SAVREMENA TEHNOLOGIJA GAJENJA MALINE

1
Nebojsa Momirovi,
2
Radojko Lukovi,
3
Milos Kljaji
Poljoprivredni fakultet, Zemun
1
Inovacioni Centar, Arilje
2
Zeleni hit, d.o.o., Beograd
3
Odravanje i unapreenje plodnosti zemljita
dr!avanje i unapre"enje #emlji$ne plodno%ti u malinjacima pred%tavlja veoma va!an
#adatak %a nekoliko ra#li&itih a%pekata' popravljanje %trukrure #emlji$ta, optimi#acija vodnog i
va#du$nog re!ima #emlji$ta, i#gradnja ad%orptivnog komplek%a uno$enjem odgovaraju(ih koli&ina
koloidnih materija, neutrali#acija #emlji$ne i#menljive ki%elo%ti i pove(anje potencijalne plodno%ti
#emlji$ta, te %manjenje priti%ka pratila&kog komplek%a' patogenih mikroorgani#ama, $teto&ina i
korova.
)alina naj*olje u%peva na %la*o ki%elim #emlji$tima p+ ,,,-..,, do*re vododr!ljivo%ti, ali
do*ro dreniranim #emlji$tima. / pogledu mehani&kog %a%tava #emlji$ta, #a%adi malina naj*olje
re#ultate po%ti!u na lak$im, ili pe%kovitim ilova&ama. 0ak i na vrlo lakim, pe%kovitim #emlji$tima,
malina mo!e da u%peva *e# ograni&enja, ali u# primenu velikih koli&ina organ%ke materije, *ilo da %e
primenjuje #eleni$no "u*renje, ili %e pak uno%e adekvatne koli&ine %tajnjaka, kompo%ta, ili nekih
drugih organ%kih "u*riva.
Prema jednom od koncepta odr!avanja plodno%ti #emlji$ta, ali i odr!avanja do*rog
fito%anitarnog %tanja, u povr$in%ki %loj #emlji$ta do du*ine od 1, do 21 cm tre*a inkorporirati %loj od
, cm li%tinca, ili nekog drugog kompo%tiranog organ%kog materijala %a relativno ni%kim %adr!ajem
a#ota 2npr, kompo%t #ao%tao nakon gajenja $ampinjona3. /koliko %e kori%te vi%okohumifikovani
kompo%ti me$avina konj%kog, gove"eg ili pile(eg %tajnjaka, ili pak gli%etenjak, onda %e u povr$in%ki
%loj #emlji$ta do du*ine od 11 cm uno%i u koli&inama od 21 m
3
4ha, o%no%no 5 do 11 t4ha. ni %e
preporu&uju naro&ito na #emlji$tima veoma lakog megani&kog %a%tava i po!eljno je da %adr!e malo
amonija&nog a#ota, kako ne *i do$lo do pojave njegove tok%i&no%ti. dno% C46 u %lu&aju uno$enja
vi%okohumifikovanih, kompo%tiranih organ%kih "u*riva kre(e %e od najmanje 2,, pa do 71.
Polu#goreli, ili %ve!i %tajnjak tre*a #aorati u #emlji$te tokom je%eni, nikako tokom leta, jer %e
u vreme mak%imalne aktivno%ti patogena pove(ava opa%no%t od infekcije #emlji$ta plamenja&om ili
uvenu(ima. / %lu&aju uno$enja velikih koli&na %ve!eg, ili polu#gorelog %tajnjaka, gajenje kukuru#a,
kao predu%eva pred %adnju maline je prili&no do*ra varijanta, kako #*og %manjenja inokuluma
Phytophtora fragaria var. rubi, tako i #*og %manjenja *rojno%ti !i&njaka i gr&ica u #emlji$tu.
8ao vrlo pogodna#a #eleni$no "u*renje &e%to %e kori%ti heljda, naro&ito kod ki%elih #emlji$ta.
9etva u maju i junu mnogo je *olja u odno%u na ka%nije termine krajem jula, ili u avgu%tu +eljdu
tre*a #aorati odmah nakon cvetanja. Za #eleni$no "u*renje %a u%pehom %e mogu %e gajiti' o#ima ra!,
jari ova%, italijan%ki ljulj, %udan%ka trava, grahorica, *ela detelina, ili crvena detelina, &ak i lucerka na
#emlji$tima neutralne hemij%ke reakcije. :a! do*ro podno%i ki%ela #emlji$ta, kao i heljda. /koliko %e
#a%niva u %eptem*ru, veoma je #na&ajno da %e ra#oravanje o*avi rano u prole(e. / protivnom, ako to
nije mogu(e, ne tre*a ga %ejati pre okto*ra, da ne *i prera%tao u prole(e pre inkorporacije u
#emlji$te.
/ljana repica, ogr$tica, ili %la&ica %adr!e i#otiocijanate, $to #na&ajno doprino%i %manjenju
priti%ka pratila&kog komplek%a, u prvom redu korova i nematoda. 9eju %e po&etkom %eptem*ra i &ak i
u u%lovima hladnijeg i vla!nijeg klimata o*e#*e"uju dovoljne koli&ine organ%ke materije #a #eleni$no
"u*renje %a vrlo i#ra!enim alelopat%kim delovanjem. 8adifica ili neven 2Tagetes erecta3 ima i#u#etno
jak nematocidni efekat. 9eje %e kada je temperature dovoljno vi%oka #a klijanje 21, do 15
o
C3, a
#aorava nakon 3 me%eca.
1
%im #eleni$nog "u*renja, gajenje pokrovnih u%eva, odno%no t#v. #atravljivanje me"urednog
pro%tora, %a, ili *e# povremene inkorporacije u #emlji$te, pred%tavlja uo*i&ajen na&in odr!avanja
povoljnog %tanja #emlji$ta u integralnom %i%temu proi#vodnje maline. %im $to %e ovim putem
modifikuje mikroklima i time #na&ajno uti&e na o%novne u%love #a gajenje maline, %manjuje %e ri#ik
od eventualnih ekolo$kih akcidenata, kao $to %u ero#ija i #aga"ivanje povr$in%kih vodotokova, ili
pod#emnih voda. ;ako"e, vrlo va!an a%pekt pred%tavlja i ne%metan ula#ak mehani#acije u me"uredni
pro%tor, *e# o*#ira na vremen%ke prilike u vreme %a#revanje i *er*e maline. Za #atravljivanje %e
kori%te uo*i&ajene vi$egodi$nje vr%te trava, ljuljeva i vijuka, u travnoj %me%i mo!e *iti i je!evice.
Zatravljivanje kompletne povr$ine me"uernog pro%tora %e mo!e vr$iti u maju4junu, ili u ka%no leto,
nakon %adnje, ili u godini pred %adnju maline, koja %e potom o*avlja u prethodno pripremljene
her*icidne, ili mehani&ki o*ra"ene trake.
<re=man 21>5>3 je i%pitivao engle%ki ljulj, ov&iji vijuk i *elu detelinu, kao !ivi mal&, odno%no
je&am, kao pokrovni u%ev. ?elika ma%a je&ma kao mrtvog organ%kog mal&a, %manjuje #akorovljeno%t,
ali uti&e negativno na prino% maline. :edovnim prohodima mal&era 2. do 5 po %e#oni3 u%pe$no %e
kontroli$e #akorovljeno%t, a naj*olje re#ultate poka#uje *ela detelina u %me$i %a vijukom.
8od te!ih #emlji$ta, kod kojih je veoma #na&ajno o*e#*editi %ta*ilno%t %trukturnih agregata i
do*ru drenirano%t, *olje re#ultate daju delimi&no #goreli %tajnjak, ili delimi&no kompo%tiran organ%ki
materijal, te #eleni$no "u*renje, jer %e na taj na&in u #na&ajnoj meri %manjuje #apremin%ka ma%a,
ve#ano%t krupnjih %trukturnih agregata 2grudvi3 u%led velike lepljivo%ti mehani&ke frakcije gline, koja
dominira u mehani&kom %a%tavu #emlji$ta. @o*re re#ultate daje i uno$enje pe%ka 2ope%kivanje3 pri
&emu tre*a voditi ra&una o granulometrij%kom %a%tavu, eventualnom %adr!aju koloida, u re"im
%lu&ajevima i o mineralnom %a%tavu pe%ka.
/no$enjem %tajnjaka pove(ava %e vodord!ljivo%t lakih #emlji$ta, pove(ava %e aeri%ano%t
te$kih #emlji$ta, infiltracija vode u #emlji$te je #natno *r!a. / prole(e %e #emlji$te *r!e #agreje, te je
mikro*iolo$ka aktivno%t ve(a, minerali#acija *r!a i do%tupno%t neophodnih *iljnih hraniva ve(a. 9ve
to doprino%i *oljem i ujedna&enijem pora%tu i ra#vi(u u #a%adu, a kao re#ultat mikroklimat%kih
promena %manjuje %e i pri%ti%ak inokuluma ra#li&itih patogena i $teto&ina. Potpunom humifikacijom
na%tali humati kalijuma i kalcijuma o*e#*e"uju vi%oku ad%optivnu %po%o*no%t koloidne micele,
#ahvaljuju(i &emu ra%te procenat i%kori$(eno%ti unetih hraniva i %manjuje %e negativan efekat po
!ivotnu %redinu, odno%no ri#ik eventualnog #aga"enja povr$in%kih, ili pod#emnih voda u%le i%piranja.
6akon #a%nivanja %e %vake godine uno%i mak%imalno 1 do 2 eventualno 3 t4ha peletiranih,
vi%okohumifikovanih organ%kih, ili ogan%ko-mineralnih "u*riva, koja mogu %adr!ati i do 7A a#ota,
koji %e o*i&no %porije minerali#uje, $to je i po!eljno, naro&ito na lakim #emlji$tima, gde je nitratna
forma podlo!na *r#om i%piranju, a amonija&ni o*lik pri%tupa&nog a#ota, pogotovu na vi$im
temperaturama, dovodi do tok%i&nog efekta.
@a *i %e #emlji$te na adekvatan na&in pripremilo #a %adnju maline neophodno je utvrditi
njegove agrohemij%ke karakteri%tike, najka%nije u je%en pred godinu #a%nivanja #a%ada. /koliko %e
prethodno gaji #eleni$ni u%ev neophodno je o*e#*editi 71 ppm pri%tupa&nog a#ota u #emlji$nom
ra%tvoru, 21 ppm pri%%tupa&nog fo%fora i 151 ppm pri%tupa&nog kalijuma. 6akon #aoravanja
#eleni$nog u%eva na du*inu orni&nog %loja, tre*a ponoviti anali#u i eventualno korigovati %adr!aj
uno$enjem mineralnih "u*riva #aoravanjem na minimalnu du*inu od 21 cm. dli&ni re#ultati u
"u*renju #emlji$ta #a jagoda%to vo(e, uop$te, a naro&ito #a malinu po%ti!u %e granuli%anim
vodora%tvorljivim "u*rivima, formuli%anim na *a#i kalijum nitrata i di-amonijum fo%fata %a dodatkom
%oli humin%kih ki%elina i neophodnih mikroelemenata. Za ra#liku od me$anih "u*riva na *a#i kalijum
%ulfata, a naro&ito kla%i&nih, citratno ra%tvorljivih mineralnih "u*riva na *a#i kalijum hlorida, vi%ok
kvalitet o*e#*e"uje nadpro%e&ne re#ultate, kako kod #a%nivanja malinjaka, tako i ka%nije u redovnoj
mineralnoj i%hrani. / novije vreme %e kori%te i %porodeluju(a "u*riva, naj&e$(e %a inhi*itorima
nitrifikacije, odno%no %a dodatkom nitrapirina, kako *i a#otna komponeta *ila pri%tupa&na *iljkama u
du!em vremen%kom periodu. ?eoma retko %e kori%te kotirana "u*riva %a kontroli%anom emi%ijom
hraniva u #emlji$ni ra%tvor.
2
/o*i&ajeno je da %e kre&ni materijali kori%te #a neutrali#aciju i#menljive #emlji$ne ki%elo%ti,
ali %e retko napominje da je neophodan %adr!aj kalcijuma ,11 do B,1 ppm u #emlji$tu nakon
i#vr$ene pripreme #a %adnju. 9adr!aj magne#ijuma tre*a da %e kre(e 71-7, na pe%kovitim do >,-111
ppm na te!im tipovima #emlji$ta. Po%e*no je #na&ajno da odno% Ca
2C
, 8
C
i )g
2C
*ude uravnote!en.
%im $to omogu(uje i#*alan%irano u%vajanje makrohraniva, optimalna o*e#*e"eno%t kalcijumom i
magne#ijumom %manjuje priti%ak inokuluma plamenja&e.
?eoma je va!no utvrditi i %tatu% o*e#*e"eno%ti #emlji$ta neophodnim mikroelemntima,
po%e*no manganom )n i cinkom Zn. /koliko je njihov %adr!aj i%pod 5 ppm #a o&ekivati je
eventualnu pojavu deficita, $to %e u%pe$no otklanja folijarnim tretiranjem, ili uno$enjem o%novnih
"u*riva koja %ad!e %va *iogena mikrohraniva.
6a #emlji$tima lak$eg mehani&kog %a%tava ukoliko je p+ vredno%t #emlji$ta ni!a od ,,, vrlo
&e%to dola#i do deficita u i%hrani kalcijumom, magne#ijumom i fo%forom. / tom %lu&aju %e kori%te
mleveni kre&njak, ili dolomit, njihove me$avine, ili drugi kre&ni materijali u cilju neutrali#acije
i#menljive #emlji$ne ki%elo%ti. 8alci#aciji %e pri%tupa najmanje godinu dana pred %adnju maline,
o*ave#no u# #aoravanje velikih koli&ina %tajnjaka, kako *i mikro*iolo$kom aktivno$(u kar*onati
mogli *iti ra#lo!eni delovanjem ugljene ki%eline 2+
C
C +C
3
-
3.
)alina %la*ije u%peva na kar*onatnim #emlji$tima p+ vredno%ti D B, #*og &e%te pojave
deficita magne#ijuma i ni#a mikroelemenata, u prvom redu gvo!"a i mangana. Za %ni!avanje p+
vredno%ti #emlji$ta uno%e %e adekvatne koli&ine organ%kih "u*riva %a dodatkom %umpora, dok %e
ka%nije u i%hrani redovno kori%te vodora%tvorljiva "u*riva na *a#i %ulfata' amonijum %ulfat, kalijum
%ulfat, magne#ijum %ulfat , ili 6P8 formulacije i pro%te %oli 2kalijum nitrat- )ulti 8 p+a%t3 %a ni%kom
p+ vredno$(u. ;rajno meliori%anje alkalnih #emlji$ta po%ti!e %e uno$enjem dovoljnih koli&ina gip%a
2kalcijum %ulfata3, a uo*i&ajeno da %e o%im dopun%kog uno$enja velikih koli&ina organ%ke materije
i%tovremeno vr$i i ope%kivanje povr$in%kog %loja #emlji$ta.
)alina nikako ne u%peva na %la*o dreniranim i %a*ijenim #emlji$tima. ptimalni u%lovi #a
proi#vodnju i%klju&uju prevla!ivanje korenovog %i%tema, &ak i u veoma kratkom vremen%kom
periodu. 8orenove dla&ice %a aktivnim ra%tom (e po&eti da %e gu$e i nakon %amo 27 &a%a dola#i do
odumiranja u %lu&aju prevla!eno%ti i nedo%tatka ki%eonika. Pove(ana vla!no%t #emlji$ta pove(ava
infekciju #emlji$nih patogena, po%e*no pojavu pamenja&e na korenovom %i%temu Phytophtora
fragarie var. rubi.
/ %lu&aju pojave plu!nog "ona, ili nepropu%nog %loja poput eluvijalno-iluvijalnog, ili Bt
hori#onta kod p%eudoglejnih #emlji$ta, neophodno je i#vr$iti podrivanje na dovoljnu du*inu, kako *i
%e u%po%tavlio normalan %i%tem drena!e i omogu(ila *r#a infiltracija padavina, normalan vodno-
va#du$ni re!im, ali i adekvatna penetracija korenovog %i%tema na potre*nu du*inu. Podrivanje u
%lu&aju pojave plu!nog "ona i#vodi %e na nekoliko centimetara ve(u du*inu, kako *i %e i#*egla
prevelika energet%ka potro$nja i vi%oki tro$kovi #a%nivanja malinjaka. 8od meliori%anja p%eudoglejnih
#emlji$ta, neophodno je i#vr$iti vi*raciono ra#rivanje nepropu%nog %loja do du*ine preko B1 cm, kako
*i %e u%po%tavio optimalni vodno-va#du$ni re!im. Podrivanje %e o*i&no vr$i tokom avgu%ta, kada je
%adr!aj vlage u #emlji$tu najni!i, pa %ile napre#anja prilikom ra#rivanja4podrivanja uti&u na vi%ok
kvalitet ovog po%tupka du*oke meliorativne o*rade #emlji$ta. / ovom %lu&aju dro*ljenje monolita na
%itnije grudve i %tvaranje *rojnih pukotina je i#ra!enije, a efekat dugotrajniji.
/koliko ne po%toje u%lovi #a du*in%ko vi*raciono ra#rivanje, onda ne tre*a predu#imati
rigolovanje kao u %lu&aju podi#anja vi$egodi$njih #a%ada drvena%tih vr%ta vo(a, ili vinove lo#e, jer (e u
orni&ni, odno%no povr$in%ki %loj #emlji$ta *iti i#neta velika koli&ina gline, pa je do adekvatne
%trukture #emlji$ta mogu(e do(i %amo primenom velikih koli&ina %tajnjaka.
@o*ro dreniran, %trukturan %loj #emlji$ta tre*a formirati do du*ine od ,1 cm. / tom %lu&aju
u# #apremin%ku ma%u #emlji$ta od 1,3, t4m
3
radi %e o ma%i od .B,1 t na povr$ini od jednog hektara.
Ako #*og velike koli&ine gline i#netog i# Bt hori#onta primenimo inten#itet "u*renja od 1,,A,
proi#ila#i da u #emlji$te u tom %lu&aju tre*a #aorati preko 111 t4ha delimi&no #gorelog %tajnjaka.
3
vakav %cenario ima ni# negativnih implikacija, u prvom redu ograni&enu ra%polo!ivo%t
do*ro negovanog %tajnjaka, vi%oke tro$kove tran%porta, manipulacije i uno$enja u #emlji$te, ali i
mogu(e negativne ekolo$ke kon%ekvence.
)alinu nikako ne tre*a %aditi najmanje 2 godine nakon ra#oravanja livada, ili pa$njaka, *e#
o*#ira na upotre*u efika%nih in%ekticida #a kontrolu #emlji$nih $teto&ina, u prvom redu gr&ica i
!i&njaka. / cilju %manjenja njihove *rojno%ti po!eljno je gajiti na takvom #emlji$tu kukuru#, ili jo$
*olje *undeve u cilju %manjenja njihove *rojno%ti pre nego $to %e pri%tupi %adnji maline.
;ako"e tre*a imati na umu da povrtar%ki u%evi i# familije pomo(nica 2fam. Solanaceae3'
krompir, paradaj#, paprika i plavi patlid!an, *atat, ali i duvan i %oja, doprino%e uve(anju inokuluma
Verticillium spp. u #emlji$tu te malinu ne tre*a %aditi najmanje 7 godine nakon gajenja ovih u%eva.
Po%e*nu pa!nju, tako"e, tre*a po%vetiti kontroli korov%kih vr%ti koje pogoduju $irenju uvenu(a i
drugih #emlji$nih patogena, poput pepeljuge-Chenopodium album, $tira-Amarathus retroflexus,
&i&ka-Xanthium strumarium, ili crne pomo(nice-Solanum nigrum. )ehani#mi na o%novu kojih
uno$enje kompo%tirane organ%ka materije doprino%i *iolo$koj kontroli *iljnih *ole%ti prema
aktualnom pregledu literature 2+oitink, 1>>>E +oitink i Boehm, 1>>>E 9tone et al., 21173 %u'
1. 8ompeticija unetih kori%nih mikroorgani#ama u energet%kim re%ur%ima i i#voru makro i
mikroelemenata, kao i organ%ke materije neophodne #a koloni#aciju - po#nato je da %pore
patogena %porije klijaju u %lu&aju nedovoljnih re#ervi energije, ili hraniva, $to ote!ava
koloni#aciju novounete organ%ke materija, podjednako od %trane *akterija, ili patogenih
gljiva. 6aro&ito %la*u kompetitivno%t patogeni mikroorgani#mi imaju u odno%u na kori%ne
mikroorgani#me kao $to je npr. Trichoderma harzianum kod i%tovremenog uno$enja
vi%okohumifikovanih organ%kih "u*riva i adekvatnih preparata %a vi%okom koncentracijom
%pora ove kori%ne gljive antagoni%ta patogena.
2. Antagoni#am podra#umeva lu&enje ra#li&itog en#im%kih materija, kao $to %u glukona#e,
proteina#e, hitina#e i celula#e, &ime %e ra#la!e (elij%ki #id patogena, kao predominantni o*lik
mikopara#iti#ma. @rugi naj&e$(i %lu&aj je%te lu&enje anti*iotika, naj&e$(e i# grupe i#onitrila i
%e%kviterpena, ali i %treptomicina, koji direktno deluju *akterio%tati&no.
3. 8ompeticija u koloni#aciji korenovog %i%tema po%e*no nano$enjem mikro*iolo$kih
%timulanata F "u*riva i inokulacija korenovog %i%tema kod %adnje, npr. Trichoderma
harzianum, ili nepatogeni usarium e!uiseti protiv uvenu(a Verticillium spp.
7. Indukovana %i%temi&na otporno%t 2I9:3 o%tvaruje %e %tmuli%anjem *iljaka da u vla%titoj
%trukturi genoma kori%te potencijal odre"enih gena u otporno%ti na *akterij%ka, gljivi&na i
viru%na o*oljenja, podjednako na korenovom %i%temu, %provodnim tkivima, ili li%noj ma%i.
6a lakim #emlji$tima mo!e do(i do pojave nematoda, naro&ito nakon gajenja legumino#nih
u%eva. ;akva #emlji$ta tre*a i#*egavati #a %adnju maline, a u cilju prevencije, kao u%eve #a #eleni$no
"u*renje tre*a gajiti %udan%ku travu, crveni vijuk, ili %la&icu i kadifice, %a daleko naji#ra!enijim
nematocidnim efektom. / %lu&aju ja&eg pri%u%tva nematoda neophodno je i#vr$iti de#infekciju
da#omet-om, ili chlorpikrine-om.
6ajve(i pro*lem u pripremi #emlji$ta #a podi#anje malinjaka je%te efika%no elimina%anje
vi$egodi$njih korova kao $to %u' pirevina Agroyrum repens, palamida Cirsium ar"ense, poponac
Con"ol"ulus ar"ensis, itd. /koliko %e ne povede ra&una o %u#*ijanju ovih korova pre podi#anja #a%ada
maline, onda %e %uo&avamo %a velikim pro*lemima. ?i$ekratna o*rada #emlji$ta na %trni$tu pre
du*oke o*rade u je%en mo!e *iti veoma efika%an na&in eradikacije vi$egodi$njih korova, ali dovodi %
druge %trane do u*r#anog ra#laganja organ%ke materije, odno%no minerali#acije humu%a. 9 toga je
primena totalnih her*icida mnogo jedno%tavnija, dovoljno efika%na i #natno jevtinija metoda.
+er*icidi na *a#i glifo%ata %e primenjuju kada %u vi$egodi$nji korovi vi%ine 21-tak cm, %a 3 do
7 li%ta, $to je o*i&no u terminu druge dekade maja. ;okom godine ponoviti tretman naj*olje krajem
avgu%ta, ili u %eptem*ru, a kod ve(e #akorovljeno%ti upotre*iti ve(u do#u her*icida. / o*ave#ne
fito%anitarne mere u primepremi #emlji$ta #a %adnju maline %pada i eradikacija divljih vr%ta
jagoda%tog vo(a na udaljeno%ti od 111 m od proi#vodnog #a%ada, u prvom redu divlje kupine.
7
9ama priprema #emlji$ta #a %adnju o*uhvata otvaranje rova $irine tri a$ova i du*ine jedan
a$ov. /koliko u prethodnoj o%novnoj o*radi #emlji$ta nije uneta dovoljna koli&ina organ%ke materije,
onda u %adnji tre*a upotre*iti 2 do 7 t4ha gli%tenjaka 2lum*riko-humu%a3, ili 1 do 2 t4ha
vi%okohumifikovanih peletiranih organ%kih "u*riva, delimi&nim me$anjem %a #emlji$tem u rovu. ;ada
%e mogu upotre*iti i neophodne koli&ine 6P8 formulacija, naj*olje one koje %adr!e fo%for u
vodora%tvorljivom o*liku u# dodatak humin%kih ki%elina, kao i potre*ne koli&ine kalcijum nitrata,
magen#ijum nitrata i drugih neohodnih mineralnih "u*riva na o%novu prethodne hemij%ke anali#e
#emlji$ta. %im fi#i&kih i hemij%kih o%o*ina, primena kompo%ta ili lum*riko-kompo%ta doprine(e u
#na&ajnoj meri i #dav%tvenom %tanju #emlji$ta i %manjiti priti%ak inokuluma najva!nijih patogena
2Alli%on et al., 211.3.
dr!avanje #emlji$ne plodno%ti u malinjacima podra#umeva redovno "u*renje potpuno
#gorelim %tajnjakom, kvalitetnim kompo%tom, ili peletiranim, vi%okohumifikovanim organ%kim,
odno%no organ%ko-mineralnim "u*rivima. 8oli&ine #avi%e od %a%tava, porekla i kvaliteta "u*riva, ali i
od *r#ine njihove minerali#acije, odno%no karakteri%tika #emlji$ta i klime podru&ja. 6aj&e$(e %e
primenjuje 1 do 2 t4ha kvalitetnog !ivin%kog %tajnjaka, ili pak kvalitetnih peletiranih,
vi%okohumifikovanih me$avina konj%kog, gove"eg i !ivin%kog %tajnjaka. 8ada %e primenjuju
delimi&no #goreli kompo%t, ili %tajnjak, onda je neophodno primenu o*aviti najmanje 121 dana pre
*er*e kod gajenja !*una%tih formi, odno%no >1 dana kod gajenja maline u# $palirnu potporu.
no $to je prema @ean et al., 221113 karakteri%ti&no #a primenu &vr%tog pile(eg %tajnjaka
je%te da %e po%le %amo nekoliko %ati ,1A ukupnoga a#ota nala#i u neorgan%koj formi. Pore"enjem
primene ,, kg 64ha kao 6+763 ili 111 ili 211 kg 64ha kao pile(eg %tajnjaka do$lo %e do %li&nih
re#ultata u pogledu prino%a. 9adr!aj a#ota nakon *er*e maline u leto, tre*a da po%lu!i #a i#radu
plana "u*renja u narednoj %e#oni %a va!nom napomenom da tokom je%enje-#im%kog ki$nog
mak%imuma u najve(oj meri umanjite minerali#aciju i i%piranje a#ota.
/ novije vreme, naro&ito u #a$ti(enom
pro%toru %ve vi$e %e kori%te vi%oka leja #a
gajenje maline. ?i%ina leje ima veoma va!nu
ulogu #a po%ti#anje vi%okih prino%a, po%e*no u
gajenju maline namenjene %ve!oj potro$nji.
Prema nekim i%pitivanjima vi%ina leje ve(a od
31 cm doprino%i optimi#aciji vodnog i
va#du$nog re!ima. ?i%ina leje #a %adnju maline
prema GilcoH et al., 21>>>3 ima veoma veliku
ulogu u po%ti#anju vi%okih prino%a, ali i
%manjenju potencijalne opa%no%ti od pojave
plamenja&e i po %vom efektu gotovo da %e
meri %a primenom Trichoderma spp., odno%no
%a i#*orom otporne %orte #a gajenje. Primena metalaH=l-a u kontroli plamenja&e imala je ogrni&en
efekat.
+ei*erg 21>>>3 navodi da je u pove(anju prino%a maline jedino primena crne mal& folije kao
pojedina&ni faktor *ila %tati%ti&ki #na&ajna. 6ajvi$i prino% ipak je do*ijen kom*inacijom vi%oke leje,
primene crne mal& folije i aplikacije oH%adiH=l-a, dok je najmanje pro*lema %a pojavom plamenja&e
*ilo pojedina&no po faktorima %a gajenjem na vi%okoj leji i na%iranjem crnom folijom, kao i u
interakciji ova dva faktora. Io$ *olji re#ultati do*ijaju %e primenom %re*rne folije, i%pod koje %e
#emlji$te %koro podjednako greje kao i i%pod crne folije #ahvaljuju(i *raon Al r nali&ju, ali je
#na&ajno %manjen napad va$i i o%talih $teto&ina, po$to difu#na %vetlo%t u delu %pekra koji reflektuje
%re*rna *oja, od*ija in%ekte i deluje antifidno.
%im polietilen%kih folija #a na%tiranje u proi#vodnji maline %e mogu kori%titi i drugi organ%ki
materijali. Primena piljevine #a na%tiranje povr$ine #emlji$ta u malini ne daje tako do*re re#ultate
kao u #a%adu *orovnice, gde ima i#ra#ite predno%ti u odno%u na %lamu, ili $um%ku %telju-li$(e. /koliko
%e kori%ti #a na%tiranje, onda piljevini ne tre*a dodavati dopun%ke koli&ine a#ota. /koliko %e piljevina
,
inkorporira u #emlji$te, na tonu piljevine potre*no je primeniti , do 5 kg a#ota, ako %e pretpo%tavi
relativno *r# tempo dekomppo#icije od 7 do , godina. va tehnika doprino%i #na&ajnom pove(anju
prino%a jagode 2:o*ert% i )elenthin, 1>.13. 6a%tiranje %lamom uti&e direktno na %manjenje prino%a
maline, a naj*olje re#ultate u organ%kom gajenju dvodode %orte +eritage, Pedrero% et al. 221153,
do*ili %u kori$(enjem piljevine &etinara, $to je u odno%u na kontrolu %a mehani&kom o*radom dalo i
#na&ajno %manjenje *roja neproduktivnih i#danaka i %manjilo ukupne tro$kove odr!avanja i nege
#a%ada.

Navodnjavanje i mineralna ishrana maline
Za%ad malina %e uo*i&ajeno navodnjava %i%temom kap po kap. 9avremeni %ortiment maline
na preci#no navodnjavanje reaguje i#ra#itim pove(anjem prino%a, ali i kvaliteta i &vr%tine plodova.
Pravilno navodnjavanje %e tako"e po#itivno odra!ava i na potencijal rodno%ti u narednoj %e#oni.
6eadekvatan vodni re!im *itno komplikuje mineralnu i%hranu i normalno funkcioni%anje nutritivnih
ciklu%a u #emlji$tu.
@u*ina i gra"a korenovog %i%tema odre"uju umnogome karakter %i%tema #a navodnjavanje i
re!im navodnjavanja. *i&no %i%tem #a navodnjavanje tre*a po%taviti u #oni reda i navodnjavati
%amo do kona&ne du*ine korenovog %i%tema maline.
Be# o*#ira $to korenov %i%tem do%ti!e du*inu i do 1B, cm 2)ako%#, 1>5.3 glavni deo korena
ra%te nepo%redno u povr$in%kom %loju #emlji$ta 29lovik, 1>B3.E )ako%#, 1>5.3. Po nekim drugim
autorima, glavni koren dopire u du*inu do &ak 2,, m, ali jegotovo B1 A ukupne ma%e korenovog
%i%tema maline locirano do du*ine #emlji$ta od 2, cm, a &itavih >1 A do du*ine od ,1 cm, $to u%tvari
i je%te efektivna du*ina navodnjavanja. 6ajve(i deo vode malina u%vaja korenovim %i%temom i#
povr$in%kog %loja #emlj$ta do du*ine od de%etak centimetara. / navodnjavanju je va!no da upravo
povr$in%ki %loj #emlji$ta ne o%tane *e# vode, jer malina ne mo!e kompen#ovati vodni deficit i# du*ljih
%lojeva #emlji$ta. ;en#iometar po%tavljen na du*ini od 11 cm daje podatke koji %e kori%te #a
defini%anje re!ima navodnjavanja, odno%no #alivnih normi i i dinamike navodnjavanja.
)alina je veoma o%etljiva na deficit vode u #emlj$tu, &ak i u %lu&ajevima pojave kratkih
%u$nih perioda, $to %e veoma negativno odra!ava na pora%t i prino%. 8riti&an period #a nedo%tatak
.
vode u #emlji$u je%te fa#a cvetanja, pora%ta i %a#revanja plodova. 6a navodnjavanje naj*olje reaguje
u periodu pora%ta plodova.
9 o*#irom na vertikalnu i hori#ontalnu di%tri*uciju korenovog %i%tema i vodne o%o*ine
#emlji$ta na kojim %e gaji malina u 9r*iji po!eljno je da %e laterali %a ra%tojanjem emitera mak%imalno
do 31 cm, po%tave %a o*e %trane reda i na taj na&in o*e#*edi idealna di%tri*ucija vode #a
navodnjavanje i formira kontinualna #ona vla!enja po du!ini i $irini ri#o%fernog %loja. Prema
mehani&kim o%o*inama #emlji$ta u na$im glavnim malinogrjima, naj*olje je kori%titi laterale %a
emiterima na ra%tojanju 31 do ,1 cm i emi%ijom , do 11 l4h4m. ?eoma je #na&ajno da #a
navodnjavanje na nagi*u kori%timo %amo %amokompen#ovane laterale, gde kod najkvalitetnijih
proi#vo"a&a, vi%in%ka ra#lika na du!ini reda mo!e i#no%iti i preko 3, m.
;re*a %talno imati na umu, da je korenov %i%tem maline podjednako o%etljiv na nedo%tatak
ki%eonika kao i na vodni deficit. Prevla!ivanje dovodi do o#*iljnih pro*lema, pa u tom %mi%lu
navodnjavanje mora pratiti po%tavljanje analognih, ili digitalnih vlagomera na du*ini od 11 cm i na
du*ini od ,1 cm, kako *i %e defini%ao $to preci#niji re!im navodnjavanja #a%ada maline. 0injenica da
malina %pada u u%eve koji #a u%pe$an ra%t i ra#voj korenovog %i%tema #ahtevaju puno ki%eonika da
&ak ni privremeno ne podno%i prevla!ivanje, #ahteva da pred#alivna vla!no%t tre*a da padne
nepo%redno i%pod ta&ke optimalne o*e#*e"eno%ti, prate(i vredno%ti vodnog deficita na %en#oru
po%tavljenom na du*ini od 11 cm. 6avodnjavanje %e prekida onda kada %e odgovaraju(e %tanje
vla!no%ti #emlji$ta detektuje vlagomerom 2%en#orom3 na du*ini ,1 cm.
Prema IJanov-u 21>573 navodnjavanje %i%temom kap po kap pove(ava prno% maline 2,7 do
1>,2A u pore"enju %a navodnjavanjem oro$avanjem. 6a lak$im #emlji$tima #alivne norme %u ni!e, a
intervali i#me"u #alivanja kra(i. 6avodnjavanjem %orte Polana na veoma lakom #emlji$tu, %a ni!im
%adr!ajem humu%a 21,>A3 u u%lovima Polj%ke do*ijene %u #na&ajne u$tede u vodi #a navodnjavanje
kod %i%tema kap po kap u odno%u na %i%tem oro$avanja. /kupna norma navodnjavanje %manjena je
%a 325 mm na godi$njem nivou na %amo 213 mm $to je doprinelo, pove(anju prino%a, krupno(e i
kvalteta maline, %adr!aju $e(era i vitamina. d ukupno u%vojenih koli&na vode u navodnjavanju
#a%ada maline %i%temom kap po kap na lak$im #emlji$tima, %olidno o*e#*e"enih organ%kom
materijom, pro%e&no %e po *iljci u%voji I# %loja do du*ine do 11 cm 3.A ukupnh koli&ina vode, i# %loja
du*ne 11 do 21 cm jo$ 2, A , potom i# %loja du*ine 21 do 31 cm jo$ 1> A, dok %e i# podori&nog %loja
du*ine 31 do ,1 cm u%voji %vega BA ukupnih potre*a *iljke u vodi 2:ol*iecki et al., 21123.
/ navodnjavanju #a%ada maline po%toji %talni konflikt u potre*i da %e inten#ivnim
navodnjavanjem po%tigne $to ve(a krupno(a plodova, a da %e ne pretera pogledu *roja i *ujno%ti
i#danaka #a %lede(u %e#onu. ;en#iometri %u idealni %a %tanovi$ta kontrole veli&ine #alivnih normi kod
navodnjavanja maline i jagoda%tog vo(a uop$te 2+oppula i 9alo, 211B3, jer na *a#i odre"ene
pred#alivne vla!no%ti 2-1,1 hPaE -311 hPa i -.11 hPa3 mo!emo defini%ati i vi%ok prino% 2o*ilno
navodnjavanje3, ali i &vr%tina plodova i u&e$(e rolenda mo!e *iti vi%oka. *ilno navodnjavanje
naro&ito tre*a i#*egavati ka%no tokom %e#one da ne *i do$lo do i#mr#avanja i#danaka #a narednu
godinu, tako da %adr!aj vlage na ten=iometra *ude u okviru %ile dr!anja vode od -.11 hPa 2+oppula i
9allo, 211.3. 6avodnjavanjem #a%ada mailne u 0ileu Kurovich 221153 je na *a#i potencijalne
evapotran%piracije, karakteri%tika #emlji$ta i kvaliteta vode #a navodnjavanje ra#vio %pecifi&ne
modele navodnjavanjai mineralne i%hrane %a ciljem po%ti#anja idealne krupno(e i &vr%tine ploda na
racionalnim i odr!ivim o%novama.
6avodnjavanje nije jedini na&in da %e uti&e na vodni re!im maline. @rugi veoma va!an a%pect
modern tehnologije kojim %e %manjuje potre*a #a dopun%kim navodnjavanjem je%te na%tiranje leje
crnom mal folijom 2)age 1>52, )ako%# 1>5., 9tojanoJ%ka 1>5., :echnio 1>5> i Lipecki 1>>23. %im
$to %e %manjuje evaporacija %a %lo*odne povr"ine #emlji$ta, elimini$u %e korovi I gu*ici #emlji$ne
vlage u kompeticiji %a #a%adom 29tojanoJ%ka 1>5., :echnio 1>5>, Lipecki 1>>23. )ako%# 21>5. po
;haratanol%3 navode mnogo ve(e prino%e kod #a%ada na foliji, u odno%u na #a%ade u kojima %u korovi
%u#*ijani upotre*om her*icida.
B
8ada je #a%ad maline gajen na vi%okoj leji %a na%tiranjem mal& folijom u punom
vegetativnom pora%tu, onda ni padavine od 21 mm ne mogu #na&ajno prorediti uo*i&ajenu dinamiku
navodnjavanja, ve( eventualno odlo!iti #alivnu normu #a dan ili dva.
Zahvaljuju(i &injenici da %u %up%trati na *a#i tre%eta, ili koko%ove kore i vlakna idelani %a
a%pekta ukorenjavanja, onda je kod gajenja u %ak%ijama dovoljno %vega 3 do , l #apremine po *iljci.
8od #emlji$ta %rednjeg mehani&kog %a%tava ra%tojanje me"u emiterima mo!e *iti i do ,1 cm. ?rlo je
#na&ajno da %e #*og promene u di%tri*uciji #emlji$ne vlage, novi i#danci #a narednu godinu javljaju
i%klju&ivo u #oni reda, $to %manjuje koli&inu rada u njihovoj kontroli.
Prema i%pitivanjima Iaro%lavceva, 21>5B3 malina #a *a#i&ni prino% od 5 t4ha uklju&uju(i
ukupnu organ%ku produkciju #ajedno %a uklanjanjem la%tara, i# #emlji$ta u pro%eku i#ne%e ,1 kg4ha
6, 1, kg4ha P
2

,
i ., kg4ha 8
2
. )ineralna i%hrana #avi%i(e od o*e#*e"eno%ti #emlji$ta najva!nijim
makroelemntima i njihove pri%tupa&no%ti *iljkama, katakteri%itikama klime odre"enog proi#vodnog
podru&ja i meteorolo$kim u%lovim u datoj proi#vodnoj %e#oni, agrotehni&kih i pomotehni&kih mera
koje %e praktikuju, ali i od %pecifi&no%ti odre"enih %orti. 8od ek%tremne hemij%ke rekcije #emlji$nog
ra%tvora, kako kod ki%elih, tako i kod alkalnih #emlji$ta, u %lu&ajevima nepri%tupa&nih formi
odre"enog makroelemenata, neadekvatnog odno%a pojedinih hraniva, ali i u %lu&aju neadekvatne
vla!no%ti #emlji$ta, korenov %i%tem maline nije u %tanju da u%vaja dovoljne koli&ine hraniva,
neophodnih #a normalan pora%t i ra#vi(e, &ak i na #emlji$tima veoma *ogatim u pogledu %adr!aja
o%novnih *iogenih elemenata.
6ajva!niji makroelementi u i%hrani maline %u a#ot i kalijum. Za organ%ku produkciju i
vegetativni pora%t a#ot pred%tavlja ne#amenljivo makrohranivo, dok je kalijum pre%udan #a prino% i
kvalitet, ali i otporno%t na *ole%ti, ili pak na %u$u I #im%ke mra#eve.
+ei*erg 221123 opi%uju(i funkcionalne ve#u i#me"u mineralne i%hrane a#otom, %u#*ijanja
korova u me"urednom pro%toru i kontrole i#danaka i%ti&e da je pedantan odno% prema merama
nege uticao u #na&ajnoj meri na koncentraciju a#ota i kalijuma u li%tu, pove(an vegetativni pora%t, ali
i krupno(u ploda. Prema re#ultatima u gajenju maline na foliji i %a navodnjavanjem kap po kap,
norme "u*renja a#otom preko .1 kg4ha ne dovode do #na&ajnog pove(anja prino%a.
Ieffrie% et al., 221153 navode da je #a ra#voj odr!ivog %i%tema i%hrane #a%ada maline a#otom u
cilju %manjenja #aga"enja pod#emnih voda nitratima neophodno odr!ati %adr!aj pri%tupa&nog
a#ota u ri#o%fernom %loju korena i%pod ,, ppm. / tu %vrhu %e nakon *er*e o*avlja %etva
pokrovnih u%eva, ili %e permanentno odr!ava #atravljen me"uredni proctor.
@o*ra mineralna i%hrana #a%niva %e na $to preci#nijem u#orkovanju #rmlji$ta i detaljnim
agrohemij%kim anali#ama o*e#*e"eno%ti mikro i mikrolementima, kako vredno%tima ukupno
ra#menljivih hraniva, tako i vredno%tima u #emlji$nom ra%tvoru koje %mnatramo lako pri%tupa&nim
*iljkama. Pravilno u#orkovanje po%e*no %e komlikuje &injenicom da %e #a%ad maline o*i&no "u*ri u
trake, *ilo da %e uno%e mineralna "u*riva, ili pak neka mineralna "u*riva, kao !ivin%ki %tajnjak.
Ze*arth et al., 221123 navode da je potpuno %lu&ajni ra%pored me%ta #a u#orkovanje krajnje
nepreci#an #*og %pecifi&no%ti na&ina "u*renja maline i da %i%temat%ko u#imanje u#oraka daje mnogo
*olje re#ultate' u #oni reda, u #oni trake u koju %e o*i&no ula!u "u*riva nepo%redno u# red, u #oni
%redine me"urednog pro%tora i kona&no u poja%u na %redini i#me"u trake #a "u*riva i %redine
me"urednog pro%tora.
)Ineralna i%hrana odvija %e podjednako na kori$(enju konvencionalnih metoda, ali i
naprednih tehnika koje podra#umevaju primenu mineralnih hraniva putem %i%tema #a
navodnjavanje.
?eoma je va!no da %e pravilnom mineralnom i%hranom i#*egne akumulacija fo%fata u
#emlji$tu. ?i%ok %adr!aj i#menljivog fo%fora &e%to dovodi do pojave deficit u i%hrani cinkom. Po%e*no
voditi ra&una o &injenici da %e vi%oke koli&ine fo%fora nala#e u pile(em %tajnjaku, tako da %talna
ne%elektivna upotre*a ovog organ%kog "u*riva dovodi vremenom do njegove preterane akumulacije
u povr$in%kom %loju #emlji$ta.
5
9ve vr%te jagoda%tog vo(a i#u#etno %u o%etljive na kori$(enje *ilo 6P8 formulacija, ili
pojedina&nih "u*riva koje u %vom %a%tavu imaju hloride. 8la%i&na me$ana ili komplek%na "u*riva
ra%tvorljiva u citratima, uglavnom %u formuli%ana na *a#i kalijum hlorida 28Cl3, te ih tre*a i#*egavati
kod o%novnog "u*renja i #a%nivanja malinjaka, ali i kod redovne mineralne i%hrane. 8ada %adr!aj
hlorida u #emlji$nom ra%tvoru pre"e granicu od .11 do B11 ppm po&inje #na&ajno %manjenje
u%vajanje nitrata, kao najpovoljnijeg o*lika a#ota u #emlji$tu, a po%le i#ve%ne granice, hlor u *iljnim
tkivima po&inje da deluje tok%i&no. 6eocleou% i )ina%, 2211B3, %u utvrdili negativan efekat poja&anih
koncentracija 6aCl u kulturi in vitro, odno%no 6eocleou% i ?a%ilakaki%, 2211B3 u gajenju maline %orte
Autumn Bli%% u pla%tenicima. /%led pove(anja %adr!aja %oli u medijumu i akumulacije hlorida u
*iljniimm tkivima dola#i do %manjenja foto%intet%ke aktivno%ti i veli&ine I funkcionalno%ti %tominog
aparata, *e# o*#ira $to %e ne pove(ava %adr!aj C
2
u tkivima. 8on%tatovano je dalje da %e %manjuje
%adr!aj hlorofila u li%tu, %manjuje %e nivo tran%piracije kao i vodni potencijal i uop$te *r#ina u%vajanja
vode. 9ve ovo #a po%ledicu ima manji pora%t i#danaka, %manjene li%ne povr$ine, *r!e odumiranje
li%tova, %manjenje ukupne *iljne ma%e. Autori %matraju da je tok%i&na akumulacija u tkivima o%novni
u#rok $tetnog delovanja hlora, u mnogo ve(oj meri u odno%u na po%ledicu permanentnog #atvaranja
%toma.
Zato tre*a u "u*renju maline kori%titi %amo me$ana, ili komplek%na granuli%ana "u*riva
formuli%ana na *a#i kalijum nitrata i monoamonijum fo%fata, ili diamonijum fo%fata. Mu*riva
formuli%ana na *a#i kalijum %ulfata %u prihvatljivo re$enje na #emlji$tima %a neutralnom, ili
*lagoalkalnom hemij%kom reakcijom #emlji$nog ra%tvora.
LenartoJic#, 21>5.3 navodi da "u*renje kalcijuma uvek uti&e na %manjenje u%vajanja o%talih
makroelemenata, I#*alan%irana i%hrana a#otom i kalijumom %a druge %trane doprino%i pove(anom
u%vajanju cinka i *akra.
9pier% et al, 21>>>3 %u u gajenju maline na &i%tom pe%ku i%pitivali 3 nivoa mineralne i%hrane
6, P, 8, Ca, i )g i u%tanovili da vi%oka do#a a#ota u%lovljava vi%oke koncentracije u li%tu <e, dok %e
%manjuje u%vajanje Ca i )g. Pove(ane do#e fo%fora u i%hrani vode ka *oljem u%vajanju P
2

,
i Cu, ali
%manjuju u%vajanje Ca. ?i%oke do#e kalijuma u i%hrani, o&ekivano %manjuje u%vajanje Ca i )g, a
pove(ava koncentraciju u li%tu P
2

,
, 8
2
, <e i Cu. /koliko %e pove(avaju do#e kalcijuma u mineralnoj
i%hrani, dola#i do pove(ane akumulacije P
2

,
u li%tu i %manjenog u%vajanja )g i )n. /kolio %e pak
pove(aju do#e magne#ijuma, onda (e %e %manjivati u%vajanje Ca. Pojave deficitaili pak tok%i&no%ti,
naj&e$(e %u kod poreme(aja u mineralnoj i%hrani a#otom, kalijumom I magne#ijumom.
6apredna tehnologija gajenja maline #a%niva %e na novom konceptu i%hrane, po kome &ak 11
do 1,A ukupnih koli&ina hraniva tre*a uneti putem folijarne primene. 6a taj na&in doprino%i %e
po%ti#anji vrhun%kog kvaliteta, ali i pove(anju, odno%no indukovanju otporno%ti na preovla"uju(e
*ole%ti.
:edovna vi$ekratna folijarna primena kalcijuma, prema nekim autorima doprino%i du!em
&uvanju, 2Ali, 1>>73, ali %e do*ijaju i krupniji i mnogo &vr$(i plodovi, %a ve(im u&e$(em rolenda i %a
ve(im %adr!ajem *ojenih materija. Po drugim autorima primena kalcijuma doprino%i i ve(oj
otporno%ti na %ivu trule! 2)ontealegre i ?alde%, 1>>33.
8rajem leta, novoformirani i#danci tretiraju %e ra%tvorom monokalijum fo%fata, o*i&no
#ajedno %a primenom akaricida u konvencionalnoj hemij%koj #a$titi. <olijarna i%hrana *ogata
fo%forom i kalijumom doprine(e da nakon o*ilnog navodnjavanja, ki$ovitog leta, ili o*ilne i%hrane
a#otom, %tvoreni rodni pupoljci ne metamorfo#iraju u vegetativne elemente.
/ je%en %e vr$i o*ave#no tretiranje i#danaka, t#v. plavo pr%kanje, kada %rednje dnevne
temperature jo$ uvek ne %padnu i%pod 1,
o
C. 8ako *i i#danci na vreme od*acili li%nu ma%u,
neophodno je primeniti kalijum nitrat %a dodatkom cinka %a p+ vredno$(u ra%tvora oko .,,. vo
pr%kanje %e o*avlja koncentracijom oko 1A 2,-5 kg4ha na ,11-.11 l vode3. @rugo tretiranje, koje %e
o*avlja nakon B do 11 dana i#vodi %e koncentracijom ra%tvora oko 2A 211 kg4ha u 711-,11 l4ha
vode3. vakva folijarna i%hrana *ogata kalijumom u%lovi(e pripremu i#danaka #a pre#imljavanje.
Pove(anje koncentracije, odno%no gu%tine (elij%kog %oka, %manjenje koli&ine %lo*odne vode u
intercelularima, nakupljanje pla%ti&nih materija pove(ava vi%ko#itet, odno%no otporno%t na ni%ke
>
temperature i %manjuje opa%no%t od mogu(eg i#mr#avanje i#danaka. vakvo %tanje dormantno%ti
prekidamo u prole(e u !eljenom terminu, %hodno o&ekivanoj vremen%koj progno#i u vreme cvetanja.
/ folijarnoj i%hrani %e primenjuju 6P8 formulacija %a adekvatnim %adr!ajem mikroelemenata,
koje ne %adr!e *iuretnu ureu u a#otnoj komponenti, niti hlor, ili druge $tetne, pa &ak ni *ala%tne
materije. dno% 6P8 2'1'7 pogoduje formiranju rodnog potencijala, a neophodno je da odno%
amidne i amonija&ne forme a#ota *ude adekvatno i#*alan%iran.
Primena e%encijalnih aminoki%elina ima ne#amenljivu ulogu u %lu&ajevima o#*iljnih
pro*lema u pora%tu i ra#vi(u #a%ada maline. *i&no %e naj&e$(e primenjuju kod %tre%nih %ituacija,
poput toplotnih udara, nakon mra#eva i perioda %a ni%kom temperaturom, pojave grada, ili nakon
defolijacije u%led napada patogena, $teto&ina, ili mehani&kog delovanja olujnog vetra. Aminoki%eline
doprino%e i *oljem u%vajanju primenjenih #a$titnih hemij%kih %red%tava
/ pogledu reagovanja na folijarnu primenu mikroelemenata malina po%e*no do*ro reaguje
na primenu gvo!"a i *ora.
?eoma do*re re#utate, kako u folijarnoj primeni, tako i u fertigaciji daju i "u*riva %a
dodatkom *io%timulatora, poput ek%trakta mor%kih algi naj&e$(e Ascophyllum nodosum 2Lo=ola i
)uNo#, 21153. Primenom u *orovnici, ali i u o%talim vr%tama jagoda%tog vo(a ne dola#i do #na&ajnog
pove(anja prino%a, ali %e pove(ava %ignifikantno krupno(a plodova i %adr!aj %uve materije.
/ organ%koj proi#vodnji %e &e%to kori%te ra#li&iti pripravci, &ajni ra%tvori kompo%tiranog
organ%kog materijala, koji veoma doprino%e i pove(anju %adr!aja antiok%idana%a, elagin%ke ki%eline i
drugih polifenola, flavonida i tanina 2+argreave% et al., 21153 %a i#ra#itom #a$titnom funkcijom u
pogledu ljud%kog #dravlja. 9adr!aj elagin%ke ki%eline je %pecifi&na %ortna karakteri%tika, podjednako
kod maline, kao i kod kupine 2?rhov%ek et al., 21153. Kudej i ;omc#=k, 221173 i%ti&u da me"u
flavonidima ima do%ta Ouercet=n-a %a vi%okim antikancerogenim efektom. Gang et al., 2211>3 i%ti&u
da na %adr!aj flavonida u velikoj meri uti&e i pravovremeno%t *er*e, ali i duga i#lo!eno%t jakom %vetlu
do momenta podhlade i ka%nijeg #amr#avanja.
/ proi#vodnji maline u pla%tenicima, pre*ujan vegetativni pora%t je &e%to veliki pro*lem.
Z*og toga %e praktikuje folijarna primena proheHadione calcium-a 2regulator ra%ta koji inhi*ira
*io%inte#u gi*erelina3, $to #a re#ultat ima %kra(enje internodija i vi%ine pora%ta, ali ne i %manjenje
*roja cvetova i #ametanja plodova. Prema Palonen et al., 2211>3 ovi tremani ni%u imali uticaj na
pove(anje otporno%ti i#danaka na ni%ke temperature. :edalen 21>5.3 pak %matra da je %elekcija
orpornih %orti jedini put umanjenja $teta od i#mr#avanja i#danaka i rodnih pupoljaka.
Polinacija i bioloka zatita maline
11
)alina %pade u vr%te jagoda%tog vo(a &iji prino% i kvalitet veoma mnogo #avi%i od pri%u%tva
prirodnih, ili introdukovanih polinatora. )ada %u cvetovi hermafroditni i %amooplodni, u %lu&aju lo$e
i nepotpune oplodnje, kvalitet plodova je %la*, a procenat rolenda relativno ni#ak. :a#log tome &e%to
le!i u &injenici da %vaki pojedina&an %emeni #ametak u #*irnom plodu ko$tunici mora *iti #a%e*no
oplo"en. Po&ev$i od o%nove do vrha ploda %vaki !ig tu&ka *iva receptivan na polen u vrlo kratkom
periodu, da *i pr%ten po pr%ten, tokom nekoliko dana 23 dana pa do 7-, dana kod hladnog vremana3,
ceo %lo!eni plod *io oplo"en. Pra$enje polena traje oko 3, %ati, mada kod lepog vremena B1-51A
polena pra$i tokom prvog dana cvetanja. 8i$a, hladno vreme, ili pak ni%ka relativna vla!no%t va#duha
#au%tavljaju pra$enje polena i %manjuju njegovu kvalitet i fertilno%t. Pri tome %amo !igovi tu&kova
%poljnjeg pr%tena pa%ivno prime polen %a pra$nika, dok %e centralno po#icionirani !igovi tu&kova,
nikad ne dodiruju %a anterama. 9a%vim je ja%no, #a do*ru oplodnju neophodan je veliki proj po%eta
in%ekta polinatora.
/ letnjoj proi#vodnji dnevno je na hektaru #a%ada maline otvoreno i do 2 miliona cvetova,
dok je u je%enjoj proi#vodnji taj *roj manji 21,. do 1 milion3, jer cvetanje traje du!e i do 7, dana, #a
ra#liku od cvetanja u maju i junu koje traje u #avi%no%ti od klimat%kih u%lova 12 do 2. dana. 9olitarni
in%ekti u cvetovima maline %akupljaju i polen 2novootvoreni cvetovi3 i nektar 2i kod novootvorenih i
%tarijih cvetova3. / odno%u na medono%nu p&elu koja preferira nektar, *um*ari vi$e %akupljaju polen
i podjednako po%e(uju tek otvorene, kao i %tarije cvetove, one koji %u lako uo&ljivi, ali i one koji %u
relativno %akriveni. ;re*a imati na umu da %trano-oplodnja daje mnogo *olji kvalitet i krupno(u
ploda maline, tako da %orte %a do*rim kvalitetom polena tre*a o*ave#no uklju&iti u kom*inovani
#a%ad %a naprednom tehnologijom gajenja maline #a %ve!u potro$nju. Ina&e, malina je veoma
atraktivna p&elinja pa$a, pa %e %a hektara mo!e %akupiti &ak 1,1 do 2,1 kg meda, $to je
de%etro%truko vi$e u odno%u na ja*uku 2, do 11 kg4ha3.
/ eko%i%temima %a o&uvanim *iodiver#iotetom polinacija #a%ada maline %a konvencionalnom
proi#vodnjom #a %mr#avanje o*i&no ne pred%tavlja ve(i pro*lem. Populacija %olitarnih p&ela i#
%pontane prirode je veoma vi%oka, po%e*no #smia spp., $egahillidae , mada odre"ene vr%te kao $to
%u #smia cornuta i #. rufa mogu *iti kori$(ene i putem dopun%ke introdukcije 28runi( i 9tani%avljevi(,
211.E 9tani%avljevi( i 6edi(, 21153
8od gajenja maline u #a$ti(enom, ili polu#a$ti(enom pro%toru u# dopun%ku polinaciju
*um*arima 2%ombus terestris3 do*ijaju %e %jajni re#ultati, po%e*no na nekim %ortama namenjenim
prete!no %ve!oj potro$nji, kao $to je ;ulameen. Preliminarni re#ultati polinacije #a%ada maline
*um*arima u proi#vodnji maline na otvorenom polju poka#uju da u malinogorjima %a o&uvanim
*iodiver#itetom, *um*ari trpe prili&no vi%oku konkurenciju u odno%u na %olitarne p&ele i# %pontane
populacije.
Za ra#liku od proi#vodnih podru&ja %a o&uvanim *iodiver#itetom, u vi$e ur*anim proi#vodnim
u%lovima, odno%no u %lu&aju gajenja maline u polu#a$ti(enom, ili #a$ti(enom pro%toru, polinacija
*um*arima #a re#ultat ima uo*i&ajeno pove(anje prino%a od 13 do 2,A. Po%e*no je i#ra#it efekat
11
pove(anja krupno(e ploda maline na udaljeno%ti do 111 m od ko$nica %a *um*arima. Prema
pro%e&nim vredno%tima *rojnih oglednih i%pitivanja, upotre*om *um*ara u polinaciji #a%ada maline
pro%e&na ma%a ploda %e pove(ava #a 1,, gr. / polinaciji maline %e kori%te %lede(i tipovi ko$nica
*um*ara'

;IP ?PLI0I6A 8L6IIP P?:QI6A
2radilice4matice3 2m
2
3
6ormal 263 ,1-.1 4 1 B,1-1111
PHtra 2P3 B1-51 4 1 1111-1,11
;ripol 2;3 3,1-711 4 3 @o ,111
/ %taklenicima i pojedina&nim pla%tenicima o*i&no %e kori%te uo*i&ajene ko$nice, &iji *roj i
dinamika uno$enja #avi%e od povr$ine #a%ada, ali i od potencijala rodno%ti. /koliko veli&ina pla%tenika
ili %taklenika do#voljava, po!eljno je #a polinaciju oda*rati veliku ko$nicu 6arupol P. %im ve(eg *roja
radilica, kolonija je ne$to %tarija, a *um*ari krupniji. ;o #na&i da (e vi$e vremena provoditi u
%akupljanju polena, pa (e i efekti polinacije *iti *olji, naro&ito ako u%lovi ni%u %avr$eni. I#olovane
ko$nice ;:IPL %u u predno%ti kod polinacije #a%ada maline na otvorenom polju i u polu#a$ti(enom
pro%toru 2PP na%tre$nice i mre!arnici3. 0ine ih tri jake kolonije, %vaka %a maticom, a i%ta %e pravilnom
upotre*om mo!e kori%titi #a polinaciju jagoda%tog i drugih vr%ta vo(a i povr(a &ak 5 do 11 %edmica.
ptimalne temperature #a polinaciju *um*arima i#no%e 11-25RC, odno%no u u!em op%egu 1,
do 2,RC. 8ada %e temperatura u ko$nici podigne i#nad 25RC, radilice ne po%e(uju cvetove, ve( o%taju
u ko$nici trude(i %e da je ra%hlade i u%po%tave optimalni temperaturni re!im.
/ polinaciji je veoma va!an monitoring, koji podra#umeva *rojanje jedinki koja %e vra(aju u
ko$nicu. Ako %e kod ko$nica pro%e&ne aktivno%ti u%tanovi npr. da %e #a 11 minuta 15 jedinki vra(a u
ko$nicu, to #na&i da (e tokom dana *iti po%e(eno oko 2.1.111 cvetova.
@akle #a do*ro opra$ivanje i oplodnju u #a%adu maline dovoljno je po#icionirati 2 do 3 tripol
ko$nice, u kojim %u po 3 dru$tva *um*ara aktivna . do 5 nedelja, tako da mogu po%lu!iti u
prethodnoj polinaciji jagode, *orovnice, ili nekih drvena%tih vr%ta vo(a %a ranijim cvetanjem npr.
tre$nje i vi$nje. 8o$nice %e u #a%ad uno%e nepo%redno pred cvetanje, ili , do B dana pred cvetanje. /
ovom %lu&aju je neophodna dopun%ka i%hrana polenom do momenta punog cvetanja. 9a i%hranom
tre*a pre%tati najmanje 27 %ata pred otvaranje *um*ara. /koliko je me"uredni pro%tor #atravljen i
preovla"uiju cvetne vr%te poput mrtve koprive, ma%la&ka i %l., onda ko$nice mogu *iti otvorene par
dana pred po&etak cvetanja #a%ada maline. Bum*ari %u najaktivniji u jutarnjim %atima od , do 5
&a%ova i popodne od 1. do 1> &a%ova. :adilica u minuti po%eti 3 do 7 cveta, a u optimalnim u%lovima
i 7 do , cvetova. Za punu oplodnju neophodno je , do . odvojenih po%eta i%tom cvetu, o*i&no
dnevno jedna jutarnja i jedna popodnevna, tako da %e tokom 3 dana o*avi kompletna oplodnja i
#ametanje u #*irnoj ko$tunici.
8o$nice %a *um*arima %e po%tavljaju na vi%inu 1,, do 1 m, na me%tima relativno #a$ti(enim
od direktnog %unca 2o%im u rano prole(nom periodu3 i nikako u #oni reda nepo%redno u# li%nu ma%u.
;ako"e, tre*a voditi ra&una da mravi ne ugro#e *um*are tretiranjem o%lonca adekvatnim
in%ekticidom, ili kori$(enjem mamaca od *orak%a i %me"eg $e(era. 6akon po%tavljanja ko$nice va!no
je da %e dru$tva umire 2%tre% u%led tran%porta i manipulacije3 i tek nakon %at vremena o%lo*oditi
otvore na ko$nici. / #a$ti(enom pro%toru ko$nice tre*a uno%iti popodne kada %u ventilacioni otvori
#atvoreni, kako *um*ari u prvim orijentacionim letovima ne *i napu%tili #a$ti(en pro%tor. 6akon
orijentacionog leta, *um*ari odmah #apo&inju polinaciju maline. Keneralno, *um*ari %u u
#a$ti(enom pro%toru najaktivniji u jutarnjim i popodnevni %atima.
Polinacija *um*arima, uo%talom kao i drugim %olitarnim vr%tama, podra#umeva opre#
prilikom planiranja i i#vo"enja hemij%ke #a$tite. Polinacija pre%taje ukoliko o%taci tok%i&nih preparata
do%peju u dige%tivni trakt polinatora, ili pak miri% pe%ticida i#a#iva pre%tanak po%ete cvetovima
maline. Zato neki od pe%ticide podra#umevaju #atvaranje ko$nica i njihovo prekrivanje, dok drugi pak
12
podra#umevaju privremeno uklanjanje ko$nica i# #a%ada u trajanju od %vega pola dana, pa do 2-3,
odno%no B dana. npr. IndoHacar* 2Avaunt3 #a %u#*ijanje %ovica je veoma tok%i&an #a *um*are i
per#i%tentan najmanje 3 dana nakon tretiranja. /koliko je dru$tvo #atvoreno du!e od 2 dana
neophodno je dopun%ki hraniti kolonije polenom u koli&ini , gr po dru$tvu dnevno, kako ne *i do$lo
do uginu(a larvi *um*ara.
9i%temi&ni pe%ticidi koji %e primenjuju putem %i%tema #a navodnjavanje kap po kap i#a#ivaju
kod *um*ara ve(e $tete u malini nego recimo kod u%eva paradaj#a, koji produkuje uglavnom polen,
#a ra#liku od paprike, a naro&ito jagoda%tih vr%ta vo(a, koje produkuji i %ra#mernu koli&inu nektara.
Z*og o*ilne produkcije nektara, %a dovoljnim %adr!ajem $e(era nije neophodna dopun%ka i%hrana
kolonija *um*ara $e(ernom vodicom, pa od momenta cvetanja tre*a #atvoriti pri%tup *um*arima.
:adi manipulacije ko$nicama, neophodno je nakon #atvaranja dvo%mernog otvora, o%taviti
najmanje 2 %ata otvoren jedno%merni ula#ni otvor, kao *i %e kompletno dru$tvo prikupilo u ko$nicu.
8o$nice koje %e uklanjaju i# #a%ada, &uvaju %e privremeno na %o*noj temperature 15 do 21RC.
Qto %e ti&e polinacije u #a$ti(enom pro%toru naj&e$(e %e preporu&uje kori$(enje ek%tra velikih
dru$tava, koja o*i&no dola#e %a nedelju dana %tarijim radilicama, koje %u krupnije, vei$e vremena
provode van ko$nice i efekti polinacije %u *olji. 6atupol P je dovoljna #a oko 12,1 m
2
#a%ada maline u
#a$ti(enom pro%toru.
Sistem itegralne zatite maline (IP Itegradet Pest enagement! #a%niva %e na principu
kom*inovanja preci#ne primene pe%ticida i uvo"enja odgovaraju(ih mera *iolo$ke #a$tite i %vih
drugih tehnika u kontroli pojave klju&nih *ole%ti i *rojno%ti $teto&ina. )alina, kao i drugi #a%adi
%itnog vo(a, %ve vi$e %e #a%niva u ra#li&itim o*licima #a$ti(enog pro%tora' tunelima, modernim
pla%tenicima, ili %taklenicima, gde u%lovi gajenja pogoduju u%pe$nom kori$(enju predatora i para#ita,
*ilo da %e oni uno%e, ili %e %pontano javljaju u prirodi. ;ako"e, %elekcijom naprednih %orti maline
mogu(e je o%tvariti #na&ajan %tepen genet%ke otporno%ti, $to (e %inergi%ti&kim delovanjem kori%nih
organi#ama dati !eljen efekat u pogledu #drav%tvene *e#*edno%ti proi#voda 2Birch et al., 21173.
6aj#na&ajnije $teto&ine u #a%adima maline i# konvencionalne proi#vodnje u na$im
malinogorjima 2)ilo$evi(, 21113 %uE malinina *u*a 2%yturus tomentosus <a*r3, malinin cvetojed
2Authonomous rubi +er*%t3, malinin moljac 2&ncur"aria ru*iella Bjerk3, malinin pr%tenar 2Agrilus
rubicola A*eille3, malinin %taklokrilac 2%embecia hylaeiformis La%p3, malinin kore*u% 2Coroebus rubi
L3, malinina mu$ica 2Thomasniana theobaldi Barne%3, li%ne va$i 2Aphididae3, malinina muva 2Pegomia
rubi"ora CoOu3, malinin %motavac 2'otacelia udmanniana L3, malinina muva galica 2(asioptera rubi
+eeg3, malinina grinja 2'eotetranichus rubicola ;rag3, malinina grinja 2)riophyes gracilis3 i dr.
)ilenkovi( i 9tani%avljevi(, 221133 u %vom i#ve$taju o mogu(no%tima integralnog %u#*ijanja
$teto&ina maline u 9r*iji navode da %u prou#rokova&i najve(e ekonom%ke $tete u #a%adima maline'
mala i velika malinina va$ Aphis idaei, Amphorophora idaei, malinin 2jagodin3 cvetojed Anthonomus
rubi, malinina grinja Phyllocoptes gracilis, u toplim i %u$nim letima o*i&an pau&inar Tetranychus
urticae, a %poradi&no manje $tete nano%e i malinin moljac (ampronia 2&ncur"aria3 rubiella, malinina
muva galica (asioptera rubi, malinina *u*a %ytirus tomentosus, maj%ki gundelj $elolontha
melolontha, rutava *u*a Tropinota hirta, crni ru!i&ar #xythirea funesta i polj%ki #rikavac #ecanthus
pellucens.
/%pe$no%t kontrole vai u gajenju maline #avi%i od predominatnih $tetnih vr%ta i ja&ine
napada. 8lju&na vr%ta je velika malinina va$, koja je vektor *rojnih viru%nih o*oljenja. +emij%ka
kontrola #a%niva %e na kori$(enju pirimicar*-a %a minimalnim negativnim uticajem na *iolo$ki
program #a$tite, koji %e %a%toji od uno$enja populacije Phytoseiulus persimilis, Amblyseius cucumeris,
ali tre*a imati na umu da je u odno%u na Aphidoletes aphidimyza pirimikar* do%ta $tetan.
/ #a%adima maline predator%ka muva galica Aphidoletes aphidimyza doka#ano je u%pe$nija u
kontroli va$i od predator%kih o%a kao npr. Aphidius colemani, koja %e veoma &e%to kori%ti u *iolo$koj
#a$titi povr(a. Po%e*no je va!no da temperature tokom no(i *udu i#nad 17-1,
1
C. @akle, ranije
tokom %e#one mo!e %e kori%titi hemij%ka #a$tita, a introdukciju predator%kih vr%ti tre*a o*aviti nakon
cvetanja i #ametanja, tako da tokom *er*e i#*egnemo upotre*u pe%ticide. 8omercijalni preparati
%adr!e o*i&no oko 1111 pupa Aphidoletes u no%a&u od vermikulita. 6akon $to predator%ke vr%te
13
galica i#legu jaja u kolonijama va$i, larve koje %e pile inten#ivno %e hrane i reguli$u na taj na&in
veli&inu populacije va$i. /no%i %e na nedeljnom nivou u koli&ini 1 jedinka4m
2
do kona&nog
u%po%tavljanja *iolo$ke ravnote!e.
%olike muve )pisyrphus balteatus, Syrphidae, %u #na&ajni predatori va$i, koje imaju veliki
potencijal u malini. 8ao i kod kod muve galice, pre%udnu aktivno%t u kontroli va$i imaju larve ove
vr%te o%olikih muva. 8omercijalno %e pupe i%poru&uja u no%a&u od vermikulita i direktno nano%e i#
*o&ica na mal& foliju, nikako na direktnu %un&evu %vetlo%t, odakle %e pile odra%le jedinke. 6a
temperaturama od 21
o
C !enke legu na %totine jaja u *li#ini kolonija va$i. Iedna larva o%olike muve,
tokom dve %edmice ra#voja, pro%e&no pojede 311 do ,11 va$i. /no%i %e kod lak$eg napada 111
pupa4ha, odno%no 2 *o&ice, naj&e$(e 3 puta, kada %u %rednje dnevne temperature i#nad 1,
o
C ,
nikako pre cvetanja, jer odra%le jedinke moraju da imaju dovoljno polena i nektara #a reprodukciju.
"ontrola grinja #avi%i od *rojno%ti populacije koja je pre#imela, odno%no od mikroklime u
#a$ti(enom pro%toru. ?e(a energet%ka efika%no%t, odno%no toplija klima u pla%tenicima pogoduje
ranijem ra#voju populacije na mladim i#dancima u prole(e. ?eoma va!na u u%pe$noj integralnoj
#a$titi je%te redovna kontrola pri%u%tva i *rojno%ti grinja 2naj&e$(e crvenog pauka3. *i&no %e prvo
javlja na %tarijem li$(u, ali podjednako tre*a po%vetiti pa!nju i mla"im li%tovima. / kontroli pod
lupom, ili *inokularnim mikro%kopom pregledati ,1-111 li%tova.
9tandardne mere #a$tite maline od grinja podra#umevaju introdukciju predator%ke grinje
Phytoseiulus persimilis, $to podra#umeva o*ave#an temperaturni op%eg od 1, do 2,
o
C. 0im %e uo&i
prvi napad grinja, u pla%tenik %e uno%i 1-2 jedinke po i#danku. I# *oce u kojoj %e u piljevini kao no%a&u
nala#e nimfe, ili odra%le jedinke Phytoseiulus persimilis, kori%ni in%ekti %e direktno po%ipaju na
li%tove, ili u papirne kutijice 2di*oH3, u intervalima od po B do 1, dana, onoliko puta koliko je
neophodno da %e u%po%tavi prirodna ravnote!a i#me"u kori%nih i $tetnih grinja. / !ari$tima napada
ponekad tre*a uneti i do 11 jedinki predatora po jednoj *iljci, odno%no u pro%eku 21 jedinki4m
2
. Bolji
re#ultati po Linderu et al. 221133 po%tignuti %u %a 2 uno$enja 11 jedinki4m
2
nego %a predator%kom
grinjom i# %pontane prirode Amblyseius andersoni. Za ra#liku od Phytoseiulus koji ne pre#imljuje,
Amblyseius andersoni u vi%okom procentu pre!ivljava ni%ke temperature na pri#emnom delu %ta*la.
va predator%ka grinja %e u%pe$no kori%ti i u gajenju jagoda%tog vo(a na otvorenom polju,
podjednako u kontroli %tandardne populacije, ali i tar#anomidnih vr%ta grinja 2Pa%ter*rook, 1>>23.
Predator%ka muva galica eltiella acarisuga je kori%na dopuna #a Phytoseiulus, mada %e
ponekad javlja i %pontano, po%e*no tokom leta. *i&no %e na*avlja u malim cev&icama u kojima je
oko 2,1 pupa koje %e pile i kao odra%le krilate forme pola!u jaja *li#u kolonija grinja. Larve eltiella
%e hrane jajima i larvama grinja i na taj na&in reguli$u *rojno%t populacije grinja. 8od *la!eg napada
grinja 1-2 cev&ice %e uno%e u 2 do 3 navrata 2tretmana3, a kod ja&ih napada do , cev&ica. 8ori$(enje
muva galica je jedno%tavno, a primena jevtina, %Stim $to je optimalni nivo temperature kod
introdukcije daleko vi$i 21-2B
1
C, te %e primenjuje %amo kod dvorodih %orti maline u pla%tenicima, ili
kod gajenja maline u %taklenicima i pla%tenicima %a dopun%kim grejanjem. Introdukcija na otvorenom
polju o*avlja %e tokom leta, ali to podra#umeva uvo"enje koncepta integralne, ili *iolo$ke #a$tite, %a
%elektivnom upotre*om pe%ticide u kontroli *ole%ti i $teto&ina.
Predator%ka grinja Amblyseius 2T'eoseiulus3 californicus %e uno%i do 11 jedinki 4m
2
u %lu&aju
gajenja maline u pla%tenicima i %taklenicima *e# grejanja. %im $to poka#uje manju #avi%no%t od
temperatura, ima daleku ve(u tolerantno%t na primenu fungicida u odno%u na Phytoseiulus, mada je
u optimalnim u%lovioma manje efika%na. / ranoj proi#vodnji pak daje mnogo *olje re#ultate od
Phytoseiulus-a. :e#ultati koje navode B=leman% et al., 221113 uka#uju da u kontroli o*i&nog
pau&inara kod gajenja maline %orte Autumn *li%% u tunelima vi%ine 3,, m u%pe$no mo!emo kori%titi
%ve pomenute vr%te predatora, ali i predator%ke grinje Typhlodromus pyri.
;ako"e, Ca*aleiro et al. 221133 i%ti&u i mogu(no%t primene *iljnih ulja, uglavnom uljnih
emul#ija polietok%i e%tara i# uljane repice 2%rassica napus var. oleifera L.3, mineralnih ulja, ili pak
ri*ljeg ulja u kontroli grinja i pepelnice maline, pri &emu vi%oke koncentracije primene ne dovode do
fitotok%i&no%ti, iako je kon%tatovano delimi&no %kra(enje *o&nih i#danaka.
17
/ %lu&aju vrlo jakog napada dopun%ka primena in%ekticida je neophodna, iako je *roj
akaricida koji %e u%pe$no mogu primenjivati vrlo ograni&en. ;okom leta, nakon *er*e maline, o*i&no
%e kori%ti chlofente#ine 2Apollo3, kako %e ne *i ugro#io *iolo$ki program #a$tite. 8arenca u odno%u na
vreme primene je oko B dana, kao i kod u%eva kra%tavca. / pla%tenicima gde %e u hortikulturnoj
proi#vodnji kori%ti *iolo$ka #a$tita, u upotre*i je %a%vim prihvatljiva i vrlo efika%na kom*inacija
fen*utatinoHide 2;orOue3 C heH=thia#oH 26i%%uron3, a u novije vreme %e u upotre*i nala#i i *ifena#ate
2<loramite3, koji na u%po%tavljenu *iolo$ku #a$titu nema ni najmanji negativan uticaj, a karenca
nakon primene je veoma kratka.
)ada %e retko javlja u #a%adu maline na otvorenom polju, kontrola tripsa u proi#vodnji
maline u #a$ti(enom pro%toru mora #apo&eti veoma rano, Pra(enje *rojno%ti populacije
#a%niva %e na redovnom monitoringu pomo(u plavih lepljivih plo&a, u# kori$&enje
feromon%kih atraktanata.
Predator%ka grinja Amblyseius cucumeris 2T'eoseiulus cucumeris3 je o%nov *iolo$ke kontrole
populacije, *ilo da %e kori%ti i# *oce nano$enjem na li%nu ma%u 2,1-111 jedinki4m
2
3, ili i# ke%ice i# koje
%e ova para#it%ka grinja %porije pili tokom narednih . nedelja. *i&no %e primenjuje 7111-,111
ke%ica4ha ve$anjem na i#danke maline u po&etku cvetanja. ptimalni temperaturni op%eg je 1,-2,
1
C, $to podra#umeva introdukciju u ka%nijim fenofa#ama pora%ta i ra#vi(a.
Predator%ka *u*a #rius lae"igatus je veoma efika%na protiv trip%a, kako duvanovog, tako i
kalifornij%kog, a po$to %e hrani polenom, u%pe$no pre!ivljava i *e# pri%u%tva jedinki trip%a, pa %e
uno%i preventivno od cvetanja 1 jedinka4m
2
. ;re*a imati na umu da je veoma o%etljiva vr%ta na
primenu konvencionalnih fungicida. /no%i %e kad no(na temperature do%tigne 1. do 1B
o
C, a dnevne
pre"u 21
o
C. / proi#vodnji u #a$ti(enom pro%toru %a dogrevanjem, o*i&no %e %vakih me%ec dana
o*avlja uno$enje 1 jedinke na 2 m
2
ukoliko populacija trip%a prethodno nije imala kriti&ne vredno%ti.
/koliko do"e do ja&eg napada u !ari$ta %e uno%i 2 jedinke4m
2
.
8ada %e #*og velike *ujno%ti ne mo!e u konvencionalnoj #a$titi efika%no o*aviti %u#*ijanje
preparatima %pino%ad 2La%er3, ili a*amectin 2?ertimec3, onda %e i%tim u pripremi ra%tvora #a
tretiranje dodaju %pecifi&ni atraktanti poput A;;:AC8P: koji %pecifi&nom me$avinom frukto#e,
%aharo#e i malto#e mami odra%le jedinke da %i%aju li%tove odmah po primeni i na taj na&in
pove(avaju uno$enje aktivne materije u dige%tivni trakt in%ekta.
/%peh u kontroli leptira i njihovih gusenica #avi%i u velikoj meri od dominantnih vr%ti koje %e
javljaju u #a%adima maline. / proi#vodnji na otvorenom polju o*i&no nema nikakvih ekonom%ki
#na&ajnih $teta, dok je u proi#vodnji u #a$ti(enom pro%toru opa%no%t mnogo ve(a, naro&ito kod
dvorodih %orti. )ogu( napad velikog *roja vr%ta, &ak i kupu%ara $amestra brassicae, tre*a o*ave#no
pratiti kori$(enjem feromon%kih klopki, a #a$titu #apo&eti kada *roj uhva(enih in%ekata do%tigne 2
odra%le mu$ke jedinke. 6aj*olje #a$titu o*aviti kori$(enjem %acillus thuringiensis var. *ursta*i 2%t3,
jer na taj na&in u najmanjoj meri remetimo u%po%tavljenu *iolo$ku ravnote!u. 9 o*#irom da naj*olje
deluje na mla"e larve, tretiranje tre*a #apo&eti otprilike nedelju dana nakon $to prva imaga
detektujemo na feromon%koj klopci i redovno ponavljati primenu dok traje vi%ok priti%ak populacije
na B-11 dana.
)ada %e ne javlja u #a%adima na otvorenom polju, kontrola bela leptiraste vai Trialurodes
"aporariorum mo!e *iti veliki pro*lem u #a$ti(enom pro%turu %a grejanjem, naro&ito kod gajenja
dvorodih %orti maline. /%pe$na kontrola korov%ke vegetacije je veoma #na&ajna, jer krajem avgu%ta i
po&etkom %eptem*ra o*i&no dola#i do migracije populacije *ele leptira%te %a korov%ke vegetacije na
otvorenom polju na #a%ad maline u #a$ti(enom, ili polu#a$ti(enom pro%toru. Populacija tokom #ime
tako"e pre#imljava na pojedinim korov%kim vr%tama u pla%tenicima, odakle rano tokom vegetacije
pove(ava *rojno%t populacije i nano%i velike $tete mladim li%tovima. Z*og toga je neophodno rano
po%taviti lovne lepljive plo&e !ute *oje. ;amo gde %e u# %i%tem #a grejanje po &elima, *o&nim
%tranama pla%tenika i du! oluka populacija u*r#ano umno!ava, mogu %e po%taviti i rolertrap trake,
koje %lu!e #a hvatanje, a ne %amo monitoring ove $teto&ine.
Bela leptira%ta va$ %e %u#*ija introdukcijom para#it%ke o%e )ncarsia formosa i )retmocerus
eremicu%, kod ja&ih napada. /koliko je pri%utna %emisia tabaci onda %e kori%ti )tetmocerus mundus.
1,
/ negrejanim pla%tenicima %e ove predator%ke vr%te po&nu %a uno$enjem, kada %rednja dnevna
temperarura va#duha ne pada i%pod 1B
o
C, $to je o*i&no u negrejanim o*jektima od maja do
%eptem*ra. *i&no %e na nedeljnoj o%novi uno%i 3-. jedinki4m
2
, dok %e ne u%po%tavi *iolo$ka
ravnote!a, dok %e u %lu&aju ja&eg napada uno%i do > jedini4m
2
. )ncarsia para#itira larve *ele
leptita%te naju%pe$nije u drugom i tre(em %tadijumu, koje pod mikro%kopom lako prepo#najemo po
karakter%i&noj crnoj *oji. %a %e pili i# tela para#itirane va$i nakon 7 do > dana. Pre!ivljava na
optimalnoj temperature i vla!no%ti 3. do 73 dana, para#itiraju(i .1 do 173 larvi *ele. 8arton%ke
plo&ice %a po .1 2313 pupa i%pod perforirane pla%tike po%tavljaju %e u %enci na oko B, cm i%pod
vrhova *iljka maline. Prema navodima +ri%tova-e, 21>>13 re#ultati inrtrodukcije )ncarsie formose u
#a%adima maline u #a$ti(enom pro%toru omogu(avaju u%pe$nu kontrolu *ele leptira%te va$i,
#ahvalju(i &injnici da ciklu% ra#voja traje 21 do 33 dana, dok je kod *ele du!ina ciklu%a o*i&no od 31
do 7B dana.
%im %tandardnih aktivnih materija 2*uprofe#ine4Pli%aE acetamiprid4;onu%, )o%pillan3 u
konvencionalnom programu #a$tite, program integralne ili *iolo$ke #a$tite podra#umeva primenu
novih aktivnih materija' p=riproH=fen 2Admiral3 folijarnim tretiranjem, a putem %i%tema #a
navodnjavanje' p=metro#ine 2Che%%3 i flonicamid 2;eppeki3. va aktivna jedinjenja u manjoj meri
remete u%po%tavljenju *iolo$ku ravnote!u kori$(enih predator%kih vr%ti.
alinin (jagodin! cvetojed (Anthonomus ruby! je definitivno najve(i pro*lem u gajenju
maline na otvorenom polju, dok %e u #a$ti(enom pro%toru relativno retko javlja. / %lu&aju kada %e u
organ%kim %i%temima gajenja po%tavlja ograni&enje upotre*e konvencionalnih in%ekticida, o*i&no %e
u jagodama ili malini kori%te prirodni piretroidi ek%trahovani i# *uha&a Pyrethrum spp.
+,Chrysanthemum eg. Tanacetum cinerarifolium-, %a vrlo vi%okom efika%no$(u 2Berglund et al,.
211B3. Primenjuju %e nakon perioda prekrivanja #a%ada termo#a$titnim pau&ina%tim folijama, $to
tako"e %manjuje napad cvetojeda, naj&e$(e %amo jednom pred %amo cvetanje. 0e%to %e #a$tita agril
folijama name(e kao jedino re$enje u kontroli cvetojeda i rutave *u*e u #a%adima jagode, maline i
drugih vr%ti jagoda%tog vo(a. ;re*a napomenuti da od njihove primene do introdukcije *iolo$ke
#a$tite ne mora da pro"e i#ve%no vreme, jer ni%u ap%olutno per#i%tentni. 9 druge %trane Inocen#i et
al., 221113, a potom i mnogi drugi autori i#no%e *rojne re#ultate mogu(e u%pe$ne kontrole cvetojeda
kori$(enjem feromon%kih klopki. @akle, u ovom momentu u&e%talo%t pojave, inten#itet napada
naj&e$(e diktiraju karakter &itavog %i%tema #a$tite maline. )ogu(no%t u%pe$ne kontrole cvetojeda
%eletivnim in%ekticidima je%te veliko ograni&enje #a introdukciju *iolo$kih na&ina kontrole drugih
$teto&ina #a%ada maline. Za %ada %e kori%ti %i%tem po%tavljanja i#olacionih poja%eva %a *iljkama
maline koje %lu!e kao klopka #a %pre&avanje daljeg $irenja napada i# prete!nog pravca migracije, %a
vi%okom *arijerom i#ra"enom od #a$titnih mre!a adekvatne gu%tine u pravcu #a%ada.
)ada kod na% nema i#ve$taja o pojavi rilaa Otiorhynchus sulcatus, $tete koje nano%i u
mehani#ovanoj *er*i maline u Polj%koj i Americi %u veoma velike, a njihove larve gr&ice tako"e mogu
#na&ajno da ugro#e proi#vodnju, po%e*no u gajenju na %up%tratima, gde je veli&ina korenovog
%i%tema maline #na&ajno limitirana. 6aj&e$(e %e #a %u#*ijanje kori%ti tretirenje *ifenthrin-om 2;al%tar3
nepo%redno pred *er*u, a do*re re#ultate u %u#*ijanju larvi gr&ica i !i&njaka daje i primena putem
%i%tema kap po kap. / novije vreme u %i%temu integralne #a$tite kori%ti %e preparati na *a#i 6a-Al-
fluorida, kojim %e po%ti!u do*ri re#ultati *e# $tetnog uticaja na kori%ne organi#me. / %lu&aju jakog
napada tokom leta, tre*a primeniti deltametrhin 2@eci%3, o*ave#no %at vremena po%le mraka, po$to
%e radi o no(nim in%ektima, ali tre*a ra&unati %a negativnim uticajem koji traje najmanje me%ec dana.
/ pla%teni&koj proi#vodnji dvorodih %orti na %up%tratima kori%ti %e nematoda .eterorhabditis
megidis. Pakovanje od ,1 miliona je dovoljno #a tretiranje oko 211 m
2
kod gajenja maline na
#emlji$tu, dok u %lu&aju gajenja maline na %up%tratima, potre*an *roj #avi%i od #apremine %up%trata.
Primena je o*i&no putem navodnjavanja, ali %e mo!e primenjivati i pr%kalicama. 9up%trat4#emlji$te
pre i nakon primene ovih kori%nih nematode mora %e odr!avati u optimalnom nivou vla!no%ti, a
temperatra mora *iti i#nad 13
o
C. ?reme primene je o*i&no od %redine avgu%ta do kraja %eptem*ra.
Iak napad podra#umeva raniju primenu i ponavljanje tretmana, kod ra#vu&enog piljenja larvi. Larve
rila$a koje %u ve& inficirane, menjaju *oju u crveno-*raon i uginu #a nekoliko dana.
1.
)ada malinina buba Byturus tomentosus pred%tavlja ekonom%ki naj#na&ajniju $teto&inu
#a%ada maline u &itavoj Pvropi i %evernoj Americi, kod na% %e re"e javlja. )nogo ve(e $tete nano%i u
proi#vodnji na #emlji$tu u odno%u na %i%tem gajenja u %ak%ijama na %up%tratu. :utin%ko tretiranja
in%ekticidima u %tadijumu po&etka #renja maline mo!e *iti vrlo efika%no, ali je u pogledu
u%po%tavljenog %i%tema *iolo$ke #a$tite krajnje nepo!eljno, po%e*no kod ni%kog priti%ka $teto&ina.
Bele lepljive plo&e 2:e*ellU*ianco, Andermatt Biocontrol3 koje %u nedavno uvedene u upotre*u i koje
mogu da %adr!e atraktante na *a#i ek%trakta cvetova maline %u vrlo efika%ne u pra(enju *rojno%ti,
tako da na hemij%ki tretman tre*a %a&ekati nakon $to kon%tatujemo do , jedinki malinine *u*e u
#a%adu maline namenjenog %ve!oj potro$nji. @o*re re#ultate i%ti&u i Goodford et al., 221113
ocenjuju(i efika%no%t dve vr%te atraktanata, kao i dve ra#li&ite vr%te polietilen%ke vre(ice odno%no
kontejnera.
Bele lepljive plo&e koje %e
%a%toje od dva elementa %a%tave
%e par&etom !ice i po%tave u #a%ad
pomo(u kanapa, kao na %lici.
Po%tavljaju %e %redinom aprila,
*li#u prola#a, najpre na vi%inu 1,,-
1,1 m, a ka%nije %e podignu na
vi%inu 1,1-1,, m, tako da ne *udu
#aklonjene *o&nim i#*ojcima. 8od
jakih napada lovne klopke 2lepljive
plo&e3 po%tavljaju %e na %vakih 31-
,1 du!nih metara. Zamena plo&a
%e vr$i kada je 1,A povr$ine
prekriveno in%ektima.
alinina muva galica Resseliella theobaldi mo!e nekad naneti velike $tete na i#dancima
maline i dove%ti do #na&ajnog umanjenja prino%a, po%e*no #*og %ekundarnih infekcija *rojnim
patogenima. 9ortiment u velikoj meri uti&e na napad ove $teto&ine. 6a %ortama ;ulameen i Autumn
Bli%% gotovo i da %e ne javlja, ali na %ortama %a gru*ljom %ta*ljikom i pojavom pucanja i#danaka
*rojno%t populacije mo!e *iti #a*rinjavaju(a.
dra%le galice pola!u jaja u pukotinama na i#dancima o*i&no u maju #avi%no od temperature
va#duha. 9tandardna #a$tita podra#umeva tretiranja pri#emnog dela primarnih i#danaka
chlorp=rifo%-om, $to o%im *oljeg efekta tretiranja ima i manje po%ledice po u%po%tavljen %i%tem
*iolo$ke #a$tite. 6ajvi$e i%tra!iva&kih napora u%mereno je ka kori$(enju feromon%kih klopki u
*iolo$koj #a$titi, ali je i preventiva veoma va!an a%pekt u%pe$ne kontrole malinine muve galice,
po%e*no kori$(enje ne#ara!enog %adnog materijala.
d gljivi&nih i *akterij%kih *ole%ti prema )ilo$evi(u 221113 najve(u $tetu malinjacima
nano%e' lju*i&a%ta pegavo%t i#danaka maline 2/idymella applanata 46ie%%l.49acc3, %u$enje i#danaka
1B
2(eptosphaeria coniothyrium 4<uckel49acc3 antrakno#a 2)lisionoe "eneta 4Burkholder4Ienk3, %iva
ple%an i trule! plodova 2%otryotinia fuc*eliana de Bar=, Alternaria ssp., Pencicilium ssp. Cladosporium
ssp., 0hizopus ssp. i $ucor ssp.3 i venjenje i#danaka maline 2Verticillium albo1atrum :einke and
Berth3, rak korena 2Agrobacterium tumefaciens 9mith and ;oJn3 i rak i#danaka 2Agrobacterium
rubi 4+ild49tarr. et Gei%%3.
Gilliam%on 221113 i%ti&e ni# manje ekonom%ki #na&ajnih patogena #a%ada maline kao npr.
antrako#a )lsinoe "eneta, pegavo%t /idymella applanata i %u$enje i#danaka (eptosphaeria
coniothyrium, pepelnica Sphaerotheca macularis, plamenja&a Peronospora rubi, Phragmidium rubi1
idaei, .apalosphaeria deformans, ali je %iva trule! daleko najopa%nije o*oljenja #a%ada maline.
Za integralnu #a$titu u #a$ti(enom pro%toru veoma je #na&ajno do*rim provetravanjem
%manjiti u%love #a infekciju %ivom trule!i. I%ku%tva i# 6ema&ke 2Prich et al, 21133 uka#uju, da o%im
dichloflunid-a 2Puparen3 koji %e ranije ma%ovno kori%tio, u po%lednjoj dekadi je regi%trovano do%ta
aktivnih materija #a u%pe$nu kontrolu %a kra(om karencom.
Za ra#liku od konvencionalnih aktivnih materija koje %e mogu kori%titi u odre"enim
fenofa#ama pora%ta #a %u#*ijanje %ive trule!i'
Captan 2Captan3, Iprodion 2@ional3, ?inclo#olin
2:onilan3, Pro%imidone 29umileH3, Bo%calid 2Cantu%3,
Bo%calid C P=raclo%tro*in 29ignum3, P=rimethanil
2)=tho%3, C=prodinil C <ludioHonil 29Jitch3,
<enheHamid 2;eldor3, %ve vi$e je i%tra!ivanja koja
uka#uju na ograni&enu mogu(no%t njihovog
kori$njenja u integralnim %i%temima #a$tite i na
$tetno delovanje na pojedine vr%te predatora.
6aro&ito je prema %op%tvenim i%ku%tvima $tetna
primena *o%calida na populaciju $acrolophus
caliginosus, vr%te predatora neophodne u konroli
*ele leptira%te i u novije vreme Tuta absoluta.
;ako"e, ra#vijaju %e i preparati koji %u efika%ni u *iolo$kim i organ%kim %i%temima gajenja
maline. Iorg et al., 221133 i%ti&u da %u u odno%u na )eeker, %orte Autumn Bli%% i ;ulameen do%ta
o%etljivije na %ivu trule!, a da je u me"u%o*nom pore"enju efika%no%ti u nekoliko %e#ona, veoma
do*re re#ultate dalo tretiranje 9Jitch-om i ;eldor-om. Locke et al., 221123 % druge %trane i%pituju(i
%tro*ularine u kontroli %ive trule!i navode relativno do*ru efika%no%t, prven%tveno a#oH=tro*in-a
2Vuari%3, ali i pojave fitotok%i&no%ti, kako kod ri*i#le, tako i u #a%adima maline.
%im $to %e ra#likuju po %vojoj efika%no%ti u preventivnoj #a$titi i u #a$titi od %ive trule!i od
momenta kada %e o%tvari infekcija, pojedini od navedenih preparata imaju i pove(anu fitotok%i&no%t,
$to je i %ortna %pecifi&no%t, a #avi%i i od kondicije i %tanja #a%ada u momentu tretiranja. / #a$ti(enom
pro%toru #a%ad maline o%im %ive trule!i trpi pove(an ri#ik od infekcije lju*i&a%te pegavo%ti i#danaka
/ydimelle aplanate i pepelnice Sphaerotheca macularis.
8ori%ni mikroorgani#mi koji produkuju ra#li&ite hitina#e 29htern%hi% et al., 211.3 npr.
Streptomyces sp. i Serratia marcescens i#olovani %a planta!a maline u 6ovo%i*ir%ku, #na&ajno %u
umanjile infekciju /ydimelle aplanate i veli&inu le#ija na i#dancima, $to uka#uje na efika%nu
mogu(no%t kontrole *iolo$kim na&inom %u#*ijanja. ?eoma je va!no da koli&ine a#ota ne prela#e 111
kg4ha, a da koli&ina u pojedina&noj primeni ne *i tre*alo da *ude vi$a od ,1 kg4ha. ;ako"e
i#*alan%iran odno% a#ota i kalijuma doprino%i *oljem funkcioni%anju imunolo$kog %itema, kojim %e
pove(ava, ili indukuje otporno%t. :edovna primena vi%oko-humifikovanih organ%kih "u*riva
doprino%i pove(anju indukovane otporno%ti na %ivu trule! i druge patogene, kao i naknadna primena
humin%kih ki%elina, ek%trakta mor%kih algi, drugih organ%kih makromolekula 2polipeptida ili
e%encijalnih aminoki%elina3.
Primena PP mal& folija, ili pak na%tiranje me"urednog pro%tora mrtvim organ%kim mal&om, ili
njegovo #atravljivanje, tako"e doprino%i *oljoj i efika%noj kontroli %ive trule!i u malini. / konceptu
integralne #a$tite, o%im preventivnog pri%tupa kontroli %ive trule!i, *rojne %u i metode
15
kom*inovanog hemij%kog %u#*ijanja konvencionalnim fungicidima i *io fungicidima. ;anovi( et al.
21153, o%im primene' fenhHamid, vinclo#olin, *enom=l i p=rimethanil 2H, i%pitivali %u i *iofungicid
Pol=ver%um 2a.i. oo%pore Pythium oligandrum3 i <-%top 2a.i. %acillus subtilis3 7H pri &emu %u naj*olju
efika%no%t o%tvarili primenom ;eldora i )=tho%a.
Biolo$ka i organ%ka proi#vodnja maline i jagoda%tog vo(a uop$te, kada je re& o u%pe$noj
kontroli %ive trule!i, *a#ira %e u ovom momentu na primeni preparata na *a#i' Trichoderma
harzianum, %acillus subtilis, Aureobasidium pululans, kao i ek%trakta 0eynoutria sachalinensis u
kom*inaciji %a okva$iva&ima, ili adjuvantima.
+arman 221113 i%ti&e da #ahvaljuju(i koloni#aciji korena gajenih *iljaka Trichoderma
u%po%tavlja %im*iot%ki odno% na tkivu epidermi%a, #ahvaljuju(i kome je u%vajanje vode i hraniva
inten#ivnije. 8ori%na gljiva lu&i materije koje ra%tvaruju nepri%tupa&ne forme fo%fora, o*i&no %a
kalcijumom, &ime je pri%tupa&no%t makroelemenata, %ekundarnih makroelemenata )g
2C
, ali i
mikroelemenata <e
3C
, )n
7C
, Zn #na&ajno ve(a.
9oj ;-22 kori%ne mikopara#it%ke gljive Trichoderma harzianum je karakteri%ti&an po
otporno%ti na delovanje ve(ine konvencionalnih fungicida 2+arman et al, 21173. %im $to produkuju
ra#li&ite en#ime 2glukona#e, proteina#e, hitina#e i celula#e3 direktno ra#araju(i (elij%ki #id patogenih
gljiva, #atim *iljne hormone i vitamine, kao i druge *ioaktivne materije 2fitoalek%ine, diterpene,
%alicilnu i ja%moni&nu ki%elinu3, jedan od naj#na&ajnih modu%a delovanja je produkcija anti*iotika,
odakle klju& i#u#etnog delovanja na *akterij%ka o*oljenja.
@e )e=er et al., 21>>53 i%ti&u da %u re#ultati indukovane otporno%ti povr(a i vo(a na %ivu
trule! primenom Trichoderma harzianum ; -3> doveli do %manjenja infekcije od 2, do &itavih 111A u
#avi%no%ti od na&ina primene' navodnjavanjem ri#o%fernog %loja, ili folijarnim tretiranjem.
Ad=karam et al., 221123 navode vi%oku
efika%no%t primene Aureobasidium pululans u
kontroli %ive trule!i plodova, po%e*no na me%tima
povrede epitela, &ak i %a ra#makom 2 do 3 dana u
inokulaciji patogena i (elija kva%ca. 6aro&ito do*ro
delovanje u kontroli %ive trule!i i%poljava na #elenim
plodovima pre nego $to #apo&ne #renje.
8oloni#acija (elija kva%ca Auerobasidium pullulans 2plavo3
i gljivi&nih para#ita 2#eleno3 na mikropukotinama epitela
/ proi#vodnji maline u #a$ti(enom pro%toru &e%to %e javlja %e i pro*lem pepelnice
Sphaerotheca macularis. 9orta +eritage je najmanje o%etljiva u gajenju u vi%okim pla%tenicima. 8ao i
kod jagode #a kontrolu %e kori%te preparati koji %u me$avina laktat perok%ida#e, en#ima i#olovanog i#
mleka i %oli, kalijum jodida i kalijum tiocijanata u emul#iji *iljnih ulja. Primenjuje %e 1,1,A ra%tvor i
1>
vi%oke koli&ine vode 21111 l4ha3, u redovnim nedeljnim intervalima. 6eophodno je da *iljna ma%a
o%tane prevla!ena najkra(e 11 do 21 minuta nakon primene preparata.
@o*re re#ultate daju i *iljna ulja u me$avini %a %odom *ikar*onom u koncentraciji primene
do 2A. / organ%kim %i%temima gajenja naj&e$(e %e kori%te hladno ce"ena ulja, u prvom redu ulje
do*ijeno i# uljane repice. /koliko %e !eli i delimi&na kontrola va$i i drugih $tetnih in%ekata, onda %e
ra%tvoru #a tretiranje dadaje i kalijumov %apun, $to %pre&ava pri%tup ki%eonika u fa#i piljenja larvi.
Savremeni sistemi gajenja maline u zati#enom
i poluzati#enom prostoru
8ao i o%talo jagoda%to vo(e
namenjeno %ve!oj potro$nji i malina %e %ve
vi$e gaji u #a$ti(enom pro%toru, ili pod PP
2polietilen%kim3 na%tre$nicama, odno%no
pod mre!arnicima. 8arakteri%tike
#a$ti(enog pro%tora i nivo tehnologije
gajenja maline odre"ene %u %amim
#ahtevima tr!i$ta, karakteri%tikama klime
odre"enog podru&ja, odno%no potre*om
#a energet%kom efika%no$(u u odre"enom
delu %e#one, kao i preovla"uju(om cenom
na lokalnom tr!i$tu ili u i#vo#u.
Cena maline u %ve!oj potro$nji na odre"enim tr!i$tima opravdava &ak i gajenje maline u
%taklenicima %a dopun%kim grejanjem. Ipak, daleko ve(i komercijalni #na&aj ima gajenje u
pla%tenicima, uglavnom pod kon%trukcijama tunel%kog tipa. 6ajve(i deo proi#vodnje odvija %e u
pojedina&nim o*jektima *e# *o&nog provetravanja. Pola#e(i od #ahteva #a do*rim pa%ivnim &eonim
provetravanjem u cilju kontrole klime i %manjenja pojave *ole%ti maline, vi%ina o*jekta tre*a da je
najmanje 3,, m. / #avi%no%ti od $irine i tipa kon%trukcije, unutar ovakvih tunela gaje %e 2 reda 2$irina
oko , m3, odno%no 3 reda 2$irina B do 5 metara3. @u!ina ovih pla%tenika o*i&no ne prela#i 31 m,
pola#e(i od pravila da je mak%imalni odno% du!ina ' vi%ina T 5 ' 1. Kot%ki tip %a okomitim %tranicama
2manja $irina u o%novi3 %e kori%ti u kontinentalnim u%lovima %a vi$e %nega, kako *i %e *r!im
%padanjem pove(ala o%un&ano%t, odno%no %manjile eventualne $tete u%led *o&nog priti%ka nano%a
%nega. 8od %pojenih multi tunela, %a kompletnim otvaranjem *o&nih i &eonih %trana, du!ina i $irina
ne *i tre*alo da prela#i 71 m, kako *i provetravanje *ilo dovoljno efika%no.
/potre*a %avremenih pla%teni&kih folija omogu(ila je #na&ajne predno%ti u kontroli
najva!nijih faktora %poljne %redine' inten#iteta i %pektralnog %a%tava %vetlo%ti, temperature i vla!no%ti
21
va#duha, temperature i %adr!aja vlage u #emlji$tu, ali i u$tede ma$in%kog i ljud%kog rada, te efika%niju
kontrolu *iljnih *ole%ti, korova i $teto&ina 2)omirovi( et al., 2111E )omirovi( et al., 21113.
Po%lednjih godina %e de$ava ni# promena u ra#voju novih tipova polietilen%kih folija i
njihovom prilago"avanju #ahtevima ra#li&itih u%eva. %im pru!anja fi#i&ke #a$tite, folije #a pla%tenike
uti&u na energet%ki ekvili*rijum unutar #a$ti(enog pro%tora filtriraju(i dola#e(u %vetlo%t i menjaju(i
inten#itet i#ra&ivanja i# #emlji$ta. <otoaktivne folije a*%or*uju, reflektuju ili emituju ra#li&it deo
%pektra %un&evog #ra&enja. I#ra"ene %u od poleolefina koji %u u%tvari polietileni ni%ke gu%tine 2L@PP -
loJ den%it= pol=etilen3 linearni polietilen ni%ke gu%tine 2L-L@PP F linear loJ den%it= pol=etilen3 i
kopolimeri etilen vinil acetata 2P?A eth=len v=nil acetat3, koji %adr!e ra#li&ite aditive %a termi&kim i
antikapaju(im o%o*inama. Z*og male kompati*ilno%ti %a polimernim matrik%om aditivi gu*e %voju
funkciju vremenom, te je po%lednjih godina ra#vijen po%tupak koek%tru#ije, koji je omogu(io
proi#vodnju naj&e$(e tro%lojnih, a u novije vreme peto%lojnih, &ak i %edmo%lojnih folija i
kom*inovanje ve(eg *roja aditiva, odno%no !eljenih o%o*ina.
6aj#na&ajniji prodor %vakako pred%tavlja primena foto %elektivnih folija u o*la%ti integralnih
%i%tema gajenja povr(a, cve(a i #a&in%kog *ilja 2IP)3. /? a*%or*uju(a folija u kom*inaciji %a in%ekt
proof mre!ama %manjuje u #na&ajnoj meri primenu in%ekticida u %u#*ijanju li%nih va$i, *ele mu$ice,
trip%a, minera i drugih $tetnih in%ekata. 9 druge %trane ovakve folije *itno %manjuju opa%no%t od
nekih foto%en#itivnih gljivi&nih o*oljenja kao $to %u %iva trule! 2%otrytis cinerea3 i fu#ario#no uvenu(e
2usarium oxysporum3 #na&ajno %manjuju(i u%love #a infekciju u pojedinim delovima reproduktivnog
ciklu%a ovih fitopatogenih organi#ama 2Antignu% et al., 1>>.3..
;#v. antiviru%ne folije imaju vi%oko u&e$(e difu#ne %vetlo%ti #*og &ega %u mak%imalne
temperature tokom leta mnogo ni!e, $to pogoduje odr!avanju #a%ada u optimalnoj kondiciji,
po%ti#anju mak%imalne foto%intet%ke aktivno%ti, ali i kontroli no(nih temperatura. Po#nato je naime,
da malina kao i %ve o%tale vr%te jagoda%tog vo(a, #ahtevaju ne$to ni!e temperature, kako u tamnoj
fa#i foto%inte#e, tako i u toku no(i. / takvim u%lovima %adr!aj $e(era i *rik% je daleko vi$i, jer %e
manje %tvorenih a%imilata tro$i na di%anje i odr!avanje drugih !ivotnih funkcija. %im toga, %tvara %e
vi$e antiok%idativnih materija i %adr!aj akumuliranih nitrata je ni!i.
8od gajenja dvorodih %orti, neophodno je da performan%e #a$ti(enog pro%tora *udu daleko
naprednije. 8ori%ti %e vi%oki pla%tenici u %i%temu duplih folija %a *o&nim provetravanjem, te %e
pokrivanje vr$i i%klju&ivo folijama od P?A poliolefin%kog matrik%a #*og #ahtevane ela%ti&no%ti na
gripovima 2klip%ama3, ali i #*og vrlo ni%ke relativne vla!no%ti unutra$enje atmo%fere, &ak i %lu&aju
ograni&enog provetravanja. ?i%ina ovakvih pla%tenika tre*a da je do hori#ontalne grede oko 2,, m,
kako *i %e u%po%tavilo neprekidno i neometano va#du$no %trujanje i#nad redova maline u %vim
pravcima i %merovima. Ako %e na *o&nim %tranama #ahteva vi%ina *o&nog otvaranja od 2,, m, onda
vi%ina tunela u %lemenu mora *iti od 7,, do ,,, m 2)omirovi(, 21123.
Kajenje maline #a %ve!u potro$nju i#vo#nog kvaliteta, kao i organi#ovana napredna
proi#vodnja, pakovanje i i#vo# jagoda%tog vo(a' jagode, *orovnice, kupine i ri*i#le ne%umljivo imaju
ja%nu per%pektivu. 6ara%la %ve%t o potre*i #a$tite #dravlja uvo"enjem %ve!eg jagoda%tog vo(a u
redovnu i%hranu, u%lovi(e kon%tantan ra%t tra!nje na evrop%kom tr!i$tu. Za ovakvu proi#vodnju
neophodno je podi(i nove, moderne #a%ade, %a inovativnim %ortimentom, u kojim (e %e o%tvariti
*olja kontrola prirodnih u%lova, ali i pratila&kog komplek%a.
%im u modernim pla%tenicima, tunelima, i
veron%kim, lakim monta!no-demonta!nim
kon%trukcijama, vrlo u%pe$na proi#vodnja maline u
integralnim %i%temima #a$tite mogu(a je i u
polu#a$ti(enom pro%toru' polietilen%kim
na%tre$nicama, mre!arnicima, ili pod protivgradnim
mre!ama. 9vaki od ovih %i%tema ima %voje
%pecifi&no%ti u pogledu potre*nih inve%ticionih
21
ulaganja, ali u #avi%no%ti od dela %e#one u kome %e o&ekuje glavnina prino%a i cene maline,
podra#umeva i punu ekonom%ku opravdano%t.
6a%tre$nice od polietilen%ke folije 2PP na%tre$nice3 u najve(oj meri doprino%e rano%ta%no%ti,
kvalitetu i mogu(no%ti proi#vodnje %amo u# *iolo$ku #a$titu. PP folija ima %pecijalnu i#radu u#
oja&anje po ivicama i na %redini od ,11 mikrona. 6a ru*ovima %u uti%nuti metalni pr%tenovi #a &vr%to
ve#ivanje folije na podu!ne pocinkovane !ice, dok je na oja&anom %rdi$njem delu odre"eni *roj
perforacija, koji onemogu(ava konden#aciju vodene pare.
/koliko %e pokrivanje vr$i %amo u periodu od #ametanja do *er*e, tkanim, polipropilen%kim,
polutran%parentnim folijama, onda %e ne mo!e o&ekivati #na&ajan efekat akumulacije neophodne
toplotne %ume i rano%ta%no%ti, ve( %amo efika%na #a$tita od padavina u momentu %a#revanja i *er*e
plodova. vakve folije %e uglavnom kori%te kod modernih gu%tih #a%ada tre$nje da *i %e %pre&ilo
pucanje u fa#i #renja.
8on%trukcije mre!arnika 2net hou%e3 %e rade od %li&nih, ili gotovo i%tih elemenata. Za
pokrivku %e kori%te mre!e ra#li&ite gu%tine, #avi%no od #ahteva #a i#olacijom u pogledu napada
$teto&ina. 6amena je uglavnom ve#ana #a umno!avanje i proi#vodnju %ertifikovanog %adnog
materijala, uklju&uju(i i odr!avanje mati&nih #a%ada.
Protivgradne mre!e %u %vakako najevtiniji i o*ave#ni o*lik #a$tite modernih malinjaka. %im
o%novne namene mogu i%punjavati i druge #ahteve, #avi%no od namene proi#vodnje. 6ajpre, ukoliko
imaju odre"en procenat #a%ene %manji(e in%olaciju i mogu(e $tete kod *er*e u letnjem periodu.
Ber*a %e produ!ava i na taj na&in o*e#*e"uje kontinuitet u %na*devanju tr!i$ta. 6ajedno%tavnije
re$enju %u ra%hel /? %ta*ili#ovane mre!e #elene *oje, %a 31 A #a%ene, koje u%pe$no $tite #a%ad i od
mogu(ih $teta od grada, a %manjuju i negativan mehani&ki uticaj jakih, olujnih padavina.
Boja %pecijalnih protivgradnih mre!a mo!e u #na&ajnoj meri uticati na prino%, kvalitet, uku% i
aromu, ali i na odno% vegetativnog i generativnog pora%ta. <oto%elektivne protivgradne mre!e mogu
umanjiti negativno delovanje %vetlo%ti u odre"enom delu %pektra i i%to tako #na&ajno %timuli%ati
foto-fi#iolo$ki odgovor gajene *iljne vr%te na tala%nu du!inu odre"enog dela %pektra foto%intett%ki
aktivnog #ra&enja 2PA:3. 8od vo(nih vr%ti %a crvenom *ojom plodova, mre!e crvene *oje %a 31A
#a%ene daju vrlo #na&ajno pove(anje ukupnog prino%a, ali i u&e$(a i#ra#ito krupnih plodova u
%trukturi prino%a 29hahaket al., 21153.
;re*a imati na umu da inten#itet %vetlo%ti uti&e u #na&ajnoj meri na %adr!aj polifenola,
flavonida, antiok%idana%a i drugih #a$titnih materija 2Gang et al., 211>3. / takvim %lu&ajevima i
plodovi koji %e *eru pre nego $tu u"u u potpuno #renje, propi%nim &uvanjem poprimaju i%ti %adr!aj
antocijana, ali %adr!aj elagin%ke ki%eline, kvercetina i drugih polifenola %a antikancerogenim
delovanjem dra%ti&no opada du!im &uvanjem. 9toga pravilno kori$(enje protivgradnih, ili mre!a #a
#a%enu ima i#vanredan #na&aj #a po%ti#anje vi%oke *iolo$ke vredo%ti u proi#vodnji maline i njenog
%pecifi&nog *rendiranja na %vet%kom tr!i$tu.
Bitni elementi kon%trukcije %u' no%e(i %tu*ovi od impregniranog drveta, armiranog *etona, ili
pocinkovanog &elika, #a$titne kape, popre&ne %ajle dijametra 5 i . mm, podu!ne pocinkovane !ice
dijametra 2,2 i 3,7 mm, #ate#a&i, kon#ole, !a*ice #a ve#ivanje, pla%ti&ne kop&e i dr. 6jihove dimen#ije
i ra%pored #avi%e od u#gojnog o*lika, a %amim tim i od projektovanih performan%i optere(enja %amim
rodom, ali i ru!om vetrova odre"enog podru&ja.
8od gajenja je%enjeg u%eva u pla%tenicima veoma
je va!no mak%imalno odlo!iti vreme *er*e. @a *i %e kod
Polke, Polane, Autumn Bli%% ili %orte +eritage po%tiglo
odlaganje *er*e 3 do 7 nedelje neophodno je tokom
juna, kada %u i#danci vi%ine tride%etak centimetara,
i#vr$iti pinciranje vrhova. /klanjanje apikalnog
meri%tema doprino%i inten#ivnom *o&nom granjanju,
odlaganju po&etka i produ!avanju trajanja *er*e, ali i
pove&anju prino%a u pla%teni&koj proi#vodnji.
22
Produ!enje *er*e nakon pojave prvih
radijacionih mra#eva u je%en mogu(e je ili dopun%kim
grejanjem, ili %e pak #a%ad maline pokriva
pau&ina%tim termo#a$titnim *arijerama, de*ljine 31
do .1 g4m
2
kako *i %e kon#ervi%ala $to ve(a koli&ina
akumulirane toplote i %pre&ilo negativno delovanje
i#ra&ivanja tokom no(i. @e*lji fli%-agrotek%til %e
tako"e manje o$te(uje i cepa. Bitno je da %e nakon
i#grevanja %unca i do%ti#anja adekvatnih jutarnjih
temperature va#duha u pla%teniku, termo#a$titne
*arijere uklanjaju, kako ne *i pove(anjem vla!no%ti
uticale na pojavu infekcija %ivom trule!i ili
pepelnicom.
;re*a imati na umu da i#*or %ortimenta maline i tehni&ki %i%temi klimati#acije #a$ti(enog
pro%tora, tre*a da me"u%o*no kore%pondiraju u %mi%lu po%ti#anja potre*nog *roja dana #a ni%kim
temperaturama neophodnih #a prekid dormantnog perioda. Za ra#liku od jagode kod koje je
dovoljno %amo 211 do 311 %ati na ni%kim po#itivnim temperaturama, kod maline je neophodno 511
do 1B11 %ati i#laganja ni%kim temperaturama, $to je vi$e od kupine 2B11 %ati3, odno%no *orovnice
2.,1 do 5,1 %ati #avi%no od %orte3, ali %koro pri*li!no *ru%nici 22111 %ati3. 6akon tog perioda, od
%u$tin%kog #na&aja je &im pre do%ti(i optimalne temperature i o%un&ano%t #a ne%metanu
foto%intet%ku aktivno%t i pora%t maline.
)ada %mo #na&aj na%tiranja ve( i%takli u
pripremi #emlji$ta #a %adnju maline na otvorenom
polju, tre*a podvu(i da vi%oke leje daju veoma
do*re re#ultate i u gajenju maline u #a$ti(enom i
polu#a$ti(enom pro%toru. ;ipovi i *oja polietilen%ke
mal& folije u velikoj meri uti&u na rano%ta%no%t,
kvalitet i prino% povr(a i vo(a gajenog u pla%tenicima
2)omirovi( i 9avi(, 211B3. / jagoda%tom povr(u
uop$te, a %amim tim i u #a%adima maline u
proi#vodnji na #emlji$tu u %i%temu vi%okih gredica
kori%te %e crne, crveno-*raon folije, %re*rne-*raon i
*ele mal& folije. Crna matirana PP mal& folija pred%tavlja %tandard u ranoj proi#vodnji, jer %e #emlji$te
relativno *r#o #agreva, a kod ja&e in%olacije ne dola#i do pojave o!egotine plodova i li%tova. /
u%lovima vi%oke in%olacije u letnjoj proi#vodnji kori%ti %e *elo-crna mal& folija, pogotovo u u%lovima
vi%okog priti%ka inokuluma Phytophtora fragarie var. rubi na ne$to te!im tipovima #emlji$ta. va
folija daje do*re re#ultate i kod gajenja dvorodih %orti maline, jer #a je%enje #renje ima vi$e
reflektovane difu#ne %vetlo%ti, te %e produ!uje foto%intet%ka aktivno%t u u%lovima kra(eg dana i
%la*ijeg inte#iteta in%olacije. 9a#revanje je ne$to %porije, ali %u plodovi jako krupni.
Crveno-*raon folija u ranoj proi#vodnji u pla%tenicima daje naj*olje re#ultate u pogledu
prino%a, ali i u pogledu kvaliteta i uku%a 28a%per*auer et al., 211B3. Po$to ova vr%ta folije reflektuje
vi$e difu#ne %vetlo%ti u delu %pektra daleke crvene 2<:3 i crvene %vetlo%ti 2:3 %a vi$im odno%om
foton%kog %nopa 2<:4:3, u #na&ajnoj meri doprino%i pove(anju krupno(e ploda i do 21A, ali i
kvalitetu, aromi i uku%u plodova.
9ve fotoreflektivne i /? ap%or*uju(e folije prema Antignu%-u 221113 od*ijaju va$i, *elu
leptira%tu i trip%a, te o%im %manjenja njihove *rojno%ti u #na&ajnoj meri %e %manjuje i preno$enje
viru%nih o*oljenja. 9 tim u ve#i na$a i%ku%tva poka#uju po%e*no do*re re#ultate %re*rno-*raon mal&
folije kod gajenja %vog jagoda%tog vo(a na vi%okoj leji, mada %e #emlji$te ne$to %porije #agreva u
odno%u na na%tiranje #emlji$ta crnom folijom 2)omirovi( et al. 21113. @e*ljina mal& folije #avi%i od
%i%tema gajenja, ali o*i&no %e kre(e 31 do 111 mikrona, u #avi%no%ti od planirane du!ine
ek%ploatacionog perioda #a%ada i kvaliteta %ame folije.
23
8ada %e moderna proi#vodnja
maline i jagoda%tog vo(a odvija na
%up%tratima u vre(ama, %ak%ijama, ili
ra#li&itim vr%tama kontejnera, onda %e
#emlji$te o*i&no na%tire *elom PP folijom u
kontinuitetu, ili %e kori%te tkane
polipropilen%ke agrotek%tilne podloge.
9up%tratne %me$e #a proi#vodnju
jagoda%tog vo(a *a#irane %u na organo-
mineralnim jedinjenjima, poput crnog,
*elog i delimi&no ok%idi%anog tre%eta,
koko%ovih vlakana ili kore, %a dodatkom
*entonita, ili ek%pandiranih minerala gline,
poput vermikulita, perlita, ili #eolita. I#*or
%up%tratne %me$e uglavnom #avi%i od
#apremine %uda, odno%no projektovane veli&ine korenovog %i%tema, %avr$eno%ti tehni&kih %i%tema #a
navodnjavanje, %e#one gajenja, ali i tehnolo$kog nivoa proi#vodnje i nivoa #nanja proi#vo"a&a. %im
vi%oke ad%orptivne %po%o*no%ti, %up%tratna %me$a #a malinu mora da ima veoma do*re o%o*ine
filtracije i odgovaraju(u p< krivu dr!anja vode 2)ilivojevi( i )omirovi(, 211.3.
/ vrlo modernim o*jektima %e praktikuju %li&ne tehnike kao u proi#vodnji jagode. I# #elene
%adnice jednorodih %orti %e u toku prve godine proi#vedu u pla%tenicima %na!ne *iljke, koje %e nakon
defolijacije %me$taju tokom decem*ra u hladnja&u na -1
o
C i ponovo %ade %a pripadaju(im %up%tratom
na korenu u terminima o&ekivanih vi%okih cena i tra!nje %ve!e maline 2+ei*erg et al., 21153, ali
o*i&no ne ka%nije od polovine maja, eventualno polovine juna, po$to %e u %uprotnom #na&ajno
%manjuje #ametanje i prino%. Beccaro et al., 221173 i%ti&u da je ovakva tehnika kod %orte ;ulameen
dala *olje re#ultate nego dr!anje u hladnja&i *iljaka %a golim korenom. 6a ovaj na&in %e mo!e do*iti
i#vanredna proi#vodnja van%e#on%ke maline #a %ve!u potro$nju.
@ijk%tra i 9cholten%, 21>>33 navode da %e u +olandiji rana *er*e maline #a %ve!u potro$nju
o*avljaui# proi#vodnje u pla%tenicima i %taklenicima, dok %e od avgu%ta do %eptem*ra kori%te
!*una%te forme. 8a%nije, %ve do novem*ra, ponovo %e u pla%tenicima gaje dvorode %orte. 6ajve(i
deo vrlo rane i vrlo ka%ne proi#vodnje u #a$ti(enom pro%toru odvija %e gajenjem maline u %ak%ijama
%a %up%tratom, prakti&no 2 u%eva u i%toj godini, odno%no 3 godine u i%toj %ak%iji. @vorode %orte po
njima %u u ka%noj je%enjoj proi#vodnji %tandardnije u pogledu prino%a u odno%u na %tandardne %orte
prenete i# hladnja&e.
9porije i neujedna&eno kretenje pupoljaka u prole(e je &e%to vrlo karakteri%ti&an pro*lem #a
proi#vodnju maline u pla%tenicima. Ghite et al., 21>>>3 navodi da je produ!ena i%hrana u je%enjem
periodu %a odno%om makrohraniva 6P8 2'1'2 i kompletnim %adr!ajem mikroelemenata poka#ala
do*re re#ultate. %im *r!eg kretanja #a%ada, kon%tatovana je i ve(a du!ina *o&nih i#danaka, ali i dan,
dva ka%nija *er*a. Preliminarna i%ku%tva %a folijarnom i%hranom u vla%titim i%tra!ivanjima uka#uju na
i#ra#iti #na&aj $to ranijeg uvo"enja #a%ada u je%en u period dormancije kori$(enjem 6P8 odno%a
1'1'3 ili 1'1'7.
Pri#vodnja maline #a indu%trij%ku potro$nju, a po%e*no #a %ve!u potro$nju podra#umeva i
upotre*u joni#uju(eg #ra&enja 29kou, 1>.,3, ili tretmana o#onom 2Bialca i @emirci, 211B3 #a
de#infekciju plodova od )scherichia colli i Salmonella *akterija, ali i #a indukciju du!eg &uvanja u
manipulaciji, tran%portu i prodaji i#laganjem u periodu do %at vremena, $to infekciju %manjuje #a 2 do
3 puta. 9 druge %trane, malina koja %e nakratko #amr#ava ili %e du!e &uva u %ve!em %tanju, u
po%lednje %e vreme tretira kalcijum hloridom, $to delimi&no uti&e na %adr!aj antocijana 29ou%a et al,
211B3. Za potre*e utvr"ivanja &vr%tine plodova maline, podjednako one namenjene #amr#avanju i
onoj #a %ve!u potro$nju, tre*a ra%polagati *r#im i neinva#ivnim tehnikama i metodama 2+all i
9tephen%, 1>>>3. 9vakako da ovladavanje procedurama koji potvr"uju do*ru poljoprivrednu prak%u i
vi%oke higijen%ke %tandarde, o%im do*ijanja me"unarodno pri#natih %ertifikata 2KLBBAL KAP,
27
+ACCP4I9 >111, I9 221113 koji podra#umevaju i ne%metan pla%man na %vet%kom tr!i$tu,
nei#o%tavno pred%tavljaju o%novni predu%lov #a dalje *rendiranje kvaliteta %rp%ke maline.
Literatura
Adikaram, 6.8.B., Io=ce, @.C., ;err=, L.A. 221123' Biocontrol activit= and induced re%i%tance a% a po%%i*le mode
of action for Aureobasidium pullulans again%t gre= mould of %traJ*err= fruit. Au%trala%ian Plant Patholog=,
31233' 223-22>.
Ali, K. 21>>73' ;he effect of pre-harve%t calcium chloride application on the harve%ting Oualit= and %torage
duration and ethrel induced ripening of 9ceptar red ra%p*err=. )editerraniean Agronomic In%titute in Chania
Kreece, Ph.@.;he%i%' 1-51.
Alli%on, L.+., ;hie%, Iack P., ;hie%, Ianice P. 2211.3' Compo%t and vermicompo%t a% amendment% promoting %oil
health, In Biological Approache% to 9u%taina*le 9oil 9=%tem%, Pd. 6orman /phoff, C:C Pre%%' 7,3F7..
Antignu%, W., )or, 6., Ben Io%eph, :., Lapidot, )., and Cohen, 9. 21>>.3' /? a*%or*ing pla%tic %heet% protect
crop% from in%ect pe%t% and from viru% di%ea%e% vectored *= in%ect%. )n"ironmental )ntomology 2,' >1>->27.
Antignu%, W. 221113' )anipulation of Javelength-dependent *ehaviour of in%ect%' an IP) tool to impede
in%ect% and re%trict epidemic% of in%ect-*orne viru%e%. ?iru% :e%earch, ?ol. B121-23' 213-221.
Beccaro, K., Bounou%, K., Baudino, )., Kiordano, :. 221173' )odification of the *earing period of red ra%p*err=
cv. ;ulameen Jith cold %tored *are root and potted long cane% planted at different date%. I9+9 Acta
+orticulturae .7>' Puro Berr= 9=mpo%ium - C9;-Action 53. <inal Gork%hop
Berglund, :., 9ven%%on, B., 6il%%on, C. 2211B3' Pvaluation of method% to control Phytonemus pallidus and
Anthonomus rubi in organic %traJ*err= production. Iournal of Applied Pntomolog=, ?ol. 131 253' ,B3-,B5.
Bialka, 8.L., @emirci, A. 2211B3' /tili#ation of ga%eou% o#one for the cecontamination of )scherichia coli
1,B'+B and Salmonella on :a%p*errie% and 9traJ*errie%. Iournal of <ood Protection. ?ol. B12,3' 11>3-
11>5
Birch, A.6.P., Kordon, 9.C., <enton, B., )alloch, K. )itchell, C., Ione%, A.;., Kriffith%, @.G., Brennan, :.,
Kraham, I., Goodford, I.A.;. 221173' @eveloping %u%taina*le IP) %=%tem for highvalue :u*u% crop% 2ra%p*err=,
*lack*err=3 for Purope. I9+9 Acta +orticulturae .7>' Puro Berr= 9=mpo%ium - C9;-Action 53. <inal Gork%hop,
25>-2>2.
Bould, C., Bradfield, P.K., Clarke, K.). 21>.33' Leaf anal=%i% a% a guaide to the nutrition of fruit crop%. II-
di%tri*ution of total 6, P, 8 Ca and )g in the laminae and petiol% of ra%p*err= 20ubus idaeus L.3 a% influenced
%oil treatment%. Iournal of the 9cience of <ood and Agriculture 172,3' 3,>-3.7
Bu%kiene, L., /%eli%, 6. 221153' ;he influence of nitrogen and pota%%ium fertili#er%on the groJth and =ield of
ra%p*errie% cv. Polana. Agronom= :e%earch .213' 2B-3,
B=leman%, @., Ian%%en, C., Latet, K., )ee%ter%, P., Peu%en%, K., Pit%ioudi%, <., Gagelman%, K. 221133' Pe%t
control *= mean% of natural enemie% in ra%p*err= and red currant% under pla%tic tunnel. Integrated Plant
Protection in rchard%-%oft fruit%, IBC Bull., ?ol 2.223' 3B-77.
Ca*aleiro, C., Karcia-Berio%, I., Carcelan, P. 221133' /%e of natural oil% protection of 0ubus and 0ibes crop%.
Integrated Plant Protection in rchard%-%oft fruit%, IBC Bull., ?ol 2.223' 1>B-212.
@ean, @.)., Ze*arth, B.I., 8oJalenko, C.K., Paul, I.G., Chipperfield, 8. 221113' Poultr= manure effect% on %oil
nitrogen proce%%e% and nitrogen accumulation in red ra%p*err=. Canadian Iournal of Plant 9cience, ?ol. 51273'
57>-5.1
2,
@e )e=er, K., Bigirimana, I., Plad, W., +Xfte, ). 21>>53' Induced %=%temic re%i%tance in Trichoderma harzianum
;3> *iocontrol of %otrytis cinerea. Puropean Iournal of Plant Patholog=, ?ol. 117233' 2B>-25..
@ijk%tra, I., 9cholten%, A. 21>>33' KroJing earl= and late ra%p*errie% in container%. I9+9 Acta +orticulturae ?ol.
3,2' ?I International 9=mpo%ium on :u*u% and :i*e%
Pa%ter*rook, ).A. 21>>23' ;he po%%i*ilitie% for control of tJo-%potted %pider mite Tetranychus urticae on field-
groJn %traJ*errie% in the /8 *= predator= mite%. Biocontrol 9cience and ;echnolog= ?ol. 2' 23,-27,.
Prich, I., +ar#er, /., llig, G. 221133' Control of %otrytis gre= mould on ra%p*err= and red currant. Integrated
Plant Protection in rchard%-%oft fruit%, IBC Bull., ?ol 2.223' 13>-17..
<re=man, l.9. 21>5>3' Living mulch ground cover% for Jeed control *etJeen ra%p*err= roJ%. I9+9 Acta
+orticulturae, ?ol. 2.2' ? Int. 9=mp. of :u*u% and :i*e%,
Kudej, I., ;omc#=k, ). 221173' @etermination of flavonoid%, tannin% and ellagic acid in leave% from 0ubus L.
%pecie%. Archive% of Pharmacal :e%earch, ?ol. 2B2113' 1117-111>
Kurovich, L.A. 221153' A model to define fertigation %trategie% for ra%p*errie%, integrating %oil Jater and
nutrient availa*ilit= to cropping o*jective% I9+A Acta +orticulturae BBB' IY Int. 9=mp. of :u*u% and :i*e%
+all, +.8., 9tephen%, ).I. 21>>>3' <ruit firmne%% in ra%p*errie%. I9+9 Acta +orticulturae, ?ol. ,1,' ?II
International 9=mpo%ium on :u*u% and :i*e%.
+argreave%, I., Adl, ).9., Garman, P.:., :upa%inghe, +.P.?. 221153' ;he effect% of organic amendment% on
mineral element uptake and fruit Oualit= of ra%p*errie% Plant and 9oil, ?ol. 31521-23' 213-22.
+arman, K.P. 221113' )=th% and dogma% of *iocontrol change% in perception% derived from re%earch on
Trichoderma harzianum ;-22 . Plant @i%ea%e, $ol% 2& 73-,.,
+arman, K.P., +oJell, C.:., ?iter*o, A. Chet, I., Lorito, ). 221173' Trichoderma species - oportuni%tic, a virulent
plant %=mm*iont%. $ol% 57273& 3BB-3>3.
+ei*erg, 6, 21>>>3' Pffect% of rai%ed *ed%, *lack %oil mulch andoHadiHil on root rot Phytophtora fragarie var,
rubi in red ra%p*err=. I9+9 Acta +orticulturae ?ol. ,1,' ?II Int. :u*u% and :i*e% 9=mp.
+ei*erg, 6, 221123' Pffect of vegetation control and nitrogen fertili#ation in red ra%p*err=. I9+9 Acta
+orticulturae ?ol. ,5,' ?III Int. :u*u% and :i*e% 9=mp.
+ei*erg, 6., Lunde, :., 6e%, A., +age*erg B. 221153' Long cane production of red ra%p*err= plant% and effect on
cold %torage. I9+9 Acta +orticulturae, ?ol. BBB' IY International :u*u% and :i*e% 9=mpo%ium
+oitink, +. A. I., and Boehm, ). I. 21>>>3' Biocontrol Jithin the conteHt of %oil micro*ial communitie%' A
%u*%trate-dependent phenomenon. Annual :evieJ of Ph=topatholog=, ?ol. 3B' 72B-77..
+oitink, +. A. I. 21>>>3' Compo%t u%e for di%ea%e %upre%%ion. Annual :evieJ of Ph=topatholog= , ?ol. 3B' 72B-
77..
Hoppula, 8.I., Salo, ;.I. 2211.3' Pffect of irrigation and fertili#ation method% on red ra%p*err= Jinter %urvival.
Acta Agriculturae Scandinavica, Section B - Plant Soil Science, ?ol. 56213' .1-.7
+oppula, 8.I., 9alo, ;.I. 2211B3' ;en%iometer-*a%ed irrigation %cheduling in perennial %traJ*err= cultivation.
Irrigation 9cience, ?ol. 2,273'711-71>.
2.
+ri%tova. P. 21>>13' Po%%i*ilitie% of u%ing )ncarsia formosa Kah and Ashersonia aleurodes Ge**er in the control
of Trialurodes "aporariorum Ge%tJ. I9+9 Acta +orticulturae ?ol 1B' 9=mpo%ium of protected groJing of
vegeta*le%.
Innocen#i, P. I., +all, @. :. Z Cro%%, I. ?. 2111. Component% of the male aggregation pheromone of %traJ*err=
*lo%%om Jeevil, Anthonomus rubi +er*%t, 2Coleoptera' Curculionidae3. Iournal of Chemical Pcolog=, ?ol. 2B2.3,
1213-1215.
Ieffrie%, )., +ughe%-Kame%, K., 9Jeene=, )., )ourit#en, C. 221153' 9u%taina*le nitrogen management in
Briti%h Colum*ia ra%p*err= crop%. I9+9 Acta +orticulturae, ?ol. BBB' IY Int. 9=mp. of :u*u% and :i*e%,
73,-735
I[rg, P., +ar#er, /., lig, G. 221133' Control of *otr=ti% gre= mold on ra%p*err= and red currant. Integrated
Plant Protection in rchard%-%oft fruit%, IBC Bull., ?ol. 2.223' 1,3-1.1.
8a%per*auer, ).I., +unt, P.K. 2211B3' Light reflected from re mulch ripening %traJ*errie% affect% aroma, %ugar,
and organic acid concentration%. Photochemi%tr= and photo*iolog=, ?ol. B7213' 113-11B.
8op=toJ%ki, I., Ga#*in%ka, I. 21>>>3' )ineral fertili#ation of ra%p*errie% in the condition% of l%#t=n Poland Pt.1
Pffect of calcium and nitrogen fertili#ation on morpholog= and #ield of ra%p*errie% Pt. 2. Content of %ome
chemical con%tituent% in fruit and leave% of ra%p*err=in relation to calcium and nitrogen fertili#ation. Biuelet=n
6aukoJ= Akademia :olnic=o-;echnic#na l%#t=nie, 6o. 3' 111-12..
8runi(, )., 9tani%avljevi(, Lj. 2211.3' Population )anagement in the )a%on *ee %pecie% #smia cornuta and #.
rufa 2.ymenoptera2 $egachilidae3 for rchard Pollination in 9er*ia. )ntomologia generalis, ?ol. 2>213' 2>-35.
Lanau%ka%, I., /%eli%, 6., ?aliu$kalite, A., ?i$keli%, P. 2211.3' Pffect of foliar and %oil applied fertili#er% on
%traJ*err= helthne%%, =ield and *err= Oualit=. Agronom= :e%earch, ?ol. 7' 27B-2,1.
Lenartovic#, G. 21>5.3' Influence of fertili#ation on the Oualit= of %mall fruit%. Pt. ,. Influence of mineral
fertili#ation on the content of mineral element% in ra%p*err= fruit. <ruit %cience report, ?ol. 13273' 1B,-157
Linder, C. )ita##, C. Carlen, C. 221133' Biological control of Tetranychus urticae on pla%tic covered ra%p*errie%
Jith native and introduced ph=to%eiid%. Integrated Plant Protection in rchard%-%oft fruit%, IBC Bull., ?ol.
2.223' 113-115.
Locke, ;., Bo**in, P., AtJood, I., Jen I., 221123' Pffect of %tro*ilurin fungicide% on di%ea%e control and =ield in
*lackcurrant%. I9+9 Acta +orticulturae, ?ol. ,5,' !!! !nternational Rubus and Ribes Symposium
Lo=ola, 6., )uNo#, C. 221153' Pffect of the *io%timulant foliar addition of marine algae on 6eal production.
I9+9 Acta +orticulturae ?ol. 511' IY International ?accinium 9=mpo%ium.
)ilenkovi(, 9., 9tani%avljevi(, ) 221133' :a%p*err= pe%t% in 9er*ia. Integrated Plant Protection in rchard%-%oft
fruit%, IBC Bull., ?ol. 2.223' 23-2B
)ilivojevi(, I., )omirovi(, 6., 6ikoli(, )., 8laji(, ). 2211.3' /ticaj ra#li&itih %up%tratnih %me$a na rodni
potencijal %orte Cler= gajene u vi%okom tunelu. Iournal of 9cientific Agricultural :e%earch, ?ol. .B 273',>-.5.
)ilo$evi(, ;. 221113' )aj#na&ajnije *ole%ti, $teto&ine i korovi #a%ada maline u Iugo%laviji i metode #a$tite. Acta
agriculturae 9er*ica. ?ol. . 2123' 51-5..
)omirovi(, 6. 221123' 8ori$(enje polietilen%kih folija u poljoprivredi. Povrtar%ki gla%nik, ?ol.1 273' ,-11, 6ovi
9ad.
)omirovi(, 6., 9avi( Ia%na 2211B3' Pfekat primene ra#li&itih mal& folija u pla%teni&koj proi#vodnji paprike.
Inovacije u ratar%tvu i povrtar%tvu, Z*ornik a*%trakta,
2B
)omirovi(, 6., lja&a, )., Podgor$ek, I., @olijanovi(, \., Po$ti(, @. 221113' /ticaj na&ina primene ra#li&itih
polietilen%kih folija na energet%ku efika%no%t hortikulturne proi#vodnje u #a$ti(enom pro%toru. Poceeding% of
I? Int. Conf. of Agricultural Logi%tic%, 6ovo )e%to, 9lovenia, 2/vodno predavanje po po#ivu3 I9B6 >B5->.1-
.,.2-72-3.
)omirovi(, 6., lja&a, )., @olijanovi(, \., Po$ti(, @. 221113' Primena polietilen%kih folija u integralnim
%i%temima hortikulturne proi#vodnje. Acta Agriculturae 9er*ica 2u $tampi3
)ontealegre, I.:., ?alde%, I.). 21>>33' ;he effect of calcium applied *efore harve%t on the %u%cepti*ilit= of
ra%p*err= fruit% to %otrytis cinerea. <itopatologia. ?ol. 25223' >3->..
6eocleou%, @, )ina%, K.I. 2211B3' An in vitro te%t for %alt 26aCl3 tolerance of red ra%p*err= 20ubus ideaus L.3
culture%. I9+9 Acta +orticulturae ?ol. B71' I Int. 9=mp. on <re%h <ood Vualit= 9tandard%' Better <ood *= Vualit=
and A%%urance.
6eocleou%, @, ?a%ilakaki%. ). 2211B3' Pffect% of 6aCl %tre%% on red ra%p*errie% 20ubus ideaus L. ]Autumn Bli%%^3.
9tientia +orticulturae ?ol. 112 233' 252-25>.
Palonen, P., Pehkonen, P., :antanen, ). 2211>3' ?egetative groJth, cropping and Jinter hardine%% of %elected
ra%p*err= cultivar% a% affected *= proca. I9+9 Acta +orticulturae 535' Gork%hop on Berr= Production in
Changing Climate Condition% and Cultivation 9=%tem%. C9;-Action 5.3' Puro*err= :e%earch' from Kenomic%
to 9u%taina*le Production, Vualit= and +ealth
Pedrero%, A., Kon#ale%, ).I., )ano%alva, ?. 221153' Pffect of organic mulching on groJth and =ield of ra%p*err#
cv. +eritage. I9+9 Acta +orticulturae ?ol. ,5,' IY Int. :u*u% and :i*e% 9=mp.
:edalen, K., 21>5.3' Ginter %urvival, variation in *ud *ur%t and fruit ripening, and %ome =ield component% in
ra%p*err= cultivar% and %election. I9+9 Acta +orticulturae, ?ol. 153' I? International :u*u% and :i*e%
9=mpo%ium.
:o*ert%, A.6., )elenthin, G.). 21>,>3' Pffect% of %aJdu%t mulche% II horticultural crop%, ;echnical Bulletin ,1,
regon 9t.Coll.Agr. PHp.9tation'1-37
:ol*iecki, 9., :ol*iecki, :, :#ekanoJ%ki, :. 221123' Pffect of micro-irrigation on the groJth and =ield of
ra%p*err= 20ubus ideaus L.3 cv. Polana groJn in ver= light %oil. I9+9 Acta +orticulturae, ?ol. ,5,' ?III Int. :u*u%
and :i*e% 9=mp.
9hahak, W., :atner, 8., Killer, W.P., Zur, 6., r, P., Ku%%akov%k=, P.P., 9tern, :., 9arig, P., :a*an, P., +arcavi, P.,
@oron, I. Kreen*lat-Avron, W. 221153' Improving %olar energ= utili#ation, productivit= and fruit Oualit= in
orchard% and vine=ard% *= photo%elective netting. I9+9 Acta +orticulturae ?ol. BB2' .,-B2, YY?II I+C -
Pnhancing Pcon. Z Pnviron. 9u%tain.of <ruit Prod. in a Klo*al Pconom=
9htern%hi%, ).?., Beljaev, A.A', 9hpatova, ;.?., @u#hak, A.B., Zoja I. Panfilova, Z.I. 2211.3' ;he effect of
chitina%e on /idymella applanata , the cau%al agent of ra%p*err= cane %pur light. Bio Control, ?ol. ,1233' 311-
322.
9kou, I.P. 21>.,3' n the u%e of ioni#ing radiation for controle of microorgani%m% on fre%h fruit and vegeta*le%.
+orticultura, ?ol. 1.'173-17>.
9ou%a, ).B., Canet, G., Alvare#, ).@., ;orto%a, ).P. 2211B3' ;he effect of the pre-treatment% and the long and
%hort-term fro#en %torage on the Oualit= of ra%p*err= 2cv. .eritage3 Puropean <ood :e%earch and ;echnolog=.
?ol. 22121-23' 132
9pier%, I.)., Bra%Jell, I.+., Kupton, C.L. 21>>>3' Influence of P, 8, Ca, and )g rate% on leaf elemental
concentration and plant groJth of @ormanred ra%p*err=. I9+9 Acta +orticulturae, ?ol. ,1,, ?II Int. 9=mp. of
:u*u% and :i*e%,
25
9tani%avljevi( Lj., 6edi( 6. 221153' /loga p_ela 2.ymenoptera2 Apoidea3 u opra$ivanju vo(aka. YYIII
9avetovanje-/napre"enje proi#vodnje vo(a i gro!"a, 2,. juli 2115., Krocka. Z*ornik nau&nih radova, 2115. ?ol.
172,3' 5>->.. In%titut P8B Agroekonomik, Beograd.
9tone, A. K. 9cheurell, 9. I. and @ar*=, +. ). 22117.3' 9uppre%%ion of %oil *orne di%ea%e% in field agricultural
%=%tem%' rganic matter management, cover cropping, and other cultural practice%. Pg% 131-1BB. &n 9oil
rganic matter in 9u%taina*le agriculture. <. )agdoff and :.: Pd%. C:C Pre%%. 6eJ Work. 3>5 p.
9pier%, I.)., Bra%Jell, I.+., Kupton, C.L. 21>>>3' Influence of P, 8, Ca, and )g rate% on leaf elemental
concentration and plant groJth of @ormanred ra%p*err=. I9+9 Acta +orticulturae, ?ol. ,1,, ?II Int. 9=mp. of
:u*u% and :i*e%,
;anovic, B., :ekanovic, P., Potocnik, I., ;odorovic, B. 221153' Pffectivene%% of fungicide% and *iofungicide% in the
control of gre= mould of ra%p*err= in 9er*ia. I9+9 Acta +orticulturae, ?ol. BBB' IY Int. 9=mp. of :u*u% and
:i*e%, 31,
;reder, G., Chle*oJ%ka, @., +otoJnicki, C. 21>>33' Pffect of irrigation and mulching Jith *lack foil on =ielding
of ra%p*err= cv. Can*=. I9+9 Acta +orticulturae, ?ol. 3,2' ?I Int. :u*u% and :i*e% 9=mp.
?rhov%ek, /., Kiongo,L., )attivi, <., ?iola, :. 221153' A %urve= of ellagitannin content in ra%p*err= and
*lack*err= cultivar% groJn in ;rentino 2Ital=3 Puropean <ood :e%earch and ;echnolog=. ?ol. 22.273' 51B-527.
Gang, 9.W., Chen, C.;., Gang C.W. 2211>3' ;he influence of light and maturit= on fruit Oualit= and flavonoid
content of red ra%p*errie%. <ood Chemi%tr=, ?ol. 12233' .B.-.57.
Ghite, I.)., GainJright +., Ireland, C.:. 21>>>3' ;he effect of autumn fertigation on *ud *reak in ra%p*erry' a
preliminar= %tud=. I9+9 Acta +orticulturae, ?ol. ,1,' ?II International 9=mpo%ium on :u*u% and :i*e%
GilcoH, G.<., ).P. Pritt% and ).I. 8ell=. 21>>>3' Integrated control of Phytophthora root rot of red ra%p*err=.
Plant @i%ea%e, ?ol. 53 2123' 117>-11,7.
Gilliam%on, B. 221133' A po%%i*le re%urgence of minor fungal di%ea%e% in 0ubus cau%ed *= reduction in
fungicide u%e. Integrated Plant Protection in rchard%-%oft fruit%, IBC Bull., ?ol 2.223' 13>-17..
Goodford, I.A.;., Birch, A.6.P., Kordon, 9.C., Kriffith%, @.G., )c6icol, I G., :o*ert%on, K.G. 221133' Controlling
ra%p*err= *eetle Jithout in%ecticide%. Integrated Plant Protection in rchard%-%oft fruit%, IBC Bull., ?ol. 2.223'
5B->2.
Ze*arth, B.I., @ean, @.)., 8oJalJnko, C.K., Paul, I.G., Chiperfield, 8. 221123' 9patial and temporal variation in
%oil inorganic n concentration, and %oil te%t P and 8, in red ra%p*err= field% and implication% for %oil %ampling
%trategie%. Canadian I. 9oil 9cience, ?ol. 52' 3,,-3.7
2>