EK

1. Pojam, uloga i znaaj eka

ek je hartija od vrednosti, putem kojeg izdavalac-trasant se nalogom obraa drugom licu-trasatu
!bankarskoj organizaciji" da po dospelosti isplati remitentu-korisniku eka, odre#eni iznos na teret
njegovog pokria zakonitom imaocu eka. $vde kod eka ime remitenta nije bitan elemenat i zbog toga
je dopu%teno da ek glasi i na donosioca. &rasant u trenutku izdavanja eka mora da ima pokrie, jer
izdavanje eka bez pokria u nas predstavlja i krivino delo. &rasata, kod nas, predstavlja uvek bankarska
organizacija.
1'() tek je kao i menica nastao u srednjovekovnim trgovakim gradovima, ali ima mi%ljenja da sline
isprave teku postoje jo% u antikom pravu. Prvi sigurni podaci o reku datiraju u *+,. veku kao tzv.
blagajnika pisma. - .olandiji i /elgiji je putem ekova obavljana isplata novca. Kasnije u *+,,. veku,
engleski zlatari su izdavali posebne isprave na donosioca, na osnovu kojih se imaocu isprave mogla
isplatiti odre#ena koliina zlata. &ek u drugoj polovini *+,,. veka, pojavio se u Engleskoj-ek u
savremenom smislu, kada su engleski bankari klijentima izdavali ekovne knji0ice sa vi%e praznih
obrazaca, ijim se popunjavanjem mogla obaviti isplata, po vi#enju svakom donosiocu i to u momentu
prezentacije eka.
ek u modernoj trgovini i prometu, predstavlja sredstvo plaanja. 1jegovim kori%enjem se izbegava
upotreba gotovog novca, a sa time se izbegavaju i svi rizici koje nosi trgovina sa gotovim novcem. -
me#unarodnom prometu, omoguava se e2ikasno plaanje subjekata koji se nalaze u raznim dr0avama.
Prema savremenom shvatanju, ek je hartija od vrednosti u kojoj njen izdavalac !trasant" daje trasatu
bezuslovan uput da licu koje je u eku oznaeno kao remitent ili samom izdavaocu eka isplati odre#enu
sumu novca na teret trasantovog pokria kod trasata.
3. ,zvori ekovnog prava
Kao i kod menice, tako i kod eka postoje me#unarodni i domai, nacionalni izvori prava.
a" ,zvori me#unarodnog ekovnog prava. - 1a me#unarodnom planu, na kon2erenciji u 4enevi 1(51.
godine, usvojene su tri konvencije iz oblasti ekovnog prava6 Konvencija o jednoobraznom ekovnom
zakonu, Konvencija za regulisanje izvesnih sukoba u materiji eka i Konvencija o taksama u materiji eka.
- /riselu 1(37. godine, na kon2erenciji 2inansijskih strunjaka, data je inicijativa da se preko 8ru%tva
naroda uine napori o uni2ikaciji evropskog i ju0noamerikog zakonodavstva o ekovnom pravu. Kasnije
je, aktivnosti na planu uni2ikacije se odvijala i u okviru 9e#unarodne trgovake komore i uz pomo i
saradnju Ekonomskog komiteta 8ru%tva naroda. 9e#unarodna trgovaka komora 1(3:. godine, dala je
saglasnost na kongresu u ;tokholmu, na dva pripremljena projekta regimana koji su se odnosili na
materiju menice i eka.
<odine 1(51. u 4enevi je odr0ana me#unarodna diplomatska kon2erencija, na kojoj su donete napred
navedene tri konvencije. Konvencija o jednoobraznom zakonu o eku, ustvari predstavlja celovit
=ednoobrazni zakon o eku, sa razliitim rezervama i odstupanjima usvojenih u Konvenciji, s tim da je
svaka zemlja, pri pristupanju ovoj Konvenciji, mogla da koristi i ovakve rezerve.
1'(: Potrebno je istai, da mnoge dr0ave nisu rati2ikovale 4enevske konvencije o eku, ali su donele svoje
nacionalne zakone !esto oslonjene na =ednoobrazni zakon koji je usvojen pomenutom Konvencijom".
9e#u te zemlje, koje su na autonoman nain regulisale svoje ekovno zakonodavstvo, mogu se ubrojati,
pored na%e zemlje6 &unis, /ugarska, >vganistan, >rgentina, =ordan i dr. 8rugu grupu zemalja,
predstavljaju zemlje anglo-saksonskog prava koje su pod uticajem engleskog zakona !/ills o2 E?change
>ct -1@@3. godina" donele svoje zakone, kao na primer6 Kanada, >ustralija, 1ovi Aeland, ,zrael, ;>8 i dr.
Potrebno je istai, da je jedan broj zemalja koji spada u treu grupu zemalja, doneo odgovarajue zakone
iz ove oblasti koji se su%tinski razlikuju od zakona iz napred navedenih grupa, kao na primer6 Etiopija,
+enecuela, biv%i ;;;B i dr.
Postoje, dakle, razlike u ekovnim pravima i zemalja u Evropi, kao na primer, razlikuju i se ekovna prava i
zakonodavstvo u 1emakoj, +elikoj /ritaniji i u Crancuskoj. 8akle, ni po pitanju eka, iako je doneto vi%e
konvencija, nije postignuto izjednaenje ak ni evropskog ekovnog prava !na primer, kontinentalnog i
anglo-saksonskog", pogotovu, %to su se neke dr0ave koristile i rezervama koje daju konvencije u svojim
nacionalnim zakonodavstvima.
b" 1acionalni izvori ekovnog prava. - 1a nacionalnom planu, kao domae izvore ekovnog prava, trebalo
bi istai dono%enje pojedinanih zakona iz oblasti eka, u nizu zemalja. 9noge su dr0ave donele svoje
zakone o eku, na bazi napred navedenih 4enevskih kon- vencija, ali ima i onih, kao %to smo napred
izneli, koje su to pitanje autonomno regulisale.
Aakon o eka =ugoslavije. - 1a% Aakon o eku je donet na bazi ideja iz =ednoobraznog zakona o eku-3).
decembra 1(D). godine.
1'(@ E;l. list C1B=E br. 17'FD), sa kasnijim izmenama i dopunama.
$n omoguava, da se ek koji je plativ u na%oj zemlji, mo0e trasirati samo na banku, ali ek koji je plativ
izvan na%e zemlje, mo0e se prema zakonu mesta plaanja, trasirati i na druga lica.
1'(( lan 3. Aakona o eku.
$p%te je prihvaeno, da je na% Aakon o eku koji donet 1(D). godine i koji je sa izmenama i dopunama jo%
na snazi, imao i ima vidnu 2unkciju pri plaanjima u na%em unutra%njem prometu.
5. Bazlike i slinosti izme#u menice i eka
a" Bazlike izme#u menice i eka. - Postoje razlike izme#u menice i eka i one bi bile u sledeem6 1" ek je
sredstvo plaanja, menica kreditno sredstvoG 3" ek se mo0e trasirati samo na bankarska preduzea i
dru%tva, a menica na bilo koje drugo liceG 5" kod eka nije neophodno oznaiti ime remitenta, a kod
menice je to bitan elemenatG D" pri izdavanju eka, u momentu izdavanja eka mora da postoji pokrie,
kod menice ne moraG '" trasant i trasat kod eka su dva razliita lica, a kod menice to mo0e da bude isto
lice !sopstvena menica"G )" kod eka nema akceptiranja, kod menice imaG :" ek se mo0e opozvati, dok
menica ne mo0e i @" ek se izdaje sa dospelo%u po vi#enju, a kod menice mo0e i na druge naine.
b" ;linosti izme#u menice i eka. - Postoje i odre#ene slinosti izme#u menice i eka u sledeem6 1" i
kod menice i eka, radi se o nalogu za isplatu sume novcaG 3" i menica i ek, izdaju se u zakonskoj 2ormiG
5" kod menice i kod eka, ista pravila se primenjuju o indosamentu i avaluG D" tako#e, i kod menice i eka,
ista pravila se primenjuju o plaanju, izve%tavanju, solidarnoj odgovornost, umno0avanju, protestu,
zastarelosti, amortizaciji i dr.
D. ekovna naela
Propisi o eku, baziraju se na odre#enim principima i naelima koja su slina i meninom pravu. Postoji
vi%e ekovnih naela, od kojih istiemo sledea6
1. 1aelo pismenosti ili 2ormalnosti eka. - $vo naelo oznaava skup pravnih pravila koji obezbe#uju
valjanost eka sa zakonom, uz postajanje odre#ene strogo pismene 2orme, kao i postojanje odre#enih
bitnih elemenata - bez kojih se ek ne bi mogao, kao hartija od vrednosti, pojaviti u prometu. $vo naelo
pismenosti ili 2ormalnosti je istovetno i za menicu i za ek. ,z razloga %to menine obrasce %tampa
1arodna banka =ugoslavije, a ekovne obrasce %tampaju poslovne banke. 9e#utim, iako su ekovni
obrasci po svom spolja%njem izgledu razliiti, jer se %tampaju od strane mnogih poslovnih banaka, oni
kao pismena i 2ormalna isprava moraju da ispunjavaju zakonske zahteve - koji su za ek propisani.
3. 1aelo inkorporacije. - $znaava sjedinjenost ekovne izjave koja je data u tekstu eka, odnosno
ekovnog obrasca, koje daje imaocu eka ne samo pravo svoj ine na ekovnom obrascu, nego i pravo iz
ekovnog obrasca. 8akle, imalac eka mo0e da realizuje svoje pravo iz ek, kao hartije od vrednost,
prostom prezentacijom eka-trasatu.
Potrebno je istai, da je ovo naelo inkorporacije delimino ubla0eno moguno%u pokretanja
amortizacionog postupka u sluaju da imalac eka isti izgubi ili na neki drugi nain ek bude uni%ten ili
ukraden. ,z toga proizilazi, da se mo0e ostvariti neko ekovno pravo !u postupku sudske amortizacije" i
bez postojanja ekovne isprave.
5. 1aelo 2iksne obaveze. - Kao %to je istaknuto, ek je pismena isprava kojom trasant daje nalog trasatu
da isplati po vi#enju oznaenu sumu novca imenovanom korisniku-remitentu ili nekom drugom licu. ,z
ovakve de2inicije i pojma eka mo0e se lako uoiti da se naelo 2iksne obaveze sastoji u du0nikoj obavezi
trasanta prema imaocu eka u visini oznaenog novanog iznosa, a sa druge strane, da imalac eka
potra0uje tano oznaeni iznosu sume novca koji je na njemu oznaen. 9o0e se primetiti da je vea
strogost naela 2iksne obaveze kod menice nego kod eka iz razloga %to je menica akstraktna isprava iz
koje se ne vidi veza sa pravnim poslom. Kod eka, mo0e doi do odstupanja od naela 2iksne obaveze, na
primer, kada remitent tu0bom iz osnovnog posla ostvaruje svoje potra0ivanje od trasanta. 1a taj nain,
postoji u izvesnom smislu kauzalnost izme#u eka i osnovnog pravnog posla.
D. 1aelo ekovne strogosti. - Aa razliku od menice, naelo strogosti kod eka javlja se samo kada je u
pitanju strogost ekovne 2orme, rokova za prezentaciju eka, kao i zahteva za preduzimanje radnji u cilju
za%tite ekovnih prava, kao i u brzom sudskom postupku po ekovnoj tu0bi !kad tu0ba nije podignuta u
vezi sa osnovnim poslom". - sluaju da je korisnik podigao tu0bu protiv trasanta u vezi izdatog eka, ali
koja se odnosi na neki pravni posao, tada je sigurno da naelo ekovne strogosti tu vi%e ne va0i.
'. 1aelo samostalnosti i solidarnosti obaveza. - ;amostalnost ekovne obaveze meni2estuje se u tome
%to se ekovna izjava, potpis jednog lica procenjuje nezavisno od potpisa drugih lica, bez obzira da li u
potpisima tih drugih lica ima nedostataka ili su neva0ei.
;olidarnost obaveze je jedno od naela koje oznaava odgovornost svih potpisnika eka, kao i svakog
potpisnika pojedinan, prema imaocu eka. ;peci2inost ovog naela ogleda se i u tome %to ne postoji
lice akceptant, jer i trasat-banka ne preuzima obavezu da e isplatiti ek sa svojim potpisom, pa iz tih
razloga mo0e se zakljuiti da se i ne rauna sa baninom bezuslovnom odgovorno%u. 1o, me#utim,
imalac eka mora ga prvo prezentirati trasatu-banci, pa kad ona odbije da isplati valjano prezentirani ek,
tada imalac eka mo0e da se obrati drugim potpisnicima. ,z toga proizilazi, da se ovde radi i o
supsidijarnoj odgovornosti, iako odnos potpisnika eka prema imaocu eka predstavlja solidaran odnos.
). 1aelo neposrednosti. - $vo naelo nema isti znaaj kod eka kao kod menice. &o je shvatljivo kada se
ima u vidu da je kod menice svaki menini obveznik u neposrednom - pravnom odnosu prema svakom
imaocu menice, tj. da imalac menice mo0e tu0benim zahtevom da svoje pravo ostvaruje, bilo protiv koga
meninog du0nika ili protiv svih istovremeno, radi isplate meninog iznosa. 9e#utim, kod eka ne postoji
tako %iroka mogunost utu0ivanja, nego se tu0ba mora podneti protiv onog glavnog du0nika koji je i
du0an za isplatu eka. ;u0avanje dejstva ovog naela kod eka je proisteklo iz razloga %to je su0en i
mogui broj potpisnika eka, posebno kada se ima u vidu da se kao instrumenti plaanja u na%em
platnom prometu, javljaju rekta ekovi, onda je jasno da se iskljuuje mogunost prenosa eka
indosiranjem, pa stoga otpadaju i regresne tu0be protiv indosanata.
:. 1aelo bezuslovnog pokria. - Anaaj pokria eka posebno dolazi do izra0aja kada se ima u vidu
2iskalna i krivina odgovornost izdavaoca eka u sluaju da isti izda bez prethodnog novanog pokria.
$vo naelo bezuslovnog pokria se naziva i naelom e2ikasnosti, jer se jedino pomou njega mo0e
izgraditi odnos poverenja i %iroke primene eka u platnom prometu. - dana%nje vreme razvijenijih i
modernih dr0ava kontinentalne Evrope i ;>8 ek se kao instrument plaanja %iroko prihvata u platnom
prometu i postaje sigurna zamena gotovog novca. 1aravno, to je svakako pratila i posebna izgra#ena
zakonska regulativa koja je obezbe#ivala svakog pojedinca od eventualnih nesavesnih izdavalaca ekova,
koji bi izdavali ekove bez pokria. 1aelo ekovne e2ikasnosti koje postoji kod eka, inae ne postoji kod
menice, s obzirom na njenu kreditnu 2unkciju.
'. +rste ekova
Podela prema vrsti ekova mo0e se izvr%iti na dva kriterijuma6 1" na vrste ekova prema nainu
odre#ivanja imaoca prava i 3" s obzirom na namenu ekova.
Po prvom kriterijumu, po nainu odre#ivanja imaoca prava, postoje sledei oblici ekova6 ek na ime, ek
po naredbi, ek na donosioca, alternativni ek, sopstveni trasirani ekG a po drugom kriterijumu, obzirom
na njegovu namenu postoje sledei ekovi6 isplatni, obraunski !virmanski", barirani !precrtani", putniki,
akreditivni, dokumentovani, certi2icirani i vizirani ekovi.
'. 1. ekovi, prema nainu odre#ivanja imaoca prava, odnosno korisnika
,.ek na ime !Bektascheck-cheHue nominat.2".
-$vakvim ekom, njegov izdavalac 0eli da ogranii njegovu cirkulaciju.,sti je dobio naziv po tome %to je u
njemu oznaeno ime korisnika-remitenta i isplata se mora izvr%iti licu na koje ek glasi. 1a% Aakon o eku,
ne pravi razliku izme#u eka na ime i eka po naredbi, iz razloga %to se i ek koji glasi na ime, kao i onaj
koji glasi po naredbi, mo0e da prenosi indosiranjem. $vakva zakonska odredba je doneta pod uticajem
=ednoobraznog zakona o eku, koji tako#e u lanu 1D.- daje mogunost da se ek prenosi putem
indosamenta, bez obzira na to da li pored imena korisnika - remitenta stoji ili ne stoji oznaenje Epo
naredbiE. Aanimljivo je re%enje koje je usvojeno u
>neksu ,,. =ednoobraznog zakona koji daje dr0avama ugovornicama pravo da u svojim nacionalnim
zakonima propi%u, da za ekove koji su plativi na njihovoj teritorij i, a koji su snabdeveni klauzulom Ene
prenosivE, mogu da se isplate samo imaocu koji je ek primio sa ovom klauzulom.
1)77 lan :. ovog Aakona.
$vakva je rezerva, na primer, uneta u italijansko zakonodavstvo. 9e#utim, i u nas, vrlo esto se
susreemo sa tzv. rekta klauzulama !Ene po naredbiE", koja je prisutna kod ekova po tekuim raunima
gra#ana i koja je o%tampana na ekovnom blanketu, ispod imena korisnika -Es tim da se ovaj ek ne mo0e
prene ti na tree liceE.
3. ek po naredbi !checke a ordre, $rderscheck". - ,sti ek upuuje da se isplata mo0e da izvr%i po naredbi
lica koje je oznaeno u eku ili licu na koje je ek prenet putem indosiranja. 8akle, ako je korisnik eka,
ije je ime i upisano u ekovni blanket, preneo isti ek i na novog korisnika-indosatara, banka je kao
trasat, u obavezi da takav ek isplati poslednjem indosataru, pod uslovom da je ek preno%en
neprekinutim nizom indosamenata. ek po naredbi, sadr0i nebitan elemenat koji obezbe#uje
jednostavnu i laku cirkulaciju !na primer, Eisplatite po ovom eku na teret na%eg rauna broj...... po
naredbi Ioke
Iokia dinara ..... E".
5. ek na donosioca !cheHue au porteur, lnhaberscheck". - Kod ovog eka u njegov pismeni blanket nije
uneto ime korisnika ili je uneta klauzula Eplatite donosiocuE. ;vakako da ova vrsta ekova na donosioca,
obezbe#uje brzu i jednostavnu cirkulaciju u prometu, jer se prenos istih ekova obavlja jednostavno -
prostom predajm !tradicijom". ;laba mu je strana ta %to daje mogunost i nesavesnim dr0aocima eka da
isti naplate kod banke. $va opasnost je tim vea %to, po pravilu, banka nije obavezna da proverava
identitet osobe koja je prezentirala ek na donosioca radi isplate.
D. >lternativni ek - $vaj ek u su%tini predstavlja ek na donosioca, jer se na ekovnom blanketu vr%i
alternativno oznaavanje korisnika, kao na primer6 Eplatite 8ordu Peri%iu ili donosiocuE, svodi kao na ek
na donosioca. >lternativni ekovi vrlo esto sadr0e ime remitenta, ali kao %to smo izneli, mo0e da ima i
klauzulu da trasat-banka isplati ekovni iznos, donosiocu eka. &o je neka vrsta me%ovite hartije od
vrednosti, jer on mo0e da bude i ek na ime, ali i ek po naredbi i ek na donosioca. >lternativni ek se
mo0e preneti prosto predajom i onda kad sadr0i ime remitenta.
'. ;opstveni trasirani ek. - Kod ove vrste eka, trasant vue ek, odnosno trasira ek i na samoga sebe.
&akvih primera bilo je i u praksi, da jedna banka vue ek na drugu banku i onda je takav ek neka vrsta
interbankarskog-me#ubankarskog instrumenta plaanja.
). &rasirani ek po sopstvenoj naredbi. - ,sti ek, predstavlja takav instrument plaanja, u kojem je jedno
isto lice i trasant i korisnik-remitent. $vakva situacija se esto sree u sluajevima kada imalac tekueg
rauna svojim ekom kod banke podi0e odre#enu sumu novca za sebe.
'. 3. ekovi, prema njihovoj nameni
Prema nameni i drugim svojstvima, ekovi se dele na6 isplatne, obraunske ili virmanske, barirane ili
precrtane ekove, dokumentarne, akreditivne, putnike, cirkularne, vizirane i certi2icirane ekove.
a" ,splami !gotovinski" ek. - Kod isplatnih, gotovinskih ekova, trasat isplauje ekovnu svotu u govorom
novcu. &u je bitno da se isplata realizuje u gotovom novcu, bez obzira da li se ona obavlja prema imaocu
eka ili se radi o trasantu.
b" $braunski ili virmanski ek. - $braunski ili virmanski ekovi su oni ekovi kod kojih se isplata ne
obavlja u gotovom novcu, nego se prenos sredstava vr%i sa tekueg rauna na trasanta, a to ini banka-
trasat u korist tekueg rauna ili 0iro rauna imaoca eka. 1a ovakvim ekovima, shodno na%im
propisima, mora da postoji klauzula Esamo za obraunE ili neka slina klauzula.
c" /arirani ili precrtani ek.- /arirani ili precrtani ekovi su oni ekovi, na ijem se licu nalaze dve
paralelne linije, dijagonalno po eku, a naplata ovakvog eka od trasata, mo0e da se izvr%i samo
posredstvom neke banke.Bazlikuje se op%ti i posebni precrtaj. Kod posebnog precrtaja, izme#u
dijagonalnih linija je naveden naziv banke gde se mora izvr%iti naplata eka. Kod op%teg precrtaja, izme#u
linija nije navedeno ni%ta ili stoji samo op%ta klauzula preko bnke. $p%ti precrtaj se mo0e pretvoriti u
poseban upisivanjem imena banke, a obrnuto nije dozvoljeno.
d" 8okumentarni ek. - 8okumentarni ek se javlja esto, kod nekih zemalja kod kojih je bitno da se
isplata eka uslovljava odgovarajuom istovremenom prezentacijom robnih dokumenata. &o
prezentiranje robnih dokumenata, oznaava dokazivanje da je korisnik eka izvr%io svoje obaveze iz nekog
pravnog posla koje je imao prema trasantu. - ovom eku, moraju biti oznaena dokumenta koja treba da
budu predata prilikom isplate eka, jer trasat mo0e da odbije isplatu eka ako mu nisu predata odre#ena
dokumenta.
e" Putniki ekovi. - Putniki ekovi su oni ekovi sa kojima putnici podmiruju svoje tro%kove na
putovanju bez upotrebe gotovog novca, a kojima plaaju odre#enu robu ili usluge.
j" >kreditvni ekovi. - >kreditivni ekovi predstavljaju one ekove gde se uz niz olak%ica ostvaruje
konkretna ekonomska politika u vezi stimuliranja pojedinih privrednih delatnosti od strane dr0ave. $ni se
odlikuju time da se ovakvi ekovi mogu upotrebi ti za kupovinu odre#enih proizvoda, a na njih se
primenjuju slina pravila kao za putnike ekove.
g" +izirani ekovi. - +izirani ekovi se javljaju esto i sadr0e klauzulu, kao na primer, Evi#enE i sl. koji je na
njih stavila banka o postojanju pokria, u momentu izdavanja eka. /anka se ne obavezuje da takvo
pokrie blokira za isplatu eka.
h" Jert2icirani ekovi. - Jerti2icirani ekovi su oni ekovi u koji se unosi klauzula o postojanju pokria, kao
na primer6 Ecerti2iciranE, EdobarE, EgoodE, EpokrivenE i sl. Aa razliku od viziranih ekova, banka kod ovih
certi2iciranih ekova preuzima odgovornost, ne samo u pogledu postojanja novanog pokria, nego i za
realizaciju, tj.naplatu tih ekova, esto se obavezujui - da pokrie blokira do isteka roka za prezentaciju
eka na isplatu.
i" Jirkularni ekovi. - Jirkularni ekovi su oni ekovi koje izdaje banka u svojstvu remitenta, a koje ona
predaje klijentu !kao remitentu" u cilju naplate eka, kod poslovne jedinice banke ili neke druge
korespondentne banke. &u je banka u ulozi trasanta, dok je kod putnikih ekova u ulozi trasata. $vi
ekovi su sigurno sredstvo za realizaciju, jer ih banke ne izdaju ako prethodno ne postoji odgovarajue
novano pokrie. ,stim ekovima se olak%ava licima da raspola0u sa sredstvima koja imaju na raunima
kod banke.
). ekovni elementi
Kao i kod menice, tako i kod eka postoji bitni inebitni ekovni elementi.
).1. /itni ekovni elementi. - - skladu sa Aakonom o eku, ek mora da sadr0i sledee bitne elemente6 1"
oznaenje da se radi o eku i to napisano u samom tekstu-slogu ekaG 3" bezuslovni uput da se plati
odre#ena suma novca iz trasantovog pokriaG 5" ime trasata koji treba da plati, naje%e domaa
bankarska organizacijaG D" mesto gde treba da se platiG '" dan i mesto izdavanja ekaG )" potpis lica koje je
ek izdalo !trasant".
1)71 lan 1. ovog Aakona.
$vakve elemente koji su bitni, moraju da imaju svi ekovi, da bi mogli da se pojavljuju u prometu.
Kod eka va0e ista pravila koja va0e i kod menice, tj.da se radi o oznaenju da je to ek, datumu i mestu
izdanja i potpisu trasanta. Kad se radi o davanju naloga za isplatu ekovne svote, mora da se navede i
pokrie iz kojeg se ekovna svota isplauje. >ko je re o6 imenu trasata kod eka, to je u veini zemalja
neka banka, jer bi se u drugoj situaciji radilo - ne o eku, ve o trgovakoj uputnici. Pri plaanju ekovne
sume, kod eka ne postoji institut domiciliranja.
Kao predpostavljeni bitni ekovni elementi, smatraju se6 mesto izdanja i mesto plaanja eka. &u se
primenjuju ista pravila kao i kod menice. 8ospelost ekovne obaveze, za razliku od menice, nije bitni
elemenat eka, jer ek dospeva po vi#enju.
Kad se radi o bariranom eku, kao sredstva za obezbe#enje plaanja u unutra%njem prometu, bitni
elemenat je i klauzula Esamo za obraunE i broj rauna trasanta sa kojeg se ima naplatiti ekovna svota.
&ako u nas, kod ove vrste eka, trasat mo0e da bude 1arodna banka =ugoslavije-Aavod za obraun i
plaanja, odnosno poslovna banka kod koje se vodi raun izdavaoca eka !trasanta".
). 3. 1ebitni ekovni elementi. - Kod eka, kao i kod menice, pord bitnih elemenata pojavljuju se i
nebitni, neobavezni !2akultativni" ekovni elementi, kao %to su6 neobavezna !2akultativna" lica i nebitne
!2akultativne" klauzule.
-Kao neobavezna !2akultativna" lica se kod eka pojavljuju6ime remitenta - korisnika , eka !jer ek mo0e
da glasi i na donosioca". &u se kao nebitna 2akultativna lica, pojavljuju jo%6 indosanti, indosatari, avalisti,
multiplikatori, instrumentalni svedoci i dr.
-Kao nebitne !2akultativne" klauzule se javljaju6 odredbe o moneti, o prezentaciji, izve%taju, klauzule Epo
naredbiE, Erekta klauzuleE i dr.
). 5. 1edozvoljene klauzule kod eka.- 1eke klauzule kod eka nisu dozvoljene iako su iste dozvoljene kod
menice. Badi se o sledeim klauzulama6
-klauzula o oslobo#enju izdavaoca eka !trasanta" od odgovornosti za isplatu eka. $vo i iz razloga, %to je
trasant shodno lanu ). Aakona o eku odgovoran za isplatu,
-klauzula o akceptu je nedozvoljena kod eka, jer kod eka nema akcepta, po%to on uvek dospeva po
vi#enju,
-nije dozvoljena ni klauzula o domiciliranju eka, jer bi se u suprotnom moglo dogovoriti da ek bude
trasiran na lice kod kojeg trasant nema pokria,
-nije dozvoljena ni klauzula o kamati jer ek mora da bude pogodan za brzu cirkulaciju,
-tako#e, nije kod eka dozvoljena klauzula o dospelosti, jer ek dospeva po vi#enju.
:. ekovne radnje
Kao i kod menice, tako i kod eka postoje odre#ene ekovne radnje. $d tih ekovnih radnji, kao
znaajnije, trebalo bi istai6
1" izdavanje eka, 3" umno0avanje eka, 5" prenos eka, D" ekovni aval, '" prezentacija eka, )" isplata
eka, :" intervencija kod eka, @" opoziv eka, (" protest kod eka, 17" noti2ikacija kod eka i 11" regres
kod eka.
:. 1. ,zdavanje eka. - , kod izdavanja eka se naje%e, primenjuju pravila o izdavanju menice. &ako#e,
kada je re i o aktivnoj ekovnoj sposobnosti !sposobnosti poverioca", a i pasivnoj ekovnoj sposobnosti
!preuzimanje ekovne obaveze", regulisano je na isti nain kao kod menice, ali ipak ima nekih posebnosti
koje se ogledaju u sledeem6
a" ,zdvanje eka je uvek prva ekovna radnja, dok kod menice mo0e da do#e do prethodnog indosiranja,
pa i akceptiranjaG
b" Kod izdavanja eka ne dolazi do primene teorija omisije !propu%tanja", tako da ne mo0e doi do
izdavanja EblankoE eka, jer moraju da budu, ve u momentu njegovog izdavanja, popunjeni svi ekovni
elementiG
c" &rasantovo pokrie kod trasata, mora da postoji u momentu izdavanja eka, dok to nije uvek sluaj kod
meniceG
d" &rasantovo pokrie, mora da se sastoji u novcu !ne mo0e da bude pokrie u robi i hartijama od
vrednosti - kao kod menice"G
e" - odre#enim sluajevima, mo0e da dode do kon2uzije trasanta i trasata !kod sopstvenog trasiranog
eka", kao i do kon2uzije trasanta i remitenta !kod trasiranog eka po sopstvenoj naredbi" i
2" Kod bariranog eka sredstvo za obezbedenje plaanja trasantu mo0e biti lice koje je du0nik !po osnovu
isporuke robe ili izvr%enih usluga", dok se ek trasira na 1arodnu banku =ugoslavije-Aavod za obraun i
plaanja, odnosno poslovnu banku kod koje se vode rauni trasanta.
:.3. -mno0avanje eka. - 8o umno0avanja eka dolazi izuzetno. - na%em pravu nije dopu%teno
umno0avanje eka u unutra%njem prometu, dok se mogu umno0avati oni ekovi koji su izdati u na%oj
zemlji a naplativi su u inostranstvu i to pod uslovom da ne glase na donosi oca.
1)73 lan 37. Aakona o eku.
:. 5. Prenos eka. - Prenos eka se obavlja putem6 indosamenta, gra#ansko-pravne cesije, putem proste
predaje !tradicije" -zavisno od toga, kako ek glasi.
-Putem indosamenta se mogu prenositi svi ekovi, izuzev onih koji glase na donosioca, kao i ekovi kod
kojih je uneta rekta klauzula. ,ndosiranje se vr%i ne samo kod ekova po naredbi nego i ekova koji glase
na ime. ekovi koji glase na donosioa se shodno lanu :. Aakona o eku, prenose prostom predajom
!tradicijom". ek na donosioca, mo0e se pretvoriti u ek na ime ili u ek po naredbi, odgovarajuim
punim indosamentom. ek, u koji je uneta klauzula Ene po naredbiE, prenosi se putem gra#ansko-pravne
cesije.
Kad se radi o 2ormi i vrstama indosamenta, primenjuju se pravila kao i kod menice. >li i tu ima nekih
izuzetaka, kao na primer6 kod eka koji glasi na donosioca ne postoji blanko indosament, a tako#e, ni
zalo0ni indosament. !$vo iz razloga %to ek ne mo0e da slu0i kao sredstvo kredita". &ako#e, ne postoji ni
indosament, posle dospelosti !zato %to ek dospeva po vi#enju".
-Prostom predajom !tradicijom", prenose se oni ekovi koji glase na donosioca. &ako se na ovaj nain
prostom predajom prenose alternativni ekovi i ekovi na donosioca.
:. D. >val kod eka. - , ovde, kada se radi o jemstvu kod eka primenjuju se ista pravila koja va0e za aval
kod menice, ali postoje i neke posebnosti. 1a primer, ulogu avaliste kod eka mo0e da ima svako lice koje
poseduje ekovnu pasivnu sposobnost, sa izuzetkom trasata. $vo iz razloga %to bi davanje jemstva od
strane trasata, u su%tini znailo akceptiranje eka !a akcept eka, u na%em pravu, nije dozvoljen".
>valista mo0e dati jemstvo za trasanta ili indosanta, ali je potrebno da se naznai za koga je jemstvo dato.
,nae, ako se ni%ta ne naznai, smatrae se da je aval dat za trasanta. >valista jemi za celokupnu
ekovnu svotu, ali mo0e biti dat i za deo svote, pa bi se u tome sluaju radilo o delimino m avalu.
:. '. Prezentacija eka. - Kako kod eka ne postoji akcept to se prezentacija eka obavlja samo jednom i
to radi isplate. Po pravilu, ek treba da bude prezentiran radi isplate u mestu plaanja, u trasatovoj
prostoriji u radno vreme i radnim danom. Po%to je ek namenjen za brzu cirkulaciju, to su lanom 13.
Aakona o eku odre#eni rokovi u kojima se prezentacija ima izvr%iti, tj. u kojem se roku od dana izdanja
ima podneti na isplatu trasatu - u na%oj zemlji6
1" u roku od osam dana - kada su mesto izdanja i mesto plaanja u na%oj zemlji jedno isto mesto, a u roku
od 1' dana, ako su ta mesta razliitaG
3" u roku od 37 dana, kada je ek izdat u nekoj evropskoj zemlji, a mesto plaanja u na%oj zemljiG
5" u roku od D7 dana, kada je ek izdat u nekoj zemlji izvan Evrope i to na obalama ;redozemnog ili Jrnog
mora ili na ostrvima u njimaG
D" u roku od :7 dana, ako je ek izdat u kojoj drugoj zemlji izvan Evrope, a plaanje je u na%oj zemlji i
'" izuzetno cirkularni ek se mo0e podneti na isplatu i roku od ) meseci od dana izdanja.
- sluaju, da poverilac propusti navedene rokove za prezentaciju eka radi isplate, onda takav ek
postaje Eprejudicirani ekE.
Pored toga, mo0e se desiti da po proteku navedenih rokova, trasant opozove ek i u tom sluaju poverilac
gubi regresna ekovna prava prema trasantu.
:. ). ,splata eka. - ek, kao hartija od vrednosti, uvek dospeva po vi#enju i iz tih razloga nije dozvoljeno
izdavanje eka bez pokria. ,splatu ekovne sume treba da izvr%i trasat, tj. banka koja je oznaena u eku,
a po prethodnoj proveri da li postoji trasantovo pokrie kod njega, odn. nje. ;a isplatom eka, od strane
trasata, gasi se obaveza indosanta a i izdavaoca
eka-trasanta.
,splata eka mo0e da se obavi, u celosti ili delimino. 8o delimine isplate dolazi onda kada nije dovoljno
trasantovo pokrie za celu ekovnu svotu. $vakva isplata se obavlja uz saglasnost korisnika eka. &ada je
na eku potrebno konstatovati da je izvr%ena samo delimina isplata ekovne svote, kako bi imalac eka
imao mogunost da podigne odgovarajui protest, da bi sauvao svoja regresna prava prema du0nicima i
trasantu.
1ain isplate zavisi od vrste eka. &ako na primer, kod gotovinskog eka isplata je u gotovu, dok kod
bariranog i obraunskog !virmanskog" eka, isplata se obavlja prenosom ekovne svote na raun imaoca-
prezentanta eka, a sa rauna trasanta.
:. :. ,ntervencija kod eka. - - na%em ekovnom pravu, ne postoji intervencija kod eka iz razloga %to se
putem ovog instituta mo0e izigrati zabrana izdavanja eka bez pokria, kao i trasiranje eka na neko
drugo lice, sem banke. 1eki autori smatraju, da bi ovakvu ustanovu trebalo uvesti i u na%e ekovno
pravo, obzirom da mnoga na%a preduzea imaju raune kod vi%e banaka.
1)75 >ntonijevi dr A, ibid, str. D(@.
:. @. $poziv eka. - $poziv eka je posebna radnja !koja nije poznata kod menice" i koja se sastoji u tome
%to trasant-izdavalac eka opozivom eka isti stavlja van snage i zabranjuje banci-trasatu da izvr%i isplatu
eka iz deponovanog pokria. Kod nas je mogunost opozivanja eka predvi#ena Aakonom o eku, pod
uslovom da je protekao rok odre#en za podno%enje eka na isplatu !prejudicirani ek", kad se radi o eku
koji glasi na ime ili Epo naredbiE - sa naredbom da ga izmiri licu oznaenom na eku i da je trasant takav
ek poslao neposredno trasatu-pod uslovom da opozivanje eka stigne trasatu pre nego %to izvr%i isplatu
eka.
1)7D lan 1'. ovog zakona.
- tom sluaju, kad je ek uredno opozvan, trasat ne bi smeo da isplati opozvani ek, jer ako tako ne
postupi onda bi isplata eka bila izvr%ena sa njegovog rauna, a ne sa rauna trasanta, po osnovu
ekovnog pokria.
8akle, do opoziva eka mo0e da do#e samo kad je istekao rok za prezentaciju eka na isplatu, kao i pre
isteka ovog roka, ali pod uslovom da se radi o ekovima koji glase na ime ili po EnaredbiE, a koje je sam
trasant !kao %to smo izneli" poslao na isplatu, a opoziv stigne pre isplate eka.
Kod opoziva eka, imalac eka gubi svoja ekovna prava, ne samo prema trasantu nego i prema ostalim
potpisnicima eka. $poziv eka se naje%e, obavlja pismenim putem od strane trasanta !pre svega, radi
lak%eg dokazivanja".
:.(. Protest kod eka. - - ekovnom pravu, kao i kod menice, postoji ustanova protesta. &u su pravila o
2ormi protesta, rokovima podizanja protesta, stvarnoj i mesnoj nadle0nosti suda, ista kao i kod menice.
>li, postoji i razlika u odnosu na menicu, jer kod eka ne postoji protest zbog akceptiranja i deliminog
akceptiranja, kao i protest zbog nedatiranja akcepta.
lmalac eka, mo0e podii jedan od navedenih protesta6
1" zbog neisplate eka ili delimine isplate eka - koji se podi0e u roku koji je odre#en za prezentaciju
eka, tj. sledeeg radnog dana po isteku ovog rokaG
3" zbog odbijanja obrauna, kad banka !kod bariranog ili obraunskog eka" odbije da obavi prenos
ekovne svote sa rauna izdavaoca !trasanta", na raun korisnika !remitenta" eka. &u se kao dokaz uz
protest, prila0e potvrda banke da je odbijen obraun, odnosno prenos ekovne svote sa rauna na raunG
5" zbog neisplate protestnih tro%kova. ,sti se protest podi0e pod uslovima kao kod meniceG
D" perkvizicioni proces podi0e imalac duplikata eka !a ne i kopije eka, jer kopija ne proizvodi nikakvo
ekovno pravno dejstvo"G
'" amortizacioni protest se podi0e kod suda u sluaju gubitka, uni%tenja, o%teenja ili krade ekovne
ispraveG
)" intervencijski protest, dolazi samo kod onih dr0ava koje u svojim ekovnim pravima dozvoljavaju
institut intervencije kod eka.
:. 17. 1oti2ikacija kod eka. - Kod eka dolazi do noti2ikacije, pod istim uslovima kao i kod menice, s tim
%to kod eka ne postoji noti2ikacija zbog neakceptiranja. ,malac eka ima posebno obavezu da izvr%i
noti2ikaciju eka kada do de do opoziva eka, a ako on to ne uini on je odgovoran ekovnim du0nicima
za naknadu %tete koja mo0e iznositi samo do iznosa visine ekovne sume.
:. 11. Begres kod eka. - - sluaju neisplate eka zbog insoloventnosti trasanta ili trasata, mo0e doi do
regresa. - onim dr0avama koje dozvoljavaju akceptiranje eka, do regresa mo0e doi i zbog
neakceptiranja. 8a bi imalac eka mogao da preduzme regresna prava prema ekovnim potpisnicima,
potrebno je da prethodno prezentira ek u zakonskom roku i da blagovremeno podigne protest.
- sluaju, da jedan od ekovnih potpisnika isplati ekovnu svotu, dolazi do tzv. prevaljivanja ekovne
obaveze, shodno naelu ekovne solidarnosti.
@. 8B-<> PB>+,K> $ EK-
1" ekovne tu0be
Badi za%tite prava prema redovnim du0nicima, poveriocu !imaocu eka" stoje na rasplaganju tu0be. &u
postoji, pre svega, regresna tu0ba, a zatim tu0ba iz osnovnog poslova, kao i tu0ba radi neosnovanog
bogaenja, s tim %to se zadnje dve smatraju gradanskim tu0bama.
a" Lto se tie regresne tu0be, trebalo bi istai da tu va0e ista pravila kao kod menice, gde se ova tu0ba
mo0e podne ti ne samo protiv regresnih du0nika, nego i protiv trasanta-izdavaoca ekaG
b" - vezi sa tu0bom iz osnovnog posla koja je kod eka dozvoljena iz razloga %to ek nije sasvim
apstraktna hartija od vrednosti, Aakon o eku je predvideo uslove za podizanje ovakve tu0be6 1" da
ovakva tu0ba nije iskljuena ugovorom stranakaG 3" da je ista uperena protiv trasanta ili svog
neposrednog indosanta i 5" da je imalac eka vratio ekovnu ispravu trasantu ili je prilo0io kao dokaz u
sud.
1)7' lan 33. ovog zakona.
$vakva tu0ba iz osnovnog posla se podi0e od strane imaoca eka, ne samo zbog neisplate eka, nego i
kad je ek prejudiciran ili kad su ekovna potra0ivanja zastarela.
c" - vezi sa podizanjem tu0be zbog neosnovanog !neopravdanog" bogaenja, dolazi pod i uslovima kao i
kod menice. >li, imalac eka mo0e da ovakvu tu0bu podigne i kada je do%lo do opoziva eka.
3" Jekovni prigovori
, kod eka, du0nici mogu da istiu dve vrste prigovora6 objektivne i subjektivne prigovore.
-$bjektivnim prigovorima, smatraju se6 prigovor zbog nedostatka zakonske 2orme eka !nedostatak
nekog bitnog ekovnog elementa", prigovor zbog nedostatka pasivne ekovne sposobnosti, prigovor da
je ek isplaen od trasata, a da je nastupila zastarelost ekovnih potra0ivanja, prigovor nedostatka
legitimacije poverioca, prigovor da je potpis nekog od meninih du0nika 2alsi2ikovan i dr.
-;ubjektivnim prigovorima kod eka, smatraju se6 prigovor da je ek ukraden, prigovor neva0nosti
osnovnog posla, prigovor kon2uzije !da je do%lo do sjedinjenja poverioca i du0nika", prigovor da je
osnovni posao raskinut i dr.
5" >mortizacija kod eka
- sluaju da do#e do gubtka, kra#e, uni%tenja ili o%teenja ekovne isprave, primenjuju se u potpunosti
propisi o amortizaciji koja se odnose na menicu !a koju smo detaljno izneli u delu o amortizaciji menice".
D" Prestanak ekovnih prava i obaveza
Prestanak ekovnih prava i obaveza je isti kao kod prestanka prava i obaveza kod menice. 8o prestanka
ekovnih prava i obaveza, mo0e doi i propu%tanjem preduzimanja zakonom odre#enih ekovnih radnji,
poni%tenjem eka, ali i usled zastarelosti. $dstupanja koja se odnose u ovom delu na ek, a u odnosu na
menicu, samo su u delu koji je vezan za rokove zastarelosti, iz razloga %to kod ekovnih potra0ivanja ovi
rokovi su krai, u odnosu na menicu. &ako na primer, regresni zahtevi ekovnog poverioca prema trasantu
i indosantima, zastarevaju u roku od %est meseci, od isteka roka za prezentaciju eka na isplatu. &ako#e,
za %est meseci zastarevaju me#usobni zahtevi indosanata, a i njihovi regresni zahtevi prema trasantu -i to
od dana kada je regresni poverilac iskupio ek, odnosno od dana kada je protiv njega kod suda
postupljeno.
'" ;ukob zakona kod eka
=ednoobrazni zakon o eku mnoga pitanja o sukobu zakona prepustio je da re%e dr0ave u svojim
nacionalnim zakonodavstvima, te otuda u me#unarodnom ekovnom prometu dolazi do estih sukoba
zakona koji tra0e odgovor na pitanje ije materijalno pravo treba primeniti u sluaju postojanja prava dve
ili vi%e zemalja. &ako je Aenevska konvencija o re%avanju nekih sukoba zakona o eku, predvidela u devet
lanova, na koji nain treba re%iti ovakve sukobe zakona. 1a osnovu istih regula !koja spadaju u
me#unarodno ekovno pravo" donete su i nacionalne norme o sukobu zakona. - na%em Aakonu o eka,
sukob zakona o eku je re%en na taj nain, %to je u vezi pitanja sukoba zakona, zakonodavac uputio na
odgovarajue lanove (D. i 177. Aakona o menici, pa se u tom sluaju primenjuju pravila koja se odnose
na sukob zakona kod menice.
1)7) l. 35. ta.1'.ovog Aakona.
Lto se tie ekovne sposobnosti, Konvencija o re%avanju nekih sukoba zakona o eku, normirala je
re%enje kojim se odre#ivanje sposobnosti o preuzimanju ekovnih obaveza prepu%ta zakonu zemlje kojoj
pripada isto lice. &o znai u praksi, da e se ekovna sposobnost ceniti po nacionalnom zakonu zemlje
du0nika. -z ovakav princip, dodaje se i jo% jedno re%enje koje je predvi#eno lanom 5. st. 1. Konvencije o
re%avanju nekih sukoba zakona o eku, koje predvi#a da ako bi tim zakonom bio progla%en merodavni
zakon koje druge zemlje, da e se u takvom sluaju primeniti taj drugi zakon.
Potrebno je istai, da se pretpostavljena analogija u vezi sukoba zakona kod menice ne mo0e striktno da
primeni i na oblast eka i ekovnog prava. $vo iz razloga %to se ekovna sposobnost odnosi na trasanta,
indosanta i avalistu, a da je polo0aj trasata kod eka znatno drugaiji nego %to je to kod trasata na menici.
;toga je Aenevska konvencija istakla, da se po zakonu zemlje gde je ek plativ, odre#uje lice na koje se
ek mo0e trasirati. - na%em Aakonu o eku je utvr#eno, da se ek mo0e trasirati samo na banku !kad se
radi o eku plativom u na%oj zemlji", a potom dodaje da se mo0e trasirati i na druga lica, pod uslovom da
je ek plativ izvan na%e zemlje, a prema zakonu mesta plaanja eka.
9o0e se zakljuiti da u sluaju procenjivanja trasatove ekovne pravne sposobnosti je znaajno
nacionalno pravo mesta gde se ek plaa i bez obzira gde je on izdat.
;to se tie oblika primanja ekovnih obaveza, prihvaena su re%enja koja su usvojena o sukobu zakona
kod menice. $blik i 2orma primanja ekovnih obaveza, utvr#uju se prema zakonu zemlje na ijem su
podruju primljene ekovne obaveze. &o pravilo ima dva izuzetka6 a" kad primljena ekovna obaveza nije
punova0na po zakonu dr0ave na ijem je podruju data i potpisana izjava, na primer-indosament,
me#utim, takva izjava o indosamentu eku je u skladu sa nacionalnim-domaim ekovnim zakonom,
onda su i sve kasnije date izjave u toj zemlji punova0ne. 8akle, okolnost da su neke ranije izjave o
ekovnim obavezama bile nepravilne u pogledu oblika ne oduzimaju punova0nost docnijim obavezama i
b" u sluaju da su ekovne obaveze prihvaene izme#u jugoslovenskih dr0avaljana u inostranstvu, a oblik
!2orma" ekovnih obaveza odgovara odredbama na%eg Aakona o eku, iste su punova0ne bez obzira da li
one odgovaraju, tj. da li su saobrazne ili nisu saobrazne zakonu mesta gde su nastale.
Lto se tie pitanja koje se odnosi na isplatu eka, 4enevska konvencija o re%avanju nekih sukoba zakona o
eku, predvidela je da se prema zakonu zemlje u kojoj je ek plativ odre#uje rok za podno%enje eka radi
isplate. &akva se pravila odnose i na pitanja da li ek mo0e da se akceptira, vizira-certi2icira, da li je
neophodan protest za odr0avanje prava regresa protiv indosanta, trasanta i ostalih obveznika, da li
trasant mo0e da opozove ek ili da se na drugi nain protivi njegovoj isplati, kakve se mere imaju
preduzimati u sluaju gubitka ili kra#e eka, kao i da li ek dospeva za plaanje bezuslovno po vi#enju ili
mo0e da se trasira na odre#eno vreme po vi#enju i dr.
&ako#e e se primeniti zakon mesta izdanja eka, kad su u pitanju problemi i sporovi u vezi sa ekovnim
ugovorom u vezi izdanja eka. 1a osnovu ekovnog ugovora izme#u komitenta i banke, imalac ekovne
knji0ice stie pravo da kao trasant vue ek na trasata-banku, koja se obavezuje da isplati ekovnu sumu
u granicama trasantovog pokria. - tom sluaju, ak iako ugovorne strane nisu predvidele va0ee pravo,
primenie se pravo koje va0i u mestu izdanja eka.
5. &B<$+>K> -P-&1,J>
&rgovaka uputnica predstavlja hartiju od vrednosti po naredbi gde njen izdavalac !uputilac", asignant
izdaje nalog drugom licu !asignatu", upueniku, da korisniku ovakve isprave !asignatoru" isplati odre#ena
suma novca ili da mu preda odre#enu koliinu izvesnih zamenljivih stvari ili da mu izvr%i neku odre#enu
inidbu. $na se kao ovakva hartija od vrednosti po naredbi esto upotrebljava u 1emakoj, >ustriji i
drugim dr0avama - koje su svoje zakonodavstvo uredile pod uticajem nemakog &rgovakog zakonika.
&rgovaka uputnica ima izvesne slinosti sa ekom i menicom., trasirana menica i ek su nastali iz
trgovake uputnice, ali postoje razlike koje se sastoje u tome %to trasirana menica i ek glase na
odre#enu sumu novca, a trgovaka uputnica mo0e da glasi i na druge zamenljive stvari ili na izvr%enje
odre#ene inidbe.
&rgovaka uputnica se naje%e pojavljuje kao nalog za izdavanje robe i kao tzv. e2ektni ek. 1alog za
izdavanje robe !Kie2erschein" predstavlja ispravu gde deponent !ostavilac" upuuje javnom skladi%tu i
nala0e skladi%taru da korisniku isprave izda deponovanu robu.
-E2ektni ek !E22ektescheck" nije posebna vrsta eka, nego posebna vrsta trgovake uputnice, gde
izdavalac hartije ima neke druge hartije od vrednosti koje su deponovane kod banke po osnovu ugovora
o depozitu. 8akle, pomou e2ektnog eka, izdavalac istog nala0e banci da korisniku uputnice !asignatoru"
izda neke hartije od vrednosti koje su kod nje deponovane.
1)7: &ako se kod trgovake uputnice, pod uticajem nemakog &rgovakog zakona iste odredbe na%le u
>ustriji !austrijski &rgovaki zakon", a potom i u hrvatskom &rgovakom zakoniku !1@:'. godina",
&rgovakom zakoniku /osne i .ercegovine !1@@5. godina". &ako je i na%e predratno pravo poznavalo ovu
hartiju od vrednosti. ;avremeni %vajcarski Aakonik o obligacijama, u lanu 11D:. predvideo je da ako je
trgovaka uputnica izdata u obliku koji je slian menici !ali bez oznake da je to menica", onda se na takvu
ispravu primenjuju u celini pravila meninog prava. =edini izuzetak, da trgovaka uputnica nema akcept, a
time nema ni odgovornosti za akcept. >li, ako trgovaka uputnica ipak bude akceptirana, onda se
primenjuju pravila koja se odnose na akcept trasirane menice. , %vajcarsko pravo ne zahteva da izdavalac
uputnice ili upuenik ima svojstvo trgovca, pa tako ovakvu ispravu mogu izdavati i svi drugi gra#ani.
D. KBE8,&1$ P,;9$
Kreditno pismo !lettre de credite, Kreditbrie2" je jedna posebna vrsta trgovake uputnice gde dolazi do
izdavanja iste u vezi sa bankarskim poslovima !kod obinih akreditiva". $no je u isto vreme i jedan oblik
akreditiva koji se posebno javlja u anglo-amerikoj praksi.
1)7@ Jari dr.;i .ribov%ek dr C, ;poljnotrgovinska plaanja, /eograd, 1((7, str.1(5.
$d dokumentarnog akreditiva se razlikuje po tome %to je trgovako kreditno pismo naslovljeno na ime
korsnika akreditiva, a ne na banku i %to se kao akreditivni uslov zahteva da se podnese menica sa ostalim
prateim dokumentima.
,zdavalac kreditnog pisma !asignant, banka adresant" daje nalog upueniku !asignatu, banci adresatu" da
korisniku isprave !asignatoru, baninom klijentu" se isplati odre#ena novana svota do odre#enog
novanog iznosa Epla2onaE kreditnog pisma. &ako sa gledi%ta bankarskih poslova, kreditno pismo
predstavlja oblik obinog akreditiva. Abog iznetoga, esto se kreditno pismo me%a i preplie ak i od
izvesnih strunih lica sa linim akreditivom. 9e#utim, osnovna je razlika u tome %to kod linog akreditiva
banka koja otvara akreditiv %alje isti akreditiv banci isplatiocu, dok se kod kreditnog pisma ono predaje
samom korisniku isprave na upotrebu.
Kreditno pismo slu0i kao e2ikasno sredstvo za razmenu novca, po%to se sa njim posti0e e2ikasna isplata u
novcu u mestu plaanja. Aa kreditno pismo, njegovo izdavanje i upotrebu, primenjuju se =ednoobrazna
pravila i obiaji za dokumentarne akreditive, kao uni2ormna pravila na me#unarodnom planu, koja su
usvojena od strane 9e#unarodne trgovinske komore u Parizu.
Po pravilu, izdavalac kreditnog pisma je banka, ali u nekim dr0avama to mo0e biti i trgovac. Korisnik
kreditnog pisma je neko pravno ili 2iziko lice kojem se isplauje odre#ena suma novca, u nekom drugom
mestu i esto u nekoj drugoj dr0avi. &o se, naje%e, izvodi na nain da banka izdaje kreditno pismo
korisniku !klijentu" koji kod nje poseduje 0iro raun i koja banka tom prilikom blokira deo sredstava sa
njegovog 0iro rauna. &o se mo0e postii i na drugi nain, da se banci putem op%te uplatnice doznai
odre#ena suma novca koja slu0i kao pokrie za izdato kreditno pismo.
8akle, sa ovim kreditnim pismom mo0e biti dat nalog banci da ona izvr%i isplatu u gotovom novcu ili da
izvr%i prenos na 0iro raun korisnika kreditnog pisma. Kad se isplata vr%i prenosom sredstava na 0iro raun
korisnika kreditnog pisma, onda na istom stoji klauzula Eva0i samo za obraunE.
,z napred navedenog, mo0e se zakljuiti da kod kreditnog pisma postoje dve vrste odnosa. Prvi pravni
odnos je izme#u izdavaoca pisma !asignanta" i banke !asignata"-upuenika i drugi odnos izme#u
izdavaoca pisma i korisnika pisma !asignatara". &ako#e, izme#u banke !asignata" i korisnika !asignatara",
ne postoji nikakav neposredan pravni odnos ve banka 2aktiki istupa samo kao punomonik, radi isplate
koju je nalo0io izdavalac kreditnog pisma.
- sluaju da banka-asignat, isplati korisniku kreditnog pisma iznos u celini, onda ona zadr0ava kreditno
pismo, a u sluaju da ne isplati oznaenu sumu u celini, onda se svaka isplata konstatuje na kreditnom
pismu, a kreditno pismo vraa korisniku radi ponovne prezentacije na isplatu, sve dok se tako ne dostigne
Epla2onE kreditnog pisma i pod uslovom da ne do#e do proteka roka za naplatu. 8akle, tu je svakako
bitno, da korisnik pisma do odre#enog roka za naplatu, kreditno pismo prezentira na naplatu, jer po
proteku roka, ovakva isprava kao hartija od vrednosti mo0e biti prejudicirana.
Kada do#e do nestanka, o%teenja ili uni%tenja kreditnog pisma nije predvi#ena ustanova amortizacije
kreditnog pisma, ve se to pitanje re%ava na relaciji6 banka-izdavalac pisma-korisnik kreditnog pisma. Pri
nestanku kreditnog pisma, korisnik pisma je obavezan da odmah izvesti o tome izdavaoca pisma koji
zabranjuje banci asignatu isplatu kreditnog pisma. ak i ako bi se nestalo kreditno pismo naknadno
prona%lo, banka-asignat u tom sluaju, ne mo0e da izvr%i isplatu korisniku pisma, sve do onog momenta
dok ne dobije poseban novi nalog za isplatu od strane izdavaoca kreditnog pisma.
8omaa preduzea, druga pravna lica i 2izika lica - vlasnici privatnih 2irmi mogu u privrednom op%tenju
sa inostranstvom primati strana kreditna pisma koja su naplativa u na%oj zemlji. &ako se ovakva kreditna
pisma vrlo esto mogu koristiti radi plaanja kupovne cene za prodatu domau robu u inostranstvu ili
radi plaanja izvr%enih domaih usluga stranom komitentu.
1" +rste kredimih !trgovakih" pisama
Postoje tri vrste kreditnih pisama6 obino, cirkularno kreditno pismo i specijalno trgovako kreditno
pismo.
a" $bino kreditno pismo, postoji u sluaju kada se u ulozi banke asignanta, upuenika pojavljuje samo
jedna banka koja je poslovni partner izdavaoca kreditnog pisma. - tom kreditnom pismu navedena je
svota novca, odnosnoEpla2onE do kojeg se mo0e vr%iti isplata, kao i drugi uslvi za kori%enje kreditnog
pisma i isto se predaje korisniku radi kori%enja.
h" Jirkularnokreditno pismo je ono kreditno pismo kod kojeg se u ulozi asignanta-banke pojavljuje vi%e
banaka, tako da je korisniku pisma omogueno da u razliitim mestima, esto i u razliitim dr0avama,
mo0e naplatiti deo po deo svote novca iz kreditnog pisma. -z akreditvna dokumenta, korisnik mora kod
banke da se legitimi%e sa orginalnim cirkulamim trgovakim kreditnim pismom i banka e radi praenja i
kontrole na poledini ovog kreditnog pisma sukcesivno upisivati, odnosno otpisivati isplate po njemu.
c" ;pecijaino trgovako kreditno pismo je onaj oblik kreditnog pisma gde je u orginalnoj ispravi navedena
negocirajua banka i korisnik akreditiva mo0e da podnosi dokumenta na honorisanje samo kod te banke.