1. Heterofilija je?

Heterofilija je pojava kada se na jednoj istoj biljci jave listovi različitog oblika (vodeni ljutić).

2. Građa cveta?
Cvet se sastoji iz cvetne drške, cvetne lože (receptaculum), čašice (calyx), krunice (corolia), prašnika
(andreceum) i tučka (gyneceum).

3. Šta je perijant?
Perijant predstavlja listove cvetnog omotača koga grade krunica i čašica.

4. Šta je perigon?
Perigon je vrsta perijanta, kada su čašični listići isti kao krunični (lala, kopriva, đurđevak).

5. Šta su ahlamidni cvetovi?

Ahlamidni cvetovi su cvetovi koji nemaju listove perijanta-goli cvetovi (jasen).

6. Iz čega se sastoji tučak?

Tučak se sastoji iz donjeg proširenog dela-plodnika (ovarium) u njemu se nalaze semeni zameci (ovolumi),
plodnik se produžava u stubić (stillus) na čijem se vrhu nalazi žig (stigma).

7. Nabroj složene cvasti.

Složene cvasti su: metlica, složen klas, složen štit.

8. Šta je autogamija?
Autogamija ili samooprašivanje je oprašivanje cveta sopstvenim polenom i javlja se kod hermafroditnih
cvetova kada prašnici i tučkovi sazrevaju istovremeno.

9. Šta je ornitofilija?
Ornitofilija je oprašivanje pomoću ptica.

10. Suvi pucajući plodovi su:

Mahuna, mešak, čaura, ljuska i ljuščica.

11. Bobica pripada:

Bobica pripada sočnom prostom plodu.

12. Malina je kakav plod?

Malina je zbirni plod (zbirna koštunica).

13. Iz čega se sastoji seme?

Seme se sastoji iz semenjače, hranljivih materija i klice.

14. Šta je kotiledon?

Kotiledon je klicin listić.

15. Klimatski faktori su:

Klimatski faktori su temperatura, svetlost, vlažnost i vazduh.
 16. Skiofite su?
Skiofite ili biljke senke ne podnose puno dnevno osvetljenje pa se razvijaju i rastu u uslovima veće ili manje
zasenčenosti.

17.Fototropizam je?
Pod fototropizmom se podrazumevaju pokreti, odnosno pravac rastenja biljke prema izvoru svetlosti.
Osenčena strana raste sporije, a zasenčena raste brže, tako da se biljka savija prema tom izvoru svetlosti.

18. Poluskiofite su?

Poluskiofite su one biljne vrste koje dobro uspevaju u uslovima pune dnevne svetlosti, ali podnose i izvestan
stepen zasenčenja.

19. Iz čega se sastoje glikozidi?

Glikozidi se sastoje iz glikona i aglikona.

20. Šta sadrže mehanički štetne biljke?

Po obodu lista i po rebrima stabla nalaze se sitni zibići izgrađeni od silicijum-dioksida.

21. Šta je talus?

Talus je nediferencirano telo biljaka talofita (nižih biljaka). Ono nije izgrađeno od tkiva i na njemu se ne razlikuju organi.

22. Nabroj tri medonosne biljke?

Lipa, bagrem i suncokret.

23. Šta je lanac ishrane?

Lanac ishrane je niz organizama u ekosistemu koji se hrane jedni drugima.

24. Šta je zoocenoza?

Zoocenoza je životinjska zajednica.

25. Podela plodova prema količini vode?

Plodovi se prema količini vode mogu podeliti na suve plodove (do 15% vode), polusočni (15-50% vode), sočni
(50-90% vode) i vodenasti plodovi (preko 90% vode).

26. Šta je ekosistem?

Ekosistem je zajednica biotopa, fitocenoze i zoocenoze.

27. Autotrofne biljke su?

Autotrofne biljke su primarni proizvođači ili producenti organske materije-zelene biljke.

28. Šta su reducenti?

Reducenti ili razlagači su heterotrofni organizmi koji se saprobno hrane biljnim i životinjskim ostacima, koje
razlažu do početnoh neorganskih jedinjenja (gljive, insekti, kišne gliste, lešinari).

29. Fotosinteza?
Fotosinteza je složen biohemijski proces stvaranja organske materije (hrane) uz pomoć sunčeve energije. Od
ugljen doksida i vode, u prisustvu hlorofila i sunčeve svetlosti sintetišu se ugljeni hidati i kiseonik.
 30. Šta je flora?
Pod florom se podrazumeva skup, odnosno spisak biljnih vrsta nekog područja.

31. Šta je vegetacija?

Vegetacija ili biljni pokrivač podrazumeva skup svih biljnih vrsta nekog područja.

32. Binarnu nomenklaturu je opisao?

Karl Line.

33. Osnovne taksonomske kategorije?

Vrsta (species), rod (genus), familija (familia), red (ordo), klasa(classis), razdeo(divisio), carstvo(regnum).

34. Šta je areal?

Pod arealom neke biljne ili životinjske vrste podrazumeva se prostranstvo koje ona zauzima na površini zemlje.

35. Šta je paraketaraza?

Kod svinja i donekle živine je to nedostatak cinka koji izaziva specifičan oblik dermatitisa označen kao
parakeratoza. Patološke promene na koži ispoljavaju se u vidu crvenih fleka, zatim obilnog perutanja,
raspadanja kožnih ćelija i otvaranje rana, što prati mokre izlive.

36. Nabroj heksoze.

Glukoza, fruktoza, galaktoza i manoza.

37. Šta je skrob i iz čega se sastoji?

Skrob spada u polisaharide, inače je osnovni biljni rezervni ugljeni hidrat. Osnovnu gradivnu jedinicu čini D-
glikoza koja u skrobu stvara dve komponente-amilozu i amilopektin. Ima ga oko 70% u semenima žitarica i oko
78% u suvoj masi krtole krompira.

38. Šta su gume, sluzi i pektinske materije?

Gume, sluzi i pektinske materije čine važnu grupu biljnih proizvoda čija je zajednička karakteristika da
hidrolizom daju uronske kiseline, zbog čega se u hemijskom smislu nazivaju poliuronski derivati. Oni su
istovremeno i polisaharidi jer hidrolizom daju i šećere.

39. Prosti proteini su?

Albumunu, globulini, prollamini i glutelini.

40. Šta su ceridi i koje se kiseline nalaze u njima?

Ceridi ili voskovi su prosti lipidi sagrađeni iz mešavine estara određenih masnih kiselina i monohidroksilnih
alkohola. Od masnih kiselina zastupljene su miricilna, cerotinska, palmitinska i karnaubinska.

41. Šta je alogamija?

Alogamija je unakrsno oprašivanje, kada polen jednog cveta pada na žig drugog.

42. Psihrofite su?

Psihrofite su biljke koje žive na vlažnim, ali i hladnim mestima.
 43. U odnosu na intenzitet svetlosti biljke smo podelili na?
Heliofite, skiofite i poluskiofite.
44. Halofite su?
Halofite su biljke koje žive na slanim zemljištima.

45. Liposolubilni vitamini su?

A, D, E i K.

46. Koja je uloga vitamina B1?

Vitamin B1 direktno utice na resorpciju i metabolizam U-H, neophodan je za normalan rad nervnih ćelija i
poboljšava psihičko zdravlje, pospešuje rast, plodnost, laktaciju i probavu.

47. Koji makroelement ulazi u sastav vitamina B12?

Ulazi kobalt.

48. Smole su i navesti dva primera?

Smole (rezine) predstavljaju složene smeše različitih organskih jedinjenja koja postaju kao proizvodi
sekrecionih procesa. Ima ih kod bora, jele i smrče.

49. Osnovni tipovi korena?

Osnovni tipovi korena su osovinski i žiličast.

50. Monokarpne biljke se dele na?

Monokarpne biljke su one koje bez obzira na dužinu života samo jednom cvetaju. Dele se na monociklične,
diciklične i policiklične.

51. Žbun je?

Žbunovi nemaju izdvojeno stablo jer granjanje počinje od same površine zemlje (malina, ribizla, leska, divlja
ruža).

52. Filokladija je?

Filokladije su listoliki izdanci na kojima se razvija listić i u njegovom pazuhu cvet i plod.
Filokladija je izdanak koji ima oblik lista i na čijoj se površini ili jednom kraju nalaze cvetovi ili rudimentirani
listovi, kao kod kostarike.

53. Kosmopoliti i jedan primer?

Kosmopoliti su biljne vrste koje nalazimo u velikom broju i koje su široko rasprostranjene (vodena bokvica,
barska trska, a od suvozemnih kopriva, maslačak).

54. Relikti?
Reliktne vrste su vrste koje su nekada u prošlosti bile široko rasprostarnjene i uspele da se očuvaju do danas,
ali sa manjim arealom, zbog nekih nepovoljnih uslova (ginko biloba).

55. Endemiti?
Endemiti su biljne vrste koje žive na manjim površinama (pančićeva omorika).
 56. Koliko ima vode u semenu biljaka?
Oko 10-13% vode.

57. Nabroj biogene elemente?

Biogeni elementi su ugljenik, kiseonik, vodonik i azot.
58. Nabroj makroelemente.
Ugljenik, kiseonik, vodonik, azot, kalijum, kalcijum, kobalt, molbiden, hlor, jod, fosfor, magnezijum, sumpor.

59. Koliko ima Vodonika, a koliiiko azota u biljkama?

Vodonika 6,5, a azota 1,5.

60. Koja je voda dostupna za biljke?

Za biljke je dostupna gravitaciona i kapilarna voda.

61. Koja je voda nedostupna za biljke?

Za biljke je nedostupna opnena i higroskopna voda.

62. Nabroj biljke koje su izvor kobalta.

Izvor kobalta su sveže zeljaste biljke i livadsko seno.

63. Navedi glavne izvore sumpora.

Glavni izvor sumpora za organizam su organska jedinjenja u čijem je on sastavu, kao što su tioamino kiseline
(cistein i metionin), a u organizmu insulin, biotin, heparin i tiamin.

64. Šta je pašna tetanija?

Pašna tetanija je bolest koja se javlja usled naglog prelaska sa stajske na pašnjačku ishranu. Javljaju se manji ili
veći grčevi i probavne smetnje usled smanjene koncentracije kalcijuma ili magnezijuma.

65. Organske kiseline i podela?

Organske kiseline su jedinjenja alifatične ili aromatične prirode koja sadrže karboksilnu grupu. Dele se na
monokarboksilne, dikarboksilne i trikarboksilne.

66. Nabroj glikozide kukureka.

Glikozidi kukureka su helebrin, heleborin i heleborein.

67. Nabroj glikozide bijadi.

Glikozidi bijadi su pteritonska kiselina i anhidrid filicina.

68. Nabroj glikozide navale.

Glikozidi navalle su aspidinol, filicinska kiselina i filimaron.

69. Uloga vitamina D?

Vitamin D je važan jer upravlja apsorpcijom i održavanjem ravnoteže Ca i P, utiče na plodnost, imuni sistem i
pravilno okoštavanje tj. sprečava rahitis.

70. Šta je D sindrom?

Nedostatak ili smanjena količina vitamina B 5 dovodi do demencije, dijareje i dermatitisa.
71. Šta su nektarije?
Nektarije su posebni organi kod biljaka koje se nalaze na razlišitim mestima u cvetu. To su sekrecione žlezdaste
tvorevine koje luče slatki sok-nekar.

72. Šta je zoofilija?

Zoofilija je oprašivanje pomoću životinja.

73. Šta spada u nepucajuće sušne plodove?

U nepucajuće sušne plodove spadaju orašica, ahenija, krupa, šizokarpijum.

74. Koštunica spada?

Koštunica spada u sočni prost plod.

75. Jagoda spada u?

Jagoda spada u zbirne plodove (zbirna orašica).

76. Šta je seme?

Seme nastaje iz semenog zametka, kod skrivenosemenica se nalazi u plodu i služi za razmnožavanje i
rasprostranjenje biljaka.

77. Podela ekoloških faktora.

Ekološki faktori mogu se podeliti na biotičke i abiotičke.

78. Kako svetlost deluje na plodonošenje?

Svetlost znatno utiče na plodonošenje i rodonost biljke. Utvrđeno je da stabla velikog broja šumskog drveća
koja rastu na osami 10-12 godina, ranije počinju da plodonose u odnosu na stabla iste vrste u šumi. Takođe je
poznato da kod šumskog drveća najobimnije plodonose grane na vrhu krune i na strani izloženoj izvoru
svetlosti.

79. Heliofite?
Heliofite su one biljke koje za svoje razviće traže punu dnevnu svetlost, one ne podnose zasenčenost. To su
biljke otvorenih područja kao što su pustinje, stepe, livade i visoko planinske oblasti.

80. Šta su to složeni plodovi?

Složeni plodovi su plodovi nastali iz dva ili više cveta ili cele cvasti.

81. Koji su to plodovi cvasti?

Plodovi cvasti se nalaze kod duda, lipe.

82. Šta su euritemne biljke?

Euritemne biljke su one biljne vrste kod kojih je velika amplituda između temperaturnog minimuma i
maksimuma.

83. Šta su termofilne biljke?

Termofilne biljke su one prilagođenje životu na toplom staništu.
 84. Šta su frigorifilne biljke?
Frigonifilne biljke su one prilagođene niskim temperaturama.

85. Šta su psomofite?

Psomofite su biljke koje rastu na peskovitoj podlozi (bagrem).
86. Podela biljaka na osnovu vlaznosti?
Prema vlažnosti biljke se mogu podeliti na: hidrofite-emerzne kojima je samo koren potopljen u vodi (barska
trska, rogoz) i hidrofite-submerzne koje su cele potopljene u vodi, hidrofite-flotantine koje se nalaze na
površini vode (lokvanj), higrofite koje šive na barskim i močvarnim mestima, mezofite koje se razvijaju na
umereno vlažnim staništima i kserofite koje su prilagođene sušnim uslovima (halofite, psihrofite).

87. Šta je kladodija?Kladodija je izdanak listolikog ili nepravilnog izgleda i ima sposobnost da fotosintetiše i
raste neograničeno kao na primer kod kaktusa skriveni jezik.

88. Metamorfoze podzemnog izdanka?

Metamorfoze podzemnog izdanka su rizom, krtola i lukovica.

89. Koje su industrijske biljke?

Industrijske biljke su suncokret, soja.

90. Napiši procentualni sastav biogenih elemenata u zemljištu.

45% mineralnih materija, 25% vode, 25% vazduh i 5% organskih materija.

91. Tip cvasti kod vlaske je?

Vlaska ima prstoliku cvast.

92. Obod lista može biti?

Ceo manje ili više usečen, nazubljen i režnjevit.

93. Nabroj četiri tipa lisne nervature.

Lisna nervatura može biti prstasta, paralelna, lučna i mrežasta.

94. Nabroj bar dve korenaste biljke.

Korenaste biljke su stočna repa i stočna šargarepa.

95. Šta su etarska ulja?

Pod etarskim uljem se podrazumeva skup hemijskih jedinjenja koja pri destilaciji biljke ili nekog njenog dela
odlaze sa vodenom parom.

96. Nabroj etarska ulja nane.

Etarska ulja nane su mentol i menton.

97. Nabroj etarska ulja majčine dušice.

Etarska ulja majčine dušice su timol, cimol, karvakrol, cineol, linalilacetat i drugi.
 98. Nabroj bar tri začina.
Biber, beli luk, đumbir.
99. Kako pčele prenose polen?
Polen sakupljaju pčele izletnice i u košnicu ga donose u korpicama zadnjih nogu.

100. Šta je medljikovac?

Medljikovac je med od medljike i veoma je cenjen u ljudskoj ishrani, a isto tako dobro služi i u redovnoj ishrani
pčela u toku sezone. Sadrži više ugljenih hidrata i mineralnih soli, posebno kalijumovih.

101. Nabroj droge sa strukturom.

Droge sa strukturom su: - Nadzemni organi biljke (herba, list, pupoljak, kora, drvo, cvet, plod, seme, šišarka)

- Podzemni organi biljke (rizom, koren, krtola, lukovica).

102. Prevedi rečenicu „dosis sola venetum est“.

Sama doza je smrtonosna.

103. Koliko % vode sadrži zrelo seme?

Zrelo seme sadrži 10-13% vode.

104. Koliko ima lekovitih biljaka u Srbiji?

U Srbiji ima nešto više od 400 lekovitih biljaka.

105. Koje biljke su izvor sumpora?

Izvor sumpora su kelj, kupus, crvena detelina, stočni grašak, lucerka, slačica.

106. Gde se deponuje Ca i P?

Kod životinja Ca i P se deponuju u kostima i zubima, a kod biljaka se kalcijum deponuje u listovima, a fosfor u
semenu.

107. Osnovni pigmenti koji učestvuju u fotosintezi?

Osnovni pigmenti koji učestvuju u fotosintezi su hlorofil koji se nalazi u hloroplastima ili na tilakoidima rasutim
po citoplazmi.

108. Šta su heterotrofni organizmi?

Heterotrofni organizmi su potrošači ili konzumenti koji svoju hranu zasnivaju na biljnoj hrani (biljojedi), koji u
procesu sekundarne produkcije stvaraju svoje organske materije pa predstavljaju i sekundarne proizvođače. Tu
spadaju i mnogi paraziti (parazitske bakterije i gljive na zelenim biljkama).

109. Šta je gušavost?

Usled nedostatka joda u hranivima kod životinja se javlja gušavost (stroma)-uvećanje štitaste žlezde.

110. Nabroj pentoze.

Pentoze su ksiloza, arabinoza, riboza i ramnoza.

111. Šta je inulin?

Inulin je polisaharid, rezervni ugljeni hidrat, nerazgranat polimer koji sadrži 30-35 molekula D-fruktoze.
 112. Podela proteina?
Proteini se mogu podeliti na proste belančevine ili proteine i složene belančevine ili proteide.
113. Šta su gliceridi?
Gliceridi su masti i ulja u užem smislu, odnosno estri viših masnih kiselina i trihidroksilnog alkohola glicerola.

114. Šta su složeni lipidi i šta spada u njih?

Složeni lipidi su: fosfatidi (lipidi koji sadrže estarski vezanu fosfornu kiselinu) i cerebrozidi (složeni lipidi koji se
uglavnom nalaze u mozgu kod životinja i ljudi).

115. Šta izaziva peleagru?

Peleagru izaziva hipovitaminoza vitamina B3.

116. Uloga vitamina B2?

Vitamin B2 je prenosilac vodonikovih jona u ćeliji, ima ulogu u fotohemijskim procesima u mrežnjači oka,
zaslužan je za zdravu kosu, nokte, kožu, sluznice, potreban je za rad očiju, nerava i adrenalnih žlezdi.

117. Šta je stablo?

Stablo je osnovni osovinski organ biljaka koji održava morfološku i funkcionalnu vezu između listova i korena.

118. Šta su polikarpne biljke?

Polikarpne biljke su višegodišnje zeljaste biljke koje u toku svog života više puta donose cvetove i plodove
(perunika, krompir, luk).

119. Šta je adventivni koren?

Adventivni koren je koren koji se razvio iz stabla ili iz lista (kukuruz, vrba, bršljen). Kod biljaka koje se
razmnožavaju vegetativno ceo koren je adventivan.

120. Šta su orografski faktori?

Orografski faktori su činioci koji se odnose na reljef zemljišta. Oni u većini slučajeva indirektno deluju na biljni
svet menjajući klimatske i edafske ekološke faktore.

121. Šta su poluparaziti?

Poluparaziti su vrste koje od svog domaćina koriste samo vodu i mineralne soli rastvorene u njoj, dok su u
pogledu fotosinteze potpuno samostalne.

122. Koji su to poluparaziti?

Poluparaziti su bela i žuta imela.

123. Objasni epizoohoriju.

Epizoohorija je raznošenje semena i plodova na površini tela životinja pri čemu su semena i plodovi visoko
specijalizovani za takav vid rasejavanja (poseduju bodlje, čekinje, kukice, lepljive supstance).

124. Navedi tri načina obrade oranica.

Plodored, međuusev, zeleni konvejer.

125. Sporedni proizvodi alkohola?

Kao sporedni proizvodi pri dobijanju alkohola iz žitarica i krompira dobija se džibra, a iz voća i grožđa dobija se
komina.

126. Sporedni proizvodi mleka i mlinske industrije?

Mlevenjem semena žita dobija se brašno, a od klica cerealia se dobijaju mekinje. U mlekarskoj industriji
nastaju obrano mleko, mlaćenica ili stepka i surutka.

127. Navedi bolesti izazvane gljivama.

Bolesti izazvane gljivama su: garka i žitna rđa, krompirova plesan.

128. Složen list?

Složen list na jednoj lisnoj dršci ima veći broj liski.

129. Prost tip cvasti kod trave je?

Prosta cvast kod trava je klas.

130. List se sastoji iz?

List se sastoji iz lisne osnove, lisne drške i liske.

131. Šta je biocenoza?

Biocenoza ili životna zajednica predstavlja jedinstvo biljaka, životinja, gljiva i mikroorganizama.

132. Koliko ima biljnih vrsta u Srbiji?

U Srbiji ima 3 662 biljne vrste.

133. Koja carstva obuhvata nadcarstvo eukariota?

Nadcarstvo eukariota obuhvata carstvo životinja, carstvo gljiva, carstvo biljaka.

134. Podela biljaka na osnovu areala?

Na osnovu areala biljke se dele na kosmopolite i endemite.

135. Koji je % C i O u organskom sastavu biljaka?

Ugljenika ima 46%, a kiseonika 40%.

136. Šta je ekosistem?

Ekosistem je zajednica koju izgrađuju biotop, fitocenoza, zoocenoza i predstavlja najviši stepen integracije žive
i nežive prirode sa cikličnim procesima materijalnih i energetskih razmena.

137. Šta su karnivore?

Karnivore su mesojedi i možemo ih podeliti u dva reda. Karnivore prvoh reda se hrane biljojedima, a karnovore
drugog reda se hrane karnivorama prvog reda.

138. Formula fotosinteze?

6CO2 + 6H2O → C6H12O6 + 6O2
 139. Binarna nomenklatura?
Uveo je Karl Line, zasnovana je na morfološkoj sličnosti biljaka. Osnovna jedinica je vrsta-species koja
predstavlja skup biljaka koje su međusobno slične.

140. Koje su osobine areala?

Osobine areala su granice, oblik,veličina i struktura.

141. Koliko ima vode u zeljastim biljkama?

U zeljastim biljkama ima 75-80% vode.

142. Koliko ima vode u senu?

U senu ima 15-17% vode.

143. Nabroj mikroelemente.

Mikroelementi su gvožđe, hlor, molbiden, cink, kobalt, bakar.

144. Koliko ima % azota, ugljenika, vodonika i kiseonika u biljkama?

Ugljenika 46%, kiseonika 40%, vodonika 6,5% i azota 1,5%.

145. U sastav kojih vaznih jedinjenja ulazi azot?

Azot predstavlja konstitutivni deo proteina, ulazi u sastav nukleinkih kiselina, amino kiselina, purinskih i
pirimidinskih baza, pigmenata, fermenata, alkaloida.

146. Nabroj polisaharide.

Polisaharidi su skrob, celuloza, hemiceluloza, inulin, gume, sluzi i pektinske materije.

147. Koji su prosti lipidi?

Prosti lipidi su gliceridi, ceridi i steridi.

148. Uloga korena?

Koren pričvršćuje biljku za podlogu i snabdeva biljku sa hranljivim i mineralnim materijama iz zemljišta.

149. Metamorfoza korena?

Metamorfoza korena predstavlja promenu u građi i obliku korena, najčešće se ogleda u promeni
voluminoznosti korena sa funkcijom skladištenja hranljivih materija. To su vretenast, repast koren i krtole.

150. Šta je izdanak?

Izdanak je stablo sa listovima.

151. Kako se dele drvenaste biljke prema obliku i načinu formiranja stabla?
Podelili smo ih na drveće, žbunove i polužbunove.

152. Šta je drvo?

Drvo je drvenasta biljka koja ima jasno izraženo deblo koje na izvesnoj visini nosi krošnju. Tipovi granjanja su
monopodijalno (jela, smrča) i simpodijalno (hrast, bukva, orah).

153. Šta je nadzemna krtola?

Nadzemna krtola je zadebljano stablo u kome se nalaze rezervne supstance.
154. Šta su staloni?
Staloni su metamorfozirani izdanci končastog izgleda kojima se biljka razmnožava.

155. Šta je trn?

Trn je metamorfoziran list.

156. Šta je rašljika?

Rašljika je končasto izdužen metamorfoziran izdanak osetljiv na dodir i služi da biljku održi u uspravnom
položaju u kome ima više svetlosti (vinova loza).

157. Metamorfoza lista?

List može da metamorfozira u trn i rašljiku.

158. Šta je transpiracija?

Transpiracija je proces odavanja vode u vidu vodene pare.

159. Šta je respiracija?

Respiracija je proces disanja kod biljaka koji se odvija preko stoma na listovima. Biljke udisu CO 2, a izdišu O2.

160. Šta je adsorpcija?

Adsorpcija je proces kojim koren crpi vodu i mineralne materije iz zemljišta.

161. Šta su heterohlamidni cvetovi?

Heterohlamidan cvet je cvet kome su listovi perijanta različite boje i oblika.

162. Uloga kruničnih listića.

Krunični listići svojom bojom, mirisom i etarskim uljima privlače insekte koji oprašuju biljku.

163. Osnovni orografski faktori?

Osnovni orografski faktori su nadmorska visina, ekspozicija (izloženost određenoj strani sveta), stepen nagiba
terena.

164. Šta je mikoriza?

Mikoriza predstavlja simbiozu biljaka i gljiva.

165. Šta je inklinacija?

Inklinacija je stepen nagiba terena.

166. Šta je sinzoohorija?

Sinzoohorija je način raznošenja semena i plodova tako što ih životinje namerno nose u svoja skloništa.

167. Šta je endozoohorija?

Endezoohorija je način raznošenja semena najčešće pticama koje ih koriste kao hranu, zatim semena prolaze
kroz digestivni trakt i izbacuju se iz organizma.
 168. Šta su epifite?
Epifite se učvršćuju za koru drveća i ili se nalaze na stablu i listovima drugih biljaka (mahovine, lišajevi).

169. Šta je zoohorija?

Zoohorija je raznošenje plodova i semena pomoću životinja.

170. Tipovi zoohorije?

Postoji epizoohorija, endozoohorija i sinzoohorija.

171. Hraniva smo po poreklu podelili na?

Hraniva smo podelili na hraniva animalnog, biljnog i mineralnog porekla.

172. Podela hraniva prema voluminoznosti?

Prema voluminoznosti hraniva smo podelili na kabasta, koncentrovana i industrijske krmne smeše-koncentrati.

173. Sporedni proizvodi pri dobijanju piva?

Sporedni proizvod je pivski kom.

174. Sporedni proizvod u proizvodnji skroba?

Sporedni proizvod u proizvodnji skroba je drožina.

175. Sporedni proizvod u šećeranama?

U šećeranama sporedni proizvodi su repini rezanci i melasa.

176. Sporedni proizvodi u uljarama?

U uljarama sporedni prizvodi su uljane sačme i pogače.

177. Sporedni proizvodi u klaničnoj industriji?

Jetreno brašno i krvno brašno.

178. Sporedni proizvodi u industriji prerade ribe?

Riblje brašno.

179. Šta je trop?

Trop je skladištenje za korenaste i krtolaste biljke.

180. U bakterijama od makroelemenata najviše je zastupljen?

Azot.

181. Stafilokoke su?

Stafilokoke su ćelije bakterija koje posle deobe ostaju u grupama i liče na grozd.

182. Uloga bakterija u industriji?

Uloga bakterija u industriji se ogleda u njihovoj primeni u proizvodnji namirnica i poboljšavanju njihovog
kvaliteta. Služe kao biološki konzervatori namirnica.
 183. Aktinomicete su?
Aktinomicete obuhvataju predstavnike koji po svojim morfološkim osobinama odstupaju od tipične građe
bakterija i predstavljaju prelazni oblik između bakterija i gljiva.

184. Koji je to antibiotik aktinomiceta?

Antibiotik streptomicin.

185. Koje grupe stvaraju penicilin?

Penicilin stvaraju Penicilium notatum i rodovi Penicilium aspergilus, Cephalosporium.

186. Šta je agar?

Agar je jedinjenj slično želatinu i dobija se iz algi.

187. Prost tip cvasti kod trava je?

Grozd, klas, klip, resa, glavica i štit.

188. Cvast kod pšenice je?

Cvast je kod pšenice klasolika.

189. Raspored listova?

Listovi mogu biti raspoređeni spiralno ili naizmenično i pršljenasto.

190. Hidrofilija je?

Hidrofilija je oprašivanje uz pomoć vode.

191. Koji su to sočni prosti plodovi?

Sočni prosti plodovi su bobica, koštunica i jabuka.

192. Zbirni plodovi su?

Zbirni plodovi su kupina, jagoda, malina i ruža.

193. Složeni plodovi su?

Složeni plodovi su dud, smokva, ananas, lipa.

194. Klica je?

Klica je začetak nove biljke i nalazi se u semenu. Sastoji se iz korenka, stabaoceta, pupoljčića i semenih listića-
kotiledona.

195. Stenotermne biljke?

Stenotermne biljke su prilagođene veoma malom temperaturnom kolebanju.

196. Šta su hasmofite?

Hasmofite su biljke prilagođene životu u pukotinama stena.

197. Podela biljaka u odnosu na pH?

U odnosu na pH biljke se dele na oklofite i alkalofite.
 198. Kakav oblik lista može biti?
List može biti eliptičan, bubrežast, srcolik, strelast, romboičan, štitast.

199. Obod liske može biti?

Obod liske može biti ceo testerast, dvojno testerast, nazubljen, rovašen i vijugav.

200. Obod lista može biti?

Obod lista može biti ceo, manje ili više, uvučen, nazubljen i raštrkan.

201. Nabroj bar dve krtolaste biljke?

Rotkvica, cvekla, krompir.

202. Nabroj bar dve korenaste krmne biljke?

Stočna repa, stočna mrkva.

203. Šta sakupljaju pčele?

Pčele sakupljaju nektar, cvetni prah i slatke sokove smole.

204. Šta pčele proizvode?

Pčele proizvode med, propolis, vosak, medljikovac i pergu.

205. Šta su alkaloidi?

Alkaloidi su organska azotna jedinjenja koja odlikuje jako fiziološko dejstvo. Koriste se kao lekovi u medicini, a
negde i kao sredstva za uživanje.

206. Alkaloidi kao narkotici?

Morfin, heroin, kokain, hašiš, marihuana, duvan, kafa.

207. Droge su?

Droge su alkaloidne biljke koje opuštaju nerve i koriste se za opuštanje i uživanje.

208. Vrste droga?

Droge mogu biti prirodne i sintetičke.

209. Glikozidi su?

Glikozidi su toksične materije koje se javljaju kod nekih biljaka. Oni predstavljaju derivate ugljenih hidrata
odnosno estarska jedinjenja šećera sa drugim materijama. Molekul glikozida se sastoji iz dve komponente
glikona i aglikona.

210. Alkaloidi kukute?

Konin i gama konicein.

211. Alkaloidi velebilja?

Atropin, beladonin, skopolamin.

212. Alkaloidi čemerike?

Protoveratrin, protoveratidin, jevrin, jubijevrin.
 213. Alkaloidi kukolja?
Gitagin i gitagenin.

214. Glikozidi kukureka?

Helebrin, heleborin, heleborein.

215. Glikozidi navale?

Lilmicinska kiselina i filmaron.

216. Glikozidi bujadi?

Pteritonska kiselina i anhidrid filicina.

217. Tri osnovne gume?

Gume su kaučuk, gutaperka i ...

Spisak biljaka sa latinskim nazivima:

Poacae
Trave I klase
1. Arrhenatherum elatus - Francuski ljulj
2. Dactylis glomerata - Ježevica
3. Festuca pratensis - Livadski vijuk
4. Poa pratensis - Livadarka
5. Trisetum flavescens - Žuti ovsik
6. Cynosurus cristatus - Češljika
7. Alopecurus pratensis - Lisičji repak
8. Phleum pratense - Timotijeva trava
9. Agropyrum repens - Pirevina
10. Lolium perenne - Engleski ljulj
Trave II klase
1. Agrostis alba - Bela rosulja
2. Bromus inermis - Klasača bez osja
3. Festuca ovina - Ovčiji vijuk
4. Holcus lanatus - Paulja
5. Anthoxanthum odoratum - Mirisavka
6. Koeleria gracilis - Smilica
Trave III klase
1. Deschampisia caespitosa - Bus
2. Stipa capillata - Kovilje
3. Chrysopogon gryllus - Đipovina (zlatna brada)
4. Andropogon ischaemum - Vlaska
5. Nardus stricta - Tvrdača
 Kultivisane trave-žita (cerealia)
1. Zea mays - Kukuruz
2. Oryza sativa - Pirinač
3. Avena sativa - Ovas, zob
4. Triticum vulgare - Pšenica
5. Hordeum vulgare - Ječam
6. Secale cereale - Raž

Fabaceae
Rod: Trifolium
1. Trifolium pratense - Crvena detelina
2. Trifolium repens - Bela detelina
3. Trifolium patens - Žuta detelina
Rod: Medicago
1. Medicago sativa - Plava lucerka
2. Medicago felcata - Žuta lucerka
3. Medicago lupulina - Dunjica

1. Vicia sativa - Obična grahorica

2. Lotus corniculatus - Zvezdan
3. Onobrychis viciaefolia - Esparzeta
4. Glycine hispida - soja
5. Pisum arvense - Stočni grašak

Lekovite biljke
1. Mentha piperita - Nana
2. Salvia officinalis - Žalfija
3. Matricaria chamomilia - Kamilica
4. Achillea millefolium - Hajdučka trava
5. Althaea Officinalis - Beli slez
6. Plantago media - Srednja bokvica

Toksične biljke
Alkaloidi
1. Conium maculatum - Kukuta
2. Atropa belladonna - Velebilje
3. Datura stramonium - Tatula
4. Veratrium album - Čemerika
5. Colchicum autumnale - Mrazovac
6. Aristolochia clematitis - Kokotinja
7. Consolida regalis - Žavornjak
8. Equisetum palustre - Barski rastavić
Saponini
1. Saponaria officinalis - Sapunjača
2. Agrostemma githago - Kukolj
Glikozidi
1. Adonis vernalis - Gorocvet
2. Helleborus odorus - Kukurek
3. Gratiola officinalis - Proljevak
4. Digitalis ambigua - Žuti naprstak
5. Sinapis arvensis - Gorušica

Toksične biljke neotrovne u senu

1. Ranunculus acris - Ljutić
2. Euphorbia cyparissias - Mlečika uskolisna

Toksične biljke iz razdela papratnjače

1. Dryopteris filix - Navala
2. Pteridium aquilinum - Bujad

Mehanički štetne biljke

1. Carex vulpina - Lisičja oštrica
2. Bolboschoenus maritimus - Ševarika

Začinske biljke
1. Allium sativum - Beli luk
2. Petroselinum crispum - Peršun
3. Laurus nobilis - Lorber
4. Rosmarinus officinalis - Ruzmarin
5. Carum carvi - Kim
6. Zingiber officinale - Đumbir
7. Cinnamomum zeylanicum - Cejlonski cimet
8. Myristica fragrans - Muskatni orah
9. Piper nigrum - biber
10. Vanila planifolia - Vanila