Regnum PLANTAE (Carstvo BILJAKA)

Nie biljke - Tallophyta

Razdeo Cyanophyta (Cyanobacteria) modrozelene alge/bakterije Razdeo Chlorophyta zelene alge Razdeo Phaeophyta mrke alge

Razdeo Rhodophyta crvene alge Razdeo Pyrrophyta vatrene alge Razdeo Xanthophyta utozelene alge Razdeo Chrysophyta zlatne alge Razdeo Bacillariophyta silikatne alge Razdeo Euglenophyta euglenofita Razdeo Charophyta prljenice
Vie biljke - Cormophyta Razdeo Bryophyta Mahovine Razdeo Equisetophyta Rastavii Razdeo Polypodipohyta Paprati Razdeo Pinophyta Golosemenice Razdeo Magnoliophyta Skrivenosemenice
B.Lakui - Alge

ALGE

B.Lakui - Alge

VEGETATIVNO TELO ALGI JE TALUS

Jednoelijsko Kolonijalno Acelularno (sifonalno) - jednoelijsko, viejedarno Vieelijsko Najprimitivnije alge nemaju elijski zid - gimnoplasti, neke alge imaju elastian sloj pelikulu ili vrst omota teku, dok veliki broj algi imaju elijski zid Hloroplasti razliitih oblika zvezdasti, mreasti, spiralni...

Pigmenti Hlorofil a, b, c, d Karotenoidi (karotini I ksantofili) - kod svih algi Fikobilini - modrozelene, crvene i neke vatrene
B.Lakui - Alge

Ishrana algi autotrofna, miksotrofna i heterotrofna

Razmnoavanje vegetativno, bespolno sporama i polno

Rasprostranjenje Vodeni ekosistemi, ima ih i na kopnu

fitoplankton, fitobentos, epifitne alge

Neke alge ive u simbiozi sa gljivama, viim biljkama ili ivotinjma

B.Lakui - Alge

Razdeo CYANOPHYTA - modrozelene alge hlorofil a, fikobilin

Prvi fotoautotrofni organizmi na Zemlji PROKARIOTSKI ORGANIZMI (CYANOBACTERIA) Jednoelijski ili kolonijalni oblici Osnovna supstanca elijskog zida je murein, kao kod elijskog zida gramnegativnih bakterija. Protoplast diferenciran na hromatoplazmu I centroplazmu Retko prisutne vakuole sa elijskim sokom, ali javljaju se gasne vakuole sa azotom Rezervna materija je glikoproteid Azotofiksatori
B.Lakui - Alge

Razdeo CYANOPHYTA - modrozelene alge

Chrococcus sp. - jednoelijska alga

B.Lakui - Alge

Nostoc sp., kolonijalna konasta alga

heterocista

B.Lakui - Alge

Arthrospira spp., spirulina konasta kolonijalna modrozelena alga U suvoj masi sadri 70 % proteina, 2-3 % lipida, vitamine B1, B2, B3, B6, B9, C.., gaji se

B.Lakui - Alge

Oscilatoria sp., konasta kolonijalna modrozelena alga

B.Lakui - Alge

Cyanophyte - Anabena spp., Microcystis spp.

formiraju vodeni cvet Sekundarni metaboliti modrozelenih algi su cijanotoksini

B.Lakui - Alge

Razdeo CHLOROPHYTA - Zelene alge, hlorofil a,b

Chlamydomonas sp. - jednoelijska alga

B.Lakui - Alge

Closterium sp., jednoelijska alga

B.Lakui - Alge

Scenedesmus spp., kolonijalna alga

B.Lakui - Alge

Acetabularia spp., sifonalna alga

B.Lakui - Alge

Pandorina sp., kolonijalna zelena alga

B.Lakui - Alge

Vieelijske konaste zelene alge

Spirogyra spp., Zygnema spp.

B.Lakui - Alge

Cladophora sp. vieelijska konasta alga, ivi i u slatkim i u slanim vodama

B.Lakui - Alge

Ulva lactuca je vieelijska listolika zelena alga i na talusu je mogue razlikovati rizoid, kauloid i filoid

B.Lakui - Alge

Caulerpa taxifolia, poreklom iz Indijskog okeana Otrovne materije koje lui smrtonosno deluju na druge alge i manje morske organizme

Razdeo PHAEOPHYTA - mrke alge, hlorofil a, c, stanovnici mora Plastidi - feoplasti sadre hlorofil a,c, fukoksantin i karotenoide Specifina supstanca elijskog zida je algin ili alginska kiselina Rezervne materije su: alkohol manit, polisaharid laminarin i ulje

Najpoznatije vrste su iz rodova Sargassum, Laminaria i Fucus

B.Lakui - Alge

Filoidi

Talus

Vazduni mehur

Kauloid

Rizoid

B.Lakui - Alge

Fucus vesiculosus, brai, raste u zoni plime i oseke izvor vitamina A, B, C, E, kalijuma i joda

B.Lakui - Alge

U Japanu se od razliitih vrsta roda Laminaria (L. japonica), pripremaju prehrambeni proizvodi poznati pod nazivom kombu, koji sadre veliku koliinu Mg.

B.Lakui - Alge

Sargassum fusiforme (syn. Hizikia fusiformis)

Bogata proteinima, Fe, Ca, vitaminima A, B1, B12, sadri veliku koliinu alginske kiseline.
B.Lakui - Alge

Plantae algi Alginati i alginske kiseline su polisaharidni kompleksi koji se koriste u ishrani, farmaciji... Osnovni sastojak je alginska kiselina ali sadre i jod, kalcijum, natrijum, magnezijum, fosfor, gvoe i silicijum. Derivati alginata se upotrebljavaju u proizvodnji sladoleda, pudinga i sireva...

Neke alge gajene u kulturi imaju 10 puta vie proteina nego u penici, 3 puta vie nego u govedini i 30 do 35 puta vie nego u krompiru. Sadre i glicine, lipide i osnovne aminokiseline.
B.Lakui - Alge

Razdeo XANTOPHYTA - utozelene alge, hlorofil a,e veina ivi u slatkim istim vodama
Botrydium sp. alga sifonalne grae

B.Lakui - Alge

Razdeo CHRYSOPHYTA - zlatne alge, hlorofil a,e u slatkim i slanim vodama

kolonijalna alga

B.Lakui - Alge

Razdeo BACILLARIOPHYTA - silikatne alge, hlorofil a,c

B.Lakui - Alge

Razdeo RHODOPHYTA - crvene alge, hlorofil a,d uglavnom u morima Razdeo PYRROPHYTA - vatrene alge, hlorofil a,c u slatkim i slanim vodama, optimum u tropskim morima Razdeo EUGLENOPHYTA - euglene, hlorofil a,b uglavnom u malim stajaim, toplim slatkim vodama Razdeo CHAROPHYTA - prljenice, hlorofil a,b bentosne alge preteno slatkih voda, izgledom podseaju na rastavie

B.Lakui - Alge

ULOGA I ZNAAJ ALGI

1. Primarni producenti organske materije i kiseonika u vodeni sredinama naroito znaajan fitoplankton, dok je fitobentos manje znaajan za ishranu vodenih organizama 2. Bioloko ienje zagaenih voda, alge koriste CO2 koji se oslobaa u procesu trulenja i obogaiju vodu kiseonikom, naroito znaajne alge dna i epifite 3. Alge kao bioloki indikatori stepena zagaenosti voda 4. Privredni znaaj algi Alge se koriste za dobijanje ubriva krupne mrke alge ili prljenice Alge su izvor mineralnih soli, kalijumovih, natrijumovih i azotnih Alge se koriste u ishrani, sadre najvie ugljenih hidrata, manje proteina a najmanje masti, puno vitamina A,B,C, D...

Algin ili alginska kiselina iz mrkih algi se koristi u kozmetikoj industriji

Iz pepela pojedinih mrkih algi (Laminaria sp.) se dobija jod

B.Lakui - Alge

Polisaharid agar agar se dobija iz pojedinih predstavnika crvenih algi

Rhodophyta - Gelidium sp. Gracilaria sp.

B.Lakui - Alge

4. Alge producenti toksinih supstanci - endotoksini (alkaloidi), u spoljanju sredinu dospevaju tek nakon uginua alge - U slatkim vodama najee modrozelene, a nekad i zelene alge - U slanim vodama uglavnom vatrene - U stajaim zlatne alge

B.Lakui - Alge