Dr Jovo Toevski Kai NE (knjiga o srpskoj mukosti)

Uvod U ovoj knjizi su prikazani elementi srpskog modela mukosti. Iako je mukost opta osobina ljudske vrste, postoje razlike u ekspresiji mukosti koje se viaju kod raznih grupa ljudi ak i u okviru jednog istog naroda. To je nesporna injenica poznata svakom ko je obratio panju na lina ili pisana zapaanja. Genetika, rasa, vera, karakter, tradicija, podneblje, ekonomija i nain ivota doprinose mnogim razlikama, odreujui specifinosti u ispoljavanju mukosti. Knjiga nema nameru da druge populacije izvan srpske prikae manje mukim, odnosei se prema njima kao prema kontrolnim grupama, ve doputa mogunost da se druge sredine analiziraju sa istog - mukog stanovita. Negovanje mukosti je naroito danas vaan posao, jer se aktuelno vreme karakterie svetskim padom uticaja mukaraca na njihove partnerke to je problem najvieg ranga. Sumnjiav italac ove redove treba da shvati kao priu. Ako u njoj nae deo svoje istine, jo jednom e se uveriti da postoje realna saznanja koja ne mogu biti dokazana. Bar je nama jasno da su mnoge prie naih predaka bile zauujue stvarne. Dosadanji pokuaji formiranja karakterologije kao egzaktne naune discipline nisu uspeli u celini, iz jednog jakog razloga. Dananjoj neuronauci,

koja jedino moe da prui precizne dokaze, jo uvek su nedovoljno poznati suptilni modani mehanizmi koji dovode do vidnih psiholokih razlika izmeu odreenih grupa ljudi i naroda u okviru iste vrste - razboritog oveka. U novim teorijama o plastinim svojstvima mozga, koja se stalno dopunjuju, izvesno je da postoji mogunost promene delova neuralnih sistema individue pod uticajem iskustva i spoljnjih faktora. Promene su fenotipske, to znai da se javljaju u istoj generaciji, pri emu se kombinuju sa nasleenim iskustvom i dovode do novih kvaliteta linosti. Ova sposobnost se naziva plasticitet mozga i u njoj dolazi do odreene promene u vezama izmeu nervnih elija tako to se stvaraju novi spojevi izmeu neurona uz verovatno modifikovanja prenosnih biohemijskih sistema u mozgu, ime se stvara podrka za nove odlike koje bi mogle prevagnuti u sloenoj interakciji sa mnogim faktorima ponaanja. Bitno je da se zakljui da je veliki mozak plastian, odnosno promenljiv. On nije pasivna supstanca ve izuzetno aktivna i prilagodljiva materija. Pitanje je samo kako e se prilagoditi i da li e novi izazovi koje je on u stanju da ostvari, u krajnjem ishodu biti korisni ili tetni. Dakle, sutina je u umetnosti prilagoavanja (itaj ivljenja), uz korienje onih delova mozga koji imaju zapise o ranijim iskustvima u slinim situacijama. Plasticitet mozga je direktno civilizacijsko pitanje jer se verovatno tim putem vri prilagoavanje novim uslovima tehnoloke ere. Porast linih elja za primamljivim dostignuima lagodnog ivota i komfor koje izobilje nosi, direktan je i siguran mamac za svesni deo mozga, a bezglavi sled tendencije ka zadovoljavanju elja znaajno menja psihiki i telesni status zdravih individua.

Skup odreenih spoljnjih uticaja, najee adaptacijskih, mogao bi da dovede do slinih promena kod veeg broja ljudi i time do odreene mere unifikuje reakcije u vidu zajednikih crta grupe. Ovo je, naravno, univerzalna pojava, ali bi mogla pod odreenim uslovima da utie i na muka svojstva u nekoj populaciji. Plasticitet mozga uestvuje u formiranju novih znanja i shvatanja. Najplastinije od svih delova mozga upravo se ponaa novi mozak (neocortex), deo koji uestvuje u ostvarivanju najviih psihikih funkcija tipinih za oveka. Nagonski delovi, neopravdano nazvani niim delovima mozga, koji odravaju vitalne funkcije su zatieni od brzih promena. Njihove promene nisu poeljne jer dovode do velikih poremeaja. Teko da je postojala velika razlika u mukim atributima izmeu, na primer, starih Kelta i starih Slovena, jer su i jedni i drugi bili izloeni slinim faktorima sredine, dok danas niko ne moe da dovede u pitanje iste razlike izmeu plemena na Novoj Gvineji i stanovnika velikih svetskih metropola. U svojim pionirskim radovima o karakteru pojedinaca i naroda, Kremer, Cviji, Bele, Dvornikovi i ostali, gotovo da su postigli sve to su mogli u uslovima onog vremena. Iako dananja neuronauka ima vie podataka koji bi pomogli izdvajanje finih razlika meu narodima, teren na kojem bi se egzaktni istraiva naao tim povodom i dalje je veoma nestabilan. Neobino je teko izvoenje konkretnih zakljuaka iz nejasne meavine odlika koje ine karakter. Neki nai savremeni autori (V. Jeroti), s pravom karakterologiju tretiraju kao zamku. Ova knjiga ne moe da prui egzaktne dokaze o karakteru srpske mukosti. Ona je pokuaj da se ukae na svima nama prepoznatljive injenice, koje bi

jednog dalekog dana mogle da doekaju egzaktnu proveru. Knjiga je osvrt na moguu ulogu mukosti kod jednog posebno zanimljivog naroda, na ta uostalom ukazuje i poveano svetsko medijsko interesovanje bez obzira na njima odabrani kontekst. Ree je interesovanje afirmativno, a ee negativistiki obojeno, ali ono bez sumnje postoji. Ovde e biti opisane specifinosti koje proizvodi opta bioloka mukost u interakciji sa tradicijom i mentalitetom kod jednog poznatog naroda kome prijatelji kao i oni koji to nisu priznaju - posebnost. Osvetliemo odnos opte bioloke mukosti i posebnih odlika mukosti srpskog mentaliteta i tradicije. Seosko stanovnito je uvek bilo tipian nosilac mukosti, za razliku od gradske sredine u kojoj su naroito intelektualni slojevi podloni raznovrsnim promenama i skloni da tue uticaje esto naivno pretpostave svojim korenima. Trendovi pozitivnih mundijalistikih uticaja su najee korisni, ali ima i takvih koji mogu da nanesu tete mukosti, te je selo i danas njen najbolji uvar. Vreme na kraju ovog stolea protie na slian nain i pod istim prirodnim zakonima kao i u doba kada je ovek nastao. Suprotno promenama u monoj prirodi, socijalne promene su meke" iako ovek esto ima iluziju o velikoj vanosti drutvenih dogaaja. Drutvene pojave su uvek manje zanimljive od prirodnih, pre svega zato to ljudska biologija ipak vie zavisi od prirodne nego od drutvene sredine. Osim toga, drutvene pojave su nestabilne i u krajnjem efektu malo efikasne, a pritom veito nevidljivo oslonjene na bioloke i fizike dogaaje. Ima se utisak da je srpska mukost stabilna pojava i da joj zato treba pokloniti vie panje, kao posebnom fenomenu vrednom prouavanja. Odnosi

meu polovima spadaju u rado izbegavane teme, a tek nedavni porast naunih podataka o razliitosti meu polovima nametnuo je nova znanja i zakljuke o uvek aktuelnoj temi seksualnosti i njenom uticaju na svakodnevni ivot. Snaga srpske mukosti naravno ne izlazi izvan evolutivnih i biolokih zakona. Njena specifinost je u visokoj samostalnosti i takva je od starih vremena. Ona je odrana u izvornom obliku zbog neprekidne vekovne aktivnosti uslovljene bitkom za opstanak na opasnim geografskim mestima veitog sukoba stare istone i novije zapadne kulture. Njena vitalnost je sauvana jer je prola sva iskuenja razvoja indoevropske civilizacije na ijim glavnim raskrima su se Srbi redovno zaticali. Osnovna postavka u ovom tekstu je da samostalnost, neposlunost i nepokornost Srba potiu od korena specifine tradicionalno negovane mukosti. Moda je tradicija kod Srba uticala na srpsku mukost vie nego kod drugih naroda, moda je pak obrnuto - mukost je ta koja je oblikovala srpsku tradiciju. Iako je mukost kao kosmopolitski fenomen jedan od glavnih delova biologije nae vrste, u veini razvijenih zemalja ona je neopravdano oslonjena na drutveno ureenja. Kako ne deluje uvek direktno, jer je delom zamenjena dobrom drutvenom organizacijom, stvoreni su uslovi za sigurno smanjivanje znaaja mukosti. Sa druge strane, filogenetska baza mukosti kod Srba je, sticajem istorijskih, obiajnih, saznajnih i nepoznatih okolnosti dosledno ostala glavna snaga savremene borbe za opstanak to je i odralo njenu vitalnost.

Mukost je pravo i trajno zadovoljstvo mukarcu Mukost po definiciji predstavlja posedovanje mukih kvaliteta. Muke kvalitete - polne, psihike, antropofizike i hormonske, ima svaki zdravi pripadnik mukog pola svih rasa i vera i tu nema nikakve razlike meu mukarcima. Meutim, razlike se javljaju u realizaciji mukih kvaliteta i osobenosti. Iako je biolokim (genskim) putem omogueno posedovanje mukih kvaliteta, njihova upotreba podlee individualnim razlikama u temperamentu, karakteru, obrazovanju kao i uticaju spoljnje sredine, geografskih i drutvenih okolnosti. Mukost je psiholoka i morfoloka aura mukarca. Po mom shvatanju, u morfo-psiholokom smislu, mukost odreuju dva bazina nagona mukarca zatitnitvo i tenja za seksualnim spajanjem sa enom. Morfoloki aspekt mukosti odnosi se na opti maskulini habitus kao i na specifine morfoloke karakteristike u fizikom i antropolokom smislu. Lako je zakljuiti da od snage i izraenosti psiholokih i morfolokih elemenata moe da se oekuje razliit karakter mukosti kod raznih naroda i etnikih grupa irom sveta. ak i povrna komparacija karaktera mukosti otkriva razlike medu narodima iz razliitih kulturnih sredina i podneblja. Po optim odlikama, muki karakter se moe opisati kao stabilan, podloan, mek, vrst, lako promenljiv, tvrdokoran na promene, itd. Odmah se mora postaviti pitanje definicije karaktera mukosti. Meutim, opta definicija karaktera kao i karaktera mukosti je nezahvalan posao sa stanovita egzaktne nauke. Definicija se, u stvari, ne moe na zadovoljavajui nain ustanoviti dok se u potpunosti ne zavre istraivanja oko ukupnog genskog sastava ljudske vrste. Tek posle toga (ovaj posao u svetskoj nauci je

u toku), moi e da se kae da li postoje genetski lokusi karakternih odlika i da li se oni razlikuju izmeu razliitih grupa ljudi. Pokuaji ustanovljavanja karakterologije kao egzaktne naune discipline do danas nisu uspeli i zbog multifaktorskih uticaja na formiranje i ispoljavanje karaktera pojedinca ili naroda. Zbog toga su ranim istraivaima - Kremeru, Adleru, Klagesu, Dvornikoviu i drugima od velike koristi bili literarni opisi karaktera i likova za koje impresivni primer pruaju dela Dostojevskog. U nedostatku egzaktnih metoda i podela, savremena nauka se oslanja na Kremerovu tipologiju karaktera zasnovanoj na meusobnoj zavisnosti duevnog i telesnog u vidu njegovih somato-psihikih tipova. Iako su neka od karakternih svojstava grupa ili naroda toliko izvesna da uvek pomau u praktinom komuniciranju sa drugim grupama ili narodima - ona se ne mogu nauno odrediti. Zadovoljavajua je definicija individualnog karaktera po kojoj je karakter jedinstvo svih dispozicija smera nekog oveka, a u karakteru je vaan strukturni odnos u kojem se nalaze pojedini ciljevi, meusobno povezani u pravcu odreene tenje, pri emu su tenje u centru linosti, a sposobnosti na periferiji". Prema ovoj definiciji, karakter mukosti bio bi vezan za muke ciljeve i tenje, ali je zbog obilja svesnih i nesvesnih mehanizama (nagoni, jezik, naslee), kojima se realizuju ciljevi, karakter teko vidljiv kao direktna posledica mukosti. Mukost je, takoe, i motorna energija ljudske vrste. Ona postoji zbog enskog principa kome je namenjena i ako nije usmerena prema eni ne moe se zvati tim imenom. Ali, mukost je, zbog uvek mogueg unutrajeg sukoba njena dva nagona, usud, koliko i tenja, ak i kada je ima koliko treba. Mukost stvara muka seksualnost, a produkti i dejstva mukosti su

neprimetno sadrani u postupcima tokom svakodnevnog ivota, moralu i tradiciji, tako da se na prvi pogled ne vidi njen pravi izvor. Jednostavno, na mukost moete raunati svuda gde ima mukaraca, ali kakav e njen kvalitet biti to e zavisiti od vrste mukaraca. Mukost se uvek mora drati visoko zbog ena. Zamislite enu koja bi bila liena dejstva mukosti i bie vam jasan dragoceni znaaj mukosti za ljudski ivot. irom sveta se ve deava pad elementarne mukosti, ali to na sreu nije sluaj u srpskim zemljama, gde je svetsko poveanje uticaja ena donelo relativno slabu refleksiju. Iako izraene mukosti ima i u mnogim drugim delovima planete, sigurno je da ete istaknute primere te vane osobine mukarca nai u Srba. U nastojanju da se odgonetnu brojne srpske osobenosti koje su uvek imale usmeravajui tok u ukupnoj srpskoj istoriji kao i u svakodnevnom ponaanju, oigledno nisu dovoljna samo socioloka tumaenja. Nemogue je samo drutvenim okolnostima objasniti prepoznatljiva precizna ponavljanja dogaaja u srpskoj zbilji, tokom kojih se stalna neizvesnost neznanim udesnim nainom konano transformie u izvesnost. Teko je, takoe, istim nainom objasniti periodiku i zakonitost srpskog pretvaranja poraza u pobedu. Ovakve pojave se mogu tumaiti jedino karakterom naroda, to je opet nedovoljno ako se ne zna ta je u tom karakteru primarno. Tako se dolazi do analize uloge mukosti (kojoj do sada nije pridavana nikakva panja) i njenog izdvajanja kao vrlo mogueg vanog nosioca u okviru zbirnog i malo jasnog pojma - karaktera jednog naroda. Ostaje da primarno biolokim nainom, kroz analizu mukosti u karakteru naroda, osvetlimo stvar iz tog ugla kao jednu od mogunosti u tumaenju osobenosti naroda.

Uzroke veini nedokuivih i iracionalnih delova srpskog karaktera moda treba traiti u jakom i teko pristupanom duevnom vrelu mukosti. Izgleda da je srpska mukost odredila prolu i buduu sudbinu srpskog naroda. Ispoljavanje mukosti i njena materijalizacija u spoljnjoj sredini se poneto po stilu razlikuje i unutar samog srpskog korpusa. Razlike meu odreenim grupama koje jasno postoje, dolaze od geografskih odlika oblasti, planina, ravnica, dolina, reka, kao i od klimatskih uslova. Specifinost raznih delova srpskog naroda ogleda se i u jeziku koji je kod Srba bogat dijalektima esto do te mere razliitim da se izmeu sebe razumeju sa naporom. Tako, na primer, govor junih Srba Vojvoani ne mogu da razumeju u celini i obrnuto, sve dok se i jedni i drugi na njega ne naviknu. Postoji jedna anegdota o izvesnom Miletu Dimiu, bonvivanu i boemu iz Vranja. Dogaaj se zbio u Beogradu na jednom od popularnih predavanja profesora Aleksandra Kotica, naeg prvog seksologa, koji je tom prilikom kazao da su junjaci, kao na primer Vranjanci dobri ljubavnici. Profesor jo nije ni zavrio reenicu kad je snalaljivi Mile ustao iz prvog reda u kojem je sedeo, prekinuo predavanje, okrenuo se publici i uz naklon progovorio: Ja sam Mile Dimi iz Vranja". Reakcija publike i predavaa bila je spontana i srdani aplauz je potvrdio spremnost prisutnih da i pored formalne povrede toka predavanja, iskau sauesnitvo sa duhovitim opaskama na temu mukosti. Ovo je dobar primer lebdee i sveprisutne spremnosti ena i mukaraca da se na, svoj, razliit nain ukljue u razgovore o seksualnosti. ene to rade posmatrajui i podravajui asocijacije na tu temu, drei se kraja, sve do pogodnog momenta kada se direktnije ukljuuju, dok mukarci provociraju, potenciraju i podstiu verbalnu akciju oko seksualnosti.

Odreena nonalantnost oliena u estim uzreicama - lako emo" i nema problema", prisutna kod Srba, takoe se ini da dolazi od samostalnosti i prevelike sigurnosti u sebe. Veliki Jovan Cviji je opisao dva osnovna psihika tipa kod Srba koji se izmeu sebe prepliu kao pletenica i u kojima dominira darovitost, oseajnost, veselost, plahovitost, intelektualna osetljivost, energija u mislima, smisao da se osete i pogode dogaaji, ali i odreenu povrnost uz sklonost da se poslovi ne izvedu do kraja. Meutim, Cviji s pravom ide dalje u svojim etno-antropolokim istraivanjima, tumaei rasplinutu oseajnost umadijske crte karaktera, koja moe da lii na nemar, nepanju i neljubaznost - kao znak mukosti i vrstine zbijene energije. Sa mukog stanovita najvanije je ono to svaki mukarac moe da poseduje u svakom momentu bez obzira na sve drugo. Mukarac mora u svakoj prilici da, u znalakom odnosu sa enom, od svoje mukosti naini instrument pravog i trajnog duhovnog i fizikog zadovoljstva. Tako ostvarena mukost i sloboda uvek idu zajedno i nisu za davanje u tue ruke.

Subjektivnost Kao to je ve reeno, iz mukosti izlaze uzroci osobenih pojava u srpskoj realnosti kao to su - samostalnost, neposlunost, nepokornost, nesloga i specijalan odnos prema protivnicima. Procene oko ovih pitanja su nuno subjektivne, jer ne postoji metod kojim bi se egzaktno procenile mitoloke i savremene dimenzije mukosti. Jedan od naina je deduktivno tumaenje tipinih odlika i njihovih posledica, uz komparaciju sa pisanim dokumentima prolosti. Nema sumnje da su karakteroloka zakljuivanja na dananjem

stupnju nauke teko dostupna egzaktnoj proveri, ali se bez razvijanja ideja ne moe ni doi do metoda istraivanja. Postoji mogunost da su specifinosti koje se odnose na srpsku mukost deo optih karakteristika koje su kod drugih izgubljene dejstvom geografskih, subkulturolokih, genetskih i drugih faktora. S obzirom da se fenomen elementarne mukosti danas teko primeuje kod veine evropskih naroda, namee se zakljuak da su drugi iz odreenih razloga zaboravili neto to Srbi jo imaju u kolektivnom pamenju. Otkuda nam pravo na subjektivnost u ukupnom trendu tenje ka objektivnom? Odgovor je - srpski subjektivni pristup je toliko izraen i stabilan, da se njime postiu objektivni ciljevi kroz stalno proveravanje objektivnog stanja i uz zadravanje distance prema njemu. Srpska subjektivnost je mukog tipa, jer polazi od linog primera i iskustva, ona je u tome veoma vrsta i njene efekte po tome treba meriti. Subjektivnost je kod Srba najblia pojmu duevnosti, a duevnost je osnovni materijal iz kojeg se kod Srba pravi konkretan objektivni doivljaj. Kad je objektivni doivljaj ve stvoren, on po sebi kao svaki konaan proizvod izgleda poznato i prepoznatljivo, ali e pogreiti svako ko prosuuje ve odigrani dogaaj, ukoliko ne razume subjektivnu duevnost koja ga je stvorila. Pristup ivotnoj realnosti moe da bude i drukiji, na primer, pragmatian, precizan i ablonski, ali Srbi nisu taj narod. Kada je Srbin uesnik nekog dogaaja, ili sa strane zakljuuje o njegovom konanom efektu, sklon je da pomisli da bi najbolji rezultat bio napravljen na nain koji on upotrebljava. Ako akter ili posmatra nije Srbin, nee razumeti pojavu, jer nee dati

prioritet linom, ve optem stavu u reakciji na odreenu situaciju. Ako je pak Srbin, mislie ne samo da je u pravu, nego da je to bio jedini pravi nain za njega. Izgleda izvesno da je subjektivni doivljaj kod Srba vana i sigurna taka teita. Objektivnost Srbinu nikada nije bila oslonac. Za njega ona nije sigurnost, kao to je to kod veine drugih naroda. Za Srbina objektivno stanje nije krajnje i zadovoljavajue, to bi ivot inilo lakim, nego objektivizacija znai tek poetak sumnji koje tada podleu proveri da bi se potvrdile ili odbacile. Znai, Srbin ne sumnja i ne potvruje dok je subjektivan, on sumnja i potvruje kada je objektivan. Tako kad Srbin radi neto vano, on ne sumnja u svoju procenu, tek kada to uradi on se pita: da li e ovo da valja". Ako se shvati duevnost, fluidnost i srpska subjektivna obojenost prvobitne jo neprevedene akcije, u fazi dok se ona ostvaruje, sposobnost da se predvidi budua objektivna stvarnost daje mesta za razumevanje svoje i tue namere.

Nesloga i mukost Srpska nesloga je pojava na koju se stalno vraamo, protiv koje se molimo, za koju znamo da e se uvek kao usud pojaviti ba u najgore vreme i kada je najmanje potrebna. To je toliko izvesna istina o neslozi, da joj moramo dati status zakonitosti. Postoji neto jako to je stvara, to omoguava da se i pored oiglednosti njene tete i nae svesnosti o njoj, uvek bez izuzetka, pojavljuje u nevreme. Nema drugog zakljuka nego da srpsku neslogu stvara visoka samostalnost koja potie iz mukosti Srba. Iako kod nekih uesnika u neslozi samostalnost

ima jaku linu karakternu podlogu, a kod nekih ne, efekat sukoba uvek postoji, jer onaj slabiji ne priznaje da je loiji. Grupe koje uestvuju u neslozi ne samo da razliito misle, nego su uverene da je njihov stav najbolji za sve. Po sebi se razume da se afirmativni zakljuci odnose na veinu pripadnika populacije i da postoji odreen procenat koji nikada nee reagovati poput glavnine. Upitajmo se, najpre, da li je srpska sloga uopte mogua. Srpska sloga, kako je esto idilino zamiljamo, nije mogua ba zbog jake srpske mukosti. Ako bismo morali da biramo neslogu ili mukost jasno je da bi se uvek odluili za mukost, pa ta bude. Mukost je jaa od sloge ma koliko sloga bila znaajna i potrebna. Mukost e rado iskuati vrstinu zaleene vode, prelazei preko nje i ne marei za tanak led, jer ona trai izazove bez obzira na godine starosti aktera, a sloga iako radi na optem dobru, zahteva i poneto poslunosti da bi mogla da se realizuje na due vreme. Ima vie vrsta srpskih nesloga i svima im je mukost razlog ali na razliite naine. Jedna vrsta izrazite nesloge zasniva se na sukobu miljenja glavnine, da tako kaem, matice srpske mukosti, koju mentalitetski podrava veina stanovnitva - protiv manjeg dela ljudi, koji dre da je evropejsko ili svetsko miljenje vanije od naih stremljenja i zamisli. Ne bi bilo nita neobino kad se ovi drugi, po pravilu, ne bi vraali na pozicije matice, ali tek poto je teta nainjena. Redovno se deava da ba ti drugi kasnije istupaju esto sa viim zahtevima od dotadanjih prosenih, poto bi njihov prethodni stav pobedio uticaj okolne ili line, vekovima temeljene mukosti, koja je u Srba mitski i iracionalno pritajena u kolektivnom nesvesnom, a ne moe se na prvi pogled prepoznati.

Kada se na kraju sve sabere i oduzme, kod Srba se u tom pogledu u celini nita ne menja. Oni koji su u domovini bili protiv tradicije, u tuini postaju njeni uvari i tek izvan matice potpuno shvataju svoju nepromenljivost. Promene prvobitnih stavova ee se deavaju mladim ljudima, za koje druge i drukije zemlje mogu biti otkrovenje. Kao da su strane zemlje poligoni sa manje mukosti i konkurencije te naima tamo mnogo toga uspeva to ovde ne bi! Svesni superiornosti koju ne mogu da objasne i nikada dovoljno utopljeni u nain ivota u tuini, esto uspeni, Srbe koji ne ive u domovini prati sudbina nemogunosti emocionalne promene, koja bi trebalo da usledi kao zamena za potpuno pristajanje na drugi nain ivota. Oni su esto u stanju da kau kako nita ne valja ono to nije nae". Iako tako neto moe rei bilo koji pripadnik drugog naroda koji ivi izvan svoje zemlje, kod Srba postoji dodatna oseanja zbog kojih su uvek razliiti od drugih. Stvoreni adaptacijski sindrom ima znaenje u smislu: mogao da se prilagodi ali - nee. Trajna srpska sloga nije mogua. I kada se dogodi, ona je uvek epizodina. Ona se povremeno uspostavi, dogovori, ali se uvek iznova remeti, jer postoji kao to smo videli jaa sila od sloge. Srpska sloga moe biti samo dogovorena, kada za njom postoji najoiglednija potreba. Meutim, sloga moe da prenoi i da sutra osvane, samo ako je hrani poslunost, a Srbi su neposluan narod. To nije zla neposlunost. Neposlunost Srba izvire iz visoke samostalnosti. Kako oekivati poslunost i slogu kada se Srbin retko kad osea ugroenim i kada je na ugroenost navikao.

Dan bi morao da traje sto godina, a Srbin ne bi smeo da zaspi, da bi se srpska sloga mogla postii, jer e ga no, odmor i san vratiti u neposlunost vie nego to bi druge vratili. uvena srpska nesloga na prvi pogled najtee pada Srbima, ali moda i nije tako. Srpska nesloga moe biti teka i srpskim neprijateljima, ija je spremnost da naude toliko jaka, da redovno zaborave na nepredvidive posledice koje e pojedine grupe kasnije naneti rasturau. Mnogo je vremena izgubljeno oko aljenja i pria o srpskoj neslozi. Nju treba shvatiti kao zakonitost, uraunati je u sve planove i ne treba se na nju aliti, jer je to uzaludan posao. Bolje e biti razumeti je i dati joj znaaj vrline. Na neslogu se treba osloniti kao na jednu od dve noge i ii tako da teret bude ba na neslonom delu koraka. Nesloga nije dobra za onog ko je trpi, ali stvara neprestanu energiju i kao vetar podstie linu i kolektivnu duevnu vatru. Narod dobro kae da je vatra dobar sluga a lo gospodar. I zaista, ako se nesloga primi mirno, kao normalna i bliska pojava, vie e liiti na slugu nego na gospodara.

Samostalnost, nepromenljivost i slobodarstvo Samostalnost je isto to i individualnost. Psiholoki znaaj i teinu odravanja ove osobine lako je razumeti ako se zna da je individualnost prva osobina ivih bia, to znai da je svaka bioloka jedinka, bez obzira na filogenetski nivo, odvojena celina za sebe. U socijalnom smislu, najtee je odrati ba ovu osobinu, jer je ovek zavistan od grupe i zajednice. Samostalnost Srba je dragocena odlika, koja dodajui uvek novu energiju stvorenu od pojedinaca, ini kolektivnu sredinu vrednijom.

Samostalnost je vana srpska odlika koja nije pretrpela nikakve promene od davnina. Najdragocenija posledica jake samostalnosti je nadaleko poznato slobodarstvo koje je i danas jako i stameno. Zahvaljujui samostalnosti srpsko nacionalno bie je opstalo pod udarom neverovatnih nedaa kroz istoriju. Ne kaem da drugi narodi nisu bili izloeni stradanjima i nedaama, ali oni su se uglavnom menjali, prihvatajui uene i mirei se sa silom koja je upotrebljena protiv njih. Srbi se nisu mnogo promenili i u tome je veliina srpske tradicije. Neko bi rekao da ne valja to se Srbi nisu promenili, ali promena jake samostalnostni ba zato nije bila mogua, tako da Srbi nisu izgubili svoj tvrdokoran stav o slobodi, to u stvari znai da se nisu menjali u mukom smislu. Slobodarstvo ne moe da postoji bez jake mukosti, jer se tenja za slobodom hrani mukou. ta je onda ensko oseanje slobode? Ako se shvati prirodni stav ene da se ona u toku aktivnosti ostvarivanja svojih tenji ne obazire na prepreke prelazei ih po svaku cenu - ena bukvalnu slobodu doivljava kao slobodu svog partnera, koji samo slobodan moe da joj bude posveen u mukom smislu. ensko slobodarstvo kod Srpkinja je zbog toga rairena pojava, jer je tenja za slobodom Srba mukaraca velika. Izuzetan je znaaj Srpkinja u odravanju samostalnosti kroz vekove. ene su uvek znale da slede mukost svojih mueva, a erke su potovale mukost svojih oeva i dedova, uvrujui veru u slobodu, ne samo zbog neodoljive privlanosti mukosti za svaku pravu enu, ve i zato to su zbog jake tradicije to isto uile i sluale od svojih majki i baba. Potovanje mukosti inilo je osnovni i sigurni stub fizikog opstanka porodice ili ire grupe. Iako

je, naravno, savremeni nain ivota presudno promenjen, ista pojava je kod veine srpskih ena na sreu i danas prisutna. Jedno je sigurno - Srbi se nisu mnogo menjali. I stari Srbi i dan dananji skoro da su isti. Drukija miljenja od ovog najee ne razumeju srpsku odloenost reakcije u kom vremenu se Srbi uvruju u svojim praiskonskim osobinama, zadravajui emocionalnu nepromenljivost, koja je tako dobro izraena da dovodi do sigurnih i efikasnih reakcija na sve vrste napada i ugroenosti. Odgovor u zavisnosti od prilika moe biti odloen, ali e pouzdano uvek uslediti ako za to ima bioloke potrebe. Promeniti Srbina skoro je nemogue. Ta bezbroj puta potvrena istina je vaan i siguran srpski oslonac budunosti u dananjem izmenjenom svetu. Nee biti mogue promeniti Srbina sve dok mu mukost bude jaka. Pretnje i uene bilo koje vrste ne remete mukost ve je, naprotiv, uvruju. Osim toga, neke finije zahvate, koji bi imali cilj da poremete mukost jedne grupe, srpski neistomiljenici zbog otuenosti od ovog problema teko da bi mogli da ostvare, jer po ovom pitanju nisu na svom terenu.

Politika, ideologija i vlast Iako Srbi vole da vode politiku, oni nisu upotrebljivi u smislu politike manipulacije, naroito ne za due vreme, jer su neposluni i samostalni. Oni kojima e se uiniti da je gornja tvrdnja u realnosti upravo suprotna, ne znaju da srpsko interesovanje za politiku ini - nametanje svoga stava i miljenja, to je naravno ekvivalent mukosti, a ne potreba da se slede politiari. Onaj kome su kroz istoriju konj i puka uvek bili spremni, a kue retko kad bar u jednoj generaciji nisu bile popaljene, mora da je navukao

gnev osvajaa neim ime i dan danas prkosi. Opet je uzrok u nepokornosti i opet je toj pojavi uzrok mukost. Klasian primer neposlunosti je dogaaj vezan za boj na Miaru, kada je Vod Karaore, pod pretnjom smrtne kazne naredio da niko ne puca pre nego to njegova puka da znak za poetak napada. Meutim jedna je pukla pre njegovog znaka, jer je isturen srpski vojnik videvi turskog izvidnika kako sa kruke osmatra srpske poloaje, odluio da puca i tako prekrio nareenje, ali je spreio da uhoda svojima oda detalje srpskih poloaja. Tako je i najstroa pretnja bila nedovoljna da sprei samoinicijativu i neposlunost. Politike stranke (iako izgleda suprotno) nikada nisu mnogo znaile Srbima. Pripadnost njima esto je vie deklarativna nego sutinska ako se uzme u obzir neposlunost kao vodea osobina, to naravno ne odgovara stranakoj tenji da je slede njeni lanovi. Srbi su skloni linoj politikoj proceni, pa je jasno da ne mogu biti dobri kolektivni poslunici. Nekada su ak politike stranke, reagujui uurbanim hvaljenjem svojih lidera, donosile sebi vie tete nego koristi, jer grupna projekcija Srba na vou, uvek zahteva dui period provere vodeih ljudi. Jedino je vojska, kao pravi muki simbol, potpuno prihvatljiva jer ona ujedinjuje pojedinano zatitnitvo u odbrani od zajednikog neprijatelja. Kod Srba naroito vana ona narodna bolje da te uju, nego da te vide", zbog toga to kada se o neijem uinku ili mani slua od drugoga, uzima se u obzir da sve to ne mora biti istina, pa je utisak povrniji, dok kad te vide" odmah postoji mogunost direktne procene koja daje mnogo vre zakljuke.

Ideologije u sutini slabo menjaju bazine srpske osobine - samostalnost, neposlunost, ovenost, zatitu slabijih itd. Srbi pokazuju slabu reakciju na sve vrste ideologije. To to su promene ideologije esto ile sa ratovima u kojima su Srbi uvek pobeivali, stvara laan utisak da su bili zahvaeni ovom ili onom ideologijom. Srbi su se uvek borili za svoju slobodu, a politiari su uvek ta stanja koristili za pokuaj ideologizacije to je, naravno, u potpunosti razumljivo. Mukost kada je dobro utemeljena, ne trpi druge uticaje koji bi je remetili, pa je zbog toga mukosti bliska socijalna pravda i sigurnost porodice. Meutim, mukosti takoe ne smeta i dobro izvedena stratifikacija drutva, kada je zasnovana na potenom radu i kada razlike meu drutvenim slojevima nisu isuvie velike da bi ugrozile siromane porodice. Pri tome je dovoljno da se zna ta je ije i da je poteno steeno. U burnoj prolosti, preko srpskih glava proli su razliiti uticaji ideolokog klatna, ali Srbi nikada nisu dozvolili velike oscilacije. Bilo koja politika ideologija, bez obzira da li je to znala ili ne, morala je da bude oprezna, ponajvie zato da ne bi ugrozila srpsku mukost. Odnos prema nedodirljivoj srpskoj mukosti morao bi da bude glavni objekt panje ljudi koji se bave politikom. Srbi, inae, imaju dobar mehanizam zatite od politiara, time to se znalaki bave procenom politikih namera. Srbi nee odmah skloniti svaku maligno nabujalu granu koja bi se ponaala neadekvatno srpskom shvatanju slobode, ali e je mentalno izolovati. Sline reakcije se ne deavaju kod drugih vrsta politikih pomeranja kakva su, na primer, promene ekonomskog sistema i odnosa. Srbi uvek reaguju nepogreivo samo na direktno ugroavanje

njihove mukosti. Oni ne prihvataju poluslobodu koja bi bila rezultat komplikovanih politikih okolnosti, ve uvek biraju jednostavnu i oiglednu varijantu slobode. Sloboda Srba kad je trajni zapis, moe biti silom privremeno ugroena, ali nema neprijatelja koji je uspeo da istri trku srpske odbrane slobode. U Srba nikada nije bilo lako biti na vlasti. Nije bila bogzna kako povoljna situacija za bilo kog vladara jer se vladavinom nad Srbima ne dobija lagodno i potpuno zadovoljenje koje vlast moe da donese, kao u zemljama sa drukijim mentalitetom. Tako na primer, ako je u Engleskoj neko lord, onda je skoro sigurno da e njegovi unuci imati bar kuu od svoga dede, uz odreen stepen drutvenog uticaja. Meutim, u Srbiji to nikada nije bilo tako. Zbog stalnih nedaa, najee spoljnjeg uzroka, u Srbiji ako je otac stekao, teko da je sinu ta ostajalo, a unuke je po pravilu hvatalo neko drugo vreme ili neki novi rat, tako da je situacija najee ve u drugom kolenu bivala neizvesno izmenjena. Postoje miljenja da svaki narod zasluuje vlast koju ima" i da je vlast ogledalo naroda. To kod Srba nikako ne stoji, jer Srbin je vie zainteresovan za mehanizme vlasti i naina dolaenja na vlast, nego za linost koja vlada, s obzirom da se pojedinano mnogi esto ponaaju kao da bi i oni mogli biti vladari (to nije bez potpunog osnova kada se uzme u obzir veliki broj sposobnih ljudi). Srbi uvek do tanina uspevaju da proniknu u mehanizme dolaska na vlast bilo kog oveka na poloaju. ini se kao da ih to ini posebno zadovoljnim, i da tako nalaze svoj najvei adut za odobravanje ili suprostavljanje politici bilo kog vladara, koji je time stalno na tapetu. I dok kod drugih naroda skandali i

mahinacije prisiljavaju rukovodee ljude na ostavke, inei tako vaan mehanizam drutvenog sankcionisanja vlasti, za Srbe ni to nije tipino. Skandali nikada nisu bili presudni u Srba, jer se oni podrazumevaju u ukupnoj nesvesnoj ekspresiji mukosti. Iz istog razloga kod Srba nije, na primer, nita loe ako se oveku koji pretenduje na neki poloaj pripie da ima, recimo, ljubavnicu. Naprotiv, to mu moe biti i prednost u odnosu na druge takmace. Jedino o emu bi ljudi na poloaju u Srbiji trebalo da vode rauna su nain i okolnosti pod kojima je skandal izveden. Ako ti mehanizmi nisu dovoljno muki, ako su podli i nedostojni mukosti, Srbi ih nee oprostiti. Ima jo jedan interesantan fenomen vredan pomena. Po pravilu Srbi vie izlau proceni ljude na poloaju koji su u njihovoj ivotnoj i radnoj okolini, nego one koji su na viim dravnim poloajima. Time kao da, kontroliui lokalni politiki milje, daju peat ukupnoj aktivnosti u dravi, to i jeste vano jer kuu ini vie cigala poreanih na raznim visinama, pa tek onda krov. Ne jednom je bilo primera da su najvie dravne funkcije obavljali ljudi koji su u prestonicu doli iz unutranjosti, sa obiljem iskustva steenog u izvornom ambijentu.

Ekonomija Ovde se odmah moe postaviti pitanje slabog uspevanja trine ekonomije kod naeg naroda. Trina ekonomija onakva kakva je zamiljena u drugim zemljama, kod Srba moe samo delimino da uspe (mada bi i to bilo dovoljno), ukoliko se ne bi uzele u obzir odlike mentaliteta. Ako bi se reklo da trina ekonomija kod nas slabo uspeva zato to pripadamo nerazvijenom jugu, to ne stoji, jer su Grci i Italijani jo junije postavljeni pa kod njih

trina ekonomija daje odline rezultate. Kako to da sve te proverene formule koje svet nudi ne uspevaju ba kod Srba. Da li je moda u pitanju politiki sistem? Nepristrasni odgovor bio bi negativan, jer su preko ovih prostora proli svi politiki sistemi i nijedan se ne moe pohvaliti da je ostavio trajan utisak na Srbe. Trina ekonomija mora biti prilagoena srpskoj samostalnosti, znai da preduzetnitvo po stilu mora pored ostalog da ima i ugraene vrednosti srpskog nacionalnog karaktera. Srbin rado hoe da bude privatnik u poslu, ali ni privatni biznis ne menja bitno srpsku samostalnost i mentalitet, kako bi se to u jurnjavi za parama moglo oekivati. Ukoliko se desi da neko postane bogat i promeni ponaanje po kojem je bio potovan, okolina ga stavlja u blagu izolaciju, cenei to je zaradio pare, ali mu uskrauje bliskost toliko potrebnu svakom koji je iz te okoline proistekao. Kada na ovek zaradi pare ivei u inostranstvu i kada mu neko tamo kae kako je konano postao bogat est odgovor je: ta vredi kad to ne vide moji seljaci". Srbi su poeljni poslovni partneri za druge delove sveta pored ostalog zato to su mentalitetski zanimljivi strancima. Iako je dobit vodei faktor ekonomske saradnje, nije bez znaaja usputna komunikacija, koja je esto presudna u odlukama stranaca da poslovno sarauju. Zbog toga treba odrati svoj duh i u surovim bespotednim zakonima profita i ekonomije. Ovde je zanimljiv jo jedan tipian fenomen. esto se kae i uje - ovaj je pun para, ne zna ta ima, lei na parama" itd. Osim to se takve reenice esto izgovaraju neprovereno, injenica je da se kod Srba pojedinaca velike pare kratko zadravaju. Moe da se desi da neko ovako ili onako zaradi velike

pare, ali one retko ostaju dugo kod prvog vlasnika. Iz mentalitetskih razloga, uz prisustvo poznatih odlika - neposlunost (koja stvara nesistematinost) ili nepokornost (od koje dolazi lakonski odnos prema materijalnim vrednostima i novcu), uz obavezni inat, esto se deava da se steeni kapital preraspodeli, raspline i promeni vlasnika, da bi i kod ovog poslednjeg doiveo slinu sudbinu. Mentalitet ne dozvoljava da se uvrste propisi koji bi dozvolili ukorenjivanje tradicije rada sa novcem (kao to je sluaj kod nekih drugih naroda, na primer Jevreja). Srbi su galantni potroai i njihov prilaz poslovima oko novca je subjektivan. I pored toga to ljudi odreenih regiona zemlje (Pirot) vae za tvrdice, po svetskim merilima beskrupuloznog tvrdiluka to nije nita.

Titule i potovanje U srpskom mitovima i istoriji nalazi se neobino malo primera ideopoklonstva u odnosu na druge narode (ajkanovi, Mit i religija kod Srba). Kao potvrda ovoga moe se navesti nesumnjiva kroz istoriju vea popularnost vojskovoa od civilnih voa upravo zato to se vojne zasluge lake mogu proceniti pobedom ili porazom, za razliku od politikih zasluga koje su esto iz razumljivih razloga prikrivene. Kod Srba slabo prolaze nedokazane titule ma kakve da su. Dok ste na primer kod Italijana kao dotore" ili avokato", unapred potovani, kod Srba kao doktor potovanje stiete samo ako ste uspeno izleili onog ije potovanje oekujete. Ovakvo reeto u procenjivanju titula i poloaja kod Srba je u skladu sa optim prirodnim zakonima u kojima samo potvrda jaine i zasluge uliva potovanje okoline.

Kada smo kod potovanja, ima se utisak da potovanje kod Srba nije od velike koristi za onoga koji potovanje oekuje ako na njemu hoe da gradi svoj odnos sa okolinom. Mnogo je bolje iveti usaglaen sa okolinom, jer su onda Srbi zatitnici svakog lana svog drutva. Nije dobro previe se izdvajati od okoline, jer to moe da navede na zakljuak - on ima ko e da brine o njemu". Dokaz o ovoj tvrdnji sadran je u poznatom stavu da je komija vaniji od brata, to jeste istina, zbog ega kod Srba kao naroda sa visokom dozom zatitnitva (itaj mukosti) komije ak i kada su u svai pomau jedni drugima u sluaju velike nevolje. Dobre komijske odnose mora da odrava mukarac i to pazei svoju ensku stranu da ne naini neto to bi meuensku konkurenciju pretvorilo u opasnu muku svau. Po sebi se razume da veliki komijski sukobi zapoinju pod direktnim ili neprimetnim enskim uticajem to mora da se zna da bi se sukobi spreili. Srpska individualnost najbolje se vidi u nainu graenja sela u planinskim oblastima. Srpska sela su razbacana, zaseoci odmakniti i rastrvljeni, simbolizujui elju za samostalnou. Gde god ima prostora ovakva pojava e se redovno zapaziti, ak po cenu tekog dolaenja do vode kao osnovne potrebe. Tako sam radei kao lekar na planini Tari, imao prilike da vidim zaseoke u okolini Mokre Gore, koji su od najbliih izvora vode udaljeni po sat i po hoda. Do te mere je voda bila upadljiv problem, da su optinske vlasti samoinicijativno nale drugi lokalitet za te ljude, ali oni su odbijali da se presele, ili su to nerado inili.

Kumstvo Srbinu je kumstvo vanije od zakona i tako e uvek biti. Kum je uzet kao najbolji primer line angaovanosti Srbina pojedinca, jer je on taj koji kuma bira i ne kae se bez razloga sveci na nebu - kum na zemlji". Kum je srpska svetinja i izbor kuma predstavlja otelotvorenje line nezavisnosti. Kum je vaniji od svega, jedino nije vaniji od mukosti kumova. Zbog toga je odravanje kumstva tanani i oprezni proces. Kumovi e se retko kad sukobiti zbog razloga koji postoji izvan njihovog odnosa, jer su monolitni u stavu prema drugima. Opasnost za kumstvo je jedino realna ako jedan drugome uvrede mukost. Zato u negovanju trajnog kumstva treba uvek paziti ta se govori i kako se ponaa. Kako odnosi meu kumovima predstavljaju istu elementarnost, posledice eventualne svae i netrpeljivosti su velike, jer pogreni potezi i ponaanja u kumskom odnosu izazivaju neobino jaku reakciju, s obzirom da se sukob uvek doivljava kao napad na muke karakteristike, iako je to teko odmah primetiti.

Evropa i mukost Jasno je da Srbi predstavljaju muki princip, a Evropa je oduvek, kao i danas predstavljala enski princip. Ako mislite da bi se neki Evropljanin zabrinuo itajui ovaj tekst varate se, jer je stvar po pitanju mukosti u Evropi toliko daleko otila da je oni jedva i prepoznaju. Treba se samo setiti odnosa Evrope prema Srbima u prolim ratovima, i njenog stava povodom rata na delovima teritorije bive Jugoslavije ovih godina. Kao i mnogo puta ranije, Evropa nije potovala minimum srpskih zahteva, pri emu Srbi nisu traili nita osim da ih svet ostavi na miru na

njihovoj vekovnoj zemlji. Meutim, Evropa se najpre, po ko zna koji put, zaudila da su Srbi jo uvek slobodarski narod, a onda je nametnula ili dozvolila medijsku harangu, satkanu od bestijalnih lai i montiranja lanih, najee televizijskih informacija. Praktini efekat bio je prezentiranje zlonamernih i lanih obavetenja ogromnom broju ljudi. Vizualna informacija je vrlo uverljiva, najpre zato to u mozak putem ula vida ulazi najvei broj utisaka u odnosu na druga ula, a zatim to gledalac stie privid da je i sam prisustvovao dogaajima, to zbog utiska sauesnitva uveava njegov gnev prema inkriminisanoj strani. Trebalo bi nekako gledaocima prikazati snimke montanih soba svetskih TV stanica. Videli bi urednike-plaenike kako montaerima izdaju naloge i reiraju scene potrebne njihovim politikim nalogodavcima, sejui time beskrupulozne lai o celom jednom narodu koji se nije pokorio njihovim geopolitikim zahtevima. ovek naeg podneblja moda e oprostiti la kao sredstvo odbrane, ali nikada nee oprostiti neovenu la u cilju unitavanja drugih. Zapadni mediji su uspeli da kod svojih poklonika izazovu jaku averziju prema Srbima, ali su nam za budunost moda uinili uslugu. Jer, postepeno demaskiranje lanih izvetavanja ve je kod izvesnog broja njihovih medijskih klijenata" stvorilo ambivalentnost oko pitanja ko je u stvari sistematski manipulisan. Kada istina izae na videlo, prvobitne lai dobie efekat bumeranga kod obmanute publike sa prateim efektom iz poznate prie o vuku i pastiru. Srbi su tako dobili besplatnu reklamu, jer i negativna reklama posle izvesnog vremena ima suprotno dejstvo. Suma koju je bilo potrebno platiti za sistematsko viegodinje maloumno upinjanje da se Srbi prikau kao

planetarni izrodi nezamislivo je velika i mi zaista ne bismo imali para da platimo ekskluzivnost koja nam je time data.

Evropa i mukost Medijska kao i svaka druga la u osnovi je deo enskog naina delovanja u psiholokom smislu. Evropa, da je bila malo mukija, ne bi dozvolila toliku jainu medijske satanizacije Srba. Ova satanizacija je primer, bez presedana, jer nita slino nije provedeno u dosadanjoj istoriji sveta sa toliko tehnikih sredstava i strasti. Uveravam itaoca da toliko strastvene lai nije mogue proizvesti, ako imate dovoljno mukosti (ojstva i junatva), te bi onaj deo sveta, koji je bio protiv Srba ne proveravajui ta je prava istina, morao da se zamisli nad svojom mukou. Dijagnoza gornjih dogaaja u sebi kao uzrok ima zavist. Radi se o prihvatanju enskog naina i principa, od mukaraca nie mukosti indoktriniranih ekonomskom i politikom koristi, uz zavist zbog tvrdokorne srpske nepokornosti, to je bila formula i ranijih napada na Srbe. Isti je razlog veine bezobzirnih medijskih napada na Srbe, koji e u nekom od oblika verovatno uvek biti prisutni. Taj fenomen e imati moda i drukija objanjenja, ali sam uveren, da je u pitanju nesvesna zavist prema srpskoj mukosti, iako se na prvi pogled to ne vidi. Cviji je na primeru dinarsko-planinskog psihikog tipa kod Srba primetio da oseajnost, ponos, obraz i nacionalna misao predstavljaju glavni triger mehanizam za pokretanje energije koja dovodi do jakih reakcija. To dugme ili taster za izazivanje najveih sila, kae Cviji - su veliki ponos i mukost. Zato Evropa, a u dananje vreme naroito Amerika imaju problema sa

razumevanjem srpskog sindroma". Sve te velike sile koje imaju itava odeljenja za prouavanje odreenih regiona ne samo da nee, nego i ne mogu da razumeju korene izvorno plemenitih tenji (slobodarstvo, samostalnost) i skloni su da kroz posledice silovite srpske odbrane ocenjuju dogaaje, ne uviajui opravdanost uzroka. Pored poznatih starih, sada se javljaju i novi razlozi zbog kojih nae teritorije preko noi mogu da postanu veoma interesantne. Klatno interesa se pomera prema istijim ivotnim prostorima, jer razvijene severne zemlje gube ekoloku trku. Zbog izraene dominacije ena na zapadu i posledino razvijene tehnologije u tim zemljama, delovi netaknute prirode postali su retkost. Kada elje za ouvanom prirodom, istom vodom i hranom jednom uu u ensku modu, evo dodatnog razloga za traenjem tako neega u blizini. Meutim, da bi se strane ambicije mogle da ostvare, neophodno je smanjiti nepokornost kao muku karakteristiku. To je ono to sa Srbima teko ide. Nepokornost izrazito nervira srpske neprijatelje, izazivajui kod njih pomenutu zavist. Mukarci su ti koji oseaju zavist, ene Zapada nikada ne bi napale Srbe - naprotiv. Dakle, Evropa je vie ensko nego muko. To Srbi moraju da imaju na umu. Ali tek ensko nije takvo kao to izgleda, jer su ene Evrope kad god su bile u prilici da upoznaju srpske mukarce listom bile na njihovoj strani.

Vojska Malo ko ne priznaje da su Srbi kad je ratovanje u pitanju, meu najboljima na svetu. Ratovanje i mukost su ne samo vrsto ve i oigledno povezani.

Slava srpske vojske kroz vekove nadahnjuje generacije, ulivajui potovanje i posebnu vrstu straha neprijatelju. To potovanje podsea na strah od nepoznatog, pri emu su za neprijatelja bile neobjanjive srpske pobede uz esto slabu tehniku opremljenost. Lake bi shvatili srpske vojnike uspehe da su itali srpske junake pesme. Moda bi naili na stih: boj ne bije svijetlo oruje ...", jer retka je to vrsta poezije koja spaja junatvo i pesmu inei najmanje oekivanu - junaku poetiku. Junaki deseterac u srpskoj epskoj pesmi se jo naziva i muki deseterac, zato to je svaki stih sam za sebe britak, doraen, dovren i razdvojen izreenou od sledeeg. Morfologija stihova odie mukou sa ijom je predstavom potpuno uporedna. Uz vojne, ali i druge aktivnosti Srba obavezno ide posebna i poznata pojava inat. Srbin je majstor inata. Za teranje inata nije potrebna nikakva posebna oprema osim golih ruku. Inat je fenomen sam za sebe i najjae oruje mu je nesrazmera u snazi inadije prema sili kojoj tera inat. Bez te velike razlike u snazi inat nije inat. Tako su se krhke gusle kroz inat suprostavljale uticaju drugih konfesija koje su pokuavale da osvoje pravoslavne srpske teritorije, nudei primamljiva obeanja za one koji se preobraze. Uz inspirativnu snagu inata je esto malobrojnija srpska vojska, tokom stalnih ratova koje su Srbi vodili - uda inila protiv neuporedivo jaeg neprijatelja. Da je impresivna tehnoloka nadmo glavno sredstvo dananjih ratova jasno je svakome, ali se isto tako pokazalo da tehnika nadmo nije uvek presudna ak i u savremenim ratovima sa satelitskim sistemom veza i navoenja, to potvruju mnogi aktuelni primeri u kojima nije mogao biti odbaen primat borca nad tehnikom.

Srbi kada su u vojsci, a nisu napadnuti, iz razloga to neprijatelj jo nije doao na pukomet, ili kada vlada primirje, podseaju na grupu prijatelja obuenih u uniforme koja se dobro provodi. To traje sve do momenta dok se neprijatelj ne priblii. Tada nastupa munjevita promena i ta ista nonalantna grupa postaje gvozdena vojna sila. U poreenju sa drugim vojskama, situacija je potpuno suprotna. Veina drugih vojske izgledaju jake, naroguene i disciplinovane dok su izvan borbe i kad je neprijatelj daleko. One tada deluju opasno. Ali kada boj pone, kada individualno biva ugroeno, jer je slabo razvijeno, ono se gubi, a grupni efekat takve vojske postaje slab. Kod veine drugih vojski slaba individualnost daje bolju sinhronizaciju, ali i slabe konane efekte, jer se prilike u borbi menjaju svaki as. Dalje, kod takvih vojski efekti se oekuju od nekog drugog, u vidu tehnike, podrke, organizacije, saradnje, pomoi itd. Nasuprot tome, Srbi kroz celu svoju istoriju nisu imali prilike da se uvere u neiju pravu pomo i podrku sa strane. Kod Srba zbir jakih individualnosti ini snagu vojske. Srbi ne samo da ne oekuju da se neko drugi bori za njih nego misle da taj drugi to ni ne moe da uradi kako treba. Stav i doprinos pojedinanog ratnika je vrlo lian - kao da se bez njega ne moe, to garantuje vojni uspeh. Mnogo bi stranica odnelo opisivanje karakteristinog stava srpskog vojnika da se bez njega samog ne moe", kao i ko zna kako bi sve to bez njega ispalo". Srpski komandanti oduvek su delili istu sudbinu sa vojnicima bez obzira na poloaj i in, direktno time inspiriui svoju borbenu strategiju. Poznata je neprihvatljivost komande - juri" i poeljnost komande - za mnom". Bivalo

je vremena kada su i tabne komande bile ak na teim terenima od udarne peadije, a visoki oficiri su po pravilu bili u istoj situaciji kao i vojnici. Moderna varijanta ratovanja superiornom avijacijom, raketnom artiljerijom sa velikih daljina i impresivnim dejstvom koje sva ta tehnika moe da postigne, pravi iluziju kao da neko drugi ratuje menjajui moral agresora. Tako, na primer, za bombardovanje iz daleka nije potrebna jaka individualnost pa je trend da se moderni ratovi vode na daljinu. Meutim, u isto vreme moderni uslovi rata ne smanjuju borbenost kada se brani svoja teritorija zbog jakog linog uea boraca. Postavlja se pitanje ta dri disciplinu srpske vojske u uslovima visoke individualne svesnosti pojedinaca. Disciplinu srpskog vojnika dri samostalnost i ispitivaka radoznalost kako e sve to se deava odvijati, kako e se zavriti, kako e izabrani komandant rukovoditi ratom, sve uz ideju da on kao pojedinac, ako krene naopako sam moe okrenuti situaciju na frontu, time to e poput legendarnog Miloa doi glave neprijateljskom glaveini. Kolektivni arhetip Kosovske bitke je u potpunosti iv i stalno inspirie, ak i kada situacija izgleda beznadena. Ne postoji srpska kua koja nije imala u nekoj od generacija pretka ratnika. Ratnitvo je uvek bilo stalni deo ivota u Srbiji, tako obian kao to su setva i etva. Ne znam da li ima jo naroda koji je toliko puta vodio odbrambene i oslobodilake ratove. Bilo je dana kada je srpska vojska, kao pri povlaenju kroz Albaniju, morala da napusti celu svoju teritoriju, da bi se pobedonosno vratila. Srpsko slobodarstvo je uvek izvojevano uz velike rtve, a vojnici su se svojom voljom uputali u najtee bitke branei otadbinu. Moda teinu oslobodilakih ratova najslikovitije potvruju primeri dalekovidih majki iz vremena albanske

golgote, koje su traile da njihove golobrade pridorasle deake uzme srpska vojska sa sobom. Samo se moe zamisliti kakva su to bila vremena i kakva je bila mrnja neprijatelja, kada su deca bila sigurnija sa vojskom nego kod svojih kua. Vojska je u srpskoj tradiciji najvea i najpouzdanija svetinja, neka vrsta prirodnog stanja, a da pritom Srbi nisu militaristi niti osvajai. To to Srbin voli vojsku i uspean je vojnik, a ne posee za tuim prostorom neoboriv je dokaz jakog zatitnikog duha kod Srba.

Psovka i mukost Ni nama blieg, ni manje zahvalnog poglavlja za pisanje od ovog koje sledi. Teina se sastoji u tome to psovka gubi na efektu kada se stavi na papir, jer je njena prava mo u fluidu koji stvara iva re. Osim toga, udno je to to psovka kada se napie postaje uvredljivija nego to jeste. Psovka predstavlja vanu srpsku potrebu i emociju. Prava je ona, koja se izrie bez razmiljanja, a koja, kada je ovek ne izgovori zbog nepodobnosti prostora ili okoline, stvara utisak teskobe i nedoreenosti. Postoje ljudi koji ne vole psovku, ali je ipak i protiv svoje volje povremeno izgovaraju. Kada se dugo dri u sebi, a izrie polako i ozbiljno, psovka ima uvredljiv karakter i tada iz nje moe da proistekne nevolja. Psovka kod Srba nema nakaradni karakter. Ona je skoro u potpunosti vezana za razliite oblike jednog, moda najvanijeg glagola, koji je svima nama dobro poznat. Taj glagol koji poinje velikim slovom J" ima u infinitivu est slova. Neverovatan je broj predloaka koji se ovom glagolu dodaju da bi pritom u najslikovitijoj formi bile objanjene bezbrojne situacija iz

praktinog ivota. Nabrojau samo neke prefikse kao na primer: za, na, pod, pre, u, itd. Neuporedivo je manja slikovitost nekih drugih glagola, na primer, nadrljati", prema istom znaenju naeg bez sumnje najizvornijeg glagola za predstavljanje istovetne situacije. Psovka je zaista fenomen. Ona, za razliku od drugih rei kao da ima uvek otvoren prolaz iz nesvesnog u realnost. Ovde treba razmotriti bukvalno znaenje glagola o kojem je re. On se odnosi na elementarnu radnju seksualnog spajanje ene i mukarca, centralnog dogaaja od kojeg se poput kamena baenog u vodu ire uticaji na svakodnevne dogaaje. Tako se posle uspeha ili neuspeha pojedinca u nekom dogaaju i poslu, lako moe desiti da odgovor na postavljeno pitanje u smislu kako je bilo" sadri kratkosloni ali jezgrovit odgovor uz pomo znanog nam glagola. Dakle, na pitanja - kako je bilo, ta se desilo, ta e se dogoditi, kako e biti, na sve te znaajne odrednice svakodnevnog razgovora, kada sagovornik nije siguran u ishod koji e uslediti, on koristi glagol za iju radnju zna da je izvesna, ak sigurnija od svih drugih dogaaja. To je, ustvari, odlian mehanizam racionalizacije u svrhu odravanja psiholoke stabilnosti i razumevanja ivotne filozofije, koja je toliko puta dosada proverena u istoriji i svakodnevnom ivotu.

Terapijska mo psovke Terapijska mo psovke u Srba je ogromna, moe da se kae presudna za opte mentalno zdravlje. Brojne trenutne situacije, dugotrajne nedae, radosti, alosti i skoro sva emotivna stanja kao da se uravnoteuju

upotrebom psovke. Naroito je pogodan mehanizam negacije negativnih emocija u srednjem najneodreenijem licu, na primer (ko ga ....). Kod drugih grupa naroda, na primer anglo-saksonaca, psovka se najee odnosi na onoga kome je pretnja upuena, ili se tie udaljenih iracionalnih asocijacija na primer pakla, poput psovke proklet bio", doavola, itd. Kod Srba psovka i pretnja najblie su vezani za direktnu seksualnost.... ti, .... u ti, ...emo vam itd, to neoborivo pokazuje mukost kao glavnu srpsku karakteristiku. Jedna od najeih psovki u Srba - ko ga ...." predstavlja neverovatno uspean nain da se odbace negativne i averzivne emocije odmah po njihovom nastanku. Ova nesvesna tehnika odbacivanja tetnih i potencijalno destruktivnih emocija remeti, ili spreava njihovo fiksiranje u viim delovima mozga, dovodei do plastine i brze adaptacije oveka na spoljnje negativne uticaje. Ipak su najposebnije u psiholokom smislu psovke u kojima Srbi pominju Tvorca. Ovakva psovka ima aktivno i trpno stanje. Psovka u kojoj se Tvorac pominje kao nosilac radnje, ustvari predstavlja prijateljski odnos Srbina prema Tvorcu u smislu da prijatelju eli ono to bi i sebi eleo. Dobronamernost srpskog odnosa prema Tvorcu, sa jedne strane i odobravanje trpnog stanja sa istim glagolom kada se kao akter pominje neko drugo svetovno lice ili stvar, najee znai nerado i odsutno pristajanje na odreeni dogaaj ili radnju, pri emu pominjanje Tvorca ima katalitiki uinak. Psovka je obavezni pratilac svih jakih emocija kod Srba. Tako se ratne emocije apsolutno ne mogu zamisliti bez neophodne upotrebe psovke, koja

esto prikuplja poslednje atome snage u presudnim brojnim tekim bitkama u srpskoj istoriji. Kroz psovku su kod Srba neraskidivo povezani mukost, seksualnost i akcija. Upotreba psovke kod mladih je u porastu, iako se verovatno oekivalo da e je mladi manje upotrebljavati. Mislim da to ne treba nikoga da brine, jer puritanci moraju da shvate da psovka u Srba nema nakaradno ve esto egzistencijalno znaenje.

Ljudska prava Danas u izrazu ovek" osim biolokih i medicinskih odrednica ima i patetinih prizvuka unapred datih prava koja bi, naravno, trebalo da sadre ono to mi nazivamo ovenost. Ali, samo na prvi pogled ta prava proistiu iz tog velikog biolokog ideala, jer ovenost postoji samo onda ako ima ko da je prui. Teko da nju moe pruiti zavisno i otueno ljudsko bie, ili pak mukarac sa manjkom mukosti. Zbog toga su mnogo hvaljena ljudska prava zapadnih demokratija najee liena bioloke osnove iji je jedan od temelja mukost, te su ona samo deklarativna i zamiljena kategorija koja sutinski ne postoji, jer nema iz ega da proistekne. Zar zakon moe da zatiti ljudska prava ako ne postoji jak mukarac kao bioloki zatitnik? Po jednostavnoj formuli - ako on - mukarac ne moe da zatiti sebe, enu i decu - ne moe da zatiti ni dravu. Ne pomae hiljadu propisa o ljudskim pravima i slobodama ukoliko on, mukarac, nije slobodan, nezavistan i vian da zatiti. Snaga nije uvek presudna mada je poeljna, ali je zatitniki karakter odluujui. Ljudska prava su esto samo izgovor, veto

stavljen pod okrilje zakona, u mnogim dravama, koji prekrioce trai najee kada je teta ve nainjena. Nikakvo se pravo u prirodi ne dobija unapred, pa tako je i sa ljudskim pravima. Svaka politika koja je uspela da za svoj narod obezbedi ljudska prava morala je iroj zajednici, koja je ljudska prava i ustanovila po svojim vrednostima - predati poneto od slobode svog naroda. Sada postaje jasna kljuna zabluda o ljudskim pravima kao unapred obezbeenim. Za ljudska prava treba se boriti i na svetskom planu, ali je sigurno da treba braniti svoj stil i shvatanje slobode, titei nacionalni karakter slobode i njeno u tradiciji utemeljeno shvatanje. Zamislite bilo iji propis ili zakon koji tvrdi: ima pravo da bude slobodan". Kada se tako neto proklamuje oekuje se da sloboda zakuca na svaka vrata. Teko onome ko slobodu bude shvatio kao pravo koje mu je dato, jer taj nikada nee biti slobodan. Sloboda nikada u prirodi ne moe biti pravo, ona znai aktivan stav prema zatitnitvu i svim tekovinama predaka, a nju je jedino mogue ostvariti sa velikom dozom pojedinane i narodne mukosti. Granice slobode su uvek dalje od postignutog i zato je ona veito stremljenje koje zahteva ulaganje energije da bi se stalno ostvarivala. Slobodi je strano ekanje nekakvog prava koje drugi propisuju ili obeavaju, jer se sloboda kao i ena ne poklanjaju - one se osvajaju, a zatim umenou zadravaju.

Slava, duhovnost i odnos prema Tvorcu Sa teolokog stanovita krsna slava u Srba sa pravom se tumai ustanovljenjem uticaja svetosavske crkve na sve Srbe od vremena 13. veka (Dimitrije Bogdanovi). injenica da samo Srbi imaju slavu, da do slave

gotovo od svih drugih praznika najvie dre, ukazuje da slava pored crkvenog znaaja kod Srba ima i individualni ton koji je u skladu sa srpskom jakom odlikom line samostalnosti i nezavisnosti. Slava se kod Srba smatra jakim linim inom koji je povezan sa pravoslavnim kultom predaka, ali i sa obiajima najstarijih predaka od perioda pre prihvatanja hrianstva. Slava kao odlika je vredna svakog potovanja, jer ukazuje na srpsku stamenost kroz vekove, kojoj nema premca. Jo uvek je nepoznato kada je slava kod Srba nastala, mada ima nagovetaja da je dananjem obliku slave prethodila praslava, koja je postojala u periodu pre primanja hrianstva. Prakorenovi slave seu oigledno u nerasvetljenu prolost srpske tradicije o kojoj nema pisanih dokumenata, ali hologram tih dogaaja i tradicije kao da se nazire pri svakoj pojedinanoj krsnoj slavi u kojoj osim bogodanosti uvek ima i velikog linog ponosa domaina. Slava kao izraz srpske samostalnosti predstavlja lini in i kontakt sa odlikama sveca ili verskog dogaaja koji se slavi. Slava je divan primer mentalnog uea slavljenika u smernicama, tenjama i porukama praznika, uz ouvanje samostalnog prilaza i potovanja u verskom obredu. Srbi imaju specijalan odnos prema Tvorcu. Taj odnos se ogleda u potenosti pristupa zasigurno jedinoj jaoj sili od sebe i ne predstavlja puki submasivni stav iza kojeg bi stajala oekivanja zadovoljavanja linih potreba u zamenu za religijsku priljenost. Srbi malo ili nimalo oekuju od Tvorca, to, iako paradoksalno izgleda, u stvari jaa njihovu veru u Njega, a time i njihovo sopstveno samopotovanje koje ovde najpre dolazi od neoekivanja. I dok Srbi vie oekuju od kuma,

komije, druga, brata, prijatelja, a malo od Tvorca, kod veine drugih naroda to je obrnuto. Odnos Srba prema Bogu je blizak, prijateljski i sauesniki. Srbin u krajnjoj instanci uvek daje prednost duhovnom. Najbolji primer je Stefan Nemanja koji je svom sinu Rastku ne samo oprostio povlaenje iz svetovne vlasti nego se njemu, monahu Savi, kasnije, kao Simeun i pridruio, da bi zajedno i pored svih protivljenja svetogorske pravoslavne okoline, osnovali jedan od najvanijih izvora srpske duhovnosti manastir Hilandar. U ovom vanom poslu temeljenja duhovnosti potonjih generacija Srba, presudnu ulogu odigrali su ogromni uticaj i duhovna mo Svetog Save. Pravoslavlje je kod Srba bez sumnje nainilo uspean spoj sa jakim predhrianskim arhetipovima. Tako je staro i novo ujedinjeno u najboljem obliku. Novo je prihvaeno, a staro nikada u potpunosti nije naputeno. Najomiljeniji srpski otac, Sveti Sava, predstavlja otelotvorenje kontinuiteta srpskog starog mentaliteta u novim hrianskim uslovima, to moe biti jedan od najdubljih uzroka srpske specifinosti i mukosti. Zahvaljujui Svetom Savi ije uenje danas ivi u svetosavskim srpskim odlikama, nainjen je pouzdan putokaz, ime je potonjim Srbima duhovno naslee pre Hrista ouvano u potpunosti, pa su Srbi u hrianstvo stupili dobrovoljno, to je od velikog znaaja na prekretnicama epoha i krupnih dogaaja. Odnos pravoslavlja prema mukosti je kao odnos oca prema sinu. Pravoslavlje je susretljiva vera koja u sutini podrava mukost. Ono ima najmanje zabrana i zahteva od svih velikih religija. Iako su Srbi zbog visoke samostalnosti teko prihvatali hrianstvo na samom poetku, pravoslavna vera je bila pravi izbor za budua vremena, a duh i uenje Svetog Save

stvorili su specifino Svetosavlje koje u potpunosti odgovara srpskom karakteru.

Kult vuka U jednom starom pisanom dokumentu iz sedamnaestog veka objavljenom u Letopisu Matice srpske 1898. godine, dato je opisno uporeivanje nekih naroda sa odreenim ivotinjama. U tom tekstu Srbinu su pripisana svojstva vuka. Po istoj komparaciji Turin je zmija, Rusin vidra, Bugarin bik, Nemac svraka, Jevrejin jazavac itd. Srbin je dakle vuk u svim varijantama. Bioloke osobine vuka: samostalan, naoit, lovi sam ili u grupi, odlian strateg u borbi, neverovatno izdrljiv (u stanju je da za no pree ak i do 100 kilometara), u odbrani hladan, u napadu silovit, pametan, lukav, snaan, odlinih ula, raznih nijansi boje krzna i oiju, nema prirodnih neprijatelja, teko da ga jedan lovac moe ubiti, protiv njega se udruuju u hajkama. Hajke... toliko ljudi na jednog vuka, zar vam to ne zvui poznato. Po mnogim miljenjima (ajkanovi, Orovi) kult vuka je izjednaen sa kultom predaka. Osim toga, najvei srpski svetac Sveti Sava je takoe prikazan kao vuji pastir" i zatitnik vukova. Po istim izvorima, uz druga predanja, Sveti Sava vai za otrog kadkada i gnevnog sveca koji je kanjavao izgrednike, to potvruje narodno prihvatanje strogih, odnosno mukih elemenata karaktera naeg najomiljenijeg sveca kao dela njegovih nazora. Ako su preci, Sveti Sava i vuk, oslonci velikog dela srpske mitologije i tu postoji veza srpske mukosti sa celokupnom glavnom mitskom simbolikom, jer su bez sumnje sva tri navedena simbola po svemu muka, pa je

tradicionalna sklonost ka mukom u Srba verovatno vana vezivna materija starih i dananjih psihikih odlika Srba. Ako se nekom od italaca uini da je sadanja mukost kod Srba promenjena ili umanjena u poreenju sa onom iz prolih vremena podsetiu da jedino ljudska vrsta dri do prolosti nalazei u njoj inspiraciju. iva materija i njeni raznovrsni oblici u vidu svih biljnih i ivotinjskih formi oslanjaju se samo na trenutnu sadanjost i budunost. Ogroman deo muke svetske populacije je uveliko nesvesno podlegao enskom uticaju do neslueno niskog nivoa to bi moglo da nau vrstu odvede u nepoznatom i neizvesnom pravcu. Neko e rei, ako se enska dominacija ostvaruje prirodnim zakonom, da li se mi kao vrsta uopte moemo odupreti njenom rastuem karakteru. Meutim, sadanjost i budunost mukosti ukupne ljudske vrste, iako podleu prirodnim zakonima, mogu se unaprediti svesnou u odnosu mukarca prema eni. Srbi svoje i tue probleme sa enama ne primaju sa zabrinutou ve sa osmehom, esto ih svodei na alu mada su svesni njihove ozbiljnosti. ala i bezbriga tako esto vezana za ponaanje prema enama stvara dobar ambijent za reavanje svakodnevnih sukoba sa suprotnim polom. Najea vrsta ale kod Srba svodi se na seksualne aluzije. Ovo je najei i najuspeniji metod za prevazilaenja nerazumevanja. Uestalost seksualnih ala je toliko velika da je malo rei svakodnevna, ve se ona ponavlja verovatno u svakom satu dnevne aktivnosti. Odavde se izvode i kroz alu plasiraju opravdanja, zahtevi i obeanja. Razlozi se naravno trae u enama u smislu - ne da mi ena", ili moja devojka hoe da ide - ja ne bih" i si.

aljivi primeri iz usmenog i pisanog predanja priskau u pomo u interpretaciji odreenih situacija, olakavajui njegovo pozitivno razreavanje. Kada teret u ishodu takvih dogaaja padne na mukarca on uvek nae opravdanje u smislu - moglo je da bude gore", nisam ni prvi ni poslednji", sve je to za ljude" itd., to je vrlo delotvorno oslanjanje na grupni tradicionalni stav u problemima svake vrste. Postoji centralni i najvanii lek za odravanje i poveavanje mukosti. To je muka SVESNOST o prirodnim prednostima mukosti i njena upotreba u odnosu prema eni. Osveena mukost u stanju je da deluje stalno na enu bilo aktivno bilo kroz svoju stalnu spremnost na akciju. Prava mukost treba da podrava ne samo ono to bi za enu bilo dobro, ve najpre ono to je dobro za mukarca. Dobro ena treba da oekuje kroz dobro mukarca i tada e biti koristi za oboje. Ako je dobro namenjeno samo eni, lako se moe desiti da ono zavri na drugoj strani. ena retko vraa energiju u istom obliku koji dobije, a i kad je vraa ona je obavezno oboji novim sadrajima, esto novim zahtevima. enska energija je rasplinuta i ako je mukarac ne prikupi ona je otvorena za sve uticaje. ena svoju energiju fokusira jedino u trenutku svoje odluke ili akcije i tada najee izvede planiranu zamisao. Jedna od najprijatnijih mukih dunosti je ba ona da se bavi oblicima enske energije i da je aktivno usmerava u svoju bioloku korist. Kada je o srpskoj mukosti re ona je malo podlona eroziji zbog razloga koji su napred opisani i kao takva je vitalnija. Na pragu treeg milenijuma to je nesluena prednost koja e se u budunosti pokazivati sve znaajnijom. Jer korak ispred dugih u dananjoj svetskoj ekonomskoj utakmici, koji tako

mnogo znai, nitavan je u odnosu na negovan bioloki korak prednosti najvee snage mukarca - mukosti. Sutina odgovora i reakcije na bilo koju situaciju u krajnjem ishodu svodi se na psihiki proces pristajanja, to se verbalno iskazuje odgovorom - DA i njegove suprotnosti - odbijanja koja se jeziki potvruje reju - NE, ili frazi NE MOE. Po prirodnom toku stvari, mentalno i jeziki, najbolje je da odgovor bude NE. NE je jae od DA zato to NE lako moe postati DA ukoliko je to potrebno posle sagledavanja svih posledica koje pristajanje moe doneti. Ovim sigurnim nainom najee se slue ene, kod kojih NE nikada ne treba shvatiti kao definitivno. U meupolnim odnosima od mukarca se uglavnom oekuje - DA - to bi odgovaralo svakodnevnim enskim zahtevima. U takvim situacijama mukarac esto ini greku povodei se za odgovorom - DA ili odgovorom MOE. On treba lako da kae NE, jer u dananje vreme sveopte enske inicijative odgovor NE je podsticajan za enu i njime se otvaraju sve mogunosti, dok muko DA odmah zatvara krug enske namere, koja u tom sluaju biva zadovoljena, ime se smanjuje enska inspiracija. Vratimo se poznatom srpskom - NE - koje uvek treba izgovarati i pisati ga velikim slovima. Srbi su uvek znali da kau NE spoljnjoj neprijateljskoj sili, ili prikrivenim zlim namerama dok su one jo u povoju. Bez obzira na nevolje koje prate samostalne ljude, oni uvek ostaju slobodni duhom, a tada je telo spremno za svaku - naroito muku akciju. Toj vrsti velikog odgovora NE posveena je ova knjiga.