Qwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyu iopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfg hjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcv bnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwe Teorija I analiza bilansa rtyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopa II KOLOKVIJUM sdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklz xcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmq wertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuio pasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopteorija I anqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwert yuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasd

fghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxc vbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmrty uiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdf ghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxc vbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqw

3 DEO - knjiga Miljana Ruzic 011 11111 11

1.TEORIJSKE OSNOVE BILANSA

1.1. Sadrzina bilansa stanja

U racunovodstvu bilans se koristi za iskazivanje stanja I rezultata preduzeca,posmatrano preko novcanih jedinica.Racunovodstvo tradicionalno koristi bilans stanja I bilans uspeha. Bilans stanja na jednoj strain iskazuje imovinu,a na drugoj strani iskazuje capital I obaveze.Mora da postoji ravnoteza izmedju imovine I kapitala uvecanog za obaveze.Otuda bilans stanja ima dve strane aktivu ,koja iskazuje vrstu imovine I pasivu koja iskazuje capital I obaveze. U formalnom pogledu bilans stanja moze da bude u formi svostranog pregleda,na levoj strani se iskazuje imovina a na desnoj kapital I obaveze I u formi jednostranog pregleda,u kome se najpre iskazuje imovina a potom kapital I obaveze. -Bilans stanja u sazetoj formi dosvostranog pregleda
Aktiva A.STALNA IMOVINA (I+II+III) 1.Nematerijalna ulaganja 2.Osnovna sredstva 3.Dugor.finans.plasmani B.OBRTNA IMOVINA (I+II+III) 1.Zalihe 2.Kratko.potrazivanja I plasmani 3.Gotovina I gotov. Ekvivalenti C.AKTIVA (A+B) Pasiva A.KAPITAL 1.Osnovni kapital 2.Rezervni kapital B.OBAVEZE 1.Dugorocne obaveze 2.Kratkorocne obaveze

C.PASIVA (A+B)

-Bilans stanja u sazetoj formi jednostranog pregleda

A.STALNA IMOVINA (I+II+III) 1.Nematerijalna ulaganja 2.Osnovna sredstva 3.Dugorocni finan.plasmani B.OBRTNA IMOVINA (I+II+III) 1.Zalihe 2.Kratkorocna potrazivanja I plasmani 3.Gotovina I gotovinski ekvivalenti C.AKTIVA (A+B) D.KAPITAL 1.Osnovni kapital 2.Rezervni kapital E.OBAVEZE 1.Dugorocne obaveze 2.Kratkorocne obaveze F.PASIVA (A+B)

-Jednakost active I passive znaci da je svaka obaveza preduzeca prema poveriocima,pokrivena imovinom iskazanom na strani aktive. -Bruto imovina.Bruto imovina je zbir imovinskih delova iskazanih na strani aktive.Ona je manja od zbira aktive za iznos pozicija aktive koje predstavljaju korekturu pasive I za isnos pozicija pazive koje predstavljaju korekturu aktive. -Cista imovina.Cista imovina ili neto imovina je razlika izmedju bruto imovine,ociscene pomenutim korekturama I obavezama.Ta razlika je jednaka sopstvenom kapitalu. -Bilansna imovina.Bilansna imovina je jednaka bruto imovini preduzeca. -Imovina preduzeca.Imovina preduzeca je jednaka bruto imovini uvecanoj za latentne rezerve I umanjenoj za skivene gubitke.

1.2. Sadrzina bilansa uspeha

-Bilans uspeha je pregled prihoda,rashoda I finansijskog rezultata kao razlike medju njima ostvarenih u utvrdjenom obracunskom periodu.Moze da bude u formi jednostranog I dvostranog pregleda.

-Sadrzina bilansa zavidi od metode po kojoj je sacinjen.Ako je sacinjen po metodi prodatih ucinaka na rashodnoj strani se iskazuju poslovni,finansijski rashodi I neposlovni I vandredni rashodi,a na prihofnoj strani poslovni,finansijski prihodi I neposlovni I vandredni prihodi. Poslovni rashodi su troskovi sadrzani u prodatim ucincima.Rashodi finansiranja su,u stvari,kamate na obaveze.Neposlovni I vandredni rashodi su rashodi koji su nastali nezavisno od redovnog poslovanja,javljaju se povremeno. Poslovni prihodi su prihodi od prodaje proizvoda I ucinjenih usluga. Finansijski prihodi su prihodi od kamata na potrazivanja.Neposlovni I vandredni prihodi su prihodi koji su nastali nezavisno od redovnog poslovanja I javljaju se povremeno.

-Bilans uspeha u vidu jednostranog pregleda

A.UKUPAN PRIHOD (I+II+III) 1.Poslovni prihod 2.Finansijski prihod 3.Neposlovni I vandredni prihod B.UKUPNI RASHODI (I+II+III) 1.Poslovni rashodi 2.Finansijski rashodi 3.Neposlovni I vandredni rashodi C.DOBITAK (A-B) D.GUBITAK (B-A)

-Bilans uspeha sacinjen po metodu ukupnih troskova polazi od troskova koji su nastali u obracunskom period.Upravo zato se u bilans uspega ukljucuje I razlika izmedju krajnjih I pocetnih zaliha nezavrsene proizvodnje,poluproizvoda I gotovih proizvoda,koja se izkazuje kroz smanjenje zaliha (ako su krajnje zalihe manje od pocetnih ) I kroz povecanje ( krajnje zalihe vece od pocetnih). -Ako se smanjenje,odnosno povecanje zaliha ukljucuje na rashodnu stranu ,bilans uspeha u vidu dvostranog pregleda izgleda ovako:

RASHODI I.POSLOVNI RASHODI (1+2-3) 1.Troskovi tekuceg perioda 2.Smanjenje vred.zaliha ucinaka 3.Povecanje vred.zaliha ucinaka II FINANSIJSKI RASHODI III NEPOSLOVNI I VANDREDNI RASHODI A.UKUPNI RASHODI (I+II+III) B.DOBITAK

PRIHODI I.POSLOVNI PRIHODI

II FINANSIJSKI PRIHODI III NEPOSLOVNI I VANDREDNI PRIHODI A.UKUPNI PRIHODI (I-II-III) B.GUBITAK

-Ako se smanjenje,odnosno povecanje zaliha ukljucuje na prihodnu stranu, bilans uspeha u vidu dvostranog pregleda izgleda ovako:

RASHODI I POSLOVNI RASHODI (1) 1.Troskovi tekuceg perioda

PRIHODI I POSLOVNI PRIHODI (1+2-3) 1.Prihodi od prodaje 2.Povecanje vred.zaliha ucinaka 3.Smanjenje vred.zaliha ucinaka II FINANSIJSKI PRIHODI III NEPOSLOVNI I VANDREDNI PRIHODI A.UKUPNI PRIHODI (I-II-III) B.GUBITAK

II FINANSIJSKI RASHODI III NEPOSLOVNI I VANDREDNI RASHODI A.UKUPNI RASHODI (I+II+III) B.DOBITAK

1.3. Povezanost bilansa stanja I bilansa uspeha

Povezanost bilansa stanja I bilansa uspeha odvija se u 2 procesa u procesu nastanka prihoda I rashoda I u procesu bilansiranja. -U procesu nastanka prihoda I rashoda u toku obracunskog perioda povezanost bilansa stanja I bilansa uspeha predstavljeno je na sl.nacin:

AKTIVA

PASIVA

1.

3 2

2 3

4.

RASHODI

PRIHODI

-Slika pokazuje: 1. Da rashodi nastaju smanjenjem imovine (kanal 1 ) uz uslov da to smanjenje imovine nije izazvalo smanjenje obaveza, ili povecanjem obaveza (kanal 2) uz uslov da to povecanje obaveza nije izazvalo povecanje imovine. 2. Da prihodi nastaju ili povecanjem imovine (kanal 3) uz uslov da to povecanje nije nastalo povecanjem obaveza,ili smanjenjem obaveza (kanal 4) uz uslov da to smanjenje nije prouzrokovano smanjenjem imovine.

-Bilans u pokretu: AKTIVA + RASHODI PASIVA + PRIHODI

-Da bi se ispostavila bilansna ravnoteza finansijski rezultat iskazuje se na manjoj strani bilansa uspeha.
6

Pod pretpostavkom da je ostvaren pozitivan finansijski rezultat,bilansi stanja I uspeha,pre ukljucivanje dobitka u bilans stanja,izgledaju ovako:

BILANS STANJA AKTIVA

PASIVA

BILANS USPEHA RASHODI

PRIHODI

Slika pokazuje da su u bilansu uspeha prihodi veci od rashoda tacno onoliko koliko je aktiva veca od pasive u bilansu stanja. Ukljucivanjem dobitka u bilans stanja,dolazi do bilansne ravnoteze I u bilansu uspeha I u bilansu stanja. -Pod pretpostavkom da je ostvaren negativan finansijski rezultat,pre ukljucivanja gubitka u bilans stanja,bilans stanja I bilans uspeha izgledaju ovako:

BILANS STANJA AKTIVA

PASIVA

BILANS USPEHA RASHODI

PRIHODI

-Slika pokazuje das u u bilansu uspeha rashodi veci od prihoda tacno onoliko koliko je u bilansu stanja pasiva veca od aktive.Ukljucivanjem gubitka u bilans stanja dolazi do bilansne ravnoteze I u bilansu uspeha I u bilansu stanja.

1.4. Svrha bilansa

Razvoj I prilagodjavanje analize bilansa se razvijao u : 1. Analiza bilansa u uzem smislu 2. Analiza bilansa u sirem smislu -Analiza bilansa u uzem smislu. Orijentisana je samo na finansijske informacije.Sustina te analize se moze uociti iz sl odnosa strukture sadrzaja bilansa: 1. Odnos izmedju obrtne imovine u aktivi I tudjih izvora u pasivi pokazuje tekuce finansiranje I upucuje na likvidnost u sirem smislu. 2. Odnos izmedju fiksne imovine (osnovnih sredstava) u aktivi I kapitala u pasivi pokazuje investiranje. 3. Odnos izmedju tudjih I spostvenih izvora finansiranja (dugova I kapitala) u pasivi pokazuje finansiranje ili kapitalizaciju imovine. 4. Odnos izmedju osnovnih I obrtnih sredstava u aktivi pokazuje osnovnu strukturu,odnosno konstituciju sredstava imovine. 5. Odnos izmedju finansijskog rezultata I ukupnih sredstava (imovine) u aktivi,odnosno kapitala I dugova u pasivi,pokazuje prinosnu moc ili rentabilnost. -Analiza bilansa u sirem smislu. Pored finansijskih informacija pruza I nefinansijske informacije za potrebe odlucivanja I upravljanja.U pitanju je poslovna analiza koja pored analize bilansa

obuhvata I analizu efektivnosti I efikasnosti svih poslovnih funkcija I faktora poslovanja,ukljucujucu I poslovne rezultate koji proizilaze iz tih aktivnosti.

1.5. Osnovne teorije bilansa

To su: 1. Staticka teorija bilansa 2. Dinamicka teorija bilansa 3. Organska teorija bilansa -Staticka teorija bilansa. Po ovo teoriji,nastaloj u ranom razvoju pretezno zanatske proizvodnje ,osnovni cilj bilansiranja je kontrola pokrica dugova imovinom. Racunovodstveno I racunski sacinjavanje bilansa podrazumeva izjednacavanje imovine (aktive) I kapitala I dugova (pasive).Svrha finansijske analize,po ovoj teoriji,usmerena je na ispitivanje I ocenu: 1. Mogucnosti isplate dugova poveriocima o roku dospeca 2. Visine raspolozivog sopstvenog kapitala kao garantne supstance 3.Finansijski rezultat je razlika izmedju imovine iskazane u zakljucnom bilansu I imovine iskazane u pocetnom inventaru,I nije predmet posebne analize. -Dinamicka teorija bilansa Po ovoj teoriji primat ima bilans uspeha umesto bilansa stanja.Dinamicka teorija bilansa se usresredjuje na utvrdjivanje finansijskog rezultata u bilansu uspeha,stavljajuci teziste na vremenskom uporedjenju periodicnog finansijskog rezultata,kako bi se preduzecu omogucilo da sazna pravac kretanja,ted a mu tako posluzi kao kompas.Dainamicka teorija cini iskorak u odnosu na staticku teoriju preferirajuci uspeh preduzeca (finansijski rezultat),tvrdeci da je za opstanak I razvoj preduzeca kljucno ostvarivanje uspeha (dobitka),koji je mera ekonomicnosti I rentabilnosti. -Organska teorija bilansa Insistira na neodvojivosti bilansa uspeha I bilansa stanja.Uzrocnu povezanost ovih bilansa organska teorija vidi u neraskidivoj povezanosti preduzeca I uspeha njegove poslovne aktivnosti privrednog ambijenta u kome preduzece poslovno funkcionise.

Po ovoj teoriji nema staticnosti bilansa stanja.Bilans stanja je u svakom trenutku prikaz imovine I izvora finansiranja ili slika beskonacnog kretanja sredstava I promena izvora finansiranja u neprekidnom procesu reprodukcije preduzeca.Na bilans uspeha se gleda kao objektivan obracun prihoda I rashoda.Prihodi su izvori finansijskog rezultata a rashodi su opterecenje ili umanjenje finansijskog rezultata.

1.6.Nacela bilansiranja
1. Nacelo stalnosti polazi od trajne poslovne aktivnosti privrednog subjekta.Upravo,iz tog predpostavljenog neogranicenog trajanja zivotnog ciklusa privrednog subjekta,po ovom nacelu se zahteva periodicnost I privremenost bilansiranja.To omogucuje,da se u datim periodima analizira prinosni I finansijski polozaj privrednog subjekta. 2. Nacelo koleracije podrazumeva bilansiranje prihoda I rashoda u bilansu uspeha I utvrdjivanje finansijskog rezultata,tako da se svi nastali prihodi I rashodi u datom obracunskom periodu dodele I iskazu u periodicnom bilansu uspeha.Ovo nacelo se primenjuje I pri alociranju troskova na ucinke I kod utvrdjivanja zavisnih troskova transporta,carine,poreza I sl. imovini ili robi koja ih je uzrokovala. 3. Nacelo preznosti Odnosi se na odmeravanje rashoda navise I prihoda nanize u svrhu potcenjivanja finansijskog rezultata,ali bez samovolje u datom postupku obracuna I iskazivanja bilansa uspeha.Ovo nacelo se ostvaruje preko podnacele : realizacije,imperiteta,dnevne vrednosti.najvise vrednosti I najnize vrednosti. 1.Podnacelo realizacije pretpostavlja iskazivanje dobitka u bilansu uspeha,samo ako je trzisno verifikovan.To se podrazumeva unosenjem u bilansni obracun samo onih prihoda ucinaka koju su realizovani na trzistu I suprostavljeni njima sadrzanih rashoda. 2.Podnacelo impariteta ahteva iskazivanje gubitka u bilansu uspeha,iako nisu trzisno verifikovani.Ovo podnacelo je u saglasnoti sa nacelom opreznosti,a u suprotnosti sa podnacelom realizacije. 3.Podnacelo dnevne vrednosti podrazumeva bilansiranje imovine koja se moze unovciti I cija vrednost odgovara iznosu dnevno iskazane vrednosti,na dan bilansiranja. 4.Podnacelo najvise vrednosti Zahteva bilansiranje rashoda navise,a prihoda nanize,s tim da se u precenjivanju pozicija aktive primenjuje podnacelo najnize vrednosti,a da se pasiva vrednuje po najvisoj vrednosti.

10

5.Podnacelo najnize vrednosti Upicuje na procenjivanje imovinskih delova po nabavnim cenama kostanja pod uslovom d ate cene nisu vise od vladajucih prodajnih cena na trzistu datih imovinskih elemenata.Ovo nacelo se ne primenjuje kod procenjivanja fiksne imovine,ali se primenjuje kod procenjivanja zaliha I hastija od vrednosti. 4.Nacelo zastite poverilaca Osnosi se na iskazivanje sopstvenog kapitala,rezervi I nerasporedjenog dobitka kao garantne supstance duznika da pokrije dugove prema poveriocima.Ovo nacelo je u saglasnosti sa statickom teorijom bilansa.Cilj je oprezno procenjivanje finansijskog rezultata da se on ne bi odlio u potrosnju,vec uvecao sopstveni kapital duznika sto odgovara zastiti poverilaca. 5.Nacelo finansijske paznje Temelji se na bilansiranju gde dolazi do stvaranja latentnih rezervi.U stvari,rec je o stvaranju prikrivenih oblika finansiranja.Svrha mu je smanjivanje rizika od moguce buduceg gubitka,a time I smanjenje kapitala. 6.Nacelo jasnosti se namece zahtev das u tacno I razumljivo definisane sve bilansne pozicije.Drugim recima,das u jasno I razumljivo rasclanjene pozicije u strukturi sadrzaja bilansa stanja I bilansa uspeha,bez kompenzacija. 7.Nacelo povezanosti bilansa Odnosi se na vremensku uporedivost bilansa.Ovo nacelo se ostvaruje preko podnacela:identiteta bilansa,kontinuiteta bilansa I podudarnosti bilansa. 1.Podnacelo identiteta bilansa Podrazumeva bilansiranje tako da bilans otvaranja tekuceg obracunskog perioda bide istovetan zakljucnom bilansu predhodnog obracunskog perioda.Svrha mu je da se onemoguci promena vrednosti datih bilansnih pozicija,sem ako to zakonski propisi zahtevaju. 2.Podnacelo podudarnosti bilansa U osnovi se odnosi na podudarnost finansijskog rezultata,tako da zbir periodicnih finansijskih rezultata bude jednak totalnom finansijskom rezultatu,kao razlici sopstvenog kapitala u konacnom likvidacionom bilansu I sopstvenog kapitala iskazanog u osnovackom bilansu.

1.7. Okvir za pripremanje I prikazivanje finansijskih izvestaja

-Cilj finansijskih izvestaja je pruzanje informacija o finansijskom polozaju,rezultatima I promenama u finansijskom polozaju preduzeca. -Kvalitativne karakteristike finansijskih izvestaja su,u stvari,odabrana nacela po kojima bilans mora biti sacinjen.U tom kontekstu se isticu: 1. Razumljivost podaci I informacije treba da budi pristupacne I shvatljive 2. Znacaj ili relevantnost informacija.Informacija je relevantna kada utice na ekonomske odluke korisnika,time sto im pomaze da procene prosle,sadasnje I buduce dogadjaje.
11

3. Pouzdanost Po kome se prezentuju informacije oslobodjene od materijalnih gresaka I dvosmislenosti tumacenja.Pouzdanost podrazumeva I verno prikazivanje I tumacenje nastalih transakcija I poslovnih dogadjaja.Da bi bila pouzdana informacija mora da bude I neutralna tj. Oslobodjena predrasuda.Pouzadnost podrazumeva I promisljenost (prihvatanje neizvesnosti okruzenja) a I potpunost (inf. Mora da bude potpuno kompletirana). 4. Uporedivost mogucnos uporedjivanja finansijskih izvestaja I informacija koje oni pruzaju iz perioda u period I medju razlicitim preduzecima.

1.8.Procenjivanje bilansnih pozicija

1.Princip primene nabavne cene Kao onsov procenjivanja bilansnih pozicija temelji se na konceptu istorijskog troska.Pod nabavnom cenom se podrazumea placena fakturisana vrednost nabavljenih realnih dobara,kupljenih hartija od vrednosti ili deviza uvezanih za zavisne troskove nabavke.Primena principa nabavne cene u procenjivanju bilansnih pozicija se smatra prihvatljivom jer je procenjivanje moze kontrolisati.Manjkavost primene ovog principa proistice iz njene oslonjenosti na istorijski trosak. 2.Princip dnevne cene kao osnov procenjivanja Primenom ovog principa vrednovanje bilansnih pozicija dobijaju se sadasnjerealne,a ne istorijske vrednosti iskazane u bilansu na dan bilansiranja.Dnevna cena je dakle cena koja vazi na dan bilansiranja u procenjivanju I bilansnom iskazivanju: osnovnih sredstava,zaliha,hartija od vrednosti,potrazivanja u domacoj I stranoj valuti,gotovine u stranoj valuti I obaveza u strasnoj valuti.Prednosti primene ovog principa je u tome sto pruza mogucnost realnog sagledavanja I objektivnog iskazivanja stanja imovine I obaveza u bilansu na dan bilansiranja. 1.Princip primene ponovne nabavne cene - odgovara organskoj teoriji bilansiranja.Problem njene primene je u cestoj nepoznanosti te cene na dan bilansiranja. 2.Princip primene dnevne cene na dan prodaje je usmerena na realno vrednovanje rashoda I prihoda na dan bilansiranja kako bi se realno iskazao finansijski rezultat na dan bilansiranja.U pitanju je iskazivanje rashoda I prihoda u bilansu uspeha po vrednosti na dan bilansiranja novcanom jedinicom iste kupovne moci. 3.Princip primene funkcionalne vrednosti
12

U procenjivanju je primarno vezan za utvrdjivanje cene kojom se vrednuju odredjena osnovna sredstva (fiksna imovina) u skladu sa funkcijom I zadatkom koje ta sredstva obavljaju.Funkcionalna cena osnovnog sredstva,kada ono nema odredjenu funkcionalnu vrednost,utvrdjuje se na osnovu njegovih funkcionalnih delova.Najcesce se ovaj princip vrednovanja koristi pri bilansnom iskazivanju osnovnih sredstava koja su vec knjigovodstveno amortizovana (otpisana),ali su I dalje sposobna za upotrebu. 4.Princip primene likvidacione cene procenjivanja Ovaj princip procenjivanja bilansnih pozicija podrazumeva koriscenje cena imovinskih delova ili citavog preduzeca koje se mogu postici na trzistu u momentu likvidacije.Likvidaciona cena je uvek niza od stvarne cene na trzistu.Likvidaciona cena je predvidjena cena koja se utvrdjuje u pocetku likvidacije za svako materijalno dobro I preduzece u likvidaciji,na osnovu kojih se sacinjava likvidacioni bilans I procenjuje mogucnost izmirivanja obaveza iz likvidacione mase.Kod ovog principa,treba razlikovati : 1.Procenjivanje imovinskih delova I preduzeca koje nema sansu u poslovnoj aktivnosti,te mora biti likvidirano 2.Procenjivanje imovinskih delova I preduzeca koje ima sansu za produzetak poslovne aktivnosti 5.Fer vrednost kao normativna osnova procenjivanja U pocetku se fer vrednost koristila za procenjivanje pojedinih oblika aktive a potom se fer vrednost prosiruje I na pojedine oblike obaveza (pasive).Koncept fer vrednosti izgradjen je na predpostavci savrsenog trzista,sto znaci da je za datu imovinu trziste aktivno,savrseno efikasno I likvidno.Ali trziste niej savrseno sto predstavlja problem primene koncepta fer vrednosti.

1.9. Latentne rezerve I skriveni gubitci -Latentne rezerve

Stvaranje ovog vida rezervi je usmereno na ocuvanje finansijske snage preduzeca,koliko to dopusta racunovodstvena regulative.U tehnici bilansiranja latentne rezerve se stvaraju procenjivanjem pozicija aktive po nizoj vrednosti od stvarne I pozicija pasive po visoj vrednosti od stvarne.Posledica tih odnosa je izuzimanje dela dobitka koji ce biti ostvaren I prikazan buducim disponiranjem rashoda iz aktiviranih letentnih rezervi.
13

U novije vreme na njihovo stvaranje utice I zakonska I sira racunovodstvena regulativa. Tako,prinudne latentne rezerve su rezultati obevezne primene datih zakonskih propisa o procenjivanju.Te rezerve se formiraju automatski,bez uticaja racunovodje. Procenjene latentne rezerve po pravu izbora proisticu iz aktiviranja nekog ekonomskog dobra I principa procenjivanja pojedinih imovinskih delova. Latentne rezerve po slobodnom opredeljenju bilansiste su posledica opredelenja cilja bilansne politikem u da tom period bilansiranja.

-Skriveni gubitci
Ostvareni gubitci se iskazuju u bilansu uspeha.za razliku od toga,skriveni gubitci, se ne vide u bilansu uspeha.Njima se tezi odloziti svoj vec neuspeh koji je iskazan ostvareim gubitkom. Skriveni gubici nastaju visim vrednovanjem,u procesu procenjivanja sastavnih elemenata aktive bilansa stanja u odnosu na stvarnu njihovu vrednost, I nizim vrednovanjem elemenata pasive bilansa stanja u odnosu na stvarnu vrednost.Iz tih odnosa rezultira povoljniji finansijski rezultat od stvarnog iskazan u bilansu uspeha preduzeca.

1.10. Politika bilansa

Predmet politike bilansa - je godisnji zakljucni bilans jer njime uprava preduzeca polaze racun o uspesnosti ili neuspesnosti I promena u finansijskom polozaju preduzeca.Predmet politike bilansa su I izvestaju o poslovanju uz zakljucni bilans I specijalni bilansi: razdvajanja, fuzije, poravnanja, likvidacije, koji imaju posebne ciljeve. Ciljevi politike bilansa - Politika bilansa nema svoje posebne ciljeve izvan ciljeva poslovne politike bilansa,ona je samo sredstvo za ostvarenje tih ciljeva.Ciljevi bilansa se ispoljavaju kao finansijsko politicki ciljevi I ciljevi publiciteta.Finansijko politicki ciljevi se odnose na iskoriscenje mogucnosti koje pruzaju zakonska I racunovodstvena regulative,u oblikovanju rezultata (finan. Rezultata).Ciljevi publiciteta su usmereni na pripremanje godisnjeg zakljucnog bilansa koje ce uticati na javnost.

14

Politika publicitet ima za cilj stvaranje povoljnog utiska o finansijskom I profitnom polozaju preduzeca u javnosti.Ona moze biti: otvorena (iskrena) I diskretna (sklona precutkivanju).

2.FINANSIJSKA ANALIZA POSLOVANJA PREDUZECA 2.1.Metodoloske postavke za finansijsku analizu

-Finansijska analiza je u funkciji zahteva za ostvarenje ciljeva I zadataka finansijske politike preduzeca.U savremenim uslovima finansije preduzeca su fokusirane na donosenje najvaznijih finansijskih odluka o: 1. Investiranju u sbrhu rasta I razvoja aktivnosti 2. Finansiranja pribavljanje izvora finansiranja imovine 3. Dividendi akcionarima jer su preduzeca pretezno organizovana kao korporativna preduzeca. -Finansijska analiza se obavezno radi: 1. Pri sacinjavanju finansijskih izvestaja kada uprava preduzeca podnosi racune vlasnicima. 2. Pri ocenjivanju kreditnog boniteta preduzeca 3. Pri proceni vrednosti kapitala preduzeca 4. Pri restruktuirnju,preuzimanju

2.2.Metodoloski tok finansijske analize 2.2.1.Analiza likvidnosti kratkorocna finansijska ravnoteza

2.2.1.1.Pojmovno odredjivanje I pakazatelj kvantitativnog iskazivanja likvidnosti -Shvatanje pojma likvidnosti odnosi se na: 1.Likvidnost preduzeca 2.Likvidnost novcanih ekvivalenata,potrazivanja I imovine (zaliha) -Likvidnost preduzeca se definise kao sposobnost preduzeca da raspolozivom likvidnom imovinom uspeva permanentno izmirivati dospele kratkorocne obaveze. -Likvidnost novcanih ekvivalenata,potrazivanja I obrtne imovine u zalihama definise se kao spodobnost datih oblika da se pretvore u novcani oblik domicilne novcane jedinice placanja.
15

-Pokazatelj likvidnosti: Likvidna imovina Kratkorocne obaveze

-Stepeni gradiranja likvidne imovine su odredjeni brzinom njenog konvertovanja u novcani oblik.Ta gradiranja su: 1. Prvi stepen likvidne imovine cine: novcana sredstva (gotovina + valute), I hartije od vrednosti odmah unovcive 2. Drugi stepen likvidne imovine cine: novcana sredstva,hartije od vrednosti I kratkorocna potrazivanja (bez sumnjivih I spornih) 3. Treci stepen likvidne imovine cine sva obrtna sredstva ili novcana sredstva,hartije od vrednosti,kratkorocna potrazivanja,zalihe I aktivna vremenska razgranicenja. -Merenje I ispitivanje stepena likvidnosti se iskazuje I analizira pomocu pokazatelja: 1. Efektivne (ubrzane) likvidnosti i 2. Perspektivne (potencijalne),odnosno opste (tekuce) likvidnosti

2.2.1.1.1.Merenje,iskazivanje I analiza efektivne likvidnosti Pokazatelj efektivne (ubrzane) likvidnosti: Gotovina+novcani kratkorocni ekvivalenti+kratkorocna potrazivanja 1 Kratkorocne obaveze -Efektivna likvidnost postoji ako je dati pokazatelj jednak 1,odnosno ako je iznad 1.Naime,preduzece pri ovim odnosima date likvidne imovine I kratkorocnih obaveza ima optimalnu likvidnost.Ako je pokazatelj znatno iznad 1,preduzece ima likvidnost,ali je rec o preteranoj likvidnosti.Ako je koeficijent datog pokazatelja manji od 1,onda imamo situaciju nelikvidnosti koja moze biti: 1. Trenutna 2. Trajna

16

-Trenutna nelikvidnost podrazumeva mogucnost duznika da izmiri svoje dospele obaveze u kracem vremenskom roku,prihvatljivom za poverioca. -Trajna nelikvidnost je prisutna kada duznik nije u mogucnosti da na duze vreme pribavi potrebnu likvidnu imovinu kojoj bi izmirio dospele obaveze.U tom slucaju se pokrece stecajni postupak duznika.

*Pokazatelj trenutne likvidnosti: Gotovina+unovcice hartije od vrednosti <1 Dospele kratkorocne obaveze -U principu se smatra da je standardno pravilo da se vrednost ovog pokazatelja krece do visine 0.5 koeficijenta trenutne likvidnosti.To znaci,da 50% pokrivenosti kratkorocnih obaveza,dospelih za placanje,izmiruje se gotovinom I novcanim ekvivalentima. *Pokazatelj optimalne likvidnosti: 100 100-procenat rizika unovcenja hartija od vrednosti I naplate kratk. Potrazivanja -Pokazatelj optimalne likvidnosti je korektivna mera,odnoso standard za pokazatelj efektivne likvidnosti.Zapravo,koeficijetn optimalne likvidnosti pokazuje koliki bi morao biti koeficijent efektivne likvidnosti proracunat za odredjeni buduci vremenski period (buduca likvidnosti). *Dinamicki pokazatelj likvidnosti : Ukupni prilivi-odlov iz poslovnih aktivnosti Prosecne kratkorocne obaveze -Dinamicki aspekt likvidnosti se pripisuje pokazatelju likvidnosti koji rezultira iz odliva I priliva novcanog toka.Rec je zapravo o analizi likvidnosti koja se temelji na bilansu novcanih tokova. *Koeficijent obrta potrazivanja od kupaca:
17

Neto realizacija Prosecan saldo kupca Promet potrazne strane kupca Dugovni saldo kupca

2.2.1.1.2 Merenje iskazivanje I analiza perspektivne (potencijalne) likvidnosti -Perspektivna (potencijalna) likvidnost se direktno povezuje sa efektivnom likvidnosti,samo sto operise ukupnom likvidnom imovinom koja ukljucuje zalihe obrtna sredstva u celini, I tu likvidnu imovinu dovodi u odnos sa kratkorocnim obavezama. -Kod perspektivne likvidnosti odnosi srazmera likvidne imoine I kratkorocnih obaveza je 2:1 ili vise ,za razliku od egektivne likvidnosti gde je srazmera bila 1:1. *Pokazatelj perspektivne ili opste likvidnosti: Ukupna obrtna sredstva Kratkorocne obaveze U razvijenijem obliku: Gotovina+Unovcive hartije od vresnoti (do godinu dana)+Krat.potrazivanja(bez sumnjivih I spornih) +zalihe (bez nekurentnih) +aktivna vremenska razgrani. 2 Kratkorocne obaveze + Psivna vremenska razgranicenja -Kvalitativni aspekt analize perspektivne likvidnosti,posebno je usmeren na analizu: 1. Strukture I visine zaliha 2. Brzine cirkulisanja pojedinih pozicija zaliha *Visina zaliha ukazuje na visinu zaledjenih obrtnih sredstava,odnosno kapitala I dugova za njihovo finansiranje.Struktura zaliha pokazuje u kojim pozicijama su blokirana obrtna sredstva. *Brzina cirkulisanja I vreme vezivanja zaliha pokazuje sposobnost brzinu I vreme konvertovanja zaliha u novcani oblik.
18

*Koeficijent obrta pojedinih pozicija zaliha: Promet potrazne strane date vrste zaliha Prosecan saldo date pozicije zaliha

*Vreme vezivanja zaliha za svaku poziciju: 365 dana Koeficijent obrta (iz predhodnog pokazatelja)

2.3.Metodoloske finan.rezultat

postavke

za

analizu

odnosa

rashodi-prihodi-

Predmet analize finan.odnosa rashodi-prihodi-finan.rezultat obuhvata: 1. Analizu finansijskog rezultata 2. Analizu rizika ostvarenja finansijskog rezultata 3. Analizu prelomne tacke rentabiliteta 4. Analizu finansijske moci 5. Analizu ukamacenja kapitala 6. Analizu mogucnosti izlaska iz zone gubitka 2.3.1.Analiza strukture I rasporeda ukupnog I poslovnog prihoda -Prihodi su povecanje skonomske koristi tokom obracunskog perioda u obliku priliva ili povecanja sredstava ili smanjenja obaveza,sto dovodi do povecanja kapitala,izuzev onih koja su povezana sa uplatama vlasnika kapitala. -Rashodi su smanjenja ekonomske koristi tokom obracunskog perioda u obliku odliva ili smanjenja sredstava ili stvaranja obaveza sto dovodi do smanjenja kapitala izuzev onih koja su povezana sa isplatama vlasnika kapitala. -Analiza structure ukupnog I poslovnog prihoda vrsi se po kriterijumima: 1. Vrste prihoda 2. Elemenata za rasporedjivanje *Analiza strukture ukupnog prihoda po vrstama prihoda orijentise na izrazavanje procentualnog ucesca:
19

1. Poslovnih ( redovnih) prihoda 2. Finansijskih prihoda 3. Vandrednih (neposlovnih-ili ostalih) prihoda u ukupnom prihodu od 100%.Struktura je povoljna ako je procenat ucesca poslovnih prihoda u ukupnom prihodu iznad 90%,a neposlovnih oko 1% I ispod. *Analiza ukupnog prihoda sa gledista elemenata za rasporedjivanje odnosi se na procentualno ucesce: 1. Rashoda 2. Finansijskog rezultata u ukupnom prihodu -Fakticki procenat ukuprnih raspoda u ukupnom prihodu pokazuje stepen ostvarene ekonomicnosti,dok procenat finansijskog rezultata u ukupnom prihodu pokazuje stepen ostvarene profitabilnosti ukupnog prohoda. **Analiza uticaja structure rashoda na visinu ukupnog prihoda,ukazuje na opterecenost pojedinih vrsta prihoda odgovarajucim vrstama rashoda: 1. Poslovnih rashoda 2. Finansijskih rashoda 3. Neposlovnih vandrednih (ostalih) rashoda -Analiza poslovnih prihoda je vaznija.Po vrstama prihoda,poslovni prihod ce ispititvati I ocenjivati sa stanovista ucesca: 1. Prihoda od prodaje 2. Povecanje vrednosti,odnosno smanjenje vrednosti zaliha 3. Ostali poslovni prihodi

2.3.2.Analiza strukture finansijskog rezultata -Segmentiranje ukupnog finansijskog rezultata dovodi do saznanja da li je finansijski rezultat iz redovnog poslovanja pozitivan ili negativan,na cemu se zanisva ocean da li je bilans uspeha uspesan ili neuspesan. -Za preduzece je uobicajeno da razlika izmedju prihoda od finansiranja I rashoda finansiranja bude negativna,odnosno da iskazuje neto rashode finansiranja.To je zbog toga sto preduzece dalekko vise pozajmljuje nego sto plasira novcana sredstva. -Ova anliza pruza saznanje iz kojih prihoda potice vruto finansijski rezultat sadrzan u ukupnom prihodu.

20

2.3.3.Analiza rizika ostvarenja finansijskog rezultata -Pojam rizika odnosi se na manju ili vecu neizvesnost u smislu ocekivanog prinosa na ulozeni kapital.U fokusu je koncept poluge,I to:jednom,kako se utice na poslovanje,a drugi put kako se utice na finansijske odluke menadzmenta.Izrazavanje I merenje rizika ostvarenja finansijskog rezultata se vrsi putem poslovnog,finansijskog I ukupnog leverage-a.

-Marza pokrica je razlika izmedju poslovnih prihoda uvecanih za finansijske prihode I umanjena za varijabilne rashode. -Poslovni finansijski rezultat je razlika izmedju marze pokriva I fiksnih raspoda uvecanih za pretezno fiksne rashode. -Bruto dobit je razlika izmedju poslovnog dobitka I neto rashoda finansiranja. -Neto dobiti je razlika izmedju bruto dobiti I poreza,doprinosa iz bruto dobiti. *Poslovna poluga-faktor poslovnog rizik

Marza pokrica (kontribuciona dobit) Faktor poslovnog rizika= Poslovni dobitak -Faktor poslovnog rizika pokazuje koliko se brze menja poslovni rezultat nego marza pokrica.Preduzecu je povoljnije kada je factor poslovnog rizika nizi,jer smanjenje marze pokrica izaziva znatnije smanjenje finansijskog rezultata. *Finansijska poluga faktor finansijskog rizika

Poslovni dobitak Faktor finansijskog rizika= Bruto dobitak -Pokazuje koliko se brze menjao bruto finansijski rezultat kada se poslovni rezultat promeni za jedan procenat.U interesu preduzeca je da factor finansijskog rizika bude sto nizi.On zavisi od neto rashoda finansiranja ili troskova kapitala koji prouzrokuje taj rizik.
21

*Faktor ukupnog,totalnog ili slozenog rizika -Je ravan umnosku faktora poslovnog rizika I faktora finansijkog rizik,a u osnovi pokazuje koliko se puta brze menja bruto finansijski rezultat pri svakoj promeni marze pokrica.Preduzece je zainteresovano da factor ukupnog rizika bude sto manji.

2.3.4.Analiza prelomne tacke rentabiliteta I stopa elasticnosti -Prelomne tacke rentabilnosti ili granice ostvarenja neutralnog finansijskog rezultata,kada su rashodi pokriveni prihodima.To je ona granica izlaska iz zone gubitka iznad koje se ostvaruje profit realizacijom ucinaka. -Prelomna tacka utvrdjuje se formulom: Fiksni I pretezno fiksni rashodi Prelomna tacka rentabiliteta= 100- % varijabilnih troskova *Stopa marginalne dobiti se uvrdjuje na sl.nacin: Varijabilni troskovi 1Prihodi od prodaje -Stopa elasticnosti pokazuje za koliko procenata se poslovni prihod moze smanjiti da bi poslovni rezultat pao na nulu.Sto je stopa elasticnosti visa,manja je verovatnoca d ace preduzece ostvariti gubitak I obrnuto. Stopa elasticnosti se izracunava na sl nacin: Poslovni prihod-Potreban poslovni prihod za ostvarenje neutr.finan.rez. x 100 Poslovni prihod 2.3.5.Analiza izlaska preduzeca iz zone gubitka 2.3.5.1.Identifikacija uzroka gubitka Analiza uzroka pojave gubitka treba da bude usmerena na ispitivanje I ocenjivanje kljucnih negativnih uticaja uzrokovanja gubitka zbog promena: 1. Nacina bilansiranja
22

2. Globalnog pariteta prodajnih I nabavnih cena Paritet cena se iskazuje odnosom: poslovni prihodi prema varijabilnim materijalnim rashodima 3. Fizickih utrosaka direktnog materijala,energije I usluga povecanje ovih troskova po ovom osnovu se izracunava: (stvarni fizicki utrosci-standardni fizicki utrosci) x cena utrosaka x kolicina ostvarenih ucinaka 4. Troskova radne snage- povecanje ovih troskova se izracunava: Broj casova rada iznas normiranih x zarada po casu rada x broj ucinaka 5. Stepena iskoriscenja realnog kapaciteta 6. Efikasnosti koriscenja poslovnih sredstava 2.3.5.2.Promena asortimana proizvodnje U postupku optimiranja asortimana,traze se kombinacije ucinaka koje maksimiziraju marzu pokrica,uz postovanje naznacenih ogranicenja. U obom postupku analize optimizacije asortimana,racionalno je koristiti I metod modularnog dizajna (oblikovanja proizvoda).Sustina primene ovog metoda je visoka raznolikost proizvoda I mala raznolikost komponenata koje ih cine. 2.3.6.Analiza finansijske moci Utrdjuje se na sl nacin: Poslovni dobitak Finansijska moc= Troskovi kamata U sirem smislu:
Poslovni dobitak+Troskovi zakupa Tros.kamata+T.zakupa+Dospela glavnica dug.duga+Preferencijalna divid. X 1/poreska stopa

-Ako postoji pokrice svih fiksnih obaveza,rezultat je iznad 1 I finansijska moc je zadovoljavajuca I obrnuto,ako je pokrice ispod 1 sledi da ne postoji finansijska moc da se plati fiksno zaduzenje I da se istovremeno izvrsi supstitucija otplacene glavnice dugorocnog duga sopstvenim kapitalom.

23

2.4.Merenje iskazivanje I analiza rentabilnosti

2.4.2.Izbor pokazatelja rentabilnosti Pokazatelji koje se koriste u analizi su: -Agregirani pokazatelj rentabilnosti
Stopa bruto prinosa ulozenih Koeficijent obrta sredstava ili ukamacenja = stopa profitabilnosti x ulozenih sredstava ukupnog kapitala prihoda (ukupnog kapitala)

-Rentabilnost ukupnog kapitala

Poslovni dobitak x 100 Stopa bruto rentab. = Aktiva po bilansu otvaranja+Aktiva po zakljucnom bilansu 2 Neto dobitak+troskovi kamata x 100 Stopa neto rentab.= Aktiva po bilansu otvaranja+Aktiva po zakljucnom bilansu 2

-Rentabilnost sopstvenog kapitala

Neto dobitak x 100 Stopa rentabilnosti = sopstvenog kapitala Sopstveni kapital po bilansu otvaranja + Sop.kapital po zakljucnom bila. 2

-Rentabilnost investiranog kapitala -Investirani kapital cine sopstveni kapital I dugorocni dugovi.
Neto dobitak + Kamate na dugorocne dugove x 100 Stopa rentabilnosti = Investiranog kapitala Investirani kapital po bilansu otvatanja + Inv.kap. po zakljucnom bil. 2

24

-Rentabilnost akcijskog kapitala Neto dobitak x 100 Stopa rentabilnosti = Akcijskog kapitala Akcijski kapital po bilansu otvaranja + Akc.kap. po zakljucnom bilnasu 2 Neto dobitak x 100 Rentabilnost po = Jednoj akciji Broj prodatih nepovucenih akcija po bil.otva. + Br.prodatih nepo.akc. po zak.bil. 2

-Odnos trzisne cene po akciji I neto dobitka po akciji: Trzisna cena po akciji Neto dobitak po akciji -Pokazatelj pokrica dividend: Dobit za obicne akcionare Isplacena dividend obicnim akcionarima -Pokazatelj pokrica dividend pokazuje koliko puta dobit nemenjena obicnim akcionarima pokriva stvarno isplacene dividende. -Pokazatelj zarada po akciji: Dobit za obicne akcionare Broj izdatih obicnih akcija -Dividendana stopa se dobija: Dividenda po akciji Trzisna cena po akciji -Ova stopa pokazuje tekuci prinos koji akcionar ostvaruje u procentima u odnosu na trzisnu vrednost akcije koju poseduje.

25

2.5.Analiza finansijskih odnosa na operativna imovina-izvori finansiranja

relaciji:poslovni

zadatak-

-Analiza finansija preduzeca na ovom relaciji ispituje niz slozenih problema: 1. Analiza odnosa izmedju poslovnog zadatka I obezbedjenja posl. Sreds 2. Analiza promene strukture poslovnih sredstava 3. Analiza stukture izvora 4. Analiza odnosa izmedju stukture sredstava I strukture izvora 5. Analiza kreditne sposobnosti 2.5.1.Analiza finan.odnosa na relaciji zadatak-poslovna sreds. -Finansijska analiza ispituje procese obezbedjenja potrebnih obrtnih sreds.za izvrsenje poslovnog zadatka,u dva osnovna pravca: Ispituje uticaje promena u dinamici izvrsenja poslovnog zadatka na finansijsku ravnotezu Ispituje pojave mobilizacije I imobilizacije sredstava u svim fazama kruzenja obrtnih sredstava. -Poslovna sredstva ili operativna imovina se analiziraju sa stanovista sledecih kriterijuma: Pravaca ulaganja:investiranje u osnovna sreds I finansiranje obrtnih sreds. Dinamike I intenziteta ulaganja Celishodnosti,odnosno racionalnosti ulaganja

26