Mali biznis i velika kriza

Noriel Rabin, ekonomista sa New York City univerziteta, postao je poznat tek nakon godinu dana od kada je prognozirao veliku i dugu krizu amerike i svetske ekonomije. Mediji su ga se setili kada je ta kriza zaista poela pa se sada prosto nadmeu ne bi li dobili neku novu njegovu prognozu.

Najnovije "proroanstvo" je da e Obamina ekipa uspeti da vrati ekonomiju na stabilan kolosek, jer je proklamovala da e najvei deo od oko 800 milijardi dolara, koliko joj treba za sanaciju, plasirati preko malog biznisa i prezaduenih gradana, to znai da e njima pokloniti najveu panju! "akle, ne vi e spasavajui gubitnike gigante, koji su od #u a ve dobili najvei deo kolaa, nego one koji stvaraju realnu osnovu za "bogatstvo naroda"! "urbin za gledanje u budunost okrenut je od banaka ka malim preduzeima, koja su uvek na svojim pleima nosila i dobro i $jo vi e% zlo, to poga&a ekonomiju svugde u svetu! 'nogi su i do sada proklamovali podr ku malom biznisu, ali su mnogo vee pare uvek dobijali giganti, jer su njihovi lobiji moni do te mere da (inansiraju budue predsednike drava, pa im kasnije i isporuuju raun za to! Nije s gorega prisetiti se da je "ragoslav )vramovi, "eda )vram, hiperin(laciju gu io i time to je novi dinar plasirao preko platnih spiskova, dakle "radnog naroda", a ne preko banaka! On je uspevao, sve dok ga nisu politiari okrutno ritnuli sa mesta guvernera! *ogika oslanjanja na mali biznis, a u )merici je i mali biznis veliki, te podrazumeva preduzea do +00 zaposlenih, je to on apsorbuje ,0 do 80 odsto novih zaposlenja, a u godini koja je na izmaku i nosi jednu od najveih kriza u istoriji, dao je posla za --,. odsto onih koji trae egzistenciju u radu! "akle to je ventil na "/apinovom" $ili "/retis" loncu, ako nam je tako bliskije% koji smanjuje socijalni pritisak i kada veliki eksplodiraju od napetosti! Obratiti posebnu panju njemu i gradanima znai promenu u koncepciji ekonomske politike, okretanje od (inansijskih apstrakcija ka najrealnijoj ekonomiji! 0 jo ne to1 od 2.,2 miliona registrovanih (irmi u 3)" 2+,4 miliona spada u kategoriju malog biznisa! 5ako je to sa )merikom, a ta je sa drugima6

Piccolo bello 0talija, lanica 788, dakle jedna od najrazvijenijih zemalja, bila je uzor uspeha, a sada lak eg opstanka uz pomo malih preduzea 8 odnosno izreke "3mall is #eauti(ul" $malo je lepo%! 9vo kakva je njena struktura predu(tea1 do :0 zaposlenih -+ odsto, do +0 zaposlenih ;,: odsto, do 2+0 zaposlenih 0,; odsto i preko toga samo 0,: odsto< 0z toga proizilazi i srazmerno ue e u #"/ i to je jo upeatljivije od :000 evra dabina mala preduzea plaaju +:-, a velika 4:2 evra! "akle dravnu kasu pune mali, a ne giganti! =ako pi e odlian ekonomski komentator >uzepe 5urani1 ""oskora su se mali privrednici alili na poreze, skupu radnu snagu, rast dolara, ali i govorili sa ponosom kako su u stanju sve to da savladaju! 3ada su postali (rustrirani, kon(uzni, ogoreni i apatini"! =riza je ovaj sektor dovela do oajanja 8 porudbine su se sunovratile, klijenti ne plaaju!!! ranije su se zaposleni alili da nisu u stanju da rastegnu prihode do kraja meseca, sada se na isto ale preduzea! =riza je pokrenula pakleni mehanizam! 3ve jenjava! No kada se uspore velika preduzea, postoji njihova mo inercije, zaduivanja i dravne pomoi! ?a male to uglavnom ne postoji, jer oni rade uvek ekvilibrirajui prihode i rashode, uzimaju kredite da bi poveavali proizvodnju, nemaju svoje lobije i svaki potres njih najvi e poga&a! Onoga trenutka kada banke zatvore altere za kredite prva su za otpis mala preduzea! 3a mnogo osnove jedan ekonomski komentator nazvao je banke "naje(ikasnijim sredstvom masovnog uni tenja"! @ak i kada banke od drave dobiju pare prvo, to je aktuelno iskustvo od )merike do 9vrope, zapu avaju rupe u svojim bilansima pa tek zatim (inansiraju druge! 0 biva da su ti drugi oni koji imaju najveu mo i uticaj pa dobijaju stotine miliona, ak i milijarde, a da pritom ne otvore ni jedno novo radno mesto, ve pla e dravu kako e, ako ne dobiju pare, morati da otpuste desetine hiljada radnika! 5u je koren onog dela krize kada stotine i hiljade, ne vi e pojedinaca, nego preduzea $malih% "izlete na ulicu"! Aedini sistem koji proizvodi novu vrednost je sistem preduzea koja radom i preoblikovanjem predmeta stvaraju pravu, realnu vrednosti! Najmanje su to banke i usluge! =ada se raskine taj lanac stvaranja nove vrednosti ni jedna ekonomija ne moe da traje i neminovno se uru ava, kao sada! 9to za to je ponovo do la u modu pria o realnoj ekonomiji! "akle nije samo sekundarni sektor $industrija% u modi nego su najnovije tendencije zahvatile i 8 poljoprivredu! 7lobalna osiguravajua kompanija "7enerali", koja je u 3rbiju do la i organizovala osiguranje jo devedesetih godina B0B veka, danas ne spada u one kompanije koje su ozbiljno zatrovale svoje bilanse bezvrednim papirima pored ostaloga i zato to je imala orijentaciju da sa relativno malim pro(itom investira u stabilne poslove na dugi rok! 5ako je jo :8+0! godine poela da stvara sopstvene poljoprivredne posede $preko :!.00 hektara za poetak%! /re ;8+ godina poela je da kupuje je(tinu zemlju u Cumuniji i #ugarskoj, ali ne da bi je preprodavala, kao to to veina pekulanta radi, nego da bi na njoj organizovala modernu proizvodnju i tako stvarala pro(it! 0nvesticije joj se vraaju sa pro(itom od 4,+ 8 ; odsto, a tu nije kraj! /osed daje stabilnost (ondovima, od kojih neki imaju i visoku stopu rizika!

Oslonac na zemlju /rimer koji smo naveli odnosi se na veliki biznis u poljoprivredi, a mali biznis u toj grani organizuju preteno mladi ljudi koji se kolovani vraaju na zemlju i pokazuju izvanrednu invenciju kako proizvoditi i dobro zara&ivati! 5ajna je u modernoj organizaciji i vrhunskom kvalitetu proizvoda! 'oderna poljoprivreda podrazumeva poslovanje na principima preduzea, upotrebu kompjutera gotovo kao u istraivakim laboratorijama, stalnu vezu sa naunim i logistikim centrima i dakako predan rad! 0talijanska asocijacija "Doldiretti", koja objedinjuje +,8!000 malih i srednjih proizvodaa, bori se za uvaavanje poljoprivrede u nacionalnoj ekonomiji, proteira kulturu ishrane i lokalnih vrednosti, deluje i kao sindikat poljoprivrednika! /ored ostaloga "Doldiretti" dodeljuje svake godine "?eleni Oskar" mladim proizvodaima za inovacije, izvoz lokalnog znanja, uvanje tradicije, stil i kulturu preduzea!!! Aedan od ovogodi njih dobitnika za inovacije >uzepe Ci&o, uzgajiva rasnih svinja dosetio se da organizuje "usvajanje praseta na daljinu"! 'esenim ulogom, koji sami odredite, stie se pravo na srazmernu koliinu kvalitetnog mesa ili prera&evina po unapred ugovorenoj ceni, kada svinja stasa za klanje! 5ako je izbegao zelena ke kamate banaka na kredite i postigao da "usvojitelji" dolaze preko godine da vide svoje mezime kako raste, pa pritom kupe voa, povra, sira ili drugih preradevina koje dotini >uzepe proizvodi! "rugi su uspeh postigli izvlaei maksimum iz starih recepata za proizvode, ve tom trans(ormacijom, komercijalizacijom i smi ljanjem potpuno novih prehrambenih proizvoda! Na primer, obnovljena antika vrsta p enice "(arro" donosi 2,+ puta vei prihod po hektaru!

E najkraem, u 0taliji je ove godine industrijska proizvodnja pala za 80,4 odsto, usluge porasle za F0,2 odsto, a poljoprivreda uzletela po stopi od vi e nego pozitivnih ,,- odsto! "akako najmanje su zaradili oni koji su posejali p enicu i sedei ekali etvu, a u me&uvremenu kukali na su u, velike kamate, niske cene G oni koji su ostali seljaci! /oljoprivreda postaje sve vei i bolji biznis, zahvaljujui prvenstveno tranji i cenama, ali i dovitljivosti da se tranja kreira i to u sektoru "luksuza"! Hino, pr ut, maslinovo ulje, sirevi, salame!!! postaju svojevrsni "Ierarri" i po kvalitetu, i po marketingu, i po ceni! 0talija nije izuzetak, nego samo onaj ko prednjai u evropskoj poljoprivredi to sve vei broj proizvodnji $p enica, kukuruz, soja, uljarice 8 zapravo ono to su berzanski proizvodi% prepu ta onima koji imaju zemlje na bacanje, a sama se organizuje za unosan mali biznis u tom domenu! )groturizam je ve odavno svrstan u mali biznis, sada za njim statistika u istu kategoriju uvr tava i ekskluzivne proizvodae prehrambenih proizvoda! 'i imamo ansu, prirodne uslove, a nedostaje nam sve ostalo 8 dakle ono to zavisi od nas, a ne od #oga!

Srbija meu ljivovicama He se decenijama broji vreme od kada su #ugari za titili ljivovicu kao svoj proizvod! /oslednje sedmice pro log meseca 3lovenija je podnela dokumentaciju da bi za titila ajvar kao svoj! 7rka vlada 9vropom svojim belim sirom 8 (eta! Jrvatska lansira u 9E kajmak i evapie i samo je pitanje vremena i para kada e staviti na njih tapiju kao na svoj autohtoni proizvod, to automatski poveava prihode za desetak procenata! Ne tvrdim da su to na i proizvodi, oni su balkanski! 5vrdim da su drugi ume niji da iz njih izvuku vi e nego mi, gde su ti proizvodi najodomaeniji! ?enitisti su tvrdili da e #arbarogenije obnoviti trulu 9vropu ljivovicom i evapiima 8 slaba vajda! "akako da ima kod nas solidnih, sposobnih i kvalitetu odanih proizvodaa, medutim nedostaje logistika, koja e takve da povee, da ih dovede do kvaliteta i koliina zanimljivih za tri te, da im da marketin ku potporu i izbori status na tri tu! Jou rei da na a "nadgradnja", mrea dravnih i stale kih organizacija, nije na nivou savremenog poimanja malog biznisa 8 najvitalnijeg segmenta ekonomije, kojem "ne treba poklanjati ribu nego ga osposobiti da je ulovi" i od nje napravi ne to moda jo bolje i skuplje nego to je dimljeni losos ili su eni bakalar! Na primer, u 3kandinaviji reni rakovi postiu cenu veu od jastoga, a mi imamo izvrsne nezaga&ene gornje tokove reka $Czav, na primer% gde poinje uzgajanje tih vo8 denih ljuskara, ali im nedostaju (inansije i potpora do ozbiljnih komercijalnih koliina! 5reba samo (inansijske i logistike podr ke ume nima i englesko8srpski renik u kojem lepo pi e da "biznis" znai1 posao, rad, preduzimljivost< Nije kuknjava, nego samo konstatacija, da smo svojevremeno imali "Irad", koji je sa stotinama malih kooperanata pravio delove za prvu ugradnju evropske autoindustrije, "/rvu petoletku" u 5rsteniku koja je na slinim principima pravila hidrauliku i za "#oeinga", *ivnicu u =ikindi koja je lila i za "7eneral 'otors" itd! Nepo teno je za propast svega toga optuivati samo 'ilo evia, jer je on bio pre svega idealni reprezentant zatucanog dela na e nacije! Dena takve orijentacije se plaa! He skoro deceniju posle promena nismo u stanju da se vratimo makar tamo gde smo bili! 5vrdnja da je kriza ansa za nas, odraz je nepomuenog kontinuiteta! Otkucate li na svom kompjuteru "srbija msp" internet e vam prvo izbaciti kako H03) kreira u 3rbiji program partnerstva!!! dakle ta drugi poku avaju kod nas! /otraite li na sajtu 'inistarstva za ekonomiju i regionalni razvoj vesti o tome ta se zbiva sa malim biznisom dobiete sledee podatke1 da je 40! oktobra usvojena 3trategija '3/ za razdoblje 2008K20:4, godine, da se u njoj predvida + kljunih taaka 8 start up krediti, obrazovanje preduzetnika, podsticanje vi e izvora (inansiranja i bolje pravno i poslovno okruenje! 3jajno, ali uop teno i pre svega usagla eno sa 3mall #usiness )ct8om 9vropske unije! E ezopovskom jeziku "usagla avanje" je sinonim za Cesavsku kolu! Hest o usvajanju 3trategije saop tio je 3ekretar za regionalni razvoj "ejan Aovanovi i prepustio publicitet svom e(u! 3ledi otud da je ministar "inki otvorio 3ajam omladinskog preduzetni tva 8 pozitivno, dakako! ?atim da se posredstvom istog ministra 3rbija ukljuila u /rogram 9E za preduzetni tvo, te da ministar obeava evropske pare za preduzetnike 8 jo pozitivnije iako ne ba tano! /a opet da je ministar "inki progla en za ekonomskog lidera 3rbije, valjda da bi pokazao 'ii "anojliu, koji je =o tunici dodelio nagradu ""ru tvenog radnika godine", da i on moe da nabaci nagradu kad mu se hoe! 3ve zajedno lina promocija ministrovog, a ne malog biznisa! 9konomska situacija u svetu je vrlo te ka i svako e se spasavati kako zna! Nas eka ono "kad se bare isu uju niko abe ne pita za mi ljenje"! #ez sumnje vano je imati usagla enu regulativu sa 9E, koja nam je postala ideal od kad se neko setio da je promovi e kao nepresu an izvor kredita i blagostanja! 'alo se ko prisea da se tamo tvrdo radi, inovira i stvara da bi se imalo! Emesto uop8 tenih pria nave u samo da je nekada uveni "9lan" nastao kao mali biznis 8 poduhvat grupe entuzijasta te postao veliki svetski proizvoda, da je surovo rasturen u toku tranzicije i da je prema

najnovijim vestima ponovo postao etvrti svetski proizvo&a skija! "a je 3lovenija lanica 9E sa srazmerno najmanjom stopom kreditne zaduenosti u Eniji i da e ta zemlja svojim radom i umeem, a velike industrije vi e nema, 20:0! godine dostii 0taliju po #"/ po stanovniku, a 20::! je i pretei! =ako6 /re svega zalaganjem, znanjem i razumnom ekonomskom politikom! Njoj je 9vropska unija, jo iz vremena "9vropa zdaj", bila jasan cilj kao tri te na kojem e plasirati, svetskoj tranji prilago&ene proizvode, ukljuiv i onaj balkanski ajvar, koji smo pomenuli!

0zvor1 Biznis&Finansije www.vibilia.co.yu