2.

METODE ZA KOJE POSTOJE INFORMACIJE O ATRIBUTIMA

(KRITERIJIMA)
Donosilac odluke moe svoje preferencije i informacije o preferencijama
izraziti u odnosu na kriterije ili alternative. Informacije o kriterijima (atributima) su
uglavnom manje subjektivne i manje sklone procjenama nego one o alternativama.
Veina metoda vieatributnog odluivanja trai upravo takvu vrstu informacija da bi
se mogla provesti me!usobna usporedba kriterija koja se koristi za konaan izbor
najbolje alternative.
Informacije o kriterijima (atributima) mogu biti izraene na razliite naine.
"o su najee#
$. %tandardni nivo svakog atributa
&. 'elativna vanost svakog atributa poredana po preferencijama donosioca odluke(
tj. redoslijed vanosti kriterija (ordinalna pr!rn"i#a)
). 'elativna vanost svakog kriterija dana skupom teina ($ardinalna pr!rn"i#a)
*. +arginalna stopa supstitucije (trade,off) me!u kriterijima.
2.1. Metode sa zadanim standardnim nivoom atributa
-a dobivanje vozake dozvole potrebno je ispuniti neke apsolutne standarde
(npr. imati preko $. godina) a ne samo voziti bolje od ostali/. %lino( u ovakvom tipu
metoda( donosilac odluke postavlja neke minimalne vrijednosti koje kandidat mora
ispuniti za svaki kriterij. %vaka alternativa (ili kandidat) koji ima vrijednost nekog od
atributa ispod dozvoljene granice bit e odbaena. "a procedura zove se $on#%$&i'na
ili zadovoljavajua metoda.
% druge strane( ako je procjena kandidata ili alternativa temeljena na najveoj
vrijednosti samo jednog od atributa procedura se zove di(#%n$&i'na (rastavna)
metoda. Izbor profesionalni/ nogometaa (kod koji/ je bitno da su najbolji u jednoj
od osobina) moe se vriti primjenom te metode.
a) Kon#%$&i'na )&oda
'azmotrimo npr. poloaj profesora matematike( koji je stranac( u nekoj
/rvatskoj koli. 0jegova individualna efikasnost i sposobnost kao profesora bit e
ograniena njegovom sposobnou i u znanju matematike i u znanju /rvatskog jezika
$
(uz pretpostavku da nastavu mora izvoditi na /rvatskom jeziku). 1n jednostavno ne
moe kompenzirati nedovoljno poznavanje /rvatskog jezika izvrsnim poznavanjem
matematike ili obratno. 2kola mora eliminirati kandidate koji ne posjeduju
pri/vatljivo znanje iz oba ta podruja. 3 konjuktivnoj metodi moraju se proi ('i
(&andardi da bi alternativa bila pri/vatljiva.
Da bi primijenili tu metodu potrebno je od donosioca odluke dobiti minimalne
vrijednosti atributa (don# *rani" + "%&o!! 'al%() pri/vatljive za svaki od atributa.
"e donje granice( dane od donosioca odluke( igraju kljunu ulogu u eliminiranju
nezadovoljavajui/ alternativa. 4ko su one jako visoke nee preostati nitko( a ako su
jako niske ostat e previe alternativa. -bog toga poveavajui minimalne nivoe na
interaktivan nain moemo katkad srezati skup alternativa na jedinstven izbor.
4lternativa 4
i
se klasificira kao pri/vatljiva samo ako je#
5
ij
5
j
6
( j 7 $(&( ....(n
tj. za sve atribute( gdje je 5
j
6
standardni (minimalni) nivo atributa ,
#
.
'azmotrimo ponovo primjer izbora aviona ija je matrica odluke#
*
)
&
$
8 9 * ) & $
. . 6 . 9 &6666 $.66 & . &
9 . * &$666 &666 . . $
. 9 . 8 $.666 &:66 9 . &
. . 9 . 9 &6666 $966 6 . &
A
A
A
A
prosj prosj
visoko visoko
prosj nisko
vis vrlo prosj
X X X X X X
D
1
1
1
1
]
1

;retpostavimo nadalje da je donosilac odluke specificirao donje granice , cutoff

values , za sve atribute sa vektorom <
6
.
<
6
7 (&.6( $966( &6666( 8.6( prosjeno( prosjeno)
3zimajui u obzir te vrijednosti vidi se da su alternative 4
$
i 4
*
(tipovi aviona 4
$
i
4
*
) pri/vatljive( tj. zadovoljavaju sve minimalne za/tjeve. 4lternativa 4
&
i/ ne
zadovoljava budui da je maksimalna nosivost (<
)
) preniska ($.666 , &6666)(
trokovi nabavke (<
*
) su previsoki (8.9,8.6) i pouzdanost je preniska (nisko,
prosjeno). 4lternativa 4
)
otpada jer je njena maksimalna brzina (<
$
) preniska ($.. ,
&.6).
0apomenimo da se konjuktivna metoda uglavnom ne koristi za konaan izbor
alternativa ve radije za nji/ovo razdvajanje u pri/vatljivu i nepri/vatljivu kategoriju.
'azmotrimo jedan od naina za postavljanje neki/ standarda u tom
razdvajanju.
&
0eka nam je dan skup od n jednako ponderirani/ i nezavisni/ kriterija. 0eka
je( nadalje#
r , postotak (dio) alternativa koje su odbaene(
P
"
, vjerojatnost da e sluajno izabrana alternativa biti iznad donjeg nivoa.
"ada je
r 7 $ , ;
c
n
(
budui da je vjerojatnost da alternativa bude odbaena suprotna vjerojatnosti da
alternativa pro!e donji prag za sve atribute. 0apomenimo da( zbog teorema o sloenoj
vjerojatnosti( ako je ;
c
vjerojatnost da se pre!e donji prag u bilo kom atributu onda je
;
c
n
vjerojatnost da se pre!e donji prag po svi/ n jednako ponderirani/ nezavisni/
atributa. 1datle slijedi#
n
c
r P
$
) $ (
Pri)#r -.
;retpostavimo( npr. da neki fakultet

procjenjuje kandidate za prijem na posao po
svakom od * kriterija#
, intelektualna sposobnost(
, akademsko iskustvo(
, vannastavne aktivnosti(
, karakter.
;retpostavimo da fakultet posjeduje procjene kandidata po tim kriterijima( te
da su ti kriteriji nezavisni i jednako vani. 0eka( nadalje( fakultet eli primiti $=9( tj.
&6> od svi/ prijavljeni/ kandidata. Dakle( broj kandidata koje treba odbaciti je *=9( tj.
r 7 6..6( a broj kriterija je n 7 *. "ada je
8: . 6 ) .6 . 6 $ (
*
$

c
P
;
c
je vjerojatnost da e sluajno izabrana alternativa biti iznad donjeg praga. ?elimo li
da dio odbaeni/ kandidata bude .6> trebamo dakle odabrati donje pragove koji e
za svaki kriterij biti takvi da 8:> kandidata bude iznad tog praga (po svakom kriteriju
posebno). "aj prag zove se $on#%$&i'ni pra*.
Pri)#r 2.
'azmotrimo ponovo primjer izbora lokacije za izgradnju termoelektrane.
;retpostavimo da elimo odabrati samo jednu najbolju lokaciju i to upravo
)
konjuktivnom metodom. "o znai da od 8 mogui/ alternativa treba odabrati jednu( tj.
dio ili postotak alternativa koje treba odbaciti je
8
9
r
.
@udui da je broj kriterija n 7 8( imamo#
:* . 6
8
$
)
8
9
$ (
8 = $
8
$

,
_

c
P
"o znai da konjuktivni prag treba biti takav da ga za svaki kriterij :*> alternativa
premauje (zadovoljava). @udui da je 6.:* 8 7 *.** to znai da bi trebalo biti
dovoljno da * alternative po svakom kriteriju budu iznad donjeg praga.
+atrica odluke za taj primjer je#
min ma5 min min min ma5
8
9
*
)
&
$
8 9 )8 :66 A8 A*
. ) &6 866 :& 9&
$6 : :9 $666 .6 *6
: * :& *66 86 .)
$ $ A: &66 9. 89
9 . 9* 866 A6 .6
A
A
A
A
A
A
D
1
1
1
1
1
1
1
1
]
1

<
6
7 (.&( 88( 896( :*( 8( 8)
Bako se vidi da vektor <
6
zadovoljava taj kriterij (u matrici odluke podcrtani elementi
su bolji od donjeg praga)( a onda je lako i ustanoviti da jedino lokacija 4
9
zadovoljava
donji prag za sve kriterije( a sve druge lokacije su odbaene.
.) Di(#%n$&i'na (ra(&a'na) )&oda
Disjunktivna metoda je takva metoda u kojoj se alternativa (ili pojedinac)
procjenjuju po svojoj najveoj vrijednosti (ili talentu) nekog atributa. 0pr.
profesionalni nogometai u amerikom nogometu mogu se birati po disjunktivnoj
metodi. Igra se bira zato to je izuzetno brz( izuzetno dobro puca( ili baca itd.
%posobnost dobrog ili loeg branjenja je irelevantna za nekog od napadaa koji je
izabran zbog izuzetno dobrog udarca.
;rema tome alternativa 4
i
je pri/vatljiva ako je#
5
ij
5
j
6
( za j 7 $ ili & ili ..... ili n(
gdje je 5
j
6
traeni nivo za atribut <
j
.
*
Disjunktivna metoda garantira izbor svi/ pojedinaca koji su dobri u .ar) #dno)
a&ri.%&%( dok konjuktivna metoda garantira odbacivanje svi/ pojedinaca sa posebno
niskom sposobnou u nekom atributu.
;retpostavimo da je za primjer izbora borbenog aviona donosilac odluke specificirao
sljedee poeljne nivoe za svaki atribut#
<
6
7 (&.*( &966( &$666( *.9( vrlo visoko( vrlo visoko).
;rimijenimo li disjunktivnu metodu to znai da je pri/vatljiv svaki tip aviona koji
zadovoljava barem po jednom kriteriju traeni nivo. "ada su alternative 4
$
( 4
&
i 4
)
pri/vatljive( a 4
*
se odbacuje. 4
$
se pri/vaa budui da zadovoljava <
8
(vrlo visoko ,
vrlo visoko)( bez obzira to je u nekim drugim atributima dosta loija od traenog
nivoa. 4
&
je pri/vatljiva zbog maksimalne brzine <
$
(&.9 , &.*) i <
&
(&:66 , &966)( 4
)
se pri/vaa jer zadovoljava kriterije <
)
(&$666 , &$666) i <
*
(*.9 , *.9).
4
*
se odbacuje jer ne posjeduje nijedan od traeni/ nivoa koji su specificirani
od donosioca odluke.
-a disjunktivnu metodu vjerojatnost da alternativa bude odbaena jednaka je
vjerojatnosti da se propadne na svim atributima. 1znaimo li tu vjerojatnost sa r
imamo (dakle r je ponovo udio ili postotak alternativa koje su odbaene)#
r 7 ($ , ;
d
)
n
0aime( ako je ;
d
vjerojatnost da sluajno odabrana alternativa bude iznad gornjeg
praga po nekom atributu( tada je ($ , ;
d
) vjerojatnost da sluajno izabrana alternativa
ne pro!e neki atribut( a ($ , ;
d
)
n
vjerojatnost da se propadne po svi/ n atributa. Iz
gornje relacije lako slijedi da je#
n
d
r P
$
$
Cada bi u primjeru $ (fakultet) koristili disjunktivnu metodu imali bi#
n 7 *( r 7 *=9 7 6..6(
odnosno
69 . 6 .6 . 6 $
*
$

d
P
tj. disjunktivna vjerojatnost je 9>. "o bi znaili da disjunktivni prag za svaki atribut
mora biti takav da 9> kandidata bude iznad njega (u svakom pojedinom kriteriju).
9
Cao i u konjuktivnoj metodi( disjunktivna metoda ne za/tijeva da informacije
o atributima budu u numerikom obliku niti u zajednikoj skali( a tako!er ne trai
nikakve informacije o relativnoj vanosti kriterija.
Pri)#r /0
;retpostavimo da imamo )6 osoba koje elimo rangirati na temelju 8 kriterija te da
me!u njima elimo odabrati $6 najbolji/. 1cjene svi/ )6 osoba po 8 atributa
prikazani su u tabeli $( pri emu su * atributa trokovni( a & atributa benefit atributi.
Dakle( broj kriterija je n 7 8( dok bi postotak odbaeni/ alternativa morao biti
8888 . 6
)
&
)6
&6
r
.
Cako odrediti prag tako da nam ostane samo $6 najbolji/.
a) Disjunktivni prag
689) . 6
)
&
$ $
8
$
$

,
_

n
d
r P
Dakle( 8.9)> alternativa treba biti iznad disjunktivnog praga po svakom kriteriju.
@udui da je 6.689) )6 7$.A8 & to znai da po svakom atributu samo dvije
alternative trebaju biti iznad disjunktivnog praga i tada e otprilike preostati $6
alternativa. 0a temelju podataka iz tabele $ odabrani su disjunktivni pragovi za sve
atribute. -a prvi atribut <$ odabran je disjunktivni prag **( budui da su tada samo
alternative 4* i 4: bolje od tog praga. 4nalogno( za drugi atribut odabran je prag A* i
budui da je to benefit atribut samo alternative 48 i 4$9 su bolje od praga. 0a isti
nain odabrani su i pragovi za ostala * atributa to je i prikazano u tabeli $.
Crenemo li sada u izbor disjunktivnom metodom( tj. traimo alternative koje
prelaze zadane pragove barem u jednom atributu( vidimo da se na izbor svodi na
samo A alternativa i to su alternative oznaene zvjezdicom. (4&( 4*( 49( 48( 4:(
4$6( 4$&( 4$9 i 4$A). 0aa elja bila je da dobijemo $6 alternativa( me!utim zbog
vjerojatnosti i zaokruivanja( konaan rezultat je ipak priblian traenom.
"abela $.
8
Criteriji
min ma5 min min min ma5
4lternative <$ <& <) <* <9 <8
$. .6 A6 866 9* . 9
&. 89 9. 211 A: - $ D
). .) 8$ *66 :& * :
*. 21 .6 $666 :9 : -1 D
9. 9& :& 866 21 ) . D
8. A* 34 :66 )8 9 8 D
:. 22 88 )66 24 9 ) 5
.. 9$ :. *96 *. * .
A. 8: 9* A66 9A : 9
$6. .8 A) 261 )9 ) 8 5
$$. *. 9. :66 *& 8 :
$&. 99 8A :96 8. ) 3 5
$). .$ :$ *:6 :A 8 *
$*. :6 99 ).6 .A A 9
$9. 9A 32 866 8* 9 : 5
$8. 88 8: 966 9) ) .
$:. 89 :$ A96 *. 8 &
$.. :) .9 :66 &A : $
$A. *: A$ .96 ): - 9 5
&6. 9: 8) )96 8. : *
&$. :A 9A *66 A$ 9 $
&&. .) 8$ *96 99 & :
&). A6 .6 866 ** 8 8
&*. :6 :: .66 8A : &
&9. 9* .. ):6 ): * 9
&8. 9. 8* :96 :9 & )
&:. 8) :A 996 8& 8 9
&.. *8 9A )96 )A 9 *
&A. 8: :. 896 9. 9 :
)6. .$ 8A *96 A6 * 8
<
6
disjunktivni
prag
22 32 231 26 - 3
b) Conjuktivni prag
.)&8 . 6 )
)
&
$ ( ) $ (
8
$ $

n
c
r P
"o znai da konjuktivni prag treba biti takav da ga za svaki kriterij zadovoljava .)>
alternativa( tj. 6..)&8 )6 7 &*.A &9 alternativa .
Cao i prije potrebno je dakle odrediti pragove na taj nain da i/ po svakom
atributu zadovoljava otprilike &9 alternativa. 4ko za prvi atribut odaberemo prag .&
:
lako se vidi da je samo 9 alternativa gore od tog praga( tj. &9 i/ je bolje. 4nalogno
biramo i za ostale atribute. to se moe vidjeti u tabeli &.
Conjuktivna metoda bira one alternative koje zadovoljavaju sve atribute( tj.
moraju biti bolje od konjuktivnog praga po svim kriterijima (atributima). Bako se vidi
da imamo $6 alternativa koje su bolje od praga po svim atributima i to su# 49( 4:(
4.( 4$&( 4$9( 4$8( 4&9( 4&8( 4&: i 4&A.
"abela &.
Criteriji
min ma5 min min min ma5
4lternative <$ <& <) <* <9 <8
-. 61 31 411 72 . 7
2. 47 9. 211 A: - $
). .) 4- 211 82 2 8
2. 21 61 $666 87 : -1
9. 72 82 411 21 / 6 D
8. A* 34 811 /4 7 4
:. 22 44 /11 24 7 / 5
6. 7- 86 271 26 2 6 5
3. 48 9* A66 73 : 7
-1. .8 3/ 261 /7 / 4
--. 26 9. 811 22 4 8
-2. 77 43 871 46 / 3 5
-/. 6- 8- 281 :A 4 2
-2. 81 99 /61 .A A 7
-7. 73 32 411 42 7 8 5
-4. 44 48 711 7/ / 6 5
-8. 47 8- A96 26 4 &
-6. 8/ 67 811 23 : $
-3. 28 3- .96 /8 - 7
21. 78 4/ /71 46 : 2
2-. 83 9A 211 A$ 7 $
22. .) 4- 271 77 2 8
2/. A6 61 411 22 4 4
22. 81 88 .66 43 : &
27. 72 66 /81 /8 2 7 5
24. 76 42 871 87 2 / 5
28. 4/ 83 771 42 4 7 5
26. 24 9A /71 /3 7 2
23. 48 86 471 76 7 8 5
/1. 6- 43 271 A6 2 4
<
6
konjuktivni
prag 62 41 831 88 4 /
2.2. M&od 9a $o# po(&o# in!or)a"i# o pr!rn"i#a)a ):% a&ri.%&i)a
.
0ajvanija informacija koja je potrebna za takve metode( me!u kojima su
najpoznatije leksikografska metoda( metoda eliminacije po aspektima i metoda
permutacija( je poredak kriterija po vanosti (ordinalne preferencije). -a donosioca
odluke lake je dati takvu vrstu informacije nego da se od njega trai potpuni skup
teina (kardinalne preferncije).
0apomenimo da je metoda permutacije izvorno izvedena za kardinalni skup
teina( ali se esto upotrebljava i za zadane ordinalne preferncije.
a) Leksikografska metoda
3 nekim situacijama odluivanja moe se pretpostaviti da je jedan od atributa
vaniji od svi/ ostali/. 0pr. pravilo Ekupi najjeftinijeE je takvo da je cijena najvaniji
atribut donosiocu odluke. Fedan od naina razmatranja takve situacije odluivanja je
da se alternative usporede po najvanijem atributu. 4ko jedna jedina alternativa ima
viu vrijednost nego bilo koja druga po tom atributu( proces odluivanja je zavrio i ta
laternativa je izabrana. +e!utim( ako ima vie takvi/ alternativa koje su najbolje po
najvanijem atributu( podskup takvi/ alternativa se uspore!uje po atributu koji je
drugi po vanosti. ;roces se nastavlja dok se ne izabere samo jedna alternativa ili dok
se ne razmotre svi/ n atributa. (kriterija).
"a metoda oito za/tijeva da se kriteriji rangiraju po redoslijedu vanosti
danom od donosioca odluke. 'ecimo da je ure!aj kriterija po vanosti upravo <
$
(
<
&
(....( <
n
. "ada se prvi podskup alternativa( tj. oni/ koje su najbolje po prvom
(najvanijem) atributu izabire na sljedei nain#
m i x A A
i
i
i
(....( & ( $ ( ma5
$
$

'

4ko je skup 4
$
jednolan( proces je zavren. 3 protivnom trai se podskup 4
&
$
&
&
( ma5
$
I i x A A
i
I i
i

'

gdje je I
$
{$(&( ...( m} skup koji sadrava indekse svi/ alternativa koje su najbolje
po prvom (najvanijem) kriteriju( tj. alternativa iz skupa 4
$
.
"aj se proces nastavlja sve dok se ne dobije#
a) neki jednolani 4
k
koji tada sadri najbolju alternativu( ili
A
b) razmotreni su svi/ n kriterija i ako u posljednjem skupu 4
n
ima vie od jednog
elementa oni se smatraju ekvivalentnim.
b) Leksikografski parcijalni ureaj (semiorder)
+etoda leksikografskog parcijalnog ure!aja (Buce "verskG) usko je povezana
sa leksikografskom metodom. 3 veini sluajeva na taj nain se izbjegava neka vrsta
diskriminacije( odnosno izbjegava se mogunost da neka alternativa bude bolje
vrednovana od ostali/ samo zbog neznatno bolje vrijednosti po jednom od atributa.
3 toj metodi drugi kriterij po vanosti razmatra se ne samo u sluajevima kada
su vrijednosti za vie alternativa po najvanijem kriteriju jednake( ve tako!er i u
sluajevima gdje su razlike me!u vrijednostima po najvanijem atributu
nesignifikantne ili nezamjetljive.
Isti proces nastavlja se i za sljedee atribute ako je preostalo vie od jedne
alternative.
1snovni problem u toj metodi je odrediti kada su razlike signifikantne( a kada
ne. "o moe katkada dovesti do netranzitivni/ izbora u kojem je recimo alternativa 4
$
bolja od 4
&
( 4
&
bolja od 4
)
( ali je 4
)
bolja od 4
$
.
'azmotrimo npr. matricu odluke za & EbenefitE kriterija <
$
i <
&
( gdje je <
$
vaniji kriterij( ali se razlika od $ jedinice ne smatra znaajnom (ni za jedan od
kriterija).
<
$
<
&
)
&
$
& *
* )
8 &
A
A
A
D
1
1
1
]
1

"ada je 4
$
bolja od 4
&
( budui da razlika po vanijem kriteriju <
$
nije znaajna( pa se
alternative uspore!uju po drugom kriteriju po vanosti <
&
( a tu je 4
$
bolja. "ako!er je
4
&
bolja od 4
)
iz isti/ razloga( ali je 4
)
bolja od 4
$
budui da je razlika kod vanijeg
kriterija (<
$
) znaajna (* , & 7 &)( pa se drugi kriterij po vanosti (<
&
) uope ne
razmatra.
'azmotrimo kako bi izgledao izbor najboljeg borbenog aviona po toj metodi. +atrica
odluke je#
$6
*
)
&
$
8 9 * ) & $
. . 6 . 9 &6666 $.66 & . &
9 . * &$66 &666 . . $
. 9 . 8 $.666 &:66 9 . &
. . 9 . 9 &6666 $966 6 . &
A
A
A
A
prosj prosj
visoko visoko
prosj nisko
vis vrlo prosj
X X X X X X
D
1
1
1
1
]
1

;retpostavimo poredak atributa po vanosti <

$
( <
)
( <
&
( <
*
( <
9
( <
8
. "ada se po
leksikografskoj metodi izabire tip aviona 4
&
budui da je njegova maksimalna brzina
(<
$
)( koja je najvaniji atribut( najvea (&.9).
;retpostavimo sada da se razlika od 6.) ma/a u brzini ne smatra znaajnom i da $666
funti ili manje u <
)
(maksimalna nosivost) nije znaajno. "ada po metodi
leksikografskog parcijalnog ure!aja izabiremo 4
*
budui da razlika izme!u 4
&
i 4
*
po
najvanijem atributu <
$
nije znaajna (5
&$
7 &.9 i 5
*$
7 &.&)( ali je razlika u drugom
atributu po vanosti (<
)
) me!u njima znaajna (5
*)
7 &6666( 5
&)
7 $.666).
0apomenimo da leksikografska metoda kao i maksimin i maksimaks koriste
samo mali dio raspoloivi/ informacija u donoenju konanog izbora. 0pr. za avione
koriste se samo informacije o kriterijima <
$
i <
)
. "a metoda Eza/tjevnijaE je nego
maksimin i maksimaks jer za/tijeva i rangiranje vanosti atributa( to ove dvije ne
trae. +e!utim( kod leksikografske metode podaci ne moraju biti me!usobno
usporedivi i ne treba vriti transformaciju atributa. Beksikografska metoda za/tijeva
samo informacije o preferencijama me!u atributima i poredak u kojem e se oni
razmatrati( a ne nunonumerike vrijednosti. -bog svoji/ ne preveliki/ za/tijeva za
informacijama koje treba dobiti od donosioca odluke ta metoda je iroko
upotrebljavana u raznim podrujima koje koristi teorija odluivanja.
c) Eliminacija po aspektima (E!)
+etoda eliminacije po aspektima je klasina procedura za donoenje odluka
koja se koristi ve dugo vremena. +atematiku formalizaciju tog procesa uvo!enjem
vjerojatnosti izbora kao teorijskog koncepta u analizi izbora dao je "verskG.
Donosilac odluke( kao i u konjuktivnoj metodi( mora dati neke donje pragove
koje alternativa treba zadovoljavati po svakom atributu. -atim se izabire neki atribut i
sve alternative koje nisu prele taj prag se eliminiraju. Cao i u leksikografskoj metodi
i ovdje se tako!er razmatra samo jedan atribut istovremeno( pravei usporedbe me!u
$$
alternativama. +e!utim( H@4 se neznatno razlikuje od nje( jer eliminira alternative
koje ne zadovoljavaju neki standardni nivo i nastavlja sve dok sve alternative osim
jedne ne budu eliminirane.
Druga razlika je da atributi nisu ure!eni po vanosti nego po nji/ovoj snazi
diskriminacije alternativa u smislu vjerojatnosti.
3 modelu "verskog svaka alternativa razmatra se kao skup aspekata
(svojstava). "a svojstva mogu predstavljati vrijednosti du neke fiksirane
kvantitativne ili kvalitativne dimenzije( npr. cijena( kvalitet( komfor( itd. @udui da
model opisuje izbor kao proces eliminacije upravljan sukcesivnom selekcijom po
svojstvima (aspektima) umjesto po pragovima( naziva se li)ina"i#a po a(p$&i)a.
'azmotrimo primjer niza firmi koje nude nekakav kompjuterski teaj. Cako
odabrati onu koja nam odgovara. ;ostavit emo niz pitanja i na osnovu nji/ eliminirati
neke od firmi dok ne ostane samo jedna koja zadovoljava sve nae kriterije. 0pr. prvo
pitanje moe biti koliko od ti/ firmi imaju kompjutere vezane u mreu za to bolju
vjebu. 1ne koje nemaju otpadaju. Drugo pitanje je( recimo( koliko od preostali/
kola imaju slubu koja nam nakon teaja pomae nai posao. 1pet otpadaju one koje
nemaju. "ree pitanje je npr. koje kole daju popust za veterane itd. "aj se postupak
nastavlja dok ne preostane samo jedna kola( odnosno alternativa.
$&