Sadraj:

Autor - Vladimir Vranje

Uvod __________________________________________________________1
Radovi __________________________________________________ 5
Arhimedova dela _________________________________________________7
Aleksandrija ______________________________________________________8
Voda _________________________________________________________9
Osobine _________________________________________________________9
Molekul H
2
O ________________________________________________________9
Area!na s!anja __________________________________________________1"
Anomalija vode ___________________________________________________1"
#rovodnik ___________________________________________________11
$vrda voda _______________________________________________________11
Vrs!e %rirodnih voda ______________________________________________11
&us!ina i Visko'nos! (luida __________________________________________12
)!a!ika (luida ____________________________________________________ 1*
)!rujanje (luida _____________________________________________________ 1*
Me+anje !e,nos!i ________________________________________________1*
$rans%or! (luida __________________________________________________1-
&us!ina ____________________________________________________1-
Ma!ema!ika ______________________________________________________1.
/ru __________________________________________________________1.
0e(ini1ija _______________________________________________________1.
Os!ale de(ini1ije _________________________________________________17
Anali!i,ka eome!rija ______________________________________________17
Osobine _______________________________________________________18
)ila __________________________________________________________2"
)ile u %rirodi ____________________________________________________21
#o!isak _______________________________________________________21
#o!isak u (luidima _________________________________________________21
#ri!isak ________________________________________________________22
)%e1i(i,na !e2ina _________________________________________________22
)!a!ika (luida _____________________________________________________2*
$e2ina __________________________________________________________2-
3i'ika ________________________________________________________2-
Hidrodinamika ___________________________________________________2.
Hidros!a!ika ____________________________________________________27
#ri!isak (luida ___________________________________________________27
#rilo'i _________________________________________________________ *1
4i!era!ura ______________________________________________________*8
1
Uvod


Arhimed 5 )iraku'a 2876212 %r7 n7 e78
Arhimed 5 r,7 9:;<=>?@A B Arhimedes8C je najveDi ma!ema!i,ar i (i'i,ar )!aro
veka7
$a,nije od svih do!ada+njih ma!ema!i,ara odredio je broj %i5E8C o%se i
%ovr+inu kruaC %ovr+inu odse,ka %araboleC obim kuleC %ovr+inu eli%se i!d7 #ri !om
se slu2io me!odama kojima se danas slu2imo u di(eren1ijalnom i in!eralnom ra,unuC
!ako da se Arhimed mo2e sma!ra!i !vor1em in!eralno ra,una7
Fa+ao je na,in 'a %isanje vrlo velikih brojeva7 #oka'ao kako se ma!ema!ika mo2e
%rimeni!i na mehanikuC o!krio 'akone %olueC u'ona 5!'v7 Arhimedov 'akon8C
odreGivanje !e2i+!aC i'umeo vijakC una%redio s!a!iku7 Fa%omena je na ravi!a1ijuC
odnosno sila !e2e je jedna od ,e!iri osnovne sile koje deluju u %rirodiC %reds!avlja silu
%rivla,enja i'meGu ma!erijalnih !ela svih veli,ina 6 od a!oma do %lane!a u
alaksijamaC 've'da u univer'umuC i!d7 &ravi!a1ija je i sila kojom %lane!a Hemlja
%rivla,i i dr2i sve ma!erijalne s!vari 52iva biDa i %redme!e8 na svojoj %ovr+ini i jo+ se
na'iva i Hemljina !e2a7 )va ma!erijalna !ela %oseduju silu ravi!a1ijeC ali su !e sile
daleko manje neo sila Hemljine !e2eC koja se oseDa i na 8" """ kilome!ara
udaljenos!i od njene %ovr+ine7 &ravi!a1iona sila )un1a jo+ je veDaC jer )un1e %omoDu
nje dr2i Ina oku%uI sve %lane!e )un,evo sis!ema kojeC usled ove sileC u svom
kre!anju kru2e oko )un1a7 Ja,ina ravi!a1ione sile i'meGu dva !ela 'avisi od mase !ih
!ela i udaljenos!i i'meGu njihC s !im +!o je u%ravo sra'merna masama a obrnu!o
sra'merna kvadra!u ras!ojanja7
Fauke je 'avr+io u AleksandrijiC onda+njem kul!urnom 1en!ru sve!aC %od
%okrovi!eljs!vom KuklidaC a kasnije delovao u )iraku'i7 Fa%isao je veliki broj dela i'
ma!ema!ikeC (i'ike i !ehnikeC od kojih je malo sa,uvano7 Lna,eC njeov o!a1 %o imenu
3idiosC bio je as!ronom i najverova!nije roGak Hierona LLC kralja )iraku'e7
Fjeova naj%o'na!ija dela suM O kugli i valjku; O konoidima i sferoidima; O merenju
kruga; O ravnotei ravnih likova; O plivanju tela7 Veoma je 'na,ajan njeov
'aklju,akM IZapremina stoca, kugle i valjka jednakih polumera i visina odnose se
kao 1:2:3I7
Nio je %rviCkoji je shva!io da je %roblem kvadra!ure krua %i!anje a%roksima1ijeC
i !ime se 'na!no %ribli2io osnovnoj ideji in(ini!e'imalno ra,una7 ) !im u ve'i is!akao
2
se %os!u%kom 5o%isivanjem i u%isivanjem %ravilnih mnooulova u kru2ni1u8C kojim
odreGuje broj E kao broj veDi od * 1"O7"C a manji od * 1O77
0elom O ravnotei ravnih likova osnovao je s!a!ikuC a delom O plivanju tela
hidros!a!iku7 U delu O hidrostatici obraGuje 'akon %livanjaC 'akon u'ona i s!abilnos!i
!elaC koje %liva 5ponati pro!lem o sastavu krune kralja "irakue imerivi pomo#u
vage specifi$nu teinu krune i $istog lata%&
Ls!akao se kao %lodan %ronala'a,M i'umeo je veliki broj ra!nih i druih ma+inaC od
kojih su naj%o'na!ijeM Arhimedov kolo!urnikC vijak 'a di'anje !e,nos!i i vijak be' kraja7
4eendaC %o kojoj je sun,anim 'ra1ima 'a%alio rimski brodC nema !emelja7
#oinuo je od ma,a rimsko vojnika u rodnom radu )iraku'iCkoja je dve odine
odolevala7 Rimljanima 'ahvaljujuDi s%ravama i ma+inamaC koje je Arhimed sas!avio
od %o'na!ih jednos!avnih ala!a7
/ada je )iraku'u nakon dve odine 'au'eo Mar1ellusC rimski vojskovoGaC dao je
nalo da se 'a+!i!i ArhimedC ali a rimski vojnik nije %re%o'nao i ubio a 212 odine7
#rema 4ivijuC%rilikom 'au'eDa )iraku'eCArhimed je mirno 1r!ao eome!rijske slike i
doviknuo rimskom vojnikuCkoji je na njea nasrnuoM P'oli tur!are circulos meosQ R
P'emoj kvariti moje krugove Q7
#rema njeov 2elji %odinu! je na njeovom robu s%omenikC na kojem su dva
eome!rijska !elaM valjak i kula7
Jedins!veni 'aklju,ak koji se mo2e i'vuDi o radu delu ArhimedaC je da 'ahvaljujuDi
Arhimedu i njeovim nau,nim o!kriDima i dos!inuDimaC ma!ema!ika i mehanika
dos!i2u svoju kulmina1ionu !a,ku u !o doba7 &eneralno ledano on je najveDi
ma!ema!i,ar i nau,nik an!i,ko doba i jedan od !ri najveDa ma!ema!i,ara svih
vremena 'ajedno sa Lsakom Fju!nom i /arl 3ridrih &ausom7
Arhimedov 'akonM P()ureka*+,ogodio sam* ,ronaao samSQ 6 u'viknuo je Arhimed
kada jeC sedeDi u ku%a!iluC o!krio (i'i,ki 'akon da svako !eloC %o!o%ljeno u !e,nos!C
ubi od svoje !e2ine onoliko kolika je !e2ina njime is!isnu!e !e,nos!i 5 ili asa 87 $aj
ubi!ak je u s!vari %o!isak !e,nos!i ili asa7
Arhimedov vijakC je 1ev savijena kao 'avoji vijka7 )lu2i 'a di'anje vode7 /od
okre!anja di2e se voda u !oj 1evi od njeno donje kraja i 1uri kro' o!vor najornje
'avoja7
3
Ova ma+ina 'a %odi'anje vode 'a koju se sma!ra da je o!krio Arhimed da bi
uklanjao vodu i' skladi+!a veliko broda saraGeno 'a /ralja Hiera 0ruo i'
)iraku'e7 )as!oji se odC 'a vodu !esnih 1ilindara koji (ormiraju s%iraluC o!voreno
ni2e dela s%u+!eno is%od vode7 Mehani,kim okre!anjem se voda %odi2e7
0rui obli1i imaju 'avojni1u koja se slobodno obrDe oko ose 1ilindra7 Ls!i %rin1i% je
%onekad kori+!en 'a rukovanje %+eni1omC i!d7
Arhimedova spirala, je !rans1enden!na krivulja7 Ona nas!ajeC kad !a,kaC %ola'eDi i'
odredi+!aC jednako obila'i odredi+!e i jednoliko se udaljava od njea7 Udaljenos!
svake !a,ke Arhimedove s%irale od odredi+!a %ro%or1ionalna je sa ulom 'aokre!a7
)lede %os!ojeDe ras%raveM U de!aljnijim %ojasnjenjima sledi dalja (ormula1ija
Arhimedovih delaM
&r,ki ma!ema!i,ar i %ronala'a,C roGen u )iraku'iC )i1ilija7 Nio je sin 3eidijeC
as!ronomaC i bli'akC ako ne i roGakC sa Hieronom LL kraljem )iraku'e i &elomC
njeovim sinom7 U,io je u Aleksandriji de jeC nema sumnjeC u%o'nao /onona
4
)amoskoC kome se divio kao ma!ema!i,aru i radovao kao %rija!elju7 #o %ovra!ku u
rodni rad %osve!io se ma!ema!i,kim is!ra2ivanjima7
Arhimed li,no nije %ridavao 'na,aj enijalnim mehani,kim na%ravama koje su a
u,inile slavnimC dr2eDi !o nedos!ojnim ,is!e nauke i ,ak odbijajuDi da os!avi %isani
!ra o njimaC osim u slu,aju sphairopoiia 5I%ravljenja lo%!eI87 MeGu!imC %o+!o su
njeove ma+ine im%resionirale ma+!u obi,nih ljudiC %rirodno su os!ale deo leende o
Arhimedu7 $ako je on na%ravio ra!ne s%rave 'a HieronaC %la+eDi Rimljane koji su !ri
odine odlaali o%sadu )iraku'e7 #os!oji %ri,a da je %omoDu so,iva od oledala %alio
rimske brodove koji bi se %revi+e %ribli2ili 'idinama7 Verova!no je Arhimed i
kons!ruisao neke od ins!rumena!e 'a %aljenjeC ali je njihova ve'a sa uni+!avanjem
rimske (lo!e vi+e neo sumnjiva7 Va2nija od !e je %ri,a o Hieronovom 'ah!evu 'a
%roverom ,is!oDe 'la!a krune koju je dobio na %oklon T %i!anje da li je sasvim 'la!na
ili je mo2da leura srebra7 Arhimed je be'us%e+no ra'mi+ljao o !om %roblemu do
jedno danaC kada jeC ula'eDi u kadu i' koje se %relila vodaC %rime!io da je %o!rebna
veDa 'a%remina lak+e leure 'a i'jedna,avanje !e2ina ra'li,i!ih krunaC !e da bi moao
odvojeno meri!i is!e 'a%remine 'la!a i srebra u %osudi sa vodom7 Veoma ushiDen
ovim sre!nim o!kriDem is!r,ao je i' ku%a!ila be' odeDeC vi,uDi Ieureka, eurekaI
5IFa+ao samC na+ao samI87 )li,noC njeov %ionirski rad u mehani1i je ilus!rovan
%ri,om o i'javi Idaj!e mi oslona1 i %omeriDu 'emljuI7 Hiero je !ra2io %o!vrdu !vrdnje da
veliku !e2inu mo2e %omeri!i malom silomC %a se %ri,alo da je u%o!rebio %oluu is%od
na!ovareno broda koje je %omerao li,no HieroR ali se i've+!aji o !oj demons!ra1iji
ra'likuju7 Vodeni 'avr!anj koji je %rona+ao koris!i se ,ak i danas 519.578 u Ki%!u 'a
navodnjavanje7
Arhimed je umro kada je Mar1elus 2127 %re nove ere 'au'eo )iraku'u7 U o%+!em
masakru koji je usledio nakon %ada radaC ArhimedC 'au'e! 1r!anjem ma!ema!i,kih
(iura na %eskuC os!ao je %roboden od s!rane neko rimsko vojnika7 Fa rimskom
eneralu Mar1elusu nije os!ala ljaa jer je svojim ljudima i'dao naredbu da %o+!ede
kuDe i 2ivo!e %ora2enihC a u sred !ijum(a on je 2alio 'bo smr!i !ako ,uvene li,nos!iC
narediv+i ,asnu sahranu i %os!av+i %rija!elj sa %re2ivelim roGa1ima7 )alasno sa
2eljom %reminulo (ilo'o(aC na njeov rob je %os!avljena lo%!a u%isana u valjakC jer je
o!kriDe odnosa %ovr+ina i 'a%remina lo%!e i u%isano valjka sma!rao najvrednijim
dos!inuDem7 /ada je Ui1ero %os!ao u%ravnik )i1ilije 5757 %7n7e78 %rona+ao je rob
Arhimeda %ored Arien!inskih vra!aC 'aras!ao u !rnje divlje ru2e7
Radovi
Obim i va2nos! nau,no rada Arhimeda Demo najbolje ra'ume!i i' kra!ko
%releda sa,uvanih s%isaR kojem !reba doda!i samo !o da su njeova najveDa dela u
eome!rijiC de je ra'vio me!odu Kudoksa i sasvim sledio Kuklida u ,is!oj
eome!rijskoj (ormiC do nekoliko slu,ajeva in!era1ijeC kako se !o i'la2e u uvodu
savremenih ud2benika in!eralno ra,una7 $a %rimedba s!oji u' o!kriDe %ovr+ine dela
%arabole 5mehani,ko re+enje8 i 'a s%iraluC %ovr+inu i 'a%reminu lo%!e i njeno
odse,ka i 'a 'a%remine bilo koje semen!a %uno !ela nas!alo obr!anjem druo
s!e%ena7
17 O lopti i valjku je !rak!a! u dve knjieC koji se bavi dimen'ijama lo%!eC ku%eC I,vrs!o
rombaI i valjkaC sve na s!roo eome!rijski na,in7
27 -erenje kruga je knji2i1a o !ri %redloaC lavni re'ul!a! je %os!inu! u %redlou 2C
koji %oka'uje da je obim krua manji od *V1O7 a veDi od *V1"O71 njeova %re,nika7
5
*7 O konoidama i sferoidama je ras%rava u *2 %redloaC o ,vrs!im !elima nas!alim
obr!anjem konusnih %reseka oko njihovih osaC a lavni re'ul!a! je odnos 'a%remina
%roi'voljno 5ravno8 odse,ka i is!e ku%e7
-7 O spiralama je knjia sa 28 %redloa7 #redlo'i 1611 su %reliminarniC 1*62" sadr2e
osobine !anen!i krive %o'na!e kao Arhimedova s%irala i 21628 daju i'ra' 'a %ovr+inu
i'meGu %roi'voljno dela krive i radijus vek!ora do njeno kraka7
57 O ravnotei u ravni ili gravitacionom centru ravnotee ravnina se sas!oji od dve
knjie i mo2e se na'va!i osnovom !eorijske mehanikeC jer je %re!hodni do%rinos
Aris!o!elaC u odnosu na ovajC nejasan i nenau,an7
U %rvoj knji'i ima 15 %redloaC sa 7 %os!ula!aR sa demons!ra1ijamaC od kojih su mnoi
jo+ uvek u%o!rebljiviC o !e2i+!imaM 518 bilo koja dva !elaR 528 %roi'voljno
%araleloramaR 5*8 %roi'voljno !roulaR 5-8 %roi'voljno !ra%e'a7
0rua knjia je u 19 %redloa %osveDena nala2enju ravi!a1ionih 1en!araM 518
odse,ka %araboleR 528 %ovr+i i'meGu dve %aralele a unu!ar dela krive7
.7 .vadratura para!ole je knjia sa 2- %redloaC sa dva doka'a da je %ovr+ina
%roi'voljno semen!a %arabole jednaka -O* !roula koji ima is!u osnovu i jednaku
visinu kao da!i semen!7
77 O plivaju#im telima je !rak!a! u dve knjieC od kojih %rva 'asniva o%+!i %rin1i%
hidros!a!ikeC a drua disku!uje o s!anju najveDe mirovanja %ravo odse,ka
%araboloida u (luiduC dok ro!ira7
87 ,e$ani ra$un je mala ras%rava u%uDena &eluC najs!arijem Hieronovom sinuC koja
i'la2e i'ra,unavanje broja 'rna1a %eska koja mou s!a!i u lo%!u veli,ine na+e
Iuniver'umaIC sis!ema velikih brojeva %rema IreduI i I%erioduI7
97 -etodaC u%uDena Kra!os!enuC je !rak!a! vi!alno in!eresaC jer u njemu Arhimed
obja+njava kako je %u! do+ao do mnoih svojih va2nih %rvih re'ul!a!a %omoDu
mehani,kih ra'ma!ranja7 FaimeC odmeravajuDi beskona,ne elemen!e jedne (iure
nasu%ro! sli,nim elemen!ima drue7 $aj !rak!a!C 'a koji se ranije sma!ralo da je
i'ubljenC o!krio je 19".7 Heiber u %alim%ses!u u Ls!ambuluC a sada je deo
Heberovo &r,ko !eks!a Arhimedu7
1"7 Z!irka lemaC koja sadr2i 15 %redloa o %lanime!rijiC s!ila nam je %reko la!inske
ver'ije jedno Ara%sko ruko%isaR u sada+njoj (ormiC meGu!imC nije je moao na%isa!i
ArhimedC jer je !u njeovo ime 1i!irano vi+e %u!a7
Fa krajuC Arhimedu se %ri%isuje (amo'i I%roblem s!okeI objavljen u e%iramu
&o!holda 4esina 177*7 'a koji se !vrdi da a je Arhimed %oslao ma!ema!i,arima
Aleksandrije u %ismu Kra!os!enu7 Od i'ubljenih Arhimedovih delaC !amo se nala'e
re(eren1e 'a sedamM 518 is!ra2ivanje %oliedara koje %ominje #a%usR 528 ,rincipiC
knjia u%uDena Heuksi%usuC koja se bavi na'ivima brojeva 'a sis!em obja+njen u
,e$anom ra$unuR 5*8 O ravnotei ili poluiR 5-8 O centrima gravitacijeR 558 .atoptrikaC
jedan rad i' o%!ike i' koje $eon Aleksandrijski 1i!ira na%omenu o %relamanju
6
sve!los!iR 5.8 O kalendaruR 578 O nastanku sfereC u kojem Arhimed obja+njava
kons!ruk1iju lo%!e namenjene imi!iranju kre!anja sun1aC mese1a i %e! %lane!a na
nebesima7 Ui1eron je 'ais!a video !u majs!oriju i o%isao je7
#rvo i'danje Arhimedovih dela sa komen!arima Ku!okiusa je +!am%ao
Hervaius u Na'elu 515--78 na r,kom i la!inskom je'iku7 Jednu la!insku ver'iju je
%ublikovao Lsak Narov 1.757 Fajbolje r,ko i'danje je os!alo $orelijevo 5179278C sve
do de(ini!ivno objavljivanja !eks!a sa Ku!okiusovim komen!arimaC la!inski %revodC
i!d7C od s!rane Heibera 518""681R 27 i'danjeC 191"61578 koje a je 'amenilo7 $7 47 Hi!
je objavio /rhimedove radove sa savremenom no!a1ijomC sa uvodomC i!d7 5189778 i
!akoGeC kao doda!akC nedavno o!kriven -etod 51912787 )avremeni %revode je dao 37
#ed2ard na (ran1uskom 518"878R K7 Fi'eC sa na%omenamaC na nema,kom 5182-78R #
ver KkeC 0es Oeuvres 1ompl2tes 519218R A7 U'Walina6Allens!einC /uel und HXlinder
519228C Yber #araboloideC HX%erboloide und Klli%soide 5192*8C Yber )1hWimmende
/Zr%er und die )and'ahl 5192587
Arhimedova dela
Objedinjena sva do !ada %o'na!a dela %riredio na r,kom danski (ilolo HajberC +!o
je i danas osnovni i'vorM
/rchimedis opera omnia cum commentarii 3utociiC 4aj%1iC 188"
#revodi sa s!aror,ko i la!inskoC %re!%os!avlja se da je dela %isao sledeDim
redosledomM
O ravno!e2i %ovr+ina 5L i LL8C
/vadra!ura %araboleC
O lo%!i i valjku 5L i LL8C
O s%iralamaC
O konoidama i s(eroidamaC
O %loveDim !elima 5L i LL8C
O merenju kruaC
Nrojanje %eskaC
Me!od7
#revodi sa ara%skoM
/njia lemaC
#roblem volova boa )un1a7
L'ubljena delaC drui au!ori navode ili se %re!%os!avlja da su %os!ojala i sledeDa delaM
#oliedri 5#a% Aleksandrina1 u svojim komen!arima8
O %oluama 5#a% Aleksandrina1 u svojim komen!arima8
#rin1i% 5Arhimed %ominje %ismo Heuksi%u8
O !e2i+!u 5)im%likije u komen!aru Aris!o!ela8
/a!o%!rika 5$eon Aleksandrijski8
/alendar 5%rema Hi%arhu8
7
Aleksandrija
Aleksandrija je drui %o veli,ini rad u Ki%!uC koje je **17 %ne7 osnovao
Aleksandar Veliki7 Aleksandrija je u !o doba imala najveDu i najboa!iju biblio!eku na
1elome sve!u7 &rad je danas jedna od va2nijih luka na )redo'emnom moru7
)redi+!e e'ee!ske +kole
#o'na!a %o aleorijskoj ili kon!em%la!ivnoj me!odi !uma,enja Niblije7 Lmala je ,uvene
%reds!avnike kao +!o su 3ilonC )v7 /limen! Aleksandrijski i Orien7 #od u!i1ajem
%la!onovske (iloso(ijeC koja vlada+e jelinskom sredinom u Aleksandriji u LL i LLL vekuC
ova +kola je uvela aleoriju u biblijsku e'ee'u7 Fjihova !uma,enja 'asnovana su
na uvidu da je sadr2aj )ve!oa #isma %un !ajniC da ima ne samo o,iledanC is!orijskiC
bukvalan smisaoC neo i duhovanC mis!i,anC skriveniC %re%o'na!iv samo onima koji
%oseduju blaoda! %o'nanja i kon!em%la1ije7 Orien 518562528 je u%o!rebljavao
aleoriju u eks!remnom oblikuC a me!odolo+ka %re!erivanja aleksandrijske +kole
mou se naDi i u do1nijoj e'ee!skoj li!era!uri 50idim )le%iC )v7 &riorije FiskiC )v7
Maksim Ls%ovednik87 K'ee!ska aleksandrijska me!oda %ro!iv%olo2ena je onoj i'
+kole u An!iohijiC koja je vi+e volela is!orijsko !uma,enje ili sis!ema!ski smisao
biblijsko !eks!a7
)a s!anovi+!a Hris!oloijeC aleksandrijska +kola %reds!avlja jednos!ranu !e2nju i
nainje ka re+enjima koja bi se mola !uma,i!i u mono(i'i!skom smislu7 3ormula )v7
/irilaM 45edna priroda ovapolo#enog 0ogosa4C koja os!avlja mouDnos! da je
i%os!asnim sjedinjenjem 4oos moao i'ubi!i %unoDu svoa ,ove+!va koje je %rimio
u )voju i%os!asC is%ravljena je na [e!vr!om Vaseljenskom )aboruC u Halkidonu 5-5187
U sukobu sa an!iohij1imaC booslovi aleksandrijske +kole u,ili su da ova%loDenje
4oosa %reds!avlja na,elo obo2enja 5\]^_<A8 ljudske %rirodeC %ojam koji je uveo
)ve!i A!anasijeC a %reu'eli a /a%adokijski O1i 5Vasilije /esarijskiC &riorije FiskiC
&riorije Nooslov i Am(ilohije Lkonijski87
Ha bolje ra'umevanje svrhe Arhimedovih %ronala'aka !reba %rodisku!ova!i o vodi i
njenim svojs!vima7
8
Voda
Voda je hemijsko jedinjenje kiseonika i vodonika7 Hemijska (ormula vode je H
2
O7
Voda je su%s!an1a be' mirisaC ukusa i boje7 $em%era!ura mr2njenja vode je " `UC a
!em%era!ura klju,anja je 1"" `U7 [vrs!o area!no s!anje se 'ove ledC a asovi!o
%ara7
Osobine
Osnovne (i'i,ke osobine vode suM
boja
mu!noDa 5i'led8
miris
ukus
!em%era!ura
[is!a voda je be'bojna7 Mo2e ima!i i neke nijanse 5'elenkas!o%lavu8C +!o je
%osledi1a ras!vorenih oranskih i neoranskih ma!erija u njoj7
Mu!noDa vode o%isuje se sledeDim o1enamaM bis!raC slaboo%ales1irajuDaC
o%ales1irajuDaC malo mu!naC mu!naC vrlo mu!na7 Vode u %o!o1ima i rekama mou bi!i
mu!nije u %eriodu ki+a i !o%ljenja snea7 Mu!na voda se ne sme koris!i!i 'a %iDe7
$akvu vodu !reba %re u%o!rebe i'bis!ri!iC a %o!om de'in(ikova!i7 #o %ravilu ,is!a voda
je bis!ra7
Molekul H
2
O
Voda je tenost bez mirisa i ukusa koja je prisutna skoro suda! u okeanima" morima"
rijekama" jezerima" #asoita u obla$ima" zamrznuta u #leerima ili u elikim podzemnim
bazenima ispod krnjaki% stena& 'u odu neprestano koristi (ii sijet koji bez nje ne mo(e
da (ii& )judsko tijelo ini 72 odsto ode" pri emu ono stalno unosi i izba$uje noe koliine&
*
Voda je presudna za +etabolizam u or#anizmu" poto omo#u,uje arenje i kasnije rastaranje
%rane u ,elijama" ali i i,enje ,elija od odpada& -matra se da bi sako# dana u telo trebalo
uneti oko osam aa ode" ali to nije nauno potkrepljeno poto mno#i ljudi piju znatno manje
ode& kako bi zadooljila soje o#romne potrebe za odom" ljudska $iiliza$ija odu $rpe
ispod zemlje" iz reka" ili iz mora" a potom je odoodima doodi u radove" do stanoa i
esmi& -a oda" %emijski posmatrana sainjena je od isto# molekula .2'& 'o nam #oori
da je oda sastaljena od da a!oma odonika /.0 i jedno# atoma kiseonika /'0& 1lektrine
karakteristike i prostorni iz#led oo# molekula su zaista spe$i2ine" pa odre3uju mno#e od
dobro poznati% osobina ode&
Agregana sanja
U 'avisnos!i od !em%era!ureC ras!ojanja i'meGu molekula vode su manja ili
veDaC a ve'e meGu njima ja,e ili slabije %a se voda javlja u vi+e s!anjaM ,vrs!oC !e,no i
asovi!o7 #rela'ak vode i' jedno area!no s!anja u druo %os!i2e se %oveDanjem
ili smanjenjem !em%era!ure7 Voda %rela'i u asovi!o area!no s!anje 'arijavanjem
do !em%era!ure od 1""`U7 U asovi!om area!nom s!anju molekuli vode su dovoljno
meGusobno udaljeni da se mou hao!i,no kre!a!i be' mnoo sudaranja7 #rela'ak
vode i' !e,no u asovi!o area!no s!anje se na'iva is%aravanje7 U !e,nom
area!nom s!anju molekuli vode su vi+e %ribli2eni i oni %o%rimaju oblik suda u kome
se nala'e7 [vrs!o area!no s!anje se %s!i2e hlaGenjem do !em%era!ure od "`U7 U
,vrs!om area!nom s!anju molekuli vode skoro da se i ne %omjeraju i rade ,vrs!u
kris!alnu re+e!ku7 Ha ra'liku od !e,no i asovi!o s!anjaC ,vrs!o s!anje ne mora da
%o%rima oblik suda u kome se nala'iC veD je u obliku kris!ala7 Manje je %o'na!o da da
voda delimi,no is%arava i na ni2im !em%era!urama od 1""`UC ali ne u velikim
koli,inama7 Ovo is%aravanje omouDuje da voda ne%res!ano kru2i u %rirodiC i' 'emlje
ka obla1imaC %a %o!om na'ad u vidu ki+e i druih %adavina7 )ne je !akoGe vodaC
%o+!o je svaka %ahulja kris!al leda malih dimen'ija7
Anomalija vode
Anomalija vode je veoma va2na 'a 2ivo! svih vodenih s!vorenja7 $o je u s!vari
osobina da hladnija voda uvijek bude na %ovr+ini7 4ed ima manju us!inu od vode u
!e,nom s!anju %a 'a!o %liva %o %ovr+ini7 Voda je naju+Da na !em%era!uri od -`UC
!ako da De se u 'amr'nu!im rekama sva voda hladnija od -`) %o%e!i ka %ovr+ini7
Anomalija vode omouDava da se rijeke i je'era nikad ne 'amr'avaju do dnaC !ako
da 2iva biDa u rekama %re'imljavaju u !o%loj vodi7 Hbo eome!rije svo molekulaC
voda ima ni' s%e1i(i,nih osobinaC kao +!o je %ovr+inski na%on6osobina da na svojoj
%ovr+ini voda (ormira o%nuC +!o omouDuje da se voda uvek dr2i na oku%u i i'meGu
os!aloC %os!e%eno (ormira vodene ka%i7 Voda je vrlo re!ko ,is!aC be' doda!aka i
%rimesa7 Voda u kojoj ima samo H2O molekulaC na'iva se des!ilovana i dobija se
samo u indus!rijama i labara!orijamaC %ro1esim hemijske des!ila1ije7
14
!rovodnik
Voda se sma!ra dobrim %rovodnikom elek!ri,ne s!ruje7 $o i nije sasvim !a,noC
%o+!o ,is!a vodaC H
2
OC obi,no ne %rovodi s!ruju7 )!ruja kro' vodu %ro!i,e 'ahvaljujuDi
ras!vorenim mineralima7 Voda koja sadr2i i'u'e!no veliki udeo mineralaC na'iva se
mineralna voda7 U njoj se nala'e %ojedina jedinjenja koja su korisna 'a orani'am7
MehuriDi koji se nala'e u (la+iranim vodama su naj,e+De indus!rijski doda!ak doda!
radi du2e !rajanja i bolje ukusa 5dodat je gas ugljen+dioksid "O
2
koji se dodaje u
sva gairana pi#a87 Ha ra'liku od sla!kihC u morskoj vodi je ras!voreno mnoo
minerala na!rijum6hlorida FaUl 5kuhinjska so87 Voda je !akoGe i odli,an ras!vara, i !o
joj omouDava vi+es!ruku u%o!rebu7 /ada je voda !o%lija ras!varanje je br2e7
"vrda voda
Voda mo2e bi!i !vrda i meka7 $o je 'a!o +!o se u svakoj vodi nala'i ras!voreno
na s!o!ine minerala i druih jedinjenja7 /oli,ine ovih jedinjenja su 'na!no maleC ali su
veoma 'na,ajne 'a 2ivi sve!7 /ada je u vodi sadr2aj minerala i jedinjenja visokC 'a
vodu se ka2e da je !vrdaC a kada je sadr2aj ni'ak 'a vodu se ka2e da je meka7
Vrse prirodnih voda
Voda se u %rirodi ne %ojavljuje u hemijsi ,is!om oblikuC jer na svom %u!u dola'i
u dodirC ras!vara i %rima ra'li,i!e ma!erije7 Od koli,ine i vrs!e ovih sas!ojaka 'avise
karak!eris!ike vode7 #rema svojoj %rirodiC voda se deli na a!mos(erskuC %ovr+insku i
%od'emnu7
A!mos(erska voda nas!aje od %adavina kao +!o su ki+aC sne i led7 Ona sadr2i
ras!vorene asove sa kojima dola'i u dodirC %o%u! kiseonika i uljen6dioksida7 Od
,vrs!ih ma!erija sadr2i ne+!o %ra+ine i ,aGiC a u bli'ini mora i ne+!o soli7
#ovr+inska voda je ona koja ili le2i na %ovr+ini !la7 Ova voda nas!aje od a!mos(erske
vodeC koja direk!no %ada na Hemljinu %ovr+inu ili one koja se sliva u nju sa %ovr+ine
!la7
#od'emna voda se nala'i is%od %ovr+inske 'emlje7 Fas!aje %rodiranjem %adavina od
%ovr+inskih vodenih !okova ka !'v7 vodone%ro%usnim slojevima 5unu!ar Hemljine
%ovr+ine8 koji se sas!oje od line7 Ova voda s%ada u red ,is!ijihC %a se 'bo !akvih
odlika veoma ,es!o koris!i 'a %iDe7
O%+!eM
LmeM VodaC 0rua imenaM Aaua dihidroen monoksidC Hemijska (ormulaM H
2
OC
Molekulska masaM 18C"2 OmolC L'led %ro'irnaC skoro be'bojna !e,nos! sa slabo
%lavi,as!a7
11
OsobineM
&us!ina i (a'aM 1 O1m
*
C !e,naC "C917 O1m
*
C ,vrs!a7
$a,ka !o%ljenjaM " `UC *2 `3 527*C15 /8C $a,ka klju,anjaM 1"" `UC 212 `3 5*7*C15/8C
$o%lo!ni ka%a1i!e!M 5!e,na8 -18. JO5kb/8C $o%lo!ni ka%a1i!e!M 5as8 c
p
c 185" JO5kb/8
c
v
c *72- JO5k7/8C $o%lo!ni ka%a1i!e!M 5,vrs!o " `U8 2"." JO5kb/8C /ons!an!a
diso1ija1ijeM 5%.
a
8 1*C995C Visko'nos!M 1 m#abs na 2" `U7
)!ruk!uraM
Oblik molekula nelinearan savijen /ris!alna s!ruk!ura Heksaonalna7
)rodna jedinjenjaM
)rodni ras!vara,iM a1e!onC me!anol7 )rodna jedinjenjaM ledC !e+ka voda7
/arak!eris!ike 3luida
#ri!isak deluje ravnomerno u svim %rav1imaR
/reDu se %od u!i1ajem ra'like %ri!isakaR
#ru2aju o!%or %ri kre!anju7
Ove karak!eris!ike 'avise od !e,ljivos!i i us!ine7
&asovi i %are su s!i+ljivi i menjaju 'a%reminu %ri %romeni %ri!iska7 Ali ukoliko se as
kreDe ne menjajuDi 'na!no %ri!isakC njeova us!ina se vrlo malo menja7 U !om
slu,aju as ima sve karak!eris!ike is!e kao i !e,nos!7
$e,nos!i se mou sma!ra!i nes!i+ljivim 6 is!a koli,ina !e,nos!i ne menja svoju
'a%reminu %od u!i1ajem %ri!iska7
#usina i Visko$nos %luida
#usina 5:8 de(inisana je kao masa 5m8 jedini,ne 'a%remine 5V87 &us!ina
nes!i+ljivih (luida ne menja seC ali 'a!o se menja us!ina s!i+njivih (luida7 $ako se
dobija da je us!ina s!i+ljivih asova %ro%or1ionalna %ri!isku7
Visko$nos 6 Re, Visko'nos! vodi %oreklo od la!inske re,i vis1umC koja 'na,i
le%akC i ima 'na,enje su%ro!no od I!e,ljivI7 UljeC medC li1erin i!d7 su visko'nijeC
odnosno manje !e,ljive !e,nos!i od vodeC alkoholaC ben'ina i!d7
Visko'niji (luidi daju veDi o!%or %ri kre!anju7 $e,nos!i su visko'nije od asova7
Visko'nos! je re'ul!a! unu!ra+nje !renja u (luiduC %a se i meri silom !renja koja se
javlja %ri kre!anju7 Ako se 2eli da i'ra,una veli,ina sile koja se mora u%o!rebi!i da bi
se ornji sloj kre!ao nekom br'inomC jasno je da De ona %rvens!veno 'avisi!i od same
%rirode (luida u kome se ovi slojevi %osma!raju7 Ukoliko je (luid visko'nijiC u!oliko De
bi!i %o!rebna veDa sila7 $a veli,inaC koja 'avisi od %rirode (luida na'i1a se dinami,ka
visko'nos! i o'na,ava se sa d7
Osim visko'nos!i samo (luidaC na veli,inu sile u!i1aDe i veli,ina %ovr+ine slojevaC kao
i br'ina7 Ukoliko oni budu veDiC u!oliko De bi!i i %o!rebna veDa silaC da bi se %os!ila
odreGena br'ina7 L naj'adC ukoliko su slojevi udaljenijiC biDe %o!rebna manja sila da bi
se %os!ila 2eljena rela!ivna br'ina7
Visko'nos! 'avisi od !em%era!ure (luida7 Visko'nos! asova menja se druk,ije s
%romenom !em%era!ure7 Ona se %oveDava s %oras!om !em%era!ure7
12
Saika %luida
)!anje (luida koji se ne kreDe odreGeno je njeovom us!inom i s!a!i,kim
%ri!iskom7 3luid uvek vr+i %ri!isak na 'idove suda u kome se nala'i7
)ila kojom on deluje na 'idove suda je %osledi1a s!a!i,ko %ri!iska7 Fa!%ri!isak je
ra'lika uku%no i a!mos(ersko %ri!iska7 Lns!rumen!i 'a merenje %ri!iska mere s!a!i,ki
%ri!isak7 #ije'ome!arska 1ev i manome!ar sa !e,no+Du mere ra'liku %ri!isaka7
Nurdanov manome!ar meri a%solu!ni %ri!isak ili ra'liku mereno i a!mos(ersko
%ri!iska7
Srujanje %luida
)!anje (luida koji s!ruji odreGeno je us!inomC %ri!iskom i br'inom7 Jedna,ina
kon!inui!e!a %reds!avlja oblik 'akona odr2anja mase7 Ha is!o vreme kro' svaki %resek
1evno voda %ro!ekne is!a masa7
)u2enjem %reseka %oveDava se br'ina s!rujanja (luida7 Nr'ine u dva %reseka
odnose se obrnu!o %ro%or1ionalno %ovr+inama %reseka7 #ro!ok se mo2e meri!i
ne%osredno i %osredno7 Fe%osredno merenje %ro!oka 'asniva se na merenju mase ili
'a%remine koja %ro!ekne u jedini1i vremena7
)vaki (luid koji se kreDe ima !ri vida enerije 6 %o!en1ijalnuC kine!i,ku i eneriju
%ri!iska7 )avlaGujuDi o!%ore i'a'vane silom !renjaC (luid u !oku kre!anja !ro+i eneriju7
#ri %rola'u kro' 1r%kuC (luid dobija eneriju 'a svoje kre!anje7 Nernulijeva jedna,ina
mo2e se %rimeni!i samo kada se sme 'anemari!i i'ubljena i dovedena enerija7
#riu+ni1ima se %romena kine!i,ke enerije 5br'ine8 meri %romenom enerije
%ri!iska7 Ro!ome!ar je naj,e+De kori+Deni %osredni mera, %ro!oka7
)!rujanje (luida mo2e bi!i slojevi!o 6 laminarnoC i vr!lo2no6!urbulen!no7
Ne'dimen'ioni Rejnoldsov kri!erijum omouDava odreGivanje re2ima s!rujanja7
#rela'na vrednos! Rejnoldsovo kri!erijuma je 2*""7 #ri laminarnom s!rujanju
%os!oje veDe ra'like br'ina u (luidu neo %ri vr!lo2nom7 &rani,ni sloj ima veliki u!i1aj
na br'inu svih os!alih o%era1ija7 #oveDanje br'ine s!rujanja vodi smanjenju debljine
rani,no sloja7
Me&anje e'nosi
+eanjem se %omo#enizuju suspenzije i emulzije& 5rimenjuje se i kada je potrebno
ubrzati #rejanje ili rastaranje& +eali$e se dele na me%anike i pneumatske& 1ner#ija koja se
troi na meanje najie zaisi od iskoznosti tenosti" dimenzija meali$e i brzine kretanja&
"ranspor %luida
13
+aine za pokretanje 2luida dele se na $rpke za tenosti /$rpke0 i $rpke za #asoe
/entilatori0&
6aje,e se koriste $entri2u#alne $rpke jer su jednostane i rade kontinualno& 7lipne i
rota$ione $rpke mo#u da ostare elike pritiske u potisnom odu& 8entri2u#alni entilatori
ostaruju e,e razlike pritisaka ne#o aksijalni entilatori&
#usina
Gustina je masa jedinine zapremine!
U ovoj (ormuli m o'na,ava masu !elaC a V njeovu 'a%reminu7 0imen'ije us!ine su
M 4
6*
a )L jedini1aM kiloram %o kubnom me!ru 6 kOm
*
87
&us!ine elemena!a i ,is!ih jedinjenja su karak!eris!i,ne kons!an!e ali %o+!o 'avise od
!em%era!ureC sao%+!avaju se 'ajedno sa !em%era!urom na kojoj su odreGene7
Fa us!inu neke ma!erije u!i,e sas!avC !em%era!uraC area!no s!anjeC alo!ro%ski
oblikC elek!ri,no %olje i!d7 Jedan od %rvih 'ada!aka (i'i,ke hemije je bio da na osnovu
merenja makrosko%skih osobina ma!erije doku,i ne+!o o njenoj mikrosko%skoj raGi7
U !om %oledu us!ina je od oromno 'na,aja jer su na osnovu merenja us!ine i
indeksa %relamanja ili dielek!ri,ne kons!an!e i'ra,unavala molekulska re(rak1ijaC a na
osnovu njeC dimen'ije molekula7
Hanimljivo je da su 'a merenje us!ine asovi!o a'o!a odine 19"-7 Fobelove
narade dobili Vilijem Rem'i 'a hemiju i 4ord Rejli 'a (i'iku7 FaimeC i' veoma male
ra'like u us!inama a'o!a i' va'duha i hemijski dobijeno a'o!a oni su 'aklju,ili da u
va'duhu %ored a'o!a %os!oji jo+ neki as i !ako su %rona+li aron7 $o je su+!ina
(i'i,ke hemije 6 meri!i ne+!o obi,no i i' !oa %ronaDi ne+!o neobi,no7
Gustina tenosti u (kg/m
3
) na 22C
9a odre3ianje #ustine tenosti mo(e se koristiti instrument areometar&
14
a$eton - 7*4
etilalko%ol - 7*4
metilalko%ol - 7*4
benzen - 884
benzin - 744
etilni etar - 716
kr /ljudska0 - 1454
azotna kiselina - 1414
sir,etna kiselina - 1454
sumporna kiselina - 1844
sona kiselina - 11*4
na2ta - 814
maslinoo ulje - *24
ri$inusoo ulje - *54
(ia - 13546
toluen - 874
oda - **8
Gustina gasova u (kg/m
3
) na 20C
etin - 1"16
amonijak - 4"76
ar#on - 1"784
azot - 1"25
butan - 2"743
%lor - 3"21
%loroodonik - 1"64
deuterijum - 4"188
azot dioksid - 2"45
sumpor dioksid - 2"83
u#ljen dioksid - 1"*6
etan - 1"32
2luor - 1"6*
%elijum - 4"178
metan - 4"71
azdu% - 1"2*
propan - 2"41*
sumporodonik - 1"52*
kiseonik - 1"43
u#ljen monoksid - 1"25
odonik - 4"48*8
Maemaika
15
efghijkC lmnohpj qk rshg kqlmkmtuhg imljimlhnmfm qkfjkhq pj vfqp
wh5E8Cqwrjx h wqsfthoy zfyxmCwqsfthoy qkrjnzm wmfmvq{jCqvhi zyx{jCwqsfthoy
j{hwrj hlk7|fh lqi rj r{y}hq ijlqkmim zqphim rj kmomr r{y}hiq y
kh~jfjohpm{oqi h holjxfm{oqi fmnyoyClmzq km rj efghijk iq}j rimlfmlh
lsqfji holjxfm{oqx fmnyom7
(rug
Krug je u euklidskoj planimetriji #eometrijsko mesto taaka u rani koje se nalaze na
rastojanju manjem ili jednakom nekoj zadatoj du(ini od neke date take u istoj toj rani&
5omenuta taka se zoe $entrom" a pomenuta du(ina poluprenikom kru#a& 7ru# je oiien
linijom koja se zoe kru(ni$a i deli raan na unutranjost kru#a" samu sebe i spoljanjost
kru#a& -ama kru(ni$a pripada kru#u ko#a oiiaa&:ostruka du(ina poluprenika se nazia
prenikom kru#a" a obim kru#a je du(ina nje#oe kru(ni$e& :ru#i nazii sa poluprenik i
prenik su" tim redom" radijus i dijametar&

/ru sa svojim osnovnim elemen!ima T 1en!rom 5O8C %olu%re,nikom 5r8C %re,nikom
568 i kru2ni1om7
)e%ini*ija
Krug s $entrom O i poluprenikom /radijusom0 r je #eometrijsko mesto taaka rani
ija rastojanja od take ; nisu e,a od r" tj& to je skup taaka + rani za koje a(i& 7ru# je
zatoren skup taaka rani" ija je #rani$a peri2erija kru#a" tj& kru(ni$a&
Veliki krug lopte /s2ere0 je kru# koji se dobija presekom lopte sa rani koja prolazi
kroz njen $entar& 5oluprenik V&k&l& je jednak polupreniku lopte& 7roz sake de take lopte
koje nisu krajei njeno# prenika prolazi samo jedan V&k&l& <ilo koja da V&k&l& seku se u
dema dijametralno suprotnim takama lopte&
U naoj matematikoj terminologiji se pod pojmom kru# ponekad podrazumea i kru(ni$a
/dakle kria0&
Krug krivine /di2eren$ijalna #eometrija0 je isto to i oskulatorni kru#" tj& oskulatorna
kru(ni$a&
16
Osale de%ini*ije
/ru konveren1ije s!e%eno reda!
je kru %olu%re,nika R s 1en!rom u !a,ki '61 kom%leksne ravni u ,ijim svim
unu!ra+njim !a,kama '6aR8 s!e%eni red a%solu!no konverira7 #olu%re,nik R krua
konveren1ije se na'iva %olu%re,nik konveren1ije s!e%eno reda7 Fa rubu krua
konveren1ije s!e%eno reda %os!oji sinularna !a,ka7 Mo2e se desi!i da %olu%re,nik
konveren1ije s!e%eno reda bude nula ili beskona,an7 /ad je on beskona,anC
s!e%eni red konverira u svakoj !a,ki kom%leksne ravni7 Ha svaki s!e%eni red oblas!
konveren1ije je uvek kru i' koje se even!ualno isklju,uje neki sku% !a,aka na
njeovom rubu&
Analii'ka geomerija
U 768 koordina!nom sis!emuC kru sa 1en!rom 5pC 98 i %olu%re,nikom r je sku%
svih !a,aka 57C 88 !ako daM
Ako je kru sa 1en!rom u koordina!nom %o,e!kuC !j7 5"C "8C onda se ova (ormula mo2e
u%ros!i!i doM
/ru sa 1en!rom u koordina!nom %o,e!ku i %olu%re,nikom 1 se 'ove jedini,ni kru7
L'ra2en u %olarnim koordina!ama :r,;%C kru %olu%re,nika r
k
sa 1en!rom u !a,ki :r
c
,<%
mo2e da se de(ini+e kaoM
6a#ib kru#a mo(e da se izrazi slede,om 2ormulom!
)vi kruovi su sli,niR kao %osledi1aC obim krua i njeov %olu%re,nik su
%ro%or1ionalniC kao +!o su njeova %ovr+ina i kvadra! %olu%re,nika7 /ons!an!a
%ro%or1ionalnos!i je 2E i EC redom7 0ruim re,imaM
'bim kru(ni$e =
17
rina kru#a =
>ormula za porinu kru#a mo(e da se izede iz 2ormula za obim kru#a i porinu trou#la na
slede,i nain& 9amislite prailni estou#ao podeljen na jednake trou#loe" sa nji%oim
r%oima u $entru estou#la& 5orina estou#la mo(e da se na3e u 2ormuli porine trou#la"
tako to se sabiraju du(ine osnoi$a si% trou#loa" mno(e se du(inom isine trou#loa
/du(ina od sredine osnoi$e do $entra0 i dele sa 2& 'o je aproksima$ija porine kru#a& 'nda
zamislite istu situa$iju" ali sa osmou#lom i aproksima$ija ,e biti malo bli(a porini kru#a&
7ako se prailni mno#ou#ao sa se ie strani$a deli na trou#loe" to se i porina
mno#ou#la se ie bli(i porini kru#a& ? limesu" zbir si% osnoi$a se pribli(aa obimu
2@r" a isina trou#loa se pribli(aa polupreniku r& 7ada se pomno(e obim i poluprenik i
podele sa da" dobija se porina @rA&
Osobine
4inija koja se,e kru2ni1u u dve !a,ke je se,i1a ili sekan!aC a linija koja dodiruje
kru u jednoj !a,ki je !anen!a7 $anen!ne linije su uvek %od %ravim ulom sa
%olu%re,ni1imaC semen!ima koji s%ajaju 1en!ar sa !a,kom na kru2ni1iC ,ija se du2ina
%okla%a sa de(ini1ijom od i'nad7 0eo se,i1e orani,en kruom se 'ove !e!ivaC a
najdu2a !e!iva je ona koje %rola'i kro' 1en!ar i 'ove se %re,nik ili dijame!ar i ,ine a
dva %olu%re,nika7 #ovr+ina dela krua odse,eno !e!ivom se na'iva kru2ni odse,ak7
MouDe je naDi najveDi broj jedins!venih odse,aka koje s!varaju !anen!e i'meGu
!a,aka na kru2ni1i7
Ako je %o'na! samo kru 5ili njeov deo8C onda njeov 1en!ar mo2e da se kons!rui+e
na sledeDi na,inM u'mu se dve ne6%aralelne !e!iveC kons!rui+u se kru2ne linije na
njihovim sredi+!ima i %ronaGe se %rese,na !a,ka !ih linija7 #olu%re,nik !akvo
%ar1ijalno krua mo2e da se i'ra,una i' du2ine 548 !e!ive i udaljenos!i 508 od
sredi+!a !e!ive do najbli2e !a,ke na kruu %o ra'nim (ormulamaC uklju,ujuDiM
5i' ma!ema!i,ko i'voGenja8
/iz matematiko# izo3enja0
18
0eo obima orani,en sa dva %olu%re,nika se 'ove luk 5eome!rija8C a %ovr+ina 5!j7
kri+ka diska8 u okviru !ih %olu%re,nika i luka se 'ove kru2ni ise,ak7 Odnos du2ine
luka i %olu%re,nika de(ini+e uao i'meGu dva %olu%re,nika u radijanima7
3ormula 'a du2inu kru2no luka 5de je 1en!ralni uao nad lukom8M
3ormula 'a %ovr+inu kru2no ise,kaM
)vaki !rouao mo2e da ima vi+e kruovaM o%isani kru koji sadr2i sva !ri !emena
!roulaC u%isani kru koji je unu!ar !roula i dodiruje sve !ri s!rani1eC !ri s%olja+nja
krua koji su van !roula i dodiruju jednu s!rani1u i nas!avke drue dve i kru deve!
!a,aka koji sadr2i ra'ne va2ne !a,ke !roula7 $alesova !eorema navodi da ako se !ri
!emena !roula nala'e na kruu de je jedna s!rana !roula %re,nik kruaC onda je
su%ro!ni uao od !e s!rani1e %rav7
1*
Ha svake !ri ra'li,i!e !a,ke koje le2e X ravniC a is!ovremeno ne le2e na %ravojC %os!oji
!a,no jedan kru ,ija kru2ni1a sadr2i !e !a,ke 5!o je 'a%ravo o%isani kru !roula
koje de(ini+u !e !a,ke87 Ha !ri odreGene !a,ke 57
1
C8
1
8C 5
2
C8
2
8C 5
*
C8
*
8C jedna,ina
ovo krua je %rika'ana na jednos!avan na,in koris!eDi ma!ri,nu de!erminan!uM
/ru je vrs!a %reseka ku%eC sa nul!im eks1en!ri1i!e!om7 U !o%oloiji sve %ros!e
'a!vorene krive su homeomor(ne kruovimaC a re, kru se ,es!o %rimenjuje na njima
kao %osledi1a7 $rodimen'ionalni analo kruu je lo%!a 5!elo8 ili s(era 5%ovr+87
/vadra!ura krua se odnosi na 5nemouDi8 'ada!ak kons!ruisanjaC 'a da!i kruC
kvadra!a sa jednakom %ovr+inom koris!eDi samo lenjir i +es!ar7 /vadra!ura krua
$arsko jeC nasu%ro!C 'ada!ak deljenja krua na kona,no mnoo delova i s%ajanja !ih
delova da bi se sa,inio kvadra! is!e %ovr+ine7 Hbo aksiome i'boraC ovo je 'ais!a
mouDe7
$rodimen'ionalna !ela ,iji su %rese1i u nekim ravnima kruovi uklju,uju lo%!eC
s(eroideC valjkove i ku%e7
Sila
Sila je mera uzajamno# dejsta izme3u da tela ili esti$e& ?obiajen je primer tela
koje poinje da se kre,e pod dejstom sile& 7ada je sila uzrok promene kretanja" tada se
prema dru#om 6jutnoom zakonu telo ubrzaa srazmerno sili& -ila ne mora uek izazati
kretanje e," na primer" mo(e izazati de2orma$iju tela& Bela mo#u da deluju neposredno"
putem kontakta supstan$ije od koji% su iz#ra3ena" a mo#u deloati i na daljinu bez
neposredno# dodira" posredstom 2iziko# polja ili polja sila /#raita$iono" ma#netno"
elektrino i sl&0&
U najo%+!ijem obliku sila %reds!avlja %romenu vek!ora im%ulsa u jedini1i
vremena7 Jedini1a 'a silu je nju!n 5F8 i ra,una se kao k b m b s
62
7
Sile u prirodi
)ve sile u %rirodi se svode na jednu od ,e!iri (undamen!alne 5osnovne 8 sileC a
!o suM
6Jaka sila
6Klek!romane!na sila
6)laba sila
6&ravi!a1iona sila
U %oslednje vreme ula2u se veliki na%ori sa 1iljem da se doGe do ujedinjeno
o%isa ovih (undamen!alnih sila %rirodeC de bi se %oka'alo da su one samo ra'li,i!i
24
%ojavni obli1i is!e sile7 MeGu!imC do sada su samo elek!romane!na i slaba sila
objedinjene u !ako'vanu elek!roslabu silu7 Objedinjavanje sa jakom silom %reds!avlja
'na,ajan !eore!ski %roblem i %redme! je i'u,avanja7 )ma!ra se da je najveDi %roblem
ukla%anje ravi!a1ione sile u jednu !akvu uni(ikovanu !eoriju Jedne sile7
!oisak
!oisak je sila koja deluje na !elo %o!o%ljeno u !e,nos! u smeru suro!nom od
ravi!a1ijeC odnosno na rake!u da na%us!i 'emljinu a!mos(eru7 U %rin1i%uC %o!isak je
svaka sila koja ura !eloC 'a ra'liku od sila koje a vuku7
!oisak u %luidima
#odmorni1a !one kada je njena !e2ina veDa od sile %o!iskaC lebdi kada je
!e2ina jednaka %o!isku i i'ranja kada je %o!isak veDi od njene !e2ine7 0akleC !ela koja
%livaju imaju !e2inu manju od %o!iskaC a kod onih koja !onu !e2ina je veDa od %o!iska
5Arhimedov zakon).
!riisak
!riisak je koli,nik sile koja deluje normalno na %ovr+inu i %ovr+ine na koju sila
deluje normalno +!o se %reds!avlja (ormulomM
U meGunarodnom sis!emu mernih jedini1a 5)L8 %ri!isak se meri %askalom 5Ra8Ckoji je
de(inisan kao sila od 1 nju!na 5F8 %o 1 mC+!o se %re!ds!avlja (ormulomM
Fa+ Hakon o mernim jedini1ama i merilima %ored %askala do%u+!a u%o!rebu u
javnom saobraDaju i jedini1e bar51 barc1""7""" #a87U%o!reba ranijih jedini1a kao +!o
21
su a!mos(era 517"1*b1""7""" #a8 ,ija je o'naka a!mC visina vodeno i 2ivino
s!uba5mm H
2
O i mm H8 i dr7 nije do%u+!ena Hakonom7
U !e,nos!ima u miru vlada hidros!a!i,ki %ri!isak koji 'avisi od dubine i jednak je !e2ini
ver!ikalno s!uba !e,nos!iCjedini,no %o%re,no %resekaCi'nad %osma!rane
!a,ke70eluje u svim smerovima %odjednako7
Hidrodinami,ki %ri!isak se javlja u !e,nos!ima u kre!anju i 'avisi od br'ine !e,nos!i i
njene us!ine7
Hidrauli,ki %ri!isak se s!vara dejs!vom s%oljne sile na !e,nos! i %renosi se na 1eo
sis!em %odjednako7#ri!isak asa u'rokovan je kre!anjem njeovih molekula i 'avisi
od njeove us!ine5s%e1i(i,ne 'a%remine8 i !em%era!ure je %ar1ijalni %ri!isak asova7
A!mos(erski %ri!isak %o!i,e od !e2ine va'duha i odreGen je !e2inom ver!ikalno s!uba
va'duha nad jedini,nom %ovr+inom7#ri!isak %are !e,nos!iM'a svaku da!u !em%era!uru
!e,nos!i u 'a!vorenom sudu (ormira se i'nad nje 'asiDenja %ara %od %ri!iskom koji
ras!e sa !em%era!urom7#ri!isak sve!los!i nas!aje na osve!ljenim !elima7)un,eva
sve!los! i'a'iva %ri!isak od 2 do 5= Ra u 'avisnos!i od re(lesivnos!i %ovr+ine7#ri!isak
'vuka na neko !elo nas!aje %od dejs!vom 'vu,nih !alasa7
Spe*i%i'na eina
Spe*i%i'na eina je !e2ina jedini,ne 'a%remineC 'a!o se %onekad 'ove jedini,na
!e2inaM
#de je!
- masa tela"
- #raita$iono ubrzanje 9emlje"
- zapremina tela" a
- #ustina&
Jedini1aM FOm
*
odnosno Fbm
*
5u )L8 6 ,i!a seM nju!n %o me!ru kubnom7
#roi'vod mase i ubr'anja %reds!avlja !e2inu i mo2e se %reds!avi!i na sledeDi na,inM
odnosno!
)%e1i(i,na !e2ina je u bliskoj ve'i sa us!inomC kao u ornjoj (ormuliC meGu!im one
nisu sinonimiC a sli,nos! ovih %ojmova je kao kod mase i !e2ine7 &us!ina !ela ne 'avisi
od ravi!a1ije dok s%e1i(i,na !e2ina 'avisi7 Fa %rimer us!ina vode i na Hemlji i na
Mese1u je 1""" kOm
*
dok je s%e1i(i,na !e2ina na Hemlji 5na mes!ima de je
22
ravi!a1iono ubr'anje 9C8"7 mOs
2
8 9C8"7 kFOm
*
a na Mese1uC 'bo slabije ravi!a1ijeC
%ribli2no +es! %u!a manja7
Saika %luida
Saika %luida se bavi (luidima u s!anju mirovanja7 3luid je u s!anju mirovanja
ako %os!oji koordina!ni sis!em u kojem je br'ina (luidnih deliDa u svakoj !a,ki (luida
jednaka nuli7
U s!a!i1i (luida va2e dva osnovna 'akona M
)uma sila na svaki deo (luida jednaka je nuli
)uma momena!a na svaki deo (luida jednaka je nuli
Osnovna jedna,ina s!a!ike (luida je Ojlerova jedna,ina M +% , grad p
&de je M
C - #ustina 2luida /#ustina mase0"
2 - #ustina masene sile"
#rad p - #radijent pritiska&
9adatak statike 2luida sastoji se u tome da se iz 'jleroe jednaine statike 2luida uz
poznatu #ustinu masene sile i poznatu #usinu 2luida /#ustina mase0 izrauna raspodela
pritiska& 'jleroa jednaina izra(aa slede,u zakonitost ! u miruju,em 2luidu naje,a
promena pritiska /grad p0 je u smeru masene sile f& Dradijent pritiska je ektor okomit na
izobaru& Ezobara je por jednako# pritiska&
"eina
"eina je sila kojom !eloC usled ravi!a1iono dejs!vaC deluje na ne%okre!ni
oslona1 ili 'a!e2e ni! o koju je obe+eno7
U uslovima mirovanja ili ravnomerno %ravolinijsko kre!anja !e2ina !ela je jednaka
ravi!a1ionoj sili koja na njea deluje i njen in!en'i!e! !ada je jednak %roi'vodu mase
!ela i ubr'anja 'emljine !e2e
de o'na,ava !e2inuC umes!o uobi,ajene o'nake 3 'a siluC dok je m masaC a
ubr'anje 'emljine !e2e7 $e2ina je silaC vek!orska veli,inaC koja ima is!i %rava1 i smer
kao i ubr'anje 'emljine !e2e7
Lna,eC ako se !elo kreDe ubr'anoC u 'avisnos!i od smera ubr'anjaC !e2ina mo2e
da se %oveDava 5ubr'anje navi+e8 ili da se smanjuje 5ubr'anje nani2e8 'a vrednos!
%roi'voda mase !ela i njeovo ubr'anja 5ma87 Ukoliko je ubr'anje !ela jednako
ubr'anju Hemljine !e2e 5ac8C odnosno kada se ono nala'i u slobodnom %adu ili
druim vrs!ama slobodno kre!anja u ravi!a1ionom %oljuC njeova !e2ina !ada je
jednaka nuliC %a se ka2e da je !elo !ada u bes!e2inskom s!anju7
23
) ob'irom da je !e2ina silaC njena jedini1a u MeGunarodnom sis!emu jedini1a 5)L
jedini1e8 je is!a kao i 'a sve drue sile i na'iva se nju!nC a o'na,ava sa 5F87
#o ovome se onaC i'meGu os!aloC bi!no ra'likuje od drue (i'i,ke veli,ineC %od
na'ivom masa ,ija je jedini1a kiloram 5k8C a sa kojom jeC ina,eC ljudi u obi,nom
ovoru ,es!o %ois!oveDuju7 $akoC na %rimerC !e2inu so%s!veno !ela ili !e2inu druih
%redme!a oni obi,no i'ra2avaju u kiloramimaC ne vodeDi ra,una da je !ada re, u
s!vari o masiC a ne o !e2iniC koju biC u !om slu,ajuC !rebalo i'ra2ava!i i meri!i u
nju!nima7 MeGu!imC iako su svesni da se radi o ra'li,i!im veli,inamaC ovaj uvre2eni
na,in i'ra2avanja ili %ois!oveDivanja 'adr2ao se donekle i meGu (i'i,arima i druim
nau,ni1imaC koji De !akoGe 'a !elo veDe mase obi,no reDi da je !e2eC a ne da je
masivnije od druo !ela manje mase7
#ored !oa +!o !e2ina !elaC kao +!o smo videliC 'avisi od njeove maseC
odnosno +!o !elo veDe mase ima !akoGe veDu i !e2inuC !reba u%am!i!i da !e2ina i masa
nisu is!e (i'i,ke veli,ine7
-i$ika
-i$ika 5r,kiM <=>?@C phisisM %riroda8 je osnovna %rirodna nauka koja %rou,ava
osnovna ili su+!inska svojs!va %rirodnih %ojava i !ela7 3i'i,ari %rou,avaju osnovna
svojs!vaC s!ruk!uru i kre!anje ma!erije u %ros!oru i vremenu7 3i'i,ke !eorije se
naj,e+De i'ra2avaju kao ma!ema!i,ke rela1ije7 Faju!emeljenije %ojave se na'ivaju
fii$kim akonima ili 'akonima (i'ikeC meGu!imC i oni su kao i sve drue nau,ne
!eorijeC %odlo2ni %romenama7 #ri !omeC novi (i'i,ki 'akoni obi,no ne isklju,uju s!areC
neo samo orani,avaju domen njihovo va2enja7
3i'ika je usko %ove'ana sa druim %rirodnim naukamaC kao i ma!ema!ikom
5'bo ma!ema!i,ko o%isivanja %rirode8C %osebno hemijomC naukom koja se bavi
a!omima6hemijskim elemen!ima i molekulima6hemijskim jedinjenjima7 Hemija se u
mnoome ba'ira na (i'i1iC %oo!ovo na kvan!noj mehani1iC !ermodinami1i i
elek!romane!i'mu7 L%akC hemijske %ojave su dovoljno ra'li,i!e i kom%leksne !ako da
je hemija 'asebna dis1i%lina7
Od davnina su ljudi %oku+avali da shva!e %ona+anje i osobine ma!erijeR 'a+!o
objek!i %adaju na 'emlju kada i'ube oslona1C 'a+!o ra'li,i!i ma!erijali imaju ra'li,i!e
osobineC i sli,no7 $ajnovi!a je bila i %riroda svemiraC kao na %rimer oblik HemljeC
%ona+anje i kre!anje )un1a i Mese1a7 Mno+!vo !eorija je %oku+avalo da objasni !e
%ojaveC ali veDina od njih na %ore+an na,inC jer nikada nisu bile %o!vrGene oledom7
L%ak %os!ojalo je nekoliko i'u'e!akaC kao na %rimer Arhimed koji je i'veo nekoliko
'na,ajnih i !a,nih 'akona mehanike i hidros!a!ike7
Fa ba'i s!arih sa'nanja rade se nova sa'nanja na1nika u kasnijim %eriodama
na1nih e%oha7$okom kasno 1.7 vekaC &alilej je uveo olede kao na,in %roveravanja
(i'i,kih !eorija i on je us%e+no (ormulisao i oledima %o!vrdio nekoliko 'akona
dinamikeC kao +!o je 'akon iner1ije7 1.87C Fju!n je objavio -atemati$ke principe
filoofije prirodeC 5,rincipia -athematica ,hilosophia 'aturalis8C njeovo ,uveno delo
u kojem su de!aljno i'lo2eni Fju!novi 'akoni kre!anjaC na kojima %o,iva klasi,na
mehanikaR i Fju!nov 'akon ravi!a1ijeC koji o%isuje jednu od ,e!iri osnovne sile u
%rirodiC ravi!a1iju7 Obe ove !eorije su se slaale sa i'vr+enim oledima7 /lasi,noj
mehani1i su !akoGe 'na,ajno do%rineli 4aran2C Hamil!onC i druiC koji su o!krili nove
(ormula1ijeC %rin1i%e i re'ul!a!e7 Hakon ravi!a1ije je %ods!akao i ra'voj as!ro(i'ikeC
koji o%isuje as!ronomske %ojave (i'i,kim !eorijama7
24
Od 187 veka %a nadaljeC !ermodinamika je do2ivela 'na,ajna o!kriDa koja su
imali NojlC JanC i mnoi drui7 17**C Nernuli je koris!io s!a!is!i,ke me!ode sa
klasi,nom mehanikom da bi i'veo !ermodinami,ke re'ul!a!eC ini1irajuDi !ime ra'voj
s!a!is!i,ke mehanike7 1798C $om%son je demons!rirao %re!varanje mehani,ko rada u
!o%lo!uC a 18-7 02ul je (ormulisao 'akon o odr2anju enerijeC bilo u obliku !o%lo!e ili
mehani,ke enerije7
Klek!ri1i!e! i mane!i'am su %rou,avali 3aradejC OmC i drui7 1855C Maksvel je
ujedinio ove dve %ojave u jedins!venu !eoriju elek!romane!i'maC i o%isao ih je
Maksvelovim jedna,inama7 Ova !eorija je %re!%os!avila da je sve!los! elek!romane!ni
!alas7
1895C Ren!en 5nem7 Ailhelm 1onrad Boentgen8 je o!krio 6'rakeC koji %reds!avljaju
elek!romane!no 'ra,enje visoke (rekven1ije7 Radioak!ivnos! je o!krio 189. Henri
NekerelC a dalje su je %rou,avali #jer /iriC Marija /iri i drui7 Ovo je %os!avilo !emelje
novom %olju nuklearne (i'ike7
1897C $omson je o!krio elek!ronC jednu od osnovnih ,es!i1a nosio1a naelek!risanja7
19"-C %redlo2io je %rvi model a!oma7 5#os!ojanje a!oma je %o'na!o jo+ od 18"8C kada
a je %redvideo 0al!on7
19"5C Ajn+!ajn je uobli,io !eoriju rela!ivnos!i 5s%e1ijalnu i o%+!u8C ujedinjavajuDi %ros!or
i vreme u jedins!ven en!i!e! i s!vorio novuC rela!ivis!i,kuC !eoriju ravi!a1ije7 Nio je
jedan od nekoli1ine nau,nika koji su %os!avili !emelje kvan!noj (i'i1i7
1911C Rader(ord je i' oleda sa rasejanjem al(a ,es!i1a na a!omima 'la!a i'veo
%os!ojanje kom%ak!no a!omsko je'raC sa %o'i!ivno naelek!risanim jedini1ama
%ro!onima7 Feu!ralno naelek!risane ,es!i1e C neu!roneC je o!krio [edvikC 19*27
#o,e!kom 19""C #lankC Ajn+!ajnC NorC i drui su ra'vili kvan!nu !eorijuC da bi
objasnili anomalije u eks%erimen!alnim re'ul!a!imaC !e su !ada uveli %ojam diskre!nih
enere!skih nivoa7 1925C Haj'enber i rediner su (ormulisali kvan!nu mehanikuC
koja je objedinila do!ada s!e,ena sa'nanja o kvan!nom6mikrosve!u i objasnila
re'ul!a!e mnoobrojnih eks%erimena!a7 U kvan!noj mehani1iC ishodi (i'i,ko merenja
%odle2u 'akonima verova!noDeR !eorija je %ro%isala na,ine i %ravila 'a i'ra,unavanje
ovih verova!noDa7
/van!na mehanika je !akoGe ra'vila !eore!ske ala!e 'a (i'iku ,vrs!o s!anjaC
koja i'u,ava (i'i,ka svojs!va ,vrs!ih !ela i (i'iku (luida koja %rou,ava su%s!an1ije u
!e,nom s!anjuC uklju,ujuDi %ojave kao +!o su kris!alna s!ruk!uraC %olu%rovodnos! i
su%er%rovodnos!C kao i su%er(luidnos! ili !e,ne kris!ale7 MeGu %ionire ove oblas!i (i'ike
s%ada NlohC koji je o%isao %ona+anje elek!rona u kris!alnim s!ruk!urama 19287
$okom 0ruo sve!sko ra!aC sve 'araDene s!rane su is!ra2ivale nuklearnu
(i'ikuC 2eleDi da na%rave a!omsku bombu7 Fema,ki na%ori nisu us%eliC ali je
save'ni,ki #rojeka! Menhe!n os!vario 1ilj7 U Ameri1iC !im %redvoGen 3ermijem je
os!vario %rvu ve+!a,ki %roi'vedenu nuklearnu lan,anu reak1iju 19-2C a 19-5 %rva
nuklearna eks%lo'ija je i'vedena u AlamaorduC u Fju Meksiku 7
/van!na !eorija %olja je (ormulisana da bi obe'bedila kon'is!en!nos! kvan!ne
mehanike i )%e1ijalne !eorije rela!ivnos!i7 )voj moderni oblik je dos!ila u kasnim
19-"6!im radovima 3ejnmanaC vineraC $omonae i 0ajsona7 Oni su (ormulisali
!eoriju kvan!ne elek!rodinamikeC kojaC kvan!nim me!odamaC o%isuje elek!romane!ne
in!erak1ije7
25
/van!na !eorija %olja je obe'bedila okvir 'a modernu !eoriju ,es!i1aC koja
i'u,ava osnovne sile %rirode i osnovne ,es!i1e7 195-C Jan i Mils su %os!avili !emelje
koji su doveli do s!andardno modelaC koji je u%o!%unjen 197"C i us%e+no o%isuje sve
do sada %o'na!e ,es!i1e7
#odele (i'ikeM
$eorijska (i'ika
Kks%erimen!alna (i'ika
podela na osnovne o!lastiM
6/lasi,na mehanika
6)!a!is!i,ka (i'ika
6Klek!romane!ika
6$ermodinamika
6/van!na mehanika
6Rela!ivis!ika
63i'ika ,es!i1a
Hidrodinamika
(idraulika 5r,78C oblas! (i'ike koja se bavi %rou,avanjem !e,nos!i u kre!anju i
odnosa %ri!isaka unu!ar njea7
&rana hidrodinamike koja se bavi %ru,avanjem jednodimen'ijsko s!rujanja
na'iva se hidraulika7 Osnovne jedna,ine kojima se ovo o%isuje jedna,ina kon!inui!e!a
i jedna,ina koli,ine kre!anja7 U 'avisnos!i od koli,ine e(eka!a koji se u'imaju u ob'ir
jedna,ina koli,ine kre!anja mo2e se javi!i u obliku Ojlerove jedna,ine u slu,aju
s!rujanja nevisko'no (luidaC ili u slu,aju visko'no (luida u obliku Favije6)!oksove
jedna,ine7 L' ovo sis!ema mo2e se odredi!i %romena ne%o'na!ih veli,inaM br'ine i
%ri!iska7
Hidrosaika
Hidrosaika je deo hidraulike koja i'u,ava 'akone mirovanja (luida7 3luid se %ri
mirovanju nala'i u savr+enom s!anju jer njeova visko'nos! ne dola'i do i'ra2aja7
0o %romene s!anja (luida dola'i %rilikom %romene %ri!iska7
!riisak %luida
26
#ri!isak (luida je %ri!isak nekoj !,ki unu!ar (luidaC kao +!o su voda i vaa'duh7 0o
%ojave %ri!iska u (luid dola'i %rilikom uM
6u o!voreni sis!emima kao +!o su okeaniC ba'eni ili a!mos(eraR ili
6u 'a!vorenim sis!emika kao +!o su !o%lovod ili %linovod7
5ritisak u otorenim sistemima obino se mo(e aproksimirati kao pritisak u FstatinimF
usloima /ak i u okeanima" #dje postoje aloi i struje0" jer ta kretanja staraju 'anemarljivu
%romenu %ri!iska7 $akva s!anja se %okla%aju sa %rin1i%ima s!a!ike (luida7 #ri!isak u
bilo kojoj !a,ki (luida koji se ne kreDe se na'iva hidrosai'ki priisak7
Ha!vorena !ela u (luidu su u Is!a!i,naIC ako se (luid ne kreDeC ili Idinami,naCI kada se
(luid mo2e kre!a!i bilo u 1evi bilo %omoDu kom%resije va'duhom i' 'a!voreno
kom%resora7 #ri!isak u 'a!vorenim sis!emima se %okla%a sa %rin1i%ima dinamike
(luida7
Veliki do%rinos u o!krivanju kon1e%a!a %ri!iska (luida imali su Nlaise #as1al i 0aniel
Nernoulli7
#rimeneM
6Ar!e'ijski i'vor
6/rvni %ri!isak
6Hidrauli,na lava
6)!abilnos! biljne Delije
6#i!aorina %osuda
Arhimed i' )iraku'eC navodno jedan od !roji1e najenijalnijih ma!ema!i,ara
svih vremenaC bio je vrhuna1 helenske ma!ema!ike i najveDi (i'i,ar s!aro vijeka7
RoGen je 2877 odine %rije nove ere7 Fjeov je o!a1 bio 3idijaC as!ronom i
ma!ema!i,arC jedan od onih %ro(esionala1a koji su bili bli2i as!roloiji neo ma!ema!i1i
dok a (ilo'o(ija uo%De nije 'animala7 U vrijeme Arhimedova roGenja 3idija je bio
rela!ivno siroma+an raGaninC kakvih je u )iraku'i bilo mnoo7 MeGu!im njeovo
siroma+!vo nije bilo duo vijeka jer je uskoro njihov roGak Hijeron 'avladao radom7
3idija je svo sina nau,io svemu +!o je sam 'nao7
3idija se i'ledao rukovodio na,elomM sinu !reba da!i 'nanje u ruke i neka on s
njim ,ini +!o mu volja7 Arhimed je br'o usvojio o,eva 'nanja koja su 'a njea bila !ek
%o,e!ak naukovanja7 Fjeov duh !ra2io je jo+ 'nanja i u,enjaC a !o mu ni!ko nije
moao %ru2i!i u )iraku'i7 )!oa je o!i+ao u Aleksandriju 5dana+nji Ki%a!8 de su
moDni #!olomejevi osnovali ,uvenu Aleksandrijsku biblo!eku7 U !o vrijeme
Aleksandrija je bila sredi+!e %rirodnih 'nanjaC +!o je !ada obuhva!ao as!ronomijuC
ma!ema!ikuC medi1inu i (ilo'o(iju7 Arhimed u Aleksandriji nije %os!ao ono +!o je moao
i +!o su naj,e+De %os!ajali darovi!i ma!ema!i,ariC %esni1i i medi1inari 6 dvorski ,ovek
koji De kro' svoja dela veli,a!i vladajuDu kuDu7 Fjea je %rie svea i jedino 'animala
ma!ema!ika7 U Aleksandrijskoj knji'ari de se neovala (ilo'o(ska sves!ranos! i na
najbe'o,niji na,in laskalo vladaru #!olomeju i njeovoj su%ru'i Kuere!iC radilo je
mnoo mladih i s%osobnih ma!ema!i,ara7 Fajsves!raniji je bio sjajni Kra!os!enC buduDi
Arhimedov %rija!elj7 Fe%isano %ravilo je nalaano da svako o!kriDe %re objavljivanja
mora bi!i %oslano nekom druom ma!ema!i,aru na %roveru7 $ako su vr+nja1i Arhimed
i Kra!os!en sve do Arhimedove smr!i i'mjenjivali brojna %isma u kojima su se nala'ila
o!ovo sva o!kriDa i jedno i druo7 Vra!iv+i se u )iraku'uC Arhimed se u %o,e!ku
bavio as!ronomijom veoma ambi1io'noC 2eleDi odjednom sve7 )iraku'a nije duo
mola u2iva!i svoju slobodu !e se s!oa Arhimed s%remao 'a obranu svoa rada
27
kako je 'nao i umeo7 &radio je do !ada neviGene masine !ro+eDi na !om %oslu svoju
veliku darovi!os!7 L!alijanska marka s likom Arhimeda kon1en!ra1ija enija bila je !ako
velika kod Arhimeda da on u %ojedinim !renu1ima ne vidi ni+!a druo sem %roblema
kojem se %osve!i7 )!oa on 'aboravlja na jelo i %rilike u kojima je 6 1r!a %o nauljenom
!ijeluC %o %e%elu va!re radsko ku%a!ila7 [ini se danas sasvim neva2nom ona
,uvena i'rekaM HeurekaS HeurekaS L !rik i' radsko ku%a!ila kako bi se ideja
%rimenila dok je jo+ vruDa7 )koro 'a !ada+nju 1elu )iraku'u Arhimed je bio ludC a on
De sve !e ljude koji su a okru2ivali odbrani!i od Rimljana i !ako im sa,uva!i 2ivo!e7
Lako je bio i vrs!an %olemi,arC vi,an sarka'mu bio je i samokri!i,an7 Fije
%ro%u+!ao uka'a!i na svoje %ore+ke i !ako se i'di'ao i'nad onih koji su a o+!ro
kri!ikovali7 Arhimed se bavio obi,nimC %rak!i,nim %roblemimaC koji su bili %rimjenjivani
na mnoim mjes!imaC od %olja do rudnikaC 'a ra'liku od nekih njeovih kolea7
FajveDu slavu s!ekao je svojim ras%ravama o 'arobljenim eome!rijskim !elimaC ,iju
je %ovr+inu i 'a%reminu i'ra,unavao slo2enom me!odom bliskom dana+njem
in(ini!e'imalnom ra,unu7 $akoGer je %rona+ao 'akone %olueC %olo2io osnove
hidros!a!i1i i odredio %ribli2nu vrednos! broja #i 5*C1-87 #ored !oa i'umio je !'v7
Arhimedov vijak 'a %odi'anje velikih koli,ina vode na veDu visinu7 #rona+ao je i !'v7
Arhimedov 'akonC +!o mu je omouDilo da 5u' %oklik HeurekaS8 o!krije %rimene
ne%lemeni!ih me!ala u kruni kralja Herona va2e1i je u vodi i i'van vode u
us%oredjivanju s ,is!im 'la!om i ,is!im srebrom7 iveDi u is!o vreme kada i veliki
ma!ema!i,ar A%olonije i' #ereC %o'na! %o svojim radovima i' %odru,ja konusnih
%resekaC Arhimed se koris!io svakom %riodom kako bi %e1nuo svo savremenika
koje nije !r%eo7 Fe!r%eljivos! jeC uos!alomC bila obos!rana7 #arodirajuDi naslov
Arhimedovo s%isa merenja krua i dos!inuDa u njemu A%olonije je objavio delo s
naslovom )reds!vo 'a ubr'avanje %oroGaja7 Arhimed mu nije os!ao du2an neo je u
jednom 'ada!ku koji je u%u!io Kra!os!enuC na%isanom savr+enim e%skim je'ikomC
a%os!ro(irao A%olonija7 #roblem koji je %os!avio Arhimed 6 ve'an u' broj bikova na
is%a+iC 'ais!a je 'a onda+nje doba bio o!ovo nere+iv jer u%uDuje na oromne
brojeve7 Arhimed %i+eM
/oliko u )un1a krava i bikova imaC i'ra,unaj s!ran,eC
Fa%renuv+i umC ako !i je 'ais!a svojs!vena mudros!7
777777
Ako i'ra,una+ koliko je !amo svea bilo s!okeC
/oliko je na livadama %aslo mesna!ih bikovaC
/oliko krava mu'ara i koliko od svake bojeC
Fi!ko !e vi+e neDe na'va!i ne'nali1omC
Ali i u mudra1e !e neDe ubroji!iC
Ako u' !o ne i'ra,una+ i ra'li,i!e navike bikovaM
Ako se %ome+aju 1rni bikovi s belim s!adomC
Oni De u %olju 'au'e!i %ravi kvadra!
irine jednake du2iniC i ova be'brojna masa
#o%uniDe ,i!avo %olje $rinakije7
Ako se %ak %oku%e 'ajedno svi mrki i +areni
5A os!ali De 'asebno %as!iC
Lli je is!o ako im doGu i svi os!ali8C
$ako da u %rednjem redu s!ane jedanC a 'a!im
U svakom daljem redu sve vi+eC imaDe (iuraC
/oju svi oni %o%unjujuC !ri s!raneM
Ume+an li sve !o naDi i duhovnim %oledom
28
Obuhva!i!i veli,inu s!ada i druima %rene!iC
&ordo kora,aj na%redC ki!eDi se velikom %obedomM
Hnaj da siC %reva'iv+i drueC %o mudros!i %rvi !i7
FaravnoC %roblem je slo2enC i i'ra2en u suvremenim o'nakama i'ledaM !2 6
-77297-9- u2 c 1C a rije+enje daje broj od 2".75-5 de1imalaC 'a ,ije bi 'a%isivanje
bilo %o!rebno ." s!rani1a %e!i!a7 Arhimedova smr!C 'a vrijeme o%sade )iraku'eC
%o'na!a je u okvirima koji su do nas s!ili 'ahvaljujuDi #lu!arhovom 2ivo!o%isu
vojskovoGe Mar1ela7 MeGu!im i'leda da #lu!arh s!vari do!jeruje kada ka2e da se
Mar1el lju!io i bio oor,en na vojnika koji je ubio Arhimeda7 Ali onu %o'na!u re,eni1u
koja se %ri%isuje ArhimeduM Foli !urbare 1ir1ulos meos 5Fe diraj moje Arhimed B 1r!e2
kruove8 nije os!avio #lu!arh neo %ri%oveda1 Valerije Maksim7 On je na%isaoM
)ma!rajuDi kako ove rije,i vreGaju moD %obednika vojnik mu je odsekao lavu i
Arhimedova krv %o%rskala je njeov 'na1ajni rad7 $e+ko je %overova!i da se Arhimed
moao ra'ume!i s Rimljaninom jer je on ovorio r,kiC a vojnik la!inski7 #ored !oa
Rimljani su 'verski ka2njavali %obeGeneC a naro,i!o je Mar1el u !ome bio svire%7 On
je ,ak nareGivao da se %obiju 2ene i de1a kada bi neki rad IverolomnoI naru+io
uovor koji je imao s Rimom7 )iraku2ani nisu smeli odr2ava!i rob svo veliko
mislio1a7 Fjea je jedva %rona+ao Ui1eron i !o 'ahvaljujuDi 1r!e2u lo%!e i valjka koji se
nala'io na s%omeniku i'nad nekoliko s!ihova ure'anih velikom ma!ema!i,aru u
s%omen7 Odmah sam rekao %reds!avni1ima )iraku'e koji su me %ra!ili da je %red
nama be' sumnje Arhimedov nadrobni s%omenik7 L 'ais!aC ,im su %o'vali ljude da
iseku korov i da nam %rokr,e %u! i ,im smo %ribli2ili ovom s!ubuC videli smo u
njeovom %odno2ju na!%is7 0eo uklesanih s!ihova moao se jo+ %ro,i!a!iC sve os!alo
je sa!rlo vreme7 L !akoC jedan od najslavnijih radova &r,keC koji je nekada dao sve!u
!oliko velikanaC nije vi+e 'nao ,ak ni de se nala'i robni1a najenijalnije njeovo
raGanina se dok se nije %ojavio ,ovjek i' malo rada Ar%inaC da bi im %oka'ao !aj
robS Arhimedovu slavu nosili su dalje Ara%iC L+ak Lbn HunanC %revodila1 Arhimedova
remek6djela O lo%!i i valjkuC $abi! Lbn /urahC %revodila1 s%isa Mjerenje kruaC 'a!im
Almoh!aso abil HasanC al6Jalil as )ij'iC al6/uhiC al6MahaniC al6NiruniC a naro,i!o Omer
HajjamC %o'a!i %esnik RubaijaC !e najveDi ara%ski ma!ema!i,ar Muhamed Nen6Musa
al6Hore'mi7 Ha !o vremeC Kvro%a +es! vekova s%ava svoj srednjovjekovni san7
2*

Arhimedov vijak 'a %odi'anje vode %ri navodnjavanju7
#re!erane leende o kons!ruk1ijama
B vo'dena ruka koja %reko 'idina rada %revrDe ne%rija!eljske brodoveC
B konkavno oledalo kojim se 'a%ale jedra ne%rija!eljskih brodova7
34
!rilo$i
Arhimedov kodeks 5i' s!arih 'a%isa87
L'led res!aura1ije Arhimedovo kodeksa 17
31
L'led res!aura1ije Arhimedovo kodeksa 27
Arhimed u kadi %ovi1e eurekaC ideja o novom 'akonu 5rekons!ruk1ijaC ra(ika87
32
Vajarska rekons!ruk1ija u verodos!ojnijem i'ledu Arhimedovo ambijen!a7
33
Arhimedova !vrdnja o momen!u koji je jednak %roi'vodu sile %u!a krakC rekons!uk1ija
1C
Arhimedova !vrdnja rekons!ruk1ija 27
34
Ra!ne s%rave 'a HieronaC %la+eDi Rimljane koji su !ri odine odlaali o%sadu
)iraku'e
/onkavno oledalo 'bo ko su se %alila jedra ne%rija!eljskih brodova7
35
#oinuo je od ma,a rimsko vojnika u rodnom radu )iraku'iC koja je dve
odine odolevala rimljanima 'ahvaljujuDi s%ravama i ma+inamaC koje je Arhimed
sas!avio od %o'na!ih jednos!avnih ala!a7
/ada je )iraku'u nakon dve odine 'au'eo Mar1ellusC rimski vojskovoGaC dao
je nalo da se 'a+!i!i ArhimedC ali a rimski vojnik nije %re%o'nao i ubio a 212
odine7
#rema 4ivijuC %rilikom 'au'eDa )iraku'eC Arhimed je mirno 1r!ao eome!rijske
slike i doviknuo rimskom vojnikuC koji je na njea nasrnuoM P'oli tur!are circulos
meosQ R P'emoj kvariti moje krugove Q7
36
Arhimedov vijak7 /od okre!anja di2e se voda u !oj 1evi od njeno donje kraja i 1uri
kro' o!vor najornje 'avoja7
0anas !oliko %o+!ovan7
37
4i!era!uraM
178 h!!%MOOWWW7b927ne!O'ivo!Onauka7%h%nav_idc28.*"8
278 h!!%MOOWWW7ma!urski71omOdoWnload7h!ml!askcvieW1a!eorX1a!idc-
*78 h!!%MOOhome7%!!rs7ne!OarhimedObiora%hXOarhimedObri!anni1a7h!m
-78 h!!%MOOsr7Wiki%edia7orOWikiOArhimed
578 h!!%MOOWWW7eknjie7orOinde7%h%
.78 h!!%MOOWWW7reds!one%roje1!s71omO!rebu1he!s!oreOar1himedes1laW7h!ml
778 h!!%MOOimaes7oole71omOimresimurlch!!%MOOWWW7ma!h7ohio6
s!a!e7eduOsinno!!OReadinUlassi1sO4ever7j%imre(urlch!!%MOOWWW7ma!h7ohio6
s!a!e7eduOsinno!!OReadinUlassi1sOhome%ae7h!mlus
878 WWW7m1s7dreel7eduO777OKnravinMirrorNi7j%
978 h!!%MOOimaes7oole71omOimresimurlch!!%MOOusini!7(iles7Word%ress71om
1"78 WWW7ma!h7ohio6s!a!e7eduO777Ohome%ae7h!ml
1178 WWW7ma!h7nXu7eduO777OAr1himedes#i1!ures7h!ml

1278 h!!%MOOWWW7sWan7a17ukOrs!Oha!27s2"Wha!2"$hinsOWa!er6 li(!in
2"devi1es7h!m
38