ANTROPOLOGIJA MATERIJALNE KULTURE

Zato je kriv Dekart?

Dekart je kriv zato to je njegova postavka o dominaciji uzvienog duha
naspram banalne materija, dugo godina usmeravala istraivanje materijalnosti i time ga
liavala teorije koja materijalnu kulturu povezuje sa ljudima i drutvom koji te predmete
koriste. To je otro razdvajanje na svet ideja i na banalni svet tronih i prolaznih
materijalnih predmeta.
Oni koji se bave istraivanjem materijalne kulture, bave se fizikom
materijalno!u predmeta pa bi se ta analiza ograniavala na analizu forme, ornamentacije,
onoga to moe da se vidi na samom predmetu, na ustanovljavanje funkcije predmeta
koja je uvek sledila formu, i manje ili vie predmet analize je bio sam predmet. "zostajala
je veza sa drutvom, okruenjem u kom su predmeti proizvo#eni i kori!eni. $ druge
strane, misao cogito ergo sum je podrazumevala da je misao esencija, kada mislite, to vas
definie.
Marksizam% Teorija koja se pozabavila odnosom ljudi i predmeta. &arksistika
politika ekonomija se bazirala na kritici samo jednog naina proizvo#enja'kapitalizma,
tako da je ona ograniena, redukovana u razmatranju odnosa koji moe postojati izme#u
ljudi i predmeta. (ostoje i drugaiji odnosi nego to je to u kapitalizmu. Od kraja )")
veka pa nadalje, drutvena teorija poinje da obra!a panju na to da se ljudska sutina
oveka ne iskazuje samo u njegovom svojstvu da proizvodi ideje i znaenja, ono to se do
tada smatralo privilegovanim domenom kulture, ve! i da se ovekova ljudska sutina
odre#uje i prema njegovom odnosu sa predmetima koje izra#uje'postojali su periodi
discipline kada je ona bila u prvom planu i kada je bila u zape!ku i marginalizovana*
postojala je razliita dinamika, ali od +,%tih, preko -,%tih do .,%tih je to bio opadaju!i
trend interesovanja, a od .,%tih kroz novu generaciju istraivaa koji su radili na
arheologiji i antropologiji, formirano je nekoliko istraivakih centara i pola je njihova
saradnja i pokuaji novog razumevanja materijalne kulture, nudi se nova istraivaka
platforma.
Mier! /edan od najzastupljenijih za definisanje nove materijalne kulture, mnogo
pisao, istraivake i teorijske tekstove* programski tekstovi su platforma za budu!e
istraivanje. On je +,,0. napravio zbornik &aterijalnost, gde je okupio vie autora koji
raspravljaju o materijalnim aspektima tema kojima se bave.
1azlika izme#u materijalnosti i materijalizma% &aterijalnost je po &ileru porast
broja kvantiteta predmeta, raznovrsnost i koliina materijalne forme* materijalizam je
vie ideoloka forma, neki oblik doveden do krajnjih granica, ideja dovedena do
preterivanja, gde se materijalno posmatra kao vrhunska vrednost.
2ritika materijalizma od .,%tih je dosta jaka* fetiistiki odnos koji proizvodi
otu#enje i smanjuje humane kapacitete oveka.
3
Razvoj a"tro#ooko$ ko"%e#ta k&t&re
%A"ti'ki #erio(% jedno od prvih koncepata kulture i to shvatanje definisano u
antici je u nekim krugovima kulture opstalo do danas. 4iceronovska koncepcija kulture'
kultivisanost, lepo vaspitanje, maniri, opho#enje.
%Kas"i )I) vek i #rva #oovi"a )) veka *#rotomo(er"isti'ki i mo(er"isti'ki
ko%e#t k&t&re+ 5 od Tajlora do &alinovskog* &argaret &id, 1ut 6enedikt, do pre
strukturalizma* (eriod institucionalizacije antropologije, formiranje discipline*
7ajkarakteristinija konceptualizacija iz ovog perioda je Tajlorova definicija kulture iz
3.83. , taj tip definicija karakteristian za ovaj period zovemo totalistike, deskriptivne,
ili nabrajaju!e.
% Dr&$a #oovi"a )) veka *zrei mo(er"izam+ 9,%te, 0,%te, -,%te, javljaju se
strukturalizam, shvatanje kulture kao teksta 8,%tih od :erca, kognitivna antropologija*
;:erc je granica prema postmodernizmu<, marksizam* 2arakteristino za ove definicije u
odnosu na prethodne je da se suava koncept kulture, i da se kultura uglavnom definie
kao sistem ideja, znaenja, znanja.
%Pose("ja 'etvrti"a )) veka *kas"i mo(er"izam, #ostmo(er"izam+
najznaajniji 6urdije, sa teorijom prakse, =enijel &iler sa konceptom objektifikacije,
dovode se u pitanje i destabilzuje jasno!a modernistikih kategorija misli, po principu
ure#ivanja. (reispituje se dotadanja ideja kulture* jasne kategorije, a ono to im ne
pripada vidi s kao anomalija, to se prelaskom u postmodernizam otklanja.
Totaisti'ke (e-i"i%ije! #ara(i$mati'ka
Tajlorova definicija% 2ultura ili civilizacija je ona kompleska celina koja
ukljuuje znanja, verovanja, umetnost, zakone, moral, obiaje, i sve one sposobnosti i
navike koje pojedinac istie kao lan drutva.
Ralf Linton ;3>?-< 5 2ultura bilo kog drutva sastoji se od ukupne sume ideja,
uslovljenih emocionalnih odgovora i obrazaca uobiajenog ponaanja koja drutva steknu
putem uenja ili imitacija i koje oni dele u ve!oj ili manjoj meri.
Melvil Herskovic ;3>9.< 5 2ultura je konstrukcija koja opisuje celokupan korpus
verovanja, ponaanja, znanja, vrednosti i ciljeva, koji obeleavaju nain ivota nekog
naroda, odnosno iako istaivai mogu smatrati da se kultura moe opisati ;objektivno<, u
konanoj analizi ona obuhvata stvari koje ljudi imaju, ine, i ono to misle.
Jehudi Koen ;3>8>< ' materijalista ' % 2ultura je nainjena od energetskih sistema,
objektivnih i specifinih artefakata, organizacije drutvenih i politikih odnosa, naina
miljenja, ideologija i sveukupnog obiajnog ponaanja koje drutvena grupa prenosi sa
generacije na generaciju i koja omogu!ava da odri svoj poseban nain ivota.
;sve ono obuhva!eno tom kulturom predstavlja granicu ka drugoj kulturi, a ono
to je obuhva!eno tom granicom je neto to je naa kulturna posebnost*<
2ulture su zamiljene kao arhipelag, mnotvo malih ostrva, koje je svako za sebe
lepo, ine neki mozaik;@evi%$tros<, one su iznutra zamiljene kao homogene i zatvorene
celine*
+
O#te karakteristike totaisti'ki. (e-i"i%ija
3. One su nabrajaju!e, zato to nabrajaju razliite elemente kulture* to nabrajanje
je neizbeno.
+. $hvatanje da se kulture ui i prenosi tradicionalnim mehanizmima, porodica, za
starije mitovi i rituali su prenosili obiaje, tek kasnije su svakodnevne stvari
shva!ene kao mehanizmi kojim se znaenja i kulturne norme prenose.
?. 2ultura je iroko deljena, postoji pre!utna saglasnost pripadnika jedne kulture
da su svi ti inioci jedne kulture jednaki za sve, po tome se lanovi ne razlikuju,
stim to kultura pripisuje neke razlike po kojima se oni razlikuju me#usobno.
9. &aterijalno okruenje i materijalna kultura gotovo u razliitim formulacijama,
ali su uvek integralni i obavezni deo ovih definicija
&alinovski je prvi skrenuo panju na to u kojoj meri su razliiti elementi,
funkcionisanja culture me#usobno proeti i da se ne mogu razumeti bez razumevanja
kulture kao sistema elemenata.
Pro/emi
Aprkos tome to nabrajaju elemente, ni na koji nain ne pretpostavljaju kakav bi
mogao da bude me#usobni odnos razliitih elemenata kulture.
Biroka deljivost znaenja proizilazi iz naglaska na integrisanosti kulture i tako
ideje tome da je kultura vrsto integrisana celina* u takvoj ideji nema mesta
disfunkcijama, razliitim vi#enjim* kulturna promena u takvim definicijama ne moe da
do#e iz same kulture, ve! se ona javlja samo od spolja. 2ulturni elementi spolja se
filtriraju kroz tu kulturnu granicu i kada se na#u unutra, izazivaju promene.
(revelika homogenost, potencijalna esencijalizacija kulture koja tako#e proizilazi
iz shvatanja kulture kao posebnosti* ;pripisivanje jednog utvr#enog identinog skupa
osobina svim pripadnicima jedne kulture'esencijalizacija linearno* esencijalizacija
hronoloki' pod pretpostavkom da su svi isti i da je to veno, da postoji jezgro.<
"deje same po sebi nisu opasne ;mada ima i takvih<, esencijalizam je opasna ideja,
jer nosi pretpostavku o tome da se stvari ne menjaju i da se nikada ne mogu promeniti*
7ijedna ideja nije samo plutaju!a, one se stvaraju i ire u kulturnim kontekstima
gde neko uvek ima vie mo!i i postoji opasnost da taj koji ima mo! upotrebi tu ideju u
cilju marginalizovanja i diskriminacije* ;oni su glupi, necivilizovani< poto ve! nema
promene pa se neki ljudi smatraju nekakvim i nepromenljivim. 7eka grupa tako moe biti
diskriminisana do istrebljenja, posebno u politike svrhe ;antisemitizam, aparthejd,
faizam<. "deja esencijalizma na neki nain okamenjuje bilo koji ideologiju i pretvara je u
totalnu.
Dr&$a #oovi"a )) veka
2reberov predlog iz 3>0. godine da se suzi koncept totalistikih definicija
kulture, tako to !e se obratiti panja samo na one nematerijalne aspekte kulture,
ose!anja, ideje, miljenje, znaenje.
?
C$matramo da bi bilo korisnije definisati kulturu ue nego to je to do sad bio
sluaj u okviru amerike antropoloke tradicije, suavaju!i njeno odre#enje na
prenesene i stvorene sadraje obrasce vrednosti i ideja i ostalih simboliko
znaenjskih sistema kao faktor oblikovanja ljudskog ponaanja C
; (od kulturom se podrazumevaju sistemi, obasci vrednosti, ideja i stalih
simbliko znaenjskih sistema. < 5
i(ea%ijske ii ko"%e#t&aisti'ke (e-i"i%ije k&t&re
2ao paradigmatian primer ove definicije, Dord :udinaf daje 3>-,% te, definiciju
na primeru nigerijskog naroda "bo E "Kultura Iboa nije materijalni fenomen; ona se ne
sastoji od redmeta kao !to su "emljani kreveti i odovi# od ljudi kao !to su susedi# od
ona!anja $ sviranja flaute ili od ose%anja koja ljudi dele dok "ajedno u&ivaju u hrani'
Kultura je or(ani"acija tih stvari' Iboi "aravo imaju na umu formu tih stvari# svoje
modele na osnovu kojih oa&aju# usostavljaju odnose sa stvarima i interretiraju ih' I"
to(a sledi da su radnje# (ovor# dru!tvena or(ani"acija# redmeti i do(a)aji# u stvari#
roi"vodi ili nus roi"vodi njihove kulture"
; (od kuturom se zapravo smatra neki sistem ure#enja stvari tj. logika na osnovu
koje su sve stvai koje vidimo, opaamo, povezane,..kultura shva!ena kao neka vrsta
sistema pravila koja postoje ispod opaajnog nivoa i kada nauimo ta pravila i nain
njihovog organizovanja stvari, onda moemo da postupamo kao pripadnik "bo%a. % znanje
i principi organizovanja % sutina kulture <

G&(i"a-ova #o(ea k&t&r"e stvar"osti 0
%1e"ome"ooki re( % sve ono to moemo da vidimo, opazimo, zakljuimo bez
razgovora sa pripadnicima kulture. ;opis, opaanje doga#aja, predmeta, pojava, ponaanja
koja se pravilno ponavljaju <
%I(ej"i re( % predstave, znaenja, ideje, ose!anja, vrednosti u vezi sa elementima
fenomenolokog reda.
1e"ome"ooki re( % neto to je merljivo i statistiki obuhvatljivo % statistiki obrazac
%doga#aji, ponaanje, artefakti
%materijalni sistemE ljudi, okolina
%karakteristian je za zajednicu
%vidljiv je bez komunikacije sa lanovima zajednice
%odnosi se na obrasce delovanja
%moe se opisati kao statistiki obrazac
I(ej"i re(
%nematerijalni sistem ideja, verovanja, vrednosti
%karakteristian je za lana zajednice
%nije opaajan i moe se otkriti samo u komunikaciji sa lanovima zajednice
%moe se opisati kao predstave o idealnim formama

(aralelno istraivanje idelanih predstava i ivog ivota, pronalaenje mehanizama da se
pomiri ono to je idalna forma i ivi ivot je zapravo sutina istraivanja.

9
2tr&kt&raizam ! Ko( Levi ! 2tros ; franc.<, &eri =aglas i Fdmund @i ; britan.<
7jegov strukturalizam se ne bavi drutvanim strukturama, ve! strukturom ideja.
2ulturu shvata kao strukturu ideja i to strukturu koja ima mnogo raznolikih elemenata.
(rimenom anaitikog metoda i loginim zaklju!ivanjem se dolazi do spoznaje sistema
odredjenih pravila na osnovu kojih moe da se ostvari koordinacija razliitih elemenata i
da se proizvede veliki broj povrinskih, manifestnih kombinacija. Ono to njega zanima
jeste ta dubinska struktura kao kulturna gramatika. $matrao je da osnovna pravila
kombinatorike lee u ljudskom umu tj, da postoji neka predispozicija,duboko prirodni
kapacitet ljudskog uma da na odredjeni nacin uredjuje elemente kojima operie i da je to
&"iverza"i #ri"%i# za sve ljude i da se taj princip temelji na stvaranju /i"ar"i.
o#ozi%ija.; priroda%kultura<. 2ritiari su tvrdili da je on binarno kodiranje preneo iz
informatike i upisao u ljudski mozak, bez dokaza. 2ao primer ove vrste srtukturalistike
analize moze da poslui $trosova analiza ishrane kroz analizu tehnika pripreme hrane.
; """ tom &itologike, 2ulinarski trougao, koriste!i analogiju iz lingvistike, formira
trouglove i pokazuje kako se razliiti naini pripremanja hrane mogu analoki povezati sa
razliitim tipovima drutvenih odnosa ili obrazaca drutvenosti....razliito pripremanje
hrane za demokratska drutva, hrana za decu, hrana za odrasle, hrana za bolesne ...itd...<
Gamerka za strukturalizam ovog tipa % suvie torijsko ematian, trudi se da svede
sve u vrlo jasne, definisane okvire u kojima su sve kategorije vrlo iste, jasne i
simetrine. 7ikola &iloevi! % C$trukturalizam % pijanstvo od logikeC E,<
I"ter#retativ"a a"tro#oo$ija
!vezuje se za 8,%te godine % Cgodine samopouzdanja i velikih teorija;marksizam i
feminizam<C
!Ki-or( Ger% % shvatanje kulture kao sistem znaenja i kao tekst. 2ultura kao
teks % postoji ideja da razliiti akteri ne moraju da imaju nuno isto vi#enje odre#ene
pojave, predmeta, doga#aja. Ovo je ,zapravo, najava postmodernistikih preispitivanja,
jer dovodi u pitanje,uzdrmava, predpostavku koja je postojala u dobrom delu
modernizma tj. da je kultura iroko deljena. (ojava unutranje pluralizacije. Avodi se
ideja da ne moraju svi da imaju isto miljenje o neemu, da ne moraju svi to vrednovati
na isti nain, otvara se ideja o istorinosti, ideja da kultura unutar sebe poseduje
kapacitete da se sama menja ;postepenom interakcijom<.
K&t&r"a teorija 3456!ti.
%.,te godine predstavljaju period krize u antropologiji. 2riza pisanja, mnogo
sumnje, preispitivanja, sa odjekom postkolonijalne teorije, sa pitanjima sa pitanjima
prezentacije ; ko koga predstavlja,kakoH < pitanja u vezi sa pisanjem etnografija ; ko ima
0
pravo, kako se pie, ko je nama dao autoritet i mo! da predstavljamo drugeH < ......Delika
nesigurnost se uvlai u disciplinu...koja nije prestala do danas.
7ova ideja % kultura kao proces. 2ultura u neprestanom procesu proizvo#enja. "
dalje su sistemi znaenja veoma vani s tim da su oni vrlo blisko povezani sa
materijalnim nastankom kulture, sa ponaanjem, sa materijalnim
okruenjem...elementima koji nas proizvode kao posebnu kategoriju drutvenih bi!a.
2ultura se neprestano stvara, proizvodi, menja.
Pjer 7&r(ije ; koncept habitusa i uenje kulture < i Da"ie Mier ; koncept
objektifikacije i uzajamno konstituisanje ljudi i stvari < su veoma bitni jer pokazuju, na
razliite naine, koliko je vaan me#usobni odnos izme#u ljudi i materijalnih stvari koje
imamo oko sebe. (rema 6ordijeu se na taj nain socijalizujemo, a u &ilerovom sluaju
neodvojivost ljudi i stvari u samom procesu uzajamnog konstituisanja.
Rezime 0 ko"%e#t k&t&re & II #oovi"i )) veka
%$uavanje koncepta kulture iz 3>-,. % sa obuhvatnog na sisteme z"a'e"ja, i(eja,
z"a"ja, verova"ja888
%(rogresivna (ematerijaiza%ija kulture...shvatanje kulture kao jezik...
%7ezainteresovanost za aktere
!9Povratak9 materija"om kroz naglasak na shvatanje kulture kao procesa
;3>.,%te< i vanost istraivanja kulturnih praksi
%(ostmodernizam % ra(ika"o #reis#itiva"je ko"%e#ta k&t&re
-
PO2TMODERNI2TI:KA
PREI2PITI;ANJA
O(ike a"tro#ooko$ mo(er"izma * #o Ar(e"er& +
3. /asna granica izme#u subjekta i objekta istraivanja ;aktivni naunik i pasivni
ispitanik< 5 pomocu metodoloskih postupaka koji nam omogu!avaju otvorenu
konverzaciju mi ispitujemo i saznajemo stvari kakve jesu tj. istinu o njihovom
ivotu;na osnovu njihovih odgovora.<
+. (rimitivistika grekaI 5 ukorenjena predstava da su tradicionalna drutva
stabilna, integrisana celina.
?. 6ezvremenostI reprezentacija kulture 5 opisi su predstavljani kao da se nikakva
promena u drutvu, tokom vremena ne deava.
J7eto kao istorizacija tj. smetanje, lociranje drutava u vrlo precizne istorijske,
politike, ekonomske kontekste, unutar kojih je istraivanje vreno, nije bilo neto to je
karakteristika modernistikog naina istraivanja.
Ovu vrstu modernistikih predpostavki doveli su u pitanje i postsrtukturalizam i
postmodernizam.
2tr&kt&raizam i #ostsr&kt&raizam
2LI:NO2TI RAZLIKE
22LI:NO2TI RAZLIKE
K ntihumanizam ' s mrt ;racionalnog<
subjektaI
%A struk. i postsruk. je otsutan aktivni subjekt,
delatno bi!e koje je u stanju da menja svoj
ivot, donosi odluke...
%7ema mesta za analizu racionalnog delatnog
subjekta
Gnanje, istina, epistemologija
%(oststrukt. se zalae za teoriju saznanja po kojoj
ne postoji mogu!nost konanog i iscrpnog
saznanja. A skladu sa vremenom kada nastaje ta
teorija, u skladu sa injenicom kako se saznanja
brzo menjaju dolazi se do zakljuka da je saznaje
neiscrpno, da ne postoji samo jedna i konana
istinaL
%Gnanje koje mi imamo o neemu je uvek
parcijalno i fragmentarno.
8
%$tvarnost je sloena, stalno se menja i stoga se ne
moe se saznati u celini.
%Odustajanje od ideje objektivnog posmatraa.
Kutonomno delovanje kulturnih
sistema znakova kroz ije se me#usobne
odnose proizvodi znaenje ' uloga
diskursa u proizvodnji ;fragmentarne<
subjektivnosti ; decentracija subjektaI<
5razdvajanje i razmontiravanje ideje o
individui koja je integrisana....sa idejom da
nai indetiteti nisu tako ucelinjeni tj. ne moraju
biti iznutra potpuno homogeni....vec imamo
mnotvo indetiteta koji imaju svoju
dinamiku...<
%A srukt. metodoloka referenca 5 jezik kao
sistem znakova i izvorite metodoloke
inspiracije
%A postst. pozajmica iz lingvistike, kroz
analizu diskursa, upotreba govoraLda bi se
odredila neija drut. pozicija, da bi se odredila
pozicija u odnosu na druge drut. aktere, da bi
se kroz upotrebu jezika definisao indetitet
pojedinca. J2roz naglasak na diskurse koji su
drutveno, institucionalno proizvedeni slabi
uticaj i mo! pojedinca. 7ema mesta za
delatnog, misle!eg pojedinca koji menja uslove
svog postojanja ve! je on kao i sve drugo
dirskursivno proizveden. &i smo proizvod
svojih drut. pozicija tj. proizvod naina na
koji nas definiu institucije unutar kojih mi
delujemo od svog rodjenja. ; porodica, kola,
crkva, posao, obrazovanjeL. <
%=efiniu nae ponaanje na razliite naine,
definiu!i oekivanja koja se pred nas
postavljaju i na taj nain nas oblikuju
ograniavaju!i polje mogu!nosti samog
pojedinca.
(itanje mo!i
%A strukturalizmu ovo pitanje nije postavljeno.
%(od uticajem &arksizma i feminizma poststruk.
poinju da se bave pitanjima nejednakosti,
nejednakog pristupa mo!i u odnosu na razliite
kriterijume, pripadnosti ; rodne, etnike, rasne...<
%Avidja se da znanje nije ravnomerno
rasporedjeno, da proizvodnja znanja nije
ravnomerno raspodeljena, da diskurzivna
proizvodnja indetiteta se odvija u jednom polju
unutar koga resursi za materijalnu i simboliku
proizvodnju nisu podjednako rasporedjeni... 5
uvodjenje pitanja mo!i u analizu...2ako se stvari
definiu i kakav je drutv. poloaj i pristup mo!i
onih koji te stvari definiuH
.
%7aglasak u teorijskom smisluL.odluuju!a
mo! u definiciji, i situaciji pojedinca, nainu
ponaanja i oekivanja je na strani drutva,
institucija.
$hvatanje istorije ;odbacivanje linearnog
metanarativa koji je karakteristian za modernizam
5 shvatanje istorije kao linearan i progresivan hod,
znanje je kumulativno..sve sledi jedno iz
drugog..istorija kao napredak znaja o neemu...<
%A poststruk. koncepcijama je odbacivanje
linearnog narativa i shvatanje da se znanje i istorija
se ne moraju na linearan nain odvijati. 7apredci u
saznanju i istorijska kretanja se mogu deavati
istovremeno na vie mesta, da to kretanje moe
biti i retrogradno i regresivno....istovremeno moe
postojati na jednom mestu linearno i progresivno
dok na drugom moe biti retrogradno i regresivno
kretanje. ....
%(romenjeno shvatanje istorije i njenog razvoja u
korist pluralistike ideje kretanja.
Postmo(er"isti'ka #reis#itiva"ja
3>.,te 5 poetak kraja antropolokog modernizma. =ela koja su kljuna u
formulaciji postmodernizma u antropologiji
3>8,te 5 doba posve!enosti, 3>.,te 5 doba krize i preispitivanja
Birenje geografskog opsega istraivanja, teorijski eklekticizam, metodoloki
individualizam
< 2mrt veiki. "arativa=
kritika ambicija velikih teoretiara da daju sveobuhvatno i iscrpno objanjenje sveta
kao celine.
>
Dva okvira #reis#itiva"ja 0
<U"&tra"ji> % refleksivni obrt, naroito izraen u amerikoj antropologiji
;Mriting 4ultureI, antropologija kao kulturna kritika< 5 okretanje antropologije sebi
samoj, okretanje istraivaa analiziranju sopstvenog naina istraivanja i naina pisanja
monografija ...2liford :erc 5 Kntropolog kao autor...Nier.....&arkus... analiza naina i
stila pisanja antropolokih tekstova....naglaavanje vanosti ina pisanja....
(ojava drugih pitanja....objektivnost istraivanja, odnos ispitivaa i
ispitanika..itd....
<2#oja"ji> 5 postkolonijalna kritika 5 preispitivanjem antropoloke
epistemologije se ne bave sami antropolozi na Gapadu nego, antropologija kao disciplina
u celini postaje predmet preispitivanja autora iz zemalja koje su bile nekadanje kolonije
% postkolonijalnih subjekata koji su u me#uvremenu postali istraivai bilo u svojim
drutvima ili na Gapadu, ali koji donose jedan novi pogled. Kntropologija kao nauni
diskurs, kao nain prizvodnje znanja...ona postaje premet preisptivanja...na koji nain je
antropologija kroz svoje bavljenje drugim drutvima, ustvari proizvodila ta drutva kao
radikalno razliita i subordinirana drutva iz kojih su antropolozi dolazili.% 2onstrukcija
antropologije kao naunog diskursa na proizvodnji znanja o drugima. ; iz zapadne i
vanevropske antropologije....<
Re-eksiv"ost ?&"&tra"je #reis#itiva"je
=Kriza re#reze"ta%ije> *=@riti"$ %&t&res>+ % osnovna tema koja otvara dat
problem.. i samim tim pitanja....(ostavlja se pitanje ko koga predstavljaH 2o ima mo!,
kako smo dobili tu poziciju da budemo ispitivaiH ...Bta su uslovi koji definisu nas kao
antropologe koji imaju pravo da ispituju nekoga...H ...itd....Bta sve doprinosi da se
formuliu kategorije ispitiva%ispitivani...H
O("os z"a"ja i moAi, sit&ira"je i #ozi%io"ira"je z"a"ja % dekonstrukcija
tradicionalnih etnografskih monografija.... kao nain pisanja, anr,...ustanovljeni naini
pisanja etnografije, prema odredjenim pravilima...itd..&oe se primetiti, kroz analizu
literarnog teksta, da fali originalnost i autentinost pisanja koja se oekivala...2ao
reakcija na ovakav nain pisanja i istraivanja javlja se eksperimentalna etnografija
=Eks#erime"ta"e et"o$ra-ije> 5koja ekperimentie sa razliitim nainima pisanja
ali i razliitim nainima istraivanja,sa razliitim metodologijama, nainima
pisanja....=olazi do destabilizacije prethodnog hijerarhijski odredjenog odnosa izmedju
posmatraa i pomatranih i ispitivaa i ispitivanih...Te dve kategorije....
Zama$jiva"je $ra"i%e izmeB& =s&/jekata> i =o/jekata> istraCiva"ja je
prouzrokovano pojavom eks. etnografije, a bilo je i nekih radikalnih sluajeva gde su se
granice potpuno brisale...:las etnografa, istraivaa se u potpunosti gubi ustupaju!i
mesto glasovima subjekata koji vie nisu ispitanici ve! saradnici....sagovornik...Gnanje se
dobija dijalogom....Fksperimentie se metodoloki i kroz nain pisanja u onom smeru
3,
koji vodi ka dominantnosti glasa pripadnika istraivane kulture, a sve manje ka autoru tj.
postaje prikrivenija autoritativna pozicija istraivaa.
(oststukturalisti i postmodernisti tee ka tome da sve stave u kontekst. ; .. u vreme,
u prostor, u dutvene, politike okolnostiL.<
L.Gdrav razumL..1elativizacija, problematizacija nikada nije znaila do kraja
odbacivanje ono to su dobre snage onoga to je najkarakteristinije razlika u odnosu na
sve druge metode La to je terensko istraivanje, dugotrajno prisustvo, dugotrajni
boravak na terenu, ivot sa ljudima, razgovaranje, uestvovanje, mnogo iskuenja,
situacija,LTaj period u kome je veliki reflector ukljuenI na to kako antropologija
saznaje i kako ona proizvodi znanje nije dovela do potpune demonutae neega to je
klasini metodoloki aparat discipline, ono ga je samo jako istreslo iz ga!aIL:erc kaze
o tom radikalnom relativizmu..I$amo zbog toga to nisu mogu!i apsolutno sterilni uslovi,
ne moemo da kaemo da je svejedno da li se operacija odvija u operacionoj sali ili u
kanalizaciji.IL.tj. samo zbog toga to ne moemo da kaem da potpuna objektivnost nije
mogu!a, nije isto potpuno relativizovati stvari ili pokusati da postignete da sebe do te
mere osvestite da znate kako tee va process ispitivanja, istraivanjaL.$amim tim to
znamo da potpuno objektivno istraivanje nije mogu!e to ne znai da ne!emo i!i u
istraivanja uopte.
Postkoo"ija"a teorija
Edvard SaidE OrijentalizamI ;3>8.< 5 u ovom delu je prouavao razliita
knjievna dela i pokuavao je da vidi kako je orijent konstruisan kao neto potpuno
drugaije u odnosu na Gapad....orijent kao neto egzotino, daleko.... 2oncept kulture 5
diskurzivne slike...
Gapadne reprezentacije Orijenta homogenizuju i esencijalizuju razliita istorijska i
kulturna iskustva
GapadE racionalan, stabilan, mukiI* "stokE iracionalan, prevrtljiv, enskiI
(reispitivanje ideje kulture kao celine
Gajatri Spivak i Homi Baba skre!u panju na glasove marginalizovanih i
obespravljenihE ena, dece, besku!nika, siromaha, potlaenih...; ...odnos unutar
hijerarhije....prouavanje kult. drutv. razlika...<
Is.o(i ovo$ #reis#itiva"ja
33
7akon (& antropologija vie ne moe biti shva!ena kao privilegovani diskurs
koji ima pristup objektivnoj istini o ljudima i kulturama koje prouava i da su antropolozi
jedini ti koji imaju pristup istini o ljudima koje prouavaju..&nogo se vie razvija
osetljivost za razliite pozicije unutar drutava koja se prouavaju za vi#enja i znanja o
sopstvenom nainu ivota koja nam mogu preneti pripadnici tih kultura, ukljuuju!i i
ljude koji pripadaju zajednicama koje prouavaju.
=ebate sa margina (& rasprava tokom 3>.,tih, razvijaju se u glavne teme tokom
3>>,tihE razmena'potronja i identitet, fenomenoloke studije, studije zdravlja i
nacionalizma, tela'telesnosti...
Tokovi i tre"(ovi 46!ti.
Teko odbranjiva radikalna podvojenost izme#u nasI i njihI, posmatraaI i
posmatraaI 5 problematizacija odnosa izme#u nas i njih....pomeranje granice...dolo se
do shvatanja da vie nije mogu!e razmiljati o odnosima izmedju te dve kategorije kao o
odnosima radikalne podvojenosti. =anas se razmilja o tome na koji nain i koliko smo
mi svi istovremeno isti i razliiti.; prouava se i istost i razliitost koje postoje
istovremeno ali u razliitim situacijama...<
=ihotomija tradicionalnoE moderno neodriva % kao i itav niz drugih
dihotomija....=ihotomizacija je postala vrlo problematina, tj. na svaki mogu!i nain se u
onome to je i (o&o i posle (o&o dolo razmatraju se razliiti mogu!i odnosi i
kombinacije neega to je nekada bilo posmatrano kao radikalno suprotstavljanje.
;pojmovi kao to je.....lokalni kosmopolitizam, nacionalni kosmopolitizam, urbani seljaci,
druge hibridne forme...to je ono to je danas fokus istraivananja<...sve ono to je izmedju
, sve ono to je protok izmedju kategorija, sve ono to su hibridne forme, pozajmice, sve
ono to je rezultat razliitih vrsta ukrtanja..to je negde predmet interesovanja i koja
dinamika stoji izmedju njih, koja vrsta protivrenosti, antagonizma, ta to izaziva, kako
ljudi mire to postojanje istovremeno nekih tenji...definitivno je priznato da postoje samo
sada je stvar u tome kako se mi prema njima odnosimo.
1ast transnacionalne povezanosti, rekonceptualizacija prostora i rast ose!aja
istovremenosti u vremenskom smislu...ose!aj ukljuenosti u neto kao to je globalna
zajednica....odnosi izmedju lokalnog i globalnog se menjaju..@okalno vie nije neto to
je izolovano ili parohijalno, ve! nastoji na tome da globalni tokovi u velikoj meri
odredjuju to novo konstituisanje lokalnog...da lokalno danas nikako ne moe da postoji
bez vrste povezanosti sa globalnim i svim onim nivoima prostorne povezanosti....6rzim
komunikacijama moemo da razvijamo to ose!anje simultane prisutnsti u svetu.
=alja razgradnja tradicionalnog koncepta kulture, po kome ljudi imaju
kulturuI ,sa time se definitivno raskrstilo,ono to se stvara je ono to je deo svakog dana
tj. proizvod na dnevnoj bazi kroz svakodnevne postupke.
3+
1ekonceptualizacijaE ideje kulture kao celineI; &iler, concept ponovna
afirmacija povezanosti elemenata u kulturi,tj. za ponovno shvatanje toga ,je potrebno, da
bi se razumelo ono to se prouava " imati u vidu neto to je neka konmpeksna celina, ne
vi#ena onako kako ju je Tajlor dao u )") veku< , kolektivne prirode kulture ;deljenjeI
kulture< 5 postoje znaenja koja dele svi pripadnice jedne culture, ali ne na isti nain,
postoji tendencija, pojedinih drutvenih grupa koja imaju mo!, da klutura bude iroko
deljena " da se ona znaenja koja oni pripiu da se to ire rasprostruLtj. postojanje
nekog privilegovanog znaenja koje !ete to ve!em broju pripadnika culture. Kli,
odustalo se od one ideje da nuno svi pripadnici jedne culture kao lanovi drutvenih
grupa poseduju temelj , konsenzus sviILreprodukcije'stvaranja kulture % o( "a$aska
koji je bio na ritualima, institucionalnim nainima reprodukcije kulture u naglaenim
renucima #reo se, postoji ideja reprodukcije kulture koja je znaajno promenila nain
na koji se o tome razmilja, .....ka i(eji stvara"ja , da je kultura proces koji je otvoren za
reformulisanje znaenja , za rekreaciju znaenja, za promenu znaenja....$vakodnevna
reprodukcija je nebproblematian proces koji je podlean svakodnevnim stalnim
promenama, stalnim preispitivanjima znaenja, dovodjenje u pitanje dominantnih
znaenja, budjenje alternativnih verzija,...vodjenje borbe i pregovora oko znaenja...pred
kulture preispituje se ideja drutva ....
"deja drutva se preispituje 5 preklapaju!e mree i radikalna individualizacija %
postojanje brojnih simultenih mrea, iji smo mi pripadnik i nalazimo se u centru
preklapaju!ih mrea ; a ne drutvenih kategorija< koje su promenljive.
Nova istraCiva"ja materija"e k&t&re * re(e-i"isa"je A1,
#ro/ematizova"je a"aiti'ki. kate$orija +
Ko"%e#t =materija"e k&t&re> * =materija"osti> +
3>>-. =esilo se neto to je bilo od velikog znaaja u svetu materijalne culture tj.
=anijel &iler i 2. Tili su osnovali asopis =Jo&r"a o- Materia D&t&reI koji je izdao
A4@ koji je inae vode!i centar za izuavanje materijalne culture. A njihovom
predgovoru za asopis oni su izneli osnovne postavke materijalnosti, ime !e se asopis
baviti i fokusirali su se na put materijalnosti i na nain izuavanja materijalne culture. $O
tim u vezi oni su smatrali da izuavanje materijalne culture ne treba da ima neku
disciplinu, disciplinarni okvir ve! da razliite discipline treba da sara#uju i da asopis
treba da slui kao polje za razlilite diskusije, komentare, debate interdisciplinarnih
autora koji bi govorili o materijlnoj kulturi. $O obzirom na to da je ovek drutveno bi!e i
da je jedna od osnivnih postavki ovenosti, humanosti tj. ono to oveka ini ovekom
je to to stvara i upotrebaljva jezik i to to pravi i koristi alatkeLsamim tim prouavanje
materijalne culture predstavlja odnos izmedju oveka i materijalne culture u globalnom
ili lokalnom kontePtu, u razliitim vremenskim i prostornim okvirima. Oni pokuavaju da
3?
pokau da je materijalna kultura jedna od osnovnih aspekata ljudskosti. $matraju da
razumevanje bilo koje drustvene aktivnosti i odnosa zahteva razumevanje m.k. i obratno*
svet se konstruise kroz neprestani dinamizam, kroz dijalektiku odnosa izmedju subjekta i
objekta koji mogu biti potpunije izrazeni kroz razvijanje teorijskih perspekriva,
metodologija i empirijskih studija zasnovanih na razlicitoj vrsti gradje. 7aini na koji mi
baratamo materijalnom kulturom ini nas ljudima. "straivanje tog odnosa moe da nam
pomogne da razumemo ta je to to ini ljude i nain na koji se oni oblikuju kao ljudi po
razliitim kulturama. Oni tvrde da je istraivanje materijalne culture prouavanje odnosa
izmedju ljudi i stvari u razliitim vremenskim i prostornim kontekstima. (utem toga
istrauje se nain na koji artefakti uestvuju u konstruisanju i menjannu identiteta. ;npr.
6arbika 5 kao tip poslovne, mlade, neudate devojke kao tip lepotnog ideala Lne samo
fizikog ve! " duhovnogLuzor devojicama kako treba da se razvijuju..ponaaju,
oblaeL.< TePt asopisa je saet i govori o njihovom pravdanju nepostojanja matice tj.
discipline kojoj oni pripadaju. To je sa jedne strane dobro jer ne moraju da prate
odredjene zakone,discipline a sa druge strane je loe jer mogu da se lepaju uz neku
drugu disciplinuI. Aglavnom je pozitivno jer interdisciplinarni kontekst nudi vie
mogu!nosti od pripadanja jednoj jedinoj disciplini. Oni, takodje, prave paralelu izmedju
uvaavanja materijalne kulturne batine, to je jedan od zadataka izuavanja materijalne
kulture, i govore da doprinose defetiizaciji predmeta, sto predstavlja vazan oblik
emancipacije covecanstva. &aterijlna kultura ne mora biti ono to mi mislimo da jeste tj.
da su odredjene dihotomije izmedju ljudi i predmeta posledica evropskog prosvetiteljstva.
; ljudi mogu postojati kao stvari i da stvari mogu imati ljudske karakteristike <....&os 5
koncept dara i uzdarja...dar je neotudjiv. $vuda ne postoji jasna dihotomija izmedju ljudi
i stvari. To je jedan od velikih doprinosa materijalne kulture je ustvari razbijanje
predrasuda i stereotipa o svetu u kom ivimo, nain na koji ivimo.

=rugi tePt ima slinu tematiku kao i prvi..tanije Materija"ost888Da"ie Mier....
(rimer istonjakih religija hinduizma i budizma...."kao te religije negiraju koncept
materijalnosti, tvrde da je iluzorna priroda materijalnosti. Qime oni potvrdjuju da
materijalnost postoji...(rimer ekonomije tj. da se mi sa ekonomske take gledita
potvrdjujemo kao ljudi kroz akumulaciju odredjenih materijalnih dobara, a da se
siromatvo, sa druge strane, definie kao nemogu!nost akumulacije istih. $R obzirom da
se antropologija bavi odgorvorom na pitanje ta je to to oveka ini ovekom, da taj
odnos ovek i &.2. moe da doprinese razumevanju ljudske egzistencije. Ono to se
podrazumeva pod maerijalno!u je ono to mi smatramo da &.2. jeste ....i moe da
rangira od koncepta ljubavi do nauke. &aterijalnost slui da se potvrdimo kao ljudi, da
transformiemo svet na nain koji nama odgovara da bistvujemo u njemu. A tom smislu
hinduizam i ekonomija nisu samo verovanja u svetu, ve! sile koje pokuavaju da
obezbede da ljudi ive u skladu sa njima. &iler tvrdi da treba israiti stavove ove
materijalnosti koje su povezane sa stavovima o ovenosti. Ono to uvodi prouavanje
materijalne culture nije samo materijalnost po sebi, neto to je opipljivo, ve! i
nedodirljivo, prolazno teoretski, ak i bioloko. Ono uvodi pojam poniznosti stvari tj.
da predmeti sami po sebi imaju odredjenu funkciju u drutvu i da smo mi svesni tih
predmeta kojima smo okrueni i koji slue neemu. Kli, ve!u funkciju imaju stvari,
predmeti koje ne vidimo, kojih nismo svesni, a koji utiu na nae razumevanje sveta, na
oblikovanje naih stavova, na na razvoj ...i da sa samim tim na simboliki nain i
39
funkcionalniji i jai. ; roto vrata, push i pull na vratima < 7ain na koji doivljavamo
materijalnu kulturu je vie od onoga to vidimo jer je mnogo vie povezano sa onim to
doivljavamo i to se deava na nekom nivou koji ne registujemo svesno.
/edan od zaetnika izuavanja &.2. je (jer 6urdije koji je u svojim delima
govorio o pojmu <.a/it&sa. On govori da nain na koji se mi socijalizujemo, nain na
koji mi uimo kulturu i nain na koji mi oblikujemo svoj svet je uslovljen predmetima
kojima smo okrueni, uslovljen je okruenjem u kojem odrastamo i uslovljen je naom
interakcijom sa predmetima. To ustvari znai da mi implicitno usvajamo pravilo kulture
kroz socijalizaciju sa predmetima i kroz interakciju sa ljudima. 2oncept habitusa 5
sistem drutveno struktuiranih i drutveno struktuiraju!ih dispozicija. $istem steenih,
trajnih i prenosivih dispozicija koja ukljuuje sva prethodna iskustva i deluje u svakom
trenutku kao matrica opaanja vrednovanja i delovanja. 7ije nepromenljiv, moe se
prilagodjavati novim uslovima, ali moe biti izmenjem samo delimino. &aterijalna
kultura moe delovati kao mrea uredjenja koja slue za konstituisanje odnosa u drutvu i
nas samih u odnosu na to drutvo. ; hinduizam 5 uprkos tome to porie i kritikuje pojam
materijalnosti, sa druge strane se objektifikuje kroz hramove, Soga vebe...tj. materijalno
je ustanovljen. <
O/jekti-ika%ija 5 Tegel fenomenologija duha 3>88. 5 ljudi uredjuju svet stvari,
ali istovremeno svet stvari uredjuje ljude tj. povratno deluje na ljude. $vet stvari
povratno deluje na ljude, materijalnost objekata slui za njihovu objektifikaciju u svetu i
utie na rekreaciju ljudskog sveta. 5 Tegel, &iler ...7ain na koji mi moemo i treba da
razumemo sebe, jeste svet materijalnih predmeta...ono to smo mi moemo da gledamo
kao sliku u ogledalu kroz predmete koji su nastajali kroz istoriju, kroz sadanjost i kroz
ono to !e tek dolazi. 7e moemo znati ko smo i ta smo ako ne gledamo u ogledalo
materijalnost tj. u istorijski svet stvoren od ljudi koji su iveli pre nas, koji ive trenutno i
koji !e iveti posle nas. A tom smislu proces objektifikacije je znaajan zato to stvari
mogu da se otudje....u jednom smislu ovo je kritikika kapitalizma....stvari mogu da deluju
van nae mo!i...&iler tvrdi da proizvodimo ali smo i proizvodi istorijskih procesa.
;religija, finansije<
2oncept delovanja % a$e"%E 5 uticaja % su razradila dva istraivaa @atour i :ell.
A ovom delu se negira postojanje podele na svet prirode i svet stvorenog ; svet
nauke< ...postoji hibridnost sveta i neprestana interakcija izmedju onog to je prirodno i
onog to je stvoreno. /edino neto to je u zemlji i nije bilo pod uticajem ljudi...2ritikuje
podvojenost sveta ljudi i sveta stvari i kritikuje praksu oi!enja. On govori da nauka
ignorie postojanje hibridnog karaktera prakse i da pokuava da unapredi sopstveni status
putem samoreprezentacije koja se postavlja kao objektivna...tj. nemoe se odrediti ta je
prirodno i nepromenjivo. A tom smislu on govori, ne samo, da ljudi imaju odredjeno
delovanje ve! bakterije i materijalni svet mogu da utiu povratno na nas.
Mier% A sluaju kada materijalni oblici imaju poslednice za ljude, koje su
autonomne u odnosu na ljudsko delovanje, kae se da poseduju delovanje koje je
uzrokuje ove posledice.
Ge 5 vie teorija koje govore o istom...o u ovom delu redefinie teoriju
umetnosti i govori da ono to umetniko delo jeste je, ustvari, neto vie...da je ono
zapravo distribuirani um subjekta koji je delo napravio tj. prenosi ciljanu poruku onome
ko je osmislio to delo i da ta poruka dolazi do nas. &i pripisujemo stvarima uzrok za
posledicu koja se desila van nae mo!i.
30
(reneena intencionalnost 5 treba da teimo da postoji vrsta drutvenog delovanja
kad kod se suoimo posledicom.
(rirodna antropomorfizacija 5 stvarima pridajemo vrednost tako to ih krivimo za
ono to se desilo....a u ovom delu odnosi se na distirbuirani um koji se krije iza
umetnikog dela. Ono to mi vidimo, ono na ta mi reagujemo je ustvari ideja koja se
prenosi do nas.
&aterijalni predmeti povratno deluju na nasUUU
&aterijalnost i nematerijalnost mogu biti podjedako objektifikovaniUUU
Materija"ost i moA....pojedina materijalnost predmeta postaje izvan njihove
mo!i.. 7ematerijalnost je podjedanko opipljiva kao materijalnost 5 neto to je nevidljivo
i neto to ne percipiramo kao neto nata imamo uticaj ili neto ima uticaj na nas, je ba
to to rukovodi sa simbolikom mo!i i ba to je ono na ta istraivai materijalnekulture
obra!aju panju.;npr. 1azliiti novci za razliitu svrhu...simboliki drugaije
klasifikovan<
&iler 5 zato stvari nemaju caraH 5 7e postoji neto iza predmeta, osobe....$a
drutvene strane gledita mi pokazujemo ono to smo kroz ode!u i nain na koji se
nosimo.... hodamo...7emogu!e je odvojiti nas od onoga to mi prezentujemo, od onoga
to mi nosimo...2ada se skine ta ode!a ne postoji stvar...Vena u sariju nije samo ena u
sariju...on izraava njen pogled na svet, stav prema religiji...Ona sa sarijem ona ini ono
to ona predstavlja. =efetiizacija predmeta 5 uloga prouavanja materijalne kulture, ne
samo, dekonstrukcija &.2. i nematerijalnog,ve! i defetiizacija predmeta. ;kolonijalne
vlasti koje su na 7. :vineji...lokalno stanovnitvo je koristilo metalne novi!e za
ogrlice ...kolonisti tvrdili da je to pogrena upotreba novca ...razliito znaenje metalnim
novi!ima..< 1azliiti ljudi pridaju razliita znaenja odredjenom predmetu...
.....ovo je Marijino predavanje....
Sa prezentacija
Ko"%e#t =materija"e k&t&re>
Osnova 3>.vekovne antropologije
(aralelni razvoj
(rouavanje kultura na daljinuI
(redmeti kao emisariI kulture
Z"a'aj MK ? mo$&Ai ko"teksti i"ter#reta%ije
Teorija 5 3>. vekovni evolucionizam
=rutvo 5 industrijalizacija i kolonijalizam
2ultura 5 kolekcionarstvo, strast za udaljenim i drugaijim
Fkonomija % rast potronje i usavravanje naina izlaganja predmeta
O/"ovje"o i"teresova"je za MK ? mo$&Ai ko"teksti i"ter#reta%ije
Teorija 5 postmodernizam, procesi proizvodnje znaenja
=rutvo 5 globalizacija, postindustrijska era, rast nestalnosti i nesigurnosti
2ultura 5 Tomogenizacija vs. heterogenizacije
Fkonomija 5 postfordizam, kulturalizovanje ekonomije, lifestSlingI
3-
Teorija "a kraj& F68 veka
Gamagljivanje granica analitikih kategorija ;umEmaterija, duhEtelo,
ljudiEpredmeti, materijalnoEsocijalno<
=ruga polovina .,tihE drutveni ivot stvariI u predmodernim i modernim
drutvima ;(jer 6urdije, Krdun Kpaduraj<
(romenjeno shvatanje potronje koja se razume kao Waktivan proces, u kome
pojedinci aktivno preuzimaju materijalna dobra i koriste ih u stvaranju Rneotu#ive
kultureRX ;&iller<
UDL ? i"stit&%io"a"i ko"ti"&itet
=arSl Nord 5 osniva odeljenja za antropologiju na A4@ 5 zadrao interesovanje
za tradicionalno izuavanje materijalne kulture, kroz interesovanje za Wprimitivne
tehnologijeX ;izme#u dva rata<
Nova *#ro%es"a+ ar.eoo$ija
Ganimanje za drutveno u okviru arheologije u 6ritaniji ;pre svega preko :ordona
Qajlda<. 3>-,tih u $K= i 6ritaniji, Wnova arheologijaX koja raskida sa
Wteorijskom nevino!uX angloamerike arheologije, kroz obnovljeno
interesovanje za izuavanje socijalnih procesa materijalizovanih u &2 iz prolosti
;@uis 6inford<
2i"er$ija ar.eoo$ije i a"tro#oo$ije
@ondon ;A4@< i 2ejmbrid 5 marksistiki inspirisani teoretiari arheolozi 5
=aniel &iller, &ike 1oYlands, /onathan Nriedman, 4hrostopher TilleS rade
tokom 3>8,tih
A isto vreme na A4@ odeljenju za etnologiju radi &arS =ouglas, objavljuje
tekstove i knjigu WThe Morld of :oodsX kojom se obnavlja interesovanje za
materijalnu kulturu.
Jo&r"a o- Materia D&t&re
(okrenut 3>>-. godine sa ciljem stvaranja interdiciplinarne arene za prouavanja
&2
W&aterijalna kultura kako je mi ;na A4@< razumemo je direktna konsekvenca
kolekcionarskih tradicija 3>. veka, liberalnih shvatanja o univerzalnosti
karakteristinoj za doba prosve!enosti, kolonijalne ekspanzije, industrijalizacije i
ra#anja potroakog drutvaX ;Dictor 6uchli<
% &2 danas nije i nikada nije bila disciplina 5 Wona je intervencija unutar i me#u
disciplinamaX, ona je mogu!nost Wprevo#enja izme#u razliitih disciplinarnih
realnostiX
Nove st&(ije materija"e k&t&re smatraj& (a888
... se materijalna kultura definie kao uzajamno konstitutivan odnos izme#u ljudi
i stvariI
... izuavanje materijalne kulture podrazumeva prouavanje istovremenog
prisustva materijalnih i socijalnih aspekata stvarnosti
38
2tare i "ove st&(ije MK
trajnost, konkretnost artefakata
prolaznost ;efemernost<, razlaganje predmeta 5 &alanggan ;WfragilitS and
ephemeralitSX<, most u &ostaru
2tare i "ove st&(ije MK
prisustvo u zajednici
odsustvo, unitavanje, i postojanje kao slike, predstave koja, zapravo, postaje
bitna za stvaranje znaenja i reprodukcije socijalnih odnosa
tvrdaI materijalnost samog predmeta
materijalizacija socijalnih odnosa, pojava, znaenja
novi statusi materijalnosti ;sajberprostor, materijalnost u virtuelnom prostoru<
naglasak na analizi samog predmeta ;forma, funkcija i znaenja<
analiza procesa transformacije materijalnog u kulturalno i socijalno i obrnuto
Wna objekte usredsre#enaX analiza ;object%centredI< 5 odnosi izme#u objekataE
objekti su delovi sistema objekata koji prenose znaenje ;structureI<
mrenaI analiza ;netYork analSsisI< % odnosi izme#u subjekata i objekataE
objekti posreduju u gra#enju veza me#u ljudima ;agencSI<
Prome"e & meto(ima a"aize #re(metaGstvari0 o( #re(meta (o teHta * i
o/r"&to ? kr&$ k&t&re +
!ules "avid #ro$n
Tri kr&#"e -aze & a"aizi svako$ #re(meta0
3< deskripcija 5 ono to vidimo ....
+< dedukcija ;ili evaluacija< 5 svrstavanje predmeta u klasu srodnih predmeta,
odredjivanje njegove vrednosti u kvalitativnim i kvantitivnim terminima. ; da li je redak,
est, unikat...<, odlike njegove izrade... ; imitacija, original, kvalitetna ili loa izrada ..<
?< kontekstualizacija ;ili interpretacija< 5 koja u priu uvodi korisnika. Ona otvara iri
prostor analize i uvodi u nau priu o analizi predmeta koja uvodi u priu korisnike i
njegove potencijalne korisnike.
2ada se uzmu u obzir sva pitanja koja se postavljaju unutar svake od ovih faza je
rekapitulacija onoga to je istorija metodologije proucavanja artefakata. A malom to je
put od usresredjenosti na sam predmet ;3< doL
$ve ima odredjeno drutveno znaenje u drutvu. ;vrsta materiala, predmetL.<
Aputstvo kae E Knaliziraj grupe koje se okupljaju oko predmeta.I 5 bilo kao
sami proizvodjai , bilo kao oni koji na razliite naine slue njegovom irenju ,
distribuciji, razmeni, cirkulaciji predmeta , do onih koji te predmete na razliite naine
upotrebljavaji
3.
/edan predmet istog ili identinog deskriptivno opisanog izgleda, za razliite
grupe ima razliita znaenja. 5 to je ono ime se antropolozi bave. ; 2ako taj predmet, u
odredjenom periodu, ili duem vremenskom period, moe imati razliita znaenjaH "
kako on u sutini postaje razliiti arefaktH <
&iler je definisao artefakt jednako supstanca 5 materijal 5 neto od ega je neto
naprevaljeno Z znaenje . (redmet koji je naprevljen od jedne iste supstance ili koji ima
identinu formu a razliito znaenje on moze biti razliit predmet, potpuno razliit
artefakt. 7ain na koji ga ljudi upotrebljavaju, kroz tu upotrebu ga ozneavaju i daju mu
znaenje, njega ini potpuno razliitom vrstom artefakta.
; npr. (rivatizacija privara koja se desila +,,9.%+,,0. godine % brojne reklame
piva . +,,9. godine pivare su privatizovali stranci. Onda su oni u sklopu mnogostrukih
promena koje su doneli, oni su zapravo redizajnirali glavni lokalni brend koji je nosio
naziv po porodici osnivaa, Maifert. Qinjenica je da je Maifert pivo sa tim nazivom
postojalo i ranije, ono nije stvoreno sa novim vlasnicima, ali ono je ipak na neki nain
ponovo proizvedeno. 7a raliitim nivoima od formule piva, preko dizajna, reklame koja
je taj proizvod vezala za jednu posebnu sociodemokratsku grupu potroaa ili za posebne
trenutke u kojima se taj proizvod upotrebljava. 2roz ceo taj process od proizvodnje,
preko distribucije, advertajzinga, reklamnog marketinga taj predmet je ponovo
proizveden. Taj predmet je postojao ranije ali ne sa tim znaenjem. Odredjeni korisnici,
odredjene statusne grupe, teku!ina koja je flairana sa odredjenom ambalaom, etiketom
se slui u odredjenim kafi!ima na odredjeni nain, koja se konzumirra na odredjeni
nain,samim tim promovie odredjeni drutveni ivotni stilL% materijalno i simboliki
posebna, odredjena vrsta predmetaL<
Krtefakti su konstantno drugaiji, menjaju im se znaenja, iako supstanca ostane
ista postoji mogu!nost da se znaenje menja.
Poma%i & meto(skim #rist&#ima
O/jekti kao isk&stve"a evi(e"%ija & istorijskim i $eo$ra-skim
reko"str&k%ijama *evo&%io"izam i (i-&zio"izam+ 5 ova dva velika teorijska pravca su
karakteristina po tome to su oba pridavala znaaj materijaloj kulturi u sklopu svojih
objanjenja razvoja i rasprostranjenosti culture i te predmete materijalne culture su
uzimali, pre svega, sa stanovita njihovih formi evolucija da bi objasnili, kod evol. razvoj
i evoluciju drutva i culture primitivnih drutava%manje tehnoloki razvijenih, kod difuz.,
kroz rasprostranjenost predmeta izmedju kojih su pronalazili formalne slinosti, na
osnovu njihove forme, su pravljene mree kulturnih kontakata i rasprostanjena culture, pa
onda " podele celokupnog mozaika cultura na kulturne areale, kulturne zone, kulturne
pojaseveL.; 7ije postojalo pitanje odnosa pojedinaca " predmeta Lnaina na koji bi
predmeti uticali na drutvena odredjivanja..indetiteta " sl. LGapravo predmeti su im
sluili kao injenini materijal za ilustraciju i okrepljenje velike teorijske ideje. <
O/jekti kao =ta'ke #reseka> razi'iti. #o(sistema k&t&re *-&"k%io"aizam,
#rimer #iro$e+ &alinovski 5 novi momenat u pristupu prouavanja m.k. 5
Nunkcionalistiko prouavanje kulture kao sistema koja podrazumeva ideju da je kultura
3>
jedna organska celina iji svaki organ ima svoju odredjenu funkciju u organizmu. Kko
kultura postoji kao sistem ona se deli na podsisteme, unutar nje postoje razliiti
podsistemi koji su takodje celine i ideje da je ta celina integrisana. Tj. postoje neki
mehanizmi pomo!u kojih ona odrava svoj balans. 2ada se govori o istraivanjima
materijlne kulture, izuavanju predmeta, onda se vrlo esto citira primer izrade ("1O:F
5 amca kojim trobrijanski Krgonauti idu u svoje pohode. 2ao primer toga da se poklanja
panja izuavanjima predmeta i da se predmeti posmatraju kao integrisani u drutvo.%
problematizovanje veze izmenju predmeta i zajednice koja ga je proizvela. A sluaju te
("1O:F prikazuje se kako u tom funkcionalistikom poimanju materijalne kulture se
smatra da, kao to je kultura sloen sistem tako i izrada jednog predmeta je u stvari vrlo
sloen sistem u koji su ukljueni elementi razliitih kulturnih podsistema. 2roz jedan
predmet, kroz izradu i upotrebu jednog predmeta vi moete da iitateI, da razumete, da
dodjete do toga kako funkcioniu razliiti podsistemi te culture. Tu se uoava da predmet
nije samo tehniko pomagalo i da pored svoje neosporne praktine funkcije poseduje
drutvenu i kulturnu dimenziju, on uestvuje u ivotu zajednice, oko njega se mobiliu
neke grupe, da se definie koje grupe smeju...=rutveni odnos i drutveni sistem se
pokre!e i funkcionie kroz izradu i upotrebu odredjenih predmeta. 2o, kada, po kojim
pravilima, kako....se izradjuje predmetH To ukljuuje znanje o tehnologiji i religijske
aspekte tj. magijske radnje, srodnike aspekte ;kako se organizuje, kroz srodnike veze,
proizvodnja<, hijerarhijkse aspekte pri samoj izradi predmeta. ; itav niz aspekata
drutvenog ivota se oivljava kroz proizvodnju odredjenog predmeta < Ovo je prvi korak
ka neemu to !e .,tih godina dobiti svoj mnogo razvijeniji oblik, a to je ideja da se
predmeti ne mogu prouavati izvan drutvenog konteksta njihove izrade i upotrebe.
Objekat koji je uklopljen u zajednicu. 5 funkcionalistiki pristup
Novi meto( a"aize <O/jekti koji se kreA&= ?iz&'ava"je tra"sak%ije
o/jekata
=va najznaajnija drutveno % ekonomska mehanizma su E sistemi razmene i
darivanje.
&os, Ogled o daruI ;3>,-< 5 A onom klasinom variranju koje opisuje &os
kada govori o tome kako predmet tei da se vrati vlasniku zato to se u predmetu nalazi
dua koja tei da se vrati.
&alinovski, Krgonauti zapadnog (acifikaI ;3>++< 5 (redmeti decenijama i
generacijama krue na potpuno identian nain, naizgled nasumice, ali zapravo po tano
utvrdjenim pravilima se zna ko, kada, kome treba da preda koji predmet i ko treba da
primi koji predmet, a od koga da primi koji predmet, ne bi li se kroz krunu velike 2A@K
razmene neprestano mobilisali razliiti resursi drutva. ; od ekonomskih, preko ljudskih,
socijalnih, kulturnih...itd... <
Gajedniki zakljuci ova dva i svih ostalih dela koja su se bavila analizom
objekata koji se kre!u tj. predmeti koji su u odredjenoj trasankciji izmedju odredjenih
grupa, su E
+,
%Obaveznost naizgled dobrovoljne razmene
4irkulacijom objekata, sistemima razmene rukovode vrlo jasna i vrlo odredjena
drutvena pravila, da u osnovi tih drutvenih pravila postoje razliiti mehanizni koji su
cenjeni u nekom drutvu ...neka vrsta simbolikih razmena potencira neku vrstu
zaduivanja i nejednakosti medju partnerima, dok neke druge insistiraju na recipronosti
da bi se pokazala ili iskazala ta ravnopravnost tih koji uestvuju u razmeni.
%Transakcijom predmeta je uvek povezana sa drutvenim odnosima. =arivanje i
razmena ima prvanstveno za funkciju uspostavljanje i odranje drutvenih kontakata sa
drugim zajednicama sa kojima se deli relativno osvojiv prostor. Taj kontakt je vaan da
bi se afirmisao i razvijao princip drutvenosti. Onog trenutka kada preko razmene dobara
se ophodite prema drugima vi ste odgovorili za cirkulaciju razliitih drugih i
nematerijalnih stvari, a i materijalnih stvari koje nisu roba.; kao to je razmena ena 5
kojom se obezbedjuju srodniki i prijateljski odnosi < A jednoj oblasti gde postoji
potencijal neprijateljski raspoloenih zajednica jedna prema drugoj, 2A@K slui kao
jedan veliki mirotvorni mehanizam koji pacifikuje neprijateljstva i kroz te drutvene
stavove se sklapaju uz pomo! bezbednih ceremonijalno visoko vrednih predmeta se
obezbedjuje situacija mira. 5 odnose stabilnosti.
2e(eAi #omak & meto(ookom smis& je #ro&'ava"je =O/jekata meB&
(r&$im o/jektima>
$istem objekata koji su medjusobno povezani i znaenje dobijaju iz odnosa sa
ljudima . $trukturalistika postavka . Gnaenje predmeta ne zavisi od samih predmeta,
nego od njegove veze sa drugim predmetima sa koijma je blisko povezan. Tu se prvi put
susre!emo, nakon mnogo vremena, sa konceptom znaenja predmeta.
2tr&kt&raizam i kom&"ika%ijske teorije % $trukturalizam se oslanja, u
metodolokom smislu, na analizu jezika, a jedna od funkcija jezika jeste da spaja i
prenosi znaenja. (a otuda kada se primeni ta jezika analogija na analizu predmeta,
dolazi ideja da predmeti koji se oznaavaju kao analogija jezikih znakova u razliitim
kombinacijama stvaraju i prenose znaenja. Tj. predmeti imaju potencijal da se u njih
uita znaenje, po odredjenim konstelacijama predmeta, predmeti dobijaju znaenje.
(utem predmeta vi moete da komunicirate.
Jo.tr 7o$atirjev, =2tr&kt&ra i -&"k%ija moravske "aro("e "o"jeI %
3>?8.godina5 Qehoslovaki istraiva, folklorista i semiotiar % pionir navedenog naina
analize predmeta materijalne kulture. On je mnogo pre nego to su se pojavile uvene
$trosove analize posegnuo u lingvistiku i to u isti izvor ;eka lingvistika kola<...=va
+3
uenika lingvistike eke kole
3
su posluili kao uzori da te analize odnosa izmedju
jezikih znakova i razliita znaenja koja se postiu razliitim kombinacijama jezikih
znakova prenese na analizu tradicionalnih kostima u moravskoj $lovakoj. A toj analizi
on izdvaja nekoliko tipova nonji koje deli od svakodnevne, preko sveane, obredne,
ritualne...itd...tj. po prilikama, nakon toga izoluje, izdvaja 0%- funkcija koje ta nonja
moe da ima i pokazuje kako svaka od tipova nonji ima razliitu konstelaciju u funkciji.
7jegov metod se naziva strukturalno%funkcionalistiki zato to on definie tipove nonji
prema stukturama funkcija koje je odredjuju. Ovo je pomak koji je on napravio u nekoj
vrsti dinamizovanja istraivanja nonje, koja je do tada bila iskljuivo analizirana onim
pristupom koji deo se kako zvao, njegov razvoj, od kog materijala pravljen, kako je
noen....itd... Ovde se po prvi put povezuju tipovi nonje sa vrstom identiteta, sa
drutvenim grupama i sa nekim aspektima identiteta i pokazuje se kako kada se razliito
kombinuju elementi, struktura i poruka moe biti potpuno razliita.% stukturalistika
komponenta. 2ombinacijom elemenata i razliitih svojstava elemenata se prenosi sasvim
rezliita poruka tj. formiraju se pripadnici sasvim razliitih drutava.
Levi!2tros, #ro&'ava"ja maski, "aseja, .ra"e 5 pri analizi kor!en princip
jezikog kontrasta ; princip binarnih opozicija < . Geleo da objasni na koji nain se
drutveni odnosi i drutvena struktura ogledaju u nainu uredjivanja razliitih kulturnih
sistema, kao to su hrana, naselje, maske i sl.
Pre(meti kao #arajezi'ki z"akovi % Ono to je zajedniko strukturalizmu i
komunikacijskim teorijama, ovih predmeta, je da se predmeti shvataju kao jeziki
znakovi tj. da je svaki predmet jeziki znak i svoje znaenje dobija iz odnosa sa drugim
predmetima kojima je okruen. ;znaenje nije u njemu samom< Osnovno pravilo u
strukturalizmu kae da znakovi trae drutvo, tako i predmeti u strukturalistikim
interpretacijama trae drutvo da bi mogli da budu interpretirani.
7art0 =-&"k%io"a"i ai/i> #re(meta 5 aksiom'tvrdnja da su predmeti vrlo
zgodno sredstvo ideolokog ubedjivanja i ideoloke manipulacije i upravo zbog toga oni
uvek imaju funkcionalni alibi. (redmeti uvek imaju, za razliku od rei, nedvosmislenu
praktinu funkciju. "ako nije u prvom planu njegova praktina funkcija, on uvek ima
funkcionalni alibi. Avek moete da nadjete opravdanje za predmete kaji uvek imaju
praktinu funkciju. ; Velim da nosim tu bundu jer je jako hladno napolju. < Knaliza
njihove upotrebe je analiza stila, analiza drutvenog znaenja pojedinih predmeta, analiza
prestia koju neka vrsta predmeta imaju u drutvu, nama omogu!uju da vidimo ta taj
predmet ima jo osim praktike funkcije. Ta osobina predmeta da esto imaju praktinu
funkciju omogu!ava da ono to su simbolika znaenja ili ideoloka konotacija predmeta
da su zamagljene na neki nain time to se upravo naglaava i u prvi plan stavlja njihova
praktina funkcija.
1
Ne mogu da razumem kako se njih dvojica zovu, ukoliko je neko zapisao neka javi, ja u mojim
belekama sa pradavanja nemam :P
++
=O/jekti i s&/jekti> ! Naj"ovija -aza, koja (oazi #ose str&kt&raizma i
to je karakteristi'"o za "ova #ro&'ava"ja materija"e k&t&re tj8
#o"ov"o o/raAa"je #aC"je "a vez& izme(j& j&(i i #re(meta
Poveza"ost sveta o/jekata i j&(ski. s&/jekata 5 kroz fokus istraivanja,
teorije razliitih autora ponovo se skre!e panja na vanost izuavanja odnosa izmedju
ljudi i predmeta.
Pjer 7&r(ije 5 habitus i uenje kulture kroz odnos prema ljudima i stvarima %
nije klasini strukturalista zbog toga to sa jedne strane je mnogo vie usresredjen na
analizu svakodnevnog ivota i reprodukcije kulture u svakodnevnom ivotu gde se
deava interakcija ljudi i ljudi, ljudi i stvari, i stvari i stvari, ili neprekidni procesi
oznaavanja i pridavanja znaenja stvarima kroz njihovu upotrebu. " kroz taj neki odnos u
prostoru izmedju ljudi i prostora, stvari koje su unutar tog prostora nalaze znaenja koja
su im je kulturno pridata i koja pripadnici kulture ue ophode!i se, postupaju!i sa tim
stvarima, koriste!i se tim stvarima se razvija jedna nova koncepcija odnosa prema
stvarima koja ukljuuje svakodnevnu interakciju sa svakodnevnim stvarima i uenje
kulture kroz svakodnevne iterakcije sa stvarima.
I$or Ko#ito- ? ko"%e#t =k&t&r"e /io$ra-ije stvari> 5 odnosi se na proces
drutvenog ivota jednog predmeta tj. na ivot i transformacije znaenja i upotrebe
jednog predmeta u periodu svog dugog trajanja. 2ao to ljudi mogu da imaju biografiju,
tako mogu i predmeti. 6iografski pristup do 2opitofa je bio ekskluzivno vezan za
biografiju osoba. $matralo se da samo o osobama moe da se razmilja kao o entitetima
koji imaju biografiju, a on je kroz to povezivanje ljudi i predmeta pokazao da predmeti
mogu itekako da imaju biografiju.
DCe"et Ioski"s ? ko"%e#t =/io$ra-ski. o/jekata> 5 kod nje je malo drugaiji
koncept biografskih objekata... kroz koje je povezala konstrukciju sopstva, nain na koji
mi definiemo sopstveni identitet i sopstveni subjektivitet kroz priu o sebi .; neto kao
autobiografija, kroz in govorenja vi zaokruujete svoj ivot, kroz naine na koji kazujete
sebe vi retrospektivno dajete smisao svom ivotu i spoznajete sebe < A zajednici %
"ndonezija, u kojoj je prouavala ovaj fenomen, suoila se sa injenicom da tu ljudi ne
govore o sebi direktno i nisu tako refleksivni kada priaju o sebi samima kao to je na
Gapadu. ; Gapadna kultura je model koji je definisan unutar zapadne kulture gde postoji
ta vrsta slobode, prednosti, refleksije i da svoj ivot na takav nain opisujete. < 7akon
toga ona je dola do zakljuka da ljudi radije priaju o sebi govore!i o predmetima koje
koriste kao metafore svojih linosti. 2roz priu ispitanika o pojedinim predmetima je
ustvari predstavila ivotne prie pojedinih ispitanika.
=7it"ost> i =&'i"kovitost> stvari
De"ie Mier ? =stvari koje z"a'e> ;meaning vs. mattering, znaenje
;lingvistiko< vs. znaaja ;individualno%psiholoko%emotivnog< % /edan produbljeni
+?
aspekt ovog medjusobnog odnosa ljudi i stvari jeste ideja koju je izneo =anijel &iler,
jedan poseban pristup znaenju stvari koji se razlikuje od onog strukturalistikog,
lingvistikog znaenja. A tom smislu to se posmatra vrlo neposredan odnos koji imaju
ljudi sa tim stvarima. 7e znaenje tih stvari, ve! ta te stvari ljudima znaeH A kom
smislu su one;stvari< za njih;ljude< bitne u njihovom ivotu H (redmeti imaju veliki
kapacitet pridavanja smisla naem ivotu i kapacitet vezivanja naih emocija i da postoji
neka veoma vrsta veza ozmedju predmeta koje mi koristimo u smislu da se sa njima
identifikujemo i da kada se sa njima identifikujemo oni imaju tu povratnu osnauju!u
vezu za nae identitete i za naa ose!anja.
A-re( Ge ! stvari koje imaj& #ote"%ija =(eova"ja> *a$e"%E+ 5
najradikalnija od svih, teza da predmeti ne samo da su nama bitni, ne samo da su
znaajni, i ne samo da kao to je 2opitof rekao da postoji mogu!nost da imaju biografiju
kao to imaju ljudi, nego se u :elovoj koncepciji objektima pripisuje uinkovitost.
(ovratna mogu!nost delovanja na ljude. Aobiajena je koncepcija da ljudi deluju na
predmet, da ih oni usmeravaju, prave, rasporedjuju. @judska akcija je ta koja je delatna, a
predmeti su ti koji trpe tu akciju. /dnom dizajniran, napravljen, postavljen, distribuiran,
upotrebljavan predmet predstavlja neku vrstu nezavisnog kapaciteta dela. :el kada je
uveo u teoriju koncept agencS% a; uinkovitosti<, bavio se analizom umetnikih dela.
2renuo je od toga da je umetnost, plemesnka, egzotina umetnost koja nakon odredjenog
vremena kada se izdvoji iz zajednice postaje muzalija i olienje estetike i divljenja...ti
predmeti nisu napravljeni sa namerom da nekog zadive ve! su imali svoju odredjenu
funkciju. ; spomenik ima mo! da utie na ljude 5 izaziva neke reakcije koje ne moraju
biti samo emotivne reakcije, mogu da budu i neka vrsta akcije < (redmet je sposoban na
neki nain da vas izazove. ; &O$T A &O$TK1A <
2tj&art Io je 344J8$o(i"e ,& okvir& svoji. st&(ija k&t&re, #re(oCio je(a" soCe"
mo(e za stvara"je "a'i"a koji je #ose/"o #o$o(a" za a"aiz& sit&a%ije #roizvo(je i
sit&a%ij& masov"o #otroa'ki. #re(meta & #otroa'kim (r&tvima, to je o"
(emo"strirao "a #rimer& <KRUG KULTURE=
+9
#redmeti % stvari& identiteti
'Subjekti i objekti( ) &aterijalna kultura i problemi identiteta
2.vata"je i(e"titeta ? os"ov"a sta"ovita
+0
'Esencijalistiki( koncept % &i usvajamo odredjeni identitet rodjenjem i on je
stabilna i fiksna kategorija koja predstavlja odredjenu sutinu naeg bi!a. " to je ono to
mi ne moemo da menjamo, i to je ono to nas ini $rbima, &uslimane &islumanima
itdL " po tome se razlikuju u odnosu na drugu grupu.
%/edinstven, autentian, skup karakteristika koje dele $D" pripadnici neke grupe
%Taj skup karakteristika je postojan, nepromenljiv
'Socio)konstruktivistiki( koncept identiteta 5 identiteti su fluidni, mi se ne radjamo
sa njima, oni nisu statini, ve! se razvijaju u interakciji, da usvajamo neke stvari u
okruenju i da ih moemo menjati. &oemo imati vie identiteta.
% "dentitet je proizvod institucionalnog i linog radaI, nastaje preplitanjem
razlicitih niti ;uzrast, klasna pripadnost, rod<
%
% "dentitet ne mora biti identian za sve lanove grupe, i moe se menjati kroz
vreme
(rema $uzani Dudvord % identitet je relativna kategorija. Ona kae da za
uoavanja idetniteta je potrebna konceptualizacija, on se mora konceptualizovati da bi se
shvatila njegova via dimenzija " stoga se moe razumeti nain na koji on funkcionie.
(roces uspostavljanja identiteta gotovo uvek ukljuuje esencijalnistike zahteve za
pripadanjem, ali sutinskim neupitnim pripadanjem koji pomae da se identitet prikazuje
kao stalna i nepromennjiva. Ono to je veoma bitno jeste da je identitet relativna
kategorija i da se razvija u procesu.
(rimer E pariska moda u vreme Nrancuske revolucije, u periodu 38>9.%38>0. %
moda se naglo promenila, prvo se teilo za jednoobrazno!u ; da ne postoji velika razlika
izmadju mukaraca i ena <, a nakon toga ode!a je postala sve providnija, laka, konture
tela su bile vidljiveLOvo se tie materijalne kulture i naina na koji je identitet kulturno,
vremenski i istorijski uslovljena kategorija.
Kj&'"i as#ekti i(e"titetaGrazikova"ja
%6itna je konceptualizacija identiteta
%Aspostavljanje identiteta uvek ukljuuje zahteve za pripadanjem, ali i za
razlikovanjem od drugih
%Otuda je identitet relaciona kategorija, i uvek ukljuuje uspostavljanje simbolikih
granica prema drugima
+-
%$istem klasifikacija za ure#enje drutvenog iskustva, zasnovan na osnovnoj podeli
miI i oniI
%1elativnost razliitosti* komponovanje identiteta* i!enjeI od nepoeljnih sadraja
%2ontradikcije unutar identiteta ;fragmentarni identiteti i mnogostruka pripadnost<
"dentitet se definie u onosu na ono to mi nismo tj. u odnosu na drugog. ; definiemo
se preko kategorija Trvata 5 da mi ne piemo latinicom, da ne govorimo ikavicom i
ijekavicom <. 2ada budete dolazili u situaciju da itate o nekom fenomenu koji je sam
poprilino neuhvatljiv, da ga ljudi definiu kroz ono to on nije jer je tako lake opisati
neto ukoliko zna da opie ta on nije.
2ada se identitet fiksira, kao to ga esencijalisti fiksiraju, kao to ga ve!ina ljudi
prihvata kao neto stabilno, neto nepromenljivo, biraju se odredjene kategorije i veliki
broj drugih kategorija, slika zanemaruje i da se izbacuju ; to je nain kako nastaju
stereotipi <.
2avreme"a sta"ovita o ID
%Nrederik 6art 5 znaaj granice 5 identitet je najjai na granici. Ga potrebu odravanja
granica neophodni je napraviti razliku izmedju identiteta i da se na granicama stalno
rekreiraju i izradjuju identiteti.
%(oststrukturalisti ;=erida, @akan< 5znaaj razlike i onoga to nedostajeE difference 5
Objanjavaju da znaaj onoga to se iskljuuje je isto toliko bitno koliko i ono to se
ukljuuje.
%(ostmodernsti ;$tjuart Tol< 5otvorenost identiteta, identiteti kao projekti, dimenzija
budu!nosti
+
% &i biramo identitete, moemo ih menjati i oni su mnogostruki, i mi
smo ti koji moemo da gradimo sliku o sebi na nain na koji mi to elimoU
$a feministike pozicije, postoje razni rodni i politiki identiteti. $istem pola ili roda
je ustanovila 1ubin i ona tvrdi da je sistem pola ili roda skup aranmana ime jedno
drutvo pretvara bioloku polnost u proizvode ljudske delatnosti i u kojim se ove
preobraene polne potrebe zadovoljavaju.
2
Najee upotrebljivano shvatanje identiteta je njegovo
+8
#redmeti kao 'jezik kulture( ) Semiologija *olana
Barta
2emiotika ? #re(meti kao =jezik k&t&re
(redmeti'stvari su znakovi koji upu!uju na neto drugo, na svet izvan sebe samih
% +Semiologija 5 nauka koja prouava drutveni ivot znakova. 6avi se predmetima,
dogadjajima, stvarima kao znakovima ...(redmeti kao znakovi upu!uju na neto drugo, na
svet izvan sebe samih. $emiologija nas upu!uje na svet znaenja koji stoji iza predmeta
ili stvari i koji su procesom enkodiranja ili procesom upisivanja u predmete ili stvari
pridaju tim predmetima odre#ena znaenja, a onda mi kao analitiari iz tih predmeta i
stvari iitavamo znaenja koja su u njih tokom proizvodnje ili tokom njihove viestruke
upotrebe upisivana.
U8Eko0 =z"akovi s& s&ti"ski aCovi>, oni su preica do drugih slojeva
drutvenog znaenja ;rod, uzrast, profesija, klasa, religija, etnicitet, drutveni statusi...< 5
Fko iroko poznat kao pisac, filozof, je rekao da su znakovi sutinski laovi, misle!i
pritom da oni uvek kriju i upu!uju na neki svet izvan sebe samih i da oni nisu ono to bi
se priinilo na prvi pogled da su, i da u samoj lingvistici vai pravilo da znakovi mogu da
sadre ili da u sebi podrazujmevaju mnoga i razliita znaenja, i da su neki put van
jezine okolnosti te koje jedna od tih mogu!ih znaenja stavljaju u prvi plan i
proglaavaju za najbitnije ili jedino mogu!e znaenje. Gnakovi osim to su polisemini,
oni uvek govore o neemu drugom tj. oni su preica do drugih slojeva, drutvenih
znaenja, oni govore o razliitim aspektima drutvene pripadnosti i kulturnim
afilijacijama ili kulturnim svojstvima osoba na koje ukazuju, predmeta na koje ukazuju,
osobina koje referiraju, i ostalih drugih svojstava drutva...
Akratko, u semiolokom pristupu materijalne kulture, elementi materijalne kulture
su oznaavaju!i objekti, kroz koje se komuniciraju informacije'znaenja drugima, a to se
ostvaruje kroz radI drutva i kulture % kroz prakse oznaavanja.
K&t&ra kao kom&"ika%ija
Ono to je veoma bitno kada se govori o semiolokom pristupu, ili o semiologiji
ili, kada se govori o materijalnoj kulturi kao o analognom jeziku, ili kada govorimo o
materijalnoj kulturi kao o sistemu oznaavaju!ih objekata , onda kaemo da ta ideja ili
uopte smatranje culture kao komunikacije, u sebi predpostavlja vrlo jasan stav, vrlo
jasnu ideju o tome da su znaenja arbitrarna ;proizvoljno< 5 predmeti, osobe, dogadjaji,
stvari nema znaenje samo po sebi. 7e postoje sutinska znaenja, znaenja se
proizvode , a proizvodnja znaenja je posao culture. Otuda razliite stvari, razliito znae
u razliitim kontePtima. 7a tu ideju se osnauje i ideja kulturnog relativizma.
Qitanje predmeta kao znakova % A strukturalizmu i u semiologiji osnovna ideja
koja stoji u osnovi svega jeste ideja da kultura komunicira, da se unutar takvog shvatanja
predmeti i stvari tretiraju kao znakovi. $hvatanje kulture kao komunikacije je postalo
+.
jedno od kolokvijalnog razumevanja pojma kulture. Flementi materijalne kulture slue
kao neka vsta znakova za komuniciranje informacija.
Teorijski i pragmatini izazovi ;povrnost, stereotipiziranje, vrednovanje na prvi
pogled< 5 slabosti definisanja predmeta kao komunikatora. Deoma esto nesporazumi
dolaze iz jednog uobiajenog naina na koji smo mi navikli da itamo poruke ili nekog
meanstream znaenja koja su vezana za nain na koji odredjeni predmeti su znaenjski
kodirani i onoga to osobe koje se slue tim znakovima ele o sebi da kau. Qesto naa
razumevanja znaenja pri komunikaciji nije savrena i potpuna.
7e postoji jedinstveno, ispravno ili nepromenljivo znaenje objekata 5
konstatacija koja govori o vanosti kulturnog konteksta unutar koga se oblikuju razliita
mogu!a znaenja objekata, ponaanja...
Ga sva nerazumevanja u komunikaciji vano je reci jo i to da za potpunija
znaenja treba imati u vidu nameravana znaenja koja odredjuju korisnici. ;ne samo
primenjivati ta tumaenja ponaanja koji bi bio poglad nas kao objektivnih analitiara
koji znamo ta neke stvari znae, koji znamo konvencionalna znaenja ....Avek je vano
do!i do informacije o tome kako sami oni koji koriste odredjene odredjene predmete,
njihove materijalne kvalitete koja oni znaenja tome pridaju...(osedovati dovoljno
kulturnog znanja i vetine za interpretaciju i poznavati specifian i socio%kulturni
kontekst i njegova pravila klasifikacij< 1azliiti kulturni konteks 5 veze imedju
oznaenog i oznaavaju!eg mogu biti razliite...
Ga dobru semioloku analizu je neophodno poznavati logiku arbitrarnog povezivanja
oznaavaju!eg i oznaenog.
#rimer krst kao nakit
2ontekst u kome se pojavljeje ovaj predmetH...komercijalni, estetski, religijski...
1azliiti kulturni konteksti i razliito kulturno obradjena tela na kojima se ti krstovi
nalaze, gde moemo da vidimo, zbog susreta razliitih kulturnih konceptualizacija tela i
oblika drutvenosti i te naizgled identine forme, krst%hri!anski nakit, mi dobijamo
potpuno razliita znaenja jednog, u formalnom smislu, identinog artefakta.
K&t&ra kao jezik ) semioloko i strukturalistiko shvatanje kultureU
&nogi strukturalisti i semiolozi su kao svoj uzor uzimali =e $osirovo
razumevanje i teoriju jezika. Ono to je karakteristino za strukturalistiko shvatanje
kulture koja poiva na karakteristinom shvatanju jezika jeste da jezik predstavlja sistem
znakova koji se mora razumeti kao samostalna institucija.
=e $osirovo shvatanje jezika kao teorijski i metodoloki uzor 5 A teorijaskom
smislu jezik se kod njega i ostalih strukturalista shvata kao sihronijski sistem elemenata.
A metodolokom smislu nasledje strukturalne lingvistike sastoji se iz razumevanja da se
znaenja stvaraju iz odnosa medju elementima i kroz pravila kombinovanja. Averenja
kulturne relativnosti, nesutinskim znaenjima ....o tome da znaenja ne poivaju u
samim predmetima ve! da se znaenje dobija iz kombinovanja elemenata i odnosa u joji
stupaju razliiti znakovi.
TeorijaE jezik kao sinhronijski sistem elemenata
&etodE znaenja se stvaraju iz odnosa me#u elementima i kroz pravila
kombinovanja
=2istemska> os"ova jezika
+>
/ezik predstavlja sistem znakova, koji se mora razumeti kao samostalna
institucija, koji operie kroz pravila koja ure#uju njegove elemente % 2ao to se jezik u
strukturalnoj lingvistici shvata kao samostalna institucija tako se kultura u
strukturalistikom shvatanju shvata kao jedan sistem koji je nezavisan i koji ima svoja
unutranja pravila po kojima je uredjen i po kojima se stvaraju kulturne kategorije.
Odnosi izme#u elemenata nisu nasumini, ve! ure#eni i pravilni, i izraavaju
principe klasifikacije tog jezika ;drutva'kulture<.
De 2osir je & svom s.vata"j& jezika "a#ravio (ve os"ov"e (isti"k%ije 0
, '-angue( i 'parole( .treba da se naui kao tehnika klasi/ikacija i kao
tehniki termini0
,, 12znaavaju3e' i 1oznaeno'
, distinkcija
'LANGUE(
=Jezik>% prevod, tako shva!en jezik se odnosi na.....
...sistem #ravia koji o(reB&je veze izmeB& eeme"ata i "a'i"e &#otre/e. Tako
shva!eni jezik je jedan apstraktan sistem. K kada se bavimo tako shva!enim jezikom, na
ovom nivou, mi se zapravo bavimo neim to bi u jeziku bila ....
....=Gramatika> i =si"taksa>! mi identifikujemo osnovna pravila, ijom se
upotrebom generiu reenice, stvaraju rei, zapravo generiu reenice i kulturno prikladni
iskaz. 6avimo se gramatikom i sintaksom i traimo ono to je nevidljiva, ali dubinaska
logika funkcionisanja jednog sistema.
=D&/i"ska o$ika> % deca kada ue jezik, njih ne zanima dubinska logika. Ovaj
nivo gramatike i sintakse jeste neto ega mi nismo svesni pri svakodnevnoj upotrebi
jezika, ali kada nas kao istraivae zanima ta rukovodi naim iskazima, kako da
sastavimo pravilnu reenicu, kako glasi red rei u pravilnoj reenici u srpskom,
engleskom...tada mi poinjemo da se bavimo tim nevidljivim sistemom pravila koji
zapravo uredjuju onaj svakodnevni na neosve!eni deo.
'PAROLE() drugi nivo prouavanja jezika
=Govor>! prevod, praktina upotreba jezika kroz razliite govorne inove...
Prakti'"e reaiza%ije #ravia kroz razi'ite $ovor"e 'i"ove. 6ez udubljivanja u
to koja pravila, koje i kakve dubinske strukture reguliu nastajanje tih reenica. Ganima
nas fenomenoloki nivo, na koji nain mi praktino realizujemo ta pravila kroz razliite
govorne inoveH 2ako se upotreba tih jezikih pravila razlikuje od prilike do prilikeH
2ako se ona razlikuje u odredjenim vrmenskim periodimaH 2ako se razlikuje kod
pripadnika razliitih drutvenih grupa ;generacijskih, profesionalnih...<H 2ako
upotrebaljavamo ta ista pravila da bismo stvorili neto to je formalni jezik, jezik kojim
se sluimo u profesionalnom ambijentu ili u formalnim prlikamaH K, kako ta ista pravila
koristimo da bismo proizveli neto to je neformalni jezik ili argonH $vi razliiti anrovi
zapravo nastaju kombinacijom jednog manjeg broja osnovnih pravila koji ine tu jeziku
strukturu. (rouavanjem govora, u kulturnom smislu, bi bilo analogno sociolingvistikim
prouavanjima.
?,
2o%ioi"$vistika 5 $ociolingvisti prouavaju upotrebu razliitih govora u
razliitim drutvenim situacijama, tako i &" prouavaju!i predmete materijalne kulture
prouavamo na koji nain se koriste elementi materijlne kulture da bi se u razliitim
situacijama prenele razliite poruke . Amesto zainteresovanosti za dubinsku logiku, ovde
imamo zainteresovanost za...
...=Povri"ske ma"i-esta%ije> % ono to je vidljivo.
Z"akovi i #roizvo("ja razike
/ezik je inventar razlikovanja koji stvara znakove i pravila njihovog
kombinovanjaI ;=e $osir<
=e $osira zanima kapacitet znakova, da u me#usobnim odnosima, proizvode
razliita znaenja
Osnovno svojstvo znakova je da proizvode znaenje iz suprotstavljenosti u
odnosu na druge znakove tj. da je medjusobni odnos razliitih znakova jeste proctor u
kome se proizvode znaenja.
Rea%io"e razike
Omogu!avaju da se znaenje jednog znaka'objekta stvara u odnosu razlikovanja
ili opozicije u odnosu na druge znakove'objekteE pas%maka, toplo%hladno, crveno%
zeleno, crno%belo, gore%dole...< i njihovo povezivanje sa razliitim domenima ;doma!e%
javno, sveano%svakodnevno, posao%dokolica...< 5 Odnos analitikih dihotomija je vaan
u strukturalizmu 5 "z jasno suprotstavljenih parova objekata se stvara znaenje.
?
Ono to
je vano za semiologiju jeste da se taj sistem razlikovanja povezuje sa razliitim
domenima, razliitim drutvenim prostorima ili razliitim znaenjima.
O("osi &"&tar z"aka ? #ojmove <oz"a'&j&Ae= i <oz"a'e"o= D8 28 koristi (a /i
&kazao "a o("ose &"&tar z"aka8 Koji je to me.a"izam koji se (eava &"&tar z"aka
(a /i o" #re"eo z"a'e"je, (a /i z"ak #ostao "osia% z"a'e"ja?
(otrebno je da se na odgovaraju!i nain poveu dva njegova bitna aspekta, a to su
plan oznauju!eg i plan oznaenog.
,, "e Sosirova distinkcija
=OZNA:UJUKE> 5 plan oznauju!eg odnosi se na ...
...fiziki otisakI, dostupan ulima, kroz sliku'zvuk'grafiku..ili samu materijalnost
predmeta.
(lan prenoenja informacije [\ plan oznaavaju!eg 5 tu se angauju materijalni
aspekti predmeta kojima se prenose neke informacije o predmetu.
=OZNA:ENO> 5 plan oznaenog se odnosi na ideju ili....
...pojam, koncept koji se prikazuje kroz sliku'zvuk'grafiku 5 onoga to se
predstavlja
(lan onoga na ta se upu!uje [\ plan oznaenog
Krbitrarnost znakovaE veza izme#u oznaavaju!eg i oznaenog je proizvod kulturne
konvencije.
!
"inarne opozicije# tipino za $trosa, %Nema engleske kuhinje bez &rancuske kuhinje'(
?3
Pre(metiGz"akovi i sim/oi'ki #ore(ak
(redmeti imaju simboliki potencijal, poto imaju utvr#eno mesto u kulturi %
...being in their place is Yhat makes them sacred, for if theS are taken out of their place,
even in thought, the entire order of the universe Yould be destroSed. $acred objects
therefore contribute to the maintenance of order in the universe bS occupSing the place
allocated to themI ;@evi%$tros< 5 ilustruje sliku o redu, kategorijalnom redu, koji je
materijalizovan kroz predmete.
... =oprinosi redu u univerzumu time to preduzima ba ono mesto koje je
kultura njemu odredila.
K&t&ra kao jezik
"mplikacije shvatanja kulture kao jezikaE kultura komunicira, kulturni elementi su
glasoviI ;miteme, vesteme, gastroneme...<, pravila kombinovanja su gramatikaI i
sintaksaI kulture, a poznavanje kulture podrazumeva upoznavanje dubinskih pravila za
generisanje kulturno prikladnih iskazaI ;ponaanja< i kapacitet prenoenja znaenja
drugim ljudima i kroz vreme... 5 analogija izmedju kulture i jezika, da u jezikom,
komunikativnom shvatanju kulture elementi kulture funkcioniu kao glasovi 5 mitene %
gastroneme. ;kao najmanje jedinice koje su sposobne da prenesu i formiraju znaenje<
Kritike0
Bematinost i krutost analize ;pijanstvo od logikeI<
Ganemarivanje odnosa mo!i ;iz analize odsutna mogu!nost instrumentalizacije
mitova, i shvatanje drutva kao mesta borbe suprotstavljenih ideja i sistema znaenja<
$vo#enje elemenata kulture na znake u parajezikom sistemu* u izuavanju
materijalne kulture, dematerijalizacijaI materijalne kulture
Roa" 7art 5 filozof i semiolog
$ve ono to se zvanino i konvencionalno zamera strukturalizmu i semiologiji, a
to je da su neosetljivi na odsustvo mo!i, da su neosetljivi na konkretan ideoloki kontekst
unutar koga se odvija taj proces komunikacije, je u svojim radovima pokuao da
prevazidje 1olan 6art koji se bavio analizom reklama, kao naina predstavljanja
predmeta 5 u ovom sluaju predmeta masovne proizvodnje, potroakih predmeta. A
kontekstu ideoloke manipulacije kapitalistike ekonomije.
7a raskr!u izme#u &arksa i de $osira 5 sa jedne strane ga zanima na koji nain
se odvija taj proces drutvene komunikacije pomo!u znakova i pomo!u znaenja
reprezentacije predmeta, ali sa druge strane ceo taj proces reprezentacije smeta u jedan
vrlo definisan politiki, ekonomski i ideoloki kontekst drutvene manipulacije
privilegovane klase proizvodjaa nad irokom klasom potroaa, i onoh koji proizvode,
tj. obinih radnika.
Ganima ga semioloka analiza robe u savremenim drutvima 5 vrlo je kritian
prema onome to prepoznaje kao ideologiju karakteristinu za masovno potroaka
drutva i za tu logiku kapitalistike proizvodnje koja nastoji da kroz ceo taj sistem
reklame zamagli uslove proizvodnje i da potroaima kroz predmete koji su masovno
proizvedeni predstavi ponude boljeg ivota, sre!e, maldosti, zadovoljstva, razliitih
predstava boljeg ivota.
?+
On se bavio analizom medijskih tekstova, reklamnih slika i poruka, reklamiranih
predmeta 5 ti njegovi tekstovi su objavljivani kao novinski tekstovi, O08. :odine su
objedinjeni u knjizi koja se zove....
....&itologijeI ;3>08< i Kjfelova kula i druge mitologijeI ;3>8>< 5 gde se on
bavio analizom reklamno prezentovanja svakodnevnih predmeta i fenomena masovne
kulture. ;od plastinih igraaka do anakize sumo rvanja...<
A njegovoj analizi tih reklama i medijski posredovanih slika on izdavaja + nivoa
faze analize koja se sastoji dva koraka.
Nivoi semiooke a"aize
"enotativni nivo ;jeziki nivo poruke<E 7a tom nivou analize mi zahvaljuju!i
svom kulurnom znanju, identifikujemo osnovne znakove i njih povezujemo u
jednostavnu denotativnu poruku. 5 ono ta vidimo, na nivou ekspliitnih znanja...
4onotativni nivo ;mit<E 7a drugom nivou se deifruje ono to je mitologija, to je
ta mitoloka ;ideoloka< konotacija predstavljenog subjekta. =obro povezuje ovu
prethodno izradjenu, prethodno definisanu poruku sa drugim nizom oznaenih i sa
drugim kontekstima ;moda, kolonijalizam, zdravlje, presti, religija, odnosi me#u
polovima...< % koji su upisani u toj slici, ali nisu tu prisutni na prvi pogledL(otrebna
nam je jedna dublja analiza da bismo povezali ono to jena slici prikazano sa neim to je
implicitno, neto to nije neposredno vidljivo, ali to je preko suptilnih znakova ;boja,
nain prikazivanja, upotreba jezika, jezikih formulacija koje oko slikeL< nastaje
asocijativni niz na jedan mnogo implicitniji nivo i upu!ava na to da to povezujemo sa
mnogo irim sklopom, nego to je u prvoj fazi bio sluaj.
2ada kupujemo proizvod mi ne kupujemo samo proizvod i njegova praktina
svojstva ve! uz njega dobijamo celu ideologiju. ;sre!an i bolji ivot, doma!instva,
enskog identiteta, osobine koje se od ene u nekom doma!em kontekstu oekuju 5
briljivost, marljivost, posve!enst...< A paketu dobijamo uz proizvod dobijamo
ogromnu lepezu znaenja kojom mitolozi, proizvodjai ele da nam tim proizvodom
zajedno plasirajuU 2upuju!i taj proizvod vi zapravo nepodstiete ' neostvarujete samo
materijalni nego i idejni obrt tj. kroz in potronje pravi se ekonomska transakcija i
transakcija drutvenokulturna, jer je re okruenju ne samo predmeta ve! i predstava koje
su uz taj predmet proizvoljne.

' 4ako misliti vie nego to se ka5e...6 (
=F7OTK4"/K 5 ono to vidimo kada pogledamo slikuE osoba crne boje koe
koja pozdravlja zastavu, vojnik.
2O7OTK4"/K 5 ono to se ne govori, ali na ta se asociraE francuski
imperijalizam i veliina... ;iri kontekst odnosa na koju upu!uje ova slika jeste odnos
Nrancuske i njenih kolonija, odnos imperijalne prolosti i aktuelne sadanjosti Nrancuske,
odnos u kome oni koji su pripadnici francuskih kolonija su danas lojalni gradjani
Nrancuske republike<
7a svakoj vizuelnoj predstavi mora se oti!i dalje od onoga to je neposredno
vidljivo ili dalje od onoga to je na prvi pogled jednostavno zakljueno da je na slici
predstavljeno, neproblematino predstavljeno, oti!i to dalje mogu!e da bi se utvrdili svi
ti nivoi, mogu!i horizonti znaenja onoga to nije na prvi pogled vidljivo i predstavljeno,
??
a to je sadrano u nainu predstavljanja i izboru predmeta koji se predstavljaju ili pak
njihovih svojstava i znaenja koja se u kulturi i istorijski vezuju za odredjene predstave.
=Z"akovi voe (r&tvo>! zato to z"a'e"ja (o/ijaj& samo iz ko"takta i o("osa sa
(r&$im z"akovima0 ti#ovi veza meB& z"akovima 7 karakteristino za strukturalizam i
semiologiju
$intagmatske ;metonimijske< vezeE Deze koje poivaju na prepoznavanju
kontigviteta ili slinosti, po principu deo stoji umesto celineI tj. da su deo sistema i u
medjusobnoj bliskosti. ;Qarli Qaplin 5 tap i cilindar koji kada se izdvoje iz celine po
principu svoje vrste povezanosti i asocijativnosti sa tom celinom slue kao metonimijski
znaci, neto to je nakada bila celina ili neto to je celina ali nije predstavljeno kao
celina.<
$istemske ;metaforike< vezeE (repoznavanje elemenata prema strukturalnoj
slinosti, preko kojih se izraavaju znaenjske i drutvene razlike. ;stolica 5 presto,
L..oglavlje za glavu koje znai razliite porukeL.metaforika veza L predmeti koji
imaju istu funkciju ali se njihova formalna razliitost nosi sa sobom razliite drutvene i
znaenjske implikacije<.
(opularan primer na kome 1olan 6art analizira reklameL..#anzani reklama

;aC"ost 7artove ko"%e#%ije 5 za razliku od ovih klasinih semiolokih objanjenja
on stavlja naglasak na ....
...."deoloke funkcije znakova 5 pokazuje kako se kombinacijom razliitih
znakova prenose poruke koje imaju za cilj da, na neki nain, zabaure odnose
neravnopravnosti, nejednake odnose mo!i koji stoje u osnovi proizvoda, u osnovi sitema
proizvodnje koji proizvodi predmete koji se reklamiraju.
....Teorijsko oboga!ivanjeE kombinacija semiologije i kritike teorije 5 svest o
drutvenim odnosima koji stoje u osnovi proizvodnji predmeta koji se reklamno
prikazuju. (rouava se komunikacija, kontekst te komunikacije i svrha te komunikacije.
;2o alje komeH 2akvi se odnosi u drutvu formiraju kori!enjem ovakvih reklamnih
proizvodaH<
....@egitimisanje prouavanja popularne kulture 5 usmeravanje novca na predmete
svakodnevne upotrebe i na objekte masovne potronje 6art je doprineo legitimisanju
prouavanja popularne kulture i to je razlog to je ostao jedan od autora kojeg su u
velikoj meri crpila anglosaPsonska prouavanja popularne kulure, koja su svoj procvat
doivela od -,tih do .,%>,tih godina.
....7aini itanja mitologija, da li je mitolog privilegovani itaH % A okviru
naknadnih itanja i primene 6arta je dovedeno upitanje jedno njegovo uverenje . On je
bio poprilino nekritian kada je se dovodi u pitanje objektivnost istraivaa tj. taj
privilegovana pozicija koju on kao ita tih mitologija ima. On je smatrao da jedino
istraiva, naunik tj. da jedino mitolog ima tu mo! i ima tu kritiku svest da moe da
shvati i prirodne naine mistifikacije i verovao je da su potroai tj. konzumenti u
najve!oj mogu!oj meri zavedeni. &itologije radeU " zaista stvaraju pasivne i nekritiki
raspoloene i potroae neopremljene kritikim aparatom, to su analize u okviru
?9
kulturnih studija opovrgle i pokazale da daleko od toga da potroai nisu prodirali u te
mehanizme potroakih drutava i reklamnih industrijaU
Knaliza medija. 1anije se smatralo da gledaoci pasvino primaju medijske sadraje
i da potpuno nekritino primaju ba onu poruku koju su kreatori hteli da im plasiraju, dok
nisu poele sistematski da budu radjene tzv. analize publike kojima se pokazalo da daleko
od toga da postoji jedna tako jaka saglasnost izmedju onoga to bi kreatori poruke eleli
da porue i onoga to primaoci zapravo primaju. Gatim je uved pojam ativne publike,
zatim aktivnih potroaa 5 ljudi koji upotrrebljavaju predmete i oznaavaju ih na naine
koji od velike mere odudaraju od onoga to su sami proizvodjai time eleli da urade,
kau... Bto dovodi do novog ekonomskog ciklusa u kome se ekonomija rekonstruisala
tako da razliita itanja, razliite mogu!nosti upotrebe i razliita znaenja koja se pridaju
predmetima koji se prave su ponovo ukljueni u svoju proizvodnju i da se prolagodi i da
razliita itanja maenstream%izuje kroz cementiranja odnosa koji je 6art digao.
'4ulturna bioga/ija( i 'drutveni 5ivot ( stvari
7social li/e o/ things 899.

.,tih godina na polju materijalne culture tanije od druge polovine .,tih godina je
period kada se uspostavljaju multifunkcionalna i definiu nova istraivanja materijalne
culture. K nova sitraivanja materijalne culture na vie nivoa odlikuje prevazilaenje
razliitih analitikih dihotomija . 4entralna analitika dihotomija koja se u novim
studijama materijalne culture prevazilazi je dihotomija izmedju predmeta i stvari.
&aterijalna kultura je process istraivanja uzajamnog konstituisanja ljudi i stvari. 7ema
vie razlike ni u postuliranju jednog od ta dva sveta, ve! se definie process u kome stvari
i svet ljudi interreaguju i uzajamno se definiu, konstituiu, preformuliu, preoblikujuL
A takav jedan ambijent u kome se dovodi u pitanje i preformulie odnos izmedju
ljudi i stvari je doprineo ovaj zbornik $ocial life of thingsI. 7jega je uredio jedan
poznati autor Krdun Kpaduraj 5 Kmerikanac indijskog porekla koji se kolovao u
Kmerici, veoma dobro socializovan u amerikom drutvu , sa veoma razvijenim
senzibilitetom je za specifine probleme koje ima tre!i svet ili onaj svet koji nije
podlean istorijski modernizaciji ; radjanje istorijski shva!ene modernosti <, i naravno za
zemlju iz koje on dolazi. Ovaj zbornik je u celosti posve!en istraivanju razliitih oblika
kretanja, razmene u razliitim istorijskim periodima i na razliitim kulturnim i
geografskim prostorima. Gbornik je nastao kao rezlutat saradnje istoriara i antropologa "
zato kontekst njihove medjusobne saradnje je veoma vaan za sve priloge koji su nastali
u tom zborniku, pa za ovaj 2opitofov rad. Gahvaljuju!i zanimanju istoriara za pojavu
dueg trajanja " fenomena vremenske dimenzije. A mnogim radovima se moe zate!i
promiljanje veze koja postoji izmedju vremenskog protoka, istorijske situacije,
istorijskih promena, funkcija i znaenja predmeta. ; kada imate svesnost o tome da
?0
predmeti mogu imati svojstvo da traju mnogo due nego ljudi koji su ih proizveli i
koristili, tj. da predmeti nadivljavaju ljude, onda vi otvarate svoju perspektivu za
drugaije razumevanje predmeta i za mogu!a znaenja predmeta, odnosno predmeti se ne
veziju samo za one koji su ih napravili i koristili u jednom odredjenom trenutku nego taj
predmet moe da ivi veoma dugo<
(ostavlja se pitanje ta se sa tim predmetom deava u tom mogu!em veoma dugom
periodu njegovog trajanja H 2o ga koristiH "ste grupe ili druge grupe ljudiH =a li on za sve
te grupe ljudi koji ga koriste, u datom periodu, ima identino znaenje ili neH Bta se
deava kada se drutveni konekst bitno promeni H =a li tada predmeti menjaju svoju
funkciju i svoja znaenja H ....postavljaju se pitanja o samoj sutini predmeta...u smislu
vrste, kategorije...=a li postoji neko sutinsko znaenje predmetaH ...ili sutinska priroda
predmetaH ... ili je, kada razmiljamo o duim vremenskim okvirima, razmiljamo o tome
da su znaenja promenljiva, da su funkcije promenljive i da je sama definicija predmeta,
kategorijalnost predmeta promenljiva. (osmatranje predmeta u irem
vremenskom okivru je dolo pod uticajem istoriara. " kao proizvod jednog takvog
razmiljanja o predmetima je concept biografije stvariI.
Novi ko"%e#ti & iz&'ava"j& MK
%"deja da objekti imaju socijalni ivotI ;Krdun Kpaduraj< i biografijeI ;"gor
2opitof<
%Nleksibilna i fluidna znaenja objekata u savremenim drutvima
%Trajnost predmeta, promenljivi konteksti upotrebe, promenljiva znaenja ]
predmeti;stvari< imaju karijere, svoj drutveni ivot
I$or Ko#ito-
=ve ideje koje se pojavljuju u ovom 2opitofovom tekstu koji se bavi tim
promenljivim znaenjima predmeta u kontekstu njihove proizvodnje, distribucije i
sukcesivnih viestrukih upotreba. K to je ideja da predmeti imaju ivot i ideja dapredmeti
imaju biografiju . ; koristi se sintagmom % socijalni ivot i kulturna biografija<
%=ovodi u pitanje tradicionalnu dihotomiju ljudiEpredmeti u zapadnoj misli, u
kontekstu trine ekonomije sa druge strane
%(redmeti ] masovno proizvedeni, namenjeni razmeni, bezlini % svet stvari je svet
bezlinih sitnica koje su, pogotovo predmeti masovne proizvodnje, kao svet uniformnih
predmeta koji nemaju neki svoj poseban identitet, malo njih je dragoceno, i za razliku od
osoba koje su skup crtaI koje nisu na prodaju ili nisu razmenjive, stvari te masovno
proizvedene robe se smatraju elementarno razmenjivim predmetima. ;konvencionalna
shvatanja osobenosti predmeta<
%@judi ], tabu na razmenjivost, posebnost % concept osobe, linosti, podrazumeva
neku vrstu nedeljivosti, posebnosti, dragocensti i neega to je nepodlono
komercijalizaciji; konvencionalna shvatanja osobenosti ljudi < Lljudi imaju svoju
ivotnu biografijuL
?-
%2opitofE predmeti mogu biti individualizovani, a ljudi ;njihovi delovi, svojstva,
kapaciteti< % 2roz concept kulturne biografije stvari "gor ovakvu podvojenost,
dihotomizaciju, dovodi u pitanje.
A"tro#ookoGk&t&r"oGz"a'e"jsko viBe"je ro/e
(redmeti ;ak ni u savremenim drutvima< nisu esencijalno izjednaivi sa robom % A
savremenom drutu i predmeti mogu da imaju taj status dragocenih, razmenjivih,
posebnih i takodje mogu da imaju svoju ivotnu priu, biografiju, a sa druge strane u
savremenim drutvima, ljudi takodje mogu da budu uniformisani i takodje mogu da budu
podvrgnuti reimu trine razmene. ; ljudi kao robni predmeti 5 ropstvo, kao i modeli,
manekenke, fudbaleri koji prodaju svoje attribute na neemu to je trite* komoditizacija
sopsteve intime u realitS shoY%ovima, mi vama novac%vi nama sebe* ne samo da osobe
mogu da budu komoditizovane ve! aspeki osoba, delovi iskustva osoba, delovi tela osoba
itdL < A sloenim drutvima postoje razliita pravila kojima se nastoji da ta
komoditizacija osobe ili delova osoba na neki nain ogranii, da se regulie. ; trgovina
organima% protivzakonita, jer organi kao i drugi delovi tela se zapravo doniraju i postoje
posebne institucije u kojima se ti delovi tela, za koje se smatra da je nehumano njima
trgovati, ali da je humano razmenjivati i distribuirati u jednom etikom inu
dobroinstva. 2roz regulisanje naina na koji se komoditizuju neki delovi ljudskog tela
ili neki organi se ustvari vri konstituisanje i reprodukcija sistem moralnih normi. @judi
mogu da imaju biografiju, ali " ljudi mogu da budu opredme!eniU 2ao to predmeti mogu
da budu humanizovani kroz posmatranje vrste veze sa ljudima i da oni mogu da imaju
bigrafije kao i ljudi, sa druge strane ljudi mogu da budu opredme!eni i pretvoreni u robu
u jednom reimu u kome se celi ljudi ili njihovi aspekti, postaju predmeti trine
razmene.
(roizvodnja robe je i kulturni i kognitivni proces ;oznaavanja i klasifikacije kao
odre#ene vrste stvari< % To je jedna ideja, druga ideja koja se provali kroz ovaj tePt jeste
pitanje razmenjivosti predmeta. 7e posmatrase kao pitanje ima, nema, razmenjivo,
nerazmenjivo , nego kao pitanje stepena razmenjivosti. $matra se da drutvo u kome
postoji mehanizam ekonomije, trite, da je sve potencijalno razmenjivo, ili da nema ili
da je jako mali broj stvari koje su jednom zauvek, i pod svim okolnostima i u svim
sluajevima potpuno nerazmenjivi. "deja % svi predmeti potencijalno razmenjivi, ali od
drutvene regulacije, drutvenih pravila u odredjenom trenutku, i od promene drutvenih
pravila u irim vremenskim intervalima, zavisi da li !e i na koji nain, pod kojim
uslovima i koji predmeti biti razmenjivi i za ta. " suprotno, da li !e, pod kojim uslovima i
sa kakvim ciljem predmeti biti nezrazmenjivi. =a li !e biti definisani kao nerazmenjiviH
2od ideje o stepenu razmenjivosti predmeta, ono to je podvrgnuto, to je stavljeno pod
znak pitanja, nije podvrgnuto velikoj kritici.
2ada se razmilja o transakcijama, o ekonomskim transakcijama u tradicionalnim
drutvima, o njihovom kontaktu sa industrijskim drutvima, koje vrste katogorija
predmeta dolaze, ta se deava sa tim ekonomijama koje se transformiu...1azliite
kategorije predmeta tj. koje proistiu iz razliitih reima razmene su esencijalizovane u
vrstu predmeta, tako da su neki predmeti definisani kao dar , nije govor o reimu
darivanja nego ovo je dar, a predmet koji je proizveden u odredjenom reimu zapadne
industrijske proizvodnje po svojoj definiciji i po svojoj sutini je bio definisan kao roba 5
to su suprotstavljene kategorije predmeta upravo zato to u osnovi njihove proizvodje i
?8
distribucije stajale razliite ekonomske i socijalne odlike, sa akcentom na socijalne odlike
zato to su teorije darivanja u svojoj osnovi uvek imale vezu izmedju predmeta koji su
funkcionisali kao dar i njihove socijalne funkcije koje su imale odredjene zajednice. Te
funkcije su obino bile lingvistike, sluile da se uspostavi neka vrsta dinamike, ali nisu
uvek bile funkcionalistike u onom smislu a je uspostavljen neki ekvilibrijum tj. da je
postojao reciprocitet koji se tim razmenam uspostavljao.
"n ^ OutI 5 u razliitim fazamaI svoje biografije predmet moe naizmenino biti
roba i ne%roba ;ku!ni ljubimci, umetnika dela<. =rutvena logika ekonomije darivanja je
bila veoma vaan element objanjavanja tog reima darivanja i razmene, drugim reima,
darivanje i razmena i predmeti koji su uestvovali u darivanju i razmeni uvek su se
posmatrali kao kulturno konstitutivni kroz razmenu predmeta koji su bili oznaeni kao
=a stvarala se kulturaU 5 na taj nain se stvara.... $a druge strane, kroz prizmu
modernizacije tradicionalnih drutava, robni predmeti su povezivani sa disfunkcijom
onog to je vidjeno kao tehnika kultura. Oni su uvek dolazili u zajednicu spolja, dok su
predmeti koji su bili izradjivani u okviru same zajednice i koji su bili u reimu darivanja i
razmene, ovo su bili industrijski izradjivani predmeti u stranoj zajednici koji su se ve!
razmenjivali na neemu to je podrazumevalo kalkulaciju%interes. 5 to je bila neka logika
koja je bila suprotno onome to je pripisivano ekonomska logika ili logika transakcija
uopte u tradicionalnim zajednicama. Ova dva reima cirkulacije dobara, razmena
darivanja i robno%novana razmena koja je kao svoj osnovni element imala robu, oni su
posmatrani kao dva radikalno suprotstavljena naina cirkulacije dobara to u sutini jesu
bili. Kli ono, do ega je ovako dugotrajno posmatranje darova i robe kao odvojenih
kategorija dovelo jeste da se poelo razmiljati da postoje neke esencijalne karakteristike
predmeta koje njega predodredjuju da on bude predmet koji !e da funkcionie u okviru
darivanja i razmene, a da sa druge strane postoje neke esencijalne karakteristike predmeta
koje predmet jednom i zauvek definiu kao robu. $a ovim idejom o stepenima
razmenjivosti uopte u samoj definiciji tj. redefiniciji robe koja je data u ovom tePtu se te
esencijalne karakteristike potpuno pomeraju kao osnov za definisanje toga ta je roba , a
ta ne. $vaki predmet moe da postane roba, to ne zavisi od njega samog ve! od reima
razmene u koji je ukljuen. "sto tako, u toku trine razmene, kada se predmeti
razmenjuju za druge predmete ili za ekvivalent u novcu i kada imate taj neki komercijalni
princip ekonomske koristi koja dominira u transakciji, onda je to to se razmenjuje roba
zato to funkcionie u robnom reimu.
biografijeI predmet moe naizmenino biti roba i ne%roba ;ku!ni ljubimci,
umetnika dela< % 2ada taj isti predmet izvuete iz robnog reima, robnog kontePta, iz
robne faze u jednoj kulturnoj biografiji, onda on prestaje da bude roba i postaje druga
vrsta predmeta. "ako je predmet industrijski izradjen i roba je po samoj svojoj prirodi,
odnosi koji su u njega ugradjeni su odnosi eksploatacije, kao roba po definiciji ne moe
nikada da doprinosi da bude kulturno konstitutivan tj. ne moe da proizvodi kulturu, nego
moe da doprinosi eroziji kulture u predmodernim drutvima, a u modernim drutvima
otudjenju, dezintegraciji onog to je shva!eno kao humani odnosi medju ljudima. 5 kroz
pitanje stepena razmenjivosti se pomera naglasak sa definisanje robe ; da li neto jeste
roba ili neH < na pitanje u kojim se situacijama, pod kojim okolnostima i sa kojom
svrhom predmet jeste roba ili nije roba.
?.
2oncepti komoditizacije i singularizacije % (rocesi kojima neto postaje ili prestaje da
bude roba su u ovom tePtu definisani kao procesi komoditizacije ; proces pretvaranja
predmeta u robne predmete, usled njegovog ulaska u sveru robne razmene, i tada on jeste
roba< . (redmet moe da postane roba u odredjenom trenutku svog drutvenog ivota,
kada izlazi na trite i kada na tom tritu razmenjen za drugi predmet ili za ekvivalentni
novac. 2ao to predmet moe da postane roba, tako, takodje, moe da prestane da bude
roba u odredjenim periodima svog drutvenog ivota i to se deava kroz procese
singularizacije. ; suprotan proces komoditizaciji, to je izvlaenje iz tritne situacije %
faza kada se ostvaruje najve!a veza izmedju onih koji taj predmet poseduju i samog
predmeta. (oseduje dodatni kulturni proces povezivanje pojedinca sa predmetom i
gradjenje identiteta pojedinca ili grupe sa predmetima koji su izezeti iz razmene.
7aje!e sakralni predmeti. < 7ijedan predmet koliko god visoko singularizovan bio ne
moe da se garantuje da se on u jednom trenutku ne!e desakralizovati tj.
desingularizovati. Qak iako ne bude puten na trite tj. mogu se regulisati npr. naini
njegovog razliitog kori!enja, njegova komercijalizacija, njegova delimina
komercijalizacija je naje!e sluaj. ; akropolj 5 spomenik koji ne moete da prodate, kao
i sa mnotvom drugih spomenika koji su od kljune vanosti za neke zajednice je slina
situacija, i danas se pregovara o modalitetima, nainima i stepenima njihove
komercijalizacije, to je samo delimino oblik njihove komoditizacije. Oni ne mogu biti
otudjeni tako to !e se prodati ali mogu da budu kori!eni kao delovi ljudskog tela tj.
delovi, neki njihovi aspekti mogu da budu kori!eni u trinim transakcijama ili kao izvor
za sticanje novca. Bto zapravo znai da oni nikada do kraja, bez obzira na taj singularni
karakter, nisu potpuno singularizovani nego je unutar njih pitanje delova kojima je
dozvoljeno da budu komoditizovani, ali do neke mere. 5 pregovori o tome u kojoj meri i
u kojim uslovima se ta istovremena singularizacija i komoditizacija deavaju. < "
singularizacija i komoditizacija su kulturni procesi u smislu da svako drutvo klasifikuje
predmete po stepenu razmenjivosti i odredjuje predmete koji su elementarno razmenjivi,
uobiajeno razmenjivi do onih koji nisu uopte razmenjivi.
A savremenim drutvima, kulturnu biografiju stvari ini sukcesija faza komoditizacije
" singularizacije. ; npr. neki trajni predmeti koji moraju da Das nadive, koji moraju da
promene taj svoj status ivota 5 primer E automobile 5 je masovno proizvedeno dobro,
roba, do koje ve!ina ljudi dolazi u nekom obliku trita ; pravo, salon automobila, pijaca
automobila, a moe se do!i preko malih oglasa koji predstavljaju jednu vrstu trita< i on
je, tada u toj ponudi i kada se zavri ta transakcija, roba 5 predmet koji je komoditizovan.
Onog trenutka kada on postane nae vlasnitvo i u nekom narednom periodu dok ga mi
ne iznesemo na trite je faza singularizacije u njegovoj biografiji. Tu sada poinje veza
izmedju novog vlasnika i automobila, kao i razne vrste identifikacija sa automobilom
koje poinju u prethodnoj fazi ; u smislu da se mi odluujemo i da nam je vana tana
vrsta automobila kojeg mi elimo, moda nije u pitanju marka ali tip jeste 5to su sve
stvari koje mi imamo kada dobavljamo, a u trenutku kada ga imamo onda se te neke nae
predstave i zamisli u vezi sa sopstvenim identitetom, dalje nastavljaju i razvijaju kroz
odnos koji uspostavljate sa svojim automobilom. < A izvesnom smislu je mogu!e da ista
vrsta predmeta, u nekim delovima i za razliite svoje vlasnike, ali je takodje mogu!e da je
to jo izvesnije i da !e razliite svoje vlesnike, u zavisnosti od njihovog uzrasta,
bigrafskog statusa, profesije, klase, njihovog pola, rodnih uloga, da !e on z ate svoje
razliite vlasnike imati sasvim razliita znaenja 5 to povezuje te trine aspekte tj.
?>
singularizaciju i komoditizaciju sa kulturnom biografijom stvari tj. sa razliitim
znaenjima koje predmet tokom tih sukcesivnih faza svog ivota moe da ima.
Dremenom dobijaju i na vrednosti i na ceni. 5 automobil koji traje dovoljno dugo da
predje kategoriju oldtimer%a, menja i svoju vrednost menja i svoju cenuU 7pr. bi!e mnogo
skuplji nego to bi bio dok je bio novL. (romena vrednosti i promena kategorija
predmeta i to se odraava na cenu.
Gr&#"a i i"(ivi(&a"a z"a'e"ja
$loena znaenja i interpretacije predmeta'stvari od strane pojedinaca, manjih grupa
specifinog ukusa ;avangardni, kontrakulturni, pop, klasini, alternativni...< i brojnijih
drutvenih grupa ;dobna, klasna, profesionalna...<
2riterijumi i principi razvrstavanja predmeta u sloenim, savremenim drutvima su
difuzni i raznovrsni
Ko#ito-
... javna kultura i ovde kao i u jednostavnim drutvima nudi principe klasifikovanja.
Kli ovi kriterijumi moraju neprestano da se nadme!u sa klasifikacijama koje ine
pojedinci, male grupe i mree, iji lanovi pripadaju i jo irim mreama, koje se sve
zasnivaju na razliitim vrednostima. 7e samo da je svaka verzija sfere razmene
idiosinkratina i drugaija od ostalih, ve! se ona kontekstualno i biografski menja u
skladu sa perspektivama, afilijacijama i intersovanjima pojedinih osoba i njihove okoline.
1ezultat je debata koja se vodi ne samo unutar drutva, ve! unutar svake osobe
pojedinano.I
=K&t&r"a /io$ra-ija stvari>
1azliite mogu!nosti u istraivanju i predstavljanju biografija stvariE aktuelna
biografija pojedinanih stvari, tipian model biografije sainjen od vie individualnih
ivotnih priaI, idealna ;oekivana< biografija ili karijera nekog predmeta'stvari
"straivanje biografskih mogu!nostiI koje nudi odre#eno drutvo i konformiranje ili
odstupanje u odnosu na njih
$vaka studija bi obuhvatila tri mogu!e vrste biografije, tj. pozabavila bi se neim to
je prilikom proizvodnje definisano kao idealni ivot predmeta ; oekivani ivotni put <,
pa bi prela na neki srednji nivo line biografije ; ta se deava, ali na nivou drutvene
grupe koja to neko prvo prelamanje, tj. otstupanje ili prilagodjavanje neega to je
idealna biografija sa neim to je kori!enje predmeta u odredjeno definisanim
drutvenim okolnostima <, do neega to bi bilo potpuno posebna putanja jednog
predmeta tog tipa u jo jasnije i posebnije definisanim ivotnim uslovima jedne porodice,
jer postoje razliita iskustva i razliite biografske mogu!nosti tj. od neega to je idealni
tip do neega to je konkretna realizacija predmeta u biografskom kontekstu jednog od
njegovih korisnika.
Mo$&Ai #rist&#i #isa"j& /io$ra-ija stvari
$vojstva ili aspekti predmeta stvari koji mogu postati okosnica biografijeIE
3. Dlasnitvo ;nasle#ivanje i socijalni odnosi<
+. Nunkcija
?. @ina i drutvena znaenja ;za iste ili razliite korisnike<
9,
9. "nterpersonalni i me#ugeneracijski narativi
Mo$&A"ost razi'iti. /io$ra-ija
6iografije se mogu pisati iz razliitih uglovaE psiholoke, profesionalne,
ekonomske,politike, porodine...
(rimerE mogu!e biografije automobila % fizika biografija, tehnika biografija,
ekonomska biografija, drutvena biografija ;proizvodnja'distribucija'potronja<
2ulturna biografija ;kulturne predstave i prakse povezane sa automobilom< 5 aspekt
svih drugih biografija
2ao i biografija ljudi, biografija predmeta moe biti pisana iz vie uglova. $vaki
predmet, kao i ljudi, moe da ima vie razliitih biografija. Ona moe da bude tehnika
biografija, socijalna biografija predmeta ; obrazac nasledjivanja 5 istorija porodice,
porodinih odnosa kroz pra!enje dugog ivota predmeta <, emotivna biografija ; lini
odnos vlasnika i korisnika jednog istog predemeta i predmeta<, politika biografija
; pra!enje politike konstelacije mo!i koji su povezani u nekim mikro zajednicama 5
porodica, nacionalna zajednica <Lpored razliitih akpekata biografije mogu da postoje i
razliite vrste biografija. ; npr. mi moemo da piemo vrlo konkrenu realnu biografiju
jednog predmeta, da otpratimo njegov put koji !e istorijski izvori i razliite druge vrste
kazivanja objasniti i da se usesredimo na to ta se zaista desilo sa nekim predmetom.
&oemo da piemo tipinu biografiju premeta. ; mogla bi da se pie kao neka vrsta
sintetike biografije na osnovu vie pojedinanih sluajeva, kao < npr. izvri se analiza
jednog automobila koji je koristila srednja klasa stanovnitva, istrauje se u deset
porodica i na osnovu dobijenih podataka, tj. linih biografija, se gradi jedna tipina
biografija automobila jedne prosene porodice u tom i tom gradu u tom i tom periodu.
"dealna biografija tj. imaginirana karijera, idealni izgled koji je zapravo zamisao
proizvodjaa tog predmeta.
U"akrs"o!k&t&r"e /io$ra-ije #re(meta
Dano pitanje prilikom prijema stranih'novih roba, dobara, ideja, obrazaca je na koji
nain se oni uklapaju u novi kontekst i kako dobijaju nove naine upotrebe i znaenja
(redmeti ulaze u i mobiliu vrlo raznovrsne socijalne veze, odnose i mree, kao i
kulturne predstave i prakse
(rimerE "talijanski skuter ;Tebdid<
2oliko god delovalo zdravorazumski i mogu!no da se predmeti mogu prouavati na
ovakav nain, u to vreme kada je izneto kao ideja je bilo neto to je predstavljalo veliki
pomak zato to su predmeti stavljeni ili im je data mogu!nost da se oni posmatraju ne
samo u jednom irem kontekstu njegove di stribucije i proizvodnje nego je jo otvorena i
ta vremenska dimenzija tako da je dotadanja usesredjivanja na tu sihronijsku dimenziju
analizu ; bezvremenost < koja je karakterisala i kulturna i strukturalizam su sa ovakvim
jednim pristupom znatno proirene ; vremensko proiravanje i ono to !e kasnije da se
razvije kroz razne kole ili razne pristupe u okviru postmodernistike antropologije je ta
vrsta veza izmedju ljudi i predmeta i taj identitetski znaaj predmeta, pa i robno
proizvedenih predmeta.
!anet Hoskins ) Biogra/ski predmeti
93
;kako predmeti priaju prie o ljudskom ivotu<
...&i pokuavamo da kroz istraivanje njegove duge upotrebe i razliitih odnosa koje
on moe da ima, tokom svog dugog trajanja, sa razliitim pojedincima ili grupama
krisnika, da konstituiemo neto to zovemo kulturna biogra/ija tog predmeta. 4entralni
predmet naeg interesovanja jeste kretanje tog predmeta u prostoru ili vremenu i razliiti
oblici interakcija u koje on stupa sa pojedincima ili razliitim grupama ljudi u jednom
duem vremenskom intervalu.Gnai, predmeti su ti koji imaju biografiju, sugerie "gor
2opitov i jedna njemu bliska grupa autora, me#u kojima smo najvie isticali K.
Kpadurajia. Ovde naizgled imamo slinu stvar, znai imamo koncept biografije i imamo
predmet, medjutim oni su ovde povezani na jedan drugaiji nain i koncept biografskih
predmeta je mnogo tenje povezan za veze koje se stvaraju izmedju predmeta i njihovih
korisnika. 2ada se radi o konceptu biografskih predmeta tu nije re samo o linoj vezi
koja se uspostavlja izmedju osobe i redmeta nego i o tome da predmeti slue kao sredstvo
naracije sopstva. A koncepciji biografskih predmeta se tu sad povezuju biografski pristup
narativnost ili naracija sebe i uloga predmeta u tom procesu.
Osnovu za nau priu o konceptima biografskih predmeta ini knjiga antropolokinje
=enet Toskins koja se zove *+io(rafski objekti, sa podnaslovom kako predmeti
priaju prie o ljudskom ivotu.
=enet Toskins magistrirala je i doktorirala na Tarvardu, svoja prva istraivanja u
sklopu doktorske disertacije izvodi na &alajskom arhipelagu, a od +,,?. godine se bavi
prouavanjem "ndokine. (rouava neke savremene procese, uspostavljanje i gradnju
nacionalnog identiteta @aosa, Dijetnama i 2ambode.
7ajvanija istraivanja vrila je na ostrvu $umba, pleme 2odi ;malajski arhipelag<.
Tamo je otila da bi se bavila istraivnjima naina na koji ljudi kroz pripovedanje svog
ivota ustvari konstituiu line identitete, a ne samo da daju informacije. 2ako se kroz
priu o sebi ustvari konstituie ono to mi zovemo /K. Tamo je na poetku istraivanja
naila na nepremostivi problem kada je pokuala da sprovede istraivanja sa takvom
pretpostavkom. "spostavilo se da suprotno amerikoj tradiciji, performativnost sopstva
kroz priu ;stvaranju i prerdstavljanju sebe kroz govor o sebi<, u tom delu planete koji je
ona istraivala, ne postoji kulturno definisan nain na koji oni priaju o sebi kao kod ljudi
na zapadu. 7ala se u situaciji da je celo njeno istraivanje dovedeno u pitanje, do
trenutka kada je uoila da se u njihovoj kulturi o sebi pria kroz predmete koje koriste.
Taj proces dolaska do biografije ljudi kroz biografiju predmeta koje oni najvie koriste
ona je nazvala biogra/ijama u senci. Ona je dolazila do biografija ljudi, ali ne analizom
toga kako ljudi priaju o sebi, nego analizom onoga to su o sebi rekli zapravo priaju!i o
predmetima Sa koje smatraju da su im najblii. Ona je tako#e uoila da se istorija
predmeta ne moe odvojiti od ivotne istorije osobe, da su kompleksno isprepletani ali to
nije sluaj sa svim predmetima, ve! samo kod onih predmeta koje su ljudi vezali za svoju
biografiju, sto se posebno odnosi na kucne predmete.To su predmeti koji slue kao
sredstvo kroz koje !e drugima ispriati ono to o sebi ele da kau i ne samo lino o sebi
ve! i onekim drutvenim kategorijama u koje sebe smetaju ;npr poglavica koji pria o
bubnju koji svojom bukom pokazuje njegovu mo!<. 2ategorija biolokog predmeta je
vrlo subjektivna i ne odredjuju je istraivai,ve! pripadnici tog drutva. (redmet je
9+
potpora, simbolicko pripovedacko sredstvo za otkrivanje sopstva. 7jena metodologija je
vezana za individue, za ivotne prie nekoliko individua koje ine njenu monografiju. $vi
ti predmeti su karakteristini za njihovu zajednicu i mogli bismo ih nazvati
tradicionalnim predmetima jer su oni deo tradicionalnog inventara ove zajednice.
6iografski predmeti su negde na putu izmedju dara i robe, i njihova karakteristika
jeste da su u njih u velikoj meri investirane line karakteristike vlasnika. (racenjem
predmeta dobila licnije opise zivota vlasnika, intimnije, introspektivnije.
Neki o( #rimera a&to/io$ra-sko$ koriAe"ja #re(meta ko( Ko(ija0
3. =evojka nije pricala o ceznji i razocarenju, ali je bila fascinirana pricom o
magicnom vretenu koje je letelo kroz vazduh kako bi ulovilo voljenog* tek
kasnije, kad je izgubila nadu svom izgubljenom ljubavniku poslala je poruku
tajnim darom predmeta
+. 1ada je identifikovao svoju nasledjenu spiritualnu moc sa zmijom
naslikanom na odori koju je odabrao da mu bude pogrebno odelo* on je umesto
autobiografije ispricao neocekivani susret pretka sa zmijom i odecu koju je dobio
na dar i koju je interpretirao kao osnovu svoje moci da vlada
?. (ripoveda i pesnik je svoj ,,dar reiI primio u 6etelovoj vre!i, koju je nosio
svuda sa sobom, kada je umro njegove zene su obelodanile basne o domacim
zivotinjama u kojima su vidno kritikovale musku dominaciju
9. &lada ena i predstava zelene boce
2oncept biografskih predmeta se vezuje za =enet Toskins, me#utim taj koncept nije
ona smislila, ona ga je samo tako upotrebila i laborirala i smestila ga u jedan
antropoloki, teorijski kontekst u kome se razmatraju razlike izmedju dara i robe, cene,
predmeta....
6iografski predmeti pokakuzu kako granice izmedju osoba i predmeta mogu biti
zamagljene, a takodje i kako bezivotni predmeti mogu imati karakteristike osoba.
;eze #re(meta i oso/a
%Ftnografija ,,usmerena na pojedincaI koristi objekte kao metafore
%(rie izgra#ene oko predmeta predstavljaju oblik refleksije pojedinevog smisla
shvatanja sopstvenog ivota
%2odi nemaju potrebu za prianjem sopstvenog ivota, ali su sjajni pripovedai kada
treba da priaju o stvarima koje poseduju
%/anet Toskins pokuava da dokae da sumbanski naratori koriste predmete
autobiografski, kao osnovu prie o njima samima, kao sredstvo da definiu svoj lini i
seksualni identitet.
9?
Kutorka koncepta biografski predmet jeste ;ioet More", sociolokinja koja je -,%ih
prvi put upotrebila ovaj termin da bi napravila razliku izme#u neega to je zvala
protokolarni predmet i biografski predmet. To njeno rzlikovanje i terminologija deavali
su se u periodu velikih demonstracija u (arizu. $vi ti nemiri -,%ih godina imale su za cilj
propitivanje naela na kojima se odravalo drutvo i ekonomija. $astavni deo drutvene
pobune jeste bila i pobuna protiv neega to se smatralo proizvodom potroakog
drutva., neka vrsta konformizma, nedostatka originalnoti.... /edna od parola majskih
demonstracija u pariSu je bila i (1F=&FT" $K21"/TF $FU;ironicni komentar
potrosnje<
Ona je govore!i o tim robnim premetima osetila potrebu da me#u masovnim
premetima napravi neku vrstu razlike i tako ih podeli u dve gore pomenute kategorije
;protokolarni i biografski<.
2opitovE 6iografski predmeti su oni koji su singularizovani ;njihov identitet je
lokalizovan, partikularan<, dok su protokolarni predmeti koji su skloni komoditzovanju
;veliki robni potencijal, javna su roba<.
2od same Diolet &oren biografski predmeti su vezani za samog pojedinca ;veliki
stepen interakcije izme#u predmeta i osobe<. =ok sa druge strane kod protokolarnog
predmeta nedostaje taj nivo linih znaenja,oni imaju to neko identiko znaenje za sve
;generiko znaenje robnog predmeta<.
&oren je izdvojila i nekoliko kriterijuma po kojima se razlikuju biografski i
protokolarni predmeti.To su tri kriterijuma koje je ona izdvojila, odnos premaE
%vreme"&
!#rostor&
!#otroa'&
Protokoar"i #re(meti
%2ratkotrajni, zamenjivi, masovno proizvedeni ;robe<
%Biroko se prostiru zahvalju!i prisustvu na tritu
%7e%lini odnos sa potroaem, oni su javna roba i ne objasnjavaju identitet vlasnika
ili korisnika
7io$ra-ski #re(meti
%Traju, iveI zajedno sa osobama koje ih koriste, imaju socijalnuI i kulturnu
biografijuI ;svakodnevno iskustvo se pretvara u materijalnu stvar<
%@okalizovani su, znaenja crpe iz posebnog konteksta upotrebe
%"maju identitetsku vrednost za vlasnike i potroae
6iografski predmeti u kontekstu savremenog drutva
%@ini predmeti
%(orodini predmeti ;nasle#eni, dobavljeni tokom porodinog ivota, povezani sa
lanovima porodice<
%(redmeti 5 simboli pripadanja ;profesiji, klasi, raznim drutvenim i kulturnim
grupama<
%$uveniri ;uspomene sa putovanja, oslikavanju deo ivota, line doivljaje<
(redmeti nisu po svojoj sutini biografski ili protokolarni , ve! oni mogu biti jedno
ili drugo u odre#enim periodima svoje drutvene biografije.
99
#jer Burdije
Pre(metiGstvari i (r&tve"o razikova"je
Ia/it&s ! (e-i"i%ija
):Ia/it&sW je sistem trajnih i prenosivih L(is#ozi%ijaM koji, ukljuuju!i sva
prethodna iskustva, dejstvuje u svakom trenutku kao Xmatrica oa&anja# vrednovanja
i delovanja- i omogu!ava izvravanje velikog broja zadataka.
%Tabitus obuhvata mentalne i telesne matrice koje usmeravaju praktino delanje
Ia/it&s ! o/ikova"je
$*To je sku resursa i diso"icija koje nosimo sa sobom# u svojim mislima i telima i
koje mo&emo da rimenimo u ra"liitim dru!tvenim okru&enjima' .n nam omo(u%ava
da imrovi"ujemo i da se orijenti!emo# ronala"e%i svoj ut kro" susrete# ojedine
do(a)aje i odluke, ;Nilip $mit<.
%Tabitusi se stiu socijalizacijom u odre#enom drutvenom poloaju, koji 6urdije
vezuje za klasnu poziciju.
Gavri!emo ovu godinu upoznavanjem sa osnovnim teorijskim postavkama jednog
vrlo zaniljivog teoretiara, a to je (jer 6urdije. 7jega nije tako lako pozicionirati, jer se
on u svojim postavkama kre!e izme#u strukturalizma i poststrukturalizma. De!ina ljudi
ga odre#uje kao (enetiko( strukturalistu# iz razloga to se on za razliku od klasinog
strukturaliste, koji se bavi istraivanjem drutvene strukture i naina njenog uredjenja,
bavi principima nastajanja drutvene strukture, genezom. &ada on nikada nije voleo da
mu se priivaju bilo koje etikete. 6urdije je bio veoma angaovan teoretiar, bio je poznat
leviar, sociolog i javni intelektualac. 6ilo je veoma karakteristino za francuske
teoretiare i francusku kulturnu scenu da se naunici iz svere drutvenih nauka na javnoj
sceni javljaju kao kritiki glas. =akle on nije bio zatvoren u akademske okvire niti se
zadovoljavo da svoje stavove iznosi samo u naunim radovima. 7jegovi nauni radovi su
bili veoma kritini prema mehanizmima drutvene___________;H<, ali je tu kritiku
drutvenog sistema, kritiku povla!enosti odre#enih slojeva drutva kako u svojim
naunim radovi tako i na svojim javnim nastupima. 7ajpoznatiji doprinos 6urdijea u
teorijskom smislu jeste teorija #rakse. Gnai, kada u sociologiji i antropologiji kaemo
teorija prakse to se odnosi na 6urdijea. To je jedna veoma originalna teorijska koncepcija
koja je sainjena da se premosti otra suprostavljenost ; koja je jo uvek postojala u
vreme kada je on ovu teoriju razvio< izme#u subjektivnost i objektivnosti u teoriji
saznanja. Ono to je 6urdije pokuavao da uradi jeste da kritiki sagleda i jednu i drugu
poziciju i da prona#e neto to bi moglo da bude nain da se te dve pozicije pomire. Ono
90
to je proizvod njegove teorije prakse jeste rakseolo!ko "nanje# to je znanje koje se
oblikuje kroz injenje, kroz praksu. 7e nalazi se sasvim ni iza subjekta, nije diktirano
samo objektivnim okolnostima, niti je u toj potpunoj meri subjektivno u smislu da je
rezultat tih procesa individualno razmiljanje. (rakseoloko znanje je ustvari znanje koje
je individualizirano drutveno znanje. To je znanje koje mi stiemo ine!i, rade!i neto.
Ono je u dobroj meri nesvesno i neosve!eno, ali je pod uticajem drutvenog ure#enja i
drutvenih struktura unutar kojih mi delujemo. 2roz to prakseoloko znanje, on je spojio
drutvo i pojedinca, strukturu i akciju, mikro nivo i makro nivo, principe determinisanosti
i principe slobode, jer su svi ovi do pre njega teoretisani aspekti stvarnosti i drutva kroz
njegovu teoriju dovedeni u vezu.
Ia/it&s je centralni deo u teoriji prakse ; &arija dala definiciju prolog asa<. On
slui da se poveu sa jedne strane drutveni kontinuitet, koji je olien u drutvenim
strukturama koje se sporije menjaju, i sa druge strane drutvena reprodukcija koja
ukljuuje i postepene promene, a koju 6urdije povezuje za mogu!nost pojedinaca da
menjaju uslove u kojima ive i da utiu na proizvodnju sopstvenih identiteta. To znai da
se u nekim najranijim uslovima vae socijalizacije stvara jezgro vaeg habitusa koje
zavisi od uslova u kojima vi odrastate. 6urdije je te uslove vezao za ekonomsko
okruenje, ali to ne mora da bude tako, jer nije samo va klasni poloaj opredeljuju!i u
stvaranju habitusa, ve! razliiti aspekti vaeg neposrednog okruenja. Avek ima prostora
da se va habitus promeni ;npr kada promenite svoj drutveni poloaj ili kad promenite
kulturu<, mada je pitanje kolike su te promene u odnosu na one prvobitne, temeljne
strukture habitusa. Tabitus je sistem trajnih i prenosivih dispozicija koje ukljuuju!i sva
predhodna iskustva dejstvuju kao mapica opaanja, vrednovanja i delovanja i omogu!ava
izvravanje velikog broja zadataka. =efinicija habitusa je donekle ekvivalent definiciji
kulture kod drugih autora. Gahvaljuju!i svom haitusu, u odnosu na habitus, vi svet
sagledavate na jedan nain, usvajte kategorije klasificiranja tog drutva ili te grupe kojoj
pripadate, i u odnosu na druge grupe odre#ujete sebe. 6urdijeova def. TabitusaE To je
skup resursa i dispozicija koje nosimo sa sobom u svojim mislima i telima ; jer je telo
kao jedno tehniko sredstvo jako vano< koje moemo da primenimo u razliitim
drutvenim okruenjima. On nam omogu!ava da improvizujemo i da se orjentiemo
pronalaze!i svoj put kroz susrete, odre#ene doga#aje i oblike. ; u ovoj definiciji se vidi
jedna neodre#enost habitusa to predstavlja pomak na klasian kulturalizam gde se ne
pridaje toliki znaaj prenoenju kultur i interakciji, to kod 6urdijea nije sluaj<.
(ored habitusa u 6urdijeovoj teoriji prakse drugi vaan koncept jesu (r&tve"a
#oja. =rutvena polja jesu pomak u odnosu na klasinu i socioloku definiciju drutvene
strukture. A tom smislu to on vidi polja kao vrlo dinamina, dinaminija neogo to je
drutvena struktura. (olja su ustvari prostor intezivne interakcije, komunikacije i
nadmetanja. 6urdijeE (olja su drutvena arena u kojoj se ljudi kre!u, manevriu i bore
kako bi ostvarili odredjene ciljeve. (olje sistem drutvenih pozicija u odre#enoj oblast,
dakle, tu se onaj koncept drutvene strukture na neki nain razbija i drutvo se posmatra
kao niz me#usobnih razliitih polja ;npr. Obrazovanje, sudstvo, medicina, politika,
nauka, umetnost....<. $ve su to zasebna drutvena polja i unutrar svakog od njih se deava
nadmetanje oko ostvarivanja odre#enih ciljeva i postavljanja pozicije unutrar polja ;npr.u
sudstvu postoji razlika izmedju sudije i advikata, u medicini izme#u sestre i doktora....<.
=akle, unutar svakog polja postoje akteri koji se trude da sebe definiu na, za njih,
9-
najpovoljniji nain i neprestano se vode borbe oko tog oznaavanja pozicije i definisanja
sebe i drugih.
Ono ime u drutvenom polju osobe raspolau kada ulaze u te borbe oko mo!i i
hijerarhije jesu razliite vrste ka#itaa. 6urdije razgra#uje pojmove koji se odnose na
razliite vrste kapitala i deli ih na slede!e vrsteE
3. eko"omski ka#ita! finansije, ono na ta prvo pomislimo kada ujemo re kapital
+. so%ija"i ii sim/oi'ki ka#ita! odnosi se na vrstu i razgranatost drutvenih
mrea i kontakata kojima ovek raspolae
?. k&t&r"i ii o/razov"i ka#ita! odnosi se na znanje i vetine koje moete dobiti
bilo formalnim, bili neformalnim obrzovanjem
9. -izi'ki ka#ita! odnosi se na razne vrste investicija u telo i drutvenog
preoblikovanja tela, zato je na neki nain neodvojiv od kulturnog ili obraSovnog
kapitala
6urdije smatra da se sveo ve vrste kapitala mogu transformisati jedan u drugi i da se
to zapravo deava. (rimerE vi ste sportista, imate vrhunski fiziki kapital i vi taj svoj
fiziki kapital moete lako da pretvorite u ekonomski tako to ete potpisati dobar ugovor
i od toga dobiti puno novca. Fkonomski kapital isto tako moe da se pretvori u kulturni
tako to oni koji imaju puno novca mogu da omogu!e svojoj deci studiranje na prestinim
univerzitetima, pa !e kasnije i taj kulturni da se prelije u socijalni kapital.
<"istincion' ili drutvena kritika ukusa
4ela knjiga u nekom idejnom smislu polazi od kritike 2antove estetike i unutar
nje kantove ideje ukusa kao bezinteresne estetske procene. =akle, u 2antovoj estetici
smatra se da je ukus neto to je dato i vi ga praktikujete zbog istog uivanja u estetskoj
vrednosti nekog predmeta. Ovde je akcenat na toj bezinteresnosti estetske procene.
6urdije se na neki nain u ovoj knjiz obraunava sa tom idejom i potpuno razliito
definie ukus. On ga sociologizuje, on iznosi ideju o drutvenoj uslovljenosti ukusa i kae
da ukus funkcionie kao mehanizam drutvenog razlikovanja u polju potronje. A
burdijeovoj koncepciji ukus je dvostruko socologizovan. 7ajpre se smatra da je ukus
proizvod drutvenih procesa , da je ukus nauen tokom procesa socijalizacije, naroito
tokom procesa formalnog obrazovanja. K drugi aspekt sociologizovanja jeste da tako
formiran ukus dalje slui kao sredstvo drutvene diferencijacije. $a jedne strane ukus je
proizvod drutvene konstukcije, a kasnije ukus i sam drutveno konstruie tako to
proizvodi razlikovanje na drutvenom polju. On je istovremeno struktuiran i
struktuiraju!i. =a bi se ovako moglo razgovarati o ukusu onda je neophodno napraviti
jedan pomak ili razlikovanje u odnosu na kolokvijalnu definiciju kulture. (roirivanje
opsega razumevanja kulture je 6urdije uradio tako to je otiao korak dalje od
razumevanja kulture kao polja kulturnog stvaralatva i kulturu definisao na vie
antropoloki nain koji se odnosi na razliite naine svakodnevnog ivota. Tako da se
na ukus ne odnosi samo na muziku filmove...nego se podjednako ispoljava i u nainu na
koji ure#ujemo dom, u odnosu prema hrani koju konzumiramo u odnosu na to kao se
odevamo...
A ovaj knjizi on je tri razliita dominantna ukusa povezao sa razliitim klasama i
ovako ih je definisaoE
98
3. &k&s visoke kase ii &k&s &ks&za! to bi znailo da pripadnici visoke klase
razvijaju ukus za neto to je retko i nedostupno pa je za konzumiranje toga
potrbno mnogo ekonomskog kapitala , a sa druge strane tu spadaju i grupe koje
imaju vie kulturnog nego ekonomskog kapitala, znai preferiraju stvari koje nisu
skupe ali su u intelektualnom smislu nedostine. 7eka vrsta ekscentinosti koja ne
zavisi od novca ve! od vaeg obrazovanja.
+. &k&s sre("je kase ii &k&s <osre("josti=! ukus srednje klase poiva na
proverenim vrednostima. A sutini oni su vrlo nesigurni u sopstveni sud jer imaju
mnogo manje kulturnog i ekonomskog kapitala nego visoka klasa. Oni svoj ukus
predaju u ruke eksperata. (rate kritike i preporuke ;npr knjiga i predstava< i time
se vode.nemaju tu intelektualnu snagu da ulaze u neistraeno, da eksperimentiu,
niti imaju taj ekskluzivitet da plate neke vrednosti. "zraen ukus osrednjosti koji
izbegava svaki rizik. /o jedna karakteristika jeste izraena estetizacija. (ostoji
kulturna svest o tome to konzumiraju i jako im je vaan taj doivljaj sebe kao
onih koji su kulturni. (osve!uju veliku panju tome kako e taj njihov ivotni stil
ostaviti utisak na druge. Opsednutost etiketama.
?. &k&s "iCe ii ra("i'ke kase ii &k&s "&C"ost! osnovna predpostavka je da
pripadnici nie klase nemaju nikakakvih estetskih preokupacija i da svi njihovi
izbori koje prave proistu samo iz zadovoljavanja sopstvenih potreba.Akus
radnike klase je zasnovan na skromnosti i jednostavnosti. Ode!a treba da bude
to trajnija jer nema dovoljno ekonomskog kapitala i nije bitno kaav im je stil.
2ada je hrana u pitanju za niu klasu jedino je bitno da je ima u velikoj koliini,
nisu bitne etikete i formalnosti.
O/ras%i &k&sa
%Ga formiranje ukusa bitne su razliite vrste kapitalaE ekonomski ;novac< i kulturni
;obrazovanje i vaspitanje<
%7ije vano samo ta se konzumira, ve! i kako se to 'i"i, i kako se o tome $ovori
;kako se oznaavaju pojedini predmeti i prakse potronje<
%A skladu sa vrstom, koliinom i odnosom kapitala koji posedujemo mi razvijamo
svoj ukusI, koji nas pribliava jednima a udaljava od drugih osoba u drutvenom
okruenju
%Tako ukus funkcionie kao sredstvo drutvene klasifikacijeE uz pomo! ukusa mi
klasifikujemo sebe i drugi klasifikuju nasI
Primer .ra"e
%1adnika klasaE sklonost ka jakoj hrani, konkretnoj, koja se povezuje sa fizikom
snagom* cene se obilni obroci* obedovanje zajedno, manji stepen formalnosti, nema
posebne etikecije*
%$rednja klasaE hrana postaje kultura ishraneI, vodi se rauna o higijeni, etici,
zdravlju, estetici, kulinarskim tradicijama* vaCan je nain pripreme i serviranja hrane*
za ukus srednje klase vano je intelektualiziranje i naglaavanje kultureI*
%Disoka klasaE oni sa vie ekonomskog kapitala cene skupu i retku hranu ;divljac,
tartufe, ostrigeL<, dok su oni sa vie kulturnog kapitala pristalice nove kuhinjeI
;minimalizam i konceptualna kuhinja<
9.
Iomoo$ija &k&sa
%6irati u skladu sa svojim ukusom znai birati u skladu sa svojom pozicijom u
drutvu
%"zbor je rukovodjen procenom koje stvari idu zajednoI, poto se nalaze na istim
pozicijama u razliitim poljima potronje ;novine, asopisi, pozorite, umetnost,
slobodno vreme, hrana, uredjenje doma< 5 uloga eksperata
%OprirodnjavanjeI ukusa % klasizam
%(rividna nezainteresovanost za pitanja ukusa kod visoke klase 5 politiki aspekt
ra"likovanja/distinkcije
9>