Simeon

www.pravoslovo.
net

SVETI SIMEON NOVI BOGOSLOV

beseda prva

ADAMOV GREH I NA[E ISKUPQEWE KROZ HRISTA

1. U ~emu se sastoji Adamov greh?

Prvosazdani Adam je ìve}i u Raju, na nagovor zmije pao u gordost, i u èqi da
postane bog, kao {to mu je ne~astivi i rekao, okusio je sa drveta sa kojeg je Bog
zapovedio da se ne jede. Zbog ovoga postupka bio je osu|en na stra{nu kaznu
propadqivost i smrt, radi iskorewivawa wegove gordosti. Ali kada Bog sudi
zbog ne~eg, on odre|uje i kaznu, i Wegova kazna se izvr{uje, i biva ve~na kazna.
Vi{e ne postoji mogu}nost da se ta kazna ukine jer dolazi od pravednog suda
Boìjeg.

Ali razmislite: Adam je po~inio veliki greh, jer nije verovao re~i
Boìjoj, ve} je poverovao onome {to mu je rekla zmija. Uporedite Boga i zmiju, i
vide}ete kako je veliki greh po~inio svemudri Adam. On je toliko je bio mudar,
da je dao imena svim ìvotiwama (Post. 2,19-20). Ali kada je svom du{om
poverovao zmiji, a ne Bogu, tada je boànska blagodat, koja je po~ivala na wemu,
odstupila, i on je zbog neverovawa koje je pokazao prema onome {to mu je Bog
rekao, postao neprijateq Boìji. Adam je mislio da mu Bog zavidi i da ne èli
da i on pozna dobro i zlo. Mislio je da mu je Bog zabranio da okusi od ploda sa
drveta poznawa dobra i zla kako on ne bi mogao postati bog podoban Bogu koji
ga je stvorio. I tog trenutka, kada je okusio sa drveta poznawa i spoznao svoju
nagotu, i umesto da postane bog postao je propadqiv, a kao propadqiv i smrtan.

2. Za{to su zbog wegovog greha svi qudi postali propadqivi i smrtni?

Budi trezeven, jer kao {to vidi{ kazna Boìja ostaje zauvek - ve~na kazna.
Zato smo svi mi, qudi postali i propadqivi i smrtni, i ne postoji ni{ta {to
bi moglo umawiti ovu veliku i stra{nu kaznu. A po{to ne postoji mogu}nost da
se ublaì ova kazna, kakva je onda korist od mudrosti ili bogatstva, od mo}i,
ili od sile celog sveta? Uparvo zato je Svemogu}i Sin Boìji, Gospod Isus
Hristos do{ao da ponizi Sebe umesto Adama. I zaista se ponizio i to do smrti
na Krstu. A tajna Krsta je kako Sveto Pismo kaè: Proklet svaki koji visi na
krstu (Gal. 3,13).

1
Adam je bez ikakve potrebe, uzeo plod sa drveta poznawa (od kojeg mu je Bog
zapovedio da ne ku{a, upozoriv{i ga da }e umreti ako proba da }e umreti); on je
okusio i umro. ôvek treba da zna da qudsko bi}e budu}i da ima du{u i telo,
tako|e, podleè dvema smrtima: jedna je smrt du{e, a druga je smrt tela.
Sledstveno tome, postoje i dve besmrtnosti, jedna je du{evna, a druga telesna, i
obe su svojstvene jednom ~oveku, jer ~ovek je i du{a i telo.
Prema tome, Adam je umro du{evno ~im je okusio plod, a tek nakon devet
stotina i trideset godina umro je i telesno. Po{to je telesna smrt odvajawe
du{e od tela, tako je du{evna smrt odvajawe Duha Svetog od du{e. Onog Duha
Kojim je Bog stvorio ~oveka i blagoizvoleo da bude Wime zakriqen, da bi mogao
ìveti kao an|eli Boìji, koji ìve u svetlosti Duha Svetog i bivaju
nepokretni na zlo. Kasnije je ceo qudski rod upravo iz istog razloga postao
smrtan telom i du{om kao na{ praotac Adam. ôvek, onakvim kakvim ga je Bog
stvorio, vi{e nije postojao u svetu. Nemogu}e je da neko bude kakav je Adam bio
pre nego {to je prekr{io zapovest. Ali ipak bilo je neophodno da takav ~ovek
postoji.
3. Kako je svemilostivi i ~ovekoqubivi Bog kroz domostroj utelovqewa
izbavio qudski rod od propadqivosti i smrti?
Tako je Bog silno hote}i da ima ~oveka kakav je bio Adam poslao u istoriju,
na zemqu Svog Jedinorodnog Sina. I On je do{ao i postao ~ovek, primiv{i
savr{eno ~ove{tvo, bivaju}i savr{eni Bog i savr{eni ~ovek, te je tako
Boànsko (bi}e) dobilo ravno~asnost ôveka.
Pazi ~ove~e! Takav ôvek nikada nije postojao, ne postoji i ne}e postojati.
Ali za{to je Hristos postao takav ôvek? Da bi sa~uvao zakon Boìji, Wegove
zapovesti i da bi u{ao u borbu sa |avolom i pobedio ga. I jedno i drugo bilo je
svojstveno Wegovoj prirodi, jer ako je Hristos Taj Bog Koji je dao taj zakon i
te zapovesti, da li je mogu}e da On ne po{tuje i ne drì zakon i zapovesti koje
je sam dao? Osim toga, ako je On Bog, kao {to zaista i jeste, kako je onda mogu}e
da On bude prevaren ili obmanut bilo kakvim lukavstvom ne~astivog? Ne moè
se pore}i ~iwenica da se, budu}i slep i bezose}ajan, |avo podigao protiv Wega.
Ali ovo be{e dopu{teno kako bi se ispunila jedna neiskazana i stra{na Tajna.
Naime, da bi Hristos, Bezgre{ni, postradao i da bi kroz to stradawe Adam koji
be{e sagre{io mogao dobiti opro{taj. Isto tako, umesto drveta poznawa, tu
be{e Krst, umesto koraka kojima su na{i praroditeqi kora~ali do zabrawenog
drveta, i umesto pruàwa wihovih ruku da uberu plod sa tog drveta sada bejahu
prikovane za Krst pre~iste noge i ruke Hristove; umesto ku{awa tog ploda, tu
be{e ku{awe ù~i i octa, a umesto smrti Adamove, smrt Hristova.
2
I {ta se tada zbilo? Hristos leà{e tri dana u grobu zarad tajinstva
Presvete Trojice. Da se vidi kako je domostroj spasewa ipak delo Svete Trojice,
iako On be{e Ovaplo}eni Sin Boìji, Koji pretrpe stradawa i krsnu smrt.
A u ~emu se sastoji taj domostroj? Jedna Li~nost Svete Trojice, naime Sin,
Logos Boìji, ovaplotiv{i se, prinese sebe u telu na `rtvu Bogu Ocu, samog
Sina i Duha Svetog, kako bi prvi Adamov prestup mogao biti dobrohotno
opro{ten radi ovog velikog i stra{nog dela tj. radi `rtve Hristove, te da bi
se kroz silu te `rtve moglo ostvariti drugo, novo ro|ewe i obnovqewe ~oveka u
Svetom Kr{tewu, u kojem se tako|e o~i{}ujemo vodom i bivamo proèti i
sjediweni Duhom Svetim. Od tog vremena qudi se kr{tavaju u vodi, bivaju}i
pogruàvani tri puta, {to simvoli{e tridnevno pogrebewe Gospodwe. I kada
umru za ovaj lukavi svet, tre}i put kada izlaze iz vode, oni oìvqavaju, kao da
bivaju vaskrsnuti iz mrtvih, tj. u wihove du{e se udahwuje ìvot, i oni ponovo
primaju blagodat Duha Svetog koju je Adam imao pre pada. Tada se pomazuju
svetim Mirom i wime bivaju pomazani Isusom Hristom i bivaju natprirodno
miomirisni. Na taj na~in, udostojiv{i se da budu saradnici Boìji, oni jedu
Wegovo Telo i piju Wegovu Krv, i osve}enim hlebom i vinom postaju jedno Telo
i jedna Krv sa Bogom, Koji se ovaplotio i prineo sebe na `rtvu.
Nakon ovoga ~ina vi{e nije mogu}e da greh ima vlast nad ~ovekom i da ga
tirani{e, budu}i da je on sada bog po blagodati. Po{to je Adam pao pod osudu,
a kroz wega i ceo qudski rod, koji je od wega potekao, tako ni kazna Boìja ni
na koji na~in nije mogla biti ukinuta. Zato Hristos, kroz to {to be{e razapet
na drvo Krsta, da bi prineo sebe na `rtvu Bogu Ocu, kao {to je ve} re~eno, te da
bi tako ukinuo kaznu Boìju neizrecivo{}u zna~aja te `rtve, postade za nas
osuda, tj. strast. Jer ko je ve}i i slavniji od Boga? Kao {to u ~itavoj
tvorevini ne postoji ni{ta ve}e i slavnije od ~oveka (jer je u tvorevini sve
stvoreno za ~oveka), tako je Bog neuporedivo ve}i i iznad svega stvorenog, i ni
{ta se ne moè porediti s Wim, ni u vidqivom ni u nevidqivom svetu.
Tako, Bog, neuporedivo slavniji od svega vidqivog i nevidqivog, uze qudsku
prirodu, najslavniju u stvorenom svetu, i prinese je na `rtvu Svom Bogu i Ocu.
Posti|en ovakvom `rtvom (ovako ja rasu|ujem) istovremeno je ~estvuju}i, Otac
je (`rtvu) nije mogao ostaviti u rukama smrti. Tako je On ukinuo Svoju kaznu i
vaskrsao iz mrtvih pre svega na prvom mestu Wega Koji je prineo Sebe na `rtvu
radi iskupqewa qudi koji su od istog roda sa Wim. Osim toga, na kraju, u
posledwi dan ovog veka, On }e vaskrsnuti sve qude. [tavi{e, du{e onih koji
veruju u Isusa Hrista, Sina Boìjeg, i u ovu stra{nu i neizrecivu `rtvu, Bog
vaskrsava jo{ ovde u ovom ìvotu, a znak tog vaskrsavawa je blagodat Duha
Svetog, koju On daje du{i svakog hri{}anina kao da mu daje novu du{u. Takva
du{a (hri{}anina) se naziva dostojnom (ili vernom), jer joj je poveren Duh
3
Sveti Boìji i ona Ga je primila Duh Boìji Koji je ìvot ve~ni, budu}i da
je Duh Sveti ve~ni Bog Koji ishodi od bespo~etnog Boga Oca.
4. U ~emu se sastoji tajinstvo i tridnevno pogrebewe Gospoda na{eg, Boga i
Spasiteqa Isusa Hrista?
Po{to Krst postade presto ovoj stra{noj `rtvi, jer na Krstu Sin Boìji
umre za pali rod qudski, s pravom se on (Krst) po{tuje i prihvata kao znak
op{teg Vaskrsewa svih qudi, kako bi oni koji preklawaju kolena pred krsnim
drvetom mogli biti izbavqeni od Adamove kletve i primiti blagoslov i
blagodat Boìju za svaki trud u vrlini. Za hri{}ane, Krst je ~est, slava i sila,
jer je sva na{a sila u sili Hrista, Koji je raspet za nas. Sva na{a
ogrehovqenost je satrvena Hristovom smr}u na Krstu; i sva na{a slava i sva
na{a ~ast je u smirewu Boìjem, Koji je ponizio Sebe do te mere da je
blagoizvoleo umreti me|u prestupnicima i razbojnicima. Upravo iz tog
razloga, hri{}ani koji veruju u Hrista, osewuju se krsnim zankom, ali ne
hotimi~no, ne po navici ili tek tako, ve} skru{eno, sa strahom i velikim
usr|em. Jer Krst predstavqa izmirewe i prijateqstvo izme|u Boga i ~oveka.
Zato se demoni i boje krsnog znamewa, i ne mogu izdràti ~ak ni da ga vide
izobraènog u vazduhu, ve} momentalno beè znaju}i da je Krst znak
prijateqstva qudi i Boga. Isto tako, oni znaju da kao otpadnici i neprijateqi
Boìji, budu}i daleko od Wegovog Boànskog Lica, vi{e nemaju slobodu da se
pribliè onima koji su se pomirili sa Bogom i sjedinili sa Wim, te da im ne
mogu vi{e nauditi. A ako se sti~e utisak da isku{avaju neke hri{}ane, neka svi
znaju da oni vojuju protiv onih koji nisu ispravno shvatili uzvi{enu tajnu
Krsta.
Me|utim, oni koji su zaronili u dubinu ove tajne iz iskustva znaju kakvu
vlast i silu Krst ima nad demonima. Saobrazno tome, shvatili su da Krst daje
du{i snagu, vlast, smisao i boànsku mudrost svi{e. Takvi sa rado{}u
uzvikuju: A ja, Boè sa~uvaj, da se ~im drugim hvalim osim krstom Gospoda na{eg
Isusa Hrista, kojim se meni razape svijet i ja svijetu (Gal. 6,14). Prema tome,
budu}i da je znak Krsta velik i stra{an, svaki hri{}anin je duàn da se wime
osewuje sa strahom i pobo`no{}u, sa po{tovawem i smerno{}u, a ne olako iz
navike i nemarno, jer onoliko koliko neko po{tuje Krst, toliku silu i pomo}
od Boga prima. Wemu neka je slava i ~ast u sve vekove. Amin.

beseda druga
STAWE BLA@ENSTVA
4
1. Da qudska priroda kroz ovaplo}ewe Sina, Logosa Boìjeg, ponovo
zadobija blaènstvo tj. dobro i oblagoda}eno stawe u kojem be{e do Adamovog
prestupa.
Po{to je qudska priroda izgubila svoje blaènstvo Adamovim prestupom,
neophodno je znati ko je bio Adam pre tog gubitka i u ~emu se sastoji to
blaènstvo, tj. to dobro i oblagoda}eno stawe u kojem je ~ovek bio pre
grehopada. Sveti Oci nas u~e da je Bog postao ~ovek kako bi kroz Wegovo
ovaplo}ewe, On opet mogao uzdignuti qudsku prirodu u stawe blaènstva. Zato,
mi moramo znati na koji ga na~in ~ovek kroz Ikonomiju Hristovog ovaplo}ewa
moè ponovo zadobiti.
Na po~etku, kada je stvorio ~oveka, Bog ga je stvorio svetim, bestrasnim i
bezgre{nim, po Svom obrazu i podobiju. I ~ovek be{e upravo kakav je i Bog
Koji ga je stvorio; jer sveti, bezgre{ni i bestrasni Bog sazda i Svoja stvorewa
svetima, bestrasnima i bezgre{nima. Me|utim, po{to su nepromewivost i
neizmewivost osobine jedino Bezna~alnog i Nestvorenog Boànskog Bi}a
prirodno je stvoreni ~ovek podloàn promenama i izmenama, iako je s Boìjom
pomo}i imao sredstva i mogu}nost da ne podlegne izmeni i promeni.
Tako ~ovek po{to be{e svet nije imao potrebe za zakonom, jer pravednima
ne treba zakon. Od kakve je koristi zakon onome ko je svet, bestrasan i ~ist?
Zakon zapoveda ~initi dobro, a ne zlo. Me|utim, Sveto Pismo kaè da pogleda
Bog sve {to je stvorio i gle, dobro bje{e veoma (Post. 1,31). Prema tome, po{to
sve be{e dobro, da li je uop{te postojala potreba da ~ovek zna {ta je dobro, a
{ta zlo? Budu}i da nije postojalo ni{ta osim onoga {to be{e veoma dobro,
tada{wi oboèni ~ovek nije imao potrebe za zakonom.
2. Saobrazno o prirodnom zakonu, pisanom i duhovnom
Me|utim, po{to je mogao da jede sa svakog drveta u Raju, pa ~ak i sa
poznatog Drveta @ivota, be{e mu data zapovest da ne jede samo sa tog jednog
drveta, i to zato da bi znao da je promewiv i izmewiv, te da bi zbog toga bio
oprezan, i da bi zauvek mogao ostati u tom dobrom i blagodatnom stawu. Tim
re~ima, koje mu je Bog izgovorio dav{i mu zapovest, jer ako bude jeo sa tog
drveta umre}e; dao mu je da razume da je on promewiv i izmewiv.
Tako, u to vreme, u Raju nije bio potreban nikakav zakon ni pisani ni
duhovni. Ali nakon {to je ~ovek jeo sa zabrawenog drveta i umro gorkom smr}u,
tj. kada je otpao od Boga i postao truleàn; tada, kako ne bi u potpunosti otpao
od svega {to je dobro (po{to se zlo zbog stra{ne raslabqenosti, kojoj je zbog
trule`nosti postao podloàn rasprostranilo me|u qudskim rodom i u mnogome
ga porobqavalo), dat mu je zakon po kojem je mogao da rasu|uje i razlikuje dobro
5
od zla. Po{to je ~ovek oslepeo, izgubio je razum i postao je ne-razuman, pa mu je
prema tome bila potrebna i pouka kao {to pi{e u psalmu: Urazumi me, i
nau~i}u se zapovestima Tvojim (Ps. 118,73). Uvi|a{ li u kako je jadno stawe
dospeo ~ovek, te koliku potrebu ima{e za pisanim zakonom? Jer nakon pada on
vi{e nije mogao poznati i razumeti ~ak ni ovaj svet. To je bilo mogu}e jedino
ako bi bio prosvetqen svi{e, od Boga Wegovim znawem.
Me|utim, kada je do{ao Hristos i tako nerazdeqivo u Sebi sjedinio
boànsko sa ~ove~anskim, da ovo dvoje koji bejahu potpuno razjediweni, tj.
boànstvo i ~ove~anstvo, postado{e jedna Li~nost, iako ostado{e neseme{ani
i neproèti. Od tada, kroz zajednicu sa prvona~alnom i nestvorenom
Svetlo{}u Boìjom, ~ovek postade kao svetlost i vi{e nema{e nikakvu potrebu
za pisanim zakonom, jer boànska blagodat Isusa Hrista obitavaju}i sa wim i
u wemu donosi mu plodove blaènog stawa, a to su: qubav, radost, mir,
dugotrpqewe, blagost, dobrota, milosr|e, vera, krotost i uzdràwe. Zato
apostol Pavle, nabrajaju}i ove plodove Duha Svetog kaè na kraju da za takve
nema zakona (Gal. 5, 22-23); jer pravednima zakon nije potreban. A onaj ko jo{
nema ove plodove Duha Svetog, nije Hristov, kao {to kaè apostol Pavle: ako
pak neko nema Duha Hristova, on nije wegov (Rim. 8,9). Takav se mora boriti i
teìti da postane Hristov, ina~e uzalud veruje u Hrista, niti ima ikakve
koristi od Hrista. Sva wegova nastojawa i borbe moraju biti usmerene na
zadobijawe Duha Hristovog kako bi mogao poroditi plodove Duha Svetog, jer u
tome leì ~itav duhovni zakon i stawe blaènstva.
3. Jo{ o na~inu na koji se moè dosti}i blaèno stawe
Ali, ako qudska priroda, kroz ovaplo}ewe Hristovo ponovo zadobija
blaèno stawe, kao {to be{e u po~etku, i ako ne postoji drugi na~in, druga sila
ili mudrost, podvig i borba kojom qudska priroda moè ponovo dosti}i
blaènstvo kao kada be{e stvorena, ve} je to samo u rukama Boga koji ju je
priveo u postojawe; i ako ne postoji ba{ nikakav drugi na~in kojim moè
dobiti blaènstvo ~emu se onda uzaludno podvizavati, bore}i se za to samo
sopstvenim podvi`ni~kim trudovima, ~itawem, podno{ewem stradawa,
iscrpquju}i se è|u, gla|u i bdenijima? I ako su takva i tako velika stradawa
uzaludna i beskorisna za onoga ko ne zna ovu veliku tajnu (spasewa), onda je
svaki hri{}anin duàn da je nau~i i zna, kako se ne bi uzalud podvizavao u
podno{ewu tegoba, i dozvolio da mu du{a propadne zajedno sa wima ne{to
najpagubnije {to moè da se desi. Budu}i da takva i tako velika podno{ewa
skorbi treba da budu poduzeta ne zato da bi se zadobilo blagodatno stawe, ve}
da bi se o~uvalo blagosloveno stawe koje smo primili jo{ na svetom kr{tewu, a
po{to je te{ko sa~uvati to bogatstvo, moramo imati veliku pa`wu kako bismo
ga zadràli, kao {to kaù sveti Oci. A po svojoj kon~ini, hri{}anin ne}e biti
6
pitan da li se odrekao sveta, da li je postio, da li je bdio, da li se molio, da li
je ridao, ili vr{io bilo koje od dobrih dela u sada{wem ìvotu; ve} }e biti
ispitan da li ima neku sli~nost tj. blagoobraznost sa Hristom kao otac sa
sinom {to je i apstol Pavle rekao: Dje~ice moja, koju opet s mukom ra|am dokle
se Hristos ne uobli~i u vama (Gal. 4,19). Jer koji se god u Hrista krstiste u
Hrista se obukoste (Gal. 3,27).
4. Kakva dela moèmo ~initi da bismo zadobili Carstvo nebesko
Ako oni koji ~uvaju vrata Carstva Nebeskog u jednom hri{}aninu ne vide
Hristov obraz, kao {to sin li~i na oca, zasigurno im ih ne}e otvoriti i
dozvoliti da u|u. Jer isto kao {to oni koji li~e na starog Adama, tj. koji su
prekr{ili zapovest Boìju, ostaju li{eni Carstva Nebeskog, uprkos ~iwenici
da ni u kom slu~aju nisu krivi zbog toga {to su istoobrazni praocu Adamu.
Tako isto hri{}ani, kao Novi Adam, tj. kao wihov otac Hristos, ulaze u
Carstvo Nebesko uprkos tome {to wihova istoobraznost sa Hristom nije
wihova zasluga, jer se ovo prima verom u Hrista.
Hristolikost je u istini, krotosti i pravednosti propra}ena smirewem i
qubavqu prema svim qudima. Istina se ~uva u svim re~ima ~ovekovim, krotost
u svim re~ima koje drugi o wemu izgovore, jer onaj ko je krotak, bilo da je
okruèn pohvalama ili pokudama, on ostaje bestrasan i niti se uzvisuje u
pohvalama niti se poniàva u pokudama. Pravednost se vidi u svim delima, jer
kao {to teìnu ve{tastvenih stvari odre|ujemo pomo}u vage, i kao {to
kvalitet zlata ocewujemo nakon polirawa, isto tako ni u jednom na{em podvigu
se ne odvajamo od granica pravednosti, ako pod wima podrazumevamo one mere
(tj. zapovesti) koje nam je dao na{ Gospod.
Smirewe, kao kakvo blago koje se ne moè out|iti, uobli~eno u umu, ima
ube|ewe da se samo silom blagodati primqenom od Hrista u ~oveku mogu videti
vrline koje poseduje. A to su: istina, krotost i pravednost. Qubav za qudski rod
je bogolikost, jer ~ini dobro svim qudima, i blago~estivim i neblago~estivim,
i dobrima i zlima, i znanima i neznanima, isto kao {to i Bog svima ~ini
dobro, obasjava suncem i pravedne i nepravedne, i {aqe ki{u i zlima i
dobrima.
Prema tome, oni koji primi{e sve ovo od Hrista, postado{e sli~ni
Hristu, kao {to sin li~i na oca, jer ne postoji sin koji prirodom svojom nije
kao otac oca. Iz tog razloga je Bog postao ~ovek, i kroz tu zajednicu Boànskog
Bi}a sa qudskom prirodom, Boànsko Bi}e vlada qudskom prirodom, kao {to je
i napisano: Pripa{i ma~ Svoj o bedro Svoje Silni, krasotom Tvojom i lepotom
Tvojom, i ja~aj i napreduj i caruj radi istine, krotosti i pravde (Ps. 44,5).
7
Prema tome, onaj kome Hristos nije do{ao da bude car, kroz vrline koje
smo gore pomenuli, nije hristolik, i nedostojan je da u|e u Carstvo Nebesko.
Zaista je tako, i svi podvizi su uzaludni, ako nisu usmereni na zadobijawe tih
vrlina. Zato, bratijo, neprestano stremimo da se uz pomo} ovih vrlina
upodobimo Hristu, kako bismo bili udostojeni Wegovog Carstva. Wemu neka je
slava, ~ast i poklowewe u vekove vekova. Amin.

beseda deseta

ADAMOV GREH I NA[E SPASEWE

1. U po~etku Bog nije stvorio ~oveka slabim, da bi zbog svojih slabosti
gre{io, kao {to danas gre{i.

[to se ti~e greha koji je Adama po~inio kada je bio u slavi i rajskoj
sladosti, ne moè se pomisliti da je on to u~inio iz potrebe, slabosti ili
nekog drugog opravdanog razloga, ve} jedino iz nemara prema zapovesti koju mu
Bog be{e dao, kao i iz nezahvalnosti i prezira koje je on pokazao prema svom
Bogu i Tvorcu. Ali, Bog mu je pruìo priliku da se pokaje, kako bi mogao
dobiti opro{taj, a to se vidi u slede}e dve ~iwenice. Prvo, on (Adam) nije sam
od sebe izumio zlo, ve} je bio prevaren i gurnut u greh na nagovor |avola. Drugo,
budu}i odeven u telo, Adam je kao stvorewe bio podloàn promeni, ali nikako
nije mogao potpuno otpasti od Boga, kao {to su otpali bestelesni |avo i
demoni, koji su ga sledili.

Tako je sada, ~oveku, odevenom u odre|ene prirodne slabosti zbog kojih
gre{i, a kojima je qudska priroda postala podlo`na nakon pada, ostala velika
nada u zadobijawe Boìje milosti. Ipak, to ne moè opravdati wegove grehove,
ve} ga samo treba podsticati da {to pre priti~e Bogu sa zahvalno{}u {to mu je
dao mogu}nost pokajawa, te da Ga moli da mu da opro{taj i silu tj. da mu podari
opro{taj grehova, jer iako je sagre{io zbog qudskih slabosti, trebao se
protiviti (zlu) ~ak i do smrti, a isto tako da primi od Boga silu da blagoda}u
Hristovom vi{e ne gre{i, ve} ~ini samo dobra dela, Bogu ugodna.

2. Jedno je Adamov greh, a drugo su grehovi, kojima mi danas gre{imo.

Niko od nas nikada nije zgre{io, niti moè zgre{iti kao Adam, jer ne
postoji i nikada ne}e postojati neko ko je isti kao on nikada, niko. Drugim
re~ima, Adam nije bio podloàn neda}ama, ve} je bio bezbriàn i slobodan od
svake prirodne potrebe. Jer, pazi kakava je kazna odre|ena Adamu i wegovim
8
potomcima, radi kr{ewa zapovesti date u Raju - è|, glad, hladno}a zimi, èga
leti, zbog kojih je potrebna hrana, pi}e ode}a i skloni{te, a to iziskuje rad,
rasejavawe, teskobu i prolivawe znoja do kraja ìvota. A ~emu sve to vodi?
Netrpeqivosti zbog svih navedenih potreba i kr{ewu zakona Boìjeg. Jer svaki
~ovek, ro|en na zemqi, koji ne zna da su sve te kazne naloène na ~itav qudski
rod radi sagre{ewa na{eg praoca Adama i ne prima ih blagodarno, ve}
besramno rop}e, te u èqi da se uspokoji, on se ispuwava zavi{}u, prisvaja tu|e,
biva gramziv i nepravedan.

Takvi su na{i gresi. Drugim re~ima, ne podnosimo trpeqivo privremene
kazne Boìje i nismo blagodarni za wih, ve} postaju}i drski kao da smo
neprijateqi Boìji, u nekom smislu protivimo se zakonu Boìjem koji kaè: U
znoju lica svoga je{}e{ hleb svoj (Post. 3,9). Pri tome, ulaèmo svaki napor da
na|emo pokoj, a ne nalazimo ga, jer {ta god ~inili ne postoji mogu}nost da
izbegnemo podvig i mnoge trudove, niti da se izbavimo od svog bitija
obremewenog mnogim potrebama.

Prema tome, sre}an je onaj ko istrpi sve ove vremenske kazne sa
blagodarno}{u, ispovedaju}i da je pravedno osu|en na wih radi
praroditeqskog greha. Da, takav }e na}i pokoj od svojih podviga. Jer radi tih
kazni, svedobri Bog je dao qudima smrt, da bi oni koji ih podnose sa
blagodarno{}u mogli po~inuti od wih i mogli vaskrsnuti i biti proslavqeni
u dan suda, kroz novog Adama, bezgre{nog Isusa Hrista i Boga koji bi predan za
grijehe na{e i ustade za opravdawe na{e. (Rim. 4,25)

3. [ta nam se daruje Hristom, a {ta je greh

Bog, koji je do{ao u svet i postao ~ovek, prineo je qudskom rodu dva
velika dobra. On je sjedinio boànsku prirodu sa ~ove~anskom, da bi ~ovek
mogao postati bog; te da bi se u tog ~oveka, koji je postao bog po blagodati,
Presveta Trojica mogla useliti i tajinstveno obitavati. Kako je onda mogu}e
da ~ovek koji se udostojio tako velikih darova gre{i, jer, kao {to kaè sveti
Jovan Bogoslov: ,
(1. Jn. 3,9).

A {ta je greh? To su zle pomisli, re~i i dela. Prema tome, onaj ko se
zaista udostojio Boìjeg ovaplo}ewa ne sme dozvoliti sebi ni{ta od
navedenog. Nikako ne sme dozvoliti da mu pri|u, a ako im dopusti da u|u u wega
samo mal~ice i na kratko, on ve} prestaje biti ono {to jeste. Onaj ko ponekada
misli dobro, ponekada zlo; ko ponekada govori dobro ponekada zlo, ko ponekada
~ini dobra dela, a ponekada r|ava jeste kao ~ovek koji ponekad odlazi u hram
9
Boìji, a ponekad u hram mnogoboà~ki, nekada proslavqa Boga, a nekada
veli~a demone. Moè li biti takav onaj u koga se Bog uselio i u wemu obitava?

Prema tome, hri{}anin uvek mora misliti, govoriti i tvoriti samo ono
{to je dobro, jer Gospod kaè: D , (Mat.
12,25). Ali ~ovek mora znati da je nemogu}e da nam misli (
srodne ) uvek budu dobre, ako se prethodno u um ne useli
Hristos Gospod a za to (da Hristos Gospod do|e i obitava u na{em umu) se
moramo boriti svim silama svog bi}a.

4. Bog je postao ~ovek da bi uni{tio dela |avolska

Sveti Jovan Bogoslov kaè: Radi toga se javi Sin Boìji da razori djela
|avoqa (1. Jn. 3,8). Dela |avoqa su razne vrste grehova: zavist, la`, lukavost,
mr`wa, sva|a, zlopam}ewe, kleveta, gnev, jarost, gordost, ta{tina, odsutstvo
milosr|a, prevrtqivost, kra|a, nepravda, zla pohota, svadqivost,
nezadovoqstvo, razdra`qivost, ismevawe, zakliwawe, zaboravqawe Boga,
ne~ove~nost, nemawe milosti i svako drugo zlo. Prema tome, za one koji se
nazivaju hri{}anima, a ~ine ovakva nedela |avolska, kakva im je korist u tome
{to se nazivaju hri{}anima, kada javqawe Sina Boìjeg nije u wima uni{tilo
ova dela |avoqa?

Ako neko kaè, da neki od takvih qudi tuma~e Sveto Pismo,
bogoslovstvuju i propovedaju o pravoslavnom u~ewu, neka znaju da se u tome ne
sastoji delo Hristovo. Sveti Jovan Bogoslov ne kaè radi toga se javi Sin
Boìji, da bi doti~ni qudi bogoslovili i pravoslavstvovali, ve} da razori
djela |avoqa. [to se takvih ti~e, kaèm da ~ovek prvo mora o~istiti sasud od
svake ne~istote, pa tek onda u wega staviti miro, kako se miro ne bi oskvrnilo,
pa da umesto miomirisa od wega ne bi proisticao smrad |avoqi. Sin Boìji,
Logos Boìji, nije postao ~ovek da bi qudi samo verovali u Svetu Trojicu,
slavili Je, i bogoslovili o Woj, ve} pre svega da satre dela |avolska.

U svakom onom, u kome po primawu vere Hristove, budu uni{tena dela
|avolska, mogu se poveriti tajne bogoslovqa i pravoslavni dogmati. Ali u
onima u kojima takva dela nisu uni{tena i za koje se ispostavi da su upleteni u
wih, a pri tome skloni be{~a{}u i bogohuqewu, takvi su u su{tini u istoj
ravni sa neznabo{cima kojima je zabraweno ~ak i da u|u u hram Gospodwi i da
se u wemu Bogu mole, a kamo li da ~itaju Sveto Pismo i tuma~e ga kao {to je
napisano: A gre{niku re~e Bog: Za{to ti kazuje{ zakone Moje i uzima{ zavet
Moj u usta svoja?Jer ti si omrzao vaspitawe i re~i moje bacio si za le|a. (Ps. 49,
16-17). Onaj ko u srcu ne prima zakone Boìje, takav prezire ukor i ispravqawe
nadahnutim re~ima Gospodwim, te zapu{uje u{i da ne bi ~uo o sudu i plati
10
gre{nika, ili o neugasivom geenskom ogwu, i ostalim adskim mukama, ili pak o
ve~noj osudi od koje ne moè pobe}i
. Onaj ko se ne bori svom svojom snagom da neprestano pred o~ima ima
zapovesti Boìje i da ih ~uva, ve} ih radije zanemaruje i priklawa se onome {to
je suprotno, sprovode}i to u delo, takav izvr}e re~i Boìje.

Objasni}u ovo slede}im primerom. Kada Bog jasno zapoveda: Pokajte se jer
se pribliì Carstvo Nebesko (Mt. 4,17), i opet Borite se da u|ete na uska vrata
(Lk. 13,24), a onaj ko ~uje ovo ne samo da ne èli da se pokaje i prisili sebe da
u|e na uska vrata, ve} provodi sve dane svog ìvota u velikom nemaru, dodaju}i
tako svojim pre|a{wim gresima svakog ~asa po jedan novi; te predaje svoje telo
pokoju i udobnosti vi{e nego {to je potrebno, ~ak i vi{e nego {to je doli~no,
{to sluì kao znak {irokog i prostranog puta koji vodi u pogibeq, a ne uskog
i najtegobnijeg puta koji vodi u ìvot ve~ni zar tada nije o~igledno da takav
prenebregava re~i Boìje, tj. prezire ih i vr{i svoju voqu; ili boqe re~eno,
voqu |avolovu?

Zaista, i boànstveni David opsiuje onoga koji izvr}e re~i Boìje: Ako
vidi{ lopova pomaè{ mu, i sa prequbnikom udeo svoj ima{; usta tvoja
umnoì{e zlobu, i jezik tvoj plete lukavstvo; sede}i klevetao si na brata svoga,
i protiv sina matere tvoje stavqao si zamku. To si ~inio i ja }utah; smislio si
bezakowe da }u ti biti sli~an! Obli~i}u te, i metnu}u pred lice tvoje grehe
tvoje. Razumite ovo koji zaboravqate Boga, da vas ne zgrabi, i ne}e biti
izbaviteqa (Ps. 49, 19-23).

Uvi|a{ li kako ~ovek, koji zaboravqa Boga, zasluùje ve}u kaznu nego
bezbo`nik koji ne poznaje Boga? Jer, poznav{i Boga, kao {to kaè apostol, ne
proslavqa Ga kao Boga, ve} Ga vre|a, ~ine}i dela |avolska. Zato je on
neprijateq Boìji, iako se
. Uostalom, nemogu}e je da takav verno ispoveda i
iznosi pravoslavne dogmate i da bogoslovstvuje. Jer, kako je mogu}e da ispravno
i ~isto rasu|uje i bogoslovstvuje um koji je pomra~en oskvrwenom save{}u.
Samo onaj ko je oslobo|en od dela |avolskih i neprestano ima se}awe na Boga,
moè verodostojno govoriti o tajnama Boìjim, kao onaj koji vi{e nije pod
stegama |avolskim.

Neka bi dao Bog da svi mi jednom budemo oslobo|eni od tih stega i da se
udostojimo Carstva Nebeskog u Isusu Hristu, Gospodu na{em, Kome neka je
slava u sve vekove vekova. Amin.

11

beseda trideset i sedma

PRARODITEQSKI GREH I NA[E OBNOVQEWE

1. ôvek je izgubio istinu nakon {to je izgnan iz Raja

Po{to je Adam poverovao |avolu, koji mu je zborio svoje laì, te okusio
od drveta poznawa, zato je on kao onaj ko je poverovao laòvu, otpao od istine.
Nakon toga, qudska priroda se mnogo mu~ila u traèwu istine, ali je nije
mogla na}i. Ovo se jasno moè potvrditi ~iwenicom da svi gr~ki mudraci ni
na koji na~in nisu moglu uskladiti, ujediniti, i usmeriti na pravi put
raznolika mudrovawa qudska, uprkos tome {to su mnogi od wih ulagali
ogromne napore i napisali mno{tvo op{irnih dela, u kojima su svestrano
rasu|ivali o vrlini i poroku.

Istina je od Boga. Ona je sadràna u Re~i Boìjoj, i zadobija se blagoda}u
Hristovom. Blagodat u Isusu Hristu je mno{tvo pojedina~nih i zajedni~kih
stanovi{ta, svojom neizrecivom silom, uprostila, ispravila i ujedinila, kao
nekim fizi~kim i nepokolebivim jedinstvom, pokazav{i na taj na~in da su sva
ostala sredstva i pristupi za to nedelatni, neprakti~ni i beskorisni. Istina
od onih koji se rukovode tim sredstvima, zapli}u se u svojim tragawima za wom,
i ne uspevaju da je prona|u, pravedno od wih biva sakrivena. Budu}i da je ~ovek
svojevoqno i bez ikakve prisile prihvatio la` i poverovao u wu, osu|en je da
traì istinu, a da je ne nalazi; da tr~i za wom, a da je na zadobija. Osim toga,
po{to se istina sakrila od nas, jer smo poverovali u la`, sledstveno tome
pronalazimo istinu kada u istinu verujemo. Adam je naivno poverovao u
prikrivenu la`, a mi verujemo u veli~anstvenu i o~iglednu tajnu Boga
ovaplo}enog. Ta la` je sama po sebi bila neuverqiva, jer se direktno
suprotstavqa zapoveti Boìjoj; dok ova velika i ~udesna tajna Ovaplo}ewa
Hristovog ima svedo~anstvo svoje istine u imenu Boìjem. Ta la` se, ~im je
Adam poverovao da je istina, odmah pokazala kao la`, jer je onoga ko ju je
prihvatio svrgnula u propast i smrt; a ako se veruje ovoj tajni, ona se odmah
otkriva kao istina, jer onog ko u wu veruje izbavqa od truleì i smrti, budu}i
da se wenom silom od veruju}eg udaquje greh, i daruje mu se blaènstvo ili
pravednost. Tako se i istina i la` jasno razotkrivaju po svom ishodu.
12

2. Greh |avolski i greh Adamov

Ako ispita{ kakav je greh po~inio |avo, a kakav Adam ne}e{ prona}i
ni{ta drugo osim gordosti. Ali, i |avo i Adam su se pogordili radi velike
slave koje su izobilno bili udostojeni. Odeveni u slavu, ali ne nakon ve`bawa u
krotosti i smirewu, oni se (upravo zbog toga) pogordi{e. Nikada ne bejahu
videli ponièwe i ne zna|a{e {ta to zna~i ponièwe i be{~a{}e, a oni
neminovno slede kada neko biva svrgnut sa nebeskih visina. Tako, nemaju}i
straha koji se ra|a od toga (znawa), oni se pogordi{e. Zato zamisli koliko je
samo neizmerno krotak i smiren bio Gospod Isus Hristos, kada je On, budu}i
Bog, ponizio Sebe ~ak do dobrovqne smrti, i umro na krstu smr}u, koja je
sluìla kao kazna za najokorelije zlo~ince.

Prema tome, be{e jedan greh gordost, i jedna vrlina neizmerno
smirewe. Ali, budu}i da se mi nalazimo u takvom ponièwu i bedi, ko }e se
me|u nama gorditi, osim ludog i bezumnog. U sada{wem ìvotu niko nema u sebi
boànsku silu da projavi tu neiskazanu slavu, i ne postoji niko ko bi bio
odeven u tu slavu, a da se nije utvrdio u krotosti i smirewu; ve} svaki ~ovek,
ra|aju}i se u ovom svetu, ra|a se bez slave i bez ~asti, a tek kasnije, malo po
malo, napreduje i odeva se u slavu.

3. ôvek je gre{an od samog za~e}a

Prema tome, ako je neko prethodno iskusio takvo ponièwe i ni{~etu, pa
se pogordio; nije li takav bezuman i slep? Ona izreka koja kaè da niko nije
bezgre{an osim Boga, ~ak i ako je poìveo samo jedan dan na zemqi, ne odnosi se
samo na one koji voqno gre{e, jer kako novoro|en~e moè gre{iti? Naime, u toj
izreci se otkriva tajna na{e vere, tj. da je qudska priroda gre{na od samog svog
za~e}a. Bog nije stvorio ~oveka gre{nim, ve} ~istim i svetim. Ali, budu}i da je
prvosazdani Adam izgubio svoju ode}u svetosti, ni zbog kojeg drugog greha, ve}
jedino zbog gordosti, te postao truleàn i smrtan, ~itav qudski rod koji
poti~e od semena Adamova tako|e, od samog za~e}a i ro|ewa, u~estvuje u
praroditeqskom grehu. Svako ko je ro|en, iako jo{ nije po~inio nikakav greh,
ogrehovqen je kroz praroditeqski greh.

4. Ali u Svetom kr{tewu ~ovek se ponovo ra|a Duhom Svetim

Upravo zato postoji drugo ro|ewe, ili obnovqewe, koje ~oveka kroz Sveto
Kr{tewe obnavqa Duhom Svetim, ponovo ga prisajediwuju}i Boànskoj
prirodi, kao {to be{e onda kada ga je Bog stvorio, obnavqaju}i sve wegove
duhovne sile dovodi ih u stawe u kome bejahu pre prestupa prvosazdanog Adama.
13
Na taj na~in ga prosvetquje Svojom svetlo{}u i daje mu da okusi wegovu radost
te ga vodi u Carstvo Boìje, u koje ne moè u}i nekr{ten.

Prema tome, svako ko je kr{ten, postaje onakav kakav je Adam bio pre pada,
i biva vo|en u duhovni Raj, te prima zapovesti kako da ga obra|uje i ~uva, tj. da
ga obra|uje ispuwavawem zapovesti Gospoda na{eg Isusa Hrista, Koji ga je
obnovio, a da ga ~uva tako {to }e o~uvati blagodat Duha Svetog, koja mu je
darovana kroz Sveto Kr{tewe, ispovedaju}i da sila te blagodati koja obitava u
wemu zajedno sa wim ispuwava zapovesti Hristove. To zna~i da ga obra|uje i
~uva. A kao {to je nemogu}e da ku}a stoji bez temeqa, isto tako je nemogu}e za
du{u koja veruje u Hrista da ìvi bogougodno, ako u wu nije poloèn temeq
blagodati Duha Svetog. Jer, post, bdenije, spavawe na podu, metanije, molitva i
podno{ewe svake skorbi ni{tavno je bez boànske blagodati. I ako ~uje{ da je
neko nakon izrazitog blago~e{}a otpao od Hrista, znaj da je on tada bio bez
blagodati Boìje. Jer kao {to du{a daje ìvot telu, tako Duh Sveti daje ìvot
du{i, i ona postaje sna`na, utvr|ena i nepokolebiva.

Velika je ovo tajna. Neka ~ovek ima duboko po{tovawe prema woj, neka
bude pa`qiv i neka je sa~uva. Ovom blagoda}u Duha Svetog u srcu se prinosi
`rtva blagodarnosti, a srce postaje ~isto, skru{eno i smireno; i shvataju}i da
ne poseduje ba{ ni{ta svoje, ne moè biti zavedeno gordo{}u. Ovo smirewe
srca, puno skru{enosti i samounièwa, ovo istinito smirewe, neslavoqubivo
i nelicemerno, jeste upravo ta `rtva blagodarnosti koja se prinosi Bogu. Nije
pred Gospodom ne~ist svaki gre{nik, ve} pre svega onaj ko se predaje
visokoumqu i gordosti, jer nema ~oveka bez greha. Ali onaj ko je smiren srcem
jeste pravedan i dela pravedno, jer je takav ispuwen blagoda}u Duha Svetog, koja
ga u~i svakom dobru i u wemu ga utvr|uje. Ta blagodat mu daje svetost bez koje
niko ne}e vidjeti Gospoda (Jev. 12,14). Zato je re~eno: Ako se i pomiluje bezbo`nik
ne u~i se pravdi, u zemqi najpravednijoj ~ini bezakowe i ne gleda na veli~anstvo
Gospodwe (Is. 26,10). A ko je taj bezbo`nik? To je onaj ko se predaje gordoumqu, u
kome je stepen bezbo`nosti jednak stepenu gordosti; kao i obratno, u onome ko je
smiren srcem, mera pobo`nosti srazmerna je meri smirewa.

Ali ko je taj ko je smiren srcem? To nije mudar ~ovek, to nije ~ovek koji
zna mnogo, nau~nik, umetnik niti radnik ve} onaj koji poseduje blagodat Duha
Svetog, koja o~i{}uje du{u od svakog greha i u~i je da ìvi pravedno i
bogougodno, napajaju}i je istinskom mudro{}u i znawem, te sposobno{}u da
dela.

5. [ta su to carevi i proroci èleli pre Hristovog dolaska?

14
Upravo zbog toga je Sin Boìji postao ~ovek i umro, prinev{i Sebe kao
`rtvu iskupqewa za ~itav rod qudski. Me|utim, Wegova smrt bila je neophodna
`rtva i za veruju}e koji su umrli pre nego je On do{ao u telu. Jer, nakon
Adamovog prestupa niko, ~ak ni me|u pravednima, nije mogao biti spasen,
budu}i da je od praoca Adama ~itav qudski rod podloàn grehu, truleì i
smrti, a ogweni ma~ nikome ne dozvoqava da u|e u Raj iz kojeg je Adam izgnan;
jer rajska naseqa ugotovqena su samo za du{e neporo~ne i ~iste od svakog greha,
kao {to Apostol kaè: niti raspadqivost nasle|uje neraspadqivost (1. Kor.
15,50). Zato be{e neophodno da se netrule`ni Sin Boìji, Svojim trule`nim
telom preda na `rtvu, kako bi oslobodio pravednike od trule`nosti. Jer oni
sami nikako nisu mogli ponovo dosti}i netrule`nost, koje je Adam bio li{en,
ve} to be{e veliko delo neizrecivog domostroja Hristovog, koje je sprovedeno
po neprikosnovenom sudu i pravdi. A za one koji su ro|eni posle Ro`destva
Hristovog, On je `rtva i hrana kroz Pri~e{}e pre~istim Tajnama, u kojima ih,
kroz sjediwewe sa onima koji primaju boànsko Pri~e{}e, On obnavqa i
presazdaje, te se neizrecivom silom stvarala~ke energije Boìje, najprisnije
sjediwuje sa wima, ~ine}i ih bogovima po blagodati; isto kao {to ogaw svojim
prodirawem ~ini ogwem one ~vrste predmete koji bivaju proèti wime, kao na
primer gvo`|e, bronza i sl. Ali, On ne mewa wihovu prirodu, ve} jedino ~ini
to, da dokle god su u zajednici sa ogwem, sami bivaju ogaw. Upravo za tim su
tragali proroci, carevi i pravednici, koji su ìveli pre Hrista, jer su videli
one koji }e biti telo od tela Hristovog, kost od kosti Wegovih, a sebe su
smatrali li{enima tako velike tajne.

6. Duhovni otac duàn je uputiti one koji mu dolaze na ispovest, pou~iti
ih o tajni vere, i dati im epitimiju.

Za one koji su upu}eni u ovu veli~anstvenu tajnu Hri{}anstva, i
razumev{i je postado{e veruju}i, ali posle toga pado{e kao raslabqeni qudi,
koji nose telo, ne postoji drugi na~in da povrate ono {to su izgubili do kroz
pokajawe za sve u ~emu su sagre{ili. Treba da poùre duhovnom lekaru, i
ispovediv{i mu svoja sagre{ewa i pokazav{i mu svoju ranu, s pokorno{}u i
blagodarno treba da prihvate epitimiju, koja je u skladu sa kanonima, a koju im
naloì wihov duhovni otac; jer te epitimije razre{uju sveze greha i sluè kao
prigodan lek za rane du{e, kako bi one mogle biti isceqene. Krajwe je
neophodno, tvrdim, da oni koji sagre{e posle kr{tewa prihvate epitimiju, jer
budu}i ve} prosvetqeni i okusiv{i dar nebeski (Jev. 6,4) tj. iskustveno poznav{i
silu Hristovu, treba hrabro da se protive isku{ewima i da ne gre{e, kao {to
Apostol kaè: Jer grijeh ne}e vama ovladati, po{to niste pod zakonom nego pod
blagoda}u (Rim. 6,14).

15
Da oni nisu prezreli blagodat Boìju, koju su ve} bili okusili, onda im
ona ne bi dozvoqavala da gre{e. Ali, oni se ogre{i{e o krv Hristovu, nakon
{to bejahu o~istili svoju savest od besplodnih dela, kako bi sluìli i ìveli
Bogu istinitome. Zato im be{e neophodno drugo o~i{}ewe kroz pokajawe, koje je
povezano sa podvizima, prolivawem znoja, uzdasima i suzama; kako bi svaki od
wih mogao re}i Gospodu: Vidi smirewe moje i trud moji i oprosti sve grehe moje
(Ps. 24,18). Ovo je neophodno, ne zato {to Bog potrebuje za podvizima i
trudovima onoga koji se kaje, ve} da onaj ko se kaje, primiv{i blagodat Boìju
bez truda, ne bi ju opet, kao pre, prezreo i radi toga bio ve~no odba~en i osu|en
da gori u ogwu neugasivom.

Me|utim, kada se, oni koji ne znaju tajnu hri{}anstva, {to zna~i ve}ina
onih koji su kr{teni i koji se nazivaju hri{}anima, samo zato {to su kr{teni,
ali ne i upu}eni u hri{}ansko u~ewe, te ostaju u potpunom neznawu, rekao bih,
neprosve}eni (prosve}eni kr{tewem, ali neprosve}eni znawem), jer uistinu ne
znaju i ne razumeju koja je tajna hri{}anstva, pokaju i ispovede grehe po~iwene
nakon kr{tewa, wihov duh ne treba mnogo opteretiti i polagati na wih te{ke
epitimije, po{to im one ne}e biti od koristi, jer oni, budu}i neupu}eni i
neprosve}eni, a nemaju}i ni znawe o hristotajinstvu, ne mogu ispravno shvatiti
naloène im obaveze i epitimije. Oni su u neznawu ìveli, i u neznawu su
gre{ili, a po{to su gre{ili nemaju}i rasu|ivawa, oni ne mogu blagorazumno
pojmiti takav duhovni postupak.

Prema tome, za one koje su pou~eni i prosvetqeni, te znaju tajnu
hri{}anstva, po meri wihove duhovne zrelosti i greha koji po~ini{e tj.
rasudiv{i kakvo je wihovo znawe i svest o tajni hri{}anstva, i koliko teàk
greh su po~inili, neophodne su epitimije i podvizi posta, bdenija, spavawa na
podu, kolenopreklowewa i ostalog. Me|utim, za one koji nisu znali i bili
upu}eni u tajnu hri{}anstva, neophodno je pou~avawe, utvr|ivawe u veri i
prosve}enost, pa tek nakon toga nalagawe zakonske epitimije. Jer besmisleno je
vezivati i ka`wavati tj. nalagati zakonsku epitimiju nekome ko je nesposoban
da je pravilno razume, isto kao {to je besmisleno le~iti mrtvog ~oveka.

Uostalom, kao {to boànstveni Pavle kaè: a koji pod zakonom
sagrije{i{e, tj. imaju}i znawe o tajni vere i hri{}anstva, po zakonu }e se
suditi, tj. mora im se suditi i odrediti epitimija prema strogosti svetih
kanona. Me|utim, oni koji bez zakona sagrije{i{e, tj. koji ne znaju i nisu
upu}eni u sve {to ~ini veru, a neophodno je za spasewe, bez zakona }e i izginuti
(Rim. 2,12), tj. ~ak i ako se ne primeni na wima sva strogost kanona oni }e
izginuti (ako se ne pokaju), iako bi mogli ponuditi u svoju odbranu besmisleni
izgovor da nisu znali kako su trebali postupati; jer Gospod kaè: I
propovijeda}e se ovo jevan|eqe o Carstvu po svemu svijetu za svjedo~anstvo svim
16
narodima (Mt. 24,14). Ako ovako budu osu|eni neznabo{ci, koliko }e vi{e biti
osu|eni oni hri{}ani, koji obitavaju}i pod okriqem Crkve Hristove, nisu
znali istinito u~ewe hri{}anskog blago~e{}a, jer se, zbog nemara i prezira
prema tako velikom delu koje je u~inio za nas Sin Boìji, nisu pobrinuli da
budu doli~no pou~eni. Zbog wih je, On, iako Bog, postao ~ovek i pretrpeo
stra{na stradawa, poruge, i smrt na krstu, kao zlo~inac.

7. Svaki hri{}anin mora primiti boànsku promenu

Blaènstvo je verovati u Hrista, jer bez vere u Hrista nemogu}e je da se
~ovek spase. Ali, on tako|e mora biti pou~en re~ju istine, i mora je razumeti.
Dobro je nau~iti se re~i istine i razumeti wenu neophodnost, ali radi
oìvqavawa du{e tako|e treba primiti kr{tewe u ime Svete i @ivotodavne
Trojice. Dobro je primiti kr{tewe i kroz kr{tewe novi duhovni ìvot. Ali
isto tako je neophodno da se ovaj svetotajnisnki ìvot, to duhovno i umno
prosve}ewe, tako|e svesno oseti. Dobro je da ~ovek sa ose}awem primi umno
prosvetqewe duha, ali neophodno je projavqivati i dela svetlosti. Dobro je
~initi dela svetlosti, ali ~ovek tako|e mora biti odeven u krotost i smirewe
Hristovo kako bi se savr{eno upodobio Hristu. Onaj ko ovo zadobije i postane
krotak i smiren srcem, kao da mu je takvo prirodno nastrojewe, bez sumwe }e u}i
u Crastvo Nebesko i u radost Gospoda Svog.

Uostalom, i svi oni koji hode putem Boìjim, po poretku koji sam
izloìo, ako se i desi da ih prirodna smrt prekine u wihovom trudoqubivom
ho|ewu, takvi ne}e biti odba~eni od vrata Carstva Boìjeg, i ta vrata, po
neizrecivom milosr|u Boìjem, ne}e biti za wih zatovrena. Ali {to se ti~e
onih koji ne hode ovim putem, wihova vera u Hrista Gospoda je uzalud, ako je
uop{te i imaju.

Wemu neka je svaka slava, ~ast i poklowewe, sa Wegovim bespo~etnim
Ocem, ìvotodavnim Duhom, sada i uvek i u sve vekove vekova. Amin.

beseda trideset i osma

ADAMOV PAD I ZAKON BO@IJI

1. Svako od nas mora u sebi prepoznati Adama kako bi bio Hristov

17
Ako neko od nas ne razume da je on onaj Adam koji je zgre{io pred Bogom u
Raju, kako on moè poznati i razumeti da se Sin Boìji, Slovo Boìje
ovaplotio radi wega? Nakon pada ustanovqen je zakon, da kao {to je svako od
nas Adam, tj. truleàn i smrtan ~ovek, ne radi na{ih grehova, ve} radi
neposlu{nosti na{eg praoca Adama, od ~ijeg semena i mi poti~emo, tako je
svako od nas Hristov, tj. besmrtan i netruleàn, ne radi na{ih vrlina, ve}
radi poslu{nosti drugog Adama, Hrista Gospoda Na{eg koji je si{ao sa Nebesa
mi smo kost od Wegove kosti, telo od Wegovog tela. I kao {to trule`nost i
smrt od starog Adama prelaze sa pokoqewa na pokoqewe, isto tako
netrule`nost i besmrtnost dolaze hri{}anima od novog Adama. Kao {to se
~iwenica da smo u~esnici u prirodi na{eg praoca Adama, potvr|uje time {to i
mi gre{imo i kr{imo zapovesti Boìje, isto tako se ~iwenica da smo
pri~asnici blagodati Boìje, koja nam se daruje kroz na{eg Rodona~alnika,
Hrista Gospoda, potvr|uje time da ~im primimo tu boànsku blagodat vi{e ne
gre{imo.
Mi sve crpimo iz punote Hristove, kao iz kakvog ogwenog izvora,

koji moè da upali nebrojeni broj svetiqki. I {to se vi{e svetiqki pali, to
izvor biva bogatiji, i sve ve}i ogaw to~i iz sebe, jer Hristos Gospod je
preizobilan u svakom dobru.

2. Tajna ovaplo}ewa Sina i Logosa Boìjeg ima za ciq da presazda one koji u
Wega veruju i da ih u~ini netrule`nima i besmrtnima.

On, ne klone}i se ni~eg ve{tastvenog, blagoizvoleo je da se useli u utrobu
Presvete Bogorodice i Prisnodjeve Marije, da bude ro|en, da bude dojen, da
raste i postane ~ovek, {to zna~i da podnosi è|, glad, da bude iznuren od
podviga, da proliva znoj, i najzad da se preda zlobi i zavisti jevrejskoj radi
~uda koja je ~inio, a kroz koja je projavqivao Svoju boànsku prirodu; da
zajedno sa razbojnicima bude raspet na krstu kao zlo~inac, da Svojom voqom
umre sramnom smr}u, da ponovo ustane, da se vaznese na Nebo kako bi vernima
mogao nisposlati Duha Svetog, Koji od Oca ishodi, a Kojeg je On zaista i
poslao. Jer u tome i be{e sav smisao i ciq domstroja Hristovog ovaplo}ewa, da
se Duh Sveti moè useliti u du{e onih koji veruju Hrista kao Boga i ~oveka,
jednoga Hrista u dve prirode, boànsku i ~ove~ansku, nerazdeqivu i neslivenu;
i kako bi taj Duh Sveti mogao biti, kao {to i jeste, du{a du{ama veruju}ih, da

(prim. prire|iva~a engleskog izdawa): Sam sveti Simeon u drugim besedama jasno govori o tome da on, i
hri{}ani u principu, ostaju gre{nici pred Bogom i neprestano padaju u greh. Prema tome, on ovde ne kaè da
pravoslavni hri{}ani nikada ne gre{e, ve} da ne padaju u greh dokle god u wima dejstvuje blagodat Boìja. A
kada hri{}anin padne u greh zna~i da ga je napustila blagodat Boìja. Sav smisao borbe u hri{}anskom
ìvotu, kao {to u~i sveti Simeon (beseda druga, deo tre}i) jeste o~uvawe blagodati Boìje, a kada uvidimo da
nas je napustila treba ponovo da je zadobijemo. Ovo je u skladu sa u~ewem svetog apostola Jovana koji kaè:
Svaki koji je ro|en od Boga ne ~ini grijeh (1.Jn. 3,9), a opet on kaè: Ako re~emo da grijeha nemamo, sebe varamo i
istine nema u nama (1. Jn. 1,8).
18
se oni zbog toga mogu nazivati hri{}anima, i da bi dejstvom ovog Duha Svetog,
oni u izvesnoj meri mogli biti umno i u svakom smislu preobraèni,
obnovqeni, presazdani i osve}eni, kako nakon toga ne bi u sebi imali vi{e ni
trunke ogrehovqenosti, koja bi u wihovim du{ama mogla pobuditi naklonost i
èqu za telesnim nasladama i svetovnim pohotama.

Svaki ~ovek je ve} od dana svog ro|ewa (od momenta za~e}a) podloàn
trule`nosti i smrti, i potrebna je ogromna boànska sila da ga presazda za
netrule`nost i besmrtnost. Ako neko, dok uzrasta telesno, istovremeno uzrsta i
u zlu, naravno da }e se sila trule`nosti i vlast smrti tako|e uve}avati i
postajati jo{ sna`nije. To tako biva, jer u zavisnosti koliko se ~ovek
izopa~uje, toliko ga àlac smrti probada. Eto, na primer, ako malo i nevino
dete potrebuje boànsku silu kako bi bilo izbavqeno od trule`nosti, koliko
ve}u silu potrebuje onaj ko je sazrevaju}i telesno, tako|e sazrevao u zlu, i
zajedno sa wim i kroz wega sve vi{e postajao truleàn? Ova trule`nost je ono
{to predak Boìji David, u svojim psalmima naziva okovima kada vapije Bogu:
Raskinuo si okove moje. Tebi }u prineti `rtvu hvale (Ps. 115, 7-8), tj.
blagodari}u Ti i proslavi}u Te zato {to si me Ti oslobodio okova tj.
trule`nosti. I opet, rastrgao si vre}u àlosti moje, i opasao me veseqem. Tako
da Ti peva slava moja i ne}u biti snu`den i u}utati (Ps. 29, 12-13) tj. Ti si
svukao sa mene kostrijet, a to je trule`nost u koju sam bio odenut, i opasao si me
rado{}u tj. udostojio si me da mogu Tebe proslavqati ali ne ja, ve} Duh Sveti
kroz mene, jer radost i slava koju David primi od Boga be{e Duh Sveti; i on
budu}i ispuwen Duhom Svetim mogao je re}i i ne}u biti snu`den i u}utati
(ne}u se morati kajati) tj. ne}u ìveti u grehu.

Prema tome, od su{tinskog je zna~aja da svako uloì svu svoju snagu da
zadobije odozgo, od Hrista Boga, radost i slavu tj. blagodat Duha Svetoga, da bi
tako primio silu da vi{e ne gre{i. Jer sve ono {to neko ~ini slobodnom
voqom, on se toga slobodnom voqom moè i odre}i, ali onog {to je od prirode
~ovek se ne moè odre}i slobodnom voqom, jer ako je ~ovek po prirodi postao
truleàn i smrtan, on ne moè samo snagom slobodne voqe postati netruleàn i
besmrtan. I od vremena Adamovog izgnanstva iz Raja, tj. od momenta kada je on
sagre{iv{i postao truleàn i smrtan, do dana dana{weg nema ~oveka
netrule`nog i besmrtnog.

3. Zapovesti Boìje savr{avaju se kroz zakon prirode

Prema tome, ako je potrebno da se ~ovek povrati u prvobitno stawe, kako je
sazdan, tj. da postane netruleàn, ~ove~anska slobodna voqa ga ni na koji na~in
ne moè uzdi}i u to stawe, ve} jedino ako primi blagodat Boìju i kroz wu se
prisajedini sa boànskom prirodom. Boànska priroda ima silu da pobedi
19
smrtnost qudske prirode i da ju ponovo uzdigne u weno prvobitno stawe. Re~i i
zapovesti Boìje postado{e zakon prirode. Zato su Boìje zapovesti, koje je On
dao radi neposlu{nosti prvog Adama, zapovesti smrti i trule`nosti, i one
postado{e zakon prirode ve~an i nepromewiv. Naime, da bi ovaj zakon bio
ukinut, Sin Boìji, Gospod na{ Isus Hristos, bio je raspet i umro je na krstu,
prinose}i sebe na `rtvu radi izbavqewa ~oveka od smrti na stra{nu i
neizrecivu `rtvu. Zapovest Boìja prah si i u prah }e{ se vratiti kao i sve
ostale zapovesti date ~oveku nakon pada, bi}e na snazi sve do kraja vremena. Ali
milo{}u Boìjom i silom prevelike `rtve Hristove, u budu}em veku, one vi{e
ne}e imati nikakvu snagu, i sve }e to biti po op{tem vaskrsewu, koje nikako ne
bi bilo mogu}e da Sin Boìji nije vaskrsao iz mrtvih, pre toga pretrpev{i
krsnu smrt radi ukidawa gore pomenutog zakona i radi vaskrsewa ~itavog
qudskog roda; jer On Koji je vaskrsao bio je ~ovek tj. Hristos, kao {to je onaj ko
je prvobitno umro bio ~ovek tj. Adam i prvi i drugi sjediwuju}i u sebi ~itav
qudski rod.

4. Koje zakone Bog ukida i na koji na~in?

Ali neka svako zna, da nakon domostroja Hristovog ovaplo}ewa, jo{ uvek ima
vremena da se u ovom ìvotu ukinu zakoni Boìji naloèni nam kao eptimija za
grehe. Zakoni Boìji naloèni prvosazdanom Adamu, koji je, nemarno ìve}i,
sagre{io u Raju po pravdi Boìjoj nisu ukinuti u ovom ìvotu i postavqeni su
qudskom rodu kao zakon prirode. Ali, nakon domostroja Ovapolo}ewa, odredbe
(tj. opredeqewa) Hristove, naloène na nas, koji bitujemo u ovom tegobnom
ìvotu, ipak mogu biti ukinute u ovom veku. I svaki hri{}anin, ako im je
podlegao, dok je jo{ uvek ovde treba usrdno i sa velikom revno{}u da radi na
wihovom ukidawu; jer one su neuporedivo stra{nije od starozavetnih zakona,
po{to vaè u vekove vekova. Ako se prvopomenuti zakoni, koji su li{avali
~oveka vremenskog ìvota tj. zakoni smrti i trule`nosti ~ine
nepodno{qivima, onda zakon ve~nih i beskona~nih kazni, koje }e biti
naloène u budu}em veku, bi}e jo{ teè i nepodno{qivije za one koji }e ih
morati iskusiti!

A koji su to ta~no zakoni, poslu{aj sada! Gospod na{ Isus Hristos kaè: A
ako li ko re~e bratu svome: ,,Budalo! bi}e kriv paklu ogwenome (Mt. 5,22). To
zna~i da ~im neko izgovori ove re~i svome bratu predaje sebe ve~nom mu~ewu.
Ali ova odluka ili zakon suda Boìjeg nije vi{e na snazi od onog momenta kada
se ~ovek pokaje i ~vrsto re{i da bi pre umro nego rekao svom sabratu budalo. Na
isti na~in, tj. kroz pokajawe, skru{enost i ~vrstu re{enost da se ~uva od greha,
i sva ostala opredeqewa suda Hristovog se tako|e poni{tavaju.

20
Me|utim, neka se zna da samo ovde, u ovom ìvotu, gde se gre{i o zapovesti
Boìje, postoji i ukidawe te{kih kazni koje za to slede, i to radi neizrecive
milosti Boìje i usrdnog, najiskrenijeg pokajawa. Ali, te kazne }e se
neizostavno ispuniti na onome ko se ovde ne pokaje. Naime, nema sumwe da }e
onaj ko se klawa Bogu u nepravdi biti ka`wen kao skveran ~ovek; da }e onaj ko
pogleda na ènu sa pohotom biti ka`wen kao prequbnik, a tvrdica kao
idolopoklonik. [tavi{e, ako se neko pokaje za ovakve i sli~ne grehe, ali je
istovremeno nemilostiv, bez saose}awa i hladnoga srca, tj. vra}a zlo za zlo, i
ne pra{ta svojim neprijateqima, takav ~ovek ne}e imati ba{ nikakve koristi
od pokajawa, ve} }e ono biti uzaludno, po re~ima Gospodwim: Jer kakvim sudom
sudite, onakvim }e vam se suditi (Mt. 7,2). I ne samo ovo, ve} i ne{to mnogo
gore se moè desiti. Moè se desiti da neko istinski kaju}i se zadobije milost
Boìju i otpu{tawe grehova, ali ako se nakon toga on pokaè nemilostiv i bez
saose}awa za svoje bli`we, i ne oprosti im kako god da su se oni ogre{ili o
wega, takav se sam li{ava milosr|a Boìjeg i otpu{tawa grehova koje be{e
zadobio, jer kako kaè Sveto Jevan|eqe: Nije li trebalo da se i ti smiluje{ na
svog drugara, kao i ja na tebe {to se smilovah? I razgwevi se gospodar wegov i
predade ga mu~iteqima dok ne vrati sve {to mu je dugovao (Mt. 18, 33-34).

Neka bi nam Gospod podario pokajawe za grehe na{e, i da budemo sastradalni
i milostivi prema svojim bli`wima, kako bismo se mogli udostojiti da
primimo i ve~na blaga u Samom Hristu, Jedinome Bogu, Kome neka je slava u sve
vekove vekova. Amin.

beseda ~etrdeset i peta

ADAM I PRVOSTVORENI SVET

1. O stvarawu sveta i o stvarawu Adama

U po~etku, pre nego je nasadio Raj i predao ga prvostvorenima, Bog je za
pet dana stvorio zemqu i sve {ta je na woj, i nebo i sve {ta je na wemu. A {estog
dana stvorio je On, Adama i odredio ga gospodarem i carem nad svom vidqivom
tvorevinom. Tada jo{ ne be{e Raja. Ali ovaj svet {to Bog be{e stvorio, iako
materijalan i ~ulni, bio je kao neka vrsta Raja. I kao {to kaè Sveto Pismo,
Bog ga je dao pod vlast Adamu i svim wegovim potomcima: Potom re~e Bog da
na~inimo ~ovjeka po svojem, kao {to smo mi, koji }e biti gospodar od riba morskih
i od ptica nebeskih i od stoke i od cijele zemqe i od svih ìvotiwa {to se mi~u
po zemqi. I stvori Bog ~ovejka po obli~ju svojemu, po obli~ju Boìjemu stvori ga;
21
mu{ko i ènsko stvori ih. I blagoslovi ih i re~e im: ra|ajte se i mnoìte se i
napunite zemqu i vladajte wom i budite gospodari od riba morskih i od ptica
nebeskih i od svega zveriwa {to se mi~e po zemqi. Vidi{ li kako je Bog u po~etku
predao svet ~oveku kao neku vrstu Raja? Zato odmah nakon ovog, kaè slede}e: Evo
dao sam svo biqe {to nosi sjeme po svoj zemqi, i sva drveta rodna koja nose sjeme;
to }e vam biti za hranu. A svemu zvjeriwu zemaqskom i svim pticama nebeskim i
svemu {to se mi~e na zemqi i u ~emu ima du{a ìva, dao sam svu travu da jedu
(Post. 1,26-30). Uvi|a{ li kako je sve vidqivo {to je na zemqi, i {to je u
morima, sve je dao pod vlast Adamu i wegovim potomcima? Jer ono {to je rekao
Bog Adamu, rekao je svima nama, kao {to i apostol kaè: A {ta vama govorim,
svima govorim (Mk. 13, 37), jer znao je da }e se qudski rod umnoìti i da }e biti
veoma veliko mno{tvo qudi na zemqi.

Me|utim, nakon {to smo prekr{ili zapovest i bili osu|eni da umremo,
qudski rod se toliko umnoìo, pa sada zamisli koliko bi qudi bilo da svi oni
od postanka sveta nisu umirali! I kakav bi to ìvot ìveli, tako besmrtni,
netrule`ni, tu|i grehu, patwama, brigama i svim ostalim te{ko}ama! I kako
bi, uzrastaju}i u ~uvawu zapovesti i blago~estivom, srda~nom nastrojewu,
vremenom se vazneli u savr{enu slavu, i tako preobraèni pribliìli se Bogu,
a du{a svakog od wih postala svetlonosna radi izlivawa na wih nestvorene
svetlosti Boànskog Bi}a! A kako bi ovo ~ulno i ogrubelo ve{tastveno telo
postalo netvarno i duhovno, iznad svakog razuma; i radost i radovawe kojim
bismo tada kroz zajedni~arewe bili ispuweni, zaista bilo neizrecivo i van
svakog qudskog shvatawa. Ali vratimo se na na{u temu.

I tako je Bog dao Adamu ~itav ovaj svet, koji je On stvorio u {est dana, a o
~emu tvorevina saznaje iz Boànskog Pisma u kome se kaè: I tada pogleda Bog
sve {to je stvorio, i gle, dobro bje{e veoma I svr{i Bog do sedmoga dana djela
svoja, koja u~ini; i po~inu u sedmi dan od svijeh djela svojih, koja u~ini. (Post. 1,
31; 2,2). I daqe nam to isto Sveto Pismo, u èqi da nas pou~i kako je to Bog
stvorio ~oveka, kaè: A stvori Gospod Bog ~ovjeka od praha zemaqskog i dunu mu u
nos duh ìvotni; i posta ~ovjek du{a ìva (Post. 2,7).

Zatim, On kao kakav car ili knez ili bogata{ koji svime upravqa, ne
odre|uje svemu jednu te istu namenu, ve} ih raznoliko raspore|uje, pa tako jedan
deo odre|uje za useve, na drugome sadi vinograd, tre}i, pak, deo ostavqa
neobra|en i ostavqa ga za pa{wake; ali najboqi i najlep{i predeo on bira da
sagradi svoje obitali{te pored kojeg sadi strukove najlep{eg cve}a i pravi
najlep{e vrtove, te ga ure|uje na razne na~ine {to mu pri~iwava posebno
zadovoqstvo. A svoj dvorac i sve wegove stanove ure|uje na najboqi mogu}i
na~in, kako bi se oni razlikovali od obitali{ta ostalih qudi. Sve to on
zagra|uje bedemima i zakqu~anim kapijama, na koje postavqa straù, kako zli
22
qudi ne bi mogli u}i unutra, ve} dozvoqava prolaz samo dobrima, poznanicima
i prijateqima. Tako je i Bog, na sli~an na~in uredio svet za prvosazdanog
~oveka. Jer kada je sve stvorio i na posletku ~oveka, i kada je sedmog dana
po~inio od svega {to je u~inio, On je nasadio Raj u Edemu, na istoku kao carsko
obitali{te i dozvolio ~oveku kojeg je stvorio da u|e i obitava u wemu kao car.

Ali za{to Bog nije uredio Raj tog sedmog dana, ve} ga je samo nasadio na
istoku kada je zavr{io sa stvarawem sveta? Zato {to je On kao Svevide}i
postepeno dovodio u savr{eni poredak ~itavu tvorevinu, i odredio je za to
sedam dana kako bi to bila praslika vekova {to }e prote}i u vremenu. A Raj je
nasadio nakon tih sedam dana da on bude praslika budu}eg veka. Ali za{to Duh
Sveti nije zajedno u tih sedam dana ura~unao i osmi dan? Zato jer nije saobrazno
ovom zbiru od sedam dodavati i broj osam, jer oni kru`no kre}u}i se tvore tako
mnogo sedmica, godina i vekova, i be{e ispravno da se osmi dan ne ra~una, jer
nema nikakvo kru`no kretawe.

Ali nije to sve. Sveto Pismo nigde ne kaè da je Bog stvorio Raj, niti da
je rekao: neka bude; ve} kaè da ga je posadio: I nasadi Bog vrt u Edemu na
istokui u~ini Gospod Bog te niko{e iz zemqe svakojaka drveta lijepa za
gledawe i dobra za jelo (Post. 2,8-9), sa raznim plodovima koji se nikada nisu
kvarili i uvek ih je bilo, sveìh, ukusnih i u izobiqu, na radost i zadovoqstvo
prvostvorenih. Jer trebalo je da i netrule`na tela prvosazdanih, imaju
netrule`nu nasladu. Zato wihov ìvot u Raju nije bio tegoban, obremewen
podvizima i nesre}ama. Adamovo telo, iako ve{tastveno bilo je netrule`no,
ali jo{ uvek ne duhovno, i Bog Stvoriteq postavi ga pored Sebe i dade mu
dostojanstvo besmrtnoga cara, te on ima{e vlast, nad netrule`nim svetom, i ne
samo nad Rajem, ve} nad svime {to je stvoreno pod nebesima.

2. O prestupawu zapovesti i izgnawu iz Raja

Bog je dao prvosazdanim jednu zapovest, rekav{i im da ne jedu jedino sa
drveta poznawa, ali Adam je prezreo ovu zapovest Boìju, ne veruju}i re~ima
svoga Tvorca i Gospoda, Koji je rekao, jer u koji dan okusi{ sa wega, umrije}e{,
ve} je pre poverovao u istinitost re~i satanskih, koji je rekao ne}ete vi
umrijeti; nego u onaj dan kada okusite s wega otvori}e vam se o~i, pa }ete
postati kao bogovi, pa }ete znati {ta je dobro, a {ta zlo; i on je okusio sa tog
drveta. Zbog toga je momentalno bio li{en netrule`ne ode}e i slave, i odenuo se
u nagotu trule`nosti, pa videv{i sebe nagim sakrio se, da bi sapleo smokvino
li{}e i mogao pokriti svoju sramotu. Zato, kada ga je Bog pozvao Adame gde si?
On je odgovorio ûh glas tvoj u vrtu, pa se popla{ih, jer sam go, te se sakrih. A
Bog pozivaju}i ga na pokajawe, re~e mu: Ko ti kaza da si go? Da nisi jeo s onog
drveta {to sam ti zabranio da ne jede{ s wega?Ali Adam nije hteo da kaè
23
,,Sagre{ih, ve} je postupio sasvim suprotno, te je za svoj prestup okrivio Boga,
Koji je stvorio sve veoma dobro, rekav{i Mu: @ena koju si udruìo sa mnom, ona
mi dade s drveta, te jedoh. A nakon toga, ona je okrivila zmiju, i nikako nisu
hteli da se pokaju, da padnu pred svog Gospoda i Tvorca, te da Ga mole za
opro{taj. Zbog toga ih je Bog isterao iz Raja, kao iz carske palate, da ìve u
ovom svetu kao izgnanici. Tada je Bog zapovedio da se postavi plameni ma~ da
~uva ulaz u Raj. I Bog nije prokleo Raj, jer on be{e praobraz budu}eg
beskona~nog ìvota i ve~nog Carstva Nebeskog. Da to nije razlog, bilo bi
ispravno da je najpre wega prokleo, jer je upravo u Raju Adam sagre{io. Ali Bog
nije to u~inio, ve} je prokleo zemqu, koja je tako|e bila netrule`na i
plodonosna. A tako be{e ustrojio kako Adam vi{e ne bi ìveo oslobo|en
te{kih trudova i znoja. Zemqa da je prokleta s tebe, re~e Gospod Adamu, s mukom
}e{ se od we hraniti do svojeg vijeka. Trwe i korov }e ti ra|ati, a ti }e{ jesti
zeqe poqsko. Sa znojem lica svojeg je{}e{ hleb, dokle se ne vrati{ u zemqu od koje
si uzet; jer si prah i u prah }e{ se vratiti (Post. 3,17-19).

I tako je, onaj ko je postao truleàn i smrtan radi prestupawa zapovesti,
sada po svakoj pravdi trebalo da ìvi na trule`noj zemqi i da se hrani
propadqivom hranom. A tako be{e, jer ga je ìvot bez podviga, truda i u
izobiqu samoniklih jestiva, doveo do toga da zaboravi Boga i svo dobro koje mu
je Bog podario, te da prezre Wegovu zapovest, zbog ~ega on be{e pravedno
ka`wen da obra|uje zemqu u znoju trudova svojih, i da kao kakav najamnik malo
po malo dobija hranu. Zamisli samo, kako je zemqa primila tog prestupnika,
nakon {to be{e li{ena svoje prvobitne plodnosti, kojom je ra|ala sama od sebe,
bez ikakvih trudova? A za{to je tako bilo? Zato da bi ju on mogao obra|ivati u
znoju i trudu, te da bi mu na taj na~in ona ra|ala to malo {to mu je potrebno za
ìvot, a ako je ne bi obra|ivao onda ona ostaje neplodna i na woj rastu samo
trwe i korov.

Isto tako, sva stvorewa kada su videla da je Adam izgnan iz Raja, nisu
vi{e htela da se pokoravaju, wemu prestupniku. Tako sunce nije htelo da mu sija,
mesec i zvezde su se sakrile od wega, izvori nisu hteli da daju vodu, niti reke da
teku; vazduh zaustavi svoje strujawe da gre{ni Adam ne bi mogao da di{e; zveri
i ostale ìvotiwe zemaqske kada vide{e kako je Adam li{en svoje prvobitne
slave po~e{e da zaziru od wega i behu spremne da ga napdanu; nebesa kao da se
ustremi{e da padnu na wega, a ni zemqa nije htela vi{e da ga drì. Ali Bog
koji je sve stvorio i ~oveka priveo u bi}e {ta je On u~inio? Znaju}i pre
stvarawa sveta da }e Adam prestupiti Wegovu zapovest, i unapred mu odrediv{i
novi ìvot i obnovqewe, koje je trebalo da primi kroz ponovno ro|ewe u Svetoj
Tajni Kr{tewa, blagodatnim domostrojem Ovaplo}ewa Svog jedinorodnog Sina
i Boga na{eg, On je Svojom silom obuzdao sva stvorewa i svu tvar, i u Svojoj
samilosti i dobroti nije dozolio da se ustreme protiv ~oveka, ve} je zapovedio
24
da sva tvorevina ostane pod vla{}u ~oveka, a ona postav{i trule`na, imala je
da sluì trule`nom ~oveku zbog kojeg je i stvorena; s tim da kada se ~ovek
preobrazi i postane duhovan, netruleàn i besmrtan, tada }e i ~itava
tvorevina, koju je Bog podredio ~oveku, biti obnovqena zajedno sa wim, i tada
}e postati netrule`na, kao da je duhovna. Sve ovo je Svemilostivi Bog unapred
odredio, pre stvarawa sveta.

I tako, kada je Bog sve ustrojio, kao {to smo ve} rekli, Adam isteran iz
Raja, poìvev{i na zemqi i izrodiv{i decu, naposletku je umro; a taj put
moraju pro}i svi wegovi potomci. Qudi toga vremena, saznav{i od Adama i Eve
o svemu {to se zbilo, se}ali su se Adamovog pada i klawali su se Bogu i
proslavqali Ga kao svog Gospoda. Zato je Aveq zajedno sa Kainom, svako od svog
imetka, prinosio Bogu `rtve paqenice. Ali Sveto Pismo kaè da je Bog primao
`rtvu Aveqevu, ali `rtvu Kainovu nije primao, a Kain kada je to saznao
neute{no je tugovao i po~eo da zavidi svom bratu Avequ da bi ga na kraju i
ubio. Ali posle toga, Enoh ugodiv{i Bogu be{e prenesen (Post. 5,24), kao {to i
Ilija kasnije u ogwenim ko~ijama be{e vaznet na nebo. Na ovaj na~in Bog je
pokazao kako Mu be{e ugodno da i nakon kazne izre~ene Adamu i wegovim
potomcima; i nakon wegovog izgnanstva, proslavi Enoha i Iliju, potomke
Adamove, koji su Mu ugodili, darovav{i im dug ìvot na zemqi, a potom
vaznev{i ih na nebo, izbaviv{i ih od smrti i ulaska u ad ne bi li On jo{
vi{e proslavio i uven~ao i prvosazdanog Adama, da ovaj nije prekr{io datu mu
zapovest, ili da se nakon tog prestupa pokajao, i zar mu se ne bi smilovao i
ostavio ga da ìvi u Raju?

Tako su, po predawu tokom niza godina, qudi tih prvih vremena, znali
svoga Tvorca i Boga. Ali kasnije, kada su se qudi namnoìli, i od malena
po~eli da se rasejavaju i predaju zlim pomislima, zaboravili su Boga i nisu
vi{e znali za svog Tvorca. Po~eli su, ne samo da se klawaju demonima, ve} i da
oboàvaju stvorewa koja im je Bog dao da im sluè. Zbog toga oni se predado{e
svakoj ne~istoti i skverni, te svojim zlodelima oskvrni{e zemqu, vazduh, nebo
i sve pod nebom. Jer ni{ta tako ne skrnavi i one~i{}uje ~ista dela ruku
Boìjih, kao kada neko po~ne da ih oboàva i klawa im se kao Bogu, koji je
stvorio sve vidqivo i nevidqivo. I kada je ~itava tvorevina, tako oboàvana
postala ne~ista, a svi qudi pali u bezdan zla tada je Sin Boìji i Bog do{ao
na zemqu da podigne ~oveka koji be{e pao tako nisko, da oìvi wega koji se
predao smrti i da ga odvrtati od zablude i zamke u koju je upao.

3. O ikonomiji Ovaplo}ewa Gospodweg, i kako se On ovaplotio radi nas.

Ali prekliwem vas da dobro pazite na moje re~i, jer one sada po~iwu da se
doti~u tajne nad tajnama, tj. obja{wewa koje je du{ekorisno za nas i za one koji
25
}e ìveti posle nas. Mi sada treba da uzi|emo u sozercawe ovaplo}ewa Sina i
Slova Boìjeg i Wegovog neiskazanog ro|ewa od Bogorodice Prisnodjeve,
Marije. To trebamo ~initi uz pomo} neke vrste praobraza, da bismo se lak{e
pribliìli razumevawu tajinstva skrivenog od vekova ikonomije Ovaplo}ewa,
radi spasewa qudskog roda. Kao {to je i tada, pri stvarawu na{e pramajke Eve,
Bog uzeo rebro Adamovo i stvorio od wega ènu, na isti na~in je na{ Sazdateq
i Tvorac uzeo od Bogorodice Prisnodjeve Marije telo, kao neku vrstu kvasca od
na{e prirode i sjedinio ga sa Svojim neposti`nim i nepristupnim Boànstvom
ili boqe re~eno, On je svu Svoju Boànsku Li~nost (Ipostas) su{tastveno
sjedinio sa na{om prirodom, i tu ~ove~ansku prirodu nesliveno sjedinio sa
Svojim bi}em, te ju u~inio Svojom, tako da je upravo Adamov Tvorac postao
neizmewivo savr{en ~ovek. Jer kao {to be{e od rebra Adamovog stvorio ènu,
tako je od k}eri Adamove, Bogorodice Prisnodjeve Marije, pozajmio
devi~ansku, besemenu plot, i odenuv{i se u wu postade ~ovek saobrazno
prvosazdanom Adamu, kako bi svr{io ovo delo. Naime, kao {to je Adam, kroz
prestupawe Boìje zapovesti prouzrokovao to da su svi qudi postali trule`ni
i smrtni, tako je Hristos, novi Adam, kroz ispuwewe svake pravde, postao
prvina na{eg obnovqewa za netrule`nost i besmrtnost. Ovo obja{wava i
boànstveni Pavle kada kaè: Prvi ~ovjek je od zemqe, zemqan; drugi ~ovjek je
Gospod sa neba. Kakav je zemqani, takvi su i zemqani; i kakav je nebeski, takvi su
i nebeski (1. Kor. 15,47- 48). I u kolikoj meri je na{ Gospod Isus Hristos
postao savr{en ~ovek, u du{i i telu, po svemu sli~an nama, osim u grehu, u
tolikoj meri, nama koji verujemo u Wega, On daje od Svog Boànstva, te nas po
prirodi i su{tini ~ini Svojim srodnicima. Razmisli o ovoj predivnoj tajni!
Sin Boìji prima od nas telo, koje nema po svojoj prirodi, i postaje ~ovek, {to
nije bio, te onima koji veruju u Wega ~ini pri~asnicima Svog Boànstva, koje
~ovek nikada i ni na koji na~in nije imao, a ti koji veruju bivaju bogovi po
blagodati. Jer kao {to kaè sv. Jovan Bogoslov (Jn. 1, 12; 1. Jn. 3,2), Hristos im
omogu}uje da budu sinovi Boìji. Usled ovoga, oni postaju, i od tada zauvek
ostaju bogovi po blagodati, i nikada ne}e prestati takvi da budu. Slu{aj {ta
nam kaè apostol Pavle, kada kaè: i kako nosimo obli~je zemaqskoga, tako }emo
nositi i obli~je nebeskoga (1.Kor. 15,49). To {to smo rekli o ovome, dovoqno je.
A sada da se vratimo na{oj temi.

Kao {to je Bog svega postoje}eg, Gospod na{ Isus Hristos si{ao na zemqu
i postao ~ovek da bi obnovio ~oveka i nisposlao blagoslov svoj tvari, koja radi
~oveka be{e pod prokletstvom; tako je On pre svega oìveo i oboìo du{u koju
je primio, a Svoje pre~isto i boànsko telo, iako je On u~inio boànskim,
ipak ga je poneo kao trule`no i ve{tastveno. Jer telo koje se hrani, pije,
podvizava, proliva znoj, biva vezano, {ibano, prikovano na Krst, sledstveno
tome je trule`no i ve{tastveno, jer sve {to je pomenuto jeste svojstvo
propadqivog tela. Prema tome, ono je i umrlo i bilo kao mrtvo poloèno u
26
grob, a nakon tridnevnog Gospodweg Vaskrsewa, i Wegovo telo je tako|e
vaskrslo netrule`no i boànsko. Zato, kada je On izlazio iz groba nije
povredio pe~ate koji su bili na grobu, a i kasnije je ulazio i izlazio kroz
zatvorena vrata.

Ali za{to On zajedno sa Svojom du{om nije odmah i Svoje telo u~inio
netrule`nim i duhovnim? Zato {to Adam, prestupiv{i zapovest Boìju odmah
be{e duhovno umro, a telesno tek nakon mnogo godina. Saobrazno tome, Gospod i
Spasiteq na{ tako|e je prvo vaskrsao, oìveo i oboìo du{u, koja je
neposredno nakon prestupawa zapovesti ponela zalog smrti, a nakon toga Bog je
blagovoleo da i Wegovo telo primi netrule`nost vaskrsewa, kao {to je u Adamu
ono pre mnogo godina primilo zalog smrti. Me|utim, Hristos nije samo to
u~inio, ve} je si{av{i u ad oslobodio ve~nih okova i doneo ìvot du{ama
svetih koje behu tamo zarobqene, ali On nije tada vaskrsao wihova tela, ve} ih
je ostavio u grobovima do sveop{teg vaskrsewa.

I tako ova tajna, objavqena ~itavoj vaseqeni ovako kako smo je mi sada
ispripovedali, a koja se zbila u vreme ikonomije Ovaplo}ewa Hristovog, i
nakon toga savr{avala se i biva savr{avana na isti na~in u svakom
hri{}aninu. Jer kada primimo blagodat Gospoda na{eg Isusa Hrista,
postajemo zajedni~ari Wegovog boànstva (2. Pet. 1,4), a kada jedemo Wegovo
pre~isto Telo, tj. kada se pri~e{}ujemo Svetim Tajnama, onda bivamo
satelesnici i zaista srodnici Wegovi, kao {to i boànstveni Pavle kaè: Jer
smo udovi tijela wegovog, od mesa wegova i od kostiju wegovih (Ef. 5,30); i opet
kao {to sveti jevan|elista Jovan kaè da od puno}e wegove i mi svi primismo (Jn.
1,16). Na taj na~in, blagoda}u postajemo sli~ni Wemu, na{em ~ovekoqubivom
Bogu i Gospodu, a u duhu se obnavqamo i ustajemo u ìvot iz smrti u kojoj
leàsmo.

Svaki svetiteq biva takav kako smo opisali, ali tela svetiteqa ne bivaju
odmah netrule`na i duhovna. Naime, kao {to gvo`|e usijano ogwem prima
svetlost ogwa, odbacuju}i svoju prirodnu tamu, a ~im se ogaw ugasi i gvo`|e
ohladi, ono opet postaje tamno; tako biva i sa telima svetiteqa. Naime, kada
bivaju zajedni~ari Boànskog ogwa, tj. blagodati Duha Svetoga, Koji ispuwava
wihove du{e, oni se osve}uju, i budu}i proèti Boànskim ogwem bivaju svetli
i slavniji, razlikuju}i se od svih ostalih tela; ali kada du{a napusti telo,
onda se wihova tela predaju trule`nosti, i neka, malo po malo, propadaju i
vra}aju se u prah, dok druga i tokom dugog niza godina ne propadaju, ali nisu ni
potpuno netrule`na, ni potpuno trule`na, ve} zadràvaju na sebi i tragove
trule`nosti i netrule`nosti, sve dok ne postanu savr{eno netrule`ni i
obnovqeni savr{enim vaskrsewem u vreme sveop{teg vaskrsewa mrtvih.

27
A za{to je to tako? Naime, ne prili~i da se qudska tela obuku u slavu
vaskrsewa i da postanu netrule`na pre obnovqewa svekolike tvari. Jer kao {to
je prvobitno sva tvar bila sazdana netrule`nom, a potom je od we uzet i sazdan
~ovek, ispravno je da prvo sva tvar postane netrule`na, a potom da se trule`na
qudska tela obnove i postanu netrule`na, da bi opet ceo ~ovek mogao biti
netruleàn i duhovan, te da bi mogao obitavati u netrule`nom, ve~nom i
duhovnom obitali{tu.

A da je ovo istina, poslu{aj {ta kaè apostol Petar: A do}i }e dan
Gospodwi kao lopov no}u, u koji }e nebesa s hukom pro}i, a stihije }e se uàrene
raspasti i zemqa i djela {to su na woj izgorje}e (2. Pet. 3,10). Ovo ne zna~i da }e
nebesa i stihije i{~eznuti, ve} da }e biti obnovqene, i da }e do}i u boqe,
netrule`no stawe. A ovo, opet kaèm, svedo~e i re~i apostola Petra, koji kaè:
Nova pak nebesa i novu zemqu po obe}awu Wegovom o~ekujemo (2. Pet. 3,13), tj. po
obe}awu Hrista i Boga na{eg, Koji kaè: Nebo i zemqa pro}i }e, ali rije~i moje
ne}e pro}i (Mt. 24,35) to da }e nebo pro}i zna~i da }e se nebo promeniti, tj. da
}e se obnoviti, ali Moje re~i se ne}e promeniti, ve} }e zauvek ostati
nepromewene. I sveti prorok David je o istome prorokovao kada kaè: Ona }e
pro}i, a ti ostaje{; i sve }e kao ode}a ovet{ati, i kao haqinu savi}e{ ih, i
izmeni}e se (Ps. 101,27). O ~emu govore ove re~i, ako ne o onome {to sam rekao?

4. Kako }e to vascela tvorevina opet biti obnovqena?

Hajde da razmotrimo sada kako }e se to vascela tvorevina ponovo vratiti
u stawe prvobitne lepote. Pretpostavqam da ne postoji ba{ nijedan hri{}anin
koji bi se usudio da ne veruje re~ima Gospoda na{eg, Koji je obe}ao da }e
u~initi nebo novim i zemqu novom, tj. kao {to }e, na{a tela, koja se sada
raspadaju u mawe ~estice i obra}aju ni u {ta, ponovo biti obnovqena kroz
vaskrsewe, isto tako }e i nebo i zemqa sa svime {to je na wima tj. ~itava
tvorevina biti obnovqena i oslobo|ena okova trule`nosti, a te stihije }e
zajedno sa nama postati zajedni~ari nezalazne svetlosti Boànskog ogwa. Kao
{to stari i neupotrebqivi bakarni sud opet postaje nov kada ga radnik istopi
u ogwu i ponovo napravi, tako }e isto i tvorevina, budu}i stara i beskorisna
radi na{ih grehova, biti kao pretopqena u ogwu Boga Tvorca i Presazdateqa,
i javi}e se nova, neuporedivo sjajnija nego {to je sada. Razume{ li sada kako }e
sva tvar biti obnovqena ogwem?

Iz tog razloga boànstveni Petar kaè: Pa kada }e se sve ovo raspasti,
kakvi treba da budete vi u svetom vladawu i pobo`nosti. Pa malo kasnije opet
kaè: Zato, qubqeni, o~ekuju}i ovo starajte se da se na|ete pred Wim ~isti i
neporo~ni u miru. I dugotrpqewe Gospoda ne{ega drìte za spasewe, kao {to
vam i qubqeni na{ brat Pavle po danoj mu mudrosti pisa. Kao {to govori o ovome
28
i u svim svojim Poslanicama, u kojima su neka mjesta te{ko razumqiva, koja neuki
i neutvr|eni izvr}u, kao i ostala Pisma, na svoju sopstvenu propast (2. Pet. 3,11;
14-16). I nije se ovako postupalo samo tada ve} i u dana{we vreme mnogi, ili
~ak svi mi tako ~inimo. U na{em neznawu neprestano izvr}emo i pogre{no
tuma~imo re~i Svetog Pisma, te se na svaki na~in staramo da ih prilagodimo
sebi i svojim pogubnim strastima i pohotama. Ali, pogledajmo {ta
boànstveni Pavle kaè o tvorevini i wenom obnavqawu.

Rekav{i: Jer mislim da stradawa sada{weg vremena nisu ni{ta prema
slavi koja }e nam se otkriti, odmah potom dodaje: Jer àrkim i{~ekivawem
tvorevina o~ekuje da se jave sinovi Boìji (Rim. 8, 18-19). On ,,i{~ekivawem
naziva àrku èqu tvorevine da se {to pre ispuni otkrovewe ili javqawe
slave sinova Boìjih, koje }e se zbiti u sveop{tem vaskrsewu. Jer tada, u
sveop{tem vaskrsewu, dolaskom Sina Boìjeg, javi}e se sinovi Boìji u svojoj
lepoti i slavi i posta}e svecelo tj. i du{om i telom, svetlonosni i preslavni,
kao {to je zapisano: Tada }e se pravednici tj. sinovi pravednoga Boga zasijati
kao sunce (Mt. 13,43).

Ali da neko ne bi pomislio da se ovo {to govori apostol odnosi na neku
drugu vrstu tvorevine, on dodaje: Jer se tvar pokori ta{tini, ne od svoje voqe,
nego zbog onoga koji je pokori sa nadom (Rim. 8,20). Vidi{ li da tvorevina nije
htela da se pokori i da sluì Adamu nakon {to je on prestupio zapovest Boìju,
i to zato {to je videla da je on bio li{en boànske slave? Zato je Bog, pre
stvarawa sveta, unapred odredio da spasewe qudskog roda bude kroz ponovno
ro|ewe, koje je ~ovek imao da primi silom ikonomije Ovaplo}ewa Hristovog, pa
je u toj nadi On pokorio tvorevinu ~oveku, i predao je trule`nosti, budu}i da je
~ovek za koga ona be{e stvorena postao truleàn da bi ga tvorevina mogla
svake godine snabdevati propadqivom hranom znaju}i da kada bude obnovio
~oveka i u~inio ga netrule`nim, besmrtnim i duhovnim, da }e tada zajedno sa
wim obnoviti svu tvorevinu i u~initi je ve~nom i netrule`nom. To je apostol
otkrio u gore navedenim re~ima: Jer se tvar pokori ta{tini, ne od svoje voqe,
nego zbog onoga koji je pokori sa nadom. To zna~i, da se tvorevina nije sama
pokorila ~oveku, i nije svojom voqom postala trule`na i po~ela da daje
propadqive plodove, trwe i korov, ve} se povinovala zapovesti Boìjoj, a Bog
je tako odredio u nadi da }e je On ponovo obnoviti. Da bi u potpunosti ovo
potvrdio, apostol na kraju kaè: Da }e se i sama tvar osloboditi od robovawa
propadqivosti na slobodu slave djece Boìje (Rim. 8,21). Shvata{ li sada da je
~itava ova tvorevina u po~etku bila nepropadqiva i da ju je Bog stvorio
podobno Raju? Ali kasnije ju je pokorio propadqivosti i predao ta{tini
qudskoj.

5. Kakvo je to svetlonosno stawe koje sva tvorevina ima ponovo da primi?
29

Isto tako treba da zna{ da }e se ta slava i svetlosijawe tvorevine
ostvariti u budu}em veku. Jer kada tvorevina bude obnovqena, ne}e vi{e biti
ista kao u po~etku, kada be{e stvorena. Po re~ima boànstvenog Pavla bi}e
onakva kakvo }e biti i na{e telo. A {to se na{eg tela ti~e, apostol kaè: Sije
se tijelo du{evno, ustaje ne kakavo be{e telo prvosazdanog ~oveka pre
prestupawa zapovesti tj. ve{tastveno, ~ulno, promewivo, imaju}i potrebu za
~ulnom hranom, ve} ustaje tijelo duhovno (1. Kor. 15,44) neprolazno, kakvo je
nakon Vaskrsewa bilo telo Gospoda na{eg Isusa Hrista, drugog Adama,
Prvoro|enog iz umrlih, ~ije je telo neuporedivo uzvi{enije od tela
prvostvorenog Adama. Isto tako, po zapovesti Boìjoj, nakon sveop{teg
Vaskrsewa ne}e ni celokupna tvorevina biti kakva je bila kada be{e stvorena,
ve{tastvena i ~ulna, ve} }e biti preporo|ena i posta}e ne-tvarno i duhovno
obitali{te, prevazilaze}i svaki razum, kao {to nam apostol kaè: Svi ne}emo
pomrijeti, a svi }emo se promijeniti; ujedanput, u tren oka (1. Kor. 15,51). Tako
}e se isto i ~itava tvorevina, kada se o~isti u Boànskom ogwu, promeniti
kako bi se moglo ispuniti i Davidovo proro{tvo koji kaè da }e pravednici
naslijediti zemqu (Ps. 36,29) naravno ne ~ulnu zemqu. Jer kako je mogu}e da
oni koji su postali duhovni naslede ~ulnu zemqu? Ne, oni kada budu udostojeni
da prime tela bestelesna i iznad svakog ~uvstva, nasledi}e duhovnu i
neve{tastvenu zemqu, kako bi na woj imali obitali{te dostojno svoje slave.

Tako }e, kada ~itava tvorevina bude obnovqena i kada postane duhovna,
biti neve{tastveno, netrule`no, nepromewivo i ve~no obitali{te. Nebo }e
biti neuporedivo blistavije i svetlozarnije nego {to je sada ono }e postati
potpuno novo. Zemqa }e primiti novu, neiskazanu lepotu, jer }e se odenuti u
raznoliko, neprolazno cve}e svetlo i duhovno. Sunce }e sijati sedam puta ja~e
nego sada, i ceo svet }e biti tako savr{en da ne postoji re~ koja bi to mogla
opisati. Postav{i duhovan i boànski, ujedini}e se sa umnim svetom bi}e to
kao kakav umni Raj, nebeski Jerusalim, neotu|eno nasle|e sinova Boìjih. Do
sada ni jedan jedni ~ovek nije nasledio takvu zemqu, jer smo svi mi stranci i
izgnanici. Ali kada se zemaqsko ujedini sa nebeskim, tada }e pravednici
naslediti i tu ve} obnovqenu zemqu, ~iji }e naslednici biti oni krotki, od
Gospoda blagosloveni.

Ve} sada se neki od zemaqskih sjediwuju sa nebeskim, a neki tek treba da
budu sjediweni. Kao {to smo rekli, du{e svetiteqa, iako jo{ uvek sjediwene sa
telom u ovome svetu, sjediwuju se i sa blagoda}u Duha Svetoga, te se tako
obnavqaju, preumquju i vaskrsavaju iz duhovne smrti. Kasnije, po razdeqewu od
tela, odlaze u slavu u svet nezalazne, neizrecive svetlosti. Me|utim, wihova
tela jo{ uvek nisu udostojena ovoga, ve} prebivaju u grobovima i trule`nosti.
Ali, u vreme sveop{teg vaskrsewa i ona }e postati netrule`na, a tada }e i sva
30
ova vidqiva i ~ulna tvorevina postati nepropadqiva i sjediwena sa nebeskim
i nevidqivim. Prvo sve ovo treba da se ispuni, a potom }e u sili i neiskazanoj
slavi do}i mnogoèqeni Isus Hristos, Car i Bog, da sudi svetu i svakome da po
delima wegovim. Zato }e On obnovqenu tvorevinu podeliti na mnogo obiteqi i
obitali{ta, kao na kakve velike domove ili carske palate sa mno{tvom
razli~itih stanova, i svakome }e dati wegov udeo, shodno svetosti i slavi koju
je stekao svojim vrlinama. Tako }e Carstvo Nebesko biti jedno, i ima}e jednoga
Cara nad svima, Kojega }e odasvuda mo}i videti svi pravednici. On }e biti u
svakom pravedniku i svaki pravednik }e biti u Wemu; On }e sijati u svakome i
svako }e sijati u Wemu. Ali te{ko onima koji se tada na|u van nebeskog
obitali{ta!

beseda {ezdeset i {esta

IZGNANSTVO I POKAJAWE
ADAMA I SVAKOG HRI[]ANINA

1. O Adamovom izgnanstvu iz Raja, i o tome da se pokajao nakon {to je
prekr{io Boìju zapovest, ne bi bio izgnan iz Raja.

U po~etku je Bog stvorio ~oveka carem nad svim zemaqskim, i ne samo nad
svim zemaqskim, ve} i nad svime {to je pod svodom nebeskim, jer i sunce i
mesec, i zvezde behu stvorene za ~oveka. I tako budu}i car celokupnog vidqivog
sveta, da li je ~ovek trpeo nekakvu {tetu u svom vrlinskom ìvotu? Nije.
Naprotiv, da je neprestano blagodario Bogu, Koji ga je stvorio, i sve posvetio
Wemu, jo{ vi{e bi napredovao u vrlinama. I, naravno, da nije prekr{io
zapovest Boìju ne bi izgubio carstvo koje je posedovao, i ne bi otpao od slave
Boìje. Ali budu}i da je prekr{io zapovest Boìju, on pravdeno be{e izgnan iz
Raja, i ìve{e u podvizima i brigama, skon~av{i u izgnanstvu.

Poslu{aj sada, jer }u ti re}i ne{to {to niko do sada nije potpuno jasno
protuma~io. U Svetom Pismu pi{e: A Gospod viknu Adama i re~e mu: gdje si?
(Post. 3,9). Za{to je Stvoriteq svega, ovo rekao? Naravno, da bi razobli~io
Adama i da bi se on urazumio, da bi spoznao svoj greh i da bi se pokajao. Zato je
rekao: ,,Adame, gde si? Kao da je rekao: ,,Adame, u|i u sebe, zagledaj se u sebe,
31
poznaj svoju nagotu i shvati kakvu si ode}u i slavu izgubio. Adame, gde si? Kao
da ga Bog na neki na~in budi i govori mu: ,,O Adame, saberi se i skru{eno
ispovedi svoj greh. Iza|i iz tog mesta na kojem se krije{. Zar misli{ da se od
Mene moè{ sakriti? Adame samo kaì: 'Sagre{ih.'

Ali, on to nije rekao (ili, drugim re~ima, ja bednik ne kaèm to, jer je to
i moja strast.). A {ta je on rekao? ûh glas tvoj u vrtu, pa se popla{ih, jer sam
go, te se sakrih (Post. 3,10). [ta wemu Bog kaè na to: Ko ti kaza da si go? Da
nisi jeo s onog drveta {to sam ti zabranio da ne jede{ s wega? Vidi{ li,
qubqeni, samilost Boìju? Kada je Bog pozvao Adama: Adame gdje si, a Adam nije
ispovedio svoj greh, ve} je rekao: ûh glas tvoj u vrtu, pa se popla{ih, jer sam go,
te se sakrih, Bog se nije odmah naqutio na wega, i nije se odmah okrenuo od
wega, ve} mu se ponovo obratio, upitav{i ga: Ko ti kaza da si go? Da nisi jeo s
onog drveta {to sam ti zabranio da ne jede{ s wega?

Da li shvata{ kolika je dubina Boìje mudrosti? Kada je Adam rekao:
,,Nag sam. Bog ga je pitao: ,,Za{to kaè{ da si nag, a sakriva{ svoj greh? Zar
misli{ da Ja vidm samo tvoje telo, a da ne vidim tvoje srce i tvoje misli? Jer
Adam je bio prevaren i iskreno je mislio da Bog ne zna za wegov greh, i kao da je
govorio u sebi: ,,Re}i }u da sam nag. A Bog, po{to ne}e znati razlog tome,
pita}e: 'Kako to da si nag?' A ja }u mu re}i da ne znam. Tako }u Ga obmanuti, i
ponovo }u primiti svoj pokrov. A i ako ga ne primim, barem me ne}e izgnati iz
Raja i poslati na neko drugo mesto. Eto kako je Adam razmi{qao. A i danas
mnogi qudi tako razmi{qaju (i ja prvi tako postupam) kada èle da sakriju
svoja sagre{ewa.

Ali Bog, ne èle}i da ovaj greh bude jo{ teì, zato {to ga Adam nije bio
svestan, re~e mu: ,, Kako zna{ da si nag, ako nisi jeo sa drveta sa kojeg ti je bilo
zabraweno jesti? On, kao da mu je time govorio: ,,Zar misli{ da se od mene
sakrije{? Zar misli{ da ne znam {ta si u~inio? Za{to ne kaè{: 'Sagre{ih. '
Kaì nesre}ni~e: 'Da, moj Gospode, usitinu sagre{ih prestupiv{i Tvoju
zapovest. poslu{ao sam ènu i poslu{av{i wenu re~, a kr{e}i Tvoju po~inio
veliki greh. Milostiv mi budi Boè, i oprosti mi.

Ali on nije ovo rekao, nije se smirio i sakru{io pred Bogom. Wegovo srce
be{e okameweno, kao {to je okameweno i srce mene bednoga. Ali da je bio rekao
ovo, ostao bi u Raju i ne bi bio podvrgnut onim li{avawima, koja je kasnije
iskusio. Ovom jednom re~enicom: ,,Sagre{ih. iskupio bi sve one godine
provedene u adu.

Eto, ja se nadam da }e{ je ti izgovoriti! Poslu{aj sada jo{ ne{to, pa }e{
i sam razumeti koliko su ispravne moje re~i. Bog re~e Adamu: Jer u koji dan
32
okusi{ s wega (tj. sa dveta poznawa) umrije}e{ (Post. 2,17), a to je smrt du{e. Ovo
se odmah i desilo - ~ovek je li{en ode}e besmrtnosti, a kada je Bog izrekao tu
kaznu ni{ta vi{e nije rekao, niti se i{ta posebno nakon toga zbilo. Bog,
providev{i da }e Adam zgre{iti, i silno èle}i da mu oprosti, ako se pokaje,
nije vi{e ni{ta izgovorio osim gore napisanog. Ali Adam je odbio da spozna
svoj greh i nije se pokajao ~ak ni kada ga je Bog osudio, ve} je rekao: @ena koju si
udruìo sa mnom ona me prevari (Post. 3,12).

O, te{ko wegovoj slepoj du{i! Rekav{i ovo, kao da je rekao Bogu: ,,Ti Sam
si kriv, jer èna koju si udruìo sa mnom ona me prevari. I ja bedan i
nesre}an danas stradam iz istog razloga, kada ne èlim da budem smiren i svom
du{om svojom da priznam da sam sm kriv za svoj prestup. Ve} suprotno tome
govorim: ,,Onaj ~ovek tamo me je potstakao da u~inim ili kaèm to i to. On me
savetovao i svrgnuo sa pravog puta. Te{ko mojoj jadnoj du{i, koja izgovara
takve re~i pune greha! O, najsramnijih i nerazumnih re~i sramne i nerazumne
du{e!

I po{to je Adam ovo rekao, Bog mu re~e: Sa znojem lica svojeg je{}e{ hqeb,
dokle se ne vrati{ u zemqu od koje si uzet; jer si prah i u prah }e{ se vratiti
(Post. 3, 19). Kao da mu je govorio: ,,Rekoh ti da se pokaje{ da bi mogao ostati u
prvobitnom stawu, ali po{to si te{kosrdan i nepokajan, onda se udaqi od
Mene. To udaqavawe od Mene bi}e ti dovoqna kazna prah si i u prah }e{ se
vratiti. Da li sada razume{ da je Adam, zato {to se nije pokajao i rekao:
,,Sagre{ih, bio izgnan Raja, i osu|en da ìvi u podvigu i znoju, te da se vrati u
zemqu od koje je uzet?

Ostaviv{i Adama, Bog je oti{ao Evi, èle}i da otkrije da li i ona radi
svog nepokajawa zasluùje pravednu osudu kao Adam. Pa joj re~e: ,,[ta si to
u~inila? kako bi ona eto, mogla da kaè: ,,Sagre{ih. Jer, za{to bi joj ina~e
Bog uputio takve re~i, ako ne da je potstakne da kaè: ,,O Gospode zbog mog
slabog razuma sam to u~inila, bedna i ni{ta bejah neposlu{na Tebi, mom
Gospodu! Pomiluj me i oprosti mi! Me|utim, ona nije ovako postupila, nego
{ta je ona rekla? Zmija me prevari (Post. 3,13). O kamene neosetqivosti! ,,I ti,
Evo, nakon {to si pristala na razgovor sa zmijom, koja ti izre~e slovo protiv
tvoga Gospoda i Boga, pretpostavila si wu svome Bogu i Tvorcu. Smatrala si da
je wen savet boqi od zapovesti Gospodwe, i poverovala da je istinitiji od
zapovesti Boìje. I nisi shvatila da si r|avo postupila, i ne kaje{ se zbog
toga?! I Eva, tim pre, {to ni ona nije htela da kaè: ,,Sagre{ih, isto tako
bila izgnana iz Raja sladosti i udaqena od Boga.

33
Pronikni u dubine tajni ~ovekoqubivog Boga, i tako poznaj da Adam i
Eva, ne bi bili izgnani iz Raja i osu|eni da se vrate u zemqu od koje su uzeti, da
su se pokajali. A kako je to mogu}e, poslu{aj sada.

2. Kakvo dobro je pokajawe donelo Adamu, i kakvo je pokajawe on prineo u
izgnanstvu?

Budu}i izgnani iz Raja, odmah su po~eli da ose}aju glad, è|, da se mrznu i
drhte od hladno}e, da se podvizavaju u znoju i da podnose sve one te{ko}e i
àlosti, koje ~ak i mi danas podnosimo. Tako su ubrzo osetili u kako te{ko i
gorko stawe su pali, i koliko su velikoj nesre}i predati. Tada su poznali i
kolkika je okamewenost wihovih srdaca i shvatili teìnu svog nepokajawa, kao
i neizrecivo Boìje snisho|ewe i samilost prema wima gre{nima. Zato, ~im
napusti{e Raj oni se pokaja{e i proliva{e suze, udaraju}i se po licu, ~upaju}i
kose i oplakuju}i svoju prethodnu okorelost srca. Ali nisu tako ~inili jedan
ili dva dana, ili deset godina, ve} ~itav svoj ìvot. Jer kako da ~ovek ne pla~e,
se}aju}i se svog blagog, milostivog i snishodqivog Gospoda, neizrecive
sladosti rajske, tih neopisanih dobrota, i lepota rajskog cve}a, bezbri`nog i
nemukotrpnog ìvota, i zajednice sa an|elima? U svetovnom ìvotu kada neki
uvaèni gospodar postavi sluge da mu sluè, sve dok te sluge sa~uvaju pa`wu,
po{tovawe i poslu{nost prema svom gospodaru, imaju smelosti pred wim,
uìvaju wegovu naklonost i qubav, i ìve sa wim u miru i zadovoqstvu. Ali
kada se pogorde, i po~nu da odstupaju od voqe svog gospodara, i po~nu da
preziru ostale svoje strudnike, oni gube ne samo smelost pred wim, ve} gube i
wegovu naklonost i qubav. I po wegovoj naredbi oni bivaju proterani u daleku
zemqu gde podleù bezbrojnim te{ko}ama i àlostima, i {to vi{e stradaju i
trpe nevoqe, to oni ja~e ose}aju gor~inu svoga stawa, se}aju}i se blagostawa i
mirnog ìvota koji su imali. Isto iskustvo su imali i na{i praroditeqi, koji
su ìveli u Raju i bili pri~asnici neizrecive sladosti i rajskih radosti. Oni
su shvatili veli~inu i vrednost svega toga, kada su to izgubili izgnanstvom iz
Raja. Tada su tako|e razumeli svu veli~inu zla koje su po~inili, i zato su
neute{no plakali i tugovali, traè}i Boìje milosr|e.

A {ta je u~inio Bog, budu}i brz i spreman na milosr|e, a spor na gnev i
kaznu? On je provideo da }e se oni na kraju smiriti i pokajati, zato je unapred
odredio posebna sredstva za ukidawe Svoje pravedne kazne naloène na wih.
Ali, On nije odmah sproveo ovo unapred odre|eno delo, ve} je za to odredio
posebno mesto, vreme i na~in, kako bi nas nau~io mudroqubqu, a ne da ustajemo
protiv na{eg Tvorca i Boga. Ba{ kako je unapred odredio, tako je kasnije i
u~inio. Naime, budu}i da su se sakru{ili i pokajali oni koje je zbog wihove
bestidnosti i nepokajanog srca izgnao iz Raja, On je uredio kako da ponovo
uspostavi i obnovi ono {to je bilo izgubqeno. Evo kako je to u~inio.
34
Jedinorodni Sin i Slovo Bespo~etoga Oca si{ao je sa nebesa na zemqu, i ne
samo da je postao ~ovek kao i oni, ve} je dragovoqno pristao da pretrpi nasilnu
i sramnu smrt, a potom i da si|e u ad, odakle ih je izveo i tako im povratio
prvobitnu lepotu. Prema tome, po{to je Hristos postradao za wih, kao {to
slu{a{ svaki dan, i vratio ih iz tako dalekog izgnanstva, zar se On ne bi
saàlio na wih, da su se oni u ono vreme bili pokajali u Raju? Kako se ne bi
saàlio kada je On po prirodi milosrdni ôvekoqubac, i stvorio ih je da budu
pri~asnici neizrecivih sladosti rajskih i da proslavqaju svoga
Dobro~initeqa?

Ali da bi jo{ boqe razumeo i verovao mojim re~ima, poslu{aj jo{ i ovo.
Da su se Adam i Eva pokajali tada, kada su jo{ uvek bili u Raju, primili bi
samo Raj i ni{ta vi{e. Ali s obzirom na to da su se, budu}i izgnani iz Raja zbog
svog nepokajawa, kasnije duboko pokajali, oplakivali svoj greh i trpeli velike
nevoqe, Bog i Gospod svega je zbog wihovih trudova, znoja, nevoqa koje su trpeli
i dubokog pokajawa blagoizvoleo da ih opet proslavi i po~astvuje kako bi oni
mogli zaboraviti svo zlo koje su u ono vreme po~inili.

A {ta je On u~inio? Pazi sada kako je velika qubav Boìja za qudski rod!
Spustiv{i se u ad i izbaviv{i ih odatle, On ih nije ponovo vratio u onaj isti
Raj iz kojeg su bili izgnani, ve} ih je vazneo na nebo nebo iznad nebesa i kada je
On seo sa desne strane Boga Oca, postavio ih je da budu zajedno sa Wim. Zamisli
samo kakvu ogromnu ~ast je On dao Adamu, koji je po prirodi Wegov rob, i kako
ga je po Svom blagodatnom snisho|ewu udostojio da bude otac Boìji. Pogledaj
kakve visine ga je udostojio Gospod na{ Isus Hristos, radi wegovog pokajawa,
krotosti, pla~a i suza! O, silo pokajawa i suza, ko te moè opisati! O, mlosti
bespo~etna i nesaglediva! O, okeanu Qubavi ~ovekoqubive, Ti si van svake re~i
i poimawa!

3. Ako ~ovek iskreno èli da se pokaje, one }e se i pokajati

Nije Bog proslavio samo Adama, ve} i wegove sinove tj. sve one koje su
po~eli da ìve bogougodnim ìvotom pokajawa, pla~a, suza i svega onoga o ~emu
smo pre govorili. I sve do na{ih, kao {to je proslavio Adama, On proslavqa
sve one koji se iskreno kaju i ~ine kako je Adam ~inio. Osim toga, sve one koji u
dana{we vreme, ili }e u budu}nosti tako ~initi i pokajati se, bilo da su
monasi ili mirjani, On }e ih proslaviti kao Adama, jer je On Sam Bog na{
rekao: ,,Zaista ti kaèm, ne}u ih nikada ostaviti, ve} }u ih objaviti svojom
bra}om i prijateqima, ocima i materama, srodnicima i sunaslednicima. Ja sam
ih proslavio i proslavi}u ih i gore na nebesima i dole na zemqi, a wihovom
ìvotu u radosti i slavi ne}e biti kraja.
35

Kaì mi, onda, moj brate, kakvu korist su imali na{i praroditeqi od tog
lakog i bezbri`nog ìvota, koji su imali u Raju kada su bili nemarni, prezreli
Boga svojim neverovawem i prekr{ili Wegovu zapovest? Jer da su Mu verovali,
Eva ne bi smtrala zmiju pouzdanijom od Boga, Adam ne bi pre poverovao Evi
nego Bogu, i uzdràli bi se da ne jedu sa zabrawenog drveta. Ali oni su jeli i
nisu se pokajali, te su zato bili izgnani iz Raja.

[tavi{e, oni od izgnanstva nisu imali nikakve {tete, ve} naprotiv
zadobili su veliku korist. I to silom domostroja na{eg spasewa. Jer je Gospod
na{ Isus Hristos si{ao sa nebesa, i Svojom smr}u odre{io uze na{e smrti, i
skinuo kletvu, koja je pala na nas jo{ od sagre{ewa na{ih praroditeqa. Silom
svetog Kr{tewa, On nas je obnovio, presazdao i izbavio od svake kletve, i jo{
ovde u ovom svetu u~inio potpuno slobodnima, tako da na{ neprijateq |avo ne
moè vi{e svojom silom delovati u nama i protiv nas. On nas je po~astvovao
istom slobodom, koja nam je data u po~etku, i dao nam je jo{ ve}u silu (ve}u nego
{to su imali svi svetiteqi pre snisho|ewa Hrsitovog) u borbi sa na{im
neprijateqem, tako da oni koji iskreno èle, mogu ga lako savladati. A kada
takav ~ovek umre, on ne silazi u ad kao na{i preci, ve} se uzdiè na nebesa i
biva udostojen da primi tamo{wi pokoj i ve~nu radost danas samo u izvesnoj
meri, a u punoti nakon vaskrsewa.

Zato neka se niko ne izgovara za svoje grehe, tvrde}i da smo mi radi
Adamovog prestupa u potpunosti pod vla{}u |avola, i da bivamo prisiqavani
na greh. Oni koji tako misle i govore smatraju ni{tavnim i uzaludnim
snisho|ewe Ovaplo}ewa Gospoda i Spasiteqa na{eg Isusa Hrista. Takvo
rasu|iavwe dolikuje jereticima, a nikako pravoslavnima. Jer za{to je Hristos
si{ao sa nebesa i postao ~ovek, i za{to je stradao, ako ne da bi poni{tio
kletvu, kojoj smo podlegli radi greha, i da bi izbavio rod na{ iz ropstva
|avolu, i od dejstva wegovog u nama? Ovo je prava sloboda ne biti ni pod ~ijom
vla{}u. Svi smo mi kao gre{nici ro|eni od praoca na{eg Adama, koji je
zgre{io. Svi smo mi prestupnici od prestupnika, robovi greha od roba grehu,
pod vla{}u kletve i smrti od wega koji je bio pod vla{}u kletve i smrti. I
radi Adama koji je pristao na dejstvo lukavoga i wegovim savetom bio pokrenut
na greh, i pokorio mu se te tako izgubio slobodu, onda smo i mi, kao wegova deca
podlo`ni dejstvu i prisili |avolskoj i jesmo wegovi robovi. Ali na{ Gospod je
si{ao sa nebesa, ovaplotio se i bio ~ovek po svemu osim u grehu, kako bi
uni{tio greh. On be{e za~et i ro|en kako bi osvetio za~e}e i ro|ewe qudi. On
be{e vaspitan i malo po malo rastao je kako bi blagoslovio svaku godinu
qudskog ìvota. On je po~eo da propoveda u tridesetoj godini, budu}i zreo
~ovek, a i da bi nas nau~io da ne ne jurimo pred rudu, i tr~imo ispred onih koji
su i u vrlini i u delawu ve}i od nas tj. mudriji i utvr|eniji u vrlini, a posebno
36
ako smo mi jo{ uvek mladi i nesavr{eni u rasu|ivawu i vrlini. On je sa~uvao
sve zapovesti Svoga Boga i Oca kako bi odre{io svaki prestup i izbavio od
kletve nas prestupnike. On je postao rob, uzeo obli~je roba, kako bu oslobodio
nas koje robujemo |avolu, vratio nas stawe carsko i u~inio vladarima nad
samim |avolom, na{im biv{im tiraninom. (Ovo potvr|uju i svetiteqi koji su
posramili |avola i wegove sluge, i to ne samo za vreme ìvota ve} i nakon
smrti, te svojim podvigom pokazali da je on slab i nemo}an.) On je bi raspet na
krstu i postao je kletva kao {to prorok kaè: Proklet je pred Bogom ko je
obje{en (Ponz. 21,23) kako bi potpuno razre{io kletvu Adamovu. On je umro,
kako bi smr}u smrt uni{tio, a vaskrsao je da bi satro silu i dejstvo |avola,
koji je kroz greh i smrt imao vlast nad nama.

Prema tome, Gospod na{, neizrecivim i ìvotodavnim delovawem Svog
Boànstva i pre~istog Tela uni{tio je samu sr` smrtonosnog greha i
oslobodio je rod na{ od spletki i zlodela satanskih. A o~istiv{i nas kroz
Sveto Kr{tewe i oìvquju}i nas kroz Pri~e{}e najsvetijim Tajnama Svog
pre~istog Tela i Krvi, On nas ~ini svetima i bezgre{nima. Me|utim, potom
nas On ostavqa da biramo, jer smo mi slobodna bi}a, pa da ne bi kojim slu~ajem
bilo kako sluìmo svome Gospodu pod prisilom, ve} jedino na{om slobodnom
voqom. Naime, kao {to je u po~etku Adam u Raju bio slobodan i bezgre{an, i
svojom slobodnom voqom poslu{ao ne~astivoga, bio prevaren i prekr{io
zapovest Boìju, nasuprot tome, mi obnoviv{i se kroz Sveto Kr{tewe,
izbaviv{i iz ropstva i postav{i slobodni, ako se svojom voqom ne saglasimo
sa neprijateqem, lukavi nam ni na koji na~in ne moè naneti zlo.

Ali, pre ovog zakona i dolaska Hristovog i bez pomo}nih sredstava o
kojima smo govorili, mnogi, zaista mnogi behu ugodili Bogu i pokaza{e se
nedosti`nima. Me|u tim brojnim pravednicima Bog je udostojio Enoha da bude
vaznet, a Ilija je opet oti{ao na nebesa u ogwenim ko~ijama. Prema tome, kako
se mi moèmo opravdati, ako ni nakon izlivawa tolike blagodati i tako
velikih blagovoqewa, nakon uni{tewa smrti i greha, ne bivamo sveti; ako, i
nakon {to smo preporo|eni svetim Kr{tewem, stoje}i pod za{titom svetih
an|ela, koji nas okruùju i pod dejstvom blagodati Boìje koje smo udostojeni
da primimo, mi ne podraàvamo ~ak ni one koji se podvizava{e pre blagodati
tj. pre Hrista, ve} ostajemo u nemaru, bezbri`nosti i kr{imo zapovesti Boìje?

A da }emo mi, ako smo nemarni i ne hajemo za svoje spasewe, biti ve}ma
ka`weni nego oni koji gre{i{e pre Hrista, sam apostol Pavle ukazuje kada
kaè: Jer ako je rije~ kazana preko an|ela potvr|ena, i svaki prestup i
neposlu{nost dobi zasluènu kaznu, kako }emo je mi ako ne marimo za tako veliko
spasewe (Jev. 2, 2-3).

37
38
Zato bratijo, svako od nas bez obzira u kakav je greh pao neka ne osu|uje
Adama ve} neka osudi samoga sebe. I ako èli da se udostoji Carstva Nebeskog
neka ba{ kao Adam prinese istinsko i dostojno pokajawe. Amin.

prevod s engelskog
Katarina Olimpi}
Milica Boli}
www.pravoslovo.net

Simeon

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Simeon

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

www.pravoslovo.

Mi sve crpimo iz punote Hristove, kao iz kakvog ogwenog izvora,

You might also like