SMIRENJE I KOMPLEKS NIZE VREDNOSTI Sa protojerejem Aleksandrom Iljaenko razgovarala Nadeda Antonova Smiren ovek smatra sebe gorim

od drugih. To isto smatra i ovek sa kompleksom nie vrednosti. Kompleks nie vrednosti po miljenju psihologa predstavlja odraz neadekvatne strukture linosti koja strada zbog ose!aja preimu!stva ljudi koji je okruuju. Kompleks nie vrednosti nastaje kao posledi"a greaka i neuspeha i utie na ovekovo ponaanje. #rvi naunik koji je istraivao i opisao kompleks nie vrednosti bio je nemaki psihoanalitiar Al$red Adler. So"iolozi prime!uju da veliki pro"enat %usa strada zbog kompleksa nie vrednosti. Ne kultivie li smirenje kompleks nie vrednosti& ' tome razgovaramo sa protojerejem Aleksandrom Iljaenko nastojateljem "rkve Svemilostivog Spasitelja biveg Skorbja!enskog manastira direktorom portala (#ravoslavlje i svet). - U emu je razlika izmedju smire ja i k!m"leksa i#e $red !s%i& * #ostoje rei molitve+ (,erujem -ospode i ispovedam da si Ti zaista .ristos Sin /oga 0ivoga Koji je doao u svet da spase grenike od kojih sam prvi ja). Tu molitvu je sastavio 1ovan 2latoust pozajmivi rei Apostola #avla. Tako su ih i Apostol #avle i 1ovan 2latoust govorili potpuno iskreno. 3 jednom od drevnih #aterika se govori o tome kako je neko odluio da iskua star"a+ * Ti si glup * rekao mu je. * -lup sam * odgovori stara". * Ti si grubijan. * -rubijan sam * sloio se stara". * Ti si jeretik. * Ne ja nisam jeretik. #otom su star"a pitali zbog ega se sa svim sloio a samo ne sa tim da je jeretik. Stara" je odgovorio+ da je i on ovek podloan svim gresima a jeretik je onaj koji se protivi /ogu. A on se ne protivi. - ' zar se (re)!m e "r!%i$im! *!(u& * To su razliite stvari. 1eretik je onaj koji ustaje protiv uenja 4rkve svesno. A mi greimo nesvesno ili zbog slabosti. A jeretik ve! ima neku slobodu 5 (ja nisam takav kao drugi ljudi zato to bolje znam kako treba verovati u /oga. Sveti '"i to nisu dobro znali ja bolje znam). To je potpuna neobrazovanost povezana sa gordo!u.

A smirenje naprotiv je paradoksalna i neobina osobina i predstavlja /oiji dar. Svaka vrlina je /oiji dar ali ova je 5 poseban. 3koliko ovek eli da ga poseduje onda treba za njega i da se moli+ (-ospode naui me smirenju. -ospode izbavi me od gordosti). A kompleks nie vrednosti 5 je spoljanji. 6ii na smirenje ali se sutinski razlikuje od njega. * A ta !emo sa tim da i smireni i ovek sa kompleksom nie vrednosti smatraju sebe gorim od drugih& * 7a ,eliki Svetitelji su sebe smatrali gorim od svih prvim greni"ima. Ali mi nismo smireni a ,eliki Svetitelji su 5 smireni. Njima ta god kae 5 sve su primali potpuno mirno kao i ovaj Sveti Stara". 'n je potpuno mirno rekao da on nije jeretik i pritom nikoga nije uvredio niti je sam bio uvredjen. 'n tei da bude smireno edo 4rkve+ on se trudi da ivi kako 4rkva ui. To je prin"ipijelni momenat+ smiren ovek je 5 edo 4rkve a iskompleksirani po pravilu samo $ormalno smiren. 2ato to greh odvaja oveka od 4rkve. 8iziki smo prisutni u 4rkvi a duhovno se odvajamo od nje svojim grehom. Kada se ovek kaje onda se ta duhovna barijera savladjuje. Sveteni"i izogavaraju molitvu+ (#rimiri i sjedini Tvojoj Svetoj 4rkvi). Ako si ti u svetu sa 4rkvom 94rkva je Telo .ristovo a .ristos je -lava 4rkve: znai ti si primiren sa /ogom. /ez 4rkve se ne moe iveti jer van nje nema spasenja. Smiren ovek to shvata veoma jasno. Njegovi napori van 4rkve mogu da budu veoma dobri pa ak i korisni ali su potpuno ogranieni i beznadeni. Ako smo u svetu sa 4rkvom znai kod nas je u duhovnom smislu sve kako treba. 2a de$inisanje kompleksa nie vrednosti postoji dobar izraz 5 (uniavanje je iznad gordosti). Takav ovek sam sebe ukoreva govori za sebe da je najloiji a pokuaj da mu kae da je gori od svih * kakve suze nastaju+ (Kako ste smeli da me uvredite; Ne znate da mi je i tako teko <=islio sam da !ete mi pomo!i a umesto pomo!i vi kaete da sam jako lo). Sutina je u tome da ako si zaista tako lo onda re"i+ (6o sam;). A ako to ne moe onda ne govori da si smiren. 1er deava se tako da ovek sam sebe uniava a u stvari imamo potpunu suprotnost smirenju. - T! jes% (!rd!s%& * 7a postoje dve vrste gordosti+ jedna je kada se neko uznosi nad ljudima a druga kada se lano smiruje pred njima. #ri emu u poslednjem sluaju gordost moe biti ak i dublja nego u otvorenoj projavi. 'be vrste se svode na isto $arisejstvo 5 ja nisam takav kao ostali. 1edan misli da je bolji od svih drugi da je gori a pritom oboji"a ostaju gordi. A "arinik je smireno rekao za sebe da je grenik. Iskompleksiranost je greh. Takav ovek ne veruje da on govori. Svetome re"i da je grean i on !e se obradovati+ (/lago meni smirio si me -ospode). -ospod mu je preko drugih ljudi ukazao na njegov nedostatak+ sada je mogu!e videti svoje grehe. I eto probaj iskreno da kae kao Sveti ali tako da se duh ne pomuti ve! ba nasuprot tome smiri.

#ukin je napisao predivne stihove (Se!anje)+ 3 tiini no!noj Se!anje preda mnom Svoj dugi razvija svitak I sa gnuanjem itam ivot svoj. I drhtim i proklinjem. I gorko alim i gorke suze lijem. Ali tune stihove ne briem. - Zakljuuje se da Pu+ki !$ lirski ju ak s ( u+a jem i%a s$!j #i$!%, ali se e kaje& * 7a on se samo ali i lije gorke suze. >ta je to pokajanje& Savladjivanje grehova koje je ovek poinio u toku ivota. Koliko je samo =arija ?gip!anka uinila grehova ali ih je omila suzama pokajanja. I kada je o tome priala Star"u 2osimi plakala je iako je ve! bila ista od greha. -ospod joj je oprostio grehe ali ona sama sebi 5 nije. I Apostol #etar je svaki put plakao kada bi uo kukurikanje petla. -ospod mu je oprostio a on se se!ao svoga odri"anja -ospoda i gorko se kajao pred /ogom "eo ivot. 1er pokajanje je 5 sre!a. Tako se smireni ovek kaje a iskompleksirani 5 ne. To su potpuno razliite reak"ije prin"ipijelno razliita nastrojenja ljudske due. 1edno je ra"ionalno koje daje mogu!nost da se sve razloi na deli!e koji se deavaju tokom ivota+ negde je ovek pogreio ali nije izvukao odgovaraju!i zakljuak a najvanije je da se nije kajao ve! pokuavao da ih savlada svojim ogranienim snagama. I naravno da se nita nije desilo. A smirenje je neto drugo 5 tajanstveno predivno i /ogu ugodno.