Slava Sveti Jovan Krstitelj Sveti Jovan Pretea Gospodi

Ko je bio svetitelj iz pustinje koji je najavio dolazak Isusa Hrista i

krstio Sina Boijeg u Jordanu Sveti Jovan Krstitelj poznatiji i kao
Pretea Gospodnji

Danas se u Srbiji slavi slava Svetog Jovana Krstitelja, odnosno tanije
bi bilo rei Sabor Svetog Jovana Pretee, proroka koji je najavio
dolazak Isusa Hrista i krstio ga u reci Jordan.

Srena Slava svima vernicima Pravoslavne Crkve koji danas slave
Svetog Jovana.
. . .
Sveti Jovan Krstitelj Pretea se u
hrianstvu smatra poslednjim od proroka koji su najavljivali dolazak
spasitelja, a i jedini koji ga je video.
Roen je pola godine pre Isusa Hrista (24. jun/ 7. jul, Ivandan). Svoje
detinstvo i ranu mladost Sv. Jovan je proveo u pobonom domu svojih
starih roditelja Zaharije i Jelisavete. Budui svesni velikog zadatka
koji je pretstojao njihovom detetu, da bude pretea Mesijin, oni su dali
zavjet Bogu: da e im sin celog ivota biti nazorej (da e iveti
asketskim ivotom).
Nazoreji su se obino povlaili u pustinju. Tako je i Sv. Jovan iveo u
judejskoj pustinji, gde je postio (hranio se iskljuivo medom od divljih
pela i biljkama) a uz sve to, Sv. Jovan je bio u danononom
molitvenom dodiru s Bogom i vrio je svoje duhovno pripremanje a
veliki adatak Pretee Mesijinog. Pozivao je ljude da se pokaju, jer se
pribliilo carstvo nebesko. Mnogo naroda je dolazilo da ga slua, i kada
bi uli ta on govori bilo bi im ao to su Boga vreali i kajali su se.
Pokajnike bi sveti Jovan krstio u reci Jordan. Videvi Isusa, Jovan ree:
ti treba mene da krsti, a ti dolazi meni? (Matej 3;14), tada mu Isus
odgovori: pusti sada, jer tako treba da ispunimo svu pravednost (Matej
3;15).
Posle ovoga Jovan pristade da krsti Isusa. On potopi Isusa u reku i krsti.
A u trenutku, u kome je Isus po ivrenom krtenju izlazio iz vode, nebo
se otvorilo i Duh Sveti u obliku goluba-simbola istote, bezezlenosti i
svetosti- lebdeo je nad Njim, i ula se gromoglasna re Voija:Ovo je
sin moj ljubljeni, koji je po mojoj volji (Mt.3, 16-17). Kroz taj in se
pokaza i misija Hristova u svetu i put naega spasenja, jer Gospod uze
grehe itavog oveanstva i pod njima umre (potapanje) i oive (izlazak
iz vode).
Sveti Jovan Pretea zavrio je svoj ovozemaljski ivot tako to mu je, na
zahtev zle carice Irodijade, odseena glava. Irodijada je bila majka lepe
plesaice Salome, koja je svojim plesom zaarala Iroda a ovaj je za
uzvrat morao da joj ispuni svaku elju (jer su se tako dogovorili), pod
majinim uticajem zatraila je Salome glavu Jovanovu, zbog prekora
koji je on upuivao njenoj majci, jer se udala za cara Iroda, inae brata
njenog mua Filipa, koji jo bee iv. Dan smrti Svetog Jovana
obeleava se praznikom Usekovanje (29. avgust/ 11. septembar). Na taj
praznik hriani poste bez obzira u koji dan pada.

Zbog toga to je Jovanova glavna uloga u ivotu odigrana na dan
Bojogavljenja, Crkva je od starine posvetila dan po Bogojavljenju
spomenu njegovom. Za ovaj dan vezuje je jo i dogaaj sa rukom
Preteinom. Jevanelist Luka poeleo je da prenese telo Jovanovo iz
Sevastije, gde je veliki prorok i poseen bio od Iroda, u Antiohiju, svoje
rodno mesto. No uspeo je samo da dobije i prenese jednu ruku koja se u
Antiohiji uvala do desetog veka, pa je posle preneta u Carigrad, odakle
je i nestala u vreme Turaka. Sveti Jovan proslavlja se nekoliko puta u
godini, no najvie sveara ima 20. januara.
Meu linostima jevanelskim, koje okruavaju Spasitelja, linost
Jovana Krstitelja zauzima sasvim zasebno mesto, kako po nainu svoga
dolaska u svet, tako i po nainu ivota u svetu, i po ulozi krtavanja ljudi
za pokajanje i krtenja Mesije, i tako najzad po svome traginom izlasku
iz ovog ivota. On je bio takve moralne istote da se, vaistinu, pre
mogao nazvati angelom, kako ga Sveto pismo i naziva, nego li smrtnim
ovekom. Od svih ostalih proroka sveti Jovan se razlikuje naroito time
to je on imao tu sreu da je mogao i rukom pokazati svetu Onoga koga
je prorokovao. Za ruku svetog Jovana pria se da ju je svake godine na
dan svetiteljev arhijerej iznosio pred narod. Ponekad se ta ruka javljala
rairena, a ponekad i zgrena. U prvom sluaju oznaavala je rodnu i
obilnu godinu, a u drugom nerodnu i gladnu.
Srpska pravoslavna crkva slavi ga 7. januara po crkvenom, a 20. januara
po gregorijanskom modernom kalendaru. Crkva takoe slavi i
obretenje glave svetog Jovana Krstitelja.