- 2010 -

______________________
1835-1965____________________________
_____________________
________________
___________________________
_____________________________________

:
* ,

,

: , , , , , ,
.

,
,

.
-

... (1).
'' ''
,
.
, ,
;
.

,
,
, (2). ,
400 1
, 150 50 ,
,
(3).
,
, ,

 .

,
, ,
.
,
.
, 500 ,
,
(4). , ,
58 57 . 6,30
3,20 .
,
, 18,5 19 19,5 19
. ,
''DIANA'' ''DARDIANA''.
2,50 2,50
2,60 2,60 . ,
, 2,10 0,80 0,34 : ''C.Iul(ius) Sabinus bis II
viralis/et patr(onus) M(unicipii) H (adriani) D(robe-/tae/ ob honor(em)/flamoni C.Iul(ii)
Naesi Sabini(i)/ nepotis sui cryptam vetus/ tate dilapsam pecunia su/a reformavit et
exalti/avit'' (5).
- 123 211. .
.
,
1,84 0,91 0,28 : ''Imp(eratores) Caes(are)s
C.Val(erius) Aur (elius) Diocletianus/........... et M.Aur(elius) Val(erius) Maximianus Pii
Fe(lices)/ Invicti Aug (usti) et Fl. Val(erius) Constantius/ et Galerius Val(erius)
Maximianus/ nobilissimi Caesares Germanici/ Maximi Sarmatici Maximi pro/ futurum in
aeternum Rei publica/ praesidium constituerunt'' (6).
-
294. ,
,
''
'' (7).
.
, ,
.
,
,
, .
.
,
''''. ,
, ,
(8).


,
, .
293.
- ,
.
, ,
, .
294. .

VI ,
1964. 1972. (9).
,
535-585. -
, ,
(10) ,

, XVI XVII ,
(11).
'' '',
,
,
.
. VI
- , 518. 527..
/565-578/, , , 574/5
, 539/40 . (12).
20
,
(13).
.
, ..,
, , , , ,
/ ... VI
: ,
- ,
, , 12
(14).
, 500 ,
, 100 , 54 ,
1,5 .
.
84 45 , 73, 38 (15).
. XIX
: '' ,

. , .
'' (16).

, 1 , XIX
,
(17).
, .
22 28 .
,
.
LP V,
, 7, 4 .
, 22 ,
7 20 . -
-
(18).
.

. ,
, I II ,
,
,
. ,
.
,
,
. ,
, - ,
,
. ,


, ,

, ,
,
. 1973..
,
, VIII- XI ,

, 0,6

(19). ,

. VIII-XI
,

a . -
,
VII
.
,
,
. ,
,
, , ,
. ''''- , ,
, ''''- , , '''', ''''
, '''', '''', , , , ''''- .
, , ,
'''',
, , ,
.
, , ,
, , ,
- /
IV ../, ,
...

XII /Idrisi, Edrisi, Al- Idrisi, Abu
Abdallah Mahommed Ibn Mahommed Ibn Abdallah Ibn Idrisi, 1099
1154.. 1100-1165../. Neocastro-
, Arcadisca, , ,
; (20). .
Neograd 1396., 18.
,
1419. , 26. , ,
(21).
XIV- XVIII
j .
-
1576.
'' '' (22).
XIV
,
. '' '' : ''
1375. , ,
.
. ;
.
.'' (23).


1396. ,
, ,
, .
, ,
1483.. - ''''-
.
'' '' ,
.
je 1641 (24).
, 1455. ,
,
.
'' -
- ,
, ,
;

- ,
XV ...
'' (25). ,
, 1969. ,
/ / XV
(26). '' '',
1427-1439..
'''' -
(27). 1444-1451..
(28).
1455.
, .
, XV
.
-
- (29).
'' '' 2002.,
XV : '' ,

, 1419.
, -,
/- - /'' (30).
,

XVI .
- Evlija ibn Dervi Mehmed Zilli, ,
1666. '' /-

-/, . --'',
:
'' ... ,
. ..., ,
150 , 170 . :
, , , 300 , ,
, .
, 12 , ,
. , ,
//
. .
1800 .
, ,
. . ,
.
.
. //
//. . 400 ,

, .
, ,
... . // 50 .
, . . .
, .
50 . 50
//, .
,
. .
. .
, .
. .
. ...//.
, ,
.
.
, .
'' (31).
'' , ''
/1451-1481/,
1462. . , 1458..
,
,
1444.. ,
. ,
XVI ,
. : ''


, ;
, - ,
- '' (32).
, ,

: ''
,
20 / : 12/ ,
, .
, , . ,
,
. 1100 / : 1800/.
...
'' (33). ,
.
''- - '',
. ,
(34).

'' , ,
'', . 23
'' , - - , 36-7''. ,
: ''
1521. ,
,
, ,
... ... ,
, ,
, ,
, ,
,
, '' (35).
, 28. 1524. ,
,
, ''
, '' (36).

, 1501.,
XVI , ,

(37). ,
,
.

 . .
, ,

,

, 4
.
/
VLP/,
.

, .
: ''
,
,
.
, .''
(38).

, , .
1524.. '' '' (39). ,
,
, ,
, . , ''
''. ''
XV XVI '' '' ''
XVI

.
. .
,
, ,
1524., ''
'' '' , ,
,
, ,
'' (40). '' ''
(41).
, , ,
, , 1506.,

1519-1521.,
1521. ,
1526. I
. 1527.. (42).
. ,

 , 1475-1477..
1474., 1479. .
,
1524. . 1501.
,
, ,
.
, (43).
, ,
1200 1464.
.
1474..
1491.,
. , /1484-1509/
1501..
, .
,
.
,
1457., .
.
/1490-1526/,
. 1501. (44).
1503..
,
, e
,
.
XV ,

.
, 1438.

70.000
(45). '' ''
1429.. ,
.
, : ''
,
1470/71.. '' (46).
- , 1474. ''
,
. , ,
'' (47). 1479.

43.000 ,

 (48).
20

. ,
13.10.1479., 900
, 1501.. (49).
/ -

,
.
1455. ,
.
. , -
1524.. (50). ,
.
.

- ''/ ''
,
,
, :

(51).
. 96 56
, -,
, (52).
24 35 , .
.
2 .
, 5,20 13,60 -
. , 44 32 .
.
- . , ,
,
.
5 . ,
.
.
1530- 1535.
101 9000 . .
, 2140 , 9
209 . 97 20

(53). 410 : , 106
-, 107 -, 151 - 32

- . 38 - , 38
- , 200 200 ;
, - , (54).
,
1552., 1582.. (55).
,
, 1394..
.
II /1443-1445, 1451-1481/,
.
XVI ,
1576.. 1573.. .
,
. , -
/1318- 1389/ ,
, , ,
,
,
,
, . , ,
, XIX
- ,
,
(56).
,
,

,
. -
, , 1586. : 1)
; 2) ; 3)
.
:
'' / / , / / .
, , ,
/, /.
, .
.
/ / .
,
.
, ,
.

 , ,
.
, , .
.
, .
// .
,
.
, , ,
. // , .
, , / /,
. / / , .
.
/ / .
.
//
.
. .
.
.
, / / .
, .
// .
.
.
, .
/ /. //
'' (57).

.
,
, ,

(58).
,
.
.
''''. -
,
.

:
'' 1. ,
.
2. , .
3. .

4. .
5. //.
.
//.
6. .
7. .
8.
.
9. .
10. .
11. .
12. // , ,
, .
13. , .
14. // , .
15. .
16. / /
, , .
17. ,
.
18. , .
19. , .
20. ,
; .
21. , .
22.
. .
23. .
24. /
, .'' (59).

, , ,
,
, ,
.
,
1. 1616..
, , 1664..
.
,
.
,
magerie, majreie- , -

, , , :
''1. .

 .
.
.
.
'' (60).
, ,
,
. 7- 25 , 60
200
- .
1000 , 5-7 .
, , , , .
, . 100
60- 65 .
.

.
, '''' ,

. '' ''
, . ''''

- .
XIX
. .
100 , 2- 3 ,
. , , ,
, 6- 8 . , , ,
-
4 . -
.
, 1 .
- '''' 200- 400
. , , .
. .
.
, , 100 ,
,
60- 80 . 4
, , .
,
.
2.
3.
4.
5.
6.

, 1586,
167 : 28 . ,

 , 36 , 49
44 . - .
,
(61).
. ,
, 102 5 .
42 , , - 49
. 31 4
. , 12
(62).
'' ,
'' (63).
,
.
, XVI , 50 - ,
, .
50 -
23 - .
: - ,
- , - ,
(64). 12 1586. 200
/154 / , 200 , 120 , 100
. 400 /1515,5 / .
250 /910 2 / (65).
1591. ,
-
II , . 1594.
,
27.
. 30.000
(66).
, .
1595. -
. XVI ,
, ,
. 28. 1596.
'' ,
,
,
'' (67).
II, 21.
1596. (68).
(69). ''

'', , ''
, ,
. ,
, '' (70).
, , , ,
300 ,
1600.,
'' '' (71).
/1580-1629/,
9.10 1619.. (72).
.
,
II . 6. 1597.

''10.000 ,
, '' (73).
1598.. ,

III, (74).
1598.
, 60.000 ''
,
'' (75). ,
, 1598.. ,
. ''
, ,
'' (76). ,
(77).

.

. 8.
1596.. , '' ,
, , ,
, ,
'' (78).
, ,
.
,
, 60 , , 1595. '' '' (79).
1596., : ''...
, ,
, ...
-
. ,

 , , ,
, , .
,
'' (80). XVII
, ,
,
- Katip Celebi Mustafa bin
Abdallah /1609..-1657., / (81).
28. 1605.. ''
, ,
''
(82).
XVII 300 .
, 12 .
, ,
. ''
1800 ; ,
, ... //
; 400 ,
,
'' (83).
, ,
.
,

,
, ,
, .

,

.
-
,
1683.. 6.9.1688..
,
''
,
'' (84).
, .:
'' , , 500 , 800,

.
,
.

 200.000
, .
12 ,
. ,
,
. ,
42
'' (85). ,

, ''
'' /1657-1705/,
; '' , ,
'' (86). ,
, , ,
, /1645-1711/,

, ,
(87).
,
, /16501697./ , 1689. (88).
26.6.1689.
11.000 - , ,
, , 21 . 12
. ,
14.10.1689.,
(89).


.
/1655-1707./. , 1689.,

(90).
,
7. 1689.. I, ''
,
, , , ,
,
,
, , ,
, '' (91). ,
1688., 1689.
: ''...
,
, /
/. ,
, , ;

 , , .
, , ,
, , ,
'' (92). 1722. ,
'' ,
'' (93).
1690..
, , ,
(94). 26.1.1699..
25 , ,
. ,
, .
- 1717.
31. : ''

, ,
,
, , , ,
,
,
. , ,

, '' (95).
, , 1718..
303.000 2,
315.000 2 .
, ,
. ,
1975..
,
, ;
, ,
;
,
,
(96).
1717- 1739.. ''
- ,
1818.. '' (97).

1716- 1717.,
- 14 ;
;
, ''
, ,

 . ,
''. 23.6.1718.. (98).
, 1719.

. , '' ,
'' 5.10.1735.,

:
'' , /?/. , ,
. 7, 2,5 1,5 . ,
, . ,
, . , . ,
, 3 , .
, ,
, 4 , 3
, 2 .
. . ,
. 2 14 .
. ,
. ,
. , . ,
, . , .
, 3 , ,
, 2 1 .
: , , // ,
, 1 - .
4 , 40 .
, . ,
'' (99).

XX ,
500 .
(100). ,
1719., , ,
XX . ''
300 ,
; , ,
, 10
'' (101). 1735..

,
XX .
'''' /
, ''''-,
, '''', ''''- '', ''/
''''. . '' ''

 1905.. : ''-
?-; : - .-; : -,
. ...'' (102).


. , ,
,

.
.
1720, , 300
, 150
, 100
(103). ,
1720.. / / 120 (104).
14 356 , 14 ''''
41 15 ; 115 , 289 , 296 ,
31 , 874 , 1050 , 223 , 306 ;
1005 , 288,5 .
, 28,5 . 305,5 .
(105).
- - 6
(106). '' ''
1723. 123
''''- (107). 1735.
(108).

.
''''
,
,
(109).
1736.
.
140 (110).
1737. /1683-1744/
. 27. 16000
.
.
1737.. (111).
14.3.1739.. 1739.,
. '' ''
. -1739-
: '' ,
, , ,

 ;
, //
; ,
, ,
, ,
, .
.
. , ,
.-
, , 1156. ,
- . '' (112).
,
/
, , /
,
(113).
1741.
-: , , , ,
, , , , ,
, , , , ,
, , , , , , , , , , ,
, , , , ,
, , , , , ,
, , , , ,
, , , , ,
, , , , , ,
, , , , ,
, , , , , ,
, , , , , ,
, , , , ,
, , , , ,
, , , , , - ,
, , - 91 . ''''
: , ,
, , , , , , , - ,
, , , , , ,
, , , , , ,
, , , , ,
, , , , ,
, , , , ,
, , - ,
- , - ; 41 .
/

/, / / / ,
/. : , , ,
, , . / :
, , , , ,
, , , , ,
/ 11/. 19 : , ,
, , , , ,
- , , , , ,
, , , ,
(114). , 1741. 169
. - 24.
1741. - -
I (115).
,
, , ,
.
'' '',
,
,
, ,
(116).

.

/1730-1754/:
'' : '' , ''-

-
, ,
- !-

,
,
- .
, ,
,
, ,
- ,
,
, ,
, ,
, ,
, .

,
, ,

 , - ,
,

,

.''- ,
. 10. 1156 /7. 1734./.
, .'' (117).
, 200 400
, , ,
. ,
'''', '' ''.

1975..
, '''',


. ,
,
.


- '' ''
.
.
1743. : , ,
, , , , ,
, , , , , ,
, , , , ,
, , , , , ,
, , , , , ,
, , , , , , ,
, , , , , ,
, , , , ,
, , , , ,
, , , , , ,
, , , , , ,
, , , , , ,
, , , , , ,
, , , , , ,
, , , , ,
, , , , .
: , , ,
, , , , ,
, , , . :
94 - 2350 , 448 - 3136 , 320 - 2220 ,

 196 - 1260 , 64 - 448 , 64 - 448 ,

2240 , - 1920 ,
4500 , 2400 - 12000 ,
1940 , 384 , , 1280 ,
, , ,
. 8000 , - 3840 , , ,
, 3250 ; 49.000 (118).
II II 17801782, . ,
,
,
.
,
. 1784.:
'' - ,
140 50 , 6 500 ,
5 .
. 5 , .
, ;
, , ,
.
,
4 .
: 3000 .
.'' (119).
,
31. 1789.. .
, , ,
.
,
.
: ''... -
'' (120). , , 342
135 (121). 5000
: '' ,

. ,
, . '' (122).
, 21. 1789..
.
, .
'' '' 1790.
24.
, 28 54 (123).
: '' ,

. . 30
. , .
, , ,
, , .
, ,
. -
-, -
, . . .
. , -.
40 ,
'' (124).
II, II 27. 1790..
, 4. .
.

: ''... !/ :/
/... / ,/
.../ ,/ ,/
/ /... ,/ ,/
./ , ?/ /
;/ ,/ ?/ ?/
,/ ,/ /...
,/ / ./ ,
,/ ,/ ;/ :/ !/ , / ,/
,/ ;/ ./
, ?/ :/ ,/
,/ ./ -/ -/
, , ./ ./ , , ,/
./ !/ , ,/ ;/
,/ ./ ,/
,/ ,/ :/- -,/
- !/ / ./
/ ,/ ,/ ./
,/ ,/ , , ./
:/ ' ,/ ;/
./ / -/ ' /
:/ - , !/ , ,/
,/ !/... ,/
,/ ,/ / , ,/
:/ :/ - , !/
?/ !/ :/ !/
,/ ,/ ./
:/- , !/ ' ' ,/
,/ ?/ /
;/ ',/ ,/

,/ ./- !/ ./
;/ ,/ ./ ,
./ ;/ ./ :/-
!/ ./ ,/
,/ ,/ ./
/ ,/ ?/ ,/
;/ ,/ /
,/ ./ ;/ , ./
,/ ,/ ./
:/ - , !/ , /
;/ ;/ ,/ ./ ?/ ;/
./ :/ - , !/ '
,/ !/ , ,/ ,/
/ ;/ ./
/ ,/ ./
./ ,/ / ./
, ?/ ,/ ./
?/ :/ /
/ ./ ,/
./ / ;/ ,/
;/ ./ , ,/
;/ / ./
;/ / ,/
,/ ./ :/ - !/ ,/ ./ ,/
,/ ' ;/ ,/
,/ ./ :/ - , !/
' ? / !/ ' ?/
!/ :/ , - !/ ;/
,/ , / ./
,/ ,/ ./ ,
,/ ' ./ :/ ,/
/ ./ /
./ ,/ ,/ ./
?/ ,/ - ;/
./ ;/ ./ (125).
. 1876.. ,

, .
'' ''- .
'' ''
, '' !''. : '' ,
, , , !... ,
. ,
'' (126).

 /
- / .
. 1794.
80.000 , ,
, (127).

- , , , ''
'' (128).
-
. ,

, , -
1752- 1785., ,
1788- 1791.,
, .

. '' '' : ''
,
, .../
/.
, / , ,
/
, .
, /
/ , ,
'' (129).
21. 1741.
, , .
''
''
, .. : ''
/ / /'' (130).
,
,
.. - , ,
- ,
., ,
.
''
, 30- 40
; 15
'' (131). :
'' ; 15
, , ,
/ /
; 30- 40

 /. /.
'' (132).

, 3
'' '' 1798.. (133).
, ''
'' (134). ,
:
'' /1802../,
// ,
, ,
/ / ,
.
,
; 30 .
. 15 , .
, ; ,
, ,
''
(135).
,
.

, , ,
,

.


- , ''
'' (136).
,
- 1800.. 1801.
, ''
; ,
(137). 1800.,

18. . ,
400 200 . 20- 21. ''

'' (138).
1806.. (139).
, ,
,
, 1806..
. (140).

 , ,
28.12.1806.,
.
''-
'', ''- '',
, , //
(141).

'' '' 750 , ''-
'' 300 '' '' 458 ,
(142). , 17. 18. 29. 30. 1807..
, , 24. 1807.,
- , .
,
III IV,
II 28. 1808..

,
.
,
.
, 17. 1808..

: ''
.

. ,
,
,
.

.'' (143). ,
, ,
1808..
(144).
, 1808..
'' '',
- (145).
, 1809.
, , .

, .
2.7.1809., ,
, / 500 . 9.
1809.. - ,

 - 356 620 ,
. 3000 1000
.
,
(146).
: '' 1809.
, , .
, ,
,
.
, ,
, ,
.
,
, '' (147).
, :
''2. ,

.
: 6 , 300
. 1000
.
5. / /,
, .
, , .
10. , ;
, , .
,
,
. , ,
, , ;
: 350 6 , 600
20 . , ,
.

-
'' (148). .

'' ,
,
'' (149). - ''
1806- 1812'' .
2. ,
500
1000 .

. .
: 1- , , 2 , 3- , 4-
, 5- , 6 .
,
.

/ /,
. '' 9. .
, ,
,
.
, ;
.
; , ,
.
,
, , .
, , .
' ', , '
, , ,
, .
335 603 .'
'' (150). ,
, 2 6 ,
; 30
,
,

.

, , 100 200
, .

, . ,
.
16. 17. 1810.,
, ,
, 3556 ,
3000 - 16. , 6. ,
4- 300 .
: 4. 25

, '' '' 1270 ,
(151). ,

, . -
100 1. 1810..
,
,
. 1810.,
.
e 21 500 .
.
2. , ,
, ''
'' '' :
/ 500 /,
, ,
/ /, 21 '' (152).
,
, .

'' '': '' , /
/ , ',/ ' ' ;/
,/ ,/ ,/ '
,/ ;/ ' /
,/ ' ' ./
/ , ' / ' ;/ '
,/ ' / ,/
./ , , ,/ ,
/ , ,/ ' .../
,/ / ,
' .../ ,/ /
' / ' ' /
/ / ' , ,/ '
;/ / ,/
/ , ,/
,/ ' ,/ ' /
',/ ,/ ,/
' ' ' ./ /
,/ ()/ , /
,/ ''?'' ! / ,
!/ / ' ' ,/ ' ,
, ./ ' ,/ / '
', ',/ () / ' ,
,/ ' ./ ' /
;/ , / '
''!/ , ' ' ./'' (153).
, 1811..
.
'' ''

 .
21. 1810.. ,
30
12.000 - , - ''
, '' (154).
- -
XIX .

1809. : )
50- 100 ,
; )
.
,
(155).
1811.. ,
, , ,
. ,
1807..
, 1809..
.
1811.
, 1812.
, . 27. 1813..
. 1811..
, .
: ''
/- /...
, ;

...
, ''
(156). '' 100
; , ,
, ,
, ,
, . ,
, ,
, , ,
, '' (157).
'''' ,
XIX .
. 114
,
- ''
'' (158).
XIX , .

 , ,
,
1811.. , .

. 1826.. ,
'' ''- (159).
1812.
'' ,
,
; '' (160).

. ,
, 600 , 27 (161).
1813..
,
,
. .

,
(162). ,
'' , ,
; ,
,
; , ,
...'' (163). , 17.
: ''
,
; . //
70 ,
-
,
,
'' (164). 18.5.1813. : ''

, : ,
,
...'' (165).

1813.. ,
, .
25/26
,
.
. ,
, ,
(166). ''

'': '' / ,/
,/ ' ./ !
/ ,/ ,/
./ ! /
,/ ,/ ,/
,/ ;/ ,/
' ,/ ,/
./ ! ,/ ,/
,/ ' ,/
,/ ,/ '' ,/
,/ ' ./
!/ ! ,/
;/ ,/ ,/
/ / /
./ ! /
,/ () ,/
/ ;/ ,/
,/ ,/ ' /
,/ ,/
,/ ,/ ,/
./ ;/
!/ ! , ' ,/
,/ ,/ ,/
,/ ;/ ,/
;/ ,/
,/ ,/ ,/
,/ ' ' ,/ ' '
!/ / ' ,/
,/ ;/
,/ ' ,/ ./''
(167). ,
,
. ,
,
, (168).
1813. ,
(169). 300
, 100 ,
180 60- 70 (170).
1822.- 1831. - (171).

'' ''.
1813. .
''
, ,
. ,

1813, '' (172). 1818.

(173).
.
: '' , ,
. , , ,
.
, ,
,
// . , ,
.- //
1235 /1818../'' (174).
''''-
1810..
: '' ,
, ; ;
; .
, ,
.
1235 /1818../'' (175).

: '' : ,
, , ,
, .
, ,
.
,
/ /. . 1235 /1818../'' (176).
II
, .


1818.. (177).
470 250 , (178).
110 , 180 300 .
.
.
.
5 .
. 1,60
, .
, .
25 / / , .
.
. -

. '''', , '''',
.

, ,
- ''''
(179).
1829. , - ,
1813..
3. , , 1830.,
.

. -
.
'' 1832..'',
, 44 36' 53'' 7 44' 31''
, ,
, .


.
. ,

.
13. 1831. : ''
, ,
- ,
- ,
.-
,
-
, '' (180).
''- '' ''
''.
1830..
.
. ,
1833..
. ,
5 ,
.

.
.
2. 1833..
,
: ''... ..
, , ,

 , , , ,
, ,
, ,
,
, ...'' (181). 1400
.
,

50 . ,
(182).

- ,
/ , .

. 1835.
.
- ,
,
. . 1220 ,
21.960 . 1835..
-
1834.. , ,
. 1838..
17 ,
, .
1834. : ''
2 ,
2 , 3 ,
, ,
2 , ,
, ,
,
, , , ,
,
, , 1 ,
, 4 ,
3 ,
3 , ,
,
, 4 ,
, , , ,
, 5 , ,
, , 3 , 4
, , 2 ,
, , , ,

 5 , , 2
, 2 , , 4 ,
, 2 , 2 ,
, 2 , ,
, , 2 , , 2
, 1 , ,
1 , ,
4 , , 3 ,
, 1 , , 2
, , ,
, 5 , ,
, , 2 , ,
1 , , 1 , ,
, , 2 , , 1
, , , 1 ,
, 3 , ,
, , 2 , , 2
, , 1 , ,
, 1 , ,
, ,
, 2 , , , 3
, 3 , 1 ,
5 , , , , , 3
, 1 , , , 3
, 1 , 3 ,
3 , 3 , 1
, , 2 , ,
3 , 3 ,
, 2 , , ,
, 4 , , ,
2 , , 1 ,
, 1 , , 3
, , , ,
, , , 1 , 1
, , 3 ,
, , , 6
, , , 2
, , , , , , ,
3 , , 2 ,
, , 2
, , , , 1
, , 1 , , 1
, , , 2 ,
, , 2 , , ,
4 , 4 , 3
; .

 : , 2 ,
3 , 3 ,
, 1 , ,
, , 2 '' (183).
500 239 261 .
, 18 .
1834.
7 - 3 , , 1 1 .
16, 71
.
- 71
, 61
9 , 62 13 ,
/62 /, /51
/ 3 ... -
,
'' ''
, ...
1 ,

.
.

'''' ,

, (184).

,
1833.,
- 500 ,
,
355 (185).

/1803-1885/,

. 36.000 73.000
, , (186).
158
, 272 , 293 687 (187).
1836. 39 .
:
, 13 , , 10
(188). 1835.,
1836.. '' ''
- , .

 ,
, (189).
1834.
.
'' , '',
, ''
, '' (190).
10. 1835. :
'' , , , ,
,
, 10
, ,
.
,
,
.

,
'' (191).
, 1836. .
22. '' ''
''
,
'' (192).
,
, , , ''
'' (193).

. 7. 1838..
,
''
'' (194).
''
'' (195).
,
, 12.
, ''

'' (196). 14. 1838.. :
'' , ,
-,
- 12..
, ,
,
, ,
,

 '' (197). 23.

1838., , . . : ''
14.., .867,
,
, ,
, ,
, ,
, ,
,
.
20- 25
, ,

, 6
, ,
, .'' (198).
27. 1838., ,
: '' 23 .


,
.
, , ,
,
'' (199).
, ,
400 ,
,

, - ''

?
,
.

''- (200).
,
800 , /William Henry
Bartlett 1890-1854/ ''Village of Gladova''.

,
.
, , 1846.:
'' , ,

 ,
/ /, ''''
, , ,
, '' (201). ''
'' 1846.. ''
, , 201 751 70 374
. / /,
. ,
'' (202).
1850. 207 760
, , , ,
, , - ''
;
. 71 380 ;
, , ,
'' (203).
,
, ... 302 1286 ,
86 , 550 ,
(204).
, 1857.
''
'', '' '' (205).

'' , '' (206).

,
,
,
,
, . ,
,
1866..


,
- . ,
, '' '',
, ,
.
,
.
, 14. 1866..

: ''

... , ...
,
. ''
(207). , ,
,

.
1866.. '' ,
'' (208).
: ''
, ,
,
, ;
, ,
;
,
,
, ,

.
,
, ,

. ,
,
.
1283. - 29. 1867.
'' (209). 31 , 4 3
. 43 , 43 ,
172 .
. 20 '' ,
371 . 37 (210).
'' 1839- 1924''
: 1839- , 1843-
, 1852- , 1853- .
, 1854- , 1855- . ,
1856- , 1857- , 1860-
, 1869.. ( 211).
:
'', 13. 1867... 12 . 1
6 a;
6 40 .
8 ,
, 90
'' (212). '' ''
.

 1868.. (213).
, 1876..
400 500
(214).
, 14. (215).
11. , ,
(216).
19. 1876. , -
,
'' ,
,
; , -
'' (217).
, 24.
1876.. ,
(218). Le monde illustre 25.
1876.. ,

(219). .
2. 1876..

,
(220).
, ,
. ,
,
,
.
1876., -
,
, ,
''
, '' (221).
. , 8 . ,
/
/ ,
- (222).
1877. , 210.000
, ,
(223).
1878..
.
''
, , ,
20 , -
, ; ''''
, , ,

 '' (224).
XX , ''''
, , '' ''
'' '' (225).
'' '' '' ''
, , , , ,
, , , , ... ,
, .
'''' ,
, , , , '' ''
, ''''- '' '',
1,5 -
(226).
.

, , ,
, ,
,
(227). 1899.
/
/. ''''
, ''''
'' ''.
,
, ,
''
'' (228).
1892.. : '' ,
, ;
, .
, , .
6 ; 12
. 1867. ,
, .
. ..
. .'' (229).
,
. 1892.
'' '', 1905.,
'' ''. ''
,
'''', '' (230).

.

 13. 1915.. ,
. ,
XX
-,

(231).

.
17. 1937..
. , ,
'' ''.

: ''
.
,
,
'' (232).
,

,
1937. ,

''
'' (233).
.
1941.. .
, ,
150
. , .
1944.
,
. , 15
.
,
(234).
6. 1944..

. 300400 , 15 18 ,
- .
,
(235).
. 13. 1945..
. , ,
. 150 ,


, ,
, ,
. . ,
,
.
, (236).

XXIX , ,

, , (237).
19.
1945..
. '' 100
'', : ''
29. ,
. 29.
:
,
;
...
, 29.
.
,
...'' (238).
8. 1945.. 100
(239).

.
13.1.1945.,
, ,
-
(240).
.1767/1 27.
1964. , 1959.,
(241). : ''
, .562 561
17 19 99 2,
, ''.

,
.
1968. , , -
,
'' '',
. 16 27

, .
, , , , ,
; ; ,
'' ''...
''''.
, , , , .
,
, ... ,
.
'' '' .
2000 ,
1200, .
'''' .
500 . : ''1)
, , ,
, , 2)
, 3)
''. ,
.
: 1) 2)
.
,
, ,
, , ,
. :
) - , ; )
- , ,
, ; ) -
, , ,
; ) - ,
, , .
, , 3%
, 5% 7%
(242).

,
, ,
.
, , ,
,
, '' ''.
-
,
.
1975- 1989..
,

 .
1978. .
,
, - ,
300 ;
300 ,
, (243).
: ''
.

, .
. ,
, , .
, ,
.
, .
.

.
,
. -
600 , 300 .
- , .
3 ,
. , 1,20
.
,
.
'' (244). 1979..
.
,
,
'' '' '' '',

, ,
, '' '', '' ''.

1978. .
- '' '', ''''
,
''''
- ''
, , , ,
, , ,
'' (245).
'' '' . '' ''

 -
. . ,
. ''1.
,
, , ,

, ; 2.
'' (246).
14.5.1982.
0401 .135/19 , ''
- /?/
''.
, , 807,26 2.
,
, 5.10.1983.
'' .456- 68/8305'' ''
,
''.
,
2, .

.
, 1989.
, 22.,
. 633-1/89-01 ''
''. . ''
'' 2.8.1987. ''

''.
,

,

, '' ''
'' '',

. ,
, .

, '' ''
. ,
, ,


'' ''.

 ,
.

, ''
'' .
, '' '',


. '' ''
.
1998.. ''
''-
. .
, - ,
22.12.2000..
: ... ,
,
; 50-
;
;
- ;
,
;
.
,

(247). '''' 17.1.2001.
'' '': ''...
;

,
- , , .
, ,
'' '',
'' 2'' , ,

, ,
/, ,
/ .
''''
''
''.
,
,
, , ''
''; ,


,

'' (248).
'' '' ,

,
300 ,
1978., , ,
2003.
.


'' ''
,
.
- ,
, ,
,
(249).
22.12.2006..
, 3922,
, : 1) 87 2-
, ; 2) 20 2- ,
; 3) 18 2- , ; 4) 531 2-
; 5) 255 2- ; 6) 99 2- ,
; 7) 205 2- ; 8) 296 2-
- ; 9) 271 2- ; 10) 134 2 , . 1916 2
, 16 37 20 2
, 16,5636 (250).
1964.. ,
17 19 99 2.
,

'' 2'', -
25 - ,
, .

'''' ''''.
,
, .
'' '' . 2010..

-
- ,
,

 ''
''.

,
, ,
.
,
'''' ,
, ''
''

.
, ''''
, 30 .
'''' 2010.. ''mini pitch''
20 40 ,
4 . ,
'' ''.

, - ,
-
.
XXI , ,


.
,
1858..
(251).
,
, ''urbsa i orbisa'',
, , -
, , , -
.

* VI VII ,
1981, .27, ,
, : ''
; o ;
, ;
, , ,
.'' ,
, .

(1) , , 5, 1954, .225-236.

: Kladovo, Kladovia, Kladova, Kladow, Cladovo, Cladova, Gladov,
Gladova, Gladowa, Kladowo, Zanes, Claudia, Clodovam, Clodova, Kukastru, Neokastron,
Neokastro, Neocastro, Novigrad, Neograd, Newe hausz, Nowogastro, Nowocastro, Novigradino,
Nukastru, Dar i selam, Dolma palanka, Feth ul Islam, Fethi Islam, Feth-il-islam, Feth-il-selam,
Fethislam, Fet Izlam, Fetislam, Vetislam, Fetislav, Svetislav,
- , , .

.
.
,
968.
XIV
.
, ,
, , IX
- ,
, ,
, .
, / .
(2) , - ,
'' '' 1969., .69.
(3) Vladimir J. Fewkes, Neolithic sites, Procedings American Philosophical Society, vol.78, 1938,
s.355.
(4) , , '''' 1979.,
.127
(5) , .130 .
(6) , .130.
(7) , .132.
(8) , , 2008, .30, ,
, 1992, .220-221.
(9) , , .132.
(10) , VI VII , 1981,
.91-99.
(11)
(12) ,.129.
(13) , .176.
(14) , .177-178.

(15) , , XIX ,
198, 2, .493. ,
,
.

- , , Claudia, Gladova .
, .
(16) . , , II, 1876., . 986.
(17) , .493.
- : . ., ,
15, 1973, .110-112.

,
, 1933..
. : Vladimir J Fewkes, Neolithic, .356, 1.
(18) ,
, , 5.9.2009. .
(19) . ., - - , '' '' .15,
1973, .111.
(20) Geographie du moyen age Breslau 1852, vol.III,
p.115. : . , - - -
, LXX, 43, 1906., .8.
http://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Gazetteer/People/Idrisi/Britannica_*.html
;
:
http://www.britanica.com/EBchecked/topic/282089/ash-Sharif-al-Idrisi.

//
M / X XI /.
(21) Documente privitore la Istoria Romanilor, vol. II, partea II, .378-379 379-380,
1396 Huber A, Geschichte Oesterreichs, II, .529, 3, 1419..
., - - , 1906, .9. 12. 13.
(22) ., - - , 1906, .10.
(23) , , 1977.. .:
, , 2007..
(24) , , XV XVI
, , .31-32, 1969., .68-69.
,
'' ,
, ,
''; : ,
, - 1987, .29
(25) , .67-68.
, 1479- 1483..
200.000 , :
,
, '' '' .1, 1994. , .40.
(26) , XV XVI ,
'''' , 1969., .6, .65.
, ;
, .
'' '' . , '''' ,
.
.
( ) ,

, 21.2.1813.. '' '' (
''clucer'') ,

 - '''', . ,
- ,
;
'' ''
, 1980, .220.
(27) , , , ,
1982, . 223, .
. : ''
XV ,
''; ., ,
, 1998, .146.
(28) , .259.
(29) , , .67-68 , .65.
(30) , , , , , 2002,
.135. , .
(31) : , ,
1941, .43-44, '''' .456-457, 7.

, , -
XX /1882. -1931. /.
1927. ,
. , - ,
.
,
. '''' 1928..
- '''' 1966., .6.
'''' ''''.
(32) , ( 1683..), ''''
.1, 1997, .7-8.
(33) , .8, , , ,
., 1967, .544.
(34) ., , .7, 23.
(35) ., - - , ,
LXX 1906., 43, .34-36,
, 17. 1524../ Docum.privit. la Istor.
Roman., vol.II, part III .478 .
(36) , .484, 28.11.1524.
(37) ., , .15 21.
(38) , ,
170
150 , - 1984., .70
(39) , XIX ,
170
150 , - 1984, .51.
(40) , 15. 16.,
'''' .6, 1969., .56.
(41) , 8, .68: ''Evliya Celebi, Siyahatname, VII, Istanbul 1928, 458, 456.
(42) , , 1957., 1. , .83,
24 2. , .66, 66; : '' ''
.186. , '' '' ,
1525.
,
. ,
, '' ''-
, , , 1982, 2,
.470, 12. , .

 //;
- , 2, 472.
(43) Nic.Isthvanfii, Regni Hungarici Historia, Coloniae Agripp.1685, .32;
. - - , 21, .15.
(44) , 2, .459, 42. , Marino Sanuto,
Vilagkronikaja I 135 : ''
,
, 1500.,
9000 ,
''
(45) , , 1968, .17.
(46) , .276.
(47) , .288.
(48) , .325.
(49) , .326-327.
(50) , , .73.
(51) , -
XIX , '' '' .1,
2004, .120; . , 2008, .140.
(52) , , .70-72.
, XIX
,
.

/ , , . ,
, .494, XIX : ''
,
. 1200
, ,
/''''/ . 4
, - , -
. /1867/ ,
, ,
20 , - ,
; '''' , ,
, ''.
. . , - , '' '' .15, 1973., .110:
.
/ 35 23,50 / / /,
/ / , ,
; ,
.
/ 15,30 13,55 / ;
. ,

''
(53) , , .85
XV XVI , .66.
(54) . , ....66.
(55) , , 1459-1683,
1974., 18, .92.
(56) , : Val Cordun,
Les saints thaumaturges dAda Kaleh, Revue detudes turques TURCIA, tome III 1971, Editions
Lilncksieck Paris, p.100-116.

(57) , , .94-95;
1586..
(58) , , II, 1976, .299.
: , ,
'' '' 2, 2004, .11-35.
(59) 1586., 9 XIV;
II 11365; . , , .96.
(60) 1586., 9, XV; .
, , .97.
(61) , , .87.
(62) .
(63) D.Urquart, The Spirit of the East, vol II, pp.236-237, : ,
, 2004, .264.
(64) , , .87..
(65) , , .11.
(66) : , , .42.
(67) Documente privitore la Istoria Romanilor, vol II, partea 2, .198, :
., - - , .22, 30
(68) , .197, .., .22, 29.
(69) , , .42.
(70) , , 1703, 1929, .50, 2
.210, Szamoskozy Istvan, Torteneti Maradvanyai 1565-1603, Kiadta Szilagyi
Sandor, II kotet, Budapest 1876,s.46.
(71) .
(72) , .240-245.
(73) Baltazar Walter, Scurta si adevarata descriere a faptelor savarsite de lo Mihai, domnul Tarii
Romanesti, Literatura romana veche (1402-1647), vol. II Editie ingrijita de Gh. Mihaila si Dan
Zamfirescu, Bucuretsi 1969, 45-46; : ,
, - , -
1997, .369, 3.
(74) , .144-145.
(75) , , .213.
(76) Docum.privit, vol.XII str.397, .., , .23, 31.
(77) , , '''' .3, 2000., .11.
(78) Docum.privit, vol.XII .409, .., .23, 32.
, /XV-XVIII /,
42, 1978, .69,
1598., , , ,
,
50.000-60.000 . : ,
, 2008, .75-76.
(79) Ioachim Craciun, Cronicarul Szamoskozy si insemnarile lui privitoare la romani (1566-1608), Cluj
1928, 97-98.
(80) Nicolae Iorga, Istoria lui Mihai Viteazul, Editura militara, Bucuresti 1968, 208/209; Literatura
romana veche, II, editie ingrijita de Gh.Mihaila si Dan Zamfirescu, Edit Tineretului 1969, 45.
: , , .3,
2000, .7.
-
,
, , .216, 20
. :
, ,
.
XX ,

 . ,
.
(81) , - , ''''
.4, 2001, .232; Hadzi Kalfa, Rumilii und Bosna ubers. Von Hammer, Wien 1812
(82) : , ,
2008, .76, .
(83) , : ,
, .43-33.
(84) , , III 1866, ,
.9.
(85) ., (1683-1693),
1902, .58.
(86) , .
(87) , .10.
(88) http:// www.rastko.rs/antropologija/lj.cerovic_srbi_slv.html#_Toc412640844 ,
. , .
(89) , , .10.
(90) www.archive.org/stream/posebnaizdanjav00umetgoog/posebnaizdanjav00umetgoog_djvu.txt
;
, , , .56,
, .337.
(91) , , 2, .494.
(92) , , , 1969., .280-281.
(93) : , , 1911.;
, , 1991..

XX - , .
(94) , .10.
(95) Kriegsarchiv, AFA, Ungarn, 1717, 9/4-a. : ,
1717., '''' .1, 1973, .76.
(96) , , .72
(97) , , 2003, .28-29.
(98) Wien, Staatsarchiv, Turkei, V, Band II, F-513-517. : ,
1718-1738., '''' .6,
1972, .71.
(99) '' , '' 5.10.1735,
, '''' 345/1735.
(100)
, , 1960.
1959.,
- , , .
(101)
, ,
'''' .6, 2003, .311.
(102)
http://www.rastko.rs/drama/marambo/vjovanovic-drame-1_c.html
, ,
: ,
,
, 2001, .37.
. /1884-1968/ , ;
1920-1921, 1917,
, , ,
1937-1941.
(103)
, ,
'''' .5, 1971, .82.
(104)
.
(105)
,
1720., '''' . 2, 1971, .59.
(106)
, ... .84, 1737..

(107)
, 1735, '''' XLII, 208211.
(108)
, Istoriografia Romanilor din Serbia de sud-st, Craiova 2008, .115.
(109)
, 1924.. , 1959.,
.
(110)
, 17181739, '''' III, 190.
(111)
. 86, 27-10-1737, .88, 3-11-1737 .92, 17-111737, : ,
XVIII , '''' .2, 1986., .69.
(112)
. , , 2, 1876., .988.
(113)
, XIX
, , 1998, .182.
(114)
, 1741., .201-203. 1153.. /1740/, ,
2, 1973.
(115)
, , .244.
(116)
, , , 2002, .443.
(117)
, 1743., .287.
(118)
, 1743., .280-288.
(119)
, -
1784., , '''' LXXXII, 1936,
, 1835-1995, .6.
(120)
, , .388.
, : Nicolae Stoica de Hateg, Cronica Banatului, studiu si editie
de Damaschin Mioc, Bucuresti 1969, .273.
(121)
, 1788-1791,
'''' .6, 1988., .66.
(122)
, .280.
(123)
, .69.
(124)
, .284.
(125)
, , '''' .6,
1969, .49-55. .
'' ''
, .
(126)
. , , 2, 1876, .1009-1012.
(127)
, ,
1492-1992, 2007, .147.
(128)
. , '' '',
'''' .10, 2008, .234.
(129)
: , -
,
1815-1839, 1995, .77.
(130)
, , .48.
. : '' ,
, '', , .1011.
(131)
, , .434. ., , .77.
.,, , 1858, 76.
(132)
, 1852,
(133)
, .434.
(134)
, 1852.
(135)
,
1825., '''' .3-4. 1971., .87.
(136)
, , 1970, .292.
.
(137)
, .380.

(138)
, .293.
(139)
, , .524.
(140)
, 1804-1839, '''' .4,
2001, .9.
(141)
, 1810-1812. ,
, .44, 1998, .157.
(142)
, .158.
(143)
- -
, 17, 1887, .271-272; ,
,
, , .466 , '' '' 1863, .8, .530 .
(144)
: , , 2004, .67-85.
(145)
, , .14.
(146)
, , 2 , .562. ,
, 1. 1969, .34.
(147)
, 1807-1812,
, , - 1986, .52
(148)
, , 2, . 495,
Documente privitore la Istoria Romanilor, 1709- 1812, Bukuresti 1887, .102 .
(149)
. , , 1876, .988.
(150)
, .989- 990, .

1876. - : ''
,
. , - 16
,
, :
' - !'
.

,
.
, .

. , ,
, , ,
, ''- ,
1876, 2006, .209-210.
(151)
, ... .159-160.

, ,
, '' '';
''- '' ,
2005..
(152)
, , .18 2.
, . ,
, 2, 1969, .80.
- XIX , .53. ,
, .381 2. , ,
26. .
'' 1200
, ...
21 6 ''- , 1,
1883, 1971, .238. 239.
(153)
, , 2, 155-157, 1826..

(154)
, , 1980,
.189.
(155)
, .215-216. . ,
22.8. 1812.. '' '',
'' , ,
, ''. , .216-217.
(156)
: , , - 2004.,
.233 235.
(157)
: , 1804-1839,
'''' .4, 2001, .5.
(158)
. , , 2, 1876, .986,
2.
(159)
aa , , . 3, 1967., .84.
(160)
, 1, .38.
(161)
., .990.
(162)
, , .1,
1952, .103, : ,
, '''' .6, 2003, .155.
(163)
, , .34.
(164)
, 1812. 1813., .
1458, 18.5.1813, '''' 1963., .3.
(165)
, .1473, 18.5.1813..
(166)
. , .37-38.
(167)
1863, 37, 108, 42-43.
(168)
, , -38.
(169)
: , , '''' .11, 2009..
(170)
, : ,
XIX , - 1984, . 54
(171)
, ... .41.
(172)
, 1827., , 1964, .136
(173)
, - ,
'''' .4, 2001,.231.
(174)
. , .991.
(175)
, .991. XX
.
(176)
, .991-992.
(177)
, , .82.
(178)
, .81. .
(179)
, , 2001, .43.
(180)
,
, .2, 1968, .71.
(181)
. , .962-963,

(182)
, , .45.
(183)
, . .37 (..11. ), :
, - XIX
, , '''' .4, 2001, .95-102.
(184)
, , XII,
1922, .70, : ,
,
, 1998, .74-75.
, '''' ,
'' '', 2008.
(185)
1863., 2001, .190.
,
13. 1833..

 , /XIX- 28, . 3, 2000., .189.

, 1833..
- /XIX-62, '''''.3, .194.
(186)
, , '''' .8.
2005, .73.
(187)
,
, , , .37, :
, ,
19., '''' .6, 2003, .165.
(188)
, 1833-1850,
XIX , 1988., .171
(189)
, .153.
(190)
10. 1835, .152,
1835, , , .169-170.
(191)

(192)
/XIX-376, '''' .5, 2002., .223.
(193)
, /XIX-377, '''' 5, .224.
(194)
,-609, '''' 5, .233.
(195)
: , ....106.
(196)
,.233.
(197)
, ....171, , 1838, .20.
(198)
, ... .171-172, 1838
.21.
(199)
, , .22, .172,
. 1838.. '''' .5, .233,
/XIX-609 (8).
(200)
, , 1938., .7-8.
'' '' / 1999/
,
,
, .
,
''Village of Gladova'' XIX ,
,
,
- '' '', 400
.
,
, .
,
.
(201)
, , -
1987, .37.
(202)
, , 1846..
(203)
. , ,
.5, 1853, . 6, 2003.,
.292.
(204)
, ,
9, 1857, .214-215. :
''... , .
, , ,

,
. ( ) 86 550 .
.

 ... ,
;
,
.
, 55 .'' , III/1.
(205)
, ,
XIX , 1988, .183.
(206)

(207)
, : ,
, , 1987, .358-359.
(208)
, .383
(209)

, .376. :
, , '''' .2, 1998., .78-81.

2002.. . : ''

.
,
,
. 26. 1867.
.'' ,
1939..
. . ,
;
- .
26.6.1939, .
(210)
, , .280,
: , 1867. ,
'''' .10, 2007, .50-51.
(211)
1839-1924, 2005..
(212)
.13 15. 1867, : ,
1835-1995, 1995, .25-26.
'''' 1 6
. ''''.
(213)
, - ,
'''' .4, .232.
(214)
, 1876. ,
2006, .28.
(215)
, , '' '' .666
4.7.2010., .28.
(216)
.
(217)
, , 1988, .311.
(218)
. .
(219)

'' -
XVIII XIX '', 2007, .146.
,
''Cosaques de Caucase''
. ''Forteresse Kladowa en Serbie''
(220)
, .224.
(221)
, , . 354.
(222)
, . 356.
(223)
, . 405.

(224)
, .494.
(225)
- 1951.,
, ..4153,
. , 2006, .114-126.
(226)
.
(227)
, .313.
(228)
, . , ,
2008., .167-168.
, , XIX ,
.1, 1987., .73.
(229)
. , , 1893;
, , 2006, .148.
(230)
: . , -
1892-1914, 2006, . 113 150.
, . : ''
, ,
'' '', ''. , .61.
(231)
: , 1908-1918, , .
162-166. ,
1913-1915, .8,
2005, .169-182.
(232)
17.6.1937.. .
, , , ,
, , , ,
, , , , ,
, , , ...
, .37, .54, 348
(233)
, ,
1999., .72.
(234)
, , - 1992, .367.
(235)
, -
, , .14.
(236)
, ,
, '' '' , 2000., .3537.
(237)
, , 1990.,
'' '', , 2000., .32-34.
(238)
- , 3, 1981,
.77-78.
(239)
, .176.
(240)
. , 1951.. ,
1.3.2010.. , .
(241)

. ..45
'' , , 284, . 14/79''.
. 1994..
''
'' /.2..1./. 19..1.
/. 71/94/ '' ,
...''. /.5..2./
'' ,
- -
,
''. ,

..562, 0.14,70 , 4.. 0.40 5.. 15.27.74

, ,
542 . 3922.
(242)
,
. , 1968..
1200 , 1969.. 2275, 69
'' ''. ''
1970. , -
; 41 1600 '';
:
http://moforaja.com/print.php?threadid=25336&page=10&sid=KSrchEngID0000000000...
(243)
,
, 1978, .247.
(244)
, .56-58.
(245)
, '' '', ''''
17.6.2010., .41.
'' '' 4., 2010.
, '' aa '': ''
.
, ,
,
''- '' ''
5.7.2010.. http://www.kros.rts
(246)
,
, ,
, . : ,
1919-2004, 2004.
'' ''
1975, , : '' ,

. ,
, , ,
, , ,
.
, ''
(247)
, 440-633-7/2000-01
22.12.2000..
(248)
'' '', '''' 17.1.2001., .1206,
.18.
.
, ,
''''
2002., ''
, , ''- .6.
(249)
, 2000.,
. :
, , 2007.
(250)
.1, , -
.
''
,/ 26. 1867. / / / /
2006./''
(251)
.
18. 2010.. 16 17 30
, '' ,

 5 80 , , , ,
'' . ,
.
.
'''', .1006 15. 2010.. ,
: '' ,
(?) . .
.
, , ''.

 1835-1965

 1835- 1965

:
-

.
: , , , , , ,

1.

, 934. ,

1833.. 1834..
- , (1).
, 1830..

.

,
. ,
, 1. 1616., -
1774- 1829.. ,
. 1830..
,
.

,

 ,
, .


,
.
1835.,
, ,
,

(2).
'' ''
, ,
, ...
16.10.1837..
. . ''
''. '' '' 1838.,
, .

.
22.998 , 2.326 ,
2.531 35.495 (3).
, ,
,
.
-
.
,
- . ,
(4). ,
. 74 /1803. - 1885.
/ 230
1835- 1839.. 33.935.840 (5).
,

., (6). 1846..
9 ,
16.600.000 ,
(7). 1847..
90, 40- 45, 38- 40 ,
(8). , ,
, , ,
.
, , ,
, , , ,
.
.

 -
, ;
, 1837.
(9).
(10). ,
: '' 300 ,
.
, , ,
. ''
(11). XIX
. ,
.
: '' ,
, ,
.
.
, ''
(12).
1834., ''
o '' 1836.
39 ''
'' (13). ''
.
, '' (14).
1841. .
'' 12''
'' 6 ''.
, '' ,
'' (15)
'' 1839- 1924''
1843. .
, ,
(16). '' - '' 1846..
201 751 70 374
, '' , ,
; ,
'' (17). ,
, ''
/ / 500 ,
- '' (18).
.
1848.. '' ,
1 . , ,
, 1 . , , '' '' .
- 5 '' (19).

 . 577
(20).
1837., 1848.
(21). 15. : ''
, 20
, .
:
,
; 5 ''
(22). ,
(23).

1848.. 291 , 112 (24).
115. 1848.. : 20 , 9
, 60 , 12 , 13
10 (25). 6070 , 1
2 20 (26). ,
: ''
, ,
. ,
;
15.000 '' (27).
1850., , , 207
760 , '' , ,
, , ''
(28). - '' ,
, '' (29). '' '' 71
380 .

. '' '', ,
1847, 1852., 1857.. '' ''
(30). 302 1286
, , .
'' , , ,

,
'' (31).

2.


,
. XIX 64
(32).
1000 , , , , , ,
, (33).
'''' ,
,
, ,
,
.
, , , , ,
, , , ,
, , , , ,
, , , , ,
, , , , ...
(34). XX
'' '' ,
, , , , (35).
''''
, .
, , XIX
/ , , , , .
''5
'', 7 2 , ,
, . (36).

, , , .
40,70 % .
/, , ,
,
,
,
,
,
, , , , , /,
/, , , , ,
, /, /, , ,
, /, /, '' '', /,
/- , /, /- , /,
//, /, , , /,
//, /- /, /,
/, //... (37).
/
, , ,
,
1856..

 (38).
,
, .
1856.. 1862. (39). : ''
, ,
200, 300 400 . 66.000
300 ,
. 30 , 15 , 20
35 . .'' '' (40).
(41). 26. 1856..
, (42).
1863.. 339 .
, :
, , , , , , ,
, , , , , , , ,
, , , , , , - ,
, , , , , , ,
, , , , - , , , ,
, , , , , , , ,
, , , , , , ,
, , , , , (43).
,
, , , , ,

- , -
- (44).
- : ,
, , , ,
; 1 50 200
(45). 2 , 1
, 220 ,
'' 1060 . , 1 ,
10 , 4 , 14 ''
(46). /18101875. /: 1680 , 20
5 , '' '' 19 1 ; 40 (47).
''''
: , , , ,
, , , , , , ,
, , , , , ,
, , , , , , ,
, , , , , ,
, , , , , ,
, , , , , , ,

, , ... ,
,
1863.: , , , , , , ,
, , , , , , , ,
, , , , , , , ,
, , , , , , ,
, , , , , , , ,
, , , , , , , ,
, , , , , , , , ,
, , , , , , ,
, , , , , , , , ,
, , , , , , , ,
, , , , , , - ,
, , , , , , ,
, , , , , , , , ,
, , , , , , , ,
, , , , , , , ,
, , , , , , , ,
, , , , , , , ,
, , , ...
1867.. (48).
: ''
,
. ,
30.000 ,

,
(49).

1.11. 1873. , ,
1857..

(50). 24
'''', '''', '''', '' '', '''',
'''', '' '' '''', '''', '' '', '''' (51).
,
. ,
'' '', ''
'' : ''Typus: Kladovo, Pancic 8436, 1868,
BEOU; - Stachys chrysophea; 5 , , ,
, ,
, ;
; , , .
, , '' (52).
,
.

 '' ''
,
(53). , ,
,
.
, ,
.
26.12. 1873. , ,
. '' - '' 1898., ,
'' '' 1899..
'' '' (54). '''',
'' '', '' '', '' '', '' ''...
15.11.1876..
- ,
, :
1912- 1913., 1913,
17- 25 1913, ... (55).
, 1874.
, / /
23.675 . - /11.830 /
16 , 2 20 ,
11.845 (56).
11.845 8,5 /
/.
.
- 1876- 1878.
, 1876. 400 ,
1877.. ,
. /1828- 1884/,
, .

, , .
12.3.1877. . ''
'' (57).
1877.
, -
: ''...
,
'' (58).
,
1884.
640 2523 , , , (59).
,

, 800
(60). ''
, XIX
...

... ,
''-
(61).
,
. . 1892..
,
'' '' (62).

. : '' ,
, ,
- ,
. , ,
- - ;
,
, .
,
Oedema la ryngis acuta, .
, , ;
Laryngo- trachetomia. 66% , 34% .
, ,
- .
,
, ' ,
' . , ,
,
'' (63).

.
/1864.
- 1937. /, , ''''. ,
, .
XIX
XX ,
, '' '',
(64).

.
. '' ''

. : '' ,

 , ,
,
- (65).
13.7.1878.. , -, ,
, , , , ,
,
, ,
,
,
/.52/. -
/.57./.

3.

,
.
. 17. 1889..
,
, 2200 , 80
2,33 ;
5,5 .
168.928 3 , 330.651 3 ,
274.316 3, 95.000 3 (66).
. ,
26, 1888, ,
,
. 15.
1890.. -
4.000 .
58 , 21 , 266
, 283 139 .
1894, ,
: . ,
., .,
- , , ,
. , , .,
., (67).

. 27.7.1895.. :
''
,
. ,


.
.
,
, . ,

,
,
.
, ,
.
,

... . ,
.
25.
.1517 20 , 200
.'' (68).
, 27. 1896..
: 1. , 2366 /.948,766- 946,4/
, 238.982,50 3 ; 2.
/ 947- 944,5/ , 1834 2000
2650 , 80 , 3, 380.000 3 ,
; 3. 1050 ,
,
,
18. 1896.. (69).
40
, 9000 , 30 , ,
, 5 , 92 , 5
3 , 9 1400
1,5 3,
, (70).

.
6.1.1898..

,
(71).
: 1. ,

; 2.
,
.
.

; 3.
1899. ; 4.
,
; 5.
.

; 6.
.
.4,
,
, .
; 7.
, .
6. 1898. (72).

,
(73).
XX : 1860,
, , ,
. ,
,
, 1830
; .
;
, ,
. .
1895.
, . (74).
, , 1896,
1919. 1941., , ,
, , 22.2.1902..

, , ,
, - , ,
(75).
, 1900.
287.000 . ,
1906. ,
/1889, , - 1960. /.
,

 1939.,
1944,
1944. (76).
1906.. - ,
- ,
- - - - . 1909.
.., , ,
, ,
,
. , . , . , . .
(77).

4.

- 1885- 1886..

.
.

1912.: , ,
,

. , ,
- -
,
,
(78).
1912-1913.. .
-
1913, , 1912, -
1913, -
1912, 1913,
1913, 3.2.1913,
1913, 1913,
1912.. , 1913,
1913. (79).
:
;

 .
: , ,
, : , , ,
, , ! (80).
-

13. .

, 13. ,
15. (81).
. ,
,
/27, 28, 42, 74. 94./ 50 ,
, ,
10 ; 24. 1914..
,
, 24. 25.8.1914.
, - 7000
, 3500 ,
, 1200 .
380 5 , (82).
, ,
1915..
1915,
, '' '',

1903. . , ,
. ,
, , 1915.,
(83).

.

, 6. 1915.,
,
(84).
13.10.1915..
, -10.10.1915.-
,
'''' (85). 1916. ,
, ,
850 ,
1916. 200
.
.

 '''' 13.10.1915.,
,
.
: '' 11. 1915. 17. 1919.
- , , ,
, , , - ''
(86). , ,
,
13.10.1915.
.
,
'' , '',

(87).
-
'' , 30
,
, .
. 10.10.1915.,
//,
,
'' (88).
,
,
, , 20
, 1916. .

.
, '' ''
26.10.1915. /
13.10.1915, /,
. ''- '':
'' ...
.
... , -
.
/26./
. ,

. ,
, -
. ,
, ,
, ,

. .
,
. .. ,

'' (89). ,

,
.

: -
.
-
.
, .
93 25 , - 17. 1919.,
1920. ,
(90).

,
, ,
, .
, ,
,
.

, 1918.
, .
,
(91). - - - - - - - - - - -
- - //, (92).
9. ''
'' (93).
,
. 1919.
, 1920.
(94). 27. 1920..
'''' , ,
, , , 15. 1920..
, 11. 1920., (95).
,

a
, , '' . '' (96).

 ,
,
, 1916.. ,
, , , , , ,
,

,
, , .
1914. 1917..
, ,
- ,

. , ,
. 1916., .
,
. ,
- ,

,
, 20.000
(97). ,


. 23. 1916.,
'' '',
, , 158 (98).
,
, ,

,
(99).
,
: '' //

, ,
. ,
.
1918. , .
:
, ,
, .
,

. , , ,
, ,
, .

 , .

, ,
,
. ,
, ,

, ,
'' (100). ,

,

.
,

,
., , . ,
(101),
, .
,
- - 1917.

'''', .

. , ,
, , , , , , , , ,
, , , , , , , ... 20.
1921.. 1912- 1920,
'' 87, '' '' 24, '' '' 6,
'''' 2 (102). 1- 119 116, 117,
118, . .

. 31
92.

'' 1912- 1920'' (103).
1933.. 24
: ,
, . , ,
, , ,
, . , , ,
, , ,
, . , . , ,
, , . . ,
. , , . ,
20. 30
, '''': ,

, , , ,
, , / 1912-1913../,
, , ,
, , , , ,
, , , ,
, , , , ,
, , , ,
/ /.
: , ,
. , . , , ,
, , ,
, , , ,
, , , ,
, , , ,
, , , ,
, , , ,
, , , ,
, , , ,
, , , ,
, , , ,
, , , ,
, , , , ,
, , , ,
(104).

5.

40.000
1917. .

, 18. 1920.
, 24.
2093 ,
,
,
(105).
'' 19. ,
,
. '',
,
,
.
. '' '',

.
,

, ,
.

, ,
,
.
,

,
.
-
. , /
, ,
. ,
, .
, ''
, '' (106).
, ,
,
.
, 1906..
- .
,
,
, , 1918., ,
. , ,
, , ,
, ,
(107).

. ,
. , ,
, , , .
4. 1930.. '' .. ,
,
...
.
(108). ,
1930..
1913, 1914.,
- .

 .. 1925. , .
, , . , .
. , ,
. , . , , . .
400.3000,58 250.000
(109). 1929.. ,
250.000 1.438.909 ,

1930.. (110). 31.1.1933..
: ,
, ,
, ,
,
5.11. 1931. . ,
. , . , ,
, , , ,
, ,
9.4.1930 ,
,
(111).


9.8.1930.
"" , ,
. ,
, (112),
. 1927 484 (113).
.
50.000 .
80% , 15
(114). 300 ,
30.000 10.000 (115).
1
7- 88 ,
14 ,
(116).
.
'' '' 6. 1932.. ,
0,50- 0,60 .
3 , - 7
, 0,80 4
.
, 2000
.




. 1930- 1932.
(117). ,
, 11.
1932. , je 1976..
,
. 1990..
1997.. oe
. 200 ,
, Ultrastructural Basis of Acute Renal
Allograft Rejection, Diagnostic Histopatology Kulit.
,
, ,
28.6.1932.
, 24.6.1932.

,
, 19.6.1932 (118).


/.1048./
/.936/ / 932/
1,60 (119).
0,28 1 .
-
. - 14
24 ,
(120).
, , 400
. ,

. ,
. / /
, . ,
6 21 ,
.
8
, , , , ,
, ,
.
, , ,
.
.

 ,
. 18.
1936.
.

- .

(121). 3
. - - - - - - .
21.11. 1937. ; 10.2. 1938..
. ,
,

.
:
, ,



, . 1)

.
,
, . ,
,
,
. ,

,
.

,

; 2) ,

. ,

,
,
,
; 3)
,

. ,
,

 ,
200.000 , ,
, ,

,

(122). 17.6.1937..
: . , ,
, , , ,
, , , ,
, , , ,
, (123). .
1889.. ,
1918..
.
, .
1936.,
,
, :

. .
16
- , ,
,
, . ,
, (124).
.
. ,
,
'' '' (125). , .
,
; ,
II, ,
/1879-1886/;
; 1903..
1906.. (126).

. 1888..
, .
,
.
. 1920..
.
.

.

6.

,
,
,
. ,
, ,
1939. ,
,

. , ,
.
.

(127).
,
, 1939.,
.
,
100
, 30. 1940.. ,
, .,

(128).
1940.
600 .
,
, .
,

- (129).
- ,
'' ''-
, . 13.
1940. , ,
,
-
- ''
/ /...
'' (130).


11. 1940..
.
- 18 ,
, ,
.

, 450
, ''
450 ,
'' (131).
.

, ,
'' II'' 1940.,
- /1920-1948./,
''
'' (132).
, ,
,
'''' (133). 1940..
.
2,5 .
.
e

. 11. 1940..

15 1
,
. .
'' / /

;

,
300 '' (134).
,

.
, ''''
'' 27'' '''' '' 24'',

. ,
, (135).

,
,
.
, ,
, -
.
, ,
,
:
'' 36 ,
'' (136).

10- 11. 1941..
28. 1941.
,
,
: ''
.
: 1.
...

.
. .
e. .
'' (137). ,
, '' '',

, ''
25. 1941.,
(138).

7. ''- ''

, ,
'''' ,
.


,
. 1938. 9.100
, ,
(139).
/1889-1961/, ,

'' '' '' '' 4. 1939. ''
'' (140). 9.10.1939.
'' '' 20. 361
. , 26. 1939..
, '' ''
(141).

13. 1939. 822 , 130 50
, 1002
'' II'', '' '' '' ''.
,
,
31.12.1939.. , '' ''.
. 1940.
, 180
.
, , ,
1921.. . ''
,
''- (142).
, '' ''
1200 . ,
.
,
1918., 1940.
(143).
,
1000 ''
'', 2. 1940.. ,
'' '',
'''',
,
(144).
1940..
4000 . , 19.
'' '' ,
. , , 147
(145).

 ,
14.9.1940. ,
: ''
- ,
.
. .
/ / 19 30
'' (146).
,
,
,
, .
6. 1939. ,
''
'' (147). , 23. 1939..
, , , ,
27. 1940. , ,
.
- ''
'' 5.
1940. . ,
,
(148).
.
'' ''
,
, ., ,
(149). ,
,
, .
18.8.1938.,
-
.

. (150).


,
,
, .
,
,
'' ''
. ''''

 , ''''
''''
,

.
(151). ,
, ''''

, ,
. ,
, '' .
'' (152).


,

,
,

. ,
,
1940. ,
,

. ,
, ,

, . '' '' (153). ,
, ''- ''
,
, ,
.
,
1941, '' '' 1942. ,
1200 .
.

, .
, '', ,
, / ,
/ '' (154).

,
(155). ,
,

 , .
'' ''. : ''
; ,
, , , ;
; '' (156).
,
,
'' '',
- ,

(157).
'' '' ,
,
''The Darien Dilemma''.
,
'''', '' '',
'' ''
.
, ,

, ,
, (158).
'' ''
514 550 , ,
'''' 18. 1940. .
.
,
,
(159). ,
, a XVIII
5. 1940.. (160).
, ''
, ,
, '' (161). 10.
'''' ,
(162).
, ,
, '''' 26.
16. (163).
, 3
11.
(164).
. , , : '' /87
/, .
. ,

 .

(165). ,
500 '''' 11.
, '' '' 1.200
,
. , ,
,
'' '',
, ,

6. 1940..
, ,
, ,
,
(166).

8. 1941- 1944.

,
5/6. ,

.
''''
'''' ,

,
. ''''
, ,
, .
: ''
,
. ,
.
,
''''.
,
.
, ,

 . ,
. ''''
, ,
. ,
, ,
.
.
, '''' . ,
, .
,
...
6. 1941..
,
, ,
'' (167).
,
,
.
.
. ,
- '' ,
,
'' (168).

- ,
/1906- 1970/,
(169).
/15.8.1896- 1944/,
1941.. (170).
,
,
,
24 - , ,
, , , ,
, , ,
, , , ,
, , , ,
, , /
/, , ,
, ,
, , ,
, ,
, ,
, ,
, , ,
, ,

 , ,
, ,
(171).

, , ,
, , , ,
, , , ,
, , , ,
, ...
,
,
.
-
809 , 857 .
- ,
(172). 1941..
.
,
. ,
3. 1941.,
(173).
1942.. - .
28. 1941..
.
. 1200
, .
,
. ,
, ,
(174). 30.

.

, .
,
.
8.12.1941.. : '' , - ,
, ,
, .
... , :
..
.. ...'' (175).
. ,
1881, ,
1912, , 1897,

1922, , 1898, ,
1926.... .

.

, 400- 500 ,
, , , , , , ,
, 500 , (176).

1941..
-
, ,
10.000 , 120
1750 -
. (177).
, .
: ''
.

'' (178).
3.
;
, ''
''. 13.
1941.. ,
,
(179).
,

,

. , '' '' .

'' '', ''
'' (180).


, /
/,
.
12. 1941,
.
,
(181).
- '' ''

 27. ,
. ,
,
,
'' ''.

, .
,
,
.
(182).
27.3.1942..
.
,

.
''
''
.
. ,

.
...
'' (183).
, ,
7. 1942.
''''
'' '' (184).
9.8. 1942..
. '',
'', '' ''-

(185).
, 12.12. 1942.
29 ,
- ''
'',
(186).
1942. ''''
.
200- 300
, '' 10
'' (187). '' 80
(188).
31.12.1942. ,
(189).

 150 ,
,
,

, . 4.1. 1943.
: ''
, ,
. - ,
. ,
. ,
, ,
, . 12
. 12 , ,

, ,
, .
, . ,
, .
. .
, . ,
. ; .
.
, . .
12 . .
. .
. 4.1. 1943. . , '' (190).

/20.9.1909- 1943/
.

,
.
.
/1939-2008/, ,
,
, .
23. 1943..
'' '': ''
, ,
70 , ' ',
,
, , ,

.
, , ,

 ,
, ,
, . 15
''; , 23.1. 1943..
(191).
,


.
,
.
, . 5. 1943..

- ,
(192).
: , ,
. , ,
, . 120
,
, - - - - , (193). 12.9.1943..
- - (194).
:
,
. (195). 18.
1943.. :
.

. ,
(196).
25. 1943.,
(197).
5. 1943.. ,
- ,
,
. , 2 ,
(198).
2. 1944..
2000 .
,
- ..
,
.
(199).

20. 1944. ,
300 , 43
,
-
. : ,
,
, ,
, , ,
. (200).
,
.

, .
6. 1944..
-17,
, (201).
, , .
.

, ,
(202).
/1910- 1990/,
, .
, , ,
, , , , ,
, , , ,
, (203).
, ,
- ,
.
,
, .. .
1944..
,
.
, (204).
. , ;

, ,
,
.

.
, ,
, .
,

 , ,
(205).
, ,
,
(206). ,

, :
. ,

(207). , ,


(208).
,
, 10.9. 1944..
. 30 110
80 , ,
,
(209). 25. 12.
:
.
. 6.
.
60 , ,
.
.
(210).

300- 500 , ,
.
150 - 20.
6.
, .

.
.
, ,
- - .
, .
(211).
-.
,
, ,
.

 (212).
6.9. 1944., -
.

.

(213).
6.9.1944.
.
, ,
, ,
,
.
28 .
. ,
,
, , ,
, - -
,
,
(214).
,

.
.
.
.
, ,
,

, ,
, :
-
(215).
13.
, ..
,
.
- :

.
. , ,
.
, (216).
,

 ,

(217). 74. 75.
.

- 60%
. .
23.
(218). 1922..

- ,
.
. ,
,
- . 14.1.1943.. 369.
.
.
,
. 29.1.1943.. . 60.

.

, 23.9.1944..
- : , ,
, , , ,
, - , .
10
(219).
23. 1944.. .
.
, , ,
, , , ,
(220).
, 24. .
.
26. 1944.. ,
,
, ,
(221).
/
/ ,
24.9.1944.. (222).
- ,
,
, ,
(223).

 : , 1917.
, .

; ,
, . ,
,
. ,
, . .
.
, ,

.
. , ,
, .
,

.
.
. ,
.
, ,
,
. (224).

9.

11. 1944..


. : ,
, , ,
, , , ,
(225).
, ,
,
(226).

, 1943.
.
22.11.1944..
, , , ,
, , ,
(227). 9.12. 1944.
, .

 ,
, ,
, , ,
, (228).
24.12.
, ,
, , ,
, , ,
(229). :

.
,

,

. ,
,
.
,
.
,
.
,
, , .

(230).
13. 1945.. . ,
, . 150
,

,
,
, , .
. ,
,
.
, (231).
XXIX , ,

, ,
(232).
19. 1945..
.
'' 100
'', : ''

 29. ,
. 29.
: ,
;

... ,
29.
. ,

...'' (233).
19.1. 1945.. 20
- .
,
, (234).
,
,
(235). . 2.
, , ,
, ,
. .1. ,
, , ,
(236).
,

(237). ,


.
.
(238).
21.
. ,
1.500 ,

(239). , 16.3. 1945..
: ,



,
.
.
, ,
.
(240).

 , ,
.
18. 1945. . ,

,
,
. , ,

. ,
(241).
,
, 15. 1945.. .
''
,
...
...
,
, ..
.
a ,
' ' ''...
.

. .
...
... ,

''- (242). ''
'' .. ,

''''
. .. :
'' , , -
,
. ,
, . ,
.
'' (243).
1945.. 63 14
, 26 .
30 200. : ''
.
.

,
...


.
... ...

.
... ,
.
12 4.000- 5.000 .
.

'' (244).
24-25. 1945..
: ''1) ,
, 2)

; 3)
.
:
) ,
, )
, ,
. , )
; 3)

... (245).
, ,
,
.
, ,
,
.
1946..
.

, :
45 25-35 ,
;
;
.
3-5 ,

.
: , , ,
, , , ,
(246).


,
,
1947.
, .

,

'' ''.


27.3.1948.,
'' ;
,
,
, '' (247).
28.6.1948..
,

,
,
-, -
,
. 1949.

- .
1949. , -
.
-
.
.
(248).
-, .

.

. 29.8. 1949.. ''
'' ,
.
: ''

, , ,

'', :
(249).

 ,
.
'''' 17. 1949..
,
, ,
,
(250).

,
.


.

,
.
,
.

,
.
, .105/50, 17. 10.1950., 3. 1951,

, .
.1224/50 393
,
,
, ,
, ,
,
, ,
, ,
, ,

, .
: ,
, , , ,
, , , ,
, , , ,
, , , ,
, , , ,
, , , ,
, , , ,
, , , ,
, , , ,
(251). ,

 - ,
, .
, ,
-, .

1951..
. , 67
.
.
,
.
,
. ,
, ,
,
.
(252).
1951..
. .

1.
(253).

,
,
,
,
.
,
, , ,
,
(254). ,
.

'''' , ,
1954. 500 ,
1951,
, ''''
.
,
,

, .

,

 , ''
'', .

, ,
. ,
,

- ,

.
,
. 1950. 15.555
3054 (255). 5- 6
.
.
, .
- 20.4.1951. 5.
147 45
(256). , , ,
,
'''. ,
, ''
'' (257). 78,38 % ,
1948. ,
,
. 2127
1595 75% 531 25 % . 1388
, 791 30% . 1217
, ,
13.721 (258). 1946.. 1951. 781
, 140 382 .
660 182
,
(259). 1951.. 131 72
.
12 / / 13 / /.
17
, ''
''(260).
, ,
,
.
, .
''
'' , , ,
, , ,

, , , ,
, , ...
1953.. ,
, ,
, , ,
, , ,
''- Ratio''... 1954.
.
'''' ,
, , ,
,
'' '',
.
.
1955..
-
1.9.1955..
.
18.2.1959. (261).
.
. ,
254 1960- 1962
'''',
, 350 (262).
1960 . 5.139 , 12,8 /,
4565 14,5 /. 1962. 5590 9,1 / 4.510 7,4 /.
1960.. 230 406
1962.. 600 223 . 1962.
11.072 36.700 . 196062.. 270 ,
130 30
. '''', ,
''22.''- , ,
. 1960-62 40.300.000 .
372 1960.. 536 1962.. 34
14 , 142
1963. 37 - 112 .
: 1) 1960- 78
, 45,557 80-
31,885 ; 2) 1961.. 104 - 77,933 ,
56- . 30,333 ; 3) 1962..- 133
92, 557 , 39 20, 857 .
12 , 2
, , ,

,
. '' '' 524
480 .
63
1960-62, 38 .
: ,
- - 28 ,
- 64 24 ,
86 66,
.
.
1962. .
2.212 .

,
, , , , ,
, , , ,
.

. 1955..
5 . 1959. 1963..
100 . 30
1962.. 4.940.000 (263).

.
, , ,
, , ,
, ''''.
,
. 1960..
24.000 .
,
.
, ,
.
'''' , .
,
, -
.
1960. 1963.. 34.118 326
. 216 .

. 1957-60 280
120
1963.. 11.929
, 3.171 .

 1962.. 27.162.080 .
14 .
1445, 1859 , 382 278 ,
4 . 1960. 53
39 . 2767
. - 1960..
. 72 41
31 .
1960.. 53 .
.
1962..
. ,
12 .
(264).
9.6.1959.,
: '' , .41,
. ,
; ... 853
.
.. .852, 850, 848 847,
.;

,
.589/1 589/2 . .594, 595,
596, 681/1, 601/2, 604/1 604/2,
. .608, 611, 615/2, 617/1 618,
. .620/2, .. .620/2 618
'22 ', '22
' - .. 624,
..624 625, -
, ..577/1
,
, .
- ,
.4, .41, .
'' (265).

, 9.6.1959..
,
400
26.12.1958..
,
(266).
1963..
, 28.12. 1963..

 .
''
, 900 ,
90 53
. ;
- .
, 120
317 308
310 96 '' (267). . 018349-16 : ''
1,5 ''''
- 1000 .
500 . ,
22
100 - ,
. , , .
, ,
4,5 .
2100 110 ''.
28.12.1963.
'' '' 20 ,
. 22., 7.
. 130 ,
.
, .
,
, ,
.
30.11.1963..
''
'',
17.6.1964..
'' ''.
, .15 '' '':
1964..
52,00
1970. ,
1971.. 2. 1964..
22
16 500
.
7. 1964. .
: ''

.
. ,


''.
- 22. 1965..
-
.
7. 1500
// 400.000
3 .

,

130 ,
.


(1)

(2)

(3)

(4)

(5)

(6)
(7)

: ,
1815- 1839, 1995, .38-66;
, XIX
1833., '''' .6, 2003., .5-17.
, , : , , ,
, , , , ,
, , , , , ,
, , , , , ,
, , , , , ;
'''' 1828.
'' '':
,

.
http://www.elmundosefarad.wikodot.com/kladovo
, ,
XIX , '''' .6, 2003,
.164-165. : , -
XIX ,
, '''' .4, 2001, .55-122.
, .50, 12.12.1847.
: '', 3.
.
,
, ,
, 6. ,

,
, ...''
XIX
, '''' .3, 2000, .18.
1833. 1858.. 390 ,
48.750 .
, .
''
9 , ,
2 , ,
, 4 , 16,5
.
. , ,

(8)
(9)
(10)
(11)
(12)
(13)
(14)
(15)

(16)

(17)
(18)
(19)
(20)

(21)

(22)

, ...
, , ,
,
''-
24.1.1847., .4. .: ,
, '''' .8, 2005.,
.69-81.
12.12.1847, .50.
, , .21.
, , 1987, 2,
.527.
http://elmundosefarad.wikidot.com/kladovo
, XIX 204/1838. 12.1.
1837..
, 1833-1850,
19 , 1988., .149-176.
, , .158.
'' 1841. -
'', : ,
19. , '''' . 2, 1974., .103.
'' 1839- 1924''
2005.. ,
, . 1355
,
1863., 2005., .48, ..139.
, ,
1846..
, 24.10.1847., .43.
1,896 .
2. 1848., .15.
2. 1848., .10.
, - 20 ,
8 20
.
. , , 1853.,
.5, '''' .6,
2003, .293. 1805.,
, 7
, 1844..
. 18471850.. ,
1846..
, 2.7.1848, .28.
: 1) 9.7.1848- '' 1. .
, , ,
, ,

(23)
(24)
(25)
(26)
(27)
(28)
(29)
(30)

(31)

(32)

(33)
(34)
(35)
(36)
(37)
(38)

, ;
, ,
...''; 2) 30.7.1848- '' 15. .
, ,
.''; 3) 13.8.1848- '' 30. .
, ,
... ,
.''
, . ''
'', '''' . 6, 1975., .91.
, .
, 8.10.1848., .42.

. . , .292.
. . , .293.
, ,,
1857., '''' .12 1009, .247-248
. 18471852.. 1821..
.
9 2500 - ,
.225. 1 1609 30,5 -
: , '' '', ''''
.12, .213, 5.
, , , 1849, III, , 1851,
.1812, : ,
, 19 ,
'''' 6, 2003,.165.
,
14.8.1847, .33: ''. 2. -
,
, 12.
.
, , ,
, ,
, ,
, ''
, .172.
1863, 2005..
, ,
, '''' . 4, 2001, .233-234.
, , .234.
,
: , ,
2006..

(39)

(40)

(41)
(42)
(43)
(44)
(45)
(46)
(47)

(48)
(49)
(50)

,
, '''' .6. 2003, .312.
: , ,
2006..
, .312. , , , ,
1987, 2, .497. : ''
- ,
., 1861,
''
, ,
XIX , 1988, .179.
, , .106
1863, .21-78.
: ,
http://www.rastko.rs/rastko/delo/13570
1863, .76, ..329
, .76-77, ..331.
, .33-34, ..53.
, 1813..
.
: ,
1815-1839, .82.
.
: '' , , 1810-1875 18611878. - ''
: ,
, '''' .2, 1998..
, , 1938., .8.
, ,
XIX , 1988, .181. ,
-
, ,
,
1947. ,
;
'' 56
''. 2995, 7.11.2003, 4,
'''' ''
1947!''- ''...
56. ,
1947.,
.


?
' ', .

(51)
(52)
(53)

(54)

(55)
(56)
(57)

(58)

(59)

(60)

(61)
(62)

,
,
'
'...
, ,
''
, ...
' '' .
, 100 ,
''' . 6, 1975, .72.
,
, 1874..
, , 5,
: , , 2007,
.87.
, . /1873-1934/- ,
'''' .6, 2003, .240-244. ,
, 2002..
, 1965.
, 1874. ,
'''' . 1, 1970., .73-74.
http://otves.org/bg/index.php?Itemid=28&id=194&option=com_content&task
=view
http://chitzora.8m.com/Bucarest.htm
-,
23.4.1877., ,
1876., .235.
,

XIX , ,
.107.
, , .534.
.
''
- - 10 .
,
, ,
,
, ,
. ,
''- ,
, 2002, .33-34.
, , 1938, .28-29.
. , 1893,
: , , .149-150.

(63)

(64)

(65)
(66)
(67)
(68)
(69)
(70)
(71)
(72)

(73)
(74)
(75)

, , 778/1887,
: ,
XIX , '''' . 1, 1987..
,
, '''' .12, 2009, .159-162.
, , '''' .4,
2001, .144-151.
1897-1910.,
,
1835-1995, 1995, .34.
, , .492.
, -
, '''' .11, 2009..
1839-1924
, 1895,
.2760.
, , ''''
201-202, 1999., .145.
, , , 2, 1987,
.569.
: , , 2002..
: , 2-
, '''' .3,
1985., .24.
, , .25.
, , .497.
, - , 2006,
, , , 2002.
, .163 : '' 22.2.1902.
,
, ,
, .
, . 5
... , ,
, , ,
'' 1930, ...
1914.
,
.
,
,

.
. , , ,
.
: , , , , ...

(76)

(77)
(78)
(79)
(80)

(81)

(82)
(83)
(84)

(85)

(86)
(87)

(88)
(89)

, , 2005, ''
'' ''
''.
, 63, .1303, 2287,
, 1912.
, 110, 12. 1912.. :
1918, 2, 1984, .374-375.
1912- 1920,
1933., '''' .12, 2009.
, '' ''; :
, , .3106
8.7.2010., .72.
. ,
1912-1918.,
, 1964..
, .27.
. , .
, ,
1928, .83.
. , .29. ,

'' ''/ -;
, .30 .

,
, ,
6, 2003. , .313. .
.
, ,
, 1940, .
'' ''
, , .
... '''' .6, 2003., .313.
The New York Times, published October 29, 1915:THE TEUTON-BULGAR
UNION. 30.10.1915 GREETED
BULGARS WITH IRON CROSSES. ,

-
, a a. ,
: 1) - Leitga 29.3.1917 Orsova; Maros 1916
Turnu Severin; Szamos 8.2.1918 Turnu Severin; Temes
1918 Turnu Severin; Bodrog 22.12.1916 Turnu Severin; Enns
22.12.1916 Turnu Severin, 13.12. 1918 Turnu Severin;
Inn r 1915 Orsova, 29.3. 1917 Orsova i 5.12.1917. Turnu Severin;
Bosna 22.12.1916 Turnu Severin; 2) - Lachs
1916 a; Wels Turnu Severin; Barsch

(90)
(91)

(92)
(93)
(94)
(95)
(96)
(97)
(98)

(99)

(100)

(101)

(102)

(103)

22.12.1916 Turnu Severin; Compo 22.12.196 Turnu

Severin; Viza 1918 Turnu Severin
http://webcache.googleusercontent.com/search?q=cache:Wmr0KDXc8zYJ:w
ww.stile.coven...
, 150
, 1997, .10.
,
, , '''' .8, 2005,
.184.
, .184.
, .185.
, .185.
, .185.
, .185.
, , , .275-276.
, .16, .46, -1, .2-
; ,
, .276-277.
, , 1916, -4, -, .2, ..7133-
.845 5. 1916.. . :
, , .277.
, , 1965,
1965.
, .83-84, , .
, ,
(17.4.1927-23.2.1928, 23.2.27.7.1928.), (27.7.1928- 6.1.1929.),
(6.1.1929- 8.9.1931, 3.9.1931- 5.1.1932, 5.1.-4.4.1932),
(4.4.-2.7.1932).
, .100... .,
1764-1980, 1984, .555.
20.5.1921.. .1274,
''
19121920..'' , '''' .12,
2009, .269.
1912-1920,
1933, '''' .12, .272-293.

- ,
1.11.1916.. ,
- / 27.8.1916../.
..76 , ,
1917..

'' '''.

(104) ..337/38, 8. 1938., ,

'''' .12, .270-271.
(105) , .14, ..224, .801:
'' , ,
.
75 ,
100-150 . ,
15 ( , )
, .

.
''- .
(106) ,
,
, '''' .1, - 1957.,
.112-116.
(107) .
(108) .5, 9.1.1930.., .1.
(109) , 63, .1303, 2287,
31. 1925..
(110) , , 31.12.1929..
: , o
, 1999., .66-68.
(111) , ,
.21235 31.1.1933., 1-3 .15129
16.5.1931..
, 27.4.1930..
28.3.1929..,
9.4.1930., .9304/
(112) ,
, '''' .4.
(113) 31.3.1931., ,
, 1999, .19
(114) , .62,
(115) , .63.
(116) , , 1938, .50.
(117) : , . ,
, , ,
, , , ,
, , , ,
. , , ,
, , , ,
, , , ,
, . , ,
, , ,
, . , , ,

(118)
(119)
(120)
(121)

(122)
(123)

(124)
(125)

(126)

, , ,
, , , ,
, . , , ,
, , . , .
; '''' . 1, 1997, .197.
1932.. '' ''
24.7.1932.. : ''- .
,
, .
.''
1933, .121.
1934, .23.
; .
, 334, 17/44 .17-236.
:
, , .64, 99-100.
, 37, .34, .348, 54-154.
. ,

, . :
, . . -
, '' '' .5,
http://www.rastko.rs/rastko/delo/12775
, 37, ..59 ,
59-63.
, , .82.
1839-1924, .366,
1911. .
1906-2004'', . ,
2004, .23. ,
(1857-1893) ,
,
,
,
.
. , ,
,
,
39 .,
,
.

, .
1906.
1839-1924, .366
1911..

(127) , , .49.
(128) Vinze Fazio, Operation Hush Hush/ The attempt to blow up The Iron
Gates oh the Danube river during World War II, The National Historical
Society of Australia Inc, Monograph 169.
: ,
- Fall Jaeger,
'''' .1, 1973, .50-55. 1940,
,

() ;

, ,
- .51.
(129) ''
'' : ''
.
,
,
6.
1941. ,
,
. 1941-42.,
-...
, 12.'' '' '', 1-2/1997, .142-143.
: , , 2004, .36.
134-135.
. '' - -
'', '' '' , 22. 2004.,
.23. : ., ,
http://www.novine.ca/ arhiva/ 2004/0962...
, ''
, '',
; 43, 1998, .26.

,
1888.. , , 1890.
Chudnovsky Grigory Isaakovich, '', + 1918.'':
..7655 Russian Jewish Encyclopedia, http://www.jewishgen.org/
Belarus/rje_c.htm
(130) , 334 1-1,
- , 32,
91-95, 1940, -
, ''
,

(131)
(132)

(133)

(134)

(135)
(136)

(137)
(138)
(139)
(140)
(141)

(142)

''
20.5.1940. .
.
, , -
1939-42, 2004, .189,
84.
, --
, Kladovo- abac Affair-The Illegal Voyage That Did
Not Arrive, Am Oved Publishers, Tel Aviv 1992 (hebrejski), .77
, ''
,
''-20.5.1940..
, , 1970., .698.
, : 1941. ,
http://www.stormfront. org/forum/ showthread.php/agonija-jugoslavije...
, .1, 2004,
,
.
: , -
27. , 2007, .62-63.
, ,
, .3003 17.7.2008, .71
, , -''
'' 1939-1942, 2004, .58.
1939.,
, , 4. 1939..
, 7.10.-26.11.1939.
''
'', 31.12.1939.,
26.11.1939../ ,
.../. ,
/ :
1918-1941/ ,
, 1. 1939.
'' , ,
,
; . ' '

' ''.
, , '' '',
2005, .78-79. '' '' 1997., , 25

1940: , , , ,
, , , ;

(143)

(144)

(145)

(146)
(147)
(148)

, -
, - ,
,
1938... /24/
: - , ,
, , , -
.
www.yadvashem.org, : The names of the Holocaust victims that
appear on this list were taken from Pages of Testimony submitted to Yad
Vashem, .23, 9.

: http://www.lechaim.ru/ARHIV/130/chelovek.htm
;
http://vipera-lebetina.neuo.com/gunter3.htm .
, 1962.,
''
'' , 10
,
.
, ,
, .
'' '',
,
.
19.9.2009..

, 20. -
, , 19.8.2009..
-, 1997,
/Kladovo- Sabac
Affair, Jalklut Moreset 34/1982, s.85-120/ 17.
: ''
18.8.1940.. ''
,
29.4, 1.5, 7.5. 13.5. 1940.. : . . ,
.., .99.
, - , 1997.,
, .
'' ''
14.9.1940., :
. ., ... .140.
. ., ...,.141-143.
.
1940., 6.9.1940.,


; : ,

(149)

(150)
(151)

(152)

, 2001., .148-149,

, '' ''
., . ,


. 1915.
'' ''- ''Suplicaciones de Rahel. Contiente
oraciones importantes para la vida del Mujer''.
'' '', 1941.
600 ,
.
http://www.bh.org.il/communities/Archive/ TurnuSeverin.asp.
, , 2006, .56-58.
Seventh
Cannal-Israeli
news
in
Russian,
http://www.7kanal.com/article.php3?id=210954 , Copyright Schwartz
Nehama; http://world.lib.ru/s/shwarc_n/nasil2.shtml ; William R. Perl, The
Holocaust Conspiracy, 1989, William R.Perl, The Four Front War- From the
Holocaust to the Promissed Land, New York: Crown, 1979;
http://home.att.net/~m.standridge/amefkuri.htm : Lenni Brenner,
Zionsm
in
the
Age
of
the
Dictators,
Chap.23,
http://www.marxists.de/middleast/brenner/ch23.htm .
,
,
22.11.1940..
: '' , ,

. ''.
., , 2, 1964, .637.
, , :
,
, 2006, 3, .521. 525. '''':
K.Epstein, Mathias Erzberger and the Dilemma of German Demcraty,
Prinston 1959, s.102-103, 122-123; .,
1914-1918, 1996, .130-134. ,
, ,
.
,
: '',

...
, ...
,

...
''.

(153)

(154)

(155)

(156)
(157)

(158)

'''' 20.8.2009., .2,

'' ''. .
2007. '' - , '',
2009., .196 ,
,

'' ,
5000
''- :
, ,
'''' 20.3.2010., .22.
: , ,
- 1996, .90, 16. 17,

12.10.1953. .
, -,
, '' '',
2006, .159-160.
Ruth Kluger, ''The Last Escape, 1973'', .421 , :
, , .160. 27.4.1914. ,
,
.
.

. 1980. ; http://www.jewishvirtuallibrary. org/jsource/
biography/
Kluger.html
;
http://www.raoulwallenberg.net/?en/saviors/women/2997/4122.tstm.
, , .446-447; , .161
''
'', 1957- 1958, ,
.209, : ,
1939..
, , 2005, .77-88.
,
1997., ,
10. 1939. ,
,
.
2006..
, , , , , ...
2007.. , , ,
, , , , ...
19.11.2009, , ..
. , ,
, ,

(159)
(160)
(161)

(162)

(163)
(164)
(165)
(166)

(167)

: http://www.nfct.org.il/movies/ The_Darien_Dilemma_e.htm;
http://www. erezlauferfilms.com/ index.php?go=film&id=darien
Dahlia Ofer, Escaping The Holocaust-Illegal Immigration to the Land of
Israel; The Voyage of the Pencho, 85. .
'' , '' 2, 2003, .224.
, .224-225- (
1919, , , ).
: ''
, .

.
.
. .
.
. ...
- .
.
1942..
- , .''
, ,
, 19.
10.6.1940..
, , .87.
, .87.
'' , J '' 2, .224.
'''' Odyseey, by Johan Bierman.
22.3.1940..
, , ''- ''
1939-1942, 2004., .98.
'' '',
.56. // 2000
, 2-3
;
- .99
, , ,
, .7-8.
, 1970,, .700, :
'' ,
. , ,
, ,
, .
,
. ,
, ,
. , ,
,

(168)
(169)
(170)
(171)

(172)

(173)
(174)

(175)

(176)

(177)

(178)

(179)
(180)
(181)

(182)

''. '''' .700702, .

, , .9-10.
, ,
'''' .11, 2009..
, .13.

, -92,
/ /.
..215 9.9.1941,

1941-1942, 1, - 2006, .68.
, -
, '''' .1,
1975., .45.
, , .46.
2 .799 28.5.1941.
. ...1941- 42, 1,
.31. 62
.
21.7.2010.. . ,
, 15.5.1996.,
, .
'''' 8.12.1941
'''', 1941- 42, 1,
.125.
4 ..113 16.8.1941
. ...1941- 42, 1,
.189.

10.5.1941., .60,
.1497;
,
,
.149, 12.5.1941.,
11.5.1941.;
.250 13.5.1941.;

1571
19.5.1941.;
4 . 14.12.1941,
, ...1941- 1942,
1, .128.
, ,

(183) , ..159 23.3.1942..

.
(184) . 10.
1942 -
1941- 42 1, .256.
(185) .. .2142 19.8.1942
, 194142, 1, .289.
(186) 22.12.1942..
...1941- 42, 1, .323.
(187) , 2.1.1943.;

1943-44, 2, -
2007, . 17.
(188) , .17.
(189) , .17.
(190) .. .9
15.1.1943. ;
...1943- 44, 2, .28- 29.
(191) ... 2, .32.
24. 1943.. ,
. ,
, .
. - ; .4.
. 27.1.1943.. : ''
. .
, : 23/24.
1943.. 2, ,
,

,
,

.
,
,

. ,


,
,
''
.
(192) ...1943- 44, 2, .32.
(193) ...1943-44, 2, .52.

(194)
1943-44, 3, 2008, .53.
(195) 1943.
, .. , 17.
''
1943''-
1941-1945, 1, 1981,
.387-388.
(196) 18.10.1943.,
.. 410. '' ...'' 1,
.453.
(197) ... 1943-44, 2, .233
(198) ...1943-44, 2, .284.
(199) ...1943-44, 2, .285.
(200)
1943-44, 3, .105-106.
(201) USAAF 15 th Air Force
(202) 22.12.2000., .1, .
(203) 22.12.2000., .1, .
(204) , , .27.
(205) , , 1992, .48.
(206) , , .48
(207) , , .48.
(208) , , .49.
(209) , , 1988., .216,
16. : ,
19421944, '''' .12, 2009.. ,
.
(210) 25. 12.9. 1944..

..45.
7/3, .1089-
1941-1945, 2, .190.
(211) , , .29.
(212) , .30.
(213) , , 1959., ,
, .6.
(214) , , 1992, .52.
(215) , , .53-55.
(216) , , 1988., .309.
(217) ,

, '''' .4-5, 1985.,
.28. ,
, 20.9.1944..

(218)

(219)
(220)
(221)
(222)
(223)
(224)
(225)

(226)
(227)

(228)
(229)

(230)

6.9,
'' '' 9.8.2010.. / /
, 1929..
, 23. , ,
'''' . 3, 1988., .36-37.
21.4.2010,

. ,
.
.
, , .31.
, , .32.
, .32.
, .31.
, .33.
, , .118-119.

, 11.11. 1944-
1941-1945, 2, .444,

10.12.1944

... .. , 142-
1941-1945, 2, .550.
.
24.12.1944
, .. , 156 , 2, .583.
, ''
'', .28, 6.9.1944,
'' ,
, ' '
;
''
- ...- .584- 586.

(231) , ,
, ''
'' , 2000., .35-37.
(232) , , 1990.,
'' '', , 2000., .32-34.
(233) - , 3,
1981, .77-78.

(234) 19.1.1944..
, , ,
3- 3, .72.
(235) , .73
(236) , .74-75.
(237) , .75
(238) , .78
(239) 19.2.1944..,
, .3-
3, .182.
(240) 16.3.1945.
, , , 3, .286.
(241) , , . 3,
1965., .30.
(242) 16.4.1945..
, , , .29,
3, .431-432.
(243)
, 3,
2008., . 195
(244) 24.4.1945..
, , .3,
3, .524- 526.
(245) ,
, '''' . 3, 1965, .42-43.
(246) .5698/68 27.9.1968.,
.
(247) () 27.3.1948,
: , , .154-155.
(248) , - '' '',
2009, .136.
(249) ,
, 28.8.1949.. .
(250) , 1948, , 1979, .144
(251) , .
,
, . 373-374.
(252) 21.12.1989..
.,, '' '''' ,
, .11 .
(253) , 1948, , 1979, .33:
, 25.6.1951..
.
(254) .

(255) 1951., ..4153, , .11.

(256) , .10.
(257) , .11.
(258) , .14.
(259) , .22.
(260) , .12
(261) ..96,
18.2.1959., .
(262) 20.3. 1960
17.5.1963., ,
. .
1960-63..
.
(263) , ,
, '''' .3, 1963., .15-16.
(264) 20.3. 1960
17.5.1963., ,
. .

1960-63..
(265) 9.6. 1959.,
.IV-445/7 3.7.1959..-
.
(266) ..89/59 24.9.1959.,
.
(267)
28.12.1963, .


1.
- -
1835-1839..
1843-1852..
1853-1855.. . (?)
1854. .
1856..
1857-1859..
1860-1868..
1869..
1870..
1871-1872..
1873-1874..
1875-1877..
1878-1879..
1880..
1881.. .
1882-1883. .
1884-1885..
1886..
1887.-
1888..
1889.. .
1890..
1891..
1892..
1893..
1894-1895..
1896..
1897..
1898-1899..
1900..
1901-1903..
1904..
1905..
1906..
1907..
1908..
1909-1910..
1911..
1912..
1914..
1922..
1924..
1930..
1931.. .
1939-1941..

1941.. .
1941-1942..
1942..
1944..
1945.-1951 . ?
1951-1952..
1952
* 1. 1955..
, , 16 /,
, , , , , , , , , ,
, , , /.
- .

1835..
1839..
1843..
1845..
1847, 1852..
1853..
1854..
1855-1857..
1858-1865..
1866..
1867-1868.-
1869.. .
1870..
1871.. .
1872..
1872..
1872..
1873-1876..
1873-1885.. .
1880-1881..
1882-1887..
1887..
1888..
1888..
1889-1890..
1889..
1890-1892..
1891-1892..
1891..
1892..
1893..
1893..
1894-1896..
1894-1895.. .
1896..
1896..
1897.. .
1897-1898.. .
1897-1898..
1898-1900..
1899..
1899-1900..
1900-1903..
1901.. .
1901..
1902.. .

1902..
1903..
1903..
1904-1905.. .
1904-1905..
1905-1907..
1906..
1906..
1907..
1907.. .
1908..
1908-1911.. .
1908-1911..
1910..
1911..
1912..
1912..
1912..
1914..
1914..
1914..
1922..
1922..
1924..
1924..
1924..
1924..

1835..
1840-1841..
1842..
1849..
1850..
1851-1852..
1853..
1854-1858..
1859- 1864..
1865-1875..
1877-1879..
1880-1881..
1882-1883..
1884-1887..
1888-1889..
1890-1891..
1892..
1893..
1894..
1895-1896..
1897..
1898..
1899..
1900..
1901-1902..
1903..
1904..
1905-1906..
1907..
1908-1909..
1910.. .

1911..
1912..
1914.. .
1922..
1924..

1835..
1836- 1840..
1842- 1846..
1847..
1852-1856..
1857-1862..
1863-1864..
1863- 1864..
1865..
1865-1869..
1865-1866..
1867-1870..
1870..
1871-1880..
1871-1872..
1871.. (?)
1872..
1873-1879..
1874-1876..
1877-1879..
1880-1887..
1880-1883..
1881-1883..
1883-1884..
1884-1892.. ,
1884..
1884-1904..
1885-1886..
1885-1886..
1887-1891..
1887-1889..
1888-1890..
1890-1891..
1891-1893..
1892-1896.. .
1892..
1893.. ,
1893..
1894-1896.. ,
1894-1895..
1894-1895..
1894-1896..
1896..
1896-1897..
1896..
1897.. ,
1897..
1897.. .
1897.. .
1898-1899.. ,
1898..
1898..
1898..

1898..
1899..
1899-1900..
1900-1908.. ,
1900.. .
1901-1902..
1901-1908..
1903-1904..
1905-1906..
1906..
1907.. .
1908..
1908-1914.. .
1909-1914..
1909-1912.. ,
1909..
1910-1912..
1914..
1922..
1922..
1924..
1924.. .
1924..
1924..
1924..
1924-1925..
1924-1930..
1924-1935..
1928-1930..
1928-1932..
1930-1931.-
1931..
1931-1932..
1931-1932..
1932-1934..
1932-1935..
1932-1942..
1932-1942..
1932-1941..
1934-1935..
1938-1943. .
1941-1942..
1941-1946..
1946-1951..
1948-1951..
1948-1961..
1951-1955..
1951-1974..
1952-1987..
1951-1960..
1955-1959..
1958-1989..
1959-1989..
1958-1983..
1958-1979..
1960-1972..
1960-1977..
1960-1990..
1961-1967..
1961-1989..
1962-1991..
1963-1998..

1964-1968..
1964-1970..
1964-1969..
1965-1973..
1965-1987..
1965-1987..
1965-1999..

1837-1838..
1839-1841..
1841-1870.. +
1871-1896..
1897-1900..
1901-1904..
1905-1914..
1922-1924..
+ ,
16.1.1866,

1844..
1852..
1856-1858 ..
1859- 1866..
1869..
1870-1873..
1874-1876..
1877-1880..
1881..
1882-1884.. .
1885-1887..
1897-1899..
1902..
1903-1904..
1905..
1905..
1906..
1907-1912.. .
1908..
1910..
1911-1912..
1914..
1922..
1924..

1840..
1847..
1851-1853..
1854-1883.. , .
1884-1885..
1886.. (?)
1887-1888..
1889..
1890..
1891-1982..
1893..
1894-1895..

1897..
1898..
1900-1903..
1904-1905..
1906..
1907..
1908..
1909.. (?)
1910-1912..
1914..
1922-1924..

1882.. . ...
1883-1884.. .
1885.. .
1886-1887.. .
1888.. .
1889-1895.. .
1897.. .
1898.. ..
1899-1904.. .
1910-1912...
1914.. .
1922-1924.. .
-
1883..
1888..
1895..
1899.. .
1901..
1906..

1894-1895.. ., .,
. , : , , , .
, , . , . , ,


1903- 1904.. .
1905- 1911.. .
-
1907- 1911..

1911- 1924..
* 1849-1924.. ,

******
2.

25. 1928..

 .

.

.

.


















.

.






























* 25. 1928..

***************
3.

- 1939..

)









-







.



-











. .






, .

,
,





..














.




.


.
















)

.
.
.




, .




.
.



.
.
.
.
.
.
.


.
.
.

.
.
.
.
. .


* ,
1939..

********
4. - 1959..

.




























.








* ..89/59 24.9.1959..

RANI RADOVI
100.g- Rimski car Trajan okonao je radove na usecanju u stene puta koji je korisen za
izvlaenje brodova kroz Gvozdena vrata/Djerdap. irina gaza rimskog puta iznosila je u
usecima 1,50- 2,10 metara. Na najuim delovima put je proiren drvenim mostovima
raspona oko 2 metra. Brodovi su vueni sa obale uzvodno od strane robova i volovskih
zaprega
101.g- Kako bi stvorio bolje plovidbene uslove, po zamisli Apolodora iz Damaska car
Trajan izgradio je 2,8 km uzvodno od starog Sipa plovidbeni kanal na Dunavu. Rimski
kanal bio je dug 3220 metara, sa dnom irine 57 m, dva vetaka nasipa visine po 14 m i
sistemom kamenih odbrambenih zidova debljine 1,2 m u funkciji odbijanja voda koje se
ulivaju u Dunav. Feliks Kanic je krajem XIX veka konstatovao: Od kastela koji je titio
zapadni ulaz naao sam 40 m duge zidove s odgovarajuim jarkom i 80 m dug kameni
nasip, koji je, polazei od sredine istonog fronta, kao jezgro pojaavao juni nasip
kanala. Poptuno je razoren kastel na ulaznom delu kanala u jednom vrtu severnog dela
Sipa. Milan . Milievi 1876.g. pie o Sipu: Ovo selo je dobilo ime od dinovskog
rimskog sipa ili nasipa, koga ostatci, gorom obrasli, stoje i danas. Rimljani, da bi obili
djerdap, podigli su bili strahota visok i debeo nasip du dunava, pa vodu ove reke izbili iz
korita njezina, i naterali je da ide jazom izmedju brda i ovog nasipa, kuda su mogle ladje
bezopasno ploviti. Docnije, u dugu vremenu, voda je prokinula te sipove, i otila opet da
se lomi preko Djerdapa, a ostaci toga gorostasnoga neimarstva ostali su na udo
potonjim naratajima.
1827.g- Vuk Stefanovi Karadi: ''U Dunavu su izmedju Golupca i Kladova ona za
ladjare strana mesta, koja Turci zovu demirkapija (gvozdena vrata), a Srbi djerdapi.
Gornji je Djerdap izmedju Dobre i Porea, a donji izmedju Adakala i Kladova. Gornji je
straniji, ali manje dri; a donji vie dri, ali je manje straan. Tuda je voda, sa silom
svojom gradei sebi put, odsjekla Karpatske planine od Srpskije, pa i sad preko i izmedju
kamenja leti i uji. Na gornjemu Djerdapu slabo se kad vidi kamenje posred vode, nego
samo kljuevi i klobukovi; ali se na donjemu preko celoga Dunava, kako voda malo
opadne, tako vidi, da se pripoveda, da je nekakav ajduk skaui s kamena na kamen
utekao iz Srbije na onu stranu. Tuda ladjari odozgo idui uzimaju obino kormanoe iz
ondanji mesta (Srbi preko gornjega Djerdapa iz Dobre, a preko donjega iz Tekije;
Nemci iz Ljupkove i iz Rave); a odozdo ladje obino vuku volovi. No kad voda vrlo
opadne, onda na djerdapima ladje, osobito natovarene, ne mogu prei nikako. Na
svretku gornjega Djerdapa sputa se u Dunav jedna kamena i strmena kosa pod imenom
Grebena, koja odozgo zaklanja Pore. Izmedju Porea i Rave stoje kazani, u kojima se
voda jednako obre, i ladje, osobito male, koje na onaj kolovrat naidju, oe da proguta''.

Oktobar 1834. g-madjarski grof Itvan Seenji sainio je plan za regulaciju Gvozdenih
vrata. Njemu je naknadno osmanska uprava poverila izvodjenje radova i na srpskoj strani
Djerdapa. On je predlagao da se kod Sipa izgradi kanal dug 1.500 koraka, ''od ostrva
Trstence pored samog brda i preko srede polja do vodenice izmedju ona dva starodrevna
nasipa...vie sela Sipa''. Po ovom pitnju Turci se nisu saglasili sa Seenjijevim planom.
Realizacija njegovih ideja svela se na izgradnju puta na levoj dunavskoj obali. Seenjijev
put sluio je za prevoz tovara kada je plovidba Djerdapom obustavljana zbog niskog
vodostaja. U svim ostalim sluajevima, sve do 1896.g, korien je Trajanov put na desnoj
obali za izvlaenje brodovlja uzvodno.
1835.g- knez Milo Obrenovi pristupio izvodjenju radova na ienju djerdapskog dela
Dunava radi poboljanja uslova plovidbe,
30. mart 1856.g- Austrija, Engleska, Pijemont, Pruska, Rusija, Turska i Francuska donele
su odluku o slobodi plovidbe na celom plovnom Dunavu,
1876.g- List Zastava br.172, objavio je tekst Jovana Stefanovia Vilovskog: Krajnja
tesnoa Dunava kod Ploe i Kazana prouzrokuje uspor vode u Dunavu, Tamiu, Begeju i
u celom Potisju i Jegrikom barom ak do Temerina topi voda useve u poslednje doba,
krajnja irina Dunava u tom drelu opet raznosi vodu tako, da joj plitkoa do 2 stope
opada, to je po plovidbu ubitano. Vode ima dosta, to vidi svaki laar i brodar, ali ta je
asne kad se razlila pa je nema ispod lae. ta sad ovek da ini, ta drutvo qudsko,
drave koje se tie, da se ta nevolja ukloni. Evo ta: izmiri, izravnaj one krajnje
protivnosti, gde je odve usko proiri, gde je odve iroko dunavsko korito suzi, tako e ti
Dunav pri velikoj vodi onde nii, pri manjoj vodi sve vii biti. Mi smo videli, da treba da
se provali tesnac onaj na Ploi i Kazanu. Dobiveno tu stenje i kamenje spustimo u
dereglijama na nie i stesnimo nasipom kamenitim Dunav svud onde duom gde mu je
irina od 500 do 800 hvati, na 160 hvati. Time emo vodu od grdne visine dole primorati
da u tom uzanom koritu ostane, to e za toliko dublja i za plovidbu udobna biti u svako
doba. Naravno da je visina samo do srednje visine vode nuna, isto tako, kao to se one
stene na Ploi i Kazanu samo do srednje visine vode imaju provaliti- nie nije nuno. I
tim bi dva velevana pitanja ujedno reena bila: otklanjanje poplave po ritovima i pitanje
erdapa, s kojim nauenjaci toliko tisua godina ve sebi razbijaju glavu...

8. jul 1878.g- Kneevina Srbija i Austro-Ugarska zakljuile su konvenciju/AndraiRisti/ o eleznicama, trgovini i prosecanju Djerdapa, po ijem slovu e AustroUgarska sama izvriti gradjevinske radove na oba Djerdapa. Ovaj posao druga ugovorna
strana prepustila je Ugarskoj. Taka 3. glasi: Poto je Austro-Ugarska uzela na sebe da
izvri radove regulisanja Gvozdenih vrata i Katarakata /tj.oba Djerdapa/ kod Orave, ne
traei finansijsku saradnju Kneevine Srbije, ova se obavezuje da uini sve olakice koje
bi mogle biti traene u interesu vrenja radova, ukoliko bi bilo potrebno posluiti se
privremeno srpskom obalom. Srbiji se obezbedjuje u odnosu na plovidbu kroz Djerdap
/Gvozdena vrata/ pravo najvema povlaene drave

13. jul 1878.godine- Berlinski ugovor- Da bi se pojaala postojea sloboda plovidbe na

Dunavu, kojoj je priznat evropski znaaj, od Gvozdneih vrata do ua Dunava, imaju se
poruiti sve tvrdjave i utvrdjenja, bez prava da se grade nova i niti jedan ratni brod ne
moe ploviti Dunavom nizvodno od Gvozdenih vrata.
17. mart 1889.g- Osnovana je komisija Ministarstva narodne privrede u sastavu Radovan
Mileti, Kosta Stevanovi, Mia Markovi i Svetozar Zori, koja je utvrdila sledee:
1. Kod Stenke (izmedju Dobre i Golupca) ima se prosei jedan kanal od 850 metara
duine, 60 metara donje irine, dubok 2 metra pri najmanjem vodostaju, to iziskuje
razbijanje 7.408 m3 stena;
2. Od Kozle do Dojke (ispod Drenkove) prosei kanal 2.100 metara, istih ostalih
dimenzija ako prvi, uz iskop 66.775 m3 stena;
3. Od Izlaza i Tahtalije do Grebena- prosei kanal dug 3.600 metara uklanjanjem 46.736
m3 stena, a ispod kanala podii nasip od Grebena do Milanovca dug 6.500 metara, sa
osnovom irine 16 metara, 2-3 metra iznad najnieg vodostaja, sa ugradnjom 50.000 m3
kamena;
4. Radovi kod Juca-prokop kanala duine 1030 metara i izgradnja nasipa od ua Poreke
reke do Golubinja, uz razbijanje 31.733 m3 stena i nasipanje 120.521 m3 kamena;
5. Radovi kod Sipa- projektovan kanal 2200 metara duine, 80 metara donje irine i 2,33
metra dubine ispod najmanjeg nivoa vode- kanal e biti ogranien s jedne i druge strane
5,5 metara visokim kamenim nasipima.Za navedene radove ukupno je potrebno 168.928
m3 kamenog banketa, 330.651 m3 nasipa, razbijanje stena mase 247.316 m3, 95.500 m3
kaldrme
15. septembar 1890.g- Regulacija brzaka na donjem Dunavu, predvidjena zakonskim
aktom XXVI godine 1888, zapoeta je za vladavine Franje Josifa I, staranjem vlade iji je
predsednik bio grof Julius Sapari, a pod nadzorom kraljevskog ugarskog ministra
trgovine Gabrijela Baroa de Velusa. On je toga dana u prisustvu predstavnika vlada
Srbije i Austro-Ugarske, elektrinim upaljaem ispalio u Grebenskom tesnacu minu sa
4.000 kg karboazotina. Te godine zabekeeno je da na podruju sreza Klju ivi 58
Italijana, 21 Nemac, 266 dravljana Austrije i 283 iz Ugarske, te 139 stanovnika prispelih
iz Rumunije..
1894.g- u Sipu su, izmedju ostalih, na izgradnji kanala radili: Nikola Jeli, Milan
Popovi, Cimerman, Hajnrih, Naci Ignac, andor Vagner, Krajcer, Tot, Volf Klajn,
Varga Jano, Marui, Andjelo Sol, Loai Jozef, Franc Malak, Farka Itvan, Osvald
Josef, Hercog, Pokorni, Kova, Balaa, Farka Franc Majer, Matija tipanovi, Mata
Utovi, Johan uler, Lebovi Gade, eli Johan, Ilija Nikoli, Stojka Jon, Grajzinger
Geza, Fridrih Kadu, Josif Kozlar, Gapar Drehner, Lonri Ajbel, Anton Stupan, Anton
Ple, Lajo Filipski, Jovan Geroki...
1894.g- zahvaljujui velikim hidrotehnikim radovima, osnovano je Srpsko trgovako
udruenje u Kladovu: predsednik Nikola K. Nikolajevi, potpredsednik Djordje D.Tomi,
poslovoa i blagajnik Djordje G. Andjelkovi, lanovi- Mihailo Petrovi, Aleksa
Mihailovi, Dimitrije Mihailovi, Mita A. Nikolajevi, Aleksandar Lazarevi, Aleksa D.
Jankovi, Dimitrije K. Jovanovi, Dimitrije Gligorijevi i Jovan Buzganovi

27. septembar 1896.g- prilikom osveenja djerdapskog kanala, u prisustvu kraljeva Srbije
i Rumunije, visoki pokrovitelj ovog kanala car Franja Fosif izjavio je: ''Neka 'viribus
unitis' ostvareno epohalno delo veito doprinosi jaanju veza dobrog susedstva medju
podunavskim zemljama''.

Rezultati:
1. KANAL STENKA
Kroz Stenku, nizvodno od sela Brnjice, je proseen kanal dug 1.900 m (km 1029-1027,1),
irok 60 m, za koji je miniranjem trebalo odstraniti 7500 m3 stena;
2. KANAL KOZLA-DOJKE
Od Kozle do Dojke, nizvodno od Drenkove nainjen pravolinijski kanal duine 3.540 m,
(km 1014,5-1011,06) uklanjanjem 182.000m3 kamenog materijala;
3. KANAL IZLAZ TAHTALIJA
Od Izlaza i Tahtalije do Grebenskih vrata, nizvodno od Lepene, kanal dug 2.315 m (km
1003,6-1000,285), nastao uklanjanjem 66.136m3 stenovite mase. Uklonjen je grebenski
rt miniranjem 300.000 m3 kamena a tim materijalom je du leve obale, na udaljenosti
350 m od nje sainjen 6.200 m dug nasip koji korito suava na 500 m i ija gornja
povrina iznosi 68.000 m2. Na srpskoj strani, radi zatite od bonih struja, izgradjena su
dva poprena zatitna nasipa;
4. KANAL SVINJICA
Proseen kroz podvodnu stenu koja se prua od leve u pravcu desne obale, uzvodno od
Svinjice, duina 1200 metara (km 997,2- 996). Izbagerovano je 64.323 m3 kamena.
5. SISTEM VODOGRADJEVINA GREBEN- DONJI MILANOVAC duine 8269
metara.
Uklonjen rt Greben na densoj obali i nainjene vodogradjevina:
-jedna uzduna vodogradjevina duga 5806 m, izmedju rta Greben i Donjeg Milanovca
-dve poprene vodogradjevine duge 1313 i 1150 m koje vezuju podunu gradjevinu sa
desnom obalom.
Za izgradnju vodogradjevina upotrebljeno je 550.010 m3 kamena.
6. SISTEM VODOGRADJEVINA POREKA REKA-GOLUBINJE
Ukupne duine 4189.metara:
- jedna poduna vodogradjevina 3643 m koja suava reno koristo na 35 0m koja poinje
iznad ua Poreke reke a zavrava se kod Golubinja
- poprena vodogradjevina duga 546 m koja vezuje podunu gradjevinu sa obalom.
Upotrebljeno je 110522 m3 kamena.
7. KANAL JUC

Radovi kod Juca. Uklonjeno 32.000m3 kamena i nainjen kanal dug 1260 m (km 989,2987,94) i irok 60 m. Radi ograniavanja plovnog puta nainjena je brana. To je
iziskivalo nasipanje 120.000 m3 kamena
8. DJEVRINSKI KANAL, duine 2366 m (km948,766-946,4), kao uzvodno produenje
Sipskog kanala. Iskopano je 238.982,50 m3 kamenog materijala.
9. SIPSKI KANAL: izgradjen otvoren kanal 1834 metara, sa dva nasipa duine 2.000 i
2.650 m, iroka 80 m, duboka 3m, uz odstranjivanje 380.000 m3 stena. Strane su
poploane tvrdim krenjakom.
10. KANAL MALI DJERDAP, duine 1050 m, kao nizvodno produenje Sipskog kanala
U poduhvatu je bilo angaovano 40 inenjera, 9000 radnika, 30 plovnih objekata za
sondiranje, miniranje, seenje stena i bagerovanje, 5 univerzalnih brodova, 92 dereglije
za transport kamena, 5 ploveih i 3 pokretne dizalice, 9 lokomotiva i 1400 vagona,
upotrebljenih za premetanje stenovitog materijala od 1,5 miliona m3, od ega je
polovina bila pod vodom i izvodjenje gradjevinskih radova.
27. septembar 1896.g- Austrougarski car Franc Josif, rumunski kralj Karol i kralj Srbije
Aleksandar Obrenovi na Sipskom kanalu objavili zavretak radova.
Krajem 1896.g- Uprava djerdapskih radova odluila je da se desni nasip Sipskog kanala
produi uzvodno za 1.800 metara ''radi odbijanja vode u povoljnijem pravcu''. Izgradjena
je jedna poduna vodogradjevina duga 1850 metara, poev od ua reice Djevrin na
desnoj obali, obuhvatajui ue reice Kaajne. Takodje je nainjena jedna poprena
vodogradjevina duine 273 metara koja vezuje podunu vodogradjevinu sa obalom.
Upotrebljeno je 75.635,55 m3 kamenog materijala
U to vreme boravei u Sipu, Feliks Kanic zakljuuje: Dok je blizu rimskog kanala
gradjen u koritu reke moderan kanal za parobrode s dubokim gazom i dok je za potrebe
njegove izgradnje na Salariji kod Sipa nikla, pa zatim gotovo i nestala, kolonija sa
hiljadama nastanjenih Rumuna, Italijana, Slovena, sa kuama za nemake inenjere, s
madjarskim restoranima, srpskim kafanama itd, skoro da su potpuno nestali i poslednji
ostaci nasipa antikog kanala. Hic Transit Gloria Mundi!

14. jul 1899.g- Ugarska vlada obznanila je pet pravilnika o plovidbi i naplati takse na
delu Dunava izmedju Moldave Veke i Turnu Severina, ije je izvrenje povereno
Kraljevskoj ugarskoj plovidbenoj upravi na donjem Dunavu sa seditem u Oravi
1900-1914.g- Maarska je sagradila specijalni brod Vakapu koji je dopremljen na
Sipski kanal u svrhe pomaganja u plovidbi brodova uzvodno. Brod je iamo parnu
mainu ijom snagom su brodovi izvlaeni uz pomo ekrka na navijanje elinog kabla
prenika 32m/m, poloenog na dnu Dunava. Vakapu je bio ukotvljen- fiksiran
uzvodno od Sipskog kanala, u blizini Ade Kale. Za 14 godina rada tako je prevueno

2700 plovila. Po izbijanju I svetskog rata Srbija je brod oduzela od Madjarske uprave i
prebacila ga u Odesu.
1916.g- Okupacione vlasti su na Sipskom kanalu izgradile Sipsku lokomotivsku vuu- 3
snane lokomotive angaovane su na izvlaenje brodova kanalom uzvodno. Pri
povlaenju 1918.g, instalacije su unitene. Nakon obnove eleznike vue, paralelno je
funkcionisao i sistem izvlaenja uz pomo broda Vakapu, sve do 1933.g.
1928.g- Na nivou Dunavske komisije postignut je privremeni sporazum o izdavanju
lokomotivske vue po ceni od 220.000 dinara i jo po 100 dinara pride od jedne do 500
vua, a preko ovog broja po 150 dinara za svaku vuu.
1919-1940.g.- Izvedeni radovi na poboljanju uslova plovidbe:
-u levom dunavskom rukavcu Koronini bagerovanjem poboljano stanje plovnog puta
-u desnom dunavskom Golubakom rukavcu obeleen je plovni put male vode
-izvreno proirenje uzanog prolaza nizvodno od stene Babakaj, prema putu Sikolovac
(km1040)
-produbljeno reno korito za 30 cm, radi obezbedjenja dubine 190 cm ispod najmanjeg
plovnog vodostaja na sektoru Jelieva- Bivoli
-nizvodno od kanala Juc izvreno ienje dna na pragovima, nabacivanje kamenog
materijala na podunoj vodogradjevini Poreka reka- Golubinje, izgradjena nova
poprena vodogradjevina 410 m, izgrdajeni porovi na levoj obali prema nizvodnom
kraju kanala Juc i zapoeta izgradnja jo jedne poprene vodogradjevine
-delimino razbijene podvodne stene sa leve strane plovnog puta kod uzvodnog kraja
Djevrinskog kanala
-uvedena signalizacija u tesnacu Kazana; podignute tri signalne stnice- Varnica, Pena na
desnoj i Mrakonja na levoj obali u sredinjem delu Donjeg Kazana
-produbljeno reno dno na prostoru izmedju desne ivice nizvodnog kraja Djevrinskog
kanala i uzdune vodogradjevine Djevrin- Kaajna

NOVE IDEJE

17. septembar 1896.g- Inenjer Hugo Luter, ''vlasnik braunvajske fabrike maina i
sapreduzima i upravitelj mainsko- tehnikog dela radova oko regulisanja dunavskih
katarakata'' uputio predlog ministru narodne privrede Kraljevine Srbije ''radi koncesije za
upotrebu vodene sile pri kataraktama Dunava'' u svrhe izrade ''tvornice snage'' u roku od
5 godina
1897.g- Zakon o pogodbi zakljuenoj izmedju Drave Srpske, s jedne i g.Huga Lutera,
inenjera i industrijalca iz Braunvajga u Nemakoj, s druge strane'' /Srpske novine

br.161, 1897.g./. H.Luteru odobrena iskljuiva upotreba vodene snage ''svih skokova na
srpskoj obali Dunava od Brnjice do Kladova, za proizvodjenje mehanike i elektrine
snage
1912.g- Projekat Madjarske erdapske uprave o izgradnji brodarske uprave kod Sipa, sa
hidrocentralom snage 100.000 KS
1916.g- Za vreme I svetskog rata nemaka transportna konanda pristupila je instaliranju
lokomotivske vue na Sipskom kanalu. Na obalnom nasipu izgradjeno je 1800 m
koloseka
Jun 1918.g- Ugarska razmatra planove za izgradnju hidroelektrane na Djerdapu. Predlog
izneo profesor univerziteta Donat Banki Madjarskom hidroelektrinom udruenju. Po
njegovoj zamisli trebalo je izgraditi lateralni kanal u tunelu duine 20km koji bi preko
Homolja povezivao Golubinje sa Brzom Palankom, radi skraenja plovnog puta za 76 km
i izbegavanja djerdapskog dunavskog stenja, a kod Sipa bi se podigla hidrocentrala po
projektu Madjarske brodarske uprave.
1918.g- inenjeri Fier, Rajnau i Korde sainili su projekt o izgradnji hidrocentrala. Po
prvoj verzji gradile bi se centrale kod Grebena i Sipa, a po drugoj, pored ove dve, podigla
bi se elektrina centrala kod Juca, nizvodno od Donjeg Milanovca. Brane bi bile iroke
22, duge 200 metara, ime bi se dobila energija od 800.000 KS.
1918.g- prilikom povlaenja iz Srbije Nemci su potpuno razorili postrojenja
lokomotivske vue
1921.g- Inenjer Anton Smrek iz Brna predloio dve varijatne: a) izgradnja centrala kod
Grebena, Juca i Sipa, b) izgradnja centrala kod Juca i Sipa. Brodske prevodnice bile bi
podignute uz levu obalu, a hidrocentrala snage 750.000 KS uz desnu obalu.
1923g- Profesor D.Pavel objavio projekt regulacionih radova u tri stepenice: elezna
vrata 47, Juc 56,70 i Izlaz 65,20 metara nadmorske visine
1926.g- Generalna direkcija voda Kraljevine SHS sainila je projekt o izgradnji dve
prevodnice za prolaz brodova- ispod Grebena i ispod Sipa, sa po dve hidroelektrane na
srpskoj i rumunskoj strani i sa proizvodnjom od po 5,16 mild kwh elektrine energije
1928.g- Sipska lokomotivska vua stavljena je u pogon. Vuu su obavljale tri lokomotive
od po 400 KS, tako da je propusna mo duplirana, a uzvodna vua trajala je oko 35
minuta
1929.g- Privrednik Milivoje Savi predloio izgradnju hidrocentrala obzirom da se u
brzacima Djerdapa nalazi snaga od 5.000.000 KS, za ta je potrebno sklopiti ugovor
izmedju Jugoslavije i Rumunije.
1930.g- Ponuda vajcarske da izgradi hidroelektranu na Djerdapu

1932.g- rumunski inenjer dr.Georg Vasilesku, profesor univerziteta u Bukuretu, u prvoj

varijanti predlagao elektrane kod Tahtalije, uzvodno od Grebena, zatim kod Juca
nizvodno od Donjeg Milanovca i kod Sipskog kanala, sa proizvodnjom energije od
1.000.000 KS. U drugoj varijanti jedna brana bila bi izmedju Tahtalije i Grebena a druga
kod Sipskog kanala, sa. Proizvodnjom energije od 800.000 KS.
1940.g- Adolf Hitler iskazao aktivnu zainteresovanost za plan o izgradnji hidroelektrane
na Djerdapu snage 7 mild. kwh. Istrane radove izvodila firma ''Siemens''
1941-1943.g- Nemako drutvo Simens ukert AG Berlin sa jo est nemakih firmi
sproveli su istrane radove i izradili projekat regulacionih radova. Najvie panje
nemakih vlasti izazvao je projekat u jednoj stepenici kod Gvozdenih vrata.
Realizacija bi prouzrokovala potapanje Donjeg Milanovca, Sipa, Tekije, a na rumunskoj
strani Orave, Svinjice, Vererove, Ade Kale. Trebalo bi preseliti 17.000 stanovnika, od
ega 5000 na jugoslovenskoj strani. Poloaj brane bio bi na 942 km, gde bi se podigla
gradjevina visine 27 metara. Na svakoj obali izgradile bi se po dve plovne komore duine
od po 325 i irine od po 25 metara. Za iskoriavanje vodenih snaga montirale bi se
turbine za protok vode od 7000 m3 u sekundi a ukupna godinja proizvodnja elektrine
energije iznosila bi 10.500.000.000 kilovatasova.
1.oktobar 1952.g- Jugoslavija je preuzela eksploataciju sipske lokomotivske vue od
erdapske administracije
31.maj 1953.g- U Tekiji i Oravi potpisan Sporazum o ustanovljenju erdapske rene
uprave, sa ciljem odravanja i poboljanja plovnog puta i regulisanja plovidbe.
Leto 1954- Uzani, krivudavi put prvog reda- imao je tako visoku kategoriju, valjda zbog
svog geografskog pravca- sa kolovozom valjanog zastora (irine jedva dva ili dva i po
metra) vodio je od Tekije, preko Kladova, do Negotina. Bio je to jedini put koji je
povezivao taj kraj, planinske vrleti oko velike reke s plodnim ravnicama. Tu tananu nit
Dunav je povremeno prekidao, odnosei njene delove u nepovrat. U zimu mraz, u leto
bujica, kidali su tu jedinu vezu sa svetom. O takvom sluaju npr. obavetavao je
predsednik optine u leto 1954.godine telefonom, jedinom preostalom komunikacijom, i
zahtevao od republikih organa pomo za ponovna uspostavljanja prohodnosti. Na toj
tananoj vezi blistala je jedna zabaena palanica (valjda ne zloupotrebljavam tu re)
koja se zvala Kladovo. Bila je sredite sreza, mala, ista i tiha. Njeni ljudi su voleli ivot
na svoj nain, sve njegove radosti, muziku, cvee i reku, koja im ublaava svakodnevnu
monotonost i mukotrpnost. iveli su kraj reke, voleli njene vode i boje, tkali ilime
ivopisnim arama, kitili svoje domove, odslikavali svoj ivot na kuama i u kuama.
udna je arhitektura nikla tu. Stari Sip- bio je najvea iva zbirka tipova originalne
narodne arhitekture, koju sam video. Usamljenost je radjala ljubav za svojevrsne
umetnike izraze- Bogoljub StojanoviSeptembar 1956.g- Razgovori jugoslovenske i rumunske strane o mogunostima
korienja voda u sektoru Djerdapa

HEPS DJERDAP- VREME, MESTO, ZBIVANJA

26. jun 1956.g- Zajednika deklaracija vlada Jugoslavije i Rumunije u Bukuretu,

kojoj je usledio kominike na Brionima 27. oktobra, o razmatranju najpovoljnijih
mogunosti za zajedniku izgradnju hidroelektrane u sektoru Djerdapa.
Jun 1957.g- Osnovana Meovita jugoslovensko- rumunska komisija za prouavanje
energetskih, plovidbenih i drugih pitanja i za rukovodjenje i koordiniranje radova na
uredjenju Dunava na sektoru Djerdapa.
Poetkom 1960.g- Sainjen Tehniko- ekonomski memorandum o uredjenju
jugoslovensko-rumunskog sektora Dunava. Predloeno vladama Jugoslavije i
Rumunije da usvoje reenje o izgradnji hidroenergetskog i plovidbenog sistema na
lokaciji Sip-Gura Vaii, ime se iskoriava 81% hidroenergetskog potencijala i reava
problem plovidbe Djerdapom.
Septembar 1960.g- Otpoeli jugoslovensko rumunski pregovori o izgradnji HEPS
Djerdap Portile de Fier, poto je usvojen Tehniko ekonomski memorandum o
izgradnji HEPS Djerdap, pristupanjem izradi sporazuma o izgradnji.
1962.g- Predsednik SFRJ Josip Broz Tito i predsednik rumunske vlade Maurer
razmenili su pisma o izgradnji HEPS Djerdap.
7. april 1963.g- Novi Ustav, drava proglaena Socijalistikom Federativnom
Republikom dobrovoljno ujedinjenih i ravnopravnih naroda.
30. novembar 1963.g- U zgradi Saveznog izvrnog vea u Beogradu objavljeno je
potpisivanje medjunarodnih akata:
-Sporazum o izgradnji i eksploataciji hidroenergetskog i plovidbenog sistema Djerdap
na reci Dunav (sistem Djerdap) /''Sl.list SFRJ''Dodatak, Medjunarodni ugovori i drugi
sporazumi, br.8 od 6.jula 1964/
-Konvencija o izradi projekta za izgradnju sistema Djerdap
-Konvencija o izvodjenju radova na sistemu Djerdap
-Konvencija o naknadi teta prouzrokovanih izgradnjom sistema Djerdap
-Konvencija o utvrdjivanju investicija i medjusobnom obraunu u vezi izgradnje
sistema Djerdap na reci Dunavu
-Konvencija o eksploataciji sistema Djerdap
-Statut jugoslovensko-rumunske Meovite komisije za Djerdap
-Protokol o prelasku jugoslovensko-rumunske dravne granice u vezi izgradnje
sistema Djerdap

-Protokol o regulisanju izvesnih pitanja u vezi izgradnje i eskploatacije sistema

Djerdap i dodatni akt uz Protokol
-Pisma o kreditu
-Pisma o ispravkama granice na Dunavu
-Zavrni akt / ''Sl.list SFRJ'' Dodatak, Medjunarodni ugovori, br.11, od 14. septembra
1964.godine/
-Statut Jugoslovensko rumunske meovite komisije za Djerdap.
2. jul 1964.g- Poeli radovi na izradi zagata I A faze. Gradilite HEPS Djerdap ine:
gradilino pristanite 8 km nizvodno od objekta sa operativnom obalom 230 m, baza
mehanizacije na gornjem platou gradilita, betonski pogoni Hidrotehnike i
Hidrogradnje, na donjem platou, industrijski vodovod, armiraki pogon za izradu
armature 8t/as i za izradu armo-skeleta do 10 t, tesarski pogoni sa mainama za
izradu ravne i krive oplate, kapaciet 250 m2/dan, dnevni servis za teke gradjevinske
maine, stanica za teno gorivo i mazivo, kompresorske stanice, dizel agregat,
injekciona stanica, razvodno postrojenje...
26. jul 1964.g- Poetak izgradnje Novog naselja u Kladovu, Karatau i Sipu. U
Kladovu je izgradjeno 16 viespratnih zgrada sa 500 stanova za graditelje Djerdapa.
Naselje na Karatau sluilo je za smetaj 2000- 2500 graditelja. Barake su
projektovane tako da svaka soba slui za smetaj 3-5 radnika.
7. septembar 1964.g- Sveano otvaranje radova na HEPS Djerdap. Predsednik SFRJ
Josip Broz Tito izjavio predsedniku Rumunije Georgiju Deu: ''Ovaj objekat nee biti
samo kompleks raznih instalacija i graevina od betona i elika. Kroz njega e ujedno
pulsirati i misli i elje ne samo naroda Jugoslavije i Rumunije nego i drugih
socijalistikih zemalja. Jer, sa poetkom izgradnje ove brane zavren je... jedan
vremenski period u toku koga su izmedju socijalistikih zemalja stvarani odnosi
kakvi izmedju njih ne bi smeli da postoje.''
Kraj novembra 1964.g- Zavren uzvodni deo nizvodnog ljunanog zagata.
7-13. decembar 1964.g- VIII Kongres Saveza komunista Jugoslavije. Prvi put od
dolaska komunista na vlast 1945, javno se govorilo o nacionalnom pitanju; Glavni
kongresni referat generalnog sekretara Josipa Broza Tita:
''Nacionalistike deformacije pojavljuju se i zbog etatistiko- birokratskih tendencija
koje sputavaju procese medjunarodne integracije. One dovode, na jednoj strani, do
birokratskocentralistikih
tendencija,
do
unitaristikog
ignorisanja
drutvenoekonomske funkcije republika i autonomnih pokrajina, a na drugoj strani
do tendencija zatvaranja u 'svoje granice'. Obje tendencije su u sutini
nacionalistike i podjednako tetne za normalni proces drutvene i ekonomske
integracije''.
22. mart 1965.g- Sporazum SFRJ i SSSR o ekonomskoj i tehnikoj sradanji u
izgradnji HEPS Djerdap.

18. maj 1965.g- Edvard Kardelj u poseti gradilitu: Veliina poduhvata i poetak
radova impresioniraju. To je dokaz koliko smo mnogo za tako malo vremena postigli
u naoj zemlji od oslobodjenja do danas. Ovo gradilite bie velika kola za sve
graditelje i ohrabrenje i legitimacija za budue sline gradnje... Besmisleno bi bilo
misliti umesto buduih generacija o pitanjima koje e one morati reavati. One e te
stvari svakako bolje uraditi nego to mi to danas moemo da uinimo za njih.
Poetak jula 1965.g- Radnici ''Hidrotehnike'' iscrpli su vodu iz velikog zagata.
7. septembar 1965.g- 1500 radnika uspelo da Dunav pregradi gotovo do polovine
zagatom (lunim nasipom) u koji je ugradjeno oko 400.000 m3 ljunka i drugog
gradjevinskog materijala; izgradjeno radniko naselje za smetaj 2800 ljudi; zavren
pristupni put Negotin- gradilite, duine 60 km.
15. maj 1966.g- U temelje budue brane ugradjeni prvi kubici betona. Na gradilitu
radilo oko 1400 radnika.
25. juli 1966.g- Prvi kubici betona ugradjeni na rumunskoj strani.
16. juna 1966.g- Josip Broz Tito sazvao je sednicu Izvrnog komiteta CKSKJ na kojoj
je osnovana komisija za ispitivanje stanja dravne bezbednosti.. Na IV sednici CKSKJ
Komisija je izvestila: ''Pojedini organi dravne bezbednosti, polazei od koncepcije
kontrole celokupnog drutvenog ivota...stvorili su razgranatu mreu svojih
saradnika u radnim organizacijama, pa ak i u SKJ. Ta mrea se vrlo esto upletala u
celokupan rad preduzea, sve do investicija i kadrovske politike. Komisija je dola do
uverenja da ljudi u Slubi DB misle kako time obavljaju revolucionarne zadatke, a ne
vide da je to...jedna od najjaih prepreka oslobadjanju ljudi za izgradnju slobodne i
odgovorne linosti oslobodjene straha i pritiska''
7. septembar 1966.g- Otpoeli radovi izgradnje brodske prevodnice; do ovog datuma
graditelji su iskopali 1.678.166 m3 renog nanosa i ugradili vie od 27.000 m3 betona
u temelje brane.
Do kraja 1966.g. iskopano je nanosa 1.500.000 m3 hidromehanizacijom i 700.000
m3 suvozemnom mehanizacijom, a stena 1.400.000 m3. Ugradjeno je betona i
armiranog betona 420.000 m3.
Avgust 1967.g- Preseljenje stanovnitva iz naselja koja potpuno ili delimino potapa
akumulaciono jezero.
Kraj aprila 1968.g- Sa gradilita HE Djerdap krenula je tafeta mladosti sa
rodjendanskim estitkama predsedniku Josipu Brozu Titu. Prvi nosilac bio je varioc
''Hidrotehnike'' Djordje Mandi.
Polovinom 1968.g. bilo je u Zapadnoj Evropi oko 400.000 jugoslovenskih radnika.
Prosena mesena plata jugoslovenskih radnika u inostranstvu iznosila je 750

zapadnonemakih maraka (236.000 starih dinara), tri i po puta vie od prosene

plate jugoslovenskih radnika u zemlji. U to vreme u poljoprivrednom sektoru viak
radne snage iznosio je preko 1 milion ljudi, a na evidenciji nezaposlenih bilo je njih
312.000. Od radno angaovanih u SFRJ (3,6 miliona) oko 2/3 nije bilo zavrilo
osnovnu kolu.
9. jun 1968.g- Obraanje naciji
Josipa Broza Tita povodom studentskih
demonstracija: ''...Mi smo, drugovii, mnogo puta govorili da treba voditi brigu o
ovjeku. Ali, ja mislim da su nas toliko zasjenile razne investicije i razna trvenja oko
toga, da je to zasjenilo i oi i misli ljudi, da se zaboravilo na ovjeka. A mi ni objekte
ne moemo stvarati bez ovjeka. Ne moemo! Neki misle da je ono do ega je dolo
odraz onoga to se dogadja u Francuskoj, Njemakoj, ehoslovakoj itd. To nije
tano. Nije to odraz toga. To je odraz naih slabosti, koje su se nagomilale i koje mi
danas moramo otklanjati...I najzad, ja se jo jednom obraam studentima: vrijeme je
da se prihvatite uenja, sada je vrijeme polaganja ispita, i u tome vam elim mnogo
uspjeha. Jer, bilo bi teta da izgubite jo vie vremena.''
Avgust 1968.g- Do tada je u objekte na srpskoj strani ugradjeno 950.000 m3 betona,
48.000 tona betonskog gvoa, 270.000 m2 eline oplate, iskopano preko 3,5
miliona m3 stena i vie od 6 miliona m3 renog nanosa i ljunka; na rumunskoj strani
do tada je ugradjeno 860.000 m3 betona i 4000 tona armature.

Novembar 1968.g- Koa Popovi: ''U sreditu naih vlastitih htenja, razumnosti i
potenja lei i vreba otrovni pauk, star, ali opak, blagoglagoljiv ali surov, toboe
io, a prodrljiv, koroziran i truo, toboe blag, a sebian i bezduan, od vlasti i
starosti...ocedjeni, starac koji, bez obzira to se epuri i skakue- hoe da bude
glavni glumac u svemu... Prema SSSR-u, kombinacija skleroze- svemoi i
kapitulantstva...intimno neizleivo kapitulanstvo na bazi potpuno zastarelih
predstava o socijalizmu, a posebno o prvoj zemlji socijalizma i njenoj politici .
Jezivost je evolucije- petenovske- od vodje oslobodilake borbe do vodje
kapitulacije, to se ne moe drugaije objasniti nego upravo sklerozom i
nezajaljivom eljom za vlau''.

Decembar 1968.g- Iskljueni iz lanstva u Savezu komunista Jugoslavije Jovan

Marjanovi, istoriar, i pisac Dobrica osi. Prvi je kritikovao proglaenje
muslimanske nacije, zahteva za razvijanje nacionalnih ekonomija u granicama
pojedinih republika i pokrajina, a drugi koncept o 'demokratizovanju drutva' kao
plat za nacionalna podvajanja.
22. jul 1969.g- Poelo pregradjivanje Dunava; ''od reke suene ve na svega 276
metara, oteto je jo 10 metara''.
30. jul 1969.g- Veliko nevreme zahvatilo je podruje Djerdapa; bujice potopile
delove gradilita.

3. avgust 1969.g- Brodskom prevodnicom na rumunskom delu proli su prvi brodovi,

Dakija, Portile de Fier ''Orava'' i ''Pena''.
5. avgust 1969.g, 23 sata -Stihija Dunava prodrla je u u crpnu stanicu i nakon etiri
sata poplavila sve etiri turbine na srpskoj strani. Voda je naela gradjevinu kroz
dilatacione fuge irine svega 10 cm, koje su za priliku pregradjivanja umesto na koti
39 bile zabetonirane na kotama 30 i 34.
13. avgust1969.g- Nakon to se snazi maina suprotstavila vodena sila od 120 tona po
metru kvadratnom u jednoj sekundi, Dunav je pregradjen, ime je okonano 90%
ukupnih graditeljskih poslova.
20. septembar 1969.g- J.B.Tito u Kladovu Nikolaju aueskuu: Smatram da je ovo
veliki dan kada su se predstavnici dviju zemalja, Jugoslavije i Rumunije sastali na
kopnu usred Dunava. Da je takav susret bio moguan, treba zahvaliti naim i vaim
strunjacima, inenjerima, tehniarima i itavim radnim kolektivima koji su svojim
stvaralakim naporima obavili grandiozan posao i zauzdali ovu veito slobodnu rijeku
da ne ide, neiskoriena, dalje prema moru...
20. septembar 1969.g- Nikolaje auesku J.B.Titu: Izgradnja ove gigantske
hidroelektrane predstavlja simbol dobrih odnosa koji postoje medju nama i simbol
rumunsko- jugoslovenskog prijateljstva. Ona pokazuje ta mogu ostvariti dva naroda
koji grade socijalistiko uredjenje, koji su gospodari svoje sudbine i koji su reeni da
saradjuju na svim poljima delatnosti... Ja smatram da hidroelektrana u Djerdapu ima u
tom smislu i medjunarodni znaaj, ne samo zbog toga to olakava prolazak brodova
ranih zemalja kroz to teko podruje Dunava, ve naroito zbog toga to ona
doprinosi afirmisanju principa na kojima treba da se zasniva saradnja zemalja koje
grade novo uredjenje, socijalistiko. Ona takodje pokazuje da izmedju solidarnosti i
zajednike delatnosti susednih zemalja, s jedne strane i nacionalnih interesa s druge
strane, nema nikakvog antagonizma, ve naprotiv, izmedju njih postoji vrsto
dijalektiko jedinstvo.
21. septembar 1969.g- J.B.Tito graditeljima Djerdapa: Kada je rije o
medjunacionalnim odnosima, mislim zaista da je alosno da se ljudi, posle toliko
godina usteu da kau da su Jugosloveni. Sada se manje govori o Jugoslaviji, a vie o
federaciji. Ja nikad nisam bio niti sam sada, za neko jugoslovenstvo u smislu
stvaranja jedne nacionalnosti. Sve nacionalnosti i narodnosti treba i mogu da nadju
svoje mjesto u naoj federaciji, ali, kao drava, mi smo ipak-Jugoslavija. Vani se zna
za Jugoslaviju. Moramo to pitanje jasno i pravilno postaviti, pored ostalog, i zbog
ugleda koji Jugoslavija uiva u svijetu.
22. februar 1970.g- Montirano je radno kolo prvog agregata, teko 350 tona; radove
izveli pregaoci ''Hidromontae'' Maribor.
1. mart 1970.g- Dopremljen je transformator teak 180 tona; proizveden u Belgiji.

25. april 1970.g- Radnici ''Hidromontae'' ugradili su radno kolo drugog agregata.
Jul 1970.g- Zavreni su radovi na rumunskoj strani.
18. jul1970.g- Poelo je punjenje akumulacionog jezera.
20. jul 1970.g- Prvi agregati puteni su u probni rad; po jedan na srpskoj i rumunskoj
elektrani.
6. avgust 1970.g- Iz elektrane na srpskoj strani potekli su prvi kilovati energijeputen u pogon prvi agregat. Do tada su jugoslovenski i rumunski neimari ugradili
3.700.000 m3 betona, 250.000 tona armature i elinih konstrukcija, 1,5 miliona m3
betonske i kamene obloge, 71.000 tona opreme.
15. avgust 1970.g- Poela je proizvodnja elektrine energije na rumunskoj elektrani.
10. oktobar 1970.g- Putena je voda u brodskim prevodnicama na srpskom delu
Dunava.
31. oktobar 1970.g- Zapoela je redovna plovidba srpskom prevodnicom.
21. novembar 1970.g- Voda je prodrla u zagat na rumunskoj strani; voda iz zagata
prodrla je u elektrane.
4. decembar 1970.g- Prvi agregat ponovo je ukljuen u mreu.
8. decembar 1970.g- Ukljuen je i drugi agregat na srpskoj elektrani.
16. februar 1971.g- Puten je u probni rad trei agregat na srpskoj elektrani.

2. mart 1971.g- Referat Edvarda Kardelja, predsednika Komisije za ustavne

promene, na sednici Predsednitva SKJ: ''Protivrenost izmedju samoupravljanja i
dravnog centralizma u svakodnevnoj politikoj praksi izrazila se kao sukob izmedju
republika i federacije, odnosno kao kriza politikog i privrednog mehanizma
federacije...Kod nas su bila, a i danas su, jo prilino rasprostranjena miljenja da su
jugoslovenske nacije drukije od ostalih nacija; drugim reima, da one u stvari i nisu
potpune nacije, nego neto na sredini procesa preobraaja jedne provincijalne u
nacionalnu svest. Tu je izvor takozvanog unitaristikog jugoslovenstva. To je veoma
opasna zabluda, koja moe postati izvor tekih greaka u nacionalnoj politici.''

3. mart 1971.g- Puten je u pogon trei agregat na srpskoj strani.

24. mart 1971.g- Otpoelo je novo dizanje nivoa jezera radi obezbedjenja snage za
pokretanje 6 agregata.
31. mart.1971.g- Na srpskom delu postavljen je poslednji metar ine i nosai krana;
spojeni su rumuski i jugoslovenski delovi hidroelektrane koji se nalaze na najviim
kotama.
April 1971.g.- Stanovao sam 15 dana u jednoj radnikoj baraci u krevetu nekoga
ofera koji je bio otiao svojoj eni u Ljuboviju; u krevetu sa umaenim jastukom i
mnotvom crnih dlaka i trunja na aravu, a pokrivao sam se ebadima punim
naftalina. Pod u toj sobi je od betona i kroz nju se prolazi u drugu sobu gde se nalazi
razglasna stanica i telegrafista naselja radnika Partizanski put. Inae moj cimer
je bio jedan radnik iz okoline Prizrena koji bi im se vrati s posla skinuo izme,
izvukao iz njih mokre, miriljave obojke pa ih obesio na rubove izama da se sue, a
onda bi iz svog drvenog etvrtastog kofera izvukao flau rakije, otpio jedan gutljaj a
potom i mene ponudio. Zatim bi rasprostro na novine hleb, salame ili kobasice i
glavicu crnog luka- pa bi ruao- Vidoje Romandi, slikar.
11. maj 1971.g- Zapoelo je montiranje 4. agregata, ''prvog domaeg'', proizvedenog
od strane zagrebake firme ''Rade Konar''.
14. jun 1971.g- Puten je u rad 4. agregat.

Jun 1971.g- Ustavni amandmani po kojima su svi rukovodei organi u dravi

predvieni da budu formirani na bazi nacionalnog pariteta. U to vreme SFRJ je
imala 22% nepismenih (1,8% Slovenija- 44% Kosovo).
16. jun 1971.g- Spojeni su poslednji segmenti velikog mosta za drumski saobraaj
preko Dunava.
25. oktobar 1971.g- Radnici ''Hidromontae'' instalirali su radno kolo 5. agregata.
29. novembar 1971.g- Dan Republike na Karatau- Vreme hladno, vlano i tmurno,
sa ponekom zalutalom pahuljicom snega. Praznik je i ovde na karataki nain i na
nain dananjeg dana. Nekog ima, nekog nema, a od onih koji su tu, niko se ne vidi.
Redovi baraka kao kompozicija teretnih vozova na velikoj stanici. Sve do Sipa
gomile, gomile, gomile hartija to ih je vetar zakaio za granice i u travi prevrnute
kante za djubre, ivi kosturi bivih pasa, maaka, tetrapaka, aa od jogurta, kutije od
detererdenata, oglodane krupne kosti, budjavi hleb, po neka olupina od auta,
izgaena iana ograda oko igralita, vetar i malo dalje oran osvetljena brana i niski
oblaci u istoj boji. Karata kada sam siao iz kombija popodne oko 17 asovaDragan Jovi, slikar.
7. decembar 1971.g- Otpoela redovna plovidba kroz srpsku prevodnicu.

14. maj 1972.g- Puteni u rad peti i esti agregat na srpskoj strani.
16. maj 1972.g- Zvanino puten u rad Hidroenergetski i plovidbeni sistem DjerdapPortile de fier.
Nikolaje auesku: Realizacija ovog projekta zahtevala je ogromne napore i
nametnula reavanje posebno komplikovanih problema. injenica da akumulaciono
jezero ima 2 milijarde kubika i zahvata povrinu od 170 km2, prelivna brana 441
metar s kapacitetom prelivanja od 15.500 m3 u sekundi, govori o grandioznosti ovog
objekta...Pregradjivanje Dunava i pretvaranje njegove snage u energiju i svetlost
predstavlja divnu demonstraciju stvaralakih sposobnosti oveka, dinovskih izvora
kojima raspolae socijalistiko drutvo za ubrzani razvoj proizvodnih snaga, napredak
privrede, podizanje stepena civilizacije i dobrobit naroda... a imajui u vidu doprinos
SSSR-a, to je najvee delo u multilateralnoj saradnji izmedju socijalistikih zemalja.
Predsednik SFR Jugoslavije Josip Broz Tito dodelio graditeljima 305 odlikovanja a
predsednik SR Rumunije Nikolae auesku150. Rumunski predsednik odlikovao je
Josipa Broza Tita titulom Heroja Socijalistike Republike Rumunije i Ordenom
pobede socijalizma. Tim povodom J.B.Tito je izjavio: ''Ovakva velika djela ne
ostvaruju se, naalost, bez rtava. I u izgradnji Djerdapa je izgubljeno nekoliko
dragocijenih ljudskih ivota/prema oficijelnim podacima14/. Ja koristim ovu priliku
da im odam potu, i da izrazim duboko saosjeanje s njihovim
porodicama''...Drugarice i drugovi, mi smo duboko zainteresovani da principi
aktivne i miroljubive koegzistencije, koje su Rumunija i Jugoslavija vrsto utkale u
svoje odnose, postanu opta praksa u medjunarodnom ivotu. Jer samo na taj nain
moe se obezbjediti da svaki narod bude zatien od mijeanja i prijetnji, dok ivi u
sigurnosti i miru i da razvija svoje duhovne i materijalne vrednosti. Samo na takvoj
osnovi mogu se graditi demokratski i ravnopravni odnosi u svijetu i uspjenije
objedinjavati napori u rjeavanju postojeih problema u otklanjanju uzroka kriza i
sukoba.

A K T E R I

A
ABRAMOVI VUKAIN
AVAKUMOVI DRAGAN

AVRAMOVI VUKAIN
AGBABA NADA
ADAMOVI MILORAD
AJNPILER SLAVKO
ANDJELI SLOBODAN
ANDJELKOVI ALEKSANDAR
ANDJELKOVI DIMITRIJE
ANDJELKOVI ZORAN
ANDJELOVI MIODRAG
ANDJELKOVI MILE
ANDRI MILUTIN
ANTI VUKAIN
ANTI DOBRIVOJE
ANTI DRAGOSLAV
ANTI DUANKA
ANTI MARIN
ANTONIJEVI BOGOLJUB
AREINA KRSTAN
ARIFI
ARSENOVI MILUTIN
ARSI
ATANACKOVI BRANIMIR
ATANACKOVI ORE
AHDELI VELIMIR
ADI SLAVKO
AKRABA MIO
B
BAGI DJULA
BAGI IMRE
BADJI DJORDJE
BAJRAMOVI MUHAREM
BAJROVI HAJRIJA
BAJROVI OSMAN
BALABAN SVETO
BALUBDI TIHOMIR
BANOVI SLOBODAN
BANOVI URO
BANJANIN DRAGICA
BANJANIN JAGODA
BANJANIN STJEPAN
BANJAC
BARBATESKOVI TOMISLAV
BASARI RADOSLAV
BAUMAN RUDOLF
BAHTIJAREVI
BAI
BEK FERDINAND
BELJANSKI PAVLE
BERETI IVO
BERO PETAR
BEEVI MIHAILO
BIBERI NEDELJKO
BIZJAK IVAN
BIKI DJORDJE
BILAJAC EMSO

BJELANOVI NADEDA
BJELI STEVAN
BILJI MILOVAN
BJELANOVI BLAO
BJELANOVI VLAJKO
BLAGOJEVI MIRKO
BLAGOJEVI SLOBODAN
BLAEK ALEKSANDAR
BLAJ BORIS
BLAJ FRANC
BLANARU VASILE
BLANUA LJUBOMIR
BOGAVAC RADOVAN
BOGATINOVSKI
BOGDANOVI DJURO
BOGDANOVI MILORAD
BOGDANOVI STANIMIR
BOGOJEVI IVOJIN
BODEANU CORNEL
BOANI SLOBODAN
BOINOVI MIODRAG
BOI DRAGAN
BOI ARKO
BOI MITAR
BOI RADE
BOULI DAMIR
BOJANI SLAVKO
BOJOVI BOGOLJUB
BOJOVI ZDRAVKO
BOLENTEANU MARIN
BOLTA MIRKO
BONDEROVI DUAN
BONDOKI DIMITRIJE
BORAKOVI DIMITRIJE
BORAKOVI RADOSLAV
BOSNI DOBRIVOJE
BOCOKI MIHAILO
BOKOVI DRAGUTIN
BOKOVI MARKO
BOKOVI MILORAD
BONJAKOVI SAVA
BONJAKOVI SLOBODAN
BRATUA FRAN
BRZAKOVI MILAN
BRZAKOVI MILOMIR
BRKI BOANA
BRKI MATEJA
BRKI MILORAD
BRKI MIODRAG
BRKI NADA
BRKI SVETOZAR
BRKI STANIMIR
BUBALO
BUGAREVI SAVA
BUKATAREVI NIKOLA
BULAJI MIRKO

BULATOVI EDOMIR
BULJUBAI NURIJA
BUNI DUAN
BURLICA MILENKO
BUKOVI VOJIN
BUHOVAC VLADO
V
VAJS SLAVOLJUB
VARDI STIPE
VARKULJA
VASILE FILIP
VASILJEVI DRAGOLJUB
VASILJEVI SVETA
VASI
VASOJEVI VUKAIN
VELIKOVI VLADIMIR
VELIKOVI SVETOZAR
VELIKOVI TIHOMIR
VELIKOVI EDOMIR
VELII LJUBOMIR
VELJKOVI STOJADIN
VERLE IRIL
VESELINOVI LJUBIA
VESELINOVI OFELIJA
VIDAKOVI VELJKO
VIKI DJORDJE
VIMI MILISAV
VIMI MILORAD
VIMI MIODRAG
VINJEVSKI ROBERT
VINJOVSKI DJURA
VLADULJEVI VLADIMIR
VLAISAVLJEVI PETAR
VOJINOVI MIHAJLO
VOLI ROK
VRAAREVI VLADE
VRAAREVI PAVLE
VREME ARCADIE
VUJADINOVI SVETA
VUJATOVI MOMO
VUJI DOBROSAV
VUJII BOGOLJUB
VUKADINOVI MIODRAG
VUKAJLOVI RADETA
VUKAJLOVI RADOVAN
VUKAINOVI VUKAIN
VUKAINOVI VIDOJE
VUKAINOVI VULE
VUKAINOVI MILAN
VUKAINOVI MILENKO
VUKOVI VELJKO
VUKOVI JOVAN
VUKOVI KRSTO
VUKOVI TIHOMIR
VUKOMIROVI RADOVAN

VUKOSAVLJEVI MIA
VUETI J
VUKOVI VLADAN
VUKOVI MARIJA
G
GAVRILOVI MILISAV
GAJZER DRAGO
GALJPERIN MIHAIL
GILI
GLIGORIJEVI JOCA
GLUVAEVI STOJAN
GOLI IGNJAT
GORODIJANSKI VADIM
GOTUA GEORGIJE GEORGIJEVI
GRABOVIANOVI DRAGOMIR
GRBI SVETOZAR
GREB PETAR
GRMA BORO
GRI IVAN
GRUJI BOGOSAV
GRUJI ARKO
GRUJI MOMILO
GRUJI NEGOSLAV
GRUJI NIKOLA
GRUJII RADOVAN
GROI RADIVOJE
GRUJI ARKO
GRUJI MOMILO
D
DABI
DAVIDOVI MILENKO
DAJI MILE
DAJI PETAR
DAMJAN BRANKO
DAMJANOVI LJUBISAV
DAMJANOVI SVETISLAV
DAMNJANOVI RADOVAN
DJORDJEVI STANISLAV
DEBELJOVI DRAGOLJUB
DECUSARA NICOLAE
DEDU STELIAN
DEKONSKIJ VADIM
DELI BOIDAR
DEURA BRANKO
DECUSARA NICOLAE
DIMITRIJEVI DIMITRIJE
DIMITRIJEVI DRAGOSLAV
DIMITIRJEVI MILORAD
DITRIH PAVLE
DRAGAEVI MILENKO
DRAGIN TOMISLAV
DRAGII DIMITRIJE
DRAGII PAVLE
DRAGOVI BUDIMIR

DRAGOVI DIMITRIJE
DRAGOVI NIKOLA
DRAGOVI RADOVAN
DRAKOVI MILOJE
DREMPETI JOSIP
DRLJEVI ZVONKO
DUGONJI HAJRUDIN
DUMAN HAJRUDIN
DUMBOVI ALOJZ
DUMENDIJA LJUBOMIR
DJ
DJOGO MILAN
DJOKI DJORDJE
DJONIN KOSTA
DJORDJEVI VUKADIN
DJORDJEVI DRAGAN
DJORDJEVI DUAN
DJORDJEVI JOVAN
DJORDJEVI LEPOSAVA
DJORDJEVI MIA
DJORDJEVI NIKODIN
DJORDJEVI PETAR
DJORDJEVI RADISAV
DJORDJEVI RADOJE
DJORDJEVI SLOBODAN
DJORDJEVI STOJAN
DJORDJEVI TOMISLAV
DJORDJEVI EDO
DJUGA JANKO
DJURDJIJANOVI JOVAN
DJURI PETAR
DJURII MIHAJLO
DJUROVI VELIMIR
DJUROVI NEMANJA
E
ELEK DOB
ERDELJAN LAZAR
ERLIJA MUHAMED
ERCEGOVI OLGA
ERLIJA HALIL

EGARAC
GOMBI IVAN
IVADINOVI
IVALJEVI MARIJA
IVALJEVI MILO
IVALJEVI MIODRAG
IVALJEVI MIROSLAV
IVANI VLADIMIR
IVKOVI MIROSLAV
IVKOVI NADA
IVKOVI PREDRAG
IVOJINOVI RELJA

UMAREVI DIMITRIJE
Z
ZAPOLJSKI MIA
ZARI MILAN
ZBRNOLJEVI DESIMIR
ZBRNOVLJEVI NIKOLA
ZBRKI VELIMIR
ZVONAR SLAVKO
ZELENJOVSKI EVGENIJ
ZEC TOMISLAV
ZLOPORUBOVI BOGOSAV
ZOVKO
ZOLOTA HAJRO
ZUBOVI MUSTAFA
ZUKI SULEJMAN
I
IBRAHIMOVI
IVANOVI MILORAD
IVI SLAVUJKO
IGNJATOVI BRANISLAV
IGJNATOVI MARA
IGNJATOVI SLAVKO
IGNJATOVI TRIFUN
IGRI STEVAN
IKONI IKA
ILIJEVI OLIVERA
ILIN
ILI ANKICA
ILI BRANISLAV
ILI MILOMIR
ILI ILIJA
ILI PAVLE
ILI EDO
IRI RATKO
ISAILOVI DRAGOLJUB
ISAILOVI PAJKO
J
JAKOVLJEVI MILOJKO
JAKOVLJEVI PANTELIJA
JAKI MILAN
JANI VLADIMIR
JANKOVI DRAGOLJUB
JANKOVI MILOMIR
JANKOVI MILO
JANKOVI NIKOLA
JANJI MILORAD
JANJI MIO
JAIN VOJISLAV
JEVREMOVI MIHAJLO
JEZDIMIROVI VOJISLAV
JELISAVAC GOJKO
JELISAVI BOGOSAV
JELISAVI SRETEN

JERI STANOJE
JEFTINI GRUJO
JEFTOVI DRAGOLJUB
JOVANOVI BORIVOJE
JOVANOVI BRANKO
JOVANOVI RANKO
JOVANOVI JOVAN
JOVANOVI LJILJANA
JOVANOVI MILE
JOVANOVI MILOVAN
JOVANOVI MIROSLAV
JOVANOVI NIKOLA
JOVANOVI RADOJICA
JOVANEV
JOVI VLADIMIR
JOVII ZDRAVKO
JOVII MILENA
JOJKI PETAR
JOKI IVKO
JOKI MILINKO
JOKI SAVA
JORDANOVI NAJDAN
JUGOVI ALEKSANDAR
JULARDIJA IVA
JULARDIJA OLGA
JUSUPOVI AMIL
K
KAJARI MLADEN
KALJI DJORDJE
KLJAVIN LAV
KARADAREVI MILAN
KARADAREVI RADISAV
KARAULAC LAZAR
KATI BRATIMIR
KAAREVI SLOBODAN
KEZI BOIDAR
KEKI DRAGOLJUB
KEKI MIROSLAV
KERATOVI ANTONIJE
KERATOVI IVKO
KERATOVI LJUBOMIR
KERTES IMRE
KESERI DUAN
KESERI MILISAV
KLENCOVLJEVI BORA
KLENCOVLJEVI VASILIJE
KLENCOVLJEVI VIESLAV
KLENCOVLJEVI ILIJA
KLENCOVLJEVI JOVAN
KLJAVIN LAV
KNEEVI DUAN
KNEEVI ZORA
KNEEVI MILOVAN
KNEEVI RADENKO
KOBZAN IVICA

KOVA PETAR
KOVAEVI VELJKO
KOVAEVI BOIDAR
KOVAEVI DEJAN
KOVAEVI LJILJANA
KOVAEC VITOMIR
KOVAEVI IVORAD
KOOKI JOVAN
KOJI SRETEN
KOKI MILAN
KOLARI LALA
KOLICI DJORDJE
KOLICI PETAR
KOMATINA MILAN
KOSOVAC BRANKO
KOSOVAC STEVAN
KOSTI DRAGOSLAV
KOSTI IVORAD
KOSTI MIODRAG
KOCI VLADIMIR
KRAKTUS DJODRJE
KRAJ LOJZE
KRSMANOVI LJUBISAV
KRSMANOVI MITAR
KRSTI IVOJIN
KRSTI EDOMIR
KROBI DRAGUTIN
KROBI ILIJA
KROBI MILE
KROBI RADIVOJE
KUDI MILO
KUZMAN
KUZMANOVI
KUKARAS VLADIMIR
KUTEROVAC VLADIMIR
L
LAZAREVI BUDIMIR
LAZAREVI DJORDJE
LAZAREVI DRAGI
LAZAREVI RADOVAN
LAKI MIROSLAV
LAKOVI MILO
LALI
LAPADATOVI JOVAN
LAPATICA NAZMI
LEI ZDRAVKO
LEUSTEAN ION
LEOVI MILENKO
LIKOTA JOVAN
LILI VASA
LIMI
LORENC VLADIMIR
LUKI MILORAD
LJ

LJUTOVAC DRAGICA
LJUTOVAC DRAGIA
M
MAJKANOVI MILISAV
MAKSIMOVI MIROSLAV
MAKSIMOVI PAVLE
MAKSIMOVI RADE
MALAGI RAID
MALOVI RAID
MALJOKOVI ALEKSANDAR
MALJOKOVI JOVAN
MALJOKOVI JOVANKA
MALJOKOVI LJUBOMIR
MANDI DUAN
MANDI ORE
MANDI SVETISLAV
MANDI STANIMIR
MANZALOVI ANDJELKO
MARIN D. ION
MARINESCU CONSTANTIN
MARINKOVI DIMITRIJE
MARINKOVI VELIMIR
MARINKOVI MILOVAN
MARINKOVI MIHAJLO
MARINOVI JEFTATIJE
MARII MILAN
MARKIEVI IVKO
MARKOVI BRANKO
MARKOVI IKA
MARKOVI IVKO
MARKOVI ILIJA
MARKOVI LJUBISAV
MARKOVI MILAN
MARKOVI MILISAV
MARKOVI MILOVAN
MARKOVI MILORAD
MARKOVI MOMA
MARKOVI NATA
MARKOVI PETAR
MARKOVI RADOVAN
MARKOVI RAO
MARTINOVI MILE
MARETA LJUBO
MATI RADENKO
MATI SAVA
MATI TOMANIJA
MATOVI MANOJLO
MAAEV MILENKO
MAI DRAGAN
MAI LJUBIA
MEDAR DRAGO
MEDJA MILIVOJ
MELI SABAHUDIN
MIJUCI VASA
MILANOVI JOVAN

MILANOVI MILUTIN
MILATOVI BRANISLAV
MILATOVI RADE
MILAINOVI SREKO
MILENKOVI DUAN
MILER
MILIVOJEVI DUAN
MILIVOJEVI PERA
MILINKOVI SAVA
MILINOVI
MILI IVO
MILI KARLO
MILI RADIVOJE
MILIEVI LJILJANA
MILII MILUTIN
MILOVANOVI MILOVAN
MILOVANOVI MIROSLAV
MILOVANOVI PREDRAG
MILOJEVI DRAGAN
MILOJKOVI PREDRAG
MILORADOVI SIMA
MILOSAVLJEVI VLADA
MILOSAVLJEVI
MILOEVI VUKAIN
MILOEVI DESIMIR
MILOEVI LJUBO
MILOEVI MILUTIN
MILUTINOVI DRAGOLJUB
MILUTINOVI SRBA
MILJANI PETAR
MINI DRINKA
MINI MILORAD
MIOSI DIMITRIJE
MIRKOVI JOSIP
MITI DRAGOSLAV
MITI MOMILO
MITRI
MITROVI IKA
MITROVI MILAN
MIHAILOVI ANTONIJE
MIHAJLOVI JOVAN
MIHAJLOVI LJUBOMIR
MIHAJLOVI MAKSIM
MLADENOVI VLADIMIR
MLADENOVI DRAGAN
MLADENOVI MIODRAG
MLADENOVI NAJDAN
MLAAN
MOMIROVI RISTA
MOSTARLI MILUTIN
MRDAKOVI
MRDJA NEBOJA
MUGOA SLOBODAN
MUJOVI BEIR
MUSTAFOVI MUSTAFA
MUTI LJUTICA

N
NADJ ANDOR
NAJARICA ILIJA
NAJDANOVI JOVAN
NAKULOVI VLADIMIR
NASTI MILIVOJE
NASTI MILOMIR
NEGRU ROMAN
NEDELJKOVI ANDRIJA
NEDELJKOVI ARKO
NEIMAREVI KSENIJA
NENADOVI SAVA
NEI VOJISLAV
NEI STEVAN
NEKOVI RADIA
NEKOVI SLOBODAN
NEOVI MILOJKO
NIJEMEVI VIDOMIR
NIKILI MILE
NIKOLI VASA
NIKOLI DRAGAN
NIKOLI DRAGUTIN
NIKOLI LAZAR
NIKOLI MILAN
NIKOLI RADENKO
NIKOLI RELJA
NIKOLI RISTA
NICULOVI DUAN
NIIFOROVI MIODRAG
NOVAKOVI MIHAILO
NOVOSEL STJEPAN
NOVI NOVICA
NOKOV PETAR
NUCI DJORDJE

NJ
NJAGOJEVI NIKOLA
O
OBRADOVI BRANISLAV
OBRADOVI ZLATKO
OGORELICA SVETISLAV
ODALOVI MILORAD
OVAT
OMEROVI
ONU TIBERIU
OPRHAL ZDRAVKO
P
PAVLOVI BORIVOJE
PAVLOVI BRANKO
PAVLOVI DRAGOLJUB
PAVLOVI DRAGOMIR
PAVLOVI DRAGORAD

PAVLOVI JELICA
PAVLOVI OLIVERA
PAVLOVI PAVLE
PAVLOVI RADIA
PAVLOVI
PANI MARKO
PANI MIROSLAVA
PANI RADI
PANOJEVI TODOR
PANTELI BOGOSAV
PANTELI PAVLE
PAPI KAZIMIR
PAPI MILOVAN
PAPI RADE
PAPONJA VLADO
PATREBUNI DRAGUTIN
PARTEBUNI LJUBIA
PARINOVI LJUBOMIR
PAUN PATRU
PAUNI ZLATA
PAUNKOVI ARSA
PAUNOVI MOJSIJE
PAUNOVI STANIA
PEJKI MLADENKA
PEJOVI RADOJE
PEJOVI RADOJICA
PENZE FERENC
PEROVI DRAGAN
PERC BORIS
PETKOV VLADIMIR
PETKOVI LJUBIA
PETRESCU ALEXANDRU
PETRI MILO
PETROVI ALEKSANDAR
PETROVI GRADIMIR
PETROVI DUAN
PETROVI MIODRAG
PETROVI BRANIMIR
PETROVI PETAR
PECO HAMDIJA
PEINAR GRADIMIR
PEI DUANKA
PIRALI IRFAN
PIRALI UKRIJA
PLATIA BRANKO
PRODANOVI LJUBA
POGARI MARIJA
POGARI RAFO
POZDER
POLI VIDOJE
POLI MOMIR
POLI NADA
POLI SVETKO
POLI CVETIN
POLJAK IVAN
PONOKO

POPADI
POPOVI DRAGUTIN
POPOVI VELIZAR
POPOVI MIODRAG
POPOVI SLOBODAN
POPOVI TODOR
POPOVI TOMISLAV
PRVANOVI DIMITRIJE
PRVULOVI DJORDJE
PREDAVEC VLADIMIR
PREDI JOVAN
PREDOIU DAN ION
PRIMORAC VLADIMIR
PRLEVSKI DRAGAN
PRUNI MILE
PUNII BRANISLAV
PURKOVI IVOJIN
PUFI ALEKSANDAR
PUCAREVI DUAN
PUCAREVI MIA
PUCAREVI FILIP
PUI IVAN
PUKA IVAN
R
RADIVOJEVI ANICA
RADOVI BLAGOJE
RADOVI DJORDJE
RADOVI RAJKO
RADOJI ILIJA
RADOJI SLOBODAN
RADONJI RADOJE
RADOSAVLJEVI VELJKO
RADOSAVLJEVI VUKO
RADOSAVLJEVI MILE
RADULOVI DJORDJE
RADULOVI PETAR
RAJKOVI MILI
RAKI IVAN
RALEVI SVETISLAV
RANKI VOJISLAV
RANKOVI VITOMIR
RANKOVI MITA
RANI STEVAN
RAETA MILO
RAOVI MILOJKO
REBERAK FRANJO
RESI MEHMED
REVSKI ALEKSANDAR
RIBAR NEDELJKO
RIKALO NIKOLA
RISTI DESIMIR
RISTI MILORAD
RISTI MILUTIN
RISTI NINKO
RISTI SAVO

RIHAR JOEF
RUDAN MOMILO
RUOJI BORISLAV
S
SABO MIHALJ
SAVI BRANKO
SAVI CVJETIN
SAVOVI CVETA
SAKI LJUBISAV
SALAGEANU GHEORGHE
SALAZAN GEORGI
SALATI BOGDAN
SALIHOVI RAMO
SAMARDI BOGDAN
SANDUL GRIGORE
SVETKOVI BOIDAR
SVORCAN DJURICA
SEVER STEFAN
SELESKOVI SABAHUDIN
SEMIZ BRANKO
SENI RADOMIR
SILVAI DJORDJE
SIMI BOGDAN
SIMI DJURA
SIMI JOVAN
SIMI MILOVAN
SIMI MILUTIN
SIMI SIBIN
SIMI SIMO
SIMI STOJAN
SIMOVI MIA
SIROTI
SLATINAEVI DIMITRIJE
SLEPEVI BLAO
SOKI DUAN
SOKI MATE
SOLOVJOV JURAJ
SOPTA FRANJO
SORO SLAVKO
SPASOJEVI EDOMIR
SRDI MILETA
SRNA MUHAREM
STAJEVI VLADA
STAJKOVI VERA
STAJKOVI IKA
STAJKOVI MILISAV
STAJNER FRANC
STAMATOVI GOJKO
STAMNEKOVI SLOBODAN
STANILOVI MILENKO
STANILOVI SAVA
STANISAVLJEVI MILE
STANKOVI STANKO
STANKOVI TOMICA
STANOJEVI BORIVOJE

STANOJEVI BRANILSAV
STANOJEVI DRAGAN
STANOJKOVI
STEVANOVI VERA
STEVANOVI IVOTIJE
STEPANOVI MOMIR
STEFANOVI NENAD
STOJADINOVI BRANISLAV
STOJADINOVI VUKOSAV
STOJANOVI BOGOLJUB
STOJANOVI BOKO
STOJANOVI VLADIMIR
STOJANOVI VULE
STOJANOVI MIODRAG
STOJANOVI PETAR
STOJANOVI SREKO
STOJANOVI STANOJE
STOJANOVI TINE
STOJI DUKO
STOJKOVI STEVAN
STOJMIROVI BOGOLJUB
STOJMIROVI GORDANA
STOJI DUKO
STOICKI
STRAJNER FRANJA
STUPAREVI VASA
STUPAREVI NAJDAN
SULI VLAJKO
SUREP BRANKO

T
TADI LJUBOMIR
TADI MILAN
TADI RADISLAV
TAKA JOZEF
TANOVI STANIA
TASI DUAN
TASI SRBOLJUB
TEJOVI
TEKELEROVI BRANKO
TEPI
TERZI PETAR
TIMOVSKI EDOMIR
TIAR ALAN
TMUI VIDAK
TODI
TODOROV SRETEN
TODOROVI BORKA
TODOROVI PREDRAG
TODOROVI SINIA
TODOROVI SRETEN
TOMAI VILI
TOMASE BOGO
TOMI ALIMPIJE
TOMI IVADIN

TOMI IVOJIN
TOMI IVORAD
TOMI LJUBOMIR
TOMI MARIJA
TOMI MARKO
TOMI MILISAV
TOMI MILOJKO
TOMI MIHAILO
TOMI NIKOLA
TOMI PETAR
TOMI RADIA
TOMI SOFIJA
TOPALOV IVA
TOPALOVI BRANKO
TOPALOVI TODOR
TOPI VLADIMIR
TOAKOVI ARANDJEL
TRAMBITAS IOAN
TRBI SVETOZAR
TRIKI NEDELJKO
TRIFUNOVI
TRIOVI DRAGO
TURTUELOVI STEVAN
TURI MILADIN

ALI PIRO
OSI MEHMED
UKOVI PETAR
UPUT GOJKO
URI DARKO
URI TATOMIR
U
UZELAC DRAGOLJUB
URLOJRVI LJUBISAV
UROEVI ALEKSANDAR
UROEVI RADISAV
F
FAZLAGI FAJIM
FERUH SAVA
FERUH FRANJA
FILIPOVI DJORDJE
FILIPOVI MIODRAG
FILIPOVI NIKOLA
FILIPOVI RADENKO
FIRULOVI LJUBA
FIRULOVI SVETISLAV
FIRULOVI SLAVA
FLORI NIKOLA
FRESL VLADIMIR

H
HADAI MIHALJ

HAJIM
HATOK
HERCEG
HONDJO AVDO
HORVAT IGNJAT
HRLEC MIJO
C
CAMI MUHAREM
CENI
CVETKOVI VITKO
CVETKOVI JANKO
CVITANUI PETAR
COKI LJUBISAV
COKI RADMILA
CUCI DRAGUTIN
CUCI MIO

AVI BUDIMIR
AVLINA KRSTO
ALA DJULA
EVRO
EARI SVETISLAV
EH STANISLAV
EH STEVO
EH FRANC
OLI BRATIMIR
OLOVI ISIDOR
UGUROVI DRAGIA
UKOVI PETAR
D
DINI RAID
DOMBALI MEHMED

API MILENKO
ARENAC LAZAR
AREV HELDA
AREV PAVLE
IRI SAFET
II DRAGOSLAV
LIBAR FRANJO
MULJA MILUTIN
OFRANAC BRANKO
PEHAR
TERLING MILENA
TRBAC STEVAN
TROS CIRIL
UNJEVARI MILAN
UNJEVARI RADE
UPUROVI SRETEN
UUROVI JOVAN...

... I JO 11.000 KOLEGA NA RUMUNSKOJ STRANI...

...I 5575 MLADIH UEEM U OMLADINSKOJ RADNOJ AKCIJI ''ZELENI

POJAS ERDAPA'' od 1967. do 1970.g...

... I FIRME:
Preduzee za izgradnju Hidrolektrane Djerdap
Hidrotehnika Beograd
Minel Beograd
Mostogradnja Beograd
Goa Smederevska Palanka
Prva petoletka Trstenik
Progres invest Beograd
Tranped Beograd
Ivo Lola Ribar eleznik
14 oktobar Kruevac
Tovarna Litostroj Slovenija
Metalna Maribor Slovenija
Hidromontaa Maribor Slovenija
Rade Konar Zagreb Hrvatska
Hidrogradnja Sarajevo Bosna
Bratstvo Novi Travnik Bosna
Ivan Milutinovi Beograd
Jugofund Beograd
Energoprojekt Beograd
Kabl- Kran Beograd
Inter Eksport Beograd
Automobilsko Beograd
Gradbeno podjetje Ljubljana Slovenija
Beton Novi Sad
Vodogradbena laboratorija Ljubljana Slovenija
Geotehnika Zagreb Hrvatska
Hidrosonda Novi Sad
Sipska lokomotivska vua Kladovo
Zavod za raziskavo materijala in konstrukcij Ljubljana Slovenija
Timogradnja Zajear
Djuro Salaj Ni
Jadran Beograd
Aleksandar Stojanovi Ni
14.decembar Beograd
Biljur Ni
Delo Beograd
Lesnina Ljubljana Slovenija
Tehnike usluge Beograd
Institut Jaroslav erni Beograd
Zavod za ispitivanje materijala i konstrukcija Ljubljana Slovenija
ISPH Bukret Rumunija
Lengidrostalj Lenjingrad SSSR
Gidroprojekt Moskva SSSR
Leningradskih metalieskih zavod Lenjingrad SSSR
Sprecher&Schuh Aarau vajcarska

Progresinvest Beograd
Krupp- Rheinhausen Nemaka
Wagner biro Be Austrija
Ivo Lola Ribar eleznik
Uzinexport Bukuret Rumunija
Bratstvo Novi Travnik Bosna
Institut Mihailo Pupin Beograd
Prva petoletka Trstenik Bosna
Unimatik Beograd
Walter Hunger Lohr am Main Nemaka
Abex Dension Liege Belgija
Institut Nikola Tesla Beograd
FK Moa Pijade Svetozarevo
Pobeda Beograd
Nikola Tesla Zagreb Hrvatska
Pastor Zagreb Hrvatska
14.decembar Beograd
Univerzal Zvornik
Elvod Kragujevac
Iskra Kranj Slovenija
Rudnici svinca in topilnica Meica, Meica Slovenija
Teletra Milano Italija
Salvi Milano Italija
BBC Brown Boveri, Baden, vajcarska
Siemens AG, Erlangen Nemaka
Terma A/S Aarhus, Danska
Vojvodina Novi Sad
Tranped Beograd
Intereuropa Rijeka Hrvatska
Texol Maribor Slovenija
Cinkarna Celje Slovenija
Antikor servis Beograd
Zavod za hidrotehniku Sveuilita u Zagrebu Hrvatska
Rudnap Beograd
Kopaonik Beograd
Bosnaauto Sarajevo Bosna
Automotostroj Zagreb Hrvatska
Utva Panevo
Georgi Naumov Bitola Makedonija
Fap Famos Beograd
umadijapromet Topola
Kosmos Ljubljana Slovenija
Metalotehna Beograd
Zadrugar Beograd
Jugoauto Beograd
Luka i skladita Beograd
Agromakedonija Skoplje Makedonija
Agrooprema Beograd
Autohrvatska Zagreb Hrvatska
Autocentar Zagreb Hrvatska
Mainopromet Crna Gora Titograd Crna Gora
Rudar Zagreb Hrvatska
Jastrebac Ni
Torpedo Rijeka Hrvatska
ITAS Koevje Slovenija
Radoje Daki Titograd Crna Gora

TAM Maribor Slovenija

IMV Novo Mesto Slovenija
Arsenije Spasi Zajear
11.oktomvri Skoplje Makedonija
Tomos Koper Slovenija
Fagram Smederevo
Prvomajska Zagreb Hrvatska
Tehnoprpomexport SSSR
Maionoeksport SSSR
Avtoexport SSSR
Claudius Peters Nemaka
Traktoexport SSSR
Sudoimport SSSR
Loro-Parisini Italija
Euclid Engleska
Cereti e Tanfani Italija
Volvo vedska
Caterpilar USA
Alis Chalmers USA
Richier Francuska
Jones Engleska
Titanija Italija
Atlas Copco vedska
Zapastexport SSSR
Maptiborintorg SSSR
Avijaexport SSSR
MWM Nemaka
Stankoimport SSSR
Voith Nemaka
DIA Maschinen Export DR Nemaka
Hawker Siddley Engleska
Marini Italija
American Hoist USA
Rolls-Roys Engleska
Man Nemaka
Link-Belt Engleska
Jenbach Austrija
Stork-Jaffa Holandija
Mercedes Nemaka
Liesen Nemaka
Tehnoimpeks Madjarska
KGYV Madjarska
Fabrika cementa Beoin
Fabrika cementa Novi Popovac
Opalska Brea Kumanovo Makedonija
elezara Zenica Bosna
elezara Niki Crna Gora
elezara Skoplje Makedonija
elezara Gutanj Ravne
Kopaonik Beograd
Rad Beograd
Todor Dukin Beograd
Beograd Drvni kombinat Maki
Elin Kladovo
Elektrotimok Zajear
Crna Trava, Crna Trava

Srbijaprojekt Beograd
Partizanski put Beograd
Preduzee za puteve Zajear
Auto put Beograd
Stig Poarevac
Rad Ni
Putogradnja Ni
Hidrozavod Novi Sad
DTD Pogon Kanal Novi Sad
Heroj Pinki Novi Sad
Institut de Studii si Projektari Hidroenergetike Bukuret

D E L O

Dve hidroelektrane sa po 6 agregata, duine po 214 m u frontu uspora, medjusobno

povezane elektrinom mreom istog napona. Elektarne su tipa elektrana- brana sa
gradjevinskom visinom 75,65 m. Svaka elektrana sainjena je od tri bloka irine po 6064m za smetaj po 2 agregata u jednom bloku i jednog montanog bloka irine 26 m u
kojem su predviena 3 temeljna ispusta preseka 8,80 x 5,oo m;
Dve dvostepene brodske prevodnice istih parametara i tehnikih karakteristika sa
komorama korisne duine 310 m, irine 34 m i dubine na pragu 4,50 m i slobodnim
gabaritom 10-13 m iznad najvieg nivoa vode u komorama. Prevodjenje konvoja od 1
tegljaa i 9 lepova po 1200 tona nosivosti ili dva reno- morska broda nosivosti po 5000
tona traje pri prevodjenju u jendom smeru 62 minuta a u oba smera 74 minuta. Kapacitet
prometa je pri prevodjenju samo u jednom smeru 54,2 miliona tona godinje a pri
prevodjenju u oba smera 37,2 miliona tona godinje. Zahvaljujui regulacionim radovima
na HEPS Djerdap plovidba kroz Djerdap u oba smera traje 31 sat, odnosno 4 puta manje
vremena nego pre postojanja HEPS. Do 16.5.2009.g. kroz djerdapsku prevodnicu prolo
je 333.000 plovila sa 188.900.000 tona, uz otvaranje njenih kapija 63.450 puta.
Predpristanita nizvodno i uzvodno od svake prevodnice, duine oko 600 m i irine do
100 m. Prostor izmedju prevodnica i obale zatvoren je na svakoj strani neprelivnom
nasutom branom ija duina na levoj obali iznosi 117 m a na desnoj 186 m;
Zajednika srpsko- rumunska prelivna brana sa 14 prelivnih polja irine po 25 m i 13
stubova irine po 7 m, sa instaliranim protokom 8.500 m3/sek. Kota krune preliva je
55,20 m, kota gornje ivice stubova 75,60 m, a gradjevinska visina brane 60,60 m.
Prelivna polja su zatvorena ravnim dvojnim kukastim zatvaraima visine 14,86 m.
Maksimalni kapacitet prelivanja preko brane iznosi 15.400 m3/s;
Nizvodno od glavnog objekta reno korito uz obe obale ureeno je duinom od 4250 m;

Ukupna zapremina akumulacije koja se protee uzvodno do ua Tise iznosi 2800 x 10

na 6 m3 ;
Drenanim sistemom titi se od dejstva podzemnih voda 130.000 ha poljoprivrednog
zemljita i 15 naselja;
Prosena godinja proizvodnja srpske elektrane 5,65 mild kwh.
Do 16.5.2009.g. proizvedeno je ukupno 423.237.000.000 kilovat sati elektrine energije,
od ega na rumunskoj strani 208.600.000.000, a na srpskoj 214.637.000.000 kwh
Iskopano je 7.240.000 m3 stena, 45.300.000 m3 ljunka i drugih materijala, 4.000.000
m3 kanala.
Na srpskoj strani relocirana su naselja Sip, Tekija, Malo Golubinje, Veliko Golubinje,
Mosna, Donji Milanovac, Dobra, 8.400 stanovnika, 1759 stambenih zgrada sa 100.000
m2 korisne povrine. Na rumunskoj strani potopljeno je jedno gradsko (Orava) i 10
seoskih naselja i preseljeno 14.533 stanovnika, 88.000 m2 kua i zgrada. U dubine
Dunava nepovratno je otilo 6879 hektara zemljita na srpskoj i 3562 hektara na
rumunskoj strani.
Prestali su sa radom Djerdapska rena uprava i Sipska lokomotivska vua.
Potopljeni su brojni znaajni arheoloki lokaliteti, medju kojima Lepenski vir i Ada
Kale, uz preseljenje nalazita Lepenski vir, tvrdjave Karolina, Trajanove table na
bezbedna mesta..
Sistem zatite je reavan: izgradnjom i rekonstrukcijom nasipa sa i bez zatitnih obloga sa
uzvodne strane, na niskim delovima obale; obaloutvrdama, na viim delovima obale;
horizontalnim drenanim linijskim sistemima, otvorenim drenanim kanalima;
vertikalnim drenanim sistemima buenih bunara sa samoizlivom ili pumpama;
horizontalnim drenanim kolektorima; cevnom drenaom; crpnim stanicama i drugim
posebnim sistemima.
Izgradjeno je i rekonstruisano 370 km nasipa sa preko 2.300.000 m2 obloga spoljnih
kosina, vie od 50 km obaloutvrda za zatitu visokih obala i puteva, 1200 km drenanih i
drugih kanala, 15.000 ha cevne drenae, izlivnih bunara, 48 crpnih bunara, 47 crpnih
stanica za zatitu 130.000 hektara poljoprivrednog zemljita, 8 posebnih drenanih
sistema za zatitu naselja, 59 drenanih crpnih stanica, 5 pregradnih brana i 3 ustave sa
prevodnicama, veliki broj trafostanica i dalekovoda, 8 kinih i fekalnih crpnih stanica,
preko 2000 pijezometara za merenje nivoa i kvaliteta podzemnih voda...
Izmeteno je i izgradjeno 200 km magistralnih i regionalnih puteva, ukljuujui
Djerdapsku magistralu Kladovo- Golubac.

Za privredno korienje izgubljeno je 5.405 ha zemljita, od ega 2.472 ha u privatnom

vlasnitvu a ogromne povrine zemljinog fonda, oko 120.000 hektara, drastino su
izgubile na kvalitetu- promena boniteta i zemljinih kultura.
Unitene su prirodne riblje staze kojima su ogromne ribe bogate ikrom prispevale iz
Crnog mora na Djerdap. Unitena proizvodnja u svetu nadaleko poznatog kladovskog
kavijara.
Brana Djerdap zadrava gotovo sve to se ispusti iz Paka, Bohunica, Krkog i ostalih
nuklearnih elektrana na obalama reka koje se ulivaju u Dunav.
U ogromnim nanosima djerdapskog mulja i ivom svetu taloe se dugoivui
radionuklidi, pa se strahuje da HEPS Djerdap ne postane ''najvee odgajalite
radioaktivnog otpada i to pod vedrim nebom''...

PRVI ORGANIZACIONI MODEL UDRUENOG RADA

Zbor radnika HE Djerdap 22.6.1974.g. utvrdio je Samoupravni sporazum o unutranjoj

organizaciji i sistematizaciji radnih mesta HE Djerdap Kladovo. Zadaci iz delokruga
poslovanja obavljani su u etiri sektora, a generalni direktor organizovao je i uskladjivao
proces rada, izvravao odluke Zbora, Radnikog saveta, Odbora samoupravne radnike
kontrole i Izvrnog odbora. Za svoj rad generalni direktor bio je odgovoran radnicima.
Radna mesta :
I GENERALNI DIREKTOR
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.

Generalni direktor 1
Specijalni savetnik generalnog direktora-1
Savetnik generalnog direktora-1
Sekretar generalnog direktora-1
Sekretar specijalnog savetnika generalnog direktora-1
Referent jugoslovenskog dela Meovite komisije za Djerdap
Administrativni radnik-1
Voza-1

II PROIZVODNO TEHNIKI SEKTOR

9. Direktor sektora
10. Savetnik za odravanje
11. Inenjer zatite na radu

12. Sekretar direktora

13. Kurir
14. Kopirant
1.

Odeljenje za eksploataciju elektrane

15. ef Odeljenja
16. Administrator
Dispeerska sluba
17. ef slube- dispeer
18. Energetiar
19. Hidrolog
Sluba za rukovanje
20.
21.
22.
23.
24.
25.
26.
27.
28.
29.
30.

ef slube za rukovanje
Vodja smene-5
Rukovalac komande-5
Pomonik rukovaoca komande-5
Turbinovodja-6
Pomonik turbinovodje-5
Pogonski elektriar-5
Pomonik pogonskog elektriara-5
Rukovalac brane-5
Rukovalac TS Sip-5
Telefonista-5
Grupa za odravanje istoe

31. Poslovoa
32. istai-15

2.

Odeljenje za elektro mainsko odravanje

33.
34.
35.
36.

ef odeljenja
Administrator
Daktilograf
Kurir

Tehnika priprema
37.
38.
39.
40.
41.
42.
43.
44.
45.
46.

ef tehnike pripreme
Tehniar za tehniku dokumentaciju
Bibliotekar
Tehniki crta-2
Inenjer za elektro opremu
Inenjer za elektro opremu-2
Tehniar za elektro opremu
Tehniar za elektro opremu-2
Inenjer za elektro opremu telekomunikacije i telemehanike
Tehniar za opremu telekomunikacije

47.
48.
49.
50.
51.
52.
53.
54.
55.

Tehniar za opremu telemehanike

Inenjer za mainsku opremu
Inenjer za mainsku opremu-2
Tehniar za mainsku opremu-2
Tehniar za mainsku opremu
Tehniar za mainsku opremu
Inenjer za hidrauliku i hidromehaniku mainsku opremu
Tehniar za hidrauliku mainsku opremu
Tehniar za hidromehaniku mainsku opremu-2
Tehnika kontrola

56.
57.
58.
59.
60.
61.
62.
63.
64.
65.
66.
67.

ef tehnike kontrole
Inenjer za elektro opremu
Inenjer za elektro opremu
Tehniar za elektro opremu
Tehniar za elektro opremu-2
Inenjer za opremu telekomunikacije i telemehanike
Tehniar za opremu telekomunikacije i telemehanike
Inenjer za mainsku opremu
Inenjer za mainsku opremu
Tehniar za mainsku opremu-2
Tehniar za mainsku opremu
Tehniar za ispitivanje ulja i AK zatitu celokupne opreme
Izvrenje

68. ef izvrenja
69. Administrator
Operativna priprema
70.
71.
72.
73.
74.
75.
76.
77.
78.
79.
80.
81.
82.
83.
84.
85.
86.

ef operativne pripreme
Poenter
Referent nabavke
Kartotekar
Magacioner
Pomonik magacionera
Pomoni radnik-5
Referent alatnice
Alatniar
Izdavaoc alata-2
Tehniar-planer za mainsku opremu
Tehniar za materijalno obezbedjenje za maisnku opremu-2
Dizaliar
Metalostrugar
Metalostrugar
Tehniar-planer za elektroopremu
Tehniar za materijalno obezbedjenje za elektroopremu
Elektro izvrenje

87.
88.
89.
90.

ef elektro izvrenja
Poslovodja za elektro opremu-2
Poslovodja za opremu telekomunikacije i telemehanike
Elektriar-8

91. Elektriar
92. Elektriar-16
93. Elektriar-5
94. Mehaniar za telekomunikaciju i telemehaniku
95. Mehaniar za telekomunikacije i telemehaniku
96. Mehaniar za telekomunikacije i telemehaniku
97. Mehaniar za telekomunikacije i telemehaniku-2
98. Auto elektriar
99. Pomoni radnik-4
100. Pomoni radnik-2
Mainsko izvrenje
101. ef mainskog izvrenja
102. Poslovodja za mainsku opremu
103. Poslovodja za mainsku opremu-2
104. Mainbravar-5
105. Mainbravar- hidrauliar-3
106. Mainbravar-9
107. Mainbravar-13
108. Mainbravar-5
109. Mainbravar-varilac-2
110. Mainbravar-varilac-3
111. Varilac-3
112. Mainbravar-metalizer
113. Automehaniar
114. Farbar
115. Kova- pleta sajle
116. Mainista parnog grejanja
117. Pomoni radnik-11
118. Pomoni radnik-2
Transport
119. Referent transporta
120. Voza-10
121. Voza-3
122. Auto- dizaliar
123. Pomoni radnik-3

3.

Odeljenje za gradjevinsko odravanje

124. ef odeljenja
125. Administrator
Tehnika priprema
126. ef tehnike pripreme
127. Inenjer za glavni i pomone objekte
128. Tehniar za glavni objekat
129. Tehniar za pomone objekte
130. Inenjer za ozelenjavanje
131. Tehniar za ozelenjavanje
Tehnika kontrola

132. ef tehnike kontrole

133. Tehniar za glavni objekat-2
134. Tehniar za pomone objekte
135. Inenjer za oskultacije
136. Inenjer geodezije
Izvrenje
137. ef izvrenja
Operativna priprema
138. ef operativne pripreme
139. Poenter
140. Tehniar-planer
141. Tehniar za materijalno obezbedjenje
Grupa za glavni i pomone objekte
142. Poslovodja
143. Zamenik poslovodje
144. Betonirac
145. Betonirac
146. Zidar-2
147. Zidar-sika-torketirac-2
148. Injektirac-bua- 2
149. Vodoinstalater
150. Vodoinstalater
151. Tesar
152. Rukovaoc gradjevinskih maina
153. Moler-farbar
155. Miner
156. Pomoni radnik-16
Grupa za ozelenjavanje
157. Poslovodja
158. Vrtlar-cvear-3
159. Pomoni radnik-11

4.

Odeljenje za eksploataciju brodske prevodnice

160. ef odeljenja
161. Administrator

Sluba za rukovanje
162. ef slube za rukovanje
163. Tehniar
164. Rukovalac prevodnice-5
165. Zamenik rukovaoca prevodnice
166. Pogonski hidrauliar-5
167. Pogonski elektriar-5

168. Pomonik pogonskog hidrauliara-3

169. Pomonik pogonskog elektriara-2
170. ista- pomoni radnik- 4
Posada broda
171. Brodovodja-1
172. Strojar-1
173. Mornar- motorista-1
174. Mornar
III SEKTOR ZA FINANSIJSKO- KOMERCIJALNE POSLOVE
175. Direktor sektora
1.

Odeljenje raunovodstva

176. ef raunovodstva
Sluba knjigovodstva
177. ef knjigovodstva
a) Finansijsko knjigovodstvo
178. Glavni knjigovodja- kontista
179. Finansijski knjigovodja-4
b) Knjigovodstvo osnovnih sredstava
180. Glavni knjigovodja osnovnih sredstava
181. Knjigovodja osnovnih sredstava
182. Knjigovodja za tete
v) Materijalno knjigovodstvo
183. Glavni materijalni knjigovodja
184. Materijalni knjigovodja
Sluba likvidature
185. ef likvidature
186. referent likvidature- 2
187. Referent linih dohodaka- 3
188. Blagajnik
189. Administrator- daktilograf
2.

Komercijalno odeljenje

190. ef komercijalnog odeljenja

Nabavna sluba
191. Referent za poslove uvoza i ostale nabavke
192. Referent nabavke
193. Referent nabavke

194. Referent za kontrolu rauna

3.

Sluba za plan i analize

195. ef slube za plan i analize

196. Referent za plan, analizu i statistiku
IV SEKTOR ZA PRAVNE I OPTE POSLOVE
197. Direktor sektora
198. Administrator
1.

Odeljenje za pravne i opte poslove

199. ef odeljenja
A. Sluba organa upravljanja
200. Sekretar organa upravljanja
201. Referent za informacije
202. Steno-daktilograf
B. Sluba za pravne i imovinsko- pravne poslove
203. ef slube i pravni referent
204. Referent za imovinske poslove
205. Daktilograf
V. Sluba za kadrovske poslove
206. ef slube
207. Referent za kadrove i odnose iz udruenog rada
208. Tehniar za usavravanje kadrova
G. Sluba za opte poslove
209. ef slube i referent za normativnu delatnost
210. Referent za protokolarne poslove
211. Prevodilac
212. Arhivar
213. Medicinski tehniar
214. Referent za drutvenu ishranu i rekreaciju
215. Daktilograf
216. Daktilograf na teleprinteru
217. Domar
218. Servirka-4
219. istaica- 16
220. Kurir
221. Radnik za odrvanje rekreacionih objekata- 4
2.

Odeljenje za optenarodnu odbranu i drutvenu samozatitu

222. ef odeljenja i referent optenarodne odbrane i samozatite

223. Referent unutranje kontrole
224. Komandir obezbedjenja na glavnom objektu i centralnom magacinu-2
225. Straar na glavnom objektu i magacinu- 38

226. Portir-3
227. Referent za PPZ
228. Mehaniar vatrogasnih kola
229. Vatrogasac I klase
230. Vatrogasac-voza- 4
231. Pomoni radnik- 1
3.

Poslovnica- Beograd

232. ef poslovnice
233. Administartor- daktilograf
234. Voza
V. SEKTOR ZA INVESTICIJE
235. Direktor sektora
236. Savetnik-2
237. Glavni inenjer
238. Glavni inenjer
239. Glavni inenjer
1.

Tehniko odeljenje

240. ef odeljenja- glavni tehniar

241. Vodei nadzorni inenjer- 2
242. Vodei inenjer- 2
243. Diplomirani inenjer I- 3
244. Diplomirani inenjer II- 2
245. Vodei mainski inenjer
246. Diplomirani inenjer geodezije
247. Tehniar I- 2
248. Tehniar II- 4
249. Tehniar III- 2
250. Hidrolog
251. Geometar I
252. Geometar II- 3
253. Elektrotehniar I- 2
254. Elektrotehniar II
255. Tehniki crta- 2
2.

Odeljenje za opte poslove

256. ef odeljenja
257. Steno- daktilograf
258. Administrator- arhivar
259. Administrator
260. Reiser
261. Daktilograf
262. Domar- strojar
263. Voza I
264. Voza II- 2
265. Ugostiteljski radnik
266. Portir
267. uvar- 2
268. istaica- 4

ZA BOLJE JUE

5. mart 1982.g- Referat Simi Radisava, predsednika Konferencije Saveza komunista

Srbije za Kladovo- SK optine Kladovo u borbi za ostvarivanje ciljeva ekonomske
stabilizacije:
Kolektiv nae HE Djerdap, sa puno strpljenja i zalaganja se angaovao da se to pre
donese Sporazum o ostvarivanju i rasporedjivanju zajednikog prihoda. To je bila i
njegova obaveza, proistekla iz zakljuaka i stavova Saveza komunista tog kolektiva, ove
optine i regiona, da se na osnovama Zakona o udruenom radu to pre reguliu
ekonomski odnosi u Sloenoj organizaciji udruenog rada- Zajednici elektroprivrednih
preduzea. Medjutim, rezultati su izostali, pri emu one koji su odugovlaili reavanje
tog fundamentalnog prava radnika HE Djerdap moramo upozoriti na nunost efikansijeg i
breg reavanja tog problema. Mi moramo insistirati na potovanju i sprovodjenju
Rezolucije XI kongresa SKJ i Referata druga Tita na tom kongresu. A drug Tito je tom
prilikom rekao: -...Radnici u osnovnim organizacijama moraju stvarno ovladati
celokupnim dohotkom...- Poto smo se ovim citatom podsetili na obaveze ponaanja kao
komunisti, bilo bi dobro da vidimo kako se ko u praksi ponaa, i koliko ko ne potuje rei
druga Tita i zakljuke Rezolucije kongresa.
Radnici HE Djerdap na elu sa SK permanentno odravaju na visokom nivou pogonsku
ispravnost i spremnost opreme Hidroelektrane, iz godine u godinu prebacuju za preko
20% plan proizvodnje, da bi privredu Srbije obezbedili sa preko 6,6 milijardi kwh
prosene godinje proizvodnje, i na taj nain uveanom produktivnou stalno uveali i
svoj dohodak. A kada taj dohodak ostvare, onda se javlja druga strana, koja jednostavno
kae: 90% ste duni da udruujete, a vama ostaje svega 10% da o njemu odluujete i sa
njim raspolaete!
Prema tome, evo odgovora na pitanje ko, kako i koliko potuje politike stavove. Koliko
ovakvim ponaanjima treba posvetiti panju, ilustrovau injenicom koja potvrdjuje da se
radi o ogromnim sredstvima o ijoj daljoj sudbini ne verujem da zna vie od 5% radnika
HE Djerdap.
Samo za poslednje etiri godine HE Djerdap je, od ukupno ostvarenog dohotka u tom
periodu bila, po osnovama sada vaeeg samoupravnog sporazuma o udruivanju, duna
da udrui i udruila je ni manje ni vie nego 443 milijardi starih dinara. Istovremeno u
poslovnom fondu HE Djerdap ostalo je za sopstveno raspolaganje samo 16,4 milijardi
dinara.
I nije samo to. Pored ovoga, za isti period iz dohotka HE Djerdap izdvojeno je i 54,8
milijardi dinara po osnovu obaveza za zajmove za kreditiranje i podsticanje razvoja
nerazvijenih i nedovoljno razvijenih podruja...
5. mart 1982.g- Diskusija ve Topalova, gosta konferencije Saveza komunista:

U periodu od poetka svog rada (1972.g.) HE Djerdap je proizvela 62 milijarde kwh.

Dozvolite da ovaj podatak ilustrujem. Za napred navedenu proizvodnju jedna
termoelektrana na naftni pogon sagorela bi 18 miliona tona nafte, a termoelektrana sa
pogonom na kolubarski lignit izgorela bi 120 miliona tona uglja. Maksimalna godinja
proizvodnja od 7,2 milijarde kwh postignuta je 1980. godine, maksimalna mesena
proizvodnja postignuta je sa 720 miliona kwh a dnevna sa 25,5 miliona kwh. Da bi se
postigla ovakva proizvodnja znai da je elektrana morala raditi proseno sa punom
snagom 7000 stai godinje, a poto se puna snaga zbog karakteristike potronje i
nelinearnog dotoka vode ne moe sve vreme koristiti, agregati hidroelektrane bili su u
proseku u pogonu oko 8.000 sati godinje. Ovako visok stepen iskorienja maina, koji
se takodje moe smatrati svojevrsnim rekordom, mogao se postii samo izuzetnim
zalaganjem i korienjem visokih strunih sposobnosti radnike klase koja radi u naoj
radnoj organizaciji. Ne smem sebi dozvoliti da ne istaknem takodje izuzetno zalaganje
radnika na plovidbenom delu objekta, koji takodje radi besprekorno. Tako je na brodskoj
prevodnici od poetka do danas izvreno 23.973 prevodjenja i prevedno 129.988
plovila... Zatitni nasip Grabovikog polja izgradjen je do te mere da moe da brani polje
od velikih voda Dunava i do kraja leta mogue je poptuno dovrenje nasipa. Realno je
mogue uraditi glavne kolektore i retenziju, ime bi praktino, po zavretku crpne
stanice, Graboviko polje bilo zatieno od spoljnih i unutranjih voda. N aizgradnji
Dodtnog sistema zatite istakao bih:
-zavreni su kompleksni radovi na zatiti kostolakih ostrva, kao i kompleksni radovi na
zatiti enanskog rita, ime je praktino izvrena meliorizacija na oko 20.000 hektara
poljoprivrednih povrina,
-nedavno je zakljuen samoupravni sporazum za zatitu Panevakog rita, takodje sa
kompleksnim reenjem,
-radovi na teritorijama ostalih optina odvijaju se po utvrdjenoj dinamici,
- u pregovorima za zatitu priobalnog podruja na vojvodjanskoj strani imali smo
odredjenih problema iako su parcijalni psorazumi sa organizacijama na teritoriji optina
Bela Crkva, Kovin i Zrenjanin postignuti; u zadnjim kontaktima sa SOUR Dunav-TisaDunav zakljuili smo da su raniji nesporazumi prevazidjeni pa oekujemo da do kraja
meseca i sa ovom organizacijom postignemo sporazum

,
,
,

.
, ,

,
.
: , , , , ,

,
,
, .

, (97-116)
,
. ,
5 .
Ulpia Traiana Ratiari, , ,
, ,
. ,
, ,


, .

,

(, 1981, 39). , ''
'' ,
13.500 . 90

 111 ( 2007, V-52; 227228).

,
.
(
1941, 44) - : ''
. . ...
,
. .
.
... ,
,
. .''
p 1969.,
, , ,
.
.
, ,
.
-
.
,
,
, ,
,
1666. . ,
, , , , .
, ''
, ,
'' (Armstrong, 1925: 71).
, ''
, ,
,
... ,
,
'' (,
1966, 68). '' ,
- ,
. ,
''- .
(1966, 62).
,
(1970, 69), 178384. 140 50 , 6

 600 , 5 .
(, 2001, 243).
(1987, 486) ''
, ''. ,

, . XVIII
,
: ''
/ ,/ ?/
,/ ;/ ,/ /
,/ ./ ;/ ,
.../
(, 1919, 54).
, ''
,/ ''.
, ,
,/ !/ /
,/ ./ ./.
, .

: ,/ /
,/ ,/ .
(, 2000,165).

.
, , .
1804.
: '' , ,
.
'' (, 1898, 71). ,
,
1811.,
. ,
, 1822.
,
- '' ''.
- . 1834..
. ,
,
'' ''.
, ,
212 . ,
, 1856..
,
.

 XIX

. je ''''
- '' , '' (,
1986, 30). (1908-1922)
'' ''.
'''', .
, ,
'' '' ''
, , ,
'', , XIX ''
, , ,
, , ,
, , 1015, , ;
,
'' (1898, 29). 1813.
, ''
'' 1818-1821. (, 2009: 58).
, 1826. - ''
'', , 1827.,
'' '' (, 2007:
180). , , : ,
, , .
(, 173).
,
25. 1844.
. , 580,
'', //, ...
,
''.
. 812, '', , //
, ''.
,
- 1867. .
1847..
,
, '' ,
, . ,
''. ''
''.
'' a ,
''.

'''' . 16.5.1847..

 : '' ,
, . ,
, , ,
; ,
,
''. .
'' ,
,
'' (, 63).
, 1863. ,

. : , ,
34 , 20 ; ,
, 71 , 10 10 ;
, , 20 , 8 ; ,
70 , 35 ; , ,
23 , 10 ; , 70,
20 ; , 45 , 31 ;
, , 30, 15 ;
, 36, 15 ; , ,
68 , 7 396
; , 34 , 10 ;
, , 38, 5 ; , ,
28 , 15 ; , , 24 ,
5 ; , 20 , 1
; . , 44 , ,
, 309 ; , 23
7 ; , 30, 7 ;
, , 68 , 20 ;
, , 30 , 3 ; ,
, 45 , 3 ( 2005, 21-112).

.
, ''
'' 1834.. ,
. 1863..
335 ( 2001,
190). ,
. 3169 ,
'' , , 550
'' (, 2001, 50). 24 339
, 35
, 1153
(, 2001, 22). - , ,
...

 .
,
-.
,
, ,
( 1905, 180). ,
, ''''
, '''' '''',

1863..
, 1867., ,
.
.

,
, ,
, , ,
.
,
, /
.
1863. ,
.

,
,
, .
'' '', , , ,
, '' '' (, 2005, 76).
XIX , , 20
.
, , ,
/
.
.
,
, , ( 2005, 79-112).
,
, 400 ,
.
,
.
, , ,
, ( 2005, 113-127).


-
.
.
'' '' ''
'' 24. 1894. :
'' 13 -
'' '',
- . 6 ,
, 5 , ,
, , ,
, 4 ; ,
, 3 ;
, , ,
3 ; ,
, ; , ,
, , , , ,
, , , , ,
, , ,
, ; 2 ,
, , ,
, ,
, , ; 1
, ,
, , ,
, ; ,
, , , -
,
.. , ,
.. ., ,
( 1924 , 4).
1894.
'' '' , , ,
, , , , , ,
, , ,
,
, .
,
,
, ,
.
. . (1987, 500)
: ''

, ,
, , ,
, , ,

 .
!''
, , ,
, , ,
(, 1966, 22).
: , , - , , ,
, - , -
, , -
(, 2006, 150).
,
,
.

'' ,
'' (, 2003, 260). ,
,
. 30. 1920. ,
, .
(, 1969, 35).
, ,
, '''' (, 1987, 74). XIX 30- 40%
. : ''
,
,
. '
, '
, , ,
'' (, 75).
1898. 51,66 %
. 1885.
- 1885.
15,53% (, 75).
,
4000 9000 ,
-
.


1867. , - ,

.

 - , ,
, .

-
'' ''
, .
''
150 - ,
'',
( 1938, 44). : ''

,
, ... ,
.
2- 3 ,
,
, .''
(1938, 47).
,
.
: ''
,
. ,
,
. ,

... , ,
,
,
. ,
, ,
'' (Le Corbusier 2008, 43). je
.
:
, .
, , , .

.

( , 2006, 139)

, 281.
1929. , ''
''
. 282- '' 10 18

 ''.
, '' '',
, ,
'' '' .
.
. 5.1.1931..
, , ,
, , , , . 76, .2.
''
/, , /, ,
''. ''
- , , , , , .7.
. ''
'' (, 1996, 21). ,

. '''', ''
'' (, 95).
XX
, , ,
. 11 , '' ''
, '''' , '''' ,
'''' ( 1999, 70).
'' '' 20 ''
'' '''' 10. '''' ,
13 , ''
'' (, 71). ,

'' ,
,
'''' (, 2003, 317).
, / 1915./, . , /
1918../, , /
1916/ , /
/, , /''
, 1917
/, :
/ 1915/,
/ 1915/, /
1914/, / 1916/, //,
/ 24.8.1914./, /
1917/, / 1915/,
/ 1915/, /
1913/, / 1913/,
/ 1919/ (, 1933, 1- 17).
.


,
'' ,
, ,

'' (1998, 1). ,
, . ,
, ,

. .
XX
(, 2001, 233).
: , , ,
.

.
'''': '' , , ,
. ,

, . .
...
,
, , ,
- , ,
...
.
,
. '' (, 1963, 194-195). ,
1928.
, 1909.,
, ,
. 30
10 .
.

,
. ,
, .
( 1924 , 2).
, '' ''
: '' 21.7.1924. .
, . . ...
, .

 ()
. . .
- '
., , .
. ''.
'' . '' ( 1924 ,
3).
, ''''
1935. . 23.
,
: '' .
, , .
, ,
'' ( 1935, 2).
,
.
-
, , .
: ''
...
, , , ,
, .
, -
, , ,
,
, ,
;
, , ,
. ,
, .
, ,
. '' '',
, .
, , '' ''.
, , ...

, ,
'' (, 2008, 47-48). '' ''
'''' 1931..
,
,
2 , .
(, 1999, 36).
'' '' o
o .

 11. 1932. . '' '' 18.9.1932..

'' '' '' .
.
. 4
, 5
. .
. .
, .
.
. 9
. . 3
, 4
.''.
,


,
, .
, ,
,
, ,
.
'' '' 1934. ,
, ,
.
,
, ,
'' '', ''
''. ''
, ,
, '', (1963,
29).
. :

. '' ,
, ''
(, 1963, 30).
1935. ''
'', 1936..
200 2 10 , , ,
.
. ,
'' ''
(, 32-33).
, , ,

 . '' '' 1938.

120.000 (, 70).
XX ''''
(, 70).
, 1.

,
.
5/6. 1941..

.
''''
. ,
, ,
., 5. 1941..
.
. , ,
... ,
, ,
,
'' '', ,

( 2004, 36; 1998, 24). ,
: 5.
1941. .
, ,
.
. .
. ,
.
,
, . 6. 1941,
, ,
/
/ (1990,
118-119). ,
.

. , ,
, ,
1941.. ,
,
: '' '' ''
, , , ...

 '' ''
(, 1960, 12-13).

.
1941. ''''
-, '''' ,
''''. ,
,
. ,

( 1999, 22-23).

.
-
, 1941.. ,

, .
'' ,

''.

, ,
. ,

. 10. 1942.
,
. ,
- ''
,

'' ( 2006, 312).
,
8.2.1943. .

:
'' 8. ..
5 ,
, / , ,
/.
...
.
,
, -
...


70- 80 ... - -
, , ,
... : ' ,
'. - -
... 20 ,
...
: ' ,
. .
,
.
...' 5 .
,
. ,
, : ',
,
'... 150 ''
(, 2000, 25).
. ,
, ,
16. 1943. .
, , . ,
(, 2007, 110).
, ,
''
'',
. /
,
,
'' , '' ,

(, 1992, 118-119).
,
,

'' ''.

.
''
''.
. , 29. 1943..
'' ,
, '' (, 2008, 157).

,
.

 25.12.1943.. : ''

,

- , ,
...
...'' (, 2008, 40).
.
1944.


. ,

- ,
. ''
'', '' '', .
: '' ,
, .
, .
'''' ,
, .
... , ...
, ,
- . ,
... ,
, ' '
- '' (, 1992, 109-110).
, ,
, : ,
, , , , ,
, , , '' '',
, , '' '', '' ''
.
.
, .
,
.
.. ''
,
'' (2001, 18).
'''' 8.2.1945..
, ,
. ,
10 : '',

 ,
.
.
- !'' (, 1981, 144). 22.9.1944.
. '' ''
.
'' ''.
15. 1945., ''''
'' ,
...
...
,
, ..
.
a ,
' ' ''...
,
''
(, 1981, 431-433). '' '' ..
,
''''
.
.. : '' ,
, - ,
.
, ,
. ,
.
'' ( 2008, 195).

. , .,
''''
'' ''.
,
, '' ''
, ,
'''' .
'' ''
'' ''. '' '',
(1945, 16) 9.6. 1945. -
7 5 .
85, , ,
1097 2 269 2,
'' '',

 89/95 24.9.1959. .
.

. ''
'', 1946..
. '' '' '' .
, . ,
'' (, 2001, 23).
,
. . :
''- , ,
. . .
, ,
...
- .
? ?
.
.
.
.
.
, ...
...
- , ! - ;
.
- '', ,
.
.
-
- '' ''
- - ! !
! ! !
!
-
780.000 !'' (, 2001, 24).
, 1947.
'' ''
. '' 1'',
1896. .
. ,
1940.,
'''': '' 5 , ,
, ...
, / / ,
. '''
(Anderl, Manoschek 2004, 109) .



. ,
, '' ''.
10. 1948.. ,
.
,
'', ,
, '' ( , , 2009,
136). ,

.
, 1949. .
/''. '' .
32/49/
/''. '' . 80/49/.
/''. '' . 6/54/,

.
. ''

''.
, ''
, , ''.
, ,
.
.

,
, .
o
,
.
2.000 20.000 ,
5.000 50.000 .
,
, 2.000 10.000 .
,
''
''.
/. 16/47...12/57/

20 .

 ,
1 , .
, ''
''. '''' '''' ,

.
, / /
80 . ,
. 1,20
, .

'' ''.

. . ,
, 2010.
. ,
, .
, ,

''''
.

, ,
''''.
1953. : '' , ,
. , , ,
, , , . ,
. .
'' (, 2006,
123).

'''' .
,
- . ''
'' - , ''
'', '' 1
0,30 ''. ,
.
,
, ,
,
. .
-
.
'' ''
'' ''

 '' ''
.
,
- ,
.
90 110 , .
,
. ,

,
. ''
'' .
4.9. 1959.,

70 2, -
, 280 2.
/''. 52, 31.12. 1958../
,
, '' '', , ''
'', 5.9. 1959..
. , ..
''
''.

.
'''' , . ,
-
. 1.12.1930.
. - ''''
''''.
, .

- ,
. ,

'''',
.
1961.
- -''''.

. , 83% ,
.
'' 20.3.1960. 17.5.1963..'',
., 1960,
12.500.000 ,
- 61.209.000 . 1961.,

 - 79.718.000 . 123.257.000 .
, 1962.. :
107.000.000 95.000.000 .
254.100.000
36.946.000 .
. : ''

''.
,
, '' ''
. ,
- 1960.. 50 , 196159 1962- 96. 1960.- 60, 1961.- 64 1962.158 .
/''. '' . 33/60/,
, ,
, '' '',
'' ''
'' ''.

'', , ''. ''
'' . 1960..
50 .
521.000 125
.
,
,

. '''' ,

'''', ,

'' ''
..
21.7.1966.. .
10.000 ,
,
-
'' '' /1960../ '' '' /1964/-
''
'' /1969../, .

'' '' .

 , ''''
, '' ''
'' '' .
,
,
, , ,

. ,
'''' ''''
''
''.

1964. 3000
, .
'''' ,
'''',
''''.
, , . 1,40
.
. , ,

, .
'''' . ,
, '''' ''
'', '' '', ''
'', -
, ,
. ,
,
.

,
, '' '' . ,
- '''', ''
'', '' '', '''' .
, '' ''
.

. . ''''
, '' '',
, , , ,
, 2-3 , '''', ''

'' '' '' '' '',

,
, , ''''
.
, 3000
, '''',
,
.
-
.
.
,
,
.
'' '',
'' ''
. ,

.
1962. 4
, , 1966..
78,
.

, ,
(, 1972, 16).
''''
, - ,

'' ''.

4.12.1965..

'''' '''' (, ,
1985, 50).
''''
1969.,
. 20. ,
- 25.
/
-/, ,
: '' , ,
'',
: ''
, , ,

 ''.
,
,
, ,
,

, ,
, ''''
.
'' '' ,
,
.
'' ''
- 1971.
6.653 10
27,9 %, 52%
. - 675
'' '' ,
. 1971.
. 12% , 8%
.
,
, . ''
'', '''', '' '', '''', '''',
'' '', '''', ''''... '' '' /
. ,
- /, ''
'', '' ''
, ''''
. , ,
,
,
, , , .
, , ,
, , , ,
- , ...
.
. 1968.,

/''. '' .31/68/,
.
, .

- '''', '''', '''', '' '', '''',
'''', '''', '' '', '''', '''',

 '''', '' '', '' '',

'''', '''', '''', '''', '''',
'''', '' '', '' 18'', '''', ''
'' , ''''-
'' ''- '''', '''', '''', ,
, , - .
, , , .
1971. , - '''' ''''
''''.
25 / 976 /- 7 , 4
14 , . ,
, , ,
, , , .
'' '' - ,
: '' , ' .
- . , ,
. , ...
, !- . . ,
, ...
, , ...
, , . ,
... ,
'' (,1973, 62).
422 ,
'''' ,
. ,

,
'' ''.
, ,


,
'' '' /, ''''
1968../.
, ''
'', - .
'' ''-
,
'' ''.

'''' '''',
'''' 50 . ''''
120 , ''''
69 , 13 , . ''''

 , ,
, . ''''
, , ,
.

, ''''
,
. 65
4 , 1969. ,
,

. /'''',
'''' '''' '''', '' '' '''' ''''/.

.
'''', '''', '' '', ''
'' , , , , , .
, ,
1985. -
.
,
, .
, ,
.
'' ''
, ,
'' '', ''
'' . ''
'',
'' ''.
, '' '' , ''
'' '' ''
. '' '' ''
'' , ,

. ,
, 1972.
.
,
'' '' ''
''
.
'' ''

'' 2''.

 ,

.
,
,
. ,
, , ...
.
.

- ,
'' ''.
'' '', ,
'' '' 23.2.
1971.. - ''
'''' . - ,
.
, .
, , , ,
'' (, 1971, 58). ,
,
:
, ,
(, 58).
, ,
'' ''
.
, , ,
, ,
,
.
, ,
,
.
- ''''
9. 1972..
.
,
. ,
, , , , ,
, , , ,
, .
: '' .

 .'' (, 2000, 192).

''''
(, 193).
1972.- ,
- 5.807 24.748
1972., 15.948. 1971.. 32.148 -
. ,
/''. '' 24/73, 51/77/,

'' ,
''.
, 5.000 20.000
, ''

''. 2.000- 50.000 3003.000 ,
.
, 1954..
. . ,

/''. '' 4/74...51/77/.
''
,
, ''. ,
, : ,
.
,


.
, .
''- '',
/
/,
,
, '''', '''', '' '', '''', . .
''''

.

.
,
- .
.

 .

,
,
.
1978.
.
: '''' 300
2, 120 , '' '' 100 2 39 ,
'''' 16 2 12 2,
'''' 234 2, '' '' 235 2-
. -
, , , .
'' 1880..'' ,
, .
1965-1968..
// '''' / /. 1978..
: 130 /10 1000
/ 20- 30 2 ;
64- 76 /5- 6 1000 / 3 2 ; 2
127 /10 1000 /; 2 5 1000
/64/; 10 1000 /127/, 2
5 1000 64); 5 1000
/64/.
- 100 ,
100 200
. 30 ,
. 15
: 127 , - 19, -8,
- 12, - 13, - 13, - 18,
- 21, - 23, - 15, - 5, - 8, - 8,
- 17, - 24, - 4, - 4, 2, - 20, - 10, - 14, - 3, - 15.



, , '' ''.
'' '',
500 , 400
. .
1981.. 297 , 1982.- 287, 1983.- 289
1984.- 307 .

237,4

140.

.


.
- , ,
'''', '''',
,
.
, '' '' .
'' ''
'' ''
. ,
'''',
,

. , ,
''''-
, , , ,
'' ''. '''' ,
,

. '''' XX
'' '', .
,
- '''' ''
''
'' '',
.
, ,
, '' ''
.
,

'' '', .
,

-
,
.
-
,
, .10 '' ''.
,
'' '' '' ''.

,

.


'''', , ,
,
'''' , ,
, .

,
,
.
,
,
:
''
. - .
...
:
, , ,
.
,
. ,

. - ' '
.
, !
. -
: - ? !
. ...
.
.
: .
, . ,
,
. . , -
'', ,
. : - /
/ / / /.
, , .
,
. , ,
. ,
, : .
. ? .
. .
, ,
. .

 . .
.
... .
, - .
, :
.'' ( 1988, 47-48).
- '''' '' '',
,
,
.
. '' ''
.
, ,
. ,
-1. - 29. .
,
,
,

.
,
'' '' : '' ,
! , , . - , ? ...''
( 1995,74).

- '' '', '' '', ''
'', '' '', '' ''...
, - '' ,
''. ,
.
'' ''
,
,
. ''
'':
'''' .

'' / /
, / ''. ''
'' : ''
,/ /... ,/
/ ' ,/ ''.

'''' '' ()

''.
. , '' ''.
''

, ''.
''
'' , ,
'' '',



, , ,
, ...
,
,
. ''
'' , .
,
/ /, ''''
, ,
.
/ , , .../
,
, ...
,
,
- '''',
'' ''
.
'' '' ''
'' . ,
''''
,
.
.
'' '', ''''- '' '', ''''
'' '' '''' , ''''
. :
, '''', '' '', '''',
'''', , , '''',
'''', '''', '' '' '' ''; '''', ''
'', '' '', '''', '''', ''
'', '''', '''', '''', ''''.
- - ''10 '', , , ,
, , , , ,

 - .
.

, ,
.
, - , ,
, , , ,
, , ... ,
, , , '''', '' '', '' '', ''''...
, ,
.
, ,
, '' ''
: , . , ,
A. ... , .
,
, ,
.
,
, .
''- '' '' '', '' ''
, -
1982-1986'': ''
, ,
,

''.

,
, '' '',
.

'' ''
.
'''', ''
'' . '' ''
'' '',
'' ...''
'' '' ,
1986-1990.. ''


''.

'''', ''

''

,
, '' ''.

, -
.

- '' EJ''-
- '' ''.
: ,
'' '' , '' ''
, , ,
,
'' ''-
.
, '' '', , ,
,
.
, ,
,
. ,
'' ' '''' ''
''.
/ /, ,
. '' ''

.
,
, .
'''' /
'''' ./, '' '' ''
''.
'' ''
, .
! ,
,
. - ,
,
,

'''', '''',
'' '', '''', ''a''.
'' '' ''''.
, , ,
-

 .

- , , , ,
.

, ,
, '' '',
.
'' '' ,
.
- '' '',
''
''
50 . '''' '' '',
, ,
-
''''. ''
'' ,
, ,
. ,
, '''' ,
.

,
.
,
.
,
, , , , ,
, . , ,
.
,
, . , , ,
'' ''
, .

. '' '',
'' '' ''
'' ..
'' ''
. '' ''
, ..
. , ,

 ,

,
.
, .
. .
,
,
.
, ,

,

. ,

'' ''.
'' '' ,
1974. , .

, , ,
. ,
''25. ''
. ,
'' '',

, , , .
, - , ,
, , , ...
, . ,

. .
, ,
, , , , , ,
, ...
. .
'' ''
''
'',
'' '' ,
, , ,
, '' '', '''',
,
.


''''

,
.
'' '' . ''
'', , ,
. ,
..
'' '' ,
.
,
,
. ,

,

, , .
1978.

.
, .
,
, ,
. ,

.
?
'' ''
''
,
,
''- ..
5. 1982.
. ,
, /
- /, '' ''
''
, , ,
''.

.
, , ,

 ,
'' ''

,
.
,

, ,

: '' ''.

,
.
''
'', .

.

'' '' '' ''.
,
,
, . ,

, ,
, , '' '' ...
''
''
.
, , ,
'' '' .
, 330 , ,
750 , , 160 . ''''
'''', '''',

.
, ,

.
,
.

, , :
'' , , '' (1995, 260).
, ,

 : '' , ,
''
XX ,
,
, ,
.
,
, . ,

,

, .
.


''''. 16.2. 2001.

- ,
, ,
, ''
,
,
,
''.
je o
- '''', '' '', '''', '''', '''', '''', '''',
'''', '' '', '''', ''
'', ''''... '' ''
,
, ,
'' '' .
'' '',
.

.
, '' ''
. '' ''
., ,
.,
'' '' - ''
''. '' '' , ,
, , '''' ,
'' '' , ,

 , , . ''''

'' '' .

.
- 1977.
,
'''' ,

,
''''. ,
, 400 ,
, '' , ''.
''''
'' '' -
.

, , ,
. ,
'' ''.

. -
,
, '''',
'''' . '' ''
,
,
, '' ''
. '' ''
''''
2010.. '' ''
''''.
,

.

.
2003. 5
.
'' '',
, , .

. 2 10
, 2004. . 2003-

2004,
.
200 2
-
, '' '' 50 .

, ,

.
25.12.2008.
'' ''
.. ,

. ,
,
, , ...
.

- ,

.
,
'' ''. ''''
, ,
,
.

. ,

,
'' ''.
,

, .
''West''
''Ambassador'' , ,
.
XXI , , .

, ''''
. ,
, ,
.


. ,
,

, , ,
.
,
,
, .
,
, ,

,
'' '' .

'''', '' '' ''Aquastar Danube''.
''
'' 2010.. '''', ''Symhopny''
'' '', ''Paradiso''
'' Pleasure point''.
''
, '', 14
, 31 , 6 ''
'' 3 ''''.
'''' 200 '' ''
'' ''
: ''
''. '' '' 450 , ''''
300 50, 330 ,
. ,
''''. '' ''
, , ,
''''.
,
.
,
.

. '' ''
'''' - '' ''- -
'' '', .
'' '' .
. '' ''
'' ,
, '', ''''
'' ,

 - ''.
'' '', '' '', '' '' ''
''
,
'''' : ''
''.

''''
,

'''' . ''''
,
.
.
,
, '' ''.
o je '''',
'' '' .
,
: '' ,
, ''.
'' ''.
, 2009- 2010. ,
, ''
,
- :

;
; ; ,
;
''. -
,
. '' '',
'' '', '''', '''', '''', '''', '''', '' '', '''',
'''', '''', '''', ''
'', '' '',
, , ,
'' '', '' '' '' ''
'''' . ''''
, .
'' - 80 50
, ''.
, ,
, , , .

 , , .
'''' ''''
'' '' ,

'' ''.
, , ,
. , ,
,
'' ''
. ,
,
, ,

. ,



. ''
'' ,
, ,
.

. , ,
, ,

,
, ,
.
, XIX XX ,

, . ,

,

.

, , , .

.
,


''homo consumericus''-a, ,
'' , '' (, 2009,
770).

 .

.

, , ,
1905
Anderl Gabriele, Manoschek Walter, , ''
'' 1939-42, 2004,
, , '''' ,
, 1963., '''' , '''' , '''' ,
,
, 1945, , ,
Armstrong Harold, Turkey in Travail, The Birth of a New Nation, London, John Bodley
Head 1925..
, , I, 1898..
,
, '''' 1, 1972..
, ,
1863., 2001, 1,
, ,
1941-1942, 1, - 2006,

, ,
1863., 3, 2005,
, ,
1943-1944, 2, - 2007,

, , 1941-1945,
3-1945, 1981,

, , '''' . 2, 1973..

 , ,
1999,
, , - 1986,
,
,
, '''' .4-5, 1966..
,
, 1978..
, , 7. , 1941, ''''
, '''' , 2008,
, ,
, '''' .6, 2003..
, , , 2004, ''''.
, , , 2006, ''''.
, , , '''' .11, 2009.
, , 1995, ''''
, VI
1981..

VII ,

, , '''' .6,
1969. .
, , , 2007..
, 1940- 1990, 1995.,
.
, - , 2006..
, , , 1938,
, 20. , 1963,

 , , ,
'''' .4, 2001..
, , ,
, 1960..
, , , '' '', 1998, .43
, '' '', , '' '', 1999, .44
, , , '' '', 2000.,

, , , 2, , ''
'', 1987..
, -
1892-1914, 2006..
,
.
'''', , , 1924, .4.
.
'''', , , 1924, .5
Le Corbusier, , 2008, .43, ''''
, - , 1,
1908-1922, '''' 1975..
, , '''' 2, 1966.,
, , 1990.,

, , 1992., .
, -
, 2001., ,
, , '''' .6,
2003..
, ,
1943-1944, 3, - ,
2008..

 , 19. ,
'''' .1, , 1987..
,
, 1871-1945, , 1969..
, '' '', ''
'' .5, 1998.,
, 1900. 1920, ,
1996..
, , -
1784, '''' 1970..
, , ,
, '''' .3, 1985..
, , '' '' .4, 2009..
,
1912-1920, 1933..
, '' '', '''' . 6,
1971.
, '' '', 1935, .31
, , '''' 1988., .6,
, , , 2009,
.
, , '''' 2000..
, , 2000..
, , , . 21 18.9.1932..
, ,
, '' '' 1959..
, , '''' , 2007..

(1)
(2)
(3)

(4)
(5)
(6)

(7)
(8)
(9)

(10)

(11)

(12)

(13)
(14)
(15)
(16)
(17)

'''',
, 4.1.1985..
20.3.1960.
17.5.1963, . , .
, , 1952,
, , 1956. , ,
1959. 24.10.2009.
, 70 ,
6.4.1992..
, 1958., .
21.12.2008..
26.4.2003.. ,

.
, 80 ,
13.1.2007..
, 37 ,
25.6.2010..
, 09-17/01 16.2.2001,
''''
.
'''', , 2004., .5, ''
-
''
'''' 2004., .49, .9, ''
, -
''
..89/59 24.9.1959,
1958.,

06-47-1/59 4.9.1959,
, .
.. . 20.9.1969.,
'''' , 1969., . 4-5, .3-4.
,
, 1982..
,
- , 1986..
-1/009 11.3.2009..

(18)
(19)
(20)

(21)
(22)
(23)

(24)

(25)
(26)

(27)
(28)
(29)
(30)

(31)
(32)

(33)
(34)

, .33,
14.8.1847..
.20, 16.5.1847..
, .
.337/38, 8.2.1938., ,
'''' .12, 2009, .270-271.
'''' 31.5.2010., '' '',
1960- -
IV 322/1899,
.

25. 1928.. , 65, .1303,
.2287

, .4919 1941..
..110/2 19.
,
1986..

, ,
, - 21.2.2002.,

22.12. 2000.,
, ''. '' 36/09
-
, ''. '' 41/2010

, -

, ''. '' 41/2010

, ''. '' 41/2010
-

, ''. '' 41/2010
http://www.djerdapturist.co.rs/english/home.htm
http://wwwhotelkladovo.rs

LESTVE JAKOVLJEVE
1. KOIJE SA UPREGNUTIM JUNACIMA

Lokalitet Trajanov most kod Kladova nalazite je mermerne ikone iz II-III veka,
posveena Liberu i Liberi. Na donjem frizu prikazana je Kadmova ker, Meseeva
boginja Agava koja odseca glavu svog sina Penteja, mislei da je u pitanju ulovljeni lav.
S desne strane predstavljen je Kadmo sa vreom u koju stavlja istrgnute udove Pentejeve.
Pentej, tebanski kralj nije podnosio Dionisovu raskalanu prirodu i zatvorio ga je sa svim
njegovima Majnadama, ali je i njega zahvatilo ludilo te je, umesto da okuje Dionisa,
okovao bika. Majnade su pobegle i besnei otile u planinu gde su rastrzale na komade
svako telo na koje bi naile. Pentej je pokuao da ih sprei, ali one, zagrejane vinom i
verskim ludilom i njega raereie. Pobunu je predvodila Pentejeva majka Agava i ona
mu je sama otkinula glavu. Kad je Penteja ubila rodjena majka, Dionis je prorekao da e
Kadmo i Harmonija, vozei se u koijama sa upregnutim junacima, vladati varvarskim
hordama. Ti varvari e opustoiti mnoge grke gradove dok najzad ne opljakaju i
Apolonov hram, zbog ega e biti pravedno kanjeni, ali Arej e spasti Kadma i
Harmoniju, pretvorivi ih u zmije, i oni e sreno nastaviti da ive na Ostrvima Blaenih/
Robert Grevs, Grki mitovi
Pored poznavanja sazvedja i glavnih zvezda, Vlasi naseljeni u Istonoj Srbiji imali su i
jednu astroloku figuru- Pakala- koijaa Velikih kola sa upregnutim volovimavlasnitvo gospodara najuvenijeg nebeskog sazvedja.
Emina Jovi, Vlasi-ivot, obiaji, magija

2. BRASSICA- DIOCLES
Sin robova, rimski car Imp.Caesar C.Aurelius Valerius Diocletianus (284-305),
293.godine uveo je sistem tetrarhije u vladavini Imperijom. Na proputovanju iz Sirmija u
Nikomediju 294.godine posetio je Kladovo i video u centru prezidija tetrapilon posveen
Janusu, boanstvu sa etiri lica, gospodaru poetaka, ustanovitelju civilnog poretka, ali i
posveen etvorici savladara, avgustima Dioklecijanu i Maksimijanu, te cezarima
Galeriju i Konstanciju.
1.maja 305.godine Dioklecijan se povukao sa vlasti i poslednjih devet godina ivota
proveo u poloaju obinog rimskog gradjanina.
Edvard Gibon pie: Kada je Maksimijan od njega zatraio da ponovo preuzme dizgine
vlasti i carski purpur, sa saaljivim osmehom odbio je to iskuenje, mirno primeujui
kako ga Maksimijan vie ne bi terao da, radi trke za vlau, ostavi uivanje u srei, da je

mogao da mu pokae kupus koji je vlastitim rukama zasadio u Saloni.

Iako je sadni materijal isporuen u Dioklecijanovu rodnu grudu tek nakon strahovitih
ucena i terora, etvrto Janusovo lice donelo je pitanje ta bi sa Rimom bilo da je njegov
vrhovni vladar pre ili nikad saznao za blagodeti bavljenja vrtlarstvom. Da kupus moe
misliti, verovatno bi se smatrao rtvom svoje izuzetnosti.
Kameni natpis koji je krasio kladovski tetrapilon i dalje uva uspomenu na rimske
tetrarhe. Prezidij u ijem je sreditu bio posadjen prekriva vodena njiva Dunava.
http://www.moljac.hr/biografije/dioklecijan.htm

3. SVETI NIKODIM I IGMUND OD LUKSEMBURGA

Sveti Nikodim Tismanski, osniva jedinog kladovskog manastira, prema belekama
Pavla iz Alepa, bio je podvrgnut iskuenju od strane ugarskog vladara: igmund je od
Nikodima zatraio da sa odedama i jevandjeljem u ruci, prodje zdrav i itav kroz oganj.
Poto to Nikodim uini pred carem i ostade neozledjen, dobije skupocene darove, trideset
sela i mnogo novca za gradnju manastira
Nakon prestanka ovozemaljskog ivota Nikodimovog, igmund je boravio u Kladovu
1419.godine,a u znak potovanja prema delu pravoslavnog hrianskog misionara, izdao
je povelju kojom potvrdjuje svojevremene darove oca despota Stefana, Kneza Lazara,
'ovim crkvama sela u Srpskoj zemlji' .
Neka se niko ne uobrazi zbog plemenitog porekla. Svim ljudima podjednako glina je prvi
predak; i onima koji se die purpurom i finim rubljem, i onima koji su savladani
siromatvom i boleu; i onima koji su ovenani dijademom, i onima koji su sluge u
dvoru. Neka se niko ne hvali naim poreklom od gline; budimo radije ponosni dobrotom
naih naravi
- Djakon Agipat, 'Izlaganje osnovnih saveta i mudrosti koje je uputio Agipat, djakon
velike i najsvetije Crkve, caru Justinijanu' , cap.4http://www.rastko.rs/rastko/delo/12771

4. KOPITARENJE
Da smo ovuda mogli proi pre 300 godina, bili bismo videli tuno roblje kako na dugim
konopima vue ladje turskih gospodara. Bosa noga gazi zemlju, puca bi po golim
pleima, ue se sve jae useca u rane, a ladja polako klizi uz vodu. Voda je ula i
progutala mnoge uzdahe nevoljnog roblja
Arheolozi su na lokalitetu Trajanov most kod Kladova otkrili bronzani bokal. Sa otvorom
suda drka je spojena razjapljenim eljustima glave pantera na kojoj se istiu ui uvis
podignute, jaka njuka i posebno naglaene oi. Iza glave pantera je ptica a za trbuh je

drka spojena preko rastanjenog kopljastog tita na kome je glava ovna.

Na bokalu je urezan natpis Glas Gospodnji nad vodama vaskrsnue (deo 3.stava 29.
Psalma Davidovog)

5. NEVIDLJIVA MAPA

Posle pripajanja Makedonije i zapadne Trakije Bugarskoj, kada je tokom 1943.

preduzeto 'konano reenje' jevrejskog pitanja, 11.000 Jevreja iz tih oblasti poslato je u
logore smrti u Nemakoj. Medjutim, u okviru starih granica Bugarske, Jevreji su bili
spaseni od deportacije zahvaljujui protestima itave javnosti, kojima se pridruila i
bugarska pravoslavna crkva... Ova akcija, koja je spasila od unitenja 48.000 Jevreja,
bila je izuzetak u Evropi. Ona ne samo da je potvrdila etniku toleranciju Bugara, ve je
bila i dokaz da su, da je postojala politika volja za otporom, Jevreji u Evropi mogli biti
spaseni
- Iskra Baeva, u knjizi Istorija Bugarske, Beograd 2008, s.328-329http://www.raoulwallenberg.net/?en/saviors/others/salvation-bulgarian-jews.919.htm
Prolea 1943 Kladovo je jo jednom bilo usputna stanica brodova Jugoslovenske
plovidbe koji su prevozili Jevreje. No ovoga puta, za razliku od sluaja 'Kladovo
Transporta', oni su imali misiju odvoenja u nemake koncentracione logore hiljada
Jevreja iz Bugarske.Pored parobroda 'Karaore' sa 1.100 ljudi, 'Vojvoda Mii' sa 877
ljudi, na istorijsku pozornicu ponovo su stupili 'Saturnus' sa 1268 i 'Car Duan' sa 986
zarobljenika. Izmedju 20. i 22.marta oni su isplovili iz bugarske luke Lom, za deset dana
stigli u Be, odakle su jevrejski stradalnici vozovima otpremani u Treblinku.
U leto 1941.godine, na tlu severoistone Rumunije, od strane rumunske vojske i policije,
uz aktivnu asistenciju odreenog broja graana, ubijeno je 14.000 Jevreja. Jedan deo
preivelih, njih 4.330, rumunske vlasti ukrcale su u stone vagone tako da je 2650 ljudi
bilo ugueno ili umoreno edju, pre stizanja na novo muilite. Bukuretanska pruga bila
je zasuta leevima.
Svaka stvar, nakon unitenja njenih unutranjih kriterijuma, preobraava se natrag
u svetlost. Svaka je stvar oblik svetlosti zaustavljene u jednoj strukturi.
-Nikita Stanesku-

6. RETORZIJA KAO SUDBINA

Primeri retorzije, kada se nasiljem uzvraa na postupak neprijatelja, zabeleeni su jo u

ahajska i mitska vremena i otada je odmazda zadravana kao stalni pratilac svih sukoba i
ratova. Biblijsko naelo'oko za oko, zub za zub' uzeto je za temeljni princip
judeohrianskog morala. U mnogim prilikama to naelo sluilo je kao opravdanje za
bezbrojne oblike zatiranja, ruenja i istrebljenja itavih gradova, drava, plemena i

naroda... Vladimira Dedijera je (za tu priliku) pitanje retorzije zanimalo zbog namere
Raselovog suda za ratne zloine da pokrene postupak protiv Vlade Izraela za odmazdu
izvrenu u palestinskim izbeglikim logorima Sabra i atila u junom Libanu... Kao
istoriar knjievnosti, koji neke stvari ne mogu razjasniti, postavio sam obojici
nekadanjih partizanskih monika i bivih Titovih miljenika(Dobrici osiu i Vladimiru
Dedijeru) isto pitanje, za nas mnogo vanije od libanske Sabre i atile: Zato su
partizani, meu kojima su na istaknutim poloajima u tome trenutku bili i njih dvojica, u
jesen 1944. izvrili u Beogradu pravi pokolj srpskih intelektualaca, uz istovremeno
bezduno ienje Srbije od vienijih ljudi po svima gradovima i selima?... Prema
neproverljivim podacima, u Srbiji je tada bez suda i isleenja ubijeno i nestalo nekoliko
desetina hiljada ljudi, to sa hiljadama mobilisanih srpskih mladia, koji su izginuli na
Sremskom frontu, ini uasan zbir pobijenih Srba u punoj snazi i najboljem ivotnom
dobu. U ratu su ih ubijali Nemci, Hrvati i muslimani u ustakim jedinicama, Maari,
Bugari, Albanci, a na kraju i sami Srbi u graanskom ratu na strani komunista. Da li je
to bila retorzija, 'druga faza revolucije', crveni termidor ili naprosto genocid? ime se ta
surovost moe objasniti? Tim pre to slina odmazda kasnije nije primenjena nigde u
Jugoslaviji- ni u Zagrebu, ni u Ljubljani, ni u Sarajevu. Jedino je, prilikom povlaenja
kroz Sloveniju, u Koevskom rogu i Blajburgu, bez ikakvog suda streljano vie hiljada
razoruanih etnika, ustaa, ljotievaca i hrvatskih domobrana, koje su partizanima
predali Englezi. Istorija mora saznati da li su za ta pogubljenja postojali spiskovi ili su
bile dovoljne samo neproverene dostave; ko je, kada i zato pravio te spiskove? Jedino
tako, istorija e bar najvidjenije rtve terora i retorzije iz prokletstva i zaborava moi
vratiti na njihova mesta.
- Predrag Palavestra 'Nekropolje', Beograd 2004, s.118-119 ,
1941-1944.
http://www.rastko.rs/rastko/delo/12773

7. KRALJEVSTVO MULJA

Rizino je krotiti prirodu, jer se ona kad-tad osveuje za to nasilje. Ona ima svoju
harmoniju, logiku i zakone i ovek je neoprezan u tom bahatom postupku protiv nje
- Akademik Pavle Savi, povodom pregraivanja Dunava na Djerdapu, Kladovo 1972Kod batinika naslea starih kultura u djerdapskom zaleu (mlavsko selo Kobilje),
jo se u narodnom seanju odrava predstava o nebeskoj trpezi gore ukraj neba,/na
izlasku Sunca,/ u sreditu mulja,/ ispod grana Tise, za kojom sede Luna, Mars,
Jupiter, Merkur, Venera, kako se pamti kroz stihove Svetake pesme. Boravak
boanstava u sreditu mulja, ispod grana drveta ivota, izraz je vrednovanja kreativne
energije, u svetom mulju pohranjene.

Od Golupca do djerdapske brane za tri decenije nataloilo se oko 500 miliona tona
mulja sa visokim sadrajem toksinih i tetnih materija koje su ve prodrle u
podzemne vode dunavskog priobalja. Ove podzemne vode slue za vodosnabdevanje
oko tri miliona stanovnika Srbije.
- Dragan Jovanovi, Dunav-mrtva reka?, beogradski nedeljnik NIN br.2591, 24.8.2000.g.
Mulj u djerdapskoj akumulaciji sadri visok procenat organskih planktonskih
materija a dramatian manjak rastvorenog kiseonika. Rumunski naunici su, pri
visokim letnjim vodama, kada je dolo do podizanja sedimenata, konstatovali
ekstremno niske sadraje rastvorenog kiseonika. To je jedna od manifestacija
hemijske vremenske bombe. Niko ne moe tano da predvidi ta sve moe da se desi
ako se ove toksine materije, u odreenim uslovima, naglo oslobode.
- Mileta Perii, Djerdapska akumulacija, istina i zabludeNajgore od svega je to brana Djerdap I naroito, a Djerdap II donekle, zadravaju sve
to se ispusti iz Paka, Bohunica, Krkog i ostalih nukleranih elektrana na obalama reka
koje se ulivaju u Dunav. Naroito je opasno to se u mulju i ivom svetu taloe
dugoivui radionuklidi, pa se strahuje da hidroelektrane Djerdap ne postanu za 100-200
godina najvee odgajalite radioaktivnog otpada u zemlji,a moda i u Evropi, i to pod
vedrim nebom- na otvorenom.
-Dr.Radoje Zeevi, Srbija i meunarodni poloaj Djerdapa, Beograd 2000.Da li emo jednog dana saznati zdravstvene posledice dejstva nuklearnih civilnih i vojnih
aktivnosti? Vie od pola veka radioaktivni otpadi akumuliraju se u vazduhu, zemlji i
vodi...Meutim, ozbiljna ispitivanja posledica radijacije potiskuju se, posebno od Svetske
zdravstvene organizacije, glavnog medjunarodnog autoriteta u ovoj oblasti.
- Alison Katz, centar Evropa-Trei svet (CETIM), eneva, funkcioner u Svetskoj
zdravstvenoj organizaciji, Le Monde diplomatique br.29, izdanje na srpskom, mart 2008.
http://www.pjoes.com/pdf/14.6/781-787.pdf
http://www.sgi.co.yu/html/007/00705.html

8. PERSPEKTIVA JEDNE PARALELE ILI: DAGON I SAMSON U LAVLJEM

MEDU
...Tako su mu prolazili dani. Kosa na njegovoj obrijanoj glavi poela je da nie, a snaga
da mu se vraa. Kako je napisano u legendi o Samsonu, sasvim je utonuo u rad u mlinu.
Ipak, posao koji je obavljao imao je i drugaiji aspekt. U korenu hebrejskog glagola 't-hn' (mleti, poviti se) postoji i jasna konotacija koju nalazimo ve i u Knjizi o Jovu (31:10):
"Neka drugom melje ena moja, i neka se drugi nad njom povijaju', a prenosi se i na

savremeni vulgarni izraelski sleng... Jednog dana Samsona izvode iz tamnice i dovode
pred ushienu gomilu. Filistinski velikodostojnici bili su se okupili da podnesu rtvu svom
bogu i da se vesele to im je Dagon predao Samsona u ruke. Samson je stajao pred
njima. Posmatrali su ga sa udjenjem. ak je i tako poraen ostavljao utisak uda
prirode, jo vie izazivajui divljenje prema Dagonu koji ga je pobedio...
- David Grosman, Lavlji med, prevod Ane omlo, s.109 Najstariji tragovi ljudskog ivota na Lepenskom viru doputaju upoznavanje sa
verovanjima u vodena boanstva, predstavljena u vidu ribolikih stvorenja sa telom ribe i
ljudskom glavom. Bog sa istim odlikama, poznat u Vavilonu i na Balkanu po imenu
Dagon, bio je slavljen medju stanovnitvom obe dunavske obale na Djerdapu. Njegovo
ime vezuje se za semitsku re 'dag'- mala riba, ali i za hebrejsku re 'dagon' za ito.
Statua takvog boga iz 300 g.p.n.e. pronadjena je u Kladovu. Telo boanstva prekriveno je
krljutima i asocira na mit o potopu koji je na ljudski rod pustila boginja Itar, da bi se iz
njega izbavili tek ljudi koji u dobili odlike stanovnika vodenih prostranstava. U odnosu
na drugi kvalifikativ Dagona, pored toga to je gospodar vodenih dubina, on je i
simbol plodnosti i Sunevog ciklusa, izuzetno se zanimljivim ine antropomorfne
figure sa lokaliteta Konopljite, na uu reke Zamne u Dunav, u okviru naselja
starevake kulturne grupe. Umesto oiju, glave starog boanstva imaju zrnevlja
ita, a zailjeni vrhovi lobanja ukazuju na klijanje i rast svete biljke. Teko je
obinim ljudima ukazati na upeatljiviju transformaciju Suneve svetlosti nego to
je to itni plod....Deluje doista fascinantno da dvadeset stolea posle Hrista,
stanovnitvo u slivu srednjeg toka reke Pek, tokom uskrnjeg ciklusa namenjuje za
svoje mrtve hleb 'Papuka' u obliku stilizovane oveije figure sa naznaenim oima
od zrna kukuruza ili pasulja.
- Ranko Jakovljevi, Atlantida u Srbiji, s.125- http://www.rastko.rs/rastko/delo/12828
Ali vi dobro znate da je moja srea teka, a ne kao kolebljivi talas vodeni: potiskuje me a
ne mie se od mene, i pritiskuje me kao istopljena smola
Odista, greio sam duu govorei o smoli. Kao samnom sad, tako je sa svakim plodom
kad sazre. To je med u ilama mojim to ini krv moju guom i duu moju tiom.
Tako je govorio Zaratustra, rtva od meda

9. DEHUMANIZOVANI POGLED
Slovo smo/Rei
nejasne/Kazivanja/Neshavtljivog/Neujnog/dozivanja/Bezglasnoga/Glasa
-Ljubica Mari, TabliceOd 1934.godine kralj i itav niz bugarskih ministara bili su pod snanim uticajem sekte
'danovista'. Ona je dobila ime po vodji sekte Danovu. Sekta je imala negativan odnos
prema svim crkvama i potovala je kult Sunca, a budunost je proricala na osnovu

poloaja zvezda. Danov je imao veliki broj pristalica u Francuskoj, Japanu i naroito
Americi... Uticaj sekte na kralja Borisa bio je navodno toliko jak da posle 1934. niko nije
mogao da postane ministar pre nego to bi ih proverili Danov i Lulev. Oni su to radili
na osnovu ispitivanja rukopisa i slika
-Glez fon Horstenau, Izmedju Hitlera i Pavelia Beograd 2007, s.654-

10. ARONJANJE
Na pojedinim srpskim teritorijama otvaranje rupa na lobanji praktikovano je sve do XX
veka. U selu Zlotu, Vlasi su oduvek otvarali lobanje, pa i 1907- u svakom sluaju pre
uvodjenja svrdlastih instrumenata u Engleskoj 1600, anestezije hloroformom 1846 i
antisepse 1870.
O dugoronom i kvalitetnom ivotu ljudi sa otvorom na lobanji svedoi podatak da je
medju Crnogorcima kasnije doseljenim u Petrovo selo kod Kladova, bilo dosta onih koji
su uspeno aronjani u starom kraju
-Momilo B. Djordjevi, neurohirurg i profesor univerziteta, beogradski nedeljnik NIN
br.3052, od 25.6.2009Otvor na lobanji usporava ili ak potpuno menja tokove patolokih dogadjanja u mozgu,
koji po pravilu vode ka gubitku misaonih sposobnosti
- Jurij Moskalenko, neurofiziolog-

11. D(R)UGO UBIJANJE RUSKOG CARA NIKOLE II

Ve dve decenije na dokovima kladovskog brodogradilita svoje poslednje dane ivi

olupina srpskog parobroda Car Niklola II. Ba sa mesta gde je 1940.godine bio
utoite stotinama Jevreja-izbeglica iz zemalja srednje Evrope, sa mesta na kome su
sudbine hiljadu ljudi postale plen aktera zakulisnih politikih igara, to je kao
konani ishod donelo njihovo masovno istrebljenje, nekada mona maina, ponos
mlade kraljevine, dostojan da ponese ime velikog ruskog zatitnika, u inat tome od
Titovih satrapa pretvorena poratnih godina u bordel na vodi pod imenom Split, u
komadima okovanim korozijom, alje poslednji vapaj za spasenje.
Graani male podunavske varoi danas sa strepnjom i apatijom svojstvenom
mentalitetu veitih gubitnika skreu poglede sa trupa posrnule ladje, upirui ih
prema ovovremenim izazovima nitavila-isto kao kada su bili u prilici da odvrate
zlehudu sudbinu ruske carske porodice Romanovih. U istonom ruskom bespuu
tokom Prvog svetskog rata odred Jugoslovenskog korpusa, traei naina da se
priblii svojim sunarodnicima na Solunskom frontu, zatekao se u Ekaterinburgu u

vreme streljanja cara Nikole II od strane boljevikih prevratnika. Zapis o tome u

svom dnevniku ostavio je Kladovljanin Jovan Jovanovi:
Kada je ealon nae vojske vraen iz Sibira (eljabinsk) sa naredbom da ide preko
Murmanska, ne preko Vladivostoka kako je bilo planirano, a kojim putem su ili i jo
dosta drugih, u putu za Murman moralo se ii preko Ekaterinburga. Tu se stiglo i stalo
radi snabdevanja sa hranom, ba onog dana kada su vrene pripreme da se ubije car
Nikola i njegova porodica. Bilo je to u maju mesecu po starom kalendaru. Vest o ovoj
pogibiji stvorila je kod naih vojnika, ili bolje rei nepromiljenih i usijanih glava,
saaljenje i naklonost za intervenciju i spasavanje cara. Nekoliko hiljada dobro
naoruanih i organizovanih vojnika, zaista je moglo mnogo na brzinu da uini u sredini
nepripremljenih revolucionara za jednu takvu eventualnost. Ali, u sluaju uspeha, da se
momentalno spase car, gde bi se onda otilo van ruske teritorije, na kojoj je ve bila
vaspostavljena vlast, ne mnogo vrsta, ali ipak dovoljna da u ovom sluaju otme cara iz
ruku nae vojske? A ta bi se posle desilo sa svima nama nije teko prorei...takav
poduhvat predstavljao bi samoubistvo i poveanje broja rtava naeg nastradalog
naroda, kao nijednog drugog u tome ratu. Nas nekoliko desetina, koji smo razboritou
trali od tih usijanih glava, sa ovakvim razlozima u dugim objanjenjima, jedva smo
uspeli da ih odvratimo od takve smrtonosne akcije i nastavimo put ka svome cilju, a
revolucionare da ostavimo na njihovom poslu, u koji niko sa strane nema pravo da se
mea'
http://en.wikipedia.org/wiki/Nicholas_II_of_Russia
http://www.eyewitnesstohistory.com/nicholas.htm
http://gatchino.com/literatura/sokolov_n_a
http://www.alexanderpalace.org/palace/yurovmurder.html
Hoe li i danas umirui parobrod Car Nikola biti ostavljen revolucionarima na
njihovom poslu ili e Kladovo, Srbija i svet smoi dobre volje i finansijskih sredstava
da povrate sjaj brodu kojim se stotine Jevreja upustilo u borbu za bekstvo od
nacistikih progona, koji je godinama sluio srpskim vladarima za reprezentativna
putovanja do brojnih evropskih odredita, od komunista preimenovan u bordel, a
2005.godine stavljen pod dravnu zatitu kao pokretni spomenik tehnike kulture?
Hoe li?
http://www.rastko.rs/rastko/delo/12802

12. PEPEO I DIJAMANTI

Kako to i dolikuje gradu nekog graninog sazvea, Drugi svetski rat kod Kladova susreo
je svoj kraj 22.septembra 1944.godine povlaenjem nemake armade pred naletom Marka
Mesia i njegove dobrovoljake jugoslovenske crvenoarmejske brigade. Ono u emu
naoiti hrvatski vojskovoa nije uspeo prilikom opsade Staljingrada, postigao je
mnogo kilometara kasnije zaposedajui Kladovo. U prvom sluaju nosio je ustaku
uniformu i borio se na strani nemakih jurinih snaga u pohodu kroz beskraj ruskih stepa.

Drugi put nosio je sovjetsku uniformu sa komunistikim znamenima umesto demodirane

lobanje s ukrtenim kostima. Rezultat nije izostao. Sunovrat je preobraen u uzlet. Ne
moe se poricati da je do kraja asno zalago svoj ivot za oslobadjanje Srbije. Zato se ne
mora sporiti visoko rusko odlikovanje dodeljeno mu posthumno povodom obeleavanja
60.godinjice
saveznike
pobede
u
Drugom
svetskom
ratu.
http://www.srpska-mreza.com/library/facts/mesic.html
http://en.wikipedia.org/wiki/Marko_Mesi%C4%87
http://www.axishistory.com/index.php?id=2158
Drugi sluaj slinoga veleobrta zabeleen je gestom Njegove eminencije, kardinala
Kuharia koji je 40 milona US dolara vredne dijamante, tokom II svetskog rata
opljakanih od Jevreja u Hrvatskoj, prineo na oltar otadbine ondanjem dr.Franji
Tudjmanu /svojedobno je i on bio osoba sa komunistikim znamenima/, kako bi se,
krei embargo OUN, nabavilo naoruanje za domovinsku vojsku to e genocid vratiti
na ulice Evrope pola stolea nakon okonanja Hitlerovog Holokausta.
http://www.index.hr/vijesti/clanak/zagorceve-dijamante-franji-tudjmanu-je-doniokardinal-franjo-kuharic/403769.aspx
Ovoga puta rtve su Srbi. A dijamanti? Kako izvetavaju mediji, njih nijedan ozbiljan
trgovac u svetu, gde je veoma jak jevrejski lobi, nije eleo otkupiti. To to i medju njima
ima neozbiljnih, ne znai da je neki od jevrejskom krvlju bruenih dijamanata zavrio na
ordenu dodeljenom posthumno Marku Mesiu za zasluge u oslobadjanju Srbije 1944.g.
U MEDJUVREMENU: PUT PRIPADA SVIMA.

13. TAKO JE GOVORIO TITO

3. Poruujem odavde naim arapskim prijateljima da oni najzad moraju da shvate da je

Izrael lan OUN, da je to drava koja ima svoja prava po Povelji OUN, svoje
dostojanstvo, da je to drava u iju realnost treba ukljuiti i to da iza nje stoji jedna
velika sila i da se bez potovanja tih injenica ne moe voditi nikakva uspena politika
- Iz govora predsednika Jugoslavije J.B.Tita na narodnom mitingu u Turnu Severinu
16.5.1972, povodom putanja u rad Hidroenergetskog i plovidbenog sistema Djerdap 2. Poto Izrael uporno odbija da prihvati jedno razumno reenje da bi se postigao
pravedni mir, danas ili sutra i tamo moemo biti suoeni sa novim ratnim poarom. A
to se ne sme dozvoliti. Niko nema pravo bilo gde u svetu, da dovodi u opasnost svetski
mir, da ugroava bezbednost naroda i zemalja, da svoje interese stavlja iznad prava i
interesa drugih naroda, iznad optih interesa
- Iz govora predsednika Jugoslavije J.B.Tita na narodnom mitingu u T.Severinu
16.5.19721. Sam Zaratustra ipak, zanesen i unezveren, podie se sa svog sedita, pogleda oko
sebe, zastade u udu, zapita u sebi ta je to, pribra se, i bee sam. 'ta to uh?

progovori najzad polako, ta se to sa mnom zbi?' I odmah mu se povrati seanje, a

jednim pogledom obuhvati i shvati sve to se bee dogodilo izmedju jue i danas...
Tako je govorio Zaratustra naputajui svoju peinu, plemenit i krepak, kao
jutarnje sunce kad izlazi iza mranog stenja
- Tako je govorio Zaratustra, IV i poslednji deo, Znak0. TEAK JE TERET PRAZNIH RUKU I NA LEDJIMA SMRZNUTOG DUNAVA

P.S. Ovde lei Leburna,/majstor glumaca, koji/ je iveo, vie-manje,/sto godina. Mnogo
sam/puta umirao, ali/ ovako nikada
-Replika nadgrobnog natpisa iz IV veka koja e biti pronadjena 2980.godine ispod zidina
memorijalnog centra 25.maj u Beograduhttp://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,843306,00.html
http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,903055-1,00.html

14. IJE VREME ZASLUUJE SAT ?

... Masudi je sedeo i kockao se, ali je ekao da vidi s kim e se kir-Avram sresti tu, na
Djerdapu, trpei krv i kie... A ja sam, opet, sedeo tu s njima, jer sam ekao trei deo
Hazarskog renika...ostajalo je da vidim hoe li se neko pojaviti sa treim, hebrejskim
delom ovog glosara...S Turcima na mestu bitke pojavi se i neki crvenooki mladi
sastavljenih povija poput krila. Imao je jedan brk sed, a drugi ridj. Trao je pranjavih
obrva i brade blatnjave od istekle sline. Ko bi rekao- pomislih gledajui ga- da i njegovo
vreme zasluuje sat! Ali znao sam da je to moj ovek. Uto pade i on kao pokoen i iz ruke
mu se rasu torba puna sitno ispisane hartije...
-Milorad Pavi, Hazarski renikMladi slikar Igor Vasiljev (1928-1954), sin ruskih emigranata Valentine Kovaljskaje
Justinove i Alekseja Aleksejevia Vasiljeva, na naputenom parobrodu u zimovniku na
Savi nedeljama je sakrivao davljenike da bi naslikao ljubiastu modrinu njihovih
naduvenih lica.
Igor Vasiljev, inspirisan sudbinom Dore Kaplan, sa svojim drugovima gimnazijalcima
pravio je plan o atentatu na J.B.Tita. Policija je zahvaljujui dounicima u djakim
redovima otkrila zaverenike namere, ali je aktere pustila uz respektabilnu dozu batina,
zbog maloletstva. Nakon tri godine, policija je pokuala ucenjivanjem mladog slikara
privoleti da dounikim zanatom zaradjuje hleb u znoju lica svog. Nagodba je odbijena
pa je Igor Vasiljev osudjen na tri godine zatvora. Kaznu je odsluio u KPD Zabela gde je
portretisao robijae i zatvorske radnike. Usmren je pod nerasvetljenim okolnostima.
Navedeno prema: B.Mihajlovi Mihiz, Autobiografija o drugima, s.53.

Vlast da menjam odnose stvari daje mi vlast i nad vremenom...Vlast nad tim vremenom
takodje mi daje sposobnost vaskrsavanja: ponavljajui neki proli redosled dogadjaja, ja
vaskrsavam i prole pojave. irenje sfere pojave koja je u mojoj moi jeste ovladavanje
veim krugom vremenitosti.
Valerijan Muravjov, Ovladavanje vremenom

15. INTERREGNUM

I sloboda i zatvor su fragmenti isceljenja: Prema popisu crkava u krajinskom distriktu iz

1735.godine, u kladovski Hram svetog Georgija Pobedonosca ugradjena su vrata, sva
napisana ali potiu od zatvora . Najpoznatiji zatoenik slobode u njemu bio je grof
Djordje Brankovi, pero Hazarskog renika. Od zatvora Kladovu je zaeto ime, od
slobode isceljenje, od isceljenja- fragmenti.
Taloenje praine- Najpre se stvari obavijaju jednim prozirnim omotaem. Poto su
horizontalne povrine stvari male, praine e vie da se nataloi izmedju. Posle dueg
vremena, svi predmeti bie pokriveni debelim slojem praine, tako da e se jedva
raspoznavati. Da bi praina napadala, dovoljno je predmete ostaviti bilo gde na
otvorenom mestu, u sobi ili napolju, i ne pomerati ih. Sedim na stolici, diem se,
ostavljam dvojnika, nepokretnog miljenjem, koji posmatra sebe odlazeeg
- Leonid ejka, Dnevnik 1955-1960-

16. MARGINALIJE ANONIMNIH MEMOARA

Onomad, u poljima, video sam jednog koji je spavao rairenih oiju; probudio sam
ga da mu ih zatvorim; onda je ponovo zaspao. Kad sam ga video, idue veeri,
prikovanog na jednom krstu, iao sam na prstima da ga ne probudim: oi su mu
uostalom bile zatvorene tog puta. Ali tree veeri nisam mogao da odolim njegovom
snu skitnice i zaspao sam i ja u svojoj sopstvenoj koi mladia.
-Koa Popovi, Nadrealizam & PostnadrealizamPoslednji vekovi razvoja jevrejske mistike stvorili su beskrajno upeatljivu i u svesti
naroda dopadljivu vrstu 'skrivenog pravednika'. U svakom pokolenju, tako je kazivalo
jedno staro predanje iz talmudskih vremena, ima trideset est pravednika na kojima
poiva opstanak sveta. U mistikoj varijanti ovoga stava, oni postaju 'skriveni
pravednici', to jest oni su, po prirodi stvari, skriveni za svoje blinje (a ponekad
moda i za sebe same). Niko ne zna, niko ne moe da zna ko su ti istinski sveci na
kojima stoji svet. Ako bi bila razbijena anonimnost koja je sastavni deo njihove
sutine, oni vie nita ne bi znaili
-Gerom olem, Kabala i njena simbolika-

17.

SAUESNICI SUDBINE

oveku nita ne promakne tako kao sudbina.

http://www.connectingculture.at/html/index.aspx?page_url=Archiv&Archiv1_Detail=83
Najvea rena riba na ovom delu Dunava i u njegovim pritokama je som. On moe
narasti do 3,5 metara duine i do 165 kg teine. Vrlo je prodrljiv i veliki tetoina.
Somove ribari love pomou bukala. U crvenu krpu koja u vodi nalikuje na komad
mesa, stave trokraku udicu. Udica je vezana za jai povraz, koji ribar spusti ispod
ribarskog amca. amac plovi noen renom maticom, ribar jednom rukom dri
povraz, a drugom udara po vodi kratkim zaseenim drvom, tzv.bukalom. Som,
razdraen jekom bukala, kree u pravcu odakle dolazi zvuk. Ugledavi crvenu
krpu, iznad koje ribar tue po vodi, nasrne na krpu, proguta je, a skupa sa njom i
udicu
U svakom sluaju, samo ivotinje uvek idu pravo i nikada ne gube razum!
-Le Korbizje -

18. FLORA PRINCIPATUS SERBIAE

Locus classicus: Kladovo
Typus: Kladovo, Pancic 8436, 1868, BEOU!
Taxon full name: Stachys chrysophaea
aa 5 zuba, svi zupci podjednaki, zailjasti, kruniina cev od duine ae, krunica oko
grotla sa crvenim prugama ili pegama, srednji reanj donje usne obsrcast, lie jajasto
ili lancetasto; biljka od pedi do arina*
* Biljka jako promenljiva u odei, duini lia, veliini cveta. U nas ima mnogo
varijeteta, moe biti i koja odvojita fela, oko Kladova, St.arenaria Herb.Acad;
-Josif Pani, Flora Kneevine Srbije ili vaskularne biljke, koje u Srbiji divlje rastu. Po
analitikom metodu sloio Josif Pani- Dravna tamparija Beograd, 1874,
XXXIV+798-



XX .
,
, , ,
'' '' , ,
, , ,
, , '''' , ''''
, '''' , '''' , '''' , ''''
, '' '' ,

www.rastko.rs,

www.istorijabalkana.com., ''
'' www.astronomija.co.rs/nauka/istorija.html ...

, ,
...
:
( 2002.), (, 2002.),
XX (, 2002.), (, 2004.),
(, 2005.), (, 2005.),
(, 2006.), (,
2007.), ( , 2008.). '' ''
: Stanford University, Socratres Stanford's Online Catalog,
UCL London's Global University, Scholl of Slavonic and East European studies
Library... '' e ''
Yad Vashem M a.

RANKO JAKOVLJEVI
___________________________________________________________________
INDEPENDENT RESEARCHES_________________

1.
CONFISCATION AND NATIONALIZATION AS ELEMENTS OF SOCIALIST
LEGAL SYSTEM
Publisher: Republic Chamber of Law, Belgrade, ''Pravni ivot'' (Legal Life Review)
No.10/2002 p.347-356.
Publisher: ''Rastko'' E-Library of Serbian Culture http://www.rastko.rs/rastko/delo/12437
Summary
The author thoroughly criticizes in his report the Marxist theoretical and practical
conception in the sphere of taking over private property by applying nationalization and
expropriation as ''revolutionary measures'' intended to introduce a radically different
social project. In the process the ideological connotation has been applied to legal
categories, while former socialist revolution was more interested to create courts than
laws and statutes, completely disregarding John Rawls (Theory of Justice) standpoint
according to which every person possesses an inviolable right founded on justice which
even the well-being of society cannot override. The author concludes that in autocratic
regimes no reason may serve as a justification but only as explanation, since although in
1948 Yugoslavia had renounced Stalinism, it never rejected Stalinist methods in this
particular field, while continuing to create State ownership over production means and
liquidating private property.

2.
PARTICIPATING IN THE PROTECTION OF PUBLIC INTEREST AND THE
INSTITUTE OF MONETARY AWARD
Publisher: Republic Chamber of Law Belgrade, Legal Life Review (''Pravni ivot'')
No.9/2004 p.1271-1277.
Summary
The author uses the examples from history of law, including the ancient law, of the right
of citizens to engage in affairs otherwise reserved for the government authorities,
including the instituting of action with the court of law by individuals because of illegal
conduct they have noticed. Both Roman and Greek law speak about some kind of
''individual public sphere'' as well as of individuals right to a monetary award for such an
activity. Such examples are found also in the 13th century medieval statutes. The author
then elaborates, as far as the centuries-old practice of smuggling is concerned, the issue
of solutions found in the developed contemporary legal systems, mentioning in that
respect article 259, paragraph 1, item 4 of the current Customs Law of the Republic of
Serbia. To enlighten the issue treated, the author particularly elaborates the history and
the actual situation of legal limits and grounds of participation of citizens and other

persons in the protection of public interest through discovering infractions which have no
characteristics of smuggling, but still fall under the statutory sanctions provided for by
existing Customs Law of Serbia.

3. JAKOV VARONS ELECTRIC POWER PLANT IN KLADOVO

Publisher: Jewish Historical Museum- Belgrade, ''Zbornik'' 8/2003 p.411-421.
Summary
Jakov Varons electric power plant in Kladovo became operational in 1931, after the
signing of a concession deal between ''Reflektor'' from Belgrade, on the one side, and
Belgrade traders Aron and Jakov Varon, on the other. After a long- drown- out court
case, Jakov Varon became, in 1936, the exclusive partner of the Kladovo municipality for
the production and distribution of electric power. During the World War 2, he was
registered as a missing person, the fact on which the new post-war authorities in Serbia
based their decision to confiscate his property, in 1944. After a number of
misinterpretations of the regulations, and with the broadening of the jurisdiction of the
Nationalization Act, it was listed as state property in 1948. This decision points to a
problem of applying ideological criteria to legal categories, which resulted in a number of
illegal steps by the Communist authorities between 1944 and 1948.

4. GYPSIES/ROMA OF KLADOVO
Publisher: Serbian Academy of Sciences and Arts, Department of Social Sciences book
29, Scientific Conferences Volume CXIX, Belgrade 2007, p.241-257.
Publisher: Rastko E-Library of Serbian Culture http://www.rastko.rs/rastko/delo/12778
Summary
For centuries Gypsies/Roma are present in the area of Kladovo and surroundings,
confined with river border toward Romania and slopes of Miroc mountain, with the same
destiny like members of other ethnic groups at this territory with often migrations,
respectable degree of solidarity and joint participation in social events, resulted, with
certain exceptions, with their equal status in relation to other inhabitants of this
municipality. For the reason of official political course, not without fears for their future
if they declare as Roma, in past few decades people of Roma origin stated that they are
Vlachs in the first time and recently that they are Serbs, but that fact did not influence to
the preservation of their cultural unique and connection to common ethnic origins.

5. PONTIFEX MAXIMUS
Publisher: Universitatea ''Aurel Vlaicu'' Arad, Romania, ''Scientific and Technical
Bulletin'' Series: Social and Humanistic Sciences, Nr.14, 2008, p.187-203.
http://shs.uav.ro/files/Nr14-2008-decembrie.pdf
http://shs.uav.ro/php/no14.php

Publisher: Rastko E-Library of Serbian Culture http://www.rastko.rs/rastko/delo/12772

Summary
Pontifex Maximus is an old title of the Roman educator whose basic meaning is not clear
even today, and whose domain goes much beyond the religious frame, being used by the
Roman emperors for keeping stability of the state system. The institution of Pontifex
Maximus had, on one side, a beneficial effect on the prolongation of existing of the
Empire which is due to its adaptability to foreign influences, but it may also be marked as
a generator of agony of Roman Empire, taking into the consideration the fact that it
supported the illusion of its power even when it began to expose itself, as it turned out to
be, to the destructing attacks of the barbarians. Pontifex Maximus was a characteristic of
the first among the episcopes of all the Christian universe for more than a thousand years,
and during that period its incumbents were with reason credited with the mission of
preserving the unique European civilization heritage. This kind of meaning was the
wanted prerogative of the Roman Catholic highest title, referring to ''bridge building'' as
the sign of Christian unity.

6. OTHER WORKS published in RASTKO E-LIBRARY OF SERBIAN CULTURE

ADA KALE http://www.rastko.rs/rastko/delo/12985
ATLANTIDA NA DUNAVU http://www.rastko.rs/rastko/delo/12828
ODGOVORNOST SLUBENIKA NACIONALNE ADMINISTRACIJE U
OKUPIRANOJ SRBIJI 1941-1944 http://www.rastko.rs/rastko/delo/12773
JEVREJI NA SEVEROISTONIM GRANICAMA SRBIJE
http://www.rastko.rs/rastko/delo/12776
/Yad Vashem Library Catalog: 2010-0346E/
RUSKI ZATITNI KORPUS U SRBIJI 1941-1944
http://www.rastko.rs/rastko/delo/12774
SRPSKA TIMOKA ELITA POETKOM XX VEKA
http://www.rastko.rs/rastko/delo/12479
SRPSKO TURSKI PREGOVORI O MIRU 1808.
http://www.rastko.rs/rastko/delo/12479
RUSI I SRBI IZMEDJU SIBIRA I KLADOVA
http://www.rastko.rs/rastko/delo/12802
ZBRINJAVANJE JEVREJSKIH IZBEGLICA BRODOM KRALJICA MARIJA
http://www.rastko.rs/rastko/delo/12777
LJUTICA DIMITRIJEVI I RADOVAN KAZIMIROVI- JEDAN POLITIKI
SUKOB NA DESNICI http://www.rastko.rs/rastko/delo/12775
JEVREJI U SRBIJI 1826-1835 http://www.rastko.rs/rastko/delo/12435
FILIP FERARI DE LA RENOTIERI http://www.rastko.rs/rastko/delo/12424
CRKVA U STAROJ TEKIJI http://www.rastko.rs/rastko/delo/12423

PRAVOSLAVLJE SVETOG NIKODIMA http://www.rastko.rs/rastko/delo/12771

''TAMO DALEKO''- DJORDJE MARINKOVI
http://www.rastko.org.rs/rastko/delo/12400
ETNICI I PARTIZANI: PRILOZI ZA BIOGRAFIJU LEONIDE PETROVIA
http://www.rastko.org.yu/rastko/delo/13141
TRAJANOV MOST KOD KLADOVA http://www.rastko.rs/rastko/delo/13195
ONI SU GRADILI DJERDAP http://www.rastko.rs/rastko/delo/13209
MAJOR JVO BRANIMIR PETROVI I KRIZA POKRETA OTPORA U SRBIJI
1942-1944 http://www.rastko.rs/rastko/delo/13229
KAFANSKI IVOT I USLUIVANJE ISTORIJE
http://www.rastko.rs/rastko/delo/13570
ADA KALEH http://www.rastko.rs/rastko/delo/13688

MONOGRAPHIES
Renik lokalne samouprave, ''Optina Kladovo'' Kladovo 2002.
Svi djerdapski mostovi , ''Optina Kladovo'' Kladovo 2002, 2003.
Timoka srpska elita, ''Optina Kladovo'' Kladovo 2002.
Rusi u Srbiji, ''Beoknjiga'' Beograd 2004. ISBN 86-7694-018-5
Gvozdena vrata Atlantide, ''Beoknjiga'' Beograd 2005. ISBN 86-7694-042-5
Jevrejski kod, ''Beoknjiga'' Beograd 2005, ISBN 86-7694-054-1
Umesto domovine itav svet, ''Beoknjiga'' Beograd 2006. ISBN 86-7694-088-6
http://teme.junis.ni.ac.yu/teme-1-2008/teme1/2008/19.pdf
http://socioloskipregled.org.yu/Tekstovi/3(2008)/Dragoljub%20B%2ODjordjevic.pdf

Put Svetog Nikodima, ''Beoknjiga'' Beograd 2007. ISBN 86-7694-078-9

Atlantida u Srbiji, ''Pei i sinovi'' Beograd 2008. ISBN 978-86-7540-091-2
K&S Neueingange/Vorankundigungen Serbien/Montenegro Oktober 2008
No.7822778 :
http://www.kubon-sanger.de/buch/neu/171_2008_10.html
UCL/University College London/- Londons Global University, School of
Slavonic and East European studies LibrarySSEES Gen.Ju.Ser.VIII JAK http://www.ssees.ucl.ac.uk/library/nbjan10.htm
Stanford University, Socrates Stanfords Online Catalog- GN751.J352008
Catkey 7872126
http://www.astronomija.co.rs/nauka/istorija/280-atlantida.html