda moe da pomogne pacijentu, efekti se vide tokom prve serije terapija, a ukoliko pozitivnih efekata nema, mogu se ispoljiti za vreme pauze, ili tokom ponovljenog kursa leenja). Kliniki efekti milimetarskih talasa, odnosno efekti primene terapije ultravisokofrekventnim elektromagnetnim poljem publikovani su u brojnim radovima. U Moskvi se ve niz godina redovno odrava Internacionalni simpozijum pod nazivom Milimetarski talasi netermikog delovanja u medicini, na kojem uestvuju strunjaci sa teritorije biveg SSSR, i sveta. Ovde navodimo neka od interesantnijih zapaanja, iznesenih na tim skupovima, koja bi mogla biti osnov za proirenje indikacionog podruja primene ultravisokofrekventnog elektromagnetnog polja. Temuryants je 1991. godine utvrdio da milimetarsko zraenje ublaava efekte hipokinetikog stresa (propadanje miia koje je posledica dugog mirovanja) putem normalizacije enzimske funkcije leukocita [1]. Ukoliko se efekat ovog eksperimenta potvrdi i na ljudima, otvara se nova mogunost terapije posledica dugog leanja (posle trauma, operacija, usled neurolokih i drugih oboljenja). Zubenkova je iste 1991. godine izvela eksperiment u kojem je izloila eksperimantalne ivotinje letalnoj dozi gama zraenja [2]. Nakon toga pristupilo

294 se transplantaciji kotane sri, koja je u eksperimentalnoj grupi, pre transplantacije tretirana milimetarskim talasima. U toj grupi preivljavanje ivotinja bilo je vee, a leukociti su se u perifernoj krvi javili u proseku 5 dana ranije nego u kontrolnoj grupi. Ukoliko se efekat ovog eksperimenta potvrdi i na ljudima, otvaraju se nove mogunosti dopunske terapije kod pacijenata podvrgnutih transplantacijama kotane sri. Ryzhkova je 1991. godine ispitivala preventivno delovanje milimetarskih talasa na taj nain to je eksperimentalne ivotinje izloila optem milimetarskom zraenju jednom dnevno [3]. Preventivno zraenje primenjivano je od 7 do 17 dana. Potom su eksperimentalne ivotinje (mievi) izloene virusu letalne influence, za koji je poznato da je veoma kontagiozan (preko 90% eksponiranih ivotinja oboli), i da izaziva smrtnost u preko 90% inficiranih ivotinja. to je preventivno zraenje sprovoeno due, infekcija se ispoljila u manjem broju sluajeva. Takoe je registrovano manje letalnih ishoda kod ispoljenih infekcija. U grupi najdue tretiranih ivotinja nije registrovan ni jedan letalni ishod. Ukoliko se efekat ovog eksperimenta potvrdi i na ljudima, otvaraju se nove mogunosti profilakse infektivnih oboljenja. Milimetarski talasi se upotrebljavaju i za ubrzavanje zarastanja defekata koe (postraumatskih, dekubitusa, ulcus cruris itd.). Radi ilustracije koliko je taj vid terapije efikasan, pominjemo eksperiment Nedzvetskog iz 1991. godine [4]. On je utvrdio da defekti kornee kod tretiranih eksperimentalnih ivotinja zarastaju u proseku za 3 sata, a kod netretiranih za 8 sati, dok defekti koe kod tretiranih ivotinja zarastaju u proseku za 4 dana, za razliku od netretiranih kod kojih taj proces traje u proseku 8 dana. Gonsky je 1991. pokazao da milimetarski talasi koriguju metabolike poremeaje (nivo enzima u krvi, smanjenje nivoa slobodnih radikala i poveanje aktivnosti katalaze i peroksidaze) u eksperimentalnom toksinom hepatitisu [5], a Pavljuk iste godine da milimetarsko zraenje dovodi do bre normalizacije EKG-a i breg stvaranja oiljka kod eksperimentalnog infarkta miokarda [6]. Ukoliko rezultati ovih istraivanja budu bili potvreni i primenom na humanoj populaciji, pruie se nove mogunosti dopunske terapije hepatitisa i infarkta miokarda. Na ovom mestu daemo kratak pregled teorija o moguim mehanizmima delovanja ultravisokofrekventnih elektromagnetnih polja. Prema dananjim saznanjima smatra se da ultravisokofrekventna elektromagnetna polja ispoljavaju svoje efekte putem: delovanja na kou; delovanja na molekule vode u tkivu; delovanja na ceo organizam koji se ponaa kao antena (prijemnik elektromagnetnih talasa); rezonantnog delovanja na bioloke sisteme; makroskopske kvantne koherencije akupunkturnog sistema.

295 Koa kao receptor milimetarskih talasa [7]. Poznato je da se milimetarski talasi gotovo potpuno apsorbuju u koi. Oni prodiru do dubine od 0,5 do 0,7 mm. Apsorpcija je nejednaka, sa formiranjem tzv. zona pregrevanja hot spots. Ove zone mogu se registrovati do dubine od 1,5 mm ispod povrine koe. Kao posledica lokalnog pregrevanja nastaje destrukcija elija sa oslobaanjem histamina i sporo reagujuih supstanci anafilakse. Izluene supstancije izazivaju vazodilataciju krvnih sudova u dermu, perivaskularni edem i dijapedezu krvnih elija. Izluene supstancije takoe izazivaju i nadraaj nervnih zavretaka. Nadraaj nervnih zavretaka odgovoran je za refleksna delovanja koja ispoljavaju milimetarski talasi. Opisan nain delovanja identian je biolokom delovanju ultraljubiastog zraenja. Voda kao receptor milimetarskih talasa [8]. Voda u tkivu apsorbuje milimetarske talase. Sa porastom temperature vode apsorpcija raste, a sa porastom talasne duine zraenja apsorpcija opada. Apsorpcija milimetarskih talasa poveana je u prisustvu jona H30+, K+, NH4+, Cl-, a smanjena u prisustvu Li+, Na+, Ca++, Mg++, H2+, PO4-, CO3-. Zahvaljujui svojim dipolnim svojstvima, molekuli vode podleu i fizikim promenama prilikom izlaganja magnetnom polju. Naime, oni se orijentiu u pravcu elektromagnetnog polja, a takoe i rotiraju oko ravnotenih poloaja. Kako se vezuju za proteinske globule, smatra se da ova promena orijentacije poloaja izaziva i promene u koloidnim rastvorima u organizmu. Organizam kao antena [9]. U biolokom objektu jednostavnog oblika, pod uticajem elektromagnetnog polja stvara se indukovano polje sloenog prostornog rasporeda. Ako se organizam u celini posmatra kao prijemnik elektromagnetnih talasa, u njemu se stvaraju indukovana elektromagneta polja jo sloenijeg rasporeda, sposobna da izazovu odreene bioloke efekte koji se mogu evidentirati pri terapijskoj primeni magneta. Rezonanca biolokih sistema [10]. Energija elektromagnetnog polja se u organizmu pretvara u energiju elastinih deformacija, koje se nazivaju akustino-elektrine oscilacije. Prostirui se du elijske membrane, akustiki talasi izazivaju deformaciju membrane, praenu promenama njene debljine i polariteta. Promena polariteta membrane, pak, menja procese membranskog transporta. Opisan nain delovanja identian je biolokom delovanju ultrazvuka na tkiva. Hipoteza o informacionom delovanju [11]. Uzimajui u obzir nizak energetski nivo izvora ultravisokofrekventnog elektromagnetnog zraenja, praktino nesposoban da izazove intenzivnije bioloko delovanje, Presman smatra da je elektromagnetno zraenje zapravo informacija koja se unosi u kibernetski sistem organizma. Unos ispravne informacije rezultuje ispravnim odgovorom sistema, odnosno otklanjanjem defekta sistema. Makroskopska kvantna koherencija akupunkturnog sistema [12-14]. Kvantno-koherentne karakteristike rezonantne mikrotalasne (MW) rezonantne

296 terapije (visoko rezonantni senzorni odgovor obolelog organizma, bioloki efikasno subtermalno MW zraenje ekstremno niskog intenziteta i energije, i zanemarljivi MW energetski gubici du akupunkturnih meridijana) mogle bi biti posledica postojanja biolokih nelokalnih samosaglaenih makroskopskih kvantnih potencijala [12], to moe dovesti do nelinearnih koherentnih EM MW dugodometnih maserskih eksitacija biolokog nelinearnog apsorpcionog medijuma sa elijama kao aktivnim centrima - sa akupunkturnim meridijanima povezanim sa svojstvenim frekvencijama i prostorno-vremenskim raspodelama svojstvenih funkcija svakog individualnog biolokog kvantnog sistema. Ovo sugerie da se zdravo stanje moe posmatrati kao apsolutni minimum (osnovno stanje) nelokalnog samosaglaenog makroskopskog kvantnog potencijala organizma, dok bi neki poremeaji akupunkturnog sistema odgovarali viim minimumima (prostorno-vremenski promenljive) potencijalne hiperpovri u energetsko-konfigurationom prostoru [14], to verovatno objanjava vii MRT senzorni odgovor poremeenijeg akupunkturnog sistema (sa viim i dubljim minimumima, koje sistem treba da savlada dovedenom MW energijom da bi preao u osnovno zdravo stanje), i slab MRT senzorni odgovor zdravog akupunkturnog sistema koji se ve nalazi u osnovnom stanju (v. Sl. 6.1.). Takva slika je bliska onoj za asocijativne neuronske mree u njihovim energetsko-konfiguracionim prostorima [14], i prepoznavanju oblika kao konvergenciji neuronske mree prema odgovarajuem dnu potencijalne hiperpovri, kao memorijskom atraktoru neuronske mree [15,16]. Ovakva slinost dva pristupa (kvantnog i neuronske mree) verovatno nije sluajna, poto je (realni) matematiki formalizam modela Hopfildove i Hakenove asocijative neuronske mree [15] analogan [16] (kompleksnom) matematikom formalizmu Fejnmanove propagatorske verzije redingerove jednaine [16]. Ovo takoe podrava EM/jonsku MW/ULF kvantno-holografsku funkciju akupunkturnog sistema (slino kompleksnim oscilatornim holografskim Hopfildovim neuronskim mreama [16]), i njihovu sutinsku vezu sa (kompleksnom kvantno-relativistikom) sveu, to inae veoma sugerie modeliranje izmenjenih i prelaznih stanja svesti [14,18]. Treba dodati da se u ovim stanjima dislocirana akupunkturna EM/jonska MW/ULF kvantnoholografska neuronska mrea ponaa i kao "optiki" senzor, koji moe ekstrasenzorno percepirati okolinu, o emu izvetavaju pacijenti reanimirani iz klinike smrti [19].

297

Slika 6.1. ematska prezentacija potencijalne hiperpovri ne lokalnog samosaglaenog makroskopskog kvantnog potencijala akupunkturnog sistema organizma u energetskokonfiguracionom (E,q) prostoru: 0 oblast atrakcije osnovnog (zdravog) stanja q0; 1 i 2 oblasti atrakcije dva pobuena (poremeena) stanja q1 i q2. Treba istai da se energetske povrine postupno menjaju tokom MRT tretmana, smanjujui potencijalne barijere E1 i E2 (i odgovarajue MRT senzorne odgovore) potencijalnih jama 1 ili 2, koje se moraju savladati pri prelasku na oblast atrakcije 0 osnovnog (zdravog) stanja, kada se organizam postepeno oporavlja daljim spontanim pribliavanjem zdravom stanju q0 (sa slabim MRT senzornim odgovorom, poto se ve nalazi u osnovnom stanju). Takva slika je veoma bliska asocijativnim neuronskim mreama u njihovim energetsko-konfiguracionim prostorima, i prepoznavanju oblika kao konvergenciji neuronskih mrea minimumima potencijalnih hiperpovri, koji predstavljaju atraktore memorijskih oblika q0, q1, q2 u neuronskim mreama.

Tako se moe rei da pored modane hijerarhijske elektrohemijske neuronske mree postoji i akupunkturna EM/jonska mikrotalasna kvantnoholografska neuronska mrea, a da modani talasi predstavljaju interfejs koji ih povezuje, i koji je odgovoran za ULF modulaciju MW akupunkturne mree, ukazujui takoe i na biofizike osnove psihosomatskih poremeaja, odnosno uticaja psihe na telo; istovremeno ovo predstavlja i objanjenje za osetljivost organizma na uticaje spoljanjih ultraslabih ULF EM polja [19], putem ULF EM indukcije unutar MW akupunkturnog jonskog sistema, ime se ULF moduliu MW akupunkturne struje, bez ikakvog ogranienja pragovnih potencijala koji ni ne postoje u GJ-elektrinim sinapsama akupunkturnog sistema.

Literatura
[1] [2] [3] Temuryants NA, Chyan EN: Antistress effect of microwave. International Symposium: Millimeter waves of non-thermal intensity in medicine, Moscow 1991., Digest of papers, p. 339 Zubenkova ES: Hemopoesis and EHF- therapy. International Symposium: Millimeter waves of non-thermal intensity in medicine, Moscow 1991., Digest of papers, p. 351 Ryzhkova VL, Starik AM, Volgarov AP, Galchenko SV, Sazonov AYu: The protection effect against the lethal influenza infection under low intensity millimeter range microwave radiation. International Symposium: Millimeter waves of non-thermal intensity in medicine, Moscow 1991., Digest of papers, p. 378

298 [4] [5] Nedzvedtski VA: Regeneration of cornea of eye ad skin in a case of using EHF- therapy. International Symposium: Millimeter waves of nonthermal intensity in medicine, Moscow 1991., Digest of papers, p. 372 Gonsky YI, Klishtsh IN, Korda MM: Correction of metabolic disturbances in experimental toxic hepatitis by millimeter range waves. International Symposium: Millimeter waves of non-thermal intensity in medicine, Moscow 1991., Digest of papers, p. 392 Pavljuk VM, Kovalev VI: Millimeter range electromagnetis vibration influence on healing dynamics of experimental myocardial infarction in rats. International Symposium: Millimeter waves of non-thermal intensity in medicine, Moscow 1991., Digest of papers, p. 397 Balantsev VN, Permyakov VA, Raskovskaya IL: On the resonance of absorption of ELF radiation in layered models of the skin. International Symposium: Millimeter waves of non-thermal intensity in medicine, Moscow 1991., Digest of papers, p. 655-660 Gayduk VI, Novskova TA: Field model of water dielectric relaxation. International Symposium: Millimeter waves of non-thermal intensity in medicine, Moscow 1991., Digest of papers, p. 670-679 Balantsev VN, Lebedev AM, Permyakov VA, Plotnikov SA, Sevostyanov VV, Kuznetsov AN: Numerical investigation of distribution of specific absorbing power at two- dimensional models of antennas with biological objects. International Symposium: Millimeter waves of nonthermal intensity in medicine, Moscow 1991., Digest of papers, p. 660665 M.B. Golant, Acousto-electric waves in cell membranes of living organisms a key problem for understanding of mm-waves interaction with living organisms, In N.D. Devyatkov and O.V. Betskii, eds., Biological Aspects of Low Intensity Millimeter Waves (Seven Plus, Moskow, 1994). A.S. Presman, Electromagnetic Fields and the Living Nature (Nauka, Moskva, 1968), in Russian. Ye.A.Andreyev, M.U.Bely, and S.P.Sit'ko, Manifestation of characteristic eigenfrequencies of human organism, Aplication for the Discovery to the Commitee of Inventions and Discovery at the Council of Ministers of the USSR, No. 32-OT-10609, 22 May 1982, in Russian; S.P.Sit'ko, Ye.A.Andreyev, and I.S.Dobronravova, The whole as a result of selforganization, J. Biol. Phys. 16 (1988), pp. 71-73; S.P.Sit'ko and V.V.Gizhko, Towards a quantum physics of the living state, J. Biol. Phys. 18 (1991), pp. 1-10; S.P.Sit'ko and L.N.Mkrtchian, Introduction to Quantum Medicine (Pattern, Kiev, 1994). O.V. Betskii, The responses of the human central nervous system to the peripheral influence of low-intensity mm-waves, In N.D. Devyatkov and O.V. Betskii, eds., Biological Aspects of Low Intensity Millimeter Waves (Seven Plus, Moscow, 1994), i tamonje reference. D.Rakovi, Biofizike osnove tradicionalne medicine i tradicionalne psihologije, Srpski urnal akupunkture 1 (1998), pp. 6-12; Z.JovanoviIgnjati and D.Rakovi, A review of current research in microwave

[6]

[7]

[8] [9]

[10]

[11] [12]

[13]

[14]

299 resonance therapy: Novel opportunities in medical treatment, Acup. & Electro-Therap. Res., The Int. J., submitted (1998); D.Rakovi and Z.Jovanovi-Ignjati, Microwave resonance therapy and acupuncture: New prospects for traditional medicine, 14th Ann. Int. Symp. Acup. & Elec. Therap., New York, 1998; D.Rakovi, Z.Jovanovi-Ignjati, D.Radenovi, M.Tomaevi, E.Jovanov, V.Radivojevi, .Martinovi, P.ukovi, M.Car, and L.kari, An overview of microwave resonance therapy and EEG correlates of microwave resonance relaxation and other consciousness altering techniques, 10th Int. Montreux Congress on Stress, Montreux, 1999. J.J.Hopfield, Neural networks and physical systems with emergent collective computational abilities, Proc. Natl. Acad. Sci. USA 79 (1982), pp. 2554-2558; H.Haken, Synergetic Computers and Cognition: A TopDown Approach to Neural Nets (Springer, Berlin, 1991). M.Peru, Neuro-quantum parallelism in mind-brain and computers, Informatica 20 (1996), pp. 173-183; M.Peru, Multi-level synergetic computation in brain, Advances in Synergetics 9 (1998), in press; and references therein. R.P.Feynman and A.R.Hibbs, Quantum Mechanics and Path Integrals (McGraw-Hill, New York, 1965); J.D.Bjorken and S.D.Drell, Relativistic Quantum Fields (McGraw-Hill, New York, 1965), Ch. 6. D.Rakovi, Neural networks, brainwaves, and ionic structures: Acupuncture vs. altered states of consciousness, Acup. & Electro-Therap. Res., The Int. J., Vol. 16: pp. 88-99, 1991; D.Rakovi, Osnovi biofizike (Grosknjiga, Beograd, 1994, 1995), Gl. 5-6; D.Rakovi, Brainwaves, neural networks, and ionic structures: Biophysical model for altered states of consciousness, in D.Rakovi and Dj.Koruga, eds., Consciousness: Scientific Challenge of the 21st Century (ECPD, Belgrade, 1995; 1996); D.Rakovi, Hierarchical neural networks and brainwaves: Towards a theory of consciousness, in Lj.Raki, G.Kostopoulos, D.Rakovi, and Dj.Koruga, eds., Brain & Consciousness: Proc. ECPD Workshop (ECPD, Belgrade, 1997); D.Rakovi, Towards a new/old humanism: Transitional states of consciousness as a clue?, in Lj.Raki, G.Kostopoulos, D.Rakovi, and Dj.Koruga, eds., Brain & Consciousness: Proc. ECPD Symposium (ECPD, Belgrade, 1997); D.Rakovi, Consciousness and quantum collapse: Biophysics versus relativity, The Noetic J. 1 (1997), pp. 34-41; D.Rakovi, Prospects for conscious brain-like computers: Biophysical arguments, Informatica 21 (1997), pp. 507-516; and references therein. R.A.Moody, jr., Life after Life (Bantam, New York, 1975); W.Evans Wentz, The Tibetan Book of the Dead (Oxford Univ., London, 1968); V.Nikevi, ed., ivot posle ivota: iskustva pravoslavnih hriana (Svetigora, Cetinje, 1995). W.R.Adey, Frequency and power windowing in tissue interactions with weak electromagnetic fields, Proc. IEEE 68 (1980), pp. 119-125, i tamonje reference.

[15]

[16]

[17] [18]

[19]

[20]

300

6.3. MRT anti-stres profilaksa*

Dugotrajno stresogeno stanje, esto ponavljanje stresogene situacije, preko neuro-humoralnih, neuro-cirkulatornih, psiho-neuro-imunolokih mehanizama dovode do klinike manifestacije stresa u vidu niza psihosomatskih oboljenja kojih nisu poteena ni deca (od intrauterinog, preko najranijeg uzrasta ivota, pa do adolescencije), odrasli ljudi u punoj ivotnoj snazi, profesionalno izloeni jakim stresogenim faktorima (menaderi, sportisti) ali i oni koji se bave obinim ivotnim aktivnostima. Zbog kompleksnosti mehanizama, aktivirajuih stresogenim situacijama, anti-stres program u prevenciji i tretmanu osoba izloeniih bilo kom od stresogenih provokatora, mora da sadri kompleksan pristup ovom problemu koji e omoguiti to bolje sagledavanje i reavanje ovih problema u svoj njihovoj sloenosti. Savremeni pristup u sebi mora da sadri sve to je dobro iz klasiniih oblika terapeutskih tretmana, posmatrajui oveka kao linost sa problemom u svoj svojoj celovitosti, sagledavajui sve aspekte njegovog integralnog psihofizikog bia. Najsavremenijim metodama kojima se preko somatskih struktura deluje na linost u svoj njenoj celovitosti (holistiki) dobijaju se znaajni rezultati kako u profilaktikom, tako i u terapeutskom delovanju. Ovde se posebno istiu metode koje angauju elektromagnetne talase i jonske tokove, koji uspostavljanjem elektromagnetne homeostaze (delujui od sasvim povrinskih struktura koe do dubinskih endokrinih, nervnih i humoralnih struktura), dovode do psiho-neuro-imunoloke homeostaze, naruene stresogenim faktorima. Uspostavljanjem elektromagnetne homeostaze pomou MRT, uz potovanje psihoterapeutskih, internistikih, neurolokih i fizioterapeutskih postupaka, moe se preokrenuti razorni stresogeni tok ka ozdravljenju i uspostaviti naruena osovina simpatikusa, to e spreiti klinike manifestacije hroninog stresa. Klinika ispitivanja u poslednjih 15-tak godina potvruju mogunosti primene MRT kako u terapijskim tako i u profilaktikim anti-stres programima. Radi profilaktikog anti-stres delovanja treba onemoguiti pokretanje i/ili uspostavljanje sloenog lanca psihosomatizacije stresogenih uticaja, te se u tom smislu obavezno koristi neka od taaka sa opte okrepljujuim, sedativnim, relaksirajuim i imunolokim dejstvom [1]. Pored individualnog pristupa, imajui u vidu poremeeni organ ili meredijan, MRT anti-stres profilaksa moe se spovoditi na sledeim akupunkturnim takama: GV 20, LI 4, PC 6, HT 7, ST 36 i na aurikulo-akupunkturnoj taki 55 (Shenmen). GV 20 (Baihui-taka 100 susreta, krunska taka svih Yang meridijana) ima mnogobrojne indikacije i izraeno dejstvo na apatiju, usporeni krvotok velikog mozga, poremeen san, none strahove dece, glavobolje, vrtoglavice, gubitak pamenja, razna psihika oboljenja itd. [2].

Od 6.3. napisala je spec. dr. med. Zlata Jovanovi-Ignjati

301 LI 4 (Hegu) prema ruskim autorima predstavlja taku sa opte okrepljujuim (akumulatornim) dejstvom [3]. Stimulisanje ove take izaziva okrepljujui, desenzibiliui, tonizirajui efekat na organizam, kao i analgetiki efekat pri bolu razliite lokalizacije. Po efikasnosti spada u jednu od najznaajnijih taaka [4], sa irokim spektrom delovanja [2]. Zbog kompleksnog delovanja na organizam, u sluaju njenog energetskog disbalansa biva naruena elektromagnetna homeostaza. Prema metodologiji MRT koristi se za sve poremeaje na gornjim delovima tela, ali i u profilaktike anti-stres svrhe [1]. PC 6 (Neiguan-unutranja vrata) je taka preko koje se uspostavlja unutranji mir to dovodi do prijatne duboke relaksacije. Moe se koristiti pri psihosomatskim manifestacijama stresa [3]: bolu u oblasti srca, grudnog koa, oseaju nespokojstva, naruenog sna, hipertenzije sa visokim sistolnim pritiskom, teskobama, stenokardijama [2], emotivnoj labilnosti, bolovima u oblasti eluca, nervozi [4], oseaju tuge i straha. HT 7 (Shenmen-boanska vrata ili vrata Boga) je naredna taka preko koje se relaksaciono dejstvo produbljuje. Ovo je sedativna taka [2], te ima uticaja na bolesti srca, neuralgija, psihofizika rastrojstva, nervoze, nesanice, gubitak pamenja, psihoze, depresije[4]. ST 36 (Zusanli) je taka sa opte okrepljujuim dejstvom, koju u ruskoj metodologiji MRT smatraju jednom od glavnih taaka za celokupnu simptomatologiju vezanu za donju polovinu tela. U kineskog tradicionalnoj medicini KTM se ova taka takoe upranjava u profilaktike i terapeutske svrhe. Radi profilakse infarkta ili insulta u KTM je na ovoj taki provoena moksibustija jednom meseno [5], te se u anti-stres profilaktikoj koncepciji MRT kabineta takoe preporuuje njeno profilaktiko stimulisanje jedanput meseno, nakon sprovedenog celokupnog MRT profilaktikog kursa. Zavrna taka u MRT profilaktikom anti-stres tretmanu je aurikularna taka 55 (Shenmen-boanska vrata ili vrata Boga), koja se nalazi u anti-stresnom sektoru une koljke [3]. Pored predloene recepture, moe se koristiti i neka od sledeih receptura za pokretanje optih energetskih tokova za tonifikaciju organizma (u kineskoj terminulogiji receptura tajnog ivota vazduha): GV 20, GV 14, GV 12, GV 4, CV 6, BL 23, SP 6, ili receptura za kontrolu unutranje snage i volje: CV 3, CV 4, CV 15, CV 17, GV 3, GV 12, GV 13, KI 1, ST 36. Osim predloene recepture u profilaktikom anti-stres programu, treba koristiti i take ugroenih meridijana, uz obavezno delovanje na kljune take tih meridijana radi uspostavljanja elektromagnetne homeostaze i prevazilaenja izmenjenih neurohumoralnih odnosa, odgovornih za nastanak stresnih reakcija organizma i somatizaciju bolesti E. L. Maeret, A. O. Korkuko, Uticaj milimetarskih talasa na antistresno stanje, (v. Suplement IASC seminara Antistres inovacija znanja, 1999), a na meunarodnom simpozijumu Milimetarskim talasima subtermike intenzivnosti u medicini, Moskva 1991 [6], objavljeni su radovi.1
1

- N. A. Temurjanc i saradnici, Anti-stresno delovanje milimetarskih talasa (str. 334-339), (eksperiment je sproveden na opitnim ivotinjama (pacovima), a rezultati govore o uticaju KV na funkcionalna stanja hidrolitikih enzima i dehidrogenaze u I stadijumu hipokineze eksperimentalnih ivotinja. Naeno je da KV podstie normalizaciju indikatora poveanih neutrofila za vreme hipokineze i ograniavaju stres reakciju).

302

6.4. MRT terapija psihosomatskih oboljenja

Rezultati klinike efikasnosti MRT u praksi Sitka i saradnika prikazane su u Tabl. 6.2., a klinikih ispitivanja Besonova i saradnika u Prilogu 6.1., ordinacije "Lav" u Prilogu 6.2. a Popova i saradnika u Prilogu 6.3.
Tabela 6.2. Efikasnost MRT u praksi Sitka i saradnika (obuhvaceno 654 kabineta MRT u periodu od 1990. do 1993.)

No.

Patologija Br.pacijen. Poboljanje Procenati OBOLJENJA KARDIOVASKULARNOG SISTEMA 1 Hipertenzija 3448 3295 95,5 11 9 81,81818 2 3 4 5 6 7 Arterioskleroza 1623 1157 Variksi (troficki ulkusi) 2296 2148 Vegeto-cirkulatorna distonija 3212 3047 Ishemijske bolesti srca 2445 2342 Neuro-cirkulatorna distonija 3921 3803 REUMATSKA OBOLJENJA Artriti 5274 4331 OBOLJENJA RESPIRATORNOG SISTEMA Bronhijalna astma 6967 6574 Akutni bronhit 5978 5893 Hronini bronhit 11375 109876 Pneumonija 1078 939 Rinit 2546 2396 OBOLJENJA GASTRO-INTESTINALNOG TRAKTA Duodenit 7038 6724 Gastrit 6149 5586 Holelitijaza 2213 2167 Kolitis 1817 1723 Pankreatit 1665 1608 Holecistit 4272 4197 Ulkusna bolest eluca 1814 1648 Ulk.bol.dvanestopalanog 20216 19779 creva OBOLJENJA BUBREGA I URINARNIH PUTEVA Pijelonefrit 578 536 Prostatit 1347 1243 71,2 93,5 94,8 95,7 97 82,1 94,3 98,5 96,6 87,1 94,1 95,5 90,8 97,9 94,8 96,5 98,2 90,8 97,8

8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20

21 22

92,7 92,2

- N. N. Lebedeva, Reakcija CNS na periferno dejstvo nisko intenzivnog KV emitovanja (str. 327-333). (Periferno dejstvo KV talasne duine 7,1 mm, izloene snage 5 mW/cm2 sa ekspozicijom od 60 minuta izaziva izmenu u EEG korelatima zdravog oveka koji svedoe o razvoju nespecifine reakcije aktivacije, tj. poveanja tonusa kore velikog mozga). Sline radove sprovode D. Rakovi i saradnici od 1996. godine [7].

303
No. 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 Patologija Br.pacijen. Poboljanje Procenati ENDOKRINA OBOLJENJA Dijabetes melitus 2388 2087 87,4 GINEKOLOSKA OBOLJENJA Adneksit 5576 5345 95,8 OBOLJENJA LOKOMOTORNOG SISTEMA Artroze 2716 2573 94,7 Osteomijelit 1618 1513 93,5 Mb.Leg-Calve-Pertes 1510 1550 100 OBOLJENJA NERVNOG SISTEMA Deija cerebralna paraliza 22247 18372 82,6 Mijelopatija 2060 1911 92,7 Neuralgije 7209 6805 83 Osteohondroze 21185 19948 94,4 Enureze 7036 6421 91,2 PSIHIKA OBOLJENJA Alkoholizam 2889 2227 77 Narkomanija 1380 1085 78,6 Neurastenija 1337 1218 91,1 KONA OBOLJENJA Alergijski dermatit 1834 1712 93,3 Nervni dermatit 1526 948 62,1 Psorijaza 1845 1573 85,2 Ekcem 3936 3600 90,7 UKUPNO: 64386 54948 90

6.4.1 Kardiovaskularna oboljenja

MRT se sa uspehom moe primenjivati u leenu kardio-vaskularnih oboljenja (v. Tabl. 6.1.). Kardio-vaskularna oboljenja se mogu tretirati irokopojasnim, ili uskopojasnim aparatima (sa runim ili automatskim izborom frekfencije), pri emu je neophodno dobiti senzornu reakciju (akupunkturna taka LI 4). Vreme ekspozicije po jednoj akupunkturnoj taki iznosi do 10 minuta (osim take GV 15 koja se stimulie 5 do 7 minuta). Trajanje procedure je do 20 minuta. Broj svakodnevnih seansi zavisi od patologije i iznosi 10 do 12. Po potrebi, posle pauze od mesec dana, moe se sprovesti ponovna MRT [5]. Ishemijske bolesti srca: Ishemijske bolesti srca se nalaze na samom vrhu lestvice oboljenja koje ugroavaju ivot i njihovo leenje podrazumeva kompleksan pristup. MRT sprovedena u sklopu kompleksnog leenja ovih oboljenja daje visoku efektivnost. Na XI ruskom simpozijum sa medjunarodnim ueem,

304 Milimetarski talasi u medicini i biologiji, Moskva, 1997.g. izloeno je vie referata iz ove oblasti 2 Stabilna stenokardija Shodno tumaenju KTM stenokardija se odnosi na sindrom YANG [3]. Za vreme bolnog napada sprovodi se leenje po principima neodlone pomoi, pri emu se tretira jedna od sledeih taaka meridijana srca, perikarda ili tankog creva: HT 3, HT 4, PC 6, i SI 1, a u periodu bez izraenih simptoma imati u vidu poremeaje meredijana: Praznina meridijana srca i perikarda i punoa tankog creva i trostrukog grejaa: HT 7, PC 6, CV 14, CV 17, BL 14, BL 15, SI 11, TE 15. Praznina meridijana SP udruena sa punoom meridijana ST : SP 4, LR 13,CV 6, CV 12, BL 20, ST 25, ST 36. Praznina meridijana bubrega, punoa meridijana une kese: LR 3, LR 14, CV 3, BL 18, BL 43, GB 34 i ST 36. Aurikula (po jedan minut): Osnovne take: 51 (simpatiki NS), 100 (srce), 42 (grudi) Pomone take: 29 (potiljak), 101 (plua) Nestabilna stenokardija Leenje se provodi u stacionarnim jedinicama, drugog dana po prijemu pacijenta nakon evaluacije toka bolesti. Na poetku MRT seanse stimulisati jednu od sledeih akupunkturnih taaka: BL 9 (do 10 minuta) i GV 15 (do 5 minuta). Opte vreme stimulacije ne sme biti due od 20 minuta. Nakon tri do pet minuta od poetka ekspozicije smanjuje se otar bol, nastupa uravnoteeno disanje i pospanost. Sledee seanse se provode narednih dana analogno prvoj [1]. Akutni infarkt miokarda Leenje se provodi u stacionarnim jedinicama intezivne terapije. Tokom prvih 24 sata nuna je obrada pacijenta, opservacija i zapoinjanje konzervativnog leenja po opte prihvaenoj metodologiji medikamentoznog leenja. Prva seansa MRT se provodi nakon 24 sata po dobijanju traenih
- T. V. Golovaeva i saradnici, Hronobioloki aspekti KV terapije na ishemijske bolesti srca, str 19 20 (Rezultati ispitivanja ove grupe autora provedenih MRT na 40 pacijenata sa anginom pektoris dozvoljavaju sledee zakljuke: 1. Homeostaza pacijenata je efektivnije poveana delovanjem MRT. 2. Najbolja efektivnost provedenih procedura odrava se od 11 do 13 asova). - V. F. Kiriuk i saradnici, EMI MMD u leenju stenokardije: dugoroni efekti, str 20 22 (Dobijeni rezultati ukazuju na dugorone mehanizme regulacije anti-koagualantne i fibrinolitike aktivnosti krvi (od 2,5 do 4 meseca)). - V. F. Kiriuk, Uticaj EMI MMD na antitrombogenu aktivnost na krvne sudove pacijenata sa stenokardijom, str 2224 (MRT terapija uspostavlja antitrombogenu aktivnost krvnih sudova kod pacijenata sa stenokardijom (od 62,8 1,7 do 93,4 1,7 % pacijenata)). - J. N. Fedulajev i saradnici, Mesto MRT u kompleksnom leenju pacijenata sa hipertrofijom leve komore praenim ventrikularnim ekstrasistolama, str 24 25 (Ispitivanje je obuhvatilo 67 pacijenata podeljenih u tri grupe. Prva grupa pacijenata bila je na terapiji meksitilom i MRT, druga grupa pacijenata na terapiji meksitilom i ramiprilom i trea grupa na terapiji meksitilom. Rezultati ispitivanja ukazuju na znaajno poboljanje stanja pri primeni MRT terapije i antiaritmikih preparata).
2

305 rezultata, sa delovanjem na akupunkturnu taku HT 9 (sa vremenom ekspozicije od 10 minuta), GV 15 ( ekspozicija do 7 minuta). Po pravilu nakon tri do pet minuta od poetka terapije uravnoteuje se srani i respiratorni ritam i pojavljuje pospanost. Za vreme seanse neophodan je senzorni odgovor, kao i provoenje puls dijagnostike. Ukupno trajanje prve seanse ne sme biti due od 20 minuta. Druga seansa se moe sprovesti najranije nakon tri sata posle prve, a u sluaju obnavljanja otrog bola u oblasti srca tretirati iste akupunkturne take kao u prvoj seansi. Ukoliko nema bolnih manifestacija sledea seansa se provodi nakon 24 sata od prve, dejstvujui na jednu od akupunkturnih taaka: ST 36 (do 10 minuta), HT 9 (do 5 minuta), PC 6 (do 5 minuta). Treu i sledee seanse provoditi svakodnevno delujui na: SI 10 i CV 15 po 2 minuta. Posle dve do pet seansi uoava se znaajno poboljanje i poviena tolerantnost za fizike aktivnosti, stabilizacija arterijskog pritiska, tahikardije, sranog rada i perifernog otpora. Peta seansa je kontrolna. Radi izbora sledee metodike leenja pomou MRT preporuuje se analiza krvi 5 minuta pre i 5 minuta posle seanse. Ostale seanse se provode po dobijanju analiza. Kurs se sastoji od 10 do 12 svakodnevnih seansi [1]. Arterijska hipertenzija Shodno tumaenju KTM arterijska hipertenzija se odnosi na sindrom YANG i izraeni sindrom punoe. Na toj osnovi zasnovana je podela na 4 tipa sindroma, sa sledeom recepturom [3]: Sindrom punoe meridijana bubrega i mokrane beike: BL 10, BL 17, BL 23, BL 60, KI 2, KI 3, KI 10, GV 11 i GV 19. Sindrom punoe meridijana bubrega i une kese: GB 20, GB 21, GB 38, LR 2, LR 14, BL 18. Sindrom punoe meridijana trostrukog grejaa i perikarda: TE 10, TE 16, BL 22, PC 7, CV 17, CV 14, CV 12. Sindrom punoe meridijana plua i debelog creva: GB 4, GB 10, LU 5, LU 9, ST 25, BL 25, BL 13. Vaan terapeutski znaaj pri hipertenziji ima taka ST 9 (pri znacima blokirane energije u TE: guenje, jaka glavobolja, davljenje u grudima). Ni u kom sluaju tokom jedne seanse ne stimulisati ST 9 i KI 1, jer moe doi do pada tonusa krvnih sudova i do kolapsa. Hipertenzivna kriza lei se po pravilima neodlone pomoi: posle snienja arterijskog pritiska, radi stabilizacije efekta delovati na GV 14 BL 41, BL 43 a takodje i na KI 1. Savremeni kineski lekari glavnom terapeutskom takom smatraju ST 36 koju stimuliu na drugi dan tokom desetodnevnog kursa leenja (u profilaksi i insulta i infarkta takoe stimuliu ST 36 jednom meseno). Aurikula (po jedan minut): Osnovne take: 55 (Shenmen), 51 (simpatiki NS), 59 (snienje pritiska), 100 (srce); pomone take: 105 (snienje pritiska), 19 (hipertonija). Na XI ruskom simpozijumu sa medjunarodnim ueem,

306 Milimetarski talasi u medicini i biologiji, Moskva, 1997.g. izloeni su referati iz ove oblasti3 Arterijska hipotenzija Prema tumaenju KTM ovo patoloko stanje se odnosi na sindrom praznine meridijana bubrega, mokrane beike i srca [3], te se mogu stimulisati sledee akupunkturne take KI 3, KI 7, HT 7, HT 9, BL 15, BL 32, BL 65. Pri ortostatskoj hipotenziji dopuniti sa jednom od sledeih akupunkturnih taaka: LI 1, LI 4, SI 3, GB 20, GV 11, HT 9. Aurikula (po jedan minut). Osnovne take: 51 (simpatiki NS), 100 (srce), 29 (potiljak), 13 (nadbubreg).

6.4.2 Respiratorna oboljenja

MRT se sa velikim uspehom primenjuje u leenju hroninih nespecifinih oboljenja plua s bronhoopstruktivnim sindromom (v. Tabl. 6.2.). Ispitivanja ukazuju da primena MRT u pulmologiji predstavlja visokoefektivnu metodu konzervativnog leenja (lienu mnogobrojnih nedostataka farmakoterapije), koja dozvoljava kombinaciju sa medikamentoznom terapijom, ali daje i mogunost smanjenja ili eliminisanja farmakoterapeutskih sredstava u zavisnosti od stadijuma bolesti. U leenju pacijenata sa respiratornim bolestima mogu se koristiti irokopojasni i uskopojasni aparati sa runim ili automatskim izborom frekfencije. Terapeutski frekventni opseg kree se u dijapazonu od 57 do 60 GHz [4]. Izbor frekvencije, uz neophodnu dobru saradnju pacijenata, vri se na akupunkturnoj taki LI 4. Izbor taaka zavisi od izraene patologije. U jednoj seansi dejstvovati na 1-2 (4) akupunkturne take. Vreme trajanja seanse do 20 minuta. Kurs leenja se sastoji od 8-10 svakodnevnih seansi. Kod recidivirajuih, hroninih bolesti respiratornog sistema predlae se ponovni kurs leenja nakon pauze od mesec dana [1].

- T. N. Afansjeva i saradnici, Sporedni efekti KV terapije na esencijalnu hipertenziju, str 26-28 (Ispitivanjem je obuhvaeno 124 pacijenata, U 26,6% pacijenata se ispoljavalo kolebanje arterijskog pritiska praeno glavoboljom. Sa kratkotrajnim poboljanjem kod 4 - 5 seanse, pri daljem provodjenju terapije uoavalo se poveanje kako sistolnog za 25,0 7,0 mm Hg stuba, tako i dijastolnog za 10,0 2,0 mm Hg stuba, arterijskog pritiska, (to je zahtevalo dopunsku medikamentoznu terapiju). Osnovna neeljena reakcija na KV terapiju se ispoljavala pogoravanjem opteg stanja, vegetativnom distonijom, kolebanjem arterijskog pritiska i hipertenzivnom krizom, naroito kod ena u klimakterijumu sa labilnim tokom bolesti i vegetativnom simptomatikom. Shodno ovome potrebno je izabrati individualnu metodu dejstva sa manjom snagom emitovanja). - A. A. Carev i saradnici, Stanje modane cirkulacije u pacijenata sa hipertenzivnom bolesti pri MRT, str. 28 -29 (Istraivanjem je obuhvaeno 45 pacijenata sa poremeenom modanom cirkulacijom razliitog stepena sa izraenom loom venskom cirkulacijom. Posle provodjenja MRT na scintigramu se uoava poboljanje krvotoka po magistralnim krvnim sudovima, a u redjim sluajevima i preraspodelom protoka krvi u najzahvaenijem ishemijskom podruju. U 60 % pacijenata uoava se smanjenje ili iezavanje znakova venskog zastoja to dozvoljava primenu MRT u sniavanju rizika od razvoja modanog insulta) [8].

307 Akutni bronhitis i pneumonija MRT terapiju zapoeti sa jednom od sledeih taaka: LU 7, LU 5, LI 4, a pri odsustvu, ili slabo izraenom efektu, delovati na jednu od sledeih akupunkturnih taaka [1]: GV 14, BL 13, CV 22 U prisustvu nekih od sledeih simptoma predlau se akupunkturne take [3]: Pri veoma izraenom kalju: LU 1, LU 5, LU 7, CV 14,CV 17, BL 12, BL 13; Pri hroninom kalju: BL 13, BL 23, BL 43, ST 36; Pri suvom, nadraajnom kalju: CV 22, CV 14, LR 14, BL 13, HC 4; Pri nonom kalju: SP 6, BL 13, BL 43; Pri obilnom iskaljavanju: KI 17, KI 25, KI 27, CV 12, CV 22, ST 8, ST 40, LU 6; Pri visokoj temperaturi: BI 40. Aurikularne taaka (po 1 minut). Osnovne take: 55 (Shenmen), 13 (nadbubreg), 31 (pinuan) Pomone take: 29 (potiljak), 101 (plua), 102 (bronhije). Bronhoopstruktivni sindrom MRT seansu zapoeti sa jednom od akupunkturnih taaka na meridijanu plua (LU 7, LU 5, LU 9), zatim tretirati zadnji srednji meridijan (GV 14) i meridijan mokrane beike (BL 13). Pri tekom oteenju bronhija delovati na zadnje srednji meridijan i meridijan bubrega [1]. Aurikula [3] (po jedan minut): Osnovne take: 55 (Shenmen), 13 (nadbubreg), 31 (pin-uan). Pomone take: 29 (potiljak), 101 (plua), 102 (bronhije) Bronhijalna astma Radi kupiranja bronhoopstruktivnog sindroma dejstvovati na jedan od sledeih parova akupunkturnih taaka [1]: LU 6, BL 13; GV 14, BL 13; GV 14, BL 60; LU 5, LU 7; GV 14, LI 4; LI 4, KI 27. Osim toga moe se koristiti neka od sledeih akupunkturnih taaka: LU 3, LU 5, CV 6, CV 12, CV 17, LR 2, LR 3, ST 36, ST 40 [1]. Shodno tumaenju KTM astma predstavlja spoljanji YANG sindrom, ili unutranji YIN sindrom. Astma kao spoljanji YANG sindrom manifestuje se sindromom punoe, ee poinje u detinjstvu ili adolescenciji recidivirajueg je karaktera, povezano sa spoljanjim uticajem i sa sezonskim promenama vremenskih prilika, dok se astma kao unutranji YIN sindrom ee sree kod starijih osoba i manifestuje se kao sindrom praznine. Izbor akupunkturnih taaka zavisi pre svega od individualnih osobenosti i toka bolesti [3]: LU 1 radi budjenja YIN plua (umanjuje sindrom vatre u grudnom kou) LU 3 pri sindromu vatre plua

308 LU 5, LU 6 pri oseaju guenja i bola u grudima LU 7 pri unutranjem YIN sindromu LU 9 pri sindromu praznine YIN LI 4 pri smanjenoj YANG energiji LI 11 radi poveanja zatitnih mehanizama organizma LI 18 zajedno sa BL 42 pri blokiranoj energiji plua ST 9 pri blokadi energije u grudnom kou ST 18 pri patolokoj ei ST 27 pri sindromu vatre plua ST 30 pri ekcesu energije u gornjem TE ST 36 radi budjenja energije pri nedostatku YIN-a u gornjem TE ST 40 pri sindromu vatre sa velikom koliinom ekspektoracije ST 41 radi smanjenja produkcije sekreta ST 44 pri sindromu vatre SP 1 i SP 2 pri oseaju guenja i davljenja u grudima, udruenim sa povienom temperaturom tela SP 6 pri nedostatku YIN-a SP 21 radi poboljanja cirkulacije u grudnom kou i gornjem TE BL 11 radi smanjenja punoe YANG energije BL 13 radi smanjenja punoe YANG plua BL 20, BL 21 radi budjenja YANG energije meridijana SP, to smanjuje sekreciju.

Pri kupiranju napada bronhijalne astme uoeno je smanjenje ili prekid bronhospazma ve za vreme prve seanse u oko 90%, pacijenata sa ouvanjem terapeutskog efekta tokom 30 minuta do 4 sata. U takvim sluajevima neophodno je ponoviti MRT seansu tokom dana. Pri dobrim rezultatima leenja MRT savetuje se ponavljanje jednog do dva kursa leenja sa pauzom od mesec dana. Istraivanja Sitka i saradnika ukazuju da se ovom terapijom normalizuje funkcija i drugih organa pre svega organa gastrointenstinalnog trakta [1].

6.4.3 Gastro-intestinalna oboljenja

Ispitivanja obavljena na vie od 43000 pacijenata potvrdjuju visoku efikasnost MRT (ak iznad 90 % pacijenata sa dobrim rezultatima), to dozvoljava njenu iroku primenu radi leenje gastro-intestinalnih bolesti (v. Tabl. 6.2.) [1]. Leenje se provodo irokopojasni ili uskopojasni aparatima sa runim ili automatskim izborom frekvencije, a terapeutski frekventni opseg se nalazi u dijapazonu od 53,35-78,66 GHz [1]. Ulcus ventriculi et duodeni Terapiju zapoeti delovanjem na jednu od akupunturnih taaka: LI 4 ili ST 36, a u sluaju da izostanu dobri terapeutski rezultati u smislu smanjenja

309 bola, tokom sledeih seansi delovati na jednu od sledeih akupunturnih taaka: GV 4, LU 1 [1]. Aurikula take (po jedan minut): osnovne take: 83 (solarni pleksus), 87 (eludac), 88 (dvanaestopalano crevo), 104 (trostruki greja); pomone take: 55 (Shenmen), 29 (potiljak). Duina seanse iznosi 10-15 minuta, a kurs se sastoji od 10-15 svakodnevnih seansi [1]. Kako se prema tumaenju KTM ulkusna bolest tretira [3] kao sindrom patologije meridijana (i organa) eluca (sindrom vatre), slezine-pankreasa (sindrom praznine i zastoja energije) i trostrukog grejaa (zastoj energije), a takodje i sindroma zastoja sluzi i krvi, to treba normalizovati energiju eluca, trostrukog grejaa, pokrenuti energiju slezine-pankreasa i razmekati sluz. U tu svrhu moe se delovati na jednu od sledeih akupunkturnih taaka: CV 12, PC 6, ST 36, radi normalizacije energije. Radi normalizacije energije trostrukog grtejaa delovati na LR 3, SP 6 to e smanjiti bolne spazme. Eliminacija sluzi i ienje trostrukog grejaa vri se preko akupunkturnih taaka: CV 9, CV 14 i ST 40. Stimulacija akupunkturne take CV 11 pojaava dejstvo susednih taaka CV meridijana i omoguava eliminaciju zaostale hrane iz eluca. Zastoj energije meridijana slezina-pankreas odstranjuje se stimulacijom take SP 4. Normalizacija cirkuliue energije u elucu i otklanjanje bola vri se stimulacijom akupunkturne take BL 21, dok stimulacija BL 20 poboljava energiju slezine pankreasa. Smanjenje sindroma vatre eluca postie se stimulacijom akupunkturnih taaka ST 43, ST 45, PC 6. Normalizacija YANG i YIN energije postie se delovanjem na akupunkturnu taku CV 4. Pri ulkusnoj bolesti dvanestopalanog creva delovati na neku od sledeih akupunkturnih taaka: SI 11, BL 38, BL 60. Povoljan efekat se uoava, po pravilu, nakon 1-3 seanse, a sa 2-5 seansi kupira se bolni sindrom. Pri potpunom eliminisanju bola i poetku remisije, a u sluaju izostanka epitelizacije ulkusa na kontrolnom fibrogastroduodenalnom nalazu, MRT moemo prekinuti, ili provesti samo jo jednu do dve dopunske seanse. Ukoliko kontrolna fibrogastroduodenoskopija ukae nepotpunu sanaciju ulkusa, nije potrebno provoditi medikamentoznu terapiju u daljem toku leenja, ve treba napraviti pauzu od 3 do 4 nedelje i ponoviti kurs MRT [1]. MRT normalizuje sekretornu i motornu funkciju eluca, a takodje i imunoloki status organizma, te su recidivi ulkusne bolesti tretirane na ovaj nain 3-4 puta rei u poredjenju sa konzervativnim nainom leenja. Tokom provoenja MRT treba odrediti dijetetsko-higijenski nain ivota (ishrana, duvan,rad i odmor). U sluaju sezonskih recidiva, u periodu oekivanih akutizacija, poeljno je ponoviti MRT sa 3-4 seanse, to je posebno efektivno u prvim danima akutizacije [1].

310 Polipi i polipoza eluca Iako je osnovna metoda u leenju ovih oboljenja hirurka, MRT je nala svoje mesto u postopertivnom stadijumu, sve do punog ozdravljenja pacijenta. Sa MRT seansama se otpoinje 1. 2. postoperativnog dana. U jednoj seansi dejstvovati na 2-4 akupunkturne take, a izbor se moe napraviti izmedju taaka sa najmanim elektrootporom: CV 12, ST 21, CV 10, LR 3, SP 4, ST 36 i BL 20. Trajanje seanse do 20 minuta, a kurs se sastoji od 8-12 svakodnevnih seansi, ili svaki drugi dan. Broj seansi, potrebnih za punu epitelizaciju rane, zavisi od njene veliine. Pri vliini od 3-5 mm potrebno je sprovesti 4-6 seansi, a pri veliini rane od 5-7 mm, 5-7 seansi. Veliina rane od 7-10 mm zahteva 7-10 seansi. Epitelizacija se zavrava u 90% pacijenata tokom dve nedelje, a u ostalih nakon tri do etiri nedelje. Osim toga MRT kupira bolni postoperativni sindrom i poboljava funkcionalno stanje eluca, normalizujui njegovu motoriku i sekreciju.

6.4.4 Neuroloka oboljenja

Ispitivanja obavljenja od strane Sitka i saradnika u periodu od 1990. do 1993.g. obuhvatila su oko 60000 pacijenata sa bolestima nervnog sistema i potvrdila visoku efikasnost MRT (v. Tabl. 6.2.). Deija celebralna paraliza Opservacijom je obuhvaeno 22247 pacijenata sa DCP i zabeleena je visoka efektivnost MRT (ak iznad 82,6 % pacijenata sa poboljanjem) [1]. Leenje se moe primeniti kod razliitih vidova DCP-a. Izbor AT zavisi od somatskog stanja deteta, izraenog tonusa i hiperkinezije a takoe i od njegovog senzitivnog odgovora pri dejstvu na AT. Ukoliko pri delovanju na AT u toku 2 do 3 sense ne dobijemo pokret, neophodno je izabrati druge, efektivnije take. U jednoj seansi dejstvovati na 1 do 4 AT: opte dejstvo na organizam: LI 4, LI 11, ST 36, GV 12, GV 14; paraplegina forma DCP sa veim promenama na donjim ekstremitetima: ST 37, ST 39, SP 3, SP 6, GB 30, GB 43, GB 36, GB 37, GB 38, GB 39, LR 4; paraplegina forma DCP sa veim promenama na gornjim ekstremitetima: HT 2, SI 6, SI 17, BL 62, TE 7, TE 11; ometena funkcija fine motorike: LI 4M psihiki poremeaji: GV 16, GV 19; poremeaj govora: ST 2, ST 4, ST 5, GV 15; hiperkinetika forma DCP-a: PC 2, ST 11. SP 20, GB 1, LI 15, GV 14; hiperkinezija mimine muskulature: BL 7, GV 26, GB 1, GB 2; hipersalivacija: KI 27, CV 23; atoniko-astatika forma DCP-a: aurikularna taka 98;

311 zahvaenost miia vratno-potiljane oblasti: LI 15, SI 3, BL 11, TE 15, TE 16, GB GB 9, GB 21, BL 10;

Koristiti i skalp-akupunkturu: paraliza donjih ekstremiteta - gornja 1/5 motorne zone; paraliza gornjih ekstremiteta - srednja 2/5 motorne zone; centralna paraliza n. facijalisa, motorna afazija (donja 2/5 zone - zona rei); parestezije u lumbalnom delu i donjih ekstremiteta (gornja 1/5 zone); parestezije u gornjih ekstremiteta (srednja 2/5 zone); parestezije 1/2 lica, hemikranija, neuralgija n. trigemini, zubobolja, (donja 2/5 zone); parkinsonizam i horeja - zona tremora i horeje; motorna afazija zona rei II; idiomotorna apraksija u psihomotornoj zoni; poremeaj vida centralnog porekla u zoni vida; paraliza, bol i parestezija donjih ekstremiteta - motorno senzitivna zona noge; poremeaj ravnotee - zona ravnotee; psihike bolesti - zona psihikih bolesti. Skalp AT tretirati kontralateralno od zahvaenog ekstremiteta, pri poremeaju govora centralne geneze ili obostanoj zahvaenosti tela, delovati na obe hemisfere, a takodje i na zone koje odgovaraju nadjenim promenama (EEG, EHO i CT). Trajanje seanse 15-20 minuta, kurs leenja: 10 do 12 svakodnevnih seansi, broj seansi u prvoj godini leenja: 5-6, pauza 34 nedelje, tokom druge godine jo 2-4 seanse U metodolokim prirunicima za lekare koji provode MRT Sitka i ukovskog (Kijev 1992, Moskva 1996) nije obraena metodologija koja se odnosi na periferni motorni neuron, ali je na Meunarodnom simpozijumu o milimetarskim talasima subtermike intenzivnosti u medicini [6] prezentovano nekoliko radova koji govore o uticaju MRT na regeneraciju nerava4, a receptura
Regeneracija perifernih nerava (n.ischiadicus) L. I. Kolosova i saradnici, Uticaj elektomagnetskog polja milimtarskog dijapazona male snage na regeneraciju perifernih nerava, [8], str.398. Izbor aparata: EMI - KV (duina talasa 5,6 mm) Vrema stimulacije po akupunkturnim takama: po 10 minuta Seanse su provodjene na trei dan tokom dve nedelje na akupunkturnu taku GV 26. Oznaena taka je izabrana zbog optebiolokog dejstva, radi efekta na snienje stresnih i oknih stanja, a takoe i kod bola u lumbalnoj oblasti. Istraivanja KV emitovanja na regeneraciju perifernih nerava pokazala su stimuliui uticaj na proces regeneracije. Dobijeni rezultati takodje su potvrdili tanost izbora konih zona za dobijanje terapeutskog efekta. Analiza literalnih podataka o dejstvu mikrotalasa ukazuje da mikrotalasi deluju preko razliitih komponenata: baktericidno dejstvo u povreenoj oblasti, normalizacija poremeene mikrocirkulacije, imuno-modulirajui i neuro-humoralni uticaji. Rezultati ovih ispitivanja dozvoljavaju da se metoda MRT leenja moe smatrati perspektivnom metodom leenja perifernih nerava kod oveka. S. I. Aleksejev i saradnici, Mikrotalasni milimetarski efekti na membranu neurona, [8], str.403 (Izbor aparata: EMI KV Terapeutska f. 75 GHz Istraivanja su pokazala da emitovanje mikrotalasa frekvencije 75 GHz izaziva dvofaznu dinamiku reakciju spontane elektrine aktivnosti identifikovanih neurona. Na poetnom
4

312 koja se odnosi na lezije n. facialis-a, n. ulnaris-a, n. medianus-a, n. peroneus-a moe se nai kod Luvsana [3]. Takoe, u istoj metodologiji nije obraeno poglavlje koje se odnosi na glavobolje, ali je na XI ruskom simpozijumu Milimetarski talasi u medicini i biologiji [8] saopten rad B. M. Popova i saradnika Korienje metoda tradicionalne i netradicionalne medicine o kompleksnom leenju glavobolja5 (v. Prilog 3.), a recepturu prema koncepciji KTM videti kod Luvsana [3].

6.4.5. Oboljenja lokomotornog sistema

U leenju poremeaja lokomotornog sistema MRT predstavlja konzervativnu metodu sa visokim procentom efikasnosti (93,5-100 % - v. Tabl. 6.2.). Terapeutski frekventni opseg je u dijapazonu od 56 do 65 GHz, a stimulacija se izvodi irokopojasnim i uskopojasnim aparatima (sa runim ili automatskim izborom frekvencije). Pri izboru frekvencije neophodno je dobiti senzornu reakciju na akupunkturnoj taki LI 4 (za gornje ekstremitete), ili na ST 36 (za donje ekstremitete). Aseptika nekroza glavice butne kosti (Mb. Leg-Calve-Pertes) Metodika se sprovodi za leenje i odraslih i dece. Osnovni uzrok aseptike nekroze glavice butne kosti kod odraslih je poremeaj cirkulacije u bedrenoj kosti, a kod dece najei uzroci su trauma, endokrini poremeaji, metaboliki i poremeaji razvoja kotano-zglobnog sistema. Leenje dece i omladine se donekle razlikuje od leenja odraslih. Na poetku sprovodjenja MRT kod dece treba stimulisati akupunkturne take GV 3, GV 5, ili BL 23, BL 24, BL 25. Ukoliko je otean proces regeneracije nekrotikih promena treba stimulisati GB 35, GB 36, LI 4, kao i jednu od taaka zadnje srednjeg meridijana. Pri aseptikoj nekrozi glavice butne kosti u poetnom stadijumu delovati na take BL 23, BL 24, BL 25 obolelog ekstremiteta.
stadijumu emitovanja mikrotalasa uoava se faza dubokog koenja elektrine aktivnosti, koja se zatim pri duoj ekspoziciji smenjuje sa fazom neznatnog poveanja frekvence elektrine aktivnosti. Istraivan je uticaj milimetarskih talasa na brzinu kalijumskog toka odredjenih neurona. Pokazano je da pri emitovanju obrnuto raste amplituda toka, a takoe i neposredna aktivacija i inaktivacija. Analiza mogueg uticaja izmenjene amplitude i kinetike brzine kalijumovog toka indukovanog mikrotalasima na frekvencu spontane elektrine aktivnosti pokazuje da su te izmene verovatno dinamika reakcija koenja spontane elektrine aktivnosti elektrona izazvane hiperpolarizacijom). Radove na istu temu autora E. I. Maeret, A. O. Korkuko (v. Suplement IASC seminara Anti-stres inovacija znanja, 1999). 5 B.M. Popov i saradnici, Korienje metoda tradicionalne i netradicionalne medice u kompleksnom leenju glavobolja, str. 68-71 (Provoena je MMT terapija, oksigenoterapija, elektroforeza po Burginjonu, medikamentozna terapija, fitoterapija, psihoterapija, muzikoterapija a kod nekih pacijenata i hipnoza, a u odsustvu alergijskih reakcija pacijenata sprovedena je i aromoterapija.. Svi pacijenti su imali poboljanje od 3. do 5. dana leenja, a kurs se sastojao od 10 procedura. U 15 % bolesnih simptomi su se smanjivali , ali nisu u potpunosti iezli pa je proveden novi kurs leenja kroz 1 do 2 nedelje ili su oni produavali kurs leenja do 20 dana. U 2% bolesnih sa organskim obolenjima velikog mozga, izraenom arteriosklerom krvnih sudova mozga izostali su pozitivni efekti dok su u 83 % pacijenata zabeleeni dobri rezultati. Kurs leenja se sastojao od 10 seansi. (v. Prilog 6.3.)). Kod migrene, hipertenzivnih bolesti, arteroskleroze, lobanjsko-modanih trauma, arahnoidita, nekih formi neuroza provodjenja je i oksigenoterapija. Kod izraenih simptoma vegetativne disfunkcije primenjivana je elektroforeza po Burginjonu.

313 Ekspozicija dejstva na svaku taku je 3-5 minuta, a opte trajanje procedure je 20-30 minuta. Kurs leenja se sastoji od 15 procedura. Pri ranoj dijagnostici i pravovremeno sprovedenoj MRT kod dece do 6 godina, nastaje puno uspostavljanje struktura i forme glavice butne kosti posle 2-4 kursa leenja, sa pauzom meu njima od mesec dana. Kod dece koja su starija od 6 godina u fazi kompresionog preloma, obino je dovoljno 2-4 kursa leenja, a pri fragmentaciji kostiju 4-6 kursa leenja. Pri torpidnom toku bolesti i obimnim promenama na epifizi butne kosti dopunsko dejstvovati na take LI 4, ST 36 ili BL 40. Pri leenju aseptike nekroze glavice butne kosti neophodno je mirovanje, ekstenzija ekstremiteta sa optereenjem 1,5-2 kg i zadnjom gipsanom inom u poloaju elevacije noge na 15 do 30 stepeni, to omoguava smanjenje pritiska na epifizu butne kosti i pravilno formiranje glavice. Pri leenju odraslih stimulisati neku od sledeih akupunktutnih taaka: LR 2, LI 4, BL 23, BL 24, BL 25, BL 26, TE 3, ST.36, GB 30, GB 29. Ekspozicija dejstva na svaku taku je 3-5 minuta, a opte trajanje procedure je 20-30 minuta. Kurs leenja se sastoji od 10 do 15 procedura. U zavisnosti od stadijuma bolesti i efektivnosti leenja moe se sprovesti 3-4 kursa leenja, sa pauzom meu njima od mesec dana. Posle 1-2 kursa znaajno se smanjuje ili u potpunosti iezava bol, poveava sa obim pokreta i mikrocirkulacija krvi u oblasti zgloba [1]. Pored leenja aseptike nekroze glavice butne kosti, MRT se sa uspehom primenjuje u leenju osteomijelita, kao i artroza. [1] (v. Tabl. 6.2.) Na XI Ruskom simpozijumu sa meunarodnim ueem o Milimetarskim talasima u medicini i biologiji Moskva 1997. [8] objavljeno je vie interesantnih referata.6 Artralgije Ovaj sindrom prema tumaenju KTM se javlja kao poremeaj energije zbog dejstva vlage, hladnoe i vetra (spoljanja agresija). Izbor recepture zavisi od lokalizacije i karakteristika ispoljenih simptoma [3]7
6 : O. F. Kamenov i saradnici, Klinika metodologija primene milimetarskih talasa i principi potenciranja njihovog terapeutskog dejstva u ortopedo-traumatolokoj praksi, str 31-32: (Analiza rezultata desetogodinjeg klinikog ispitivanja metoda KV terapije u leenju vie od 1000 pacijenata sa traumama i bolestima miinog sistema pokazuju da je KV kompleksna bioloka terapija koja stabilizuje patoloke promene i spreava nastajanje daljih promena statodinamike funkcije lokomotornog aparata, te je ne treba iskljuivo usmeravati na smanjenje bola, ve na osnovno oboljenje koje je pokreta velikog broja bolnih iritacija kao i razliitih promena na sinoviji, ligamentima, fascijama i kapsulama). S. D. evenko i saradnici, Ogled leenja elektromagnetnim talasima milimetarskok dijapazona atermike intenzivnosti nekih ortopedskih oboljenja, str. 33-35 (KV terapija ortopedskih oboljenja (osteohondroza prljenova, artroze, Mb. Pertes iaenja kukova i druge) provedena u frekventnom dijapazonu od 55 do 65 GHz, male intenzivnosti (od 0,1 do 1 mW/cm2) delovanjem na akupunkturne take od 15 do 60 minuta svakodnevno, tokom 10-12 seansi, sa ponovnim kursevima (2-5) posle pauze od mesec dana, podvruje visoku efektivnost metode KV rezonantne terapije pri kompleksnom leenju pacijenata sa ovim bolestima). 7 Stopalo: LR 2, LR 3, KI 3, BL 60, ST 44 pri bolu postojanog karaktera. Aurikula: 46 (prsti noge), 48 (skoni zglob), 13 (nadbubreg), 55 (Shenmen), 34 (kora velikog mozga). Skoni zglob: ST 41, BL 60, GB 4 pri bolu postojanog karaktera. Aurikula: 48 (skoni zglob), 55 ( Shenmen). Pri lateralnoj distorziji zgloba: KI 3, SP 6. Pri medijalnoj diatorziji zgloba: GB 39 i BL 60.

314

6.4.6 Ginekoloka oboljenja

Brojna ispitivanja sprovedena pri leenju pacijenata sa MRT u ginekolokim oboljenjima ukazuju na visoku efektivnost ove metode u regulaciji poremeaja menstrualnog ciklusa. MRT primenjena u hroninim ginekolokim oboljenjima provodi se kao deo kompleksnog pristupa ovom problemu uz fizioterapeutske i medikamentozne mere (antibakterijska terapija), koja omoguava smanjenje doze farmako preparata. Hronini adneksit Ovo oboljenje se shodno tumaenju KTM odnosi na sindrom praznine meridijana jetre, praenog punoom meridijana une kese [3], te se u tom smislu preporuuje delovanje na 1 do 2 od sledeih akupunkturnih taaka: LR 2, LR 3, LR 8, SP 6, CV 2, CV 4, u kombinaciji sa takama sa opte okrepljujuim dejstvom: ST 36, LI 4, BL 60, BL 23, LI 11, GB 26, GV 4, GV 14. Vreme delovanja na jednu taku do 10 minuta, a ukupno trajanje seanse do 20 minuta. Za smanjenje bolnog sindroma dovoljno je 2-3 seanse u kursu, a za normalizaciju funkcionalnog stanja vegetativnog i centralnog nervnog sistema sa poboljanjem funkcije jajnika sprovesti desetodnevni kurs leenja u vidu svakodnevnih seansi. Dobijeni rezultati potvruju normalizaciju elijskog i humoralnog imuniteta posle primene MRT. [1] Za kupiranje bolnog sindroma stimulisati akupunkturne take ST 35, LR 2, LR 8, a za poremeen menstrualni ciklus LR 12, GV 4, GV 14, CV 2, CV 3, GB 26, ST 30. Dismenorejna taka (Schmidt), na polovini rastojanja izmeu taaka: BL 52BL 25, stimulie se svakodnevno. Endometrioza KTM smatra da i ovo oboljenje pripada sindromu praznine meridijana jetre i punoe meridijana une kese, te se izbor akupunkturnih taaka radi uspostavljanja energetske ravnotee vri preko ovih meridijana [3]. Kurs leenje sastoji se od desetodnevnih procedura, a ponovni kurs leenja se provodi posle 45 dana. Terapiju zapoeti ekspozicijom akupunkturne take SP 6 sa izborom individualne frekvencije, a meridijan jetre stimulisati iskljuivo irokopojasnim aparatima. Ova taka se obavezno zadrava do etvrtog dana leenja. Ve prvog dana MRT tretmana obavezno se uvodi taka Sitko, koja se nalazi na prvoj falangi treeg prsta na nozi, u trajanju od 1 do 2 minuta.
Potkolenica: BL 57, GB 34, SP 3, SP 6, SP 40, LR 3, ST 31 pri bolu postojnog karaktera. Aurikula: 55 (shenmen), 13 ( nadbubreg). Zglob kolena: BL 11, BL 40, BL 61, KI 10, GB 33, GB 34, GB 38. LR 6, ST 35, ST 37, ST 38, GV 3 pri ostojanom bolu. Aurikula: 49 (koleni zglob). Zglob kuka: GB 29, GB 30, GB 34, LR 11. Aurikula: 53 (gluteus), 50 (kuk). aka: SI 7, HT 7, PC 7, LU 7. Aurikula: 62 (prsti), 67 (aka), 55 (Shenmenn) 95 (bubreg). Zglob ruja: LI 5. TE 4, TE 5, LU 7, LU 9. Aurikula: 67 (prsti)

315 Osim ovih oboljenja u ginekoloko-akuerskoj patologiji, Besonov je sprovodio ispitivanja za: Toksikoze trudnica, poremeaje poroajnog toka, krvarenje u ranom postporoajnom periodu, nepotpuno stezanje materice posle poroaja, oboljenja i poremeaje funkcija mlenih lezda, poremeaje menstrualnog ciklusa, frigidnost, sterilitet, klimakterinu nervozu, endometrit, eroziju grlia, vulvovaginit [10] (v. Prilog 6.5.), a na XI Ruskom simpozijumu o Milimetarskim talasima u medicini i biologiji objavljen je referat o uticaju KV na imunoloki status posle hirurkog odstranjenja benignog tumora jajnika.8

6.4.7 Dermatoloka oboljenja

Veliki broj pacijenata tretiranih MRT ukazuje na njenu visoku efektivnost (iznad 85%), osim u sluaju neurodermatita gde je procenat poboljanja nii (62,1% - Sitko [1]). Sa MRT se mogu tretirati alergijski dermatiti, neurodermatiti, psorijaza, ekcemi u vidu monoterapije, ili kao deo kompleksnog leenja ovih oboljenja. Neurodermatiti Etiopatogeneza ovih oboljenja je jo uvek nejasna, no esto su povezani sa gastroeneterolokim i alergijskim oboljenjima. Savremena medicina u njihovom leenju najee primenjuje hormonalne preparate koji su praeni mnogobrojnim neeljenim efektima, a MRT u leenju ovih pacijenata pokazuje dobru efektivnost u 62,1% [1] bez propratnih neeljenih pojava. Kurs MRT se provodi tokom 10 do 15 svakodnevnih seansi u trajanju od 20 minuta. Vreme delovanja na jednu taku je do 10 minuta, a redosled stimulacije akupunkturnih taaka tokom prve seanse je: LI 4, ST 36. Ukoliko se posle prve seanse pruritis ne smanji, tokom druge seanse delovati na dve od taaka: LI 11, LU 7, SP 6. Osim toga moe se stimulisati BL 40, BL 60, TE 5, LR 2, LR 5, GV 14, a od aurikularnih: 13 (nadbubreg), 23 (jajnik), 29 (potiljak), 31 (astma), 51 (vegetativni nervni sistem), 55 (Shenmen), 101 (plua), pri individualnoj kombinaciji. Ukoliko pruritis u potpunosti ne iezne, kroz 3 do 4 nedelje ponoviti kurs leenja. Za profilaksu sezonskih recidiva u prolee i jesen, krajem zime i krajem leta provesti dva profilatika kursa leenja sa 1 do 10 seansi u svakom. Tokom leenja provoditi adekvatnu dijetu. Pored ove patologije, Besonov u svojoj metodologiji tretira jo i urtikariju, psorijazu, akne (v. Prilog 6.5.), a u metodologiji ukovskog jo se opisuje i alopecija areata. Na XI Ruskom simpozijumu o Milimetarskim talasima u

V.N. Zaporozan i saradnici, Uticaj elektromagnetskog delovanja KV na endokrini imunoloski status i proteoliticki sistem u pacijentkinja posle hiruski odstranjenog benignog tumora jajnika, str. 36-38 (Ispitivanjem je obuhvaeno 100 pacijentkinja sa benignim tumorom jajnika u postoperativnom periodu: - normalizovana je sekrecija prolaktina, folikulostimulirajueg hormona, estradiola i brza normalizacija produkcije progesterona. Sniena je poviena aktivnost proteolitikog fermenta, a normalizovani proteaza inhibitori).

316 medicini i biologiji objavljeno je vie referata o primeni KV u dermatologiji i kozmetologiji.9

6.4.8 Hiruka oboljenja

MRT u hirurgiji se moe primenjivati sa velikom efikasnou kako u preoperativnom tako i u postoperativnom periodu. U preoperativnom periodu delovati na jednu od akupunkturnih taaka: LI 4, ST 36, SP 6, BL 60, TE 1. Tokom procedure stimulisati jednu do dve take do deset minuta. Broj seansi zavisi od stanja bolesnog do hirukog zahvata. Procedure se mogu provoditi u intervalu od jedan do dva sata. Ovakvom pripremom se postie poveanje broja limfocita, monocita i imunolokog statusa (imunoglobulina, interferona), kao i odstranjenje bola u preoperativnom periodu. Primene MRT u postoperativnom periodu ima izraeno analgetino delovanje, a moe se provoditi ve nakon 612 sati nakon operacije. U daljem toku ubrzava se postoperativni proces, stimulie rad creva i postie psihoemotivna stabilnost. Nije potrebno birati individualnu terapeutsku frekvenciju, ve se procedure mogu sprovoditi irokopojasnim MRT aparatima. Seanse se sprovode svakodnevno, a kurs leenja traje do 10 procedura. Tokom jedne seanse stimuliu se 34 akupunkturne take u trajanju od 1520, maksimalno 30 minuta. Stimulisane take su opte, distalne, lokalne i aurikularne, u zavisnosti od mesta operacije. Opte take su na meridijanima: zadnje srednjem, prednji srednjem i meridijenu jetre. Takoe se moe stimulisati obod rane (bez kontakta sa koom) u trajanju od 5 minuta [1]. Posttromboflebitiki sindrom sa trofikim ulkusima Ogled proveden sa MRT potvruje visoku efektivnost u vie od 70% pacijenata sa ovakvom patologijom. Neophodno je eliminisati medikamentoznu terapiju, osim antiseptika koji se primenjuju za obradu rane pre i posle seanse. U periodu meu seansama povrinu rane prekriti blagim rastvorom rivanola. Delovati na neku od akupunkturnih taaka: BL 36, SP 6, LI 4. Prve 2 do 3 seanse se provode u trajanju od 5 do 10 minuta, zatim se povrina koe, putem sporog skeniranja na rastojanju 3 do 6 mm, stimulie tokom narednih 5 do 10 minuta. Ukupno trajanje seanse iznosi 15 do 20 minuta. Kod manjih rana (do 10 mm) obuhvata se cela povrina pri svakoj seansi. Kod veih povrina deluje se segmentno po 5 minuta na svaki segment (ukupno do 30 minuta). Seanse se provode svakodnevno. Broj seansi zavisi od dimenzija rane, no neophodno je ne produavati vie od 10 do 12 seansi. Kroz 2 do 3 nedelje, ukoliko je to neophodno, kurs se moe ponoviti [1].
S. Y. Zajceva i saradnici, Ogled primene KV terapije u dermatologiji i kozmetologiji, str. 50-51 (Ispitivanjem je obuhvaeno 38 pacijenata sa razliitim dermato-kozmetolokim problemima: mitiseri, razliite forma alopecije, sklerodermija, psorijaza. Delovano je na oblast timusa, potiljka i neposredno na kone promene. Dobijeni su dobri terapeutski rezultati).
9

317 Obliteriue bolesti krvnih sudova donjih ekstremiteta Najee zastupljena simptomatologija kod ovih bolesti je bol, otok ekstremiteta, prisustvo trofikih ulkusa, nekroza ekstremiteta i gangrena. Potrebno je stimulisati sledee akupunkturne take: na poetku ST 36, LI 4, a zatim jednu od sledeih akupunkturnih taaka LR 2, LR 3, BL 60, KI 3, KI 5 na patoloki izmenjenom i zdravom ekstremitetu. Ekspozicija jedne take je do 10 minuta, a ukupno trajanje seanse od 20 do 30 minuta. Kurs se sastoji od 2 do 15 svakodnevnih seansi u zavisnosti od stepena bolesti, a pre svega izraenih distrofikih promena. Kao kriterijum za zavretak terapije smatra se iezavanje bolnog sindroma i nastupanje klinike remisije. Kod trofikih ulkusa provodi se sporo skeniranje na 3 do 6 mm iznad rane tokom 10 do 15 minuta. U sluaju najteeg stadijuma oboljenja kurs leenja se provodi 2 do 3 puta, posle pauze od 3 do 4 nedelje, a u sluaju pojave recidiva odmah po pojavi prvih simptoma. Radi spreavanja recidiva provoditi profilatiki kurs od 6 do 8 seansi jednom godinje. U najteem stepenu gangrenozne manifestacije ovih oboljenja kurs se provodi u pre i postoperativnom periodu, ali ne vie od 10 do 12 seansi [1]. Na XI Ruskom simpozijumu o Milimetarskim talasima u medicini i biologiji, Moskva 1997. objavljeno je vie referata o primeni KV o hirurkoj primeni MRT.10

6.4.9 Onkoloka oboljenja

U kompleksnom leenju onkolokih pacijenata, primena MRT i ispitivanja vezana za njenu primenu pokazuju da MRT ne stimulie izmenu imunolokog statusa koji podstiu rast tumora, a dovodi do imuno korektivnih efekata. Na osnovu toga, u Sitkovoj metodologiji leenja bolnog sindroma onkolokih pacijenata prikazana je kao efektivni vid leenja. Metodologija provoenja MRT za smanjenje bolnog sindroma: u svakoj seansi se deluje na 1-2

10

E. F. Levickij i saradnici, Optimatizacija druge etape rehabilitacije pacijenata posle hirurkog leenja IBS sa korienjem KV terapije, str. 29-30 (Stimulisane su akupunkturne take meridijana srca sa individualnim izborom frekvencije u dijapazonu od 4,75 do 5,08 mm talasne duine i elektroforeza Sirsala (so dobijena iz prirodnog izvora jezera Sira). Uoeno je poboljanje koronarne i miokardijalne rezerve srca u 92% pacijenata sa odranjem efekta proseno 9,3 meseca). V.V. Strusov i saradnici, KV terapija u abdominalnoj hirurgiji str. 53-55 (Primenjena MRT terapija u kompleksnom tretmanu akutne holelitijaze u pre, intra i postoperativnom periodu smanjuje komplikacije sa 14,53 % do 2,70%). N.F. Mirjutova, KV punktura u rehabilitaciji pacijenata u postoperativnom periodu diskektomije, str. 55-56 (Ispitivanjem je obuhvaeno 37 pacijenata posle operacije diskus hernije, u postoperativnom periodu od 2 nedelje do godine dana. U ranom postoperativnom periodu KV punktura je primenjena kao monoterapija u neurohirurkim ustanovama, a u kasnom postoperativnom periodu kao deo kompleksnog leenja pacijenata. Bol se smanjivao posle 1 do 2 procedure u 60% pacijenata, a posle 5 do 6 procedure smanjivalo se prisustvo bola i miino-toniki spazam, a stabilizovalo se funkcionalno stanje organa i sistema te su pacijenti prevoeni iz stadijuma de- i subkompenzacije u stadijum kompenzacije pratee patologije u ranom postoperativnom periodu, to je omogucavalo uvodjenje drugih fizioterapeutskih procedura tokom najranijeg postoperativnog perioda).

318 akupunkturne take. Metodologijom je obuhvaena sledea onkoloka patologija. Ginekoloka patologija Za korekciju celularnog imuniteta raka grlia uterusa u raznim stadijumima oboljenja, predloeno je delovati na neku od sledeih akupunkturnih taaka: LI 4, SP 9, SP 8, HT 2, LI 6, GB 39, LR 3. Izabrana taka se stimulie do 10 minuta, u prvoj polovini dana, svakodnevno tokom kursa leenja. Pluna patologija Delovati na neku od sledeih akupunkturnih taaka: GB 37, CV 15, CV 22, BL 15, LI 10. Uroloka patologija Delovati na neku od sledeih akupunkturnih taaka: LR 2, KI 12, HT 2, SP 6, BL 25. Gastrointestinalna patologija Delovati na neku od sledeih akupunkturnih taaka: LU 7, PC 6, LI 9, CV 8, TE 5. Predloeno delovanje za obezboljavanje u onkolokoj onkologiji je do 10 minuta po akupunkturnoj taki, a ukupno trajanje seanse je do 20 minuta. Analgetiki efekat se odrava do 24 sata po zavrenoj seansi [5]. Leukopoeza MRT se moe koristiti u sklopu protektora leukopoeze u procesu hemioterapije karcinoma mlene lezde, limfogranulomatoza, limfoepitelioma, karcinoma jajnika, hemangiopericitoma, itd. Za vreme jedne seanse deluje se na dve akupunkturne take: KI 7, GB 39, HT 12, SI 6, KI 10, BL 35, LU 7. Kurs se sastoji od 5-7 svakodnevnih seansi. Posle sprovedenog kursa MRT, pacijent moe poeti ili produiti sa hemioterapijom [1]. Sitkovom metodologijom kojom se mi najee sluimo, nisu obuhvaene sledee bolesti: deije, endokrinoloke, metabolike, uroloke, stomatoloke, oftamoloke, ORL, te e ova problematika, kao i proirena metodologija, biti izneene u Prilogu 6.4. i 6.5.

Literatura
[1] Ye. A. Andreyev, M. U. Bely, and S. P. Sit'ko, Manifestation of characteristic eigenfrequencies of human organism, Application for the Discovery to the Committee of Inventions and Discovery at the Council of Ministers of the USSR, No. 32-OT-10609, 22 May 1982, in Russian; S. P. Sit'ko and L. N. Mkrtchian, Introduction to Quantum Medicine (Pattern, Kiev, 1994); In S. P. Sit'ko, ed. Miscellany of Methodological

319 Recommendations and Regulations in Microwave Resonance Therapy (MRT) (Vidguk, Kiev, 1992), in Russian; In V. D. Zhukovskiy, ed. Methodological Instructions for Physicians in Using Microwave Resonance Therapy (GPK, Moscow, 1996), in Russian; K. Mahmudov i G. Omoev, Refleksoterapija (Slovo, Mahakala, 1992) G. Luvsan, Tradicionalni i savremeni aspekti istone refleksoterapije, (Moskva, Nauka, 1992); D.D. Tihoinskaja, Osnove iglorefleksoterapije (Moskva, Medicina, 1979) Mihailova, Klinika aurikulopunktura, (Siktivkar komi knjinoje izdavatvo, 1992); Zbornik radova, Meunarodni simpozijum, Milimetarski talasi atermike intenzivnosti u medicini (Moskva, 1991); D.Rakovi, Biofizike osnove tradicionalne medicine i tradicionalne psihologije, Srpski urnal akupunkture 1 (1998), pp. 6-12; Z.JovanoviIgnjati and D.Rakovi, A review of current research in microwave resonance therapy: Novel opportunities in medical treatment, Acup. & Electro-Therap. Res., The Int. J., submitted (1998); D.Rakovi and Z.Jovanovi-Ignjati, Microwave resonance therapy and acupuncture: New prospects for traditional medicine, 14th Ann. Int. Symp. Acup. & Elec. Therap., New York, 1998; D.Rakovi, Z.Jovanovi-Ignjati, D.Radenovi, M.Tomaevi, E.Jovanov, V.Radivojevi, .Martinovi, P.ukovi, M.Car, and L.kari, An overview of microwave resonance therapy and EEG correlates of microwave resonance relaxation and other consciousness altering techniques, 10th Int. Montreux Congress on Stress, Montreux, 1999. Zbornik radova, XI ruski simpozijum sa meunarodnim ueem, Milimetarski talasi u medicini i biologiji, (Moskva, 1997); Zbornik radova, Meunarodni simpozijum, Milimetarski talasi atermike intenzivnosti u medicini (Moskva, 1991); E. Bessonov, Milimetarski talasi u klinikoj medicini, (Moskva, 1997);

[2] [3] [4] [5] [6] [7]

[8] [9] [10]

347

Glava 7
MASAA*
Nastala u dubokoj prolosti, sprovoena i usavravana do dananjih dana, masaa je rairena kod svih naroda i plemena. Filoloka istraivanja nastanka same rei masaa govore o njenim veoma dubokim korenima. Pojedinii autori smatraju da je termin masaa francuskog porekla obrazovana od glagola masser (utrljavati) koji je u svojoj osnovi nastao iz arapskog jezika od rei mass to znai dodirivati, pipati. Drugi, pak, autori smatraju da je masaa nastala iz sanskritskog makch, ili pak prema tumaenju nekih iz grkog masso to znai stiskanje rukama, dok u latinskoj terminologiji massa znai pritiskivanje prstima, a u starom hebrejskom mae znai opipavanje. Pa, iako je koren termina neizvestan, poznato je da je masaa primenjivana u dubokoj prolosti kod prvobitnih plemena i naroda. Literaturni podaci ukazuju da je ona primenjivana u dalekoj prolosti u junoj Africi, Egiptu, Vavilonu, Asiriji, na drevnom Istoku, u Indiji, Staroj Grkoj, Starom Rimu. U Staroj Indiji ajur-vedska svedoanstva (iz IX-III veka p.n.e.) o poznavanju ivota govore o primeni masae, a egipatski podaci seu ak do XII veka p.n.e. Masaa, sa utrljavanjem razliitih masti, bila je poznata kako u Starom Egiptu, tako i u Staroj Grkoj (Homer je opisivao kako je Circeja raznim mastima mazao Odiseja). Herodonos, uenik Hipokrata, prvi u praksu uvodi masau pri leenju raznih istegnua. Iz drevne Grke, preneta u drevni Rim masaa se provodi pri tretmanu mnogih miiniih problema (Galen), no takoe je provoena i u svakodnevnom ivotu vezana za medicinske, sportske i vojne potrebe. Za razliku od drevne Grke i Rima, masaa se u Evropi iroko ne sprovodi sve do poetka XIX veka. No iako ima dubokih korena u primeni, nauno objanjenje njenog dejstva na ovekov organizam nije postojalo. Tek se u drugoj polovini XIX veka pojavljuju radovi koji pokuavaju da objasne fizioloko dejstvo masae na organizam. Sedamdesetih godina XIX veka dolazi do pravog procveta primene masae. Osnivaem savremene tzv. klasine masae moe se smatrati ruski lekar Zabludovski (XIX vek) koji provodi istraivanja vezanu za primenu masae i govori o indikacijama i kontraindikacijama za njenu primenu. Od XIX veka masaa se primenjuje kao medicinska masaa u brojnim ccentrima irom sveta (klinike, bolnice, banjsko-klimatska leilita, fizioterapeutski kabineti i kozmetoloki saloni), a brojna ispitivanja ukazuju na uticaj masae na metabolike procese u organizmu [1].

Gl. 7. napisala je spec. dr. med. Zlata Jovanovi-Ignjati

348 Savremeno objanjenje dejstva masae zasniva se na mehanikom nadraaju ekstero - , proprio - i intero receptora, pri emu se javljaju razne reakcije tkiva i organa. Osim ovog, masaa ima i direktno mehanikoo dejstvo na tkivo. Pod uticajem masae poveava se oticanje limfne i venske krvi, nastaje aktivna hiperemija arteriola i kapilara, to poveava lokalni metabolizam i eliminaciju raspadniih, tetnih metabolikih produkata, resorpciju otoka i poboljava trofiku tkiva. Deluje spazmolitiki, analgetiki, poveava sekretornu aktivnost lojnih i znojnih lezda, to dovodi do smanjenja zamora, poboljanja kontaktilne sposobnosti i opteg relaksantnog i sedativnog dejstva [2].

7.1. Podela masae

Masaa se moe podeliti na savremenu i tradicionalnu, kojoj pripada i refleksno-segmentna masaa.

7.1.1. Savremena masaa

Savremena masaa je povezana sa kinezi terapijom i ukoliko se primenjuje kompleksno veoma je efikasna. U savremenoj praksi masaa se koristi ne samo u terapeutske, ve i u profilaktike svrhe (relaksaciona, sportska). Deli se prema nainu izvoenja delu tela koji tretira i prema nameni [3]. Najee se govori o klasinoj i reflekso segmentnoj masai. Masaa podrazumeva specijane pokrete ruku terapeuta ili aparata, pri emu je pacijent pasivan objekat. Svi zahvati koji se primenjuju u klasinim i u drugim vrstama masae su isti [4]. Razliiti efekti se postiu kao posledica naina primene zahvata, lokacije primene, kao i intenziteta i specifinosti njihovih delovanja. Prema nainu izvoenja deli se na: manuelnu ili runu masau koju izvodi terapeut svojim rukama, a ona se prema izboru tehnike deli na: klasine tehnike (hvatovi: glaenje, gnjeenje, trljanje, lupkanje i vibracije), specijalne tehnike (masaa refleksnih zona: periostna, fascijalna, potkona, kona, segmentna masaa, akupresura, masaa stopala, iacu masaa, manuela limfna drenaa). aparaturnu masau koju izvodi terapeut pomou razliitih mehanikih, vibracionih, podvodnih ili pneumo (ventuze, vakum, vakusak, preso, vaskulator) aparata - masaera. Prema delu tela koji se tretira deli se na: optu masau (tretira se celo telo), lokalnu masau (tretira se deo tela: lice, kosmati deo glave, vrat, trup ili ekstremitete).

349 Prema nameni deli se na: terapijsko-medicinsku masau (namenjenu leenju razliitih oboljenja i post-traumatskih stanja), sportsku masau (pripremnu ili relaksirajuu), estetsku masau (namenjenu nezi tela optoj relaksacijii i poboljanju zdravstvenog stanja. Relaksaciona masaa se primenjuje 2-3 ili vie puta nedeljno, povremeno ili prema potrebama ili elji pacijenata. Ovaj vid masae se primenjuje kao samostalna procedura ili kao deo kompleksnog programa u profilaktike ili terapeutske svrhe) [3]. U MRT kabinetu relaksaciona masaa se primenjuje svakodnevno, tokom estodnevnog kursa leenja, a po zavretku programa savetuje se samomasaa odreenih segmenata ili zona.

7.1.2. Refleksno-segmentna masaa

Refleksno-segmentna masaa ima korene u dalekoistonoj tradiciji, a na zapadu se u modifikovanoj formi uvodi u iru praksu poetkom XX veka, kada erbak (1903-1908) prouava uticaj mehanikih vibracija na ljudski organizam kroz vibracionu masau. Metodologija erbaka tretira zone koje su refleksno povezane sa nervnim centrima, jer je u funkcionalnom smislu kimena modina podeljena na vie segmenata od kojih poinje inervacija unutranjih organa i odgovarajuih konih zona (Hedove zone) (v. Sl. 7.1.).

Slika 7.1. Hedove zone

350 Kod nekih oboljenja unutranjih organa, kao i u profilaktike svrhe, refleksnim putem se u istoj inervacionoj zoni u kojoj se nalazi odgovarajui organ javljaju promene u koi, potkonom tkivu, miiima i periostu [1]. Kao posledica patofiziolokih i patolokih promena u ovim tkivima nastaju bolne manifestacije oznaene kao bolne take ili trigger points (take okidanja), sa najeim karakteristikama: osetljivost na palpaciju (pri pritiskanju prstom nastaje bol ne samo u njoj, ve i u udaljenoj regiji); prenika 1-2 cm; lokalizacije u raznim tkivima (miii, vezivno tkivo (V. Sl. 7.2.), periost); pacijent najee nije svestan njihovog postojanja; nisu direktno povezane sa regijom u kojoj se osea bol, ali se nalaze na istom segmentnom nivou simpatikog nervnog sistema. Bolne take se veoma uspeno tretiraju razliitim vidovima masae (refleksna masaa) ime se uspostavlja ravnotea vegetativnog nervnog sistema, i otklanja ili ublaava bol. Iako deo klasine masae, od nje se razlikuje individualnim pristupom i izborom individualnim zona (u zavisnosti od oboljenja), no kao i klasina masaa ima isti uinak na organizam [3].

Slika 7.2. Vezivno-tkivne zone na leima: (1) zona mokrane beike; (2) zona opstipacije (zatvor); (3) vensko-limfna zona; (4) zona bolne menstruacije; (5) zona creva; (6) zona jetre i une kese; (7) zona srca; (8) abdominalne zone; (9) zone donjih krajnika; (10) hipomenoragina zona; (11) zone glave; zone ramenih pojasa.

Akupresura je jedna od najstarijih refleksnih metoda leenja zasnovana na istonoj filozofiji, a sprovodi se draenjem akupunkturnih taaka pritiskom prstiju. Veoma je rasprostranjena zbog svog fizioterapeutskog efekta, kao i zbog jednostavnosti primene na telo pacijenta. Sprovodi se kao mono terapija, u sklopu kompleksnog leenja ili u profilaktike svrhe. Akupresura ne izaziva negativne efekte, a pri pravilnoj primeni daje dobar profilaktiko-terapeutski efekat, posebno pri oboljenjima funkcionalnog karaktera. Refleksno dejstvo masae na celokupni nervni sistem igra veliku ulogu u regulacijii funkcija pojedinih organa i sistema, kao i u uspostavljanju funkcionalne ravnotee uopte. Pomou nje se moe delovati sedativno ili

351 tonizirajue na nervni sistem. Moe se sprovoditi od najranijeg uzrasta (kod odojadi sa slabim razdraenjem), preko srednjeg doba (jako razdraenje u ivotnom periodu od 15-30. godine), do duboke starosti (u uzrastu od 31-50. godine masaa srednje jaine, a kasnije slaba razdraenja). Duina sprovoenja akupresure zavisi od pojedinanih sluajeva, starosti, pola i patologije. Bez obzira na stepen razdraenja i duinu njenog trajanja akupresura u svim sluajevima dovodi do reaktivnog odgovora organizma u smislu normalizacije opteg stanja na nivou sistema, organa, pa sve do elijskog nivoa. Posebno dobar efekat ispoljava na: poremeeni krvotok kako funkcionalnog, tako i organskog karaktera; bolesti plua; bolesti organa za varenje; bolesti urogenitalnih organa [1]. Izbor akupresurnih taaka zavisi od cilja sprovoenja akupresure, u profilaktike ili terapeutske svrhe. U profilaktike svrhe treba koristiti take sa opte okrepljujuim dejstvom, a u terapeutske svrhe take na ugroenom meridijanu ili organu. Akupresura se izvodi u pravcu energetskog toka meredijana, uz potovanje ostalih pravila KTM za izbor recepture. Masaa stopala i ake postiu se profilaktiki i terapeutski efekti kao i pri primeni korporalne akupresure. Stopalo i aka predstavljaju refleksne povrine mikro sisteme na kome su reprezentovani svi organi ovejeg tela. Pri primeni ovih masaa neophodno je voditi rauna o maloj povrini reprezentovanih organa na stopalu i aci (v. Sl. 7.3. i 7.4.) [5].
Dvanaestopalano crevo Jetra una kesa Pankreas Bronhije Debelo crevo Tanko crevo Slepo crevo Mokrana beika Traheja Usta Jajnik Materica Uho Oko Genitalije Veliki mozak Plua eludac Slezina
Dvanaestopalano crevo Jetra eludac Slezina Srce Bronhije

Bubreg

una kesa Pankreas Bubreg Debelo crevo Tanko crevo Slepo crevo Mokrana beika Jajnik Genitalije Uho

Plua Traheja

Srce

Usta

Oko

Veliki mozak Materica

Slika 7.3. Prikaz reprezentovanih organa na stopalu

Slika 7.4. Prikaz reprezentovanih organa na aci

352 iacu masaa izvodi se pritiskom specijalnih taaka prstima, laktovima ili kolenima. Take se poklapaju sa akupunkturnim takama, a iacu masaa se takoe sprovodi u profilaktike i terapeutske svrhe. Segmentna masaa i periostalna masaa razvijene su kao novi vid masae od strane nemakih specijalista Glezera, Daliha (1951), Foglera i Krausa (1953).

7.2. Metodika i tehnika primene

Prilikom masiranja slediti osnovna pravila: od slabijeg ka jaem intenzitetu, od peridferije ka centru, a u sluaju akupresure slediti meridijanski tok meridijana. Postoji vie metodikih pokreta ruku (hvatova) kojima se izvodi masaa. U hvatove spadaju: glaenje, (franc. - effleurage), gnjeenje (franc. petrissage), trljanje (franc. - friction), lupkanje (franc. - percussion) i vibracije (franc. - vibracion) [3]. Glaenje moe biti povrinsko ili dubinsko, izvodi se jednom ili obema rukama u vidu uzdunih, cik-cak ili krunih pokreta brzinom od 10-15 pokreta na minut (v. Sl. 7.5.) [1].

Slika 7.5. Tehnika glaenja

Trljanje se izvodi palcem, prstima ili ulnarnim delom ake, brzinom od 5-7 pokreta/min (v. Sl. 7.6.) [1].

Slika 7.6. Tehnika trljanja

Gnjeenje je hvat koji se primenjuje za velike miie i miine grupe (v. Sl. 7.7.) [1].

353

Slika 7.7. Tehnika gnjeenja

Lupkanje se izvodi jagodicama prstiju u vidu kuckanja, seckanja, pljeskanja, brzinom od 120-150 pokreta/min [1]. Vibracije se izvode dlanom ili jagodicama prstiju, brzinom od 12-16 pokretom/sek (v. Sl. 7.8.). Slabe vibracije kao i hvatovi slabijeg intenziteta deluju sedativno, a jai intenziteti deluju nadraajno [1].

Slika 7.8. Tehnika vibracije

Radi ostvarivanja boljeg kontakta izmeu ruke terapeuta i koe pacijenata, upotrebljavaju se indiferentne masti i talk, a kod osoba bez alergijskih predispozicija koriste se aromatina ulja: maslinovo. Suncokretovo, kokosovo, lavandino, od kestena, oraha itd. Izbor etarskog ulja zavisi od namene. Doziranje zavisi od mesta i povrine delovanja, reaktivnosti koe, tkiva i reaktivnosti uopte, te se manuelna masaa dozira izborom: veliine tretiranog podruja u zavisnosti od indikacija; tehnike (masaa ne sme biti bolna i neprijatna za pacijenta, te iskusan terapeut bira veliinu pritiska i tehniku masae). Trajanje procedura za lokalnu masau iznosi 10-15 minuta, a za optu od 30 - 45 minuta. Sprovodi se svakog ili svakog drugog dana u seriji od 10 ili vie seansi, tj. u zavisnosti od potrebe ili patologije [3].

7.3. Indikacije i kontraindikacije: savremena koncepcija

Dobri profilaktiko terapeutski rezultati masae zavise od pravilnog opredeljenja i potovanja uputstva za indikacije i kontraindikacije [2].

7.3.1. Indikacije
otoci: primarni i sekundarni limfnostatiki; post-traumatski i reumatski sudekova distrofija u I stadijumu sportske povrede

354 variksni simptomi glavobolje, migrene oiljci akne vulgaris kure mravljenja

7.3.2 Kontraindikacije
akutna zapaljenja maligni tumori tuberkuloza tromboza i tromboflebitis u akutnom stadijumu dekompenzacija srca hipertireoza (ne drenirati predeo titaste lezde) nevusi

Literatura
[1] [2] [3] [4] [5] N. A. Belaja, I. B. Petrov, Terapeutska masaa (T-Oko, Moskva, 1994). V. Mihajlovi, Osnovi fizikalne medicine (Medicinska knjiga, Beograd, 1992). S. Coni, P. Delibai, Fizikalna medicina (Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1996). R. anev, Masaa (VELJKO VLAHOVI Beograd, 1989). P. . Vu, Uputstvo za Su Jok terapiju (Seul, 1991).

355

Glava 8
AEROJONOTERAPIJA*
Viedecenijska sistematska istraivanja ukazala su da joni u vazduhu (koncentracije ~ 103 104 cm-3) sutinski utiu na bihevioralne efekte (sveina/zamor, oputenost/razdraljivost), a na duge staze i na zdravlje ljudi: pri tome je pokazano da negativni aerojoni deluju anaboliki (dovodei do oputanja, i time poboljavajui zdravstveno stanje organizma), dok pozitivni aerojoni deluju kataboliki (dovodei konano do zamora, a na due staze i do pojave bolesti) [1,2]. Pokazalo se da aparati u domainstvu i industrijske maine generiu viak pozitivnih aerojona, to dovodi do ubrzanog zamora ljudi u njihovoj blizini. Zato su napravljeni minijaturni aerojonizatori (generatori negativnih aerojona, o kojima je bilo rei u Od. 1.4.4), koji u svojoj blizini podiu koncentraciju negativnih jona u vazduhu i do 105 cm-3, postiui viak negativnih aerojona u zatvorenim prostorijama, i uspostavljajui mikroklimu kakva se sree u prirodi pored reka i vodopada, u umama i na planinama. Ovo bi se moglo nazvati mikroklimatskim bioinenjeringom, koji bi mogao imati izuzetan praktian znaaj za podizanje globalnog zdravstvenog nivoa ljudi! Pored vetakih izvora loe delujuih pozitivnih jona, postoje i prirodni izvori, najee u obliku toplih vetrova (kao, na primer, fen - vetar koji duva u junoj Nemakoj). Statistika istraivanja su pokazala da u periodima pojave toplog vetra dolazi do poveanog broja postoperativnih komplikacija i smrtnih sluajeva u ok sobama, kao i poveane razdraljivosti i stope samoubistava. I ovde se, kao preventiva, dobro pokazuje upotreba generatora negativnih jona. Fizioloki znaaj hemijske prirode aerojona jo uvek nije jasan. Ruska istraivanja su pokazala [1] da je funkcionalni efekat jona iste polarnosti ali razliitog hemijskog sastava (mali gasoviti anjoni O2, O3, H2O, ... i katjoni NO+, H2O+, CO2+, ..., teki gasoviti kompleksi O2 (H2O)n, ... i katjona H3O+ (H2O)n, ..., itd.) sutinski isti, implicirajui da se delovanje aerojona ostvaruje transferom naelektrisanja na organizam. Meutim, takoe je pokazano [3] da negativni joni imaju fizioloki uticaj na porast traheo-cilijarne pokretljivosti kod zeeva samo u prisustvu O2 u vazduhu, dok pozitivni joni imaju fizioloki uticaj na smanjenje traheo-cilijarne pokretljivosti kod zeeva samo u prisustvu CO2 u vazduhu - implicirajui verovatni fizioloki znaaj O2 i CO2+ aerojona u nozdrvama, kao neophodnih prekursora za dominantno inhaliranje negativnih aerojona kroz Idu i pozitivnih aerojona kroz Pingalu (u njihovim alternirajuim aktivnim fazama svakih ~ 1 sat, respektivno, sa odgovarajuim ulazima u levoj i
*

Gl. 8. napisao je Prof. dr Dejan Rakovi

356 desnoj nozdrvi saglasno Swara jogi [4], o emu je detaljnije bilo rei u fusnotama 2 i 3 u Od. 1.2.1.). Ova slika je u skladu sa gleditem o sukcesivnom dominantnom protoku (negativnih) anjona kroz levi cirkulatorni deo akupunkturnog sistema, i (pozitivnih) katjona kroz desni cirkulatorni deo akupunkturnog sistema [5,6], sa normalnom ultradijalnom periodinou ~ 2 sata (tj. po ~ 1 sat alternativna dominacija leve i desne faze: Ida-Pingala-...[4]). Mada ovaj ritam nije prividno u fazi sa ~ 24-satnim akupunkturnim ritmom sukcesivne dominacije 12 parnih meridijana (tj. ~ 2-satnom sukcesivnom dominacijom svakog organ-povezanog meridijana sa odgovarajuim Yin ili Yang funkcijama u sledeem redosledu: Yin-Yin-Yang-Yang-...[7-9]), ini se da svaka ~ 2-satna organ-povezana akupunkturna faza (bilo Yin bilo Yang) zahteva kompletnu ~ 2-satnu nazalnu fazu (Ida-Pingala) da bi se balansirale aktivnosti odgovarajueg organpovezanog para simetrinog levog i desnog meridijana, kako bi se omoguile i regenerativne (anabolike, Ida-sline levo-meridijanske) i degradativne (katabolike, Pingala-sline desno-meridijanske) funkcije organa [5], doprinosei konano bilo Yin bilo Yang sveukupnom odgovarajuem efektu organa sa gledita kineske tradicionalne medicine [7-9]! Kao to je reeno u Od. 1.2.1., na jonsku osnovu i entiteta kineskog akupunkturnog sistema (ili prane indijskog energetskog sistema), ukazuje i oko 10 puta vea koncentracija jonskih interelijskih GJ-kanala [10], to je u skladu i sa oko 10 puta veom elektrinom provodnou koe akupunkturnih taaka u odnosu na okolno tkivo [8], kao i sa znatno poveanom resorpcijom aerojona u tim takama [8]! Biofizika jonska interpretacija akupunkturnog sistema moe objasniti i kineske terapeutske koncepcije Yin-Yang/tonifikacije-sedacije preko vrste igala (Ag-Au) ili njihove rotacije (u kontrasmeru - smeru kazaljke na satu) [5], zavisno od vrste poremeaja i strane tretiranog meridijana [9], kako je detaljno elaborirano u fusnoti 2 u Od.1.2.1. Takoe, i teorijska predvianja biofizikog modela akupunkturnog sistema i stanja svesti [6], izloena u Od. 1.2.2, ukazuju na jonsku prirodu i entiteta kineskog akupunkturnog sistema, sa mogunou njegove delimine dislokacije izvan granice koe u ovim stanjima, kada se dislocirana akupunkturna EM/jonska MW/ULF kvantno-holografska neuronska mrea [5,6] ponaa i kao "optiki" senzor koji moe ekstrasenzorno percepirati okolinu (o emu izvetavaju pacijenti reanimirani iz klinike smrti [11]). Jonska priroda ia odnosno prane ukazuje i na znaaj jonske ravnotee u vazduhu [2,5] i pravilnog ritmikog disanja, emu je pridavan poseban znaaj u indijskoj tradiciji [4]: prema Swara jogi ritmiko disanje kroz nos je posebno vano, da bi se inhaliralo to vie jona (prane), kroz jedan od dva (od tri) najvanija nadisa (levi Ida i desni Pingala), sa svojim ulazima u korenu odgovarajuih nozdrva: to se preporuuje na sveem i nezagaenom vazduhu, kada postoji ak izvestan viak negativnih jona, sa relaksirajuim povoljnim uticajem na telo! Pri tome se praktikuje iskljuivo disanje na nos, sa pauzom za zadravanje daha izmeu udisaja i izdisaja (da bi to vea koliina jona bila

357 inhalirana u jonske kanale, i potom preraspodeljena u akupunkturnom jonskom sistemu). Za odranje dobrog zdravstvenog stanja, preporuuje se poluasovno ritmiko disanje u jutarnjim i veernjim oputenim etnjama, sa ritminou 6:6:12 (tokom 6 koraka duboki udisaj, narednih 6 koraka zadravanje daha, i narednih 12 koraka usporen i potpun izdisaj), 5:5:10 ili 4:4:8, zavisno od individualnog kapaciteta plua. U istom kontekstu, u zatvorenim prostorijama moe se preporuiti mikroklimatski bioinenjering primenom aerojonizatora! Dodajmo da swara joga preporuuje jednostavnu nazalnu kontrolu dvoasovnih ultradijalnih ritmova u procesu ozdravljenja ili odranja energetskog i emocionalnog balansa organizma. Naime, kao to je poznato, modani ultradijalni ritam upravlja kontralateralno nazalnim ritmom (aktivnija leva modana hemisfera dovodi do aktivnije (otvorenije) desne nozdrve, i obrnuto za suprotnu hemisferu). Meutim, saglasno swara jogi postoji i mogunost povratnog uticaja nazalnog ritma na modani, aktivacijom neaktivnije nozdrve specijalnom procedurom disanja [4]: pritiskom prsta zatvori se aktivnija nozdrva, i intenzivno i kratko udahne 10-15 puta na neaktivniju nozdrvu. Time se kroz jonske receptore u korenu nozdrva aktivira do tada neaktivniji kanal (Ida ili Pingala), i akupunkturnim mehanizmima utie na limbike modane centre da promene fazu ultradijalnog ritma. Efekat se postie ve posle nekoliko minuta, to se lako uoava na izmenjenoj aktivnosti nozdrva. Procedura je vrlo jednostavna, i moe se efikasno koristiti za presecanje razvoja prehlade u poetnoj fazi (ime se preseca ultradijalni ritam razvoja bolesti), za promenu stresnih raspoloenja i sl!

LITERATURA
[1] L.L.Vasilyev, Theory and Practice of Aeroionic Therapy (Leningrad, 1951), in Russian; L.L.Vasilyev, Influence of Aeroions on Organism (Leningrad, 1960), in Russian; A.A.Minkh, Air Ionization and Its Hygienic Significance (Medgiz, Moscow, 1963), in Russian; A.A.Shilkin, Yu.D.Gubernskii, A.M.Mironov, Aeroinic Regime in Buildings (Stroyizdat, Moscow, 1988), in Russian. A.P.Krueger, Preliminary consideration of the biological significance of air ions, Scientia 104 (1969), pp. 1-17. A.P.Krueger and R.F.Smith, Effects of gaseous ions on tracheal ciliary rate, Proc. Soc. Experim. Biol. 98 (1958), pp. 412-414. H.Johari, Breath, Mind, and Consciousness (Destiny Books, Rochester, Vermont, 1989). D.Rakovi, Biofizike osnove tradicionalne medicine i tradicionalne psihologije, Srpski urnal akupunkture 1 (1998), pp. 6-12; Z.JovanoviIgnjati and D.Rakovi, A review of current research in microwave resonance therapy: Novel opportunities in medical treatment, Acup. & Electro-Therap. Res., The Int. J., submitted (1998); D.Rakovi and Z.Jovanovi-Ignjati, Microwave resonance therapy and acupuncture: New prospects for traditional medicine, 14th Ann. Int. Symp. Acup. &

[2] [3] [4] [5]

358 Elec. Therap., New York, 1998; D.Rakovi, Z.Jovanovi-Ignjati, D.Radenovi, M.Tomaevi, E.Jovanov, V.Radivojevi, .Martinovi, P.ukovi, M.Car, and L.kari, An overview of microwave resonance therapy and EEG correlates of microwave resonance relaxation and other consciousness altering techniques, 10th Int. Montreux Congress on Stress, Montreux, 1999. D.Rakovi, Neural networks, brainwaves, and ionic structures: Acupuncture vs. altered states of consciousness, Acup. & Electro-Therap. Res., The Int. J., 16; (1991); pp. 88-99, D.Rakovi, Osnovi biofizike (Grosknjiga, Beograd, 1994, 1995), Gl. 5-6; D.Rakovi, Brainwaves, neural networks, and ionic structures: Biophysical model for altered states of consciousness, in D.Rakovi and Dj.Koruga, eds., Consciousness: Scientific Challenge of the 21st Century (ECPD, Belgrade, 1995; 1996); D.Rakovi, Hierarchical neural networks and brainwaves: Towards a theory of consciousness, in Lj.Raki, G.Kostopoulos, D.Rakovi, and Dj.Koruga, eds., Brain & Consciousness: Proc. ECPD Workshop (ECPD, Belgrade, 1997); D.Rakovi, Towards a new/old humanism: Transitional states of consciousness as a clue?, in Lj.Raki, G.Kostopoulos, D.Rakovi, and Dj.Koruga, eds., Brain & Consciousness: Proc. ECPD Symposium (ECPD, Belgrade, 1997); D.Rakovi, Consciousness and quantum collapse: Biophysics versus relativity, The Noetic J. 1 (1997), pp. 34-41; D.Rakovi, Prospects for conscious brain-like computers: Biophysical arguments, Informatica 21 (1997), pp. 507-516; and references therein. A.I.kokljev, Akupunkturologija (ICS, Beograd, 1976); A.I.kokljev, Fizioloki mehanizmi akupunkture, u Egzogene i endogene bioloke interakcije: biofiziki i biohemijski aspekti, D.Rakovi i .Koruga, eds. (Centar za molekularne maine & IHIS FST centar, Beograd, 1998). F.G.Portnov, Electropuncture Reflexotherapeutics (Zinatne, Riga, 1982), in Russian. Y.Omura, Acupuncture Medicine: Its Historical and Clinical Background (Japan Publ. Inc., Tokyo, 1982); Chinese Acupuncture and Moxibustion, C.Xinong, ed. (Foreign Languages Press, Beijing, 1987). S.E.Li, V.F.Mashansky, and A.S.Mirkin, Lowfrequency wave and vibrational processes in biosystems, in Vibrational Biomechanics. Using Vibrations in Biology and Medicine, Part I: Theoretical Bases of Vibrational Biomechanics, K.V.Frolov, ed. (Nauka, Moscow, 1989), Ch.3, in Russian; D.Djordjevi, Elektrofizioloka istraivanja mehanizama refleksoterapije, Magistarski rad (Medicinski Fakultet, Beograd, 1995), Gl. 1.2. R.A.Moody, jr., Life after Life (Bantam, New York, 1975); W.Evans Wentz, The Tibetan Book of the Dead (Oxford Univ., London, 1968); V.Nikevi, ed., ivot posle ivota: iskustva pravoslavnih hriana (Svetigora, Cetinje, 1995).

[6]

[7]

[8] [9] [10]

[11]

359

Glava 9
PSIHOFIZIKA RELAKSACIJA AUTOGENIM TRENINGOM (AT)*
Autogeni trening (AT) je najsavremeniji metod medicinske relaksacije, razvijen u prvim decenijama XX veka, sa danas irokom primenom u anti-stres profilaksi i terapiji.

9.1. Teorijske osnove

Telo je oblik kojim postojimo u prostoru, u socijalnom polju, u odnosu na sebe sama. Naa percepcija toga tela i merila kojim vrednujemo njegovu estetiku, snagu i druge osobenosti, krajnje je subjektivna i daleko od sposobnosti kojom procenjujemo tela drugih i oblike predmeta oko nas. Telo je svedok i realizator naeg postojanja i senzomotorna osnova doivljaja nas kao JA, naspram sveta i naspram drugoga. Telo je sinteza naega bia u jednost postojanja. Njime se prevazilazi raspon izmeu sveta puke materije i pukog psihizma. U ljudskom telu se ova dva sveta pretau jedno u drugo. Dobijaju isti kvalitet vrednosti za ivot kao pojavu kroz postojanje ljudskog bia kao oblika ivota na zemlji. Osnovne strukture koje posreduju ovoj dinaminoj sintezi somatskog i psihikog ine strukture centralnog nervnog sistema (CNS). On je jednim svojim delom u neposrednoj nadreenoj funkcionalnoj vezi sa: pokretanjem miinih masa organizujui akcije u prostoru, hormonalnim sistemima, vitalnou ili aktivnou monocita i leukocita i imunobiolokim iniocima, a drugim svojim delom je organizator: opaanja, prepoznavanja i upamivanja, panje i sinteze svega opaanog, prepoznatog i upamenog, praksije i govorno-misaonog iskaza, oseajnosti koja sve to motivie, osmijlava i time ostvaruje: saznajne procese i mo rasuivanja,
*

Gl. 9. napisao je Prof. dr sci. med. Svetomir Bojanin.

360 psihosomatske celine, metakomunikaciju i in donoenja odluke i izvrenje namere. Osnovna integrativna struktura za ostvarivanje svih ovih sposobnosti jeste retikularni aktivirajui sistem (RAS). Protee se od modanog stabla, obuhvatajui mezencefalon i sve do jedara talamusa. Njegov zadatak je da facilitira korteks uestvujui time u ostvarivanju budnog stanja i panje. Pored toga, kroz ovaj elijski sistem prolaze neuronski putevi svih ula i motorike u njihovom kodu ka kortikalnim primarnim poljima. Tim putem prolaze sve uzlazne i silazne drai svih uzlaznih i silaznih puteva od kore mozga do periferije. Ovi specifini uzlazni putevi alju svoje kolaterale u RAS i time ga bude i podstiu na funkciju. Na taj nain u koru mozga stie dra specifinog opaaja i masa drai iz RAS-a koji facilitiraju kortekst koji opaa i ka kome je panja usmerena. Time se omoguuje savrenija analiza specifinih drai koje pristiu u korteks. Svaka spoljna ili voljna dezaferentacija uzlaznih drai doprinosi manjem stepenu budnosti korteksa i njegove moi precizne analize sadraja, ime se linost uvodi u polusan pa i u san. Psihiki ivot oveka se usmerava u dva pravca: ka predstavnom svetu; ka oseajnosti bia. Predstavni svet bie polje u kome se organizuje govor i misao, a osejajnost e se usmeriti ka miinim masama, gradei uvek odreeni nivo tonusa ili napetosti u miiima tela i ekstremitetima. Tako emo po govoru (kvalitetu glasa, ritmu govora i iskazanim reima) moi da saoptimo drugima ta mislimo, ili ta oseamo, a kvalitetom napetosti miia i dranju tela (to iz tog proizilazi), obavestiemo svoju okolinu o stanju naih autentinih oseanja koja ne moraju da budu jasno saznata u naoj sopstvenoj svesti. Isto tako emo, putem govorenja i sadraja govora, kao i putem dranja tela naeg sagovornika, da prepoznamo atmosferinost koja vlada njegovim biem, iz koje izvire motiv njegovih aktivnosti to se izvode iz sadraja njegovih rei. U situacijama kada ni sami nismo u stanju da iskaemo svoju brigu ili svoja uzbuenja i napetosti drugome, bilo zato to takvog prikladnog drugoga nemamo u svojoj okolini, ili zbog nevetine, neobuenosti u samoposmatranju ili zbog oskudnog renika za tu vrstu opisivanja oseanja i misli koje naviru, koristi se AUTOGENI TRENING ili RELAKSACIJA.1 Sopstveno telo nikada nemamo u centru svesti kada se ivot odvija kako treba i kada smo svojim angaovanjem usmereni ka temi koja ga pokree. Meutim, kada zaboli deo tela ona se javi kao problem svesti subjekta ili kada je telo oteeno. U takvim sluajevima imamo sasvim precizne nazive u svakom jeziku sveta. To su, na primer: slep, gluv, sakat, nakazan.
1

U Francuskom jezikom podruju autogeni trening se naziva relaksacija

361 Celinu zdravog tela oznaavamo sa dve ili tri rei: zdravo telo, celovito telo ili zdravo celovito telo. U naoj sredini, u strunoj literaturi se govori o doivljaju telesne celovitosti. Strana literatura koristi termin: shema tela, slika tela. Ovi poslednji nazivi se kritikuju zato to u njima nedostaje oznaena puna trodimenzionalost tela i njegova dinamika, nego se stie utisak o pojavi u jednoj ravni ukruene, "shematizoane" aktivnosti. Shema tela je jednostavnije izgovoriti i koristiti u verbalnoj komunikaciji i na internacionalnom planu, ali ne oznaava sutinu. Zato smo mi prihvatili naziv: doivljaj telesne celovitosti (DTC) [1]. DTC se razvija postepeno od: Ranih refleksnih i aktivnih pokreta ekstremiteta i tela deteta, tokom njegovog obavljanja ivljenja svojim telom, od ina hranjenja, irenja ruku, dohvatanja, leanja-sedenja, prvih sekretornih funkcija i odravanja njihove higijene, od dodirivanja tela deteta tokom manipulacije majke sa detetom u vreme nege i maenja; Razumevanja prvih naziva (prva polovina bebstva) i njihovog korienja u dijalogu majka - dete tokom druge polovine bebstva; Doivljaja lateralizovanosti sopsvenog tela (6-ta godina) kao stabilne injenice svoga tela i realiteta. Tada otkriva da se desna i leva strana toga u svemu vrstog i nepokolebivog okruenja u kome ivi, podreuje njegovoj subjektivnosti. Sada se ba taj objektivni prostor odreuje prema dranju i stavu njegovog tela i njegove apsolutne subjektivnosti. Ovoga puta je sasvim lini doivljaj desno-levo postao deo objektivnog realiteta, jer na to mora da se rauna pri svakom reavanju nekog, bilo subjektivnog, bilo objektivnog, problema u prostoru. Autogeni trening ili relaksacija, kako emo ga dalje po naem slobodnom izboru zvati, ima zadatak da nas upozna sa onim kvalitetima naega sopstvenog tela o kojima do sada nismo vodili rauna. Nismo ni znali koliko nam je doivljavanje tih delova tela ili funkcija tela znaajno za nae zdravlje. Koliko patnja nastane kada ih zanemarimo, te sa tim neprimeivanim oblastima i funkcijama tela ne zasnujemo odreeni odnos svesne panje i brige. Kao to se naa volja motivie na odreeni stav ili akciju prema tome da li nam je telo oputeno posle nekog telesnog zadovoljstva, na primer posle prijatnog ruka i vue nas ka snu, ili kao kad nam se uznemiri telo zbog neke hemijske supstance, to nam ini napetim miie i pobuuje simpatiki nervni sistem, tako je isto mogue da se i iz najprijatnije oputenosti naglo prene u napetost i spremnost za odbranu sopstvenog integriteta, ili da se tokom napetosti zbog sumnji koje nas obuzimaju naglo obradujemo i opustimo kada iznenada otktrijemo da je to bila samo ala naih prijatelja. Telo je nae, kao violina na kojoj meuljudski odnosi, dinamika psihikih funkcija i oblast nemute materije i njenih sila, gude svoje melodije. Te melodije se javljaju u realitetu kao ljudska patnja ili ljudsko radovanje. Preputajui se svojim telom spontanosti sluaja koje ivljenje nanosi sobom, ovladali smo:

362 delovima materije u njenim, mikroskopskim i vasionskim srazmerama; upoznali smo dinamiku odnosa u nama samima kojima vlada naa oseajnost; upoznali smo veze te oseajnosti i telesnosti naega bia, ali smo i dalje ostali nemoni pred: neodreenim bolom u predelu glave, grudi, noge koja je amputirana; nemirom u telu koje smo sami mi onakvi kakvi smo; bezrazlonim malaksalostima koja nas obuzimaju; nesanicama kojima ne nalazimo uzrok; mrzovoljom to nas udaljava od onih koje volimo; bespomonim lutanjem od nadanja do beznaa, od leitelja do leitelja, dok se sve to nekako i samo ne sredi, da bi ostala strepnja; to je uvek neka nedefinisana strepnja o moguem ponovnom dolasku nedefinisane patnje zasnovane u nelagodnisti i trpljenju celokupnog bia. Ovladavanjem tehnikom relaksacije ovakva stanja mogu da se preduprede, a kada naiu mogu da se ovim pristupom sebi samome i prevaziu pa ak i razree.

9.2. Tehnika relaksacije

Tehnika reaksacije koju ovde iznosimo zasniva se na metodi koju je postavio ulc (Schultz) 1911. izvodei je iz hipnoze [2]. U poetku je ovaj metod nazivao "Auto-hipnoza", da bi ga kasnije nazvao Autogeni trening. Pripadajui psihanalitikoj koli, smatrao je, poput samoga Frojda, da je leiteljski validno samo ono to proe kroz svest pacijenta, a nikada ono to se dogaa i dalje iza zaklona i jasnog saznavanja sveu o emu se radi. Hipnoza se odvija u hipnotinom snu, izvan svesnosti bia o problemu koji se tu razreava. Dogaa se dakle u istoj oblasti iz koje i sam kompleks podstie i modeluje aktivna svesna ponaanja. Relaksacija se javlja kao metod koji omoguava da se odvijaju, znatno lake, svesna, budna sanjarenja nego to se to dogaa u pukim dijalokim odnosima licem u lice. Ona su tako pristupanija psihoterapijskoj analizi, jer pored dubokog oputanja omoguavaju jasnu svesnu kontrolu svega to se zbiva. Tek svesna obrada konflikta koji je uzrok tegobama i neprikladnim ponaanjima ima leiteljsku vrednost. U SAD je relaksaciju razvio Jakobson (Jacobson) nazivajui je progresivnom relaksacijom. Usmerio je panju samo na miine efekte. Smanjujui miinu aktivnost dovodio je, posle ovih vebi do doivljaja odmorenosti. Obavljajui voljnu dezaferentaciju drai uspevao je da smiri razdraljivost CNS-a i time ostvari trezveniji odnos prema realitetu. Tehnika mu je, uglavnom, zasnovana na uvebavanju, ne uputajui se u psihoterapijske mogunosti koje se time otvaraju. Relaksacija je "progresivna" jer obuava klijente oputanju miia sasvim postupno, grupu po grupu. Uvebavao je na

363 primer, daktilografkinje da oputaju miie nogu dok rade svoj posao rukama na pisaoj maini. U francuskoj je razvoj relaksacije podsticao Airiagera (Ajuriaguera). Iz njegovog shvatanja psihijatrije uopte, metoda tumaenja psihopatolokih pojava zasnovana na odreenom vidu neuropsiholokih koncepata ovekove linosti, inspirisala je rad mnogih znaajnih autora na tome polju. Da pomenemo samo dvojicu: Lemer (Jean-G. Lemaire) (1962) koji je ovu tehniku leenja nastojao da priblii psihoterapijskom modelu nazivajui je Psihotonina redukacija [3]; Beres (Berges), koji je razradio ovaj metod u primeni na deci. Sa svojom suprugom, inae psihologom, Bunes (Bounes), objavio je 1974. vrlo korisnu knjigu, zasnovanu na njihovoj zajednikoj, linoj praksi. Svoje stavove zasnivaju na relaksaciji kao samostalnom terapijskom iniocu, to potvruju i nekim psiholokim istraivanjima. Svoju modifikaciju tretmana nazivaju "Terapijska relaksacija kod dece" [4]. Danas se govori o Psihoterapijskoj relaksaciji, iji je autor Airiagera koji se bavio neuropsihologijom, deijom psihijatrijom i gerijatrijom. Polazei od neurofiziolokih objanjena ulca, zasnivajui je na setingu koji potuje psihoterapija i toninom dijalogu, objedinjuje telo u relaksaciji, slobodne asocijacije pacijenta i tonini dijalog o kojima se vodi psihoterijski intoniran razgovor. Ovo podsea na Dezoalov psihoterapijski metod zasnovan na voenom budnom sanjarenju, metod koji je bliak jungijanskoj koli.

9.2.1. Naa koncepcija relaksacije

Relaksacija inspirisana ovde pomenutim nainima miljenja uvedena je kod nas, u Beogradu, od jeseni 1967. a pojavljuje se njen opis u univerzitetskoj udbenikoj literuri od 1979 [1]. Zasniva se na razvojnoj neuropsihologiji i fenomenolokom vienju psihijatrijskih problema i psihoterapijskog rada. Opisana je u udbeniku za razvojnu neuropsihologiju namenjenu defektolokom tretmanu i rehabilitaciji, kao sistem vebi kojima se obnavljaju sheme akcija u odnosu na doivljaj tih akcija ostvaren proseavanjem [1]: Tela; Cilja; Njihovog izvoenja. Relaksacija deluje, kao i svaki pokret miia, inom skraivanja i oputanjem miinih niti. U svom prvom stepenu se vri skraivanje miinih niti. One se skrate samo delimino, pripremajui akciju. Oni su napeti, ali ne ostvaruju pokret. To stanje unutranje napetosti miia naziva se tonus miia.

364 Potom se napetost oputa i produbljuje. Klijent, dakle napne miine niti ne ostvarujui pokret, ostvarujui samo tonus i onda ih oputa u to veoj meri i to dublje, do totalne mlitavosti. Relaksacija se obavlja u funkcionalnoj ravni tonusa. Svaka linost ima svoj tonus miia koji odgovara njenoj emocionalnoj napetosti i stanju u ivotnoj situaciji u kojoj se nalazi. Dominantni ekstremitet ima ovaj tonus neto pojaan u odnosu na onaj drugi ekstremitet, jer je spremniji za pokret. Svako sloenije kretanje gde se ostvaruje koordinacija kretnji poinje dominantnim ekstremitetom koji je uvek "spreman" za akciju. Oseajnost bia i miije bia se javljaju u najranijem detinjstvu, u jednom snanom sinkretinom odnosu. Svako uzbuenje se oituje burnom manifestacijom stezanja miinih masa celog tela. Sazrevanje tonusa, sa jedne strane, i sazrevanje oseajnosti linosti, sa druge strane, sastoji se u tome to se taj sinkretizam cepa, te miije sve radije podlee zakonomernosti biolokih odnosa i nervno miinih spojeva, a oseajnost deteta se sve vie oblikuje prema zakonomernostima psihikog ivota. Kod iskusnih zrelih ljudi kae se da im se po licu nikada ne moe prepoznati ta misle, a za one mlade ili starije a naivne, kae se da im se na licu oitava sve ono to oseaju i misle. Oitava se, u stvari, u igri mimine muskukature koja nije jo u punoj meri podreena volji, niti je u potpunosti obuhvaena pukim somatskim, fiziolokim oblicima integracije i kontrole. To uvek jeste znak neharmoninog toka razvoja psihosomatske celine te linosti koja je naivna u vreme kada se to od nje vie ne oekuje, kako s obzirom na ivotno iskustvo, tako isto i na pretpostavljene saznajne moi. U stanjima stresa, naglih dogaanja, anksioznosti, emocionalnog uznemirenja, oseajnost se uvek ponovo srui u svoje miije te se dogodi sinkretizam koji paralie dati trenutak ivota. Iznenaeni neim snano uzbudljivim, bez obzira da li pozitivnim ili negativnim uzbuenjem, rei e: Stao sam kao ukopan, Zanemeo sam od uda. Ta iznenadnost je paralisala integrativne moi linosti koje ine: prefrontalna kora, RAS, intencionalna mo samosvesti, doivljaj sebe kao JA koji sam TU i SAD, to je dovelo do naglog uruavanja linosti u sebe samu do nivoa pukog psihomotornog uspravnog stava i senzorne otvorenosti prema svetu. Svakako da su to samo trenuci nagle regresije bia i to kao celine, koja se posle, postepeno razreava vraanjem sposobnosti koje nisu unitene ve su za trenutak suprimisane. Na toj igri miinih moi i prirode miia kao delova linosti kojima se ivot obavlja, kako kae Montesorijeva [5], kao i na oseajnosti bia, zasnivamo nau ideju o terapijskom delovanju relaksacije kao metoda

365 prevencije i leenja u psihijatriji i bitnog inioca defektolokog leenja i rehabilitacije, kao i drugih vidova fizikalne rehabilitacije. Relaksacija je nain odvijanja vebi iji je zadatak da omogui detetu da ostvari doivljaj svakog dela tela po mestu, mogunostima i vrednosti za sam subjekt, kako bi se obnovile bazine sheme klasifikacije, serijacije i korespondencije, zatim lateralizovanosti pokreta i tela, bitne za saznajne procese u razvoju, a svakako i kasnije. Uz to uvebava se i koncentracija panje snanim usmeravanjem panje na ono to dete (odrasli) odabere svojom voljom, to je takoe bitno za realizovanje saznajnih moi u detinjstvu. Danas smatramo da je relaksacija samo uvod u voenje psihoterpijskog razgovora zasnovanog na idejama Rodersovog metoda [6] i na fenomenolokoj analizi pojava o kojima se govori, o emu e biti detaljnije rei u daljem tekstu. Videli smo da sam in relaksacije predstavlja nain ponovnog prooseavanja tela (njegovih delova i celine), kojim se reintegrie doivljaj vlastitog postojanja dokumentovan doivljajem vlastitog telesnog omeenja. Ovaj proces uvek ponovnog doivljavanja sebe deluje na smirivanje bazine strepnje koju svako postojanje u neizvesnosti ili u frustrantnoj izvesnosti nosi sa sobom.

9.2.2. Nain sprovoenja relaksacije

Uslovi rada treba da uvek budu isti i da omoguavaju izvoenje tretmana sa to manje uznemiravanja iznenadnim dogaanjima i frustrantnim situacijama. as poinje tano i zavrava se tano, po dogovoru. Prostorija treba da je udobna: zimi topla, a leti hladovita. Treba da je liena velike buke saobraaja sa ulice, ali ne i da je bez ikakvih umova, zvukova poput izolacione komore za audiloka ispitivanja. Svetlo u sobi treba da je smireno kao u tiha predveerja. Nikako da je previe prigueno ili da deluje vetaki zamraeno, obojeno. Leaj treba da je ili udobna strunjaa, otoman do visine 40 cm, ili krevet sa vrstim madracem koji omoguava da se telo oprui u istoj ravni, zauzimajui fizioloki poloaj. Ukoliko se radi grupna relaksacija, ili grupna relaksacija sa grupnom psihoterapijom, onda je potrebno da prostorija bude odgovarajue veliine za taj rad i da bude odmah pored ordinacije. Ukoliko je naglasak rada na psihotrerpijskom delu, umesto udobnih leaja mogu da budu tu udobne fotelje sa prikladnim rukohvatima i stoliicom (taburet) za opruanje nogu, kako bi se mogao ostvariti oputajui stav tela u relaksaciji. Ove fotelje, kao i gore opisani leajevi, treba da su razmaknute, postavljene u krug, kako bi mogao da izmeu njih prolazi terapeut i da obavlja svoj zadatak. Ukoliko se radi o individualnoj primeni relaksacije sa ili bez naknadne psihoterapije, potrebna je samo ordinacija u kojoj bi se prikladno postavili otoman ili fotelja. Ormari za dokumentaciju i pisai sto za terapeuta treba da su postavljeni uz zidove.

366 Prve seanse relaksacije ne treba da prelaze 5 minuta da bi, kada se pacijent tome obui i naroito kada se obui vebama razreenja relakscije, sensa trajala i do 40 minuta. Primenjene vebe se daju postepeno od oputanja onih delova koji su najvie poznati i koji se najlake kontroliu, a sasmim tim su i najraniji oblici voljnih aktivnosti. Sukcesivno se oputaju [1-4]: ake sa opruenim prstima niz telo; ruke iz zgloba lakta pa iz zgloba ramenog pojasa; uvek se poinje sa dominantnim ekstremitetom; donji ekstremiteti (prvo dominantni); vrat i glava uz oputanje celog ramenog pojasa; muskulatura lica; muskulatura ela; sledi veba smirivanja ritma srca, i konano oputanje aktivnosti plexsus solarisa-a praeno oputanjem celoga tela. Obuen oputanjem celoga tela, klijent moe sam da se koristi obavljajui ove vebe redovno ili uz povremenu, sve reu superviziju svoga terapeuta. Ovo je prvi stepen ovladavanja relaksacijom. Moe da bude dovoljan u svim preventivnim aktivnostima i kod odraslih i kod dece. Isto tako moe da zadovolji oekivanja u tretmanu poremeaja psihomotorike i nekih oblika diskognicija uz upore u pedagoku pomo. Nekada, kod dece, mogu da se uvedu tokom asova relaksacije i asovi redukacije psihomotorike, sa kojima moe da se nastavi po zavrenoj relaksaciji. Tome se, obino, dodaju i asovi pedagoke pomoi. U okviru psihotrerapije, ova zavrna pozicija relaksacije slui uvek kao poetak svake nove seanse, i to naroito u primeni Dezoalovog psihoterpijskog metoda po klasinim uputstvima. Iste vebe, koje emo da opiemo u sledeem segmentu, slue i za postizanje doivljaja teine delova tela i tela u celini, kako nas vodi redosled angaovanja tih delova i za postizanje toplote na povrini odreenih delova tela koji su tema relaksacije. Teina koja se sugerie putem autosugestije podrane od terapeuta, kao i oseaj toplote, manifestni su oblici oputenosti i dominacije parasimpatikusa, koja se ovde ostvaruje po volji osobe koja je u tretmanu, a ne po volji nekih primarno telesnih ili nekih primarno spoljnih agenasa. Tenja ka oputenosti koja se sugerie sopstvenom voljom na osnovu sopstvene odluke, treba da savlada napetost koja je nastala usled konflikta koji je u toku. Tokom te borbe u samom telu i u samome sebi, svaka linost doivljava sasvim raznorodne situacije i trai se da ona to i verbalizuje. Verbalizovane sadraje moemo da ostavimo bez ikakvog komentara ili primedbe; da ih definiemo i reflektujemo (o tome detaljnije kasnije); da ih definiemo i dovodimo u vezu sa neim sasvim suprotnim sueljavajui ih (konfrontacija) i

367 da tumaimo povezujui ga sa prolim iskazima, ili doivljajima, donosei tako zakljuak o tome reenom (interpretacija). Tokom izvoenja relaksacije panja je uvek usmerena na deo tela koji klijent treba da doivi tekim ili toplim. Time svoju panju usredsredi na jedan deo korteksa, uvajui time uvek odreeni nivo svesnosti tokom cele seanse. Ukoliko klijent zaspi tokom seanse, moemo da smatramo da ova nije uspela. Bitno je da suzi prijem svojih ula, da produbi autosugestivno delovanje na deo tela koji je pri tome tema obrade, i da postigne one vegetativne senzacije koje se oekuju: toplo, teko, oputeno. Svesnost autosugestivnog delovanja i propratnih senzacija koje su se odvijale, svedoi o uspenosti seanse. Ovaj poslednji deo odnosa prema relaksaciji, koristei je izvan onoga to ona primarno jeste, moe da koristi samo strunjak koji je i sam proao kroz psihoterapiju i koji je psihoterapijske intervencije doiveo na sebi, upoznavajui ih istovremeno i u njihovoj teorijskoj ravni praenjem literature i uenjem. Isto tako, relaksaciju moe da obavlja samo onaj koji je taj deo relaksacije, koji primenjuje na drugom, sam iskusio primenom na sebi. Bez toga nee moi da razume ta se dogaa u njegovom klijentu/pacijentu, niti e se uspostaviti potrebno meusobno razumevanje. Polaznici obuke mogu da se okvalifikuju za primenu jednog od sledeih segmenata relaksacije: vebi doivljavanja teine i oputenosti, kao prvog segmenta relaksacije koji moe da se primenjuje samostalno (odnosi se na oputanje miinih masa po segmentima tela i tela u celini); vebi doivljavanja teine, oputenosti i regulisanja ritma disanja; vebi doivljavanje teine, oputenosti, ritma disanja i delovanja na ritam srca; vebi doivljavanja teine, oputenosti, ritma disanja, ritma srca i delovanja na solarni plexsus i gastrointerstinalne predele. Svakako da je kompletna obuka relaksacije neophodna, ako se samo taj metod koristi bez produavanja tretmana sa psihoterapijom. Meutim, savetodavni postupak je neophodan sastavni deo relaksacije, bez obzira da li se primenjuje jedan njen segment ili celokupan program relaksacije.

Osnovna opta pravila

Opta pravila se daju u okviru nultog asa vebi. Okupe se svi klijenti i terapeut im objanjava opte uslove i pokazuje, sasvim oigledno, kako to izgledai kako se to radi. 1. Terapeut (T) pokazuje svojim klijentima ta je to to se podrazumeva pod nalogom: opusti svoje miie. Na primer: opusti sopstvenu aku. On isprui podlakticu sa opruenom akom na sto i napne miie ake - stisne aku i miie podlaktice. Kada svi opipaju aku i nadlakticu T, on ih oputa i pozove klijente/pacijente da urade sukcesivno sledee:

368 da mu ponovo opipaju miie podlaktice i tenara; da svoj kaiprst postave ispod njegovog dlana, da ga pridignu i naglo puste; (Na taj nain im pokazuje ta se podrazumeva pod terminom: oputenost miia) 2. Kada svaki kandidat za relaksaciju svojim neposrednim opaajem vidi i shvati ta se od njega oekuje (oputanje miia), predloi se lanovima grupe (ili pojedincu, ako je tretman individualan), da zauzmu leei poloaj na svojim leajima i da se nameste sasvim udobno. Zamole se da imaju ruke opruene niz telo i da se prepuste oseanju udobnosti. Objasni im se da je to poloaj u kome e da se obavljaju vebe relaksacije. Neko odmah moe da zada i prvu vebu. Pri tome se da sledee uputstvo: da svako mora da nastoji da pri vebama ne zaspi. Odravanje budnoga stanja se izvodi tako to klijent treba da snano usmeri svoju panju i volju na deo tela koji je tema vebe toga asa i da ga to oiglednije zamilja, i da pasivnom panjom prati sve to se dogaa u njegovom telu tokom vebi. 3. T upoznaje polaznike tretmana da posle zavrene vebe ne treba da se naglo podignu u sedei ili u uspravni stav. Usled neto usporenijeg krvotoka nastalog tokom relaksacije, ova nagla radnja moe da dovede do lake vrtoglavice ili ak i do kolapsa. To moe da uplai klijenta i da ga dovede do poviene anksioznosti. Zato, kada se seansa zavri, radi predupreivanja ove pojave, treba da se naue zavrni stavovi asa relaksacije: Sada zavravamo ovu vebu kae T; Svi ostanite na svojim mestima u istom poloaju"; "Sada polako podignite noge u vis i snano stisnite obe ake ; Sada sputajte noge polako, opustite i noge i ake sasvim do kraja; Tako emo tri puta. Hajdemo ponovo. Podiemo noge i napinjemo ake .Sada sputamo noge, oputamo i noge i ake. Dobro...; Sada emo sve to jo jednom. Noge gore, napinjemo ake... Sada sputamo noge, oputamo ake... Tako... Sada polako sedamo i ostanimo svi na svojim mestima. Podizanjem nogu i napinjanjem miia koji su bili oputani ubrzavamo na krvotok i pomaemo oksigenaciju kranijuma i CNS. Posle ovih obavetenja i uvebavanja prevencije moguih komplikacija tokom vebi, pree se na prvu vebu. Naknadni razgovor se pokree i kao tema i kao samo obavljanje razgovora odmah posle zavretka prve vebe i zauzimanja sedeeg poloaja po izvedenim zavrnim stavovima posle vebe. T e rei: Dok tako sedimo potrebno je da porazgovaramo na temu: i definie jednu od sledeih tema: Kako sam se oseao za vreme relaksacije?; ili ta sam sve doiveo za vreme relaksacije u sebi samome ?; ili Koje su mi sve misli prolazile kroz glavu za vreme relaksacije?

369 Poinje se uvek sa prvom temom na prvom asu. Na sledeim asovima dodajemo i drugu temu. Jedino ako elimo da sve to nastavimo sa psihoterapijskim postupkom, postavljamo i treu temu. Razgovore na ove teme vodimo metodom savetovanja: Stavom podsticanja na opisivanje oseaja, doivljaja i iznoenje misli; Prihvatanjem kao mogueg svega iznesenog, najee redefinisanjem onoga to je reeno (reflektovanjem); Pri potrebi da se neke doivljene pojave objasne, pozove se da cela grupa u tome uestvuje dodavanjem svojih, uvek upojedinaenih oseaja, doivljaja i misli; Interpretacije u kontekstu odreenih psihoterapijskih teorija se daju samo onda ako smo obueni za taj rad u okviru te teorijske koncepcije. Ovaj razgovor traje 15 minuta. Potom nastavljamo savetodavni postupak koji traje 35 minuta, ili psihoterapiju koja traje 45 minuta. Posle 15 minuta razgovora sedei na strunjaama, pri prelasku na savetovanje ili psihoterapiju, zauzimaju se udobnija mesta na stolicama ili u foteljama. Ako je osnovni cilj psihoterapija, onda se i segmenti relaksacije, koji se tu izvode, obavljaju u tim foteljama. Prvi as vebi traje samo 5 minuta. Nekada se sve ove pripreme obavljaju prvoga asa, a nekada se prvi as izdvaja kao posebna veba drugoga dana, posle obavetavanja o svim ovim tehnikim detaljima. Prva celina vebi

Prva veba
Kad se svi smeste na zadovoljavajui nain, T moe da ih podseti na opta pravila i da ih obie i utvrdi da li se svako, pojedinano, zaista smestio dobro i da li se tu dobro osea. Istovremeno se obavesti koja je ruka kome dominantna i predloi svakome da e veba da pone sa akom te dominantne ruke. Potom se da nalog: Sada se svi skoncetriite na svoju desnu ili levu aku. Posle nekoliko trenutaka T nastavlja: Zamislite da vam je aka teka. Kaite u sebi: desna ili leva aka mi je teka... oputena... Sasvim teka... Oputena i teka. Glas treba da je odmeren i da prati atmosferu udubljivanja u proces autosugestije grupe koja postepeno prihvata ovu vebu. Posle nekoliko trenutaka T poe laganim hodom od jednog do drugog, une pored svakog lana grupe, stavlja svoj kaiprst ispod dlana klijenta, podie ga polako i sputa. To radi u jednom sporom ritmu, polagano. apatom daje savet: jo... jo oputenije, jo...jo ili: dobro... tako... oputeno...

370 Pored ovoga pojedinanog dodirivanja i obuavanja, povremeno se obraa svima: aka je oputena... sasvim oputena... Skoncentrisani ste samo na svoju aku koja je teka i oputena... Ova potpora autosugestiji se ponavlja na minut-dva, posle sve ree. Ukoliko su klijenti odrasla lica, ova prva veba traje 5 minuta. Posle zavrenih 5 minuta, T obavetava grupu i prelazi se na izvoenje zavrnih stavova radi prevencije nepoeljnih efekata relaksacije. Posle toga se nastavi negovanje te oputene atmosfere, u kojoj se zapoinje razgovor na temu: Neka sada svako pokua da opie kako se oseao za vreme ove nae prve vebe.

Druga veba
Poto se svi lanovi grupe opuste na svojim leajima T daje nalog: Sada zamislite da vam je aka suprotne ruke teka, oputena... Ponavlja se isti postupak kao i prolog asa. Kada T prvi put obie svakog lana grupe kae: Sada su vam obe ake teke, oputene... Pri tome ponovo obilazi polaznike i dodiruje obe ake proveravajui njihovu oputenost i sugeriui da se ona jo produbi. Ova veba traje isto 5 minuta, zatim se prekida po uobiajenom postupku. Rad grupe se nastavlja razgovorom.

Trea veba
Veba poinje nalogom da se opuste obe ake i da im se pridrui oputanje podlaktice dominantne ruke, od lakta do kraja prstiju. Sada kada su vam obe ake oputene, ponite da postepeno oputate podlakticu dominantne ruke...Lakat vam je teak, opusten i...podlaktica i dlanovi su oputeni... teki... kao kad se odmarate... Veba traje 7 minuta. Zavrni stavovi. Razgovor.

etvrta veba
Tema vebe je oputanje obe ake i obe podlaktice. Ponaanje terapeuta je isto.

Peta veba
T zadaje zadatak posle oputanja obe ake i obe podlaktice na sledei nain: Sada emo da opustimo jednu ruku iz ramena, a potom odmah i drugu ruku. Teki su miii i nadlaktica iz ramena... tako... sada je cela ruka u celini teka, od ramena do kraja prstiju... I druga ruka je takoe teka od ramena do kraja prstiju...

371 T obilazi uesnike tretmana i lakim pritiskom proverava napetost tenara, miia podlaktice, miia nadlaktice, tetivu biceps. Ukoliko se oputanje ne dogaa prema oekivanom, stavlja svoj kaiprst pod dlan te ruke i polaganim ritmovima podie i sputa dlan govorei: Tako, oputanje... jo dublje oputanje... cela je ruka oputena... Veba traje 10 minuta. Ova duina vebi ostaje za sve vreme obuke prva dva segmenta vebi relaksacije. Zavrni stavovi. Razgovor.

esta veba
T zadaje zadatak posle oputanja obe ake, podlaktice i nadlaktice: T Obe ruke su oputene u celosti, od ramena do kraja prstiju. Sada oputamo ramena i vrat. Ramena su teka, oputena sasvim na podlogu... i vrat mi je sasvim oputen... T obilazei polaznike, lakim dodirom procenjuje koliko su m. deltoidus i m. trapesius zaista meki, mlitavo poloeni uz podlogu. Dodirom m.m. sternocleidomastoideus-a pri potiljku i lakim kretanjem glave levo-desno procenjuje njihovu napetost. Pri tome potpomae autosugestivno delovanje polaznika: Skoncentrisani ste na to da su vam ovi miii teki (opipava ih, podie isputa sasvim polagano) i oputeni, da su vam i ovi vratni miii oputeni... tako... samo jo malo... da tako... Vi ste snano skoncentrisani na miie ramena i vrata da su vam oputeni... i da su ruke i rame sasvim oputeni u celosti. Zavrni stavovi. Razgovor.

Sedma veba
T zadaje dalje zadatak, posle oputanja svega prethodnog: Dobro, sada smo sasvim oputeni. Oputene su nam ruke i rameni pojas i vrat. Danas emo da opustimo oba stopala. Stajemo tako da su stopala ispred nas, drimo polaznika za glenjeve te nastojimo da stopala pasivno pokreemo desno-levo, da ih polagano klatimo u amplitudama koje su mogue da se izvedu naim blagim pokretima. Kada se stopala postave tako da se svako nakree u stranu, pokuavamo da ih blago vraamo i opet putamo da se pasivno vrate. Sada su nam stopala sasvim oputena... oputene su ake i ruke u celosti, rameni pojas i stopala... sasvim oputeni... Zavrni stavovi. Razgovor.

Osma veba
Kada se opusti sve prethodno, T daje nalog: Sada su nam oputene i noge... obe noge... sasvim teke i oputene... Zavrni stavovi. Razgovor.

372

Deveta veba
Ponavljanje osme vebe uz dalji nalog: Sada su nam oputene ruke u celosti, tako... teke i oputene, i noge u celosti, teke i oputene. U ramenima i vratu oseamo teinu, oputenost... celo telo nam je oputeno ... Kao kad se odmaramo na udobnom... moda na plai moda na otomanu kod kue... Snano smo usmerili panju na celovitost naeg tela... I ramena su uz samu podlogu... i glutealni predeo je oputen... oseam teinu, oputenost... celo telo je oputeno niz podlogu... smirenost, oputenost... odmaranje.. duboka smirenost tela... Zavrni stavovi. Razgovor.

Deseta veba
Ponavljanje devete uz dodavanje oputanja lica: Sada kada smo opustili celo telo, obratimo panju na miie lica.... oputenou celoga tela kao celine. U radu sa decom se ide neto sporije. Na novu vebu se prelazi kada se sa prethodnom dobro ovladalo.

Jedanaesta veba
Ovde se panja usmerava na disanje i doivljavanje unutranjosti sopstvenog tela, koje otkriva vazduna struja koja se udie i izdie. Vebe ritmikog disanja se nastavljaju na telo koje se oputa kao celina u svim svojim delovima: Telo nam je oputeno, oputeno kao celovitost, kao jedno... smireni smo. Sada udahnite polako po ritmu 1-2-3-4. Zastanite malo. Sad izdiite istim ritmom 1-2-3-4. Udahnuli ste aktivno irenjem grudno koa. Kod izdisanja sasvim pasivno opustite grudni ko da vazduh izlazi pod tim pasivnim pritiskom... I obratite panju kako vam je hladan vazduh kada ga udiete a kako ga skoro i ne oseate kada ga izdiete. Obratite panju da time otkrivate sluzokou nosa, grla, da otkrivate voluminoznost plua. Skoncentriite se aktivno na ovo polagano udisanje i izdisanje i na svoje unutranje delove tela. Dakle, udiemo 1-2-3-4, pauza, izdiemo 1-2-3-4. Samo polaganije, pratite moj ritam. Hajdemo: 1-2-3-4 pauza, 1-2-3-4.... Ovoj vebi prethodi informisanje o tome da li polaznik ima: epilepsiju da li ima uredan EEG i ako nema kliniku sliku epilepsije. Ako ima epi-napade ili suspektan nalaz na EEG, onda su vebe disanja kontraindikovane. Mora se paziti da disanje NE bude brzo. Svaka hiperventilacija moe da izazove u nekih osoba epi-napad. Polagano disanje pod kontrolom T ne dovodi do kompromitovanja cirkulacije i epi-napada.

373

Dvanaesta veba
Utvruje oputenost celovitosti tela i smiren ritam disanja po jednom sasvim polaganom ritmu koji pogoduje oseaju odmaranja i oputenosti. Ovim se zavrava bazina obuka za primenu relaksacije. Njome se sa uspehom mogu reavati: poremeaji psihomotorike (PPM); poremeaji iz grupa dikognicija; astmatini poremeaji i dece i odraslih; problemi koji prate strabizam a i kratkovidost u oftalmologiji. Kod ovih pacijenata moe da se, na kraju vebe oputanja, da nalog da zamiljaju odreene slike, vizije koje postaju teme razgovora, i teme grafikog prikazivanja. Ovo je kod nas uvela u praksu, u tretman dece sa astmom, prim. dr Olga Vulievi, pedijatar. Druga celina vebi Drugu grupu vebi ine vebe autosugestije toplote u celom telu. Vebe poinju po segmentima tela i zavravaju sa doivljajem toplote u celom telu, kao i vebe teine. Osobenost ovih vebi je da se nastoji da se samosugestijom doivi elo kao hladno, a telo kao toplo. Trea celina vebi Treu grupu vebi ine one koje deluju na smirivanje ritma srca. etvrta celina vebi etvrtu grupu vebi ine vebe za gastrointerstinalne predele preko plexsusa solaris-a. Ovaj rukopis je namenjen za osposobljavanje strunjaka u zdravstvu za ovladavanjem bazinim segmentom relaksacije (Prva celina vebi). Vebe za taj segment su obraene detaljno. Ostale oblasti relaksacije navodimo samo radi uvida u obim relaksacije kao samostalnog metoda u tretmanu odreenih psihikih i psihosomatskih problema dece i odraslih, i kao segmenta nekih metoda u psihoterapiji.

9.3. Savetodavni postupak

Savetodavni postupak je proces pruanja pomoi drugome u vidu dijaloga iji je sadraj usmeren na razgradnju konflikta koji je, ovoga puta, doivljaj stresa izazvao u linosti.

374 Razlikujemo laiki savetodavni postupak, dobronameran i koristan samo u nekoj meri, i struno osmiljen i voen savetodavni postupak. Oni se bitno razlikuju.

9.3.1. Laiki savetodavni postupak

Laiki savetodavni postupak se koristi nainom voenja razgovora koji se obavljaju svakodnevnim druenjima meu ljudima. Sadraji tih razgovora se obino zasnivaju na predubeenju o tome ta linost u stresu osea, i o tome ta bi to ona trebala da osea. Zatim, koriste se procesi identifikacije, te se oveku obuzetom svojom mukom nude primeri iz sredine koja je poznata i subjektu sa tegobom i svim drugim uesnicima u pruanju ove vrste pomoi. Savetodavac esto, ponudi i sebe kao uzor: "Eto kako sam ja kad su me... prolog rata isti ti ljudi pretukli" ili "kad mi je onomad umrla mati...", ili "kad sam se onda uplaio da imam rak..." Razmene informacija iz sfere: "Eto kako sam to ja..." ili one iz oblasti ponaanja drugih, zajednikih poznanika, sasvim su skladan sadraj razgovora meu ljudima u dokolici, ili pri uzajamnom obavetavanju kako bi se nalo neko reenje za odreeni problem. Meutim oveku u stresu, odvojenom od realiteta svojim vanrednim psihikim stanjem i u sasvim drugaijoj, njegovoj psihikoj realnosti, u koju se savetodavac - laik esto ni ne pokuava da ukljui, sasvim je besmisleno ukazivati na primere. Ako i pokua da se uivi u stanje drugoga, onda mu je merilo onoga to opaa i doivljava njegovo ivotno iskustvo i njegova psihika realnost, to ga ini i dalje zatvorenim za problem koji eli da razrei. Takva "prijateljska ubeivanja" imaju vrednost samo u tome to subjekt u problemu otkriva emocionalni napor drugih da mu pomognu, to je, svakako, od znaaja. Ljudi se i inae meusobno vole poistoveivanjem i meusobnim upoznavanjem, putem uzajamne razmene informacija o tome kako ko reava probleme i kako ko ivi. Strunjak taj nain odnosa, razgovora i ponaanja koristi u svome linom privatnom ivotu, kao i svi drugi ljudi.

9.3.2. Struno voen proces savetovanja

Struno voen proces savetovanja polazi od sledeih postavki o oveku koje iznosim prema fenomenoloko-egzistencijalistikom konceptu linosti i postojanja oveka u svetu. ovek je bie slobode Teskoba koju ovek povremeno osea u sebi i tokom razvoja, i kao zrela linost kasnije u ivotu, nastaje zbog dilema u odabiranju puta kojim bi krenuo ka reavanju problema to stoje pred njim. Uvek je tu i onaj primarno dat, put ljubavi i razumevanja sa drugima, i onaj koji nudi puki realitet, pokazujui se kao preac ka neposrednim zadovoljenjima pukih nagonskih potreba. Sloboda se oituje sposobnou da se odabere bilo koji cilj:

375 opaanja; usmeravanja oseanja; razmiljanja; panje; aktivnosti. to proizilazi kao mogunost zavisno od nivoa struktura odgovornih za razvoj linosti: CNS, ula, motorike, inteligencije, saznajnih moi linosti i istananosti oseajnosti linosti oveka. i odgovornou za odabrano i uinjeno pred moralom same linosti koja je izvrila i vri izbore reenja za pitanja i probleme koje ivot nosi sobnom. Svaka stereotipija u ponaanju ili prisila u mislima i odlukama koje subjekt donosi sam, ukazuje na pad nivoa slobode i osiromaenje egzistencijalnog polja linosti. Drugim reima, svaka bolest vezuje postojanje linosti za odreene teme date u vidu patnje, koja sniava in radovanja ivotu bilo deteta bilo odraslog. Tada, u bolesti, uvek govorimo o neslobodnoj, oblikom bolesti tematizovanoj, egzistenciji linosti. ovek se ostvaruje i vrednuje kroz drugoga ovekov razvoj zavisi od drugoga. Drugi nije oveku ni vuk (latinska izreka) niti mu je pakao (Sartr). ovek je spas jedan drugome: Lik majke pobuuje motiv za ivljenjem: za prve pokrete, i osmehe, za oblikovanje prvih glasova, organizator je svih tih oblika postojanja, dajui im smisao i pravac, on je prva enja deteta za drugim; Drugi je prvi saprisutni sa kojim se ostvaruje razmena oseanja, udruivanje aktivnosti i razmena potreba, ostvarujui i osmiljavajui socijalno polje ka kome se svaka linost usmerava kroz itav svoj ivot, u kome se ona iskazuje i ostvaruje kao linost; Drugi oparava subjekt svojim nainom postojanja te ga ovaj interiorizuje, poistoveava se sa tim drugim koji postaje osovinskom strukturom njegove linosti. Subjekt kao linost za druge, postaje, isto tako drugi za neki sledei subjekt. Tako taj veiti drugi uestvuje u dozrevanju linosti svakog ljudskog subjektiviteta, ostajui svojim likom ugraen u njegovo bie i njegovo postojanje. Tako se dogaa proces vaspitavanja u ljudskoj zajednici. Nekada e likovi iz mitolokih izvora ili oni iz umetnikih dela ili oni, negativni, sa ulica, sa nekih propagandnih spotova, biti snanije doivljeni od likova koji nas okruuju u porodici, vaspitnim ustanovama, etiki odgovornim drutvenim sredinama. Tako onda oni zauzimaju mesto u

376 fantazmatinom svetu ovekovog subjektiviteta i postaju okosnice ovekovom razvoju kao linosti. Drugi daje smisao postojanju subjekta, njegovom portvovanju i podstie u njemu radost sopstvenim ushienjem. Time se omoguavaju praznina raspoloenja koja otkrivaju etiku, estetiku i snagu zajednitva kroz to se iskazuje ljudsko postojanje kojim se gradi istorija.

ovekova samosvest je uvek odreena budunou Samosvest oveka o realitetu, pored onoga to jeste, uvek ukljuuje i ono to je mogue. Ona je, u svojoj funkciji, primarno anticipatorna, ime obezbeuje oveku kreativnost, omoguavajui mu da sistematizuje sopstvenu imaginativnost i da je podredi svrsi, koja se za svaki dati in ovekovog postojanja odigrava u budunosti. ovekova samosvest je intencionalna. Realitet ovekovog postojanja se nikada ne svodi na puki opaajni svet i na dogaanja koja se odvijaju kao puke injenice. Sveden na tu realnost (stres, depresija, demencija) ovek doivljava svoje postojanje besmislenim, i sopstvenim teretom. Autentinost ovekovog realiteta dostojnog ivljenja i upoznavanja, dograuje se uvek onim moguim koje zrai iz datog i koje ispunjava usmerenost ljudske samosvesti modelujui je i bivajui njenom strukturom. Intencionalnost ovekove samosvesti je prva na udaru pri doivljavanju stresa. To ini da se linost dezorganizuje, izgubivi krajnji cilj svoga ivota, i podlee svim impulsivnim ispoljavanjima zasnovanim na neobjedinjenim, parcijalnim, nagonskim potrebama meu kojima ima dominaciju nagon za odranjem. Govor je put otkria ljudskog bia sebi samome Struktura specifina za primanje jedne vrste drai u kontaktu sa tom drai (svetlost, sluh) ostvaruje opaaj. Propraenost i proetost toga opaaja oseanjem ostvaruje doivljaj odreene iskustvene celine u svome biu. Sve to shvaeno saznajnim inom i nazvano reju, postaje jasnim pojmom u sopstvenoj samosvesti. Tako se saznajemo samim sobom i za sebe i za druge. I za druge zato to smo u stanju da im prenesemo sopstveni doivljaj i sopstvenu misao koju on pobuuje i koja, u tome drugom, pobuuje njegov doivljaj onoga to uje, razume i sebi predstavi. Na tom procesu uzajamnog doivljavanja i shvatanja pojava i linosti ostvaruje se dijaloki odnos kao osnovna struktura komunikacije u savetodavnom procesu. Razgovorima sa drugima kroz uzajamno udruivanje tenji i aktivnosti, uvek u odreeno vreme i na istom omeenom prostoru, svaki od nas uestvuje u stvaranju atmosfere jednog "serkla", jednog "neponovljivog trenutka", jedne zaviajne ili nacionalne kulture iji smo uvek i reprezenti i graditelji. I savetodavni dijalog, poput svake psihoterapijske tehnike, obraa panju na atmosferu koja se razvija izmeu dvoje u psihoterpijskom odnosu ili terapeuta i

377 grupe, kao drugoga u dijalogu psihoterapijske vanosti. Atmosfera koja natapa i proima ovaj susret izmeu ljudi, moe da dovede povremeno i do faza utanja kada se izgubi potreba za postavljanjem pitanja ili davanja svog miljenja o reenom ili iznoenja novih sadraja od strane klijenta. U tim trenucima se razumemo metakomunikacijom, intuicijom i strpljenjem, oekujui bujicu novih sadraja iz nekog sasvim novog, moda i neoekivanog ugla. Za tu pojavu, koja moe da bude uvek bitan podsticajni inilac naih savetodavnih dijaloga, Telenbah (Tellenbach) kae: "Atmosferino prethodi svakoj rei, zrai iz rei, a njegova stvarnost se ne moe bolje osetiti nego tamo gde se re prekida, gde se javlja neiskazivo, gde poinje utanje. Stvarnost koja se ovde objavljuje suvie je mona da bismo u njoj smeli da sagledamo samo ono nejasno koje poinje tamo gde se zavravaju konture rei..." [8] Tumaei utanje u okviru nedirektivnog savetovanja po Rodersu, kao kvalitet atmosferinosti toga procesa, Kinget, kae sledee [9]: utanje jeste "direktno i autentino uranjanje u jo nejasne tokove iskustva." Struktura svesnosti data je trodimenzionalnou vremena Sve to se javi u ljudskoj misli, svaki stav, zakljuak, svaka pretpostavka, razumevanje opaenog, podrazumeva trodimenzionalnost vremena u okviru koje naa svest jedino moe da se odnosi prema sebi i pojavnom svetu oko sebe. Na primer, opaanje jednoga kamena na planini ili na drumu gde prolazi saobraaj, ve samim inom svesnog poimanja onoga to se opaa, dakle pukog predmeta, kamena, ukljuuje se odnos prema njegovoj prolosti (odakle to i takvo sada tu) i prema njegovoj sadanjosti (oblik, veliina, boja, struktura) i prema njegovoj mogunosti u neposredno sledeem segmentu vremena ili u budunosti kao konceptu jedne dimenzije vremena. Ovakav pristup svesnom saznavanju je odreen intencionalnou svesti koja sve to se dogaa u okviru njene moi shvatanja (to zavisi od uzrasta i kvaliteta saznajnih moi linosti) osmiljava budunou koja je izvesna. Tu izvesnost u budunosti, tu "intenciju" ili "nameru" sluti na osnovu porekla i oblika ili naina stvari, dogaaja, linosti i fantazmatine pojave ili deavanja, koje su sadraj svesti u datom trenutku. Svaki razgovor izmeu dvoje i vie ljudi je usmeren ka budunosti: razmena informacija slui radi boljeg snalaenja u buduim aktivnostima; radi razmene toplih oseanja, radi odravanja prijateljstva u budunosti; radi nadmudrivanja, ime se ostvaruje neki presti u budunosti; radi klevetanja, radi neke dobiti koja tome sledi; radi izvrenja osvete verbalnom agresivnou, radi toga da se ne pomisli da je osvetnik slabi i kukavica u vremenima koja slede itd. Tako je i dijaloki odnos tokom savetodavnog procesa, u stvari susret strunog lica koji oekuje od sebe da pomogne drugima koji su u konfliktnoj situaciji, a klijenti/pacijenti sa nadom da razree svoj problem. Dati nain

378 postojanja svih uesnika u procesu savetovanja osmiljen je, dakle, njihovom budunou. Ako pokuamo da uoptimo ovako viene nae meuljudske susrete, moi emo da zakljuimo da je ovekova drutvenost uopte zasnovana na internacionalnosti svesti i tenji ka budunosti. Ta je tenja kao motiv invarijantna u bilo kom drutvenom dogaanju. Drutvenost ovekova, tome, toj budunosti, i slui. Osnovni principi voenja razgovora tokom savetodavnog postupka jesu: 1. Struno voen proces savetovanja ima zadatak da pomogne sabesedniku da sagleda realnost svojih moi koje su mu ostale na raspolaganju za ostvarivanje nastavka ili obnove ivota posle doivljaja stresa. Ovim se nastoji potpomoi ili reorganizovati samopouzdanje, kao kljuna struktura i funkcija za ostvarivanje i odravanje sopstvene linosti i njene socijalne angaovanosti. 2. Nain voenja razgovora sa subjektom u stresu ili u poststresnoj situaciji trpljenja i zbunjenosti organizuje se tako da mu se ne daju neposredni saveti uputstva, nego se nastoji da se snage otpora padu u bolest, koje postoje u samoj linosti, otkriju njoj samoj, samom subjektu. 3. Dijaloki odnos tokom savetovanja treba da otkrije linosti ili da ponovo otkrije linosti, da je ona odreena: slobodom (izbora, donoenja odluka) i odgovornou; procesima poistoveivanja sa drugim; samosveu osmiljenom linom budunou; govorom kojim se oznaavaju pojmovni sistemi samosvesti; i trodimenzionalnocu vremena kao strukturom razumevanja pojmovnih celina osmiljenih intencionalnou svega opaanog i same svesnosti o tome. 4. Sam fenomenoloko-egzisncijalistiki pravac u psihijatriji i psihoterapiji slui se primenom fenomenolokih analiza pri obradi materijala koji se iskae tokom dijalokog odnosa u razgovoru ili psihoterapiji. Sami razgovori se vode strukturisanim nainom koji je definisan programima nedirektivnog savetovanja Rodersa (Rogers) pod nazivom "nedirektivno savetovanje" [6]. Primer fenomenoloke analize iskaza jednog deaka od 10 godina (primer iz knjige Mucchhielli, [7]): "Jedan deak susrevi svoga oca ree: svi drugi uenici u mome razredu imaju bicikl." Prvi stav: Nastoji se da se razume semantiko polje koje "je specifino za svaki koncept" - orijentacija ka razmiljanju oznaenju. U naem sluaju: 1. Razgovor se odvija kao dijalog "face en face". 2. "Ja sumnjam u mogunost komunikacije sa mojim ocem" Drugi stav: Sva predubeenja i predznanja stavljaju se u stranu (u zagradu) i pred nama je ist fenomen. U naem sluaju: 1. To je zahtev postavljen u formi informacije

379 2. Oekujem da otac eli da budem kao i ostali. Trei stav: Trai se atmosfera ili kontekst u kojoj se sve to dogaa. U naem sluaju: 1. Pitanje ili problem postavio je deak. 2. Mislim da nisam kao moji drugovi i to me titi. etvrti stav: Trae se invarijantne situacije, one koje su stalne. U naem sluaju: 1. Zahtev da se kupi bicikl deak je postavio indirektno. 2. Oseam da to direktno ne mogu da traim od moga oca. Peti stav: Jasno se definiu do sada otkrivena znaenja. U naem sluaju: 1. Ovde se oslanjamo na grupu "uenika u razredu". 2. Predoseam da moj otac eli da budem kao i drugi. esti stav: Stvara se princip koji objedinjuje formulisane stavove u koherentan sistem - obavlja se strukturacija - povezivanje. Sedmi stav: Odnosi subjekta ine strukturisani sistem psiholokog rezonovanja - zakljuak. U naem sluaju: Obratio sam se svome ocu da bih mu, na neki nain, ukazao na sve ono ta oekujem od njega. Usudiu se da pretpostavim nain razgovora i konstrukciju reenice kojom je mogao da se vodi ovaj dijalog na osnovu koga je Muchielli uspeo da obavi ovako detaljnu fenomenoloku analizu strukture toga dijaloga i sutine sadraja u tome dijalogu. Kljune reenice u tome terapijski voenom dijalogu mogle su da imaju ovakvu strukturu i sadraj: 1. Kae da si razgovarao sa tatom u etiri oka o kupovini bicikla. Ali ipak mu nisi postavio otvoreno pitanje o tome. 2. Ti si ga informisao o tome da nisi jednak sa drugima jer jedino ti nema bicikl. U stvari, nadao si se, kada to uje, da e on ipak smoi snage da uini da bude kao drugi? 3. Ti si, zapravo, pokrenuo ceo problem. Mora da te je titalo to oseanje da nisi kao drugi? 4. Ideja od koje se ne odvaja celo vreme jeste: kako doi do bicikla. Prosto nisi smeo da ga pita o tome sasvim neposredno, dosetio si se lukavstva: samo si ga infoirmisao da si mimo sveta. 5. Da to pitanje postavi pomogla ti je grupa uenika u razredu i njihov ujednaen status. Smatrao si da on ipak eli da ti bude kao i drugi? 6. Povezivanje: Strepeo si da ti otac ne prihvati molbu oko kupovine bicikla to je za tebe bilo jako vano i dosetio si se jedne vrste lukavstva: informisao si ga da si "bedniji" od drugih. On je ipak eleo da te lii tvoga unutranjeg trpljenja i ako nisi imao smelosti da mu se neposredno obrati. 7. Zakljuak: Ti si se, u stvari, obratio ocu da kae ta ti to oekuje od njega.

380 U ovoj mojoj pretpostavci o tome kako je mogao da se razvija razgovor izmeu terapeuta i njegovog malog pacijenta, kojim se dolo do opisane fenomenoloke analize pojava odnosa sin-otac, eleo sam da prikaem nain na koji se konstruie dijalog u jednom savetodavnom procesu ili psihoterapijskom postupku. U jednom takvom dijalokom odnosu nema: nikakvih uputstava; nikakvih "roditeljskih"ili "prijateljskih" saveta; nikakvih fantazmatino teorijskih predubeenja; nikakvih duplih poruka izmeu izgovorenih rei i naeg ponaanja. Sve je podreeno nameri da sve to titi klijenta/pacijenta postane sasvim jasno i njemu i nama, a to i ini svrhu naih susreta. Svaka reenica je zasnovana na realitetu iskazanog i njegovoj semantikoj postavci. Izvedeni zakljuak, koji izlazi iz neposredno opaenog, reenog, odigranog tu pred nama, samo je pretpostavka koja se oekuje od reenog-opaenog-neposredno doivljenog. To reeno ili to neposredno opaeno, doivljeno, istovremeno je i neposredno "otvoreno" prema svetu. Tu otvorenost e terapeut da prepozna i definie, pridruujui je konkretno opaanom-doivljavanom, gradei tek time samosvest o realitetu egzistencijalne istine i sadanjeg trenutka postojanja u kome jesmo i koje uzajamno jedno drugome definiemo reju i oseanjem. Tek formulisanjem pojave otvorenosti prema svetu u kome se neki predmet uoava, neka pojava odvija, neki deo ivot doivljava, date intencionalnou ljudske svesti, stiemo uvid u autentinu realnost. Na primer: opaaj lopte, automobila, puke, ne ide bez odreenog "oreola" pretpostavki o mogunostima koje nisu tu, koje se ne odvijaju, ali prema kojima su ti predmeti specifino otvoreni. Bez te dimenzije nepostojeeg, ali apsolutno mogueg, nema autentinog poimanja ovih pojmova: lopta, auto, puka. Ili opaaj oveka u vojnikoj uniformi na autobuskoj stanici, u belom mantilu na hodniku bolnice, u toku skoka u vodu sa trambuline nad plivakim bazenom, otvara itav spektar mogunosti koji je imanentan trenutku njihove egzistencije koja se evidentno odvija, ali samo mogunosti koja se ne dogaa u datom realitetu. Koja ne postoji ni u kakvom vremensko-prostorno-fantazmatinom odreenju koegzistentnom sa naim postojanjem. Tom osobinom, imanentoj svakoj egzistenciji da je otvorena prema svetu i postojanju, ostvarujemo uvid u trodimenzionalnu vremenost svake pojave koje smo postali svesni i o kojoj razmiljamo ili govorimo: Prolost je u tome to se dogodilo - deak je postavio informaciju-pitanje ocu o biciklu. Sadanjost je sadraj informacije-pitanja koja deluje i na oca da razmilja o moguoj odluci i na sina da se ispuni nadom ili oekivanjem. Budunost koja osmiljava svaki trenutak razgovora o pojavnom jeste u tome to smo doivljene injenice: pruanje informacije-pitanja koje je dete postavilo ocu;

381 posedovanje bicikla sve dece u razredu; unutranju patnju deaka; dogradili onim prema emu su te ostvarene injenice otvorene: sumnja u to da e ga otac razumeti ako mu se neposredno obrati; da ga tom informacijom o drugovima sa biciklom, u stvari, moli da se otac saali na njegovu patnju i da mu kupi bicikl; da je ceo ovaj razgovor i ono to je inio podreeno jednom jedinom dogaaju ka kome se, kao vrhu neke piramide, usmerava njegova celokupna sadanja egzistencija, a to je bicikl i mogunosti uivanja u samoj vonji i socijalnom znaenju koje se ostvaruje tim predmetom u zamisli deaka: znaenju za njega samoga. Moe se rei da se i sam proces savetovanja sa klijentom i psihoterpijski postupak sa pacijentom, osmiljavaju tek uspenim otkriem toga znaenja za subjekt svakog konflikta i svake psihopatoloke situacije. Time se otkriva i ouvanost vremenske trodimenzionalnosti kao strukture zdrave egzsitencije ili sloma vremenosti bia od ije lokalizacije u ravni trodimenzionalnosti vremena zavisi i kliniki sindrom u kome linost nastoji da se reorganizuje u svome padu u bolest. Kao zakljuak za praksu iz gore opisanih teorijski stavova i praktinih iskustava, vano je podvui nekoliko znaajnih injenica: 1. Analizom kljunih reenica dijaloga koji smo ovde pretpostavili pada u oi da su one graene prema zahtevima nedirektivnog savetovanja po Rodersu [6]. Poznato je da su stavovi nedirektivnog savetovanja i fenomenolokoegzistencijalistike psihijatrije sasvim bliski, tako da je Rollo May, na jednom skupu psihoterapeuta radije je prihvatio da svoje stavove iznosi u grupi "prtistalica" Karla Rodersa nego u nekoj drugoj grupi. U stvari, metod nedirektivnog psihoterapijskog razgovora, u izvesnoj meri, slui u psihoterpijskom radu u neposrednoj praksi fenomenoloko-egzistencijalistike kole. 2. Kljune reenice koje ne ometaju spontanost davanja iskaza ni u procesu savetovanja ni u terijskom dijalogu, postavjaju se u vidu sledeih oblika: Reflektovanje. To je nain kojim terapeut samo redefinie pacijentu dati iskaz i postavi kao pitanje ili kao tvrdnju. Na primer: Ti si ocu dao informaciju, ali si, u stvari rekao ocu da pati to nema bicikl. Vi, u stvari, opisujete svoju patnju zbog prevelike teine koju imate. Pacijent, najee ovo doivi kao da ga je neko konano razumeo i produbljuje svoje samoposmatranje i opisivanje sopstvene patnje. Konfrontacija. To je nain definisanja izreenih stavova i dovoenje u odnos sa ponaanjem sagovornika. Ili se definiu dva sasvim oprena stava koja proizilaze iz samog dijaloga i suprotstave se jedno drugom. Na primer:

382 Pria mi pohvale o svome ocu a sumnja u to da on eli da ti bude osloboen tvoje patnje to nisi kao drugi. Vi ste do suza nesreni zbog svoje debljine, oseate se odbaeni, a evo i sada dok razgovaramo, grickate okoladu. Interpretacija. To je tumaenje datog ponaanja i stanja u kojima se linost nalazi, i koje smo definisali sa nekim drugim podacima koji proizilaze, obino iz sveta u budunosti ka kome linost stremi. Nekada je to stremljenje, koje je uvek bitno, povezano sa doivljavanjem pogrenog ivljenja u prolosti, koja se time okrivljuje kao jedini razlog pada. Na primer: Tvoj stav sumnje u to da e otac da te razume doveo je do toga da si izbegavao da se sa njim sretne sasvim neposredno i znatno ranije. Vi okrivljujete strogost majke koja vas je terala da jedete u detinjstvu i uivala u vaoj bucmastosti. Sada, kao odrasla osoba, kad majke nema pored vas, va je ivot u vaim rukama. Vaa patnja vam donosi i neka sasvim rana uivanja, zadrana jo iz najranijeg detinjstva. Svakako da se ceo razgovor ne moe odvijati samo u ovim tehniki oblikovanim stavovima. On svakako zapoinje i veim delom se odvija spontanim razgovorom o ivotu pacijenta u okviru koga se uvek zadravamo samo u onom obimu podataka koje pacijent daje o sebi i o ivotu terapeuta za koje on pita. Terapeut daje odgovore o generalijama, stepenu u slubi, vrsti specijalizacije. Dalja pitanja o linosti i porodici terapeuta se uvek reflektuju i upuuju pacijenta da sa terapeutom zajedno potrae razlog za ta pitanja u samom pacijentu, u oblasti sumnje pacijenta u terapeuta, izbegavanja da govori o sebi, namere da svoj problem pravda problemom u terapeutu i sl. Svaki pokuaj da se okrene terapijski sto te da pacijent pone da zadovoljava svoju radoznalost ispitujui terapeuta, mora da se podvrgne analizi i naporu prepoznavanja. Ukoliko se tee izlazi na kraj u takvim situacijama, to onda postaje sasvim aktuelnom temom supervizije savetovanja ili psihoterapije. Naa radoznalost za biografiju pacijenata takoe mora da se podvrgne samokontroli u odnosu na sam cilj tretmana, duinu tretmana i u odnosu na line probleme terapeuta. Ona pomae samo onda ako je u funkciji terapijskog programa. To je esta tema supervizije savetovanja ili psihoterapije. Svaki savetodavni ili psihoterpijski rad treba da se podvrgne superviziji u redovnim, za to predvienim terminima tokom vie godina, a i kasnije povremeno i po potrebi koju svaki iskusni psihoterapeut sam oseti i doivi kao potrebu u svome strunom radu. Literatura [1] [2] [3] Bojanin S.: Neuropsihologija razvojnog doba i opti reedukativni metod; ZUNS; Beograd, 1979. Schultz J.H.: La training autogene; PUF, Paris, 1966. Lemaire J.G.: La relaxation; Payot; Paris, 1964.

383 [4] [5] [6] [7] [8] [9] Berges J., Bounes M.: La relaxation therapeutique chez l'enfant; Masson; Paris, 1974. Montessori M.: Pedagogie scientifiqe la maison des anfants; Descle de brouwer, Paris, 1979. Rogers C. et Kinget G. M.: Univ. de Louvain, 1976, str.10 - 10l Mucchielli A.: L'analyse phenomenolologique et structurale en siences humanines; PUF, Paris, 1983. Tellenbach H.: ovek u antropolkoj psihijatriji (1975); "Gleditra"; Beograd, 1/2 1991, str 7 - 20. Kinget G. M.: La method non-direktive; in Psyotherapi et relation humaines.

385

Glava 10
IASC ANTISTRES KABINET ZA PSIHOSOMATSKU REHABILITACIJU I SAVETOVANJE*
Stresogene situacije svakodnevnog ivota uznemiruju emocionalnost linosti, a preko nje neurobioloke strukture koje su njena osnova. Isto tako, fizike ozlede nastale u saobraaju, sportu, nesreama u domainstvu, pri odredjenim infektivnim oboljenjima, vremenskim nepogodama i zemljotresima oteuju somatske strukture linosti, ugroavaju njen emocionalitet, a tim putem i kvalitet svesnog odnosa linosti prema sebi i prema svetu. Pored toga, na naem terenu, deo populacije stanovnitva je proao ratna dejstva, te je ostao sa posledicama doivljenih psihikih trauma i telesnih ranjavanja. Namena IASC antistres kabinet je namenjen: Tretmanu pacijenata i reavanju njihovih individualnih problema; Razvoju novih metoda rada u tretmanu psihosomatskih poremeaja, sa posebnim naglaskom na primenu MRT Razvoju metoda savetovanja i psihoterapije, posebno dece i mladih; Edukaciji kadrova u okviru posle diplomskih studija, metoda tradicionalne medicine i modernih tehnika koji se zasnivaju na biofizikom pristupu; Istraivanju u svim oblastima kojima se IASC centar bavi teorijski i u svom klinikom pristupu. Izbor pacijenata IASC antistres kabinet prihvata pacijente svih generacija: Odrasle osobe pod stresom pre ispoljavanja klinike simptomatologije, ili sa ispoljenim posledicama stresa; Odrasle osobe, adolescente i decu sa somatskim problemima i odredjenim oblikom hendikepa; Decu, adolescente i odrasle osobe kojima je potreban psihosomatski tretman, savetovanje, ili psihoterapija. Metode rada Antistres kabinet za psihosomatsku rehabilitaciju i savetovanje koristi sledee metode rada:
* Gl. 10. napisali su Prof. dr Dejan Rakovi, Prof. dr sci. med. Svetomir Bojanin i spec. dr. med. Zlata Jovanovi-Ignjati

386 Fizioterapijsku dijagnostiku i rehabilitaciju; Neuropsiholoku dijagnostiku i rehabilitaciju; MRT u okviru specijalizovanih dijagnostikih i terapeutskih postupaka; Metode tradicionalne medicinske dijagnostike i terapeutske postupke; Autogeni trening i savetovanje za decu, adolescente i odrasle; Psihoterapeutski postupak; Dijagnostike metode i metode tretmana dece i adolescenata sa razvojnim poremeajima i poremeajima adaptacije.

10.1. Organizacija rada IASC anti-stres kabineta

Kabinetom rukovodi lekarspecijalista, edukovan za sprovodjenje antistres programa. Rad na rehabilitaciji i psihoterapiji podvrgava se superviziji kompetentnog strunjaka za ove aktivnosti, a dani za njegov rad su unapred odredjeni. Pacijenti se obradjuju u okviru standardne dijagnostike, kao i elektro energodijagnostike i kompjuterizovane puls dijagnostike, a zatim usmeravaju na neki od programa kabineta: Opti antistres program; MRT terapeutski program; Psihoterapeutski program. Potrebno je provoditi, uz gore pomenute programe, takoe higijensko dijetetski, aromoterapeutski i hromoterapeutski program, obuku metabolikog disanja i promene nazalnog ritma, kao i programe za odvikavanje od tetnih ivotnih navika (kao to je puenje), a savetodavnim postupkom se upoznaju sa reimom radnog dana i dnevnog odmora. Uz sve to pacijenti dobijaju prigodnu brouru kao podsetnik, na savladani program, radi daljeg provodjenja u svakodnevnom ivotu. Osnovna radna jedinica antistres kabineta Osnovnu radnu jedinicu antistres kabineta ine: lekarakupunkturolog, edukovan za MRT lekarpsihijatar, kliniki psiholog ili fizijatar edukovan za provoenje autogenog treninga; fizioterapeut ili radni terapeut, edukovan za relaksacionu masau, kao i za druge vidove tradicionalne masae (fizioterapeut i radni terapeut svoju delatnost mogu obavljati iskljuivo pod nadzorom lekaraspecijaliste za odreenu oblast); srednji medicinski kadar (tehniar ili sestra) ukoliko postoje, mogu obavljati samo deo aktivnosti (tehnika asistencija pri MRT tretmanu, ali iskljuivo pod nadzorom lekara).

387 Osnovna oprema antistres kabineta Kabinet za antistres program optimalno obuhvata 3 kabine koje su opremljene sa tri kreveta i tri udobne stolice, to omoguava optimalni rad s pacijentima. Uz svaki krevet nalazi se pokretni stoi za odlaganje MRT aparata, TA aparata, stetoskopa, dezinfekcionih sredstava, vate, etarskih ulja za arometerapiju pri masai, itd. Kabinet je osvetljen komplemetarnom bojom. Broj aparata za MRT zavisi od broja kvalifikovanog kadra, no minimalno je 2 aparata po lekaru. Maksimalno vreme rada jednog aparata je 6,5 sati dnevno. Raspored rada u antistres kabinetu Maksimalno vreme boravka pacijenta obuhvaenog antistres programom iznosi 1h40: Priprema10 MRT30 Autogeni trening30 Relaksaciona masaa30 Broj pacijenata na jednu antistres terapeutsku ekipu iznosi do 12 po smeni (6h efektivnog radnog vremena, posle svakih 1,5h efektivnog rada nastupa pauza od 15. Takoe je predviena pauza za dnevni odmor u trajanju od 30, za ukupno radno vreme od 8h po smeni). Broj pacijenata na jedan MRT aparat po smeni iznosi 59. Organizaciona ema rada u antistres kabinetu sa 3 kabine i 3 pacijenta istovremeno

I III
(a)

II

III II
(b)

II I
(c)

III

Slika 10.1. U kabine za relaksacionu masau ( ), mikrorezonantnu terapiju ( ), i autogeni trening ( ) ulaze: (a) pacijenti I, II i III gde ostaju na odgovarajuem anti-stres tretmanu prvih 30 minuta; (b) potom drugih 30 minuta u ovim kabinetima tretman dobijaju pacijenti III, I i II; (c) i u poslednjih 30 minuta u njima tretman zavravaju pacijenti II, III i I, respektivno.

Kartoteka Obavezno je voenje kartoteke u antistres kabinetu. Osnovni elementi koje jedan karton mora da sadri dati su u Prilogu 10.2.

388 Zavrna ocena efektivnosti leenja u antistres kabinetu Zavrna ocena efektivnosti leenja vri se na osnovu praenja opte prihvaenih meunarodnih skala i kriterijuma za odreene bolesti i stanja, a u odsustvu takvih Bensonov predlae jedan od sledeih opisa [6]: Ozdravljenje: potpuno uspostavljanje svih naruenih funkcija organa i sistema (pri fizikalnom pregledu ne uoavaju se objektivni znaci oboljenja, a vidni su znaci regeneracije povreenih ili obolelih organa. Poeljno je sve to potkrepiti kontrolnim dijagnostikim nalazima. Kabineti zahtevaju od pacijenata podvrgavanje kontrolnim dijagnostikim postupcima radi praenja efektivnosti leenja i klinike procene stanja); Znaajno poboljanje: izraeno uspostavljanje funkcije organa i sistema, poboljanje fizikalnih pokazatelja, odsustvo simptoma oboljenja uz subjektivan osjeaj poboljanja; Poboljanje: puno ili delimino uspostavljanje naruenih funkcija organa i sistema; izraeno smanjenje simptoma oboljenja; izraena potvrda dinamike funkcionalnog istraivanja; subjektivno izraen oseaj poboljanja; Bez promena: odsustvo objektivnih znakova uspostavljanja funkcije i odsustvo subjektivnih znakova poboljanja zdravstvenog stanja; Pogoranje: potpuno odsustvo znakova poboljanja bolesti sa prisutnim znacima pogoranja bolesti u oblasti izmenjenog organa, kao i subjektivni oseaj pogoranja.

Prilog 4.1. Uporedna nomenklatura akupunkturnih meridijana, koja se sree u strunoj literaturi iz akupunkture

Naziv meridijana Lung Meridian Large Intestine Meridian Stomach Meridian Spleen Meridian Heart Meridian Small Intestine Meridian Bladder Meridian Kidney Meridian Pericardium Meridian Triple Energizer Meridian Gallbladder Meridian Liver Meridian Governor Meridian Conception Meridian
* Manilska ** enevska

Nova* Stara** Kineska LU L Shoutaiyin Feijing Xue LI LI Shouyangming Dachangjing Xue ST S Zuyangming Weijing Xue SP Sp Zutaiyin Pijing Xue HT H Shoushaoyin Xinjing Xue SI SI Shoutaiyang Xiaochangjing Xue BL B Zutaiyang Pangguangjing Xue KI K Zushaoyin Shenjing Xue PC P Shoujueyin Xinbaojing Xue TE TE Shoushaoyang Sanjiaojing Xue GB G Zushaoyang Danjing Xue LR Liv Zujueyin Ganjing Xue GV GV Dumai Xue CV CV Renmai Xue

Ruska I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII XIII XIV

Francuska Nemaka P Lu GI Di E M RP MP C H IG D V B R N MC KS TR 3E VB G F Le VG (T) GG (TM) VC (J) Kg (IM)

Prilog 6.1. * A. E. Besonov, Milimetarski talasi u klinikoj medicini, Moskva, 1997.

% tretiranih pacijenata 26,,4 11,0 9,9 25,5 11,7 4,3 1,9 2,6 9,7 2,1 100 Ukupan broj tretiranih pacijenata 768 314 287 739 342 126 57 76 138 64 2911 Ozdravljenje Znaajno poboljanje BR 240 126 49 201 158 38 25 28 41 4 910 % 31,2 40,1 17,7 27,2 14,2 30,2 43,8 36,8 29,7 6,3 31,3 Poboljanje Bez promena Pogoranje

Naziv organa i sistema

BR 125 67 152 451 52 45 7 23 3 50 975

% 16,3 21,3 53,0 61,0 16,2 45,7 12,2 30,4 2,2 78,1 33,5

BR 321 107 77 70 106 40 18 22 80 7 848

% 41,9 34,1 26,8 9,5 31,0 31,7 31,7 28,9 50,8 10,9 29,1

BR 82 14 9 17 26 3 7 3 14 3 178

% 10,6 4,5 3,1 2,3 7,6 2,4 12,3 3,9 10,1 4,7 6,1

BR -

% -

Kotano-miina oboljenja Gastro-intestinalna oboljenja Respiratorna oboljenja ORL oboljenja Neuroloka oboljenja Traume kotano-miinog sis. Urogenitalna oboljenja Hirurka oboljenja Vaskularna oboljenja Kone bolesti

Priloge je pripremila spec. dr. med. Zlata Jovanovi - Ignjati

321

Prilog 6.2. U samostalnoj lekarskoj ordinaciji LAV u Beogradu tokom perioda od 1993. do 1996. godine MRT tretmanu je podvrgnuto 497 pacijenta, sa slinom patologijom, (Egzogene i endogene bioloske interakcije: biofiziki i biohemijski aspekti, Centar za molekularne maine & IHIS FST Centar, Beograd, 1998.)

OBOLJENJE

PACIJENTI No

KLINICKI EFEKTI a bez efekata < 70% > 70% 6 2 4 7 7 2 1 4 7 11 5 2 2 2 30 2 2e 26 13 1 2 2 1 2 2 3 8 6 2 7 7 15 78 18 21 3 17 11 5 3 107 2d 105 44 3 3 1 7 2 27 17 1 75 66 9 4 4f

EVALUACIJA a

TRAUMATOLOGIJA

22 95 18 23 8 23 13 5 5 144 4 2 138 57 6 3 3 2 8 4 28 23 4 83 72 11 11 11

simpt.; st. loc.b ; Rc simpt.; st. loc.b ; Rc + lab.

KOSTANO - MISICNI SISTEM REUMATOLOGIJA GONARTHROSIS COXARTHROSIS LUMBAGO SPONDILOSIS MYALGIO PERYARTHRITIS HUMER.

NEUROLOGIJA
DCP (STAROST 2-5 GODINA) DCP (STAROST 7-10 GODINA) NEUROL. BOLNA STANJA CEPHALEA MIGRENE SY. VERTIGINOSUM NEURALGIO N. TRIG. PARALYSIS PLEXUS BRAH. SY. CERVICALE SY. CERVICOBRACHIALE LUMBOISCHIALGIO RADICULOPATHIO L-S HEMIPARESIS POST CVI

simpt. + st. loc.b ; EEG; EMG + st. loc.b ; EEG; EMG

+ st. loc. + st. loc.b ; EMG + st. loc. + st. loc.b + st. loc.b ; Rc + st. loc.b ; Rc + st. loc.b simpt.

PSIHIJATRIJA NEUROSIS DEPRESIO/ANKSIOZNA ST.

BOLESTI ZAVISNOSTI PUENJE

abst. period

CIRKULATORNA INSUFICIENCIJA DONJIH EKSTREMITETAT

simpt.

UROLOGIJA CYSTITIS CHR.

5 5

5 5

simpt.; urinokult.; antibiog.

322

OBOLJENJE

PACIJENTI No 2 2 24 12 12 36 3 21 2 10 22 22 6 5 1 4 2 2 8 2

KLINICKI EFEKTI a bez efekata < 70% > 70% 2 2 2 2 2 2

g

EVALUACIJA a

GINEKOLOGIJA MYOMA UTERI

23 11 12 30 18 2 10 17 17 2 2 2 2 7

ultra zvuk

GASTROENTEROLOGIJA ULCUS VENTRICULI GASTRITIS G. RESPIRATORNI TRAKT TUSSIS PROLONGATA SINUSITIS CHR. RHINITIS VASOMOTORICA TONSILLITIS CHR. EGZ. PULMOLOGIJA ASTHMA DERMATOLOGIJA NEURODERMATITIS ALOPETIO AREATA ALERGOLOGIJA ECZEMA CONJUNCTIVITIS CHR. IMUNOLOSKI DEFICIT ONKOLOGIJA
a

1 1 4 3 1 3 3 4 3 1 2 2 1 2h

simpt.; scopio; lab.c; Rc

simpt. + antibiog.; R + alerg. test + stat. loc. simpt.; vit. kapac.

simpt.; st. loc.

simpt.; st. loc.

lab. bezbolni period

Rezultati klinikog ispitivanja su podeljeni u tri grupe: bez efekta, poboljanje do 70 %, i poboljanje preko 70 %, a evaluacija je praena na osnovu referentnih dijagnostikih parametara na poetku i na kraju leenja: Simptomatologija (simpt.), status localis (st.loc.), rendgenski snimak (Xzraenje), labaratorijske biohemijske analize (lab.), elektroencefalografija (EEG), elektromiografija (EMG), abstinancijalni period (abst. period), urino kultura (urinokult.), antibiogram (antibiog.), ultrazvuk (skopija), alergoloki testovi (alerg. test), vitalni kapacitet (vit. kapac.), period bez bola; b Amplituda pokreta i manuelni miini test; c Po potrebi; d Pacijenti su prohodali posle 10. seanse; e Pacijenti nisu prohodali, ali su se spazme miia smanjile; f Pacijenti prestali da pue posle prve seanse; g Redukcija mioma u obe pacijentkinje; h Obezboljavanje ve posle prve seanse sa trajnou uinka do 3 dana.

323

Prilog 6.3. B.M. Popov i saradnici Korienje metoda tradicionalne i ne tradicionalne medicine u kompleksnom leenju glavobolja. Rezultati leenja praeni kroz godinu dana str. 68-71.

Dg I. Glavobolja uslovljena vaskularnim mehanizmima: Migrena Vaskularna distonija Hipertenzivna bolest Arterioskleroza v.mozga Neuroendokrina vazomoto-rna glabobolja (klimaks) II Glavobolja zbog miinog spazma: Nervoza Vertebrogena III Glavobolja zbog poremeaja protoka likvora Modanolobanjska trauma Arahnoiditi IV Neuralgija n. trigeminus-a V Glavobolja kombinovane geneze

Br. leenih pacijenata 52

Prekinuta u potpunosti 25

Smanjena 23

Bez efekta 4

12 21 11 5 3 18 12 6 10 8 2 2 25

16 6 3 12 8 4 6 6 1 8

10 5 3 5 6 4 2 3 1 2 1 12

2 2 1 1 5

* znaajno smanjenje uestalosti i produetak ponovnih glavobolja

324

Prilog 6.4. Indikacije i kontraindikacije po metodologiji Besonova

Indikacije
1. Oboljenja kardiovaskularnog sistema Aritmije srca sinusna aritmija sinusna tahikardija sinusna bradikardija paroksizmalna tahikardija esencijalna hipertenzija sekundarna arterijska hipertenzija bubreno-parenhimatozna Endokrina arterijska hipertenzija Hemodinamika arterijska hipertenzija Neurogena arterijska hipertenzija

Arterijska hipertenzija

Arterijska hipotenzija Vegetativno-cirkulatorna distonija Arteroskleroza Obliteriui endarterit Ishemijske bolesti srca stenokardija infarkt miokarda miokarditis i miokardiopatija

Narvoza srca Poremeaj izmene gasova u pluima Bronhijalna astma Akutna respiratorna virusna oboljenja Traheit Kaalj

2. Oboljenja respiratornog sistema

325 Bronhitis Pneumonia Pleuritis

Emfizem Pluno krvarenje i hemoptizije Dispnoe Oboljenja ezofagusa Ezopagealna diskinezija ezofagitis ezofagealni variksi peptiki ulkus ezofageusa funkcionalni poremeaj eluca bol u elucu spazam eluca funkcionalna hiposekrecija gastrit ulkusna bolest eluca i dvanaestopalanog creva enterokolit disbakterioza creva zatvor crevno krvarenja spad kolon descedens akutni hepatit hronini hepatit ciroza jetre

3. Oboljenja gastro-intenstinalnog sistema

Oboljenja eluca -

Oboljenja creva -

Oboljenja jetre -

Gastrointestinalno trovanje bakterijskim toksinima Trauma bubrega Pielonefrit Amiloidoza bubrega

4. Oboljenja bubrega i urinarnih puteva

326 Renalne kolike Cistitis Enureza Prostatit Orhiepididimit Adehoma prostate Impotencija Hidrocela Povrede i bol u polnom udu Oboljenja titne i paratitne lezde Komplikacije hirurkog leenja titne i paratitne lezde Diabetes mellitus i njegove komplikacije Gojaznost (adipositas) Toksinoze trudnoa Poremeaji poroajnog toka Krvarenje Nepotpuno sakupljanje materice Oboljenja i poremeaji funkcije mlenih lezda Naruen mestrualni ciklus Frigidnost Sterilitet Klimakterina nervoza Endometrit Erozija grlia materice Vulvovaginit Upalna oboljenja CNS

5. Oboljenja endokrinog sistema i metabolika oboljenja

6. Ginekoloko akuerska oboljenja

7. Oboljenja nervnog sistema

327 bakterijski meningitis encefalit diseminovana skleroza degeneracije piramidnog puta ataksiko nasledni sindrom progresivna miina atrofija miopatije degeneracije ekstrapiramidnog puta hepatolentikularna degeneracija parkisonova bolest migrene DCP epilepsije neurastenija n. facialis n. ulnaris n. radialis n. medianus n. ischiadicusa n. peroneusa

Kongenitalna i degenerativna oboljenja CNS

Oboljenja vegetativnog NS

Oboljenja perifernog nervnog sistema

Zapaljenska i toksika neuropatija Psihiki poremeaji Psihoemotivni

8. Oboljenja loko-motornog sistema Aseptika nekroza glavice butne kosti Osteohondroze Povrede prljenova 9. Bolesti oiju Konjuktivit Blefarit Glaukoma Miopije

328 Astigmatizam Strabizam 10. Bolesti orl organa Oboljenja nosa Oboljenja uha Oboljenja grla 11. Stomatoloka oboljenja Gingivit Glosit Zubobolja Parandotoza 12. Deje bolesti Groznice Akutni bronhitis Kaalj Bronhijalna astma Pseudokrup Poremeaj sna Mucanje Glavobolje Neurogeno povraanje Anoreksija Zatvor Alergijski rinit Koprivljaa Enureza Neurotini tikovi Nesanica Poremeaj varenja

329 Neurotina enkopreza

Kontraindikacije
Bol, koji zahteva operativni zahvat Maligni tumor, ali ne i bol koji oni daju Akutni insult i infarkt miokarda (do stabilizacije progresije, tj. do dobijanja rezultata koji govore o poetku stabilizacije) Venska tromboza u akutnom stadijumu Psihiko rasdraenje u akutnom stadijumu Visoka temperatura nejasne etiologije Posebno komplikovane infekcije i gripozno stanje Dekompenzovani pacijenti, tj. III i IV stadijum bolesti

330

Prilog 6.5. Metodologija po Besonovu

Oboljenja kardiovaskularnog sistema
Aritmije srca Najee se sree pri koronarnoj insuficijenciji, kao pratea pojava kod infarfta i ak u oko 93 % pacijenata uzrok iznenadne smrti. Sinusna aritmija: MMT moe pomoi u odstranjivanju mehanizama njenog nastanka. Delovati na neku od sledeih akupunkturnih taaka: HT 9, LU 9, PC 7, PC 6, SP 4, H 5, CV 17, ST 36. Kurs leenja traje 7-10 seansi, a ponovni nakon 1,5-2 meseca ukoliko je neophodan. Sinusna tahikardija: Pri leenju sinusnih tahikardija imati u vidu osnovni etiopatogenetski faktor (aktivni uticaj simpatiko-adrenergikog sistema pri emocionalnom stresu, fizikim aktivnostima, nervozama; pri snienju parasimpatikog uticaja na srce kod povreda CNS, parasimpatikih ganglija i nervnog stabla; direktim dejstvom hemijskih, fizikih i biolokih agenasa). MMT tretman provoditi tako to se mora imati u vidu osnovni uzronik oboljenja. Moe se delovati na neku od sledeih akupunkturnih taaka: PC 7, PC 6, GB 19, GB 20, SP 4, HT 7, GV 24, CV 6, CV 14, VG 11, SP 2, LR 2, ST 36. Tokom svake procedure delovati na 4-5 akupunkturnih taaka. Kurs leenja traje 7-10 seansi, a po potrebi se moe ponoviti nakon pauze. Sinusna bradikardija: Pri stimulaciji akupunkturnih taaka treba prevashodno voditi rauna o osnovnom etiopatogenetskom uzroniku i ugroenom meridijanu ili organu, a tokom terapije moe se tretirati neka od sledeih akupunkturnih taaka: LU 7, ST 36, HT 9, BL 43, GB 20, CV 14, PC 7, GV 7. Svaka seansa se sprovodi delujui na 3-4 akupunkturne take, a kurs leenja obuhvata 7-10 svakodnevnih seansi. Arterijska hipertenzija Esencijalna arterijska hipertenzija: Prvi i drugi stadijum se mogu leiti ambulatorno, a trei stadijum stacionarno u sklopu kompleksnog leenja. Delovati na neku od sledeih akupunkturnih taaka: GB 20, GV 20, LI 4, ST 36, PC 8, PC 6, LI 15, LI 11, HT 7, BL 9, TE 5, LR 2, PC 7, BL 23, LR 14, BL 24, SP 6, KI 1. Predlau se tri kursa leenja sa pauzom od 4-6 nedelja po 7-10 seansi svakodnevno. Primarne varijante recepture:

GV 20 (kod uma u uima, glavobolji u potiljanoj oblasti), LI 4, GB 20, ST 6;

Pri emocionalnoj reakciji, nesanici H 7, TE 5, GV 20, PC 8, BL 24; Pri napetou sa oseajem straha, paroksizmalnom tahikardijom, bolom u srcu, visokim dijastolnim pritiskom H 7, pri munini GV 20, LI 4, ST 36, KI 1; Pri oseaju straha sa visokim sitolnim i dijastolnim pritiskom SP 6, PC 7, C 7.

331 U svakom pojedinanom sluaju, kontrolisati TA pre i posle seanse. Bubreno-parenhimatozna arterijska hipertenzija: Delovati na neku od sledeih akupunkturnih taaka: KI 11, KI 3, SP 6, PC 8, ST 36. Nadbubrena arterijska hipertenzija: Delovati na neku od sledeih akupunkturnih taaka: TE 20, TE 16, KI 7, KI 11, na zonu hipotalamusa GB 10, BL 8, TE 3, TE 1 (taka za regulaciju titne i paratitne lezde), TE 2, SI 15, SP 3. Hemodinamika arterijska hipertenzija: Delovati na neku od sledeih akupunkturnih taaka: PC 6, PC 7, PC 8, LR 8, SP 2, LI 11, CV 17. Neurogena arterijska hipertenzija: Delovati na neku od sledeih akupunkturnih taaka: GB 20, VG 20, BL 10, BL 8, ST 36.

Arterijska hipotenzija Leenje prevashodno treba usmeriti na primarni problem radi eliminacije patolokih faktora. Primenom MMT moe se arterijska hipotenzija reiti zahvaljujui nespecifinom dejstvu MMT bez primene medikamenata. Delovati na neku od sledeih akupunkturnih taaka: GV 20, SP 6, LU 9, LI 18, HT 5, SI 14, TE 5, BL 15, HT 9. Radi leenja delovati na 4-6 akupunkturnih taaka, kurs leenja se sastoji od 7-10 svakodnevnih seansi. Moe se sprovesti i ponovni kurs leenja nakon pauze od 2-4 nedelje. Vegetativno-cirkulatorna distonija Primenom MMT normalizuje se poremeena informativna, elektromagnetna homeostaza VNS, uspostavlja se funkcija kapilarnog sistema u krvnim sudovima distonikog tipa, eliminie se propratna simptomatologija. Delovati na neku od sledeih akupunkturnih taaka: GB 20, GV 20, LR 2, KI 3, CV 4, HT 7, PC 7, ST 36. Tokom jedne seanse delovati na 3-4 akupunkturne take, kurs leenja se sastoji od 7-10 svakodnevnih seansi. Moe se sprovesti i ponovni kurs leenja u periodu prolee-jesen sa 4-6 seansi. Arteroskleroza Kompleksna etiopatogeneza zahteva i kompleksno leenje uz medikametoznu terapiju, dijetetski reim i eliminaciju tetnih ivotnih navika. MMT je usmerena na poboljanje funkcionalnog sistema, protiv gojaznosti, sudovno-tkivne i sudovne degeneracije. Potrebno je sprovesti 2-3 kursa leenja od 7-10 seansi, sa pauzom od 4-6 nedelja. Akupunkturne take na koje se moe delovati su: PC 8, GB 34, GB 39, ST 36, GB 21, BL 43, GV 14, LI 11, SP 6, SP 7, TE 9. Obliteriui endarterit MMT normalizuje funkciju nervno-endokrinog statusa, deluje protektivno, dilatira periferne krvne sudove i poboljava cirkulaciju u njima. Radi postizanja efekta, delovati na neku od sledeih akupunkturnih taaka: ST 36, BL 25, BL 43, ST 42, BL 60, GB 34, SP 6, GB 30, PC 8, SP 3, KI 1, BL 65, BL 40, GV 16,

332 LI 11, BL 31. Kurs leenja se sastoji od 7-10 svakodnevnih seansi, delovati na 4-5 taaka. Delimino poboljanje se uoava ve nakon 1-2 seansi leenja. Ponovni kurs leenja se moe sprovesti nakon 4-6 nedelja. Ishemijske bolesti srca (v. metodologiju Sitka Od. 6.4.1.) Miokarditis i miokardiopatija: Pri miokarditisu delovanje usmeriti na eliminaciju etiopatogenetskih inilaca, korekciju poremeene atrioventrikularne provodljivosti i ekstrasistole. Kod miokardiopatija, radi poboljanja cirkulacije u miokardu, povienog tonusa sranog miia, delovati na neku od sledeih akupunkturnih taaka: PC 6, ST 36, SI 14, GV 14, ST 44, HT 9, PC 5, CP 3, HT 7, PC 7, LU 10, SP 1, BL 1, HT 4. Izbor recepture zavisi od etiopatogeneze kao i stepena ispoljenih problema. Delovati na 4-6 taaka, a kurs leenja se moe zapoeti sledeim rasporedom taaka: u prvoj seansi delovati na PC 6, LU 10, ST 36, GV 14; u drugoj seansi na HT 9, ST 44, LU 10, SP 1; u treoj seansi na SI 14, PC 5, HT 7, ST 36; a u etvrtoj seansi na PC 7, GV 14, SP 10, ST 44. Pri miokarditisu sprovesti kurs od 10 seansi. Leenje se sastoji od 2-3 kursa sa pauzom od 5 dana u akutnim sluajevima, a pri hroninim formama pauza iznosi 4-6 nedelja. Terapija MMT se sprovodi u sklopu kompleksnog leenja.

Nervoza srca Prisutna simptomatologija esto nije praena objektivnim znacima promena na srcu. Provoenje MMT deluje kako na CNS, tako i na VNS, sniava njegova razdraenja, odstranjuje patoloko dejstvo na srce. Delovati na neku od sledeih akupunkturnih taaka: HT 3, HT 9, GV 17, SI 14, HT 4, HT 5, GV 20, ST 36, GB 20, PC 6, SP 4, HT 7. Tokom seanse delovati na 4-6 akupunkturnih taaka, po 5 minuta na svakoj, a kurs leenja se sastoji od 7-10 seansi. Ukoliko je leenje funkcionalno-neurogenih oboljenja srca teko, potrebno je sprovesti individualno-kompleksan program leenja, ukljuujui i MMT.

Oboljenja respiratornog sistema

Akutna respiratorna virusna oboljenja Prisutna simptomatologija opredeljuje na pristup leenju MMT. Moe se delovati na neku od sledeih akupunkturnih taaka: GV 14, LU 7, TE 5, ST 36, a u zavisnosti prisustva primeniti i neku od dopunskih taaka: BL 2 ili LI 20 pri kijavici; LU 5, TE 17, CV 22, LI 4, CV 23 pri bolu u grlu; KI 26, LU 5, LI 18, ST 36, ST 40, SP 17, SI 1, BL 11 pri glavoboljama; GV 14, LI 11, BL 56 pri visokoj temperaturi. Tokom seansi delovati na 4-6 taaka. Prvog i drugog dana sprovoditi leenje 2-3 puta dnevno, a kasnije ako nije dolo do poboljanja ve

333 se javljaju komplikacije delovati 2 puta dnevno tokom naredne 2-3 seanse, a sledeih 5-7 dana delovati jedanputa dnevno. Traheit: MMT se moe primeniti pri leenju i akutnih i hroninih traheita. Tokom prvih dana delovati 2-3 puta dnevno u akutnom stadijumu a kasnije jedanputa dnevno tokom 7-10 seansi. Kod hroninog traheita delovati jedanputa dnevno tokom 7-10 seansi. Izbor akupunkturnih taaka: LU 7, CV 17, LU 9, BL 43, ST 36, SP 6, LI 4, a pri jakom kalju jo i SI 1 i BL 11. Kaalj: MMT deluje na mukocilijalni aparat u eliminaciji sekreta, poboljava cirkulaciju, detoksikaciju elija i eliminaciju eskvamiranih elija. Uz to deluje i analgetiki ve pri prvoj seansi. Delovati na neku od sledeih akupunkturnih taaka: GB 20, LU 1, GV 12, ST 18, SP 1, GB 21, LU 2, GV 14, SI 1, SP 3, BL 12, CV 17, TE 18. Pri oteanoj ekspektoraciji delovati na CV 22; pri suvom kalju na ST 10, ST 9, TE 17; pri kalju sa bolom u podrebarju BL 18, BL 19, GV 14, LR 13, SP 12. Leenje se sprovodi svakodnevno, a u akutnim stadijumima 2 puta dnevno. Ozdravljenje nastupa 5. dana od poetka leenja, dok hronini oblici zahtevaju kurs od 7-10 dana, sa svakodnevnim procedurama, ili na drugi dan. Bronhitis i pneumonia, pleuritis, bronhoopstruktivni sindrom: (v. metodologiju, Sitka Od. 6.4.2.). Emfizem plua MMT se primenjuje u sklopu leenja kako idiopatskih, tako i opstruktivnih emfizema plua. Prve 2-3 seanse se sprovode 2-3 puta dnevno, a kasnije jednom dnevno. Delovati na: GV 14, LU 5, LU 9, BL 13, LI 11, CV 15, ST 16, SP 20, SP 6, ST 36, TE 5. Ukoliko je emfizen praen visokom temperaturom i kaljem, delovati na GB 20, SP 16, SP 21. Kurs leenja se sastoji od 7-10 proccedura, a ponovni kurs, od 5-7 seansi, provodi se nakon pauze od 4-6 nedelja. Pluno krvarenje i hemoptizije MMT se sprovodi kao deo kompleksnog leenja. Delovati na neku od sledeih akupunkturnih taaka: SP 3, LU 6, CV 22, LU 9, LI 16, GB 17, SP 1. Dispnoe MMT se moe primeniti kod svih vidova i stepena dispnoe, u sklopu kompleksnog leenja. Izbor akupunkturnih taaka je razliit i zavisi od osnovnog oboljenja: LU 1, LU 2, LU 3, LU 9, LI 3, LI 20, ST 10, ST 13, ST 19, SP 18, SP 21, HT 7, SI 13, SI 15, BL 13, BL 44, SP 4, KI 23, KI 27, PC 1, PC 8, TE 19, LR 14, GV 9, GV 10, CV 17, CV 20, CV 22. Seanse se sprovode svakodnevno, a kurs se sastoji od 5-7 seansi.

334

Oboljenja gastro-intestinalnog sistema

Ulkusna bolest eluca i dvanaestopalanog creva, polipi i polipoza eluca su obraeni u metodologiji Sitka (v. Od. 6.4.3).

Bolesti ezofagusa
Diskinezija: Kurs leenja se sastoji od 3-5 seansi, ree 6-7, sprovodi se svakodnevno u trajanju od 20-25 minuta, a osnovni kriterijumi oboljenja opredeljuju ukupan broj seansi do klinike remisije. Delovati na neku od sledeih akupunkturnih taaka: BL 15, BL 17, BL 19, PC 17, LU 8, CV 21, CV 22; pri spazmu ezofagealne muskulature delovati na GB 20, CV 22, SI 11; pri obliteraciji ezofageusa delovati na LU 11, CV 17, SP 19, SP 20; pri spazmu ezofageusa sa zastojem hrane i muninom delovati na KI 4, LU 4, ST 36, SP 6, BL 14, PC 5, GB 24, LR 14, CV 15. Ezofagit: MMT zapoeti nakon dijagnostikovanja bolesti. Delovati na neku od sledeih akupunkturnih taaka: CV 13, ST 36, LU 8, BL 15, KI 27, SP 6, CV 22. Pri hroninom MMT se provodi etapno u periodima oekivanih egzacerbacija bolesti. Variksni ezofagus: MMT terapija se provodi nakon kompleksne obrade i postavljanja prave dijagnoze. Leenje predupreuje krvarenje, moe se kombinovati sa konzervativnim, ali i sa hirurkim leenjem. U cilju profilakse provodi se 7-10 seansi, a ponovni kurs leenja nakon 4-6 nedelja. Delovati na neku od sledeih akupunkturnih taaka: LR 3, LR 14, GB 24, KI 6, BL 19, GB 34, PC 6, PC 7, CV 22. Peptiki ulkus ezofageusa: Delovati na GV 20, CV 17, CV 14, GB 20, ST 36, LR 13, HT 7, LU 8.

Bolesti creva
Enterokolit: Razliiti etiopatogenetski faktori odreuju MMT pristup. Moe se delovati na neku od sledeih akupunkturnih taaka, u vidu monoterapeutskog pristupa leenja ovih bolesti, ili pak u sklopu njihovog kompleksnog leenja: ST 25, ST 36, BL 21, BL 25, BL 17, GV 20, CV 8, KI 14, LI 10, SP 3. Provodi se 7-10 procedura u jednom kursu leenja. Obstipacije: Polimorfizam etiopatogenetskih faktora zahteva individualni izbor recepture MMT terapije, koja se moe provoditi kao monoterapija, ili u sklopu kompleksnog medikametozno dijatetskog naina leenja. Moe se delovati na neke od sledeih akupunkturnih taaka: BL 25, PC 6, ST 36, BL 31, CV 8. Pri pojavi hemoroida ili fistula delovati na CV 1, BL 57; pri psihoemocionalnom zatvoru i pri izraenoj vegetativnoj simptomatici delovati na GV 20, GB 20, HT 7.

Bolesti jetre
Akutni hepatit: MMT se sprovodi u sklopu kompleksnog medikametoznodijatetskog naina leenja. Delovati na neku od sledeih akupunkturnih

335 taaka: ST 36, SP 4, KI 3, LR 2, GV 20, TE 20, CV 12, BL 18, PC 8, HT 7, GB 23, ST 25. Hronini hepatit i ciroza jetre: Leenje ove kompleksne patologije se provodi ili u vidu monoterapije, ili u sklopu medikametoznog leenja. Delovati na neku od sledeih akupunkturnih taaka, a posle sprovedenog dijagnostikog postupka: LR 2, LR 3, LR 13, LR 14, GB 24, ST 36, BL 19. Mogu se primeniti i druge akupunkturne take u zavisnosti od pratee simptomatologije vezane za razliite poremeaje (povraanje, tena stolica, svrab koe i dr). Leenje se provodi tokom 7-10 svakodnevnih procedura.

Oboljenja bubrega i urinarnih puteva

Traume bubrega MVT terapija je provoena u hospitalnim uslovima ili ambulatorno kao mono terapija u obezboljavanju, smanjenju hematoma, detoksikaciji i brem zarastanju povreene strukture bubrega. Akupunkturne take na koje se delovalo su: BL 22, BL 23, BL 53 radi otklanjanja poremeene funkcije u bubrezima, kao i radi zaustavljanja krvarenja i uspostavljanja protoka urina. Radi profilakse upalnog procesa delovati na akupunkturne take: KI 1, K 4, K 3. Kako su izolovane povrede bubrega retke, obavezno je delovati na neku od sledeih taaka: SP 6, ST 28, ST 27, GB 25, LR 13, CV 3, CV 4. U prva tri dana kursa leenja delovati 2-3 puta tokom 24 sata, a kasnije jednom dnevno sa trajanjem seanse do 30 minuta, ili due. Na taku delovati po 5 minuta, a broj stimulisanih akupunkturnih taaka je 6-8. Pielonefrit Pielonefrit se moe ispoljiti u vidu akutne ili hronine forme. Akutni pielonefrit: Primena MVT moe smanjiti nivo komplikacije ili spreiti prelazak u hronini oblik. U prva 2-3 dana provode se dve seanse dnevno, a kasnije jednom dnevno. Leenje se provodi tokom 7-10 dana svakodnevno, a tokom seanse se deluje na 5-6 akupunkturnih taaka u trajanju od po 5 minuta. Radi korekcije imunog sistema, smanjenja znakova intosikacije i alergije delovati na akupunkturne take: GV 20, TE 20, LI 4, CV 7, CV 6, LI 11. Za uspostavljanje funkcija bubrega, uklanjanje upalnih procesa u urinarnim putevima stimulisati akupunkturne take: KI 2, KI 3, BL 23, ST 28, SP 6, LR 13. Hronini pielonefrit: Kod hroninog pielonefrita leenje treba usmeriti na sanaciju verovatnih izvora infekcije, korekciju poremeene urodinamike (hiruka operacija), podizanje imunolokih odbrambenih sistema organizma, te se MVT provodi u sklopu kompleksne terapije, mada se moe provoditi i kao mono terapija. Pri leenju hroninog pielonefrita koriste se iste take kao i pri leenju akutnog pielonefrita. Leenje se provodi sa 7-10 seansi dnevno, pri emu se na jednu akupunkturnu taku deluje 5 minuta, a

336 ukupan broj akupunkturnih taaka je 5-6. MVT pielonefrita je koriena tokom trudnoe i u bilo kom uzrastu dece. Glomerulonefriti Glomerulonefrit se moe ispoljit u vidu akutne ili hronine forme.

Akutni glomeluronefrit: MVT se koristi u sklopu kompleksnog leenja

pacijenata sa glomeluronefritom. Provodi se u prva 2-3 dana 2 puta dnevno, a kasnije svakodnevno. Delovati na sledee akupunkturne take: GV 20, LI 11, PC 6, KI 3, KI 7, TE 20, TE 1, GB 25. Hronini glomerulonefrit: Pri hroninom glomeluronefritu, urinarni sindrom moe dugo prethoditi arterijalnoj hipertenziji, ili nastati istovremeno sa njom. Klinika slika hroninog glomerulonefrita se karekterie otocima, povienim arterijskim pritiskom, proteinurijom, hiperholesteronemijom i drugim znacima bubrenih poremeaja, te se MVT koristi u sklopu kompleksnog leenja ovog sloenog i tekog oboljenja. Akupunkturne take koje se stimuliu tokom MVT terapije su: LI 11, ST 36, KI 3, KI 7,LR 2, BL 23, TE 1, TC 6. U periodu akutizacije problema koristiti MVT 2 puta dnevno, a kasnije svakodnevno.

Amiloidoza bubrega Bolest je nepoznate etiopatogeneze sa hroninim tokom, sa fazama egzacerbacije procesa, sa imunolokom abnormalnou. Primenom MVT ima nespecifini efekat, a deluje se na akupunkturne take: GV 20, ST 36, TE 20, KI 3, GB 25, LR 2. Renalne kolike MVT daje dobre efekta u obezboljavanju, deluje antiinflamatorno, detoksicirajue i spazmolitiki na urinarni trakt. Delovati na neku od akupunkturnih taaka: KI 3, BL 28, SP 6, BL 23, BL 47, BL 25, BL 60. Leenje se provodi monoterapija, ili u vidu kompleksnog leenja zajedno sa drugim metodama. Cistit Provoenje MVT kao monoterapije, ili u sklopu kompleksnog leenja cistita zavisi od oblika akutnog cistita. Delovati na neku od sledeih akupunkturnih taaka: CV 3, BL 28, BL 22, BL 40, SP 6, KI 6, LR 2. Primena MVT u akutnom stadijumu cistita spreava razvitak hroninog cistita. Inkotinetio urine U etiopatogenezi inkotinencije urina sree se hipotonija/atonija sfinktera mokrane beike; zatim povien pritisak u mokranoj beici; poremeaj m.detrusora u vidu oslabljenog tonusa i uroeni poremeaji urinarnog trakta. Izbor recepture zavisi od etiopatogeneze. Delovati na neku od sledeih akupunkturnih tacaka: GV 20, CV 17, HT 7, BL 22, BL 23, GB 20, CV 3, CV

337 4, GV 1, GV 4, LR 1, BL 31, KI 3, ST 36. Tokom leenja izabrati 5-6 akupunkturnih taaka. Na svaku taku delovati 3-5 minuta. Kod recidivantnih formi ponoviti kurs posle pauze 2-3 meseca, do ozdravljenja. Efektivnost MVT terapije je visoka i iznosi ak do 100 % kod dece. Prostatit MVT u akutnom stadijumu oboljenja primenjuje se kao monoterapija. Bolni sindrom i dizurine smetnje prolaze tokom prva 2-3 dana, a kroz 5-6 dana sekrecija postaje ista. Terapija hroninog prostatita MVT daje efektivnost u 8386 %, ako se provodi sa primenom masae, a u kombinaciji sa sulfonamidima efikasnost iznosi 96 %, dok kombinacija antibiotika, sulfanomida i masae daje kliniku efektivnost do 73 %. Izbor akupunkturnih taaka: ST 27, SP 9, HT 8, BL 36, CV 1, CV 2, KI 1, LR 12, GV 2. Leenje se u prva dva dana provodi dva puta na dan, a zatim svakodnevno tokom 7-10 procedura. Kod komplikovanih sluajeva ponovnu terapiju sprovesti nakon 4 nedelje do punog izleenja. Orhiepididimit MVT terapija ovog oboljenja je veoma efektivna. Smanjenje klinikih simptoma nastupa tokom prve procedure u vidu smanjenja bola, a kroz 2-4 sata prolazi hiperemija i normalizuje se temparatura tela. Ukoliko se MVT provodi 2-3 puta dnevno ozdravljenje nastupa 3-4 dana. Izbor akupunkturnih taaka tokom stadiuma inflamacije: GV 14, LI 11, ST 27, ST 28, GB 27, LR 1, CV 5, SP 6. Moe se delovati i lokalno u oblasti poviene bolne osetljivosti i hiperemije. Adenoma prostate Leenje se provodi kao deo kompleksne terapije koja u sebi sadri higijensko dijetetski reim. Delovati na jednu od akupunkturnih taaka: GV 20, TH 20, CV 1, GV 1, LR 1, SP 6, SP 9, HT 8, KI 1, ST 27. U zavisnosti od stadijuma oboljenja i izraene simptomatologije moe se dodati i neka od taaka vezana za ispoljenu simptomatologiju. Impotencija MVT se terapija moe provoditi u svim formama impotencije kao visoko efektivno sredstvo. Program MVT terapije je strogo individualan. MVT se moe provoditi i sklopu drugih oblika leenja impotencije hirurko i psihijatrijsko. Akupunkturne take na koje se moe delovati su: GV 20, GV 5, GV 1, CV 1, CV 2, CV 4, TE 20, HT 7, BL 23, BL 28, BL 35, BL 52, BL 67, KI 2, KI 3, KI 10, KI 11, LR 4. Leenje se provodi tokom 7-10 seansi, a za vreme svake seanse deluje se na 5-6 taaka sa 4-5 minuta na svaku. Praktino u svim sluajevima leenja dobivali su se pozitivni rezultati. Ponovni kurs leenja se moe sprovesti nakon pauze od 3-4 meseca.

338 Hidrocela Leenje se moe provoditi i u sluajevima traumatsko, ili upalno izazvanim procesima, kao i pri varikozetima. Radi leenja deluje se na neku od sledeih taaka: BL 28, GB 26, LR 1, a u sluaju torzije testisa delovati na: ST 29, KI 12, GB 27, LR 4, CV 5. U sluajevima produetka toka bolesti i radi profilakse upalnih procesa posle punkcije i u postoperativnom periodu delovati na akupunkturne take: ST 27, ST 28, SP 6. Visoki procenat efikasnosti MVT terapije se sree u novoroenadi, dece i odraslih, a takoe onemoguava komplikovanje i recedivna oboljenja posle punkcije i operacije. Povreda i bolesti muskog polnog uda Ova patologija obuhvata fimozu, iskrivljenje polnog uda i druge urodjene poremeaje te je leenje najee kompleksno (udrueno sa hirurkim intervencijama), ili u pojedinim sluajevima MVT se provodi kao samostalni vid leenja. MVT kod povreda ubrzava ozdravljenje i spreava infektivne komplikacije. U sluaju teih povreda MVT se provodi udruena sa hirurkim leenjem, kao obavezni vid terapije u postoperativnom periodu. esto posle ovakvih povreda dolazi do nemogunosti erekcije, te u sluajevima kada se nije provodila MVT profilaksa nastajale su komplikacije. Takoe moe se delovati i na genitalni herpes, kao i na upalne procese polnog uda. MVT se provodi praktino u svim sluajevima povrede i oboljenja, kao i u postoperativnom periodu, a izbor akupunkturnih taaka zavisi od izraene simptomatologije. Moe se delovati na jednu od sledeih taaka: BL 31, KI 11, LR 8, LR 12, CV 1.

Oboljenja endokrinog sistema i metabolika oboljenja

MVT se sa uspehom moe provoditi u leenju ovih oboljenja kao monoterapija, ili u vidu kompleksnog leenja. Maksimum terapeutskog efekta u pravilu nastupa 2-3 nedelje zavrenog kursa leenja i odrava se od jednog meseca do nekoliko godina. Oboljenje tireoidne i paratireoidne lezde Terapeutski frekventni opseg za leenje tireoidne lezde kree se u dijapazonu od 60.2-60.5 GHz. Kurs leenja se sastoji od 8-10 svakodnevnih seansi, u trajanju od 25-30 minuta po seansi. Moe se delovati na sledee akupunkturne take: GV 20, TE 20, TE 23, GB 1, GB 20, ST 36 i na druge u zavisnosti od simptoma i udruenih oboljenja. Nakon 1-3 seanse leenja, uoava se poboljanje opteg stanja bolesnih, poviena radna sposobnost, smanjuje se, a zatim i iezava otok i hiperemija konjuktiva, uslovljenih zastojem u krvnim sudovima, bol pri pokretu onih jabuica, glavobolje, diplopije, egzoftalmus, protruzija onih jabuica. Poveava se otrina vida, posebno u pacijenata sa miopijom, a sa poveanom konvergencijom sniava se oftalmopatoloki indeks. Maksimum terapeutkog efekta nastupa, po pravilu, kroz 2-3 nedelje po

339 zavretku kursa leenja i odrava se od jednog meseca do nekoliko godina. No u jedne treine pacijenata neophodno je sprovesti povratne kurseve leenja u trajanju od 5-7 seansi. Ponovni kurs leenja se sprovodi nakon 3-12 meseci, a ponekad i kasnije. Komplikacije hirurkog leenja oboljenja tireoidne i paratireoidne zlezde Kao najee komplikacije javljaju se hipotireoza, hipoparatireoza, pareza glasnih ica kao rezultat povrede n.accesoriusa i n.hypoglossusa. Hypotireoza MVT se sprovodi kao dopunska, dugorona terapija u sklopu medikamentozne i drugih metoda, dozvoljavajui smanjenje doze tireoidnih hormona ili njihovo potpuno eliminisanje. Kurs se sastoji od 8-10 seansi ne due, a nakon pauze od 2-3 meseca moe se ponoviti kurs leenja. Posle provoenja MVT terapije neophodno je provoenje ispitivanja tireodnih hormona i uporeivanje sa prethodnim rezultatima. Delovati na neku od akupunkturnih taaka: ST 36, LI 4, SP 6, ST 13, BL 2, TE 17, LU 2, LI 11, BL 43, CE 20, TE 2. Postoperativna i spontana hypoparatireoza MVT se primenjuje u sklopu kompleksnog konzervativnog leenja, a takoe i u postoperativnom periodu za smanjenje bolnog sindroma i korekciju poremeenih funkcija uslovljenih operativnim zahvatom. Kurs leenja se sastoji ne vie od 6-8 seansi, a deluje se na neku od akupunkturnih taaka: TE 2, GV 20, ST 36, LI 4, SP 6, TE 1, HT 7. Pareza glasnih ica: Primena MVT u postoperativnom periodu dozvoljava poboljanje fonacije, regulise disanje, smanjuje i otklanja otok, poboljava regeneraciju tkiva. U nekim sluajevima rehabilitaciju treba provoditi u vidu vie kurseva leenja, u trajanju od 7-10 seansi, sa pauzom meu njima u trajanju od 1,5-3 i vie meseci. Delovati na neku od akupunkturnih taaka: LI 4, LI 17, BL 12, BL 20, GV 15, GV 16, CV 23. Diabetes mellitus i njegove komplikacije Najbolje izraen terapeutski efekat sree se u leenju pacijenata sa dijabetikim angiopatijama: angiopatije krvnih sudova donjih ekstremiteta, retinopatija, nefroangiopatija, a takoe i pri generalizovanoj mikroangiopatiji i polineuropatiji. Kurs leenja se sastoji od 10 seansi, koje se provode svakodnevno od 25-30 minuta. Delovati na 4-5 akupunkturnih taaka. Program leenja zavisi od sindroma osnovnog i propratnog oboljenja, njihovih komplikacija, i dinamike u procesu leenja. U leenju dijabetes melitusa i dijabetikih angio i neuropatija, najbolje je delovati na: ST 36, SP 3, TE 20, TE 3, SP 6, KI 2, TE 4, SV 24, LR 2, LU 7, BL 20, BL 17, BL 60. Kod retinopatija delovati na : BL 1, GB 12, GB 20, TE 23, GB 1.

340 Gojaznost MVT terapija se provodi zajedno sa dijetoterapijom i sprovoenjem poveane fizike aktivnosti. Kod najtee forme gojaznosti primenjuju se hirurke metode leenja pri kojima MVT ima svoje mesto u pre i postoperativnom stadijumu, kao i u periodu rehabilitacije. Pri izboru MVT recepture imati u obzir poremeene funkcije odreenih meridijana. Delovanjem na aurikularnu taku 13 (nadbubreg) normalizujemo njegovu funkciju; TE 20 normalizuje funkciju hipotalamusa; GB 12 i aurikularna taka 28 uspostavljaju funkciju hipofize. Primeniti u sledeem redosledu delovanje na akupunkturne take: GV 20, HT 7, LR 2, ST 36, CV 4. MVT se provodi po 10 seansi u jednom kursu. Posle pauze od 3-4 nedelje provesti nove kurseve leenja jo 3-5 puta, ime postiemo visoku efektivnost.

Ginekoloko akuerska oboljenja

Deo problematike vezan za ovu oblast obraen je u metodologiji Sitka (v. Od. 6.4.6.). Toksikoze trudnica MMT terapija povraanja u toku trudnoe normalizuje funkcije VNS, kore velikog mozga, uspostavlja neurohumoralnu regulaciju, sniava nivo intoksikacije i daje opte okrepljujue efekte. U tom smislu moe se delovati na neke od sledeih akupunkturnih taaka: GV 20, TE 19, BL 9, CV 12, PC 7, HT 7, LI 4, ST 36, BL 21, KI 21, GB 34, GB 20. Prvog dana se moe sprovesti 2-3 seanse na 4 sata, a za dugotrajnu profilaksu toksikoza dovoljno je 5-6 seansi. Poremeaji poroajnog toka MMT terapija sniava povieni miini tonus materice, sniava psihoemocionalnu napetost, normalizuje opte stanje, te se moe primeniti kako samostalno, i udrueno sa drugim metodama koje se primenjuju u poroajnom toku. Moe se delovati na neku od sledeih akupunkturnih taaka: LI 4, BL 60, BL 67, LR 3, ST 30, SP 6, SP 4, ST 36. U sluaju bolnih kontrakcija, delovati na BL 60, PC 5, ST 30, LI 4, GV 2; radi profilakse krvarenja delovati na TE 6, SP 4, BL 60, ST 36, CV 3, CV 2. Krvarenje Krvarenje u ranom postoperativnom periodu, se javlja kao posledica atonije materice ili zaostale placente. MMT daje visoke rezultate u okviru konzervativnih mera leenja. Moe se delovati na neke od sledeih akupunkturnih taaka: GB 21, LR 3, LR 8, CV 6, SP 4, SP 6, BL 60, CV 3; u sluaju nepotpunog skraenja materice delovati na CV 2, BL 3, ST 36, KI 8, LR 8, SP 6, PC 5. Kurs leenja se sastoji od 5-7 seansi.

341 Poremeaji menstrualnog ciklusa Poremeaj menstrualnog ciklusa je uslovljen razliitim etiopatogenetskim faktorima, moe se ispoljiti razliitim oblicima (hipomenoreja, oligomenoreja, dismenoreja), te je i izbor akupunkturnih taaka individualan. Izmeu ostalog, moe se delovati na neku od sledeih akupunkturnih taka: GV 20, TE 20, BL 23, BL 31, BL 60, BL 62; pri jakim bolovima na SP 6, LI 4, GB 20, GB 26, PC 5, LR 3, LR 5, LR 11, GV 2, GV 3, CV 1, CV 3, CV 6, KI 2, KI 5, KI 8, KI 14, LI 11, ST 25, ST 27. Leenje se provodi u ciklusu od po 7-10 seansi. Frigidnost Bez obzira na uzroke nastalog problema, MMT se moe provoditi kao visoko efektivna, savremena metoda leenja. Delovati na neku od sledeih akupunkturnih taaka: CV 2, BL 35, KI 10, ST 30, CV 7, GV 5, SP 6, GV 20, TE 20, HT 7, LR 12. Kurs leenja se sastoji od 7-10 seansi. Sterilitet Leenje steriliteta zahteva takoe individualan pristup uz zavisnosti od patolokog uzroka. MMT se primenjuje kao samostalna, ili udruena sa drugim metodama. Moe se delovati na neke od sledeih akupunkturnih taaka: GV 20, ST 36, SP 6, CV 3, KI 18, BL 31. LR 11, CV 4. Leenje se sastoji od 7-10 seansi, a u postoperativnom leenju ove bolesti, 7-8 seansi. Klimakterina nervoza Bez obzira na osnovni uzrok nastalih problema, MMT se moe primenjivati u svim stadijumima klimakterine nervoze. Moe se delovati na neke od sledeih akupunkturnih taaka: GV 20, TE 20, GB 20, SP 6, PC 6, ST 36, CV 2; pri vrtoglavicama na BL 11, BL 65, LR 3, KI 1, LU 10; pri nesanici na BL 43, GB 39, CV 3; pri munini na CV 12, LR 13, LI 4; pri bolu u lumbosakralnoj oblasti na BL 23, BL 31, GV 2, BL 60; pri bolu u grudima na PC 1, GB 22, LR 13. Kurs leenja se sastoji od 8-10 seansi, i neophodno ga je ponoviti nakon 4-6 nedelja.

Oboljenja nervnog sistema

MMT se moe koristiti u leenju infektivnih bolesti CNS, degenerativnih bolesti CNS, pri leenju bolesti VNS, glavobolja (v. Od. 6.4.4, Tabl. 6.3.), DCP (metodologija Sitka, v. Od. 6.4.4.), epilepsija, neurastenija, insuficijencija modane cirkulacije, perifernog nervnog sistema i neuropatija. Metodologija MMT je strogo individualna, i zavisi od etiopatogenetskih uzronika.

Oboljenja loko-motornog sistema

Oboljenja lokomotornog sistema su obraena u metodologiji Sitka (v. Od. 6.4.5).

342

Oboljenja oiju
MMT se primenjuje u leenju konjuktivita, blefarita, glaukoma, kratkovidosti i dalekovidosti, astigmatizma i strabizma, pod kontrolom oftalmologa u vidu monoterapije, ili u sklopu kompleksnog leenja, to skrauje period leenja i poboljava efikasnost terapije. Kod obolenja oiju potrebno je delovati na akupunkturne take LI 4, GB 20, GB 21, GB 14, TE 23, BL 1, BL 2, i aurikularne take 2, 8, 97, 95, kao i na druge take vezane za osnovnu problematiku. Izbor akupunkturnih taaka je strogo individualan, u zavisnosti od prisutne simptomatologije. Kao primer, date su preporuene procedure za konjuktivit i blefarit. Konjuktivit: LI 4, ST 36, ST 44, BL 40, GB 44, BL 66, BL 10, GV 20, GV 22, GV 23, GV 24, GB 2, BL 2, ST 1, BL 1, GB 1, GB 20. Blefarit: LI 4, LI 11, GB 1, BL 1, BL 2, GB 20, BL 10, TE 10, LR 2, ST 29.

Oboljenja ORL organa

MMT se moe primenjivati u leenju ORL organa, a izbor recepture zavisi od prisutne simptomatologije. Moe se primeniti kao monoterapija, ili u sklopu kompleksnog leenja ORL organa, kao i u postoperativnoj fazi. Kurs leenja se sastoji od 10 seansi, a u postoperativnom periodu od 4-5 seansi. Moe se delovati na LI 4, TE 17, GB 2, GB 34, GB 20, SI 19, SI 1, TE 5, LI 20, LU 7, ST 7, ST 6, LU 5, CV 22, CV 23, ili na neku od drugih akupunkturnih taaka u zavisnosti od ispoljene simptomatologije.

Stomatoloka oboljenja
U leenju stomatolokih oboljenja izraen je efekat MVT na smanjenje zubobolje razliite geneze. MVT se takoe primenjuje pri konzervativnom leenju oboljenja usne duplje i zuba, u hirurkoj stomatologiji i u maksilofacijalnoj hirurgiji. Duina kursa leenja zavisi od postignutog terapeutskog efekta. Kod paradentoza, gingivita, stomatita, periodontita, neuralgije n.trigeminusa, artroze temporo-mandibularnog zgloba, oboljenje jezika, parotidne lezde i poremeaja salivacije razliite geneze i drugih oboljenja usne duplje provodi se kurs leenja od 8-10 seansi. Pri recidivantnim oboljenjima ponoviti kurs leenja. U sluajevima kada posle prvog kursa leenja ne dobijemo eljene rezultate ponovni kurs se provodi kroz 7-10 dana. Kod gingivita delovati na: LI 4, LI 7, LI 10, LR 2, KI 1,ST 3, ST 36, GV 26, SP 6, LI 11, ST 4, ST 25, PC 8. Za zube gornje vilice: LI 20, ST 42, ST 7, ST 18, a za donju vilicu: ST 44, ST 5, ST 6, i aurikularne: 2 (gornji deo usne duplje), 3 (donji deo usne duplje), 5 (gornja vilica), 6 (donja vilica), 13 (nadbubreg), 26 (zubi protiv bolova), 95 (bubrezi), 55 (Shenmen). Kod paradontoze delovati na: LI 4, GB 2, ST 44, ST 7, ST 6, ST 36, LI 11, LI 1, LI 7, LU 11, GV 26, SP 6, GV 23, PC 6, PC 7, BL 20, BL 21, a od aurikularnih taaka: 5 (gornja vilica), 6 (donja vilica), 55 (Shenmen).

343 Zubobolja Radi kupiranja bola delovati na neku od sledeih taaka: ST 7, ST 6, LI 4, ST 44, KI 3, LI 1, TE 17, GB 2, ST 3, SI 17 i aurikularne: 5 (gornja vilica), 6 (donja vilica), 87 (eludac), 95 (bubrezi). Paradontoza Za gornju vilicu delovati na GB 2, GV 21, ST 7, GB 9, GB 3. Za donju vilicu delovati na: ST 6, ST 5, TE 6, GB 6, GB 11, CV 24. Zone dejstva pri lecenju odredjenih zuba Za prve zube donje vilice: BL 60. Za prve zube gornje vilice: GV 28. Za drugi i trei zub obeju vilica: LR 5, GB 39. Za etvrti i peti zub obeju vilica: ST 9, ST 36. Za esti i sedmi zub obeju vilica: LI 4, LU 7. Za osmi zub obeju vilica: SI 8. Za sve zube: LU 11, PC 6, LI 7,PC 8, SI 11, BL 60.

Deje bolesti
Groznica Snienje visoke temperature pri gripu ili nekom drugom upalnom procesu respiratornog sistema (upala plua) treba delovati na neku od sledeih akupunkturnih taaka: GV 14, LI 4, LI 11. Pri kalju sa iskaljavanjem i kijavicom: LU 7, ST 40. Dovoljno je jedna ili dve seanse svakodnevno ili na drugi dan.Trajanje seanse 20min. Akutni bronhitis Moe se delovati na neku od sledeih akupunkturnih taaka: LI 4, ST 44, SP 6, LU 5, LU 4. Kod bronhitisa sa alergijskom komponentom, praenim spastitinim kaljem delovati na: GV 14, LI 4, LI 11, ST 36, LU 9, HT 7. Kurs leenja se sastoji od 5-6 svakodnevnih seansi.U neophodnim sluajevima kurs ponoviti nakon 2-4 nedelje sa 4-5 seansi. Bronhijalna astma MRT/MVT/ITT se esto primenjuje kao deo kompleksnog leenja bronhijalne astme, udrueno sa farmakoterapeutskim sredstvima i vebama disanja. Delovati na neku od akupunkturnih taaka: ST 36, LU 2, LU 9, HT 7, BL 11, LI 4, LI 11, LI 14, a pri prisutnoj alergijskoj komponenti na: BL 13, ST 40, CV 17, TE 1, GV 14. Sa aspekta KTM astma u deijem periodu se ee manifestuju kao spoljanji YANG sindrom (v. Od. 6.4.2.)

344 Veliki kaalj ee se sree kod starije dece. Delovati na neku od akupunkturnih taaka: LU 10, PC 6, LI 4, GV 14, LU 5. Pseudokrup Etioloki nedovoljno jasan, esto moe biti praen infekcijom (adenovirusi, male boginje) ili neinfektivnim oboljenjima dece (stomatit, soor i dr.). Manifestuje se oteanim disanjem, hrapavim glasom, kaljem kao"lave psa", izraenim akutnim laringitisom. Delovati na neku od sledeih akupunkturnih taaka: LI 4, LI 11, ST 44, ST 36, SP 3, CV 22, CV 23. Alergijski rinitis Delovati na neku od sledeih akupunkturnih taaka: LI 4, LI 11, GV 14, LU 7, BL 2. Seanse provoditi 2 puta nedeljno, a kurs se sastoji od 2-3 seanse. Glavobolje Procedure zapoeti tek po postavljanju prave dijagnoze i neophodnoj primeni farmakoterapiji: glavobolja u oblasti ela: LI 4, GB 14, ST 41, ST 8, GB 8; glavobolja u temeno-slepoonoj oblasti: TE 5, GB 41, TE 20; glavobolja u oblasti potiljka: GV 20, LR 3, PC 6, LU 7, BL 60, BL 10. Poremeaj sna i nesanice U deijem uzrastu poremeaj sna moe nastati kao poremeaj u dnevnononom ritmu. Delovati na neku od sledeih akupunkturnih taaka: HT 7, LR 3, SP 6, PC 7, LU 5, KI 3, BL 20, ST 44, SP 1, PC 6, KI 6. Nesanica uslovljena tekim snovima, nonim strahovima, ili neurotinim manifestacijama: KI 24; komarima SP 5, HT 7, PC 7, ST 45, SP 6, BL 62, ST 44; pri buenju usred noi: BL 20, LU 9. Ako dete ne moe dugo da zaspi zbog straha delovati na HT 9. Neurogeno povraanje Delovati na ST 36, PC 6, SP 6, CV 12, GB 21, GV 24, TE 19, ST 45, BL 21, BL 25, SP 4. Anoreksija Ovaj problem se ee sree kod dece iznad 3 godine. esto je to zbog nasilnog hranjenja, no uvek je neophodno potraiti razlog anoreksije. Delovati na neku od sledeih akupunkturnih taaka: HT 7, PC 6, ST 36, SP 6, LR 3. Poremeaj varenja Kod dugotrajnih dijareja, smanjenog apetita, nadutog trbuha, delovati na neku od sledeih akupunkturnih taaka: ST 36, BL 25, CV 12, LI 4, SP 6. Munina i povraanje PC 6.

345 Obstipatio Zatvor dece koja sisaju ne treba tretirati. Moe se samo primeniti masaa SP6, tokom 10-20 " maksimalno 3 puta na trei dan ili dva puta nedeljno. Kod dece starije od 3 godine ,moe se delovati na neku od sledeih akupunkturnih taaka: SP 6, LI 4, ST 36, TE 6, SP 15. Koprivljaa Delovati na neku od sledeih akupunkturnih taaka: ST 36, LI 11, SP 10, SP 6, SP 9, na take ugroenog meridijana. Enuressis nocturna Bolji su rezultati pri neurolokoj prirodi oboljenja. Kod tvrdoglave dece sa dubokim i tekim snovima, delovati na neku od sledeih akupunkturnih taaka: CV 4, ST 36, LR 3, SP 6, CV 2, CV 3, GV 20, SP 3, HT 7, PC 6, PC 7, BL 23, BL 1, BL 28, LU 9. Neurotski tikovi Delovati na neku od sledeih akupunkturnih taaka: SI 3, BL 62, ST 36, TE 10, GB 39, LI 4, CV 12, LI 20, ST 37, LR 3, CV 15, ST 4. Za miie ela i oiju: BL 2, GB 14, SI 18, ST 2; za miie nozalabijalnog trougla i vrha usana: GV 26, LI 20, ST 7; za miie donje usne: CV 24, ST 6, ST 4, TE 17.