2 GLAVA

Neke specijalne klase matrica

2.1. Odrediti dubinu i širinu sledećih binarnih matrica:

   
0 1 1 0 0 0 1 1 1 0
0 0 1 1 0 1 0 0 0 1
   
1◦ A = 0 0 0 1 1; 2◦ A = 1 0 1 0 1;
   
1 0 0 0 1 0 1 0 1 0
1 1 0 0 0 0 0 1 0 0

 
1 0 1 0 1  
0 1 0 1 0 1 0 1 0 1
 
3◦ A = 1 0 1 1 1; 4◦ A = 1 1 1 1 1;
 
0 1 1 1 0 1 1 0 0 1
0 1 0 1 1
· ¸
1 0 1 1 1
5◦ A = .
0 1 1 1 1

Rešenje. 1◦ Pod dubinom date binarne matrice A podrazumeva se minimalan broj

njenih vrsta sa osobinom da je zbir elemenata svake kolone matrice, formirane od njih,
pozitivan. Dakle, dubina ove matrice je ε(A) = 3.
Pod širinom date binarne matrice A podrazumeva se dubina odgovarajuće transpono-
vane matrice AT . Širina ove matrice je σ(A) = 3.
2◦ ε(A) = 2, σ(A) = 3.
3◦ ε(A) = 2, σ(A) = 2.
4◦ ε(A) = 1, σ(A) = 1.
5◦ ε(A) = 2, σ(A) = 1.

2.2. Odrediti dubinu i širinu sledećih binarnih matrica:

   
1 0 1 1 0 0 0 1
1 0 1 0 0 0 0 1
1◦ A= ; 2◦ A= ;
0 1 0 0 1 1 0 0
0 0 1 0 0 0 1 0
41
42 DISKRETNA MATEMATIKA - ZBIRKA ZADATAKA

   
1 0 1 0 1 0 1 1 1 0
0 1 1 1 0 1 1 1 1 1
   
3◦ A =  0 0 0 1 0; 4◦ A = 0 0 0 0 1;
   
0 1 0 0 1 0 0 0 0 1
1 0 0 0 0 0 0 0 0 1
   
1 1 1 0 0 0 0 1 0 0 0 0
0 1 1 1 0 0 0 0 0 1 0 0
   
0 0 1 1 1 0 0 0 0 0 1 0
5◦ A =  ; 6◦ A= .
0 0 0 1 1 1 0 0 0 0 0 1
   
1 0 0 0 1 1 1 0 0 0 0 0
1 1 0 0 0 1 0 0 1 0 0 1

2.3. Odrediti dubinu i širinu binarne matrice

 
1 1 0 0 0 1 0
0 1 1 0 0 0 1
 
1 0 1 1 0 0 0
 
A = 0 1 0 1 1 0 0.
 
0 0 1 0 1 1 0
 
0 0 0 1 0 1 1
1 0 0 0 1 0 1

Navesti primere podmatrica, matrice A, na osnovu kojih se mogu ilustrovati

dobijeni rezultati.
2.4. Odrediti matrice ured̄enosti sledećih n-torki:

1◦ S = {3, 2, 1, 4, 5}; 2◦ S = {3, 1, 2, 4}; 3◦ S = {2, 4, 1, 3, 5}.

Rešenje. Matrica ured̄enosti n-torke {b1 , b2 , . . . , bn } je kvadratna matrica A, reda n,

čiji su elementi definisani sa
½
1, ako je bi > bj
aij =
0, ako je bi ≤ bj

za svako i = 1, 2, . . . , n i j = 1, 2, . . . , n. Sada imamo

     
0 1 1 0 0 0 0 1 0 0
0 1 1 0
0 0 1 0 0
 0 0 0 0  1 0 1 1 0
1◦ A = 0 0 ◦
, 3◦ A =  0 0
 0 0 0 , 2 A = 0 1 0 0
  0 0 0 .
1 1 1 0 0 1 0 1 0 0
1 1 1 0
1 1 1 1 0 1 1 1 1 0
 2. NEKE SPECIJALNE KLASE MATRICA 43

2.5. Odrediti matrice ured̄enosti sledećih n-torki:

1◦ S = {7, 3, 5, 8, 9}; 2◦ S = {6, 5, 4, 3}; 3◦ S = {0, 2, 4, 6, 3};

4◦ S = {7, 6, 5, 4, 3, 2, 1}; 5◦ S = {1, 0}; 6◦ S = {9, 1, 3, 2, 0}.

2.6. Označimo sa A(n, k) skup svih binarnih matrica dimenzija n × n, koje

u svakoj vrsti i u svakoj koloni imaju po tačno k jedinica (1 ≤ k ≤ n).
Dokazati da za svaku matricu A ∈ A(n, k) važi razlaganje

k
X
A= Pi ,
i=1

gde su Pi , 1 ≤ i ≤ k, med̄u sobom različite permutacione matrice. Šta se

može reći o jedinstvenosti ovog razlaganja?
2.7. Date matrice, koje pripadaju klasi A(n, k) binarnih matrica, razložiti
P
k
u obliku A = Pi , gde su Pi , i = 1, . . . , k, med̄u sobom različite permuta-
i=1
cione matrice reda n:
 
1 1 0 0 1  
1 0 0 1
1 1 1 0 0
  0 1 1 0
1◦ A(5, 3) =  0 1 1 1 0  ; 2◦ A(4, 2) =  ;
  0 1 0 1
0 0 1 1 1
1 0 1 0
1 0 0 1 1
 
1 0 0 1 0 0
0 1 0 0 1 0
 
0 0 1 0 0 1
3◦ A(6, 2) =  .
0 0 1 1 0 0
 
0 1 0 0 1 0
1 0 0 0 0 1
Rešenje. Dati problem nema jedinstveno rešenje jer date binarne matrice možemo raz-
ložiti u skladu sa zahtevom zadatka na više različitih načina. Jedno rešenje je:
     
1 0 0 0 0 0 1 0 0 0 0 0 0 0 1
0 1 0 0 0 0 0 1 0 0 1 0 0 0 0
1◦ A(5, 3) =  0 0  0  0
 0 1 0  + 0 0 0 1  + 0 1 0 0 .
0 0 0 1 0 0 0 0 0 1 0 0 1 0 0
0 0 0 0 1 1 0 0 0 0 0 0 0 1 0
44 DISKRETNA MATEMATIKA - ZBIRKA ZADATAKA
   
1 0 0 0 0 0 0 1
 0 1 0 0 0 0 1 0
2◦ A(4, 2) =   + 0 .
0 0 0 1 1 0 0
0 0 1 0 1 0 0 0
   
1 0 0 0 0 0 0 0 0 1 0 0
0 1 0 0 0 0 0 0 0 0 1 0
0 0 1 0 0 0  1
3◦ A(6, 2) =   + 0 0 0 0 0 .
0 0 0 1 0 0 0 0 1 0 0 0
   
0 0 0 0 1 0 0 1 0 0 0 0
0 0 0 0 0 1 1 0 0 0 0 0
 2. NEKE SPECIJALNE KLASE MATRICA 45

2.8. Odrediti ukupan broj, med̄u sobom različitih, simetričnih binarnih ma-
trica reda n.
Rezultat. Simetrična binarna matrica ima na glavnoj dijagonali i iznad nje ukupno
n(n+1)/2 elemenata. Svaki od njih može biti ili nula ili jedinica, pa je to ukupno 2n(n+1)/2
mogućnosti. To znači da ima ukupno 2n(n+1)/2 med̄u sobom različitih simetričnih binar-
nih matrica.
2.9. Odrediti ukupan broj, med̄usobno različitih, binarnih matrica reda n,
kod kojih se u svakoj koloni nalazi po tačno r jedinica, gde je r dati broj,
0 ≤ r ≤ n. ¡ ¢
n n
Rezultat. r
.
2.10. Odrediti ukupan broj, med̄usobno različitih, binarnih matrica reda n,
kod kojih je zbir elemenata jednak datom broju r, 0 ≤ r ≤ n2 .
2
¡n2 ¢
Rezultat. Taj broj je, u stvari, broj razmeštaja r jedinica na n polja, i on iznosi .
r
2.11. Odrediti ukupan broj binarnih matrica, dimenzije n × n, kod kojih je
zbir elemenata manji ili jednak datom broju r (0 ≤ r ≤ n2 ).
2.12. Naći sve binarne matrice reda 2, pri čemu se razmenom vrsta i/ili
kolona nijedna od njih ne može transformisati u neku od preostalih.
Rešenje. To su matrice
½· ¸ · ¸ · ¸ · ¸ · ¸ · ¸¾
0 0 1 0 1 1 1 0 1 1 1 1
, , , , , .
0 0 0 0 0 0 1 0 1 0 1 1

2.13. Ispitati da li su sledeće matrice Hadamarove:

   
1 1 −1 1 1 1 −1 1
 1 −1 −1 −1   1 −1 −1 −1 
1◦ A =  ◦
; 2 A =  .
1 1 1 −1 1 −1 1 −1
1 −1 1 1 1 −1 1 1
Rešenje. 1◦ Da bi matrica H, reda n, čiji su elementi iz skupa {−1, 1}, bila Hadamarova
mora da važi uslov H · H T = n · In , gde je In jedinična matrica, reda n. Sada imamo
     
1 1 −1 1 1 1 1 1 4 0 0 0
A · AT

=
1 −1 −1 −1   1 −1 1 −1   0 4 0 0
1 1 1 −1
 ·  −1 −1 1 1
 = 0 0 4 0
 = 4 · I4 ,
1 −1 1 1 1 −1 −1 1 0 0 0 4
što znači da je data matrica Hadamarova.
2◦ Kako je
     
1 1 −1 1 1 1 1 1 4 0 −2 0
 1 −1 −1 −1   1 −1 −1 −1   0 4 2 0
A · AT =  ·  −1  =  −2  6= 4 · I4 ,
1 −1 1 −1 −1 1 1 2 4 2
1 −1 1 1 1 −1 −1 1 0 0 2 4
matrica nije Hadamarova.
46 DISKRETNA MATEMATIKA - ZBIRKA ZADATAKA

2.14. Ispitati da li su sledeće matrice Hadamarove:

· ¸ · ¸ · ¸
◦ 1 −1 1 1 −1 −1
1 A= ; 2◦ A= ◦
; 3 A= ;
−1 −1 −1 −1 −1 1
   
1 1 1 −1 1 1 1 1
 −1 1 1 −1   −1 1 −1 1
4◦ A =  ◦
; 5 A =  .
1 1 −1 1 −1 1 1 1
−1 −1 −1 −1 1 1 −1 1
2.15. Odrediti ukupan broj, med̄u sobom različitih, matrica reda n, defini-
sanih na skupu {−1, 1}, kod kojih je zbir elemenata jednak datom broju r,
0 ≤ r ≤ n2 .
Rezultat. Neka je matrica A = (aij )n×n definisana na skupu {−1, 1} i neka je zbir svih
njenih elemenata jednak r. Ako ona ima x elemenata koji su jednaki −1, tada ima i r + x
elemenata koji su jednaki 1. Kako je ukupan broj elemenata ove matrice n2 , imamo
n2 − r
x + (x + r) = n2 ⇒
. x=
2
Kako je x prirodan broj ili nula, to možemo da zaključimo da u slučaju da je n2 − r
neparan broj imamo da je x = 0, što znači da je broj traženih matrica nula. Med̄utim,
¡ n2 ¢
ako je n2 − r paran broj, ukupan broj traženih matrica je n2 −r .
2
2.16. Polazeći od Hadamarove matrice dimenzije 2 × 2 formirati, redom,
Hadamarove matrice dimenzija 4 × 4 i 8 × 8.
2.17. Dokazati da je proizvod dve kvadratne dvostruko stohastičke matrice,
takod̄e, dvostruko stohastička matrica.
Rešenje. Neka su A = (aij ) i B = (bij ) dvostruko stohastičke kvadratne matrice, reda
n, tj. neka je
X
n
X
n
aij = 1 (za svako i = 1, 2, . . . , n), aij = 1 (za svako j = 1, 2, . . . , n), aij ≥ 0,
j=1 i=1

X
n
X
n
bij = 1 (za svako i = 1, 2, . . . , n), bij = 1 (za svako j = 1, 2, . . . , n), bij ≥ 0.
j=1 i=1
Tada je A · B = C = (cij ), i važi
à n ! à !
X
n X
n X X
n X
n X
n
cij = aik bkj = aik bkj = (aik · 1) = 1,
j=1 j=1 k=1 k=1 j=1 k=1

za svako i = 1, 2, . . . , n i
à n ! à !
X
n
X
n X X
n X
n X
n
cij = aik bkj = bkj aik = (bkj · 1) = 1,
i=1 i=1 k=1 k=1 i=1 k=1
za svako j = 1, 2, . . . , n. To znači da je i matrica C dvostruko stohastička.
 2. NEKE SPECIJALNE KLASE MATRICA 47

2.18. Ispitati regularnost sledećih stohastičkih matrica i u slučaju pozi-

tivnog rezultata naći lim Am .
m→+∞

· ¸ · ¸
0 1 1 0
1◦ A = ; 2◦ A = ;
1/2 1/2 1/2 1/2
   
1/2 2/5 1/10 3/10 2/5 3/10
3◦ A =  1/5 3/10 1/2  ; 4◦ A =  1/10 2/5 1/2  .
2/5 0 3/5 0 0 1

Rešenje. Stohastička matrica A = (aij )n×n je regularna stohastička matrica, ako su

svi elementi matrica Am , za m ≥ 2 pozitivni.
1◦ Kako su svi elementi matrica Am za m ≥ 2 pozitivni, matrica A je regularna
x = [x1 x2 ]T potražićemo na osnovu jednakosti
stohastička matrica. Njen fiksni vektor ~
· ¸ · ¸ · ¸
£ ¤ 0 1 x1 1
~ T
x ·A=~
x ⇔ x1 x2 = ⇔ ~
x=t (t ∈ R).
1/2 1/2 x2 2

Kako fiksni vektor mora da bude stohastičan, tj. mora da važi x1 + x2 + · · · + xn = 1,

x = [1/3 2/3]T , pa je
dobijamo da je fiksni vektor ove matrice ~
· ¸
m 1/3 2/3
lim A = .
m→+∞ 1/3 2/3

2◦ Stohastička matrica A nije regularna.

3◦ Stohastička matrica A jeste regularna. Sada imamo
" # " # " #
£ ¤ 1/2 2/5 1/10 x1 14
xT · A = ~
~ x ⇔ x1 x2 x3 1/5 3/10 1/2 = x2 ⇔ ~
x=t 8 (t ∈ R).
2/5 0 3/5 x3 17

x = [14/39 8/39 17/39]T , pa je

Fiksni vektor ove matrice ~
" #
14/39 8/39 17/39
m
lim A = 14/39 8/39 17/39 .
m→+∞
14/39 8/39 17/39

4◦ Stohastička matrica A nije regularna.

2.19. Ako je stohastička matrica A definisana sa:
   
1/7 2/7 4/7 1/2 1/4 1/4
1◦ A =  2/7 4/7 1/7  , 2◦ A =  1/3 1/3 1/3  ,
4/7 1/7 2/7 2/5 1/5 2/5
48 DISKRETNA MATEMATIKA - ZBIRKA ZADATAKA

regularna, odrediti lim Am .

m→+∞
Rešenje. 1◦ Matrica A je regularna stohastička matrica.
" #
1/3 1/3 1/3
lim Am = 1/3 1/3 1/3 .
m→+∞
1/3 1/3 1/3
2◦ Matrica A je regularna stohastička matrica.
" #
20/47 12/47 15/47
lim Am = 20/47 12/47 15/47 .
m→+∞
20/47 12/47 15/47

2.20. Ako je stohastička matrica A regularna, odrediti lim Am , za:

m→+∞
   
1/3 1/3 1/3 1/2 1/4 1/4
1◦ A =  1/5 3/5 1/5  , 2◦ A =  1/4 1/2 1/4  .
1/7 5/7 1/7 1/4 1/4 1/2
2.21. Neka je Pn permutaciona matrica reda n. Dokazati da važi jednakost
Pn · PnT = PnT · Pn = In , gde je In jedinična matrica reda n.
Rešenje. Neka je permutaciona matrica Pn = (pij ) (i, j = 1, . . . , n) i njena transpono-
vana matrica PnT = (p̂ij ) (i, j = 1, . . . , n). Dalje, neka je C = Pn · PnT . Elementi matrice
C su ½
X n
1, i = j,
cij = pik p̂kj =
0, i 6= j,
k=1
što znači da je C = In .
Na sličan način se pokazuje i da je PnT · Pn = In .
(k→) (←k)
2.22. Odrediti matrice cikličnog pomeraja I8 i I8 , čijom se primenom
T
dati vektor ~x = [ x1 x2 x3 x4 x5 x6 x7 x8 ] transformiše u vektor
T
1◦ ~x0 = [ x6 x7 x8 x1 x2 x3 x4 x5 ] ;
T
2◦ ~x00 = [ x3 x4 x5 x6 x7 x8 x1 x2 ] .
Rešenje. Pod matricom cikličnog pomeraja, reda k, (k ≤ n), podrazumeva se matrica
koja se dobija od jedinične matrice In , cikličnim pomeranjem njenih kolona za k mesta u
(k→) (←k)
desnu ili levu stranu. Označavaju se In i In , respektivno.
◦
1 Tražena matrica cikličnog pomeraja je
 
0 0 0 0 0 1 0 0
0 0 0 0 0 0 1 0
0 0 0 0 0 0 0 1
 
(5→) (←3) 1
=
0 0 0 0 0 0 0
I8 = I8 .
0 1 0 0 0 0 0 0
0 0 1 0 0 0 0 0
 
0 0 0 1 0 0 0 0
0 0 0 0 1 0 0 0
 2. NEKE SPECIJALNE KLASE MATRICA 49

2◦ Tražena matrica cikličnog pomeraja je

 
0 0 1 0 0 0 0 0
0 0 0 1 0 0 0 0
0 0 0 0 1 0 0 0
 
(2→) (←6) 0
=
0 0 0 0 1 0 0
I8 = I8 .
0 0 0 0 0 0 1 0
0 0 0 0 0 0 0 1
 
1 0 0 0 0 0 0 0
0 1 0 0 0 0 0 0

2.23. Odrediti matrice cikličnog pomeraja In(k→) i In(←k) , čijim se prime-

T
nama dati vektor ~x = [ x1 x2 · · · xn ] transformiše u vektore ~x0 , ~x00 i
~x000 .
T
1◦ n = 4, ~x0 = [ x2 x3 x4 x1 ] ,
T
~x00 = [ x3 x4 x1 x2 ] ,
T
~x000 = [ x4 x1 x2 x3 ] ;
T
2◦ n = 6, ~x0 = [ x2 x3 x4 x5 x6 x1 ] ,
T
~x00 = [ x3 x4 x5 x6 x1 x2 ] ,
T
~x000 = [ x4 x5 x6 x1 x2 x3 ] ;
T
3◦ n = 9, ~x0 = [ x7 x8 x9 x1 x2 x3 x4 x5 x6 ] ,
T
~x00 = [ x5 x6 x7 x8 x9 x1 x2 x3 x4 ] .

2.24. Neka je data pravougaona matrica dimenzija 3 × 4

 
a11 a12 a13 a14
A =  a21 a22 a23 a24  .
a31 a32 a33 a34

(2→)
1◦ Odrediti matricu cikličnog pomeraja I3 , tako da je
 
a31 a32 a33 a34
(2→)
I3 · A =  a11 a12 a13 a14  .
a21 a22 a23 a24
50 DISKRETNA MATEMATIKA - ZBIRKA ZADATAKA

(2→)
2◦ Odrediti matricu cikličnog pomeraja I4 , tako da je
 
a13 a14 a11 a12
(2→)
A · I4 =  a23 a24 a21 a22  .
a33 a34 a31 a32
 
" # 0 0 1 0
0 0 1
1◦
(2→) ◦ (2→) 0 0 0 1
Rezultat. I3 = 1 0 0 . 2 I4 = .
1 0 0 0
0 1 0
0 1 0 0
2.25. Neka je data pravougaona matrica dimenzija 4 × 6
 
a11 a12 a13 a14 a15 a16
a a22 a23 a24 a25 a26 
A =  21 .
a31 a32 a33 a34 a35 a36
a41 a42 a43 a44 a45 a46
(1→)
1◦ Odrediti matricu cikličnog pomeraja I4 , tako da je
 
a21 a22 a23 a24 a25 a26
(1→) a a32 a33 a34 a35 a36 
I4 · A =  31 .
a41 a42 a43 a44 a45 a46
a11 a12 a13 a14 a15 a16
(2→)
2◦ Odrediti matricu cikličnog pomeraja I4 , tako da je
 
a31 a32 a33 a34 a35 a36
(2→)  a41 a42 a43 a44 a45 a46 
I4 ·A= .
a11 a12 a13 a14 a15 a16
a21 a22 a23 a24 a25 a26
(3→)
3◦ Odrediti matricu cikličnog pomeraja I4 , tako da je
 
a41 a42 a43 a44 a45 a46
(3→) a a12 a13 a14 a15 a16 
I4 · A =  11 .
a21 a22 a23 a24 a25 a26
a31 a32 a33 a34 a35 a36
(2→)
4◦ Odrediti matricu cikličnog pomeraja I6 , tako da je
 
a13 a14 a15 a16 a11 a12
(2→)  a a24 a25 a26 a21 a22 
A · I6 =  23 .
a33 a34 a35 a36 a31 a32
a43 a44 a45 a46 a41 a42
 2. NEKE SPECIJALNE KLASE MATRICA 51

(3→)
5◦ Odrediti matricu cikličnog pomeraja I6 , tako da je
 
a14 a15 a16 a11 a12 a13
(3→)  a24 a25 a26 a21 a22 a23 
A · I6 = .
a34 a35 a36 a31 a32 a33
a44 a45 a46 a41 a42 a43

(5→)
6◦ Odrediti matricu cikličnog pomeraja I6 , tako da je
 
a16 a11 a12 a13 a14 a15
(5→)  a26 a21 a22 a23 a24 a25 
A · I6 = .
a36 a31 a32 a33 a34 a35
a46 a41 a42 a43 a44 a45

2.26. Neka je data matrica

 
a b 0 0
c d 0 0
A= .
0 0 e f
0 0 g h

Odrediti permutacionu matricu P , reda 4, tako da je

   
0 0 b a 0 0 g h
0 0 d c 0 0 e f
1◦ A·P = ; 2◦ P ·A= ;
f e 0 0 c d 0 0
h g 0 0 a b 0 0
 
h g 0 0
f e 0 0
3◦ P · A · P T = .
0 0 d c
0 0 b a
 
0 0 0 1
 0 0 1 0
Rezultat. U sva tri slučaja rezultat je isti, a to je matrica P =  .
0 1 0 0
1 0 0 0
2.27. Odrediti Kronekerov (tenzorski) proizvod matrica:
· ¸ ¸ ·
◦ 1 2 5 6
1 A= i B= ;
3 4 7 8
52 DISKRETNA MATEMATIKA - ZBIRKA ZADATAKA
 
· ¸ 1 3 2
2 3
2◦ A = i B = 7 9 8;
1 4
4 6 5
 
1 0 0 · ¸
7 7
3◦
A = 0 2 0 i B = .
7 7
0 0 3

Rešenje. Za dve kvadratne matrice A = (aij )m×m i B = (bij )n×n , Kronekerov (ten-
zorski) proizvod, u oznaci A ⊗ B, je kvadratna matrica dimenzija (mn) × (mn), čiji su
elementi blok-matrice aij B, za i =1, 2, . . . , m, i j = 
1, 2, . . . , m.
· ¸ 5 6 10 12
1◦ A ⊗ B =
1·B 2·B
=
 7 8 14 16 
3·B 4·B 15 18 20 24
.
21 24 28 32
 2. NEKE SPECIJALNE KLASE MATRICA 53
 
2 6 4 3 9 6
· ¸  14 18 16 21 27 24 
2·B 3·B 8 12 10 12 18 15 
2◦ A ⊗ B = =
1
.
1·B 4·B 3 2 4 12 8 
 
7 9 8 28 36 32
4 6 5 16 24 20 
7 7 0 0 0 0
" # 7 7 0 0 0 0 
1·B 0·B 0·B 0 0 14 14 0 0 
3◦ A ⊗ B = 0·B 2·B 0·B = .
0 0 14 14 0 0 
0·B 0·B 3·B  
0 0 0 0 21 21
0 0 0 0 21 21
2.28. Odrediti Kronekerov (tenzorski) proizvod matrica:
   
1 1 −1 1 1 1 −1 1
 1 −1 −1 −1   1 −1 −1 −1 
1◦ A =   i B= ;
1 1 1 −1 1 −1 1 −1
1 −1 1 1 1 −1 1 1
   
1 1 1 −1 1 1 1 1
 −1 1 1 −1   −1 1 −1 1
2◦ A =   i B= ;
1 1 −1 1 −1 1 1 1
−1 −1 −1 −1 1 1 −1 1
   
1 1 1 1
−1 −2 1 4
2 2 2 2
3◦ A =  2 4 −2 −4  i B =  .
3 3 3 3
−1/2 −1 1/2 1
4 4 4 4
2.29. Permutacione matrice 3-pomeraja za k pozicija udesno, k = 1, 2, 3, 4,
(k→)
5, 6, 7, 8, S32 3 , prikazati u vidu blok matrica, pri čemu su nenula blokovi
odgovarajuće permutacione matrice cikličnog pomeraja. Opisati transfor-
T
macije elemenata vektora ~x = [ x1 x2 · · · x9 ] nakon primena permuta-
(k→)
cionih matrica S32 3 na njega.
Rešenje. Definišimo najpre premutacione matrice r-tog pomeraja. Neka su r, k i m
prirodni brojevi, takvi da je r ≥ 2 i 0 < k ≤ rm . Tada prirodan broj k možemo na
jedinstven način napisati u obliku

k = km−1 rm−1 + km−2 rm−2 + · · · + k0 r0 ,

gde su ki (i = 0, 1, . . . , m − 1) celi brojevi sa osobinom 0 ≤ ki ≤ r − 1. Permutaciona

matrica r-tog pomeraja za k pozicija u desno i permutaciona matrica r-tog pomeraja za
k pozicija u levo definišu se pomoću:
Pm−1
(k→)r (( ki r i )→)r (km−1 →) (k1 →) (k0 →)
i=0
Srm = Srm = Ir ⊗ · · · ⊗ Ir ⊗ Ir ,
54 DISKRETNA MATEMATIKA - ZBIRKA ZADATAKA
Pm−1
(←k) (←( ki r i ))r (←km−1 ) (←k1 ) (←k0 )
Srm r = Srm i=0
= Ir ⊗ · · · ⊗ Ir ⊗ Ir .
Kako je

1 = 0 · 31 + 1 · 30 , 2 = 0 · 31 + 2 · 30 , 3 = 1 · 31 + 0 · 30 , 4 = 1 · 31 + 1 · 30 ,

5 = 1 · 31 + 2 · 30 , 6 = 2 · 31 + 0 · 30 , 7 = 2 · 31 + 1 · 30 , 8 = 2 · 31 + 2 · 30 ,
odgovarajuće permutacione matrice su

 (1→)

I3 0 0
((0·31 +1·30 )→)3
= ,
(1→)3 (0→) (1→) (1→)
S32 = S32 = I3 ⊗ I3 0 I3 0
(1→)
0 0 I3

 (2→)

I3 0 0
1 0
= ,
(2→)3 ((0·3 +2·3 )→)3 (0→) (2→) (2→)
S32 = S32 = I3 ⊗ I3 0 I3 0
(2→)
0 0 I3
 (0→)

0 I3 0
1 0
= ,
(3→)3 ((1·3 +0·3 )→)3 (1→) (0→) (0→)
S32 = S32 = I3 ⊗ I3 0 0 I3
(0→)
I3 0 0
 (1→)

0 I3 0
((1·31 +1·30 )→)3
= ,
(4→)3 (1→) (1→) (1→)
S32 = S32 = I3 ⊗ I3 0 0 I3
(1→)
I3 0 0
 (2→)

0 I3 0
((1·31 +2·30 )→)3
= ,
(5→)3 (1→) (2→) (2→)
S32 = S32 = I3 ⊗ I3 0 0 I3
(2→)
I3 0 0
 (0→)

0 0 I3
1 0
=  I3(0→) ,
(6→)3 ((2·3 +0·3 )→)3 (2→) (0→)
S32 = S32 = I3 ⊗ I3 0 0
(0→)
0 I3 0
 (1→)

0 0 I3
1 0
=  I3(1→) ,
(7→)3 ((2·3 +1·3 )→)3 (2→) (1→)
S32 = S32 = I3 ⊗ I3 0 0
(1→)
0 I3 0
 (2→)

0 0 I3
((2·31 +2·30 )→)3
=  I3(2→) ,
(8→)3 (2→) (2→)
S32 = S32 = I3 ⊗ I3 0 0
(2→)
0 I3 0

Vektor ~
x može pomoću dobijenih matrica da se transformiše u:
 2. NEKE SPECIJALNE KLASE MATRICA 55

(1→)3
£ ¤T
S32 ·~
x = x2 x3 x1 x5 x6 x4 x8 x9 x7 ,
(2→)3
£ ¤T
S32 ·~
x = x3 x1 x2 x6 x4 x5 x9 x7 x8 ,
(3→)3
£ ¤T
S32 ·~
x = x4 x5 x6 x7 x8 x9 x1 x2 x3 ,
(4→)3
£ ¤T
S32 ·~
x = x5 x6 x4 x8 x9 x7 x2 x3 x1 ,
(5→)3
£ ¤T
S32 ·~
x = x6 x4 x5 x9 x7 x8 x3 x1 x2 ,
(6→)3
£ ¤T
S32 ·~
x = x7 x8 x9 x4 x5 x6 x1 x2 x3 ,
(7→)3
£ ¤T
S32 ·~
x = x8 x9 x7 x5 x6 x4 x2 x3 x1 ,
(8→)3
£ ¤T
S32 ·~
x = x9 x7 x8 x6 x4 x5 x3 x1 x2 .

2.30. Permutacione matrice 4-pomeraja za k pozicija u desno, k = 1, 2, . . . ,

(k→)
15, S42 4 , prikazati u vidu blok matrica, pri čemu su nenula blokovi odgo-
varajuće permutacione matrice cikličnog pomeraja. Opisati transformacije
T
elemenata vektora ~x = [ x1 x2 · · · x16 ] nakon primena permutacionih
(k→)
matrica S42 4 na njega.
(k→)
2.31. Naći permutacionu matricu 3–pomeraja, u oznaci S32 3 , 1 ≤ k ≤ 8,
tako da za dati vektor ~x = [x1 x2 x3 x4 x5 x6 x7 x8 x9 ]T važi jednakost
(k→)3
S 32 · ~x = [x6 x4 x5 x9 x7 x8 x3 x1 x2 ]T .

2.32. Permutacione matrice (1, 2, 3)-tog pomeraja za k pozicija udesno,

(k→)
k = 1, 2, 3, 4, 5, S1·2·3 , prikazati u vidu blok matrica, pri čemu su nenula
blokovi odgovarajuće permutacione matrice cikličnog pomeraja. Opisati
T
transformacije elemenata vektora ~x = [ x1 x2 · · · x6 ] nakon primena
(k→)
permutacionih matrica S1·2·3 na njega.
Rešenje. Definišimo najpre premutacione matrice (r0 , r1 , . . . , rm )-tog pomeraja. Neka
je n dati prirodan broj, koga razlažemo na činioce

n = r0 r1 · · · rm , r0 = 1, ri ∈ N, 1 ≤ i ≤ m,

pri čemu je r0 ≤ r1 ≤ · · · ≤ rn . Tada svaki prirodan broj k možemo na jedinstven način

napisati u obliku

X
m−1
k= ki (r0 r1 · · · ri ) = k0 r0 + k0 r0 r1 + · · · + km−1 r0 r1 · · · rm−1 ,
i=0
56 DISKRETNA MATEMATIKA - ZBIRKA ZADATAKA

gde su ki (i = 0, 1, . . . , m − 1) celi brojevi sa osobinom 0 ≤ ki ≤ ri+1 − 1. Permuta-

ciona matrica (r0 , r1 , . . . , rm )-tog pomeraja za k pozicija u desno i permutaciona matrica
(r0 , r1 , . . . , rm )-tog pomeraja za k pozicija u levo definišu se pomoću:
Pm−1
(k→) (( ki (r0 r1 ···ri ))→) (k →) (k →) (k →)
i=0
Sr0 r1 ···rm = Sr0 r1 ···r m
= Irmm−1 m−2
⊗ Irm−1 ⊗ · · · ⊗ Ir1 0 ,
Pm−1
(←k) (←( ki (r0 r1 ···ri ))) (←km−1 ) (←k ) (←k0 )
Sr0 r1 ···rm = Sr0 r1 ···ri=0
m
= Irm ⊗ Irm−1m−2 ⊗ · · · ⊗ Ir1 .

Kako je

1 = 1 · (1) + 0 · (1 · 2), 2 = 0 · (1) + 1 · (1 · 2), 3 = 1 · (1) + 1 · (1 · 2),

4 = 0 · (1) + 2 · (1 · 2), 5 = 1 · (1) + 2 · (1 · 2),

možemo formirati sledeće permutacione matrice (1, 2, 3)-tog pomeraja u desno:
 (1→)

I2 0 0
= ,
(1→) ((1·(1)+0·(1·2))→) (0→) (1→) (1→)
S1·2·3 = S1·2·3 = I3 ⊗ I2 0 I2 0
(1→)
0 0 I2

 (0→)

0 I2 0
= ,
(2→) ((0·(1)+1·(1·2))→) (1→) (0→) (0→)
S1·2·3 = S1·2·3 = I3 ⊗ I2 0 0 I2
(0→)
I2 0 0
 (1→)

0 I2 0
= ,
(3→) ((1·(1)+1·(1·2))→) (1→) (1→) (1→)
S1·2·3 = S1·2·3 = I3 ⊗ I2 0 0 I2
(1→)
I2 0 0
 (0→)

0 0 I2
=  I2(0→) ,
(4→) ((0·(1)+2·(1·2))→) (2→) (0→)
S1·2·3 = S1·2·3 = I3 ⊗ I2 0 0
(0→)
0 I2 0
 (1→)

0 0 I2
=  I2(1→) .
(5→) ((1·(1)+2·(1·2))→) (2→) (1→)
S1·2·3 = S1·2·3 = I3 ⊗ I2 0 0
(1→)
0 I2 0
(k→)
Elementi datog vektora ~
x se primenom permutacionih matrica S1·2·3 transformišu na
sledeći način: £ ¤T
(1→)
S1·2·3 · ~
x = x2 x1 x4 x3 x6 x5 ,

(2→)
£ ¤T
S1·2·3 · ~
x = x3 x4 x5 x6 x1 x2 ,

(3→)
£ ¤T
S1·2·3 · ~
x = x4 x3 x6 x5 x2 x1 ,
 2. NEKE SPECIJALNE KLASE MATRICA 57

(4→)
£ ¤T
S1·2·3 · ~
x = x5 x6 x1 x2 x3 x4 ,
(5→)
£ ¤T
S1·2·3 · ~
x = x6 x5 x2 x1 x4 x3 .

(←k)
2.33. Naći permutacionu matricu (1, 2, 3)–pomeraja, u oznaci S1·2·3 , 1 ≤
k ≤ 5, tako da za dati vektor ~x = [x1 x2 x3 x4 x5 x6 ]T važi jednakost

(←k)
1◦ S1·2·3 · ~x = [x3 x4 x5 x6 x1 x2 ]T ,

(←)
2◦ S1·2·3 · ~x = [x2 x1 x4 x3 x6 x5 ]T .
58 DISKRETNA MATEMATIKA - ZBIRKA ZADATAKA

2.34. Odrediti po definiciji permanent binarnih matrica iz zadatka 2.1.

Rešenje. 1◦ Permanent date kvadratne matrice A, reda n, je broj definisan sa
X
perA = a1k1 · a2k2 · · · ankn ,

gde se sumiranje vrši po svim n-torkama (permutacijama) k1 , . . . , kn brojeva 1, . . . , n.

Dakle,
perA = (1 · 1 · 1 · 1 · 1) + (1 · 1 · 1 · 1 · 1) = 2.
2◦ perA = 3.
3◦ perA = 9.
4◦ Permanent date pravougaone matrice Am×n , m ≤ n, je broj definisan sa
X
perA = a1k1 · a2k2 · · · amkm ,

gde se sumiranje vrši po svim m-torkama k1 , . . . , km brojeva 1, . . . , n. Dakle, perA = 21.

5◦ perA = 13.
2.35. Odrediti po definiciji permanente sledećih matrica:
· ¸ · ¸
◦ 2 3 −1 5 ◦ 1 1 1 1
1 A= ; 2 A= ;
4 2 0 −3 2 2 0 0
   
1 1 1 1
−1 −2 1 4
2 2 2 2
3◦ A =  2 4 −2 −4  ; 4◦ A =  ;
3 3 3 3
−1/2 −1 1/2 1
4 4 4 4
   
1 1 ··· 1 1 1 ··· 1
 2 2 ··· 2   2 2 ··· 2 
5◦ A =  
 ... ... . . . ...  ; 6◦ A =   ... .. . . .  (m ≤ n).
. . .. 
n n ··· n n×n m m ··· m m×n

Rešenje. 1◦ perA = 2 · 2 + 2 · 0 + 2 · (−3) + 3 · 4 + 3 · 0 + 3 · (−3) + (−1) · 4 + (−1) · 2 +

(−1) · (−3) + 5 · 4 + 5 · 2 + 5 · 0 = 28.
2◦ perA = 12.
3◦ perA = 1.
4◦ perA = (1 · 2 · 3 · 4) · 2 · 3 · 4 = 576.
5◦ perA = (1 · 2 · · · n) · 2 · · · (n − 1) · n = (n!)2 .
m! · n! ¡n¢
6◦ perA = (1 · 2 · · · m) · (n − m + 1) · · · (n − 1) · n = = (m!)2 .
(n − m)! m
2.36. Odrediti po definiciji, a zatim i uporediti permanente sledećih ma-
trica:
     
1 1 1 1 2 1 1 2 3
A1 =  2 2 2  ; A2 =  2 3 2  ; A3 =  2 3 1  .
3 3 3 3 1 3 3 1 2
 2. NEKE SPECIJALNE KLASE MATRICA 59

Rešenje. perA1 = 36, perA2 = 46 i perA3 = 54, pa zaključujemo da je

perA1 < perA2 < perA3 .

2.37. Koristeći odgovarajuće osobine permanenta, odrediti permanent sle-

dećih matrica:
   
1 2 3 4 5 7 7 7 0 0
3 4 2 1 5 8 8 8 0 0
   
1◦ A = 0 0 1 1 1; 2◦ A = 5 5 5 0 0;
   
0 0 3 3 3 6 6 6 6 6
0 0 5 5 5 9 9 9 9 9
 
1 2 3 4
0 1 2 2
3◦ A= .
0 0 −1 3
0 0 2 4
Rešenje. 1◦ Datu matricu možemo da zamislimo kao blok–matricu, pa imamo da je

· ¸ · ¸ " #
1 1 1
B C 1 2
perA = per = perB · perD = per · per 3 3 3 = 10 · 90 = 900.
0 D 3 4
5 5 5

2◦ Kako je perA = perAT , imamo da je

· ¸ " # · ¸
7 8 5
T B C 6 9
perA = perA = per = perB · perD = per 7 8 5 · per = 181440.
0 D 6 9
7 8 5
· ¸ · ¸ · ¸
B C 1 2 −1 3
3◦ perA = per = perB · perD = per · per = 2.
0 D 0 1 2 4
2.38. Odrediti permanent matrice
 
2 3 1

A= 5 0 4
1 1 1

1◦ po definiciji;
2◦ koristeći razvoj po prvoj vrsti;
3◦ koristeći razvoj po drugoj koloni;
4◦ koristeći proizvode zbirova elemenata vrsta odgovarajućih matrica.
60 DISKRETNA MATEMATIKA - ZBIRKA ZADATAKA

Rešenje. 1◦ Po definiciji, permanent date matrice je

perA = 2 · 0 · 1 + 2 · 4 · 1 + 3 · 4 · 1 + 3 · 5 · 1 + 1 · 0 · 1 + 1 · 5 · 1 = 40.

X
n
2◦ Kako je perA = aij perA(i|j) za svako i = 1, . . . , n, možemo da izvršimo ra-
j=1
zlaganje permanenta date matrice po i-toj vrsti. Sada imamo da je
· ¸ · ¸ · ¸
0 4 5 4 5 0
perA = 2 · per + 3 · per + 1 · per = 2 · 4 + 3 · 9 + 1 · 5 = 40.
1 1 1 1 1 1
 2. NEKE SPECIJALNE KLASE MATRICA 61

X
n
3◦ Kako je perA = perAT = aji perA(j|i) za svako j = 1, . . . , n, možemo da
i=1
izvršimo razlaganje permanenta date matrice po j-toj koloni. Sada imamo da je
· ¸ · ¸
5 4 2 1
perA = 3 · per + 1 · per = 3 · 9 + 1 · 13 = 40.
1 1 5 4

4◦ Kako je
" # " # " # " #
0 3 1 2 0 1 2 3 0 0 0 1
A1 = 0 0 4 , A2 = 5 0 4 , A3 = 5 0 0 , A12 = 0 0 4 ,
0 1 1 1 0 1 1 1 0 0 0 1
" # " # " #
0 3 0 2 0 0 0 0 0
A13 = 0 0 0 , A23 = 5 0 0 , A123 = 0 0 0 ,
0 1 0 1 0 0 0 0 0
imamo da je S(A) = 6 · 9 · 3 = 162, S(A1 ) = 4 · 4 · 2 = 32, S(A2 ) = 3 · 9 · 2 = 54,
S(A3 ) = 5 · 5 · 2 = 50, S(A12 ) = 1 · 4 · 1 = 4, S(A13 ) = 3 · 0 · 1 = 0, S(A23 ) = 2 · 5 · 1 = 10,
S(A123 ) = 0 · 0 · 0 = 0. Sada je

perA = S(A) − (S(A1 ) + S(A2 ) + S(A3 )) + (S(A12 ) + S(A13 ) + S(A23 )) − S(A123 ) = 40.

2.39. Naći permanent matrice

 
2 −1 −3
A=  0 1 1,
−2 1 −2

1◦ po definiciji, 2◦ razvojem po drugoj vrsti, 3◦ razvojem po trećoj koloni.

2.40. Odrediti permanente sledećih matrica:
     
3 1 −4 −2 1 3 13 10 21
1◦ A =  1 0 0  ; 2◦ A =  −4 0 3  ; 3◦ A =  11 20 14  ;
2 5 1 −2 1 1 12 15 17
     
a a a a a 0 0 0 a
4◦ A =  b b b  ; 5◦ A =  b 0 b  ; ◦
6 A= 0  b 0;
c c c 0 c c c 0 0
   
5 2 1 0 0 1 1 1 1 1
1 2 1 0 3 q q q q q 
   
7◦ A =  0 4 4 1 4  ; 8◦ A =  q 2 q2 q2 q2 q2  ,
   3 
3 0 7 7 2 q q3 q3 q3 q3
3 3 3 3 3 q4 q4 q4 q4 q4
62 DISKRETNA MATEMATIKA - ZBIRKA ZADATAKA

gde su a, b, c i q realni brojevi.

2.41. Pokazati da je perA = perAT na primeru matrice
 
1 2 −1
A = 3 2 −2  .
1 0 1
 2. NEKE SPECIJALNE KLASE MATRICA 63

2.42. U matrici iz zadatka 2.41, elemente druge vrste napisati u obliku

a2j = 1 + (a2j − 1), j = 1, 2, 3, a zatim odrediti perA razlaganjem na zbir
permanenata dve matrice, A0 i A00 , koje su dobijene od matrice A, tako što
su im druge vrste zamenjene vektorima [1 1 1] i [a21 − 1 a22 − 1 a23 − 1],
respektivno.
Rešenje. Na osnovu osobine permanenta matrice, imamo
" # " #
1 2 −1 1 2 −1
perA = perA0 + perA00 = per 1 1 1 + per 2 1 −3 = 4 + (−2) = 2.
1 0 1 1 0 1

2.43. Pokazati kako se množenjem elemenata samo jedne vrste matrice A

skalarom λ, permanent uvećava λ puta. Proveriti konkretno za λ = 3 i
matricu · ¸
1 2 3
A= .
−1 4 1
P
Rešenje. Kako je perA = a1k1 · a2k2 · · · aiki · · · amkm , u novodobijenoj matrici, u
kojoj su elementi i-te vrste pomnoženi sa λ, permanent je
X X
perA0 = a1k1 · a2k2 · · · λaiki · · · amkm = λ a1k1 · a2k2 · · · aiki · · · amkm = λperA.

2.44. Data je matrica

 
1 1 ... 1
 ε ε ... ε 
 2 
A= ε ε2 ... ε2  ,
 . 
 .. 
εn εn ... εn (n+1)×(n+1)

gde je ε ∈ R, ε > 0. Odrediti njen permanent, a zatim izračunati

perA
lim .
n→+∞ (n + 1)!

 0,
ε < 1,
perA
Rezultat. perA = ε1+2+···+n · (n + 1)!, lim = 1, ε = 1, .
n→+∞ (n + 1)! 
+ ∞, ε > 1.
2.45. Odrediti permanent matrice Hn = Jn − In , gde je Jn kvadratna ma-
trica, reda n, čiji su svi elementi jedinice, a In jedinična matrica n-tog reda.
Koliki je perHn u slučaju n >> 1? Odrediti graničnu vrednost
perHn
lim .
n→+∞ n!
64 DISKRETNA MATEMATIKA - ZBIRKA ZADATAKA

Rešenje. Data matrica je

 
0 1 1 ··· 1 1
1 0 1 ··· 1 1

Hn = Jn − In =  1 1 0 ··· 1 1.
 .. 
.
1 1 1 ··· 1 0

U cilju odred̄ivanja perHn izvršićemo razlaganje po elementima prve vrste, pa imamo

X
n X
n
perHn = perHn (1|j) = (perHn−1 + perHn−2 )
j=2 j=2

= (n − 1)(perHn−1 + perHn−2 ) (n ≥ 3).

Neka je f (k) = perHk , pri čemu je f (1) = 0 i f (2) = 1. Znači,

f (k) = (k − 1)(f (k − 1) + f (k − 2)).

Množenjem ove jednakosti sa (−1)n , sumiranjem leve i desne strane po k, od 3 do n, i

sred̄ivanjem dobijenog izraza dobijamo

f (n) = nf (n − 1) + (−1)n .

Zamenom n sa k i množenjem cele jednakosti sa n!/k!, pa zatim sumiranjem po k, od 2

do n, dobijamo

³ ´ X
n
1 1 1 (−1)k
perHn = f (n) = n! − + · · · + (−1)n = n! .
2! 3! n! k!
k=0

Za n >> 1 dobija se asimptotska ocena permanenta matrice Hn , perHn ≈ (n!)/e.

Data granična vrednost je

perHn X (−1)k X (−1)k

n
1
+∞
lim = lim = = e−1 = .
n→+∞ n! n→+∞ k! k! e
k=0 k=0

2.46. Naći permanent binarne matrice, dimenzija n × n, koja u svakoj vrsti

i svakoj koloni ima po tačno jednu nulu.
Uputstvo. Kako permanent matrice ne zavisi od rasporeda njenih vrsta, zadatak se
svodi na 2.45.
2.47. Odrediti matrice A, B i C, dimenzija 2 × 2, iz kojih se može zaključiti
da iz C = A · B ne mora da sleduje perC = perA · perB.
· ¸ · ¸ · ¸
1 1 1 0 2 1
Rešenje. A = ,B= ,C= , perA = perB = 1, perC = 3.
0 1 1 1 1 1
 2. NEKE SPECIJALNE KLASE MATRICA 65

2.48. Odrediti matrice A, B i C, dimenzija 2 × 2, tako da važi implikacija

C = A · B ⇒ perC = perA · perB.

2.49. Za matrice ured̄enosti A iz zadatka 2.4. odrediti permanente matrica

Jn − A i In + A, gde je Jn matrica čiji su svi elementi jedinice, a In jedinična
matrica, odgovarajućih dimenzija.
Rezultat. 1◦ per(J5 − A) = 1, per(I5 + A) = 1; 2◦ per(J4 − A) = 1, per(I4 + A) = 1;
3◦ per(J5 − A) = 1, per(I5 + A) = 1.

2.50. Neka su A i B dve date matrice, istog reda, sa pozitivnim elementima.

Dokazati da je per(A + B) ≥ perA + perB.
Rešenje. Neka su A = (aij ) i B = (bij ) matrice reda n sa pozitivnim elementima. Tada
je
X
per(A + B) = (a1k1 + b1k1 ) · · · (ankn + bnkn ) ≥
X X
≥ a1k1 · · · ankn + b1k1 · · · bnkn = perA + perB.

2.51. Dokazati da je permanent dvostruko stohastičke matrice A, reda n,

manji ili jednak jedinici. Ispitati uslov jednakosti.
X Y
n
X n
Rešenje. Imamo da je perA = a1k1 . . . ankn ≤ aij = 1.
i=1 j=1
Znak jednakosti važi ako je matrica A permutaciona.

2.52. Dokazati da je permanent dvostruko stohastičke matrice reda 2 veći

ili jednak od 1/2. Kada nastupa jednakost?
2.53. Ako je In jedinična matrica reda n, a Jm,n matrica dimenzija m × n,
čiji su svi elementi jedinice (m ≤ n), i Pn proizvoljna permutaciona matrica
reda n, odrediti permanente ovih matrica.
2.54. Neka je A kvadratna matrica reda n, čiji su elementi definisani sa
aij = 1/n, za svako i = 1, 2, . . . , n, j = 1, 2, . . . , n. Naći permanent ove
matrice.
2.55. Dokazati da je permanent bilo koje permutacione matrice A, dimen-
zija n × n, jednak jedinici.
X Yn X
n Yn
Rešenje. Imamo da je perA = a1k1 . . . ankn = aij = 1 = 1.
i=1 j=1 i=1

2.56. Odrediti permanente matrica iz zadataka 2.13. i 2.14.

66 DISKRETNA MATEMATIKA - ZBIRKA ZADATAKA

2.57. Izračunati dubinu, širinu i permanent binarne matrice

 
1 0 0 0 0 1
0 0 0 1 1 1
 
0 1 0 0 1 1
A=  .
0 1 1 0 0 1
 
0 1 1 1 0 0
1 0 1 1 1 0