Boolova algebra

Definicija 1( Boolova algebra ):

Neprazan skup B na kome su definisane dve binarne operacije " " i " " je Boolova algebra
ako važe sledeće aksiome:

B1. Komutativnost: Za bilo koja dva elementa a,b  B važi

(a) a  b=b  a, (b) a  b=b  a ;
B2. Asocijativnost: Za bilo koja dva elementa a,b  B važi
(a) (a  b)  c  a  (b  c), (b) (a  b)  c=a  (b  c)
B3. Distributivnost: Za bilo koja dva elementa a,b  B važi
(a) a  (b  c)  (a  b)  (a  c) (b) a  (b  c)  (a  b)  (a  c)
B4. Postojanje neutralnih elemenata. U skupu B postoje dva elementa 0 i 1 (0  1) takva da za
svako a  B važi
(a) a  0=a (b) a  1  a
B5 Egzistencija komplementa: Za svaki element a  B postoji element a (komplement) tako da
je
(a) a  a  1 (b) a  a  0

Definicija 2.
Neprazan skup B na kome su definisane dve operacije " " i " " i jedna unarna operacija " "
je Boolova algebra ako važe sledeće aksiome: B1, B2, B3 i
B4’ Apsortivnost: Za bilo koja dva elementa a,b  B važi
(a) a  (b  c)  a, (b) a  (b  c)  a
B5’ Za bilo koja dva elementa a,b  B važi
(a) (a  a )  b  b (b) (a  a )  b  b

Definicija 1. (simboli iskazne algebre) su:

1) iskazna slova (dogovorni simboli: p, q, r, ...),
2) simboli operacija (, , , , , ),
3) otvorene i zatvorene zagrade (tj. (,) ).

Definicija 2.
1) iskazna slova su iskazne formule,
2) ako su A i B iskazne formule tada su i A,( A  B),( A  B),( A  B),( A  B),( AB)
iskazne formule,
3) iskazne formule mogu se dobiti samo pomoću konačno mnogo primena 1) i 2).

Definicija 3. (TAUTOLOGIJA) Iskazna formula koja za sve vrednosti iskaznih slova koja se
pojavljuju u njoj dobija vrednost 1 naziva se tautologija.
 Stoneova teorema

Teorema 1. (STONEOVA TEOREMA) Za svaku konačnu Booleovu algebru B  ( B, , )

postoji skup I i bijekcija f : B  P( I ) tako da važe relacije
f ( x  y)  f ( x) f ( y), f ( x  y)  f ( x) f ( y).

Princip dualnosti

Princip dualnosti: Ako je neka jednakost teorema Booleove algebre, tada zamenom operacija
 i  i elemenata 0 i 1 u toj relaciji dolazimo do tačne jednakosti. Ta jednakost naziva se
dualna teorema date teoreme. Ako ovim postupkom dođemo do polazne teoreme tj. da se
navedenim promenama teorema ne menja, za takvu teoremu kažemo da je samodualna.

Teorema 1. Dualne Booleove algebre su izomorfne.

Dokaz: Booleove algebre definisane su na istom skupu B, pa imaju isti broj elemenata. Ako
definišemo preslikavanje f ( x)  x , Booleove algebre će biti izomorfne ako važi:
f ( x  y )  f ( x )  f ( y ),
f ( x  y )  f ( x )  f ( y ).
Ove relacije se svode na
( x  y)  x  y, ( x  y)  x  y.
Ovo su de Morganovi zakoni.

Teoreme u Booleovoj algebri

Teorema 1. (IDEMPOTENTNOST) Za svako a  B važi

(a) a  a  a, (b) a  a  a.

Teorema 2. Za svako a  B važi

( a ) a  1  a, (b) a  0  0.

Teorema 3. (APSORPCIJA) Za svako a, b  B važi

(a) a  (a  b)  a, (b) a  (a  b)  a.

Teorema 4. Za svako a, b  B važi

(a) a  (a  b)  a  b, (b) a  (a  b)  a  b.

Teorema 5. Za svako a, b  B važi

(a) (a  b)  (a  b)  1, (b) (a  b)  (a  b)  0.

Teorema 6. Za svako a, b  B važi

(a) (a  b)  (a  b)  0, (b) (a  b)  (a  b)  1.

Teorema 7. (INVOLUCIJA) Za svako a  B važi

 a  a
Dokaz:
 a   a  1  a  (a  a )   a  a    a  a    a  a   0
 0  a  a  a  a  a  a  a  a  a  a  1  a

Teorema 8. Za neutralne elemente 0 i 1 važi

(a) 0  1, (b) 1  0.

Teorema 9. (Jedinstvenost eelemenata 0 i 1). U Booleovoj algebri elementi 0 i 1 su jedinstveni.

Dokaz: Pretpostavimo da postoje dva neutralna elementa 0 i 01 (0  01 ) za operaciju  . Tada
imamo:
0  01  0,
0  01  01  0  01
pa je 0  01 , što je protivrečno sa pretpostavkom 0  01 .

Teorema 10. (Jedinstvenost komplementa). U Booleovoj algebri svaki element a  B ima

jedinstven komplement a .
Dokaz: Pretpostavimo da za element a postoje dva komplementa a i a1 . Tada je:
      
a  a  0  a  a  a1  a  a  a  a1  1  a  a1  a  a1 
Zamenjujući u ovom izvoĎenju a sa a1 na sličan način dobijamo
a1  a1  a  a  a 1
pa je a  a1

Teorema 11. (De Morganovi zakoni) Za svako a, b  B važi

(a) (a  b)  a  b, (b) (a  b)  a  b
Dokaz: (a) Najpre imamo:
(a  b)  (a  b)  ((a  b)  a )  ((a  b)  b)
 ((a  a )  b)  (a  (b  b))
 (0  b)  (a  0)
000
Dalje je
(a  b)  (a  b)  ((a  b)  a)  b  ((a  a)  (b  a))  b
 (1  (b  a))  b
 a  ( b  b)  a  1  1
Na osnovu B5 i T10 imamo da je a  b komplement od a  b , tj.
(a  b)  a  b .
Teorema 12. (Saţimanje). Za svako a, b  B važi
(a) (a  b)  (a  b)  a, (b) (a  b)  (a  b)  a
Dokaz: (a) (a  b)  (a  b)  a  (b  b)  a  1  a

Teorema 13. (Nepotpuno saţimanje). Za svako a, b  B važi

( a ) ( a  b)  ( a  b)  a  ( a  b )  ( a  b )
(b) (a  b)  (a  b)  a  (a  b)  (a  b)
Doakz:
(b) a  (a  b)  (a  b)  a T3(b)
 (a  b)  (a  b) T12(b)

Teorema 14. (Generalisano saţimanje). Za svako a, b, c  B važi

(a) (a  c)  (b  c)  (a  b)  (a  c)  (b  c),
(b) (a  c)  (b  c)  (a  b)  (a  c)  (b  c)
Dokaz.
(a ) (a  c)  (b  c)  (a  b)  (a  c)  (b  c)  (a  b)  (c  c) B5(a)
 (a  c)  (b  c)  (a  b  c)  (a  b  c) B3(b)
 ((a  c)  (1  b))  ((b  c)  (1  a)) B3(b)
 (a  c)  (b  c) T2(a)

Parcijalno uređenje Booleove algebre

Neka je S proizvoljan skup i  jedna relacija u skupu S. Relacija  je relacija parcijalnog

uređenja ako je:
1) Refleksivna (za svako a  S je a  a ),
2) Antisimetrična ( iz a  b i b  a sleduje a  b ),
3) Tranzitivna ( iz a  b i b c sleduje a c ).

Booleovi izrazi u binarnoj Booleovoj algebri

Teorema 1. Za 0 i 1 važi:
00  1, 01  0, 10  0, 11  1

Teorema 2. Za svako x, a {0,1} važi

x  x 0 , x  x1 , ( x) a  x a .

Teorema 3. Za svako a, b, x {0,1} važi

 
x
a
(a  b),  x a (a  b),
x x 
a b
x x 
a b


1 ( a  b ); 0 (a  b).
Dokaz: Neka je a  b  0 imamo
x0  x0  x  x  x  x 0
Ako je a  b imamo
x0  x1  x1  x0  x  x  1
Tačnost druge jednakosti sleduje na osnovu principa dualnosti.

Definicija 1. ( Booleovo izrazi ). Booleovi izrazi su:

(a) Elementi 0 i 1 ( koje ćemo zvati Booleove konstante ) kao i Booleove
promenljive x, z, y, ...
(b) (a  b), (a  b), a, pri čemu su a i b Booleovi izrazi
(c) Nizovi simbola dobijeni konačnim brojem primera (a) i (b).

Definicija 3. (KD, KK).

(a) Kanonička elementarna disjunkcija (KD) u odnosu na promenljive x1 ,..., xn je
elementarna disjunkcija u kojoj se svaka promenljiva xi (i  1,..., n) pojavljuje
ukupno jednom i samo jednom u formiranju elementarne disjunkcije D.
(b) Kanonička elementarna konjukcija (KK) u odnosu na promenljive x1 ,..., xn je
elementarna konjukcija u kojoj se svaka promenljiva x1 ,..., xn ukupno pojavljuje
jednom i samo jednom u formiranju elementarne konjukcije K.

Definicija 4. (DF, KF).

(a) Disjunktivna forma je Booleov izraz
m
(1)  Ki  K1  K 2    K m ,
i 1
gde su K i elementarne konjukcije.
(b) Konjuktivna forma je Booleov izraz
m
(1)  Di  D1  D2    Dn
i 1
gde se Di elementarne disjunkcije.

Definicija 5. (SDNF, SKNF).

(a) Savršena disjunktivna normalna forma u odnosu na promenljive x1 ,..., xn je
disjunktivna forma (1) u kojoj su Ki (i  1,..., m) kanoničke elementarne konjukcije.
(b) Savršena konjuktivna normalna forma u odnosu na x1 ,..., xn je konjuktivna forma (2)
u kojoj su Di (i  1,..., m) kanoničke elementarne disjunkcije.

Teorema 6.
(a) Svaki od Booleovih izraza koji sadrži neke od promenljivih x1 ,..., xn može se
transformisati u SDNF u odnosu na x1 ,..., xn .
(b) Svaki od Booleovih izraza koji sadrži neke od promenljivih x1 ,..., xn može se
transformisati u SKNF u odnosu na x1 ,..., xn .
Dokaz: (a) Pomoću de Morganovih zakona i distributivnih zakona operacija  i  , svaki
Booleov izraz moguće je transformisati ili u disjunktivnu ili u konjuktivnu formu. Zadržimo se
na slučaj kada imamo DF. Ako je on SDNF dokaz je završen . Neka DF nije SDNF, tj. neka
postoji bar jedna EK, na primer K1 koja nije kanonička elementarna konjukcija, tj. koja ne
sadrži sve promenljive x1 ,..., xn . Neka je to promenljiva xk . Tada je
Ki  Ki  ( xk  xk )  ( Ki  xk )  ( K i  xk )
 ( Ki  x1k )  ( Ki  xk0 )
tj. uveli smo i nedostajaću promenčjivu xk .

Booleove funkcije

Definicja 1. Booleova fumkcija f je preslikavanje skupa {0,1}n ( {0,1}  {0,1}   {0,1}) u
skup {0,1}, tj.
f :{0,1}n  {0,1}

Teorema 1. svaka Booleova funkcija zadata pomoću Booleovog izraza može se izraziti pomoću
kombinacione tablice.
Dokaz: Dokaz ove teoreme sleduje iz definicije Booleovih izraza i predstavljanja operacija
 , , pomoću kombinacionih tablica.

Neke teoreme o Booleovim funkcijama

Teorema 1. Broj različitih Booleovih funkcija f :{0,1}n  {0,1} jednak je 2 2 .

n

Dokaz: U skupu {0,1}n postoji ukupno 2n različitih n-torki

( x1,..., xn ) ( x1,..., xn {0,1})
jer je to broj varijacija sa ponavljanjem n-te klase skupa od dva elementa 0 i 1. Svakoj n-torki
možemo da pridružimo dve vrednosti 0 ili 1. Prema tome imamo varijacije sa ponavljanjem
n
skupa od dva elementa klase 2n pa je njihov broj 2 2 .

Teorema 2. Za proizvoljnu Booleovu funkciju f :{0,1}n  {0,1} važi


(1) f ( x1,..., xn )   f ( a ,..., n )  x11    xn n (  (1,..., n ))
{0,1}n

Doakz: Označimo desnu stranu u (1) sa F ( x1,..., xn ) i dokaimo da je F ( x1,..., xn )  f ( x1,..., xn ) .

Moguća su dva slučaja: F  1 i F  0 . Da bi disjunkcija koja se pojavljuje u F bila jednaka 1,

bar jedan od izraza x11    xn n mora da bude jednak 1. Ovo je moguće samo u slučaju kada
je (1,...,n )  ( x1,..., xn ) . Stoga se F ( x1,..., xn ) svodi na član disjunkcije u kome je
(1,...,n )  ( x1,..., xn ) . Tada je
F ( x1,..., xn )  f ( x1,..., xn )  1  f ( x1,..., xn ).
Ovim je dokaz završen.

Teorema 3. Za proizvoljnu Booleovu funkciju f :{0,1}n  {0,1} važi

f ( x1 ,..., xn )   f (1 ,..., n )  x11      xn n (  (1 ,..., n ))
 {0,1}
n

Baze Booleovih funkcija

Definicija 1.(Generator skupa) Podskup N skupa M naziva se generator skupa M ako se

pomoću operacija iz skupa N mogu izraziti sve Booleove funkcije.

Definicija 2. (Baza Booleovih funkcija) Podskup U skupa M naziva se baza Booleovih funkcija
ako se pomoću operacija iz skupa U mogu izraziti sve Booleove funkcije i ako tu osobinu nema
ni jedan pravi podskup skupa U

Teorema 1.(BAZA {, } ) Svaka Booleova funkcija f :{0,1}n  {0,1} može se prikazati
pomoću  i na sledeći način:
(1) f ( x1,..., xn )   x11    xn n (  (1,..., n ))
F
Dokaz: Formula (1) sleduje iz
f ( x1 ,..., xn )   x11    xn n
 F

  x11    xn n (involucija)

 F

  x11    xn n (de Morganovi zakoni )

 F

Teorema 2.(BAZA {, } Svaka Booleova funkcija f :{0,1}n  {0,1} može se prikazati pomoću
operacija  i na sledeći način:
f ( x1 ,..., xn )   x11      xn n (  (1 ,..., n ))
 F

BAZA {, } Da se Booleove funkcije mogu izraziti pomoću operacija  i sleduje iz

činjenice da je {, } baza i da se operacija  može izraziti pomoću  i .

BAZA  , Lukasiewiczeva operacija  i Shefferova operacija  definisane su pomoću

tabela

 0 1  0 1
0 1 0 0 1 1
1 0 0 1 1 0
 Kvantifikatorski račun

Osnovni pojmovi matematičke logike

Definicija 1. (SUD-ISKAZ)Afirmativna (izjavna) rečenica koja ima smisla i koja je ili istinita
ili neistinita naziva se sud ( ili iskaz ).

Definicija 2. (PREDIKAT) Afirmativna rečenica, koja ima smisla, koja sadrži jedan ili više
promenljivih parametara I koja postaje sud uvek kada parametri iz rečenice dobiju konkretne
vrednosti, naziva se predikat.

Definicija 3. Ako su P i Q rečenice, onda se rečenice P i Q, P ili Q, ne P, ako P onda Q, ako P

onda Q i ako Q onda P, P ili Q ali ne oba, označavaju redom sa P  Q, P  Q, P, P  Q ,
P  Q, P Q i nazivaju se konjukcija, disjunkcija, negacija, implikacija, ekvivalencija,
ekskluzivna disjunkcija rečenica P i Q.

Iskazna algebra

Definicija 1. Uređen par ( B, F ) , gde je B  {0,1} i F  {, , , , , }, naziva se iskazna

algebra. Drugim rečima, skup B snadbeven operacijama , , , , ,  naziva se iskazna
algebra.

Teorema 1. Formula A  B , gde su A i B formule, je tautologija ako i samo ako je A  B .

Definicija 2.(Semantička posledica) Formula F je posledica skupa formula F  {F1, F2 ,..., Fn}
ako F ima vrednost 1 za sve vrednosti iskaznih slova za koje svaka od formula iz F ima
vrednost 1.
Ako je F posledica skupa formula F piše se F ‘ F ili F1, F2 ,..., Fn ‘ F . Formule iz F
zovu se hipoteze.

Teorema 2. Ako su F1 , F2 ,..., Fn , F formule iskazne algebre, važi

F1, F2 ,..., Fn ‘ F ‘ ( F1  F2    Fn )  F

Kvantifikatorski račun prvog reda

Definicija 1. Predikat dužine n skupa D je svaka n-arna relacija skupa D.

Formule kvantifikatorskog računa

Definicja 1. Osnovni simboli kvantifikatorskog računa su:

1) promenljive: x, y, z, x1, y1, z1,..., xn , yn , zn ,...
2) konstante: a1, a2 ,..., an ,...
3) operacijska ili funkcijska slova: fi j (i, j  1,2,...)
4) relacijska slova: Ri j (i, j  1,2,...)
 5) opercijski simboli: , , 
6) zagrade i zarezi.

Definicija 2. (TERM)
1) Svaku promenljivu i svaku konstantu nazivamo termom.
2) Ako su t1 , t2 ,..., tn termi, onda je za svako i niz simbola f i n (t1 , t2 ,..., tn ) term.
3) Termi se dobijaju samo pomoću konačno mnogo primena odredbi 1) i 2) ove
definicije.

Definicija 3. Ako su t1 , t2 ,..., tn termi, onda je, za svako i, niz simbola Rin (t1 , t2 ,..., tn )
elementarna formula kvantifikatirskog računa.

Definicija 4.
1) Elementarna formula kvantifikatorskog računa je formula
2) Ako su nizovi simbola A i B formule i ako je u promenljiva, onda se i nizovi simbola
( A  B), A,(u ) A
formule.

3) Formule se dobijaju samo pomoću konačno mnogo primena odredbi 1) i 2) ove

definicije.

Interpretacije formula kvantifikatorskog računa

Definicija 1.(INTERPRETACIJA) Interpretacija I formule F kvantifikatorskog računa je

definisana pomoću I  ( D, ) , gde je D neprazan skup, a  preslikavanje čiji je domen skup
konstanti, operacijskih slova i relacijskih slofa formule F, pri čemu je slika konstante element
skupa D, slika funkcijskog slova operacija skupa D odgovarajuće dužine i slika relacijskog
slova relacija skupa D odgovarajuće dužine.

Definicija 2. Formula F je tačna pri interpretaciji I ako pri toj interpretaciji ima uvek vrednost
1 (nezavisno od parametara odgovarajućeg predikata).

Definicja 3.(VALJANA FORMULA) Formula koja je tačna pri svim interpretacijam naziva se
valjana formula.

Definicija 4. Ako su A i B formule kvantifikatorskog računa, onda se

1) niz simbola (A  B) zamenjuje sa ( A  B),
2) niz simbola ( A  B) zamenjuje sa ( A  B) ,
3) niz simbola (( A  B)  ( B  A)) zamenjuje sa ( A  B)

Definicja 5. Ako je A formula kvantifikatorskog računa i u promenljiva, onda se niz simbola

(u )A zamenjuje sa (u ) A .

Vezane i slobodne promenljive

Definicija 1. (ZATVORENA FORMULA)Formula u kojoj su sve promenljive vezane naziva se
zatvorena formula.

Kombinatorika i grafovi

Kombinatorika

Princip dualnosti: Ako između dva ( konačna ) skupa A i B postoji bijekcija, tj. obostrano
jednoznačna korespodencija, tada oni imaju isti broj elemenata.

Princip zbira: Ako si A i B disjunktni ( i konačni ) skupovi; tada je A B konačan skup i važi
A B AB

Princip proizvoda: Ako su A i B ( konačni ) skupovi, tada je A  B konačan skup i važi:

A B  A  B

Definicija 1. ( PERMUTACIJA ) Permutacija skupa X n je bilo koja uređena n-torka različitih

elemenata iz tog skupa.

Definicija 1 ' . Permutacija skupa X n je proizvoljno bijektivno preslikavanje skupa N n na skup

Xn.

Definicija 2. ( VARIJACIJA ) Varijacija r-te klase ( ili r-permutacija ) skupa X n je svaka

uređena r-torka različitih elemenata iz tog skupa.

Definicija 2 ' . Varijacija klase r ( ili r-permutacija ) skupa X n je proizvoljno injektivno

preslikavanje skupa Nr u skup X n .

Definicija 3. ( KOMBINACIJA ) Kombinacija r-te klase skupa X n je bilo koji njegov podskup
od r elemenata.

Definicija 3 ' . Kombinacija skupa X n je bilo koje preslikavanje ( u oznaci f ) tog skupa u skup
{0,1}; klasa kombinacije jednaka je f 1 (1) .

Definicija 4. (VARIJACIJA SA PONAVLJANJEM) Varijacija sa ponavljanjem r-te klase

skupa X n je bilo koja uređena r-torka njegovih elemenata

Definicija 4 ' . Varijacija sa ponavljanjem r-te klase skupa X n je bilo koje preslikavanje skupa
Nr u skup X n .
Definicija 5. (KOMBINACIJA SA PONAVLJANJEM) Kombinacija r-te klase sa
ponavljanjem skupa X n je bilo koji multiskup sastavljen od tačno r ne obavezno različitih
elemenata X n .

Definicija 5 ' . Kombinacija sa ponavljanjem skupa X n je bilo koje preslikavanje tog skupa u
skup {0,1,2,...} ; klasa kombinacije je data sumom
f 1 (1)  2  f 1 (2)  

Teorija grafova

Definicija 1. (GRAF) Neka je X neprazan skup i  binarna relacija u X. Uređen par

G  ( X ,  ) naziva se graf. Elementi skupa X su čvorovi grafa, a elementi skupa  su grane
grafa.

Definicija 2. (SIMETRIČAN ILI NEORIJENTISAN) Graf G  ( X ,  ) je simetričan ili

neorijentisan ako i samo ako je  simetrična relacija.

Definicija 3. (ANTISIMETRIČAN ILI ORIJENTISAN) Graf G  ( X ,  ) je antisimetričan ili

orijentisan ako i samo ako je  antisimetrična relacija.

Digraf: Ako se parovi grana suprotnih orijentacija ne zamenjuju neorijentisanim granama graf
se obično naziva digraf.

Definicija 4. (MULTIGRAF) Neka je X neprazan skup i U jedna kombinacija sa ponavljanjem

skupa X 2 . Uređen par G  ( X ,U ) naziva se multigraf.

Stepeni čvorova i podgrafovi

Definicija 1. (PODGRAF) Neka je dat graf G  ( X ,U ) . Graf oblika H  (Y ,T ) , pri čemu je

Y  X i T  U Y  Y ( T je podskup skupa U koji sadrži sve one parove iz U koji su
obrazovani samo od elemenata skupa Y ) naziva se podgraf grafa G, obrazovan skupom
čvorova Y.

Definicija 2. (DELIMIČNI GRAF) Delimičnim ili parcijalnim grafom grafa G  ( X ,U ) naziva

sesvaki graf oblika H  ( X , T ) pri čemu je T  U .

Definicija 3. (DELIMIČNI PODGRAF) Delimični graf podgrafa naziva se delimični podgraf

datog grafa.

Povezanost grafova

Definicija 1. (PUT) Put dužine k u digrafu je svaki niz grana u1 ,..., uk koji ima sledeće osobin:
1) grana u1 polazi iz proizvoljnog čvora digrafa;
 2) grana ui (i  2,..., k ) počinje u onom čvoru u kojem se završava grana u n 1 .

Elementarni put: Je put koji kroz svaki čvor grafa prolazi najviše jedanput.
Kruţni ili zatvoren put: Je put oji se završava u istom čvoru u kojem i počinje.

Definicija 2. (LANAC) Lanac dužine k je naizmenični niz čvorova i grana

x1, u1, x2 , u2 ,..., xk , uk , xk 1,
takav da za svako i  1,2,..., k čvorovi xi i xi 1 predstavljaju krajnje tačke grane ui .

Ciklus: Ciklus dužine k je lanac sa k grana, koji se završava u istom čvoru u kojem počinje.

Definicija 3.(POVEZAN GRAF) Neorijentisan graf je povezan ako se proizvoljna dva njegova
čvora mogu povezati putem ili lancem. Ako postoje čvorovi koji se ne mogu povezati putem,
graf je nepovezan.

Definicija 4. Podgraf G1 grafa G je maksimalan u odnosu na neku osobinu ako on ima tu

osobinu, a nju nema ni jedan od podgrafa grafa G u kojima se G1 sadrži kao pravi podgraf.

Definicija 5. (ARTIKULACIONI ČVOR) Artikulacioni čvor grafa je čvor čijim se

udaljavanjem iz grafa povećava broj komponenata povezanosti grafa.

Definiciaj 6. (MOST, VISEĆA GRANA) Most grafa je grana čijeim se udaljavanjem povećava
broj komponenata povezanosti grafa. Grana koja je incidentna sa čvorom stepena 1 naziva se
viseća grana.

Definicija 7.(BLOK GRAFA) Blok grafa je svaki njegov maksimalni povezani podgraf bez
artikulacionih čvorova.

Definicija 8. Digraf je povezan ako je svaki uređen par različitih čvorova xi , x j , spojen putem
koji vodi iz xi u x j .

Definicija 9. Digraf je jednostrano povezan ako je svaki neuređen par različitih čvorova xi , x j
povezan putem bar u jednom smeru.

Definicija 10. Digraf je slabo povezan ako je povezan neorijentisan graf, dobijen od datog
digrafa zamenom orijentisanih grana odgovarajućim neorijentisanim granama.

Neke specijalne klase grafova

Teorema 1. Broj čvorova neparnog stepena u konačnom neorijentisanom grafu ( ili multigrafu)
bez petlji je paran.

Definicija 1. (REGULARAN GRAF) Neorijentisan graf bez petlji se naziva regularan

(pravilan) stepena r ako je d1  d2    dn  r . d - stepeni čvorova
Definicja 2.(KONTURA) Konačan, povezan, regularan graf stepena dva zove se kontura.

Definicija 3. (POTPUNI GRAF) Regularni grafovi sa n čvorova stepena n  1 nazivaju se

potpuni (kompletni) grafovi. Potpuni graf sa n čvorova označava se sa K n .

Definicija 4. k-kompletan graf K n1,...,nk je graf čiji se skup čvorova može podeliti na k
međusobno disjunktnih podskupova koji sadrže redom n1 ,..., nk čvorova, tako da su svaka dva
čvora iz različitih posdskupova povezana granom, a da ni jedna grana ne povezuje čvorove iz
istog podskupa.

Izomorfizam grafova

Definiciaj 1. (IZOMORFIZAM) Dva grafa su izomorfana ako postoji uzajamno jednoznačno

preslikavanje skupova njihovih čvorova ( iz jednog na drugi ) koje održava osobinu susednosti
čvorova.

Definicija 2. Za proizvoljne grafove (bez vičestrukih grana) G1  ( X 1 ,U1 ) i G2  ( X 2 ,U 2 )

kažemo da su izomorfni ako i samo ako postoji biunivoko preslikavanje  skupa X1 na skup
X 2 za koje važi
(a, b  X1 )((a, b) U1  ( (a), (b)) U 2 ).
Preslikavanje  se naziva izomorfizam grafa G1 sa grafom G2 . Izomorfizam grafa na smaog
sebe naziva se automorfizam.

Definicija 3. Dva multigrafa G1  ( X 1 ,U1 ) i G2  ( X 2 ,U 2 ) su izomorfna ako postoji bijekcija

 : X 1  X 2 sa osobinom da se za svako x i y iz X1 u multigrafu G1 nalazi tačno onoliko grana
oblika ( x, y ) koliko se u multigrafu G2 nalazi grana oblika ( ( x), ( y)) .

Komplement grafa

Definicija 1. Neka je G neorijentisan graf bez petlji. Komplement G grafa G je neorijentisan

graf bez petlji koji ima iste čvorove kao G, pri čemu su dva (međusobno različita) čvora
susedna u G ako i samo ako ti čvorovi nisu susedni u G.

Teorema 1. Ako je G nepovezan graf, njegov komplement G je povezan.

Dokaz. Potrebno je dokazati da su u G proizvoljna dva čvora xi i x j povezana putem.
Ako xi i x j pripadaju različitim komponentama povezanosti u G, tada su oni susedni u
G , tj. povezani su putem dužine1.
Ako pak xi i x j pripadaju istoj komponenti povezanosti u G, posmatrajmo čvor xk koji
ne pripada toj komponenti povzanosi. Na osnovu definicije komplementa, čvor xk je u G
susedan čvoru xi i x j . Stoga su xi i x j povezani u G putem dužine 2.
Definicija 2. (SAMOKOMPLEMENTARAN GRAF) Graf G je samokomplementaran ako je
izomorfan svome komplementu G .

Teorema 2. Samokomplementaran graf ima 4r ili 4r  1 čvorova, pri čemu je r ceo broj.
Dokaz. Neka samokomplementaran graf G ima n čvorova i m grana. Komplement G takoĎe
ima m grana jer je izomorfan se G. Objedinjabanjem skupova grana iz G i G dobija se potpun
 n
graf, pa je 2m    , tj. n(n  1)  4m , odakle je n  4r ili n  4r  1
 2
Stablo

Definicija 1. (STABLO) Povezan graf sa n (n  1) čvorova i m  n  1 grana naziva se stablo.

Teorema 1. Stablo sadrži bar dva čvora stepena 1.

Dokaz: Čvorovi stepena 0 ne postoje jer je graf povezan i ima bar dva čvora. Slučaj, u kojem
su svi čvorovi stepena 2 osim jednog koji je stepena 1, ne dolaze u obzir jer broj čvorova
neparnog stepena u konačnom neorijentisanom grafu bez petlji mora biti paran. Ako bismo
pretpostavili, suprotno tvrdjenju teoreme, da su stepeni d1 , d 2 ,..., d n čvorova najmanje jednaki 2,
n
ili jedan 1 a ostali veći od 1 bilo bi 2m   d i  2n , tj. m  n , što je protivrečno činjenici da je
i 1
m  n  1.

Teorema 2. Stablo je graf koji ne sadrži nijednu konturu.

Dokaz: Primenićemo metod matematičke indukcije. Za n  2 iskaz je tačan. Pretpostavimo da
je iskaz tačan za stablo sa n  1 čvorova. Stablo sa n čvorova sadrži prema prethodnoj teoremi
bar jedan čvor stepena 1. Udaljavanjem ovog čvora iz grafa zajedno sa odgovarajućom granom
dobija se stablo sa n  1 čvorova koje, prema induktivnoj pretpostavci, nema kontura. Posle
vraćanja udaljenog čvora na svoje mesto, dolazimo do zaključka da i stablo sa n čvorova ne
sadrži konture.

Teorema 3. Udaljavanjem bilo koje grane iz stabla dobija se graf koji nije povezan.
Dokaz. Neka je udaljena grana koja povezuje čvorove x1 i x2 . Ako bi se posle udaljvanja ove
grane dobio povezan graf, morao bi u stablu postojati put (elementarni) koji ne sadrži udaljenu
granu, a koji povezuje x1 sa x2 . Ovaj bi put sa granom izmeĎu čvorova x1 , x2 obrazovao
konturu u stablu, što je u kontradikciji sa osobinom iz prethodne teoreme.

Teorema 4. Ako se u stablo uključi proizvoljna nova grana, dobija se graf (multigraf) koji ima
tačno jednu konturu.
Dokaz: TvrĎenje teoreme je očigledno sobzirom na činjenicu da su čvorovi izmeĎu kojih je
uključena nova grana povezani u stablu tačno jednim putem. Grane ovog puta sa novom
granom obrazuju konturu.

Teorema 5. Neka je G graf sa n (n  1) čvorova. Sledeći iskazi o G su ekvivalentni:

(1) G je povezan i ne sadrži konture;
(2) G ne sadrži konture i ima n  1 grana;
(3) G je povezan i ima n  1 grana;
 (4) G ne sadrži konture, ali dodavanjem nove grane između proizvoljna dva čvora
obrazuje se jedna kontura;
(5) G je povezan ali gubi to svojstvo ako se udalji njegova proizvoljna grana;
(6) Svaka dva čvora su u G spojena tačno jednim elementarnim putem.

Teorema 6. Svaki povezan neorijentisan multigraf (bezpetlji)sadrži delimični graf oblika stabla.
Dokaz. Udaljimo iz grafa proizvoljnu granu koja pripada nekoj konturi. Ponavljajmo ovaj
postupak dokle god u grafu postoji neka kontura. Pošto se na ovaj način ne može narušiti
povezanost grafa, na kraju se dobija povezan graf bez kontura, tj. stablo.

Šuma - je graf čije su komponente povezanosti stabla ili izolovani čvorovi.

Planarni grafovi

Planarni grafovi su oni grafovi koji se mogu nacrtati u ravni tako da im se grane ne seku.

Teorema 1. (EULEROVA, OJLEROVA)Povezan, planaran graf sa n čvorova i m grana deli

ravan na f  m  n  2 oblasti.
Dokaz: Dokaz ćemo sprovesti indukcijom po broju grana. Minimalan broj grana koje sadrži
povezani graf sa n čvorova je m  n  1. Graf tada predstavlja stablo. Stablo ne ograničava ni
jednu konačnu oblast, pa je f  1. Dakle Eulerova teorema važi za m  n  1.
Neka je G graf na m grana i neka je f broj oblasti za G (m  n  1) . Tada graf sadrži bar
jednu konturu. Pretpostavimo da Eulerova formula važi za grafove sa m  1 grana.
Posmatrajmo jednu granu koja pripada nekoj konturi u grafu G. Ova grana je granična za dve
oblasti. Ako je udaljimo iz grafa, dobijamo graf G sa m  1 grana i f  1 oblasti jer se broj
oblasti i broj grana smanjuju za 1. Po induktivnoj pretpostavci je onda f  1  (m  1)  n  2 .
Odavde sleduje za graf sa m grana f  m  n  2 , što je trebalo dokazati.

Teorema 2. Potpuni pentagraf i potpuni bitrigraf nisu planarni grafovi.

Teorema 3. Graf je planaran ako i samo ako ne sadrži, kao delimični podgraf, ni potpuni
pentagraf ni potpuni bitrigraf ni njihovu potpodelu

Opšta algebra

Grupoidi, semigrupe, kvazigrupe

Definicija 1. ( GRUPOID ) Uređen par ( S , ) , gde je sa  označena proizvoljna binarna

operacija u skupu S, naziva se grupoid.

Definicija 2. Ako u grupoidu ( S , ) za neka dva elementa a i b skupa S važi ab  ba , kaže se da

su a i b permutabilni elementi.
Definicija 3.( KOMUTATIVNI GRUPOID ) Aku su svaka dva elementa grupoida ( S , )
permutabilna, tj. ako je operacija u grupi komutativna, kaže se da je ( S , ) komutativan
grupoid.

Definicija 4. ( SEMIGRUAPA ) Grupoidu ( S , ) čija je operacija asocijativna tj. u kome je

(a, b, c  S ) a(bc)  (ab)c
naziva se asocijativan grupoid ili semigrupa ( polugrupa ).

Definicija 5. Stepen a n (n  N ) proizvoljnog elementa a semigrupe ( S , ) određen je sledećim

jednakostima: a1  a, a n1  a n a .

Definicija 6. Ako u grupoidu ( S , ) postoji element e1 takav da

(a  S ) e1a  a,
kaže se da je e1 levi neutralni ( jedinični ) element grupoida. Ako u grupoidu postoji element e2
takav da
(a  S ) ae2  a,
kaže se da je e2 desni neutralni ( jedinični ) element grupoida.

Teorema 1. Ako u grupoidu postoji levi neutralni element e1 i desni neutralni element e2 , tada
je e1  e2
Dokaz. Po definiciji levog neutralnog elementa je e1e2  e2 , a po definiciji desnog e1e2  e1 , iz
čega sleduje tvrĎenje teoreme.

Definicija 7.( NEUTRALNI ELEMENT ) Ako u grupoidu ( S , ) postoji element e takav da

(a  S ) ea  ae  a,
e se naziva neutralnim ( jediničnim ) elementom grupoida.

Teorema 2. Grupoid ne može imati više od jednog neutralnog elementa.

Dokaz. Pretpostavimo da su e1 i e2 dva različita neutralna elementa grupoida. Tada je, po
definiciji neutralnog elementa grupoida e1e2  e1 ali takoĎe i e1e2  e2 , iz čega sleduje e1  e2 .

Definicija 8.( MONOID ) Semigrupa sa jediničnim elementom naziva se monoid.

Definicija 9.( INVERZNI ELEMENT ) Neka grupoid ( S , ) ima neutralni element e. Kažemo
da element a  S ima levi inverzni ( simetrični ) element a '  S ako važi jednakost
a 'a  e .
Kažemo da element a  S ima desni inverzni ( simetrični ) element a ''  S ako važi jednakost
aa ''  a .
Kažemo da element a ima inverzni ( simetrični ) element ako ima levi inverzni element a '
i desni inverzni element a '' i pritom važi
a '  a '' .
Teorema 3. U semigrupi ( S , ) nijedan element a  S ne može imati različit levi i desni inverzni
element.
Dokaz. Neka su a ' i a '' redom levi I desni inverzni element elemenata a I neka je e  S
neutralni element semigrupe ( S , ) . Tada je:
(a ' a)a ''  ea ''  a '',
ali je zbog asocijativnosti takoĎe:
(a ' a)a ''  a '(aa '')  a ' e  a ' ,
iz čega sleduje a '  a ''.
Teorema 4. U semigrupi ( S , ) element a  S ima najviše jedan inverzan element.
Dokaz. Pretpostavimo da element a ima dva inverzna element a ' i a '' . Polazeći od izraza
(a ' a)a '' na isti način kao i u dokazu teoreme 3 dobijamo a '  a '' .

Definicija 10. Ako je u semigrupi ( S , ) element a  S invertibilan, stepen a  n , n  N ,

definisan je sa a  n  (a 1 ) n .

Teorema 5. Neka je ( S , ) semigrupa koja ima neutralni element e. Ako element a  S ima
inverzni element a 1 i element b  S ima inverzni element b 1 , tada element ab ima inverzni
element i to je b 1a 1 .
Dokaz. Neposrednom proverom dobijamo
(b 1a 1 )(ab)  b 1 (a 1 (ab))  b 1 ((a 1a)b)
 b 1 (eb)  b 1b  e,
tj. b 1a 1 je levi inverzni element. Na isti način se proverava da je to i desni inverzni element.
Inače ova teorema pokazuje da smo stepen a  n u definiciji 10 mogli da uvedemo i na
ekvivalentan način: a  n  (a n ) 1

Definicija 11. ( KVAZIGRUPA ) Grupoid ( S , ) u kome su jednoznačno rešivelinearne

jednačine ( tj. jednačine oblika ax  b i oblika ya  b , a, b  S ) naziva se kvazigrupa.

Definicija 12. ( PETLJA ) Kvazigrupa sa neutralnim elementom naziva se lupa ( petlja ).

Definicija 13. ( HOMOMORFIZAM ) Surjekcija f : G  H naziva se homomorfizam

grupoida (G, ) na grupoid ( H , ) ako važi:
(1) (x, y  G ) f ( x  y )  f ( x) f ( y ) .
Ako postoji bar jedan homomorfizam, kaže se da je grupoid ( H , ) homomorfna slika grupoida
(G, ) , ili da je ( H , ) homomorfan sa (G, ) . Homomorfizam grupoida na samog sebe naziva se
endomorfizam.

Definicija 14. ( IZOMORFIZAM ) Bijekcija f : G  H naziva se izomorfizam grupoida (G, )

i ( H , ) ako važi relacija (1) iz prethodne definicije. U tom slučaju se kaže da su grupoidi (G, )
i ( H , ) izomorfni. Izomorfizam grupoida na samog sebe naziva se automorfizam.

Grupe

Definicija 1. ( GRUPA ) Grupoid (G, ) sa sledećim osobinama:

 1. operacija  je asocijativna,
2. (e  G )(a  G) ea  ae  a ( tj. postoji neutralni element ),
3. (a  G )(a 1  G ) a 1a  aa 1  e ( tj. svako element je invertibilan ), naziva se grupa.

Teorema 1. Ako je grupoid (G, ) istovremeno semigrupa i kvazigrupa, onda je (G, ) grupa.
Dokaz. Uzmimo neki element a  G . Pošto je (G, ) kvazigrupa, postoji element ea  G koji je
jedinstveno rešenje jednačine
aea  a .
Neka je y  G jedinstveno rešenje jednačine ya  b , gde je b bilo koji drugi element skupa G.
Tada je
b  ya  y(aea )  ( ya)ea  bea ,
što znači da je ea desni neutralni element, koji ćemo označiti sa e ' . Na isti način se utvrĎuje
postojanje levog neutralnog elementa e '' , a, prema teoremi o postojanju jedinstvenog
neutralnog elementa sledi da je e '  e ''  e . Invertibilnost svih elemenata sada sleduje iz
jednozančne rešivosti jednačina
a ' a  e, aa ''  e
i činjenice da levi i desni inverzni element ne mogu biti različiti.
Za praktično proveravanje da li je data struktura (G, ) drupa posebno je pogodna sledeća
teorema.

Teorema 2. Ako je (G, ) semigrupa u kojoj postoji levi neutralni element e i ako za svaki
element a  G postoji a '  G takav da je a ' a  e, (G, ) je grupa.
Dokaz. Polazeći od uslova
a 'a  e
i asocijativnosti, dobijamo
a '(aa ')  (a ' a)a '  ea '  a '.
Množeći ovu jednakost sa leve strane elementom (a ')' dobijamo
(a ')'(a '(aa '))  (a ')' a '  e,
ili
((a ')' a ')(aa ')  e(aa ')  e ,
iz čega sleduje
(1) aa '  e .
Sada je na osnovu (1)
(2) ae  a(a ' a)  (aa ')a  ea  a .
Relacija (2) zanči da je element e i desni neutralni element, što zanči da je a ' levi inverzni
element elementa a , a onda, prema (1), i desni inverzni element, pa su isponjeni svi zahtevi
definicije 1 ( GRUPA ).

Definicija 2. ( ABELOVA GRUPA ) Ako je operacija u grupe komutativna, kaže se da je grupa

komutativna ili Abelova.

Definicija 3. Ako je skup G konačan, kaže se da je grupa (G, ) konačna. U tom slučaju broj
elemenatau skupu G naziva se redom grupe (G, ) .
Definicija 4. ( CIKLIČNA GRUPA ) Grupa (G, ) naziva se ciklična ako postoji element a  G
takav da su svi elementi grupe stepeni tog elementa. Element a naziva se generator grupe (G, )

Podgrupe

Definicija 1. ( PODGRUPA ) Neka je data grupa (G, ) . Ako podskup H skupa G obrazuje
grupu u odnosu na operaciju  , kaže se da je ( H , ) podgrupa grupe (G, ) .

Teorema 1. Struktura ( H , ) je podgrupa grupe (G, ) ako važi:

1)   H  G,
2) (x, y  H ) x  y  H ,
3) (x  H ) x 1  H .
Dokaz. Uslov 2) znači zatvorenost skupa H u odnosu na operaciju  . Ako je (G, ) grupa,
asocijativnost je osobina operacije  , pa onda važi i u skupu H  G. Neka je e neutralni
element grupe (G, ) . Uzmimo neko x  H ( H je neprazan ). Sada, prema 3) x 1  H , a prema
2) takoĎe xx 1  e  H . Najzad, na osnovu 3), svi elementiskupa H su invertibilni. Kako je skup
H podskup skupa G, grupa ( H , ) je podgrupa grupe (G, ) .

Teorema 2. ( LANGRAŢOVA ) Neka je ( H , ) podgrupa konačne grupe (G, ) . Ako je | G | n i

| H | m, onda m | n ( n je deljivo sa m ).
Dokaz. Označimo sa  binarnu relaciju u skupu G definisanu na sledeći način:
(x, y  G)( x  y  (z  H ) x  zy ).
Za svako y  G posmatrajmo skup {zy | z  H }; ovaj skup je pogodno označiti sa Hy. Koko je
z1  z2  z1 y  z2 y,
broj elemenata skupa Hy jednak broju elemenata skupa H ( podgrupe ( H , ) ), tj. | Hy | m . Sada
za relaciju  važi:
(x, y  G)( x  y  x  Hy ).
Dokazaćemo da je  relacija ekvivalencije. Zaista, refleksivnost sleduje iz
x  y  x  Hy
što je ispunjeno jer neutralni element grupe (G, ) jeste i element skupa H. dalje je
x  y  (z  H ) x  zy
 (z  H ) y  z 1 x
 (u  H ) y  ux
 y  x,
pa je  simetrična relacija. Najzad,  je tranzitivna jer važi
x  y  y  z  (u  H )(v  H ) x  uy  y  vz
 (u  H )(v  H ) x  uvz
 (w  H ) x  wz
 x z
Pošto je  relacija ekvivalencije, u skupu G postoje odgovarajuće klase ekvivalencije, koje
predstavljaju jednu particiju ovog skupa. Označimo sa y klasu ekvivalencije nekog elementa y.
Kako je
y  {x | x  y}  {x | x  Hy}  Hy,
i kako je | Hy | m , sve klase ekvivalencije imaju jedank broj, tj. m elemenata, iz čega sleduje
m| n.
Definicija 2. U konačnoj grupi (G, ) sa jediničnim elementom e red elementa a  G jeste
najmanji prirodan broj k takav da je a k  e .

Teorema 3. U svakoj konačnoj grupi red bilo kog njenog elementa deli red grupe.
Dokaz. Ozančimo sa k red elementa a grupe (G, ) čiji je jedinični element e. Struktura ( H , ) ,
gde je H  {e, a,..., a k 1} , jeste ciklična grupa reda k I ona je podgrupa grupe (G, ) , pa na
osnovu Lagrangeove teoreme sleduje da je red grupe (G, ) deljiv sa k.

Prsten

Definicija 1. ( PRSTEN ) Algebarska struktura ( S , , ) sa dve binarne operacije naziva se

prsten ako su ispunjeni sledeći uslovi:
1) ( S , ) je Abelova grupa,
2) ( S , ) je semigrupa,
3) operacija  je distributivna sa leve i desne strane u odnosu na +, tj.
(x, y, z  S ) x  ( y  z )  x  y  x  z ,
(x, y, z  S ) ( x  y )  z  x  z  y  z.

Definicija 2. (KOMUTATIVNI PRSTEN ) Prsten ( S , , ) u kome je operacija  komutativna

naziva se komutativan prsten.

Definicija 3. (PRSTEN SA JEDINICOM ) Prsten ( S , , ) u kome operacija  ima neutralni

(jediničn ) element naziva se prsten sa jedinicom.

Teorema 1. U proizvoljnom prstenu ( S , , ) je

(x  S ) x  0  0  x  0.
Dokaz. Kako je 0 neutralni element sabiranja, biće
x  0  x  (0  0)  x  0  x  0
Ako se sada obema stranama doda element suprotan elementu x  0 dobija se
x  0  x  0  0  x  0  x  0  x  0  x  0 . Na isti način se dokazuje i druga relacija.

Teorema 2. U proizvoljnom prstenu ( S , , ) je

(x, y  S )  ( x  y)  ( x)  y  x  ( y)
Dokaz. Ako se obema stranama jednakosti ( x  y )  ( x)  y doda x  y , dobija se ekvivalentna
jednakost
x  y  x  y  0  x  y  ( x)  y  ( x  x)  y  0  y
koja je na osnovu prethodne teoreme tačna, iz čega sleduje tačnost polazne jednakosti. Na isti
način se dokazuje i druga jednakost

Teorema 3. Ako struktura ( S , , ) zadovoljava sledeće uslove:

1) ( S , ) je Abelova grupa,
2) ( S , ) je komutativna semigrupa,
3) operacija  je levo distributivna u odnosu na +,
tada je ( S , , ) ( komutativan ) prsten.
Dokaz. Očigledno treba samo dokazati i desnu distributivnost. Zbog komutativnosti operacije i
leve distributivnosti važi:
(x, y, z  S )( x  y )  z  z  ( x  y )  z  x  z  y  x  z  y  z
Naravno isto tvrĎenje važi ako se umesto leve uzme desna distributivnost.

Definicija 4. ( IDEMPOTENTAN ELEMENT ) Za element a  G grupoida (G, ) kaže se da

je idempotentan ako je a  a  a .

Definicija 5. ( BOOLEOV PRSTEN ) Prsten sa jedinicom u kome su svi elementi idempotentni

naziva se Booleov prsten.

Definicija 6. ( DELILAC NULE ) Element a  0 prstena ( S , , ) je levi (desni) delilac nule

ako u skupu S postoji element b  0 takava da je a  b  0 (b  a  0)

Definicija 7. ( OBLAST CELIH ) Prsten sa bar dva elementa bez delioca nule naziva se oblast
celih ( područije integriteta, integralni domen ).

Definicija 8. ( POTPRSTEN ) Ako je ( S , , ) prsten i ako je za neki podskup T skupa S

struktura (T , , ) takođe prsten, kaže se da je (T , , ) potprsten prstena ( S , , ) .

Definicija 9. ( IDEAL PRSTENA ) Skup I naziva se levi, odnosno desni ideal prstena ( S , , ) ,
ako su ispunjeni sledeći uslovi:
(i) ( I , ) je podgrupa grupe ( S , ) ,
(ii) (a  I )(s  S ) s  a  I ,
odnosno
(ii)’ (a  I )(s  S )a  s  I .
Ako je I levi i desni ideal, on se naziva ideal.

Telo i polje

Definicija 1. ( TELO ) Algebarska struktura ( S , , ) sa sledećim osobinama:

1) ( S , ) je komutativna grupa,
2) struktura ( S \ {0}) je grupa ( 0 je neutralni element operaciaj +),
3) operacija  je distributivna u odnosu na  ,
naziva se telo.
Teorema 1. ( DEF. TELA ) Prsten sa jedinicom u kome su svi elementi različiti od nule
invertibilni jeste telo.
Dokaz. Očigledno, dovoljno je dokazati da je, osim skupa S prstena ( S , , ) , i skup S \ {0}
zatvoren u odnosu na množenje. Pretpostavimo suprotno, tj. da je za neka dva elementa a i b
skupa S, različita od 0, a  b  0 . Ako ovu relaciju pomnožimo sa leve strane elementom a 1 (
po pretpostavci svi elementi skupa S \ {0} invertibilni su u odnosu na množenje ) dobijamo
a 1  a  b  1  b  b  a 1  0  0,
što je suprotno pretpostavci b  0 , pa je teorema dokazana.
Iz ove teoreme može se odmah uočiti da je telo ujedno i oblast celih.

Definicija 2. ( POLJE ) Telo ( S , , ) u kome je operacija  komutativna naziva se polje.

Teorema 2. Operacija množenja u svakom konačnom telu je komutativna, tj. svako konačno
telo je polje.

Teorema 3. Polje sa n elemenata, u oznaci GF (n) , postoji ako i samo ako je n  p k , gde je p
prost broj, a k prirodan broj.

Teorema 4. Svaka konačna polja sa istim brojem elemenata međusobno su izomorfna.

Polje realnih brojeva

Definicija 1. Ako je S skup uređen relacijom parcijalnog uređenja  koja ima osobinu:
(x, y  S )( x  y  y  x) ,
tj. ako su svaka dva elementa u skupu S uporediva,  se naziva relacijom potpunog ( totalnog,
linearnog ) uređenja. U tom slučaju se kaže da je S relacijom  potpuno uređen ili da obrazuje
lanac.

Definicija 2. Binarna relacija  sa osobinama:

1) (x  S )( x  y);
2) (x, y  S )( x  y  x  y  y  x),
3) (x, y, z  S )( x  y  y  z  x  z ),
naziva se relacija strogog potpunog ( totalnog, linearnog ) uređenja i obično označava sa  ili
.

Polje kompleksnih brojeva

Definicija 1. Par (0,1) nazivamo imaginarnom jedinicom i označavamo sa i.

Definicija 2. Skup kompleksnih brojeva je skup

C  {z | z  x  iy; x, y  R}
Definicija 3. Realan broj x naziva se realnim delom kompleksnog broja z  x  iy, a realan
broj y imaginarnim delom, ili kraće:
x  Re z, y  Im z .

Definicija 4. Kompleksan broj z  x  iy naziva se broj konjugovan kompleksnom broju

z  x  iy .

Teorema 1. Za svaki kompleksan broj z važi:

z  z  z.
2

Teorema 2. Za svaka dva kompleksan broja z1 i z 2 važi:

1) z1  z2  z1  z2
2) z1  z2  z1  z2
z  z
3)  1   1 , z2  0.
 z2  z2

Teorema 3. Neka je z1  r1cis1 i z2  r2cis2 . Tada je:

1) z1  z2  r1  r2cis(1  2 );
z r
2) 1  1 cis (1   2 ), z2  0.
z2 r2

Teorema 4. Ako je z  rcis i n  N , biće:

1) z n  r ncis n
  2k
2) n z  n r cis , k  0,1,2,..., n  1.
n

Polinomi i racionalne funkcije

Polinomi

Definicija 1. Polinom nad poljem S je niz

(1) (a0 , a1,..., an ,...) ,

gde je ai  S , i  0,..., n, ai  0 (i  n) za neko n {1,2,...} .

Definicija 2.(STEPEN POLINOMA) Stepen polionoma (1) je najveći broj n za koji je an  0 .

Stepen polinoma P označavamo sa dgP .

Definicija 3. Koeficijenti polinoma (1) su a0 , a1,..., an . Vodeći koeficijent polinoma (1), stepena
n, je an .
Definicija 4. Polinom ( 0,1 )označavamo sa s, tj. s  (0,1) .

Definicija 5. Skup svih polinoma nad poljem S označavamo sa S[ s] .

Definicija 6. U skupu S[ s] uvedimo operacije  i  pomoću:

(a0 , a1 ,..., ai ,...)  (b0 , b1,..., bi ,...)  ( a0  b0 , a1  b1,..., ai  bi ,...),
(a0 , a1 ,..., ai ,...)  (b0 , b1 ,..., bi ,...)  (c0 , c1,..., ci ,...),
k
gde je ck   ai  bk i (k  0,1,...).
i 0

Teorema 1. ( S[ s], , ) je komutativni prsten sa jeiničnim elementom.

Teorema 2. Važi relacija

(2) (ao , a1 ,..., an )  a0  a1s    an s n .
Dokaz. Uz s  (0,1) imamo ( videti definiciju 4 ) s 2  (0,0,1) i indukcijom dobijamo
s k  (0,0,...,0,1) ( sa elementom 1 na (k  1) -om mestu, k  1,2,...) . Tada relacija (2) sleduje iz
definicije 4.

Definicija 7. Koeficijent uz i-ti stepen pilinoma (1) je ai .

Definicija 8. Vrednost polinoma P  (a0 ,..., an ) u tački x  S definiše se pomoću

(3) P( x)  a0  a1 x  a2 x 2      an x n .

Definicija 9. Polinomska funkcija ( pridružena polinomu P ) je preslikavanje P( x ) skupa S u

sebe definisano pomoću (3).

Teorema 3. Neka su P i Q polinomi nad poljem S. Tada za svako x  S

( P  Q)( x)  P( x)  Q( x) ,
( P  Q)( x)  P( x)  Q( x) ,
gde su  i  sa leve strane gornjih jednakosti operacije u S[ s] , a sa desne u S.
Dokaz. Neka je P  (a0 , a1,..., am ), Q=(b0 , b1,..., bn ). Pretpostavimo da je m  n . Tada je
P  Q  (a0  b0 , a1  b1,..., am  bm , bm1,..., bn ,0,0,...) .
Stoga je za s  S
( P  Q)( x)  (a0  b0 )  (a1  b1 ) x    (am  bm ) x m  bm1x m1    bn x n 
 (a0  a1 x    am x m )  (b0  b1 x    bm x m  bm1x m1    bn x n ) 
 P( x)  Q( x)
Druga relacija se analogno dokazuje.

Teorema 4. Za proizvoljne polinome P, Q važi

dg ( P  Q)  max(dgP, dgQ)
Ako je P, Q  (0,0,...), tada je
 dg ( P  Q)  dgP  dgQ
Dokaz. Neka je dgP  m, dgQ  n . Iz definicije 6 sleduje da je koeficijent uz i-ti stepen
polinoma P  Q jednak 0 ako je i  max(m, n) , i time je prvo tvrĎenje dokazano. Drugo
tvrĎenje sleduje iz činjenice da je poslednji koeficijent polinoma P  Q koji može da bude
različit od 0 jednak am  bn ( uz (m  n) -ti stepen ) gde su am i bn vodeći koeficijenti polinoma P
odnosno Q. Ako ni P ni Q nisu (0,0,...) , tada je am  0 i bn  0 , pa je am  bn  0

Teorema 5. Neka su P, P0 ,..., Pn polinomi nad poljem S ( Pn  0) , dgP  n ; dgPi  i (i  0,..., n) .

Tada se na jedinstven način mogu odrediti ci  S (i  0,..., n) tako da važi
n
(6) P   ci Pi
i 0
Dokaz. Indukcijom po n: Za n  0 imamo P  a (a  S ), P0  b (b  S , b  0) i treba dokazati
da postoji c0  S tako da a  c0b . Očigledno je da je c0 jedinstveno odreĎeno sa c0  ab 1 .
Pretpostavimo da teorema važi za sve polinome P stepena manjeg od n. Neka je P  (a0 ,..., an )
(an  0) i Pn  (b0 ,..., bn ) (b  0) . Neka je Q  P  anbn1Pn . Kako je
Q  (a0  anbn1b0 ,..., an1  anbn1bn1 ,0) , imamo da je dgQ  n  1 i na osnovu indukcijske
n 1
pretpostavke je Q   ci Pi , gde su ci jedinstveno odreĎeni elementi is S. Uz cn  anbn1 imamo
i 0
n
P  cn Pn  Q   ci Pi .
i 0
Time je dokaz završen.

Deljenje polinoma
Teorema 1. Polinom P ima inverzan element u odnosu na operaciju množenja polinoma ako i
samo ako je P  a, (a  S , a  0), tj. P  (a,0,...) .
Dokaz. Neka je P  (a,0,...) (a  0) . Definišemo P 1  (a 1 ,0,...) . Po definiciji množenja je
P  P 1  (1,0,...)  1 . Pretpostavimo da P( 0) ima inverzan element P1 . Tada je P  P1  1, pa
je dgP  dgP 1  dg1  0 , iz čega sleduje da je dgP  dgP 1  0 , dakle P  a (a  S ) . Ako je
a  0 , tada iz P  P1  1 sleduje 0  1, što nije moguće u polju.
Ukoliko nije drugačije naznačeno, smatraćemo ubuduće da su svi polinomi definisani
nad istim poljem S.

Teorema 2. Neka su dati polinomi U i V (V  0) . Tada postoje polinomi Q i R, tako da važi

(1) U V Q  R
Pri tome, ako je dgV  0 , onda dgR  dgV , a ko je dgV  0 ( tj. V  a  S ) , onda R  0 .
Polinomi Q i R su jednoznačno određeni navedenim uslovima.
Dokaz. Ako je dgV  dgU , tada (1) važi sa Q  0, R  U . Ako je dgV  0, tj. V  a  S , tada
je Q  a 1U , R  0 . Posmatrajmo sada slučaj kada je dgV  0 i dgV  dgU , tj.
U  (am ,..., a0 )  a0 s m    am , (a0  0),
V  (bn ,..., b0 )  b0 s n    bn , (b0  0),
sa m  n ( s  (0,1)) . Neka je dalje
U1  U  a0b01s mn  V
Tada je dgU1  m1  m . Ozančimo vodeći koeficijent polinoma U1 sa a1,0 . Ako je m1  n ,
nastavljamo postupak:
U 2  U1  a1,0b01s m1 n  V
Imamo da je dgU 2  m2  m1 . Neka je a2,0 vodeći koeficijent polinoma U 2 . Opisani postupak
nastavljamo dok ne dobijemo
U k  U k 1  ak 1,0b01s mk 1 n  V
gde je dgU k  mk  n . ( Kako je niz m, m1 ,... opadajući, takvo U k postoji ). Definišimo
polinome Q i R pomoću
Q  a0b01s mn  a1,0b01s m1 n    ak 1,0b01s mk 1 n ,
R  Uk
Tada iz opisane konstrukcije sleduje relacija (1).
Dokažimo sada da su Q i R jedinstveno odreĎeni. Pretpostavimo suprotno, tj. da pored
Q, R postoje I Q ', R ' koji zadovoljavaju uslove teoreme i
(2) U  V  Q ' R '
Tada iz (1) i (2) imamo
(3) V  (Q  Q ')  R ' R
Ako je Q  Q '  0 , tada je leva strana u (3) polinom stepena ne manjeg od dgV , dok je desna
strana polinoma stepena manjeg od dgV ; prema tome Q  Q '  0 tj. Q  Q ' , pa se iz (3) dobija
R  R ' , čime je dokaz završen.

Definicija 1. Pod uslovima teorema 1, polinome Q i R definisane sa (1) nazivamo respektivno

količnik i ostatak deljenja.

Definicija 2. Polinom V je delilac polinoma U ako je ostatak deljenja U sa V polinomom 0.

Tada kažemo i da je polinom U deljiv sa V i pišemo V | U .

Teorema 3. Neka su U, V, W polinomi.

(i) Ako U | V i V | W tada U | W
(ii) Ako W | U i W | V tada W | (U  V )
(iii) Ako W | U tada W | U  V
(iv) Ako U | V i V | U tada je V  a  U za neko a  S
(v) Ako U | V , tada U | a  V za neko a  S
(vi) Ako U | V tada U | V .

Definicija 3. Polinom W je najveći zajednički delilac ( NZD ) polinoma U i V ( u oznaci

W  NZD(U ,V )) ako W | U , W | V i ako iz P | U , P | V sleduje P | W

Teorema 4. Neka su dati polinomi U i V (U  0,V  0) . NZD(U ,V ) postoji i može se odrediti

sa tačnošću do multiplikativne konstante, tj. ako je W  NZD(U ,V ) tada je W '  NZD(U ,V )
ako i samo ako je W '  a  W za a  S , a  0 .
Dokaz. Ako je jedan od polinoma jednak konstanti, na primer V  a  S , a  0 , onda je
očigledno NZD(U ,V )  a . Pretpostavimo sada da ni U ni V nisu konstante, tj.
dgU  0, dgV  0 . Primenimo sledeći postupak ( videti teoremu 2 )
U  V  Q1  R1 ,
V  R1  Q2  R2 ,
R1  R2  Q3  R3 ,
(4)

Ri 1  Ri  Qi 1  Ri 1 ,

Dakle, deli se U sa V , zatim V sa ostatkom deljenja, zatim prvi ostatak sa drugim ostatkom, …,
(i  1) -vi ostatak sa i-tim ostatkom. Kako je na osnovu teoreme 2,
dgRi1  dgRi    dgR1  dgV , ponavljanjem postupka dolazimo do nekog k za koje je
Rk 1  0 , tj.
Rk 1  Rk  Qk 1
Imamo Rk | Rk 1 , pa zbog Rk 2  Rk 1  Qk  Rk zaključujemo Rk | Rk 2 . Indukcijom unazad
zaključujemo da Rk | Ri za svako i  1,2,..., k , tako da iz prve dve relacije u (4) dobijamo
Rk | U , Rk | V .
Pretpostavimo sada da za neki polinom W važi W | U ,W | V . Tada ( videti definiciju 3 )
imamo W | W ',W ' | W , pa na osnovu teoreme 3 (iv) zaključujemo da je W '  a  W za neko
a  S . Obrnuto, ako je W '  a  W , gde je W  NZD(U ,V ) tada ( teorema 3 (v)) zaključujemo
da je i W ' NZD za V i V .

Teorema 5. Ako je W  NZD(U ,V ) tada postoje polinomi S i T tako da važi:

(5) W  U  S V T
Ako je dgU  0, dgV  0, tada S i T u (5) možemo izabrati tako da je dgS  dgV , dgT  dgU .

Teorema 6 ( BEZOUTOV STAV ). Ostatak pri dečjenju polinoma P polinomom

(a,1)  s  a (a  S ) jednak je vrednosti P(a) polinoma P u tački a.
Doakz. Na osnovu teoreme 2 je P  Q  ( s  a)  R , pri čemu je . Prema tome je dgR  0 , tako
da je R  b (b  S ) . Na osnovu homomorfizma izmeĎu skupa polinoma i skupa polinomskuh
funkcija, važi relacija:
(9) P( x)  Q( x )  ( x  a )  b
Ako u (9) stavimo x  a , dobijamo P(a)  b , što je i trebalo dokazati.

Teorema 7 ( HORNEROV ALGORITAM ). Neka je

P  a0 s n  a1s n1    an (a  0) .
Tada je, za a  S :
P  Q( s  a )  R ,
gde je
Q  b0 s n1  b1s n2      bn1 ,
pri čemu je
 b0  a0

(10) b k+1  a  bk  ak 1 , (k  0,..., n  2)

R  a  bn1  an
Dokaz. Primetićemo metod neodreĎenih koeficijenata. Imamo da je
P  ( s  a)(b0 s n1  b1s n2    bn1 )  R  a0 s n  a1s n1    an .
Ovo je jednakost dva polinoma; dakle, koeficijent uz odgovarajuće stepene su jednaki.
Množenjem zagrada sa leve strane dobija se jednakost
b0 s n  (b1  ab0 ) s n1    (bk 1  abk ) s nk 1    (bn1  abn2 )s 
 R  abn1  a0 s n  a1s n1    ak 1s nk 1    an1s  an
UporeĎivanjem odgovarajućih koeficijenata dobijamo (10).

Faktorizacija polinoma nad poljem

Definicija 1. Za polinom P nad poljem S kažemo da je razloživ ako postoje polinomi U i V nad
S, dgU  0, dgV  0 , tako da važi:
(1) P  U V
U suprotnom slučaju kažemo da je polinom nerazloživ.

Definicija 2. Ako za polinome P, U, V (dgU  0, dgV  0) važi (1),tada kažemo da su

polinomi U i V faktori polinoma P.

Teorema 1. Polinom s  a (a  S ) je faktor polinoma P (dgP  1) ako i samo ako je P(a)  0 .

Dokaz. Neka je P(a)  0 (a  S ) . Tada je ( videti teoremu 6 )
P  Q  ( s  a) ,
za neki polinom Q , dgQ  P  1 ; prema tome s  a je faktor polinoma P. Obrnuto, neka je
s  a faktor polinoma P. Kako je tada P( x)  Q( x)  ( x  a) , zaključujemo da je P(a)  0 .

Definicija 3. Neka je P polinom nad poljem S. Za a  S kažemo da je koren ( ili nula )

polinoma P ako je P(a)  0 , gde je P( x) polinomska funkcija.

Teorema 2. Neka je P  0 , polinom stepena n nad poljem S. Tada P ima najviše n različitih
korena.
Dokaz. Ako je dgP  0 , onda zbog P  0 polinom nema korena. Ako je dgP  1 , tada je
P  a  b  s (b  0) , a odgovarajuća polinomska funkcija je P( x)  a  bx . Zbog osobina polja,
rešenja jednačine a  bx  0 je jednistveno: x1  b 1  (a ) , tako da P ima jedan koren.
Pretpostavimo de je teorema tačna za polinome stepena n  1  0 . Dokazaćemo da je
tačna i za polinome stepena n. Neka je P polinom stepena n. ako P ima jedan koren, označimo
ga sa x1 , tada na osnovu teoreme 1 imamo
P  Q  (s  x1 ) ,
gde je dgQ  n  1 . Ako je y  x1 jedan koren polinoma P tada je
 Q( y)  ( y  x1 )  0 .
Zbog y  x1  0 imamo Q( y )  0 , dakle y je koren polinoma Q. Po pretpostavci, Q ima najviše
n  1 različitih korena; prema tome, P ima najviše n različitih korena, čime je indukcijski dokaz
završen.

Teorema 3.
(i) Nad poljem S sa beskonačno mnogo elemenata, ne postoji polinom P  0 takav da
je P(a)  0 za svako  S .
(ii) Ako je S polje sa m elemenata i P  0 polinom stepena manjeg od m, tada je
P( x)  0 bar u jednoj tački x  S .
(iii) Ako je S polje sa m elemenata, tada postoji jedinstven ( sa tačnošću do
multiplikativne konstante ) polinom P stepena m tako da je P( x)  0 za svako
xS .
Dokaz: (i) Neka je P  0 polinom stepena n nad poljem S koje sadrži beskonačno mnogo
elemenata. Ako je P(a)  0 za svako a  S , tada P ima beskonačno mnogo korena, što je
kontradikcija sa teoremom 2. Prema tome, takav polinom ne postoji.
(ii) se slično dokazuje.
(iii) primetimo da u S  GF (m) važi x m  x  0 za svako x  S , oa je svako a  S ,
takoĎe ax m  ax  0 . Dakle, polinom a  P  as m  as ima m različitih korena, za svako a  S .
Da bismo dokazali jedinstvenost, pretpostavimo da postoji polinom
Q  am x m  am1 x m1    a0 , koji ima m različitih korena ( am  0) . Tada polinom Q  am  P
ima takoĎe m različitih korena, a stepena je najviše m  1 , što nije moguće po teoremi 2.

Teorema 4. U polju S sa beskonačno mnogo elemenata dve polinomske finkcije su jednake ako
i samo ako su im odgovarajući koeficijenti jednaki, tj. ako su f ( x) i g ( x ) funkcije definisane
pomoću
(3) f ( x)  a0  a1 x    am x m , ai  S (i  0,..., m), am  0 ,
(4) g ( x)  b0  b1 x    bn x n , bi  S (i  0,..., n), bn  0 ,
tada f  g ako i samo ako je m  n i ai  bi (i  0,...n ) .

Teorema 5. Ako je S polje sa beskonačno mnogo elemenata, tada je ( S[ s], , ) prsten sa

jedniničnim elementaom, izomorfan sa prstenom polinomskih funkcija nad S.
Dokaz. Na osnovu teoreme 4 svakoj polinomskoj funkciji nad S odgovara jadan I samo jedan
polinom nad S. Homomorfizam je dokazan u teoremi 3 iz polinomi nad poljem.

Teorema 6. U polju GF (m) , dve polinomske funkcije stepena manjeg od m su jednake ako i
samo ako su im odgovarajući koeficijenti jednaki.

Teorema 7. U polju S  GF (m) za svaku funkciju f ( x)  a0  a1 x    an x n (ai  S , n  N )

postoji jedan i samo jedan polinom P stepena manjeg od m, tako da je P( x)  f ( x) za svako
xS .

Osnovni stav algebre. Faktorizacija kompleksnih polinoma

Definicija 1. Za polinom P nad poljem C kompleksnih brojeva kažemo da je kompleksan
polinom.

Teorema 1 ( OSNOVNI STAV ALGEBRE ). Svaki kompleksan polinom P, dgP  1 ima bar
jedan koren.

Teorema 2. Neka je P kompleksan polinom, dgP  n  1 , sa vodećim koeficijentom an  0 .

Postoje brojevi z1 ,..., zn  C tako da
(1) P( x)  an ( x  z1)  ( x  zn ) .
Dokaz. Na osnovu teoreme 1, polinom P ima bar jedan koren z1  C . Tada na osnovu teoreme
1 iz faktorizacija polinoma imamo
P( x)  Q1 ( x)( x  z1 ) ,
gde je dgQ  n  1 . Ako je n  1  0 onda je Q1  c  C . Ako je n  1  0 tada primenom
osnovnog stava algebre na Q1 zaključujemo da postoji z 2 tako da je
P( x)  Q2 ( x)( x  z1 )( x  z2 ), dgQ2  n  2 .
Primenom osnovnog stava algebre na Q2 , Q3 ,..., Qn 1 , Qn zaključujemo da je
(2) P( x)  c( x  z1 )( x  z2 )  ( x  zn ), c  C .
UporeĎivanjem vodećih koeficijenata u (1) i (2) zaključujemo da je c  an .

Definicija 2. Kažemo da je z  C koren ( ili nula ) reda k  0 kompleksnog polinom P ako važi
P( x)  Q( x)  ( x  z ) k ,
gde je Q( z )  0 .

Teorema 3. Neka su z1,..., zk (k  n) različiti koreni polinoma P stepena n; neka je ri  0 red

nule zi (i  1,...k ) . Tada je
(3) P( x)  an ( x  z1 ) r1 ( x  z2 ) r2  ( x  zk ) rk , (r1  r2    rk  n) ,
gde je an vodeći koeficijent polinoma P.

Teorema 4. Neka su dati kompleksni polinomi P i Q, neka je dgP  dgQ  n  1 i neka je

an  C (an  0) , vodeći koeficijent oba polinoma. Tada je P( x)  Q( x) za svako x  C ako i
samo ako je svaki koren polinoma P takođe koren polinoma Q istog reda.

Teorema 5. Neka su P i Q kompleksni polinomi, dgP  0, dgQ  0 . Tada P | Q ako isamo ako
je svaki koren polinoma P takođe koren polinoma Q istog reda ili većeg reda.

Teorema 6 ( VIETEOVE FORMULE ). Neka je P kompleksni polinom stepena n:

P( x)  a0  a1 x  an x n
čiji su koreni z1 ,..., zn ( pri čemu se svaki koren računa onoliko puta koliki mu je red ). Tada je
 an1
z1  z2      zn   ,
an
an2
z1 z2  z1 z3      zn1 zn  ,
an

ank
z1 z2    zk      znk 1 znk  2    zn  (1) k ,
an

a0
z1 z2    zn  (1) n
an
Dokaz. UporeĎivanjem koeficijenata u jednakosti
(5) a0  a1 x    an x n  an ( x  z1 )( x  z2 )  ( x  zn )
neposredno se dobijaju gornje formule. Naime, stepen x nk u razvoju izraza
( x  z1 )( x  z2 )  ( x  zn )
dobija se kada se iz k zagrada uzme slobodan član ( oblika  zi ). Ako se izaberu zagrade
i1, i2 ,..., ik iz kojih će se uzimati slobodan član, tada će koeficijenti uz x nk biti
( zi1 )( zi 2 )  ( zik )  (1) k zi1  zik .
Prema tome, koeficijent uz x nk sa desne strane jednakosti (5) jednak je
an 
i1 ,i2 ,...,ik
(1) k zi1  zik ,

gde suma ide po svim kombinacijama i1, i2 ,..., ik elemenata 1,2,...,n .

Kako je na levoj strani jednakosti (5) koeficijent uz x nk jednak an  k , imamo jednakost

ank  an  
i1 ,i2 ,...,ik
(1) k zi1  zik  an  (1) k  
i1 ,i2 ,...,ik
zi1  zik ,

odakle je
ank

i1 ,i2 ,...,ik
zi1  zik  (1) k 
an
,

što je trebalo i dokazati.

Koreni realnih polinoma

Definicija 1. Realni polinom je ( kompleksni ) polinom sa realnim koeficijentima.

Teorema 1. Ako je  C koren reda r realnog polinoma P, tada je z njegov koren istog reda.

Teorema 2. Neka je P realan polinom stepena n  0 , sa vodećim koeficijentima an  0 . Neka su

z1 , z1 , z2 , z2 ,..., zk , zk svi različiti koreni polinoma P koji ne pripadaju skupu R i neka je ri red
korena zi (i  1,..., k ) . Neka su xk 1 ,..., xm svi različiti realni koreni polinoma P; neka je ri red
korena xi (i  k  1,..., m) . Tada važi
 k m
(i)  2ri 
i 1
 r n;
i  k 1
i

(ii) polinom P ima faktorizaciju:

P( x)  an ( x 2  p1 x  q1 ) r1  ( x 2  pk x  qk ) rk ( x  xk 1 ) rk 1  ( x  xm ) rm ,
gde su pi , qi  R, pi2  4qi  0 .

Teorema 3. Neka je P realan polinom sa celobrojnim koeficijentima:

(1) P( x)  a0  a1 x    an x n , (ai  Z , i  0,..., n, an  0) .
p
Ako je z  koren polinoma (1), gde su p i q uzajamno prosti celi brojevi, tada p | a0 , q | an .
q
p
Dokaz. Ako je z  koren polinom (1), tada je:
q
n
 p  p
(2) a0  a1      an    0
q q
Množenjem jednakosti (2) sa q n1 imamo:
n 1 n2 p n1
(3) a0 q  a1 p  q    an  0.
q
1
Kako su p i q uzajamno prosti, zaključujemo da q | an . Množenjem (3) sa dobijamo:
p
q n1 n2 p n1
(4) a0  a1q    an  0 , iz čega zaključujemo da p | a0 .
p q

Neke analitičke osobine realnih polinoma

Teorema 1. Polinom P( x) je u svakoj tački x  C neprekidna i diferenicijabilna funkcija.

Izvod polinoma stepena n je polinom stepena n  1 (n  0) .
Dokaz. Neka je P( x)  a0  a1 x    an x n (an  0, n  N ) . Tada je za x  C, x  C :
(1) P( x  x)  P( x)  a1x  a2 (( x  x) 2  x 2 )    ak (( x  x) k  x k ) 
   an (( x  x) n  x n ) 

 x[a1  a2 (2 x  x)    ak kx k 1   k2  x k 2x    x k 1  
   an (nx n1   n2  x n2 x    x n1 )]

Ako u (1) pustimo da x  0 , dobijamo P( x  x)  P( x) ; prema tome, P je neprekidna

funkcija . Ako jednakost (1) podelimo sa x I pustimo da x  0 , dobijamo:
(2) P '( x)  a1  2a2 x    kak x k 1    nan x n1 ,
iz čega sleduju ostala dva tvrĎenja teoreme.

Teorema 2. Polinom ima izvode bilo kog reda; za polinom stepena n su izvodi većeg od n
jednaki nuli u svakoj tački.
Dokaz. Neka je P( x)  a0  a1 x    an x n . Uzastopnom primenom relacije (2) uveravamo se
da postoje izvodi P ', P '',..., P( n1) i da je P ( n ) ( x)  an n!. Prema tome, svi izvodi reda većeg od n
postoje i jednaki su nuli u svakoj tački.

Teorema 3. Ako je P polinom stepena n i a R , tada za svako x  C važi:

P ( n ) (a) n
P ( k ) (a)
(3) P( x)  P(a)  P '(a)( x  a)    ( x  a)  
n
( x  a)k .
n! k 0 k!
Dokaz. Na osnovu Taylorove formule imamo da je
n
P ( k ) (a) P ( n1) (c)
P( x)   ( x  a) 
k
( x  a) n1 ,
k 0 k! (n  1)!
gde je c broj izmeĎu a i x. Na osnovu teoreme 2 je P ( n1) (c)  0 , čime se dobija (3).

Teorema 4. Ako su z1 , z2 ,..., zn koreni polinoma P stepena n, sa vodećim koeficijentom an  0 ,

tada je:
n
(4) P '( x)  an  ( x  z1 )    ( x  zi 1 )    ( x  zn ) .
i 1
Dokaz. Ako su z1 , z2 ,..., zn koreni polinoma P sa vodećim koeficijentom an , dgP  n , tada
imamo:
(5) P '( x)  an ( x  z1)  ( x  zn ) ,
odakle se, po pravilu diverenciranja proizvoda, dobija (4).

Teorema 5. Neka je P polinom stepena n čiji su koreni z1 , z2 ,..., zn . Tada je:

P '( x) 1 1 1
     .
P ( x ) x  z1 x  z2 x  zn
Dokaz. Direktno iz formula (4) i (5).

Teorema 6.
(i) Kompleksan broj z je koren reda r (r  1) polinoma P stepena n (n  0) ako i samo
ako važi:
(6) P( z )  P '( z )    P ( r 1) ( z )  0; P ( r ) ( z )  0
(ii) Svaki koren reda r (r  1) polinoma P je koren reda r  1 izvodnog polinoma.

Racionalne funkcije

Definicija 1. Neka su dati realni polinomi P( x) i Q( x) ; dgP  m, dgQ  n , i neka je K skup

nula pilinoma Q. Funkcija definisana za svako x  C \ K pomoću:
P( x)
(1) f ( x) 
Q( x)
naziva se racionalna funkcija.

Definicija 2. Racionalna funkcija (1) je prava ako je m  n . Ako je m  n , racionalna funkcija

je neprava.
 P( x)
Definicija 3. Racionalna funkcija je nesvodljiva ako je NZD( P, Q)  1 , inače je
Q( x)
svodljiva.

Teorema 1.
P( x)
(i) Prava racionalna funkcija je polinom ako i samo ako je P( x)  0
Q( x)
(ii) Svaka neprava racionalna funkcija f može se razložiti na zbir polinoma i prave
racionalne funkcije. Pomenuto razlaganje je jedinstveno, tj. ako je za svako x za
koje je f definisano:
R2 ( x) R2' ( x)
f ( x)  R1 ( x)   R1 ( x) 
'
,
Q( x) Q '( x)
gde su R1 i Q1 polinomi, dgR2  dgQ, dgR2'  dgQ ' , tada je R1 ( x)  R1' ( x) i
R2 ( x) R2' ( x)
 , za svako x koje je f definisana.
Q( x) Q '( x)
(iii) Za svaku svodljivu racionalnu funkciju f postoji nesvodljiva racionalna funkcija g
tako da je f ( x)  g ( x) za svako x za koje je f definisana.
P( x)
Dokaz: (i) Pretpostavimo da je  R( x) , gde su P, Q, R polinomi, P  0, dgP  dgQ. Tada
Q( x)
je dgP  dg ( R  Q)  dgR  dgQ  dgQ , što je u suprotnosti sa pretpostavkom.
P( x)
(ii) Neka je f ( x)  , dgP  dgQ . Tada je P( x)  Q( x) R1 ( x)  R2 ( x), gde je
Q( x)
0  dgR1, dgR2  dgQ. Deljenjem ove dve jednakosti sa Q( x) dobijamo:
P( x) R ( x)
(2) f ( x)   R1 ( x)  2 ,
Q( x) Q( x)
za svako x za koje je f definisana. Time je dokazano razlaganje. Pretpostavimo da ono
nije jedinstveno, tj. da važi i
R2' ( x)
(3) f ( x)  R1 ( x) 
'
, (dgR2'  dgQ ')
Q '( x)
Iz (2) i (3) imamo
R2' ( x)Q( x)  R2 ( x)Q '( x)
R1 ( x)  R1 ( x) 
'

Q '( x)Q( x)
Kako je sa desne strane ove jednakosti prava racionalna funkcija, a sa leve polinom, na
osnovu (i) zaključujemo da je R1 ( x)  R1' ( x), i R2' ( x)Q( x)  R2 ( x)Q '( x) , što je i trebalo
dokazati.

Definicija 4. Parcijalni razlomci su racionalne funkcije oblika:

A
, ( A, a  R , k  N ),
( x  a)k
Ax  B
, ( A, B, p, q  R , p 2  4q  0, k  N ).
( x  px  q )
2 k
Teorema 2. Neka je Q realan polinom stepena n  1 sa vodećim koeficijentom an tako da važi:
Q( x)  an ( x 2  p1 x  q1 ) r1 
(4) ( x 2  pk x  qk ) rk ( x  xk 1 ) rk 1  ( x  xm ) rm ,
k m
p  4qi  0, 2 ri 
2
i  r  n. i
i 1 i  k 1
P P
Neka je P realan polinom, takav da je prava nesvodljiva racionalna funkcija. Tada se
Q Q
može na jedinstven način razložiti u zbir parcijalnih razlomaka:
P( x) k ri M i , j x  Ni , j m ri
Ai , j
(5)   2   ,
Q( x) i 1 j 1 ( x  pi x  qi ) i k 1 j 1 ( x  xi ) j
( M i , j , N i , j , Ai , j  R ), za svako x  C \ K , gde je K skup svih nula polinoma Q.

Linearna algebra

Vektorski prostor

Definicija 1 ( vektorski prostor):

Neka je S polje čije ćemo elemente zvati skalarima, I neka jeV skup čije ćemo elementa nazivati
vektorima. Kaže se da je uređen pa (V, S) vektorski prostor nad poljem S, ako su ispunjeni
sledeći uslovi:
1. U skupu v je definisana binarna operacija +, koju nazivamo sabiranje vektora, takva
da je grupoid (V, +) Abelocva grupa.
2. Definisana je operacija množenje vektora elementom iz V koji označavamo sa sx (ili
jednom od oznaka xs, s  x, x  s )za koju su ispunjene relacije:
 ( x  y)   x   y, ( + )x= x+ x,  (  x)  ( ) x, 1  x  x ,
gde su x, y proizvoljni vektori,  ,  proizvoljni elementi polja S I 1 neutralni element za
množenje iz polja S.
Teorema1:
Neka su x, y V ,  ,   S, gde je (V , S ) vektorsi prostor. Tada važi:
1) x  y  x  y  0, gde je x  y  x  ( y )
2) 0  x  0
3) (1)  x   x
4)   x  0    0  x  0
5)   x    y    0  x  y
6)   x  0  x  0    0
7)   x    x  x  0    

Linearna zavisnost i nezavisnost vektora

Definicija 1:
Za vektore x1 , x2 ,..., xn iz vektorskog prostora V nad poljem S kažemo da su linearno zavisni ako
postoje elementi 1 , 2 ,..., n polja S, od kojih nisu svi jednaki 0, takvi da važi jednakost
1x1  2 x2    n xn  0
Izraz na levoj strani naziva se linearna kombinacija vektora. Ako vektori nisu linearno zavisni
kažemo da su linearno nezavisni.

Definicija 2:
Konačan skup vektora je linearno zavistan ili nezavistan prema tome da li su vektori koji
obrazuju skup linearno zavisni ili nezavisni. Beskonačan skup vektora je linearno nezavisan
ako je svaki njegov konačan podskup nezavisan

Teorema 1:
Za vektore u vektorskom prostoru važe sledeća tvrđenja:
1) Ako je xi  0 za fiksno i ( 1  i  n), tada je skup vektora {x1 ,..., xn } linearno zavisan.
2) Ako je xi  x j za fiksno i, j (1  i, j  n, i  j ), tada je skup vektora {x1 ,..., xn } linearno zavisan.
3) Ako je skup vektora {x1 ,..., xn } linearno nezavisan, tada je i skup vektora {x1 ,..., xm } ( m  n),
linearno nezavisan.
4) Ako je skup vektora {x1 ,..., xn } linearno zavisan, tada je i skup vektora {x1,..., xn , y1 ,..., ym }
linearno zavisan.
5) Skup vektora {x1 ,..., xn } je linearno zavisan ako i samo ako je neki od vektora linearna
kombinacija ostalih.

Vektorski podprostor

Definicija 1:
Neka je V vektorski prostor nad poljem S. Skup U  V (U  ) je potprostor prostora V ako
je (U , S ) vektorski prostor. Potprostor je pravi ako je U  V i U  {0} .
Teorema 1:
Neprazan skup U  V ( V vektorski prostor nad poljem S) je potprostor ako I samo ako:
(1) (x, y U )( ,   S )(  x    y U )
Dokaz. Ako (1) važi, tada za     1 dobijam da je x  y U , pa kako je x, y U  V , to je
+ binarna operacija u skupu U. TakoĎe, ako x U to je i
(1)  x   x U , tj. (U , ) je podgupa grupe (V , ). Preostale aksiome važe, jer važe na skupu
V pa samim tim i na U  V . S druge strane, ako je U potprostor od V, to direktno sleduje da
važi (1).

Teorema 2:
Presek proizvoljne familije potprostora prostora V je takođe potprostor od V.

Definicija 2:
Neka su U1,U2 potprostori prostora V. Zbir (suma) prostora U1,U2 u oznaci U1  U 2 je skup
U1  U2  {u1  u2 | u1 U1  u2 U 2}
Zbir se naziva direktnim, u oznaci U1  U 2 , ako je U1 U 2  {0}

Teorema 3:
Suma U1  U 2 potprostora U1,U2 prostora V je takođe potprostor prostora V.
Dokaz. Kako je 0 U1 i 0 U2 to je 0 U1  U2  . Za svako u, u ' U1  U 2 važi
u  u1  u2 , u '  u '1  u '2 , gde su
u1 , u '1 U1 i u1 , u '2 U 2 , pa dalje za svako  ,  S imamo:
  u    u '   (u1  u2 )   (u '1  u '2 )  (  u1    u '1 )  (  u2    u '2 )
S obzirom da su U1,U2 potprostori to
  u1    u '1 U1 i   u 2    u '2 U2 pa je i   u    u ' U1  U2

Lineal

Definicija 1:
Neka je U   podskup prostora V nad poljem S. Lineal nad U (linearni omotač) je skup
(1) L(U )  {a1x1    an xn | xi U , ai  S , n  N}.
Za skup U kažemo da je generatorski skup za L(U) ili da U generiše L(U).
Ako je U  {x1,..., xk } tada koristimo oznaku L (U )  L ( x1 ,..., xk )

Teorema 1:
Neka je   U  V , gde je V prostor nad poljem S. Tada je L(U) potprostor prostora V.

Dokaz. Kako je U   to je L(U )   (jer je U  L(U )) Neka su

x, y  L(U ) i  ,   S . Tada je

x  a1x1    an xn , y  b1 y1    bm ym ,

pri čemu je ai , b j  S i xi yi U . Dalje je

  x    y  (  a1 ) x1    (  an ) xn  (  b1 ) y1    (  bm ) ym  L(U )
čime je pokazano da je L(U) potprostor od V.
Teorema 2:
Neka je V vektorski prostor nad poljem S. Neka je {x1 ,..., xn } linearno nazavisan skup u V. Tada
je skup { y1,..., yn1}, yi  L( x1,..., xn ) (i  1,..., n) linearno zavisan.

Baza i dimenzija vektorskog prostora

Definicija 1:
Linearno nezavisan skup B naziva se baza vektorskog prostora V ako B generiše V.

Teorema 1:
Baza B vektorskog prostora V je minimalan generatorski skup prostora V.
Dokaz. Pretpostavimo da postoji skup linearno nezavisnih vektora B1  V , takav da je
L( B1 )  V i B1  B ( B1  B). Tada postoji u  B, tako da u  B1. Kako je B1 baza to se i u
može izraziti kao linearna kombinacija elemenata iz B pa je skup B {u}  B1 to sleduje da je i
B1 linearno zavisan skup.

Teorema 2:
Neka je B baza vektorskog prostora V. Tada je bilo koji nadskup od B linearno zavisan skup.
Dokaz. Neka je V  B1  B i neka je u  B1, u  B. Kako je L(U )  V , a u  B1  V to se u
može izraziti kao linearna kombinacija vektora iz B tj. B {u} je linearno zavisan skup. Kako
je B {u}  B1 to sleduje da je I B1 linearno zavisan skup.
Drugim rečima baza je maksimalan skup linearno nezavisnih vektora.

Teorema 3:
Neka je V vektorski prostor nad S i neka ima bazu od n elemenata. Tada svaka baza prostora V
ima takođe n elemenata.
Dokaz. Neka su {u1,..., un}, {v1,..., vn} baze prostora V (m, n  N ) . Ako je m  n , tada je skup
{v1,..., vn} linearno zavisan. TakoĎe važi I obrnuto. Naime ako je m  n , i L(v1 ,..., vn )  V tada,
na isti način zaključujemo, da je skup {u1 ,..., un } linearno zavisan. Dakle važi m  n

Definicija 2.
Ako vektorski prostor ima bar jednu bazu koja sadrži konačno mnogo elemenata, prostor se
naziva konačno-dimenzionalan. Ako neka baza ima beskonačno mnogo elemaneta, prostor je
beskonačno-dimenzionalan.

Definicija 3.
Ako vektorski prostor V  {0} n nad poljem S, ima bayu sa n elemenata tada se n naziva
dimenzija prostora V, u oznaci dim V . Ako je V  {0} tada je dim V  0

Teorema 4.
Neka je V prostor nad S i dim V  n . Neka je B  {u1 ,..., un } baza prostora V. Tada se svaki
vektor v V može na jedinstven način izraziti u obliku:
(1) v  a1u1    anun (ai  S ) .
Dokaz. Kako je L( B)  V to sleduje da postoje a1 ,..., an  S tako da važi (1). Pretpostavimo da
postoje skalari b1,..., bn  S tako da je
(2) v  b1u1    bnun
Iz (1) i (2) nalazimo:
(a1  b1 )u1    (a n  bn )un  0
odakle, s obzirom na linearnu nezavisnostvektora u1 ,..., un , sleduje: a1  b 1 ,..., an  bn što
dokazuje jedinstvenost.

Definicija 4.
Neka je V vektorski prostor nad poljem S, dim V  n , i neka je B  {u1 ,..., un } baza prostora V.
Skalare a1 ,..., an , nazivamo koordinatama vektora a  a1u1      anun u odnosu na bazu B.
 Kao posledicu teoreme 4 imamo da se svaki vektor može na jedinstven način izraziti
pomoću svojih koordinata.

Teorema 5.
Neka je V vektorski prostor nad poljem S. dim V  n , B  {u1 ,..., un} njegova baza. Neka su
a, b V i neka su a1 ,..., an i b1 ,..., bn njihove koordinate. Tada:
(i) koordinate vektora a  b su
a1  b1,..., an  bn ;
(ii) kordinate vektora   a(  S ) su
  a1,...,   an .

Teorema 7:
Neka je V vektorski prostor nad poljem S. dim V  n . Neka je {u1,..., um} , ( gde je m  n ) skup
linearno nezavisnih vektora. Tada postoje vektori vm1,..., vn V tako da je {u1,..., um , vm1,..., vn}
baza prostora V.
Dokaz. Skup L(u1,..., um ) je potprostor prostora V. Izaberimo proizvoljan vektor
vm1 V \ L(u1,..., um ) . Tada je {u1,..., um , vm1} linearno nezavisan skup. Vektor vm  2 biramo iz
skupa V \ L(u1,..., um , vm1 ) i takoĎedobijamo linearno nezavisan skup {u1,..., um , vm1, vm2} .
Nastavljajući ovaj postupak, dolazimo do skupa og n linearno nezavisnih vektora
{u1,..., um , vm1,..., vn} .

Matrice i determinante

Definicija 1.(NULA MATRICA)

Matrica O proizvoljnog tipa čiji su svi elementi jednaki 0 naziva je nula-matrica.

Definicija 2.(JEDINIČNA MATRICA)

Kvadratna matrica u kojoj su elementi na glavnoj diagonali jednaki 1, dok su joj ostalli
elementi jednaki 0, naziva se jedinična matrica.

Definicija 3.(TRANSPONOVANA MATRICA)

Transponovana matrica matrice A je matrica AT data sa:
a11 a12 a1n a11 a21 am1
a a22 a2 n a a22 am 2
A  21 A  12

am1 am 2 amn a1n a2 n amn

Teorema 1.
Za operaciju transponovalj matrice važe sledeće jednakosti:
( AT )T  A, ( A  B)T  AT  BT , ( A)T   AT , (  C),
( AB )T  BT AT , ( A1 A2  Ak )T  AkT  A2T A1T .
Dokaz. Prve tri jednakosti su očigledne. Navešćemo dokaz četvrte jednakosti.
Neposredno se proverava da su matrice ( AB)T i BT AT istog tipa ako je proizvod AB
definisan. Neka je A  aij i B  bij Tada se na mestu (i, k ) matrice AB nalazi element
m ,n n, p

ai1b1k    ainbnk . Ovaj element se nalazi na mestu (k, i ) matrice ( AB )T . U k-toj vrsti matrice
BT nalaze se elementi b1k ,..., bnk a u i-toj koloni matrice AT nalaze se elementi ai1 ,..., ain . Stoga
se u matrici BT AT na mestu (k, i) nalazi element
b1k ai1    bnk ain  ai1b1k    ainbnk
čime je jednakost dokazana.
Peta jednakost se dokazuje matematičkom indukcijom po broju k pri čemu se primenjuje
četvrta jednakost.

Definicija 4.(SIMETRIČNA MATRICA)

Matrica A je simetrična ako je AT  A
Simetričma matrica mora biti kvadratna I njeni elementi su simetrični u odnosu na glavnu
dijagonalu.

Definicija 5.(KOSO-SIMETRIČNA)
Matrica A je koso-simetrična ako je AT   A . (Umesto termina " koso-simetrična " može se
upotrebiti termin " antisimetrična " ).

Konjugovana matrica A matrice A je matrica koja se dobija kada se u njoj svaki element
zameni konjugovanom vrednošću.
Matrica je hermitska ako je AT  A

Determinante

Definicija 1.
n
Kvadratnoj A  aij pridružuje se broj
1

a11 a1n
n
det A  A   aij
1
an1 ann
koji se naziva determinanta matrice A i koji se definiše zbirom
det A  
j1 , j2 ,..., jn
(1) j a1 j1 a2 j2  anjn ,

gde se sumiranje vrši po svim permutacijama j1, j2 ,..., jn skupa {1,2,..., n} , pri čemu j označava
broj inverzija u permutaciji j1 , j2 ,..., jn .

Definicija 1 ( GRAFOVSKA DEFINICIJA DETERMINANTE ):

n
Kvadratnoj matrici A  aij pridružuje se takođe broj
1
 a11 a1n
n
det A  A   aij
1
an1 ann
koji se naziva determinanta matrice A i koji se definiše zbirom
det A  (1) n  (1) p ( F ) C ( F ) ,
F F
gde se sumiranje vrši po svim faktorima F digrafa G A pridruženog matrici A.

Osobine determinanata

Teorema 1. det A  det AT

Dokaz. Kako važi formula:
(1) det AT   (1) a
j1 ,..., jn
j
a j2 2  a jn n
j11

gde je j broj inverzija u permutaciji j1 , j2 ,..., jn . Faktore proizvoda a j11  a j2 2    a jn n možemo

ispermutovati tako da on dobije oblik a1k1 a2 k2    ankn gde je k1 , k2 ,..., kn jedna permutacija
skupa {1,..., n}. Ta permutacija je inverzna permutaciji j1 , j2 ,..., jn . Lako se može dokazati da je
broj inverzija u permutaciji i inverznoj permutaciji jednak. Ako sa k označimo broj inverzija u
permutaciji k1 , k2 ,..., kn dobijamo k  j . Stoga (1) postaje

 (1)
k1 ,...,kn
k
a1k1 a2 k2    ankn  det A

Teorema 2. Determinanta se množi brojem ako se svaki element jedne i samo jedne vrste
odnosno kolone njene matrice pomnoži tim brojem.
n
Dokaz. Prema klasičnoj definiciji determinante za matricu A  aij važi
1

det A  
j1 , j2 ,..., jn
(1) j a1 j1 a2 j2  anjn .

Za matricu B, koja se od matrice A dobija na taj način što se svi elementi i-te vrste matrice A
pomnože sa  , važi
det B  
j1 , j2 ,..., jn
(1) j a1 j1 a2 j2   aiji  anjn

Očigledno je B   det A

Teorema 3. Ako u matrici A međusobno promene mesta dve vrste ( dve kolone ) , determinanta
menja znak.
Dokaz. Za dokaz su potrebne neke definicije i jedna lema. Kako su permutacije parne,
odnosno neparne klase ako je broj inverzija u permutaciji paran, odnosno neparan. Ako u
permutaciji dva elementa zamene svoja mesta kažemo da je izvršena transpozicija elemenata.

Lema 1: Ako se u permutaciji izvrši transpozicija dva elementa, permutacija menja svoju klasu.
Dokaz leme. Ako se u permutaciji izvrši transpozicija susednih elemenata broj inverzija se
menja za 1 ( -1 ako su elementi pre transpozicije obrazovali inverziju, odnosno +1 u suprotnom
slučaju ). Pretpostavimo sada da se izmeĎu elementa koji se transponuju ( neka su to a i b )
nalazi s drugih elemenata permutacije. Transpoziciju ovih elemenata možemo ostvariti ako
izvršimo redom 2s+1 transpozicija susednih elemenata: najpre jedan od ovih, recimo a, redom
transponujemo sa s elemenata permutacije dok ga ne dovedemo u susedstvo elementa b, a zatim
b transponujemo u suprotnom smeru sa s+1 elemenata dok on ne zauzme ranije mesto elementa
a. Kako smo izvršili neparan broj transpozicija susednih elemenata permutacija menja klasu.
Prelazimo na dokaz teoreme 3.
Po definicije je
det A   (1)
k1 ,...,kn
k
a1k1  aiki  a jk j  ankn

gde je k broj inverzija u permutaciji

(1) k1 ,..., ki ,..., k j ,..., kn
i sumiranje se vrši po svim permutacijama. Primetimo da se elementi matrice A sadržani u
proizvodu
(2) a1k1    ai ki    a j k j    an kn
nalaze na mestima (1, k1 ),...,(i, ki ),...,( j, k j ),...,(n, kn ) .
Neka se u matrici A promene meĎusobno i-ta i j-ta vrsta i označimo tako dobijenu
matricu sa A'. U matrici A' elementi iz proizvoda (2) nalaze se na mestima
(1, k1 ),...,(i, k j ),...,( j, ki ),...,( n, kn )
Stoga se u definicionom izrazu za det A' proizvod (2) pojavljuje sa znakom ( 1) k ' , gde je
k' broj inverzija u permutaciji
(3) k1 ,..., k j ,..., ki ,..., kn
Permutacije (3) se razlikuje od permutacije (1) samo po tome što su ki i k j zamenili
mesta, tj. Izvršena je jedna transpozicija elemenata. Na osnovu leme 1 permutacije (1) i (3) su
različitih klasa. Stoga u izrazu za det A' svi sabirci imaju suprotan znak od odgovarajućih
sabiraka u det A. Stoga je det A '   det A .

Teorema 4. Ako su u matrici A elementi jedne vrste ( odnosno kolone )jednaki elementima neke
druge vrste ( odnosno kolone ), tada je det A  0 .
Dokaz. Ako promenimo mesta pomenutim vrstama, determinanta, na osnovu teoreme 3, menja
znak. S druge strane, promenom mesta ovih vrsta nije se ništa promenilo jer su vrste iste. Stora
je  det A  det A , tj. det A  0 .

Teorema 5. Ako su u matrici A elementi jedne vrste ( odnosno kolone ) proporcionalni

elementima neke druge vrste ( odnosno kolone ), tada je det A  0
Dokaz. Ova teorema je neposredna posledica teoremea 2 i 4.

Teorema 6. Neka su u matrici A elementi i-te vrste ( i fiksno; 1  i  n ) oblika

aij  aij(1)  aij(2) (1  j  n) .
Ako su A(1) ( odnosno A(2) ) matrice koje se dobijaju kada se u matrici A elementi i-te vrste aij
zamene sa aij(1) ( odnosno aij(2) ), važi jednakost
 det A  det A(1)  det A(2)

Dokaz.
det A  
j1 , j2 ,..., jn
(1) j a1 j1 a2 j2    aiji    anjn

 
j1 , j2 ,..., jn
(1) j a1 j1 a2 j2    (aij(1)i  aij(2)
i
)    anjn

 
j1 , j2 ,..., jn
(1) j a1 j1 a2 j2    aij(1)i    anjn  
j1 , j2 ,..., jn
(1) j a1 j1 a2 j2    aij(2)
i
   anjn

 det A(1)  det A(2)

Teorema 7. Determinanta ne menja vrednost ako se elementima jedne vrste ( kolone ) njene
matrice dodaju elementi neke druge vrste ( kolone ), pošto se prethodno pomnože nekim
brojem.
Dokaz. Ova teorema je posledica teorema 6 i 5.

Teorema 8. Determinanta D se može predstaviti na sledeće načine:

n
(6) D   aij Aij (i  1,..., n)
j 1
n
(7) D   aij Aij ( j  1,..., n)
i 1
( Kaže se da je formulom (6) determinanta razvijena po elementima i-te vrste, a
formulom (7) po elementima j-te kolone ).
Dokaz. Posmatrajmo definicioni izraz za determinantu matrice A
det A  
j1 , j2 ,..., jn
(1) j a1 j1 a2 j2  aiji  anjn

Svaki sabiraku u ovom izrazu sadrži tačno jedan element iz i-te vrste.
Stoga se može pisati
D  det A  ai1i1    ainin ,
gde su  i ,..., in koeficijenti koji ne zavise od elemenata i-te vrste.
Dovoljno je dokazati formulu (6) za i  n . Koeficijent uz a nn u razvoju
(8) D  an1n1    annnn
se odreĎuje posmatranjem definicionog izraza za det A . Sabirci koji sadrže a nn obrazuju
sledeću sumu


j1 ,..., jn 1 ,n
(1) j a1 j1  an1, jn 1 ann

gde se sumiranje vrši po svim permutacijama j1 ,..., jn 1 . Na osnovu definicije determinante

dobijamo
 a11 a12 a1,n1
a21 a22 a2,n1
 nn   Ann

an1,1 an1,2 an1,n1

Posmatrajmo sada element anj (1  j  n) . Da bismo odredili koeficijent  nj uz ovaj
element u razvoju (8), kolonu
a1 j
a2 j
permutujemo redom sa kolonama

anj
a1, j 1 a1, j 2 a1n
a2, j 1 a2, j  2 a2 n
, ,....,

an , j 1 an , j  2 ann
Posle ovih n  j permutovanja, determinanta D postaje
a11 a1, j 1 a1, j 1 a1n a1 j
n j
(1)
an1 an , j 1 an , j 1 ann anj
Razvoj ove determinante po elementima poslednje vrste je, naravno, indentičan sa razvojem
(8). Sada se vidi da je koeficijent uz anj jednak
a11 a1, j 1 a1, j 1 a1n
(1) n j
an1,1 an1, j 1 an1, j 1 an1n
a to je , u stvari, algebarski komplement Anj , jer je (1) n j  (1) n j .
Stog važi formula
D  an1 An1  an 2 An 2    ann Ann ,
tj.
 nj  Anj ( j  1,..., n)
Ovim je formula (6) dokazana za i  n .
Formulu (6) za i  n dokazujemo na taj način što vrstu ai1...ain permutujemo redom sa
vrstama ai1,1...ai1,n , ai 2,1...ai 2,n ,..., an1...ann i na tako dobijenu determinantu primenimo
( dokazani ) razvoj po elementima n-te vrste.

Teorema 9. Neka je
A O
A 1 ,
B A2
gde su A1 i A2 kvadratne matrice ( blokovi ). Tada je
det A  det A1 det A2
Dokaz. Neka su matrice A, A1 , A2 reda n, n1 , n2 ( n1  n2  n) respektivno. Neka je
N1  {1,2,..., n1} i N2  {n1  1, n2  2,..., n} i N  N1 N2 . Ako se u permutaciji skupa N neki
element iz N1 preslikava u neki element iz N 2 onda mora, i obrnuto, neki element iz N 2 da se
preslikava u neki element iz N1 . To znači da ako neki sabirak u definicionom izrazu za
determinantu sadrži neki element matrice B tada je on jednak nuli jer sadrži neki element iz
matrice O. Stoga možemo pisati
det A   (1) j a1 j1    an1 jn1 an1 jn1 1    anjn

gde se sumiranje izvodi po svim permutacijama

j1 ,..., jn1 , jn1 1 ,..., jn
skupa N takvim da je j1 ,..., jn1 jedna permutacija skupa N1 i jn1 1 ,..., jn jedna permutacija skupa
N 2 . Naska su k i s brojevi inverzija u ovim permutacijam. Tada je j  k  s pa se dobija

det A  
j1 ,..., jn1
(1) k a1 j1  an1 j1  
jn11 ,..., jn
(1) s an1 1, jn1 1  anjn  det A1 det A2

Teorema 10. Ako su matrice A i B kvadratne matrice istog teda, važi formula
det( A  B)  det A  det B

Inverzne matrice

Adjungovana matrica i adjungovana determinanta

Definicija ( Adjungovane matrice ):

Posmatrajmo kvadratnu matricu
a11 a12 a1n
n a a22 a2 n
A  aij  21
1

an1 an 2 ann
Neka je Aij kofaktor elemenata aij . Matrica
A11 A21 An1
T A12 A22 An 2
Aij 

A1n A2 n Ann
naziva se adjungovana matrica matrice A I obeležava se sa adjA.

n
Lema 1. Za kvadratnu matricu A  aij važe formule
1
 n
(1) a A
j 1
ij kj   ik det A ;
n
(2) a
i 1
ij Aik   jk det A

Teorema 1. Za kvadratnu matricu A važe jednakosti

(5) A  adjA  (det A)  I
(6) (adjA)  A  (det A)  I
Dokaz. Dokazaćemo formulu (5).
Element na mestu (i, k ) matrice A  adjA dobija se pomoću elemenata i-te vrste matrice A
i elemenata k-te kolone matrice adjA. U i-toj vrsti matrice A nalaze se elementi ai1 , ai 2 ,..., ain ,
dok se u k-toj koloni matrice adjA nalaze elementi Ak1, Ak 2 ,..., Akn . Stoga je (i, k ) -element
matrice A  adjA jednak
(7) ai1 Ak1  ai 2 Ak 2    ain Akn
Izraz (7) je, na osnovu leme 1, jednak  ik det A , a to znači da je
A  adjA  (det A)  I
Formula (6) se dokazuje na sličan način.
Determinanta adjungovane matrice naziva se adjungovana determinanta.

Teorema 2. Ako je A kvadratna matrica reda n, važi formula

(8) det(adjA)  (det A) n1
Dokaz. Ako se izjednače determinante matrica sa leve I sa desne strane relacije (5) imamo
det A  det(adjA)  (det A) n
Ako je det A  0 , iz ove relacije dobije se (8). Može se dokazati da (8) važi i za det A  0

Inverzna matrica

Matrica X se naziva inverzna matrica matrice A ako važi

(1) XA  AX  I

Cramerove formule

Ax  B
gde je
a11 a12 a1n b1 x1
a21 a22 a2 n b2 x2
A ,B , x

an1 an 2 ann bn xn
A je matrica koeficijenata uz nepoznate u sistemu jednačina, ili kraće, matrica sistema. B je
matrica slobodnih članova, a x matrica nepoznatih. Uvešćemo oznaku det A  D I determinantu
D ćemo nazivati determinanta sistema.
tada je
 Di
xi  (i  1,..., n) ,
D
gde je Di determinanta u kojoj se članovi i-te kolone zamene sa članovima matrice B.

Rang matrice

Definicija 1. Rang matrice je red njene najveće kvadratne regularne submatrice.

Definicija 2. Elementarne transformacije matrice su:

1) zamena mesta dve vrste ( ili dve kolone );
2) množenje jedne vrste ili kolone brojem koji je različit od nule;
3) dodavanje elemenata jedne vrste ( ili kolone ), predhodno pomnoženim nekim brojem,
odgovarajućim elementima druge vrste ( ili kolone ).

Definicija 3. Matrica A je ekvivalenta sa matricom B, u oznaci A  B , ako se matrica B može

dobiti od matrice A izvođenjem konačno mnogo elementarnih transformacija.

Teorema 1. Za proizvoljnu matricu A važi relacija

rangAT  rangA
Dokaz. Skup ( kvadratnih ) submatrica transponovane matrice AT dobija se iz skupa (
kvadratnih ) submatrica matrice A na taj način što se svaka submatrica transponuje. Pošto
transponovanje kvadratne matrice ne menja vrednost njene determinante, redovi najvećih
regularnih kvadratnih submatrica su isti u oba slučaja.

Teorema 2. Ako u matrici A i-ta i j-ta vrsta zamene mesta, nova matrica B ima isti rang kao i
matrica A, tj. rangB  rangA
Dokaz. Neka su A i B skupovi kvadratnih submatrica matrica A i B respektivno. Definisaćemo
jednu bijekciju f : A  B . Ako submatrica S  A ne sadrži ni i-tu ni j-tu vrstu, tada je S  B I
definišemo f ( S )  S . Ako S sadrži i i-tu i j-tu vrstu, tada u B postoji submatrica S ' dobijena od
S na taj način što su dve njne vrste zamenile mesta. U ovom slučaju usvajamo f ( S )  S ' . U
slučaju kada S sadrži samo jednu od posmatranih vrsta ( na primer i-tu vrstu ), submatricu f ( S )
obrazujemo od vrsta matrice B sa istim rednim brojevima kao što su vrste matrice A koje
obrazuju S, izuzev što umesto i-te vrste uzimamo j-tu vrstu. Iz načina konstrukcije vidimo da je
f ( S ) indentično sa S ili se dobija iz S nekom permutacijom vrsta. Pošto permutacija vrsta
matrice dovodi samo do eventualne promene znaka determinante, redovi najvećih kvadratnih
regularnih submatrica u skupovima A i B su jednaki.

Teorema 3. Ako se elementi i-te vrste matrice A pomnože sa  (  0) , nova matricaB ima isti
rang kao i matrica a, tj.
rangB  rangA
Dokaz. Posle opisane transformacije kvadratne submatrice ostaju nepromenjene ili su im
elementi jedne vrste pomnožene sa  . Pošto   0 , red najveće regularne submatrice se ne
menja.

Teorema 4. Neka su zadati n-dimenzionalni vektori

 ai  (ai1, ai 2 ,..., ain ), i  1,2,..., m
Neka je A  aij matrica čije su vrste vektori ai . Ako je rangA  r , tada među vektorima
mn
ai , i  1, 2,..., m postoji r vektora koji su linearno nezavisni. Ostalih m  r vektora su linearne
kombinacije ovih r vektora.

Teorema 5. Neka je A matrica i rangA  r . Dimenzija prostora vrsta i dimenzija prostora

kolona matrice A imaju vrednost r.

Teorema 6. Neka su elementima j-te vrste matrice A dodati elementi i-te vrste pošto su
prethodno pomnoženi sa  . Za rang nove matrice B važi
rangB  rangA
Dokaz. Neka su a1, a2 ,..., am i b1, b2 ,..., bm vektori vrsta matrica A i B. Tada je bk  ak (k  j ) i
b j  a j   ai . Dakle, vektori bk (k  1, 2,..., m) su linearne kombinacije vektora
ak ( k  1, 2,..., m) I obrnuto, vektori ak se izražavaju kao linearne kombinacije vektora bk . To
znači da su prostori vrsta matrica A i B indentični. Kako je rang matrice na osnovu teoreme 5
dimenzija prostora vrsta, zaključujemo da je rangB  rangA .

Teorema 7. Elementarne transforamcije ne menjaju rang matrice.

Kronecker-Capellieva teorema

a11 x1  a12 x2  a1n xn  b1 ,

a21 x1  a22 x2  a2 n xn  b2 ,
(1)

am1 x1  am 2 x2  amn xn  bm.

Teorema 1. Sistem linearnih algebarskih jednačina je saglasan ako i samo ako je

rangA  rangB

a11 a12 a1n a11 a12 a1n b 1

a21 a22 a2 n a21 a22 a2 n b2
gde je A  , B

am1 am 2 amn am1 an 2 amn bm

Dokaz: Sistem jednačina (1) je ekvivalentan tvrĎenju da je poslednja kolona matrice B linearna
kombinacija prvih n kolona tj. kolona matrice A. Dakle, sistem(1) ima rešenje ako i samo ako
se poslednja kolona matrice B nalazi u prostoru kolona matrice A tj. ako i samo ako su prostori
kolona matrice A i B jednaki. A to je slučaj ako i samo ako je rangA  rangB

Sopstevene vrednosti matrica

Definicija 1 ( osnovna definicija ). Neka je A linearan operator nad vektorskim prostorom V.
Za vektor x V ( x  0) kaže se da je sopstveni ( karakteristični ) vektor operatora A ako
postoji skalar  takav da je Ax    x . U tom slučaju se kaže da  odgovara vektoru x ili da x
odgovara skalaru  . Skalar  se u tom slučaju zoce sopstvena ( karakteristična ) vrednost
operatora A.

Karakteristični polinom matrice

n
Definicija 1. Neka je A kvadratna matrica i neka je Pn ( )   ak  k polinom nad istim poljem
k 0
skalara kao i A. Tada se
n
Pn ( A)   ak  An  an An  an1 An1    a1 A  a 0 I
k 0
naziva matirčni polinom.

Definicija 2. Neka je A kvadratna matrica. Tada se polinom

P( )  det( A   I ) ,
gde je I jedinična matrica istog reda kao i A, naziva karakteristični polinom matrice A.

Teorema 1 ( CAYLEY-HAMILTON ). Neka je A kvadratna matrica i neka je P( ) njen

karakteristični polinom. Tada za matrični polinom P ( A) važi P( A)  0 . ( Drugim rečima, u
tom slučaju kažemo da A " zadovoljava " svoj karakteristični polinom ili da je A " nula " svog
karakterističnog polinoma ).
Dokaz. Nije teško proveriti da se matrica adj ( A   I ) može napisati u formi ( red matrice A je
n)
n 1
adj ( A   I )   M k  k ,
k 0
n
gde su M k kvadratne matrice reda n koje ne zavise od  . Neka je P ( )   ak  k
k 0
karakteristični polinom matrice A. Kako je
( A   I )adj ( A   I )  det( A   I )  I
gde je I jedinična matrica istog reda kao i A, imamo
n n 1 n
( A   I ) M k   AM 0   ( AM k  M k 1 )  M n1   (ak I ) k
k k n

k 0 k 1 k 0
UporeĎivanjem koeficijenata uz iste stepene  iz ove jednakosti se dobijaju relacije
AM 0  a0 I ,
AM 1  M 0  a1I ,
AM 2  M 1  a2 I ,

AM n1  M n2  an1I ,

 M n1  an I .
Ako ove jednakosti redom pomnožimo sa I , A, A2 ,..., An1 dobijamo
 AM 0  a0 I ,
A2 M 1  AM 0  a1 A,
A3 M 2  A2 M 1  a2 A2 ,

An M n1  An1M n2  an1 An1 ,

 An M n1  an An .
Sabiranjem dobijamo P( A)  0 , čime je dokaz završen.

Definicija 3. Matrice A i B su slične ( u oznaci A B ) ako postoji nesingularna matrica T

takva da je A  T 1BT
Može se dokazati da je relacija sličnosti matrica relcija ekvivalencije.

Teorema 2. Neka su A i B slične matrice. Tada su karakteristični polinomi ovih matrica

identični.
Dokaz. Pošto su matrice A i B slične, na osnovu definicije 3 postoji nesingularna matrica T
tako da važi relacija A  T 1BT . Tada imamo:
det( A   I )  det(T 1BT  T 1T ) 
 det(T 1 ( B   I )T )  det T 1  det( B   I )  det T 
 det( B   I )  det T 1T  det( B   I )  det I 
 det( B   I ),
gde je jedinična matrica I istog reda kao I matrice A i B.

Veza između sopstvenih vrednosti i nula karakterističnog polinoma

Teorema 1. Neka je A linearni operator nad vektorskim prostorom V, i neka A ozančava i

matricu ovog operatora u proizvoljnoj bazi prostora V. Tada:
(a) su sopstvene vrednosti operatora A nule karakterističnog polinoma matrice A,
(b) su sopstveni vektori operatora A netrivijalna rešenja sistema
( A  I )x  0 ,
gde je  odgovarajuća sopstvena vrednost ( nula karakterističnog polinoma matrice A )
operatora A.
Teorema 2.
(a) Ako se posmatra vektorski prostor V nad poljem kompleksnih brojeva tada svaki
linearni operator nad V ( tj. Kvadratna matrica reda n  1 ) ima tačno n ( ne obavezno
različitih ) kompleksnih sopstvenih vrednosti.
(b) Ako se posmatra vektorski prostor V nad poljem realnih brojeva tada linearan
operator ne mora imati ( ne moraju da postoje! ) sopstvene vrednosti u polju realnih brojeva.

Minimalni polinom
Definicija 1. Neka je A kvadratna matrica. Ako polinom P( ) zadovoljava
(i) P( A)  0 ,
(ii) Koeficijent uz najstariji stepen je 1,
(iii) P je polinom najmanjeg stepena, takav da važi (i), tada se P naziva minimalni
polinom matrice A.

Teorema 1. Svaka kvadratna matrica ima, i to jedinstven, minimalni polinom i taj polinom je
delilac karakterističnog polinoma matrice.