Kant - Skripta

Nemaka klasina filozofija - Kant
KANT
KANTOV IVOT I SPISI
Imanuel Kant roen 22. aprila l724. godine u Kenigzbergu u istonoj ruskoj. Njego!a porodi"a !odi poreklo iz
#kotske. $d mnogobrojne d% s!oji& roditelja Kant bio et!rto dete. 'ta" mu bio zanatlija( sedlar. ) mati i ota"
pripadali su religijskoj sekti pijetista( i uenja pijetizma ostala su i za Kanta sasta!ni d* njego!i& religijski& ubeenja.
+,d Kantu bilo osam godina( stupio u gimnaziju u Collegium Fridericianum, gde dobio solidno klasino
obrazo!anje. -io u!ek pr!i u razredu( i !e. tada njego!i drugo!i prori"ali su mu !eliku budu.nost. Na uni!erzitet
stupio l74/. i upisao se na filozofski fakultet( ali pose.i!ao i preda!anja iz teologije. 0itelj filozofije bio mu na
uni!erzitetu 1artin Knu"en( koji ga u!eo u 2ajbni"-3olfo!u filozofiju. Kako Kant 4* s!r5etku uni!erzitetski& studija
ostao bez materijalni& sredsta!a 6ba5 tada umro mu ota"7( bio prinuen d, se primi za doma.eg uitelja u raznim
imu.nim porodi"ama u blizini Kenigzberga. 8oma.i uitelj bio !i5e godina. 9odine l7::. Kant se &abilito!ao n,
0ni!erzitetu u Kenigzbergu z, pri!atnog do"enta( 4, to i ostao ita!i& l: godina. Kao do"ent ;i!eo *d &onorara
dobi!eni& z, s!oje preda!anje i za s!oje spise.
<ek l77/. uspeo Kant d, postane redo!an profesar l*gike i metafizike. opra!i!5i time bitno s!oje materijalno
stanje( Kant se *d tada *d, obradi s!oga no!og kritikog sistema. <ek l7=l. iza5lo njego!o gla!no kritiko dl*
(Kritika istog u). >a o!im delom reaju se dalji mnogobrojni spisi kritike filozofije. 'ni donose Kantu sla!u i
priznanja. 0 do"nijim godinama( kad Kant stekao ku.u i ba5tu( njego! ;i!ot postao stereotipan( d, s!aki sat u
njemu bio ispunjen unapred odreenim zadatkom. 0 poslednjim godinama s!ojim( Kant patio *d starake iznemoglosti(
du&o!ne istro5enosti i umora. 0mro u osamdesetoj godini ;i!ota( l2. februara l=/4.
Kant bio en"iklopedijski obrazo!an filozof. $d egzaktni& nauka dobro pozna!ao astronomiju( mu fiziarima
naroito bri;lji!o studirao Njutna( matematiku pozna!ao izbli;e samo kao elementarnu 6!i5u matematiku niti
pozna!ao( niti ulazio u njene 4r*blm7. Naroito dobro pozna!ao fiziku geografiju( kojoj d,* i nekoliko
originalni& priloga. +,* filozof( t!ora" jednog opse;nog filozofskog sistema. Njego!a du&o!na !eliina kao filozofa
le;i( meutim( !i5e u originalnosti njego!i& ideja i o5troumnosti i op5irnosti sa kojima iz!odio konzek!en"ije ti& ideja(
nego u poziti!noj !rednosti nji&o!oj. Kant spada u tz!. pozne genije( kad 4** d, radi na s!om gla!nom kritikom dlu
bilo mu 4? godina( , kad ga za!r5io :7. 8rugi mislio"i u o!om dobu za!r5a!aju s!oju spisateljsku karijeru( , Kant
intenzi!no produ;uje.
Kant bio osrednjeg rasta( , slabe telesne konstitu"ije. Na njego!om mr5a!om telu stajala !elika gla!a sa izrazito
pla!im oima i !isokim l*m. @amo za&!aljuju.i s!ojoj umerenosti i pra!ilnosti s!oga do"nijeg ;i!ota( uspeo Kant d,
doeka duboku starost. 0 s!ojim ranijim godinama rado i5ao u dru5t!a i u njima( sa s!oji& otmeni& manira( rado bio
priman. Kant nikada nije !ideo drugu !e.u !aro5 sem Kenigzberga( njego!a puto!anja ogrania!ala su se na okolinu
njego!e rodne !aro5i.
Kant bio !isoka moralna linost i !rst karakter. @amo u jednom sluaju nije se pokazao !rst. +,d, Kant( 4*
publika"iji s!og spisa Religija u granicama samog u, dobio( 4* naredbi reak"ionarnog kralj, Aridri&a 3il&elma ))( *d
ministra pros!ete ukor 5to Bzloupotreblja!a s!oju filozofiju i iz!r.e i omalo!a;a!a iz!esna gla!na uenja @!etog pisma i
&ri5.anst!aB( on u s!ome odgo!oru istina pori"ao opra!danost optu;be( ali d*d,* d, . se u budu.e uzdr;ati *d
raspra!ljanja religijski& 4r*blm,. Cu &artijama Kanto!im naena do"nije i o!a zabele5kaD B'poz!ati i okle!etati
sopst!eno ubeenje 4*dl* i ne mo;e se ni *d koga tra;iti( ali .utanje u o!om sluaju podanika du;nost i( ako s!e 5to
se ka;e mora biti istinito( nije du;nost d, se s!e 5to istinito i ja!no ka;e.B
Kant bio omiljen preda!a. 0 s!ojim preda!anjima *n se !i5e trudio d, s!oje slu5ao"e naui misliti nego d, im
saop5ta!a goto!e rezultate. Njego!a preda!anja obu&!atala su ne samo filozofske dis"ipline 6naroito logiku i metafiziku7(
nego i matematiku( fiziku( antropologiju( fiziku geografiju i dr. ri preda!anjima Kant se( prema tada5njem obiaju( u!ek
slu;io jednim odreenim pis"em( ali pri preda!anju esto doda!ao( B#to pisa" na o!om mestu ka;e nije tanoB.
Njego!i spisi su mnogobrojni i raznoliki. @til ti& spisa nije besprekoran( 5ta!i5e u s!ojim gla!nim delima nain
pisanja Kanto! zamr5en , terminologija nesigurna( iz ega su proiza5la i proiziiaze mnoga nerazume!anja. Naproti!( u
4*nekom *d raniji& stil jasan i lak.
0 Kanto!om filozofiranju postoje d!e periode( pretkritika i kritika( , u pretkritikoj mogu se d,l razliko!ati tri
faze( dogmatika( skeptika i kritiko-dogmatika. Eazliku o!i& perioda i faza najoitije karakteri5e Kanto! odnos prema
metafizi"i. 0 kritikoj periodi Kant odrie mogu.nost metafizike( u dogmatikoj fazi pretkritike filozofije 6u koju spadaju
spisi njego!i d* l7?4 on !eruje u mogu.nost metafizike i zastupa 6s iz!esnim odstupanjima7 2ajbni"-3olfo!u metafiziku
doktrinu( u skeptikoj 6k*u predsta!lja spis Trdume eines Geisterseers, publiko!an l7??.7 on sumnja u mogu.nost njenu(
dok u s!ojoj diserta"iji *d l77/. naproti!( dokazuje mogu.nost njenu.
SADRAJ PRETKRITIKIH SPISA KANTOVIH
0 spisu Gedanken !on der "aren #cdt$ung der le%endigen Kra&te mladi pisa" posta!lja sebi zamr5en zadatak(
&ote.i d, razre5i kontro!erzu izmeu 8ekarto!a"a i 2ajbni"o!a"a( odnosno mere B;i!i& silaB. +,* 5to smo !ideli( 8ekart
energiju 6odn. BkretanjeB7 merio izrazom m!( dok 2ajbni" smatrao izraz m!
2
za meru njenu 6odn. za meru B;i!e sileB7.
Kant re5a!a kontro!erzu n, taj nain 5to t!rdi d, 4*stoje d!e !rste kretanja 6slobodna( za koja !a;i zakon iner"ije( i
neslobodna za koja taj zakon n !a;i7( *d koji& za jednu !rstu 6za slobodna kretanja7 !a;i 2ajbni"o!a( , za drugu 6za
neslobodna kretanja7 8ekarto!a formula. Kanto!o re5enje kontro!erze netano ( tano re5enje d,* 8alamber tri godine
pre Kanto!og spisa 6u dlu Traite d' d(nami)ue l74F.7( ali dl* 8alambero!o Kantu bilo nepoznato. 1i danas znamo
d, izraz m!
2
mera r,d, 6fs7 jedne sile 6tj. d, m!
2
G fs7( dok izraz m! mera njenog impulsa 6tj. ft G m!7
2
H
)ako Kanto! spis proma5io s!oj gla!ni "ilj( u njemu ima poneeg i poziti!nog i interesantnog. <ako Kant dopu5ta
matematiku mogu.nost et!rte dimenzije Iuklido!og prostora( d,l on diskutuje &ipotezu diskretnog prostora( koju
odba%u.
8rugi spis Kanto!( koji sadr;i njego!u kosmogoniju( *d mnogo !e.eg i istorijskog i st!arnog znaaja. 0 s!*m
spisu Kant poku5ao d, primenom Njutno!e nebeske me&anike objasni prirodan postanak nebeski& tela i sistema. 'n
s!oj poku5aj primenjuje na "elokupnost !asione. J* njemu( beskonani s!etski prostor bio u poetku 6tj. u trenutku
st!aranja s!eta *d strane -oga7 ispunjen s!uda materijom( iji su se elementarni sastoj"i nalazili izme5ani i u razreenom
stanju( tako d, o!o poetno stanje materije predsta!lja pra!i &aos. )z &aosa postaje postupnom e!olu"ijom kosmos. re
s!ega( materijalni deli.i obdareni su atrakti!nom i repulzi!nom silom( *d koji& atrakti!na 64* Njutno!om zakonu7 dlu
kroz s!e prostore( dok se repulzi!na ja!lja tek kad se d!a deli.a d*!oljno pribli;e. >atim( u &aosu se nalazi jedno sredi5te
najgu5.e materije( u kome se atrak"ijom obrazuje 4r!* "entralno nebesko telo 6koje ostaje "entralno sun"e "elokupne
mno;ine do"nije postali& suna"a7. oe! *d o!og sredi5ta( materija s!e rea u !asionskom prostoru 5to se *d njega !i5e
ud,l,!amo. Kant uzima d,l d, e!olu"ioni pro"es u toku !enosti s!e !i5e prodire u predele &aosa( ali d, e!olu"ijom
realizo!ani konani kosmos u s!akom trenutku s!ojim obimom beskonano manji *d jo5 neraz!ijenog dl, pr!obitnog
&aosa. Na taj nain !asionska e!olu"ija !eni pro"es koji se nikada ne za!r5a!a( taj pro"es istina( imao s!oj poetak u
!remenu( ali ne.e nikada imati kraja u njemu. 8alje Kant pretposta!lja d, i jednom postala sun"a i planetarni sistemi
propadaju( da ureena materija nji&o!a pono!o postaje &aos( ali d, se iz tog &aosa raaju na istom mestu no!a sun"a i no!i
planetarni sistemi. #to smo bli;i "entru s!etske zgrade( s!e !i5e ima propali& i pono!o !askrsli& s!eto!a( 5to smo d,l *d
toga "entra( s!e !i5e ima no!i& s!eto!a tek postali& iz pr!obitnog &aosa.
Na koji nain iz &aosa postaje ureeni s!et( to Kant pokazao na genezi na5eg planetarnog sistema. 8a planetarni
sistem postao iz pr!obitnog &aosa( ili( drukije reeno( d, s!a nebeska tela na5eg planetarnog sistema imaju zajedniko
poreklo( na to Kant zakljuuje iz o!e tri injeni"eD l. s!e se planete i nji&o!i pratio"i 6u Kanto!o !reme znalo se z, 5est
planeta i deset mese"a7 kre.u u istom pra!"u 6planete oko @un"a( sateliti oko planeta7( i to u pra!"u u kome rotira oko
s!oje ose i samo @un"e( 2. putanje planeta oko @un"a goto!o su kru;ne( i K. putanje planeta le;e goto!o u jednoj istoj ra!ni
koja le;i u produ;enju ek!atorske ra!ni @un"a. Kako se iz sada5njeg rasporeda tela na5eg planetarnog sistema
6meuprostori planetski su prazni7 ne mo;" na.i nikaka! razlog za o!e injeni"e( nji&o!a egzisten"ija mo.i . se objasniti
samo pretposta!kom d, se materija( iz koje su ona sasta!ljena( morala nekada nalaziti u razreenom stanju. 0 prostoru
ispunjenom o!*m razreenom materijom najpre se obrazo!alo dno gu5.e "entralno mesto( koje s!ojom pri!lanom
snagom !uklo s!e okolne materijalne deli.e k sebi. 8alji deli.i . se pri o!om 4,du sudariti sa bli;im( usled repulzije
skretati u stranu i naposletku u kru;nim putanjama u istom pra!"u obilazitl oko "entralnog mesta. Neki *d o!i& deli.a
ne.e mo.i d, se odr;e na s!ojim !isinama( !e. . se spojiti sa "entralnim mestom( dok . drugi zadr;ati s!oje kru;ne
putanje. Na taj nain posta.e( s jedne strane( "entralno telo koje . rotirati oko s!oje ose 6po5to . pri!ueni deli.i
produ;iti da se kre.u u kru;nim putanj,m,7( dok . se( s druge strane( deli.i !an %ntralnog tela kretati 4* paralelnim
kru;nim putanjama( ija . sredi5ta le;ati na rota"ionoj osi "entralnog tela. Lli *d o!i& poslednji& osta.e d,l samo oni(
ija . ra!an prolaziti kroz "entar "entralnog tela. 0 o!oj ra!ni posta.e d,l( n, nain slian postanku "entralnog tela
6@un"a7( planete koje . s!e obilaziti @un"e u istom pra!"u u kome o!o rotira( , oko !e.i& planeta posta.e sateliti. M *d
deli.a udaljeni& !an sfere 4l,neta posta.e komete sa eks"entrinim putanjama.
Na koji nain postaje planetski( na taj nain postaju i !i5i nebeski sistemi. J* Kantu( naime( s!e !idlji!e nekretni"e
6koje su( 4* njemu( sun"a okru;ena planetama7 pripadaju sistemu mlene putanje 6z!ezde koje le;e !an ra!ni mlene
4utanje odgo!araju kometama planetskog sistema7( u kome 6kao i u planetskim sistemima7 postoji jedno "entralno telo.
Kant( d,l( pretposta!lja d, !an na5eg sistema mlene putanje 4*stoje jo5 i mnogobrojni drugi sistemi iste !rste 6on ak
t!rdi d, su magline te d,l mlene putanje7( i d, s!i ti sistemi sainja!aju d,n no! sistem !i5eg rd,( opet sa "entralnim
telom u sebi. N* tako ide s!e d* grani"a iz &aosa postalog kosmosa.
0 s!ome &abilila"ionom spisu *o!a dilucidatio, Kant 4*smatra sta! razloga kao zaseban logiki zakon pored sta!a
identiteta. 'n istina razlikuje razlog bi.a (ratio essendi !el &iendi) *d razloga saznanja (ratio cognoscendi), ali i& oba
smatra za !rste logikog razloga. Kant odba"uje samorazlog u oblasti bi.a( , smatra sta! uzronosti z, bezizuzetan(
odriu.i slobodu !olje. 'n odba"uje unutra5nje promene u prostim supstan"ijam, koje bi bile neza!isne *d s!akog
spoljneg uti"aja( , prarazlog uzajamnog uti"aja supstan"ija nalazi u -ogu( u kome le;i nji&o!o zajedniko poreklo.
+ Fi$ikoj monadologiji Kant ( slino -o5ko!i.u i neza!isno *d njega( &teo d, iz!ede sintezu 2ajbni"o!e
monadologije sa Njutno!im silama koje dluu neposredno na daljinu. J* njemu( atomi su kako proste supstan"ije tako i
"entri atrak"ione i repulzi!ne sile. Eepulzi!na sila *4,d, sa kubom( , atrakti!na sa k!adratom rastojanja. )zmeu atoma
postoji prazan prostor ispunjen dejst!om o!i& sila. -ez repulzije tela 6kao kompleksi atoma7 ne bi bila rasprostrta i
neprobojna( , bez atrak"ije n bi imala odreenu zapreminu 6grani"a tela tamo gde su dejst!a repulzi!ne i atrakti!ne sile
jednaka7.
0 spisu , kretanju i miru Kant t!rdi( d, s!ako kretanje relati!no( i d,( prema tome( ne postoji tz!. Bsnaga iner"ijeB.
@a spisom , silogistikim &igurama poinje jedna grupa spisa( koja ini prelaz *d dogmatike u skeptiku fazu
pretkritike periode. 0 o!ome spisu Kant t!rdi d, samo pr!a silogistika figura pra!a i ista( dok su ostale tri
iz!e5taene i &ibridne 6jer sadr;e neposredne zakljuke u sebi7.
0 spisu -oku.aj d se u!edu negaii!ne koliine u &ilo$o&iju, Kant zamera metafizi"i 5to imitira matematiku metodu(
, ne uzima u obzir iz!esne matematike pojmo!e u koje spada i 4*,m negati!ne koliine. 8efini5u.i suprotno kao *n* 5to
postaje nega"ijom( Kant razlikuje d!e !rste suprotnosti( logiku i realnu. 8ok se logika suprotnost sastoji prosto u
negiranju jedne date odredbe( dotle se kod realne suprotnosti negiranjem sta!lja jedna no!a odredba suprotna datoj. '!a
no!a odredba odgo!ara matematikom 4*mu negati!ne koliine 6-, nasuprot *d O,7. 8ug negati!na koliina u odnosu
na kapital( bol negati!na koliina u odnosu na zado!oljst!o( porok negati!na koliina u odnosu na !rlinu. Negati!ne
2
koliine smanjuju poziti!ne( , u stanju su i d, i& potpuno uni5te. Eezultat negiranja u logikoj suprotnosti apsolutno
ni5ta (niil negati!um), dok rezultat negiranja u realnoj suprotnosti relati!no ni5ta (niil /ri!ati!um), ili( drukije reeno(
ni.ta logike suprotnosti odsust!o (de&ectus), ni.ta realne odu$imanje (/ri!atio).
Eazli"i izmeu logike i realne suprotnosti odgo!ara razlika izmeu logikog i realnog razloga 6koji Kant o!de
potpuno od!aja *d logikog7( dok logiki razlog( razlog iz koga proistie posledi"a na osno!u sta!a identiteta 6kao d*
iz "eline7 i d, se potpuno s&!atiti( dotle proiz!oenje 4*sledi"a *d strane realnog razloga logiki nes&!atlji!o. ) sa
pitanjem( BKako( ako ne5to postoji( ne5to drugo postojiB( ne daju.i poziti!nog odgo!ora n, njega( za!r5a!a Kant o!aj s!oj
!a;ni spis.
0 spisu , jedino mogu0nom doka$u $ eg$istenciju 1oga, Kant formuli5e jedan no! ontolo5ki dokaz za tu
egzisten"iju. 'n kritikuje dotada5nji ontolo5ki dokaz( nalaze.i d, on gre5i 5to smatra egzisten"iju kao jedan *d mogu.i&
predikata 6iz 4*m, najrealnijeg bi.a iz!odi ontolo5ki dokaz za njego!u egzisten"iju7( dok egzisten"ija nije predikat !e.
sama apsolutna pozi"ija jedne st!ari 6ono mu se drugi predikati pridaju7. @toga Kant najpre &o.e d, doka;e d, ne5to
mora postojati( 4, tek po5to ut!rdio( dokazuje d,l d, to nu;no ne5to mora biti -og. 8a ne5to mora postojati( Kant
zakljuuje o!ako. Lko zamislim d, ni5ta ne postoji( time se istina ne.e ja!iti nikak!a neposredna proti!renost( ali . time
biti uni5teno i sve to se kao mogue d zamisliti 6po5to st!arno uslo! mogu.ega7( , to !e. proti!reno. Per
uni5tenje s!ake m*gu.nosti predsta!lja nemogu.nost. rema tome( mora ne5ta nu;nim nainom postojati. M iz nu;ne
egzisten"ije o!og neega d, se d,l iz!esti d, ono jedno( nepromenlji!o( !eno i sa!r5eno. Jrm, tome to nu;no bi.e
-og koji se ima s&!atiti kao t!ora"( a ne kao ar&itekt s!eta 6pri mu se Kant pozi!a i na s!oju kosmogoniju( koju u o!om
spisu d, u iz!odu7.
0 spisu , l'23' i u$!i.enom, Kant izla;e na popularan i du&o!it nain estetika( etika i psi&olo5ka pitanja u !ezi
sa ose.anjima lepog i uz!i5enog. '!aj spis pokazuje uti"aj engleski& moralista i Eusoa na Kanta.
0 spisu , jasnosti u naelima /rirodne teologije i morala, Kant istie razliku izmeu matematikog i metafizikog
saznanja. 8ok matematiko saznanje polazi *d malog broja jasni& defini"ija i nesumnji!i& sta!o!a( dotle se metafiziko
saznanje zasni!a na mnogobrojnim nejasnim pojmo!ima i mnogobrojnim sta!o!ima koji se ne d,u dokazati. 8ok
metoda matematike sintetina i njeni pojmo!i jasno definisani( dotle metoda metafizike treba d, analitina i njeni
pojmo!i uzeti iz iskust!a. 8ok matematiko saznanje ,4*diktino i put matematikog saznanja lak( dotle su metafizika
saznanja prolazna i nesigurna i njen put te;ak. B1etafizika nesumnji!o najte;a mu s!im ljudskim znanjima( ali jo5
nijedna nije napisanaB. '!im znamenitim reima Kant izrazio kako te5ko.u metafizikog saznanja( tako i sa! znaaj koji
ono ima. Lli iako put metafizikog saznanja te;ak( ipak i metafizika mo;e do.i d* nesumnji!i& sta!o!a ako( zasni!aju.i
se na iskust!u( bude imitirala Njutno!u prirodnu nauku. '!a metodolo5ka naela primenjuje Kant u s!ome spisu d,l na
prirodnu teologiju i na moral( t!rde.i d, se sta!o!i pr!e d,u uzdi.i d* iz!esnosti i s!ode.i moral na Bose.anje dobrogB.
8ok u pret&odnom spisu Kant jo5 !eruje u mogu.nost metafizike( iako samo kao iskust!ene nauke( dotle u spisu
Traume eines Geisterseems postaje potpun skeptik. roua!aju.i u o!om spisu pitanje du&o!a u !ezi sa spisima u!enog
#!edskog spiritiste @!edenborga( Kant dolazi d* zakljuka d, nm, nikak!og razloga za pretposta!ku du&o!a od!ojeni&
*d tela i d, su medijumistike poja!e patolo5kog karaktera( Bsno!i ose.ajaB. ) metafizike &ipoteze nisu ni5ta drugo d*
Bsno!i um,B( jer metafizika "rpe s!oje saznanje iz apriorni& 4*mo!a( , ne zasni!a se na iskust!u. Lko ( d*d, ironino
Kant( metafiziarima mogu.e d, saznaju du&o!e( za5to @!edenborgu ne bi bilo mogu.e d, i& !idiQ Lli ako metafizika
nemogu.a kao nauka * bi.u( zar ona nije mogu.a kao nauka o saznanju 6* grani"ama saznanja7Q osta!ljaju.i o!o
poslednje pitanje( Kant oe!idno ;eli d, odr;i metafiziku u jednom no!om obliku 6kao teoriju saznanja7( s&odno njego!im
znamenitim reimaD BC*, sudbina d, sam z,lubln u metafiziku( i ako se retko mogu po&!aliti njenom naklono5.uB.
Rjumo! uti"aj na Kanta u njemu nesumnji!.
0 opisu , ra$lici /ra!aca u /rostoru, Kant &o.e d, d*ka;e Njutno!u pretposta!ku apsolutnog prostora. +,d bi se
prostor sastojao u odnosu materijalni& delo!a koji su u njemu( razlika u pra!"ima ostala bi neobja5nji!a. 8esna i le!a ruka
potpuno su jednake kao geometrijski obli"i 6uzajamni 4*l*;aj delo!a u obe isti7( 4, se zato ipak ne d,u poklopiti. M ne
d,u se poklopiti zato 5to razlika desnog i le!og razlika u pra!"u koja dolazi *d egzisten"ije apsolutnog prostora.
oslednji spis pretkritike periode( diserta"ija , ulnom i natulnom s!etu( predsta!lja u pra!"u kritike filozofije i
progres i regres. rogres u tome 5to Kant u diserta"iji obja!ljuje prostor i !reme z, iste opa;aje /riori, , regres u
tome 5to Kant( kako nasuprot skeptikoj fazi praktike prirode( tako i nasuprot kritikoj periodi( izrino t!rdi mogu.nost
metafizike kao nauke * natulnom s!etu. Kant( naime( u diserta"iji razlikuje d!e !rste apriorne mo.i saznanja( istu
ulnost i razum. rostor i !reme su forme iste ulnosti. 'ne kao tak!e predsta!ljaju zakone poja!a( ono 5to unosi rd u
ose.aje kao empirika data ulnosti. @toga ulno saznanje saznaje poja!e( , ne st!ari 4* sebi. Eazum( pak( koji poi!a na
iz!esnim istim pojmo!ima koji nisu apstra&o!ani iz iskust!a 6kao 5to su mogu0nost, nu4nost, su/stancija, u$rok itd.7 u
stanju d, sazna st!ari 4* sebi( tj. d, sazna st!ari natulnog s!eta( ime metafizika postaje mogu.a 6o!u upotrebu razuma
na inteligibilne objekte nazi!a Kant usus realis, dok se usus logicus sastoji u analitikom razja5nja!anju mpiriki&
pojmo!a7. 1etafizika postaje mogu.a( u smislu dogmatike filozofije( kao nauka zasno!ana na apriornim 4*m*!ima i
sta!o!ima.
8iserta"ija naj!a;niji filozofski pretkritiki spis Kanto! i *n, s!ojim uenjem o prostoru i !remenu ini prelaz *d
pretkritike ka kritikoj periodi.
KANTOVA KRITIKA FILOZOFIJA
0 s!ojoj kritikoj filozofiji Kant napu5ta t!renje diserta"ije d, razum u stanju d, sazna st!ari 4* sebi. <ime on
napu5ta definiti!no dogmatizam( , s!oju no!u filozofiju nazi!a kritikom u direktnoj suprotnosti sa dogmatizmom. 'n nije
proti! dogmatikog naina filozofiranja( tj. on nije proti! sistematskog iz!oenja saznanja iz apriorni& prin"ipa( ali
proti! dogmatizma kao poku5aja d, se saznaju trans"endentni objekti( , d, se pret&odno kritiki ne ispita d, li tak!o
F
saznanje mogu.e. Kritika filozofija ima d, ispita i ut!rdi mogu.nost apriornog saznanja( ne samo u teorijskoj( nego i u
praktinoj oblasti. Jrm, tri osno!ne du5e!ne mo.i( iju egzisten"iju Kant pretposta!lja zajedno sa starom psi&ologijom
mo.i( , to su m saznanja, m poude i m oseanja( i Kanto!a kritika filozofija ima tri oblika( kao kritika teorijskog
um, kao kritika /raktinog um i kao kritaka mo0i su5enja. Kritika teorijskog um, predsta!lja Kanto!u teoriju saznanja(
kritika praktinog njego!u etiku( , kritika mo.i suenja estetiku. Kako sa teorijom saznanja stoji u !ezi Kanto!a filozofija
neorganske prirode( sa etikom njego!a filozofija pra!a( istorije i religije( , sa estetikom njego!a filozofija organske
prirode( to . u slede.em najpre biti izlo;ena Kanto!a teorija saznanja sa njego!om filozofi*m neorganske prirode( zatim
njego!a etika i filozofija pra!a( istorije i religije( i naposletku estetika sa filozofijom organske prirode.
KANTOVA TEORIJA SAZNANJA I FILOZOFIJA NEORGANSKE PRIRODE
Kanto!a teorija saznanja ima tri polazne take.
r!a polazna taka razlika izmeu a/riornog i a/osteriornog saznanja. Lpriornim ima se naz!ati ono saznanje
koje potpuno neza!isno *d iskust!a 6tj. ije poreklo ne le;i u iskust!u7( , aposteriornim ono koje se zasni!a na iskust!u
6ije poreklo le;i u iskust!u7. 2ogiki kriterijum sta!o!a apriornog saznanja nji&o!a nu4nost i op5tost( tj. *d jednog
sta!a koji aprioran ne d, se zamisliti nikaka! izuzetak. @ta!o!i aposteriornog saznanja niti su nu;ni niti op5ti( izuzetak
*d nji& u!ek mogu..
8ruga polazna taka razlika izmeu analitiki i sintetiki sudo!a. Lnalitian 4* Kantu onaj sud ijem se
subjektu pridaje jedan predikat( koji !e. impli"ite le;i u 4*mu subjekta i d, se dobiti njego!om analizom. M sintetian
onaj sud ijem se subjektu pridaje jedan predikat( koji se ne nalazi u 4*mu subjekta i d* kojeg se n mo;e do.i analizom
o!og 4*m,. 0 analitikom sudu subjekt i predikat !ezani su identitetom meusobno i potpadaju 4*d sta! proti!renosti
64* kome se jednom subjektu ne mo;e pridati predikat koji mu proti!rei7( dok u sintetikom sudu ta !eza nije identitet.
@toga( dok su analitiki sudo!i samo sudo!i koji razja5nja!aju( dotle sintetiki sudo!i pro5iruju saznanje. @ud( Bs!a su tela
rasprostrtaB analitian ( jer se u njemu 4*mu tela pridaje jedan predikat koji !e. le;i u tome 4*mu. Naproti!( sud Bs!a su
tela te5kaB sintetian ( jer se u njemu 4*mu tela pridaje jedan predikat koji ne le;i u tome 4*mu( koji za njega ne5to
no!o.
@!i su analitiki sudo!i( 4* Kantu( apriorni 64, i onda kad 4*,m tak!og suda aposterioran kao u sudu( Bzlato ;ut
metalB7( dok sintetiki sudo!i mogu biti i apriorni i aposteriorni 6ali su s!i aposteriorni sudo!i sintetiki7. rimeri
sintetikog suda /riori su geometrijski sud( Bpra!a linija najkra.i put izmeu d!e takeB( i aritmetiki( B7 O : l2B.
r!i sud zato sintetian 5to u 4*mu pra!e linije nema oznake du;ine( , drugi zato 5to se analizom 4*m, sume broje!a 7
i : ne mo;e do.i d* 4*m, broja l2 6!e. treba pribe.i opa;anju d, bi se doda!anjem jedini"e broja : broju 7 do5lo d* broja
l27( , oba su apriorna zato 5to su apodiktina.
<re.a polazna taka Kanto!e teorije saznanja razlika izmeu materije i &orme iskust!a. J*d materijom iskust!a
razume Kant ose.aj( i to razne k!alitete njego!e 6boju( ton i dr.7( , forma psi&iki supstrat apriornog. 8ok ose.aj
empirian sastojak iskust!a i ne d, se apriori s&!atiti( dotle forma potpuno neempirina( i stoga Kant nazi!a istom.
J* Kantu( subjekti!na forma pret&odi iskust!u( ali o!o pret&oenje ne sme se s&!atiti u !remenom smislu( !e. samo u
smislu uslo!lja!anja.
@a tre.om polaznom takom u !ezi jedna ontolo5ka pretposta!ka Kanto!a koja( izgleda( ne bi morala initi bitni
sastojak njego!e teorije saznanja. N* pretposta!ka st!ari 23 se%i. @t!ar 4* sebi zami5lja Kant kao trans"endentne objekte
koji s!oji uti"ajem na subjekt proiz!ode u njemu ose.aje i time ga primora!aju d, na o!e primeni s!oju subjekti!nu
formu.
@!oju teoriju saznanja nazi!a Kant i transcendentalnom &ilo$o&ijom. <rans"endentalnim nazi!a Kant ono 6apriorno7
saznanje 6odn. ispiti!anje7 koje se odnosi na mogu.nost ,4riornog saznanja 6poja!a i predmeta7.
<eoriju saznanja izlo;io Kant u d!a spe"ijalna dl,( u Kritici istog uma i u -rolegomenama. Nain izlaganja u
njima razlian. 8ok taj nain u Kritici sintetian, on u -rolegomenama analitian. 0 Kritici Kant najpre ut!ru
egzisten"iju isti& sastojaka saznanja( 4, zatim iz nji& iz!odi egzisten"iju sintetikf& sudo!a /riori, dok u
-rolegomenama, 6obrnuto7 polazi *d egzisten"ije sintetiki& sudo!a /riori, 4, iz nji&o!e datosti zakljuuje na
odgo!araju.e iste sastojke koji i& omogu.uju. Na taj nain Kant u -rolegomenama posta!lja i re5a!a o!a tri pitanjaD
H. kako su mogu.i sintetiki sudo!i /riori matematikeQ
2. kako su mogu.i sintetiki sudo!i /riori op5te prirodne naukeQ i
F. d, li su mogu.i sintetiki sudo!i /riori metafizikeQ 'n pri tome uzima sintetike sudo!e matematike i op5te
prirodne nauke za nesumnji!e( , metafizike z, problematine. @&odno sintetikoj metodi Kritike, odgo!araju.a pitanja u
njoj trebalo bi d, glase(
l. d, li su mogu.i 6odn. d, li postoje7 sintetiki sudo!i /riori matematikeQ(
2. d, li su mogu.i sintetiki sudo!i /riori op5te prirodne naukeQ i
F. d, li su mogu.i sintetiki sudo!i /riori metafizikeQ 6pitanje koje u oba sluaja ostaje. isto7.
@am Kant( meutim( niti o!a pitanja u Kritici izriito formulisao niti se u njoj dr;i strogo sintetike metode 6kao
5to se ni strogo analitike ne dr;i u -rolegomenama). '!o poslednje naroito !a;i z, drugo izdanje Kritike u kome
Kant( 4*d uti"ajem 6u meu!remenu napisani&7 -rolegomena, iz o!i& preneo osno!na tri pitanja u samu Kritiku, iako ona
u toj formi ne odgo!araju njenoj sintetikoj metodi.
Kritiku istog um deli Kant najpre u d!a dl,( u nauku * elementima i u nauku * metodama. 0 pr!om dlu on
analizira apriornu m*. saznanja( , u drugom izla;e formalne uslo!e jednog potpunog sistema trans"endentalne filozofije
6*d kojeg Kritika u s!ome pr!om dlu izlo;ila gla!ne linije7. Lpriorna m*. saznanja sadr;i 4* Kantu tri spe"ijalne mo.i(
H. istu ulnost, 2. ra$um i F. um. 'sno!ni apriorni sastoj"i iste ulnosti su isti opa;aji 6/rostora i !remena7( osno!ni
4
apriorni sastoj"i razuma su isti /ojmo!i ili kategorije 6koji& ima d!anaest7( , um, ideje 6tri7. 0m*m nazi!a Kant kako
spe"ijalnu m*. ideja( tako i %l*ku4nu apriornu m*. saznanja.
rema trima spe"ijalnim mo.ima saznanja deli Kant d,l nauku * elementima najpre na transcendentalnu estetiku
6kao nauku * istoj ulnosti7 i na transcendentalnu logiku 6kao nauku * neulnoj mo.i saznanja7( 4, zatim o!u poslednju
na transcendentalnu analitiku 6kao nauku * razumu i njego!oj ulozi u iskust!u7 i na transcendentalnu dijalektiku 6kao
nauku * umu i njego!oj imanentnoj upotrebi i trans"endentalnoj zloupotrebi7. 'deljak u -rolegomenama, koji se ba!i
pitanjem mogu.nosti matematikog sintetiko-apriornog saznanja( odgo!ara trans"endentalnoj esteti"i( odeljak *
sintetiko-apriornom saznanju op5te prirodne nauke trans"endentalnoj analiti"i( , odeljak * metafizikom saznanju
trans"endentalnoj dijalektr"i u Kritici istog um.
<rans"endentalna estetika 6estetikom nazi!a Kant nauku * ulnom saznanju. @&odno pr!obitnom znaenju termina
BulnostB ut!ruje najpre apriorno-opa;ajnu prirodu prostora i !remena( 4, zatim iz te prirode iz!odi sintetiku apriornost
matematiki& sudo!a. 'no pr!o ut!ri!anje nazi!a Kant meta&i$ikim ra$laganjem, , o!o drugo iz!oenje
transcendentalnim ra$laganjem. 0 metafizikom razlaganju Kant na!odi 4* d!a dokaza za istotu i 4* d!a d*kaza za
opa;ajnu prirodu prostora i !remena. $d ti& dokaza mi .m* o!de na!esti samo 4* jedan i za istotu i z, opa;ajnost. N,
jedan dokaz z, istotu odgo!ara.e ugla!nom pr!om Kanto!om dokazu 6dok . drugi( radi prostote izlaganja( biti
izosta!ljen7( , u dokaze za opa;ajnost bi.e spojena oba Kanto!a dokaza.
8okaz z, istotu prostora glasi o!ako( d, bi& ose.aje mogao predsta!iti !an sebe i d, bi& i& mogao predsta!iti jedne
!an drugi& i jedne pored drugi&( nu;no d, predsta!u prostora !e. imam u sebi( prema tome predsta!a prostora mora
pret&oditi ulnom iskust!u i biti neza!isna *d njega( ona ( dakle( ista predsta!a.
'dgo!araju.i dokaz z, !reme glasi( d, bismo predsta!ili isto!remenost i suk"esiju u opa;anju( nu;no d, predsta!u
!remena !e. imamo u sebi( prema tome( predsta!a !remena mora pret&oditi iskust!u i biti neza!isna *d njega( ona (
dakle( ista predsta!a.
8okaz za opa;ajnost prostora glasi o!ako( predsta!e koje potpadaju 4*d 4*,m nisu delo!i 4*m, 6jer 4*,m %* i
nedelji! u s!akoj *d nji&7( dok su s!i pojedini prostori delo!i jednog jedinog prostora i nalaze se u nmu 6po5to prostor
predsta!ljamo kao beskonaan7( prostor prema tome ne mo;e biti 4*,m( !e. mora biti opa;aj.
'dgo!araju.i dokaz za !reme glasi( predsta!e koje 4*d4,d,u 4*d 4*,m nisu delo!i 4*m,( dok su s!a pojedina
!remena delo!i jednog jedinog !remena i nalaze se u njemu 6po5to !reme predsta!ljamo kao beskonano7( !reme 4rm,
tome opa;aj( , nije 4*,m.
)z gornji& dokaza sleduje d, su prostor i !reme isti opa;aji. ) to prostor za Kanta opa;aj Bspoljneg ul,B( jer se u
njemu predsta!ljaju poja!e date !an opa;aju.eg subjekta( dok !reme opa;aj Bunutra5njeg ul,B( jer se u nmu opa;aju
unutra5nja stanja samog subjekta 6ali u njemu se nalaze i poja!e spoijneg ul,7.
)z iste opa;ajnosti prostora i !remena iz!odi Kant u trans"endentalnom razlaganju sintetiku apriornost sudo!a iste
matematike. Nji&o!a sintetinost sledi iz opa;ajnosti( , nji&o!a apriornost iz istote prostora i !remena. @amo *4,;ajnost(
naime( u stanju d, pojmo!ima pru;i no!e predikate i d, tim omogu.i sintetike sudo!e 6iz sami& pojmo!a mogu slediti
samo analitiki sudo!i7. M istota opa;aja prostora i !remena( tj. nji&o!a neza!isnost *d iskust!a( po!lai za sobom
neposredno apriornost matematiki& sudo!a.
0 -rolegomenama Kant( obrnuto( iz datosti sintetiko-apriorni& sudo!a iste matematike iz!odi istu opa;ajnost
prosiora i !remena. )z sintetinosti matematiki& sudo!a m*ra se( naime( 4* njemu( zakljuiti d, se prostor i !reme
*4,;aju( po5to samo opa;aj mo;e jednom matematikom 4*mu pru;iti no!e predikate( , iz nji&o!e apriornosti na
neza!isnost *d iskust!a( odnosno na istotu prostora i !remena. '!o sledo!anje iste opa;ajnosti prostora i !remena iz
datosti sintetiko-apriorni& matematiki& sudo!a smatra Kant u isto doba i kao no! indirektni dokaz za o!u istu
opa;ajnost nji&o!u.
>asno!anost sintetinosti matematiki& sudo!a na *4,;ajnosti prostora i !remena d, se ilustro!ati na slede.em
primeru 6koji Kant na!odi u trans"endentalnoj metodi"i Kritike). )z samog 4*m, trougla 6kao figure sa tri strane i tri ugla7
ne d, se ni n, koji nain iz!esti sta! d, zbir njego!a tri ugla ra!an 2E. <ek ako trougao konstrui5emo u opa;aju( ako mu
produ;imo jednu stranu i ako po!uemo paralelnu( sta! . mo.i d, se iz!ede nizom zakljuaka zasno!ani& na opa;aju.
Lli sintetiko-apriorni matematiki sta!o!i ne !a;e samo kao sta!o!i iste matematike 6koja se kao geometrija ba!i
figurama u prostoru( , kao aritmetika broje!ima u !remenu7( !e. ti sta!o!i !a;e i za poja!e u prostoru i !remenu( !a;e i
kao sta!o!i primenjene matematike. '!o poslednje nji&o!o !a;enje diskutuje Kant u poslednjem odeljku trans"endentalne
estetike 6koji znatno op5irniji u drugom nego u pr!om izdanju Kritike). Ono njemu se!uje "# o$% !$% &%#o'%( (
prostor i !reme postoje samo kao subjekti!ni uslo!i lokaliza"ije ose.aja( , sami kao tak!i ne d,u se opaziti( i )( s!oom
idealno5.u 6opa;aj prostora nije i sam rasprostrt( niti opa;aj !remena tee7 prostor i !reme ine d, ulno opa;anje ne
postoji apsolutno( nije st!ar 23 sebi !e. samo /oja!a. <ime 5to prostor i !reme uslo!lja!aju lokaliza"iju materije iskust!a(
matematiki sta!o!i( koji !a;e z, figure u prostoru i broje!e u !remenu( moraju !a;iti i z, poja!e ulnog opa;anja. M time
5to su prostor i !reme idealni matematiki sta!o!i mogu !a;iti samo z, s!et poja!a( nikako ne za apsolutnu st!arnost.
rostoru i !remenu pripada u pr!om pogledu em/irijski realitet, , u drugome transcendentalni idealitet.
relaze.i na trans"endentalnu logiku( Kant najpre istie razliku izmeu transcendentatne i &ormalne 6ili op5te7 logike.
8ok o!a poslednja apstra&uje potpuno *d s!akog sadr;aja saznanja i ba!i se samo op5tom formom mi5ljenja( dotle se
trans"endentalna logika ba!i jednom sadr;ajnom !rstom saznanja 6apriornim saznanjem razuma i um,7 koje ima
objekti!an karakter. M pr!om dlu trans"endentalne logike( trans"endentalnoj analiti"i( zadatak D
l. d, pronae i ut!rdi osno!ne iste pojmo!e razuma( i
2. d, iz!ede osno!ne sta!o!e koji !a;e za s!ako predmetno saznanje.
:
Jrm, o!om d!ostrukom zadatku njenom( deli Kant trans"endentalnu analitiku na analitiku /ojmo!a i na analitiku
sta!o!a.
Lnalitika pojmo!a sastoji se i sama iz d!a odeljka( iz meta&i$ike i iz transcendentalne dedukcije kategorija. 0
mtafizikoj deduk"iji Kant iz!odi kategorije kao iste pojmo!e razuma( , u trans"endentalnoj pokazuje d, su one nu;ni
uslo!i mogu.nosti iskust!a kao zakonski ureenog s!eta 4*ja!a. <ermin Bdeduk"ijaB nema u o!a d!a odeljka isto
znaenje( dok u pr!ome znai iz!oenje( dotle u drugome upotrebljen u juristikom smislu i znai opra!danje 6odgo!or
na pitanje( )uid iuris6).
0 metafizikoj deduk"iji kategorija Kant polazi *d dfini"ije &%#um% *%o mo+" su,enj%. 8ok d* empirijski&
4*m*!, razum dolazi analizom i apstrak"ijom iz pojedini& empirijski& predsta!a( dotle su isti pojmo!i razuma i s!ojom
sadr;inom neza!isni *d iskust!a i predsta!ljaju funk"ije njego!e. $! poslednje pak n,l,z izraza u formama suda op5te
logike( jer samo u formi suda mo;e( 4* Kantu( le;ati ono 5to apriorno u suenju. rema tome "# -o&m" su!% !./u se
"#$es0" *%0e'o&"je *%o osno$n" 1"s0" 2ojmo$" &%#um%.
Aorme suda sadr;i slede.a Kanto!a tabli"aD
I Kvantitet sudova II Kvalitet sudova
H. op5ti 4. afirmati!ni
2. posebni :. negati!ni
F. pojedinani ?. beskrajni
III Relacija su!o$% IV Modalitet sudova
7. kategorini H/. problematini
=. &ipotetini HH. asertorini
S. disjunkti!ni H2. apodiktini
M odgo!araju.e kategorije tabli"aD
I Kvantitet II Kvalitet
H. jedno 4. realitet
2. mnogo :. nega"ija
F. s!e ?. limita"ija
III Relacija IV Modalitet
7. supstan"ija T ak"iden"ija H/. mogu.nost - nemogu.nost
=. uzrok T posledi"a HH. egzisten"ija - neegzisten"ija
S. zajedni"a - uzajamni uti"aj H2. nu;nost - sluajnost.
J*rd kategarija kao osno!ni&( elementarni& i primarni& isti& 4*m*!, r,zum, postoje 4* Kantu i sekundarni ili
iz!edeni isti pojmo!i razuma 6kojima *n d, nazi! BpredikabilijaB( za razliku *d kategorija koje su s&olastiari naz!ali
BpredikamentaB7( koji bi se imali iz!esti u jednom potpunom sistemu trans"endentalne filozofije. <ak!i su 4*mo!i( sila,
akti!no, /asi!no, ot/or, /ostajanje, nestajanje, /romena i dr.
'dnosno tabli"e kategorija Kant prime.uje d, se kategorije u njoj mogu podeliti u d!e klase( u matematike i
dinamike, *d koji& pr!e sadr;e u s!akoj !rsti 4* jednu kategoriju( dok u drugima s!aka kategorija ima s!oj korelat.
>atim( u s!akoj grupi kategorija mogla bi se tre.a kategorija uzimati kao sinteza pr!i& d!eju( tako kategorija totaliteta
imala bi se uzeti kao mno;ina koja jedno( zajedni"a kao kauzalitet supstan"ije itd.
)z!oenjem kategorija iz formi suda( Kant smatra d, d*kazao egzisten"iju kategorija kao isti& pojmo!a razuma i
prelazi na nji&o!u trans"endentalnu deduk"iju.
T&%ns3en!en0%n% !e!u*3"j% *%0e'o&"j% predsta!lja najte;i i najtamniji odeljak Kritike istog u. Njenom
obradom u pr!om izdanju Kritike Kant nije bio zado!oljan i d,o u u drugom izdanju u no!oj formi( koja nije mnogo
bolja *d pr!e.
0 trans"endentalnoj deduk"iji kategorija Kant polazi *d 4*m, samos!esti ili aper"ep"ije i razlikuje d!e !rste
aper"ep"ije( em/irijsku i istu. Impirijska aper"ep"ija 6empirijsko U,7 zasno!ana na aso"ija"iji predsta!a( promenlji!a
i u s!akom s!esnom subjektu druga. Vista aper"ep"ija pak sastoji se u istom U, 6u BU, mislimB( koje prati s!e m*
sadr;aje s!esti7( koje nedelji!o i nepromenlji!o i u s!ima s!esnim subjektima 6k!alitati!no7 isto. 8ok empirijska
samos!est 4* sebi sekundarna i mnogostruka( dotle ista samos!est pr!obitna i jedna. +,* jedna( ona omogu.uje
pripadanje s!i& s!esni& sadr;aja jednom u !remenu identinom U,. @toga ista aper"ep"ija u pr!om redu sintetina. +,*
sintetina( ona d,l kategorijalna( kao kategorijalna ona objekti!na( , kao objekti!na ona trans"endentalna.
Vista aper"ep"ija kategorijalna zato 5to ona nosila" kategorija( 5to su kategorije radnje ili funk"ije 4*m*.u koji&
ona sinteti5e data ul, i isti& opa;aja 6tj. onoga 5to razlino u opa;aju7( pri mu( izbli;e gledano( sintezu iz!odi
kategorija( a jedinst!o d, 6odnosno omogu.uje7 ista aper"ep"i,. @!ako spajanje ulni& sadr;aja i isti& opa;aja sadr;i
dakle sintetiko jedinst!o u sebi( uslo!ljeno kategorijom i istom aper"ep"ijom.
T"me 40o je *%0e'o&"j%n%, 1"s0% %2e&3e23"j% /5 " o6je*0"$n.( 75& s%mo 2&"menom *%0e'o&"j% n% !%0%, o2%8%nj%
2os0%ju "# 9su!o$% o2%8%nj%9 9su!o$" "s*us0$%9( Do* su, n%"me, su!o$" o2%8%nj% su6je*0"$n" " 2oje!"n%1n", !o0e su
su!o$" "s*us0$% :"#&%# 9"s*us0$o9 s%!% n5 #n%1" $"4e 1uno o2%8%nje $e+ s%m -"#"1*" s$e0; o6je*0"$n" " o240". I# su!%
o2%8%nj% 9K%! Sun3e os$e0j%$% *%men, o$%j se #%'&e$%9, *oj" /5 su6je*0"$%n :$%8" s%mo u o2%8%nju; " 2oje!"n%<
1%n, 2os0%je "s*us0$en" su! 9Sun3e #%'&e$% *%men9, *oj" /5 o6je*0"$%n :0j( $%8" ne#%$"sno ! su6je*0"$no'
o2%8%nj%; " o240", n% 0%j n%1"n 40o se :! s0&%ne 1"s0e %2e&3e23"je; s"j%nje Sun3% 2o!$o!" ! *%0e'o&"ju u#&o*% .
?
#%'&e$%nje *%men% ! *%0e'o&"ju 2ose!"3e :use! 1e'% +5 "# os$e0j%$%nj% Sun=5m u$e* u "s*us0$u se!o$%0"
#%'&e$%nje *%men%;( Is0o 0%*o " su! 9K%men /5 0$&!9 "s*us0$en /5 s%mo #%0o 40o *%men s>$%0%mo *%o su2s0%n3"ju,
. 0$&!o+u *%o %*3"!en3"ju(
Naposletku( time 5to objekti!na( ista aper"ep"ija i trans"endentalna. Per iskust!eni sud ne samo 5to sud koji
!a;i objekti!no( nego i sud koji se odnosi na objekte iskust!a. 8rukije reeno( objekti!no !a;enje za Kanta u isto doba
i !a;enje za objekt 6i u objektu7( tako d, su kategorije kao uslo!i mogu0nosti iskust!a u isto doba i uslo!i 3gu0nosti
/redmeta iskust!a. Vista( aper"ep"ija ( prema tome( trans"endentalna zato 5to omogu.uje predmete iskust!a 6s!i su
predmeti iskust!a Btrans"endentalni predmetiB( jer su sintetiki proiz!odi iste aper"ep"ije7. 'na ( d,l 4* Kantu(
trans"endentalna i zato 5to predsta!lja s!est uo/.te, time 5to ista aper"ep"ija 6k!alitati!no7 ista u s!ima subjektima(
objekti!ni sudo!i koji !a;e za iskust!o jednog subjekta u isto doba su i sudo!i koji !a;e za iskust!o s!akog subjekta 6ime
s!et iskust!a predsta!lja s!im subjektima zajedniku objekti!nu prirodu7. Naposletku( Kant nazi!a istu aper"ep"iju
trans"endentalnom i zato 5to ista.
+ -rolegomenama, Kant obrnuto iz zakona prirode 6*dnosno iz injeni"e iskust!eni& sudo!a7 zakljuuje( d, moraju
postojati kategorije koje iz sudo!a opa;anja st!araju iskust!ene sudo!e.
Re#u0%0 0&%ns3en!en0%ne !e!u*3"je *%0e'o&"j% /5 o$%j, 2&"menom *%0e'o&"j% n% !%0% o2%8%nj% 1"s0%
%2e&3e23"j% 2&e0$%&% ne2o$e#%n" " neu&e,en" s$e0 2oj%$% :u 2&os0o&u " $&emenu; u o6je*0"$no 2o$e#%n" " #%*ons*"
u&e,en" s$e0 "s*us0$%(
<rans"endentalnu deduk"iju kategorija dopunjuje Kant( do"nije( u 7nalitici sta!o!a, op5irnim dokazi!anjem d, su
kategorije ograniene samo na iskust!o i na predmete iskust!a.
7nalitiku sta!o!a 6koju nazi!a i trans"endentalnom doktrinom mo.i suenja( defini5u.i o!u poslednju kao m*.
subsum"ije posebnog 4*d op5te pra!ilo7( deli Kant n, d!a *dlka( *d koji& se pr!i ba!i s&ematizmom istog r,zum,( ,
drugi osno!nim sta!o!ima njego!im.
0 trans"endentalnoj deduk"iji kategorija Kant ini jednu pre.utnu pretposta!ku( , to d, se data opa;anja d,u
pod!esti 4*d kategorije. '!a pretposta!ka sadr;i meutim jednu fundamentalnu te5ko.u. Kategorija i empirijski opa;aj
potpuno su razlini( po5to kategorija ista misao koja se n d, opaziti. <e5ko.a se mo;e re5iti samo ako postoji ne5to
tre.e 5to isto kao kategorija( , ulno kao opa;aj. ? 0&e+e /5, K%n0u, $&eme *%o o240" 1"s0" o2%8%j. osredniku
ulogu izmeu kategorije i empirijskog ulnog opa;aja mo;e( mutim( !reme igrati samo ako se pretposta!i d, se s!aka
kategorija mo;e u njemu posebno predsta!iti. N posebne 4rdsta!e kategorija u istom !remenu nazi!a Kant s&emama.
@&ema jednog 4*m, proiz!od produktivne imaginacije, jedne no!e apriorne mo.i saznanja. 8ok slika kao proiz!od
reprodukti!ne imagina"ije pojedinana( dotle s&ema jednog 4*m, njego! adek!atan reprezentant.
rema etiri grupe kategorija postoje i etiri grupe s&em,. @&eme se odnose na niz u !remenu( na sadr;aj u !remenu(
na red u !remenu i na obim u !remenu. @&ema koliine broj kao sinteza suk"esi!nog niza jedini"a u !remenu. @&ema
kategorije rezultata ispunjeno( , kategorije nega"ije prazno !rm. @&ema kategorije supstan"ije trajnost u !remenu(
kategorije uzroka sledo!anje( , kategorije zajedni"e istodobnost u !remenu. @&ema mogu.nosti egzistiranje 6jedne
st!ari7 u m, kom !remenu( s&ema datosti egzistiranje u jednom odreenom( , s&ema nu;nosti egzisten"ija u s!akom
6odnosno u "elokupnom7 !remenu.
Eealiziraju.e kategorije( s&eme omogu.uju nji&o!u primenu u iskust!u.
relaze.i na drugi odeljak 7nalitike sta!o!a, na odeljak koji sistematski izla;e sintetiko-apriorne sta!o!e koji !a;e
za s!ako mogu.e iskust!o( Kant najpre nagla5uje d, sta! proti!renosti 6kad se on tako formuli5e d, u njemu nema
nikak!og odnosa na !reme7 osno!ni /rinci/ s!i& analitiki& sudo!a. 'dgo!araju.i osno!ni prin"ip sintetiki& sudo!a( 4*
Kantu( glasiD s!aki predmet m*r, stajati 4*d nu;nim uslo!ima mogu.eg iskust!a 6po5to su uslo!i mogu.nosti iskust!a u
isto doba i uslo!i mogu.nosti predmeta iskust!a7. M nu;ni uslo!i mogu.eg iskust!a suD
H. isti opa;ajiW
2. kategorije i s&eme( i
F. ista aper"ep"ija.
'sno!ni sta!o!i su naj!i5i sintetiko-apriorni sudo!i( i s!i ostali sudo!i o!e !rste proistiu iz nji&. 'ni sami pak
4r*izlaze iz primene kategorija( preko s&ema( na iste opa;aje i na materiju iskust!a. P&em% 1e0"&" '&u2e *%0e'o&"j%
2os0oje " 1e0"&" '&u2e s0%$o$%( kojima Kant d, o!a imenaD
H. sta! aksioma o/a4aja,
2. sta! antici/acija o/a4anja,
F. analogije iskust!a i
4. /ostulati em/irikog mi.ljenja.
@ta!o!e pr!i& d!eju grupa nazi!a Kant matematikim, , sta!o!e drugi& d!eju dinamikim 6prema odgo!araju.oj
podeli kategorija7( i to zato 5to se pr!i odnose na predmete 6istog ili empirijskog7 opa;aja( , drugi na egzisten"iju
predmeta( i to ili u nji&o!om meusobnom odnosu ili u odnosu na razum. @ta!o!e pr!e tri grupe Kant dokazuje 6tj. on
iz!odi nji&o!u nu;nost iz formalni& i materijalni& uslo!a iskust!a7( dok postulate empirikog mi5ljenja samo obja5nja!a.
rin"ip s!i& aksioma u opa;aju glasi o!akoD
@!i su opa;aji 6odnosno opa;ene poja!e7 ekstenzi!ne koliine.
Kanto! dokaz o!og sta!a glasi( u skra.enom obliku( o!akoD
@!aki odreeni d* prostora i !remena opa;a se suk"esi!no. Kako se s!aka poja!a opa;a u prostoru i !remenu
6odnosno zauzima jedan odreeni d* prostora i !remena7 i kako koliina koja postaje suk"esi!na sintezom 6tj. koliina
kod koje "elina postaje doda!anjem delo!a7 ekstenzi!na( to s!aka opa;ena poja!a ekstenzi!na koliina.
7
'!aj sta! sintetian zato 5to u 4*mu opa;aja n le;i oznaka ekstenzi!ne koliine( , aprioran zato 5to dokazan.
+,* dokazan on n spada u aksiome( !e. podloga koja *m*gu.uje aksiomatine matematike sta!o!e.
@ 0&%ns3en!en0%noj es0e0"3" $"!e" smo, !. s0%$o$" 1"s0e m%0em%0"*e "#&%8%$%ju oso6"ne 1"s0"> o2%8%j%( S%!% 0o
u1enje 0&e6% *o&"'o$%0" !o2unom !. su -"'u&e u 2&os0o&u " 6&oje$" u $&emenu mo'u+" *%o e*s0en#"$ne *o"1"ne
s%mo 2&"menom *%0e'o&"j%( "s0% m%0em%0"*% 2&e02os0%$j% !%*e "s0o 0o"*o *%0e'o&"je *o"*o 1"s0e o2%8%je(
0 trans"endentalnoj esteti"i !ideli smo( d,l( d, ista matematika primenlji!a na poja!e samo zato 5to su isti
opa;aji nu;na forma materije iskust!a. S%!% !!./5m !. se 1"s0% m%0em%0"*% !. 2&"men"0" n% 2&e!me0e "s*us0$%
s%mo #%0o 40o su 0" 2&e!me0" uso$jen" ne s%mo 1"s0"m o2%8%j"m% ne'o " *%0e'o&"j%m%(
8rugi osno!ni sta! glasiD
0 s!ima pojmo!ima realno( kao predmet ose.aja( intenzi!na koliina.
Njego! dokaz u skra.enom obliku glasiD
'se.aj se opa;a kao "elina u jednom trenutku i nije stoga ekstenzi!na koliina. Lli kako se njego! realitet mo;e
po!e.ati i mo;e smanji!ati d* potpunog i5eznu.a 6nega"ije7 i kako koliina - ija "elina ne postaje suk"esi!nim
d*da!anjem delo!a i iji su delo!i( poe! *d nule na!i5e( stepeni - intenzi!na( to s!aki ose.aj intenzi!na koliina. Jrm,
tome i realno kao predmet ose.aja u poja!ama intenzi!na koliina.
@ta! sintetian( jer u 4*mu ose.aja kao k!aliteta ne le;i oznaka intenzi!ne koliine( , aprioran jer dokazan.
'n podloga s!i& anti"ipa"ija opa;anja 6s!i& apriorni& iskaza * realnome u poja!i7( , i sam se mo;e smatrati za osno!nu
anti"ipa"iju. +ant prime.uje d, iz njega sledi d, u opa;enom prostoru i !remenu nm, praznina.
Kant d,l prime.uje d, su intenzi!na i ekstenzi!na koliina kontinuirane( tj( d, n postoji najmanji stepen intenzi!ne
niti najmanji d* ekstenzi!ne koliine 6u prostoru nm, najmanje du;i( niti u !remenu najmanjeg inter!ala7. <ake u
prostoru i trenu"i u !remenu samo su grani"e( nisu delo!i.
Naposletku( Kant smatra za udno d, k!alitet ose.,, aposterioran( , njego! intenzitet aprioran.
relaze.i na Banalogije iskust!aB( Kant najpre kao nji&o! op5ti prin"ip formuli5e i dokazuje sta!( samo predsta!a
nu;ne !eze opa;anja omogu.uje iskust!o( 4, zatim op5irno izla;e i dokazuje pojedine analogije 6koji& ima tri( prema broju
kategorija rela"ije7.
-r!a analogija odnosi se na su/stanciju i glasi D
ri s!ima promenama poja!a supstan"ija ostaje stalna( i njen k!antitet niti se u prirodi po!e.a!a niti smanjuje. 8okaz
sta!a u skra.enom obliku glasiD
@imultanost i suk"esija poja!a mogu se opaziti samo u !remenu. Kako se samo !reme kao tak!o 6kao ista opa;ajna
forma7 ne mo;e opaziti( to mora u poja!ama postojati korelatum !remena koji . omogu.iti d, se opazi 5ta u njima
simultano 6odnosno trajno7( , 5ta suk"esi!no. Kako o!aj korelatum mora biti postojan u !remenu( to u poja!ama mora
postojati supstan"ija( iji se k!antitet ne.e mo.i po!e.ati ni smanjiti.
Kako u 4*mu poja!e ne le;i oznaka postojanosti( sta! sintetian. M aprioran ( jer dokazan.
0 !ezi sa dokazom sta!a Kant prime.uje d, su ak"iden"ije mogu.e samo kao poziti!ne odredbe supstan"ije i d, su
promene mogu.e samo kao promenlji!a stanja nepromenlji!e supstan"ije. od supstan"ijom razume Kant materiju u
4*a!ama.
8ruga analogija odnosi se na uzronost i glasiD
@!e se promene zbi!aju 4* zakonu !eze izmeu uzroka i posledi"e.
8okaz sta!a u skra.enom obliku glasiD
Pa opa;am kako promene slede jedna za drugom u !remnu. Kako redosled d!eju promena u samom opa;anju
neodreen( po5to se !reme kao tak!o ne opa;a( to . taj nji&o! redosled postati odreen samo tako ako se jedna *d nji&
s&!ati kao uzrok( , druga kao posledi"a 6po5to nu;na !eza mo;e le;ati samo u kategoriji7. rema tome( s!aka promena
bi.e uslo!ljena jednom pret&odnom promenom( iz koje . nu;nim nainom slediti.
Kako u 4*mu promene ne le;i njena uslo!ljenost pret&odnom promenom( sta! sintetian( , aprioran ( jer
dokazan. Ne&$ !o*%#% je u neo!&e,enos0" &e!ose!% u .8%nju, #%sno$%noj n% neo2%8%nju $&emen% *%o o2%8%jne
-o&m5( 8okaz Kanto! trans"endentalan ili kritiki( jer iz njega sledi d, sta! uzronosti nu;an uslo! mogu.eg iskust!a.
<ime taj dokaz bitno razlian *d ra"ionalistikog( koji sta! uzronosti proklamuje za oba!ezni zakon s!eta st!ari 4*
sebi. M ini izli5nim Rjumo! zakljuak da sta! uzr*nosti aposterioran i njego!a pri!idna nu;nost zasno!ana na na!i"i.
@ta! d, s!aka posledi"a uslo!ljena uzrokom( analitian ( sta!( pak( d, s!aka promena uslo!ljena jednom
pret&odnom promenom( sintetian 6jer promena empirijski 4*,m7( i mora se dakle dokazati. Xum misli d, se on ne
mo;e dokazati( Kant se sla;e sa Xum*m d, se on ne mo;e dokazati dogmatikim putem 6tj( iz isti& pojmo!a7( ali
kritiki dokaz 4* njemu mogu..
@ $e#" s% !o*%#om s0%$%, K%n0 0$&!" !. /5 &e!ose! 2&omen% u su6je*0"$nom o2%8%nju su1%j%n, . 0e* u
o6je*0"$nom "s*us0$u nu8%n( 'n to t!renje ilustruje s jedne strane primerom ku.e( ije delo!e mogu opaziti idu.i
pogledom bilo odozgo nani;e bilo odozdo na!i5e( dok delo!e l,( koja se poja!ljuje n, puini( mogu opaziti samo odozgo
nani;e.
Kant prime.uje( d,l( d, odnos izmeu uzroka i posledi"e u!ek suk"esi!an( d, su izuze"i *d o!og pra!ila pri!idni
i d, sledo!anje jedini kriterijum uzrone !eze. Naposletku on prime.uje d, s!aka promena kontinuirana i d,
dl*!anje uzroka u!ek zauzima jedno iz!esno 64, m, kako m,l*7 !reme. 'ba o!a sta!a slede iz kontinuiteta !remena i iz
toga 5to su poja!e u !remenu kontinuirane koliine.
Kontinuitet ekstenzi!ni& i intenzi!ni& koliina( zajedno sa kontinuitetom promene i iskljuenjem praznina u prostoru
i !remenu( sainja!aju takoz!ani /rinci/ kontinuiteta, koji !a;i bez izuzetka za s!e predmete iskust!a.
<re.a analogija odnosi se na uzajamni uti"aj i glasiD
@!e supstan"ije( ukoliko su isto!remeno date u prostoru( dejst!uju jedna na drugu.
=
8okaz sta!a u skra.enom obliku glasiD
1i opa;amo d, postoje simultano st!ari u !remenu. Kako se samo !reme kao tak!o ne d, opaziti( to o!a simultanost
mo;e postojati samo ako pretposta!imo d, su odredbe jedne st!ari uslo!ljene egzisten"ijom drugi& st!ari( tj. samo ako na
nji& primenimo kategorije zajedni"e i uzajamnog uti"aja. Jrm, tome s!e st!ari( odnosno s!e supstan"ije koje simultano
postoje( moraju uzajamno uti"ati jedna n, drugu.
@ta! sintetian zato 5to u 4*mu supstan"ije nema oznake uzajamnog uti"aja( , aprioran jer dokazan. Kriterijum
simultanosti u subjekti!nom opa;anju 6apre&enziji7 mogu.nost d, se sa opa;aja s!ake *d simultano dati& st!ari pree na
opa;anje drugi&.
Kant d,l izriito prime.uje( d, supstan"ije ne uslo!lja!aju egzisten"iju jedna drugoj( !e. d, su samo odredbe jedne
odreene kauzalitetom druge. Naposletku( Kant prim.u d, usled uzajamnog uti"aja postaju slo;ene st!ari 6"omposita7 u
iskust!u( i d, su inerencija 6na osno!u pr!e7( konsek!encija 6na osno!u druge7 i kom/o$icija 6na osno!u tre.e analogije7
osno!na tri dinamika odnosa u iskust!u( iz koji& s!i ostali proistiu.
r!i postulat empirijskog mi5ljenja glasiD
Mogue /5 ono 40o se s%8e s% -o&m%n"m uso$"m% "s*us0$%(
0 logikom smislu jedna st!ar mogu.a( ako njen 4*,m nije proti!rean. Lli d, jedna st!ar bude u empirijskom
smislu mogu.a( potrebno d, mo;e postojati 4*d uslo!ima isti& opa;aja i kategorija. Aigura ograniena sa d!e strane
nije logiki( ali empirijski nemogu.a( jer se u *4,;aju prostora ne mo;e konstruisati. Neposredno pred!ianje
budu.nosti i telepatija nisu logiki( ali su empirijski nemogu.i. )td.
8rugi postulat glasiD
Stvarno /5 ono 40o s0oj" u $e#" s% m%0e&"j%n"m uso$"m% "s*us0$%(
Pedan predmet iskust!a st!aran( ako se ili neposredno opa;a 6tj. ako uslo!ljen ose.ajem7( ili ako se za njego!u
egzisten"iju d, zakljuiti( na osno!u analogija iskust!a( iz !eze njego!e sa neposredno opa;enim predmetom.
<re.i postulat glasiD
Nuno /5 ono 40o s0oj" u $e#" s% s0$%&n"m 2&e*o o240"> uso$% "s*us0$%(
>a egzisten"iju jednog predmeta iskust!a mo;emo re.i d, nu;na samo onda kad taj predmet u uzronoj !ezi sa
opa;enim predmetima( ili( drukije reeno( samo egzisten"ija stanja i dogaaja( koji se ni;u 4* zakonu uzronosti dan
za drugim( nu;na.
@!a tri postulata su( 4* Kantu( sintetiki sudo!i ne zato 5to se predikatima mogu.nosti( st!arnosti i nu;nosti po!e.a!a
4*,m kome se oni pridaju( !. zato 5to se u njima 4*mu predmeta d*d, m*. saznanja u kojoj taj predmet ima s!oje
poreklo 6odnosno sedi5te7.
'p5ti rezultat s!ega dosadanjeg izlaganja trans"endentalne analitike *!, kategorije i osnovni stavovi nuni su
uslovi svakog mogueg iskustva i svi! mogui! predmeta iskustva osnovni stavovi mogueg iskustva u isto do"a su i
osnovni zakoni prirode tako d #$ razum zakonodavac prirode. 8a razum zakonoda!a" prirode( mo;e se zakljuiti i iz
slede.eg razloga. @laganje saznanja sa iskust!om mogu.e zamisliti samo na d!, naina 6tre.i nain( tz!. preforma"ioni
sistem( odba"uje Kant7( ili iskust!o omogu.uje saznanje( ili saznanje omogu.uje iskust!o. r!a pretposta!ka nemogu.a
zato 5to iskust!o ne mo;e biti iz!or apriorni& sastojaka saznanja 6isti& opa;aja i kategorija7( ostaje dakle samo druga
pretposta!ka.
Lko su kategorije i osno!ni sta!o!i nu;ni uslo!i mogu.eg iskust!a( nastaje pitanje da li su kategorije ograniene
samo na iskust!o( d, li one imaju znaaj i !an iskust!aQ Kant t!rdi d, su kategorije i ulni sadr;aj nerazd!ojni( d, su
predmeti mogu.i samo kao spoj kategorije sa ulnim 6bilo istim bilo empirijskim7 opa;ajem 6po5to su( uop5te go!ore.i(
pojmo!i bez opa;aja prazni( , opa;aji bez 4*m*!, slepi7. Kategorija uzeta za sebe samo logika funk"ija sinteze( *n,
samo misao predmeta( tek pridolaskom opa;aja( ije nepo!ezane dl*! ona sinteti5e( postaje predmet. Kategorije postaju(
dakle( iz!or objekti!nog apriornog saznanja samo u !ezi sa ulnim opa;ajem( ali kao tak!e one ne saznaju ni5ta 6!e. i
sama s&ema( time 5to realizuje kategoriju( ogrania!a na ulni sadr;aj7. )pak( kategorije su op5tije *d isti& opa;aja(
po5to bi se ulno opa;anje d,l* zamisliti i 4*d drugim istim opa;ajima 6koji nisu prostor i !reme7( dok . kategorije za
s!ako ulno opa;anje biti iste.
Nerazd!ojnost kategorije *d ulnog opa;aja postaje razumlji!a kada se u!idi razlog razli"i izmeu forme i sadr;aja
iskust!a. Kant t!rdi d, sadr;aj iskust!a postaje uti"ajem st!ari 4* sebi kao trans"endentni& objekata na subjekt( ime se ne
samo subjektu name.e ose.aj( nego se on u isto doba primora!a d, reaguje na datost sadr;aja s!ojom subjekti!nom
formom. Kategorije i isti opa;aji mogu.i su( prema tome( samo u jednom subjektu( ije ulno opa;anje sadr;i aposteriorni
ose.aj. 'ni !a;e samo za s!et poja!e( nikako ne za s!et st!ari 4* sebi.
-li;i odnos st!ari 4* sebi 4rm, poja!i Kant 6u odeljku trans"endentalne analitike( koji se ba!i razlikom izmeu
predmeta kao fenomena i noumena7 odreuje d,l o!ako.
P&e s$e'%, *%! ne 6" 2os0oj%e s0$%&" se6" *%o 0&%ns3en!en0n" o6je*0", s$e0 "s*us0$% ne 6" 6"o %#v $e+
privid. Per( samo time 5to su poja!e u st!ari 4*a!e st!ari 4* sebi( time 5to se *n odnose na st!ari 4* sebi( one nisu ist
pri!id. >atim( s!et iskust!a nije pri!id ni zato 5to to jedan zakonski ureen s!et 6time se on r,zlikuje *d &aotinog sna7.
Naposletku( *n ni zato nije pri!id 5to empirijski realitet unutra5nji& stanja s!esti uslo!ljen empirijskim realitetom
spoljni& 6materijalni&7 st!ari u prostoru. 0 drugom izdanju Kritike 6u dn*m naroitom odeljku dodanom drugom
postulatu), Kant naroito naglasio o!aj tre.i razlog z, istinitost trans"endentalnog ili kritikog idealizma 6nasuprot
BproblematinomB idealizmu 8ekarto!om i BdogmatikomB -erklije!om7.
1o;e li se st!ar 4* sebi( kao trans"endentalni objekt( zamisliti poziti!noQ Kant t!rdi( d, to nije sas!im nemogu.e(
st!ar 4* sebi ima d, se zamisli kao neulni razum( kao razum koji misle.i opa;a i opa;aju.i misli. 0 tak!om razumu
kategorije i isti opa;aji niti postoje niti mogu postojati. Per razum koji bi bio u stanju d, sam proiz!ede s!oj opa;eni
S
sadr;aj 6, ne d, mu ga nametne spoljni objekt7 n bi imao potrebe ni z, kategorijama ni za istim opa;ajima( proiz!ode.i
s!oje opa;aje( on bi u isto doba i mislio * njima. Neulni intuiti!ni razum nazi!a Kant areti/skim, , nazi!a ga i
intelektualnim o/a4anjem.
@t!ar 4* sebi 6kao trans"endentni objekt7 predsta!lja( meutim( tz!. dogmatiki 4*,m st!ari 4* sebi 6ili st!ar 4* sebi
u poziti!nom smislu7. ored dogmatikog( postoji kod Kanta i kritiki 4*,m st!ari 4* sebi 6st!ar 4* sebi u negati!nom
smislu7. J* o!om kritikom 4*mu st!ar 4* sebi ne samo 5to se ne d, poziti!no saznati( nego i njena egzisten"ija
sumnji!a. 'na se ne d, poziti!no saznati zato 5to se kategorij ne d,u primeniti !an oblasti iskust!a( , na5 r,zum mo;e
samo ono saznati na 5ta mo;e primeniti kategorije. >amisao st!ari 4* sebi kao neulnog razumnog bi.a potpuno
problematina( mi ak ne znamo ni d, li ta zamisao sama kao tak!a mogu.a. @t!ar 4* sebi mogu.a samo kao isto
negati!na misao( kao 4*,m jednog apsolutnog realiteta( koji potreban d, bismo za s!et iskust!a mogli s pouzdano5.u
t!rditi d, nije st!ar 4* sebi( da poja!a. @t!ar 4* sebi mogu.a dakle samo kao granini 4*,m( kao 4*,m koji
ogrania!a st!arnost na s!et poja!e.
) u poslednja d!a odeljka analitike( u kojima raspra!lja pitanje upotrebe tz!. refleksioni& pojmo!a( Kant insistira na
razli"i st!ari 4* sebi i poja!e. @!i na5i sudo!i i poreenja za&te!aju refleksiju * tome kojoj mo.i saznanja 6d, li ulnosti ili
razumu7 pripadaju pojmo!i 6odn. predmeti7 koji se porede 6o!u !rstu refleksije nazi!a Kant trans"endentalnom7. 'sno!ni
pojmo!i poreenja suD
H. isto!etnost i ra$lika,
2. slaganje i /roti!nost,
F. unutra.nje i s/olja.nje, i
4. materija i &orma.
A*o se 2ome4%ju 2&e!me0" 1unos0" s% 2&e!me0"m% &%#um% n%s0%je am&i"olija :!$osm"senos0; o$"> /mo$%.
<ako 2ajbni" na ulne predmete preneo oznake pojmo!a razuma( on poja!e intelektualisao( dok 2ok pojmo!e
razuma senzifiko!ao 6pripisa!5i im empirijsko 4*reklo7. Kant detaljno kritikuje 2ajbni"o! metafiziki sistem sa gledi5ta
amfibolije refleksioni& pojmo!a. J* njemu( 2ajbni"o! prin"ip identiteta nerazlinoga prenosi na ulne predmete ono 5to
!a;i samo za pojmo!e razuma 6po5to prostor omogu.u isto numeriku razliku ulni& predmeta7. Neproti!nost u
pojmo!ima razuma 2ajbni" prenosi na ulne predmete( dok u o!ima proti!nost u st!ari mogu.a 6o!de Kant primenjuje
s!oje un * negati!nim koliinama iz pretkritike periode7. 0kratko reeno( 2ajbni" tretira ulne predmete kao st!ari 4*
sebi( dok su oni samo poja!e.
+,* 5to zadatak trans"endentalne analitike bio d!ostruk( tako i zadatak trans"endentalne dijalektike d!ostruk.
'na ima(
H. d, pronae i ut!rdi osno!ne pojmo!e um,( i
2. d, ispita( d, li su mogu.i sintetiko-apriorni sudo!i metafizike.
+,* 5to iz!eo kategorije iz formi suda( tako Kant iz!odi ideje 6tako on nazi!a osno!ne pojmo!e um,7 iz formi
posrednog zakljui!anja. Kako postoje samo tri !rste posrednog zakljui!anja( to postoje samo tri osno!ne ideje um,.
Kategorikom zakljuku odgo!ara ide8 %e$uslo!nog, ili 2solutnog su%jekta, &ipotetikom zakljuku odgo!ara ideja
2solutne %e$uslo!nosti u ni$u uslo!a, , disjunkti!nom zakljuku ide8 /ot/unog sistema 6sistema s!i& mogu.i& lano!a
disjunk"ije7. Per za razliku *d razuma( koji uslo!ljeno obja5nja!a uslo!om( um obrazla;e uslo!ljeno bezuslo!nim. Lko se
zamisli odgo!araju.i objekt ideje( ideja apsolutnog subjekta pret!ara se u ideju du5e 6psi&olo5ka ideja7( ideja apsolutne
bezuslo!nosti niza uslo!a u ideju ulnog s!eta kao "eline 6kosmolo5ka ideja7( , ideja potpunog sistema u ideju najrealnijeg
nu;nog bi.a ili -oga 6teolo5ka ideja7. 0 pr!om apsolutne bezuslo!nosti niza uslo!a u ideju ulnog s!eta kao naj!i5e
apriorne mo.i saznanja( , u drugom znaenju ideje su zamisli trans"endentni& objekata.
Nauka * trans"endentnim objektima metafizika. Ctafizika koja ini predmet Kanto!e kritike u trans"endentalnoj
dijalekti"iW to metafizika u onom obliku u kome u izobrazio 3olf u s!ome sistemu( i koja se sastoji iz jednog op5teg
6ontologije7 i tri spe"ijalna dl, 6ra"ionalne psi&ologije( ra"ionalne kosmologije i ra"ionalne teologije7. $d ontologije
Kant( u s!ojoj trans"endentalnoj analiti"i( zadr;a!a 6u originalnoj obradi7 samo ono 5to se odnosi na poja!e 6kategori(
s&eme( sta!o!i7( , odba"uje s!a uenja spe"ijalni& delo!a.
Kritiku ra"ionalne psi&ologije Kant iz!eo op5irnije u pr!om nego u drugom izdanju Kritike 6izlaganje u
-rolegomenama jo5 kra.e7. Ea"ionalna psi&ologija polazi( 4* Kantu( *d injeni"e iste aper"ep"ije BU, mislimB(
primenjuju.i na tu injeni"u ideju apsolutnog subjekta( odnosno pret!araju.i ideju apsolutnog subjekta u ideju du5e kao
trans"endentnog objekta. Kako kategorija misao objekta( ideja apsolutnog subjekta mo;e se pret!oriti u ideju du5e samo
ako se na nju primene kategorije( ime . se op5ta psi&olo5ka ideja razmno;iti u etiri spe"ijalne ideje. rimenom
kategorije rela"ije 6koju Kant o!de sta!lja na pr!o mesto7( BU,B . se zami5liti kao supstan"ija( primenom kategorije
k!aliteta( BU,B . se zamisliti kao prosto 6kao prosta supstan"ija7( primenom kategorije k!antiteta ono . se zamisliti kao
identino u !remenu( , primenom kategorije modaliteta kao nesumnji!o u s!ojoj egzisten"iji 6nasuprot sumnji!oj
egzisten"iji spoljni& predmeta kao predsta!a7. @pe"ijalne psi&olo5ke ideje bi.e prema tomeD
H. ideja su/stancijaliteta,
2. ideja sim/liciteta,
F. ideja identiteta (ili /ersonaliteta), i
4. ideja imaterijaliteta (ili idealiteta).
@ta!o!i ra"ionalne psi&ologijeD BU, supstan"ijaB( BU, prosta supstan"ijaB( itd.( pretenduju na to( da predsta!ljaju
sintetike sudo!e /riori. Lli kako BU,B kao tak!o bez ikak!e s!adr;ine i kako se kategorije d,u primeniti samo na
6opa;ajni7 sadr;aj( to su ti sta!o!i u st!ari nemogu.i i predsta!ijaju konkluzije pogre5ni& zakljuaka um, 6paralogizme7.
N* se najbolje mo;e u!ideti na silogizmu ija konkluzija sta! supstan"ijaliteta. N, silogizam glasiD
#to se ne d, zamisliti drukije d* kao subjekt( to postoji kao subjekt i kao supstan"ija.
H/
U, se ne d, zamisliti drukije no kao subjekt.
U, postoji kao subjekt i kao supstan"ija.
ogre5ka u zakljui!anju le;i u tome 5to srednji termin u obema premisama samo pri!idno isti( u st!ari on
razlian. 0 pr!oj premisi subjekt uzet u smislu apsolutnog( , u drugoj u smislu logikog subjekta. 0 pr!oj 4rmisi t!rdi
se d, apsolutni subjekt postoji kao trans"endentni subjekt i kao supstan"ija( dok se u drugoj premisi za BU,B mo;e t!rditi
samo i jedino d, logiki subjekt( nikako ne d, apsolutni. rema tome premise gornjeg silogizma u st!ari glaseD
#to se ne d, zamisliti drukije d* kao apsolutni subjekt( to postoji kao trans"endentni subjekt i kao supstan"ija(
U, se ne d, zamisliti drukije d* kao logiki subjekt( , iz nji& nikaka! zakljuak nije mogu.an.
9ornji zakljuak( dakle( samo paralogizam ()uaternio terminorum).
@lino pr!om i ostala tri silogizma ra"ionalne psi&ologije su paralogizmi.
Lli i,k* osno!ni sta!o!i ra"ionalne psi&ologije poi!aju na paralogizmima( oni 4* sebi ne moraju biti netaniD
nj">o$% "s0"n"0os0 ne mo8e se !o*%#%0", %" se ne mo8e u0$&!"0" n" nj">o$% %8nos0. Ne bi( dakle( bilo nemogu.e
pretposta!iti d, BU,B u s!etu st!ari 4* sebi uslo!ljeno du5om kao trans"endentnim objektom koji postojana prosta
identina supstan"ija. Pedino 5to ne bismo morali pretposta!iti d, ona isto imaterijalna( po5to bi st!ar 4* sebi( koja
uslo!lja!a spoljne poja!e u prostoru 6tj. materijalne poja!e i materiju7( mogla biti identina sa st!ari 4* sebi koja
uslo!lja!a unutra5nje poja!e 6du5u u empirijskom smislu7. 8rukije reeno( du5a ne bi morala biti imaterijalna u
dualistikom( ona bi mogla biti imaterijalna u monistikom stilu.
Kritika ra"ionalne kosmologije predsta!lja najizraeniji i najinteresantniji d* trans"endentalne dijalektike. 0 njemu
Kant( pre s!ega( prime.uje d, se ideja apsolutne bezuslo!nosti niza uslo!a d, primeniti samo tamo gde(
H. postoji ni$, i gde
2. postoji regresi!ni ni$, tj. niz koji *d uslo!ljenog !odi ka uslo!ima 6dok progresi!ni niz( u kome se ide *d
uslo!ljenog ka posledi"ama( nema znaaja za um7.
rema tome( samo one kategorije mo.i . d, se primene na trans"endentalnu ideju be;uslo!nog niza 6i o!a n, nji&7 u
kojima 4*stoje nizo!i uslo!a. Kant nalazi d, !reme i prostorW kao k!anta( sadr;e tak!e nizo!e( !reme u pra!"u pro5losti( ,
prostor utoliko 5to grani"a s!akog datog dl, prostora odreena prostorom koji ga ogrania!a. 0 materiji kao realnom u
prostoru( s!aki d* uslo!ljen delo!ima iz koji& se sastoji itd.( tako d, i o!de imamo regresi!ni niz u s!e m,njim
delo!ima. 1eu kategorijama rela"ije( samo kauzalitet sadr;i regresi!an niz uzroka( kao uslo!a jedne date posledi"e. <ako
isto i mu kategorijama moda)iteta samo jedna kategorija( kategorija sluajnosti( sadr;i regresi!ni niz( po5to *n* 5to
sluajno u s!ojoj egzisten"iji uslo!ljeno neim drugim. Kako se nizo!i nalaze samo u poja!ama ulnog s!eta( to se
primenom kategorija op5ta kosmolo5ka ideja 6ideja ulnog s!eta kao "eline7 razmno;a!a u etiri spe"ijalne kosmolo5ke
ideje(
H. u ideju %e$uslo!nog ni$a /ri kom/o$iciji 23ja!a u !remenu i /rostoru,
2. u ide8u %e$uslo!nog ni$a /ri deljenju materije u /oja!am(
F u ideju %e$usla!nog ni$a /ri /ostanku jedne /oja!e, i
4. u ideju %e$uslo!nog ni$a u $a!isnosti onoga .to 8' /romenlji!o u /oja!i.
8ok s!aka psi&olo5ka ideja !odi samo jednom sta!u ra"ionalne psi&ologije( dotle s!aka kosmolo5ka ideja !odi
d!am, sta!o!ima koji su 6kao teza i antiteza7 kontradiktorno suprotni jedan drugom. @!aka kosmo5ka ideja !odi d!ama
sta!o!ima zato 5to se bezuslo!ni niz d, zamisliti na d!a naina( ili kao aktuelno beskonaan( ili kao konaan niz. 0 pr!om
sluaju( niz bezuslo!an zato 5to su u njemu dati s!i m*gu.i lano!i koji uslo!lja!aju dato uslo!ljeno 6o!o ( dakle(
tak!im nizom potpuno obrazlo;eno7( , u drugom zato 5to se pretposta!lja d, pr!i lan tak!og niza bezuslo!an
6predsta!lja samorazlog7.
@ukob d!aju kontradiktorno suprotni& sta!o!a ra"ionalne kosmologije nazi!a Kant antinomijom, , izlaganje i
ispiti!anje antinomija antitetikom istog um,. @!aki od suprotni& sta!o!a jedne antinomije d, se dokazati pri!idno
nesumnji!im razlozima. Kant tezu s!ake antinomije dokazuje indirektno( time 5to dokazuje nemogu.nost antiteze i
obrnuto( iz dokaza nemogu.nosti teze zakljuuje istinitost antiteze. +,ko postoje etiri kosmolo5ke ideje( to postoje i etiri
antinomije i osam antitetiki& sta!o!a.
Nz, pr!e antinomije 6koja se odnosi na grani"e s!eta u !remenu i prostoru7 glasi o!akoD
@!et ima poetak u !remenu i ogranien u prostoru(
, antitezaD
Niti s!et ima poetka u !remenu niti grani"a u prostoru( !e. beskrajan i 4* !remenu i 4* prostoru.
8okaz teze 6ne5to skra.en7 glasiD
Lko se pretposta!i d, s!et nema poetka u !remenu( onda d* s!akog datog trenutka protekao beskrajan niz stanja
st!ari. Lli kako se aktualna beskrajnost jednog niza sastoji u tome 5to se on ne mo;e d, is"rpe suk"esi!nom sintezom( to
protekla beskrajna pro5lost stanja nemogu.a i s!et m*r, imati poetak u !remenu.
Lko se d,l pretposta!i d, s!et nema grani"a u prostoru( onda bi postojao agregat isto!remeno dati& st!ari koji bi
bio aktuelno beskonaan. Kako se d,n k!antum( ije grani"e nisu date u opa;anju( mo;e zamisliti samo u suk"esi!noj
sintezi delo!a( to bi suk"esi!na sinteza beskrajnog s!eta mogla biti realizo!ana samo u jednom aktualno beskonanom
!remenu( 5to nemogu.e. Jrm, tome s!et mora imati grani"e u prostoru.
+,* 5to se !idi( ner! dokaza teza 6i za !reme i za prostor7 le;i u t!renju d, se jedan aktueln* beskrajan niz lano!a
6stanja u !remenu i st!ari u prostoru7 ne mo;e is"rpsti suk"esi!nom sintezom 6tj. suk"esi!nim brojanjem ti& lano!a7. Lko
bi postojala beskonana pro5lost stanja( mi tu beskonanu pro5lost ne bismo mogli u suk"esi!noj sintezi 6polaze.i *d
sada5njeg trenutka7 d, is"rpemo u mislima( ona bi meutim 4* pretposta!"i trebalo d, u st!arnosti suk"esi!no is"rpena(
po5to beskonana. <ako isto( kad bi postojala beskrajna mno;ina st!ari u prostoru( ta bi beskrajna mno;ina( po5to mi
sta!ljamo suk"esi!nom sintezom( znaila is"rpenost aktualno beskonanog niza suk"esi!nom sintezom.
HH
8okaz antiteze pak 6u skra.enom obliku7 glasiD
+,d bi s!et imao poetak 4* !remenu( tome poetku moralo bi pret&oditi prazno !reme u kome s!et ne bi 4*stojao.
Lli( kako se u praznom !remenu ne mo;e zamisliti postanak dn st!ari( to s!et nije mogao imati poetka u !remenu.
<ako isto( kad bi s!et bio ogranien 4* prostoru( on bi se morao nalaziti u beskrajnom praznom prostoru( ali kako prazan
prostor ne ma;e biti st!aran predmet( s!et se mora prostirati u beskrajnost.
+,* 5to se !idi( Kant u dokazu antiteze pretposta!lja d, bi poetku s!eta u !remenu moralo pret&oditi 4r,zn* !reme(
, iz!an grani"a s!eta u prostoru postojati prazan prostor.
<eza druge antinomije glasiD
@!aka slo;ena supstan"ija u s!etu sastoji se iz prosti& delo!a i s!e slo;eno sasta!ljeno iz prostog(
, antitezaD
@lo;ena supstan"ija nije sasta!ljena iz prosti& delo!a i nigde ne postoji prosto.
Kako Kanto! indirektni dokaz teze te5ko razumlji!( mi .m* ga o!de saop5titi u skra.enom i ne5to modifiko!anom
oblikuD
+,d bi slo;ena supstan"ija bila delji!a u beskonanost( u njoj ne bi postojalo nieg supstan"ijalnog 6po5to
supstan"ijalno mora mo.i postojati i neza!isno *d slo;enog u kome se kao d* nalazi7. @lo;ena supstan"ija mora se( dakle(
sastojati iz prosti& delo!a 6prosti& supstan"ija7.
@kra.eni dokaz antiteze glasiD
+,d bi se slo;ena supstan"ija sastojala iz prosti& delo!a( ona bi morala kao slo;eno postojati u prostoru. Kako s!aki
njen d* mora zauzimati iz!estan d* prostora i kako s!aki d* prostora delji! u beskonanost( to bi morao i s!aki d*
supstan"ije biti delji! u beskonanost. @lo;ena supstan"ija se( dakle( ne mo;e sastojati iz prosti& delo!a.
+,* 5to se !idi( ner! dokaza 6u dokazu teze7 t!renje d, slo;ena supstan"ija( koja bi bila delji!a u beskonanost( ne
bi bila sasta!ljena iz supstan"ija( , 6u dokazu antiteze7 t!renje d, delji!ost prostora( u kome se nalazi supstan"ija( prelazi
na nju samu.
<eza tre.e antinomije glasiD
ored kauzaliteta 4* zakonima prirode mora se u s!etu pretposta!iti i kauzalitet slobode( , antitezaD
Ne postoji sloboda( !e. se s!e u s!etu zbi!a 4* zakonima prirode.
@kra.eni dokaz teze glasiD
+,d bi se s!e u s!etu zbi!alo 4* zakonima prirode( nijedan niz uzroka jedne date posledi"e ne bi imao apsolutnog
poetka i data posledi"a ne bi prema tome bila potpuno obrazlo;ena. 1ora se( d,kle( pretposta!iti( d, s!aki kauzalni niz
poinje jednim apsolutnim lanom( tj. pretposta!iti d, postoji spontani kauzalitet ili kauzalitet slobode.
M dokaz antiteze glasiD
retposta!ka slobodnog poetka jednog kauzalnog niza po!lai za sobom pretposta!ku d!aju suk"esi!ni& stanja
6slini& stanjima odluke i radnje7 koja nisu !z,n, uzronom !ezom( 5to proti!rei zakonu uzronosti. Kauzalitet slobode
nije dakle mogu..
Ner! dokaza teze le;i u t!renju d, bi samo apsolutni poetak jednog kauzalnog niza predsta!ljao bezuslo!no u
kauzalitetu 6, ne sam taj beskrajni niz kao taka!7( , antiteze u t!renju d, je suk"esija d!aju stanja mogu.a samo kao
kauzalna.
<eza et!rte antinomije glasiD
0 s!etu postoji apsolutno nu;no bi.e koje ili d,n njego! d* ili njego! uzrok(
, antitezaD
Ne postoji apsolutno nu;no bi.e kao uzrok s!eta( ni u s!etu ni !an njega.
@kra.eni dokaz teze glasiD
Kako s!aka promena u s!etu ima s!oj uslo! u pret&odnoj promeni i kako se beskrajni niz uslo!a u pro5losti m*r,
za!r5a!ati jednim apsolutno nu;nim uslo!om( to m*r, 4*stojati nu;no bi.e d, bi postojale promene. 'no pak m*r,
pripadati samom ulnom s!etu zato 5to pr!i uzrok jednog niz, promena mora le;ati i sam u !remenu.
@kra.eni dokaz antiteze( pak( glasiD
+,d bi nu;no bi.e postojalo u samom s!etu( ono bi( ili bilo poetak jednog niza promena( ili bi bilo predsta!ljeno
samim aktualno beskonanim nizom promena( pr!a pretposta!ka proti!rei sta!u uzronosti( , druga proti!rena zato
5to jedan niz( iji su s!i lano!i sluajni( ne mo;e biti nu;an. M !an s!eta ne mo;e postojati zato 5to bi njego! kauzalitet
morao biti u !remenu.
+,* 5to naroito nagla5a!a Kant( ner! dokazi!anja u oba o!a dokaza isti 65to nije bio sluaj kod raniji&
antinomija7( iz beskrajnog niza uslo!a zakljuuje teza( d, m*r,( , antiteza( d, ne mo;e postojati nu;no bi.e 6pri mu se u
dokazu teze uzima u obzir totalitet niza( , u dokazu antiteze sluajnost s!akog njego!og lana7.
relaze.i na kritiko re.enje dijalektikog pri!ida sadr;anog u antinomijama( Kant ini nekoliko pret&odni&
primedbi.
'n pre s!ega prime.uje d, su za razum 6odnosno za empirijski regres u pojmo!ima7 trans"endentni objekti antiteza
su!i5e !eliki( , trans"endentni objekti teza su!i5e mali. -eskrajni s!et u !remenu i prostoru( beskrajno podeljena materija(
isto kauzalna priroda i u prostoru( beskrajno podeljena materija( isto kauzalna priroda i u pro5losti beskrajno daleko
nu;no bi.e predsta!ljaju trans"endentne objekte( koji su z, razum 6u njego!om spajanju poja!a po prin"ipu uslo!ljenosti
uslo!ljenoga7 nedosti;ni( dok su konani s!et u !remenu i prostoru( iz prosti& delo!a sasta!ljena materija( kauzalni nizo!i
sa spontanim poetnim lanom i sluajno promenlji!o bi.e trans"endentni objekti koje razum mora da pre!azie.
8alje Kant prime.uje d, trans"endentni objekti antiteza i teza postaju na taj nain 5to se s!et iskust!a uzima za st!ar
po sebi( , ne za Dpoja!u. +,d bi s!et( iskust!a postojao 4* sebi( on bi doista morao biti( ili beskonaan( ili konaan u
H2
!remenu i prostoru( materija bi u njemu morala biti sasta!ljena ili iz aktualno beskonano mnogi&( ili iz prosti& delo!a(
kauzalitet u nmu( ili bi bio bezizuzetan( ali bi s!aki kauzalni niz spontano poinjao( ili bi s!aka st!ar u njemu bila
slu,n,( ili bi on bio proiz!od jednog nu;nog bi.a.
+,d se pak( prime.uje d,l Kant( uzm u obzir( d, s!et iskust!a poja!a , ne st!ar 4* sebi( onda se u!ia d, ni teze
ni antiteze ne moraju biti tana t!renja 6odnosno d, i dn, i druga mogu biti istinite7( ili( drukije reeno( u!ia se d, one
mogu biti samo pri!idno kontradiktorne. @ta!o!i( Bs!et 4* prostoru konaanB i Bs!et nije 4* prostoru konaanB
nesumnji!o su kontradiktorni( jer tre.i sud nije mogu.. Lli sta!o!i Bs!et 4* prostoru konaanB i Bs!et 4* prostoru
beskonaanB ne m*r,u biti kontradiktorni i mogu oba biti la;ni( ako se( naime( pretposta!i d, ulni s!et ne postoji 4* sebi(
onda se on ne mora zamisliti ni d, 4* prostoru konaan ni d, beskonaan.
rin"ipijelno uze!( 4r*blm antinomija mo;e se re5iti na tri naina.
r!o( dogmatiko re.enje sastojalo bi se u t!renju d, taj 4r*blm u st!ari ne postoji( d, razlozi za teze i antiteze nisu
podjednako logiki opra!dani( !e. d, su istinite ili teze ili antiteze 6ili teze jedni&( , antiteze drugi& antinomija7.
8rugo( ske/tiko re.enje sastojalo bi se u t!renju d, 4r*blm kao taka! nere5i!( d, su teze i antiteze 4*djednako
logiki opra!dane.
<re.e( kritiko re.enje pak mora se sastojati u t!renju d, 4r*blm re5i!( ali ne u dogmatikom smislu.
Kanto!o kritiko re5enje antinomija drukije z, m,tematike( , drukije za dinamike antinomije. 8ok su u
m,tematikim antiriomijama i teza i antiteza nesumnji!o netane( dotle se u dinamikim antinomiiama i za jednu i za
drugu mo;e t!rditi d, su tane. ) to zato 5to se u matematikim antinomijama i teza i antiteza odnose na s!et poja!e( koji
s uzima z, st!ar 4* sebi( dok se u dinamikim antinomijama antiteze odnose na s!et poja!a( , teze na s!et st!ari 4* sebiD
Kritiko re5enje pr!e matematike antinomije glasiD
Vulni s!et( kao s!et poja!e( niti 4* !remenu i prostoru aktualno beskonaan( niti odreeno konaan( !e.
neodreeno konaan. M to . re.i d, se njego!e grani"e u prostoru( m, kako daleko d, i& iskust!o posta!i( d,u iskust!om
pro5iriti( , njego!a istorija u pro5losti produ;iti.
Kritiko re5enje druge matematike anitomije glasiD
Niti materija aktualno beskonano podeljena u delo!e( niti se sastoji iz prosti& delo!a( !e. predsta!lja 9)uantum
discretum9, iji se s!aki d* mo;e dalje poten"ijalno deliti. 8ok prastor kao kontinuum samo 4*ten"ijalno delji! u
beskonanost( dotle se s!aki komad m,terije sastoji iz konanog broja od!ojeni& dl*!,( od koji& s!aki 6kao rasprostrt7
poten"ijalno delji! u beskonanost. Impirijski regres u deljenju materije ide in inde&initum, i njeni od!ojeni delo!i dati su
u samom tom regresi!nom pro"esu dln,.
8ok u matematikim antinomij,m, uslo!ljeno i uslo! pripadaju u!ek ednom istom redu i ednorodni su( dotle u
dinamikim antinomijama uslo!ljeno i uslo! ne moraju biti jednorodni 6jer uzrok ne mora biti iste !rste sa posledi"om( niti
nu;no sa sluajnim7( i stoga u njima uslo!ljeno mo;e pripadati uln*m a neuslo!ljeno inteligibilnom s!etu. Na *!*
mogu.nosti zasni!a Kant s!oje kritiko re5enje dinamiki& antinomija.
r!u *d nji&( re5a!a Kant na taj nain 5to t!rdi d, zakon uzronosti !a;i bezizuzetno z, ulni s!et poja!a( d, u
o!ome s!aka 4*,!, u !remenu uslo!ljena jednom pret&odnom poja!om( ali d, u isto doba s!aka tak!a 4*,!, i
slobodni proiz!od jednog inteligibilnog uzroka( iji kauzalitet ne le;i u !remenu 6ili( drukije reeno( st!ar 4* sebi( time
5to se poja!ljuje( u isto doba slobodno proiz!odi tu s!oju poja!u7. Kad bi s!et 4*,!, bio jedini mogu.i s!et( kad bi on
postojao 4* sebi( kauzalite uzroka bio bi jedini mogu.i kauzalitetW , ako 4*rd s!eta 4*,!, postoji i s!et st!ari 4* sebi(
postaje mogu. i kauzalitet slobode.
) drugu dinamiku antinomiju re5a!a Kant na osno!u razlike izmeu s!eta 4*,! i s!eta st!ari 4* sebi na taj nain
5to t!rdi( d, s!aka st!ar u iskust!u( kao uslo!ljena( u s!ojoj egzisten"iji sluajna( dok u s!etu st!ari po sebi mo;e
postojati apsolutno nu;no bi.e.
)z kritikog re5enja antinomije sledi d, trans"eridentalni idealizam klju z, to re5enje. Lli i obrnuto( iz injeni"e
antinomija mo;e se. 4* Kantu indirektno zakljuiti na istinitost trans"endentalnog idealizma. Per( ako iz pretposta!ke d,
ulni s!et postoji 4* sebi slede antinomije( onda i obrnuto( iz injeni"e antinomija sledi d, *n ne mo;e postojati 4* sebi.
Naroito iz pr!e matematike antinomije d, se zakljuiti na idealitet prostora i !rmn,.
N etiri antinomije poi!aju na slede.em kosmolo5kom paralogizmuD
H. Lko 6ono 5to 7 dato uslo!ljeno( dat i %* niz uslo!a.
2. 0 4*,!,m, dato uslo!ljeno.
F. 0 4*,!,m, dat %* niz uslo!a.
'!aj zakljuak paralogizam zato 5to srednji termin 64*,m uslo!ljenog7 nije isti u obe premise( u pr!oj premisi
uslo!ljeno se odnosi na st!ar 4* sebi( , u drugoj na poja!u.
0 poja!ama ne mora dakle biti dat %* niz uslo!a( u njima on nije dat( !e. samo zadat. )deja apsolutne bezuslo!nosti
u nizu uslo!a mo;e u odnosu na iskust!o imati samo znaaj za&te!a d, se u empirijskom regresu uslo!a ne stane ni kod
jednog lana( d, se nijedan lan toga regresa ne smatra z, apsolutnu grani"u( da se regres ima u!ek d, produ;i.
Kosmolo5ka ideja totaliteta niza uslo!a u obliku o!oga za&te!a samo regulati!ni( , nije i konstituti!ni prin"ip iskust!a(
ona kao tak!a samo omogu.uje maksimalno pro5irenje iskust!a( ali ne omogu.uje 6kao 5to to ine kategorije7 samo
iskust!o.
'p5ti rezultat kritike ra"ionalne kosmologije le;i u t!renju d, kosmolo5ka ideja ulnog s!eta kao "eline
objekti!no nemogu.a( jer proti!rena( dok ideja slobode i objekti!no mogu.a( , kosmolo5ka ideja apsolutne
bezuslo!nosti niza uslo!a mogu.a samo kao regulatiuni prin"ip pro5irenja s!akog niza uslo!a in inde&initum.
HF
P&e%#e+" n% *&"0"*u &%3"on%ne 0eoo'"je( Kant naroito iz!odi( d, se ideja potpunog sistema 6odnosno prin"ip
potpune odred be jedne st!ari( 4* kome s!akoj st!ari mora pripadati poziti!no ili negati!no jedan *d s!i& mogu.i&
predikata st!ari7 pret!ara u ideju najrealnijeg bi.a na taj nain 5to se skup s!ega mogu.eg zami5lj, kao 4*sebna st!ar koja
egzistira kao podloga s!i& pojedini& st!ari. +,* tak!a( ta ideja predsta!lja trans"endentalni ideal um,( predsta!lja -oga
kao praiz!or i prauzor s!i& pojedinani& st!ari.
0 ra"ionalnoj teologiji postoje tri osno!na dokaza za egzisten"iju -o;iju( to su ontolo.ki, kosmolo.ki i &i$iko:teolo.ki
doka$. r!i isto spekulati!an( on iz ideje najrealnijeg bi.a zakljuuje na njego!u nu;nu egzisten"iju. 8rugi tu nu;nu
egzisten"iju iz!odi iz empirijske datosti ulnog s!eta uop5te. <re.i tu nu;nu egzisten"iju najrealnijeg bi.a iz!odi iz
posebni& osobina 6odnosno strukture7 ulnog s!eta. @amo ta tri dokaza su mogu.a.
'ntoloki dokaz glasi( najrealnije bi.e sadr;i s!e mogu.e 6poziti!ne7 predikate u sebi( 4, prema tome i predikat
egzisten"ije( ono( dakle( mora nu;nim nainom egzistirati.
Kanto!a kritika toga dokaza zasni!a se na zamer"i( koju on !e. izneo u s!ome ranije pomenutom pretkritikom
spisu( egzisten"ija kao tak!a nije i ne mo;e biti predikat dn st!ari. @ada on tu zamerku detaljnije iz!odi. J*,m jedne
st!ari potpuno dat u njenim oznakama( time 5to jedna st!ar egzistira njen se 4*,m nimalo ne pro5iruje( egzisten"ijom se
prosto st!arno sta!lja ono 5to u 4*mu samo mogu.e 6sto st!arni& talira ne sadr;e nimalo !i5e *d sto mogu.i&7( tako d,
s!aki egzisten"ijalni sud sintetian. Lko poku5am d, zamislim trougao bez tri ugla( nasta.e proti!renost( ,li zamisao d,
trougao ne postoji( ne.e biti proti!rena. Lko poku5am d, zamislim d, -og nije s!emogu.( nasta.e proti!renost( ali
zamisao d, -og 6zajedno sa s!ima s!ojim predikatima7 ne postoji( ne.e biti proti!rena. 'ntolo5ki dokaz( dakle( nema
nikak!e dokazi!ake !rednosti.
Kosmoloki dokaz polazi *d injeni"e datosti neega u*45te i glasi( ako ne5to 65to u s!ojoj egzisten"iji sluajno7
postoji( postoji i apsolutno nu;no bi.e( ne5to 6, i ulne 4*ja!e7 postoji( postoji( dakle( apsolutno nu;no bi.e ili -og.
ogre5ka kosmolo5kog dokaza ugla!nom d!ostruka. 'n pogre5an pr!o zato 5to iz egzisten"ije sluajnoga u
ulnom s!etu zakljuuje na egzisten"iju apsolutno nu;noga u s!etu st!ari 23 se%i( dok jedno sluajno samo uslo!ljeno
drugim sluajnim( datim takoe u ulnom s!etu. M drugo zato 5to u stanju d, identifikuje apsolutno nu;no bi.e sa
-ogom jedino uzimaju.i u 4*m*. ontolo5ki dokaz 6jer se samo na osno!u ontolo5kog dokaza mo;e zakljuiti d,
apsolutno nu;no bi.e -og7.
Aiziko-teolo5ki 6ili teleolo5ki7 dokaz zakljuuje iz "elis&odno ut!rene strukture ulnog s!eta 6odnosno iz pre!elike
raznolikosti njego!og sadr;aja i bezgranine !eliine njego!og obima7 mudrost i m*. njego!og t!or"a i glasi( "elis&odnost
st!ari ulnog s!eta ne mo;e proizlaziti iz osobine sami& ti& st!ari( mora( dakle( postojati apsolutno nu;no bi.e( u ijoj
mudrosti i mo.i le;i iz!or t "elis&odnosti.
ogre5ka o!og dokaza 4* Kantu trostruka. 'n pre s!ega pretposta!lja d, materija kao. tak!a nije u stanju d, bude
iz!or "elis&odnosti st!ari ulnog s!eta( pretposta!ka koju bi trebalo naroito dokazati( drugo iz fiziko-teolo5kog dokaza
sledila bi samo komparati!na 6ne apsolutna7 mudrost i m*. ar&itekte s!eta( i tre.e( samo na osno!u 6kosmolo5kog i
ontolo5kog dokaza mo;e se t!rditi d, o!aj ar&itekt i t!ora" s!eta samo najrealnije apsolutno nu;no bi.e( ili -og.
+,* 5to se !idi( postoji samo jedan pra!i spekulati!ni dokaz z, egzisten"iju bo;iju( ontolo5ki( druga d!a dokaza
s!ode se( u st!ari( na njega. Lli( prime.uje izriito Kant( iz netanosti ontolo5kog dokaza ne sme se zakljuiti d,
egzisten"ija -oga kao najrealnijeg bi.a nemogu.a( ona ostaje mogu.a( iako teorijski ne mo;emo dokazati. @ama ideja
najrealnijeg bi.a kao tak!a( pak( ima se smatrati kao regulati!ni prin"ip um,( prin"ip koji u saznanje razuma unosi
jedinst!o i sistem.
0 poslednja d!a odeljka trans"endentalne dijalektike Kant sistematski i op5irno izla;e regulati!ni znaaj ideja um, za
iskust!eno saznanje. Lli dok u pr!om *d o!i& odeljaka izbli;e odreuje prirodu regulati!ni& prin"ipa( dotle u drugom
d*d, ne5to no!o( t!rde.i d, ideje ipak im,u !e.i znaaj *d isto regulati!ni& prin"ipa 6Kant u tom *dlku poku5a!a ak
i neku !rstu trans"endentalne deduk"ije ideja7.
0 pr!om odeljku Kant iz!odi da zadatak um, d, unese sistematsko jedinst!o u iskust!eno saznanje razuma. 0m to
ini na osno!u slede.a tri s!oja logika prin"ipa( /rinci/a omogeniteta, /rinci/a s/eci&ikacije i /rinci/a a&initeta.
r!i prin"ip za&te!a d, se empirijska raznolikost st!ari ima d, 4*d!ede 4*d pojmo!e( odnosno d, se ni;i pojmo!i
6pojmo!i !rsta7 imaju d, pod!edu 4*d !i5e 64*d pojmo!e rodo!a7.
8rugi prin"ip za&te!a d, s!aka !rsta ima d, se razdeli u pod!rste.
<re.i prin"ip pak za&te!a d, prelaz *d jedne !rste ka drugoj ima d, bude postepen( tj. d, se izmeu s!ake d!e !rste
ima d, umetne neodreena mno;ina prelazni& lano!a 6stoga o!aj prin"ip Kant nazi!a i prin"ipom kontinuiteta formi7.
)ako o!i prin"ipi moraju imati i iz!esnu 6iako neodreenu7 objekti!nu !rednost za predmete iskust!a( oni su ugla!nom
regulati!ni prin"ipi uma. Per( u prirodi ne postoji jedan jedini naj!i5i rod 6ija pretposta!ka sledi iz prin"ipa &omogeniteta7
niti postoji beskrajna raznolikost u pod!rstama 65to bi sledilo iz prin"ipa spe"ifika"ije7( , ne postoje ni kontinuirani prelazi
izmeu !rsta 6organske spe"ije predsta!ljaju 9)uantum discretum9; kao 5to ka;e Kant7. <i su prin"ipi samo maksime um,(
koje unose sistem i jedinst!o u saznanje razuma( za&te!aju.i *d o!oga d, 4* njima postupa pri ispiti!anju prirode
iskust!eni& predmeta.
0 poslednjem odeljku trans"endentalne dijalektike Kant poku5a!a d, idejama um, ipak d, !e.i objekti!ni znaaj no
5to je to u ranijim odelj"ima njenim inio. 0 tom odeljku KantW naime( t!rdi d, se ideje um, imaju d, s&!ate kao fikti!ni
trans"endentni objekti( tj. imaju se zamisliti kao d objekti!no postoje( iako objekti!no ne moraju postojati. ) to du.a,
aktualno %eskrajni ni$ uslo!a (slo%ada) i 1og imaju se zarnisliti kao fikti!ni trans"endentni objekti( ime se poten"ira
nji&o! znaaj kao regulati!ni& prin"ipa. Per( u tom slu,u ispiti!anje psi&olo5ki& fenomena ima d, se iz!odi tako kao d
postoji du5a kao prosta supstan"ij,W ispiti!anje uslo!a spoljni& i unutra5nji& poja!a ima d, se iz!odi tako kao d postoji
aktualno beskrajni niz uslo!a( i naposletku ispiti!anje "elokupnosti poja!a ima d, se iz!odi tako kao d ta "elokupnost
H4
potie *d jednog praiz!ornog i prauzornog bi.a. @,m ideje 6kao fikti!ni trans"endentni objekti7 imaju pri tome d, se
smatraju kao s&eme( koje omogu.uju primenu odgo!araju.i& regulati!ni& prin"ipa 6odnosno ideja kao isti& 4*mo!a
um,7 na iskust!eno saznanje.
'p5ti rezultat trans"endentalne dijalektike sastoji se u t!renju( d, su sintetiko-apriorni sudo!i metafizike nemogu.i(
tj. d, metafizika kao nauka * trans"endentnim objektima nemogu.a 6ali ostaje mogu.a kao sistem imanentnog ,4riornog
saznanja7.
8rugi d* Kritike istog um ba!i se metodama apriornog saznanja. Njego! zadatak d, izlo;i formalne uslo!e
potpunog sistema istog um,( d, izlo;i plan i nain na koji . se iz materijala iznetog u pr!om dlu * elementima izgraditi
zgrada toga sistema. Nauku * metodama deli Kant na etiri odeljkaD disci/lina, kanon, aritektonika i istorija istog u.
J*d disci/linom razume Kant zapt( koji *m*gu.uje d, se te;nja um, z, odstupanjem *d pra!ila ogranii i onemogu.i.
'deljak * dis"iplini deli Kant d,l na etiri pododeljka koji nosi naslo!eD dis"iplina istog um, u njego!oj em/irikoj
upotrebi( dis"iplina u /olemikoj u4*trebi( dis"iplina u /ra!ljenju i/ote$a i dis"iplina u /ogledu doka$a. r!i *d o!a etiri
pododeljka naj!a;niji( jer sadr;i izlaganje * razli"i izmeu matematikog i filozofskog saznanja.
Eazlike izmeu filozofskog i matematikog saznanja su o!eD
l. filozofsko saznanje zasno!ano na 6apstraktnim7 4*mo!ima( , matematiko na konstruk"iji pojmo!a u istim
opa;ajima 6ono pr!o diskurzi!no( , o!o drugo intuiti!no7(
2. z, filozofsko saznanje posebno se nalazi u op5tem( , z, matematiko op5te u posebnom 6ak i u pojedinanom7.
K. filozofsko saznanje odnosi se ugla!nom na k!alitete( , matematiko na k!antitete 6o!a razlika meutim
rl,ti!na7(
4. filozofsko saznanje prete;no analitiko( matematiko prete;no sintetiko(
:. sintetiko-apriorni sudo!i filozofskog saznanja proistiu iz primene pojmo!a na empirijski opa;aj( dok sintetiko-
apriorni sudo!i matematikog saznanja proistiu iz konstruk"ije pojmo!a u istim opa;ajima( i
?. samo u matemati"i postoje pra!e defini"ije( aksiome i demonstra"ije 6na mu se i zasni!a njena egzaktnost7. 8ok
se naime empirijski pojmo!i i isti pojmo!i razuma d,u 6na!oenjem !e.eg ili manjeg broja oznaka7 samo ekspli"irati(
dotle su matematiki pojmo!i dati u samim nji&o!im defini"ijama 6sa ega matematiko saznanje otpoinje( , filozofsko
se u najboljem sluaju mo;e samo za!r5a!ati defini"ijama7. Lksiome kao neposredno e!identni sta!o!i postoje samo u
matemati"i( dok se i apodiktiki sta!o!i filozofskog saznanja 6na primer( osno!ni sta!o!i trans"endentalne analitike7
m*raju dokazi!ati. <ako isto i pra!e demonstra"ije( tj. dokazi koji imaju intuiti!an karakter 6i !ode e!identnim sta!o!ima(
odnosno sta!o!ima koji imaju intuiti!nu iz!esnost7( postoje samo u matemati"i( dok dokazi filozofski& apodiktiki&
sta!o!a nemaju te e!identnosti 6jer u njima istim pojmo!ima moraju prido.i empirijski opa;aji7.
Na osno!u na!edeni& razlika filozofskog i matematikog saznanja( Kant zakljuuje d, filozofija ne sme i ne mo;e
imitirati matematiku 6odnosno d, matematika metoda nije u filozofiji dopu5tena7( i d, u filozofiji nema nijednog
apodiktiki iz!esnog sta!a koji bi se d,* iz!esti iz isti& pojmo!a. Lko se tak!i sta!o!i nazo!u dogmata 6nasuprot
apodiktikim sta!o!ima matematike( koje +ant nazi!a matemata), onda izlazi d, u filozofiji dogmatizam 6odnosno
posta!ljanje dogmata) potpuno neopra!dan i d, dogmatika upotreba istog um, nije mogu.a.
J*d polemikom upotrebom um, razume Kant odbranu proti! dogmatikog negiranja njego!i& sta!o!a. +,d
materijalizam i ateizam odriu mogu.nost egzisten"ije du5e i -oga( um ima pra!o d, poka;e d, u nji&o!im razlozima
nema nieg opra!danog. 0 !ezi sa o!om negati!nom prirodom 4*lemike u oblasti istog um, 6Kant izriito d*d, d,
polemike u pra!om poziti!nom smislu u o!oj oblasti ne mo;e biti7 on izriito nagla5a!a nu;nost potpune slobode
mi5ljenja. 'n d,l osuuje skepti"izam kao nedopu5tenu neutralnost u mi5ljenju i naroito kritikuje Rjumo! skepti"izam.
$d skepti"izma od!aja Kant naroito skeptiku metodu koju identifikuje sa kritikom.
ri pra!ljenju &ipoteza um se ne sme ogre5iti * o!a d!a naelaD H. &ipoteze ne smeju uzimati trans"endentne predmete
6-oga( du5u7 za prin"ipe obja5nja!anja ulni& 4*ja!a( i 2. &ipoteze moraju biti do!oljne z, obja5njenje poja!a( pomo.ne
&ipoteze nisu dopu5tene. Ripoteze trans"endentni& predmeta dopu5tene su samo ili iz razloga praktinog um,( ili kao
oru;je u polemi"i.
ri s!ojim dokazima um se ima dr;ati o!a tri naelaD
H. treba opra!dati iz!or sta!o!a na kome imaju d, se zasnuju dokazi(
2. postoji samo jedan mogu.i dokaz za sta!o!e istog um, 6za trans"endentalne sta!o!e7(
K. taj d*kaz ne mo;e biti indirektan 6apago5ki7( !e. mora biti direktan 6ostenzi!an7( po5to samo direktan dokaz ini
jedan sta! s&!atlji!im( dok indirektan samo ut!ruje istinitost sta!a koji dokazuje.
Kako kanon skup apriorni& naela upotrebe jedne mo.i saznanja 6trans"endentalna analitika ( na primer( kanon
razuma7( to ne postoji kanon praktinog istog um, 6pri mu Kant 4*d istim um*m razume um u u;em smislu7. raktini
um se zasni!a na injeni"i moralnog zakona i slobode u radnjama( i postulira egzisten"iju -oga( du5e i trans"endentne
slobode( iju egzisten"iju spekulati!ni um ne mo;e d, doka;e. <i su postulati predmet praktine !ere. <eru defini5e Kant
kao u!erenje zasno!ano na subjekti!noj ali bez objekti!ne za!isnosti( nasuprot $nanju, koje u!erenje zasno!ano i na
subjekti!noj i na objekti!noj iz!esnosti( dok mnenje je u!erenje koje nije ni subjekti!no ni objekti!no do!oljno
obrazlo;eno.
>adatak ar&itektonike istog um, d, izlo;i obim i dlo!e sistema istog um, 6po5to um 4* s!ojoj prirodi
ar&itektonian( tj. s!a s!oja saznanja do!odi u sistem7. #a$nanje ili istorijsko ili racionalno, , ra"ionalno saznanje ili
&ilo$o&sko ili matematiko. @istem filozofskog saznanja dat 6ili( bolje re.i( zadat7 u filozofiji( &ilo$o&ija ili em/irijska
ili ista. =ista &ilo$o&ija ili /ro/edeutika, odnosno kritika, ili meta&i$ika kao sistem istog um,. 1etafizika d,lj se
H:
deli u meta&i$iku /rirode, koja je 6ukoliko saznanje imanentnog7 ili racionalna &i$ika ili racionalna /siologija, i u
meta&i$iku morala. >eta&i$ika /rirode ba!i se onim 5to 4*stoji , meta&i$ika morala onim 5to treba d, postoji.
Naposletku( u istoriji istog u Kant 6nasuprot ranijim pra!"ima( senzualizmu i intelektualizmu( empirizmu i
noologizmu( dogmatizmu i skepti"izmu7 istie kriti"izam kao jo5 jedini i za!r5ni pra!a" u saznanju uma.
'!im smo za!r5ili izlaganje Kanto!e teorije saznanja i sada prelazimo na izlaganje njego!e filozofije neorganske.
Ailozofiju neorganske prirode izlo;io Kant u spisu ?ta/(sisce 7n&angsgrunde der *atur"issensca&t. 0
4rdgo!oru o!og spisa Kant izbli;e odreuje njego! zadatak na slede.i nainD 1etafizika prirode( kao sistem ra"ionainog
saznanja ulnog s!eta( ili nauka * predmetima spoljneg ili nauka * predmetima unutra5njeg ul,. Kako metafizika
prirode u so!im s!ojim spe"ijalnim oblastima predsta!lja primenu osno!ni& sta!o!a trans"endentalne analitike( ili na
empirijski 4*,m materije( ili na empirijski 4*,m mislenog bi.a( i kako . apriorno saznanje predmeta prirode biti mogu.e
samo ako se nji&o!i pojmo!i budu mogli konstruisati u istom opa;aju( to metafizika prirode m*gu, samo tamo gd se
d, primeniti matematika. Kako se matematika ne d, primeniti na predmete unutra5njeg ula to metafizika prirode
mogu.a samo kao ra"ionalna fizika.
Ea"ionalna fizika zasni!a se na potpunoj analizi 4*m, materije( , o!a analiza na. primeni tabli"e kategorija. rimeni
kategorije k!antiteta odgo!ara &oronomija kao pr!i( primeni kategorije k!aliteta dinamika kao drugi( primeni kategorije
rela"ije mieanika kao tre.i( i primeni kategorije modaliteta &enomenologija kao et!rti odeljak Kanto!og spisa. 0 s!akom
*d. o!i& odeljaka 4*mu materije pridaje se 4* jedan spe"ijalan predikat.
r!i odeljak nazi!a Kant &oronomijom zato 5to se u njemu kretanje posmatra kao ist k!antum( tj. posmatra se samo
ktetanje kao tak!o. '!aj odeljak otpoinje slede.om defini"ijom materijeD materija ono 5to se kr. u prostoru. 0 !ezi
sa o!om defini"ijom Kant defini5e i pojmo!e relati!nog i apsolutnog prostoraD pr!i empirijski i pokretan( , drugi ist i
nepokretan. 8alje dfini5e Kant kretanje kao promenu spolja5nji& odno5aja dne materijalne st!ari prema jednom datom
prostoru( i u !ezi sa o!om defini"ijom formuli5e sta!W 4* kome se s!ako 6pra!olinijsko7 kretanje jednog tela mo;e smatrati
ili kao njego!o kretanje u prostoru koji miruje( ili kao kretanje toga prostora u suprotnom pra!"u sa istom brzinom u
odnostu na njega kao miruju.eg 6sta! * relati!nosti kretanja7. Naposletku( na osno!u o!oga sta!a i pojmo!a relati!nog i
apsolutnog prostora iz!odi Kant sta! * slaganju pra!olinijski& kretanja jednog tela 6odnosno jedne materijalne take( po5to
z, foronomiju materija jo5 nije rasprostrta7 u tri spe"ijalna sluaja koja su pri tome mogu.a.
0 drugom odeljku 6koji se nazi!a dinamikom zato 5to se u njemu materija posmatra kao proiz!od sile7 Kant najpre
defini5e materiju kao ono 5to s!ojim otporom ispunjuje prostor( 4, zatim dokazuje sta!( d, materija ispunjuje prostor
s!ojom repulzi!nom silom. 8alje( kao i u Fi$ikoj monadologiji, u!odi pored repulzi!ne i atrakti!nu silu. Eepulzi!na sila
omogu.uje rasprostrtost i 6relati!nu7 neprobojnost materije( , atrakti!na odreeni stepen ispunja!anja prostora 6sama z,
sebe pr!a bi rasula materiju u beskrajni prostorW , druga bi kon"entrisala u jednoj m,tematikoj taki7( kao 5to to Kant
t!rdio i u Fi$ikoj monadologiji. Lli dok u atrakti!noj sili materija sasta!ljena iz prostorno rasta!ljeni& taaka koje su
"entri sila( dotle u sada5njem spisu materija kontinuirano ispunja!a prostor i dlji!a u beskonanost 6na ranije pomenuti
nain7 i s!aki njen d* sedi5te repulzi!ne i atrakti!ne sile 6o!o s!oje no!o gledi5te * prirodi materije nazi!a Kant
dinami$mom, nasuprot monadologi$mu i atomi$mu). 8alje Kant iz!odi d, repulzi!na sila dejst!uje dodirom i
preno5enjem( dok atrakti!na dejst!uje neposredno na daljinu kroz prazan prostor. )ako repulzi!na sila dejst!uje dodirom(
Kant 6identifikuju.i dodir sa beskrajno m,l*m udaljeno5.u7 za nju t!rdi d, *4,d, sa rastojanjem( i to sa kubom rastojanja.
0 tre.em odeljku 6koji se nazi!a meanikom zato 5to se u njemu posmatra kretanje kao prouzroko!ano silom7 Kant
defini5e materiju kao /okretno koje ima pokre.u.u silu. o5to ( d,l definisao pojmo!e k!antiteta materije 6kao mno;ine
pokretnog u jednom odreenom prostoru7( mase i koliine kretanja 6koja o!de proiz!od iz k!antiteta materije i brzine(
dok u foronomiji odreuje samo brzina7( Kant dokazuje slede.a tri zakona me&anikeD
H. zakon postojanst!a k!antiteta materije(
2. zakon iner"ije( i
F. zakon jednakosti ak"ije i reak"ije 6kod o!og tre.eg zakona Kant uzima u obzir( brzine , ne ubrzanj,7.
r!i *d o!i& zakona on do!odi u !ezu sa pr!om( drugi sa drugom( , tre.i sa tre.om analogijom iskust!a.
Naposletku( u et!rtom odeljku 6koji se nazi!a &enomenologijom zato 5to se u njemu posmatra materija kao predmet
iskust!a na koji primenjuje kategorije modaliteta7 Kant dfini5e materiju kao /okretna koje mo;e biti predmet iskust!a.
Kako materija 6odnosno kretanje7 mo;e postati 4rdmt iskust!a samo primenom modalni& kategorija( to o!a primena
!odi slede.im trima sta!o!im,D
H. s!ako pra!olinijsko kretanje kao relati!no mogu.e(
2. kru;no kretanje( po5to proiz!od sile koja pokre.e( st!arno kretanje( i
K. pri kretanju jednog tela koje drugo pokre.e 6koje mu saop5ta!a kretanje7 kretanje o!og drugog u suprotnom pra!"u
nu;no. Nasuprot Njutnu( Kant izriito t!rdi d, se kru;no 6odnosno kri!olinijsko7 kretanje( iako st!arno( ne mo;e
smatrati za apsolutno( po5to apsolutno kretanje nije mogu.e. Lpsolutni prostor smatra Kant samo z, jednu nu;nu ideju.
0 post&umno obja!ljenom dlu -rela$, itd. Kant 4*ku5ao d, sta!o!e s!oje ra"ionalne fizike primeni i u
pojedinostima na obja5njenje fiziki& i &emijski& poja!a.
KANTOVA ETIKA I FILOZOFIJA PRAVA, ISTORIJE I RELIGIJE
@!oju etiku izlo;io Kant u tri spisa( u @sno!i meta&i$ike morala, u Kritici /raktinog um i u >eta&i$ikim
naelima nauke 3 !rlini. r!i *d o!i& spisa najkra.i i najkon"izniji( dok drugi najsistematiniji i najopse;niji. @led.
izlaganje bi.e zasno!ano na s!a tri spisa.
)zlaganje Kanto!e etike najbolje otpoeti defini"ijom moralne radnje. J* Kantu( moralna radnja radnja koja se
!r5i iz du;nosti. Eadnju koja se !r5i iz du;nosti treba dobro razliko!ati *d pseudomoralne radnje 6*d radnje koja samo
H?
legalna7. 8ok se *!, druga !r5i ili iz naklonosti ili iz namere( u pr!oj ne sme biti ni naklonost ni namera( 5to Kant
razja5nja!a i nekolikim primerima.
<rgo!a" koji s!ojim mu5terijama ne napla.uje robu sku4*( mo;e to initi ili iz neposredne naklonosti prema
pojedinima *d nji&( ili iz dobro razume!anog !oenja trgo!ine( znaju.i d, . u tom sluaju s!ako i najmanje dete &teti kod
njega pazariti. 'bjekti!no uze!( u oba sluaja mu5terije mogu re.i d, im trgo!a" po5teno napla.uje. )pak( ni u jednom ni u
drugom sluaju postupak trgo!"a nije moralan( jer on nije po5ten zato 5to nalazi d, to treba d, bude( d, mu du;nost nala;e
d, to bude.
8obroinst!a initi( gde se to mo;e( du;nost ( !eli Kant. 8obroinst!o mo;e d, se ini iz sujete ili iz koristoljublja(
, tada oe!idno d, ono nema unutra5nje moralne !rednosti u sebi. Lli dobroinst!o mo;e poti"ati i iz istog
z,d*!oljst!a u sre.i i radosti oni& kojima se ukazuje. Ni tada( !eli Kant( ono nema unutra5nje moralne !rednosti( jer
iz!r5eno iz naklonosti( 5to se i indirektno d, u!ideti. retposta!imo( naime( d, neko !r5i dobroinst!o iz iste naklonosti
prema ljudima( iz iste ;elje d, im priini radost( 4, i d, sam zapadne u unutra5nje du5e!ne ne!olje tako d, izgubi s!aki
interes za sudbinu drugi&( ali d, jo5 u!ek ima do!oljno sredsta!a d, drugima pomogne. Lko taka! o!ek( !eli Kant( i
pored toga 5to nema !i5e nikak!e naklonosti prema drugim ljudima( ipak bude ukazi!ao o!ima dobroinst!a( onda . on to
mo.i initi samo iz iste du;nosti( , njego!o delanje ima.e tada nesumnji!o moralnu !rednost. 0kazi!anje dobroinst!a
drugima nije moralno delanje zato 5to bi dobroinst!o kao tak!o( kao objekti!na 4*m*. uinjeno drugima( bilo ne5to 5to u
sebi ima !rednosti. niti ukazi!anje dobroinst!a moralno delanje zato 5to bi ono pokazi!alo plemenitu du5u
dobroinst!a( sposobnu za sa;aljenje u bedi drugi& i z, radost u sre.i nji&o!oj( ukazi!anje dobroinst!a drugima( 4*
Kantu( samo zato 6i samo onda7 moralno delanje( ako !r5enje du;nosti.
oziti!na defini"ija moralne radnje zasni!a se na defini"iji 4*m, du;nosti koja glasiD du;nost nu;nost jedne radnje
6tj. nu;no !r5enje jedne radnje7 iz po5to!anja prema moralnom zakonu. J*,m du;nosti ima dakle d!e strane u sebi( jednu
subjekti!nu i drugu objekti!nu. @a subjekti!ne strane s!oje( du;nost delanje iz po5to!anja prema moralnom zakonu( sa
objekti!ne( slaganje radnje sa moralnim zakonom.
o5to!anja( !eli Kant( mo;e biti samo za linosti( ne za st!ari. @t!ari mogu izaz!ati naklonost( m*gu( ako su
;i!otinje( izaz!ati i ljuba!( 4, i stra&( mogu izaz!ati ak i di!ljenje( ali st!ari ne mogu izaz!ati po5to!anje. <ako isto i
o!ek mo;e biti predmet m* ljuba!i ili stra&a ili di!ljenja( 4, d, jo5 ne bude i predmet po5to!anja. @amo onda postaje
o!ek predmet moga po5to!anja ako opa;am d, se on u s!ome delanju upra!lja 4* moralnim prin"ipima. o5tuju.i
o!ak!og o!eka ,( u st!ari( po5tujem moralni zakon( koji mi on s!ojim dlanjem sta!lja pred oi. o5to!anje moralnog
zakona to ( produ;uje Kant( jedino ose.anje u nama ije poreklo ne le;i u ulima i ulnim predsta!ama( jedino ose.anje
ije 4*reklo isto intelektualne prirode. '!o ose.anje( s jedne strane( sadr;i bol u sebi( negati!ne prirodeW jer
predsta!lja potinja!anje jednome zakonu( koji z, ulno bi.e znai primora!anje( s druge strane( opet( ono poziti!ne
prirode( jer predsta!lja potinja!anje zakonu sopst!enog razuma( u o!ome smislu( dakle( o!o potinja!anje za o!eka
kao razumno bi.e uzdizanje.
@!aka st!ar u prirodi dl, 4* nu;nim zakonima. @amo razumno bi.e pak sposobno d, dl, prema predsta!i zakona(
tj. d, dl, 4* prin"ipima( samo razumno bi.e ima !olju.
Lko !olja razumnog bi.a stoji u potpunoj &armoniji sa prin"ipima razuma( tj. ako !olja razumnog bi.a ispunja!a
bezizuzetno za&te!e razuma( onda tak!o razumno bi.e sa!r5eno( , njego!a !olja s!eta. Lko pak !olja razumnog bi.a
nije u apsolutnoj &armoniji s razumom( ako ona ne ispunja!a za&te!e o!og poslednjeg bezuslo!no( onda se razum ja!lja
kao $akonoda!ac koji ima d, primora !olju na !r5enje njego!i& za&te!a( onda se zakon njego! ja!lja kao $a/o!est koju
!olja ima d, ispunja!a. 'no pr!o samo -og( o!ek o!o drugo. @toga samo z, o!eka kao razumno bi.e postoji zakon
razuma kao naroita zapo!est kojoj njego!a !olja ima d, se po!inja!a.
redsta!a objekti!nog prin"ipa( kome se !olja 6o!eko!a7 ima d, pokora!a( to dakle $a/o!est, , formula te
zapo!esti im/erati! 6za&te! d, se zapo!est !r5i7.
J* s!ome op5tem 4*mu s!aki imperati! predsta!lja za&te! d, se ne5to !r5i( predsta!lja za&te! d, se !olja 4*kori
jednom objekti!nom zakonu. Im/erati! mo;e biti( s formalne strane s!oje( ili i/otetian ili kategorian. Eadnja( koju
za&te!a i/atetiki im/erati!, predsta!lja sredst!o radi iz!esnog "ilja( koji !an nje( radnja kategorikog im/erati!a
radnja koja nije sredst!o nikak!og "ilja !an nje( koja sama sebi "ilj( koja sama kao tak!a "ilj.
@a sadr;ajne strane s!oje pak( s!i se imperati!i mogu podeliti u tri !rsteD im/erati!e (tenike) ume.nosti( im/erati!e
(/raktine) mudrosti i im/erati!e moralnosti.
Im/erati!i ume.nosti odnose se na realiza"iju "ilje!a ljudskog delanja m, kak!i oni bili( tj. bez obzira na to d, li su ti
"ilje!i pametni i dobri. ropisi koji& ima d, se dr;i lkar d, bi izleio s!oga bolesnika( s, gledi5ta o!i& imperati!a( imaju
istu !rednost kao i propisi koji& ima d, se dr;i tro!a d, bi na siguran nain otro!ao jednog o!eka. @a gledi5ta nji&o!og(
oni su propisi dobri koji posta!ljeni "ilj na najbolji nain iz!ode.
lm/erati!i /raktine udrosti imaju samo jedan jedini "ilj( dostizanje line sre.e u ;i!otu. <e;nja z, sre.om postoji
kod o!eka 6mi .m* do"nije !ideti d, njoj Kant d, jo5 !e.u !rednost nego 5to bi to prema strogosti njego!og
moralnog prin"ipa imalo d, se oekuje7( , ume5nost u izboru sredsta!a z, postizanje o!oga "ilja predsta!lja mudrost u
praktinom smislu o!e rei.
lm/erati! moralnosti imperati! koji( bez posta!ljanja ikak!og naroitog "ilja ili namere datom delanju( to delanje
neposredno za&te!a. '!aj se imperati! ne odnosi na sadr;inu radnje i na ono 5to iz nje ima d, sledi !e. samo na formu i na
prin"ip iz kojeg ta radnja ima d, proizie( iz ega jasno d, imperati! moralnosti mora s formalne strane s!oje biti
kategorian( dok su ona pr!a d!a imperati!a &ipotetinaD
8ok su imperati!i ume5nosti /ra!ila, , imperati!i mudrosti sa!eti, dotle su samo imperati!i moralnosti $a/o!esti.
relaze.i na formulu kategorikog imperati!a( Kant t!rdi d, ta formula sledi iz same kategorinosti 6odnosno
bezuslo!nosti7 njego!e i d, mo;e glasiti iliD
H7
BEadi tako d, naelo t!oga rada mo;e postati op5tim pra!ilom rada s!ijuB ili 6tanije7D
9R%!" s%mo onom n%1eu :m%*s"m"; #. *oje mo8e4 >0e0" !. 2os0%ne o240"m #%*onom &%!% s$"ju9(
@misao pr!e formule kategorikog imperati!a najboije se d, u!ideti na primerima koje Kant na!odi. retposta!imo(
!eli Kant( d, neko( koga ita! niz beda d*!* d* toga d, mu ;i!ot postane otu;an( ima jo5 do!oljno razuma d, posta!i
sebi pitanje d, li samoubist!o proti!no du;nosti. 'dgo!or na *!* pitanje on . dobiti kad posta!i drugo pitanje( d, li
naelo njego!og rada 6koje u *!*m sluaju nala;e d, ;i!ot( ako produ;enje njego!o po!lai z, sobom !i5e bede nego
zado!oljst!a( treba skratiti7 mo;e postati naelom rada s!iju. Vim *!* poslednje pitanje posta!i( on . u!ideti d, to
nemogu.e. Per ose.anje bola u ;i!im bi.ima zato tu d, bi ;i!a bi.a s!oj ;i!ot mogla odr;ati( u *!*m sluaju pak to bi
ose.anje trebalo d, !odi uni5tenju ;i!ota( 5to proti!rei njego!oj op5toj funk"iji.
retposta!imo d,l d, neko primoran nu;dom d, pozajmi no!a"( , u tak!om stanju d, zna d, dug ne mo;e
!ratiti. o5to no!a" mo;e dobiti na z,,m samo ako bude obe.ao d, . g, u odreenom roku !ratiti( to . naelo njeo!oga
rada 6ako se odlui na pozajmlji!anje7 glasiti( kad se nalazim u nu;di( , .u no!a" pozajmiti s obe.anjem d, ga !ratim(
iako znam d, to ne m*gu uiniti. 8a bi postupio 4* *!*m naelu treba d, se pita d, li ono mo;e postati op5te naelo rada
s!iju( a im posta!i *!* pitanje nama& . u!ideti d, njego!o naelo to ne mo;e postati. Per( u tom sluaju obe.anje uop5te
ne bi !i5e imalo nikak!og znaaja( po5to niko ne bi drugome !ero!ao u data obe.anja. 8akle( zakluu Kant(
pozajmlji!anje no!"a u nu;di( kad se zna d, !ra.anje njego!o nemogu.e( nije moralno delo.
retposta!imo d, neko ima u sebi kaka! talent( ije bi ga ispunjenje napra!ilo korisnim i upotreblji!im o!ekom.
Lko taka! o!ek( nalaze.i se u zgodnim okolnostima( odlui d, se *d, prijatnom ;i!otu i d, zanemari ispunjenje s!oji&
sre.ni& daro!a prirode( onda . naelo njego!og rada u o!om sluaju glasiti( prijatni ;i!ot treba pretposta!iti ispunjenju
s!oga talenta. 8a li to naelo mo;e postati op5tim naelom rada s!ijuQ 'e!idno ne( jer u tom sluaju niko ne bi s!oje
talente ispunja!ao( te ni napretka o!eanst!a ne bi bilo.
@misao druge Kanto!e formule najlak5e se( meutim( mo;e u!ideti na slede.em primeru. Neko( ko se nalazi u
dobrim okolnostima dok se drugi oko njega mu( mo;e o!im poslednjima ili prite.i u 4*m*.( ili ne !oditi * njima
nikak!a rauna. Naelo njego!og rada u o!om poslednjem sluaju glasi.e( tua nesre.a ni5ta m se ne tie 6kao ni tua
sre.a( tako mo;e glasiti dopuna toga naela( i tako ona doista obino i glasi7. itanje sad( mo;e li to naelo biti op5tim
naelom rada s!ijuQ ri!idno izgleda d, bi ;i!ot ljudski mogao 4*stojati i kad niko nikome u nu;di ne bi pomagao. 'no(
dakle( ne bi moralo biti iskljueno na osno!u 4r! Kanto!e formule. Lli ga druga iskljuuje. Per( ako se zapitamo d, li
m*gu.e d, s!ako mo;e ;eleti i &teti d, niko nikome ne pritekne u 4*m*.( nama& . se u!ideti d, to nije mogu.e. Per( onaj(
ko bi 4* tom naelu postupao( ne mo;e ;eleti d, i drugi prema njemu 4* tom istom naelu postupaju( d, i drugi njemu u
njego!oj nesre.i ne pomognu.
0 !ezi sa drugom Kant d, i o!u formulu kategorikog imperati!aD
9R%!" 0%*o *%o !. >o+e4 !. n%1eo 0$oje &%!nje 0&e6% !. 2os0%ne o240"m #%*onom9, pri mu Kant istie d, ima
radnji koje se ne d,u ni zamisliti 6, kamoli &teti7 kao op5ti zakon.
ostoji i tre.a formula kategorikog imperati!a 6ne manje !a;na *d pr!e d!e7D
9R%!" 0%*o !. 1o$e40$o *%*o u 0$ojoj, 0%*o " u "1nos0" s$%*o' !&u'o' u$e* u2o0&e6j%$%4 s%mo *%o 3"j, n"*%!%
ne *%o s&e!s0$o(9
Kako samo razumno bi.e ima !olju( to samo za razumno bi.e mo;e kategoriki imperati! 6odnosno pr!a formula
njego!a7 imati oba!ezne sile. 0 isto doba lako se d, u!ideti d, razumno ono bi.e koje samo sebi "ilj( dok materijalna
nes!esna bi.a nisu samo"ilje!i( zato se i mogu upotrebiti kao sredst!a 6z, zado!oljenje lini& potreba7.
@misao o!e tre.e formule kategorikog imperati!a obja5nja!a Kant na istim onim primerima na kojima
obja5nja!ao smisao pr!e formule.
Neko ko iz nezado!oljst!o sa ;i!otom &o.e d, iz!r5i samoubist!o treba( pre nego 5to to uini( d, posta!i sebi pitanje
d, li se ta njego!a radnja sla;e sa idejom o!e5t!a kao samo"ilja( 4, . nama& u!ideti d, se ona sa tom idejom ne sla;e.
Per( odluiti se n, samoubist!o znai smatrati s!oju linost samo sredst!om z, odr;anje stanja sre.e( , ne kao samo"ilj.
'naj ko ini la;na obe.anja u nu;di( upotreblja!a pri tome drugog kao sredst!o( po5to o!aj drugi ne mo;e dati
pristanak na tak!o postupanje s njime( , samo taj pristanak slagao bi se sa za&te!om d, se pri moralnom delanju s!aka
ljudska linost smatra kao "ilj za sebe. Po5 jasniji taj odnos postaje( !eli Kant( u sluaje!ima napada na slobodu ili imo!inu
drugi&( jer u o!im sluaje!ima napada postupa sa napadnutima prosto kao sa st!arima( ne pitaju.i se d, li oni kao linosti
mogu pristati na tak!o postupanje sa njima( d, li se to postupanje sla;e sa njima kao apsolutnim samo"ilje!ima.
Neispunjenje s!oji& daro!a istina ne proti!rei neposredno za&te!u uzimanja o!e5t!a kao "ilja 4* sebi( ali to nije
do!oljno z, jednu moralnu radnju( o!a mora tome za&te!u i direktno odgo!arati. Neispuniti s!oje talente ne bi istina
znailo raditi proti! odr;a!anja o!e5t!a( ali bi znailo raditi proti! unapreenja njego!og.
)sti odnos izmeu ideja o!e5t!a i moralne radnje 4*stoji i u ini dobroinst!a. Ne uiniti dobro drugome ne znai
istina upotrebiti drugoga direktno kao s!oje sredst!o( ali znai ne upotrebiti drugoga kao samo"ilj( ne smatrati d, njego!i
"ilje!i moraju biti i na5i.
+,* 5to se na osno!u s!i& dosad na!edeni& primera d, u!ideti( tek primena s!e tri formule kategorikog imperati!a
omogu.uje nam( 4* Kantu( d, u s!akom pojedinom sluaju odredimo d, li jedna data ljudska radnja moralna ili nije.
Kategoriki imperati! zakon koji sama ljudska !olja 6odnosno !olja razumnog bi.a7 sebi d,( , u o!om da!anju
sastoji se autonomija njena 6dok s!i la;ni prin"ipi moralnosti imaju s!oj iz!or u &eteronomiji !olje( u potinja!anju !olje
neemu 5to !an nje7. Lutonomija !olje pak sastoji se u njenoj slobodi( ili( drukije reeno( injeni"a moralnog z,kona
poi!a na injeni"i slobode !olje( iz injeni"e moralnog zakona m*r,m* zakljuiti egzisten"iju slobodne !olje. Ur(
moralni zakon za&te!a *d !olje d, dl, potpuno neza!isno *d moti!a ulne prirode( 5to ona mo;e initi samo ako
potpuno neza!isna *d o!i& moti!a( ako apsolutno slobodnaW tj. ako neza!isna *d zakona uzronosti prirode.
H=
Lli kako mogu.e pretposta!iti d, postoji sloboda !olje u o!eku kao ulno-razumnom bi.uQ 'dgo!or na o!o
pitanje d, Kant kratko u poslednjem *dlku @sno!e meta&i$ike morala, ali u definiti!noj formi tek u Kritici /raktinog
um. '!u poslednju on deli 6kao i Kritiku istog um) najpre na nauku * elementima i metodama( 4, zatim nauku *
elementim, na analitiku i dijalektiku. 0 analiti"i( Kant izla;e u sistemskoj formi razne formule kategorikog imperati!a(
zatim u poslednjem odeljku raspra!lja pitanje slobode. 0 dijalekti"i( pak( Kant se ba!i najpre pitanjem odnosa izmeu
!rline i sre.e( 4, zatim izla;e postulate d* koji& dolazi praktini um.
+,* u!od u raspra!ljanje pitanja * mogu.nosti slobodne !olje na!e5.emo o!de d!a klasina mesta iz na!edeni& spisa
Kanto!i&( koja se odnose na dobru !olju i na du;nostD
BNe mo;e se zamisliti ni5ta u s!etu( 4, ak uop5te ni !an s!eta( 5to bi se bez ogranienja moglo smatrati za dobro d*
jedino dobra !olja. . . . 8obra !olja dobra ne 4* onome 5to ini ili proiz!odi( ne !aljano5.u s!ojom za dostignu.e jednog
posta!ljenog "ilja( !e. jedino samim &tenjem( tj. 4* sebi i posmatrana za sebe ona ima d, se "eni nesra!njeno mnogo !i5e
*d s!ega( 5to se njome mo;e proiz!esti u korist iz!esne naklonosti ili sume s!i& naklonosti uop5teB.
B$ du;nostiY ti uz!i5eno !eliko ime( koja ne sadr;i5 niega laska!og u sebi( !e. za&te!a5 pokornost( ali koja i ne
preti5 niim 5to bi izaz!alo prirodnu nenaklonost u du5i i zastra5i!alo d, bi se !olja pokrenula( !e. samo posta!lja5
jedan zakon koji sam nalazi ul,z u du5u i sam sobom i proti! !olje zadobija po5to!anje 6iako ne u!ek i ispunja!anje7( i
pred kojim s!e naklonosti zaneme 6iako mu u potaji dluu nasuprot7( gde tebe dostojno poreklo( i gde koren t!oga
plemenitog is&oda koji ponosno odbija *d sebe s!aku srodnost sa naklonostima( , poti"ati *d tog korena neop&odni
uslo! one !rednosti koju ljudi sebi jedino mogu d, prid,duQB
r!o mesto nalazi se u poetku @sno!e meta&i$ike morala, , drugo u Kritici /raktinog um, gde Kant prime.uje( d,
poreklo du;nosti u inteligibilnom s!etu.
+,* 5to smo !ideli( u Kritici istog um Kant t!rdi d, kauzalitet prirode !a;i bezizuzetno za s!et poja!a( ali d, u
s!etu st!ari 4* sebi mogu. kauzalitet slobode. @loboda ludske !olje bi.e prema tome mogu.a( ako se pretposta!i d,
o!ek ne samo lan ulnog s!eta poja!a( !e. i lan inteligibilnog s!eta st!ari 4* sebi( , to . re.i( ako se pretposta!i d,
on ono pr!o kao ulno( , o!o drugo kao razumno bi.e 6kao inteligen"ija7. @!e radnje jednog o!eka( kao !remeni
dogaaji( potpuno su podlo;ni zakonu uzronosti i unapred su odreeni( kako u s!ome skupu one nose peat iz!esni&
op5ti& maksima( one predsta!ljaju em/irijski karakter njego!. Lli te iste radnje su u isto doba slobodni proiz!od
inteligibilnog subjekta u o!eku i predsta!ljaju kao tak!e u s!ome skupu inteligi%ilni karakter njego!. Impirijski karakter
jednog *!eka za!isi potpuno *d njego!og inteligibilnog karaktera i sam* njego!a !remena manifesta"ija. +,d bismo(
!eli Kant( bili u stanju d, spoznamo najunutra5njije maksime radnji jednog o!eka( kao i nji&o!e unutra5nje i spolja5nje
po!ode( bili bismo u stanju d, pred!idimo s!e 5to . jedan o!ek u budu.nosti initi s istom iz!esno5.u s kojom
pred!iamo 4*mraenje @un"a i 1ese"a. Lli isto tako kad bismo bili u stanju( !eli Kant( d, tog istog o!eka posmatramo
kao natulno bi.e( mi bismo opazili d, %* niz ti& nu;ni& radnji slobodni produkt subjekta kao st!ari 4* sebi.
Do* su n% s0%no$"40u 0eo&"js*o' um. so6o!% $oje " s$e0 s0$%&" se6" s%mo je!n% mo'u+nos0, !o0e one n%
s0%no$"40u 2&%*0"1no' um. 2os0%ju s0$%&nos0( Je&, %*o /5 mo&%n" #%*on je!n% 1"njen"3%, on!% mo&% " s6!. $oje
o6je*0"$no 2os0oj%0", . on% mo8e o6je*0"$no 2os0oj%0" s%mo %*o 2os0oj" s$e0 s0$%&" se6"( )stina( sloboda !olje i st!ar
4* sebi( 4* Kantu i sada ostaju s%mo u sm"su 2&%*0"1no', % ne u sm"su 0eo&"js*o' um. 6iako su teorijski i praktini um
u osno!i isti um7( tj. nji&o!a egzisten"ija nesumnji!a( ali se nji&o!a priroda ne d, saznati.
0 oblasti praktinog um, "ezuslovno se ja!lja kao ideja naj!e.eg dobra i zadatak dijalektike praktinog um, d,
ispita !ezu izmeu te ideje i moralnog zakona. )deja naj!e.eg dobra ima d!a elementa u sebiD !rlinu i sre.u. Kaka!
odnos izmeu !rline i sre.eQ )li su !rlina i sre.a u osno!i jedno 6tj. 4*,m !rline sadr;i 4*,m sre.e u sebi i obratno7 ili
jedno *d nji& uslo! drugog 6jedno razlog , drugo posledi"a7. Kako su !rlina i sre.a d!a &eterogena 4*m,( to pr!a
6analitika7 !eza mu njima iskljuena( niti sre.a sama sobom znai !rlinu( kao 5to su mislili epikurej"i( niti !rlina sama
sobom znai sre.u( kao 5to su mislili stoi"i. 8a sre.a ne mo;e biti uslo! !rline( sledi i neza!isnost moralnog zakona *d
moti!a sre.e 6sre.a ne mo;e biti moti! moralni& radnji i zato 5to s!ako tra;i i !idi sre.u u neemu drugom7. rema tome(
ostaje jedino mogu.e pretposta!iti d, !rlina uslo! sre.e( tj. d, moralnost ini razumno bi.e dostojnim sre.e( u o!om
slu,ju !rlina bi predsta!ljala naj!i5e dobro( dok bi !rlina zajedno sa sre.om bila naj!e.e ili sa!r5eno dobro. 8a !rlina
nu;nim nainom po!lai sre.u za sobom( to jedan sintetiko-aprioran sud praktinog um,.
Lli kako !rlina ne po!lai za sobom sre.u ulno-razumnog bi.a u samom ulnom s!etu( to realiza"ija naj!e.eg
dobra mogu.a samo u inteligibilnom s!etu. M kako realiza"ija !rline uslo! realiza"ije sre.e( to treba najpre ut!rditi na
koji nain realiza"ija potpune !rline mogu.a. 'na mogu.a sam* 4*d pretposta!kom besmrtnosti du5e. Per potpuna
!rlina( potpuno !r5enje moralnog zakona( mo;e se ost!ariti samo u beskonanom moralnom progresu razumnog bi.a( , taj
beskonani progres pretposta!lja beskonano trajanje razumnog bi.,( njego!u besmrtnost.
8a bi realiza"ija naj!e.eg dobra pak bila mogu.a mora se pretposta!iti i egzisten"ija -oga. Per samo jedno od
rirode razliito bi.e u stanju d, do!ede u &armoniju sre.u sa !rlinom. M po5to . ono biti u stanju d, to uini samo ako
i samo obdareno razumom i !oljom( onda to bi.e mora biti -og. -oga nazi!a Kant i iskonskim naj!i5im dobrom( ili i
idealom naj!i5eg dobra( z, razliku *d iz!edenog dobra( skupa !rline i sre.e.
-esmrtnost du5e pr!i( , egzisten"ija -oga drugi postulat praktinog um, 6slobodu !olje smatra Kant i kao tre.i
postulat i kao podlogu o!a d!a postulata7. Kant pak slobodu !olje smatra z, postulat( onda za Kanta 4* pra!ilu
besmrtnost pr!i( sloboda drugi( , -og tre.i postulat praktinog um,.
+,* 5to Kritika isiog um propedeutika Bmetafizike prirodeB( tako su pr!a d!a etika spisa Kanto!a propedeutika
Bmetafizike obiajaB( koju Kant izlo;io u istoimenom spisu( iji pr!i d* sadr;i Bnauku * pra!uB( , drugi Bnauku *
!rliniB. Kako nauka o !rlini predsta!lja spe"ijalni d* Kanto!e Itike( to .m* najpre * njoj go!oriti.
Kanto!a defini"ija !rline glasiD !rlina snaga maksime jednog o!eka pri njego!om ispunja!anju du;nosti. @naga se
manifestuje u sa!lai!anju prepreka( , kod !rline u sa!lai!anju prirodni& naklonosti. 3rlina se zadobija sazna!anjem
HS
moralnog zakona 6koji time postaje njen moti!7 i !e;banjem. Kant proti! Lristotelo!e defini"ije !rline kao sredine
izmeu d!a poroka( razlika izmeu !rline i poroka nije graduelna !e. k!alitati!na. J* s!ome 4*mu( tj. formalno uze!(
!rlina jedna( ali prema "ilje!ima radnji( koji su mnogobrojniji( postoji i mno;ina !rlina. 3rline koje potiu iz "ilje!a
6odnosno predsta!ljeni& du;nosti7 nazi!a Kant moralne du;nosti. Kant i& deli na d!e grupeD na du;nosti prema sebi i na
du;nosti prema drugima( , du;nosti prema sebi na sa!r5ene i nesa!r5ene. 8u;nosti prema sebi odnose se ili na animalnu ili
na moralnu prirodu o!eko!u. 0 pr!om pogledu animalne prirode samoodr;anje pr!a du;nost( , samoubist!o naj!e.i
porok( dok u pogledu moralne prirode delanje 4* prin"ipima du;nost( , la; naj!e.i porok 6jer ko la;e uni5ta!a time
s!oje ljudsko dostojanst!o7. @amoodr;anje sa!r5ena du;nost prem, sebi( , unaprei!anje s!oje fizike prirode i s!oji&
talenata nesa!r5ena du;nost prema sebi.
8u;nosti prema drugima ili su du;nosti k* druge z,du;uju ili du;nosti koje mi drugima dugujemo. 'sno!na
du;nost pr!e !rste ljuba! prema bli;njem( , osno!na du;nost druge !rste po5to!anje drugi&. 0kazi!anje
dobroinsta!a( za&!alnost i saue5.e su spe"ijalne !rline( , za!ist( neza&!alnost i zluradost su spe"ijalni poro"i pr!e !rste(
dok su o&olost( ogo!aranje i isme!anje poro"i druge !rste. 0 prijateljst!u su ljuba! i po5to!anje spojeni( oni su( bar
pri!idno( spojeni i u dru;eljublju. Naposletku treba spomenuti d, Kant i nauku * !rlini deli na nauku * elementima i na
nauku * metodama( d, su u o!om drugom odeljku njego!e primedbe u pogledu moralne didaktike i asketike *d znaaja(
kao i primedbe kazuistikog karaktera u pr!om odeljku.
0 Bnau"i * pra!uB Kant pre s!ega dopunjuje s!oje uenje * moralnim du;nostima sta!ljaju.i im nasuprot Bpra!ne
du;nostiB. 8ok su pra!ne du;nosti zasno!ane na spoljnem zakonoda!st!u( dotle moralne du;nosti poi!aju na
6subjekti!no posta!ljenim7 "ilje!ima. ra!ne du;nosti nazi!a Kant uskim i sa!r5enim( dok su moralne du;nosti 5iroke i
nesa!r5ene( i to zato 5to moralni zakon odreu maksime radnji( dok spoljni zakon odreuje same radnje( , za maksime
postoji u praksi iz!esna 5irina.
Kanto!a filozofija pra!a predsta!lja jednu detaljno i konsek!entno iz!edenu i znaajnu doktrinu. ra!o defini5e Kant
kao Bskup uslo!a 4*d kojima se sloboda jednog mo;e d, spoji sa slobodom drugog 4* jednom op5tem zakonu slobodeB ,
pra!nu radnju kao radnju 4* kojoj Bsloboda s!akog pojedin"a sa slobodom s!akog drugog mo;e d, postoji 4* jednom
op5tem zakonuB. J* s!ome 4*mu( pra!o sadr;i i prin"ip primora!anja u sebi( ono kao tak!o pra!o pra!o i ne sadr;i
nieg etikog u sebi 6nasuprot tz!. 5irokom i d!osmislenom pra!u7( tako d, su pra!ne radnje samo legalne , nisu moralne.
Kant deli pra!o najpre na prirodno i na poziti!no. rirodno pra!o poi!a na apriornim prin"ipima um,( , poziti!no pra!o
na !olji zakonoda!"a( 4, zatim na pri!atno i na ja!no pra!o. @!ojina prirodno pra!o o!eije i odnosi se ili na st!ari( ili
na ugo!orom ut!rene oba!eze drugi& linosti( ili na posedo!anje drugi& linosti kao st!ari( ali bez pra!a nji&o!e
upotrebe kao st!ari 6tak!e su linosti supru;ni"i u braku( d%,( sluge7. rirodno pra!o predsta!lja pra!o pri!atne s!ojine
zemlji5ta i pokretni& objekata n, njemu 6pri mu zemlji5te supstan"ija , pokretni objekti ak"iden"ije te supstan"ije7.
ra!o pri!atne s!ojine obrazla;e Kant trostrukoD
H. pretposta!kom d, zemlji5te 6odnosno >emljina po!r5ina7 pr!obitno op5ta s!ojina ljudskog roda(
2. t!renjem d, postoji( odnosno d, postojao pr!obitni jednostrani akt zauzimanja jednog dl, zemlji5ta *d strane
pojedina"a( i
F. pretposta!kom d, op5ta zakonoda!na !olja s!iju garantuje 6uzdi;e d* pra!a7 taj jednostrani akt.
r!obitnu op5tu s!ojinu zemlji5ta Kant ne zami5lja kao s!ojinu jedne dru5t!ene zajedni"e koja st!arno postojala(
!e. samo kao op5tu s!ojinu u ideji. )sto tako i pr!obitna op5ta zakonoda!na !olja samo jedna nu;na ideja-praktinog
um,. + /rirodnom stanju( u kome nema ni zakona ni pra!de( pra!o pri!atne s!ojine postoji samo kao pro!izorno 4r,!*(
dok u gra5anskom 6ne dru5t!enom7 stanju ono postaje ja!no zagaranto!ano 6peremtorno7.
Kanto!a doktrina ja!nog pra!a predsta!lja udnu sme5u okrutnog konzer!ati!izma i plemenitog liberalizma. Pa!no
pra!o deli Kant na tri dl,D dr4a!no /ra!o( m'5unarodno /ra!o i na kosmo/olitsko /ra!o. 8r;a!a poi!a na ideji
pr!obitnog ugo!ora i predsta!lja skup ljudi 6graana7 podlo;an pra!nim zakonima. ostoje tri osno!na atributa graanina(
slo%oda, jednakost i gra5anska samostalnost( i tri osno!ne dr;a!ne !lastiD $akonoda!na, i$!r.na i sudska. >akonoda!na
!last pripada pr!obitno "elokupnom narodu( ali o!aj prenosi na !ladao"a. J* Kantu( !ladala" ima u odnosu na podanike
samo pra!a( , nikak!i& oba!ezuju.i& du;nosti( narod nema nikak!og pra!a d, se buni proti! njega 6iz!r5enje smrtne kazne
nad !ladao"em on smatra z, neoprosti! zloin7. Mli pri !r5enju s!oji& prerogati!a !ladala" ne sme doneti odluku koja bi
bila razliita *d odluke koju bi "elokupan narod sam doneo * sebi 6on ne sme stoga otpu5tati dr;a!ne ino!nike i st!arati
nasledno plemst!o7. ) pra!o ka;nja!anja i pomilo!anja spada u prerogati!e !ladaoe!e. Kako se ljudska linost ne mo;e
upotrebiti kao sredst!o( kazna se ima s&!atiti kao *dm,zd, za ono 5to se skri!ilo. 0bist!o ima d, se kazni smrtnom
kaznom( i Kant u o!om pogledu ide tako daleko d, t!rdi d, bi jedno graansko dru5t!o( koje bi odluilo d, se razie(
imalo( pre nego 5to to uini( d, iz!r5i smrtnu kaznu i nad poslednjim zloin"em koji bi se zatekao u zat!oru. J* Kantu(
postoje tri iste forme !ladanja nad podani"ima( autokratska, aristokratska i demokratska. Lutokratska !lada!ina za
realiza"iju pra!a najprostija i najbolja( ali se lako izopauje u despotizam 6koji ipak najsno5lji!iji u autokratskom
obliku7. )deji pr!obitnog ugo!ora odgo!ara( meutim( samo pra!a republika( u kojoj narod zakonoda!a" preko s!oji&
predsta!nika 6tj. parlamentarna republika7.
Kako se dr;a!e u odnosu jedna n, drugu nalaze u prirodnom stanju( to tz!. meunarodno pra!o obu&!ata tri pra!a u
sebi( /ra!o rata( /ra!o u ratu i /ra!o /osle rata. ra!o rata sastoji se u pra!u obja!e i !*n, rata( pra!o u ratu u nainu
!oenja rata( , pra!o posle rata u uslo!ima z, zakljuenje mira. Cunarodno pra!o budu.nosti pak ima d, se zasnuje na
zamisli prelaza prirodnog stanja mu dr;a!ama u zakonito stanje( u stanje !enog mira. N* bi stanje omogu.ilo
meusobni miran saobra.aj mu narodimaW 5to sainja!a bitnost kosmopolitskog pra!a.
@a filozofijom pra!a stoji u tesnoj !ezi Kanto!a filozofija istorije( koju on izlo;io najpre u lanku BIdeen $u einer
allgemeinen Gescicte in "elt%urgerlicer 7%sictB iza5lom H7=4.( zatim u spisu Aum e"igen Frieden i naposletku u
spisu #treit der Fakultaten. 9la!ne teze Kanto!e filozofije istorije su o!eD
2/
H. u istoriji postoji progres na bolje(
2. u istoriji raz!ija ljudski rod kao "elina s!oje prirodne dispozi"ije upra!ljene na upotrebu um,(
F. progres u istoriji poi!a na antagonizmu koji postoji izmu te;nje o!eko!e z, udru;i!anjem i njego!e te;nje za
izoliranjem 6i isti"anjem nad drugim7(
4. n, tom antagonizmu poi!a i prelaz iz di!ljine u kulturu(
:. progres na bolje u pr!om redu progres legaliteta( ali postoji 6i u budu.nosti . s!e !i5e postojati7 i progres
moraliteta(
?. u istoriji realizuje priroda s!oj nes!esni plan( iji poslednji "ilj realiza"ija republikanskog usta!a u unutra5njosti
dr;a!a i !enog mira mu dr;a!ama.
'!aj poslednji "ilj nagla5a!a Kant naraito u spisu ' !enom miruW u kome preliminarni lano!i ugo!ora * !enom
miru idu na to d, rat uine &umanijim i reim i time *m*gu.e po!erenje mu dr;a!ama( dok definiti!ni lano!i glaseD
H. u s!akoj dr;a!i usta! treba d, republikanski(
2. meunarodno pra!o ima d, poi!a na federalizmu slobodni& dr;a!a 6dru5t!u naroda7( i
F. kosmopolitsko pra!o ima d, se ogranii na uslo!e op5teg &ospitaliteta.
+,* d,n *d ubedlji!i& razloga d, se ljudski rod raz!ija u pra!"u boljega na!odi Kant entuzijazam kojim su
sa!remeni"i pozdra!ili i pratili fran"usku re!olu"iju kao 4*ku5aj d, se realizuje republikanski usta!. M za jedan *d
osno!ni& uslo!a progresa smatra Kant ja!nost( koja predsta!lja apriorni kriterijum ja!nog pra!a.
Ailozofiju religije izlo;io Kant kra.e u #treit der Fakultaten( , op5irnije i sistematinije u Religion inneral% der
Gren$en der %lossen <ernun&tB '!aj poslednji spis podeljen u etiri odeljka( *d koji& se pr!i ba!i radikalnim zl*m u
ljudskoj prirodi( drugi izla;e borbu izmeu dobrog prin"ipa sa zl*m( tre.i pobedu dobrog prin"ipa nad zlim( , et!rti 6i
najlnteresantniji7 go!ori * slu;bi i la;noj slu;bi 4*d !ladom dobrog prin"ipa. 0 pr!om *d nji& Kant t!rdi d, u prirodi
ljudskoj 6u prirodi ljudskog roda7 le;i kako naklonost ka dobru( tako i ka zlu. Pedan o!ek z,* ne 4* radnjama koje ini(
!e. 4* zlim maksimama iz koji& te radnje proistiu i na koje iz nji& zakljuujemo. +,* 5to moralni zakon poi!a na
slobodi( tako su isto i zle maksime proiz!od slobode i kao tak!e inteligibilnog porekla. 0 drugom odeljku( Kant nalazi
razlog z, borbu dobrog prin"ipa u o!eku sa zlom u ideji moralno sa!r5enog o!e5t!a 6odnosno bogougodnog *!eka7. 0
tre.em( pokazuje d, pobeda dobra nad zl*m nastupa realiza"ijom "rk!e kao B"arst!a bo;ijegB na >emlji. M u et!rtom
izla;e odnos prirodne religije razuma prema poziti!nim religijama 6* mu go!orio i u tre.em odeljku7 i njen odnos
prema "rk!i i s!e5tenst!u.
J* Kantu( postoje d!e osno!ne !rste religije( /rirodna i /o$iti!na. rirodna religija se zasni!a na razumu( , poziti!na
religija na otkri!enju( tako d, pr!a jedino religija u pra!om smislu( dok druga B!eraB. rirodna religija se zasni!a na
moralu i d, se definisati kao Bsaznanje du;nosti kao bo;anski& zapo!estiB( dok su u poziti!noj religiji zapo!esti sadr;ane u
6pisanim7 statutima oni& du;nosti koje ima d, se ispunja!aju( u o!oj su dakle bo;anske zapo!esti du;nosti 6u prirodnoj
4*,m du;nosti pret&odi 4*mu bo;anske zapo!esti( u poziti!noj 4*,m bo;anske zapo!esti pret&odi 4*mu du;nosti7. 0
prirodnoj( postulati praktinog um, 6koji pojaa!aju re!nost o!eko!u u !r5enju moralni& du;nosti7 jedini su sadr;aj !ere(
dok su u poziti!noj razne Botkri!ene dogmeB sadr;aj !ere. 8ok religija razuma jedna i za s!akog o!eka oba!ezna 6jer
s!aki s!ojim razumom mo;e u!ideti njenu istinitost7( dotle postoje mnogobrojne otkri!ene religije( *d koji& nijedna nije i
ne mo;e biti oba!ezna za s!e lud.
#to dr;a!a za prirodno stanje u pra!nom pogledu( to "rk!a z, prirodno stanje u moralnom pogledu. Lli kako se
moral zasni!a na apsolutnoj slobodi( "rk!a mo;e postojati samo kao Bne!idlji!a "rk!aB( za ijeg osni!aa zami5ljamo
samog -oga. <ak!a "rk!a odgo!ara 4*mu prirodne religije( dok !idlji!a "rk!a ustano!a otkri!ene religije 6stoga Kant
*!u poslednju nazi!a i B"rk!enom !eromB7 i s!ojim statutima imitira dr;a!u. 0 !idlji!oj "rk!i pra!i se razlika izmeu
s!e5tenst!a i !ernika( dok u ne!idlji!oj postoje samo !erni"i. 0 !idlji!oj "rk!i slu;ba -ogu sastoji se u !r5enju spolja5nji&
radnji 6kult7( dok se u ne!idlji!oj "rk!i slu;ba -ogu sadr;i jedino u !r5enju moralni& du;nosti. r!a slu;ba la;na i
odr;a!a jedino s!e5tenst!o. 0 budu.nosti "rk!ena !era ustupa.e s!e !i5e mesta pra!oj religiji( naposletku( *!, . jedina
ostati 6ime . B"arst!o bo;jeB( odnosno ne!idlji!a "rk!a( biti n, >emlji realizo!ano7. 0 pro5losti( meutim( "rk!ena !era
imala znaaja i za moralni ;i!ot 6naroito za poetke njego!e7.
>a pra!u religijsku !eru -og D
H. s!eti $akonoda!ac(
2. do%ar u/ra!lja, i
F. /ra!edan sudija.
+,* s!eta bo;ja !*l, sla;e se potpuno sa moralnim zakonom( i stoga moralni zakon >akon bo;ji. +,* dobri
upra!lja( -og omogu.uje realiza"iju naj!i5eg dobra. +,* pra!edni sudija( on u!ar s!oji& s!eti& zakona. -ogu k,*
sudiji nad nama odgo!ara sa!est kao sudija u nama 6ili kao zastupnik bo;ji u nama7. @a!est se sastoji u za&te!u d, nijednu
radnju ne treba preduzeti za koju nismo sigurni d, pra!edna 6pri mu razum *dluu koja radnja pra!edna7. @a!est
unutra5nji sudija 6i unutra5nji sud7 koji uroen o!eku.
$d otkri!eni& !era &ri5.anska ( 4* Kantu( najbli;a pra!* religiji( on smatra )susa za osni!aa prirodne religije. 'n
to ini n, osno!u jedne detaljne i du&o!ite interpreta"ije )suso!e 1esede na. gori 6koja nam najpotpunije ou!ana u
1ateje!om je!anelju7( pri mu religiju razuma smatra z, tumaa otkri!ene religije.
0 Kritici istog um 6odeljak * kanonu istog um,7 Kant t!rdi d, se sa! 6i teorijski i praktini7 interes na5eg um,
mo;e izraziti u o!a tri pitanjaD
H. #ta mogu d, znamQ
2. #ta treba d, inimQ
K. Vmu smem d, se nadamQ
2H
r!o pitanje isto teorijsko( drugo isto praktino( , tre.e i jedno i drugo. ) u d,lm izlaganju on izrino nagla5a!a
d,( ako se n pretposta!i -og i drugi s!et 6zagrobni ;i!ot7 Bdi!ne ideje moralnosti mogu biti predmet dopadanja i
di!ljenja( ali ne i moti!i namere i iz!r5enjaB( ime &teo ista.i sa! znaaj religije z, moral i znaaj filozofije religije kao
d*4un moralne filozofije.
M pri za!r5etku Kritike /raktinog um nalaze se i *! znamenite rei njego!eD
B8!e st!ari ispunja!aju du5u s!e no!im i s!e jaim di!ljenjem i stra&opo5to!anjem( 5to se e5.e i postojanije na5e
razmi5ljanje njima ba!iD $!e$dano ne%o nada mnom i moralni $akon u meni.9
KANTOVA ESTETIKA I FILOZOFIJA ORGANSKE PRIRODE
'!e su izlo;ene u tre.em kritikom spisu Kanto!om( u Kritici mo0i su5enja 6ima i& koji to dl* smatraju za najzreli
i najuspelije dl* Kanto!o( dok ga drugi smatraju za najslabije7.
ostoje tri osno!ne take u kojima o!o tre.e odstupa *d ranija d!a kritika dl,D
H. 8ok u Kritici istog um m*. suenja jedna razumu podreena m*. saznanja( dotle u tre.em dlu ona
koordinirana sa drugim d!ema mo.ima( razumom i um*m.
2. 0 Kritici istog um Kant t!rdi d, ne postoje apriorni sudo!i koji bi se odnosili na ose.anje bola i zado!oljst!a(
dok u tre.em dlu estetika mo. suenja iz!or tak!i& sudo!a.
F. 8ok u ranija d!a dl, postoji nepremosti! ,z izmeu prirode 6oblasti apriornog zakonoda!st!a razuma7 i slobode
6oblasti apriornog zakonoda!st!a um,7( u tre.em dlu Kant poku5a!a d, taj az premosti.
C*. suenja defini5e Kant kao m*. saznanja( koja 23se%no zami5lja d, sadr;ano u o/.tem. Lko dato o/.te, m*.
suenja pod!odi /ose%no 4*d op5te i nazi!a se odre5uju0om. Lko dato samo /ose%no, m*. suenja se sastoji u tra;enju
odgo!araju.eg o/.teg i. nazi!a se re&lektiraju0om. 0 prirodi postoje( pored op5ti& zakona koje * razum propisuje
6odnosno *d koji& odreuju.a m*. suenja polazi7( mnogobrojni posebni zakoni koje razum ne odreuje. Eeflektiraju.a
m*. suenja pretposta!lja d, su i o!i zakoni odreeni dnim trans"endentalnim prin"ipom( , taj prin"ip /rinci/
celisodnosti. rin"ip "elis&odnosti ne pot4,d, ni 4*d 4*,m prirode ni 4*d pojam slobode( !e. subjekti!no-formalan
prin"ip kojim m*. suenja zami5lja d, postoji sistematsko jedinst!o i u oblasti posebni& za razum sluajni& zakona.
Lli na predmetima iskust!a "elis&odnost se d, predsta!iti na d!a razliita naina( kao objekti!na "elis&odnost 6kao
4*d!oenje ti& predmeta 4*d 4*,m objekti!nog "ilja7 i kao isto subjekti!na "elis&odnost 6koja poi!a na subjekti!nom
razume!anju predmeta pra.enom ose.anjem zado!oljst!a7. 0 objekti!om sluaju "elis&odnost logiki 6regulati!ni7 , u
subjekti!nom sliaju "elis&odnost je estetiki 6konstituti!ni7 prin"ip mo.i suenja 6odnosno prin"ip ukusa7. rema razli"i
o!a d!a prin"ipa "elis&odnosti deli Kant Kritiku mo0i su5enja na d!a gla!na dl,( na kritiku estetike i na kritiku
teleolo.ke mo0i su5enja.
Kritiku estetike mo.i suenja deli Kant najpre na analitiku i dijalektiku, 4, zatim analitiku opet na d!a odeljka( na
analitiku le/oga i na analitiku u$!i.enoga.
0 analiti"i lepog Kant najpre defini5e ukus kao m*. suenja * l4*m( 4, zatim primenom kategorija na 4*,m
lepoga dolazi d* o!e etiri odredbeD
H. l4* ono 5to se d*4,d, bez interesa(
2. l4* ono 5to se( neuslo!ljeno 4*m*m( s!ima d*4,d,(
F. l4* ono 5to se 4* s!ojoj formi opa;a kao "elis&odno( ali bez predsta!e "ilja(
4. l4* ono 5to se( neuslo!ljeno 4*m*m( saznaje kao predmet nu;nog dopadanja.
r!a odredba odgo!ara kategoriji k!aliteta. K!alitet lpoga d, se odrediti uporeenjem sa drugim d!ema oblastima
dopadanja( /rijatnim i do%rim. Kako prijatno ono 5to se d*4,d, ulima u ose.aju( , do%ro ono 5to se 4* sam*m s!om
4*mu d*4,d,( to u oba o!a sluaja dopadanje !ezano za egzisten"iju predmeta ili radnje koja se d*4,d,( i prema tome
zaintereso!ano. 8opadanje !ezano za l4*( pak( ne za&te!a egzisten"iju lpog predmeta 6odnosno o!a z, njega
indiferentna7( !e. se zado!olja!a ose.anjem zado!oljst!a koje on izazi!a 6kad ugld,m( na primer( jednu palatu( ne smem
se pitati d, li ona treba d, postoji7. -rijatno i do%ro predmet su Bpo;udeB( dok se l4* sastoji u kontempla"iji 6ili( kao 5to
sliko!ito ka;e Kant( u prijatnome u;i!amo( dobro "enimo( , samo l4* nam se u pra!om smislu d*4,d,7. -rijatno se esto
sastoji u zado!oljenju jedne telesne potrebe( do%ro u zado!oljenju moralne potrebe( dok se ukus samo igra sa predmetima
dopadanja. 2epo se( dakle( mo;e sastojati samo u nezaintereso!anom dopadanju.
8ruga odredba odgo!ara kategoriji k!antiteta. 'na bi se d,l, iz!esti !e. iz pr!e odredbe. Per( ako se l4* za mene
sastoji u dopadanju bez interesa( onda . to biti razlog d, se ono i s!akom drugom d*4,dn. 8ok sud * prijatnom
ogranien na pojedinani subjekt( za sud ukusa tra;imo d, *d s!akog bude priznat. Lli o!a op5tost suda ukusa ne mo;e biti
objekti!na( !e. mo;e biti samo subjekti!na op5tost. Pedan 6na 4*mu zasno!an7 logiki sud !a;i objekti!no z, s!e
predmete koji 4*d 4*,m potpadaju i istinit za s!aki subjekt koji ga saznaje. @ud ukusa( pak( nije zasno!an na 4*mu( ,
ipak istinit za s!aki subjekt. @ud ukusa nije zasno!an na 4*mu( jer lepota nije objekti!na osobina predmeta koje subjekt
apre&endira( !e. zasno!ana na subjekti!nom stanju koje to apre&endiranje prati. @udu ukusa pripada dakle samo
subjekti!na op5tost.
@ubjekti!na op5tost suda ukusa pretposta!lja njego!u saop5tlji!ost. Kako saop5tlji!ost pretposta!lja saznanje(
subjekti!no 6tz!. estetiko7 stanje( koje predmet suda ukusa( mora i samo imati moment saznanja u sebi( i Kant nalazi d,
se ono mo;e sastojati samo u slobodnoj igri imaginacije 6koja st!ara jedinst!o raznolikoga u predsta!i7 i ra$uma 6koji
st!ara 4*,m kao jedinst!o predsta!a7. @ud ukusa mora pret&oditi ose.anju z,do!oljst!a( koje prati igru o!e d!e mo.i
6inae bi o!o ose.anje bilo u st!ari ose.anje prijatnoga !ezano neposredno z, predsta!u predmeta7. )ako sudu ukusa
pripada samo subjekti!na op5tost( s!aki taka! sud ipak sintetino-aprioran( on sintetianW jer opa;aju objekta pridaje
jedan predikat koji se ne nalazi u njemu( aprioran ( jer istinit z, s!aki subjekt.
22
<re.a odredba lepoga odgo!ara kategoriji rela"ije. 'na se mo;e iz!esti iz pr!e d!e. +,d bi predmet dopadanja u
l4*m bio skopan s interesom( interes bi znaio "ilj. +,d bi d,l predmet dopadanja sadr;ao 4*,m toga predmeta( onda
bi se poja!ilo pitanje * razlogu njego!e egzisten"ije i osobina( 5to bi znailo u!oenje 4*m, "ilja 6po5to u "ilju
zami5ljamo 4*,m jednog predmeta kao razlog njego!e egzisten"ije7. rem, tome( u dopadanju lepoga mo;e nam se
predmet d*4,dati samo s!ojom formom( koja kao tak!a "elis&odna bez "ilja( koja "elis&odna ali ne slu;i nikak!om
6ni spoljnem ni unutra5njem7 "ilju.
0 mu le;i ta forma "elis&odnosti bez "iljaQ Na o!o pitanje d, Kant jedan originalan i !a;an odgo!or. 'no 5to na
l4*m ulnom predmetu izazi!a dopadanje nisu ni ose.aji 6na primer( boje i tono!i7 iz koji& on sasta!ljen kao opa;aj
6jer su ose.anja z,d*!oljst!a !ezana z, nji& samo prijatna7( niti njego! 4*,m 6kao "ilj koji on sobom realizuje7( !e. jedino
red i odnos njego!i& opa;eni& delo!a 6u prostoru i !remenu7. 0 predmetima sasta!ljenimi iz optiki& ose.aja "rte; ono
5to nam se d*4,d,( , u tono!ima kompozi"ija 6ne pojedini tono!i i tekst7( pri mu Kant !i5e nagla5a!a !a;nost
nepra!ilnosti nego pra!ilnosti geometrijske forme. Lli kako se estetiko stanje subjekta ne sastoji u ose.anjima
zado!oljst!a !ezanim za samo opa;anje ulnog predmeta( to se 64* Kantu7 njego!a "elis&odna forma mora imagina"ijom
reproduko!ati u predsta!ama z, koje su estetika ose.anja jedino neposredno !ezana.
Vet!rta odredba odgo!ara kategoriji modaliteta. 'na se mo;e iz!esti iz subjekti!ne op5tosti suda ukusa( jer ,k* e taj
sud op5ti( onda on i nu;an 6tj. izra;a!a u sebi nu;nost dopadanja7. N, nu;nost nije ni teorijska( ni praktina( !e.
egzemplarna( po5to sud ukusa sadr;i primer jednog op5teg pra!ila koje se ne mo;e formulisati.
+,d se s!e etiri odredbe lepoga spoje u jedno dobi.e se defini"ijaD l4* ono 5to se( neuslo!ljeno 4*m*m( samom
s!ojom formom bezinteresno i nu;no s!ima d*4,d,.
relaze.i na analitiku uz!i5enoga( Kant 4r s!ega istie d, i uz!i5eno isto tako predmet estetikog suda kao i l4*.
>atim 6i u toku daljeg ispiti!anja7 nabraja o!e razlike mu njimaD
H. l4* u prirodi odnosi se na formu predmeta koja ograniena( uz!i5eno postoji i na predmetu bez forme( kad
o!aj bezgranian(
2. 2epo u prirodi "elis&odno s!ojom formom( dok se uz!i5eno u s!ojoj apre&enziji mo;e ja!iti i kao ne"elis&odno
4* s!ojoj formi(
F. u l4*m ose.anje zado!oljst!a isto( dok u uz!i5enome ono indirektno i poi!a na pret&odnom
nezado!oljst!u(
4. l4* u prirodi uslo!ljeno iz!esnim spoljnim razlogom( , uz!i5eno le;i samo u nama(
:. dok se l4* d*4,d, bez interesa( uz!i5eno se d*4,d, s!ojim otporom proti! interesa ul,(
?. dok se dopadanje l4*g sastoji u mirnoj kontempla"iji( ose.anje uz!i5enog sadr;i Bpokrete du5eB u sebi(
7. dok lepo poi!a na &armoniji imagina"ije i razuma( uz!i5eno poi!a na 6dis&armonijom uslo!ljenoj7 &armoniji
imagina"ije i um,( i
=. uz!i5eno 6i sud * uz!i5enom7 za&te!a !e.u kulturu *d lepoga 6i suda ukusa7.
@ud * uz!i5enome ( kao i sud ukusa( 4* k!alitetu op5ti( 4* k!antitetu bez interesa( 4* rela"iji izra;a!a subjekti!nu
"elis&odnost( , 4* modalitetu nu;an.
ostoje d!e !rste uz!i5enoga. matematiki u$!i.eno i dinamiki u$!i.eno. Jr!* se odnosi n, !eliinu( , drugo na silu
prirode i predmeta u njoj.
Pedan predmet nazi!amo u matematikom smislu uz!i5enim onda kada on neizmerno !eliki. Kako se !eliina
jedne opa;ajne koliine meri ili aritmetikom ili opa;ajnom jedini"om( i kako pr!a relati!na , *d druge postoji jedna
maksimalna u imagina"iji to samo pri merenju jednom opa;ajnom jedini"om( i to u slu,u ako o!a jedini"a
maksimalna jedini"a imagin,"ije( mo;e jedan predmet prirode biti neizmerno !eliki 6naime( ako daleko pre!azilazi o!u
jedini"u7. Kako on to sakrio za imagina"iju 6ne za razum i njego!o aritmetiko mrenje7( to estetiko stanje
matematiki uz!i5enoga mora sadr;a!ati imagina"iju u sebi. Lli( ono pored imagina"ije mora 5adr;a!ati i um. 0 umu(
naim( le;i ideja beskrajnoga kao aktualno date "eline( dok neizmerno imagina"ije 6ak i aritmetiko beskrajno7 samo
beskrajno u progresu 6neza!r5eno beskrajno7. M predmet prirode( koji za imagina"iju neizmerno !eliki( beskrajno
mali u poreenju sa beskrajnim uma. '!o poreenje neizmerno !elikog imagina"ije sa beskrajnim um, izazi!a u du5i
najpre bol( 4, zatim zado!oljst!o. -ol zato 5to beskrajno !eliko uma za imagina"iju be;dan u kome se o!a gubi( ,
zado!oljst!o jer taj bezdan i5eza!a z, sam um. Na taj nain( ose.anje uz!i5enoga poi!a s jedne strane na dis&armoniji
izmeu imagina"ije i um,( ,. s druge strane na &armoniji koja iz te dis&armonije proistie 6ta &armonija predsta!lja
subjekti!nu "elis&odnost ose.,n, uz!i5enoga7.
Pedan predmet prirode uz!i5en u dinamikom smislu( ako s!ojom silom stra5an( , ne i;azi!a u nama stra&.
rete.e !isoke stene( gusti *bl,%i ispunjeni munjama i lomnja!om( !ulkani u s!ojoj ru5ilakoj akti!nosti( bezgranini
uzburkani okean i dr.( predsta!ljaju tim uz!i5enije objekte 5to su stra5niji( samo ako se mi sami 4ri tome ose.amo sigurni.
osmatraju.i i&( mi u!iamo s!oju fiziku nemo.( ali u isto doba postajemo s!esni s!oje natulne prirode i time i s!oje
neza!isnosti *d nji&. ) o!de ose.anje uz!i5enoga poi!a na dis&armonijom uslo!ljenoj &armoniji imagina"ije i um,
6odnosno ideje na5e natulne prirode7. Naroitu !rstu dinamiki uz!i5enoga predsta!lja uz!i5eno koje se odnosi na dobro u
moralnom smislu.
Kako su mogu.ni sintetino-apriorni sudo!i ukusaQ Kanto! odgo!or na o!o pitanje mo;e se ukratko rezimirati
o!ako. Kako se sud ukusa ne zasni!a na opa;aju i na 4*mu( !e. na &armoniji imagina"ije i razuma( i kako se ima
pretposta!iti d, su o!i subjekti!ni uslo!i njego!i u s!i& ljudi isti( to . i taj sud biti isti kod s!i& ljudi( ime njego!a
nu;nost i subjekti!na op5tost iz!edena. 'p5tost suda ukusa zasni!a se( mo;e se re.i( na jednom op5tem u!st!u ukusa
slinom zdra!om razumu.
J* Kantu( postoje d!e !rste lepote. slo%odna i !e$ana lepota. @lobodna neza!isna *d 4*m, i na nju se odnosi sud
ukusa koji ist( dok !ezana za!isna *d 4*m, 6i *d sa!r5enst!a objekta u odnosu na 4*,m koji on kao "ilj realizuje7( ,
2F
odgo!araju.i sud ukusa neist 6jer i estetian i intelektualan7. Z!e.e spada u slobodnu( lepota jednog o!eka( konja(
palate( u !ezanu lepotu. 0 !ezanoj lepoti treba kod o!eka razliko!ati normalnu ideju - rodnu ideju( *d ideala lepote( dok
kod slobodne lepote nema ni jednog ni drugog.
0poreuju.i l4* prirode sa lepim umetnosti( Kant nagla5a!a d, u;i!anje u lepom umetnosti ne stoji ni u kak!oj !ezi
sa moralnim u o!eku( dok u;i!anje u lepom prirode ukazuje na moralnom ose.anju pogodnu dispozi"iju du5e. riroda
l4, ako izgleda kao umetnost( umetnost l4, ako izgleda kao priroda.
0metnost ili prijatna ili l4,. rirodi zadatak u;i!anje( , umetnosti prikazi!anje lepote. 0metnost proiz!od
genija( * ijoj prirodi Kant op5irno go!ori.
Njego!a defini"ija genija glasi. B9enije uroena dispozi"ija du5e kojom priroda d, pra!ilo umetnostiB. <ako(
l4, umetnost mogu.a samo kao proiz!od genija. 'sno!ne osobine genija su *!D H. talent proiz!oenja onoga 5to se ne
mo;e sta!iti u odreeno pra!ilo 6odnosno m*. estetiki& ideja7( dakle originalnost, 2. eg$em/larnost njego!i& proiz!oda(
tj. nji&o!a sposobnost d, slu;e kao uzori z, podra;a!anje( F. nes!esnost njego!og st!aranja( i 4. /ri/adnost umetnosti, , ne
nau"i. Kant naroito insistira na o!oj poslednjoj osobini( t!rde.i d, i naj!e.i naunik 6ak i sam Njutn7 izostaje iza pra!og
umetnika u tome 5to mu nedostaje genije.
>a o"enu lepi& predmeta kao tak!i& potreban ukus( dok se z, nji&o!* proiz!oenje tra;i genije. Lli i geniju
potreban ukus d, bi proiz!eo pra!o umetniko dl*( jer ima i tak!i& tz!. umetniki& dl, koja su genijalna ali bez ukusa( ili
sa ukusom( ali bez genija. 0kus u s!akom sluaju neop&odan. +,* uslo!e umetnosti na!odi Kant( 4*rd ukusa( jo5 i
fantaziju( razum i du&.
Kako se lepota mo;e smatrati kao izraz estetiki& ideja 6koje pripadaju imagina"iji i ne d,u se adek!atno izraziti
4*m*m( ali im po!od u 4*mu jednog objekta7( to se umetnosti d,u razdeliti 4* jednom prin"ipu koji analogan
izra;a!anju go!orom 6artikula"ija( gestikula"ija( modula"ija7. rema tome( postoje tri !rste umetnosti. go!orna( plastina i
ulna. 0 go!ornu spadaju besedni5t!o i poezija( u plastinu !ajarst!o( ar&itektura i slikarst!o( , u ulnu muzika i umetnost
boja. 3ajarst!o prikazuje istinu( , slikarst!o pri!id u ulima.
Kant poku5a!a d, odredi meusobni rang umetnosti. >a njega poezija( kao goto!o potpuni proiz!od genija i kao
najppotpuniji izraz estetiki& ideja( naj!i5a umetnost. 1uzika( ukoliko jezik afekata( dolazi odma& za njom( ali( ukoliko
samo prijatna umetnost tono!a( zauzima najni;i rang. Cu plastinim umetnostima slikarst!u( kao umetnosti "rte;a(
pripada pr!o mesto.
0 dijalekti"i estetike mo.i suenja( Kant posta!lja i razre5a!a slede.u antinomiju ukusaD
H. sud ukusa ne mo;e se zasni!ati na pojmo!ima( jer bi ga inae mogao dokazi!ati(
2. sud ukusa mora se zasni!ati na pojmo!ima( jer mu se in, ne bi moglo proti!reiti 6i te;iti za slaganjem u njemu7.
>a tezu sud ukusa ne d, se dokazi!ati i subjekti!an ( za antitezu on op5ti i objekti!an. Lntinomiiju razre5a!a
Kant na taj nain 5t* t!rdi d, se u tezi 4od 4*m*m ima razumeti odreeni pojam razuma( , u antitezi neodreeni 4*,m
estetike ideje( i d, su tada i teza i antiteza istinite.
Kritiku teleolo5ke mo.i suenja deli Kant na tri odeljkaD na analitiku( na dijalektiku i na metodologiju.
0 BLnaliti"i teleolo5ke mo.i suenjaB Kant najpre razlikuje etiri !rste objekti!ne "elis&odnostiD &ormalnu,
materijalnu, s/olja.nju i unutra.nju. Aormalna se odnosi na geometrijske figure( ija se "elis&odnost sastoji u nji&o!oj
podobnosti z, re5a!anje 4r*blm, 6na primer( krug i konusni prese"i *m*gu.uju re5enje mnogi& 4r*bl[,7. '!a
"elis&odnost isto formnalna( dok se realna "elis&odnost sastoji u objekti!noj uslo!ljenosti "elis&odnog predmeta
njego!im 4*m*m. @poljna "elis&odnost sastoji se u upotreblji!osti jednog predmeta kao sredst!a z, s!r&e koje su !an
njega 6u njego!oj korisnosti za o!eka( u upotreblji!osti biljaka *d strane biljo;dera( biljo;dera *d strane meso;dera( i dr.7.
0nutra5nja "elis&odnost( pak( sastoji se u "elis&odnosti kao samo"ilju. @poljna i unutra5nja "elis&odnost spe"ijalne su !rste
realne "elis&odnosti.
@amo unutra5nja "elis&odnost objekti!na "elis&odnost u pra!om smislu( , samo organska bi.a pokazuju tak!u
%lis&odnost. 0nutra5nja "elis&odnost postoji samo kod oni& objekata ija se forma ne mo;e s&!atiti kao proiz!od
kauzaliteta prirode( , tak!i su objekti organska bi.a. <ri su osno!ne osobine koje karakteri5u jedno organsko bi.eD pr!o(
njego!i delo!i mogu.i su samo kao delo!i uslo!ljeni "elinom organskog bi.a( drugo( njego!i delo!i uslo!lja!aju uzajamno
edan drugog 6ili( kao 5to ka;e Kant( oni su uzajamno uzrok i posledi"a s!oje forme7( i tre.e( delo!i postoje jedan radi
drugog i radi "eline. 'rgansko bi.e nije( dakle( samo organizo!ano bi.e( nego bi.e koje samo sebe organizuje. 'no
"elis&odno i s!ojom "elinom i s!ojiin delo!ima( u njemu s!e i "ilj i sredst!o u isto doba. 'rganska bi.a su( dakle( jedina
bi.a prirode koja se imaju smatrati kao *d prirode "elis&odna bi.a.
0 dijalekti"i teleolo5ke mo.i suenje Kant posta!lja i razre5a!a slede.u antinomiju te mo.iD
H. proiz!oenje materijalni& st!ari i nji&o!i& formi ima se smatrati za mogu.e na osno!u isto me&aniki& zakona(
2. ima iz!esni& produkata prirode koji se ne mogu smatrati z, mogu.e 4* isto me&anikim zakonima( koji se mogu
smatrati za mogu.e samo na osno!u teleolo5kog prin"ipa.
Lko se o!i regulati!ni prin"ipi pret!ore u konstituti!ne( antinomija . glasiti.
H. proiz!oenje materijalni& st!ari mogu.e samo 4* isto me&anikim zakonima(
2. neke *d materijalni& st!ari nije mogu.e proiz!esti 4* isto me&anikim zakonima.
Lko se antinomija s&!ati u dogmatikom smislu( tj. ako se me&anizam i teleologija s&!ate kao objekti!ni
eksplikati!ni prin"ipi( antinomija nerazre5i!a. Ur( bilo d, se sa realizm*m 6odnosno materijalizmom i panteizmom7
t!rdi d, "elis&odnost prirode nenamerni proiz!od njeni& me&aniki& zakona( bilo sa idealizmom d, "elis&odnost
organizama namerni proiz!od objekti!nog teleolo5kog prin"ipa 6koji se u &ilozoizmu zami5lja kao imanentni prin"ip
;i!ota same materije( , u teizmu kao prin"ip zasno!an na inteligen"iji naj!i5eg bi.a7( nijedan *d o!i& sistema ne mo;e se
odr;ati kao sistem obja5njenja "elis&odnosti prirode.
24
Lko se pak antinomija s&!ati u kritikom smislu( tj. ako se me&anizam i teleologija s&!ate samo kao subjekti!ni
prin"ipi reflektiraju.e 6ne kao objekti!no odreuju.e7 mo.i suenja( ona postaje re5i!a. 0 o!om sluaju( pr!a maksima ne
znai d, su s!a 64, i organska7 bi.a prirode mogu.a samo kao proiz!od me&anizma prirode( !e. jedino d, * njima imam
d, razmi5ljam 4* prin"ipu me&anizma. Lli to ne iskljuuje d, * organskim bi.ima razmi5ljam i 4* teleolo5kom prin"ipu(
kao 5to to za&te!a druga maksima.
'!o s!oje kritiko re5enje antinomije Kant &o.e d, obrazlo;i i potkrepi i jednim njemu s!ojst!enim &ipotetino-
dogmatistikim re5enjem. 1e&anizam i teleologija za na5 r,zum su d!a prin"ipa samo zato 5to on diskurzi!an( u dnom
intuiti!nom razumu( oni se ne bi razliko!ali( pali bi ujedno. osta!ljaju.i o!o t!renje( Kant d*d, no!e odredbe
intuiti!nom razumu( pored oni& koje ranije na!eo u Kritici istog u. Eazlika izmeu mogu.eg i st!arnog 4*stoji u
na5em razumu samo zato 5to u njemu postoji 6ranije na!edena7 razlika izmeu 4*m, i opa;aja( u intuiti!nom razumu s!i
objekti koji se saznaju u isto doba su i st!arni. 0 diskurzi!nom razumu /ose%no nije odreeno o/.tim 6ili( drukije reeno(
o/.te diskurzi!nog razuma analitike prirode7( dok u intuiti!nom razumu /ose%no potie iz op5teg 6koje sintetike
prirode7. >a diskurzi!ni razum "elina proiz!od delo!a( z, intuiti!ni delo!i su uslo!ljeni "elinom i potiu iz nje. Kako
organsko bi.e ono bi.e kod kojeg "elina uslo!lja!a delo!e( i kako diskurzi!ni razum nije u stanju d, tu uslo!ljenost s&!ati(
on primoran d, zamisli d, organsko bi.e uslo!ljeno 4*m*m "eline kao "iljem( ime postaje razumlji!a poja!a
teleolo5kog prin"ipa kao prin"ipa reflektiraju.e mo.i suenja. )ako se postanak ni najmanje tra!ke ne d, objasniti
prin"ipom me&anizma( ipak za reflektiraju.u m*. suenja me&aniko s&!atanje organski& bi.a isto tako opra!dano kao
i teleolo5ko( tim pre 5to se oba prin"ipa d,u zamisliti spojeni u natulnom supstratu prirode 6intuiti!nom razumu7. Lli se
pri tome me&aniz,m ima d, potini teleolo5kom prin"ipu.
0 metodologiji teleolo5ke mo.i suenja Kant najpre *dreuje mst* teleologiji u sistemu znanja. J* njemu ona ne
spada ni u teleologiju( ni u prirodnu nauku( ona ne spada u doktrinu( !e. u kritiku. >atim se pono!o !ra.a na pitanje
me&anizma i teleologije u s&!atanju i obja5nja!anju organizama.
)z!oenja Kanto!a u o!om pogledu *d naroitog su zna,,( jer on u njima diskutuje i e!olu"ionu teoriju organskog
s!eta. )ako o!u teoriju smatra za Bpustolo!inu um,B( on ipak kao poku5aj 6bar o!de u metodologiji7 ne odba"uje
potpuno. 0poredna anatomija pokazuje nam d, postoje iz!esni zajedniki tipo!i mnogi& ;i!otinjski& rodo!a. <i zajedniki
tipo!i ukazuju na st!arno srodst!o nji&o!o i na poreklo s!i& organizama *d jedne zajednike pramajke( i to preko
postupni& prelaza *d o!eka d* polipa( i *d o!oga preko ma&o!ina i li5aje!a d* neorganske materije( iz koje bi se 4* isto
me&anikim zakonima 6slino proiz!oenju kristala7 imao d, raz!ije %* organski s!et. >emlja bi( iza5a!5i iz s!oga
&aotinog stanja( najpre proiz!odila nesa!r5ena i ne"elis&odna bi.a( 4, bi zatim proiz!odila definiti!ne( spe"ije. ostanak
jedni& ;i!otinjski& !rsta iz drugi& 6na primer( su!ozemni& iz !odeni&7 nije /riori nemogu.e( iako n,m iskust!o tak!e
sluaje!e ne pru;a. )pak( i d, pretposta!imo d, organski s!et postao na o!aj nain 6tj. isto me&aniki7( morali bismo u
pramaj"i s!i& organizama pretposta!iti jednu unutra5nju "elis&odnu organiza"iju( koja bi omogu.ila "elis&odnost s!i&
njeni& produkata. 1e&anizam bi dakle i u o!om sluaju bio potinjen teleologiji.
0 pitanju * postojanju indi!idualni& organizama( odnosno nji&o!i& kli"a( Kant razlikuje teoriju okasionalizma *d
teorije prestabilizma( 4, zatim u teoriji prestabilizma teoriju Be!olu"ijeB *d teorije BepigenezeB. J* okasionalizmu( koji
jedna nemogu.a i nera"ionalna &ipoteza( -og pri s!akom *4loa!anju d, materiji m*. organiza"ije( 4* prestabilizmu
pak on u poetku st!aranja s!ake spe"ije o!oj d,* sposobnost ploenja. restabilizam d,l smatra d, kli"a ili edukt
ili produkt organskog bi.a. 0 pr!om sluaju imamo posla sa &ipotezom indi!idualne preforma"ije 6Be!olu"iona teorijaB7( ,
u drugom sa &ipotezom generine preforma"ije 6teorija epigeneze7. J* pr!oj &ipotezi( s!e kli"e budu.i& organizama
st!orio -og u poetku st!aranja s!ake organske spe"ije( 4* drugoj( kli"a prirodni proiz!od akta oploa!anja. '!a
druga &ipoteza jedino mogu.a.
relaze.i d,l na pitanje spoljne "elis&odnosti prirode( Kant nalazi d, ta spoljna "elis&odnost mo;e postojati samo u
odnosu na organska bi.a 6ne mo;e se( na primer( t!rditi d, su !oda( !azdu& i zml, sredst!a za nagomila!anje 4l,nina7 i
d, egzisten"ija polo!a u organskom s!etu jedini nesumnji! primer spoljne "elis&odnosti. Kako se nijedno bi.e prirode(
4, ni o!ek( ne mo;e smatrati za krajni "ilj njen( to ne postoji spoljna "elis&odnost prirode posmatrane kao "eline.
Lli( iako se o!ek kao prirodno bi.e ne mo;e smatrati za krajni "ilj prirode( on se mo;e smatrati za tak!og ako se i
ukoliko se s&!ati kao natulno bi.e. Per( kao natulno bi.e( o!ek jedino bi.e prirode koje ima u sebi natulnu mo.
slobode koja ga ini neza!isnim *d prirode i koja ga kao m*r,ln* bi.e o!la5.uje d, %lu prirodu kao sredst!o potini sebi
kao krajnem "ilju njenom.
oslednji paragrafi BmetodologijeB ba!e se odnosom teleologije prema teologiji i religiji. Kant razlikuje
fizikoteologiju *d etikoteologije. r!a poku5aj d, se iz injeni"e "elis&odni& bi.a prirode zakljui "elis&odnost
"elokupne prirode( , iz o!e na egzisten"iju i osobine t!or"a njenog. M etikoteologija poku5aj d, se iz injeni"e moralni&
bi.a kao samo"ilje!a prirode zakljui n, egzisten"iju i osobine naj!i5eg bi.a. r!i poku5aj ne !odi posta!ljenom "ilju 6kao
5to to pokazano u Kritici istog u), dok nas drugi !odi tom "ilju( daju.i nam mogu.nost d, u pojedinostima odredimo
naj!a;nije osobine naj!i5eg bi.a. Kako to bi.e mora delati "elis&odno to ono inteligencija, d,l zakljuujemo d, *n*
s!eznaju.e( s!emo.no( s!edobro( pra!edno( !eno( s!eprisutno i dr. 1oralni dokaz ( dakle( jedini mogu.i dokaz za
egzisten"iju bo;iju. Nara!no( taj dokaz nije teorijske !e. praktine prirode. 8odiruju.i pri kraju BmetodologijeB pono!o
odnos praktiki& postulata( Kant naroito nagla5a!a( d, 4*,m slobode podloga druga d!a postulata.
SHEAA KANTOVOG FILOZOFSKOG SISTEAA
ri za!r5etku izlaganja Kanto!og filozofskog sistemag izne.emo i jednu op5tu s&emu tog sistema koja se nalazi u
0!odu Kritike mo0i su5enja 6postoje d!e !erzije 0!oda( jedna kra.a( uz pr!o izdanje o!og dl,( i druga du;a( 4ubliko!ana
u potpunosti tek HS22.). 0 du;oj !erziji Kant najpre razlikuje tri osno!ne mo.i du5e m30 sa$nanja( 30 ose0anja i m30
/o4uda. Kako funk"ionisanje o!i& triju mo.i za!isi u!ek *d mo.i saznanja( to s!akoj *d nji& odgo!ara 4* jedna *d triju
2:
!i5i& mo.i saznanjaD ra$um( m30 su5enja i u. Kako razum sadr;i apriorne prin"ipe za m*. saznanj,( m*. suenj, z, m*.
ose.anja( , um za m*. po;ude( to $akonitost( celisodnost i o%a!e$nost predsta!ljaju tri !rste ti& prin"ipa. Kako na
zakonitosti zasno!ana priroda( na "elis&odnosti umetnost( , na oba!eznosti zasno!ani moralni obiaji( to su priroda(
umetnost i moralni obiaji produkti apriorni& prin"ipa. Na taj nain dobija se slede.a s&ema 6koja ne5to drukija u
kra.oj !erziji 0!oda7.
( due )ia m saznanja *%rirni principi +rodukti
B+ s%#n%nj% R%#um Z%*on"0os0 P&"&o!%
Ose+%nje 6o% " #%!o$ojs$% B+ su,enj% Ce"s>o!nos0 @me0nos0
B+ 2o8u!e @m O6%$e#nos0 Ao&%n" o6"1%j"
0 kra.oj !erziji umesto oba!eznosti stoji krajnji "ilj( , umesto moralni& obiaja sloboda( umesto !i5i& mo.i saznanja
stoji prosto mo.i sa$nanja, , umsto proiz!oda stoji /rimena na.
)ako postoje tri kritika dl,( Kant zadr;a!a 4*dlu filozofije na teorijsku i praktinu( pridaju.i teorijskoj filozofiji i
konstituti!ne prin"ipe mo.i suenja.
Naposletku( !redi pomena d, Kant 6u za!r5noj primedbi kra.e !erzije 0!oda7 naroito nagla5a!a d, u filozofiji
s!aka analitika 4*dl, diotomna, , s!aka sintetika triotomna.
-IN RLEIE on t\o &ands
2?

Kant - Skripta

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Kant - Skripta

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Nemaka klasina filozofija - Kant

You might also like