Gabrijel Garsija Markes

OI PLAVOG PSA
bojana888
www.crowarez.org
NEKO DIRA OVE RUE
Poto je danas nedelja, a kia vie ne pada, hou da odnesem buket rua
na groblje. Buket crvenih i belih rua koje ona gaji da bi okitila oltar i napravila
vence. Jutro, tuno zbog tmurne i iznenadne zime, podsetilo me je na ono brdo
gde stanovnici sela ostavljaju svoje mrtve. Brdo je golo, nema ni jednog jedinog
drveta na njemu. Tako je pusto da vetar nema ta da uskovitla osim mrvica
provienja koje se sleu !im vetar stane. Poto je kia prestala, a podnevno
sunce osuilo blato na padinama, mogao bih svratiti do groba u kojem po!iva
moje detinje telo, koje se ve raspalo i saivelo s puevima i korenjem.
"na kle!i pred svojim svecima, obuzeta molitvom otkako sam se primirio
posle prvog pokuaja da priem oltaru i pokupim najrumenije i najsveije rue.
#islio sam da u uspeti$ ali lampica koja je po!ela da treperi trgla ju je iz
zanosa. "dmah je podigla glavu i bacila pogled na stolicu u uglu, a oseam da
je mislila$ %"pet onaj vetar&, jer je stvarno neto krckalo oko oltara i cela
prostorija se za trenutak zatalasala, kao da se uskomeao talog uspomena koje
su se godinama tu slegale. 'eih da sa!ekam sledeu priliku jer je ona i dalje
bila budna. (ok je posmatrala stolicu, mogla je osetiti um mojih ruku pored
njenog lica. )ad moram da sa!ekam trenutak kada e se povui u susednu sobu i
prilei da odspava uvek istu i nepromenljivu nedeljnu siestu. #oda u tad
uspeti da se iskradem s ruama i da se vratim pre nego to ona ponovo ue u
sobu i sedne da posmatra onu stolicu.
Prole nedelje bilo mi je mnogo tee. #orao sam da !ekam skoro dva
sata, koliko je njoj trebalo da se udubi u molitvu. (ugo se vrtela po sobi s
ruama pre nego to ih je stavila na oltar. *atim je izila u hodnik i skrenula
prema susednoj sobi. *nao sam da je otila po lampu. +asnije je prola pored
vrata. +ad sam je ugledao u svetlosti hodnika, njenu tamnu iroku haljinu i
www.crowarez.org
rui!aste !arape, u!inilo mi se da gledam istu onu devoj!icu koja se pre
!etrdeset godina nagnula nad mojim krevetom i rekla$ %"tkad su mu stavili
tapie, o!i su mu otvorene i tvrde.& ,zgledala je isto, kao da se vreme
zaustavilo tog davnog avgustovskog dana, kada su je ene dovele, pokazale le i
rekle$ %Pla!i. Bio ti je kao brat.& "na se naslonila na zid i posluno po!ela da
pla!e. - nije se jo ni od kie osuila.
,ma ve tri.!etiri nedelje kako pokuavam da se prikradem ruama, ali
ona je budno !uvala oltar. *a dvadeset godina, koliko je provela u ovoj kui,
nije nikada tako ljubomorno pazila na rue kao tada. Prole nedelje, kada je
otila po lampu, uspeo sam da odaberem najlepe rue. /ikada nisam bio blie
ostvarenju svojih namera nego u tom trenutku. -li kada sam mislio da poem
prema stolici, !uo sam njene korake u hodniku, tako da sam morao na brzinu da
vratim rue na oltar. ,stog trenutka se ona pojavila na vratima, drei lampu u
uzdignutoj ruci.
,mala je tamnu haljinu i rui!aste !arape, ali lice kao da joj je bilo
obasjano otkrovenjem. Tada nije li!ila na enu koja ve dvadeset godina gaji
rue u bati, ve na devoj!icu koju su one avgustovske ve!eri odveli u sobu da
se presvu!e. Posle !etrdeset godina vraala se s lampom u ruci, ali ostarela i
ugojena.
#oje cipele jo su bile prekrivene slojem blata, mada su se dvadeset
godina suile pored ugaenog ognjita. Jednog dana sam otiao da ih uzmem.
To se dogodilo poto su zatarabili vrata, skinuli hleb i gran!icu aloje iz dovratka
i odneli nametaj, sve osim one stolice u uglu kojom se koristim od tada. *nao
sam da su ostavili cipele da se sue i da su ih zaboravili kada su odlazili. *ato
sam reio da ih uzmem.
"na je dola mnogo kasnije. Toliko je vremena prolo da se miris mousa
potpuno pomeao s mirisom praine i sitnim, suvim zadahom buba. 0 kui nije
bilo nikoga osim mene. )edeo sam u uglu, !ekajui. /au!io sam da razlikujem
um drveta koje truli od lelujanja vazduha koji se pod teretom godina slegao u
www.crowarez.org
zatvorenim sobama. Tada se pojavila ona. )tajala je na vratima drei u ruci
ko1er i zeleni eir, a na sebi je imala haljinu koju nije skinula od tog dana. Bila
je mlada. /ije jo po!ela da se goji, niti su joj !arape bile zategnute oko !lanaka
kao sada. +ada je otvorila vrata, ja sam bio pokriven prainom i pau!inom, a u
nekom uglu utao je zrikavac koji mi je pevao dvadeset godina. -li, uprkos
svemu, pau!ini, praini, zrikavcu, koji je iznenada zautao, i uzrastu pridole
ene ja sam u njoj prepoznao devoj!icu koja je onog olujnog avgustovskog dana
pola sa mnom u talu da traimo pti!ja gnezda. (ok je stajala na vratima, s
ko1erom i zelenim eirom, !inilo mi se da e po!eti da vriti i govori ono to je
rekla kada su me nali u tali, kako leim na leima u travi, !vrsto drei gredu
koja se odvalila sa sruenog stepenita. (ok je otvarala vrata, arke su kripale,
a s tavanice je padala u naletima gusta praina, kao da ju je neko odvaljivao
udarcima !ekia. *astala je na pragu mraka. Trenutak kasnije zakora!ila je u
sobu i rekla$ %(ete... dete2& kao da je htela da probudi nekoga ko spava. Ja sam
uko!eno sedeo na stolici ispruenih nogu i nisam se pomaknuo.
#islio sam da je dola samo da vidi sobu, a ona je ostala da ivi u toj
kui. Provetrila je sobu, a u!inilo mi se kao da je otvorila ko1er iz kojeg je izbio
stari miris mousa. "stali su odneli nametaj i odelo, a ona je ponela samo
mirise koje je posle dvadeset godina vratiila na svoje mesto. (oterala je mali
oltar koji je sad izgledao isto kao ranije. /jeno prisustvo, samo njeno prisustvo,
bilo je dovoljno da se obnovi sve ono to se nemilosrdno vreme godinama
trudilo da uniti. "d tada spava i jede u susednoj sobi, a ostalo vreme provodi
ovde u ne!ujnom razgovoru sa svecima. Po podne ima obi!aj da sedne na
stolicu za ljuljanje pored vrata. )edi, krpi stvari i usluuje one koji dou da
kupe cvee. 0vek se ljulja kad kupi stvari. - kada neko doe po buket rua,
zavu!e novac u presavijenu maramu zavezanu oko struka i ravnoduno kae$
%0zmite one koje se nalaze na desnoj strani. "ne levo su za svece.&
(vadeset godina je provela u toj stolici, krpei stvari, ljuljajui se,
posmatrajui stolicu u uglu kao da ne pazi onog de!ka s kojim je provela mnoge
www.crowarez.org
dane svog detinjstva, ve oduzetog unuka koji sedi u tom uglu od dana kada je
baba napunila pet godina.
+ad sagne glavu, pokuau da priem ruama. -ko uspem, otii u na
brdo, ostaviu ih na grobu, a zatim u se vratiti na svoju stolicu da !ekam dan
kad se ona nee pojaviti na vratima i kad e samo tiina dopirati iz susedne
sobe.
Taj dan bie druk!iji jer u ja morati da iziem i javim nekome da ena
koja gaji rue i ivi sama u onoj oronuloj kui, moli da dou !etiri !oveka da je
prenesu na brdo. Tad u ostati da samujem u sobi. -li ona e biti zadovoljna.
0vek je mislila da nedeljom duva vetar koji dira njene rue na oltaru. Tada e
znati da to nije bio vetar.
www.crowarez.org
NO UKAA
/as trojica smo sedeli za ankom kada je neko ubacio nov!i u
%3urlicer&. /a aparatu je ponovo po!ela da se okree plo!a koja e se vrteti cele
noi. /ismo stigli da mislimo na neto drugo. )ve se to dogodilo pre nego to
smo shvatili gde smo, pre nego to smo stigli da povratimo pojam prostora.
Jedan od nas isprui ruku na ank, koji je opipavao 4ruku nismo videli, samo
smo je !uli5 sve dok nije naleteo na !au. *atim se smirio i spustio ruke na tvrdu
povrinu. Traili smo se po mraku sve dok se nismo nali na mestu gde se
dodirnue naih trideset prstiju posle dueg lutanja po anku.
. 6ajdemo.
0stali smo, kao da se nita nije desilo. /ismo ni stigli da se uznemirimo.
(ok smo prolazili hodnikom, !uli smo muziku koja je dopirala iz blizine.
"setili smo miris ena koje tuguju, sede i !ekaju. "seali smo duga!ku
prazninu hodnika dok smo ili prema vratima, gde nas je sa!ekao kiseli miris
ene koja je sedela na ulazu. 'ekosmo$
. #i odosmo.
7ena nita ne odgovori. 8uli smo pucketanje stolice za ljuljanje, koja se
naglo uspravila kada se ena digla. "setili smo kora!anje po drvenom podu i
povratak ene. 9arke ponovo zakripae i vrata se zatvorie za naim leima.
0to se okrenusmo i osetismo za leima tvrd, otar vetar nevidljive zore i
glas koji je govorio$
. #aknite se da proem.
"dstupismo, ali glas ponovi$
. /iste se jo makli s vrata.
Tek kada smo se pomerili na sve strane i !uli isti glas sa svih strana,
rekosmo$
www.crowarez.org
. /e moemo da naemo izlaz. Buka!i su nam iskopali o!i.
8usmo kako se otvaraju mnoga vrata. Jedan od nas se oslobodi naih
ruku. 8uli smo ga kako puzi po mraku, sudarajui se s predmetima koji su nas
okruivali. /jegov glas je dopirao iz nekog mra!nog ugla$
. #ora da smo blizu . re!e. . "vde se osea miris nagomilanih sanduka.
Ponovo osetismo dodir njegovih prstiju. (ok smo stajali prislonjeni uza
zid, prohuja drugi glas iz suprotnog pravca.
. (a nisu mrtva!ki sanduci . re!e jedan od nas.
"naj koji se vratio iz ugla i sad disao pored nas re!e$
. )anduci su mali. Jo kao dete sam upamtio miris spakovane odee.
Potom krenusimo prema uglu. Pod je bio mek i gladak kao utabana
zemlja. /eko je pruio ruku. "setismo dodir ive, duga!ke puti, ali nismo
oseali zid s druge strane.
. "vo je neka ena . rekosmo.
"naj koji je pri!ao o sanducima, dodade$
. 8ini mi se da spava.
Telo pod naim prstima se streslo. *adrhtalo je i po!elo da izmi!e, ali ne
kao da se povla!i izvan naeg domaaja, nego kao da se pretvara u prazninu.
#eutim, posle trenutka u kojem smo mirovali kao skamenjeni rame uz rame,
!uo se opet glas$
. +o se to unja:
. #i smo . odgovorismo, ne mi!ui se.
8uo sam pokret u krevetu, kripanje i um nogu koje su po podu traile
papu!e u mraku. *amislismo enu kako sedi na krevetu i posmatra nas sanjivo.
. 9ta ete vi ovde:
- mi rekosmo$
. "tkud znamo. Buka!i su nam iskopali o!i.
;las re!e da mu je ta pri!a poznata, da je u novinama pisalo kako su tri
!oveka pili pivo u dvoritu gde je bilo pet.est buka!a. )edam buka!a. Jedan od
www.crowarez.org
njih po!eo je da peva podraavajui ptice.
. -li, pogreio je jer nije oglasio ta!an sat . re!e. . 0to ptice sko!ie na
sto i iskopae im o!i.
/aglasi da je bar tako pisalo u novinama, mada niko nije u to verovao. -
mi rekosmo$
. -ko je neko iao tamo, morao je videti buka!e.
7ena nastavi$
. ,li su mnogi. Pre neki dan dvorite je bilo krcato ljudima, ali ena mora
da je ve bila odnela buka!e na neko drugo mesto.
+ada smo se okrenuli, ena je zautala. "pet smo naili na zid. "kretali
smo se, ali smo se stalno sudarali sa zidom. "ko nas se stalno vrteo nekakav zid
koji nam nije dozvoljavao da proemo. Jedan od nas se ponovo izdvoji. "pet ga
!usmo kako puzi, njukajui pod. ;ovorio je$
. )ad ne mogu da odredim na kojoj se strani nalaze sanduci. )ad smo na
nekom drugom mestu.
- mi odgovorismo$
. (oi ovamo. "vde pored nas ima nekoga.
8uli smo ga kako se pribliava. "setili smo kako se uspravlja kad nas je
njegov topli dah zapahnuo po licima.
. Prui ruku onamo . rekosmo mu. . Tamo ima nekog ko nas poznaje.
"n je, verovatno, pruio ruku, verovatno se pomerio kako smo mu rekli.
*atim se vratio da nam kae$
. #islim da je neki de!ko.
- mi rekosmo$
. (obro. )ad ga pitaj da li nas poznaje.
"n tako u!ini. 8uli smo bezvoljni i bezbojni glas de!ka$
. (a, poznajem vas. 3i ste ona trojica kojima su buka!i iskopali o!i.
*atim je progovorio neki odrasli enski glas koji je dolazio iza zatvorenih
vrata$
www.crowarez.org
. /ije, valjda, da pri!a sam sa sobom.
(e!ji glas je bezbrino odgovorio$
. /e. "vde su opet ona trojica kojima su buka!i iskopali o!i.
9arke su zakripale, a potom se !uo odrasli glas koji kao da se pribliio$
. "dvedi ih kui . re!e.
(e!ko odgovori$
. +ako kad ne znam gde stanuju.
-li odrasli glas re!e$
. 9ta gnjavi. )vi znaju gde oni stanuju otkad su im buka!i iskopali o!i.
,sti glas je nastavio da govori, ali drugim tonom, kao da se obraa nama$
. -li niko nije verovao. )matrali su da su to novinarske izmiljotine za
dizanje tiraa. /iko nilkada nije video buka!e.
#i rekosmo$
. /iko nam ne bi poverovao ni kad bismo izili na ulicu.
)tajali smo nepomi!no, mirno se oslanjajui na zid, sluajui enski glas$
. -ko ovaj hoe da vas povede, e, to je druga stvar. ,na!e, niko ne uzima
za ozbiljno ono to pri!aju deca.
0to upade de!ji glas$
. -ko iziem s njima na ulicu i kaem da su to ona trojica kojima su
buka!i iskopali o!i, deca e me gaati kamenicama. )vi pri!aju da se to nije
moglo desiti jer je nemogue.
/astade kratkotrajni tajac. 3rata se zatvorie, a de!ko opet progovori$
. "sim toga, sad sam zauzet. 8itam knjigu Teri i gusari.
/eko nam apnu na uvo$
. Pokuau da ga ubedim.
Taj isti otpuza do de!jeg glasa.
. Ba lepo . re!e. . 'eci nam ta se dogodilo s Terijem ove nedelje.
Pokuava da stekne njegovo poverenje, pomislismo. -li de!ko odgovori$
. Ba me briga za Terija. Ja samo gledam boje.
www.crowarez.org
. Teri je upao u lavirint . rekosmo.
- de!ko odgovori$
. To je bilo u petak. (anas je nedelja i zanimaju me samo boje . naglasi
hladnim, bezoseajnim, ravnodunim glasom.
+ad se onaj vratio, mi opet rekosmo$
. 3e tri dana lutamo, a nismo nijednom stali da se odmorimo.
Jedan od nas re!e$
. (obro. 6ajde da se odmorimo, ali drei se za ruke.
)edosmo. /evidljivo, mlako sunce po!elo je da nam greje ramena. -li
sunce nas zapravo nije zanimalo. "seali smo ga tu, bilo gde, svugde, jer smo
izgubili pojam prostora, vremena i pravca. Pored nas su prolazili mnogi glasovi$
. Buka!i su nam iskopali o!i . rekosmo.
Jedan glas odgovori$
. "vi su, izgleda, ozbiljno shvatili ono to je pisalo u novinama.
;lasovi nestadoe. )edeli smo rame uz rame, !ekajui da u toj zbrci
glasova i slika naie neki poznati miris ili glas. "seali smo toplotu sunca nad
glavama. 0to neko re!e$
. 6ajdemo ka zidu.
-li mi smo ostali da nepomi!no sedimo licem okrenuti prema nevidljivoj
svetlosti$
. Jo ne. )a!ekajmo da sunce po!ne da pe!e po naim licima.
www.crowarez.org
MONOLOG ISAELE DOK POSMA!RA Kl"U
U MAKONDU
*ima se iznenada sru!ila na nas u nedelju, kada smo izlazili s mise. /iko
nije o!ekivao pljusak u nedelju ujutru. #isa se zavrila i, pre nego to su ene
mogle da dohvate svoje suncobrane, dunuo je gust i mra!an vetar koji je
kovitlao ukrug prainu i suvi majski ljunak. /eko pored mene re!e$ %"vaj
vetar mirie na kiu.& Ja sam to znala od trenutka kada smo izili iz atrijuma i
kad sam iznenada osetila neko rastezanje u trbuhu. #ukarci su tr!ali do
susednih kua, drei jednom rukom eire, a drugom maramice da bi se titili
od vetra i praine. /ebo se pretvori u sivu, pihtijastu masu koja je lebdela na
!etvrt metra iznad naih glava.
"statak jutra maeha i ja provele smo sedei pored ograde na verandi,
radujui se to e kia, posle est meseci vrelog leta i zaguljive praine,
osveiti oedneli ruzmarin i nar u saksijama. 0 podne, miris uzorane zemlje
koja prestade da podrhtava, probuenog i oporavljenog zelenila, pomea se sa
sveim i zdravim mirisom kie i ruzmarina. *a ru!kom otac re!e$ %Pljusak u
maju je znak da e biti puno kie.& #aeha, !ije je lice blistalo u i!ekivanju
novog godinjeg doba, osmehnu se i dodade$ %8ula si to u propovedi.& , otac se
osmehivao. )latko je ru!ao, a zatim otiao na verandu da prilegne. <utao je
zatvorenih o!iju kao da spava ili sanja u budnom stanju.
=elo popodne kia je ravnomerno dobovala. 8inilo nam se da u tom
ujedna!enom i smirenom zvuku !ujemo kiu kao iz nekog voza kojim se dugo
putuje. /ismo ni primetili da je kia prodirala u naa !ula suvie duboko. +ad je
osvanuo ponedeljak, morali smo da zatvorimo vrata zbog hladnog i otrog
vetria koji je duvao iz dvorita. 8ula su nam tada bila prepuna kie, a ujutru se
voda prelila. #aeha i ja smo ponovo posmatrale batu. )uva majska zemlja
www.crowarez.org
kestenjaste boje pretvorila se u toku noi u tamnu i mekanu masu koja je li!ila
na sapun. ,zmeu saksija su tekli potoci vode. %/oas je kia zalila cvee vie
nego dovoljno&, re!e maeha. Primetila sam da na njenom licu vie nije bilo
osmeha. 'adost prethodnog dana ustupila je mesto mlohavoj i neraspoloenoj
zabrinutosti. %, meni se !ini&, rekoh. %Treba rei seljacima da ih unesu na
verandu, da ih tu ostavimo dok se ne razvedri.& Tako i u!inie, ali kia je rasla
kao neko golemo drvo meu ostalim stablima. "tac je sedeo na istom mestu kao
ju!e, ali kiu nije ni spominjao. )amo je rekao$ %3erovatno sam noas loe
spavao jer me ki!ma boli otkako sam ustao.& )edeo je oslonjen na ogradu, s
nogama na stolici i s licem okrenutim prema pustoj bati. /ije hteo da ru!a, a
progovorio je tek uve!e$ %Pljuti kao da se nikad nee razvedriti.& Tad sam se
setila letnjih meseci. )etila sam se avgusta, onih dugih i nepomi!nih siesti, kada
bi pod teretom podneva prilegli na krevet kao da leemo u samrtnu postelju.
"delo se lepilo za oznojeno telo, spolja je dopiralo uporno i gluvo zujanje
vremena koje je bilo nepomi!no. Pogled mi pade na oprane zidove i na spojeve
izmeu dasaka koji su se proirili od vlage. Pogledah batu, prvi put praznu,
jasminovo drvo, oslonjeno o zid, koje je odano !uvalo seanje na moju majku.
3ideh oca kako sedi u stolici za ljuljanje i odmara bolnu ki!mu podprtu
jastucima. /jegove tune o!i gubile su se u lavirintu kie. "pet se setih
avgustovskih noi u !ijoj se neverovatnoj tiini ne !uje nita osim onog ve!nog
zvuka zemlje koja se obre oko svoje zarale i nepodmazane ose. "setih kako
me odjednom pritiska neka teka tuga.
=eo ponedeljak protekao je u pljusku, isto kao prethodni dan. #eutim,
!inilo mi se da pljuti druk!ije jer sam u srcu oseala neto drugo, neku gor!inu.
Pred ve!e !uh neki glas pored sebe$ %Ba je ova kia dosadna.& /e okreui
glavu, prepoznah #artinov glas. *nala sam da je sedeo pored mene, da je
govorio i da je na licu imao onaj uobi!ajeni, hladan, zapanjeni izraz, koji se nije
promenio !ak ni posle onog tmurnog decembarskog jutra kada smo se ven!ali.
"d tada je prolo pet meseci, a ja sam sada bila u drugom stanju. #artin je bio
www.crowarez.org
tu, pored mene, govorio je da mu je dosadila kia. %/ije kia dosadna&, rekoh.
%/ego je pusta bata odvie tuna, a jo jadnija su stabla koja moraju da kisnu
jer nemaju kud da se sklone.& "krenuh se prema njemu, ali #artin je nestao.
"stao je samo glas koji mi je govorio$ %Po svemu sudei, nee se nikada
razvedriti.& - kad sam se okrenula prema glasu, ugledala sam samo praznu
stolicu.
0 utorak je u bati osvanula jedna krava. ,zgledala je kao brdo gline u
svojoj tvrdoj i prkosnoj nepokretnosti. Papci su joj bili utonuli duboko u blato, a
glavu je drala pognuto. =elo jutro seljaci su pokuavali da je oteraju odatle
motkama i ciglama, ali krava ni da makne$ tvrdoglavo i nepokolebljivo, stajala
je na istom mestu, papci su joj vie tonuli u blato, a pognuta glava ponizno je
odolevala kii. )eljaci su je terali sve dok ih strpljiva tolerancija moga oca nije
prekinula$ %Pustite je na miru&, re!e im. %"tii e ona kao to je i dola.&
0 utorak uve!e, voda me je bolno pritiskala kao klin u srcu. )veina
prvog jutra pretvarala se u toplu i lepljivu vlagu. /ije bilo ni toplo ni hladno,
nego kao u nekoj groznici. /oge su nam se znojile u cipelama. /ismo znali ta
je gore$ gola koa ili dodir koe i odela. )vi kuni poslovi bili su prekinuti.
)edeli smo svi na verandi, ali nismo posmatrali kiu kao prvog dana. /ismo
vie oseali da pljuti. /ita se nije videlo, osim kontura kronji u magli tunog,
pustog sumraka koji je u ustima ostavljao ukus s kojim se !ovek budi poto je
sanjao neku nepoznatu osobu. Poto sam znala da je utorak, setila sam se
blizanki )vetog Jeronima, slepih devoj!ica, koje su jednom nedeljno dolazile u
nau kuu da nam pevaju jednostavne pesmice rastuene gorkom
bespomonou svojih !udotvornih glasova. 0 kii sam !ula pevanje slepih
devoj!ica zamiljajui ih kako !u!e u nekom oku kod kue, !ekajui da
prestane kia da bi izale da pevaju. Tog dana nee doi blizanke )vetog
Jeronima, pomislih. /ee doi ni prosjakinja koja je imala obi!aj da doe na
verandu posle sieste, svakog utorka, molei da joj damo ve!itu gran!icu
mati!njaka.
www.crowarez.org
Tog dana poremetio nam se redosled obeda. #aeha je u vreme sieste
iznela obi!nu supu s par!etom bajatog hleba. 0 stvari, nismo jeli od ponedeljka
uve!e. /e samo da smo prestali da jedemo nego mi se !inilo da smo prestali i da
mislimo. "pijeni kiom, uko!ili smo se predajui se rezignirano ruila!koj snazi
prirode. Tog popodneva pomerila se samo krava u bati. (uboko mukanje je
iznenada potreslo njen trbuh, a papci joj utonue jo dublje u blato. /epomi!no
je stajala jo pola sata. 8inilo mi se da je mrtva, ali da ne moe da se skljoka
samo zato to je u toku ivota stekla naviku da stoji na kii nepomi!no. , tako je
stajala do trenutka kada je telo nadja!alo naviku. Prednje noge joj pokleknue
4tamne, sjajne sapi jo su se drale uspravno u poslednjem naporu agonije5,
balava njuka zari se u blato i najzad se krava sru!i pod teinom sopstvenog tela
u tihoj, sporoj i dostojanstvenoj ceremoniji kona!nog sloma. %(otle je, zna!i,
dolo&, re!e neko iza mene. "krenula sam se da vidim ko govori i ugledala
prosjakinju koja se probijala kroz pljusak da bi molila za svoju gran!icu
mati!njaka.
0 sredu bih se, moda, navikla na ovaj neobi!ni ambijent da nisam otila
u trpezariju gde sam ugledala sto prislonjen uza zid na kojem je bio nagomilan
nametaj. )a strane je prethodne noi improvizovana brana, napravljena od
nagomilanih ko1era i kutija s raznim kunim predmetima. Taj prizor izazvao je
u meni uasno oseanje praznine. /eto se, svakako, dogodilo u toku noi.
+ua je sva bila u neredu> gologrudi i bosi seljaci, u pantalonama !ije su
nogavice bile zavrnute do kolena, prenosili su nametaj u trpezariju. 0 izrazu
lica ovih ljudi i u njihovim uurbanim pokretima osetila sam okrutnost
slomljenog prkosa, nametnute i poniavajue in1eriornosti u odnosu na kiu. )vi
moji pokreti bili su besciljni i bezvoljni. "seala sam se kao neka pusta livada
zasejana algama i liajem, lepljivim i mekim gljivama, oploena odvratnom
1lorom vlage i magle. 0 salonu sam posmatrala haoti!an prizor nagomilanog
nametaja kad !uh glas maehe koja me je upozoravala da moram da se !uvam
da ne dobijem zapaljenje plua. Tek tada sam primetiila da su mi noge bile u
www.crowarez.org
vodi do !lanaka, da je kua bila poplavljena, da je pod bio prekriven debelim
slojem lepljive i ustajale vode.
0 sredu u podne jo nije bilo svanulo. Pre tri sata po podne spustila se
no koju smo o!ekivali, boleljiva no koja je odjekivala sporim, ravnomernim,
nemilosrdnim dobovanjem kie u dvoritu. *atim je nastupila preuranjena zora,
meka i alosna, koja je rasla usred utanja seljaka sklup!anih na stolicama
prislonjenim uza zidove. Tako su se povukli pred neobi!nim poremeajem
prirode. - tad su po!ele da nam stiu vesti s ulice. /ije ih niko prenosio.
Jednostavno su pristizale, tako ta!ne, tako konkretne. 8inilo mi se da ih je
prenosilo blato koje je teklo ulicama nosei razne kune predmete, ubre,
ostatke neke daleke katastro1e, otpatke i uginule ivotinje. (ogaaje koji su se
odigrali u ponedeljak, kada je kia bila samo predznak nastupajue zime,
doznali smo tek dva dana kasnije. 0 sredu su stigle prve vesti koje kao da je
prenosila unutranja snaga oluje. )aznali smo da je crkva poplavljena i da e se,
po svoj prilici, sruiti. /eko ko tako neto nije mogao pouzdano znati re!e$
%3oz stoji pred mostom jo od ponedeljka. 8ini se da je bujica odnela ine.&
Takoe smo saznali da je jedna bolesna ena nestala iz svog kreveta i da su je
popodne zatekli kako plovi po dvoritu.
0asnuta, obuzeta strahom i poplavom, podvila sam noge i smestila se u
stolicu za ljuljanje. ;ledala sam pravo u vlani mrak koji je bio pun
uznemiravajuih predoseanja. #aeha se pojavi u udubljenju vrata nosei
lampu nad uzdignutom glavom. ,zgledala je kao neki poznati duh, a to me nije
ni iznenadilo ni uplailo jer sam se oseala kao deo tog natprirodnog sveta.
Prila mi je, s lampom iznad dignute glave, ljapkajui po vodi u hodniku. %)ad
treba da se pomolimo bogu&, re!e. 3ideh njeno suvo, ispucano lice. ,zgledala je
kao ivi le, kao da je sazdana od neke materije koja nije ljudska. (rala je u
drugoj ruci brojanice. )tala je preda me i rekla$ %(a se pomolimo bogu. 3oda je
otvorila grobove i jadni mrtvaci sad plove po poplavljenom groblju.&
#oda sam te noi malo spavala pre nego to me je iz sna trgao prodoran
www.crowarez.org
i otar zadah koji je podseao na trule. )nano sam prodrmala #artina, koji je
hrkao pored mene. %"sea li:& upitah ga. %9ta:& %)mrad&, odgovorih. %)igurna
sam da je smrad leeva koji plove ulicama.& Ta pomisao me je uasavala, ali
#artin se samo okrenuo prema zidu i rekao pospanim glasom, u kome je biilo
prekora$ %8ini ti se. Trudnim enama se svata moe pri!initi.&
0 !etvrtak ujutru nestade smrada, a s njim nestade i oseanja prostora.
"seanje vremena bilo je poremeeno prethodnog dana, a sada se potpuno
izgubilo. /ije postojao !etvrtak, jer se taj dan pretvorio u opipljivu, pihtijastu
masu kroz koju smo morali da se probijamo rukama da bismo dospeli do petka.
0 tom danu nije bilo ni ljudi ni ena. #aeha, otac, seljaci, svi oni su bili
ugojena i neuverljiva tela koja su se kretala po zimskoj mo!vari. "tac mi se
obrati$ %/e mi!i se odavde dok ja ne doem po tebe&, a glas mu je bio dalek i
posrean. /isam ga !ula, ve sam ga opipala. )va !ula su mi bila obamrla osim
!ula dodira.
-li otac nije doao po mene$ izgubio se negde u vremenu. +ada se
smra!ilo, pozvala sam maehu i zamolila je da me odvede u spavau sobu.
0tonula sam u miran, glatki san koji je trajao celu no. )utradan sam zatekla
istu atmos1eru$ nije imala ni boju, ni miris, ni temperaturu. 8im sam se
probudila, sko!ila sam u 1otelju u kojoj sam ostala uko!ena jer sam oseala da
se jedan deo moje svesti jo nije rasanio. 0to !uh dugo i alosno pitanje voza,
koji je beao od severnih brda. %/egde je sigurno po!elo da se razvedrava&,
pomislih. 0!ini mi se da neko iza mene pita$ %;de...:& %+o je to:& upitah,
okreui se. 0gledah maehu, koja se svojom duga!kom, mlitavom rukom
oslanjala o zid. %Ja sam&, re!e. - ja nastavih$ %8uje li:& "na odgovori da !uje,
da se, moda, u okolini razvedrilo, da su, verovatno, popravili ine. *atim mi
prinese posluavnik s doru!kom koji se puio. #irisao je na sos od luka i vrelu
mast. Bio je to tanjir supe. 0znemireno upitah maehu koliko je sati. Tiho,
glasom koji je imao ukus mlitave rezignacije, ona mi re!e$ %#ora da je oko pola
tri. Bez obzira na sve, voz ne kasni.& Ja uzviknuh$ %Pola tri2 Je li mogue da
www.crowarez.org
sam tolilko spavala:& "na me umiri$ %/isi dugo spavala. )igurna sam da jo
nije prolo tri.& (rhtala sam, oseajui da mi tanjir klizi iz ruku$ %Pola tri,
petak...& -li ona me neljudski staloenim glasom ispravi$ %Pola tri, !etvrtak,
dete. Pola tri, ali jo nije proao !etvrtak.&
/e znam koliko sam dugo bila u stanju polusna u kojem su mi !ula bila
umrtvljena. )amo znam da sam posle beskrajno dugog vremena !ula neki glas u
susednoj sobi$ %)ad moe da gurne krevet na drugu stranu.& Bio je to neki
umorni glas, ali ne bolesnika, ve nekoga ko se ve oporavljao od bolesti. *atim
sam !ula cigle u vodi. Bila sam uko!ena pre nego to sam shvatila da leim. 0to
osetih golemu prazninu. "setih stranu, treperavu tiinu kue, neverovatnu
nepomi!nost koja je proimala sve predmete. "seala sam da mi se srce
pretvorilo u par!e leda. %0mrla sam&, pomislih. %Boe, pa ja sam mrtva.&
)ko!ih iz kreveta i povikah$ %-da2 -da2& /eumoljivi #artinov glas odgovarao
mi je sa strane$ %/e mogu da te !uju jer su izili.& Tek tada sam primetila da se
razvedrilo i da je svuda vladala tiina . mir, neo!ekivano i duboko blaenstvo,
savrenstvo koje, verovatno, li!i na smrt. *atim su se !uli koraci u hodniku. 8uo
se razgovetan i iv glas. "nda je osveavajui vetri udario na vrata, brava je
zakripala, iznenada se pojavilo tvrdo telo, kao neki zreli plod, koje je palo u
dubinu cisterne u dvoritu. /eto u vazduhu ukazivalo je na prisustvo nevidijive
osobe koja se osmehivala u mraku. %Boe&, pomislih, zbunjena pobrkanim
vremenom. %/e bi me iznenadilo kada bi me sad pozvali na misu koja je
odrana prole nedelje.&
www.crowarez.org
POGRE VELIKE MAME
)umnjala belosvetska, ovo je istinita povest o 3elikoj #ami, apsolutnom
gospodaru kraljevine #akondo, koja poive vladajui devedeset i dva leta
gospodnja i ispusti duu kao svetica jednog utorka prolog septembra, a !ijem
pogrebu prisustvova i sam papa.
)ad . poto se ustreptala nacija smirila> poto su se gajdai iz )an
6asinta, verceri iz ;uahire, pirin!ari is )inua, prostitutke iz ;uakamajala,
vra!evi iz )ierpe i odgajiva!i banana iz -rakatake vratili svojim atrama da se
oporave od iscrpljujueg bdenja> poto su se smirili i vratili svojim poslovima
predsednik republike, svi njegovi ministri i svi oni koji su predstavljali civilnu
vlast i natprirodne sile na najveli!anstvenijem pogrebu koji su letopisi
zabeleili> poto je papa prepustio svoje telo, zajedno s duom, nebesima a
#akondo postao neprohodan usled praznih 1laa, opuaka, ogloanih kostiju,
otpadaka, krpa i izmeta to osta za masom koja je dola na pogreb . sad je dolo
vreme da se na ulicu postavi kakav drveni sanduk i da se neko popne i ispri!a
od po!etka i ta!no ta se sve to dogodilo kad se cela nacija uzbudila, i to pre no
to stignu istori!ari.
Pre !etrnaest nedelja, posle svih toplih obloga beskrajnih noi, melema i
lekovitih kupki, 3eliku #amu je kona!no zahvatio hropac te ona naredi da je
prenesu u staru naslonja!u da bi izrekla svoju poslednju volju. Trebalo je da jo
samo to uradi pa da umre. Tog jutra je preko popa -ntonija ,sabela sredila sve
duhovne obaveze, tako da je ostalo samo jo da sredi materijalne poslove sa
svojih devet neaka, jedinim njenim naslednicima, koji su bdeli kraj njene
postelje. Paroh, koji samo to nije zakora!io u stotu godinu, ostao je u sobi
mrmljajui neto za svoj gro. Bilo je potrebno deset ljudi da ga iznesu do
lonice 3elike #ame te je reeno da on tu i ostane da ga ne bi dabe sputali pa
www.crowarez.org
opet iznosili kad kucne sueni !as.
/ikanor, najstariji neak, krupan gorta!ki tip, u kaki odelu i !izmama s
mamuzama i s revolverom kalibra ?@, duge cevi, zadenutim za pojasom, poao
je po pisara. "gromna kua na dva sprata odisala je mirisom melase i oregana,
mra!ne odaje prepune krinja i svakojakih predmeta koje su ukuani ostavljali
za sobom tokom !etiri pokolenja i koji su se postepeno pretvarali u prah, sve je
to postalo nepokretno pre nedelju dana u i!ekivanju poslednjeg !asa. 0
duga!kom ulaznom hodniku, s kukama na zidovima, na kojima je nekad visilo
dimljeno svinjsko meso ili divlja! koju su lovci tu !istili i sekli svake dremljive
avgustovske nedelje, spavali su seljaci na dakovima soli i drugih
poljoprivrednih pioizvoda, !ekajui nareenje da osedlaju konje i raire tunu
vest po najzabitijim krajevima golemog imanja. "stali roaci bili su u dnevnoj
sobi. Bledunjave ene, iznemogle po prirodi i dotu!ene bdenjem, podravale su
optu teku alost koja se taloila u bezbroj pojedina!nih bolnih uzdaha.
#atrijarhatna strogost 3elike #ame ogradila je njen posed i njeno ime
zidinama svetosti, u okviru kojih su se ujaci enili kerkama neaka, neaci
tetkama a braa snahama. Tako je stvoren sloeni splet krvnog srodstva koji je
raanje potomstva pretvorio u zatvoreni krug. )amo je #agdalena, najmlaa
neaka, uspela da probije taj krug> prestravljena halucinacijama, zahtevala je od
popa -ntonija ,sabela da istera avola iz nje, a zatim je obrijala glavu i odrekla
se ovozemaljske slave i tatine da bi se zakaluerila u -postolskoj pre1ekturi.
#imo zvani!nog porodi!nog kruga, koristei se svojim legitimnim pravima,
mukarci su panjake, njive i sela oplodili potomstvom kopiladi koja se muvala
meu bezimenom poslugom kao usvojena deca, siro!ii ili miljenici pod
zatitom 3elike #ame.
Blizina smrti izazivala je iscrpljujue i!ekivanje. ;las samrtnice,
naviknute na potovanje i poslunost, nije bio ja!i od uzdaha u zatvorenom
prostoru, ali je ipak odjeknuo i u najzabitijim krajevima imanja. "va smrt nije
nikoga mogla ostaviti ravnodunim. 0 toku ovog veka, 3elika #ama bila je
www.crowarez.org
centar tee #akonda kao to su to nekada bila njena braa, njeni roditelji i njeni
dedovi, u skladu s hegemonijom koja se protezala kroz dva veka. 3aro je
izrasla oko njenog imena. /iko nije znao poreklo, ni granice, ni stvarnu
vrednost njenog poseda, ali svi su se navikli da misle da je ona vlasnica tekuih
i stajaih voda koje su ve pale ili tek treba da padnu s neba, seoskih puteva,
telegra1skih stubova, hladnih godina i vruine, i da je, tavie, nasledila pravo
na ivote ljudi i njihova dobra. +ada bi sela na balkon svoje kue da uiva u
sveini ve!eri, sabijajui svu teinu svog stomaka i autoriteta u staru pletenu
naslonja!u, ona je zaista odavala utisak beskrajno bogate i mone matrone,
najbogatije i najmonije na svetu.
/ikome nije ni padalo na pamet da 3elika #ama moe jednog dana da
umre. /a to su mislili samo pripadnici njene porodice i ona, podstaknuta
izlapelim pridikama papa -ntonija ,sabela. -li ona je bila ubeena da e
navriti sto godina kao njena baba po majci koja je u ratu A@BC. godine pruila
otpor !etvorici pukovnika -urelijana Buendije iz kuhinje, pretvorene u bunker.
3elika #ama je tek u aprilu ove godine shvatila da joj ;ospod nee pruiti
privilegiju da u neposrednom okraju li!no likvidira hordu 1ederalisti!kih
masona.
+ad su po!eli bolovi, porodi!ni lekar zabavljao ju je nedelju dana s
oblogama sla!ice i vunenim !arapama. To je bio lekar po nasleu, kolovan u
#onpelijeu, !ije se 1ilozo1sko ubeenje suprotstavljalo svakom napretku
medicine. 3elika #ama mu je dala dozvolu da spre!i dolazak drugih lekara u
#akondo. /ekad je on poseivao sela na konju, nadgledajui maloumne
bolesnike sumraka, a priroda mu podari privilegiju da postane otac mnogih
tuih sinova. #eutim, kasnije ga je artritis prikovao za 1otelju tako da je le!io
bolesnike ne poseujui ih, odnosno, uz pomo pretpostavki, posrednih opisa
bolesti i poruka. /a poziv 3elike #ame preao je trg oslanjajui se na dva
tapa, obu!en u pidamu. *atim se smestio u njenu lonicu. Tek kad je shvatio
da je 3elika #ama na samrti, naredio je da mu donesu krinju s porculanskim
www.crowarez.org
posudama obeleenim latinskim nazivima, da bi je tri sledee nedelje mazao
spolja i iznutra akademskim melemima, !arobnim sirupima i monim
pomadama. *atim joj je stavljao suene krastave abe na mesta gde je oseala
bol i pijavice na slabine, sve dok nije svanuo dan kad je morao da bira izmeu
brice, koji bi joj pustio krv iz vena, i popa -ntonija ,sabela, koji bi isterao
avola iz nje.
/ikanor je pozvao paroha. (eset njegovih najboljih ljudi ga je nosilo od
kue do lonice 3elike #ame, dok je on sedeo u pletenoj naslonja!i koja je
krckala pod buavim sve!anim platom. +ad je zavrena pri!est samrtnice, !ulo
se zvono koje je u blagoj septembarskoj zori prenelo vest iteljima #akonda.
+ad je svanulo, trg pred kuom 3elike #ame li!io je na seoski vaar.
)ve je izgledalo kao uspomena na prola vremena. )ve dok nije napunila
sedamdeset godina, 3elika #ama je slavila svoje roendane najduim i
najburnijim proslavamia koje se pamte. ,znosili su se baloni rakije za narod, na
trgu su klali i pekli ovnove, dok je muzika s podijuma tretala tri dana bez
prestanka. Pod pranjavim bademovim slablima, gde su se prve nedelje ovog
veka bile ulogorile !ete pukovnika -urelijana Buendije, postavljani su stolovi s
rakijom od banana, pecivom, krvavicama, !varcima, pitama, katalonskim
kobasicama, kola!ima od juke, utipcima, poga!icama, kembiima, kola!ima
od kokosa, sokom od eerne trske, raznim sitno seckanim mesom,
poslasticama, kuvanim jelom. - bilo je i stolova za borbe petlova i lutriju.
0sred uskovitlane i bu!ne gomile prodavane su zna!ke i privesci s likom 3elike
#ame.
)vetkovina je po!injala dva dana ranije, a zavravala se na roendan
vatrometom i balom u kui 3elike #ame. "dabrane goste i !lanove ue
porodice posluivala je vojska kopiladi dok su oni igrali uz zvuke starog
pijanina ukraenog arenim papirom. 3elika #ama upravljala je proslavom
sedei udno salona, zavaljena u naslonja!u s jastucima, izdavajui neprimetno
nareenja desnom rukom na kojoj je bio po jedan prsten na svakom prstu. 0
www.crowarez.org
dogovoru sa zaljubljenim parovima, ali uglavnom mimo njih, a u skladu sa
sopstvenim nadahnuem, ona je sklapala brakove za sledeu godinu. )ve!anost
se zavravala time to je 3elika #ama izlazila na balkon, ukraen trakama i
papirnim lampionima, i bacala novac u masu.
Taj obi!aj prekinut je uzastopnim smrtnim slu!ajevima u porodici i
politi!kom neizvesnou u poslednje vreme. /ova pokolenja znala su za te
veli!anstvene proslave samo iz pri!anja starijih. #ladi nisu nikada videli 3eliku
#amu u crkvi, gde ju je lepezom hladila neka zna!ajna politi!ka li!nost. Jedino
je njoj bilo dozvoljeno da ne klekne za vreme slube boje jer bi time izguvala
haljinu s karnerima od holandskog platna i utirkane podsuknje. )tarci su se
seali, a to seanje bilo je kao neka mladala!ka halucinacija, one prostirke duge
dve stotine metara, koja je vodila od sun!ane kue sve do glavnog oltara onog
dana kada je #arija del 'osario +astanjeda #ontero ila na pogreb svoga oca.
,stim se putem vratila obogaena novim blistavim dostojanstvom, pretvorivi se
u 3eliku #amu ve u dvadeset i drugoj godini ivota. Ta srednjovekovna slika
bila je vezana ne samo za prolost porodice ve i za istoriju nacije. #eutim,
ona je postepeno bledela u seanju, a 3eliku #amu jedva da su kasnije, za
sparnih ve!eri, mogli videti na balkonu iza geranijuma, tako da je postala
neopipljiva isto kao i legenda o njoj. )voju volju sprovodila je preko /ikanora.
Po nepisanom pravilu koje je postalo tradicionalno, na dan ozvani!enja
testamenta 3elike #ame naslednici su proglaavali trodnevno narodno veselje.
-li isto tako je bilo poznato da e ona objaviti svoju poslednju volju tek
nekoliko !asova pred smrt, a niko nije ozbiljno mislio da e ona ikada umreti.
Tek onog jutra kada su ih probudila crkvena zvona, itelji #akonda su shvatili
ne samo da ona zaista moe da umre nego da upravo umire.
+ucnuo je !as. 0 postelji, na 1inim pamu!nim !aravima, prekrivena do
uiju, pod baldahinom od pranjave prozirne svile, jedva da se opaao ivot u
dizanju i sputanju njenih matrijarhatnih dojki. 3elika #ama, koja je do
pedesete godine odbijala i najupornije udvara!e a koja je, darom prirode, bila u
www.crowarez.org
stanju da podoji celu svoju vrstu, leala je na samrti, nevina i bez poroda. 0
trenutku poslednjeg miropomazanja pop -ntonio ,sabel morao je da se obrati za
pomo da bi joj pomazao dlanove jer je 3elika #ama u samrtnom hropcu
stisnula pesnice. Pokuaji neakinja nisu urodili plodom. 0 jednom trenutku,
prvi put za nedelju dana, ona je pritiskala ruku okienu dragim kamenjem na
grudi i, 1iksirajui pogledom neakinje, izgovorila$ %Plja!kaice&. *atim je
pogledala popa -ntonija ,sabela u liturgijskoj odedi i njegovog pomonika
koji je pridravao potrebne crkvene sasude, da bi promrmljala glasom smirenog
ubeenja$ %0mirem&. "nda je skinula prsten s velikim dijamantom pruajui ga
#agdaleni, kaluerici, jer je ona bila najmlai naslednik. To je ozna!ilo kraj
jedne tradicije$ #agdalena se odrekla naslea u korist crkve.
+ad je svanulo, 3elika #ama je zahtevala da je ostave samu s
/ikanorom da bi mu dala poslednja uputstva. Pola sata je pri !istoj svesti
sluala kako napreduju poslovi. Prvo je istakla ta sve treba u!initi u vezi sa
sahranom, a zatim prela na pitanje budnosti. %9irom otvori o!i&, rekla je, %i
pazi dobro. *aklju!aj sve stvari od vrednosti> dolaze ne zato to su u alosti
nego zato to hoe da kradu&. "dmah zatim, kada je bila sama s parohom,
po!ela je da se ispoveda iskreno i detaljno da bi se neto malo kasnije pri!estila
u prisustvu neaka. /ajzad je zatraila da je prenesu u pletenu naslonja!u da bi
izrazila svoju poslednju volju.
/ikanor je ve bio spremio podroban spisak njenih dobara, ispisan !itkim
rukopisom na dvadeset i !etiri stranice. Tiho diui, u prisustvu lekara i popa
-ntonija ,sabela koji su obavljali dunost svedoka, 3elika #ama je izdiktirala
pisaru spisak svojih dobara, pravog i jedinog izvora njene veli!ine i vlasti.
)vedeno u realne okvire, imanje se sastojalo od tri poseda dodeljena
kraljevskom poveljom u vreme kolonije, koja su tokom vremena, posredstvom
zamrenih brakova iz ra!una, objedinjena vlasnitvom 3elike #ame. /a tom
posedu, koji nije bio omeen ali je obuhvatao pet optina, gde nikada ni zrno
ita nisu vlasnici zasadili, ivele su ?CD porodice u svojstvu zakupca. 3elika
www.crowarez.org
#ama je svake godine, uo!i svog imendana, izvravala jedini !in koji je
spre!avao vraanje zemlje dravi$ prikupljala je zakupninu. )edei u hodniku
svoje kue, ona je li!no naplaivala pravo nastanjivanja njene zemlje, kao to su
njeni preci uzimali zakupninu od predaka njenih zakupaca pre stotinu godina.
Prikupljanje zakupa trajalo je tri dana. Posle toga dvorite je bilo zakr!eno
svinjama, urkama i kokokama.
0 stvari, to je bila jedina etva koju je porodica prikupljala sa zemlje koja
je oduvek bila mrtva a koja je, na prvi pogled, obuhvatala oko AEE.EEE hektara.
,storiijski uslovi doprineli su da se upravo na toj teritoriji osnuje i razvije est
naselja oblasti #akondo i da se tu nae i sedite pokrajine. )tanovnici nisu
imali nikakvo vlasnitvo nad kuom ni zemljom jer je sve pripadalo 3elikoj
#ami, koja je naplaivala korienje njenih kua pa je !ak i drava morala da
joj plaa to varoani koriste ulice.
"ko zaselaka uvek je bilo puno stake, koju nije niko nikada ni pazio ni
brojao. )vako govedo bilo je obeleeno na sapima igom u obliku katanca. "vaj
nasledni ig, koji je vie usled namera nego usled ogromnog broja goveda bio
poznat u najudaljenijim krajevima poseda, gde je edna stoka sama lutala leti,
bio je jedan od najtemeljnijih oslonaca legende. ,z razloga koji nikome nisu bili
jasni, zanimanje za stoku je po!elo da opada posle graanskog rata. Prostrane
staje su se praznile tako da su nedavno u njih smestili maine za preradu eera,
mlekare i jednu mainu za ljutenje pirin!a.
Pored nabrojanih dobara, u testamentu je konstatovano da ima tri upa
puna zlata koje je neko iz porodice zakopao u kui za vreme rata za nezavisnost.
#ada je svako pokolenje sprovodilo mukotrpna iskopavanja, nikada nita nije
pronaeno. 0z pravo korienja zemlje, ubiranje zakupnine, naslednici su dobili
i jednu mapu koju je svako pokolenje usavravalo da bi sledeoj generaciji bilo
lake da pronae zakopano blago.
3elikoj #ami bila su potrebna tri !asa da nabroji svoja ovozemaljska
dobra. 0 zaguljivoj sobi glas samrtnice kao da je uveavao zna!aj svakog
www.crowarez.org
pojedina!nog dobra. +ada je drhtavom rukom deponovala svoj potpis, ispod
kojeg su se potpisali i svedoci, neka nevidljiva snaga potresla je srce mase koja
se postepeno okupljala pred kuom u senci pranjavih badema.
"stala je jo samo jedna neispunjena obaveza$ nabrajanje moralnih
dobara. 0!inivi izvanredan napor . isti onakav kakav su !inili njeni preci na
samrti da bi osigurali vlast svoga roda . 3elika #ama se uspravi na svoju
monumentalnu zadnjicu i napreui seanje, !vrstim i iskrenim glasom po!e da
diktira pisaru spisak svojih nevidljivih poseda$
Podzemna bogatstva, teritorijalne vode, boje zastave, nacionalna
nezavisnost, tradicionalne partije, prava !oveka, graanske slobode, prvostepeni
sud, drugostepena instanca, treestepeni sud, preporuke, istorijske konstante,
slobodni izbori, kraljice lepote, transcendentalni govori, veli!anstvene
mani1estacije, uvaene gospoice, lepo vaspitana gospoda, generali, istaknuto
plemstvo, vrhovno pravosue, predmeti zabranjeni za uvoz, slobodoumne
dame, problem mesa, !istota jezika, primeri za svet, pravni poredak, slobodna
ali odgovorna tampa, junoameri!ka -tina, javno mnenje, hrianski moral,
nedostatak deviza, pravo na azil, komunisti!ka opasnost, kormilo drave,
poskupljenje ivota, republikanske tradicije, obespravljene klase, poruke
privrenosti.
/ije uspela da zavri. /aporno nabrajanje usporilo je njen poslednji put.
(avei se u mare magnum apstraktnih 1ormula koje su vekovima predstavljale
moralno opravdanje porodi!ne moi, 3elika #ama je zvu!no podrignula i
izdahnula.
)tanovnici udaljenog i tmurnog glavnog grada imali su prilike da tog
istog dana, po podne, vide sliku dvadesetogodinje ene na prvoj stranici
vanrednih izdanja novina, a mislili su da je to nova kraljica lepote. 3elika
#ama ponovo je proivljavala trenutnu mladost na svojoj 1otogra1iji, uveli!anoj
tako da je pokrivala !etiri stupca i retuiranoj na brzinu, na kojoj se videla njena
gusta kosa slepljena u punu, sa !eljem od slonova!e i dijamantom povrh !ipke
www.crowarez.org
na glavi. Tu sliku napravio je jedan lutajui 1otogra1 koji se obreo usputno u
#akondu po!etkom veka, a novine su je godinama !uvale u odeljku nepoznatih
osoba. -li upravo je njoj bilo sueno da opstane u seanju buduih pokolenja. 0
otrcanim autobusima, li1tovima ministarstava i !ajdinicama obloenim
izbledelim tapetama aputalo se sa strahopotovanjem o autoritetu umrle u
pokrajini vruine i malarije, jer njeno ime nije bilo poznato u ostalim delovima
zemlje pre nego to ga je objavila tampa.
)itna kiica prekrivala je s nepoverenjem i zelenom patinom prolaznike.
)a svih crkvenih zvonika oglaavala se smrt. Tuna vest nala je predsednika
republike u trenutku kada je polazio na sve!anu promociju nove klase pitomaca,
te je sugerirao ministru rata, porukom koju je svojom rukom ispisao na poleini
telegrama, da zavri govor minutom utanja u znak pomena pokojnoj 3elikoj
#ami.
Ta smrt pogodila je i drutveni poredak zemlje. Predsednik republike, do
koga su graanska oseanja dopirala u pre!ienom stanju, prolazei kroz
nekakav 1ilter, uspeo je da trenutnim i donekle brutalnim pogledom kroz prozor
svog automobila stekne utisak tiine i opte potitenosti grada. )ve je bilo
zatvoreno osim nekoliko otrcanih ka1anica i velike katedrale koja se spremala
za devetodnevne pogrebne sve!anosti. 0 /arodnoj skuptini, gde su prosjaci,
ogrnuti novinama, spavali u utenoj senci dorskih stubova i nemih kipova
preminulih predsednika, svetlela je kongresna dvorana. +ada je e1 drave uao
u dvoranu, uzbuen slikom oaloenog grada, do!ekali su ga svi njegovi
ministri stojei, obu!eni u tamna sve!ana odela, svi ozbiljniji i blei nego to su
obi!no bili.
(ogaaji koji su se odigrali te noi i sledeih nekoliko dana, kasnije su
ocenjeni kao istorijska lekcija. /e samo po hrianskom duhu koji je nadahnuo
najvie li!nosti vlade ve i po portvovanosti koja je dozvolila da se izmire
raznoliki interesi i opre!na merila da bi se postigao dogovor o na!inu sahrane
slavne pokojnice. Tokom mnogo godina 3elika #ama je jam!ila za mir i
www.crowarez.org
politi!ko jedinstvo svoga carstva sa tri daka lanih glasa!kih listia koji su
!inili siuni deo njenog tajnog nasledstva. )vi mukarci iz redova njene
posluge, tienika ili zakupaca, bili punoletni ili maloletni, koristili su se ne
samo svojim glasa!kim pravom ve i pravom glasa!a koji su ve sto godina bili
pokojni. "na je bila simbol prioriteta tradicionalne moi nad prolaznim
autoritetom, premo vie klase nad narodom i boanske mudrosti nad
ovozemaljskom improvizacijom. 0 mirnodopskim vremenima njena apsolutna
mo postavljala je i ukidala prebedne i sinekure i obezbeivala dobrobit svojih
ljudi !ak i po cenu korienja intriga i lairanih izbora. 0 burnim vremenima
3elika #ama je tajno pomagala naoruanje svojih ljudi da bi javno spasavala
njihove rtve. "va patriotska revnost donela joj je golemi ugled.
Predsednik republike nije morao da razgovara sa svojim savetnicima da
bi shvatio veli!inu svoje odgovornosti. ,zmeu sale za audijenciju, palate i
poplo!anog unutranjeg dvorita, gde su nekada stajale ko!ije vicekraljeva,
nalazila se mala bata hladovitih !empresa, gde se krajem kolonijalnog doba
jedan portugalski kaluer obesio zbog nesrene ljubavi> uprkos buci
odlikovanih !inovnika, predsednik nije mogao da ne oseti lagani drhtaj
neizvesnosti kada je proao tuda posle sumraka. -li te noi drhtaj je delovao
kao snano otkrovenje. 0 ovom trenutku on je postao svestan svoje istorijske
sudbine, te je dekretom proglasio devetodnevnu nacionalnu alost, odredivi za
3eliku #amu posmrtne po!asti koje su se odavale herojima palim u bici za
otadbinu. +ao to je rekao u uzbudljivom govoru, koji je tog jutra odrao
graanima preko radija i televizije, prvi !ovek drave je izrazio nadu da e
pogreb 3elike #ame predstavljati novi primer za svet.
#eutim, uzviena namera suo!ila se s velikim tekoama. Pravna
struktura zemlje, !ije su temelje poloili daleki preci 3elike #ame, nije bila
pripremljena za dogaaje koji su se po!eli odigravati. #udri doktori prava,
provereni alhemi!ari zakona, upustili su se u tuma!enja i silogizme traei
1ormulu koja bi predsedniku republike dozvolila da prisustvuje sahrani. "pte
www.crowarez.org
uzbuenje zahvatilo je najvii politi!ki sloj, kler i 1inansijske krugove. 0
prostranoj polukrunoj dvorani skuptine, na kojoj su se videli tragovi
stogodinjeg apstraktnog zakonodavstva, u kojoj su visili portreti nacionalnih
velikana, pored bista gr!kih 1ilozo1a, pomen 3elike #ame dostigao je
nesluene razmere dok se pokojnica raspadala u septembarskoj omorini
#akonda. Prvi put se govorilo o njoj bez pomena pletene naslonja!e, njenog
popodnevnog odmora i njenih obloga od sla!ice. Predstava o 3elikoj #ami bila
je !ista i vanvremenska, kao da je destilisana legendom.
Beskrajni !asovi bili su ispunjeni re!ima, re!ima, re!ima, koje su
odzvanjale u celoj republici prestiom koji im je davala tampa. )ve je to trajalo
dok neki razuman !lan tog uzvienog skupa nije prekinuo istorijsku diskusiju da
bi podsetio prisutne da pokojnica i!ekuje odluku na temperaturi od FE stepeni
u hladu. -li niko nije reagovao na tu intervenciju zdravog razuma u proreenoj
atmos1eri !istog zakona. ,zdali su nareenje da se le balzamuje, a u
meuvremenu su se traile 1ormule, usaglaavani su stavovi, prihvatani ustavni
amandmani koji bi predsedniku republike dozvolili da prisustvuje sahrani.
Toliko se na sve strane pri!alo da je to trtljanje prelo granice i okean i
prohujalo kroz ponti1ikalne odaje +astelgandol1a. "poravljen od patnji koje su
ga u poslednje vreme izmu!ile, papa je stajao na prozoru posmatrajui kako
ronioci trae glavu ubijene devojke. 0 poslednje vreme dnevni listovi bavili su
se samo tim pitanjem, a papa nije mogao ostati ravnoduan s obzirom na to da
se sve dogaalo pod prozorom njegove letnje rezidencije. -li sasvim
nepredvieno, tog dana novine su zamenile slike moguih rtava 1otogra1ijom
jedne dvadesetogodinje ene uokvirene crnim. %3elika #ama&, uzviknu papa,
prepoznavi odmah izbledelu 1otogra1iju koju je pre mnogo godina, prilikom
ustoli!enja, video. %3elika #ama&, uzviknue istovremeno u svojim posebnim
odajama !lanovi kardinalskog saveta, i trei put u toku dvadeset vekova doe do
uzbune, metea i halabuke u bezgrani!nom carstvu hrianskom, sve dok papa
nije uao u svoju duga!ku crnu gondolu i zaplovio preko mora da stigne na
www.crowarez.org
daleku i neverovatnu sahranu 3elike #ame.
*a njim ostae vonjaci, 3ia -pia -ntika s mlitavim 1ilmskim
glumicama koje se sun!aju na svojim terasama, ne znajui za ove zna!ajne
vesti, a zatim i senoviti breg +astelsantanelo za horizontom Tibera. 0
sumraku, duboki zvon bazilike )v. Petra pomeao se s tankim zvukom zvona u
#akondu. ,z svog zaguljivog atora, iza zapletenih kanala i ustajalih mo!vara
koji su ozna!avali granicu 'imskog carstva i poseda 3elike #ame, papa je svu
no sluao graju koju su digli majmuni uznemireni prolaskom mase ljudi. 0
toku svog nonog krstarenja, papin kanu se postepeno punio vreama juke,
grozdovima zelenih banana, koarama s kokokama, kao i ljudima i enama koji
su ostavljali svoje svakodnevne poslove da bi ili da prodaju trice i ku!ine na
sahrani 3elike #ame. Te noi, prvi put u istoriji crkve, njegova svetost okusila
je groznicu bdenja i navalu komaraca. -li !udesno svitanje nad posedima
3elike )tarice, iskonska slika carstva balsamine i iguane, izbrisali su iz
njegovog seanja mukotrpno putovanje i nadoknadili sve njegove rtve.
/ikanor se probudio kad su tri puta kucali na vrata da ozna!e skori
dolazak /jegove svetosti. +uom je vladala smrt. /adahnuti mnogobrojnim i
uurbanim predsedni!kim govorima i grozni!avim prepirkama poslanika koji
su, izgubivi glas, nastavili da se sporazumevaju konvencionalnim znacima,
pojedinci i grupe sa svih strana sveta batalili su svoje poslove i ispunili mra!ne
hodnike, ve prepune uzane prolaze, sumorne tavane. "ni koji su zakasnili,
gurali su se i snalazili, smetajui se kako su znali u spoljna utvrenja, na
ograde od kolja, na osmatra!ke kule, na drv!anik i u klanicu. 0 glavnom salonu,
pod hrpom potresnih telegrama, leao je le 3elike #ame, koji se mumi1icirao
!ekajui da se kona!no donesu velike odluke. ,znemogli od silnih suza, devet
neaka bdili su nad pokojnicom u zanosu recipro!nog bdenja.
-li )udbina je protegla to stanje na jo mnogo dana. 0 salonu gradskog
saveta koji je bio opremljen sa !etiri stolice, prevu!ene koom, upom punim
pre!iene vode i mreom za spavanje, patio je papa od sparne nesanice,
www.crowarez.org
zabavljajui se !itanjem memoranduma i administrativnim odredbama u
razvu!enim i zaguljivim noima. (anju je delio italijanske bombone deci koja
su prilazila prozoru da ga vide, a u podne ru!ao pod nadstrenicom,
prekrivenom lozom, s popom -ntoniom ,sabelom, povremeno i sa /ikanorom.
Tako je proveo bezbroj nedelja i meseci koji su se otegli u i!ekivanju i vruini,
sve dok se jednog dana pastor Pastrana nije pojavio nasred trga sa doboom i
pro!itao proglas s odlukama. Proglaava se vanredno stanje tatarata a
predsednik republike tatarata preduzima vanredne mere tataratatatata koje mu
omoguuju da prisustvuje sahrani 3elike #ame talaratata tatatata ratata tan, tan,
tan.
, stie veliki dan. /a ulicama na!i!kanim ruletima, pe!enjem, tandovima
s lutrijom i ljudima koji su sa zmijama obmotanim oko vrata vikali i
preporu!ivali balzam koji potpuno le!i crveni vetar i obezbeuje besmrtnost> na
krcatom malom trgu gde su ljudi razapeli atore i prostrli asure, odabrani
!inovnici kr!ili su prolaz zvani!nicima. Tu, u i!ekivanju prelomnog trenutka,
bile su pralje iz )an 6orhea, lovci na bisere iz +abo de 3ele, ribari koji su lovili
sa!maricom iz )ienage, lovci rakova iz Tasahere, vra!evi iz #ohatne, solari iz
#anaura, harmonikai iz 3akjedupara, dambasi iz -japela, odgajiva!i papaje
iz )an Pelaja, odgajiva!i petlova iz Ga +ueve, improvizatori iz )abanas de
Bolivara, kova!i noeva iz #agdalene, bojadije iz #ompoksa, a pored njih i
onih koji se spominju na po!etku ove hronike, bili su jo mnogi drugi. 8ak su i
veterani pukovnika -urelijana Buendije . na !elu s vojvodom od #arlboroa u
raskonoj odedi od krzna, zuba i noktiju tigra . prevazili svoju vekovnu
netrpeljivost prema 3elikoj #ami i njenom rodu i doli na sahranu da bi
predsedniku republike postavili pitanje penzija koje su !ekali da dobiju ve
ezdeset godina.
/eto pre jedanaest, u razdraenoj gomili, koja se kuvala na suncu i koju
je drala u redu elitna jedinica hrabrih ratnika u husarskim uni1ormama
okienim dindama i lemovima bez vizira, razleglo se snano klicanje u znak
www.crowarez.org
odobravanja. (ostojanstveni i sve!ani, u 1rakovima i cilindrima, predsednik
republike i njegovi ministri> !lanovi skuptinskih komisija, vrhovnog suda,
dravnog saveta, tradicionalnih partija i klera, predstavnici banke, trgovine i
industrije, pojavili su se iza ugla potanske zgrade. <elav i demekast, stari i
boleljivi predsednik republike prode1ilovao je pred razroga!enim o!ima gomile
koja je verovala u njega, mada ga nikad nije videla, te je sad imala prvu priliku
da se uveri da on zaista postoji. #eu nadbiskupima, iscrpenim ozbiljnou
svoga poziva, i vojnim stareinama robustnih grudi u oklopu od ordenja, prva
li!nost nacije odisao je nepogreivim dahom onoga koji se nalazi na vlasti.
*a njima je ila mirna povorka nacionalnih kraljica, utirkanih karnera,
svega to ima i to e biti. Prvi put bez ovozemaljskog sjaja prolazile su na !elu
s univerzalnom kraljicom razne pratilje$ kraljice gvinejskih banana, brana od
juke, peruanske gvajabe, kokosove vodice, crnog pasulja, a zatim kraljica FDH
kvadratnih kilometara zemlje gde iguana polae jaja i sve ostale kraljice koje se
ne spominju jer bi se hronika otegla u beskona!nost.
0 mrtva!kom sanduku s purpurnim pokrovom leala je 3elika #ama,
odvojena od stvarnosti, s osam bakarnih obru!a i sasvim natopljena ve!nou
1ormalina, tako da nije pojma imala o sopstvenoj veli!anstvenosti. Taj sjaj, o
kojem je matala na balkonu u sparnom bdenju, zablistao je u !etrdeset i osam
pomena koji su joj odrali svi simboli!ni predstavnici epohe. - papa, kojeg je
ona u svojim delirijumima zamiljala u bletavim ko!ijama koje su lebdele nad
batama 3atikana, savladao je vruinu uz pomo lepeze od ispletenog palminog
lia i svojim dostojanstvenim prisustvom uveli!ao najvei pogreb na svetu.
"pijena prizorom moi, masa nije osetila lelujanje vetrouke na krovu
kue kada su se posle silnih svaa gospoda kona!no dogovorila ko e izneti
tabut. +ada su ga izneli najugledniji meu uglednima, niko nije primetio upornu
senku leinara koja je pratila povorku uzavrelim uli!icama #akonda, niti to da
je iza uvaenih dostojanstvenika ostajao prljav i smrdljiv trag. /iko nije video
kako su neaci, posvoj!ad, sluin!ad i tienici 3elike #ame zatvorili vrata !im
www.crowarez.org
je pokojnica iznesena, da bi zatim poskidali vrata, poruili zidove i iskopali
temelje, da bi odmah izvrili podelu nasledstva. Jedino to su svi primetili u
optem pogrebnom uzbuenju bio je gromoglasni uzdah olakanja mase kada se
navrilo !etrnaest dana molitava, himni i pohvala i kada su grobnicu najzad
zape!atili olovnom plo!om. /eki od prisutnih bili su dovoljno mudri da shvate
da prisustvuju raanju nove epohe. Papa je mogao telesno i duhovno da se
uznese poto je ispunio svoju zemaljsku dunost, predsednik republike mogao
je da sedne i vlada prema sopstvenom nahoenju, kraljice svega to postoji
mogle su da se udaju, usree i rode puno dece, a mase su mogle da razapnu
svoje atore prema obi!aju po prostranim imanjima 3elike #ame, zato to je
jedina osoba koja se tome mogla suprotstaviti svojom moi po!ela da truli pod
olovnom plo!om. Tad je samo trebalo da neko postavi govornicu na kapiju i
ispri!a ovu povest, lekciju i naravou!enije buduim pokolenjiima i da ne ostane
nijedan !ovek na svetu neupuen u ono to se desilo s 3elikom #amom, jer e
ve sutra, u sredu, doi !ista!i i za sva vremena o!istiti ubre koje je ostalo
posle njenog pogreba.
www.crowarez.org
MORE I#GUL$ENOG VREMENA
/egde krajem januara more se ponovo uzburkalo i po!elo da nanosi
gusto ubre na obalu sela. *a samo nekoliko nedelja rairio se nesnosan smrad.
/ije vredelo izlaziti iz kua, bar do sledeeg decembra, a posle osam sati celo
selo je spavalo. -li one godine kada je doao gospodin 6erbert, more se nije
menjalo, !ak ni u 1ebruaru. *a!udo, bilo je sve mirnije i blistavije, a u noima s
po!etka marta po!elo je da mirie na rue.
Tobijas je osetio miris. ,mao je slatku krv za ra!ie te je provodio celu
no terajui ih iz kreveta, i tako sve dok nije zaduvao prijatni povetarac koji mu
je omoguio san. 0 dugim, besanim noima nau!io je da razlikuje vazduna
strujanja, a kada je osetio miris rua nije morao da otvara vrata da bi shvatio da
miris dopire s mora.
0stao je kasno. +lotilda je palila vatru u dvoritu. 3etri je bio sve,
svaka zvezda bila je na svom mestu, ali one na horizontu teko su se mogle
izbrojati zbog odsjaja mora. Poto je popio ka1u, Tobijas oseti ukus noi u
ustima.
. /oas . re!e, priseajui se . desilo mi se neto vrlo !udno.
+lotilda, naravno, nije osetila nita neobi!no. ,mala je tako !vrst san da
se nije ni snova seala.
. "setio sam miris rua . nastavi Tobijas . a siguran sam da je dolazio s
mora.
. /e znam kako miriu rue . re!e +lotilda.
3erovatno je govorila istinu. )elo se nalazilo na neplodnom zemljitu
pomeanom sa alitrom. ) vremena na vreme neko bi doneo buket cvea da ga
baci u more, tamo gde su bacali mrtve.
. "naj davljenik iz ;uakamajala mirisao je na rue . odgovori Tobijas.
www.crowarez.org
. -ko je to bio neki prijatan miris . osmehnu se +lotilda . budi siguran da
nije dolazio s mora.
#ore je zaista bilo neprijatno. Bilo je vremena kada su ribarske mree
hvatale samo ubre koje je plovilo po povrini, a ulice sela bile prekrivene
mrtvim ribama za oseke. (inamitom su mogli uloviti samo olupine davnih
brodoloma.
"no malo ena to je ostalo u selu 4meu njima je bila +lotilda5 kuvale
su se u sopstvenom nezadovoljstvu. 0 istoj situaciji bila je i ena starog Jakova,
koja se tog dana digla ranije nego ina!e, uredila kuu i pripremala doru!ak ne
krijui svoje nezadovoljstvo.
. #oja je poslednja elja . rekla je muu . da me ivu sahrane.
'ekla je to kao da se upravo tada nalazi na samrti, mada je sedela na
jednom kraju stola u trpezariji s velikim prozorima, kroz koje je jarka
martovska svetlost prodirala do svih uglova prostorije. Preko puta je mirno jeo
stari Jakov, !ovek koji ju je odvajkada toliko voleo da vie nije mogao zamisliti
drugu nevolju osim one koja je bila vezana za njegovu enu.
. 6ou da umrem, ali da znam pouzdano da e me pokopati kao to se
sahranjuje sav pristojan svet . nastavi ona. . - to u uspeti samo ako odem u
neko drugo mesto i lepo zamolim da me ivu sahrane.
. /e mora nikoga da moli . mirno odgovori Jakov. . Ja u te povesti.
. I pa onda, da krenemo . re!e ona . jer oseam da u uskoro umreti.
)tari Jakov ju je paljivo osmotrio. )amo su jo njene o!i podseale na
mladost. +osti su joj bile kvrgave, a imala je izraz opustoene zemlje, koji joj je
oduvek bio svojstven.
. ,zgleda bolje nego ikada . re!e joj.
. /oas sam . uzdahnu ona . osetila miris rua.
. /e brini . teio ju je Jakov. . Takve stvari se normalno dogaaju
siromanim ljudima kao to smo mi.
. - ne, ne . re!e ona. 0vek sam molila boga da mi unapred javi kada u
www.crowarez.org
umreti, da me smrt ne bi zatekla blizu ovog mora. #iris rua u ovom selu moe
biti samo boji znak.
)tarom Jakovu nije nita drugo palo na pamet osim da je zamoli da malo
pri!eka dok sredi neke stvari. 8uo je da se pri!a u narodu da ljudi ne umiru
onda kada im je sueno, ve onda kada sami odlu!e. Predoseanje njegove ene
ozbiljno ga je zabrinulo. 8ak je razmiljao da li e skupiti dovoljno hrabrosti da
je ivu sahrani kada doe vreme za to.
0 devet sati je otvorio lokal gde je nekada drao prodavnicu. ,zneo je
pred vrata dve stolice i sto!i na kojem je bila tabla za igru dame, i celo jutro je
proveo igrajui dame s raznim seljanima koji su slu!ajno tuda prolazili. )a
mesta na kojem je sedeo, mogao je videti otrcano selo, oronule kue s ostacima
koje je nagrizalo sunce i par!e mora koje je virilo s kraja ulice.
Pred ru!ak je, po obi!aju, odigrao partiju s don #aksimom ;omesom.
)tari Jakov nije mogao zamisliti boljeg protivnika od ovog !oveka koji je iv i
zdrav preiveo dva graanska rata, a u treem izgubio samo jedno oko. Poto je
jednu partiju namerno izgubio, zadravao ga je da odigraju revan.
. 'ecite mi neto, #aksimo . re!e mu. . (a li biste vi bili u stanju da
sahranite ivu enu:
. Bez dvoumljenja . odgovori #aksimo ;omes. . 'uka mi ne bi
zadrhtala.
)tari Jakov zaneme od iznenaenja. +asnije, izvoljavajui da izgubi
najbolje 1igure, uzdahnu$
. Pitam vas jer mi se !ini da e Petra umreti.
/i to nije zbunilo don #aksima ;omesa. . 0 tom slu!aju . nastavi .
nemate potrebu da je sahranjujete ivu. . Pojeo mu je jo dva piona i dobio jo
jednu damu. *atim je jedinim okom, ovlaenim tugom, osmotrio svog
protivnika.
. 9ta se to dogodilo vaoj eni:
. /oas je . po!e da objanjava stari Jakov . osetila miris rua.
www.crowarez.org
. Pa, sudei po tome, umree bar pola sela . re!e #aksimo ;omes. .
Jutros ljudi samo o tome pri!aju.
)tari Jakov je morao jako da se potrudi da izgubi jo jednu partiju a da ne
uvredi svog protivnika. *atim je uneo sto!i i stolice, zatvorio prodavnicu i
poao u selo u potragu za ljudima koji su prethodne noi osetili miris rua. "d
svih ljudi, jedino je Tobijas bio siguran. )tari Jakov ga zamoli da po podne kao
slu!ajno svrati njegovoj kui i da sve to ispri!a njegovoj eni.
Tobijas je pristao. 0 !etiri sata se udesio kao da ide u goste i otiao da
poseti Jakova. /a verandi je zatekao enu starog Jakova koja je celo popodne
provela ijui muu crno odelo, da bi imao ta da obu!e kad postane udovac.
Tobijas je uao tako tiho da je uplaio enu.
. #ili boe . uzviknu ona . u!inilo mi se da umesto vas ulazi arhanel
;avrilo.
. I pa slu!ajno sam to ja, a ne ;avrilo . re!e Tobijas. . )vratih da vam
ispri!am ta mi se noas desilo.
"na namesti nao!are i vrati se svom poslu.
. *nam ve ta vam se dealo . re!e.
. +ladim se da ne znate . re!e Tobijas.
. /oas si osetio miris rua.
. "tkud znate: . upita Tobijas razo!arano.
. 0 mojim godinama !ovek ima toliko vremena za razmiljanje da na
kraju ispadne da sve moe da predvidi i pogodi.
)tari Jakov, koji je prislukivao razgovor iz susedne prostorije
prislanjajui uvo na zid, postieno se uspravi.
. 9ta kae na ovo, eno . povika iz druge sobe. . "nda nije ono to si ti
mislila.
. #a ovaj de!ko lae . re!e ona, ne diui glavu. . /ije on osetio nikakav
miris noas.
. Jesam. 0 jedanaest . re!e Tobijas . jer nisam mogao da spavam od
www.crowarez.org
ra!ia.
7ena je zavrila s krpljenjem jednog okovratnika.
. Gae . insistirala je. . )vi znaju da si ti laov. . Presekla je konac
zubima i pogledala Tobijasa preko nao!ara. . -li ne znam zato si morao da
nacapka kosu vazelinom i o!isti cipele samo da bi doao da mi ukae
nepotovanje.
"d tada je Tobijas po!eo da posmatra more. Postavljao je ljuljaku na
dvorinu verandu, a noi je provodio budan, zaprepaen svim onim stvarima
koje su se dogaale dok ljudi spavaju. #noge je noi proveo oslukujui
o!ajni!ko grebanje rakova koji su pokuavali da se popnu uz ra!vaste motke
kojima su podupirane voke, a posle bezbroj noi umor ih je naterao da
odustanu od daljih pokuaja. "tkrio je kako spava +lotilda. Primetio je kako je
njeno hrkanje, koje je podsealo na zvuk 1laute, postajalo sve otrije s
vruinom, da bi se na kraju stopilo u jedinstvenu iznemoglu notu julske zapare.
/a po!etku je Tobijas posmatrao more onako kako to !ine oni koji ga
poznaju, upirui pogled u jednu, nepomi!nu ta!ku horizonta. Primetio je kako
se menja boja pu!ine, kako se horizont gasi, kako se uzburkavaju pena i
prljavtina, kako se diu talasi nosei i gutajui otpatke, sve dok ne bi naile
oluje s pljuskovima koji su remetili taj morski metabolizam. #alo.pomalo
nau!io je da ga posmatra onako kako to !ine iskusni poznavaoci mora$ gotovo
da ga nije posmatrao, ali nije mogao da ga zaboravi, !ak ni u snu.
0 avgustu je umrla ena starog Jakova. "svanula je mrtva u krevetu i
morali su da je bace u more bez cvea, onako kako su bacali sve mrtvace.
Tobijas je i dalje !ekao. Toliko je ve !ekao dremajui u ljuljaci da je odmah
osetio promenu u vazduhu. 3etar je u isprekidanim naletima donosio neki miris,
kao onda kada je japanski brod na ulazu u luku izbacio u more tovar trulog luka.
+asnije se miris slegao i ostao nepomi!an sve do zore. Tek onda kada mu se
u!inilo da ga moe uhvatiti rukama i pokazati nekome, Tobijas sko!i s ljuljake
i upade u +lotildinu sobu. /ekoliko puta ju je drmnuo da bi je probudio.
www.crowarez.org
. Ivo ga . re!e joj.
+lotilda je morala da razgrne miris prstima, kao neku pau!inu, da bi
mogla da se uspravi. *atim se ponovo sru!ila u toplu postelju.
. Prokletstvo . re!e.
Tobijas sko!i do vrata i istr!a nasred ulice, gde je po!eo da vi!e. 3ikao je
iz sveg glasa, udahnuo bi vazduh duboko i nastavio da vi!e, zatim je zautao
diui duboko, ali more je i dalje mirisalo. /iko nije odgovorio. Poao je od
kue do kue, lutajui na sva vrata, !ak i na vrata naputenih kua, sve dok se
njegova galama nije pomeala s laveom pasa. Tad su se svi probudili.
#nogi nisu osetili miris. -li mnogi drugi, naro!ito stariji ljudi, sili su na
obalu da uivaju u njemu. Bio je to neki gust, !vrst miris koji je istisnuo sve
druge mirise prolosti. /eki ljudi su se umorili od mirisanja te se vratie kui.
-li veina je ostala na plai da tu zavre san. +ad je svanulo, miris je bio tako
!ist da je svima bilo ao da diu.
Tobijas je prespavao gotovo ceo dan. +lotilda mu se pridruila posle
ru!ka i celo popodne su se milovali u krevetu, ne zatvarajui dvorina vrata.
Prvo su se mazili kao gliste, zatim kao ze!ii i na kraju kao kornja!e, sve dok
nije pao mrak u zagrljaj tuge. 0 vazduhu je jo bilo tragova rua. ) vremena na
vreme u sobu je dopirao talas muzike.
. 8uje se iz +atarinove ka1ane . re!e +lotilda. . #ora da je neko doao.
(ola su tri !oveka i jedna ena. +atarino je predvideo da e, moda,
doi jo neko te se potrudio da popravi gramo1on. Poto se slabo razumeo u te
stvari, zamolio je Pana -paresida da mu pomogne jer je ovaj znao pomalo od
svakog zanata poto nikada nita nije radio> osim toga, imao je torbu s alatom i
vete ruke.
+atarinova ka1ana nalazila se u drvenoj kui pored mora. ,mao je veliku
salu sa stolicama i sto!iima i nekoliko dodatnih, manjih sela. (ok su
posmatrali kako Pano popravlja gramo1on, tri !oveka i ena pijuckali su za
ankom. <utali su, smenjujui se u zevanju.
www.crowarez.org
;ramo1on je posle vie pokuaja proradio. +ad je po!ela muzika, daleka,
ali jasna, ljudi su prestali da pri!aju. ;ledali su se meusobno bez re!i jer su u
jednom trenutku shvatili koliko su ostarili otkako su poslednji put !uli muziku.
Tobijas je posle devet zatekao sve ljude budne. )edeli su na ulazu,
sluajui stare +atarinove plo!e, zapanjeni u svom naivnom 1atalizmu kao da
posmatraju pomra!enje sunca. )vaka plo!a obnovila je uspomenu na nekog
pokojnika, na ukus hrane posle due bolesti, ili ih je opominjala ta treba u!initi
sutradan, ili ih je podseala na ono to su zaboravili da u!ine pre mnogo godina.
#uzika je prestala oko jedanaest. /eki su legli mislei da e sigurno
po!eti da pada kia jer su se oblaci stutili nad morem. -li oblaci se spustie na
more plovei po povrini da bi ubrzo potonuli u vodu. /a nebu su ostale samo
zvezde. #alo kasnije vetar, koji je duvao s kopna, stigao je do pu!ine da bi se
odmah vratio s mirisom rua.
. 9ta sam vam rekao, Jakove . uzviknu don #aksimo ;omes. . Ivo
mirisa opet. )iguran sam da emo ga oseati svake noi.
. /e daj boe . re!e )tari Jakov. . "vaj miris je jedina stvar koja me je u
ivotu zadesila prekasno.
,grali su dame u praznoj prodavnici ne obraajui panju na muziku.
/jihove uspomene bile su tako stare da nije bilo nijedne plo!e koja bi ih mogla
obnoviti.
. 9to se mene ti!e, ja ne verujem mnogo u ove pri!e . re!e don #aksimo
;omes. . +o je proveo tolike godine jedui zemlju, sa enama koje ude za
batama gde bi gajile cvee, taj na kraju osea ove mirise i po!inje da veruje da
su stvarni.
. -li, nemogue je da nas sopstveni nosevi prevare . napomenu stari
Jakov.
. /ema to veze . re!e don #aksimo ;omes. . *a vreme rata, kada je
revolucija ve bila izgubljena, toliko smo oseali potrebu za generalom da smo
na kraju videli vojvodu od #arlboroa od krvi i mesa. 3ideo sam ga roenim
www.crowarez.org
o!ima, Jakove.
3e je bilo prolo dvanaest. )tari Jakov je ostao sam. *atvorio je radnju i
preneo lampu u spavau sobu. +roz prozor, u kojem je bio uokviren sjaj mora,
video je stenu s koje su bacali mrtve.
. Petra . zvao je tihim glasom.
"na ga nije !ula. 0 tom trenutku plovila je kao vodeni cvet Bengalskim
zalivom, gde je peklo podnevno sunce. 0spravila je glavu da bi kroz vodu, kao
kroz neko osvetljeno staklo, videla ogromni prekookeanski brod. -li nije mogla
da vidi svog mua, koji je upravo u tom trenutku ponovo !uo +atarinovu
muziku na drugom kraju sveta.
. *amisli . re!e stari Jakov. . Pre samo est meseci svi su mislili da si
luda, a sada svi proslavljaju miris koji je tebi objavio smrt.
0gasio je svetlo i legao u krevet. Po!eo je tiho da pla!e i stara!ki da jeca,
ali je ubrzo zaspao.
. "tiao bih iz ovog sela kada bih mogao . jecao je u snu. . "tiao bih u
materinu kada bih skupio bar dvadeset pesosa.
)ledeih nekoliiko nedelja, a po!ev od te noi, miris je i dalje dolazio s
mora. Prodro je u drvo od kojeg su bile sagraene kuice, u namirnice, u pitku
vodu. )vud je bio isti miris, gde god da se !ovek okrene i kud god da poe.
#nogi su se uplaili jer im je i izmet mirisao na rue. Tri !oveka i ena koji su
doli u +aterinovu ka1anu otili su u petak da bi se u subotu vratili s masom
ljudi. 0 nedelju je stiglo jo sveta. 'azmileli su se po selu traei stan i hranu, a
toliko ih je bilo da su zakr!ili sokake.
Gjudi su nastavili da pristiu. 7ene, koje su bile otile kada je umrlo selo,
vratile su se u +atarinovu ka1anu. 3raale su se debele i naminkane, donosei
moderne plo!e koje nisu obnavljale ni!ije uspomene. 3raali su se stari itelji
sela, koji su ga davno bili napustili jer su tr!ali za zaradom. 3raali su se i
pri!ali o basnoslovnim zaradama, ali su bili u istoj odei u kojoj su i otili iz
sela. )tigla je muzika, tombola, lutrija> stigli su proroci, razbojnici i ljudi sa
www.crowarez.org
zmijama obavijenim oko vrata, koji su prodavali napitak za ve!ni ivot.
/ekoliko nedelja su neprestano pristizali, !ak i poto su po!ele kie, kad se
more uzburkalo i kada je nestao onaj miris.
#eu poslednjima je stigao neki pop, koji se svud muvao jedui hleb
umo!en u belu ka1u i zabranjujui sve ono to je bilo stiglo pre njega$ lutriju,
novu muziku, moderne okretne igre i najnoviju modu da se spava na plai.
Jedne ve!eri je uao u #elkorovu kuu i odrao propoved o mirisu mora.
. /eka je slava nebesima, deco moja . govorio je . jer ovaj miris poti!e
od )vevinjeg.
/eko mu upade u re!.
. "tkud znate, o!e, kada ga niste osetili:
. Pie sve u )vetom pismu . odgovori pop . gde se jasno govori o ovom
mirisu. /alazimo se, nesumnjivo, u odabranom selu.
Tobijas je kao u snu hodao tamo.amo usred veselja. Poveo je +lotildu da
vidi novac. *amiljali su kako igraju rulet s ogromnim parama, da bi na kraju
napravili ra!un i osetili se basnoslovno bogati, s parama koje su mogli dobiti.
-li jedne noi videli su, ne samo oni nego i svetina koja je pristigla u selo,
mnogo vie para nego to su u mati ikada mogli zamisliti.
Te noi stigao je gospodin 6erbert. Pojavio se iznenada. Postavio je sto
nasred ulice, a ne njega stavio ogromne ko1ere iz kojih se prelivao novac. 0
po!etku niko nije verovao o!ima jer je para bilo vie nego to se moglo
zamisliti. -li poto je gospodim 6erbert po!eo da mae nekim zvoncetom, ljudi
su po!eli da veruju, da prilaze stolu i da ga sluaju.
. Ja sam najbogatiji !ovek na svetu . govorio je. . ,mam toliko para da ne
znam ta u s njima. - poto mi je srce tako veliko da ne moe da mi stane u
grudi, odlu!io sam da obiem svet i reim sve probleme !ove!anstva.
Bio je krupan i tamnoput. ;ovorio je visokim tonom, bez zastajkivanja,
mlatarajui mlakim i elegantnim rukama koje su izgledale kao da su uvek svee
obrijane. ;ovorio je petnaest minuta, a zatim stao da se odmori. Posle toga je
www.crowarez.org
ponovo mahao zvoncetom i nastavio da pri!a. 0sred govora, neko ga, u masi
koja je sluala, prekide maui eirom.
. 0 redu, mister, zavri pri!u i po!ni da deli lovu.
. Tek tako: . re!e gospodin 6erbert. . (a razbacam novac tek tako bilo bi
nepravedno i besmisleno.
Pogledom je pronaao !oveka koji ga je prekinuo. 'ukom mu pokaza da
prie i masa se razmaknu da bi ovaj mogao da proe.
. -li . nastavi gospodin 6erbert . ovaj na nestrpljivi prijatelj dozvolie
nam da objasnimo kakav je najpravedniji na!in raspodele bogatstva. . 0to prui
ruku i pomoe mu da se popne.
. +ako se zove:
. Patricije.
. Ba mi je drago, Patricije . re!e gospodin 6erbert. . Ti, kao i svako
drugi, ve dugo kuburi s jednim problemom koji nikako ne moe da rei.
Patricije skide eir i klimnu glavom u znak odobravanja.
. - koji je to problem:
. Pa, znate kako je . re!e Patricije . ne stojim ba najbolje s parama.
. +oliko ti je potrebno:
. 8etrdeset i osam pesosa.
;ospodin 6erbert po!e pobedni!lki da uzvikuje. %8etrdeset i osam
pesosa&, ponavljao je. #asa ga je pratila pljeskanjem.
. I pa dobro, Patricije . nastavi gospodin 6erbert. . - sad nam reci ta
ume ti da radi:
. #nogo ta.
. "dlu!i se za jednu stvar . re!e gospodin 6erbert. . 9ta ume najbolje da
radi:
. Pa tako . odgovori Patricije . recimo, umem da imitiram ptice.
Pljeskajui ponovo, gospodin 6erbert se obrati publici.
. (rage gospoe i gospodo, na prijatelj Patricije, koji izvanredno imitira
www.crowarez.org
ptice, podraavae !etrdeset i osam raznih ptica da bi na taj na!in reio svoj
ivotni problem.
0sred utnje zapanjene mase, Patricije je po!eo da oponaa ptice.
*vidao je i cvrkutao kao sve poznate ptice, !ak je oponaao i neke koje niko
nije mogao da prepozna i identi1ikuje. /a kraju je gospodin 6erbert zatraio
aplauz za Patricija, kojem je predao !etrdeset i osam pesosa.
. - sada . nastavi gospodin 6erbert . stanite u red. #olim vas, jedan po
jedan. (o sutradan u ovo doba ostau ovde da reavam vae probleme.
3esti o ovom dogaaju stigle su do Jakova, zahvaljujui ljudima koji su
ga komentarisali dok su prolazili ispred njegove kue. )vaki put kada bi !uo
neku novost, srce mu se irilo tako da je u jednom trenutku osetio kao da e mu
pui.
. 9ta vi mislite o ovom gringu: . upita.
(on #aksimo ;omes slee ramenima.
. ,zgleda da je neki 1ilantrop.
. +ada bih i ja znao neto posebno da radim . nastavi stari Jakov . mogao
bih da reim svoj problem!i. )itnica$ dvadeset pesosa.
. Pa vi, na primer, odli!no igrate dame . re!e don #aksimo ;omes.
)tari Jakov kao da ga nije !uo. -li kada je ostao sam, zavi tablu i kutiju s
1igurama u stare novine i ode da se susretne s gospodinom 6erbertom. )tigao je
na red tek ako ponoi. /a kraju, gospodin 6erbert naredi da mu se spakuju
sanduci i re!e ljudima da e se vratiti sledeeg jutra.
#eutim, nije otiao u krevet, nego u +atarinovu ka1anu. Pojavio se s
ljudima koji su mu nosili sanduke. Pratila ga je masa ljudi, svako sa svojim
problemom. #ic po mic on ih je reavao. Toliko je problema reio da su, na
kraju, u ka1ani ostali samo neki ljudi s reenim problemima i nekoliko ena.
0dno sale sedela je jedna usamljena ena koja se hladila nekakvim reklamnim
kartonom.
. 6ej ti tamo . povika gospodin 6erbert . u !emu se sastoji tvoj problem:
www.crowarez.org
7ena prestae da se hladi.
. Pustite vi mene na miru, mister . razdra se ona preko sale. . Ja nemam
nikakvih problema. Ja sam kurva, a svet je pun mudonja.
;ospodin 6erbert slee ramenima. /astavio je da pije ledeno pivo, sedei
pored raspakovanih sanduka i !ekajui ne bi li iskrsnuo jo neki problem.
*nojio se. #alo kasnije, jedna ena, koja je sedela s ostalima za njegovim
stolom, prie i po!e da mu apue neto na uvo. /jen problem vredeo je pet
stotina pesosa.
. - koliko trenutno ima: . upita je gospodin 6erbert.
. Pet.
. +ad se prera!una . re!e gospodin 6erbert . to je sto mukaraca.
. /eka je . odgovori ona. . -ko prikupim tu lovu, bie to poslednjih sto
mukaraca u mom ivotu.
"n ju je zamiljeno posmatrao. Bila je vrlo mlada, neno graena, ali po
njenim se o!ima videlo da je donela jednostavnu odluku.
. 0 redu . re!e gospodin 6erbert. . ,di u sobu, a ja u ti ih slati jednog po
jednog, svakog sa po pet pesosa.
*atim izie na ulicu i po!e da mae zvoncetom. 0 sedam ujutru Tobijas
je zatekao +atarinovu ka1anu otvorenu. )vetla su bila pogaena. /aduven od
piva, gospodin 6erbert je dremao i nadzirao ulaz mukaraca u devoj!inu sobu.
#eu njima je uao i Tobijas. Prepoznavi ga, devojka se iznenadi da ga
vidi kod sebe.
. *ar i ti:
. 'ekoe mi da uem . odgovori Tobijas.
. (ali su mi pet pesosa i rekli da se ne zadravam dugo.
"na skide mokri !arav s kreveta i zamoli Tobijasa da ga uhvati s jednog
kraja. /atopljen znojem, bio je strano teak. (rei tako !arav, zajedno su ga
iscedili tako da je opet bio lagan. (uek su prevrnuli tako da je znoj curio s
druge strane. Tobijas je nekako svrio stvar. ,zlazei, dodao je svojih pet pesosa
www.crowarez.org
hrpi para pored kreveta koja je brzo rasla.
. Poalji koga god stigne . preporu!i mu gospodin 6erbert . ne bi li
nekako svrili ovaj posao do podneva.
(evojka odkrinu vrata i zamoli da joj donesu jedno hladno pivo. 0 redu
je !ekalo jo nekoliko ljudi.
. Jo koliko: . upita ona.
. 9ezdeset i jo trojica . odgovori gospodin 6erbert.
)tari Jakov je ceo dan jurio za njim nosei tablu za dame. )tigao je na red
tek kada se smra!ilo, izloio je svoj problem i gospodin 6erbert je pristao da
mu pomogne. /asred ulice su izneli veliki sto, a na njega stavili mali sto i dve
stolice. )tari Jakov je otvorio igru, poslednju partiju koju je unapred smiljao.
,zgubio je.
. 8etrdeset pesosa . re!e gospodin 6erbert . i jo vam dajem dve 1igure
prednosti.
Ponovo je pobedio. /jegove ruke kao da nisu doticale 1igure. ,grao je
zatvorenih o!iju, pogaajui poteze protivnika i uvek je pobeivao. #asi je ve
dosadilo da ih gleda. +ada je stari Jakov odlu!io da se preda, njegov dug
iznosio je pet hiljada est stotina !etrdeset dva pesosa i dvadeset tri centa.
-li nije bio uznemiren. *abeleio je iznos na papiri koji je stavio u dep.
*atim je sklopio tablu, sloio 1igure u kutiju i sve to zavio u stare novine.
. 0!inite sa mnom to god elite . re!e ali mi nemojte uzeti ovo.
"beavam vam da u igrati dok sam iv sve dok ne skupim novac koji vam
dugujem.
;ospodin 6erbert pogleda na sat.
. *aista mi je vrlo ao . re!e. . -li rok isti!e za dvadeset minuta. . 8ekao
je sve dok nije bio siguran da njegov protivnik ne moe da mu ponudi nikakvo
reenje. . 9ta jo imate:
. 8ast.
. 6ou da kaem . objasni gospodin 6erbert . imate li neto to promeni
www.crowarez.org
boju kada se premae prljavom !etkom natopljenom bojom.
. ,mam kuu . odgovori stari Jakov kao da je odgonetnuo neku
zagonetku. . /ema gotovo nikakvu vrednost, ali je ipak kua.
, tako je gospodin 6erbert dobio kuu starog Jakova. /a isti na!in je
dobio kue i posede drugih ljudi koji nisu ispunili pogodbu. *ato je naredio
nedelju dana slavlja s muzikom, raketama i zabavlja!icama, a sam je rukovodio
tom sve!anou.
Bila je to nezaboravna nedelja. ;ospodin 6erbert je govorio o velikoj
budunosti sela, !ak je napravio plan budueg velegrada sa zastakljenim
neboderima i dansing.dvoranama u potkrovljima. Pokazao je crte svetini, koja
je zapanjeno posmatrala sliku. )vako je pokuavao da prepozna sebe u nekom
od raznobojnih prolaznika koje je nacrtao gospodin 6erbert, ali oni su bili tako
dobro obu!eni da nisu li!ili na ove jadne ljude. *abolelo ih je srce koliko su se
trudili. )mejali su se to im se plakalo u oktobru, a iveli su u oblacima nade
sve dok gospodin 6erbert nije dohvatio zvonce i proglasio sve!anost
zavrenom. Tek tada se malo odmorio.
. 0mreete vrlo brzo ako nastavite s ovakvim ivotom . re!e mu stari
Jakov.
. -li ja imam toliko para . odgovori gospodin 6erbert . da nemam
nikakvog razloga da umrem.
)ru!io se na krevet i spavao danima. 6rkao je kao neki lav, a spavao je
toliko dugo da je ljudima dosadilo da !ekaju da se probudi. #orali su da
iskopaju rakove, koje su bili zakopali, da bi imali ta da jedu. +atarinove nove
plo!e zvu!ale su tako zastarelo da niko nije mogao da zadri suze sluajui ih.
#orali su da zatvore ka1anu.
Posle mnogo vremena otkad je gospodin 6erbert po!eo da spava, pop je
zakucao na vrata Jakovljeve kue. +ua je bila zaklju!ana iznutra. 0 dugom snu
gospodin 6erbert je iskoristio sav vazduh koji je bio u sobi, tako da su predmeti
postepeno izgubili teinu i po!eli da lebde.
www.crowarez.org
. 6ou da razgovaram s njim . re!e pop.
. #oraete da sa!ekate . odgovori stari Jakov.
. /emam mnogo vremena.
. "!e, izvoiite, sednite i sa!ekajte . nastavio je stari Jakov. . - dok
!ekate, mogli biste malo sa mnom da porazgovarate jer sam ve due vremena
izvan svih dogaaja.
. 3lada sveopte rasulo . re!e pop. . 0skoro e sve u selu biti kao to je
ranije bilo. To je jedina novost.
. 3ratie se sve na staro . re!e stari Jakov . kada more ponovo po!ne da
mirie na rue.
. -li u meuvremenu treba odravati iluzije onih to ostaju . re!e pop. .
Treba pod hitno po!eti izgradnju hrama.
. )igurno ste hteli da razgovarate s gospodinom 6erbertom o tome . re!e
stari Jakov.
. Ta!no . re!e pop. . ;ringosi su vrlo milostivi.
. "nda sa!ekajte . re!e stari Jakov. . #oda e se probuditi uskoro.
Po!eli su da igraju dame. Bila je to dugotrajna i teka partija, koja je
trajala danima, ali se gospodin 6erbert nije probudio.
Popa je po!elo da buni beznae. #uvao se svuda nosei bakarni tanjiri,
prikupljajui dobrovoljne priloge za izgradnju hrama, ali niije prikupio mnogo
para. Toliko je prosja!io da je postepeno postajao prozra!an, a u kostima su mu
strujali razni zvuci. Jedne nedelje je !ak lebdeo nekoliko santimetara iznad tla,
mada to niko nije primetio. Tad je spakovao stvari u jednu torbu, u drugu je
stavio novac, a zatim se pozdravio, ne mislei da e se ikada vratiti u selo.
. /e, onaj miris se nikada nee ponovo osetiti . govorio je onima koji su
ga ubeivali da ostane. . Treba se suo!iti sa !injenicom da je ovo selo po!inilo
smrtni greh.
+ada se gospodin 6erbert probudio, selo je bilo isto kao pre njegovog
dolaska. Jubre, koje je svetina ostavila na ulicama, od kia je po!elo da se
www.crowarez.org
raspada i truli. -li tlo je opet bilo suvo i tvrdo kao da je od cigle.
. (ugo sam spavao . re!e gospodin 6erbert zevajui.
. 3ekovima . re!e stari Jakov.
. #rtav sam gladan.
. +ao i sivi ostali . re!e stari Jakov. . #oraete da odete na plau i
iskopate rakove.
Tobijas ga je zatekao na obali kako kopa po pesku. 0sta su mu bila
zapenuila, a iznenadilo ga je saznanje da gladni bogatai veoma li!e na gladne
siromahe. ;ospodin 6erbert nije naao dovoljno rakova. +ad se smra!ilo,
ponudio je Tobijasu da zajedno potrae neto za jelo na dnu mora.
. 8ujte . prese!e ga Tobijas. . )amo mrtvi znaju ta se tamo krije.
. ,sto to znaju i nau!nici . re!e gospodin 6erbert. . ,spod mora brodoloma
ima kornja!a koje su izvanredno ukusne. )kini se i kreemo.
, tako uoe u vodu. Plivali su najpre pravo, a zatim zaronili, vrlo
duboko, dok nisu stigli tamo gde nisu dopirali sun!evi zraci, a zatim u dubinu
gde nije bilo ni morske svetlosti. Tu je sve zra!ilo sopstvenom svetlou. Proli
su pored jednog potopljenog grada, gde su ljudi i ene na konjima kruili oko
nekog muzikalnog stuba. Bio je divan dan, a na terasama je bilo puno cvea
jarkih boja.
. Potonuo je jedne nedelje u jedanaest pre podne . re!e gospodin 6erbert.
. )igurno usled kataklizme.
. Tamo ima rua . re!e Tobijas. . 6ou da ih pokaem +lotildi.
. /ekom drugom prilikom doi da ih nabere natenane . re!e gospodin
6erbert. . Ja sam mrtav gladan.
'onio je kao hobotnica, dugim i odmerenim zamasima ruku. Tobijas se
naprezao da ga ne bi izgubio iz vida, mislei da ba tako plivaju bogatai. #alo.
pomalo su se udaljavali od mora optih katastro1a da bi najzad zaronili u more
mrtvih.
#rtvih je bilo toliko da je Tobijas pomislio da nikada u ivotu nije video
www.crowarez.org
toliko ljudi okupljenih na jednom mestu. Plivali su leei nepomi!no na leima,
na razli!itim nivoima a svi su imali izraz zaboravljenih bia.
. "vo su drevni mrtvaci . re!e gospodin 6erbert. . Trebalo im je mnogo
vekova da dostignu ovaj stepen oputenosti.
Jo dublje, u vodama mlaih mrtvaca, gospodin 6erbert je zastao.
Tobijas ga je stigao u trenutku kada je pored njih plovila jedna vrlo mlada ena.
Plovila je bo!no, otvorenih o!iju, a pratila ju je struja cvea.
;ospodin 6erbert stavi kaiprst na usne, drei ga tako sve dok nije
proao i poslednji cvet.
. "vo je bila najlepa ena koju sam u ivotu video . re!e.
. To je ena starog Jakova . re!e Tobijas.
. Pedeset godina mlaa nego kada je umrla, ali sam ipak siguran da je to
ona.
. 3idi se da je prela dalek put . re!e gospodin 6erbert. . Prati je 1lora
svih svetskih mora.
/ajzad su dospeli do dna. ;ospodin 6erbert je napravio nekoliko
krugova po tlu koje je bilo kao izrezbarena tabla. Tobijas ga je pratio. Tek sada
se privikao na polutamu dubine, ugledao je kornja!e. Bilo ih je na hiljade,
spljotenih uz dno, nepomi!nih kao da su skamenjene.
. 7ive su . re!e gospodin 6erbert . ali ima milion godina kako spavaju.
Priao je jednoj i prevrnuo je. /enim pokretom ju je gurnuo nagore.
0spavana kornja!a izmigoljila se iz njegovih ruku i nastaviia da se penje koso.
Tobijas ju je pustio da proe pored njega. 0to pogleda nagore i u!ini mu se da
vidi more izvrnuto naopa!ke.
. )ve ovo li!i na san . re!e.
. Tvoga dobra radi . re!e gospodin 6erbert . nemoj nikome da ispri!a
ta si ovde video. *amisli kakva bi guva nastala kada bi ljudi znali sve ovo.
3ratili su se u selo tek oko ponoi. Probudili su +lotildu da bi im
zagrejala vodu. ;ospodin 6erbert je kornja!i odsekao glavu, ali sve troje morali
www.crowarez.org
su da se potrude da uhvate srce da bi ga ponovo ubili jer je ono izletelo i
odskakutalo u dvorite !im su ga izvadili. Jeli su toliko da su jedva disali.
. (obro Tobijase . re!e tada gospodin 6erbert . treba se suo!iti sa
!injenicama.
. )vakako.
. - !injenica je . nastavi gospodin 6erbert . da se onaj miris nikada nee
ponovo javiti.
. 6oe.
. /ee . umea se +lotilda . izmeu ostalog zato to ga nikada ovde nije
ni bilo. Ti si bio taj koji je popalio celo selo.
. Ti si ga li!no osetila . re!e Tobijas.
. "ne noi sam bila oamuena . re!e +lotilda. . -li ovo more je takvo da
vie ne znam ta sam osetila, a ta nisam.
. - ja u sada da krenem . re!e gospodin 6erbert. *atim je dodao,
obraajui se oboma$ . Trebalo bi i vi da idete. Bolje da krenete u svet nego da
ostanete u ovom selu gde ima samo gladi.
*atim je otiao. Tobijas je ostao u dvoritu, brojei zvezde na horizontu.
Primetio je da ima tri zvezde vie nego prolog decembra. +lotilda ga je
pozvala u sobu, ali on nije na to obraao panju.
. 6ajde, hajde, doi . bila je uporna +lotilda. . *na da se ve ne seam
kada smo se poslednji put voleli kao ze!ii.
Tobijas je ostao dugo u dvoritu. +ada je, najzad, uao u sobu, +lotilda je
spavala. Pokuao je da je probudi. ,zmeu njenog polusna i njegovog umora,
oboje su bili zbunjeni tako da su vodili ljubav samo kao gliste.
. Poaaveo si . zloudno re!e +lotilda. . 9to ne pokua da misli na
neto drugo:
. To i radim, mislim na neto drugo.
"na je htela da sazna o !emu misli, tako da je on, na kraju, pristao da joj
kae, ali pod uslovom da nikome to ne rekne. +lotilda mu obea da nee.
www.crowarez.org
. /a dnu mora . re!e Tobijas . postoji rad s belim kuicama, s milionima
cvetova na terasama.
+lotilda se uhvati za glavu.
. Jaoj, Tobijase . uzviknu. . Jaoj, Tobijase, pobogu, sve, sve, sve, samo
nemoj opet s tim da po!inje.
Tobijas je zautao. "krenuo se, primakao kraju kreveta i pokuao da
zaspi. /esanica ga je mu!ila sve dok nije svanulo. Tad je po!eo da duva vetri i
rakovi ga ostavie na miru.
www.crowarez.org
MA"!A I SNOVI%EN$A
;abrijel ;arsija #arkes je pisac koga su nai !itaoci upoznali za vreme
buma latinskoameri!ke knjievnosti u Ivropi ezdesetih godina. Poznat je
prvenstveno kao autor Sto godina samoe, a objavio je jo !etiri romana i tri
zbirke pri!a.
Prvu zbirku pri!a Oi plavog psa #arkes je napisao krajem !etrdesetih i
po!etkom pedesetih godina. Pisac je retrospektivno izjavio da je to bila egrtska
knjiga, sastavljena od nekoliko loih kafkijanskih pria, i time obnovio pitanje
uticaja +a1ke u s1eri latinskoameri!ke knjievnosti 4koje se najpre postavljalo
povodom Borhesa5. - moda je klju! za razumevanje tog uticaja !injenica da
evropski pisci veoma !esto pretrpe metamor1ozu na putu za Gatinsku -meriku,
gde njihova dela dobijaju drugo zna!enje i drugu vrednost. To se desilo s
nadrealizmom, zatim s magijskim realizmom, pa i sa +a1kom. Teko je povezati
+a1kin duhovni svet s jednim romanom kao to je Sto godina samoe, ali nema
sumnje da je upravo +a1ka otvorio puteve #arkesovom stvaralatvu i
mogunosti kojima e se ovaj savremeni pisac koristiti. #arkes sam iznosi kako
se to desilo$ Proitavi Kafku, shvatio sam sva seanja iz detinjstva, sve to
sam voleo i to sam smatrao da vredi pretoiti u knji!evnost, sve to sam "io
do!iveo i to u tek do!iveti # sve je "ilo konfuzno. Stvarnost je "ila fantastika, a
fantastika je "ila stvarnost. Svet mog detinjstva "io je takav. Takva je $atinska
%merika. +a1ka je bio primer koji je potvrdio da se moe pisati knjievnost u
kojoj se na udnovat nain meaju realno i fantastino, tako da se ne zna gde
poinje jedno a gde se zavrava drugo. To meanje se odigrava, pre svega, u
snovima, halucinacijama, matanju, seanjima i komarima . gde se seme
realnosti razvija 1antasti!nu biljku koja cveta na irokom polju nae
subjektivnosti. - Gatinska -merika je izuzetno pogodno tlo za razvoj takve
www.crowarez.org
1lore. "na je jo uvek novi svet, koji se nikada nije sasvim uklapao u obrasce
starog sveta> jo je to kontinent hiperbolisanih pojava i otrih geogra1skih,
ekonomskih, drutvenih i politi!kih kontrasta, koji ponekad zaista vie li!e na
1antastiku nego na stvarnost. ;ranice stvarnosti se usled toga relativizuju i ire
da bi obuhvatile sve 1ikcije koje deluju u njoj i sve realne elemente koji deluju
1antasti!no. - granice izmeu subjektivnog i objektivnog se zamagljuju,
pretvarajui se u meuprostor gde oba sveta koegzistiraju. To se jasno
mani1estuje u jednom detalju #arkesovog stvaralatva$ u na!inu na koji se
obrauje njegov omiljeni lajtmotiv . smrt. /a neki na!in, ona je uvek !iva smrt
jer se razvija u svesti umrlih, umiruih i ivih 4u mati, snovienjima i
komarima5.
0 prvoj pri!i, napisanoj AKFB. godine, #arkes opisuje halucinacije
mladia koji boluje od ti1usa, odnosno, od realne i prave smrti. 8italac je
prepoznaje po znacima pored puta koji ga vodi kroz svest junaka, komarni svet
!ulnih utsaka, privienja, asocijacija i seanja. Pripovedanjem u treem licu ne
opisuje se radnja koja se odigrava u spoljnom svetu, ve %radnja& u unutranjem
svetu lika koja se postepeno dezintegrie u tok svesti. 0smerivi 1okus na tok
svesti svojih likova, #arkes u pri!i &eko dira ove ru!e izvodi izvesna tehni!ka
prilagoavanja$ uvodi pripovedanje u prvom licu koje dozvoljava vii stepen
subjektivizacije. )poljna radnja nema nikakvu dinamiku jer je svedena na jednu
stati!nu situaciju koja se postepeno osvetljava, produbljuje i dramatizuje kroz
seanje 4otkriva se identitet likova, rekonstruie se razvoj odnosa meu njima
itd.5. Pripoveda! se identi1ikuje kao mrtvac koji naputa svoje telo hranjeno na
groblju 4koje je tako pusto da vetar nema ta da uskovitla osim mrvi'a
provi(enja koje se sle!u im vetar prestane5 i vraa se svojoj naputenoj kui,
gde e posle nekoliko decenija doi da ivi jedna starica, nekadanja devoj!ica,
koja je bila svedok njegove smrti 4cela se kua zatalasala za trenutak kao da se
malo uskomeao talog uspomena koje su se godinama tu slegale5. #emorija je
groblje, dom seanja koja se sleu godinama da bi se zatalasala prodorom nekog
www.crowarez.org
stimulusa iz spoljnog sveta, iz ivota. ,sto tako oivljava #arkesov mrtvac koji
kao opsesivno seanje progoni staricu u pustoj kui.
Posebno mesto u #arkesovoj prvoj zbirci pri!a zauzima )onolog *sa"ele
dok posmatra kiu u )akondu. Tu pisac usavrava unutranji monolog,
ugledajui se, pre svega, na Loknera. Tom tehnikom panja !itaoca se najpre
usmerava na neki spoljni dogaaj, a zatim se postepeno uvodi u subjektivni svet
lika 4spoljni predmeti se zamagljuju i rastvaraju u !ulno.emotivnim utiscima,
vreme i prostor se subjektivizuju5 i na kraju se vraa u objektivni svet. Povratak
je kao buenje ili vaskrsavanje.
-li uticaj Loknera jo je o!igledniji u #arkesovom prvom romanu .
)rtvo lie, napisanom iste godine kad i )onolog *sa"ele... 0 tom delu se
javljaju tri lika 4otac, kerka, unuk5 kroz !ije se unutranje monologe razvijaju
tri razli!ite subjektivne slike iste stvarnosti. #onolozi se povezuju i ukrtaju
ugraivanjem u jedinstveni spoljni okvir koji je u ovom slu!aju situacija
preuzeta iz %ntigone 4svetenik i gradona!elnik ne dozvoljavaju da se pokopa
telo misterioznog stanara koji je izvrio samoubistvo5. "vaj prosede je
karakteristi!an za roman toka svesti, u kojem se pisac koristi poznatim
arhetipskim obrascima i situacijama preuzetim iz mitologije ili stare
knjievnosti 4Odiseja, +i"lija, itd.5.
#eutim, u sledeem romanu . &ema ko da pie pukovniku . #arkes
druga!ije usmerava svoja interesovanja, uvodei novu, socijalno.politi!ku
tematiku u svoja dela. -li u tim nastojanjima se postavilo pitanje mogunosti
obrade ove tematike tehnikom psiholokog romana kojem pisac sada namee
1unkciju kritike stvarnosti. 'eenje ovog pitanja ozna!ava prelomni trenutak u
#arkesovoj prozi ozna!en pojavom zbirke pri!a Pogre"ne sveanosti ,elike
)ame. /ova tematika uslovila je promenu tehnike pripovedanja, a promena
tehnike otvara vrata humoru, ironiji i satiri, kao i jednom novom obliku
1antastike. #arkes u tom trenutku menja uzore> tavie, umesto da ih imitira, on
ih parodira.
www.crowarez.org
)redini lik pri!e koja je dala naslov celoj zbirci verovatno je inspirisan
pi!evim iskustvima iz 'ima, odnosno iz 3atikana, prestonice %velikog tate&,
pape. 0 svakoj katoli!koj enciklopediji moe se pro!itati zvani!na de1inicija
papinih prava i dunosti$ on je naslednik sv. Petra, vrhovni poglavar crkve,
duhovni otac svih vernika> on uvodi i ukida praznike, vri reviziju liturgije,
proglaava autenti!nost relikvija, odobrava oprotaj grehova, vri kanonizaciju
svetaca, upravlja materijalnim dobrima crkve i duhovnim ivotom vernika> on
je vrhovni zakonodavac i vrhovni sudija> njegova vlast je boanskog porekla i
neotuiva> on je nepogreiv. "vakvu de1iniciju obi!no prati opis njegovog
dvora 4sa slikom trona i !uvenog balkona sa kojeg se on obraa masi vernika5 i
zvani!nog protokola 4po kojem se u slu!aju smrti propisuje osam dana sve!anih
pogrebnih mani1estacija5.
Parodija %velikog tate& je #arkesova 3elika #ama, !ija je 1iktivna
prestonica #akondo . zaostala zemlja iguana, nesnosnih vruina, !estih
graanskih ratova i bede . postavljena u latinskoameri!ke koordinate. /jena
vlast je takoe boanskog porekla, apsolutna i neotuiva$ ... kada "i sela na
"alkon svoje kue da u!iva u sve!ini veeri, na"ijajui svu te!inu svog stomaka
i autoriteta u staru pletenu naslonjau, ona je zaista odavala utisak "eskrajno
"ogate i mone matrone, naj"ogatije i najmonije na svetu. "na je nepogreivi
vlastodrac !ija se hagiogra1izacija sprovodi modernom tehnikom kulta li!nosti.
6iperboliui tu hagiogra1izaciju, #arkes je parodira, otkrivajui 1rivolno lice
koje se krije iza uzviene maske.
0zori koje e #arkes indirektno parodirati zapravo su drevni jevanelisti
koji svojom re!ju %svedo!e& o neverovatnim dogaajima u ivotu neverovatnih
li!nosti. "va tradicija se nastavlja u hagiogra1skoj i u narodnoj knjievnosti u
kojoj je #arkes, kako sam isti!e, naao direktne uzore$ Stalno sam tragao za
u"edljivim nainom kazivanja, iji "i autoritet najneverovatnije doga(aje
uinio u"edljivim, ne remetei tok pripovedanja... Proveo sam dvadeset godina
piui, napisao etiri egrtske knjige, da "ih najzad otkrio da se reenje krije u
www.crowarez.org
samom izvoru pro"lema tre"alo je pripovedati jednostavno, onako kako su to
inili nai stari, nepokole"ljivo stalo!enim i mirnim kazivanjem koje se ne
menja pa makar se 'eo svet ruio, koje ni u jednom trenutku ne dovodi u pitanje
samu priu, "ilo da je re o najfrivolnijim ili najuzvienijim dogadajima # kao
da su ti nai stari znali da u knji!evnosti nita ne deluje u"edljivije od u"e(enja
samog kazivaa. Takvo pripovedanje tolerie najneverovatniju 1antastiku, ali
istovremeno omoguava da se otkrije 1rivolna stvarnost iza %paravana&. ,z
parodije hagiogra1ije proizlazi smeh, koji deluje upravo u ime realizma.
0 pri!i o 3elikoj #ami parodija je vrlo naglaena, dok se u )ontijelovoj
udovi'i, opisuje obrazac brzometne karijere na primeru izvesnog 6osea
#ontijela. /a po!etku karijere on je siromani, ali diskretni pristalica svakog
reima> zatim postaje li!ni dostavlja! gradona!elnika koji ima nareenje da
likvidira %opoziciju&> tad nastupa #ontijel kao %dobrotvor& koji otkupljuje
njihova imanja u bescenje i postaje najbogatiji i najomraeniji !ovek u
pokrajini.
Pripoveda!eva polazna ta!ka je pogreb 6osea #ontijela> pripovedanje se
dalje odvija u dva pravca$ unapred 4kroz opis melodramskog pla!a udovice,
rasipanja imanja itd.5 i unazad 4kroz rekonstrukciju #ontijelove karijere,
sticanja imanja itd.5. Tako se istovremeno osvetljava lice #ontijela i njegovo
nali!je, iz !ega proisti!e ironija.
0 pri!i -an posle su"ote umesto parodije i ironije javlja se humor
svojstven tragikomediji koja se opet odigrava u #akondu. (inami!ni motiv ove
pri!e je jedan !udnovati dogaaj$ u mirnom #akondu, gde vladaju naizmeni!no
nesnosne vruine i jo nesnoljivije kie, ptice iznenada po!inju da uleu u kue
da bi tu uginule. /a to, naravno reaguju svi itelji #akonda, po!ev od
dostojanstvene gospoe 'ebeke 4udovice pukovnika -urelijana Buendije5,
preko predsednika optine, sve do matorog i skleroti!nog popa -ntonija ,sabela,
koji podsea na )ervantesovog +ihota 4s tom razlikom to pop nije opsednut
vitekim romanima, nego molitvenikom5. 0 lucidnoj analizi mrtvih ptica koje
www.crowarez.org
padaju na sve strane, pop se dvoumi da li je to nekakva nova mahinacija avola,
znak nastupajueg zemljotresa, po!etak apokalipse ili konspiracija lutajueg
Jevrejina. /jegova %otkrovenja& su u stalnom neskladu s banalnom stvarnou
#akonda. -li njegova plemenitost se ne dovodi u pitanje mada on neprestano
ratuje s avolom, koji se namerno preruava 4u vruinu, u mrtve ptice itd.5 samo
da bi zavarao hrabrog popa.
Po!ev od pri!e o ,sabeli koja posmatra kiu u #akondu, #arkesova dalja
dela pripremaju teren za veliku sintezu . roman Sto godina samoe. #akondo se
kao 1iktivni mikrokosmos konstituie razradom likova koji se provla!e iz jedne
pri!e u drugu, pomerajui se iz prvog plana u pozadinu, i obratno> tako da je
pisac pri razradi ovog romana imao ve galeriju 1ormiranih primarnih i
sekundarnih likova 43elika #ama, pukovnik -urelijano Buendija, pop -ntonio
,sabel, #agdalena, predsednik optine itd.5 i jasnu sliku #akonda, u kojem e
se odigravati sloena pri!a o usponu i padu jedne porodice i jednog kontinenta .
Gatinske -merike . u skladu s istorijom, ali i sa mitom.
Posle Sto godina samoe #arkes je objavio jo jednu zbirku pri!a pod
naslovom &everovatna i tu!na pria o naivnoj .rendiri i njenoj "ezdunoj "a"i.
Pri!a o najlepem davljeniku na svetu kao da obrauje neke motive iz
propovedi o prvom mu!eniku )tevanu 4% Stefan pun vjere i sile injae znake i
udesa velika me(u ljudima... * pogledavi na nj, svi koji se(ae na sa"oru
vidjee njegovo li'e kao li'e andela... % ljudi po"o!ni ukopae Stefana i veliki
pla uinie nad njim5. 'adnja se odigrava u pustom selu !ija su jedina prirodna
%bogatstva& . pesak, vetar i more. -li to objektivno siromatvo nadoknaeno je
bujnom matom metana koji su prinueni da primenjuju neke !udne obi!aje>
recimo, da mrtve bacaju u more jer nemaju gde da ih pokopaju. - mrtvaci, pak,
imaju !udan obi!aj da se vraaju u svet ivih isplivavanjem na obalu, kao
simboli!nim vaskrsenjem. Pri!a po!inje tako to nepoznati davljenik 4koji je
prokrstario sva svetska mora5 ispliva na obalu, to metani ocene kao %!udo&.
"n vaskrsava najpre u mati ena> !istei ga i obla!ei ga, one otkrivaju da je
www.crowarez.org
njegovo lice kao li'e an(ela> zatim ga prepoznaju kao )tevana. *ajedno s
muevima ga opremaju za povratak u svet mrtvih. /a kraju mu prireuju
veli!anstveni pogre" i veliki pla uinie nad njim. /eki mornari, nastavlja
#arkes, koji su iz daljine uli pla, skrenue prema o"ali, a jedan od njih tra!io
je da ga prive!u za jar"ol, setivi se starih pria o sirenama.
Pripovedanje u kojem se stapaju raznorodni elementi . pripoveda!ki
opisi, govor likova, njihovi unutranji monolozi . u gotovo neprekidni re!eni!ni
tok 4koji poseduje dramatizam i dinamiku5 #arkes e sve vie razvijati naro!ito
u pri!i Poslednja plovid"a avetinjskog "roda i u romanu /esen patrijarha5. "no
se javlja najpre u pri!i o )tevanu, koja razrauje motiv davljenika, preuzet iz
pri!e )ore izgu"ljenog vremena 4gde ima sekundarnu ulogu5.
(ogaaji opisani u ovoj pri!i odigravaju se u istom selu, u kome nema
gde da se sadi cvee ni pokojnik da se sahrani. ,znenada se selom iri miris
rua, koji nagovetava dolazak %!udotvorca&, ali ne )tevana koji se vraa iz
sveta mrtvih, ve izvesnog gospodina 6erberta. "vaj se predstavlja kao
najbogatiji !ovek na kugli zemaljskoj koji obilazi svet da bi reio sve probleme
!ove!anstva. %'eavajui& probleme ovog siunog dela !ove!anstva, gospodin
6erbert . lani mesija . obogati se i naputa selo koje ostaje u jo goroj bedi. -
metani i dalje o!ekuju da e im vetar doneti nove mirise kao onda kada je
japanski "rod na ulazu u luku iz"a'io tovar trulog luka u more.
*a razliku od pri!e o )tevanu, ovde je ironija veoma naglaena, pogotovo
to je ova 1antasti!na pri!a protkana aluzijama na latinskoameri!ku stvarnost.
Pisac ne samo da otkriva da je mesija laan nego nam omoguuje
prepoznavanje gospodina 6erberta$ latinskoameri!kog severnog komiju,
najbogatijeg na svetu, koji jednom rukom prodaje nade i potpisuje savez za
progres, dok drugom eksploatie svoje naivne tienike. /e samo da je tema
lanog mesije aktuelna danas, nego je upravo u vreme pisanja ove pri!e bio
aktuelan i !uveni Savez za progres.
0 )oru izgu"ljenog vremena javlja se lik jedne prostitutke kojoj
www.crowarez.org
gospodin 6erbert takoe pomae da zaradi pet stotina pesosa za jedan dan. Taj
lik pomera se u prvi plan u uzbudljivoj pri!i o Irendiri i njenoj bezdunoj babi.
0 toj pri!i.noveli #arkes koristi obrasce i motive preuzete iz nerealisti!ke
tradicije 4mitovi, hagiogra1ije, viteki romani itd.5, zatim sprovodi zamene,
inverzije, ampli1ikacije, redukcije i kombinacije. 0prkos ovim
trans1ormacijama, oni se mogu prepoznati, pogotovo to imena likova .
-mandis, Irendira, "disej . ukazuju jasno na izvore. =entralni lik je Irendira>
ali njeno ime . isti!e #arkes . moe se !itati i naopa!ke, kao -rednire, !ak i kao
-riadna, jer upravo -riadna 4Irendira5 pomae Tezeju 4"diseju5 da ubije
#inotaura 4babu5. -li ona je istovremeno i lepa Jelena i #arija Igipanka. )
druge strane, lik -madisa 4i cela pri!a o njegovoj strastvenoj ljubavi prema
Irendirinoj babi kada je bila mlada5 upuuje na %madisa 0alskog, na prvi i
najzna!ajniji panski viteki roman o avanturama i iskuenjima viteza koji, na
kraju, uspeva da osvoji idealnu damu 4Brijanu5.
;lavna pri!a 4o Irendiri i "diseju5 razvija se pravolinijski prema
jednostavnom obrascu> paralelno se otkriva sekundarna pri!a 4o -madisu i
babi5. /ostalgi!na prolost stalno je prisutna u pri!i o sadanjosti, u dogaajima
koji se uglavnom odigravaju pod propalom cirkuskom atrom i uz nepogreivi
zvuk latinskoameri!kog tanga. 0 toj tragikomediji u!estvuju svi #arkesovi
tipizirani likovi . sli!ni klovnovima ili likovima iz komi!nih nemih 1ilmova$
predsednik optine, vojska, politi!ari, muzikanti, verceri, kalueri, makroi itd.
)vi uzori 4mitski, hagiogra1ski i oni izvedeni iz vitekih romana5 kao aveti se
sputaju u cirkuski kontekst, gde se pretvaraju u maske iza kojih izviruje
stvarnost. - pri!u pokree #arkesov simboli!ni vetar, koji e na kraju . kao
neki !arobni tapi . izbrisati sve opipljive tragove Irendirine sudbine.
Posle ove zbirke pri!a, #arkes je objavio roman /esen patrijarha, koji
predstavlja pokuaj otkrivanja subjektivnog sveta jednog %patrijarha& . !oveka
koji boluje od starosti, samoe i vlasti. "snovni simptom te bolesti je potpuni
gu"itak realnog odnosa prema stvarnosti, a pisac ga obrauje na izrazito lirski
www.crowarez.org
nain, piui poemu u prozi na 123 strani'a. )ubjektivizacija i lirizacija
pripovedanja u skladu su sa psiholokim romanom, koji istorijski gledano,
oznaava povratak romantizmu, ali ne romantiarskom junaku. #arkes se vraa
psiholokom romanu, ali imajui ve sva iskustva za!eta pri!om o 3elikoj
#ami 4mogunosti parodije i ironije5.
+lasi!ni prosede bajke, !ije se 1ikcije razvijaju s druge strane ogledala je
sledei$ prvo se stvarne pojave hiperbolizuju, zatim se kontrast izotrava do
maksimuma, na kraju se izvede inverzija odnosa. #arksova proza razvija se kao
ispitivanje razli!itih vidova 1antastike koja se javlja s obe strane ogledala$ kao
sastavni element stvarnosti 4niz delimi!no hiperbolizovanih i kontrastnih
pojava5> kao element koji se odvaja i udaljava od stvarnosti 4u vidu njene
subjektivne interpretacije5> kao svet konstituisan izvan i iznad stvarnosti 4mit,
natprirodno5> najzad, kao privid koji se postavlja u otru opoziciju prema
stvarnosti 4maska5. /a tom putu pisac polazi od tragedije, da bi preko
melodrame stigao do komedije i zavrio sa satirom . zatvarajui krug i na tom
planu. 0 tom krugu se vrti svet velikog patrijarha, tuni svet junaka naeg doba.
Krinka ,*-%KO,*4 P.T5O,
www.crowarez.org