Bulova algebra i Karnoove mape

Uvod

Ova nastavna jedinica se bavi Boolean algebrama u logičnim kolima koja se nalaze kod
računarskih sistema. Predstavićemo pravila i određene teoreme koje se tiču ovog tipa
algebre. Takođe wemo obraditi i Karnoove mape koje se koriste za smanjivanje broja
logičnih kola i ulaza radi snižavanja troškova izrade logičnih kola.

Bulova algebra

Džordž Bul (George Boole) je engleski matematičar po kome je nazvana ova algebra. Klod
Šenon (Claude Shannon), američki matematičar i inženjer elektrotehnike, 1938. godine
predložio je da se uprošćena Bulova algebra koristi kod dizajniranja komutacije kola kod
telefonskih priključaka. Tehnike koje je koristio Šenon primenjive su kod modernih brzih
digitalnih sistema. Iako bi bilo pravilno da se ova algebra nazove komutaciona algebra,
ostao je naziv Bulova algebra.

Za razliku od klasične algebre, Bulova algebra je glavni alat za analizu i dizajniranje logičkih
kola. Ovo je algebra koja koristi matematičku logiku koja se bavi osnovnim operacijama I,
ILI i NE koje se izvode preko Bulovih varijabli koristeći određene zakone i teoreme. Fizička
implementacija ovih operacija se vrši preko logičnih kola. Svaka varijabla može da ima
samo dve vrednosti, 0 i 1, zato što svako logično kolo funkcioniše u binarnom obliku. Kod
Bulove algebre samo se ove vrednosti koriste, bez upotrebe negativnih brojeva ili
razlomaka.

Osnovni koncepti

Osnovni koncept kod rešavanja logičkog problema u Bulovoj algebri sastoji se u tome da se
on napiše u obliku Bulovih varijabli i njihovih dopuna. Onda se dalje ovaj izraz uprošćava
pomoću zakona i teorema koje postoje u Bulovoj algebri ili koristeći metode mapa (više
Karnoovim mapama kasnije). Na kraju, odgovarajuće logičko kolo je dizajnirano tako da
može da implementira funkciju algebre. Tabla istinitosti se koristi kao pomoćno sredstvo.

Osnovni termini

Bulova funkcija

Bulova funkcija (F) je izraz koji se formira sa binarnim varijablama (A, B, C), Bulovim
operatorima (+, /, *) i znakom jednakosti. Primer jedne funkcije:

F=A*B+A*C
Funkcija može biti 0 ili 1 u zavisnosti od vrednosti varijabli. Vrednost varijabli može biti
takođe samo 0 ili 1. Bulova funkcija može biti izražena i preko tabela istinitosti.

Copyright © Link group

Tabela istitinosti

Tabela istinitosti Bulove funkcije ili logičkog kola jeste tabela koja prikazuje sve moguće
kombinacije varijabli i rešenja u vidu nula i jedinica.

Bulove operacije

Postoje tri različite logičke operacije kod Bulove algebre:

1. logičko sabiranje (ILI operacija sa operatorom),

2. logičko množenje (I operacija sa operatorom) i
3. logička negacija (NE operacija sa operatorom).

Svaka je predstavljena sa operatorom: logičko sabiranje sa +, logičko množenje sa * i

logička negacija sa operatorom ¬ . Svaka operacija ima određena pravila:

Logičko sabiranje (ILI) Logičko množenje (I) Logička negacija (NE)

0 + 0 = 0 0 * 0 = 0 ¬0 = 1
0 + 1 = 1 0 * 1 = 0 ¬1 = 0
1 + 0 = 1 1 * 0 = 0
1 + 1 = 1 1 * 1 = 1

Pravila i teoreme kod Bulove algebre

Konstrukcija Bulove algebre je celokupno zasnovana na određenim zakonima i teoremama.

Svako od ovih pravila je formulisano pomoću osnovnih Bulovih operatora i tačnost se može
proveriti putem pravila ili preko tabela istinitosti.

Postoji 11 zakona i dve teoreme. Svaki zakon i teorema jesu izraženi u dva oblika: zbir i
proizvod. Prva tri zakona su komutativni, asocijativni i distributivni.

Logični zbir Logični proizvod

Komutativni zakon A+B=B+A A*B=B*A

Asocijativni zakon A + (B + C) = (A + B) + C A (B * C) = (A * B)*C
Distributivni zakon A * (B + C) = A * B + A * C A + B * C = (A + B) * (A + C)

Identiteti

Zakon 4 A + 0=A A * 1=A

Zakon 5 A + 1=1 A * 0=0
Zakon 6 A + A=A A * A=A
Zakon 7 A + ¬A = 1 A * ¬A = 0

Copyright © Link group

Dupla komplementarnost

Zakon 8 ¬¬A = A ¬¬A = A

Zakon 9 A+A*B=A A * (A + B) = A
Zakon 10 A + ¬A * B = A + B A * (¬A + B) = A * B
Zakon 11 ¬A + A * B = ¬A + B ¬A * (A + B) = ¬A * B

De Morganove teoreme

Prva De Morganova teorema glasi da je komplement zbira jednak komplementu proizvoda.

Druga De Morganova teorema glasi da je komplement proizvoda jednak komplementu zbira.

Prva teorema: ¬(A + B + C + ………… + N) = ¬A * ¬B * ¬C * ……….. * ¬N

Druga teorema: ¬(A * B * C * …………..* N) = ¬A +¬B + ¬C + ……….+ ¬N

Dokaz De Morganovih teorema

Dokaz prve teoreme je prikazan na tabeli 8.1. koristeći metod uvođenja u kome smo dodelili
vrednosti 0 i 1 varijablama A i B u prve dve kolone. Dokaz druge teoreme je na tabeli 8.2.

A B ¬A ¬B A+B ¬(A + B) ¬A * ¬B
0 0 1 1 0 1 1
0 1 1 0 1 0 0
1 0 0 1 1 0 0
1 1 0 0 1 0 0

Tabela 8.1. Dokaz prve De Morganove teoreme

A B ¬A ¬B A*B ¬(A * B) ¬A + ¬B
0 0 1 1 0 1 1
0 1 1 0 0 1 1
1 0 0 1 0 1 1
1 1 0 0 1 0 0

Tabela 8.2. Dokaz druge De Morganove teoreme

Primena De Morganovih teorema kod logičkih kola

Prethodno smo naveli da prva De Morganova teorema predstavlja jednakost između

komplementarnosti zbira i proizvoda. Takođe prva De Morganova teorema znači da su
logički sklopovi ekvivalentni. Ovo vidimo na slici 8.1.

Copyright © Link group

Karnoove mape

Karnoove mape jesu sistematski metod uprošćavanja Bulove algebre. Moris Karno (Maurice
Karnaugh) je kreirao ovaj tip izračunavanja 1953. godine. Uprošćavanje se vrši pomoću
dvodimenzionalnih tabela u kojima se nalaze ćelije sa različitim vrednostima. Kombinacija
nula i jedinica u svakom redu daje određeni rezultat. Karnoove mape se takođe
upotrebljavaju za uprošćavanje logičkih izraza u dizajnu softvera.

Rad sa Karnoovim mapama

Kao što smo rekli, Karnoove mape su dvodimenzionalne tabele sa vrednostima varijabli u
obliku nula i jedinica. Vidimo na sledećem primeru jednu Karnoovu mapu sa dve varijable i
logičkim množenjem (I):

B 0 1
A
0 00 01

1 10 11

Tabela 8.3. Karnoova mapa sa dve varijable

Osim sa dve, postoje i Karnoove mape sa tri i četiri varijable. Na sledećim primerima
videćemo ove tipove tabela. Na tabeli 8.4. je tabela sa tri varijable. Vidimo tabelu:

C 0 1
AB
00 000 001

01 010 011

11 110 111

10 100 101

Tabela 8.4. Karnoova mapa sa tri varijable

Napomena

Pogledajmo vrednosti za A i B varijablu. Prvo imamo 00, zatim 01, pa 11 i onda 10.
Dakle, kod treće vrednosti prvo se menja 0 u 1, a kod četvrte vrednosti 1 prelazi u 0.

Sada ćemo predstaviti malo komplikovaniju tabelu sa četiri varijable. Imamo sa jedne
strane dve varijable A i B, a sa druge C i D sa svojim vrednostima i sve dobijene
kombinacije.

Copyright © Link group

 CD 00 01 11 10
AB
00 0000 0001 0011 0010

01 0100 0101 0111 0110

11 1100 1101 1111 1110

10 1000 1001 1011 1010

Tabela 8.5. Karnoova mapa sa četiri varijable

Rezime

• Za razliku od klasične algebre, Bulova algebra je glavni alat za analizu i dizajniranje

logičkih kola.

• Fizička implementacija ovih operacija se vrši preko logičkih kola.

• Postoje tri različite logičke operacije kod Bulove algebre:

o logičko sabiranje (ILI operacija sa operatorom),

o logičko množenje (I operacija sa operatorom) i
o logička negacija (NE operacija sa operatorom).

• Konstrukcija Bulove algebre je celokupna zasnovana na određenim zakonima i

teoremama.
• Postoji 11 zakona i dve teoreme.

• Logička kola mogu da budu jednostavna, ali i vrlo kompleksna, sa mnogo ulaza i izlaza.

• Pomoću Bulove algebre možemo kompleksna logička kola uprostiti, to jest svesti ih na
manji broj potrebnih ulaza i izlaza i na taj način olakšati fizičku izradu ovakvih kola za
neki određeni uređaj.

• Karnoova mapa je sistematski metod uprošćavanja Bulove algebre.

• Uprošćavanje se vrši pomoću dvodimenzionalnih tabela u kojima se nalaze ćelije sa

različitim vrednostima.

Copyright © Link group