Professional Documents
Culture Documents
ЛИТУРГИКА
УВОД
1. ПОЈАМ ЛИТУРГИКЕ
Претходне напомене
НАПОМЕНЕ:
1. "Руководство по Литургике" архим. Гаврила. Тверь, 1886, стр. 3-4.
2. Брисел, 1977.
3. Џорданвил, 1957.
4. "Руководство по Литургике" архим. Гаврила. Тверь, 1886, стр. 14
5. Исто, стр. 15
6. "Литургика". Париж, 1964, стр. 5.
7. "Катихезе" - 24 беседе, од којих је једна уводна ("прокатихеза"), затим
18 катихеза намењених онима који се припремају за крштење
(оглашени или катихумени) и 5 "мистагошких катихеза" за
новокрштене.
8. На српском: "Беседа" Нови Сад. Превод са грчког: С. Јакшић (2002).
9. На српском у зборнику: "О Литургији". "Тројеручица", Мисионарски и
духовни центар манастира Хиландара. Превод са црквенословенског:
Младен Станковић (1997).
10. Залагањем архиепископа Аверкија ове свеске је поново издао Свето-
Тројицки манастир у Џорданвилу. Штампане су као прилог Тројицком
календару почев од 1976. године.
2. О БОГОСЛУЖЕЊУ
Порекло богослужења
Црквени песници
НАПОМЕНЕ:
1. "Руководство по Литургике" архим. Гаврила. Тверь, 1886, стр. 14
2. Написао је и многе молитве, од којих је најпознатија она уз Часни Пост:
"Господе и Владико живота мога".
3. Неки научници сматрају да стихире које се означавају као
"Анатолијеве" уопште нису његове, него "источне", јер су биле
прихваћене у источним типицима. У време патријарха Анатолија таквих
песама још није било ("Литургика" архимандрита Кипријана, стр. 72).
4. Нарочитом лепотом и дубином одликују се његови канони на Лазареву
суботу и Страсну седмицу.
3. ПОРЕКЛО ХРИШЋАНСКИХ ХРАМОВА
Олтар
Иконостас
Припрата
O црквеним звонима
НАПОМЕНЕ:
1. Тако сматра архиепископ Венијамин, аутор "Нове Таблице" (види стр.
10).
2. Градња цркве довршена је 431. године према плану из половине
четвртог века.
3. Посудица за "топлоту" ["теплоту"]: на руском "ковшик" - кутлачица,
ведарце, кофица; на српском је уобичајено да се и за саму посуду и за
њен садржај употребљава назив "топлота" ["теплота"].
4. Руска пракса
Свештенослужитељи
Црквенослужитељи
НАПОМЕНЕ:
1. "Руководство по Литургике", архим. Гаврила. Тверь, 1886, стр. 259.
5. СВЕШТЕНЕ ОДЕЖДЕ
НАПОМЕНЕ:
1. 26. Апостолско правило и 6. правило Шестог Васељенског сабора.
2. У Русији се зове још и "нанедреник".
НАПОМЕНЕ:
1. 20. правило Првог Васељенског сабора, 90. правило Шестог
Васељенског сабора и 15. правило светог Петра Александријског.
2. Као и у неке дане других постова.
3. Руска пракса, стоје у олтару иза часне трпезе (прим. прев).
4. "Аналој", грч. "аналогиј", на српском често и "налоњ" (тј. "налој") -
високи и уски лако преносиви сто нагнуте површине, који служи за
читање свештених књига, за проповеди у храму и за полагање светог
Јеванђеља и икона у време Богослужења (прим. М. С.)
5. Руска пракса.
7. БОГОСЛУЖБЕНЕ КЊИГЕ
О обичним књигама
О нотним књигама
НАПОМЕНЕ:
1. Свето-Тројицки манастир у Џорданвилу је 1999. године поново издао
"Спутник псаломщика".
2. "Црквена археологија", стр. 48.
3. Више о животу и делу преп. Андреја Рубљова, као о икони Свете
Тројице види у књизи: "Преподобии Андреј Рубљов Иконописац" 2.
издање, Неаника, Београд 2004 (Превео и приредио: М. Станковић).
СВЕНОЋНО БДЕНИЈЕ.
2. МАЛО ВЕЧЕРЊЕ
Пошто свеноћно бденије започиње Великим вечерњем одмах
после заласка сунца, онда се пре заласка сунца, да тај период
дана не би остао без црквене молитве, по Типику (види главу
прву) увек служи такозвано Мало вечерње. Главну
карактеристику Малог вечерња представлю одсуство јектенија
уобичајених за свако друго вечерње, изузев кратке заюьучне
јектеније, и то што се она у целини обавља уз затворене царске
двери и навучену завесу.
Малом вечерњу претходи читање Деветог часа, који је са
њим нераскидиво повезан. Поредак Деветог часа изложен је у
Часослову. Пошто се Девети час односи на дан који пролази,
читају се тропар и кондак тог дана. По окончању деветог часа,
без отпуста, јереј говори почетни возглас: "Благословен Бог
наш..." и даље Мало вечерње следи овим редом:
НАПОМЕНЕ:
1. Види: Скабалланович. "Толковый Типикон". 2, стр. 121, М. 1913.
2. Према пракси у Српској Цркви свештеник остаје у припрати, а ђакон се
врати пред Царске двери и кади престоне иконе, певнице, сав храм и
припрату.
3. Види: Скабал. "Толковый Типикон". 2, стр. 181, М. 1913.
4. Види: Скабал. "Толковый Типикон". 2, стр. 314-315, М. 1913.
5. Обично само стих: Богати осиромашише и оглгаднеше, а они који траже
Господа неће се лишити ни једнога добра.
6. ПОЛИЈЕЛЕЈНА СЛУЖБА
7. СЛАВОСЛОВНА СЛУЖБА
8. ШЕСТИРИЧНА СЛУЖБА
НАПОМЕНЕ:
1. За разлику од истог таквог знака (то јест три "непотпуно окружене"
тачке) црвене боје, којим се, као што смо видели горе, означава
славословна служба.
НАПОМЕНЕ:
1. Док се говори поменута јектенија, братија од десне и леве певнице, по
реду, један по један, чине поклон, траже и добијају опроштај од
предстојатеља, говорећи: "Благослови, оче свети, и опрости ми
грешном".
12. ПОЛУНОЋНИЦА
НАПОМЕНЕ:
1. Види у Типику поредак за ове дане.
НАПОМЕНЕ:
1. Види: Скабаланович. "Толковый Типикон". 3, Киев 1915, стр. 9.
2. Или руски "Обедница".
1. Девети час,
2. Вечерња,
3. Повечерје мало (у Великом посту Велико),
4. Полуноћница,
5. Јутрење,
6. Први час,
7. Трећи час,
8. Шести час и
9. Божанствена литургија, коју понекад замењују
Изобразитељне.
НАПОМЕНЕ:
1. На руском: "родительские субботы" (букв, "родитељске, очинске,
предачке суботе") - дани спомена мртвих.
БОЖАНСТВЕНА ЛИТУРГИЈА.
1. УВОД
Претходне напомене
Божанствена литургија је најважније хришћанско
богослужење, средиште свих других црквених служби дневног
круга, у односу на које све оне служе као припрема. Но,
Литургија није обично богослужење, као све друге службе
дневног круга, него Света Тајна, то јест таква свештена радња у
којој се верујућима даје освештавајућа благодат Духа Светога. У
њој се не само узносе молитве и песме Богу, него се приноси и
тајанствена, бескрвна Жртва за спасење људи, и под видом
хлеба и вина верујућима се предаје истинско Тело и истинска Крв
Господа нашег Исуса Христа. Стога се она назива "Божанском
службом", или "Божанственом литургијом" (грчки Λειτουργία, од
λειτος - друштвени и έργον - дело), као служба која има важан
друштвени значај.
Као благодарно сећање на Божанску љубав Господа према
палом људском роду, израженој нарочито у приношењу Себе на
жртву за грехе људи, Литургија се назива још и "Евхаристијом"
(ευχαριστία), што у преводу са грчког значи "благодарење".
Главни део Литургије, такозвани "канон Евхаристије", управо и
почиње од позива свештенослужитеља: "Заблагодаримо
Господу".
У обичном, разговорном језику Литургију често називају
"Обедња"1, јер се обично савршава у време пре обеда. У старини
после Литургије приређиване су "вечере љубави", такозване
"агапе" на којима су верујући јели остатке хлеба и вина које су по
древном обичају сами хришћани доносили за савршавање
Литургије.
Порекло Литургије
Време Литургије
НАПОМЕНЕ:
1. "Лекции по Литургике" СП6ДА, читанные в 1895-1896. учебном году,
стр. 134.
2. "Лекции по Литургике", читанные в 1895-96 уч. г. ("Предавања из
Литургике" држана школске 1895-1896 године) СПбДА, стр. 212-214
3. Ову мисао изнео је свети Кипријан Картагински на Сабору 258. године.
Види: "Руковод. по Литургике" стр. 498. Тверь, 1886.
1. Проскомидију,
2. Литургију оглашених и
3. Литургију верних".[1]
НАПОМЕНЕ:
1. "Руков. по Литургике", стр. 495. Тверь, 1886.
3. ЛИТУРГИЈА СВЕТОГ ЈОВАНА ЗЛАТОУСТА.
ПРОСКОМИДИЈА
НАПОМЕНЕ:
1. Реч је о словенској пракси. Код Грка се прва честица вади за анђеле, а
за светог Јована Претечу вади се друга, као и за остале пророке. Грчка
пракса присутна је, на пример, и у преводу литургије преподобног оца
Јустина Поповића (Архим. Др Јустин Поповић, Божанствене Литургије,
Београд 1978, стр. 14).
2. На крају проскомидије стоји упутство: "Треба знати: ако свештеник
служи без ђакона, нека не говори ђаконове речи на проскомидији и на
литургији пред Јеванђеље, нити његове речи: 'Благослови, владико',
'Прободи, владико' и 'Време је да се служи Господу'. Нека говори само
јектеније и оно што је у чину изложено (то јест, само оно што је
предвиђено за јереја)".
4. ЛИТУРГИЈА СВЕТОГ ЈОВАНА ЗЛАТОУСТА. ЛИТУРГИЈА
ОГЛАШЕНИХ
НАПОМЕНЕ:
1. Ево шта тим поводом каже патријарх Павле: "Ако пастирски разлози
укажу да верне треба упознати са садржином молитава које свештеник
чита тајно, сматрам да је боље да се они с њима упознају изван
Литургије, него да се читају наглас" (Нека питања наше вере III,
Београд, стр. 134)
2. Или пак: "ставши (на крају входа) на обично место (наспрам Царским
дверима) обојица приклањају главе и кад ђакон тихо рекне: 'Господу се
помолимо', свештеник тихо говори 'Молитву входа'" (Архим. Др Јустин
Поповић, Божанствене Литургије, Београд 1978, стр. 32).
3. Израз из Типика "под зачало" означава да се два зачала (апостолска
или јеванђелска) читају као једно, то јест без повишавања гласа или
паузе између њих.
4. Према упутству Служебника, ђакон сам приноси Јеванђеље свештенику
на Горње место, где тражи благослов од свештеника, који га
благосиља, изговарајући тихо горенаведену молитву. Потом ђакон
излази кроз Царске двери са Јеванђељем, а испред њега иду
свећеносци. Ако ђакон не служи, све ово се изоставља.
НАПОМЕНЕ:
1. "Дориносци" (од грчког δόρυ - копље) - "копљеносци", царска гарда
наоружана кошьима. "Дориносима чинми" - слика преузета од римског
обичаја да се цар проглашава тако што буде свечано подигнут на
штиту који одоздо придржавају копља војника.
2. У пракси често се носи у висини главе.
3. Архим. Др Јустин Поповић, Божанствене Литургије, Београд 1978, стр.
50.
4. Лк. 1, 35.
5. Архим. Др Јустин Поповић, Божанствене Литургије, Београд 1978, стр.
50.
6. Рим. 8, 26.
7. Руска пракса.
8. Архим. Др Јустин Поповић, Божанствене Литургије, Београд 1978, стр.
55.
9. "Евхаристија". Париз, 1947, стр. 212.
10. "Евхаристия". Париз, 1947, стр. 238-239.
11. Архим. Др Јустин Поповић, Божанствене Литургије, Београд 1978, стр.
61.
1. ПРАЗНИЦИ
Мали празници
Средњи празници
3. МЕСЕЦОСЛОВ
Септембар
8. септембар - Рођење Пресвете Владичице наше
Богородице Марије. На овај дан празнује се рођење Пресвете
Дјеве Марије од светих праведних Јоакима и Ане у галилејском
граду Назарету. Свети Тоаким је потицао из царског рода
Давидовог, а света Ана из архијерејског рода Ароновог. Дјева
Марија им је била дарована у дубокој старости, после
интензивних молитава за разрешение Анине неплодности. Име
Марија у преводу са јеврејског значи "узвишена", "изванредна"
или "госпођа". Празник Рођења Пресвете Богородице има један
дан претпразништва и четири дана попразништва. Његово
оданије је 12. септембра.
14. септембар - Воздвижење Часног и Животворног крста
Господњег. Овај празник савршава се у спомен на два догађаја:
1. Обретение животворног крста Господњег од стране свете
праведне царице Јелене, мајке цара Константина Великог 326.
године у Јерусалиму и 2. враћање крста од Персијанаца 628.
године у време византијског цара Ираклија, након што је 614.
године персијски цар Хозрој запосео Јерусалим, опљачкао храм
Васкрсења и заједно са другим благом узео и крст Господњи.
На овај дан обављају се посебна свештенодејства. Према
Типику, после отпуста малог вечерња из сасудохранилнице се
износи крст Господней и уз читање почетних молитава и певање
тропара и кондака полаже се на Престо, на место Јеванђеља које
се поставља на горње место. Сада се крст обично пре почетка
Малог вечерња на Жртвенику полаже на дискос, а после Малог
вечерња јереј га на глави преноси на Престо. Крст се при томе
украшава босиљком или другим цвећем. На јутрењу: нема входа
на полијелеј и величанија на средний храма. Величаније се пева у
олтару пред крстом који лежи на Престолу, а у олтару се чита и
Јеванђеље. Даље служба иде према Типику, а после Великог
славословља, приликом последњег певања "Свјатиј Боже"
отегнутим напевом, свештеник или архијереј кроз северне двери
износе на глави крст из олтара, и доносе га пред Царске двери
са возгласом "Премудрост, прости", а затим га полажу на налоњ
који стоји на средини храма. Уз трикратно певање тропара
"Спаси, Господи, људи Твоја" крст се кади унакрст, након чега се
у саборним храмовима и манастирима обавља "воздвижење"
(подизање) крста и осењивање њиме народа на све четири
стране при чесму се много пута пева "Господи, помилуј". Ђакон
при томе произноси нарочиту јектенију, на чију се сваку прозбу
пева 100 пута "Господи, помилуј". Само воздвижење крста
састоји се у томе да свештеник или архијереј крстом три пута
осењује ону страну ради које се крст подиже (најпре исток,
потом запад, југ, север и опет исток), а затим се полако клања до
земље, држећи крст обема рукама, све док му глава не буде на
одстојању један педаљ од земље, а онда опет почне полако да се
подиже ("воздвиже") горе.
При томе свештеника са обе стране придржавају
прислужитељи, а архијереја испод руке придржавају старији
свештеници. Како клањање, тако и подизање, обавља се полако,
док појци отпевају 100 пута "Господи, помилуј". Клањање треба
да се обави за време певања прве половине стотине, то јест
првих 50 "Господи, помилуј", а подизање за време певања друге
половине стотине. При крају стотине свештеник поново поново
три пута знаменује крстом, а појци посебно гласно певају
последња три "Господи, помилуј". Ово треба да подсећа како се
приликом проналажења крста Јерусалимски патријарх Макарије
подигао на узвишење и одатле подигао крст на све стране, како
би сви могли да га виде, док је народ ничице падао пред крстом
кличући "Господи, помилуј". После петог подизања пева се
"Слава, и ниње..." и кондак крсту: "Вознесијсја на крест вољеју..."
Приликом певања кондака крст се опет полаже на налоњ. Потом
се пева три пута "Кресту Твојему поклањајемсја, Владико, и
свјатоје воскресеније Твоје славим" и то најпре свештенство, а
онда појци, при чему се на свако певање чини земни поклон, ма
који да је дан седмице у питању. Затим појци певају нарочите
стихове крсту и за то време најпре свештенство, а потом и сви
присутни целивају крст чинећи пред њим три земна поклона као
и обично, то јест два поклона пре но што ће да га целивају и
један после. Воздвижење крста се не обавља свуда, него само у
саборним храмовима и манастирима (а у осталим само
поклоњење крсту): ако воздвижења није било, онда се после
тропара "Спаси, Господи, људи Твоја" и кађења обавља
поклоњење крсту уз певање "Кресту Твојему..." Ако је
воздвижења крста било, онда се после поклоњења крсту више не
произноси сугуба јектенија: "Помилуј нас, Боже..." као обично на
бденију, него се одмах говори прозбена јектенија: "Исполним
утрењују молитву нашу Господеви". Док се износи крст, у олтару
звони мало звонце, а "на кули сва звона". Предстојатељ који
износи крст, свеједно да ли свештеник или архијереј, у време
изношења облачи потпуно одјејаније.
На Литургији се певају посебни празнични антифони,
произноси се "входноје" и уместо "Свјатиј Боже" пева се "Кресту
Твојему поклањајемсја, Владико, и свјатоје Воскресеније Твоје
славим"., У спомен на страдања Господа на крсту, Воздвижење је
посни дан, у који се не једе ни риба. За први дан празника
одређено је Велико вечерње са входом и великим прокименом.
Воздвижење има један дан претпразништва и седам дана
попразништва. Оданије је 21. септембра.
Осим претпразништва и попразништва, празник
Воздвижења има још и ту особеност што се субота и недеља које
претходе дану Воздвижења називају суботом и недељом "пред
Воздвижење" а субота и недеља које следе након Воздвижења
називају се суботом и недељом "по Воздвижењу". За ове суботе и
недеље одређени су посебни Апостоли и Јеванђеља на
Литургијама, који се тичу поштовања крста Господњег и читају
се на првом месту, испред обичних, а пре њих говоре се
одговарајући прокимени и алилујари. Животворни Крст, изнесен
на средину храма, лежи на налоњу до оданија 21. септембра. На
дан оданија, после отпуста на Литургији, свештеник га уз певање
тропара и кондака на Свете двери уноси у олтар, полаже на
Престо и кади, а затим склања у сасудохранилницу.
Октобар
Новембар
Децембар
Јануар
Фебруар
Март
Јун
Август
НАПОМЕНЕ:
1. И у Србији, у којој је био чест и народни пост који се зове Покровица, с
причешћем на овај празник (нап. В. Д.)
2. Ово је руски обичај. У Србији свештенослужитељи обилазе домове
парохијана освештавајући водицу о Васкрсу, као и уочи славе.
3. Прва година у том кругу од 15 година називана је првим индиктом,
друга - другиминдиктом, и тако редом до петнаестог, а онда изнова
први индикт и тако даље. Назив indictio је, како се претпоставља,
потекао одатле што је цар Константин скратио време војне службе са
16 на 15 година, па је сваке 15 године одређиван посебан порез за
издржавање војника који одлазе у пензију, а наредба о узимању таквог
пореза називана је indictio.
4. Успеније Пресвете Богородице код Срба се назива још и Велика
Господина.
4. ХРАМОВНИ ПРАЗНИЦИ
Субота месопусна
Недеља месопусна
Сирна седмица
Полуноћница
Великопосно јутрење
Великопосни часови
Великопосна Изобразительна
НАПОМЕНЕ:
1. Превод авве Јустина (Поповића): "Господе и Владару живота мога, дух
лењости, мрзовоље, властољубља и празнословља не дај ми. Дух
здравоумља, смиреноумља, трпљења и љубави даруј мени, слузи Твоме.
О, Господе Царе, даруј ми да будем свестан грехова својих, и да не
осуђујем брата свога, јер си благословен у векове векова. Амин"
НАПОМЕНЕ:
1. У Грчкој савремена издања објављена су 1955. у Атини и 1979. у Солуну
(друго, исправлено издање, са уставним упутствима из Типика Храма
Гроба Господњег). Служебник Јерусалимске цркве из 1995. године, или
Јерусалимски Литургикон (Λειτουργικον Ιερουσαλημων), по благослову
патријарха Диодора, садржи читав текст ове службе. У Србији
служебник Пређеосвећене литургије апостола Јакова издао је 1996.
године епископ Банатски Хризостом. Ово издање састоји се од четири
засебне књижице са целовитим текстом служби среде 4. седмице
Великог поста и понедељка, уторка и среде Страсне седмице,
штампаних не на црквенословенском, него на српском. Словенски
превод начинио је протојереј Јован Шо према грчком Јерусалимском
Литургикону из 1995. године. Протојереј Јован Шо је иначе настојатељ
Свето-Тројицке парохије РПЦЗ у граду Милвоки. Његов превод значајан
је због тога што омогућава поређење са другим историјским
чињеницама везаним за питање Пређеосвећене литургије.
2. Руска пракса.
3. Ово је руска пракса. Српска пракса је нешто другачија: свештеник (који
је до тада окадио свету Трпезу, Предложена, пређеосвећене свете
Дарове и Горње место) остави кадионицу, клекне пред Престо и сам
пева последње: "Да исправитсја молитва моја, јако кадило пред Тобоју".
За то време сви присутни у храму клече. Затим свештеник устаје и чини
три метаније, а сав народ наставља песму устајући: "Воздјејаније руку
мојеју, жертва вечерњаја".
Крстопоклона недеља
Цветна недеља
Страсна седмица
Велики четвртак
Велики петак
НАПОМЕНЕ:
1. Чин прања ногу до данас је сачуван само у Јерусалиму, где га на Велики
четвртакобавља Јерусалимски патријарх.
2. Миро се кува прва три дана Страсне седмице, што је праћено читањем
Јеванђеља; ана Велики четвртак архијереј освећује скувано миро, при
чему се у ново миро уливанеколико капи раније освећеног мира. Миро
освећује патријарх или митрополит зачитаву своју помесну Цркву, и то
на посебно свечаном богослужењу, уз учешће, помогућству, осталих
епископа Цркве. Шесто правило Картагинског сабора
забрањујепрезвитерима да освећују миро - прим. прев.
3. Српски Типик: Стихиру "Тебје одјејушчагосја свјетом, јако ризоју" поје
понајвише свештеник сам и износи плаштаницу, те је полаже у гроб
насред цркве овако: свештеник узме са часне трпезе плаштаницу, на
раширеним рукама је обнесе око часне трпезе, изнесе на северне двери
и положи у гроб; ђакон иде пред н>им и носи свето Јеванђеље, а
претходе им свећеносци. Затим "Ниње отпушчајеши", Трисвето, тропар
"Благообразни Јосиф", Слава, И ниње, "Мироносицам женам". Док се
поју тропари свештеник или ђакон каде гроб три пута унакрст, чине
две метаније, целивају плаштаницу и опет чине једну метанију. Док
народ целива плаштаницу поје се Мало повечерје.
БОГОСЛУЖЕЊЕ ЦВЕТНОГ ТРИОДА. УВОД
НАПОМЕНЕ:
1. Зато је тај дан код Руса и добио назив "воскресеније", док је на другим
језицима сачувао свој пређашњи пагански назив "дан сунца" (Sunday,
Sonntag). На словенском и српском зове се "недеља" (дан када се не
ради, не дела).
2. У српском Великом Типику стоји: "Порано ујутру звоне сва звона на
јутрење, свештеник и ђакон се облаче у најсвечаније, потпуно
одјејаније. Док се они облаче поје се канон Велике суботе, а народ
целива плаштаницу у Христовом Гробу, и кад се сврши канон
свештеник отвори двери, узме кадионицу и окади гроб Христов
унакрст, затим дигне плаштаницу из гроба, ћутећи је унесе кроз двери
у олтар (појци певају 'Јегда снишел јеси') и остави је на трпези, на којој
стоји све до Спасовдана. Онда се упале свеће све и свештеник узме
крст, а други свето Јеванђеље, ако нема другог онда он сам носи и крст
и Јеванђеље, а ђакон кадионицу и свећу, и сами свештеници отпочну
појати стихиру: 'Воскресеније Твоје Христе Спасе' још у олтару, и при
речима 'и нас на земљи' излазе из олтара на Царске двери и појући ту
песму са народом обилазе трипут око цркве, а сва звона звоне".
3. Исто: "Затим (то јест после стихова 'Да воскреснет Бог') свештеник
преда кадионицу, и узев крст у десну руку, стане близу затворених
врата и поје вишим гласом: 'Христос воскресе из мертвих, смертију
смерт поправ', и благосиљајући три пута крстом врата отвара их и
улази у храм носећи крст и Јеванђеље, а појци поју 'и сушчим во гробјех
живот даровав'. Ово поју непрестано, док год свештеници у олтар не
уђу кроз двери, које остану отворене целе Светле седмице, као и двери
јужне и северне".
4. Реч је о руском обичају.
5. Припрема "кулича" и "пасхи" за Васкрс представља руски обичај.
6. У Србији се том приликом врши освећење водице.
Недеља о раслабљеном
Преполовљење Педесетнице
Недеља Самарјанке
У пету недељу после Васкрса - о Самарјанки - спомиње се
како је Господ, дошавши у самаријски град Сихар на извор
Јаковљев, дао у разговору жени Самарјанки "воду живу, која
исушује изворе грехова", открио јој да је Срцезналац и јавно
исповедио Себе као Месију - Христа. Служба Самарјанки обавља
се затим у четвртак и петак, а одаје се у суботу, јер је у
почедељак, уторак и среду служба Преполовљењу.
Недеља Слепога
Оданије Васкрса
НАПОМЕНЕ:
1. Код Срба је обичај да се за време богослужења плету венчићи од
зелене траве.
ПОСЕБНА БОГОСЛУЖЕЊА.
УВОД
НАПОМЕНЕ:
1. Поредак је следећи: "Благословен Бог наш", Трисвето, "Пресвета
Тројице" "Оче наш", Тропар дана, Богородичан, "Господу се помолимо"
Прва молитва ("Владико, Господе Сведржитељу..."), "Господу се
помолимо" Друга молитва ("Владико Господе, Боже наш..."), "Господу
се помолимо" Трећа молитва ("Господе Боже наш...") и отпуст
(божићни).
2. КРШТЕЊЕ
НАПОМЕНЕ:
1. Мало дете доносе кум или кума.
2. Одрасли обично само у дугачкој кошуљи.
3. МИРОПОМАЗАЊЕ
НАПОМЕНЕ:
1. Μυρον - мирисно уље; χρίσμα = помазање.
2. Код Руса четкице, а код Грка и Срба штапићи са памучним врхом.
3. То је крајња икономија. Светогорска акривија налаже крштавање ових
инославних, пре свега римокатолика (нап. прир. )
4. ИСПОВЕСТ
(Света Тајна Покајања)
НАПОМЕНЕ:
1. Руси имају специјалан термин којим означавају припрему за Св. Тајну
Покајања. То је "говение" - појам нешто шири од "поста", који
подразумева: а) молитвени подвиг, б) пост у ужем смислу речи, и в)
удубљивање у самога себе са циљем да се разоткрије и схвати своја
греховност (види: Помазански, "Догматика", Света Тајна Покајања).
Посвећење за ипођакона
Рукоположење ђакона
Рукоположење свештеника
Епископска хиротонија
Заручење
Венчање
Обред за другобрачне
8. ПОСТРИЖЕЊЕ У МОНАШТВО
НАПОМЕНЕ:
1. У Грчкој постоји пракса да постризаваног приводи само његов старац,
закриљујући га скутом своје мантије.
2. Постоји и пракса да настојатељ три пута баца маказе на под храма, а
постризавани их са смирењем подиже и враћа му их.
3. Уза (дебља нит) од које је исплетено мноштво крстова (зато се у Грчкој
зове "полиставрион" - многокрсник), и која се крстообразно поставља
на тело. У Грчкој се ставља преко схиме.
4. Код Руса, кукуљица је спојена са схимом, док код Грка схима
представља засебандео одежде.
5. Схима је дугачко црно платно (код Грка са прорезом за главу, које се
ставља око врата, а код Руса, као што смо рекли, спојено са
кукуљицом), на коме су представљени крст, оруђа страдања Христових
и одговарајући натписи (и то код Руса извезени обично белим концем, а
код Грка обично црвеним).
6. Уопште узев, схватање схиме је у Русији значајно другачије него у
Грчкој, где се прати древна светогорска монашка традиција, и није
уобичајен чин монашења у малу схиму, нити постоје оваква ограничења
за архијереје (велико)схимнике.
9. КАНОН ЗА ИСХОД ДУШЕ
10. ПОГРЕБ
Опело и погреб
Погреб свештеника
Опело дечје