2

PREKIDAČKE FUNKCIJE

2.1 Osnovni pojmovi

X1
X2
f
.
.
P.K.
.

Xn

Slika 1. Prekidačko kolo

Prekidačka funkcija je preslikavanje {0,1}n → {0,1}. Elementi skupa {0,1}n su

uređene n-torke (𝑥1 , 𝑥2 , … , 𝑥𝑛 ) u kojima 𝑥1 , 𝑥2 , … , 𝑥𝑛 uzimaju vrednosti iz skupa {0,1}. Ove
n-torke se nazivaju vektorima, pri čemu 𝑥1 , 𝑥2 , … , 𝑥𝑛 predstavljaju koordinate vektora.
Vektori iz skupa {0,1}n često se pišu uprošćeno kao 𝑥1 𝑥2 … 𝑥𝑛 . Ako se tako napisani vektori
interpretiraju kao binarni brojevi dobija se prirodna numeracija elemenata skupa {0,1}n.
Binarni broj i, pridružen na opisani način nekom vektoru iz {0,1}n, naziva se indeksom
vektora. Vrednost indeksa u decimalnom sistemu izračunava se po formuli:
𝑖 = ∑𝑛𝑗=1 𝑥𝑗 2𝑛−𝑗 ,
gde je 𝑥𝑗 ∈ {0,1}. Tako je na primer, za vektor (0,0,0,1,0), tj. 00010, decimalni indeks i=2, za
vektor (0,1,1,0,0,1), tj. 011001, decimalni indeks je i=25, itd. Broj vektora u skupu { 0,1}n je
očigledno 2n.
2.2 Načini definisanja prekidačke funkcije

2.2.1 Skupom decimalnih indeksa

𝑓(0) je skup decimalnih indeksa koji odgovaraju binarnim vektorima na kojima je

vrednost prekidačke funkcije jednaka 0.
𝑓(1) je skup decimalnih indeksa koji odgovaraju binarnim vektorima na kojima je
vrednost prekidačke funkcije jednaka 1.
Potpuno definisana prekidačka funkcija može se zadati sa jednim od ova dva skupa,
𝑓(0) ili 𝑓(1).
Nepotpuno definisana prekidačka funkcija može se zadati sa skupom 𝑓(0) i 𝑓(𝑏) ili
𝑓(1) i 𝑓(𝑏).
𝑓(𝑏) je skup decimalnih indeksa koji odgovaraju binarnim vektorima na kojima je
vrednost prekidačke funkcije nedefinisana, tj. može imati vrednost 0 ili 1.

2.2.2 Tablično

Prekidačke funkcije se mogu zadavati tablicama koje sa nazivaju kombinacionim ili

tablicama istinitosti. Tablica 1. predstavlja najjednostavniji oblik kombinacione tablice.
Prekidačka funkcija potpuno je određena prvom i poslednjom kolonom Tablice 1, ali iz
praktičnih razloga u kombinacionu tablicu se obično upisuju i vektori, a ne samo njihovi
indeksi. U ćelije poslednje kolone kombinacione tablice upisuju se vrednosti funkcije na
odgovarajućim vektorima.
Kao što je već rečeno, za prekidačku funkciju kaže se da je nepotpuno ili delimično
definisana ako joj vrednosti nisu definisane na svim vektorima iz skupa {0,1 }n, već se na
nekim od tih vektora za vrednost funkcije može izabrati ili 0 ili 1. Da bi se u kombinacionoj
tablici naznačilo da vrednost prekidačke funkcije na nekom vektoru nije definisana koristi se
simbol "b", koji se upisuje u odgovarajuću ćeliju kolone 𝑓(𝑖).

𝒊 𝒙𝟏 𝒙𝟐 … 𝒙𝒏 𝒇(𝒊)
0 0 0…0 𝑓(0)
1 0 0…1 𝑓(1)
.. ....
...

...

.. ....
.. ....
2𝑛 − 1 1 1…1 𝑓(2𝑛 − 1)
Tablica 1. Kombinaciona tablica
Zadatak 1. Prekidačka funkcija od 3 promenljive 𝑓(𝑥1 , 𝑥2 , 𝑥3 ) zadata je skupom decimalnih
indeksa 𝑓(1) = {0,2,5,7}. Predstaviti zadatu funkciju tablično.

X1
f
X2 P.K.
X3

Rešenje:

2𝑛 – broj različitih binarnih vektora koji se mogu pojaviti na ulazu prekidačkog kola.
𝑛 = 3 → 23 = 8 – broj različitih binarnih vektora.

𝒊 𝒙𝟏 𝒙𝟐 𝒙𝟑 𝒇(𝒙𝟏 , 𝒙𝟐 , 𝒙𝟑 )
0 000 1
1 001 0
2 010 1
3 011 0
4 100 0
5 101 1
6 110 0
7 111 1
Tablica 2. Kombinaciona tablica za Zadatak 1

Poslednja kolona Tablice 2 ima 2𝑛 ćelija. U svaku se može upisati 0 ili 1. Odatle sledi
𝑛
da je broj potpuno definisanih prekidačkih funkcija od n promenljivih određen sa 22 . Tablica
3 pokazuje kako taj broj brzo raste sa porastom n.

n 1 2 3 4 5
Broj funkcija 4 16 256 65536 4294967296
Tablica 3. Broj potpuno definisanih prekidačkih funkcija

Zadatak 2. Prekidačka funkcija od 3 promenljive 𝑓(𝑥1 , 𝑥2 , 𝑥3 ) zadata je skupom decimalnih

indeksa 𝑓(1) = {0,4,7} i 𝑓(𝑏) = {1,5}. Predestaviti zadatu funkciju tablično.

Rešenje:

𝑛 = 3 → 23 = 8 – broj različitih binarnih vektora

𝑓(0) = {2,3,6}

𝒊 𝒙𝟏 𝒙𝟐 𝒙𝟑 𝒇(𝒙𝟏 , 𝒙𝟐 , 𝒙𝟑 )
0 000 1
1 001 b
2 010 0
3 011 0
4 100 1
5 101 b
6 110 0
7 111 1
Tablica 4. Kombinaciona tablica za Zadatak 2

Zadatak 3. Prekidačka funkcija od 4 promenljive 𝑓(𝑥1 , 𝑥2 , 𝑥3 , 𝑥4 ) zadata je skupom

decimalnih indeksa 𝑓(0) = {1,5,8,10,12,15} i 𝑓(𝑏) = {2,9,13}. Predstaviti zadatu funkciju
tablično.

Rešenje:

𝑛 = 4 → 24 = 16 – broj različitih binarnih vektora

𝑓(1) = {0,3,4,6,7,11,14}

𝒊 𝒙𝟏 𝒙 𝟐 𝒙𝟑 𝒙𝟒 𝒇(𝒙𝟏 , 𝒙𝟐 , 𝒙𝟑 , 𝒙𝟒 )
0 0000 1
1 0001 0
2 0010 b
3 0011 1
4 0100 1
5 0101 0
6 0110 1
7 0111 1
8 1000 0
9 1001 b
10 1010 0
11 1011 1
12 1100 0
13 1101 b
14 1110 1
15 1111 0
Tablica 5. Kombinaciona tablica za Zadatak 3
2.2.3 Savršenim normalnim formama

SDNF (savršena disjunktivna normalna forma) je zbir potpunih proizvoda koji

odgovaraju binarnim vektorima na kojima je funkcija jednaka 1.
SKNF (savršena konjuktivna normalna forma) je proizvod potpunih zbirova koji
odgovaraju binarnim vektorima na kojima je funkcija jednaka 0.
Potpuni proizvod je izraz oblika 𝑥
̃𝑥
1̃2 ∙ …∙ 𝑥
̃𝑖 ∙ … ∙ 𝑥̃,
𝑛 gde je 𝑥
̃𝑖 ∈ {𝑥𝑖 , 𝑥̅𝑖 }
Potpuni zbir je izraz oblika ̃
𝑥1 + 𝑥
̃2 + ⋯ + 𝑥̃𝑖 + ⋯ + 𝑥̃,
𝑛 gde je 𝑥
̃𝑖 ∈ {𝑥𝑖 , 𝑥̅𝑖 }
Kod potpunog proizvoda vrednost 1 u binarnom vektoru zamenjuje se pravom vrednosti
te promenljive 𝑥𝑖 , a vrednost 0 komplementarnom vrednosti promenljive 𝑥̅𝑖 .

Primer:
𝑥1 𝑥2 𝑥3 𝑥4
0 0 1 1 → 𝑥1 𝑥
̅̅̅ ̅̅̅2 𝑥3 𝑥4
1 0 0 1 → 𝑥1 𝑥
̅̅̅2 ̅̅̅
𝑥3 𝑥4

Kod potpunog zbira vrednost 1 u binarnom vektoru zamenjuje se komplementarnom

vrednosti promenljive 𝑥̅𝑖 , a vrednost 0 zamenjuje se pravom vrednosti te promenljive 𝑥𝑖 .

Primer:
𝑥1 𝑥2 𝑥3 𝑥4
0 0 1 1 → 𝑥1 + 𝑥2 + ̅̅̅
𝑥3 + 𝑥
̅̅̅4
1 0 0 1 → 𝑥1 + 𝑥2 + 𝑥3 + 𝑥
̅̅̅ ̅̅̅4

Svaka potpuno definisana funkcija ima samo jednu SDNF i SKNF.

Zadatak 4. Prekidačku funkciju zadatu sa 𝑓(1) = {1,2,4,7} predstaviti u vidu SDNF i SKNF.

Rešenje:

𝑓𝑆𝐷𝑁𝐹 = ̅̅̅
𝑥1 𝑥̅̅̅2 𝑥3 + ̅̅̅𝑥
𝑥1 2 ̅̅̅
𝑥3 + 𝑥1 𝑥
̅̅̅2 ̅̅̅
𝑥3 + 𝑥1 𝑥2 𝑥3
⇒ 𝑓(0) = {0,3,5,6}
𝑓𝑆𝐾𝑁𝐹 = (𝑥1 + 𝑥2 + 𝑥3 )(𝑥1 + 𝑥
̅̅̅2 + ̅̅̅)(𝑥
𝑥3 ̅̅̅1 + 𝑥2 + 𝑥
̅̅̅)(𝑥
3 ̅̅̅
1 + ̅̅̅
𝑥2 + 𝑥3 )

2.2.4 Nesavršenim normalnim formama

DNF (disjunktivna normalna forma) je zbir elementarnih proizvoda koji odgovaraju

kubovima na kojima funkcija ima vrednost 1.
 KNF (konjuktivna normalna forma) je proizvod elementarnih zbirova koji odgovaraju
kubovima na kojima funkcija ima vrednost 0.
Elementarni proizvod je izraz oblika ̃𝑥
𝑥1 ̃2 ∙ … ∙ 𝑥̃𝑖 ∙ … ∙ 𝑥̃,
𝑘 𝑘 ∈ [1, 𝑛], 𝑥
̃𝑖 ∈ {𝑥𝑖 , 𝑥̅𝑖 }
Elementarni zbir je izraz oblika ̃
𝑥1 + 𝑥
̃2 + ⋯ + 𝑥̃𝑖 + ⋯ + 𝑥
̃,
𝑘 𝑘 ∈ [1, 𝑛], 𝑥
̃𝑖 ∈ {𝑥𝑖 , 𝑥̅𝑖 }
Kub je uređena n-torka oblika ̃𝑥
𝑥1 ̃2 ∙ … ∙ 𝑥̃𝑖 ∙ … ∙ 𝑥̃,
𝑛 𝑥̃𝑖 ∈ {0,1, 𝑥}

Primer:
0001
0011
0XX1
0101 binarni vektori koji odgovaraju kubu 0XX1
0111

Kubu 0XX1 odgovara 2𝑟 binarnih vektora, pri čemu je r rang elementarnog proizvoda
(zbira).
Kub se dodeljuje elementarnom proizvodu na taj način što se svaka promenljiva koja je
u elementarnom proizvodu sa pravom vrednosti (𝑥𝑖 ) u kubu zamenjuje sa 1, a svaka
promenljiva koja je u elementarnom proizvodu sa komplementarnom vrednosti (𝑥̃𝑖 ) u kubu
zamenjuje sa 0. Promenljive koje ne figurišu u elementarnom proizvodu, u kubu se zamenjuju
sa simbolom X.
Kub se dodeljuje elementarnom zbiru na taj način što se svaka promenljiva koja je u
elementarnom zbiru sa pravom vrednosti (𝑥𝑖 ) u kubu zamenjuje sa 0, a svaka promenljiva
koja je u elementarnom zbiru sa komplementarnom vrednosti (𝑥̃𝑖 ) u kubu zamenjuje sa 1.
Promenljive koje ne figurišu u elementarnom zbiru, u kubu se zamenjuju sa simbolom X.
Funkcija može da ima više DNF i KNF.

Zadatak 5. Zadata je funkcija f nekom svojom DNF. Svakom elementarnom proizvodu

dodeliti odgovarajuće kubove, pa na osnovu toga naći skup 𝑓(1).
𝑓(𝑥1 , 𝑥2 , 𝑥3 , 𝑥4 )𝐷𝑁𝐹 = ̅̅̅𝑥
𝑥1 2 ̅̅̅
𝑥4 + 𝑥3 + 𝑥1 + ̅𝑥̅̅2̅ ̅̅̅
𝑥3 + 𝑥1 𝑥2 𝑥3 𝑥4
Rešenje:
𝑥1 2 ̅̅̅
̅̅̅𝑥 𝑥4 𝑥3 𝑥1 𝑥2̅ ̅̅̅
̅̅̅ 𝑥3 𝑥1 𝑥2 𝑥3 𝑥4
r =1 r =3 r =3 r =2 r =0
01X0 XX1X 1XXX X00X 1111
0100 0010 1000 0000
0110 0011 1001 0001
0110 1010 1000
0111 1011 1001
1010 1100
 1011 1101
1110 1110
1111 1111

⇒ 𝑓(1) = {0,1,2,3,4,6,7,8,9,10,11,12,1314,15}
⇒ 𝑓(0) = {5}

Zadatak 6. Zadata je funkcija f nekom svojom KNF. Svakom elementarnom zbiru dodeliti
odgovarajuće kubove, pa na osnovu toga naći skup 𝑓(0).
𝑓(𝑥1 , 𝑥2 , 𝑥3 , 𝑥4 )𝐾𝑁𝐹 = (𝑥2 + ̅̅̅)(𝑥
𝑥3 ̅̅̅1 + ̅̅̅)
𝑥4
Rešenje:
𝑥2 + 𝑥
̅̅̅3 𝑥
̅̅̅1 + ̅̅̅
𝑥4
r=2 r=2
X01X 1XX1
0010 1001
0011 1011
1010 1101
1011 1111

⇒ 𝑓(0) = {2,3,9,10,11,13,15}
⇒ 𝑓(1) = {0,1,4,5,6,7,8,12,14}

Proširivanje DNF u SDNF i KNF u SKNF

Proširivanje DNF u SDNF se vrši tako što se svaki elementarni proizvod pomnoži sa
onoliko jedinica koliko promenljivih nedostaje u elementarnom proizvodu. Svaka jedinica
piše se kao zbir promenljive koja nedostaje i njenog komplementa (1 = 𝑥𝑖 + 𝑥̅𝑖 , i je indeks
promenljive koja nedostaje).
Proširivanje KNF u SKNF se vrši tako što se svaki elementarni zbir sabere sa onoliko
nula koliko promenljivih nedostaje u elementarnom zbiru. Svaka nula piše se kao proizvod
promenljive koja nedostaje i njenog komplementa (0 = 𝑥𝑖 𝑥̅𝑖 , i je indeks promenljive koja
nedostaje).

Zadatak 7. Zadata je funkcija f nekom svojom DNF. Metodom proširivanja naći SDNF te
funkcije.
𝑓(𝑥1 , 𝑥2 , 𝑥3 )𝐷𝑁𝐹 = 𝑥1 + 𝑥
̅̅̅𝑥
2 3 + 𝑥3 + ̅̅̅
𝑥1 ̅𝑥̅̅2̅ ̅̅̅
𝑥3
Rešenje:
𝑓(𝑥1 , 𝑥2 , 𝑥3 )𝑆𝐷𝑁𝐹 = 𝑥1 ∙ 1 ∙ 1 + 1 ∙ ̅̅̅𝑥
𝑥2 3 + 1 ∙ 1 ∙ 𝑥3 + ̅̅̅
𝑥1 ̅𝑥̅̅2̅ 𝑥
̅̅̅3 =
= 𝑥1 (𝑥2 + ̅̅̅)(𝑥 𝑥3 + (𝑥1 + 𝑥
𝑥2 3 + ̅̅̅) ̅̅̅)𝑥 2 3 + (𝑥1 + ̅̅̅)(𝑥
1 ̅̅̅𝑥 𝑥1 2 + 𝑥
̅̅̅)𝑥
2 3 + ̅̅̅
𝑥1 ̅̅̅
𝑥2̅ ̅̅̅
𝑥3 =
= 𝑥1 (𝑥2 𝑥3 + 𝑥2 𝑥
̅̅̅3 + ̅̅̅𝑥
𝑥2 3 + ̅𝑥̅̅2̅ ̅̅̅)
𝑥3 + 𝑥1 ̅̅̅𝑥
𝑥2 3 + ̅̅̅
𝑥1 ̅𝑥̅̅̅𝑥
2 3 + (𝑥1 𝑥2 +𝑥1 ̅̅̅
𝑥2 + ̅̅̅𝑥
𝑥1 2 + ̅̅̅
𝑥1 ̅̅̅)𝑥
𝑥2 3
+ ̅̅̅
𝑥1 ̅𝑥̅̅2̅ ̅̅̅
𝑥3 =
= 𝑥1 𝑥2 𝑥3 + 𝑥1 𝑥2 ̅̅̅
𝑥3 + 𝑥1 ̅̅̅𝑥
𝑥2 3 + 𝑥1 ̅𝑥̅̅̅
2 ̅̅̅
𝑥3 + 𝑥1 𝑥
̅̅̅𝑥
2 3+𝑥
̅̅̅1 ̅𝑥̅̅̅𝑥
2 3 + 𝑥1 𝑥2 𝑥3 + 𝑥1 𝑥
̅̅̅𝑥
2 3+

𝑥1 2 𝑥3 + ̅̅̅
̅̅̅𝑥 𝑥1 ̅̅̅
𝑥2̅𝑥3 + ̅̅̅
𝑥1 ̅𝑥̅̅2̅ ̅̅̅=
𝑥3
=𝑥1 𝑥2 𝑥3 + 𝑥1 𝑥2 ̅̅̅
𝑥3 + 𝑥1 ̅̅̅𝑥
𝑥2 3 + 𝑥1 ̅𝑥̅̅̅
2 ̅̅̅
𝑥3 + ̅̅̅
𝑥1 𝑥̅̅̅2̅𝑥3 + ̅̅̅𝑥
𝑥1 2 𝑥3 + ̅̅̅
𝑥1 ̅𝑥̅̅2̅ ̅̅̅
𝑥3

⇒ 𝑓(1) = {0,1,3,4,5,6,7},
⇒ 𝑓(0) = {2}

Zadatak 8. Zadata je funkcija f nekom svojom KNF. Metodom proširivanja naći SKNF te
funkcije.
𝑓(𝑥1 , 𝑥2 , 𝑥3 )𝐾𝑁𝐹 = 𝑥1 (𝑥2 + ̅̅̅)(𝑥
𝑥3 ̅̅̅1 + 𝑥2 + 𝑥3 )
Rešenje:
𝑓(𝑥1 , 𝑥2 , 𝑥3 )𝑆𝐾𝑁𝐹 = (𝑥1 + 𝑥2 𝑥
̅̅̅2 + 𝑥3 𝑥
̅̅̅)(𝑥
3 1 ̅̅̅
𝑥1 + 𝑥2 + 𝑥
̅̅̅)(𝑥
3 ̅̅̅
1 + 𝑥2 + 𝑥3 ) =

= (𝑥1 + 𝑥2 ̅̅̅
𝑥2 + 𝑥3 )(𝑥1 + 𝑥2 𝑥
̅̅̅2 + ̅̅̅)(𝑥
𝑥3 1 + 𝑥2 + ̅̅̅)(𝑥
𝑥3 ̅̅̅1 + 𝑥2 + 𝑥
̅̅̅)(𝑥
3 ̅̅̅
1 + 𝑥2 + 𝑥3 ) =

= (𝑥1 + 𝑥2 + 𝑥3 )(𝑥1 + 𝑥
̅̅̅2 + 𝑥3 )(𝑥1 + 𝑥2 + 𝑥
̅̅̅)(𝑥
3 1 + ̅̅̅
𝑥2 + 𝑥
̅̅̅)(𝑥
3 1 + 𝑥2 + ̅̅̅)
𝑥3 ∙
∙ (𝑥
̅̅̅1 + 𝑥2 + 𝑥
̅̅̅)(𝑥
3 ̅̅̅
1 + 𝑥2 + 𝑥3 )

⇒ 𝑓(0) = {0,1,2,3,4,5}
⇒ 𝑓(1) = {6,7}.

Zadatak 9. Zadata je funkcija f. Pronaći

a) SDNF
b) SKNF
te funkcije na dva načina.
𝑓(𝑥1 , 𝑥2 , 𝑥3 ) = ̅̅̅
𝑥2
Rešenje:

I način – matoda proširivanja

a) 𝑓(𝑥1 , 𝑥2 , 𝑥3 )𝐷𝑁𝐹 = ̅̅̅

𝑥2
𝑓(𝑥1 , 𝑥2 , 𝑥3 )𝑆𝐷𝑁𝐹 = (𝑥1 + ̅̅̅)𝑥
𝑥1 ̅̅̅(𝑥 𝑥3 = (𝑥1 ̅̅̅
2 3 + ̅̅̅) 𝑥2 + ̅̅̅
𝑥1 ̅𝑥̅̅2̅)(𝑥3 + ̅̅̅)
𝑥3 =
= 𝑥1 ̅̅̅𝑥
𝑥2 3 + ̅̅̅
𝑥1 ̅̅̅
𝑥2̅𝑥3 + 𝑥1 𝑥
̅̅̅2̅ ̅̅̅
𝑥3 + ̅̅̅
𝑥1 ̅̅̅̅
𝑥2 ̅̅̅
𝑥3

b) 𝑓(𝑥1 , 𝑥2 , 𝑥3 )𝐾𝑁𝐹 = ̅̅̅

𝑥2
 𝑓(𝑥1 , 𝑥2 , 𝑥3 )𝑆𝐾𝑁𝐹 = 𝑥1 ̅̅̅
𝑥1 + 𝑥 ̅̅̅3 = (𝑥1 + ̅̅̅
̅̅̅2 + 𝑥3 𝑥 𝑥2 + 𝑥3 ̅̅̅)(𝑥
𝑥3 ̅̅̅1 + 𝑥
̅̅̅2 + 𝑥3 𝑥
̅̅̅)
3 =

= (𝑥1 + 𝑥
̅̅̅2 + 𝑥3 )(𝑥1 + 𝑥
̅̅̅2 + ̅̅̅)(𝑥 𝑥2 + 𝑥3 )(𝑥
𝑥3 ̅̅̅1 + ̅̅̅ ̅̅̅1 + ̅̅̅
𝑥2 + 𝑥
̅̅̅)
3

II način – pomoću kubova

a) 𝑓(𝑥1 , 𝑥2 , 𝑥3 )𝐷𝑁𝐹 = ̅̅̅

𝑥2
𝑥2
̅̅̅
r=2
X0X
000
001
100
101
⇒ 𝑓(1) = {0,1,4,5}
𝑓(𝑥1 , 𝑥2 , 𝑥3 )𝑆𝐷𝑁𝐹 = ̅̅̅
𝑥1 ̅̅̅
𝑥2̅ ̅̅̅
𝑥3 + 𝑥
̅̅̅1 ̅𝑥̅̅2̅𝑥3 + 𝑥1 ̅𝑥̅̅̅
2 𝑥̅̅̅3 + 𝑥1 ̅̅̅𝑥
𝑥2 3

b) 𝑓(𝑥1 , 𝑥2 , 𝑥3 )𝐾𝑁𝐹 = ̅̅̅

𝑥2
𝑥2
̅̅̅
r=2
X1X
010
011
110
111
⇒ 𝑓(0) = {2,3,6,7}
𝑓(𝑥1 , 𝑥2 , 𝑥3 )𝑆𝐾𝑁𝐹 = (𝑥1 + ̅̅̅
𝑥2 + 𝑥3 )(𝑥1 + ̅̅̅
𝑥2 + ̅̅̅)(𝑥 ̅̅̅2 + 𝑥3 )(𝑥
𝑥3 ̅̅̅1 + 𝑥 ̅̅̅1 + 𝑥
̅̅̅2 + ̅̅̅)
𝑥3

𝐴𝐵𝐶 + 𝐷 + ̅̅̅̅̅̅̅̅̅̅̅̅
Zadatak 10. Zadata je prekidačka funkcija 𝐹(𝐴, 𝐵, 𝐶, 𝐷) = ̅̅̅̅̅̅̅̅̅̅̅̅ ̅̅̅̅̅̅
𝐴𝐶𝐷 + 𝐵
a) Uprostiti zadatu funkciju korišćenjem De-Morganovih teorema;
b) Napisati funkciju u vidu SDNF;
c) Napisati funkciju u vidu SKNF;
d) Predstaviti funkciju tablično.

Rešenje:

𝐴𝐵𝐶 + 𝐷 + ̅̅̅̅̅̅̅̅̅̅̅̅
a) 𝐹(𝐴, 𝐵, 𝐶, 𝐷) = ̅̅̅̅̅̅̅̅̅̅̅̅ ̅̅̅̅̅̅ + 𝐵 = 𝐴𝐵𝐶
𝐴𝐶𝐷 ̅̅̅̅̅̅ ∙ 𝐷 ̿̿̿̿̿̿ ∙ 𝐵̅ =
̅ + 𝐴𝐶𝐷
 =(𝐴̅ + 𝐵̅ + 𝐶̅ )𝐷
̅ + 𝐴𝐶𝐷𝐵̅ = 𝐴̅ 𝐷 ̅ + 𝐶̅ 𝐷
̅ + 𝐵̅ 𝐷 ̅ + 𝐴𝐶𝐷𝐵̅ =
= 𝐴̅ 𝐷 ̅ + 𝐶̅ 𝐷
̅ + 𝐵̅ 𝐷 ̅ + 𝐴𝐵̅ 𝐶𝐷
b)
𝐴̅ 𝐷
̅ 𝐵̅ 𝐷
̅ 𝐶̅ 𝐷
̅ 𝐴𝐵̅ 𝐶𝐷
r=2 r=2 r=2 r=0
0XX0 X0X0 XX00 1011
0000 0000 0000
0010 0010 0100
0100 1000 1000
0110 1010 1100

⇒ 𝐹(1) = {0,2,4,6,8,10,11,12}

𝐹𝑆𝐷𝑁𝐹 = 𝐴̅ 𝐵̅ 𝐶̅ 𝐷
̅ + 𝐴̅ 𝐵̅ 𝐶𝐷
̅ + 𝐴̅ 𝐵𝐶̅ 𝐷
̅ + 𝐴̅ 𝐵𝐶𝐷
̅ + 𝐴𝐵̅ 𝐶̅ 𝐷 ̅ + 𝐴𝐵̅ 𝐶𝐷 + 𝐴𝐵𝐶̅ 𝐷
̅ + 𝐴𝐵̅ 𝐶𝐷 ̅

c) 𝐹(0) = {1,3,5,7,9,13,14,15}

̅ )(𝐴 + 𝐵 + 𝐶̅ + 𝐷
𝐹𝑆𝐾𝑁𝐹 = (𝐴 + 𝐵 + 𝐶 + 𝐷 ̅ )(𝐴 + 𝐵̅ + 𝐶̅ + 𝐷
̅ )(𝐴 + 𝐵̅ + 𝐶 + 𝐷 ̅) ∙
∙ (𝐴̅ + 𝐵 + 𝐶 + ̅
𝐷)(𝐴̅ + 𝐵̅ + 𝐶 + 𝐷
̅ )(𝐴̅ + 𝐵̅ + 𝐶̅ + 𝐷)(𝐴̅ + 𝐵̅ + 𝐶̅ + 𝐷
̅)

d)
i ABCD 𝐹(𝐴, 𝐵, 𝐶, 𝐷)
0 0000 1
1 0001 0
2 0010 1
3 0011 0
4 0100 1
5 0101 0
6 0110 1
7 0111 0
8 1000 1
9 1001 0
10 1010 1
11 1011 1
12 1100 1
13 1101 0
 14 1110 0
15 1111 0

Zadatak 11. Data je funkcija 𝑓(𝑥1 , 𝑥2 , 𝑥3 , 𝑥4 ) = 𝑥4 (𝑥

̅̅̅1 + ̅̅̅)(𝑥
𝑥4 ̅̅̅2 + ̅̅̅).
𝑥3 Koliko disjunktivnih
normalnih formi ima data funkcija 𝑓(𝑥1 , 𝑥2 , 𝑥3 , 𝑥4 )? Navesti te forme.

Rešenje:

𝑓(𝑥1 , 𝑥2 , 𝑥3 , 𝑥4 ) = 𝑥4 (𝑥
̅̅̅1 + 𝑥
̅̅̅)(𝑥
4 ̅̅̅
2 + ̅̅̅)
𝑥3 = (𝑥
̅̅̅𝑥
1 4 + 𝑥4 ̅̅̅)(𝑥
𝑥4 ̅̅̅2 + ̅̅̅)
𝑥3 = ̅̅̅𝑥
𝑥1 4 (𝑥
̅̅̅2 + ̅̅̅)
𝑥3 =
=𝑥
̅̅̅1 ̅̅̅𝑥
𝑥2 4 + ̅̅̅
𝑥1 ̅̅̅𝑥
𝑥3 4

𝑟 = 𝑟1 + 𝑟2 = 1 + 1 = 2
Postoje 2𝑟 = 4 različite disjunktivne normalne forme date funkcije.

𝑥1 ̅̅̅𝑥
̅̅̅ 𝑥2 4 𝑥
̅̅̅1 ̅̅̅𝑥
𝑥3 4
r=1 r=1
00X1 0X01
0001 0001
0011 0101

⇒ 𝑓(1) = {1,3,5}

Za datu funkciju postoje sledeće disjunktivne normalne forme:

𝑓1 (𝑥1 , 𝑥2 , 𝑥3 , 𝑥4 ) = ̅̅̅
𝑥1 𝑥̅̅̅2 𝑥4 + 𝑥 𝑥3 4 ← dati oblik funkcije f
̅̅̅1 ̅̅̅𝑥
𝑓2 (𝑥1 , 𝑥2 , 𝑥3 , 𝑥4 ) = ̅̅̅
𝑥1 ̅̅̅
𝑥2 𝑥
̅̅̅𝑥
3 4 + ̅̅̅
𝑥1 𝑥̅̅̅𝑥
2 3 𝑥4 + 𝑥
̅̅̅1 ̅̅̅𝑥
𝑥3 4

Binarni vektori koji

odgovaraju kubu 00X1

𝑓3 (𝑥1 , 𝑥2 , 𝑥3 , 𝑥4 ) = ̅̅̅
𝑥1 ̅̅̅
𝑥2 𝑥4 + ̅̅̅
𝑥1 ̅̅̅
𝑥2 𝑥
̅̅̅𝑥
3 4 + ̅̅̅
𝑥1 𝑥2 ̅̅̅𝑥
𝑥3 4

Binarni vektori koji

odgovaraju kubu 0X01

𝑓4 (𝑥1 , 𝑥2 , 𝑥3 , 𝑥4 ) = ̅̅̅
𝑥1 ̅̅̅
𝑥2 𝑥
̅̅̅𝑥
3 4 + ̅̅̅
𝑥1 𝑥̅̅̅𝑥
2 3 𝑥4 + ̅̅̅
𝑥1 𝑥2 𝑥 3 4 ← 𝑓𝑆𝐷𝑁𝐹
̅̅̅𝑥
Zadatak 12. Napisati SKNF prekidačke funkcije tri promenljive date sa 𝑓(1) = {0𝑋𝑋, 𝑋01}.

Rešenje:

0XX X01
000 001
001 101
010
011

⇒ 𝑓(1) = {0,1,2,3,5}
⇒ 𝑓(0) = {4,6,7}
𝑓(𝑥1 , 𝑥2 , 𝑥3 )𝑆𝐾𝑁𝐹 = (𝑥
̅̅̅1 + 𝑥2 + 𝑥3 )(𝑥
̅̅̅1 + ̅̅̅
𝑥2 + 𝑥3 )(𝑥
̅̅̅1 + 𝑥
̅̅̅2 + ̅̅̅)
𝑥3