cao,

ako je to onaj zadatak iz juna 2008. gde se ne slaze aktiva i pasiva, onda bi moje misljenje bilo sledece:
Neslaganja u bilansu stanja ne sme biti, aktiva i pasiva moraju uvek biti iste. Finansijski izvestaj koji je
ovde dat ne sme da se dira, sabere se i oduzme onako kako pise, jer je klijent tako dostavio. Kada se to
uradi, vec se tada vidi da bilansi stanja i bilansi uspeha (zavisi sta je dato u zadatku) nisu u skladu.
Tih 5.000 (to je u sustini 5.000.000) cini 1,7% od ukupnih osnovnih sredstava, sto mozda i nije materijalno
znacajna greska, samo je potrebno ispitati detaljnije sta se s tim desilo.
Revizor dalje moze sprovesti korekcije koje su u napomenama.
Evo par saveta sto se tice napomena:
Zalihe koje nemaju promet godinu dana moraju biti ponovo procenjene, i uglavnom je u pitanju
obezvredjivanje.
Mora se izvrsiti ispravka potrazivanja starijih od godinu dana.
Sta se desava sa investicionim nekretninama, koje mogu biti iskazane po trzisnoj vrednosti i tada se ne
radi amortizacija vec procena i obezvredjivanje. Bioloska sredstva koja su ocito prodata isto moraju biti
procenjena, mora postojati obezvredjivanje.
Odakle toliko aktiviranje ucinaka...
Sve su ovo rizicna mesta, ocito je da bi stvarni gubitak bio veci.
Znaci, kriticne tacke bi bile:
osnovni kapital, bioloska sredstva, na nekretnine nije obracunata amortizacija, zatim poslovni razultat.
Posle svega navedenog, da sam revizor, uzdrzala bih se od misljenja.

Sto se tice dela pitanja kada se iznosi pozitivno misljenje, revizor moze dati pozitivno misljenje sa
rezervom, pozitivno misljenje bez rezerve, ali isto tako moze dati i pozitivno misljenje sa skretanjem
paznje kao i pozitivno misljenje sa rezervom a istovremeno da skrene paznju na neke stvari koje mu se
ucine bitnim.

Sto se tice drugog pitanja, bilansi se daju tako da moze da se napravi poredjenje tekuce sa prethodnom
godinom (vertikalna analiza). Revizora ne bi trebalo da zanima horizontalna analiza, odnosno poredjenje
jednog preduzeca sa drugim. To je u stvari ta strukturna analiza.

Evo ukratko da se podsetis sta je horizontalna i vertikalna analiza:

Tumačenje finansijskih izveštaja

Vertikalna analiza

Vertikalna analiza je najdirektniji metod analize finansijskih izveštaja. Ona podrazumeva

poredjenje tekuće godine sa prethodnom godinom i beleženje i obrazlaganje svih značajnih promena.

To je vid vremenske analize, odnosno poredjenja obračunskih perioda.

Poredjenje se vrši uz razmatranje:

- promena prihoda od prodaje

- relevantonosti svih drugih informacija koje možda znate o preduzeću.

U praksi, analitičar razmatra i sve druge informacije u objavljenim finansijskim izveštajima ili u
člancima iz novina o preduzeću ili delatnosti u kojoj ona posluje.
U ispitnom pitanju, ove druge informacije se obično nalaze u prvim rečenicama pitanja u kojima će
vam biti rečeno:
- čime se preduzeće bavi
- zašto se od vas traži da protumačite fin.izveštaje.
Dalje informacije se onda obično obezbedjuju u napomenama kje prate numeričke podatke.
Postarajte se da u odgovoru ove dodatne informacije iskoristite najboje što možete. Sve ideje
treba pomenuti i upotrebiti za objašnjavanje primećenih promena.
 U osnovi ove analize se nalazi prihod od prodaje. Ako pretpostavimo porast prihoda od prodaje
od 30%, možemo da predvidimo 30% porasta ostalih stavki u bilansu uspeha.
Promene u bilansu stanja, npr.: promene zaliha i potraživanja se mogu obrazložiti na isti način.

Horizontalna analiza

Horizontalna analiza podrazumeva poredjenje jednog preduzeća sa drugim preduzećima u istoj

delatnosti uz dopuštanje postojanja razlika.

Prilikom tumačenja se traži pažnja pošto mogu postojati:

- različite računovodstvene politike (npr.: vrednovanje zaliha, amortizacija)

- različita starost postrojenja
- sredstva uzeta pod lizing koja se možda uopšte ne pojave u bilansu stanja (prema IAS 17
zahteva se da se sredstva koja se drže pod finansijskim lizingom unesu u bilans stanja, ali ne i ona koja
se drže pod poslovnim lizingom)

Ako sam ti makar malo pomogla, javi...

Pozzz