Logička kapija

Logičko kolo je elektronski sklop sastavljen od prekidačkih elemenata i ima bar

jedan ulaz i bar jedan izlaz. Ovakva kola se koriste za obavljanje računa u Bulovoj
algebri. Logička kola se mogu konstruisati od ventila, releja, dioda ili optičkih
elemenata. Nikola Tesla je prvi zatražio patente za elektromehaničko I (AND) logičko
kolo 1899. godine. Klod Šenon (Claude E. Shannon) je uveo korišćenje Bulove algebre
u analizi i dizajnu prekidačkih kola 1937. godine. Volter Bot (Walther Bothe),
pronalazač tzv. podudarnih kola, podelio je Nobelovu nagradu za fiziku 1954. godine,
za prvo električno I kolo napravljeno 1924. godine.

Prekidačka kola
Elektronska prekidačka kola su praktične realizacije apstraktnih bulovskih ideja. Prvi
korak u razumevanju praktičnog kola je uspostavljanje veze između apstraktnih
koncepata '1' i '0' (nula - ili bilo koje ime dato za ova dva stanja) i kako su prikazani u
realnom, analognom, kolu. Oni su obično predstavljeni kao različiti naponi, mada su
ponekad predstavljeni različitim jačinama struja kao u primeru niže.

Referentna tačka za napon mora biti određena unapred, najčešće je to uzemljenje

mada se u nekim slučajevima koristi razlika napona. U slučaju uzemljenja, na primer,
rasponi dozvoljenih napona se moraju unapred znati. U RS-232 standardu na primer,
ovi rasponi su od -15 do -3 V (logičko '1'), i od +3 do +15 V (logička '0').

Nakon ovoga, mora se odrediti tzv. 'logički polaritet'. Na primer, pri interpretiranju
značenja opšteprihvaćena je pozitivna logika, gde je najviši napon pridružen logičkoj
jedinici (1). Tranzistor-tranzistor logika koristi logiku prema ovakvom dogovoru. Sa
druge strane, ranije spomenut RS-232 standard koristi tzv. 'negativnu' logiku.

Realizacija logičkih kola [uredi]

Logička kola se mogu konstruisati od releja i prekidača. Mada je poluprovodnička

elektronska logika prisutna u većini primena, releji i prekidači se još uvek koriste u
nekim industrijskim primenama i u nastavne svrhe. U ovom članku, različiti tipovi
logičkih kola su ilustrovani sa crtežima njihovih relejskih i prekidačkih
implementacija, mada treba imati na umu da su oni električno gledano drugačiji od
njihovih poluprovodničkih ekvivalenata o kojima će se kasnije raspravljati.

Tri osnovna tipa logičkih kola realizuju tri osnovne logičke funkcije, a to
su I (AND), ILI (OR) i NE (NOT) kolo. Sa ovim kolima je moguće konstruisati druge
logičke funkcije, kao što su NI(NAND), NILI (NOR), EKSILI (XOR) i NEKSILI (XNOR).
Ova kola ne izgledaju logičan izbor, ali se zbog jednostavnije konstrukcije složenih
logičkih izraza baš neka od njih često koriste. Upravo je NI kolo najjednostavnije za
realizaciju, odnosno sa tim kolom se konstruišu logički sklopovi koji sadrže najmanje
tranzistora i samim tim su najmanje površine poluprovodničke pločice silicijuma.
Usput, pomoću NI kola je moguće konstruisati NE kolo, pa i I kolo, a primenom De
Morganovih pravila i ILI kolo. Dakle sva složena logička kola (logički izrazi) se mogu
realizovati primenom samo jednog, NI osnovnog kola (osnovne funkcije). Takav način
obezbeđuje uniformnost i jednostavnost logičkog projektovanja, a programabilna
logička polja (PLA) su baš tako realizovana.

I kolo [uredi]

Prvi primer je I kolo, koja realizuje logičku funkciju čija je tablica istinitosti prikazana
na desnoj strani.

ULAZ IZLAZ
Dijagram prekidačkog I kola
A B AIB
Bulovska I funkcija se može implementirati sa dva redno vezana 0 0 0
prekidača , A i B, kao što je prikazano na slici levo. Da bi kolo 1 0 0
provodilo struju istovremeno oba prekidača (A i B) moraju 0 1 0
biti uključena.
1 1 1
ILI kolo [uredi]

Sledeće važno kolo je ILI kolo koje realizuje logičku funkciju datu sledećom tablicom
istinitosti.

Dijagram prekidačkog ILI kola

 ULAZ IZLAZ

A B A ILI B

ILI kolo je realizovano sa dva prekidača koja su u 0 0 0

paralelnoj vezi tako da se provodnost obezbeđuje ako je 1 0 1

makar jedan od prekidača A ili B uključen. 0 1 1

1 1 1

Tabela logičkih operacija

 Razne logičke operacije sa jednim ili dva ulaza su prikazane u tabeli

Bulova algebra
Tip Posebni oblik Kvadratni oblik Tabela istine
između A i B

ULAZ IZLAZ
A B AIB
0 0 0
0 1 0
I kolo
1 0 0
1 1 1

ULAZ IZLAZ
A B A ILI B
0 0 0
0 1 1
ILI kolo A+B
1 0 1
1 1 1

ULAZ IZLAZ
A NE A
0 1
Inverter
kolo ili NE kolo 1 0
 ULAZ IZLAZ
A B A NI B
0 0 1
0 1 1
NI kolo
1 0 1
1 1 0

ULAZ IZLAZ
A B A NILI B
0 0 1
0 1 0
NILI kolo
1 0 0
1 1 0

ULAZ IZLAZ
A EKSILI
A B
B
0 0 0
0 1 1
EKSILI kolo
1 0 1
1 1 0

ULAZ IZLAZ
A EKSNILI
A B
B
0 0 1
0 1 0
EKSNILI kolo
1 0 0
1 1 1