HAGAKURE

HAGAKURE
KNJIGA O SAMURAJIMA
Jamamoto Cunetomo
Preveo Vilijam Skot Vilson
BEOGRAD
2007
Q
Buido. Prenjeno, ali smelo kaligrafsko delo koje je na-
slikao Takahai Deiua (1835-1903), majstor koplja i sluga
poslednjeg oguna, Tokugave Joinobua.
Najvei postojei odeljak zamka Saga, nekada kue istoime-
nog vladajueg klana. Jamamoto je bio sluga ovog klana
do njegovog postriga 1700. godine, posle smrti njegovog
gospodara Nabeime Micuigea. Ovde moete videti Kapiju
ai, koja je dobila ime po ukrasu u obliku ribe sline del-
nu, iji je rep vidljiv na gornjoj, levoj strani krova. Zamak,
koji je zavren 1591. godine, u nekoliko navrata je bio ra-
zoren poarom. Ono malo to je ostalo od nekada impre-
sivne graevine stoji u dananjem gradu Sagi, u Kjuuu.
Dva retka primera kaligraje Jamamota Cunetoma. Ova dva
haikua su kaligrasana snagom prikladnom ratniku, ali su
tragovi topline, takoe, vidljivi.
LEVO
Svi ure Mina hito wa
u moderni Edo Edo e yukuramu
kasna jesen. aki no kure.
DESNO
Divlje trenje cvetaju, Ukiyo kara,
koliko li su one daleko nanri arouka
od ovog prolaznog sveta? yamazakura.
Edo (dananji Tokio) je bio glavni grad Japana sa rastuom
populacijom od preko milion ljudi.
Naslov originala:
HAGAKURE - The Book of Samurai
YAMAMOTO TSUNETOMO
Sva prava na prevod za Srbiju
IP BABUN
Urednik
DRAGAN PARIPOVI
Preveo sa engleskog
BRANIMIR ALI
Lektura
GORAN BOJI
Naslovna strana
D&D DESIGNE STUDIO
tampa
LUKATAMPA
Tira: 777
ISBN 978-86-83737-44-4
5/D!/J
Q
PRIOccvcR 13
LvcO 1
!z IRvcc IccIAvI)A 21
!z ORUccc IccIAvI)A o
!z IRIIc IccIAvI)A 74
!z IIvRIcc IccIAvI)A 7
!z IIIcc IccIAvI)A 97
!z I>Icc IccIAvI)A 77
!z >IO/cc IccIAvI)A 82
!z c>/cc IccIAvI)A 91
!z OIvIIcc IccIAvI)A 1O3
!z OI>IIcc IccIAvI)A 1O9
!z )IOANAI>Icc IccIAvI)A 12O
Ic8AvIzNI IRIcI KA>Nc U Ncc 13O
AIc/INI Uz IIK>I 133
!/INA, /I>IA I RII 13o

Posveeno
Tomasu Konstantinu Levidiotisu
PRIOccvcR
Q
Filozoja Hagakure predstavlja jedan pristup koji je odavno uklonjen iz
naeg modernog pragmatizma i materijalizma. Njen poziv je intuitivan,
pre nego racionalan, a jedna od njenih glavnih pretpostavki je da ovek
moe ii kuda god poeli putem jednostavnog razmiljanja. Intuicija
zasnovana na iskrenosti i moralnom vostvu vodi oveka do njegovih
temelja.
Ona nema nita da kae ni o vremenu ni o protu, niti zagovara
gubljenje vremena u nejasnim kontemplacijama o Praznini. ovek ivi u
svetu i reaguje na stvari oko njega. Pitanje je gde e se skrasiti.
Prvi put sam se zainteresovao za ovu knjigu u Montereju u Kali-
forniji, 1972. godine, tokom uenja japanskog jezika. Jedan moj japan-
ski po znanik mi je rekao da bi mi Hagakure bilo interesantno, poto
sam uivao u delima Jukija Miime. Nekoliko nedelja kasnije dobio
sam razna izdanja iz Japana, ukljuujui i Miimin Hagakure Nyumon
(Uvod u Hagakure), i poeo sam da radim na prevodu, mislei da ga
mogu zavriti do kraja semestra. Prevoenje je potrajalo znatno due,
ukljuujui period istraivanja na Aii prefekturalnom (upraviteljskom)
univerzitetu, kao i period obrade velikih koliina podataka koji mi nisu
bili dostupni u Kaliforniji.
Tri stotine odlomaka koji su dati ovde (ukupno ih ima vie od hiljadu
i trista) predstavljaju ono to verujem da je sr te knjige. Iako sam zas-
novao svoje odlomke na onima ve datim u drugim prireenim delima,
dodao sam, takoe, dosta onih koje su japanski izdavai preskoili,
ukoliko sam ih smatrao sutinskim, ilustrativnim ili naprosto, interesant-
nim za zapadnog itaoca. Tekst je tradicionalno podeljen na jedanaest
poglavlja, pod nazivima kao to su Pravila, Izreke gospodara Naoige,
Prie drugih klanova, ili, kao to stoji u poslednjem poglavlju, jednos-
tavno, Dogaaji neobjanjeni u ostalih deset poglavlja. Odlomci dati
!AcAKURI 14
ovde su uzeti iz svih poglavlja, sem petog koje je veim delom sainjeno
iz zabeleki datuma i dogaaja kao to su roendani, povratak gospo-
dara Nabeime iz Eda, ili autorova poseta dvorcu.
Originalni rukopis vie ne postoji, iako postoji nekoliko kopiranih,
donekle razliitih rukopisa kao to su Kurihara-bon, Tahairo-bon i
Nakano-bon. Ove prevode sam zasnovao prvenstveno na Moinoki
Nabeimake-bonu kao to je dato u Nihon iso Takei (Pregled japan-
ske misli, knjiga 26.).
Kao znak potovanja, elim iskreno da se zahvalim prof. Jagi Cujoiju
sa Aii prefekturalnog univerziteta, koji me je ljubazno vodio kroz ovaj
projekat; gospoi Macudi Nobuko koja mi je pomogla kod onih delova
prevoda kod kojih sam imao najvie potekoa; i bivem prof. Ivanu
Morisu koji me je ohrabrio da se upustim u ovaj posao.
Vilijam Skot Vilson
LvcO
Q
Na dan 16. maja 1700. godine, u svojoj ezdeset i devetoj godini,
preminuo je Nabeima Micuige, trei daimjo oblasti poznate kao prefek-
tura Saga. Jedan od njegovih najbliih pratilaca, Jamamoto Cunetomo,
koji je jo kao dete stupio u Micuigeovu slubu, tada je imao etrdeset i
dve godine. Poto su mu njegov sopstveni gospodar i Tokugavina vlada
zabranili da izvri samoubistvo kao in sauea u gospodarevoj smrti,
i budui da je bio razoaran sklonostima Micuigeovih naslednika, Cu-
netomo je zatraio dozvolu da se povue i postane budistiki svetenik,
to mu je bilo i odobreno. Tog leta on se preselio u mali pustinjaki stan,
ivei u deliminoj osami u mestu zvanom Kurocuibaru na oko dva-
naest kilometara severno od dvorca Sage. Godine 1710. poeo je da
ga poseuje Tairo Curamoto, mladi samuraj koji je prethodne godine
iz nepoznatih razloga bio otputen iz slube kao pisar. Njihovi razgovori
potrajali su sedam godina, a 10. septembra 1716. godine, Jamamo-
tovi govori, kako ih je zabeleio Curamoto, sreeni su u knjigu i naz-
vani Hagakure, to bi se moglo prevesti ili skriveno liem ili skriveno
lie. Tri godine kasnije Jamamoto je preminuo u svojoj ezdeset i prvoj
godini.
Feudalno imanje koje je drala porodica Nabeima se nalazilo na
ostrvu Kjuu u jugozapadnom delu Japana i pripadalo je oblasti pozna-
toj kao Tozama, to je izraz za daimjoa koji se predao Tokugavi Iejasuu
tek posle odluujue bitke kod Sekigahara, 1600. godine. Ovo je bila
bitka koja je uzdigla Iejasua do vrhovnog poloaja meu daimjoima, i
koja je odredila njihov status za sledeih dvesta pedeset godina. Kod
Sakigahare, osniva klana, gospodar Nabeima Naoige (1538-1618)
se prvobitno pridruio Tokugavi, ali kada je bitka otpoela, najednom
se vratio Tojotomisu. Ovo je bila skoro fatalna greka, a odnosi izmeu
!AcAKURI 1o 17
porodice Tokugava i porodice Nabeima su ostali napeti jo sledee tri
generacije.
Naoige je bio ovek od akcije i snanog uma i postoji itavo poglavlje u
Hagakureu posveeno pripovedanju njegovih izreka i njegovog dranja.
On je u prolosti bio jedan od glavnih pratilaca Rjuzojia Takanobua, ali
je posle Takanobuove smrti on preuzeo imanje. Bio je aktivni uesnik
u invaziji na Koreju Tojotomia Hidejoija. Preminuo je u osamdeset i
prvoj godini. Njegov sin i naslednik je bio Nabeima Kacuige (1580-
1657) kome je posveen veliki deo Hagakurea. On je izgleda nasle-
dio oev karakter, pa ga je jo u svojoj osamnaestoj godini pratio na
drugom pohodu na Koreju (1597). Kacuige je bio taj koji je vodio oeve
trupe kod Sekigahare, pa je kasnije morao da podnosi uznemiravanja
od centralne vlasti. Takoe, on je predvodio 34000 ljudi u napadu na
zamak Hara, tokom imabara pobune (1637-1638), a kasnije ga je kaz-
nio Bakufu zato to je napao zamak koji su drali pobunjenici pre nego
to je otpoeo zvanini vladin napad. Njegov sin Tadaige umro je od
malih boginja u dvadeset i treoj godini, a posle Kacuigine smrti u se-
damdeset i osmoj godini, imanje je prelo u vlasnitvo njegovog unuka,
Nabeime Micuigea (1632-1700).
U vreme kada je Micuige doao na elo porodice Nabeima, prilike
u Japanu su se radikalno promenile. Razdoblje zaraene zemlje, koje
je trajalo preko stotinu godina, najzad se zavrilo 1600. godine bitkom
kod Sekigahare i uspostavljanjem Tokugavinog reima. Suzbijanje
imabara pobune 1638. godine praktino je oznailo kraj bilo kakvih
veih ratnikih sukoba. Novonastali mir je bio praen daljim napretkom,
a sa napretkom dolo je i do rasta trgovake klase i ekspanzije gradova-
zamkova na raznim feudalnim imanjima. Ali mir i prosperitet su, takoe,
doneli i probleme klasi samuraja. Bez neprestanog ratovanja, ratnik je
na neki nain bio nezaposlen, a spartanski ideal, koji se toliko dugo
povezivao sa ovom klasom, poeo je da gubi svoj praktini smisao. Feu-
dalci su, tavie, imali veu potrebu za obrazovanim upravnicima nego
za grubim ratnicima. Zvanini ogunat je reagovao tako to je poeo
da zagovara primer konfuijanskog ideala kompletnog oveka koji je i
ratnik i uenjak, to se po samoj prirodi socijalne strukture proirilo po
feudalnim oblastima i postalo ideal koji e oblikovati ratniku klasu do
njenog zvaninog raspada dva i po veka kasnije.
U Micuigeu mi nalazimo neto drugaijeg oveka u odnosu na
njegovog dedu i pradedu. Iako je bio daimjo i kao takav voa ratnika, on
jedva da je imao etiri godine u doba imabare i nikada nije uestvovao
u vojnim aktivnostima koje su preokupirale Naoigea i Kacuigea. Novo
isticanje uenosti odrazilo se u tom oveku, pa iako je njegov pradeda
spalio sve svoje knjige pesama jo u mladosti, sam Micuige ne samo
da je bio zainteresovan za tu temu, ve je ohrabrivao i druge samuraje
da ue. tavie, po dekretu ogunata iz 1635. koji je u u jednom svom
delu zahtevao da ene i deca feudalnih gospodara borave u glavnom
gradu Edu, Micuigeov odgoj i vaspitanje su bez sumnje bili u veoj meri
kosmopolitski nego to bi bili da je odrastao u relativno neprenjenoj
oblasti Sage. Ipak, Micuige je pokazao svoju vladalaku sposobnost
konano uvrstivi temelje klana Nabeima.
Micuige je bio feudalni gospodar ve dve godine kada je Jamamo-
to Cunetomo roen, 11. 6. 1659. godine. Cunetomov otac, Jamamoto
Jinemon, bio je ovek iji se karakter graniio sa ekscentrinim (imao je
sedamdeset i jednu godinu kada se Cunetomo rodio). Sluio je obojici,
Naoigeu i Kacuigeu. On je, oigledno, oseao da je njegov poslednji
potomak suvian dodatak porodici, i bio bi ga ustupio prodavcu soli da
voa njegove grupe nije intervenisao i uzeo deaka pod svoje okrilje,
odgajajui ga u svojoj porodici. U Hagakureu nam je data jasna slika
kakav je ovek Jinemon bio, dok se o Cunetomovoj majci zna samo to-
liko da joj je ime bilo Maeda i da je bila jo iva kada je on imao pedeset
i jednu godinu.
Cunetomo je bio boleljivo dete i priao je kako su mu doktori pred-
videli da nee poiveti vie od dvadeset godina. Uprkos njegovom
nenom zdravlju, on se zaposlio kao pa kod Micuigea kada je imao
devet godina i ostao mu je veran i posveen do kraja svog ivota. Iz-
gleda da je Micuige bio impresioniran Cunetomovom knjievnom
sposobnou, jer ga je on ohrabrio u tom nastojanju, pa su obojica uila
kod jednog obrazovanog oveka po imenu Kuranaga Riheim koji je vie
puta nudio Cunetomu da postane njegov naslednik. Mladi pa je ipak
vie bio zainteresovan za igru sa Micuigeovim sinom, Cunaigeom, pa
je ubrzo bio otputen iz slube.
U narednim godinama nije bilo nikakvih vanrednih dogaaja u Cu-
netomovom ivotu i u dvadesetoj godini i dalje je bio van zvanine
LvcO
!AcAKURI 18 19
slube. Pria se da mu je neko u tom trenutku zamerio kako mu je
izraz lica previe inteligentan i upozorio ga da Micuige ne voli takav
izraz. Cunetomo izjavljuje da je proveo sledeu godinu pred ogledalom,
pokuavajui da ispravi ovu greku.
Otprilike u ovo vreme je Cunetomo poeo oajavati da li e ikada
dobiti poloaj gospodarevog sluge, i poeo je da poseuje oveka koji
je imao ne mali uticaj na njegov ivot. To je bio zen budistiki svetenik
Tanen (?-1680), ovek nesalomivog potenja i volje, koji je dao ostavku
na mesto glavnog svetenika u velikom hramu Nabeima, u znak prote-
sta zbog smrtne kazne izreene jednom drugom sveteniku, i koji je,
kada je bio pozvan da se vrati, to odbio. Zen budizam i samuraji su
blisko povezani jo od trinaestog veka u Japanu kada su Hoo regenti
otkrili da vitalnost zena i odbacivanje ivota kao posebnog predmeta
udnje imaju dosta toga da ponude ratniku
1
. Tanenove ideje koje se tiu
veze izmeu zena i ratnika se mogu videti iz onog dela Hagakurea u
kojem on izjavljuje da su religiozne stvari za stare ljude i da e mladim
samurajima prouavanje budizma doneti jedino propast, jer e poeti da
gledaju svet na osnovu dva sistema vrednosti umesto jednog. Znaajno
je to da je Tanen prepoznao Cunetoma kao nekog ko je razumeo prin-
cipe zena posle samo kratkog perioda treninga.
Drugi ovek koji e imati znaajan uticaj na Cunetoma tokom ovog
perioda i tokom kasnijih godina bio je konfuijanski uenik Iida Itei, koji
je bio veoma poznat u Sagi po svojoj iskrenosti i potenju. On je bio
savetnik Kacuigeu i Micuigeu i ak je jedno vreme bio proteran na
8 godina zbog svog beskompromisnog protivljenja miljenju daimjoa.
Verovatno je da su pouke ovog oveka vie nego ohrabrivale Cuneto-
mov oseaj krajnje lojalnosti.
Konano, meu ljudima koji su uticali na Cunetomove stavove, bio
je njegov neak, Jamamoto Gorozaemon. Gorozaemon je zapravo bio
Cunetomov stareina, i zahvaljujui njegovom trudu je ovom mladom
samuraju konano dat neki nii poloaj. Cunetomo je, ipak, bio neza-
dovoljan svojom sudbinom i poeo je jo vie da se trudi ne bi li postao
dobar samuraj. Najzad je 1686. bio pozvan u Edo kao pisar, a kasnije
je bio pripojen carskoj prestonici Kjotoa. Na nesreu, sledee godine
Gorozaemon je preuzeo odgovornost za ogromni razorni poar i dao je
otkaz. Njegovi tienici su ga neminovno pratili.
Micuige je kasnije ponovo angaovao Jamamota i ovaj je nastavio da
mu slui u raznim oblastima, veinom u vezi sa poezijom i pisanim delima.
On belei da je njegova glavna ambicija bila da postane stareina, to
je poloaj slian savetniku, ali je kasnije doiveo razoaranje. Micuige
se 1695. godine povukao, u ezdeset i treoj godini, najverovatnije zbog
naruenog zdravlja. Micuige je dugo eleo jednu knjigu tajnih pesnikih
uputstava zvanu Kokindenju, a Cunetomo je uloio sav svoj trud kako bi
nabavio primerak ove knjige. On se 1. maja 1700. godine vratio iz Kjo-
toa i poklonio primerak knjige Micuigeu koji je bio prikovan za krevet.
Dve nedelje kasnije Micuige je preminuo.
Teko je zamisliti dubinu Cunetomovih oseanja posle smrti njegovog
gospodara. Njegova prva i najaa reakcija morala je biti juni, ili ritualno
samoubistvo vaenjem utrobe, kako bi se pridruio svom gospodaru u
smrti, ali je ovu praksu zabranio sam Micuige 1661.godine, a naredne
godine i ogunat. Cunetomo je, oigledno, odluio da velika lojalnost
nalae da sledi gospodarevo nareenje, a ne njegovu sudbinu.
Tako je Jamamoto Cunetomo u svojoj etrdeset i drugoj godini
obrijao glavu i postao budistiki svetenik, a njegova ena monahinja.
Za dvadeset godina svoje slube on nije uradio nita po emu bi bio
zapamen u japanskoj istoriji i danas je njegovo ime gotovo nepoznato
japanskoj javnosti. injenica je da nikada nije uestvovao u nekoj bici
i da su vrednosti koje je on zagovarao vie pripadale vremenu od pre
sto godina nego njegovom. Moda je zato iznenaujue koliko danas
njegove rei izgledaju prodorno.
Kada govorimo o Hagakureu, moda bi najbolje bilo najpre rei ta
on nije: tj., nije dobro osmiljena lozoja, bilo u smislu da sadri blisko
razumske ili logike argumente, bilo u smislu samog predmeta kojim se
bavi. Upravo suprotno, ona je upravljena antiintelektualno ili antinauno,
a budui da je u pitanju zapis sedmogodinjih razgovora, sam predmet
kojim se bavi znatno varira, od autorovih najdubljih oseanja vezanih
za Put samuraja, do diskusija na temu pribora za ceremoniju aja ili
to kako je odreena kua dobila ime. tavie, sama knjiga izgleda da
nije bila namenjena za iru javnost. U predgovoru autor se zalae da
se svih jedanaest poglavlja na kraju bace u vatru i kasnije citira svog
oca koji govori: Posle itanja knjiga i slinog, najbolje je zapaliti ih ili
ih baciti. Reeno je da je itanje knjiga posao Vrhovnog Suda, dok je
LvcO
!AcAKURI 2O 21
posao Kue Nakano u ratnikoj hrabrosti, prihvatiti se hrastovog tapa.
U najmanju ruku je sporno da li je Jamamoto stvarno eleo da rezul-
tat njegovog sedmogodinjeg truda bude zanemaren, ili je jednostavno
dao uvod svom delu sa jednom vrstom protesta koji nije tako redak u
istonoj literaturi, ali je sigurno da on nikada nije sanjao da e njegova
italaka publika biti ovako brojna kao to na kraju jeste. On je bio apso-
lutni samuraj, njegove misli su se u najveem broju sluajeva zavravale
na granicama imanja Nabeima, i godinama je ova knjiga ostala tajno
vlasnitvo klana Nabeima.
Hagakure se moe smatrati izrazom Jamamotove iskrenosti. Njegov
ekstremizam i neobinost nije osuivao niko, a malo je verovatno da bi
on i oseao bilo kakvu uzdranost. Njegovi mentori i moda geograf-
ski poloaj ohrabrivali su njegovu sopstvenu radikalnost, a jedinstvena
ideja na koju je usresredio svoje misli nije bila sklona kompromisu niti
bilo kakvom uzmicanju.
Cunetomo je gledao na smrt kao na najvei in koji samuraj moe
izvriti za svog gospodara, ali on nije bio samo romantiar koji se hranio
mranim mislima. On je bio vrlo svestan dogaaja i problema tog vre-
mena i odgovarao je na njih u okviru svojih sopstvenih uvida. To je on
izloio u Hagakureu.
Ne bi bilo sasvim korektno rei da su rei ovog donekle mranog
oveka imale presudan uticaj na japansku misao, ali ne bi bilo pogreno
ako bi neko rekao da se u njima sasvim jasno odrazila ekstremnost jed-
nog od njenih najbitnijih tokova.
Vilijam Skot Vilson
!z IRvcc IccIAvI)A
Q
Iako je sasvim logino da samuraj mora biti svestan Puta samuraja, ini
se da smo svi nemarni. Stoga, ako neko upita: Koji je pravi smisao Puta
samuraja?, retko ko bi mogao da spremno odgovori na ovo pitanje. Ovo
je zato to on to nije prethodno utvrdio u svom umu. Iz toga moemo
saznati o njegovoj nesvesnosti Staze.
Nemar je ekstremna stvar.
b
Put samuraja je sadran u smrti. Kada doe do situacije ili-ili, postoji
samo brzi izbor smrti. To nije naroito teko. Budite odluni i hitri. Rei
da je umreti neostvarenih ciljeva isto to i umreti pseom smru, jeste
povran obiaj prenjenih. Kad se ovek suoi sa izborom ivota ili smr-
ti, nije neophodno da postigne svoj cilj.
Mi svi elimo da ivimo i velikim delom gradimo nau logiku prema
onome to nam se svia. Ali, ako ne ostvarimo na cilj i nastavimo da
ivimo, to je kukaviluk. Ovo je opasna tanka linija. Umreti ne ostvarivi
svoj cilj jeste psea smrt i fanatizam, ali u tome nema sramote. Ovo je
sutina Puta samuraja. Ako svakog jutra i veeri ovek usmeri svoje
srce na dobar put, sposoban je da ivi kao da mu je telo ve mrtvo, i tako
zadobija slobodu na Stazi. Ceo njegov ivot proi e bez krivice, i on e
uspeti u svom pozivu.
b
ovek je dobar sluga u onoj meri u kojoj ozbiljno potuje svog gospo-
dara. Ovo je najvia vrsta sluge. Ako je pojedinac roen u istaknutoj
porodici koja postoji generacijama unazad, nepotrebno je duboko raz-
matrati pitanje obaveze prema precima da bi se umom i telom ozbiljno
LvcO
!AcAKURI 22 !z IRvcc IccIAvI)A 23
potovao gospodar. Jo je bolja sudbina ako on svoju mudrost i talenat
moe da prikladno iskoristi. ak e i osoba koja nije dobra ni za ta
i koja je neizmerno nespretna biti pouzdan sluga samo ako ima do-
voljno reenosti da shvati ozbiljno svog gospodara. Imati samo mudrost
i talenat, isto je to i biti na najnioj lestvici korisnosti.
b
U skladu sa njihovom prirodom, postoje ljudi koji brzo shvataju stvari
i oni koji moraju da se povuku kako bi razmislili. Sagledavajui ovo u
potpunosti, ako ovek razmilja nesebino i dosledno ispunjava etiri
zaveta Nabeima samuraja, iznenaujua mudrost e se pojaviti bez
obzira na nisku ili visoku prirodu tog oveka.
1

Ljudi misle da mogu razjasniti temeljne stvari samo ako ih razmatraju
dovoljno duboko, ali je njihovo razmiljanje zapravo izvitopereno i ne
dolaze ni do ega dobrog zato to su obuzeti sebinim interesima.
Teko je promeniti navike jedne budale u nesebinost. Ako u susretu
sa nekom stvari, tu stvar isprva ostavite po strani, uvrstite etiri zaveta
u vaem srcu, iskljuite sopstveni interes i potrudite se, neete puno
pogreiti.
b
Upravo zato to radimo stvari oslanjajui se na sopstvenu pamet mi
postajemo okupirani sobom, okreemo naa lea razumu i stvari ne
izau na dobro. Ovo je po vienju drugih ljudi podlo, slabo, uskogrudo i
nekorisno. Kada neko nije sposoban za istinsko razumevanje, dobro je
da potrai savet nekoga sa zdravim razumom. Savetnik e ostvariti Put
kada bude doneo odluku pomou nesebinog i iskrenog razumevanja,
zato to nije lino umean. Ovakav nain suoavanja sa stvarima e
drugi sigurno videti kao vrsto ukorenjen. To je, na primer, kao veliko
drvo sa mnogo korenova. ovekovo razumevanje je kao drvo koje je
ukorenjeno u zemlji.
b
Mi uimo o izrekama i delima ljudi iz davnina kako bismo poverili sebe
njihovoj mudrosti i spreili sebinost. Kada odbacimo sopstvene pred-
rasude, pratei izreke predaka, i kada se savetujemo sa ljudima, stvari
bi trebalo da idu dobro i bez nezgoda. Gospodar Kacuige pozajmio je
od mudrosti gospodara Naoigea. Ovo je spomenuto u Ohanaikikigaki.
Trebalo bi da budemo zahvalni na njegovoj brizi.
tavie, postojao je odreeni ovek koji je zaposlio veliki broj svoje
mlae brae kao pratioce, i kada god bi poseivao Edo ili oblast Kami-
gata, oni bi ga pratili. Kako se on svakodnevno savetovao sa njima o
linim i javnim stvarima, reeno je za njega da je nikada nije doiveo
nesreu.
b
Sagara Kjuma je bio u potpunosti jedno sa svojim gospodarom i sluio
mu je kao da je njegovo sopstveno telo ve mrtvo. On je bio jedan od
hiljadu.
Jednom je odran vaan sastanak u vili gospodara Sakjoa Mizugae,
i Kjumi je bilo zapoveeno da poini sepuku. U to vreme je u predgrau
Osake postojala kua aja na treem spratu prebivalita gospodara
Takua Nuia. Kjuma iznajmi ovaj prostor i okupivi sve besposliare i
propalice u Sagi priredi lutkarsku predstavu, sam upravljajui jednom
od lutaka, lumpujui i opijajui se ceo dan i no. I tako, ne obazirui se
na vilu gospodara Sakjoa, on je nastavio da radi tako i izazvao veliku
uznemirenost. Podstiui dalje ovu nevolju on je mislio jedino na svog
gospodara i bio je reen da izvri samoubistvo.
2
b
Biti sluga ne znai nita drugo do podravati svog gospodara,
poveravajui mu pitanje dobra i zla, odriui se sopstvenog interesa.
Ako postoje bar dva ili tri oveka ovog tipa, imanje e biti sigurno.
Ako ovek pogleda na svet kada se stvari odvijaju glatko, videe
mnoge ljude koji se trude da budu vieni, pokazujui svoju mudrost, raz-
boritost i umee. Meutim, ako se gospodar povue ili se osami, mnogi
e mu brzo okrenuti lea, dodvoravajui se glavnom oveku tog dana.
Na takve stvari je neprijatno ak i pomisliti. Ljudi na visokim ili niskim
poloajima, ljudi od velike mudrosti i umea, svi oni oseaju da su oni
ti koji postupaju pravedno, ali kada se doe do trenutka kada treba dati
ivot za svog gospodara, svima klecaju kolena. Ovo je prilino sramot-