9.

KNJIGOVODSTVENI RAUNI (KONTA) 9.1. Pojam oblici i vrste konta

Poslovne, odnosno knjigovodstvene promene mogue je pratiti pomou bilansa, poreenjem niza sukcesivnih bilansa, koji se nadovezuju jedan na drugi. Takav nain praenje promena je nepogodno, neekonomino i tehniki gotovo neizvodljivo. Poreenjem bilansnih pozicija iz razliitog perioda, mogue je sagledati poveanja i smanjenja, kretanje sredstava i izvora sredstava. Meutim, nije mogue sagledati, koje su promene (ulazi i izlazi, prilivi i odlivi) uticali i u kojoj meri su uticali, na promene nekog prethodnog stanja. Nije mogue sagledati strukturu promena koje su dovele do posmatranog stanja. Da bi se sagledala struktura promena, bilans se raslanjava na raune (konta). Raslanjavanje bilansa na raune (konta) ima veliki analitiki i praktini znaaj: - promene se knjie samo na one raune na koje se promena odnose, bez potrebe da se ostale pozicije bilansa prepisuju; - raun u svakom momentu prua informacije o poetnom stanju, ukupnom prometu, sadraju prometa i konanom stanju; - raun prua mogunost sastavljanja bilansa u svakom eljenom momentu. Knjigovodstveni raun, konto, moe se definisati kao dvostrani pregled na kome se evidentira poetno stanje i sve nastale promene koje utiu na promenu bilansa, promenu aktive i/ili pasive i pojavu prihoda i/ili rashoda. Konto ima neogranieni broj redova za evidenciju promena, posebno kolonu poveanja (priliva, ulaza...), posebno kolonu smanjenja (odliva, izlaza...). Sabiranjem kolona dobija se ukupan promet na raunu, kontu, ukupan priliv i odliv. Oduzimanjem vee kolone od manje, dobija se krajnje stanje, saldo konta. Oblik i izgled rauna predstavlja unapred odreenu formulu za sistematizovanje knjigovodstvenih promena. Oblik konta treba da obezbedi: dobru preglednost evidentiranih promena, dovoljan broj podataka, informacija, koje prua, ekonominost (utroak materijala i rada), mogunost korienja u kopirnoj ili mainskoj tehnici. U odnosu na oblik i sadraj, postoje tri oblika konta: stepenasti oblik (retko se koristi, nema podatke o prometu ve samo o saldu); konto po foliju (neekonomian, nepodoban za mainsku obradu, nema saldo); konto po pagini (jednostrani konto koji se najee koristi u praksi, pogodan je za mainsku obradu, sadri podatke o prometu i saldu).

U nastavnoj praksi, najee se korisiti konto u obliku slova T ( dvostrani konto) Konto T ima levu i desnu stranu, duguje i potrauje. Nema opis promene, ve samo datum i iznos. U nastavi se esto datum zamenjuje rednim brojem knjienja promene. Nema saldo, ono se mora izraunati, kao razlika ukupnog prometa leve i desne strane.

[27]

Konta imaju levu i desnu stranu koje se obeleavaju sa duguje i potrauje. Oznake za stranu konta mogu biti i: ulaz i izlaz, (materijal, roba, blagana...) primanje i izdavanje , zaduenje i razduenje, na teret i u korist... Saldo predstavlja razliku izmeu dugovne (leve) i potrane (desne) strane jednog konta, u odreenom momentu. Po karakteru salda konta mogu biti: - Aktivna - konta kod kojih je dugovna strana uvek vea od potrane strane ili jednaka potranoj strani. To su rauni na kojima se iskazuju sredstava (klase 0,1,2) i rashodi (klasa 5). Oni pokazuju stanje i kretanje sredstava i rashoda. Zbog toga je i njihovo stanje uvek vee ili jednako nuli, jer nije mogue da izlaz sredstava bude vei od ulaza ili da ve nastali troak potrauje. Aktivna konta sredstava pripadaju levoj strani bilansa, pripadaju aktivi. Na njihovoj levoj strani (duguje) upisuje se poetno stanje i sva i sva poveanja sredstava (ulaz, priliv, zaduenje...). Na desnoj strani (potrauje) knjie se smanjenja sredstava (izlaz, odliv, razduenje...). - Pasivna - konta kod kojih je potrana strana uvek vea od dugovne, izuzetno jednaka dugovnoj, kada se gase izvori, tj. kada je obaveza izmirena. To su rauni obaveza i kapitala, tj. rauni izvora. Kada je kapital u pitanju, stanje je uvek potrano. Ako je stanje kapitala na nuli, to znai da je vlasnik povukao svoj kapital i da subjekt vie nije aktivan, gasi se. Pasivna konta pokazuju stanje i kretanje izvora sredstava. Ona pripadaju desnoj strani bilansa, pasivi i na njihovoj desnoj strani (potrauje) unosi se poetno stanje iz bilansa stanja i sva poveanja izvora. Na levoj strani (duguje) knjie se smanjenja izvora sredstava. Pasivna konta ine i konta klase 6. na kojoj se iskazuju prihodi. - Aktivno-pasivna / pasivno-aktivna (transformisana konta) jesu konta koja su u osnovi aktivna, a privremeno se mogu transformisati u pasivna (npr. raun Kupci je aktivan raun, ali u sluaju primanja avansa od kupca, kupac se od dunika pretvara u poverioca, te aktivan raun Kupci postaje raun Kupcipoverioci, dakle preuzima osobine pasivnog rauna i postaje aktivnopasivan raun). Rauni koji su u osnovi pasivni, mogu se privremeno transformisati u aktivne (sluaj davanja avansa dobavljau). Aktivna konta se nazivaju i konta aktive a pasivna konta pasive. Konta aktive i pasive (aktivna i pasivna) zajednikim imenom se nazivaju i konta (rauni) stanja. Pored konta stanja postoje i konta (rauni) uspeha koja se odnose na prihode i rashode, pri emu su konta rashoda aktivna konta a konta prihoda pasivna konta. Na narednoj ilustraciji moete videti pregled rauna bilansa stanja i uspeha, sa napomenama za knjienje:

[28]

Na kontima se moe voditi zbirna ili pojedinana evidencija, skupna ili detaljna. Konta na kojima se vodi zbirna evidencija nazivaju se sintetika konta. Konta na kojima se vodi raslanjena (pojedinana) evidencija nazivaju se analitika konta. Ako se na raunu vode svi materijali zajedno, na jednom kontu, to je sintetika evidencija, sintetiki konto. Ako su materijali raslanjeni po vrstama i svaka vrsta se evidentira na posebnom kontu, radi se o analitikoj evidenciji, analitikim kontima. Zbir poetnih stanja, ukupnog prometa i krajnjih stanja na analitikim kontima, mora odgovarati poetnom stanju, prometu i krajnjem stanju (saldo) odnoseeg sintetikog konta. Veza sintetikog i odgovarajuih analitiki konta prikazana je na narednoj ilustraciji:

[29]

Za povezivanje bilansa stanja sa kontima (raunima) i da bi bila mogua kontrola tanosti izvrenog otvaranja konta, na osnovu raslanjavanja bilansa, koristi se Raun otvaranja glavne knjige. Otvaranje rauna aktive vri se tako to se otvori poseban raun za svaku bilansnu poziciju i unese poetni saldo na levu stranu (duguje), a isti iznos se unese na desnu stranu (potrauje) na raunu otvaranja glavne knjige. Otvaranje rauna pasive vri se tako to se otvori poseban raun za svaku bilansnu poziciju pasive i unese poetni saldo na desnu stranu (potrauje), a isti iznosi se unese na levu stranu (duguje) na raunu otvaranja glavne knjige. Ukoliko su rauni pravilno otvoreni, promet dugovne i potrane strane rauna otvaranja glavne knjige bie jednaki i raun otvaranja e biti identian sa poetnim bilansom, sem to e imovina biti prikazana u pasivi, a sopstveni kapital i obaveze u aktivi. Suprotno raunu otvaranja, postoji i raun zatvaranja glavne knjige koji se naziva Raun izravnjanja rauna stanja. On se koristi na kraju poslovne godine, na dan izrade bilansa. Rauni stanja koji svojim saldom pokazuju svoje pravo stanje nazivaju se potpuni rauni (raun blagajne, tekueg rauna...). Rauni stanja koji ne pokazuju pravo stanje nezivaju se nepotpuni rauni ( npr: raun osnovnih sredstava koji je potrebno korigovati raunom ispravke vrednosti...). Nepotpuni rauni se koriguju korektivnim raunima i na taj nain se dobija pravo (stvarno) stanje nepotpunog rauna. Veza nepotpunog konta i korektivnog konta, na primeru osnovnog sredstva, prikazana je na narednoj ilustraciji:

Pri sastavljanju bilansa stanja korigovanje nepotpunih rauna vri se oduzimanjem tj.sabiranjem njihovog salda se sadom korektivnih rauna. U sluaju kada je korektivni raun aktivan, njegov saldo se dodaje saldu nepotpunog rauna. Kada je korektivni raun pasivan (ilustracija A_37), saldo se oduzima od salda nepotpunog rauna. Iznosi nepotpunih i korektivnih rauna upisuju se u predkolonu bilansa stanja, dok se nakon sprovoenja raunskih operacija korigovni iznos upisuje u glavnu kolonu bilansa stanja.

9.2.

Pravila knjienja na kontima

Svaki konto poinje poetnim stanjem, ako ima poetno stanje. Poetno stanje se unosi iz poetnog bilansa, sainjenog iz poetnog inventara. Poetno stanje sredstava unosi se na aktivna konta, tj. konta aktive, a poetno stanje izvora sredstava unosi se na pasivna konta, konta pasive. Izuzeci od prethodnog pravila su korektivna konta (konta ispravke vrednosti). ematski prikaz prenosa pozicija iz bilansa na konta aktive i pasive:

[30]

Knjienje na raunima bilansa stanja i bilansa uspeha moe se prikazati na sledei nain:

Za dobijanje podataka o kretanju i stanju sredstava i izvora sredstava potrebno je potovati dva principa prilikom evidentiranja poslovnih promena na kontima: princip homogenosti: knjiiti na konto samo ono to se odnosi na njega; princip integralnosti: knjiiti sve promene koje se odnose na konto. Ukoliko raun nije homogen i integralan, knjigovodstveni raun nee pokazivati tano stanje. Ukoliko knjigovodstveni raun nije homogen, potrebno je iskljuiti, ispraviti (stornirati) proknjieni iznos koji se na njega ne odnosi. Ukoliko knjigovodstveni raun nije integralan, potrebno je izvriti dopunsko knjienje.

[31]

9.3.

Kontni okvir

Kontni okvir predstavlja jednoobrazni sistem rauna, listu sistematski sreenih rauna (konta), koji se mogu otvoriti u knjigovodstvu subjekta. Kontni okvir obezbeuje jednoobraznost knjigovodstava na odreenoj teritoriji i/ili kod pojedinih grupa privrednih subjekta (npr.privredna drutva i preduzetnici, finansijske organizacije-banke...). Kontni okvir odreuje: sadrinu i strukturu knjigovodstva, odnos finansijskog i analitikog knjigovodstva, metode obrauna rezultata, kontiranje, mogunosti posebnih zahteva na nivou subjekta. Kontni okviri propisuje Zakon o raunovodstvu i reviziji, citiramo: Prvn lic i preduzetnici poslovne promene knjie n runim propisnim kontnim okvirom. Kontni okvir i sdrinu run u kontnom okviru, n nin koji obezbeuje punu primenu MRS/MSFI, propisuje: 1) ministr finnsij - z privredn drutv, zdruge, preduzetnike, ko i z drug prvn lic; 2) guverner Nrodne bnke Srbije - z Nrodnu bnku Srbije, bnke i druge finnsijske orgnizcije, drutv z osigurnje, dvoce finnsijskog lizing, dobrovoljne penzijske fondove i drutv z uprvljnje dobrovoljnim penzijskim fondovim; 3) Komisij z hrtije od vrednosti - z investicione fondove i drutv z uprvljnje investicionim fondovim, ko i z berze i brokersko-dilersk drutv. Na osnovu Zakona o raunovodstvu i reviziji, ministar finansija je doneo Pravilnik o Kontnom okviru i sadrini rauna u Kontnom okviru za privredna drutva, zadruge, druga pravna lica i preduzetnike (Sl.glasnik RS br.114/06). Kontni okvir je ureen po dekadnom sistemu raslanjavanja rauna, obeleenih arapskim brojevima. Kontni okvir je raslanjen na deset klasa (poreanih po bilansnom principu) , svaka klasa na deset grupa i svaka grupa na deset rauna. U predhodnim temama ve je bilo rei da su sintetiki rauni u sutini zbirni rauni, a analitiki rauni pojedinani rauni koji su sutinski delovi sintetikih rauna. Sintetiki rauni predstavljaju pozicije bilansa i kao takvi pruaju opti uvid u pojedine delove imovine preduzea. Meutim, za upravljanje preduzea i donoenje poslovnih odluka potreban je detaljniji uvid u imovinu preduzea. Tako na primer, sintetiki raun materijala moe se raslaniti na analitike raune pojedinih materijala. Na isti nain se vri raslanjivanje i na ostalim raunima. Za pojedine raune (kupci, dobavljai...) obavezno je otvaranje analitikih rauna. Primer raslanjavanja rauna: KLASA 1: Zalihe (klasa) 10 zalihe materijala (grupa) 11 nedovrena proizvodnja 12 gotovi proizvodi 101 materijal (sintetiki raun) 102 rezervni delovi 103 alat i inventar 1010 sirovine i osnovni materijal (analitiki raun) 1011 pomoni materijal 10110 pomoni materijal A (subanalitiki raun) 10111 pomoni materijal B

[32]

U nastavku dajemo pregled kontnog okvira za preduzea, zadruge i preduzetnike, klase i gupe konta, sa navodima iz Pravilnika o kontnom okviru za grupu 02 i sintetiki raun 023, kao primer. KLASA 0: Neuplaeni upisani kapital i stalna imovina 00 Neuplaeni upisani kapital; 01 Nematerijalna ulaganja; 02 Nekretnine, postrojenja oprema i bioloka sredstva; Na raunima grupe 02 - Nekretnine, postrojenja, oprema i bioloka sredstva (u daljem tekstu: osnovna sredstva), iskazuju se zemljita, ume i viegodinji zasadi, osnovno stado, graevinski objekti, investicione nekretnine, postrojenja i oprema u vlasnitvu pravnog lica i preduzetnika, postrojenja i oprema uzeti u finansijski lizing, alat i inventar sa kalkulativnim otpisom i ostale nekretnine, postrojenja, oprema i bioloka sredstva, ukljuujui stanove, stambene zgrade i odmaralita koji ispunjavaju uslov za priznavanje po MRS, kao i ulaganja za pribavljanje nekretnina, postrojenja, opreme i biolokih sredstava. Nekretnine, postrojenja, oprema i bioloka sredstva priznaju se i vrednuju u skladu sa MRS 16, MRS 17, MRS 36, MRS 40, MRS 41 i drugim relevantnim MRS. Na posebnom analitikom raunu, odnosno raunima u okviru rauna nekretnina, postrojenja, opreme i biolokih sredstava iskazuje se ispravka vrednosti po osnovu obraunate amortizacije i eventualnog obezvreenja. Gubitak po osnovu obezvreenja biolokih sredstava knjii se na teret rauna 580 Obezvreenje biolokih sredstava, a dobitak u korist rauna 680 - Prihodi od usklaivanja vrednosti biolokih sredstava. Gubitak po osnovu usklaivanja vrednosti nekretnina, postrojenja i opreme knjii se, u skladu sa MRS 41, vrednosnim usklaivanjem analitikih rauna nabavne vrednosti i ispravke vrednosti, rauna 582 - Obezvreenje nekretnina, postrojenja i opreme, odnosno na teret raspoloivih revalorizacionih rezervi na raunu 330 - Revalorizacione rezerve, ako su prethodno formirane za konkretno sredstvo. Dobitak po osnovu usklaivanja vrednosti nekretnina, postrojenja i opreme knjii se, u zavisnosti od procenjenog preostalog korisnog veka upotrebe, u skladu sa MRS 16, vrednosnim usklaivanjem u korist rauna 330-Revalorizacione rezerve ili u korist rauna 682-Prihodi od usklaivanja vrednosti nekretnina, postrojenja i opreme do visine rashoda koji su u prethodnom periodu proknjieni.
020 021 022 023 Zemljita ume i viegodinji zasadi Graevinski objekti Postrojenja i oprema

Na raunu 023 - Postrojenja i oprema, iskazuju se postrojenja i oprema u skladu sa MRS 16 i ostalim relevantnim MRS. U okviru ovog rauna iskazuje se kod primaoca lizinga oprema uzeta u finansijski lizing, kao i alat i inventar sa kalkulativnim otpisom.
Postrojenja Oprema Alat i inventar Ostali alat Inventar Ambalaa Ispravka vrednosti postrojenja i opreme po osnovu amortizacije o 0239 Ispravka vrednosti postrojenja i opreme po osnovu obezvreenja Investicione nekretnine Osnovno stado Ostale nekretnine, postrojenja i oprema o o o o o o o 0230 0231 0232 0233 0234 0235 0238

024 025 026

[33]

027 028 029

Nekretnine, postrojenja, oprema i bioloka sredstva u pripremi Avansi za nekretnine, postrojenja, opremu i bioloka sredstva Ulaganja na tuim nekretninama, postrojenjima i opremi

03 Dugoroni finansijski plasmani;

KLASA 1: Zalihe 10 Zalihe materijala; 11 Nedovrena proizvodnja; 12 Gotovi proizvodi; 13 Roba; 14 Stalna sredstva namenjena prodaji 15 Dati avansi KLASA 2: Kratkorona potraivanja, plasmani i gotovina 20 Potraivanja po osnovu prodaje; 21 Potraivanja iz specifinih poslova 22 Druga potraivanja 23 Kratkoroni finansijski plasmani 24 Gotovinski ekvivalenti i gotovina 27 Porez na dodatu vrednost 28 Aktivna vremenska razgranienja 29 Gubitak iznad visine kapitala KLASA 3: Kapital 30 Osnovni kapital 31 Neuplaeni upisani kapital 32 Rezerve 33 Revalorizacione rezerve 34 Nerasporeeni dobitak 35 Gubitak KLASA 4: Dugorona rezervisanja i obaveze 40 Dugoroana rezervisanja 41 Dugorone obaveze 42 Kratkorone finansijske obaveze 43 Obaveze iz poslovanja 44 Obaveze iz specifinih poslova 45 Obaveze po osnovu zarada i naknada 46 Druge obaveze 47 Obaveze za porez na dodatu vrednost 48 Obaveze za ostale poreze, doprinose i druge dabine 49 Pasivna vremenska razgranienja KLASA 5: Rashodi 50 Nabavna vrednost prodate robe 51 Trokovi materijala 52 Trokovi zarada, naknada zarada i ostali rashodi 53 Trokovi proizvodnih usluga 54 Trokovi amortizacije 55 Nematerijalni trokovi 56 Finansijski rashodi 57 Ostali rashodi 58 Rashodi po osnovu obezvreivanja imovine 59 Gubitak poslovanja koji se obustavlja i prenos rashoda

[34]

KLASA 6: Prihodi 60 Prihodi od prodaje robe 61 Prihodi od prodaje proizvoda i usluga 62 Prihodi od aktiviranja uinaka i robe 64 Prihodi od premija, subvencija, dotacija, donacija i sl. 65 Drugi poslovni prihodi 66 Finansijski prihodi 67 Ostali prihodi 68 Prihodi od usklaivanja vrednosti imovine 69 Dobitak poslovanja koji se obustavlja i prenos prihoda KLASA 7: Otvaranje i zakljuak stanja i uspeha 70 Otvaranje glavne knjige 71 Zakljuak rauna uspeha 72 Raun dobitka ili gubitka 73 Zakljuak rauna stanja 74 Slobodna grupa KLASA 8: Vanbilasna evidencija 88 Vanbilansna aktiva 89 Vanbilansna pasiva KLASA 9: Obraun trokova i uinka 90 Rauni odnosa sa finansijskim knjigovodstvom 91 Materijal i roba 92 Rauni mesta trokova nabavke, tehnike uprave i pomonih delatnosti 93 Rauni glavnih proizvodnih mesta 94 Rauni mesta trokova, uprave, prodaje i slinih aktivnosti 95 Nosioci trokova 96 Gotovi proizvodi 97 Slobodna grupa 98 Rashodi prihodi 99 Rauni dobitka, gubitka i zakljuka Klase 0 8 predstavlja finansijsko raunovodstvo. Klasa 9 predstavlja pogonsko knjigovodstvo.

Na osnovu rauna iz kontnog okvira sastavljaju se osnovni finansijski izvetaji i to na osnovu klasa 0,1,2,3,4 bilans stanja , a na osnovu klasa 5 i 6 bilans uspeha, uz upotrebu kase 7 za prenos rezultata (dobitka i gubitka) i prenos obaveza iz rezultata. Kontni plan je lista sistematski ureenih rauna (konta), stvarno otvorenih u knjigovodstvu subjekta. Pri kreiranju kontnog plana moraju se potovati pravila: nije dozvoljeno menjanje nazive i numerike oznake rauna iz kontnog okvira; nije dozvoljeno dodavanje nove klase, grupe rauna i rauna osim u klasi koja je predviena za pogonsko knjigovodstvo; Osnov izrade kontnog plana je kontni okvir. Kontni plan nastaje preuzimanjem potrebnih rauna iz kontnog okvira i njihovim raslanjavanjem, u skladu sa potrebama subjekta.

[35]

9.4. Profesionalna raunovodstvena regulativa (pojam) Pod profesionalnom raunovodstvenom regulativom podrazumeva se celokupna regulativa koje je duan pridravati se raunovoa u svom svakodnevnom radu. Regulativa moe biti eksterna i interna. Pod profesionlnom eksternom regultivom podrzumevju se: - okvir z pripremnje i prikzivnje finnsijskih izvetj, - meunrodni runovodstveni stndrdi (MRS), - meunrodni stndrd finnsijskog izvetvnj (MSFI), tumenj koj su sstvni deo stndrd, - meunrodni stndrdi revizije (MS) i - kodeks etike z profesionlne runovoe. Meunrodni runovodstveni stndrdi uvedeni su u cilju postizanja trnsprentnosti i jednoobrznosti finnsijskih izvetj, bilo kog subjekt, bez obzir n deltnost kojom se bvi i zemlju u kojoj posluje. MRS su uglvnom u obliku normi ponnj i postupk u profesionlnom rdu runovo, kako bi njihove informcije, o poslovnju subjekt, bile kvlitetne z korisnike informcij. MRS ukljuuju i norme profesionlne etike runovo. MRS u svom osnovnom znenju podrzumevju dogovoren prvil o pripremnju, priznvnju, odmervnju ili vrednovnju i prezentciji stvki runovodstvenih iskz bilo kog subjekt. Pod internom regultivom podrzumevju se opta kta koje donose u okviru subjekta, koja sdre posebn uputstv i smernice z voenje poslovnih knjig, runovodstvenu politiku z priznvnje i procenjivnje imovine, obvez, prihod i rshod, uputstv i smernice z usvjnje, dostvljnje i obelodnjivnje finnsijskih izvetj, ko i drug pitnj u vezi voenj poslovnih knjig, sstvljnj finnsijskih izvetj, a z koj je, zkonom propisno d se ureuje optim ktom prvnog lic, odnosno preduzetnik, u skldu s zkonskom i profesionlnom regultivom. Veliko i srednje prvno lice, kao i malo prvno lice koje uestvuje u sstvljnju konsolidovnih finnsijskih izvetja, prvno lice koje jvnom ponudom izdje hrtije od vrednosti ili ijim se hrtijm trguje n orgnizovnom tritu hrtij od vrednosti, obvezno primenjuj MRS, odnosno MSFI. Mala pravna lica (sem gore pomenutih) nisu u obavezi, ali mogu, u svom radu primenjivati MRS.

10.

RASHODI I PRIHODI 10.1. Pojam rashoda

Prema Meunarodnim raunovodstvenim standardima rashodi predstavljaju sva smanjenja ekonomskih koristi u toku obraunskog perioda. Rashodi mogu nastati u obliku odliva ili smanjenja imovine uz poveanja obaveza. To ima za posledicu smanjenje sopstvenog kapitala ili neto imovine. Izdatak predstavlja odliv sredstava radi pribavljanja drugih vrsta sredstava ili usluga. Korist od izdatka ne mora uslediti u istom obraunskom periodu, kada je nastao i izdatak. Posmatrano sa tog stanovita izdatci se mogu podeliti na: - izdatak od kojeg se koristi oekuju zavretkom poslovnoga procesa, u istom obraunskom periodu i takav izdatak se naziva troak; - izdatak od kojeg se koristi oekuju u razdoblju duem od obraunskog razdoblja i takav izdatak se nazivaju sredsto; - izdatak sa poslovnog (tekueg) rauna ili iz blagajne naziva se odliv novanih sredstava.

[36]

Troak podrazumeva koliinsko (naturalno) troenje materijalnih i radnih jedinica u radnom procesu ( utroene sirovine, materijal, energija, utroen rad...). Svaki izdatak nastao u svrhu pribavljanja sredstava, pre ili kasnije, postaje troak. Onog momenta kada se pone koristiti sredstvo, u svrhu sticanja prihoda, deo izdatka postaje troak. Na osnovu ovakvog shvatanja izdatka za sredstva, moe se rei da je izdatak odloeni ili akumulirani troak. Rashodi su oni izdatci i trokovi koji nisu u direktnoj vezi sa ostvarivanjem uinka i oni trokovi poslovnog procesa koji se mogu sueliti sa ostvarenim prihodima obraunskog perioda. Sutinski rashodi predstavljaju smanjenje sredstava i poveanje obaveza u cilju stvaranja prihoda. To su utroci sadrani u realizovanim dobrima, uincima, ukljuujui i realizovane usluge. Rashode ine sva ulaganja u poslovni proces koji obuhvata potronju dobara radi stvaranja uinaka i ostalu potronju dobara u subjektu povezanu sa nastankom uinka i rad subjekta. On je negativna komponenta poslovnog uspeha, jer ukazuje na poveanje obveza ili smanjenje imovine i vlasnikog kapitala. Postoje tri kategorije rashoda: Redovni poslovni rashodi su posledica obavljanja osnovne delatnosti subjekta. Njihovu strukturu i visinu odreuje vrsta i intenzitet delatnosti. Oni obuhvataju trokove izrade proizvoda, nabavke trgovake robe kao i sve ostale administrativne, raijske i druge rashode neophodne za obavljanje osnovnih radnih procesa u okviru delatnosti subjekta. Rashodi finansiranja se javljaju kao rezultat pribavljanja, korienja i vraanja finansijskih sredstava, potrebnih za delatnost subjekta. Oni obuhvataju kamate, negativne kursne razlike, smanjenja vrednosti finansijskih ulaganja itd. Vanredni rashodi su neplanirano smanjenje imovine i/ili poveanje obaveza. Oni nisu povezani sa izradom novog dobra, uinka, ve su rezultat neracionalnosti iz prethodnog perioda ili retrogradnog uticaja okruenja na poslovanje subjekta. Oni obuhvataju gubitke pri prodaji imovine, otpisu potraivanja dunicima, rashode po osnovu efekta ugovorene zatite od rizika, manjkove... itd. Rashodi se knjie na kontima klase 5.

10.2. Pojam prihoda Prihodi se se definiu kao sva poveanja ekonomske koristi u toku obraunskog perioda. Javljaju se u obliku priliva ili poveanja sredstava ili smanjenja obaveza to dovodi do poveanja kapitala, osim onih poveanja kapitala koja se odnose na doprinose samih uesnika u kapitalu. Prihodi obuhvataju prihode od redovnih aktivnosti subjekta i iskazuju se pod razliitim nazivima, kao to su: prihodi od prodaje, naknade, kamate, dividende... Slino rashodima i kod prihoda razlikujemo tri kategorije: Redovni poslovni prihodi rezultat su osnovne delatnosti subjekta. Njihovu strukturu i visinu odreuje vrsta i intenzitet delatnosti. Oni obuhvataju prihode od prodaje ( robe, proizvoda i usluga ), aktiviranja uinaka i robe, promene vrednosti zaliha, premija, subvencija, dotacija i druge prihode (zakupnine, lanarine...) Finansijski prihodi se javljaju kao rezultat plasiranja i naplate finansijskih sredstava. Oni obuhvataju kamate, pozitivne kursne razlike, poveanje vrednosti finansiijskih plasmana itd. Vanredni prihodi predstavljaju neplanirano poveanje imovine ili smanjenje obaveza. Oni nisu povezani sa redovnim poslovanjem ve nastaju kao rezultat niza povoljnosti u poslovanju subjekta. Oni obuhvataju dobitke pri prodaji imovine, naplati otpisanih potraivanja, vikove, prihode od efekata ugovorene zatite od rizika, prihode od smanjenja obaveza, ukidanja dugoronih rezervisanja, prihode od usklaivanja vrednosti imovine itd. Prihodi se knjie na kontima klase 6.

[37]

10.3. Uticaj promena rashoda i prihoda na bilans stanja U okviru ranije teme bilans uspeha je definisan kao pregled prihoda i rashoda u odreenom vremenskom periodu. Takoe je napomenuto da je bilans uspeha izdvojeni deo bilansa stanja, u koji se prenosi podatak o ostvarenom rezultatu poslovanja, utvrenom u bilansu uspeha i da na taj nain ostvaruje svoju funkciju - kompletiranje bilansa stanja. Takoe, bilo je rei o uticaju odreenih poslovnih promena na bilans stanja, nezavisno od prihoda i rashoda. Pored navedenih promena, postoje poslovne promene u obliku prihoda i rashoda a koje utiu na bilans stanja.rashoda. Sve poslovne promene u vezi prihoda i rashoda mogu se grupisati u etri grupe. Prva grupa promena: Primer: Kupcu X faktursana je usluga u iznosu od 70.000 dinara.

[38]

Druga grupa promena: Primer: Popisom je utvren manjak u iznosu od 20.000 dinara.

Trea grupa promena: Primer: Dobavlja nas je obavestio da nam je naknadno odobrio rabat u iznosu od 50.000 dinara.

[39]

etvrta grupa promena: Primer: Dobavlja nam je obraunao kamatu zbog kanjenja u plaanju, u iznosu od 7.000 dinara.

[40]