HRANA KAO ZADOVOLJSTVO, NE KAO POTREBA

Jedan od osnovnih problema je u tome to se sada hrana koristi kao neka vrsta zadovoljstva.
Ranije su ljudi hranu koristili iskljuivo da bi zadovoljili svoje potrebe jer im finansijska situacija, u
veini sluajeva, nije dozvoljavala vie od toga. Uzimalo se samo toliko koliko je zaista bilo
potrebno. ananje poboljanje kvaliteta !ivota omoguava uzimanje hrane i kao zadovoljstva.
Ranije su porodice samo jednom nedeljno uzimale meso i neki vei obrok, u toku nedelje obrok je
bio laki, sainjen od nekih vrsta !itarica, hleb od integralnog brana. U dananje vreme meso se
mo!e jesti vie od tri puta dnevno. "sim toga, hrana je mnogo vie zaga#ena nego ranije.
$ndustrija i preterano korienje vetakih #ubriva zaga#uju u ogromnim koliinama hranu koju
uzimamo.
LOE KOMBINACIJE HRANE
%krenuo bih pa!nju i na nepravilne kombinacije hrane. &o se objanjava zakonima iste fiziologije.
'a svarivanje razliite vrste hrane organizam koristi razliite vrste sokova, za mleko jedna vrsta, za
hleb druga, za meso trea itd. (ko mi meamo razliite vrste hrane, hrana ne mo!e dobro da se
svari. )a primer, hrana koja se sastoji prete!no od ugljenih hidrata zahteva prvo pljuvano varenje,
u !elucu neutralnu sredinu i varenje uz pomo enzima ptialina, a u dvanaestopalanom crevu
prisustvo bazinih sokova. 'a svarivanje hrane koja se prete!no sastoji od belanevina neophodni
su kiseli sokovi. (ko mi uz hranu koja se prete!no sastoji od ugljenih hidrata *hleb ili krompir+
unesemo i hranu koja se prete!no sastoji od belanevina *meso ili sir+, dolazi do poremeaja u
varenju, hrana se ne svaruje dobro, du!e se zadr!ava u organizmu tako nesvarena, te stalno
dolazi do lakog trovanja organizma koja tokom vremena dovode do razliitih poremeaja i
oboljenja.
UPOTREBA VOA
,reke u kombinovanju hrane imaju i neke svoje finese. -ekari nam obino ka!u da jedemo to
vie voa i povra, a mi taj recept ne znamo dobro da primenimo. .od povra najvie greimo u
tome to ga suvie prera#ujemo, o emu u kasnije, a kod voa upravo u kombinovanju. ,reimo
najee u tome to voe i tenosti unosimo nakon veih obroka. .ada uzimamo voe posle jela, a
znamo da se njegovo svarivanje vri u predelu tankog creva, deava se da na putu do tankog
creva ova hrana mora da eka u !elucu satima. /oe se sastoji od lakih eera, te ubrzo dolazi do
varenja. "no to se deava u naem organizmu mo!emo uporediti sa ljivama koje leti stoje u
d!aku pa se od njih posle priprema rakija. "d takvog voa organizam nema nikakve koristi, ve se
iskljuivo stvara intoksikacija.
UPOTREBA SOKOVA I OSTALIH NAPITAKA
(ko pijemo sokove i ostale napitke u toku obroka ili odmah posle, razbla!ujemo !eludane sokove
i smanjujemo njihovu efikasnost u svarivanju hrane. &enost uvek treba unositi na prazan stomak
ili na 01 do 21 minuta pre jela. Ukoliko smo za obrok uzeli samo salatu, tenost se mo!e piti dva
sata posle jela, ukoliko smo jeli ugljene hidrate 3 sata posle jela, a 4 do 5 sati nakon obroka sa
mesom ili drugim vidom belanevina.
UZIMANJE HRANE NEPRIMERENE LJUDSKOJ KONSTITUCIJI
6roblemi u ishrani nastaju i u vezi sa uzimanjem hrane za koju ljudski organizam nije prilago#en.
7ovekov organizam nije prilago#en za korienje mesa u ishrani. &o se mo!e potvrditi pore#enjem
sa !ivotinjama meso!derima kod kojih je !eludac okrugao, dok kod oveka nije. 8eso!deri nemaju
znojne !lezde. u!ina njihovog digestivnog trakta je mnogo kraa, nego kod oveka. Razlog tome
je da bi se teko svarljiva hrana sainjena od belanevina to krae zadr!avala u organizmu.
igestivni trakt, koji je u ljudskom organizmu mnogo du!i, omoguava du!e zadr!avanje hrane i
veu intoksikaciju organizma. 8eso!deri imaju i mnogo jae !eludane sokove od oveka. 'ubi
meso!dera isto tako imaju drugaiji oblik od ovekovih. Razlikuje se i luenje pljuvake i jo mnogi
drugi procesi koji su bitni za svarivanje hrane.
(li ljudski organizam ima drugaiji digestivni trakt i od !ivotinja biljo!dera. 8i nemamo, na primer,
nekoliko komora u !elucu i mogunost pre!ivanja hrane. %voju potrebu za neophodnom dozom
proteina biljo!deri zadovoljavaju konzumiranjem velikih koliina biljne hrane, to oveku nije
mogue.
-judski organizam je najprilago#eniji za ishranu izvesnim plodovima. a bismo to shvatili, podvui
emo najveu slinost u konstituciji njegovog organizma sa majmunovom. 8ajmuni jedu najvie
razliite vrste plodova, jezgrasto voe, voe. )jihove potrebe se potpuno zadovoljavaju time, a
znamo da su oni izuzetno jake i izdr!ljive !ivotinje. ( ljudi obino misle da kada bi jeli takvu vrstu
hrane da bi oslabili i umrli. )ije tako. )aveu primer i !ivotinja koje !ive u planinama na visini od
tri hiljade metara i hrane se liem izuzetno niskih !bunova, koji su pritom puni iglica. )e znam ime
te !ivotinje na srpskom. o svoje hrane ona veoma teko dolazi, mora mnogo da prepeai da do
nje do#e, a to znai da ona ne samo da jede navedeno lie, ve i veoma retko jede.
$pak, ova !ivotinja je izuzetno sna!na i pokretljiva. .oliina masnoe njenog mleka je veoma
velika.
6R9R(( :R()9
Jedna od tipinih greaka je i korienje hrane koja je dosta prera#ena; beli eer, belo brano, so,
beli pirina. &o je hrana iz koje su izva#ene gotovo sve hranljive komponente, kao i komponente
koje aktiviraju rad creva, poput celuloze. U isto vreme toj se hrani dodaju neki sastojci u vidu
vitamina i mikroelemenata. &o je ogromna glupost < prvo se hranljivi sastojci izvade iz hrane, a
potom joj se dodaju dopune i neki sintetiki sastojci kako bi se ona to du!e odr!ala u skladitima.
&o, naravno, industriji veoma odgovara, ali naem organizmu ne.
"sim navedenog, ovde bih u vezi sa nepravilnim konzumiranjem povra podvukao njegovu
preteranu preradu. "no se obino veoma dugo kuva, priprema se u velikim koliinama za du!i
period i potom podgreva. )a visokoj temperaturi neke organske materije prelaze u neorganske, a
prilikom podgrevanja dolazi do jo veih oteenja, do preteranog razlaganja materija, pa mi,
faktiki, sebi za obrok serviramo potpuno mrtvu hranu. * 9ksperiment sa mievima ima zanimljiv
rezultat. 8ieve su podelili u tri grupe. 6rvoj je davana hrana odmah po pripremanju, drugoj nakon
dvadesetominutnog stajanja i podgrevanja, a treoj nakon petosatnog stajanja i podgrevanja.
8ievi iz tree grupe umrli su nakon mesec dana, mievi iz druge nakon tri meseca, a oni iz prve
grupe !iveli su jo nekoliko godina. +
6o!eljno je da se hrana uzima to vie u sirovom stanju. 6odgrevanje ni u kom sluaju nije
po!eljno. 6ored toga za jedan obrok treba uzeti to jednostavniju i jednoliniju hranu. .valitetan
obrok se mo!e sastojati od jedne velike salate od sve!eg povra, kojoj mo!emo pridru!iti ili hleb od
integralnog brana, ili sir, ili meso. =to se hrana manje priprema, to je bolje. )e koristiti
aluminijumske i teflonske posude. Ukoliko se ima mogunosti, najbolje je koristiti (8> i '96&9R
posu#e. Ukoliko nemamo mogunosti, dovoljno je spravljati hranu u emajliranim posudama koje
nisu oteene. :ranu kuvati u to manjoj koliini vode ili na pari. 6otpuno treba iskljuiti pr!enu
hranu. 8o!emo jesti hranu peenu u rerni, ali na to ni!oj temperaturi.
OBILAN OBROK LO UVOD U RADNI DAN
/elika glupost je i naa navika da izjutra uzimamo to veu koliinu hrane kako bismo dobili snagu
za rad. $zjutra organizam jo uvek nije spreman za uzimanje hrane. Ustali smo odmorni i zato
bismo uzimali hranu, imamo sasvim dovoljno energije. )a klasian doruak se obino sastoji od
kafe, sendvia, nekad slanine, nekad i mesa, dva?tri pr!ena jajeta... )akon takvog doruka mi se
spremamo da nekoliko sati naporno radimo. 8e#utim, da bi ta hrana prola kroz !eludac i stigla u
dvanaestopalano crevo, potrebno joj je 4 do 5 sati, dok joj je za potpuno svarivanje i dobijanje
energije od nje, neophodno izme#u @A i 21 sati. 6ored problema to organizam ne dobija
neophodnu energiju onda kada nam je potrebna, ovde je i problem to svarivanje hrane zahteva
odlazak velike koliine krvi u digestivni trakt, te nai miii i mozak ne mogu dobro da funkcioniu.
"vakvim obrokom pre svega se izaziva pospanost, te nae hranjenje veoma esto ima sedativnu
ulogu. olazimo u stanje totalne oputenosti i odvajamo se od naih problema, ali samo prividno.
"vakvo uzimanje hrane slino je korienju alkohola. %a punim !elucem ne mo!e da se radi
dobro, ni intelektualno ni fiziki. (ko pak nateramo sebe na posao i uspemo da ga realizujemo,
onda hrana ostaje nesvarena, a na naoj telesnoj temperaturi od 05 stepeni dolazi do njenog
kvarenja, to dovodi do intoksikacije. Jedan eksperiment sa psom ovo dobro ilustruje. 6as je dobro
nahranjen mesom i poslat u lov. )akon lova, kada je on ve doao u stanje mirovanja i kada se
oekivalo da bi hrana trebalo da bude svarena, izvrena je obdukcija koja je pokazala da hrana
nije bila ni taknuta. U stvari, najei je efekat kod uzimanja obilne hrane u pogreno vreme, tj. pre
rada, da se ni jedna ni druga stvar ne obave dobro < ni varenje, a ni posao koji smo !eleli da
uradimo.
UPOTREBA SOLI
8oja preporuka je i nekorienje soli u ishrani. %o izaziva stalnu !e# i tera na poveanu upotrebu
tenosti, kako bi se ta so isprala iz naeg organizma i kako se ne bi zadr!avala u velikoj
koncentraciji. &rebalo bi da ovek mo!e potpuno normalno da !ivi bez soli. "na nema hranljivu
vrednost. %vu so koju unesemo, na organizam mora da izbaci. "no to ne uspe da izbaci, talo!i
se u organizmu, pa vremenom stiemo zdravstvene probleme. :ranljivu vrednost ima samo
organska so koja se nalazi u prirodnoj hrani. "na nam je sasvim dovoljna. a neorganska so
nema nikakvu hranljivu vrednost dokazuje i primer da u mestima u kojima se dobija so ne raste
nijedna vrsta biljaka. 7ak ni leptiri nee da lete u tim predelima. 'adr!avaju distancu najmanje od
011 metara. %amo ovek konzumira neorgansku so i to u prera#enom stanju. )ijedna vrsta divljih
!ivotinja nee da je jede. 6o miljenju nekih strunjaka u svakom oveku se natalo!i po 2 do 0
kilograma soli koje treba iistiti iz organizma, a o tome kako se organizam isti od soli, priaemo
neki od sledeih puta.
UPOTREBA MLEKA I MLENIH PROIZVODA
"vo je jo jedna vrsta hrane iju redukciju predla!em gotovo u potpunosti, a ako to nije mogue
dajem savete za njenu upotrebu. 8leko zaista iz upotrebe valja sasvim izbaciti. )ijedna odrasla
!ivotinja ne jede mleko, a to nije sluajno. Razlog tome je to je priroda predvidela upotrebu ove
hrane samo u periodu dok !ivotinja, ili ovek, ne postanu nezavisni od majke i ne steknu
sposobnost da uzimaju drugu vrstu hrane. .od oveka taj period traje do tree godine !ivota.
.asnije se ne lue komponente neophodne za svarivanje mleka, tako da ono postaje jedna od one
hrane koja se teko vari ili se ne svaruje uopte, to opet izaziva intoksikaciju organizma. "sim
toga, pasterizovanjem i kuvanjem mleko menja svoju strukturu, a ta promena je veoma opasna za
ljudski organizam. akle, ukoliko se mleko jede, ono ne sme da se kuva. 'ato treba voditi rauna
od koga se nabavlja mleko. Bivotinja mora biti izuzetno zdrava. .rave veoma esto imaju mastitis,
te se njihovo mleko ne preporuuje iz tih razloga. 8nogo je zdravije ovije mleko, a najzdravije
kozje. )ajbolje je jesti kiselo mleko koje smo sami ukiselili. $ sve ostale mlene proizvode treba
jesti samo ako su nainjeni od nepasterizovanog i nekuvanog mleka. %ir jesti mlad i neslan.
SUPE
%upe od mesa, koje se ovde veoma esto i mnogo jedu, jesu jedna od velikih greaka i njih bi u
potpunosti trebalo izbaciti iz ishrane. .ada se meso kuva imamo efekat slian aju, meso isputa
odre#ene komponente koje su vrlo toksine i imaju pogubno dejstvo na jetru. %upe su tetne i
zbog masnoa i preteranih zaina koji se u njih stavljaju.
/(B)" J9 6"=&"/(&$ 6R$R")9 R$&8"/9 "R,()$'8(
6ostoje odre#eni ciklusi organizma koji se moraju pratiti prilikom unoenja hrane. "rganizam je
najspremniji za primanje osnovnog obroka u periodu izme#u @2 i 21 sati uvee. $zme#u 21 sati
uvee i 13 sata ujutru organizam najbolje vari hranu koju je u toku popodneva uneo. "d 13 sata
ujutru pa do @2 sati organizam se bavi izbacivanjem svih nepotrebnih sastojaka koji su sa hranom
bili uneti prethodnoga dana. &o je vreme kad se u mokrai nalazi najvea koliina nepotrebnih
materija, vreme u kojem bi ovek trebalo da ima stolicu, preznojava se u toku noi i izbacuje sve
tetne materije. .ada izjutra uzmemo neki obilan doruak, pored ve navedenih tetnih efekata mi
izazivamo i remeenje ovih prirodnih ciklusa, te dorukom blokiramo prirodni proces ienja
organizma.
o podne je najbolje uzimati samo sokove, i to one koje smo sami iscedili od sve!eg voa. 8o!e
se zatim uzeti kombuha, neeereni sokovi iz prodavnice, blagi ajevi, voe ili suvo voe < ve
prema !elji. (ko neko vreme ne budete uzimali jutarnji obrok primetiete da neete imati nikakav
apetit ujutru. %hvatiete da je to to ste izjutra uzimali hranu, bila samo neka vrsta navike.
)e treba ni tenost piti ako se ne osea !e#. (ko ne budete koristili so, toliko kuvane i pripremane
hrane, neete ni oseati veliku !e#, pogotovu zato to se kroz sve!e voe i povre ve unosi dosta
tenosti. " korienju vode priaemo sledei put, jer voda koju pijemo, naroito ova u 6anevu,
ima izuzetno lo kvalitet. obro je uzimati dosta ajeva, ali ne ruskog i indijskog jer imaju dosta
teina. Uzimati blage ajeve, na primer od nane, kamilice, lipe, suenog voa... .afu, ukoliko ne
mo!emo potpuno da ostavimo, smanjiti na minimum.
"snovni obrok se uzima u periodu izme#u @2 sati i 21 sati uvee, ali najbolje je uzeti ga nakon svih
zavrenih obaveza. 6re toga uzimati samo laku hranu; voe, jezgrasto voe, semenke, salatu. (
kada smo oslobo#eni od svih svojih obaveza, na miru uzimamo svoj osnovni obrok koji je neto
obilniji. /e smo objasnili od ega on treba da se sastoji < od salate i jedne vrste dodataka, ili
ugljenih hidrata * integralni hleb, krompir obavezno sa ljuskom, integralni pirina...+, ili od
belanevina * sir, riba, meso...+. )ikako ne kombinovati hranu koja se prete!no sastoji od
belanevina sa hranom koja se prete!no sastoji od ugljenih hidrata.
%ve!e povre se mo!e kombinovati sa oba tipa navedene hrane, ali se odabira jedna od njih.
)(R" :U)'(
:unza je jedan od najzdravijih naroda na svetu. )jegovi pripadnici !ive veoma esto po @@1 i @21,
pa i vie godina. -ekar koji je otkrio ovo pleme bio je zaprepaen otkriem da njegovi lanovi nisu
imali gotovo nikakvih oboljenja, izuzev retkih sluajeva trauma. Cez problema su mogli da
prepeae po @11?211 kilometara. Biveli su u veoma skromnim uslovima, itava porodica u kui sa
jednom prostorijom. %a nae take gledita to su bili veoma loi uslovi. 8e#utim, hranili su se
uglavnom neprera#enom hranom. Uglavnom su jeli korenje, voe, suvo voe, povre, eventualno
se deavalo da za obrok imaju malo mleka koje, naravno, nisu ni pasterizovali ni kuvali. 6oto su
bili siromani, ni u kom sluaju nisu mogli da jedu previe, uzimali su samo toliko koliko im je zaista
bilo potrebno. %ve do smrti ovi su ljudi aktivni, izuzetno sna!ni i uvek dobrog raspolo!enja.
( sada bih naveo jo jedan eksperiment izveden na pacovima koji potvr#uje koliko ishrana utie na
zdravlje. 9ksperiment je ra#en sa tri grupe pacova. 6rva grupa hranjena je onako kako se hrane
ljudi u 9ngleskoj, tj. sa dosta slatkia i prera#ene hrane. rugoj grupi davana je hrana koja se jede
u $ndiji, hrana sa dosta zaina i soli, a trea grupa se hranila onako kako se hrani narod :unza.
6rva grupa pacova je nakon odre#enog vremena dobila oboljenja tipina za ljude u 9ngleskoj,
druga je stekla oboljenja tipina za $ndijce, a trea grupa je !ivela dosta dugo i bez zdravstvenih
problema.
ZLATNA PRAVILA VALJANE ISHRANE
&reba jesti da bi se !ivelo, a ne !iveti da bi se jeloD
Uzimati A1?41E biljne hrane * voe, povre + i to to vie u sirovom stanju, hrane prete!no
sadr!ane od ugljenih hidrata 21?2AE, ostalo belanevine, i to po mogustvu ne!ivotinjskog porekla
* jezgrasto voe, semenke, a potom sir, riba, meso +
&enost uzimati najmanje @A?21 minuta pre jela, a nakon jela, u zavisnosti od vrste hrane, od 2
do 4 sati posle jela
)akon jela isprati usta sa par gutljaja vode ili !vakati gume bez eera
"snovni obrok da se sastoji od salate i jedne vrste namirnica, ili ugljenih hidrata ili belanevina
)e meati hranu koja se prete!no sastoji od ugljenih hidrata sa hranom koja se prete!no sastoji
od belanevina
6iti samo prera#enu ili destilovanu vodu
$z ishrane izbaciti pr!enu hranu, masne i zainjene supe od mesa, pasterizovano i kuvano
mleko, vetaki prera#enu hranu, sueno meso i suhomesnate proizvode, slatkie, bombone, beli
hleb i ostale proizvode od belog brana, beli pirina
:ranu dobro !vakati, !vakati sve dok se u ustima ne izgubi njen specifian ukus, a naroito
dugo !vakati hranu koja prete!no sadr!i ugljene hidrate
)ikada ne jesti u vreme kada ste nervozni ili umorni, jer od hrane pojedene u to vreme nema
nikakve koristi. Jesti samo u oputenom stanju
6osle jela ne valja spavati, a ni biti previe aktivan < nai neku relaksirajuu aktivnost
o podne piti samo sokove i jesti voe, a u toku preostalog dela dana imati i jedan vei obrok.
Uvee, ukoliko oseate glad, popiti olju aja ili kiselog mleka ili pojesti malo voa
Jesti ee i u manjim koliinama
Jednom nedeljno jesti samo voe, ili piti samo sokove, ili primeniti gladovanje u trajanju od
jednog, a jednom meseno gladovanje u trajanju @ do A dana
U toku bolesti sve do normalizacije temperature ne jesti nita sem vode i sokova
%va hrana koja se unese u organizam mora biti zara#ena aktivnou.
)96R(/$-)( $%:R()( $ C"-9%&$
Colesti uzrokovane nepravilnom ishranom
6ored stresa, sa kojim se savremeno oveanstvo suoava ve decenijama, jedan od osnovnih
uzroka pojave izuzetno velikog broja bolesti jeste, pre svega, nepravilna ishrana.
Meu na!a"#!$"%!anen&e '$(e"%& )$*e!n$+ *$'a "u,
- .$a/n$"%
- e0e!na '$(e"%
- P$1&2en 3!1n& #!&%&"a3
- A!%e!$"3(e!$/a
- S!4an& u*a!
- M$5*an& u*a!
- Ka!&e"
- A(e!+&e
- Ane)&a
- De+ene!a%&1ne '$(e"%&
- K&"e($"% $!+an&/)a
6ored nepravilne ishrane na pojavu i razvoj ovih bolesti utie i prekomerna i nekontrolisana
hemizacija koja je prisutna u procesu gajenja i prerade namirnica.
,ojaznost se definie kao poveanje telesne te!ine u odnosu na idealnu te!inu za @AE. &o znai,
ako je idealna te!ina A1 kg, a osoba ima telesnu te!inu AF,A kg smatra se gojaznom. "vde se radi
o klinikom pojmu gojaznosti, vezanim za zdravstveni aspekt i potrebu svakog bia da te!i svojoj
idealnoj telesnoj te!ini.
=eerna bolest ? dijabetes se javlja usled nedostatka insulina u organizmu, koji se proizvodi u
!lezdi pankreas. $nsulin obezbe#uje da eer, kao hranljiva materija, stigne do svake elije u
organizmu i da elija na taj nain dobije potrebnu energiju za funkcionisanje organizma. .ao
osnovni uzroci eerne bolesti smatraju se stres i gojaznost.
6ovieni krvni pritisak ? hipertenzija nastaje kada srce nije u mogunosti da normalnim
funkcionisanjem sprovede krv i kiseonik u tkiva i organe, zbog prepreka koje nastaju u arterijama.
"tpori koje srce savladava usled su!enosti, krtosti, tvrdoe i smanjenja elastinosti vena i arterija
napre!u rad srca i vremenom dovode do slabljenja i malaksavanja sranog miia. :ipertenzija je
uzronik velikog broja bolesti savremenog oveanstva koje skrauju ljudski vek, pa je zbog toga
povien krvni pritisak dobio i ime Gtihi ubicaG. "snovni uzroci ove bolesti su gojaznost *uslovljena
nepravilnom ishranom+, puenje, uzimanje alkohola i kafe, psihika napetost, odsustvo kretanja i
fizikih aktivnosti, profesionalna preoptereenost, brige, konflikti, nedostatak odmora, kao i
nasledni faktor. )ajei simptomi su glavobolja u predelu potiljka, nemir, vrtoglavica, nesvestica,
zujanje u uima, slabljenje vida.
(rteroskleroza je jedna od najeih posledica povienog krvnog pritiska i nastaje kada se visok
krvni pritisak ne lei, pa nastaje stvrdnjavanje zidova arterija. 8asnoe koje normalno kru!e u
organizmu br!e se utiskuju u zidove arteriija i mogu se uporediti sa r#om koja nastaje na gvo!#u.
8asnoe !ivotinjskog porekla posebno utiu na brzinu stvaranja ovih naslaga.
%rani udar nastaje kada do#e do zaepljenja arterija koje snabdevaju srce krvlju i nema dotoka
krvi u srani mii. .ada do#e do potpunog prestanka dotoka krvi u srce ili njegove pojedine
delove, tada nastaje oteenje ili potpuno unitenje sranog miia.
8o!dana kap je, tako#e, posledica visokog krvnog pritiska, jer dolazi do stvrdnjavanja mo!danih
!ila. )ajee se javlja kod mukaraca izme#u 34. i AA. godine !ivota. 6rvo se manifestuje tup bol
u predelu glave, zatim vrtoglavica, pa i nesanica, opta malaksalost, pojava pesimizma i depresije.
"d deset hiljada ljudi izme#u 3A i 34 godina starosti od mo!dane kapi umire @111, odnosno @1E.
Rak nastaje kada prestane normalna deoba elija, kada se elije izmene i nisu sposobne za
normalan !ivot. /eoma je va!no otkriti bolest u ranom stadijumu nastajanja, dok se ne proiri na
vei deo ili itav organizam. 6ostoji veoma veliki broj razliitih vrsta raka. )eki istra!ivai smatraju
da se rak pojavljuje usled prevelike koliine proteina u organizmu i da se u okviru postojeeg
stvara novi ? bolesni organizam koji se hrani zdravim elijama. 6ravilna ishrana ima velikog uticaja
na smanjenje pojave ove bolesti.
.arijes nastaje, pre svega, kao posledica preteranog uzimanja eera, koji u dejstvu sa ugljenim
hidratima, bakterijama i plakovima stvara naslage koje napadaju zubnu gledj i dovode do kvara
zuba. /eoma je va!no znati da esto uzimanje eera i ugljenih hidrata ubrzava nastajanje ove
bolesti i zbog toga deci ne treba davati prekomerno i esto konzumiranje slatkia i vetakih
napitaka. 6ranje zuba i odr!avanje higijene usta smanjuje rizik od nastanka karijesa.
(lergije nastaju kao posledica neotpornosti organizma i nemogunosti da se suprotstavi
savremenim zagadjivaima, hemizaciji, vetakoj proizvodnji u svim oblastima !ivota. /eoma su
rasprostranjene i este kod svih uzrasta i starosnih kategorija. 6osebno je povean broj obolelih
kod dece kolskog uzrasta.
(nemija nastaje usled smanjenog broja crvenih krvnih zrnaca ili broja molekula hemoglobina.
)ajee se javlja usled nedostatka gvozdja ili folne kiseline u organizmu, kao i vitamina C4 i C@2 i
bakra, ali redje. Uobiajeni simptomi su; zamor i malaksalost, nedostatak energije, ote!ana
koncentracija, zimogro!ljivost, podlo!nost infekcijama i lako oboljevanje usled neotpornosti
organizma. 7ee se javlja kod !ena nego kod mukaraca, posebno u prelaznom dobu.
egenerativne bolesti, kao i alergije, bolesti su savremenog oveanstava izazvane preteranom
hemizacijom i zaga#enjem okoline, hrane, vazduha. .orienje hemijskih sredstava u proizvodnji i
preradi hrane bitno utie na pojavu ovih bolesti. $zra!ene su posebno kod mladjeg uzrasta i dece
kolskog doba.
.iselost organizma *faktor p:+ je jedna od najrasprostranjenijih, malo poznatih, skrivenih bolesti
savremenog oveanstva, koja izaziva i pojaava mnoge od gore navedenih tegoba. 6osebno
utie na pojavu uporne i teko izleive bolesti ? kandidadijaza. .oncept faktora p: poznat je ve
hiljadama godina i zasniva se na teoriji da je ovekovo zdravlje direktno povezano i zavisi od toga
na kom nivou kiselosti ? baznosti je telo. Ukoliko je telo previe kiselo, tj. ne postoji balans, tada
dolazi do poremeaja koji se manifestuju u obliku velikog broja bolesti.
6rilikom odre#ivanja stanja organizma testiraju se u!&n, #(u1a43a & 3!1 . "ptimalan jutarnji p:
faktor za urin i pljuvaku iznosi F,1, dok je za krv F,0 ? F,3. %ve ispod toga se smatra kiselou
metabolizma. Ukoliko je urinarni p: faktor ispod 4,3 tada telo ne mo!e da asimilira vitamine,
minerale i ostale hranljive materije.
)ajei simptomi kiselosti organizma su; akne, bolovi u miiima, malaksalost, bolovi u
zglobovima, nervoze i depresije, zatvor, jak miris urina, beo jezik, tekoe da se ujutro probudi i
ustane iz kreveta. Jae izra!eni simptomi su; depresija, gubitak memorije, gubitak koncentacije,
znojenje, bakterijske infekcije *stafilo i streptokoke+, sinusitis, gljivine infekcije *kandida, atletsko
stopalo+, cistitis, jae opadanje kose, diarea, alergije, bolovi kimenog stuba, izra!ena potreba za
slatkiima, nemogunost da se izgubi viak kilograma.
)amirnice koje utiu na poveanje baznosti organizma *treba da su zastupljene 51E u dnevnoj
ishrani+; vodaH povre ? kupus, celer, krompir, argarepa, krastavci, paradajz, cvekla, brokoli,
pasulj, luk, spana, zelena salata, boranija, graakH voe ? jabuke, kajsije, kupine, vinje, jagode,
mandarine, kruke, breskve, limun, lubenica, pomorand!a, ananas, gro!dje, grejpfrut, malineH
zatim, badem, proso, malteks, suve smokve, urme, suvo gro!#e.
)amirnice koje utiu na poveanje kiselosti organizma; sve vrste mesa i ribe, sve vrste hleba i
brana, sve vrste pageta i makarona, mleni proizvodi *puter, jogurti, sirevi+, sve vrste !itarica
osim prosa, sve vrste soiva, suvi graak, sve vrste semenki osim badema i golice, sve vrste
eera, okolade, keksa, med, jaja, kvasac, ljiva, bundeva, maslionovo ulje, sve vrste pirina, sve
vrste gaziranih i alkoholnih pia, sve vrste ipseva i grickalica.
Ukoliko su neki od navedenih simptoma jae izra!eni, neophodno je odmah pristupiti izboru
namirnica iskljuivo baznog uticaja i ve nakon dve nedelje efekti su vidljivi, to se manifestuje kroz
slabljenje ili ak nestanak pojedinih simptoma. .od veine ljudi kod kojih postoji poremeaj,
prisutni su skoro svi nabrojani simptomi i zbog toga je neophodno ozbiljno pristupiti leenju, kako bi
se spreila pojava ozbiljnijih pormeaja; kancer, hronina oboljenja, zaraze, izofrenija, multipl
skleroza, leukemija i slino.
"%)"/)$ 6R$)>$6$ 'R(/9 $%:R()9
6ravilna i zdrava ishrana postala je jedan od najva!nijih problema savremenog oveka. U
modernoj porodici, u kojoj su oba roditelja zaposlena, zbog naina !ivota i steenih navika, !ene i
mukarci nisu u mogunosti da odvoje vreme koje bi bilo neophodno svakodnevno posvetiti
ovakvoj ishrani. 8i, koji smo imali sreu da odrastemo sa mamama i bakama koje nisu bile
zaposlene, znamo vrednost bri!ljivog i posveenog pripremanja svakog obroka.
leaf7ovekovo zdravlje, kreativnost, efikasnost i raspolo!enje direktno su uslovljeni nainom
ishrane koji svakodnevno primenjuje. 6ravilna i zdrava ishrana poma!e pojedincu da se lake
suoi sa !ivotnim tekoama i da se zatiti od mnogobrojnih fizikih i psihikih bolesti. 'drava
ishrana u porodici omoguava mnogo pravilniji fiziki i duhovni razvoj dece i vie radosti i ljubavi u
medjusobnoj komunikaciji i zajednikom !ivotu.
"vi redovi e pomoi svakome, a posebno onima koji po!ele da neto promene u svom !ivotu i
ishrani, i omoguiti im da saznaju, odaberu i vrlo jednostavno primene neke od navedenih principa,
recepata i proizvoda.
"nakvi smo kakvu hranu uzimamo D
"d davnina je poznato da smo onakvi kakvu hranu uzimamo, jer sve to postoji na naoj planeti
ima svoju vibraciju i dejstvo na okolinu. &ako, od onog to unosimo u svoj organizam zavisi
funkcionisanje naeg celokupnog sistema, nae misli i oseanja, ponaanje, odnos prema
celokupnom !ivotu i naravno, zdravlje. Jo je poznati grki lekar :ipokrat rekao; G&voja hrana bie
tvoj lekG. %avremena medicina je nakon decenija istra!ivanja dola do zakljuka da je uzrok
ovekovih bolesti upravo hrana koju jede ili ona koju ne jede.
'drava hrana je ona hrana koja u sebi ne sadr!i previe belanevina i masti *posebno !ivotinjskog
porekla, kakve se nalaze u mesu, jajima, siru, ribi+, a bogata je ugljenim hidratima, vitaminima i
mineralima ? a to je biljna hrana, voe, integralne !itarice, semenke. U 6rvoj knjizi 8ojsijevoj, koja
se zove 6ostanje, ka!e se; G$ jo ree Cog; 9vo, dao sam vam sve bilje to nosi seme po svoj
zemlji i sva drveta rodna koja nose semeH to e vam biti za hranu.G *6ostanje @.2IJK+
'drava ishrana znai jesti to jednostavnije, ne meati namirnice razliitog sastava *na primer;
ugljene hidrate sa belanevinama+, kao to zdrava ishrana takodje znai jesti u umerenim
koliinama, ne prebrzo i halapljivo, ve sa sveu o va!nosti unoenja hrane u organizam, vodei
rauna da hrana nije suvie hladna niti suvie vrua, preslana, prekisela ili prezainjena.
Uzimanje to raznovrsnije hrane, ali pravilno kombinovane, ima sutinski znaaj za pravilnu
ishranu. a bi organizam normalno i zdravo funkcionisao moraju se uneti svi sastojci neophodni za
obnavljanje elija u to idealnijim koliinama. )ije svaki organizam isti i ne zahteva isti odnos
hranljivih materija, pa je neophodno tzv. GoslukivanjeG organizma, saradnja sa njim i potovanje
njegovih potreba. .ada bismo bili u stanju da upoznamo i pratimo potrebe svog organizma i da se
u skladu s tim hranimo, izbegli bismo bolesti i starenje organizma. 6reteranim unoenjem
namirnica *posebno mesa i mlenih proizvoda+ i pogrenim odnosom prema ishrani mi nesvesno
trujemo, unitavamo svoje telo i skraujemo mu prirodni vek zdravlja i trajanja.
a bismo se hranili pravilno, veoma je va!no da se pridr!avamo odgovarajueg vremena za obrok
i da ne uzimamo hranu nekontrolisano, u svako doba, bez razmiljanja. 8e#utim, obroke ne treba
preskakati i dovoditi organizam u stanje izgladnelosti, jer tada dolazi do unitavanja odre#enih
mo!danih elija, nestabilnosti nervnog sistema i smanjenja otpornosti celokupnog organizma.
eset saveta za pravilnu ishranu;
@. Jesti raznovrsnu hranu.
2. "dr!avati optimalnu te!inu.
0. %manjiti unoenje zasienih masnih kiselina *masti !ivotinjskog porekla+.
3. 6oveati unos polinezasienih masnih kiselina *gi ? preieni puter, nerafinisana hladno ce#ena
ulja, puteri od semenki ? kikiriki, suncokret, susam, badem, lenik, golica?bundeva+.
A. %manjiti unos holesterola *svinjska mast, masne vrste mesa, masni sirevi, jaja+.
4. 6oveati unos slo!enih ugljenih hidrata i dijet nih vlakana *povre, voe, integralne !itarice+.
F. Redovno unoenje tenosti; voda, ajevi, prirodni sokovi.
5. %manjiti unoenje eera, naroito belog rafi?nisanog, zameniti ga medom i malteksom.
I. %manjiti unos soli, posebno stone kuhinjske.
@1. %manjiti i izbgavati unos kafe, alkohola i duvana.
=ta je zdrav !ivot L
:rana izgra#uje, odr!ava i osna!uje nae fiziko telo. 8e#utim, utisci koje ulima stiemo iz nae
okoline, a tako#e i iz naeg unutranjeg sveta ? nae misli i oseanja ? predstavljaju tako#e
svojevrsnu hranu, zahvaljujui kojoj se razvija nae unutranje, odnosno duhovno bie. $ ova,
takozvana suptilna hrana, mo!e biti prirodna ili neprirodna, zdrava hrana ili nezdrava hrana. Cili mi
toga svesni ili ne, na organizam i celo nae bie ima usa#enu te!nju da se hrani zdravo ? na
spoljanjem fizikom i unutranjem duhovnom nivou. &e suptilne nagovetaje koji dopiru iz
unutranjosti naeg bia godinama mo!emo nesvesno da prenebregavamo, ili ak da ih namerno
ignoriemo. (li, tada emo se suoiti sa posledicom naruavanja prirodnog zakona, koja se
ispoljava kroz opte nezadovoljstvo, oseaj frustracije, bolest i prevremeno starenje i propadanje
organizma.
:rana kojom se napajaju naa spoljanja ula, veoma je va!na i treba izabrati prostor i okru!enje
koje e nam omoguiti prirodno !ivljenje. ,radska vreva i gu!va naseljenih mesta predstavlja,
zapravo, neprirodno boravite. %ve! vazduh, vibracija nezaga#ene prirodne okoline, planine i
predeli blizu mora, jezera ili reka, mesta gde postoji mnogo parkova, prostranih polja, gde vlada
mir i tiina, predstavljaju idealno boravite za oveka.
Ukoliko upra!njavamo sport i fizike aktivnosti, telo e nam prirodno zahtevati unoenje
visokoenergetske hrane i pravilan izbor namirnica. 6ravilna i zdrava ishrana podrazumeva da je u
svoj nain !ivota neophodno uvrstiti najmanje 21 minuta fizikih aktivnosti dnevno *gimnastika,
tranje, vo!nja bicikla, hata joga, planinarenje, brza etnja+ i to vie boraviti na sve!em vazduhu,
aktivno se odmarati i relaksirati. )ae ljudsko okru!enje bitno utie na celokupno nae !ivljenje, pa
je neophodno orijentisati se na izbor drutva koje deluje harmonino, koje nam nudi mir, budi u
nama oseaj mira i razvija nau prirodnu ljubav prema svetu i ljudima ? a to su elementi koji su
zdrava ishrana za nae duhovno bie. 'ato je prisustvo duhovnih, prosvetljenih ljudi u jednoj
drutvenoj zajednici od izuzetnog znaaja za duhovno zdravlje i materijalni razvoj oveka.
$zbor umetnosti, lepote, harmonije i mira kao trajne !ivotne orijentacije, kako pojedinca, tako i
drutva u celini, omoguava razvoj ovekovog unutranjeg bogatstva i vodi ka tome da savreno
zdravlje i produ!enje !ivotnog veka postanu realnost.
-ini izbor u smislu moralnosti !ivljenja, !ivljenja u skladu sa istinom, ima velikog uticaja na
duhovno stanje pojedinca, koje uslovljava i opte zdravstveno stanje. )epovre#ivanje drugih,
istinoljubivost, potenje i odsustvo pohlepe, spoljanja i unutranja istota, *istota tela i uma+,
oseaj zahvalnosti i zadovoljstva onim to smo dobili od !ivota, u stanju je da nas uini da
postanemo istinski zdravo bie.
Cavljenje duhovnim !ivotom i rastereenje od dogmi i predrasuda iri nae vidike, poveava
toleranciju i poboljava komunikaciju sa okolinom. %vest da smo mi ti koji biramo i odluujemo u
kakvim okolnostima !ivimo i nae neprekidno opredeljenje za pozitivno, odre#uje i nae okru!enje,
uslove u kojima radimo i u najirem smislu moralni, socijalni i politiki okvir u kome obitavamo.
'apravo, koren svih bolesti le!i u psihikom stanju pojedinca, u njegovoj izlo!enosti stresnim
situacijama koje izaziva uzimanje duhovno nezdrave hrane. )ajva!nije je imati svest da mi to
mo!emo promeniti i da od nas, samo od nas, zavisi sve to nas okru!uje.
"dstranjivanje svih negativnih misli i oseanja iz naeg sistema *la!, mr!nja, zavist, pakost,
podlost, dvolinost, strah, depresija+, koji su ustvari nezdrava hrana za na duh, i svesno razvijanje
plemenitih misli i osobina, kao to su nesebinost, slu!enje drugim ljudima, dobrodunost,
spokojstvo, hrabrost, radost i dobro raspolo!enje < koji su ustvari zdrava hrana za na duh, mogu
postati istinski klju celokupnog naeg zdravlja i radost !ivljenja.
6okuajte da uz punu svest i veru, zdrava ishrana postane vaa svakodnevnica i princip zdravog
!ivota u celini. 6romenite svoje navike i unesete novinu u svoje !ivljenje. Ciete iznena#eni koliko
radosti, spontanosti i zadovoljstva mo!e doneti poklanjanje pa!nje sopstvenom biu, kako na
fizikom, tako i na duhovnom, psiholokom i mentalnom nivou.
6rirodni ciklusi korienja hrane u organizmu
Uzimanje to laganije hrane, odnosno hrane za koju je potreban krai probavni period, od velikog
je znaaja ako se !elimo pravilno i zdravo hraniti. 6rerada hrane u !elucu traje od @ do A asova,
zavisno od vrste hrane. -ako svarljiva hrana preradi se za @ do 0 sata *pirina, voe, veina
povra, mleko, pr!ena jaja+H dok je za varanje hleba, kuvanog krompira, maslaca, sira, kuvanih
jaja, kiselog kupusa, mesa i ribe, neophodno od 0 do A sati. /arenje u crevima traje od @A do 23
sata.
:ranu koja nije potpuno probavljena teko je izbaciti iz organizma, to dovodi do usporavanja
metabolizma, gojaznosti i stvaranja toksinosti. "pse!na istra!ivanja su potvrdila da je osnovni
klju zdravog organizma i zadr!avanja optimalne te!ine upravo redovno izbacivanje i osloba#anje
od toksinih otpadnih materija. a bismo to postigli, ishranu treba prilagoditi biolokim procesima
funkcionisanja organizma, odnosno prirodnim telesnim dnevnim ciklusima;
@. Unoenje hrane u organizam i njena probava *aproprijacija+ ? odvija se od podne do 5 sati
uvee.
2. (similacija, odnosno apsorpcija i iskoritavanje hranljivih materija odvija se od 5 uvee do 3
ujutro.
0. 9liminacija, odnosno izbacivanje otpadnih materija iz tela ? odvija se od 3 ujutro do podneva.
6rema zastupnicima potovanja prirodnih funkcija tela, posebno je va!no da se hrana ne uzima u
vreme asimilacije i tokom perioda eliminacije. &ako, za doruak *period eliminacije+ preporuuje se
uzimanje sve!eg voa, prvenstveno onog sa visokim sadr!ajem vode, ili prirodnih vonih sokova.
&ako#e, nakon 5 sati uvee *vreme asimilacije+ ne preporuuje se uzimanje bilo koje druge hrane
osim sve!eg voa. $nae, uzimanje voa je po!eljno uvek kada se oseti glad.
6osebna bioloka vrednost nekih vrsta hrane
%matra se da je voe najvrednija hrana koja se mo!e uneti u organizam, jer sadr!i idealnu
ravnote!u pet bitnih elemenata koji su neophodni organizmu; glukoza *I1E+, aminokiseline *3?AE+,
minerali *0?3E+, masne kiseline *@E+ i vitamini *do @E+. 6ored toga, za njegovu probavu nije
potrebna dodatna energija, to znai da tedi energiju organizma i poma!e njegovom
proiavanju. &ako#e ima i sposobnost da neutralie tetne kiseline koje se stvaraju u telesnim
sistemima. .ada se govori o vou, podrazumeva se iskljuivo voe u sve!em stanju, jer, zbog
svoje delikatne prirode, kuvano i prera#eno voe u potpunosti gubi pomenuta svojstva i dovodi do
poveanja toksinosti i kiselosti organizma. 'bog visokog sadr!aja vode, sve! paradajz i krastavac
mogu se kombinovati sa voem i uzimati i tokom perioda asimilacije i eliminacije.
U periodu uzimanja hrane preporuuje se uzimanje voa i sokova najmanje 01 minuta pre ostale
hrane *nikad neposredno nakon obroka+, kako se hrana u !elucu ne bi meala. 8eanje hrane sa
voem dovodi do fermentacije, kojom se gube hranljive materije, i ote!ava se i usporava probava.
)akon voa, najbolje je uzeti koktel sokova od sve!eg povra ? argarepa, cvekla, perun, celer,
kupus, karfiol, keleraba, malo pare sirovog krompira *posebno je va!no ne kombinovati ga sa
voem+. )akon @1 minuta od uzimanja sokova sledi sveza salata, a zatim pravilno kombinovano
jelo. )epravilno kombinovanje hrane dovodi do poremeaja ciklusa asimilacije i eliminacije. .ada
se hrana pravilno kombinuje, organizam mo!e da je potpuno razgradi, apsorbuje i iskoristi sve
hranljive materije.
%vaka hrana koja nije voe ili povre naziva se koncentrisana hrana. .oncentrisana hrana se ne
treba uzimati istovremeno, jer to ote!ava njenu probavu. )a primer; hleb *po mogustvu prepeen i
napravljen od integralnih !itarica+ ne treba kombinovati sa krompirom, pirinem, pasuljem,
grakom, boranijom, testeninama, jajima, mlekom i sirevima, niti ove namirnice me#usobno treba
meati. %vaka od ovih namirnica mo!e se kombinovati sa masnoama *gi?preieni puter, hladno
ce#ena ulja, maslac, puteri od semenki, suncokret, bundeva, susam, kikiriki+ i sirovim ili barenim
povrem *salate, variva+. 6reporuuje se zamena sireta limunovim sokom ili vonim i jabukovim
siretom.
Uzimanje oraastog voa *badem, lenik, orah, kikiriki, indijski orah+ i semenki *susam, bundeva,
suncokret, lan, leblebija, kajsija, seme bora+ veoma je va!no u pravilnoj i zdravoj ishrani. "va
hrana je prebogata mineralima, vitaminima, belanevinama, ugljenim hidratima i mastima, a
dovoljno je uzimati dva do tri puta nedeljno po polovinu olje. )a primer; @11 g susama sadr!i 401
mg kalcijuma, badema 252 mg, oraha @54 mg, a suncokreta @31 mg. $stovremeno @11 g mleka
sadr!i @11 mg, dok razni sirevi od 2A1 ? 5A1 mg, a perunov list 23A mg kalcijuma.
6rihvatanje ovih principa, a posebno njihova praktina primena, zaposlenom oveku se ine
nemoguim. 'bog dugogodinjih navika i neprilago#enosti itavog drutvenog sistema ishrane
ovakvim shvatanjima, teko je odluiti da se u ishrani neto bitnije promeni. )a to nas, uglavnom,
primoravaju zdravstveni problemi ? naroito kada je zvanina medicina nemona, pa u pomo
pozivamo prirodan nain leenja i tzv. alternativnu medicinu. 8e#utim, uz dobru volju i istrajnost,
posebno u poetnom periodu, i organizaciju pripreme zdrave hrane, doi ete do izvanrednih
rezultata. 'a poetak, preporuuje se da to pokuate u toku vikenda, kada vie vremena mo!ete
posvetiti pripremanju hrane, kada ste oputeni i zadovoljni i kada vas ne pritiskaju asovnik i
dnevne brige.
>ilj prelaska na ovakav nain ishrane jeste i konzumiranje namirnica u sirovom stanju, koje
omoguava stvaranje vee koliine energije u organizmu. 6rera#ena hrana kuvanjem, pr!enjem,
peenjem i si. gubi svoja prirodna svojstva i potrebna je vea koliina hrane da bi se zadovoljile
dnevne potrebe organizma.
6robajte neto novo i neobinoH sigurno e vam se barem delimino *ako ne i u celini+ dopasti, jer
efekti su vidljivi ve nakon nedelju dana; oseaete se laki, vedriji, dinaminiji i kreativniji. .ada
jednom uspostavite sistem unoenja sirove, sve!e i pravilno kombinovane hrane, primetiete
veliku utedu u vremenu potrebnom za pripremanje i smanjenju koliine hrane neophodne
organizmu.
Cioloki kvalitet hrane
Cioenergetska vrednost hrane predstavlja !ivotnu energiju, vitalnost namirnica i energetski
potencijal koji nam odre#ena hrana biljnog ili !ivotinjskog porekla daje prilikom unoenja u
organizam.
Cioenergetska vrednost hrane zavisi, pre svega, od porekla proizvodnje namirnica *ekoloki ili
konvencionalni nain proizvodnje+, zatim, samog kvaliteta *vrsta, sorta+ i sve!ine namirnica *to
zavisi od naina uvanja i lagerovanja i od vremenskog razmaka izme#u branja i korienja+.
9koloka hrana ima neuporedivo veu bioloku vrednost u odnosu na namirnice proizvedene na
konvencionalan nainH vei sadr!aj suve materije, nije vetaki naduvana vodom i u sebi sadr!i
vei procenat vitamina i bioloki aktivnih materija uz znatno ni!i sadr!aj nitrata *koji su izazivai
kancera+H du!e odr!ava sve!inu i sastav i mo!e se lake lagerovati. )a primer, ekoloki
proizveden paradajz sadr!i 5?@1E suve materije, dok hemijski 3?AE i u fri!ideru ostaje sve! du!e
od nedelju dana, dok hemijski svega 2?0 dana. &o znai da ekoloka hrana ima visoku nutritivnu i
bioenergetsku vrednostH ne sadr!i tetne materije po nae zdravlje i daje organizmu snagu,
sve!inu, ima drugaiji ukus i izgled.
8etoda osetljive kristalizacije na slikovit nain prikazuje !ivotnu snagu u !ivim organizmima.
6rema ovom metodu po rasporedu kristala, koji obrazuje svaki !ivi organizam, mogu se utvrditi
poreklo proizvodnje i bioloki kvalitet namirnica. &ako, kod namirnica ekoloke proizvodnje kristali
su izra!ajni, vidljivi i njihov raspored je pravilan i obrazuje harmoninu, prepoznatljivu sliku *jer se
kristali grupiu po odre#enom redu i prema centru+, dok je kod hemijske proizvodnje taj raspored
haotian i nepravilan, kristali su slabi, jedva vidljivi i ne postoji nikakav red. &o znai da u prvom
sluaju postoji odre#ena snaga koja je sposobna da kristale grupie i usmeri, dok u drugom te
snage nema. &o je upravo snaga koja i ljudskom organizmu daje !ivotnu energiju i sposobnost
rasta, razvoja i odr!ava i prirodni imunitet i otpornosti na bolesti.
6rirodno proizvedena hrana ima svoje vidljive znake. 6re svega, njena boja je prirodnija, namirnice
imaju odre#enu kvalitetnu tvrdou *a ne naduvenost vodom+, nepravilnijeg su oblika, a ponekad
vidite i tragove crvia. )a primer, argarepu ete prepoznati tako to joj je boja tamnija, a srika u
sredini u!a. Ukoliko je probate ima sla#i, prirodniji ukus.
Ciodinamiari vode rauna i o tome da kosmiki principi uestvuju u procesu proizvodnje i gajenja
namirnica.
/oda i njena va!nost
6ostoji jedna namirnica koju mi uzimamo zdravo za gotovo, ali ija va!nost nadilazi va!nost svih
drugih. &o je obina, ista voda, koju neki prezrivo nazivaju GesmovaaG. (li, imajte u vidu da
ovek mo!e da gladuje 31 dana, pa je ak bilo eksperimenata i sa @11 dana gladovanja, ali bez
vode ne mo!e da izdr!i ni @1 dana.
)edovoljno unoenje vode postepeno i neprimetno menja fiziologiju organizma i dovodi do niza
hroninih degenerativnih promena tkiva i organa. /erovali ili ne, ali ak i takve bolesti kao to su ir
na !elucu, visok pritisak, holesterol, artroza, alergije i astma mogu biti posledice konstantne
dehidracije.
%avremeni ovek !ivi u iluziji da ne mo!e da dehidrira jer mu je voda uvek pri ruci ? dovoljno je da
okrene slavinu. 8e#utim, zanemarivanje iste vode i njena zamena tzv. GtenostimaG, kako mi
volimo da nazivamo kafu, alkohol, razne GkoleG i sokove, neumitno vodi dehidraciji, jer pomenuti
napici ne mogu da zamene istu vodu u organizmu. ( njihovo stalno konzumiranje, na!alost, na
kraju dovodi i do gubitka oseaja za !e#, i do toga da ovek zameni oseaj !edji sa oseajem
gladi, pa jede, umesto da pije vodu ? to je pogubno po organizam.
a bismo izbegli ove nevolje, potrebno je da ustanovimo svesnu disciplinu da pijemo 2 litra ili 5
obinih aa vode dnevno, ak i ako mislimo da nismo !edni.
.akvu vodu pijemo L
)aravno, ista izvorska voda bi bila najbolji izbor ? kad bi nam bila dostupna. )a nesreu, u
savremenim uslovima !ivota ona to nije. Mlairana voda, ak i ako potie iz najistijih izvora, ima
vetaki ukus, koji joj daje sama ambala!a. %a tim ukusom u nju, na!alost, dospevaju i
makromolekuli plastike, to nije zdravo. 'ato preporuujem da ipak koristite vodu iz esme, ali
filtriranu ili struktuiranu na takav nain da je to ini znatno zdravijom. Jedan od naina struktuiranja
je zale#ivanje i ponovno odle#ivanje, uz odlivanje odre#ene porcije vode u kojoj su se zadr!ale
tetne materije.
rugi nain, koji mo!da vie odgovara mentalitetu savremenog oveka koji nema uvek vremena da
sprovodi dugotrajnije procedure, jeste se koriste impulsni magnetizatori, koji se jednostavno
postave na slavinu i strukturiu vodu na isti nain kao da je bila zale#ena i ponovo odle#ena.
Jedan od proverenih je "jas polarizator vode vajcarske firme %ovana, i veoma je zadovoljavaju,
jer menja i kvalitet i ukus obine vode iz esme ? naravno, nabolje.
:rana sa visokim sadr!ajem vode i njena va!nost D
'a optimalno funkcionisanje organizma neophodno je pravilno uzimanje tenosti, posebno vode i
osve!avajuih napitaka. 6oznato je da je prisutnost vode na naoj planeti preko F1E i da je
ovekov organizam tako#e sainjen od F1E vode. a bismo odr!ali svoje zdravlje, logino je da
treba da uzimamo namirnice koje u sebi tako#e sadr!e veliki procenat vode *F1E+, a to su voe i
povre. )auno je dokazano da je ovek kao bie plodojed i biljojed i da mu ni organi za preradu
*vilica+, a ni organi za varenje *!eludac i creva+ nisu predvi#eni za konzumiranje mesa i mesnih
prera#evina. )ormalnom zdravom organizmu odraslog oveka potrebno je 2,A kg biljne hrane
dnevno.
=to se tie samog unoenja vode u organizam, dnevno je oveku potrebno 0A grama vode na
kilogram te!ine. /odu treba uzimati izme#u obroka, a ako je neophodno, posle, a ne pre i u toku
jela. Uzimanje vode u toku jela slabi na organizam i razre#uje !eludanu kiselinu neophodnu za
pravilno varenje hrane. 8e#utim, ukoliko u toku dana uzmete dovoljnu koliinu hrane sa visokim
sastavom vode, pijaa voda i napitci vam nee biti neophodni u veim koliinama. .roz bubrege
odrastao ovek izlui 2,2 - vode dnevno. 'a regulaciju vode u organizmu va!no je uzimati dovoljnu
koliinu soli, jer so vezuje vodu u organizmu. "draslom oveku prosene te!ine neophodno je da
sa hranom unese 0,A g soli dnevno.
6ravilna i zdrava ishrana podrazumeva ogranieno, a po mogunosti i potpuno odricanje od
napitaka kao to su kafa, jaki ajevi, alkoholna pia, kao i vrlo retko uzimanje mleka, okolade,
sladoleda i slatkia. Ukoliko se pije kafa, treba je piti iskljuivo posle podne, ajevi treba da budu
biljni, a mleko, okoladu, sladoled i slatkie uzimati na prazan !eludac.
/ede *staroindijski sveti spisi+ ka!u; G:rana je dah koji izdiemoH hrana je dah !ivota koji udiemoG.
'ato su odnos i stav prema hrani i svest o neodvojivosti hrane od nas samih veoma va!ni. )ain
razmiljanja i svest da u svoj organizam unosimo !ivot, energiju, vitalnost i pozitivne vibracije,
opredelie i na izbor namirnica. /erovanje da smo zdravi, svesno izbegavanje stresa i u!ivanje u
hrani, bitno utiu na celokupno zdravlje. 6otovanje hrane i obavljanje molitve ili meditacije pred
svaki obrok pomoi e da se uravnote!e nae fizike, emocionalne, mentalne i duhovne dimenzije.
9stetsko serviranje hrane i prijatan ambijent tako#e puno doprinose ukupnom pozitivnom efektu
koji hrana ima u naem !ivotu.
/itamini i minerali
/itamini su organske materije neophodne za normalno funkcionisanje naeg tela. "d njih zavise
rast, regulacija metabolizma, krepkost, aktivnost i dobro zdravlje. )edostatak ak i samo jednog
vitamina mo!e dovesti u opasnost itav ljudski organizam. /itamini su jedan od est osnovnih
hranljivih sastojaka, kao to su to i ugljeni hidrati, masti, proteini, minerali i voda. "ve materije su
neophodne za stvaranje energije, funkcionisanje organa, iskoriavanje hrane i pravilan rast elija.
/itamini su oznaeni slovima od ( do U, a njihova asimilacija i dejstvo u organizmu direktno je
uslovljena odre#enim mineralima. =est osnovnih minerala potrebnih naem telu su; kalcijum, jod,
gvo!#e, magnezijum, fosfor i cinkH a pored njih od bitne va!nosti su; biotin, inozit, hlor, hrom,
bakar, kalijum, niacin, selen i dr. /itamini i minerali deluju zdru!eno, i bez minerala organizam
nema nikakve koristi ni od vitamina. /itamini su prirodne supstance koje se nalaze u razliitim
namirnicama u razliitoj koliini. 6otrebe svakog pojedinog organizma za vitaminima su razliite i
svako treba da uzima onu koliinu odre#enog vitamina koja mu je neophodna. U sledeoj tabeli dat
je pregled namirnica u kojima se mogu nai odre#eni vitamini i minerali, kao i koje su indikacije
nedostatka ovih hranljivih materija na organizam;
)aziv
)alazi se u
6ovoljno deluje na
vitamin (
=argarepa, zeleno i !uto povre, jaja, !uto voe, mleko i mleni proizvodi
%lab vid, one tegobe i nono slepilo, neotpornost disajnih organa, slab imunitet
vitamin C@
%uvi kvasac, pirinane $juspe, integralna penica, kikiriki, povre, mekinje, mleko
6roblemi sa nervima, problemi sa srcem
vitamin C2
8leko, kvasac, sir, lisnato zeleno povre, jaja
-o kvalitet kose, noktiju kao i lo vid
vitamin C4
6ivski kvasac, mekinje, penine klice, dinja, kupus, mleko, jaja *termiki nestabilan+
(nemija, nervni poremeaji, grevi u nogama, nono grenje miia
vitamin C@2
Jaja, mleko, sir
)ervi, slaba koncentracija, poremeaji ravnote!e
Ciotin
Jezgrasti plodovi, voe, pivski kvasac, !umance, integralni pirina, mleko
8iini problemi, elavost, seda kosa
Cakar
8ahunarke, graak, ljive, integralna penica
(nemija, tumori
vitamin >
(grumi, jagodasto voe, zeleno i lisnato povre, paradajz, karfiol, krompir, med *termiki nestabilan
i
reaguje na svetlost+
%tvara kolagen koji obnavlja telesna tkiva, desni, krvne sudove, kosti, zube, zaceljuje rane,
opekotine, sni!ava holesterol, poma!e apsorpciju gvo!dja
>ink
6enine klice, semenke, jaja, senf, mleko u prahu
)okti, pege
vitamin
8leko i mleni proizvodi
Rahitis, omekavanje kostiju, konjuktivitis, krvarenje zuba
vitamin 9
%oja, penine klice, biljna ulja, prokelj, zeleni spana, integralne !itarice, jaja, *osetljiv na niske
temperature+
Usporava starenje elija, izdr!ljivost,
ubla!ava umor, rastvara ugruke krvi, lei opekotine, ubla!ava grenje u nogama i miiima
vitamin M
Ciljna ulja, lan, suncokret, soja, kikiriki, orasi, badem, avokado
.o!a, kosa
Mosfor
$ntegralne !itarice, jaja, semenke, jezgrasti plodovi
9nergija i snaga, desni, zubi
Molna
kiselina
=argarepa, kvasac, !umance, dinja, kajsija, bundeva, pasulj, avokado, integralna penica, crno
ra!ano brano
%tvara crvena krvna zrnca, titi od trovanja hranom, ubla!ava bolove, pojaava apetit, spreava
anemiju, deluje blagotvorno na ko!u
,vo!#e
Bumance, jezgrasti plodovi, pasulj, zob, suve breskve
"tpornost, zamor, anemija
:lor
8asline
/arenje, gipkost, opadanje kose, ispadanje zuba
:rom
.ukuruzno ulje
%ni!ava krvni pritisak
Jod
>rni luk
.osa, zubi, ko!a, mentalna aktivnost, titna !lezda
$nozit
inja, grejpfrut, suvo gro!#e, penine klice, kikiriki, kupus
%preava opadanje kose, hrani mo!dane elije, sni!ava holesterol, smiruje nervni sistem
vitamin .
Jogurt, lucerka, !umance, sojino ulje lisnato zeleno povre
%preava unutranja krvarenja, zgruava krv
.alcijum
$ntegralne !itarice, mekinje, enine klice, zeleno povre, jezgrasti plodovi, mleko i mleni
proizvodi, orasi, susam suncokret, soja, kikiriki
,radnja elija, kostiju, zuba, nervnog sistema, zaceljuje rane, gradi antitela, spreava zamor
.alijum
(grumi, dinja, paradajz, jabukovo sire, salata, nana, suncokret, suve kajsije, banane, krompir
(lergije, regulie krvni pritisak
8agnezijum
%mokve, limun, grejpfrut, kukuruz, badem, jabuke, semenke, jezgrasti plodovi, tamno zeleno
povre
)ervi, miii, pretvara eer u krvi u energiju, srce, zubi
%elen
8ekinje, penine klice, crni luk, paradajz, prokelj, brazilski orah
&kivo
6ravilno pripremanje voa i povra
a bi se u namirnicama maksimalno zadr!ali hranjivi sastojci, va!no je da se tokom pripremanja
hrane pridr!avamo odre#enih pravila;
/oe i povre treba dobro oprati pre nego to pristupimo njegovoj daljoj obradi ? ljutenju, seenju,
kuvanju i slino.
a bi se zadr!ali vitamini C i >, namirnice ne teba potapati. &reba ih oprati pre guljenja da bismo
otklonili vibraciju i prljavtinu, koja bi se inae prenela na deo koji se jede, a zatim oljutiti, oistiti i
ponovo dobro oprati.
6oto se vitamini nalaze tik ispod kore, ukoliko je neophodno oguliti namirnicu, to treba da bude
veoma pa!ljivo, da kora bude to tanja. .rompir je najbolje oguliti finom !icom za posu#e *koja se
koristi samo za ienje povra i voa+ ili ga kuvati i pei sa ljuskom. =argarepu, tako#e, ne treba
guliti, ve blago izribati !icom ili etkicom za povre.
6rilikom seenja i guljenja voa i povra treba upotrebiti otar no!, jer prilikom nagnjeenja tkiva
dolazi do unitavanja vitamina ( i >.
/oe i povre treba uzimati to vie u sirovom stanju, u obliku salata, koje treba pripremati
neposredno pred jelo, jer iseeno voe i povre stajanjem gubi vitamine.
)e bacajte spoljanje, grubo, lie zelene salate, jer je bogatije vitaminima, kalcijumom i gvo!#em
nego unutranje.
%eckani perunov list i celerov list dodati jelu *posebno supama i orbama+ kada prestane da vri i
kad se skine sa vatre, da se ne bi unitili vitamini.
6re dinstanja luka ne zagrevati ulje, ve u hladno dodati iseckan luk i malo vode, koju treba
postepeno dolivati dok luk ne omeka. /oe i povre treba odmah po kupovini pohraniti u fri!ider,
jer toplota utie na dehidraciju i gubljenje sve!ine.
Colje je koristiti zamrznuto nego konzervirano ili od stajanja uvelo voe i povre. 'amrzavanjem
ono zadr!ava hranljive sastojke i energetsku vrednost koja je postojala u momentu
zamrzavanja.6rilikom kuvanja ne treba prethodno odmrzavati namirnice, ve ih naliti hladnom
vodom i postepeno zagrevati.
6rilikom kuvanja koristiti to manje vode, slabiju temperaturu i kuvati hranu to je mogue krae.
6o!eljno je koristiti (8>, '96&9R ili neko slino posu#e od ner#ajueg elika ili emajla sa duplim
dnom. .uvanje u teflonskim, bakarnim i gvozdenim posudama unitava odre#ene minerale i
vitamine.
)e bacajte vodu u kojoj ste kuvali povreH iskoristite je za pripremanje supe, sosova, napitaka.
.orienje sode bikarbone prilikom kuvanja povra nije po!eljno, jer unitava vitamin C@ i vitamin
>. 6ripremajte i kuvajte hranu istog dana kada je i uzimate, jer nakon 35 asova kuvana hrana
gubi svoju bioenergetsku vrednost.
ok pripremate hranu, budite u molitvi ili posveenom, meditativnom stanju svesti, raspolo!eni i
sreni, jer e se tako pridodati najvea koliina ljubavi u jelo koje pravite. .a!e se < -jubav je
najva!niji zain i bez tog zaina ni jedno jelo nema dobar ukus.
-ekovito dejstvo povra
/isok procenat slo!enih ugljenih hidrata svrstava povre u energetski visoko kvalitetnu hranu, a
enzimi, vitamini, minerali i belanevine od povra ine graditelja elija odgovornog za obnovu
organizma.
6ovre ima izuzetno lekovito dejstvo i veoma je va!no da se svakodnevno konzumira. )ajbolje ga
je uzimati u sirovom stanju, u obliku salata, ce#enih ili kaastih sokova, zatim blago obareno u to
manjoj koliini vode i kuvano, ali tako da se zadr!e svi hranljivi sastojci.
6ovre se dobro kombinuje sa svom ostalom hranom *!itaricama, belanevinama, mastima i dr.+
osim sa voem, pa je po!eljno da se prilikom pripremanja jela, posebno sokova, voe i povre ne
meaju. $zuzetak su paradajz i krastavac, zbog izuzetno visokog sadr!aja vode, pa se mogu
uzimati i sa voem.
6aradajz je stigao u 9vropu tek nakon otkria (merike. %pada me#u bioloki najvrednije povrtne
biljke. $ma izuzetno visok procenat vode, zatim vitamina i minerala, posebno vit > *kao limun i
pomorand!a+ i karotina koji stvara vit (, kao i vit C, 9, ., 66. Cogat je mineralima i u svom sastavu
ima kalijum *2A1?011 mg+, natrijum, magnezijum, kalcijum i gvo!#e. 6oznat je po maloj kalorinoj
vrednosti, mo!e se uzimati u svako doba i kombinovati sa svakom hranom.
-ekovita svojstva paradajza; jaa otpornost i imunitet organizma, protiv kalja i plunih bolesti,
bolesti mokranih organa, sni!ava visok krvni pritisak, dobar je za poboljanje probave, lei
dijabetes, bolesti jetre, reume, poma!e izbacivanju tenosti iz organizma.
.rastavac je korien jo pre A111 godina na :imalajima. $zuzetno je bogat vitaminima i
mineralima *oko 311 mg+, naroito sadr!i kalijum *@3@ mg+, zatim, kalcijum, fosfor, natrijum, jod,
mangan i gvo!#e.
$ma izuzetno visok sastav vode *IAE+ i zbog toga krastavac spada u hranu najmanje energetske
vrednosti, ali je zbog minerala i vitamina izuzetno lekovit.
-ekovita svojstva krastavca; .oristi se protiv bolesti !eluca i creva, upala ko!e, ko!nog osipa,
ujeda insekata, za proiavanje krvi, bolji rad bubrega i leenje mokranih organa, ireva i
hemoroida. 6osebno se koristi u kozmetici, za ulepavanje i osve!avanje ko!e lica.
.upus je izuzetno znaajna namirnica u ishrani na naem podneblju. Cere se od maja do
novembra. ,aji se kao beli kupus i kao crveni kupus, koji je kvalitetniji. $zuzetno je bogat
mineralima *511 mg+, posebno sadr!i kalijum *244 mg+ i kalcijum, zatim gvo!#e, magnezijum,
sumpor, bakar i fosfor+ bogat je i vitaminima, naroito vitamin >, kojeg ima isto koliko ga sadr!e
limun i pomorand!a, kao i vitamin U, vitamin C, vitamin C@, vitamin C4, vitamin C@2, provitamin (.
U ishrani ga je najbolje koristiti u sirovom ili ukiseljenom stanju, jer kuvanjem gubi svoja najvrednija
svojstva. =tetan je ako se pr!i ili dinsta na masti ili ulju.
-ekovita svojstva kupusa; lei ir na !elucu *procediti i piti sok+, kao i ir na dvanaestopalanom
crevu. %preava skorbut, lei hronini zatvor, jaa odbrambeni mehanizam organizma, lei reumu,
malokrvnost, plune bolesti, artritis, proirene vene, deluje antiseptino. 6osebno su delotvorne
obloge od zagrejanih listova kupusa protiv glavobolje, iijasa, rana, ireva, upala, opekotina,
reume, uboda insekata. Raso se koristi kao lek za zastareli kaalj, kao preventiva za manjak
kiseline u !elucu, kao i za jaanje sluha.
6aprika je stigla u 9vropu iz Ju!ne (merike, a zbog svojih izuzetnih svojstava poznata je i kao
hrana i kao lek, a koristi se i kao zain. >rvena paprika je bogatija hranljivim sastojcima od zelene
paprike. 6ored visokog sastava minerala *F11 mg+ i vitamina, bogata je ugljenim hidratima *5E+,
belanevinama i mastima.
)ajva!niji sastojak paprike jeste vitamin > *do 311 mg+, koga ima dva puta vie nego u limunu i
pomorand!i i nalazi se u vrhu po sadr!aju vitamina >, odmah iza namirnica kao to su *ipak,
borovnica i perun+. "d vitamina znaajni su vitamin C@, vitamin C2 i provitamin (. Cogata je
kalcijumom, fosforom, gvo!#em, kalijumom *2@2 mg+.
-ekovita svojstva paprike; 6rotiv ateroskleroze, upale grla i raznih upala ko!e, opadanja kose,
groznice, poboljava probavu, iri kapilare, otvara apetit i otklanja mamurluk.
=argarepa spada u najlekovitije povre, praktino predstavlja pravu malu prirodnu apoteku.
)ajvredniji sastojak argarepe jeste karotin, koji stvara provitamin ( ? sadr!i ga najvie od sveg
povra. 6ored karotina, bogata je mineralima i vitaminima, a u svom sastavu ima eterina ulja,
belanevine, celulozu, skrob i eer, jabunu kiselinu i panteonsku kiselinu, pektinom, sluz,
fitosterinom, glutaminom, galaktanom, inozitolom, pentozanom, kalijum i ostale mineralime. "d
vitamina su najvie zastupljeni vitamini C grupe, vitamini grupe, vitamini 66 grupe, vitamini 9
grupe i vitamini : grupe.
-ekovita svojstva argarepe; 6oznato je da se redovnim uzimanjem argarepe mo!e spreiti
pojava mnogih oboljenja i da se njom lei preko trideset bolesti. %adr!i osnovne sastojke potrebne
za rast, razvoj i jaanje organizma, uva i poboljava vid, spreava anemiju, goruicu, otekline od
vodene bolesti, poboljava varenje, olakava izluivanje mokrae, spreava opadanje kose, njom
se lei eerna bolest, reuma, giht, upala krajnika, bolesti disajnih organa, rane i opekotine,
proiava krv i odstranjuje otrovne materije iz organizma, u kombinaciji sa cveklom poma!e za
leenje karcinoma u poetnim fazama, otklanja umor od umnog rada, mo!e bitno pojaati
koncentraciju.
a bi se sauvali svi hranljivi sastojci ne treba je guliti, ve je dobro oprati etkicom za povre.
6erun se koristi kao lekovita biljka u narodnoj medicini, a kao zain i hrana, jer se upotrebljava i
koren i lie. $zuzetno bogatstvo mineralima i vitaminima svrstava ga u najlekovitije biljke. 6o
sadr!aju vitamina > daleko premauje limun i pomorand!u ? u @11g perunovog lista ima @44 mg.
/itamina >. %adr!i puno i provitamina ( i grupu C vitamina, ak i C@2 vitamina. "d minerala, kojih
u @11 g lista ima @401 mg, najvie sadr!i kalijum *@111 mg+, gvo!#e *5 mg+, kalcijum *23A mg+,
fosfor *@25 mg+, magnezijum, mangan i bakar.
-ekovita svojstva peruna; .oristi se za poboljanje cirkulacije, za probleme mokranih kanala
*aj+, za umirenje nerava, za otklanjanje naduvenosti, za ubla!avanje bolova, za proiavanje
krvi, a poma!e stvaranje crvenih krvnih zrnaca, blagotvoran je za otklanjanje groznice, upala oiju,
bolesti bubrega, sunane mrlje i jetrene mrlje na ko!i, za ubode i ujede insekata i srane tegobe.
>vekla vodi poreklo sa obala %redozemnog mora. %matra se da je jedna od najkorisnijih i
najlekovitijih namirnica. $zuzetno je bogata belanevinama, ugljenim hidratima i mastima, a u sebi
sadr!i skoro sve minerale; kalijum *004 mg+, kalcijum, natrijum *54 mg+, magnezijum, betain,
betanin, fosfor, gvo!#e, bakar, mangan, brom, sumpor, jod... i vitamin C@, vitamin C2, vitamin C$2,
vitamin > i vitamin 6.
-ekovita svojstva cvekle; osnov lekovitosti ove biljke jesu betanin i betain, koji su odgovorni za
ubrzavanje razmene materija, odr!avanje krvnih sudova, regulisanje krvnog pritiska, smanjenje
holesterola, podsticanje rada jetre. 'bog svog sastava cvekla deluje antikancerogeno, blagotvorna
je takodje za spreavanje tumora i leukemije, ateroskleroze, lei grip, nizak krvni pritisak, sni!ava
holesterol, utie na nerve i mozak, cvekla proiava krv i deluje na stvaranje crvenih krvnih
zrnaca, njenom upotrebom se usporava starenje, a odlina je zatita od radioaktivnosti i zraenja.
>vekla je najzdravija kad se uzima kao sok. "d @ kg cvekle dobije se F11 g soka. /eoma je
ukusan kada se sa njim iskombinuje argarepa, celer, perun i limun.
>eler se koristio jo u starom 9giptu. anas je poznat kao hrana, zain i lek. .oristi se i koren i list.
/eoma je bogat jer sadr!i limonen, eterina ulja, masna ulja, kao i apin, asparagin, kolin, tirozin,
pentosan, eer i masti. 6ored toga, sadr!i i belanevine, ugljene hidrate, celulozu, kalcijum,
natrijum *FF mg+, kalijum *02@ mg+, fosfor *51 mg+.
-ekovita svojstva celera; .oristi se kao lek za astmu, lek za nerve, lek za mokrane puteve, lek za
katar plua, lek za bubrege, lek za reumu i lek za giht. %preava probavne smetnje, pospeuje
razmenu materija, poboljava apetit, jaa !eludac, regulie varenje, koristi se i kao diuretik *aj+.
>rni luk je poreklom iz (zije, a rasprostranjen je po itavom svetu. 6ored vitamina i minerala,
izuzetno je bogat ugljenim hidratima *I,4 g+. "d mineralnih soli najvie sadr!i kalijum *@FA mg+ i
sumpor, a od vitamina C@, C2, >, 9, :, ., 6, karotina *provitamin (+. 6ored toga, sadr!i glikozid,
eterina ulja, u njemu se nalaze biljni hormoni slini insulinu i bakterostatici.
-ekovita svojstva crnog luka; %ni!ava visok krvni pritisak, jaa srce, regulie eer u krvi, otklanja
nervozu i nesanicu, olakava iskaljavanje, poma!e kod varenja, lek je za upalu krajnika i
promuklost, spreava zgruavanje krvi, opadanje kose, sni!ava visoku temperaturu, deluje kao
diuretik.
Celi luk potie iz centralne (zije. 'a %tare 9gipane je beli luk sveta biljka, za .ineze je izuzetno
lekovita biljka, a 6ersijanci su ga preporuivali kao lek za poboljanje cirkulacije. Cogat mineralima
*kalcijum, sumpor, fosfor, gvo!#e+, ugljenim hidratima *2F,A g +, u sebi sadr!i sumporna eterina
ulja, alicin, azotne materije, alin, fermente i vitamine doprinosi popularnom nazivu Gprirodni
antibiotikG.
-ekovita svojstva belog luka; lei visok krvni pritisak, koristi se za razlaganje masnoe u krvi, lei
aterosklerozu, eernu bolest, srana oboljenja, reume, glavobolje, neuroze, umor, bronhitis, veliki
kaalj, astmu, tuberkolozu, tifus, koleru, besnilo, poma!e za leenje groznice i malarije, za
izbacivanje toksina iz organizma, ienje creva i leenje crevnih glista, kao i za poboljanje
cirkulacije.
Rotkva je poreklom iz (zije i jedna je od najstarijih kultivisanih biljaka u svetu. )alazi se i na
crte!ima grobnica starih 9gipana, koji su smatralida je rotkva udotvorna biljka i lekovita biljka.
/eoma je rasprostranjena i koristi se kao salata, zain ili lek. ,aji se kao bela rotkva i crna rotkva.
)ema neke posebne prehrambene vrednosti, ali ima znaajna gurmanska i lekovita svojstva. -juto
? gorkog je ukusa, to uslovljava goruiavo ulje. 6ored toga, sadr!i i natrijum, kalijum,
magnezijum, vitamine, nigrosin, rafanol, sumporne heterozide, gorke i ljute materije. )ajbolje je
uzimati sok od rotkve ili je sitno narendati kao salatu.
-ekovita svojstva rotkve; Clagotvorno deluje na probavne organe, pojaava luenje u !elucu,
otvara apetit, okrepljuje, podstie rad disajnih organa i bronhija, lei oboljenje !ui i !une puteve,
koristi se protiv pojave peska i kamenca u !ui, bolesti bubrega, kod smanjene funkcije jetre, za
izbacivanje kamena iz mokranog mehura, lei katar creva, proliv, skorbut, reumu, iijas,
promuklost, kaalj, gliste, opadanje kose, koristi se za ienje rana i kao diuretik.
.rompir je poreklom iz 6erua i 7ileaH rasprostranjen je u celom svetu, a najvie se gaji u 9vropi. 6o
svojoj bioenergetskoj vrednosti spada u najhranljivije namirnice. Cogatstvo krompira su ugljeni
hidrati *@I g+, posebno sadr!i skrob, belanevine, masti, vitamine *>, C@, C2+ i minerale, a naroito
kalijum *A20 mg+.
-ekovita svojstva krompira; spreava skorbut, ubla!ava bolove od katara !eluca, lei ir na !elucu i
ir na dvanaestopalanom crevu, lei !uljeve, odstranjuje glavobolju i visoku temperaturu, viak
!eludane kiseline, podstie rad srca, poma!e kod akutnog artritisa, reume, bronhitisa, promrzlina,
opekotina, ekcema, deluje kao diuretik.
6asulj je poreklom iz (merike. $ma izuzetnu bioloku i kalorinu vrednost. Ugljeni hidrati *A2E+,
belanevine *24E+ i masti *2,@E+ sadr!i i va!ne aminokiseline, lecitin, pektin, kalijum, kalcijum,
fosfor, gvo!#e. @11 g pasulja ima @30 kalorije. 6asulj je te!ak za varenje, pa ga treba preko noi
potopiti i prvu vodu kad prokuva procediti, pa tek onda kuvati. 8o!e mu se dodati nekoliko listia
sve!e ili suene nane, umesto uobiajene soda bikarbone koja unitava vitamine i minerale.
"sobama koje imaju !eludane ili sline probleme preporuuje se uzimanje pasulja pasiranog kao
pire od pasulja, u obliku supe ili kae.
-ekovita svojstva pasulja; poma!e kod leenja eerne bolesti, upale bubrega, upale mokranih
kanala, bolesti uha, glavobolje, ireva, krvarenja iz nosa, besnila i svraba.
6"%9C)" /(B)9 )(8$R)$>9
$ntegralne !itarice
7ovek je odvajkada u svojoj ishrani koristio celo zrno !itarica. &ek je moderna tehnologija i otkrie
elinih valjaka za preradu penice *@501. godine+ zamenilo klasine kamene mlinove i dovelo do
masovne proizvodnje belog brana. "dbacujui celo zrno i orijentiui se iskljuivo na beli hleb i
peciva savremeno oveanstvo je postepeno potisnulo i iz svoje ishrane odbacilo ostale, izuzetno
vredne !itarice; ra!, heljdu, proso, jeam, ovas *zob+, pa ak i kukuruz.
/ekovima su nai preci kultivisali ove biljke i odgajali ih za svoju ishranu, da bi ih se moderni ovek
tako lako odrekao i degradirao ih u stonu hranu. %amo su retki pojedinci pokuavali da zadr!e i
sauvaju tradicionalne naine pripremanja jela od integralnih !itarica., kao posebne gurmanske
specijalitete.
ruga polovina naeg veka donosi budjenje svesti o potrebi vraanja na prirodne izvore hrane i
visokim biolokim vrednostima koje ona ima za ljudski organizam.
Jedan od osnovnih principa pravilne i zdrave ishrane jeste svakodnevna upotreba integralnih
!itarica. .orienje belog brana i proizvoda od belog brana, pre svega hleba i peciva, dovode do
mnogih ozbiljnih oboljenja savremenog oveka. Upotreba celog zrna u ishrani daje ljudskom
organizmu energiju *zbog visokog sadr!aja slo!enih ugljenih hidrata+, podmazuje zglobove,
odstranjuje otrove i poma!e detoksikaciji. Jer, nutritivne vrednosti integralnih !itarica su
neuporedivo vee od belih !ita, iz kojih je praktino odstranjeno sve to je vredno, s obzirom da se
u opni zrna nalaze sve hranljive materije neophodne za razvoj, rast i odr!avanje organizma.
%adr!aj ugljenih hidrata u celom zrnu veine !itarica prelazi F1E, belanevina od @1?@FE, masti
od @,A?@1E, vitamina i minerala do 2E, a visok je sadr!aj i celuloznih vlakana i amino kiselina.
6enica je danas u svetu najva!nija od svih !itarica, jer se najvie koristi za proizvodnju hleba,
peciva i ostalih proizvoda od brana. 6oreklom je iz jugozapadne (zije.
"no to penicu stavlja u prvi plan jesu njena bioloka i pekarska svojstva. $ako su neke od !itarica
po svojoj nutritivnoj vrednosti iznad penice, ona preovladava upravo zbog prednosti koje ima
prilikom meenja hleba i peciva.
>elo zrno penice sadr!i F1,FE uglejnih hidrata, @1,2E belanevina, oko 2E masti, @,FE
minerala, vitamine C, 9, , . i provitamin ( *koji se od svih !itarica nalazi jedino u penici+. "d
minerala najvie sadr!i fosfor *A1E+ i kalijum *21?01E+, zatim gvozde, magnezijum i kalcijum.
6osebnu vrednost imaju penini krob i penine klice.
-ekovita svojstva penice; Jaa imunitet, pospeuje rast i razvoj organizma, protiv iscrpljenosti i
neraspolo!enja, regulie probavu, lei osip, liaj i upalu ko!e, protiv upale grla i kalja, trovanja i
bolova, sranih oboljenja i protiv preranog starenja.
%eitan je visokoproteinski proizvod od penice ? zovu ga i penino meso. %adr!aj proteina je F1E,
a sadr!aj masti i ugljenih hidrata je simbolian. -ako je svarljiv i brzo se asimilira u organizmu, tako
da se preporuuje sportistima, deci i onima koji su vrlo aktivni sa visokim utrokom energije. .oristi
se kao potpuna zamena za meso *kao i soja+, bogatog je ukusa i vrlo se lako priprema i dobro
kombinuje sa ostalim namirnicama. /rlo su popularni odresci, ufte, #uvei, sarmice i slino. )a
tr!itu se mo!e nabaviti kao sirovi seitan ili ve pripremljen *propr!en+ sa soja sosom.
Ra! je !itarica koja se vekovima takmiila za prevlast u proizvodnji hleba sa penicom, iako nije ni
pribli!no rasprostranjena i koriena kao penica. 8e#utim, ra! je po svojim botanikim i
pekarskim karakteristikama najslinija penici *zrno, klas, stabljika, belanevine koje sadr!e gluten
? lepak+. Ra! je pored penice i kukuruza, jedina !itarica koja nema omota oko zrna *pleva+ i
mo!e se koristiti u ishrani u prirodnom obliku, bez dodatne tehnoloke obrade. Ra! potie iz
zapadne (zije, tanije 'akavkazja.
%adr!aj ugljenih hidrata u ra!i je F3E, belanevina I,0E, masti @,5E, minerala @,5E *me#u kojima
najvie sadr!i kalijum, fosfor, magnezijum, gvo!#e, kalcijum, natrijum, sumpor i mangan+, vitamine,
posebno grupe vitamin C. Ra! je neto kalorinija od penice ? @11 g ra!i sadr!i 03I kalorija.
-ekovita svojstva ra!i; 6rotiv eerne bolesti, anemije, bazetove bolesti, tegoba u klimaksu,
migrene, zatvora, za poboljanje krvi i nervnog sistema.
Jeam *gerla+ se nepravedno smatra sirotinjskom hranom. 6o biolokim vrednostima je zdraviji
od penice, jer ima izuzetna lekovita svojstva. %pada u jednu od najstarijih !itarica, poznat je jo u
kamenom dobu, a tragovi kulture jema prona#eni su u podruju &igra i 9ufrata, dolini )ila i
vajcarskim jezerima. 6osebno je cenjen u staroj ,rkoj, gde ga smatraju darom boginje emetre
? G8ajke !itaG. %avremena nauka je utvrdila da jeam ima ak 0AE nezasienih masnih kiselina,
koje smanjuju holesterol u krvi, to jemu polako vraa izgubljene pozicije iz drevne prolosti.
6rirodni jemeni slad izvanredan je zasla#iva i odlina zamena za eer. Jeam se tako#e veoma
koristi za proizvodnju piva.
%adr!aj ugljenih hidrata u jemu je vei nego kod penice F0,3E, belanevina @@E, masti @,5E, a
veoma je bogat i mineralima *kalijum, fosfor, magnezijum, kalcijum, natrijum, sumpor, gvo!#e,
bakar, cink, jod+ i vitaminima, posebno vitamin C @2 i vitamin 9, kojih ima vie nego u ostalim
!itaricama, kao i vitamin ( i .
-ekovita svojstva jema; %manjuje holesterol, jaa organizam, protiv starenja, avitaminoze,
gojaznosti, neurastenije, bolesti krvnih sudova, greva u nogama, reume, iijasa, bolesti !eluca i
grla.
"vas ili 'ob je poreklom iz (zije i, mada spada u najlekovitiju !itaricu, vie slu!i za stonu nego za
ljudsku ishranu, posebno za ishranu konja. 6oslednjih godina u ljudskoj ishrani su popularne
zobene pahuljice, koje su izuzetno hranljive, jer su u njima sauvani svi prirodni sastojci zrna.
'bog visoke sadr!ine minerala, posebno kalcijuma, fosfora, joda, kalijuma, gvo!#a, cinka, bakra,
mangana, magnezijuma, natrijuma, sumpora, fluora, vitamina grupe C, ., :, 9 i karotina
*provitamin (+ i aminokiselina, kojima se podstie rast i stvaranje crvenih krvnih zrnaca, ovas je
vie lek nego hrana. 6oznat je po visokom sadr!aju lako svarljivih belanevina, ak IAE od
ukupnih blanevina i preko 21 esencijalnih aminokiselina, iji je sastav daleko najpovoljniji u
odnosu na ostale !itarice. &ako#e sadr!i FE masti bez holesterola.
-ekovita svojstva "vsa ili 'obi; proiava krv, lei eernu bolest, !u, jetru, leukemiju, gangrenu,
bubrege, mokrani mehur i kanale, razne upale, slezinu, jajnike, matericu. .aom od zobenih
pahuljica uspeno se lei karijes, a aj od zobi lei !eludane probleme i probleme unutranjih
organa.
.ukuruz potie iz 8eksika, gde je uzgajan 3A11 godina pre nae ere. &o je jedina biljka kojoj do
danas nije prona#en prirodni, divlji oblik. )ekada je bio jedna od osnovnih !itarica u ljudskoj
ishrani, da bi ga degradirali u stonu hranu. 6oslednjih decenija se sve vie koristi i u ljudskoj
ishrani, posebno kao instant brano, pahuljice, klice, zrno u limenkama. 'rno kukuruza je bogato
ugljenim hidratima, skrobom, eerom i belanevinama ? proteinima. Ulje od kukuruza je bogato
linolenskom kiselinom, fitosterinom i vitaminom 9. "d kukuruznog skroba dobija se gro!#ani eer.
.ukuruzna svila sadr!i hlorofil, fosfornu kiselinu, vitamin ., tanin, eterina ulja, eer, enzime,
silicilnu kiselinu, kalijevu so i kalcijumovu so i veoma je cenjena u narodnoj medicini.
-ekovita svojstva kukuruza; sni!ava krvni pritisak, poma!e kod oboljenja krvnih sudova, za leenje
dijabetisa, sranih oboljenja, odstranjuje kamenac iz bubrega, bolesti mokranih puteva, kaalj,
rahitis, bolove u kimi, arteriosklerozu, katarakt plua, razne upale.
:eljda je poreklom iz (zije, ali i pored izuzetno visoke hranljivosti vrlo malo se koristi u ishrani.
Cogata je ugljenim hidratima F2,IE, belanevinama @@,FE, biljnim uljem 2,3E, mineralima,
posebno kalijumom *335 mg+, fosforom *252 mg+ i kalcijumom *@@3 mg+, a ima i gvozdja, natrijuma
i magnezijuma. %pada u lako svarljive namirnice i pored visoke energetske sadr!ine. &ako#e ima
skoro sve vitamine C grupe i znaajne koliine nijacina. /eoma je kalorina ? @11 g jestivog dela
zrna sadr!i 00A kalorija.
'bog svojih botanikih svojstava heljda se koristi i u proizvodnji meda. :eljda na jednoj stabljici
ima i do 2111 krupnih, mirisnih, cvetova razliitih boja, pa je vrlo omiljena kod pela. :eljdin med je
izuzetno cenjen.
-ekovita svojstva heljde; jaa otpornost kapilara i utie na sni!avanje visokog krvnog pritiska,
spreava krvarenje, poma!e kod bolesti !eluca, parazitskih oboljenja, bolesti ko!e i proliva.
6roso je praistorijska kultura, poznata iz mla#eg kamenog doba, kada se koristio kao glavna hrana
veine stanovnitva i kao lek. 6otie iz severne $ndije, a danas se u celom svetu smatra
sirotinjskom hranom. 6ored toga to spada u lekovite biljke, on je i dijetalna namirnica, lako se vari
i posebno ga treba uzimati u ishrani ako je zdravlje ve narueno, posebno se preporuuje starijim
osobama. U ishrani se koristi oljuten proso, jer mu ljuska nije svarljiva zbog visokog procenta
celuloze *A0E+. .ao i kod veine integralnih !itarica bioloka vrednost prosa je izuzetno visoka;
ugljeni hidrati ine F0E, belanevine @1E, masti 0E, minerali 2,AE, od kojih najvie ima kalijuma,
fosfora i magnezijuma, a i gvozdja, kalcijuma i joda. .alorina vrednost je znatna ? @11 g prosa ima
02F kalorija. 6ored hranljivih sastojaka, lako se priprema i veoma je ukusno.
-ekovita svojstva prosoa; -ei kardiovaskularna oboljenja, aterosklerozu, bolesti organa za
varenje, proiava ko!u i utie na lep ten, jaa kosu i nokte, protiv bolesti bubrega i mokranog
mehura, protiv mokrenja u snu, proliva, greva u stomaku, gihta, za preznojavanje.
$ntegralni pirina potie iz (zije, sa alekog $stoka i spada u najuravnote!enije namirnice. 6ored
ugljenih hidrata i belanevina, izuzetno je bogat mineralima i vitaminima i daje najvie energije.
"dre#eni tipovi ljudi mogu ga svakodnevno konzumirati, posebno sportisti i ljudi izlo!eni fizikim
naporima.
6ahuljice se prave od integralnih !itarica. oruak savremenog oveka ne mo!e se zamisliti bez
pahuljica. )ajee se koriste ovsene *zobene+, jemene, ra!ane, penine, kukuruzne i sojine
pahuljice. U kombinaciji sa semenkama, suenim voem i sirovim ili suenim klicama i mekinjama
*musli+ predstavljaju energetski jak doruak, lako svarljiv i blagotvoran. "bino se preliju vrelim
mlekom, vodom, ajem ili jogurtom i ostave da odstoje desetak minuta *nije ih potrebno kuvati+.
&ermiki su obra#ene tako da se mogu odmah konzumirati, bez dodatnog tretiranja.
%emenke i oraasti plodovi
%emenke su izuzetno va!ne u ljudskoj ishrani, jer sadr!e visok procenat belanevina, minerala i
vitamina, enzima, masti i ugljenih hidrata. U semenu je sva energija biljke i tu su koncentrisani svi
hranljivi sastojci koji su neophodni biljci za rast i razvoj, pa su energetski veoma bogate i posebno
se preporuuju kod mentalnih naprezanja i korienja kompjutera, uenicima i studentima i kod
izuzetnih intelektualnih aktivnosti. %emenje generalno sadr!i visok procenat fosfora, ak 21 puta
vie od ribljeg mesa, koje je poznato po visokom sadr!aju fosfora.
"rah potie sa 8editerana. Jezgro sadr!i AA?4AE ulja, @AE belanevina, @AE ugljenih hidrata.
Cogat je kalijumom, magnezijumom, fosforom, gvo!#em, vitaminima C i >. )edozreli plod je
izuzetno bogat vitaminom >, a list se koristi za pripremu lekovitih ajeva.
-ekovita svojstva oraha; 6roiava krv, lei plune bolesti, katar creva, upalu sluzoko!e oiju,
unitava crevne parazite, jaa vid.
-enik je pored oraha energetski najvrednija namirnica. Jezgro sadr!i 41E ulja, @AE belanevina,
@1E ugljenih hidrata, 3 mg gvo!#a, kalijum, kalcijum, vitamine C i vitamine 9.
-ekovita svojstva lenika; 6rotiv !utice, proirenih vena, upale plua, niskog krvnog pritiska,
proliva, hemoroida, za izbacivanje toksina iz organizma. Rese sa leske se koriste za pripremu
lekovitog aja.
Cadem potie iz (zije, a najvie uspeva na %redozemlju. 6ostoje slatki badem i gorki badem, s tim
to je gorki badem otrovan. U @11 g badema sadr!ano je 21E belanevina, A1E lipida, @FE
glicida, zatim kalijum, fosfor, kalcijum, gvo!#e, vitamin C0 *66+.
-ekovita svojstva badema; 6rotiv ira na !elucu i goruice, nervnog zamora, bolesti creva,
holesterola, sranih oboljenja, za normalizaciju krvnog pritiska. osta se koristi u kozmetici i
farmaceutskoj industriji.
,olica je seme posebne vrste bundeve koje nema ljusku. 8o!e se konzumirati sirovo, sueno ili
peeno. ,olica sadr!i belanevine *31E+, nezasiene masne kiseline *31E+, kalcijum, fosfor,
gvo!#e, pektin, linoleinsku *ulje sadr!i 3AE+, oleinsku i steorinsku kiselinu, I1 mg 9 vitamina.
-ekovita svojstva golice; lei prostatu, pospeuje pravilno luenje hormona, antioksidans, u narodu
za isterivanje pantljiare. %ivozelenu poko!icu ne treba bacati jer je najlekovitija.
%uncokret su koristili jo ameriki $ndijanci. %adr!i 23E belanevina, 21E ugljenih hidrata, 3F,0E
ulja, zatim, fosfor, kalcijum, gvo!#e, jod, kalijum, cink, magnezijum, niacin, vitamine (, , 9
*51mg+, C0 *66+ i vitamin C@2.
-ekovita svojstva suncoketa; (ntikancerogen i antivirusni. .ikiriki se obavezno mora prepr!iti ili
ispei u rerni. %adr!i 24E belanevina, @5,4E ugljenih hidrata, 3F,AE ulja, tiamin, linolinsku
kiselinu, riboflavin, niacin. )e preporuuje se svakodnevno uzimanje kikirikija, jer mo!e
prouzrokovati visok krvni pritisak i krvarenje iz nosa. "vo ne va!i za dijabetiare, koji ga mogu
uzimati koliko !ele. $ma lekovita svojstva protiv depresije.
%usam je izuzetno bogat kalcijumom i gvo!#em. .oristi se seme, koje je bledo !ute boje kao
dodatak jelima, proizvodima od testa, poslasticama. 6osebno se koristi u orijentalnoj kuhinji.
$zuzetnu aromu ima ako se malo propr!i na tihoj vatri. 6ored belog, postoje i braon i crni susam.
-ekovita svojstva susama; (ko vam nedostaje kalcijum mo!ete potopiti jednu supenu kaiku
susama sa 1,A dcl jogurta i ostaviti tokom noi. Ujutro pojesti na tate.
&aan je susamov proizvod koji se koristi za pripremu alve, raznih kolaa, preliva za salate i slino.
,omasio je zain koji se priprema od susama i morske soli. %usam se dobro opere i prepr!i na
dobro zagrejanom suvom tiganju, na tihoj vatri. %o se odvojeno prepr!i i kada se ohladi doda se
susamu. 8asa se gnjei tukom u specijalnoj suribai posudi ili avanu.
-ekovita svojstva gomasia; ubla!ava zamor, jaa nervni sistem, jaa imuni sistem, protiv
glavobolja, munine, povraanja, morske bolesti.
-aneno seme je jedan od najveih izvora prirodnog lignina i omega 0 masnih kiselina, pa stoga
ima antikancerogeno svojstvo, prirodni je razre#iva krvi i preventivno deluje na pojavu
kardiovaskularnih oboljenja, visokog holesterola i triglicerida, mo!danog udara, tromboze,
psorijaze, artritisa, protiv kamena u bubrezima i kamena u !ui *kaiicu sirovog semena !vakati
01 minuta ujutro na tate+, protiv zatvora *potopiti seme u mlakoj vodi koja je prokuvana i ohla#ena
i ostaviti da odstoji 4 asovaH pojesti itavu masu uvee pred spavanje+. )ajira primena je kao
dodatak hlebu i pecivima od integralnih !itarica.
-ekovita svojstva lenenog semena; deluje kao laksativ, za iskaljavanje, protiv nadimanja i
zvatvora, poma!e leenju astme i hroninog kalja.
8nogima je problem kako da sami ispeku kikiriki, a da ga ne pregore ili ne presole i slino. %tavite
/2 kg kikirikija u pleh. 6oprskajte ga sa malo vode i malo protrljajte prstima. .ikiriki ne treba da
bude natopljen, ve samo malo pokvaen. 6osoliti ga sitnom morskom solju i ponovo protrljati
prstima. 6onovo jo malo posoliti. 'agrejati rernu na 221N> i ubaciti pleh. %manjiti na 211N> i pei
@A min. $skljuiti rernu i proveriti da li je peen, ne treba ga meati. "bino mu treba jo malo, pa
ga treba ostaviti u iskljuenoj penici. 6o mirisu mo!ete znati kad je gotov, ali ipak proverite.
$zvaditi i ohladiti. %lu!iti topao ili ohla#en, ne ljutiti tanku crvenu opnu, u njoj su vitamini, posebno
grupe C.
"stale semenke se pripremaju slino, s tim to im treba manje vremena da se ispeku *suncokret,
golica, susam+. %oja se opere i ostavi preko noi da nabubri. obro se procedi i postupa se kao i
sa kikirikijem.
"rasi, badem i lenik se pokvase i posole i pripremaju kao kikiriki. -enik se ne soli, samo se malo
pokvasi. Cadem se prvo popari vrelom vodom, ostavi @1?@A minuta i oljuti mu se ko!ica. 'atim se
posoli i pee u rerni kao ostale semenke, ili u erpi na ringli, uz stalno meanje.
:ladno cedjena ulja i namazi
6redstavljaju va!an deo ishrane, jer masnoe i proteini u ishrani treba da budu zastupljeni do 21E.
/eoma je va!no na koji nain su proizvedeni ulja i namazi, jer se konvencionalnim nainom
proizvodnje, gde je temperatura preko A11N>, svi hranljivi sastojci koji se nalaze u semenkama
unite. .od hladno ce#enih *nerafinisanih+ ulja temperatura ne prelazi @@1N>, to omoguava
ouvanje nutritivnih i lekovitih svojstava semenki od kojih se proizvodi. )a primer, @11 g
suncokretovog ulja sadr!i 51 mg vitamina 9, dok ista koliina buinog ulja sadr!i 54 mg 9 vitamina.
9 vitamin ? tokoferol je prirodni antioksidans, koji u konvencionalnim uljima ne postoji, tj. uniten je.
6ored toga, ova ulja se koriste u tri puta manjoj koliini i po!eljno ih je upotrebljavaiti vie puta, ako
se radi o pr!enju.
6uteri i namazi *kikiriki, suncokret, golica, susam+ se tako#e proizvode tehnolokim procesima koji
garantuju ouvanje biolokih kvaliteta semenki. "bino se pripremaju i konzumiraju sa integralnim
hlebovima i salatom.
,i *,hi+ ? preien puter
,i potie iz $ndije i prvi put se spominje u starim indijskim tekstovima ? ajurvede, koji su stari vie
hiljada godina. (jurveda bi se mogle najkrae definisati kao znanje, mudrost, koje ima trajnu
vrdnost i primenljivo je u svim civilizacijama i vremenskim dobima. &o je znanje celovitog pristupa
!ivotu i nastalo je iz meditativne spoznaje indijskih mudraca ? riija, dolazei direktno i na nivou
kosmike svesti primenjive na materijalni svet. (jurveda sadr!i osam osnovnih grana medicine
*pedijatriju, dijagnostiku, optu medicinu, hirurgiju, ginekologiju, oftamologiju, gerijatriju i
otorinolaringologiju+, koje su zasnovane na teoriji o pet osnovnih !ivotnih elemenata; etar, voda,
vazduh, vatra i zemljaH zatim na teoriji o doama *telesnim tipovima+; vata, pita i kafaH teoriji o tri
male *mokraa, stolica, znoj+H teoriji o sedam dhatua *telesnih tkiva+ i o teoriji o !ivotnom trojstvu;
telo, um i duhovna svest. (jurveda govori o svim aspektima ljudskog !ivota, dajui savete koji su
vekovima slu!ili svima koji su te!ili skladu, miru, harmoniji i dugovenosti.
,i je preieni puter, odnosno puter oslobo#en vode, proteina, zasienih masnih kiselina, laktoze
i ostalih vrstih komponenti mleka, tako da se gi smatra posnim namazom. .oristi se kao zamena
za ulja i ostale masnoe u svakodnevnom kurvanju, kao namaz umesto putera, margarina. /eoma
je pogodan za pr!enje, jer se za razliku od ostalih masnoa ne raspada na visokim temperaturama
i zadr!ava svoj prirodni ukus. Rasprostranjena mu je primena u medicini i kozmetici, jer ima
sposobnost da upija lekovita svojstva biljaka i da ih pojaava.
-ekovita svojstva ,i ?a; balansira viak stomane kiseline, poboljava probavu, utie na kvalitet
pamenja i uenja, usporava starenje organizma, podi!e celokupan imunoloki sistem organizma.
.od spoljne upotrebe smiruje iritirane sinuse *nanosi se na unutranju stranu nosa+, pomean sa
medom zaceljuje rane i smiruje upalne procese i plikove, pomean sa biljkama *ruzmarin, kamilica+
blagotvoran je prilikom masa!e osetljive ko!e.
,i spada u lako svarljive masnoe i na organizam ga koristi kao izvor energije, sporo sagoreva i
tako snabdeva organizam energijom tokom itavog dana. Jedna kaiica ,i ?a *Ag+ sadr!i 3A
kalorija, 1,1g proteina, 1,1g ugljenih hidrata, 1,1g vlakana.
%matra se da je rok trajanja ,i ?a neogranien ukoliko se uva na hladnom mestu, a da sa
godinama njegova nutritivna svojstva rastu i da nakon 21 godina lei sve bolesti na svetu.
%oja
%oja potie iz .ine, gde se koristi ve preko tri hiljade godina. 'bog izuzetnih sastojaka koje sadr!i,
.inezi je nazivaju Gudotvorno zrnoG i Gan#eoska hranaG. %oja je najkoncentrisanija biljna hrana za
koju se zna. $zuzetno visok procenat belanevina ? proteina *30E+ ubraja je u najhranljiviju
namirnicu. Radi pore#enja, to je dva i po puta vie od procenta koji sadr!i junee meso i @2 puta
vie od neobranog mleka. $zvanredna je zamena za meso, jer su belanevine koje sadr!i mnogo
kvalitetnije i prilagodljivije ljudskom organizmu.
6ored proteina, soja ima visok sadr!aj minerala i vitamina, koji su izvanredno uravnote!eni tako da
odgovaraju ljudskoj ishrani.
%oja se koristi u rasliitim oblicima; u zrnu, koje je najbolje potopiti preko noi da nabubri, a zatim
ga samleti *za nicle, sarmu, musaku+, ili ga ispei kao kikirikiH kao brano se koristi za dodatak i
meanje sa ostalim !itaricama i kao osnovu za pripremu soja majonezaH od nje se pravi mleko,
koje je potpuna zamena za kravlje mleko i sir ? tofu, koji je veoma popularan u itavom svetuH
zatim, soja sos *tamari i soju+, kao zain i dodatak jelima, posebno pirinu i orbama.
%oju ne treba preterano konzumirati, jer spada u jaku hranu. 6o!eljno je uzimati je 2 do 0 puta
nedeljno i u manjim koliinama.
8iso je sojina pasta koja se dobija dugotrajnim procesom fermentacije sojinih zrna, soli i neke od
!itarica *jema, pirina, penice+. 6roces fermentacije dovodi do potpunog razgra#ivanja sojinih
zrna i !itarica na hranljive sastojke koji se izuzetno lako i brzo vare. Cogat je enzimima, ugljenim
hidratima, esencijalnim uljima, vitaminima, mineralima, proteinima i sadr!i @5 aminokiselina me#u
kojima i 5 esencijalnih.
"dnos hranljivih materija je izuzetno izbalansiran, pa se miso preporuuje u svakodnevnoj ishrani,
kao supa *u kombinaciji sa algama i povrem+, dodatak jelima, sosovima, varivima, testeninama,
namazima. 8ala koliina miso?a ima izuzetno visoku hranljivu vrednost, a bakterija koju sadr!i i
koja poma!e varenju i otklanja nepo!eljne bakterije u crevima, mo!e izazvati neprijatnosti ukoliko
se miso ne koristi prema datom uputstvu. "bino se koristi jedna kafena kaiica miso ?a na litar
vode.
%azreli miso je obino tamne boje i punog i jakog ukusa i nisu mu potrebni nikakvi dodaci. U
Japanu se proizvode na stotine vrsta misoa, koji imaju razliite boje i ukuse, to zavisi od sastojaka
koji se koriste i naina proizvodnje.
8iso nije samo hrana, ve je i lek, jer ima posebne zdravstvene efekte koji su vekovima poznati,
ne samo u Japanu, ve irom sveta. 8iso sadr!i visoke koliine glikoze koja nam daje energiju, pa
se preporuuje kod izuzetnih psihofizikih napora i tokom zime kada zagreva telo i spreava
oseaj hladnoe.
-ekovita svojstva miso ?a; Cogat je mineralima, to utie na uravnote!avanje metabolizma. %adr!i
enzime, koji poma!u i pospeuju varenje. 8iso hrani ko!u i krv i ubrzava gradnju tkiva i elija ko!e,
pa doprinosi lepoti, jaa kosu i daje joj sjaj.
6oto sadr!i linolinsku kiselinu i lecitin, koji rastvara holesterol i omekava krvne sudove, spreava
i ubla!ava posledice kardiovaskularnih oboljenja, ateroskleroze i vosokog krvnog pritiska. Jaa
imuni sistem i tako spreava alergije i tuberkolozu. Ubla!ava loe efekte preteranog puenja i
uzimanja alkohola. Utie na ubla!avanje posledica svih vrsta radioaktivnog ozraenja.
)ajpoznatije vrste misoa su; mugi miso, kome miso i hao miso.
8ugi miso ? priprema se od jema i br!e fermentira od soja misoa. )ajpopularniji je jer je po ukusu
najprivlaniji. $nae ima najvie minerala od svih vrsta misoa.
.ome miso ? pored soje sadr!i i pirina i preporuuje se korienje u letnjim mesecima.
:ao miso ? priprema se samo od sojinog zrna i najbogatiji je belanevinama. 6ravi se sa
najmanjom koliinom soli i najsuvlji je u odnosu na ostale vrste.
8iso supa
O @- vode O @ kaikica misoa
O @ kaikica biozaina O @ lovorov list
O @P2 kaikice #umbira
6rokuvati vodu sa zainima oko 0 min od kada prokuva i skinuti sa vatre. "staviti nekoliko min da
se prohladi i razmutiti miso. "va supa je kao lek protiv prehlada, malaksalosti, iscrpljenosti. 6o !elji
se mo!e dodati sitno izrendano razno povre.
&amari ? %oja sos priprema se od soje i morske soli. 6roizvod je koji nastaje od tenosti koja istie
prilikom fermentacije misoa. U odnosu na soju *koji se priprema od soje, !ita, vode, morske soli i
kod!i alge+ ima jai i otriji ukus i miris i tamnije je boje. $ tamari i soju sadr!e organske
aminokiseline, mikroorganizme i fermente koji poma!u varenju. &amari i soju se koriste kao
dodatak jelima, supama, pirinu, kao zaini i umesto soli. /a!no je imati u vidu da se so u
fermentisanim proizvodima veoma razlikuje od uobiajene soli i postepeno bi trebalo prei na
potpuno korienje tamarija prilikom pripremanja jela. 6ored toga tamari je vrlo bogat proteinima.
%ojino mleko je izuzetno hranljiv i zdrav napitak, koji zamenjuje kravlje mleko. 6o sastavu je veoma
uravnote!eno, jer sadr!i vitamine i minerale, proteine, nezasiene masne kiseline *A1?41E vie od
kravljeng mleka+ i posebno gvo!#e, a uopte ne sadr!i holesterol ni mleni eer, koji je uglavnom
u kravljem mleku uzronik raznih alergijskih smetnji. %ojino mleko tako#e ne sadr!i bilo kakve
nadra!ujue sastojke, pa je lako svarlji?vo i mogu ga konzumirati bebe i deca. 6reporuuje se
onima koji pate od kardiovaskularnih bolesti i visokog krvnog pritiska, ateroskleroze i holesterola.
$ma prirodan blag pomalo slatkast ukus i fini miris.
)ajee se mo!e nabaviti kao mleko u prahu, a mo!ete ga pripremiti i sami od sirovog zrna soje.
8leko se priprema na sledei nain; 0 olje sojinog zrna dobro oprati i potopiti da odstoji preko
noi. 6rocediti *vodu baciti+ i samleti mainom za meso dva puta. )aliti sa 4 litara vode i kuvati da
provri. .ada provri dodati @ dcl hladne vode i postupak ponoviti tri puta. .ada trei put provri skinuti
sa vatre i sipati u cediljku oblo!enu sa nekoliko slojeva iste gaze, koja je postavljena iznad veeg
lonca ili plastine posude da se procedi. %kupiti krajeve gaze i vrsto ih zavrtati da bi se iscedilo
to vie tenosti, tj. soja mleka. 8asa koja ostane u gazi naziva se okara i mo!e da se koristi za
pripremu ufti od povra, proje, slanog peciva, hlebova i si. .od korienja okare treba voditi
rauna da joj je trajnost ograniena na dva do tri dana na hladnoj temperaturi.
&ofu je sir od soje koji se pravi od sojinog mleka. &o je najpopularniji i najrasprostranjeniji sojin
proizvod koji se koristi u ljudskoj ishrani. Clagog je i prijatnog ukusa i lako prima zaine, tako da se
mo!e pripremati na razliite naine i u kombinaciji sa drugom hranom. "bzirom da tofu ne sadr!i
balastne materije preporuuje se konzumiranje sa !itaricama i povrem. &ofu se uva u fri!ideru u
posudi sa vodom, da voda prekrije tofu, do desetak dana. /odu treba menjati svaka dva dana.
/eoma je bogat kalcijumom, fosforom, gvo!#em, tiaminom, riboflavinom, niacinom i panteonskom
kiselinom. &ofu u naem telu preventivno deluje na spreavanje nastanka bolesti krvnih sudova,
visokog krvnog pritiska i osteoporoze.
&ofu se mo!e konzumirati u sirovom stanju, mariniran, pr!en ili blago obaren na soja sosu *tamari
ili soju+.
(lge
(lge su plodovi mora izuzetno bogati mineralima i vitaminima, proteinima i lako svarljivim ugljenim
hidratima. "d minerala najvie imaju kalcijum, fosfor, gvo!#e, jod, magnezijum, natrijum, a od
vitamina (, C@, C@2 i >.
-ekovito dejstvo algi je od davnina poznato, posebno kada su u pitanju teka oboljenjaH u
savremeno doba ? kancer. /isok sadr!aj minerala poma!e proienju organizma i krvi kao i
otklanjanju kiselosti, izazvane pre svega preteranim unoenjem mesa, mlenih proizvoda i belog
eera. (lge poma!u spreavanje i leenje mnogih savremenih bolesti; raznih vrsta alergija,
anemiju, aterosklerozu, visok krvni pritisak, nervne poremeaje, artritis, reumatizam. .od izuzetno
tekih bolesnika, koji su podvrgnuti ozraenju i u post?terapiji leenja kancera preporuuje se mala
koliina u svakodnevnoj ishrani.
)ajpoznatije alge koje mo!ete nai na naem tr!itu su; kombu, vakame, arame, nori, hidjiki.
obro se kombinuju sa svim vrstama integralnih !itarica i povrem.
8ed
8ed je prirodna hrana koja je, zbog visokog sadr!aja vitamina, minerala, ugljenih hidrata, proteina i
masti, u mogunosti da nadoknadi svaki nedostatak koji se mo!e javiti u naoj svakodnevnoj
ishrani. 8inerali potiu iz zemljita na kome rastu biljke i dospevaju u nektar od koga pele prave
med. 6olen je izuzetno bogat vitaminom > *mnogo vie od skoro svih vrsta voa i povra+ i od
koliine polena u medu zavisi i obogaenost meda vitaminom >. 6olen takode sadr!i proteine i
masti i razne ugljene hidrate *eer, skrob, celuloza+.
8ed je gradivna hrana, prepuna materija neophodnih za razvoj i obnovu elija. "n vrlo brzo
osloba#a dosta energije i predstavlja izvor pogonske energije srca. 8iii funkcioniu tako to
koriste ugljene hidrate i proteine. U medu je sadr!an prirodni eer i veoma mala koliina meda
zadovoljava dnevne potrebe organizma.
/eruje se da postoji direktna me#uzavisnost produ!enja ljudskog veka i koliine i vrste hrane koja
se dnevno unese u ogranizam. ovoljno je da se u toku dana uzmu dve kaiice meda sa dve
ae vode i dve kaike jabukovog sireta.
6rednosti meda u odnosu na druge vrste eera su; brzo i lako se asimiluje *u krv dospeva nakon
21 minuta od uzimanja+, odmah zadovoljava potrebu za energijom i tako omoguava vrlo brz
oporavak u sluaju umora i iscrpljenosti, deluje umirujue na organizam, ne nadra!uje zidove
organa za varenje, manje optereuje bubrege. $zuzetno je dobar za sportiste, koji svoje rezerve
energije !ele svakodnevno da zadr!e na visokom nivou, lako se vari i ne optereuje !eludac,
zadr!ava telesnu masu, poveava izdr!ljivost prilikom napornih takmienja i treninga.
Clagotvorno dejstvo meda posebno je primenjeno u narodnoj medicini kod leenja bolesti disajnih
organa i svih vrsta nazeba i kalja, anemije, smanjenja krvnog pritiska, ubla!avanja napetosti
celokupnog organizma i poboljanja sna, ubla!avanja nonog grenja miia, leenja opekotina i
nonog mokrenja kod dece. 8ed ima posebno antiseptiko i antialergijsko dejstvo, jer u sebi ne
sadr!i bakterije ? one ne mogu da opstanu u medu.
'a dobar san i poveanje otpornosti organizma uvee pred spavanje preporuuje se uzimanje
kaiice meda razmuene u olji toplog mleka. U kombinaciji sa orasima i limunom efikasno lei
anemiju; u @P2 kg meda dodati istu koliinu mlevenih oraha i sok od jednog limuna. Uzimati po
kaiicu ujutro na tate.
'a jaanje organizma dobro je tokom dana povremeno uzimati po kaiku sledee meavine; 2?0
kaike meda sa rendanom jabukom i sokom od pomorand!e.
-eenje hroninih oboljenja disajnih organa, sinusa i grla i neotpornosti na este nazebe, prehladu
i slino. /rlo je efikasno; u toku mesec dana konzumirati od 2,A do 0 kg vrcanog medaH najbolje da
to budu bagremov, livadski i umski *po @ kg+.
8ed je vrlo prijatnog ukusa i treba ga koristiti u svakoj prilici umesto eera i ostalih zasla#ivaa.
)ajbolje ga je uzimati posle jela, po dve kaiice nakon svakog obroka. 8ed treba dr!ati u
staklenim ili plastinim posudama *nikako metalnim+, a prilikom jela koristiti drvenu, plastinu,
keramiku ili staklenu kaiicu. U dodiru sa metalom dolazi do oksidacije i stvaranja tetnih
materija.
8atini mle
%matra se da je matini mle zbog svojih svojstava najsavrenija supstanca u prirodi i najsna!niji
biostimulator, bioenergator i imunotonik. 8le je jedini prirodni proizvod koji ima preko @A1 bioloki
aktivnih sastojaka; sadr!i svih pet hranljivih i gradivnih materija koje stvaraju !ivot ? belanevine,
masti, ugljene hidrate, vitamine grupe C, 9 i >, najva!nije minerale, enzime, koenzime, 20
aminokiseline me#u kojima i 5 esencijalnih. 6osebno svojstvo matinog mlea je u tome to on
deluje na nivou elije ? ulazi u eliju, vri detoksikaciju, stimulie funkciju elije i njenu deobu.
8atini mle je jedini prirodni proizvod koji ima sposobnost da regenerie eliju, da je obnavlja i
podmla#uje to se odnosi ne samo na zdrave i nove, ve i na oteene i bolesne elije, pa
stimulie rast i razvoj i usporava starenje organizma.
8atini mle deluje na sve delove naeg organizma; nerve, mozak *koncentracija, sposobnost
pamenja, uenje, koordinacija pokreta+, jaa imunoloki sistem i poveava otpornost, jer
biostimulatori koje sadr!i podstiu stvaranje antitela i leukocita, a prirodni antibiotici koje ima ? 31
prirodnih antibiotika ? unitavaju bakterije i viruse. 6oboljava prokrvljenost i cirkulaciju i time
povoljno utie na kardiovaskularni i nervni sistem, ubla!ava propadanje nervnih elija, normalizuje
krvni pritisak, usporava proces ateroskleroze, pojavu proirenih vena, infarkta i ubrzava izleenje
ve postojeih kardiovaskularnih bolesti.
%timulie rad !lezda sa unutranjim luenjem i otklanja uzroke mnogih bolesti. eluje na tiroidnu
!lezdu koja regulie metabolizam i tako poma!e balansiranju metabolizma. "bnavlja funkciju
pankreasa i poma!e prirodnom luenju insulina, a sanira i psihike poremeaje nastale usled
dijabetesa. )ormalizuje hormonski status kod !ena i mukaraca i poma!e otklanjanju uzroka
steriliteta.
)ormalizuje rad nadbubre!nih !lezda i luenje adrenalina, to utie na poveanje otpornosti na
stres i ubla!ava i otklanja posledice stresa. Regulie rad svih vitalnih organa i tkiva i tako ubrzava
izleenje bolesti srca, bubrega, beike, bronhitisa, astme. Regenerie jetru jer joj daje gotove
enzime i tako odmara jetru. Utie na pokretljivost kimenog stuba i ubla!ava bolove nastale usled
poremeaja kimenog stuba. Jaa nervni sistem i utie na poboljanje psihikog stanja i
raspolo!enja uopte. Ubrzava detoksinaciju organizma i sanira posledice radioaktivnosti i
poboljava optu vitalnost organizma.
8atini mle mogu koristiti svi bez obzira na godine i zdravstveno i psihofiziko stanje, a posebno
se preporuuje svima koji su izlo!eni izuzetnim umnim i fizikim naporima i rade u ekstremno
tekim uslovima. 8atini mle je veoma teko sauvati; kada se izvadi iz konice traje svega 35
sati, ako se odmah stavi u med mo!e se sauvati do F dana, a nakon toga se glavna svojstva, tj.
njegova bioaktivnost, gube, ali se odre#ena svojstva mogu sauvati do godinu dana.
'bog svih ovih svojstava koje matini mle poseduje naunici su skoro trideset godina radili na
tome da prona#u oblik u kome e se matini mle moi ouvati du!e od nedelju dana. &ako je
Ruska akademija nauka poetkom devedesetih godina uspela da posebnom metodom liofilizacije
izdvoji i sauva matini mle u obliku granula sa garantovanim rokom upotrebe do 2 godine.
8alteks ? Jemeni slad
8alteks je ekstrat jemenog slada, dobijen posebnim tehnolokim postupkom, kojim su
maksimalno sauvana hranljiva svojstva zrna jema. U obliku je meda tamne boje, sa jakim
mirisom i ukusom. .oristi se kao zamena za eer i med, posebno je zahvalan u pekarskoj
industriji.
$ma izuzetnu nutritivnu vrednost, jer pored prostih i slo!enih eera sadr!i belanevine i ugljene
hidrate, bogat je mineralima; kalijum, fosfor, natrijum, magnezijum, kalcijum, gvo!#e, i vitaminima
(, C grupe 9. 'bog toga je va!an za ishranu dece, sportista, trudnica, rekonvalescenata, onih koji
pate od hroninog bronhitisa, kalja i ote!anog disanja.
Jabukovo sire
Jabukovo sire je va!na namirnica u prirodnoj i zdravoj ishrani, jer ima visok sadr!aj kalijuma, koji
je neophodan za rast, razvoj i odr!avanje mekoe i gipkosti telesnih tkiva. .alijum se poredi sa
kalcijumom, jer je neophodan mekim tkivima na isti nain na koji je kalcijum potreban tvrdim
tkivima.
)edostatak kalijuma mo!e izazvati mnogobrojne tegobe, me#u kojima je najte!e oboljenje
zglobova. a vaem organizmu nedostaje kalijum mo!ete primetiti, pre svega, po tome to gubite
!ivotni elan i imate oseanje duboke obeshrabrenosti. 6ostajete letargini i lenji, jer oseate
duhovni i fiziki umor i veoma se lako zamarate zbog slabosti koju oseate u miiima. Ujutru jako
teko ustajete i oseate se iscrpljeni. 'atim, osetljiviji ste na hladnou, posebno ruke i tabani i
podlo!ni ste estim nazebimaH skloni ste zatvoruH gubite apetit i oseate ga#enje i povraanjeH
kvare vam se zubiH ko!a vas esto svrbi, a dolazi i do pojave bubuljicaH opada vam kosaH nokti se
cepajuH posekotine vam teko zarastajuH nou vam se gre miii na nogamaH tabani vam
otvrdnjavaju i podlo!ni su !uljevimaH nou nemirno spavate. %vi ovi simptomi se povremeno javljaju
i teko je otkriti da vam nedostaje ba kalijum.
%a godinama starosti, koliina kalijuma koja je neophodna organizmu se poveava. )ajbr!e e se
nadoknaditi kalijum ako se ujutro na tate srce i uvee pred odlazak u postelju uzme napitak
spravljen od dva decilitra vode i jednom kaiicom jabukovog sireta. "vom rastvoru mo!ete
dodati i kaiicu meda, posebno ujutru.
6ored toga to je bogato kalijumom, jabukovo sirce ima mnogobrojnu lekovitu primenu, jer vezuje
kalijum sa drugim mineralnim sastojcima. Cogato je fosforom, kalcijumom, sumporom, gvo!#em,
natrijumom, hlorom, magnezijumom, odnosno svim mineralima koji se nalaze u samoj jabuci.
)ajbolji rezultati primene jabukovog sireta primeeni su kod leenja hroninog umora, visokog
krvnog pritiska, migrene, zapaljenja grla, vrtoglavice, trovanja hranom *unitava tetne bakterije u
sistemu za varenje+, zapaljenja bubrega, infekcije beike i smanjenja telesne te!ine. 'a leenje
hroninog umora najbolje je uzimati meavinu jedne olje meda sa tri kaiice jabukovog sireta.
Uvee pred spavanje treba uzeti dve kaiice ove smese.
.od zapaljenja grla, kaiicu jabukovog sireta izmeati sa jednom aom vode i na svakih sat
vremena ispirati grguranjem, a zatim popiti. Ukoliko !elite da se oslobodite vika kilograma,
preporuuje se uzimanje jedne ae vode sa dve kaiice jabukovog sireta izme#u dva obroka.
Jabukovo sirce ubrzava sagorevanje masnog tkiva u organizmu i spreava njegovo nagomilavanje.
6otrebe svakog pojedinog organizma za kalijumom su individualne, pa se preporuuje poveanje
dnevne doze ukoliko za to oseate potrebu ili primetite neke od navedenih simptoma nedostatka
kalijuma.
'aini
Upotreba biljnih zaina i mirodija u ishrani povezana je sa obiajima, navikama i kulturnom
tradicijom naroda.
'aini bi se mogli definisati kao aromatino bilje koje koristimo u kulinarstvu u obliku praha, listia,
plodova, bobica, semenki, cvetnih latica, pupoljaka i korenia. odajemo ih jelima u sve!em ili
suenom stanju da bismo oplemenili i poboljali miris, ukus i estetski izgled hrane.
)ajrasprostranjenija i najpraktinija primena zaina je u obliku praha, koji treba uvati u hermetiki
zatvorenim posudama, jer lako ishlapljuje i gubi miris i ukus.
6ored prijatnog ukusa i mirisa koji daju hrani, zaini su veoma bogati vitaminima i mineralima i
imaju brojne lekovite sastojke, tako da stimuliu luenje sokova za varenje i ubla!avaju odre#ene
tegobe u organizmu. &reba ih uzimati u umerenim koliinama, posebno ako su otrog i jaeg
ukusa, da ne bi izazvali ne!eljene efekte. Uobiajeni zaini na naem podruju su biber, aleva
paprika, perun, mirodija, beli luk, lovorov list, celer. (li, zbog uticaja stranih kultura, sve vie se
koriste i drugi, egzotiniji zaini.
)e postoje stroga pravila i ogranienja prilikom korienja zaina. "ni ine vau trpezu bogatijom i
matovitijom i od vae inventivnosti i linih aspiracija u kulinarstvu u mnogome zavisi kako ete
prilagoditi i spojiti odre#ene ukuse. (ko ve posedujete izvesno kulinarsko iskustvo, lako mo!ete
da u vau ishranu uvedete nove zaine. 'a poetak, dovoljno je da uobiajenim zainima i nainu
pripremanja jela dodate neki od egzotinih i da probate da li vam prija. U poglavlju o receptima
ovog prirunika pronai ete upravo i takve recepte koji vam omoguavaju da u svoju ishranu bez
velikih izmena polako uvedete dodir drugih kulinarskih kultura.
"snovne karakteristike navedenih zaina daju se kao orijentacija u svakodnevnoj primeni i
njihovom kombinovanju;
(leva paprika; suena paprika, mlevena paprika, tucana paprika, slatka paprika ili ljuta crvena
paprika, koristi se prilikom pripremanja orbi, sosova, pasulja, sarmi i variva. Cogata je vitaminom
> i karotinom.
-juta paprika pojaava cirkulaciju i znojenje, proiava creva, unitava gliste i parazite u crevima,
proiava znojne !lezde, poma!e rastvaranju krvnih ugruaka i laku apsorpciju hranjljivih
materija. (nis *mora, janez+; koristi se list i seme, koje je jaeg ukusa i slian je mentolu.
(nis se koristi u pripremi salata, sosova, jela od povra i orbi, kao i testa i kolaa. 6oboljava
varenje, smanjuje nadimanje, ubla!ava kaalj, glavobolju i smiruje zapaljive procese.
Ciber je poreklom iz $ndije, a smatra se najpopularnijim zainom, zastupljenim u svim svetskim
kuhinjama. U obliku je zrna ili praha, a mo!e biti crni biber ili beli biber *zeleni biber+. )ajbolje ga je
mleti pred samu upotrebu. "lakava varenje hrane, deluje stimulativno na krvotok.
Celi luk; koristi se uglavnom u sve!em stanju *iseckan, izgnjeen ili isce#en+ ili kao prah. )jegova
upotreba je veoma rasprostranjena jer deluje i kao antiseptik, poseduje i antibiotska svojstva,
sni!ava krvni pritisak, poboljava probavu.
8irodjija; koriste se igliasti listii u sve!em ili suenom stanju. /eoma je aromatina i dodaje se
orbama, sosovima, varivima *posebno graku i tikvicama+, turiji. 8irodjija pojaava rad bubrega,
ubla!ava greve u stomaku *aj+, jaa otpornost organizma.
6erun; uglavnom se koristi u sve!em obliku i vrlo je omiljen u itavom svetu, u skoro svim jelima
od povra, supama, orbama, sosovima, prelivima. Cogat je vitaminima >, (, C@, C2 i 9. %ni!ava
pritisak, smiruje nerve, izbacuje toksine iz tela, ubla!ava bolove. .oristi se i kao aj.
>eler; upotrebljava se i list i koren, kao dodatak supama, orbama varivima, sarmi i salatama.
Ubla!ava reumatine tegobe i sni!ava krvni pritisak, poma!e probavu i apsorpciju, podmla#uje,
ubla!ava bol u zglobovima.
-orberov list ? lovorov list; potie iz mediteranskih zemalja i veoma je aromatian. 6osebno se
koristi u kombinaciji sa razliitim zainima za pripremu jela od pasulja, soje, kupusa, paradajza,
peurki. %manjuje nadimanje, uklanja neprijatne mirise.
Cosiljak; koristi se lie, sve!e ili sueno, pre svega za salate, orbe, sosove i prelive, a posebno
jela od paradajza. odaje se pri samom kraju kuvanja, radi jae arome. Cosiljak ima umirujue
dejstvo, oputa, ak i uspavljuje. 6ospeuje varenje i pojaava apetit. .oristi se kao aj.
)ana ? menta; ima izrazito osve!avajui miris i ukus, pa se dodaje jakim i tekim jelima. .oristi se
kao dodatak kremovima i sladoledima. "lakava varenje. )ana kao aj deluje delotvorno na
stomane tegobe. 6oma!e kod odvikavanja od puenja.
Balfija; potie sa 8editerana, prijatnog je mirisa i gorkog ukusa. .oristi se kao dodatak sosovima, a
najvie se upotrebljava u specijalitetima %rednjeg $stoka. %matra se jednom od najlekovitijih biljaka
? sni!ava temperaturu, proiava krv, ubla!ava glavobolju i nervnu napetost, pospeuje varenje,
ima antiseptiko dejstvo.
8ajina duica; ima prijatan miris i pomalo otar ukus, koristi se za razne orbe, posebno od
paradajza. eluje kao prirodni konzervans. Umiruje nerve i ubla!ava stomane tegobe. 8ajina
duica se koristi i kao aj za otklanjanje promuklosti i proiavanje disajnih organa i krvi.
:ren; upotrebljava se koren, uglavnom kao dodatak salatama, sa majonezom ili pavlakom i
varivima. :ren ima otar, ljut ukus i treba ga obazrivo koristiti. $ma najvie vitamina > od svih
biljaka, kao i antibiotske sastojke. 6osebno je delotvoran kod leenja glavobolje, obolelih disajnih
organa, zatim jaa krvne sudove, ubla!ava dijabetis, sni!ava krvni pritisak, pojaava intelektualne
sposobnosti i optu vitalnost organizma.
"rigano; veoma je aromatian i ima opor i gorkast ukus. )ajvie se koristi u italijanskoj, panskoj i
grkoj kuhinji u jelima od povra, pirina i testa. 9fikasno lei upale disajnih organa, glavobolje,
iznurenost i prehlade, a poma!e varenju i smiruje !eludane tegobe.
.apar; koriste se pupoljci biljke *marinirani+, kao i sueno seme, kao dodatak salatama i sosovima,
najvie u mediteranskom kulinarstvu. 6odstie varenje i otvara apetit.
Ruzmarin; ima intenzivan miris i najvie se koristi u italijanskoj kuhinji, uglavnom za supe, orbe,
marinade, sosove. .oristiti ga obazrivo, da miris ne preovlada itavim jelom. Ruzmarin deluje
stimulativno na krvotok i varenje, poma!e kod malaksalosti.
8ajoran; aromatian je i koristi se u orbama, varivu, peurkama, jelima od sira. /eoma se
rasprostranjeno koristi. %adr!i vitamine ( i >, a smiruje kaalj i prehladu.
8elisa; koriste se listii koji imaju miris slian limunu, pa je zovu i limun?trava. %lu!i kao dodatak
supama, sosovima, za marinade, slatko. $ma visok sadr!aj vitamina >, pa jaa otpornost
organizma, smiruje nerve i poboljava san.
jumbir; potie iz tropskih predela jugoistone (zije. jumbir se koristi u sve!em i suenom stanju
ili kao prah. 'astupljen je u $ndijskoj kuhinji, za pripremu jela od povra, orbi, sosova, pirina, kao
i poslastica.
-ekovita svojstva djumbira; smiruje kaalj i prehladu, spreava pojavu glavobolja i migrene, ima
antiseptino dejstvo. "bloge od djumbirove vode poveavaju cirkulaciju i ire krvne sudove,
ubla!avaju akutne i hronine bolove kod reumatizma, artritisa, kime, stomanih greva, kamena u
bubregu i !unoj kesi, zubobolje, asmatinih napada, bronhitisa, zapaljenja jetre, prostate,
ubrzavaju regeneraciju oteenog tkiva, ubla!avaju napetost miia.
7aj protiv prehlade;
O @ koren djumbira *sve! ili osuen+ ili 2 kaikice praha
O @ kaikica malteksa ili meda O @P2 limuna
U pola litra vode staviti opran i iseen koren i kuvati oko 21 min. %kloniti sa vatre i ostaviti da se
ohladi na oko A1N>. odati zasla#iva, a zatim limun. 6iti dok je topao i sve!.
jumbirova voda se priprema na sledei nain; prokuvati 3,A - vode i smanjiti temperaturu. U
me#uvremenu izrendati @11 ? @31 grama sve!eg korena djumbira *rendati kru!no+ ili uzeti 01 ? 31
g. praha i u platnenoj kesici ili vieslojnoj gazi staviti u vodu i ostaviti da krka A min. /oditi rauna
da voda sa djumbirom ponovo ne provri, jer e biti uniteni aktivni sastojci #umbira. 6ovremeno
stisnuti vreicu sa #umbirom uz zid lonca da bi se dobila tamno sme#a, miriljava tenost. "bloge
treba da budu vrele kada se stavljaju na obolelo mesto. /oditi rauna da ko!a ne izgori. "blogu
prekriti suvim pekirom da bi se to du!e zadr!ala vrelina.
.ari; osnovni zain u $ndijskoj kuhinji, po kome je najpopularnije jelo u $ndiji dobilo naziv GkariG.
/eoma je pikantan i pravi se kao kombinacija nekoliko zaina *cimet, kardamom, karanfili, kim,
korijander, crni biber+ koji se melju u prah.
.ajen; ljut, otar zain, slian alevoj paprici, poznat je i pod imenom indijski biber ili crveni biber.
6redstavlja meavinu ilija ? panski biber i gvinejski biber. )ajvie je zastupljen u meksikoj i
indijskoj kuhinji.
.orijander; spada me#u najstarije zaine, a potie iz jugoistone 9vrope. U $ndiji, .ini i 9giptu se
gaji ve hiljadama godina. /eoma je aromatian i koristi se u obliku zrna, praha i u sve!em obliku.
-istovi podseaju na perunov list i dodaje se jelima na samom kraju, posebno indijskim orbama i
karijima. 'rno i prah se koriste posebno u indijskoj kuhinji, za pripremu jela od povra, ali i
poslastica. U naoj kuhinji se koristi u obliku zrna, kao dodatak turiji.
-ekovita svojstva korijandera; prirodni je diuretik, isti beiku, poma!e probavu, olakava probleme
munine, morske bolesti i povraanja, ubla!ava ko!ne upale.
=afran; prah tamno narand!aste boje koji daje jelima lepu !utu boju. $ndijska jela se ne mogu ni
zamisliti bez ovog zaina. =afran se koristi za pripremanje orbi, jela od povra, karija, pirina
*basmati+. a bi se dobilo pola kilograma praha potrebno je FA hiljada cvetova, pa je zbog toga
najskuplji zain na svetu.
.urkuma ? tumerik; veoma slian afranu po boji koju daje jelima, ali je ukus malo otriji i oporiji, a
boja svetlije i sve!ije narand!asta. 6rimenjuje se kao i afran, u svim indijskim jelima naii ete na
boju i ukus kurkume.
-ekovita svojstva kurkume; proiava krv, poma!e kod oboljenja disajnih organa, kalja i astme,
ubla!ava artritis, ima protivupalna svojstva, odr!ava floru creva u ravnote!i, poma!e kod leenja
dijabetisa jer regulie nivo eera u krvi.
.ardamom; koristi se u zrnu i prahu i jedan je od najskupljih zaina na svetu. 6osebno je omiljen u
$ndiji, =vedskoj i zemljama biveg %ovjetksog %aveza. .ardamom se koristi u meavinama zaina,
za pripremanje jela od povra, karija i slatkia *indijski puding, vedske pogaice+. U arapskim
zemljama dodaje se crnoj kafi.
-ekovita svojstva kardamoma; aromatian, stimulativan i osve!avajui, poma!e probavu, osve!ava
dah, podstie rad srca, jaa plua. &reba ga koristiti u malim koliinama.
6imet; popularan je u 8eksiku, $ndiji i Jamajci. $ma slian ukus biberu, ali nema toliku ljutinu i
otrinu. 6imet je prijatnog mirisa i koristi se za orbe, pikantne umake, turiju, kolae.
.im; koristi se seme koje je tamno braon boje, kao dodatak jelima od mahunarki, kupusa, pecivu i
hlebu, krem sirevima. 6osebno je omiljen u skandinavskoj i nemakoj kuhinji. .im sve!em obliku
*list+ koristi se kao dodatak salatama, barenom povru i sosovima. Cogat je proteinima i olakava
varenje i ubla!ava greva u stomaku, posebno se daje novoro#enim bebama u obliku blagog aja.
>imet; aromatina kora tropskog cveta koji se koristi i kao prah. .oristi se kao dodatak
poslasticama, a na alekom $stoku i u $ndiji i za pripremu slanih jela.
-ekovita svojstva cimeta; okrepljuje telo i deluje anti?septino i detoksino na organizam,
poboljava probavu, podstie znojenje, koristan je kod prehlada i kalja. .oristi se u malim
koliinama i u kombinaciji sa drugim zainima.
/anila; aromatian plod tropske biljke, po obliku slian boraniji. /anila se koristi kao ipka, prah ili
ekstrat vanile za pripremu kolaa i ostalih poslastica. /anila je omiljena u itavom svetu.
.aranfili; osueni cvetni pupoljci jakog, prijatnog mirisa i gorkasto ?ljutkastog ukusa. .oristi se za
pripremanje slanih jela, poslastica, toplih napitaka *jogi aj+, a za postizanje arome dovoljno je
svega nekoliko klinia. eluje kao antiseptik.
8uskat ? morski orai; plod tropske biljke *malajskog drveta+ koji se prilikom upotrebe renda i
dodaje slanim i slatkim jelima, !itu, varivima, kremovima, pudinzima i sosovima. 6rijatnog je mirisa.
-ekovita svojstva muskatnog oraia; ima blago umirujue dejstvo i koristi se kod nesanice,
deluje protiv dijareje i munine, olakava varenje, pojaava funkcije srca i mozga. 8uskatni orah
se koristi u malim koliinama i ne treba ga davati deci.
"CR" 'R(/-J9
obro zdravlje i put ka njemu
%avremena medicina je nakon decenija istra!ivanja ustanovila da je uzrok veine savremenih
bolesti upravo hrana koju ovek jede ili ona koju ne jede. )epravilna ishrana, pre svega, pogrean
izbor i kombinovanje namirnica, u ljudskom organizmu izazivaju procese koji negativno utiu na
duhovno i fiziko zdravlje oveka. 6ored toga, mnoge bolesti su izazvane deficitarnom ishranom i
nedovoljnim unoenjem neophodnih hranljivih materija, uglavnom vitamina i minerala.
'a normalno funkcionisanje organizma i dobro zdravlje potrebno je uneti vie od 41 hranljivih
materija; ugljeni hidrati, proteini, masti, vitamini i minerali, voda. "snovne grupe namirnica u kojima
se one nalaze su voe i povre, hleb i !itarice, mleko i mleni proizvodi, masnoe, mahunarke.
,RU6( )(8$R)$>(
:R()-J$/9 8(&9R$J9
"%)"/)( MU).>$J(
)(-('9 %9 U
/"Q9 $ 6"/RQ9
Ugljeni hidrati, vitamini, minerali
aju vlakna, energiju,
regulaciju,
zdravu ko!u, dobar vid, poma!u kod
zarastanja rana
svom vou i povru
:-9C$ B$&(R$>9
Ugljeni hidrati, vitamini, minerali
"bezbeduju energiju i
zdrave nerve
integralnom hlebu, testu, pahuljicama, pirinu, proji
8-9." $
8-97)$ 6R"$'/"$
.alcijum, vitamin (, vitamin
Rast kostiju, zuba, rad miia i nerava
mleko, sir, jogurt, kakavalj, sladoled
8(:U)(R.9
6roteini, gvo!#e
$zgradnja i obnavljanje
ko!e, kose, krvi, kostiju, miia, prenos vitamina
soja, graak, bob, naut, kikiriki, biljni puteri
U potpuno nekorisne, pa ak i tetne namirnice spadaju sva slatka gazirana pia, posebno koka
kola, zatim ips, svi vetaki slatkii i slino.
"snovni problem savremenog oveanstva u pogledu nepravilne ishrane jeste prekomerno
uzimanje eera, masti i soli, nedovoljno posveivanje vremena i pa!nje pripremanju hrane,
posebno kuvanih, kvalitetnih jela od povra, putem kojih se unose slo!eni ugljeni hidrati,
zanemarivanje i neznanje o vrednosti i neophodnosti unoenja sirove hrane, posebno voa i
povra, konzumiranje belog umesto integralnog brana, belog eera umesto prirodnih
zasla#ivaa, nedovoljno uzimanje semenki ? badem, orah, lenik, suncokret, golica, susam, kikiriki.
6roizvodnja vetake hrane, hemizacija i korienje pesticida posebno doprinose nastanku i
razvoju bolesti modernog vremena.
8asti i masnoe obezbedjuju masne kiseline neophodne za rast i kalorije koje daju energiju naem
organizmu. 8e#utim, preterano uzimanje stvara viak kalorija koji se u organizmu talo!i u vidu
masti ? salo i izazivaju gojaznost, kardiovaskularne probleme, mo!dani udar i rak.
/a!no je znati da je @ g masnoe R I kalorija, i obino se ka!e da;
? masnoa na tanjiru ostaje 0 sekunde,
? u ustima 01 sekundi,
? u stomaku 01 minuta,
? u arterijama 01 godina.
6o propisima %vetske zdravstvene organizacije masti u ishrani dece u obdanitima ne smeju da
pre#u 01E. .od odraslih, posebno starijih taj procenat bi trebalo da bude sveden na minimum i da
se uzima ostala hrana koja obezbe#uje normalno funkcionisanje organizma. 6osebno su tetne
masti i masnoe !ivotinjskog porekla.
:rana koja sadr!i visok procenat masti; puter, sir, majonez, pomfrit, ulje, pia, punomasno mleko,
prelivi za salate, okolada, sladoled, orasi, slatkii.
6reporuuje se uzimanje gi ?a, proienog putera, biljnih masnoa u umerenim koliinama i hrana
koja u sebi ne sadr!i masti, a organizmu obezbe#uje proteine, energiju i potrebne kalorije;
mahunasto povre, kukuruz, krompir, kupus, argarepa, paradajz, paprika, jabuke, kruke, pirina,
hleb, integralni pageti, obrano mleko, jogurt.
6ored izbora namirnica va!no je i kako se hrana priprema; umesto da se pr!i i pee na masti i ulju
bolje je bariti, kuvati i dinstati na gi ?u ili hladno ce#enom ulju, sa malo vode. Jelo e biti zdravije i
ukusnije, samo su u pitanju nae navike, svest i odnos prema hrani i sopstvenom organizmu.
=eeri najbr!e proizvode energiju i masnoe, ali ne daju nita osim toga. &o su prosti ugljeni
hidrati, koji u organizmu trenutno sagorevaju i ne zadr!avaju se dugo, tako da energija kratko traje
i ponovo se osea potreba za hranom i to uglavnom eerima. 6reterane koliine utiu na pojavu
gojaznosti *jer se viak eera u organizmu pretvara u mast+, zatim, karijesa zuba, visokog krvnog
pritiska, dovodi do unitavanja kalcijuma *invalidnost i deformiteti+ i ostalih bolesti.
@ g eera R 3 kalorije. a bi se spreilo preterano uzimanje eera treba izbegavati slatkie,
konzervirano voe, sladoled, !ele, okoladu i kremove, puding, kolae, preterano slatke pite i testa.
Umesto toga treba se opredeliti za sve!e voe *pre obroka+, nezasla#ene prirodne sokove i
prirodne nezasladjene kompote i d!emove. /eoma je va!no smanjiti koliinu eera u receptima i
potpuno izbaciti beli eer. .ao zamenu koristiti malteks *jemeni slad+, prirodni med, sueno
voe, *gro!#e, ljive, smokve, kajsije, urme+, roga i sme#i eer ili !uti eer.
6osebno je va!no osvestiti i izbegavati hranu koja u sebi sadr!i Gskriveni eerG, a to su, pre
svega, gazirana slatka pia sa koka kolom na prvom mestu, zatim, okoladno mleko, kremovi,
bonbone, razna peciva, pite i slino.
6reterano uzimanje eera dovodi do neravnote!e u organizmu, tromosti, bezvoljnosti i stalne
potrebe da se eer uzme u to veoj koliini. %o regulie koliinu tenosti u organizmu, tanije, u i
oko elija.
%o treba uzimati u umerenoj koliini, ne vie od 0 g dnevno. 6reporuuje se uzimanje soja sosa,
morske ili himalajske soli.
6reterane koliine soli izazivaju povien krvni pritisak, log, srane probleme, bolesti bubrega i
oticanje itavog organizma, jer so vezuje vodu.
%va prirodna hrana u sebi sadr!i odre#enu koliinu soli i ako se priprema na pravilan nain
zadr!ava i so i minerale i vitamine. 'bog toga jelima nije potrebno dodavati vee koliine soli.
6ored toga, so se u skrivenom obliku nalazi u mnogim prera#evinama, tako da treba voditi rauna
da se i na taj nain uzima odre#ena koliina soli. %kriveni izvori soli su; supa u kocki, zaini, gotovi
prelivi za jela, kiseli krastavci i ostala turija, masline, slana peciva, puter od kikirikija, soda
bikarbona, praak za pecivo, lekovi.
a bi se izbeglo preterano uzimanje soli potrebno je navii organizam na manje koliine, tako da
sam regulie potrebe, a ovek e nauiti da u!iva u manje slanoj hrani. %manjiti dodavanje soli
prilikom pripremanja hrane, na minimum smanjiti upotrebu gotovih i polugotovih jela i hrane,
smanjiti koliine zaina, sira, koristiti sirove namirnice ili zamrznuto povre, koje u sebi ve sadr!i
soli i minerale.