Tower7 Razlike

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel.
011 3809-158

Tower 7
uputstvo za rad sa programom
[aurirano za Build 7034]

U ovom uputstvu su objanjene samo nove mogunosti
programa, odnosno naredbe kojih nije bilo u programu
Tower 6, tako da je ono prevashodno namenjeno
korisnicima koji su radili u programu Tower 6.

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158
Sadraj
1. UVOD ......................................................................................................... 6
1.2.1 Pojedinana instalacija programa ............................................................ 6
1.2.2 Mrena instalacija .................................................................................. 7
2. GRAFIKI INTERFEJS ................................................................................. 9
2.2 Raspored i veliina prozora za crtanje ...................................................... 9
2.4 Aktiviranje naredbi ................................................................................ 9
2.4.4 Rad sa dijalog box-ovima ............................................................................ 9
2.8 Selektovanje elemenata crtea ................................................................ 9
2.10 Vidljivost ............................................................................................ 12
2.10.1 Podeavanje vidljivosti po tipovima elemenata (Vidljivost) ............................ 12
2.11 Komande za rad sa nivoima (meni Nivo) .............................................. 13
2.11.6 Eksport dela konstrukcije u novi model (Eksport) ......................................... 13
2.12 Komande za rad sa ramovima (meni Dispozicija) .................................. 15
2.13 3D Grafika kontrola (meni 3D pogled) ................................................ 15
2.13.6 Poloaj tekueg 2D prikaza (Tekui 2D prikaz) .......................................... 15
2.14 Komande za promenu tekueg prikaza u prozoru 2D pogled
(meni 2D pogled) .............................................................................. 16
2.14.9 Prikazivanje istorije pogleda ...................................................................... 16
3. UNOS PODATAKA ..................................................................................... 18
3.1 Konstrukcija ....................................................................................... 18
3.1.1 Ploa/Zid ................................................................................................ 18
3.1.3 Granini uslovi ......................................................................................... 20
3.1.4 Grede ..................................................................................................... 27
3.1.5 Oslobaanje uticaja .................................................................................. 29
3.1.6 Ureivanje oslobaanja uticaja .................................................................. 31
3.1.9 Povrinski oslonac .................................................................................... 32
3.1.10 Linijski oslonac ........................................................................................ 33
3.1.11 Takasti oslonac ...................................................................................... 34
3.1.14 Veza ....................................................................................................... 34
3.2 Optereenje ........................................................................................ 37
3.2.1 Definisanje sluajeva optereenja .............................................................. 37
3.2.2 Definisanje kombinacija optereenja ........................................................... 38
3.2.3 Povrinsko optereenje ............................................................................. 43

3.2.3.1 Povrinsko optereenje na evaluiranim povrima ..................................... 44
3.2.4 Linijsko optereenje ................................................................................. 45
3.2.5 Takasto optereenje................................................................................ 46
3.2.10 Pokretno optereenje................................................................................ 47
3.2.12 Prednaprezanje ........................................................................................ 49
3.2.12.2 Gubitci sile prednaprezanja ................................................................... 50
3.3 Promena i kontrola ranije unetih podataka .............................................. 51
3.3.8 Informacije ............................................................................................. 51
3.5 Podeavanje parmetara koje program koristi u svom radu (meni Setup) .. 54
3.5.5 Izvoz konfiguracionih fajlova ..................................................................... 54
3.5.6 Uvoz konfiguracionih fajlova ...................................................................... 55
3.6 Komande za rad sa datotekama ............................................................ 56
3.6.8 Podaci o projektu ..................................................................................... 56
6. MODALNA ANALIZA .................................................................................. 60
6.1 Proraun ............................................................................................ 60
6.3 Izbor tekueg tona .............................................................................. 61
6.5 Animacija tekueg tona ........................................................................ 63
7. PRORAUN MODELA ................................................................................. 64
7.3 Naini prorauna ................................................................................. 64
7.3.3 Proraun modela sa nelinearnim elementima ............................................... 64
7.3.4 Seizmiki proraun ................................................................................... 65
7.3.4.1 EUROCODE ......................................................................................... 65
7.3.4.3 JUS (Multi modalna analiza) .................................................................. 71
7.3.4.4 Ruski propisi (SNIP) ............................................................................. 72
7.3.4.5 Bugarski propisi (BDS NPSSZR-2012) ..................................................... 74
7.3.4.7 Proizvoljna spektralna kriva .................................................................. 76
8. OBRADA REZULTATA PRORAUNA ........................................................... 78
8.1 Namena i opis rada modula .................................................................. 78
8.5 Uticaji u ploi - zidu ............................................................................. 78
8.6 Uticaji u gredama ................................................................................ 79
8.6.5 Dodatno kotiranje uticaja u linijskim entitetima ........................................... 79
8.6.6 Relativni ugib greda ................................................................................. 79
8.7 Uticaji u povrinskim osloncima (tlu) ..................................................... 82
8.7.1 Rezultanta povrinskog oslonca ................................................................. 82
8.10 Uticaji u indirektnim elementima ........................................................... 86
8.14 Skaliranje razmere dijagrama ............................................................... 87

8.16 Tekstualni prikaz rezultata statikog prorauna ....................................... 88
8.17 Generisanje izvetaja za grupe entiteta .................................................. 90
8.20 Kontrola setova ................................................................................... 91
8.21 Kreiranje projektne dokumentacije ........................................................ 91
8.21.1 Eksport grafikih blokova .......................................................................... 92
8.21.3 Definisanje formata hartije (Format hartije) ................................................ 93
8.21.5 Generisanje tekstualnih izvetaja ............................................................... 95
8.21.6 Komande za rad sa blokovima u stablu ....................................................... 97
8.21.10 Komande za rad sa grafikim blokovima na hartiji ....................................... 100
8.21.21 Eksport tekstualnih rezultata u fajl sa ekstenzijom *.txt ............................ 102
9. Dimenzionisanje betonskih preseka ....................................................... 103
9.1 Izbor propisa za dimenzionisanje (Propisi) ............................................ 103
9.2 Definisanje eme kombinovanja optereenja ......................................... 103
9.3 Dimenzionisanje ploa ....................................................................... 104
9.3.1 Ulazni podaci .......................................................................................... 104
9.3.1.1 Ulazni podaci Globalni ....................................................................... 104
9.3.1.2 Ulazni podaci Lokalni ........................................................................ 104
9.3.3 Prikaz rezultata dimenzionisanja ............................................................... 105
9.3.4 Usvajanje armature ................................................................................. 106
9.3.7 Kreiranje tekstualnog izvetaja ................................................................. 107
9.3.11 Kontrola ploa na probijanje ..................................................................... 108
9.4 Dimenzionisanje greda ....................................................................... 110
9.4.1 Ulazni podaci .......................................................................................... 110
9.4.1.1 Ulazni podaci Globalni ....................................................................... 110
9.4.1.2 Ulazni podaci Lokalni ........................................................................ 111
9.4.4 Usvajanje armature ................................................................................. 112
9.4.10 Interakcioni dijagram grede ..................................................................... 116
9.5 Dimenzionisanje seizmikih zidova ...................................................... 125
9.6 Dimenzionisanje niza zidova ............................................................... 126
9.7 Proraun preseka .............................................................................. 133
9.8 Kontrola naprezanja u zidanim zidovima .............................................. 134
10. Dimenzionisanje elinih preseka ........................................................ 139
10.4 Ulazni podaci .................................................................................... 139
10.6 Prikaz rezultata ................................................................................. 139
10.7 Izvetaj ............................................................................................ 140

11. Dimenzionisanje drvenih konstrukcija ................................................. 142
11.3 Ulazni podaci .................................................................................... 142
11.5 Prikaz rezultata ................................................................................. 142
11.6 Izvetaj ............................................................................................ 143

6

1. UVOD
1.2.1 Pojedinana instalacija programa

Svi fajlovi potrebni za instalaciju programa Tower 7 su zapakovani u jednu
samootpakujuu arhivu, koja se pri instalaciji programa privremeno otpakuje u memoriju
raunara. Ukoliko instalirate 32-bitnu verziju programa sa instalacionog CD-a pokrenete fajl
\Tower7\Tower7_win32_Setup.exe, a ako se radi o 64-bitnoj verziji programa
pokrenete fajl \Tower7\Tower7_x64_Setup.exe. Otvorie se dijalog sledeeg izgleda:

Sada izaberite dugme Install, nakon ega se svi neophodni fajlovi otpakuju u memoriju
raunara i zapoinje sama instalacija programa.

Dalji tok instalacije je isti kao i kod programa Tower 6, osim to se u dijalogu u kome se
zadaje mesto na disku na kome se instalira program nalazi i check box Instaliraj za sve
korisnike:

7

Ako raunar koristi vie korisnika, postavljanjem ovog check box-a na ukljueno stanje
program e se instalirati za svakoga od njih. Svaki od tih korisnika, ovako instaliranog
programa Tower 7, imae svoje zasebne konfiguracione fajlove.

Ako se program instalira prvi put, a na raunaru postoji instaliran Tower 6, mogu se preuzeti
konfiguracioni fajlovi koji su u njemu kreirani. U tom sluaju, nakon aktiviranja dugmeta
Next u dijalogu za izbor instalacionog direktorijuma, otvorie se novi dijalog sledeeg
izgleda:

Izbor dugmeta Da oznaava da e se u toku instalacije programa sve konfiguracione
datoteke kreirane u programu Tower 6, kopirati u odgovarajui folder programa Tower 7.

Novi konfiguracioni fajlovi

Tower.$ppd - datoteka sa podeavanjima prikaza informacija o entitetima

Tower.$zgl - datoteka sa snimljenim konfiguracijama podataka o graninim uslovima u
ploama

Tower.$ogr - datoteka sa snimljenim konfiguracijama podataka o oslobaanjima uticaja
u gredama

1.2.2 Mrena instalacija

Serverska instalacija na Windows mrei

Ukoliko instalirate 32-bitnu verziju programa, na serveru, sa instalacionog CD-a pokrenete fajl
\Tower7\Tower7_win32_Setup.exe, a ako se radi o 64-bitnoj verziji programa
pokrenete fajl \Tower7\Tower7_x64_Setup.exe, i sprovedite potpuno isti postupak kao
kod pojedinane instalacije (vidi poglavlje 1.2.1). Svakako da je u ovom sluaju, za tip
instalacije potrebno odabrati ikonu Mrena.

8


Po zavretku serverske instalacije, na serveru se nalazi i direktorijum u kome je ona izvrena.
Ako niste menjali putanju koju je instalacioni program ponudio, ovaj direktorijum se nalazi na
C:\ disku servera i zove se C:\Tower 7 Server za 32-bitnu, odnosno C:\Tower 7 x64
Server za 64-bitnu verziju programa. Svi fajlovi neophodni za klijentsku instalaciju programa
nalaze se u ovom direktorijumu, zapakovani u jednu samootpakujuu arhivu sa imenom
Tower7_win32_ClientSetup za 32-bitnu, odnosno Tower7_x64_ClientSetup za 64-
bitnu verziju programa.

Pored ove arhive, u direktorijumu se nalazi i fajl NETHASP.ini koji se automatski generie
prilikom mrene instalacije. Taj fajl sadri konfiguracione parametre za uspostavljanje
komunikacije sa hardlock-om. Korisnici sa uobiajenom i standardnom mreom ne bi trebali da
imaju ikakve potrebe da bilo ta menjaju ili rade sa ovim fajlom. Prisustvo ovog fajla
omoguava da se izvedu neke odreene netipine klijentske instalacije.
Glavni podatak u NETHASP.INI fajlu je polje:

NH_SERVER_ADDR =

Sadraj ovog polja definie ime ili IP adresu raunara na kome se nalazi mreni hardlok. Ovo
polje je automatski popunjeno imenom raunara na kojem je izvrena mrena instalacija.
Ukoliko je iz bilo kojeg razloga potrebno promeniti taj podatak kako bi se klijentska instalacija
izvela, to se moe uraditi bilo kojim tekstualnim edirtorom (na primer - notepad.exe).

Ako se unosi ime servera tada je format zapisa sledei:

NH_SERVER_ADDR = ime_servera;
(na primer: NH_SERVER_ADDR = SERVER01;)

Ako se unosi IP adresa servera tada je format zapisa sledei:

NH_SERVER_ADDR = xxx.xxx.xxx.xxx;
(na primer: NH_SERVER_ADDR = 192.168.0.56;)

Klijentska instalacija

Sa raunara na kome elite raditi sa programom, potrebno je da se pozicionirate na disk
servera i da iz direktorijuma u kome je prethodno izvrena serverska instalacija, pokrenete
instalacioni program Tower7_win32_ClientSetup za 32-bitnu, odnosno
Tower7_x64_ClientSetup za 64-bitnu verziju programa. Znai klijentska instalacija se ne
vri sa instalacionog CD-a, ve sa diska servera, i to iz direktorijuma u kome je izvrena
serverska instalacija.

Dalji tok klijentske instalacije je isti kao i kod programa Tower 6.

9

2. GRAFIKI INTERFEJS
2.2 Raspored i veliina prozora za crtanje

Veliina prozora se moe automatski prilagoditi razliitim tipovima monitora.
Ukoliko se radi na monitoru sa odnosom stranica 4:3 iz padajueg menija Window treba
izabrati naredbu Standardni monitor, a ako se radi na nekom od novijih monitora (odnos
stranica 16:9, 16:10 itd) treba izabrati naredbu iroki monitor.

2.4 Aktiviranje naredbi

2.4.4 Rad sa dijalog box-ovima

Grafika kontrola u dijalog box-ovima

U svim dijalozima u kojima su se pojavljivali, dugmii za izbor pogleda su zamenjena tulbarom
sa ikonama, koje imaju istu namenu.

Tulbar sa ikonama za izbor pogleda

2.8 Selektovanje elemenata crtea

U programu Tower 7, pri selektovanju elemenata crtea na komandnoj liniji se
javljaju dve nove opcije: Grupe selekcije i Poslednja selekcija.

<0 sel.> Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Grupe selekcije / Poslednja
selekcija / Deselektovanje / <krAj>):

Grupe selekcije

Pomou opcije Grupe selekcije moe se snimiti 256 razliith grupa odabranih elemenata
crtea. Elementi koji pripadaju nekoj od snimljenih grupa se mogu veoma brzo ponovo
selektovati izborom imena grupe iz dijaloga koji se otvara aktiviranjem ove opcije sa
komandne linije.
10


Pravljenje nove grupe selekcije od trenutno odabranih elemenata crtea se vri pomou
dugmeta Dodaj. Izborom ovog dugmeta otvara se novi dijalog u kome se zadaje naziv
grupe.

Iz dijaloga se izlazi aktiviranjem dugmeta OK, a ime nove grupe se pojavljuje u listi. U
sluaju da ste zadali ime koje ve postoji u listi grupa selekcije, program e prikazati
odgovarajuu poruku.

Ako je u trenutku aktiviranja dugmeta Dodaj bila selektovana jedna ili vie postojeih grupa,
program e pri izlasku iz dijaloga za unos naziva grupe prikazati sledee upozorenje:

11

Aktiviranjem dugmeta Ne pod zadatim nazivom snimie se nova grupa selekcije od trenutno
odabranih elemenata crtea. Aktiviranjem dugmeta Da odabranim entitetima bie dodati i svi
entiteti koji pripadaju selektovanoj grupi, odnosno grupama.

Selektovanje grupe iz liste se vri klikom mia preko njenog imena, dok za viestruku selekciju
treba drati pritisnuto levo dugme mia i pomerati pokaziva iznad naziva eljenih grupa.
Takodje, za viestruku selekciju se mogu koristiti tasteri Shift i Ctrl sa tastature, u kombinaciji
sa pritiskanjem levog dugmeta mia. Selektovane grupe su jasno istaknute u listi.

Pomou dugmeta Preimenuj se moe promeniti naziv odabrane grupe. Njegovim
aktiviranjem se otvara potpuno isti dijalog kao pri zadavanju naziva nove grupe.

Pomou dugmeta Brii se selektovane grupe uklanjaju iz liste, dok se pomou dugmia
Gore i Dole selektovanoj grupi menja poloaj u listi za jedno mesto na gore,
odnosno na dole.

Nakon izlaska iz dijaloga Grupe selekcije bie odabrani svi elementi crtea koji pripadaju
selektovanim grupama.

Poslednja selekcija

Izborom opcije Poslednja selekcija sa komandne linije, vri se ponovni odabir elemenata
crtea koji su poslednji bili odabrani u okviru neke naredbe.

12

2.10 Vidljivost

2.10.1 Podeavanje vidljivosti po tipovima elemenata
(Vidljivost)

U dijalogu ove naredbe dodati su novi parametri za definisanje stanja vidljivosti
elemenata na crteu:

Ploa

3D Ako je ovaj check box ukljuen u 3D prozoru se ploama iscrtavaju dijagonale i
ispisuju Set, Opis i Oznaka, naravno ako je njihovo prikazivanje ukljueno za 2D prozor.
Ovaj check box ima istu namenu i kod ostalih entiteta.

Veza

Set Kada je ovaj check box ukljuen na sredini konture veze se ispisuje redni broj seta
numerikih podataka koji joj je pridruen.

Lokalne ose - Stanje ovog check box-a odreuje da li e se na sredini konture veze
prikazivati strelice koje odreuju poloaj njenog lokalnog koordinatnog sistema.

3D Ako je ovaj check box ukljuen, redni broj seta i lokalni koordinatni sistem veze se
prikazuju i u 3D prozoru.

Prednaprezanje

Intenzitet Stanje ovog check box-a odreuje da li e se na sredini trase kablova ispisiviti
intenzitet sile prednaprezanja.

Seizmiki zidovi

Seizmiki zidovi Stanje ovog check box-a odreuje da li e se na crteu prikazivati
preseci u kojima je izvreno dimenzionisanje seizmikih zidova, preseci i ose
dimenzionisanih nizova zidova i simboli dimenzionisanih zidanih zidova, odnosno svi
entiteti dobijeni pomou naredbi Seizmiki zidovi, Dimenzionisanje niza zidova i
Kontrola naprezanja u zidanim zidovima.

Simbol u preseku

Veza Stanje ovog check box-a odreuje da li e se u prozoru 2D pogled prikazivati
simboli koji ukazuju na mesta na kojima poetne i krajnje take veza (vorovi) dodiruju
trenutnu ravan pogleda.

13

2.11 Komande za rad sa nivoima (meni Nivo)

2.11.6 Eksport dela konstrukcije u novi model (Eksport)

Pomou naredbe Eksport imate mogunost da deo konstrukcije snimite u
poseban fajl. Ukoliko se eksport vri iz obrade rezultata od programa se moe zahtevati da sva
optereenja koja deluju na ostatak konstrukcije, ukljuujui i sopstvenu teinu, svede na deo
konstrukcije koji se eksportuje. Nakon njenog izbora, iz menija koji se otvara desnim klikom
mia preko liste nivoa, otvara se dijalog sledeeg izgleda:

Iz zatvorene liste se bira deo konstrukcije za eksportovanje:

- Samo tekui sklop - Eksportovae se samo tekui sklop, odnosno trenutni sadraj prozora
2D pogled.

- Tekui sklop i sve ispred/iznad njega Eksportovae se trenutni sadraj prozora 2D
pogled i svi elemnti koji se nalaze iznad tekueg sklopa ako je u pitanju nivo, odnosno ispred
tekueg sklopa ako je u pitanju ram.

- Tekui sklop i sve ispod/iza njega Eksportovae se trenutni sadraj prozora 2D
pogled i svi elemnti koji se nalaze ispod tekueg sklopa ako je u pitanju nivo, odnosno iza
tekueg sklopa ako je u pitanju ram.

Ako je u 2D prozoru prikazan pomoni pogled dostupna e biti samo opcija Samo tekui
sklop, dok eksport sloenog pogleda nije mogu.

U delu dijaloga Samo tekui sklop

Pomou parametara koji se nalaze u donjem delu dijaloga definie se nain snimanja
elemenata konstrukcije koji ne pripadaju tekuem sklopu.

Elementi koji se nalaze ispred/iznad

Pretvoriti u sile Kada je ovaj check box ukljuen, svi elementi konstrukcije koji se nalaze
ispred/iznad tekueg sklopa se pretvaraju u sile, a one se nanose na elemente konstrukcije
tekueg sklopa. Takoe, sva optereenja koja deluju na ove elemente se prenose na elemente
konstrukcije tekueg sklopa. Ovaj check box je dostupan samo ako je model proraunat, a
eksport se vri iz modula za obradu rezultata.

Pretvoriti u oslonce Kada je ovaj check box ukljuen, na mestima preseka trenutno
prikazane ravni sa ploama i stubovima koji se nalaze ispred/iznad nje (indirektni elementi), u
novo kreiranom modelu bie postavljeni linijski, odnosno takasti oslonci.
14


Napomenuemo da parametri u ovom delu dijaloga nee biti dostupni ako je iz zatvorene liste
izabrana opcija Tekui sklop i sve ispred/iznad njega.

Elementi koji se nalaze ispod/iza

Pretvoriti u sile Kada je ovaj check box ukljuen, svi elementi konstrukcije koji se nalaze
ispod/iza tekueg sklopa se pretvaraju u sile, a one se nanose na elemente konstrukcije
tekueg sklopa. Takoe, sva optereenja koja deluju na ove elemente se prenose na elemente
konstrukcije tekueg sklopa. Ovaj check box je dostupan samo ako je model proraunat, a
eksport se vri iz modula za obradu rezultata.

Pretvoriti u oslonce Kada je ovaj check box ukljuen, na mestima preseka trenutno
prikazane ravni sa ploama i stubovima koji se nalaze ispod/iza nje (indirektni elementi), u
novo kreiranom modelu bie postavljeni linijski, odnosno takasti oslonci.

Napomenuemo da parametri u ovom delu dijaloga nee biti dostupni ako je iz zatvorene liste
izabrana opcija Tekui sklop i sve ispod/iza njega.

Nakon aktiviranja komandnog polja OK otvara se dijalog sledeeg izgleda:

Sada je potrebno da se unese ime fajla, a zatim i da se izborom komandnog polja Snimi
izvri snimanje dela konstrukcije koji se eksportuje.

Ako se u modelu nalaze grede i zidovi koji ne pripadaju tekuem sklopu (indirektni elementi), a
ni ne prekidaju se u njemu, pri eksportu dela konstrukcije oni e se eksportovati celi, tj
program ih nee prekidati na mestu ravni tekueg sklopa. Treba biti posebno obazriv ako se
ostatak konstrukcije u novi model prenosi kao optereenje. Na primer ako se eksportuju tekui
sklop i sve ispod, a sve iznad njega se pretvara u optereenje, ovi elementi e se eksportovati
celi, a njihovi delovi koji se nalaze iznad tekueg sklopa bie pretvoreni u sile, tako da e se
uticaj sopstvene teine iznad tekueg sklopa u novom modelu duplirati. Ukoliko doe do ove
situacije program e prikazati i odgovarajue obavetenje:

15


2.12 Komande za rad sa ramovima
(meni Dispozicija)

Padajui meni sa naredbama za rad sa ramovima moe se otvoriti i levim klikom
mia preko strelice, koja se nalazi na desnom kraju naziva prozora Dispozicija.

Strelica za otvaranje padajueg menija

2.13 3D Grafika kontrola (meni 3D pogled)

Padajui meni za 3D grafiku kontrolu moe se otvoriti i levim klikom mia preko
strelice, koja se nalazi na desnom kraju naziva prozora 3D pogled.

2.13.6 Poloaj tekueg 2D prikaza (Tekui 2D prikaz)

Naredba Tekui 2D prikaz radi kao prekida, odnosno moe biti postavljena na
ukljueno i na iskljueno stanje. Postojanje simbola ispred njenog naziva u meniju, koji se
otvara desnim klikom mia preko naziva prozora 3D pogled, oznaava da je ona postavljena
na ukljueno stanje. Tada se samo entiteti koji pripadaju tekuem prikazu u prozoru 2D
pogled iscrtavaju sa svojim parametrima, dok se svi ostali elementi modela iscrtavaju sa
parametrima za neaktivne elemente. Na taj nain se tekui 2D prikaz vizualno izdvaja od
preostalog dela prostornog modela.

16


Svi entiteti koji se ne vide u prozoru 2D pogled su prikazani kao neaktivni
u prozoru 3D pogled, tako da se jasno moe sagledati poloaj
srednjeg podunog rama u odnosu na ostale delove konstrukcije

Ova opcija pomae da se lake shvati ta tekui prikaz u prozoru 2D pogled predstavlja,
odnosno gde se ta grupa entiteta nalazi u odnosu na ostale delove prostornog modela.

2.14 Komande za promenu tekueg prikaza u
prozoru 2D pogled (meni 2D pogled)

Padajui meni sa naredbama za rad sa tekuim 2D pogledom moe se otvoriti i
levim klikom mia preko strelice, koja se nalazi na desnom kraju naziva prozora 2D pogled.

2.14.9 Prikazivanje istorije pogleda

Naredba Prikazivanje istorije pogleda radi kao prekida, odnosno moe biti
postavljena na ukljueno i na iskljueno stanje. Postojanje simbola ispred njenog naziva u
meniju, koji se otvara desnim klikom mia preko naziva prozora 2D pogled, oznaava da je
ona postavljena na ukljueno stanje. Tada se pored naziva prozora 2D pogled ispisuju nazivi
svih sklopova koji su prikazivani u 2D prozoru od otvaranja tekueg fajla.

Nazivi svih sklopova koji su prikazivani u 2D prozoru
17


Glavna namena istorije pogleda je brzi izbor nekog od ranije prikazivanih sklopova za ponovno
prikazivanje u 2D prozoru. Klikom mia preko bilo kog naziva u istoriji pogleda on postaje
tekui, odnosno u 2D prozoru se prikazuje sklop iji je naziv izabran.

18


3. UNOS PODATAKA
3.1 Konstrukcija

3.1.1 Ploa/Zid

Biblioteka materijala

U programu Tower 7 izmenjena je organizacija podataka u dijalogu za izbor materijala, i dodat
je novi tip materijala. Radi lakeg snalaenja i bolje preglednosti velikog broja materijala,
podaci u ovom dijalogu su sada organizovani putem kartoteka.

Izgled dijaloga za izbor materijala

U svakoj kartoteci su smeteni podaci o materijalima jednog tipa. Novi tip su materijali koji se
koriste za zidane zidove. Njihovi podaci su smeteni u kartoteku Opeka/Blokovi.

Viestruka selekcija setova i brzo dodeljivanja materijala

U ovom dijalogu je mogua i viestruka selekcija setova kako bi se svima dodelio isti materijal.
Prvo se desnim klikom mia preko elije u koloni Materijal izabere eljeni materijal, a zatim
se levim klikom selektuju svi setovi kojima se taj materijal dodeljuje.

19


Izabran je materijal koji pripada setu broj 5,
a selektovani su setovi sa brojevima 2,4 i 6

U dijalogu se izabrani materijal obeleava crvenom bojom, dok se selektovani setovi
obeleavaju zelenom bojom. Na kraju je potrebno jo jednom pritisnuti desno dugme mia,
nakon ega se procedura zavrava i eljeni materijal dodeljuje svim selektovanim setovima.

Setovima sa rednim brojevima 2,4 i 6
dodeljen je materijal seta broj 5

20

3.1.3 Granini uslovi

U programu Tower 7, pored potpunog oslobaanja, graninim uslovima se moe
zadati delimino oslobaanje uticaja i elastoplastino ponaanje sa zadavanjem granica
plastifikacije.

Lokalni koordinatni sistem graninih uslova

Svaki segment nacrtane polilinije ima svoj jasno definisan lokalni koordinatni sistem, a
ponueni uticaji nose oznake lokalnih osa.

Lokalni koordinatni sistem graninih uslova

Lokalna osa 1 je uvek u pravcu zadatog segmenta polilinije, lokalna osa 3 je upravna na
osu 1 i lei u ravni ploe kojoj pripada dati segment graninih uslova, dok je osa 2 u pravcu
normale na ravan ploe kojoj nacrtani segment polilinije pripada. Prema tome, ponueni uticaji
za oslobaanje imaju sledee znaenje:

M1 - Moment savijanja oko lokalne ose 1
T1 - Smiua sila u pravcu lokalne ose 1
T2 - Smiua sila u pravcu lokalne ose 2
N3 - Normalna sila u pravcu lokalne ose 3

21

Definisanje graninih uslova

Izgled dijaloga za definisanje
graninih uslova

U gornjem levom delu dijaloga prikazana je geometrija nacrtane polilinije, a gornjem desnom
delu su prikazani uticaji ije se ponaanje moe definisati. U jednoj koloni su prikazani uticaji
koji odgovaraju levoj, a u drugoj uticaji koji odgovaraju desnoj strani nacrtane polilinije. Kako
je teko zakljuiti ta je leva, a ta desna strana polilinije, to je iznad leve kolone postavljena
zelena, a iznad desne crvena boja. Klik mia preko ikone koja se nalazi pored imena svakog
uticaja, otvara meni sa opcijama za definisanje njegovog ponaanja.

22


Potpuno oslobaanje uticaja Izborom ove opcije potpuno se ukida veza koja taj
uticaj prenosi sa jedne na drugu stranu graninog uslova.

Delimino oslobaanje uticaja Izborom ove opcije veza koja prenosi taj uticaj ima
delimino smanjenu krutost (stepen krutosti veze izraen je u procentima - 100%
odgovara potpunom prenoenju uticaja, a 0% odgovara potpunom ukidanju veze).
Njenim izborom dostupno postaje i dugme ijim se aktiviranjem otvara dijalog
sledeeg izgleda:

Sada je potrebno u edit polju zadati eljeni procenat umanjenja krutosti veze i izai iz
dijaloga izborom dugmeta OK. Inicijalna vrednost stepena krutosti veze je 50%

Elasto-plastina veza - Izborom ove opcije, veza koja prenosi taj uticaj ima elasto-
plastino ponaanje - odnosno, u jednom intervalu naprezanja veza je elastina a kada
pree te granice dolazi do njene plastifikacije. Po izboru ove opcije dostupno postaje i
dugme ijim se aktiviranjem otvara dijalog sledeeg izgleda:

23


Kada se ukljue check box-ovi Granica plastifikacije (>=0) i Granica plastifikacije
(<=0), dostupni postaju edit box-ovi koji se nalaze pored njih. U njima se zadaju gornja
(pozitivna), odnosno donja (negativna) granina vrednost datog uticaja. Ako se zadate
vrednosti prekorae dolazi do plastifikacije. Dugme OK je nedostupno sve dok se ne zada bar
jedna granica plastifikacije. Ako se unese samo jedna granica plastifikacije, program e se
ponaati kao da je druga granica beskonana.Ukoliko se za neki uticaj izabere elesto-plastino
ponaanje, a ne ue u dijalog za definisanje granica, program e se ponaati kao da je data
veza bez oslobaanja.

Zadate su obe granice plastifikacije

Zadata je samo donja granica plastifikacije

Radi prema prosenoj graninoj sili - Plastifikacija veze nastaje kada uticaj u vezi
dostigne zadatu graninu vrednost. Omogueno je modeliranje dva naina plastifikacije tj.
otkazivanja graninog uslova. Prvi nain je da se ceo granini uslov odjednom plastifikuje u
trenutku kada vrednost prosene sile u graninom uslovu kao celini dostigne graninu zadatu
vrednost. Drugi nain plastifikacije je da se otkazivanje veza u graninom uslovu vri
nezavisno po svakom voru graninog uslova, kada vrednost sile na tom mestu dostigne
graninu vrednost. Na ovaj nain mogue je da se samo na delu linije graninog uslova javi
plastifikacija. Podrazumevani nain je da se plastifikacija deava na celom graninom uslovu
kao celini i tada je polje Radi prema prosenoj graninoj sili ukljueno.

24

Elasto-plastina veza sa deliminim oslobaanjem Izborom ove opcije modelira
se veza koja je kombinacija elasto-plastine veze i deliminog oslobaanja uticaja. Smanjenje
krutosti veze pri deliminom oslobaanju uticaja odnosi se na interval vrednosti naprezanja u
kojem jo nije dolo do plastifikacije veze. Aktiviranjem dugmeta otvara se dijalog u kome
se zadaju svi neophodni podaci.

Bez oslobaanja uticaja Izbor ove opcije znai da je veza za prenoenje tog uticaja
sa jedne na drugu stranu graninog uslova potpuna.

Kada se u jednoj od kolona uticaju zada eljeno ponaanje, na slici se sa odgovarajue strane
postavlja simbol u boji koja se nalazi iznad te kolone. Izgled simbola zavisi od zadatog
ponaanja uticaja. Na ovaj nain lako se moe odrediti ta je levo a ta desno, odnosno sa
koje strane graninog uslova je definisano ponaanje datog uticaja.

Trenutno stanje svih parametara u dijalogu se moe snimiti u bazu konfiguracija. Izborom
dugmeta otvara se dijalog sledeeg izgleda:

Sada je potrebno uneti naziv konfiguracije i izai iz dijaloga aktiviranjem dugmeta OK.
Izborom iz zatvorene liste bilo koja od snimljenih konfiguracija se moe postaviti za tekuu.
Aktiviranjem dugmeta tekua konfiguracija se brie iz baze, pri emu program izdaje
odgovarajue obavetenje:

25

Na crteu, na sredini svakog segmenta polilinije ispisuje se vrsta uticaja i simbol koji ukazuje
na zadato ponaanje. Na primer za uticaj M1:

M1=0 Potpuno oslobaanje uticaja (ukidanje veze)

M1=% Delimino oslobaanje uticaja

M1=<> Elasto-plastina veza

M1=<%> Elasto-plastina veza sa deliminim oslobaanjem

Du zadate linije graninih uslova ispisuje se naziv uticaja
sa simbolom koji ukazuje na zadato ponaanje

Ako se pokaziva mia postavi iznad simbola oslobaanja koji se crtaju du linije granini
uslovi, dok je naredba aktivna, otvorie sa mali prozor u kome se ispisuju nazivi svih uticaja
kojima je promenjeno ponaanje uz simbol koji ukazuje na zadato ponaanje.

Potpuno oslobaanje uticaja

Delimino oslobaanje uticaja
26


Elasto-plastina veza

Elasto-plastina veza sa deliminim
oslobaanjem

U dijalogu koji se otvara izborom opcije ploa-Zid sa komandne linije, sada se nalazi nova
stavka:

Granini uslovi po obodu zidanih zidova ako se izabere ova opcija, program po obodu
zidanih zidova postavlja nephodne granine uslove za njihovo realno ponaanje pri statikom i
seizmikom proraunu.

Automatski postavljeni granini uslovi na zidanim zidovima

27

3.1.4 Grede

Editovanje biblioteke profila

U dijalogu za editovanje biblioteke profila dodate su nove opcije:

Preimenuj Pritiskom na ovo dugme otvara se dijalog u kome se moe promeniti ime
grupe profila koja je izabrana iz liste.

Novo ime se unosi u edit polju Naziv grupe profila. Pritiskom na dugme
OK, program se vraa u osnovni dijalog za editovanje baze profila, u kome
se izabrana grupa profila sada prikazuje sa novim imenom.

Uitaj Uitavanje neke od ranije kreiranih baza profila. Pored baza koje su kreirane u
programu Tower, sada se mogu uitati i baze kreirane u programu Metal
Studio.

Spajanje Dugme pomou koga se moe izvriti spajanje 2 baze profila, odnosno
ubacivanje svih profila iz neke baze u trenutno aktivnu. Njegovim
aktiviranjem otvara se dijalog za izbor baze profila koja e se spojiti sa
trenutno aktivnom bazom.

28


Pored baza koje su kreirane u programu Tower, spajanje se moe vriti i sa
bazama kreiranim u programu Metal Studio. Kada se izabere baza iz liste,
treba pritisnuti dugme Uitaj, nakon ega se otvara dijalog za izbor naina
dodavanja profila u tekuu bazu.

Za familije profila sa istim imenom u obe baze, moe se izabrati jedan od dva
ponuena naina:
Spajanje Izborom ovog dugmeta, profili se ubacuju u istoimenu familiju u
trenutno aktivnoj bazi.
Preimenovanje - Izborom ovog dugmeta program e familiju profila, koja
ima isto ime kao i neka familija u tekuoj bazi, preimenovati i ubaciti u tekuu
bazu.

Dodati su i novi tipovi profila: HOP C profili, HOP Z profili, HOP Z = profili, HOP profili, HOP
profili, O profili, profili. Ovi tipovi profila sada mogu izabrati u dijalogu za kreiranje nove
grupe profila, koji se otvara aktiviranjem dugmeta Dodaj .

29

Spregnuti materijali

U programu Tower 7 omogueno je sprezanje nosaa od istog materijala.

Tretiraj kao spregnuti materijal Ovaj check box je dostupan samo ako je svim presecima
dodeljen isti materijal. Kada se on postavi na ukljueno stanje program zadati viedelni presek
tretira kao spregnuti.

3.1.5 Oslobaanje uticaja

U programu Tower 7, pored potpunog oslobaanja, graninim uslovima na
krajevima greda se moe zadati delimino oslobaanje uticaja i elastoplastino ponaanje sa
zadavanjem granica plastifikacije.

Aktiviranjem dugmeta Napredne vrste oslobaanja otvara se novi dijalog sledeeg izgleda:

U levom delu dijaloga su prikazani uticaji ije se ponaanje moe definisati. Klikom na ikonu
koja se nalazi pored svakog od njih otvara se lista sa opcijama koje slue za definisanje
njihovog ponaanja.

30


Znaenje svake od ponuenih stavki stavki je potpuno isto kao i kod definisanja graninih
uslova u ploi (poglavlje 3,1,2).

Radio button-i i zatvorena lista, koji se nalaze u desnom delu dijaloga, slue za definisanje
prirode zadatih graninih uslova. Kada je ukljuen radio button Jedinstven granini uslov
za statiki i seizmiki model, kao to se iz samog naziva vidi, zadati granini uslovi se
koriste i pri statikoj i pri dinamikoj analizi. Razliiti parametri za svaku vrstu prorauna mogu
se definisati kada se ukljui radio button Granini uslov sa razliitim karakteristikama za
statiki i seizmiki model. Tada se iz zatvorene liste prvo izabere opcija Karakteristike
za statiki model i zadaju se parametri koji e se primenjivati pri statikoj analizi, a zatim se
iz liste izabere opcija Karakteristike za seizmiki model i zadaju parametri koji e se
primenjivati pri dinamikoj analizi.

Zatvorena lista koja se nalazi u donjem desnom delu dijaloga, slui za izbor neke od ranije
snimljenih konfiguracija sa definisanim oslobaanjima uticaja. Nove konfiguracije se ne mogu
snimati u ovom dijalogu, ve samo u dijalogu naredbe za ureivanje oslobaanja uticija.

Na crteu se pored simbola osloboenog uticaja prikazuju i simboli koji ukazuju na zadato
ponaanje datog uticaja.

Potpuno oslobaanje uticaja

Delimino oslobaanje uticaja
31


Elasto-plastina veza

Elasto-plastina veza sa deliminim
oslobaanjem

Isti simboli e se prikazivati i pored naziva uticaja, u prozoru koji se pojavljuje kada se
pokaziva mia postavi iznad osloboenog kraja grede dok je naredba Oslobaanje uticaja
aktivna.

3.1.6 Ureivanje oslobaanja uticaja

Pomou naredbe Ureivanje oslobaanja uticaja, koja se nalazi u padajuem
meniju Konstrukcija, mogu se menjati granini uslovi zadati krajevima greda u modelu.
Izborom ove naredbe komandna linija dobija sledei oblik:

<0 sel.> Ureivanje oslobaanja uticaja - Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek /
eXtras / Grupe selekcije / Poslednja selekcija / Deselektovanje / <krAj>):

Sada je potrebno sa crtea selektovati gredu iji se granini uslovi ureuju, nakon ega se
otvara dijalog sledeeg izgleda:

32

Na slici u dijalogu zelenom takom se obeleava poetak, dok se crvenom takom obeleava
kraj selektovane grede. Desno od ove slike se nalaze dve kolone sa podacima o uticajima koji
se mogu ureivati. Radi lakeg snalaenja kolona sa uticajima koji odgovaraju poetku grede
je obeleena zelenom, dok je kolona sa uticajima koji odgovaraju kraju grede obeleena
crvenom bojom.

Nain zadavanja podataka u ovom dijalogu je potpuno isti kao u dijalogu za definisanje
graninih uslova kod ploa (poglavlje 3.1.2).

Napomenuemo da se u ovom dijalogu mogu snimiti konfiguracije sa zadatim oslobaanjima.
One se kasnije mogu koristiti u ovom, kao i u dijalogu naredbe Oslobaanje uticaja.

3.1.9 Povrinski oslonac

Povrinskom osloncu se moe zadati i elasto-plastino ponaanje, sa unoenjem
granica plastifikacije.

Elasto-plastino ponaanje - Pomou ove opcije izabranoj reakciji povrinskog oslonca
se moe zadati elasto-plastino ponaanje. Njenim izborom dostupno postaje i dugme ,
ijim se aktiviranjem otvara dijalog sledeeg izgleda:

Znaenje svih parametara u ovom dijalogu je isto kao i kod naredbe Granini uslovi
(poglavlje 3.1.2).

33

3.1.10 Linijski oslonac

Linijskom osloncu se moe zadati i elasto-plastino ponaanje, sa unoenjem

Elasto-plastino ponaanje - Pomou ove opcije izabranoj reakciji linijskog oslonca se
moe zadati elasto-plastino ponaanje. Njenim izborom dostupno postaje i dugme ,

(poglavlje 3.1.2).

34

3.1.11 Takasti oslonac

Takastom osloncu se moe zadati i elasto-plastino ponaanje, sa unoenjem

Elasto-plastino ponaanje - Pomou ove opcije izabranoj reakciji takastog oslonca
se moe zadati elasto-plastino ponaanje. Njenim izborom dostupno postaje i dugme ,

(poglavlje 3.1.2).

3.1.14 Veza

Pomou naredbe Veza kreira se entitet koji slui za povezivanje 2 vora u
modelu, koja ne moraju biti povezana na neki drugi nain. Veza koja se tada uspotavlja moe
imati razliite vidove, od jednostavne krute, preko elastine do elasto-plastine. Veza se moe
uspostaviti samo po jednom ili po vie stepeni slobode. Izborom naredbe iz padajueg menija
Konstrukcija, ulazi se u proceduru definisanja veze, a komandna linija dobija sledei oblik:

Unos veze Prva taka (<krAj> / Set)

35

Aktiviranjem opcije Set otvara se dijalog za definisanje numerikih podataka koji e biti
pridrueni vezi koja se iscrtava.

Dijalog za definisanje setova veza

Pomou est check box-ova, koji se nalaze u svakom redu tabele, zadaje se tip veze, po svakoj
od est presenih sila u pravcima lokalnog koordinatnog sistema veze.

R1 - veza po pomeranju u pravcu lokalne ose 1 veze (veza prenosi silu)



M1 - veza po rotaciji oko lokalne ose 1 veze (veza prenosi momenat)



Svakom od ovih podataka odgovara po jedno edit polje, u kome se zadaje krutost veze na
pomeranje (K,R1, K,R2, K,R3), odnosno rotaciju (K,M1, K,M2, K,M3). Ova edit
polja se nalaze sa desne strane tabele i dostupna su samo ako je spreeno njima odgovarajue
pomeranje/rotacija.

Pored svakog od ovih edit polja nalaze se i dugmii za definisanje ponaanja veze u pravcu
date lokalne ose.

36

Klikom preko nekog od njih otvara se padajui meni sa sledeim opcijama:

+/- U pravcu date lokalne ose formirana je potpuna veza po pomeranjima/rotaciji bez
ogranienja po intenzitetu. Ovo je podrazumevano ponaanje.

NL+ U pravcu date lokalne ose formirana je jednosmerna veza po pomeranjima/rotaciji, ali
samo u pozitivnom smeru date lokalne ose.

NL- U pravcu date lokalne ose formirana je jednosmerna veza po pomeranjima/rotaciji, ali
samo u negativnom smeru date lokalne ose.

Pomou ove opcije vezi se moe zadati elasto-plastino ponaanje. Njenim izborom
dostupno postaje i dugme , ijim se aktiviranjem otvara dijalog sledeeg izgleda:

Kada se ukljue check box-ovi Granica plastifikacije (>=0) i Granica plastifikacije
(<=0), dostupni postaju edit box-ovi koji se nalaze pored njih. U njima se zadaju gornja,
odnosno donja granina vrednost datog uticaja. Ako se zadate vrednosti prekorae dolazi do
plastifikacije. Dugme OK je nedostupno sve dok se ne zada bar jedna granica plastifikacije.
Ako se unese samo jedna granica plastifikacije, program e se ponaati kao da je druga
granica beskonana.

Radi lakeg snalaenja, na slici u dijlogu je ematski prikazana veza i njen lokalni koordinatni
sistem. Lokalni koordinatni sistem veze se moe naknadno menjati pomou naredbe
Promena L.K.S..

Izborom dugmeta OK izlazi se iz dijaloga, a vezi koja se kreira bie pridruen set podataka
koji je u tom trenutku selektovan u tabeli. Zadavanjem prve, a zatim i krajnje take veze,
njeno kreiranje se zavrava i ona se postavlja na crte.

Krajnja taka:

37

3.2 Optereenje

3.2.1 Definisanje sluajeva optereenja

Ako se pokaziva mia postavi iznad rednog broja nekog optereenja u listi, i pritisne desno
dugme, otvorie se padajui meni sa opcijom Seizmiki karakter optereenja.

Izborom ove opcije optereenju se zadaje seizmiki karakter, to znai da e se proraun za
ovaj sluaj optereenja izvriti sa seizmikim modelom. Pored rednih brojeva svih sluajeva
optereenja kojima je ukljuen seizmiki karakter postavlja se posebna sliica, kako bi se oni
razlikovali od ostalih sluajeva optereenja.

Sliica koja ukazuje da je tom sluaju optereenja
ukljuen seizmiki karakter

38

3.2.2 Definisanje kombinacija optereenja

Mogue je istovremeno selektovati vie sluajeva optereenja kako bi im se svima dodelio
kriterijum za kombinovanje Uvek kombinuj sa, odnosno Ne kombinuj sa. Selektovanje se
vri kao i u svim ostalim naredbama, pomou tastera Shift i Ctrl sa tastature i levog dugmeta
mia.

Dugme Brii sve slui za uklanjanje svih kombinacija optereenja iz liste.

Aktiviranjem dugmeta Sortiranje, otvara se padajui meni sa opcijama za ureivanje i
sortiranje kombinacija:

Padajui meni sa opcijama za ureivanje kombinacija

Sortiranje u opadajuem poretku glavni kriterijumi za sortiranje kombinacija su broj
sluajeva optereenja koji se u njma javlja, kao i korieni koeficijenti sigurnosti. Izborom ove
opcije kombinacije se u listi reaju od najvee do najmanje.

39

Sortiranje u rastuem poretku izborom ove opcije kombinacije se u listi reaju od
najmanje do najvee.

Izbacivanje duplikata kada se neke kombinacije optereenja pojavljuju vie puta u listi,
izborom ove opcije mogu se izbaciti svi duplikati.

Pomou dugmeta Uvoz kombinacija iz drugog modela u tekui model se mogu ubaciti
kombinacije iz bilo kog ranije kreiranog modela. Njenim aktiviranjem otvara se dijalog za izbor
eljenog fajla:

Nakon izbora fajla, otvara se novi dijalog u kome se vri mapiranje osnovnih sluajeva
optereenja.

40


Prikazana lista ima onoliko redova koliko ima osnovnih sluajeva optereenja u izabranom
fajlu. U levoj koloni su prikazani sluajevi optereenja iz izabranog fajla, dok se u desnoj koloni
odreuje kojim sluajevima optereenja u tekuem fajlu oni odgovaraju, odnosno koji sluajevi
optereenja iz tekueg fajla e preuzeti njihovo mesto u ubaenim kombinacijama. Klikom
mia na strelicu , koja se nalazi na kraju svakog reda otvora se padajua lista, i iz nje se
bira sluaj optereenja iz tekueg modela, koji e preuzeti mesto datog sluaj optereenja iz
izabranog fajla.

41


Sadraj ove liste je isti za svaki red. Na prvom mestu se nalazi opcija 0. Nijedan, zatim svi
sluajevi optereenja koji postoje u tekuem modelu. Izbor opcije 0. Nijedan oznaava da ni
jedan sluaj optereenja iz tekueg fajla nee zauzeti mesto tog sluaja optereenja u uitanoj
kombinaciji. Izbor nekog od sluajeva optereenja oznaava da e on u uitanoj kombinaciji
zauzeti mesto datog sluaja optereenja, odnosno njemu e u uitanoj kombinaciji biti
pridruen koeficijent sigurnosti koji je u izabranom fajlu stajao uz taj sluaj optereenja.

Napomenuemo jo i da se jedan sluaj optereenja iz tekueg fajla moe dodeliti samo
jednom sluaju optereenja iz izabranog fajla. U suprotnom program prikazuje odgovarajuu
poruku.

U donjem delu dijaloga su prikazane sve kombinacije optereenja koje se nalaze u izabranom
fajlu, odnosno koje e biti uitane u tekui model.

Izborom dugmeta OK program zatvara dijalog za mapiranje sluajeva optereenja i uz
potovanje svih zadatih parametara uitava kombinacije optereenja u tekui model.

Aktiviranjem dugmeta Snimanje konfiguracija u skladite, vri se snimanje svih
kombinacija koje se nalaze u tekuem modelu na posebno mesto u samom fajlu, iz koga se
mogu u bilo kom trenutku uitati. Ukoliko u skladitu ve postoje snimljene kombinacije
program e prikazati odgovarajuu poruku.

42


Izborom dugmeta OK stare kombinacije se briu iz skladita i snimaju one koje trenutno
postoje u listi.

Kombinacije se uitavaju iz skladita pomou dugmeta Uitavanje kombinacija iz
skladita. Ovo dugme je dostupno samo kada u skladitu postoje snimljene konfiguracija, a
njegovim aktiviranjem se otvara dijalog za za mapiranje sluajeva optereenja.

Nain rada sa ovim dijalogom je potpuno isti kao i pri uitavanju kombinacija iz drugog
modela.

Snimanje kombinacija u skladite se koristi kako bi se sauvale kreirane kombinacije u
modelima u kojima je potrebno izvriti neke izmene koje ih ponitavaju.

43

3.2.3 Povrinsko optereenje

Optereenje po sistemu greda

Povrinsko optereenje se moe zadati i na mestima gde ne postoje ploe, ve samo grede.
Takvo optereenje se u trenutku prorauna pretvara u linijske ili koncentrisane sile, koje deluju
na grede koje su mu ranije dodeljene. U modelu se snima i prikazuje kao bilo koje drugo
povrinsko optereenje, pa se kao takvo veoma lako moe menjati, to ne bi bio sluaj da je
izvrena trajna konverzija na linijske ili takaste sile. Glavna namena ove opcije je da se olaka
unos optereenja koja deluju na grede, a imaju povrinski karakter, kao to su na primer
optereenja od vetra, snega, teine krovnog pokrivaa...

Parametri za definisanje ovakvog povrinskog optereenja postaju dostupni kada se ukljui
check box Optereenje deluje po sistemu greda.

Parametri za definisanje optereenja koje deluje po sistemu greda

Izbor greda pomou ovog dugmeta se izlazi na crte i vri izbor greda na koje deluje
povrinsko optereenje.

Jednako podeljene linijske sile ako je izabran ovaj prekida, optereenje se pri proraunu
konvertuje u linijske sile koje deluju na selektovane grede.

Koncentrisane sile kada se izabere ovaj prekida dostupno postaje i edit polje Gustina
podele. Optereenje se pri proraunu konvertuje u koncentrisane sile, a u ovom edit polju se
zadaje njihovo meusobno rastojanje.

Napomena: Ovo je posebna vrsta entiteta jer je direktno zavisna od poloaja nekih drugih
entiteta (greda). Ovakva veza meu podacima nije vrsta i pri promenama jedne ili druge
strane moe doi do neusaglaenosti. Sve geometrijske manipulacije sa ovako definisanim
povrinskim optereenjem ili gredama (kopiranje, pomeranje, rotacija, ogledalo...) mogu
izazvati situaciju da se podatak o poloaju greda na koje se optereenje prenosi, ne slau sa
trenutnim poloajem greda u stvarnom modelu. Komandom za kontrolu ulaznih podataka
moe se utvrditi postojanje ovih neusaglaenosti, a takoe i prilikom pokretanja prorauna,
44

kada se kontrola ulaznih podataka radi automatski. U tom sluaju, komandom za ureivanje
(Edit) potrebno je ponovo definisati skup greda na koje se optereenje prenosi.

3.2.3.1 Povrinsko optereenje na evaluiranim povrima

Zemlja

Optereenje od pritiska tla se moe zadati kao aktivan ili kao pasivan pritisak.

Na osnovu zadatih ulaznih podataka (h, , ) program generie optereenje po Rankine-ovoj
teoriji za pritisak tla:

p=h

Aktivan pritisak tla - ako je izabran ovaj prekida se rauna po sledeoj formuli:

=tg
2
(t/4 - /2)

Pasivan pritisak tla - ako je izabran ovaj prekida se rauna po sledeoj formuli:

=tg
2
(t/4 + /2)

Pritisak tla u stanju mirovanja - ako je izabran ovaj prekida se rauna po sledeoj
formuli:

=1 - sin()

45

3.2.4 Linijsko optereenje

Pravac delovanja vektora optereenja

Po projekciji ovaj check box e biti dostupan samo ako je izabrano da optereenje deluje u
pravcu neke globalne ose ili proizvoljnog vektora. Njegovim postavljanjem na ukljueno stanje,
linijskim silama se zadaje da deluju po projekcijam segmenata nacrtane polilinije na pravac
koje zaklapa prav ugao sa pravcem delovanja vektora optereenja.

Ovo je samo grafiko predstavljanje poloaja optereenja, kako bi se olakao unos specifinih
optereenja, kao to je na primer sneg. Program pri proraunu projektuje linijske sile na
segmente polilinije i rauna potrebni intenzitet za svaki od njih. Bez ove opcije, intenzitet bi se
morao runo izraunati za svaki segment, a zatim i uneti kao posebno optereenje za svaki
od njih.

46

3.2.5 Takasto optereenje

Intenzitet optereenja

Izborom jednog od ponuenih prekidaa odreuje se tip optereenja koje se zadaje:

Prekidai za izbor tipa optereenja

Sila zadaju se koncentrisane sile

Momenat zadaju se momenti

Sila i momenat zadaju se i sile i momenti. Takasto optereenje istovremeno moe sadrati
tri komponente koncentrisane sile i tri komponente momenta. Ove komponente deluju u
pravcu osa globalnog koordinatnog sistema.

Edit polja u kojima se zadaju komponente koncentrisane sile i momenta

47

Prikaz bez simbola - Kada je ovaj check box iskljuen, u modelu se svaka komponenta
optereenja prikazuje pomou odgovarajueg simbola, koji ukazuje na pravac njenog
delovanja. Pored svakog od ovih simbola se ispisuje i intenzitet date komponente. Ako je check
box iskljuen, u taki delovanja optereenja se iscrtava obojeni krui, a pored njega se
ispisuju intenziteti komponenti optereenja, jedan ispod drugog.

Prikaz u vidu rezultante Kada je ovaj check box ukljuen, u modelu se prikazuje
rezultanta svih zadatih komponenti koncentrisane sile i rezultanta svih zadatih komponenti
momenta. U suprotnom se prikazuje svaka komponenta posebno.

3.2.10 Pokretno optereenje

Pored koncentrisanih sila, linijskih sila i povrinskih optereenja u emi pokretnog
optereenja se sada mogu zadati koncentrisani momenti i linijski momenti.

Koncentrisani momenti

Klik mia preko naziva kartoteke Koncentrisani momenti,
doveo je do prikaza sadraja tog dela dijaloga

Podaci o koncentrisanom momentu se zadaju u okviru prikazane tabele, pri emu podaci u
svakom od redova odgovaraju jednom koncentrisanom momentu. Poloaj i intenzitet
koncentrisanog momenta je odreen zadatim numerikim podacima u odgovarajuim
kolonama:

Mx - Intenzitet komponente koncentrisanog momenta koja deluje u pravcu globalne X ose.

My - Intenzitet komponente koncentrisanog momenta koja deluje u pravcu globalne Y ose.

Mz - Intenzitet komponente koncentrisanog momenta koja deluje u pravcu globalne Z ose.

X1 - koordinata take u kojoj deluje koncentrisani momenat u pravcu lokalne ose 1, trase po
kojoj se kree pokretno optereenje.

Y1 - koordinata take u kojoj deluje koncentrisani momenat u pravcu lokalne ose 3, trase po
kojoj se kree pokretno optereenje.

48

Uloga dugmia Dodaj i Brii je ista kao i u ostalim dijalog box-ovima, odnosno
pomou njih se dodaje novi red podataka, odnosno brie trenutno selektovani.

Linijski momenti

Klik mia preko naziva kartoteke Linijski momenti,
doveo je do prikaza sadraja tog dela dijaloga

Programom je predvieno zadavanje samo jednako podeljenog linijskog momenta, koje deluje
po pravom segmentu. Podaci o linijskom momentu se zadaju u tabeli koja sadri sledee
kolone:

m - intenzitet linijskog jednako podeljenog momenta.

X1 - koordinata poetne take linije po kojoj deluje jednakopodeljeni linijski momenat, u
pravcu lokalne ose 1 trase, po kojoj se kree pokretno optereenje.

Y1 - koordinata poetne take linije po kojoj deluje jednakopodeljeni linijski momenat, u

X2 - koordinata krajnje take linije po kojoj deluje jednakopodeljeni linijski momenat, u

Y2 - koordinata krajnje take linije po kojoj deluje jednakopodeljeni linijski momenat, u

Moe se zadati samo momenat oko linije po kojoj deluje, odnosno linije koja je definisana
podacima u kolonama X1, Y1, X2 i Y2.

49

3.2.12 Prednaprezanje

Novine u okviru ove naredbe su: definisanje putanje kabla u obliku splajna - glatke
krive linije treega stepena, tekstualni opisi parametara u dijalogu, izbor formule za proraun
intenziteta sile prednaprezanja u zadatim takama, apsolutno zadavanje taaka za definisanje
putanje kablova i prikaz intenziteta sile prednaprezanja na crteu.

Nain zadavanja karakteristinih taaka du linije prednaprezanja, odreuje se izborom jednog
od dva ponuena prekidaa, koji se nalaze ispod liste sa presecima:

Relativno karakteristine take se definiu unoenjem njihovog relativnog odstojanja od
poetka linije predaprezanja, u pravcu lokalne ose 1.

Apsolutno - karakteristine take se definiu unoenjem njihovog apsolutnog odstojanja od
poetka linije predaprezanja, u pravcu lokalne ose 1

Oblik trase kablova izmeu dva susedna preseka se odreuje izborom jednog od prekidaa,
koji se nalaze u delu dijaloga Trasa kablova: Pravolinijska, Glatka kriva linija treeg
stepena i Kriva linija n-1 stepena.

Oznaka za silu je promenjena, tako da se intenzitet sile prednaprezanja unosi u edit box-u
Po=.

Nain prorauna gubitka sile prednaprezanja du zadate trase, se odreuje izborom jedne od
dve ponuene formule:

50


ili

Ispod ovih formula se nalazi grupa edit polja, u kojim se zadaju podaci neophodni za proraun
gubitak sile prednaprezanja. Ispred svakog od njih se nalazi tekstualni opis, koji jasno ukazuje
koji se podatak u tom edit polju unosi.

Drugi parametar u ovoj grupi zavisi od izabrane formule. Ako je izabrana formula
, zadavae se Koeficijent gubitaka zbog nenamernog ugaonog
odstupanja: K=, a ako je izabrana formula , unosie se Ugao
nenamernog odstupanja: k=.

Znaenje svih ostalih parametara u dijalogu je isto kao u programu Tower 6.

3.2.12.2 Gubitci sile prednaprezanja

U gornjem desnom delu dijaloga, prikazuje se izabrana formula za proraun gubitka sile
prednaprezanja i svi zadati ulazni podaci o selektovanoj trasi predanprezanja. Ispred svakog
od njih se nalazi tekstualni opis znaenja datog podatka.

Ispod ovih podataka ispisuju se jo dva veoma vana podatka, koja su proraunata pri
pokretanju ove naredbe:

- Duina kabla pre utezanja: L=

- Ukupno elastino izduenje kabla: AL=

51

Znaenje svih ostalih parametara u dijalogu je isto kao u programu Tower 6.

Svi podaci prikazani u ovom dijalogu, ispisuju se sa svojim tekstualnim opisima u izvetaju,
koji se moe kreirati kada se naredba pozove u okviru modula za obradu rezultata prorauna.
Tako da je sada izvetaj pregledniji i jasniji nego u programu Tower 6

3.3 Promena i kontrola ranije unetih podataka

3.3.8 Informacije

Karakteristike elemenata modela se mogu prikazivati u posebnom dijalogu, koji se
pojavljuje kada se pokaziva mia postavi iznad njih. Korisnik moe uticati na koliinu i nain
prikazivanja informacija u dijalogu. Ova mogunost programa se ukljuuje izborom opcije
Informacije, koja se nalazi u padajuem meniju Pomone funkcije. Drugi nain za
pozivanje naredbe je klik levim dugmetom mia, dok se pokaziva nalazi iznad prikazane
ikone. Kada je naredba aktivne, ova ikona je utisnuta, odnosno uokvirena plavim kvadratom
(nain prikazivanja aktivnih ikona zavisi od operativnog sistema koji se koristi).

Dijalog sa informacijama o entitetima

U dijalogu sa informacijama o entitetima, prikazana je tabela sa dve kolone. U levoj koloni
tabele se ispisuje naziv informacije, koja je prikazana u desnoj koloni. Recimo ako se
pokaziva mia postavi iznad ploe, u prvom redu tabele e u levoj koloni pisati Entitet, a u
desnoj naziv entiteta Ploa, u levoj koloni Set, u desnoj redni broj seta koji je dodeljen toj
ploi, itd.

Ukoliko se na mestu pokazivaa mia nalazi vie entiteta, program e u dijalogu prikazati
karakteristike za jedan od njih. Istovremeno e iza naslova dijaloga, u zagradama biti prikazan
ukupan broj entiteta koji se nalaze ispod pokazivaa mia, kao i broj entiteta ije se
informacije trenutno prikazuju, na primer Informacije (1/4). U ovakvim situacijama,
pritiskom na taster Q sa tastature, moe se promeniti entitet ije se informacije prikazuju.

Nain prikazivanja dijaloga sa informacijama, kao i njegov sadraj, podeavaju se u dijalogu
koji se otvara desnim klikom mia preko ikone.

52


Dijalog za podeavanje prikaza informacija

Istovremeno sa otvara i dijalog za prikaz informacija. Njemu se samo u ovom reimu
prikazivanja moe menjati veliina i izabrati mesto na ekranu, na kome e se pojavljivati u
reimu prikazivanja informacija. Veliina dijaloga se menja tako to se pokaziva mia prvo
pomera iznad jedne od njegovih ivica, sve dok ne dobije oblik kratke crte sa strelicama na oba
kraja . Ove strelice ukazuju na mogue pravce pomeranja date ivice. Kada pokaziva
promeni svoj izgled pritisne se levo dugme, a zatim se mi pomera dok se stranica ne dovede
u eljeni poloaj, nakon ega se pusti levo dugme mia. Kada se pokaziva mia postavi iznad
nekog od uglova dijaloga, moe se istovremeno menjati poloaj obema stranicama koje
obrazuju taj ugao. Izbor mesta na ekranu, na kome e se otvarati dijalog u reimu
prikazivanja informacija, vri se tako to se prvo pokaziva mia postavi iznad dela dijalog u
kome se ispisuje njegov naziv. Zatim se pritisne levo dugme mia i vri njegovo pomeranje,
sve dok se dijalog ne dovede na eljeno mesto, nakon ega se dugme pusti.

U gornjoj tabeli dijaloga za podeavanje prikaza informacija, nalaze se svi entiteti ije se
karakteristike mogu prikazivati. Pomou check box-ova, koji se nalaze u koloni Sel, se
odreuje da li e program prikazivati informacije za taj entitet, kada se pokaziva mia postavi
iznad njega. Desnim klikom mia preko naziva kolone Sel, otvara se padajui meni sa
opcijama Ukljui sve i Iskljui sve. Pomou njih se veoma lako moe ukljuiti, odnosno
iskljuiti prikazivanje informacija za sve entitete.

U donjoj tabeli su prikazane sve karakteristike entiteta koji je selektovan u gornjoj tabeli, a
koje se mogu prikazati u dijalogu sa informacijama. U koloni N se ispisuju redni brojevi
karakteristika entiteta, dok se u drugoj koloni prikazuju njihova imena. Naziv selektovanog
entiteta se ispisuje kao naslov ove kolone. Koje e se karakteristike prikazivati u dijalogu sa
informacijama, odreuje se pomou check box-ova u koloni Sel. Desnim klikom mia preko
naziva ove kolone, otvara se padajui meni sa opcijama Ukljui sve i Iskljui sve.
53

Pomou njih se veoma lako moe ukljuiti, odnosno iskljuiti prikazivanje informacija za sve
karakteristike izabranog entiteta. Pomou check box-ova u koloni Bol, biraju se
karakteristike selektovanog entiteta, koje e se u dijalogu za prikaz informacija prikazivati
podebljano. Desnim klikom preko ove kolone, otvara se meni sa opcijama za brzo
ukljuivanje/iskljuivanje check box-ova. Promena poloaja selektovane karakteristike
izabranog entiteta, za jedno mesto na gora u tabeli, vri se pomou dugmeta , dok se
promena poloaja za jedno mesto na dole, vri pomou dugmeta .

U levom delu dijaloga se nalaze parametri za podeavanje naina prikaza informacija:

Font zatvorena lista iz koje se bira font za ispisivanje informacija.

Veliina u ovom edit polju se zadaje veliina fonta sa kojim se ispisuju informacije.

Providnost pomeranjem klizaa podeava se providnost dijaloga u kome se prikazuju
informacije. Trenutno stanje providnosti dijaloga, izraeno u procentima, prikazuje se u polju
iza klizaa.

Vreme do nestajanja kliza za podeavanje vremena posle koga e dijalog sa
informacijama nestati sa ekrana, ako se pokaziva mia pomeri tako da se ispod njega ne
nalazi ni jedan entitet. Minimalno vreme koje se moe izabrati je 0s, a maksimalno 10s.

Vreme do pojavljivanja - kliza za podeavanje vremena posle koga e se pojaviti dijalog sa
informacija, kada se pokaziva mia postavi iznad nekog entiteta. Minimalno vreme koje se
moe izabrati je 0s, a maksimalno 10s. Vreme koje odgovara trenutnom poloaju klizaa,
prikazuje se u polju sa njegove desne strane.

Dinamika promena veliine prozora kako se za razliite entitete prikazuje razliita
koliina informacija, moe se desiti da podeena veliina dijaloga nije dovoljna za prikazivanje
svih informacija jednog entiteta, a da pri prikazivanju informacija drugog entiteta u dijalogu
ostaje previe praznog prostora. Kada je ovaj check box ukljuen, program automatski menja
visinu dijaloga za prikaz informacija, i usklauje je sa koliinim informacije koje se prikazuju.
Ukoliko je check box iskljuen, dijalog nee menjati veliinu, bez obzira na koliinu podataka
koja se prikazuje.

Nepomerljiva gornja stranica prozora kada je ovaj check box ukljuen, pri automatskom
menjaju veliine dijaloga za prikaz informacija, pomerae se samo njegova donja stranica, dok
e gornja uvek imati isti poloaj na ekranu. Ovaj check box e biti dostupan samo kada je
check box Dinamika promena veliine prozora postavljen na ukljueno stanje.

Isticanje entiteta ije se informacije prikazuju - kada je ovaj check box ukljuen, entitet
ije se informacije prikazuju se iscrtava neto debljom linijom, kako bi se istakao u odnosu na
ostale entitete. Isticanje se vri samo u prozoru u kome se pokaziva mia trenutno nalazi.

Istakni entitet u svim pogledima - kada je ovaj check box ukljuen, entitet ije se
informacije prikazuju se iscrtava podebljano i u 2D i u 3D prozoru, bez obzira u kome se od
njih pokaziva mia trenutno nalazi. Ovaj check box e biti dostupan samo kada je check box
Isticanje entiteta ije se informacije prikazuju postavljen na ukljueno stanje.

Prikai na poziciji mia - kada je ovaj check box ukljuen, dijalog sa informacijama se
prikazuje na trenutnoj poziciji mia. U optem sluaju sa pokazvaem mia se ravna gornji levi
ugao dijaloga. U situacijama u kojima bi striktno potovanje ovog pravila dovelo do toga da se
dijalog ne vidi na ekranu, sa pokazivaem mia se ravna ugao dijaloga koji je u datoj situaciji
najpovoljniji. Ovo se moe desti na primer kada se pokaziva mia nalazi u blizini ivica ekrana.

54

Prikai samo kada je pritisnut Shift - kada je ovaj check box ukljuen, dijalog sa
informacijama e se prikazivati samo ako je pritisnut taster Shift sa tastature.

Min. vreme osveavanja - kliza pomou koga se podeava vremenski interval izmeu dva
osveavanja sadraja dijaloga za prikazivanje informacija. Minimalno vreme trajanja intervala
koje se moe izabrati je 0ms, a maksimalno 100ms. Trajanje vremenskog intervala, koje
odgovara trenutnom poloaju klizaa, prikazuje se u polju sa njegove desne strane.

Resetovanje poloaja prozora ako je menjan poloaj pojavljivanja dijaloga sa
informacijama na ekranu, izborom ovog dugmeta te izmene se mogu ponititi, nakon ega e
se dijalog pojavljivati na mestu koje je predvieno programom.

- U bazu se snima konfiguracija sa trenutnim stanjem parametara u dijalogu.

- Brisanje tekue konfiguracije iz baze.

Iz zatvorene liste, koja se nalazi levo od dugmeta , za tekuu se moe izabrati bilo koja od
ranije snimljenih konfiguracija.

Izborom dugmeta OK, zatvara se dijalog za podeavanje prikaza informacija, uz prihvatanje
svih zadatih izmena.

3.5 Podeavanje parmetara koje program koristi u
svom radu (meni Setup)

3.5.5 Izvoz konfiguracionih fajlova

Pomou ove naredbe, konfiguracioni fajlovi kreirani u toku rada sa programom,
mogu se snimiti u datoteku sa ekstenzijiom *.tcf., iz koje se u bilo kom trenutku mogu uitati
u program, na istom ili na nekom drugom raunaru. Znai glavna namena ove naredbe je da
omogui razmenu konfiguracionih fajlova izmeu korisnika, odnosno njihovo prenoenje sa
raunara na raunar. Izborom naredbe Izvoz konfiguracionih fajlova, iz padajueg menija
Setup, otvara se dijalog sledeeg izgleda:

Sada treba izabrati mesto na disku raunara, na kome e se snimiti datoteka sa izvezenim
konfiguracionim fajlovima, a zatim i zadati ime datoteke u edit polju Ime fajla. Snimanje
55

datoteke pod zadatim imenom, vri se aktiviranjem dugmeta Snimi, nakon ega se dijalog
zatvara i zavrava naredba.

3.5.6 Uvoz konfiguracionih fajlova

Pomou ove naredbe se vri uitavanje konfiguracionih fajlova, koji su ranije,
pomou naredbe Izvoz konfiguracionih fajlova snimljeni u datoteku sa ekstenzijiom *.tcf.
Izborom naredbe Uvoz konfiguracionih fajlova, iz padajueg menija Setup, otvara se
dijalog sledeeg izgleda:

Sada treba izabrati eljnu datoteku sa izvezenim konfiguracionim fajlovima i pritisnuti dugme
Uitaj, nakon ega se otvara dijalog za izbor konfiguracionih fajlova koji e se uitati u
program:

56


U prvoj koloni tabele se ispisuju redni brojevi, a u drugoj nazivi svih konfiguracionih fajlova
koji se nalaze u uitanoj datoteci. Izbor konfiguracionih fajlova, koji e se uitati u program,
vri se pomou check box-ova iz tree koloni tabele. Izborom dugmeta Sve, svi check box-
ovi se postavljaju na ukljueno stanje, dok se aktiviranjem dugmeta Nita, svi check box-ovi
postavljaju na iskljueno stanje. Pomou dugmeta Inverzija selekcije, svi trenutno
ukljueni check box-ovi se iskljuuju, a svi iskljueni se ukljuuju.

Aktiviranjem dugmeta OK dijalog se zatvara, izabrani konfiguracioni fajlovi se uitavaju u
program i prikazuje se odgovarajua poruka o izvrenoj akciji:

Kako bi se svi uvezeni konfiguracioni fajlovi inicijalizovali, odnosno poeli koristiti u programu,
on se mora zatvoriti, a zatim ponovo pokrenuti.

3.6 Komande za rad sa datotekama

3.6.8 Podaci o projektu

Zakljuavanje fajla unoenjem lozinke

Svaki Tower fajl se moe zatiti od menjanja, zadavanjem lozinke, koju e program traiti pri
uitavanju tog fajla. U delu dijaloga Zatita fajla od menjanja, ispisuje se trenutni status
fajla: Fajl je nezatien, Fajl je zatien i otkljuan ili Fajl je zakljuan.

Izborom dugmeta Lozinka, otvara se novi dijalog u kome se zadaje lozinka, bez koje izmene
nad fajlom nee biti mogue.

57


Lozinka edit polje u kome se zadaje lozinka. Uneta lozinka mora imati najmanje 5
karaktera, koji mogu biti proizvoljna kombinacija slova, brojeva i svih znakova koji se mogu
zadati pomou tastature. Pri unoenju slova treba paziti da li su uneta mala ili velika slova,
obzirom da se pri otkljuavanju fajla sva slova moraju uneti na potpuno isti nain.

Potvrda lozinke obzirom da se pri unosu lozinke zadati karakteri ne vide, nije mogua
vizuelna kontrola ispravnosti unosa. Kako bi se otkrile eventualne kucake greke, u ovom edit
polju se lozinka mora uneti jo jednom.

Izborom dugmeta OK, program proverava unete lozinke i ako je sve u redu zatvara tekui
dijalog. Ukoliko se zadate lozinke razlikuju, prikazuje se odgovarajuu poruku:

Poruka o greci se prikazuje i ako zadata lozinka ima manje od 5 karaktera:

U oba sluaja program tekui dijalog ne zatvara, sve dok se greke ne isprave.

Uitavanje zakljuanog fajla

Nakon izbora fajla koji je zakljuan, on se nee odmah uitati, ve se prvo otvara dijalog
sledeeg izgleda:

58

Lozinka edit polje u kome se unosi lozinka za otkljuavanje fajla. Nakon aktiviranja
dugmeta OK program proverava unetu lozinku i ako je ona ispravna uitava izabrani model.
Ako uneta lozinka nije ispravna, prikazuje se odgovarajue obavetenje:

Otvori fajl bez mogunosti menjanja pomou ovog dugmeta fajl se otvara u posebnom
reimu, u kome se ne mogu snimati eventualne izmene, niti se moe ui u editor hartije.
Nakon njegovog izbora prikazuje se odgovarajua poruka,

a iza naziva uitanog modela se ispisuje oznaka (R), koja ukazuje da je fajl u reimu za
itanje. U ovom reimu bie dostupne sve naredbe, izuzev onih kojima se menja izvetaj, tako
da se mogu gledati svi rezultati koji su snimljeni u fajlu. Moe se vriti i dimenzionisanje, s tim
to se novi rezultati ne mogu snimiti, a program pri promeni modula i pokuaju snimanja
prikazuje odgovarajue poruke.

Promena lozinke i uklanjanje zatite

Da bi se nekom zatienom fajlu promenila lozinka ili uklonila zatita, on mora biti otkljuan.
Obe ove operacije se obavljaju u istom dijalogu u kome se zatita i zadaje.

Lozinka se menja na isti nain kao i to se zadaje, unoenjem nove lozinke u edit polja
Lozinka i Potvrda lozinke.

59

Zatita se uklanja tako to se iz prikazanog dijaloga izae bez ikakvih izmena, odnosno tako
to se dugme OK aktivira dok su oba edit polja prazna, nakon ega program prikazuje
odgovarajue obavetenje:

60

6. MODALNA ANALIZA
6.1 Proraun

U edit box-u Broj tonova zadaje se eljeni broj tonova, koji ne moe biti vei od 250
(ogranienje programa).

61

6.3 Izbor tekueg tona

Pokretanjem naredbe Izbor tekueg tona, koja se nalazi u okviru padajueg
menija Modalna analiza, otvara se dijalog sledeeg izgleda:

U prikazanoj listi ima onoliko redova, koliko i proraunatih formi oscilovanja. U svakom od ovih
redova se prikazuju numeriki rezultati prorauna za dati ton. Kolone podataka imaju sledee
znaenje:

N - redni broj tona.

T [s] period oscilovanja konstrukcije za taj ton.

f [Hz] frekvenca oscilovanja konstrukcije za taj ton.

GPO [] glavni pravac oscilovanja konstrukcije za taj ton.

FUo[%] faktor angaovanja masa za zadati pravac seizmikog dejstva.

FUo +90[%] - faktor angaovanja masa za pravac seizmikog dejstva koji je upravan na
zadati pravac.

max odst. odnos amplitude vora sa najveom amplitudom oscilovanja prema prosenoj
amplitudi oscilovanja celog modela. Ova vrednost slui za otkrivanje tonova u kojima se javlja
lokalno oscilovanje delova modela. Pojava lokalnog oscilovanja ukazuje na nepravilnost pri
modelovanju ili na nepravilnost pri grupisanju masa. to je ova vrednost vea to se manje
vorova ukljuilo u oscilovanje pa e to ukazivati na lokalniji tip oscilovanja.

Faktori angaovanja masa se mogu proraunati za potpuno proizvoljni pravac seizmikog
dejstva. Ugao kojim se odreuje pravac seizmikog dejstva se unosi u edit polju Pravac
seizmikog dejstva, a sam proraun se vri nakon aktiviranja dugmeta Proraun.
Dobijeni rezultati se za svaki ton prikazuju u tabeli, u kolonama FUo[%] i FUo +90[%].
Suma angaovanja masa svih tonova se prikazuje u polju FUo za zadati pravac, odnosno u
polju FUo +90 za pravac koji je upravan na zadati. Ovi podaci su od velike pomoi pri
62

odabiru tonova koji su merodavni za seizmiki proraun, a i pri utvrivanju da li je proraun
multimodalne analize izvren za dovoljan broj tonova.

esto se usled greaka pri kreiranju modela, deava da se pojave velike lokalne oscilacije u
nekim vorovima konstrukcije. Kako je u veim modelima pronalaenje ovih vorova dosta
teko, omogueno je njihovo automatsko otkrivanje i obeleavanje. Parametri neophodni za
pronalaenje vorova sa velikim lokalnim oscilacijama, se zadaju u delu dijaloga Dijagnostika
oblika oscilovanja.

Granino odstupanje program pronalazi sve vorove u modelu, iji odnos amplitude
oscilacija prema prosenoj amplitudi oscilacija celog modela ima veu vrednost od vrednosti
koja je zadata u ovom edit polju.

Broj vorova koji se obeleava u ovom edit polju se zadaje broj vorova koji e biti
obeleen u modelu. Od svih vorova ije je odstupanje vee od zadatog, obeleavaju se oni sa
najveim odstupanjima. Ovi vorovi se u modelu obeleavaju simbolom malog kvadrata, koji je
obojen bojom izabranom u dijalogu naredbe Parametri. Podrazumevano je da se farba
crvenom bojom.

Sklopovi koji sadre vorove sa odstupanjima veim od graninog: - zatvorena lista u
kojoj se prikazuju nazivi svih sklopova, kojima pripada bar jedan od obeleenih vorova. Bilo
koji od ovih sklopova se moe veoma brzo prikazati u tekuem 2D pogledu, tako to se prvo
eljeni sklop izabere iz liste, a zatim se aktivira dugme Postavi. Ve nakon aktiviranja ovog
dugmeta, na crteu se prikazuju i simboli kojima su obeleeni vorovi, tako da se pre izlaska iz
dijaloga moe lako izabrati sklop u kome se oni vide najbolje.

vorovi sa velikom lokalnim oscilacijama, u modelu su
obeleeni posebnim simbolima

Ukoliko se ne izabere ni jedan sklop za prikazivanje, ili ako obeleeni vorovi ne pripadaju ni
jednom sklopu, ovi simboli e se prikazati na crteu tek nakon izlaska iz dijaloga, aktiviranjem
dugmeta OK.

Na ovaj nain se veoma lako pronalaze vorovi sa velikim lokalnim oscilacijama, i ispravljaju
greke u modeliranju, koje su ih izazvale.

63

6.5 Animacija tekueg tona

Ton za koji se prikazuje animacija oscilovanja konstrukcije, moe se promeniti i u ovom
dijalogu, izborom iz zatvorene liste, ili pomou dugmia i .

64

7. PRORAUN MODELA
7.3 Naini prorauna

7.3.3 Proraun modela sa nelinearnim elementima

Tolerisano prekoraenje napona u povrinskim osloncima edit polje u kome se zadaje
maksimalna vrednost napona, za koju se moe smatrati da je zanemarljiva u iterativno-
inkrementalnom procesu prorauna.

Tolerisano prekoraenje sile u takastim osloncima edit polje u kome se zadaje
maksimalna vrednost sile, za koju se moe smatrati da je zanemarljiva u iterativno-

Tolerisano prekoraenje momenta u takastim osloncima edit polje u kome se zadaje
maksimalna vrednost momenta, za koji se moe smatrati da je zanemarljiv u iterativno-

Tolerisano prekoraenje sile u linijskim osloncima - edit polje u kome se zadaje
maksimalna vrednost linijski raspodeljene sile, za koju se moe smatrati da je zanemarljiva u
iterativno-inkrementalnom procesu prorauna.

Tolerisano prekoraenje momenta u linijskim osloncima - edit polje u kome se zadaje
maksimalna vrednost linijski raspodeljenog momenta, za kojeg se moe smatrati da je
zanemarljiv u iterativno-inkrementalnom procesu prorauna.

Kada se u modelu nalaze entiteti sa zadatim elasto-plastinim ponaanjem, proraun se odvija
tako to se u svakoj iteraciji optereenje poveava za odreeni procenat ukupnog optereenja
65

(inkrement), i proverava da li je dolo do plastifikacije. Zbog toga se ova vrsta nelinearnog
prorauna naziva inkrementalno iterativni proraun.

Procenat uveanja optereenja se zadaje u edit polju Korak poveanja optereenja. Ako
se na primer zada vrednost 0.05, optereenje e se u svakoj iteraciji poveati za dvadeseti deo
ukupnog optereenja. Ova vrednost utie i na ukupnu tanost ali i na duinu trajanja
prorauna.

7.3.4 Seizmiki proraun

7.3.4.1 EUROCODE

Kategorija znaaja

Iz zatvorene liste se bira jedna od etiri ponuene kategorije znaaja objekta. U delu dijaloga,
koji se nalazi ispod ove liste, ispisuje se koji objekti pripadaju izabranoj kategoriji.

I - Objekti od manjeg znaaja za javnu sigurnost, npr. poljoprivredni objekti itd. (faktor
znaaja

= 0.8)

II - Obini objekti koji ne pripadaju drugim kategorijama (faktor znaaja

= 1.0)

III - Objekti ija je seizmika otpornost veoma znaajna u pogledu posledica koje moe
izazvati njihov kolaps, npr. kole, proizvodne hale, kulturne institucije (faktor znaaja

=
1.2)

IV - Objekti iji je integritet za vreme zemljotresa od vitalne vanosti za zatitu stanovnitva,
npr. bolnice, vatrogasne stanice, elektrane itd. (faktor znaaja

= 1.4)

66

Sluajni torzioni efekti

Kao dodatak na stvaran ekscentricitet, a sa ciljem da se pokriju nepouzdanosti u poloaju
masa i prostornoj varijaciji seizmikih kretanja, proraunat poloaj centra mase svake tavanice
i mora da se premesti iz svog nominalnog poloaja u svakom pravcu, za dodatni sluajni
ekscentricitet:

ei=0.05 Li

gde je:

ei sluajni ekscentricitet spratne mase i u odnosu na nominalni poloaj centra mase, koji se
primenjuje u istom pravcu (i smeru) za sve spratove.

Li=dimenzija tavanice upravno na pravac seizmikih uticaja.

Da bi se pri seizmikom proraunu u obzir uzeli i sluajni torzioni efekti, neophodno je da se
check box Uzimaju se u obzir postavi na ukljueno stanje. Tada dostupan postaje i edit box
ei=, u kome se zadaje koeficijent neophodan za proraun sluajnog ekscentriciteta spratne
mase.

Program e automatski prilikom prorauna napraviti dva seizmika optereenja - jedno sa
pozitivnim, levim a drugo sa negativnim desnim ekscentricitetom. U modulu za obradu
rezultata ovakvi seizmiki sluajevi optereenja imae pored svog imena i sufikse (+e) i
(-e).

VANO: U Tower-u 7 omogueno je zadavanje pravca zemljotresa zadavanja ugla koji pravac
zemljotresa zaklapa sa globalnom X-osom. Efekti sluajne torzije se odnose na taj zadati
pravac zemljotresa, to znai da e se masa izmetati levo i desno od tog pravca.

Pravac delovanja zemljotresa

U listi koja se nalazi u donjem delu dijaloga, moe se zadati proizvoljan broj pravaca mogueg
delovanja zemljotresa. Novi pravac se ubacuje u listu izborom dugmeta Dodaj, dok se
selektovani pravac pomou dugmeta Brii uklanja iz liste. Podaci koji se mogu pridruiti
pravcu delovanja zemljotresa imaju sledee znaenje:

Naziv u ovoj koloni se pravcu delovanja zemljotresa moe pridruiti proizvoljan naziv

Ugao o[] u ovoj koloni se zadaje pravac delovanja zemljotresa, i to unoenjem ugla koji
obrazuje sa globalnom X osom (uglu od 0 odgovara pravac globalne X ose).

k,o - koeficijent delovanja zemljotresa u zadatom pravcu (trebao bi uvek imati vrednost 1.0)

k,o+90 - koeficijent delovanja zemljotresa u pravcu koji je upravan na zadati pravac

Kz - koeficijent delovanja zemljotresa u pravcu globalne Z ose

VANO: Koeficijenti kx i ky, koji su u prethodnim verzijama programa Tower omoguavali
zadavanje pravca zemljotresnog dejstva, ukinuti su i zamenjeni koeficijentima
k,o i k,o+90 relativnim u odnosu na pravac zemljotresa.

67

Faktor P (q) u ovoj koloni se zadaje maksimalna vrednost faktora ponaanja konstrukcije
q, za svaki pravac delovanja zemljotresa posebno. Faktor ponaanja je uveden kao mera
disipacije energije i ne moe biti manji od 1.5. Rauna se prema sledeem izrazu:

q=qo k
W
> 1.5

Upotrebljene oznake imaju sledee znaenje:

q
0
osnovna vrednost faktora ponaanja
k
W
faktor koji uzima u obzir preovlaujuu vrstu loma konstruktivnih sistema sa zidovima

Osnovna vrednost faktora ponaanja (q
0
)

zavisi od vrste konstruktivnog sistema i klase
duktilnosti:

Vrsta konstruktivnog sistema Klasa duktilnosti
DCM DCH
Okvirni sistem, dvojni sistem, sistem zidova sa
povezanim zidovima
3.0 o
u/
o
1
4.5 o
u/
o
1

Sistem zidova sa nepovezanim zidovima 3.0 4.0
/
o
1/
o
1

Torziono fleksibilan sistem 2.0 3.0
Sistem obrnutog klatna 1.5 2.0

o
1
i o
u
se definiu kao:

o
1
vrednost sa kojom se mnoi horizontalna seizmika sila kako bi prva dostigla otpornost na
savijanje u svakom elementu konstrukcije, dok sve ostale sile ostaju konstantne.

o
u -
vrednost sa kojom se mnoi horizontalna seizmika sila, u cilju formiranja dovoljno velikog
broja plastinih zglobova koji e izazvati nestabilnost cele konstrukcije, dok sve ostale sile
ostaju konstantne. Ovaj faktor se moe dobiti pomou pushover analize.

Ako nije izraunata tana vrednost faktora o
u/
o
1
, za odreene tipove i podtipove
konstruktivnih sistema mogu se koristiti sledee vrednosti:

1) Okvirni ili dvojni sistemi
Jednospratni: o
u/
o
1
=1.1
Viespratni, jedno polje: o
u/
o
1
=1.2
Viespratni, vie polja: o
u/
o
1
=1.3

2) Sistemi zidova
Samo dva nezavisna zida u jednom smeru: o
u/
o
1
=1.0
Ostali nezavisni sistemi zidova: o
u/
o
1
=1.1
Zidovima ekvivalentni dvojni sistemi ili povezani zidni sistemi: o
u/
o
1
=1.2

Maksimalna vrednost faktora o
u/
o
1
koja se moe koristiti u proraunu faktora ponaanja je
1,5, ak i ako je pomou pushover analize dobijena vea vrednost.

68

Faktor koji uzima u obzir preovlaujuu vrstu loma konstruktivnih sistema sa zidovima (k
W
)
usvaja se prema sledeem:

k
W
= 1.0 za okvirni i dvojni dominantno okvirni sistem

k
W
= (1 + o
0
) / 3 s 1 za sistem zidova, dvojni sistem sa dominantnim zidovima i sistem
sa jezgrom (o
0
je preovlaujui odnos dimenzija zidova
konstruktivnog sistema - odnos visine prema duini zida)

Vrednost faktora k
W
ne moe biti vea od 1.0, niti manja od 0.5.

Kod konstrukcija koje nisu regularne u osnovi faktor ponaanja q se umanjuje za 20%:

q=0.8 qo k
W
> 1.5

Desnim klikom preko elije u koloni Faktor P, otvara se padajui meni sa opcijama: Dodeli
svima, Proraun faktora ponaanja i Runi unos vrednosti.

Lista iz koje se bira nain zadavanja faktora ponaanja konstrukcije,
za svaki pravac delovanja zemljotresa posebno

Izborom opcije Runi unos vrednosti otvara se novi dijalog sledeeg izgleda:

U prikazanom edit polju se unosi eljena vrednost faktora ponaanja. Aktiviranjem dugmeta
OK dijalog se zatvara, a uneta vrednost dodeljuje datom pravcu zemljotresa i prikazuje u
koloni Faktor P.

Izborom opcije Proraun faktora ponaanja otvara se dijalog, u kome se izborom niza
karakteristika konstrukcije odreuje vrednost faktora ponaanja.

69


Osnovna vrednost faktora ponaanja (qo) pomou parametara koji se nalaze u ovom
delu dijaloga odreuje se osnovna vrednost faktora ponaanja. Iz prve liste se vri izbor
konstruktivnog sistema, iz druge klasa duktilnost, a iz tree podtip konstruktivnog sistema koji
odreuje vrednost koeficijenta o
u/
o
1
. Ukoliko se iz tree liste izabere opcija Ostalo, postae
dostupno i edit polje u kome se moe zadati proizvoljna vrednost koeficijenta o
u/
o
1.

Faktor preovlaujueg oblika loma lista iz koje se bira tip konstruktivnog sistema sa
zidovima i na taj nain odreuje vrednost faktora preovlaujueg oblika loma. Ukoliko se iz
liste izabere opcija Sistem zidova, dvojni sistem sa dominantnim zidovima i sistem sa
jezgrom, dostupno postaje i edit polje u kome se zadaje o
0
(preovlaujui odnos dimenzija
zidova konstruktivnog sistema).

Regularnost u osnovi lista pomou koje se definie da li je konstrukcija regularna u osnovi
ili ne.

Na osnovu zadatih podataka, a prema prethodno opisanim pravilima, program rauna faktor
ponaanja konstrukcije i prikazuje ga u delu dijaloga Faktor ponaanja:

Aktiviranjem dugmeta OK dijalog se zatvara, a proraunata vrednost faktora ponaanja
dodeljuje datom pravcu zemljotresa i prikazuje u koloni Faktor P. Pored ove vrednosti u
tabeli se ispisuje i simbol *, koja oznaava da je ona dobijena proraunom. Ovaj nain
obeleavanja obezbeuje da se odmah moe videti kojim su pravcima vrednosti unete runo, a
za koje pravce su dobijene proraunom.

70


Vrednost faktora ponaanja koja je dobijena proraunom

Izborom opcije Dodeli svima, vrednost faktora ponaanja koja je zadata tom pravcu
delovanja zemljotresa se dodeljuje svim ostalim pravcima u listi. Ako je vrednost faktora
ponaanja dobijena proraunom, svim pravcima e se dodeliti i podaci zadati pri ovom
proraunu. To praktino znai da e se program ponaati kao da je proraun faktora ponaanja
izvren za svaki od njih ponaosob.

Pri generisanju izvetaja seizmikog prorauna u editoru hartije, ispisuje se i faktor ponaanja
za svaki pravac delovanja zemljotresa. Ako je faktor ponaanja odreen proraunom, u
izvetaju se prikazuju i svi zadati podaci o konstrukciji na osnovu kojih je proraun izvren.

Tip spektra klikom mia preko strelice koja se nalazi na desnom kraju svake elije u ovoj
koloni, otvara se lista u koj se uvek nalaze dve podrazumevane spektralne krive 1 (Default
EC8) i 2 (Default EC8), kao i opcija Proizvoljni tip. Pored njih u listi se prikazuju i sve
ranije kreirane spektralne krive.

71


Lista za izbor tipa spektra

Izborom iz ove liste, selektovanom pravcu zemljotresa se dodeljuje tip spektra koji e se
koristiti pri seizmikom proraunu. Ako se izabere opcija Proizvoljni tip, pri seizmikom
proraunu e se koristiti podaci koji su trenutno prikazani u delu dijaloga Tip spektra.
Svakom pravcu zemljotresa se moe zadati razliita spektralna kriva.

7.3.4.3 JUS (Multi modalna analiza)

Sluajni torzioni efekti - i za ovaj propis je omogueno uzimanje u obzir sluajnih torzionih
efekata pri seizmikom proraunu. Znaenje svih parametara u ovom delu dijaloga je isto kao i
kod propisa EUROCODE (poglavlje 7.3.4.1).

Ostali parametri u dijalogu imaju isto znaenje kao u programu Tower 6.
72



I za ovaj propis je omogueno zadavanje proizvoljnog pravca delovanja zemljotresa,
unoenjem ugla koji on obrazuje sa X osom u koloni Ugao o[] tabele. Sve ostale kolone
imaju isto znaenje kao istoimene kolone u dijalogu propisa EUROCODE (poglavlje 7.3.4.1).

7.3.4.4 Ruski propisi (SNIP)

Spektralna kriva izborom iz zatvorene liste odreuje se spektralna kriva koja e se koristiti
pri seizmikom proraunu. Programom su predviene tri spektralne krive SNIP II-7-81,
MGSN 4.19.05 - betonska konstrukcija i MGSN 4.19.05 - elina konstrukcija.

U gornjem delu dijaloga vri se izbor kategorije tla, seizmike zone, kategorije znaaja i zadaju
se vrednosti koeficijenata K
0
,K
1
,K
A
i K, a u listi u donjem delu dijaloga se zadaje
proizvoljan broj pravaca delovanja zemljotresa. U daljem tekstu emo ukratko izneti formule
po kojima se proraunavaju projektovane seizmike sile. Proraunsko seizmiko optereenje
Sik u odabranom pravcu, postavljeno u taki k, koje odgovara i-tom tonu sopstvenih
vibracija konstrukcije, odreuje se po formuli:

Sik=Ko K
1
Soik

Gde je:

Ko - koeficijent znaaja objekta

K
1
- koeficijent koji obuhvata dozvoljena oteenja objekata

Soik - vrednost seizmikog optereenja za i-ti ton sopstvenih oscilacija konstrukcije, koji se
odreuje prema predpostavci elastinih deformacija konstrukcije

73

Vrednosti koeficijenata Ko se odreuju prema sledeoj tabeli:

Naziv konstrukcije Ko
1 Monumentalne zgrade i drugi objekti: velika pozorita, sportske i
koncertne dvorane u koje staje vie od 2000 ljudi, zgrade dravne
uprave, radio stanice sa kapacitetom predajnika veim od 500w u
jednoj zgradi.
Ko=2.00
2 Zgrade i objekti ije je funkcionisanje neophodno za vreme
zemljotresa i za otklanjanjenje posledica (zgrada vlade, hitne
slube i policija, sistemi za snabdevanje elektrinom energijom,
gasom i vodom, vatrogasne stanice i slino), objekti u kojima se
moe nai vei broj ljudi (bolnice, kole, predkolske ustanove,
eleznike stanice, aerodromi i slino).
Ko=1.5
3 Objekti koji nisu navedeni pod 1 i 2. Ko=1.00
4 Privremeni objekti sa vekom trajanja do 3 godine. Ko=0.75

Vrednost seizmikog optereenja za i-ti ton sopstvenih oscilovanja konstrukcije se izraunava
prema sledeoj formuli:

Soik = A K
A
|i K q
ik
Gk

Gde je:

K
A
- koeficijent koji uzima u obzir kombinovani raunski seizmiki intenzitet odreene
seizmike zone.(karte OCP-97, A, B i C).Opseg vrednosti je 1.0 - 1.5.

Vrednosti koeficijenata K
A
se odreuju prema sledeoj tabeli:

N
0
Intenzitet (na skali S) na kartama -97
Vrednost
koeficijenta K
A
-97-A -97-B -97-C
1
7 7 7
1.0 8 8 8
9 9 9
2
7 7 8
1.2 8 8 9
9 9 10
3
7 8 8
1.4 8 9 9
9 10 10
4
7 8 9
1.5
8 9 10

Ostali parametri u prikazanim formulama imaju isto znaenje kao u programu Tower 6.


74



7.3.4.5 Bugarski propisi (BDS NPSSZR-2012)



unoenjem ugla koji on obrazuje sa X osom u koloni Ugao o[] tabele.

U koloni Koef.R. se zadaje koeficijent reagovanja za svaki pravac delovanja zemljotresa
posebno. Desnim klikom preko neke elije u ovoj koloni, otvara se padajui meni sa opcijama:
Dodeli svima, Proraun koeficijenta reagovanja i Runi unos vrednosti.

75


Lista iz koje se bira nain zadavanja koeficienta reagovanja,
za svaki pravac delovanja zemljotresa posebno

Izborom opcije Runi unos vrednosti otvara se novi dijalog sledeeg izgleda:

U prikazanom edit polju se unosi eljena vrednost koeficijenta reagovanja. Aktiviranjem
dugmeta OK dijalog se zatvara, a uneta vrednost dodeljuje datom pravcu zemljotresa i
prikazuje u koloni Koef.R..

Izborom opcije Proraun koeficijenta reagovanja otvara se dijalog, u kome se izborom
niza karakteristika konstrukcije odreuje vrednost koeficijenta reagovanja.

76


Izborom opcije Dodeli svima, vrednost koeficijenta reagovanja koja je zadata tom pravcu
delovanja zemljotresa se dodeljuje svim ostalim pravcima u listi. Ako je vrednost koeficijenta
reagovanja dobijena proraunom, svim pravcima e se dodeliti i podaci zadati pri ovom
proraunu. To praktino znai da e se program ponaati kao da je proraun faktora
reagovanja izvren za svaki od njih ponaosob.

Sve ostale kolone imaju isto znaenje kao istoimene kolone u dijalogu propisa EUROCODE
(poglavlje 7.3.4.1).

7.3.4.7 Proizvoljna spektralna kriva


Ostali parametri u dijalogu imaju isto znaenje kao u programu Tower 6.

77



78

8. OBRADA REZULTATA
PRORAUNA
8.1 Namena i opis rada modula

U Tower-u 7 je omogueno ispisivanje numerikih vrednosti uticaja na
dijagramima linijskih entiteta, kao i vrednosti izolinija povrinskih entiteta koji se prikazuju u
prozoru 3D pogled. Prikazivanje ovih vrednosti definie se pomou check box-a Kotiranje
uticaja u 3D, koji se nalazi u dijalogu naredbe Funkcionalnost, u kartoteci Rezultati
(poglavlje 3.5.2 Funkcionalnost).

U prozoru 3D pogled prikazane su numerike
vrednosti izolinija u ploi

8.5 Uticaji u ploi - zidu

Izborom podopcije prIkaz sa komandne linije otvara se sledei dijalog:

Izgled dijaloga za izbor uticaja u ploama i zidovima
79


3D Check box koji je aktivan samo u sluaju da su izabrani prekidai Full ili
Empty i njegovim postavljanjem na ukljueno stanje omoguava se reljefno
prikazivanje izolinija u 3D pogledu.

Reljefno prikazivanje izolinija u 3D prozoru

8.6 Uticaji u gredama

8.6.5 Dodatno kotiranje uticaja u linijskim entitetima

U Tower-u 7 omogueno je dodatno kotiranje dijagrama uticaja i za preseke u ploi.

8.6.6 Relativni ugib greda

Program omoguava prikaz relativnog ugiba greda, izborom referentnih taaka koje
korisnik sam zadaje, a koje predstavljaju nepomerljive take grede. Na taj nain e se ukupni,
stvarni ugib grede pre postavljanja referentnih taaka umanjiti za deo deformacije u ravni koja
sadri pravu provuenu kroz referentne take.

Apsolutni ugib greda

Relativni ugib greda

Izborom naredbe Relativni ugib greda, koja se nalazi u okviru padajueg
menija Uticaji, komandna linija dobija sledei oblik:

80

Relativni ugib greda Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Grupe selekcija
/ Poslednja selekcija / Deselektovanje / <krAj> /Set):

Od korisnika se oekuje da selektuje sve grede za koje eli da prikae relativni ugib, a nakon
toga komandna linija dobija novi oblik:

Referentne take za relativni ugib greda - Prva taka ( <krAj> ):

Sada imate mogunost da zadate prvu referentnu taku za proraun relativnog ugiba greda.
Referentne take predstavljaju nepomerljive take na konstrukciji, a to su najee take na
mestima stubova ili zidova. Korisnik moe za referentne take da izabere bilo koje take iz
tekueg 2D pogleda, koje se nalaze u vorovima mree konanih elemenata, koristei OSNAP
kriterijum. Zadate take se odnose na proraun relativnog ugiba u svim selektovanim
gredama. Nakon zadavanja prve referentne take komandna linija dobija novi izgled:

Referentne take za relativni ugib greda Druga taka ( <krAj> ):

U ovom trenutku naredba moe da se zavri aktiviranjem desnog tastera mia ili izborom
podopcije krAj sa komandne linije. Tada e u gredama biti prikazan relativni ugib sraunat u
odnosu na zadatu prvu referentnu taku. Ugib u njoj e biti nula, a ugibi u svim ostalim
takama greda e se umanjiti za deformaciju koja je postojala na mestu referentne take pre
nego to smo istu proglasili za nepomerljivu.

S obzirom da je programom omogueno zadavanje maksimalno tri referentne taake naredbu
moete i da nastavite unosom druge take, nakon ega komandna linija dobija novi izgled:

Referentne take za relativni ugib ploa Trea taka ( prIkaz / <krAj> ):

I nakon unosa druge referentne take naredba moe ili da se zavri ili da se sada zada trea
taka, posle ega e se na crteu prikazati dijagram relativnog ugiba greda. S obzirom da ove
tri take definiu ravan, jasno je da se one ne mogu nalaziti na jednoj osi, tako da program
onemoguava unos tree take koja je kolinearna sa prve dve. Takoe, nije dozvoljeno
zadavanje uspravne ravani.

Prikaz relativnog ugiba u gredama u,rel. nakon postavljanja dve referentne take

Izborom podopcije Set sa komandne linije otvara se dijalog sledeeg izgleda:

81


Dijalog Relativni ugib greda - Boje

S obzirom da se u komandi ne selektuje samo jedna greda, nego vie njih, kojima se potom
zadaju nepomerljive take za proraun relativnog ugiba, sve one pripadaju jednoj grupi greda.
Svaka grupa ima svoju boju kojom e se prikazivati referentne take na crteu. U tabeli u
dijalogu su prikazane sve definisane grupe greda i njihove boje.

N Kolona sa rednim brojevima grupa greda. Stanje check box-a u poslednjoj
koloni u tabeli odreuje da li e se na crteu za tu grupu greda prikazivati
relativni ugib ili ne. Ukoliko je check box ukljuen na crteu e se prikazivati
relativni ugib.

Ekran Kolona u kojoj je za svaku od grupa greda postavljena boja kojom e
referentne take te grupe biti ofarbane na crteu na ekranu. Boje program
sam generie po kriterijumu da one za svaku od grupa budu to razliitije, ali
je omogueno i da za svaku od grupa sami odaberete boju po elji.

Klik mia preko strelice sa desne strane color box-a,
otvorio je dijalog za izbor proizvoljne boje

Papir Kolona u kojoj je za svaku od grupa greda postavljena boja kojom e
referentne take te grupe biti ofarbane na crteu u izvetaju. Boje program
sam generie i to tako da e svim grupama biti pridruene razliite nijanse
sive boje, ali je omogueno i da za svaku od grupa odaberete boju po elji.
Sve to je ranije objanjeno za kolonu Ekran vai i za kolonu Papir.

82

Generii boje Dugme ijim aktiviranjem imate mogunost da zadate programu iz koje palate
e boje biti generisane. Potrebno je prvo da izaberete odgovarajuu kolonu
Ekran ili Papir tako to ete levim klikom mia selektovati eliju iz date
kolone, a zatim da aktivirate dugme Generii boje.

Dijalog za generisanje palete boja

Nijansiraj boje
Check box ijim postavljenjem na ukljueno stanje, svim grupama iz date
kolone e biti pridruene razliite nijanse boje koja je izabrana za poetnu.

Nakon aktiviranja komandnog polja OK, program e se vratiti na osnovni izgled dijaloga, a u
listi e za sve grupe iz odgovarajue kolone (Ekran ili Papir) biti izgenerisane nove boje iz
zadate palete.

Obojiti i grede
S obzirom da se na crteu moe nalaziti vie grupa greda, radi jasnog prikaza
koje referentne take pripadaju kojoj grupi greda, mogue je ukljuivanjem
ovog check box-a, boju referentne take dodeliti i gredi, tako da e se na
crteu grede iste grupe i njihove referentne take prikazivati istom bojom.

Brii Dugme ijim aktiviranjem se iz liste uklanja selektovana grupa greda, ime se
briu i njene zadate referentne take.

Brii sve Dugme ijim aktiviranjem se iz liste uklanjaju sve grupe greda, ime se briu i
sve njihove zadate referentne take.

Nakon izbora komandnog polje OK, ovaj dijalog e biti zatvoren, a na ekranu e biti prikazan
relativni ugib greda u skladu sa zadatim parametrima u dijalogu.

8.7 Uticaji u povrinskim osloncima (tlu)

8.7.1 Rezultanta povrinskog oslonca

S obzirom da se u praksi esto javlja potreba da se kod dimenzionisanja temelja
samaca prikae reakcija povrinskog oslonca, izborom naredbe Rezultanta
povrinskog oslonca, koji se nalazi u okviru padajueg menija Uticaji,
programom je omoguen prikaz rezultante, odnosno poloaj i intenzitet reakcije
povrinskog oslonca.

Nakon aktiviranja naredbe, program odmah u prozoru 2D prikaz prikazuje rezultante
povrinskih oslonaca za tekui sluaj optereenja:

83


Prikaz rezultanti povrinskog oslonaca na ekranu

Istovremeno se na komandnoj liniji javlja sledea poruka:

Rezultanta povrinskog oslonca (Prikaz / Zadavanje poloaja rezultante / <krAj> ):

Izborom podopcije Prikaz sa komandne linije otvara se dijalog sledeeg izgleda:

Izgled dijaloga za izbor reakcija
koje e biti prikazane na ekranu

Pomou prekidaa koji se nalaze u dijalogu, vri se izbor reakcija povrinskog oslonca koje e
biti prikazane na crteu. Ovi prekidai rade kao check box-ovi, odnosno vie njih moe
istovremeno biti postavljeno na ukljueno stanje i oni imaju sledee znaenje:

+ R1 - reakcija povrinskog oslonca u pravcu njegove lokalne ose 1
+ M1 - moment ukljetenja povrinskog oslonca za obrtanje oko njegove lokalne ose 1

84

Prema usvojenoj konvenciji, reakcije povrinskih oslonaca su pozitivne ako njihovi vektori
deluju u pravcu pozitivnih smerova lokalnih koordinatnih osa povrinskih oslonaca.

Nakon izbora vrste reakcija i aktiviranja komandnog polja OK, na ekranu e se pojaviti
rezultante povrinskih oslonaca.

Ako je pomou naredbe Sluajevi optereenja umesto tekueg sluaja optereenja zahtevan
prikaz anvelopa ekstremnih uticaja, tada e se na crteu prikazivati po dve reakcije, pri emu
e jedna odgovarati maksimalno pozitivnoj, a druga maksimalno negativnoj vrednosti. Isto
vai i za sluaj optereenja u okviru koga je zadato pokretno optereenje.

Check box pomou koga se bira nain prikazivanja
rezultane povrinskog oslonca
za anvelopske sluajeve optereenja

Max/min Check box je dostupan samo za anvelopske sluajeve optereenja. Ako je
postavljen na ukljueno stanje istovremeno e se prikazivati ekstremne
vrednosti svih izabranih reakcija. Ako je postavljen na iskljueno stanje, za
reakciju izabranu u delu "Anvelope" prikazivae se ekstremne vrednosti, a za
sve ostale e biti prikazivane reakcije koje odgovaraju tim ekstremima.

Skraeni prikaz
Postavljanjem na ukljueno stanje ovog check box-a imate mogunost da
reakcije povrinskih oslonaca prikaete iscrtavanjem grafikih simbola, ali bez
oznaka uticaja.

85


Prikaz reakcija sa oznakama

Prikaz reakcija bez oznaka

Prikaz bez simbola
Postavljanjem na ukljueno stanje ovog check box-a dobie se maksimalno
komapaktan prikaz reakcija povrinskih oslonaca, bez iscrtavanja grafikih
simbola.

Prikaz reakcija povrinskog oslonca bez simbola

Prikaz bez simbola poloaja
Check box ije stanje odreuje da li e se simbol poloaja rezultante
povrinskog oslonca prikazivati na crteu.

Program po default-u postavlja rezultantu povrinskog optereenja u njegovo teite, ali
korisnik ima mogunost i sam da izabere taku u odnosu na koju e se redukovati rezultanta.
Izborom podocije Zadavanje poloaja rezultante sa komandne linije, na istoj se javlja
nova poruka:

<0 sel.> Povrinski oslonac - Selektovanje (<krAj> ):

Sada se od korisnika zahteva da izabere povrinski oslonac kome eli da promeni poloaj
rezultante, a nakon toga komandna linija dobija novi izgled:

Poloaj rezultante (Teite/ <Nazad> ):
86


Korisnik moe za poloaj rezultante da izabere bilo koju taku iz tekueg 2D pogleda, koja se
nalazi u vorovima mree konanih elemenata, koristei OSNAP kriterijum. Desnim klikom
mia nakon izbora take program e prikazati rezultantu povrinskog oslonca u zadatoj taki.

Ukoliko elite da rezultantu postavite u teite potrebno je sa komandne linije izabrati
podopciju Teite.

8.10 Uticaji u indirektnim elementima

Check box koji se nalazi sa leve strane naziva indirektnog elementa
(Stubovi/Grede, Zidovi/Ploe, Reduktori) olakava ukljuivanje, odnosno
iskljuivanje njegovih uticaja. U Tower-u 7 omogueno je i da se uticaji u indirektnim
elementima prikazuju iscrtavanjem grafikih simbola, kao kod reakcija oslonaca.

Izgled dijaloga za izbor uticaja
u indirektnim elementima

Skraeni prikaz
Postavljanjem na ukljueno stanje ovog check box-a imate mogunost da
uticaje u indirektnim elementima prikaete iscrtavanjem grafikih simbola, ali
bez oznaka uticaja. Pravac simbola reakcija koje se nalaze u ravni trenutnog
pogleda jasno ukazuje na to o kojim se reakcijama radi, dok se za reakcije
koje nisu u ravni trenutnog pogleda iza prikazane vrednosti u zagradama
ispisuje oznaka.

87


Skraeni prikaz - iskljuen

Skraeni prikaz - ukljuen

Prikaz bez simbola
Postavljanjem na ukljueno stanje ovog check box-a dobie se maksimalno
komapaktan prikaz uticaja u indirektnim elementima, bez iscrtavanja grafikih
simbola.

Prikaz uticaja u indirektnim elementima bez simbola

8.14 Skaliranje razmere dijagrama

U Tower-u 7, pri skaliranju dijagrama linijskih entiteta pomou tastera F5 i
Alt+F5, minimalna vrednost skaliranja iznosi 0.02, tako da najmanja vrednost ordinate
dijagrama moe biti 0.04m.

88

8.16 Tekstualni prikaz rezultata statikog
prorauna

Ploe

Izgled dijaloga za prikaz numerikih
rezultata prorauna u ploama i zidovima

Anvelopa kao jedinstveni sluaj optereenja
Check box ijim se postavljanjem na ukljueno stanje omoguava da
generisanje izvetaja za tekui sluaj optereenja kada je tekui sluaj
anvelopa, radi kao da je korisnik anvelopom izabrao sluajeve optereenja za
koje eli da dobije izvetaj.

Povrinski oslonac

U Tower-u 7 omogueno je dobijanje izvetaja o rezultantama povrinskog
oslonaca za tekui sluaj optereenja. Potrebno je naglasiti da se tekstualni izvetaj za
rezultante povrinskih oslonaca moe dobiti samo za tekui sluaj optereenja koji je
postavljen u modulu za obradu rezultata.
89


Deo dijaloga koji se odnosi na prikazivanje
rezultante povrinskih oslonaca u tekstualnim izvetaju


90

8.17 Generisanje izvetaja za grupe entiteta

Izborom naredbe Generisanje izvetaja za grupe entiteta otvara se dijalog
sledeeg izgleda:

Izgled dijaloga koji se otvara aktiviranjem naredbe
Generisanje izvetaja za grupe entiteta


91

8.20 Kontrola setova

U Tower-u 7 omogueno je i generisanje izvetaja kontrole setova za entitet veze.

Dijaloga za generisanje izvetaja kontrole setova

8.21 Kreiranje projektne dokumentacije

U Tower-u 7 je olakana promena karakteristika blokova pomou stalno vidljivog
dijaloga sa podacima karakteristika bloka, koji se nalazi u levom delu prozora ispod stabla
izvetaja.

Dijaloga za promenu karakteristika blokova

92

8.21.1 Eksport grafikih blokova

Default karakteristike blokova koji e biti eksportovani

Desnim klikom mia preko ikone Eksport bloka u modulu za obradu rezultata otvara se

Izgled dijaloga za podeavanje default
karkteristika blokova koji e biti eksportovani

Veliina bloka:

Redovi/Kolone
Edit polja za unos vrednosti, ime e se slobodna povrina hartije za tampu,
deliti po horizontali (broj redova), odnosno vertikali (broj kolona) na zadati
broj jednakih delova.

Margine X/Y Edit polja u kojima moete zadati proizvoljno procentualno uveanje stvarnog
gabarita crtea u oba pravca, i na taj nain obezbediti da se svi tekstovi po
ivici crtea, smeste u tako napravljen slobodan prostor.

Unutranja margina
Edit polje u kome se unosi veliina margine koja dodaje unutranji beli okvir
oko sadraja bloka. Vrednost se zadaje u milimetrima na hartiji.

Orijentacija Zatvorena lista iz koje korisnik moe birati default orijentaciju bloka:
Uspravno ili Poloeno.

Potpis bloka:

Naslov Zatvorena lista iz koje korisnik moe birati podeavanje naslova bloka:
Levo, Centar i Desno.

Potpis Zatvorena lista iz koje korisnik moe birati podeavanje potpisa bloka:
Levo, Centar i Desno.

93

8.21.3 Definisanje formata hartije (Format hartije)

Pre bilo kakvog rada sa projektnom dokumentacijom, potrebno je da definiete
veliinu i izgled jedne strane dokumenta. Izborom ove ikone, otvara se dijalog
sledeeg izgleda:

Izgled dijaloga za podeavanje formata hartije

Crtanje okvira na marginama stranice
U izvetaju je omoguen prikaz okvira (celog ili samo pojedinih linija) na
marginama stranice. Levim klikom mia preko isprekidanih linija na prikazu
hartije u ovom delu dijaloga, one postaju pune i to znai da e se na tom
mestu prikazivati linija okvira u izvetaju, dok isprekidane linije oznaavaju da
se u izvetaju na tom mestu nee prikazivati linija okvira.

94

Definisanje tekstova na hartiji

Izgled kartoteke Tekst

Edit polje koje se nalazi ispred ove ikone slui za podeavanje visine fonta.

Edit polje koje se nalazi ispred ove ikone slui za podeavanje irine fonta.

95

8.21.5 Generisanje tekstualnih izvetaja

Generisanje ulaznih podataka o optereenju

Izgled dijaloga za generisanje
ulaznih podataka o optereenju

Takasta optereenja
Check box ijim postavljanjem na ukljueno stanje je omogueno generisanje
tekstulnih izvetaja za takasta optereenja.

Tekstualni izvetaj za takasta optereenja

Pokretna optereenja
tekstualnih izvetaja za pokretno optereenja.

96

Povrinska optereenja - wizard
tekstualnih izvetaja za povrinsko optereenja od wizarda.

Tekstualni izvetaj za povrinska optereenja - wizard

Generisanje tekstualnog izvetaja o sprovedenom statikom proraunu

Izgled dijaloga za generisanje numerikih rezultata statikog prorauna


97

8.21.6 Komande za rad sa blokovima u stablu

Padajui meni koji se otvara na desni klik mia preko naslova bloka

Karakteristike bloka

Izgled dijaloga za podeavanje karakteristika selektovanog grafikog bloka

Razmera Edit polje u kome je potrebno da zadate eljenu razmeru prethodno
selektovanog bloka.

U Tower-u 7 imate i mogunost menjanja karakteristika bloka preko stalno vidljivog dijaloga
sa podacima karakteristika bloka, koji se nalazi u levom delu prozora ispod stabla izvetaja.

98

TXT blokovi u okviru projektne dokumentacije

Napravi novi blok iznad
Izborom ove naredbe iz menija prazan blok se ubacuje iznad selektovanog
bloka. Ukoliko je selektovan naziv nekog poglavlja umesto ove komande u
meniju se pojavljuje komanda Napravi novi blok na poetku poglavlja
ijim se izborom prazan blok ubacuje na poetak datog poglavlja.

Napravi novi blok ispod
Izborom ove naredbe iz menija prazan blok se ubacuje ispod selektovanog
bloka. Ukoliko je selektovan naziv nekog poglavlja umesto ove komande u
meniju se pojavljuje komanda Napravi novi blok na kraju poglavlja ijim
se izborom prazan blok ubacuje na kraj datog poglavlja.

Ureivanje tekstualnog bloka
Izborom ove naredbe mogu se editovati novi ubaeni blokovi kao i tekstualni
izvetaji. Ukoliko se selektuje novi blok i izabere komanda Ureivanje
tekstualnog bloka otvara se potpuno isti dijalog kao i pri ubacivanju bloka.

Izgled dijaloga za editovanje novog bloka

99

Ukoliko se selektuje blok nekog tekstualnog izvetaja, tada e se otvoriti
dijalog u kojem je prikazan sadraj izvetaja u obliku matrice sa poljima iji
se sadraj moe menjati. Originalno formatiranje izvetaja e biti ouvano.

Izgled dijaloga za ureivanje tekstualnog bloka

U tabeli se nalazi prikazan sadraj selektovanog tekstualnog izvetaja. U svaku od elija, moe
se uneti potpuno proizvoljan sadraj ili izmeniti postojei. Postupak editovanja sadraja
trenutno aktivne elije, u potpunosti odgovara postupku rada sa tekst procesorima, kakav je i
program WordPad.

Brii Dugme ijim aktiviranjem se uklanja selektovani red iz tabele. Dugme e biti
aktivno samo ako je selektovan neki red koji sadri podatke.

Dodaj Dugme ijim se aktiviranjem ispod selektovanog reda dodaje novi red koji e
imati potpuno iste podatke kao red koji je bio selektovan neposredno pre
aktiviranja komandnog polja Dodaj. Dugme e biti aktivno samo ako je
selektovan neki red koji sadri podatke.

Aktiviranjem dugmeta OK dijalog e se zatvoriti, a sve izmene e biti prihvaene i vidljive u
editoru hartije.

Kopiranje i premetanje blokova u okviru projektne dokumentacije

Kopiraj oznaene blokove
Izborom ove naredbe selektovani blokovi e biti iskopirani.

Premesti oznaene blokove
Izborom ove naredbe selektovani blokovi e biti premeteni iz poglavlja u
kome se prvobitno pripadali u neko drugo poglavlje.

100

Ubaci kopirane blokove iznad
Ova naredba postaje aktivna kada je neki blok selektovan za kopiranje i
njenim izborom e iznad trenutno selektovanog bloka biti ubaen iskopirani
blok. Iskopirani blok korisnik e moi da ubaci na vie mesta u izvetaju.
Takoe, ova naredba je aktivna i kada je neki blok selektovan za premetanje
i u tom sluaju njenim aktiviranjem e iznad trenutno selektovanog bloka biti
ubaen taj blok. Nakon ubacivanja bloka koji je selektovan za premetanje,
ova komanda postaje neaktivna, to znai da e se taj blok moi ubaciti samo
na jedno mesto u izvetaju. Ukoliko je kao odredite izabrano neko poglavlje
postae dostupna naredba Ubaci kopirane blokove na poetak
poglavlja ime e se blokovi selektovani za kopiranje ili premetanje ubaciti
na poetak datog poglavlja.

Ubaci kopirane blokove ispod
Ova naredba postaje aktivna kada je neki blok selektovan za kopiranje i
njenim izborom e ispod trenutno selektovanog bloka biti ubaen iskopirani
blok. Iskopirani blok korisnik e moi da ubaci na vie mesta u izvetaju.
Takoe, ova naredba je aktivna i kada je neki blok selektovan za premetanje
i u tom sluaju njenim aktiviranjem e ispod trenutno selektovanog bloka biti
ubaen taj blok. Nakon ubacivanja bloka koji je selektovan za premetanje,
ova komanda postaje neaktivna, to znai da e se taj blok moi ubaciti samo
na jedno mesto u izvetaju. Ukoliko je kao odredite izabrano neko poglavlje
postae dostupna naredba Ubaci kopirane blokove na kraj poglavlja
ime e se blokovi selektovani za kopiranje ili premetanje ubaciti na kraj
datog poglavlja.

Zum po visini

Izborom ove ikone na ekranu se prikazuje cela visina lista dokumenta.

Desnim klikom mia na ovu ikonu prikazuje se cela visina lista dokumenta, bez margina.

Zum po irini

Izborom ove ikone na ekranu se prikazuje cela irina lista dokumenta.

Izborom tastera Page Up, odnosno Page Down sa tastature, ako je trenutno zumiran list po
irini, program e prvo prikazati zumirani prikaz vrha, odnosno dna tekue stranice, a zatim
vrh, odnosno dno naredne stranice.

8.21.10 Komande za rad sa grafikim blokovima na hartiji

Izmena tekstova grafikog bloka

Ova naredba je predviena za finalno podeavanje sadraja bloka pre tampe.
Njenim izborom, ulazi se u proceduru izmena tekstova tekueg grafikog bloka.

Ikona ostaje ukljuena za sve vreme trajanja ove naredbe, odnosno sve dok izborom
odgovarajuih komandi korisnik ne izae iz nje. Isti efekat se moe postii i duplim klikom
mia. Naime, dupli klik mia preko grafikog bloka, na prikazanoj tekuoj strani dokumenta,
ikonu Izmena tekstova grafikog bloka postavlja na ukljueno stanje. Za vreme trajanja
ove naredbe, program je stalno u proceduri selekcije tekstova. Izmene tekstova
podrazumevaju samo promenu poloaja svih tekstova i njihovo eventualno brisanje (kote
dijagrama, vrednosti izolinija, redni brojevi setova numerikih podataka, itd).

101

Izborom naredbe OK izlazi se iz komande, a sve izmene e biti prihvaene.

Izborom naredbe Cancel izlazi se iz komande bez prihvatanja izmena.

Dodavanje teksta

Izborom ove naredbe imate mogunost da ubacite nove proizvoljne tekstove na
proizvoljnom mestu u grafikom bloku.

Ova komanda je dostupna samo kada je ukljuena komanda za izmene tekstova grafikog
bloka, a njenim aktiviranjem od korisnika se oekuje da jednostavnim klikom mia izabere
mesto na koje eli da ubaci novi tekst, nakon ega se otvara sledei dijalog:

Izgled dijaloga za ubacivanje novih
tekstova u grafike blokove

Tekst Edit polje za unos potpuno proizvoljanog teksta.

Ravnanje Deo dijaloga u kome se nalazi est polja koji odreuju ravnanje teksta u
odnosu na taku koju je korisnik izabrao sa grafikog bloka.

Font U ovom delu dijaloga nalazi se zatvorena lista za izbor fonta, kao i edit polja
za unos visine i irine fonta.

Ugao Edit polje za unos ugla koji e tekst zauzimati u odnosu na horizontalu.

Izborom dugmeta OK dijalog se zatvara, a na grafikom bloku e biti postavljen tekst sa
svim zadatim parametrima.

Ova komanda je cirkularna tako da e se sada od korisnika ponovo oekivati zadavanje
poloaja novog teksta. Sve vreme trajanja komande ikonica e biti aktivna. Izlazak iz komande
za dodavanje novih tekstova se obavlja aktiviranjem desnog tastera mia ili izborom tastera
Esc sa tastature, pri emu se korisnik vraa u reim editovanja grafikog bloka.

102

Zumirani prikaz

Izborom ove naredbe, imate mogunost da umesto kompletnog sadraja bloka, u
projekat priloite samo jedan njegov deo.

Nakon izbora naredbe Zumirani prikaz, program e oekivati da izborom dve take sa
crtea, odredite pravougaonu oblast za uveanje. Po zavretku naredbe, sadraj zadate
pravougaone oblasti bie tako proiren da popuni kompletan prostor zadate veliine bloka.

Prikaz uveanog dela crtea

Ikona koja oznaava da trenutno prikazani blok sadri samo deo crtea.
Desnim klikom mia na ovu ikonu korisniku je omogueno ponitavanje
zumiranog prikaza.

Ikona koja oznaava da je trenutno prikazan blok sa svojim kompletnim
sadrajem.

Izborom naredbe OK izlazi se iz komande, a sve izmene e biti prihvaene.

Izborom naredbe Cancel izlazi se iz komande bez prihvatanja izmena.

8.21.21 Eksport tekstualnih rezultata u fajl sa ekstenzijom
*.txt

U Tower-u 7 komanda Eksport u TXT je ubaena i u padajui meni koji se
otvara na desni klik mia preko bloka.

103

9. Dimenzionisanje betonskih
preseka
9.1 Izbor propisa za dimenzionisanje (Propisi)

Izborom komandnog polja elik za armiranje, otvara se dijalog za definisanje
karakteristika armature.

Naziv kolona sa vrstama armature.
ov granica razvlaenja elika.
zapreminska teina elika.

9.2 Definisanje eme kombinovanja optereenja

U Tower-u 7 omoguena je viestruka selekcija sluajeva optereenja u dijalogu
za emu kombinovanja radi lakeg definisanja vrsta optereenja, trajnosti i alternativnosti, kao
i definisanja "Uvek kombinuj sa" i "Ne kombinuj sa".

Viestruka selekcija sluajeva optereenja u dijalogu za emu kombinovanja

104

9.3 Dimenzionisanje ploa

9.3.1 Ulazni podaci

9.3.1.1 Ulazni podaci Globalni

Izborom ove naredbe, otvara se dijalog sledeeg izgleda:

Izgled dijaloga za definisanje globalnih ulaznih podataka

LKS ploe odreuje podrazumevani pravac armiranja
Check box ijim e se postavljanjem na ukljueno stanje dimenzionisanje
ploe vriti prema zadatom lokalnom koordinatnom sistemu svake ploe
(zadatom u okviru komande Uticaji u ploi u zadatom LKS). Na taj nain se i
bez zadavanja oblasti armiranja dobija prikaz raunski potrebne armature u
eljenom pravcu.

9.3.1.2 Ulazni podaci Lokalni

Nakon zavrene selekcije ploa program e otvoriti dijalog sledeeg izgleda:

Izgled dijaloga za definisanje lokalnih ulaznih podataka

105

Primeni na sve ploe istog seta
Check box ijim je postavljanjem na ukljueno stanje omogueno dodeljivanje
istih ulaznih podataka svim ploama koje pripadaju istom setu.

9.3.3 Prikaz rezultata dimenzionisanja

Izborom podopcije prIkaz sa komandne linije otvara se dijalog sledeeg izgleda:

Dijalog za prikaz rezultata dimenzionisanja


Crtanje simbola LKS
Check box koji je aktivan samo u sluaju da je u globalnim ulaznim podacima
ukljuen check box LKS ploe odreuje podrazumevani pravac armiranja, a
odreuje se da li e se crtati simboli koji prikazuju orijentaciju LKS ploa.

Simbol koji prikazuje orijentaciju LKS ploe

106

9.3.4 Usvajanje armature

S obzirom da je u Tower-u 7 omogueno dimenzionisanje ploa prema lokalnom
koordinatnom sistemu svake ploe, program prua mogunost korisniku da postavi pravce
armiranja u pravcu tih lokalnih koordinatnih sistema. Nakon zadavanja geometrije oblasti, u
okviru koje je potrebno usvojiti armaturu, na komandnoj liniji se pojavljuje sledea poruka:

Pravac 1 Ugao (Preuzmi LKS)<0>:

Preuzmi LKS Podopcija koja se pojavljuje na komandnoj liniji samo u sluaju da je u
globalnim ulaznim podacima ukljuen check box LKS ploe odreuje
podrazumevani pravac armiranja, a njenim aktiviranjem program automatski
postavlja pravce armiranja u pravcu lokalnih koordinatnih sistema ploa.
Nakon toga se otvara dijalog za usvajanje armature:

Izgled djaloga za usvajanje armature u postavljenoj oblasti na modelu

Radijalno usvajanje armature u ploama

Ukoliko je izvreno dimenzionisanje ploa prema lokalnom koordinatnom sistemu
ploa, pri emu ploe imaju radijalni LKS, program prua mogunost postavljanja centra
radijalnog LKS za centralnu take iz koje polazi radijalno armiranje. Nakon zadavanja
geometrije oblasti, u okviru koje je potrebno usvojiti armaturu, na komandnoj liniji se
pojavljuje sledea poruka:

Centar radijalnog LKS (Preuzmi sredite LKS-a):

Preuzmi sredite LKS-a
Podopcija koja se pojavljuje na komandnoj liniji samo u sluaju da je u
globalnim ulaznim podacima ukljuen check box LKS ploe odreuje
podrazumevani pravac armiranja, a njenim aktiviranjem program automatski
postavlja centralnu taku iz koje polazi radijalno armiranje u centar radijalnog
LKS ploe. Nakon toga se otvara dijalog za usvajanje armature:

107


Izgled djaloga za usvajanje radijalne armature
u postavljenoj oblasti na modelu

9.3.7 Kreiranje tekstualnog izvetaja

Izborom podopcije prIkaz otvara se dijalog sledeeg izgleda:


Crtanje simbola LKS
Check box koji je aktivan samo u sluaju da je u globalnim ulaznim podacima
ukljuen check box LKS ploe odreuje podrazumevani pravac armiranja, a
odreuje da li e se crtati simboli koji prikazuju orijentaciju LKS ploa.

108

9.3.11 Kontrola ploa na probijanje

U Tower-u 7 je omogueno da se kontrola ploa na probijanje sprovodi i u 2D
modelima (na mestima takastih oslonaca), kao i na mestima kratkih zidova, odnosno zidova
sa dimenzijama stubova. Pored toga ubaeni su i novi propisi za kontrolu ploa na probijanje
(TPBK).

Izgled dijaloga za kontrolu probijanja ploa

Podaci o armaturi za prijem savijanja:

Vrsta armature
Iz zatvorene liste se korisniku je omogueno da bira vrstu armature za prijem
savijanja, pri emu su ponuene vrste u skladu sa trenutno aktivnim
propisom za dimenzionisanje betona.

Postupak prorauna TPBK

Uslov nosivosti na probijanje:

Rd Sd
v v s

cr
p
Sd Sd
u
V v
|
=

Sd
v
- raunska poprena sila po jedinici kritinog opsega
Rd
v
- raunska nosivost na proboj po jedinici kritinog opsega
Sd
V
- raunska sila proboja od spoljanjeg optereenja
109

cr
u
- obim kritinog preseka
p
|
- fakor korekcije kojim se uzima u obzir ekscentrino delovanje sile proboja u
odnosu na kritini presek

0 . 1 =
p
|
- za simetrino napregnute stubove

15 . 1 =
p
|
- za unutranje stubove nesimetrino napregnute

4 . 1 =
p
|
- za stubove na ivici

5 . 1 =
p
|
- za stubove u uglu

Armatura za osiguranje od proboja nee biti potrebna ako je zadovoljen uslov:

d k v v
l Rd Rd Sd
+ = s ) 40 2 . 1 (
1
t

Rd
t
- raunska vrstoa za delovanje glavnih kosih naprezanja
k - koeficijent visine preseka ploe
d - srednja statika visina preseka ploe

2 / ) (
y x
d d d + =

l
- koeficijent armiranja ploe

ly lx l
=
;
% 5 . 1 % 5 . 0 s s
l

Ako gornji uslov nije zadovoljen, potrebno je kontrolisati nosivost na pritisak, te proraunati
poprenu armaturu:

1 2
6 . 1
Rd Rd Sd
v v v = s
- nosivost pritisnutih tapova u ploi

cr
yd Sw Rd Rd Sd
u
f A v v v
o sin
1 3
E + = s
- nosivost poprene armature za osiguranje od
proboja

Sw
A
- ukupna poprena armatura
o - ugao nagiba poprene armature prema ravni ploe

Minimalna poprena armatura proraunava se prema sledeem izrazu:

o
sin
) (
min ,
min ,
load crit w
Sw
A A
A

= E

min min ,
6 . 0 =
w
(
min
- minimalni koef. armiranja na poprene sile)

crit
A
- povrina unutar kritinog preseka
load
A
- povrina delovanja optereenja
110


9.4 Dimenzionisanje greda

9.4.1 Ulazni podaci

9.4.1.1 Ulazni podaci Globalni

Izborom ove naredbe, otvara se dijalog sledeeg izgleda:

Izgled dijaloga za definisanje globalnih ulaznih podataka

Razmak podele
Edit polje u kome je korisniku omogueno da podeava gustinu taaka u
kojima se vri dimenzionisanje greda.

111

9.4.1.2 Ulazni podaci Lokalni

Nakon zavrene selekcije greda program e otvoriti dijalog sledeeg izgleda:

Izgled dijaloga za definisanje lokalnih ulaznih podataka

Primeni na sve grede istog seta
istih ulaznih podataka svim gredama koje pripadaju istom setu.

112

9.4.4 Usvajanje armature

U Tower-u 7 je olakano usvajanje armature kao i rad sa iteracijama ubacivanjem
liste iteracija u dijalog.

Lista sa prikazanim podacima o usvojenoj armaturi i rad sa iteracijama

Korisniku je sada omogueno da u svakom trenutku ima prikazane podatake o usvojenoj
armaturi u tabeli koja se nalazi u dijalogu. Kako za svaku od greda postoje tri vrste dijagrama
potrebne armature (Aa2/Aa1, Aa3/Aa4 i Aa,uz) levim klikom mia preko naziva kolona u tabeli,
odgovarajui nazivi kolona postaju selektovani (odnosno, prikazani plavom bojom) ime je
jasno naznaeno da e taj dijagram biti prikazan u dijalogu. U gornjem levom uglu iznad
dijagrama raunski potrebne armature nalazi se i naziv vrste dijagrama koji je trenutno
prikazan.

No Kolona se rednim brojem iteracija.

Aa1 Kolona sa podacima o usvojenoj armaturi Aa1 u odgovarajuoj iteraciji. Pri
postavljanju armature u porenom preseku ova kolona se automatski aurira.
Levim klikom mia preko naziva kolone, u dijalogu e biti prikazana dijagram
potrebne armature Aa2/Aa1.

113




Aa,uz Kolona sa podacima o usvojenoj poprenoj armaturi Aa,uz u odgovarajuoj
iteraciji. Levim klikom mia preko naziva kolone, u dijalogu e biti prikazana
dijagram potrebne armature Aa,uz.

Rad sa iteracijama

Kada ste postavili minimalnu armaturu u prvoj iteraciji, tada je u veini sluajeva potrebno
dodati novu iteraciju. Desnim klikom mia preko naziva kolone u tabeli sa iteracijama otvara
se padajui meni u kome se nalaze naredbe za rad sa iteracijama.

114


Padajui meni sa naredbama za rad sa iteracijama

Dodeli svim sledeim
Pomou ove naredbe korisniku je omogueno da armaturu iz tekue iteracije
dodeli svim sledeim iteracijama.

Dodaj iteraciju
Pomou ove naredbe se dodaje nova iteracija na kraj liste, koja pri tome
dobija redni broj za jedan vei od do tada poslednje iteracije. Program
automatski preuzima ve postavljenu armuturu iz do tada poslednje iteracije i
pridruuje je novoformiranoj iteraciji.

Dodaj iteraciju iza tekue
Pomou ove naredbe se dodaje nova iteracija iza tekue iteracije, koja pri
tome dobija redni broj za jedan vei od tekue iteracije, dok se redni brojevi
svih ostalih iteracija automatski auriraju. Program automatski preuzima ve
postavljenu armuturu iz tekue iteracije i pridruuje je novoformiranoj
iteraciji.

Brii tekuu iteraciju
Pomou ove naredbe se brie trenutno selektovana iteracija.

Potrebno je napomenuti da se sve ove naredbe nalaze i u meniju koji se otvara desnim klikom
mia na proizvoljno mesto unutar oblasti predviene za iscrtavanja dijagrama potrebne
armature.
115


Informacija o tekuem broju iteracije se prikazuje neposredno iznad tabele sa iteracijama:

Tekua iteracija:

1/1 Informacija o rednom broju tekue iteracije, pri emu prvi broj oznaava redni
broj tekue iteracije, a drugi ukupan broj iteracija.

Usvojena armatura u drugoj iteraciji

Dodavanje raunski nepotrebne armature

Pri usvajanju armature program automatski odreuje mesta poetka i zavretka iteracije na
osnovu uslova o pokrivanju dijagrama potrebne armature. U Tower-u 7 omogueno je da pri
usvajanju armature ukoliko se javi potreba, korisnik moe sam dodati raunski nepotrebnu
armaturu. Prvo je potrebno da korisnik selektuje iteraciju kojoj eli da dodeli raunski
nepotrebnu armaturu.

116

Novi segment iteracije gore
Pomou ove naredbe, koja se nalazi u meniju koji se otvara desnim klikom
mia na proizvoljno mesto unutar oblasti predviene za iscrtavanja dijagrama
potrebne armature, korisniku je omogueno dodavanje raunski nepotrebne
iteracije armature sa gornje strane dijagrama. Izborom ove naredbe otvara se
sledei dijalog:

Rad u ovom dijalogu je identian radu dijaloga za promenu duine segmenta pa ga neemo
posebno objanjavati. Novi segment iteracije mogue je obrisati samo brisanjem cele iteracije.

Novi segment iteracije dole
Pomou ove naredbe, koja se nalazi u meniju koji se otvara desnim klikom
mia na proizvoljno mesto unutar oblasti predviene za iscrtavanja dijagrama
potrebne armature, korisniku je omogueno dodavanje raunski nepotrebne
iteracije armature sa donje strane dijagrama. Izborom ove naredbe otvara se
dijalog identian dijalogu koji se otvara pri naredbi Novi segment iteracije
gore, pa rad u njemu neemo ponovo objanjavati.

9.4.10 Interakcioni dijagram grede

Pomou ove naredbe, omogueno je generisanje interakcionog dijagrama, kao i
kontrola nosivosti armirano-betonskog stuba, odnosno grede. Naredba Interakcioni
dijagram grede se nalazi u meniju Dimenzionisanje Beton Grede, a nakon njenog
aktiviranja komandna linija dobija sledei izgled:

Zadavanje preseka (Ekstremi / Prikaz / Kompletna greda / <krAj>):

Promena vrste dijagrama koji se prikazuje na crteu pri pozivanju komande vri se pomou
podopcije Prikaz. Njenim izborom sa komandne linije, otvara se dijalog sledeeg izgleda:

117


Dijalog za podeavanje prikaza
vrste dijagrama na crteu

Ovaj dijalog je identian dijalogu koji se otvara iz naredbe za kreiranje izvetaja usvojene
armature u gredama (pogledati poglavlje 9.4.5), te rad u njemu neemo ponovo objanjavati.

Sada se od korisnika oekuje da zada poloaj preseka na gredama za koje eli da se sprovede
generisanje interakcionog dijagrama. Da bi Vam to vie olakali posao pri izboru taka, na
komandnoj liniji je prisutna i podopcija Ekstremi. Njenim izborom, komandna linija dobija
sledei izgled:

<0 sel.> Izbor greda Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Grupe sekecije
/ Poslednja selekcija / Deselektovanje / <krAj>):

Naime, sada se od korisnika oekuje da selektuje sve grede za koje eli da mu program sam
odabere preseke sa ekstremnim vrednostima usvojene armature za svaku iteraciju. Nakon
zavrene selekcije, program e simbolima preseka i rednim brojem, na svakoj od prethodno
selektovanih greda, oznaiti take u kojima se nalaze ekstremne vrednosti usvojene armature,
i vratiti se na osnovni oblik komandne linije u okviru ove naredbe. Ukoliko u gredi nije
usvojena armatura tada e program na selektovanoj gredi postaviti take na svim mestima u
kojima je sproveden proraun dimenzionisanja grede.

Ako elite da izvrite generisanje interakcionog dijagrama greda u svim presecima u kojima je
sproveden proraun dimenzionisanja greda potrebno je sa komandne linije da izaberete
podopciju Kompletna greda. Izborom ove podopcije, program ulazi u potpuno istu
proceduru selektovanja kao i pomou podopcije Ekstremi:

<0 sel.> Izbor greda Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Grupe
sekecije/ Poslednja selekcija / Deselektovanje / <krAj>):

Kada ste odabrali sve preseke u kojima elite da se sprovede generisanje interakcionog
dijagrama, klik na desni taster mia e oznaiti kraj procedure izbora preseka, a komandna
linija dobija novi oblik:

Izaberite presek za izvetaj [1-n] (Nove take / Brisanje taaka / Prikaz / <krAj>):

Sada se od korisnika oekuje da izabere jedan od ponuenih preseka (od 1 do n), za koji eli
da kreira izvetaj, jednostavnim unosom njegovog rednog broja sa tastature i pritiskom na
taster Enter ili njegovom selekcijom sa crtea koristei OSNAP kriterijum.

118

Ukoliko elite da za jo neke preseke generiete interakcione dijagrame potrebno ja da sa
komandne linije izaberete podopciju Nove take, pri emu se ponovo ulazi u proceduru
zadavanja preseka.

Izborom podopcije Brisanje taaka imate mogunost da neke od preseka za koje je
uraeno generisanje interakcionog dijagrama obriete, a komandna linija dobija sledei oblik:

Brisanje taaka [1-n] (Sve / <krAj>):

Od korisnika se oekuje da izabere jedan od ponuenih preseka (od 1 do n), koji eli da obrie,
jednostavnim unosom njegovog rednog broja sa tastature i pritiskom na taster Enter ili
njegovom selekcijom sa crtea koristei OSNAP kriterijum.

Izborom podopcije Sve bie obrisani svi preseci za koje je izvreno generisanje interakcionog
dijagrama, a program e ponovo ui u proceduru zadavanja preseka:

Zadavanje preseka (Ekstremi / Prikaz / Kompletna greda / <krAj>):

Nakon izbora jednog od ponuenih preseka, za koje korisnik eli da kreira izvetaj otvara se

Izgled dijaloga Interakcioni dijagram

U nazivu dijaloga se ispisuje redni broj preseka za koji se kreira izvetaj.

U gornjem levom uglu dijaloga nalazi se prikaz poprenog preseka grede sa usvojenom
armaturom, odnosno potrebnom armaturom ako u preseku nije usvojena armatura.

U donjem levom delu dijaloga prikazan je 3D interakcioni dijagram za taj presek. U njemu
su prikazane take koje predstavljaju vrednosti uticaja iz kombinacija optereenja za koje je
izvreno dimenzionisanje. Ukoliko su te take zelene boje to znai da presek sa svojom
armaturom moe da izdri te uticaje, dok crvena boja oznaava da presek nije u stanju da
izdri uticaje.

119

U gornjem desnom delu dijaloga prikazuju se 2D interakcioni dijagrami. U zavisnosti od toga
ta je izabrano iz zatvorene liste koja se nalazi ispod, mogu biti prikazane razliite vrste
dijagrama: Dijagram M2-M3 (N1=const), Dijagram N1-M3 (M2=0), Dijagram N1-
M2 (M3=0), Dijagram N1-M (M2/M3=const) i Dijagram graninog
ekscentriciteta.

Dijagram M2-M3 (N1=const)

Interakcioni dijagram koji predstavlja preseke kroz 3D interakcioni dijagram u razliitim
ravnima koje odgovaraju razliitim vrednostima normalne sile N1. U njemu, kao i u 3D
interakcionom dijagramu, mogu biti prikazane take koje koje predstavljaju vrednosti uticaja iz
kombinacija opetreenja za koje je izvreno dimenzionisanje. Kao to je ve reeno, ukoliko su
te take zelene boje to znai da presek sa svojom armaturom moe da izdri te uticaje, dok
crvena boja oznaava da presek nije u stanju da izdri uticaje.

Podeavanje vrednosti sile N1 korisnik moe da vri u delu dijaloga Ordinate normalne
sile. U prikazanoj listi, nalaze se sve vrednosti normalne sile, a ispod liste program ispisuje
njene ekstremne vrednosti, odnosno prvu i poslednju vrednost iz liste.

Ordinate normalne sile moete definisati ili zadavanjem broja podela ili zadavanjem vrednosti
ekvidistance jednakih rastojanja izmeu susednih ordinata (ova dva podatka se zadaju u edit
poljima Korak i Broj podela). Nakon zadavanja eljene vrednosti, u jednom od ova dva
edit polja, i pritiskom na taster Enter ili Tab, program e automatski preurediti listu sa
vrednostima prema zadatom kriterijumu.

Pored prethodno opisanog automatskog definisanja gustina i intenziteta normalne sile,
programom je omogueno i pojedinano editovanje svih vrednosti koje se nalaze u listi. Klikom
mia preko bilo koje vrednosti normalne sile u listi, ona postaje markirana, i tada je mogue sa
tastature zadati joj novu vrednost. Kako vrednosti moraju biti u rastuem poretku, to e nakon
svake promene program automatski aurirati i njihov redosled u listi.

Brii Dugme ijim aktiviranjem se vri uklanjanje neke od vrednosti normalne sile
iz liste, tako to se prvo miem klikne preko nje (taj red u listi postaje
posebno naznaen), a zatim aktivira dugme. Svakako da e brisanje biti
onemogueno ako se u listi nalaze samo dve vrednosti koje ceo interval
proraunatih uticaja dele na minimalan broj od dve podele.

Dodaj Dugme ijim se aktiviranjem u listu moe ubaciti nova vrednost normalne sile
i to ispod aktivnog (markiranog) reda. Dodavanje novih vrednosti e biti
omogueno sve dok se ne dostigne maksimalan broj od 20 podela.

Selektovanjem vrednosti normalne sile N1 iz liste, taj red postaje posebno naznaen, a na 3D
interakcionom dijagramu crvenom bojom e se oznaavati presek dijagrama sa ravni koja
sadri tu ordinatu, dok e se na 2D interakcionom dijagramu M2-M3 ispisivati i vrednost te
sile. Ukljuivanjem check box-ova koji se nalaze desno od vrednosti normalnih sila u listi, bie
prikazano vie interakcionih dijagrama koji e predstavljati preseke kroz 3D interakcioni
dijagram u ravnima koje odgovaraju svim ukljuenim vrednostima normalne sile N1. Crnom
bojom je prikazan dijagram za tekuu vrednost sile, dok je sivom bojom prikazan interakcioni
dijagram za silu iji smo check box ukljuili. Na 3D dijagramu interakcije e se, kao to smo
ve objasnili, crvenom bojom oznaavati presek dijagrama sa ravni koja sadri tekuu
vrednost sile, dok e se crnom bojom prikazivati presek dijagrama sa ravni koja sadri
vrednost sile iji je check box ukljuen. Desni klik mia na kolonu sa check box-ovima otvara
padajui meni sa opcijama Ukljui sve i Iskljui sve ijim izborom imate mogunost da
ukljuite, odnosno iskljuite sve check box-ove u listi.

120


Interakcioni dijagrami kada je selektovana sila N1=0.0
i ukljuen check box za silu N1=500kN

Dovoenjem mia u poloaj iznad interakcionog dijagrama, program ispisuje informaciju o
vrednostima uticaja u datoj taki prikazanog interakcionog dijagrama.

Informacija o vrednostima uticaja u datoj taki interakcionog dijagrama

121

Dijagram N1-M3 (M2=0)

Interakcioni dijagram, koji predstavlja presek 3D interakcionog dijagrama kroz ravan za koju
je vrednost momenta M2 jednaka nuli. Napomenuemo, da za ovu vrstu interakcionog
dijagrama nema smisla biranje ordinata normalne sile, pa su i check box-ovi iz ove liste
izbaeni. Sve ranije objanjeno za interakcioni dijagram M2-M3, vai i za ovaj dijagram.

Dijagram N1-M2 (M3=0)

je vrednost momenta M3 jednaka nuli. Napomenuemo, da za ovu vrstu interakcionog
dijagrama nema smisla biranje ordinata normalne sile, pa su i check box-ovi iz ove liste
izbaeni. Sve ranije objanjeno za interakcioni dijagram M2-M3, vai i za ovaj dijagram.

Dijagram N1-M (M2/M3=const)

zadata vrednost odnosa M2/M3. U edit polju korisnik sam unosi odgovarajui ugao kojim se
definie odnos M2/M3. Napomenuemo, da za ovu vrstu interakcionog dijagrama nema smisla
biranje ordinata normalne sile, pa su i check box-ovi iz ove liste izbaeni. Sve ranije
objanjeno za interakcioni dijagram M2-M3, vai i za ovaj dijagram.

Dijagram graninog ekscentriciteta

Dijagram graninog ekscentriciteta je varijanta interakcionog dijagrama koji predstavlja
preseke kroz 3D interakcioni dijagram u razliitim ravnima koje odgovaraju razliitim
vrednostima normalne sile N1, pri emu su sve vrednosti momenata M2 i M3 redukovane
vrednou normalne sile N1 u toj ravni. Kao rezultat dobijeni dijagram predstavlja granini
ekscentricitet (dimenzija je metar). Dijagram graninog ekscentriciteta ograniava oblast
unutar koje se mora nalaziti rezultanta normalne sile. Istovremeno se mogu prikazati dijagrami
ekscentriciteta za vei broj ordinata normalne sile. Izbor ordinata normalne sile za koji e se
prikazivati dijagrami vri se pomou check box-ova iz liste.

U delu dijaloga Prikaz korisnik ima mogunost da zadavanjem odgovarajuih parametara
podeava prikaz interakcionih dijagrama:

eljeni broj osa
Edit polje u kome korisnik moe da zadaje broj osa koje e se prikazivati na
2D interakcionim dijagramima.

Broj podela Edit polje u kome unosom vrednosti utiete na finou 3D, kao i 2D
interakcionih dijagrama. Uneta vrednost odgovara broju podela dijagrama u
jednom kvadrantu.

Prikaz taaka optereenja
Check box ije stanje odreuje da li e se na interakcionim dijagramima
prikazivati take koje predstavljaju vrednosti uticaja iz kombinacija
optereenja za koje je izvreno dimenzionisanje.

iroki izvetaj
Check box ije postavljanje na ukljueno stanje omoguava preglednije
prikazivanje izvetaja.

122


Ukljuen iroki izvetaj

Iskljuen iroki izvetaj

Dodaj u izvetaj
Dugme koje se nalazi ispod prikaza 3D interakcionog dijagrama slui za
ubacivanje trenutno prikazanog 3D interakcionog dijagrama u izvetaj, dok
dugme koje se nalazi ispod prikaza 2D interakcionog dijagrama, slui za
ubacivanje trenutno prikazanog 2D interakcionog dijagrama u izvetaj.

Dva dugmeta ijim izborom se u izvetaj ubacuju trenutno prikazani interakcioni dijagrami

Nakon izbora dugmeta Dodaj u izvetaj u tabeli koja se nalazi u donjem desnom delu
dijaloga automatski se prikazuje naziv izvetaja koji je ubaen.

123


U izvetaj je ubaen 3D interakcioni dijagram

Dugme ijim aktiviranjem se trenutno selektovani red, a samim tim i poloaj
dijagrama u izvetaju pomera na gore.

Dugme ijim aktiviranjem se trenutno selektovani red, a samim tim i poloaj
dijagrama u izvetaju pomera na dole.

Dugme ijim aktiviranjem se vri uklanjanje trenutno selektovanog reda.

Prikaz izvetaja
Dugme ijim se izborom otvara prozor rezervisan za prikaz izvetaja
interakcionih dijagrama:

124


Prikaz izvetaja za interakcione dijagrame

Potrebno je naglasiti da e se take koje se prikazuju na interekcionim dijagramima, u
izvetaju prikazivati u vidu punog kruia ukoliko su bile zelene boje na dijagramima u
dijalogu, odnosno u vidu punog kvadrata ako su bile crvene boje.

Izborom komandnih polja , i kreirani izvetaj mogue je eksportovati u projektnu
dokumentaciju, poslati direktno na tampu ili snimiti u tekstualni fajl.

125

9.5 Dimenzionisanje seizmikih zidova

U Tower-u 7 omogueno je snimanje rezultata sprovedenog dimenzionisanja
seizmikih zidova u fajl sa rezultatima dimenzionisanja betona.

Izgled dijaloga za dimenzionisanje seizmikih zidova u zadatom preseku

Nain armiranja

Dominantni moment
Check box ijim je postavljanjem na ukljueno stanje omogueno
dimenzionisanje zidnih nosaa nainom Dominantni moment (rezultujua
armatura nee biti simetrina) i proraun armature za prijem smiuih sila po
pravilima za grede (sa uzimanjem obzir nosivosti betona za prijem smiuih
sila). Pri ovom nainu dimenzionisanja edit polja za zadavanje meusobnih
odnosa vertikalnih armatura postaju neaktivna.

Editovanje

Izborom podopcije Edit sa komandne linije, korisnik ima mogunost da edituje kako preseke
dobijene komandom za dimenzionisanje seizmikih zidova tako i preseke dobijene komandama
za dimenzionisanje niza zidova i za kontrolu naprezanja u zidanim zidovima. U zavisnosti
izabranog preseka otvorie se jedan od dijaloga: Seizmiki zidovi, Dimenzionisanje niza
zidova ili Kontrola naprezanja u zidanim zidovima (pogledati poglavlja 9.6 i 9.8).

Kreiranje tekstualnog izvetaja

Izborom podopcije Izvetaj program otvara prozor rezervisan za prikaz tekstualnog
izvetaja, u kome se prikazuje sprovedeno dimenzionisanje u svim presecima dobijenim
komandom za seizmike zidove, kao i u svim presecima dobijenim komandom za
dimenzionisanje niza zidova (pogledati poglavlje 9.6).

126


Izgled dijaloga za prikaz tekstualnog izvetaja

Ukoliko je usvojena armatura, na crteu u izvetaju se sada ona i prikazuje.

9.6 Dimenzionisanje niza zidova

U Tower-u 7 uvedena je automatizacija dimenzionisanja seizmikih zidova,
dimenzionisanjem proizvoljnog broja zidova odjednom (npr. za vie spratova). Komandom
"Dimenzionisanje niza zidova" program automatski dimenzionie proizvoljan broj zidova,
vodei rauna i o otvorima u zidu, automatski odreujui pri tome najmerodavnije preseke za
koje treba prikazati izvetaj. Korisnik ima mogunost i da sam po svojoj elji ubaci dodatne
preseke koji nisu merodavni, u izvetaj. Napomenuemo da se rezultati sprovedenog
dimenzionisanja niza zidova snimaju u fajl.

Nakon izbora naredbe Dimenzionisanje Beton Dimenzionisanje niza
zidova, ulazi se u proceduru selektovanja ploa-zidova:

<0 sel.> Dimenzionisanje niza zidova Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras
/ Grupe selekcije / Poslednja selekcija / Deselektovanje / <krAj> / Pravac<vertikalan>/
Gustina <Default>/Edit):

Pri selekciji treba voditi rauna da sve ploe, odnosno zidovi pripadaju istom tekuem 2D
pogledu, u suprotnom program e izbaciti upozorenje:
127


S obzirom da dimenzionisanje niza zidova moe da traje prilino dugo u zavisnosti od gustine
mree konanih elemenata, pomou podopcije Gustina, korisnik ima mogunost da utie na
gustinu mesta u kojima e se sprovoditi dimenzionisanje niza zidova, a samim tim i na duinu
trajanja prorauna. Nakon izbora ove podopcije program sa komandne linije zahteva unoenje
gustine:

Gustina (<Default>):

Gustina se zadaje u metrima, a izmeu uglastih zagrada se ispisuje tekua vrednost. Jasno je
da e duina trajanja prorauna biti kraa, to je vea vrednost koju korisnik zada za gustinu.
Ako se izabere podopcija Default sa komandne linije, preseci e se proraunavati na
mestima mree konanih elemenata.

Korisniku je pored dimenzionisanja proizvoljnog broja zidova po visini, odnosno postavljanju
vertikalnog pravca dimenzionisanja, omogueno i postavljanje vodoravnog i kosog pravca
dimenzionisanja. Na komadnoj liniji nalazi se podopcija Pravac <vertikalan> iji naziv
ukazuje na pravac dimenzionisanja zidova. Uzastopnim izborom ove podopcije, ona menja svoj
naziv tako da moe dobiti jedan od mogua tri oblika:

Pravac <vertikalan>
Kada je na komandnoj liniji postavljen ovaj naziv podopcije, to znai da e
pravac dimenzionisanja zidova biti vertikalan. Po zavretku komande, na crteu
e se prikazivati osa dimenzionisanja koja e imati vertikalan pravac.

Pravac <vodoravan>
pravac dimenzionisanja zidova biti vodoravan. Po zavretku komande, na
crteu e se prikazivati osa dimenzinisanja koja e imati vodoravan pravac.

Pravac <kos>
pravac dimenzionisanja zidova biti kos. Nakon selekcije zidova na komandnoj
liniji e se pojaviti poruka za definisanje kosog pravca ose dimenzionisanja:

Prva taka ose dimenzionisanja (Gustina <krAj>):

Od korisnika se sada oekuje da zada prvu taku ose dimenzionisanja, a nakon toga i drugu
taku:

Druga taka:

ime e biti definisan pravac dimenzionisanja.

Nakon selektovanja eljenih zidova i aktiviranjem desnog tastera mia otvara se dijalog
sledeeg izgleda:

128


Izgled dijaloga za dimenzionisanje niza zidova

U gornjem desnom uglu dijaloga nalazi se tabela sa svim presecima u kojima je izvreno
dimenzionisanje zidova, dok se na crteu ispod ove tabele prikazuju svi selektovani zidovi, kao
i svi merodavni preseci koje je program automatski odredio. Tekui presek iz tabele je na
crteu u dijalogu prikazan crvenom bojom, dok su merodavni prikazani crnom bojom. Broj
preseka koji se pojavljuje u tabeli zavisi od zadate gustine.

N Kolona sa svim presecima za koje je sprovedeno dimenzionisanje. Ukoliko se
u ovoj koloni pojavljuju ikone znai da su ti preseci merodavni i da e se za
njih prikazati tekstualni izvetaj.
- oznaava da je dati presek merodavan za savijanje i smicanje.
- oznaava da je dati presek merodavan za savijanje.
- oznaava da je dati presek merodavan za smicanje.
Svi preseci iji se redni broj vidi u ovoj koloni e biti prikazani u izvetaju.

Poloaj Kolona sa poloajem preseka, i to u koordinatama x, y ili z ako je u pravcu
globalnih osa, a ako nije onda onda se ispisuje poloaj lokalno od poetka
koordinatnog sistema.

S Kolona sa check box-ovima ije stanje odreuje da li e se za taj presek
kreirati tekstualni izvetaj. Na taj nain korisnik, pored merodavnih preseka,
izvetaje moe kreirati i za bilo koji presek koji se nalazi u tabeli. S obzirom
da se za merodavni presek uvek kreira izvetaj, za isti u ovoj koloni ne postoji
check box. Svi preseci koji e se prikazivati u izvetaju su numerisani i njihov
redni broj e se prikazivati u koloni N. Desni klik mia na ovu kolonu otvara
meni sa opcijama sledeim opcijama:
Ukljui sve - svi check box-ovi e biti postavljeni na ukljueno stanje, ime
e se svi preseci iz tabele nai u izvetaju.
Iskljui sve - svi check box-ovi e biti postavljeni na iskljueno stanje,
ime e se u izvetaju nai samo merodavni preseci.
Usvojenu armaturu dodeliti svim odabranim presecima - aktiviranjem
ove opcije usvojena armatura iz trenutno selektovanog preseka e se
automatski dodeliti svim presecima za koje je ukljuen check box.
Usvojenu armaturu dodeliti svim presecima - aktiviranjem ove opcije
usvojena armatura iz trenutno selektovanog preseka e se automatski dodeliti
svim presecima koji se nalaze u tabeli.
129


Gustina Edit polje u kome korisnik moe naknadno zadati novu vrednost za gustinu
poloaja preseka, pri emu e program automatski sprovesti proraun
dimenzionisanja. Ukoliko se za gustinu zada vrednost nula, to znai da e
program raditi sa default gustinom. Sve ranije reeno za zadavanje gustine
pozivanjem opcija Gustina sa komandne linije vai i ovde.

Prikazati oznaku ose
Check box ijim postavljanjem na ukljueno stanje, nakon izlaska iz dijaloga
na crteu e se prikazivati oznaka ose dimenzionisanja. Desno od ovog check
box-a se nalazi edit polje u kome korisnik za oznaku ose moe zadati
proizvoljan tekst.

Izbor ploa Dugme ijim izborom program izlazi iz dijaloga i ponovo ulazi u proceduru
selektovanja ploa, tako da korisnik naknadno moe da ubaci ili izbaci neke
zidove iz dimenzionisanja. Nakon zavretka izmena u selekciji, program se
ponovo vraa u dijalog za dimenzionisanje niza zidova.

Ostali podaci koji se nalaze u ovom dijalogu su identini podacima koji se pojavljuju u dijalogu
za dimenzionisanje seizmikih zidova, te ih ovde neemo ponovo objanjavati (pogledati
poglavlje 9.5).

Izvetaj Dugme ijim se izborom otvara prozor rezervisan za prikaz tekstualnog
izvetaja, i prikazuje sprovedeno dimenzionisanje u svim merodavnim
presecima, kao i u presecima koje je korisnik sam ubacio u izvetaj:

Izgled dijaloga za prikaz tekstualnog izvetaja

130

Rad sa ovim prozorom je potpuno isti kao i u ostalim naredbama u programu u kojima se
kreiraju tekstualni izvetaji.

Aktiviranjem komandnog polja OK u dijalogu za dimenzionisanje niza zidova procedura
dimenzionisanja e biti zavrena i program e na crteu obeleiti osu dimenzionisanja i sve
preseke, koji su selektovani u dijalogu:

Na crteu su prikazana osa dimenzionisanja
i svi preseci selektovani u dijalogu

Svaki presek u svojoj oznaci sadri i oznaku ose dimenzionisanja, koju je korisnik definisao u
dijalogu.

Edit

Izborom podopcije Edit sa komandne linije, korisnik ima mogunost da edituje kako preseke
dobijene komandom za dimenzionisanje seizmikih zidova tako i preseke dobijene komandama
za dimenzionisanje niza zidova i za kontrolu naprezanja u zidanim zidovima, a komandna linija
ima sledei oblik:

<0 sel.> Edit Selektovanje (Prozor/pOligon/pResek/<krAj>):

Nakon selektovanja ose dimenzinisanja, program e otvoriti potpuno isti dijalog, sa svim ranije
zadatim podacima u proceduri dimenzionisanja niza zidova:

131


Izgled dijaloga za editovanje ranije dimenzionisanog niza zidova

Svi ponueni parametri su sada dostupni za promenu i sprovoenje novog dimenzionisanja.

Ukoliko se selektuje neki od ranije zadatih preseka koji smo dobili pomou komande za
dimenzionisanje seizmikih zidova otvara se isti dijalog kao u proceduri dimenzionisanja tog
preseka:

Izgled dijaloga za editovanje ranije dimenzionisanog preseka

132

Ukoliko se selektuje osa dimenzionisanja dobijena komandom za kontrolu naprezanja u
zidanim zidovima otvara se isti dijalog kao u proceduri sprovoenja kontrole naprezanja
zidanih zidova:

Svi ponueni parametri su sada dostupni za promenu i sprovoenje nove kontrole naprezanja
u zidanim zidovima (pogledati poglavlje 9.8).

133

9.7 Proraun preseka

U Tower-u 7 je u kalkulatoru za dimenzionisanje betonskog preseka, ubaena lista
u kojoj se zadaje niz uticaja, koji predstavljaju vie sluajeva optereenja, za koje e se izvriti
dimenzionisanje preseka. Na taj nain je mogue sprovesti proraun armature za anvelopu
uticaja.

Deo dijaloga u kome se zadaje niz uticaja za koje e se vriti dimenzionisanje preseka

U donjem levom uglu dijaloga nalazi se lista u kojoj korisni zadaje statike uticaje koji napreu
presek. Svakom redu odgovara jedan sluaj opetereenja. Poslednja kolona u tabeli sadri
check box-ove, ije stanje odreuje da li e se za dati sluaj optereenja izvriti
dimenzionisanje preseka.

Dodaj Dugme ijim se aktiviranjem ispod poslednjeg reda u tabeli dodaje novi red.

Sa kopiranjem
Check box ijim postavljanjem na ukljueno stanje e novododati red imati
potpuno iste podatke (statike uticaje) kao i red koji je bio aktivan
neposredno pre aktiviranja komandnog polja Dodaj.

Brii Dugme ijim aktiviranjem se uklanja selektovani red iz tabele.

Pozivanje komande za interekcione dijagrame omogueno je i iz dijaloga za proraun preseka.

Interakcioni dijagram
Dugme ijim aktiviranjem se ulazi u dijalog Interakcioni dijaram, ime je
omogueno generisanje interakcionog dijagrama, kao i kontrola nosivosti
grede proizvoljnog poprenog preseka za zadate uticaje. Ovo dugme je
aktivno samo u sluaju da je sproveden proraun armature. Rad u ovom
dijalogu je ve objanjen (pogledati poglavlje 9.4.10), te ga neemo ovde
ponovo objanjavati.

134

9.8 Kontrola naprezanja u zidanim zidovima

U Tower-u 7 omoguena je kontrola normalnih napona i smiuih sila u zidanim
zidovima po propisu EUROCODE.

Nakon izbora naredbe Dimenzionisanje Beton Kontrola naprezanja u
zidanim zidovima, ulazi se u proceduru selektovanja zidanih zidova:

<0 sel.> Kontrola naprezanja u zidanim zidovima Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon /
pResek / eXtras / Grupe selekcije / Poslednja selekcija / Deselektovanje / <krAj> / Gustina /
Edit):

S obzirom da kontrola naprezanja moe da traje prilino dugo u zavisnosti od gustine mree
konanih elemenata, pomou podopcije Gustina, korisnik ima mogunost da utie na
gustinu preseka u kojima e se sprovoditi analiza, a samim tim i na duinu trajanja prorauna.
Nakon izbora ove podopcije program sa komandne linije zahteva unoenje gustine:

Gustina (<Default>):

Gustina se zadaje u metrima, a izmeu uglastih zagrada se ispisuje tekua vrednost. Jasno je
da e duina trajanja prorauna biti kraa, to je vea vrednost koju korisnik zada za gustinu.
Ako se izabere podopcija Default sa komandne linije, kontrola naprezanja e se vriti na
mestima mree konanih elemenata.

Nakon selektovanja eljenih zidanih zidova (zidovi za koje je u unosu podataka za materijal
postavljen jedan od materijala iz grupe Opeka/blokovi) i aktiviranjem desnog tastera mia
otvara se dijalog sledeeg izgleda:

135


Izgled dijaloga za kontrolu naprezanja u zidanim zidovima

U gornjem delu dijaloga nalazi se polje u kojem se prikazuje kompletan izvetaj kontrole
naprezanja u zidanim zidovima. Pri promeni bilo kog parametara izvetaj se ne aurira
automatski, ve je neophodno da se aktivira dugme Proraun, to dovodi do ponavljanja
prorauna i generisanja novog izvetaja.

U donjem delu dijaloga nalaze se parametri pomou kojih se definiu parametri potrebni za
kontrolu naprezanja u zidanim zidovima:

fk [MPa] Edit polje u kome se zadaje karakteristina vrstoa zida na pritisak.

fvk0 [MPa] Edit polje u kome se zadaje karakteristina vrstoa na smicanje pri stanju
bez pritiska.

fvk,gran [MPa]
Edit polje u kome se zadaje granina karakteristina vrstoa na smicanje.

Koef. sigurnosti za materijal
Edit polje u kome se zadaje koeficijent sigurnosti za materijal.

fb [MPa] Edit polje u kome se zadaje karakteristina vrstoa opeke.

136

Karakteristina vrstoa na smicanje fvk [MPa] se odreuje na jedan od sledeih naina:

1.
d vko vk
f f o + = 4 . 0

gde su:

0 vk
f

] [MPa
- karakteristina vrstoa na smicanje pri stanju bez pritiska

d
o ] [MPa
- radni napon pritiska upravno na pravac smicanja

2.
0
065 . 0
vk b vk
f f f > =

gde su:

b
f ] [MPa
- karakteristina vrstoa opeke

0 vk
f ] [MPa
- karakteristina vrstoa na smicanje pri stanju bez pritiska

CQC (Koef. priguenja = 0.050)
U skladu sa novim nainom modalnog kombinovanja (CQC umesto SRSS)
moi e se ukljuiti ili iskljuiti modalno kombinovanje uticaja, ukljuivanjem
ili iskljuivanjem check box-a CQC (Koef. priguenja) ili ukoliko je koeficijent
priguenja jednak nuli, SRSS.

Tekui sluaj optereenja
Prekida koji oznaava da e se proraun sprovesti za tekui sluaj
optereenja.

Kompletna ema
Prekida koji oznaava da e se proraun sprovesti za definisanu emu
optereenja. U sluaju da u okviru naredbe ema kombinovanja optereenja
sva optereenja imaju karakter Nedefinisano optereenje, tada e ovaj
prekida biti neaktivan.

Proraun Dugme ijim aktiviranjem program uvek ponovo vri proraun i generie novi
izvetaj, potujui pri tome sve parametre zadate u ovom dijalogu.

Prikaz celog sklopa
Check box ijim e se postavljanjem na ukljueno stanje u izvetaju kontrole
naprezanja prikazati svi selektovani zidovi, a ne samo zid za koji se prikazuju
merodavni preseci.

137


Ukljuen check box Prikaz celog sklopa

Iskljuen check box Prikaz celog sklopa

Izborom komandnih polja , i kreirani izvetaj mogue je eksportovati u projektnu
dokumentaciju, poslati direktno na tampu ili snimiti u tekstualni fajl.

Aktiviranjem komandnog polja OK procedura kontrole naprezanja zidanih zidova e biti
zavrena i program e na crteu obeleiti osu dimenzionisanja kao i merodavne preseke.

Na crteu su prikazane osa dimenzionisanja i
merodavni preseci za svaki od selektovanih zidova

Edit

Izborom podopcije Edit sa komandne linije, korisnik ima mogunost da edituje osu
dimenzionisanja postavljenu u komandi za kontrolu naprezanja u zidanim zidovima, a
komandna linija ima sledei oblik:

<0 sel.> Edit Selektovanje (Prozor/pOligon/pResek/<krAj>):

Nakon selektovanja ose dimenzinisanja, program e otvoriti potpuno isti dijalog, sa svim ranije
zadatim podacima u proceduri sprovoenja kontrole naprezanja u zidanim zidovima:

138


Svi ponueni parametri su sada dostupni za promenu i sprovoenje nove kontrole naprezanja
u zidanim zidovima.
139

10. Dimenzionisanje elinih
preseka
10.4 Ulazni podaci

Nakon selekcije tapova otvora se dijalog za definisanje ulaznih podataka:

Izgled dijaloga za definisanje ulaznih podataka


10.6 Prikaz rezultata

U Tower-u 7 je omogueno da se korienjem odgovarajuih filtera za prikaz
dimenzionisanih tapova mogu za svaki set greda prikazati samo oni tapovi koji imaju
iskorienost u zadatom opsegu kao i tapovi sa ekstremnim iskorienjima. Na taj nain
program e sve tapove jednog seta, za koje je sprovedena kontrola stabilnosti, a koji ne
zadovoljavaju zadati filter farbati plavom bojom. U suprotnom, ako zadovoljavaju zadati fiter,
tapovi e se farbati zelenom bojom ako imaju koeficijent iskorienja < 1.00, odnosno
crvenom bojom ako imaju koeficijent iskorienja > 1.00. Nedimenzionisane tapove
program e farbati belom bojom.

Nakon aktiviranja naredbe Prikaz rezultata, na komandnoj liniji se javlja poruka:

<0 sel.> Prikaz rezultata - Selektovanje (Filter/<krAj>):

Aktiviranjem podopcije Filter otvara se dijalog u kome korisnik zadaje filtere za prikaz
dimenzionisanih tapova:

140


Izgled dijaloga za definisanje filtera za prikaz dimenzionisanih tapova

Aktivan Check box ijim postavljanjem na ukljueno stanje definisani filteri u ovom
dijalogu e uticati na prikaz dimenzionisanih tapova.

Set Kolona sa rednim brojevima setova elinih preseka koji se nalaze u fajlu.

Naziv Kolona sa opisima setova elinih preseka koji se nalaze u fajlu. Iza ove
kolone se nalazi kolona sa check box-ovima koja odreuje za koji set greda e
se filter primenjivati. Desnim klikom mia na ovu kolonu otvara se padajui
meni sa opcijama Ukljui sve i Iskljui sve, ijim izborom imate
mogunost da ukljuite, odnosno iskljuite filter za sve setove.

Filter Klikom na strelicu koja se nalazi sa desne strane ove zatvorene liste, otvara
se meni sa ponuenim filterima: Sve, Samo n ekstremnih, Samo sa
iskorienou veom od , Samo sa iskorienou manjom od .
Sve - oznaava da e svi tapovi tog seta biti prikazani ne koristei filter.
Samo n ekstremnih - oznaava da e se prikazivati samo n tapova
jednog seta, sa najveim faktorom iskorienja. U edit polje n korisnik
zadaje taj broj tapova.
Samo sa iskorienou veom od - oznaava da e se za svaki set
tapova prikazati samo oni koji imaju iskorienost veu od one koju korisnik
zadaje u edt polju .
Samo sa iskorienou manjom od - oznaava da e se za svaki set
tapova prikazati samo oni koji imaju iskorienost manju od one koju
korisnik zadaje u edt polju .

10.7 Izvetaj

Korienjem filtera za prikaz dimenzionisanih tapova korisnik moe za svaki set
greda da prikae samo one tapove koji imaju iskorienost u zadatom opsegu kao i tapove
sa ekstremnim iskorienjima. Za tapove koji zadovoljavaju postavljene filtere korisnik moe
jednostavno da kreira izvetaj, njihovim automatskim ubacivanjem u selekciju, s tim da ima
mogunost i da sam po svojoj elji ubaci dodatne tapove u izvetaj.

Izborom naredbe na komandnoj liniji se javlja sledea poruka:

141

<0 sel.> Izvetaj - Selektovanje (Sve/Prozor/pOligon/pResek/eXtras/Grupe selekcija/Poslednja
selekcija/Deselektovanje/Filter/<krAj>):


Izgled dijaloga za definisanje filtera za prikaz
dimenzionisanih tapova u okviru komande za izvetaj

Rad u ovom dijalogu je ranije ve objanjen (pogledati poglavlje 10.6), te ga ovde neemo
ponovo objanjavati.

Selektuj za izvetaj
Check box ijim se postavljanjem na ukljueno stanje svi tapovi koji
zadovoljavaju postavljene filtere ubacuju u selekciju i na taj nain korisnik za
njih moe brzo i jednostavno da kreira izvetaj.

142

11. Dimenzionisanje drvenih
konstrukcija
11.3 Ulazni podaci

Nakon selekcije tapova otvora se dijalog za definisanje ulaznih podataka:

Izgled dijaloga za definisanje ulaznih podataka


11.5 Prikaz rezultata

U Tower-u 7 je omogueno da se korienjem odgovarajuih filtera za prikaz
dimenzionisanih tapova mogu za svaki set greda prikazati samo oni tapovi koji imaju
iskorienost u zadatom opsegu kao i tapovi sa ekstremnim iskorienjima. Na taj nain
program e sve tapove jednog seta, za koje je sprovedena kontrola stabilnosti, a koji ne
zadovoljavaju zadati filter farbati plavom bojom. U suprotnom, ako zadovoljavaju zadati fiter,
tapovi e se farbati zelenom bojom ako imaju koeficijent iskorienja < 1.00, odnosno
crvenom bojom ako imaju koeficijent iskorienja > 1.00. Nedimenzionisane tapove
program e farbati belom bojom.

Nakon aktiviranja naredbe Prikaz rezultata, na komandnoj liniji se javlja poruka:

<0 sel.> Prikaz rezultata - Selektovanje (Filter/<krAj>/Dijagram b.p.t.):


143


Izgled dijaloga za definisanje filtera za prikaz dimenzionisanih tapova

Aktivan Check box ijim postavljanjem na ukljueno stanje definisani filteri u ovom
dijalogu e uticati na prikaz dimenzionisanih tapova.

Set Kolona sa rednim brojevima setova drvenih preseka koji se nalaze u fajlu.

Naziv Kolona sa opisima setova drvenih preseka koji se nalaze u fajlu. Iza ove
kolone se nalazi kolona sa check box-ovima koja odreuje za koji set greda e
se filter primenjivati. Desnim klikom mia na ovu kolonu otvara se padajui
meni sa opcijama Ukljui sve i Iskljui sve, ijim izborom imate
mogunost da ukljuite, odnosno iskljuite filter za sve setove.

Filter Klikom na strelicu koja se nalazi sa desne strane ove zatvorene liste, otvara
se meni sa ponuenim filterima: Sve, Samo n ekstremnih, Samo sa
iskorienou veom od , Samo sa iskorienou manjom od .
Sve - oznaava da e svi tapovi tog seta biti prikazani ne koristei filter.
Samo n ekstremnih - oznaava da e se prikazivati samo n tapova
jednog seta, sa najveim faktorom iskorienja. U edit polje n korisnik
zadaje taj broj tapova.
Samo sa iskorienou veom od - oznaava da e se za svaki set
tapova prikazati samo oni koji imaju iskorienost veu od one koju korisnik
zadaje u edt polju .
Samo sa iskorienou manjom od - oznaava da e se za svaki set
tapova prikazati samo oni koji imaju iskorienost manju od one koju
korisnik zadaje u edt polju .

11.6 Izvetaj

Korienjem filtera za prikaz dimenzionisanih tapova korisnik moe za svaki set
greda da prikae samo one tapove koji imaju iskorienost u zadatom opsegu kao i tapove
sa ekstremnim iskorienjima. Za tapove koji zadovoljavaju postavljene filtere korisnik moe
jednostavno da kreira izvetaj, njihovim automatskim ubacivanjem u selekciju, s tim da ima
mogunost i da sam po svojoj elji ubaci dodatne tapove u izvetaj.

Izborom naredbe na komandnoj liniji se javlja sledea poruka:

144

<0 sel.> Izvetaj - Selektovanje (Sve/Prozor/pOligon/pResek/eXtras/Grupe selekcija/Poslednja
selekcija/Deselektovanje/Filter/<krAj>):


Izgled dijaloga za definisanje filtera za prikaz
dimenzionisanih tapova u okviru komande za izvetaj

Rad u ovom dijalogu je ranije ve objanjen (pogledati poglavlje 11.5), te ga ovde neemo
ponovo objanjavati.

Selektuj za izvetaj
Check box ijim se postavljanjem na ukljueno stanje svi tapovi koji
zadovoljavaju postavljene filtere ubacuju u selekciju i na taj nain korisnik za
njih moe brzo i jednostavno da kreira izvetaj.

Tower7 Razlike

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Tower7 Razlike

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel.

- koeficijent armiranja ploe

- minimalni koef. armiranja na poprene sile)

You might also like