Transportni trokovi predstavljaju najvaniji uopteni pokazatelj rezultata poslovanja autotransportnog preduzea.

Snienje transportnih trokova ima poseban drutveni interes s obzirom na to da u svim privrednim granama znaajan uticaj na proizvodne trokove imaju transportni trokovi. Poznavanje ostvarenih trokova omoguava:

-analizu uzroka loih rezultata eksploatacije i preduzimanje potrebnih mera za njihovo pobiljavanje;

-meusobno uporeenje rezultata eksploatacije vie autotransportnih preduzea;

-uporeivanje nivoa trokova i cena raznih vidova saobraaja.

Trokovi u jednom autotransportnom preduzeu mogu se podeliti prema razliitim obelejima. Trokovi se prema proizvodnom obeleju dele na: -stalne (fiksne) i -promenljive (varijabilne).

Stalni trokovi zavise od obima rada voznog parka i ostaju isti po svom obimu za odreene kapacitete. Promenljivi trokovi zavise od obima rada voznog parka ako se povea obim rada, poveavaju se promenljivi trokovi.

Promenljivi trokovi su: -trokovi pogonskog materijala; -trokovi tekuih opravki i odravanje vozila, -dnevnice vozaa i -trokovi utovara i istovara.

Stalni trokovi su: -trokovi vremenske amortizacije, -trokovi investicionog odravanja, -trokovi registracije vozila i -reijski trokovi.

Na utovarno istovarnim stanicama obavljaju se sledee radne operacije: Prijem i otprema robe, Smetaj robe u skladita, Priprema robe za prevoz, Utovar i istovar robe i Priprema prevoznih dokumenata.

Sve ove poslove treba obaviti za to krae vreme, da bi se vozilo krae zadravalo na utovarno-istovarnim stanicama, a da pri tome roba ne pretrpi nikakva oteenja.

Da bi se ispunili ovi zahtevi utovarnoistovarnih stanica treba da ima: -skladini prostor, -prostor za utovar i istovar robe iz vozila, -prostor za manevrisanje, -prilazne puteve, -vage za merenje tereta, -slubene prostorije i dr.

Front utovara i istovara podrazumeva prostor za utovar i istovar vozila. Veliina ovog fronta, odnosno njegova duina i irina, zavisi od naina postavljanja vozila u odnosu na osu prolaza i od dimenzije vozila. Vozila mogu biti postavljena paralelno, uspravno i koso u odnosu na front utovara i istovara vozila.

Izbor naina postavljanja vozila pri utovaru ili istovaru zavisi od: tipa vozila, duine fronta, irine fronta, prostora za manevrisanje, manevarskih sposobnosti vozila, vrsta mehanizacije koja se primenjuje, da li je vozilo sa prikolicom i sl.

Paralelan nain postavljanja vozila koristi se za vozila sa prikolicom jer je kod njega izbegnuta potreba za manevrisanjem, a moe se istovremeno obaviti utovar ili istovar i vozila i prikolice. Ovaj nain je pogodan za primenu i kada su vozila bez prikolice zbog toga to se utovar ili istovar mogu obaviti sa vie sredstava mehanizacije. Mana ovakvog naina postavljanja vozila je u tome to je potrebna vea duina fronta.

Upravni nain postavljanja vozila je pogodan kada je duina fronta mala, mada je potreban vei prostor za manevrisanje.

Postavljanje vozila pod uglom predstavlja srednje reenje u odnosu na ostala dva u pogledu duine fronta i prostora za manevrisanje. Meutim, prednost ovog sistema je u tome to se vozilo moe utovariti ili istovariti istovremeno na dve strane.

U svakom saobraajnom preduzeu postoji dispeerska sluba iji je osnovni zadatak da organizuje i prati rad vozila i upravlja vozilima na liniji. Kontrola vozila na linijama je naophodan da bi se plan prevoza ostvario, odnosno da bi se na vreme otklonili uoeni nedostatci. Kontrolu rada vozila dispeerska sluba ostvaruje neposredno ili posredno, odnosno vezom sa osobljem koje radi na liniji.
Dispeersku slubu ine: -dispeer koji radi u dispeerskim stanicama

-dispeer na terenu i
-dispeer na liniji ili linijski kontrolor.

Dunost dispeera je da:

-odabira i rasporeuje vozila za rad, izdaje putne naloge koje upisuje u dnevnik rada, prima putne naloge od vozaa pri izvrenom zadatku
-po prijemu putnog naloga od vozaa proverava tanost svih unetih podataka i ostalih prevoznih dokumenata koji idu uz putni nalog -odrava telefonsku vezui sa vozaima i upuuje ih na nove radne zadatke,a u sluaju kvara vozila obavetava tehniku slubu -odrava telefonsku vezu sa korisnicima prevoza i izvetava ih o upuuvanju vozila na prevoz ili o dolasku vozila sa robom na istovar

-sklapa ugovore i zakljunice za prevoz sa korisnicima prevoznih usluga -nadzire izvrenje ugovornih obaveza za prevoz prema korisnicima prevoza -svakodnevno daje izvetaj o stanju i zaposlenosti prevoznih kapaciteta -vodi karton vozila i obrauje radne liste -utvruje psihiko i fiziko stanje vozaa pre odlaska na rad.

Kao to je veoma vano da preduzee izradi to realniji plan rada voznog parka, tako ke vano i da stalno prati njegovo ostvarivanje. Realizacija plana rada vozila u vidu analize prati analitiko planska sluba i o tome obavetava periodino odgovarajue organe i kolektiv.

U tim analizama obavljenog rada uporeuju se planirani i ostvareni zadatci, da bi se ustanovilo da li je vozni park izvrio planirani obim rada. Ako plan nije ostvaren, utvruju se uzroci njegovog neostvarivanja. Zatim se preduzimaju sve mere potrebne za otklanjanje tih uzroka, kako bi se plan u narednom periodu ostvario i nadiknadilo proputeno.

Uslovi poslovanja saobraajnog preduzea su sve tei pa nalau dalje usavravanje proizvodne tehnologije i korienje svih mogunosti racionalnijeg poslovanja.

Racionalno poslovanje podrazumeva, pored ostalog, i pronalaenje uzroka i naina nastajanja gubitka u procesu prevoza, kao i preduzimanje mera za njihovo otklanjanje. U saobraaju svaka jedinica transporta predstavlja izvor prihoda, ali i uzrok trokova, pa i gubitaka. Zato je veoma vano rad svih vozila pratiti, analizirati i uporeivati. Rad vozila i voznog osoblja moe se kontrolisati preko:

-putnog naloga vozila -tahografa i -UKT ureaja

Zadatak slube plana i analize u saobraajnim preduzeima je donoenje radnih planova, kao to su:

-plan rada voznog parka (plan proizvodnih usluga) -finansijski plan (plan prihoda i trokova) -plan kadrova -plan investicija -plan materijala i sl.

-proces proizvodnje i potronje je jedinstven -saobraajna usluga se ne moe skladititi i -nema fiziki oblik.

Godinji plan rada voznog parka pravi se tek poto se detaljnoanaliziraju potrebe za prevozom na teritoriji na kojoj radi saobraajno preduzee.

Specifinost trita saobraajnih usluga ima veliki udeo u planiranju rada voznog parka. Ova specifinost se ogleda u sledeim odlikama prevozne uloge:

Iz ovih odlika saobraajne usluge proistie i ponaanje saobraajnih preduzea na tritu:

-saobraajna preduzea ne nzde gotovu robu, nego proces rada u kome e tek da se proizvodi usluga -korisnici tek u procesu rada saznaju kakav je kvalitet usluge, jer robu ne mogu da vide unapred -korisnici ne mogu da menjaju trite jer su im potrebe za prevozom vezane za odreene relacije -moe se desiti da uloe rad u proces prevoza, a da uslugu ne realizuju.

Za izradu plana voznog parka vaan je elemenat je obim prevoza koji je ostvario vozni park u nekoliko predhodnih godina. Koristi se isto statistika metoda uz pretpostavku da e obim prevoza nastaviti da raste, odnosno da e biti kao u prethodnom tzv. Merodavnom periodu. Kao merodavan period najee se uzima period od per godina.

Princip masovnosti podrazumeva da sa nacrtom plana treba upoznati lanove kolektiva, kako bi oni mogli da daju svoje primedbe. Ovo upoznavanje utie pozitivno na radne ljude da se angauju na ostvarenju plana. Plan usvaja radniki savet preduzea.

Godinji plan rada voznog parka pravi se krajem godine za sledeu godinu , i to za svako vozilo posebno, za pojedine grupe vozila sa istim ili slinim tehnikoeksploatacionim karakteristikama i za ceo vozni park.

Planom se predviaju, obim transportnog rada u tkm ili pkm, koliina prevezene robe u tonama ili broj prevezenih putnika u toku godine. Planom se daje dinamika prevoza po vremenskim periodima, a to znai da se mora voditi rauna o sezonskim oscilacijama.

Princip realnosti znai da se treba starati da se ne postave predimenzionisani ili suvie smeli planski zadatci, a to moe da ima ozbiljne posledice na rad preduzea. Realnost planiranja bie vea ako saobraajno preduzee ima sklopljene ugovore o prevozu sa drugim preduzeima.

Princip konkretnosti se odnosi na obim i sadrinu postavljenjih zadataka, i u vezi je sa tik ko je odgovoran za izvrenje pojedinih planskih zadataka.

Da ni se mogao ostvariti planirani obim prevoza, planom se odreuju i potrebni kapaciteti. Planiraju se vozni park, koeficijenti tehnike ispravnosti i iskorienja voznog parka, kao i svi ostali pokazatelji rada i kilometraa koja e se ostvariti za godinu dana.