Maks Bruks - Priručnik

anahronic,abacus123 & avada
Maks Bruks
Prirunik za odbranu i zatitu od zombija

Mami i tati. I Miel, koja ini ivot vrednim borbe
PREDGOVOR
Mrtvi hodaju meu nama. Zombiji, ivi mrtvaci kako god da ih nazivamo ovi somnambulisti su najvea pretnja oveanstvu, pored oveanstva samog. Bilo bi neprecizno nazvati ih predatorima, a nas plenom. Oni su kuga, a oveanstvo njen nosilac. One rtve koje imaju sree bivaju prodrane, njihove kosti potpuno oglodane, a meso pojedeno. Oni koji nisu toliko sreni pridruuju se redovima napadaa, transformiui se u gnjila, mesoderska udovita. Konvencionalno ratovanje je beskorisno protiv ovih stvorenja, kao i konvencionalan nain razmiljanja. Nauka o oduzimanju ivota, razvijana i usavravana od iskona, ne moe nas zatititi od neprijatelja koji nema ivot koji mu se moe oduzeti. Da li ovo znai da su ivi mrtvaci nepobedivi? Ne. Mogu li se ova stvorenja zaustaviti? Da. Neznanje je najjai saveznik ivih mrtvaca, znanje njihov najsmrtonosniji neprijatelj. To je razlog iz kog je ova knjiga napisana: da prui znanje neophodno za preivljavanje u borbi protiv ovih podljudskih zveri. Preivljavanje je kljuna re koju treba zapamtiti ne pobeda, ne osvajanje, samo preivljavanje. Ova knjiga vas nee nauiti kako da postanete profesionalni lovci na zombije. Ako neko eli da se posveti takvoj profesiji, treba da potrai obuku na nekom drugom mestu. Ova knjiga nije pisana za policiju, vojsku ili bilo koju vladinu agenciju. Ove e organizacije, ako odaberu da prepoznaju i pripreme se za takvu pretnju, imati pristup sredstvima daleko veim od onih dostupnih obinim graanima. Za njih je ova knjiga napisana - za obine graane, ljude sa ogranienim vremenom i sredstvima koji uprkos tome odbijaju da budu rtve. Prirodno, mnoge druge vetine - preivljavanje u divljini, liderstvo, ak i osnovno znanje o pruanju prve pomoi - bie neophodne u svakom susretu sa ivim mrtvacima. O njima se ne govori u ovoj knjizi, jer s e o njima moe itati u konvencionalnim tekstovima. Zdrav razum nalae ta jo treba prouavati da bi se dopunio ovaj prirunik. Prema tome, sve teme koje se ne tiu ivih mrtvaca izostavljene su. Ova knjiga e vas nauiti kako da prepoznate svog neprijatelja,da izaberete prava oruja, nauie vas tehnikama ubijanja, i pripremama i improvizacijama kada se branite, kada ste u bekstvu ili kada napadate. Ona e se takode baviti scenarijom sudnjeg dana, prema kojem bi ivi mrtvaci zamenili oveanstvo kao dominantna vrsta.
Ne otpisujte nijedan deo ove knjige mislei da se radi o hipotetikoj drami. Svaki gram znanja u njoj prikupljen je mukotrpnim istraivanjem i iskustvom. Za stvaranje ovog rada posluili su istorijski podaci, laboratorijski eksperimenti, istraivanja na terenu, i izvetaji oevidaca (ukljuujui i autorove). ak je i scenario sudnjeg dana projekcija zasnovana na dogaajima iz stvarnog ivota. Mnogi istiniti dogaaji zabeleeni su u poglavlju posveenom dokumentovanim sluajevima izbijanja epidemije. Njihovo prouavanje e dokazati da svaka lekcija u ovoj knjizi ima koren u istorijskim injenicama. Na ovde reeno, treba dodati da je znanje samo deo borbe za preivljavanje. Ostalo mora potei od vas samih. Lini izbor, elja za ivotom, moraju biti najvaniji kada mrtvi ponu da ustaju. Bez toga, nita vas nee zatititi. Kada budete na poslednjoj stranici ove knjige, zapitajte se ovo: ta u uraditi - okonati svoje postojanje u pasivnom prihvatanju, ili ustati i viknuti: Ja neu biti rtva! Ja u preiveti!" Izbor je va.
PIEVA NAPOMENA
Poto je ovu knjigu napisao graanin Sjedinjenih Amerikih Drava, na njenim stranicama se nalaze specifine reference na aspekte "Amerikane". Nema nikakve sumnje da primeri poput kulture oboavanja automobila i runog naoruanja mogu delovati strano, ak i beskorisno u vezi sa meunarodnom krizom. To moe biti tano, neki ameriki primeri mogu biti neprimenjivi, ali lekcije koje iza njih stoje to nisu! Filozofija ove knjige nikada nije bila strogo amerika. Njene taktike i strategije primenjive su na sva ljudska bia kojima je opstanak na umu, bez obzira na njihovu nacionalnost ili mesto stanovanja. Opasnost od zombija je uistinu meunarodna. Graani Zapadne Evrope i Britanskih ostrva, sa svojom gustom naseljenou, nedostatkom nasilnih zloina (u telativnom smislu) i vie od dve generacije koje su ivele u miru, stabilnosti i ekonomskom prosperitetu moda su ranjiviji pred ivim mrtvacima nego bilo kada pre u prolosti. Svakome ko veruje da parlament Evropske Unije moe razreiti napad zombija jednako lako kao i trajk kamiondfja, bolje je da proui poslednju epidemiju kuge u svojoj zemlji. Epidemija moe zapoeti sa pet zombija u Andaluziji, u paniji, i da se posle samo tri nedelje hiljade njih stute na Jezersku oblast u Engleskoj. Slino tome, graani geografski izolovanih zemalja kao to su Australija i Novi Zeland u ozbiljnoj su opasnosti da se uljuljkaju u lani oseaj sigurnosti. Kao to emo videti u kasnijim delovima knjige, koji obuhvataju i zbirku dokumentovanih napada, fizika udaljnost nikada nije pouzdano sredstvo odvraanja od napada. Stanovnici tih zemalja mogu potraiti zatitu u svojoj ogromnoj, nenaseljenoj divljini. Teorijski, to je tano, australijska divljina ili Juni Alpi mogu obezbediti pogodnu zatitu, ali kako ete stii tamo, kako ete tamo iveti i ta ete uraditi ako tamo ve zateknete zombije? Ova knjiga se odnosi na sve vas, od Glazgova do Kejptauna, od Dablina do Hobarta. Dolo je vreme da ostavimo po strani svoje vetaki stvorene granice i ujedinimo se protiv zajednike pretnje koja moe dovesti do iskorenjivanja nae vrste. Ovo uopte nije vreme za sterilni, zastareli nacionalizam. ivi mrtvaci prete nam kao jedinstvenom svetu, i samo kao jedinstveni svet mi moemo opstati.
NEUPOKOJENI: MITOVI I STVARNOST

On ustaje iz groba, njegovo telo je dom za prljavstinu i crve. Nema ivota u njegovim oima, nema toplote u njegovoj koi, nema damara u njegovim grudima. Dua mu je prazna i mrana kao nono nebo. Podsmeva se otrici, pljuje na strelu,jer ona ne moe povrediti njegovo meso. Zauvek e koraati zemljom, mirisati slatku krv ivih, gostiti se kostima prokletih. Pazite se, jer on je ivi mrtvac. -Tajni hinduistiki tekst; oko 1000. p. n. b. ZOM-BI, imenica; takoe ZOM-BIJI mn. 1. Oivljeni le koji se hrani ljudskim mesom. 2. Vudu arolija koja podie mrtve. 3. Vudu bog zmija. 4. Onaj koji se kree ili postupa omamljeno kao zombie (re zapadnoafrikog porekla).
ta su zombiji? Kako oni nastaju? Koje su njihove snage i slabosti? ta su njihove potrebe, elje? Zato su neprijateljski nastrojeni prema oveanstvu? Pre nego to preemo na raspravu o tehnikama preivljavanja, prvo morate nauiti protiv ega ete se boriti. Moramo poeti tako to emo odvojiti injenice od mate. Hodajui mrtvaci nisu delo ni crne magije" niti neke druge natprirodne sile. Svoje postojanje duguju virusu zvanom Solanum, to je latinska re koju je upotrebio Ijan Vanderhejven, koji je prvi otkrio" bolest.
SOLANUM: VIRUS
Solanum deluje tako to putuje kroz krvotok, od take na kojoj je prodro u telo do mozga. Iako nain na koji on to radi jo nije potpuno shvaen, virus koristi elije u prednjem renju za replikaciju, unitavajui ih u procesu. Tokom ovog perioda, sve telesne funkcije prestaju. Kako je srce zaustavljeno, inficirana jedinka postaje mrtva". Mozak, meutim, ostaje iv ali uspavan, dok virus mutira njegove elije u potpuno nov organ. Presudna odlika ovog novog organa jeste ta to mu kiseonik uopte nije potreban. Uklanjajui potrebu za ovim za sve vanim resursom, mozak neupokojenih moe koristiti sloeni mehanizam za pokretanje tela a da ni na koji nain ne bude zavisan od njega. Kada je mutacija konano zavrena, novi organ reanimira telo u oblik koji ima malo slinosti (fizioloki) s prvobitnim lesom. Neke telesne funkcije ostaju iste, druge funkcioniu na izmenjen nain, a ostale se potpuno gase. Novi organizam je zombi, ivi mrtvac. 1. Izvor Naalost, uprkos iscrpnim istraivanjima, jo nije pronaen izolovan uzorak Solanuma u prirodi. Ispostavilo se da su voda, vazduh i tle u svim ekosistemima, iz svih delova sveta, zajedno s prateom florom i faunom, negativni. U vreme pisanja ovog teksta, potraga se nastavlja. 2. Simptomi Sledei raspored daje pregled procesa u inficiranom ljudskom biu (plus-minus nekoliko sati, u zavisnosti od pojedinca). as 1: Bol i promena boje (braon ljubiasta) inficirane povrine. Trenutno zgruavanje rane (ukoliko je do infekcije dolo preko rane). as 5: Poviena temperatura (37,2 do 39,4 oC), drhtavica, blaga demencija, povraanje, akutni bol u zglobovima. as 8: Utrnulost ekstremiteta i inficirane povrine, visoka temperatura (39,4 do 41,1 oC), poveana demencija, gubitak koordinacije miia. as 11: Paraliza donjeg dela tela, opta ukoenost, usporen rad srca. as 16: Koma. as 20: Prestanak rada srca. Prestanak modane aktivnosti.
as 23: Reanimacija. 3. Prenoenje Solanum se prenosi u 100 odsto sluajeva i u 100 odsto sluajeva je fatalan. Sreom po ljudsku rasu, ne prenosi se ni preko vode ni vazduhom. Nikada nije zabeleeno da su se ljudi zarazili preko elemenata iz prirode. Do infekcije moe doi samo direktnom razmenom fluida. Ugriz zombija, iako najprepoznatljiviji, ni u kom sluaju nije jedini nain prenoenja. Deavalo se da se ljudi zaraze tako to dodirnu ranu zombija svojom otvorenom ranom, ili tako to se nau poprskani ostacima nakon eksplozije. Gutanje inficiranog mesa pak (ukoliko osoba nema ranica u ustima) pre dovodi do trajne smrti nego do infekcije. Inficirano meso se pokazalo kao izuzetno toksino. Nije se pojavila nijedna informacija - istorijska, eksperimentalna ili bilo kakva druga koja bi se ticala rezultata seksualnih odnosa s neupokojenim uzorkom, ali kao to je ve napomenuto, priroda Solanuma ukazuje na veliku opasnost od infekcije. Upozorenje protiv takvog ina bi bilo besmisleno, jer ljudi dovoljno poremeeni da pokuaju tako neto ne bi ni bili zabrinuti za sopstvenu bezbednost. Mnogi smatraju da bi anse za infekciju preko kontakta bez ugriza trebalo da budu niske, imajui u vidu da su telesne tenosti neupokojenih u zgruanom stanju. Ipak, mora se zapamtiti da je dovoljan samo jedan organizam da se zapone ciklus. 4. Prenoenje infekcije izmeu razliitih vrsta Solanum je fatalan za sva iva bia, bez obzira na njihovu veliinu, vrstu ili ekosistem. Reanimacija se, meutim, deava samo ljudima. Studije su pokazale da e Solanum koji je inficirao neljudski mozak umreti nekoliko sati nakon smrti nosioca, i na taj nain uiniti leinu bezopasnom. Inficirane ivotinje uginu pre nego to virus stigne da se replicira kroz njihova tela. Prenoenje infekcije preko ugriza ivotinja kao to su komarci takoe se moe otpisati. Eskperimenti su pokazali da e svi parazitski insekti u 100 odsto sluajeva osetiti i zaobii inficiranog nosioca.
5. Terapija Kada se ovek jednom inficira, malo ta se moe uraditi da se on spase. Kako je Solanum virus, a ne bakterija, antibiotici nemaju efekta. Imunizacija, jedini nain za borbu protiv virusa, podjednako je beskorisna, jer e ak i najmanja mogua doza dovesti do potpune infekcije. Genetska istraivanja su zapoeta. Opseg ciljeva se kree od razvijanja jaih ljudskih antitela, preko otpornije elijske strukture, do protivvirusa dizajniranog da identifikuje i uniti Solanum. Ovi i drugi, radikalniji naini leenja jo su u najranijim fazama, i njihov uspeh se ne moe predvideti u bliskoj budunosti. U borbi se deavalo da se inficirani ud momentalno odsee (ukoliko je ovo bilo mesto ugriza), ali takav postupak je u najmanju ruku neizvestan, sa manje od 10 odsto anse za uspeh. Najverovatnije, sudbina inficiranog oveka je zapeaena od trenutka kada je virus prodro u njegov sistem. Ukoliko bi se inficirani ovek odluio na samoubistvo, trebalo bi da pamti da se mozak mora prvi eliminisati. Zabeleeni su sluajevi gde su se nedavno inficirane jedinke, preminule od neeg drugog umesto od virusa, ipak reanimirale. Ovakvi sluajevi se najee dogode kada jedinka premine nakon petog sata infekcije. U svakom sluaju, telo svake osobe koja je ubijena nakon to je ujedena ili inficirana na drugi nain treba smesta unititi. 6. Reanimacija ve preminulih Neki su pominjali da se svei ljudski leevi mogu reanimirati ukoliko su zaraeni Solanumom nakon smrti. Ovo je zabluda. Zombiji ignoriu nekrotino meso i, prema tome, ne mogu mu preneti virus. Eksperimenti sprovedeni nakon Drugog svetskog rata dokazali su da je ubrizgavanje Solanuma u le uzaludno, jer nepokretan krvotok ne moe dovesti virus do mozga. Ubrizgavanje direktno u mrtav mozak podjednako je beskorisno, jer umrle elije ne mogu reagovati na virus. Solanum ne stvara ivot on ga menja.
OSOBINE ZOMBIJA 1. Fizike sposobnosti

Preesto se govori da neupokojeni poseduju nadljudske moi: neobinu snagu, munjevitu brzinu, telepatiju, itd. Prie se kreu izmeu onih u kojima zombiji lete kroz vazduh do onih u kojima se penju po vertikalnim povrinama poput paukova, lako ove osobine mogu posluiti kao elementi za stvaranje fascinantne prie, ivi mrtvac je daleko od udotvornog, svemogueg demona. Nikada ne zaboravite da jc telo neupokojenih u sutini ljudsko. Ono to se menja jeste nain na koji inficirani mozak koristi ovo novo, reanimirano telo. Ne postoji nain na koji bi zombi mogao da leti, osim ako osoba kojoj je to telo pripadalo i sama nije mogla da leti. Isto vai i za stvaranje polja sile, teleportaciju, prolazak kroz vrste objekte, transformaciju u vuka, bljuvanje vatre, ili niz drugih mistinih talenata koji se pripisuju hodajuim mrtvacima. Zamislite ljudsko telo kao alat. Mozak somnambuliste ima na raspolaganju ovaj alat, i samo ovaj alat. On ne moe ni iz ega stvoriti novi. Ali moe, kao to ete videti, koristiti ovaj alat na nekonvencionalan nain, ili napregnuti njegovu izdrljivost preko normalnih ljudskih granica. A. Vid
Oi zombija se ne razlikuju od oiju normalnog ljudskog bia. Dok su jo u stanju za to (imajui u vidu brzinu raspadanja), one prenose vizuelne signale mozgu, a kako te signale mozak tumai, sasvim je druga stvar. Studije nisu dale jasne rezultate koji se tiu vizuelnih sposobnosti neupokojenih. Oni mogu primetiti plen na daljini priblino jednakoj onoj kod ljudi, ali se i dalje raspravlja o tome da li mogu razlikovati oveka od svojih pripadnika. Jedna teorija tvrdi da su pokreti koje prave ljudi bri i skladniji od pokreta neupokojenih, te da zato tre u oima zombija. Sprovedeni su eksperimenti u kojima su ljudi pokuavali da zbune nadolazee ive mrtvace oponaajui njihove pokrete i nespretno, nezgrapno epanje. Do danas, nijedan od ovih pokuaja nije uspeo. Bilo je takode reeno da zombiji poseduju noni vid, ime bi se objasnila njihova
10
vetina u nonom lovu. Ovu teoriju osporava injenica da su svi zombiji eksperti za noni lov, ak i oni bez oiju. B. Sluh
Ne dovodi se u pitanje injenica da zombiji imaju izvrsno ulo sluha. Ne samo to mogu detektovati zvuk oni mogu odrediti i pravac iz kojeg dolazi. Osnovni opseg je, kako se ini, isti kao i kod ljudi. Eksperimenti sa ekstremno visokim i niskim frekvencijama su imali negativne rezultate. Testovi su takode pokazali da zombije privlae svi zvui, ne samo oni koje prave iva bia. Zabeleeno je da su ivi mrtvaci primeivali zvukove koje su ljudi zanemarivali.Najverovatnije, iako nedokazano objanjenje glasi da se zombiji oslanjaju na sva ula podjednako. Ljudi su vie upueni na vid od roenja, i zavise od ostalih ula samo ako se primarno ulo izgubi. Mogue je da hodajui mrtvaci nemaju ovaj hendikep. Ako je tako, to bi moglo objasniti njihovu sposobnost da love, da se bore i da se hrane u potpunom mraku. C. Miris
Za razliku od sluha, neupokojeni imaju otrije ulo mirisa. I u borbenim situacijama i u laboratorijskim testovima pokazalo se da su u stanju da razlikuju miris ivog plena od svih drugih. U mnogim sluajevima, kada je vetar bio idealan, zombiji su bili u stanju da namiriu svee leeve na daljinama veim od kilometra. Opet, ovo ne znai da ivi mrtvaci imaju bolje ulo mirisa od ljudskog, ve samo da se vie oslanjaju na njega. Ne zna se koji tano sekret signalizira prisustvo plena: znoj, feromoni, krv, itd. U prolosti, ljudi su pokuavali da maskiraju" svoj miris parfemima, dezodoransima ili drugim hemikalijama jakog mirisa. Nijedan pokuaj nije
11
bio uspean. Trenutno se poduzimaju eksperimenti u nameri da se miris ivih bia sintetie kako bi posluio kao mamac ili sredstvo za odbijanje hodajuih mrtvaca. Na konaan proizvod emo ekati godinama. D. Ukus
Malo se zna o izmenjenim receptorima ukusa ivih mrtvaca. Zombiji razlikuju ljudsko meso od mesa ivotinja i ono im je privlanije. ivi mrtvaci takode imaju izuzetnu sposobnost da zanemare leinu u korist svee ubijenog mesa. Ljudsko telo koje je mrtvo due od dvanaest do osamnaest sati bie odbaeno kao hrana. Isto vai i za leeve koji su balzamovani ili na drugi nain ouvani. Jo nije izvesno da li ovo ima ikakve veze sa ukusom". Mogue je da ima veze s mirisom ili, moda, nekim drugim instinktom koji jo nije otkriven. to se tie pitanja zato je ljudsko meso privlanije, nauka tek treba da da odgovor na ovo zbunjujue, frustrirajue, uasavajue pitanje. E. Dodir Zombiji bukvalno nemaju ulo dodira. Svi nervni receptori u celom telu ostaju mrtvi nakon reanimacije. Ovo je, uistinu, njihova najvea i najuasnija prednost nad ivima. Mi, kao ljudi, imamo sposobnost da doivimo fiziku bol kao signal povrede nanete telu. Na mozak klasifikuje takve senzacije, uporeduje ih sa iskustvom koje ih je potaknulo, i zatim arhivira da bi sluile kao upozorenje protiv buduih povreda. To je dar fiziologije i instinkt koji nam je omoguio da preivimo kao vrsta. To je razlog to cenimo vrline kao to je hrabrost, koja pobuuje ljude da preduzmu akciju uprkos upozorenjima na opasnost. Nesposobnost da prepoznaju i izbegnu bol jeste ono to ini hodajue mrtvace tako stranim. Ozlede nee biti primeene i zbog toga nee odvratiti napad. ak i ukoliko je telo zombija ozbiljno oteeno, on e nastaviti da napada sve dok od njega nita ne preostane.
12
F. esto ulo Istorijsko istraivanje, dopunjeno posmatranjima u laboratoriji i na terenu, pokazalo je da je bilo sluajeva da hodajui mrtvaci napadaju ak i ako su svi njihovi senzorni organi oteeni ili su se potpuno raspali. Da li ovo znai da zombiji poseduju esto ulo? Mogue. ivi ljudi koriste manje od pet odsto kapaciteta svog mozga. Mogue je da virus moe podstai jo neku senzornu sposobnost koju je evolucija zaboravila. Ovo je teorija oko koje su se u ratu protiv ivih mrtvaca vodile najotrije rasprave. Zasada nema naunih dokaza koji bi potvrdili tvrdnje bilo koje strane. G. Leenje Uprkos legendama i drevnom folkloru, dokazano je da fiziologija neupokojenih ne poseduje mo regeneracije. elije koje su oteene ostaju oteene. Sve ozlede e, bez obzira na njihovu veliinu i prirodu, trajati dok je telo reanimirano. Oprobavan je niz medicinskih tretmana da bi se stimulisao proces zaleivanja kod zarobljenih zombija. Nijedan nije bio uspean. Nedostatak sposobnosti da se samozalei, koju mi ivi uzimamo zdravo za gotovo, predstavlja ozbiljan hendikep kod neupokojenih. Na primer, svaki put kada se fiziki prenapregnemo, mi pocepamo nae miie. S vremenom ovi miii se ponovo izgrade, jai nego ranije. Miina masa zombija ostae oteena, a njena efikasnost bie smanjena svaki put kada jc koristi. H. Raspadanje Prosean ivotni vek" zombija koliko dugo je u stanju da funkcionie pre nego to potpuno istruli procenjuje se na izmeu tri i pet godina. Koliko god da to fantastino zvui ljudski le u stanju da odloi prirodne efekte truljenja uzrok lei u osnovima biologije. Kada ljudsko telo umre, njegovo meso istog trena napadnu milijarde mikroskopskih organizama. Ovi organizmi su uvek bili prisutni u spoljanjoj sredini i u samom telu. Tokom ivota, imuni sistem je sluio kao prepreka izmeu ovih organizama i njihove mete. Nakon smrti, ta barijera je uklonjena. Organizmi poinju da se eksponencijalno mukiplikuju kako se hrane, i tako dovode do raspadanja lea na elijskom nivou. Miris i promena boje mesa koje truli bioloki su procesi izazvani delovanjem ovih mikroba. Kada naruite zreo" odrezak, naruujete pare mesa koje je poelo da truli, i ije
13
su prvobitno tvrdo meso mikroorganizmi razmekali razlaganjem vrstih vlakana. Za kratko vreme, odrezak e se, kao i ljudski le, potpuno raspasti. Preostae samo materijal koji je previe vrst ili nehranljiv za mikrobe, kao to su kosti, zubi, nokti i kosa. Ovo je normalan ivotni krug, nain na koji priroda reciklira hranljive materije natrag u lanac ishrane. Da bi se proces zaustavio, i mrtvo tkivo sauvalo, neophodno je smestiti ga u okruenje nepodobno za bakterije, kao to su ekstremno niske ili visoke temperature, toksine hemikalije poput formaldehida, ili u ovom sluaju, zasititi ga Solanumom. Gotovo sve vrste mikroba koje normalno uestvuju u procesu raspadanja ljudskog tela konstantno su odbijale meso inficirano virusom, na taj nain balzamujui telo. Da se ovo ne dogaa, borba protiv ivih mrtvaca bi bila laka i svodila bi se na to da se izbegavaju nekoliko nedelja ili ak dana dok ne istrunu do kostiju. Istraivanje tek treba da otkrije razlog za ovo stanje. Utvreno je da bar neke vrste mikroba ignoriu odbijajue efekte Solanuma inae bi neupokojeni ostajali savreno ouvani zauvek. Takoe je utvreno da prirodni uslovi kao to su vla ga i temperatura isto tako igraju vanu ulogu. ivi mrtvaci koji vrebaju u rukavcima Luizijane najverovatnije nee trajati onoliko dugo koliko oni u hladnoj, suvoj pustinji Gobi. Ekstremne situacije, kao duboko zamrzavanje ili potapanje u konzervanse, mogle bi, hipotetiki, dovesti do toga da pojedini zombiji opstanu zauvek. Poznato je da su ove tehnike omoguavale zombijima da funkcioniu decenijama, ako ne i vekovima. Raspadanje ne znai da e se ivi mrtvac jednostavno sruiti. Truljenje moe pogoditi razliite delove tela u razliito vreme. Pronaeni su uzorci s netaknutim mozgom, ali sa telima koja su se gotovo potpuno raspala. Drugi, s delimino istrulelim mozgom, mogu kontrolisati neke telesne funkcije, ali i biti potpuno paralisani to se tie drugih. Nedavno je kruila popularna teorija koja je pokuala objasniti priu o drevnoj egipatskoj mumiji kao jedan od prvih primera balzamovanog zombija. Tehnike konzerviranja su joj omoguile da funkcionie nekoliko hiljada godina nakon to je sputena u grobnicu. Gotovo svako sa osnovnim znanjem o drevnom Egiptu odmah bi pomislio kako je ta pria komino neistinita: najvaniji i najkomplikovaniji korak u postupku pripremanja faraona za sahranu je uklanjanje mozga!
14
I.Probava Skoranji dokazi su jednom za svagda osporili teoriju da ljudsko meso slui kao gorivo za neupokojene. Digestivni trakt zombija je u potpunosti uspavan. Kompleksni sistem koji obraduje hranu, izvlai hranljive materije i lui telesni otpad ne utie na fiziologiju zombija. Obdukcije sprovedene na neutralisanim ivim mrtvacima pokazale su da njihova hrana" ostaje u originalnom, neprobavljenom obliku u svim delovima trakta. Ova delimino savakana, sporotrulea materija nastavie da se akumulira kako zombi prodire nove rtve, dok ne bude izbaena kroz anus, ili bukvalno ne probije stomak ili creva. Dok su ovi dramatiniji primeri nevarenja retki, stotine izvetaja svedoka potvruju da ivi mrtvaci imaju natekle stomake. U probavnom traktu jednog primerka koji je zarobljen i seciran pronaeno je ak 105 kilograma mesa! U nekim retkim sluajevima potvreno je da zombiji nastavljaju da se hrane i dugo poto im se digestivni trakt rasprsne iznutra. J. Disanje Plua neupokojenih nastavljaju da funkcioniu u smislu da uvlae vazduh u telo i izbacuju ga napolje. Ova funkcija je odgovorna za karakteristino stenjanje zombija. Ono to plua i telesna hernija ne rade, to je izvlaenje kiseonika i izbacivanje ugljendioksida. Imajui u vidu da Solanum uklanja potrebu za obema ovim funkcijama,itav respiratorni sistem je nepotreban telu zombija. Ovo objanjava kako to da ivi mrtvaci hodaju pod vodom" ili preivljavaju u sredinama smrtonosnim po ljude. Njihovi mozgovi, kako je ranije reeno, ne zavise od kiseonika. K. Cirkulacija Bilo bi netano rei da zombiji nemaju srca. Meutim, ne bi bilo netano rei da im ono niemu ne slui. Cirkulatorni sistem neupokojenih je malo vie od mree beskorisnih cevica ispunjenih zgruanom krvlju. Isto vai i za limfni sistem, kao i za ostale telesne tenosti. Iako se na prvi pogled ini da je ova mutacija jo jedna prednost ivih mrtvaca u odnosu na oveanstvo, pokazalo se da je to zapravo boji dar. Nedostatak tenosti spreava lako prenoenje virusa. Da ovo nije tako, borba prsa u prsa bi bila nemogua, jer bi ovek koji se brani svakako bio poprskan krvlju ili drugim tenosti ma.
15
L. Reprodukcija Zombiji su sterilna stvorenja. Njihovi reproduktivni organi su nekrotini i impotentni. Bilo je pokuaja da se oplode jajne elije zombija ljudskom spermom i obrnuto. Nijedan nije bio uspean. Neupokojeni takoe ne pokazuju znake seksualne elje, bilo da se radi o njihovoj vrsti ili ivima. Sve dok istraivanje ne dokae drugaije, najvei strah oveanstva - mrtvi koji zainju mrtve - sreom je neosnovan. M. Snaga ivi mrtvaci poseduju istu brutalnu silu kao i ivi. Koliku silu moe primeniti, zavisi od pojedinanog zombija. Koliku je miinu masu osoba posedovala u ivotu, tolika e ona biti i u smrti. Za razliku od ivog tela, nadbubrene lezde ne funkcioniu kod mrtvih. Na taj nain je zombijima uskraena privremena erupcija snage na koju ljudi mogu raunati. Jedina prava prednost ivih mrtvaca jeste neverovatna izdrljivost. Zamislite da vebate ili da se na bilo koji drugi nain fiziki napreete. Najverovatnije e bol i iscrpljenost odrediti vae granice. Ovi faktori se ne primenjuju na mrtve. Oni e nastaviti da delaju, sa istom energijom, sve dok se miii kojima se koriste bukvalno ne dezintegriu. Iako ovo dovodi do postupnog slabljenja ivih mrtvaca, istovremeno im omoguava neverovatno jak prvi napad. Mnoge barikade koje bi iscrple troje ili ak i etvoro ljudi u dobroj formi pale su pred jednim odlunim zombijem. N. Brzina Hodajui" mrtvi se najee kreu mlitavo ili epaju. ak i kada nisu povreeni ili u poodmaklom stadijumu raspadanja, usled manjka koordinacije koraaju nesigurno. Zombiji su se pokazali nesposobnim za tranje. Primeeno je da se najbri kreu brzinom od jednog koraka u 1,5 sekundi. Opet, kao i u sluaju snage, prednost mrtvih nad ivima poiva u njihovoj nemogunosti da se umore. I ljudima koji veruju da mogu nadtrati zombija dobro bi bilo da se sete prie o kornjai i zecu, s tim to e zec u ovom sluaju biti najverovatnije iv pojeden.
16
O. Spretnost Proseno ljudsko bie je za 90 odsto okretnije od najjaeg zombija. Razlog za ovo je, jednim delom, ukoenost nekrotinog miinog tkiva (otud njihov nezgrapni hod). Drugim delom, za ovo su odgovorne primitivne modane funkcije. Zombiji jedva da imaju koordinaciju rukaoko, to je jedna od njihovih najveih slabosti. Niko nikada nije vidio zombija kako skae, bilo s jednog mesta na drugo bilo prosto gore-dole. Odravanje ravnotee na uskoj povrini je isto tako izvan njihovih sposobnosti. Plivanje je takode vetina rezervisana za ive. Izloena je teorija da bi neupokojen le, ukoliko bi se dovoljno naduo da se digne na povrinu, predstavljao opasnost koja pluta. Meutim, ovo se dogaa retko, jer sporo raspadanje ne dozvoljava gasovima da se nakupe. Zombiji koji uu ili upadnu u vodu najverovatnije e zavriti tako to e besciljno lutati po dnu dok se na kraju ne raspadnu. Oni se mogu uspeno uspinjati, ali samo pod odreenim okolnostima. Ako zombi primeti plen iznad sebe, na primer na drugom spratu kue, on e uvek pokuati da se popne. Zombiji e pokuati da se popnu na svaku povrinu, bez obzira na to koliko je nepogodna ili ak nemogua za to. U svim osim u najlakim situacijama nee uspeti. ak i kad se radi o merdevinama, gde je potrebna najjednostavnija koordinacija korienja ruku na smenu, samo jedan od etiri zombija e uspeti.
2. Obrasci u ponaanju
A. Inteligencija Dokazuje se, iznova i iznova, da je naa najvea prednost nad neupokojenima sposobnost da mislimo. Mentalni kapacitet prosenog zombija nalazi se negde ispod kapaciteta insekata. Ni u jednom sluaju oni nisu pokazali sposobnost da misle ili upotrebe logiku. Pokuaj da se ispuni zadatak, neuspeh, zatim otkrivanje novog reenja po principu pokuaja i greaka to je vetina zajednika mnogim pripadnicima ivotinjskog carstva, ali je nemaju hodajui mrtvaci. Zombiji su u vie navrata pokazali neuspeh na testovima inteligencije napravljenim za glodare. U jednom sluaju koji se dogodio na terenu, ovek je stajao na jednom kraju sruenog mosta, a nekoliko desetina zombija na drugom. Jedan po jedan, hodajui mrtvaci su padali preko ivice u uzaludnom pokuaju da ga se domognu.
17
Ni u jednom trenutku nijedan od njih nije shvatio ta se deava i promenio taktiku na bilo koji nain. Nasuprot mitovima i nagaanjima, nikada nije primeeno da zombiji koriste bilo kakav alat. ak i podii kamen i upotrebiti ga kao oruje spada van domaaja njihovih sposobnosti. Ovaj jednostavan zadatak bi dokazao postojanje osnovnog misaonog procesa kroz sposobnost da se shvati da je kamen efikasnije oruje od gole ake. Paradoksalno, doba vetake inteligencije nam je omoguilo da se lake poistovetimo sa umom ivih mrtvaca nego sa umom naih primitivnijih" predaka. Uz neke izuzetke, ak ni najnapredniji kompjuteri nemaju sposobnost da samostalno razmiljaju. Oni ine ono za ta su programirani, i nita vie. Zamislite kompjuter programiran da izvrava samo jednu funkciju. Ta funkcija ne moe biti privremeno zaustavljena, izmenjena ili izbrisana. Novi podaci se ne mogu uneti. Nove komande se ne mogu instalirati. Ovaj kompjuter e obavljati samo tu jednu funkciju, opet i iznova, dok se na kraju izvor napajanja ne ugasi. Ovo je mozak zombija. Pokretana instinktom, maina koja obavlja jedan zadatak, koja se ne moe menjati, i jedino moe biti unitena. B. Oseanja Oseanja bilo kakve vrste nepoznanica su hodajuim mrtvacima. Svi oblici psiholokog ratovanja, od pokuaja da se ivi mrtvaci razbesne do pokuaja izazivanja saaljenja, pretrpeli su katastrofalan neuspeh. Radost, tuga, samopouzdanje, anksioznost, ljubav,mrnja, strah - sva ova oseanja i jo hiljade drugih koje ine ljudsko srce" jednako su beskorisna neupokojenima kao i organ koji ima isto ime. Ko zna da li je to najvea slabost ili snaga oveanstva? Debata se nastavlja, i verovatno e zauvek trajati. C. Pamenje Vlada moderno shvatanje da zombi zadrava znanje o svom prethodnom ivotu. ujemo prie o mrtvima koji se vraaju na mesta gde su iveli ili radili, kako upravljaju poznatim mainama, ili ak kako pokazuju milosre prema svojim voljenima. U stvarnosti, nema ni trunke dokaza za ovakve matarije. Zombijima je nemogue da zadre seanja na prethodni ivot, bilo u svesti ili u podsvesti, jer kod njih nijedno od ta dva ne postoji! ivog mrtvaca nee omesti porodini ljubimac, ivi lan
18
porodice, poznato okruenje itd. Ma ta da je osoba bila u prethodnom ivotu, ta osoba je nestala i zamenila ju je bezumna maina kojoj preostaje samo instinkt da se hrani. Ovo je odgovor na neizgovoreno pitanje: zato zombiji vie vole urbana podruja od seoskih? Prvo, ivi mrtvaci ne vole vie gradove, ve prosto ostaju tamo gde su reanimirani. Drugo, glavni razlog zato zombiji ostaju u gradovima umesto da se raspre po okolini jeste taj to urbane zone sadre najveu koncentraciju plena. D. Fizike potrebe Osim gladi (o kojoj e biti rei kasnije), mrtvi ne ispoljavaju nijednu od fizikih elja ili potreba koje su imali tokom ivota. Nikada nije primeen zombi koji spava ili se odmara u bilo kojim okolnostima. Oni ne reaguju na ekstremnu toplotu ili hladnou. Oni nikada ne trae zaklon u surovim vremenskiim uslovima. ak i neto najprostije kao to je ed potpuno je nepoznato ivim mrtvacima. Prkosei zakonima nauke, Solanum je stvorio neto to se moe opisati kao potpuno samodovoljan organizam. E. Komunikacija Zombiji ne govore, lako su njihove glasne ice sposobne da proizvedu govor, njihov mozak to nije. ini se da je stenjanje koje dolazi iz dubine grla jedini zvuk koji su u stanju da ispuste. Ovaj glas se isputa onda kada zombiji primete plen. Zvuk e ostati ujednaen, nizak i pravilan, sve dok ne doe do fizikog kontakta. Ovaj sablasni zvuk, koji se tako tipino povezuje s hodajuim mrtvacima,slui kao signal za okupljanje za druge zombije i predstavlja, kao to je nedavno otkriveno, mono psiholoko oruje. F. Drutveni odnosi Oduvek su nicale teorije o tome da neupokojeni funkcioniu kao kolektivna sila, poevi od onih koje tvrde da se radi o armiji koju kontrolie Sotona, preko onih koje ih vide kao insektoliku konicu koju kontroliu feromoni, do najnovijih teorija koje tvrde da grupni konsenzus postiu telepatijom. Istina je da zombiji nemaju drutvenu organizaciju. Horda neupokojenih, bez obzira na to koliko je velika, predstavlja prosto mnotvo jedinki. Ako se nekoliko stotina ivih mrtvaca zajedniki pojavi
19
na lokaciji rtve, to je zbog toga to je svakog od njih na to mesto doveo spostveni instinkt. Zombiji nisu svesni jedni drugih. Nikada nije primeeno da su jedinke reagovale kada primete jedna drugu na bilo kojoj udaljenosti. Ovo nas vraa na pitanje o ulima: kako zombi razlikuje jednog od svojih od oveka ili drugog plena? Odgovor na ovo jo nije pronaen. Zombiji izbegavaju jedni druge na isti nain na koji izbegavaju neive predmete. Kada nalete jedni na druge, oni ne pokuavaju da se povezu ili da komuniciraju. Zombiji koji jedu isti le iznova e i iznova trgati isto meso, umesto da odgurnu konkurenciju. Jedina naznaka zajednikog napora je primeena u ozloglaenim grupnim napadima: stenjanje ivog mrtvaca privlai druge u dometu sluha. im uju taj jecaj, ostali hodajui mrtvaci e govoto sigurno pohrliti prema izvoru. Jedna od ranih studija se poigravala idejom da je ovo nameran in, da izvia koristi stenjanje kako bi poslao signal ostalima. Meutim, danas znamo da je u pitanju ista sluajnost. Stenjanje ivog mrtvaca je instinktivna reakcija, a ne upozorenje. G. Lov Zombiji su migratorni organizmi, koji se ne obaziru na teritoriju i koji nisu razvili koncept doma. Oni e putovati kilometrima i mogue je, ukoliko imaju vremena, da e prei itave kontinente u potrazi za hranom. Sluajnost je jedini obrazac koji prate u lovu. ivi mrtvaci se hrane kako nou, tako i danju. Mnogo je verovatnije da e nabasati na neku oblast nego da e je namerno traiti. Nee biti odabrane odreene oblasti ili graevine zbog vee mogunosti da sadre plen. Na primer, deavalo se da neki pretrauju seoske kue ili druge ruralne graevine, dok su ostali u istoj grupi nastavljali dalje ne obazirui se na njih. Potrebno je vie vremena da se pretrae urbana podruja, zbog ega e se neupokojeni due i zadrati u tim oblastima, ali ovde nee nijednoj graevini dati prioritet nad drugom. Izgleda da su zombiji potpuno nesvesni svog okruenja. Na primer, oni ne pokreu oi na nain koji je karakteristian za prikupljanje informacija o novom okruenju. Tiho se vukui, s pogledom koji obuhvata hiljadu metara pred sobom, oni e besciljno lutati, bez obzira na to gde se nalaze, dok ne otkriju plen. Kao to je ve pomenuto, neupokojeni poseduju tajanstvenu sposobnost da se precizno upute prema lokaciji rtve. im dode do kontakta, prethodno tihi, zaboravni automati se transformiu u neto to je veoma slino navoenom projektilu. Glava se odmah okree u
20
pravcu rtve. Vilica se sputa, usne povlae i, iz dubina dijafragme, dopire stenjanje. Kada jednom uspostave kontakt, zombijima vie nita ne moe skrenuti panju. Oni e nastaviti da slede plen, zaustavljajui se jedino ako izgube kontakt, uspeju da uhvate lovinu ili se nau uniteni. H. Motivacija Zato mrtvi progone ive? Ako je dokazano da ljudsko meso ne slui za ishranu, zato ih njihov instinkt navodi na ubistvo? Odgovor nam izmie. Moderna nauka je, u kombinaciji sa istorijskim podacima, pokazala da ivi ljudi nisu jedina poslastica na jelovniku neupokojenih. Spasilake ekipe koje su ulazile u inficirana podruja svaki put su iznova podnosile izvetaje o tome da su ona potpuno liena ivota. Zombi u napadu e prodrati svako stvorenje, bez obzira na njegovu veliinu ili vrstu kojoj pripada. Ljudsko meso, ipak, za njih ima prednost u odnosu na druge forme ivota. U jednom eksperimentu su zarobljenom uzorku nuena dva identina komada mesa: jedno ljudsko, drugo ivotinjsko. Zombi je svaki put izabrao ljudsko. Razlozi za ovo ostaju nepoznati. Ono to je potvreno, bez trunke sumnje, jeste da instinkt koji stvara Solanum navodi neupokojene da ubijaju i prodiru svako ivo stvorenje koje pronau. Tu nema izuzetaka. I.Ubiti mrtve
Iako je unitavanje zombija prilino jednostavno, daleko od toga da se moe rei i da je lako. Kao to smo videli, zombiju nije neophodna nijedna od fiziolokih funkcija koje su potrebne ljudima da preive. Unitenje ili ozbiljna oteenja kardiovaskularnog,digestivnog ili respiratornog sistema
21
nee imati znaaja za hodajueg mrtvaca, jer nijedna od ovih funkcija vie ne slui mozgu. Jednostavno reeno, postoji hiljadu naina da se ubije ovek, ali samo jedan da se ubije zombi. Mora se unititi mozak, na ovaj ili onaj nain. J.Unitavanje Studije su pokazale da Solanum moe nastanjivati telo unitenog zombija do etrdeset osam sati. Primenjujte krajnji oprez kada unitavate leeve neupokojenih. Glava je naroito opasna, kad se ima u vidu koncentraciju virusa. Nikada nemojte dodirivati le neupokojenih bez zatitne odee. Ponaajte se prema njema kao to biste se ponaali prema bilo kojem toksinom, veoma opasnom materijalu. Kremacija je najbezbedniji, najefikasniji nain unitavanja. Uprkos glasinama da e gomila zapaljenih leeva proiriti Solanum preko oblaka dima, zdrav razum govori da nijedan virus nije sposoban da preivi intenzivnu toplotu, u ovom sluaju otvoren plamen. K. Pripitomljavanje? Da ponovimo, dokazano je da je mozak zombija neprijemiv za bilo kakav uticaj sa strane. Svi sprovedeni eksperimenti, od korienja hemikalija i upotrebe hirurgije pa do elektromagnetnih talasa, imali su negativne rezultate. Terapija iji je cilj izmena ponaanja i drugi slini pokuaji da se ivi mrtvaci obue propali su. Treba opet ponoviti, mainerija se ne moe reprogramirati. Postojae takva kakva je, ili nee postojati uopte.
VUDU ZOMBI
Ako su zombiji tvorevina virusa, a ne crne magije, kako onda objasniti takozvane vudu zombije", osobe koje su umrle, pa se nale podignute iz groba i osuene da provedu venost sluei kao robovi ivih? Da, tano je da re zombi potie od kimbundu rei nzumbe", to je termin koji oznaava duu preminulog, i da, zombiji i zombifikacija su integralni delovi afriko-karipske religije poznate kao vudu. Meutim, poreklo naziva je jedina slinost izmeu vudu zombija i zombija kojeg je oiveo virus. Iako je reeno da vudu hungani (svetenici) mogu korienjem
22
maginih sredstava pretvoriti ljude u zombije, ta praksa ima uporite u vrstim naunim injenicama. Zombi praak", orue koje hungani koriste za zombifikaciju, sadri veoma moan neurotoksin (tani sastojci su strogo uvana tajna). Toksin privremeno paralie ljudski nervni sistem, stvarajui stanje ekstremne hibernacije. Kako srce, plua i ostali organi rade na minimumu, lako je razumeti ako neiskusan lekar paralisanu jedinku proglasi preminulom. Mnogim ljudima se desilo da budu sahranjeni u takvom stanju samo da bi se probudili vritei u mrklom mraku svojih mrtvakih kovega. Dakle, ta je to to od ovih ljudi stvara zombije? Odgovor je jednostavan: oteenja mozga. Mnogi koji su ivi sahranjeni brzo istroe vazduh unutar mrtvakih kovega. Oni koji se spasu (ako imaju sree) gotovo uvek pretrpe oteenja mozga usled nedostatka kiseonika. Ovi jadnici tumaraju unaokolo sa malo preostalih kognitivnih sposobnosti ili uistinu slobodne volje, i esto ih grekom smatraju za ive mrtvace. Kako razlikovati vudu zombija od onih pravih? Tipini znaci su oigledni. 1. Vudu zombiji pokazuju emocije. Ljudi koji su pretrpeli oteenje mozga izazvano zombi prakom i dalje su sposobni za sva uobiajena ljudska oseanja. Oni se mogu smejati, plakati, ak i reati ako su povreeni ili na drugi nain isprovocirani (to pravi zombiji nikad ne rade). 2. Vudu zombiji ispoljavaju sposobnost razmiljanja. Kao to je ranije reeno, kada naiete na pravog zombija, on e se na vas ustremiti poput navoenog projektila. Vudu zombi e zastati na trenutak i pokuati da shvati ko ste ili ta ste. Moda e krenuti prema vama, moda e se povui, moda e ostati u mestu dok njegov oteeni mozak pokuava da analizira informaciju koju je primio. Ono to vudu zombi nee uraditi jeste sledee: on nee podii ruke, razjapiti vilice, ispustiti jecaj koji kao da dolazi iz pakla, i zateturati se pravo prema vama. 3. Vudu zombiji oseaju bol. Vudu zombi koji se spotakne i padne bez sumnje e se uhvatiti za bolno koleno i zacvileti. Isto tako, onaj koji ve ima neku ranu starae se o njoj ili e u najmanju ruku biti svestan postojanja rane. Vudu zombiji nee ignorisati duboke posekotine na svojim telima kao to bi to uradio pravi zombi. 4. Vudu zombiji prepoznaju vatru. To ne znai da se plae plamena. Neki od njih koji su pretrpeli ozbiljna oteenja mozga ne seaju se ta je
23
vatra. Oni e se zaustaviti da je ispitaju, moda ak i posegnuti za njom da je dodirnu, ali e se povui im shvate da ona izaziva bol. 5. Vudu zombiji su svesni svog okruenja. Za razliku od pravih zombija, koji su jedino svesni plena, vudu zombiji e reagovati na iznenadne promene svetla, zvuka, ukusa i mirisa. Poznati su sluajevi vudu zombija koji su gledali televiziju ili jaka treptava svetla, sluali muziku, uplaili se od groma, pa ak i primeivali jedni druge. Poslednja injenica je bila veoma vana u nekoliko sluajeva pogrene identifikacije. Da zombiji nisu reagovali jedni na druge (gledali jedni u druge, pravili isputali glasove, ak i dodirivali lica jedni drugima), moglo se desiti da grekom budu uniteni. 6. Vudu zombiji NEMAJU superosetljiva ula. ovek koji je izloen onesposobljavajuem dejstvu zombi praka i dalje je ovek koji se oslanja na vid. On ne moe savreno funkcionisati u mraku, uti korak na 500 metara ili nanjuiti ivo bie na vetru. Zapravo, vudu zombija neko moe iznenaditi ako se prikrade iza njega. Meutim, ovo nije preporuljivo, jer uplaeni zombi moe besno reagovati. 7. Vudu zombiji mogu da komuniciraju.Iako ovo nije pravilo, mnoge od ovih jedinki mogu odgovoriti na audiovizuelne signale. Mnogi razumeju rei; neki ak shvataju itave reenice. Mnogi vudu zombiji poseduju sposobnost govora, jednostavnu, naravno, i retko su sposobni za due razgovore. 8. Vudu zombiji se mogu kontrolisati. Iako to nije uvek sluaj, mnogi ljudi sa oteenjem mozga izgubili su mnogo od samosvesti, to ih ini vrlo pogodnim za sugestiju. Viknuti takvoj osobi da se zaustavi, ili ak i da ode, moe biti dovoljno da se reite vudu zombija. Ovo stvara opasnu situaciju u kojoj zbunjeni ljudi poveruju da mogu kontrolisati ili obuavati prave zombije. U nekoliko navrata su tvrdoglavci insistirali na tome da mogu jednostavno narediti ivim mrtvacima da se zaustave. Ovi ljudi su, prekasno, otkrili s ime su se stvarno suoili, i to tek kada su hladne, natrule ake zgrabile njihove udove, a prljavi, iskrzani zubi zagrizli u njihovo meso. Ove smernice bi trebalo da vam prue pravu sliku o tome kako razlikovati vudu zombija od pravog zombija. Poslednja napomena: na vudu zombije se najee moe naii u podsaharskoj Africi, na Karibima, u Srednjoj i Junoj Americi, i junom delu Sjedinjenih Amerikih Drava.
24
Nije nemogue i drugde naii na nekog koga je hungan pretvorio u zombija, ali verovatnoa za takav susret je prilino mala.
HOLIVUDSKI ZOMBI
Od kada su ivi mrtvaci zakoraili na bioskopsko platno, njihovi najvei neprijatelji vie nisu lovci, ve kritiari. Akademici, naunici, ak i zabrinuti graani oglaavaju se i upozoravaju da ovi filmovi ive mrtvace prikazuju na nerealan, fantastian nain. Zaprepaujua oruja, fiziki nemogue akcione sekvence, nadstvarni likovi i, iznad svega, magini, nepobedivi, ak i komini ivi mrtvaci sve je to dodato u orbu koja se zove zombi film". Dalje, kritika tvrdi da ovaj pristup filmovima o somnambulistima gde je stil ispred sadrine" ui gledaoce lekcijama koje e ih dovesti do pogibije u pravom sukobu. Ove ozbiljne optube iziskuju i ozbiljnu odbranu. Iako postoje filmovi o zombijima koji su zasnovani na stvarnim dogaajima, njihov cilj je, kao i cilj gotovo svakog filma u bilo kojem anru, da prui zabavu. Osim ako ne govorimo o istim dokumentarcima (a ak su i neki od njih razblaeni"), filmskim stvaraocima mora biti dozvoljena umetnika sloboda da bi mogli svoje delo uiniti prijemivijim za publiku. ak e i filmovi koji su zasnovani na stvarnim dogaajima rtvovati realistinost zarad dobre prie. Odreeni likovi e biti meavina osoba iz stvarnog ivota. Drugi mogu biti potpuno izmiljeni, da bi objasnili odreene injenice, olakali zaplet, ili isto da bi se doprinelo atmosferi. Neko bi mogao rei da je cilj umetnika da izaziva, edukuje i prosvetljuje publiku. Ovo je moda tano, ali kako preneti znanje publici koja je otila ili zaspala nakon prvih deset minuta filma? Ako prihvatite osnovno pravilo koje se tie pravljenja filmova, shvatiete zato holivudski filmovi, ak i previe u nekim sluajevima, odudaraju od realnosti na kojoj su zasnovani. Ukratko, prihvatite ove pokretne slike onako kako to njihovi autori i ele: kao izvor privremene razonode, a ne kao vizuelni prirunik za preivljavanje.
EPIDEMIJE
Iako je svaki napad zombija razliit, ako uzmemo u obzir broj, teren, reakciju stanovnitva itd, oni se prema nivou intenziteta mogu svrstati u etiri posebne kategorije.
25
Prva kategorija Ovo je epidemija niskog nivoa, deava se najee u zemljama Treeg sveta ili u seoskim podrujima razvijenih zemalja. Broj zombija u ovoj kategoriji se kree od jedan do dvadeset. Ukupan broj ljudskih rtava (ukljuujui inficirane) kree se od jedan i pedeset. Ukupno trajanje, izmeu prvog i poslednjeg (poznatog) sluaja, kree se od dvadeset etiri asa do etrnaest dana. Zahvaeno podruje je malo, ne vee .od pedeset kilometara u preniku. U mnogim sluajevima e prirodne prepreke odrediti njegove granice. Reakcija e biti umerena, ograniena na uee civila ili dodatnu pomo lokalne policije. Medijsko izvetavanje e biti ogranieno, ako ga uopte i bude. Ako su mediji ukljueni, treba traiti uobiajene prie kao ubistva ili nesree". Ovo je najei sluaj izbijanja epidemije i njega je najlake prevideti. Druga kategorija U ovu kategoriju su ukljuena urbana ili gusto naseljena seoska podruja. Ukupan broj zombija e varirati izmeu dvadeset i stotinu. Ukupan broj ljudskih rtava moe dosei nekoliko stotina. Trajanje epidemije druge kategorije ne mora biti due nego kod prve kategorije. U nekim sluajevima, vei broj zombija e izazvati bru reakciju. Epidemija u ruralnom, slabo naseljenom podruju moe se rairiti na povrinu veu od stotinu kvadratnih kilometara, dok epidemija u gradu moe obuhvatiti samo nekoliko stambenih blokova. Protivakcija e gotovo sigurno biti organizovana. Umesto grupa civila reagovae lokalni, dravni, pa ak i savezni organi bezbednosti. Takode, moe doi i do vojne akcije, premda ograniene, kao to bi bilo dejstvo Nacionalne garde u Sjedinjenim Dravama ili snaga slinog tipa u inostranstvu. Najee, da bi smanjile paniku, ove jedinice e preuzeti ulogu izvan borbe, pruajui medicinsku pomo, odravanje reda meu velikim grupama ljudi i logistiku podrku. Epidemije koje spadaju u drugu kategoriju gotovo uvek e privui panju medija. Medijski izvetaji nee moi da se izbegnu, osim ako se napad nije
26
dogodio u nekom zaista izolovanom podruju, ili u nekom u kojem postoji stroga kontrola medija. Ovo, meutim, ne znai da e izvetaji biti tani. Trea kategorija Prava kriza. Epidemije tree kategorije, vie od ijedne druge, skreu panju na jasnu pretnju koju predstavljaju ivi mrtvaci. Zombija e biti na hiljade i rairie se po podruju od nekoliko stotina kilometara. Trajanje napada i kasniji proces ienja mogu da potraju i po nekoliko meseci. Nee biti mogunosti za blokadu tampe ili zatakavanje. ak i bez panje medija, sam obim napada e biti takav da e ostaviti previe svedoka. Ovo je prava pravcata bitka, gde policiju zamenjuju jedinice redovne vojske. U zaraenoj zoni, kao i u oblastima koje se sa njom granie, bie proglaeno vanredno stanje. Oekujte ratne zakone, ogranienje putovanja, ogranien pristup zalihama, slube stavljene pod kontrolu federalne vlade, i strogo nadgledane komunikacije. Meutim, bie potrebno vremena da se sve ove mere primene. Inicijalna faza e biti haotina, dok se vlasti ne dohvate u kotac s krizom. Pobune, pljake i opta panika e uveati njihove probleme i dodatno odloiti efikasanu reakciju. Dok se sve ovo deava, oni koji ive u zaraenoj zoni bie ostavljeni na milost i nemilost zombija. Izolovani, naputeni i okrueni ivim mrtvacima, moi e se osloniti samo na sebe. etvrta kategorija (Vidi ivot u svetu mrtvih".)
DETEKCIJA
Bez obzira na to kojoj kategoriji pripada, svaka epidemija ima poetak. Sada kada je neprijatelj odreen, sledei korak je rano upozorenje. Upuenost u to ta je zombi nee pomoi ukoliko niste u stanju da prepoznate izbijanje epidemije pre nego to ne bude prekasno. Ovo ne povlai sa sobom uspostavljanje antizombi taba" u vaem podrumu, zabijanje ioda u mapu i zbijanje oko kratkotalasnog radija. Potrebno je traiti znake koji bi promakli panji neobuene osobe. Ovi znaci ukljuuju: 1. Ubistva kod kojih su rtve ubijene pucnjem u glavu ili odrubljivanjem glave. Dogodilo se u vie navrata; ljudi prepoznaju epidemiju i pokuaju
27
da preuzmu stvari u svoje ruke. Gotovo uvek, lokalne vlasti proglase ove ljude za ubice i osude ih. 2. Nestale osobe, pogotovo u divljini ili nenastanjenim podrujima. Posebno obratite panju ako neki lan grupe koja uestvuje u potrazi nestane. Ako postoje fotografije ili televizija prati priu, obratite panju na to kako su naoruane grupe koje uestvuju u potrazi. Ako puku nosi vie lanova grupe, to bi moglo znaiti da je ovo neto vie od obine operacije spaavanja. 3. Sluajevi nasilnog ludila" u kojima je osoba napala prijatelje i porodicu bez upotrebe oruja. Saznajte da li je napada ugrizao ili pokuao da ugrize svoje rtve. Ako jeste, da li je neka rtva i dalje u bolnici? Pokuajte da otkrijete da li je neka rtva preminula pod tajanstvenim okolnostima nekoliko dana nakon napada. 4. Nasilni neredi ili drugi javni nemiri koji su zapoeli a nisu niim isprovocirani ili nemaju drugi logian uzrok. Zdrav razum kae da se takvo grupno nasilje ne deava bez katalizatora kao to su rasne tenzije, politike akcije ili zakonske odluke. ak se i takozvana masovna histerija" moe pratiti unazad do samog izvora. Ako se nikakav razlog ne moe pronai, onda odgovor moe leati negde drugde. 5. Smrti izazvane bolestima kod kojih je uzrok neodreen ili se ini vrlo sumnjivim. Smrti koje izazivaju infektivne bolesti retke su u industrijalizovanom svetu, za razliku od situacije od pre jednog veka. Ovo je razlog zbog kojeg nove epidemije uvek dospevaju u vesti. Obratite panju na sluajeve u kojima je tana priroda bolesti nerazjanjena. Takode, budite na oprezu u sluaju sumnjivih objanjenja kao to su virus Zapadnog Nila ili bolest ludih krava". I jedno i drugo bi mogli biti primeri zatakavanja. 6. Bilo koji od navedenih sluajeva u kojima je izvetavanje medija zabranjeno. Potpuna blokada tampe je retka u Sjedinjenim Dravama. Ako se takav sluaj desi, to bi trebao biti jasan znak opasnosti. Naravno, za ovo moe biti i drugih razloga osim napada ivih mrtvaca. Opet, svaki sluaj koji uzrokuje takvo sputanje standarda od strane vlade koja je svesna vanosti medija zahteva punu panju. Ma ta da je istina, ne moe biti dobra.
28
im je dogaaj ukljuio vae senzore, pratite dalja deavanja. Uzmite u obzir lokaciju i njeno rastojanje od vas. Obratite panju na sline incidente u okolini ili blizu prvobitnog mesta dogaaja. Ako se takvi incidenti dogode u sledeih nekoliko dana ili nedelja, paljivo ih prouite. Obratite panju na odgovor policije i drugih dravnih organa. Ukoliko je reakcija snanija sa svakim sledeim sluajem, postoji ansa da je epidemija upravo u toku.
29
ORUJA I BORBENE TEHNIKE

Najmanje petanest ili dvadeset njih: mukaraca, ena dece. Zapoeli smo paljbu na sedamdeset, moda osamdeset metara. Video sam kako im se komadi mesa otkidaju sa tela. Nai meci su pogaali cilj! Oni su nastavili da se pribliavaju, samo su nastavili da dolaze! Jednog sam uzeo na nian i ispalio itav rafal iz svog BXP-a1. Znam da sam mu prekinuo kimu, jer je pao kao otkinut li st. I dok su mu se noge jo trzale, on je nastavio da puzi prema meni! Na dvadeset metara, otvorili smo paljbu iz vektora2. Nita! Gledao sam kako im raznesen! Komadi organa i kostiju ispadaju kroz lea. Gledao sam udove bukvalno odseene u zglobovima. SS77 je najbolji mitraljez ikad napravljen, brzina metka je 840 metara u sekundi, 800 metaka u minutu, i bio je bez ikakvog prokletog efekta! Sve rune bombe koje smo bacili na njih oborile su samo jednog! Jednog! Njegovo osakaeno telo je lealo nepokretno, ali je glava i dalje grizlu uprazno! [Identitet zatien] je opalio iz svog RPG-a3. Jebena raketa je prola kroy meso i raznela kamen pozadi! Konano, na pet metara, iskoristili smo poslednje ostatke goriva u bacau plamena. Govnari su goreli poput buktinja, ali nisu odustajali! Jedan od njih je zgrabio [Identitet zatien], ugrizao ga za vrat i usput ga zapalio. Dok smo beali prema dungli, video sam ostala stvorenja kako su se okupila da rastrgaju ono to se pretvaralo u jo jednu ljudsku buktinju. U piku lepu materinu, ta smo jo mogli da uradimo!?! -Srpski plaenik u Zairskom graanskom ratu, 1994 Pravilan izbor oruja (nikad ne nosite samo jedno) moe biti kljuan za to hoe li iza vas ostati gomila mrtvih zombija ili ete i vi postati i jedan od njiih. Kada se suoite sa ivim mrtvacima, lako je poverovati u strategiju superkomandosa; natovarite najtee,najmonije oruje i izaite a ih razbijete". To ne samo to je glupo - to je samoubistvo. Zombiji nisu uvari u nekom filmu o ratnim zarobljenicima koji e masovno popadati prvi put kada ispalite teatralan rafal. Da biste se naoruali za susret sa zombijem,
Mecben BXP je automatska puka kalibra 9 mm koja je proizvodena sredinom osamdesetih godina XX veka u Junoafrikoj republici. (Prim. prev.) 2 VEKTOR SS-77 je mitraljez kalibra 7,62 mm. Proizvoden je sredinom sedamdesetih u Junoafrikoj republici. (Prim. prev.) 3 RPC, engl. rocket propelled granate protivtenkovsko raketno oruje koje se ispaljuje sa ramena. (Prim. prev)
1
30
potrebno je paljivo razmiljanje, hladna glava i praktina analiza svih faktora. OPTA PRAVILA: 1. POTUJTE ZAKON!: Od toga gde ivite zavisi i kakva se pravila o posedovanju vatrenog oruja i eksploziva primenjuju. Striktno ih potujte. Kazne variraju od pozamanih novanih do zatvorskih. U svakom sluaju, policijski dosije nije neto to sebi moete priutiti. Kada mrtvi ustanu, policija u vama mora videti uzornog graanina, a ne kriminalca sa sumnjivom prolou kojeg treba ispitivati na prvi znak guve. Sreom, kao to e ovo poglavlje pokazati, jednostavna legalna oruja e vam bolje posluiti od paravojnih smrtonosnih maina.
2. VEBAJTE BEZ PRESTANKA: Koje god oruje da odaberete, bila u pitanju jednostavna maeta ili poluautomatska puka, ono mora postati deo vaeg tela. Vebajte onoliko esto koliko je to mogue. Ako su dostupni kursevi, obavezno se upiite. Poduka kvalifikovanih instruktora e vam utedeti ogromnu koliinu vremena i energije. Ako se oruje moe rasklopi-ti, inite to i na dnevnom svedu i u mraku, sve dok ne nauite svaki deli, svaku oprugu, svaku oblinu i ivicu te nezamenljive maine. S vebanjem stiete iskustvo i samopouzdanje, dve osobine koje morate razviti da biste se uspeno nosili sa ivim mrtvacima. Istorija je dokazala da dobro obuen pojedinac naoruan samo kamenom ima vie ansi da preivi od poetnika koji je naoruan najnovijim tehnolokim udom. 3. BRINITE O SVOM ORUJU: O oruju se, koliko god da je jednostavno, morate brinuti kao da se radi o ivom stvorenju. Svako ko ima iskustva s vatrenim orujem zna da su pregled I ienje sastavni deo svakodnevnog korienja. Ovo se takode primenjuje na oruja za blisku borbu. Otricama je potrebno glaanje i zatita od re. Drke treba proveravati i odravati. Nikad ne koristite oruje na pogrean nain i nikad ga nemojte izlagati nepotrebnoj teti. Ako je mogue, neka ga redovno
31
testiraju iskusni profesionalci. Ovi eksperti mogu primetiti kvarove u zaetku koji bi promakli jednom amateru. 4. UVAJTE SE PARADNIH PREDMETA: Mnoge kompanije nude raznorazne imitacije oruja, kao to su maevi, lukovi itd, ija je jedina svrha da slue za ukras. Uvek pomno ispitajte predmet koji ste odabrali da biste bili sigurni da se radi o predmetu koji se moe koristiti u realnim okolnostima. Ne oslanjajte se iskljuivo na obeanje kompanije. Spremni za borbu" moe da znai da e predmet izdrati nekoliko udaraca na pozornici, ili na nekom vaaru sa istorijskom tematikom, ali da e se raspasti na dva dela usred borbe na ivot i smrt. Ako vam sredstva to dozvoljavaju, kupite dva ista predmeta i s jednim vebajte sve dok ga ne slomite. Tek tada ete se moi pouzdati u njegove osobine. 5. RAZVIJAJTE PRIMARNO ORUJE: ljudsko telo, ako se vlasnik brine o njemu i veba pravilno, najbolje je oruje na svetu. Amerikanci su ozloglaeni zbog svoje loe ishrane, nedostatka vebe i upornog fetiistikog stava prema tehnologijama koje tede rad. lako je poznat izraz kuna buva", precizniji termin bi bio stoka": debeo, lenj, mlitav, i spreman da poslui kao hrana. Oruje br. 1, bioloki alat, jeste nae telo; ono moe i mora biti promenjeno iz onog koje pripada plenu u telo predatora. Drite se striktne dijete i dovedite se u dobru fiziku formu. Koncentriite se na kardiovaskularni trening umesto na trening za poveanje snage. Pratite sve hronine bolesti koje imate, koliko god da su beznaajne. ak i ako je vae najgore oboljenje alergija, leite je redovno! Kada se situacija zaista dogodi, morate tano znati za ta je vae telo sposobno! Izuavajte borilake vetine i ovladajte makar jednom od njih. Vodite rauna da u njoj naglasak nije stavljen na deljenje udaraca, ve na izbegavanje zahvata. Znati kako da pobegnete iz zahvata zombija to je najvanija vetina koju moete posedovati ukoliko se naete u bliskoj borbi.
BLISKA BORBA
Borbu prsa u prsa uvek treba izbegavati. Kad se ima u vidu sporost zombija, mnogo je lake trkom pobei (ili se udaljiti brzim hodom) nego
32
stati i boriti se. Meutim, moe se desiti da je neophodno unititi zombija u bliskoj borbi. Kada se ovo desi, presuuju delii sekunde. Pogrean pokret, kratko oklevanje, i moete zavriti tako to ete osetiti kako hladne ake grabe vau ruku, ili kako se otri, polomljeni zubi zabijaju u vae meso. Iz tog razloga je izbor oruja za blisku borbu vaniji od svega drugog u ovom odeljku.
1.Batine Kada se koristi tupo oruje, cilj je smrviti mozak (seate se, jedini nain da se ubije zombi jeste da mu se uniti mozak). Ovo nije lako kao to zvui. Ljudska lobanja je jedna od najtvrih, najotpornijih povrina u prirodi. Prema tome, isto vai i za lobanju zombija. Izuzetna sila je potrebna i da bi se slomila, a kamoli smrskala. Ipak, ovo se mora uiniti, i to samo jednim, dobro upuenim udarcem. Neete dobiti drugu ansu ako promaite metu ili ne uspete da probijete kost. tapovi, dralje sekire i ostale drvene batine pogodne su da se zombi odgurne s puta, ili da se odbije pojedinani napad. Ono to im nedostaje jeste teina i jaina za smrtonosni udarac. Komad olovne cevi je dobar za pojedinani okraj, ali je preteak za noenje. Malj ima isti nedostatak, a takode zahteva i vebu da bi se pogodila meta u pokretu. Aluminijumske palice su dovoljno lake i mogu se koristiti u jednoj ili moda dve borbe, ali poznato je da se savijaju nakon due upotrebe. Standardni, stolarski eki za jednu ruku je dovoljno jak, ali ima ogranien domaaj. Njegova kratka drka omoguava zombiju da vas zgrabi za ruku i povue. Policijski pendrek, napravljen od acetatske plastike, dovoljno je jak (u veini sluajeva) za svaku bitku, ali mu nedostaje smrtonosna snaga za ubistvo iz jednog udarca. (Primedba: namerno su tako napravljeni.)
33
Najbolje tupo oruje je metalni pajser. Zbog relativno lagane i izdrljive konstrukcije, idealan je za duu blisku borbu. Zaobljena, polunaotrena ivica takode omoguava prohodni pokret kroz onu duplju, direktno u mozak. Vie preivelih je izvestilo da su ubili zombija na ovaj nain. Jo jedna prednost metalnog pajsera je mogunost da otvori vrata, pomeri teak predmet ili poslui na neki drugi nain za koji i jeste napravljen. Nijedan od prethodno pomenutih predmeta se ne moe ovako upotrebiti. Jo laki i izdrljiviji model od elinog pajsera jeste titanijumski model, koji dolazi na zapadna trita iz Istone Evrope i biveg Sovjetskog Saveza. 2. Oruja sa otricom Otrice, u bilo kojem obliku, imaju prednosti i nedostataka kada ih uporedimo s batinama. One koje imaju dovoljno snage da rascepe lobanju retko izdre viestruko korienje. Iz ovog razloga, rezanje, tanije odsecanje glave slui istoj svrsi kao i udarac u glavu. (Primedba: odseena glava zombija jo je sposobna da ujede te i dalje predstavlja pretnju.) Prednost rezanja nad udaranjem poiva i u tome to ono moe uiniti ubijanje zombija nepotrebnim. U nekim sluajevima, jednostavno odsecanje uda ili presecanje kimenog stuba dovoljno je da onesposobi neupokojenog napadaa. (Primedba: odsecanje uda moe dovesti do kontakta s virusom preko izloene povrine.) Sekira moe lako smrskati lobanju zombija, mrvei kosti i mozak u jednom zamahu. Odsecanje glave je jednako lako postii. Ovo je razlog to je sekira vekovima bila omiljeno orue delata. Pogoditi glavu u pokretu, meutim, nije tako lako. Osim toga, ako zamah potpuno promai, moe se desiti i da izgubite ravnoteu. Manja sekira za jednu ruku dobro je oruje u nudi. Ako se naete u kripcu, a ne moete upotrebiti vea oruja, udarac sekiricom je vie nego dovoljan da se reite napadaa. Ma je idealno oruje sa otricom, ali nee svaki zadovoljiti uslove. Floreti, rapiri i slina oruja za maevanje nisu prikladna za seenje. Njihova jedina mogua upotreba bi bio direktan ubod kroz onu duplju, koji bi pratio kruni pokret kroz mozak. Obueni maevalac, meutim, moe izvesti ovaj potez samo jednom, i zato nije preporuljiv. Dugi maevi za jednu ruku vam omoguavaju da drugom, slobodnom rukom otvarate vrata ili titom branite svoje telo. Njihov jedini nedostatak
34
je slabija snaga zamaha. Jedna ruka moda nee imati dovoljno snage da prereze debelu hrskavicu izmeu kostiju. Jo jedan nedostatak je ozloglaena nepreciznost. Pogoditi u meso ivog protivnika, to je jedna stvar. Postii precizno, isto rasecanje kroz vrat neto je sasvim drugo. Maevi za dve ruke su najbolji u ovoj kategoriji, jer imaju i snagu i preciznost za savreno obezglavljivanje. Od ovih, japanski samurajski ma katana je na prvom mestu. Njegova teina (jedan i po do dva i po kilograma) savrena je za dugotrajne konflikte, a njegova otrica moe presei i najtvre organsko tkivo. U uskim prostorijama, kratka seiva imaju prednost. Rimski gladijus je jedan od moguih izbora, mada je teko nai replike spremne za borbu. Japanski ninda-to se ponosi drkom za dve ruke i, makar kad su posredi autentini modeli, kaljenim elikom. Oba faktora ga ine vrhunskim orujem. Obina maeta, zbog svoje veliine, teine i dostupnosti, verovatno je va najbolji izbor. Ako je mogue, pronaite vojni model kakav se obino prodaje u prodavnicama polovne vojne opreme. elik je kod ovih modela boljeg kvaliteta, a zatamnjena otrica pomae u skrivanju po noi.
3. Raznovrsna runa (hladna) oruja Koplja, piketi4 i trozupci mogu posluiti da se zombi na njih nabode, i na taj nain dri na odstojanju, ali najverovatnije nee biti smrtonosni. Postoji mogunost uboda kroz onu duplju, ali je ona mala. Srednjovekovna evropska halebarda (hibrid sekire i koplja) moe posluiti kao oruje za
Koplje duine od tri do est metara kakvo je teka peadija u XV i XVI veku koristila da se odbrani od juria konjice. (Prim. prev.)
4
35
seenje, ali, s druge strane, zahteva dosta vebe i vetine da bi se postigao udarac dovoljan da se glava odrubi. Ova oruja nemaju neku svrhu osim ako se ne koriste kao batine ili se pomou njih napada samo dri na distanci. Mlatovi ili takozvane funde", iljcima naikane kugle lancem povezane s palicom, u sutini nanose istu tetu kao metalne poluge, mada na efektniji nain. Vlasnik zamahuje palicom u irokom, krunom potezu, to kugli daje dovoljno snage da protivniku razbije lobanju. Potrebna je velika vetina da bi se ovo oruje koristilo i zbog toga se ne preporuuje. Srednjovekovni evropski buzdovani slue istoj svrsi kao i standardni kuni ekii, ali nemaju istu praktinu vrednost. Buzdovan ne moe posluiti da se otvore vrata ili prozor, zabije dleto ili zakuca ekser. Neki takav pokuaj bi mogao imati za ishod ozbiljnu povredu. Prema tome, nosite sa sobom ovo srednjovekovno oruje samo onda kada nemate drugog izbora. Noevi su uvek korisni, jer mogu posluiti na razliite naine u raznim situacijama. Za razliku od sekirice, njima se zombi moe ubiti samo ubodom u slepoonicu, onu duplju, ili u bazu lobanje. S druge strane, noevi su uvek laki od sekirica pa su, prema tome, pogodniji ako ste u pokretu. Kada birate no, vodite rauna o tome da seivo ne bude due od petnaest centimetara i da bude glatko. Izbegavajte nazubljene noeve ili testeraste ivice kakve imaju neki noevi za preivljavanje, jer oni esto ostaju zaglavljeni u telu rtve. Zamislite sebe u situaciji da ste upravo uboli jednog zombija kroz slepoonicu i okreete se da se suoite sa preostala tri iva mrtvaca, ali ne moete da izvuete no. Rovovski bajonet je, bez sumnje, najbolje malo antizombijsko oruje na svetu. Njegova otrica je elini iljak dug dvadeset centimetara, a umesto drke ima metalni bokser. Napravljen je za vreme estokih borbi prsa u prsa tokom Prvog svetskog rata, gde su vojnici ubijali jedni druge u rovovima irine od pola metra. Posebno je dizajniran za ubadanje nadole, kroz elini lem neprijatelja. Moete zamisliti koliko bi ovo oruje bilo efikasno u borbi protiv zombija. Napada bi ga mogao lako zabosti zombiju u lobanju, izvui ga brzo i bez napora, i zatim se okrenuti da probije mozak sledeem zombiju ili, u najmanju ruku, da obori jednog od njih udarcem metalnog boksera u lice. Originalni modeli su izuzetno retki, i tek se poneki moe nai u muzejima ili u posedu privatnih kolekcionara.
36
Meutim, ako uspete pronai precizne i detaljne skice, izradite jednu ili dve replike, testirajte ih i odravajte spremne za borbu. Ovo e biti investicija koju neete zaaliti.
Aov aolinskih monaha Ovo oruje zasluuje posebnu napomenu kada se govori o antizombi arsenalu. Na prvi pogled izgleda neobino: dva metra dugaak tap od vrstog drveta, s ravnom otricom u obliku zvona na jednom kraju, i otricom u obliku upolje okrenutog polumeseca na drugom. Koreni ovog oruja seu do kineske dinastije Sang (1766-1122. p.n.e.) i bronzanog orua koje se koristilo za obraivanje zemlje. Kada se budizam preselio u Kinu, monasi iz Saolina su preuzeli aov da im slui i kao alat i kao oruje. U nekoliko navrata se pokazalo da je iznenaujue efikasan protiv ivih mrtvaca. Udarac bilo kojom otricom dovoljan je da u trenutku odsee glavu, dok njegova duina, u isto vreme, prua potpunu zatitu onom ko njim rukuje. Ipak, ova duina smeta u borbi u zatvorenim prostorijama, pa je prema tome treba izbegavati. Na otvorenom, meutim, nijedno drugo oruje ne sjedinjuje ovu bezbednost koplja i smrtonosnu mo katane. Postoji veliki broj razliitih hladnih oruja na svetu, a prostor ne dozvoljava da o svakom od njih govorimo ponaosob. Ako otkrijete orue ili alat za koje mislite da bi posluili kao dobro oruje, postavite sebi sledea pitanja: 1. Moe li da slomi lobanju iz jednog udarca? 2. Ako ne, da li moe odsei glavu iz jednog udarca? 3. Da li se njime jednostavno rukuje? 4. Da li je lako? 5. Da li je izdrljivo? Odgovori na pitanja 3, 4 i 5 e morati da zavise od vae trenutne situacije. Odgovori na pitanja 1 i 2 su od sutinske vanosti! 4. Motorni alati Popularna literatura nam je pokazala uasnu, brutalnu mo motorne testere. Munjevito brzi rotirajui zupci mogu lako prerezati i kost i meso,
37
time inei izlinom snagu i vetinu neophodnu za rukovanje ostalim hladnim orujem. Grmljavina koju proizvodi moe vlasniku dati preko potrebni psiholoki podsticaj oseaj moi u stravinoj situaciji. Koliko ste videli horor filmova u kojima ova industrijska maina za ubijanje unitava sve to dodirne? U stvarnosti, motorne testere i ostale sline maine se nisko kotiraju na lestvici praktinih oruja za ubijanje zombija. Za poetak, ograniava ih gorivo. Od trenutka kada se potroi, one pruaju isto onoliko zatite koliko i obian kasetofon. Noenje dodatnih kantica s gorivom ili baterija dovodi nas do drugog problema: teine. Prosena motorna testera je teka pet kilograma, za razliku od maete, ija teina je jedan kilogram. Zato poveavati anse da se premorite? Takode se mora razmatrati i sigurnost. Jedna greka, i rotirajui zupci mogu proi kroz vau lobanju umesto kroz lobanju neprijatelja. Jo jedan problem je buka koju proizvodi svaka maina. Karakteristina grmljavina motorne testere, makar trajala samo nekoliko sekundi, dovoljna je da objavi svakom zombiju u blizini: Veera je na stolu!"
PRAKE I STRELE
Obino se misli da je upotreba balistikih oruja koja nisu na bazi baruta, poput lukova i praaka, traenje energije i sredstava. U veini sluajeva, ovo jeste tano. Meutim, ako se pravilno koristi, takvo oruje e vam pruiti mogunost da ubijete na daljinu uz malo ili nimalo buke. ta ako pokuavate da pobegnete iz zaraenog podruja, skrenete iza oka, i primetite usamljenog zombija koji vam blokira prolaz? Predaleko je za upotrebu drugog hladnog oruja. Njegovo stenjanje moe otkriti va poloaj pre nego to se pribliite. Prasak vatrenog oruja bi bio jo glasniji. ta da radite? U ovakvim sluajevima, odreena tiha oruja mogu biti vaa jedina alternativa. 1. Praka Proslavljeno u biblijskoj prii o Davidu i Golijatu, ovo oruje je deo naeg naslea jo od praistorijskih vremena. Rukovalac stavlja gladak, okrugao kamen u sredinu kone trake, hvata oba kraja, kruno zamahuje nekoliko puta, zatim puta jedan kraj trake, oslobaajui kamen u pravcu
38
mete. U teoriji, mogue je ukloniti zombija tihim pogotkom u glavu sa neto manje od trideset koraka. Meutim, ak i nakon vie meseci vcbanja, anse da se ostvari takav pogodak u najboljem sluaju su jedan od deset. Za nekoga bez iskustva bi bilo bolje da samo baca kamenje. 2. Moderna praka Moderna praka, naslednica kone prake, desetostruko je preciznija od svog pretka. Ono to joj fali jeste snaga udarca. Mali projektili ispaljeni iz moderne prake prosto nemaju snagu, ak i na najmanjem odstojanju, da probiju lobanju zombija. Korienjc ovog oruja moe samo upozoriti ivog mrtvaca na vae prisustvo. 3. Duvaljka Imajui u vidu injenicu da otrov ne utie na ive mrtvace, u potpunosti zanemarite ovo oruje. 4. uriken Ove spravice sa vie iljaka koristile su se u feudalnom Japanu da probue ljudsku lobanju. Podseaju na eline, dvodimcnzionalne imitacije zvezda sa zracima. Zbog toga su takode poznati i kao zvezde za bacanje". U rukama majstora, lako mogu oboriti zombija. Meutim, i urikeni, kao i mnoga oruja o kojima smo govorili, zahtevaju veliku vetinu. Ukoliko niste jedan od retkih majstora ove vetine (samo ih je nekoliko preostalo), uzdrite se od upotrebe ovog egzotinog oruja. 5. Dugi ili kompozitni luk Da budem iskren, pogoditi zombija strelom u glavu izuzetno je teak podvig. ak i sa kompozitnim lukom i modernim nianima, samo iskusni strelci imaju ansu da pogode. Jedina praktina korist od ovog oruja je gaanje zapaljivim strelama. Nema nieg boljeg od zapaljene strele da se neto tiho i iz daljine zapali. Na isti nain se moe zapaliti i usamljeni ivi mrtvac. Pogoeni zombi nee umeti da izvue strelu iz svog tela i moe, pod odreenim okolnostima, zapaliti i druge ive mrtvace pre nego to potpuno izgori. (Za pravilno korienje, vidi Vatra",)
39
6. Noevi za bacanje Kao i urikeni, i ova oruja malog dometa zahtevaju nedelje vebanja da se pogodi neto veliine ljudskog tela, a mesece da se pogodi neto tako malo kao to je ljudska glava. Samo se predani majstor moe nadati da e uspeti da njima ubije zombija. Vreme i energija potroeni na vebu bili bi mnogo racionalnije utroeni na vebu s konvencionalnim orujem, Zapamtite, ima mnogo vetina kojima morate ovladati, a raspoloivo vreme vam je ogranieno. Ne bacajte te dragocene sate pokuavajui da ovladate treerazrednim orujem. 7. Samostrel Mo i preciznost koje poseduje modernom samostrelu omoguavaju da ispali strelicu glatko kroz lobanju zombija sa daljine od preko 300 metara. Nije ni udo to ga zovu savreni tihi ubica". Streljaka vetina je ovde
40
vana, ali ne i vanija nego kada bi se pucalo iz puke. Ponovno punjenje zahteva vreme i snagu, ali to nije previe vano. Samostrel je oruje snajpera, i ne slui da bi se zaustavljala masa. U potrebljava se samo protiv usamljenog zombija. Ako ih ima vie, moe se desiti da vas zgrabe i osakate pre nego to stignete zapeti sledeu strelicu. Sto se tie strelica, zadovoljie i one trouglaste i one u obliku metka. Da bi se preciznost poveala, treba mu dodati i optiki nian. Naalost, veliina i teina svakog dobrog samostrela nuno e znaiti da e vam on biti glavno oruje. Prema tome, odaberite ga samo onda kada vam to situacija doputa, kao kada putujete u grupi, branite svoj dom ili kada ne moete doi do tihog vatrenog oruja. 8. Laki samostrel Manji jednoruni samostrel moe posluiti kao dodatak vaem glavnom oruju. Ako ga nosite sa sobom, to e znaiti da e vam malo, tiho oruje uvek biti na raspolaganju kad zatreba. U poreenju s tekim samostrelom, laki samostrel je manje precizan, ima manju snagu i manji domet. Korienje podrazumeva da se pribliite meti. To ne uveava samo opasnost, ve i rizik da vas primete, to bi samo po sebi uinilo izlinim korienje tihog oruja. Laki samostrel koristite oprezno i ne previe esto.
VATRENO ORUJE
Nijedno od oruja o kojima se govori u ovoj knjizi nije vanije od vaeg glavnog vatrenog oruja. Neka ono uvek bude isto, podmazano, napunjeno i u blizini. Jedan ovek hladne glave, mirne ruke i sa dosta municije vie je nego ravnopravan protivnik armiji zombija. U odabiru vatrenog oruja mora se imati nauni pristup, i razmotriti svaka promenljiva. ta je va primarni cilj: odbrana, napad ili beg? S kojom kategorijom epidemije se suoavate? Koliko je ljudi, ako ih uopte ima, u vaoj grupi? U kakvom se okruenju borba odigrava? Razliito vatreno oruje ima razliite namene. Gotovo nijedno ne moe posluiti svakoj svrsi. Odabrati savreno oruje podrazumeva da se oslobodite konvencionalnih doktrina ratovanja koje su se uspeno primenjivale protiv drugih ljudskih bia. Naalost, veoma dobro znamo kako da ubijamo jedni druge. Da ubijamo zombije to je ve druga pria.
41
1. Teki mitraljez Od Prvog svetskog rata na ovamo, ovaj izum je revolucionarizovao ratovanje meu ljudima. Njegov mehanizam omoguava da se neprijatelj u nekoliko sekundi zaspe kiom olova. Ovakva taktika je nezamenljiva na ratitu, ali je istovremeno neefikasno traenje u borbi protiv ivih mrtvaca. Zapamtite, potreban vam je pogodak u glavu: jedan metak, precizno upuen. Kako je mitraljez dizajniran za rafalnu paljbu, mogu biti potrebne stotine, ak i hiljade hitaca da bi se postigao jedan sluajan smrtonosni pogodak. ak i kada se mitraljezom cilja kao pukom (taktika koju koriste amerike specijalne jedinice), rasipate municiju. Zato pogoditi zombija preciznim rafalom od pet hitaca kada je potreban samo jedan precizan pucanj iz puke da se dobije isti rezultat? Sedamdesetih godina, jedna od kola je favorizovala teoriju otkosa": ako se mitraljez postavi na visini glave gomile neupokojenih, moe ih pokositi jednim dugim rafalom. Argument je pobijen - zombiji, kao i kada su bili ljudi, nisu svi iste visine. ak i ako neki budu uniteni, najmanje e polovina preiveti dovoljno dugo da se priblii vaem poloaju. Ali ta je sa ogromnom tetom koju ovo oruje nanosti telima? Zar nije mitraljez u stanju da pokida telo na dva dela, i zar ovo ne ini pogodak u glavu izlinim? Da i ne. Standardni kalibar 5,56 milimetara koji koristi amerika vojska kao deo naoruanja svakog odeljenja zaista moe prekinuti kimeni stub, otkinuti ud ili, da, prepoloviti telo zombija. Ipak, to ne znai da pogodak u glavu nije potreban. Kao prvo, ansa da e zombi biti raskomadan mala je i za to je potrebna velika koliina municije. Kao drugo, ako mozak nije uniten, zombi je jo iv obogaljen, da, moda i nepokretan, ali jo iv. Zato sebi stvarati nepotreban posao da se dovre brojni trzavi i potencijalno opasni delovi tela? 2. Runi automat Ovakva oruja nose slian problem kao i teki mitraljezi: utroak municije nasuprot broju unitenih ivih mrtvaca. Meutim, runi automati su sasvim prikladni za blisku borbu. Lake je rukovati kratkom cevi nego pukom, dok im preklopni kundak omoguava bolji oslonac nego kod pitolja. Uvek ga drite podeenog na jedinanu paljbu. Kao to smo ve pominjali, automatska paljba je isto traenje municije. Takode, uvek nianite s ramena. Pucanj s kuka za rezultat ima samo mnogo buke i ist
42
promaaj. Jedna od mana je nepreciznost na vee daljine. Kako je runi automat oruje dizajnirano za blisku borbu, moraete da priete zombiju mnogo blie nego to biste morali ako nosite puku ili automatsku puku. Ovo ne bi predstavljalo poseban problem - da se runi automati, kao i sva automatska i poluautomatska oruja, ne zaglavljuju dok se koriste. Na kratkoj udaljenosti, ovo bi znailo da sebe izlaete nepotrebnom riziku. Ovo je jedini razlog zbog kojeg biste mogli odustati od runog automata kao svog glavnog oruja. 3. Automatska puka Ovo oruje je prvobitno izmiljeno da bi premostilo jaz izmeu puke i runog automata, nudei pri tom i domet i brzu paljbu. Zar ga ove osobine ne ine idealnim protiv neupokojenih? Zapravo ne. lako se domet i preciznost zahtevaju, brza paljba je, kao to smo videli, nepotrebna, lako se automatska puka moe podesiti na poluautomatsku paljbu, isto kao i runi automat, iskuenje da se pree na pun rafal i dalje postoji, kao i kod runog automata. Dok se borite za ivot, moe vam izgledati lako da zasvirate rokenrol", koliko god to bilo rasipniki i beskorisno. Ukoliko ipak odaberete automatsku puku kao glavno oruje, postavite sebi ista pitanja koja se odnose na sva vatrena oruja: koliki joj je domet? Koliko je precizna? Da li se potrebna municija lako nalazi? Koliko je lako istiti je i odravati?
Da bismo odgovorili na neka od ovih pitanja, najbolje je pogledati dva ekstremna primera. Puka M16A1 amerike vojske smatra se najgorom automatskom pukom koja je ikad izmiljena. Njen previe komplikovan mehanizam je teko istiti i lako se zaglavljuje. Podeavanje niana, neto to se mora uraditi svaki put kada se meta nalazi na razliitoj udaljenos ti, zahteva upotrebu eksera, hemijske olovke ili slinog predmeta. ta ako ga nemate ili ste ga izgubili dok se nekoliko desetina zombija mirno tetura prema vama? Osetljiv plastini kundak M16A1 onemoguava upotrebu bajoneta, i ako ga upotrebite, rizikujete da polomite upalj kundak sa oprugom. Ova mana je od presudne vanosti. Ako se suoavate sa brojnim
43
zombijima i vaa se Al zaglavi, ne moete je iskoristiti kao poslednje sredstvo u borbi prsa u prsa. ezdesetih godina, dizajnirana je M16 (prvobitno nazvana AR-15), namenjena za obezbedivanje vazdunih baza. Iz politikih razloga, tipinih za vojnoindustrijski kompleks (ako kupi moje oruje, dobie i moj glas), usvojena je kao glavno peadijsko naoruanje vojske SAD. Njena primena u borbi tokom rane faze rata u Vijetnamu je bila toliko jadna da komunistiki gerilci nisu eleli ni da je uzmu s leeva mrtvih Amerikanca. Noviji model M16A2 se, iako je donekle unapreen, i dalje smatra drugorazrednim orujem. Ako imate izbora, postupite kao Vijetkongovci i u potpunosti zanemarite M16. S druge strane, sovjetska AK-47 se smatra najboljom automatskom pukom svih vremena. Premda je tee od M16 (5 kg nasuprot 3,5 kg), i iako ima dosta jai trzaj, ovo oruje je uveno zbog svoje grube efikasnosti i otporne konstrukcije. Njegov irok, prostrani mehanizam za paljbu spreava zaglavljivanje zbog peska ili blata. U borbi prsa u prsa moete ili probosti zombija kroz oko koristei bajonet, ili mu razmrskati lobanju pomou vrstog drvenog kundaka ojaanog elikom. Ako je imitiranje najiskreniji oblik laskanja, onda nekoliko nacija laska AK-u istovetnim kopijama (kineski tip 56) ili modifikovanim dizajnima (izraelski galil). Dakle, iako automatska puka nije idealna za odbranu od ivih mrtvaca, lan porodice AK-47 bi bio najsigurniji izbor. 4. Puke s repetirajuim mehanizmom Kako predstavljaju proizvod sredine devetnaestog veka, na ova se oruja esto gleda kao na zastarela. Zato koristiti lovaku puku kada moete posedovati runi automat? Ta vrsta arogancije je potpuno neutemeljena, a zasniva se na tehno-ovinizmu i odsustvu praktinog iskustva. Dobra puka s repetirajuim mehanizmom u rukama eksperta prua jednako dobru zatitu od ivih mrtvaca kao i najmodernija vojna oprema. Kako puka moe ispaljivati samo jedan po jedan metak, to prisiljava korisnika da iskoristi svaki, to uveava ansu za uspean pogodak. Ova osobina takode iskljuuje upotrebu rokenrola", i prema tome uva municiju, eleo to strelac ili ne. Trei razlog je taj to je rukovanje pukom i odravanje jednostavno, a to je osobina koja se ne moe zanemariti. Lovake puke su namenjene civilima. Proizvoai znaju da e prodaja opasti ako ih naprave tako da budu previe komplikovane.
44
etvrti i poslednji razlog je dostupnost municije. Kako u Sjedinjenim Dravama ima vie prodavnica civilnog naoruanja nego vojnih arsenala (ostatak sveta ne sledi ovaj obrazac), lake ete nabaviti municiju za lovako oruje nego za runi automat ili automatsku puku. Ovo e postati izuzetno vano ako se dogodi bilo koji scenario obraen u poslednjem delu ovog prirunika. Kada birate puku s repetirajuim mehanizmom, ako ikako moete, pokuajte da naete stariju, vojnu verziju. Ovo ne znai da su modeli namenjeni civilima inferiorna oruja - naprotiv - ve da su sve vojne puke sa ovim mehanizmom predviene za borbu prsa u prsa. Pobrinite se da odvojite dovoljno vremena da izuite kako se puka upotrebljava na ovaj nain. Ako samo budete zamahivali pukom kao palicom, unitiete je, bila ona vojna ili civilna. Postoje prirunici koji objanjavaju kako se puka koristi kao hladno oruje. ak i stari ratni filmovi pokazuju koliko su smrtnosna ova oruja makar ne ispalila niti jedan jedini metak. Primeri ovakvih puaka su ameriki springfild, britanski li enfild, i nemaki mauzer kar 98k. Mnogo primeraka i dalje postoji, a neki su u dobrom stanju. Ipak, pre nego to odaberete, proverite da li se potrebna municija moe lako nai. Posedovanje ovakve vojne puke vam nee koristiti ako je jedina municija koju imate na raspolaganju namenjena civilnim modelima. 5. Poluautomatska puka
Od samog poetka, ovo oruje se pokazalo kao nenadmano za ubijanje zombija. Ako se ima u vidu mogunost rasipanja municije (metak se potroi svaki put kada se povue okida), potrebna je odreena doza samodiscipline. Meutim, ova opcija moe predstavljati i pravi blagoslov kada se napada vie meta. U jednom sluaju koji je zabeleen, zarobljena ena je eliminisala petnaest zombija u napadu u roku od dvanaest sekundi! Ova pria ilustruje potencijal poluautomatske puke. Za blisku borbu ili za ljude u bekstvu, poluautomatski karabin e posluiti jednako dobro kao i vei model. Iako ima upola manji domet, karabin je obino laki i pogodniji za noenje, a takode koristi municiju manjeg kalibra. Bilo koji od ova dva e
45
posluiti jednako dobro, u zavisnosti od situacije. Kada birate poluautomatsko oruje, imajte na umu da M1 garand i M1 karabin iz Drugog svetskog rata u mnogoemu nadmauju savremeno oruje. Moe zvuati udno, ali radi se o starijim orujima koja su dizajnirana da preive najvei vojni konflikt u istoriji. Ne samo to su na zadivljujui nain ispunila taj zadatak ve se garand koristio u vojsci SAD do kraja konflikta u Koreji, dok je karabin bio u akciji sve do prvih godina u Vijetnamu. Jo jedna prednost M1 garanda jeste njegova dodatna uloga kao hladnog oruja (u Drugom svetskom ratu upotreba bajoneta se jo smatrala vitalnim delom borbe). Iako se vie ne proizvode, mnogi garandi se i dalje mogu nai na tritu, a municija je iroko dostupna. Mala teina i kratka cev ine ovo oruje pogodnim za borbu u zatvorenom prostoru ili za duga peaenja. Drugi, savremeniiji modeli ukljuuju ruger mini-30, ruger mini14, i kineski tip 56 (kopiju sovjetskog SKS karabina, koju ne treba meati s istoimenom automatskom pukom). Ako ste u stanju da sauvate samodisciplinu, ne moete nai bolje oruje od poluautomatske puke. 6. Samara Na kratkoj razdaljini ovo oruje je superiorno u odnosu na sva druga protiv nadapadaa koji su ljudi. Protiv ivih mrtvaca ovo nije uvek sluaj. Dobra samara sa patronama od dvanaest kuglica moe zombiju bukvalno da raznese glavu. Meutim, to je razdaljina vea, sama se vie rasipa i manja je ansa da e probiti lobanju. Patrona s kuglom e izazvati isti efekat kao i puka, ak i na veoj razdaljini (ukoliko je cev dovoljno duga), ali kad je tako, zato se onda ne posluiti pukom? Ono to samara stvarno ima jeste zaustavna mo. Pucanj samom stvara pravi zid, dok puani metak moe isto probiti metu ili je u potpunosti promaiti. Ako ste priterani u kripac, ili ste u bekstvu i potrebno vam je vreme, dobro naciljan pucanj iz samare moe oboriti nekoliko zombija. Mana samare je njena municija, patrone dvanaestice su masivne i preteke za putovanje i ostavljaju manje prostora za ostalu opremu. Ovaj faktor se mora imati na umu ukoliko je neophodno dugo putovanje. 7. Pitolj Amerikanci imaju poseban odnos prema pitoljima. Izgleda kao da se pojavljuju u svakom filmu, seriji, svakom populrnom romanu, svakom
46
stripu. Nai heroji su ih uvek nosili, od erifa na Divljem zapadu do hrabrih gradskih pajkana. Gangsteri repuju o njima; liberali i konzervativci se bore zbog njih. Roditelji od njih tite svoju decu, a proizvoai na njima zarauju nezamisliva bogatstva. Pitolji su simbol Amerike, moda vie nego automobili. Ali koliko je ova kulturoloka ikonografija korisna protiv tek ustale horde kanibala? U realnosti, ne previe. Za razliku od naih popularnih heroja, prosena osoba e imati problema da pogodi bilo ta, a kamoli neto tako malo i u pokretu kao to je glava zombija. Ako u jednainu ubacimo stres i napetost koji prate borbu protiv neupokojenih, ansa da ostvarite uspean pogodak malo je vea od anse da uspeno pregovarate s napadaima. Istraivanja su pokazala da su 73 procenta svih protraenih pogodaka onih koji zombija pogode, ali nisu smrtonosni ispaljena iz neke vrste pitolja. Laserski nian uveava ansu da se meta pogodi, ali ne moe nita uiniti da smiri drhteu aku. Ipak, u ekstremnim situacijama, pitolji mogu biti zgodni.
Ako vas je zombi zgrabio, pitolj vam moe spasti ivot. Nije potrebna vetina da se cev pritisne uz slepoonicu neupokojenog i da se pritisne obara. Zbog injenice da su mali, lagani i da se lako nose, pitolji su pogodni kao sekundarno oruje u svakoj varijanti. Ako je vae glavno oruje karabin, moete koristiti istu municiju, to e rasteretiti va prtljag. Iz ovih razloga, pitolj treba uvek nositi kada se suoavate sa ivim mrtvacima, ali samo kao rezervnu podrku. Nikada nemojte smetnuti s uma da su pronaeni mnogi izmasakrirani, napola pojedeni leevi koji su u svojim hladnim, mrtvim akama i dalje stiskali ovakvo oruje. 8. Malokalibarsko oruje kalibra 22 Ovakva oruja (puke ili pitolji) ispaljuju metke koji nisu iri od nekoliko milimetara i dui od nekoliko centimetara. U normalnim okolnostima obino slue za vebu, takmienja, ili lov na sitnu divlja. Meutim, kada se radi o napadu neupokojenih, dvadesetdvojka ponosno stoji rame uz rame uz svoje roake velikog kalibra. Male dimenzije vam
47
omoguavaju da nosite sa sobom tri puta vie municije. Iz istog razloga je i samo oruje lake to je boji dar kada putujete nadaleko kroz zaraeno podruje. Municiju je lako nabaviti i ima je u izobilju kud god da krenete. Svaka radnja koja prodaje municiju uvek e biti snabdevena dvadesetdvojkom. Kada se govori o korienju dvadesetdvojke, govori se o dva hendikepa. Mali metak gotovo da nema nikakvu zaustavnu mo. Deavalo se da ljudi (ukljuujui i biveg predsednika Regana) budu pogoeni iz dvadesetdvojke a da to ak i ne primete. Omaleni projektil ne bi ni usporio, a kamoli zaustavio ivog mrtvaca ako ga pogodi u grudi. Pored ovog, postoji i problem vezan za penetraciju lobanje na velikoj razdaljini. Sa dvadesetdvojkom morate da se pribliite odvie da biste se oseali ugodno, to moe uveati stres i umanjiti anse za pogodak. Slino tome, nedostatak snage dvadesetdvojke moe biti skriveni blagoslov. Kako joj nedostaje sila da probije zadnju stranu lobanje, dvadesetdvojka esto rikoetira i pri tom ini jednaku koliinu tete kao i kalibar 45. Dakle, kada dode trenutak da se naoruate protiv pretee invazije zombija, nemojte zaboraviti na ova omalena, ali efikasna oruja koja umnogome podseaju na igrake.
9. Dodatna oprema Priguivai, ako moete doi do njih, mogu predstavljati ivotno vaan deo vae opreme. Njihova mo da prigue buku ini izlinom upotrebu lukova, praki ili drugog slinog oruja (to je nuno ako putujete).
Optiki nian moe nemerljivo poboljati ciljanje, i naroito je pogodan za dalekometne napade snajpera. Laserski nian na prvi pogled izgleda kao najbolji izbor. Na kraju krajeva, koliko je stvarno teko naciljati crvenu takicu zombiju na elo? Problem je, meutim, ogranieno trajanje baterije. Isto vai i za optike niane za nono gaanje, lako omoguavaju precizne pogotke na veoj razdaljini po mraku, kada se baterija potroi, pretvaraju
48
se u beskorisne crne cevice. Konvencionalni optiki niani od stakla i metala su najpoeljnija dodatna oprema. Moda nisu moderni i moda im nedostaje elektronika, ah vas ovi jednostavni instrumenti nikad nee izneveriti. DOMET SPRAM PRECIZNOSTI Istraivanja su pokazala da, tokom strahota bitke, to je ovek blii zombiju, to e gore biti i njegovo ciljanje. Kada vebate svojim orujem, odredite koliki je maksimalan domet na kom ste precizni. Vebajte pucanje u pokretnu metu u idealnim uslovima (bez stresa). Kada konano odredite taj domet, podelite ga sa dva. Ovo e odrediti zonu u kojoj ete moi da raunate da ete pogoditi kada se desi pravi napad. Vodite rauna da ne dozvolite neupokojenima da smanje ovu razdaljinu, inae e se vaa preciznost smanjiti. Ako napadate grupu, uvek gaajte prvo one koji su uli u zonu, a tek zatim ostale. Nemojte olako odbaciti ovaj savet bez obzira na to kakvo je vae prethodno iskustvo. Policajci ovrsnuli na ulici, odlikovani ratni veterani, ak i hladnokrvne" ubice zavravali su kao savakano meso jer su verovali u svoje ivce", umesto u svoju obuku.
EKSPLOZIVI
Pitanje: ima li ieg boljeg od bacanja rune granate u masu nadolazeih zombija? Odgovor: bilo koje drugo sredstvo. Protivpeadijski eksplozivi ubijaju rapnelima, pariima metala koji kidaju unutranje organe. Kako ovo nee zaustaviti zombije, i kako su anse da rapnel probije lobanju slabe, granata, bombe i sline eksplozivne naprave se smatraju neefikasnim orujima. Ipak, ne treba potpuno otpisati ovakve naprave. Nema nieg efikasnijeg od tegle pune baruta da se raznesu vrata, na brzinu naprave barikade, pa ak i raspri gomila zombija. VATRA ivi mrtvaci se ne plae vatre. Ako maete zapaljenom bakljom zombiju ispred lica, ona ga nee zaustaviti niti usporiti. Zombiji koji se zapale nee to ni primetiti, niti e pokuati da ugase vatru na bilo koji nain. Previe je ljudi tragino stradalo zato to nisu shvatili da vatra nee odvratiti zombije!
49
Meutim, vatra kao oruje ostaje najvei saveznik oveanstva. Potpuno spaljivanje je najbolji nain da se zombi uniti jednom zauvek. Spaljivanje ne samo to eleminie telo ve i unitava sve tragove Solanuma. Ipak, nemojte pomisliti da su baca plamena i nekoliko Molotovljevih koktela najbolje reenje za sve vae probleme. U realnim okolnostima, vatra moe biti va zatitnik, ali i jednako predstavljati smrtonosnu pretnju. Potrebno je dosta vremena da meso izgori, bilo ono ljudsko, meso neupokojenih ili neko tree. Tokom minuta, ili ak sati koji su potrebni da usplam-teli zombi izgori, on e biti hodajua - ili da budemo potpuno precizni, teturajua buktinja. Desilo se nekoliko sluajeva u kojima su zapaljeni ivi mrtvaci izazvali vie tete nego to bi uspeli da su im na raspolaganju ostali samo nokti i zubi. Vatra nema gospodara. Imajte na umu koliko je zapaljivo vae okruenje, mogunost udisanja dima, mogunost da plamen poslui kao svetionik za druge zombije. Morate razmorriti sve ove faktore pre nego to se posluite tako monim i nepredvidivim orujem. Ovo su razlozi zbog kojih se vatra smatra pre svega orujem za napad ili pri begu, i retko se koristi u statinoj odbrani. 1. molotovljevi kokteli Ovaj termin obuhvata sve posude napunjene zapaljivom tenou s primitivnim fitiljem. To je efikasan i jeftin nain da ubijete vie zombija odjednom. Ako to odgovara situaciji - npr. beite od horde koja napreduje, raiavate graevinu otpornu na vatru, ili unitavate zapaljivu graevinu u kojoj su zombiji zarobljeni - onda, na svaki nain,izbombardujte time ive mrtvace sve dok od njih ne ostane nita vie od aice pepela.
50
2. Natapanje in natapanja se sastoji u tome da jednostavno napunite kantu zapaljivom tenou (benzinom, kerozinom itd.), bacite je na zombija ili zombije, zapalite ibicu i odjurite. Ako ima dovoljno prostora za beg i nema opasnosti od neeljenog izazivanja poara, jedina slabost ovog metoda je to morate da se pribliite da biste u potpunosti nakvasili neprijatelje. 3. Let lampa Let lampa se sastoji od propanskog rezervoara prikaenog za mlaznicu. Nedostaje joj i vrelina i dovoljno goriva da bi plamen mogao da progori lobanju zombija. Ipak, moe posluiti za paljenje vatre, ako su neupokojeni ve natopljeni zapaljivom tenou. 4. Baca plamena Ova naprava, moda vie od ijedne druge, izgleda ljudima kao savrena za unitavanje zombija. Plameni mlaz od elatinskog benzina dug ezdeset metara moe od gomile neupokojenih napraviti pogrebnu lomau. Pa zato onda ne nabaviti jedan? Zato onda ne zaboraviti na sva druga oruja kad moemo na leda nakaiti pravu repliku mitolokog zmaja? Odgovori na ovo su brojni i praktini. Baca plamena je predvien da bude vojno oruje, a kako ga vie ne koriste ni amerika peadija ni marinci, teko je pronai ijedan model, a jo tee ispravan. Nabavka goriva je jo komplikovanija od nabavke bacaa. A ukoliko pretpostavimo da ste uspeli da pronaete oboje, hajde da razmotrimo njegovu praktinu upotrebu. Zato nositi trideset pet kilograma opreme kada je se suoavate samo sa aicom zombija? Teina bacaa plamena predstavlja hendikep dok ste u pokretu. Osim ukoliko se nalazite na utvrenoj lokaciji ili ukoliko imate motorizovani transport, iscrpljenost bi uskoro postala jednako velika pretnja kao i hodajui mrtvaci. Zdrav razum nam kae da bi upotreba bacaa na bojnom polju pretpostavljala borbu protiv ogromnog broja, hordi neupokojenih, stotina, ako ne i hiljada. Ako bi dolo do toga da se takva horda, daleko bilo, pojavi, onda bi joj se najverovatnije suprotstavile snane i dobro opremljene vladine snage, umesto jednog usamljenog graanina i njegovog vernog (i ne zaboravimo, protivzakonitog) bacaa plamena.
51
OSTALA ORUJA Mata i improvizacija su dva najvrednija orua tokom sukoba sa ivim mrtvacima. Naravno da treba da sve materijale oko sebe posmatrate kao potencijalna oruja. Ali, uvek imajte u vidu fiziologiju zombija, i to ta vae takvo oruje kune izrade moe postii. 1. Kiselina Pored vatre, sumporna kiselina je najbolji nain da u potpunosti unitite zombija. Izvesti to u praksi je ipak malo tee. Ako na neki nain uspete da proizvedete ili nabavite vee koliine sumporne kiseline, postupajte prema njoj sa istim potovanjem koje biste ukazivali bilo kom zapaljivom oruju. Ne samo to ova supstanca predstavlja opasnost za vas jednako kao i za neupokojene ve je i vreme koje joj je potrebno da rastopi meso i kosti zombija veoma dugo. Kiselinu pre treba koristiti nakon sukoba, za unitavanje leeva, nego kao oruje u borbi. 2. Otrov Kako na svetu postoje stotine i hiljade smrtonosnih jedinjenja, nemogue je govoriti o svima njima. Umesto toga, samo emo ponoviti neka osnovna pravila koja vae za fiziku i fizioloku strukturu neupokojenih. Zombiji su imuni na sve sedative i iritanse, kao to su suzavac i sprejevi za samoodbranu. Svako jedinjenje s namenom da prekine telesne funkcije bie podjednako beskorisno, jer neupokojenima
52
ove funkcije vie i ne trebaju. Zombiji ne mogu doiveti srani udar, paralizu nerava, uguiti se, niti e otrovi kod njih proizvesti bilo koji od smrtonosnih efekata. 3. Bioloko oruje Zar ne bi bila poetska pravda kada bismo bia zaraena jednim virusom unitili upotrebom drugog virusa? Naalost, nemamo ovu opciju. Virusi napadaju samo ive elije. Nemaju nikakvog efekta na mrtve. Isto vai i za sve vrste bakterija. U laboratorijama je nainjeno vie pokuaja da se kultivie i meu
zarobljenim zombijima proiri nekrotini fasciitis (bolest koju izazivaju bakterije koje se hrane mesom). Nijedan pokuaj nije urodio plodom. Trenutno su u toku eksperimenti da se uzgoji nova vrsta bakterija koja se hrani samo mrtvim mesom. Veina eksperata je skeptina u pogledu uspeha. U toku su testovi ija je namera da otkriju koji od mikroorganizama koji u normalnim okolnostima uestvuju u raspadanju nastavljaju da se hrane mesom uprkos tome to je zaraeno. Ako se uspe u pokuaju da se ovi mikrobi izoluju, repliciraju i iskoriste na nain koji nee biti tetan za onog ko ih koristi, ovo bi moglo postati prvo oruje masovnog unitenja na strani oveanstva u borbi protiv ivih mrtvaca. 4. Zooloko ratovanje Stotine se stvorenja, velikih i malih, hrani leevima. Izgleda kao idealno reenje uposliti neke od ovih ivotinja da proderu mrtve pre nego to ovi drugi proderu ive. Naalost, sve vrste, od hijena do vatrenih mrava, instinktivno izbegavaju zombije. Informacija o izuzetno toksinoj prirodi Solanuma je, izgleda, zapisana u kodovima za preivljavanje ivotinjskog carstva. Nemogue je na bilo koji nain zamaskirati misteriozni signal upozorenja koji Solanum emituje, bilo da je to miris ili neka vibracija" koju su ljudi davno zaboravili.
53
5. Elektricitet Kako je miini sistem zombija isti kao i kod ljudi, elektricitet zaista moe privremeno zaustaviti ili paralizovati telo. Smrt je nastupala samo u retkim sluajevima, kao kad elektrini vodovi u potpunosti ugljeniu mozak zombija. Ovo nije nikakvo udesno oruje". Stvar je u tome to je struja koja protie kroz elektrine vodove dovoljno jaka da spri gotovo svaku organsku materiju, bila ona iva ili mrtva. Potrebna je dvostruko vea voltaa da se zaustavi zombi nego da se zaustavi ovek, tako da su obini elektrini okovi neefikasni. Elektricitet je korien da se napravi privremena barijera od rovova napunjenih vodom. Kroz vodu prolazi struja, a ivi mrtvaci u njoj ostaju paralizovani dovoljno dugo da se upotrebi neka druga metoda za njihovu eliminaciju. Dosad je zabeleeno nekoliko takvih sluajeva. 6. Radijacija Trenutno se sprovode eksperimenti u kojima se testiraju efekti mikrotalasa i drugih elektromagnetnih signala na mozak neupokojenih. Postoji teorija da bi oni mogli izazvati masivne, trenutne i smrtonosne tumore u sivoj masi zombija. Istraivanje je jo u ranim fazama, i rezultati jo nisu potpuno jasni. Jedini poznat primer kada su zombiji doli u kontakt s gama zraenjem desio se tokom ozloglaenog incidenta u Kotanu. Tokom ovog incidenta, zombiji ne samo to nisu podlegli radijaciji koja bi ubila ljude ve umalo nisu rairili radijaciju po itavoj provinciji. Prvi put svet se susreo s novom smrtonosnom pretnjom: radioaktivni zombi. Koliko god da to zvui kao proizvod loeg naunofantastinog filma iz pedesetih godina, ovo jeste, ili je bila, istorijski dokumentovana i realna pretnja. Prema dokumentovanim zabelekama, radioaktivni ivi mrtvaci nemaju unapredene sposobnosti ni magijske moi. Pretnja koju predstavljaju lei u injenici da ire smrtonosnu radijaciju na sve i na svakoga koga dodirnu. ak su i ljudi koji su pili vodu koju su prethodno zombiji dodirnuli ubrzo umirali od radijacione bolesti. Sreom, zaraza je suzbijena uz upotrebu ogromne moi kineske vojske. Ovo reenje nije samo stavilo taku na ovu novu opasnost takode je zaustavilo katastrofu u Kotanskom reaktoru.
54
7. Genetiko oruje Nedavno se pojavilo vie predloga koji su sugerisali upotrebu genetikog oruja u ratu protiv neupokojenih. Prvi korak bi bio da se izradi genetska mapa Solanuma. Sledei korak bi podrazumevao izradu agensa koji bi pisao preko te mape, nareujui Solanumu da obustavi napad protiv ljudskog tkiva, da se okrene protiv sebe ili, jednostavno, da pristupi samounitenju. Umesto da preuzmemo kontrolu nad zombijima, preuzeli bismo kontrolu nad virusom koji kontrolie zombije. Ako bi se u ovom postigao uspeh, takav agens bi predstavljao revolucionarni proboj u borbi protiv neupokojenih. Kroz genetiki inenjering pronali bismo lek. Slavlje e,ipak, morati da prieka. Nauka o genetskoj terapiji je jo u povoju. ak i da postoje velika medijska panja i velika finansijska sredstva, kojih nema, agens koji e se boriti protiv virusa morao bi da ostane u domenu teorije. 8. Nanoterapija Nanotehnologija, nauka o mikroskopskim mainama, jo je u povoju. U ovom trenutku, postoje eksperimentalni kompjuterski i-povi koji nisu vei od molekula! Jednog dana, roboti iste veliine e moi da obavljaju zadatke unutar ljudskog tela. Ovi nanoboti, ili kakvo god ime da dobiju, jednog dana e unitavati elije raka, popravljati oteena tkiva, ak i napadati i unitavati neprijateljske viruse. U teoriji, ne postoji razlog zato milijarde njih ne mogu biti ubrizgani u oveka nedavno zaraenog Solanumom i izbrisati u potpunosti virus iz sistema. Kada e ova tehnologija biti usavrena? Kada e poeti da se primenjuje u medicini? Kada e biti adaptirana za borbu protiv Solanama? Na ova pitanja samo nam vreme moe dati odgovor. OKLOP Brzina i okretnost bi trebalo da budu vaa prva linija odbrane protiv hodajuih mrtvaca. Oklop ne samo to e umanjiti ove dve prednosti koje imate u odnosu na zombije nego e i iscediti vau energiju tokom dueg konflikta. Dodajte tome rizik od dehidracije, i vai izgledi nee vam se initi previe privlanim. Jo jedna, manje oigledna mana oklopa je psiholoka, a ne fizika: ljudi koji nose zatitnu odeu oseaju se samopouzdanijim i prihvataju vee rizike od onih u obinoj garderobi. Ova vetaka hrabrost je za rezultat imala veliki broj besmislenih pogibija.
55
Jednostavno reeno, udaljenost je najbolja zatita od ugriza zombija. Ako iz nekog razloga insistirate na noenju zatitne opreme, ovaj pregled bi trebao da vam prui sve potrebne informacije neophodne da doneste mudru odluku. 1. Teki oklop od ploa Ovo se moe definisati kao klasini viteki oklop". Sam termin priziva slike naizgled nepobedivih vitezova od glave do pete obuenih u sjajni elik. Zar ne biste mogli, nosei takvu zatitu, etati slobodno kroz gomilu neupokojenih, izazivajui ih bez straha od posledica? Istina glasi da standardni srednjovekovni oklop uopte nije neprobojan. Kou koja na metalnim zglobovima povezuje razliite delove mogu pokidati i uporne ruke jednog napadaa, a kamoli gomile. ak i netaknuta, elina odela su teka, glomazna, gue, izazivaju dehidraciju i prave preveliku buku. Ako ste u mogunosti, probajte da nosite teki oklop i da se u njemu borite protiv jednog (lanog) napadaa. U najboljem sluaju zakljuiete da je ovo iskustvo vrlo neugodno, a u najgorem nepodnoljivo bolno. Onda zamislite da se borite protiv pet, deset, pedeset napadaa koji se gomilaju oko vas, hvataju komade oklopa i vuku ih u svim pravcima. Nemate vie brzinu potrebnu da pobegnete, izgubili ste spretnost da ih izbegnete, ak vam je i vidno polje ogranieno, pa ne moete da ih udarite. Gotovo je sigurno da ete zavriti poput hrane u konzervi.
56
2. Verinjaa Ako vas pokriva od glave do pete, ova jednostavnija verzija oklopa vam ipak prua neku vrstu zatite od ugriza zombija. Zubi nee moi da probiju prstenove, tako da e vas spasti od infekcije. Njena fleksibilnost vam omoguava veu slobodu pokreta i brzinu; nedostatak vizira vam omoguava bolju preglednost. Sam oklop (za razliku od onog od vrstih ploa) dozvoljava koi da die i na taj nain umanjuje opasnost od dehidracije i toplotnog udara. Mana, ipak, ima dosta. Ukoliko niste godinama vebali kako da se borite u oklopu, vae efikasnost u borbi e svakako biti smanjena. Zbog teine oklopa ete se lake umoriti. Neudobnost vam moe omesti
panju, ega se morate uvati u borbi. Iako e vas verinjaa zatititi od infekcije, ugriz zombija i dalje moe slomiti kost, poderati mii, ili otkinuti meso unutar oklopa. Kao i kod tekog oklopa, zveckanje prstenova e obavestiti svakog zombija u blizini da je plen stigao. Odbacite ga u potpunosti, osim ako ne elite da objavi vae prisustvo. Da napomenemo, ako se odluite za verinjau, proverite da li je spremna za bitku! Veina srednjovekovnih ili antikih oklopa koji se danas proizvode slue za dekoraciju, ili za upotrebu na sceni. Zbog ovoga se u njihovoj proizvodnji koriste jeftinije legure. Kada kupujete verinjau, paljivo je pregledajte i proverite da li moe izdrati ugriz zombija. 3. Oklopljeno ronilako odelo Premda je dizajnirano da zatiti od ugriza ajkule, ovo iano odelo moe izdrati i ugriz najjaih vilica neupokojenih. Kako se pravi od najvreg elika ili titanijuma, ono nudi dvostruko bolju zatitu od verinjae, a samo je upola toliko teko. S bukom i dalje morate raunati,
57
kao i s neudobnou, smanjenom brzinom i pokretljivou. Oklopljena ronilaka odela vam mogu dobro posluiti ako lovite mrtve ispod vode.
4. lemovi Ova vrsta zatite bi bila od neprocenjive vrednosti ivim mrtvacima, kada bi samo umeli da ih stave. Ljudima mogu samo smetati i ograniavati vidno polje. Osim ako se bitka ne odvija na nekom gradilitu ili unutar rudnika, u potpunosti izbegavajre ove nezgrapne, beskorisne predmete. 5. Pancirni prsluci Kako su u borbi protiv zombija ujedima najizloeniji udovi, tako su ovaj i svi ostali oklopi koji tite trup potpuno beskorisni. O pancirnom prsluku treba razmiljati iskljuivo u potpuno haotinim situacijama, kada postoji opasnost da vas upuca jedan od vaih ljudi. ak i u ovakvoj situaciji, zbunjeni snajper e najverovatnije ciljati u glavu. U poslednje vreme, policija je poela da se oprema ovim lakim, ultrasnanim materijalom. Deblje, tvrde ploice se upotrebljavaju kao deo prsluka i slue da zaustave metke, dok tanja, fleksibilnija verzija titi od uboda noem i, povremeno, ugriza pasa uvara. Ovaj noviji model, ukoliko prekriva itave ruke i noge, moe smanjiti rizik od ujeda zombija tokom bliske borbe. Ako nabavite odelo od kevlara, nosite ga na sebi iskljuivo
58
tokom bitke, i nipoto nemojte dozvoliti da vam ono poslui kao izgovor za lanu hrabrost! Mnogi su u prolosti poverovali da im kevlar ili slini oklopi daju slobodu da preuzimaju nepotrebne rizike. Nijedan oklop na svetu ne titi od gluposti. Kao to je ve reeno, va cilj je da preivite, i same da preivite, a ne da vas proglase za narodnog heroja. Lana hrabrost u borbi je najsigurniji nain da ugrozite sebe i sve oko vas! 7. Tesna odea i kratka kosa Pouzdana statistika pokazuje da je u borbi protiv ivih mrtvaca najvie rtava spasla obina tesna odea i kratko podiana kosa. Nesporna je injenica da zombiji napadaju tako to pokuavaju da zgrabe svoje rtve, privuku ih i zatim ugrizu. to je manje materijala koji se mogu zgrabiti na nekoj osobi, to je vea i njena ansa da preivi. Vreasta odea, odea sa mnogo depova, s trakama, ili bilo im to sa nje visi, pokazala se kao naroito pogodna za dohvat grabljivih kandi zombija. Svako ko je ikada radio u fabrici u kojoj ima teke mainerije, moe vam rei da je najvanije da nikada nemate komad odee koji slobodno visi. Uska odea, koja, naravno, mora biti i udobna, pomoi e vam da otklonite ovu vrstu opasnosti. Kosa moe predstavljati opasnost na isti nain. esto se deavalo da rtve budu odvuene za kosu u jezivu smrt. Vezivanje kose pre borbe moe posluiti kao privremeno reenje. Meutim, kratka kosa, duine do dva centimetra, idealna je za borbu prsa u prsa.
59
U ODBRANI
Pria Jahja-beja, turskog imigranta u Velikoj Britaniji, opisuje napad na njegovo rodno selo Oku. Prema bejovim reima, tokom noi se horda zombija spustila u selo sa oblinjih brda. Oni koji nisu bili prodrani utoite su potraili u svojim domovima, gradskoj damiji ili lokalnoj stanici policije. Nekoliko njih je smrvljeno prilikom stampeda na ulazu u policijsku stanicu, a svi ostali su izgoreli u sluajno izazvanom poaru. Neupokojeni su se domogli mnogih koji nisu imali ni vremena ni materijala da zabarikadiraju sva vrata i prozore. Mnogi ujedeni su potraili pomo i sklonite kod gradskog doktora. Dok je on pokuavao da pomogne pacijentima, neki od njih su umrli, a zatim se reanimirali. Bej, tada estogodinji deak, uspeo je da se popne na krov svoje kue, ostao je tu do kraja noi, i pobegao s prvim svetlom, skaui s krova na krov dok nije stigao do istine. Iako niko iz oblinjeg sela nije poverovao u njegovu priu, ipak su poslali grupu da trai pljakae. Kada je ova grupa stigla u Oltu, pronala je selo u ruevinama, sve graevine spaljene, razvaljene ili unitene. Po pustim ulicama su leali napola pojedeni leevi. Tragovi su ukazivali da je jedna velika grupa, koja je hodala vukui stopala, pratila drugu, manju grupu koja se bre kretala u pravcu planina. Nijedna od te dve grupe nikada nije pronaena. ta je savrena zatita od neupokojenih? Iskreno, ona ne postoji. Odbraniti se ne znai samo osigurati se od fizike opasnosti. Recimo da uspete da pronaete, sagradite ili prilagodite neku graevinu tako da je sigurna od spoljanje opasnosti ta zatim? Zombiji se nee pokupiti i otii, a ne moe se unapred znati koliko e vremena proi dok pomo ne stigne. Kako ete preiveti? Glad, ed, bolest i mnogi slini faktori ubili su jednak broj ljudi kao i hodajui mrtvaci. Kada mrtvi ponovo ustanu, suoiete se sa opsadom, poput naih predaka u zamkovima i selima okruenim neprijateljima. Fizika bezbednost je samo deo problema. Da biste se u potpunosti pripremili, morate znati dovoljno i o preivljavanju u ovim uslo-vima. U svetu u kojem svi zavise jedni od drugih, ova umetnost je davno zaboravljena. Osvrnite se i pogledajte po svojoj kui. Koliko je predmeta koje koristite proizvedeno na petnaest, sedamdeset, ak i sto pedeset kilometara udaljenosti od vae kue? Na nain ivota, a naroito ivot najbogatije industrijske nacije na svetu, da bi funkcionisao, zahteva da postoji osetljiva saobraajna mrea. Ukoliko bi ta mrea nestala, na
60
ivotni standard bi poeo da podsea na onaj u srednjovekovnoj Evropi. Oni koji ovo shvataju i unapred se pripremaju za takav ivot imaju mnogo vee anse da preive. Ovo poglavlje slui da vas uputi kako da sagradite uporite i kako da opstanete u njemu. PRIVATNI STAN (ODBRANA VAEG DOMA) Veina domova e pruiti adekvatnu zatitu u sluaju napada prve kategorije. Nema potrebe da beite iz grada im ujete da mrtvaci hodaju. Zapravo, ovo ne treba nikako raditi. Tokom prvih nekoliko sati napada zombija, veina stanovnitva e oajniki pokuavati da pobegne. Gomile nepokretnih vozila i uspanienih ljudi blokirae puteve, to stvara idealnu situaciju za izbijanje nekontrolisanog nasilja. Sve dok ivi ne unite mrtve, ili dok mrtvi ne pregaze ive, svaki pokuaj bekstva e samo doprineti optoj anarhiji. Prema tome, napunite oruje, pripremite se za bitku, ali ostanite tamo gde ste, drite se na bezbednom i budite na oprezu. Zar ima boljeg mesta za to od udobnosti vaeg sopstvenog doma?
1. Prvi deo priprema: dom ak i pre nego to mrtvi ustanu, pre nego to pokolj i haos otponu, neki kuevlasnici e biti bezbedniji od njihovih suseda. lako nikada nijedna kua nije konstruisana da se brani od zombija, pojedini dizajni su se u praksi pokazali kao vrlo bezbedni. Ako struktura vae kue ne prua zatitu od napada zombija, mogu se preduzeti razliite mere da se ona utvrdi.
61
A. Izuzeci Kue na stubovima, poput onih kakve se grade na plaama, pored reka ili drugim plavnim podrujima, sagraene su pre svega da prue zatitu od poplava. Sama njihova visina onemoguava konvencionalne napade. Vrata i prozori na njima bi ak mogli ostati otvoreni i nezabarikadirani. Jedini ulaz i jedne ili dvoje stepenica mogu se zabarikadirati ili unititi im budete upozoreni. Kako je vlasnik siguran na ovoj izdignutoj platformi, njegovo preivljavanje zavisi samo od koliine zaliha koju je unapred pripremio. Postoji jo jedna vrsta izuzetno sigurnog boravita, sagraena da titi od sile jednako nadmone i smrtonosne kao to su armije neupokojenih: sigurne kue", ojaane protiv tornada, koje se konstruiu irom amerikog Srednjeg zapada dizajnirane su da izdre slabe i umerene uragane. Sainjene su od betonskih zidova, vrata ojaanih elikom, a prozori su pokriveni elinim roletnama, neprimetno skrivenim iza obinih zavesa. Ovakve zgrade mogu izdrati epidemije prve i druge kategorije. B. Prepravke na kui Obezbediti kuu protiv neupokojenih slino je kao i obezbediti je protiv ivih. Jedna od razlika je alarm protiv provalnika. Mnogi od nas mirno spavaju po noi zato to su im alarmi ukljueni i u funkciji. Ali ta stvarno ovi ureaji rade osim to alju signal privatnom obezbedenju ili policiji? ta ako niko ne doe? ta ako u istom trenutku uestvuju u nekoj drugoj borbi? ta ako su primili nareenje da tite neke druge zone koje su oznaene kao vanije"? ta ako su prestali da postoje, nestali u trbusima zombija? U bilo kojem od ovih sluajeva, potrebno je pripremiti direktnu odbranu. Sigurnosne reetke na vratima i prozorima e zaustaviti grupu zombija na neko vreme. Praksa je pokazala da ih mogu unititi samo tri hodajua mrtvaca za manje od dvadeset etiri asa. Udarac nee slomiti ojaano sigurnosno staklo, ali ono se moe izbiti iz okvira. Taj nedostatak se lako moe nadomestiti tako to e se ugraditi elini ili betonski ramovi. Meutim, mnogo je bolje novac namenjen zameni svakog prozora na kui utroiti na kupovinu kue na stubovima ili kue ojaane protiv tornada.
62
Snana, tri metra visoka iana ograda moe zadrati desetak zombija nedeljama, ak i mesecima, pod uslovom da njihov broj ostane na nivou prve kategorije. Najsigurnija barijera za prvu i drugu kategoriju je, ipak, tri metra visok zid od armiranog betona. Lokalni propisi moda zabranjuju izgradnju zida ove visine, ali nemojte zbog toga lako odustajati. (Prethodno proverite lokalne propise.) Iako se deavalo da zombiji uspeju da predu preko prepreka visine dva metra (u retkim sluajevima), ovo se nikada nije _ dogodilo u masi. Nekoliko ljudi, naoruano i s dobrom komunikacijom, moe odravati bezbednim i zid od dva metra, istina ne lako, sve dok izdrljivost ove grupe ne popusti. Kapija treba da bude od elika ih livenog gvozda, nainjena od jednog komada ako je mogue. Treba da klizi na jednu stranu, a ne da se otvara na unutra ili upolje. Ojaan je je prilino jednostavno parkirajte svoje vozilo uz nju. Hlektrini motor vam moe olakati otvaranje kapije, ali vas isto tako moe ostaviti i zarobljenog ako nestane struje ili ako se pokvari. Kao to je ve pomenuto, tri metra visok zid e vam pruiti adekvatnu zatitu u sluajevima prve i druge kategorije. U treoj kategoriji, ukoliko zombiji budu dovoljno brojni, oni e se verati jedan preko drugog i napraviti platformu od leeva preko vaeg zida.
63
C. Stanovi Stanovi i stambene zgrade se razlikuju po veliini i izgledu, te tako i po tome koliko su pogodni za odbranu. Meutim, odreena pravila vae za sve, kako za niske dvospratne zgrade u Los Anelcsu, tako i za betonske i staklene kule u Njujorku. Najugroeniji su stanovi u prizemlju, zato to im je najlake prii. Stanari koji ive iznad prizemlja gotovo su uvek sigurniji od onih koji ive u kuama. Unitavanje stepenica e efikasno izolovati ostatak zgrade. S iskljuenim liftom i protivpoarnim stepenicama koje su previsoke da bi zombiji mogli da ih dohvate (dozvoljena visina je striktno propisana zakonom), svaka stambena zgrada se moe lako pretvoriti u utoite od hodajuih mrtvaca. Jedna prednost stambenog kompleksa je veliki broj ljudi. Dok e vlasnik privatne kue biti prisiljen da sam brani svoje mesto stanovanja, stambenu zgradu mogu braniti svi stanari. Istovremeno, ova injenica ini verovatnijim prisustvo razliitih eksperata i majstora kao to su stolari, elektriari, bolniari i vojni rezervisti (ne uvek, ali mogunost postoji). Naravno, s veim brojem ljudi poveava se i mogunost socijalnog konflikta. Ovaj potencijalni problem, meutim, ne treba da vas odvrati kada birate izmeu kue i stana. Ako imate izbor, uvek izaberite ovo drugo. VANA NAPOMENA: ZANEMARITE PRIRUNIKE O ZATITI DOMA lako gotovo svi ostali delovi ove knjige upuuju itaoce da koriste konvencionalne prirunike (o korienju oruja, vojnoj taktici, vetinama preivljavanja, itd.), oni koji govore o zatiti doma nisu preporuljivi. Takve knjige su napisane da prue savet kako da izaete na kraj s ljudskim protivnicima, koji poseduju vetine i inteligenciju svojstvenu ljudima. Veina e taktika i strategija koje su opisane u ovakvim knjigama, poput korienja sloenog alarmnog sistema, postavljanja zamki, i upotrebe bolnih ali nesmrtonosnih naprava kao to su kontejneri sa suzavcem ili ekseri prosuti po tepihu, biti potpuno beskorisna protiv neupokojenog uljeza.
64
2. Drugi deo priprema: zalihe im je va dom bezbedan, morate pristupiti skladitenju stvari neophodnih za opsadu. Niko ne moe unapred znati koliko ete morati ekati na pomo, niti da li e pomo ikada doi. Uvek budite pripremljeni za dugotrajnu opsadu. Nikada nemojte pretpostavljati da ete brzo biti izbavljeni. A. Oruja Kako biste sauvali pokretljivost na otvorenom terenu, oprema koju nosite mora biti laka. U svom domu sebi moete dopustiti luksuz da se raspitoljite. To ipak ne znai da do vrha napunite stan bilo kakvim spravama za razaranje. Evo spiska oruja koje svaki kuni arsenal treba da sadri: Puka, 500 metaka Samara, dvanaestica, 250 patrona Pitolj, kalibar 45, 250 metaka Priguiva (za puku) Priguiva (za pitolj) Teki samostrel (umesto priguivaa) Optiki nian (za puku) Optiki nian za nono gaanje (za puku) Laserski nian (za puku) Laserski nian (za pitolj) Katana ma Vakizai ili neki drugi ma kratkog seiva Dva noa glatkih otrica duine 1520 cm Sekirica (NAPOMENA: Ovaj spisak vai za jednu osobu. Koliine treba prilagoditi broju ljudi u grupi.) B. Oprema Sada kada smo odabrali sva oruja, treba razmotriti ta vam je sve neophodno za odravanje ili ak i preivljavanje. Standardni paket za
65
preivljavanje katastrofa bie dovoljan za kratak rok. Za sve due od toga, bie vam neophodni dole navedeni materijali. Pretpostavlja se da kod kue ve imate odreene koliine uobiajenih predmeta poput odee, toaletpapira i slinog. Voda, tri litra na dan, za kuvanje i pranje Filteri za vodu etiri rezervna filtera Cisterna za prikupljanje kinice Jod i/ili tablete za preiavanje Konzervirana hrana, tri konzerve dnevno (treba joj dati prednost u odnosu na suenu hranu jer sadri odreene koliine vode) Dve prenosive elektrine penice Medicinski pribor (mora sadrati instrumente za vojnu hirurgiju i antibiotike) Elektrini generator koji se pokree pomou bicikla Generator na benzin (koristiti samo u hitnim sluajevima) Sto litara benzina Kratkotalasni radio na baterije koje se mogu puniti Dve baterijske lampe Dve elektrine lampe na baterije koje se mogu puniti Dva radio-prijemnika na baterije i/ili solarnu energiju Materijal pogodan za ojaavanje, ukljuujui daske, cigle, malter itd. Komplet alata, ukljuujui malj, sekiru, runu testeru itd. Kre i/ili hlor u dovoljnim zalihama za odravanje toaleta Snaan teleskop (80X-100X), s rezervnim soivima i opremom za ienje Petnaest signalnih raketa Trideset pet svetleih tapia Pet aparata za gaenje poara Dva kompleta epova za ui Rezervni delovi za svu pomenutu opremu i prirunici za upotrebu
66
Veliki broj prirunika, ukljuujui one za preivljavanje katastrofe (NAPOMENA: Kao i kod oruja, line predmeta kao to su hrana, voda i lekovi treba pomnoiti brojem ljudi u vaoj grupi.) 3. Preiveti napad Opsada je poela. Zombiji nasru na va dom, neprestano napadaju, ali ne mogu da prodru unutra. Vai problemi tek sada poinju. ekati tokom opsade ne znai besposliiti. Da biste opstali u zatvorenom, prostoru moraete obavljati i neprestano ponavljati odreene radnje i zadatke. A. Odredite jedan oak dvorita koji e sluiti kao toalet. Detaljna uputstva za konstrukciju i rukovanje moete nai u veini prirunika za preivljavanje. B. Ako su tle i vreme pogodni, zasadite povre u bati. Tako dobijenu hranu treba prvu da pojedite, pa e vam konzervirana hrana preostati za hitne sluajeve. Drite je to dalje od toaleta da biste izbegli zagaenje koje posredno mogu izazvati kre i hlor. C. Kada vam zatreba struja, uvek se oslonite na runi generator (koji se pokree biciklom). Model koji radi na benzin je glasan i potencijalno opasan, a osim toga, koliina goriva za njega je ograniena. Koristite ga samo u ekstremnim okolnostima kao to su noni napadi, kada je nemogue upotrebiti prvi model. D. Organizujte patrole koje e deurati pored zida. Ako ste u grupi, odravajte patrole dvadeset etiri asa dnevno. Uvek budite na oprezu jer je napad malo verovatan, ali ipak mogu. Ako ste sami, patrolirajte samo tokom dana. Tokom noi, proverite da li su sva vrata bezbedno zatvorena (prozori bi ve trebalo da su zabarikadirani). Spavajte sa orujem i baterijskom lampom pored sebe. Spavajte sa jednim okom otvorenim. E. Vodite rauna da vas ne primete. U podrumu, ako ga imate, kuvajte i odravajte opremu, gde takode treba da smestite i generator za struju. Kada sluate radio, to treba svakodnevno raditi, koristite slualice. Zamraite sve prozore, pogotovo nou. F. Uklonite sve leeve. Pripadao on zombiju ili oveku, le je i dalje le. Bakterije u mesu koje truli predstavljaju ozbiljnu opasnost za vae zdravlje. Sahranite ili spalite sve mrtvace unutar svoje sigurne zone. Sva tela s druge strane zida treba spaliti. Uraditi ovo je jednostavno; popnite se na
67
merdevine, sipajte benzin na svee ubijenog zombija, zapalite ibicu i bacite dole. Iako time moete privui druge neupokojene, neophodno je rizikovati da bi se uklonila ve postojea pretnja. G. Svakodnevno vebajte. Korienje sobnog bicikla, uz vebe za jaanje tela, odrae vas u formi i dovoljno snanim za borbu. Vodite rauna da budete tihi. Ukoliko nemate podrum, za ovo koristite sobu u sredini kue. Osnovna zvuna izolacija kao to je slaganje dueka i ebadi uza zidove moe vam pomoi da priguite sve zvuke. H. Ne zapostavljajte razonodu. Uprkos potrebi da budete stalno na oprezu, rekreacija je neto to ne smete zanemariti. Pripremite veliku koliinu knjiga, igara i ostalih vrsta zabave (elektronske igre su previe bune i troe previe energije). Tokom duge i neizvesne opsade, dosada moe izazvati pojavu paranoje, halucinacija i oseaja bespomonosti. Jednako je bitno da sauvate zdrav um kao i zdravo telo. I. Drite epove za ui uz sebe, i esto ih koristite. Konstantno, kolektivno stenjanje neupokojenih, zvuk koji ete sluati bez prestanka za sve vreme opsade, predstavlja opasnost po vau psihu. Deavalo se da ljudi u dobro zatienim, dobro snabdevenim kuama pobiju jedni druge ili da polude, samo zbog tog neprestanog stenjanja. J. Isplanirajte put za bekstvo i neka vam oprema bude spremna. U neizvesnosti bitke moe postati neophodno da napustite va dom. Moda e zid biti probijen, moda e izbiti poar, moda je pomo stigla, ali nije dovoljno blizu. O kojem god da se razlogu radi, vreme je za pokret. Drite paket za preivljavanje i oruje pri ruci, pripravno, napunjeno i spremno za akciju.
68
4. Neposredna odbrana Mrtvi su ustali. Oseate dim, ujete sirene. Krici i pucnjevi se uju na sve strane. Niste eleli ili niste mogli da na vreme pripremite svoj dom - ta sada? lako situacija izgleda beznadeno, to svakako ne znai da ste osueni na smrt. Ako u pravo vreme postupite na pravi nain, spaete i sebe i svoju porodicu od toga da se pridruite redovima neupokojenih.
A. Strategije za kue na sprat 1. Zakljuajte sva vrata i prozore. Premda staklo nee zaustaviti zombija, lomljava e vas na vreme upozoriti. 2. Potrite na sprat i odvrnite vodu nad kadom. Savet moe izgledati neozbiljno, ali ne moete znati kada e voda biti iskljuena. Nakon nekoliko dana, ed e postati va najgori neprijatelj. 3. Pronaite najbolje oruje koje moete. (Vidi prethodno poglavlje.) Ono treba da bude lako i, ako je mogue, podesno da se pripae negde uz telo, s obzirom na to da e vam tokom sledeeg sata trebati obe ruke. 4. Ponite da skladitite stvari na spratu. Veina domainstava sadri bar 50 odsto navedenih predmeta. Ne nosite sve sa sobom, uzmite samo najneophodnije: jedno ili dva oruja, neto hrane (ve imate kadu punu vode), baterijsku lampu, i radio na baterije. Kako veina porodica dri kunu apoteku na spratu, nita drugo vam nee biti potrebno. Zapamtite: moda neete imati dovoljno vremena, nemojte ga sve potroiti na nagomilavanje zaliha kada je mnogo vaniji posao pred vama. 5. Unitite stepenice! Zombiji ne umeju da se penju, tako da vam ovaj metod garantuje bezbednost. Mnogi su iznosili argument da je jednostavnije reenje zakucati daske preko svih vrata i prozora. Ovaj metod je uzaludan, zato to je potrebno samo nekoliko zombija da izvale bilo kakvu barikadu kune izrade. Nema sumnje da e unitavanje stepenica
69
zahtevati i vreme i energiju, ali to se mora uiniti. Od toga vam zavisi ivot. Ne pokuavajte, pod bilo kojim okolnostima, da spalite stepenice u nadi da ete moi da kontroliete vatru. Nekoliko ljudi je pokualo da utedi vreme na ovaj nain; rezultat njihovog postupka je bila ili smrt u poaru ili potpuno unitenje kue. 6. Ako imate merdevine, nastavite da uveavate zalihe na gornjem spratu. Ako ih nemate, popiite sve to imate, napunite sve lavaboe i druge posude vodom i pripremite se za dugo ekanje. 7. Budite neprimetni. Ako sluate radio, ne pojaavajte ton. Kada padne no, ne palite svetla. Ne prilazite prozorima. Pokuajte da stvorite privid da je kua naputena. To moda nee zaustaviti ponekog zalutalog zombija, ali e pomoi da se mase zombija ne sjate oko vae kue. 8. Nemojte koristiti telefon. Kao i kod svih katastrofa, veze e verovatno biti zauzete. Va poziv e samo doprineti dodatnom optereivanju sistema. Neka zvono bude podeeno na najtie. Ako neko uspe da vas pozove, naravno da treba da odgovorite, ali uinite to tiho. 9. Planirajte bekstvo. Moda ste bezbedni od zombija, ali niste od vatre. Ako gasovod eksplodira, ili neka budala u susedstvu poblesavi i pone da baca Molotovljeve koktele, moda ete morati da napustite va dom. Pronaite torbu ili neto drugo u emu ete moi da nosite ono najneophodnije i budite spremni. B. Strategije za prizemne kue Ako ne ivite u kui sa spratom, tavan e za vas biti manje udobno ali jednako bezbedno reenje. Veina njih se moe obezbediti tako to ete povui stepenice na uvlaenje ili ukloniti merdevine. Zombijima nedostaje kognitivna sposobnost da sami naprave merdevine. Ako budete tihi, nee ni shvatiti da tavan postoji. Nikada ne koristite podrum kao sklonite. Popularni horor filmovi prikazuju kako vas ova podzemna prostorija moe zatititi od ivih mrtvaca kada ste u kripcu. Ovo je opasna zabluda. Stotine ljudi su tako nastradale u podrumima od poara, guenja, ili gladi. Ako se zadesite u prizemnoj kui koja nema tavan, zgrabite ono zaliha to moete, uzmite oruje i popnite se na krov. Ako odbacite merdevine, i
70
ako nema direktnog izlaza na krov (kroz neki prozor ili vrata), neupokojeni vas nee moi dohvatiti. Budite mirni i
tihi da ne privuete neupokojene. Zombiji u blizini e provaliti u kuu ispod vas, traiti plen u njoj, i kada ga ne nadu, odlutati dalje. Ostanite na krovu to due moete, sve dok ne utroite zalihe ili dok pomo ne dode. Moda nee biti udobno, ali pruie vam najbolju mogunost da preivite. Na kraju ete morati da napustite ovo utoite. JAVNE POVRINE Poput privatnih kua, utoite vam mogu pruiti i javne ili druge zgrade koje ne slue za stanovanje. Veliina i struktura nekih od njih vam mogu ponuditi bolju zatitu nego najsigurniji dom. U nekim drugim sluajevima, situacija je obrnuta. Opremanje i obez-bedivanje ovih graevina treba obaviti na isti nain kao i kod privatnih domova, iako u veem opsegu. Ovo poglavlje daje pregled najboljih i najgorih javnih utoita. 1. Poslovne zgrade Mnoga pravila koja vae za stambene zgrade vae i za poslovne. Poto je prizemlje najzad naputeno, stepenice unitene i liftovi iskljueni, poslovna zgrada moe postati utvrena kula. 2. kole Poto nema jednoobraznog modela po kojem su graene, odluka da li je kola dobro mesto da se u njega zavuete nee biti jednostavna. Imajte na umu opta pravila za odbranu.Naalost po nae drutvo, ali na sreu tokom opsade zombija, kole u centrima veih gradova sve vie podseaju na tvrave. Ne samo to su zgrade graene tako da izdre nemire ve i
71
iana ograda oko njih doprinosi utisku da nisu u pitanju obrazovna zdanja, ve vojni kompleksi. Hrana i medicinske zalihe se u njima lako mogu pronai u menzama, kolskim ambulantama ili u kancelariji nastavnika fizikog vaspitanja. esto je kola va najsigurniji izbor moda ne to se tie obrazovanja, ali svakako prilikom napada neupokojenih. 3. Bolnice Ono to izgleda kao najbezbednije i najloginije mesto da se sklonite tokom izbijanja epidemije zapravo je jedno od najgorih. Da, u bolnicama ima hrane, medicinskih zaliha i strunog osoblja. Da, sam objekat moe biti obezbeden na isti nain kao i svaka poslovna ili stambena zgrada. Da, ona moda ima stalno obezbedenje, pa ak i deurne policajce. Ako bi se dogodila bilo koja druga katastrofa, bolnica bi trebalo da bude na vrhu liste mesta na koja se moete skloniti. Nee biti tako kada mrtvi ustanu. Uprkos tome to je svest o problemu zombija sve prisutnija, infekcije izazvane Solanumom esto se pogreno dijagnostikuju. Ugrizene ljude ili svee ubijene leeve prvo donose u bolnice. Najvei broj zombija u prvom talasu (u nekim sluajevima 90 odsto) ini medicinsko osoblje ili osoblje koje se stara o leevima. Hronoloke mape sainjene prilikom izbijanja epidemije pokazuju da se one bukvalno ire iz ovakvih zgrada. 4. Policijske stanice Za razliku od bolnica, razlog za izbegavanje policijskih stanica ima vie veze s ljudima nego sa zombijima. Velika je verovatnoa da e ljudi koji ive u vaem gradu pohrliti prema policijskoj stanici, stvarajui pri tom mete, guvu, i eventualno izazvati prolivanje krvi. Zamislite zbijenu gomilu preplaenih ljudi, preveliku da bi se mogla kontrolisati, kako pokuava da probije put u zgradu za koju misle da garantuje bezbednost. oveka ne mora da ugrize zombi kada je jednako mogue da bude premlaen, izboden, upucan iz nehata, ili pregaen. Dakle, kada mrtvi ustanu, pogledajte gde se nalazi najblia policijska stanica i zaputite se u suprotnom smeru.
72
5. Male prodavnice Mnoge prodavnice e vam pruiti adekvatnu zatitu tokom napada prve kategorije. Vrata koja se sputaju mogu zaustaviti desetak zombija na nekoliko dana, bila ona iz jednog komada ili ne. Situacija se moe dramatino promeniti ako opsada potraje ili ako pristigne jo zombija. Dovoljan broj natrulih pesnica, dovoljno upornih tela koja udaraju u vrata na kraju e ih i sruiti. Uvek isplanirajte alternativni put za bekstvo, tako da se moete brzo udaljiti ako barikada popusti. Ako moete smisliti plan B, ne traite utoite na ovakvim mestima. Radnje bez vrata ne treba ni razmatrati. Zombiji e vas kroz izloge videti kao robu koja se reklamira. 6. Supermarketi Supermarketi su takode opasni, iako imaju hrane od koje bi vaa grupa mogla da ivi godinama. Slaba je zatita koju nude velika staklena vrata, ak i kada su zabravljena. Ojaanje ovih ulaza je vrlo teko. Spoljanost supermarketa je, jednostavno, jedan veliki izlog ija je namera da prikae svezu, ukusnu hranu koja se tu nalazi. S ljudima zatvorenim unutra i zombijima spolja, upravo e toj svrsi i posluiti. Meutim, nisu sve prehrambene prodavnice smrtonosne zamke. Manji porodini marketi i delikatesne radnje mogu posluiti kao privremena utoita. Za zatitu od krade i odnedavno graanskih nemira, sve one imaju snana elina ulazna vrata, neke ak i vrste spoljanje roletne. Kao to je i sluaj s prodavnicama, ovi mali marketi mogu ponuditi prikladnu zatitu tokom kratkotrajnih napada manjeg intenziteta. Ako se zateknete u jednom od njih, zapamtite da prvo pojedete lako kvarljivu robu, i budite spremni da se resite ostatka ako (kada) nestane struje. 7. Trni centri Praktino neodbranjive graevine. Veliki trni centri su uvek centar okupljanja, kako ljudi, tako i zombija. To je uvek sluaj kod graanskih nemira. Na prvi znak nevolje, ovi simboli izobilja su preplavljeni privatnim obezbedenjem, policijom i revnosnim vlasnicima prodavnica. Ako se kriza iznenada dogodi, veliki broj kupaca moe ostati zarobljen unutar trnog centra, to stvara rizik od prevelike gomile, stampeda i guenja, a takode e
73
privui i mrtve. Uputiti se prema trnom centru znai uputiti se prema srcu haosa, o kojoj god kategoriji napada da se radi. 8. Crkve Izvinjavam se to moram tako da kaem, ali bogomolje za ovu svrhu nit' smrde, nit' miriu. Glavna prednost veine crkava, sinagoga, damija i drugih hramova jeste ta to su sagraeni da izdre pokuaj nasilnog ulaska. Veina njih ima teka drvena ili metalna vrata. Prozori su najee visoko iznad tla. Veina je okruena ogradama od kovanog gvozda koje, uprkos tome to su napravljene iz estetskih razloga, pruaju dodatnu zatitu. Kada se uporedi s veinom svetovnih graevina iste veliine, tipian hram je iznenaujue siguran. Meutim, zatita koju prua nikada nee biti dovoljna da odbrani od horde zombija koja e se sigurno pojaviti. Neizbena navala, naravno, nema nikakve veze s natprirodnim. Nema Sotoninih vojnika koji napadaju kuu Gospodnju. Nije u pitanju bitka izmeu najgoreg zla i najveeg dobra. Hodajui mrtvaci napadaju crkve samo iz jednog razloga: hrana je unutra. Uprkos obrazovanju, tehnikom znanju i proklamovanoj nezainteresovanosti za duhovni svet, proseni Amerikanac zavapi prema Gospodu i pobegne im ugleda prvog zombija. Ova mesta oboavanja, prenatrpana ljudima koji se glasno mole za svoje due, uvek su sluila kao svetionik za neupokojene. Fotografije snimljene iz vazduha su pokazivale kako se zombiji polako, sigurno i u sve veim brojevima prikupljaju oko budue klanice: najblie crkve. 9. Skladita S obzirom na to da nemaju prozore, a poseduju ulaze koji se lako mogu osigurati i prostranu strukturu, skladita mogu biti idealno utoite za dui period. Mnoga skladita imaju kancelariju za obezbeenje koja je obino opskrbljena kupatilom, i prema tome, izvorom vode. Ako je roba koja je u njima uskladitena teka i smetena u velike, izdrljive sanduke, slobodno se smatrajte srenim. Ovi sanduci se mogu iskoristiti za ojaanje vrata, pravljenje zasebnih soba ili ak, kao to su mnogi od nas radili kada smo bili deca, izgradnju tvrave", odnosno druge linije odbrane. Takode postoji makar mala ansa da e vam uskladitena roba pomoi da preivite. Iz ovih razloga, skladita bi trebalo da budu na vrhu liste vaih potencijalnih pribeita. to se tie lokacije, vodite rauna samo o jednom:
74
u 50 odsto sluajeva skladita su sagraena blizu brodogradilita, fabrika ili drugih industrijskih lokacija. U ovom sluaju,budite oprezni, paljivi i uvek spremni da pobegnete. Takode se pazite hladnjaa koje uvaju lako kvarljivu hranu. Kad nestane struje, brzo raspadanje te robe moe predstavljati ozbiljan rizik po vae zdravlje. 10. Pristanita i dokovi S nekim prepravkama, adekvatnim zalihama i ako se nalaze na pravoj lokaciji, bilo koji dok ili pristanite moe postati potpuno nedostupno. Kako zombiji ne umeju ni da se penju ni da plivaju, jedini mogui pristup im je sa zemlje. Ako biste unitili tu jedinu pristupnu taku, pretvorili biste svoje utoite u vetako ostrvo. 11. Brodogradilita Uprkos injenici da esto slue za odlaganje industrijskog otpada i opasnih materija, brodogradilita nesporno mogu predstavljati utoite. Kao i kod skladita, od kontejnera koji se nalaze na ovim lokacijama se mogu napraviti barijere ili, u nekim sluajevima, oruja. Sami brodovi postaju sigurna utoita im se mostovi za ukrcavanje dignu. Ali pre ukrcavanja, proverite da li je posada vae plovee tvrave zaraena, naroito u manjim, privatnim marinama. Na poetku napada, graani e se bez sumnje sjatiti do obale u nadi da e moi da iskoriste (ili ukradu) neki brodi. Veina marina je sagraena u plitkim vodama, koje nisu dovoljno duboke da u potpunosti potope zombije. Vie puta se dogodilo da neoprezni mornar amater na svom brodu zatekne natopljene zombije s dobrim apetitom kako ga oekuju. 12. Banke ta je bezbednije od tvrave sagraene da sauva najvee vrednosti na zemlji? Zar banka nije logino mesto da se pripremi odbrana? Zar njene mere bezbednosti nisu vie nego dovoljne da odbiju hordu hoajuih mrtvaca? Ni u kom sluaju. ak i najpovrnije ispitivanje otkriva da veina tih takozvanih sigurnosnih" mera zahteva angaovanje policije i/ili spoljnog obezbeenja. S policijom i drugim specijalnim jedinicama angaovanim negde drugde, tihi alarmi, kamere za nadgledanje i vrata
75
zakljuana u visini struka bie beskorisni kada mrtvaci, gladni ljudskog mesa, razbiju ogromne prozore. Naravno, preostaje sigurnost sefa. Ove titanske konstrukcije bi zaustavile ak i zombije naoruane raketnim bacaima. (Ne, zombiji ne umeju da rukuju raketnim bacaima.) Meutim, kada uete u sef, ta dalje? U njemu nema hrane, nema vode, veoma je malo kiseonika. Sklanjanje u sef vam moe posluiti samo da vam kupi malo vremena da prislonite pitolj uz slepoonicu, izmirite se s Bogom i povuete obara. 13. Groblja Paradoksalno, i uprkos popularnim mitovima, groblja nisu najopasnija mesta na kojima se moete zatei kada mrtvi ustanu. Zapravo, ona mogu posluiti kao mesta na kojima se moete malo odmoriti. Kao to smo ve rekli, zaraeni leevi e biti odneseni u bolnice ili mrtvanice, i reanimirae se pre nego to ih stignu odneti na groblje da ih sahrane. A ako bi, nekim udom, le unutar kovega oiveo, da li bi on zaista ustao iz groba"? Da bismo dobili odgovor na ovo pitanje, moramo postaviti drugo: kako? Kako bi telo koje raspolae normalnom ljudskom snagom probilo koveg, koji je moda od elika, moda se nalazi u hermetiki zatvorenoj kutiji i dva metra ispod zemlje? Ako obratite panju na uobiajene metode sahranjivanja u Americi, shvatiete da je nemogue da ijedan ovek, iv ili mrtav, uspe da se probije i ispuzi na povrinu. Ali ta ako koveg nije napravljen od elika? ak bi i najobiniji koveg od borovine zadrao i najupornijeg zombija. ta ako je drveni koveg istrulio? U tom sluaju, telo je bilo dovoljno dugo pokopano da i mozak istruli. Zapamtite: da se telo reanimira, potrebno je da bude svee, u relativno dobrom stanju i zaraeno virusom. Da li ovo odgovara opisu davno sahranjenog lea? Uprkos popularnoj ikonografiji, gde vampiri piju krv i vukodlaci zavijaju na mesec, injenica je da zombiji nikada nisu ustajali i nee ustajati iz groba. 14. Dravne i optinske zgrade Isti principi koji vae za policijske stanice, bolnice i hramove vae i za dravne, optinske i savezne zgrade. Veina njih e se nai u sreditu ljudske aktivnosti, to e ih pretvoriti u centre haosa i take okupljanja zombija. lzbegavajte sve vladine objekte, kad god je to mogue.
76
OPTA PRAVILA: Zgrade u siromanijim etvrtima u gradskom centru su esto sigurnije od drugih. Ve postojee mere koje slue za zatitu od kriminalaca, kao to su visoke ograde, bodljikave ice i prozori s reetkama, ine ih pogodnijim za odbranu. Zgrade graene u zonama u kojima ive srednja i via klasa najee potenciraju estetiku. Zato bi gradsko vee elelo neto runo u svom susedstvu? Umesto na rune, neukusne mere predostronosti, ovi bogati ljudi se oslanjaju na policiju i privatna obezbedenja (ija je nepouzdanost dokazana). Zbog svega ovog, i ako vam situacija doputa, napustite predgraa i zaputite se ka centru grada. Izbegavajte nesree koje ekaju da se dogode". Mnoge industrijske zgrade kakve se esto mogu nai u gradskim centrima sadre eksploziv ili zapaljive materijale. One takode mogu sadrati kom-plikovanu maineriju kao to su generatori struje, ili drugu opremu kojoj je potreban stalan nadzor. Saberite dva i dva i videete da je katastrofa zagarantovana. Sluaj nuklearne elektrane u Kotanu je esktreman primer. Brojni, mada moda manje dramatini incidenti se najee deavaju tokom napada druge i tree kategorije. Ne traite pribeite u blizini industrijskih lokacija, magacina za skladitenje goriva, na aerodromima ili bilo kojim drugim mestima visokog rizika. Kada birate utoite, paljivo razmotrite sledea pitanja: 1. Ima li zid, ogradu ili je prostor na drugi nain fiziki ograen? 2. Koliko ima potencijalnih ulaza/izlaza? 3. Mogu li ljudi u vaoj grupi uspeno braniti svaku ogradu i sve izlaze? 4. Postoji li rezervni odbrambeni poloaj, da li ima vie spratova ili tavan? 5. Moe li se zgrada obezbediti? 6. Postoji li potencijalni put za bekstvo? 7. Kakva je situacija sa zalihama? 8. Postoji li dovod vode? 9. Ako zatrebaju, da li ima oruja ili alata na raspolaganju? 10. Da li ima materijala kojima se mogu blokirati ulazi? 11. ta je sa sredstvima komunikacije: telefon, radio, internet, itd?
77
12. Imajui u vidu sve ove faktore, koliko dugo vi ili vaa grupa moete preiveti u opsadi? Obavezno razmotrite sva ova pitanja kada birate uporite. Odu-prite se nagonu da utrite u najbliu zgradu. Zapamtite, koliko god da situacija izgleda oajnika, vreme utroeno na razmiljanje nikada nije utroeno uludo. TVRAVA Kada se dogode napadi tree kategorije, privatne kue pa ak i javne zgrade su nedovoljne za preivljavanje. Naposletku, odbrana ljudi u njima e popustiti, ili e branioci jednostavno ostati bez zaliha. Ono to je potrebno za preivljavanje ozbiljne epidemije jeste gotovo neprobojna graevina koja ima sve to je potrebno da stvori samoodrivu biosferu. Ono to je potrebno jeste tvrava. To ne znai da odmah odete da je trai te. Prve dane, ak i nedelje tokom napada tree kategorije obeleie potpuna zbrka, orgija paninog nasilja zbog koje e svako putovanje biti vrlo rizino. Kada se situacija smiri", ljudi u toj oblasti e biti organizovani, evakuisani ili prodrani. Tek tada treba da krenete u potragu za tvravom. 1. Vojni kompleksi Vojne, mornarike, ak i vazdune baze treba da budu prve na spisku kada traite tvravu. Mnoge od njih se nalaze u retko nastanjenim, i prema tome u manjoj meri zaraenim oblastima. Gotovo sve imaju jake sigurnosne ograde oko svog kruga. Neke imaju drugi, pa ak i trei krug odbrambenih poloaja! Veina poseduje potpuno snabdevena, funkcionalna atomska sklonita, od kojih neka podseaju na manje gradove. Kako imaju vie razliitih sredstava za komunikaciju, najverovatnije e biti poslednje instalacije na svetu koje e izgubiti kontakt jedne s drugima. Ono to je najvanije, ipak, nisu fizika utvrenja, ve mukarci i ene koji se unutra nalaze. Kao to je ve pomenuto, dobro obueni, dobro naoruani i disciplinovani ljudi uvek su najbolja odbrana. ak i u sluajevima dezertiranja, mali broj vojnika bi bio dovoljan da brani krug na neodreeno vreme. Ako uete u vojnu bazu za vreme krize, otkriete da ste uli u samodovoljan svet prepun obuenih specijalista, ije su porodice najee takode u bazi, i gde su svi spremni da brane svoj novi dom. Najbolji promer za ovo je utvrenje Luj Filip u Francuskoj Severnoj Africi, gde je 1893. jedinica francuske Legije stranaca preivela opsadu
78
zombija koja je trajala neverovatne tri godine! Jedan od problema koji treba da oekujete s vojnim bazama jeste taj to su njene prednosti oigledne svima, tako da tokom napada mogu postati prenatrpane, to stvara dodatne rizike u smislu snab-devanja i odravanja odbrane. 2. Zatvori Iako su u potpunosti osmiljeni tako da zadre ive unutra, kazne -nopopravne institucije e isto tako vrlo efikasno zadrati mrtve napolju. Iza ovih zastraujuih zidova, svaki blok elija, hodnik i soba je tvrava sama za sebe. Problemi se, naravno, pojave kada razmatrate zatvore kao pribe-ite. Paradoksalno je to to su moderne zatvorske ustanove zbog svog dizajna manje pogodne za odbranu nego stariji modeli. Klasino obeleje zatvora sagraenih pre 1965. godine jesu visoki betonski zidovi. Njihov dizajn je proizvod industrijskog doba, kada je veliina trebalo da uplai i izazove strahopotovanje. Iako je ovaj psiholoki aspekt beskoristan protiv mrtvaca, neko ko trai pribeite od ivih mrtvaca ne bi mogao da trai bolju i asniju zatitu od one koja je nae pretke titila od kriminalnih elemenata. U pragmatinom i tedljivom dobu, tehnologija je zamenila teke i skupe konstrukcije. Kamere za nadzor i senzori pokreta su ostavili samo dvostruki red bodljikave ice kao poslednju fiziku prepreku. Ona bi zaustavila desetak zombija. Stotine bi joj nanele odreenu tetu. Nekoliko hiljada zombija, meutim, koji puze jedni preko drugih, stvorie batrgavu, rastuu gomilu, koja e na kraju narasti dovoljno velika da srui prvu, a potom i drugu ogradu, a zatim e se poput roja stutiti u unutranjost ograenog prostora. Protiv ovakve navale, ko ne bi radije menjao svu sofisticiranu tehnologiju za est metara dobrog, starog betona? A ta je sa zatvorenicima? Imajui u vidu da se izmeu zidova zatvora nalaze najopasniji lanovi naeg drutva, zar ne bi bilo mudrije suoiti se s neupokojenima? U veini sluajeva, odgovor je potvrdan. Svako sa malo zdravog razuma zna da je bolje suprotstaviti se grupi od deset zombija nego jednom prekaljenom kriminalcu. Meutim, ako dogaaji poprime ozbiljne razmere i zaraza bude dugo trajala, zatvorenici e, bez sumnje, biti osloboeni. Neki od njih mogu odluiti da ostanu i bore se za svoju bezbednost,ili rizikovati da bi se domogli slobode, pa ak i zbog prilike da opljakaju okolinu. Budite paljivi kad prilazite zatvoru. Proverite da ga
79
nisu preuzeli zatvorenici. Budite obazrivi ako unutranje vodstvo ini koalicija zatvorenika i uvara. Drugim recima, ako ustanova nije naputena ili se u njoj nalaze civili i straari, uvek drite podignut gard. Kada ste jednom proli kroz kapiju, mora se preduzeti nekoliko krupnih koraka da se ova popravna ustanova transformie u samodovoljno seoce. Sledi spisak zadataka za preivljavanje, ukoliko otkrijete da je ustanova naputena. A. Locirajte i popiite sve zalihe unutar zidova: oruje, hranu, ebad, lekove i ostale korisne predmete. Zatvori se nee nai na vrhu liste potencijalnih pljakaa. Moe se desiti da u njima pronaete gotovo sve to vam je potrebno. B. Obezbedite obnovljivi izvor vode. Kada vodovod prestane da radi, moete iskopati bunar ili koristiti razliite spremnike za prikupljanje kinice. Pre nego to se ovo desi, pobrinite se da su svi veliki spremnici napunjeni i prekriveni. Voda vam nee sluiti samo za pranje i pie - bie takode od vitalne vanosti za zemljoradnju. C. Zasadite povre i, ako je mogue, itarice kao to su penica ili ra. Kriza moe potrajati vie godinjih doba, to je dovoljno da poanjete i pojedete nekoliko useva. Seme najverovatnije neete nai u krugu zatvora, zato poharajte okolno podruje. Ovo je opasno, ali neophodno, jer e zemljoradnja biti jedini dugoroan nain da osigurate preivljavanje. D. Koristite dostupne izvore energije. Kada nestane struje, moda e vam ostati dovoljno goriva da hranite pomone generatore danima, ak i nedeljama. Postojee generatore lako moete prepraviti tako da rade na runi pogon. Rukovanje ovim mainama e takode zameniti neophodno vebanje. Va generator vas moda nee snabdevati istom koliinom struje koju ste imali dok ste bili prikljueni na mreu, ali bi trebalo da je obezbedi dovoljno za malu grupu ljudi ili grupu srednje veliine. E. Napravite planove za sluaj proboja. ta ako se kapija iznenada srui? ta ako se proiri neka ve postojea pukotina u zidu? ta ako iz nekog nepredvidivog razloga bujica neupokojenih nagrne kroz dvorite? Bez obzira na to koliko se jakim vae odbrane mogu initi, uvek pripremite rezervne poloaje. Planirajte koji ete blok elija iskoristiti kao odstupnicu. Ojaajte ga, opskrbite orujem i odravajte neprestano. Ovo bi trebalo da bude i mesto na kojem ete iveti, u stanju da primi lanove vae grupe dok ne budete ponovo zauzeli dvorite ili dok ne pobegnete.
80
F. Ne zaboravite na razonodu! Kao to je to sluaj sa odbranom privatne kue, i ovde je najvanije sauvati pozitivan nain razmiljanja. Pronaite talentovanog zabavljaa unutar svoje grupe i ohrabrite ga da vas zabavlja. Podstiite odravanje takmienja meu ostalima. Muzika, ples, prianje pria, komedija ta god od navedenog mogu da izvedu, bez obzira na to koliko loe. Ovo moe izgledati luckasto, pa ak i besmisleno: ko jo organizuje takmienja talenata kada stotine zombija grebu po kapiji? Onaj kome je jasna vanost odravanja morala tokom krizne situacije. Ona j kome je jasno da opsada moe naneti psiholoku tetu. Onaj ko zna da je grupa nervoznih, ljutitih i frustriranih ljudi jednako opasna isto koliko i stotine zombija koji grebu po kapiji. G. Uite! Gotovo svaki zatvor u Sjedinjenim Dravama ima svoju biblioteku. Koristite slobodno vreme (a bie ga dosta) da proitate svaki koristan tekst. Upoznajte oblasti kao to su medicina, mehanika, graevinarstvo, hortikultura i psihoanaliza ima bezbroj znanja koja treba da savladate. Svakog lana grupe pretvorite u eksperta za neku oblast. Organizujte predavanja na kojima ete poduavati jedni druge. Nikada ne znate kada se moe dogoditi da ekspert strada, kao i njegova zamena. Znanje pobrano iz zatvorske biblioteke koristie vam pri izvravanju svakog od ovih zadataka na spisku. 3. Naftne platforme na moru Kada birate utvrdu iskljuivo na osnovu bezbednosti, nita na zemlji ne moe se porediti sa ovim vetakim ostrvima. Kako su potpuno odvojene od obale, s prostorijama za ivot i rad daleko iznad mora, ak se ni naduti plutajui zombi nikada ne bi uspeo popeti na platforme. Ovo gotovo da iskljuuje brige oko bezbednosti, i omoguava vama i lanovima vae grupe da se u potpunosti posvetite preivljavanju. Platforme izgraene na puini takode su samodovoljne, naroito na krai rok. Kao i na brodovima, i na njima postoje prostorije za ivot i ambulante. Mnoge su opremljene da zadovolje sve potrebe svojih posada za period do est meseci. Sve imaju sopstvene ureaje za destilaciju, tako da sveza voda nikada nee predstavljati problem. Kako su sve one opremljene da izvlae naftu ili prirodni gas, energije vam nee nedostajati. Hrane takode ima u izobilju, jer okean obezbeduje hranljiv (a neki bi rekli: i zdraviji) izvor preivljavanja koji se sastoji od ribe, morske trave i,
81
ponekad, morskih sisara. Osim u sluaju da se bui itina nalazi veoma blizu obale, nema opasnosti od industrijskog zagaenja. Ljudi mogu, a neki to i rade, iveti u potpunosti i zau-vek od bogatstva mora. Ova potpuna izolacija, ma koliko privlano izgledala, takode sa sobom nosi i odreene tekoe. Svako ko ivi na plai moe vam rei koliko je tetan slani morski vazduh. Korozija e postati va neprijatelj broj jedan, i na kraju e pobediti uprkos svim preventivnim merama koje preduzimate. Najnunija mainerija se moe popraviti. Grube destilerije od elinih lonaca i bakarnih cevi rade jednako dobro kao i najmoderniji desalinizatori. Generatori koji koriste vetar ili plimu mogu nadomestiti vie od pola energije koju stvaraju generatori na fosilna goriva. Prva e, meutim, stradati osetljiva elektronska oprema poput kompjutera, radio-aparata i medicinske opreme, a nju ete i najtee zameniti. Naposletku, itav kompleks e propasti i iz najmodernijeg industrijskog uda se pretvoriti u grubu i zaralu, mada i dalje upotrebljivu platformu. Za razliku od zatvora i vojnih baza, naftne platforme na moru e biti brzo naputene. Tokom nekoliko prvih dana po izbijanju epidemije, radnici e bez sumnje zahtevati da ih poalju njihovim porodicama, to e platformu ostaviti bez obuenog osoblja. Ako niko iz vae grupe ne ume da koristi maineriju, uenje moe biti kompli-kovano. Za razliku od zatvora, ovde moda neete nai biblioteku s prirunicima na svakoj polici. Bie potrebno malo kreativne improvizacije, i korienja samo onog to umete koristiti umesto, bar dok njom ne ovladate, sveukupne tehnologije koja se moe pronai na najmodernijim platformama. Industrijske nesree eksplozije uskladitene nafte i prirodnog gasa same po sebi su prilino rdave i kad se dogode na kopnu. Nasred okeana, one su izazivale neke od najveih katastrofa u istoriji. ak i uz pomo svih protivpoarnih mera i centara za spaavanje ivog, funkcionalnog sveta, deavale su se pogibije itave posade kada su njihove platforme nestale u plamenu. ta bi se desilo da nastane poar, a nikoga ne moete pozvati u pomo? To ne znai da su naftne platforme tempirane bombe na puini; to ne znai da svi osim ludo odvanih treba da ih izbegavaju. Meutim, preporuuje se da odmah iskljuite builicu. Time ete smanjiti koliinu nafte kojom raspolaete, ali ete istovremeno produiti i va ivotni vek. Za rad generatora koristite ve uskladitenu naftu. Kao to smo ve pomenuli,
82
nee vam pruiti istu koliinu struje kao primarni generator, ali sa iskljuenom builicom i zatvorenim industrijskim pogonima, zato bi vam vie i trebalo? Okean je izvor ivota, ali takode i nemilosrdni ubica. Oluje koje udaraju sa silom kakva se retko vida na kopnu mogu sruiti ak i najvre platforme. Dovoljno je videti snimke koji prikazuju platforme u Severnom moru kako se bukvalno prevru na stranu, pretvaraju u gomilu otpadaka, a zatim nestaju ispod talasa, pa da dvaput razmislite o naputanju kopna. Naalost, oveanstvo ne moe resiti ovaj problem. Nita to ete nai u ovoj ili nekoj drugoj knjizi nee vas spasti kada priroda jednom odlui da ukloni ovaj komad elika iz svog okeana.
83
U BEKSTVU
Losonov film", kako ga najee zovu, jeste osmomilimetarski amaterski film iz 1965. o pet ljudi koji pokuavaju da pobegnu iz zaraenog mesta Loson u Montani. Klimava kamera pokazuje grupu kako tri do kolskog autobusa, pokree motor i pokuava da se izveze iz grada. Nakon samo nekoliko blokova, oni udaraju u nekoliko unitenih automobila, zakucavaju se otpozadi u zgradu i lome zadnju osovinu. Dva lana grupe razbijaju vetrobran i pokuavaju da pobegnu peice. Kamerman snima kako jednog od njih grabi i odvlai nekoliko zombija. Drugi tri da spase goli ivot, i nestaje iza ugla. Nekoliko trenutaka kasnije, sedam zombija okruuje autobus. Sreom, ne uspevaju da ga prevrnu niti da probiju staklo. Kako se film zavrava samo nakon nekoliko minuta, ostaje nerazjanjeno ta se desilo s preivelima. Autobus je na kraju pronaen s vratima nasilno savijenim prema unutranjosti. Unutranjost je bila crna od osuene krvi. Tokom trajanja napada, moe se javiti neophodnost da pobegne-te. Vaa tvrava moe biti pregaena. Moe vam nestati zaliha. Moete se ozbiljno povrediti ili razboleti, i moe vam zatrebati struna medicinska pomo. Vatra, otrovne hemikalije, pa ak i radijacija mogu se kretati u vaem pravcu. Prolazak kroz zaraenu zonu je generalno neto najopasnije to moete uiniti. Nikada neete biti bezbedni, nikad u sigurnosti. Uvek izloeni, na neprijateljskoj teritoriji, shvatiete ta znai biti plen. Opta pravila: 1. JEDAN CILJ: Preesto su ljudi koji su dotad bili sakriveni u utvrenim prebivalitima odmah po izlasku bivali zavedeni oseajem slobode. Veina ovih ljudi se nikada nije dokopala bezbednosti. Ne dozvolite sebi da postanete deo ove nepotrebne statistike. Vaa misija je da pobegnete nita vie, i nita manje. Ne traite naputene vrednosti. Ne lovite usamljene zombije. Ne istraujte udne zvukove niti svetla u daljini. Samo se izvucite. Svaka stranputica, svaka stanka u vaem putovanju poveava verovatnou da e vas zombi pronai i prodrati. Ako se desi da naiete na ljude kojima treba pomo, na svaki nain zaustavite se da pomognete. (Nekada je humanost vanija od logike.) Inae, poite dalje!
84
2. ODREDITE CILJ: Kuda ste se tano zaputili? Preesto se deavalo da ljudi napuste svoja utvrenja da bi besciljno i beznadeno lutali po zoni preplavljenoj zombijima. Bez unapred utvrenog odredita, anse da ete preiveti putovanje su mrave. Koristite radio da otkrijete najblie utoite. Ako je mogue, komunicirajte sa spoljnim svetom da biste potvrdili da je vaa destinacija zaista bezbedna. Uvek planirajte rezervnu destinaci -ju, za sluaj da je prvobitna pregaena. Ukoliko vas drugi ljudi ne oekuju, i ukoliko ne odravate stalnu komunikaciju, moe se desiti da stignete na cilj i tamo zateknete skupinu gladnih zombija. 3. PRIKUPITE INFORMACIJE I ISPLANIRAJTE PUTOVANJE: Koliko zombija (otprilike) stoji izmeu vas i vaeg odredita? Gde se nalaze prirodne prepreke? Da li je bilo opasnih incidenata kao to su poari ili prosute hemikalije? Koje su marrute najsigurnije? Koje su najopasnije? Koje od njih su blokirane otkako je napad otpoeo? Da li e vremenske prilike predstavljati problem? Da li se usput mogu nai i neke korisne stvari? Jeste li sigurni da su i dalje tu? Moete li se setiti bilo kakve informacije koju biste voleli da imate pre nego to krenete? Oigledno, kada se jednom zavuete u tvravu, svako prikupljanje informacija e postati teko. Moe se pokazati nemoguim da saznate koliko je zombija napolju, da li je most sruen i da li su brodovi koji su bili u marini i dalje tamo. Zato upoznajte svoj teren. Makar se on nee izmeniti tokom napada zombija. Razmislite o tome gde ete se nalaziti na kraju svakog dana. Proverite, makar i samo na karti, da li su ta mesta pogodna za odbranu i skrivanje, i da li se iz njih moe lako pobei. U zavisnosti od marrute koju odaberete, moraete razmisliti i o posebnoj opremi. Da li e vam trebati konopac za penjanje? ta je sa dodatnom vodom ako nema prirodnog izvora? Kada ste konano razmotrili sve faktore, razmislite i o nepoznanicama i napravite planove za svaki sluaj. ta ete uiniti ako vam vatra ili prosute hemikalije blokiraju prolaz? Kuda ete otii ako se ispostavi da je pretnja od zombija vea nego to ste predvideli? ta ako lan tima bude povreen? Razmislite o svim mogunostima, i uinite sve to moete da se pripremite za njih. Ako vam neko kae, Hej, daj samo da krenemo i suoimo se onim to nas eka, ma ta to bilo", dodajte mu pitolj i jedan metak i recite da je to laki nain da izvri samoubistvo.
85
4. DOVEDITE SE U FORMU: Ako ste u potpunosti sledili prethodna uputstva, vae telo bi trebalo da je ve spremno za dugo putovanje. Ako to nije sluaj, ponite sa strogim kardiovaskularnim treningom. Ako vremena nema, odaberite stazu koju moete fiziki izdrati.
5. IZBEGAVAJTE VELIKE GRUPE: Kada se branite, prednost lei u brojnosti. Ali kada putujete kroz teritoriju zombija, situacija je obrnuta. Velike grupe uveavaju anse da e vas otkriti. Velike grupe takode negativno utiu na mobilnost, jer se najsporiji lanovi napreu da odre korak s najbrima, i obrnuto. Naravno, i solo putovanje takode podrazumeva probleme. Bezbednost, mogunost izvianja i, naravno, mogunost da spavate bie smanjeni ako zakljuite da moete sami". Da bi sve optimalno funkcionisalo, neka se va tim sastoji od tri osobe. etiri do deset osoba je i dalje podnoljivo. Preko deset bi znailo da sami traite nevolju. Tri lana tima mogu pruiti podrku jedan drugom u borbi prsa u prsa, mogu se smenjivati na straarskoj dunosti tokom noi, a dva lana mogu neko vreme nositi povredenog treeg. 6. VEBAJTE SVOJU GRUPU: prouite sposobnosti svakog lana vaeg tima i koristite ih prikladno. Ko moe poneti najvie opreme? Ko jc najtii u borbi prsa u prsa? Dodelite im zadatke za sluaj borbe, kao i za svakodnevno preivljavanje. Kada va tim krene na put, svako treba da zna ta se oekuje od njega. Timski rad takode treba da bude na vrhu liste prioriteta. Simulirajte tehnike preivljavanja, kao i vebe borbe. Na primer, me-rite koliko vam vremena treba da spakujete svu svoju opremu i pobegnete ako vas zombiji iznenada napadnu. Oigledno je da je vreme potrebno za to od vitalne
86
vanosti. U idealnoj situaciji, vaa grupa e se kretati kao jedno, postupati kao jedno i ubijati kao jedno. 7. OSTANITE U POKRETU: im vas jednom uoe, zombiji e nagrnuti na vas iz svih pravaca. Vaa najbolja odbrana bie pokretljivost, a ne vatrena mo. Budite spremni da potrite u svakom trenutku. Nikada ne nosite sa sobom vie od onog sa im moete da potrite. Nikada ne raspakujte svu svoju opremu. Nikada ne skidajte cipele, osim ako niste potpuno sigurni da ste bezbedni! Trite ujednaenim ritmom. Kreite se sprintom samo kada je to neophodno, jer takvo tranje traci velike koliine energije. esto pravite kratke predahe. Ne dozvolite sebi da se potpuno opustite. Ne zaboravite da se razgibate svaki put kada zastanete. Nikada ne preduzimajte nepotrebne rizike. Kad god moete, izbegavajte skakanje, pentranje i sve ostalo to bi moglo izazvati povredu. Kada se nalazite usred zone prepune zombija, poslednje to vam treba jeste uganut lanak. 8. BUDITE NEVIDLJIVI: Pored brzine, va sledei najvei saveznik je prikrivanje. Poput mia koji pokuava da protri kroz zmijsko gnezdo, morate preduzeti sve to moete da izbegnete da vas primete. Iskljuite radio-aparat ili elektronsku opremu. Ako nosite digitalni sat, proverite da li ste iskljuili alarm. Priveite svu svoju opremu, kako nita ne bi zveckalo dok se kreete. Ako je mogue, drite uturicu napunjenu do vrha (kako biste izbegli zvuk bukanja"). Ako ste u grupi, uzdrite se od razgovora. Sapuite ili koristite vizuclne signale za komunikaciju. Drite se podruja koja nude dobar zaklon. Putujte preko istina samo kada morate. Preko noi, uzdrite se od paljenja vatre, baterijske lampe ili bilo ega drugog to proizvodi svetlost. Ovo e ograniiti vae kretanje na trajanje obdanice, a vau ishranu svesti na hladne obroke, ali to su rtve koje morate podneti. Istraivanja su pokazala da je zombi s neoteenim oima u stanju da spazi upaljenu cigaretu na preko 700 metara. (Nije poznato da li e pokuati da to istrai, ali zato rizikovati?) Borite se samo onda kada ste prinueni. Odugovlaenje zbog bitke e samo privui jo zombija. Deavalo se da ljudi dokraje jednog zombija, a onda primete da ih je u meuvremenu okruilo jo desetak. Ako je borba neizbena, koristite vatreno oruje samo u oajnikim situacijama. Ispaliti metak isto je to i ispaliti signalnu raketu. Prasak moe privui zombije koji
87
se nalaze kilometrima daleko. Osim u sluaju da imate pouzdan i vrlo brz nain da pobegnete, ili da vae oruje poseduje priguiva, umesto njega koristite pomono hladno oruje. Ako nemate izbora, planirajte kuda ete pobei i budite spremni da beite im zapucate. 9. POSMATRAJTE I SLUAJTE: Pored toga to morate ostati skriveni, morate u isto vreme biti u stanju da uoite potencijalne pretnje. Budite oprezni prema svakom kretanju. Nemojte zanemarivati senke ili ljudske oblike. Dok marirate, kao i kada se zaustavite, zastanite da oslunete svoje okruenje. ujete li korake ili struganje? Da li to neupokojeni stenju ili je u pitanju samo vetar? Naravno, lako je postati paranoik i umisliti da su zombiji iza svakog ugla. Da li to loe? U ovom sluaju, nije. Jedno je verovati da se sve namerilo da vas zgrabi, a drugo nai se u situaciji kada je to zapravo tano. 10. SPAVAJTE!: Vi ili vaa grupa ste potpuno sami, pokuavate da budete tihi i stalno na oprezu. Zombiji mogu biti svuda, skriveni ili u lovu. Desetine njih se mogu pojaviti svakog trenutka, a pomo je kilometrima daleko. Pa kako onda, za ime boje, da zaspite!? Zvui suludo, zvui nemogue, ali je neophodno ako elite da preivite ovo iskuenje. Bez odmora miii propadaju, ula otupljuju, i svaki sat koji prolazi umanjuje vau sposobnost da normalno funkcioniete. Mnogi su nesmotreni ljudi verovali da se mogu napumpati kofeinom, i izgurati" do kraja staze, da bi prekasno shvatili posledice svoje gluposti. Jedna od prednosti kretanja samo preko dana jeste ta to ete biti prinueni, svidelo vam se to ili ne, da se zaustavite bar na nekoliko sati. Umesto da proklinjete tamu, iskoristite je. Putovanje u manjim grupama, za razliku od solo putovanja, omoguava vam da se bezbednije odmarate, jer lanovi grupe mogu preuzimati straarske smene. Naravno, ak i kada imate nekoga ko vas uva, nee vam biti lako da sklopite oi. Oduprite se iskuenju da pijete pilule za spavanje. Ako vas zombiji napadnu tokom noi, one vas mogu spreiti da reagujete na vreme. Osim meditacije ili slinih mentalnih vebi, nema drugog reenja za spavanje usred invazije. 11. IZBEGAVAJTE OIGLEDNU SIGNALIZACIJU: Moe se desiti da prvi put kada ugledate avion, da biste privukli pilotovu panju, opalite iz
88
svog oruja, ispalite signalnu raketu, zapalite vatru ili se posluite nekim drugim teatralnim sredstvom. To moe privui pilotovu panju pa e on moda pozvati helikopter ili uputiti tim za spaavanje u vaem pravcu. Istovremeno e privui i zombije. Osim u sluaju da je helikopter udaljen svega nekoliko minuta od vas, zombiji e svakako stii prvi. Ukoliko se letelica koju primetite ne moe spustiti odmah pored vas, ne pokuavajte da joj signalizirate osim radiom ili ogledalom. Ukoliko ih nemate, nastavite dalje. 12. IZBEGAVAJTE URBANA PODRUJA: Bez obzira na to kolike su vae anse da preivite tokom invazije, ukoliko se kreete kroz urbano podruje, oekujte da one padnu za 50 do 75 odsto. Jasna je injenica da e mesto koje je naseljavao vei broj ljudi sadrati i vei broj zombija. Sto je vie zgrada unaokolo, vea je i ansa da budete napadnuti iz zasede. Zgrade takode ograniavaju vidno polje. Beton, za razliku od mekog tla, ne priguuje korake. Dodajte svemu tome i mogunost da sluajno oborite neki predmet, sapletete se preko otpadaka ili nagazite na slomljeno staklo, i dobiete recept za vrlo buno putovanje. Takode, kao to je ve naglaeno u ovom poglavlju, anse da upadnete u klopku, budete saterani u oak ili se na neki drugi nain naete opkoljeni daleko su vee u gradu nego u divljini. Zaboravimo na trenutak na ive mrtvace. ta je s prijateljskom vatrom, drugim ljudima koji se kriju u zgradama, ili timovima lovaca na zombije koji grekom pomisle da ste jedan od njih? ta je s poarima, zapoetim sluajno ili koje su namerno podmetnuli lovci na zombije? ta je s prolivenim hemikalija-ma, otrovnim dimovima i ostalim pratiocima urbanog ratovanja? ta je s bolestima? Setite se da je mogue da se niko nije pobrinuo za leeve ljudi ili unitenih zombija ve nedeljama. Smrtonosni mikroogranizmi koje vetar iri predstavljaju visok rizik za zdravlje. Ako nemate jak razlog (pokuaj spaavanja ili nepremostive prepreke koje ne moete zaobii, a ne mogunost pljake), izbegavajte gradove po svaku cenu! OPREMA Najvanije tokom putovanja jeste da putujete sa malo tereta. Pre nego to bilo ta spakujete, zapitajte se: Da li mi je ovo stvarno potrebno?" Kada ste kompletirali opremu, pogledajte spisak i ponovo postavite isto pitanje.
89
Naravno, putovati sa malo tereta ne znai pripasati pitolj kalibra 45, zgrabiti malo suene govedine i bocu vode i krenuti na put. Oprema e biti od ivotne vanosti, mnogo vie nego u bilo kom drugom scenariju gde ste se sakrili na jednom mestu zatvoru, koli, vaem domu gde ima dovoljno zaliha. Oprema koju ponesete sa sobom moda e biti sve to ete i imati na raspolaganju. Moraete sa sobom nositi bolnicu, skladite i arsenal. Nie se nalazi spisak uobiajene opreme koja e vam biti potrebna za uspeno putovanje. Specifinu opremu, poput alpskih skija, kreme za sunanje ili mrea protiv komaraca, dodajte u zavisnosti od svog okruenja. Ruksak Pouzdane izme za planinarenje (ve razgaene) Dva para arapa Litarska boca za vodu irokog grla Tablete za preiavanje vode* ibice otporne na vodu i vetar Maramica Mapa** Kompas** Mala baterijska lampa (AAA baterija) sa zatienim staklom Pono Ogledalce za signaliziranje Vrea ili prostirka za spavanje (oboje bi bilo preteko) Naoare za sunce (polarizovana stakla) Depni pribor za prvu pomo* vajcarski vojni no ili vienamenski noi Depni radio sa slualicama** No Dvogled** Glavno vatreno oruje (preporuuje se poluautomatski karabin) Pedeset metaka (ako ste u grupi trideset po osobi) Pribor za ienje** Rezervno vatreno oruje (preporuuje pitolj kalibra 22)*
90
Dvadeset pet metaka* Hladno oruje (preporuuje se maeta) Signal ne rakete** * nije neophodno ako putujete u grupi ** treba da nosi samo jedna osoba u grupi Pored navedenog, sve grupe treba da nose i: Tiho balistiko oruje (vatreno oruje s priguivaem ili samostrel) Dodatnu municiju za penaest hitaca (ako se municija razlikuje od standardne) Optiki nian Medicinski pribor srednje veliine Radio-primopredajnik sa slualicama Metalni pajser (umesto hladnog oruja) Pumpu za preiavanje vode Kada ste konano odabrali opremu, proverite da li sve radi. Isprobajte sve nekoliko puta. Nosite itav dan svoj ruksak na leima. Ako vam izgleda preteak unutar vaeg ugodnog utvrenja, zamislite kako e vam izgledati nakon dana napornog hoda. Problem se moe resiti izborom predmeta koji kombinuju razliite alate (neki radio-aparati su opremljeni i baterijskim lampama, noevi za preivljavanje imaju na sebi kompas itd.). Istu filozofiju tednje prostora primenite i za oruje. Priguiva za oruje koje ve imate zauzimae manje prostora od celog novog oruja, kao to bi bio samostrel i dodatne strelice. Noenje ruksaka itav dan e vam ta kode predoiti gde su mesta koja ete nauljati, kako treba zategnuti pojaseve i kako na najbolji nain da osigurate opremu. VOZILA Zato biste peaili kada moete da se vozite? Amerikanci su uvek bili opsednuti idejom mainerije koja tedi trud. Industrija se neprestano trudi da izmisli i usavri maine koje e svakodnevne zadatke u svim aspektima uiniti brim, lakim i efikasnijim. Koje boanstvo zauzima vie mesto od automobila u panteonu amerike tehno religije? Sve nas, bez obzira na dob,
91
pol, rasu, ekonomski status ili geografsku lokaciju, ue da jc ova svemona maina, u svim divnim oblicima koje zauzima, reenje svih naih problema. Zato ovo ne bi bilo tako i za vreme napada zombija? Zar ne bi bilo logino jednostavno se prevesti velikom brzinom preko neprijateljske teritorije? Vreme potrebno za putovanje bi se pretvorilo iz dana u sate. Skladitenje opreme vie ne bi predstavljalo problem. Kakva su uopte zombiji pretnja kada ih jednostavno moete pregaziti? Zasigurno, ovo su bitne prednosti, ali s njima dolazi i more jednako bitnih problema. Razmotrite potronju goriva. Benzinskih pumpi moe biti malo, i one mogu biti meusobno udaljene. Najverovatnije ete ustanoviti da su one koje ste pronali odavno ve iscedene. Odreivanje tane potronje goriva vaeg vozila, noenje dodatnog goriva, ak i planiranje tane marrute moe vam samo donekle pomoi. Kako ete znati koji e vas put odvesti na bezbedno? Istraivanja obavljena nakon invazija pokazala su, naroito u Severnoj Americi, da veinu puteva ubrzo zapree naputena vozila. Dodatne prepreke se mogu javiti u vidu poruenih mostova, gomila otpadaka, i barikada koje su branioci napustili u poslednjem trenutku. Skretanje s puta predstavlja jednako teak, ako ne i tei izazov. Vonja kroz prirodu u potrazi za putem prema slobodi najbolji je nain da ostanete bez goriva. Mnogo vozila je pronaeno naputeno u divljini, suvog rezervoara i prazne, krvlju umrljane kabine. Zamislite da vam se dogodi kvar. Veina zapadnjaka koji svojim vozilima idu u zemlje Treeg sveta sa sobom nose i rezervne delove. Razlog za ovo je jasan: automobil je jedna od najkomplikovanijih maina na svetu. Na loim putevima, bez prikladne garae, maina se brzo moe pretvoriti u gomilu beskorisnog smea. A onda imamo i buku. Vonja kroz zaraeno podruje se moe initi primamljivom kada sve ide kako treba. Ali svaki motor, koliko god dobar priguiva da ima, stvara vie buke nego najglasnije hodanje. Ako se ikada zadesite u vozilu koje iz ma kog razloga ne moe da se pokrene, zgrabi te opremu i beite! Sve do tog trenutka ste objavljivali svoje prisustvo svakom ivom mrtvacu u blizini. Sada kada ste izgubili mobilnost koju ste imali u vozilu, neka vas srea prati u pokuaju da ih izbegnete.
92
Uprkos ovim uporozenjima, ini se teko odoleti iskuenju motorizovanog transporta. Sledi krai spisak uobiajenih vozila s njihovim prednostima i manama. 1. Putniki automobil Ono to je poznato kao obian auto", pojavljuje se u hiljadama varijacija. Zbog toga je teko govoriti uopteno o prednostima i nedostacima. Kada birate, obratite panju na potronju goriva, prostor za opremu, i izdrljivost. Najvei nedostatak putnikih automobila je nemogunost da se kreu po svakom terenu. Kao to je ve pomenuto, veina puteva e biti blokirana, prenatrpana ili unitena. Ako posedujete putniki automobil, zamislite kako bi podneo prelazak preko polja. Onda dodajte tome sneg, blato, kamenje, panjeve, rupe, potoie i veliki izbor zaralog, zaboravljenog otpada. Najverovatnije va putniki automobil nee stii daleko. Preesto je zemlja u okolini zaraene teritorije prekrivena pokvarenim i/ili zaglavljenim putnikim automobilima. 2. Terenac Devedesetih godina, kombinacija brzog ekonomskog rasta i jeftinog benzina dovela je do eksplozije proizvodnje ove vrste vozila -udovita na putevima pravljenih po uzoru na zlatno doba auto-industrije pedesetih godina, kada je vee uvek oznaavalo i bolje. Na prvi pogled, ovo se ini najboljim izborom za bekstvo. ta moe biti bolje za beg od neupokojenih od vozila sa sposobou da se kree van puteva poput vojnih vozila, i udobnou i pouzdanou putnikog automobila? Odgovor glasi: mnogo ta. Uprkos izgledu, nisu svi terenci opremljeni za vonju po svakom terenu. Mnogi od njih su namenjeni porroaima koji ih nikada nee provozati dalje od svog susedstva. Ali ta je sa bezbednou? Zar sama masa tako velikih vozila ne prua zatitu? Odgovor je, opet, ne. Istraivanja sprovoena u vie navrata pokazala su da su sigurnosni standardi brojnih terenaca daleko ispod onih koji vae za putnike automobile. Imajui to u vidu, treba rei da su neka od ovih vozila zaista ono za ta se izdaju: teke, pouzdane maine koje mogu izdrati surove uslove. Paljivo istraite sve opcije da biste bili u stanju da razlikujete ove autentine modele od nepouzdanih, neogovorno reklamiranih modela koji gutaju benzin i u ijem je dizajnu primarna bila estetika.
93
3. Teretna vozila U ovu kategoriju spadaju sva teretna vozila srednje veliine, od kombija, preko kamiona za isporuku robe, do kua na tokovima. Imajui u vidu visoku potronju goriva, ograniene sposobnosti za vonju van puta (u zavisnosti od modela), i masivnu, nezgrapnu karoseriju, ova vozila se smatraju najgorim izborom za prevoz. Deavalo se u vie navrata da se ovakva vozila zaglave bilo u gradu, bilo u divljini, pretvarajui time one unutra u konzerviranu hranu. 4. Autobus Kao to vai i za prethodnu kategoriju, ove velike maine predstavljaju opasnost jednako i za vozaa kao i za ive mrtvace. Zaboravite na brzinu, zaboravite na pokretljivost, zaboravite efikasnu potronju goriva, upotrebu van puta, tajnost ili bilo koju drugu karakteristiku koja vam je potrebna da pobegnete iz zaraene zone. Autobus ne poseduje nijednu od njih. Paradoksalno, ako autobus ima jedno preimustvo", ono se ne tie bega, ve napada. Dvaput su grupe lovaca upotrebile autobuse kao pokretne tvrave kada su ulazile u zaraenu zonu. Klonite ih se, sem ako ne nameravate da ih upotrebite na ovaj nain. 5. Oklopna kola Ovi civilni tenkovi su, u najmanju ruku, retki. Ako ne radite za kompaniju koja se bavi privatnim obezbeenjem, ili ne posedujete ogromno lino bogatstvo, teko da ete uspeti da se domognete ijednog primerka. Iako troe dosta goriva, i ne mogu se koristiti na svakom terenu, oklopna kola pruaju veliki broj preimustava ljudima u bekstvu. Teki oklop ini vozaa praktino neranjivim. ak i ako se desi kvar, oni unutra e preiveti dokle god im traju zalihe. Horda zombija, ma koliko da je velika, nikada ne bi uspela da probije ojaani elik.
94
6. Motocikl Definitivno najbolji izbor za beg iz zaraene zone. Motocikl a naroito terenski motocikl - moe prii mestima koja su nedostupna vozilima na etiri toka. Brzina i pokretljivost im omoguavaju da prou pravo kroz gomilu zombija. Moete ih gurati kilometrima, zahvaljujui maloj teini. Naravno, imaju i nedostataka. Motocikli imaju male rezervoare, i ne pruaju nikakvu zatitu. Statistike, meutim, pokazuju da su ovi nedostaci zanemarljivi. Kada se uporede s drugim vozaima koji su pokuali da umaknu iz zaraene zone, postotak preivelih vozaa terenskog motocikla je 23 puta vei. Naalost, za 31 odsto smrtnih sluajeva krive su obine nesree. Nemarni i/ili bahati vozai mogu poginuti u sudaru jednako lako kao i to mogu zavriti u eljustima hodajuih mrtvaca. 7. dodatna oprema za motorna vozila Oprema za krpljenje guma " Pumpa Dodatno gorivo (koliko god se moe poneti i smestiti van kabine) Rezervni delovi (u zavisnosti od veliine) Amaterski radio Uputstvo za upotrebu Pribor za popravku (kablovi za paljenje, dizalica itd.) 8. Alternativni naini prevoza po pute vi ma A. Konj Niko ne moe osporiti oigledna preimustva bega na leima konja. Sipanje goriva na benzinskoj pumpi nije potrebno. Dodatne zalihe se svode na hranu, ebe i lekove. Kako kopitima nisu potrebni putevi, moete putovati po razliitim terenima. Pre nego to se pojavio luksuz u vidu
95
automobila, ljudi su uspeno putovali na leima ovih brzih, izdrljivih ivotinja. Ipak, pre nego to osedlate konja i krenete na put, imajte u vidu i ova jednostavna upozorenja, jahanje zahteva vetinu, to vam moe rei svako ko je kao dete jahao ponija. Zaboravite to kako lako izgleda u vesternima. Teko je savladati
vetinu jahanja i brige o konju. Nemojte se nadati da ete ih pokupiti u hodu, ako ih ve ne znate. Sledei nedostatak se tie zombija, naime, neupokojeni uasavaju konje. ak e i miris zombija, noen vetrom kilometrima, biti dovoljan da veina konja zapadne u histeriju. Ovo moe koristiti iskusnom jahau koji zna kako da obuzda svoju ivotinju kao rano upozorenje. Za veinu e se, naalost, zavriti katapultiranjem na zemlju, povredama i tome slino. Konj, u tom trenutku, ne samo to e napustiti nemonog jahaa ve e, pored toga, njegovo izbezumljeno njitanje privui svakog zombija u blizini. B. Bicikl Za razliku od svih ostalih, ovo vozilo nudi ono najbolje iz oba sveta. Obian bicikl je brz, tih, pokree se snagom miia, i lak jc za odravanje. Dodajte ovome i to da je ovo jedino vozilo koje moete podii i nositi ako teren postane previe neravan. Ljudi koji su koristili bicikle da pobegnu iz zaraenih zona gotovo su uvek proli bolje od onih koji su putovali peice. Da biste dobili najbolji rezultat, koristite mauntin-bajk umesto trkakog ili modela za rekreaciju. Ne dozvolite, meutim, da vam brzina i pokretljivost udare u glavu. Nosite zatitnu opremu, i vodite vie rauna o sigurnosti
96
nego o brzini. Poslednje to elite jeste da zavrite u jarku sa slomljenim nogama i skrenim biciklom, dok bat koraka neupokojenih postaju blii sa svakim korakom. VRSTE TERENA Veliki deo evolucije nae vrste svodio se na borbu da ovladamo okolinom. Neki bi rekli da smo u tome i preterali. Ovo moda jeste, a moda i nije tano. Ono to se ne moe osporiti, posebno za industrijalizovane zemlje Prvog sveta, jeste injenica da je mogue u potpunosti preuzeti kontrolu nad vremenskim prilikama. U udobnosti vaeg doma, vi ih kontroliete. Vi odluujete da li e biti toplo ili hladno, suvo ili vlano. Vi moete odluiti da uklonite dnevno svetio navlaei roletne, ili da izbriete no jednostavno palei sijalicu. Zidovi i zatvoreni prozori vetakog mehura koji nazivate svojim domom mogu zaustaviti ak i mirise, a u nekim sluajevima i zvuke spoljanjeg sveta. Unutar tog mehura, prirodi nareujete vi; u spoljnom svetu, usred bekstva od gomile podivljalih zombija, situacija je obrnuta. Biete na milosti i nemilosti prirode, u nemogunosti da promenite ak i najmanji aspekt okruenja koje ste ranije uzimali zdravo za gotovo. Klju za preivljavanje e leati u vaoj sposobnosti da se prilagodite, a prvi korak u tome e biti da upoznate teren. Postoji skup zasebnih pravila za svako okruenje u kojem se naete. Ova pravila morate prouiti i uvek ih potovati. Od toga koliko ih se pridravate zavisie da li e teren postati va saveznik ili neprijatelj. 1. ume (umerene/tropske) Visoko, gusto drvee e vam pomoi da se sakrijete. Zvui ivotinja ili potpuna tiina mogu vas upozoriti na nadolazeu opasnost. Meka zemlja e priguiti vae korake. Povremeni izvori prirodne hrane (lenici, bobice, riba, divlja itd.) dopunie i proirie zalihe hrane koje nosite sa sobom. Spavanje u granju visokog drvea e vam omoguiti miran noni odmor, jedna od neprijatnih smetnji potie od kronji iznad vas. Ako iznad sebe zaujete helikopter, neete mu moi signalizirati na vreme. ak i ako vas posada primeti, bie im potrebna velika istina da slete. Zna da bude poraavajue kada zaujete mogue spasenje kako vam leti iznad glave, a ne moete da ga vidite.
97
2. Ravnice iroki otvoreni prostori omoguie zombijima da vas primete sa velike udaljenosti. Izbegavajte ih ako je mogue. Ako nije, pomno osmatrajte i traite neupokojene. Postarajte se da ih primetite pre nego to oni primete vas. Bacite se istog trenutka na zemlju. Pustite ih da prou. Ako morate da se kreete, puzite. Ostanite na zemlji sve dok ne izaete iz opasne zone. 3. Njive Za sakrivanje, nema nieg boljeg od visokih useva. Pitanje glasi: da li e ovo predstavljati prednost za vas ili za vrebajueg ivog mrtvaca? Buka e biti kljuni faktor. Lutanje kroz osuene useve e napraviti dovoljno galame da privue zombije sa svih strana. ak i kada su usevi soni i bujni, kroz njive putujte polako, paljivo oslukujte i budite spremni za borbu prsa u prsa u svakom trenutku. 4. Brda Putovanje kroz brdovit teren e vam ograniiti vidljivost. Ako je mogue, izbegavajte uzvJenja. Drite se dolina. Drite na oku oblinje vrhove da vas neki neoekivani zombi ne prime ti. Uzvienja mogu koristiti da se orijentiete, potvrdite da ste na dobrom putu, i utvrdite lokaciju zombija u blizini. Uzvienjima prilazite izuzetno oprezno. Drite se zemlje, puzite na stomaku, sa oima pripravnim da spaze mlitavo oblije i uima spremnim da u svakom trenutku zauju to karakteristino stenjanje. 5. Movare Ako je mogue, izbegavajte movarno zemljite u potpunosti. Buka koju stvara prskanje vode onemoguie bilo kakvo prikrivanje. Otrovne i opasne ivotinje predstavljae jednako veliku pretnju kao i neupokojeni. Meko blato e vas usporiti, naroito ako nosite teak prtljag. Uvek se drite vrste, suvc zemlje. Ako morate, prelazite samo preko najmanjih pliaka. Obratite panju na talasie ili bilo kakve pokrete ispod povrine. Moda je neki zombi potonuo kroz meko blato i sada je zarobljen tik ispod povrine vode. Traite tragove ivotinja i njihove leeve. Kao i u umama, oslukujte zvuke divljine. Njihovo fiziko prisustvo moe vam posluiti kao sistem
98
ranog upozorenja. U ovakvim ekosistemima ive stotine razliitih vrsta ivotinja i ptica. Samo bi pretnja u vidu velikih grabljivaca mogla da ih uutka. Ako se nalazite usred movare, i odjednom vie ne ujete nita, znaete da su neupokojeni blizu. 6. Tundra Ovo subarktiko okruenje je najpovoljnije mesto za ljude na zemlji. Bezbedno je putovati tokom dugih zimskih noi, jer ekstremno niske temperature smrzavaju zombije u hodu. Dugi letnji dani izjednaavaju mogunosti ljudi, koji se najvie oslanjaju na vid, i njihovih progonilaca otrih svih ula. Ovo takode omoguava da se due vremena bude u pokretu. Paradoksalno, dokazano je da su-barktiki sumrak omoguava dublji, oputeniji san. Begunci koji su prenoili" u ovim uslovima svaki put su izvetavali da su se zaista odmorili bez straha da e se natrula rulja baciti na njih iz mraka. 7. Pustinja Pored gradova, vrele, suve zone spadaju medu najopasnija okruenja na zemlji. ak i bez pretnje od zombija, dehidracija i/ili toplotni udar mogu ubiti oveka u roku od nekoliko sati. Najbolji nain da izbegnete ove smrtonosne uslove oigledno je da putujete po noi. Naalost, ovo nee biti izvodljivo, jer je krajnje opasno putovati po noi tokom napada. Za putovanje rezerviite tri sata nakon svitanja i tri sata pre mraka. Najsjajniji, najtopliji deo dana provedite u hladu i ne kreui se. Koristite sate potpunog mraka za odmor. Ovo e usporiti vae putovanje, ali umnogome smanjiti mogunost da budete napadnuti. Vodite rauna o tome da imate dovoljno vode za put, vie nego kad biste se nalazili na bilo kom drugom terenu, ili da sigurno znate gde ete doi do nje. Ako jc mogue, u potpunosti zaobidite pustinje. Nikada nemojte zaboraviti da vas ovo okruenje moe ubiti jednako lako kao i hodajui mrtvaci. 8. Gradovi Kao to je ranije reeno, treba po svaku cenu izbegavati gusto naseljena podruja. U njima se moe oekivati kovitlac neopisivog haosa. Zamislite veliki broj ljudi - recimo, pola miliona preputenih samima sebi u gradu
99
bez tekue vode, struje, telefona, isporuke namirnica, medicinske nege, odvoza smea, vatrogasne slube, ili policije. Sada dodajte tome hiljade mesoderskih udovita koja love po krvlju natopljenim ulicama. Zamislite pola miliona ljudi - preplaenih, pomahnitalih, frustriranih - kako se bore za svoj ivot. Nijedno ratite na svetu, nikakvi graanski nemiri, nikakvo normalno" slamanje drutvenog poretka ne moe vas pripremiti za nonu moru kakva je grad koji opsedaju ivi mrtvaci. Ako ba morate ignorisati zdrav razum i putovati kroz urbano podruje, sledea pravila e poveati (ali ni u kom sluaju garantovati) vae anse da preivite: A. Upoznajte podruje! Ovo pravilo nikad nije na odmet ponoviti, jer nigde nije bitnije 1 nego u urbanim zonama. Koliko je velik grad u koji ulazite? Koliko su iroki putevi u njemu? Gde se nalaze take zaguenja, kao mostovi ili tuneli? Gde se nalaze mrtve ulice? Ima li u njemu fabrika, hemijskih pogona ili drugih mesta u kojima se skladite opasni materijali? Gde se nalaze graevinske lokacije koje mogu predstavljati prepreku? Ima li ravnih, otvorenih povrina poput igralita ili parkova koje vam mogu skratiti put? Gde se nalaze bolnice, policijske stanice, crkve i ostale zgrade koje mogu privui zombije? Bilo bi veoma vano imati plan grada, dodatni vodi bi bio jo bolji, ali najbolje je znanje iz prve ruke. B. Nikada ne koristite vozila na etiri toka anse da pronaete ulicu koja vodi s kraja na kraj grada i koja nije blokirana praktino su ravne nuli. Ako nemate stalan dotok pouzdanih informacija o takvoj trasi, neka vam ne pada na pamet da je pronaete u svom automobilu, kamionu ili dipu. Motocikl e vam omoguiti da zaobiete blokirane puteve. Buka koju stvara, meutim, ponitava ovu prednost. Putovanje peice ili na biciklu e vam pruiti preimustvo brzine, tajnovitosti i prilagodljivosti u ovom betonskom lavirintu. C. Koristite autoputeve Ako je napad preao iz aktivne bitke u totalnu invaziju, korienje autoputa e biti najbezbednije. Od pedesetih godina, autoputevi su proli kroz svaku metropolu, kao i svaki grad srednje veliine u Sjedinjenim Dravama. Najee su postavljeni u pravoj liniji, ime tede vreme potrebno za putovanje. Dugi segmenti su omeeni visokim ogradama ili su izdignuti visoko iznad zemlje, to onemoguava ivim mrtvacima da vas dohvate. Ako ipak pronau podignutu rampu ili probiju ogradu, i dalje
100
ete se kretati dovoljno brzo da se provezete (na biciklu ili na motociklu) ili da jednostavno protrite. Vozila na etiri toka i dalje nisu pametan izbor, jer e statina vozila zasigurno blokirati svaki autoput. U mnogima od njih e se nalaziti zombiji - ujedeni ljudi koji su pokuali da pobegnu iz grada, zatim podlegli ranama i na kraju se reanimirali, a i dalje su privezani za sedita. Ispitajte svako vozilo pre nego to mu priete, i pazite se od onih na kojima primetite otvorena ili slomljena stakla. Drite maetu pri ruci kako biste je mogli upotrebiti ako vas grabeljiva aka iznenada dohvati. Budite izuzetno oprezni kada koristite vatreno oruje, s priguivaem ili bez njega. Zapamtite da se kreete po minskom polju prepunom punih ili delimino napunjenih rezervoara. Jedan zalutali metak ili varnica, i ivi mrtvaci e vam postati jo i najmanji problem. D. Ostanite na povrini zemlje Atmosferski odvodi, podzemna eleznica, kanalizacija i ostali podzemni sistemi mogu vas zatititi od hordi iznad vas. Meutim, kao i na autoputevima, rizikujete da vas zombiji koji ve love na tim me-stima sateraju u oak. Za razliku od autoputeva, ovde neete imati mogunost da jednostavno preskoite ogradu ili skoite s nadvonjaka. Ako naiete na njih, moda neete imati mesta da uzmaknete. Putovanje ispod zemlje takode garantuje potpun mrak, to je ve jedna stvar koja vam ne ide u prilog. Akustika je u veini tunela mnogo jaa nego iznad zemlje. Ovo e, istina, spreiti zombije da odrede vau tanu lokaciju, ali e istovremeno pokrenuti lananu reakciju kroz celi podzemni sistem. Ukoliko niste poznavalac sistema - ako ste pomogli da se projektuje, izgradi ili odrava ne prilazite mu ni blizu. E. Pazite se prijateljske vatre ak i ako je grad ili deo grada proglaen pregaenim" (u potpunosti su ga zauzeli zombiji), i dalje mogu postojati depovi otpora. Preiveli e, po svoj prilici, prvo pucati, a onda pokuavati da identifikuju napadae. Da biste izbegli prijateljsku vatru, budite na oprezu kada primetite skupine zombija. Ovo bi moglo ukazivati na bitku koja i dalje traje. Takode, obratite panju na gomile mrtvih tela. One bi mogle oznaavati zonu ubistava snajpera iz oblinjeg uporita. Oslukujte paljbu, pokuajte da odredite odakle dolazi, i nairoko je zaobidite. Posmatrajte i pazite na znake poput dima, svetla na prozorima, ljudskih glasova ili buke maina. Opet, posmatrajte tela. Brda leeva, naroito u situacijama gde su svi okrenuti u
101
istom pravcu, ukazuju na koncentrisani napor neupokojenih da se domognu jednog cilja. injenica da su pali na istom mestu moe znaiti da ih je pobio dobro obuen snajper koji se nalazi na utvrenoj poziciji. Ako smatrate da se nalazite u blizini ljudi, ne pokuavajte da stupite s njima u kontakt. Dizanje prepoznatljive buke ili uzvikivanje Ne pucajte!" samo e privui neupokojene. F. Uite u zoru, izaite pre sumraka Ako je grad prevelik da biste ga mogli prei u jednom danu, nikada se ne zaustavljajte dok se nalazite u njemu. Kao to je ve pomenuto, opasnosti nonog putovanja po seoskim podrujima stostruko se umnoavaju unutar grada. Ako se naete na ulazu u grad samo nekoliko sati pre sumraka, povucite se nazad do jutra. Ako ste i dalje na gradskoj teritoriji i ostaje vam samo nekoliko minuta do zalaska sunca, nastavite da se kreete sve dok dobro ne odmaknete pre nego to se zaustavite da se ulogorite. Ovo je jedini sluaj kada je putovanje po noi prihvatljivo. Seoske oblasti su po mraku uvek (relativno) bezbednije od grada usred dana. G. Spavajte spremni za beg Neke gradove je logistiki nemogue prei u jednom danu. Naroito danas, sa irenjem gradova i njihovim spajanjem" (izgradnjom naselja izmeu dva gradska centra), postaje sve tee definisa-ti granice grada. U ovim sluajevima, bie potrebno da pronaete prikladno mesto na kojem ete spavati ili se, u najmanju ruku, odmoriti za sutranji dan. Traite zgrade, poeljno je ne vie od etiri sprata, koje se nalaze meusobno blizu (ali se ne dodiruju). Zgrada s ravnim krovom i samo jednim ulazom predstavljae va najbolji izbor. Prvo, proverite da li moete bezbedno skoiti s jednog krova na drugi. Drugo, zabarikadirajte vrata koja vode na krov. ALTERNATIVNA PREVOZNA SREDSTVA
1. Vazduhom
Statistika je pokazala da je letenje najsigurniji nain putovanja. Ovo je svakako tano i kada beite iz zaraene zone. Vreme na putu se svodi na minute. Teren i ostale fizike barijere postaju nebitni. Potreba za hranom, zalihama, praktino svaka lekcija iz ove knjige bledi dok lebdire visoko iznad glava ivih mrtvaca. Meutim, ovaj nain putovanja ima svojih
102
nedostataka. U zavisnosti od tipa letc-lice i uslova koji se razmatraju, ovi nedostaci mogu ponititi sve prednosti letenja. A. Avion Nema nieg breg ni korisnijeg od standardnog aviona, pod uslo-vom da bar jedna osoba u vaoj grupi ume da pilotira. Ovde e gorivo bukvalno predstavljati pitanje ivota i smrti. Ako vae putovanje zahteva da se negde zaustavite da dopunite gorivo, morate znati tanu lokaciju gde to moete uraditi, i biti potpuno uvereni da ete bezbedno doi na cilj. Deavalo se da, tokom prvih faza izbijanja zaraze, graani uzlete u privatnim avionima a da nisu isplanirali odredite. Mnogi od njih su sruili, dok su drugi pokuali da dopune gorivo usred zaraene zone. U jednom sluaju, bivi pilot kaskader je odleteo avionom iz opasne zone, nestalo mu je goriva, a zatim je pokuao da se padobranskim skokom domogne bezbednosti. Do trenutka kada je dodirnuo zemlju, svaki zombi u krugu od petnaest kilometara je primetio avion i polako se zaputio prema njemu. (O ovome je izvestio drugi pilot.) Hidroavioni bi vas mogli spasti od ove potencijalne opasnosti (pod u slovom da ostanete iznad vode). Meutim, iskakanje nasred jezera ili okeana vas moe zatiti od ivih mrtvaca, ali vam nee pruiti zatitu od prirode. Proitajte izvetaje pilota iz Drugog svetskog rata koji su proveli sedmice na splavovima nakon to su oboreni, pa ete moda dvaput razmisliti pre nego to zajaete svoju amfibijsku pticu. B. Helikopter Sposobnost da se spusti na svaku zgradu i u svako doba predstavlja znaajnu prednost u odnosu na avione. Nestanak goriva prestaje da bude smrtna kazna, jer vam nije potrebna pista za sletanje. Ali ta ako sletite usred neprijateljskog okruenja? Sama buka e objaviti vae prisustvo. Sto se tie dosipanja goriva, primenite ista pravila koja vae i za avione. C. Letei balon Jedna od najprimitivnijih leteih maina je zapravo i najefikasnija. Letei balon, ispunjen bilo toplim vazduhom bilo helijumom, moe nedeljama ostati u vazduhu. Njegova mana je, meutim, nedostatak motora. Letei baloni u velikoj meri zavise od vetra i toplih vazdunih struja. Osim ukoliko nemate veliko praktino iskustvo s njima, moe se desiti da zavrite tako to ete bespomono viski u vazduhu iznad neprijateljske teritorije.
103
D. Diriabl Moe izgledati apsurdno, i moe se desiti da bude nemogue doi do njega, ali ako elite da putujete vazduhom, nema nieg boljeg za to od diriabla napunjenog helijumom. Ove vazdune lae,usavrene tokom Prvog svetskog rata, kada su bile na putu da za-mene avione, gotovo su u potpunosti naputene nakon katastrofe cepebna Hiiideiiburg 1937. godine. Danas se koriste samo kao lebdei bilbordi ili za prenos nekih sportskih manifestacija iz vazdu-ha. Meutim, tokom invazije, oni pruaju preimustva izdrljivosti balona, kao i mobilnost i sposobnost da se sleti na svaki teren koje nude helikopteri. Vazdune lae su koriene etiri puta tokom napada zombija - jednom za bekstvo, jednom za prouavanje, i dvaput za misije otkrivanja i unitavanja mrtve sile. Svaki put su postigle neverovatan uspeh.
2. Vodom
Brodovi svih vrsta spadaju u nasigurnije metode transporta tokom napada. Kao to je ve pomenuto, zombiji ne koriste plua, tako da mogu da putuju pod vodom, ali im nedostaje koordinacija pokreta neophodna za plivanje. Stoga, putovanje brodom ima mnoga zajednika preimustva s letenjem. U vie navrata se deavalo da ljudi koji bee preko neke vodene povrine primete zombije kako ih gledaju sa dna. ak i ako se kobilica broda nalazi na samo nekoliko centimetara iznad dohvata zombija, ljudi nemaju ega da se plae. Istraivanja su pokazala da je broj preivelih koji su beali preko vode pet puta vei od onih koji su beali kopnom. Kako je vei deo teritorije Sjedinjenih Drava ispresecan rekama i kanalima, teoretski je mogue ovako putovati stotinama kilometara. U nekim sluajevima, ljudi koji su koristili brodove poput vetakih ostrva na sredini jezera uspevali su da preive sedmicama, dok su za to vreme gomile ivih mrtvaca ekale na obali. A. Vrste pogona 1. Motor. Fosilna goriva ne pruaju samo veu brzinu, ve i najveu mogunost kontrole nad plovilom na svakoj vodenoj povrini. Oigledan nedostatak je, meutim, ograniena koliina goriva. Da ponovimo, ili ponesite dovoljnu koliinu goriva za itavo putovanje sa sobom, ili budite sigurni da unapred znate tanu lokaciju gde moete nai dovoljne koliine.
104
Sledei problem jc, kao to se moe i oekivati, buka. Putovanje manjom brzinom moe utedeti gorivo, ali e takode upozoriti svakog zombija u blizini na vae prisustvo (sporiji motor je jednako buan kao i brzi). Ipak, motori koji rade na fosilno gorivo imaju upotrebnu vrednost. I! opasnoj situaciji mogu vam omoguiti naglo ubrzanje. Koristite ih samo kada je to neophodno, i uvek budite paljivi. 2. Jedra: Vetar je stalan izvor energije. Korienje snage vetra e vam omoguiti da putujete bez brige oko potronje goriva. Osim lepetanja oputenih jedara, brodovi na jedra prave buku koliko i morska trava praktino nimalo. Naalost, vetar je veoma nepredvidiv. Odsustvo vetra vas moe sputati u mestu; snaan vetar vas moe prevrnuti. U devet od deset sluajeva, vetar nee duvati u potrebnom smeru. ak i kada se to desi, bie vam mnogo tee da usporite ili se zaustavite nego kad biste mogli ugasiti motor. Svaki poetnik moe upravljati motornim amcem, ali jedrenje zahteva vetinu, strpljenje, inteligenciju i godine vebe. Zapamtite to pre nego to potrite do najblie jedrilice, zapnete jedro i otkrijete da vas vetar nosi pravo prema ivim mrtvacima. 3. Miii: Ima li ieg jednostavnijeg od veslanja? Sa malo vebe svako moe pokrenuti svoje plovilo i upravljati njime. Ovde se kao kao najvanija mana pokazuje jednostavna ljudska slabost: mi se umaramo. Ovo je neto to treba razmotriti kada planirate putovanje po moru. Koliko daleko morate da odete? Koliko ljudi putuje s vama? ak i ako se smenjujete za veslima, moete li doi do odredita pre nego to svi budu iscrpljeni? Osim ako nemate rezervni motor ili jedro, budite paljivi kada planirate putovanja koja u potpunosti zavise od snage ljudskih miia. Zapamtite, ljudi moraju da se odmaraju,a zombiji ne. Zato se staviti usred situacije u kojoj se naa najvea slabost suprotstavlja njihovoj najveoj snazi? OPTA PRAVILA: Najgora stvar koju moete da uradite kada se ukrcate na brod jeste da poverujete da je opasnost iza vas. Ovaj lani oseaj sigurnosti je izazvao pogibije stotina ljudi, rtava koje su mogle preiveti da su bile na oprezu i da su razmiljale. Beg preko vode se ne razlikuje od bega vazduhom ili kopnom. Da biste putovali bezbedno i sigurno, morate obratiti panju na upozorenja, potovati odreena pravila i u potpunosti savladati odreene lekcije:
105
1. UPOZNAJTE SVOJ PUT PREKO VODE: Ima li prepreka pred vama? ta je s branama, mostovima, brzacima ili vodopadima? Kao i kada putujete kopnom, detaljno poznavanje puta pred vama, pre nego to krenete, bie od ivotne vanosti. 2. DRITE SE DUBOKE VODE: Poeljno je dublje od etiri metra. Ako bi bila imalo plia, moglo bi se desiti da zombi bude u stanju da dosegne va brod. Mnogim beguncima se dogodilo da ih zombiji koji se kriju ispod povrine povuku na dno, naroito u mutnim vodama. Drugima se deavalo da izgube delove propelera ili kormila kada bi udarili u potopljenog zombija. 3. NE TEDITE NA ZALIHAMA: Mnogi ljudi veruju da nije potrebno spakovati hranu kada putuju niz reku ili kanal. Uostalom, zato ne pecati hranu i ne piti vodu ispod sebe? Naalost, dani Haklberija Fina, kada su reke bile iste i pune ivota, odavno su proli. Nakon decenija izlivanja industrijskog otpada, u veini reka nema ivota. Gak i bez vetakog zagaivanja, u brojnim rekama i jezerima se nalaze bakterije koje potiu od ljudskog i ivotinjskog izmeta, i one mogu izazvati opasne bolesti. Zakljuak: uvek nosite dovoljno hrane i svee vode da vam traje do kraja putovanja. Takoe, za kupanje i kuvanje treba koristiti i pumpu za filtriranje. 4. PAZITE NA SIDRO!: esto se deavalo da su ljudi koji su se oseali bezbedno na brodu bacili sidro, a onda legli da spavaju. Neki od ovih ljudi se nikada vie nisu probudili. Zombiji koji hodaju po dnu mogu uti brod kako se pribliava, kao i zvuk sidra koje udara u blato. Nakon to pronau lanac, mogu ga iskoristiti da se uz njega popnu na va brod. Neka uvek jedna osoba pazi, i budite spremni da preseete vez na prvi znak nevolje.
106
U NAPADU
U julu 1887, dogodila se manja epidemija na farmi u blizini gradia Omarama, na Junom ostrvu na Novom Zelandu. Iako nije poznato ta se deavalo u ranim fazama napada, izvetaji kau da se u sumrak grupa od etrnaest naoruanih ljudi, nakon to je eliminisala tri zombija u blizini, zajedniki zaputila prema kui koju su nameravali da rutinski oiste od zombija. Jednoga su poslali da iz vidi kuu. On ulazi; uju se vrisci, stenjanje i pucnji; onda nita. Jo jednog oveka alju unutra. U poetku se ne uje nita. Primeen je kako se naginje kroz prozor na gornjem spratu, vie kako je pronaao napola pojeden le, i nita vie. Iznenada se ruka u stanju raspadanja pojavljuje iza njega, povlai ga za kosu i uvlai unutra. Ostali tre da mu pomognu. im su uli u kuu, pet zombija ih napada sa svih strana. Oruja s dugom rukom poput sekira i kosa bila su beskorisna u skuenom prostoru. Ispostavilo se da isto vai i za puke s dugim cevima. Brzopleti pucnji iz pitolja ubijaju tri oveka i ranjavaju jo dvojicu. Na vrhuncu borbe prsa u prsa, jedan od preivelih panici, istrava iz kue, grabi kerozinsku lampu i baca je kroz prozor unutra. Kasnije su pronaeni samo ugljenisani leevi. Cilj ovog poglavlja je da pomogne u planiranju civilnih akcija za unitavanje zombija. Kao to je ve pomenuto, brojne vladine agencije e imati na raspolaganju sopstvenu opremu i doktrine (nadajmo se) napisane za tako nekonvencionalno ratovanje. Ako odlue da se pojave, sjajno. Zavalite se, opustite, i gledajte zbog ega plaate porez. Ali ta ako se, to je ve pomenuto kao mogunost, oni koje plaamo i od kojih oekujemo da nas tite - ne pojave? U tom sluaju, odgovornost za unitenje pretnje od neupokojenih pada na vas i one koje uspete ubediti da vam se pridrue. Svako pravilo, taktika, svako orue i oruje koje se pominju u ovom odeljku, paljivo su osmiljeni za upravo takav sticaj okolnosti. Sve to je preuzeto iz pravih bitaka. Sve je testirano i dokazano u borbi, i pripremljeno za trenutak kada se povlaenje zavri i kada doe vreme za lov na lovce. OPTA PRAVILA: 1. ZAJEDNIKI ODGOVOR: Kao to je sluaj i s drugim vrstama borbe, rat protiv neupokojenih nikada ne treba da bude solo misija. Ve je pomenuto da u zapadnoj a naroito u amerikoj - kulturi postoji mit o
107
superpojedincu. Jedan ovek ili ena, naoruani do zuba i izuzetno vesti, sa ivcima od elika, mogu pokoriti svet. Zaista, svi koji veruju u to trebalo bi da skinu svu odeu, pozovu neupokojene i legnu na srebrni tanjir. Ako krenete sami, ne samo to ete poginuti ve ete stvoriti i jo jednog zombija. Zajedniki napor, uvek zajedniki, pokazao se kao jedina uspena strategija za satiranje armija neupokojenih. 2. ODRAVAJTE DISCIPLINU: Ako odluite da zanemarite sve ostalo iz ovog poglavlja, ako vam ispravno naoruavanje, oprema, sredstva komunikacije i taktika izgledaju kao besmisleno traenje vremena, ako samo jedno ponesete sa sobom kada krenete da se suoite sa ivim mrtvacima, neka to bude vrsta, postojana, pouzdana disciplina. Disciplinovana grupa, koliko god bila mala, moe naneti daleko vie tete vojsci neupokojenih nego dobro naoruana rulja. Imajui u vidu da je ova knjiga namenjena civilima, a ne vojnicima, bie teko postii ovu vrstu discipline. Kada birate svoj tim, budite sigurni da ljudi i ene pod vaom komandom razumeju vae instrukcije. Koristite jasne, precizne izraze. Ne koristite vojni ili neki drugi argon, osim u sluaju ga svi lanovi vaeg tima poznaju. Postarajte se da postoji samo jedan voa, neko koga cela grupa priznaje i potuje. Postarajte se da u grupi nema privatnih razmirica ili da su, u najmanju ruku, davno ve zaboravljene. Ako ispunjenje ovih zahteva znai da ete morati smanjiti broj ljudi, neka bude tako. Va tim treba i mora da funkcionie kao celina. Ako to ne bude tako, pred vama e se nai itav niz uasnih mogunosti. I velike, dobro naoruane grupe bivale su unitene kada su se njihovi lanovi uspaniili, rasprili ili okrenuli jedni protiv drugih. Zaboravite na ono to ste videli u filmovima; razdrljene grupe lokalaca s pivom i samarama u rukama kako tite oveanstvo od zombija. U stvarnom ivotu, takva rulja bi za zombije bila poput vedskog stola koji mae orujem. 3. BUDITE NA OPREZU: Moda se oseate zaneseno nakon uspenog okraja; moda ste umorni nakon nekoliko neprospa-vanih noi; moda su sati i sati jalove potrage izazvali u vama izuzetnu dosadu. Ma kakav razlog imali, nikada se ne oputajte. Neupokojeni mogu biti bilo gde, zvui koje prave prigueni, znaci da su blizu neprimeeni. Bez obzira na to koliko vam se bezbednim podruje ini, budite na oprezu, budite na oprezu, budite na oprezu!
108
4. KORISTITE VODIE: Nee se svaka bitka odvijati na poznatom terenu. Pre nego to uete u oblast koja je nepoznata i vama i lanovima vae grupe, regrutujte nekog ko poznaje okolinu. On ili ona vam mogu pokazati sva mesta za skrivanje, sve prepreke, sve puteve za beg, itd. Grupe bez vodia su poznate po tome da previde da se glavne cevi za prenos gasa nalaze ispred linije vatre ili da su toksine hemikalije pohranjene u zgradi koju su upravo zapalile. Uspene armije kroz istoriju su uvek plaale lokalno stanovnitvo s teritorije koju su name-ravale da pokore. Armije koje su se kretale naslepo najee su bivale poraene. 5. NAPRAVITE BAZU, OBEZBEDITE PODRKU: Tim nikada ne bi smeo da se upusti u bitku, a da prethodno nije uspostavljena sigurna zona. Ova oblast bi trebalo da se nalazi daleko izvan podruja koje je meta napada. U njoj bi trebalo da bude grupa za podrku, opremljena svime to vam je potrebno za nesmetanu borbu. Treba da bude pogodna za odbranu, ako se ratna srea okrene protiv vas. Tvrava, bolnica, skladite, centar za prikupljanje informacija na sve ovo vaa grupa treba da rauna kada joj izdate nareenje povratak u bazu". 6. KORISTITE DNEVNO SVETLO: Nije sluajno to se radnja veine horor filmova odvija po noi. Tama je uvek sluila kao inspiracija za horor iz jednog razloga: homo sapijens nije osposobljen za nonu aktivnost. Slab noni vid i slabo razvijeni sluh i njuh ine nas biima dana. Mada zombiji nisu vetiji od nas u nonoj borbi, dokazano je da je uvek bezbednije suoiti se sa njima po danu. Dnevna svetlost ne samo da omoguava bolju vidljivost, ona ima i pozitivan psiholoki efekat na lanove vaeg tima. 7. PLANIRAJTE BEKSTVO: Koliko je zombija s kojima ete se susresti? Ukoliko ne znate taan broj, pripremite unapred puteve za bekstvo, izvidite ih i drite pod straom. Preesto se deavalo da lovci puni samopouzdanja uetaju u zaraenu zonu samo da bi ih pregazile gomile o kojima nisu ni sanjali. Budite sigurni da je va put za bekstvo ist, u blizini i, pre svega, da na njemu nema nikakvih prepreka. Ako to vae brojno stanje doputa, ostavite nekoliko lanova grupe da ga uvaju. Ponekad se deavalo da grupe u povlaenju budu zarobljene kada im iznenada puteve za bekstvo preseku gomile hodajuih mrtvaca. 8. NEKA ONI DOU DO VAS: Vie nego ijedna druga, ova taktika omoguava ivima da upotrebe prednost koju im prua inteligencija. Ljudska vojska koja zna da se napad blii strpljivo e i bezbedno ekati iza
109
pripremljenih odbrambenih poloaja. Zbog ovog je u konvencionalnom ratovanju medu ljudima uvek potrebna numerika prednost od tri naprema jedan na strani napadaa da bi napad urodio plodom. To nije sluaj s neupokojenima. Kako zombije pokree samo instinkt, oni e napasti kakva god da je situacija. Ovo vam prua mogunost da mirno ekate u blizini zaraene zone i pustite ih da dodu do vas. Pravite to vie buke, palite logorske vatre, ak moete poslati jednog ili dvojicu brzih izviaa da ih namame. Kada neupokojeni dodu, nai ete se u poziciji agresivne odbrane", spremni da pobijete veinu pre nego to krenete da poistite ostatak. Kako se ova taktika pokazala kao najefikasnija, kasnije u ovom poglavlju emo razmotriti razliite primere izvoenja. 9. KUCAJTE!: Pre nego to uete u prostoriju, bilo da je zakljuana ili ne, uvek oslunite ima li aktivnosti unutra. Zombi bi se mogao nai s druge strane vrata miran, tih i spreman da se pokrene na prvi znak da je plen blizu. Kako je to mogue? Moda su ujedeni ljudi podlegli povredama nakon to su zakljuali vrata. Moda su ih tu sakrili drugi, neobaveteni ljudi, koji su verovali da na taj nain tite svoje voljene. O kojim god da se razlozima radi, anse za ovakav scenario su jedan prema sedam. Ako ne ujete nita, napravite buku. To e ili pokrenuti tihog ivog mrtvaca ili potvrditi da je soba zaista prazna. U svakom sluaju, budite na oprezu. 10. BUDITE TEMELJNI: Tokom ranih faza izbijanja zaraze, ljudi esto zarobe, umesto da ubiju, zombije koje su poznavali tokom ivota. Kada tamniari pobegnu ili kada budu prodrani, zarobljeni zombiji mogu ostati na mestu godinama, u stanju da opet zaponu ciklus ako se oslobode. Nakon to je oblast oiena od zombija, oistite je opet. Potom, oistite je opet. Zombiji mogu biti bilo gde - u kanalizaciji, na tavanima, u podrumima, automobilima, ventilacionim otvorima, skuenim prostorima, ak i unutar zidova ili ispod gomila otpadaka. Naroito obratite panju na vodene povrine. Deavalo se da se zombiji koji lutaju po dnu jezera i reka, ili se nalaze unutar rezervoara, pojave dugo nakon to je oblast proglaena bezbed-nom. Pratite uputstva koja se nalaze u ovom poglavlju da biste saznali kako obaviti uspean lov pod vodom. 11. ODRAVAJTE KOMUNIKACIJU: Jedan od najvanijih inilaca za uspenu misiju je da ostanete povezani sa svakim lanom svoje grupe. Bez valjane komunikacije, deava se da se lovci razdvoje, budu pregaeni ili da ih njihovi ljudi sluajno upucaju (kao i kod konvencionalnog ratovanja, ovo
110
se deava ee nego to se priznaje). Mali radio-prijemnici - ak i jeftini modeli koji se mogu kupiti u radnjama elektronske opreme uvek su najbolji nain da odravate kontakt. Voki tokiji su takode bolji izbor od mobilnih telefona, jer njihov signal ne zavisi od satelita, releja ili eksternih veza. 12. UBIJTE I SLUAJTE: Nakon okraja uvek se pazite novih grupa zombija. Onog trenutka kada ste uklonili ivog mrtvaca, prestanite sa svakom aktivnou i oslukujte svet oko sebe. Ako se ijedan zombi nalazi u blizini, najverovatnije je uo bitku i kree se prema vaem poloaju. 13. UNITITE SVA TELA: im je jednom oblast zaista obezbeena, spalite tela neupokojenih, kao i tela palih lanova vae druine. Prvo, time eliminiete mogunost da se zaraeni ljudski le vrati u vidu zombija. Drugo, time uklanjate rizik po zdravlje koji predstavlja trulo meso. Svee ubijeni ljudski leevi izgledae kao privlaan obrok pticama, leinarima i, naravno, drugim zombijima. 14. KONTROLA VATRE: Kada palite vatru, imajte na umu i posledice. Moete li kontrolisati plamen? Ako ne moete, vatra e ugroziti vau grupu. Da li je pretnja koju zombiji predstavljaju dovoljno velika da bi opravdala unitenje privatne imovine velike vrednosti? Moe izgledati kao da se odgovor podrazumeva, ali zato spaliti pola grada da biste ubili tri zombija koja moete ubiti i hicima iz puke? Kao to je ve pomenuto, vatra je i moan neprijatelj, ne samo saveznik. Koristite je samo kad morate. Pobrinite se da va tim lako moe pobei podivljaloj vatri. Potrudite se da saznate gde se skladite eksplozivi i otrovne hemikalije ije bi unitenje dovelo va tim u opasnost. Vebajte sa zapaljivim orujem (aparat za zavarivanje, Molotov-ljevi kokteli, signalne rakete itd.) pre nego to uete u borbenu zonu, kako biste unapred znali ta da oekujete od njega. Pazite se curenja zapaljivih gasova, poput onih koji mogu iscuriti iz gasovoda. ak i bez pribegavanja vatri kao oruju, opasnost od ovakvih gasova, prosutih hemikalija, rezervoara koji cure i mnotva drugih rizika trebalo bi da je dovoljna da se u ovakvim misijama zabrani puenje. 15. NIKADA NE KREITE SAMI!: Moe ponekad izgledati nepotrebno da se ceo tim alje da obavi ono to bi mogla i jedna osoba. Zar ne bi pet pojedinaca pokrilo vie terena nego zbijena grupa? Da, ako govorimo o vremenu i efikasnosti. Ako govorimo o bezbednosti, najveem prioritetu u lovu zombija, ostajanje u grupi je obavezno. Izdvojenog
111
pojedinca lako mogu okruiti i pojesti. to je jo gore, deavalo se da lovci naiu na hodajueg mrtvaca koji je pre samo nekoliko sati bio lan njihove grupe! ORUJE I OPREMA to se tie naoruanja i opreme civila koji je lan tima lovaca na zombije, treba slediti isti obrazac koji koriste vojne jedinice. Svaka osoba treba da nosi sa sobom standardan pribor", pored odreenih predmeta koji su potrebni elom timu. Svaki lan treba da nosi: Glavno vatreno oruje (puku ili poluautomatski karabin) Pedeset metaka Pribor za ienje Rezervno oruje (preporuuje se pitolj) Dvadeset pet metaka Hladno oruje (veliko ili malo) No Baterijsku lampu Dve signalne rakete Ogledalo za signaliziranje Radio-primopredajnik Dva sredstva za paljenje vatre (ibice, upalja, itd.) Punu litarsku uturicu Dnevno sledovanje hrane Lini pribor za kuvanje izme za planinarenje ili vojne izme Dva para arapa Vreu za spavanje ili prostirku Svaka grupa (deset ili manje ljudi) treba da ima: Dva tiha oruja (mogu se nositi kao rezervno oruje) Tri eksplozivne naprave Dve kuke za hvatanje
112
200 metara konopca (od najlona, promera 12 mm, zatezna vrstoa 3000 kg, amortizacija tereta 974,5 m/kg) Dva dvogleda (minimum soiva od 50mm / uvelianja 10X) Dva metalna pajsera (mogu se nositi umesto hladnog oruja) Makaze za icu, dva komada Alat (mora sadrati: stolarski i loserski eki 1 kg, seice sa oprugom duine 10 cm, elektriarska kleta 10-15 cm, krstaste rafcigere [7 cm, 10 cm, i kratki], obine rafcigere(1015 cm), komplet sajdijskih rafcigera, resteru za metal 30x1 cm, 3 m izolir trake, francuski klju, runu builicu s kompletom burgija 2-5 mm) Sekira ili sekirica (moe se nositi umesto hladnog oruja) Medicinski pribor (mora sadrati: zavoj, vatu, dve bandae za ruke, makaze, medicinski flaster, boice sa antiseptikom ivinom tinkturom, antiseptike tapie za ienje, antiseptike maramice i maramice za ienje, antibakterijski sapun, sterilnu gazu/tufer, parafin, sterilne lancete) Dvanaest dodatnih litara vode za pie Dve mape (zone u koju se ulazi/okruenja) Dva kompasa Rezervne baterije za sve elektronske ureaje Deset dodatnih signalnih raketa etiri orua za kopanje manjih dimenzija (mogu se nositi umesto hladnog oruja) PREVOZ Cilj ovog odeljka nije, kao u scenariju opisanom u odeljku ,,U bekstvu", da vam pomogne da pobegnete iz nekog podruja, ve da ga oistite. Cilj nije da izbegnete neupokojene ve da ih privuete. Ovde, za razliku od prethodnog poglavlja, neete biti sami, a uspostavljena baza e vam umnogome olakati punjenje rezervoara gorivom i odravanje vozila. Buka koju stvara vozilo, kad imamo ovo na umu, posluie kao mamac. (Vidi Strategije".) U istom smislu, uklanjanje guma s tokova bicikla proizvee jednak rezultat. Ne oslanjajte se previe na svoja vozila. Osim ako se ne koriste kao deo odreene strategije (vidi ispod), koristite ih samo kao sredstva kojima ete prii i udaljiti se od poprita bitke. Poto se naete u
113
borbenoj zoni, napustite vozilo i pretraujte hodajui. To e vam pruiti veu fleksibilnost, naroito u urbanim podrujima. VRSTE TERENA Na prvi pogled ovaj se odeljak moe initi izlinim. Meutim, za razliku od poglavlja ,,U bekstvu", gde ste mogli nauiti kako da koristite teren da biste pobegli, ovaj e vas odeljak nauiti kako da ga korisritc u lovu. Sada neete samo prolaziri kroz vae okruenje brzo, tiho i to je lake mogue. Kao lovac, vi ste ovde da povratite ovu zemlju da je zadrite, oistite i preistite dok svaki trag neupokojenih ne nestane. Ovaj odeljak sadri informacije neophodne da uinite upravo to. 1. uma Kada lovite, traite svee pojedene leeve. Pokuajte da utvrdite da li je grabljivac bila ivotinja ili zombi. Takoe, koristite drvee da uveate vidljivost: svako drvo moe posluiti kao osmatranica ili platforma za snajpera. Vatru palite samo u krajnjoj nudi. 2. Ravnice iroka, otvorena podruja e vam pruiti veliku preglednost, i dozvoliti vam da u potpunosti iskoristite prednosti dugometnih oruja za precizno gaanje. Jedan tim od pet lanova, naoruan pukama sa optikim nianima i dovoljno municije, moe za samo jedan dan preistiti nekoliko kvadratnih kilometara. Naravno, vea preglednost e omoguiti i zombijima da primete vas. Postoje izvetaji grupa lovaca koji su lovili u ravnicama, koji tvrde da su ih ivi mrtvaci uoili sa udaljenosti od preko petnaest kilometara, i zatim progonili. Jo jednu, istina malo verovatnu opasnost moe predstavljati osakaeni zombi koji lei u visokoj travi. Moe se desiti da ne primetite zombija koji jc izgubio noge ili mu je preseen kimeni stub dok ne bude prekasno. Ako va tim putuje kroz visoku travu, kreite se sporo, osmatrajte tlo, i oslukujte ima li bilo kakvog ukanja ili stenjanja. 3. Njive Deavalo se da neoprezni lovci jure za zombijem kroz polja i njive, da bi im se desilo da ih zgrabi drugi koji je bio skriven na samo nekoliko centimetara! Ovo je jedan od sluajeva kada treba upotrebiti vatru, osim ako vam nije nareeno da titite etvu, ili ako sama hrana nije izuzetno
114
vana, lako gotovo svako poglavlje u ovoj knjizi naglaava potrebu za ogranienom upotrebom vatre, zdrav razum nalae da je ljudski ivot vredniji od hektara ili dva kukuruza. 4. Tundra Jedna od potencijalnih opasnosti, na kakvu ne nailazimo u drugim sredinama, predstavlja mogunost viegeneracijske epidemije. Kako hladno vreme omoguava konzerviranje, zombiji mogu ostati zamrznuti decenijama. Kada se odmrznu, mogu se pridruiti redovima nedavno reanimiranih i, u nekim sluajevima, ponovo proiriti epidemiju po itavom podruju. Zamrznuta tundra, vie nego ijedna druga sredina, zahteva neumornu potragu i poveanu opreznost tokom otapanja na sledee prolee. 5. Brda Uzvisine mogu biti jednako varljive i predstavljati jednako veliku opasnost od zombija kao kada bi ih koristio ljudski protivnik. Ako je mogue, zauzmite uzvisinu i drite je. Ovo e vam omoguiti veu preglednost. Koliko god da ludo zvui, ne zaboravite da zombiji nisu previe spretni. Kako se ovo odnosi i na njihovu vetinu penjanja, dobiete gomilu zombija koji se neuspeno trude da se popnu do vas dok ih vi skidate jednog po jednog. 6. Pustinja Kada operiete u pustinji, problemi o kojima se ve govorilo u odeljku ,,U bekstvu" udvostruuju se. Za razliku od begunaca, va tim lovaca e biti na otvorenom tokom najsvetlijeg, najtoplijeg i najmunijeg dela dana. Pobrinite se da svaki lovac ima dovoljno vode i da sa sobom nosi dodatnu opremu potrebnu za spreavanje sunanog udara. Za razliku od putovanja, borba e zabtevati vie energije i stoga poveati rizik od dehidracije. Ne zanemarujte znake upozorenja. Jedan onesposobljen lan moe osakatiti celi tim, i omoguiti zombijima da zamene uloge sa vama. Gubljenje veze s bazom, izolovanost ak i tokom samo jednog dana, rei su koje imaju potpuno novo znaenje u ovoj po ivot opasnoj sredini.
115
7. Gradovi
Ako je jedini cilj da pobijete zombije, onda se grad lako moe bombardovati ili spaliti do temelja. To bi ga obezbedilo", ali gde e preiveli iveti ako se njihovi domovi pretvore u gomile ruevina? Borba u gradu je najtea iz brojnih razloga. Za poetak, zahteva najvie vremena jer se mora pretraiti svaka zgrada, svaka soba, svaki podzemni tunel, svaki automobil, svaka cev kanalizacije, svaki oak i budak ovog golemog lavirinta. S obzirom na vanost gradova, vaa grupa e, najverovatnije, u ovome saradivati s vladinim snagama. Ako se ovo ne desi, budite izuzetno oprezni. Uvek razmiljajte o utedi, bilo da se radi o lanovima tima, vremenu ili sredstvima (hrana, voda, municija). Gradovi umeju da ih progutaju. 8. Dungla
Ovo je nona mora u kojoj ete se boriti prsa u prsa. Snajperske puke i ostala dugometna oruja, kao to su samostreli, gotovo su potpuno beskorisna. Opremite va tim karabinima i/ili samarama. Svaki lovac mora nositi maetu, za raiavanje lia i za blisku borbu. Neete moi koristiti vatru jer e velika vlaga omesti veinu pokuaja da je upalite. Uvek drite tim na okupu, budite spremni na sve, i paljivo oslukujte zvuke
116
divljine. Isto kao u umama i movarama, ovo e biti jedino upozorenje koje ete primiti. 9. movara Mnogi vidovi borbe u dungli su primenjivi i u movarama. One moda nisu toliko tople ili toliko guste, ali to ne znai da ste u njima bezbedniji. Paljivo osmatrajte vodu. Sva oruja i taktike koje se koriste u podvodnom ratovanju i o kojima e se govoriti kasnije najverovatnije e vam koristiti i u ovom scenariju.
STRATEGIJE 1. Namami i uniti Za ulazak u zaraenu oblast koristite jedno ili vie vozila, velike pi-kap kamionete ili dipove. Kada uete, diite to veu buku kako biste privukli neupokojene. Polako napustite oblast, kreui se brzinom vaih progonitelja. Kao da ste arobni frula, kolona zombija e vas slediti, odvratna parada koja mlitavo koraa za vama. Precizni strelci koji sede na zadnjem delu vozila tada mogu poeti da ih skidaju. Zombiji u poteri nee shvatiti ta se deava, jer njihovi primitivni mozgovi nee primetiti da im drugovi ginu na sve strane. Nastavite da ih odvlaite iz oblasti, smanjujui njihov broj sve dok ih vie ne ostane nijedan. Koristite ovu taktiku u gradovima (kada su putevi isti) ili kada vam prirodno okruenje omoguava dua putovanja na tokovima.
117
2. Barikada Ova taktika funkcionie slino kao Namami i uniti", samo to ete neupokojene, umesto da ih vodite kilometrima unaokolo, namamiti pred utvren poloaj. Ovaj poloaj treba da bude napravljen od otpadaka, na brzinu postavljene bodljikave ice, unitenih automobila, ili vaih vozila. Iza ove utvrene pozicije, va tim e ostati na poloaju, ubijajui zombije pre nego to predu preko barikade. Ovo je savrena situacija za upotrebu zapaljivih naprava. Nadolazei zombiji e najverovatnije biti zbijeni pred vaim poloajem. Molotovljevi kokteli ili (samo u ovom sluaju) baca plamena e ih u potpunosti unititi. Bodljikava ica i sline prepreke slue da zbiju mete i da uspore njihovo napredovanje. Ako nemate mogunosti za spaljivanje, i precizno gaanje e imati isti rezultat. Vodite rauna o tome da ste odmerili razdaljinu i da se municija mudro koristi. Uvek pazite na bokove. Ako je mogue, pobrinite se da je staza koja vodi do vas uska i ograena. Uvek budite spremni da pobegnete, ali kontrolitite tim da biste izbegli prevremeno povlaenje. Koristite taktiku barikada u gradskim zonama ili tamo gde je vidljivost velika. Nemojte je primenjivati u dunglama, movarama, ili gustim umama. 3. Kula Pronaite platformu visoko iznad zemlje (drvo, zgradu, vodotoranj itd.). Opskrbite ovaj poloaj sa dovoljno municije i zaliha za dugotrajnu bitku (duu od jednog dana). Kada to obavite, uinite sve da privuete panju neupokojenih. Kada se okupe oko vaeg poloaja, ponite da ih unitavate. Budite oprezni kada koristite zapaljive materijale, jer se vatra moe proiriti na kulu, a dim moe predstavljati pretnju po vae zdravlje.
118
4. Mobilna kula Odvezite kamion ili neko drugo visoko vozilo u srce zaraene zone. Pronaite brisan prostor, park, i ponite napad. Prednost koju ova taktika nudi poiva u tome to neete biti vezani za ve postojeu kulu. Osim toga, motor vaeg vozila sam namamljuje neupokojene, a imate i unapred osiguran nain za bekstvo (pod uslovom da je kabina bezbedna). 5. Kavez Ukoliko niste poborac okrutnosti prema ivotinjama, ne pokuavajte ovo. U sutini se svodi na to da ivotinju stavite u kavez, pozicionirate va tim tako da taj kavez bude u dometu, i da skidate zombije koji pristiu da bi prodrali ivotinju. Naravno, treba razmotriti nekoliko faktora da bi ova taktika upalila. ivi mamac mora biti dovoljno glasan da bi privukao ive mrtvace u blizini. Lovci takode moraju voditi rauna da ne pogode i ne ubiju ivotinju u kavezu. Tih i mrtav mamac e onemoguiti upotrebu ove strategije. Najmanje pogodna su okruenja sa malo ili nimalo zaklona za vas i va tim. Izbegavajte upotrebu ovoga u ravnici, tundri ili otvorenoj pustinji. 6. Tenk Grupa civila, oigledno, nee imati pristupa pravom tenku ili vojnom oklopnom vozilu. Meutim, moe se desiti da naiete na tip oklopnih kola koji se koristi za prevoz dragocenosti. Dragocenosti koje e uvati, u ovom sluaju, bie ivoti vaeg tima. Korienje tenk" strategije je slino korienju kaveza po tome to je va cilj da zombije privuete na odreenu lokaciju, a zatim ih uklonite puanom vatrom. Za razliku od kaveza, lanovi tima unutar oklopnog vozila nisu samo ivi mamac. Pukarnice im omoguavaju da prue dodatnu podrku snajperima spolja. Ipak, imajte na umu mogunost da zombiji prevnu vaa oklopna kola. 7. Stampedo Ovo je moda najteatralniji od svih metoda koji se koriste protiv mrtvih. U sutini, proces" podrazumeva da podelite va tim u grupe, ukrcate se u odreeni broj motornih vozila, krenete u zaraenu zonu, i pregazite svakog zombija na kojeg naiete. Uprkos privlanoj slici modernog stampeda, po kojoj je i dobila ime, sve iskusnije lovake grupe su napustile ovu taktiku. Gaenje ivog mrtvaca vozilom retko ga i ubije. Oiveli le, sa slomljenom kimom i beskorisnim nogama, najverovatnije e nastaviti da puzi unaokolo. Uvek treba da planirate da nakon vae trke" tim lovaca peaka
119
posveti sate daljem raiavanju. Ukoliko se odluite za ovu taktiku, koristite je u ravnicama, pustinjama, tundrama, i na ostalim istinama. U urbanim zonama ima previe prepreka, poput unitenih automobila ili naputenih barikada. Preesto se deavalo da lovci koji koriste ovu taktiku uvide da im je put blokiran i da se situacija dramatino promenila. U potpunosti izbegavajte movare i barutine. 8. Motorizovano ienje Motorizovano ienje, kao potpuna suprotnost stampedu, pretpostavlja spor, smiren i metodian pristup. Vai lovci, ukrcani u velika, mona i dobro zatiena vozila koja se kreu brzinom do petnaest kilometara na sat, patroliraju zaraenom zonom. Precizni strelci skidaju neupokojene, jednog po jednog, dok vie nijedan ne preostane na nogama. Kamioni su najbolji jer pruaju snajperima laki i sigurniji uzdignut poloaj s krova. Iako korienje ove taktike smanjuje vreme potrebno za dodatno ienje, bie potrebno da se svako telo pregleda i ukloni. istine su idealne za motorizovano ienje, iako manja brzina ograniava upotrebu ove taktike u urbanim zonama. Kao to vai za sva motorna vozila, izbegavajte poumljene i/ili tropske oblasti. I opet, kao kod stampeda, planirajte dug period za dodatno ienje. Pucanje s krova vaeg ervoleta nee unititi onog zombija koji se nalazi na dnu jezera, onog koji je zakljuan u ormar, luta kanalizacijom ili vreba u podrumu. 9. ienje iz vazduha Moe li biti neto bezbednije od napada iz vazduha? Zar va tim sa nekoliko helikoptera ne bi preao vei teren za manje vremena, uopte ne rizikujui? U teoriji, da; u praksi, ne. Svako ko prouava konvencionalno ratovanje rei e da vam trebaju i trupe na terenu, koliko god da je vaa avijacija superiorna. Kada lovite neupokojene, ovo pomnoite sa deset. Zaboravite primenu napada iz vazduha u gradovima, umama, movarama ili bilo kod drugom nepreglednom terenu. Procenat pogodaka e se verovatno spustiti ispod 10 odsto. Takode zaboravite na lako, bezbolno ienje ak i kada se radi o zonama visoke vidljivosti. Va tim e i dalje morati da ih poisti, koliko god vam bezbedno izgledale. Vazduna podrka se, ipak, moe iskoristiti, naroito za izvianje i transport. Avioni i helikopteri koji krue iznad otvorenog terena mogu nekoliko grupa lovaca istovremeno snabdevati informacijama o lokaciji zombija. Cepelini imaju tu prednost to mogu lebdeti u vazduhu iznad zaraene zone celi dan, sve
120
vreme obezbedujui konstantan priliv informacija i upozorenja o moguim zasedama. Helikopteri mogu obezbediti brzu pomo za one koji se nadu u nevolji, odnosei jedan tim da pomogne drugom. Meutim, budite oprezni kada koristite oko na nebu", daleko ispred grupe na terenu. Mehaniki kvar moe dovesti do prinudnog sputanja unutar zaraene zone. Ne samo to e se u tom sluaju posada helikoptera nai u opasnosti -u njoj e se nai i svaki lan tima koji pokua da ih spase. A ta je sa izbacivanjem lovaca padobranom u zaraenu z onu? Ova terija je predlagana u vie navrata, ali nikada nije isprobana u praksi. Ona je drska, hrabra, ona je herojska i u potpunosti idiotska. Zaboravite na povrede pri skoku, zapetljavanje u kronje drvea, vetar koji vas odnosi u pogrenom pravcu, gubljenje nakon supta-nja - zaboravite sve mogunosti povezane s normalnim padobranskim skokom u redovnim mirnodopskim uslovima. Ako elite da shvatite pravu opasnost padobranskog napada na zombije, bacite kvadratni centimetar mesa na prepun mravinjak. Najverovatnije, meso nee ni dodirnuti zemlju. Ukratko, vazduna podrka je upravo to: podrka". Ljudima koji veruju da je to taktika za dobijanje rata, nema mesta u planiranju, organizovanju ili ueu u bilo kakvoj borbi protiv ivih mrtvaca. 10. Vatrena oluja Pod uslovom da se poar moe kontrolisati, da je odreena oblast prikladno zapaljiva, i da nema problema koji se tiu zatite imovine, izazivanje vetakog poara je najbolje reenje. Granice oblasti se moraju jasno odrediti. Istovremeno zapalite vatru oko celog podruja, tako tla se plamen ujednaeno kree unapred. Ne ostavljajte nijedan put za bekstvo, ma koliko uzak on bio. uvajte se zombija koji mogu odlutati kroz plamen. U teoriji, plamen e zbiti mrtve unutar uskog podruja, gde e izgoreti za nekoliko minuta. Dodatno ienje e ipak biti neophodno, naroito u gradovima, gde podrumi i druge prostorije mogu zatititi zombije od plamena. Kao i uvek, budite paljivi i spremni da se borite protiv vatre koja se moe okrenuti protiv vas. 11. Podvodne bitke Pre nego to proglasite neku oblast bezbednom, nikada ne zaboravite mogunost da je neki zombi upao u oblinju vodu. Preesto se deavalo da ljudi ponovo nasele oienu" zonu, samo da bi ih nakon nekoliko dana, sedmica, ak i meseci napali zombiji koji su upravo otkrili kako da se vrate
121
na vrsto tle. Zato to su neupokojeni u stanju da postoje, funkcioniu, pa ak i da ubijaju unutar tenog okruenja, lov na njih moe za-htevati i povremene podvodne operacije. To moe biti izuzetno opasno, jer voda ne predstavlja prirodno okruenje za ljude. Oigledni problemi poput disanja, komunikacija, mobilnosti i vidljivosti ine podvodne zone najteim za lov na neupokojene. Za razliku od bega preko vode, gde vi imate prednost, tokom potrage i ienja u ovom stranom okruenju zombiji imaju veliku prednost nad vama. To ne znai da je povodni lov nemogu. Daleko od toga. Paradoksalno, lovci se u ovom zahtevnom okuenju obino ponaaju opreznije i koncentrisanije nego u drugim sredinama. Za svaki uspean podvodni lov, trebalo bi primeniti sledea pravila: A. Upoznajte zonu Koliko je duboka odreena vodena povrina? Koliko iroka? Da li je okruena kopnom (bara, jezero, rezervoar)? Ako nije, gde se nalaze tokovi do veih vodenih povrina? Kolika je vidljivost ispod povrine? Ima li podvodnih prepreka? Odgovorite na sva ova pitanja pre nego to krenete u lov. B. Pretraite je sa povrine Navlaenje ronilake opreme i skakanje naslepo u vodu prepunu zombija divan je nain da ostvarite dva straha iz detinjstva - da vas pojedu i da se udavite. Nikada ne ulazite u vodu, a da je pre toga niste pretraili sa obale, doka ili iz amca. Ako je voda previe mutna ili duboka da bi vam same oi mogle biti od koristi, uvek se mogu upotrebiti odreene naprave. Sonari, obine eho-sonde kakve se mogu pronai u civilnim ribarskim amcima, lako detektuju neto veliine ljudskog tela. Pretrage sa povrine ne mogu uvek potvrditi da je zona ista. Podvodne prepreke kao to su drvee, stene, ili potonuli optaci mogu prikriti obrise zombija. Ako se pojavi ak i jedan jedini, treba primeniti sledee pravilo. C. Razmislite o pranjenju Zato da aljete svoj tim u neprijateljsko okruenje ako se to okruenje moe ukloniti? Zapitajte se: da li je vodu mogue iscrpsti? Ako jeste, uradite to, ak i ako je skuplje i zahteva vie napora od podvodnog lova. U veini sluajeva, meutim, neete imati ovu opciju. Da bi eliminisao pretnju, va tim e morati da je sledi.
122
D. Pronaite eksperta Ima li u vaem timu ronilaca s dozvolom? Je li iko od njih ikada makar navukao ronilaku opremu? A ronio na disaljku dok je bio na odmoru? Neiskusni mukarci i ene koje poaljete ispod vode mogu svi izginuti ak i pre nego to dodu u dodir sa zombijima. Utapanje, guenje, azotska narkoza i hipotermija su samo neki od brojnih naina da se suvozemne ivotinje poput nas susretnu s smru u talasima. Ako imate vremena na primer, ako se zombiji nalaze u vodi koja je sa svih strana okruena kopnom - pronaite nekoga ko e obuiti i predvoditi va tim, ili ak sam preuzeti misiju na sebe. Ali ako verujete da su zombiji upali u reku i da se uskoro mogu nai nadomak nekog grada, ekanje na eksperta nije reenje. Budite spremni da zaronite, ali budite spremni i na posledice. E. Pripremite opremu Isto kao to je to sluaj s ratovanjem na kopnu, izbor prave opreme i oruja bie i ovde kljuan da biste preiveli. Najuobiajenija oprema za disanje je skuba5. Ako se ne moe nai, improvizovani kompresori i gumena creva predstavljaju funkcionalnu, ako ne i savrenu zamenu. Runi reflektori su neophodni. Gak i u najistijoj vodi, zombi moe vrebati u nekom zaklonjenom, mranom oku. Uvek za glavno oruje odaberite podvodnu puku. Ovo je jedino podvodno oruje koje moe probiti lobanju s bezbedne udaljenosti. Jo jedan moan ureaj je ronilaki beng stik", to je u sutini patrona dvanaestica na kraju metalne motke. Meutim, oba ova oruja su retka, osim u priobalnim podrujima. U njihovom odsustvu, sluite se mreama, kukama, ili harpunima kune izrade. F. Integrisani napad Nita nije uasnije nego izroniti iz podvodnog ienja i zatei zombije kako vas ekaju u amcu! Uvek saradujte s jedinicama na povrini. Ako se va tim sastoji od deset ljudi, povedite pet pod vodu, a ostale ostavite na krovu". Na ovaj nain ete omoguiti brzo spaavanje ako bitka pode po zlu. Grupa na povrini takode moe pomoi u izvianju, ubijanju i pozivanju pojaanja s kopna. Opte pravilo koje vai za sve borbene
SKUBA - engl. SCUBA, skraeno od Self-Coutained Vndenrater Breathing Apparaths. (Priw. prev)
5
123
strategije glasi: to je okruenje opasnije, potrebna je vea logistika podrka. G. Posmatrajte divlje ivotinje Ve smo utvrdili da nas ptice i ivotinje mogu upozoriti na prila-zak zombija. Isto vai i za ribe. Dokazano je da vodene ivotinje mogu osetiti i najmanje tragove mesa inficiranog Solanumom koje se otkinulo s tela zombija. Podvodni lovci su uvek izvetavali da su ribe u potpunosti napustile zone u kojima su nailazili na podvodne zombije. H. Metode ubijanja Nemojte misliti da je bilo koja od ovih taktika previe fantastina ili nepouzdana. Koliko god apsurdno da zvue neke od njih, sve su u vie navrata testirane u borbama protiv zombija u vodi. Sve su postizale zadivljujue uspehe. 1. Snajpersko gaanje: Zamenite podvodnu puku obinom, a vodu vazduhom, i dobiete praktino istu taktiku. Kako podvodna puka ima krai domet od obine, ronilac e biti u veoj opasnosti. Ako prvi hitac promai, nikada se nemojte zaustavljati da ponovo napunite oruje! Otplivajte na bezbednu udaljenost, postavite novi har-pun, i ponovo napadnite metu. 2. Lov harpunom: Ovo se koristi ako se pokae da je isuvie teko postii pogodak u glavu. Prikaite metalno ue na kraj harpuna, i ciljajte u rebra. Kada proburazite zombija, tim na povrini e ga izvui da bi ga unitio. Ako moete, pucajte mu u glavu im se pomoli na povrini. Ovo e zahtevati dobru koordinaciju izmeu ronioca i tima na povrini. Medu grekama nainjenim u prolosti, jedna se desila kada je neoprezni tim izvukao iz vode zombija za kojeg su verovali da je ve uniten. Nesposobni ronilac koji ga nije unitio, u vodi, nije uo njihove krike. 3. Kuka i ue- Zakaite harpun za konopac. Probodite zombija, a onda neka ga tim na povrini izvue. anse da se meta otkai moete smanjiti tako to ete za harpun privezati brodsku ili mesarsku kuku. Ako je voda dovoljno bistra i plitka, sve se ovo u potpunosti moe izvesti s palube broda. I opet, kao kod lova s kopljem, namotanog" zombija morate unititi pre nego to se priblii dovoljno da bi mogao da napadne. 4. Mree: Napad e izvesti tim na povrini, a ronioci e sluiti samo kao izviai. Mree za ribarenje ili za prebacivanje tereta treba baciti preko
124
ivog mrtvaca, i onda ga pomou njih izvui na povrinu. Jedna od veih prednosti pecanja mreom sastoji se u tome to e zombi verovatno biti previe upetljan da bi vas napao. Naravno, verovatno" je vrlo opasna re. Zombiji koji su verovatno" bili lak plen smrtno su ranili mnoge lovce. I. Posebna pravila O vodenim povrinama razmiljajte kao o razliitim vrstama terena. U svakom e preovladavati razliiti uslovi, a mogu se razlikovati jedan od drugog kao pustinja od movare. Jedina zajednika stvar za neke vodene povrine je H20. Ve imate jednog smrtonosnog neprijatelja protiv koga treba da se borite. Nemojte stvarati jo jednog. 1. Reke: Stalni protok vode moe biti i blagoslov i kletva. Zahvaljujui snazi struje, reka moe odneti jednog ili sve zombije daleko od zaraene zone. ivi mrtvaci koji upadnu u Misisipi blizu Vinone u Minesoti mogu isplivati nakon jedne sedmice usred centra Nju Orleansa. Ovo stvara oseaj hitnosti kakvog nema u barama okruenim kopnom. Ako je mogue, razapnite mree na najuim takama. Paljivo ih posmatrajte, i budite izuzetno oprezni kada aljete ronioce da istrauju. Snane struje ih mogu odneti pravo u rairene ruke i usta njihovih meta". 2. Jezera i bare: Kako su okrueni kopnom (uglavnom), mala je ansa da e zombiji pobei iz jezera ili bare. Svakog neupokojenog koji doluta nazad na obalu moete primetiti i ubiti. One koji ostaju potopljeni na kraju ete izvui i unititi. Nepostojanje vodenih struja ih ini idealnim za ronioce. Jezera i bare koji se smrzavaju predstavljaju viegeneracijski problem. Ako se smrzne celo jezero, zombi e ostati zarobljen preko zime i bie ga nemogue pronai. Ako se smrzne samo povrina, zombiji se i dalje mogu unjati po tamnim dubinama. 3. Movare: Ovo su definitivno izuzetno neprijatne lokacije za podvodni lov. Mutna voda ini ronjenje nemoguim. Dna, ispresecana korenjem, zbunjuju rune sonare. U veini sluajeva, zombiju je, zbog plitkog dna, lako da posegne i zgrabi lovca ili prevrne amac. Jedini oproban metod je lov velikih grupa, uz obilnu upotrebu reflektora i dugih motki. Nakon jednog ovakvog mukotrpnog pohoda, postae vam jasno zato se tolike prie strave i uasa odigravaju u movari. 4. Okeani: Ako je zona koju istite luka ili neka slina delimino zatvorena povrina, zaboravite na uspean lov na otvorenom moru. Jednostavno, ima previe prostora za pravo ienje, i dubina do kojih
125
mogu doi samo najree i najskuplje podmornice. Koliko god da to stvara problema u lovu, istovremeno i pretnju od neupokojenih ini zanemarljivom. Veina e samo lutati po dnu okeana, nikada vie ne naavi kopno, sve dok potpuno ne istrune. Ipak, to ne znai da pretnju treba ignorisati. im je potvreno da su zombiji zavrili u moru, utvrdite kakve su morske struje u toj oblasti i da li - i gde - mogu odneti neupokojene blizu obale. Sve stanovnike priobalnog podruja treba upozoriti i bar neko vreme odravati sistem osmatranja. Koliko god da neverovatno zvui, deavalo se da zombiji odepaju iz talasa mesecima nakon epidemije i da se pojave na plaama hiljadama kilometara daleko. Dakle, pretpostavimo da ste se drali ovih uputstava. Bitka je zavrena, oblast je bezbedna, rtve su oplakane, zombiji spaljeni. Nadajmo se da e ovo biti poslednji put da morate da dignete ruku na neupokojene. Ali ta ako nije? ta ako je vaa borba bila samo malo ratite unutar sveopteg rata izmeu ivih i mrtvih? ta ako, daleko bilo, oveanstvo izgubi taj rat?
126
IVOT U SVETU MRTVIH

ta ako se nezamislivo ipak desi? Ako horde zombija postanu dovoljno brojne da zavladaju elom planetom? To bi bila epidemija etvrte kategorije ili sudnjeg dana, gde je oveanstvo dovedeno do ivice izumiranja. Malo verovatno? Da. Nemogue? Ne. Nijedna vlada nije nita vie od zbira ljudi ljudi koji su bojaljivi, kratkovidi, arogantni, skuenog duha, i uopte nesposobni kao i svi ostali. Zato bi oni bili voljni da prepoznaju opasnost i izbore se s napadom hodajuih, krvoednih leeva kada veina oveanstva prstom ne mrda? Naravno, neko moe rei da bi takva logika vaila za epidemije prve, pa ak i druge kategorije, ali da bi pretnja koju bi predstavljalo ak i samo nekoliko stotina zombija svakako podstakla nae vode da neto preduzmu. Kako da to ne urade? Kako bi oni na vlasti, naroito u ovom modernom, prosvetljenom dobu, mogli ignorisati irenje smrtonosne bolesti sve dok ne dostigne razmene crne kuge? Obratite panju na to kako se svetske vlade nose sa epidemijom AIDS-a, i shvatiete odgovor. Ali ta ako vlasti" pravilno prepoznaju pretnju - i ne budu u stanju da je kontroliu? Velika ekonomska recesija, svetski rat, graanski nemiri, ak i prirodne katastrofe sve to moe lako odvui vladine resurse od epidemije koja se rapidno iri. ak i u savrenim okol nostima, obuzdavanje bilo ega veeg od epidemije druge kategorije je izuzetno teko. Zamislite da neko pokua da pod karantin stavi metropole kao to su ikago ili Los Aneles. Od miliona koji bee, koliko bi ih bilo ve ujedeno, spremno da rairi zarazu van zone pod karantinom? Ali zar nas ne bi spasli prostrani okeani koji pokrivaju vei deo planete? arne bi oni u Evropi, Africi, Aziji i Australiji bili bezbed-ni od epidemije koja se iri u Severnoj Americi? Moda. Pod uslovom da su sve granice zapeaene, da je sav vazduni saobraaj obustavljen, i da je svaka vlada na svetu svesna opasnosti i da ini sve to moe da zaustavi epidemiju. ak i tada, s brojem neupokojenih koji prelazi desetine miliona, da li je mogue zaustaviti svaki avion sa zaraenim putnikom, svaki brod sa zaraenim lanom posade? Je li mogue patrolirati svakim metrom svake obale u potrazi za ivim mrtvacima koji se mogu pojaviti iz vode? U ovom trenutku,naalost, nije. Vreme je na strani neupokojenih. Sa svakim danom koji proe njihov broj e rasti, to e sve vie oteavati da se stave pod kontrolu i unite. Za razilku od ljudi, armiji zombija nije potrebna logistika podrka. Njoj ne trebaju hrana, municija ili medicinska nega. Ona
127
nije podlena padu morala, zamoru od bitke ili slabom liderstvu. Nee podlei panici, dezertirati ili se otvoreno pobuniti. Poput virusa koji im daje ivot, sila neupokojenih e nastaviti da raste, irei se preko cele planete dok ne ostane vie nita to bi mogla prodrati. Kuda biste otili? ta biste inili? SVET MRTVIH Kada ivi mrtvaci trijumfuju, svet se pretvara u haos. Sav drutveni poredak pada u vodu. Oni koji su na vlasti zabie se, zajedno s porodicama i saradnicama, u bunkere i sigurne zone irom zemlje. Sigurni u ovim sklonitima, prvobitno izgraenim za Hladni rat, oni e preiveti. Moda e nastaviti s farsom imitirajui vladine komandne strukture. Moda e im biti dostupna tehnologija koja e im omoguiti da komuniciraju s drugim agencijama ili drugim zatienim svetskim liderima. U praksi, meutim, nee biti nita vie od vlade u egzilu. Uporedo s potpunim kolapsom reda i zakona, male grupe pojedinaca e se pojaviti da preuzmu vlast. Preiveli e postati plen pljakaa, bandita i obinih siledija, koji e im oduzeti ta god im je volja. Oni sami e se naslaivati svakim zadovoljstvom do kojeg mogu doi. Uobiajeno je da se, kada civilizacija propada, organizuje i jedna poslednja velika urka. Koliko god da to perverzno zvui, orgije ljudi koji veruju da im je to poslednji dan ivota deavae se irom zemlje. Ostaci policije i vojske e nastaviti da tite vladu u bekstvu, de-zertirae u pokuaju da spasu svoje porodice, ili e i sami postati banditi. Potpuni kolaps komunikacija i saobraaja e se proiriti preko cele planete. Izolovani gradovi se pretvaraju u ratita, s ratrkanim grupama civila koje se bore da odre barikade protiv zombija i ljudskih otpadnika. Zaputene maine se kvare ili, u nekim sluajevima, eksplodiraju. Curenja nuklearnih reaktora i slini industrijski incidenti postaju uobiajeni. Toksini hemijski nusproizvodi zagauju okolinu. Priroda cveta od zombija. Kada ljudi u gradu nestanu, neupokojeni se raspre u potrazi za plenom. Kue u selima i u predgraima su u potpunosti unitene dok graani bee, pokuavaju da se bore ili nemono ekaju da ih proguta more teturavih zombija. Pokolj nije ogranien na ljude: vazduh odjekuje od cike seoskih ivotinja zarobljenih u oborima, pa ak kunih ljubimaca koji hrabro pokuavaju da zatite gospodare.
128
Kako vreme prolazi, vatre se gase, eksplozije prestaju, vrisci zamiru. Utvrenja ostaju bez zaliha, to prisiljava njihovu posadu da se suoi s neupokojenim napadaima u potrazi za hranom, pokuajima evakuacije, ili u bitkama na koje ih je podstaklo oajniko ludilo. Broj rtvava raste jer e mnogi zatieni i snabdeveni ali slabe volje oduzeti sopostveni ivot u oajanju. Prethodno pomenuti pljakai nee proi nita bolje od ostalih ljudi. Ti varvari modernog doba postaju takvi zato to ne potuju zakone, ne podnose red, vie vole da unitavaju umesto da stvaraju. Kako sami nita ne proizvode, njihov nihilistiki, parazitski ivot, zavisi od otimanja bogatstava drugih. Takav mentalitet ih spreava da se negde nasele i ponu da grade novi ivot. Uvek su u bekstvu i moraju da se bore protiv neupokojenih gde god da se zaustave. ak i ako uspeju da se odbrane od spoljne opasnosti, sama anarhija e ih unititi iznutra i na kraju e se okrenuti jedni protiv drugih. Mnoge od ovih grupa e na okupu drati jaka linost u vidu poglavice. Kada se jednom njemu neto desi, grupu vie nita nee drati na okupu. Rasputena banda siledija koja besciljno luta kroz neprijateljsku teritoriju ne moe opstati zauvek. Nakon nekoliko godina, malo e ovih bezobzirnih ljudskih grabljivaca preostati. Teko je rei ta e se desiti sa ostacima vlade. U velikoj meri e to zavisiti od toga o kojoj se zemlji radi, kakvim je resursima raspi lagala pre krize, i o kojem obliku vladavine govorimo. Vee anse da preive imaju drutva utemeljena na idealima demokratije ili verskog fundamentalizma. Preiveli u tim drutvima nee se oslanjati na lini magnetizam (ili strah od) pojedinca. Neki diktator u zemlji Treeg sveta bi drao svoje podanike na okupu samo dok je iv. Kao to je i sluaj s varvarskim bandama, cela vlada" bi se mogla raspasti nakon njegove smrti ili ak im on ispolji slabost. Ali bez obzira na to ta e se desiti preivelim ljudima, uvek e biti hodajuih mrtvaca. Ove odvratne spodobe razjapljenih usta i staklenih oiju prekrie zemlju, lovei sve to ivi. Neke vrste ivotinja e se, bez sumnje, suoiti sa istrebljenjem. Druge e se prilagoditi, a njihov broj ak i narasti u ovom radikalno izmenjenom ekosistemu. Postapokaliptini svet e izgledati opustoeno: spaljeni gradovi, tihi putevi, ruevne kue, naputeni brodovi koji rdaju na kopnu, oglodane i izbeljene kosti rasejane po elom svetu kojim sada vlada hodajue mrtvo
129
meso. Sreom, vi neete videti nita od ovoga, jer pre nego to se desi, vi neete biti ni u blizini! POETI IZ POETKA U poglavlju ,,U odbrani", nauili ste kako da pripremite prostor u kojem ete preiveti dugotrajnu opsadu dok pomo ne stigne. U poglavlju ,,U bekstvu", nauili ste kako da savlaujete velike razdaljine dok ne doete do bezbednosti. Sada je vreme da zamislite i pripremite se za najgori sluaj. U ovom scenariju, vi, vai najblii prijatelji i porodica morate pobei to dalje od civilizacije, pronai zabaen, nenaseljen kutak nae planete (ima ih vie nego to mislite), i izgraditi svoj ivot od nule. Zamislite grupu brodolomnika na ostrvu, ili koloniste na novoj planeti. Na taj nain morate razmiljati ako elite da preivite. Niko nee doi po vas, niko ne planira da poalje pomo. Nema prijateljske vojske kod koje se moete skloniti, nema fronta iza koga ete biti bezbedni. Stari ivot je nestao zauvek! Kvalitet i duina novog e zavisiti iskljuivo od vas. lako ovakva perspektiva uasno zvui, setite se da su se ljudi prilagoda -vali od poetka istorije. ak i danas, kada izgleda da nas je drutvo bespovratno uinilo slabiima, elja da preivimo je pohranjena duboko u naim genima. Paradoksalno, ako se ovaj scenario dogodi, najvei izazov vam nee predstavljati ivi mrtvaci, ve svakodnevno preivljavanje. Zapravo, ako ova strategija potpuno upali, moda nikada neete ni videti zombija. Va cilj je da stvorite mikrokosmos, opremljen svime to e vam biti potrebno ne samo da preivite, ve i da ouvate ostrvce civilizacije. A kada je najbolje da ponete pripreme? Odmah! Do sveopteg rata moda nikad nee ni doi. Moda e godine proi pre nego to se dogodi. Ali ta ako se dogodi uskoro? Sta ako je ve zapoela epidemija prve kategorije, a to niko nije primetio? Sta ako je u nekoj totalitarnoj zemlji, u kojoj je tampa strogo cenzurisana, poela epidemija druge, pa ak i tree kategorije? Ako je tako, sveopti rat moe izbiti za svega nekoliko meseci. Ovo se, najverovatnije, nee desiti. Ali da li je to razlog da se ne pripremite? Za razliku od gomilanja zaliha za opsadu, pripremanje da se ponovo stvori deli civilizacije zahteva ogromnu koliinu vremena. to vie vremena budete imali na raspolaganju, bolje po vas. Da li ovo znai da treba da napustite sve ostalo u ivotu i samo se pripremate za kraj sveta? Naravno da ne. Ovaj tekst je usklaen s nainom ivota prosenog graanina.
130
Minimalne pripreme, meutim, zahtevaju najmanje 1500 sati. ak i kada se to podeli na nekoliko godina, u pitanju je ogromna koliina vremena. Ako mislite da moete stii da sve pripremite u poslednji as, nemojte ni mrdnuti prstom. No da li je pametno graditi barku tek kada potop pone? OPTA PRAVILA: 1. SASTAVITE GRUPU: Kao to je ve objanjeno u prethodnim poglavljima, kolektivni odgovor je uvek bolji od pojedinanog pokuaja. Grupa e uveati koliinu novca kojom raspolaete, to e vam dozvoliti da kupite veu povrinu zemlje i veu koliinu opreme. Kao i kod opsade, to e znaiti da vam je na raspolaganju i vei broj vetina i znanja. Za razliku od opsade, gde ete se zadovoljiti svakim onim znanjem kojim raspolaete, pripremanje za najgori sluaj vam daje vremena potrebnog da obuite lanove grupe potrebnim znanjima. Na primer, koliko kovaa poznajete? Koliko doktora moe pronai lekove u divljini? Koliko stanovnika grada zna poneto o zemljoradnji? Specijalizacija e takode ubrzati pripreme (jedan tim pregleda potencijalno zemljite, dok drugi kupuje opremu itd.). Kada nastupi kriza, jedan ili vie lanova grupe e otii da unapred pripreme bezbednu zonu za sluaj da se situacija pogora. Naravno, postoje i potencijalne opasnosti. Za razliku od kratkotrajne opsade, ovde se mogu pojaviti neki socijalni problemi kakvih nema u modernom drutvu. Ljudi koji veruju da e pomo doi lake e ostati lojalni od ljudi koji veruju da se u budunosti moraju osloniti samo na sebe. Nezadovoljstvo, pobuna, ak i krvoprolie su uvek mogui. Kako ve glasi mantra koja se ponavlja u ovom priruniku - budite spremni! Pohaajte poneki as o razvoju liderskih sposobnosti i grupnoj dinamici. Obavezno itajte knjige i predavanja o psihologiji. Ovo znanje e vam posluiti pri izboru lanova grupe i, kasnije, upravljanju njima. Da ponovimo, naterati grupu pojedinaca da saraduje due vreme najtei je zadatak na svetu. Meutim, kada uspete, nee biti niega to ova grupa ne moe postii. 2. UITE, UITE I SAMO UITE!: Bilo bi neprecizno rei da ete poeti od nule. Nai preci nisu imali izbora, jer je bilo potrebno mnogo vremena da se znanje stekne, da se prikupi i da se razmeni. Vaa glavna prednost u odnosu na ovekolike majmune je u tome to su vam hiljade godina iskustva nadohvat ruke. ak i ako se naete usred neprijateljske, izolovane sredine, bez ikakvog alata, informacije koje se nalaze u vaem
131
mozgu pruie vam svetlosne godine prednosti u odnosu na najopremljenijeg neandertalca. Pored optih prirunika za preivljavanje, treba da itate i one koji govore o katastrofinim scenarijima. Objavljeno je mnogo knjiga o preivljavanju u divljini u sluaju nuklearnog rata. Vodite rauna o tome da li su aurirani. Istinite prie preivelih e takode biti od pomoi. Prie o bro-dolomnicima, preivelima iz avionskih nesrea, ak i o ranim evropskim kolonistima, sadre blago informacija o tome ta treba, a ta se ne srne raditi. Izmiljene prie takode mogu pomoi, dok god su zasnovane na injenicama, kao na primer ivot i avanture Robinsoua Krusoa. itanje svih ovih pria, bilo istinitih ili izmiljenih, pomoi e vam da shvatite da niste prvi koji pokuava ovako neto. Znanje da je to neko drugi ve uradio" trebalo bi da vas umiri dok se pripremate za novi ivot. 3. ODVIKNITE SE OD LUKSUZNIH PROIZVODA: Mnogi od nas sanjaju o jednostavnijoj, a ipak hranljivijoj ishrani. Smanjujem kafu", Treba da unosim manje eera", Pokuavam da jedem vie zelenog povra" samo su neke od fraza koje ili izgovaramo ili ujemo svakodnevno. ivot tokom epidemije etvrte kategorije vam nee ostaviti mnogo izbora. ak i ako uslovi budu idealni, bie nemogue da uzgajate ili proizvodite svu hranu i hemjske preparate koje sada imate. Ako preko noi uskratite sebi sve njih, va organizam moe doiveti ok. Umesto toga, ponite da smanjujete koliine hrane i luksuznih proizvoda koji vam nee biti dostupni u vaem novom domu. Oigledno, bie potrebno da unapred znate kakvo e biti vae novo okruenje i ta ete tamo moi da proizvedete. Nema potrebe da sada prolazimo kroz poduu listu, zdrav razum e vam rei bez ega moete, a bez ega ne moete iveti. Na primer, koliko god da ih volite, duvan i alkohol nisu potrebni vaem organizmu. Prirodna hrana moe nadomestiti potrebe za vitaminima, mineralima i eerom. ak se i nekim medikamentima, poput tableta za glavobolju, moe nai zamena u vidu akupresure, razliitih tehnika masae, ili ak i jednostavne meditacije. Mogu vam svi ovi predloi zvuati malo previe strano ili alternativno" za nau praktinu Zapadnu civilizaciju. Setite se da tvorci veine od ovih naina ishrane i tehnika nisu hedonisti iz Severne Kalifornije, ve da one potiu iz zemalja Treeg sveta, koje ne obiluju resursima. Uvek imajte na umu da su Amerikanci razmaeni u poredenju sa ostatkom planete. Prouavanje takozvanih manje srenih" moda e vam otkriti kako se problemi mogu resiti na jednostavniji, mada manje lagodan nain.
132
4. BUDITE OPREZNI: Primena plana za epidemiju etvrte kategorije treba da pone tokom prvih faza kategorije jedan. Na prvi znak koji ukazuje na pojavu epidemije (bizarna ubistva, nestale osobe, neobine bolesti, kontradiktorni izvetaji tampe, umeanost vlade), obavestite sve lanove vae grupe. Ponite da razgovarate o planovima za evakuaciju. Proverite da li su se promenili neki od zakona koji vae za putovanja, dozvole, licence za opremu itd. Ako epidemija preraste u kategoriju dva, budite spremni da krenete. Popiite i spakujte svu opremu. Poaljite izvidnicu da pripremi bezbednu zonu. Ponite da pripremate alibi. (Ako se radi o sahrani voljene osobe, saoptite ljudima da je ta osoba bolesna.) Budite spremni da odete svakog trenutka. im epidemija preraste u treu kategoriju, beite! 5. DO KRAJA SVETA!: Moda ete pasti u iskuenje da, umesto da se zaputite u divljinu, ostanete u svojoj tvravi konstru-isanoj tako da vas zatiti od zombija. Ovo se ne preporuuje. ak i ako ivite u nekom ograenom prostoru koji je dobro snabdeven i dobro zatien, ak ako ste u stanju da decenijama proizvodite vodu i hranu, anse da preivite bie vrlo male. Gradovi e, u veoma bliskoj budunosti, postati poprita nemilosrdne borbe ivih i mrtvih. Sve i ako vaa tvrava preivi ove uline borbe, na kraju biste stradali kao rtve ekstremnih vojnih mera, kao to je nemilosrdno bombardovanje. Ve je pominjano u poglavlju ,,U odbrani" da e se industrijski incidenti, veliki poari i slino, najee deavati u urbanim centrima. Prosto reeno: ostanite u gradu, i verovatnoa da preivite bie mala ili nikakva. Predgraa ili nastanjena seoska podruja nee nita bolje proi. Kako broj ivih mrtvaca bude rastao,tako e gotovo sigurno pronai vae stanite. Broj zombija koji vas opsedaju za kratko vreme e narasti sa nekoliko desetina na stotine, hiljade, a zatim i na stotine hiljada. Kad vas jednom otkriju, nikada nee otii. Njihovo stenjanje, kolektivno urlanje nekoliko hiljada zombija, privui e druge koji su udaljeni stotinama kilometara. U teoriji, moe se desiti da vas opsedne vie od milion zombija. Naravno, do toga ne mora doi. Ako se vaa tvrava nalazi na Srednjem zapadu, u Velikim ravnicama, ili ak i Stenovitim planinama, anse za opsadu u kojoj uestvuje milion zombija male su (mada i dalje postoje!). Na ovim mestima, meutim, vea je ansa da ete naii na bandite. Ne znamo kako e tano ovi razbojnici u budunosti izgledati - da li e putovati na
133
motociklima ili konjima, da li e nositi maeve ili vojno naoruanje. Ono to je sigurno uvek e biti u potrazi za plenom. Kako vreme odmie, to moe znaiti ene. Kasnije moe znaiti i decu za roblje ili nove ratnike. I kao da zombiji nisu dovoljni, ove hulje bi na kraju mogle gledati na druge ljude kao na izvor hrane. Ako otkriju vae sklonite, napae vas. ak i ako uspete da odbijete napad, jedan preiveli je dovoljan da vas na kartu ucrta zauvek. Biete meta ovih bandi sve dok se one na kraju same ne unite. Prema tome, kad beite, morate pobei daleko od civilizacije. Niste se udaljili dovoljno daleko ni ako je jedino to vidite put. Ne srne biti puta, struje ili telefona nieg! To mora biti negde na kraju globusa, i mora biti mesto koje ljudi nisu naselili. Udaljenost mora biti tolika da migracija zombija bude malo verovatna, napadi bandi neisplativi, a rizik od industrijskog zagaenja ili vojnih udara smanjen u najveoj meri. Idite to je dalje mogue od svih centara a da pri tom ne kolonizujete dno okeana ili naselite neku novu planetu. 6. UPOZNAJTE LOKACIJU: Kada kucne as za bekstvo, nije dovoljno da samo uskoite u dip, zaputite se na sever i nadate se da ete uspeti da pronaete neko mirno skrovite u Jukonu. Kada planirate da umaknete ivim mrtvacima, a naroito ako beite u neki nenaseljen deo sveta, morate tano znati kuda ste se uputili. Provedite neko vreme izuavajui najskorije napravljene karte. Pojedini putevi, gasovodi i udaljena naselja moda nisu zabeleeni na starijim kartama. Pri izboru lokacije, obavezno postavite sebi sledea pitanja: A. Da li je bar nekoliko stotina kilometara udaljena od civilizacije? B. Da li sadri izvor svee vode, dovoljan ne samo za vas ve i za ivotinje koje odluite da povedete? Ne zaboravite da e vam voda biti potrebna u razliite svrhe, ukljuujui pie, pranje, kuvanje i zemljoradnju. C. Da li je pogodna za proizvodnju hrane? Da li je tle dovoljno dobro za zemljoradnju? Sta je sa ispaom i pecanjem? Da li ete trajno moi proizvoditi dovoljno za prehranu a da se pri tom ne izvori ne iscrpu? D. Da li ima nekih prirodnih prepreka? Nalazi li se na nekom visokom vrhu ili je okruena liticama ili rekama? U sluaju napada ivih mrtvaca ili bandita, da li ete zbog terena biti u prednosti vi ili oni? E. Kakvi su joj prirodni resursi? Sadri li materijale potrebne za izgradnju kao to su drvo, kamen ili metal? Sta je sa gorivima poput uglja, nafte, treseta, ili opet drveta? Koliko graevinskog materijala morate poneti
134
sa sobom da biste mogli izgraditi ograeno sklonite? Da li lokalna flora moe posluiti za neke medicinske namene? Pre nego to uopte ponete da razmiljate o dugoronom pri-beitu, morate odgovoriti na sva ova pitanja. Ne morate imati materijale za gradnju i prirodne prepreke. Hrana, voda i izuzetna udaljenost su obavezni! Nedostatak bilo kojeg od ova tri najvanija elementa ugrozie va opstanak na due staze. Kada birate svoj novi dom, napravite spisak od najmanje pet razliitih lokacija. Sve ih obidite, najbolje tokom najsurovijeg godinjeg doba. Kampujte na njima najmanje jednu sedmicu s primitivnom opremom i bez dodira sa spoljnim svetom. Tek tada treba da donesete odluku o tome koja najbolje zadovoljava vae potrebe. 7. POSTANITE EKSPERT: Temeljno istraite svoj novi dom. Proitajte svaku knjigu, svaki lanak, svaku reenicu koju je neko napisao o njemu. Pregledajte svaku kartu i fotografiju. Postoje prirunici za preivljavanje za svaki tip terena. Kupite ih i prouite sve njih. Pored toga, prostudirajte izvetaje o domorocima koji su iveli u slinim uslovima. Uz to, poseujte mesto u vie navrata, tokom svakog godinjeg doba. Provedite tamo najmanje nekoliko sedmica, istraujte i kampujte u svakom delu. Upoznajte svako drvo i kamen; svaku peanu dinu ili ledenu santu. Utvrdite koji je najisplativiji nain za proizvodnju hrane (zemljoradnja, ribolov, lov, skupljanje) i koliko se tano ljudi moe tu izdravati. Od ovog e zavisiti veliina vae grupe. Ako vam zakon dozvoljava, kupite tu zemlju. To e vam omoguiti (ako vam sredstva dozvoljavaju) da ponete izgradnju kue. Iako vam nee postati stalno boravite, moi ete da je koristite dok gradite vae budue uporite. Ako je mala i funkcionalna, posluie kao upa za odlaganje zaliha. Ako je velika i udobna, moe posluiti kao drugi dom ili vikendica. Mnogi ljudi su tokom Hladnog rata gradili vikendice koje su takode bile potencijalna pribeita za sluaj nuklearnog holokausta. Upoznajte se s najbliim lokalnim stanovnitvom. Ako govore drugim jezikom, nauite ga, kao i lokalne obiaje i istoriju. Njihovo znanje i iskustvo e dopuniti vae knjiko znanje o okolini. Nikada nemojte rei lokalcima zato ste tamo. (Vie o tome kasnije.) 8. ISPLANIRAJTE SVOJE PUTOVANJE: Pratite pravila navedena u poglavlju ,,U bekstvu". Pomnoite ih sa stotinu. Ne samo to ete se susretati sa opasnostima kakve predstavljaju zatvoreni putevi i prirodne prepreke ve ete se kretati po pejzau koji e vrveti od zombija, bandita i
135
svih haotinih elemenata jednog drutva koje se raspada. A sve e se ovo desiti pre nego to bude proglaeno vanredno stanje! Kada se to desi, svi prethodni problemi e izbledeti naspram pretnje koju e predstavljati vojska. Za razliku od situacije u kojoj jednostavno beite iz zaraene zone, ovde neete imati taj luksuz da birate jedno od vie moguih odredita. Postoji samo jedno, i vi morate doi do njega ukoliko elite da preivite. Kao to je ponovljeno u vie navrata: Nikada nemojte planiranje uzimati zdravo za gotovo! Put ak treba da predstavlja deo prorauna kada birate lokaciju. Na primer, udaljena oaza usred Sahare sjajno zvui, ali kako ete doi tamo ako je vazduni saobraaj obustavljen? ak i ostrvce udaljeno nekoliko kilometara od obale moe izgledati daleko kao Sahara ako ne posedujete amac. Sve lekcije iz poglavlja ,,U bekstvu" treba primeniti i na ovaj scenario. Ono to to poglavlje ne razmatra jeste meunarodna situacija. Sta ako, na primer, kupite pare zemlje u Sibiru, avioni jo lete ali je Rusija zatvorila svoje granice? To ne znai da ne treba da odaberete mesto u Sibiru, ve da treba unapred da pripremite plan (legalan ili ne) kako da uete u zemlju. 9. PLANOVI B-C-D-E!: ta ako se vae prvobitno prevozno sredstvo pokvari? ta ako je put ili tok blokiran? ta ako otkrijete da su vae bezbedno utoite zauzeli zombiji, banditi, vojska ili druge izbeglice? ta ako jo hiljadu i jedna okolnost pode po zlu? Napravite rezervne planove. Pretpostavite potencijalne opasnosti koje vas oekuju, i izradite posebne, prikladne planove kako da ih resite. Planirajte rezervna vozila, marrute, ak i rezervnu sigurnu zonu, koja moda nee biti tako dobro pripremljena kao prva, ali e vam makar omoguiti da preivite dok ne smislite novu strategiju. 10. POPIITE OPREMU, BUDITE SPREMNI DA JE KUPITE: Svaki dobar prirunik za preivljavanje u sluaju katastrofe trebalo bi da sadri spisak stvari koje e vam biti neophodne da ponete ivot iz poetka. Uvek vodite tri spiska koja ete redovno aurirati: 1. onoga to vam je apsolutno neophodno da preivite; 2. opreme koja vam treba za izgradnju i proirenje prebivalita i okoline; 3. ako ne svih udobnosti koje imate u kui, onda makar nekih zamena. Odmah kupite sve predmete, ako vam to finansije dozvoljavaju. Ako ne moete, bar saznajte gde ih moete kupiti. Redovno proveravajte cene i lokacije. Vodite rauna o dobavljaima koji su se moda preselili i odredite zamene za one koji su prestali da posluju. Uvek
136
planirajte bar dve rezervne varijante, za sluaj da va dobavlja rasproda svu robu. Vodite rauna o tome da dobavljai ne budu udaljeni vie od nekoliko sati vonje. Ne oslanjajte se na kataloge ili narudbine preko interneta. Takozvana ekspresna" dostava je nepouzdana i u normalnim okolnostima. Kakva e tek biti tokom vanrednog stanja? Sve ove podatke drite uz spiskove. Po potrebi unosite izmene. Uvek uvajte rezervu u gotovini za najneophodnije stvari (ukupna koliina e zavisiti od vae opreme). ak i pre nego to situacija izmakne kontroli, vrednost ekova I kreditnih kartica se nee moi uporediti s vrednou pravog novca. 11. UTVRDITE POLOAJ: Nita nije vanije od onih konstrukcija koje vam pruaju zatitu. im dovede te svoju grupu u zabaeni kutak u divljini, odmah ga utvrdite. Nikada ne znate kada e sluajni zombi naii na va kamp, privlaei druge svojim stenjanjem. Izradite detaljan plan za odbranu. Unapred skicirajte emu, a graevinski materijal ili kupite, ili iskoristite onaj naen na terenu. Sve, ukljuujui graevinski materijal, alate i zalihe, treba unapred da vas eka, tako da vam, kad jednom stignete, preostane samo izgradnja. Zapamtite: odbrana koju izgradite treba da vas titi i od bandita, ne samo od zombija, Takode zapamtite da e ljudski napadai, bar u prvo vreme, posedovati vatreno oruje i, moda, eksplozive. Uvek pripremite i rezervni poloaj, za sluaj da uspeju da probiju vau odbranu. Ovaj sekundarni poloaj moe biti utvrena kua, peina ili jo jedan zid. Odravajte ga redovno. Jak rezervni poloaj moe preokrenuti i beznadenu bitku. 12. PLANIRAJTE PUT ZA BEKSTVO: ta ako vai odbrambeni poloaji budu probijeni tokom napada? Pobrinite se da svako zna gde se nalazi put za bekstvo i da ga sam moe pronai. Postarajte se da zalihe i oruje za takvu situaciju uvek budu spakovani i na mestu. Odredite zborno mesto za svoju grupu u bekstvu na kojem e se svi prikupiti ukoliko se razdvoje tokom napada. Naputanje vaeg novog doma" e biti teko i psihiki i emocionalno, naroito nakon napora koji ste uloili da ga izgradite. Izbeglice irom sveta mogu posvedoiti koliko je to teko. Koliko god da se oseate vezani za svoj novi dom, uvek je bolje pobei nego umreti u pokuaju da ga odbranite. Takode, treba izabrati alternativnu lokaciju pre nego to sc smesti-te u svoj novi dom. Ona treba da bude dovoljno udaljena da vas zombiji ili pljakai ne mogu pratiti s jednog mesta na drugo. U isto vreme treba da bude dovoljno blizu da je razdaljinu
137
mogue prevaliti i u najsurovijim uslovima (ne moete znati unapred kada ete morati da napustite bazu). Da ponovimo, morate je odrediti pre epidemije. Potraga za novim domom nakon to je epidemija izbila nee biti lako (vidi sledei odeljak). 13. BUDITE NA OPREZU: ak ni nakon to ste se smestili, izgradili odbrane, podigli zgrade, zasejali useve i podelili zaduenja, ne smete sebi dozvoliti da se opustite. Nekog uvek treba da ima na osmatranicama. Njih kamuflirajte i opremite pouzdanim sredstvima za dizanje uzbune. Pobrinite se da alarm ne upozori i napadae. Odredite bezbedni pojas izvan vaih odbrambenih poloaja. Odravajte patrole unutar pojasa i danju i nou. Ljudi nikada ne smeju da naputaju kamp sami ili nenaoruani. Oruje treba da se nalazi nadohvat ruke svima unutra, uvek spremno za borbu u sluaju napada. 14. OSTANITE SKRIVENI: Iako bi topografija vae lokacije trebalo da umanji anse da vas neko otkrije, nikada neete biti sigurni da neki zombi ili pljaka nee dolutati u blizinu vaeg kampa. Pobrinite se da se svetla ne pale po noi. Pobrinite se da se vatre pogase nakon svitanja. Ako sama priroda ne prikriva va kamp, uinite to vetaki. Vebajte diciplinu buke" u svako doba dana. Viite samo kada je to neophodno. Izolujte zajednike prostorije, tako da se muzika, razgovor i ostali zvui ne uju spolja. Tokom izgradnje i svakodnevnog odravanja, postavite dodatne izviae u dometu sluha. Zapamtite da vetar moe preneti ak i najtii zvuk i odati va poloaj. Uvek odredite na koju stranu vetar duva, da li u pravcu potencijalnih stanovnika (pravac iz kojeg ste doli) ili u pravcu sigurnog podruja (velika vodena povrina, duboka pustinja itd.). Ako je izvor energije koji koristite buan (npr. generator koji radi na fosilno gorivo), pobrinite se da je izolovan i da se retko koristi. Stanje stalne opreznosti isprva ete teko podnositi. Kako vreme prolazi, postae to vaa druga priroda. Ovako se ivelo stotinama godina, od srednjovekovne Evrope do azijskih stepa. Veina istorije oveanstva se svodi na mala ostrva reda usred okeana haosa, ljude koji su se borili za opstanak pod stalnom pretnjom od invazije. Ako su oni preivljavali na taj nain tokom nebrojeno generacija, onda, uz malo vebe, moete to i vi. 15. OSTANITE IZOLOVANI: Ne preputajte se radoznalosti, ni pod kakvim okolnostima. ak i izvia s velikim iskustvom, obuen da se prikriva, moe sluajno dovesti za sobom u kamp armiju neupokojenih.
138
Ako razbojnici uhvate vaeg izviaa i podvrgnu ga muenju, na taj naim mogu saznati vau lokaciju. Ako i zaboravimo na dramatinu pretnju od zombija ili bandita, va izvia moe zaraditi neku obinu bolest i zaraziti ostatak grupe (a kako ete imati malo medikamenata na raspolaganju, svaka epidemija bi imala katastrofalne posledice). Ostati na mestu, ipak, ne znai ostati uskraen za informacije o spolj-nom svetu. Dinamo ili solarni radio-aparati su savreno bezbedan nain za prikupljanje informacija. Ali, ograniite se na sluanje! Emitovanje moe otkriti vau lokaciju ak i nekome ko poseduje najprimitivniju opremu za praenje signala. Koliko god da imate poverenja u svoju grupu, ne bi bilo loe da sve predajnike, signalnc rakete i ostale ureaje za signalizaciju drite pod kljuem. Trenutak slabosti moe biti koban. Vaa obuka o liderskim sposonostima bi trebalo da vam bude od pomoi u takvoj delikatnoj situaciji. VRSTE TERENA Pregledajte kartu sveta i pronaite na njoj najbolju zemlju i najumereniju klimu. Preklopite je kartom koja pokazuje najveu naseljenost, i dobiete savreno poklapanje. Prvobitni ljudi su znali ta trae kada su poeli da izgrauju zajednice: umerenu klimu, plodno zemljite, dosta svee vode, i obilje prirodnih resursa. Te najpogodnije take su postali prvobitni centri oveanstva, koji su se kasnije proirili na ovo to danas zovemo modernim centrima populacije. Ovaj nain razmiljanja, ovaj savren logiki proces, u potpunosti ete morati da napustite kada budete birali svoj novi dom. Da se vratimo na kartu. Recimo da pronaete mesto koje na prvi pogled izgleda privlano. Najverovatnije e nekoliko miliona ljudi u bekstvu pomisliti isto. Borite se protiv ovog naina razmiljanja sloganom surovije je bezbednijc". Da biste bili bezbedni koliko je to mogue, bie potrebno da pronaete najsurovije, najneprikladnije mesto za ivot na zemlji. Moraete da pronaete oblast koja izgleda toliko neprivlano, toliko negostoljubivo da je poslednja stvar koju biste ikad poeleli da uradite to da je proglasite domom. Spisak okruenja koji sledi tu je da vam pomogne da donesete odluku zasnovanu na valjanim informacijama. Dodatni tekstovi vam mogu pruiti podrobnije podatke o vremenskim uslovima, hrani, vodi, prirodnim resursima i tako dalje. Cilj ovog odeljka je da pokae kakav je odnos ovih sredina sa ostalim faktorima koji preovladuju u svetu mrtvih.
139
1. Pustinja Izuzev polarnih predela, ovo je najsurovija, i prema tome najbezbednijih sredina na svetu. Uprkos onom to vidimo u filmovima, pustinje su retko okeani peska. Stenje moete lako razbiti i oblikovati ga za potrebe izgradnje novog doma i, to je jo vanije, od-brambenih zidova. to je va kamp udaljeniji, to je i vea mogunost da ete izbei pljakae. Ovi leinari nee eleti da prelaze pustinju ako znaju da u njoj nema veih naseobina. Kakva bi bila svrha takvog poduhvata? ak i kada bi neki pokuali, najverovatnije bi ih usmrtila velika vruina i nedostatak vode pre nego to se priblie vaem kampu. Zombiji, s druge strane, nemaju ovakvih problema. Vruina i ed im ne smetaju. Suv vazduh bi dodatno usporio njihovo ve usporeno raspadanje. Ukoliko se odabrana pustinja nalazi izmeu naseljenih zona, poput onih na amerikom jugozapadu, postojae veoma realna opasnost da neko otkrije vau naseobinu. Izgradnja vetakih odbrana e biti neophodna zbog ravnog terena, osim ukoliko svoje utvrenje niste sagradili na vrhu nekog brdaca ili visoko naslaganog kamenja. 2. Planine U zavisnosti od lokacije i visine, ovakve sredine omoguavaju odlinu odbranu od ivih mrtvaca. Sto je uspon strmiji, to e im biti tee da se popnu. Ako na planini nema puteva ili irokih staza, ona e odvratiti i bandite, lako visok poloaj olakava bolje osmatranje okolne prirode, on e takode oteati kamufliranje. Najvei prioritet mora se dati metama sakrivanja od pogleda, naroito kada se radi o svetlima ili dimu. Jo jedan nedostatak uzvisina ogleda se u udaljenosti od korisnih resursa. Stalno silaenje po hranu, vodu i materijale za gradnju ugrozie vau bezbednost. Prema tome, vrh koji odaberete ne mora biti najvii niti najpogodniji za odbranu, ali se na njemu mora nalaziti sve to vam treba da preivite. 3. Dungla Za razliku od pustinja, dungle i tropske ume e vam pruiti vodu, hranu, potrebne materijale za izgradnju, instant kamuflau, gorivo za vatru kao i gomilu lekovitih biljaka. Gusto lie je dobar isolator i priguuje buku koja bi na otvorenom putovala kilometrima. Za razliku od situacije opisane u poglavlju ,,U napadu", gde je teren neprijatelj tima lovaca, odsustvo vidljivosti i blatno zemljite su savreni za odbrambeni poloaj. Grupe bandita lako moete namamiti u zasedu i unititi. Usamljene zombije
140
moete unititi a da ne uzbunite druge. Postoje, naravno, i negativne strane ovog ekvatorijalnog ekosistema. Vlaga pomae razmnoavanje miliona vrsta organizama. Bolesti e predstavljati stalnu pretnju. Svaka posekotina ili ogrebotina se iznenada moe pretvoriti u gangrenu. Hrana e se moi uvati mnogo krae nego u suvoj klimi. Metalna oprema se mora uvati od rde. Odea koja nije gumirana ili na drugi nain zatiena bukvalno e se raspasti na vaim leima. Budi e biti na sve strane. Brojni insekti e biti va stalni neprijatelji. Neki e vam samo dosaivati; ubodi nekih mogu biti bolni, pa ak i otrovni. Neki od njih e biti nosioci ozbiljnih bolesti poput ute groznice, malarije ili denga groznice. Jedan od pozitivnih prirodnih faktora preivljavanja u dungli je taj to e teka vlaga, u kombinaciji s velikim brojem mikroorganizama, ubrzati raspadanje neupokojenih. Istraivanja na terenu su pokazala da se zombiji u dungli raspadaju bar za 10 procenata bre. U nekim sluajevima, ak i do 25! Zbir svih ovih faktora pokazuje da je ovo sredina prepuna prirodnih izazova, ali i da je takode veoma pogodna za preivljavanje. 4. ume u umerenom pojasu Ovakve oblasti, kakve se mogu nai irom sveta, najpogodnije su za dugorono preivljavanje. Meutim, s tako privlanim predelima dolazi i mnotvo problema. Divljinu severne Kanade e svakako preplaviti reke izbeglica. Iznenaene, ove gomile u panici zasigurno e pobei na sever. Makar prve godine, oni e lutati divljinom,pustoei zemlju u potrazi za hranom, pribegavajui nasilju da bi doli do opreme, moda ak i kanibalizmu u hladnim zimskim mesecima. Razbojnici e se svakako nai medu njima, ili e ih slediti tokom narednih godina kada odlue da pokuaju da se negde skrase u bezbednosti. Naravno, uvek je tu i opasnost od zombija. Umerene ume se nalaze relativno blizu civilizacije, i ispresecane su ljudskim naseobinama. Susret sa ivim mrtvacima bi ovde bio deset puta verovatniji nego u normalnim okolnostima. Gotovo je sigurno da e neupokojeni slediti reku izbeglica. Setite se, takode, problema sa zamrzavanjem zombija preko zime i otopljavanjem na leto. Izaberite samo onu oblast koju izoluju prirodne prepreke: planine, reke, i tako dalje. Bilo ta drugo ak i kada bi izgledalo veoma udaljeno od oveanstva predstavljalo bi prevelik rizik. Nemojte se zanositi da e ogromna prostranstva Sibira biti imalo sigurnija od severne Kanade. Setite se da se
141
juno od ove slabo naseljene oblasti nalaze Kina i Indija, dve najnaseljenije zemlje na planeti. 5. Tundra Izbeglice nee verovati da su ovi naizgled jalovi predeli u stanju da obezbede opstanak. One koji pokuaju nestae ukoliko sa sobom ne budu imale velike koliine zaliha, paljivo odabranu opremu ili detaljno znanje o okruenju. I banditima e biti veoma teko da preive. Najverovatnije, nijedan od njih nee zalutati toliko daleko na sever. Meutim, moe se desiti da ivi mrtvaci dopru do vaeg kampa. To mogu biti oni koji su migrirali na sever pratei izbeglice, ili bive izbeglice sada pretvorene u zombije; oni mogu otkriti vae prisustvo i upozoriti ostale. Nee biti brojni, pa bi vaa grupa trebala da bude u stanju da s njima izae na kraj. Svejedno, izgradite odbrane i ostanite na oprezu. Kao i kod umerenih uma, pripremite se da na to da e aktivnost zombija varirati u zavisnosti od godinjeg doba. 6. Polarni predeli Ova sredina je, bez sumnje, najsurovija na planeti. Izuzetno niske temperature, praene hladnim vetrovima, mogu ubiti oveka na otvorenom za nekoliko sekundi. Led i sneg e biti glavni materijali za gradnju. Goriva e biti malo. Nee biti bilo kakvih biljaka. Hrane ima u izobilju, ali su potrebne vetina i iskustvo da bi se do nje dolo. Opasnost od hipotermije je uvek prisutna, ak i preko leta. Svakodnevno ete iveti na granici ivota i smrti. Jedna jedina greka u pogledu hrane, odee, sklonita, pa ak i higijene, moe vas kotati glave. Mnogi su uli za Alarijalaka, Inuita iji je ivot u smrznutim predeli ma u okolini zaliva Hadson dokumentovan u filmu Nanuk sa severa. Malo ih zna da je Nanuk" umro od gladi godinu dana nakon to je film snimljen. Sve ovo ne znai da je ivot u polarnim uslovima nemogu. Ljudi su u njima uspeno preivljavali hiljadama godina. Ali vama e biti potrebno da udesetostruite znanje i odlunost ve i samo da biste pokuali da ivite na vrhu ili dnu sveta. Ako niste spremni da provedete bar jednu zimu vebajui u ovim uslovima, ne pokuavajte to kad doe vreme za beg. Zato sc uopte tamo zaputiti? Zato rizikovati smrt u tako neprijateljskoj sredini kada je va cilj da preivite? Istina glasi da e sredina biti vaa jedina briga. Izbeglice i banditi nikada nee stii tako daleko. ansa da zombi doluta toliko daleko na sever iznosi jedan prema trideset pet miliona (to je pouzdan statistiki proraun). Kao i kod uma u
142
umerenom pojasu ili tundri, i ovde postoji rizik da e sc zalutali ivi mrtvac zamrzavati i odmrzavati tokom putovanja. Ako je va kamp u blizini obale, pazite se onih koje mogu doneti struje ili nek naputen zaraeni brod. Obala vas ini ranjivim, na poetku, prema napadima pirata. (Vie o ovom kada budemo govorili o ostrvima.) Odravajte neke odbrambene poloaje i uvek budite na oprezu, mada je ovde potreba za rim mnogo manja nego u bilo kojoj drugoj sredini. 7. Ostrva ta bi moglo biti sigurnije od zemlje okruene vodom sa svih strana? Zombiji ne umeju da plivaju. Zar to ne ini ostrva oiglednim izborom ako se desi ono najgore? U izvesnoj meri, da. Zbog geografske izolacije, ostrva su bezbedna od masovne migracije zombija, to se mora imati u vidu kada se zna da e milijarde njih tumarati svakim kontinentom na planeti. ak e vas i ostrva koja se nalaze na nekoliko kilometara od kopna sauvati od pogrbljenih, bunih hordi. Ovo je dovoljan razlog da ostrva uvek budu poeljan izbor. Meutim, to to ste odluili da ivite na steni okruenoj vodom ne znai da ete i preiveti. Ostrva e predstavljati oigledan izbor za izbeglice. Prema njima e se zaputiti svako ko poseduje brodi ili splav. Razbojnici e eleti da ih iskoriste kao baze za napade na kopno. Industrijske nesree mogu unititi neka ostrva, ak i ako se dese daleko od mora, tako to e se opasne materije izliti u okolne reke. Da biste izbegli ove opasnosti, izaberite ostrvo do kojeg moe doi samo na snanom plovilu uz izvrsnu navigaciju. Traite neko koje nema prirodnih luka ili plaa. Takvo ostrvo e biti manje privlano z.a izbeglice koje pokuavaju da pobegnu na isti nain kao i vi. (Zapamtite, kupovina ostrva e zadrati druge ljude na odstojanju samo pre krize! Nijedan brod prepun gladnih, oajnih izbeglica nee ga zaobii samo zato to vidi znak na kojem pie privatan posed".) Traite ostrva s visokim liticama i, ako je mogue, okrueno irokim, opasnim podvodnim grebenima. ak i uz ove prirodne granice, konstruiite odbrane i ostajte skriveni. Opasnost je i dalje prisutna! Pirati, na poetku krize, mogu odluiti da krstare od ostrva do ostrva i otimaju ono to mogu od preivelih. Uvek paljivo osmatrajte horizont. Zombiji se, takode, mogu pojaviti na mnogo naina. Kada svet bude u potpunosti zaraen, mnogi od njih e svakako tumarati po dnu okeana. Postoji mogunost, koliko god mala, da neki od njih nabasa na podvodni sprud uz koji e se popeti na vau malu obalu.
143
Druge, one to jo na sebi imaju pojaseve za spaavanje koje su navukli kao ivi, struje mogu naneti na ostrvo. Onda, postoji jo i ansa da naie zaraen brod, koji bi se, u najgorem zamislivom sluaju, razbio o vau obalu i prosuo po njoj svoj smrtonosni teret. Ma ta da se desi, ne unitavajte svoje prevozno sredstvo. Izvucite brodi na obalu ili ga kamuflirajte u blizini obale. Ako ostanete bez njega, to e znaiti da se vae utvrenje pretvorilo u zatvor. 8. ivot na moru Pomenuto je da bi grupa, iako ukrcana na pravo plovilo i s pravom posadom, mogla preiveti najgori scenario ivei na moru. Takvo preivljavanje je mogue u teoriji, ali bi anse za uspeh bile neizmerno male. U prvo vreme e mnogi isploviti na more, bilo u jedrenjaku za dve osobe ili ukrcani na tovarni brod od 80.000 tona. Preivljavae od onog to su poneli sa sobom, pljakajui zaraene luke, hvatajui ribu i destilujui vodu ako za to imaju mogunosti. Morima e krstariti pirati u brzim naoruanim brodovima. Ovi moderni gusari ve postoje i pljakaju tovarne brodove i jahte u blizini obala mnogih zemalja Treeg sveta ili na stratekim uskim grlima. Ako se dogodi ono najgore, bie ih na hiljade i nee birati mete. Kada vojne luke budu pregaene, vojni brodovi koji nisu angaovani u borbi otisnue se prema sigurnijim sidritima. Svet-ska mornarica e u ovim udaljenim lukama ekati da kriza proe. I ekati. I ekati. Nakon nekoliko godina, vreme i uslovi e ostaviti posledice na ove ad hoc stanovnike mora. Rezervoari brodova koje pokree fosilno gorivo na kraju e ostati suvi, to e ih osuditi na bespomono plutanje. Oni koji pokuaju da opljakaju naputene luke verovatno e zavriti kao hrana za zombije. Kako e nestati lekova i vitamina, bolesti popot skorbuta e uzeti danak. Mnoge brodove e unititi olujno more. Pirati e na kraju unititi sami sebe, kroz meusobne borbe, okraje sa rtvama koje e pruiti otpor, i povremene susrete sa ivim mrtvacima. Ova poslednja mogunost moe rairiti epidemiju meu razbojnicima, i na taj nain uveati opasnost od zombija na moru. Olupine i sablasni brodovi sa zombijima kao posadom besciljno e plutati po okeanima, dok slani vetar bude raznosio njihovo stenjanje. Vetar e s vremenom nagristi osetljive maine, ukljuujui i one koje slue za preiavanje vode i proizvodnju struje. Nakon nekoliko godina, samo e pojedini jedrenjaci i dalje ploviti. Svi ostali e potonuti, biti
144
uniteni, preuzee ih ivi mrtvaci ili e jednostavno baciti sidro pred nekom plaom i okuati sreu na kopnu. Svako ko se makar poigrava sa idejom da preivi na moru mora: A. Imati najmanje deset godina iskustva na moru, bilo u trgovakoj, bilo u vojnoj floti. Prosto posedovanje motornog amca u trajanju od deset godina se ne rauna. B. Posedovati vrsto plovilo na jedra, dugako najmanje trideset metara, sa opremom koja se uglavnom sastoji od neorganskog materijala otpornog na koroziju. C. Imati trajnu mogunost da destiluje svezu vodu a da se pri tom ne oslanja na kiu! Ne samo to va sistem ili ureaj mora biti jednostavan, lak za odravanje i otporan na ru ve morate na brodu imati i rezervni. D. Biti u stanju da uhvati i pripremi hranu a da pri tom ne koristi gorivo. Drugim recima, nema plinske penice. E. Temeljno poznavati morske biljke i ivotinje. More sadri za-mene za sve izvore vitamina i minerala koje ste imali na kopnu. F. Posedovati kompletnu opremu za vanredne situacije, za sluaj da budete morali da napustite brod. G. Znati gde se moe nai sigurno utoite. Svim brodovima treba luka, makar i najprimitivnija. Moe to biti gomila stenja u blizini Kanade ili neki naputeni atol u Pacifiku. Kako god bilo, ako ne budete znali gde je vaa mirna luka, potonuete, bukvalno i figurativno. Kada se sve to uzme u obzir, moda bi bilo najlake da napravite kompromis. Koristite brod kao pokretnu kuu dok obilazite mala ostrva i obale u potrazi za hranom. To bi bio udobniji i bezbedniji nain ivota od onoga na otvorenom moru. No bez obzira, budite na oprezu zbog zombija u plitkim vodama, i uvek, uvek pazite na sidreni lanac! Ovaj nain ivota je mogu u teoriji, ali se ne preporuuje. TRAJANJE Koliko dugo ete morati da ivite na ovaj primitivan nain? Koliko e vremena proi dok se hodajui mrtvaci prosto ne pretvore u prainu? Koliko dugo e proi dok ne budete mogli da vodite makar neto to lii na normalan ivot? Naalost, ne postoji precizan odgovor. Prvi zombi koji se pojavi, ukoliko se ne smrzne, ne bude balsamovan ili na drugi nain
145
ouvan, potpuno e se raspasti nakon pet godina. Meutim, moe proi i deset godina dok neupokojeni ne zavladaju svetom. (Setite se da ete vi beati im rat pone, a ne kada se bude zavravao.) Od trenutka kada zombiji zaista zaposednu planetu, od trenutka kada ne bude novih ljudi koje e inficirati, proi e pet godina dok veina njih ne istrune. Suva klima ili smrzavanje e sauvati neke od njih i omoguiti im da funkcioniu moda i decenijama. Banditi, izbeglice i drugi preiveli poput vas i dalje mogu postati plen, uveavajui pri tom poluraspadnute horde za novu, manju generaciju. Kada se i oni pretvore u prainu, jedini neupokojeni koji preostanu bie oni koji su vetaki ouvani i oni koji se zamrzavaju svake zime. Moraete decenijama da ih se uvate. Vaa deca, pa ak i deca vae dece morae da budu na oprezu. Ali kada e postati dovoljno bezbedno da prestanete da se krijete? Godina 1: Proglaeno je vanredno stanje. Vi beite. Izgradili ste odbrambene poloaje; sagradili utoite. Izvrena je podela rada. Novi ivot poinje. Za sve ovo vreme pratite TV i radio-emisije, pomno pratei kako se sukob razvija. Godina 510: Negde u ovom periodu, rat se zavrava. Mrtvi su pobedili. Signali prestaju. Pretpostavljate da je celi svet pregaen. Nastavljate sa svojim ivotom, vodei rauna o odbrani, jer banditi i izbeglice mogu poeti da ulaze u vau zonu. Godina 20: Nakon dve decenije provedene u izolaciji, razmiljate da li da poaljete grupu izviaa. Ako to uinite, rizikovaete da vas otkriju. Ako se grupa ne vrati do ugovorenog datuma, pretpostavljate da su izgubljeni i moda ak i da su otkrili vau lokaciju. Ostajete skriveni. Ne aljite jo jednu grupu, i pripremite se za odbranu. Sledeu grupu ete poslati tek za pet godina. Ako se izviai vrate, vai sledei potezi e zavisiti od njihovog izvetaja. Vai izviai e pronai novi svet u kojem se odigrava jedan od tri scenarija: 1. Zombiji i dalje tumaraju po svetu. Pored onih koji su vetaki ouvani i onih koji se smrzavaju svake zime, jo ih ima na milione. Iako su moda postali retki, jedan na dva kvadratna kilometra, i dalje su dominantni predatori na planeti. Gotovo celo oveanstvo je iezlo. Oni koji su preiveli i dalje se kriju.
146
2. Mali broj neupokojenih je preiveo. Raspadanje i neprekidne borbe su uzele danak. Moda se usamljeni zombi moe sresti na svakih stotinu ili vie kilometara. oveanstvo je poelo da sc vraa na scenu. Depovi preivelih sc prikupljaju i pokuavaju da iz poetka izgrade drutvo. Ono se moe javiti u razliitim oblicima, od harmoninih zajednica odgovornih graana do haotinih, feudalnih drutava varvara i ratnih voa. Ovo poslednje bi moglo biti razlog da ostanete skriveni. Postoji mogunost, ma koliko mala, da e se odnekud pomoliti jedna ili sve vlade u egzilu. Zatiene ostacima vojske i policije, opremljene ouvanom tehnologijom i znanjem, one pokuavaju, uspeno, da usmere oveanstvo prema sporom ali sigurnom putu koji e ga na kraju opet dovesti do uspostavljanja globalne dominacije. 3. Nita nije preivelo. Pre nego to su se raspali, ivi mrtvaci su unitili sve tragove oveanstva. Prodrali su sve izbeglice. Banditi su se ili meusobno poubijali ili stradali u napadima zombija. Kampovi preivelih su uniteni u napadima, unutranjim borbama, ili su se jednostavno prepustili letargiji. Ovo je jedan tihi svet, lien i ljudi i zombija, Zemlja je konano nala mir kakav nije imala tokom miliona godina, koji jedino naruavaju vetar koji umi u granju, talasi to se razbijaju o obale i glasovi ivotinja koje su preivele. Kakva god situacija s ljudima (ili neupokojenima) bila, ivotinjsko castvo e se transformisati. ivi mrtvaci e prodrati svako bie koje ne bude u stanju da umakne. Ovo e dovesti do ivice izumiranja mnoge vrste biljojeda, koji su osnova prehrane velikim predatorima. Grabljivice e se takode suoiti s glau, kao i leinari (setite se da meso zombija osta je otrovno ak i nakon smrti). ak i insekti, u zavisnosti od veliine i brzine, mogu postati plen lutajuih zombija. Teko je prognozirati koje e vrste ivotinja naslediti zemlju. Sigurno je da e svet mrtvih uticati na ekosistem vie nego to je to uradilo poslednje ledeno doba. TA ONDA? Postapokaliptika proza obino prikazuje kako preiveli u novom dobu preuzimaju svet krupnim koracima, kao to je zauzimanje itavog grada, lako ovo izgleda privlano, naroito u filmovima, to nije ni bezbedan ni efikasan nain za ponovnu kolonizaciju. Umesto da marirate preko mosta Dorda Vaingtona da biste ponovo naselili Menhetn, bezbednija,
147
pametnija opcija bi bila da ili proirite mesto na kojem ivite ili da se preselite na neko bolje mesto koje je takode izolovano. Na primer, ako se va dom nalazio na nekom malom ostrvu, najbolje bi bilo da se preselite na neko vee ostrvo na kojem su ljudi ranije iveli, oistite ga od preostalih zombija, i naputene zgrade proglasite svojim novim domom. Na kopnu, ekvivalent ovome bi bila migracija iz duboke pustinje ili zamrznute tundre u najblii naputeni gradi. U pokuaju ponovne izgradnje od najvee pomoi vam mogu biti prirunici za preivljavanje u sluaju katastrofe, kao i mnogi istorijski tekstovi. Ono to u njima ne pie, a o emu vi morate voditi rauna jeste da va novi, civilizovani dom mora biti bezbedan! Zapamtite: vi ste jedina vlada, policija i vojska u blizini. Bezbednost e biti vaa odgovornost. Premda je neposredna opasnost prola, bezbednost nikada ne smete uzimati zdravo za gotovo. Bez obzira na to kakav ste svet zatekli i kakvi izazovi su pred vama, ohrabrenje pronaite u injenici da ste preivali najveu katastrofu od izumiranja dinosaurusa, svet kojim vladaju ivi mrtvaci.
148
DOKUMENTOVANI NAPADI
Ovo nije spisak svih napada zombija kroz istoriju. Ovde je samo hronika svih napada o kojima su podaci zabeleeni, sauvani i saopteni autoru ove knjige. Tee je bilo doi do izvetaja u drutvima sa snanom tradicijom usmenog predanja. Preesto bi ovakve prie bivale izgubljene kada su se drutvene zajednice raspadale zbog rata, porobljavanja, prirodnih katastrofa, ili jednostavno usled iskvarenosti koju sa sobom nosi meunarodna modernizacija. Ko zna koliko se pria, koliko bitnih informacija pa moda ak i lekova - izgubilo kroz vekove. ak i u informatiki opismenjenom drutvu kao to je nae, zabeleen je samo deo svih tih napada. De-limino, razlog za to je to su sc razne politike i verske organizacije zavetovale da e sve znanje o ivim mrtvacima drati u tajnosti. Jo jedan razlog je neznanje o epidemijama zombija. Oni koji pretpostavljaju ta je istina, ali se plae da im se nee verovati, u veini sluajeva e zadrati informaciju za sebe. Tako da lista ostaje kratka, ali detaljno dokumentovana. Napomena: ovi dogaaji su dati hro-nolokim redom prema vremenu dogaanja, ne otkria. 60.000. PRE NOVE ERE, KATANDA, CENTRALNA AFRIKA Skoranje arheoloke ekspedicije su na obali gornjeg toka reke Semliki otkrile peinu u kojoj jc pronaeno trinaest lobanja. Sve su bile smrskane. U blizini se nalazila velika gomila fosilizovanog pepela. Labaratorijskom analizom pepela je utvreno da su to ostaci trinaest homo sapijensa. Na zidu peine je crte ljudske figure, ruku podignutih u preteem stavu, zlobnog fiksirajueg pogleda. Unutar njegovih razjapljenih usta nalazi se telo drugog oveka. Ovo otkrie nije prihvaeno kao pravi sluaj o zombijima. Po jednoj teoriji, smrskane lobanje i zapaljena tela su nain za uklanjanje ivih mrtvaca, dok peinski crte slui kao upozorenje. Drugi akademici trae neku vrstu fizikih dokaza, kao to je ostatak fosilizovanog Solanuma. Rezultati jo nisu gotovi. Ukoliko se potvrdi autentinost nalaza iz Katande, postavlja se pitanje zato je toliko vremena prolo izmeu prvog izbijanja zaraze i onog koji sledi.
149
3.000. PRE NOVE ERE, HIJERAKONPOLIS, EGIPAT Britanskim iskopavanjem iz 1892. otkrivena je neobeleena grobnica. Nisu naeni nikakvi tragovi koji bi mogli pomoi da se utvrdi ko je osoba koja je bila u njoj, ili bilo ta o njenom mestu u drutvu. Telo je pronaeno unutar otvorene kripte, zgreno u oku i samo delimino raspadnuto. Na hiljade ogrebotina prekrivalo je svaku povrinu unutar grobnice, kao da je le pokuavao grebanjem da probije sebi izlaz iz nje. Forenziki vetaci su otkrili da su ogrebotine nastale u periodu od nekoliko godina! Na desnoj podlaktici lea naeno je nekoliko tragova ugriza. Tragovi odgovaraju ljudskim zubima. Detaljnom autopsijom je utvreno da osueni, delimino raspadnuti mozak ne samo to odgovara mozgu inficiranom Solanumom (prednji reanj je potpuno istopljen) ve i sadri tragove samog virusa. Sada se vode ustre polemike o tome da li je ovaj sluaj podstakao stare egipane da uklanjaju mozak iz mumija 500. PRE NOVE ERE, AFRIKA Na svom putovanju radi istraivanja i kolonizacije zapadne obale kontinenta, Hanon iz Kartagine6, jedan od najpoznatijih morepolovaca zapadne civilizacije, zapisao je u svom dnevniku plovidbe: Na oboda velike dungle, gde zelena brda skrivaju svoje vrhove iznad oblaka, pokrenuo sam ekspediciju u unutranjost u potrazi za slatkom vodom... Nai proroci su nas upokorili da to ne radimo. U pogledu im se videla prokleta zemlja, mesto demona koje su bogovi napustili. Zanemario sam njihova upozorenja i platio najveu cenu... Od trideset i pet poslatib ljudi, sedmoro se vratilo... Preiveli su jecajui priali o udovitima iz dungle. O ljudima sa zmijskim zubima, leopardovim kandama i oima iz kojih su isijavale vatre izpakla. Seiva od bronze su sekla njihovo meso, ali krv nije tekla. Oni su prodirali nae mornare, dok je vetar nosio njihove jecaje... nai proroci su nas upozoravali na ranjene preivele, tvrdei da e doneti tugu svima koje dotaknu... Pohitali smo nazad na nae brodove, ostavljajui ove jadne due ovoj zemlji ljudi-udovita. Neka mi Bogovi oproste."
Hanon Moreplovac (V vek p. n. e.) predvodio je kartaginsko istraivanje zapadne Afrike. Ostavio je zapis u svom putovanju koji je bio poznat i u rimsko vreme. {Prim. prev.)
6
150
Kao to veina italaca zna, veliki deo Hanonovog dela je kontroverzan i osporavan u krugu akademskih istoriara. S obzirom na to da Ha non takoe opisuje i borbu s majmunolikim stvorenjima koje je nazvao gorile" (prave gorile nikada nisu naseljavale taj deo kontinenta), moe se zakljuiti da su oba sluaja ili proizvod njegove mate ili mate kasnijih istoriara. Uzimajui sve to u obzir, i zanemarujui oita preuveliavanja koja se odnose na zmijske zube, leopardove kande i vatrene oi, Hanonov opis prilino podsea na ive mrtvace. 329. PRE NOVE ERE, AVGANISTAN Sovjetske specijalne snage su esto obilazile bezimeni makedonski stub koji je izgradio legendarni osvaja Aleksandar Veliki na svom ratnom pohodu. Na sedam kilometara od spomenika, jedna jedinica je otkrila drevne ostatke za koje se smatra da su nekada bile helenske vojne kasarne. Medu pronaenim predmetima je bila i mala bronzana vaza. Ukraena je crteima koji prikazuju: (1) oveka koji ujeda drugog oveka; (2) rtvu koja lei na posmrtnom odru; (3) rtvu koja opet ustaje; i opet (1) ujeda drugog oveka. Narativna priroda ove vaze, kao i samih slika, mogli bi biti dokaz napada neupokojenih kojem je ili svedok bio Aleksandar ili mu ga je preprialo neko lokalno pleme.
151
212. PRE NOVE ERE, KINA Za vreme dinastije in, car je naredio da se zapale sve knjige koje se ne bave praktinim stvarima, kao to je poljoprivreda ili graevinarstvo, radi zatite od opasnih misli". Nikada se nee otkriti da li su u plamenu nestali i izvetaji o napadima zombija. Ovaj opskurni fragment medicinskog rukopisa, sakriven u zidu kue jednog pogubljenog kineskog uenjaka, moe biti dokaz takvih napada: Jedina terapija za rtve Veite bodajue more je potpuno raskomadanje, a zatim i spaljivanje tela. Pacijent se mora zauzdati, usta mu se napuniti slamom, a zatim vrsto povezati. Svi udovi i organi se moraju ukloniti, pri emu se izbegava dodir s telesnim tenostima. Zatim se moraju zapaliti, a pepeo treba r asuti na najmanje dvanaest lija u svim pravcima. Nikakvo drugo sredstvo nee biti dovoljno jer za ovu bolest nema leka... elja za ljudskim mesom, neutaiva... Ukoliko se naie na vie rtava, a nema nade da se mogu savladati, mora im se odmah odsei glava... aolinski aov je najbre oruje za ovaj zadatak." Ne pominje se da su rtve veite hodajue more" stvarno mrtve. Samo delovi o elji za mesom zdravih i sama terapija", ukazuju na prisustvo zombija u drevnoj Kini. 121, FANUM KOKIDI, KALEDONIJA (KOTSKA) Iako je izvor zaraze nepoznat, dogaaji koji su usledili detaljno su dokumentovani. Lokalne varvarske voe, koji su smatrale da su neupokojeni jednostavno ludi, poslale su vie od 3000 ratnika da ugue ustanke ludih". Rezultat: vie od 600 ratnika je pojedeno, ostali su ranjeni i konano su se pretvorili u hodajue mrtvace. Rimski trgovac po imenu Sekst Sempronije Tiberon, koji je putovao kroz ovu provinciju u to vreme, bio je svedok bitke. Iako nije shvatio da su hodajui mrtvaci to to jesu, Tiberon je bio dovoljno pronicljiv da primeti da samo obezglavljeni zombiji prestaju da predstavljaju pretnju. Jedva spasavi sopstveni ivot, Tiberon je preneo svoja otkria Marku Luciju Terenciju, komandantu najblieg vojnog garnizona rimske Britanije. Preko 9000 zombija nalazilo se na manje od dana hoda odatle. Pratei reku izbeglica, ivi mrtvaci su nastavili da migriraju ka jugu, uporno napredujui prema rimskoj teritoriji. Terencije je na raspolaganju imao samo jednu kohortu (480 ljudi). Pojaanje je bilo na udaljenosti od tri nedelje hoda. Terencije je prvo naredio da se iskopaju dva jarka duboka preko dva metra, koja su se suavala ka dnu, a zatim
152
ispravljala, tako da su formirala prav, kilometar dug prolaz. Na taj nain je napravljen levak koji gleda na sever. Oba rova su zatim ispunjena tenou zvanom bitumen liqudum (sirovom naftom: ona se obino koristila za lampe-grejalice u ovom delu Britanije). Kako su se zombiji pribliavali, nafta je zapaljena. Svi ivi mrtvaci koji su upali u jarak nali su se zarobljeni u njemu i bili su zapaljeni. Ostali su saterani u levak, gde nije moglo da stane vie od 300 uporedo. Terencije je naredio svojim ljudima da izvuku maeve, podignu titove i priblie se neprijatelju. Posle devetoasovne borbe, svi zombiji su obezglavljeni, a glave, koje su i dalje kljocale vilicama, otkotrljane u rovove na kremaciju. Rimske rtve su brojale 150 mrtvih i nula ranjenih (legionari su pobili sve ranjene saborce). Posledice ovog izbijanja zaraze bile su momentalne i istorijski znaajne. Car Hadrijan je naredio da se sve informacije o izbijanjima zaraze sakupe u jedno sveobuhvatno delo. Ovaj prirunik je ne samo detaljno opisivao obrazac ponaanja zombija i davao instrukcije za efikasne naine njihovog uklanjanja, ve je preporuivao da se odredi brojna sila koja bi se bavila neizbenom panikom graanstva". Kopija ovog dokumenta, koji je poznat kao Vojna naredba XXXVII", podeljena je svakoj legiji po itavoj imperiji. Iz tog razloga, izbijanja zaraze pod rimskom vladavinom nikada vie nisu dostigle kritine brojeve i stoga nikada nisu detaljno opisane. Takode se smatra da je prvo izbijanje zaraze ponukalo izgradnju Hadri-janovog zida", graevine koja je efikasno izolovala severnu Kale-doniju od ostatka ostrva. Ovo je knjiki primer izbijanja epidemije tree kategorije, i verovatno je najvei koji je ikada zabeleen. 140-41, TIMGAD, NUMIDIJA (ALIR) Lucije Valerije Strabon, rimski guverner provincije, zabeleio je est malih izbijanja epidemije meu pustinjskim nomadima. Dve kohorte iz Tree avgustinske legionarske baze suzbile su sve epidemije. Broj ubijenih zombija: 134. Rimskih rtava: 5. Pored zvaninog izvetaja, u privatnom dnevniku vojnog inenjera zabeleeno je znaajno otkrie: Jedna ovdanja porodica je bila zarobljena u svom domu najmanje dvanaest dana, dok su divlja stvorenja bezuspeno grebala i udarala po z atvorenim vratima i prozorima. Nakon sto smo se reili gamadi i oslobodili porodicu, izgledalo je kao da su blizu ludila. Koliko smo mogli da shvatimo, zavijanje, zveri,iz dana n dan, iz noi u no, pokazalo se kao nemilosrdan oblik muenja."
153
Ovo je prvo poznato prepoznavanje psiholoke tete koju izaziva napad zombija. U svih est sluajeva, kad se uzme u obzir kratka vremenska razlika, moe se pretpostaviti da su jedan ili vie ivih mrtvaca iz prethodnih napada preiveli" dovoljno dugo da ponovo zaraze populaciju. 156, KASTRA REGINA, GERMANIJA (JUNA NEMAKA) Tokom napada sedamnaest zombija inficiran je istaknuti svetenik. Prepoznajui znake pretvaranja u zombija, rimski zapovednik je naredio svojim trupama da unite biveg svetog oveka. Metani su se razbesneli i izbila je pobuna. Broj ubijenih zombija: 10, ukljuujui i svetog oveka. Rimskih rtava: 17, svi stradali tokom pobune. Civili pobijeni tokom zavoenja reda: 198. 177, BEZIMENO NASELJE U BLIZINI TULUZE, AKVITANIJA (JUGOZAPADNA FRANCUSKA) U jednom privatnom pismu, koje je napisao trgovaki putnik svom bratu u Kapui, opisan je napada: Doao je iz ume, ovek koji je zaudarao na trule.Njegova siva koa je bila u mnogobrojnim ranama, iz kojih nije tekla krv. Nakon io je video dete kako vriti, telo je poelo da mu se trese od uzbuenja. Glavu je okrenuo u njenom pravcu; usta su se otvorila ispustivi navijajui zov.. Darije, stari legionarski veteran, primakao se... gurajui prestraenu majku u stranu, uhvatio je dete jednom rukom, a drugom zamahnuo gladijusom. Glava stvorenja je pala pored njegovih nogu, i skotrijala se niz brdo pre nego to je palo i telo... Darije je insistirao da nose kone prekrivae dok bacaju telo u vatru... glavom, koja je i dalje kljocala zubima, nahranjen je plamen." Ovaj deo treba shvatiti kao tipian stav Rimljana prema ivim mrtvacima: bez straha, sujeverja, samo jo jedan problem koji iziskuje praktino reenje. Ovo je poslednji izvetaj o napadu za vreme Rimskog carstva. Kasniji napadi niti su reavani tako efikasno, niti su zabeleeni tako jasno. Iako se smatra da se ovaj dogaaj odigrao tokom ili oko 700. n.e., fiziki dokaz je slika koja je nedavno otkrivena u jednom od sefova Rijksmuzeja u Amsterdamu. Analizom materijala utvren je datum porekla. Sama slika prikazuje skupinu vitezova u punom oklopu kako napada rulju dronjavih
154
ljudi sive koe, ija su tela naikana strelama i mnogim ranama, dok im iz usta curi krv. U centralnom delu slike prikazana je borba dve strane, u kojoj vitezovi svojim maevima obezglavljuju neprijatelje. Zatim se u donjem desnom uglu vide tri zombija" kako se naginju nad telom palog viteza. Deo oklopa je skinut, a jedan ud je iupan s tela. Zombiji se hrane otkrivenim mesom. Kako slika nije potpisana, jo nije utvreno odakle ovo delo dolazi niti kako je dospelo u muzej. 850, NEPOZNATA PROVINCIJA U SAKSONIJI (SEVERNA NEMAKA) Bern Kuncel, fratar na hodoau u Rim, zapisao je ovaj sluaj u svom dnevniku, jedan zombi je ietao iz Svarcvalda, ugrizao i zarazio tamonjeg seljaka. rtva se reanimirala nekoliko sati nakon smrti i napala svoju porodicu. Epidemija se, odatle, proirila na celo selo. Oni koji su preiveli beali su u gospodarev dvorac, ne shvatajui da su i neki medu njima ujedeni. Kako se epidemija jo vie irila, gomila ljudi iz okolnih sela je krenula prema zaraenom podruju. Mesni svetenik je verovao da su neupokojeni zaraeni avoljim duhom, te da e sveta voda i bajalice isterati zle duhove. Ovaj sveti pohod" se zavrio masakrom, gde je pastva delom pojedena, a delom se pretvorila u ive mrtvace. U oajanju, okolni gospodari i vitezovi su se ujedinili kako bi proistili avolje seme vatrom". Ove snage oajnika su zapalile svako selo i svakog zombija u krugu od sedamdeset kilometara. Ni neinficirani ljudi nisu preiveli pokolj. Dvorac plemia s poetka, gde su se naselili ljudi koji su se zatvorili s neupokojenima, do tada se pretvorio u zatvor za vie od dve stotine zombija. Kako su stanovnici zamka zabarikadirali kapije i podigli most pre nego to su podlegli zarazi, vitezovi nisu mogli da udu u dvorac da ga proiste. Zbog toga, proglaeno je da je tvrava ukleta". Nakon vie od decenije, seljaci koji su prolazili blizu dvorca su mogli da uju krikove zombija koji su jo bili unutra. Prema Kuncelovim podacima, izbrojano je 573 zombija, a vie od 900 ljudi je pojedeno. U svojim zapisima Kuncel takode govori o masovnim odmazdama prema oblinjem jevrejskom selu, jer je za izbijanje epidemije okrivljeno njihovo pomanjkanje vere". Kuncelov rad je preiveo u Vatikanskom arhivu sve dok sluajno nije otkriven 1973.
155
1073, JERUSALIM Pria dr Ibrahima Obejdala, jednog od najznaajnijih pionira u oblasti fiziologije zombija, simbolie velike pomake i tragine neuspehe u pokuajima nauke da razume neupokojene. Nepoznati izvor je doveo do izbijanja epidemije od petnaest zombija u Jafi, gradu na obali Palestine. Lokalna milicija, koristei prevod Rimske vojne naredbe XXXVII, uspeno je eliminisala pretnju s minimalnim ljudskim rtvama. Brigu o jednoj eni koja je ujedena tokom epidemije preuzeo je Obejdala, poznati lekar i biolog. Iako je Rimska vojna naredba XXXVII odreivala momentalno obezglavljivanje i spaljivanje ugrizenih ljudi, Obejdala je ubedio (ili moda podmitio) miliciju da mu dozvoli da prouava jednu umiruu enu. Postignut je kompromis i dozvoljeno mu je da premesti telo, ali i svu svoju opremu u gradski zatvor. Tamo, u eliji, pod brinim okom slugu zakona, posmatrao je zavezanu rtvu sve dok nije umrla - i nastavio je da posmatra le tokom reanimacije. Izvrio je mnogobrojne eksperimente na vezanom ivom mrtvacu. Otkrivi da su sve telesne funkcije koje su potrebne za odravanje ivota prestale s radom, Obejdala je nauno dokazao da je objekat njegovog ogleda fiziki mrtav ali da ipak funkcionie. Putovao je po Bliskom istoku, prikupljajui informacije o drugim moguim epidemijama. Obejdalino istraivanje dokumentuje potpunu fiziologiju ivih mrtvaca. Njegove zabeleke sadre izvetaje o nervnom sistemu, probavi, ak i brzini raspadanja u zavisnosti od ivotne sredine. Njegov rad je takode obuhvatao kompletnu studiju o obrascima ponaanja ivih mrtvaca, to je neverovatno dostignue ako je zaista istinito. Paradoksalno, kada su hrianski vitezovi zauzeli Jerusalim 1099. godine, ovaj neverovatni ovek je obezglavljen zbog oboavanja Sotone, i gotovo sav njegov rad je uniten. Delovi su preiveli u Bagdadu narednih nekoliko stotina godina, iako kolaju glasine da je samo deli originalnog teksta sauvan. Obejdalina ivotna pria, iako bez detalja njegovih eksperimenata, preivela je krstaki pokolj, zajedno s njegovim biografom (jevrejskim istoriarem i bivim kolegom). ovek je pobegao za Persiju, gde je delo kopirano, objavljeno, te doivelo skroman uspeh na raznim dvorovima Bliskog Istoka. Kopija se uva u dravnom arhivu u Tel Avivu.
156
1253, FISKURHOFEN, GRENLAND Pratei slavnu tradiciju nordijskih istraivanja, islandski voda Gunbjorn Lundergart je osnovao koloniju na uu jednog izolovanog fjorda. Po izvetajima bilo je 153 kolonizatora u grupi. Lundergart je otplovio natrag na Island nakon jedne zime, verovatno da bi se snabdeo zalihama i doveo dodatne kolonizatore. Nakon pet godina, Lundergart se vratio i naao logor u ruevinama. Od kolonizatora, pronaeno je samo tri stotine kostura, ije je meso bilo oieno sa kostiju. U izvetajima takode pie da je naiao na tri bia, dve ene i jedno dete. Njihova koa je bila siva, a kosti su probijale telo na nekoliko mesta. Rane su bile oigledne, ali nikakvi tragovi krvi se nisu mogli opaziti. im su primeena, bia su se okrenula i poela da prilaze Lundergartovoj grupi. Ne reagujui na verbalnu komunikaciju, napala su vikinge i smesta zavrila iseckana na komade. Verujui da je itava ekspedicija ukleta, Skandinavci su naredili da se zapale sva tela i vetake graevine. Kako je njegova porodica bila medu kosturima, Lundergart je naredio svojim ljudima da i njega ubiju, raskomadaju mu telo i bace ga u isti plamen. Pria o Fiskurhofnu", koju su ispriali Lundergartovi ljudi putujuim irskim svetenicima, sauvana je u dravnom arhivu u Rejkjaviku na Islandu. Ovo nije samo najtaniji izvetaj o napadu zombija u vreme stare nordijske civilizacije, ve takode moe biti i objanjenje zato su sva vikinka naselja na Grenlandu misteriozno nestala tokom ranog etrnaestog veka. 1281, KINA Venecijanski istraiva Marko Polo je zapisao u svom dnevniku, prilikom jedne posete carevoj letnjoj palati u Zenaduu, da je Ku-blaj Kan" uvao odseenu glavu zombija u tegli ispunjenoj prozirnom tenou na bazi alkohola (Polo je opisao tenost kao slinu vinu ali prozirnu i otrog, prodornog mirisa"). Kan je izjavio da je ovu glavu doneo njegov deda Dingis, kada se vratio sa osvajanja sa Zapada. Polo je napisao da je glava bila svesna njihovog prisustva. ak ih je i jasno posmatrala gotovo potpuno raspadnutim oima. Kada je ispruio ruku da je dotakne, glava je kljocnula zubima prema njegovim prstima. Kan ga jc ukorio zbog tog budalastog gesta, prepriavajui mu priu o dvoraninu nieg ranga koji je pokuao istu stvar i koga je tada ugrizla odseena glava. Nak on toga dvoranin je umro za nekoliko dana, ali je opet ustao i napao svoje sluge".
157
Polo je napisao da je glava ostala iva" tokom njegovog boravka u Kini. Niko ne zna ta se dogodilo sa njom. Kada se Polo vratio iz Azije, njegovu priu je zatakala Katolika crkva, te se stoga ne pominje u zvaninim publikacijama njegovih avantura. Istoriari su teoretisali da, s obzirom na to da su Mongoli doli ak do Bagdada, glava moe biti jedan od pomenutih objekata koje je Ibrahim Obejdala koristio u istraivanjima, to bi joj dodelilo rekord najbolje ouvanog, najstarijeg ivog" ostatka primerka zombija. 1523, OKSAKA, MEKSIKO Domoroci govore o bolesti koja pomrauje duu, izaziva e za krvlju svoje brae. Oni govore o ljudima, enama, pa ak i deci ija je koa postala siva od trulei i koji imaju straan miris. Kada se dua jednom pomrai, ne postoji nikakav metod leenja osim smrti, a i ona se moe postii samo vatrom, jer telo postaje otporno na sve oruje znano oreku. Smatram da je ovo nesrea pogana, jer kako nisu poznavali naeg Gospoda Isusa Hrista, zaista nije bilo leka protiv ove bolesti. Sada kada smo blagoslovili njihove redove svetlou i istinom Njegove ljubavi, moramo pokuali da naemo ove pomraene due i oistimo ih svom Nebeskom silom. " Ovaj tekst je, navodno, iseak iz pripovedanja Oca Estebana Negrona, panskog svetenika i uenika Vartolomeja Delakasasa, prethodno uklonjen iz orginalnog teksta i nedavno otkriven u Santo Domingu. O autentinosti dela vladaju razliita miljenja. Neki veruju da je ono deo naredbe iz Vatikana da se zatakaju sve informacije o ovoj temi. Drugi smatraju da je to detaljno razraena prevara, slina Hitlerovim dnevnicima".
158
1554, JUNA AMERIKA panska ekspedicija pod komandom don Rafaela Kordoze prodrla je u amazonsku dunglu u potrazi za legendarnim El Doradom, zlatnim gradom. Vodii iz plemena Tupi su ga upozoravali da ne zalazi u podruje poznato kao dolina beskrajnog sna". U njoj e, upozoravali su, naii na stvorove koji stenju poput vetra i ude za krvlju. Mnogi ljudi su uli u ovu dolinu, govorili su Tupi. Nikada se niko nije vratio. Veinu konkistadora je prestravilo ovo upozorenje, pa su molili da se vrate na obalu. Smatrajui da su Tupi izmislili ovu priu kako bi sakrili zlatni grad, Kordoza je naterao ekspediciju da nastavi put. Kada je pao mrak, desetine hodajuih mrtvaca su napale logor. Jo je misterija ta se dogodilo te veeri. Lista putnika Santa Veronike, broda kojom je Kordoza doplovio iz June Amerike u Santo Domingo, pokazala je da je on bio jedini preiveli koji je stigao do obale. Da li se borio do kraja ili jednostavno napustio svoje ljude, niko ne zna. Godinu dana kasnije, Kordoza je stigao u paniju, gde je podneo pun izvetaj o ovom napadu Kraljevskom sudu u Madridu i Svetoj kancelariji u Rimu. Kraljevski sud je konkistadora optuio za rasipanje kraljevskih sredstava, a Vatikan za bogohullenje, te mu je oduzeta titula i umro je u tekom siromatvu. Njegova pria je zbirka delova iz mnogih tekstova o tom periodu panske istorije. Nijedan orginalni rad nije otkriven. 1579, CENTRALNI PACIFIK Na svojoj plovidbi oko sveta, Frensis Drejk, pirat koji je kasnije postao nacionalni heroj, zaustavio se na bezimenom ostrvu da obnovi zalihe hrane i svee vode. Domoroci su ga upozorili da ne ide na oblinje ostrvce koje naseljavaju bogovi mrtvih". Po obiaju, oboleli i umirui su smetani na ovo ostrvo, odakle bi im bogovi uzimali i tela i due, da ive zauvek. Drejka je opinila njihova pria, pa je odluio da je istrai. Posmatrajui s broda, gledao je kako su domoroci sa glavnog ostrva smetali telo umirueg oveka na plau ostrvceta. Nakon to su se nekoliko puta oglasili dunuvi u koljku, domoroci su se povukli na more. Nekoliko trenutaka kasnije, nekoliko bia je teturajui se izalo iz dungle. Drejk ih je gledao kako se hrane lesom, pre nego to su se tromo odvukli van vidokruga. Na njegovo iznenaenje, polupojedeno telo je ustalo i hramajui krenulo za njima. Tokom ivota Drejk nikada nije priao o ovom dogaaju. Ovaj dnevnik, prelazei od kolekcionara do kolekcionara, konano se naao u
159
biblioteci Dekija Fiera, oca moderne kraljevske mornarice. Fier ga je 1907. godine kopirao i poklonio nekolicini prijatelja za Boi. Navodei tane koordinate, Drejk je nazvao ovu zemlju Ostrvo prokletih". 1583, SIBIR Izviakoj grupi zloglasnog kozaka Jermaka, koja se izgubila i umirala od gladi u ledenoj divljini, utoite je pruilo domorodako azijsko pleme. im su obnovili snagu, Evropljani su im se oduili proglasivi se vladarima sela i tu se smestili da prezime i priekaju dolazak Jermakove vojske. Nakon to su se nekoliko nedelja gostili zalihama hrane iz sela, sami seljani su im posluili za utaivanje gladi. U divljakom nastupu kanibalizma, trinaest ljudi je pojedeno, dok su ostali pobegli u divljinu. Kozaci su potroili ovaj novi izvor hrane za kratko vreme. U oajanju, dosetili su se seoskog groblja, gde su, kako se verovalo, niske temperature odravale leeve sveim. Prvo je ekshumirano telo ene stare oko dvadeset godina, koja je sahranjena sa zavezanim nogama i rukama i zapuenim ustima. Kada su je odmrznuli, mrtva ena je oivela. Kozaci su bili zaprepaeni. U elji da otkriju kako je postigla tako neto, uklonili su joj povez sa usta. ena je ugrizla jednog kozaka za ruku. Kratkovido, glupo i surovo, kozaci su je raereili, ispekli i nahranili se njenim mesom. Samo dvojica su se uzdrala od jela: ranjeni ratnik (njegovi drugovi su smatrali da ne treba troiti hranu na umirue) i jedan veoma sujeveran ovek koji je smatrao da je to meso ukleto. Na neki nain, bio je u pravu. Svi oni koji su jeli meso zombija umrli su isto vee. Ranjeni ovek je izdahnuo sledee jutro. Jedini preiveli je pokuao da zapali tela. Dok je pripremao lomau, le ujedenog oveka je oiveo. S novim zombijem koji ga je napao, jedini preiveli se dao u beg preko stepe. Ni sat nakon poetka potere, zombi se vrsto zaledio. Kozak je lutao nekoliko dana pre nego to ga je spasla druga Jermakova izviaka grupa. Njegovu priu je zabeleio ruski istoriar otac Pjotr Georgijevi Vatutin. Pria je ostala nezapaena nekoliko generacija, i uvana je u zabaenom manastiru na ostrvu Valam na jezeru Ladogi. Tek sada je prevedena na engleski jezik. Nita se ne zna o sudbini azijskih seljaka, pa ak ni o njihovom pravom identitetu. Naknadni pokolj koji je Jermak izvrio nad ovim ljudima preivela je samo nekolicina. S naune take gledita, ova pria predstavlja prvi poznat sluaj zamrzavanja zombija.
160
1587, OSTRVO ROANOKI, SEVERNA KAROLINA Kako nisu dobijali nikakvu podrku iz Evrope, engleski kolonisti su redovno slali grupe lovaca na kontinent u potragu za hranom. Jedna od ovih grupa je nestala na tri nedelje. Kada se jedini preiveli iz grupe vratio, opisao je napad grupe divljaka... ija je raspadnuta, crvima izrovana koa bila otporna na barut i metke!" Iako je ubijen samo jedan lan grupe, koju je sainjavalo jedanaest ljudi, jo etvorica su teko ranjeni. Ovi ljudi su izdahnuli sledeeg dana, te su sahranjeni, ali su kroz samo nekoliko sati ustali iz svojih plitkih grobova. Preiveli se kleo da su ostale lanove grupe ive pojeli njihovi bivi drugovi, i da je samo on uspeo da pobegne. Glavni sudija kolonije je proglasio oveka laovom i ubicom. Sledeeg jutra, on je bio obeen. Potom je poslata druga ekspedicija, kako bi vratila tela da pa -gani ne oskrnave njihove ostatke". Grupa od pet ljudi se vratila u stanju potpunog rasula, tela prekrivenih tragovima ugriza i ogrebotinama. Na kopnu su ih napali i divljaci" koje je opisao sada opravdani pogubljeni preiveli, ali i lanovi prve grupe lovaca. Ovi novi povratnici su nakon lekarskih pregleda izdahnuli za nekoliko sati. Sahrana je odreena za sledeu zoru. Te noi, ponovo su oiveli. Detalji ostatka prie su nepotpuni. Po jednoj verziji, usledila je zaraza i unitenje celog grada. Po drugoj, pleme Kroatana, shvatajui kakva opasnost preti, okupilo je i spalilo sve koloniste sa ostrva. Po treoj prii, isti ovaj indijanski narod je spasao preivele graane i resio se neupokojenih i ranjenih. Sve tri verzije prie se pojavljuju u prozi i istorijskim tekstovima tokom poslednja dva veka. Nijedna ne daje uverljivo objanjenje zato su prve engleske naseobine u Severnoj Americi bukvalno nestale bez traga.
1611, EDO, JAPAN Enrike Desilva, portugalski trgovac koji je poslovao na ostrvima, napisao je ovaj pasus u pismu svom bratu: Otac Mendoza, tokom ponovnog druenja s kastiljanskim vinom, govorio je o oveku koji je nedavno preao u nau veru. Ovaj divljak je bio lan jednog od najtajanstvenijih redova u ovoj egzotinoj, varvarskoj Zemlji 'bratstva ivih'. Po reima starog svetenika, ovo tajno drutvo obuava ubice za, govorim punu istinu, ubijanje demona... Ta stvorenja, prema njegovim objanjenjima, nekada su
161
bila ljudska bia. Nakon smrti, neko nevieno ih je primoralo da ustanu iz mrtvih... i da se goste mesom ivih. Kako bi se izborili sa ovom napau, prema Mendozi sam ogun je formirao 'bratstvo ivih'... Oni se od malih nogu obuavaju umetnosti unitavanja... Njihov udan nain borbe bez, oruju fokusira se na izmicanje od demona, izvijanje poput zmije, kako bi se isbeglo hvatanje... Njihovo oruje, orijentalna sablja udnog oblika, napravljeno je za odsecanje glava... Govori se da njihov hram, ija se lokacija uva u najveoj tajnosti, ima sobu gde ive i stenjue glave unitenih udovita ukraavaju zidove. Stariji regruti, spremni za ulazak u bratstvo, moraju provesti itavu no u toj sobi, gde im samo ovi bezponiki predmeti prave drutvo... Ako je pria oca Mendoze tana, ova zemlja je, kao to smo uvek i sumnjali, jedno bezboniko zlo... Da nas ne mame svila i zaini, dobro bi bilo da je izbegavamo po svaku cenu... Pitao sam starog svetenika gde se sada nalazi ovaj novi preobraenik ne bih li uo priu iz, njegovih usta. Mendoza me je obavestio da je ubijen pre gotovo petnaest dana. 'Bratstvo' ne dozvoljava da se njihove tajne otkrivaju, niti da se lanovi odreknu dunosti prema bratstvu." Mnoga tajna drutva su postojala u feudalnom Japanu. Bratstvo ivih" se ne pominje ni u jednom dokumentu, ni prolom ni sadanjem. U Desilvinom pismu postoje neke istorijske greke, kao kada o japanskom mau govori kao o sablji" (veina Evropljana nije nala za shodno da naui bilo ta u vezi s japanskom kulturom). Njegov opis glava koje stenju takode je netaan jer odrubljene glave zombija ne mogu da proizvode nikakav zvuk bez dijafragme, plua i glasnih ica. Ipak, ako je njegova pria tana, mogla bi da poslui kao objanjenje zato je u Japanu zabeleeno tako malo napada u odnosu na ostatak sveta. Ili je japanska kultura stvorila efikasan zid tiine u vezi sa svim tim napadima, ili je Bratstvo ivih ispunilo svoju misiju. U svakom sluaju, nije bilo zabeleenih napada u Japanu sve do sredine dvadesetog veka. 1690, JUNI ATLANTIK Portugalski trgovaki brod Marijalva je napustio Bisao i zapadnu Afriku s teretom koji su inili robovi za Brazil. Brod nikada nije stigao do svog odredita. Tri godine kasnije, usred junog Atlantika, danski brod Zibrug je primetio Marijalvu kako pluta. Poslata je grupa mornara radi spaavanja tereta. Umesto tereta, naili su na neupokojene Afrikance, jo zavezane za krevete, kako stenju i jecaju. Od posade nije bilo ni traga, a svaki zombi je imao makar jedan ugriz na telu. Verujui da je brod uklet, Danci su se brzo
162
vratili na svoj brod i podneli izvetaj kapetanu. On je odmah potopio Marijalvu topovskom paljbom. Kako ne postoji nain da se tano utvrdi kako je izbila zaraza na brodu, ostaju nam samo nagaanja. Na brodu nije naen nijedan amac za spaavanje. Samo je, zakljuano u kabini, pronaeno telo kapetana, koji je oigledno sam sebi pucao u glavu. S obzirom na to da su svi Afrikanci bili zavezani, mnogi smatraju da je prva inficirana osoba morala biti lan portugalske posade. Ako je to tano, nesreni robovi su bili primorani da gledaju kako njihovi tamniari prodiru ili inficiraju jedni druge i sporo se transformiu u ive mrtvace, nakon to se virus proirio kroz njihove organizme. ak je i gora uasna mogunost da je neki lan posade napao i inficirao zavezanog roba. Ovaj novi neupokojeni bi zatim ujeo zavezanu osobu koja je vritala pored njega. I tako redom, sve dok vriska nije napokon utihnula i dok se itava laa nije ispunila zombijima. Zamisliti one na kraju reda, koji su gledali ove spodobe kako im se sporo pribliavaju, dovoljno je da se prizove najgora mora. 1762, KASTRIJA, SVETA LUCI JA, KARIBI Priu o ovom napadu i dalje prepriavaju ostrvski itelji sa Kariba i karipski imigranti u Velikoj Britaniji. Ona je snano upozorenje, ne samo na snagu ivih mrtvaca, ve i na razdraujuu nesposobnost ivih da im se zajedno suprotstave. Neidenfi kovani izvor je izazvao epidemiju u siromanoj etvrti naseljenoj stanovnitvom bele rase u prenaseljenom gradu Kastrija na ostrvu Sveta Lucija. Grupa od nekoliko slobodnih crnaca i meleza je otkrila izvor bolesti" i pokuala da upozori vlasti. O njihova upozorenja su se ogluili. Epidemija je dijagnostiikovana kao vrsta besnila. Prva grupa inficiranih ljudi je zatvorena u gradski zatvor. Oni koji su ugrizeni tokom pokuaja da se savladaju zaraene osobe poslati su kui bez leenja. U narednih etrdeset osam sati, gradom je zavladao haos. Lokalna milicija, ne znajui kako da zaustavi navalu, savladana je i pojedena. Ostali belci su pobegli iz grada na udaljene plantae. Kako je veina njih ve bila ujedena, konano se infekcija proirila po elom ostrvu. Za desetak dana, pedeset odsto bele populacije je umrlo. etrdeset odsto, vie od nekoliko stotina ljudi, pretvorilo se u zombije i lutalo ostrvom u potrazi za plenom. Ostali su ili pobegli na bilo kakvim plovilima do kojih su mogli doi, ili
163
ostali zatvoreni u tvravama Vije For i Rodni Bej. Time je znaajan broj crnih robova ostao slobodan", ali na milost i nemilost neupokojenih. Za razliku od belih stanovnika, bivi robovi poseduju duboko kulturoloko razumevanje svojih neprijatelja, sredstvo koje im je pomoglo da paniku zamene odlunou. Na svim plantaama robovi su se organizovali u strogo disciplinovane grupe za lov. Naoruani bakljama i maetama (sve vatreno oruje su odneli belci koji su pobegli) i saradujui sa ostalim slobodnim crncima i melezima (u Svetoj Luciji su postojale male ali znaajne zajednice ovih grupa), oistili su ostrvo od severa do juga. Koristei za komunikaciju bubnjeve, timovi su razmenjivali informacije i koordinisali borbene taktike. U sporom ali upornom talasu, oistili su Svetu Luciju za sedam dana. Kako se njihova rasna zatucanost podudarala s kukavilukom, belci koji su ostali u tvravama odbili su da se pridru e borbi. Britanske i francuske kolonijalne trupe su stigle deset dana nakon to je poslednji zombi uklonjen. Odmah su svi bivi robovi vraeni u okove. Svi oni koji su pruili otpor obeeni su. Kako je itav sluaj okarakterisan kao ustanak robova, svi slobodni crnci i melezi su ili porobljeni ili obeeni zbog umeanosti u navodu pobunu. Iako pisani izvetaji nisu ostavljeni, pria je usmenim predanjem sauvana do dananjeg dana. Govori se da negde na ostrvu postoji spomenik. Nijedan stanovnik nee potvrditi njegovu lokaciju. Ako se iz Kastrije moe izvui neki pozitivan nauk, to je da grupa civila, motivisana i disciplinovana, iako naoruana samo najprimitivnijim orujem i osnovnim sredstvima komunikacije, moe biti moan protivnik bilo kojem napadu zombija. 1807, PARIZ, FRANCUSKA Jedan ovek je primljen u ato Robin, zatvorsku bolnicu". U zva ninom izvjetaju, doktor Rejnar Boaz, glavni administrator, napisao je: Pacijent je neartikulisan, gotovo divalj, pokazuje nezasitljivu elju za nasiljem... eljustima koje kljocaju kao u besnog psa, uspeo je da povredi drugog pacijenta pre nego to je savladan." Nastavak prie se tie povreenog" zatvorenika koji je primio blagu terapiju (previjanje rane i doza ruma), a onda stavljen nazad u zajedniku eliju za vie od pedeset mukaraca i ena. Ono to je usledilo u narednim danima bila je orgija nasilja. Previe uplaeni vriskom koja se ula iz elije, straari i lekari su odbijali da uu unutra celu nedelju. Do tada, sve to je ostalo bilo je pet
164
inficiranih, delimino pojedenih zombija, i rasuti komadi nekoliko desetina leeva. Buaz je smesta podneo ostavku i povukao se iz drutvenog ivota. Malo se zna o tome ta se dogodilo s hodajuim mrtvacima, ili prvim zombijem koji jc doveden u ustanovu. Sam Napoleon Bonaparta je naredio da se bolnica zatvori, oisti" i pretvori u bolnicu za ratne veterane. Takode, nita se ne zna o tome odakle je prvi zombi doao, kako je zaraen niti, u stvari, o tome da li je uspeo da zarazi jo nekoga pre nego to je poslat u ato Robin. 1824, JUNA AFRIKA Ovo je odlomak iz dnevnika H. F. Fina, lana prvobitne britanske ekspedicije poslate da se susretne i pregovara sa akom", velikim kraljem Zulua. Selo je vrvelo od ivota... Mladi plemi je iskoraio prema sredini obora za stoku... etiri kraljeva najbolja ratnika su donela bie ije su noge i ruke bile zavezane... glavu mu je pokrivala vrea napravljena od najtvre govee koe. Komadi od istog materijala prekrivali su ake i podlaktice njegovih uvara, tako da im koa nijednog trena nije dodirivala osuenika... Mladi plemi je ugrabio svoj asegaj (metar i po dugo koplje za ubadanje) i uskoio u obor... Kralj je izdao nareenje, zapovedajui ratnicima da bace svoj teret u ograeni prostor. Osuenik je udario u tvru zemlju, batrgajui se okolo poput pijanca. Kona vrea mu je spala s glave... njegovo lice je, na moj uas, bilo grobno izoblieno. Veliki komad mesa mu je bio otrgnut s vrata, kao da ga je iipala neka uasna zver. Oi su mu bile iskopane, a prazne duplje su zjapile u pakao. Ni iz jedne rane nije tekla ni najmanja kap krvi. Kralj je podigao ruku, stiavajui uznemirenu gomilu. Tiina je prekrila selo, tiina tako potpuna da je izgledalo kao da i same ptice potuju nareenje monog kralja... Mladi plemi je podigao svoje koplje do grudi i neto rekao. Glas mu je bio previe tih, previe blag da bi dopro do mojih uiju. Siroti ovek, meutim, mora da je uo usamljeni glas. Polako je okrenuo glavu i razjapio usta. S njegovih nateenih i pocepanih usana izvio se tako straan urlik da sam se potresao do kostiju. udovite, jer sam sada znao da je to udovite, polako se vuklo prema plemiu. Mlai zulu borac je zavitlao svoje koplje. Zamahnuo je unapred, zarivajui tamnu oticu udovitu u grudi. Demon nije pao, nije izdahnuo, nije nagovestio da mu je srce probijeno. Samo je nastavilo da se lagano, neumoljivo primie. Plemi je uzmakao, tresui se poput lista na vetru. Sapleo se i pao, dok mu se zemlla lepila za znojem obliveno telo. Gomila je i dalje bila tiha, na hiljade kipova od abanosa je posmatralo traginu scenu... Tako je aka uskoio u ograeni
165
prostor i povikao 'Sondela! Sondela!' udovite se odmah okrenulo od palog plemia prema kralju. Brzinom metka, aka je iupao koplje udovitu iz grudi i zabio ga u jednu praznu onu jabuicu. Zatim je zavitlao oruje poput ampiona u maevanju, okreui vrak unutar lobanje udovita. Stvorenje je skliznulo na kolena, a zatim palo napred, udarajivi gnusnim licem o crveno afriko tle." Pria se ovde naglo prekida. Fin nikada nije objasnio ta se dogodilo s nesrenim plemiem ili ubijenim zombijem. Prirodno, ovaj opis obreda otvara nekoliko vanih pitanja: koje je poreklo ovakvog korienja zombija? Da li su Zului imali vie od jednog neupokojenog kojeg su koristili za obrede? Ako jesu, na koji su nain dolazili do njih? 1839, ISTONA AFRIKA Putni dnevnik ser Dejmsa Eton-Hejsa, jednog od mnogih nesposobnih Evropljana koji su traili izvorite Nila, otkriva mogui napad zombija, i organizovani, drutveno prihvatljivi odgovor na napad. Stigaoje u selo rano tog jutra, mladi crnac s ranom na ruci. Oigledno je mladi divljak promaio plen koji je gaao kopljem, te ga je nesuena veera ugrizla za rastanak. Ma koliko je to bilo zabavno posmatrati, dogaaji koji su usledili inili su mi se krajnje varvarskim... I seoski vra i plemenski voa su ispitali ranu, sasluali mladievu priu i klimnuvi glavom preutno doneli odluku. Ranjeni ovek se, u umama, pozdravio sa enom i porodicom... oigledno po njihovom obiaju fiziki kontakt nije dozvoljen, a onda je kleknuo pred poglavicom... Stari ovek je izvadio veliku, gvozdenu okovanu mougu i silovito udario nesrenog oveka po glavi, koja je pukla poput dinovskog crnog jajeta. Gotovo odmah, dese t plemenskih ratnika je zamahuulo svojim kopljima, izvuklo primitivne maeve iz korica i zapevalo udan napev: 'Nagamba ekvaga nab irah enge'. Nakon toga, samo su se razili po savani. Na moj uas, telo nesreuog divl jaka je zatim raskomadano i spaljeno, dok su ene iz plemena jadikovale nad dimom koji se dizao. Kada sam zatraio neko objanjenje od naeg vodia, on je samo slegnuo siunim ramenima i odgovorio: 'Da li biste eleli da noas opet ustane?' udni ljudi, ovi divljaci." Hejs zaboravlja da kae koje je to tano pleme bilo, a dalja istraivanja su pokazala da su svi njegovi geografski podaci veoma neprecizni (udna mi uda, nikada nije naao Nil). Sreom, ratni zov je kasnije identifikovan kao Njamba egoaga na era enge", to je fraza na jeziku Gikuja koja znai: Zajedno se borimo i zajedno pobeujemo ili umiremo". To istoriarima makar daje nagovetaj da je bio tamo gde je danas moderna Kenija.
166
1848, PLANINE OUL KRIK, VAJOMING Iako ovo verovatno nije prvi napad zombija u SAD, prvi je koji je ikad zabeleen. Grupa od pedeset i est pionira, poznata pod imenom Knudhansenova grupa, nestala je u centralnom delu Ste-novitih planina na putu za Kaliforniju. Godinu dana kasnije, druga ekspedicija je naila na ostatke njihovog logora. Smatra se da je to bilo njihovo poslednje odmorife. Tragovi bitke su bili oigledni. Polomljena oprema je leala razbacana oko izgorelih zaprenih kola. Takode smo otkrili ostatke makar etrdeset i pet ljudi. Pored mnogih rana, svakom od njih je bila razbijena lobanja. Neke od ozleda su nanesene mecima, neke tupim predmetima kao to su ekii, pa ak i kamenje... Na vodi, iskusan ovek koji je proveo mnogo godina u divljini, smatrao je da ovo nije delo divljih Indijanaca. Na kraju, zakljuivao je, zato bi oni pobili nae ljude a da pri tom ne povedu sa sobom konje i volove? Prebrojali smo trupla svih ivotinja i utvrdili da je u pravu... jedna od injenica koje su nas najvie uznemiravale bio je broj rana od ujeda na preminulima. Kako nikakva ivotinja, od planinskog vuka do malog mrava, nije takla leeve, iskljuili smo mogunost da se radi o ivotinjskom napadu. Prie o kanibalizmu su stalno prisutne u divljini, ali nas je uasavala pomisao da bi te prie o bezbonom divljatvu mogle biti tane, posebno nakon uasnih glasina o Donerovoj grupi... Ono to ipak nismo shvatali bilo je zato bi se okrenuli jedni na druge tako brzo kada zalihe hrane jo nisu bile iscrpljene." Ovaj deo je napisao Arni Svenson, nastavnik koji je postao pionir i farmer tokom druge ekspedicije. Pria sama po sebi ne dokazuje da je u pitanju bila epidemija izazvana Solanumom. vrsti dokazi e se pojaviti, ali tek za nekih etrdeset godina. 1852, IJAPAS, MEKSIKO Grupa amerikih lovaca na blago iz Bostona, Dejms Miler, Luk Meknamara i Vilard Daglas, putovali su u ovu udaljenu provinciju u dungli kako bi poharali ruevine Maja o ijem postojanju su kruile glasine. Dok su boravili u gradu Cintelu, bili su svedoci sahrane oveka za kojeg se govorilo da ispija Sotoninu krv". Videli su da je ovek sputan, s povezom preko usta, ali jo iv. Smatrajui da je to neki oblik varvarskog pogubljenja, ti Amerikanci su uspeli da spasu osuenog oveka. Kada su mu uklonili lance i povez sa usana, zatvorenik je smesta napao svoje oslobodioce. Pucnji nisu imali efekta. Meknamara je ubijen; druga dvojica
167
su samo povreena. Mesec dana kasnije, njihove porodice su dobile pisma datirana na dan posle napada. U pismima, dva oveka su prepriavala detalje svoje avanture, zaklinjui se da je njihov ubijeni prijatelj oiveo" nakon napada. Takode su napisali da su im se povrinske ozlede od ugriza upalile i da su dobili jaku groznicu. Obeali su da e se odmarati nekoliko nedelja u Meksiko Sitiju kako bi se leili, a da e se nakon toga vratiti u Ameriku to pre. O njima se nikada vie nita nije ulo. 1867, INDIJSKI OKEAN Britanski potanski parobrod R.M.S Rona, koji je prevozio 137 zarobljenika u Australiju, usidrio se kod ostrva Biurtir kako bi pruio pomo neidentifikovanom brodu koji se nasukao na peanom sprudu. Grupa za pomo je otkrila zombija slomljene kime kako se vue po naputenoj brodskoj palubi. Kada su pokuali da mu prue pomo, zombi se nagnuo napred i ugrizao jednog od mornara za prst. Dok je drugi mornar kratkim maem odsekao glavu zombiju, drugi su odveli povreenog druga nazad na brod. Te veeri, povreeni mornar je smeten u svoj krevet i dat mu je gutljaj ruma i obeanje brodskog lekara da e ga obii u zoru. Tokom noi, novi zombi je oiveo i napao druge mornare. U panici, kapetan je naredio da se skladite zapeati, zatvarajui zatvorenike sa zombijem, i nastavio put za Australiju. Sve do kraja putovanja, skladite je odjekivalo od vrisaka koji su se s vremenom pretvarali u stenjanje. Nekoliko lanova posade se zaklinjalo da su uli bolno cijukanje pacova dok su ih ive prodirali. Nakon est nedelja na moru, brod se usidrio kod Perta. Oficiri i posada su doveslali do kopna kako bi obavestili sudiju o tome to se dogodilo. Izgleda da niko nije poverovao priama mornara. Poslat je kontigent redovne vojske da, ako nita drugo, doprati zatvorenike. RMS Rona je ostala usidrena pet dana, ekajui da se poslate trupe vrate. estog dana, izbila je oluja koja je pokidala sidreni lanac, nosila brod nekoliko kilometara du obale i razbila ga o stenu. Graani, kao i biva posada, nisu nali nikakve dokaze o neupokojenima. Ostale su samo ljudske kosti i tragovi koji vode prema kopnu. Pria o Roni se esto prepriavala meu mornarima krajem devetnaestog i poetkom dvadesetog veka. U lukoj kapetaniji ovaj brod se vodi kao nestao na moru.
168
1882, PIJEMONT, OREGON Ovaj dokaz o napadu potie od spasilake ekipe poslate da istrai mali grad pored rudnika srebra koji je dva meseca bio izolovan. Spasioci su u Pijemontu naili na klanicu. Mnoge kue su bile spaljene. One jo itave bile su izreetane rupama od metaka. udno je da su rupe ukazivale na to da su pucnji ispaljeni iz kua, kao da se borba odigrala unutar njih. Jo okantnije je bilo otkrie dvadeset sedam unakaenih i polupojedenih leeva. Preuranjena teorija o kanibalizmu je odbaena kada je otkriveno da se u gradskim skladitima nalazi dovoljno zaliha hrane za itavu zimu. Prilikom istraivanja samog rudnika, spasilaka ekipa je naila na poslednje i najstranije otkrie. Ulaz u rudnik je zatvoren eksplozijom iznutra. Pronaeno je pedeset osam mukaraca, ena i dece umrlih od gladi. Spasioci su utvrdili da je bilo spremljeno i pojedeno dovoljno hrane za nekoliko nedelja, to je ukazivalo na to da su ovi ljudi bili zarobljeni u rudniku mnogo due od toga. Kada su paljivo pobrojani svi leevi unakaenih i izgladnelih ljudi, utvreno je da je nestalo najmanje trideset dvoje graana. Najire prihvaena teorija glasi da se, iz nekog razloga, zombi ili grupa zombija pojavila iz divljine i napala Pijemont. Nakon kratke, nasilne bitke, preiveli su odneli do rudnika svu hranu koju su mogli. Poto su se zatvorili unutra, ovi ljudi su verovatno ekali pomo, ali ona nikada nije stigla. Pretpostavlja se da su jedan ili vie preivelih, pre nego to je doneta odluka o povlaenju u rudnik, pokuali da kroz divljinu dou do najblieg vojnog objekta radi pomoi. Kako o tome nema nikakvih dokaza i nakakva tela nisu otkrivena, veruje se da su ovi glasnici ili nestali u divljini, ili da su ih neupokojeni pojeli. Ako su zombiji i postojali, njihovi ostaci nikada nisu otkriveni. Nije bilo zvaninog zatakavanja sluaja iz Pijemonta. Glasine su se kretale od kuge i odrona pa do bitke medu samim stanovnitvom i napada divljih Indijanaca" (nije zabeleeno da su Indijanci ikada iveli u blizini Pijemonta). Sam rudnik nikada nije opet otvoren. Rudarska kompanija Paterson" (vlasnik rudnika i grada) isplatila je naknadu u iznosu od 20 dolara svakom roaku stanovnika Pijemonta u zamenu za utanje. Ovo je otkriveno kada je koorporacija 1931. godine prijavila bankrot. Naknadna istraga nije voena.
169
1888, HEJVORD, VAINGTON Ovaj odlomak opisuje pojavu prvog profesionalnog lovca na zombije u Severnoj Americi. Sluaj poinje kada se traper po imenu Gabrijel Alens doteturao u grad s dubokom posekotinom na ruci. Alen jc priao o biu koje je lutalo poput opsednutog oveka, koe sive kao kamen, beivotnog pogleda. Kada je traper priao nesreniku, ovaj je ispustio gnusan jecaj i ugrizao ga za desnu podlakticu." Ovo je odlomak iz dnevnika Donatana Vilkisa, gradskog lekara koji je leio Alena nakon napada. Malo se zna o tome kako se zaraza irila od prve rtve do ostalih graana. Sauvani podaci ukazuju na to da je sledea rtva bila doktor Vilkis, a nakon toga tri oveka koja su pokuala da ga obuzdaju. est dana posle prvog napada, Hejvord je bio grad pod opsadom. Mnogi su se sakrili po kuama ili u gradskoj crkvi dok su zombiji neumorno napadali postavljene barikade. Iako je bilo dovoljno vatrenog oruja, niko nije shvatio da treba pucati u glavu. Hrana, voda i municija su brzo potroene. Niko nije oekivao da e izdrati due od jo est dana. U zoru sedmog dana stigao je ovek iz plemena Lakota po imenu Ilaja Blek. Na konju, sa sabljom amerike konjice, obezglavio je dvanaest ivih mrtvaca za prvih dvadeset minuta. Blek je onda ugljenisanim tapom nacrtao krug oko gradskog vodotornja pre nego to se ispeo na vrh. Vikom, duvanjem u stari vojni rog i koristei zavezanog konja kao mamac, uspeo je da privue svakog ivog mrtvaca iz grada prema svom poloaju. Svaki koji je uao u krug dobio je metak u glavu iz vinesterke. Na ovaj paljivi, disciplinovani nain Blek je eliminisao celu hordu od etrdeset i devet zombija za est sati. Dok su preiveli shvatili ta se dogodilo, njihov spasilac se ve izgubio. Kasnije je sklopljena slika o prolosti Ilaje Bleka. Kada je imao petnaest godina, dok su on i njegov deda bili u lovu, naili su na masakr Knudhansenove grupe. Najmanje jedan lan je ranije bio zaraen, i kada se pretvorio u zombija, napao je ostatak grupe. Blek i njegov deda su unitili ostale zombije udarcima tomahavka u glavu, obezglavljivanjem i spaljivanjem. Jedna od preivelih", tridesetogodinja ena, objasnila je kako se zaraza irila i kako je polovina novih zombija odlutala u divljinu. Ona je onda priznala kako su njene rane i rane ostalih neizleivo prokletstvo. Jednoglasno su molili da budu ubijeni. Nakon ovog masovnog ubistva iz milosti, stari Lakota je otkrio svom unuku da je sakrio ranu od ugriza koju je zadobio tokom bitke. Poslednji
170
koga je llaja Blek ubio tog dana bio je njegov dede. Od tog dana, posvetio je svoj ivot lovu na ostale zombije iz Knudhansenove grupe. Sa svakim susretom raslo je njegovo znanje i iskustvo, lako nikada nije doao do Pijemonta, pobio je devet zombija iz tog grada koji su odlutali u divljinu. Do Hejvorda, Blek je najverovatnije postao vodei istraiva, lovac i ubica neupokojenih. Malo se zna o ostatku njegovog ivota ili o tome kako je umro. Njegova biografija je objavljena 1939. godine u obliku knjige, kao i u vidu serije lanaka koji su objavljivani u engleskim novinama. Kako nijedna verzija nije preivela, nemogue je znati u koliko se bitaka Blek borio. Vri se pomna potraga za izgubljenim primerci-ma knjige o njemu. 1893, TVRAVA LUJ FILIP, FRANCUSKA SEVERNA AFRIKA Dnevnik jednog nieg oficira iz francuske Legije stranaca opisuje jedan od najozbiljnijih napada u istoriji: Tri sata nakon svitanja je stigao peice, usamljeni Arapin, na rubu smrti od sunca i ei... Nakon jednodnevnog odmora, s letenjem i vodom, ispriao je priu o kugi koja je pretvarala svoje rtve u kanibalistike grozote... Pre nego to je ekspedicija do sela organizovana, osmatrai sa junog zida su na horizontu pri metili neto to je izgledalo kao stado ivotinja... Kroz dvogled, video sam da to nisu ivotinje nego ljudi, bezbojne koe, odee iznoene i iscepane. Kako je vetar promenio pravac, doneo je do nas prvo tiho stenjanje, a nedugo posle, vonj ljudske trulei... Pretpostavljali smo da su ovi siroti nesretnici pratili naeg preivelog. Kako su uspeti da predu toliki put bez, hrane i vode, nismo mogli rei... Po zivi i upozorenja su ostali bez odgovora... Paljba iz, naih topova ih nije rasterala... Pucnji iz puaka velikog dometa nisu imali nikakav ejekat... Kaplar Strom je odmah poslat na konju do Bir-el-Ksaiba, dok smo mi zatvarali kapije i pripremali se za napad." Napad se pretvorio u najduu zabeleenu opsadu neupokojenih. Legionari nisu bili u stanju da shvate injenicu da su napadai mrtvi, te su uludo rasipali municiju pucajui im u trup. Sluajni pogoci u glavu nisu bili dovoljni da ih ubede da je to uspena taktika. Nikada nismo uli nita o kaplaru Stromu, oveku koji je poslat po pomo. Pretpostavlja se da se susreo sa sudbinom, bilo da je naiao na neprijatelje Arape ili da mu je pustinja sama presudila. Njegovi prijatelji iz tvrave su ostali pod opsadom naredne tri godine! Sreom, karavan je upravo bio doneo nove zalihe. Voda je ve bila dostupna iz bunara zbog koga je tu i izgraena
171
tvrava. Stado ivotinja i konja je nakon nekog vremena zaklano i raspodeljeno kao krajnja mera. Za sve to vreme, vojska neupokojenih, koja je brojala preko pet stotina, nastavila je da okruuje zidove. U dnevniku je zapisano da su tokom vremena mnogi uniteni upotrebom eksploziva koji su ovi u tvravi sami pravili, improvizovanim Molotovljevim koktelima, pa ak i velikim kamenjem koje je bacano sa zidina tvrave. Meutim, to nije bilo dovoljno da se slomi opsada. Neprestano stenjanje je izludelo nekoliko ljudi i nateralo dvojicu da izvre samoubistvo. Bilo je nekoliko pokuaja skakanja sa zida i beanja u bezbednost. Svi koji su to pokuali bili su okrueni i raskomadani. Pokuaj pobune je jo vie proredio njihove strojeve, i sveo ukupan broj preivelih na svega dvadeset sedam. U to vreme, komandir jedinice je odluio da isproba jo jedan oajniki plan: Svi ljudi su opskrbljeni punim sledovanjem vode i sa ono malo hrane to je ostalo. Sve stube i stepenice koje su vodile to zidina tvrave unitene su... Sakupili smo se na desnom zidu i poeli da dozivamo nae muitelje, okupivi ih skoro sve oko vrata. Pukovnik Draks, s brabrou oajnika, spustio se na etalite, odakle je sam podigao rasun. Iznenada, smrdljiva gomila je uletela u nau tvravu. Pukovnik im je bio dovoljan mamac, vodei nesrenike preko vebalita, kroz barake i trpezariju, preko ambulante... podignut je na sigurno u poslednji as, nakon to je odseena trulena ruka koja gaje vrsto grabila za izmu. Nastavili smo da dobivamo stvorenja, riui i istei, skaui okolo poput divljih majmuna, ali sad smo ih dozivali iz nae sopstrene tvrave Dorset i Otul su sputeni sa severnog zida... potrali su do kapije i zatvorili je!...Stvorenja koja su bila unutra, u svom bezumnom gnevu, nisu se dosetila da ih jednostavno opet otvore! Nastavljajui da guraju vrata koja su se otvarala prema unutra, samo su uspela da ih vre zaglave!" Legionari su se onda spustili na pustinjsko tle, u divljoj borbi prsa u prsa unitili onih nekoliko zombija koji su ostali van zidina, a onda prepeaili vie od 400 kilometara do najblie oaze, u Bir Unanu. Vojni izvetaji ne pominju ovu opsadu. Nije dato nikakvo obavetenje zato po prekidu redovne komunikacije s tvravom Luj Filip nije poslata neka grupa da to istrai. Sve to su nadleni uradili u vezi s preivelima jeste to su osudili i poslali u zatvor pukovnika Draksa. Zapisnik sa suenja pa i sama optunica ostali su zapeaeni. Glasine o napadu su decenijama nastavile da krue po Legiji, vojsci i francuskom drutvu. Mnoge prie su napisane o avoljoj opsadi". Uprkos poricanju incidenta, francuska Legija stranaca nikada vie nije poslala nijednu ekspediciju u tvravu Luj Filip.
172
1901, LU AN, FORMOZA Prema Bilu Vakovskom, amerikom mornaru koji je sluio u azijskoj floti, nekoliko seljaka iz Lu Sana je ustalo iz kreveta i krenulo da napada selo. Zbog udaljenosti Lu Sana i nedostatka komunikacijskih veza (telefona/telegrafa), Tajpej je obaveten o sluaju tek nakon sedam dana. Ovi ameriki misionari, stado pastora Alfreda, smatrali su da to Bog kanjava Kineze zbog neprihvatanja Njegovih rei. Oni su pripadali pravoj veri, i smatrali da e Sveti otac isterati da vola iz njih. Na kapetan im je naredio da ne kreu pre nego to sakupi naoruanu pratnju. Pastor Alfred nije eleo ni da uje za to. Dok je starac telegrafski traio pomo, oni su nastavili putovanje rekom... Naa grupa i vod Nacionalne garde su stigli do sela oko podneva... tela ili delovi tela bili su rasuti svuda. Zemlja je bila potpuno lepljiva. A smrad, Boe milostivi, taj smrad!... Tada su ta stvorenja izala iz magle, odvratna bia, demoni u ljudskom obliku. Otvorili smo vatru kada su bili na manje od sto metara. Nita nije funkcionisalo. Ni nai kragovi, ni getlunzi... Pretpostavljam da je Rejli jednostavno poludeo. Uvrstio je svoj bajonet i pokuao da proburazi jednu od zveri. Desetak drugih se sjatilo oko njega. Brzo kao munja otkidali su udove mog drugara. Kidali su meso s njega do samih kostiju! Bio je to grozan prizor!... I tada je on stigao, mali elavi vetac ili svetenik, ili kako god elite da ga nazovete... zamahujui neim to je izgledalo poput pljosnatog asova sa srapastom otricom na drugom kraju... mora da je bilo desetak, dvadesetak leeva oko njegovih nogu... pritrao nam je, trtljajui kojetarije, pokazujui prvo na svoju pa na njihove glave. Starac nam je naredio, a samo Gospod zna kako je shvatio o emu je Kinez truao, da ciljamo u glave udovita. .. Izreetali smo ih iz blizine... Pregledajui tel a, otkrili smo meu Kinezima i nekoliko belaca, naih misionara, jedan od naih ljudi je naao udovite iju je kimu prekinuo hitac, jo je bilo ivo, mahalo je rukama i kljocalo krvavim zubima, isputajui pri tom taj grozan zvuk! Starac je u njemu prepoznao pastora Alfreda. Izgovorio je molitvu, a zatim pucao ocu u slepoonicu." Valkovski je prodao celu priu petparakom asopisu Prie iz tame, zbog ega je smesta raalovan i uhapen. Nakon to je puten iz zatvora, Valkovski je odbijao da da bilo kakav intervju. Do dananjeg dana, Amerika mornarica porie ovu priu. 1905, TABORA, TANGANJIKA, NE MA KA ISTONA AFRIKA U sudskim spisima je zabeleeno da je lokalni vodi koji se pominje samo kao Sajmon" uhapen i optuen za obezglavljivanje poznatog
173
belakog lovca Karla Sekta. Sajmonov savetnik odbrane, danski plantaer po imenu Gi Vurster, objanjava da njegov klient smatra da je u stvari poinio herojsko delo. Prema Vursteru: Sajmonov narod veruje da postoji bolest koja oveku oduzima ivotnu snagu. Umesto nje, ostaje samo telo, mrtvo ali jo jvo, koje ne zna nita ni o sebi niti o onome stoga okruuje, a goni ga iskljuivo kanibalizam. .. tavie, rtve ovog neupokojenog udovita e ustati iz sopstvenih grobova kako bi prodrale jo rtava. Ovaj ciklus e se ponavljati, opet i ponovo, dok niko ne ostane na zemlji osim ovih uasnih nakana koje se hrane ljudskim mesom... Moj klijent tvrdi da se rtva vratila u logor sa dva dana zakanjenja, pomraenog uma i s neobjanjivom ranom na ruci. Kasnije istog dana je izdahnula... Moj klijent onda opisuje kako je gospodin Sekt ustao s posmrtnog odra da bi se branio ostalim lanovima grupe. Moj klijent je, koristei svoje domorodako oruje, obezglavio gospodina Sekta i spalio njegovu glavu na logorskoj vatri." G. Vurster je brzo dodao da se ne slae sa Sajmonovim svedoenjem, ve da ga je priloio samo kako bi dokazao da je ovek poremeen i da mu ne treba suditi. Kako se odbrana zasnovana na neuraunljivosti poinioca primenjivala samo na belce, a ne i na Afrikance, Sajmon je osuen na smrt veanjem. lako u veoma loem stanju, svi sudski zapisnici se jo uvaju, u Dar es Salamu, u Tanzaniji. 1911, VITR, LUIZIJANA Koreni jedne poznate amerike legende, koja se prepriava u kafiima i svlaionicama po srednjim kolama na dubokom jugu, potiu iz dokumentovanih istorijskih injenica. Na No vetica, nekoliko mladih Akadijaca je prihvatilo izazov da provede vreme od ponoi do zore u movari. Lokalna pria je govorila o zombijima koji su poticali od porodice s lokalne plantae, a koji su vrebali u movari, prodirui i pretvarajui sve ljude koje bi sreli u zombije. Do podneva sledeeg dana, niko od mladia koji su prihvatili izazov se nije vratio. Organizovan je odred za potragu kako bi se proeljala movara. Njih je napala grupa ivih mrtvaca meu kojima su se nalazili i nestali mladii. Odred za potragu je poeo da se povlai, nesvesno vodei neupokojene nazad u Vitr. Dok su se metani zatvarali po kuama, jedan graanin, Anri Delakroa, smatrao je da e posipanje neupokojenih melasom prizvati milione insekata koji e pojesti njihovo meso. Plan je propao, i Delakroa je jedva spasao ivu glavu.
174
Neupokojeni su opet posuti, ali ovaj put kerozinom, i zapaljeni. Ne sagledavajui posledice svojih dela, stanovnici Vitra su uasnuto posmatrali kako zapaljeni ivi mrtvaci pale sve to dotaknu. Nekoliko rtava, zabarikadiranih u zapaljenim zgradama, ivo je spaljeno, dok su drugi pobegli nazad u movaru. Nekoliko dana kasnije, dobrovoljni spasioci su izbrojali ukupno etrdeset osam preivelih (grad je ranije brojao 114 stanovnika). Sam grad je izgorco do temelja. Podaci o broju rtava, kako ivih, tako i neupokojenih, variraju. Kada je broju naenih leeva zombija pridodat broj rtava iz Vitra, najmanje petnaestak tela je nedostajalo. Zva-nini vladini izvetaji iz Baton Rua objanjavaju napad kao metee koje je izazvala crnaka populacija", to je udno objanjenje s obzirom na to da su u Vitru iveli samo belci. Svi dokazi o napadu zombija potiu iz privatne prepiske i dnevnika koje uvaju potomci preivelih. 1913, PARAMARIBO, SURINAM Iako je dr lbrahim Obejdala moda bio prvi koji je proirio ljudsko nauno znanje o neupokojenima, ipak (sreom) nije bio poslednji. Dr Jan Vanderhejven, koji je ve bio poznat u Evropi po svojoj studiji o lepri, doao je u junoameriku koloniju kako bi prouavao udnu epidemiju ove poznate bolesti. Zaraene osobe imaju sline simptome kao i svuda po svetu: gnojne rane, fleke po koi, meso koje izgleda kao da se raspada. Meutim, sve slinosti sa uobiajenim tokom bolesti ovde prestaju. Izgleda kao da su ovi nesretnici potpuno poludeli... Ne pokazuju nikakve znake racionalnog razmiljanja ili ak prepoznavanja bilo ega poznatog... Niti spavaju, niti piju vodu. Odbijaju svu hranu, osim one koja je jo iva... Jue je bolniar, iz iste zabave, a suprotno mojim nareenjima, u bacio u bolesniku eliju povreenog pacova. Jedan bolesnik je hitro uhvatio glodara i celag ga progutao... Zaraeni se ponaaju kao da su pobesneli... Skau na sve koji im se primaknu, zuba iskeenih poput ivotinja. .. Jednu posetiteljku, uticajnu enu koja se ogluila o sva bolnika pravila, ugrizao je zaraeni mu uprkos svim poznatim metodama leenja, brzo je podlegla ozledama, umrevi sledeeg dana... Njeno telo je vraeno na porodinu plantauProtivno mojim molbama, odbijena je autopsija zbog sahrane u otvorenom kovegu... Iste noi, prijavljeno je da je telo ukradeno... Eksperiment sa alkoholom, formalinom i zagrevanjem tkiva na 90 stepeni Celzijusove skale su iskljuili mogunost bakterije. Stoga moram zakljuiti da je uzrok zarazna iva tenost... po imenu 'Solanum'."
175
(Zarazna iva tenost" je termin koji se koristio pre nego to je usvojena latinska re virus) Ovo su odlomci iz 200 strana duge studije o tom novom otkriu, na kojoj je dr Vanderhejven radio godinu dana. U studiji, on opisuje toleranciju zombija na bol, oigledno nepostojanje disanja, spor proces raspadanja, sporost, smanjenu spretnost i nemogunost zaleenja. Zbog nasilne prirode svojih ispitanika, i oiglednog straha bolnikog osoblja, Vanderhejven nikada nije uspeo da uradi punu autopsiju. Zbog toga nije uspeo da otkrije da je re o ivim mrtvacima. U Holandiju se vratio 1914. godine i objavio svoj rad. Ironino, nauna zajednica ga nije niti hvalila, niti ismejavala. Njegova pria, kao i mnoge druge iz tog vremena, zasenjena je izbijanjem Prvog svetskog rata. Primerci njegove knjige lee zaboravljene u Amsterdamu. Vanderhejven je nastavio da se bavi konvencionalnom medicinom u Holandskoj Istonoj Indiji (Indonezija), gde je i umro od malarije. Vanderhejvenovo glavno otkrie je da je za nastanak zombija virus kriv, kao i to to je prvi imenovao nazivom Solanum". Ne zna se zato je izabrao ovaj naziv, lako njegovi savremenici iz Evrope nisu hvalili njegovo delo, mnogi ga itaju po celome svetu. Naalost, jedna zemlja je otkria do kojih je doktor doao iskoristila u katastrofalne svrhe. (Vidi 1942-45. n. e., Harbin".) 1923, KOLOMBO, CEJLON Ova pria dolazi iz Orijentala, emigrantskih novina za Britance koji naseljavaju ovu koloniju u Indijskom okeanu. Kristofer Vels, kopilot u jednoj britanskoj vazduhoplovnoj kompaniji, izbavljen je sa splava za spaavanje nakon to je proveo etrnaest dana na moru. Pre nego to je umro od iscrpljenosti, Vels je objasnio da je prenosio le koji je otkrila britanska ekspedicija na Mont Everestu. Mrtvac je bio Evropljanin, u odei iz prethodnog veka, bez ikakvih linih dokumenata. Kako je bio potpuno zaleen, voa ekspedicije je odluio da ga avionom transportuju u Kolombo radi daljeg izuavanja. Dok su bili na putu, le se odmrznuo, oiveo i napao posadu aviona. Tri oveka su uspela da unite napadaa, smrskavi mu lobanju aparatom za gaenje vatre (kako nisu shvatili sa im imaju posla, ovo su verovatno uradili kako bi samo onesposobili zombija). Iako su uklonili neposrednu opasnost, sada su morali da sc izbore sa oteenom letelicom. Pilot je poslao poziv u pomo, ali nije imao vremena da poalje taan poloaj letelice. Tri oveka su s padobranima skoila u
176
okean a da pri tom ef posade nije shvatao da e ugriz koji je zadobio kasnije imati katastrofalne posledice. Sledeeg dana je umro, nekoliko sati kasnije oiveo i smesta napao preostalu dvojicu. Dok se pilot borio s neupokojenim napadaem, Vels ih je u panici obojicu zbacio sa splava. Nakon to je prepriao a neki bi rekli i priznao svoju priu nadlenim vlastima, Vels je pao u nesvest, a sledeeg dana i umro. Njegova pria se smatrala za bulanjenje izazvano toplotnim udarom. Istragom koja je usledila nisu naeni nikakvi dokazi o postojanju aviona, posade, ili navodnog zombija. 1942, CENTRALNI PACIFIK Tokom japanskog prvobitnog napredovanja, jedan vod Carskih marinaca je poslat da zaposedne Atuk, ostrvo u Karolinkom lancu. Nekoliko dana nakon iskrcavanja, vod je iz dungle napala grupa zombija. Broj rtava u prvom napadu je bio velik. Nemajui nikakve informacije o prirodi svojih napadaa ili o nainu unitenja, marinci su se povukli na utvreni vrh planine na severnom delu ostrva. Kako su ranjenici ostavljeni da umru, preiveli marinci su bili poteeni opasnosti da ih inficiraju zaraeni drugovi. Vod je nekoliko dana bio izolovan na utvrenom vrhu planine, bez hrane, sa slabim zalihama vode i odseen od ostatka sveta. Sve to vreme, ivi mrtvaci su opsedali utvrenje, ne mogavi da se popnu uz strme stene, ali onemoguavajui bilo kakvu priliku za beg. Nakon dve sedmice zatoenja, Ai Nakamura, snajper iz voda, otkrio je da je pucanj u glavu poguban za zombije. Ovo otkrie je napokon omoguilo Japancima da se bore s napadaima. Poto su puanom paljbom pobili oblinje ive mrtvace, krenuli su u dunglu kako bi potpuno oistili ostrvo. Svedoci tvrde da je zapovednik, porunik Hiroi Tomonaga, obezglavio jedanaest zombija svojim katanom (argument zato treba koristi ovo oruje). Posleratna istraivanja i uporeivanja izvetaja pokazala su da je Atuk najverovatnije isto ono ostrvo koje je sir Frensis Drejk opisao kao Ostrvo prokletih". Tomonaga je u svedoenju pred amerikim vlastima posle rata izjavio da je, kada je radio-veza s Tokijom opet uspostavljena, japanska Vrhovna komanda poslala posebnu direktivu da se ostali zombiji zarobe, a ne ubiju. Kada je to postignuto (etiri iva mrtvaca su uspeno zarobljena i vezana), stigla je carska podmornica 1-58 kako bi se transportovali neupokojeni zatvorenici. Tomanaga je tvrdio da ne zna ta se dalje desilo sa
177
etiri zombija. Njemu i njegovim ljudima jc, pod pretnjom smru, nareeno da ne priaju o ovom dogaaju. 1942-45, HARBIN, JAPANSKA SATELITSKA DRAVA MANUKO (MANDURIJA) U svojoj knjizi iz 1951. godine Sunce se popelo do pakla, bivi ameriki vojni obavetajac Dejvid or opisuje brojne ratne bioloke eksperimente koje je sprovodila japanska vojna jedinica poznata pod imenom Crni zmaj". Jedan eksperiment, nazvan Trenjin cvet", organizovan je kako bi se uzgajali i obuavali zombiji za potrebe vojske. Prema oru, kada su japanske snage napale Holandsku Istonu Indiju tokom 194142, jedan primerak rada Jana Vanderhejvena je otkrivena u medicinskoj biblioteci u Surubaju. Rad je poslat u tab Crnog zmaja u Harbinu radi daljeg izuavanja, lako je nareeno da se izradi elaborat, nije se moglo doi do uzorka Solanuma (to je dokaz da je drevno Bratstvo ivih koje se bavilo ubijanjem zombija previe dobro obavilo svoj posao). est meseci kasnije, nakon incidenta na ostrvu Atuk, sve se izmenilo. etiri zarobljena zombija su doneta u Harbin. Eksperimenti su vreni na tri jedinke, a jedna je koriena kako bi se uzgajali novi zombiji. or tvrdi da su japanski disidenti" (svi oni koji se nisu slagali s vojnim reimom) korieni kao zamorci. Kada je konano napravljen vod" od etrdeset zombija, operativci iz Crnog zmaja su pokuali da ih obue da budu poslune marionete. Rezultati su bili alosni: od zadobijenih ugriza, deset od esnaest instruktora je pretvoreno u zombije. Nakon dve godine bezuspenih pokuaja, donesena je odluka da se jedinica koju je sada inilo pedeset zombija oslobodi radi borbe protiv neprijatelja, bez obzira na to u kakvom je stanju. Deset ivih mrtvaca je sputeno padobranima do britanskih snaga u Burmi. Avion je pogoen protivavionskom paljbom pre nego to je stigao na cilj, eksplodiravi i unitivi sve tragove svog neupokojenog tereta. Drugi pokuaj je nainjen kako bi se deset zombija prebacilo podmornicom do zone panamskog kanala koja je bila pod amerikom kontrolom (nadali su se da e haos koji treba da usledi omesti amerike ratne brodove pacifike i atlantske flote). Podmornica je usput potopljena. Treem pokuaju cilj je bio (opet je koriena podmornica) da se dvadeset zombija izbaci u okean blizu Zapadne obale SAD. Na pola puta preko Severnog Pacifika, kapetan podmornice je javio da su se zombiji
178
oslobodili i da napadaju posadu, i da mu jedino preostaje da potopi podmornicu. Kako se rat primicao kraju, nainjen je etvrti i poslednji pokuaj da se ostali zombiji padobranom spuste do gnezda kineske gerile u provinciji Junan. Kineski snajperi su uklonili devet zombija direktnim pucnjima u glavu. Snajperi nisu uviali vanost preciznog pogotka u glavu. Oni su oduvek imali nareenja da ciljaju u glavu. Poslednji zombi je uhvaen, zavezan i doveden do taba samog Mao Cedunga radi daljeg ispitivanja. Kada je Sovjetski Savez napao Manuko 1945, svi izvetaji i dokazi o projektu Trenjin cvet" su nestali. or kae da je njegova knjiga zasnovana na priama dva opera -tivca Crnog zmaja s kojima je lino razgovarao nakon to su se predali amerikoj vojsci u Junoj Koreji pri kraju rata. Prvo je or naao izdavaa za svoju knjigu, malu, nezavisnu kompaniju po imenu Grin braderzpres. Pre nego to je dola do knjiara, vlada je naredila da se svi primerci knjige konfiskuju. Lino senator Dozef Makarti optuio je Grin braderzpres za objavljivanje neprikladnog i subverzivnog materijala". Zbog visokih sudskih trokova, kompanija je proglasila bankrot. Dejvid or je optuen za ugroavanje dravne bezbednosti i osuen na doivotnu robiju u Fort Levenvortu u Kanzasu. Pomilovan je 1961, ali je umro dva meseca nakon putanja iz zatvora. Njegova udovica Sara or je uvala tajnu i protiv-zakonitu kopiju njegovoh rukopisa do smrti 1984. Njihova kerka Hana je nedavno dobila parnicu i ima pravo da je objavi. 1943, FRANCUSKA SEVERNA AFRIKA Ovo je odlomak iz vojnog izvetaja razvodnika Antonija Marnoa, mitraljesca na repu amerikog vojnog bombardera B-24. Vraajui se s nonog napada protiv nemakih trupa smeenih u Italiji, letelica se izgubila negde u alirskoj pustinji. S gorivom na izmaku, pilot je primetio neto to je izgledalo kao ljudsko naselje i naredio posadi da iskoi. Naili su na tvravu Luj Filip. Prigorje izgledao kao iz neke deje none more.... Otvorili smo kapije, nije bilo zasuna na njima, niti iega slinog. Uli smo u dvorite, i tamo su bili svi ti kosturi. Brda kostura, bez sve ale.Na gomilama svuda okolo, kao u filmu. Na vodi je samo odmahnuo glavom i rekao: 'Gotovo da mi se ini da bi neko blago moralo biti zakopano ovde, jel' da?" Dobro je to nije bilo leeva u bunaru. Uspeli
179
smo da napunimo uturice, dograbimo neke potreptine. Nije bilo hrane, ali ko bi je i eleo,zar ne? Marnoa i ostale lanove njegove posade spasao je arapski karavan sedamdeset kilometara od tvrave. Kada su ih pitali o tom mestu, Arapi nisu hteli da odgovore. U to vreme, amarika vojska nije imala ni sredstava ni interesa da istrauje neku naputenu ruevinu usred pustinje. Tamo nije poslata vie nijedna ekspedicija. 1947, DARVI, BRITANSKA KOLUMBIJA Vie lanaka u pet razliitih novina prepriava krvave dogaaje i herojski podvig malog kanadskog seoceta. Nema mnogo podataka o izvoru epidemije. Istoriari pretpostavljaju da je nosilac bio Metju Morgan, tamonji lovac koji se vratio u grad jedne noi s neobinim ugrizom na ramenu. U zoru sledeeg jutra, dvadeset jedan zombi se teturao po ulicama Darvija. Devet osoba je potpuno pojedeno. Ostalih petnaest ljudi se zabarikadiralo u erifovoj kancelariji. Sluajan pogodak jednog graanina spremnog na borbu dokazao je ta metak kroz glavu moe da uradi. Meutim, do tog trenutka veina prozora je bila zatvorena daskama, tako da niko nije mogao da gaa. Osmiljen je plan da se ispuzi na krov, stigne do kancelarije pote i poalje obavetenje vlastima u Viktoriji. Preiveli su bili na pola puta kada su ih ivi mrtvaci u blizini primetili i dali se u poteru za njima. Jedan lan grupe, Redina Klark, rekla jc ostalima da nastave svoj put dok ona zadrava neupokojene. Klarkova, naoruana samo amerikim karabinom Ml, namamila je zombije u lepu uliicu. Svedoci tvrde da je Klarkova to uradila namerno, okupljajui neupokojene u zbijen prostor kako bi istovremeno imala najvie etiri mete. Hladnokrvno ciljajui i neverovatno brzo punei oruje, Klarkova je uspela da uniti celu gomilu. Nekoliko svedoka je videlo kako je Klarkova ispalila petnaest metaka za dvanaest sekundi, bez ijednog promaaja. ak je jo neverovatnija injenica da je prvi zombi kojeg je eliminisala bio njen mu. Zvanini izvori tretirah su dogaaj kao neobjanjiv sluaj javnog nasilja". Svi lanci u novinama se zasnivaju na izjavama graana Darvija. Redina Klark je odbila da da intervju. Njeni memoari ostaju tajna koju uva njena porodica.
180
1954, TAN HOA, FRANCUSKA INDOKINA Ovo je odlomak iz pisma ana Berta Lakutura, francuskog biznismena koji ivi u ovoj bivoj koloniji. Igra se zove 'avolov ples'. iv ovek se stavi u kavez s jednom od ovih zveri. Taj ovek sa sobom ima samo mali no, dug najvie osam centimetara... Da li e preiveti valcer sa ivim lesom? Ako nee, koliko dugo e izdrati? To i sline stvari su predmeti opklada... Imamo gomilu njih, tih smrdljivih gladijatora. Mnogi su postali zombiji nakon neuspene borbe. Neki su doli sa ulice... dobro plaamo njihovim porodicama... Neka Bog ima milosti prema meni zbog ovog nezamislivog greha." Ovo pismo, zajedno s pozamanim bogatstvom, stiglo je u La Roel, u Francuskoj, tri meseca nakon to je francuska Indokina pala u ruke Ho Si Minove komunistike gerile. Sudbina Lakuturovog avolovog plesa" nije poznata. Nikakve dodatne informacije nisu otkrivene. Godinu dana kasnije, Lakuturovo telo je stiglo u Francusku, veoma raspadnuto, s metkom u mozgu. Po mrtvozorniku iz Severnog Vijetnama, u pitanju je bilo samoubistvo. 1957, MOMBASA, KENIJA Ovo je odlomak iz ispitivanja koje je britanski oficir sproveo nad uhvaenim gikujskim pobunjenikom tokom Mau Mau ustanka (svi odgovori su iz druge ruke zbog prevoda): P: Koliko ste ih videli? O: Petoricu. P: Opiite ih. O: Belci, koa im je bila siva i ispucala. Neki su imali rane, tragove od ugriza na delovima tela. Svi su imali rupe od metaka po grudima. Hodali su teturajui se, stenjali su. Pogled im je bio ugaen. Zubi umrljani krvlju. Miris trulei je najavljivao njihov dolazak. ivotinje su beale. Nastaje svaa izmeu zatvorenika i Mosai prevodioca. Zatvorenik je zautao. P: ta se dogodilo? O: Doli su po nas. Potegli smo nae laleme (mosai oruje, slino maeti) i odsecali im glave, a zatim ih sahranjivali. P: Sahranjivali ste glave?
181
O: Da. P: Zato? O: Zato to bi nas vatra odala. P: Vi niste bili povreeni? O: Ne bih bio ovde. P: Niste se plaili? O: Mi se samo plaimo ivih. P: Dakle, ovo su bili zli duhovi? Zatvorenik se kikoe. P: Zato se smejete? O: Zli duhovi su izmiljeni kako bi se plaila deca. Ovo su bili hodajui mrtvaci. Tokom ostatka informativnog razgovora zatvorenik nije dao mnogo podataka. Kada smo ga pitali da li ima jo zombija unaokolo, utao je. Godinu dana kasnije prcpis celog informativnog razgovora je objavljen u britanskim novinama. Nije izazvao nikakve reakcije. 1960, BJELGORANJSK, SOVJETSKI SAVEZ Sumnja se, od kraja Drugog svetskog rata, da su sovjetske trupe koje su izvrile invaziju na Manduriju zarobile veinu japanskih naunika, podataka i oglednih jedinki (zombija) koji su bili ukljueni u specijalni projekat Crni zmaj. Skoranja otkria su potvrdila istinitost ovih glasina. Cilj ovog novog sovjetskog projekta je bilo formiranje tajne vojske neupokojenih koja bi se koristila tokom ne-izbenog Treeg svetskog rata. Operacija Trenjin cvet", koja je preimenovana u Moruna", sprovedena je u malom gradu u istonom Sibiru gde je postojala samo jo jedna zgrada, u kojoj je bio zatvor za politike disidente. Lokacija je osiguravala ne samo potpunu tajnost, ve i stalan izvor objekata za testiranje. Na osnovu skoranjih otkria, uspeli smo da utvrdimo da je iz nekog razloga eksperiment krenuo po zlu, izazvavi epidemiju koja je izrodila nekoliko stotina zombija. Ono malo naunika to jc ostalo uspelo jc da pobegne u zatvor. Bezbedni iza zatvorskih zidina, smestili su se oekujui da e opsada trajati kratko, dok pomo ne stigne. Pomo nikada nije stigla. Neki istoriari smatraju da je izolovanost grada (nisu postojali pute vi, te su zalihe dostavljane avionima) spreila hitnu akciju. Drugi su smatrali da, kako je projekat zapoeo Josif Staljin, KGB nije bila spremna da obavesti
182
premijera Nikitu Hru-ova o njegovom postojanju. Po treoj teoriji, sovjetski vrh je bio svestan katastrofe. Naredio je trupama da okrue podruje kako bi se spreilo dalje irenje zaraze, i zatim posmatrao kakav e biti rezultat opsade. Meu zatvorskim zidovima, grupa naunika, vojnog osoblja i zatvorenika je ivela u prilino ugodnim uslovima. Izgradili su staklenike, iskopali bunare, struja je dobijena uz pomo vetrenjaa i generatora na runi pogon. ak je i radio-veza svakodnevno odravana. Preiveli su izvestili da bi, uzimajui u obzir poloaj u kojem su se nali, mogli izdrati do zime, kada bi verovatno nastupilo zamrzavanje neupokojenih. Tri dana pre prvog jesenjeg mraza, sovjetski avion je na Bjelgoranjsk bacio primitivnu termonuklearnu napravu. Eksplozija jaine jedne megafone je izbrisala grad, zatvor i okolno podruje. Decenijama, sovjetska vlada je objanjavala da je nesrea zapravo bila rutinski nuklearni test. Istina je izala na videlo tek 1992, kada je informacija procurila na Zapad. Glasine o zarazi su se takode mogle uti od starijih Sibiraca, koje je prvi put intervjuisala novo-uspostavljena slobodna ruska tampa. Memoari visokih sovjetskih zvaninika su nagovetavali pravi razlog ruenja. Mnogi priznaju da je grad Bjelgoranjsk stvarno postojao. Drugi potvruju da je istovremeno bio i politiki zatvor i centar za bioloko ratovanje. Neki ak idu toliko daleko da priznaju da je izbila neka vrsta epidemije" iako niko ne navodi o emu se tano radi. Najkodljivije dokaze je izneo Artjom Zinovjev, ruski mafija i bivi arhivar KGB-a, koji je dostavio kopije vladinog zvaninog izvetaja anonimnom izvoru sa Zapada (za ta je veoma dobro plaen). Izvetaj sadri prepie radio-komunikacije, satelitske snimke (pre i posle), svedoenja kopnenih snaga i posade bombardera, zajedno s potpisanim svedo-enjima lica koja su vodila projekat Moruna. U izvetaj su ukljuene i 643 strane labaratorijskih podataka koje se bave fiziologijom i obrascima ponaanja neupokojenih oglednih objekata. Rusi odbacuju itavo otkrie, tvrdei da je u pitanju prevara. Ako je to tano, i ako je Zinovjev samo izuzetno kreativan oportunista, zbog ega se onda lista onih koji se smatraju odgovornim poklapa sa zvani-nim izvetajima o vrhunskim naunicima, vojnim zapovednicima i lanovima Politbiroa koje je KGB pogubio mesec dana nakon to je Bjelgoranjsk spaljen?
183
1962, NEIDENTIFIKOVANI GRAD, NEVADA Detalji o ovom napadu su iznenaujue nepotpuni kada se zna da se dogaaj zbio u prilino naseljenom delu planete tokom druge polovine dvadesetog veka. Prema odlomcima svedoenja iz druge ruke, isecima iz poutelih novina, i sumnjivo turom policijskom izvetaju, mala grupa zombija je napala i opkolila Henka Dejvisa, lokalnog farmera, i njegova tri radnika u tali, u kojoj su napadnuti proveli pet dana i noi. Kada je policija pobila ive mrtvace i ula u talu, pronala je mrtva tela zatvorenih ljudi. Kasnijom istragom je utvreno da su se etiri oveka meusobno poubijala. Tanije, tri oveka su ubijena, dok je etvrti sam sebi oduzeo ivot. Nije dato konkretno objanjenje za ovaj sluaj. Stala je bila vie nego bezbedna od napada, a mala zaliha hrane i vode je tek dopola bila potroena. Vaea teorija glasi da je neprestano stenjanje zombija, zajedno sa oseajem potpune izolacije i bespomonosti, izazvala potpun psihiki slom. Ovaj napad zombija nikada nije zvanino objanjen. Sluaj je ,,i dalje pod istragom". 1968, ISTONI LAOS Ovu priu je ispriao Piter Stavros, bivi snajper posebnih jedinica koji se nalazio na leenju od zavisnosti od narkotika. Tokom psihijatrijskog posmatranja u bolnici za vojne veterane u Los Andelesu 1989, on je ispriao ovu priu deurnom psihijatru. Stavros je naveo da je njegov tim bio u rutinskoj misiji pronalaenja i unitavanja du granice s Vijetnamom. Planirana meta je bila selo za koje sc sumnjalo da slui za skrivanje Patet Laoa (komunistike gerile). Po ulasku u selo, otkrili su da su seljani pod opsadom nekoliko desetina hodajuih mrtvaca. Iz nepoznatih razloga, voa tima je naredio svojim ljudima da se povuku, a onda zatraio vazduni udar. Lovci naoruani napalmom sprili su podruje, pri tom unitavajui i ive mrtvace i ljude. Ne postoji dokumentovani dokaz koji bi mogao potkrepiti Stavrosovu priu. Ostali lanovi njegovog tima su ili mrtvi, ili nestali u akciji, rasuli se negde po Americi ili jednostavno odbili da daju intervju. 1971, DOLINA NONG'ONA, RUANDA Dejn Mesi, novinarku asopisa o divljim ivotinjama iva Zemlja, redakcija je poslala da dokumentuje ivote ugroenih srebrnih gorila. Ovaj
184
odlomak je objavljen kao kratka anegdota u okviru vee i popularnije prie o retkim i egzotinim primatima: Kako smo proli strmu dolinu, pri metila sam da se neto dole pokrenulo u uu. Na vodi je video isto i ohrabrio nas da ubrzamo korak. U tom trenutku primetila sam neto to je vrlo retko u tom delu sveta: potpunu tiinu. Ni glasa od ptica, ivotinja, pa ak ni insekata, a re je o prilino glasnim insektima. Pitala sam Kengerija o tome, ali mi je on samo rekao da budem tiha. Odozdo iz doline, ulo se jezivo stenjanje. Kevin (fotograf iz ekspedicije) je prebledeo jo vie nego inae i ponavljao da to mora da je vetar. E sad, ula sam huku vetra u Saravaku, ri Lanki, Amazonu, pa ak i Nepalu, i to NIJE bio vetar! Keng eri je stavio ruku na maetu i rekao nam da utimo. Rekla sam mu da elim da siem u dolinu i istraim o emu se radi. Odbio je. Kada sam nastavila da insistiram, rekao mi je 'Mrtvi hodaju ovde' i otiao." Mesijeva nikada nije istraila dolinu niti otkrila izvor stenjanja. Vodieva pria bi mogla da bude lokalno praznoverje. Zvuk koji su uli mogao je da bude samo vetar. Meutim, karte doline pokazuju da je ona okruena strmim stenama sa svih strana, to bi onemoguilo beg neupokojenih. U teoriji, ova dolina bi mogla posluiti kao kavez plemenima koja ele da zarobe, ali ne i da ubiju hodajue mrtvace. 1975, AL-MARK, EGIPAT Informacije o ovom napadu potiu iz raznih izvora: razgovora s metanima koji su bili svedoci dogaaja, devet svedoenja pod zakletvom niih egipatskih vojnih slubenika, i pripovedanja Gasima Faruka (biveg egipatskog obavetajca vazduhoplovne jedinice koji je nedavno emigrirao u Sjedinjene Drave), kao i nekoliko meunarodnih novinara koji su traili da ostanu anonimni. Svi ovi izvori potvruju priu da je izbila zaraza nepoznatog izvora koja je napala i preplavila ovo malo egipatsko selo. Na pozive za pomo nisu stigli odgovori, ni od policije, niti iz drugih gradova ili komandanta baze egipatske Druge oklopne divizije koja se nalazila kod Gabal Gariba, na svega pedeset kilometara odatle. udnim preokretom sudbine, telefonski operater u Gebal Garibu je bio i agent izraelskog Mosada, tako da je informaciju preneo tabu IDF u Tel Avivu. Informaciju su kao prevaru odbacili i Mosad i izraelski generaltab, tako da bi ona ostala zaboravljena da nije bilo pukovnika Jakova Korzinskog, pomonika premijerke Golde Mejr. Ameriki Jevrejin i bivi kolega preminulog
185
Dejvida ora, Korzinski je bio svestan postojanja zombija i opasnosti koju predstavljaju ako sluaj ne bude proveren. Neverovatno je da je Korzinski uspeo da ubedi Mejrovu da pokrene izviaku misiju kako bi istraili AlMark. Do tog trenutka zaraza je trajala ve etrnaest dana. Devet preivelih se zabarikadiralo u gradskoj damiji sa malo vode i bez hrane. Vod padobranaca, koje je predvodio Korzinski, spustio se u centar Al-Marka i, nakon dvanaestoasovne bitke, eliminisao sve zombije. Postoje razna nagaanja o zavretku ove prie. Neki veruju da je egipatska vojska okruila Al-Mark, pohvatala Izraelce i pripremala se da ih pogubi na licu mesta. Tek nakon to su ovi uspeli da pokau vojnicima leeve zombija, Egipani su dozvolili Izraelcima da se slobodno vrate kui. Drugi u pretpostavkama idu jo dalje, smatrajui da je to jedan od razloga zato je dolo do smirivanja neprijateljstva izmeu Egipana i Izraelaca. Korzinski je umro 1991. Izraelska vlada je zapeatila njegove memoare, line zabeleke, vojne izvetaje, lanke iz novina, pa ak i snimak bitke koji je toboe uhvatio kamer-man Mosada. Ako je pria tana, postavlja se jedno zanimljivo, ali i uznemirujue pitanje. Zato bi egipatska vojska poverovala u postojanje ivih mrtvaca samo na osnovu izjava oevidaca i po izgledu ljudskih leeva? Zar ne bi trebalo da postoji itav, funkcionalan primerak (ili primerci) kako bi se dokazala tako neverovatna pria? Ako je odgovor potvrdan, gde su sada ti primerci? 1979, SPERI, ALABAMA Prilikom svoje svakodnevne rute, ak Bernand, lokalni potar, zaustavio se kod Henriksove farme i otkrio da niko nije uzeo potu koju je dostavio prethodnog dana. Kako se tako neto nikada ranije nije dogodilo, Bernard je odluio da lino odnese potu do kue.Kada se primakao ulaznim vratima na petnaestak metara, zauo je neto to je zvualo nalik na pucnje iz puke, bolne jauke i pozive u pomo. Bernard je pobegao, odvezao se petnaestak kilometara do najblie govornice i pozvao policiju. Kada su stigla dva zamenika erifa i ekipa hitne pomoi, otkrili su da je porodica Henriks brutalno pobijena. Jedina preivela, Frida Henriks, oito je pokazivala simptome uznapredovale faze infekcije. Ugrizla je oba slubenika hitne pomoi pre nego to su zamenici uspeli da je zauzdaju. Trei zamenik, novajlija koji je poslednji stigao na proprite nesree, uspaniio se i pucao joj u glavu. Dva ozleena oveka su prevezena u
186
okrunu bolnicu radi leenja, ali su ubrzo izdahnula. Tri sata kasnije, ustali su usred autopsije, napali mrtvozornika i njegovog pomonika i izali na ulicu. Do ponoi, ceo grad je bio u panici. Najmanje dvadeset dva zombija su sada slobodno etala i potpuno pojela jo petnaest ljudi. Mnogi preiveli su se skrivali po kuama. Drugi su pokuali da pobegnu iz grada. Troje dece se uspelo na vrh vodotornja. lako okruena (nekoliko ivih mrtvaca je pokualo da se uspne na toranj, ali su gurnuti nazad na zemlju), ova deca su bila bezbedna dok pomo nije stigla. Jedan ovek, Harland Li, izaao je iz kue s modifikovanim uzi runim automatom, skraenom dvocevkom i dva pitolja kalibra magnum 44 (jednim revolverom i drugim automatskim). Svedoci tvrde da su videli kako Li napada grupu od dvanaest zombija, pripucavi prvo iz uzija, a zatim i iz ostalog oruja. Svaki put Li je ciljao u telo zombija, izazivajui velika oteenja, ali ne uspevajui da ih ubije. Sa malo municije, a sateran do gomile pokvarenih kola, Li je pokuao da puca u glavu s pitoljima u obe ruke. Ali kako su mu se ruke previe tresle, Li nije uspeo da postigne nijedan pogodak. Samoproklamovani spasilac grada je ubrzo pojeden. Ujutru, zamenici iz okolnih gradova, zajedno s dravnom policijom i brzo okupljenim grupama osvetnika, krenuli su na Speri. Naoruani lovakim pukama s optikim nianima i novim znanjem o potrebi da se cilja u glavu (lokalni lovac je doao do ovog otkria branei svoju kuu), brzo su eliminisali pretnju. Zvanino objanjenje (koje je dostavilo Ministarstvo poljoprivrede) glasilo je: masovna histerija izazvana zagaenjem lokalnih podzemnih voda pesticidima". Centar za kontrolu zaraznih bolesti je uklonio sva tela kako civilne bolnice ne bi sprovele nijednu autopsiju. Najvei deo radiosnimaka, izvetaja s vesti i privatnih fotografija smesta je konfiskovan. Preiveli su podneli sto sedamdeset i pet tubi. Od tog broja, devedeset i dve su reene vansudskom nagodbom, etrdeset i osam su jo u toku, a ostale su tajanstveno povuene. Jedna tuba je nedavno podnesena radi dozvole pristupa konfiskovanim medijskim materijalima. Smatra se da e se godinama ekati na presudu. OKT. 1980, MARISELA, BRAZIL Vesti o ovom napadu su dole od Zelene majke, ekoloke grupe koja je elela da skrene panju na nedae lokalnih Indijanaca, ija je zemlja oduzimana i unitavana. S namerom da nasilno postignu svoje ciljeve,
187
raneri koji su uzgajali stoku naoruali su se i krenuli prema indijanskom selu. Dok su bili duboko u tropskoj umi, napao ih je drugi, strasniji neprijatelj: horda od vie od trideset zombija. Svi raneri su bili pojedeni ili i sami pretvoreni u hodajue mrtvace. Dva preivela su uspela da pobegnu u oblinji grad Santerem. Njihova upozorenja su ignorisana i u zvaninim izvetajima bitka je zavedena kao ustanak indijanskog stanovnitva. Tri vojne brigade su se zaputile prema Marikeli. Nakon to nisu nali neupokojene, krenuli su prema indijanskom selu. Brazilska vlada je zvanino poricala incident koji je usledio, kao i bilo kakvo znanje o napadu hodajuih mrtvaca. Prema navodima svedoka, odigrao se pravi masakr, tokom koga su dravne trupe unitavale sve to hoda, i zombije i ljude. Ironija je u tome to i lanovi Zelene majke poriu priu, tvrdei da jc u stvari brazilska vlada izmislila priu o zombijima kako bi opravdala masakr izvren nad Indijancima. Jednu zanimljivu in-fomaciju je dao penzionisani major iz artiljerijsko-tehnike slube brazilske vojske. On tvrdi da su u danima pre same bitke sakupljeni gotovo svi bacai plamena u zemlji. Poto je operacija sprovedena, oruje je vraeno prazno. DEC. 1980, URUTJ, BRAZIL Ova isturena jedinica, udaljena vie od 500 kilometara nizvodno od Marisele, postala je proprite nekoliko napada pet nedelja kasnije. Izaavi iz vode, zombiji su napadali ribare u amcima ili bi se se uspuzali na obalu, na nekoliko mesta du nasipa. Ishod ovih napada - broj, reakcija na napad, rtve - jo nije utvren. 1984, KABRIO, ARIZONA Ovaj napad, izuzetno ogranien, s obzirom na prostor i ljude, jedva da se kvalifikuje u napad prve kategorije. Meutim, njegove posledice predstavljaju jedan od najznaajnijih dogaaja u izuavanju Solanuma. U poaru u osnovnoj koli nastradalo je etrdeset i sedmo-ro dece, od guenja dimom. Jedina preivela, devetogodinja Elen Ejms, izbegla je smrt skoivi kroz slomljen prozor, ali je zadobila duboke posekotine i izgubila dosta krvi. Samo joj je hitna transfuzija iz banke krvi spasla ivot. U narednih pola sata, Elen je poela da pokazuje simptome zaraze Solanumom. Medicinsko osoblje nije ovo shvatilo, ve se sumnjalo da je krv kontaminirana drugom boleu. Dok su se ekali rezultati testova,
188
devojica je umrla. U prisustvu osoblja, svedoka i roditelja ona je oivela i ujela medicinsku sestru. Elen je vezana, sestra je smetena u karantin, a deurni lekar je preneo kolegi iz Feniksa detalje o ovom sluaju. Dva sata kasnije, stigli su lekari iz Centra za nadzor zaraznih bolesti, u pratnji lokalne policije i neidentifikovanih federalnih agenata". Elen i zaraena sestra su avionom prenesene na tajnu lokaciju radi daljeg leenja". Konfiskovani su svi bolniki izvetaji, kao i celokupna zaliha krvi. Porodici Emjs nije dozvoljeno da pode s detetom. Nakon to celu nedelju nisu primili nikakve vesti, obaveteni su da im je erka preminula" i da je telo kremirano iz zdravstvenih razloga". Ovo je prvi zabeleen sluaj koji dokazuje da se Solanum moe preneti krvlju koja nije sveza. Ostaju nereena sledea pitanja: ko je davalac zaraene krvi, i kako je krv data a da davalac ne zna da je zaraen, i zato se nita vie o njemu nije ulo? tavie, kako je Centar za kontrolu zaraznih bolesti tako brzo uo za sluaj Ejms (lekar iz Feniksa je odbio da da intervju), i zato je agencija reagovala tako brzo? Ne treba ni pominjati da teorije zavere i dalje krue u vezi sa ovim sluajem. Fllenini roditelji su protiv Centra za nadzor zaraznih bolesti podneli tubu, ija je jedina svrha otkrivanje istine. Njihove izjave su bile presudne za autorovo istraivanje ovog sluaja. 1987, KOTAN, KINA U martu 1987, Kineske disidentske grupe su obavestile Zapad o katastrofi koja se umalo nije dogodila u nuklearnoj elektrani u Sinengu. Nakon to je nekoliko meseci poricala priu, kineska vlada je zvanino objavila da je nastao kvar" u postrojenju. Za mesec dana, pria je izmenjena u pokuaj sabotae... kontrarevolucio-nalrnih terorista". U avgustu, vedske novine Tycka! objavile priu da je ameriki pijunski satelit iznad Kotana snimio tenkove i druga oklopna vozila kako iz blizine gaaju neto to je izgledalo kao neorganizovana gomila civila koja pokuava da ue u elektranu. Druge fotografije su otkrile da su neki od civila" kidali na komade druge osobe i hranili se njihovim leevima. Amerika vlada porie da su te slike snimljene sa njenih satelita i Tycka! je povrgla priu. Ako se u Kotanu dogodio napad zombija, onda ima vie pitanja nego odgovora. Kako je dolo do napada? Koliko je trajao? Kako je na kraju suzbijen? Koliko je bilo zombija? Da li su uspeli da udu u elektranu? Kolika je nainjena teta? Zato nije dolo do topljenja jezgra
189
nuklearnog reaktora slino kao u ernobilu? Da li je neki zombi pobegao? Da li je od tada bilo novih napada? Deli informacije koji potvruje priu dolazi od profesora Kvang Zua, kineskog disidenta koji je posle toga pobegao u Sjedinjene Drave. Kvang je poznavao jednog vojnika koji je bio umean u dogaaj. Pre nego to je poslat u logor za prevaspitavanje zajedno sa ostalim svedoci-ma, mladi je izjavio a je ifra pod kojom se operacija vodila bila Vena hodajua mora". Na jedno pitanje jo nema odgovora, a to je: kako je dolo do prvog napada? Nakon itanja knjige Dejvida Sora, posebno dela koji govori kako su kineske komunistike trupe zarobile zombija Crnog zmaja, logino je zakljuiti da je kineska vlada imala, ih i dalje ima, sopstvenu verziju Trenjinog cveta" i Morune", projekte koje vodi kako bi stvorila armiju neupokojenih. DEC. 1992, NACIONALNI SPOMENIK DOUA TRI, KALIFORNIJA Tokom obilaska parka, nekoliko hajkera i izletnika je primetilo i prijavilo naputeni ator i opremu u blizini glavnog puta. uvari nacionalnog parka koji su ispitivali te navode naili su na jeziv prizor na dva kilometra od mesta na kome se nalazio naputeni ator. ena u srednjim dvadesetim je naena mrtva. Glava joj je bila razmrskana velikim kamenom, a telo puno ugriza ljudskog porekla. Daljom istragom lokalne i dravne policije utvren je identitet rtve. U pitanju je bila Seron Parsons iz Oksnarda u Kaliforniji. Ona i njen momak Patrik Mekdonald su kampovali u parku prethodne nedelje. Odmah je izdata poternica za Mekdonaldom. Detaljna autopsija Parsonove je otkrila injenicu koja je zaprepastila nadlenog mrtvozornika. Brzina raspadanja tela se nije poklapala s raspadanjem modanog tkiva. Nadalje, u jednjaku su naeni tragovi ljudskog mesa koji su se podudarali s Mekonalovom krvnom grupom. Meutim, uzorak koe pronaen ispod njenih noktiju pripadao je treoj osobi, Devinu Martinu, usamljeniku i fotografu divljih ivotinja koji se pre mesec dana vozio biciklom po parku. Kako nije imao prijatelja, niti porodicu, a uz to je radio je kao slobodnjak, niko nije prijavio Martinov nestanak. Detaljna pretraga parka nije otkrila nita novo. Kamere za nadzor sa oblinje benzinske pumpe u Dajmond Baru su otkrile da se Mekdonald tamo nakratko zaustavio. Radnik koji je bio u smeni je rekao da je Mekdonald izgledao iscrpljeno, slueno i da je drao krvavo platno preko
190
ramena. Mekdonald je poslednji put primeen kako ide na zapad, prema Los Andelesu. Jo se istrauje kako je izbila epidemija, kao i kako se uopte proirila na okolno podruje. Grupa mladia, lanova uline bande pod imenom V.B.R., ili Venice Boardiwalk Reds, prva je primetila napad. U ovaj deo grada su doli da osvete smrt jednog svog lana kojeg je ubila suparnika banda poznata kao hos Peros Negros. Oko jedan nou, doli su u postindustrijsko, gotovo naputeno podruje gde su se Perosi okupljali. Prvo to su primetili bilo je da nema beskunika. Podruje je bilo poznato po velikom broju straara smetenih na praznom zemljitu. Kartonske kutije, kolica za kupovinu i ostali rekviziti koji pripadaju ovim skitnicama jo su leali po ulici, ali od ljudi nije bilo ni traga. Ne obraajui panju na put, voza auta Redsa je sluajno pregazio peaka koji se sporo kretao. Pre nego to su Redsi uspeli da poprave oteeno vozilo ili dobrano izvreaju svog druga zbog loe vonje, videli su kako se povrede-ni peak pomera. Uprkos slomljenoj kimi, rtva je poela da puzi prema lanovima uline bande. Jedan od Redsa je podigao pitolj od 9 milimetara i pogodio je u grudi. Ne samo to time nije uspeo da zaustavi oveka koji je puzao ve je zvuk pucnja odjeknuo u podruju od nekoliko blokova. Reds jc ispalio jo nekoliko metaka, i svi su pogodili rtvu, ali bez rezultata. Njegov poslednji metak proao joj je kroz lobanju i usmrtio je. Redsi nisu imali vremena da otkriju to su to tano ubili. Odjednom su zauli stenjanje za koje im se inilo da dolazi iz svih pravaca. Ono za to su mislili da su senke od uline rasvete u stvari je bila gomila od etrdeset i vie zombija koja je pristizala iz svih pravaca. Kako im je automobil bio uniten, Rcdsi su potrali ulicom, bukva lno prolerevi tamo gde je red ivih mrtvaca bio najredi. Da ironija bude vea, nakon nekoliko blokova naili su na ostale lanove bande Los Peros Negros, koji su takode ili peke jer su im skrovite i vozila zauzeli ivi mrtvaci. Odrekavi se rivaliteta radi preivljavanja, dve bande su sklopile primirje i dale se u potragu za nainom da pobegnu ili bezbednim sklonitem. Iako bi veina zgrada - vrsto graenih skladita bez prozora predstavljala odlina utvrenja, one su bile ili zakljuane (u sluaju naputenih) ili pokrivene daskama i u njih se nije moglo ui. Kako su bolje poznavali teritoriju, Perosi su preuzeli inicijativu i predloili srednju kolu ,,De Soto", do koje sc lako u trku moglo doi. Sa ivim mrtvacima za petama, dve
191
bande su stigle do kole i provalile u nju kroz prozor na drugom spratu. To je pokrenulo sigurnosni alarm, koji je pak alarmirao svakog zombija u neposrednoj blizini, Cime se njihov broj poveao na vise od stotine. Alarm je, ipak, bio jedina negativna strana ove vrste utvrde. U pogledu utvrenja, ,,De Soto" je bila odlian izbor. Zbog vrste betonske konstrukcije, prozora prekrivenih mreom i ipkama, jakih drvenih vrata obloenih elikom, ova dvospratna zgrada se lako mogla braniti. Kada se konano nala unutra, grupa je bila pohvalno predostrona, postavljajui rezervne odbrambene poloaje, proveravajui bezbednost svih prozora i vrata, punei sve spremnike do kojih su mogli doi vodom, i proveravajui sve oruje i municiju. S obzirom na to da su smatrali da im je policija g ori neprijatelj od ivih mrtvaca, obe bande su telefonom pozvale saveznike uline bande umesto organa vlasti. Niko im nije nije poverovao u priu, ali su ipak obeali da e doi im budu mogli. Ovaj poslednji napad, je ironijom sudbine, bio jedan od retkih zabileenih sluajeva efikasnog unitenja zombija. Dobro zatieni, dobro naoruani, sa snanim vodstvom, dobrom organizacijom i izuzetno jakom motivacijom, lanovi bande su uspeli da eliminiu sve ive mrtvace s prozora na spratu a da pri tom nisu imali nikakvih gubitaka. Pojavilo se pojaanje (saveznike uline bande koje su obeale pomo), ali naalost, u isto vreme kada je stigla i lo-sandeleska policija. Rezultat je bio hapenje umeanih osoba. Ovaj incident je zvanino objanjen kao sukob lokalnih ulinih bandi". I Redsi i Perosi su pokuali da saopte istinu svima koji su bili voljni da ih sasluaju. Njihova pria je objanjena kao halucinacija izazvana upotebom droge ajs" koja je u to vreme bila popularna. Kako su policajci i pridoli lanovi drugih bandi videli samo pobijene leeve ali ne i hodajue mrtvace, oni nisu mogli biti pravi svedoci dogaaja. Tela neupokojenih su uklonjena i kremirana. Gotovo svi su bili beskunici, niko od njih nije identifikovan i nikome nisu nedostajali. lanovi bande umeani u incident svi odreda proglaeni krivim za teko ubistvo i upueni na izdravanje doivotne kazne u nekoliko kalifornijskih dravnih zatvora. Svi su pobijeni u roku od godine dana od trenutka zatvaranja, a smatra se da je to delo lanova suparnikih bandi. Ova pria bi se ovde zavrila da nije bilo jednog detektiva (detektivke) iz losandeleske policije, koji je traio da ostane anoniman. On (ili ona) je itao (itala) detalje sluaja Parsons-Mekdonald
192
nekoliko dana ranije i zainteresovali su ga (je) neki udni detalji. Zbog toga je delimino poverovao (poverovala) prii lanova bande. Izvetaj mrtvozornika je obezbedio najuverljiviji dokaz. U potpunosti se poklapao s autopsijom Parson-sove. Poslednji vaan detalj je novanik koji je pronaen kod jednog neupokojenog, oveka u ranim tridesetim koji je bio bolje obuen i doteran od prosenog ulinog skitnice. Novanik je pripadao Patriku Mekdonaldu. Kako je vlasnik novanika dva puta pogoen u glavu iz samare, nije bilo mogue izvriti identifikaciju. Anonimni detektiv (detektivka) je smatrao (smatrala) da ovo ne treba da spominje svojim nadreenima, iz straha od disciplinskih mera. Umesto toga, on (ona) je prekopirao (prekopirala) ceo dosije i dostavio (dostavila) ga autoru ove knjige. FEB. 1993, ISTONI LOS ANELES, KALIFORNIJA U jedan sat i etrdeset pet minuta ujutru, Oktavija i Rozu Melgar, vlasnike lokalne mesare, probudili su grozni jauci koji su dopirali ispod prozora spavae sobe smetene na drugom spratu. Uplaivi se da im neko pljaka radnju, Oktavio je zgrabio pitolj i potrao dole, dok je Roza zvala policiju. Zgren pored otvorenog ahta nalazio se ovek koji se tresao i jecao, pokriven blatom, obuen u kombinezon sanitarne slube i jako krvarei iz unakaenog patrljka koji mu je ostao umesto desne noge. Nepoznati je uporno vikao Oktaviju da zatvori aht. Ne znajui ta drugo da uradi, Oktavio je posluao. Pre nego to je metalni poklopac nalegao u otvor, Oktaviju se uinilo da je uo zvuk koji je podseao na udaljeno stenjanje. Dok je Roza podvezivala ranjenom oveku nogu, on je napola u plau, napola viui ispriao da su on i petorica drugih sanitarnih radnika pregledali vorite kine kanalizacije, kada ih je napala ovea grupa luaka". Po njegovom opisu napadai su bili odeveni u razne rite i u ranama, stenjali su i hodali epajui. ovekove rei su se pretvorile u nerazumljiv niz fraza, roktanje i ridanje pre nego to se onesvestio. Policija i hitna pomo su stigle devedeset minuta kasnije. Tada je ranjeni ovek proglaen mrtvim. Dok je njegovo telo odvoeno, losaneleski policajci su uzimali izjave od Melgara. Oktavio je pomenuo da je uo stenjanje. Policajci su to zabeleili, ali nita nisu rekli. est sati kasnije, Melgari su uli na jutarnjim vestima da se ambulantno vozilo koje je prevozilo umrlog oveka prevrnulo i eksplodiralo dok je bilo na putu za okrunu bolnicu. Poziv
193
bolniara (kako je radio-stanica dola do njega, jo nije razjanjeno) uglavnom se sastojao od uspanienih vriskova o tome da preminuli epa vreu u koju je bio smeten. etrdeset minuta nakon emitovanja, etiri policijska kamiona, ambulantna kola i kamion Nacionalne garde su stigli ispred Melgarove mesare. Oktavio i Roza su gledali kako policija izoluje podruje, i kako podiu maskirni ator preko ahta, s prolazom zaklonjenim identinim materijalom koji vodi od atora do kamiona. Melgari, zajedno s malom grupom posmatraa, uli su nepogreivo prepoznatljiv zvuk pucnjeva koji je dolazio iz ahta. Za sat vremena ator je uklonjen, barikada podignuta, a vozila su brzo nestala. Gotovo da nema sumnje da je ovaj incident povezan s napadima u centru Los Andelesa. Detalji o reakciji vlasti, o tome ta se tano dogodilo u podzemnom lavirintu, moda se nikada nee otkriti. Melgari, navodei kao objanjenje pravne razloge", nisu dalje nita ispitivali. Losaneleska policija jc objasnila sluaj kao rutinsku zdravstvenu i sanitarnu inspekciju". Losaneleska Sanitarna sluba porie da jc izgubila ijednog zaposlenog. MART 1994, SAN PEDRO, KALIFORNIJA Da nije bilo Ali Gudvin, kranistkinje u ovoj luci u junoj Kaliforniji i njenog fotoaparata za jednokratnu upotrebu, svet moda nikada ne bi uo pravu priu o ovom napadu zombija. Neobeleeni kontejner je iskucan sa Mar Karib, tovarnog broda koji je plovio pod panamskom zastavom iz Davao Sitija na Filipinima. Nekoliko dana je bio smeten tu, ekajui prevoz. Jedne noi, straar je zauo neki zvuk iz kontejnera. On i nekoliko uvara, sumnjajui da se u njemu kriju ilegalni imigranti, odmah su otvorili kontejner. Napolje je izletelo etrdeset i est zombija. Oni koji su se zatekli najblie prodrani su. Ostali su potraili utoite u skladitima, kancelarijama i drugim zgradama. Neke od ovih graevina su obezbeivale adekvatno pribeite, dok su ostale postale smrtne zamke. etiri neustraiva radnika na kranu, meu kojima je bila i Gudvinova, popeli su se na svoje maine i iskoristili ih kako bi napravili improvizovana utvrenja od kontejnera. Ovo montano sklonite je tokom noi zatitilo trinaest radnika. Kranisti su zatim upotrebili svoje maine kao oruje, bacajui kontejnere na sve zombije koji su bili u dometu. Dok je policija stigla (mesto je bilo zatvoreno sa nekoliko zakljuanih kapija), ostalo je jo samo jedanaest zombija. Oni su eliminisani tako to su zasuti
194
puanom paljbom (tu se nalo i nekoliko sluajnih pogodaka u glavu). Procenjuje se da jc ukupno bilo dvadeset ljudskih rtava. Mrtvih zombija je bilo trideset devet. Smatra se da je sedam nestalih zombija palo u vodu i da ih je vodena struja odvukla u more. Svi medijski izvetaji su opisali incident kao pokuaj provale. Zvaninih izjava nije bilo. Uprava luke, policija San Pedra, ak i privatno obezbedenje koje je izgubilo osam radnika - ostali su nemi. Posada s broda Mar Karib, kapetan, pa ak i sama kompanija poriu a znaju bilo ta o kontejneru sa zombijima, koji je takode misteriozno nestao. Sluajno, dan nakon napada, u samoj luci je izbio poar. Ono to ini zatakavanje ovog incidenta tako neverovatnim jeste injenica da je San Pedro velika, prometna luka smetena u jednoj od najnaseljenijih oblasti u Americi. Prosto je neverovatno kako je vlada uspela da ugui gotovo sve izvore informacija. Sve umeane strane su oznaile Gudvinine fotografije i izjavu kao prevaru. Otputena je sa posla, a kao razlog je navedena psihika neuraunljivost. APR. 1994, ZALIV SANTA MONIKA, KALIFORNIJA Tri graanina Palos Verdesa, Dim Huang, Entoni o i Majki Kim, prijavili su policiji da su napadnuti dok su pecali u zalivu. Tri oveka su tvrdila da je Huangova udica zakaila velik, veoma teak ulov. Ono to je izronilo na povrinu bio je ovek, go, delimino izgoreo, delimino raspadnut, ali jo iv. ovek je napao tri ribara, grabei Huanga i pokuavajui da ga ugrize za vrat. o je povukao svog prijatelja unazad, dok je Kim veslom udario stvorenje u glavu. Napada je potonuo ispod povrine, dok su tri ribara krenula prema obali, svu trojicu je policija iz Palos Verdesa odmah testirala na droge i alkohol (testovi nisu otkrili tragove ni jednog ni drugog), zadrala preko noi radi ispitivanja i oslobodila sledeeg jutra. Sluaj je i dalje zvanino pod istragom". Uzimajui u obzir vreme i mesto dogaaja, logino je zakljuiti da je stvorenje jedan od zombija iz napada u San Pedru. 1996, GRANINA OBLAST, SRINAGAR, INDIJA Ovo je odlomak iz izvetaja o vojnoj akciji koji je sainio porunik Tagore iz graninih snaga bezbednosti:
195
Subjekt se primicao polagano se teturajui, kao da je bolestan ili pijan. (Gledajui dvogledom) uoio sam da nosi uniformu pakistanskih specijalnih jedinica, to je bilo udno jer niko nije izvestio da su oni aktivni u ovom podruju. Na udaljenosti od trista metara naredili smo osobi da se zaustavi i identifikuje. Nje posluao. Izdalo se drugo nareenje. I dalje bez, odgovora. inilo se da nepovezano stenje. uvi nae pozive, neznatno je ubrzao. Na udaljenosti od dve stotine metara aktivirao je prvu minu, ameriku Skakutavu Beti". Videli smo kako zadobija ozlede od rapnela po grudima i stomaku. Sapleo se, pao na lice, a onda se uspravio i nastavio da koraa dalje. Zakljuio sam da nosi neku vrstu telesnog oklopa... Ista stvar se ponovila i na udaljenosti od sto pedeset metara. Ovog puta rapneli su mu otkinuli vilicu s lica... S ove udaljenosti video sam da mu rana ne krvari... Vetar je promenio pravac i dunuo prema nama... Nanjuili smo da subjekat smrdi na trule, slino raspadnutom mesu. Na udaljenosti od sto metara naredio sam vojniku Tilaku (vodni snajper) da eliminie subjekta. Tilak gaje pogodio direktno u elo. Subjekt je odmah pao. Nije ustajao, niti se vie pomerao." U naknadnim izvetajima zabeleeno je prenoenje i autopsija tela u vojnoj bolnici u Srinagaru. Neto kasnije telo je odnela sluba dravne bezbednosti. Nikakve dodatne informacije nisu objavljene u vezi s njihovim otkriem. 1998, ZABROVST, SIBIR Dejkob Tejlor, poznati reditelj dokumentarnih filmova za CBC, stigao je u mali sibirski grad Zabrovst nameravajui da snimi netaknuti le sabljozubog tigra, koga e moda biti mogue klonirati. Takode je pronaeno telo oveka na pragu tridesete, ija je odea bila identina odei kakvu su nosili kozaci u esnaestom veku. Snimanje je zakazano za jul, ali je Tejlor sa ekipom za pripreme stigao u februaru kako bi se upoznao s podrujem i pogledao primerke. Tejlor je smatrao da e ljudskom leu posvetiti samo nekoliko sekundi u filmu, ali je traio da se telo uva s tigrom do njegovog povratka. Tejlor i njegova ekipa su se potom vratili u Toronto na zaslueni odmor. Nekoliko lanova Tejlorove ekipe se vratilo u Zabrovst 14. juna kako bi pripremili zaleene jedinke i iskopinu za snimanje. Tada su poslednji put vieni. Kada je Tejlor sa ostatkom ekipe 1. jula doao helikopterom, video je da je svih dvanaest zgrada na lokaciji naputeno. Bilo je tragova nasilja i provale, ukljuujui slomljene prozore, pretureni nametaj, te tragove krvi i
196
komadie mesa na zidovima i podu. uvi vrisak, Tejlor se vratio do helikoptera, gde je naiao na grupu od trideset est ivih mrtvaca, meu kojima su bili lokalni seljaci i nestali lanovi njegove ekipe za pripreme, kako se hrani pilotima. Tejlor nije shvatao ta vidi, ali je znao da mora da bei i spaava kou. Situacija je bila uasna. Tejlor, njegov kamerman, tonac i lokalni producent nisu imali nikakvo oruje, nikakve zalihe, a kako su se nalazili usred sibirske pustare, nisu mogli nigde traiti pomo. Fil-madije su se sakrile u dvospratnoj kui u selu. Umesto da zabarikadiraju vrata i prozore, Tejlor je odluio da unite dva stepenita. Na drugi sprat su poneli svu hranu do koje su mogli doi i kofe koje su napunili vodom sa bunara. Uz pomo sekire, kovakog ekia I sitnijeg alata sruili su prvo stepenite. Dolazak zombija je osujetio njihov naum da srue i drugo. Tejlor je brzo reagovao, skinuo vrata sa spavaih soba s drugog sprata i zakucao ih za stepenite. Time je napravljena strmina koja je spreavala zombije koji su nadolazili da se popnu. Jedan po jedan, oni su pokuavali da se uspuu uz vrata, ali ih je Tejlorov tim gurao nazad. Ovakva bitka se razvukla na dva dana; pola grupe je dralo napadae u kripcu, dok je ostala polovina spavala (s vatom u uima kako bi uguili zvuk stenjanja). Treeg dana, sluajni incident je pomogao Tejloru da dode do spasonosnog reenja. Iz straha da ih ivi mrtvaci ne povuku za nogu dok pokuavaju da ih gurnu niz rampu, filmadije su pribegle guranju zombija koristei dugaku drvenu metlu. Drka od metle, koja je ve oslabila od tolike upotrebe, konano je pukla kada ju je jedan napada povukao. Tejlor je ipak uspeo da odgurne zombija, i iznenaeno gledao kako otri, slomljeni vrh metle, koji se jo nalazio u stisnutoj ruci udovita koje je padalo, prolazi kroz desnu onu duplju drugog zombija. Ne samo to je Tejlor sluajno ubio svog prvog zombija ve je i prvi put shvatio kako ih treba eliminisati. Sada, umesto to da gura napadae niz rampu, filmska ekipa ih je agresivno bodrila. Svaki koji je priao dovoljno blizu dobio je jak udarac u glavu sekirom koju je ekipa imala. Kada su izgubili ovo oruje (zaglavilo se u lobanji mrtvog zombija), zamenili su ga ekiem. Kada sc drka ekia slomila, pribegli su uskiji. Borba je trajala sedam sati, ali su na kraju iscrpljene kanadske filmadije eliminisale sve svoje napadae. Do dananjeg dana ruska vlada nema zvanino objanjenje za dogaaj koji se zbio u Zabrovstu. Ako pitate bilo kog zvaninika o tom sluaju,
197
dobiete odgovor da se sluaj razmatra". Meutim, u zemlji koja ima toliko socijalnih, ekonomskih, politikih, ekolokih i vojnih problema kao to je nova Ruska Federacija, smrt nekoliko stranaca i Sibiraca iz zabaenih predela pobuuje neznatno intere-sovanje javnosti. Zapanjujue je da je Tejlor snimao itav dogaaj dvema kamerama. Rezultat su etrdeset i dva sata najuzbudljivijeg materijala svih vremena, digitalnog video-snimka kome se Losonov film ne moe ni primai. U poslednih nekoliko godina, Tejlor pokuava da makar deo snimka prikae iroj javnosti. Svi meunarodni eksperti" koji su videli snimak okarakterisali su ga kao strunu prevaru. Tejlor je izgubio sav kredibilitet u industriji koja ga je nekada slavila kao najboljeg. Sada se razvodi i istovremeno vodi nekoliko parnica. 2001, SIDI-MUSA, MAROKO Jedini dokaz o napadu je kratki lanak objavljen na zadnjim stranama francuskih novina: Masovna histerija u marokanskom ribarskom naselju Na izvor je potvrdio da je nepoznato neuroloko oboljenje pogodilo pet stanovnika, usled ega su napali roake i prijatelje pokuavajui da ih pojedu. Prema lokalnom obiaju, oboleli su sputani konopcima i teretom, odneseni na obalu i baeni u okean. Vladina istraga je u toku. Optube se kreu od tekog ubistva do ubistva iz nehata." Nikada nije dolo do suenja, i dalji izvetaji nisu objavljivani. 2002, SV. TOMAS, DEVIANSKA OSTRVA Talasi su izbacili zombija naduvenog, nabubrelog, raspadnute koe na najseverniju obalu ostrva. Domoroci nisu znali ta da misl e o tome, drali su se po strani i pozvali policiju. Zombi je, spotiui se po plai, poeo da juri posmatrae. Iako je iz radoznalosti ostala u blizini, gomila je nastavila da uzmie pred ivim mrtvacem koji im se primicao. Dva pripadnika policije Svetog Tomasa su stigla i naredila osumnjienom" da stane. Kako nisu dobili nikakav odgovor, ispalili su pucanj upozorenja. Zombi nije reagovao. Jedan policajac je ispalio dva metka u njegove grudi, ali bez ikakvog uinka. Pre nego to su opet zapucali, estogodinji deak, uzbuen dogaanjima i ne shvatajui opasnost, pritrao je zombiju i poeo da ga bocka tapom. Hodajui mrtvac je hitro zgrabio dete i pokuao da ga
198
primakne ustima. Dva policajca su pojurila prema njemu i pokuala da iupaju dete iz zombijevog stiska. U tom trenutku, Deremaja Devit, imigrant koji je nedavno doao sa ostrva Dominika, izleteo je iz gomile, dograbio pitolj iz opasaa jednog od policajaca i ispalio metak zombiju kroz glavu. Neverovatno je da ivi mrtvac nije inficirao nijednog oveka. Na suenju, Devit je osloboen svih optubi, uz obrazloenje da je postupao u samoodbrani. Fotografije tela zombija, iako je bio uasno raspadnut, pokazuju da je poreklom bio sa Bliskog istoka ili Severne Afrike. Odea u dronjcima i konopac ukazuju na to da je stvorenje bilo jedno od onih koja su baena u okean s marokanske obale. U teoriji, bilo bi mogue da neupokojeni primerak morska struja odvue preko Atlantika, iako bi to bio prvi takav zabeleeni sluaj. Usled jednog od najudnijih preokreta u zatakavanju i prikrivanju epidemije, ovaj sluaj je postao poznat irom sveta. Poput bigfuta na severozapadu Pacifika ili udovita iz Loh Nesa u kotskoj, turisti mogu da kupe fotografije, majice, figurice, zidne asovnike, satove, pa ak i deje bojanke s likom zombija iz Svetog Toma sa" u mnogim radnjama u centru arlot Amalija (glavni grad ostrva). Na desetine taksista se svakodnevno bore (ponekad i estoko) za prevoz tek pridolih turista od aerodroma Siril E. King" do lokacije gde je isplivao poznati zombi. Nakon suenja, Devit se preselio u Ameriku u potrazi za novim ivotom. Njegovi prijatelji u Svetom Tomasu i njegova porodica iz Dominika od tada nita nisu uli o njemu. ISTORIJSKA ANALIZA Sve do kraja dvadesetog veka, prouavaoci ivih mrtvaca su bili uvereni da se uestalost napada nije menjala tokom vremena. Izgledalo je da je u nekim drutvima bilo vie napada nego u drugima samo zato to su su bolje evidentirala napade. Najupeatljiviji je primer drevnog Rima u poredenju s ranim srednjim vekom. Ova teorija se takode upotrebljava da smiri paniare". Ona polazi od tvrdnje da sc, kako se celi ljudski rod sve vie oslanjao na pisanu re, inilo da epidemije postaju sve ee. Ovaj nain razmiljanja, iako i dalje uobiajen, ve neko vreme nije omiljen. Svetska populacija raste. Urbane oblasti su oduzele primat ruralnim. Saobraajne veze sve bolje povezuju planetu. Svi ovi faktori su doveli do ponovnog pojavljivanja zaraznih bolesti, iako se za veinu smatralo da su nestale jo pre vie vekova. Logika diktira da Solanum moe da procveta u
199
takvom okruenju. Iako se informacije belee, razmenjuju i uvaju vie nego ikada ranije, ne moe se sakriti injenica da je broj napada zombija u porastu, te da njihova uestalost odraava razvoj" ove planete. Pratei ove trendove, broj napada samo moe rasti, to e rezultirati jednom od dve mogunosti. Prva je da e svetske vlade morati da priznaju, i privatno i javno, postojanje ivih mrtvaca, formirajui posebne organizacije koje e se baviti ovom pretnjom. Po ovom scenariju, zombiji e postati prihvatljivi deo svakodnevnog ivota marginalizovani, lako zaustavljivi, moda e ak postojati i vakcina protiv ove bolesti. Po drugom, mranijem scenariju, doi e do rata do istrebljenja izmeu ivih i mrtvih: rata za koji ste sada spremni.
200
DODATAK: DNEVNIK ZA SLUAJ EPIDEMIJE Ovaj deo je posveen voenju dnevnika o sumnjivim dogaajima koji bi mogli nagovestiti moguu epidemiju. (Za mogue znake upozorenja, vidi Detekcija".) Zapamtite: rana detekcija i blagovremene pripreme e vam pruiti najbolju mogunost da preivite. Sledi uzorak unosa u dnevnik. DATUM: 05/07/14 VREME: 3.51 LOKACIJA: Bilo koji mali grad, SAD UDALJENOST: Otprilike 460 kilometara. DETALJI: U jutarnjim vestima (lokalne, Kanal 5) pojavila se vest da su neki manijak" ili manijaci" iskasapili i delimino pojeli jednu porodicu. Tela izgledaju izmrcvareno: masnice, posekotine, polomljene kosti. Na svima ima tragova ugriza. Svi su ubijeni pucnjem u glavu. Oni tvrde da je odgovorna neka sekta. Zato? Koja sekta? Odakle? I ko su oni"? Sve to je izveta rekao bilo je da objanjenje dolazi iz zvaninih izvora". Organizovan je lov na poinioce. Primetio sam da uestvuje samo policija (nema regrutovanih graana) i da su polovina policajaca snajperi. tampi nije dozvoljeno da prati potragu jer policija ne moe jamiti njihovu bezbednost". Izveta je rekao da su tela preneta u Veliki grad, a ne u lokalnu mrtvanicu, zato to je potrebno da se izvri detaljna autopsija". Bolnica u koju ih nose udaljena je SAMO 70 KILOMETARA! PREDUZETE RADNJE: Izvadio sam spisak zaduenja. Pozvao sam Toma, Grega i Henrija. Sastanak je zakazan za veeras u 7.30. Naotrio sam maetu. Oistio i nauljio karabin i rezervisao termin u streljani za ujutro pre posla. Napumpao gume na biciklu. Pozvao sam gorsku slubu da proverim da li je nivo reke normalan. Ako se dogode incidenti u bolnici, preduzeemo ozbiljnije mere.
201
IZJAVE ZAHVALNOSTI
Pre svih, hvala Edu Viktoru zato to veruje. Dejvidu, ljanu, Sergeju, Dejkobu, Aleksu, Kadiju, Sari, Fihirini,Reneu, Polu i ijang za prevode. Dr Zejnu i njegovom timu za istraivanja na terenu. Dejmsu Pukovniku" Loftonu za strateki pregled. Profesoru Somersu za podatke. Ser Ijanu za korienje njegove biblioteke. Redu i Stivu za pomo oko kartografije. Manfredu zato to je pretraio podrum starog muzeja. Artiomu za potenje i hrabrost. Dozefu" i Meri" zato to su pomogli da se jedan stranac oseti dobrodolim u njihovoj zemlji. anderi, Jusufu, Hernanu, Tejloru i Moji za fotografije. Avi za iranskripte. Mejsonu za snimke. M. V. za njegove ilustracije. Tacumiju za vreme i strpljenje. Gospoi Maloun" jer je presekla crvenu traku. (HVALA!) Dozeni za obilazak. Tronu za vonju pored mesta". Kapelanu Eliju i posadi Sau Tomea jer su dokazali tvrdnju. Alisi, Pjotru, Hjuu, Teli, Antoniju, Hidekiju i dr Singu za intervjue. Deacima (i devojici) u laboratoriji za znate ta". Aniki za sjajno rukovanje perom i maem. I naravno, hvala svima onima koji su eleli da ostanu anonimni. ivoti ijem ste spasenju doprineli bie vae najvee prizanje.
202
O AUTORU
Maks Bruks ivi u Njujorku, ali je spreman da se u svakom trenutku preseli na zabaeniju lokaciju pogodnu za odbranu.
www.crowarez.org www.bosnaunuted.net
203

Maks Bruks - Priručnik

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Maks Bruks - Priručnik

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

anahronic,abacus123 & avada

anahronic,abacus123 & avada

Prirunik za odbranu i zatitu od zombija

anahronic,abacus123 & avada

anahronic,abacus123 & avada

anahronic,abacus123 & avada

anahronic,abacus123 & avada

NEUPOKOJENI: MITOVI I STVARNOST

anahronic,abacus123 & avada

anahronic,abacus123 & avada

anahronic,abacus123 & avada

anahronic,abacus123 & avada

OSOBINE ZOMBIJA 1. Fizike sposobnosti

anahronic,abacus123 & avada

anahronic,abacus123 & avada

anahronic,abacus123 & avada

anahronic,abacus123 & avada

anahronic,abacus123 & avada

anahronic,abacus123 & avada

anahronic,abacus123 & avada

anahronic,abacus123 & avada

anahronic,abacus123 & avada

anahronic,abacus123 & avada

anahronic,abacus123 & avada

anahronic,abacus123 & avada

anahronic,abacus123 & avada

anahronic,abacus123 & avada

anahronic,abacus123 & avada

anahronic,abacus123 & avada

anahronic,abacus123 & avada

anahronic,abacus123 & avada

anahronic,abacus123 & avada

anahronic,abacus123 & avada

ORUJA I BORBENE TEHNIKE

anahronic,abacus123 & avada

anahronic,abacus123 & avada

anahronic,abacus123 & avada

anahronic,abacus123 & avada

anahronic,abacus123 & avada

anahronic,abacus123 & avada

anahronic,abacus123 & avada

anahronic,abacus123 & avada

anahronic,abacus123 & avada

anahronic,abacus123 & avada

anahronic,abacus123 & avada

anahronic,abacus123 & avada

anahronic,abacus123 & avada

anahronic,abacus123 & avada

anahronic,abacus123 & avada

anahronic,abacus123 & avada

anahronic,abacus123 & avada

anahronic,abacus123 & avada

anahronic,abacus123 & avada

anahronic,abacus123 & avada

anahronic,abacus123 & avada

anahronic,abacus123 & avada

anahronic,abacus123 & avada

anahronic,abacus123 & avada

anahronic,abacus123 & avada

anahronic,abacus123 & avada

anahronic,abacus123 & avada

anahronic,abacus123 & avada

anahronic,abacus123 & avada

anahronic,abacus123 & avada