Lik po izboru iz romana Na Drini duprija

Najpoznatiji roman Ive Andrida, Na Drini duprija, hronoloki prati etiri veka zbivanja oko mosta preko
reke Drine u Viegradu. Most je izgradio Mehmed paa Sokolovid, koji je roen u okolini Viegrada
odakle je 1515. godine odveden, kao i mnogi drugi deaci. Obiaj uzimanja hridanske dece sa ciljem da
se ona poture i obue za vojnike u turskoj vojsci, u istoriji je poznat kao danak u krvi. Dok je rastao, a
tokom ivota, Mehmed paa nikako nije mogao da zaboravi osedaj koji je imao dok su ga kao dete
prevozili skelom preko Drine i kako bi umirio te nemire koje je u sebi nosio, odluio se da sagradi
velelepni most i spoji dve obale, ali i Viegrad sa svetom.
Oko tog mosta, ispleo je Andrid niz ljudskih sudbina. Galerija likova koja se u romanu pojavljuje, njihovi
karakteri kao i sudbine koje im je pisac odredio, govore o tragici ivota, ali i svedoe o Andridevom daru
za pronicanje u najdublja osedanja i najskrivenije misli. Lik koji je na mene ostavio najjai utisak jeste lik
Fate Avdagine. Roman Na Drini duprije je roman koji se temelji na principima mukog sveta i ena nikako
nije nosilac glavne uloge u tako postavljenom svetu. Upravo zato enski likovi u Andidevom romanu
imaju znaajniju ulogu: one su uspele da se na neki nain izdvoje iz mukog sveta.
Kako sam pisac kae, uvek postoji neka devojka koja svojom lepotom izdvoji od ostalih devojaka i ija je
lepota, kako spoljanja, tako i unutranja, opevana u pesmama i ispriana u legendama. Takva je bila i
Fata. Ona je svojom lepotom i svojom mudrodu izdignuta do opasnih visina. Fata je bila kder jedinica
starog Avdage Osmanagida, uglednog trgovca koji je imao jo pet oenjenih sinova i najvedu kudu u
Veljem Lugu. Kada odbije udvaraa neznajudi da ju je otac obedao istom, Fata, "lepa, ohola i mudra",
nemajudi snage da pokrene oevo da, ipak prihvata udaju kao tuu volju, a ne svoj izbor. Ipak, da bi
udovoljila oevoj volji, ona se priprema za svadbu ("svadbeni vez"), iako zna da nikad nede stidi u
Nezuke. Ivo Andrid majstorski i umetniki vrlo uspeno slika njene nemire i psiholoko ponaanje u toploj
i zvezdanoj nodi, kada, opijena lepotom nodne atmosfere stoji pored prozora i u svim delovima svoga
tela oseda svoje fiziko postojanje, kada se u njoj razliva devojaka snaga. U toj nodi i u istoj situaciji Fata
oseda kao da je celo njeno bide intengrisano sa svetom i kosmikim pronstranstvom. Tada je ona daleko
od dnevnih obaveza i briga, od oevog da i vlastitog ne. Verovatno i u takvoj jednoj nodi, ako ne ba i
tada, doneta je odluka da se sve mora zavriti na granici izmeu njenog ne i oevog da, tj. Izmeu Veljeg
Luga i Nezuka tano tamo gde je most, odnosno na samom mostu. I na dan svadbe, kad su svatovi
prelazili preko duprije, ba na tom zamiljenom mestu, ona je potvrdila svoje ne skoila je u nabujalu
Drinu.
Lepota Fate Avdagine je mitska lepota ene, fatalna lepota na kakvu nailazimo u narodnim pesmama i
predanjima koja, kad se uzdigne do "opasnih visina" postaje nedostina i kobna za druge, ali i
samorazorna, uvek sa traginim ishodom. Ona je svojom linodu ipak prkosila patrijarlnom svetu svoga
oca, mada se njen protest odvija u njoj samoj i postade stvaran tek njenim skokom u reku. Rastrzana
izmeu svog Ne i oevog Da, Fata je postala rtva unutranjeg sukoba izmeu sopstvenih elja i osedaja
dunosti i poslunosti prema ocu ije je reenje ona videla samo u sopstvenoj smrti.