TISKOVINA IMPRIMEE

Exp. Savez jevrejskih optina Srbije, 11000 Beograd, Kralja Petra 71a POB 30 SRBIJA / SERBIA

Seder Ro aana
Pribliava nam se Ro Aana. I ove godine, ba kao i prethodnih, bie odrana Seder veera za Novu godinu. Uplatu za mesto moete izvriti kod Vesne Kovaevi u Koer kuhinji, najkasnije do 16. septembra. Veera e biti u petak 18. septembra u 19.30h u renoviranoj Sali u zgradi sinagoge. Cena je 700 dinara. ana tova!

Izdava: Savez jevrejskih optina Srbije, Kralja Petra 71-a, POB 30, tel: 011/26 24 359, 26 21 837; Fax: 011/26 26 674, e-mail: bilten@savezscg.org; Izlaenje Jevrejskog pregleda pomae Ministarstvo vera Srbije; CIP Katalogizacija u publikaciji; Narodna biblioteka Srbije, Beograd; ISSN 1452-130X = Bilten Savez jevrejskih optina Srbije; COBISS.SR-ID 81280012; Glavni i odgovorni urednik: Stanimir Saa Risti; Tehniki urednik: Duan Olui; Svi potpisani lanci odraavaju lino miljenje autora, koje se ne podudara uvek sa miljenjem redakcije. Rukopisi za naredni broj se primaju do 20. u mesecu; Redakcija zadrava pravo da prilagodi priloge; tampa: SPRINT d.o.o. Beograd

ISSN 1821-1062

jevrejski
Godina XVIII (LV) l Broj 9 l Beograd l septembar 2009. l ELUL 5769/ TIRI 5770.

SAOPTENJE ZA JAVNOST

INTERVJU: ALEKSANDAR NE]AK

PREDSEDNIK SJOS

Poklanjate neto to nije vae onome kome to ne pripada

strana 2

Dosta mi je ljigavih kompromisa

VEN^ANJE

Pomalo setni mladenci

strane 11

strane 5 - 7
KULTURA

FOTO VEST

strana 8

Komemoracija u Kikindi

U Baruhu previe solista?

strane 14 - 15

septembar 2009.

Pregled

Jevrejski

Re^

urednika

SAOPTENJE ZA JAVNOST

Krivi su Rusi
Neko ree da je ljudski um ogranien, ali da zato ljudskoj gluposti mee nema. Istinitosti ove tvrdnje lino sam dao antologijski doprinos, mada je u sluaju koji u ovde da opiem pre re o brljivosti. Naalost, izgleda da sam jedini uoio tu finu liniju koja ih razdvaja. Elem, vrlo zadovoljan, to mi se retko dogaa, sadrajem i izgledom prolog broja (intervju sa rediteljem Egonom Savinom, pria o Majklu Deksonu i njegovim odnosima sa Jevrejima, izvetaj sa konferencije u Pragu... ba je imalo ta da se ita), ispijao sam prvu jutarnju kaficu. Naalost, ba kao i sve ostalo to je lepo, moje zadovoljstvo sobom trajalo je prekratko. uo iz susedne sobe kolegu kako pokuava da umiri svog telefonskog sagovornika i uinilo mi se da razgovaraju ba o tek odtampanom poslednjuem broju Jevrejskog pregleda, a onda sam, kao kroz san, uo i kako kae: Najbolje e biti da ja vama dam urednika, pa vi to vidite sa njim!. Vezu je potom prebacio meni: - Aaa, vi ste, znai, taj urednik?! Molim vas lepo, na ta to lii, kakav je to nivo, kako moete tako neto da objavite?! vikala je gnevna itateljka. Jedva sam od te paljbe uspeo da razaznam o emu se radi. Dok su salve trajale uzeo sam brzo poslednji broj i otvorio ga da u rubrici Dobrovoljni prilozi proverim na ta to lii i kakav je to nivo. Pa, priznajem, ne lii ni na ta, a o nivou neu ni da govorim. Na moj uas mogao sam u odeljku Za Hram da proitam: 100 evra Olga Danon....... videti sa Isakom on je uzeo lovu. Za neupuene, pod onim Isak, mislio sam na naeg rabina Isaka Asiela. Kau ljudi da bi ovek, kada bi znao da e da padne, pre toga seo. Na sreu, ja sam sedeo, ali malo je nedostajalo da se skljokam sa stolice. Kada sam se delimino pribrao, a jo se pribirem, pozvao sam rabina da mu se lino izvinim. kolovan, izmeu ostalog da razume i prui utehu, nasmejao se i rekao, otprilike, da ko radi taj i grei i da se ne ljuti na mene. Neto kasnije javila se i Olga Danon, ne zbog tog teksta nego da se zahvali na pre toga objavljenom in memoriamu suprugu Cadiku Braci Danonu, pa sam iskoristio priliku da se i njoj izvinim. Sada, evo, i pismenim putem, izvinjavam se oboma, kao i itaocima. Kako je do te brljotine dolo? Dugo ve gloem slatki novinarski hleb, pa me je praksa nauila da informacije koje dobijam proverim. Tako je do mene dola i vest o uplati dobrovoljnog priloga za Hram, a ja sam uz nju dopisao sebi, kao podsetnik, da je proverim kod rabina. Uvek, znate, postoji mogunost da je suma bila vea ili manja, da prilog nije bio dat za Hram nego, moda, za neku drugu namenu... Po onoj ruskoj veruj, ali i proveri tako sam i u inio. Da Rusi kojim sluajem imaju izreku: Pii, ali i obrii, ja bih se, mada vie ni u to nisam siguran, na vreme setio da podsetnik koji sam dodao uz informaciju obriem pre tampanja. Poto je nemaju, moja savest je mirna. Ako je neko kriv to su Rusi!

Glupost je kao voda, uvek nae put.

Poklanjate neto to nije vae onome kome to ne pripada

Savez jevrejskih optina Srbije povodom Nacrta zakona o ureenju prostora i izgradnji, koji je usvojen na sednici Vlade Republike Srbije 9. 7. 2009. godine, izdaje sledee saoptenje: Savez jevrejskih optina Srbije najenerginije se protivi nainu utvrenja reima konverzije prava korienja u svojinu na graevinskom izgraenom i neizgraenom zemljitu kako je utvreno u Nacrtu zakona. Osnovno je da drava ne moe da vri konverziju pravo korienja u pravo svojine na graevinskom zemljitu na osnovu Zakona o ureenju prostora i izgradnji poto ovaj Zakon ne ureuje pitanje svojine ve uslove i nain korienja graevinskog zemljita i uslov i nain ureenja prostora. Nacrtom Zakona sva pravna i fizika lica od kojih je imovina oduzimana poev od 1941. godine do 1958. godine su potpuno obespravljena. To se odnosi na sve graane Srbije, pa i na Jevreje kojima je imovina oduzeta po osnovu rasnih zakona i nikada nije vraena. Neophodno je pre usvajanja ovog Zakona doneti opti, sveobuhvatni i pravedni Zakon o denacionalizaciji i povratu oduzete imovine fizikim i pravnim licima poev od 6. 4. 1941. godine. Donoenjem ovog Nacrta zakona nepravda se nastavlja i posle 60 godina trajno oduzima svojina i posed ranijih vlasnika od kojih je imovina oduzeta na osnovu rasnih zakona, zatim nacionalizacijom, konfiskacijom, sekvestracijom, agrarnom reformom i eksproprijacijom. Na osnovu Nacrta zakona o ureenju prostora i izgradnji drava poklanja neto to nije njeno i predaje onome kome to ne pripada jer prethodno nije vraeno vlasniku koji je to stekao ili izgradio, ve nastavlja sa starom praksom oduzimanja sa pozivom na vie interese. Savez jevrejskih optina Srbije trai da se sve odredbe u Nacrtu zakona o ureenju prostora i izgradnji koje se odnose na konverziju prava korienja u pravo svojine briu, a da se svim sadanjim zakonitim i savesnim nosiocima prava korienja na izgraenom ili neizgraenom graevinskom zemljitu omogui istovremena konverzija ovog prava u pravo svojine kada se omogui i upis prava svojine na graevinskom zemljitu za sva ona lica ili njihove naslednike od kojih je po bilo kom osnovu graevinsko zemljite oduzimano poev od 6.4.1941. godine. Savez jevrejskih optina Srbije smatra da se radi o daljem nanoenju nepravde koja se vie nikada nee moi ispraviti, poto se put demokratizacije drave mora zasnivati na pravdi, a donoenje ovakvog Nacrta zakona je duboka i velika nepravda.

Predsednik Saveza jevrejskih optina Aleksandar Ne}ak

www.savezscg.org

Jevrejski

Pregled

ELUL 5769/TIRI 5770.

PREUZETO SA WWW.SAVEZSCG.ORG
99. sedniCa IzvrnoG odbora Saveza jevrejskiH optina Srbije

Teme neiscrpne diskutanti iscrpljeni

Cvejin umesto Fogela
Na zahtev malih optina predsednik JO Zemun nee ih vie predstavljati u Radnom odboru Nastavak 99. sednice Izvrnog odbora Saveza jevrejskih optina Srbije, odran 9. avgusta, protekao je u mirnijem tonu, ni nalik svom prvom delu od pre dvadesetak dana. Prvo se razgovaralo o Jevrejskom pregledu i veb sajtu SJOS. Dok na raun naeg tampanog glasila nije bilo posebnih primedbi osim one koju je iznela redakcija edicije Mi smo preiveli, po kojoj njen rad u Pregledu nije bio odgovarajue propraen, sajt je pretrpeo kritike. Zakljueno je da ne izgleda ni malo atraktivno kao i da bi mogao da bude bolje auriran. za dogaaj, a u nas peoratvni naziv za rkekoke atmosferu sa rotiljem i trubaima). Po drugima, bio je to ozbiljan skup trezvenih ljudi i uglednih gostiju voljnih da u prijatnoj atmosferi promiljaju o budunosti jevrejske

Pet poslednjih taaka dnevnog reda, od 12 koliko ih je bilo predvieno za 99. sednicu Izvrnog odbora SJOS, odranu 19. jula 2009., ostavljeno je za bolja vremena. Iako je burna rasprava, ili, ako se to nekom vie svia - diskusija, sa ve tradicionalnim iskakanjem iz okvira zadate teme uz preesta javljanja za re i replike diskutanata, potrajala sedam i po asova to se pokazalo nedovoljnim da obuhvati i razmatranje veb sajta i Jevrejskog pregleda, pravilnike i poslovnike Saveza, megile i priznanja, informaciju predsednika i ono to se obino ostavlja za taku razno. Nakon to je usvojen zapisnik sa prethodne sednice, lanstvo je upoznato i sa zapisnikom 9. sednice Radnog odbora i izvrenjem ranijih odluka IO SJOS. Potom je prisutne o rebalansu budeta i drugim finansijskim pitanjima izvestila Olga Kneevi, da bi se nakon toga uo i izvetaj Roberta Sabadoa o aktivnostima Task forsa. Take dnevnog reda: Izvetaj sa susreta Kol Zemun i Analiza izostanka prisustva predstavnika jednog broja JO tom skupu podelile su prisutne. Po jednima, a to su oni koji mu nisu prisustvovali, Kol Zemun je bio debelo plaeni hepening (to je po Vujakliji engleska re

zajednice. Takoe, podeljena su miljenja i o tome da li je izostanak jednog broja Optina bojkot, rezultat vie sile ili, prosto, neslaganje sa nainom kako je predvieno da se ta, suvino je rei veoma vana, tema razmatra. Mijenje urednika ovog sajta, koji je prisustvovao i jednom i drugom hepeningu, (prvi je trajao krae) jeste da su neke optine izostale sa Kol Zemuna zbog line netrpeljivosti prema predsedniku JO koja je bila samo izvoa radova tog projekta Saveza jevrejskih optina Srbije, ali nisu htele da to kau otvoreno nego su maskirale ocenama: skupo, neprimereno, nenamenski utroeno itd. Nakon upoznavanja lanova IO sa poduim spiskom primedbi JO Panevo na raun predsednika Saveza i nita krae odbrane prozvanog, i jedno i drugo dato u pisanoj formi, dakle proitano, usledila je jednoipoasovna diskusija nakon koje su Panevci povukli optube naglasivi da smenu predsednika nikada u stvari nisu ni traili. Sat i po je otilo u nepovrat. Sastavljaima zapisnika ostaje poslastica da jo jednom presluaju sedmoipoasovnu diskusiju pre nego to ga overe, a nama da vas sa zakljucima upoznamo im taj posao bude zavren i oni postanu zvanini.

Aleksandra Ne}aka ~lanovima Izvrnog odbora

Potovani, Obavetavam vas da e funkciju predsednika Saveza JOS u narednom periodu obavljati gospodin Robert Sabado, zamenik predsednika Saveza JOS. Kako je 99. sednica IO SJOS, odrana 19. juna 2009., protekla u navijakoj atmosferi, uz neprekidno, neumesno dobacivanje i upadanje u re, nisam bio u mogunosti da vam se obratim i iznesem svoj stav. Ja sam bio izvestilac za taku dnevnog reda Kritika rada predsednika Saveza od strane JO Panevo i s tim u vezi, kao to je red, predloio sam zakljuak. Taj predlog zakljuka nije stavljen na glasanje, bez objanjenja, snagom veine lanova IO Saveza. Na glasanje je stavljen predlog zakljuka koji je sainila grupa lanova IO Saveza, ne konsultujui se sa mnom kao izvestiocem. Ovaj predlog zakljuka je izglasan iako uslov koji je taj predlog nametao nije ispotovan. To je bio momenat kada sam hteo da vam se obratim i kada to ni fiziki nisam mogao. Uz izvinjenje, koristim ovu priliku da vam iznesem svoj stav, koji vas, verujem, ne interesuje, ali je moja obaveza da ga iznesem. Suvie dugo postoji vidno razmimoilaenje u stavovima izmeu veine lanova IO Saveza i mene. To negativno utie na homogenost zajednice, efikasnost u provoenju prihvaenih obaveza kao i na ugled zajednice u celini.

Pismo predsednika SJOS

septembar 2009.

Pregled

Jevrejski

Kako ja vidim, stav veine lanova IO je da se ne treba zamerati nikom, da stvari ne treba nazivati pravim imenom, da oigledne stvari, kristalno jasne ne treba videti, da probleme ne treba reavati nego ih ostavljati za neka druga vremena. Reju, probleme treba gurati pod tepih. Smatram da probleme treba definisati, analizirati i reavati. Svaki problem i svakog ko ga stvara nazvati pravim imenom. Uostalom to je nekada bila i vaa odluka, jednoglasna! Ja ne tvrdim da veina lanova I.O. nije u pravu, da njihov pristup nije ispravan. Ja samo konstatujem da zbog ovih sutinskih i bitnih razlika dolazi do toga da su usvojeni zakljuci, neupotrebljivi, neefikasni i da nikoga neobavezuju. Naveu dva primera, da bi svakome bilo jasno o emu govorimi i kako ne bi bilo zamene teza. Na vanrednoj 97. sednici IO Saveza doneta je odluka koju moete itati koliko god puta elite, ali nikako neete uspeti da je poveete sa povlaenjem Predloga zakona o zabrani diskriminacije iz skuptinske procedure. Neete shvatiti da li ga Savez, u medijima obeleen kao neko ko je traio njegovo povlaenje, podrava ili ne. Neete shvatiti koga IO Saveza kritikuje ili osuuje. Neete shvatiti sta se generalno htelo ovim zakljukom, donetim posle duge diskusije koja sa njim nema dodirnih taaka. Naravno svi znamo zato je to tako, ali samo ja smem toi glasno da kaem. Ja sam glasao protiv, a veina lanova IO Saveza za. Ja potujem odluku i trebalo bi da je provedem, ali ona je neprovodiva. Ona je do te mere nesuvisla da nanosi tetu ugledu zajednice. Treba je duboko zakopati. lanovi IO su zadovoljni. Doneta je odluka koja nikog ne kritikuje, nikog ne obavezuje i najbitnije je da su i vuk sit i ovce na broju. Barem prividno. Uzgred budi reeno, mnoge JO se nisu odazvale pozivu za ovu sednicu i tako su prekrile Statut. Mnogi ni danas ne znaju nita ni o tom zakonu ni o razlozima zbog kojih je Savez prozvan u medijima da je traio povlaenje, ni zato je nama smetao zakon koji nas titi itd. itd.- apsolutno nita. Drugi primer je gore pomenuta odluka sa 99. sednice IO Saveza. Ignorisan je predlog predsednika koji je uzgred budi reeno bio i izvestilac. Predloen je zakljuak i usvojen na osnovu toga to se lan UO JO Panevo bez saglasnosti UO, bez ovlaenja da govori u njihovo ime i bez prava glasa na ovoj sednici, formalno izvinila, dok je predsednik JO Panevo, koji ima pravo glasa i koji je predstavlja, odbio da se izvini. Opet su lanovi IO zadovoljni: jeste da nisu nita reili, ali su doneli odluku koja ni u kom smislu ne reava nastalo stanje. Zato je odluka uopte donoena? Moda veina lanova IO misli da odluka mora uvek biti doneta. Nije bilo dovoljno to sam svaku kritiku i napad JO Panevo argumentovano pobio.
www.savezscg.org

To nije uzeto u obzir da bi se predsednik zatitio od iskonstruisanih optubi. Nije bilo dovoljno ni to to je predsednik JO Panevo priznao moje navode. Ne, veina lanova IOimala je drugi zadatak. Opet je kao i u prethodnom sluaju, grupa lanova IO (uglavnom ista grupa) u prekidu sednice, tragala za kompromisnim reenjem koje nije korektno ni prema kome, koje rui ugled predsednika Saveza, namerno ili sluajno, da li je to bitno? O tome da je potpuno obesmiljen rad RO Saveza ne treba ni govoriti. Ja sam svoje stavove izneo u svom programu kada sam se kandidovao za mesto predsednika. Oni su usvojeni na Izbornoj skuptini i prihvaeni od vas. Tokom rada sam uvideo da veina lanova IO Saveza odustaje od usvojenih stavova i sprovodi neku svoju privatnu politiku i zato sam na proloj redovnoj Skuptini Saveza ponovo traio da Skuptina preispita ispravnost mojih stavova. Skuptina ih je potvrdila i ponovo usvojila. Ja te stavove zbog gore navedenog ne mogu da menjam. A naravno postoje i lini razlozi zbog kojih ne elim da ih menjam. Svako, ko analizira sveukupne aktivnosti Saveza, kao i projekte koji su realizovani ili su u toku, uoie znaajan pomak na bolje od kada je prihvaen moj program. Predstavljanje zajednice podignuto je na znatno vii nivo. Ja ne vidim ni jedan opravdan razlog zato bih iao unazad, niti zato bih podravao vraanje na pozicije sa kojih smo eleli da iskoraimo napred. Ako neko iz linih razloga, pa makar oni bili i opravdani, eli da izabere liniju manjeg otpora - ne treba mu to dozvoliti. Veina lanova IO Saveza ne treba da podrava takve tendencije, ma kako kalkulacije govorile. Sve to ima svoje ime. Naalost mnoga ta imena su strane rei. Oni koji sluaju Pavarotija ne sluaju Cecu i obratno. Do usklaivanja stavova veine lanova IO Saveza, naroito one grupe koja proizvodi kompromisna reenja i mene, ne moe da doe. Suvie smo svi ponaosob stari i formirani da bismo karaktere, ivotne stavove i shvatanja mogli da menjamo. Ja neu podnositi ostavku jer verujem da nije korisno da se na brzinu raspisuju izbori, da se zapoeti procesi prekidaju i sve pratee to uz to ide. Naravno, ona je na raspolaganju toj veini lanova IO Saveza i mogu da je aktiviraju prema svooj potrebi. Zato, u interesu zajednice, predlaem da se u narednom periodu, to je mogue kraem, razgovara sa potencijalnim kandidatima. Moja je obaveza da ih u institucijama i organizacijama predstavim kao budue predsednike i da im predam sve kontakte i veze koje sam ja ostvario.

Predsednik SJOS Aleksandar Ne}ak

Jevrejski

Pregled

ELUL 5769/TIRI 5770.

INTERVJU

Aleksandar Ne]ak, predsednik SJOS

Dosta mi je ljigavih kompromisa!

Razgovarao: Saa Risti}
Kada od izvora, kako ree pesnik, dva putia vode na dve strane, to se moe smatrati donekle snoljivom, jer nije iskljuena mogunost da se u nekoj taki sliju u jedan. Meutim, kada je stotinu putia (i bezbroj stranputica) situacija postaje alarmantna. Pogotovo za vodia. On u tome ne vidi lepotu poziva. Naprotiv. Nezadovoljan, nee biti preterano i ako kaemo - isfrustriran, radom Izvrnog odbora Saveza jevrejskih optina Srbije, Aleksandar Neak, predsednik SJOS, koji po funkciji predsedava sednicama i tog tela, uputio je pismo njegovim lanovima - predsednicima jevrejskih optina. Iako napisano u jednom dahu, na nervnoj bazi, nakon prekida gotovo osmoasovne rasprave na 99. sednici IO, ono se u njemu krkalo mnogo due. Pismo objavljujemo u celosti, a uz njega i razgovor sa autorom, voen tim povodom. To e vam, nadamo se, pomoi da koliko toliko sklopite mozaik zbivanja u SJOS. Druga je stvar da li e vam se mozaik dopasti. Zato pismo? Zato to to ste imali da kaete niste rekli na Izvrnom odboru? - Sastanak Izvrnog odbora proao je u navijakoj atmosferi, punoj galame, meusobnog diskutovanja i dobacivanja, bez obzira na to da li sam govorio ja ili neko drugi. Dobro, ali gde je tu va autoritet, vi ste vodili sednicu Izvrnog odbora? - Nemam ga, pokazalo se da ga nemam. Ve nekoliko puta se dogodilo da moj predlog bude, ne nadglasan, ne argumentima osporavan, nego ak ni stavljen na glasanje. Ba ih briga! lanovi Izvrnog odbora ga uju, vide da im se ne svia i gurnu ga pod tepih. U kojim stavovima postoji vidno razmimoilaenje izmeu lanova IO i vas? - Ja nikada ne bih pristao da se kandidujem za predsednika ukoliko moj program ne bi bio prihvaen. Moj program je usvojen, ali se vremenom pokazalo da nekima ne odgovara. I sada bi oni da ga kao podravaju, onako deklarativno, a u stvari da rade po svom. Kao po onoj narodnoj: Mo da bidne, ne mora da znai! Na primer, moj program je bio da mora da postoji koordinator za kulturu, koji bi mogao da sagleda sve projekte koje razne optine alju, a ine to u enormnim koliinama, da ih proanalizira, pa da kae: Gospodo, ovaj projekat je zanimljiv, koristi zajednici, a ovaj drugi moe da bude, moda, interesantan na lokalnom nivou pa, za neku manju optinu, a kako nam je guber mali, neemo moi da ga finansiramo.

- To to ja do|em kod tebe na rakijicu, pa usput porazgovaramo na jevrejske teme da se Vlasi ne dosete nije projekat koji Savez treba da finansira
Zar mi nemamo koordinatora za kulturnu delatnost? - Na prolom skupu 10 predsednika jevrejskih optina jednoglasno je prihvaeno da nam ne treba. Zato? Zato to njima, a ja u tom trenutku to nisam shvatio, vie odgovara da se pare koje za to postoje podele, pa da onda sa njima rade ta hoe. Dobro, ali oni ak i u tom sluaju moraju da pravdaju utroen novac, koliko god da im je projekat beznaajan sa stanovita cele jevrejske zajednice. - Da, ali zato su protiv mene. Neke optine, nije bitno koje, insistiraju na tome da je kulturni projekat to to u ja danas da putujem kod tebe u posetu, a sutra e ti kod mene! Mi to mnogo volimo. Ja kada doem kod tebe popijemo lepo rakijicu, ti kod mene isto, a priaemo neto i na jevrejske teme da se Vlasi ne dosete. Meutim, ozbiljnih projekata ima vrlo malo. Mislite: izlobi, koncerata, predavanja, izdavatva, okruglih stolova... - Mislim na predstavljanje jevrejske zajednice sredini u kojoj ivi, to je najbitnije. Naravno, tu su i edukovanje lanova, rad na

septembar 2009.

Pregled

Jevrejski

INTERVJU
religijskom obrazovanju, negovanje tradicije judaizma... Na kraju krajeva, za mene je program i neka vrsta strunog usavravanja pod uslovom da je ono u interesu nae zajednice, ali od toga se bei. U Pismu kaete: Smatram da probleme treba definisati, analizirati i reavati. Svaki problem i svakog ko ga stvara nazvati pravim imenom. Po vama, izgleda, Izvrnom odboru nedostaje ono: Popu pop, bobu bob! - Jedna grupa ljudi, pod izgovorom da se boji da ne doe do cepanja zajednice, sklona je da probleme zatakava, a ja mislim da upravo ta njihova sklonost vodi cepanju. Oni ak kau da probleme treba ostaviti za neka druga vremena to u prevodu glasi: ne talasaj, pusti da na to padne praina. Moe i tako, moe se rei: Nemojmo to sada, ostavimo za naredni Izvrni odbor, ali to onda na narednom Izvrnom odboru treba raistiti, a toga nema! Sistem funkcionie tako to niko nikom ne eli da se zameri, jer e mu u nekom trenutku trebati njegov glas ili podrka. Nezameranje dovodi do onemoguavanja reavanja problema. I, to je najvanije, neki ljudi iz Izvrnog odbora, da ne navodim imena, na manjim skupovima nastupaju vrlo rezonski, razlono, sa vrlo otrim stavovima, a kada doe do glasanja na Izvrnom odboru Saveza sve to zaborave, pravdajui se reima: Ja to ne mogu, jer moj izvrni odbor to ne eli. Znai, predsednik optine preuzima na sebe ulogu nekog ko e samo preneti stavove svom Izvrnom odboru. On se, umesto da bude lider koji e snagom argumenta ubediti lanove optinskog izvrnog odbora u ispravnost svog stava, ponaa kao da ga nema, kao da ne moe da utie na izvrni odbor svoje optine. ta vie, on se krije iza odluke svog izvrnog odbora koji najee i nema dobru informaciju, jer verujem da bi, da je ima, drugaije odluivao. - U Pismu navodite primer odluke Izvrnog odbora Saveza po pitanju povlaenjem Predloga zakona o zabrani diskriminacije iz skuptinske procedure kao neto to je okruglo, pa na oe, da se ona moe bezbroj puta proitati, a da se ne shvati da li Savez taj zakon podrava. Moda to tako vama izgleda, ali, ako mi je doputeno da kaem, meni je ta odluka upravo zbog toga izgledala na-

Aleksandar Ne]ak,
jmudrija, onako, obrenovievska: Pomoz bog arijo na obadvije strane! - Ne slaem se sa vama! Naprotiv! Po meni, ta odluka alje poruku: Mi emo da mislimo jedno, a priaemo drugo! Kompromiserska? - Nazovi solomonska! Ako te pritisne ovaj, rei e ja sam rekao ovo, a ako te pritisne onaj ja sam rekao ono! Svima je bilo jasno ta se desilo, manje-vie svima (moram da imam rezervu poto ima meu nama i onih kojima nikad nita nije jasno), a to je da nisu smeli da definiu svoj stav i onda su traili modus da ne kau nita, ali da ispadne da su, ipak, neto rekli. Nije to bio neki politiki, diplomatski, manevar nego ordinarna brljotina. Zato brljotina? - Zato to vie ne moe da se ispravi. I znate ta jo? Veina onih koji su glasali uopte nije shvatila koliko je to vano. Siguran sam da 80 posto njih nisu ak ni proitali taj zakon. Odluku su, ovakvu kakva je, doneli na insistiranje Beograda (JO Beograd p.a.). Druga, po vama, kompromiserska odluka Izvrnog odbora Saveza doneta je u vezi kritike JO Panevo na va rad, koju ste, kaete, argumentovano pobili, ali da to nije bilo dovoljno. Tvrdite da ta odluka nije korektna ni prema kome i da rui ugled predsednika Saveza, namerno ili sluajno dodajui da to i nije bitno?Kako bi ta odluka po vaem miljenju trebalo da glasi? - Bilo je preko 15, to kritika, to napada, to pljuvaina, ali ja sam izneo samo nekoliko primera za koje sam verovao da e mojim dragim prijateljima biti poznati, i za svaki dokazao da ne dri vodu. Kada sam zavrio izlaganje, predloio sam zakljuke, po kojima se, ili prihvataju stavovi JO Paneva i osuuje lo rad predsednika Saveza, ili odbacuju stavovi Paneva od kojeg se trai da se izvini Izvrnom odboru Saveza zbog njih. Zato tako? Zato iz ringa mora da se izae tek kad jedan od boksera zavri na patosu? - Zato tu tu ne postoji kompromis. Ne mogu ja da kaem: Sluaj, ti si lopov, ali ja ne mislim ba tako!, pa da posle toga Izvrni odbor zakljui da sam ja vas potpuno neosnovano nazvao lopovom, ali da ne moram da priznam da nisam u pravu. Panevo nije kazalo da ne stoji iza napada iznetih na moj rad, ono je samo reklo da nije trailo moju smenu. A napadi su potpuna izmiljotina: da sam ja odnekud uzeo 6.000 evra i dao ovome (Nenadu Fogelu, predsedniku JO Zemun p.a.) za projekat, a potpuno je transparentno da je on za to dobio vie nego deset puta manji iznos, i to ne od mene nego mu ga je odobrio Izvrni odbor. Drugo, da sam ja nametnuo Fogela, kao predstavnika malih optina u Radnom odboru, njemu (Davidu Montijasu, predsedniku JO Panevo - p.a.) iako sam ga podsetio

- U vie navrata predlog predsednika Saveza je bojkotovan, gurnut sa stola da se o njemu nije ni diskutovalo
www.savezscg.org

Jevrejski

Pregled

ELUL 5769/TIRI 5770.

predsednik SJOS
na sednicu kada je Ljlji Popov (predsednica JO Zrenjanin - p.a.) istekao mandat. Tada sam ja predloio Fogela, to niko nije komentarisao. Sada, neto manje od godinu dana posle toga, on se setio da na 99. sednici Izvrnog odbora tvrdi da sam mu Fogela nametnuo. Zato ba tada? Zato su uopte svi ti napadi bili na toj sednici? Da to nije to sve bilo napakovano tako da bi se odbranili od toga to je Montijas rekao da je deo razloga to nisu prisustvovali skupu Kol Zemun, na kojem je razgovarano o budunosti nae jevrejske zajednice, bio njegov animozitet prema Fogelu? Zar ne postoji mogunost da neko, ko nije zadovoljan radom Fogela kao predstavnika malih optina u Radnom odboru, zatrai njegovu smenu?Pretpostavljam da Nenad Fogel ne mora da izgura ceo mandat kao to ne morate ni vi. - Naravno, ali ne moete oveka da skidate sa funkcije zato to, na primer, ima plave oi. On treba da bude sklonjen zato to nije uradio to, to, to i to! Ne moe Nenad Fogel da bude sklonjen sa tog mesta zato to Montijas misli da predsednik jevrejske optine Zemun sve koristi za sopstvenu promociju. Znai, odredite se gospodo, kritikujte Nenada Fogela, ali zbog njegovih greaka! Recimo, jedna od optubi Jevrejske optine Panevo je da ja ne dozvoljavam da se Nenad Fogel stavi na dnevni red. Ali ni to nije tano! Ta taka je bila na dnevnom redu 95. sednice Izvrnog odbora. Jasna (J. iri, predsednica JO Ni - p.a.) je traila da to bude stavljeno na dnevni red. Ona je ustala i rekla neto kao: Ja nemam ta da kaem, zna se ko je Nenad Fogel! i sela. Niko, ama ba niko, nije reagovao. Ni Montijas! Ja sam pitao Panevo zato ne trae da to bude taka dnevnog reda, jer ja bih je sigurno uvrstio. Ne! Oni trae da ja stavim po svom uverenju Nenada Fogela na dnevni red. Ja nemam ta da napadam Nenada Fogela, prema tome to je to. I jo neto, ja sam stavio na 99. sednici Nenada Fogela da bude izvestilac sa Kol Zemuna. Bio im je tu, pa to ga onda nisu napali? Ali je vrlo simptomatino da je Panevu, koje je poznato po dobrom rotilju i koje je dobar domain kada se ide kod njih, to ja veoma cenim, jako zasmetalo to je posle diskusije na brodu na kojem je odran Kol Zemun bilo posluenje. Nivou Davida Montijasa ne prilii da se posle jedne tako ozbiljne diskusije o budunosti nae jevrejske zajednice jede. Na kraju Pisma kaete da neete podnositi ostavku, ali predlaeteda se u narednom periodu, to je mogue kraem, razgovara sa potencijalnim kandidatima za predsednika Saveza jevrejskih optina Srbije. Ako je tako, zato bi se uopte razgovaralo, pa jo i u to je mogue kraem periodu? - Trenutno se nije isprofilisao odreeni kandidat ili kandidati. S druge strane, zajednica je u nizu projekata. Donosi se Zakon o nacionalnim manjinama, donosi se Zakon o povraaju imovine... Mislim da bi bilo nekorektno sa moje strane da ja sada kaem: Gospodo, ja odoh, a vi se snalazite!. Zato sam rekao da neu da podnosim ostavku, ali da svako ko misli da je vreme da se sklonim treba da izae na sednicu, to kae i preuzme odgovornost za svoje rei i posledice. Druga stvar u toj celoj prii je da su se kandidati pojavili i da je neka predizborna kampanja poela. Na osnovu ega to tvrdite? - Prvo, nije sluajno da se u vie navrata predlog predsednika bojkotuje, da se o njemu ne diskutuje, da se on gurne sa stola i da se izlazi sa predlozima koji nisu ni slini onome to sam predloio. I to se ve drugi put deava tako to se ista grupa ljudi povue u stranu i bez konsultacije sa mnom, koji snosim odgovornost prema medijima, javnosti, ministarstvima, ambasadama... donese novi predlog za koji sam govorio da ga neu podrati i on bude izglasan. Znai, grupa ljudi konstantno na taj nain rui ugled predsednika i to ne moe da bude sluajno. Jasno je odakle vetar duva. Vama moda, ali ne i nama.Odakle?

Grupa ljudi konstantno rui ugled predsednika Saveza i to ne mo`e da bude slu~ajno. Jasno je odakle vetar duva
- Od grupe koja je od poetka bila protiv koncepta koji smo usvojili. Ona bi i dan danas da se promeni Statut, da se vrati na staro, da u Izvrnom odboru sedi jedno 10 ljudi iz Beograda koji e uvek preglasavati male optine i koji e, naravno, favorizovati ideje Beogradske optine. Iako, to tvrdim, nijedan predlog Jevrejske optine Beograd nije odbijen od kako sam ja predsednik. Sutina naeg rada nije da se nadglasavamo nego da delamo u interesu jevrejske zajednice. Zato Beograd insistira na tome da, kao najvea optina, mora da u Izvrnom odboru bude zastupljen toliko da donosi odluke koje eli. Pretpostavljam da ste se prihvatili mesta predsednika Saveza jevrejskih optina da biste radili na dobrobit nae zajednice. ta e biti, ako zbog vae elje da se nita ne gura pod tepih, da stavovi ne budu okrugli pa na oe, da se popu i bobu kae ta kome sleduje, optine, koje su osnivai Saveza, odlue da iz njega istupe? To bi onda znailo da ste svoju misiju kompletno promaili, odnosno, da ste zajednicu, koliko-toliko jedinstvenu, razbili. Zar demokratijanije satkana od kompromisa koliko god bili bolni?Zar ne mislite da nekada treba i popustiti zarad mira u kui? - Sve zavisi od toga zato kua puca. Ako kua moe da pukne zbog zemljotresa onda preduzimate odreene inenjerske radove koji to treba da onemogue. Ako kua moe da pukne zato to su joj loi temelji, onda se preduzimaju drugaiji radovi. Meutim, ako kua puca zato to je neko granatira onda je ne moete odbraniti. Ako osniva insistira na neemu to je za zajednicu tetno ili na neemu sa ime se ostali ne slau on onda zloupotrebljava svoje pravo... Hajde da uzmemo ovaj primer: Evo, svi su, ili bar veina, protiv Fogela. ta spreava jevrejsku zajednicu u Zemunu da kae: ta, mi vam ne valjamo?! Dovienja, mi odosmo, a vi radite ta hoete! Nita, samo to bi u tom sluaju Savez bio oslabljen za jednu optinu! - Kako onda predsednik moe da napravi kompromis u tom sluaju? Tako to e traiti da se Zemun ne moe napadati bez osnova, bez razloga, nego injenicama, pa e onda Zemun da se odbrani ili nee. Sigurno je da predsednik Saveza nee da izigrava nekog koji e da zapuava rupe. On je dao program koji treba da nas objedinjava. Ako program nije dobar, dajte drugi. Dobro i ta sad. Argumentovano se ospori rad Nenada Fogela, a on se naljuti i istupi sa sve svojom optinom i opet smo na istom. - Tako je, to se i deavalo. A znate ko je spreio da se zaista i desi? Ja! Kako? - Pa, tako to je na jednom Izvrnom odboru traeno da Fogel bude izbaen iz tog tela. Iako je to bilo protiv Statuta, doneta je odluka. Onda su Zemunci rekli da, ako je tako, oni ne ele da ostanu. I onda sam ja otiao u Zemun, razgovarao sa njihovim Izvrnim odborom, pa onda razgovaro ovde i doveo do toga da se to ne dogodi, jer optube protiv njega nikada nisu dokazane niti opravdane. A ta je to stavljano predsedniku te jevrejske optine na duu? - Radilo se o tome da je gradei kuu, navodno, uao u parcelu Zemunskog jevrejskog groblja, 20 centimetara ili est metara ne mogu sada da se setim. Ja sam traio da platimo geodeta koji e da izae na teren i to ustanovi. Nenad Fogel je to prihvatio, Izvrni odbor nije! Zato? E, to nikada nismo doznali.

septembar 2009.

Pregled

Jevrejski

Jo jedan Srbin me|u Pravednicima

Na ceremoniji u ast Dragoljuba Trajkovia, nedavno odranoj u Vrtu pravednika meu narodima, u Jad Vaemu, madalju i certifikat u njegovo ime primila je erka Nada uraevi-Trajkovi (na slici), a u prisustvu erke Tihomira Ungara, preivelog Holokaust. Margita i Marsel Ungar i njihovo dvoje dece Olga i Tihomir, iveli su u Banatu. Avgusta 1941. godine banatski Jevreji su deportovani u Beograd da bi mukarci, meu kojima i Marsel, bili zatvoreni u logor Topovske upe, dok je enama i deci privremeno bilo dozvoljeno da ostanu u gradu. Neto pre konane likvidacije (od 12.000 beogradskih Jevreja 10.000 je ubijeno u Holokaustu), oktobra 1941., Dragoljub Trajkovi, elezniki slubenik, uo je da e preo stali Jevreji u Beogradu biti deportovani u logor na Sajmitu. Na sam dan deportacije pohitao je do stana u kojem je bila porodica Ungar, rodbinski povezana sa njegovom suprugom, i prebacio ih u svoju kuu gde ih je krio i opskrbljivao koliko je mogao. Posle izvesnog vremena uspeo je da im pribavi fal sifikovana dokumenta i da Margitu i njeno dvoje dece prebaci u blizinu Svilajnca. Novcem dobijenim od Margitine sestre Rue, koja je, udata za nejevrejina, ivela u Beogradu, plaao je tamonjim seljacima da ih sakriju i poseivao ih je meseno snabdevajui ih hranom i piem. Ungarovi su tako doekali kraj rata. Dragoljub Trajkovi je tako postao jedna od 22.700 nejevreja koji su do danas proglaeni Pravednicima meu narodima zbog toga to su, reskirajui svoje i ivote porodica, spaavale Jevreje od sigurne smrti.

Komemoracija u Kikindi
Na Jevrejskom groblju u Kikindi je 14. avgusta odrana komemoracija povodom 68 godina od deportacije Jevreja iz kikindske optine u koncentracione logore. Na spomenik Jevrejima stradalim u Drugom svetskom ratu, vence su poloili lanovi Jevrejske zajednice u Kikindi i predstavnici lokalne samouprave. Pre 68 godina, 14. avgusta, 1941. godine, faisti su pohapsili sve Jevreje koje su zatekli u Kikindi i odveli ih u prihvatni logor u Novom Beeju odakle su, nakon est nedelja, deportovani u beogradske logore Sajmite i Banjica. Posle rata, u Kikindu se vratilo njih esnaestoro. Romana i eljko Tomin, glumci Narodnog pozorita u Kikindi i Ana Grbi i Branimir Kneevi, lanovi JO Kikinda izveli su prigodan program. Komemoraciji su prisustvovali i predstavnici lokalnih medija. J. Grbi

www.savezscg.org

Jevrejski

Pregled

ELUL 5769/TIRI 5770.

REAGOVANJA

Na marGinama ^lanka Kud plovi ovaj brod?

Nisam optimista
Potrebno je pa`ljivo upravljati kormilom naeg broda, i ne zaboraviti da povremeno i kompas valja ba`dariti
Nedavno, u emisiji jednog od naih televizijskih kanala, upitan je jedan od uesnika, poznati jevrejski intelektualac, o svom identitetu. Pitanje nije postavljeno sa provokativnim namerama. Na sunarodnik je, ne trepnuvi, odgovorio: Srbin jevrejskog porekla. Uesnici emisije nisu komentarisali ovaj odgovor. Po mom vienju, odgovor nije jasan. ta su to Srbi jevrejskog porekla (ili Finci kurdskog porekla..., ili Tuniani eskimskog porekla i tako u nedogled)?

Prolog 1.

U Statutu Saveza naa zajednica je definisana kao etniko-verska (ili versko-etnika) ta god to znailo.....?!
Prema lanku Kud plovi ovaj brod stie se utisak da je pokrenuta jedna ira diskusija Jevreja Srbije sa ciljem definisanja sopstvenog identiteta i opstanka. Sam lanak ocenjujem kao poetak vredan potovanja. Ako je moja pretpostavka tana, onda hajde da traimo zajedniki imenitelj kroz sueljavanje razliitih miljenja, vienja, argumenata, - pa i emocija. Potrebno je paljivo upravljati kormilom naeg broda, i ne zaboraviti da povremeno i kompas valja badariti. Svestan sam da nije osobito popularno zapoinjati od Adama i Eve: velika je vremenska distanca, ne bazira se na istoriji, ve na narodnom pamenju, a apokrifni spisi nisu pouzdan dokaz. Mi smo potomci semitskih plemena koja su, negde u biblijska vremena, primila monoteizam, zatim i Dekalog nespornu osnovu i danas aktuelnu etike i morala. Na osnovama Dekaloga jevrejska plemena se ujedinjuju i osnivaju teokratsku zajednicu, itav milenijum pre pojave hrianstva. Ne znam u kojoj meri, i da li, jedna teokratska zajednica od pre tri milenijuma, moe nositi naziv drava, ali samu terminologiju ne smatram bitnom. Nije sporno, meutim, da su stanovnici ove zajednice razgovarali (zajedniki jezik), proizvodili (zajednika ekonomija), razmenjivali proizvode (trgovina), sudili i bili sueni (pravosue), ratovali (vojna komponenta jedne organizovane zajednice). U to doba granice u svetu, pa ni u naoj prapostojbini, nisu bile stalne. Da rezimiram: ne sasvim verodostojni podaci, ali i socioloka logika odreuje milenijum pre Hrista kao milenijum kakve-takve dravnosti jevrejskog naroda uz potpunu, deliminu, ili formalnu samostalnost. Formalna samostalnost jevrejske drave prestaje u 87. godini nae ere. Jevreji su rasuti po celom svetu i u nastupajua dva milenijuma nigde nisu dobrodoli. Proganjani su, ali su opstali. Teko je razluiti da li su Jevreji opstali zahvaljujui svojim duhovnim voama ili mrnji sredine koja ih nije prihvatala i drala ih u odvojenim zajednicama (geto). Pretpostavimo da su oba ova inioca imali stanovitu ulogu u naem opstanku. Za potovanje su svi rabini i jevrejski uenjaci ija dela mnogi ne poznaju, ali koji su fanatino uvali i sauvali na narod. I seanje na Jerusalim. Ritual nas obavezuje da se pri nekim molitvama okrenemo ka naoj prapostojbini, ka Jerusalimu, i izgovorimo: Dogodine u Jerusalimu. U Evropi, devetnaesti vek karakterie naglaeno iskazivanje nacionalnog identiteta i formiranje nacionalnih drava. U zapadnoj Evropi, u izvesnoj meri, slabi i verska netrpeljivost, tanije: ustupa mesto izraenom nacionalnom senzibilitetu. Reakcija naih predaka je optimistika. Uklapaju se u nova vremena, usvajaju (i razvijaju) kulturu zemalja u kojima ive, bore se u ratovima zemalja iji su od nedavno graani i pokuavaju da budu Nemci Mojsijeve vere, Maari Mojsijeve vere i sl. Nai sunarodnici u istonoj Evropi i dalje ive bez promena: govore Jidi, neguju tetl kulturu, klezmer muziku, prouavaju Toru i Talmud, ekaju Meijaha i povremeno doivljavaju (ponekad i preivljavaju) pogrome. Vreme je pokazalo da nai preci i na istoku i na zapadu Evrope, ostaju corpus alienum (strano telo), eventualno tolerisani, ali nikad smatrani svojima. Napokon, Jevreji cionisti zakljuuju da je opstanak mogu samo u nacionalnoj pradomovini. U zemlji gde e Jevreji oiveti ivrit, isuiti movare, ozeleniti pustinju, obrazovati se u svojim kolama, raditi i stvarati potomstvo, moliti se Bogu ako su vernici i svoju zemlju braniti svim sredstvima. Posle dva milenijuma galuta, drava Izrael postaje stvarnost. Holokaust nije tema ovog izlaganja, kao ni analiza politikih prilika u Izraelu. Problem meusobnog odnosa demokratije i teokratije pripada onom delu jevrejske populacije koja je odabrala Izrael za svoju otadbinu. Ipak, kao Jevrejin koji Izrael smatra prirodnom maticom svih Jevreja, ne gajim iluziju o verskoj toleranciji. Ali, koja je vera tolerantna? Ipak, priznajem, da bi bilo takorei nemogue izbei teoloki kriterijum pri aliji buduih graana Izraela. Uobiajeni socioloki parametri (jezik, kultura, obiaji, nain ivota) nisu primenljivi, u ovom sluaju. Vratimo se naem Brodu: kakva je budunost Jevreja u Srbiji? Moja predvianja nisu optimistina. Kakva je mogunost da naa deca sklope brak sa Jevrejinom ili Jevrejkom? Realno - zanemarljiva. A unuci ili praunuci? Brakovi sa Jevrejima se mogu sklapati i van granica ove zemlje, ali onda to vie nisu Jevreji Srbije. Moda e se neki na praunuk setiti da ima nekog Jevrejina meu precima....! Nee mu oi zablistati kada ugleda belu zastavu sa dve plave trake i Magen Davidom i nee ustati na zvuke Hatikve....! Pa ipak, dok smo mi ivi negujmo sve dokaze naeg prisustva u ovim krajevima. A neka i potomstvo vidi da su za vreme dvomilenijumskog galuta i ovde iveli Jevreji. Moji stavovi za kraj: - Ja se izjanjavam kao Jevrejin, ne samo poreklom nego i po ubeenju; - Ja sam agnostik; - Moja matica je Izrael, ali moja otadbina je Srbija; - Ne mogu prihvatiti definisanje nae zajednice kao etniko-verske; - Koliko god da smo malobrojni, po mom vienju, mi smo u ovoj zemlji nacionalna manjina; - Vrenje religioznih obreda ini znaajnu komponentu nae prolosti, delom i sadanjosti, to zasluuje potovanje, ali ne smatram ih glavnim iniocem jevrejskog identiteta. Smatram da opstanak jevrejskog naroda, u A. Darva budunosti, nee zavisiti od religije.

Prolog 2.

10

septembar 2009.

Pregled

Jevrejski

REAGOVANJA

Mozaik bez najva`nije kockice

Deo svetske tampe, a i nae, izvetavao je o prekomernoj upotrebi vojne sile u Gazi, a tek tu i tamo pominjao ispaljivanje Hamasovih raketa kasam na izraelska civilna naselja
Pod naslovom Imam prava da ne utim objavljen je u junskom Jevrejskom pregledu intervju sa dobrim poznavaocem problematike Bliskog istoka novinarom Politike Bokom Jakiem. Detaljan i opiran, intervju zahteva komentar i poneko miljenje koje se ne poklapa sasvim sa u njemu iznetim stavovima. Pre i iznad svega, utisak je da u svim komentarima i intervjuima o tom sloenom mozaiku Bliskog istoka i arapsko - izraelskog sporenja, nedostaje jedna kockica bezbednost Izraela ili, jasnije reeno, pravo na ivot izraelskog naroda. Dobro je poznato da je Izrael vrlo mala zemlja, okruena arapskim dravama, slikovito reeno, ostrvce u Arapskom moru. Zna se, takoe, da je prolo 60 godina od formiranja Drave Izrael, ali je manje poznato, bar iroj javnosti, da je njen opstanak jo na ivici noa. Tu jednostavnu injenicu kao da dovoljno ne uvaavaju ljudi od pera, razni komentatori , analitiari, dobronamerni ili zlonamerni, pa i politiari. Sve ostale kockice poput: brutalne upotrebe sile, odmazde, meanja uzroka i posledica, relativizovanje dogaja, stavljanje znaka jednakosti tamo gde ga nema itd. ne mogu da zamene onu pravu. U razgovoru je bilo je rei o antisemitizmu, Durbanu, pretnjama Irana, stereotipima iz vremena nesvrstanih - to je suvie za jedan intervju, ali bismo mogli da se zadrzimo na tri najvaznije, tri kljucne teme za Izrael: Zidu, Jerusalimu i Gazi. Izgradnja zida prema Zapadnoj obali podigla je mnogo buke i praine. ak je osnovan i neki meunarodni sud uglavnom od uesnika koji ive daleko i nisu izloeni niti trpe posledice svakodnevnih upada i teroristikih napada! Poevi od Kineskog, istorija pamti mnogo zidova. Uvek su ih podizali oni koji su se branili, pa to ine i danas. Dogaaji su pokazali opravdanost podizanja zida prema Zapadnoj obali. Zvanine statistike pokazuju da su proteklih nekoliko godina znatno opali upadi na izraelsku teritoriju i broj teroristikih napada. to se tie statusa Jerusalima, intervju sa g-dinom Jakiem ne daje odgovor na pitanje: zato je Jaser Arafat, ef PLO, odbio ponudu izraelskog premijera Ehuda Baraka da prihvati istoni deo Jerusalima? Neki odgovor savakako postoji, ali su nama, itaocima, koji se obavetavamo samo iz onoga to plasirju mediji, takve informacije nedostupne. Ostaje nam, dakle, da nagaamo. Moda je hteo ceo Jerusalim ili nije ni eleo da doe do mira izmedju Izraela i Palestinaca? Po pitanju sukoba u Gazi, deo svetske tampe, a i nae, neprekidno je donosio izvetaje o prekomernoj upotrebi sile prikazujui slike razaranja, ranjenih i poginulih civila. Tek tu i tamo naao bi se poneki komentar o ispaljivanje raketa kasam na teritoriju junog Izraela i to iskljuivo na civilna naselja. Za lovce na senzacije to nije
www.savezscg.org

IDF o Gazi

Izrael je nedavno objavio dokument od 160 stranica pravdajui vojnu ofanzivu u Gazi. U izvetaju Operacija u Gazi pravni i injenini aspekti (The Operation in Gaza Legal and Factual Aspects) zakljuuje se da je jevrejska drava imala puno pravo da se, akcijama preduzetim tokom decemra prole i januara ove godine, odbrani od neprekidnog raketiranja svojih graana i drugih Hamasovih teroristikih nedela. Napadajui izraelske civile i stavljajui palestinske graane u opasnost, Hamas je prekrio meunarodno pravo, kae se u izvetaju i dokumentuje. Takoe, u njemu se mogu videti, do sada neobjavljene, pojedinosti o sveobuhvatnoj istrazi Izraelskih odbrambenih snaga (IDF) pokrenutoj radi provere tvrdnji raznih grupa da je armija tokom intervencije prekrila meunarodno pravo. S tim u vezi, ispitani su navodi o raketiranju bolnica i objekata Ujedinjenih nacija, upotrebi belog fosfora i unitavanju privatnih poseda od strane peadije. Neki od nalaza IDF objavljeni u pomenutom dokumentu za sada su provizorni s obzirom na to da je istraga i provera pojedinih tvrdnji jo u toku.

bila udarna vest iako je raketiranje iz pojasa Gaze trajalo godinama. Treba podsetiti da je podruje Gaze vrlo gusto naseljeno civilnim stanovnitvom i da se Izrael odatle potpuno povukao jo 2004. godine. ta se posle toga dogodilo? Umesto da se pretvori u zonu mira i ekonomskog prosperiteta za tamonje stanovnitvo, postalo je Hamasov placdrom za ispaljivanje raketa na juni Izrael. Hamas je postavljao lansirne rampe u gusto naseljene delove grada, smetajui skladita eksploziva i oruja u kole i sline objekte, to je, prema zakonima rata zloin, ba kao i stvaranje ivog ljudskog tita od civila. to se tie Izraela, cilj je bio jasan: unititi lansirne rampe, rakete, skladita eksploziva i oruja, a ne - osveta. Odredba o prekomernoj upotrebi sile moe se upotrebiti u, na primer, ulinim demonstracijama, dok se u ratnom sukobu ona odmerava prema otporu neprijatelja! Najzad, moram da kaem neto i o reenju - dve drave, jedna pored druge. Najstraniji scenario za budunost Izraela bio bi kada bi se u poetku formirala relativno umerena Palestinska Vlada koju bi vrlo brzo sruila neka militantna teroristika organizacija slina Hamasu ili Hezbolahu iji je cilj jasan unititi Izrael. Rakete kasam ispaljene sa Zapadne obale bile bi praktino na pragu Izraela i ne bi trebalo da lete ni 15 niti 20 km nego samo 500 metara .

Msc. Jozef Baruhovic

Jevrejski

Pregled

ELUL 5769/TIRI 5770.

11

DOGADJAJI

Dvaput tepovano
Pie: Saa Risti}
Usamljenik Adam, saekao je Evu u Rajskom vrtu da mu je Bog dovede. Hiljade godina kasnije, Inenjer Aleksandar Moi, ekao je u noi 29. avgusta, u beogradskoj sinagogi svoju Evu, Sonju Demajo Lunginovi, uiteljicu u penziji, dodue ne u Raju, to dolazi kasnije, nego ispod hupa koja simbolie njegov dom. Hupa je otvorena sa sve etiri strane jer je, kae predanje, na praotac Avram bio gostoljubiv prema namernicima bez obzira na to sa koje strane dolazili. Koliko e gostoljubivi biti Sonja i Aleksandar ne znamo, ali u tom za njih tako romantinom trenutku, u njihov, za tu priliku sklopljen, dom prisutni su mogli da uu samo pogledima. Radoznalim, nasmeenim, suznim oseanja je bilo napretek. Pre nego to se sam in venanja i ulaska mlade pod mladoenjin krov zbio, Aleksandar je, kako tradicija nalae, (ove obaveze, neka nam rabin Isak Asiel, koji ih je venao, ne zameri, Adam je, ini nam se, bio osloboen) morao da potpie venani ugovor - ketuba . Njegove odredbe proitane su dovoljno glasno, pred brojnim svedocima, kako bi se obznanile dunosti koje mladoenja preuzima na sebe u odnosu na suprugu. Moieva ruka nije zadrhtala. Bilo bi to jedno obino jevrejsko venanje da mladenci ne pripadaju generaciji (to, jasno, za mladu ne vai) seniora nae zajednice. On je roen 1919. godine, a ona izvolte pa je pitajte ako ste interesntni znati, jer takva vrsta istraivanja prevazilazi hrabrost ratnog dopisnika. Uostalom, njemu je ona devojica, a to je najvanije. - Teko je biti sam kae Aleksandar udovoljavajui novinarskoj radoznalosti. - Svakom je potreban ivotni partner. Tek kada ima bliskog i intimnog prijatelja moe da bude ceo ovek, jer oveku je potrebno da ima uz sebe nekog sa kojim moe da razgovara, razmeni utiske i deli radosti. Sonja i izabranik njenog srca, ve imaju, ne naroito dugaak, brani sta. Venani su graanski u februaru ove godine, pa se ne bi moglo rei da su ba pripravnici u tom poslu. Iskustva zajednikog ivota koja su od tada stekli su takva da ne mogu jedno drugo dovoljno da nahvale. - On ima jako mnogo kvaliteta i nemam ta da mu ispravljam. ak nema ni nekih navika koje bi mi smetale kae Sonja dodajui da je po temperament ona svakako ivlja. - Odlino se uklapamo, a kada se i dogodi nekom od nas da iskoi iz ina tada prasnemo u smeh, jer smo jako dobro svesni naih godina. Smiren kakv jeste i pun nenosti, Aleksandar mi je divan oslonac, prezadovoljna sam. - Ne mogu dovoljno da je nahvalim. Ja nju, smem to da kaem ba kao neki mladi, mnogo volim! Kao to ve vekovima sva jevrejska slavlja moraju da budu zainjena jednom notom sete, tako je bilo i ovo. Jasno je da ovom paru zrelih golupia nije bilo do ove parade koja vie prilii mladim ljudima. ta ih je onda nagnalo da, nakon graanskog, sklope i verski brak, stanu pod baldahin, ispiju vino i razbijaju au? - Supruga i ja ovaj as doivljavamo kao odavanje poasti u pr-

Ven^ali se Sonja Demajo LunGinovi] i Aleksandar Moi]

vom redu naim majkama, a onda i oevima. Majke su nam ivot dale. Ulazei na ovaj nain u ovaj brak mi ispunjavamo njihove elje sa kojima su one otile pred streljaki stroj. To je za ljude nae generacije oiljak koji emo nositi do kraja ivota. - Ovo versko venanje je ispunjavanje duga prema naim porodicama kojih gotovo da vie nema. U mojoj porodici Demajo sto i vie godina niko se nije ovako venao. Poslednje versko venanje bilo je ono bakino i dekino 11. januara 1904. Eto, ja, njihova unuka, morala sam da im ispunim to da odem i Izrael i stanem nogom na njegovo tlo, kao i da se venam u sinagogi. Posle ceremonije venanja, kojom prilikom je rabin, sasvim primereno, preskoio da mladence uputi u tajne branog ivota pravdajui se reima: Teko da bih ja vama mogao da govorim o tome, pre bih od vas mogao neto korisno da ujem na tu temu! prelo se na estitanja i zakusku. Iako to verovatno nikog ne interesuje preterano, neka potpisniku bude doputeno da od svih akonija izdvoji pastel iji ga je prvi zalogaj vratio u detinjstvo. Ali, neemo o tome, dovoljno je bilo sete, vratimo se veselju. Moda e nam u tome pomoi komentar jednog od gostiju: - Graansko, pa versko venanje. Hmmm, pa to je, znai, dvostruki tep. Ima da dri, tu kidanja nema!

Nijedno jevrejsko veselje ne mo`e bez malo sete

12

septembar 2009.

Pregled

Jevrejski

OMLADINA
Fudbalski turnir Ledine 2009.

Makabi - SJOS, drugi

Vreme sporta

U nogometnom vaterpolu po letnjem pljusku fudbaleri SPS-a bili bolji pliva~i od Makabejaca i osvojili prvo mesto

Fudbalska ekipa Makabi-Savez Jevrejskih optina Srbije uestvovala je na humanitarnom turniru u malom fudbalu Ledine 2009. Dobrom selekcijom igraa ostvaren je veliki uspeh na ovom takmienju. U konkurenciji 26 fudbalskih ekipa, Makabi je osvojio drugo mesto, predstavljajui nau zajednicu u najlepem svetlu. Utakmice su se prvo igrale po grupama. U naoj, u kojoj je bilo pet ekipa, Makabi je osvojio prvo mesto. Zatim je usledila nokaut faza turnira gde je Makabi u visokom stilu dogurao do finala. Naalost u finalnoj utakmici u izuzetno oteanim vremenskim uslovima (kia je nemilosrdno padala tokom celog mea), ekipa SPS-a se bolje snala i pobedila sa 2:0. U Ledinama se nalazi spomen obeleje stradalim Jevrejima, pa je time uee ekipe koja predstavlja Jevrejsku zajednicu Srbije od izuzetnog znaaja. Bilo je ovo prvo uee naeg tima na turniru u Ledinama posle vie od 20 godina.  Danijel Bogunovi}

Jevrejska omladina Srbije je u Zrenjaninu, pod pokroviteljstvom SJOS i uz punu podrku tamonje jevrejske optine, posle dueg vremena organizovala meuklupski susret odran od 27. do 28. juna. Okupljanje je realizacija ideja proisteklih na studentskom seminaru u Jeevici i predstavlja nastavak saradnje mladih Jevreja nae zemlje. Zrenjanin je izabran i zbog toga to se u njemu svake godine odrava Makabijada, pa su gostoprimljivi lanovi optine stekli zavidno organizacijsko iskustvo. Uesnici su bili smeteni u Domu za uenike, idealanom za ovakav tip druenja. Nakon smetanja usledilo je okupljanje u etakoj zoni i susret starih prijatelja, a zatim veera u restoranu Banatska koliba. Tamo su se omladinci sreli sa lanovima Jevrejske optine Osijek, koji su pristigli da bi uestvovali na Makabijadi. Nakon toga, druenje je nastavljeno u prostorijama JO Zrenjanin, a prisustvovali su mu i pripadnici srednje generacije. Posle se prelo na zabavu uz ivu svirku u jednom od gradskih klubova.

www.savezscg.org

Jevrejski

Pregled

ELUL 5769/TIRI 5770.

13

Susret u Zrenjaninu

i razonode

Ovo se ne proputa!

POZIV

Sutradan, oko 11 asova, na sportskim terenima organizovani su fudbalski susret i takmienja u raznim sportskim disciplinama. Nakon ruka uesnici su mogli da uivaju u muzici i karaokama, kao i da u meusobnim razgovorima iznesu miljenja o meuklupskom susretu. - Omladinci, bilo ih je 35 iz Novog Sada, Subotice, Beograda i, naravno, grada domaina, oduevljeni su. To nam otvara mogunost da sledee aktivnosti organizujemo za jo vei broj uesnika, meu kojima bi bili i mladi iz nekadanjih jugoslovenskih republika kae Danijel Bogunovi, predsednik jevrejske omladine Beograda, ne proputajui da istakne da su im domaini maksimalno izali u susret. - Predsednica JO Zrenjanin Ljiljana Popov je imala puno razumevanja za nae mladalake elje i potrebe, a ore Sekelj, omladinac, pokazao se kao izuzetan organizator i pravi domain ovog susreta, stavljajui do znanja da zrenjaninska jevrejska optina ima na koga da se osloni u budunosti. Nadam se da emo u skorijoj budunosti imati jo neka okupljanja omladine ba u ovom lepom gradu.

Potovani omladinci, Od 28. decembra 2009. do 8. januara 2010. Taglit-Birthright program organizuje obilazak Izraela. To je jedinstvena prilika za jevrejske omladince sa prostora bive Jugoslavije uzrasta od 18 do 26 god. da potpuno besplatno posete i doive Izrael. Putni trokovi i dvanaestodnevni boravak su u potpunosti pokriveni od strane organizatora. Jedini uslov je da osoba koja eli da se prijavi nikada nije boravila u Izraelu preko nekog organizovanog programa, kao i da nije ivela u Izraelu posle 12. godine. Program obuhvata obilazak veine znaajnih mesta meu kojima su: Zid plaa, Dolina suza, Mrtvo more, Crveni kanjon, kao i gradovi Jerusalim, Tel Aviv, Jafa, Haifa. Takoe, predvien je i boravak u kubucu i pustinji. Bie to vrlo zanimljiv i dinamian obilazak, uz pratnju vodia. Prvobitni plan je da formiramo ex-yu grupu, koja bi imala najvie 21 lana. Ukoliko bude manje prijavljenih, formiraemo grupu od 11 osoba. Za uesnike ovogodinjeg Taglit programa, planiran je vikend, pripremni seminar, koji e se krajem oktobra odrati u Niu. Tamo e uesnici biti u prilici da poblie saznaju ta ih oekuje u Izraelu, da se upoznaju sa pravilima putovanja, ali i da se meusobno bolje upoznaju. Taglit Birthright program prua mogunost Jevrejima irom sveta da na poseban i veoma zanimljiv nain osete Obeanu zemlju. Bila bi velika teta za mlae lanove nae Jevrejske zajednice da to svoje besplatno pravo ne iskoriste. Podseamo da se ono prua samo jedanput do navravanja 26. godine. Prijave sa imenom i prezimenom, datumom roenja i vaim e-mail adresama poaljite na e-mail: dani_palace@yahoo.co.uk . Vie informacija moete dobiti preko navedenog e-maila, ili pozivom na broj 063-88-93-898. Rok za prijavljivanje je do 5. oktobra. Organizator putovanja Danijel Bogunovi Predsednik Jevrejske omladine Beograda

14

septembar 2009.

Pregled

Jevrejski

KULTURA: OTVORENO PISMO

Ko i zato @eli kraj Bra]e BaruH?

Horove ubijaju, zar ne?

Nekada
Bio jednom u jednoj zemlji, seate se, zvanoj Jugoslavija, jedan stari, dobri hor. Osnovan pre 133 godine, kao Srpsko-Jevrejsko pevako drutvo, prebrodio je dva svetska rata, mnoge lokalne, gadne krize, besparice i opstajao, napredovao Spajao gde je pucalo, veselio kad je bilo tuno, oplakivao kada se nestajalo, slavio kada je trebalo i, uopte, bio simbol suivota nas, Jevreja, i Srba. Davali su mu podrku, pevali u njemu i upravljali njime ljudi kojima je i svetska muzika scena aplaudirala: Preger, Danon, Savi, Kalef i mnogi drugi. U poslednjih pola veka nosio je ime po poginulim herojima, antifaistima, naem ocu i ujacima brai Baruh. Godine 1991. sve se raspalo hor ne! Menjali su se pevai, dirigenti, publika, ali je duh Hora, njegov umetniki program i ugled postajao sve bolji, a ime je postalo poznato i van granica zemlje, promoviui i Jevrejsku optinu Beograd i celu Jevrejsku zajednicu u Srbiji. Pre nekoliko godina, Hor se izdie iznad amaterskih kriterijuma i sve vie kvalitetom privlai panju muzike javnosti. Mnogobrojni nastupi, nagrade i pohvale, odline kritike i, nadasve, vernost publike, davali su potsticaja lanovima i upravi Baruha da se jo vie trudi. Sami su sebi dizali preku i sa osmehom je preskakali, a nama, lanovima porodice Baruh, ispunjavali srce ponosom to tako dobar hor nosi tako asno ime. Oekivalo bi se da uprava JOB to ceni i podrava. Meutim, sve znaajnija sredstva koja je donacijama obezbeivala predsednica Hora nisu se na njega, naalost, uvek i troila. Uprava Hora, Umetniki savet i lanovi, koji su veinom nejevreji, ali nai prijatelji, sa ponosom i zadovoljstvom izvode jevrejsku muziku, elei da kroz uspeh Hora dokau svoje umee, lepotu i vrednost nae muzike. To znai: to vie nastupa, to bolji koncerti - to vea afirmacija kroz takmienja i turneje. Istovremeno, to na najbolji nain reprezentuje JOB i Jevrejsku zajednicu. Tako je i bilo. Prolog leta, poinje tenzija. Bezrazlono, bar za nas posmatrae sa strane, posle svih tih uspeha, zbog spora izmedju tadanjeg v.d.dirigenta, Zekia, predsednice i dela Hora, nastaje haos. Poto mu nije uspelo da privatizuje Hor, v.d. dirigent je smenjen (uzevi bespravno horske uniforme, projekte i note) i sa delom lanova Hora Baruh osnovao novi, konkurentski hor, koristei sve to je preuzeo od Baruha. U pomo dolazi maestro Dejan Savi i stari lanovi i prijatelji Hora, odrava se nova audicija, dolazi novi dirigent i posle svega mesec dana rada, Hor braa Baruh opet briljira u Opatiji (Bejahad 2008. g.). tavie, od dolaska maestra ora Stankovia, u poslednjih godinu dana, tri velianstvena koncerta na Kolarcu ostavljaju prisutne sa suzama u oima i bez daha: novembar Baruh i gostisa tri hora, mart pansko sefardsko vee;133. godinjica Pljute pohvale, a i pozivi na gostovanja. honorari dirigentu. Dakle, novac za Hor je uao na raun JOB, ali ga za potrebe Hora nema. Kako? Nema ni objanjenja. Prijatelji i naa porodica su pozvani u pomo i odluili smo: Osnovaemo Udruenje prijatelja Hora Braa Baruh i pomoi, koliko moemo, finansijski i moralno, na Baruh. Reeno uinjeno. U junu registrovano, Udruenje je u kratkom roku poelo da prikuplja sredstava za Hor i na njegov su raun stigle i prve uplate, namenjene iskljuivo Horu. Oigledno je to bio povod da se, sada ve smenjena predsednica Hora, posle skoro etiri godine DOBROVOLJNOG BESPLATNOG USPENOG rada neosnovano i bez dokaza optui za krau novca i razrei dunosti. U odsustvu. Dirigent preuzima i tu palicu i danonono tri izmeu proba, JOB-a, Udruenja, dok, sada biva, predsednica koristi sve svoje sposobnosti da prikupi kroz Udruenje sredstva koja nedostaju za put, dri rezervaciju karata i smetaja, kontaktira organizatore Novoosnovano Udruenje moli za sastanak sa upravom JOB da bi usaglasilo i konkretno pomoglo putovanje u Holandiju. Logino je da JOB uestvuje sa plaanjem veeg dela trokova (od novca koji je ve odavno na raunu, dobijen za Hor), a da Udruenje uplati ostatak do punog iznosa od do tada prikupljene sume. Tokom sastanka saznajemo da JOB nema vie novac koji bi trebalo da ima i ostajemo u dogovoru da plate bar avio karte, a sve ostalo, do punog iznosa, sakupie u nekoliko dana Udruenje. Poeli su pozivi i grozniavo sakupljanje novca/ pozajmice od prijatelja Hora. Tri dana pred put, zatvorena je konstrukcija. Iste veeri - hladan tu: JOB nee da da ni dinara ako od fonda Buki Finci ne dobije jo obeanih 1.000 evra. Na probi Hora, u 10 uvee, dva dana pred put, saznajemo: odobreno! Poto se ljudi dre za re, a ne za rogove, Udruenje uplauje za

Promene u Horu Bra]a BaruH

Predsednica razreena funkcije

Vee Jevrejske optine Beograd je 25. juna 2009. donelo odluku o razreenju Marlene Pavlovi funkcije predsednice Hora Braa Baruh. Razmatrajui njen rad kao predsednice Hora, Vee JOB-a je konstatovalo da je ona obezbedila donacije koje su znaajno poboljale materijalnu osnovu Hora i da je svojim radom doprinela rezultatima koje je Hor postigao, ali da je istovremeno uinila brojne povrede Statuta i drugih optih akata JOB-a, to je diskvalifikuje za obavljanje funkcije predsednice Hora. U nastojanju da ne remeti rad Hora razreenjem predsednice, Vee JOB-a je uloilo izuzetan napor da prevazie probleme koji su nastali navedenim postupanjem Marlene Pavlovi. Posle direktnog razgovora sa njom, na sednici odranoj 25. juna 2009. Vee je zakljuilo da ne postoje nikakve garancije da e se Marlena Pavlovi ubudue pridravati normativnih akata JOB-a pa je odluilo da je razrei funkcije predsednice Hora Braa Baruh.

Nedavno
Poslednja davno planirana turneja je za Utreht (Holandija), u julu. Za to predsednica Hora mesecima sakuplja sredstva i, uz ona ve utedjena, put je bio obezbeen. Meutim, iz JOB stiu nagovetaji da novca za Hor nema! Neisplaeni su i neki rauni, minimalni honorari solistima i
www.savezscg.org

Jevrejski

Pregled

ELUL 5769/TIRI 5770.

15
Nove knjiGe

Jevreji u Jugoslaviji (1944-1952)

Kraj ili novi po~etak
Pod ovim naslovom iz tampe je nedavno izala knjiga istoriarke Mladenke Ivankovi, a u izdanju Instituta za noviju istoriju Srbije, koja na oko 400 strana daje nauno vienje ivota i rada jevrejske zajednice Jugoslavije u pomenutom periodu Iako su posleratne jevrejske zajednice bile obnovljene kao verske zajednice, jevrejsko rukovodstvo je vremenom poelo da umesto verskog karaktera Saveza potencira nacionalni, u nameri da ubrza proces prilagoavanja. Najvaniji zadatak koji se postavljao pred pripadnike jugoslovenske jevrejske populacije je bio da zajedno sa ostalim jugoslovenskim narodima rade na izgradnji novog ivota u novoj Jugoslaviji, kako je glasila popularna krilatica tog vremena. Novi drutvenopolitiki uslovi su iziskivali promene u nainu organizacije i realizacije novih sadraja uz negovanje starih tradicija. Iz tog razloga je bilo nuno stalno pilagoavanje novonastalim okolnostima i ivotnoj realnosti stoji, izmeu ostalog u knjizi koja poinje od prisutnost jevrejskog stanovnitva na teritorijama od kojih je formirana jugoslovenska drava pre njenog proglaenja, da bi se zavrila individualnim i organizovanim iseljavanjem Jevreja iz SFRJ.

smetaj i osiguranje i, po dogovoru, dolazi po karte u JOB kako bi sa njima podigli vize. Predsednik JOB opet menja miljenje i kae da od puta nema nita! Bez obrazloenja. Dirigent gubi takt i vie: Zato!? G.din predsednik odlazi bez odgovora. Neko ko ima vlast ne mora da ima i razlog. Mi smo narod koji demokratiju gaji od skoro, pa nije ni za uenje. Nekima. Sada se nema kud. Ako se ne plate i karte, propae uplaeni novac, raspae se Hor, jer ljudi mesecima oekuju to putovanje, spremaju se, uzeli su godinje odmore, dali i svoj novac To je i reeno predsedniku. Opet se u panici crpe poslednja prijateljstva i JAT odobrava da izda karte sa delom uplate i saeka povratak Hora za ostatak. Jer, u Holandiji zastupamo i Srbiju! Pa zar ba moramo uvek tako, da pokrivamo samovolju i iracionalne line razmirice, na neiju dobru volju i miie? Na sam dan puta, polazimo po vize u ambasadu, a Hor na aerodrom s tim da im dirigent donese vizirane pasoe.

Na dan generalne probe za nastup Hora 27. avgusta povodom Dana Vlade Srbije, dirigent nalazi promenjenu bravu na vratima sale za probu. Unutra se ne moe! Horisti stoje pred vratima prostorija gde su note, pijanino, kostimi i sve to je Hor svojim radom obezbedio. Da se odustane? To ne bi liilo na Baruh! Proba se seli u Studentski park, peva se na otvorenom, kroz letnju no odzvanja harmonina melodija. Ljudi se zaustavljaju, aplaudiraju, sluaju I poneki novinar. ta njemu rei? Da je majka JOB izbacila svoje neomiljeno dete na ulicu?

Poslednja pakost

ta `elimo ovim napisom?

Da saznate injenice. Da razmislite ko u vae ime donosi odluke, sprovodi ih, raspolae sredstvima i kako. Ko vas informie i ne daje dokaze o iznetom, ko ne potuje normativne akte za koje ste glasali . Ko u vae ime i za va raun prima i otputa, ari i pali, igra se ljudima i sudbinom Hora, institucijom koja postoji i opstae due od jednog mandata, makar to bio i Napoleonov! Traimo pomo, savet i ZATITU. Molimo za podrku vas, lanove JOB, posebno Savez jevrejskih optina Srbije. Treba da se uje i va glas. Ne moe da postoji Hor bez dobre uprave niti bez dirigenta tog kalibra, koji anje uspehe, bez pevaa koji e da odu sa dirigentom jer je za njih ON autoritet. Traimo u ime Hora zatitu SJOS kao ire zajednice. Traimo podrku od vas, lanova JOB, jer ste vi skuptina, najvii organ JOB, i vama odgovaraju za svoje odluke i postupke. Nadamo se da neete svojim utanjem ili nezainteresovanou postati sauesnici u nepravdi uinjenoj Horu i asnim ljudima. Spreite na vreme ubistvo Hora Braa Baruh. O svemu to je napisano posedujemo kompletnu dokumentaciju i spremni smo da je svim zainteresovanim ponudimo na uvid. Polazimo od Statuta JOB po kome je JOB obavezna da finansira delatnost Hora. Cilj nam je da pomognemo da SADANJI NAJUSPENIJI SASTAV HORA BRAA BARUH OPSTANE I OSTANE POD KROVOM NAE ZAJEDNICE. Jedini ivi potomci porodice Baruh: Jean Claude Baruh, sin Bore Baruha, sa porodicom, Dolores K.Moreno, erka Sonje Baruh, sa porodicom, Alkalaj Isa, sin Sonje Baruh, sa porodicom e-mail: sela@libero.it

Iznenenadjenje
JOB je u ambasadu poslao po slubenici pismo konzulu da Hor odustaje i da im se ne izdaju vize! Totalna opstrukcija, kraj svemu! Ipak, predstavnica Udruenja probila se do konzula. Objasnila. Zvao je i ambasador Izraela. Urgirali su ljudi koji su sluali Hor, vole ga i poznaju nas, razvoj dogadjaja i veruju nam. Konzul je promenio miljenje ali, i pored sve dobre volje, tehniki vize nisu mogle da budu gotove odmah, a avion nije mogao da eka. Poleteli su lanovi koji su ve imali engen, a ostali su se vratili i podigli vize tek popodne. Za let dva dana kasnije. Izgubivi dva noenja, dva dana radionice i jedan nastup. Sve ve uplaeno. U Holandiji, nov hladan tu, destruktivnost, zlo: 27 lanova Hora tamo saekuje e-mail JOB u kojem pie da Baruh ne dolazi jer nema novca. Pa ko su tih 27 ljudi tamo, neki uljezi? Da li je to normalno? Sabotirati sopstveni Hor?Zato? Uprkos svemu, u Utrehtu: etiri divna koncerta i aplauzi. I Baruh je opstao.

Epilog
Nezvanino saznajemo da e od 1. septembra i dirigent, maestro Stankovi, dobiti otkaz. Obrazloenje? Zato bi to sada odjednom bilo vano kada JOB-om rukovode ljudi koji oigledno ne ele dobar hor (ali koriste Horski novac!), ni kvalitetnog dirigenta, ni otvoren nain rada, niti Udruenje koje eli da pomogne Horu i JOB-u?

16

septembar 2009.

Pregled
PISMA UREDNITVU

Jevrejski

IZ SINAGOGE

VELIKI PRAZNICI
JAMIM NORAIM STRANI DANI RO AANA 5770 Petak, 18. septembar 2009. 18:30  Veernja sluba za Ro aana I dan 19:30  Seder Ro aana - veera Subota 19. septembar 2009. 08:15  Jutarnja sluba za Ro aana I dan 18:00  Popodnevna sluba za Ro aana I dan 18:30  Veernja sluba za Ro aana II dan Nedelja, 20. septembar 2009. 08:15  Jutarnja sluba za Ro aana II dan 18:40  Popodnevna sluba za Ro aana II dan 19:00  Veernja sluba za kraj Ro aana 19:23 Avdala
www.savezscg.org

JOM KIPUR Nedelja, 27. septembar 2009. 16:45 Minha 17:15  Seuda mafseket (obrok pred post, prijave kod Vesne Kovaevi) 18:15 Veernja sluba za Jom kipur Ponedeljak, 28. septembar 2009. 08:00  Jutarnja molitva za Jom kipur 10:50 Mazkir 11:20 Musaf 16:00 Minha 17:50 Neila 18:50  Veernja molitva za kraj Jom kipura 19:08 Avdala

18:00 V  eernja molitva za II dan Sukota 18:30 Suka Nedelja, 4. oktobar 2009 08:40 Jutarnja molitva 10:30 Suka 17:30 Minha 18:00 Suka 18:30 V  eernja molitva za kraj praznika 18:57 Avdala EMINI ACERET Petak, 9. oktobar 2009. 17:45 Veernja molitva Subota, 10. oktobar 2009. 08:40 Jutarnja

Radi znanja i pam}enja

Bilo je prijatno itati u Jevrejskom pregledu br.6 da je u beogradskoj sinagogi Sukat alom postavljen novi Aron Akode od orahovine i da su svici Tore sveano smeteni u njemu! Povodom toga, prisetih se davnih ezedesetih, kada se devastirani hram ureivao za ponovno korienje. Tada je Novosadska jevrejska optina pomogla Beogradsku darujui joj dve Tore sa srebrnim ukrasima, dva lustera i 50 sedita (sa zadnje galerije) iz svoje sinagoge. Cela rekonstrukcija se uspeno zavrila i mi, Novosaani, bili smo prisutni na otvaranju obnovljene sinagoge. Seam se, da su pored mene, koji sam tada bio rae kol, prisutni bili i potpredsednici prof. dr. Teodor Kova i Mirko Sekelj kao i dr Karlo Fil. Prisetih se ovoga, u elji i nameri, da se i taj trenutak sauva od zaborava i zabelei negde u istoriji Beogradske sinagoge! Vredno radi znanja i pamenja!

Pavle osberger, Novi Sad

Molba `idovske op}ine Zagreb

Radi upotpunjavanja teksta o prolosti bjelovarske bolnice,mole se svi koji neto znaju o ivotu i radudr Regine Atijas iz Bihaa, rodjene 1902. godine, od oca Avrama, verouitelja u tom gradu, da se jave dr. Habeku na tel. (##) 385 91 37 12 112, e-mail dubravko.habek@ os.t-com.hrili knjiznici idovske opine Zagreb na tel. (##) 385 1 48 62 753

Zahvaljujemo Katici Halbror

SUKOT Petak, 2. oktobar 2009. 18:00 Erev Sukot 18:45 Suka Subota, 3. oktobar 2009. 08:40 Jutarnja molitva 10:30 Suka 17:30 Minha

molitva 17:15 Minha 18:00 Erev Simhat Tora Nedelja, 11. oktobar 2009. 08:40 Jutarnja molitva 17:30 Minha 18:15 Veernja molitva za kraj praznika 18:44 Avdala

Kao i nekoliko puta do sada, gospoa Katica Halbror je poklonila veu koliinu herbicida za uklanjanje korova i divljeg rastinja na Jevrejskom groblju u Beogradu. Zahvaljujui ovoj donaciji Jevrejsko groblje u Beogradu je reilo problem korova i trave i dovelo kompletnu povrinu u odlino stanje. Komisija Hevra kadia se toplo zahvaljuje gospoi Halbror na ovom korisnom poklonu.

M. Grinvald

Jevrejski

Pregled

ELUL 5769/TIRI 5770.

17

RELIGIJA

Da se podsetimo

Letnji meseci u jevrejskom kalendaru

Pie: Robert Kova~
Tamuz je etvrti mesec u sinagogalnom kalendaru. Uvek ima dvadeset i devet dana. Mlaak ovog meseca prema kalendarskim pravilima moe da pada samo na nedelju, utorak, etvrtak ili petak. U Zodijaku ima znak zmaja ili raka. Av (prema akenaskom izgovoru Ov) je peti mesec u sinagogalnom kalendaru. Uvek ima trideset dana. Mlaak ovog meseca prema kalendarskim pravilima moe da pada samo na ponedeljak, sredu, petak ili subotu. U Zodijaku ima znak lava. Najtraginiji momenat jevrejske istorije unitenje jerusalimskog Hrama desilo se ovog meseca. Leto je period tuge u jevrejskom kalendaru. Posebni dani meseca Tamuza i Ava govore o tome, kao i deavanja tokom Drugog svetskog rata na prostoru bive Jugoslavije. Post 17. dana meseca Tamuza ili iva asar be-Tamuz (9. jula 2009. godine) predstavlja podseanje na probijanje zidina Jerusalima, koje su izvrili najpre Vavilonci, a potom, vekovima kasnije, i Rimljani. Taj datum oznaava poetak jednog perioda uzdravanja, tokom kojeg, kao i za vreme sefire brojanja omera radosne proslave poput venanja tradicionalno nisu dozvoljene. Taj period, koji u petom mesecu, u Avu, postaje jo sumorniji, traje tri sedmice i vrhunac postie na Tia be-Av (9. dan meseca Av, od sumraka 29. do sumraka 30. jula 2009. godine). To je najalosniji dan u godini, jer predstavlja podseanje na ruenje oba Hrama: prvog 586. godine pre nae ere i drugog 70. godine nae ere. Posle je doveden i u vezu sa drugim katastrofama koje su se, sluajem, dogodile u isto doba godine, kao to je proterivanje Jevreja iz panije 1492. godine i izbijanje Prvog svetskog rata. Za razliku od ostalih, tzv. obinih postova, koji traju pola dana, od zore do sumraka, 9. Av zahteva uzdravanje od hrane i pia od zalaska do zalaska sunca. Osnovni elemenat njegovog potovanja jeste itanje proroke knjige Pla Jeremijin (Eha),

tokom kojeg vernici obino sede na podu ili na niskim stolicama, to je znak alosti. Pre ulaska u sinagogu skidaju se kone cipele i ne nosi se talit (molitveni al). Nakon dubina alosti ve sledeeg abata itaju se rei proroka Isaije (Jeajahu): Teite, teite narod Moj.... Narednih est abata se nadamo boljoj srei u novoj godini koja nam predstoji. Ovih sedam Subota stvaraju atmosferu sve veih isekivanja i vode ka sezoni velikih

Kori}ena literatura:
1. David J. Goldberg and John D. Rayner: THE JEWISH PEOPLE, Their History And Their Religion, London, 1987. 2. Hayim Halevy Donin: Zsidnak lenni, Budapest, 2003. 3. Rabbi Israel Mir Lau: A zsid let trvnyei, Tel Aviv, 2000. 4. Zsid Lexikon, Budapest, 1929.

jesenjih praznika. Istorija Jevreja na prostoru bive Jugoslavije u letnjem periodu ima puno tunih momenata. Iz Subotice 1. jula 1942. godine masovno su odvedeni Jevreji na prisilan rad. Iz Karlovca su svi mukarci, Jevreji, odvedeni 7. jula 1941. godine u Jadovno i tamo ubijeni. U Zagrebu su 9. jula 1941. streljana desetorica komunista, meu kojima su estorica bili Jevreji. Ustae su 13. i 14. jula 1941. godine u Varadinu pohapsile sve Jevreje i odvele ih u logor smrti. Jevreji iz Zemuna i okoline su 27. jula 1942. godine deportovani u koncentracione logore Jasenovac i Stara Gradika. U Jajincima kod Beograda 29. jula streljano je sto Jevreja i 22 rodoljuba. U Zagrebu je 4. avgusta 1941. godine streljano 189 Jevreja i komunista zbog napada runim bombama na ustaku strau. Deportacija Jevreja iz Banata u Beograd 14. avgusta 1941. godine. Mukarci su najpre bili smeteni u logor kod Topovskih upa, a odatle su kasnije odvedeni i streljani kod Jabuke, blizu Paneva. Iz Osijeka je 22. avgusta 1942. deportovana poslednja grupa Jevreja u Auvic.

18

septembar 2009.

Pregled

Jevrejski

ZANIMLJIVOSTI

DR RUDOLF AR^IBALD RAJS

Uvek na strani slabijeg

Srpski vojnik, njegov mentalitet i duh u~inili su da se dr Rajs trajno ve`e za Srbiju i srcem i sudbinom
Ove godine se navrava 80 godina od smrti dr Rudolfa Aribalda Rajsa i 95 godina od njegovog dolaska u Srbiju. Za veinu onih koji su ga znali jo za njegovog ivota, kao i za one koji ga se i danas seaju i spominju, biografija ovog oveka poinje od tada. Njegovo dosledno zalaganje za odbranu slabijeg uslovilo je da postane, kako to kae Rajsov biograf dr Zdenko Levental, u izvanrednoj knjizi vajcarac na Kajmakalanu, linost novije istorije humanizma. Dr R. A. Rajs je roen 8. jula 1875. godine u junoj nemakoj pokrajini Baden. Posle sticanja osnovnog i srednjeg obrazovanja odlazi u vajcarsku, da u njoj, kako sam kae, potrai povratak zdravlja , u emu je uspeo naavi i odmor za ogorenu i pobunjenu duu mladia koji je bio u sukobu sa svojom okolinom... Dr Rajs je odbacio nemaki nacionalni identitet , prvo ga zamenivi vajcarskim, da bi se kasnije identifikovao sa Srpskim. U jednoj polemici u listu Gazette de Lausanne na optube cirikog dopisnika, koji ga je napao to se kao bivi Nemac okrenuo protiv ranije domovine,
www.savezscg.org

Prema njegovim re~ima, najve}a nagrada za ono to je u~inio u tekim danima bila mu je zahvalnost naroda

dr Rajs mu je uzvratio: Tano je da imam nemake rodbine, ...ali imam ih bar jedno tuce i u engleskim rovovima u Francuskoj i na Galipolju. Ja ne zaboravljam injenicu da je moj ukundeda bio Jevrejin, jedan od onih Jevreja, koji su u Nemakoj bili proganjani, u zemlji koja je pronala antisemitizam... U meni se, moda, probudila stara krv Jevreja, mojih predaka, koje je progonila mrnja nemakih hriana. Nakon sticanja zvanja doktora hemije u 22. godini, najpre je bio asistent za fotografiju na Univerzitetu u Lozani, zatim privatni docent za tu oblast, da bi 1906. godine bio imenovan za vanrednog profesora kriminalistike. Interesovanje za fotografiju naroito je ispoljavao u kriminalistici i sudstvu. Godine1909. dr Rajs osniva Institut za tehniku policiju i kriminalistiku. Od tada njegov struni ugled raste meteorskom brzinom. Prozvali su ga vajcarskim Serlokom Holmsom. Na ovom institutu su se kolovali kadrovi iz Rusije, Srbije ,Austrije... Objavio je nekoliko knjiga iz oblasti sudstva, fotografije i kriminalistike. Priznanja nisu izostala, odlikovan je i ordenima mnogih zemalja.. Avgusta 1914. dr

Jevrejski

Pregled

ELUL 5769/TIRI 5770.

19

U meni se, mo`da, probudila stara krv Jevreja, mojih predaka, koje je progonila mr`nja nema~kih hri}ana govorio je ovaj veliki prijatelj srpskog naroda
Aribald Rajs dolazi u Srbiju na poziv Srpske vlade da u njeno ime, kao neutralni posmatra, izvri anketu o zverstvima Austrougarskih trupa u Mavi i Podrinju. Od dolaska u Srbiju, naao se u svojstvu zvaninog i neutralnog islednika Srpske vlade i vojske. Svetska javnost najvecim delom bila je skeptina na vesti o poinjenim zloinima nad nedunim stanovnitvom u Srbiji. Posle poetka rata iz Srbije se ponovo uo krik optube da Austrougari ine strahovita nedela. Svoju anketu dr Rajs je sprovodio sasluavanjem austrijskih zarobljenika, odlazio je na lice mesta gde su se zloini dogodili, otvarao grobove, pregledavao leeve i ranjenike, ulazio u kue i vrio tehnika ispitivanja, ne odstupajui od zakletve da slui istini i pravdi i o tome sastavljao strune izvetaje. Pre objavljivanja zvaninih izvetaja dr Rajs je pisao i novinske tekstove kao ratni dopisnik tri veoma itana dnevna lista: Gazett de Lousane, Le petit Parisien i De Telegraaf. Zahvaljujui njemu, istina o Srbima, njihovoj hrabrosti, milosru i uspesima kao i austro-maarskim zverstvima nad nedunim stanovnitvom, obila je svet i to ba u trenucima kada se istina o Srbima, kao i sada, teko probijala. Dr Rajs je postao oi, ui i usta itave jedne zemlje. Bio je neka vrsta duhovnog mostobrana slobodarske Evrope i njena savest. Jedino odstupanje od svoje potpune neutralnosti bilo je Rajsovo prihvatanje svojstva vajcarskog dobrovoljca srpske vojske i kada je postao drug velianstvenih ratnika umadije, Morave, Timoka i Vardara. Mada i to novo svojstvo, kako je sam naglaavao, nije uticalo da napusti svoju objektivnost strunjaka i o to se nikada nije ogreio. Ostao je veran svojoj uvenoj paroli da pred zloinom niko ne sme ostati neutralan. Ono to je dr Rajsa u njegovim izvetajima s fronta najvie interesovalo i emu je posveivao posebnu panju bio je ovek, njegovo dranje u nesrei i u asovima trijumfa.To je onaj srpski seljak-vojnik koji je sve upoznao: najveu slavu i najvee stradanje. Srpski vojnik, njegov mentalitet i duh uinili su da se dr Rajs trajno vee za Srbiju i srcem i sudbinom. Sa Srpskom vojskom se povlaio i preko Albanije delei sve nevolje srpskog naroda. Kroz sve ratne godine dr Rajs nije prestajao da bude glasnik teke srpske stvarnosti i srpskih nada, koje su se odnosile na oslobaanje i ujedinjenje Junih Slovena. Njegovi lanci su mnogo znaili i onda kada su se ve vodile estoke diskusije oko nove karte Evrope i kada je trebalo podsetiti na zasluge i veliinu rtava koje je mala Srbija podnela za zajedniku stvar Antante.

Posle sloma 1941. godine bugarski vojnici su bacilli Rajsovo srce

Privrenost istini i srpskoj stvari najvie je ispoljavao angaovanjem na pomoi srpskim izbeglicama, zbrinjavanjem srpske siroadi u vajcarskoj i Francuskoj, kao i slanjem pomoi stanovnitvu okupirane Srbije. U tom cilju odrekao se i svojih honorara. Pored svih priznanja i medalja, najveca nagrada, prema njegovim reima, za ono to je uinio u tekim danima, bila mu je zahvalnost naroda, privrenosti onih koje je najvie potovao srpskog seljakog stanovnitva. U testamenatu je zahtevao da njegovo srce bude sahranjeno na Kajmakalanu, da tamo poiva sa kostima srpskih ratnika. Iako neobicna, njegova poslednja zelja je ispunjena. Rajsovo srce pratila je dostojanstvena melodija zvona iz crkvice na Kajmakalanu, onih zvona koja je srpski naunik svetskog glasa Mihailo Pupin poklonio svom narodu. Posle sloma 1941. godine bugarski vojnici su bacilli Rajsovo srce. Urna je pronaena 1951. godine i vraena na vrh jednog od najveih srpskih narodnih svetilita.

20

septembar 2009.

Pregled

Jevrejski

AGENCIJE JAVLJAJU

Admiral Kanaris, pravednik?

Pripadnici jevrejske ortodoksne sekte ljubavi trae da se nemaki admiral Vilhelm Kanaris posthumno proglasi Pravednikom meu narodima zbog spaavanja Jevreja tokom Drugog svetskog rata kada je bio ef vojne obavetajne slube Treeg rajha. Ljubavii su poslali pismo sa tim zahtevom Memorijalnom centru Jad Vaem u Jerusalimu. Ova ustanova to zvanje dodeljuje nejevrejima koji su reskirali ivot da bi spasili Jevreje od egzekucije tokom poslednjeg svetskog rata. - Prema istorijskim istraivanjima koje smo proveli, admiral Kanaris je spasao rabina Jozefa nersona i 500 drugih Jevreja iz Varavskog geta rekao je rabi Benjamin Lipic, glasogovornik ljubavikog pokreta Jozef Jichak nerson bio je duhovni lider ljubavia. Kanaris je zbog umeanosti u neuspelu zaveru protiv Hitlera obeen aprila 1945. godine po Firerovom nareenju.

zbog takvog postupka gradonaelnika. Teko je na pravi nain opisati svu dubinu bola koju je vaa pojava prouzrokovala, ne samo kod Jevreja i drugih rtava nacizma, nego kod svake osobe koja ima moralni integritet i poznaje istoriju Drugog svetskog rata, navedeno je u Zurofovom pismu upuenom Mazaru. U pismu se jo kae da je optepoznato da je Vermaht igrao aktivnu ulogu u masovnim ubistvima evropskih Jevreja i drugih nedunih rtava i da je, oblaei uniformu pripadnika Vermahta, gradonaelnik iskazao podrku i nostalgiju prema vojsci koja je poinila uasan ratni genocid. Zurof je Mazaru predloio da se iskupi za svoj neverovatan nedostatak zdravog razuma time to bi u Rumuniji organizovao izlobu o zloinima nemake vojske.

Guter

Kabalistkinja Madona

Pop diva Madona, koja je nedavno odrala koncert u Beogradu, opisala je svoje otkrivanje Kabale u dnevnom listu Jediot ahronot. Govorila je o trenutnom uticaju ovog jevrejskog ezoterinog uenja na svoj ivot od momenta kada je, pre 13 godina, na asu ula o njemu od uitelja koji se zvao Eitan - ula sam to to je imao da nam kae i istog trenutka shvatila da moj ivot nikada vie nee biti isti rekla je roena katolkinja Madona Luiza ikone. ivot mi vie uopte ne izgleda kao niz sluajnosti. Takoe, poinjem da uviam da slava i bogatstvo nisu neto to e me konano ispuniti, a pogotovo ne kraj i cilj moga puta. Poslednjih godina raste broj holivudskih zvezda koje su prigrlile Kabalu, ukljuujui tu i pop ikone kao to su Britni Spirs i Aton Kuer.

Kako javlja JTA, Jair Netanjahu, osamnaestogodinji sin izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, poeo je nedavno vojnu obuku u izraelskoj armiji. Premijer i njegova supruga posetili su sina u regrutnom centru u Jerusalimu. Sudei po vebama koje radi, Jair e biti rasporeen u odeljenje za odnose sa javnou Izraelske armije. Kao i svi regruti sluie vojni rok od tri godine s tom razlikom to e biti jedini koji e uz sebe imati telohranitelje.

Premijera

Gradona~elnik Konstance razbesneo Jevreje

Gradonaelnik rumunskog grada Konstanca Radu Mazare, koji se nedavno na lokalnoj modnoj reviji pojavio u nacistikoj uniformi, zajedno sa petnaestogodinjim sinom slino odevenim, izazvao je otru kritiku predstavnika jevrejskih udruenja. Centar Simon Vizental pozvao je Mazara da prizna greku, izvini se i podnese ostavku, preneo je BBC. Rumunski gradonaelnik je objasnio da je bio inspirisan filmom Valkyrie u kojem se govori o planiranom atentatu na Hitlera, dodavi da je nosio uniformu nemakog vojnika, a ne SS oficira. On je jo kazao da je pokuao da prikrije sve svastike, ali da mu je promakla jedna mala, smetena na opasau. Dr Efraim Zurof, istoriar Holokausta i direktor centra Simon Vizental u Jerusalimu, izrazio je duboku uvreenost i ljutnju
www.savezscg.org

Kako izvetava Rojters, film Imad Aqel, ija je premijera odrana poetkom avgusta, prvo je dugometrano ostvarenje u produkciji islamskog pokreta Hamas, a naslov je ujedno i ime pripadnika palestinskog pokreta koga Izrael krivi za pogibiju 13 svojih vojnika i civila. Striktno potujui islamsku tradiciju, ene i mukarci sedeli su u odvojenim delovima bioskopske sale da bi gledali ono to Hamasovi zvaninici nazivaju Filmom otpora, sudei po tome ta njegovi junaci opisuju kao borbu protiv izraelske okupacije. Film je snimljen u nekadanjem jevrejskom naselju Ganei Tal u Gazi koje sada kontrolie Hamas. On slika osnivanje Hamasa osamdesetih godina prolog veka, napade Akvela na izraelske vojnike na Zapadnoj obali i podruju Gaze i potpisivanje mirovnog ugovora izmeu Izraela i Palestinske oslobodilake organizacije u Oslu 1993. godine. Ovo ostvarenje scenariste Mahmuda al Zahara, jednog od Hamasovih lidera, kotalo je 120.000 dolara. Aqel je ubijen u 22. godini od strane izraelske vojske koja je opkolila njegovo skrovite u Gazi 1993. godine. etvoro glumaca ovog filma kojem je trebalo nekoliko meseci da bude snimljen, ubijeno je u decembru 2008. godine, 22. dana izraelske ofanzive na podruje Gaze, iji je cilj bio da prekine Hamasove raketne napade na svoju teritoriju.

Jevrejski

Pregled

ELUL 5769/TIRI 5770.

21

PROMILJANJA

Kako deCi objasniti Holokaust?

Roditelji pri~aju, kola }uti

Prenose}i na potomstvo bolno iskustvo Holokausta, suo~avamo i sebe i njih sa ~injenicom da svet i dalje stoji takav kakav je, bez obzira na est miliona ubijenih samo zato to su bili Jevreji
Pie: Jelena Kalderon
Poela je nova kolska godina. Deca su, malo starija i zrelija, spremna da nastave da ue nove teme vezane za stare predmete. Jedna tema, koja stvara kontroverze irom jevrejskog sveta, pa i kod nas, ima malo anse da ue u standardne kolske programe kao jedinstvena nastavna jedinica. Re je o Holokaustu. Poslednjih nekoliko godina, preporuka Ministarstva prosvete da se prvi as 27. januara-meunarodnog dana kojim se obeleava seanje na Holokaust posveti ovoj temi nije naiao ni na kakav odziv u kolama, to iz neznanja, to iz lenjosti, to iz neobaveznosti preporuke, ali i injenice da se u Srbiji na taj dan u kolama obeleava kolska slava Sveti Sava. Osim neodlunosti u sprovoenju ideje o sistematskom poduavanju dece o Holokaustu, postoji i dilema vezana za uzrast koji je najpogodniji kao poetak. Kako kod nas ne postoji organizovan sistem jevrejskih kola u kojima bi se ovoj temi posvetila duna panja, upoznavanje nae dece sa Holokaustom svelo se na nas same i rad sa decom unutar lokalnih jevrejskih zajednica. Dakle, kada poeti sa upoznavanjem svog deteta sa Holokaustom i svim onim to je on odneo i doneo u savremenom svetu? Odgovor na ovo pitanje vezan je ne samo za senzibiltet samog deteta nego i za problem jevrejskog identiteta i nain na koji se taj identitet vaspitanjem gradi i definie. Roditelji se, generalo, ne oseaju prijatno kada razgovaraju sa decom o ovoj temi. Generacija koja je preivela Holokaust ima svoje razloge za to, ali i generacija njihove dece, roena posle rata. Razlozi mogu biti duboko potiskivanje traume, ali i elja roditelja da budu i ostanu svemona sila zatitinica u ivotima svoje dece. Deije pitanje: Zato je Bog dozvolio da se Holokaust desi? ostavlja roditelje bez odgovora i u uverenju da se time rui njihov autoritet u oima deteta. Veina roditelja bi zato elela da se ovom temom bavi kola. Razloga za zapitanost kada i kako ima vie. Mi imamo moralnu obavezu da svoju decu upoznamo sa tragedijom evropskog i svetskog jevrejstva koja se desila pre i tokom Drugog svetskog rata. Svako dete iz nae zajednice ima najmanje jednog pretka koji je ubijen samo zato to je Jevrejin. Kako nam tradicija kae da je

seanje na pretke veni blagoslov, tako je i upoznavanje dece sa sudbinom baba, deda, prababa i pradeda, njihovih sinova i keri neizbeno. Da li emo se, pri tome, zadrati samo na prii ili emo decu odvesti na jevrejsko groblje jednom godinje i(li) u sinagogu na Jom Kipur da uju imena svojih predaka kojima se odaje pomen, stvar je naeg izbora. Verujui kau da su Jevreji u Nemakoj hteli da budu Jevreji kod kue, a Nemci na ulici. Onda im se desilo da su kod kue postali Nemci, a na ulici ostali Jevreji. Svuda i uvek prisutni antisemitizam odneo je svoj danak daleko izvan granica Nemake, pa i u Srbiji. Prihvatajui priu o Holokaustu i antisemitizmu kroz sudbinu svoje porodice, naa deca e graditi deo sopstvenog jevrejskog identiteta. Drugo lice ovog problema je naruavanje idelanog sveta koji za svoju decu gradimo. Prenosei tradiciju na svoje potomstvo kroz bolno iskustvo Holokausta, suoavamo i sebe i svoju decu sa injenicom da svet i dalje stoji takav kakav je, bez obzira na to to je est miliona umrlih stranom smru samo zato to su bili Jevreji. Zatiti dete je lajtmotiv naih roditeljskih ivota. aljemo decu u dobre kole, sekiramo se zbog reakcije na razliite praznike koje naa deca slave, idemo na roditeljske sastanke, sve u nadi da emo biti njihovi idealni zatitnici. Kada, konano, ponemo da govorimo o stranom iskustvu koje je deo bliske porodine, ali i zajednike istorije, shvatamo da vie ne moemo potpuno da zatitimo decu od zla u irem okruenju koje je postojalo i postoji. Ako uvaimo stav istoriara da se Holokaust moe ponoviti pod odgovarajuim spletom drutvenih, ekonomskih i istorijskih okolnosti, onda emo biti jo vri u uverenju da decu moemo i moramo s tim da upoznamo i pripremimo za ivot koji je daleko od bajke.

22

septembar 2009.

Pregled

Jevrejski

Pametni i manje pametni

Neumrle rasne teorije i nau~ni dokazi o inteligentnim narodima i onim drugim, mal~ice usporenijim, verovatno bi trebalo da nas danas, u prvoj deceniji 21. veka, ludo zabave samo da nije se}anja na njihovu bolnu primenu u ne tako davnoj prolosti. O novim saznanjima teoreti~ara elite govori tekst Neboje Kati}a, objavljen nedavno u dnevnom listu Politika, koji prenosimo u celosti
Autor: Neboja Kati}
Da li se narodi razlikuju po stepenu inteligencije da li su neki narodi pametniji, a drugi gluplji? ini se da ova rizina, gotovo tabu-tema ponovo prodire kako u nauni, tako i u politiki domen,li da pri tome ne podie previe praine. Zanimljivi stavovi o etnointeligenciji izneti su u nedavno objavljenoj knjizi dvojice amerikih naunika Gregorija Kokrana i Henrija Harpendinga. Knjiga pod naslovom Deset hiljada godina eksplozije bavi se ljudskom evolucijom i njenim ubrzavanjem. Za razliku od kole miljenja pokojoj je evolucija odavno stala, Kokran i Harpending iznose tezu da se evolucija ne samo nastavlja ve se i strahovito, stostruko, ubrzava. Ova knjiga ne bi imala previe odjeka izvan strunih krugova da se teza o ubrzanju evolucije ne ilustruje na zanimljiv ili, ko vie voli, kontroverzan nain. U prilog svom vienju ubrzavanja evolucije, ameriki naunici navode uspeh i poziciju evropskih Jevreja, Akenaza. Po njihovom miljenju, Akenazi imaju najvei proseni koeficijent inteligencije meu svim etnikim grupama. Time pokuava da se objasni ogroman uspeh koji Jevreji imaju u svetu egzaktnih nauka, matematike ili aha, dakle u onim oblastima u kojima je uspeh direktno povezan sa inteligencijom, na nain kako se ona danas meri. Sve do devetnaestog veka jevrejski doprinos nauci bio je marginalan, da bi poetkom dvadesetog veka dolo do spektakularne promene. Kokran i Harpending ovo objanjavaju ubrzavanjem evolucije i uz to identifikuju faktore ije je kumuliranje dovelo do uspona Akenaza. Akenazi su se vekovima bavili poslovima koji su mentalno zahtevni i koji razvijaju inteligenciju bili su trgovci, bankari, sakupljai poreza, nadzornici imanja itd. pa je to pospeivalo njihov intelektualni razvoj. Istovremeno, genetska selekcija proizala iz zatvorenosti jevrejske zajednice, pre svega branog ne meanja sa drugim narodima, doprinela je da se genetski uspon nacije ne ugroava tuim genima. Drugaiji pristup problemu ljudske inteligencije ima Riard Nisbet, profesor psihologije sa univerziteta u Miigenu. U upravo objavljenoj knjizi Inteligencija i kako je stei, Nisbet se bavi socijalnom dimenzijom inteligencije. On objanjava odnos izmeu
www.savezscg.org

DRUGI PI[u

Politika

inteligencije i siromatva, znaaj sredine u kojoj dete odrasta, kao i uticaj kolskog sistema. Po miljenju Nisbeta, inteligencija je ne samo genetski ve i socijalno uslovljena i moe se popraviti boljim socijalnim i obrazovnim ambijentom. U vezi sa temom o kojoj je ovde re, ne postoji struni konsenzus. Sve je sporno sama definicija inteligencije, vrste inteligencije, njeno merenje, a problematino je i slepo insistiranje na genetskom determinizmu inteligencije. U fascinantnoj knjizi Dareda Dajmonda Mikrobi, puke i elik i itaoci u Srbiji mogu pronai dovoljno razloga za oprez kada se iznose stavovi u vezi sa inteligencijom i uspenou razliitih naroda. Dajmond u njoj trai odgovore na pitanje zbog ega bela rasa danas dominira svetom, ukazujui pri tome na ogroman spektar faktora i okolnosti koje su dovele do tog trijumfa. ini se da su istorijske lekcije danas zaboravljene i da svet ulazi u novu zonu intelektualnih i politikih sloboda u kojoj je sve doputeno, pa i kreiranje ili odravanje opasnih nacionalnih stereotipa. Pre par nedelja, Mogens Kamre, lan danske Narodne partije i poslanik u Evropskom parlamentu, izjavio je da su severni narodi pametniji od naroda Rumunije i Bugarske i da su zato uspeli da stvore bolja i uspenija drutva. Ova neodmerena izjava data je pred izbore za Evropski parlament. Kamreu se ne dopada to Rumunija i Bugarska, zahvaljujui veem broju stanovnika, imaju u Evropskoj uniji veu glasaku mo nego ureenije skandinavske drave. Kamre je, sva je prilika, rekao ono to mnogi misle, ali ne kau glasno. Rasne teorije koje su se razvile pre Drugog svetskog rata ostavile su uasan krvavi trag. Ako ne u ime nauke, a ono svakako uz njenu pomo ili njenom instrumentalizacijom unitavani su itavi narodi, a rasna teorija je odreivala i brutalnost metoda ratovanja. Sve i kada bi to bilo od koristi, nauka ne raspolae metodologijom uz iju bi se pomo o ljudskoj inteligenciji doneli pouzdani i konani zakljuci. Grube i pojednostavljene genetske interpretacije, s druge strane, mogu izazvati beskonanu tetu i otvoriti prostor za opasne politike i socijalne manipulacije. www.nkatic.wordpress.com

Jevrejski

Pregled

ELUL 5769/TIRI 5770.

23

DObrovoljni prilozi porodi^ne vesti LI^NE VESTI

BEOGRAD

Za socijalnu delatnost
10.000 dinara - Porodica Vajs 3.000 dinara U znak seanja na voljene roditelje Ljiljanu i Isu Levija, erke Simha Bogdanovi i Maja Levi-Jaki 3.000 dinara - Erna Kneevi, povodom smrti Gorana Konfortija i seanja na Ginu Konforti, roenu Finci, svi iz Sarajeva 2.000 dinara Estera Bajer 1.500 dinara Anica Drae, umesto cvea na odar svog roaka Gorana Konfortija, iznenada preminulog u Sarajevu u 61.godini 1.500 dinara - Sava Bogdanov 1.000 dinara Johana Bori 100 evra Miriam Flajman, u znak seanja na majku El Almuli-Flajman, tetku eke Almuli-Kora i sestru Vesnu Kora 6.000 dinara - Porodica Vajs 5.000 - Aleksandar Greber, u znak seanja na oca Donata 50 evra Milica Mint 50 evra Mosko i Ina Katan iz Izraela i Nina Eskenazi iz Beograda, povodom 30 godina od smrti majke Ruice Katan 50 evra Slavica Fier, povodom godinjice smrti supruga Bernata Fiera 3.000 dinara - u znak seanja na voljene roditelje Ljiljanu i Isu Levija, erke Simha Bogdanovi i Maja Levi-Jaki 2.000 Zorica Peri, u znak seanja na teta Anicu Montiljo 2.000 dinara Andro Moi, u pomen 1.000 - Sava Bogdanov 500 dinara Vojislav Ili

NI
Ana aligalovi, ki Zorana i Erne (ro.Romano) aligalovi, diplomirala je 13. jula 2009. na Ekonomskom fakultetu u Niu.

ZRENJANIN
Julija Muli i David Vagi dobili su ker Leu. Mazal tov!

Za Hevra kadia Jevrejsko groblje

NOVI SAD
3.000 dinara Duan Dunerov, u znak seanja na mamu Piroku Dunerov

Za Socijalni fond Za rad Optine

50 evra - Jelena Leeen, povodom prve godisnjice smrti (7. avgusta 2009.) najdraeg, jedinog sina Edvarda. Ada Petruevski, erka Momila i Agneze Petruevski, diplomirala je 6. jula 2009. na Fakultetu tehnikih nauka, smer Arhitektura Jevrejska optina Novi Sad zahvaljuje se na donaciji g. Duana Dunerova - posudama iz logora Auvic, zaostavtini njegove pok. majke Piroke ro. Fier.

Za Mi smo pre`iveli

5.000 dinara - Aleksandar Greber 50 USD Sava i Branka Bogdanov iz Bostona (SAD), u spomen na suprugu i majku dr Leu Bogdanov, ro. Rozencvajg 50 USD Branka Bogdanov i David Mladinov iz Bostona (SAD) 2.000 dinara Borka Marinkovi i Slobodanka SalcbergerIvkovi, u znak seanja na roditelje Leu i Ervina Salcbergera

UMRLI
Hristina Eskenazi, roena 1916. godine Zelma Kapon-Mijukovi, roena 1913. godine Marija Pesah, roena 1924. godine, preminula 19. avgusta 2009. Ilonka Mojzes, u 87. godini Mirko Perinovi, roen 1951. godine, preminuo 16. jula 2009. Olga Blam, udata Donati, roena u Beogradu 4. decembra 1908. godine, preminula 7. avgusta 2009. u Petritoliju u Italiji.

100 evra Miriam Flajman, u znak seanja na majku El Almuli-Flajman, tetku eke Almuli-Kora i sestru Vesnu Kora 2.000 dinara - Aleksandar Greber

Za Jevrejski pregled

BEOGRAD

Za Hram

NOVI SAD NI

50 evra Mosko i Ina Katan iz Izraela i Nina Eskenazi iz Beograda, povodom 30 godina od smrti majke Ruice Katan 50 evra Albert Eskenazi, povodom 25. godinjice od smrti majke Vide Eskenazi, ro. Kabiljo, sahranjene u Jerusalimu

ZEMUN Za Jevrejski pregled

1.000 dinara Ruica i Borivoje Kario, u znak seanja na Tomija osbergera iz Izraela

Eva Adler, roena februara 1934. godine

KIKINDA