Đubrenje voćnjaka

Voćke i vinova loza su višegodišnje biljke, za njihovo podizanje moraju se uložiti značajna
sredstva, pa se zbog toga pri podizanju zasada mora poznavati zemljište sa sadržajem
hranljivih materija i pH vrednosti. Na osnovu toga se može utvrditi vrsta i količina
đubriva. Ukoliko se voćnjak ili vinograd podignu na neodgovarajućem zemljištu koja su
zaslanjena što je čest slučaj dolazi do propadanja voćaka, a samim tim i do značajne
ekonomske štete. Radi toga se podizanje voćnjaka i vinograda i njihovo đubrenje odvija
u tri faze:

-         đubrenje pre zasnivanja zasada

-         đubrenje mladih zasada

-         đubrenje zasada u rodu

Đubrenje pre zasnivanja zasada ima za cilj da se u zoni korenovog sistema obezbedi
dovoljna količina fosfora i kalijuma.

Meliorativno đubrenje voćaka

Ovo đubrenje ima za cilj da se u zemljištu poveća sadržaj hranljivih elemenata. Može se
primeniti kod hranljivih elemenata čija je pokretljivost u zemljištu mala, to su pre svega
fosfor i kalijum. Radi toga se oni moraju unositi u zemljišni profil u zonu korenovog
sistema. Kod ovog načina đubrenja azot se ne unosi u zemljište zbog njegove velike
pokretljivosti u zemljišnom profilu i opasnosti od njegovog ispiranja i zagađenja
podzemnih voda. Pored unošenja fosfora i kalijuma đubrenjem na zalihu nužno je uneti 
4 do 5 vagona stajnjaka po ha u cilju obezbeđenja hranivih materija, bolje mikrobiološke
aktivnosti i boljeg vodnovazdušnog režima. Sve navedeno čini preduslove radi boljeg
usvajanja hranljivih elemenata tokom plodonošenja. Meliorativno đubrenje se izvodi pri
niskom i srednjem sadržaju fosfora u zemljištu, a potrebne količine hranljivih materija su
iznete u tabeli.

Formulacija Odnos
N: P2O5: K2O
9:18:18 1:2:2
0:25:25 0:1:1
8:16:24 1:2:3
0:10:30 0:1:3
3:10:20 1:3,2:6,6
5:20:30 (bez hlora) 1:4:6
8:16:24 + B 1:2:3

Za izvođenje meliorativnog đubrenja mogu se koristiti NPK đubriva 8:16:24, 5:20:30 i sl.
Sa visokim sadržajem fosfora i kalijuma, gde bi dobro bilo da je kalijum u obliku kalijum
sulfata.

Redovno đubrenje zasada

Redovno đubrenje zasada ima za cilj da se u zemljištu održava optimalan nivo hranljivih
elemenata. Kod redovnog đubrenja treba razlikovati đubrenje mladih zasada i đubrenje
zasada u rodu.
Đubrenje mladih zasada

Da bi se mlade voćke i vinova loza pravilno razvijale do plodonošenja treba obezbediti

kontinuelnu ishranu mladih zasada. Što se obezbeđuje redovnim đubrenjem zasada
kompleksnim đubrivom. U tabeli su navedene količine azota, fosfora i kalijuma koje treba
obezbediti za voćke i vinovu lozu pre plodonošenja.

Vrsta voća kg . ha-1

N P 2O 5 K 2O
Jabučasto 25-50 15-30 50-70
Koštičavo 30-60 30-40 60-70
Jagodasto 40-60 35-45 60-80
Vinova loza 40-60 30-40 60-70

Đubrenje zasada u rodu

Đubrenje zasada u rodu ima za cilj da obezbedi visok i stabilan prinos i kvalitetan rod i da
održava optimalan razvoj vegetativnih organa.

Osnovno đubrenje zasada

Izvodi se fosfornim i kalijumovim đubrivom unošenjem u zemljište od jeseni pa sve do

početka vegetacije. Nakon rasturanja ovih đubriva treba ih zaorati i uneti što bliže
korenovom sistemu voćaka.

Prihranjivanje zasada

Obavlja se azotnim đubrivima i počinje sa kretanjem vegetacije. Zavisno od količine

padavina prihranjivanje se može obaviti u jednom ili više navrata. U reonima sa više
padavina prihranu treba obaviti najmanje u dva navrata sa manjim dozama azotnih
đubriva, dok se u aridnim uslovima prihrana obavlja u jednom navratu. Kod osnovnog
đubrenja treba koristiti formulacije sa naglašenim fosforom i kalijumom kao što su
8:16:24, 5:10:20 i sl, a formulacije sa naglašenim azotom treba primenjivati u rano
proleće kao što su 20:10:10, 22:11:11 i sl.

Okvirne doze fosfora kalijuma i azota za osnovno đubrenje za jabučasto, jagodasto i

koštičavo voće izneti su u tabeli.

Vrsta Očekivani Sadržaj Sadržaj Potrebe u        

voća rod t . ha-1 fosfora u kalijuma u N kg . ha-1
zemljištu zemljištu
    visok srednji nizak visok srednji nizak  
    Potrebne Potrebne          
količine količine
P2O5 kg . K2O kg .
ha-1 ha-1
Jabučasto 5,0 - <40 <50 <100 <150 <200 <70

5,0-10,0 40 40-60 60-90 100-140 150-190 200-240 70-100

10,0-15,0 40-60 60-90 90-130 140-190 190-240 240-290 110-160

 15,0-20,0 60-90 90-120 130-160 190-250 240-300 290-350 160-220

20,0-30,0 >90 >120 - >300 >300 - >220

Koštičavo 4,0 - <40 <70 <50 <100 <150 <50

4,0-8,0 30 40-60 70-90 50-80 100-140 150-190 50-80

8,0-12,0 30-50 60-80 90-120 80-120 140-190 190-240 80-120

12,0-16,0 50-80 80-110 120-160 120-180 190-250 240-300 120-180

16,0-20,0 80 110 - 180 250 - 1890

Jagodasto 4,0 - <40 <70 <40 <80 <120 <50

4,0-8,0 30 40-60 70-90 40-70 80-110 120-160 50-70

8,0-12,0 30-50 60-80 90-120 70-110 110-160 160-220 70-100

12,0-16,0 50-80 80-110 120-160 110-160 160-220 220-300 100-150

16,0-20,0 >80 110 - >160 >220 - >150

Đubrenje jabučastog voća

Kod jabučastog voća osnovno đubrenje treba obaviti tokom jeseni i zime sa kompleksnim
đubrivima sa naglašenim fosforom i kalijumom, a količina đubriva utvđuje se na osnovu
planiranog prinosa i sadržaja fosfora i kalijuma u zemljištu kao što je prikazano u
predhodnoj tabeli.

PRIMERI

Đubrenje jabuke

Vreme Đubriva Hraniva

đubrenja
  Vrsta Kg/ha Po stab. N P 2O 5 K2O
- u jesen iza 7:20:30 360 1 25 72 108
berbe zaorati
- u rano Urea 130 0,3 60 - -
proleće
- u maju NPK 18:9:9 250 0,6 45 23 23
UKUPNO   740 1,9 130 95 131

Đubrenje kruške

Vreme Đubriva Hraniva

đubrenja
  Vrsta Kg/ha Po stab. N P 2O 5  K2O
- u jesen iza 8:16:24 350 1 28 56 84
berbe
- u rano Urea 120 0,3 67 - -
proleće
- u maju KAN 180 0,5 48 - -
UKUPNO   650 1,8 143 56 84

Đubrenje koštičavog voća

Koštičavo voće se najčešće gaji u individualnim gazdinstvima bez dovoljno đubrenja,

samim tim i bez odgovarajućeg plodonošenja.

Pri đubrenju koštičavog voća treba voditi računa da voćke zahtevaju pre svega ishranu u
azotu i kalijumu, kao što je to prikazano u tabeli prilikom iznošenja hranljivih elemenata.

Vrsta voća kg . ha-1

N P 2O 5 K 2O CaO MgO
Šljiva 13,1 1,8 20,8 1,7 0,8
Breskva 15,1 2,1 26,7 1,5 0,9
Trešnja 16,0 2,2 16,6 2,5 1,2
Višnja 21,0 2,7 17,4 2,5 1,7

 Kod koštičavog voća neophodno je da se zemljište ispod kruna nalazi u rastresitom

stanju obrađeno jer ukoliko je zaraslo u korov značajan deo hranljivih materija u tom
slučaju oduzima korov kao i vlagu.

PRIMERI ĐUBRENJA

Đubrenje šljive

Vreme Đubriva Hraniva

đubrenja
  Vrsta Kg/ha Po stab. N P 2O 5  K2O
- u jesen iza NPK 8:16:24 500 1,1 40 80 120
berbe
- u rano urea 150 0,3 70 - -
proleće
- u maju KAN 170 0,4 45 - -
UKUPNO   820 1,8 155 80 120

Đubrenje trešnje

Vreme Đubriva Hraniva

đubrenja
  Vrsta Kg/ha Po stab. N P 2O 5  K2O
- u jesen NPK 8:16:24 400 1,9 32 64 96
zaorati
- u rano urea 140 0,9 65 - -
proleće
UKUPNO   540 2,8 97 64 96
Đubrenje višnje

Vreme Đubriva Hraniva

đubrenja
  Vrsta Kg/ha Po stab. N P 2O 5  K2O
- u jesen NPK 8:16:24 600 2,0 48 56 144
zaorati
- u rano urea 100 0,5 46 - -
proleće
UKUPNO   700 2,5 94 56 144

Đubrenje kajsija

Vreme Đubriva Hraniva

đubrenja
  Vrsta Kg/ha Po stab. N P 2O 5  K2O
- u jesen NPK 8:16:24 400 2,0 32 64 96
zaorati
- u maju NPK 200 1,0 40 20 20
20:10:10
UKUPNO   600 3,0 72 84 116

Đubrenje breskve

Vreme Đubriva Hraniva

đubrenja
  Vrsta Kg/ha Po stab. N P 2O 5  K2O
- u jesen NPK 8:16:24 400 1,1 32 64 96
zaorati
- u rano urea 150 0,3 69 - -
proleće
-nakon KAN 150 0,3 40 - -
pror.plod
UKUPNO   700 1,7 141 64 96

Đubrenje jezgrastog voća

Ova grupa voća u novije vreme ima sve veću proizvodnju, obzirom da njihovi plodovi
imaju veliku kaloričnu vrednost. Dobro reaguju na organska i mineralna đubriva.

Orah treba đubriti sa 700 kg NPK 20:10:10 u rano proleće a lešnik sa 400 kg istog
đubriva po ha.

Đubrenje jagodastog voća

Kod ovog voća posebnu pažnju treba obratiti na đubrenje organskim đubrivima, a
zahtevaju i veću aerisanost zemljišta.

Pored stajskog đubriva malinu treba u jesen đubriti sa 400 kg NPK 8:16:24 po ha i u
proleće sa 200 kg/ha uree.
Kupinu pored stajnjaka treba đubriti sa 500 kg/ha NPK 8:16:24 i u rano proleće sa 200
kg uree.

Kod jagode u prvoj godini treba pri dubokoj obradi zaorati tri vagona stajnjaka kao i 700
kg NPK đubriva 8:16:24 po ha, a nakon sadnje u zonu oko sadnica uneti 300 kg NPK
đubriva 20:10:10.

U drugoj godini u rano proleće pre obrade zemljišta rasturiti NPK 20:10:10 200 kg, a
odmah nakon berbe uneti 150 kg KAN-a po ha. U jesen je ponovo potrebno uneti oko
250 kg NPK đubriva 8:16:24 po hektaru.

U četvrtoj godini u rano proleće zaorati 300 kg/ha NPK 20:10.10

Pošto se kod nas u novije vreme uzgaja kivi kod đubrenja stajnjakom potrebno je u jesen
zaorati 500 kg NPK 8:16:24 po ha, zatim početkom marta plitko zaorati 300 kg uree i u
maju uneti u zemljište 250 kg KAN-a.