STARAC PAJSIJE SVETOGORAC

DUH BOJI I DUH OVOGA SVETA

"Unutranja istota istinitog oveka

ulepava i njegovu spoljanjost"

Poglavlje 1.
SVETSKO OBRAZOVANjE I ZNANjE

Poglavlje 2.
RACIONALIZAM NAEG VREMENA

Poglavlje 3.
NOVA POKOLENjA

Poglavlje 4.
DRSKOST I NEMANjE ASTI

Poglavlje 5.
UNUTRANjI BESPOREDAK
I SPOLjANjI RAZVOJ

POGLAVLjE I
SVETSKO OBRAZOVANjE I ZNANjE
Sadraj
Mudar ovek je oien ovek
Kada ovek ne izotrava svoj um Bogom, nego ga izotrava zlobom, prima u
sebe avola. Bolje bi mu bilo da je izgubio pamet, jer bi tako barem imao
olakanje na dan Suda.
- Stare, razlikuju li se prostota ( = neznalatvo) i lukavstvo?
- Da, kao lisica od akala. akal, kada neto vidi, on to i poeli, i urno ide da to
uzme. Lisica e, pak, prvo primeniti lukavstvo, a potom e otii da uzme ono to
je htela.
- Moe li neko, stare, da lukavost smatra za mudrost?
- Da, moe, ali ako ispita samoga sebe, shvatie ta je lukavstvo a ta je
mudrost. Ima i spisak, pomou koga to moe da razume. Koji su darovi Duha
Svetoga? ljubav, radost, mir, itd. Da li je ono to ima u sebi, ima sa tim veze? Ako
nema, onda je to neto satansko, onda je njegova mudrost iskvarena
Mudar ovek je onaj koji se proistio, koji je oien od strasti. Onaj ko je osvetio
svoj um, taj je zaista mudar. A ako mu um nije oien, mudrost mu uopte ne
koristi. Pogledajte novinare, politiare - mudri su. Ali mnogi od njih, zbog toga to
nemaju osveeni um, kada govore mudre stvari, govore i bezumnosti. Od velike
mudrosti govore velike bezumnosti! Ako ovek ne usavrava svoj um, avo ga
iskoristi. Ako ne usavrava svoj um u pravcu injenja dobra, avo ga iskoristi za
zlo.
- Ako, dakle, ovek ne usavrava svoj um, time avolu otvara mogunosti?
- Ako ga ne usavrava, sve te mogunosti se same otvaraju. Ako ovek ne dela
duhovno, postaje nepostojan u dobru, i on sam, a ne avo, ini zlo. Tako je neko,
na primer, mudar, ali ne dela umom svojim ve lenjstvuje. A ako ne koristi svoj
um, kakve koristi ima od toga to je mudar?
- Moe li neko da bude mudar, ali da njime vladaju strasti, pa ne moe svoju
mudrost pravilno da koristi?
- Kao prvo, treba paziti da se ne veruje sopstvenom umu, jer, ako je ovek
duhovan pa veruje svom umu - prelastie se, a ako je od ovoga sveta - poludee.
Ne treba da veruje svom razumu. Treba da pita, da se savetuje, da osveuje
svoju mudrost. I uopte, ovek treba da osveuje sve to ima. Ako je mudrost
osveena, ona pomae pri svakom rasuivanju. Ako je neko mudar, ali njegova
mudrost nije osveena, on ne moe duhovno da rasuuje. Neko moe, zbog
svoje prirodne prostote, da nekog varalicu smatra za svetitelja, i da neki
bezobrazluk smatra za blagoestivost. Kada se, pak, mudar osveti, postaje
veoma razborit.
- Stare, kako se mudrost osveuje?

- Da bi se ovek osvetio, ne treba da od lukavog ( = avola) primi poruke, niti da

razmilja lukavo, ve da sve ini sa dobrotom i prostodunou. Tako dolazi
duhovna jasnoa, boansko prosvetljenje, i tada ovek sagledava srca ljudi, i ne
donosi ljudske zakljuke.
- Stare, da li je rasuivanje povezano sa znanjem?
- Rasuivanje dolazi od boanskog prosvetljenja. Neko moe da ita Oce, da
pravilno zna odreene stvari, da se podvizava i da se moli. Rasuivanje,
meutim, dolazi od boanskog prosvetljenja, i to je sasvim druga stvar.
- Da li je svet, stare, nekada bi bolji?
- Nije bio bolji, ali su ljudi nekada imali prostodunost i dobro razmiljanje. Danas
ljudi na sve gledaju sa lukavstvom, jer sve mere umom. Evropski duh je doneo
mnogo zla. Taj duh je ono to sakati ljude. Ljudi bi danas bili u mnogo boljem
duhovnom stanju, jer su kolovaniji i mogli bi da se sporazumeju. Meutim,
nauili su ih ateizmu, i svemu satanskom, tako da su ve na samom poetku
skrenuli sa puta i ne mogu da se sporazumeju. Nekada, nisi mogao da se sa
nekim razume, jer iako je bilo blagoestivosti,[1] nije bilo ni obrazovanja. Seam
se, jedan kaluer se jednom prilikom, kada je uo da se pominje "Grigorije, Papa
rimski"[2], sablaznio i pobegao iz Crkve, jer je pomislio da pominju rimskog Papu!
Vidi li ta ini neznanje! Neznanje je strana stvar. Najgore zlo ine oni koji u
isto vreme imaju u sebi i blagoestivosti i onoga to je kodljivo. Takvi, bez da
ispitaju stvari, stvaraju probleme.
Znanje bez boanskog prosvetljenja je propast
Ako se ljudi u brzini svoga razmiljanja na trenutak zaustave, njihov um e se
odmoriti, ali e im se i boanska blagodat lako pribliiti. Znanje bez prosvetljenja
je propast. Ako se neko trudi na duhovnom planu, ako se podvizava, tada ga Bog
i prosvetljava. Tada on ima boansko prosvetljenje, boanska iskustva, i nema
svoje sopstvene misli, pa zato i vidi daleko. Onaj ko je kratkovid, izbliza dobro
vidi stvari, ali na daljinu ne vidi. A onaj ko nije kratkovid, videe malo dalje, ali i
ovo jo nita ne govori. Jer telesnih oiju je jedan par, a duhovnih ima mnogo.
Oni koji su se udaljili od Hrista, odbacuju boansko prosvetljenje, jer odbacuju
sunce kao neto bezumno, i odlaze tamo gde sunca nema. Kao posledica toga
javlja se duhova prehlada i bolest. Ako se ovek ne osveti, ako ne doe
boansko prosvetljenje, ako je ostalo znanje i ispravno - na ovo mislim - to je
samo jedan racionalizam i nita vie od toga. Ako nedostaje boansko
prosvetljenje, i ono to e ljudi rei, i ono to e napisati, nee im pomoi.
Pogledajte kako Psaltir, koji je ispisan boanskim prosvetljenjem, ima veliku
dubinu! Sakupi, ako eli, sve teologe i sve filologe, i videe da jedan psalam sa
takvom dubinom ne mogu da sastave! David je bio nepismen, ali moe jasno da
vidi kako ga je vodio Duh Boji.
I Crkva je danas u teskobi, jer nedostaje boansko prosvetljenje, i svako radi
kako hoe. Ulaze i ljudski elementi od kojih nastaju strasti koje kasnije koristi
avo. Zbog toga ne bi trebalo da vlast trae ljudi kojima vladaju njihove strasti.
- Dakle, ljudi treba neprestano da trae boansko prosvetljenje?

- Da, jer drugaije, reenja do kojih dolaze nastaju dejstvom uma. Tako se
kasnije stvaraju smutnje. Skuptine, paraskuptine... A zlo je u tome to nisu
prepoznali ono to je prethodno bilo u njima samima. Jer ako mi u sebi samima
imamo neko ispravno znanje, zato takvog znanja ne bi bilo i kod ostalog sveta?
Kada ovek sebe spozna smireno, biva prepoznat i od ljudi. Ako neki spoznaju
same sebe, spoznae i rugobu svoju i vie uopte nee govoriti.
Jednom prilikom mi neko ree. "Nema ni jednog pravoslavnog da predstavlja
pravoslavlje van njega samog, na skupovima, itd". I tako je govorio, govorio,
govorio, prekorevajui. "Prorok Ilija", rekoh mu, "kada ga Bog upita: ta trai Ilija
na Horivu, on odgovori: ostadoh sam. Tada mu Bog ree: "Ostavih sebi sedam
hiljada koji nisu preklonili kolena pred Vaalom". Sedam hiljada ljudi bilo je verno
Bogu, a prorok Ilija ree: "Ostah sam!" I ti tako prekoreva, iako postoje toliki
verni! ... Ko je na Pantokrator ( = Svedritelj)? Da li je On Svedritelj u graevini
koja ima oteenja od zemljotresa, i mi razmiljamo ta da radimo da je spasemo
da ne padne, pa zovemo arheologe da je podupru?" "Ali tamo u Americi nema
nikoga", ree mi. "Ali je sam upoznao toliko vernih iz Amerike", rekoh mu. "Da, ali
katolici deluju lukavo". "Ali katolici sami, ostavljaju papizam i prelaze u
pravoslavlje. Dobro, kada je Patrijarh Dimitrije iao u Ameriku, zar ti isti katolici
nisu vikali: "Patrijarh je istiniti hrianin, a papa je trgovac"? Zar nisu to katolici
govorili sa gnevom? Zato onda govori o tome da katolici ele da prevare
Pravoslavne, da ih promene, itd? Gde je Bog? Zar avo moe uspeti?"
Na alost, zapadni racionalizam je uticao i na istone pravoslavne predstojatelje,
i tako se naao i u telu jedine Istone Pravoslavne Crkve Hristove, dok je on sav
u stvari na Zapadu koji u njemu gleda kao na vladaoca sveta. Ako se na Zapad
pogleda duhovno, svetlou Istoka, svetlou Hristovom, tada e se videti
zalazak Zapada, koji malo po malo gubi svetlost mislenog Sunca, Hrista, i koji
napreduje ka dubokom mraku. Skupljaju se i saboruju[3] i dogovaraju se o
stvarima o kojima ne treba raspravljati, o kojima ni Sveti Oci nisu raspravljali
toliko vremena. Sve je ovo od lukavoga, kako bi vernima dotuilo i kako bi se
sablaznili, i kako bi ih gurnuli - jedne u jeres a druge u raskol, i kako bi time avo
zaradio. O, o... mue i uslonjavaju ivot ovi ljudi!
I kuda vodi sve ovo? Niko se ne bavi duhovnim delanjem, nego umilja da je
duhovan ovek i govori bezumnosti. Jedno dete sa prirodnom istoom uma i sa
malim znanjem koje ima, rei e ti ispravne stvari. Nasuprot tome, neko sa
velikim obrazovanjem, sa umom zamuenim demonskim iskustvom koje je
primio, govori ti najvee bezbonosti.
Onaj ko stalno izotrava svoj um znanjem, a ivi udaljeno od Boga, na koncu
razdvaja svoj um na dva dela. Jedan deo e malo po malo sam propasti, a
drugim ljudi pribegavaju potpuno ljudskim reenjima. Ljudsko znanje, kada se
osveuje, postaje boansko i tada je od pomoi. Drugaije je sa ljudskim
sueljavanjima, umom, logikom ovoga sveta. isti um je kao koristiti lepak za
gvoe. A magnet privlai metale, i ovaj prijanja, ali se ne lepi.
To je dananji svet. Na sve stvari se gleda suvom logikom. Ova logika je
katastrofalna. Zar nije reeno da "znanje nadima" (1 Kor. 8, 2). Ako nema
boanskog prosvetljenja, znanje niemu ne koristi, nego donosi propast.

Nauka treba da se razvija duhovnim ivotom

Svako zlo potie od uma, onda kada se um stalno zabavlja jedino naukom i kada
je sasvim odvojen od Boga. Zbog toga ovakvi ljudi i ne nalaze svoj unutranji mir
i ravnoteu. Nasuprot ovome, kada se um kree oko Boga, ljudi koriste i nauku
za staranje o svojoj unutranjosti, i za dobro sveta, jer je tada um osveen.
- Dakle, stare, nauka nije od pomoi oveku?
- Nauka mnogo pomae ali i mnogo zamuuje. Iako nauka poznaje due sa
najveom jasnoom, malo o njima zna. Oni koji su svoj um prvo zamutili naukom,
pa ga blagodau Boijom razbistrili, tada, svakako imaju vie alata za svoj
posao. Ali ako pak nisu osvetili svoj alat - ako nisu osvetili znanje - mogu da ga
koriste jedino za svetska, ali ne i za duhovna dela. No oni svoj um brzo osveuju,
ako u njega ue doba ustreptalost. Oni koji se posvete unutranjem obrazovanju,
obrazovanju due, i koji koriste i spoljanje obrazovanje za unutranje, oni se
brzo duhovno preobraavaju. Ako se duhovno vebaju, tada su u stanju da
mnogima pomognu, jer ih oslobaaju straha od muka, i vode ih rajskom
blaenstvu. Ovi ljudi Boji, mogu u mnogim sluajevima da imaju malo kole, ali
da mnogo pomau, jer imaju mnogo blagodati iako nemaju mnogo papira (=
diploma). Svet je ispunjen grehom i potrebno mu je mnogo molitve i iskustva.
Novanice su ispisane mnogim slovima, ali njihova vrednost zavisi od toga kakvo
pokrie ima onaj ko ju je izdao. Tako je potrebno mnogo se truditi i kada je u
pitanju "rudnik" due.
Seam se jednog staria u Manastiru Esfigmenu, koji je bio toliko prost
(=neobrazovan) da je i za Vaznesenje mislio da je kakav svetac. On naini jednu
metaniju i ree: "Svetitelju Boji, zastupi nas"! Jednom jedan brat bee bolestan,
a on nije imao ta da mu da da pojede. Silazio je penjao se uz stepenice, pa
otvori prozor koji gleda na more, isprui ruke prema moru i ree: "Sveti
Vaznesenje, daj mi jednu ribicu za brata". I odmah - o, uda - jedna vrlo velika
riba iskoi iz mora pravo u njegove ruke. Oni koji su to posmatrali, bili su
zaprepaeni. On ih pogleda i samo se nasmeja, kao da im govori: "ta ste
udno videli?" Mi imamo znanje, znamo kada se koji svetitelj proslavlja, kako je
neki drugi mueniki postradao. Znamo kada je praznik Vaznesenja, gde se ono i
kako dogodilo, meutim ne moemo ni jednu takvu ribu da dobijemo! To je ta
udesnost duhovnog ivota, koju oni, koji logiku trae samo u sebi samima, a ne
u Bogu, ne mogu da razumeju, jer imaju jedino znanje ovoga sveta, koje je
sjedinjeno sa duhovnim bolestima ovoga sveta, a Duha Svetoga nemaju.
Duh Sveti ne silazi mehaniki
Re uma ne menja due, jer je telesna. Re Boija, koja se raa od Duha
Svetoga, ima boanske energije i menja due. Duh Sveti ne silazi na neki
mehaniki nain - zbog toga teologija nema nikakva posla sa nekim isto
naunim duhom. Duh Sveti Sam silazi, kada u oveku naie na odgovarajue
pretpostavke. A duhovna pretpostavka je da ukloni ru sa svog duhovnog ueta,
da bude dobar vodi, da primi struju duhovnog prosvetljenja, i da tako postane
duhovni naunik, teolog. Kad kaem "teolog", mislim na one teologe koji imaju

teoloko pokrie, i ija diploma tako ima vrednost. Ne mislim na one koji imaju
samo papir bez ikakvog pokria, i ija je diploma nalik novcu neke nepostojee
zemlje.
Um se esto godinama zamara, kako bi nauio jedan ili dva strana jezika. U nae
vreme mnogi ljudi znaju strane jezike, ali ovi jezici nemaju nikakve veze sa
jezicima Svete Pedesetnice, jer ivimo u velikom Vavilonu. Veliko je zlo kada se
teologijom bavimo samo pomou naeg uma, i kada na um predstavljamo kao
prisustvo Duha Svetoga. Ovo se naziva "mozgologija" () koja raa
Vavilon, dok u teologiji postoje mnogi jezici, mnogi darovi ( = harizme), ali su svi
jezici u saglasnosti, jer je jedan Gospodar njihov, Duh Sveti Pedesetnice, a jezici
su ognjeni.
- Stare, zar ne govori tropar da Duh Sveti "stalno prua..."?[4]
- Da, prua, ali tamo gde je prisutan. A ako nije prisutan, kako da prua? Vrednija
je jedna re iskusnog i smirenog oveka, koja sa bolom izlazi iz dubine njegovog
srca, nego mnoge rei mudrog spoljanjeg oveka, koje, spretnou jezika izlaze
brzo, i od koga dua nema koristi, jer je takav jezik telesan i nije ognjeni jezik
Svete Pedesetnice.
Osvetimo jezik
Dobar je jezik, dobro je i obrazovanje, ali ako nisu osveeni, tetni su i vode u
propast. Dooe jednom u Koliviju, neki studenti optereeni knjigama i rekoe mi:
"Doli smo, stare, da razgovaramo o Starom Zavetu. Zar Bog ne doputa
znanje?" "Koje znanje?" - rekoh im. "Ono koje se stie umom?" "Da", rekoe. "To
znanje, rekoh im, moe te odvesti do meseca, ali te nee odvesti Bogu". Dobre
su snage koje postoje u naem mozgu i koje mogu oveka da podignu do
zvezda, sa velikim trokovima goriva itd... Ali, od ovoga su bolje duhovne snage,
koje oveka uspinju do Boga, to i jeste njegovo naznaenje. Ove snage uzdiu
oveka do Boga sa malo goriva, sa jednim naprstkom. Jednom sam jednog
Amerikanca, koji je doao u Koliviju, upitao: "Kako ste vi uznapredovali, poto ste
tako veliki narod?" "Ili smo na mesec", odgovori mi. "Koliko je daleko?", upitah
ga. "Recimo, pet stotina hiljada kilometara", ree. "Koliko ste stotina miliona
potroili da biste ili na mesec'?" Od 1950-te do sada potroili smo ogromne
koliine dolara". "A do Boga, jeste li doli?", upitah ga. "Koliko daleko je Bog?"
"Bog je, ree mi, veoma daleko". "Mi, rekoh mu, sa jednim naprstkom (, tj. sa
beznaajnim materijalnim trokovima - prim. prev.) idemo do Boga!"
Prirodno znanje nam pomae da steknemo duhovno znanje. Ako, meutim,
ovek ostane samo pri prirodnom znanju, ostaje pri onome to je prirodno i ne
uspinje se ka Nebeskom. Ostaje dakle, u zemaljskom raju, sazdanom izmeu
Tigra i Eufrata[5] i raduje se prirodnim lepotama i ivotinjama, ali se ne uspinje
nebeskom Raju, da se raduje sa Anelima i sa Svetima. Da bismo se uspeli u
nebeski Raj, neophodna je vera u Domoupravitelja Raja, neophodno je da Ga
ljubimo, da spoznamo svoju grenost, da se smirimo, da Ga upoznamo i da sa
Njim molitveno govorimo, da Ga proslavljamo i kada nam pomae i kada nas
kua.

- Stare, da li je nekome ko prebiva u pokajanju, u postu, u podvigu, potrebno da

izuava i dogmatiku, teologiju, itd?
- Kada neko ima elementarno obrazovanje, bavljenje time mu moe pomoi. On,
meutim, ne tei tome da stekne znanje, da se pokae mudar ili da govori
mudrosti, nego da sebi pomogne. Ako neko nastoji da se osveti, ako da Bog,
dolazi blagodat i prosvetljuje ga. A unutar toga moe biti i dogmatike i teologije,
jer takav ivi tajne Boije. A neki drugi moe da bude prostoduan, i da ne eli da
naui neto vie, nego se zadovoljava onim to mu je Bog dao.
- Ako smo u manastiru (tj. ako smo se zamonaili - prim. prev.), a jo uvek elimo
znanje ovoga sveta, ta to znai?
- Znai da nemamo znanje. "Poznajete istinu i istina e vas osloboditi".[6] Kada
se ovek smirava i prosvetljuje, tada se osveuje i um njegov, kao i njegove
razumske sile, dok je, pre nego to se osveti, delatnost njegovog uma telesna.
Ako je neko sebeljubiv, i ako se, dok je jo nepismen, upusti u tumaenje
dogmata, Otkrovenja, Otaca itd., pomrauje se, i napokon se gubi u bezverju.
Takvoga naputa blagodat Boija, jer je uznapredovao u egoizmu. Vidite,
smirenje u svemu pomae, ono daje snagu. Najpametnija stvar koju u pomisliti,
najmudrije reenje koje u pronai, jesu najvea bezumlja, ako se u njima nalazi i
egoizam, dok je smirenje stvarna mudrost. Zbog toga treba da se borimo protiv
astoljublja i za sticanje velikog smirenja. Drugaije, znanje umesto da koristi,
ima sasvim suprotne posledice. Um se tada pomrauje, i onda se izgovaraju
bogohulstva, jer je egoizam uznapredovao. To je iznad naih moi. Ako tako,
neko ko je obrazovan, pokua da izuava dogmate, postoji opasnost od tete.
Isto je i ako neko ko je neupuen, pokua da se udubljuje u duh Otaca, bez da je
u odgovarajuem duhovnom stanju. Jer, da je bio imalo duhovan, ne bi to inio.
Rekao bi: "Ako mi je neto potrebno, Bog e to prosvetliti ( = razjasniti). Da
ispunim ono to sam razumeo. Toga je toliko mnogo!"
- Dakle, stare, kada neko izuava Jevanelje, to je zato to nema smirenja i
blagoestivosti?
- Da, jer kada nedostaje smirenje, tumaenje koje daje, jeste tumaenje uma,
razuma, i ono ostaje bez boanskog prosvetljenja.
- Ako, dakle, ne razume neto, bolje je da ovek to ostavi za kasnije?
- Da, da kae: "Ovde je neto dobro reeno, ali ja to ne razumem". I ja sam tako
radio. Kada sam bio mlad i kada sam itao Jevanelje, ako neto nisam mogao
da razumem, nisam pokuavao da to rastumaim. Razmiljao sam: "Ovde je
neto dobro reeno, ali ja to ne razumem". I kasnije sam video, da kada mi je to
to nisam razumeo zatrebalo - cak - i dolo je tumaenje. Ali ja opet rekoh: "Da
pitam, i neko e mi objasniti kako se ovo tumai". I bilo je tano onako, kako sam
i razumeo. Jer je drskost da neko pokua da tumai Jevanelje kad ga ne
razume. Zbog toga, kada izuavate Jevanelje, nemojte ga tumaiti umom, ve
promislite dobro, dok ne doe boansko prosvetljenje rasuivanja, i samo e se
rastumaiti.
- Moe li ovek, kada doe u odgovarajue duhovno stanje, da razume i neto
dublje?
- Ne dublje. Jedan boanski smisao u sebi sadri mnotvo boanskih smislova.
Neka ovek moe da razume sada a neka kasnije. Neko moe da ita - da ita,

da sazna mnogo, a da uopte ne moe da ue u smisao Jevanelja. Neko, pak,

moe da ne ita mnogo, ali da ima smirenje, podviniki duh, pa da ga Bog
prosvetli i on spoznaje smisao. Onaj ko eli da ita mnogo, moe to da eli zbog
astoljublja ili da bi stekao zahvalnost. Taj je kao neko go gleda borbu i ne vidi ko
se bori, da bi mogao da pomogne, da bi bio borac. On posmatra ta radi borac, i
umesto da pokua da se i sam bori, on gleda jo jednu borbu, pa jo jednu, a
sam ne postaje borac, nego ostaje gledalac.
- Stare, za nekoga ko je obrazovan esto kau: "Ovaj je ovek dobrodeteljan ( =
vrlinski)"[7]. Da li uvek tako?
- Kada kaemo: "ovaj ovek je dobrodeteljan", mislimo na onoga ko je duhovno
dobrodeteljan, ko je duhovno zreo. Primetio sam da postoje neznalice koje su
veoma gorde, i neznalice koje su smirene. Postoje i obrazovani koji su veoma
gordi, i obrazovani koji su smireni. Dakle, unutranja dobrodetelj je sva dubina.
Zbog toga Sveti Vasilije Veliki kae: "Najvanije je da ima uzvienu misao[8] i
smirenu pomisao". Onaj ko ima takvu misao, ako i ima malo gordosti, nekako se
opravdava. Ali onaj ko nema takvu misao, ako ima gordosti, sasvim je bez
opravdanja. Sva dubina je u naem staranju o nama samima, u naoj unutranjoj
dobrodetelji. Ako je neko dobrodeteljan, on je i obrazovan, i ima smirenu misao.
Ovo je najvee dobro. Za nekoga, pak, ko nema veliko obrazovanje, veoma je
tetno ako o sebi ima visoko miljenje.
Prirodno znanje
Spoljanje obrazovanje u mnogim sluajevima kodi, jer u oveku podstie
visoko miljenje o sebi samom. Ovo visoko miljenje predstavlja zapreku koja
spreava blagodat Boiju da se priblii. S druge strane, kada ovek odbaci takvu,
lanu, ideju o sebi samome, tada nas Dobri i Bogati Otac obogauje svojim
boanskim i prosvetljenim idejama. Kada, meutim, napaeni ovek ima visoko
miljenje o sebi, i kada tu ideju dri u svome mozgu, on nastavlja da bude samo
mozak, samo telesno, i ne poznaje blagodat Boiju, blagodat Duha Svetoga. Kod
mnogog znanja, dakle, postoji strah da e glava biti napumpana /znanjem/, a da
e time u stvari biti isprazna. Tako dolazi do opasnosti da se to isprazno znanje
rastoi u nita (shizofrenijom), ili da bude gordou razoreno na komade. Zbog
toga znanje treba da sleduje strahu Boijem, i da bude sjedinjeno sa delanjem,
kako bi postojala ravnotea. Znanje, samo po sebi, teti.
Kada uu egoizam i razgovorljivost, da bi se zaudio kako lepo razmiljam, tada
poinju da deluju duhovni zakoni, koji sabiraju ovo dvoje. Ako se ovo stalno
dogaa, onda je to znaajno. Kada u oko upadne nekakva trunica ona malo
smeta. Ali, ako stalno upada, ona stvara veliki problem. Ako je neki ovek
pametan i zbog toga neko delo vri sa lakoom, treba da se pred Bogom pokloni,
i da Mu blagodari danju i nou to mu je dao pamet, koju moe da koristi a da se
ne umara. A ako ovoga nema, onda neka ne blagodari!
- Ako, meutim, ima znanje koje ne slui niemu?
- Tada mu to donosi tetu sa druge strane. Upitae kamilu: "Da li ti se vie
dopada put navie ili nanie?" Ona ree: "Zato? Prav se izgubio?"

Bolje je onima koji nemaju um. Nama je dat um, da bi nam bilo bolje, ali ta mi
inimo? Za to emo morati da poloimo raun. Kako je to uredio Bog! Oni koji
nemaju um su radosni, a i u drugom ivotu bie im bolje. A ovi koji imaju um,
imaju mnogo muka.
- Stare, da li e u buduem ivotu, oni koji su sada zaostali u razvoju imati
dobru mo miljenja? Da li e im ona i tada nedostajati?
- Sve u svemu, i mnogo pameti bie nita i malo pameti bie nita. Jer ono to je
Nebesko, to je nadumno. Sveti na Nebu nee biti u boljem poloaju u pogledu
znanja o Bogu, od onih koji su se u ovom ivotu razgoreli vrlinama. Moda e im
o Drugom dolasku, Pravedni Bog dati i neto vie, jer su ovde iveli utvreni.
Radimo ispravno na svome umu
- Zato, meutim, stalno govore da je obrazovanje dobra osnova za monatvo?
- Vidi da ti kaem. Neko ko je obrazovan moe da uzme da ita neki Otaki tekst,
i sa malo truda da ga razume, i da tako brzo napreduje. A neko ko je
neobrazovan, ako nema blagoestivosti, teko e napredovati. Neobrazovani
treba da se trudi da stekne iskustvo i boansku pomo, i da u okviru toga shvati
ono to ita. Sa druge strane, onaj ko je obrazovan, ako se samo malo potrudi,
dobro e napredovati. On treba da dela na svom umu, i da se ne dri samo
teorije. Svakako nisam rekao da treba da eli da umom spozna tajne Boije.
- Dakle, stare, treba koristiti svoj um u borbi protiv strasti?
- Ne samo to, nego i ire. Pogledaj na sva dobroinstva Boija, na sav svemir.
Proslavi Boga i zablagodari mu. Vidi, prvo je Avram traio Boga, a potom je Bog
traio Avrama.
- Kako, dakle?
- Otac Avramov, bio je idolopoklonik, potovao je idole. Avram vide svemir, i
zapita se zato se potuju bezduni idoli, i njegov um stade da dela: "Nije
mogue da su ovi idoli, da su ova drva, bogovi, i da su oni stvorili sav svet. Ko je
nainio nebo, zvezde, sunce, itd.? Treba da pronaem istinitog Boga, u Njega da
verujem i Njemu da se molim". Tada se Bog otkri njemu i ree mu. "Izii iz zemlje
svoje i od roaka svojih" (Post. 12, 1). I Avram otide u Hevron, i postade ljubljeno
edo Boije. Obrazovani, ako i nema blagoestivosti, lako moe da razume, i sa
malo smirenja i malo borbe napredovae. Evo mog primera, dok sam bio u vojnoj
slubi veze. Kada su me tamo postavili, bilo je nekoliko Engleza. Oni koji su bili
obrazovani i koji su znali engleski, odmah su se uklopili, a nama ostalima bilo je
teko. Ali i u pogledu onoga to smo uili, drugi su to razumeli, jer su znali razne
stvari, a nama je opet bilo teko.
Svi treba da znaju dobroinstva Boija. Svako treba da razume ta mu je dato.
zato nam je, inae, Bog dao um? Da ispitujemo, da izuavamo, da sledujemo
sebi samima, itd? Bog nije oveku dao um, zato da bi pronaao kako da sa
jednog mesta bre pree na drugo, ve zbog neega to je mnogo vanije: da
spoznamo kako da krenemo putem naeg naznaenja, kako da priemo Bogu,
kako da uemo u zemlju istinitu, u Raj.
Kakva je dobroinstva uinio Bog Izrailjskom narodu! Kakve znake! Kakva dela!
Kada je, meutim, Mojsije, sa tablicama deset Bojih zapovesti, zakasnio da sie

sa gore Sinaja, narod ve bee dao svoje zlato, da se napravi zlatno tele, da mu
se poklone (vidi Iz. 32, 1-6). U nae vreme nema ni jednog oveka sa... teleim
umom. Zbog toga za onoga ko je obrazovan, nema opravdanja zato ne bi
razumeo ta je ispravno. Bog je dao oveku um, da bi ovek pronaao svoga
Tvorca. Evropljanima se um pomutio. Oni pate od smuenosti i padaju sa litice,
jer su izbacili Boga iz svog ivota.
Ima i onih, koji, iako su dobili sve predispozicije - um, pamet, itd., da bi
napredovali, ne paze ta govore. Ako im da neki savet, oni kau "razumeo
sam", i onda ure da to uproste. Na Svetu Goru dolaze pametni momci. Oni
odmah uhvate smisao onoga to im govori, ali uhvate vazduh jer ne paze. A
ako, i sa manje pameti, paze, ako sa panjom sluaju to im se govori, u njima
ostaje ono to uju. A razumeju mnogo. Odavde i odande uzimaju, pune se
znanjem a ne ine nita. Ne koriste um koji im je Bog dao, zaglupljuju se. Imaju u
sebi gordosti, i ne dozvoljavaju da ih oseni boanska blagodat. A oni koji nisu
mnogo pametni, veoma su smireni. Kau. "Nisam razumeo", i ponovo pitaju:
"Kako si to rekao?", i pokuavaju da to ispune. Takvi su ispunjeni radou i
napreduju. Smireni ovek je esto veoma uen, a egoista, poto nema smirenje
ne eli da pita, pa ni ne zna. Arsenije Veliki[9] je bio najobrazovaniji u itavoj
vizantijskoj imperiji. Teodosije Veliki ga je drao kao uitelja svoje dece, Arkadija i
Onorija. Kada je, pak, Arsenije kao monah otiao u pustinju, on sede pokraj Avve
Makarija, koji je bio nepismen, i ree: "Ni azbuku njegovu ne znam"!
- Stare, kako se postie, da stvari ne istraujemo samo umom?
- Um treba pravilno da radi. Da radi na velianju Boga, da radi kako bi Boga
pronaao, a ne da sebe gradi bogom. Oni koji imaju /dobar/ um, treba da budu
duhovno napredni. Jedan pogled da bace, razumeju. Kada neko radi na svom
umu, on moe da pomogne drugima, a moe i da ga mui. Imam pred oima ono
to se dogaa meu laicima. Znao sam jednog deaia koji je ostao siroe,
zajedno sa troje svoje brae, a njihova majka se preudala. Siroii nisu imali
ljubavi ni od majke ni od svog ouha. Taj jadniak, kada je odrastao, postade
trgovac. Jednom prilikom u da je neko umro i za sobom ostavio troje siroadi.
Saali se na siroie, ode toj eni i ree: "eli li da se uzmemo i da ivimo kao
brat i sestra, i da othranimo ovu decu"? I ona se sloi. Sada ive duhovnim
ivotom, itaju sinaksar, dobrotoljublje, idu u manastire, imaju duhovnika. Ovaj
ovek je ispravno razmiljao i u skladu sa tim i inio, i zadobio je blagodat Boiju.
A neko bi mu rekao: "Sada e da mui tu decu, kao to su nekad tebe muili".
Ovaj ovek, meutim, nije hteo da potrai zadovoljenje u zlu nego u dobru. Jedni,
dakle svoj um koriste za postizanje dobrih dela, a drugi za propast. Pokvarenost
ih na to primorava.
Vidimo to i u pripovesti o Avelju i Kajinu (vidi: Post. 4, 2-15). Moda je Bog
drugaijim nainio Avelja a drugaijim Kajina? Avelj je meutim, na ispravan
nain upotrebljavao um koji mu je Bog dao. Razmiljao je: "Bog mi je dao sve.
Zar da mu ne dam jedno jagnje?" I uze i zakla najbolje jagnje. Kajin uze ito sa
plevom, i sve to zajedno ponudi Bogu na rtvu. Jedan je Bogu prineo najbolje
jagnje, a drugi nekorisnu plevu. Dobro, ako ne eli da ponudi jagnje, uzmi i
samo malo istog ita. Kajin je na alost, uzeo ito sa plevom i to spalio. ta je
prineo jedan, a ta drugi? I Bog prihvati rtvu Aveljevu. A Kajin tada postade

ljubomoran i ubi Avelja. Bog uze Avelja u Raj, a Kajin, kao divlja zver, otide u
umu. Bog je svakako dao slobodu, ali je Avelj tu slobodu pravilno iskoristio.

POGLAVLjE II
RACIONALIZAM NAEG VREMENA
Sadraj
Razum u duhovnom ivotu
- Stare, kakva je uloga razuma u duhovnom ivotu?
- Kog razuma? Ovoga sveta? Taj razum[1] nema nikakve uloge u duhovnom
ivotu. Aneli, Svetitelji ulaze kroz prozor, a ti ih gleda. Razgovara sa njima, i
oni odlaze... Ako ovo pokua da objasni razumom, to ne ide. U nae vreme
kada su znanja veoma uznapredovala, poverenje samo u razum je na alost,
uklonilo veru kao temelj, i ispunilo due pitanjima i sumnjama. Zbog toga nas
uda utvruju, jer se udo dogaa i ono se ne objanjava Razumom (= logikom).
Vera u Boga privlai boanske sile dole, i svi ljudski zakljuci se preokreu. ini
uda, vaskrsava mrtve i ostavlja nauku sa otvorenim ustima. Sve vezano za
duhovni ivot spolja izgleda naopako. Ko ne obrne svoj svetski nain miljenja, i
ko ne postane duhovan ovek, nemogue mu je da spozna tajne Boije koje nam
se javljaju kao udne. Onaj ko misli da moe da spozna tajne Boije spoljanjim
izuavanjem, lii na nekog bezumnika koji pokuava da vidi Raj pomou
teleskopa.
Razum ini mnoga zla kada neko pomou njega pokua da izui ono to je
boansko, da tako shvati tajne, uda. Katolici su sa razumom doli dotle da
hemijski ispituju Sveto Priee, da bi videli da li je ono stvarno Telo i Krv
Hristova. Sveti su, meutim, verom koju imaju, uvek videli Telo i Krv u svetoj
ai. Jo malo pa e doi dotle da Svetitelje stave pod rentgen da vide u emu
se sastoji njihova svetost! Odbacili su Duha Svetoga, a ubacili su svoj razum i
sada se slue belom magijom. Jednom Katoliku, koji je imao dobro raspoloenje
- jadnik se zaplakao - rekoh: "Jedna od najvanijih razlika meu nama je ovo: vi
se oslanjate na mozak, a mi na veru. Vi ste razvili racionalizam i uopte ljudska
dostignua. Svojim razumom ograniavate boansku silu, jer ste boansku
blagodat ostavili po strani. Vi u osveenu vodicu stavljate konzervans da se ne
pokvari. Mi u ono sto se pokvarilo stavljamo osveenu vodicu, da bi postalo
dobro. Verujemo u blagodat koja osveuje, i osveenu vodicu uvamo po
dvadeset i po pedeset godina i ona se uopte ne kvari".
- Da li razum, ispravno miljenje, dolazi pre Boga?
- Moda ne dolazi razum nego gordost? U sutini, ovakva logika je pre kriva
nego ispravna. Gordost je oteenje razuma. Razum koji je egositian je gnezdo
demona. Kada se ovakva logika pretoi u naa dela, predajemo se avolu.
- A kada, stare, neko ko je duhovan treba da se suprotstavi iskuenju, zar tu
razum nema nikakvu ulogu?

- Tada, ovek treba da ini ono to je u njegovoj moi, a ono to nije neka ostavi
Bogu. Neki pokuavaju da sve postignu samo svojim umom. Takvi su, na primer
oni koji pokuaju da dostignu umnu molitvu umom. Stiskaju glavu da bi se
skoncentrisali, i posle ih boli glava. Ako se ja suprotstavljam onome emu treba
da se suprotstavljam svakoga dana, zar misli da bih to mogao, tek tako, sam da
inim? Nego, ono to kao ovek mogu, to inim, a ostalo u ostaviti Bogu. "Bog
e, kaem, dati, ukazae na ono to treba da bude". Mnogi poinju: "Kako e ii
ovaj posao, i ta e biti s ovim ili sa onim", i tako ih i zbog sitnica boli glava. Kada
neko pokua da stvari uredi samo logikom, tada mu se sve pomuti. Trebalo bi da
Boga postavi ispred svakog svog dela. Da ne ini nita, bez poverenja u Boga,
jer se kasnije njegov um bori i umara, a dua se loe osea.
- Stare, rekli ste da ne dolazite u stanje napetosti. Kako se to postie
- Ne, ne dolazim, jer se stvarima ne suprotstavljam umom. Ako mene zaboli
glava, zabolee me od prehlade ili od niskog pritiska. Tome imam da se
suprotstavim! Svakoga dana mi dolaze ljudi sa svojim problemima, sa svojim
bolovima. Mislim na one koji su proli kroz razliite probleme, kroz bolesti itd. I
ako nekome bude dobro, ne govori da mu je dobro, da se i ja poradujem malo,
nego i dalje mislim da mu nije dobro.
- Kako moe monah da pravilno uredi svoje misli, a da se ne umori od
razmiljanja?
- Stvarni spokoj biva od drugog spokoja. Bog uspokojava oveka, i ovek postaje
ovek, obouje se. Drugaije je ako radi samo umom, jer tada je sve telesno,
ljudsko.
Svetska logika umara um i oslabljuje telesne sile, ograniava srce, dok je
duhovna logika za srce blagotvorna. Um, ako se ispravno koristi, moe da
pokrene srce i da bude od pomoi. Kada um sie u srce i kada sa srcem zajedno
dela, svako delo koje inimo nije vie samo delo razuma. Razum je blagodat.
Meutim i on treba da se osveti.
- Stare, imam li ja srce?
- Ima srce, ali umesto da ono radi, tvoj um ga uutkava. Pokuaj da ostvari
logiku srca, logiku vere, ljubav.
- Kako da to postignem?
- Prvi korak - da proeta Solunom bos, da kau da si poludeo, kako bi um
otiao!!! Ti, blagosloveni, sve uzima sa matematikom tanou. Ti si astronom?
Prestani da razmilja racionalistiki, da bi mogao da radi na samom sebi.
- Stare, koje izuavanje e mi pomoi da se odvojim od logike ovoga sveta?
- Pre svega treba da ita Starenik, Filotejevu Istoriju, dakle, ne teorijske knjige,
nego one koje govore o delanju, da bi jednostavnim otakim duhom svetiteljstva
odagnao logiku ovoga sveta. Nakon toga treba da ita Avvu Isaaka, ali da ga ne
shvati kao filosofa, nego kao onoga ko je od Boga prosvetljen.
Logika ovoga sveta kvari duhovnu osetljivost
Sveti Oci su sve sagledavali duhovnim, boanskim oima. Svetootaki spisi su
pisani Duhom Bojim, i Duh Boji je taj koji tumai Svete Oce. Danas nema esto
ovoga Duha Boijeg, da bi se razumeli spisi Otaca. Sve se gleda oima ovoga

sveta, i nita se drugo ne vidi. Nema dobrih dela koja daju veru i ljubav. Arsenije
Veliki[2] je stavljao bosiljak u vodu i nije je menjao, tako da je voda mnogo
mirisala. A ta emo mi razumeti o toj ustajaloj vodi! "Ma ne razumem ovo", kau
ti. Ne zaustavlja se da vidi ima li tu jo neto, nego dobacuje zato to ne razume!
Kada se umea logika, nita ne moe da se razume - ni Jevanelje ni Sveti Oci.
Duhovni oseaj se kvari, i Jevanelje i Oci postaju oveku nekorisni, tako da on
dolazi do toga da kae: "Tolike godine se ljudi nepravedno pate podvizavanjem,
postom, itd!" Ovo je bogohuljenje. Doe jednoga dana jedan monah u Koliviju
automobilom. "Dete moje, rekoh mu, ta e tebi automobil? Ne ide to!" "Zato
stare", ree mi. Zar ne pie u Jevanelju: "sto puta vie primie i nasledie ivot
veni? (Mt. 19, 29)" Ovo, "sto puta vie primie", rekao je zato to je eleo da
ima. Ali, na monaha se odnosi ono to kae Apostol Pavle da: "nita nemajui
sve poseduju". Monah, dakle, nema nita, ali moe da raspolae tuim
vrednostima, zato to mu veruju radi njegovih vrlina. Mi monasi ne treba da
imamo! Vidite kako se uz pomo logike moe doi do pogrenih tumaenja?
Imajte uvek na umu da, ako se ovek ne posveti ( = oisti od greha), ako ne doe
boansko prosvetljenje, svako tumaenje koje e dati bie uvek smutno.
Upitae me jednom: "Zbog ega Presveta /Bogorodica/ nije uinila udo na Tinu,
i Italijani razvalie brodi "Eli" na dan njenog spomena?" A Presveta je tamo
uinila i vee udo. Unitavanje brodia "Eli" izazvalo je srdbu Grka. Grci su
shvatili da Italijani nita ne potuju i razljutili su se, i zatim su ih proterali viui
"napolje". Da nije tako bilo, Grci bi rekli: "I ovi /Italijani/ su religiozni, oni su nai
prijatelji". Ne bi razumeli bezbonost Italijana. A sada dolaze ovi sa svojom
logikom i govore: "Zato Presveta nije uinila udo?" I ta da im kae?
A drugi pitaju: "Zar su u Vavilonu, kada su u pe bacili trojicu mladia, zaista
merili vatru, i izmerili da je bila etrdeset devet lakata?" Pa kada je vatra isprva
bila sedam metara visoka, dodali su jo materijala za loenje da bude
sedmostruko vea. Zar sedam puta sedam ne daje etrdeset devet? Vidi li kako
su znali kolika je vatra? Ovde vidi jedan racionalizam, jednu bezumnu logiku,
koja je na koncu odvojena od stvarnosti. Neki od dananjih teologa zamajavaju
se i ovakvim pitanjima. Tako, na primer, pitaju: "Da li su se demoni koji su bacili
krdo svinja u more udavili? (up. Mt. 8, 32)" A znaenje je da su otili od oveka.
ta se tebe tie ta je bilo? Bolje pazi da demoni tebe ne posednu, i nemoj se
brinuti o tome gde se sada nalaze oni demoni.
- Stare, neki pokuavaju da usaglase Jevanelje sa ljudskom logikom. Tumae
Jevanelje logikom ovoga sveta bez ikakvog zazora.
- Jevanelje i logika ovoga sveta ne mogu da se usklade. U Jevanelju je ljubav.
U logici ovoga sveta je interes. Jevanelje kae: "ako te ko neko potera jednu
milju, idi sa njim dve ( up. Mt. 5, 41)". Gde je tu logika? To je skoro ludost! Zbog
toga oni koji pokuavaju da Jevanelje usklade sa logikom ovoga sveta ine
jednu runo zameateljstvo. Postoje, primera radi, razliite grupe koje se bave
filantropskim radom. Oni, tako saznaju da je neko postradao, da je osiromaio i
da mu je potreban novac. "Pomoi emo mu, ali da se prvo uverimo da li mu je
novac zaista neophodan". I onda idu dva tri puta da ga posete, da se uvere da li
mu je pomo zaista potrebna. I ako, pretpostavimo, vide da ima nekoliko fotelja u
sobama, kau: "E, pa on ima toliko fotelja u tim sobama! Poto ima toliko

nametaja, pomo mu nije potrebna". I ne daju mu pomo. Oni, meutim, ne

razumeju da je taj ovek gladan. Jer, kada neko osiromai, to ne znai da se
istog asa promeni i njegova odea. Otkud zna da taj nametaj nema od ranije,
a jo niko do sada nije doao da ga kupi? A moe biti, da mu je to poklonio neko
ko je saznao sa siromatvo njegove porodice. Takvi dobrotvori se kriju iza logike i
vre smutnje, a Jevanelje ostaje van njihovog ivota. Ljudi gledaju na stvari
spoljanje, i zato sve pogreno tumae.
- Stare, logiku i ljudsko razmiljanje koje imam, oseam kao zapreku za
napredak u duhovnom rasuivanju.
- To zaista i jeste prepreka za duhovni napredak, jer tada odlazi blagodat Boija.
ovek tada ostaje bez pomoi Boije, padne i razbije nos. Ljudsko suenje i
rasuivanje su, po pravilu, nepravedni. Rasuivanje Boije jeste ljubav,
dugotrpljenje, podsticanje. Bakterija koja izaziva tvoju duhovnu bolest je to to
stvari istrauje ljudskom logikom. Delotvoran lek su dobre misli. Kada ovek
skree desno, ima dakle, dobre misli, a raste i sposobnost njegovog srca. Stoga,
ako mnogo koristi razum, neophodno je da dobro pazi na svoje pomisli, jer i
zakljuci do kojih svojim umovanjem dolazie jesu ljudski a ne duhovni i
osveeni.
- Stare, zato tako esto padam u osuivanje?
- U tebi je Pravo koje studira, i zato osuuje. Mnogo puta odreene studije ili
neko zanimanje, na izvestan nain stvaraju jednu suvu logiku. Logika je esta
bolest onih koji umuju. Ona je sutina bolesti. Ako ima srca, logika ide mnogo
ispred tvog srca.
Ima mnogo onih koji imaju veliku mo miljenja i koji rasuuju sa egoizmom, i koji
nita ne primaju. Sve trae od drugih ali ne i od sebe. Sami ostaju u svojim
nemoima a druge osuuju. Zaista je to veoma udno! Spolja su uoblieni,
napravili su jednog spoljanjeg oveka punog licemerja i u sebi nemaju ni traga
od prostodunosti. To i jeste razlika izmeu evropskog i jelinskog duha. Kada
kaem "jelinskog" mislim na duh Pravoslavlja. Kod evropljanina nikad ne moe
da shvati kada moe, a kada ne moe da mu se priblii. Uvek kae "dobro
doli" sa laljivim osmehom. Dok Jelina moe da razume. Radostan je? To i
pokazuje. Hoe da te prevari? I to pokazuje, pa i to uvia.
- Kako biva kriv, onaj ko lako osuuje ljude, stvari ( = dogaaje) i vlasti ( dravne)?
- Samo se kreete u sferi logike, sluite se samo svojim mozgom, a ovo je
posledica toga. Dobro je za one koji imaju otvoren um, da Bog uzme ventil pa da
ga malo okrene. Koliko se um vie isprazni, toliko vie blagodat ispunjava
oveka. Kada kaem um, mislim na ljudsko rasuivanje, na egoizam, na
samouverenost. U onom momentu, meutim, kada neko shvati da ne rasuuje
ispravno i kada kae: "Rasuujem na nain ovoga sveta, moje rasuivanje nema
boanskog prosvetljenja i stoga u pogreiti. Zato ne treba da koristim to moje
rasuivanje" - tada ga Bog prosvetljuje, i tada moe ispravno da rasuuje ta je
pravo.
Pametnim ljudima iskuenje ne dolazi kao oigledno osuivanje. Kada ovek u
sebi ima ljudske elemente, on sudi ljudski i ini zlodelo. ovek treba da se udalji
od tog ljudskog elementa, da bi se njegov sud postao boanski. Sud ovoga sveta

je krivi sud. Kolike samo nepravde bivaju! Jednom prilikom za Pashu, nakon
Svete Vaskrnje Liturgije, sedosmo malo u jednu kuicu da pojedemo sir i jaje.
Pored mene je sedeo jedan monah koji je bio vodi mazgi, i koji je donosio drva.
Gledam ga, stavlja u svoj oak ono to mu je ponueno. "Jedi", rekoh mu.
"Dobro, dobro, jeu", ree mi. Gledam ga posle, opet ne jede. "Jedi, opet ti
govorim. Danas je Pasha." "Blagoslovi stare, ree mi, "ja, kad se prieujem,
ne jedem do dva popodne". Od prethodnog dana posti (tj. ne jede - prim. prev.) a
jee tek popodne! Vidi ta on ini radi blagoestivosti? A drugi mogu da ga
smatraju obinim mazgovodcem.
ovek je tajna! I ako te primoravaju da sudi, razmiljaj: "Da li je ovaj sud
boanski, ili je pun pristrasnosti?" Da li je to nesebino ili puno samovolje?
Nemojte imati poverenja u sebe niti u svoj sud. U tom sudu ima mnogo egoizma.
Mene su postavili da sudim o jednoj stvari, i iako to nisam hteo, primorali su me. I
kada sam stao na molitvu, poto sam sa nesebinou i nepristrasnou sudio,
nisam oseao onu sladost kao drugim prilikama. Nije me uznemiravala moja
odluka o tom pitanju, nego to to sam sudio kao ovek. Koliko je esto na sud
prevaran i koliko su tu esto prisutni ljudski kriterijumi! Mnogo je drskosti u
suenju. Sud pripada Bogu. To je strano! I nije vano, ako onaj ko sudi ima i
dobru nameru. Vano je ta je u njegovom sudu.
Potrebno je mnogo rasuivanja. Prirodno, svi mi imamo neko rasuivanje, ali na
alost, mnogi od nas ga ne primenjuju na sebi samima, nego na blinjima svojim.
To rasuivanje koje imamo, pomuujemo suenjem i osuivanjem i zahtevom da
se drugi poprave, dok je u stvari to trebalo da zahtevamo samo od sebe, poto
ne uzimamo dovoljno uea u duhovnoj borbi i u odsecanju sopstvenih strasti,
kako bi se dua naa oslobodila i kako bi uzletela na Nebesa.

POGLAVLjE III
NOVA POKOLENjA
Sadraj
Nestade duha rtve
Mnogi ljudi danas nisu osetili radost rtve i ne ljube trud. Lenjost i nebriga su uli,
donosei mnoga kvarenja. Nestalo je marljivosti i rtve. Uspehom smatraju kada
neto postignu bez truda, bez marljivosti. Ne raduju se, ako neto nije postignuto
bez pregora. S druge strane, ako stvari sagledamo duhovno, trebalo bi da se
raduju onda kada moraju da se trude, jer im to daje priliku za borbu.
Svi sada, i mali i veliki, gledaju kako da neto postignu sa lakoom. Duhovni ljudi
gledaju kako da se to manje trude. Svetski, pak, kako da zgrnu to vie novca,
a da ne rade. Mladi, kako da prou ispit, bez uenja, kako da dobiju diplomu, a
da ne izlaze iz kafia. I ako bi bilo mogue, da telefoniraju iz kafia, i da im daju
diplome! Da, to trae! Mnogi mladii dolaze u Koliviju i kau mi: "Pomoli se da
proem ispit." Ne ue, a kau: "Bog moe da mi pomogne". "Ui", kaem mu, "i
pomoli se". "Zato", kae, "Bog ne moe da mi pomogne". Da Bog, dakle,
blagoslovi njegovu lenjost? To ne ide. Ako ui, ali mu ne ide, onda e mu Bog
pomoi. Ima mladih koji imaju tekoe sa pamenjem ili sa razumevanjem, ali
koji pokuavaju da to savladaju. Ovima e Bog pomoi da postanu mudri.
Sreom da postoje ispiti. Jedan mali sa Halkidikija je dao ispit u tri kole i u svima
je proao[1]. U jednoj je bio prvi, u drugoj drugi, ali je on vie voleo da nae
posao i da tako olaka svom ocu koji je radio kao metalski radnik. Tako nije
otiao da studira nego se odmah prihvatio tekog posla. Ova dua je za mene
lek. Zbog takve omladine bih umro, postao bih zbog njih zemlja. Na mnoge
mlade je, meutim, uticao duh ovoga sveta tako da zbog toga trpe tetu. Nauili
su da se zanimaju samo za sebe same, i uopte ne misle na svoje blinje nego
samo na sebe. I to im vie pomae, sve vie nepodoptina prave.
Gledam danas neku neblagodarnu decu. Jedno osuuju, drugo im je teko, i srce
njihovo niti se umara niti uopte stari. Da postanu monasi, teko im je, da se
oene plae se. Dolaze, i opet dolaze na Svetu Goru... "O, teko je biti monah",
kau. Stalno treba da ustaje u pono! Nije to jedan ili dva dana!... ". Vraaju se
onda u svet. "ta da radim u ovom drutvu, s kim u se uplesti ako se oenim?
To je bezveze", kau, i opet dolaze na Svetu Goru. Malo ostanu, i kau "teko
je...".
Mladi danas lie na nove maine kad im se zamrzne ulje. Treba da promene ulje,
da bi maina krenula, drugaije ne ide. U Koliviju dolazi jadna omladina - i to ne
jedan ili dvojica - i pitaju me: "ta da radim, oe? Kako da utroim vreme?
Dosadno mi je". "Nai posao, sine". "Imam para", kae mi. "to da radim?"
"Apostol Pavle kae da "ko nee da radi neka i ne jede" (2 Sol 3, 10). Treba da
radi, da bi jeo, ako i ima para. Rad pomae ljudima da odlede ulje u njihovim

mainama. Rad je stvaranje. Rad donosi radost i odgoni stres i dosadu. Tako,
dete, da nae neki posao koji e ti se malo dopadati, i da se pokrene. Pobaj da
vidi!"
Vidi, neki se umaraju, odmaraju se i opet su umorni. Dolazi omladina u Koliviju,
sednu i umore se od sedenja. Ali me vrlo priljeno pitaju: "ta da za tebe
uradimo, ta da ti donesemo?" Nikad nita ne traim. Uvee radim, odem da
skupljam drva da zimi naloim dve pei. Mnogi posetioci sve ostave u neredu,
uprljano, smrdljive arape. Dam im tanke arape koje i donose, a oni ih posle
bace. Dam im maramice, ne nose ih. Tri puta sam u svom ivotu neto zatraio.
Jednom mladiu rekoh: "elim dve kutije ibica iz Kareje" - iako sam imao etiri
upaljaa, ali sam to uinio da ga obradujem. Otra radostan, oznoji se da ih
donese, ali ga je taj zamor odmorio, jer je osetio radost rtvovanja. A drugi je
sedeo i od sedenja se umorio. Oni trae da osete radost, ali ovek treba se
rtvuje, da bi radost dola. Radost biva od rtve. Zaista, radost dolazi od
istrajnosti. Tako, ko se dri revnosti, uspeh sledi! Muka ovekova je egoizam,
sebeljublje. To je ono to svakoga hvata.
Jednom dooe dva oficira na Svetu Goru i rekoe mi: "elimo da postanemo
monasi". "Zato", rekoh, "elite da postanete monasi? Otkuda vam je to dolo?"
Eto, doli smo ovde na Svetu Goru u posetu, i onda neto mislimo da ostanemo,
jer moda e biti neki rat". "Ajde, nemojte se sramotiti", rekoh. "Moda e da
bude nekakva rat! I kako ete da napustite vojsku?" "Nai emo neki razlog",
rekoe mi. ta e da nau. Da se prave ludi... ili tako neto da nau. "Ako sa
takvim mislima krenete da postanete monasi, od samog poetka neete imati
uspeha", rekoh im. Drugi, pak, kada je po uzrastu bio spreman da se oeni, da
zasnuje porodicu, doe i kae mi: "Zato da se oenim? Zar da stvaram decu i
porodicu u ova teka vremena?" "Dobro, rekoh. A u vreme progona, da li je ivot
stao. Zar i tada nisu radili, enili se i udavali? Da se nisi ti zamorio?" "elim da
postanem kaluer", ree mi. "Ti si umoran! Kakav e ti trudoljubivi kaluer da
bude?" Shvatate? Ako neko poe da se zamonai pa razmilja: "Zato da
ostanem u svetu, da stvaram porodicu, odgajam decu? Otii u u manastir,
izvriu neko posluanje, odgovornosti nemam, a ako mi neto kau sagnuu
glavu. Zato bih pravio kuu? Tamo u imati svoju keliju, imau hranu, itd". Takav
neka zna da je od poetka osuen na neuspeh. Postoje i takvi ljudi. Znajte, onaj
ko je vredan, stalno se trudi. Onaj ko je vredan u staranju za porodicu, i kao
monah e biti vredan, a vredan monah, da je zasnovao porodicu, i tamo bi bio
vredan.
Jedan je tako bio u nekom manastiru kao iskuenik, i nije eleo da se zamonai.
"Zato, dete moje, ostaje ovde?", upitao sam ga. "Zato to me kaluerska sufija
podsea na kacigu", uh odgovor. Nije eleo da postane kaluer, da ne bi nosio
kaluersku skufiju. Podsea ga na kacigu! A kad nosi kacigu? Samo ponekad
treba da se nosi. Gde e da ide u rat! Podsea ga na kacigu! Pa, ta on trai u
monatvu? Kad neko tako pone, kakav e kaluer da bude? Moe li da mi
kae? Na kraju je postao nekakav jadni kaluer, i nije nosio veliku skufiju.
Jednom dooe u Koliviju dvojica mladia sa kosom do zemlje. Ja poem da ih
oiam, a oni se bune. Na kraju sam im samo napravio perine. Imao sam i
jednu maku tamo. "Da je ponesem", pita me jedan. "ponesi", kaem mu. Ili

smo za Iviron, oko sat vremena putem, a on nosi maku u rukama. Poe da kii.
Kad smo stigli do manastira, on trai da ga prime sa makom. "Ne moe", rekoe
mu, i on itavu no ostade napolju na kii. A da mu kae da priuva korpiju
jedan sat, kazae: "ne mogu". Ali da celu no sedi napolju sa makom, to moe.
Jedan drugi, ode u vojsku pa pobee. Doe u Koliviju i kae mi: "elim da se
zamonaim". "Idi da odslui svoj vojni rok!", kaem mu. "U vojsci nije kao kod
kue", kae mi. "Dobro da si mi to rekao, dete, da to kaem i drugima!" U
meuvremenu su ga njegovi traili. Nakon kratkog vremena vratio se rano ujutro.
Bila je Tomina nedelja. "Tebe traim", ree mi. "ta hoe?", rekoh mu. Gde ide
u crkvu?" "Nigde", kae mi. Danas, na Tominu nedelju, u Manastiru je svenono
bdenije, a ti ne ide? A hoe da bude monah. Gde si bio?" "Bio sam u hotelu.
Bilo je tiho. U manastiru je buka!" "I ta e sada da radi?" "Razmiljam da
odem na Sinaj jer elim da ivim teim ivotom", "Uini jedno posluanje", rekoh
mu. Uoh unutra i uzeh jednu zemiku koju su mi doneli i dadoh mu. "Uzmi ovu
veliku zemiku, rekoh mu, da ivi teim ivotom, i idi!" Takvi su mladi danas. Ne
znaju ta trae, a smetnje ne otklanjaju. Gde da se posle rtvuju?
Seam se, kada sam sluio vojsku, kako si mnogo puta u sluajevima nude
mogao da uje: "Gospodine oficiru, da idem ja umesto ovoga. Oenjen je ima
decu. Da mu deca ne ostanu na ulici". Molili su oficire da dou na mesto drugog,
u prvu liniju! Radovali su se da sami stradaju a da ne bude ubijen drugi, kom bi
deca ostala na ulici! Gde e danas neko da uini takvu rtvu! udna je to stvar.
Jednom prilikom smo na poloaju ostali bez vode. Oficir vide na karti da u blizini
ima vode. Meutim, tamo su bili neprijatelji. "Ovde u blizini ima vode, ali je veoma
opasno. Ko e da ide na napuni uturu? Ni svetlo ne sme da se pali". Jedan
skoi: "Ja u da idem, gospodine oficiru", za njim drugi "ja u", pa trei "ja u! Svi
su dakle traili da idu! A nou, bez svetla, strah je veliki. "Ne moete svi da
idete!", ree oficir. elim da kaem, kako niko nije mislio na sebe. Nisu se
izvlaili, pa da neko kae. "Gospodine oficiru, mene boli noga", a drugi "mene
boli glava" ili "umoran sam". Svi smo eleli da idemo, iako je bilo opasno po ivot.
Danas postoji jedan duh mlakosti - nema muevnosti, nema rtve. Sve je
preokrenuto dananjom tetnom logikom. Vidi, nekad su rado ili u vojsku, a
danas uzimaju potvrde da su ludi, da ne slue vojsku. Gledaju ta da rade, da ne
idu u vojsku. Imali smo jednog kapetana, bilo mu je dvadeset tri godine, ali je bio
junaan! Jednom prilikom ga pozva telefonom otac, koji je bio vojni oficir, i ree
mu kako razmilja da pobegne sa prvih linija i da ode u pozadinu. A kapetan
povika: "Sram te bilo oe, da kae tako neto! Samo prevaranti tamo sede". Bio
je iskren i astan, veoma hrabar, tako da je jednom prilikom preao liniju fronta i
potrao pravo. Njegova kabanica je bila izreetana od metaka, ali nije poginuo.
Kada je bio demobilisan, uzeo je kabanicu kao uspomenu.
Nerazumna ljubav ini decu nesposobnom
Gledam ovu dananju decu, naroito ove koji studiraju, i vidim da od svoje kue
imaju mnogo tete. Iako su to dobra deca, nesposobni su. Ne misle, neosetljivi
su. Roditelji su ti koji ih kvare. Roditelji su proli kroz teke godine i ne ele da
njihova deca oskudevaju, ne ele da oskudevaju ni u emu. Ne razvijaju kod

dece ljubav prema revnosti, tako da se raduju i kada oskudevaju. Naravno, to

rade sa dobrom namerom. Uskraivati deci neto, a da ona to ne razumeju, je
tetno. Ali pomoi im da izgrade monaku svest, i da se sama raduju kada su za
neto uskraena, to je veoma dobro. Meutim, tom svojom dobrotom, tom
nerazumnom dobrotom, roditelji od njih prave nesposobnjakovie. Sve im daju u
ruke, ak i vodu, kako bi uili i kako ne bi gubili vreme. Tako i mladii i devojke
postaju nesposobni. Tako ta deca, i onda kada ne ue, ele da sve dobiju na
ruke. Od dobre namere poinje zlo. "Ti dete moje samo da ui. Ja u arape da
ti donesem, noge u da ti perem. Uzmi kola, uzmi kafu"! I deca ne razumeju
koliko je umorna majka koja im sve to donosi, jer se sami ne trude. I onda poinje
- tanjir za jednokratnu upotrebu, odelo za jednokratnu upotrebu - jedu pice, a ne
znaju ni da ih stave na papir!... Tako postaju sasvim nesposobni ljudi. Umaraju se
od ivota. Ako im se pertla odvee, kau: "Mama, vei mi pertle!" Takva deca da
kasnije postanu vredna? Oni kasnije nisu ni za brak ni za monatvo. Zato kaem
majkama: "Ne dajte deci da stalno ue. itaju, itaju pa im dotui. Neka naprave
petnaest minuta ili pola sata pauze, da obave i neki posli u kui, da se malo
pomue".
Ove zle navike savremene omladine prenose se i na monatvo. Tako vidite u
manastirima da ima po sedam pisara, i svi mladi i obrazovani, zajedno sa
starijima. Nekada je bio jedan pisar, a i taj nije imao dva razreda gimnazije, a
sam je zavravao itav posao. A sada i da ih je sedmorica i da vredno rade, ne
mogu da savre ni svoje duhovno posluanje, nego neko stariji mora da im
pomogne!
Poredak mranih sila
Dananja nesrena deca stradaju od razliitih teorija. Zbog toga su smuena i
oamuena. Dete, tako, jedno eli da ini a ini drugo. eli da ide na jednu
stranu, ali ga struja ovog vremena odnosi na drugu stranu. Velika je propaganda
sila tame, koja zavodi onu decu koja ne misle mnogo. U kolama neki uitelji
govore: "Da biste uspeli, nemojte potovati roditelje, nemojte im se potinjavati", i
tako decu ine nesposobnom. Ta deca kasnije ne sluaju ni roditelje ni uitelje. I
smatraju da je to opravdano, jer misle da tako treba da rade. A i drava to
podstie, i oni koji su na vlasti, i iskoriavaju ih i oni koji ne mare ni za
otadbinu, ni za porodicu, ni za bilo ta, ne bi li kako ostvarili svoje planove. E,
sve ovo, malo po malo, priinjava veliko zlo dananjoj omladini. I to veoma veliko
zlo, koje vodi tome da deca za svog vou imaju rogatog avola! Satanizam se
mnogo proirio. uo sam da u nekim centrima, itavu no pevaju: "satano, mi te
oboavamo, ne elimo Hrista. Ti nam sve daje". Strano! ta vam daje a ta
vam uzima, nesrena deco!
Mala deca, razdraena kafom i cigaretama... Kako da vidi ist pogled, kako da
vidi blagodat Hristovu na njihovim licima! Imao je pravo jedan arhitekta, kada je,
jednoj grupi mladih koji su ili na Svetu Goru, rekao: "Nae oi su kao oi
pokvarene ribe". Doao je na Svetu Goru sa desetak mladia, od osamnaest do,
otprilike, dvadeset pet godina. On se duhovno preobratio, ali su mladii iveli
raspusnim ivotom. Jednom prilikom, on im dade karte da idu na Svetu Goru.

Poao sam iz Kolivije i oni me susretoe na putu. "Sada idem, rekoh im, ali hajde
da malo ovde posedimo". I sedosmo. Tada naioe i neka deca iz Atonijade.
"Sedite i vi malo ovde", rekoh im. I sedoe. Onda arhitekta ree ovim koji su bili
sa njim: "primeujete li neto?" Oni rekoe da ne primeuju. "Pogledajte malo lica
jedni drugima, a posle pogledajte lica ovih drugih mladia. Da vidite kako njihove
oi sijaju, a nae su kao kod pokvarene ribe. Zamuene, izmenjene... A oi druge
dece su sijale! Jer deca iz kole ine metanije, idu na slube. ovek se poznaje
po oima. Zbog toga je i Hristos rekao: "Svetiljka telu je oko (Lk. 11, 34)". Koliko
mladih dolaze na Svetu Goru, obilaze sve manastire i postaju monasi, ali pored
svega - kako bi rekli? - nemaju karamele u manastirima, ali imaju radost od koje
im lice sija. U svetu, pak, imaju sve to poele, ali jadnici uasno ive.
Do nas sa svih strana dolaze razliite struje. Sa istoka nam dolazi induizam, i
druge tajne religije, sa severa stie komunizam, sa zapada gomile teorija, sa
juga, iz Afrike, magija i druge bolesti. Jedan mladi, zahvaen takvim strujama,
doe jednom u Koliviju. Shvatio sam da su ga tu dovele molitve njegove majke.
Kada smo malo porazgovarali, rekoh mu: "Vidi, dete moje, da nae duhovnika,
da se ispovedi i da te pomae, i da ti sada od poetka pomogne. Treba da te
pomau, jer si odbacio Hrista". Zaplaka se jadnik. "Molio sam se, oe, ree mi,
jer ne mogu ovoga da se oslobodim. Napunili su mi glavu. Shvatam da su me
ovde dovele molitve moje majke". Koliko je pomogla molitva majke!
Onesposobljavaju jadnike kada ih obrlate, a onda ih hvata strah, stres i prihvataju
se narkotika itd. Sa jedne nizbrdice na drugu. Neka im Bog pomogne!
- Stare, da li se interesuju kada im neko kae da je to satanska rabota?
- Kako da ih ne interesuje? Ali to treba uiniti na pravi nain.
- Kako takvi mladi mogu da spoznaju Hrista?
- Kako da spoznaju Hrista, kad, pre nego to su se upoznali sa Pravoslavljem,
idu u Indiju kog gurua, ostanu tamo dve tri godine, omame se magijom, saznaju
tamo da u Pravoslavlju postoji mistika, pa onda dolaze ovde da trae vienje
svetlosti, da trae via stanja itd. A kada ih pita: "Koliko vremena ima a da se
nisi priestio", kau: "Ne seam se, ako me je majka priestila kad sam bio mali".
"Jesi li se nekad ispovedio?" "Ne interesuje me ta tema". ta tu moe da se
oekuje? Nita o Pravoslavlju ne znaju.
- Stare, kako im se moe pomoi?
- Od onog trenutka kad kau "estabiliment" Crkve,[2] kako da im se pomogne?
Shvata li koliko tako moemo da se saglasimo? Meutim, oni mladi koji imaju
dobro nastrojenje bivaju pomognuti i prilaze Crkvi.
"Ne dirajte decu!"
- Stare, ta e biti sa decom koja dana odrastaju bez discipline?
- Njima je malo toga olakano. Roditelji koji ne razumeju znaaj discipline
ostavljaju deci na volju, i na kraju od njih stvaraju propalice. Ti kae jednu re, a
oni tebi pet bezobraznih! Takvi mogu da postanu kriminalci. Dananja mlade je
sasvim rasputena. Sloboda! "Ne dirajte decu!" A deca kau: "Gde emo jo biti u
ovakvom poloaju?" Nastoje stoga da se bune, da ne sluaju roditelje, da ne
sluaju uitelje, da ne sluaju nita, da ne uju nikoga. Ovo im olakava njihov

cilj. Ako od dece ne stvaraju buntovnike, kako e ta deca kasnije da budu u

raznim partijama? Vidi, jadnici su sasvim demonizovani.
Ako se sloboda ne razvija u duhovnom ivotu, da li e se razviti u ivotu ovoga
sveta? emu im takva sloboda? To je propast. Zato i sa dravom ide onako kako
ide. Mogu li dananji ljudi da razvijaju slobodu koja ima je data? Sloboda, ako je
ovek pravilno ne upotrebljava je katastrofa. Svetski razvoj sa ovom
ogrehovljenom slobodom doneo je duhovno ropstvo. Duhovna sloboda je
duhovno potinjavanje volji boijoj. I vidi, dok je poslunost sloboda, iskuenje
zla je predstavlja kao ropstvo i deca se tome suprotstavljaju, naroito u nae
vreme, u kome su zatrovani duhom buntovnitva. A prirodno, umorni su mladi i
od raznih ideologija dvadesetog veka, koje na alost i dalje iskrivljuju divotu Boga
i Njegove tvorevine, ispunjavajui ljude stresom i udaljujui ih od radosti, od
Boga.
Znate li ta smo pretrpeli kada smo otputeni iz vojske? Da se to dogodilo
dananjoj omladini, sve bi ih slomilo. Bila je 1950-ta kada se zavrio gerilski rat.
Mnoge klase vojnika su bile otputene u isto vreme. Neki su u ratu bili etiri i po
godine, neki etiri, neki tri i po. I zamislite, nakon svih tih muka, stigosmo u
Larisu, otidosmo u Tranzitni centar, ali je tamo sve bilo puno. Onda odemo do
hotela. Ali ni tamo nisu eleli da nas prime, ak i da platimo. Kau ti: "Vojnik! Gde
emo s njima? Usmrdee nam ebad!" Sreom, jedan oficir nas je spasao - da je
iv i zdrav! Otiao je i saznao vozni red vonje, kada premetaju vagone itd.
Sakupio nas je i smestio nas u vagone! "Nou e ih, ree, premetati, ali nemojte
da se plaite - tek ujutru e da krenu". Celu no smo se klackali. Napokon
stigosmo u Solun. Neki koji su bili odatle otidoe svojim kuama. Mi ostali
odosmo u Tranzitni centar, ali je tamo sve bilo puno. Odemo do hotela, i tamo
nita! Molio sam ih u hotelu: "Dajte mi jednu stolicu da sedim unutra i platiu vam
duplo nego to kota soba sa krevetom!" "Ne moe!", kau mi. Moda su se
plaili da e neko videti kako dre vojnika pa da e ih tuiti. I ostalo je samo da
ode napolje, i da no provede na zidu! Na svim trotoarima su bili vojnici, kao
da je parada! Shvata: da su se dananji mladi nali u takvoj situaciji, spalili bi i
Larisu i Solun i celu Tesaliju i Makedoniju! Ovde gde nemaju nikakvih tekoa,
pogledaj ta rade! Osvajanja, katastrofe... A ona jadna omladina tada, nije imala
nikakvu raunicu. Oseali su svakako izvesnu gorinu, ali uopte nisu pomiljali
da uine nekakvo zlo, iako su imali da pretrpe velike nevolje i da budu napolju na
hladnoi. Osakaeni u ratu - kolika je to rtva ovih jadnika! - a nakon toga, kao
poslednje "hvala", bilo je da spavaju napolju. Pravim malo poreenje, kakvi su bili
mladi nekada a kakvi su sada... Svet se tako izmenio, a ni pedeset godina nije
prolo.
Dananja mlade je slina govedu koje je vezano na livadi i koje udara nogom,
otkine ular, rui ogradu i pone da tri, ali se saplete, grozno povredi nogu, da bi
ga na kraju zaklale divlje zveri. Obuzdavanje je od pomoi, kada je dete malo. To
se vidi, kada se recimo uspne na zid i postoji strah da ne pogine. "Ne, ne",
vikne, i malo ga pljesne. Kasnije ne misli da tako moe da pogine, nego misli
da ne dobije batine, pa pazi. Danas nema straha ni u koli, niti u vojsci ima zorta.
Zato danas mladi daju lekcije roditeljima i narodu. U vojsci opet, to je tvra bila
obuka, to su se bolje pokazivali u bici.

Mlad ovek ima potrebu da ga neko duhovno vodi, da ga neko savetuje i da ga

slua, kako bi dospeo u duhovnu sigurnost, bez opasnosti, straha i stranputica.
Svaki ovek, tokom uzrastanja, tokom godina, zadobija neto od sebe samog i
od drugih. Mlad ovek se dri onoga to je primio. Onaj ko je odrastao uzima ono
to je korisno i od sebe i od drugih i time se slui da pomogne mlaem da ne
grei. Onaj ko je mlad, ako to ne slua, sam na sebi isprobava. S druge strane,
ako slua, imae od toga koristi. Doli su tako u Koliviju neki mladii iz jedne
hrianske organizacije, govorei sa samopouzdanjem. "Nemamo potrebe ni za
kim. Sami emo nai na put!" Ko zna? Moda bi, na neki nain na to mogli biti
primorani. Kada je dolo vreme da idu, upitae me kako da dou do puta, da bi
ili za manastir Iviron. "Kuda da idemo", rekoe. "Dobro, deco, rekoh im, rekoste
da ete sami nai put. Vama niko nije potreban. Zar niste tako malopre rekli?
Najmanji je problem ako se zagubite sa ovog puta. Malo ete da se pomuite,
neko e naii i rei e vam: "Ovuda idite". Ali onaj drugi put, onaj put koji vodi
gore, Nebesima, kako ete taj put nai sami bez putevoditelja?" Jedan od njih
ree. "Starac ima pravo".
Mladi treba da prou
ispit istote
Dooe danas dvoje-troje studenata i rekoe mi: "Stare, pomolite se da
poloimo ispit". A ja im rekoh: "Moliu se da poloite ispit istote. To je mnogo
vanije. Sve ostalo dolazi kasnije". Zar im nisam dobro rekao? Da, velika je to
stvar da na licima dananje omladine vidi estitost i istotu! Veoma je to velika
stvar!
Dolaze neke devojke koje su zaista povreene. ive sa svojim mladiima a da
nisu u braku, i ne razumeju da namere tih momaka nisu asne, i zbog toga bivaju
oteene. "ta da radim oe", pitaju me. "Pijanica se drui sa bekrijom, ali se ne
eni njegovom erkom". Prekinite tu vezu. Ako vas zaista vole, oenie vas. A
ako vas odbace, znai da vas nisu ni voleli, i tako ete utedeti svoje vreme".
Lukavi pomuuje mladalake godine, jer mu kao oruje slui buenje putenosti, i
pokuava da uniti mlade u ovom tekom periodu kroz koji prolaze. Um je jo
neutvren, i u njemu postoji velika praznina, a duhovne uzdranosti nema
uopte. Zato mlad ovek, u ovim kriznim godinama, svagda treba da osea
potrebu za savetima starijih od njega, da se ne bi okliznuo na slatku strminu
svetskih provalija, koje bez prestanka ispunjavaju duu stresom i za venost je
udaljavaju od Boga.
Shvatio sam da jednom normalnom detetu, u doba mladosti, nije lako da
postigne takvo duhovno stanje da ne pravi razliku jer "nema vie muko ni
ensko" (Gal. 3, 28). Zbog toga su duhonosni Oci i savetovali da mladii ne ive
sa devojkama, ma kako duhovni bili, jer je taj uzrast takav da im ne pomae.
Iskuenje prlja mladost. Zbog toga je uputnije da mlad ovek bude i glup za
devojke (ili devojka za mladie) zbog svog duhovnog staranja i istote, i da
ponese ovaj teki krst. Jer u tom tekom krstu je skrivena sva sila i premudrost
Boija, i mlad ovek je tada jai od Samsona (up. Sud. 15, 14 i dalje) i mudriji od
Solomona (up. 1Sam. 3, 9-12). Najbolje je da pazi dok ide, i da se ne osvre

desno i levo, ak ako su u pitanju i osobe sa kojima je u srodstvu, jer ih navodno

prezire i sa njima ne govori, tako da od njih nema tete. I oni, meutim, mogu biti
od ovoga sveta, ljudi koji smiljaju svako zlo. Hiljadu puta je bolje da bei kao
divlja ivotinja od ljudi nakon Liturgije, kako bi zadrao svoju duhovnu panju.
Udaljavajui se nakon slube, umesto da sedi i gubi vreme u konim odelima (ili
kravatama) i da se duhovno razdrauje zbog ogrebotina koje e mu na srcu
napraviti neprijatelj.
Istina je da svet na alost truli, i da ako odatle i doe neka dua koja eli da
ouva istotu, ona zaudara. Ovde, meutim, postoji razlika, jer Bog nee traiti
od hriana koji ive danas, isto to je traio od onih koji su iveli u ranijim
epohama a koji su eleli da ouvaju svoju istotu. Potreban je duevni mir, i mlad
ovek e ga zadobiti ako ume da se bori, da se udalji od uzroka, a Hristos e mu
pomoi. Boanska ljubav, ako se razgori u njegovoj dui, je toliko vrela da ima
mo da saee svaku drugu elju i svaku runu predstavu. Kada se zapali ova
vatra, tada se oseaju boanska zadovoljstva, koje niko ne moe uporediti sa
bilo kojim drugim uivanjima. Ko okusi ovu nebesku manu, na njega vie nee
ostavljati nikakav utisak razliiti divlji plodovi. Zbog toga treba da vrsto uhvati
svoj volan, da se prekrsti i da se ne plai. Nakon male borbe primie veliko
bogatstvo. Jer kada nastupi as iskuenja potrebna je hrabrost, i Bog ini uda
da bi pomogao.
Meni je pripovedao starac Avgustin[3] : Kao iskuenik je bio u jednom manastiru
u Rusiji, u svojoj otadbini. Tamo su skoro svi bili stari, i njega su poslali da
pomae u ribolovu nekom oveku koji je radio u manastiru, jer se manastir
izdravao od ribolova. Jednoga dana doe erka ovog oveka, i ree ocu da brzo
ide kui radi nekog neizbenog posla, a ona ostade tamo da pomae. Meutim,
iskuenje zagospodari njome, i ona se bez razmiljanja raspali grenim
namerama. U tom momentu zbuni se Antonije - to mu je bilo svetovno ime - jer
se sve dogodilo iznenada. On se prekrsti ree. "Hriste moj, bolje je da se udavim
nego da zgreim", i skoi pravo u duboki potok! Ali Dobri Gospod, gledajui na
veliko herojstvo istog mladia, koji se poneo poput novog Svetog Martiniana[4]
kako bi sauvao istotu, zadra ga iznad vode tako da se nije ni okvasio! "Kada
sam skoio, ree mi, sa glavom na dole, nisam shvatio kako sam se naao
uspravno iznad vode, tako da se ni moje odelo nije pokvasilo!" U tom asu osetio
je i neko unutranje smirenje sa neizrecivom sladou koja je sasvim unitila
svaku grehovnu pomisao i svaku telesnu razdraenost, koja je ranije nastala
zbog neistih pokreta devojke. A kada je devojka videla Antonija kako stoji nad
vodom, poe pokajniki da plae zbog greha koju je poinila, potreena ovim
velikim udom.
Hristos ne trai velike stvari, da bi nam pomogao u naoj borbi. Jedan mladi mi
je priao kako je iao na Patmos[5] radi poklonjenja, ali mu je iskuenje postavilo
jednu zamku. Dok je iao, jedna turistkinja se raspali i zagrli ga. On je odgurnu i
ree: "Hriste, ja sam ovde doao radi poklonjenja, a ne radi zaljubljivanja". To
ree i pobee. Uvee u hotelu, u vreme kada se molio, vide Hrista u nestvorenoj
svetlosti. Vidite ta je zadobio samo jednim odgurivanjem? Neko drugi se
godinama bori i ini velike podvige, da bi se kako udostojio neeg takvog! A ovaj
vide Hrista, samo zbog toga to se usprotivio iskuenju. Naravno da ga je ovo

duhovno veoma osnailo. Kasnije je nekoliko puta viao Svetog Markela, Svetog
Rafaila, Svetog Georgija. Jednom doe i ree mi: "Pomoli se oe, da ponovo
vidim Svetog Georgija. elim malo utehe, a utehe nemam u ovom svetu!"
A vidi u kakvo stanje dolaze drugi mladi! Jednom doe u Koliviju neki mladi sa
svojim ujakom koji mu je bio vrnjak i ree mi. "Pomoli se za jednu devojku.
Nesrenim sluajem je slomila prljen. Njen otac je vozio, i zaspao je za
volanom. On je poginuo a devojka je tako nastradala. Dau ti njenu fotografiju".
"Nema potrebe", rekoh. Dok smo razgovarali, ja uzmem fotografiju i imam ta da
vidim! Devojka lei dole a dvojica je dre. "Ko su joj ovi", upitah. "Prijatelji", kae
mi. "A ovo ta je? ta to rade?". "Nita, kae, to su joj prijatelji". Nemoj pogreno
da razume decu", ree mi njegov ujak, "takva je dananja omladina". "Pomoliu
se, rekoh u sebi, ali ne da joj popravi kimu nego da joj ispravi um. I njoj i tebi,
izgubljeni ovee". Gde je estitost? Trebao je ujak da je izgrdi. Duhovna deca...
da ima duhovnika i da se nae u takvom stanju! Nije bilo razloga da je dvojica
tako tegle, a drugi da mi pokazuje fotografiju! I nisu ni pomislili da tako neto nije
u redu. Mene to ne dotie, ali to nije ispravno. Kakvu porodicu e stvoriti ovakva
omladina? Neka ih Bog prosvetli da dou k sebi.
Sa kakvim su odricanjem nekada, devojke uvale svoju istotu! Seam se da su
tokom rata neki seljani bili prinueni da u zimu sa svojom stokom odu u brda.
Mukarci su od smrznutog drvea napravili nekakvu krovinjaru da se zatite od
hladnoe. ene su, pak, bile primorane da se tu smeste zajedno sa njima,
poznatim ljudima iz njihovog sela. Jedna devojka i jedna starica su bile iz nekog
udaljenog sela, i one su bile primorane da budu u jednoj od ovih drvenih
krovinjara. Tu su, na alost bili i neki bezboni straljivci koji nisu mnogo marili
to je rat. Nisu saoseali sa svojim blinjima koji su ranjavani i ginuli, nego su,
kada bi nali vremena, gledali kako da sagree, jer su se plaili da sluajno ne
poginu a da se ne iive dovoljno. A trebalo je, makar u vreme opasnosti, da se
pokaju. Jedan takav, koji, kao to rekoh, ni u vreme rata nije mario za pokajanje,
ve je vrebao priliku da grei, toliko je runo uznemiravao devojku, da je ona
zbog toga bila primorana da bei. Ona je radije odabrala da se smrzava, pa ak i
da umre napolju na hladnoi, samo da ne izgubi svoju ednost. Kada je sirota
starica videla da je devojka pobegla, poe i ona za njom da je trai, i nae je na
tridesetak minuta hoda, pod nadstreicom crkvice[6] Svetog Pretee Jovana.
Pretea se brinuo za estitu devojku i doveo ju je u svoju crkvicu, za koju devojka
uopte nije ni znala da postoji. I ta dalje uini Sveti Pretea! Probudi jednog
vojnika[7] iz sna, i ree mu da ide do njegove crkvice koja je bila u blizini. Ustade,
dakle, vojnik i krenu u no osvetljenu snegom, i doe do crkvice za koju je
otprilike znao gde se nalazi. I ta vidi! Jedna starica i jedna devojka, u snegu do
kolena, pocrnele i ukoene od hladnoe. Vojnik odmah otvori crkvicu, i nekako
uoe. Vojnik nije imao nita da im da osim jedne marame i rukavica, za koje im
ree da ih stavljaju naizmenino. One mu ispriae o iskuenju koje ih je snalo.
"Dobro, ree vojnik devojci, kako si se odluila da pobegne usred noi, u zimu i
u nepoznatom kraju?" A ona mu odgovori: "Ja sam samo to mogla da uradim, a
verovala sam da e me Hristos izbaviti". Tada vojnik, spontano, sa saoseanjem,
a ne prosto da bi ih uteio, ree: "Vaim mukama je doao kraj. Sutra ete biti
kod svoje kue". One se veoma obradovae ovim reima. I zaista, L.O. M.[8] se

pokrenuo, put je otvoren, i sledeeg dana ujutru, vojska koja je tamo bila se
sklonila, i ove jadnice otidoe svojoj kui. Ove Grkinje koje su bile odevene, a ne
obnaene, blagodau Boijom, treba da se dive i da blagodare. Nakon ovoga,
ona zver[9] - neka mi Bog oprosti - ode i ispria komandantu, kako je neki vojnik
razvalio vrata crkvice i unutra pustio mazge! Komandant mu ree: "Ne verujem
da je on tako neto uinio!" I taj napasnik je na koncu zavrio u zatvoru.
Istinita ljubav raa kod mladih saznanje
- Stare, oni koji bi eleli da unite drutvo, napadaju na temelje, na koren, na
decu, kako bi postigli svoj cilj.
- Nee u tome uspeti. Zlo e unititi njih same. U Rusiji su bila velika stradanja i
vidi ta se dogodilo nakon samo tri generacije. Vidi ta se sada dogaa!
Gospod nije napustio svoje. Niti e grehe dananje mladei suditi na isti nain
kao to je sudio u nae vreme.
- Stare, kako dolazi do toga, da neki mladi koji ive sasvim svetskim ivotom, po
pitanjima vere daju veoma ispravne odgovore?
- Ovi mladi imaju dobro nastrojenje, ali ne mogu da se obuzdaju i da se priblie
veri. Zbog toga daju ispravne odgovore. elim da kaem, da ako neko hoe da
krene nekim putem - on to eli, ali ne moe da krene. Onaj ko ga gleda kako
pokuava, treba to da ceni. Takve ljude Bog nee napustiti, jer nemaju u sebi
zlobe. Doi e as kada e imati snage da krenu napred.
- Kako se moe prii mladima koji su zastranili?
- Ljubavlju. Ako postoji istinita, izvorna ( = nepatvorena) ljubav, mladi to odmah
primaju i prilaze. Mladi dolaze u Koliviju, sa razliitim problemima. Primim ih,
poastim ih, priam im, i uskoro postajemo prijatelji. Otvaraju svoja srca i primaju
moju ljubav. Neki, zlosreni, tako su okotali! Trae ljubav. Meutim, vidi se da
nisu osetili ljubav ni od majke ni od oca. Kada sa njima sastradava, kada ih
voli, zaboravljaju na probleme, na narkotike, nestaju i bolesti, ostavljaju se i
bezakonja, i vraaju se na Svetu Goru kao blagoestivi poklonici. Jer na neki
nain su spoznali ljubav Boiju. I vidim da u sebi imaju velikodunost koja ti
slama srce. Treba da ne primaju ekonomsku pomo. Kada im treba, neka se
prihvate posla a u kolu da idu uvee. Ti mladi ljudi zasluuju da im se pomogne.
Na novoj eleznikoj stanici u Solunu postoje kue, gde mnogi mladi, devojke i
mladii borave zajedno. U prostoru koji je dovoljan za troje boravi po njih
petnaestoro. Oni potiu iz rasturenih porodica - ta da rade, da kradu? Ali imaju
estitost i ne mogu da kradu. Godinama sam mnogima govorio da im priu, da
im pomognu. Govorio sam da sagrade nekakav hram da ih tamo okupljaju. Sada
imaju jednu malu crkvicu, posveenu Apostolu i akonu Filipu, zatitniku
eljezniara.
Oduvek sam znao da ako neko od malena ne iskoristi prilike koje su mu date,
avo e ih iskoristiti. Zato kae poslovica: "gvoe se kuje dok je vrue"?
Kovai, kada ele da prilepe dva komada gvoa - ne mislim danas kada imaju
aparate za zavarivanje - stavljaju gvoe u vatru, a onda sipaju vrelu vodu, i tako
ga lepe. A ako se ohladi, onda nee da se prilepi. Isto hou da kaem i za mlade.
Kada im se prui prilika, ako je ne iskoristi, kasnije e poeti da se bavi drugima,

da sudi, da osuuje, jer se blagodat Boija udaljila. Dok, ako ima boansku
revnost i ako pazi, napredovae. Zbog toga roditelji, koliko mogu, treba da
pomognu deci dok su mala. Deca su kao prazne kutije. Ako se ispune Hristom,
svagda e biti blizu Njega. Ako ne, veoma je lako da, kada odrastu, krenu
stranputicom. A ako su kao mali dobili takvu pomo, ako se kasnije malo i udalje,
ponovo se vraaju. Drvo koje se pomae uljem ne truli. Ako se deca malo
pomau blagoeem i strahom Bojim, kasnije nemaju teskobe.

POGLAVLjE IV
DRSKOST I NEMANjE ASTI
Sadraj
Bestidnost proteruje pobonost
- Stare, odakle dolazi bestidnost?
- Bestidnost je drskost, i ona daleko izgoni strah Boji, kao dim koji koristimo da
bismo oterali pele od konice.
- Stare, kako da se oslobodim bestidnosti?
- Smatraj sebe manjim od svih. Za to je potrebno mnogo smirenja. Kao najmanji,
treba da prema svoj brai svojoj ima potovanje i estvovanje. Svoje misli treba
da izlae smireno, ne pokazujui se kao onaj ko sve zna. Tada e te Bog
posetiti i napredovae. Pasivna (prikrivena - prim. prev.) bestidnost je tvoj
najvei neprijatelj, jer to izgoni blagoee. Obino za bestidnou sledi
buntovnitvo i, u poetku se, raa neosetljivost i nezaintenerpvanost za male
grehe, na koje se ovek, malo po malo, navikava i na njih poinje da gleda kao
na neto prirodno ( = normalno). Tako, meutim, u dui ne ostaje nita drugo do
uznemirenost. ovek ak ne moe ni da razume ta mu je, jer mu je srce spolja
zaprljano (=ublatnjavljeno) pa ne osea koliko je tvrdovrat.[1]
- Kakav je, stare, odnos prostodunosti i bestidnosti?
- Jedna je stvar prostodunost a druga bestidnost. Prostodunost u sebi ima i
blagoea i neeg deijeg. Bestidnost je bezobzirnost.
I u neposrednosti mnogo puta ima bestidnosti. U neposrednosti i u
prostodunosti mnogo puta se, ukoliko ovek ne pazi, krije mnogo bestidnosti.
Kae neko: "Ja sam po karakteru neposredan", ili, "ja sam jednostavan", i onda
govori bestidno, a da to i ne shvata. Meutim, drugo je prostodunost a drugo je
bestidnost.
- Stare, ta je duhovno sabiranje?
- Duhovno sabiranje je strah Boji, sa dobrom milju. Taj strah, njegovo
prisustvo, donosi radost i toi med u srce - duhovni med! Vidi, jedno malo
detence, koje je stidljivo potuje svog oca, stidi se, i od stida ne gleda svog oca.
Ako neto hoe da pita, pocrveni! Da ga stavi u ikonostas. Drugo dete razmilja:
"To je moj otac", i bezobzirno istupa napred. A kad neto eli, zahteva da mu se
da, i udara nogama kao da preti.
U dobroj porodici deca ive slobodno. Postoji potovanje, ali deca nisu
pritenjena, nema vojnike discipline. Deca se raduju svom ocu, svojoj majci, i
oni se raduju njima. "Ljubav ne poznaje sram", kae Avva Isaak.[2] Postoji strah,
ali sa dobrim razmiljanjem. U ovakvoj ljubavi postoji estvovanje i potovanje, i
ona pobeuje strah. Neko je stisnut, okleva, ali se i plai, jer ne postoji stvarna
sabranost. Drugi je sabran, ali se ne plai, jer stvarno ima duhovno sabranje.
Kada je neko duhovno sabran, osea radost. Detence, tako, voli svog oca i svoju
majku, ali je i bezobrazno na neki nain, jer se ne plai da e ga istui. Uzima

oev eir, i ako je ovaj oficir, baca ga i raduje se. Ono ima jednostavnost, ali nije
bestidno. Treba da razlikujemo jedostavnost (= prostodunost) od bestidnosti. A
posle uje devojku koja sedi besposlena, kako govori majci: "Mama, donesi mi
au vode! Da bude hladna! ... E, nije hladna. Rekoh ti da mi donese hladnu".
Tako poinje, i posle govore: "Zato da se ena plai mua?"[3] U strahu je
meutim i potovanje, a u potovanju ljubav. ena treba da potuje mua, a mu
treba da voli enu. Ali danas je sve unieno ( = obezvreeno), i porodica se
raspada, jer su Jevanelje bacili pod noge. "ena treba da slua", govori mu. Ali
ako nema ljubavi, drugi te ne uje, i ne moe ni au vode da mu potrai da ti
donese. Kada neko potuje drugog, samoga sebe potuje, ali sebi ne polae
rauna. U potovanju drugoga moe biti astoljublja, ali ako se ovek pazi, onda
to izbegava.
Potovanje starijih
- Stare, esto sam runo govorio sa starijima. Shvatam da sam greio i to
ispovedam.
- Kada to razume i ispovedi. malo po malo e omrznuti sebe sa dobrom
milju, smirie se, i tada e doi blagodat Boija, a ova runa navika e nestati.
- Stare, vie puta sam govorio bestidno, iskuavajui ljubav brae, ali se plaim
bezobrazluka.
- Ne moe tako, ti si jo mlad! U jednoj porodici, odrasli su ti koji kuaju decu i sa
njima se igraju, a ne mali sa odraslima. Tako se raduju i mali i veliki. Ne ide da
jedno dete iskuava svog oca ili majku. Ne ide da jedno dete iskuava dedu ili
baku. Zamisli da neko dete, sa dobrim namerama, krene da davi oca za vrat? Ali
kad odrastao zaikava dete, ono se raduje i zadovoljno je. Tako i odrastao
postaje kao dete i zajedno se raduju.
- Stare, kada svoje miljenje kaem nekom starijem, a on mi kae neto za ta
mi razum govori da nije ispravno, trebali da se sa njim saglasim?
- Ne, ne treba se saglasiti sa neim to je zlo. Treba da kae ono to je
ispravno, ali na dobar ( = ispravan, odgovarajui) nain. "Moda to ipak ide
ovako? Kaem to kao svoje miljenje". Ili da kae: "Imam ovakvo miljenje".
Tako se, kao magnetom, privlai blagodat Boija. Ima i onih koji po navici, a ne iz
namere, iznose svoje miljenje na bezobziran nain. Meutim, svakome, kakav
god bio, treba potovanje starijih. Ali i stariji, na neki nain oekuje potovanje. I
ako i ima nekih greaka, ima i svojih dobrih strana, ima iskustva, itd. Ti, kada te
pitaju, kai svoje miljenje smireno i sa potovanjem, ako u sebi i ne veruje da
je ba onako kako ti kau, jer drugi moe da zna neto to ti ne zna ili o emu
nisi razmiljao. Kada je neko mlad, tada, kada na primer, uje raspravu o nekoj
stvari, i misli da je ono to on o tome misli najispravnije. Ako vodi rauna o
sagovorniku, treba da kae: "Izgubio sam misao". A ako je sagovornik neko ko je
po godinama stariji, treba da kae: "Izmae mi jedna runa (= pogrena) misao".
Ako neko kae i neto to je tano, ali pri tom nema odgovornosti ( za drugoga prim. prev.) to to kae je drskost.
- Kada govorite o starijima, mislite li na godine ili na duhovni ivot?

- Uglavnom na godine. Jer, vidi, onaj ko je uznapredovao u duhovnom ivotu,

potuje onoga ko je po godinama stariji od njega.
- Stare, da li je prirodno da ovek vie potuje nekoga ko je mlai ali je duhovno
vie napredovao, od nekoga ko je stariji ali je napredovao manje?
- Ne, ovo nije pravilno postavljeno. Ako je neko stariji, treba ga potovati makar
zbog godina. Starijeg e potovati zbog godina, a mlaeg zbog duhovnosti.
Kada postoji potovanje, tada i mlai potuje starijeg i stariji mlaeg. U
potovanju je ljubav. Apostol Pavle kae: "Podajte svakome to ste duni: kome
porezu - porezu, kome ast ast" (up. Rim. 13, 7).
- Ako mlai prigovaraju starijima, to je zlo?
- Ovo je tipino za dananju mlade. Ali Pismo nam govori: "Ako ti zgrei brat tvoj
idi i pokaraj ga nasamo", a ne kae: "Ako ti zgrei otac tvoj" (up. Mt. 18, 15).
Dananja omladina razmilja sa protivljenjem, ne shvatajui to. I takav nain
razmiljanja smatraju prirodnim. Govore bestidno i kau ti: "Rekao sam
jednostavno". Iskuani su pravim duhom ovoga sveta, koji nita ne potuje.
Nema potovanja u odnosu mlaih prema starijima, i mladi ne razumeju kakvo je
ovo zlo. Kada mlad ovek bez potovanja govori starijima, da bi tako navodno
izrazio svoju linost, ta oekuje? Potrebno je mnogo panje. Savremeni duh
ovoga sveta, kae. "Ne sluajte roditelje, ne sluajte uitelje, itd". Zbog toga su
najmlaa deca danas najgora. Odrasli takoe kode toj istoj deci, jer kao njihovi
roditelji ne shvataju kakvo im zlo ine time to im se dive i smatraju ih pametnima
kad govore bestidnosti.
Tako su jednom u Koliviju dola dva deaia od osam - devet godina, zajedno
sa svojim ocem. Jedan ga dri za levu, a drugi za desnu ruku. Tamo je bio i jedan
moj poznanik, ikonopisac, dobar deko i dobar umetnik - za jedan minut moe da
nacrta nekoga. "Dionisije, rekoh mu, nacrtaj decu kako sede zajedno". "Da
vidimo, ree, da li u uspeti, poto se mrdaju". I poe da crta. Kad e jedan od
deaka: "Da vidimo bre budalo, ta si uradio". Mali uopte nije imao straha.
"Takva su dananja deca oe, ree mi i nastavi da slika". A meni krv navre u
glavu. A njihov otac sedi, kao da se nita nije dogodilo! Da tako kae oveku od
trideset godina, a on ih slika! Bezobrazluk, bezbonost je to! ... Strano! A posle
e neko od takve dece hteti da postane monah. Koliko je truda potrebno da takvo
dete postane dobar monah! Kad majke ne vode rauna, unitavaju svoju decu.
Majke su tu najodgovornije. U Rusiji, ako se neto i promenilo, to je zato to su
se majke kriom drale vere i blagostivosti i to su na taj nain pomagale deci.
Dobro je da jo uvek ima malo panje u hrianskim porodicama inae bi smo se
skroz iskvarili.
- Mogu li takva deca, stare, kada odrastu, ako ele, kasnije da se promene ili da
postanu monasi?
- Ako veruju da nije dobro ono to su inili, Hristos e im pomoi. Ako u oveka
ue dobra uznemirenost, onda prima (blagodat). Ali, ako smatraju da imaju
pravo, i govore igumanu ili igumaniji: "Kakvu diktaturu imamo ovde? Ko je uo za
ovako neto u dananje vreme?", kako e se ispraviti. Dolazili su poneki kalueri
sa nemirom da mi govore ovakve gluposti.
Malo po malo, potovanje se sasvim izgubi. Dolaze u Koliviju mladi, pa posedaju
jedni preko drugih, a stariji nemaju gde da sednu. A, opet gledam, ako se panj

nalazi dva koraka dalje, teko im je da odu da ga donesu, da bi seli. Ja treba da

im donesem. I gledaju me kako ga vuem a ne dolaze da ga uzmu. Hoe da piju
vode, a nee da odu da sami uzmu. Treba ja da im donosim i po drugi put. Ne
ostavlja to zaista na mene neki utisak - tako velika deca - dolaze po njih
tridesetoro u drutvu, gledaju me kako donosim kutiju ratluka i bokal vode, kako
vadim ae da ih postavim, i nita. Misle da kao kad odu u restoran ili u hotel pa
im doe konobar, da tako i u Koliviji ima konobara. Pet est puta sam morao da
se potrudim, da donesem vodu i da je stavim pred njih. "Doneu vam vode, deco,
ali to vam nee pomoi".
U gradskom prevozu, gleda malu decu kako sede, a stari stoje. Mladi sede sa
nogama jedni preko drugih, a odrasli stoje, umesto da ustupe mesto nekom
starijem. Ali mladi ne daju. "Platio sam, kae, za ovo mesto", i nastavlja da sedi
ne izvinjavajui se nikome. Kakva je duh nekada vladao! ene su sedele sa
desne i leve strane ulice, a kada naie svetenik ili neko stariji, ustajale su, i
deca njihova su se ovome uila.
Koliko su puta ustajale! Stariji, ozbiljni ljudi sa zvanjima, razgovaraju, a deca ih
bezobrazno prekidaju u razgovoru da bi priala gluposti, i to smatraju uspehom.
Da pomisle da prekinu - nita od toga. Treba da ih posrami da bi prekinuli,
drugaije ne ide! Nigde u Pateriku ( = Otaniku) ne stoji da mladi tako govre.
Starenik govori: "Ree starac", a ne: "Ree mladi". Nekada mladi nisu govorili
pred starijima i bili su sreni zbog toga. Nisu ak ni sedeli tamo gde sede odrasli.
A ako je neko dete runo govorilo svojim roditeljima, nije smelo da izae napolje
od stida. I na Svetoj Gori, ako neko nije bio sed, nije se peo za pevnicu. A danas
vidi (kako poju) i iskuenici i oni koji jo nisu ni iskuenici! ... Tako nee nauiti
da zajedniare u potovanju i blagoestivosti.
Moe videti i uenika Atoniade, kako se obraa rekrotu, koji je i vladika:
"Preosveeni rektore, da govorimo kao jednaki". Eto dokle se stiglo! Zlo je to ti
kae: "Zato, ta sam rekao? Ne shvatam". Ne kae: "Oprostite, imam li
blagoslov da kaem jednu re? Moe da bude i besmislica", nego re po re kao
da to nema nikakvog znaenja: "Tvoje miljenje i moje miljenje". Shvata: Ovaj
duh je naalost uao i u dihovni ivot monatva. Posluaj iskuenike kako
govore: "Rekao sam to starcu, a on me ne razume! Rei u mu ponovo." "Dobro,
kako e mu to "ponoviti"? To je kao da kae: "Starac se nije popravio". "Zato,
kae, ne mogu da iznesem svoje miljenje?" Da skoi u vis od takvih stvari. I na
kraju ti kae: "Oalostio si se? Oprosti". Oprostiu mu, ali ne zbog toga to je
rekao, ve zbog toga to mi je krv jurnula u glavu!
Poinju da sude i Bogu
- Stare, kod novih narataja postoji jedno raspoloenje da svemu i svakome
sude. Da li je tako bilo i nekada?
- Ne, nekada nije bilo tako, to je duh ovog vremena. Danas nije dovoljno to
osuuju laike, to osuuju politiare i crkvene ljude, danas sude i Svetiteljima i
dolaze do toga da sude i Bogu. "Bog je, kau, u tom sluaju trebalo da uini
neto. Nije postupio ispravno. Bog to nije trebalo da uini! uje li taj razgovor?
"Dete moje, kuda ide?" "Zato? Govorim po svom saznanju", kae ti, i ne shvata

koliko u tome ima bezobraznosti. Duh ovoga sveta unitio je mnoge dobre stvari.
U tako loem stanju, u bogohulstvu, zlo napreduje. Osuuju Boga i uote ih se
ne dotie to je to bogohuljenje. Ima i onih koji su odrasli, i ako imaju i malo
pameti, poinju da osuuju: "Ovaj je zbunjen, ovaj je slap, drugi radi tako i tako",
govore, i nikad se ne izvinjavaju.
Doe jednom jedan u Koliviju i kae mi: "Bog ovo nije trebao tako da uini".
"Moe li ti, rekoh mu, da jedan kameni dri u vazduhu da lebdi? Ove zvezde
koje gleda, nisu samo okrugle lopte koje sijaju. One su vrsta tela koja se
okreu i koja se tako dre, a ne padaju". "Koliko ja znam, to ne bi trebalo da bude
tako", ree. uje li ti ovaj razgovor! Zar mi da sudimo Bogu? Doe logika i
nestade vere u Boga. I ta god da mu kae, odgovara: "Oprosti, ali moje znanje
mi govori drugaije. Zar ne mogu da kaem ono to znam?" ta Bog slua da
priamo! Sreom, te nam to ne uzima za zlo.
U Starom Zavetu je zapisano kako Bog govori Izrailjcima: "Proterajte Hananejce
sasvim iz zemlje" (up. Pon. zak. 7, 2 itd). Bog je znao zato je to rekao. Ali neki
od njih rekoe. "To ba nije ovekoljubivo. Odbacimo to, nemojmo to uiniti".
Meutim, kasnije su zapali u nemoral, u idolatriju, i svoju decu su rtvovali
idolima, kako to kae Psalam[4]. Sve to ini, Bog zna zbog ega ini. Neki
bestidno govore: "Zato bi Bog inio strane stvari?" Tako poinje suenje i
nakon toga u oveku nestaje svakog duhovnog stanja, te vie nema nimalo
blagodati Boije, da bi shvatio malo dublje, da bi, dakle, shvatio, zbog ega je
Bog tako postupio. To "zato?" predstavlja suenje, preuznoenje, egoizam.
- Neki mladi, stare, pitaju: "Zbog ega je bilo potrebno da Hristos bude razapet?
Zar nije Bog mogao da spase svet na drugaiji nain?"
- On nas je spasao na takav nain i nije na ljudima da pitaju zato to nije
drugaije uradio! Ima i onih koji govore. "Bog uopte nije stradao. Sin se
rtvovao". Jedan otac bi, prema mom miljenju, pre pristao da sam strada nego
da strada njegov sin. Kolika je to muka za jednog oca da rtvuje svoje dete za
druge. Kad ne razumeju ta je to ljubav, ta moe da im kae?
A jedan drugi mi kae. "Adam je imao dvoje dece, Avelja i Kajina. Gde je Kajin
kasnije naao sebi enu?" Ali ako neko paljivo ita Stari Zavet, videe da je
Adam "rodio mnogo sinova i keri" nakon Sita. Kajin[5] je pobegao u planine
nakon ubistva svoga brata, pa nije znao da je ena koju je uzeo njegova sestra.
Tako je Bog to ustrojio, da ljudi budu iz jednog kolena, da ne bi postojala zloba i
zloin. Uinio je to Bog da bi ljudi rekli: "Od istih smo praroditelja, od Adama i
Eve", da bi se tako izbegla ljudska zloba. I uprkos svemu tome vidi kakva sve
zla postoje danas!
ta sam sve uo od takvih nekih koji dolaze u Koliviju! Kaem im: "Boli me glava
a nemam aspirin". Nakon toga odlae tuni. Ne razumeju zato sam im rekako
da me boli glava, i govore: "Toliko smo se trudili da doemo ovde da bi nam on
rekao kako ga boli glava!" Drugi me pitaju: "Da ti donesemo aspirin?"
Bestidnost izgoni blagodat Boiju
Potrebno je mnogo panje. Neuredno i nepaljivo postupanje ( = delanje) je
prepreka za boansku blagodat. Nedostatak estitosti je najvea prepreka za

pribliavanje blagodati Boije. Koliko su mladi neposluniji toliko se vie

udaljavaju od blagodati Boije. Sloboda ovoga sveta ne proteruje samo
blagoestivost, nego i svetsku mudrost. Doli su tako, ovde u Koliviju neki mladi,
i viu svom ocu: "Ej, tata, ima li cigare? Popuio sam moje". Na ta to lii? ak i
da pue, treba da pue kriom. Danas kao da to nije nita! Kako da na koncu ne
ostanu sasvim bez blagodati Boije? Danas devojke vreaju svoju brau, i pred
roditeljima koriste tako prljave rei, a otac nita na to ne kae. Meni se kosa na
glavi die kad to ujem. Kad ostanem sam, kaem i vie nego to treba.
Okruenje koje vlada u svetu i roditelji u svetu unitavaju svoju decu. Svetovno
okruenje mnogo tete nanosi. Malo je mladih koji su sabrani i estiti. Mnogo je
vie mladih koji su besni ( = divlji, neobuzdani), a to ja zato to se ponaaju
bestidno. Mnogi roditelji mi dovode svoju decu i govore: "Oe, moje dete je
avoimeno". A vidim da nije avoimeno - neka Bog sauva! Malo je maladih koji
su stvarno avoimeni. Mnogo je vie onih koji imaju jedno spoljanje iskustvo sa
demonima. avo im, dakle, spolja nareuje, nije u njima, ali i od spolja on
zavrava svoj posao. Odakle to potie? Od bestidnosti. Kada se deca sa
bestidnou obraaju starijima, blagodat Boija se udaljuje. A kada se udalji
blagodat Boija deca postaju divlja i ine bezakonja. S druge strane, deca koja
su blagoestiva, koja imaju potovanja, koja sluaju svoje roditelje, svoje uitelje,
starije, stalno primaju blagodat Boiju i imaju Njegov blagoslov. Njih pokriva
blagodat Boija. Sa velikim estvovanjem Boga, sa velikim potovanjem prema
starijima, u duu dolazi i velika blagodat Boija, koja je raduje, dok je blagodat
sasvim ne obasja. Blagodat Boija ne dolazi na one koji se bune. Ona dolazi na
one koji revnuju, koji su razboriti i koji se pokazuju blagoestivi. Takvi imaju
pogled koji zrai! I to vie potovanja imaju prema roditeljima, utoliko vie
primaju blagodat Boiju.
Onaj, meutim ko poinje: "Ne, ne elim ovo, elim ono drugo", i ko to ini
bezobrazno, takav uskoro postaje bundija, postaje avo ( jer "avo" znai
klevetnik, ali i protivnik - prim. prev.). Zato je i Neprijatelj ( = avo) eleo da svoj
tron postavi iznad prestola Boijeg. Vidite, svi mladi koji vre volju njegovu,
postaju buntovnici. Ako se ovi mladi ne pokaju, ako se ne izvuku iz talasa koji ih
dave, i ako nastave da se bestidno ponaaju, tada - Boe sauvaj! - nastaje
dvostruko ostavljenje i dolaze u situaciju da i o Bogu govore runo, i sasvim
potpadaju pod vlast zlih duhova.
"Potuj oca i mater svoju" [6]
Dokle su stigla dananja deca! Ne dre ni jedno miljenje. Nemaju potovanja, ali
su egoisti i nervozni. Zloupoptrebljavaju slobodu. Dete kae svojim roditeljima:
"Prijaviu vas policiji". Dete koje ima petnaest godina i koje je napravilo veliki
prekraj, kada ga je otac oamario, napie tubu i tui oca sudu. A otac na
suenju kae. "Nepravedno mi sudite, jer da ga nisam tada oamario, zatvorili bi
moje dete u zatvor. Tada ne biste patili vi, nego bih ja patio". Prie deaku, udari
mu dva amara i ree: "Zbog ova dva amara me osudite, a ne za onaj. Sada me
stavite u zatvor, jer sam ga za malu stvar udario".

elim da kaem, dokle su stigla deca. Na ovaj nain danas razmiljaju. Nekada
su nas roditelji tukli, udarali nam amare, ali nam nisu doputali da nedolino
govorimo. Dobijali smo batine kao i milovanje, a da se i ne suprotstavljamo i da
ne znamo da li smo pogreili mnogo ili malo. Verovali smo da su i batine za nae
dobro. Znali smo da nas roditelji i vole i kada nas kanjavaju, i kad nas uvaju i
kad nas oamare. Jer i amar i milovanje i uvanje roditelja, sve - kako bi se
reklo - je iz ljubavi. Kad roditelji biju svoju decu, srce im uzdrhti. A dete, kada
dobije amar, zaboli ga obraz. Vei je bol u srcu roditelja, od bola na obrazu.
Majka, ta god da radi deci, bilo da ih kanjava ili da ih bije ili da ih miluje, sve to
ini iz ljubavi, i sve to dolazi iz istog materinskog srca. Kada, meutim, deca to
ne razumeju i kada govore bestidno, suprotstavljaju se i tvrdoglave, tada izgone
iz sebe blagodat Boiju, i tada podleu odgovarajuim demonskim uticajima.
- Stare, zar ne postoje i loi roditelji?
- Da, ali toj deci, koja imaju takve roditelje, pomoi e Bog. Bog nije nepravedan.
Divlje masline su pune gorine. Tu na putu za Koliviju raste divlja ljiva. Roda ne
donosi jer je prepuna ljiva. Grane se slome od previe plodova. Tako i danas,
pored svega to im se prua, mladi ne donose roda.
Jaz meu generacijama
Svet je postao ludnica. Mala deca izlaze o ponoi, a trebalo bi da izlaze po danu.
Zatvoreni su u zgradama i podraavaju nain ivota odraslih. ta da rade ta
deca, ta da rade njihovi roditelji? "Roditelji nas ne razumeju". Dolaze roditelji i
kau mi: "Deca nas ne razumeju". Stvorio se jaz izmeu dece i roditelja. Da bi se
to prevazilo, potrebno je da roditelji sagledaju stvari iz ugla dece i deca iz ugla
roditelja. Jer ako roditelji danas ne vaspitavaju svoju decu, ni ona kasnije nee
vaspitavati svoju. Jer ako oni danas ne uju i ne potuju svoje roditelje, i njih e
kasnije muiti njihova sopstvena deca, jer e delovati duhovni zakon.
- Stare, neka deca kau da im kodi ljubav roditelja?
- Nemaju pravo. Kada deca imaju u sebi revnosti, onda im ne kodi ljubav
roditelja. Ako iskoritavaju njihovu ljubav, propae. Ako dete ima tete od
roditeljske ljubavi, onda je ono, u sutini, poremeeno. Dok bi trebalo da
blagodari Bogu za svoje roditelje, za ljubav njihovu, ono se alosti to ga vode
putem vrline, a neka druga deca nemaju roditelje! ta rei! Ako neko dete ne vidi
svoje roditelje kao dobroinitelje i ako ih ne voli - tim pre ako roditelji imaju straha
Boijeg - kako je mogue da takvo dete potuje i voli Boga, velikog dobroinitelja
i Oca svih ljudi, to je u mladalakom dobu i inae tee razumeti?

POGLAVLjE V
UNUTRANjI BESPOREDAK
I SPOLjANjI RAZVOJ
Sadraj
Jadnici ovoga sveta oblae se
a to to oblae je u njima
- Stare dajte mi blagoslov (= posluanje).
- Blagoslovim da ini duhovni karneval kao Sveta Isidora[1] jurodiva, kako bi
izgradio jednu dobru dvolinost.[2] Vidi, jadnici ovoga sveta slave svoju svetsku
dvolinost, oblaei na sebe ono to je u njima.[3] Nekada su karnevali bili samo
jednom godinje, na poklade. Danas stalno ima nekakvih karnevala.... Svako se
oblai kako hoe! Ljudi su danas zaista postali udni. Poludee! Malo je onih koji
su pribrani, asni, bilo da su u pitanju mukarci, ene ili deca. ene su, pak
posebno grozne. Kada sam danas iao u grad, video sam jednu sa vrpcom
dugakom kao zavoj, sa izmama do gore i sa jednom kratkom maramom. Kau
mi: "To je moda!" Druge, opet idu sa nekakvim tankim tiklama! Ako s tim samo
malo hodaju, morae da idu kod ortopeda... A kakve su frizure, nemoj ni da pita!
Gledam jednog - neka mi Bog oprosti - kakav je to ovek bio? Sa nekakvim
besnim izrazom lica, sa cigaretom u ustima, pui, a oi mu crvene! ... Sada kau
da je neko pravilo da ne pue kod kue kad imaju malu decu. Meu njima, ta
jadna deca su od roenja puai! Ljudi stradaju i od silnih kafa, prave neke
grimase... Otila je blagodat Boija. Sasvim ih je napustila!
Seam se, kada sam bio na Sinaju. Koliko me je samo bolelo kada sam gledao
turiste koji su dolazili u manastir! Kako je to bilo runo! Kao da sam gledao divne
vizantijske ikone, baene na ubre, samo to su ovi turisti, sami sebe bacili.
Jednom sam video jednu devojku koja je nosila neto kao felon[4], i rekoh:
"Hvala Bogu da neko nosi neto pristojno, makar i da lii na felon, nije kao kod
ovih drugih". Ali kad se vraala, imam ta da vidim, sva je bila dekoltirana!
Dokle je svet stigao! ... Poslali su mi sliku jedne neveste ( = mlade) da se
pomolim za sreu tog braka. Imala je na sebi neku groznu venanicu. Takvo
oblaenje je nepotovanje Svete Tajne, i svetog crkvenog tla. Duhovni ljudi a ne
misle! ta drugi da rade? To kaem zbog toga, to ako se u manastirima ne dre
pravila, gde e ih drati. Danas su ljudi sasvim neumni.
Ranije kada je bilo makar dvoje Hrista radi jurodivih, bilo je manje ludih na svetu.
Moda treba da molimo ovo dvoje jurodivih Hrista radi, da se ponovo prihvate
svog jurodstva? Danas svuda vidi i uje najudnovatije stvari. Kae mi jedan prekrstio sam se kada sam uo - da je danas moderno kod ovih lenjivaca, da
pocepaju svoju odeu, da je iseku pa da posle stave zakrpe. Dobro, normalno je
da neki radnik izgleda tako, ali da tako izgleda neka lentina! ... Taj to mi je to
rekao, pojednostavio je. "Da ti kaem, stare, neto jo udnije: moja ena je

jednom ila u Omoniju, i tamo je videla kako dete iz porodice naih prijatelja, ima
pantalone iscepane od pozadi. "Dete moje, kae mu, pogledaj se od pozadi..."
Ma pusti me, kae, to je moda"! Jadna ta deca!
- Stare, da li je ispravno to to neki nose na garderobi likove Svetitelja?
- Ako je na bluzi ili na majci, dobro, nema veze. Bolje je tako, nego da stave
avola. Ali ako je na pantalonama, onda stvarno ne ide, onda je to bezbono.
Eto, kada je Patrijarh Dimitrije iao u Ameriku, neki su pravili majce sa likom
patrijarha i crkve Svete Sofije.
- To su inili iz blagoestivosti?
- Pa nisu to inili Jevreji, nego hriani. Ima i nekih koji ine dobra dela, kao to
postoje i dobri lekari, a i oni loi!
- Stare, svo ovo bezakonje je pod uticajem stranaca?
- A odakle bi bilo? Zbog toga su u moje vreme govorili: "Ljudi iz Smirne su..." Jer
je to bio primorski grad i dolazilo je tamo mnogo stranaca. Sveti Arsenije je bio
veoma strog po ovom pitanju. Bila je tamo na Farosu neka mlada, koja je nosila
nekakvu arenu smirnsku maramu. Stalno joj je Sveti ponavljao da je baci i da
nosi onakvu kakvu su nosile i ostale ene. Ali ona ga nije sluala. Jednoga dana,
kada je Sveti Arsenije vide da ponovo nosi tu arenu maramu, ree joj strogo:
"Boletine Francuske na Farosu ne elim. Ako ne poslua, decu koju e roditi,
nakon to se krste, odnee aneli a ti nee imati radosti". I ni tada nije
posluala, i dvoje dece joj umre. Tek tada doe, baci onu maramu, i ode kod
Svetog Arsenija da trai oprotaj.
- Stare, da li tamna odea pomae u duhovnom ivotu onome ko eli da
postane monah?
- Da, tamna odea mnogo pomae. Na taj nain se ovek udaljava od sveta, dok
se arenom odeom vezuje za svet. Onaj ko kae: "Ii u u manastir i tamo u
nositi crninu. Ii u u manastir i tamo u vriti pravila", takav e i kad ode tamo,
initi crne ( = loe, pogrene) stvari. Kada je neko u svetu i kada sa radou ini
ono to ine monasi, takav se i svetu duhovno raduje, i u monatvu e
napredovati dva po dva i tri po tri stepenika.
- Stare, esto puta, mladi koji su poboni i koji se oblae blagoestivo imaju
mnogo problema sa odraslima.
- Ako veruju i ako to ine od srca, privee i odrasle na svoju stranu. Znao sam
jednu devojku koja je nosila crninu i dugake rukave. Bila je blagoestiva! Kae
joj jednom jedna moderna starica: "Ne stidi li se devojko, da nosi crninu i
dugake rukave?" A ona joj odgovori: "Poto ne vidimo va primer, onda emo mi
nositi crninu". Tako ju je pridobila.
Vidi, ta ena je nedavno postala udovica a nosila je areno. Ali ta da kae?
Moja sestra je pre dvadeset tri godine postala udovica, i od kada joj je mu umro,
nije skidala crninu. Ja smatram blaenom udovicu koja nosi crninu celog ivota, i
koja ivi istim duhovnim ivotom, bez roptanja proslavljajui Boga, dok
nesrenicama smatram one koje nose arenu odeu i i u skladu sa takvom
odeom ive.
Danas ne moe da se razlikuje ovek od ene

Nekada su, da bi iskuali mudrost Solomonovu, doveli grupu deaka i devojica,

slino odevenih, da ih on razdvoji.[5] On ih odvede do jednog vrela i ree im da
plivaju. Po nainu na koji su plivali, razdelio ih je. Devojice su skakale paljivo,
stidljivo, dok su deaci skakali na glavu i dlanovima pljuskali.
Danas mukarci tako mnogo oponaaju ene da esto puta ne moe da ih
razlikuje. U stara vremena si sa pedeset metara mogao da razlikuje da li je
neko mukarac ili ena. A danas, mnogo puta, ni izbliza ne moe da razlikuje
ko je ta. Ne shvata - mukarac je? - ena je? Zbog toga i postoji prorotvo da
e doi vreme kada nee moi da se razlikuje da li je neko mukarac ili ena.
Starac Arsenije Spileotis, ree jednom mladiu koji je imao kosu do zemlje:
"Dobro, ta si ti? Mladi ili devojka?" Nije mogao da razlikuje. Kasnije su ih na
Svetoj Gori iali. Sada dolaze kao pod konac... Ja sam ih iao makazama
kojima seem konop kada pletem brojanice. Koliko njih sam samo oiao! iao
sam ih iza crkve. Kad dou takvi, kaem im: "Treba mi kose za neke elavce da
im zalepim... Uinite mi ljubav da vam malo kose odseem!" ta da rade sad?
- I to su prihvatali?
- Vano je na koji nain im prie. Ne ponem. "Kako je to grozno. Zar se ne
stidite? Ne potujete ovu svetu zemlju!" Nego im kaem: "Bre deco, vi sa tom
kosom ismejavate svoju mukost. Da vidite nekoga kako po Omoniji eta sa
enskom tanom, na ta bi to liilo? Zar to ide? `Ajde da odseete kosu!" I onda
ih iam. Znate li koliko sam kose skupio? Ponekad, ako se neko malo buni, i
pone da pita "zato", itd, kaem mu: "ta "zato"? Zar nisam kaluer? Ja iam.
To je moj posao"! To je nain da im to kae. Smeju se i to je to. A posle ih iam.
Ne menjam im imena! Samo sam jednog nazvao Dostojno jest, jer je u tom asu
prola Litija sa ikonom Dostojno jest. Kako su se samo roditelji radovali to ih
iam! Shvata li koliko sam obradovao roditelje, majke njihove? Ohoho... Samo
zbog toga da me prosti Bog! ...
Sada je opet moda da se iaju i da pozadi ostavljaju neto kao pramenove.
"emu ti to slui?", pitam ponekad. "To ostavljamo, kae mi, da nas se svi paze".
"Dete, i da platite, sa toliko problema koje imaju danas nee na vas obraati
panju". A vidi kako mnogi mladii danas stavljaju minue! I to koliko minua
stave!
- Stare, neki nose samo jednu minuu.
- To su anarhisti koji nose jednu minuu. Jedna minua je simbol anarhije. Ne
stavljaju minuu zato to su homoseksualci - bue ui i stavljaju to, kao znak
pobune. Doe jedan momi sa ocem, ovde u Koliviju, dvadeset dve godine, sa
dugakom kosom, bradom i jednom minuom u uvu. "Nije vano, rekoh. Mnogi
vas osuuju. Ja vas ne osuujem. Ti koji vas osuuju ne znaju da ste anarhisti, i
zato vas osuuju". Posle je to skinuo i dao mi. Bilo je od zlata. "Daj to, rekoh,
nekom zlataru, i neka ti od toga napravi krsti".
- Stare, neki stavljaju minue i u nos.
- To znai da im je avo stavio alku u nos, samo se povodac ne vidi... Ima i onih
koji oko vrata imaju zlatne lance, odavde do ovde! Jednome sam dao sredstvo
za ienje. Kasnije ga je stavio na vrat, a ja mu rekoh. "To da da nekom
siroetu, ili da da svojoj majci da da nekom siromahu". Kad sam mu izneo takvo
razmiljanje, ree mi: "ta da radim"? "Od sad pa nadalje, rekoh, da nosi lani

sa krstiem". Mukarci, pa da nose nakit! Nose debele zlatne lance, od po dva tri
reda, to ni prinevi ne stavljaju na sebe. Stave to oko vrata, a onda ti priaju o
svojim problemima. To /to rade/ je problem! Pravila! Neka ih preuzmu od drugih,
neka ih sami postave. Izgubili su meru. Sasvim sasvim, sasvim! Neki oko vrata
stavljaju znakove zodijaka. Pitam jednog: "ta je to? Prvi put to vidim". "To je moj
horoskopski znak", kae. A ja sam mislio da je ikonica Presvete Bogorodice.
"Dobro, rekoh, ivotinje ste, pa nosite zodijak".[6] Ludost! Unutranje bezakonje (
= besporedak) je provalilo napolje. Treba mnogo da se molimo Bogu da prosvetli
omladinu, kako bi sauvali barem malo pameti.
Ljudi su edni jednostavnosti
Dobro je ako su ljudi edni jednostavnosti, pa su doli dotle da prave
jednostavnu modu, ako se i ne ini jednostavnom. Dolaze neki na Svetu Goru sa
ispranom odeom. Kaem: "Ovi ne rade na polju, zato su takvi"'? Neko govori
seljaki po prirodi, i njemu to stoji. A drugi se trudi da tako govori i to je da ti
pripadne muka. Ima i onih koji dolaze sa svojim kravatama... Iz jedne krajnosti u
drugu. Jedan je imao est-sedam kravata sa sobom. Jedno jutro kad su se
spremali, ponese sa sobom kravatu, sako, itd. "ta radi tamo"?, pita ga neko.
"Ii u kod oca Pajsija", kae. "A, ta ti je to to nosi?" "To sam obukao da mu
tako ukaem potovanje". E, gde smo stigli!
Uopte nemaju jednostavnosti, i zbog toga postoji ovaj huliganizam ( =
divljatvo). Kada duhovni ljudi ne ive jednostavnim ivotom, nego su stegnuti,
onda ne pomau omladini. Tako mladi danas, nemajui nikakvog uzora, ive
razvratno ( = kao divljaci). Jer, kada gledaju utogljene hriane, ljude pridavljene
kravatama, stegnute - ne vide tu nikakvu suprotnost niti protivljenje svetu. Ako ne
vide jednostavnost kod duhovnih ljudi, ni sami nee dostii to stanje. Mladi danas
prihvataju duha ovoga sveta, poredak ovoga sveta. "Tako treba da inimo mi
hriani, tako treba ovo, tako treba ono...". I ne ine to iz sebe, zbog
blagoestivosti, nego zato to "tako treba". Nekada mladi govore: "ta je ovo?
Da idu u crkvu sa stisnutim vratom ( - zbog kravate - prim. prev.)! Odoh odande!"
I odlaze i vraaju se nagi. Idu u drugu krajnost. Shvata: Sve to ine jer se
suprotstavljaju. I kada imaju ideale, nemaju valjane uzore. Zbog toga je potrebno
da ih neko usmeri ka revnosti, da ih pokrene jednostavnim ivotom. Oni se ljute
kada duhovni ljudi i svetenici pokuavaju da ih zadre metodima ovoga sveta.
Kada, meutim, nau ono to je asno, ali i jednostavno i iskreno, tada imaju
problema. Jer kada je neko iskren i ne potini samoga sebe, onda je jednostavan
i ima smirenje. Onoga ko je to postigao ovo smiruje, ali to oseaju i drugi. Svako
razume da li sa njim zaista saosea ili licemerstvuje. Jedan huligan je bolji od
jednog licemernog hrianina. Zato, ne treba imati licemerni osmeh ljubavi, nego
se treba prirodno ponaati - niti zloba niti licimerstvo, nego ljubav i iskrenost. Jo
je bolje ako su tu i emocije, kada je ostalo dobro postavljeno. Treba imati
potovanja ( prema ljudima - prim. prev) i svakako ljubavi. Treba delati
jednostavno a ne po ablonu, jer tako ovek ostaje samo na onome to je
spoljanje i postaje spoljanji ovek, karnevalski klovan.

Unutranja istota divne due istinitog oveka, ulepava i njegovu spoljanjost, i

sladost boanske ljubavi oslauje i njegov pogled. Unutranja lepota due, osim
to ulepava i osveuje oveka duhovno, ini to i sa njegovom spoljanjou,
predaje ga boanskoj blagodati, ulepava i osveuje i runu odeu koju nosi
blagoslovni ovek Boji. Otac Tihon je saio samo jednu skufiju i jedan ogrta od
dela rase - to je nosio, ali je zadobio veliku radost. Jer ako je od spolja i nosio
neto to je stvarno bilo runo, to nije izgledalo runo, jer ga je ulepavala
unutranja lepota njegove due. Jednom ga je neki posetilac fotografisao u toj
njegovoj odei i u nekakvoj pidami, kojom ga je ogrnuo jer je video da se starac
smrzava. I sada, oni koji gledaju na fotografiji oca Tihona, misle da je nosio
vladiansku mandiju, dok je to u stvari bila stara pidama. Ljudi su i njegove
dronjke posmatrali sa pobonou i uzimali su ih kao blagoslov. Jedan takav
blagosloveni ovek, koji se iznutra izmenio i koji se i spolja osvetio, ima vee
dostojanstvo, od svih onih ljudi koji se samo spolja menjaju (presvlaei svoju
odeu), a u sebi zadravaju starog oveka sa drevnim gresima.
ena da ne nosi muko odelo,
niti ovek da se oblai u enske haljine" [7]
- Stare, kako se treba postaviti prema enama koje u manastir dolaze u
pantalonama? esto kau da je to mnogo praktinije, a i da je bolje tako nego da
dolaze u kratkim suknjama.
- Danas e nositi i kratke pantalone! To je tano reeno u Starom Zavetu! "ovek
ne treba da nosi ensku odeu, niti ena da nosi muku". To je zakon, a i tako
neto je nepristojno. Mukaraca koji nose suknje je malo, vrlo malo.
- ene koje rade na polju ( = na njivi), kau da ne mogu lako da se pokreu, ako
ne nose pantalone.
- To je opravdavanje.
- Stare, majke takoe govore devojicama da nose pantalone da se ne bi
prehladile.
- Nema drugog reenja? Ne postoje arape do struka? Ako neko eli, nai e
reenje.
- A kada dou neki zvaninici i kada meu ima nekih ena u pantalonama?
- Ispitajte ih. "elite li da vam snishodimo, da pokvarimo poredak i da u manastiru
nastane besporedak?"
- Jednom prilikom je dolo trideset uiteljica u pantalonama i i smo ih pustili da
uu.
- Loe, to ni ide! Trebalo je da im kaete: "Oprostite, postoji manastirska uredba
da ne doputamo da uu ene u pantalonama". Jer one e posle da odu u neki
drugi manastir i da kau: "U tom manastiru su nas pustili da uemo u
pantalonama". Jer vi ste snishodili i pustili ih, a posle e neko zbog vas takoe da
snishodi. Stavite na vrata tablu sa onim mestom iz Starog Zaveta. Nabavite i
pedeset suknji, da ih na lep nain date onima koje prvi put dolaze u pantalonama
pa ne znaju, ili onima koje imaju kratke suknje.
- Stare, a kada doe itava srednja kola, i sve devojke su u suknjama?

- Poastite ih napolju, ispred vrata, jer je to kako su obuene, problem. Ili, ako se
najavljuju telefonom da e doi, kaite: "Molimo vas da nastavnice i uenice ne
nose pantalone". Tako e razumeti da je potrebno da potuju mesto na koje idu.
Manastir nije parohijska crkva. U parohiji, svetenik je duan da ispravlja ene,
da bi shvatile zbog ega ne treba da nose pantalone, i da se upristoje. Ako
nekada doe kod njega ena koja je iz druge parohije, i koja nosi pantalone,
treba da se stara da uredi stvar. Crkva je majka a ne maeha.
- Stare, mnogi, meutim kau. "eto ta radite, odbijate narod od crkve".
- Ma zato u Starom Zavetu postoji zapovest od Boga koja zabranjuje enama
da nose muko odelo itd? ta jo hoe? Ti kai: "Zato da ene ne idu u crkvu u
pantalonama? Zato da se za upravitelje crkve ne izaberu ateisti, kad je crkva
narod?" Tako e dobrobit Crkve zavisiti od bezbonika. Nainie do Crkava
biblioteke, apoteke itd, kada raznesu sve! "Zato ovo, zato ono?" ta da se
kae?
U manastir ne treba putati ni goliave turiste da bi se sakupio novac za
siromane, jer je ovo zamka lukavoga, kako bi monaha udaljio od blagoslova
Bojih i kako bi ga posvetovnjaio. U stvari, stranstvovanje Hrista radi, ini
monaha bogatim vrlinama.
- Stare, u Stomiji su morali da stave tablu zbog turista?
- Da, bile su table. Na manastiru je bila jedna na kojoj je pisalo "Dobro doli!"
Nie, dvadesetak minuta od manastira, stajala je druga tabla na kojoj je pisalo:
"Nepristojno obueni, neka idu prema Aosu"[8] sa strelicom koja je pokazivala
prema potoku. A na drugoj tabli je pisalo: "Pristojno obueni, neka idu pram
Svetom Manastiru", sa strelicom koja je pokazivala prema manastiru. Zar nisu
dobro napisali?
- ta da radimo stare, kada na prolee dolaze ene sa velikim dekolteom?
- Dajte im neto da se ogrnu. Tako e shvatiti da je potrebno potovati mesto na
koje su dole.
Ulepavanje: Prljanje ikone Boije
Kakvog izgubljenog sveta ima danas! ene danas stavljaju u svoju kosu nekakve
smese i na ta miriu! Tako se dobija alergija. Kada gledam ene ovoga sa
njihovom svetskom lepotom i mirisima, iznutra se estim. Kau mi: "Ova je ila u
Nemaku da ui za kozmetiarku". ta je to kozmetika, pitam. "Kozmetiarke
trae, stare mlade ( = stare devojke - prim. prev)". Tada se setih da sam video
jednu stariju enu sa neim na elu. Posle sam pitao jednog njenog poznanika:
"ta joj se, jadnici, dogodilo?" A, nita, kae mi. Imala je operaciju zatezanja
koe, da bi nestale bore". A ja sam mislio da se povredila pa je imala hirurku
intervenciju... Dokle je stigao dananji svet!
- Stare, danas ulepavanje ne smatraju grehom.
- Da, to sam shvatio. Video sam jednu duu, koja je prvo bila kao Aneo, a
kasnije nisam mogao da je prepoznam kada se ofarbala. "Bog je sve stvorio
veoma dobro, rekoh joj, ali je sa tobom napravo veliku greku!" "Zato oe"? kae mi. Nije ti dao crne oi! Tu je pogreio! Dok je druge ljude stvorio dobro, i
nainio ih lepima, kod tebe je pogreio! Zar ne shvata? To te porunjuje! Kao da

uzme jednu vizantijsku ikonu, pa je odavde i odande zamae bojama, i tako je

pokvari. Da odemo do ikone Boije da stavimo boje? To je kao da jedan
ikonopisac naslika ikonu, a da posle doe neki koji ne zna da ikonopie, pa uzme
boje i poruni ikonu. Isto i ti radi. To je kao da kae Bogu: "Nisi to dobro uradio,
Boe moj. Ja u to da ispravim!"
Drugom prilikom doe jedna sa noktima do ovde, kao u make, ofarbana u
crveno, i kae mi: "Dete mi je ozbiljno bolesno. Pomoli se oe! I ja sam se molila,
ali... " "Kako si se molila", kaem joj. Ti grebe Hrista sa ovakvim noktima! Prvo
iseci nokte, i dete e biti dobro. Za zdravlje svoga deteta, ubudue da see
nokte i da se ostavi farbanja. "Da ih ofarbam u belo, oe?" Ja sam ti rekao da
isee nokte, da uini jednu rtvu za zdravlje svog deteta. ta je ovo? Da je
hteo, Bog bi te napravio sa crvenom kosom. " "Da ih ofarbam u belo?" Eto ti
opet! "Da si dobro i ti i tvoje dete", rekoh u sebi. Dete najvie osuuje majku, kad
nije obuena pristojno i kada pokuava tako da ini i sa detetom.
Moe neko da bude malo ruan, ili da ima neki nedostatak. Zna Bog to i duhovno
e mu pomoi, jer se Bog vie stara o dui nego o telu. Svi imamo svoja dobra i
malo nedostataka - neke svoje krstie - ne krst - to nam pomae u spasenju
due nae.
Sadraj