I Z R A T N E P R O L O S T I N A I H N A R O D A

KNJI GA PEDESET DRUGA

POSEBNA I ZDANJ A
KNJI GA DVADESET TREA
UREIVAKI ODBOR
Petar BRAJ OVI, Milinko UROVI, Veljko KOVACEVlC, Viktor
KUCAN, Nikola LJ UBlClC, Petar MATI, Branko PEROVIC,
Franc POGLAJ EN, Svetislav SAVKOVI
VOJ NOIZDAVACKI ZAVOD J NA VOJ NO DELO
USTANAK NARODA J UGOSLAVI J E 1941
I NI CI J ATI VNI ODBOR
Predsednik
KOCA POPOVIC
lanovi
Vera ACEVA, Spasenija Cana BABOVI, Marko BELINIC, Anka
BERUS, Petar BRAJ OVIC, Savo BRKOVlC, Krste CRVENKOV-
SKI, Ugljea DANILOVIC, Peko DAPCEVIC, Milinko UROVIC,
Vinko HAFNER, Fadil HODZA, Vlado J ANJ I C, Duro KLADARIN,
Slavko KOMAR, Voja LEKOVIC, Cvijetin MIJ ATOVIC, Dragi
MILENKOVIC, Kota NAD, Gojko NI KOLI , Slobodan PENEZIC,
Petar RELIC, I van RUKAVINA, Velimir STOJ NI C, Lidija ENT-
J URC, Pal SOTI, Borko TEMELKOVSKI, J anez VI POTNI K
P I U U E S N I C I
USTANAK
NARODA
JUGOSLAVIJE
19 4 1
ZBORNIK
KNJ I GA TREA
VOJ NOI ZDAVACKI ZAVOD J NA VOJ NO DELO
B E OGR A D
1 9 6 4.
REDAKCI J A
Petar BRA J O VIC, Milinko URO VIC, Drago GI ZDI C,
Svetozar KOSTI C, Voja LEKOVlC, J oco MARJ ANOVI C,
Dragi MI LENKOVI C, Pero MORACA, Svetislav
SAVKOVIC, Kemal SEJ FULA, J anez VI POTNI K
Glavni urednik
MI LI NKO UROVIC
USTANAK NARODA JUGOSLAVIJE
1941.
POSAVSKI PARTI ZANSKI ODRED
FORMI RANJ E PARTI ZANSKI H ETA
raj em jula 1941. godine Glavni tab partizanskih odreda za
Srbiju doneo je odluku o formi ranj u Posavskog partizanskog
narodnooslobodilakog odreda. U stvari, Kosmajsko-posavski
odred, osnovan 2. jula, ubrzo je izrastao u dva posebna od-
reda: Kosmajski i Posavski. Pokazalo se da je na manj oj teri-
toriji lake uspostaviti povezanost i sadejstvo vodova i eta, da
se tako vie panje moe posvetiti politikom radu sa narodom
i borcima i organizovanije izuavati i koristiti iskustva parti-
zanskog ratovanja. Bilo je neophodno omoguiti njihovo dalje
omasovljenje, organizaciono jaanje, sticanje osnovnih ratnih
vetina i pojaati ofanzivna dejstva desetina, vodova i eta.
1
U tab Posavskog odreda imenovani su: za komandanta
Koa Popovi (panski borac); za politikog komesara Bora
Markovi (bravarski radnik iz Beograda); za zamenika koman-
danta Srba J osipovi (zemljoradnik iz Stublina Obrenovac).
U sastav Posavskog odreda ule su tri ete.
Prva eta je dejstvovala na teritoriji sreza Obrenovac.
Formirana je 4. jula u selu Veliko Polje, kod J oia kolibe,
kada je sastanku prisustvovalo 25 lanova Parti j e i simpati-
zera, naoruanih pukama i mitraljezima. Sreski komitet KPJ
je prethodno odrao sastanak i dogovorio se o sastavu komande
ete: komandir Radenko Rankovi (zemljoradnik iz Stublina);
zamenik komandira Srba J osipovi (koji je s te dunosti otiao
u komandu odreda), politiki komesar Dragan Markovi (stu-
dent iz Zabreja), a docnije, kada je prebegao iz mariborskog
1
Pri obradi ovog napisa, pored ldnih seanja, sluio sam se ve
postojeim dokumentima, zatim seanjima Koe Popovia, Srboljuba
J osipovi,a, Miladina I vanovia, Andrije Mazinjanina, Pavla Petkovia,
Milorada Drenjanina, J ove Penia, Dobrivoja ekia, Bogoljuba Tana-
sijevia, Dobrivoja Peia, Milivoja Katia, Cede Minerovia i drugih
(oko pedesetak) uesnika.
zatvora, za politikog komesara je postavljen Vlada Aksenti-
jevi, student tehnike, inae sekretar Sreskog komiteta KP J
za Obrenovac.
Druga eta je dejstvovala na podruju sreza Umka. For-
mirana je poetkom jula u selu Draevcu (a neto kasnije re-
organizovanaf. Prvom sastanku prisustvovalo je 13 drugova,
od kojih: 9 lanova KPJ , 1 kandidat, 2 skojevca i 1 simpatizer.
U komandu ete su izabrani: za komandira Sreko Petrovi
(zemljoradnik iz Draevca; posle izvesnog vremena za koman-
dira je odreen Boko Markovi, a kasnije je na tu dunost
imenovan Miladin Ivanovi, uitelj); za politikog komesara
Rade Tadi (trgovaki pomonik iz Beograda; posle njegove
smrti ovu dunost je vrio I van-Vanj ka Vondraek, obuarski
radnik iz Beograda, a docnije je za komesara imenovan Ljubo-
mir ivkovi-Ili, obuarski radnik, inae panski borac).
Trea (Tamnavska) eta je dejstvovala na teritoriji sreza
Ub. Formirana je jo 26. juna u selu Banjanima i to od 20 la-
nova KPJ i simpatizera, sa ovom komandom ete: komandir
Dobrosav Simi (zemljoradnik iz Banj ana); politiki komesar
Andrija Mazinjanin (obuarski radnik sa Uba). Sreski komitet
Ub je bio organizaciono vezan za Okruni komitet KP Valj evo
koji je neposredno pomagao razvoj partijskih elija na podru-
ju sreza tamnavskog, pa i ove ete.
Svi politiki komesari i komandiri eta bili su lanovi
KP J ugoslavije.
itavo podruje Posavine i Tamnave je ravniasto, ispre-
secano rekama i komunikacijama. Uz to, ono je bilo na domaku
mehanizovanih neprijateljskih jedinica i aerodroma. Nije tu
bilo ni bregova ni velikih uma, a zabrani, anevi, pruaci i
kukuruzovina sluili su za zasede i zaklone. Ovakav teren je,
moe se rei, pogodovao neprijatelju koji je s tenkovima i ar-
tiljerijom mogao proi i pored poruenog mosta i oteenog
druma. I sama blizina Beograda je bila oteavajua okolnost za
razvoj ustanka. Okupator je preduzimao niz mera za uguivanje
partizanskog pokreta i unitenja Posavskog odreda koji je, za-
jedno sa Kosmajskim, stvarao crveni pojas oko Beograda.
Podaci pokazuju da su srezovi Ub, Obrenovac i Umka
imali pred poetak ustanka oko 116 000 stanovnika sa 134
lana Komunistike partije i preko 100 lanova SKOJ -a.
2
Po-
savski odred je kraj em oktoUra 1941. godine brojao preko
300 partizana organizovanih u etiri bataljona, esnaest eta,
2
Po seanjima Srbe J osipovia i Andrije Mazinjanina (lanova
sreskih i okrunih partijskih rukovodstava), kao i nekih lanova KPJ
iz tog perioda.
ezdeset vodova i preko stotinu desetina; 47 dana je ivelo u slo-
bodi sresko mesto Ub (na drumu Beograd Valjevo), a ne-
koliko dana drana je blokada Obrenovca.
Komunisti ovoga kraj a su svakodnevno odravali male,
a zatim sve masovnije skupove i objanjavali ljudima uzroke
okupacije i opravdanost oslobodilake borbe. Partijske elije
najvie su bile angaovane na j aanj u vojne moi oruanih je-
dinica i razvijanju vere ljudi u tu novu snagu koja je rasla
iz nedara naroda. Koliko je ta vera u Parti j u bila neizmerna
govori i primer partijske elije sela Grabovac. Ona je brojala
7 lanova, a poslala je u odred preko 30 omladinaca koji su se
bez kolebanja odluili da stupe u partizanske redove.
Svaki lan Parti j e se oseao odgovornim za razvoj doga-
aja u svom mestu i okolini. Brzo se dogovaralo i reagovalo na
manevre neprijatelja, to pokazuju ovi primeri. Partijska elija
sela Baevca je brojala 6 lanova (Vladislav Nikoli, radnik,
inae sekretar elije, Milorad Curi, Radia J ovanovi, Boko
Ivkovi, Milivoje Kati i Zivorad Ikoni) koji su uspeli da okupe
irok krug simpatizera i da ih pripreme za oruanu borbu.
lanovi Parti j e u selu Kaleniu su danonono izvravali za-
datke iji su bili nosioci i pokretai.
3
Slino se dogaalo i u
ostalim selima, pogotovu u mestima gde su bili nastanjeni
radnici.
U poetku se nailazilo i na izvesne tekoe. J edni su obe-
avali da e uzeti puke i poi u umu, a kada je doao taj
trenutak, predomiljali su se. Ne moramo mi ba biti prvi.
Nemci su jaki, vrie represalije. Ima vremena, dok svi kre-
nemo. Drugi su po svaku cenu nastojali da odu u odred, te
ih je komitet s tekom mukom zadravao da jo izvesno vreme
rade na terenu. Ostaviemo na terenu druge, manj e kompro-
mitovane, a ja ne mogu bez odreda, govorio je Milosav
Pavlovi sekretaru partijskog komiteta, a njegov sluaj nije bio
usamljen.
Partijska elija u Obrenovcu je, poetkom juna, odrala
sastanak sa sledeim dnevnim redom:
1. Politika situacija
2. Dogovor za pripremu ustanka.
Vie asova se raspravljalo o dogaajima u svetu i raspo-
loenju ljudi u mestu. Znalo se kako ko gleda na minule doga-
3
U selu Kaleniu su se uoi. ustanka nali Duan Danilovi i
J udita Alargi, iskusni partijski radnici i poznavaoci revolucionarnog
radnikog pokreta, koji su sa lanovima partijske elije (Ratkom Ran-
koviem, Zivkom J evremoviem, Duanom Kostiem, Viom Periem)
prikupili oruje i organizovali grupu omladinaca za partizanski odred.
daj e i na pripreme koje su u toku. Odlueno je da se svaki
pojedini lan Parti j e zadui za jednu grupu drugova i s njima
nae potrebno oruje. U sluaju racije niko ne srne dozvoliti
da padne u ruke neprijatelju. J edini izlaz je u oruanoj
borbi glasila je direktiva.
SINE, UVAJ ZAKLETVU
Nastalo je danonono sprovoenje zakljuaka partijskih
organizacija. Na kuama su ispisivane revolucionarne parole.
Na dan napada Nemaca na Sovjetski Savez, jedan lan Parti j e
je uspeo da sazna da Nemci i policija pripremaju spisak ljudi
Obrenovca i okoline predvienih za hapenje. Pohitao je do
veze i ubrzo sve upozorio. Komunisti su naputali stanove i po-
rodice i odlazili u umu da pristupe oruanim odredima.
Sledili su ih simpatizeri i rodoljubi.
Ugled lanova Parti j e bio je veliki, a ustankom je jo vie
porastao.
U odredu su poteni i plemeniti ljudi. Tamo je mesto
svima koji imaju snage da se late oruja govorili su stariji
seljaci.
Taj pionirski posao u stvaranju oruanih jedinica i do-
brovoljnom angaovanju ljudi za NOP svestrano su pomagali
drugovi iz Beograda, iskusni borci radnike klase. Uprkos ja-
ini okupatorskog garnizona, Beograd je vrio znatan uticaj na
razvoj narodnooslobodilake borbe u Posavini i Tamnavi. Rad-
nika klasa i partijska organizacija Beograda su pruale stalnu
i neposrednu pomo ovom podruju. Iz Beograda je upueno na
stotine omladinaca, radnika, komunista, skojevaca i patriota u
Posavski odred.
U svim etama Posavskog odreda su jo u poetku njiho-
vog formiranja poloene zakletve. To su nezaboravni trenuci
koji su borce uzbuivali do suza.
Filip Kljaji Fia, lan Glavnog taba za Srbiju, obilazio
je, sa Borom Markoviem, partizanske ete i prisustvovao sve-
anostima polaganja zakletvi. U 1. etu su stigli 26. jula i od-
mah odrali sastanak partijske elije. Govorili su o naglom
porastu ustanka u Srbiji, o taktikom povlaenju Crvene ar-
mije na istonom frontu, o ulozi partijaca u odredu. Pojedini
drugovi su postavljali pitanja:
Da li emo i kada primiti neku pomo od SSSR?
Da li su lanovi komunistikih partija drugih zemalja
poli u ustanak protiv faizma? A ako jesu, da li moemo do-
biti pregled dogaaja?
Kaite nam neto blie o kraj nj i m ciljevima nae
borbe!
Odgovarali su Fia, Bora i Vlada. Komunisti su bili za-
dovoljni nagovetenom perspektivom koja je namenjena la-
novima Parti j e i SKOJ -a. Bora je otirao znoj s lica i sa osme-
hom posmatrao borce.
Dolo je i vreme zakletve.
4
eta se postrojila u urai-
novia umi (14 km od Obrenovca). Fia je govorio o borbi koju
je povela radnika klasa pod rukovodstvom KPJ i tekoama
koje oekuju borce. Rei mu prosto naviru. Govorio je da par-
tizani moraj u biti spremni na sve tekoe. Podvlaio je da
borba nee biti laka, da smo daleko od Sovjetskog Saveza i
ostalih saveznika, da treba svaki breuljak i svaki grm pre-
tvoriti u busiju protiv Nemaca i izdajnika .. .
Komandir ete komanduje mirno!, a komesar Bora dri
u ruci neku ceduljicu. Tiina! Svi ga posmatraju. On uti. Se-
ljaci koji su u belim torbama doneli hranu i ostali da prisu-
stvuju ovoj sveanosti, poskidae kape. Glasom koji je mesti-
mino podrhtavao, Bora zapoe:
Neka, drugovi, izie iz stroja svaki onaj koji iz bilo
kojih razloga nee moi da izdri borbu do konane pobede!
Neka ostanu svi oni koji se ele zakleti na vernost narodu i
pravednoj stvari . . .
Tajac.
Poto se niko ne koleba, ponavljajte za mnom rei:
J a svako izgovara svoje ime sin srpskog naroda...
Glasovi ete zabrujae snano, odluno.
Zaklinjem se svojom au i au svoga naroda . . .
Zaklinjem se, kunem se, zaklinjem ... kao da meoviti hor
peva da stupam sa vrstom odlukom u partizanski odred
da se borim protiv okupatora i izdajnika srpskog naroda ...
bruj e sloni glasovi partizana.
A onda, zaori se iz svih grla:
Dii se narode radni...
Nastadoe uzajamna estitanja. Prioe nam i seljaci.
Otac Radeta Vientia (ika Dragia) prestao da poziva sina da
se vrati kui. Nije ga vie podseao da je suvie mlad. Priao
mu je posle zakletve i rekao:
Neka ti je od danas i od mene srena borba u koju
si poao, sine! Zakleo si se i uvaj zakletvu!
Slino se odigralo i u 2. (Posavskoj) i 3. (Tamnavskoj)
eti Posavskog partizanskog odreda. Za svakoga ko je izgova-
4
Opis je dat po autorovom ratnom dnevniku.
rao rei zakletve ona je znaila veliku obavezu, a za posma-
trae, ljude iz Posavine i Tamnave, odluku da pomau pokret.
Vesti o polaganju zakletve stizale su vrlo brzo od jednog do
drugog.
POETNE AKCI J E
Sve tri ete su od prvih* dana poele sa intenzivnim ak-
cijama: spaljeni su spiskovi na vralicama, kako bi se spreio
okupator da uzima ito od seljaka, pokidane telefonske i tele-
grafske veze: razoruane andarmerijske stanice, spaljene op-
tinske arhive; razoreni drumovi i pruge, porueni mostovi.
Radi boljeg pregleda prvih akcija eta Posavskog odreda,
dajemo deo izvetaja komandanta Koe Popovia Pokraj i n-
skom komitetu KPJ za Srbiju:
1112 VII I eta: a) sela Skela: Razoruano 5 andarma.
Zaplenjeno 3 puke. Uestvovalo 20 partizana u 24 asa.
b) Stubline: Preseene telefonske ice. Uestvovalo
5 partizana u 24 asa.
1213 VII I eta Stubline: Preseene telefonske ice. Uetsvov,alo 17
partizana u 24 asa.
1314 VII I eta kod Obrenovca: Baena u vazduh 2 mosta. Ue-
stvovalo 20 (14+6) partizana. U 1 as.
19 VII I eta Raskrsnica na putu Vailjevo Grabovac: Vra-
eni konji koje su seljaci vodili da predaj u Nemcima.
Uestvovalo 5 partizana. Trajalo od 2 1/2 do 8. Pukaranj e
sa andarmima. Veliki politiki uspeh.
23 VI I I eta Lonanik: Opomena pijunu Milanu J ankoviu.
25 VII Od 241 sat. Neuspeo pokuaj proganj anj a andarma koji
su se uputili u Banjane.
27 VII I eta Mitinzi kod vralica u selima Oraac, Vukievica,
Dren (i pred optinom), Ljubini. Po 6 partizana. Okupilo
se oko 400 seljaka.
28 VII I eta Kazneni pohod protiv biveg lana ete Milivoja
J adranina. Uestvovalo 20 partizana. Uspeno.
2930 VII I eta Oekivanje reakcije. Poslane dve patrole po 10
partizana.
30 VII II eta Selo Konatice: Pregovori sa predsednikom op-
tine oko predaje 1 radio-aparata, u dva maha. Poginuo
politiki komesar R. T.
5
Ubijen kroz prozor iz puke od
predsednika optine. Tada su baene bombe i otvorena
paljba na kuu. Telo druga ostavljeno i docnije od vlasti
odneeno na Umku. Uestvovalo 12 partizana. Kasnije za-
sede da bi se oduzelo telo. Bez uspeha. Zand arm i se pre-
obukli u seljake.
5
Rade Tadi, trgovaki pomonik iz Beograda. Aprila meseca
1941. je po odluci Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju poslat u Obre-
novac za sekretara Sreskog komiteta.
31 VI I I eta Stanojovia zabran, ikad sela Ljubinia. Oruana
borba sa 36 andarma koji su poli >u poteru. Uestvovalo
30+8 partizana, sa 22 puke i 2 pukomitraljeza. Od an-
darma 2 ubijena, verovatno 7 ranjenih, 2 zarobljena su
poslana kui poto su prethodno svueni (docnije se saznalo
da je to imalo veliki uticaj na deo ostalih andarma). Malo
kasnije, na poprite borbe dolaze 2 automobila i 1 kamion
30 Nemaca i 20 andarma peke. Ispalili nekoliko rafala,
pa se povuMli. Akcija poela u 6,45.
31 VII II eta Draevac: Oruani sukob sa 3 andarma koji su
doli da regruituju nove andarme. Dva and. ubijena, trei
ranj en pobegao. Plen: 2 puke, 45 metaka, 4.400 din., dva
sata. Uestvovalo 8 partizana. Seljaci predali 1 pukomi-
traljez.
1 VI I I I eta Za svaki sluaj isturena patrola od 12 partizana.
Od 2424 asa.
1 VI I I II eta U Draevac dolazi 7 andarma sa 1 oficirom radi
uviaja. 3 zasede. Bez uspeha, jer su zadocnile. Vlasti
se zadrale svega 56 minuta.
1 VI I I II eta Ceta stie u Vrani. Zandarmi bee prema J a-
senku. U 20 asova doznaje se za dolazak 10 kamiona Ne-
maca i ljotievaca. Oni ubi j aj u jednu enu na drumu. Pa-
trola stie u Vrani po njihovom odlasku.
1 VI I I I I I eta Dokmir. Spaljena optinska arhiva. Preko noi
pri kupl j anj e oruja sa 10 partizana. Isto u Babinoj Luki,
sa 10 partizana. I zmeu ostalog dobijeno 3 pukomitraljeza.
3 VI I I I eta Grabovac: vralice i optina.
6
Mitinzi. Uestvo-
valo 14 partiz. Od 1016 as.
3 VI I I a) Baevac. Isto kao i I. Uestvovalo 10 partiz.
3 VI I I b) II eta I zmeu Vrania i iljakovca. Preseene nou
tel. ice.
4 VI I I a) I I I eta I zmeu Stublina i Brgula. Baen most (slabo
oteen). Poseeno 13 tel. bandera. U 1 as.
to) Kod Skele. Uestvovalo 8 partizana. Poseeno 11 ban-
dera.
4 VI I I a) II eta Na putu Vrani Meljak. Zaseda. Uestvo-
valo 8 partizana sa 2 pukomitr. I 6 puaka. Vren napad
na nem. auto. Bez uspeha; pukomitr. izdali izgleda zbog
rave municije. Auto uspeo da pobegne.
b) Pred optinom Baevac spaljena akta koja su se odno-
sila na j avl j anj e obveznika nemakim vlastima. U kafani
spaljeni antikomunistiki plakati. Trajalo do 45 minuta.
Nastavak sai izlaganjem opteg stanja u etama i van njih sleduje.
Prekidam izvesta j zbog nedostatka vremena i svetlosti.
Prva eta okolina Obenovca
Druca eta UmkaDraevac
Trea eta BanjaniUB.
PERA
7
6
Misli se na unitenje spiskova kod vralica i optinske ahrive.
' Koa Popovi. Zbornik dokumenata i podataka o nordnooslo-
bodilakom ratu naroda J ugoslavije, tom I, knjiga 1, strana 52.
Bilo je u tom razdoblju jo akcija koje sluajno nisu unete
u ovaj izvetaj. One su oznaavale samo poetak. Vee borbe
su tek sledile. Pomenuemo neke od njih.
Prva eta je, 11. avgusta, uputila dva voda u zasedu na
drum kod sela Lonanika. Pojavili su se Nemci sa bornim ko-
lima. Borba je traj al a vie asova. Poginulo je nekoliko nepri-
jateljskih voj ni ka... 14. avgusta, partizanska patrola u kojoj
su pored ostalih bili: Milutin Filimonovi, Milo Matijevi i
Ceda Minderovi, saekala je u selu Skeli automobil sa 4 Nemca
koji su putovali iz Beograda za Sabac. Nemci su pruili otpor i
na kraj u su sva etvorica poginuli, meu njima i porunik Er-
man. J edan Nemac, smrtno ranjen, pucao je u partizana koji
mu je prilazio, ali ga nije pogodio. Patrola je zaplenila dve ma-
inke, dva parabeluma, tri puke, dosta municije, atorskih
krila i ebadi. Akcija je iznenadila Nemce koji su sutradan stigli
kamionima iz Beograda u Skelu i sukobili se s partizanima. Bili
su nadmoniji. Dobili su i pojaanje. Kamionima su dovezli i
50 ljudi iz logora sa Banjice, a u selu uhapsili jo 15 metana.
Poeli su da pale seno i slamu kraj druma. Iz jednog zapaljenog
sena odjeknule su eksplozije sakrivene municije. Nemci kaz-
nene ekspedicije, van sebe od besa, spal j uj u u Skeli oko 70
kua i na licu mesta streljaj u sve dovezene zatvorenike iz Beo-
grada i pohapene metane. Hteli su da zaplae ne samo narod
Posavine i Tamnave, ve i narode J ugoslavije u celini, to do-
kazuje i njihovo
SAOPTENJ E
Vojni zapovednik u Srbiji saoptava:
U selu Skeli jedna komunistika banda pucala je na nemaki vojni
automobil.
Utvreno je da su neki stanovnici bili zapazili pripreme za ovaj
napad.
Utvreno je da su ovi stanovnici bili u mogunosti da neopaeno
uzbune oblinju andarmerijsku stanicu.
Utvreno je da su ovi stanovnici sela mogli i sasvim neopaeno
da obaveste nemaka vojna vozila o pripremanom atentatu. Oni tu mo-
gunost nisu iskoristili i time su stali na stranu razbojnika.
Selo Skela je spaljivanjem sravnj eno sa zemljom.
Pri tome je u pojedinim kuama eksplodirala municija. I time je
dokazano saiuesnitvo stanovnika sela.
Oni muki stanovnici sela ije je sauesnitvo utvreno, stre-
ljani su.
PEDESET KOMUNI STA OBEENO J E NA LI CU MESTA
8
Meutim, efekat ovako okrutne mere okupatora bio je sa-
svim suprotan.
Druga eta je, 19. avgusta, iz zasede kod sela Dubokog (ne-
daleko od Umke) otvorila vatru na dva kamiona koji su se kre-
tali iz Obrenovca ka Beogradu i jedan automobil koji je iao
u suprotnom pravcu. Vozila su zaustavljena i oteena, a dez-
orijentisani Nemci su pucali jedni na druge i imali 7 mrtvih.
Istoga dana je pruga kod Umke pokidana na 4 mesta.
Trea (Tamnavska) eta je vodila borbe oslanjajui se i na
snaan Valjevski partizanski odred. Delovi ete su 12. avgusta
saekali grupu od oko 100 Nemaca i 40 andarma na drumu Ub
Banjani i naneli joj gubitke.
Neprijatelj je imao nekoliko poginulih, meu kojima je
bio i 1 nemaki oficir. Gubici ete: 1 poginuo i 1 ranjen. Bilo
je jo nekoliko uspelih zaseda. Razoruane su sve andarme-
rijske stanice osim onih u Lajkovcu i na Ubu.
GRABOVAC
Nemci su preduzimali organizovane napade na partizane.
19. avgusta 1941. godine, naelnik taba neke vie komande
Kranich dostavlja jedinicama strogo poveri j ivi plan o na-
padu na selo Grab'ovac gde su se nalazili delovi Posavskog
partizanskog odreda. Naredbom od jedanaest taaka bilo je
predvieno da u napadu uestvuju sledee jedinice: poterni
odred nemakog 734. peadijskog puka, delovi 750. puka, poterni
odred 704. peadijske divizije, mnogobrojni andarmi, poli-
cajci i drugi.
Napad je preciziran za 23. avgust u 04.00 asova. I zaista,
oko 1 as posle ponoi stigla je u selo Grabovac nemaka gru-
pacija, budila ljude i skupljala ih kod crkve. Prva eta se na-
lazila u umi blizu sela Trstenica. O kretanju Nemaca obave-
stila nas je Ciganka Milica Kati iz Grabovca (kasnije je sa
svoja dva sina stupila u odred). Komandant Koa Popovi je
odmah naredio da se krene ka Grabovcu. J edna patrola (u kojoj
je bio i knjievnik J ovan Popovi) sa Milom Maniem Alban-
tom, upuena je da napadne Nemce s lea, kod grabovakog
groblja. Patrola je izazvala zabunu kod nemakih vojnika, to
su iskoristili uhapeni seljaci i razbeali se.
8
Zbornik, 1/2, str. 326. Original Plakata se nalazi u Vojnom mu-
zeju J NA soba ustanka neregistrovan.
Toga dana postavljeno je jo nekoliko zaseda u Grabovcu
i Drenu. Manji odred Nemaca, andarma i ljotievaca naiao
je na zasede 'kojima je rukovodio lino Koa Popovi.
Borba je trajala do kasno u no i u nj oj se posebno ista-
kao Srba J osipovi. Tueni unakrsnom vatrom Nemci su u
ovom sukobu imali 15 mrtvih.
Od veih akcija odreda treba istai napad Tamnavske i
Posavske ete na varoicu Ub, nou 30/31. avgusta 1941. godine,
koji je poeo tek u zoru. Napred su ili bombai dobrovoljci.
Tamnavska eta je u snanom naletu prodrla u varoicu, likvi-
dirala sva utvrenja i dola do sreskog naelstva. Posavska eta
je imala zadatak da zauzme osnovnu kolu gde su se zabarika-
dirali Nemci, nabaeni ovde i prodorom Tamnavske ete. Cela
varoica, sem kole i naelstva, osloboena je. U svanue su par-
tizani bili primorani da se povuku.
NOVA VLAST
J ul i avgust su u Posavini i Tamnavi protekli u stalnim
sukobima izmeu partizanskih eta i Nemaca. Svojim divlja-
kim odmazdama neprijatelj nije uspeo da pokoleba slobodarski
duh naroda. Otpor okupatoru je rastao, a s njim i pomo na-
roda partizanima.
Partijsko rukovodstvo sa terena i komanda Posavskog
odreda odravali su stalnu vezu sa Okrunim komitetom Beo-
grad, Pokrajinskim komitetom KPJ za Srbiju i Glavnim ta-
bom partizanskih odreda Srbije, koji su pruali pomo odredu
u pravilnom usmeravanju toka ustanka. Rodoljub olakovi i
Filip Kljaji su jo u fazi formiranja odreda gbili neke ete.
Na osnovu njihovih izvetaja sagledano je pravo stanje na te-
renu i doneta odluka o formi ranj u Posavskog odreda. Stvorena
je velika slobodna teritorija jugozapadno od Beograda. Nepri-
j atel j je drao samo Obrenovac i Umku.
Nastojalo se da svaki partizan bude u isto vreme i nosilac
politikog rada u jedinici i na terenu. Cesto su odravani sku-
povi i mitinzi sa omladinom, enama i narodom uopte, na ko-
jima su 'dirani narodnooslobodilaki odbori, umesto starih op-
tina. Tako je u selu Grabovcu, u olia umi, pred preko 500
ljudi govorio knjievnik J ovan Popovi. Ljudi su ga sa poseb-
nim interesovanjem sluali.
U Banjanima su na zboru govorili Andrija Mazinjanin i
Pavle Petkovi. Graani su postavljali pitanja o kralju, budu-
em ureenju nove drave i si. Sve im je objanjavano sa puno
irine i elastinosti. Slinih skupova je bilo i u ostalim selima
Tamnave. Na zboru u sreskom mestu Ubu govorio je Bora Mar-
kovi, politiki komesar odreda.
I u selima na domaku Beograda birani su narodnooslobo-
dilaki odbori, gde su na zborovima najee govorili Miladin
Ivanovi, I van Vanjka Vondraek, Dobrivoje Pei, Dragan Mar-
kovi, Miladin Petrovi, Dobrivoje eki i dr.
Narodnooslobodilaki odbori, kao privremeni organi vla-
sti, u poetku su se brinuli samo za najosnovnije potrebe par-
tizanskih jedinica. No, u tim ustanikim danima ivot je na-
metao sve novije zadatke i odbornici su esto od jedinica tra-
ili uputstva za rad. Nisu hteli da pri menj uj u dotadanje nor-
me, jer se s preziranjem gledalo na sve to je bilo tekovina
starog drutva. Osuivani su sudije, poreznici, finansi, andarirri
i sve to je u slub'i okupatora. Raskrinkavani su politiari koji
su pomagali Nemce.
Drugom polovinom avgusta, kada su ve steena izvesna
iskustva, komanda Posavskog partizanskog odreda donosi Uput-
stva za obrazovanje narodnooslobodilakih odbora,
9
koja sa-
dre osnovne odredbe o karakteru i zadacima organa narodno-
revolucionarne vlasti, 'dragocene za praktian rad odbornika.
U taki 4 su nabrojani najvaniji zadaci odbora to je i inilo
sutinu tih mladih institucija.
I shrana odreda je uspeno organizovana. U selu se znalo
koja e porodica, kojoj desetini i u koje vreme pripremiti
obrok. Mnoge porodice su i samoinicijativno donosile hranu na
poloaj ili u logor voda ili ete. Veliki broj novodolih drugova
je bio prijatno iznenaen tako raznovrsnom i obilnom ishra-
nom. Narod Posavine i Tamnave je ponudio gostoljubivo srce
svojim borcima, a oni su imali korektan odnos prema njegovoj
imovini.
EVAKUACI J A ZI TA
Odbori ovoga kraj a su oktobra 1941. godine organizovali
i jednu veu akciju. U Posavini i Tamnavi je prikupljeno vie
vagona penice. Angaovano je 500600 zaprega da tu hranu
odvuku u brdske krajeve Pecku i prema Ljuboviji. Trebalo
je obezbediti ishranom partizane koji su se nalazili u krajevima
sa nedovoljno penice. Osim toga, nastojalo se da okupator ne
koristi ito u sluaju eventualnog povratka. Zadatak je obav-
ljen vrlo uspeno. Zaprena kola su se kretala nou, jer su
Zborni k, knj . 1, str. 68 i 69.
danj u slobodnu teritoriju nadletali i bombardovali avioni.
J ednu kolonu je pratio vod partizana 1. bataljona.
11. oktobra 1941. zapisao sam u partizanski dnevnik:
... Tridesetak konjskih kola odvuklo je iz J oeve i Miloraca
pet vagona penice prema brdima, u Pecku.
Sprema se rezervna hrana da se moe i narod povui ako za-
treba pria odbornik J anko Simi.
Vie desetina vagona posavske penice prevozi se ovih jesenjih
dana u partizansku republiku ree Mia Pavlovi. Ljudi su bez rei
iznosili iz svojih magaza ito. Nije bio redak sluaj da su davali i vie
nego to su ih odbori zaduili ...
* I mao sam prilike da putuj em sa jednom kolonom koja je prevla-
ila ito. Meu sobom su se pomagali ljudi iz raznih sela. Priali su na
rastancima, pevali, a gde je trebalo, ili oprezno. J edan pri j atel j iz Piro-
mana nosio je sai sobom obanjicu rakije. Stalno je uporeivao svoje
putovanj e sa nekom svadbom. Usput je naSao i jednog trubaa, kapel-
nika neke muzike druine.
J edan je imao veoma dobre konje, ali nikako nije smeo ii na elu
kolone. Znam da je slobodna teritorija, ali me ipak hvata strah, jer
ne znam ta nosi dan a ta no govorio je on. Piromanac je sluei
rakijom ovog uvek zaobilazio... Uglavnom ito je istovareno na od-
reenom mestu i svi smo bili zadovol j ni .. .
10
Odbori su radili organizovano: i kada je u pi tanj u na-
bavka jahaih i tegleih konja i odee i obue, oruja i ostalih
potreba za borce. Odbori su predstavljali teritorijalnu organi-
zaciju naroda; preko njih, kao i preko partizanskih jedinica,
Komunistika partija je sprovodila dobrovoljnu organizaciju
svih snaga ravne Posavine i Tamnave za borbu protiv faizma.
Odbori su izvravali sve zahteve komandi partizanskih
jedinica. Ostvarena je najbolja saradnja na jaanju oruanih
snaga ustanka, ali nikad nije bila zapostavljena briga o ljudima
u selu. Teilo se dogovaranju, zajednikom odluivanju i rea-
vanj u svih spornih pitanja koja su se neminovno javljala u tom
vremenu.
Na slobodnoj teritoriji je izlazio i list Posavski partizan.
Ureivali su ga knjievnici J ovan Popovi i eda Minderovi.
Tretirao je aktivnost u jedinicama i na terenu i sluio kao slo-
bodno glasilo Koraca i naroda ovoga kraj a. (Tri broja ovoga
lista su sauvana i nalaze se u Vojnom istorijskom institutu
J NA).
10
Knjiga Posavski partizani, strana 108 i 109 (izdanje Mlado
pokolenje, Beograd, 1961.)
DALJ E J AANJ E J EDI NI CA
Sa omasovljenjem partizanskih jedinica u Posavini i Tam-
navi pojaavale su se i njihove akcije kako po broju tako i po
obimu. One su mestimino poprimale i karakter frontalnih su-
koba. Uporedo s tim pojavili su se i problemi organizacionog
uvrenja partizanskih vodova i eta u uslovima nedostatka
strunog komandnog kadra, a time i politikog rada i samodis-
cipline boraca.
KAZNE ZA PREKRAJ
Trebalo je brzo delovati na otklanjanju nedostataka. Ose-
ala se potreba za preduzimanjem izvesnih discipinskih mera,
pa je komanda odreda donela Uredbu o kaznama u Posavskom
partizanskom odredu. Uredba je pokazala duboko narodni ka-
rakter partizanskih jedinica i predviala kazne za sledee pre-
kraje:
1. Upotreba nepristojnih rei.
2. Gruba zadi rki vanj a drugova.
3. Krae samovoljno udal j avanj e od jedinica bez odobrenj a.
4. Samovoljno uzimanje narodne imovine (branj e voa, uzi manj e
robe bez pl aanj a itd.).
5. Odlazak kui bez odobrenja jedinice.
6. Greke na strai (spavanje, bekstvo taoca itd.).
7. Nepaljivo rukovanj e oruj em na bilo kome mestu (u borbi,
kretanj u ili stanovanju).
8. Kraa iz koristoljublja.
9. Netano izvetavanje pretpostavljenih o ma emu bilo.
10. Lano izvetavanje pretpostavljenih o ma emu bilo.
11. i renj e straha panike meu drugovima na bilo koj i nain
i na kome bilo mestu.
12. Namerno ili nenamerno izdavanje partizanskih taj ni (o jaini
jedinice, mestu stanovanja, kakve se akcije pri premaj u, kada se i gde
jedinica premeta itd.), bilo kome van partizana (roacima, simpatize-
rima ili ma kome drugom licu).
13. Upotreba alkohola i pijanstvo.
14. Neurednost u opremi i uvanj u poverenih stvari i nespremnost
za bri pokret.
15. I zostaj anj e od stroj a pri kretanj i ma dnevnim i nonim.
16. Svako nei zvrenj e primljenog nareenj a od pretpostavljenih
stareina.
17. Namerno ili nenamerno ubistvo partizana ili koga bilo drugog
lica neosuenog na smrt.
18. Razbojnitvo iz koristoljublja ili osvete i silovanje enski nj a.
19. Bacanj e oruja, municije i druge partizanske opreme u bekstvu
iz akcije,
20. I zvlaenje naputanj e borbe bez nareenj a vojnog odeljenja,
koji odgovara za izvrenje zada/taka i
21. Pri manj e panikerskih vesti od poznatih ili nepoznatih lica i
nj i hovo i renj e meu drugovi ma."
Ovo je samo deo odredaba u Uredbi sa kojima su borci
bili upoznati i trudili se da istinski budu narodni, jer su do-
brovoljno stupili u borbu. Deavalo se da po neko i napravi pre-
kraj, ali itav postupak je bio demokratian i human i svako
izricanje kazne imalo je znaajan vaspitni uticaj.
U eri naglog narastanja partizanskih vodova i eta bio je
donekle zanemaren rad partijskih elija: nisu redovno odravani
politiki sastanci, sektailo se pri prijemu novih lanova itd.
Na ove slabosti je ukazao i instruktor PK KPJ za Srbiju koji je
obiao ete Posavskog odreda. Njegov dolazak je mnogo dopri-
neo radu partijskih elija to je imalo odraza i na stanje u
jedinicama.
SANI TET
Komanda odreda je posebnu panju posveivala organi-
zaciji sanitetske slube. Svaki vod, eta i bataljon su imali refe-
renta saniteta. Dr Dura Meterovi i dr J ulka Panti su nepo-
sredno unapreivali i razvijali sanitetsku slubu u jedinicama
i na slobodnoj teritoriji: obuavali bolniarke, leili ranjenike,
brinuli se o higijeni, uestvovali u akcijama jedinica ukazujui
neposrednu pomo ranjenicima; trudili se da ulogu saniteta
shvati svaki pojedinac.
Prva bolnica je bila u selu Ljubiniu (u kui Budimira
Milovanovia). U nj oj su, izmeu ostalih, leeni Avram Pij ade
i Draga Vukovi. Bolnica se poveavala i sve ee je menjala
mesta (Kouar, Banjani, Tulari, Miliinica).
Nije bilo lako snabdevati bolnicu lekovima i sanitetskim
materijalom, ali se i taj problem reavao na zadovoljstvo slu-
be, ranjenika i Uolesnika. Pored ratnog plena, stizale su i po-
iljke sanitetskog materijala iz Beograda, Valjeva i Obrenovca.
11
Zbornik, knj i ga I, strana 161 si.
Bolniarke su obuavane na najbri nain i postajale sve
vinije svome poslu. Nita im nije bilo teko, ak ni da na ra-
menima izvlae ranjenike iz borbe.
OKUPATOR DOBI J A POJ AANJ E
Posavski odred je brzo postao organizovana snaga na svom
podruju. Okupator je preko domaih izdajnika pokuavao da
ugui ustanak u Posavini i Tamnavi. Nediev odred je dobio
zadatak da dejstvuje:
... istono od linije Umke Lazarevac zakljuno. Ra-
istiti ovu zonu i obrazovati posadne jedinice potrebne jaine
u Umci, Obrenovcu, Ubu, Valjevu i Mionici i Lazarevcu...
Kada sva tri odreda budu stigla na liniju Zvornik Krupanj
Valj evo Mionica, uhvatie vezu sa etnikim odredima
koji su pod komandom generaltabnog pukovnika gospodina
Drae Mihajlovia na toj liniji i saekae nareenje za nastavak
dej stva.. ,
12
Partizanske ete su doekale jednu kolonu dobrovoljaca
kod ume Lipovice, na putu Beograd Stepojevac, i potukle
je do nogu. Slino je proao i odred nedievskih dobrovoljaca
blizu Obrenovca.
Slobodna teritorija je dopirala do samog Beograda, na i-
jem domaku su partizanske jedinice izvodile akcije i time po-
magale pokret u samom gradu. Nemci su shvatili jedinstvenost
partizanske Uorbe s narodom, to potvruje i zapovest koman-
danta nemake 12. armije feldmarala Lista, koji pored
ostalog nareuje:
. . . osiguranje treba ograniiti na one objekte ije je
odravanje od ivotne vanosti. Prvenstveno ovamo spadaju
Beograd kao prestonica (tu treba imati dovoljno rezervi!), e-
leznika pruga Leskovac Ni Beograd pravac Zagreb,
dunavski i savski mostovi, Gvozdena vrata na Dunavu, Borski
rudnik bakra itd.
13
J edna od prvih jedinica koju su Nemci prebacili sa pod-
ruja van Srbije bio je nemaki ojaani 125. peadijski puk
(povuen iz Grke), koji je odmah uveden u borbu irom Po-
savine i Tamnave. Nemaka komanda je procenila da je ovaj
puk tu najpotrebniji. A ovim pojaanjem neprijatelja na terito-
riji Posavine i Tamnave nastaje period najteih borbi i sukoba
Posavskog partizanskog odreda, koji traj u od polovine septem-
12
Zbornik, knjiga I, strana 407
13
Zbornik, knjiga X, strana 391
bra pa do kraj a 1941. godine. Ustanak u Posavini i Tamnavi
dostie kulminaciju, to se najbolje vidi iz dejstva pojedinih
bataljona Posavskog partizanskog odreda. Komanda odreda je
nastojala da svaki bataljon deluje to samostalnije.
PRVI (POSAVSKI) BATALJ ON
Formiranje 1. bataljona Posavskog odreda zvanino je iz-
vreno 22. septembra u jednoj umi Blizu sela Kouara. etiri
voda su naglim prilivom ljudstva prerasla u ete. Formiranju
bataljona su prisustvovali i lanovi taba odreda. Sastav ko-
mande bataljona je bio: komandant Radenko Rankovi, zemljo-
radnik iz sela Stublina, lan KPJ ; politiki komesar Vlada Ak-
sentijevi, student, sekretar Sreskog komiteta KPJ ; zamenik
komandanta Mile Mani Albanta, lan Sreskog komiteta iz
Obrenovca.
Sastav komandi eta je bio:
a) 1. eta: komandir Zoja Nikoli, zemljoradnik; politiki
komesar eda Minderovi, knjievnik.
b) 2. eta: komandir Momilo Vukosavljevi, vazduho-
plovni podoficir; politiki komesar Steva Vuli, radnik iz Beo-
grada.
c) 3. eta: komandir Stojan Ljubi, student, politiki ko-
mesar Bogdan J akovljevi, student (kasnije je za komesara po-
stavljen I van Bogdanovi, radnik).
d) 4. eta: komandir Mia Miljkovi, podoficir, politiki
komesar Milorad Gaji, novinar iz Beograda (kasnije eda
Kovaevi, student).
Svi pomenuti rukovodioci bili su lanovi KPJ .
Komanda odreda i komanda bataljona odmah su odrale
sastanak sa komandama eta i vodova. Dogovoreno je da se po-
jaa ofanzivna delatnost svih jedinica i pobolja vojni i poli-
tiki rad. Bora i Srba su kritikovali neke slabosti desetina i
pojedinih boraca.
Prvi bataljon je na dan formiranja brojao oko 450 ljudi,
1. oktobra je narastao na 560, polovinom oktob'ra na 700, a po-
etkom novembra na preko 800 boraca. Prema nepotpunim
podacima, bataljon je pri naj broj ni j em stanju imao 260 radnika,
90 aka i studenata, a ostali su bili seljaci (preteno omladinci).
Organizovane su i partijske elije u svakoj eti i odrani
i prvi partijski sastanci. Na njima su analizirana dotadanja
borbena iskustva, razmatrana politika situacija i doneti za-
kljuci o radu svakog lana Partije. Za sekretare partijskih e-
lija izabrani su: u 1. eti Valter Koen, u 2. J udita Alargi, u 3.
I van Bogdanovi, a u 4. Milutin Filimonovi. Svaka partijska
elija je kandidovala za Parti j u po nekoliko hrabrih i dobrih
boraca.
Tih dana je zaustavljeno i spaljeno nekoliko brodova na
Savi, od kojih je najvei bio Kraljica Marija. Partizanske za-
sede su ga pozvale na predaj u kod sela Ua. Pratnj a od 2 do 3
Nemca i vod nedievaca su odbili taj poziv ali su na kraj u bili
primorani na predaju. Putnicima sa broda odran je govor i
svi su odmah puteni kuama.
BLOKADA OBRENOVCA
Od 11. do 17. septembra Obrenovac je dran u blokadi u
kojoj je uestvovao gotovo ceo 1. i delovi 2. i 3. bataljona. Grad
je bio odseen sa svih strana i nikakav saobraaj s nj i m nije
se mogao vriti. Partizanske patrole ne samo to su se pribli-
avale, ve su ulazile u Obrenovac. Bilo je i pregovora za
predaju Obrenovca. Knjievnik edomir Minderovi, pored
ostalog, pie u svom dnevniku:
... U prl j avoj sobi je vrilo. Kuriri su dolazili i odlazili, uvek
s novim vestima. Preko, sa beogradske strane, odjekivale su eksplozija
bombi. ekali smo. U talasima pristizale su prebeglice iz Obrenovca,
gradski straari, andarmi, graani. Negde oko ponoi stigli su parla-
mentarci gradske strae sa pismenom ponudom predaje, potpisanom od
komandira strae:
Posavskom narodnooslobodilakom odredu ovde.
Dolazi parlamentarac Bogoljub Rosi, Zivko Boji, sa izveta j em
0 predaji.
14. IX 1941. g. Komandir strae
Obrenovac u 19.30 asova M. Drenjanin
14
Nemci su svim silama nastojali da onemogue osloboenje
Obrenovca. U tu svrhu su uputili delove 125. peadijskog puka
1 pretrpeli izvesne gubitke pri prodoru u grad. Sadejstvovale
su im avijacija, artiljerija i tenkovi.
Ali i posle toga 1. bataljon Posavskog odreda je drao
slobodnu teritoriju itavog sreza i napadao opkoljeni Obreno-
vac, prema kome su i bile orijentisane ete.
U desetinama, vodovima i etama aktivno se odvijala
vojna obuka naroito sa onima koji nisu sluili vojsku. Poli-
tiki rad je bio veoma razvijen. Borci su uredno obavetavani
54
Ceda Minderovi, Za Titom, str. 25, izdanje Dravnog izda-
vakog Zavoda J ugoslavije 1945.
o dogaajima na istonom frontu i o ustanku naroda u svim
krajevima J ugoslavije. Bataljon je u poetku imao jedan, a
kasnije i vie radio-aparata preko kojih su hvatane vesti, tam-
pane i deljene borcima i narodu. Na ovom poslu su radili J o-
van Popovi i Mika-Milorad Pavlovi.
Uporedo sa vojnim i politikim radom razvijala se i sve-
strana kulturno-prosvetna delatnost. bataljonu je formirana
kulturna ekipa koja je organizovala priredbe za narod i borce.
U nj oj je radila i Katarina Ser (Keti Minderovi). Bataljon je
izdavao i zidne novine.
Nemci su pojaavali aktivnost i 19. septembra su poeli
da nadiru ka selu Grabovcu, gde je iznenaena desetina Milu-
tina Filimonovia. Poginula su 4 partizana, meu kojima Dane
Bubalo, uitelj i Zdravko Mihajlovi, zemljoradnik. Nemci su
napredovali do Drena i Oraca. U svom sastavu su imali bici-
kliste, artiljeriju, a podravani su i avijacijom. I pak su morali
da se povuku posle protivnapada partizana.
Krajem septembra se jedna kolona nedievaca probila po-
red Save u selo Ratare i napala delove 2. ete, iznenadila jednu
partizansku patrolu i ubila 4 druga. Komanda bataljona je na-
redila i 3. eti da stupi u akciju, jer neprijatelj mora biti po
svaku cenu oteran iz sela. Kada su partizani po podne ponovili
napad, nedievci su bili prinueni na povlaenje. Uvee je ne-
sporazumom dolo do sukoba izmeu Nemaca i nedievaca na
el. stanici Zveka (3 kilometra od Obrenovca), ubeeni jedni
za druge da su partizanska jedinica. Metani su priali da je u
ovom meusobnom sukobu poginulo oko 50 Nemaca i nedi-
evaca.
Poetkom oktobra Nemci su silom odvodili seljake, ak i
ljude iz Obrenovca, da oprave poruenu prugu, a potom su se
utvrdili u Stublinama. Komanda odreda je naredila da 1. i 2.
eta napadnu Nemce. Sa etama je bio i zamenik komandanta
odreda Srba J osipovi. Borci 1. ete su stigli na odreeno mesto
oko ponoi, ali je 2. eta zakasnila. Do napada je ipak dolo.
Borba je trajala nekoliko asova. Nemci su otvorili vatru iz ma-
lih bacaa i partizanima nije polo za rukom da ovu grupu
unite. Poginula su 3 4 nemaka vojnika, a ranjeni su par-
tizani: Zivorad Suji (u grudi) i Valter Koen (u stomak).
POLAZAK NA BRDA
Pored svakodnevnih akcija, 1. i 4. eta su, polovinom ok-
tobra, upuene sa komandom bataljona na podruje posavotam-
navskog sreza gde su se, osloncem na Mavanski i Valjevski
odred, sukobljavali s Nemcima koji su prodirali iz apca. 2. i 3.
eta su ostale na teritoriji Posavine i imale uestale borbe s
Nemcima i nedievcima. Dva kamiona nedievaca prodrla su
do Stublina i oko 15 asova pokuale da se vrate u Obrenovac.
Partizani su iz povoljnih zaklona otvorili iznenadnu vatru i one-
sposobili jedan kamion. Nedievci su, iako ih je bilo znatno
vie, poeli da bee. Ubijeno je 5 andarma, od kojih jedan
narednik.
14. oktobra partizani su imali borbu sa oko 200 Nemaca
kod Matia kua u selu Grabovcu. Zgrade su se nalazile na i-
stini to je oteavalo povlaenje. U tom vodu partizana je bilo
novopridolih boraca koji su poeli da bee preko istine. Borba
je trajala nekoliko asova. Najdue se zadralo 9 partizana,
meu kojima i vodnik Bora Kei, koji je tu i poginuo. Nemci
su zapalili slamu i bacili u plamen njegovo telo. Sa Borom je
poginulo jo 7 drugova. Neprijatelj je takoe imao vie pogi-
nulih. Pri menj uj ui svoj krvavi sistem odmazde, Nemci su stre-
ljali oko 100 seljaka iz Grabovca i spalili desetine kua.
Partizani 1. bataljona, zajedno sa etnicima, nastavili su
borbu protiv Nemaca na reci Dobravi. Borba se vodila na frontu
od 8 kilometara. Neprijatelj je vrio este prepade. Poloaj se
najdue odrao kod mosta nedaleko od vile dr Popovia
koja je koriena kao kasarna. Partizani su odbili nemaku
peadiju, ali se neprijatelj ipak probio do sela Nakuana sa
4 tenka. Tada su partizani izmeali slamu i plevu sa blatom i
postavili na put, tako da se tenkovi nisu mogli kretati dalje.
Nemaki vojnici ih nisu smeli naputati jer su bili izloeni
vatri partizana. Gonili su seljake da oni uklone slamu i tako
prokre put. Kada su kasnije pristigle 2. i 3. eta 1. bataljona,
povela se borba s Nemcima na mestu zv. Konjski grob kod sela
Oglaenovca, u kojoj su uestvovali: delovi Tamnavskog i Po-
savotamnavskog bataljona i Raevska eta Valjevskog odreda.
Borbom je komandovao Koa Popovi. Neprijateljske snage
su imale gubitaka, ali su bile daleko brojnije te su prinudile
partizanske jedinice na povlaenje.
PREMA LJ UBOVI J I
10. novembra je u Peckoj bio na okupu gotovo ceo 1. (Po-
savski) bataljon. Nailo je 8 nemakih aviona i nadletalo varo-
icu. Partizani su bili u kuama. Ubrzo su se zaule eksplozije
bombi. Ljudi su poeli da iskau iz kua, traei zaklone. Toga
dana je u Peckoj b'ilo dosta komore. Bombardovanje je trajalo
sat i etvrt. Poginulo je nekoliko partizana 1. bataljona: Spasoje
Stanoji, obuar, Slavko J ovii uitelj iz Drena, Zivan Ziva-
novi, stolar iz Drena, Milnovi iz Oraca, a tee su ranj eni :
Velizar Veljovi (posle 2 dana umro), Zivorad Mihajlovi i
jo neki.
Nekoliko dana trajale su danonone borbe 1. bataljona
Posavskog partizanskog odreda sa etnicima na terenu sreza
Ljubovije, do kojih je naglo dolo kao i u ostalim krajevima
Srbije. Komanda odreda je u dva maha preduzimala organizo-
van napad na etnike. Partizani su krenuli preko brda u nameri
da opkole etnike snage. Posavskom i Tamnavskom bataljonu
stiglo je pojaanje uikih i sandakih partizana i etnici su
bili primorani na povlaenje.
Prvi bataljon Posavskog odreda je 23. novembra prebaen
kamionima u slobodno Uice. Odatle je krenuo na pregrupisa-
vanj e i kratak odmor u Biosku. Sve je to bilo povezano sa sna-
nim nadiranjem Nemaca i pregrupisavanjem partizanskih snaga
za ofanzivne operacije ... Tih dana je pojaan rad partijskih
elija. Primljeno je vie kandidata i skojevaca u lanstvo Par-
tije. ete su brojale i do 30 lanova KPJ . Broj skojevaca u ak-
tivu se kretao od 20 do 35.
KADI NJ ACA
27. novembra je Posavski bataljon dobio nareenje da kre-
ne preko Uica u pravcu Ljubovije, odakle su nadirale nemake
snage. Treu etu, pod komandom Stojana LjuLSa, iznenadili
su Nemci na putu od Bajine Bate prema Ljuboviji, kada je
i Milo Matijevi, obojica lanovi KPJ . Nemci su vrili snaan
poginuo Milorad J ovanovi Svileni (zamenik komandira 4. ete)
i Milo Matijevi, obojica lanovi KPJ . Nemci su vrili snaan
prodor ka Bajinoj Bati i odsekli 3, etu od glavnine bataljona
koji je uzastopnim otporom odstupao ka Uicu . . . 29. novembra
Nemci su u zoru zaustavljeni na brdu (14 km od Uica). Za-
jedno sa Radnikim bataljonom Uica, Posavski bataljon se ra-
sporedio na Kadinjai. Nareeno je da se Nemci zadre to
due, kako bi se omoguila nesmetana evakuacija ranjenika i
prebacivanje ratnog materijala iz grada.
Oko 9 asova 29. novembra naila je kolona Nemaca: bici-
klisti, peadija i tenkovi. I spaljena je prva topovska granata.
Bombai dobrovoljci i borci sa tromblonsk'im bombama osuli
su paljbu. Nemci su poeli da se povlae. Neto kasnije krenuli
su tenkovima napred, ali su i tenkovi ustuknuli. Komande eta
upuivale su udarne patrole da napadaju nemake vojnike.
Borba je poprimala sve otriji karakter. Neprijatelj se ponovo
pregrupisavao i u irokom streljakom stroju krenuo napred.
Zaustavljen je i vraen na polazne poloaje.
Nastalo je zatije. Nemci su promenili taktiku. Zaobili
su levo krilo partizana i 1. etu Posavskog bataljona prinudili
na povlaenje zauzeli su dominirajuu kotu i ugrozili Radniki
bataljon koji je odolevao jakoj koloni Nemaca na drumu, a u
isto vreme je vodio borbu s Nemcima koji su mu ugroavali
zalee. Borba je trajala do predvee. Glavnina Posavskog ba-
taljona pruala je otpor Nemcima sadejstvujui radnicima
borcima iz Uica. Svojom hrabrou su se posebno isticali
Bora Markovi i Vlada Aksentijevi.
Gotovo ceo Radniki bataljon je junaki izginuo branei
svoj slobodni grad. Poginuo je i znatan broj boraca iz Posavskog
bataljona: metalski radnik iz Beograda Radomir Markovi Gem-
be, Rade Vienti iz Drena, komesar ete Steva Vuli, vodnik
Bogdan Govedarica i mnogi drugi. Na Kadinjai je, prema pri-
anju uesnika, poginuo i komesar Posavskog odreda Bora Mar-
kovi. Ranjen je kroz vilicu i zamenik komandanta 1. bataljona
Mile Mani lbanta.
Komesar 1. bataljona Vlada Aksentijevi je znao da je pra-
vac povlaenja Zlatibor. Krenuli su ka drumu, prolazei kraj
stotine mrtvih Nemaca i partizana. Videli su i ranjenog druga
iz Radnikog bataljona koji je imao izgorelo lice, poveli ga so-
bom, ali je on uskoro umro. Malo dalje naili su u jednoj kui
na ranj ene drugove: Miu Kovaevia (ranjenog dum-dum zr-
nom u rame kada je sa benzinskom flaom ekao u zasedi ten-
kove), Branka Petraevia i Uroa Ciria. Krenuli su svi ka Bi-
oski ... 30. novembra uj utru Nemci su stigli u Biosku i produ-
ili za selo Kremnu. Vlada Aksentijevi je smestio ranjenike u
jednu kuu, a sa preostalim del ovima bataljona uputio se ka
selu ljivovici. Tu su nali jo neke delove svoga bataljona pa ih
je sada bilo oko 250.
15
Negde na obroncima Zlatibora, u blizini sela Dobroselice,
uhvaena je veza sa delovima Glavnog taba partizanskih od-
reda za Srbiju. Bataljon je upuen u selo Radojinju gde je stigao
nou, 8. decembra, a 14. decembra 1941. godine, od 1. bataljona
je izdvojeno 46 boraca za Posavsku etu Prve proleterske bri-
gade. J edna eta, sa oko 100 bbraca, vraena je sa komandirom
Milom Rakoviem Uarom u Srbiju.
15
Ogromna veina boraca 1. bataljona disciplinovano je izvra-
vala zadatke i izdravala sve napore po odlasku sa terena Posavine. Ali
je bilo takvih koji su se trenutno pokolebali, izgubili vezu s jedinicom
i nastojali da se na neki nain u grupama ili pojedinano povrate na
teren Posavine i nastave borbe posle neprijateljske ofanzive. Teror je
bio jak i njihove elje nisu ostvarene. Mnogi su poginuli ili zarobljeni
decembra 1941. god. ili u prvom tromeseju 1942.
DRUGI (BEOGRADSKI) BATALJ ON
Drugi bataljon Posavskog odreda formiran je drugom po-
lovinom septembra, u rej onu sela Brgule. Nareenje o formi-
ranj u saoptio je Koa Popovi, a prisutni su bili Bora Markovi
i Srba J osipovi.
Komandu bataljona su sainjavali: komandant Miladin
Ivanovi (uitelj iz Danilovgrada), zamenik komandanta Dobri-
voje eki (zemljoradnik iz sela Draevca), politiki komesar
Ljuboanir ivkovi-Ili (obuarski radnik iz Beograda), kul-
turno-prosvetni referent Vera Crvenanin upik (student
iz Beograda).
Sastav komandi eta je bio:
a) 1. eta: komandir Dobrivoje Pei (radnik iz Peana),
politiki komesar I van Vondraek Vanjka (radnik iz Beograda).
b) 2. eta: komandir Danilo orevi (podoficir), politiki
komesar Mihajlo Deli (pravnik iz Beograda).
c) 3. eta: komandir Dragan Markovi (student iz Zabre-
ja), politiki komesar Bora Kecman (radnik iz Beograda).
Izuzev orevia, ostali komandiri i komesari su bili la-
novi KPJ .
Neto kasnije formirana je 4. eta: komandir Sinia Ni-
kolajevi (oficir iz Beograda), politiki komesar Brana Cvetko-
vi (inenjer iz Beograda). Treba istai da je ljudstvo ove ete
izalo organizovano sa ukarice, gde je i formirana eta i po-
stavljeno komandno osoblje. Po izlasku iz grada, prikljuili su
se 2. bataljonu.
Poetkom oktobra 2. bataljon je imao 489 boraca. Ve 13.
oktobra narastao je na 645 ljudi (172 radnika, 66 seoskih za-
natlija, 373 seljaka, 24 intelektualca i 10 vojnika).
16
Bataljon je
orijentisao svoje ete prema Beogradu, Umki i Obrenovcu. Sva-
koj eti je dodeljen rej on za dejstvo.
Komanda odreda je imala stalni kontakt sa bataljonima,
pa i susednim odredima. Situacija je ipak iziskivala da 2. bata-
ljon dejstvuje vie samostalno i da se oslanja na Kosmajski
odred. Pred poetak prve neprijateljske ofanzive komanda Po-
savskog odreda upuuje sledee pismo Kosmajskom odredu:
Komandi Kosmajskog odreda
Drugovi, usled nastale situacije sa razvitkom partizanske borbe i
namerom Nemaca da nas razbiju, doli su u vezu sa Valjevskim od-
redom koji nam je preneo direktivu Glavnog taba po kojoj treba hitno
pred uzeti sledee mere:
" Zbornik, knjiga I, strana 190.
1. Naj hi tni j e se povezati sa svim susednim odredima i stalno odr-
avati to ui kontakt.
2. Koncentrisati snage sviju odreda kao i budnu kontrolu komu-
nikacija ka glavnoj bazi ustanka.
3. S obzirom na situaciju oko Valjeva, Valjevci su traili da se
hitno poveete sa umadijskim odredom po traenju Valjevaca. Vi bi
trebali da preduzmete sledee mere zajedno sa I I bataljonom naeg
odreda:
a) Potpuno onemoguiti prolaz putem Beograd Stepojevac
Lazarevac;
b) umadinci da prekinu sve komunikacije koje vode preko La-
zarevca Lajkovca ka Valjevu.
4. Uiniti to pre da se poveete sa umadinima, a oni sa sledeim
odredima, tako da u najskorije vreme svi odredi u Srbiji budu medu
sobom povezani.
Ovo je sugestija Glavnog taba partizanskih odreda J ugoslavije.
Za Posav. nar. oslob. odred
BORA
17
BORBE I NA DOMAKU BEOGRADA
I zvedene su mnogobrojne akcije na ruenj u eleznike
pruge i druma Beograd Obrenovac; stalno su postavljane
zasede. Razbijene su Nedieve ete u Meljaku, a 15. septembra
je izvren napad na andarme u selu Bariu. Razorena je pruga,
poruena eleznika stanica i napadnuta fabrika municije u Ba-
riu koju su branile nemake trupe. Nemci su u ovoj borbi
angaovali i avijaciju. Pet nemakih tuka bombardovalo je
nekoliko asova partizanske poloaje, mitraljiralo selo. Tukli su
i topovima sa renih torpiljera. I pored toga, partizani su uporno
prodirali, pa su se Nemci morali povui amcima preko Save.
Tog dana je spaljena optina i demolirana eleznika sta-
nica Mala Motanica. Uz neprestanu podrku avijacije i arti-
ljerije i pod zatitom oklopnog voza, nemake jedinice su po-
tisnule partizane sa pruge i puta Umka Obrenovac i povra-
tile fabriku municije u Bariu. Nemaka jedinica blokirana u
Obrenovcu, dobila je veliko pojaanje.
Nou 6/7. oktobra bataljon je izvrio akciju na eleznikoj
pruzi izmeu eleznika i Ostrunice; 4. eta je uz pomo se-
ljaka skinula i bacila u Savu oko 380 metara eleznikih ina.
Partizani su zaustavili prvi voz koji je naiao iz Beograda, na-
17
Zbornik, knjiga I, strana 154 i 155.
redili putnicima da ga napuste, a zatim lokomotivu pod punom
parom pustili da sa vagonima iskoi iz ina i sjuri se u duboki
propust. Isto su istupili i sa vozom koji je naiao iz Obre-
novca. Pored ove dve, unitena je i trea lokomotiva koja se
zatekla na eleznikoj stanici. Zarobljeno je nekoliko andarma,
meu kojima i jedan oficir Nedieve vojske.
Posle neuspenih pokuaja da se probiju na teritoriju 2.
bataljona pravcem Beograd Umka, Nemci su preduzeli na-
pad iz pravca Lazarevac Stepojevac, poto se prethodno 125.
peadijski puk uklinio izmeu 1. i 2. bataljona Posavskog od-
reda. Neprijateljske snage su bile znatno nadmonije. Drugi
bataljon se morao povui sa svoga terena. O tome govori i iz-
ivetaj kofmande 2. bataljona od 20. X 1(941. god.:
t
... 13. oktobra dola je jedna grupa Nemaca pred Stepojevac.
Po izvetaju jednih doli su iz Cvetojevca, a po izvetaju drugih, od La-
zarevca. Bilo ih je po izvetaju jednih 5600, a po drugima oko 1.000.
I mali su 4 topa, 4 bacaa mina i tri tenka.
Naa 2. eta ih je doekala pred Stepojevcem, ali slabo. Time je
bilo omogueno Nemcima prolaenje prema Konatici. Nemci su popalili
nekoliko kua u Stepojevcu i pobili oko 50 ljudi. Uz pomo arti l j eri j ske
vatre popravljali su put ka Konatici.
14. X uj utro ovaj feb je proveo 170 do 180 partizana na Konaticu,
gde su Nemci presretnuti i donekle blokirani. To blokiranje se odralo od
9 do 14 sati sa malim pukaranjem. Velikog pukaranj a nije bilo zbog
samog sela, jer su Nemci bili u centru sela, gde su poeli da pale kue.
Na naoj strani ima dva mrtva, a na njihovoj strani jedan oficir i etiri
do pet vojnika. U 14 s,ati su poeli da nas tuku mi nama... Uz pomo
artiljerijske i mitraljeske vatre Nemoi su i dalje opravljali drumove.
Za opravku su uzimali seljake iz sela Konatice i Draevca. Posle opravke
sve su te seljake poubijali. U Konatici je poubijano 30, a
1
u Draevcu
do 150 seljaka (po izvetajima seljaka). U isto vreme popalili su veliki
broj kua, a naroito u Draevcu.
Ujutro 15. oktobra Nemci su poeli tui artiljerijskom vatrom Ba-
ljevac i Vrani gde se nalazila naa 1. eta ... Nemci su pod zatitom
artiljerijske i mitraljeske vatre upali u Vrani i produili sa pal j enj em
i pl j akanj em kua. Takoe i sa ubi j anj em ljudi. Ubijeno je u Vraniu
oko 60 seljaka.
Dejstvo mina i topova, veliki broj rtava u Stepojevcu, Konatici,
Draevcu i Vraniu, paljevina tih sela, pretnj a Nemaca stanovnitvu da
e sve poklati ako se partizani tih sela ne vrate svojim kuama, pretnj a
stanovnitvu da ne sme pustiti partizane u selo, kuknj ava roditelja i
ostalih srodnika, prisustvo Nemaca, neposredna blizina etnika, svestrana
agitacija da se vrate kuama itd.; sve je to pokolebalo nae l j udstvo...
... I
Stanj e se popravlja, ali sada ljudstvom vlada takva psihoza da je
nemogue s nj i ma za sada povesti ma kakvu akciju. U nj i h je uao
takav strah i neki nemir, da je sa nj i ma nemogue pred uzeti efikasne
i brze mere za ponovno zauzimanje celog sektora. Stanovnitvo je upla-
eno, te nam jako oteava raniji konstruktivni rad na naem sektoru.
Petar Lubarda: BOMBAI (ulje)
Nastojavamo, trudimo se i nastojaemo da se sve ispravi, da se
ponovo zauzme sektor, tj . da se nj i m ponovo ovlada, kao to je i bilo
ali sumnjamo da emo imati onog uspeha kojeg smo ranije imali. Tru-
dimo se d tnudiemo se da se kod ljudstva popravi i postigne uspeh kako
u vojnikom tako i u politikom pogledu, onakav kakav treba dai je i
kako smo mislili da. je pre ovog-sluaja. Nae je miljenje da ovo l j ud-
stvo treba da bude udaljeno od svojih kua, od svoje rodbine koja ga
stalno poseuje i pria o nezgodama svojih i obeanjima Nemaca, peto-
kolonaa i etnika. N,ae je miljenje da ovo ljudstvo nije bilo <u blizini
svojih kua, ne bi ni dolo do ovog bekstva .. ,
18
Da bi se stanje poboljalo, pristupilo se reorganizaciji 2.
bataljona koji, uz pomo delova Kosmajskog odreda, preduzima
akciju na irem delu Posavine. Cilj je bio razoruati etnike
koji su se u toku i posle nemake ofanzive pojavili po selima.
Trebalo je uliti novu snagu, ohrabriti pokolebane borce i oja-
ati uticaj na terenu. Izvedena je uspena akcija u Bodarevcu,
zatim u Baevcu i Stepojevcu. Prevareni i zavedeni ljudi ubrzo
su napustili tek formirane etnike jedinice, dolazili kod par-
tizana ili odlazili kuama. Bataljon je intenzivno vodio sve vee
borbe. Partizani su bili u stalnom sukobu s neprijateljskim
jedinicama u Draevcu, Vraniu, Leskovcu ...
BORBE NA RUDNI KU
Nemci, ljotievci i nedievci zapoeli su nove protivna-
pade znatno jaim snagama. Dolo je do teih borbi kod sela
Borka i Bagrdana. Bataljon je bio prinuen da napusti teren
Posavine i povue se, kraj em oktobra, na teritoriju Kosmajskog
odreda. Ni tu nije imao vremena da predahne i da se sredi.
Iao je iz okraja u okraj. J edna od veih borbi, zajedno sa
Kosmajcima, odigrala se 12. novembra kod sela Drlupe. Raz-
bijen je odred od nekoliko stotina nedievaca. Poginulo je sedam
partizana.
I pored svakodnevnih borbi i pokreta, u bataljonu i na
terenu je razvijen partijsko-politiki rad. Partijske elije po
etama su pojaavale napore na vojnom i politikom uvri-
vanju jedinica. Korien je kao ideoloki materijal i list Borba
koji je stizao iz Uica.
Trea eta Kosmajskog odreda je bila upuena na oslobo-
enu teritoriju da bi donela municiju. (Na osloboenu terito-
riju je upuena i grupa od 33 druga i drugarice svi borci
Kosmajskog odreda i 2. bataljona Posavskog odreda. etnici
su ih na prevaru zarobili u selu Brajiima, zverski muili i pou-
18
Zbornik I /l, str. 198.
bij ali. Svi su se drali junaki. Mnoge drugarice su na strelja-
nj u prkosile neprijatelju pevajui. Po izjavi preivele Leposave
Luki, u grupi su se, pored ostalih, nalazile: Vuja Oljaa, Olga
J oji, Boba, dr Loti Ebl, dr Olja (visoka plava), zatim koman-
dant Kosmajskog odreda Todorovi s drugaricom . . ,)
19
Zapre-
tila je opasnost da 2. bataljon Posavskog i Kosma j ski odred
koji su imali samo po 10 15 metaka na svakog borca budu
opkoljeni. Poslata eta se nije vraala, a obru neprijatelja je
pretio i glavnini. Zato je 15. novembra na sastanku komandi
Kosmajskog odreda i 2. bataljona odlueno da se jedinice pro-
biju na osloboenu teritoriju samo do Belanovice i snabdeju
municijom, pa tek onda da se vrate na svoj teren, to je 16/17.
novembra i uinjeno usiljenim marem. Pre njihovog dolaska,
u Belanovicu su ve upale etnike i nedievske snage (oko 700
ljudi). Bataljon i Kosmajski odred su stupili u borbu, naneli
neprijatelju, znatne gubitke i 18. novembra probili se do Rud-
nika. Drugi bataljon Posavskog odreda je brojao tada 265 boraca.
20. novembra je nemaka avijacija napala partizanske po-
loaje ispred Rudnika. Posavci i Kosmajci su dali organizovan
otpor i u protivnapadu odbacili nedievce sa Rudnika. Nepri-
jatelj je dobio pojaanje i uz podrku avijacije ponovo napao
23. i 25. novembra Rudnik. Posle teke borbe 2. bataljon je
morao da se, zajedno sa ostalim partizanskim odredima, povue
preko Rudnika u dubinu osloboene teritorije i, sa Kosmajskim
i umadijskim odredom, organizuje poloaje ispred Gornjeg Mi-
lanovca. Zajednikim uspenim protivnapadom sa ovih poloaja
ove partizanske jedinice su nanele nedievcima gubitke od pe-
desetak mrtvih, od toga 5 oficira. Tako je 26. novembra Rudnik
ponovo osloboen.
Drugi bataljon Posavskog odreda je izgubio oko 90 bo-
raca. Nekoliko ih je pogiinulo, neto ranjeno, a jedan broj je
izgubio vezu sa glavninom. Sa svim poastima izvrena je sa-
hrana poginulog Steve olia, radnika iz Beograda. Otpevan je
Lenjinov posmrtni mar i ispaljen poasni plotun.
U Gornji Milanovac su'upali Nemci. Bataljon je morao da
se povue. Komanda bataljona je uestvovala na sastanku ko-
mandi nekih partizanskih odreda (Kosmajskog, aanskog, Su-
madijskog) u selu Savincu. Doneta je odluka da se hitno prebace
na poloaj prema aku i nastave borbu za odbranu osloboene
teritorije.
19
Zbornik I /l, str. 284 i 285.
KA SANDAKU
Neprijatelj, znatno nadmonijim snagama 113. nemake
divizije, brzo je nadirao ka aku i Uicu. Drugi bataljon Po-
savskog odreda, zajedno sa grupom odreda, preduzeo je pokret
prema Sandaku. Mar je bio izuzetno teak i naporan. Naila-
zili su na nemake zasede, trpeli napade etnikih grupa. Sve
komunikacije koje je trebalo prei bile su zaposednute. Dolo
je i do osipanja ljudstva. Bataljon je posle osmodnevnog napor-
nog mara stigao u selo Radojinju sa 154 partizana. Uhvaena
je veza sa Vrhovnim tabom i dobij eni su novi zadaci.
22. decembra 1941. godine izvren je organizovan napad
na Sjenicu u kojem su uestvovali i delovi drugih odreda. Drugi
bataljon je pokazao veliku hrabrost u toj borbi u kojoj je imao
21 mrtvog, 3 zarobljena i l i ranj eni h boraca.
Do boraca bataljona stigla je radosna vest: Formirana je
Prva proleterska brigada, prva regularna jedinica Narodnooslo-
bodilake vojske. Odlukom Vrhovnog taba partizanskih odreda
J ugoslavije i druga Tita, u sastav Prve proleterske brigade uao
je i 2 (Beogradski) bataljon Posavskog partizanskog odreda sa
neto vie od 100 preostalih boraca, kao nj en 6 (Beogradski)
bataljon.
Poetkom februara 1942. godine u sastav Beogradskog ba-
taljona ula je i Posavska eta koja je 21. januara iste godine
imala priline gubitke na Pjenovcu.
TREI (TAMNAVSKI) BATALJ ON
Trea (Tamnavska) eta Posavskog odreda je 10. septem-
bra oslobodila sresko mesto Ub. Oko 70 andarma je pokualo
da pobegne ka Valjevu, ali su razoruani u selu Murgau. Priliv
novih boraca u etu postao je osetan. Formirali su se novi vodovi
(Petar J ovanovi, uitelj iz sela Paljuva, doao je u odred sa
60 naoruanih ljudi i od nj i h je odmah formiran poseban vod).
Svaka partizanska patrola se vraala sa poveanim ljudstvom.
U selu Radij evu je, 17. ili 18. septembra, done ta odluka
da eta preraste u 3 (Tamnavski) bataljon Posavskog partizan-
skog odreda koji e u svom sastavu imati 4 ete.
Sastav komande bataljona je bio: komandant Dobrosav
Simi, zamenik komandanta Rajko Mihajlovi, politiki komesar
Andrija Mazinjanin; za agitaciono-propagandni rad zaduen je
Svetislav Pandurovi Puj a.
Sastav komandi eta je bio:
a) 1. eta: komandir ivota Ili, politiki komesar Vlada
Marinkovi, radnik iz Valjeva (a neto kasnije Pavle Petkovi).
3'
35
b) 2. eta: komandir Stevan Borota, politiki komesar J o-
sip Maj er, tekstilni radnik (kasnije Vientije Peri).
c) 3. eta: komandir Sveta Popovi, agronom, politiki ko-
mesar Milan Mareti, student umarstva.
d) 4. eta: komandir Bora Stankovi, sudski pripravnik,
politiki komesar Obren Nikoli, obuarski radnik iz Valjeva.
Poto je bila osloboena gotovo itava teritorija tamnav-
skog sreza, komanda odreda je upuivala 3. bataljon na mesta
gde se ukazivala najvea potreba:
1. eta je dobila zadatak da porui elezniku prugu u
Slovcu. Preko 100 metara ina baeno u Kolubaru; eta je
saekala u zasedi nemaki oklopni voz i otvorila na njega vatru.
Kasnije je upuena prema Beogradu, u sela Vrani, Baevac i
Meljak, kao pojaanje 2. bataljonu i sa uspehom je obavila svoj
zadatak. Posle desetak dana vratila se u Tamnavu.
2. eta je upuena u sela oko Valjeva (Dupljaj i Klanica)
gde je operisala sa jedinicama Valjevskog odreda. J ednog dana
neprijatelj je uspeo da ugrozi vod boraca ove ete. Vetim ma-
nevrom vod je uspeo da izbegne opasnost. Nemci su spalili ne-
koliko kua, streljali 4 omladinca i krenuli prema drugim se-
lima, ostavljajui za sobom krv, dim, ruevine; zapalili su neke
kue u selu Grabovici, a potom se uputili ka selu Zabrdici, gde
ih je saekala 2. eta i posle jednoasovne borbe primorala na
povlaenje. Neprijatelj je imao oko 20 mrtvih i neto ranjenih
vojnika. U borbi je poginuo i partizan ovorad Mandi.
3. eta je vodila borbu s Nemcima u selu Rukladi. Pogi-
nula su 3 Nemca. Kod eleznike stanice Brgule zaplenjena je
lokomotiva sa vagonima punim municije. Putena je da pod
punom parom sleti s poruene pruge.
U svakoj eti Tamnavskog bataljona bio je razvijen inten-
zivan politiki i kulturno-prosvetni rad. Prouavan je materijal
iz oblasti marksizma-lenjinizma. Sa borcima se radilo i poje-
dinano. Partijska organizacija je bila u stalnom kontaktu s
narodom. Omladinske organizacije sela i narodnooslobodilaki
odbori su traili pomo boraca, bilo po pi tanj u istupanja na sku-
povima, bilo po pi tanj u nekih drugih potreba jedinica ili sela.
Pomagano je i oko organizovanja obuarske i krojake radio-
nice u kojima je radilo dosta omladinki sa Uba i iz okoline.
Borci su se interesovali za ideoloko-politiki rad i zahtevali
da se na vodnim sastancima kolektivno itaju lanci iz Borbe
i biltena Vrhovnog taba. J edni su prouavali I storiju SKP(b),
drugi itali knjigu Kako se kalio elik. Tako su jaali moral
i borbena spremnost komunista i ostalih boraca. Kroz borbe i
politiki rad vrilo se odabiranje lanova za SKOJ i KPJ . Kri-
terijum je bio jednostavan: biti hrabar i disciplinovan borac,
uivati ugled estita oveka u eti, aktivno uestvovati u poli-
tikom i kulturno-prosvetnom radu. Kroz svakodnevne akcije
rastao je i broj lanova Partije i kandidata. U selima na oslo-
boenoj teritoriji nisu stvarane posebne partijske elije (to je
imalo loih posledica povlaenjem bataljona,) kada je na terenu
sreza tamnavskog ostao neznatan broj lanova Parti j e ili
SKOJ -a.
20
POKUAJ I ETNIKA
Prvih dana oktobra etnici su poeli da upuuju po neku
patrolu prema delovima Tamnavskog bataljona. J edna grupa
Peanevih etnika otvorila je vatru na vod partizana u selu
Gvozdenoviu. Partizani su razbili ovu grupu, naterali je u pa-
nino bekstvo i zarobili etvoricu, koji su jednoglasno izjavili
da je inicijator napada na partizane bio neki imuniji seljak.
On je sa tri sina stupio u etnike plaei se da e partizani
uspostaviti vlast bez kralja. Poto je vinovnik priznao delo,
komanda bataljona je donela odluku da se konfiskuje deo nje-
gove imovine: 3 vagona penice, jedan vagon suvih ljiva, 20
goveda i 50 svinja.
21
Sve je to upueno partizanskoj bolnici u
selu Miliinici.
Kasnije su etnike grupe pojaale aktivnost u selima
tamnavskog sreza. J edna grupa je ula u osloboenu varoicu
Ub i poela stvarati nered. Partizani su je odmah najurili. et-
nici vojvode Kamenice su doveli Nemce u selo Vrhovine i
artiljerijom bombardovali kue u kojima su boravili partizani.
Poginula su dva partizana i jedan seljak. 26. oktobra je na Ub
opet stiglo oko 100 etnika i nedievaca. U varoici je bilo samo
desetak partizana kojima je uskoro stiglo pojaanje, te su se
udrueni izdajnici povukli. Prva eta ih je gonila do Ruklade
i ranila nekolicinu.
1
Inae, u poetku ustanka u srezu tamnavskom, kao i u
posavskom, nije bilo etnikih grupacija. J avljali su se poste-
peno, dok je Tamnavski bataljon bio zauzet borbama protiv
okupatora.
BORBE TAMNAVACA ZA ODBRANU SLOBODNE TERI TORI J E
Po nareenju komande Posavskog odreda 3. bataljon je,
zajedno sa 1, upuivao svoje jedinice prema Sapcu. Dejstvovao
20
Na podruju sreza posavskog Obrenovac ni j e ostao ni jedan
elan Partije.
21
Po kazivanju Pavla Petkovi,a koji je kao komesar ete bio za-
duen za ovu akciju.
je na velikom podruju. Postao je jedan od naj masovni j ih, bro-
jao je 1200 partizana, meu njima i 14 devojaka sa Uba. Neke
od njih su pre rata uestvovale u radnikom pokretu i omla-
dinskoj organizaciji. One su bile dobre bolniarke, borci, poli-
tiki radnici. itav bataljon je znao za hrabrost i aktivnost omi-
ljene Milene Sitarice, Ljubice Rebavke-Mazinjanin, Sofije Mu-
icki, sestara Milievi, Milice Rebavke, Dragane Milovanovi
i drugih.
Udruene neprijateljske snage nisu mogle dozvoliti da Ub
i dalje bude slobodan gradi. Sresko mesto, oko 55 kilometara
udaljeno od Beograda, imalo je svoj narodnooslobodilaki odbor
i organizacije koje su aktivno radile za ustanak. Dola je jesen,
lie opalo, kukuruzi iseeni. Prostrlo se ravno polje. Nemci na-
redili seljacima da poseku sve umarke kraj puteva. Ljudi su
lukavo izbegavali ova nareenja i s partizanima prekopavali
puteve.
J ake neprijateljske snage krenule su ka Ubu. Trebalo je
obavestiti komandu u Berlinu da je partizanski odred odbaen
od Beograda, da je crveni pojas preseen. Varoici su se od
Valjeva i Lajkovca pribliavali jaki konjiki i motorizovani od-
redi Nemaca. 27. oktobra oko 8 asova izjutra, Duan Danilovi,
novi politiki komesar bataljona, zauzeo je sa delom bataljona
poloaj iznad Uba na Vuijaku. Kad su Nemci primetili zasedu,
zatraili su da pregovaraju. Duan ih je zapitao ta trae u na-
oj zemlji. Oni su kategoriki i nadmeno zahtevali slobodan
prolaz kroz Ub. Na Duanov zahtev da poloe oruje, nemaki
oficir je opalio iz strojnice i na mestu ga ubio. To je razjarilo
borce Tamnavskog bataljona. Zapoela je estoka borba. Nemci
su poseli poloaj kod groblja na brdu iznad varoi. Stalno su im
pristizala pojaanja od Valjeva i Lajkovca. Odbrana Uba (de-
lovi 3. bataljona) zauzela je poloaje kod Radovia ume, na
putu Ub Gvozdenovii. Ubrzano su pristizali delovi Tamnav-
skog bataljona. Kao pojaanje su dole i dve ete 1. bataljona.
Borba je dostigla kulminaciju oko 14 asova. Tada je 1.
eta Tamnavskog bataljona izvrila juri. Nemci kod groblja
su primorani na povlaenje. Panika je uhvatila i one na Vui-
jaku koji su beali u neredu trpei gubitke. Tamnavci su ih go-
nili preskaui preko njihovih leeva. Izgledalo je da partizani
pobeuju, ali su uto stigli tenkovi. Neprijatelj je sredio svoje
redove. Partizani su pruili jak otpor, ali je Posavcima i 3. eti
Tamnavaca nestalo municije, te su bili prinueni na povlaenje
iz Uba.
Prema nepotpunim podacima, Nemci su napadali sa oko
1000 vojnika i imali su velike gubitke. Tamnavski batalion je
u ovoj borbi izgubio, pored komesara Duana Danilovica, jo
neke hrabre borce. Ranjen je i komandir 1. ete ivota Ili.
Prvi bataljon Posavskog odreda takoe je imao rtava.
Za odmazdu zbog pretrpljenih gubitaka Nemci su poku-
pili oko 150 talaca i zatvorili ih u crkvu na Ubu. Sutradan su
ih streljali ispod Radovia ume, pored puta Ub Zvizdar. Na
Ubu je nastalo maltretiranje graana, pljakanje domova. Tako
je, posle 47 slobodnih dana, Ub ponovo osetio okupatorsku izmu.
i
BLI ZANJ SKI VI S
Tamnavski bataljon se morao povui u Valjevsku Pod-
gorinu, na junu stranu puta Valj evo Kocelj evo abac.
Zastao je u selu Druetiu. I zvrena je reorganizacija i popuna
kadra. Na mesto ranjenog komandira ivote Ilia doao je Petar
J ovanovi, uitelj, a za politikog komesara 3. ete postavljen
je Srbislav Popovi Pop, student iz Beograda. Za politikog
komesara bataljona komanda odreda je imenovala edu Min-
derovia.
Dok je bataljon proslavljao 7. novembar, dan oktobarske
revolucije, naila je od Sapca nemaka kolona. Njoj je u susret
pola grupa Nemaca od Valjeva. Oko 800 neprijateljskih voj-
nika trebalo je da se sretnu na Blizanjskom visu i opkole Tam-
navce. Bataljon je prekinuo proslavu i zauzeo poloaj na Bli-
zanjskom i J auanskom visu, a 150 partizana je upueno da
posedne dominirajuu kosu. Neprijatelj je dejstvovao tekim
mitraljezima, bacaima i artiljerijom. Vod partizana je zaao
u umu i osuo vatru u bok Nemaca koji su zastali i polegali po
jednoj livadi. Vod je imao dominirajui poloaj. Nemci se nisu
mogli maknuti s mesta. Nemaki oficir, stojei iza jednog dr-
veta, komandovao je da krenu napred, ali se niko nije pomakao!
I na ponovljenu komandu Nemci su leali kao mrtvi. Oficir je
izvadio pitolj i ubio jednog vojnika iz neposredne blizine, ali
ni to nije pomoglo. Neto kasnije i sam nemaki oficir je po-
ginuo od bone vatre partizana.
Borba je trajala od 9 sati pre podne do 3 sata posle podne.
Bataljon se povukao i izbegao napad neprijateljske kolone koja
je dolazila od Valjeva. Nemci su u ovoj borbi imali oko 20
mrtvih vojnika i desetak ubijenih konja. U partizanskom stroju
ranjen je pored ostalih i komandir Petar J ovanovi. Baca mu
je prebio obe noge. Prenet je u bolnicu.
Komanda bataljona je odrala savetovanje sa komandama
eta u umi iznad Druetia i Gole glave. Razmatrana je situ-
acija u kojoj se bataljon naao: Blizanjski i J auanski vis su
zauzeli Nemci, a na putu Kocelj evo Valj evo nalazi se ne-
maka kolona jaine divizije. Odlueno je da se bataljon pro-
bije preko J auanskog visa i Oglaenovca i produi za Lopa-
tanj. Spaljena je bataljonska arhiva i zakopan viak oruja (oko
20 puaka).
Bataljon se u koloni po jedan izvukao iz nemakog ob-
rua i otiao preko Miliinice za Lopatanj. U selu Osladiu su-
dario se nou sa grupom etnika koju je iz pokreta razbio. Stigla
je i 3. eta iz Ljubovije i Rogaice. Dogaaji u Tamnavi i na-
porne borbe po selima Podgorine demoralisali su neke borce
koji su nou dezertirali sa straarskih mesta. Stare i iznemogle
oslobaale su i komande eta. I scrpenost ljudi pojavila se i u
krojakoj radionici, pa ju je komanda bataljona rasformirala, a
njeno ljudstvo rasporedila po etama.
U ODBRANI UZI CA
Tamnavski bataljon je 14. novembra stigao u selo Suicu.
Pred oko 200 seljaka odran je miting na kome je govorio eda
Minderovi, podvlaei nunost oruane borbe protiv okupatora.
Posle podne je razoruana eta etnika koji su pripucavali i
napadali partizane.
Prva eta je poslata u selo Leli, sa zadatkom da postavi
zasede prema klisuri Gradac i onemogui saobraaj na putu
Valjevo Mravinjci Varda Uice. Uhvaena su dva pi-
juna koji su prodavali so i igle. Priznali su da su im Nemci dali
neto novaca da bi ih obavetavali o partizanima.
U selu Pouti Tamnavski bataljon se sastao sa delovima
Valjevskog partizanskog odreda pa je u kui Tome Tomia odr-
ano savetovanje rukovodilaca jedinica u toj okolini, kome su
prisustvovali: Zdravko J ovanovi, Vlada Zeevi, Mile Milato-
vi, Vojin Sofrani, Milosav Milosavljevi i Zivan Dimitrij evi.
Razmatrana je mogunost akcija u nastalo j situaciji.
Nastale su jo ee borbe sa neprijateljskim snagama.
Politiki komesar Tamnavskog bataljona, eda Minderovi, pie
u svom dnevniku 19. novembra 1941. godine u selu Pouti iz-
meu ostalog:
... J ue u ranu zoru, kroz gustu maglu, vrletnim putevima, po-
vukli smo se iz Suice. Prethodni dan, uporedo sa nadi ranj em etnika
iza lea naih jedinica kod uikog puta, nas su, savreno voeni od
seoskih pijuna, iznenadili Nemci. U poslednjem trenutku poli smo skoro
treim korakom, za jednom kolonom nemake konjice, koj a je hitala
da zaposedne poloaj i da nam presee odstupnicu. Kasnije smo saznali
da nam je s druge strane nastupala mnogobrojna nemaka peadija, ne-
posredno pred nama, Zaobili smo klancem, ispod brda, pod vatrom ne-
makih mitraljeza. Kad smo zauzeli poloaje bilo je kasno. Nemci su,
videvi da im je manevar opkoljavanja propao, odstupili. Dugo smo ih
gledali kako u daljini, van dometa naih mitraljeza, u sporoj koloni
odmiu.
Poginuo nam je kurir Momir Ninkovi.
Izvolite se predati nama, tu blizu je na tab izjavio je po-
runiku komandir J adarske ete, kad je naleteo na etnike, i jedva i
e
uspeo da se izvue i da nam javi da preduzmemo gonjenje.
Poginuo je daleko od nas, opet na putu. Teko su ga ranili jue
Nemoi. Leao je do uvee u nekoj koari kraj Pouta, u koj u su ga pre-
neli seljaci. Kada ga je naa patrola pronala bio je ve u agoniji. Umro
je ubrzo, pri prenosu u bolnicu.
Ispod Pouta umi J ablanica. Kotlina je velika, zelena, mestimino
se po oranicama i livadama beli sneg. Seoske kue razbacane su svud
unaokolo kao igrake. Prekj ue su tuda proli Nemci, potkovice njihovih
konja toptale su po kamenju, ili su nama iza lea.
U nedelju izvreno je strel j anj e Marjanovi Luke iz Stuba kraj
Suice. Od njega je ostao samo Personal Ausvajs, sa generalijama.
Star, hrom, s jednim nepominim okom, streljan u mrazno sun-
ano jutro. Tri druga su naim u Letiu poginula njegovom krivicom.
Vodio je nemaku konjicu nama iza lea, jahao je na elu nemake ko-
njike kolone.
23
J ednog jutra Nemci su napali 1. etu Tamnavskog bata-
ljona koja se uz otpor izvlaila prema selu Leskovici, u sastav
bataljona. Tu je odrano bataljonsko savetovanje komunista.
Ceda Minderovi se naroito osvrnuo na pojavu dezertiranja.
Doneta je odluka da se partijsko-politikom radu u etama po-
sveti vea panja i da se svi istaknuti borci prime u Partiju.
Odlueno je takoe da se Ceda Minderovi i Pavle Petkovi
upute u Uice, uhvate vezu sa komandom Posavskog odreda i
Vrhovnim tabom i da im izloe stanje u bataljonu.
Neto kasnije iz Valjeva je krenula nemaka kaznena
ekspedicija. Bataljon je stupio u borbu na Lastri, a zatim na
Baevcima. Borba je trajala ceo dan i bila vrlo naporna, jer je
istovremeno trebalo istiti teren od etnika. To je oslabilo od-
branu puta Valj evo Varda Uice. Traena je pomo iz
Uica. Poslat je jedan top koji je ispalio tri granate. J edna od
n
j i h je pogodila kamion pun nemakih vojnika. Top je odvuen
na Crnokosu i tu uniten.
Razvoj borbe sa nemakom kaznenom ekspedicijom koja
se probijala ka Uicu prinudio je Pavla Petkovia da se vrati u
svoju etu. Ceda Minderovi je produio za Uice, gde mu je
dodeljena nova dunost.
Kaznena ekspedicija je napustila put preko Varde koji je
titio Tamnavski bataljon i prodrla pravcem Valjevo Bukovi
~~
T
U
,.
ice
-
N ek i bor c i 3
- bataljona zatekli su se kao kuriri ili veza
u Uzicu i sa glavninom snaga NOVJ odstupili ka Sandaku.
22
Ceda Minderovi: Za Titom, str. 52 i 53.
Kasnije su pojedinano stupili u Prvu i Drugu proletersku bri-
gadu. Glavnina Tamnavskog bataljona je posle pada Uica
ostala u zapadnoj Srbiji sa Valjevskim partizanskim odredom.
To su bili najtei dani borbe i iskuenja. Neprijatelj je besneo
od ponovnih udaraca partizanskih jedinica i preduzimao nove
mere za njihovo unitenje. Trei bataljon Posavskog odreda je
nastojao da se po svaku cenu odri. To mu je uspelo samo do
marta 1942. godine, kada su neki drugovi zarobljeni u tekim
borbama na reci Ubai i Tamnavi, a samo su pojedinci sa Va-
ljevskim partizanskim odredom preli u istonu Bosnu.
ETVRTI (POSAVOTAMNAVSKI) BATALJ ON
Prema Sapcu
Poetkom septembra je 3. eta Tamnavskog bataljona,
pod komandom Svete Popovia, upuena na poloaj prema
Sapcu, kako radi obezbeenja slobodne teritorije Posavskog
odreda, tako i pojaavanja blokade apca. Masovnim prilivom
novih boraca 5. ova eta je narasla u bataljon (Posavotamnav-
ski), etvrti u sastavu Posavskog PO.
Sastav komande bataljona je bio: komandant Sveta Popo-
vi (agronom iz Vukone), zamenik komandanta Rajko Mihajlo-
vi (iz Banj ana), politiki komesar Duan Danilovi (iz Kale-
nia, koji je posle nekoliko dana otiao za komesara Tamnav-
skog bataljona, a na njegovo mesto je doao Andrija Mazinja-
nin sekretar Sreskog komiteta KP J za tamnavski srez).
Na svom putu prema Sapcu Posavotamnavski bataljon je
doao u Vladimirce, gde je zatekao etnike potpukovnika Da-
bia koji su u to vreme saraivali s partizanima. Bataljon se
rasporedio u Maovinama, Zavlaki, Dumai, Lojanici i Oridu,
drei poloaje i u drugim selima. Tu se zadrao oko mesec
dana. Nemci su odbili prvi napad Mavanskog i delova Valjev-
skog odreda na Sabac, ali nisu mogli da uspostave vezu s Va-
lj evom i Obrenovcem.
Poetkom oktobra je jaka grupacija Nemaca, sa 4 tenka,
stigla u selo Orid, na mesto gde je bio sruen most i prekopan
put. Poto nisu mogli proi, Nemci su se uputili prema selu
Skupljenu. Delovi Posavotamnavskog bataljona odmah su se
prebacili na tu stranu i saekali nemake motocikliste. Tenkovi
sa zaelja kolone pokuavali su da preu preko poruenog mo-
sta kod Orida, ali je prvi pao u ambis. Nemci su pokuavali da
ga izvuku, a partizani su ih napadali. Borba se rasplamsala, ali
se neprijatelj povukao.
U borbi kod Orida bataljon je imao samo jednog ranjenog
borca. Nemci su imali i mrtvih i ranjenih. Pri povlaenju Nemci
su streljali etiri seljaka u selu Skupljenu. Ve sutradan iz
Beograda je doletelo 9 tuka. Bombardovan je i mitraljiran
itav raspored Posavotamnavskog bataljona. Nemci su pokuali
da prodru iz Sapca prema Valjevu i Obrenovcu. Partizani su ih
u tome ometali. Put Sabac Kocelj evo zatvorila su dva voda
4. bataljona. U tim akcijama uzeli su uea i etnici potpukov-
nika Dabia ... 29. oktobra su Nemci iz Sapca izvrili jak pri-
tisak tenkovima i topovima. Preli su reicu Dobravu i zali za
lea 4. bataljonu. Nastala je teka situacija. Zahvaljujui mraku,
bataljon se izvukao i odstupio u pravcu Crniljeva, Druetia i
Bresnice.
DOGOVOR ZA NOVE BORBE
Bataljon je u povlaenju stigao u selo Drueti, gde je
ostao 34 dana i uz pomo komande odreda reio neka pitanja.
Komanda odreda je odrala sastanak sa komandom bataljona i
komandama eta. Komandant Koa Popovi je govorio o stanju
na frontovima i o pokuajima neprijatelja da zagospodare ovom
teritorijom. Analizirao je iskustva i izvukao osnovne zadatke
bataljonu i etama. Komesar odreda Bora Markovi je naglasio
potrebu razvijanja jo boljeg odnosa prema narodu, organizo-
vanijeg politikog rada sa borcima i narodom. Kritikovan je
.sektaki odnos oko prijema borbenih i odanih drugova u Par-
tiju. I zvrena je reorganizacija bataljona i formirane su tri ete
sa sledeim sastavom komandi:
a) 1. eta: komandir Milan Mareti, student, politiki ko-
mesar Relja Kalember, svreni maturant.
b) 2. eta: komandir Dukan J ankovi, uitelj, politiki ko-
mesar Obren Lazi, obuarski radnik.
c) 3. eta: komandir Milovoje Belaevi, uitelj, politiki
komesar Velimir Buzadi, student (iz Nove Gradike).
Svi su bili lanovi KPJ .
Iz sela Druetia bataljon je stigao u Oseinu, a odatle su
ete rasporeene svaka prema dobijenom zadatku. Trebalo je u
sadejstvu sa drugim odredima i bataljonima naneti Nemcima
to vie gubitaka.
Prva eta je otila u Pocerinu, u selo Tekeri, i tu ostala
V dana. Razoruala je grupu od 20 etnika i jednu njihovu pa-
trolu. Seljaci su puteni kuama, a dva porunika poslata u
Uice. Tu je uhvaen i jedan nemaki pijun. Ceta je po nare-
enju komande bataljona krenula za Lopatanj. U putu je razo-
ruala 80 etnika: 14 nj i h je sa porunikom Vulom stupilo u
partizane. Od bivih etnika i novopridolih boraca, veinom iz
sreza posavotamnavskog, formirana je 4. eta, iji je komandir
bio porunik Vule, a politiki komesar Prvislav (uitelj iz J a-
lovika).
U Lopatnju je odran sastanak lanova Parti j e bataljona.
Reavani su problemi u vezi sa razoruanjem etnika. Govorio
je Andrija Mazinjanin o nastojanjima KP J i Vrhovnog taba da
ne doe do bratoubilake borbe, o uj edi nj avanj u svih snaga u
borbi protiv okupatora. etnike voe ne ele saradnju sa par-
tizanima ve sa Nemcima. Mi se moramo boriti protiv svih koji
su sa okupatorom. Ovi etnici nemaj u nieg zajednikog sa et-
nicima iz ranijih ratova. O tome moramo govoriti narodu
borcima . .., rekao je pored ostalog Andrija. Posle toga su par-
tijske elije odrale svoje sastanke i svaka je primila po neko-
liko novih lanova.
Posavotamnavski bataljon se kroz svakodnevne borbe po-
vlaio pred nadmonijim neprijateljem i preko Pecke stigao u
Gornju Ljuboviu koju su drali etnici i snjima je 1. eta
odmah stupila u borbu. U sadejstvu izmeu 1. bataljona i de-
lova Valjevskog partizanskog odreda oieno je podruje Lju-
bovije od etnika. Borba je trajala dan i no. Po osloboenju
Gornje Ljubovie 1. eta je nekoliko dana obilazila sela ispod
Medvednika, a u Gornjoj i Donjoj Orovici je odrala Mitinge.
Nekoliko dana kasnije razmestila se u Donjoj Ljubovii i tu je
ostala na odmoru.
Kulturna ekipa Valjevskog partizanskog odreda je tih
dana odrala priredbu u Donjoj Ljubovii, prikazavi Pod-
valu Milovana Gliia. Iz Donje Ljubovie eta je otila za
Ljuboviju odakle se kamionima, 22. i 23. novembra, prebacila
za Uice, a zatim je otila u Kremnu.
Po reorganizaciji bataljona u Druetiu, 2. i 3. eta su
stigle u Oseinu, a zatim u Mojkovi i Zavlaku, gde su izvukle
naputen nemaki tenk iz reice J adar. Odavde su preko Lopa-
tnj a i Pecke stigle u Gornju Ljuboviu i nastavile put za Lj u-
boviju, gde im se pridruila i 4. eta, pa su zajedno produile
za Uice.
ODBRANA UZICA
Sve ete Posavotamnavskog bataljona su se sakupile u
selu Kremni, gde je razvijen vrlo iv politiki i kulturno-pro-
svetni rad, kako sa borcima tako i sa stanovnitvom. 26. no-
vembra je odrano savetovanje u Vrhovnom tabu NOPOJ sa
rukovodiocima partizanskih odreda i bataljona koji su se u to
vreme nalazili u Uicu i okolini. Na savetovanju su odreeni
zadaci i poloaji jedinica za odbranu grada.
Posavotamnavski bataljon je dobio zadatak da posedne
poloaj iznad puta Uice Kosjeri (poev od petog kilometra
od Uica): 1. eta je posela poloaj na Bukovima, a ostale ete
u rejonu sela Karan i Lokve, gde je bataljon 29. novembra vo-
dio borbu od 8 asova uj utro do 3 posle podne. Poloaj je bio
vrlo podesan, jer se nalazio iznad puta kuda su nadirali Nemci
prema Uicu. Neprijateljska kolona se otegla u nedogled i par-
tizani su je zasuli ubitanom vatrom. Nemci su bili iznenaeni
i prfetrpeli su ozbiljne gubitke: uniteno je vie motocikla, pre-
vrnuto nekoliko kamiona i jedan luksuzni auto, ubijeno na de-
setine nemakih vojnika. Partizani su imali 4 mrtva, 1 ranjenog
i 1 zarobljenog.
Posle ove borbe bataljon je krenuo u selo Stapare (kraj
Uica). Na Bukovima je komandant Sveta Popovi sa delom
1. ete doao u kontakt sa 3. bataljonom i pridruio mu se, pa
je Posavotamnavski bataljon bez komandanta, a sa grupom bo-
raca Uikog odreda, krenuo za selo ljivovicu. Tu je ostao tri
dana. Imao je oko 300 boraca. Iz sela ljivovice je upueno ne-
koliko kurira ka Zlatiboru i Sandaku da uhvate vezu sa Vr-
hovnim tabom ili komandom Posavskog odreda, zbog direktiva
o daljim borbama i kretanju. Meutim, ni jedan se kurir nije
vraao. Poto je bila bez ikakvih veza sa drugim komandama,
komanda bataljona je odrala sastanak lanova Partije, a posle
toga sastanak svih boraca bataljona, na kome je veinom gla-
sova odlueno da se bataljon vrati na svoj teren.
Treeg dana boravka u ljivovici, dok su se borci odma-
rali u osnovnoj koli, Nemci su iznenada napali bataljon, ne-
opaeno se pribliivi na 50 metara, i otvorili vatru iz automata.
Od 300 boraca koliko je brojao bataljon spasio se oko 100; ostali
su pobijeni, zarobljeni ili nestali.
23
Sa zarobljenim partizanima
Nemci su vrlo surovo postupali: Milicu Rebavku, Dragicu Mili-
evi, jednu drugaricu izbeglicu iz Banjana i uiteljicu iz
ljivovice vezali su za drvo pred kolom, posuli benzinom i
zapalili.
Bio je to teak poraz 4. bataljona do koga je dolo duim
boravkom u ljivovici. Iako se moglo kretati i za delovima par-
tizanskih jedinica koje su prolazile kroz ljivovicu, iako se
znalo da su Nemci u okolini, te se oekivao njihov napad, ipak
su mere obezbeenja bataljona bile vrlo slabe.
23
Prema seanju Andrije Maizinjanina i Petra Krasulje.
Stotinak preostalih boraca bataljona se okupilo u jednoj
jaruzi iza kole i saekalo no. Nemci su proli kosom iznad
njih ne primetivi' ih. Kada je pala no, partizani su se vratili
u selo za hranu. J edan seljak ih je izveo na put prema elez-
nikoj pruzi Uice argan, koju su uvali Nemci. Bila je
no i nije se mogao oceniti raspored nemake strae. Na drugu
stranu pruge su preli jedan po jedan i tada se na nepun kilo-
metar ukazalo svetio iz nemakog logora.
U toku noi je odran sastanak radi razmatranja situacije.
Bilo je predloga da se na svaki nain pokua uspostavljanje
veze sa ostalim jedinicama koje su se povukle prema Sandaku.
Meutim, bilo je vie predloga (od boraca sa sela) i zahteva da
se ide na svoj teren. Na kraj u je odlueno da se krene prema
Valjevu i Podgorini, da se nae 3 (Tamnavski) bataljon i nj emu
pripoji.
Na putu ka Painoj ravni i Oglaenovcu dolazilo je sva-
kodnevno do sukoba s etnicima. J ednoga dana, polovinom
decembra, ba kad su se borci smestili u koli sela Oglaenovca,
naiao je neki seljak i predstavio se kao simpatizer NOP-a. Ne
slutei nita, Rajko Mihajlovi ga je poslao u Koceljevo da
izvidi raspored neprijateljskih snaga. Seljak je, meutim, izve-
stio etnike o dolasku partizana i oni su ih posle ponoi napali
u koli. Bataljon se razvio za borbu i naj uri o etnike, ali su ovi
u toku dana koncentrisali jae snage. Bataljon je bez ikakvog
plana za odbranu saekao vee. Oko 7 asova etnici su stegli
obru, izvrili napad i ove ostatke bataljona razbili u tri grupe:
jedna grupa (oko 40 boraca), sa Andrijom Mazinjaninom, uspela
je da se spoji sa Tamnavskim bataljonom; druga grupa (oko
15) s potporunikom Vulom, u kojoj su se nalazili i neki bivi
etnici iz Posavine i Tamnave, povukla se na svoj teren i tamo
zakonspirisala; trea grupa se pokolebala i razila pa su borci
zarobljavani pojedinano. One koji nisu u Tamnavi i Posavini
imali kue i roake kao: Relju Kalembera, Petra Krasulju, Velju
Buzadia itd. zarobili su etnici u Gvozdenoviima i odveli na
Ub, a odatle na Banjicu.
* *
*
Tako se na teritoriji Posavine i Tamnave zavrila 1941.
godina. Nikao je i razvio se partizanski odred sa preko 3000 na-
oruanih partizana. Bio je to jedan od naj broj ni j i h odreda u
Srbiji. Njegova masovnost je bila rezultat borbe i aktivnosti
partijskih rukovodstava (elija) i partizanskih jedinica, ruko-
vodeeg kadra i komande odreda (Koe Popovia, Bore Mar-
kovia i Srbe J osipovia); borbenosti boraca, podrke naroda
Posavine i Tamnave i pomoi Beograda.
Gotovo cela Posavina i Tamnava bile su naoruani narod
koji se bori za jasne ciljeve svih naroda J ugoslavije. Nadmone
snage nemake vojske, uz strahovit teror i pomo domaih iz-
dajnika, privremeno su otele teritoriju na domaku Beograda,
oivienu Savom, a ispresecanu Kolubarom, Tamnavom, Uba-
em i drumovima i eleznikom prugom. Pa ipak narod Posa-
vine i Tamnave se uverio da je oruana borba jedini put kojim
se moe doi do slobode i lepe budunosti. Razbijen je mit o
nepobedivosti nemakog oruja. Podignuta je vera u vlastite
snage.
Otimajui oruje od neprijatelja i skupljajui puku po
puku, metak po metak, jaale su partizanske ete i bataljoni.
Pred Beogradom, kraj najjaeg neprijateljskog garnizona, na
ravnim njivama i poljima pucale su puke i mitraljezi, gruvali
topovi, bombardovali avioni, plamtela sela . . . Vodila se bitka
na ivot i smrt u kojoj je, uz velike rtve, pobedio narod Posa-
vine i Tamnave.
Milosav BOJ I C
CETI NJ E U J ULSKOM USTANKU
STANJ E U PARTI J SKOJ ORGANI ZACI J I POETKOM 1941. GODI NE
Komuni sti ka partija koja je imala jaku tradiciju, pred-
stavljala je znaajan faktor u politikom ivotu i bila nosilac
stalnog otpora velikosrpskom hegemonizmu. To je politikoj
borbi u ovom kraju, kao administrativnom centru velikosrp-
ske vlasti, davalo jo veu otrinu.
Poetkom 1941. godine partijska organizacija je razvila
iroku i veoma ivu aktivnost na svim sektorima. Mrea par-
tijskih elija postojala je na itavoj teritoriji sreza. U gradu
ih je bilo ukupno osam, formiranih po profesijama i teritori-
jalnoj podjeli grada. Tako je postojala partijska elija meu
radnicima, meu inovnicima i jedna meu srednjokolcima.
Ostale su formirane po rejonima, i to: u Bogdanovom kraju,
Donjem Kraju, Donjem Polju, Bajicama i jedna u centru grada.
Biro elije za katunsku nahiju koji su sainjavali: Bla-
gota Miunovi sekretar, Nikola Krstov Popovi, Blao L.
Popivoda i Mirko Vujovi, rukovodio je radom partijskih elija
u Cucama, Cevu, Bjelicama i ekliima. Tada je u katunskoj
nahiji bilo oko dvadeset lanova Partije. Posebno je postojala
partijska elija za sela Njegue, Majstore i Grbalj, koja je bila
direktno povezana sa Mjesnim komitetom. Sekretar ove elije
bio je J ole Vrbica, zemljoradnik iz Njegua.
Biro elije optine rijeke, sastava J anko Lopii se-
kretar, Stevo P. Maanovi, Duan Petrievi i Boo M. Lopii,
rukovodio je radom partijskih elija u Gornjem i Donjem
Ceklinu. Ukupan broj lanova ove partijske organizacije iznosio
je preko sedamdeset.
Na teritoriji sokolske optine postojale su dvije partijske
elije i to jedna u Kosijerima, Bokovu i inoviima, a druga
u Stitarima i Orasima. U optini je bilo esnaest lanova Par-
tije. Biro elije sainjavali su: Petar Borozan sekretar, Du-
an urkovi Baro i Niko Celebi.
Biro elije ljubotinjske optine, sastava: Marko Vuko-
vi sekretar, Doko Vukievi, Blao Kostin Vukovi i
Marko N. Lalii, rukovodio je radom partijskih elija u Lj u-
botinju i Prekornici. U ovoj partijskoj organizaciji bilo je
ukupno oko etrdeset lanova.
U Konaku su postojale dvije partijske elije, koje su
takoe bile direktno povezane sa Mjesnim komitetom, i to
jedna u Oiniima, a druga u Bjeloima, sa ukupno deset la-
nova Partije.
Partijskom organizacijom u srezu rukovodio je Mjesni
komitet KPJ sa sjeditem na Cetinju, koji su sainjavali: Niko
Rolovi sekretar, Andro Lompar, Vojo Ranatovi, Danica
Marinovi, Petar Borozan i J anko Lopii. Mjesni komitet je
rukovodio partijskom organizacijom na itavoj teritoriji onda-
njeg sreza do poetka ustanka, 13. jula 1941. godine, kada je
formiran Okruni komitet za iru teritoriju. I nstruktor Pokra-
jinskog komiteta pri Mjesnom komitetu, do poetka ustanka i
formiranja okrunog komiteta, bio je Bajo Sekuli.
1
Mjesni komitet je preuzeo rukovodstvo nad partijskom
organizacijom kraj em 1940. godine u izuzetno tekim okolno-
stima. Naime, u gradskoj partijskoj organizaciji dolo je do
izvjesnih nezdravih pojava, trvenj a izmeu nekih rukovodeih
drugova i nedisciplinovanog ponaanja pojedinih komunista,
zbog ega je, kraj em 1940. godine, dolo do smj enj i vanj a par-
tijskog rukovodstva. Pokrajinski komitet je imenovao privre-
meno rukovodstvo prvobitno od tri lana, koje je kasnije
proireno i djelovalo u navedenom sastavu sa zadatkom da
sredi i ozdravi stanje u organizaciji i stvori uslove za izbor
novog Mjesnog komiteta. Odlukom Centralnog komiteta isklju-
eni su iz redova Partije neki lanovi smijenjenog Mjesnog
komiteta neki drugi komunisti. Meutim, izvjestan broj la-
nova Partije, vezanih za lanove ranijeg rukovodstva, nije bio
ubijeen u opravdanost tako otrih mjera, pa je odlukom
Pokrajinskog komiteta poetkom maj a 1941. godine dolo do
rasputan j a cetinjske gradske partijske organizacije, koja je
po ocjeni Pokrajinskog komiteta bila i dalje pod jakim uticajem
smijenjenog partijskog rukovodstva. Nakon toga formirane su
tri partijske elije od odanih i disciplinovanih lanova, a zao-
bieni su svi oni koji ni jesu prihvatili kao opravdanu odluku
Centralnog komiteta o iskljuenju nekih komunista iz ruko-
vodstva. Ali, svi oni su ostali na pojedinanoj vezi lanova ko-
miteta, i primani su u Parti j u postupno, kada se pokazalo da
su svoj stav izmijenili. Isto tako, na pojedinanoj vezi lanova
1
Sastav partijskih rukovodstava dat je iskljuivo po seanju.
Mjesnog komiteta bili su i oni drugovi koji su iskljueni iz
Partije. Razumije se, ovo je jako oteavalo rad i rukovoenje
u jednoj ionako tekoj i sloenoj politikoj situaciji. Seoska
partijska organizacija je bila poti j edena ovih trzavica i radila
je normalno. Ali, i pored svih tekoa i nedovoljnog iskustva
u rukovoenju, Mjesni komitet je uspio da razvije i uvrsti
partijsku organizaciju i da je orijentie na iroku aktivnost u
narodu. Broj lanova Partije se naglo poveao, a takoe i broj
partijskih elija, tako da je partijska organizacija vrlo brzo
izila iz uaurenosti i sektatva.
Partijska organizacija je sa jednakom panjom razvijala
aktivnost na svim sektorima partijskog rada. Posebnu panju
je poklanjala radu sa omladinom. U srezu je postojala veoma
jaka organizacija SKOJ -a; samo u rijekoj optini bilo je oko
sto lanova. Isto tako, najvei dio omladine u gradu bio je
preko raznih formi angaovan i pod apsolutnim uticajem Par-
tije. Tako je u gimnaziji vaspitnim grupama obuhvaena skoro
cijela omladina, a u uiteljskoj koli, pored partijske elije i
veeg broja lanova SKOJ -a, radom u omladinskim organiza-
cijama bio je obuhvaen najvei Uro j omladinaca. I u bogo-
sloviji je organizovano est omladinskih aktiva gotovo itav
jedan razred bio je pod uticajem Partije. Radnika omladina
je organizovana u okviru sindikata ili omladinskih aktiva u
rej onima, a studentska je obuhvaena vaspitnim grupama, po-
to je Udruenje studenata bilo zabranjeno. Omladina je sa
oduevljenjem prihvatila liniju Parti j e i odgovorno izvravala
zadatke.
U nastaloj situaciji rad meu enama bio je takoe od
velikog znaaja. Partijske elije i svi komunisti prili su naj -
ozbiljnije ovom zadatku, koristei razne mogunosti da se e-
nama protumai politika situacija i linija Partije. Najvei
broj ena u gradu, a dobrim dijelom i na selu bio je na ovaj
ili onaj nain ukljuen u rad. Posebna panja je posveena
vaspitnom radu, tako da je samo vaspitnim grupama na Ce-
tinju bilo obuhvaeno oko sedamdeset ena, koje su na sastan-
cima proraivale marksistiku literaturu. J edan lan Mjesnog
komiteta bio je odgovoran za organizovanje rada sa enama.
Isto, tako, svaka partijska elija, i u gradu i na selu, imala je
po jednog lana zaduenog za organizovanje rada meu enama.
PREGLED DOGAAJ A POETKOM 1941. GODI NE
Osnovu politike aktivnosti predstavljala je linija Partije
o mobilizaciji svih snaga za borbu protiv faistike agresije i
od'J ranu nezavisnosti zemlje. U toku 1940. i 1941. godine, kada
se osjetila aktivnost talijanskih agenata, regrutovanih iz re-
dova bivih crnogorskih emigranata u Gaeti, koji su se odjed-
nom nali u Crnoj Gori, partijska organizacija je odmah rea-
govala i uspjela je da ih raskrinka kao agenturu faistike I ta-
lije u Crnoj Gori. A kada je razvojem dogaaja poetkom 1941.
godine izila na vidjelo potpuna izdaja vladajue klase, tako
da su se reimske partije potpuno kompromitovale, Partija je
stvarno stala na elo narodnih masa i zadobila njihovo po-
vjerenje.
U svim veim mjestima Crne Gore 27. marta 1941. go-
dine organizovane su masovne demonstracije protiv vezivanja
J ugoslavije za Trojni pakt. One su na Cetinju poele jo 24.
marta i traj al e tri dana. Povod im je bio pokuaj i namjera
nekih engleskih agenata i policije da demonstracijama protiv
pakta sa Nijemcima preduhitre masovnu akciju graana pro-
tiv izdajnike politike vladajuih krugova. Partijska organi-
zacija je odmah reagovala i komunisti su izali na ulice sa
transparentima i parolama protiv Trojnog pakta, a za savez sa
SSSR-om. Na ulice je izalo sve graanstvo, a kasnije, u toku
24, 25. i 26. marta, demonstriralo se ulicama grada preko cije-
log dana. Prvo vee jedna grupa demonstranata otila je pred
komandu divizije i zahtijevala od komandanta divizije Varj a-
ia da izie ali je on to odbio. U toku demonstracija istupali
su govornici lanovi Mjesnog komiteta Partije i ostali ko-
munisti, kao i drugi demokratski orijentisani graani. Demon-
stracije su se produavale spontano.
Odmah poslije napada Nijemaca na J ugoslaviju partijska
organizacija je, dosljedna stavu Parti j e da komunisti moraju
svim silama podupirati nastojanja za odbranu nezavisnosti
zemlje, organizovala masovno j avl j anj e omladine za odlazak
na front. Meutim, komandant vojnog okruga Blagota Pajevi
grubo je odbijao zahtjev dobrovoljaca.
Sedamnaestog aprila se oekivao ulazak talijanskih trupa
u Cetinje. Narod je iziao na ulice i zahtijevao od komunista
da uzmu vlast. Meutim, komunisti su odgovorili da nije po-
godan momenat za uzimanje vlasti, ali da je potrebno skloniti
oruje i sauvati ga za pogodniju priliku. Tada je partijski i
skojevski aktiv munjevito organizovao izvlaenje oruja iz svih
vojnih skladita, i zahvaljujui masovnom ueu graana,
akcija je sprovedena uspjeno. Policija je pokuala da sprijei
iznoenje oruja iz magacina auto-ete, ak su oficiri koji su
se tamo nali poeli da pucaju, ali su im omladinci pruili
otpor i izvrili zadatak. Ovom prilikom je sklonjena izvan
grada velika koliina oruja i sanitetskog materijala. Da se
ne bi gubilo u vremenu, u prvom momentu je svaka grupa sa-
moinicijativno odreivala privremeno skladite.
Tada su u Mjesnom komitetu bila svega dva lana, ostali,
mobilisani, jo nijesu bili stigli s fronta. Oni su u prvom mo-
mentu koncentrisali svu panju na izvlaenje oruja, jer je
trebalo da talijanske trupe svakog asa uu u grad, a izgubili
su iz vida sklanjanje ivotnih namirnica, kojih je bilo u ma-
gacinima u velikim koliinama. Za organizovano izvlaenje i
sklanjanje hrane bilo je kasno, j er je narod stihij no ve bio
otvorio magacine i izvukao gotovo sve ivotne namirice. Ka-
snije, na sastanku Mjesnog komiteta, otro je kritikovan ovaj
propust i data je direktiva svim partijskim organizacijama za
sakupljanje namirnica i stvaranje rezervi za potrebe bbrbe.
Osim toga, gotovo sav partijski novac je uloen za nabavku
hrane i drugih potreba. Tako su stvoreni magacini namirnica,
smjeteni kod pojedinih komunista u selima Ceklinu, Bokovu,
Stitarima i drugim. Ova rezerva dobro je dola u prvim danima
ustanka.
Neposredno po ulasku Talijana u grad, Mjesni komitet je
preko policijskog pisara Petra Tomaevia i inovnika u poli-
ciji Vlada Ulievia obezbijedio spaljivanje spiskova komuni-
sta i sve povjerljive arhive, tako da Talijani u prvo vrijeme
nijesu raspolagali podacima o komunistima i njihovom radu.
Cim su stigli u grad, Talijani su uspostavili vezu sa sepa-
ratistima,
2
koji su ih jedino i doekali, i odmah ih postavili
na razne dunosti. Meutim, partijska organizacija je ve bila
pripremila narod da bojkotuje okupatora, tako da su Talijani,
i pored pomoi separatista, imali tekoa oko uspostavljanja
vlasti. I pored veoma strogih naredbi o predaji oruja, narod
ga je briljivo uvao samo pojedinci su predali neto starog
i neupotrebljivog.
Zaklanjajui se iza okupatorskih trupa faistike I talije,
voi separatista su obrazovali tzv. Privremeni administra-
tivni komitet kao organ vlasti. Okupator je u poetku drao
neki prividno blag kurs s ciljem da u narodu stvori iluziju o
oslobodilakoj misiji Talijana u Crnoj Gori, to je ujedno i-
nilo i osnovu propagande separatistikog vodstva. Meutim,
partijska organizacija je od poetka imala pravilan stav i ra-
skrinkala je ovu politiku kao privremenu, podmuklu i opasnu,
smiljenu da bi okupator dobio u vremenu dok se ne uvrsti.
Narod je prihvatio stav Partije i stao na razne naine da boj-
kotuje okupatora.
- Reakcionarni nacionalisti crnogorskih vladajuih krugova koji
su pozivajui se na sistem nacionalnog ugnjetavanja, teili izdvajanju
Crne Gore iz sastava predratne jugoslovenske drave.
Petoga maj a stigao je u Crnu Goru Macolini,
3
koji je od-
mah raspustio Privremeni administrativni komitet, uzima-
jui u svoje ruke svu civilnu vlast. Od separatista je obrazo-
vao nekakvo vijee Crnogoraca pod imenom Konsulta. Kada
je 16. maj a na Cetinje stigao i talijanski kralj, nareeno je da
se istaknu zastave i da narod izae da ga doeka. Meutim,
Mjesni komitet je dao direktivu da se zastave ne istiu i ne
izlazi na doek, tako da je na nj emu bilo svega nekoliko ljudi
iz redova separatista, na elu sa Perom Dubovianinom. S tim
u vezi pripremano je i hapenje komunista, ali partijska orga-
nizacija je preko veze, koju je imala u policiji na vrijeme do-
znala za to i preduzela mj ere da se ljudi sklone.
Rad organizacije morao se nastaviti i prilagoavati novim
uslovima. Ocjena politike situacije data u Proleteru (br. 3,
4. i 5. za mart, april i maj 1941. godine) omoguila je komuni-
stima da sagledaju situaciju i uzroke koji su doveli do nacio-
nalne katastrofe. Tu su takoe detaljno razraeni neposredni
zadaci komunista u nastaloj situaciji za sve kraj eve zemlje, a
0 zadatku crnogorskih komunista, izmeu ostalog, stajalo je,
da mobiliu crnogorski narod protiv talijanskih okupatora, da
vode borbu protiv pokuaja uspostavljanja nekakve dinastije
nad slobodoljubivim crnogorskim narodom, protivu federalista
.kao agenata talijanskih imperijalista, protivu pljakanja siro-
manog crnogorskog naroda; da preduzimaju naj hi tni j e mjere
za obezbjeenje narodu najnunijih sredstava za ivot i obe-
zbijede ga od prijetee gladi, itd.
Na partijskim sastancima su detaljno pretresani rad par-
tijske organizacije u toku posljednjih dogaaja, slabosti i pro-
pusti, metodi rada i propagande. Razmatrane su akcije koje
treba preduzeti u novim uslovima. Posebno je naglaena po-
treba vaspitanja i uvanja partijskih kadrova. Pored ostalog,
trebalo je odmah uskladititi oruje koje je na dan kapitula-
cije izvueno iz vojnih magacina. Najvei dio smjeten je u
selu Oiniima, a ostalo u Spadijerskom Vrhu. Tako je partij-
ski i omladinski aktiv itavih deset dana, takorei naoigled
talijanskom okupatoru, prenosio oruje u odreena skladita.
Pored ovih i u Ljubotinju, Gornjem i Donjem Ceklinu, Bokovu
1 Stitarima bilo je vie skladita oruja. U isto vrijeme prene-
sena je i smjetena u Gornji Ceklin partijska tehnika i radio-
aparat, koji nam je, pored partijskog obavjetenja viih ruko-
vodstava, ostao kao gotovo jedini izvor obavjetavanja o do-
gaajima od dolaska Talijana.
3
Serafino Macolini (Mazzolini) civilni guverner Crne Gore u vri-
jeme izbijanja oruanog ustanka.
I nformisanje o dogaajima bilo je jako oteano, jer su
Talijani veim dijelom oduzeli radio-aparate i zabranili slu-
anje vijesti sa drugih stanica sem njihovih. Zato je odlueno
da se organizuje ilegalno izdavanje informacija, pa je formi-
ran i poseban odbor. Vijesti su umnoavane u partijskoj teh-
nici, a u tome su pomagali i drugovi koji su radili u poti,
banci i drugim ustanovama. Sve vijesti je prethodno redigo-
vao i kontrolisao sekretar Mjesnog komiteta, a njihovo rastu-
ranj e je bilo organizovano tako da se moglo tano pratiti kuda
se kreu i koliko ih je ljudi proitalo.
4
One su redovno slate
i seoskim partijskim organizacijama.
U nekoliko mahova organizovano je i ispisivanje parola
u gradu, i to tako da su se vrlo teko mogle izbrisati. To je
izazivalo bijes okupatorskih vlasti i njihovih pomagaa iz
redova domaih izdajnika. U svim ovim akcijama niko nije
bio uhapen, i pored pojaane budnosti neprijatelja.
Kraj em juna Pokrajinski komitet je izdao letak antifa-
istike i protivratne sadrine na talijanskom jeziku, namije-
nj en okupatorskim vojnicima, koji su komunisti uspjeno uba-
cili u vojne kasarne.
5
PRI PREME ZA ORUANU BORBU
Kraj em maj a Pokrajinski komitet, po instrukciji CK
KP J , dao je direktivu za formiranje borbenih (pripremnih) od-
reda za gerilsko ratovanje. U naem srezu u toku maj a i juna
formirani su odredi u svim optinama. Evo nekoliko podataka
o tome.
U Ljubotinju su formirana tri odreda sa oko 85 boraca; u
Donjem Ceklinu etiri sa oko 100 boraca; u Gornjem Ceklinu
tri sa oko 60 boraca; u sokolskoj optini, takoe, tri sa oko
70 boraca; u Konaku jedan sa oko 20 boraca; u Njeguima dva
(nema bliih podataka o njihovom brojnom stanju) i jedan za
Majstore i avore (nema podataka o brojnom stanju); u ka-
tunskoj nahiji nekoliko odreda sa preko 90 boraca.
U samom gradu odredi su se formirali prema djelokrugu
pojedinih partijskih elija. Nema tanih podataka o njihovom
broju, ali se pouzdano moe uzeti da ih je bilo blizu dvadeset,
s obzirom da je u gradu bilo uslova za ukljuivanje veeg
4
U poetku je na vijestima stajalo: Kad proita daj dalje, a
kasnije, radi vee sigurnosti: Proitaj i daj onome koji ti je dao.
5
J edan oficir i dva karabinjera kod kojih su pronaeni leci
strijeljani su.
broja aktivista u njih. Oni su brojali od 15 do 25 boraca, pre-
ma uslovima i mogunostima za okupljanje i vjebanje.
U prvom momentu postojali su samo komandiri odreda,
veinom rezervni oficiri ili drugovi koji su odsluili vojni rok.
Odredi su formirani od komunista, skojevaca i simpatizera
Partije. U njima je zavedena vojnika disciplina i izvoena je
intenzivna obuka u rukovanju orujem i borbena obuka. Za
odrede u gradu obuavanje je predstavljalo posebnu tekou,
jer je trebalo neprimijeeno izvoditi izvan grada velik broj
ljudi. Zbog toga je izraen plan i raspored po kome se obuka
vrila.
Za organizovanje odreda u naem srezu bio je odgovo-
ran Vojo Biljanovi, delegat Pokrajinskog komiteta za vojna
pitanja. On je odravao vezu sa sekretarom Mjesnog komiteta,
a pri svakoj partijskoj eliji postojao je delegat za vojna pita-
nja, odgovoran za organizovanje i rad odreda na dotinom
podruju. Partijske organizacije na terenu organizovale su
obuku prema uputstvima delegata za vojna pitanja.
Uporedo sa formiranjem i obuavanjem odreda, u gradu
je bilo organizovano i nekoliko .sanitetskih teajeva, kojima su
obuhvaene ene i omladinci predvieni za sanitetsku slubu.
Teajevi su trajali po dvadeset i pet dana.
Pored organizovanja odreda, partijska organizacija je
razvila veoma ivu aktivnost i na drugim sektorima partijskog
rada. U smislu direktive Pokrajinskog komiteta formirani su
odbori Narodne pomoi. Osnivakom sastanku odbora, koji je
odran poetkom maja, prisustvovali su i delegati iz optina,
tako da je izabrani odbor predstavljao sresko rukovodstvo Na-
rodne pomoi. Zadatak ovih odbora bio je da se davanjem ma-
terijalne pomoi vezuje iri krug ljudi za politiku liniju Par-
tije i na taj nain angauje svako prema onome koliko je
spreman i koliko je u mogunosti da doprinese optoj stvari.
Neposredno pred ustanak, poetkom jula, odbori Narodne po-
moi pretvoreni su u Narodnooslobodilaki fond, koji je imao
za cilj da prikupljanjem materijalnih sredstava za potrebe
ustanka hrane, odjee, obue, oruja i municije, sanitetskog
materijala, sredstava za propagandu, novca i drugog dopri-
nosi spremnosti za borbu protiv okupatora. Tako je Sreski
odbor Narodne pomoi postao Sreski odbor NOF-a. Za rad po
liniji NOF-a u Mjesnom komitetu bio je zaduen Vojo Rana-
tovi. Isto tako, u svim optinama su osnovani optinski od-
bori NOF-a. Sreski odbor Narodnooslobodilakog fonda je brzo
razvio rad i stvorio iroku mreu svojih povjerenika u selima,
ustanovama, ulicama, kolama, meu radnicima, enama, omla-
dinom i ostalim graanima, preko kojih je organizovano
djelovao.
Kao to se vidi, u radu partijske organizacije ispoljila se
izvanredna irina i elastinost tako da je ona, i pored tekoa
sa kojima se borila, (problemi u unutranjem ivotu gradske
organizacije, tekoe usljed okupacije i ivotne opasnosti za
ljude), uspjela da se vrsto povee sa narodom, zadobije nj e-
govo povjerenje i podrku i postane stvarni rukovodilac masa.
Moe se slobodno rei da su cetinjski komunisti zbog svog ela-
na, samoprijegornog rada i principijelnog dranja postali l j u-
bimci naroda svoga kraja.
Okupatorske vlasti su pokuavale da se uvrste i uzmu
stvar u svoje ruke, nastojei pritom da dou do bliih poda-
taka o komunistima. Tako su ve u maj u pozvali mnoge ljude
u policiju na sasluanje. To je nalagalo jo veu opreznost.
uvanje kadrova je od poetka bila posebna briga partijskih
organizacija. Zahvaljujui tom i velikoj budnosti, organiza-
cija je uspjela da sauva sve svoje kadrove do poetka ustanka.
Drugovi kojima je prijetila opasnost od hapenja sklonjeni su.
Na dan 22. juna, kada su Nijemci napali Sovjetski Sa-
vez, okupator je pokazao pravo lice. Talijanski vojnici i kara-
binijeri blokirali su grad. Otpoele su racije hapenja, pre-
mlaivanja i druga maltretiranja. Na ulicama su faisti u
crnim kouljama, koji su u meuvremenu pristigli, amarali
ljude bez ikakvog povoda i zahtijevali da se pozdravlja fai-
stiki. Nai ljudi, nenaviknuti na ovakva ponienja, jedva su
uspjevali da se savladaju i izbjegnu sukob. Ali, ovo je konano
razbilo sve iluzije pojedinaca o stavu okupatora prema crno-
gorskom narodu. Odmah je odlueno da svi kompromitovani
drugovi preu u ilegalnost.
Sve ovo je pojaalo revolt prema okupatoru i stvorilo
jednu grozniavu atmosferu. Borbeno raspoloenje komunista
dolo je do vrhunca. Napadom Nijemaca na Sovjetski Savez,
shvatanje internacionalne obaveze naih ljudi dolo je do pu-
nog izraaja. Borbeno raspoloenje se prenijelo i na narod.
Bilo je oigledno da se neto sprema, ali je bilo tako organi-
zovano da neprijatelj nije mogao osjetiti i pretpostaviti u
kakvim e se razmj erama sve to razviti. Okupatorske vlasti
jo uvijek nijesu ovladale situacijom, a separatisti su se poka-
zali kao totalne politike neznalice. Teko je shvatiti da jednu
tako iroku i masovnu aktivnost, kojom je bio obuhvaen bez-
malo itav narod, nijesu jasnije zapazili i sagledali okupator-
ska tajna policija i ostali aparat.
To su bili zaista nezaboravni dani i ljudi su prevazilazili
sebe. Sa najveim potovanjem i ljubavlju sjeam se onih
divnih, samoprijegornih ljudi i ena, komunista, skojevaca i
prijatelja Partije, punih poleta i samopouzdanja, koji su u sebi
sjedinjavali sve najlepe osobine komunista i rodoljuba.
Tako je partijska organizacija spremno i organizovano
doekala direktivu za otpoinjanje oruane borbe protiv oku-
patora.
Desetog jula poslije podne odran je vanredni sastanak
Mjesnog komiteta u Donjem Kraju, u stanu Voja Ranatovia,
zapravo, u jednoj maloj l j etnj oj kuhinji i dvoritu, na kome je
donesena odluka za otpoinjanje oruane borbe u srezu cetinj-
skom. Pored lanova komiteta, sastanku su prisustvovali in-
struktor Pokrajinskog komiteta Bajo Sekuli i delegat Pokra-
jinskog komiteta Niko Vukovi. Na sastanku je delegat Po-
krajinskog komiteta saoptio odluku Centralnog komiteta KP J
o otpoinjanju oruane borbe protiv okupatora. Istoga dana,
izloio je dalje delegat Pokrajinskog komiteta, odran je sasta-
nak Pokrajinskog komiteta, na kome je donesena odluka da
gerilski odredi u Crnoj Gori otponu odmah sa akcijama na
komunikacijama i manjim neprijateljskim uporitima. Po-
sebno je naglaeno da akcije moraj u imati gerilski karakter.
Odreeni su takoe delegati Pokrajinskog komiteta koji e
organizovati gerilske odrede i rukovoditi borbom. Za vojnog
rukovodioca na naem terenu bio je odreen Peko Dapevi,
kapetan panske republikanske narodne armije, koji je tih
dana stigao u Crnu Goru.
6
Odlukom Pokrajinskog komiteta
formiran je Okruni komitet za srezove: cetinjski, barski i bo-
kokotorski. Za lanove Okrunog komiteta odreeni su: Bajo
Sekuli kao sekretar, Peko Dapevi, Peria Vujoevi i
Niko Vukovi kao lanovi.
Za sve nas ovo je bio veliki momenat. Iako smo se pri -
premali za oruanu borbu i oekivali odluku o tome, na prve
rijei delegata Nika Vukovia skoili smo od iznenaenja i
velike radosti i napravili malu manifestaciju, tako da su po-
stavljene strae morale da nas upozore na konspiraciju. Ovaj
izvanredni trenutak nas je povezao u jedan spontani drugar-
ski zagrljaj. Teko je rijeima izraziti ono uzbuenje koje smo
u tom momentu svi doivljavali. J edan odnedavno dalek san
postao je stvarnost koju emo doivjeti, svjesni dalekoseno-
sti i veliine onoga to treba preduzeti. Bili smo ponosni to
je naoj generaciji palo u dio da sprovede tako odgovoran isto-
6
Poslije razbi j anj a panske republikanske narodne armije sa bor-
cima internacionalnih brigada nalazio se u koncentracionom logoru u
Girsu u Francuskoj, odakle je uspio da pobegne i preko Njemake i
Austrije doe u svoju zemlju.
ri j ski zadatak, ali smo uspjeli da sagledamo stvari realno i
shvatimo da na nas pada odgovornost za ljude koji e, i pored
najvee brige, neminovno ginuti.
Sa izvoenjem akcija trebalo je poeti odmah. Prema
onome to je prenio delegat Pokrajinskog komiteta izgledalo
je da e akcije dolje oko Podgorice poeti u nedelj u,
13. jula, pa je poeljno bilo da otponu istovremeno. Mada nije
izriito zakljueno da akcije moraj u poeti 13. jula, stvoreno
je tako raspoloenje i data je orijentacija za taj datum. Prema
tome, ostalo je svega dva dana da se direktiva prenese na sve
partijske organizacije i izvre sve potrebne pripreme. No, i
pored toga to je trebalo raditi brzo, na sastanku su se bri-
ljivo razmatrali kako karakter oruanih akcija na naem
terenu i plan za njihovo izvoenje, tako i sva ostala pitanja
;s tim u vezi. Zato je komitet bio stalno na okupu i do detalja
je razraivao konkretne zadatke partijskih organizacija i bor-
benih odreda. Izriito je podvueno da akcije u prvom mo-
mentu zadre karakter gerilskih borbi i da kasnije, prema
razvoju situacije, prerastu u masovnu borbu i konano u usta-
nak. To je bio smisao direktive Pokrajinskog komiteta. Borci,
organizovani u odredima, prema onome kako je tada zamilje-
no, izvravali bi pojedine akcije uglavnom nou, s tim da se
poslije vrate kuama i obavljaju redovne poslove. Zato je nji-
hovo uee u akcijama moralo ostati u tajnosti.
7
Planom prvih akcija u srezu predvieno je:
da odredi njeguke optine likvidiraju neprijateljsku po-
staj u u Njeguima, a zatim kontroliu komunikaciju Cetinje '
Kotor i Cetinje I vanova korita radi izvoenja daljih akcija;
da Majstorsko-avorski odred likvidira postaju na Lov-
enu;
da odred sastavljen od ljudstva iz Bajica, Umaca i Gor-
nia kontrolie komunikaciju Cetinje Loven i na Gorniu
stvori uporite i obezbijedi stalnu vezu sa Cetinjem ovim
pravcem;
da odredi na teritoriji katunske nahije likvidiraju tali-
jansku stanicu na Cevu, s tim da jedan odred kontrolie put
Cetinje Kotor, a ostali komunikaciju Danilovgrad Cevo
Cetinje;
da odred u Konaku dejstvuje na putu Cetinje Budva;
da se jedan odred iz sokolske optine orijentie na izvo-
enje akcija na putu Rijeka Cetinje, a drugi pripremi za
7
Meutim, vojno rukovodstvo je, raspravljajui o odreivanju
poloaja i borbenih zadataka na terenu i na osnovu naknadnih direk-
tiva, znaftno odstupilo od ove zamisli.
ubacivanje udarnih grupa u samo Cetinje, radi izvoenja
akcija, ako se za to ukae potreba;
da odredi iz Gornjeg i Donjeg Ceklina, sa nekim odredi-
ma iz Ljubotinja, unite neprijateljsku posadu na Rijeci Crno-
jevia;
da ostali odredi iz ljubotinjske optine dejstvuju na ko-
munikaciji Cetinje Budva u pravcu Obzovice i Brajia.
Ostalo je da se plan za izvoenje akcija prenese partij-
skim organizacijama na terenu. Zbog toga su jo iste noi
poslati na teren lanovi komiteta i instruktori zadueni za po-
jedine optine. Ostali su imali da prenesu direktive partijskoj
organizaciji u gradu i da o predstojeim dogaajima obavije-
ste omladinsku i druge organizacije koje su djelovale pod ru-
kovodstvom Partije.
Odlueno je da sjedite Mjesnog komiteta bude u Boko-
vu, a Okrunog u Gornjem Ceklinu. Poto je odredio zadatke
partijskim elijama koje ostaju da rade u uslovima neprija-
teljske okupacije i obezbijedio kanale kojima e se odravati
stalna veza, Mjesni komitet je napustio Cetinje 12. jula uvee
i prenio svoje sjedite u centar samih dogaaja. Nije formirano
posebno rukovodstvo u gradu, jer je ocijenjeno da je u onoj
situaciji direktno rukovoenje Mjesnog komiteta gradskom
partijskom organizacijom neophodno. Predvieno je da se veza
odrava preko Leka Markupa, radnika sa Cetinja. Raunalo
se s tim da on nije mnogo kompromitovan i da e se moi kre-
tati nesmetano, a da kao stari iskusni komunista prua garan-
ciju da e se veza odravati pravilno. Pored ove, predviena
je i druga mogunost za odravanje veza sa gradom preko
sela Gornia, koje se nalazi u blizini komunikacije Cetinje
Loven. Ovaj zadatak je bio povjeren Svetu Martinoviu, stu-
dentu sa Cetinja. Trebalo je da on izie iz grada na Gorni i
sa pripadnicima odreda sa teritorije Bajica, Umaca i Gornia
stvori tamo nae uporite u neposrednoj blizini Cetinja, i da
organizuje stalni kanal kojim e se iz grada dobijati sva oba-
vjetenja, naroito podaci o kretanj u i snagama neprijatelja,
njegovim planovima i slino.
Dalje, svima kompromitovanim drugovima saopteno je
da napuste Cetinje naj dal j e do subote 12. jula uvee i da se
prikljue odredima u selima. Svi ostali imali su da ostanu u
gradu, nastave rad po zaduenjima koja su dobili i pripreme
se za izvoenje akcija u samom gradu. U tom cilju je ostav-
ljen i jedan dio bombi iz skladita oruja. Ovako je odlueno
s obzirom da je trebalo da prve oruane akcije dobiju karakter
gerilskih borbi, te nije bilo potrebno da se zbog njih iz grada
izvede vei broj aktivista. U stvari iz grada su izili samo oni
drugovi koji e rukovoditi akcijama i oni kojima je prijetila
ivotna opasnost. Osim toga, po ocjeni Mjesnog komiteta, bilo
je veoma vano da se u gradu, centru okupatorske vlasti u
Crnoj Gori, obfezbijedi stalni i organizovani partijski rad
U toku 11. i 12. jula odrani su sastanci svih partijskih
elija na kojima je lanovima Parti j e saoptena odluka Cen-
tralnog komiteta o otpoinjanju oruane borbe. Odluka je pri -
mljena sa oduevljenjem.
Na sastanku Mjesnog komiteta Cetinja, odranom 10.
jula, na kome je utvren osnovni plan izvoenja akcija, data
je orijentacija da oruani napadi otponu po mogustvu u ne-
delj u 13. jula. Biroi partijskih elija su, na osnovu toga plana,
imali da sa rukovodiocima odreda i ostalim aktivistima razrade
konkretan plan dejstva na svome podruju. Zbog toga su 12.
jula biroi optinskih elija organizovali savjetovanja kojima
su prisustvovali lanovi Mjesnog komiteta i instruktori odgo-
vorni za pojedine sektore. Time je omogueno da se ispolji puna
inicijativa i samostalnost odluivanja ireg partijskog aktiva,
koji je primio na sebe punu odgovornost za sve ono to pre-
duzima.
U isto vrijeme, dok su se napredne snage ubrzano spre-
male za izvoenje akcije, na Cetinju su vrene neke pripreme
i u taboru neprijatelja. Tako je po odobrenju okupatora,
12. jula odrana skuptina crnogorskih separatista nazvana
Petrovdanska skuptina, koja je trebalo zvanino da izrazi
privrenost crnogorskog naroda talijanskom okupatoru. Ova
skuptina, koja je dobila naziv Crnogorski sabor, proglasila
je slobodnu i nezavisnu kraljevinu Crnu Goru. ak je bio
imenovan i ef te drave pod imenom vojvode od Spoleta.
Meutim, narod je odmah, sjutradan, dao dostojan odgovor
talijanskom okupatoru i separatistikim voama.
13. J UL DAN USTANKA
Dvanaestog jula uvee komunisti su bili potpuno spre-
mni. Odredi su dobili konkretna uputstva za dejstvo. U prvom
momentu trebalo je likvidirati sve okupatorske postaje u srezu
i rasturiti optinske uprave. Prvobitno je dobij ena direktiva
da ne treba ruiti puteve, niti prekidati saobraaj, ali je nak-
nadno, na sastanku Okrunog komiteta, odranom 12. jula.
Peria Vujoevi saoptio direktivu Pokrajinskog komiteta da
se razrue putevi prema Cetinju, sprijei saobraaj i po mo-
gustvu zadre osvojene pozicije.
Prvi napad na okupatora u srezu izvren je na Cevu, 13.
jula negdje oko dva sata uj utru. U napadu su uestvovala e-
tiri odreda (Cucki, Bjeliki, Velestovsko-zagredsko-markovin-
ski i Ubalski) ukupne jaine oko 150 boraca. Okupatorska posada
je zarobljena. Tog momenta bila je brojno slaba (10 karabini-
jera i 5 andarma), poto je dan uoi napada, 12. jula ujutru,
oko 80 pripadnika crnih koulja povueno sa Ceva na Cetinje.
U osloboenom Cevu je zatim odran miting i formirana je
komanda mjesta. Odred iz Ceklia je u toku noi 12/13. jula
prekinuo telegrafsku i telefonsku liniju evo Cetinje, na-
pravio prepreku na putu u rej onu Simunje i ekanja i na taj
nain obezbjeivao dejstva ostalih odreda prema Cevu. Pored
toga, njegovi gerilci su razoruali karabinijersku stanicu koja
se nalazila u koli na Cekliima.
Majstorsko-avorski odred je likvidirao okupatorsku po-
staju na I vanovim koritima i razruio puteve Loven Ceti-
nj e i Loven Kotor.
Tako je u toku dana 13. jula osloboena itava katunska
nahija, likvidirane su karabinijerske stanice i rasturene optin-
ske uprave, sem onih na Njeguima. Naime, odredi iz Njegua,
sastavljeni od naprednih mladih ljudi, poli su da izvre napad
na okupatorsku postaju, ali su izvjesni neprijateljski elementi
istupili sa parolom da ne treba vriti napad bez uea svih
Njegua. Ovakav njihov stav naiao je na podrku svih kole-
bljivih i oportunistikih elemenata, tako da je preovladalo ra-
spoloenje da nije momenat za akciju i da treba saekati dok
svi shvate potrebu napada na okupatora.
8
Tako je okupatoru
ostao slobodan prolaz od Kotora prema ekanju, to je otealo
poloaj odreda kod ekanja i Simunje, koji su raunali na dej-
stvo Njegukih odreda, pa i sami nijesu nita preduzeli radi
obezbjeenja sa te strane.
Poslije izvrenih akcija odredi iz katunske nahije preba-
cili su se na sektor kod ekanja i zauzeli poloaj na ovoj va-
noj komunikaciji. U toku dana pridruio im se izvjestan broj
seljaka, tako da su odredi brzo prerasli u ete, zbog ega je
obrazovana i komanda ovoga sektora.
8
Partijska elija u Njeguima formirana je na nekoliko mjeseci
Prije ustanka, tako da nije uspjela da se u tom kratkom vremenu afir-
mie i obezbijedi vei uticaj u masama, pogotovu to je ovdje bio dosta
jak uticaj separatistikih elemenata, aktivnih i prije dolaska Talijana
u Crnu Goru.
OSLOBOENJ E RI J EKE CRNOJ EVIA
Na teritoriji rijeke optine odrano je savjetovanje par-
tijskih i vojnih rukovodilaca i napravljen je plan napada na
Rijeku Crnojevia. Odredi iz Donjeg Ceklina vrili su obezbje-
enje na komunikaciji Podgorica Rijeka postavljanjem za-
sjeda du komunikacija i vie prepreka na putu, dok su dio
komunikacije Rijeka Cetinje obezb jedi vali odredi iz Gor-
njeg Ceklina, Ljubotinja i sokolske optine. Tako je od ranog
j utra itava komunikacija Cetinje Podgorica bila pod naom
punom kontrolom. Pokuaji Talijana da se malim grupama
probiju brzo su osujeeni i grupe su unitene. U toku itavog
dana odredi na sektoru Rvaa i Druia vodili su otru borbu
sa okupatorskim snagama, koje su uporno nastojale da ovla-
daj u komunikacijom. Oko 15 asova jedna neprijateljska ko-
lona od 27 motociklista i jednog kamiona sa oko 30 vojnika
uspjela je da se probije iz pravca Podgorice i ue u Rijeku
Crnojevia. Kada je, poslije kraeg zadravanja na Rijeci,
negdje oko 15.45 asova nastavila put prema Cetinju, kolona
je na Koelama ula u zasjedu i poslije krae borbe je savla-
dana. Tom prilikom poginulo je 5, a zarobljeno oko 30 nepri-
jateljskih vojnika i zaplijenjeno cjelokupno oruje i oprema.
Motocikli i kamioni su uniteni. Samo jedan ranjeni motocikli-
sta je uspio da se vrati ka Rijeci ali je tu pao u ruke naih
boraca. J er, u isto vrijeme kada je na Koelama napadnuta
talijanska kolona, odredi sa Rijekog Grada napadali su tali-
janski garnizon na Rijeci, slomili otpor posade (oko 20 karabi-
nijera) i oslobodili varoicu. Na Rijeci je takoe rasturena
optinska uprava i formirana je komanda mjesta. Tom prili-
kom je uhvaen poznati petokolona i sluga Talijana J ovan
Belov Vujovi, ali je sjutradan zbog nebudnosti nekih boraca
uspio da pobjegne.
9
Naporedo sa akcijama na Koelama i na Rijeci Crnoje-
via napadnuta je i jedna manja talijanska kolona na prostoru
Mekavca, u blizini Dobske Ploe. Poslije krae borbe, u kojoj
je ranjeno nekoliko talijanskih vojnika i oficira, i ova grupa je
poloila oruje. Nai borci su unitili kamione i putnika kola
i zaplenili neto oruja i druge opreme. Na kamionima je pro-
naena arhiva i drugi predmeti talijanske komisije koja je
trebalo da izvri kontrolu i verifikaciju novanica stare jugo-
slavije.
9
Ova nebudnost nam se kasnije teko osvetila, jer je Vujovi
poslije j enj avanj a ustanka iao n,a elu kaznene ekspedicije, koja je pa-
lila sela, i ukazivao na one koje treba hapsiti, internirati i strijeljati.
U svim ovim akcijama nai borci nijesu imali gubitaka.,
osim jednog lake ranjenog.
Cim su pukle prve puke, seljaci su se poeli prikljui-
vati odredima na poloajima. ak su se u nekim okolnim
selima, u kojima prije toga nije bilo ni partijske elije ni odre-
da, seljaci samoinicijativno organizovali i izlazili na poloaje.
Tako je ova vana komunikacija bila zaposjednuta od strane
brojnih odreda, koji su se u toku dana omasovili.
Odredi iz Ljubotinja i Prekornice likvidirali su nepri j a-
teljsku postaju na Ljubotinju i jednim dijelom snaga zauzeli
poloaje prema Rijeci Crnojevia, dok su ostali odredi zauzi-
mali poloaje na sektoru Grkov grob Velja gora na komu-
nikaciji Cetinje Budva. Uporedo sa odredima iz Ljuboti-
nja i Prekornice, na ovoj komunikaciji, na sektoru Mokrog
Dola (5 kilometara daleko do Cetinja) bio je rasporeen i
odred iz Konaka. Zadatak ove grupe odreda bio je da onemo-
gui kretanje neprijateljskih trupa ovim pravcem. Kolonu
kamiona koja se 13. jula uj utro uputila prema Budvi likvidi-
rali su ljubotinjski odredi. Oko 11 asova od Cetinja je naila
kolona tenkova koja je kod Mokrog Dola upala u zasjedu Ko-
nadiskog odreda. Borci ovog odreda uspjeli su da bombama
otete dva tenka, ali su ostali produili prema Obzovici, gde su
ih napali borci Prekornikog odreda. Ali pod pritiskom jake
neprijateljske vatre borci Prekornikog odreda su morali da se
povuku sa komunikacije. Tom prilikom je poginuo Pero Bano-
vi, istaknuti komunista i odlian borac iz Prekornice, titei
sa grupom boraca odstupnicu odreda.
Odredi iz sela Graana i Radomira, koja su administra-
tivno pripadala optini ljubotinjskoj, dejstvovali su u sastavu
grupe odreda sreza barskog, j er je partijska organizacija, radi
lakeg povezivanja i rukovoenja, bila u sastavu partijske orga-
nizacije sreza barskog. Tako su ovi odredi bili orijentisani pre-
ma komunikaciji Cetinje Budva na sektoru Brajia, sa ne-
kim odredima iz Crmnice.
Do 13. jula uvee itava teritorija sreza cetinjskog bila je
osloboena, sem Njegua i samoga grada Cetinja, koja je bila
blokirana sa svih strana. Tako je u toku toga jednog dana dej-
stvo borUenih odreda preraslo u narodni ustanak. Svaki kon-
takt izmeu sela i grada bio je prekinut, tako da su Talijani
sjutradan morali uspostaviti vazduni most.
Okupatorske vlasti su bile potpuno iznenaene napadom..
Samo dan ranije, 12. jula, bio je sazvan Crnogorski sabor
koji je sveano proglasio slobodnu i nezavisnu kraljevinu
Crnu Goru. Uvee je prireen i prijem kod visokog komesara.
Macolinija. Na vijest o prvim borbama zavladala je prava
panika. U gradu je odmah zavedeno opsadno stanje i pojaano
je obezbjeenje na svim utvrenjima oko njega. lanovi Cr-
nogorskog sabora nijesu uspjeli da se pojave u svojoj ulozi. I lu-
zije ovih izdajnika o slobodnoj Crnoj Gori, pod okriljem fai-
stike I talije, razbijene su prvim ustanikim mecima.
Sve akcije izvedene 13. jula prole su sa malim gubicima
na naoj strani, dok je na strani okupatora bilo prilino ubi-
jenih i ranjenih. Najveim dijelom su zarobljeni. Poto zaro-
bljene i ranj ene ni jesmo mogli zadravati, upuivani su na
Cetinje.
NAROD SE MASOVNO DlZE NA USTANAK
Brzim razvojem dogaaja nastala je jedna nova i veoma
sloena situacija. Prvobitno odredi su dobili zadatak da likvi-
diraju okupatorske postaje, razoruaju posadu i zaplijene oru-
je. Naknadno je Pokrajinski komitet dao direktivu da se pre-
kine saobraaj na svim komunikacijama, a ubrzo zatim da se
osvojene pozicije zadre. Otpoeli smo sa akcijama s tim da
one postepeno prerastu u oruani ustanak. Meutim, ve prvog
dana borbe imali smo oruani ustanak u pravom smislu rijei.
Borbeno raspoloenje naroda stvoreno radom komunista bilo
je izvanredno veliko. Mrnja prema okupatoru dostigla je
kulminaciju.
Poslije prvih iznenaenja i zabune okupator se pribrao i
pokrenuo sve raspoloive snage za obezbjeenje grada, inei
oajnike napore da se oslobodi blokade. Ve sj utradan su
pristigle vee neprijateljske snage, koje su ile u pomo opsjed-
nutom garnizonu, tako da su odredi morali voditi estoke borbe
na svim pravcima prema Cetinju da bi sauvali osvojene po-
zicije, kako je bilo nareeno. Sjutradan, 14. jula, jedna ne-
prijateljska kolona jaine dva bataljona naila je iz pravca
Podgorice i nesmetano stigla do Careva Laza. Tu su je doekali
odredi iz Rvaa, Borije, Druia i Meteriza i znatno usporili
njeno nadiranje ka Rijeci Crnojevia. Talijani su se tek uvee
probili do Brestova uz gubitke od 10 mrtvih, a tek oko 23 asa
stigli na Rijeku Crnojevia. Ovo je u stvari bila prva kaznena
ekspedicija, koja je u Rvaima zapalila oko 80 kua i ubila,
premlatila ili internirala sve to se zateklo u selu. Pod priti-
skom jaih snaga odredi su se morali povui prema Pavlovoj
Strani i Meterizima. Kasnije je na Meterizima i na Sinonu
takoe ubijeno nekoliko ljudi i zapaljen je veliki Wroj kua.
Talijani su pljakali i unitavali sve to im je dolo do ruku.
pokuali su da se probiju iz pravca Cetinja prema Rijeci, ali
su bili odbaeni. Te njihove pokuaje podravale su artiljerija
i avijacija, tukui sistematski ne samo poloaje na kojima su
se nalazili odredi ve i okolna sela. Avioni su naroito bom-
bardovali Gornji Ceklin i Ljubotinj, to je kod stanovnitva
izazivalo pravu paniku.
U toku noi jedan ojaani motorizovani bataljon divizije
Mesina, iz kolone koja je uspjela da zagospodari Rijekom,
nastavio je kretanje prema Cetinju. Meutim, na Koelama
je naiao na zasjedu dva naa odreda jedan iz Gornjeg Ce-
klina, drugi iz Ljubotinj a koji su prvobitno imali 48 boraca,
a od naoruanja puke, neto bombi i jedan mitraljez marke
varcloze. Rukovodstvo ustanka na ovom poloaju odluilo
je da se bataljon napadne. Tako je dolo do poznatog okraja
na Koelama.
Borba je trajala do ujutro. Ko je sluao sa strane imao
je utisak da se vodi zaista velika bitka. U toku borbe naim
odredima je pristigla izvjesna pomo, tako da je konano ue-
stvovalo 78 boraca. I tako je, za relativno kratko vrijeme,
malim snagama i oskudnim naoruanjem, zahvaljujui borbeno-
sti i elanu naih boraca, jedan elitni bataljon divizije Mesina
sa svom ratnom opremom potpuno uniten. Bilans ove borbe
bio je: preko polovine mrtvih i ranj eni h neprijateljskih vojnika
i oficira, ostalo zarobljeno. Nai odredi su izili iz ove neravne
borbe bez gubitaka imali su samo jednog lake ranjenog.
Neprijatelj je na bojitu ostavio i velike koliine ratnog mate-
rijala: oruja, municije, opreme i slino. Sve oruje koje je tom
prilikom zaplijenjeno borci su uz pomo naroda uspjeli da
sklone. Meutim nije bilo ni vremena ni fizike snage da se
ostala oprema, hrana i drugo na jedan organizovan nain
sklone i sauvaju za potrebe dalje borbe. Pri tome je naprav-
ljen jo jedan krupan propust: u onom oduevljenju zbog
uspjeha i urUe da se sklone tako velike koliine oruja nijesu
uniteni kamioni i motocikli, tako da su kasnije naeni nedo-
voljno oteeni. Zbog tog propusta je partijska organizacija
Gornjeg Ceklina otro kritikovana.
Ova pobjeda dovela je masu novih boraca na poloaje,
tako da su odredi prerasli u ete. Odmah je organizovano obu-
avanje boraca u rukovanju zaplijenjenim mitraljezima. Kao
instruktori su korieni zarobljeni talijanski oficiri i podoficiri.
Sve jedinice u srezu snabdijevene su sa automatskim oruima.
Inae, oruje zaplijenjeno na Koelama posluilo je kasnije kao
vaan izvor naoruanja partizanskih jedinica i u drugim kra-
jevima. Postupak prema pobijeenom neprijatelju bio je hu-
man. Ranjeni talijanski vojnici su odmah previjeni; teki
ranjenici su upueni na Rijeku radi ukazivanja pomoi; za-
robljenicima je o ciljevima i karakteru nae borbe odrao govor
na panskom komandant Peko Dapevi, a zatim su puteni da
idu kud ele. Od opreme im je oduzeto samo oruje. Sa ubije-
nih takoe nije nita uzeto sem oruja.
10
Prvim uspjenim akcijama izvedenim takorei bez gubi-
taka sa nae strane i kod boraca i kod naroda jo jae se ispo-
Ijilo potcjenjivanje talijanske vojske i shvatanje o brzoj i lakoj
pobjedi nad okupatorom. Uvrstila se jedna opasna iluzija koja
nam je nanijela ozbiljne politike tete. Isto tako, postojalo je
vrsto uvj erenj e o nepobjedivosti Crvene armije. U takvoj
situaciji stvoreno je raspoloenje da se preduzme napad na
Cetinje. Meutim, rukovodstvo se nije odluilo na ovakav
poduhvat, jer je ocijenilo da i pored borbenog raspoloenja
boraca i naroda nema za to realnih uslova, pogotovu to su
odredi na svim pravcima bili ve pod jakim pritiskom talijan-
skih trupa koje su pokuavale da se po svaku cijenu probiju
do Cetinja. Nema sumnje da bi osvajanje Cetinja dalo jo
veeg podstreka daljoj borbi i predstavljalo ozbiljan udarac
okupatorovoj upravi. Ali, isto tako, napad na utvreni i veoma
dobro obezbij edeni grad, preduzet na brzinu i nepripremljeno,
nedovoljno organizovanim i uvrenim jedinicama, mogao
bi imati tekih posljedica i dovesti do gubitaka dragocjenog
ljudstva.
U prvim akcijama odredi su bili na visini zadataka i po
borbenosti i po disciplini, tako da su od poetka postigli odline
rezultate. Sastavljeni preteno od komunista, skojevaca, sim-
patizera Parti j e i jednog broja rodoljubivih elemenata ija je
politika svijest i borbena spremnost Lila zaista na visini, pred-
stavljali su jedan ogroman politiki kapital i realnu vojniku
snagu sa kojom se moglo raunati u svakoj situaciji. Meutim,
brzim razvojem dogaaja, odredi su najednom preplavljeni
masom novih boraca, koji su poslije prvih uspjeha pristizali
sa svih strana. Oni nijesu bili u stanju da tu masu organizo-
vano prihvate i vojniki uvrste.
Osim toga, pojavile su se i druge tekoe. Pod uticajem
opteg poleta i borbenog raspoloenja na poloaje su izali i
razni oportunistiki, kapitulantski, pa ak i neprijateljski ele-
menti, koji su svojim stavom djelovali demoralizatorski u uop-
te unosili dezorijentaciju i nedisciplinu u redove boraca.
10
Kada su kasnije, prilikom sahranj i vanj a, kod nj i h nali satove
i sve ostalo Talijani su bili iznenaeni. Od naih boraca na to se ni ko
nije osvrtao.
I dalje, zbog nedovoljnog iskustva, u dejstvu odreda su
se ispoljile i neke slabosti. Od samog poetka nije se posvetila
posebna panja organizovanju slube veze, tako da je veza
izmeu pojedinih grupa odreda slabo funkcionisala. Istina, i
objektivne mogunosti su za to bile slabe. J edino se moglo
povezati preko kurira, koji su morali zaobilaziti i savladavati
prepreke. Ali, odmah se pokazalo da je prenoenje obavjete-
nja, direktiva i dr. preko kurira sporo i neefikasno. Tako su
grupe odreda na pojedinim sektorima faktiki dejstvovale
manje-vie samostalno, dok su odredi iz katunske nahije bili
potpuno odsjeeni.
U takvoj situaciji i rukovoenje iz jednog centra bilo je
oteano. Sjedite Mjesnog komiteta je bilo u Bokovu. lanovi
rukovodstva i instruktori su se uglavnom nalazili na poloajima
i direktno su rukovodili akcijama; u stvari dolazili su u sje-
dite komiteta samo radi konsultovanja i dobijanja informa-
cija, direktiva i slino. Faktiki, sva odgovornost je bila na
rukovodeem aktivu dotinog podruja, jer su se dogaaji
odvijali veoma brzo. lanovi rukovodstva i instruktori su imali
iroka ovlaenja. Oni su se uglavnom dobro snalazili, ali je
ipak nedostajalo usklaeno dejstvovanje pojedinih grupa
odreda.
Naa zamisao da odravamo direktnu vezu sa partijskom
organizacijom u gradu ni j e mogla da se sprovede. Talijani su
onemoguili svaku vezu izmeu grada i njegove okoline, tako
da je partijska organizacija na Cetinju ostala potpuno odsje-
ena. Kao to se vidi, nijesmo dobro procijenili kakvo e biti
ponaanje neprijatelja poslije prvih akcija. Osim toga, usli-
jedilo je masovno interniranje i veliki broj aktivista je uhap-
en, ime je partijska organizacija znatno oslabljena. To je
stvorilo tekoe i u radu Mjesnog komiteta, jer vie nije bilo
mogunosti da se tim putem doe da informacija, propagan-
dnog materijala i drugih potreba, kako je bilo zamiljeno. No,
ovo su bila prva iskustva iz kojih smo izvukli dobru pouku.
Nauili smo da studiramo neprijatelja i njegove metode borbe.
U toku prvih dana borbe na itavom terenu se odvijala
jedna veoma iva i otra politika borba. Petokolonaki ele-
menti su stalno rovarili protiv komunista i nastojali da ih
izoluju od naroda. Parola da jo nije vrijeme za borbu bila je
opasna i perfidna. Ona je naroito pogodovala svim kapitu-
lantskim i oportunistikim elementima, koji su takoe bukali
potajno protiv komunista i unosili nesigurnost i paniku. Sve
J e to, naravno, ostavilo traga u narodu, a takoe i u jednom
dijelu boraca-organizovanih u odredima, ali politiki nedo-
voljno uzdignutih i neiskusnih u politikim obrtima, kao i u
onim dobronamjernim i potenim rodoljubima koji su se u
toku borbe prikljuili odredima. To je od komunista zahtijevalo
da pojaaju politiki rad i da uporno raskrinkavaju sve mahi-
nacije neprijatelja.
Mjesni komitet je budno pratio razvoj dogaaja i, anali-
zirajui situaciju na poloajima i terenu, ocijenio da su se
borbeni odredi, usljed priliva veeg broja neobuenih boraca
koji su sa svih strana, sa orujem ili bez njega, pristizali, fak-
tiki razbili^Odredi, kao to je ve reeno, i sami nedovoljno
organizovani i vojniki uvreni, nijesu bili u stanju da pot-
puno obuhvate i da vojniki uvrste ovoliku masu novih
boraca, ponijetih zanosom lake i brze pobjede. Osim toga,
borba je i mimo nae volje dobila donekle frontalni karakter,
a za to nije bilo ni dovoljno snaga ni uslova. Bilo je jasno
da se ustanak dalje mora razvijati drugim sredstvima. To je
znailo da treba preduzeti hitne mj ere da se situacija uzme u
ruke i suzbije djelovanje stihije. Data je direktiva da se ponovo
formiraju i uvrste odredi, da se pojaa politiki rad u njima,
i na taj nain sauva ono osnovno i zdravo politiko i vojniko
jezgro ustanka od navale stihije koja ga je za momenat pre-
plavila. Trebalo je sauvati ono to je briljivim radom Partije
stvoreno i uvrstiti odrede kao udarnu snagu ustanka.
J ENJ AVANJ E USTANKA
Borbe su se jo uvijek uspjeno nastavile i u toku 17. i 18.
jula. Meutim, u nastojanju da po svaku cijenu razbije blokadu
i oslobodi komunikacije, okupator je dovlaio sve vee vojne
snage i upotrebio sva ratna sredstva, ne samo protiv odreda
na poloajima ve i protiv stanovnitva. Svakodnevno je arti-
ljerijom i avionima sistematski tukao sela i napravio pravi
haos u pozadini naih poloaja. Bombardovanje je izazvalo
paniku u pozadini, to je oteavalo poloaj i samih odreda.
Uprkos tome, odredi su vodili estoke borbe na svim pravcima
sve do 20. jula. Ali, pod pritiskom nadmonijih snaga bili su
prinueni da postepeno naputaju pojedine poloaje i povlae
se dalje od komunikacija i naselja, to je omoguavalo kazne-
nim ekspedicijama da izvre represalije nad stanovnitvom.
One su bile veoma drastine i neoekivane u toj razmjeri. Kada
su se odredi povukli sa komunikacija, okupatorske jedinice su
zagospodarile selima i uz pomo domaih izdajnika u onom
prvom naletu napravile pravu pusto. Kue su popaljene, a
ljetina, stoka i sve ostalo to je bilo dostupno uniteno. Muko
stanovnitvo koje je zateeno kod kua ubijeno je ili interni-
rano. Prvih dana strijeljanja su vrena nasumice, a kasnije na
osnovu dostava domaih pijuna i petokolonaa. U narodu je
zavladao strah i oajanje.
Povlaenjem jedinica sa poloaja dolo je i do njihovog
osiguranja. Ostali su oni ubij edeni i politiki svjesni borci i
odani rodoljubi, koji su bili spremni na borbu do kraja. Veliki
broj uesnika u akcijama prvih dana predao se, i svi su inter-
nirani, ukoliko nijesu strijeljani. Svi oni koje su oznaili do-
mai pijuni kao uesnike u oruanim borbama ili ih prepo-
znali talijanski zarobljenici bili su strijeljani.
11
Za vrijeme izvoenja akcija, usljed brzog razvoja doga-
aja, bio je u izvjesnoj mj eri zapostavljen politiki rad u
narodu. Teite rada partijskih organizacija u prvim momen-
tima prenijeto je na odrede. To je omoguilo petokolonaima
i drugim kolebljivim elementima da razviju ivlju agitaciju i
stvaraju raspoloenje protiv izvoenja akcija. U uvj erenj u da
e se tako narod zatititi od represalija, a pod uticajem nepri-
jateljskih elemenata, bilo je zahtjeva da se komunisti predaju
okupatoru i tako zatite narod od daljih nevolja. Tako su se
mase faktiki nale pod uticajem petokolonaa, koji su od
poetka nastupali sa parolom ekanja. Meutim, moral komu-
nista i omladinaca ostao je na visini: i pored izvanredno teke
situacije i pritiska da se predaj u nijesu popustili, ve su se
odredi organizovano povukli u umu i nastavili da ive voj-
nikim ivotom.
Ali, desilo se da su neki komunisti zbog nebudnosti, ne-
snalaenja ili zbog tekoa u kojima su se nali pali u ruke
neprijatelja i bili strijeljani. Poloaj komunista u Njeguima
bio je posebno teak. Zbog neprijateljskog stava jedne grupe
ljudi, pao je u ruke neprijatelju J ole Vrbica, sekretar partij-
ske elije u Njeguima, koji je odmah strijeljan. Isto tako,
Talijani su na osnovu obavjetenja dobij enih od domaih
izdajnika u toku noi opkolili selo Gorni i uhvatili Sveta
Martinovia. Iako je blagovremeno upozoren na opasnost i
dobio nalog da se sa Bajikim odredom povue gore u planinu,
on je i dalje ostao na Gorniu, u neposrednoj blizini grada,
smatrajui da e odatle ipak bolje obavljati zadatak koji mu
11
I ako je postupak prema zarobljenim Talijanima bio dobar, oni
su se kasnije pokazali kao vrlo okrutni. Predvodili su kaznene ekspe-
dicije i prepoznavali borce koji su uestvovali u pojedinim akcijama,
te su mnogi strijeljani. Tako su zarobljenici postaje sa I vanovih korita
Prepoznali uesnike Majstorsko-avorskog odreda, koji su uestvovali
u napadu na njihovu postaju te su mnogi strijeljani, selo zapaljeno, a
stanovnitvo pobijeno ili internirano.
je bio povjeren. On, oigledno, nije dobro procijenio situaciju
poslije prvih naih neuspjeha i nije shvatio da mu prijeti ne-
posredna opasnost. Sva njegova nastoj&nja da izae iz blokade
ostala su bez uspjeha. I kada je uvidio da izlaza nema, zauzeo
je dostojanstven stav i herojski je poginuo. Razdrljio je koulju
i viknuo: Pucajte! Ovo su komunistike grudi! I u zadnjem
asu ivota bio je divan kao to je uvijek bio vedar, otvoren,
smion i neustraiv. Zvali smo ga Sveto Planina, istinski je
to i bio.
Prilikom jednog iznenadnog upada u selo Bjeloe Tali-
jani su uspjeli da uhvate tri omladinca (Luku J ovanovia
slubenika, Luku Perovia studenta i Boa J ovanovia
zemljoradnika, sve iz Bjeloa). Od njih je samo Luka Perovi
bio lan Partije. Oni su 25. jula poli na gubilite pjevajui
Prilikom strijeljanja odbili su da im se zaveu oi. U momentu
strijeljanja nekoliko talijanskih vojnika palo je u nesvijest.
Bilo je nareeno da stri j el j anj u prisustvuje sve stanovnitvo
radi zastraivanja. Ali, poslije ovoga, stri j el j anj a su vrena
samo nou.
Represalije su vrene i nad stanovnitvom u gradu. Ta-
lijani su hapsili i mlatili masovno. Zatvori su brzo napunjeni
taocima iz grada i okolnih sela. Razjareni zbog dogaaja od
13. jula, sjutradan su na komade isjekli lana Partije Milutina
Ivanovia, radnika sa Cetinja.
Drugovi koji su pali u ruke neprijatelja drali su se he-
rojski na gubilitu, i to kako lanovi Partije, tako i vanpartijci.
To je pokazalo koliki je uticaj Parti j e i kakav je ona moral
stvorila u narodu.
Poslije prvih velikih uspjeha, a zatim veoma estokih re-
presalije, dolo je do izvjesnog predaha u borbi. Okupator je
uz pomo domaih pijuna i petokolonaa otpoeo masovna
strijeljanja, interniranja ena, djece, staraca, i strahovitu plja-
ku i paljenja po selima. Petokolonai su pozivali ljude da
poloe oruje i da se predaju, uvjeravajui ih da su okupator-
ske vlasti velikodune i da se nee svetiti. Kaznie se samo
organizatori, a ostali e biti poteeni, govorili su oni. Mnogi
uesnici u borbama su nasjeli ovoj propagandi i vratili se
kuama, ali su odmah bili internirani. Tako su u toku druge
polovine jula okupatorske jedinice prole itavom teritorij om
koja je bila osloboena. Nastalo je masovno interniranje u
Albaniju i I taliju. Iz straha od novih represalija narod je bio
protiv izvoenja oruanih akcija. Moe se slobodno rei da su
i odredi u toj situaciji preivljavali izvjesnu krizu i do kraj a
bili stvarno u defanzivi.
U takvoj situaciji iz osnova izmijenjenoj i ozbiljnoj, tre-
balo je preduzeti mjere i ponovo uzeti stvar u ruke. Pri j e svega,
trebalo je srediti odrede i u njima orijentisati komuniste i
ostale pripadnike na aktivan politiki rad u masama; odrati
vrste veze pripadnika odreda sa narodom; onemoguiti dj e-
lovanje petokolonaa i vezati mase za ciljeve naronooslobo-
dilake borbte. To je bio krupan zadatak i preduslov za ponovno
organizovanje oruane borbe.
Odredi su se za kratko vrijeme sredili i prilagodili novim
uslovima. Razvili su intenzivan politiki rad u selima, tako da
je vrlo brzo suzbijen uticaj pete kolone. Pristupalo se formi-
ranju eta u svim selima gdje su postojali odredi, a tamo gdje
zbog nedovoljnog broja boraca nije bilo uslova za formiranje
eta, ovi su i dalje ostali (u katunskoj nahiji, Konaku i drugim
krajevima). Poetkom avgusta su i u samom Cetinju formirana
etiri odreda od po 25 boraca. Privremeni vojni komitet je ve
8. avgusta izdao naredbu svim komandirima eta da ispitaju
mogunost izvoenja oruanih akcija. Pored ostalog, u naredbi
je posebno istaknuto da se neprijateljski pijuni likvidiraju.
Odmah zatim, 11. avgusta, Privremeni vojni komitet izdao je
proglas narodu u kome je analizirao situaciju nastalu poslije
kaznenih ekspedicija, ukazao na katastrofalne posljedice rada
pijuna i pete kolone i pozvao narod da stupa u jedinstvenu
borbu protiv okupatora i napada neprijatelja gdje god se za
to ukae prilika.
Mada se nije odmah otpoelo sa oruanim akcijama na
teritoriji sreza cetinjskog, Partija je, zahvaljujui predanom
radu komunista i ostalih boraca, ubrzo uzela situaciju u ruke
i obezbijedila potpuni uticaj u masama. Na itavoj teritoriji
odvijao se uporan rad po svim linijama, tako da su ubrzo stvo-
reni uslovi da se ustanak ponovo razvije i doblije potpuno
organizovane oblike i u vojnikom i u politikom pogledu
da njegove snage dobiju puni zamah i potpunu prevlast na
itavoj teritoriji koja je osloboena u prvim danima. Uz to su
i odbori Narodnooslobodilakog fonda, u gradu i u selima, ra-
zvili veliku aktivnost za pri kupl j anj e namirnica i drugih
potreba za borce, to je takoe bilo od velikog znaaja za rad
i ivot partizanskih jedinica.
Na partijskoj konferenciji za srez cetinjski, koja je odr-
ana 12. septembra 1941. godine na planini Stavoru, data je
analiza i ocjena vojne i politike situacije i doneseni su za-
kljuci za dalji rad partijske organizacije i dejstvo partizan-
skih jedinica. Partijska konferencija, kojoj je prisustvovao i
sekretar Pokrajinskog komiteta Blao J ovanovi, pozitivno je
ocijenila rad partijske organizacije i partijskog rukovodstva.
I zvren je i izbor novog partijskog rukovodstva. Sastav Mjesnog
komiteta, koji je izabran na ovoj konferenciji, bio je: Veljko
Miunovi sekretar, Filip Bajkovi, Vojo Biljanovi, Danica
Marinovi, Vojo Ranatovi i Blao J oov Orlandi lanovi.
Dotadanji sekretar Mjesnog komiteta Niko Rolovi odreen
je za sekretara sreskog komiteta sreza barskog.
Neto kasnije, odlukom Pokrajinskog komiteta, Mjesni
komitet sreza cetinjskog podignut je na rang Okrunog komi-
teta Cetinja, a dotadanji Okruni komitet je rasformiran.
Za rukovoenje partijskom organizacijom na Cetinju, for-
miran je Mjesni komitet, jer je direktno rukovoenje od strane
Okrunog komiteta bilo oteano. Sastav ovog Mjesnog komi-
teta bio je sljedei: Milovan Vujovi, radnik sekretar, Stana
Tomaevi, uiteljica i Milutin Nikoli, student lanovi
komiteta.
12
Zakljuci partijske konferencije imali su velik uticaj na
dalji rad i razvitak partijske organizacije, kao i na dalji razvoj
ustanka u ovom kraju.
U prvoj polovini oktobra formirana je Lovenska brigada,
iji je tab rukovodio svim jedinicama u srezovima cetinjskom
i barskom.
U isto vrijeme formiraju se i prvi teritorijalni bataljoni.
Poetkom oktobra formiran je bataljon Bajo Pivljanin,
u iji su sastav ule Gornjoceklinska i Ljubotinj ska eta i odredi
iz sokolske optine, Dobrskog Sela i Konaka. U prvoj polovini
oktobra formiran je i bataljon Carev Laz, u iji su sastav
uli odredi iz Donjeg Ceklina.
U ostalim optinama i dalje su ostali odredi, koji su kra-
jem oktobra dobili naziv vodovi.
Dvanaestog novembra je izdata naredba za formiranje
posebnog Lovenskog bataljona za operacije u Sandaku, koji
je ve 1. decembra uestvovao u napadu na Pljevlja. U sastav
ovog elitnog bataljona, od ukupno 350 boraca, ule su 4 ete
iz sreza cetinjskog Katunska, Ljubotinjska, Ceklinska i
Sokolska sa 280 biranih boraca.
Tokom decembra formirani su ostali teritorijalni bata-
ljoni Gornjoljeanski i evsko-bjeliki, kao i samostalna
Cucko-eklika eta.
Prerastanje odreda u vodove i ete, a zatim u bataljone
nije bilo samo formalno promjena naziva jedinica, ve
stvarno rezultat jednog pozitivnog procesa u razvoju odreda.
12
Sastav rukovodstva dat je po linom sjeanju.
Oni su se bili ve toliko uvrstili da se postavilo kao nuno
njihovo organizovanje u vee i vre jedinice. Stvaranje ba-
taljona je u stvari predstavljalo organizaciono i vojniko
uvrenje naih partizanskih jedinica i bilo je izraz njihove
sposobnosti za borbeno dejstvo. I upravo sa prerastanjem odreda
u vee i vre vojne jedinice ponovo poinje izvoenje oru-
anih akcija. I stovremeno je, zahvaljujui upornom politikom
radu, u narodu stvoreno uvj erenj e o opravdanosti izvoenja
oruanih akcija i uvrena vj era u vojniku spremnost parti-
zanskih jedinica za efikasnu borbu protiv okupatora, naroito
poslije formiranja Lovenskog bataljona koji je poslat na
Pljevi j a.
Danica MARINOVI PEJ OVI
SEANJ A NA BREIKI POHOD
I z Gria je ila u pravcu Celja partizanska kolona. Dva dana
se odmarala na senjacima seljaka Naprudnika, Novaka i Kaj -
tna, stigavi posle napornog mara iz Dobrovlja. Tamo je dva
dana ranije doivela svoju prvu veliku pobedu nad Nemcima.
Takvu pobedu su u Sloveniji zabeleili jo samo Gorenjci 1942.
godine u borbama kod Dragoa. Na 1. tajerski bataljon bio
je ponosan.
Put je iao desnom obalom Savinje do petrovkog mosta,
zatim smo preli na drugu obalu i preko Lopata kod Celja kre-
tali smo se laganim korakom prema Dramljama. Kada je Celje
ostalo iza nas, poeo je da pada sneg. Put prema Dramljama
nije niko poznavao, pa ipak smo se posle nekoliko asova nali
pred selom. Sneg je padao sve jae. Dramlje smo obili i oko
pet asova izjutra doli smo do jedne usamljene seoske kue
u umi, prilino daleko iza sela u kojoj smo ostali u toku dana.
Dan smo proveli prilino mirno, mada bez hrane. Po-
podne je stigla vest da u naem pravcu idu Nemci, ali se tog
dana s njima nismo sreli. im se smrailo nastavili smo put i
u blizini Ponikve preli elezniku prugu i produili u pravcu
Slivnice. Ili smo cele noi i u praskozorje se nali ponovo kraj
jedne usamljene seljake kue u blizini Ljubene. Bili smo
mokri i promrzli, jer nam je sneg, koji je padao ve puna dva
dana, skoro bio do pojasa. Dan smo ponovo proveli bez tople
hrane, u senu i u tali. Oko tri asa po podne Nemci su neda-
leko od nas jurili po umi i pucali u prazno. Svi smo bili spremni
za borbu, ali do sukoba nije dolo. Uvee smo nastavili put.
Prvi tajerski bataljon je imao veliki zadatak. Morao je
bezuslovno stii na Bizeljsko, gde su tada Nemci uveliko rase-
ljavali stanovnitvo, tu prei na akcije i spreiti neprijatelja
u tome. Zadatak bi bio potpuno izvodi j iv da nas u tome nisu
spreavali dubok sneg i svakodnevne borbe i hajke. Ovaj bre-
iki pohod je vodio Franc Rozman Stane, a s nama su bili i
Silas, Petar Stante Skala, Sergej Krajger, Zidanek, Bor i To-
ledo koji je nekad bio uitelj u Ruama i panski borac.
Sneg je ve bio do pojasa i mi smo ponovo upali u njega
kada je pao mrak. I zjutra smo, posle dugog i napornog mara,
doli do jednog malog zaselka kod Sv. Helene iznad Slivnice.
Ovde emo ostati preko dana, rekao je Stane, posle ega
smo se jedan za drugim zavukli u seno da bismo prespavali taj
dan u miru, malo se odmorili i toplotom svog tela osuili odelo,
koje je bilo mokro kao da smo plivali u njemu. Da li emo ta
jesti? Ne, na hranu niko nije ni pomiljao, jer nije bilo nieg.
0 strai su se starali Lojze Vreskov i Silas. Menjala se svakog
sata, da bi se na taj nain svakom pruila prilika da se odmori
1 to manje smrzava. Oko jedanaest asova neko je poeo da nas
budi. Robin mitraljezac je vikao na jednog druga: Sta larma
i to nas budi? Ovaj mu je odgovorio da bude miran ako hoe
da dobije kuvano vino. Vino je bilo gorko, ali je svako od nas
zamiljao da je slatko. Posle ovoga smo ponovo svi pospali.
Oko 13 asova Stane je za svaki sluaj poslao dvojicu u
patrolu. To su bili Don i Curk. Polako su ili prema vrhu odakle
smo izjutra doli. Sneg je prestao da pada, tako da je trag iza
nas bio irok naj manj e pola metra. Bio je ba Dan svih svetih,
1. novembar. Kada su zali oko male okuke, pred njima se iz-
nenada pojavio civil u kinom mantilu, koji je munjevito izva-
dio automat ispod mantila i povikao: Hnde hoch. Drugovi
su podigli ruke, jer se sve to desilo tako iznenada, da nisu ni
mogli misliti na revolvere.
as kasnije su se pribrali, pogledali se za trenutak i ra-
zumeli. Don je brzo stavio ruku u dep, ali nije mogao izvui
revolver, jer ga je Nemac preduhitrio metkom u nogu iznad
kolena. U tom trenutku Curk je udario gestapovca svojim sna-
nim rukama u lice, oborio ga u sneg, uzeo njegov automat i
otkopao bomUe koje je imao o pojasu. Gestapovac je od sna-
nog udara u lice smesta oslepeo. Curk je priskoio Donu u po-
mo, a onda su obojica poli do svojih drugova koji su jo dre-
mali i nisu znali ta se deava u njihovoj blizini.
Na noge! vabe! povikao je Curk. Posle nekoliko minuta
kolona je bila spremna za pokret, a i za borbu ako ustreba.
Nemcima nije bilo teko da nau put do nas. Izdala nas je
iroka staza, a jedan seoski mladi se potrudio i otiao u Celje
da javi Gestapou. Nemci su tog dana mobilisali i tamonje
metane, naoruali ih austrijskim karabinkama i dali svakom
Po 11 metaka, da bi im pomogli u borbi.
Stane je naredio da kolona krene prema susednom imanju,
gde je poinjao deo ume. Cim je kolona krenula, srela je dve
ene koje su nosile neke korpe. I znenada su se okrenule i poele
beati, a mi smo videli da su to preobueni gestapovci. Odmah
posle toga poeli su da lete hici iz susedne kue. Ko to puca?
Nemci se nisu videli, a metani valjda nemaj u oruja i vero-
vatno oni ne pucaju? Neto tako jo nismo doiveli. Meutim,
prevarili smo se. Ovog puta na nas su prvi put pucali metani,
izdajnici svoje domovine vermani.
Odjeknula su jo dva pucnja, a onda je neko od naih
opalio. J edan bledunjavi postariji ovek je leao na samom
uglu tale. Tri njegova pajtaa smo uhvatili ispod salaa, gde
su se krili iza nekih dasaka i ispod kola. Svima smo uzeli pu-
ke i municiju. Oni su nam rekli da su ih Nemci poslali kao
izvidnicu. Kada smo ih upitali gde su Nemci i koliko ih ima,
nisu znali da nam kau. Stane im je omoguio da bi raj u iz-
meu dve stvari: poto su metani i dobro poznaju ove krajeve,
treba da nas vode tako da se ne susretnemo sa Nemcima, ili e
dobiti metak u glavu ako nas prevare. Morali su da se povinuju
i da nam pokazuju put. Na ovo reenje su odmah pristali, bili
su nekako ravnoduni i nije im se mnogo urilo. Raunali su da
e doi do borbe i da e tada moi da pobegnu. Kada smo doli
do ume, oni na elu su se iznenada zaustavili. Nekoliko stotina
metara ispred nj i h je bilo mnogo Nemaca. Sa vrha, preko jed-
nog brdaca, kretala se nova kolona. Povukli smo se malo dublje
u umu i zauzeli poloaje.
Na naem poloaju je vladala najvea tiina, ali je svako
mislio na to kakav e biti rezultat borbe. Ko e prvi opaliti?
Nemci su polako ili prema uzviici, drugi su se sputali
niz padine, pravili su neku vrstu potkovice. Mi smo smatrali
da im je cilj da nas opkole. Dubok sneg je i nj i h spreavao u
akciji, a za nas je, s jedne strane, to bila povoljna okolnost a,
s druge rava, jer smo znali da emo imati velike tekoe u
povlaenju. Njihovi glasovi su bili sve blii, rei su bile razgo-
vetnije, mada su se sporo pribliavali.
Vatra! tiinu je prekinuo glas komandanta. Nekoliko
crnih figura poelo je da se valja po snegu. Posle nekoliko se-
kundi pucali su i Nemci. Mada su bili mnogo bolje naoruani
od nas, u prvom naletu nismo imali nijednog ranjenog ili mr-
tvog. Sneg je padao na nas sa drvea, a ispred poloaja se video
oblak dima. Borba je trajala oko etvrt sata, a mi jo nismo
imali nijednu rtvu.
Meutim, za nas je situacija postajala sve ozbiljnija.
Nemci su poeli da se pribliavaju sa obe strane, a bilo ih je
mnogo vie od nas. Trebalo se povlaiti. Ali kuda? umica je
bila mala, oko nas svuda vinogradi, desno istina i taj avolji
sneg po kome se ne moe trati.
Sta onda? Uzbrdo je nemogue, ne moe se ni pravo u
njihovu vatru, preostaje samo dolina na desnoj strani. Nju je
Stane i izabrao.
Za mnom, spasavajte se kako ko moe, povikao je
Stane i zagazio u prtinu. Niko nije pomislio da ide svojim pu-
tem, svi su poli za komandantom koji se nalazio na elu. Ne-
prijateljeva vatra je iznenada prestala. Sta to treba da znai?
Da li misle da nam negde preseku put? Nije bilo ni jedno, ni
drugo. Nemci su bili u prvom trenutku toliko iznenaeni ovim
smelim skokom, da su zaboravili da pucaju. Bili su uvereni da
e na istini sve da nas pobiju.
Cutanje na njihovoj strani je trajalo moda minut-dva,
ali za nas je to mnogo znailo. Ponovo je odjeknula paljba, meci
su fijukali iznad glava i meu nogama. Prvi je pao Don.
1
Dru-
govi su mu pomagali da kri prtinu, ali poto je ranije bio ra-
njen s mukom je iao iza nas. Nekoliko minuta kasnije pao je
i Peter Sprajc J ur, rodom iz Megojnice kod Celja. On je bio
jedan od starijih komunista, koji je izdrao mnoga politika
hapenja i pred kapitulaciju stare J ugoslavije doao iz logora
u Bilei. Nekoliko sekundi kasnije pao je ispred mene jedan
drug od nepunih dvadeset godina. Bio je to J uvan, ne seam
se njegovog partizanskog, a ni pravog imena, sin proletera iz
Trbovlja. Pogodio ga je metak direktno u glavu. Nije se ni mo-
glo misliti da ga ko ponese. Svako je u tom trenutku video
istu sudbinu. Bacali smo raneve u sneg da bismo beali to
lake. U toku borbe su.pali i izdajnici koje smo vodili sa sobom.
Pala su jo dva druga ijih se imena ne seam.
Prvi su se ve pribliavali kapeli, jo malo pa e biti
bezbedni, ako im ko ponovo ne stane na put. S velikim napo-
rom su se prebacili preko grebena i ostali drugovi. im smo se
nali na drugoj strani, mada nas meci vie nisu mogli dostii,
mi se nismo zaustavljali. Brzo smo preli na oblinje brdo, ju-
rei pored jedne kue za koju nam se uinilo da je bila gostio-
nica. Pred njom su stajale neke ene koje su uzdisale: J adni
ljudi! Na brzinu su donele neto hleba, vina i cigareta.
Uskoro smo doli do ume koja se daleko protezala i spa-
jala sa planinskim umskim kompleksima. Stali smo za trenutak
da se izbrojimo. Niko nije bio ranjen, ali je nedostajalo pet
drugova. Bilo nam je veoma teko za palim drugovima. Posle
kratkog odmora smo produili preko mnogih brdskih vrhova i
dubodolina. Nekako se ilo do noi ali onda su nastale tekoe,
1
Angel Besednjak Don, proglaen je za narodnog heroja.
mada se povremeno pojavljivao mesec kroz oblake. Po koji put
su zastajali Stane, Modras i Silas gledajui kartu specijalku,
da bi odredili pravac prema Bohoru. U meuvremenu su ostali
stavljali kundake ispod glave i dremali. Muila nas je i glad,
jer dva dana nismo nita jeli.
Ili smo cele noi. Pre svanua smo bili negde usred Bo-
hora. Planina nas je primila mokre, umorne i gladne. Nigde se
u blizini nije videla nijedna seljaka kua, svuda samo besko-
nane ume i otri vrhovi. Ulogorili smo se usred ume i uskoro
su planule vatre. Nismo mogli zaspati, jer smo bili suvie mokri,
niko nije imao kakvo ebe, sve smo to sa rancima dan rani j e
pobacali u sneg.
Oko deset asova pre podne komandir Savinjske ete je
upitao: Ko eli da ide u patrolu? J avili smo se: njegov brat
Lado, koga smo zvali Mirko, moj najbolji drug Peter kome
je dan ranije poginuo otac i ja.
Brzo smo se spremili. Krenuli smo izmeu visokih stabala
smreka i stigli u jedan dubok jarak, odakle se teren die prema
poveoj uzviici. Kmet nam je rekao da odemo na susedno brdo
i otud osmotrimo da li je sve u redu. Ili smo oko jedan sat i
nali smo se pred jednim malim proplankom. Videli smo neku
kuicu iz koje se puilo. Nekoliko koraka dalje bila je mala
tala, a jo dalje druga kuica. ta da radimo? upitao je
Mirko. Idem unutra pa neka bude ta hoe, gladan sam kao
vuk, rekao je i odluno poao napred.
Zakucali smo na vrata. Napred javio se prilino du-
bok muki glas. ovek srednjeg rasta i prilino bledog lica,
postao je jo blei kada je ugledao pred sobom tri naoruana
oveka. Nita se ne plaite, rekao je Mirko. Nai smo
partizani.
Ne ekajui da nas domain ponudi, seli smo oko pei
koja je prijatno grejala. Zamolili smo ga za neto jela, jer ve
dva dana nismo nita okusili. 2enu i decu nismo videli, ali dok
smo se gre j ali pored pei, on je otiao u susednu sobu. Doneo
nam je neku orbicu i malo kaamaka. Poto je u sobi bilo to-
plo, malo smo porazgovarali sa domainom, ali nam se nije
ilo. Oko 13 asova pozvao nas je na ruak. Prihvatili smo. Po-
sle ruka smo jo malo sedeli, a onda smo se spremili za
odlazak.
Slave partizansko ime Petera ustao je i rekao da ga
priekamo, jer e se odmah vratiti. Tek to je izaao, povikao
je iz sve snage: Ivo, Mirko vabe! Kao da je grom u nas
udario, skoili smo i dohvatili puke. Mirko je uzeo ranac, a ja
Slavevu puku i izjurili smo iz kue. Domain je bio bled, jo
vie je prebledeo kada je Slave viknuo, ali nekako nije bio su-
vie uzbuen. Kada smo doli do ugla kue, primetili smo Nem-
ce. Bilo ih je mnogo. Pribliavali su se ovoj kui razvijeni u
strelce. Mirko je potrao u umu iznad kue, a ja u pravcu
tale. Slavca sam video na levoj strani tale, jurio je u dolinu.
Povikao sam za nj i m da ne ide u dolinu. Pogledao sam u pravcu
Mirka i video da su mu odleteli ranac i puka. Dobio je rafal
u kundak, a jedan metak mu je presekao kai ranca. Ranac je
odleteo u sneg. Za mnom i Slavcem su leteli meci na sve strane,
ali smo u poetku dobro proli. I ja sam poao levo, malo nie
od tale, ali ne za Slavcem, a zatim sam krenuo desno prema
umi jer sam oseao da je na toj strani malo sigurnije nego u
dolini. Beao sam ivicom nekog ipraja, dok se nisam sapleo o
neku granu i pao. Puka mi se zaplela u ipraje i ostala da
visi. Nemci su videli da smo samo trojica i jurili su za nama,
tako da nisam smeo da se vratim. Uskoro sam primetio krvav
trag i poverovao da je Slave ranjen, ali poto je dobro beao,
mislio sam da nije nita ozbiljnije. J urio sam u cik-cak liniji.
Pucnjava je uskoro prestala. Kada sam izaao na vrh brda, na-
ao sam put, ali u snegu nije bilo nikakve prtine. Naslonio sam
se na jednu jelu i ekao oko pola asa da se pojavi ko od dru-
gova. Niko se nije pojavljivao i zato sam poao dalje. Hodao sam
oko pola asa, a onda sam se iznenada ponovo naao pred ku-
om, odakle smo poeli da beimo. Mraz mi je ulazio u kosti.
Neka avo sve nosi. Pre sam jedva pobegao, a sada im ponovo
padam u ruke, pomislio sam i ponovo krenuo uzbrdo. Naao
sam svoj trag i video da su sa ipraja skinuli moju puku. Po-
novo sam iao starim putem i kada sam stigao do vrha primetio
sam da je neko dolazio s desne strane odakle sam neto ranije
i ja skrenuo i da je otiao dalje. Mislei da je ko od mojih dru-
gova, poao sam istim tragom.
Ovo potucanje je trajalo oko sat i po. Raunao sam da e
uskoro no i zbog toga sam ubrzao korak. Stigao sam na jedan
proplanak i ugledao nekoliko kua. Dok sam razmiljao na koju
stranu da krenem i gde se u stvari nalazim, iznenada je ispred
mene neko radosno uzviknuo. Hteo sam da izbegnem susret
ali sam poznao Mirka. Zagrlili smo se kao da se nismo videli
itavu venost. U ruci je drao dobar komad trudle. Brzo smo
ga pojeli.
Prokleti Nemci, razbili su mi puku. Gde je Slave?
Uh, strano sam gladan, hajdemo u onu kuu, neto emo sigurno
dobiti. Moda i koju au vina.
Pristao sam. Od oruja Mirko je jo imao revolver, a ja
bombu. Za svaki sluaj.
U kui je bilo pravo veselje. Odjekivala je pesma, a i
zvui harmonike. Raunali smo da je to gostionica. Meutim,
nije bila gostionica ve neko domae veselje. I spred podruma
smo videli domaina i jo jednog civila. Pogledali su nas malo
udnovato, ali kad smo zamolili za hleb i malo vina, odmah su
nam dali. Domaina je interesovalo odakle smo i odakle dola-
zimo. Rekli smo da smo iz Bizeljskog i da smo pobegli od Ne-
maca koji preseljavaju stanovnitvo iz tog kraja. U toku raz-
govora na pragu se pojavilo nekoliko mukaraca. Dvojica su
dola do nas. Poeo je razgovor o raznim domaim stvarima.
Domain nas je pozvao u sobu, ali smo odbili, jer mu nismo ve-
rovali. Onda nas je pozvao u podrum. Doneo je jo jedanput
au vina, ali nismo hteli da ostanemo ni u podrumu. Muilo
nas je neko predoseanje. Stalno mi se vrzmalo po glavi da nam
pripremaju neku zamku i da e nas tu zatvoriti. U toku razgo-
vora sva etvorica su nas gotovo opkolili, a to smo odmah pri-
metili i povukli se nekoliko koraka. Iskoristio sam poslednji
trenutak. Nekako instinktivno sam povikao: Mirko, bei! Po-
sle ovih rei i ja sam pojurio. Za mnom je potrao domain
viui: Stoj, balave, pucau! Pucaj, pomislio sam, ako me
ne obori prvim metkom, nee ni kasnije. Nisam vie mogao
beati, bio sam suvie umoran. Pre su nas progonili Nemci, a
sada domai izdajnici. Zavukao sam ruku u dep, izvukao bombu
i brzo se okrenuo. Domain nije imao nikakvog oruja, osim
jednog tapa u ruci. Kada je video da drim pripremljenu bom-
bu, poeo je polako da uzmie, a ja sam stavio bombu ponovo
u dep i nastavio put. Na ivicu ume sam stao da saekam Mirka.
ekao sam neto vie od 15 minuta, ali se on nije pojavljivao.
Bio sam ve zabrinut i hteo sam da poem, ali se u tom tre-
nutku uo dogovoreni znak. Doao je razbaruene kose, bez kape
i mantila, a i bez pitolja.
Kada je skoio i poeo da bei preko dvorita na nj ega su
se bacila trojica. U dvoritu se spotakao i pao. Odmah je izvukao
revolver, ali nije stigao da opali. Dvojica su ga vrsto drala,
a trei mu je presekao noem opasa i uzeo revolver. Zatim ga
je uhvatio za kosu. Naj pre ih je upozorio lepim reima da nije
nikakav bandit, ve borac za slobodu, ali nita nije pomoglo.
Odgovorili su mu da je dolo nemako nareenje da sva
sumnjiva lica, naroito naoruana, odmah prijave, ili da ih pre-
daj u policiji. Polako su ga podigli na noge. Dvojica su ga dr-
ala za rukave mantila, a trei za kosu. Kada je video da se le-
pim ne moe nita postii, poeo ih je nazivati raznim imenima,
govorei da su veliki izdajnici. A onda je svom snagom udario
pesnicom u bradu oveka koji ga je drao za kosu, tako da je
odleteo u sneg, a onda je zamahnuo rukama napred i natrag.
Onoj dvojici je ostao mantil u rukama, a on je potrao prema
umi gde smo se nali.
Bili smo ponovo zajedno. Oko devet asova uvee smo
doli do rudnika Senovo. Zastali smo pred jednom kuom u
kojoj se jo videla svetlost. Zakucali smo na vrata. Otvorila nam
je ena rudara koji se ba spremao za odlazak na posao u rud-
nik. Primio nas je ljubazno i ugostio hlebom i vinom. Odmah
je znao da smo partizani i s nj i m smo se o mnogo emu poraz-
govarali. Otili smo zajedno u dolinu. Pokazao nam je put za
Bohor i upozorio na neka vana mesta pored kojih moramo
proi da se ne bismo izgubili. Putovali smo celu no. Pre sva-
nua smo se uvukli u slamu kraj kue jednog seljaka ispod
Bohora. Spavali smo moda samo jedan sat, jer nam je bilo
dosta hladno, a onda smo ustali i nastavili put. Cilj nam je bio
da tog dana doemo do Planine, a i dalje ako to bude bilo mo-
guno i ako nas ta ne iznenadi. Raunali smo da emo idue
noi biti u Griama. Ni u snu nismo mogli slutiti gde se sada
nalazi bataljon poto smo znali da su drugovi krenuli dalje.
Oko devet asova pre podne naili smo na vrhu Bohora
na prilino iroko ugaenu stazu. Moda su Nemci ponovo pred
nama? A moda nisu oni? Da sluajno nisu nai? Na to smo
stalno mislili i odluili smo da idemo tim tragom. Pratili smo
tragove ve skoro dva asa. Na putu smo videli u snegu mesta
gde su ljudi sedeli i gde su se odmarali. Na mokrom snegu su
se dobro raspoznavali otisci cipela i po tome smo zakljuili da
su pred nama nai drugovi. Nismo se prevarili. Primetili smo ih
iza jedne okuke. Odmarali su se. Odmah smo se javili Stanetu
i ispriali mu ceo dogaaj. Svi su smatrali da smo izginuli, jer
se ulo pukaranje. Slave nije dolazio i od tada ga vie nismo
videli. Bio je ranj en prilikom bekstva i uspeo je da se odvue
do jednog seljaka. Sreom, seljak je bio dobar i krio ga je skoro
sedam meseci. U toku prolea Antonesko i Modras su otili sa
svojom etom na Kozjansko i Slave se njima pridruio. Odatle
je kasnije otiao u Hrvatsku i tamo ostao sve do osloboenja.
J o u toku puta od bataljona su se odvojili Skala, Rudo,
Sergej i tefan, koji su otili u Lesinu, gde je u kui Kola-
revih bila prva partizanska javka. Tu ih je morala ekati hrana.
Hrane je zaista bilo dosta, ali je dolo do manj e izdaje, tako
da su se jedva spasli. Hrana nije dospela do gladnog bataljona.
Mirko i ja smo, dakle, uspeli da pronaemo svoj bataljon
j sada nam je bilo lake. Ili smo jo oko pola sata i doli do
lovake kue Federmaus. Tu smo ostali u toku celog dana.
Grejali smo se oko vatre i vie puta priali jueranje dogaaje.
Oko tri asa po podne po naem tragu je dola jedna stara ena.
Bl
l a je to dobra i potena ena iz Bohora, zvala se Tonka var
(umrla je 1951). Donela je pun ranac suvih kruaka. Svaki je
dobio po jednu, a dvojica dve.
Kada je poeo da pada mrak, poli smo odatle i oko deset
asova uvee stigli u Golobinjek kod Planine. Tu je Curk po-
znavao jednog seljaka, u ijoj kui su nam skuvali ajdove
gance (kaamak od heljde).
To su bili seljaci Anton Senica i I van Granar. Kod prvog
je u toku dana bio tab. Oko jedanaest asova smo krenuli da-
lje, ali tek to smo preli oko 500 metara, poela je da pada kia.
Zato su neki od nas predlagali da se vratimo, da se dobro na-
spavamo i odmorimo i da nou nastavimo put. Skoro polovina
drugova je bila za to da ostanemo i nekako smo uspeli da nago-
vorimo komandanta Staneta. Odluio je da se vratimo. Neki su
otili da spavaju u senu, drugi u tali, a naa eta sa drugom
Lojzetom na elu polegala je iznad svinjca.
Oko pola dva sam otiao na strau. Stajao sam iza jedne
grede i posmatrao umu, kroz koju je vodila obina seoska staza.
Snena belina bi zasvetlela kada bi se pokazalo sunce iza oblaka.
Zasneeni vrhovi su blistali u popodnevnim zracima. Posmatrao
sam sve ovo itav sat. Tada se na ivici ume pojavio jedan civil.
Zastao je i nekoliko trenutaka posmatrao okolinu. Zatim je
polako krenuo prema seoskoj kui. Oko sto koraka iza njega se
pred umom pojavila grupa naoruanih Nemaca. Bilo ih je sed-
morica. Prvi je nosio na ramenu mitraljez. To sam dobro video
i bilo mi je jasno ta to znai.
Drugove sam upozorio i bili su odmah na nogama. Bu je
ve legao na svoju zbrojovku i hteo da pusti rafale. Bili smo
udaljeni oko 500 metara. Lojze ga je ipak upozorio da naj pre
moramo obavestiti i ostale borce i da ne znamo da li Nemci
dolaze i iz drugih pravaca.
Lojze je bio u pravu. Svi su poskakali sa svinjca i brzo
pozvali ostale drugove koji jo nisu primetili neprijatelja. im
smo se okupili, na brdacu iznad kue se ve videla druga kolona
Nemaca.
Komandant je naredio polazak i prethodnica je ve urila
u odreenom pravcu. I mi smo odmah krenuli za njom. Ne-
prijatelj se brzo kretao prema kui sa obe strane, ali smo ga mi
iznenadili urnim povlaenjem. udio sam se kako nije pao ni
jedan jedini hitac.
Brzo smo stigli na vrh uzviice, a odatle smo se spustili u
dolinu. Pred nama je uborio nadoli potok Granica, a pored
njega je vijugao put Planina J urkloter.
Kada su Nemci primetili da smo im pobegli, brzo su se
okrenuli i odjurili, verovatno, do svojih automobila. Tako smo
mi zakljuivali. Moda su nameravali da alarmiraju svoje ljude
u drugim uporitima. Na svaki nain hteli su da nam spree
povlaenje.
Morali smo se brzo odluiti. I spred nas je uborio prljavi
potok Granica. U nj emu je bila voda do grudi. Ledena voda je
pekla kou, ali smo ipak za nekoliko minuta bili na drugoj
strani. Put smo preli u blizini jednog mlina, a odatle smo kre-
nuli pravo prema jednom brdu koje je bilo tako strmo i oko-
mito da smo se jedva peli. Retko bukovo drvee nije prualo
nikakvu zatitu, a ispod mokrog snega se nalazila klizava trava.
Nemci su ili tragom preko puta i poli uzbrdo, bili su dvade-
setak metara ispod nas kada se na putu zaustavio auto, a odmah
za njim i drugi.
Nemci su poskakali na automobile, ali su ih preduhitrili
nai drugovi, koji su se nalazili u blizini vrha. Curk je dobro
nanianio svojom zbrojovkom i ve su se dvojica valjala is-
pod automobila. Neko je bacio i bombu i to nam je omoguilo
da se odmaknemo od ovog opasnog mesta, s obzirom da su se
neki nalazili jo u blizini puta. Nemci su pucali, ali nije bilo
rtava. I znenada su se na strmini okliznuli Blisk (brat Martina
Graj fa) i Toledo, koji su bili u Pohorskoj eti, i skotrljali se niz
brdo skoro do pred sam nemaki auto. Toledo se brzo snaao,
bacio bombu i obojica su ponovo pojurila prema brdu. Ali,
posle nekoliko koraka Bliska je presekao rafal nemake zbro-
jovke. Toledo je sreno umakao. Bio je lake ranj en i Matev.
Neprijatelj nije poao za nama. Kad smo stigli na vrh mi
smo se prebrojili i konstatovali da osim Bliska nismo nikog
drugog izgubili. Bili smo utueni, jer je bio jedan od najboljih
boraca, ovek koji se nieg nije plaio. Ovde se nismo dugo za-
dravali. Poli smo preko brda u pravcu J urklotra. Ili smo
celo popodne i celu no, sve do sedam asova izjutra. U toku
noi smo sili na put Rimske Toplice Planina, skoro sve do
Toplica. Kada smo doli do nekih mlinova, primetili smo kako
povremeno svetlucaju reflektori automobila.
Uskoro je zabrujao motor ispred prve zasede. Mitral j ezac
je opalio, ali u trenutku kada je auto ve proao. Meutim, ni j e
ga pogodio i vozilo je projurilo dalje. Mi, ostali, nismo pucali.
Nismo znali ko se nalazio u njemu. Prema jednima neki ui-
telj sa enom, a prema drugima Nemci koji su uplaeni stigli
u J urkloter.
v
Oko 5 asova izjutra preli smo Savinju kod Smarjete.
esto dalje od Rimskih Toplica. Zaustavili smo se tek u Gol-
cania, iznad St. J ederta, kod nekog rudara. On je enu izjutra
poslao u dolinu kod nekih poznanika da bi organizovala obave-
tajnu slubu, a vraajui se donela je nekoliko kilograma mesa
za ruak. Pre nego to smo preli Savinju, kod nekog seljaka
smo pokupili neto repe i kupusa, to smo pojeli s najveim ape-
titom. Zadrali smo se kratko vreme i kod nekog biveg savet-
nika banovine, koji nas je ugostio sa nekoliko hlebova i neto
oraha.
Kod ovog rudara smo prvi put proveli dan u miru i od-
moru. To je bila esta no napornog mara i opteg stradanja.
Ovde smo se prvi put dobro najeli, prvi put imali dobar ruak.
U toku mara smo, prolazei pored seljakih kua, uzimali
sve to smo nali ispod ambara i kozolca. J eli smo sirovi kuku-
ruz, smrznutu argarepu i sve drugo na ta smo nailazili. Sve
nam je bilo dobro, mada smo najee nailazili na prazne
ambare.
Ako bismo uraunali i dobroveljske borbe, putovali smo
punih deset dana. Skoro deset dana se niko nije izuvao i menjao
rublje, svaki komad odela je bio mokar, a noge takorei nismo
oseali, one su bile gotovo u ranama od vode i mraza.
Popodne oko tri asa pozvao me je Silas: Ivo, ti e ii
napred u Savinjsku dolinu, jer poznaje ljude i put. U Griama
pripremi hranu i odmor kod seljaka.
Za nekoliko minuta sam bio u sobi kod komandanta Sta-
neta i Zidaneka koji su ve bili spremni da pou sa mnom.
Poli smo preko brda Golce i spustili se prema Gornjoj Reici.
Ili smo prilino brzo. Uskoro smo preli preko puta koji vodi
za Gozdnik. U putu smo se zadrali kod seljaka Poveta, za
koga sam znao da je na ovek. Kada sam mu rekao iji sam,
poverovao je, decu odveo u kuhinju, a enu poslao da donese
hleb i vino od jabuka. Ponudio nam je i rakiju. Ubrzo smo bili
u prijatnom razgovoru. Zena nas je ponudila hlebom i svinj-
skim mesom. Posle dugog vremena oskudice to nam je veoma
prijalo, a onda smo sve to zalili jabukovaom. Zbog mraka ni-
smo mogli da se due zadrimo i kad nam je domain pokazao
put, krenuli smo dalje.
No nas je ve hvatala i poto preko Gozdnika nije bilo
utabane staze poli smo prema selu Zabukovici. J avili smo se
seljaku Mohoru i zamolili ga da nam njegov sin bude vodi.
Bez oklevanja je poao s nama, osvetljavajui put talskom
lampom. Mada sam ovaj put dobro poznavao, ipak smo malo za-
lutali zbog dubokog snega i tako smo stigli do Petrovca na
Gozdniku. Ovo mesto se nalazi na suprotnoj strani. U dolini su
se jasno videla svetla rudnika Zabukovice, koji je bio od nas
udaljen oko jedan as. Stigli smo potpuno mokri, jer je poela
da pada ledena kia sa snegom.
Kod Petrovca smo se odvojili od naeg pratioca, kome smo
se
toplo zahvalili, a zatim produili put u dolinu. Uskoro smo se
nali na Britnim Selima, paralelno s rudnikom. Oko etiri asa
izjutra smo stigli kod domaina Brinara u Griama. Domain
je sa svojima brzo ustao. Njegova Mija je donela neka odela
da ih obuemo dok se naa ne osue, a i malo rakije da ne oze-
bemo. Bio sam u blizini kue i zato nisam hteo da se presvlaim,
ve sam zamolio Staneta da me pusti da odem do svojih. Stane
mi je dao za svaki sluaj svoj revolver i oko pet asova sam za-
kucao na kuna vrata. Nekako u to vreme su i ostali partizani
stigli u Grie. Pre nego to je svanulo, svi su ve spavali u me-
kom senu kod dobrih slovenakih seljaka.
Ludvik ZUPANC
TRI TJ EDNA U J UNOJ DALMACI J I
N akon velikih provala partijskih organizacija u Dalmaciji
1936. godine nastalo je masovno hapenje komunista, pa su se
u najveem broju mjesta nali u zatvoru itavi partijski komi-
teti, pored velikog broja lanova KP. J edan dio komunista nije
mogao izdrati policijska muenja i priznavao je mnoge stvari
za koje ih je policija teretila. Ovakvo dranje bilo je, nakon
njihovog izlaska iz zatvora, povod za mnoge kasnije nesuglasice
i sukobe koji su dovodili do formiranja frakcijskih grupa.
Zbog ovakve situacije u zatvorima stvorilo se miljenje
kod jednog dijela rukovodeih komunista u Dalmaciji (prven-
stveno kod Vicka J elaske), nakon izlaska iz zatvora 1937. go-
dine, da je besmisleno ponovo formirati partijske elije i ko-
mitete, jer bi to moglo dovesti do novih provala i hapenja. Ovo
shvatanje nalo je svog odraza i u Dubrovniku, koji je takoer
bio zahvaen provalama i hapenjima 1936. godine, to je do-
velo do nezdravih odnosa meu rukovodeim lanovima Partije
i oteavalo sreivanje partijske organizacije sve do kraj a 1941.
godine.
Ovakvo stanje i shvatanja, koja su zahvatila partijske or-
ganizacije u cijeloj Dalmaciji, naveli su CK KP J da potkraj
1939. godine, nakon ranije neuspjelih pokuaja uvj eravanj a
Vicka J elaske u njegov nepravilan stav, kako po organizacio-
nim, tako i nekim drugim pitanjima, uputi u Dalmaciju Edvarda
Kardelja i Mirka Bukovca da raiste sa stavom i dranjem
Vicka J elaske i da formiraju novi Pokrajinski komitet.
Pred novoformiranim PK KPH za Dalmaciju prvenstveno
je stajao zadatak da sredi organizaciono i politiko stanje u
partijskoj organizaciji u Splitu, koja je tada predstavljala cen-
tralni problem u Dalmaciji. Zbog toga PK u prvo vrijeme nije
bio u stanju da prui jau pomo u sreivanju partijskih organi-
zacija i u drugim mjestima, iako je to bilo nuno. Zato i dolazi
do toga, da je PK uputio u Dubrovnik tek u prvim mjesecima
1940. godine I vana Luia Lavevia sa zadatkom da se povee
sa poznatim komunistima Dubrovnika i da formira Mjesni ko-
mitet. Kao osnovni zadatak tada se pred sve partijske komitete
postavljalo: formiranje partijskih elija, uspostavljanje vre
veze sa Savezom komunistike omladine J ugoslavije i pruanje
svestrane pomoi u njegovom organizacionom i politikom ja-
anju, formiranje i rukovoenje ostalim organizacijama koje su
bile pod neposrednim utj ecaj em i rukovodstvom Partije (Narod-
na pomo, organizacija ena, sindikat i druge).
Nakon povratka iz Dubrovnika, u kome se zadrao neko-
liko dana, Lavevi je izvijestio PK o stanju u Dubrovniku i
mjerama koje je preduzeo da bi se formirao Mjesni komitet. U
MK su uli: Ivo ubeli, Bruno Radeljevi, Miho Mrnarevi i
Martin Klari; za politikog sekretara izabran je Ivo ubeli,
koji je smatran naj partij ni j im i bio naj manj e optereen meu-
sobnim nesuglasicama. Pokrajinski komitet sloio se sa izvje-
tajem i odobrio mj ere koje je Lavevi sproveo. Drugovi koji
su izabrani u MK i ranije su smatrani kao rukovodea grupa
komunista u Dubrovniku, iako formiranog rukovodstva nije
bilo. No, i meu njima su postojale neke nesuglasice.
Meutim, dogaaji koji su uslijedili ubrzo poslije formi-
ranja Mjesnog komiteta remetili su njegov rad i esto se mi-
jenjao njegov stav. Najprije je napustio Dubrovnik sekretar
Ivo ubeli, to je izazvalo reorganizaciju Mjesnog komiteta. U
novi MK uao je Duan Todorovi (pored Radeljevia, Klaria
i Mrnarevia).
U septembru 1940. godine, povodom demonstracija odr-
anih na godinjicu napada faistike Njemake na Poljsku,
uhapeni su Bruno Radelj evi i Martin Klari i odvedeni u kon-
centracioni logor u Lepoglavu. Time je bio nanesen teak uda-
rac Mjesnom komitetu.
Zbog ove situacije u MK, Pokrajinski komitet KPH za Dal-
maciju upuuje na rad u Dubrovnik Slavka Ruskovia koji se
u Splitu nije mogao dalje odrati zbog policijskog progona, sa
zadatkom da se ukljui u rad i stavi na raspolaganje partijskoj
organizaciji. Nakon dvadesetak dana Ruskovi je doao u Split
i obavijestio PK da je ukljuen u rad Mjesnog komiteta, te da
je izabran za njegovog sekretara. Ostali lanovi MK su Martin
Klari (koji se vratio iz Lepoglave), Miho Mrnarevi, Duan
Todorovi i Paj o erovi. Mjesni komitet je u ovom sastavu
djelovao do sredine juna 1941. godine, kada ga, iz neobjanjivih
razloga i bez suglasnosti ostalih lanova, Ruskovi naputa i
bjei iz Dubrovnika, a da o tome nije obavijestio PK, koji ga
je tamo uputio na partijski rad. Otada pa sve do prve polovine
novembra 1941. godine bio je Mjesni komitet veoma slabo po-
vezan sa PK.
Moji prvi dodiri s dubrovakim komunistima datiraju od
vremena traj ka graevinskih radnika u Dubrovniku u ljeto
1939. godine. U to vrijeme radio sam u sjeditu Oblasnog odbora
URSS-a u Splitu, u svojstvu sekretara Podsaveza graevinskih
radnika za Dalmaciju. Za vrijeme tog trajka u Split je jednom
prilikom doao Martin Klari, tada predsjednik podrunice Sa-
veza graevinskih radnika J ugoslavije Podsaveza za Dalma-
ciju u Dubrovniku. To je bio na prvi susret i poznanstvo. Inae
u toku traj ka u Dubrovnik je odlazio Duko Mrdulja, pred-
sjednik Oblasnog odbora URSS-a, radi pregovora o zakljuenju
kolektivnog ugovora sa graevinskim poduzeima. Mrdulja je
nas, koji smo radili u URSS-u kao stalni funkcioneri, upoznavao
sa stanjem i odnosima u partijskoj organizaciji u Dubrovniku
i sa situacijom u radnikom sindikalnom pokretu uope u tom
gradu. On je u to vrijeme bio i povjerenik CK KPH za formi-
ranj e Pokrajinskog komiteta KPH za Dalmaciju, pa je imao
ovlaenja za formiranje partijskih organizacija u Dubrovniku.
Ta partijska ovlaenja omoguavala su mu da dolazi u dodir
kako s komunistima koji su se nalazili meu graevinskim rad-
nicima (kao to je bio Martin Klari), tako i sa drugima koji nisu
radili u toj struci (Brunom Radelj eviem, Nikolom Maenoviem
i I vanom Cubeliem). Sjeam se da nam je Mrdulja iznosio
nesuglasice koje su postojale izmeu ovih rukovodeih lanova
KP u Dubrovniku. (Te nesuglasice spominjem samo zato, to
su one stvarale kasnije tekoe kod sreivanja partijske orga-
nizacije u Dubrovniku, nakon to je pred konac 1939. godine
formiran Pokrajinski komitet KPH za Dalmaciju bez Duka
Mrduljaa.)
U oktobru 1941. godine na sjednici PK KPH za Dalmaciju,
kojoj je prisustvovao i Rade Konar, sekretar CK KPH, done-
sena je odluka da otputujem na podruje june Dalmacije, tj.
na Peljeac i Dubrovnik, radi upoznavanja sa pojitikom situa-
cijom na tom podruju i radi sreivanja tamonjih organizacija.
Na put sam krenuo izmeu 5. i 7. novembra 1941. godine (ta-
nog se datuma ne sjeam). Putovao sam brodom Sipan na ko-
jem je kao konobar bio mornar Pero Radovi a koji je bio
veza izmeu PK i I vana Morina Crnog, koji je u to vrijeme
bio jedan od najistaknutijih komunista na Peljecu i junoj
Dalmaciji. Odluio sam da putuj em ovim brodom raunajui na
eventualnu Radovievu pomo, iako sam imao ilegalne isprave
u redu.
O mom dolasku Morin je bio unaprijed obavijeten. Po-
rueno mu je da me na pristanitu u Trsteniku na Peljecu,
ispred J anj ine, netko doeka sa dogovorenom lozinkom. Kada
sam se iskrcao sa broda, prepoznao sam Branka Cvitanovia,
studenta medicine, sa kojim me je jednom prilikom upoznao
Rade Konar u Zagrebu, u ljeto 1940. godine. Tako ni j e ni dolo
do upotrebe ugovorene lozinke, jer mi je bilo jasno da me on
eka. Doveo me je u Popovu Luku kod J anjine, gdje sam se
sastao sa Crnim.
Od momenta susreta u Trsteniku sa Cvitanoviem do do-
laska u Popovu Luku bio sam, po navici steenoj u Splitu, op-
rezan i hodajui osmatrao sam svaki kutak, da me ne bi to izne-
nadilo. Tu moju opreznost primijetio je i Cvitanovi. Skrenuo
mi je panju da tu naroito to se tie zapadnog dijela Peljeca,
nema nikakve opasnosti i da se moemo slobodno kretati. Ovo
me je iznenadilo. Naime, sve do dolaska na Peljeac znao sam
i sluao o svireposti ustakih vlasti i proganj anj u komunista, a
sad, najedanput, kao da tu nema nikakve vlasti i da se kreem
slobodno kao u niijoj zemlji. Dodao je da su do tada jedino
andarmi pokuavali u dva navrata da uhapse Crnog, ali da je
on svaki put uspio izbjei hapenje i da drugih progona nije
bilo. Tada mi je postalo jasno da na Peljecu ustae ne ugro-
avaju komuniste, a ni komunisti ustaku vlast.
Na Peljecu sam se zadrao oko 4-5 dana. Detaljno sam
se upoznao sa stanjem i situacijom. Utjecaj Parti j e na seoske
mase na Peljecu bio je znaajan, a naroito u Pijaviinu, Po-
tomju, J anjini i jo nekim mjestima. Meutim, iako je ve bio
novembar, do tada jo ni j e bilo nikakvih oruanih akcija. Usta-
ke vlasti pozivale su neka mlaa godita u domobrane, ali se
na poziv nije nitko odazivao. Grupa od 16 mladia iz J anj i ne i
drugih sela, pozvanih u domobrane, povezala se sa Nikolom Bo-
jano viem, podoficirom bive vojske, lanom KP J i skrivala se
od andarma, ali ni Pavelievi andarmi nisu pokazivali neku
naroitu aktivnost u gonjenju ove grupe domobranskih obvez-
nika. ak nisu ispoljavali ni neku aktivnost u patroliranju ili
izvianju da bi doznali da li se to na Peljecu dogaa. Kako
rece Cvitanovi po danu uvaju kasarnu, a po noi puke.
ni su, zapravo, bili jedina vlast na Peljecu.
Pored andarmerijske stanice u J anjini, Stonu, Orebiu i
Trpnju postojalo je jo nekoliko finansijskih stanica sa po 3 do
4
naoruana financa. Sa nekim od ovih stanica Cvitanovi je
odravao vezu i pripremao ih da se bez otpora predaj u kod prve
oruane akcije.
i, . Formalno je postojala i opinska vlast u mj estu Kuna,
oj a nije politiki nita znaila ni pravila bilo kakve tekoe u
radu naim organizacijama. ak je i J ozo Ruskovi, koji je bio
najkompromitovaniji kao komunista na Peljecu (navodno je i
bjeao ispred hapenja), legalno dobio propusnicu za odlazak
sa Peljeca na Korulu, gdje je namjeravao da zavretak rata
doeka na okupiranom teritoriju. Propusnicu mu je kod tajnika
opine izvadio Ivo Kalafatovi.
Odmah nakon kapitulacije stare J ugoslavije J ozo Rusko-
vi je pripovijedao da je uzaludno poduzimati bilo kakve oru-
ane akcije i da treba mirno saekati zavretak rata. On je
osuivao drugove koji su pozivali bive vojnike stare vojske
da sakriju oruje i da ga ne predaj u ustakim vlastima, jer e
im kasnije trebati. Nagovarao je neke poznatije lanove KP da
bjee bilo kuda, samo da se ne zadre na Peljecu. Taj svoj
paniarski stav tumaio je kao direktivu Partije (ovo, razumije
se, nije imalo nikakve veze sa linijom ni sa direktivama KP).
Zahvaen strahom on je bio izgubio glavu do te mjere, da je
nekuda lutao do Boke Kotorske i nazad, te po povratku nagova-
rao i Morina da bjee zajedno na okupirani teritorij. Meutim,
Morin ga je otro osudio i okvalificirao njegov bijeg kao opor-
tunistiki i izdajniki. Ruskovi je drugog ili treeg dana bo-
ravka na Koruli bio uhapen i sproveden u splitski zatvor.
U zatvoru se drao antipartijski. Klevetao je PK i irio sumnju
meu zatvorenim komunistima na raun lanova PK, da se oni
uspijevaju odrati na slobodi u Splitu samo zato to su u slubi
OVRE (talijanska obavjetajna sluba). Ovakvo njegovo anti-
partijsko dranje vue korijen iz njegovog shvatanja unutar
partijskih odnosa i podrke koju je davao dranju i stavovima
Vicka J elaske i u svim situacijama, kada se god pokuavalo od
strane CK da se sredi stanje i odnosi u partijskoj organizaciji u
Dalmaciji. (To je naroito dolo do izraaja koncem 1939. kada
je CK KP J preko Kardelja i Mirka Bukovca poduzeo najener-
ginije mj ere da se prekine frakcionatvo Vicka J elaske i nj e-
gove grupe u Parti j i i da se onemogue njegove uzurpacije po-
litike vlasti u partijskoj organizaciji u Dalmaciji.)
Na jednom od partijskih savjetovanja, koje je odrano po-
etkom 1940. godine, a kojeg je organizirao novi PK, kojem je
prisustvovao i J ozo Ruskovi, pored pokuaja da brani Vicka
J elasku, on nije propustio priliku a da Morinu ne izjavi da
je Kreml j ve ranije dva puta kapitulirao pred Splitom i da e
i trei. Time je on ne samo izrazio neslaganje sa mjerama CK
KPJ za sreivanje stanja u partijskoj organizaciji u Dalmaciji,
nego i nagovjetaj da u naj manj u ruku nee pruiti podrku
novoformiranom PK, koji je vrsto i bez ikakvih rezervi usvojio
liniju Partije i zaloio se za njeno sprovoenje. Videi uspjehe
koj e je Partija u Dalmaciji postizala, kako na liniji unutranj e
konsolidacije i organizacione izgradnje, tako i nj ene politike
afirmacije u najirim narodnim masama i bez Vicka J elaske i
njegove grupe, on je, ovakvim klevetanjem PK i njegovih la-
nova, imao namj eru da kompromitira PK u oima zatvorenih
komunista i onemogui ga u njegovoj ulozi organizatora narod-
nog ustanka u Dalmaciji.
I zvjesnu opasnost i smetnju za nesmetan rad komunista,
predstavljali su jedino neki dounici pijuni, koji su bili u
dosluhu sa andarmima i nekim popovima, i to naroito na isto-
nom dijelu poluotoka. Znai, postojala je za partijsku organi-
zaciju vrlo iroka mogunost politikog djelovanja i raskrinka-
vanja izdajnike uloge kolovoa NDH i ustakih izroda, koji su
se pojavili na podruju june Dalmacije nakon kapitulacije stare
J ugoslavije.
Partijska organizacija na Peljecu u to vrijeme je imala
37 lanova KPJ , koji su bili organizirani u 7 partijskih elija.
Pored njih postojala je i skojevska organizacija koja je brojila
78 skojevaca organiziranih u 11 skojevskih aktiva. Meutim, u
organizacionom pogledu postojala je nesreenost. Oni koji su se
smatrali lanovima KP sastajali bi se, ali unutranj e podjele
rada u organizacijama nije bilo. U organizaciji su se, osim toga,
sukobljavale dvije linije. Po jednoj, iji je nosilac bio I van
Morin Crni, trebalo je prii oruanim akcijama i podii usta-
nak na Peljecu. Ovu liniju podravali su mlai komunisti i
omladina. Nosilac druge linije bio je J ozo Ruskovi, koji je bio
protiv bilo kakvih akcija koje bi mogle izazvati reakciju oku-
patora ili ustakih vlasti i poremetiti mir i spokojstvo na Pe-
ljecu. Na ovoj liniji nali su se neki stariji lanovi KP koje su
podupirali imuniji seljaci sa Peljeca, spremni da daj u izdanu
pomo u novcu samo da se ne izvode nikakve akcije.
Dok sam boravio na Peljecu raiena su mnoga politi-
ka i unutar partijska pitanja. Na sastanku koji je odran u
kui Mate Markia, u Pijaviinu Donjem, osuen je stav i dr-
anje J oze Ruskovia (o njegovom odlasku na Korulu i dranju
referisao je Crni). Ova osuda Ruskovia tako je snano u to
vrijeme djelovala, da su ga se odrekli ne samo stariji lanovi
Partije koji su ranije bili pod njegovim utjecajem, nego ak
i njegova blia rodbina.
Na ovom sastanku, kojem su prisustvovali pored Morina,
Mate Marki, Ante Ruskovi, Ante Poljani i Nikola Bojanovi,
formiran je Kotarski komitet. Za politikog sekretara odreen
je Ivo Morin Crni. Dogovoren je i sastav Kotarskog komiteta
SKOJ -a, Narodne pomoi i Komisije za ene.
Raspravljeno je i rijeeno pitanje poetka oruanih ak-
C1
ja. Grupa mladia koja se krila od domobrana, pristala je da
se od njih formira partizanski odred. Napravljen je plan da Pe-
ljeki partizanski odred izvri napad na andarmerijsku stanicu
u J anj i ni i da je likvidira, da zatim razorua finance, a nakon
toga da se oisti Peljeac od pijuna i dounika. Iza ovih akcija
trebalo je da se odred sa Peljeca odmah prebaci na podruje
Neretve i spoji sa odredom koji se nalazio na podruju Metko-
via, a koji takoer do tada nije vrio oruane akcije.
Nakon ovih dogovora otputovao sam u Dubrovnik, gdj e
sam doao oko 12. novembra. Trebalo je i ovdje da ispitam sta-
nj e u partijskoj organizaciji i da je orijentiram na oruane ak-
cije protiv okupatora i domaih izdajnika, istaknutih ustakih
elemenata i suradnika okupatora. Ujedno da se upoznam sa po-
litikom situacijom, politikim raspoloenjem naroda u Dubrov-
niku i okolici i njegovim odnosom prema okupatoru i ustakoj
vlasti kao i previranjima u graanskim strankama, te mogu-
nostima okupljanja antifaistikih i demokratskih elemenata na
platformi Narodnooslobodilakog fronta i formiranja akcionih
odbora NOP. Po dolasku u Dubrovnik odmah sam uspostavio
vezu sa MK.
Ve sutradan navee odran je prvi sastanak. Na nj emu
su bili Martin Klari, Duan Todorovi, Miha Mrnarevi i Ma-
rija Radelj evi. Na sastanku sam utvrdio 15-dnevni plan rada.
i upoznao se sa stanjem u partijskoj organizaciji. Na osnovu
stanja koje sam zatekao donio sam odluku da MK KPH za Du-
brovnik treba organizaciono srediti.
Naime, u to vrijeme u Dubrovniku nije ni postojao or-
ganiziran ni organizaciono sreen MK. Odlaskom Slavka Ru-
skovia znatno je oslabila uloga i aktivnost MK u rukovoenju
partijskim radom, uslijed ega ni PK nije mogao u punoj mjeri
utjecati na partijsku organizaciju i nj enu aktivnost. Pored toga
to je MK bio krnj, on se nije ni redovno sastajao, tako da se
nije osjealo u jaoj mj eri njegovo politiko postojanje.
Krupni zadaci, oruane akcije i drugi oblici borbe koji su
se u to vrijeme postavljali i koje je rjeavao PK na podruju
Splita, srednje i sjeverne Dalmacije, nisu dozvoljavali odvaja-
nj e nekog lana, i onako malobrojnog PK, na due vrijeme iz
sredita PK. Kada se saznalo za odlazak Slavka Ruskovia iz
Dubrovnik PK je postavio zadatak I vanu Morinu da on odr-
ava veze s Dubrovnikom i da mu prua pomo. Meutim, ni
Crni nije uloio nikakav trud da pomogne partijskoj organizaciji
u Dubrovniku ve se ograniio iskljuivo na Peljeac. Takva
situacija traila je da PK poduzme potrebne mjere.
Prvo to sam poduzeo na pomenutom partijskom sastanku
bilo je popunjavanje krnj eg MK i njegovo konstituiranje. Za
politikog sekretara odreen je Martin Klari, za organizacionog
Duan Todorovi, za Narodnu pomo Miho Mrnarevi, a za rad
sa enama Marija Radeljevi, koja je tada kooptirana u MK.
J o je trebalo popuniti jedno mjesto u MK sa sekretarom MK
SKOJ -a, ali je u to vrijeme i MK SKOJ -a ostao bez sekretara
odlaskom Miloa Zuvele, sekretara MK SKOJ -a i lana MK KP
na drugi zadatak. U meuvremenu za sekretara SKOJ -a po-
stavljen je Milan Prizmi, pa je na slijedeem sastanku popu-
njen MK (sada je imao 5 lanova). Tako je MK mogao pristu-
piti sistematskom organizacionom i politikom radu i pokre-
nuti partijsko lanstvo na rad i politiku aktivnost.
Koji dan kasnije postalo mi je jasno da ovakav sastav MK
nije bio garancija da bi on bio u stanju da izvri zadatke koji
se pred njega postavljaju. To naroito zbog dranja sekretara
komiteta Martina Klaria, ije sam neke slabosti otkrio poslije
formiranja MK. Uza svu popularnost koju je stekao u radni-
kom pokretu i meu graanima Dubrovnika za vrijeme legalnog
djelovanja sindikalnih organizacija, trajkakih i drugih akcija,
nije bio prikladan za ilegalni partijski rad. Iako ga nitko nije
progonio nakon izlaska iz logora, izbjegavao je da se via na
javnim mjestima, a naroito sa bilo kakvim iole kompromiti-
ranim ljudima iz radnikog pokreta. Nerado je dolazio i na par-
tijske sastanke. On je to opravdavao time da ga prate policijski
agenti i da e, ako ustanove da ponovo aktivno radi, biti po-
novno uhapen, a i zbog toga to je izaao iz logora na inter-
venciju i zalaganje nekih dubrovakih linosti, pa ne eli da ih
kompromituje i dovede u nezgodan poloaj. No, uza sva ta sa-
znanja smatrao sam da ga treba iz taktikih razloga zadrati na
toj dunosti bar krae vrijeme dok se ne nae neko drugo rj e-
enje ili dok ne doe netko iz Splita kao pomo partijskoj orga-
nizaciji, a koji bi ujedno mogao biti i sekretar MK. Namjeravao
sam da se Klari povue iz Dubrovnika u Okruni komitet, koji
je trebalo da se formira i koji bi se nalazio uz partizanske
odrede.
U to vrijeme bilo je u Dubrovniku oko 25 lanova Partije.
Njihova aktivnost do tada se svodila uglavnom na sakupljanje
novanih priloga, sanitetskog materijala i kancelarijskog pri-
bora. Najznaajnije to je MK do mog dolaska poduzeo bilo je
uspostavljanje veze sa partizanima u Hercegovini, kao vezu MK
je uputio Miloa 2 uvelu. Postojale su jo i druge veze, koje su
sa Dubrovnikom odravali neki omladinci koji su otili iz Du-
brovnika u partizane u Hercegovinu. Pa i pored toga partijsko
rukovodstvo nije se jo bilo vrsto orijentiralo na oruane ak-
cije na svom podruju, kao ni na bilo kakve diverzantske ak-
cije, koje bi nanosile tetu okupatoru i ustaama i slabile nj i -
hove pozicije. Dakle, nije bilo jo nikakvih znaajnijih akcija
koje bi partijsku organizaciju afirmirale u oima rodoljubivih
masa kao nepokolebljivog i beskompromisnog borca protiv fa-
istikih okupatora i domaih izdajnika.
Na te zadatke ukazano je novom MK i od njega se tra-
ilo da u tom pravcu aktivira partijsko lanstvo, da pristupi
formi ranj u odgovarajuih oruanih grupa od lanova Partije,
SKOJ -a i rodoljubivih graana antifaista, da im odredi zadatke,
prostor i objekte na koje e oruano ili diverzantski djelovati.
Naroito je bila naglaena potreba da se mobiliu graani anti-
faisti i da se sporazumno sa najbliim komandama partizanskih
odreda u Hercegovini ukl j uuj u u hercegovake odrede, s tim
da njihove akcije budu usmjerene na to bliu okolinu Dubrov-
nika. To bi omoguilo povezivanje ovih odreda sa narodom toga
kraja, a borci bi politiki djelovali objanjavajui ciljeve NOB-a.
Ovo bi, dalje, doprinijelo mobilizaciji novih boraca i jaanju
vojnih odreda, a i stvaranju materijalne baze za odravanje i
snabdijevanje tih jedinica hranom i drugim materijalnim sred-
stvima. Time bi se stvorila stalna baza za svakodnevno pristi-
zanje novih boraca iz Dubrovnika. Ovo bi, ujedno, ubrzalo pro-
ces otrije diferencijacije u redovima HSS-ovih pristaa, i-
me bi slabile pozicije okupatora i domaih izdajnika. Svako-
dnevna aktivnost partizanskih odreda natjerala bi okupatora i
njegove ustake marionete u ue podruje grada gdje bi bili
prikovani, kao to je to bio sluaj i u drugim mjestima u Dal-
maciji.
Takva je bila data orijentacija MK i neposredni konkretni
zadaci koji su mu omoguavali da se izvue iz situacije u kojoj
se naao.
S obzirom na stanje kakvo je bilo do tog vremena u Du-
brovniku, partijska organizacija nije bila spremna da odmah
pone sa postavljenim zadacima. Ona se je morala organizaciono
i politiki pripremiti za takve akcije. Te su pripreme zahtijevale
brz i intenzivan rad. Dakle, trebalo je da partijska organizacija
svjesno poe u organiziranu oruanu borbu, u relativno mirnom
Dubrovniku, protiv okupatora i ustake vlasti uz najiru mo-
bilizaciju rodoljuba i antifaista.
U Dubrovniku ni okupatori ni ustae nisu vrili neke na-
roite represalije poslije junskih hapenja i ubijanja srpskog
ivlja, koje bi izazivale revolt i ogorenje graana i podsticale
ih na masovne proteste i spontani otpor. Zato je trebalo da jo
vie dj el uj e svjesna snaga Partije.
S obzirom na politike, organizacione i druge slabosti par-
tijska organizacija je bila u tekom poloaju. Mentalitet izvje-
snog dijela dubrovakog graanstva, utj ecaj HSS koji je imao
na mase a ije se rukovodstvo solidariziralo sa ustakom vlasti,
zatim politika okupatora izbjegavanje zaotravanja odnosa
sa okupiranim narodom, te mj ere da se on to vie pasivizira
sve je to oteavalo poloaj partijske organizacije. Ali i mnoge
druge partijske organizacije u Dalmaciji u 1941. god. nale su
se u slinoj situaciji s tom razlikom, to su se one mnogo bre
i ranije snale u novim uslovima i odlunije se orijentirale na
efikasne forme borbe.
Partijska organizacija u Dubrovniku nije umjela ranije,
za vrijeme jake plime radnikog pokreta, da se vre politiki
i organizaciono uvrsti u radnikim masama, iako je za to imala
objektivne uslove. Ne smije se izgubiti iz vida izvanredno sna-
ni sindikalni pokret u Dubrovniku koji je stajao na prvom
mjestu iza Splita u Dalmaciji, iji je nosilac bio ujedinjeni
radniki sindikalni savez (URSS), u kojem je prevladavao
utjecaj Partije, koja je, posredno ili neposredno, rukovodila
svima znaajnijim akcijama. Samo u trajku graevinskih rad-
nika 1939. godine sudjelovalo je preko 600 radnika, a organizi-
ran je i sproveden i niz drugih tarifnih pokreta obalskih i za-
natskih radnika.
Svakako da je zabranom URSS-ovih sindikata 1940. go-
dine bila umanjena objektivna i legalna mogunost djelovanja
Partije na radnike mase, ali isto tako stoji injenica, da par-
tijska organizacija nije ranije znala da iskoristi sva preimustva
koje je imala da zadri politiki utj ecaj i organizacione veze sa
radnicima i da se tako jae uvrsti u njenim redovima. Po-
manjkanje tih organizacionih veza u novim uslovima (okupa-
cije zemlje i tzv. ustake vlasti) sa radnikom klasom u Dubrov-
niku jedna je od najznaajnijih slabosti partijske organizacije.
To je i osnovni razlog, to je partijska organizacija ostala bez
masovne baze.
Izoliranost partijske organizacije od radnikih masa pru-
ala je mogunost irenja raznih Parti j i tuih utj ecaj a na re-
dove dubrovakog stanovnitva. Tako se, na primer, pojavila
grupa Hamdije Zupevia, koju su neki drugovi nazivali div-
ljom partijom, a koja je bila ozbiljna smetnja za obj anj enj e
i provedbu linije Partije meu pristaama i simpatizerima na-
rodnooslobodilakog pokreta. Zupevi se izdavao za predstav-
nika Partije, a odnos Partije prema okupatoru i domaim iz-
dajnicima tumaio je na svoj nain. Cilj mu je bio potpuna dez-
orijentacija i pasiviziranje onih, koji su bili spremni da pomau
NOP i a se za njega bore. Partijska organizacija osjeala se ne-
mona da mu se suprotstavi i da ga u oima rodoljuba raskrinka
kao potencijalnog agenta okupatora. Zupevi je djelovao slo-
bodno sve do dolaska Pij era Grubiia i Mate Bilobrka u Du-
brovnik u decembru 1941. godine, koji su ga poetkom 1942.
godine lino pozvali na razgovor i upozorili da e ako ne pre-
stane sa tom svojom antipartijskom rabotom, biti fiziki spri-
jeen. Pored ove antipartijske grupe, javljali su se i drugi, na
razne naine otpali od radnikog pokreta, elementi koji su ta-
koer unosili zabunu govorei da su ustanike akcije avanture
usijanih glava itd. Boriti se protiv svih tih pojava svakako da
je bilo oteano zbog organizacione zaaurenosti i uskosti u kojoj
se nala partijska organizacija.
Parti j a je 1941. godine u Dubrovniku imala glavno upo-
rite meu malobrojnom radnikom klasom i meu srednjokol-
skom omladinom. Skojevska organizacija brojila je preko 100
lanova. Ova skojevska omladina bila je organizirana u aktive
koji su bili organizaciono sreeni i dobro uvreni. Ovo je bio
glavni izvor revolucionarnih snaga na koje se Parti j a mogla
osloniti i uiniti skojevsku organizaciju osnovnim nosiocem svih
revolucionarnih akcija. Meutim, s obzirom na pomanj kanj e
jasne orijentacije u pogledu oruanih akcija, revolucionarna
omladinska energija malo je dolazila do izraaja. Tako su, na
primer, nakon izbijanja ustanka u Hercegovini, veze koje su
uspostavljene sa ustanikim partizanskim odredima prvi uspo-
stavili skojevci. Neki lanovi MK SKOJ -a (Pajo erovi i Bal-
do Mekii) i jo nekoliko skojevaca dobrovoljno su i otili kao
borci u partizanske odrede, a ostali deo omladine ostao je pa-
sivan ekajui direktive.
Na planu organizaciono-politikih priprema za poetak
oruanih akcija svakako je bilo vano ispitati koliko ima mogu-
nosti da se doe u dodir sa istaknutijim antifaistiki orijenti-
ranim graanima i nekim licima iz graanskih politikih stra-
naka radi njihovog okupljanja oko platforme narodnooslobodi-
lakog fronta kako bi se rodoljubive i demokratske narodne
snage, koje su bile pod utj ecaj em tih linosti i stranaka, poli-
tiki pokrenule i usmjerile na aktivnu podrku i uee u
NOB-u. Pokazalo se da je u tom momentu broj takvih istaknu-
tijih antifaista malobrojan i da ne prua mogunost formi-
ranj a masovnijeg antifaistikog pokreta na ovoj bazi. J edine
linosti na koje se moglo osloniti u tom asu bili su Mate J ak-
i, koji je ve bio poznat kao demokrata i antifaista jo iz
doba hapenja i suenja komunistima 1936. godine (koje je do-
brovoljno na sudu branio), te sudac J ozo Lujak i Marko Maro-
jica, lijevi HSS-ovac, koji je i rani j e odravao veze sa komu-
nistima u Dubrovniku. Trebalo se s njima povezati i razgova-
rati o platformi NOF i njihovom pristanku da se formira ak-
cioni odbor Narodnooslobodilake fronte za Dubrovnik.
Lino sam dva puta posjetio Matu J akia u njegovom
stanu na Lapadu. On mi je objanjavao raspoloenje meu du-
Ismet Mujazinovl: BIJEG (ulje)
brovakim graanima i njihov odnos prema ustakoj vlasti, kao
i stav i dranje najistaknutijih HSS-ovih prvaka, koji su bili
listom, na elu sa Rokom Mietiem, narodnim zastupnikom,
za podrku ustakoj vlasti i NDH. J aki je tada preuzeo oba-
vezu da razgovara sa sucem L ujakom i jo s nekim naprednijim
graanima antifaistima, te da ih pone povezivati na radu za
NOP. Na slijedeem sastanku MK izvijestio sam drugove o toku
razgovora s J akiem. Dogovorili smo se i donijeli zakljuak o
formiranju akcionog odbora NOF i predvidjeli lica koja bi u
taj odbor ula. To su bili Mato J aki, Martin Klari, Marojica
Marko kao lijevi HSS-ovac i sudac J ozo Lujak. Formiranje
ovog odbora ispred MK trebalo je da obavi Martin Klari.
Za vrijeme ovog mog 15-dnevnog boravka u Dubrovniku,
formiran je Odbor narodnt. pomoi, kojem sam prisustvovao i
dao mu smernice za rad. U jdbor narodne pomoi uli su: Miho
Mrnarevi, Boo Morin, Ivo Ljubii i Branko Begovi. Sa-
stanak je odran u stanu Branka Begovia.
Meutim, s obzirom na sastav MK, njegovu politiku sla-
bost i nedovoljna iskustva, on nije bio sigurna garancija da e
se svi zadaci uspjeno obaviti i rijeiti. Zato sam na povratku
u Split, na sjednici PK, nakon podnesenog izvjetaja predloio
PK da se u Dubrovnik poalje kadrovska pomo, dok partijska
organizacija ne prebrodi tekoe u kojima se nala. Predlog je
bio prihvaen i zakljueno je da se u Dubrovnik za instruktora
PK KPH za Dalmaciju poalje Pi j ero Grubii, koji je nekoliko
dana kasnije i otputovao. Neto kasnije donesena je odluka da
se u Dubrovnik uputi kao pomo i Mato Bilobrk, s tim da se
ukopa u rad partijske organizacije i SKOJ -a i da prema po-
trebi preuzme, sporazumne; sa Pij erom Grubiiem i Mjesnim
komitetom, odgovarajue partijske dunosti. Bilobrk je otpu-
tovao u Dubrovnik 4. ciecembra 1941. godine.
Osim toga, u to vrijeme se u junoj Dalmaciji izgradnja
partijskih organizacija nalazila u poetnoj fazi. U Dubrovniku
je postojao MK. Na Peljecu su postojale osnovne organizacije
u nekoliko mjesta i tek formiran Peljeki partijski komitet.
U Dubrovakoj upi i u Konavljima bile su grupe komunista,
vezane za MK Dubrovnik Postojali su uslovi da se formiraju,
ako ne odmah partijske elije, ali bar simpatizerske ili kandi-
datske grupe i u nizu drugih mjesta. Budui da su se za itavo
junodalmatinsko podruje postavljali krupni partijski zadaci,
ije je uspjeno ostvarenje ovisilo o vrstom meusobnom orga-
nizacionom povezivanju, nametala se imperativna potreba da
se formira jedinstveno partijsko rukovodstvo za cijelo podruje
june Dalmacije, koje bi obuhvatalo pored Dubrovnika i Pe-
ljeca jo i Korulu i Konavlje. Meu ostalim zadacima koje
je trebalo obaviti bio je i taj da razmotrim, i ako za to postoje
uslovi, da formiram Okruni partijski komitet za junodalma-
tinsko okruje. Po dolasku na Peljeac razgovarao sam sa Cr-
nim i o ovom pitanju i upoznao sam ga sa stavom PK. Saopio
sam mu da bi on trebalo da bude sekretar komiteta, pored toga,
to e privremeno i dalje biti sekretar Peljekog partijskog ko-
miteta. Dogovorili smo se da bi u Okruni komitet sa Peljeca
uao i Nikola Bojanovi, koji je bio predvien za komandanta
Peljekog partizanskog odreda, a zatim i jedan drug sa Kor-
ule. Crni je preuzeo na sebe zadatak da uspostavi vezu sa Kor-
ulanima i da vidi tko bi doao u obzir za Okruni komitet. J a
sam preuzeo zadatak da u, nakon to sredim stanje u Dubrov-
niku, vidjeti tko e doi u obzir iz Dubrovnika. Nakon to sam
upoznao dubrovake kadrove, rijeio sam da u J unodalmatin-
ski komitet iz Dubrovnika uu Martin Klari i Marija Rade-
lj evi.
Prije odlaska iz Dubrovnika poruio sam Crnom da doe
u Dubrovnik radi formiranja i konstituiranja Okrunog komi-
teta. Na ovaj sastanak sa Peljeca doao je samo Crni. Ne sje-
am se zato drugi nisu doli. Na ovom prvom sastanku bili su
prisutni I van Morin Crni, Martin Klari i Marija Radelj evi.
Tu smo se dogovorili o nainu rada komiteta, s obzirom da su
njegovi lanovi ujedno bili i lanovi MK Dubrovnik i Peljekog
komiteta. Bilo je dogovoreno da se radi i na tome da se njima
to prije nae zamjena u Dubrovniku i Peljecu, kako bi oni
mogli slobodno djelovati na cijelom podruju J une Dalmacije.
Za odravanje sastanaka koristio sam se najvie kuom
Kate Radelj evi, gdje sam skoro svaki dan zakazivao sastanke
sa grupom drugova ili pojedincima. Kata i njene keri stalno
su deurale i obezbjeivale ove sastanke od provala. Inae mi
je kretanj e u Dubrovniku bilo dosta oteano, jer sam nekoliko
puta sreo nepoeljna lica koja su me poznavala iz Splita, meu
kojima i Tecilazia, koji je bio sreski naelnik u Splitu 1937/38.
godine, a koji me je dobro poznavao; esto sam morao iska-
kati iz tramvaja prije no to bi me tko od njih primijetio.
Oko 27. novembra vratio sam se iz Dubrovnika u Split.
J o je tada u Splitu postojao policijski as od 614 sati koji je
bio uveden nakon to su baene bombe na talijansku faistiku
glazbu. Pri izlasku sa broda, koji je u Split stigao oko 16,30
asova, policija je pregledala putne isprave. Pokazao sam legi-
timaciju i propusnicu. Legitimaciju mi je policija vratila, a pro-
pusnicu zadrala. Ali kako je u to vrijeme bilo zabranjeno kre-
tanje po gradu, sa broda do stana moglo se doi samo sa speci-
jalnom propusnicom, koja je vaila samo 15 minuta. Izdavala
se na eljeznikoj stanici na osnovu redovne propusnice. Svi
putnici dolazili su po redu pred policijskog inovnika koji je
izdavao te specijalne propusnice. Cijeli prostor oko eljeznike
stanice i na obali bio je blokiran policijomi karabinijerima. Kad
sam doao na red dao sam samo legitimaciju koja je izdana od
opinske ustake vlasti Katel-Stari. Policajac je traio od mene
propusnicu. Odgovorio sam mu da mi propusnica istie upravo
na dananji datum i da mi je zadrana kod policije na izlasku
sa broda, s tim da doem sutradan na Kvesturu, jer e mi biti
produena. Dva putnika koji su se nali iza mene potvrdili su
ove moje navode, te sam dobio specijalnu propusnicu i tako se
izvukao iz klopke. Kada sam doao u stan doznao sam pravi
razlog zadravanja moje propusnice. Naime, propusnicu za moj
put u Dubrovnik napravila je naa partijska tehnika, koja je
pravila legitimaciju i za Rada Konara. Kada je on bio uhapen,
policija je vidjela da je Konareva legitimacija falsificirana.
Primjeivala se razlika na peatu izmeu onog kojeg je imala
naa tehnika i originalnog policijskog peata. Taj je falsifikat
policija primijetila i na mojoj propusnici zbog ega ju je i za-
drala i valjda raunala da me imaju u rukama. Srea me je
posluila da sam dobio specijalnu propusnicu prije dolaska po-
licije sa brodske skele u prostorije eljeznike stanice i otiao
i tako izbjegao sigurnom hapenju.
Tako sam izvrio zadatak zbog kojeg me je Pokrajinski
komitet KPH za Dalmaciju poslao na Peljeac i u Dubrovnik.
Ivo AMULI
SJ EANJ A NA ETVOROMJ ESENU KRIZU US-
TANKA NA DRVARSKOM PODRUJ U 1941.
B rzo razgaranje ustanka u Drvaru, Livnu, Glamou, Bosan-
skom Grahovu, Bosanskom Petrovcu, Bihau, kao i u Lici, koji
je planuo 27. jula 1941. godine, dovelo je veoma brzo do zna-
ajnih vojnih i politikih uspjeha. Znatna slobodna teritorija,
izrasle krupne vojne jedinice, pravovremeno snabdijevanje od-
reda na frontu, pokrenut rad industrije i trgovine u Drvaru, or-
ganizovana vlast naroda (Narodnooslobodilako vijee, seoski
odbori i odbori Oslobodilakog fonda), ojaana partijska i sko-
jevska organizacija i dr. sve su to, nesumnjivo, bili krupni
rezultati julskog ustanka i njegovog uspjenog dvomjesenog
razvoja (od 17. jula do 25. septembra).
Poslije mnogobrojnih uzaludnih pokuaja ustako-domo-
branskih snaga da u tom periodu ugue drvarski ustanak, udru-
eni okupatori su se sporazumjeli da u te krajeve dou Muso-
linijevi faisti, sa zadatkom da ih oni ponovo pokore. Raunali
su, naime, da e na taj nain lake slomiti otpor ustanika i to
nemirno podruje zaposjesti novom autoritativnom vojnom
silom, koja treba da zamijeni kompromitovanu ustaku vlast.
Zbog toga je poela i italijanska ofanziva na slobodnu terito-
riju sa pravaca: Knin Bosansko Grahovo i Livno Glamo.
I stovremeno su ustako-domobranski garnizoni iz Bihaa, Bo-
sanskog Petrovca, Kljua i drugih mjesta, u sadejstvu sa itali-
janskim snagama, vrili pojaani pritisak na slobodnu teritoriju.
Time je poela odluujua borba partizanskih odreda za od-
branu slobodne teritorije drvarskog podruja. Partizani su samo
na Ploama (izmeu sela Resenovaca i Kamenice) itavih 15
dana odolijevali nadiranju faistikih hordi, kojima je bio cilj
da to prije zauzmu Drvar i zaposjednu industrijske objekte u
njemu. Poto je na otpor popustio pred jakim neprijateljskim
snagama, Drvar je ponovo okupiran 25. septembra. Neprijatelj-
ske snage su se na taj nain preko Otrelja spojile sa ustako-
domobranskim garnizonom u Bosanskom Petrovcu.
I talijani su zaposjeli to podruje sa oko 20 000 dobro na-
or u ani h vojnika. Treba istai da je okupator lako i brzo pro-
dro preko Grahova do sela Resenovaca, i to zahvaljujui et-
nikoj izdaji na frontu Strmica Derale. Djelovanje etni-
kog voe, popa Momila ujia iz Knina, omoguilo je faistima
da u redovima ustanika na tom frontu pridobiju nove izdaj-
nike, tipa Brane Bogunovia i nj emu slinih, i da na taj nain
unesu zabunu i demoralizaciju u nae odrede, koji su, na tom
dijelu fronta, brojali oko 1000 boraca. Na taj nain okupator
je, uz pomo izdajnika, bez ikakve borbe proao za Bosansko
Grahovo, krenuo dalje prema Drvaru i stigao do sela Reseno-
vaca. Poslije te izdaje veina ustanika sa fronta na Deralima
rasula se kuama; jedan dio otiao je u etnike, a drugi se (iz
donjih sela Bosanskog Grahova) na Ploama prikljuio drvar-
skim odredima i nastavio borbu protiv faistikog nadiranja
prema Drvaru.
Ti dogaaji stavili su i ustanak i narod u tim krajevima
u novu situaciju. Uslijed velikih vojnih snaga koje su tada bile
tu rasporeene i taktike koju su I talijani primjenjivali, drvarski
ustanak doivljava svoju prvu, pa i jedinu krizu u toku itavog
narodnooslobodilakog rata. Ta kriza je trajala etiri mjeseca
(od 25. septembra 1941. do kraj a januara 1942. godine).
U ovom napisu iznijeu neka svoja sjeanja na taj period
i rad Partije na ponovnom oivljavanju borbi, zatim u se osvr-
nuti na uslove pod kojima smo radili, kao i neke dogaaje koji
su se u tom vremenu odigrali.
TAKTI KA NOVOG OKUPATORA
Odmah poslije prodora I talijana i gubitka slobodne teri-
torije naglo je dolo do promjene raspoloenja, kako u pogledu
spremnosti naih odreda da se tuku i sa tim neprijateljem, tako
i u pogledu shvatanja naroda u mogunost voenja rata protiv
tako jakih neprijateljskih snaga. Naime, u narodu se, tu i tamo,
sve vie prepriavala sumnja u ishod oruanog ustanka. Takvoj
promjeni, u pravcu nekakvog primirja sa I talijanima, doprini-
jelo je nekoliko osnovnih inilaca.
Odmah treba naglasiti da su I talijani, za razliku od svojih
prethodnika ustaa i Nijemaca, radili veoma smiljeno. Tako,
na primjer, kad smo mi, poto smo se dobro pripremili, tako
rei pred nosom motorizovanih faistikih trupa, digli u zrak i
Potpuno spalili fabrike u Drvaru, koje su im punih 15 dana
sv
ijetlile, I talijani su, iako ozlojeeni zbog toga, primijenili
novu taktiku. Oni su, prije svega, uz pomo svojih slugu
etnika, u narod ubacili nekoliko krilatica, kao: Mi smo doli
da spasavamo srpski narod od ustakih pokolja, Naa je vojna
vlast, a civilna to je stvar naroda, Ovdje smo radi odbrane
srpstva i stvaranja srpske vojske i si. I stovremeno su dovukli
i neto makarona i soli i poeli dijeliti onim seljacima koji su
se prvi vraali kuama, jer je narod bio izbjegao u umu.
Sastavni dio te taktike bili su i postupci karabinijera koji
su usput nudili seljake pjeake da ih povezu svojim kamio-
nima. Okupator zatim pristupa osnivanju Puka kralja Petra
II radi toga da u taj puk okupi olo i izdajnike, kako one koje
je doveo iz Knina i Grahova, tako i one koje pridobije u Dr-
varu. Uporedo sa tim okupator osposobljava eljezniki saobra-
aj, pokree privatnu pilanu talij anaa Danila Mandia, gradi
barake za svoje trupe, organizuje sjeu drveta u oblinjim u-
mama i na taj nain zapoljava izvjestan broj radnika biveg
preduzea Sipad, koji su se vratili kuama, ili se osuli iz naih
odreda, ime neprijatelj stvara u narodu lanu predstavu o pra-
vim ciljevima i svrsi okupacije tih krajeva. Sem toga, okupator
uvodi legalne forme pljake i kupuje sve za lire, kako bi se
to vie zamaskirao; zatim naveliko daje propusnice za slo-
bodno kretanje i preduzima sline korake koji treba da to
bolje prikriju njegove stvarne namjere. Tako civilni komesar
Marui uspostavlja neke urede u kojima bi stanovnitvo moglo
rjeavati svoje poslove, obeava zapoljenje, organizuje trgo-
vinu, naroito stokom i drvetom i si. Pored svih tih mahinacija
i metoda, novi okupator se u prvo vrijeme uzdrava i od otvo-
renih izgreda i pljake. J edino je bio jasan u proklamaciji
da e beskompromisno progoniti komuniste, i to sve dok ih ne
uniti, jer su oni krivi za nedae koje su snale narod. Na-
ravno, cio taj vjeto pripremljen i dobro razraen sistem propa-
gande imao je za cilj da se okupator prikae kao oslobodilac
i spasitelj naroda tih krajeva. Takva taktika okupatora u prvo
vrijeme imala je veoma negativan uticaj na borbeni moral na-
roda i naih odreda. Pokazalo se, u stvari, da okupator vjetom
taktitom, iako su ustae, koje je taj isti okupator spremao za
njihov zanat, tuda arile i palile, moe privremeno da zavara
narod, pa ak i u takvim situacijama kao to je bila naa, tj. u
najveem usponu ustanka.
Pored razliitih mahinacija i smiljenih poduhvata da se
predstave kao spasioci srpskog naroda, I talijani su odmah po
zaposjedanju Drvara i ostalih mjesta poeli da vrbuj u ljude za
izdaju, i to kako one od ugleda u narodu, tako i pojedine
istaknutije ustanike u naim odredima. Za taj posao angaovali
su poznatije izdajnike, koje su ve ranije za sebe pridobili i u
Drvar doveli, kao to su bili pop uji, Brane Bogunovi i dr.
Okupatoru, takoe, nije bilo teko da u svoju slubu stavi vei
broj reakcionarnih trgovaca u Drvaru, meu kojima Panu Kec-
mana, Lukinu Bilara i jo neke. Pomou tih izdajnika okupator
se brzo povezuju sa pojedincima u naim odredima, inae ve
tada etniki nastrojenim (Nikicom Kecmanom, I lijom Desni-
com, Manetom Rokviem, Vladom Moraom i sa jo nj i h ne-
koliko). Uporedo sa tim, okupator pronalazi i pomou izdajnika
pridobija za sebe i izvjestan broj uglednih ljudi i u selima
Lugara Grahovca Cobrlokmana iz Zaglavice, pobiraa Bodirou
iz Kamenice, uulu Krnetu iz Drvar-Sela, popa I liju Rodia iz
Trubara, Stevicu Rodia iz Velikog Cvijetnia i jo neke. Oku-
pator je lako uspio da odmah pridobije i Tomu Kecmana, neka-
danjeg vou radnikog pokreta u Drvaru, inae socijalde-
mokratu i aka Zivka Topalovia, i jo nekoliko njegovih soci-
jaldemokratskih kolega. Sva ta brati j a veoma se brzo aktivi-
rala i, po uputstvima okupatora, poela da demoralizatorski dje-
luje u narodu, pa i u naim odredima, da vrbuj e kolebljivce,
da se baca blatom na voe ustanka, a naroito na Komunistiku
partiju i njene lanove i si. Takva djelatnost izdajnika, iako ma-
lobrojnih, doprinijela je brzom ostvarivanju plana okupatora za
dezorijentaciju masa u novonastaloj situaciji i njihovom pri-
vremenom pasi vi zi ranj u.
Unitavanje drvarskih fabrika prilikom naeg povlaenja
takoe je negativno uticalo na raspoloenje masa, jer te fabrike,
eljeznica i ume zapoljavale su oko sedam hiljada ljudi. Svi
ti ljudi najednom su ostali bez posla, a poznato je da je narod
tih krajeva, uglavnom, ivio od zarade u tim fabrikama. I sve
dok i taj okupator I talijani nije poeo sa grubom plja-
kom i hapenjem pojedinih patriota, nai ljudi nijesu mogli
shvatiti sav znaaj te nae sj aj ne akcije. Sam, recimo, nijesam
mogao ubijediti ni svoju roenu maj ku da je paljenje i minira-
nje fabrike bilo nuno. Govorila mi je, kao i stotine drugih
ljudi: E, moj sine, pue ti u na lonac iz koga smo puru jeli.
Takva alost za fabrikama susretala se na svakom koraku, na-
roito prvih mjesec-dva dana.
Pored tih inilaca, koji su imali negativan uticaj na usta-
niko raspoloenje, podesnu okolnost za taktiku okupatora
predstavljala je i naa praksa u prva dva mjeseca ustanka
smjenaka vojska u odredima i na poloajima. Naime, osim
rukovodeeg kadra i pojedinih boraca dobrovoljaca, koji nisu
naputali odrede, ljudi su se smjenjivali na frontu svakih osam
dana. Borci su ili na poloaje po redu i po naredbama. Razum-
i o , poto su I talijani prodrli u te krajeve, u odredima se na-
s
r.i takvih ljudi koji nisu dobrovoljno htjeli uzeti puku. Bilo
1
J e i sa raznim shvatanjima i politikim i socijalnim pripad-
nostima. U toj naoj smjenakoj vojsci bilo je i trgovakih
sinova, raznih politikanata, velikosrpski nastrojenih pojedinaca
i si. Iako takvih nije bilo mnogo, ipak je takvo stanje pred-
stavljalo podesan teren za irenje demoralizacije u odredima
i za izdaju pojedinaca.
STANJ E U ODREDI MA
U takvim uslovima Sreski komitet KPJ i tab Drvarske
ustanike brigade donijeli su odluku o prilagoavanju rada
Partije i djelatnosti partizanskih jedinica novonastaloj situa-
ciji. Radi toga je prvih dana oktobra izvren i novi raspored
komunista na vojne dunosti. Tako je Slavko Rodi otiao na
podruje Bosanskog Petrovca, Milan Trnini Crni, I lija Miljevi
i Vlado Malbai na podruje Kulen-Vakufa, a Duko J ovi
i J ovo Kecman u Glamo. Stab drvarskog bataljona Slo-
boda sainjavali su Milutin Moraa i Simo Baji, komandant
i zamjenik, I lija Materi i Mirko Radinovi, politiki komesar i
zamjenik. Podruje djelovanja naeg bataljona obuhvata Drvar
i Bosansko Grahovo. Slian raspored izvren je i kod drugova
koji su radili u partijskim komitetima.
I majui u vidu stanje u odredima, izazvano gubitkom te-
ritorije i djelovanjem neprijateljske propagande, vojna ruko-
vodstva i svi komunisti na terenu Drvara i Grahova (bilo nas
je svega oko 25) poeli su uporno da rade na spreavanju osipa-
nja boraca iz odreda, koji su se povukli u planine i udaljena
sela.
Odmah poslije prodora I talijana proetniki tipovi su po-
eli svoju aktivnost na irenju demoralizacije u naim odredima.
Situacija je postala veoma ozbiljna, jer su se, neposredno po
dolasku I talijana, neki do tada poznati borci i komandiri (Vlado
Moraa, I lija Desnica i Mane Rokvi) pripremali za izdaju. Svi
nai pokuaji da ih odvratimo od toga i zadrimo kod nas
ostali su bez uspjeha. Ali, njihova djelatnost na irenju demo-
ralizacije nije se ograniila samo na odrede, ve je obuhvatila
i sela. Nekolicina njihovih pristalica odmah su poeli da obilaze
sela i odravaju konferencije i zborove u narodu. Zahvaljujui,
pored ostalog, i takvom djelovanju tih izdajnika, kod mnogih
boraca u odredima stvara se raspoloenje da se ide kui i sobom
nosi oruje, pa tako saeka ta e I talijani poduzeti. Nai napori
oko zadravanja boraca ostali su gotovo u svim odredima bez
uspjeha i oni su se, osim etrdesetak boraca koji su ostali u
Sipovakom odredu, razili kuama. Oko ostalih tabova odreda,
meutim, ostalo je svega po nekoliko boraca, uglavnom omla-
dinaca, koji nisu ivjeli u logorima, ve u udaljenijim selima.
Prilikom rasipanja odreda na uspjeh se sastojao u tome to
smo, osim zadravanja tih malih jezgara sigurnih omladinaca i
radnika (pored lanova KPJ i SKOJ -a), uspjeli da oduzmemo i
pohranimo oruje i municiju, kao i da aktivnim radom odrimo
stalne kontakte sa veinom boraca koji su otili kuama da e-
kaju ta e biti. Uspjeli smo, takoe, i da najvei dio boraca
koji su napustili odrede odvratimo da ne odlaze u grad, da se
ne zapoljavaju kod okupatora i da ne podlijeu etniko-itali-
janskoj propagandi. U tome je bilo najtee oduzeti oruje od
boraca koji nisu htjeli da ostanu u odredima, jer je svaki sma-
trao da ga je on oteo od neprijatelja i da je to njegova lina
svojina. I lustracije radi, iznijeu samo jedan primjer.
U Ataevcu smo (komesar odreda Sima Tadi, I lija Doen
i ja) na sastanku ubjeivali borce Sipovakog odreda da ne na-
putaju odred i da nastave borbu i protiv novog neprijatelja.
(Odred je brojao preko 100 boraca i bio je naoruan.) Ali kada se
vidjelo da ipak veina boraca hoe da napusti odred, razvila
su se ubjeivanja i otre prepirke oko toga hoe li se ii kuama
sa orujem ili e se oruje ostaviti u odredu. Uslijed takvih ob-
janjavanja poneki borac bi opalio metak, a onda bi se prav-
dao da se to nehotice dogodilo. Kada nije ilo drugaije, na-
stupili smo otro i odluno da bismo razoruali sve one koji
nee da ostanu u odredu, jer se nije moglo dozvoliti da ljudi
nose oruje u sela. J edan borac, koji je sluajno bio najblie
nama, pokuao je da prui otpor uperenom pukom, ali nije
imao hrabrosti da okine. (Meutim, opet je brzo doao u etu
i zatraio svoju puku.) Kada smo ga razoruali, oruje su, bez
veeg otpora, odloili i svi ostali koji nijesu htjeli da ostanu u
odredu.
Oduzeto oruje tog odreda pakovali su, podmazivali i u
umu sklonili komunisti, koji su, zajedno sa naim stalnim maga-
cionerom u Ataevcu Stankom Materiem, jedino za njega znali.
Na slian nain sep ostupilo i u ostalim drvarskim odredima,
s tim to su Cvijetniani otili kuama sa orujem. Haubicu je
ipak Marko Triki, uz pomo boraca Sipovakog odreda, izvu-
kao iz Otrelja i dobro je sakrio u umi.
MJERE KOJ E J E PODUZELA PARTI J A U TAKVI M PRI LI KAMA
Povodom novonastale situacije, u prvoj polovini oktobra,
odrano je partijsko savjetovanje u Klekovai u jednoj radni-
koj baraci. Tom savjetovanju prisustvovali su komunisti iz Dr-
vara, Grahova, Glamoa i Bosanskog Petrovca. Tu je razmo-
trena situacija i odreeni zadaci u vezi s njom. Savjetovanjem
je rukovodio Ljubo Babi.
Poslije savjetovanja stiglo je nekoliko ustanika iz Pod-
grmea, koji su na tri konja dotjerali ito, s tim da mi njima
damo u zamjenu oruje i municiju, poto su uli da su mnogi
nai ljudi ostavili oruje. Dali smo im jedan pukomitraljez,
neto puaka, municije i eksploziva.
Povodom takvog stanja na tom podruju, negdje oko po-
lovine oktobra, na teren Drvara stigao je i uro Pucar Stari.
Sa njim je doao i Sefket Maglajli Mirko. J a do tada Starog
nisam poznavao, iako sam sluao o njemu. Na tab bataljona
(tada bez vojske) nalazio se pred uvalom u Ataevcu, u jednoj
kolibi. Milutin Moraa je bio negdje na konferenciji u selu.
Rano izjutra uro Triki je doveo prispjele drugove u tab.
Nijesam ih prepoznao. Stari, je elio odmah da nastavi put,
poto se ukratko raspitao za situaciju i za tab brigade, koji se
nalazio u Prekrajskim uvalama Razvale. Tada je zatraio
alat da potkuje konja. I dok su im kuriri ponudili neto za jelo,
ja sam naao alat i poeo potkivati konja. im je Stari to uo,
iziao je iz kolibe i upitao me: Otkud ti zna to raditi?, in-
teresujui se ta sam po zanimanju. Kada sam mu rekao, odgo-
vorio je: Gdje tii j eri znaju konje potkivati daj to ovamo,
kovau od zanata. Uzeo je alat i dovrio potkivanje.. Ali im
je rekao da je kova znao sam s kim imam posla.
Neto kasnije nai gosti su otili, a ja sam, po nareenju
Starog, tek navee krenuo za njima. Ali, kada sam stigao, zate-
kao sam neugodnu situaciju u kolibi u kojoj je bio smjeten
tab brigade, jer je bio nestao Nikica Pavli. Pretpostavljalo
se da je zalutao u umi. Dugo smo ga traili i nou ga pronali
u dubokoj umi.
Tom prilikom odran je sastanak, kome su, pored Starog
i Sefketa, koliko se sjeam, prisustvovali: Ljubo Babi, Veljo
Stojni, Ratko Vujovi oe, Nikica Pavli i dr Moni Levi. Tu
je odlueno, pored ostalog, da se, bez kolebanja, uporno radi
na okupljanju boraca u ete i logore i da to prije ponu akcije
na svim podrujima. Zatim je odlueno da tab brigade, sa Lju-
bom i Veljom na elu, krene u Podgrme, odakle e rukovoditi
jedinicama, odnosno akcijama i na tom podruju. Isto tako, ri-
jeeno je da ostatak Sipovakog odreda krene sa tabom brigade
u Podgrme. To je, s jedne strane, iziskivao razvoj ustanka u
Podgrmeu, a s druge, injenica da to jezgro, koje nam je ostalo
na okupu od svih odreda to smo imali u ustanku, sauvamo od
daljeg osipanja i to udaljavanjem od svojih sela. Poslije toga
Stari i Sefket su krenuli preko Bosanskog Petrovca, ka Podgr-
meu, a neposredno iz toga su otputovali i tab brigade i Sipo-
vaki vod (48 boraca), na ijem elu su se nalazili Mile Kecman,
komandir, i Simo Tadi, politiki komesar.
Od ogromnog znaaja za rad Partije u takvim uslovima
na drvarskom podruju bila je odluka Oblasnog komiteta
(Stari ju je tom prilikom saoptio) o formiranju Okrunog ko-
miteta KP J za podruje Drvar, Bosanski Petrovac i Bosansko
Grahovo, kao i dolazak Rudija Kolaka za sekretara Okrunog
komiteta, koji je stigao negdje kraj em oktobra.
Poslije odlaska Sipovakog voda u Podgrme mi smo u
Drvaru ostali bez ikakve organizovane vojne jedinice na ita-
vom podruju za koje je bio tab formiran. I mali smo, naime
svega etiri borca, i to iz Drinia (Bosanski Petrovac), kao strau
pri tabu bataljona i jednog kurira pionira, koga smo zvali u-
ica. Meutim, najvei broj boraca koji su otili kuama dobro
se drao u odnosu na I talijane i etnike, tako da smo mi iz taba
bataljona i komandi eta i partijska organizacija u selima sa
njima stalno saraivali i odravali kontakt. Ti borci su poste-
peno, zahvaljujui takvom svom dranju, sve vie odravali
vezu sa komunistima u pozadini i sa nama. Oni su sve vie i
organizovanije patrolirali po selima, da ih ne bi iznenadio oku-
pator ili etnici. Isto tako, uporno se radilo i sa onim ranijim
borcima, koji su otili na rad u Drvar, pa je najvei broj i njih
ponovo pridobijen i prekinuo da radi kod I talijana. Ali, ponovo
okupljanje tih ljudi u ete i logore ilo je veoma teko i sporo,
jer su mnogi od njih ovako mislili: ekati tako dok ne proe
zima, pa onda udariti. Takvom njihovom stavu doprinijela je
i zima 1941/42. godine, koja je bila veoma hladna, teka i snijeg
dubok, a i taktika I talijana, koji mjesec dva dana nijesu pra-
vili nikakve ispade i pljake.
Uporedo sa uvj eravanj em svakog borca, sa kojim smo ra-
unali, u ispravnost naeg stava, u tabu su vrene ostale pri-
preme, kao: popis boraca, organizacija jedinica, raspored ko-
mandnog kadra, planiranje akcija itd. Isto tako, ulagani su ve-
liki napori i oko prikupljanja hrane, izgradnje logora i maga-
cina. Kraj je bio siromaan. Seoska domainstva nijesu imala
ni osnovne potrebe za ivot, s obzirom na to da se veina ljudi
izdravala od zarada u fabrikama i u umi. Masnoe smo neto
imali, so smo nabavljali preko ljudi iz grada, a meso smo, za-
hvaljujui aktivnosti pozadinskih organa koji su prikupljali do-
brovoljne priloge, dobijali od seljaka, zatim ga suili i spremali
u magacine kod logora u kojima je trebalo da se okupe ete.
Ali ita nijesmo imali. Taj problem smo rjeavali, prije nego
to je snijeg zapao, na taj nain to smo organizovali male ka-
ravane (od po nekoliko konja) i slali ih, putem naih veza, u
Podgrme za ito. A tamo smo slali kou i vunu, sakupljenu kao
priloge od naih seljaka. I tako smo pripremili neto rezervi.
Ljudi koji su obavljali te zadatke odbornici narodnooslobodi-
lakih odbora i odbora Fonda bili su ne samo hrabri (morali
su se esto provlaiti sa konjima izmeu italijanskih posada)
ve i visoko svjesni i odani naoj borbi.
Sjeam se, na primjer, jedne nezgode sa Blaom Railji-
em, odbornikom iz Sipovljana. Kada je jednog dana stigao u
na tab, bio je jako zabrinut. I zvijestio me je da je doao sa
praznim vreama iz Podgrmea i da je pet dana izdangubio.
Objanjavao je ta mu se desilo. Nije vrio razmjenu preko or-
gana vlasti u Podgrmeu, ve je to inio sam, neposredno sa se-
ljacima. Partizanske strae su ga, meutim, uhvatile, oduzele
mu robu i sprovele ga u tab odreda . . . Tada je prekinuo svoje
izlaganje, izvadio neku cedulju i pruio mi je. itam: Upuu-
jemo tome tabu Blau Raljia, koji je uhvaen u vercu na
terenu Podgrmea, s tim da ga streljate kao pekulanta im
tamo stigne. Za tab odreda . . .. Zastao sam, sav preneraen.
Nisam znao ta da mu kaem. Upitah ga samo toliko da li je to
proitao. J esam odgovori on i to ne jedanput. Nisam
znao ta da uradim, a kad sam se obratio Blai ta on misli o
tome, odgovorio je: Drue Ilija, ja sam doao a evo mene, eto
Partije, pa neka bude ta e biti. Bio sam uvjeren da je u pi-
tanj u dobar i poten ovjek. I nisam se mogao odluiti da
izvrim nareenje . . . Poderao sam cedulju i bacio je u vatru . ..
Blao se kasnije vratio u selo i nastavio posao kao vrijedan od-
bornik i aktivan uesnik naeg pokreta sve do kraj a rata.
Ali poto je pao dubok snijeg, konji vie nijesu mogli ii
za ito u Podgrme. Hljeba nije bilo, a borbe su ve poele. Ni
sam ga narod nije imao, pa smo morali traiti drugo rjeenje.
Odluili smo da aljemo omladinu u Podgrme da donosi ito
u torbama. Skojevci su bili prvi. I kolone od 30 do 40 omladinaca
i omladinki nou su prelazili preko komunikacija, danju se pro-
vlaile kroz ume i sela, stizale do Podgrmea i vraale se nosei
u torbama desetak kilograma ita. U ovim malim omladin-
skim brigadama kako ih je nazvao Kota Bosni, sekretar
SKOJ -a bilo je najvie djevojaka, jer su se omladinci nala-
zi l i ^etama. Put je trajao etiri do pet dana i iziskivao je van-
redne napore. Tako smo, iako uz najvee potekoe, obezbjei-
vali borcima ono to im je bilo naj neophodni je za vrijeme ak-
cija u toj tekoj zimi.
U tom periodu organizovano je po selima prikupljanje
priloga u odjei i obui. Narod je, a naroito omladinke, mnogo
uinio, dajui sve to je mogao. Bilo je dosta djevojaka koje su
davale za borce sve svoje ruho, sakupljano za udaju.
U novembru je dolo i do reorganizacije i naih odreda
Tako je za podruje Drvar Grahovo, umjesto dotadanjeg
bataljona Sloboda, formirana eta sa vodovima. Naa aktiv-
nost u vojnikom smislu svela se na stalna patroliranja po se-
lima i izvianja neprijatelja, na odravanje veza sa susjednim
podrujima i zatitu pojedinih akcija, kao to su pratnj a kara-
vana, uvanje magacina, pratnj a pojedinih drugova koji su tuda
prolazili i si. Isto tako, nai mali vodovi, u stvari desetine, kre-
tali su se po selima i uestvovali na konferencijama i zborovima
sa narodom. A to je doprinijelo da se raspoloenje onih boraca,
koji su bili kod kua, mijenja bre, i to u nau korist.
U to vrijeme, pored mnogih rukovodeih drugova koji su
iz raznih krajeva nailazili ovuda, u novembru nam je doao gost
Ilija Gromovnik panac. O njegovim diverzantskim podvizima
dosta smo sluali ranije. Tom prilikom mnogo nam je priao o
svojim akcijama po Hrvatskoj, a naroito u paniji. Cilj njego-
vog dolaska kod nas bio je da mu osiguramo to vie eksploziva,
poto smo mi poslije evakuacije iz Drvara dosta toga spremili u
umu. Natovarili smo mu tri konja i sa pratnjom je krenuo. Ali,
jedan sanduk je uprtio i sam na lea, govorei: Trebae mi
usput da ne bih morao troiti ovo to je na konjima. Poslije
nekoliko dana uli smo kako je kod Bosanske Krupe odletio voz
u vazduh, a to se dogodilo upravo kada je Gromovnik prelazio
ovu komunikaciju.
I ZDAJ A ETNI KA
Na cijelom podruju Drvara bilo je svega oko 50 etnika.
To je bila snaga koja je sainjavala Puk kralja Petra II,
iji je komandant bio I lija Desnica. Istina, bio je jo izvjestan
broj pristalica I talijana, uglavnom kukavica koji nisu smjeli
da uzmu oruje u ruke, ali su, ipak, predstavljali sluge okupa-
tora. Tih dana je nekoliko etnika i pljakaa, u selu Ojevu,
na zvjerski nain ubilo i u jamu bacilo Marka Orekovia, lana
CK KPJ . On je poslije prodora I talijana na to podruje krenuo
iz Like za Drvar bez pratnje, te su g tri-etiri bandita u tome
selu, vidjevi na nj emu dobar koni kaput i gojzerice, ubili i te
stvari meu sobom podijelili. Kada su Milutin Moraa, Nikola
Kotle i dr Moni Levi boravili sa desetinom boraca u tom selu,
negdje kraj em oktobra, doznali su za taj sluaj, izvrili istragu,
nali zloince i po zasluzi ih kaznili.
Poslije relativno kratkog vremena oko dva mjeseca
italijanska vojska nije mogla dalje taktizirati. Po svojoj pri-
rodi ona je morala, kao i njeni prethodnici (Pavelieve ustae)
krenuti u pljaku, hapenja i slina djela. Mi smo ve imali neka
obavetenja o takvim namjerama neprijatelja. Sjeam se, neg-
dj e u drugoj polovini novembra, drali smo veliki zbor omla-
dine u Trikica Rakovcu, na kome je uestvovala omladina iz
svih sela i grada Drvara. Tom prilikom govorili smo da e oku-
pator vrlo brzo krenuti u pljaku i druga zlodjela i da treba
u svim selima biti do kraja budan. Posebnu panju, naglasili
smo tada, treba obratiti na to da neprijatelj ne pohvata i u lo-
gore ne otpremi mnogobrojne borce, koji su bili kod kua. I
ve sjutradan je okupator, predvoen etnicima kao vodiima,
krenuo u pljaku u selo Mokronoge. Tom prilikom, pored toga
to su zaplijenili stoku, karabini j eri su ubili dva ovjeka u tom
selu. Nekoliko dana poslije toga I talijani su, zajedno sa etni-
cima, izvrili raciju u selu Sipovljani i odjedanput opljakali
preko 100 volova. Tih dana su pohapsili i prvu grupu naih sa-
radnika i simpatizera (Todora Dodiga, Mihajla Banjca i dr.), i
neke od njih otpremili u logore, u I taliju. U tim pljakakim
akcijama etnici su se utrkivali u prokazivanju naih simpa-
tizera.
U vezi sa takvom aktivnou okupatora i etnika, donijeli
smo odluku, negdje pri kraj u novembra, da, bez obzira na to
to jo nijesu ete okupljene, treba pristupiti likvidaciji izdaj-
nika, i to kako onih najistaknutijih u gradu (kao to je Desnica,
Rokvi i dr.), tako i onih po selima, zamaskiranih. I ve u po-
etku decembra nekoliko ih je likvidirano, meu kojima naj pri j e
I lija Desnica, komandant etnikog puka.
AKCI J A PROTI V I TAL I J ANA
Zlodjela okupatora i njihovih slugu, s jedne, i naa aktiv-
nost na likvidaciji izdajnika, s druge strane, doprinijeli su brzom
sazrijevanju raspoloenja kod boraca kod kua i naroda za
borbu radi odbrane sela i ivota ljudi. U takvoj situaciji borci
kod kua su poeli traiti puke u namjeri da se brane kod kua.
Kada se vidjelo da to ne ide, jer mi ni jesmo dali ni u takvoj si-
tuaciji da se rastura oruje, onda je dolo do okupljanja i za-
jednikog ivota boraca u logorima i jedinicama. Preko Okru-
nog komiteta smo traili da se iz Podgrmea vrati ipovaki vod,
koji je stigao u Drvar oko 1. januara 1942. godine. Tako smo,
kraj em decembra, imali na okupu est vodova: ipovaki, a-
glaviki, Kameniki, Resenovaki, Mokronoki i Trubarski. Po
brojnom stanju ti vodovi su liili na ete, i to sa vrstim ko-
mandnim kadrom na elu. Cvijetniani su se, istina, tee okup-
ljali, s obzirom na jak uticaj etnika iz Like i razbijaki rad
Stevice Rodia, izdajnika iz Velikog Cvijetnia, koji je bio uti-
caj an u tim selima.
Meutim, iako su se jedinice nalazile na okupu (oko 300
boraca), sa poetkom akcije ilo je vrlo neodluno. Strah od ve-
likog snijega sada je bio najvea prepreka. to se tie raspo-
loenja naroda za borbu, ono je bilo na visini, osim u nekim za-
seocima oko grada (Kecmani Pejii) i kod pojedinih porodica
koje su otile pod skut okupatora.
Partijska organizacija je stalno i uporno radila na sve-
stranom organizovanju pozadine u toku itavog ovog perioda.
Okruni komitet je uspijeno organizovao rad odbora Fonda,
narodnooslobodilakih odbora, organizacija AF i SKOJ . Za
dva-tri mjeseca nije bilo ni jednog sela u kome nijesu bile stvo-
rene i uspjeno radile sve te borbene organizacije. U okupira-
nom gradu takoe je uspjeno radila organizacija SKOJ i indi-
vidualni saradnici pokreta. Politiki rad u narodu, u najirem
smislu rijei, stalno se i organizovano odvijao. Nije bilo mjesta,
osim nekih oko Grahova i Drvara, u kome se nijesu redovno
odravale konferencije i razliiti dogovori sa narodom. Osim
toga, preko aktivnosti Partije, SKOJ , odbornika, itd., svako-
dnevno se dolazilo u dodir sa pojedinim ljudima, kojima su
davane informacije o stanju na istonom frontu, o borbama na-
ih jedinica na drugim podrujima; razgoliavani su konkretni
trikovi okupatora u mjestu i ukazivano na opasnosti koje od
okupatora i izdajnika prijete svakom ovjeku raspoloenom za
nau borbu. Takav rad je urodio plodom i relativno brzo se po-
vraalo povjerenje naroda u sve ono to Partija radi i propa-
gira. Na tim zadacima najaktivnije su radili komunisti iz vojske
sa drugovima koji su vrili dunosti u pozadini.
Posebno treba istai da je omladina bila veoma aktivna
u tom periodu, sa kojom je partijska organizacija razvijala sve-
stran rad. Omladina je bila naroito masovno angaovana na
poslovima obavjetavanja. Nije se moglo desiti da italijanske
ili etnike patrole bilo koga iznenade, a naroito aktiviste na
radu po selima, iako se partij sko-politiki rad intenzivno odvi-
jao, pa i u najbliim selima oko Drvara i Grahova. Bilo je, tako
rei, nemoguno da ma ko nepoznat proe kroz sela pored pa-
trola i partizanskih straa, jer su omladinci i omladinke, a isto
tako i pioniri, stalno bili mobilni, uvijek spremni da brzo
obavijeste o nailasku neprijatelja. Osim toga, zadatak omladine,
naroito skojevaca, bio je povezivanje sa ljudima i organiza-
cijom SKOJ u gradu radi rasturanja vijesti, letaka, parola i
drugog propagandnog materijala. U tom periodu omladina se
intenzivno bavila i kulturnim radom. Na tom planu veoma ak-
tivno je djelovala prilino brojna kulturna ekipa, koja je dopi-
rala gotovo u svako selo. Te priredbe, iji su programi bili is-
punjeni borbenim pjesmama, recitacijama i skeevima, uveliko
su doprinosili podizanju morala i borbenog duha u narodu.
U to vrijeme odrano je i partijsko savjetovanje u selu
Risovcu, kod Bosankog Petrovca, kome su prisustvovali i ru-
kovodei komunisti sa naeg podruja. Savjetovanjem je ruko-
vodio uro Pucar Stari. Tu je, pored ostalog, reeno da nema
nikakvih razloga za ma kakvo dalje odlaganje akcije protiv
I talijana. Bilo je i otre kritike, naroito na raun nas sa pod-
ruja Drvara i Petrovca kao i raznoraznih opravdanja to nema
akcija i si. I zvrene su i neke izmene u rasporedu kadrova i
partizanskih jedinica. Tako je, umjesto Drvarsko-grahovske
ete, ponovo formiran bataljon Sloboda, na ijem je elu i
dalje ostao kao komandant Milutin Moraa. Za zamjenika ko-
mandanta postavljen je Milan Bosni, za politikog komesara
Ljubo Babi, a za njegovog zamjenika i sekretara partijske or-
ganizacije u bataljonu I lija Materi. Vodovi su prerasli u
ete.
Po povratku sa savjetovanja poeo je uporan rad oko pri-
prema za uvlaenje eta u borbe. Ali akcije i dalje nijesu po-
injale. I tako nam je proao gotovo cijeli januar.
U to vrijeme okupator pravi sve drskije ispade, pljaka i
hapsi pojedine ljude. Sa mukom povezuje svoje snijegom zatr-
pane garnizone probijajui se prema Grahovu i Otrelju. Vo-
zovi saobraaju prema Hrnjadima i svi uslovi postoje za uspje-
ne akcije, ali njih nema zahvaljujui neodlunosti pojedinaca
u rukovodstvima eta. Po ocjeni kako Okrunog komiteta tako
i taba bataljona, ni j e bilo nikakvih razloga za oklijevanje sa
akcijama. Naprotiv, snijeg je bio povoljan momenat za to, naro-
ito na komunikacijama.
Kraj em januara, meutim, poela je borba u selu Kalumi
protiv I talijana. Neprijatelj je bio do nogu potuen. Petrovani
su u toj borbi zaplijenili dosta materijala i oruja. Ta vijest se
veoma pozitivno odrazila i u etama naeg bataljona. Nekoliko
dana poslije toga je Kamenika eta u Bastasima doekala ka-
rabinijere, koji su izili u pljaku, potukla ih i natjerala u bijeg
prema Drvaru otevi im opljakanu imovinu od seljaka. Time
se pokazalo da se i u velikom snijegu moe uspjeno tui i
daleko jai neprijatelj. Odmah nakon toga i druge nae ete,
poto su ve bile spremne na poloajima, poele su sa akcijama
na Pasjaku i Kamenici, pa su za kratko vrijeme I talijani bili
sabijeni u Drvar i blokirani tako da iz ice tako rei i nijesu
smijeli nosa pomoliti. Za to vrijeme nae ete su se nalazile stal-
no na zasjedama. A time je prekinut svaki dodir drvarskog gar-
nizona, koji je imao oko 3000 vojnika, sa snagama i garnizonima
okupatora u Grahovu i Otrelju. I saobraaj eljezniki i drum-
ski je bio prekinut. I talijanski garnizon u Drvaru sada se mogao
snabdijevati jedino pomou aviona. Ta blokada je trajala oko
dva mjeseca. Avioni savoje, koji su donosili hranu i municiju
blokiranom garnizonu, mnogo puta su se vratili neobavljena
posla, jer su nae ete sa mitraljezima stalno straarile po svim
padinama okolnih brda i uvika. Blokada je bila potpuna.
Tek kraj em marta okupatoru je polo za rukom, uz pomo
jakih snaga, da prodre iz pravca Bosanskog Grahova i tako
oslobodi blokirani garnizon u Drvaru. Tom prilikom okupator
je spalio sva sela Donjeg Grahova i sela oko Drvara (Gornju
Kamnicu, sva sela oko grada i Podove). Okupatorske trupe, koje
su prodrle od Grahova, sve su pustoile i palile pred sobom, dok
su se one iz Drvara razmiljele po Drvarskoj upi pljakajui i
palei sve do posljednjeg svinjca. Narod je bez igdje iega bje-
ao prema umi i u udaljena sela. Slika je bila vie nego jeziva.
Sva sela u drvarskoj dolini odjednom su gorela. Borbe su se
vodile na svakom mjestu. Nae ete branile su svaku kuu. I u
toj ofanzivi vodii su bili etnici.
Ali narod je bio jedinstveniji nego ikada i, vrsto povezan
sa svojim etama i borcima, junaki se odupirao toj najezdi,
podnosei sve nedae koje su ga snale tom zloinakom okupa-
torskom akcijom.
To najbolje, pored ostalog, ilustruje primjer u selu J adov-
niku. Poto je neprijatelj ovo selo do posljednje kue spalio,
narod je morao da se povue u umu. Snijega je bilo dosta.
Resenovaka i Kamenika eta su se tukle na ivot i smrt da
zatite narod koji se povlaio prema umi ostavljajui iza sebe
selo u plamenu. U takvoj situaciji omladina Resenovaca i dru-
gih donjih grahovskih sela za vrijeme povlaenja s narodom i
borcima razvila je kolo i pjesmu Malodunika ni u eti ni u
narodu nije bilo, izuzev Mirka Radinovia, koji je dotad bio ko-
mesar Resenovake ete. Toga dana, izgubivi ivce uslijed ku-
kaviluka, on odlazi meu omladinu koja svojom pjesmom die
moral narodu i umjesto da je bodri, on, duhom malaksao, go-
vori: Omladino, emu pjevate i igrate i emu se radujete, a-
losna vam majka? J e li tome to vam kue gore?, i nastavlja:
Naa propast je oita, pa i ako pobjedimo, doi e vrijeme ka-
da se ovca ni preko novina nee moi nai, a kamoli nabaviti.
Blagodarei dranju ostalih komunista u tako tekoj situaciji
i ugledu Partije i u eti i u narodu, ta naricanja pesimiste i ku-
kavice Radinovia nisu imala tetnog uticaj a ni na koga drugog
do na njega samog. To je bio drugi sluaj, pored Mile Kecmana,
da lan KPJ odlazi u izdaju i otpada od nas, s tom razlikom to
ovoga puta razlog bio malodunost i kukaviluk.
Spaj anj e okupatorskih snaga u toj zloinakoj ofanzivi
signaliziralo je i pripremu okupatora za naputanje tih krajeva
do kojeg je pod stalnim pritiskom naih nabujalih eta i odreda
i dolo juna 1942. godine. Od tada se I talijani kao okupator
i njihovi plaenici etniki olo, nikada nisu ni vratili na
to podruje.
Opisau jo dva-tri detalja i dogaaje koji se odnose na
period priprema za akcije i blokade Drvara.
Naveo sam da je bilo teko sa okupljanjem boraca Velikog
i Malog Cvijetnia, ali, kada su akcije otpoele oko Drvara i
Petrovca, nai napori za organizovanje Cvijetnike ete ipak
su, iako sa mukom, urodili plodom. Ukazau na neke momente
koji su u vezi sa organizovanjem ove ete.
Komunista u ovim selima, koliko se sjeam, nije bilo.
Znalo se da Cvijetniani za rukovodioce, ni vojne ni politike,
ne ele strance. J ednog dana u februaru 1942. godtoe, kada
smo ih u velikom broju okupili kod kole u Boboljuscima, kon-
ferisali smo dugo sa njima. Najtee je ilo sa izborom rukovod-
stva ete i odreivanjem poloaja na koji treba da se smjesti
ova eta, jer borbe sa I talijanima bile su u punom jeku i svaka
akcija sa uspehom se izvodila. Nakon ubjeivanja i dugog na-
tezanja dolo se do kompromisa, pa je za komandira izabran
ore Rodi, brat izdajnika Stevice Rodia, ovjek tvrdoglav
i na svoju ruku, a za politikog komesara Dragan Rodi, iako
tada nije bio lan Partije. Tako smo se sporazumjeli i uspjeli
da eta odmah krene na poloaj prema Otrelju, jer cilj nam
je bio da ove borce bar na krae vrijeme odvojimo od kua i
izvuemo u borbu. Ispalo je sve dobro. Dragan Rodi bio je so-
lidan oslonac, zajedno sa veim brojem dobrih ljudi i boraca u
ovoj eti, a komandir Dore, poslije likvidacije brata mu Ste-
vice kao izdajnika, bio je vran borac i rukovodilac u daljim
borbama. Tako je i ova eta organizovana i uvrena.
Treba naglasiti takoe da su u prvim danima uvlaenja
ete u borbu vrena odstranjivanja pojedinih kolebljivih ele-
menata i u ostalim naim etama, jer je aktivnost okupatora
i izdajnika ostavila uticaja na pojedine borce dok su bili kod
kua, naroito tamo gdje su bile u pi tanj u jae rodbinske i
komijske veze sa pojedinim izdajnicima i talijanaima. Sjeam
se, kada je u februaru na Pasjaku vrena zakletva 2. zaglavike
ete u prisustvu naroda, koji je u velikom broju doao na ovu
sveanost i nau borbenu manifestaciju, razoruano je nekoliko
kolebljivaca pred narodom i poslano kuama. To je bio veliki
ig sramote za svakoga od njih kasnije u selu. I ovi su se ljudi
docnije povratili u ete i neki su od nj i h u narednim borbama
bili dobri borci.
Kako je narod bio jednoduan u osudi izdaje i dosljedan
u kanjavanju ne samo onih koji su se borili zajedno sa I tali-
janima sa pukom u ruci protiv svoga naroda, nego i raznih
vercera, kradljivaca i pljakaa, vidi se iz jednog, za nae pri-
like, jedinstvenog sluaja koji se dogodio u selu Zaglavici.
Kada bi I talijani potisli nau 2. etu koja je branila ta
sela i narod se, tien od boraca, sklanjao, ljudi bi sve od vred-
nijih stvari, naroito hranu i odjeu, dobro sakrivali i zakopa-
vali. Okupatorski vojnici i njihovi vodii nijesu mogli mnogo
toga pronai. Meutim, naao se u selu njihov komija, neki Si-
mii, zvani Podrepac, koji, eto, ni j e otiao u izdaju nego je
tobo uz nas. Prilikom povlaenja on nije iao sa narodom, nego
se navodno sakrio u selu, i, kada se narod vraao u selo, on bi
se izvlaio iz svog skrovita. Ljudima je to bilo sumnjivo pa su
poeli da ga motre, jer su znali da je on i prije rata volio ukra-
sti. Ubrzo su ga otkrili i ispostavilo se da je Podrepac motrio
gdje ljudi sakrivaju ono to su imali, da bi, kad se narod po-
vue i poslije prolaska I talijana i etnika, sam pljakao sakri-
venu imovinu. Tako su ga uhvatili na djelu i javno ga osudili
kao pljakaa.
Ranije sam ve napomenuo da je okupator u Drvar doveo
nekog Maruia na dunost civilnog komesara. To je bio vrlo
lukav i prepreden ovjek kojemu je ovakva misija odgovarala.
On je svojom aktivnou najvie doprinio otpadanju malobroj-
nih kolebljivaca i izdajnika iz naih redova. Bio je stalan i ak-
tivan nosilac lane propagande okupatora. Ali, sve mu to
na kraj u nije polo za rukom. S obzirom da se otpoinjanjem
borbi sa I talijanima njegov poloaj spasitelja srpskog naroda
definitivno razgolitio, on se opredeljuje za drugu taktiku i po-
kuava da uspostavi kontakte sa tabom naeg bataljona. Tako
nam u cilju razmjene zarobljenika alje neke dopise i pri j etnj e
u vezi sa nekim pravima zaraenih strana i si. Njegovo prvo
pismo tabu naeg bataljona otprilike glasilo je:
tabu drvarskog bataljona Sloboda na ruke gosp.
Morai Milutinu i Matericu Iliji u umi
I mam ast da upozorim komandu bataljona Sloboda i Vas lino
da prema meunarodnoj konvenciji svaka zaraena strana ima pravo,
ako se druga brani iz kua civilnog stanovnitva, da upotrijebi sva oru-
ja za razaranje objekata odbrane druge strane. U tom duhu mi emo to
morati uiniti, a poto vi koristite i kue stanovnitva kao objekte za
voenje rata protiv italijanske vojne sile, Vi ete i snositi svu odgovor-
nost za razaranje domova civilnog stanovnitva. Saoptavajui Vam pred-
Je
> niolim Va odgovor. S potovanjem
Marui
Ovo pismo sa naim odgovorom smo umnoili u tehnici
Okrunog komiteta u oko 1000 primjeraka u formi letka i upo-
znali narod sa ovim poduhvatima i lukavstvima Maruia. Na
odgovor glasio je priblino ovako: Nama su dobro poznate me-
unarodne konvencije, ali u nj i ma nigdje ne stoji da jedna
strana sila ima pravo i moe naj neovjeni je gaziti slobode dru-
gih naroda i pljakati njegova bogatstva kao to to ini Vaa
velika imperija. Isto tako u toj konvenciji, na koju se Vi,
gospodine Maruiu, pozivate, nigdje ne stoji da vojnici strane
sile mogu pljakati sve to im se dopadne. Vai karabinijeri su
palikue, odvode volove i krave, zabadaju ruke u kaice od sira
i kajmaka, rove po svinjcima i kokoinjcima, penj u se po tava-
nima i pljakaju ljudima sve to imaju. Od vojnika Vae ve-
like sile ni make ne mogu ostati na miru. Zbog svega toga mi
emo tui Vae pljakae i bande svugde i na svakom mjestu
sve dok ne oslobodimo i posljednju stopu nae otadbine.
Ovakav stav i nau odlunost narod je jednoduno po-
zdravio, pa su i ti pokuaji i smicalice jo jednom pokazali svu
nemo okupatora da primjenom nove taktike onemogui borbu
naih naroda.
*
Ako bismo, na kraju, sumirali rezultate rada i djelatnost
Partije za vrijeme ova etiri mjeseca od oktobra 1941. do
januara 1942. godine onda s pravom moemo tvrditi da su
oni veoma krupni u svakom pogledu. Parti j a je uspjela da po-
novo stvori vojsku, koja je kvalitetno i moralno bila na daleko
veem nivou nego to je bila ona smjenaka u prva dva mj e-
seca drvarskog ustanka. U vojnim jedinicama uspeno su orga-
nizovane partijske i skojevske organizacije u ije redove su do-
lazili sve novi i novi lanovi, to je bilo od kapitalnog znaaja
za dalji razvoj naih jedinica i borbe uopte. U tom periodu
uvreni su i svi organi borbe u pozadini, od seoskih do sre-
skog narodnooslobodilakog odbora, zatim Oslobodilakog fonda,
organizacije ena i pionira; brojno su porasle partijska i sko-
jevska organizacija; u narodu je podignut autoritet partijskih
i vojnih rukovodstava, itd. Svestranim i organizovanim radom
u tim krajevima stvoreno je jedinstvo naroda, okupljenog oko
Partije, koji je bio spreman da se bori do kraja, bez obzira na
sve tekoe i rtve koje su ga pratile sve do osloboenja zemlje.
Nije manj e znaajno ni to to je u tom periodu izotren i poli-
tiki odnos prema malobrojnim izdajnicima, bez obzira na sve
rodbinske, komijske i druge veze, koje su do tada imale uticaj
na tom podruju. Borbeni duh, jedinstvo naroda, odlunost bo-
raca i sve ono to je u kasnijim zbivanjima bilo svojstveno tom
kraju, plod je rada nae Partije.
I lija MATERIC
27. MART U SKOPLJ U
^J edonoe kakav je bio ugovor kojim je vlada Cvetkovi
Maek prikljuila J ugoslaviju Trojnom paktu ivelo je samo
dva dana. Narod je ponitio potpis kojim je izdajnika vlada
pokuala da okalja svetio lice zemlje. Osramoen i izdan, on je
u danima izmeu 25. i 27. marta prikupljao svoje snage, koje
su se toga martovskog dana pretvorile u eksploziju kakva se
dotle nije pamtila. Evo kako je tih dana izgledalo Skoplje.
Na izgled miran, grad je vrio od uznemirenosti i priprema
za otpor izdajnicima i napadaima.
Komunisti su se dogovorili kako da deluju u ovoj situa-
ciji. Pokrajinskom komitetu KP J za Makedoniju kao da nije
bilo sasvim jasno ta treba da ini u novonastaloj situaciji. e-
kalo se na konkretnije direktive iz Beograda. U tom cilju ta-
danji sekretar partijske elije na fakultetu Blao Orlandi od-
lazi u Beograd i 27. uj utru se vraa sa jasnim uputstvima da
komunisti treba da uzmu inicijativu u svoje ruke i da povedu
sve to je patriotsko na demonstracije.
1
Ove demonstracije tre-
balo je pretvoriti u masovan pritisak naroda i zahtev za formi-
ranje narodne vlade, za sklapanje saveza sa Sovjetskim Sa-
vezom kao najsigurnijim saveznikom u borbi protivu pretee
faistike opasnosti, za obezbeenje punih demokratskih sloboda
i ravnopravnosti svih naroda J ugoslavije.
*
* *
Od 10 sati naroito je bilo ivo na Filozofskom fakultetu.
Sastanke su odrali prvo komunisti, a zatim skojevske grupe.
I
J o nije rasvetljeno da li je Orlandi otiao u Beograd po direk-
p
K KPJ za Makedoniju ili na svoju inicijativu da bi se povezao sa
Akcionim odborom studenata u Beogradu i partijskim rukovodstvom
beogradskog univerziteta od koga je dobio direktive.
Analizirana je novonastala situacija i donesen zakljuak da po-
sle stastanka skojevci i lanovi Parti j e povedu to vei broj
studenata i studentkinj a u grad i da u odreeno vreme stignu u
glavnu ulicu gde e poeti demonstracije.
2
Posebna grupa je
dobila zadatak da napie parole na ogromnim transparentima,
odreeni su i drugovi koji e te transparente nositi i braniti ih
od policijskih napada. Data su najkonkretnija uputstva kako se
drati u demonstracijama.
Bile su odreene desetine (grupe od po 10 ljudi), koje su,
vrsto se drei za ruke imale da onemogue policiji i andar-
mima da rasture demonstrante.
U meuvremenu je i Mesni komitet Parti j e Skoplja odr-
ao sastanak i svoje lanove uputio u fabrike kolektive, rad-
niki dom, odnosno u pojedine delove grada, kako bi u kratkom
roku do mraka organizovali grupe koje bi povele to vie ljudi
na demonstracije.
Grupe demonstranata su se sa raznih strana slivale na
trg, glavnu ulicu i prostor kod eleznike stanice. Monopolski i
drugi radnici iz toga kraj a poli su prema zgradi sindikata gde
su se sjedinili sa grupom studenata, i sporednim ulicama se
uputili u centar. Zelezniari su isto tako poli prema trgu. Grupe
srednjokolaca su pristizale sa raznih strana i slivale se u ovu
masu. ene lanice enske nabavljake zadruge su se isto
tako masovno odazvale pozivu za demonstracije. Glavna ulica
se s kraj a na kraj pretvorila u nabujalu reku demonstranata.
Policija je pokuala da probije redove demonstranata, ali nije
uspela. Povorka se zaustavila na prostoru izmeu Narodne ban-
ke i Oficirkog doma. U isto vreme na dva razliita kraj a digli
su se govornici,
3
oni su u kratkim i jezgrovitim govorima ocr-
tali teak poloaj u koji su J ugoslaviju doveli potpisnici pakta,
pozivali narod u akciju za ponitavanje sramne kapitulacije,
upozoravajui da e svaki onaj koji pokua da pregazi ovu ze-
ml j u naii na otpor. Govornici su, istovremeno, ukazivali na to
da je pakt sa Sovjetskim Savezom i davanje demokratskih slo-
b&da narodima, jedina garancija za organizovanje uspenog ot-
pora. Trei govornik je bila Filimena Mihajlova
4
koja se obra-
2
I stini za volju treba rei da su se ve 26. malrta na ulicama
Skoplja pojavile grupice proz ap a dne orijentacije, koje su traile od
kral j a da ih spase od izdaje i sramote. To su bile izolovane srednjo-
kolske grupe, veinom lanova Srpskog kluba koje su napravile mi-
ran mar od muke gimnazije do uiteljske kole i odatle do Filozofskog
fakulteta.
3
Po seanju nekih drugova ovi govornici su bili: Antonije Kolen-
di i Blagoj Komb in, studenti Filozofskog fakulteta u Skoplju.
4
Isto tako student Filozofskog fakulteta.
tila enama i pozvala ih u zajedniku borbu sa ostalim patriot-
skim snagama.
Demonstranti su se, zatim, uputili ka kamenom mostu i
prolazei kroz radnike delove grada izbili pred zatvor u kome
su leali, odranije uhapeni studenti i radnici. Zahtevajui oslo-
boenje zatvorenika, demonstranti su svojim drugovima slali
vatrene borbene pozdrave.
5
Ovakve demonstracije Skoplje nije nikada ranije doi-
velo. Kau da je bilo negde izmeu 15 000 20 000 demon-
stranata. Neprijatelj je bio sasvim zbunjen. Trebalo mu je vre-
mena da se pribere i rasturi demonstrante. Dok je povorka de-
monstranata ila prema zatvoru i vraala se nazad, andarme-
rija je mobilisala svoju konjicu koja je na sredini kamenog mo-
sta zauzela busiju, probila se meu demonstrante, i isukanim
sabljama vitlala iznad glava demonstranata. Tako je spreila
da demonstranti ponovo izbiju u centar grada i naterala ih da
se postepeno rasture. Ali jo dugo su u toj martovskoj noi uli-
cama Skoplja odjekivali povici: Dole pakt, Neka ivi savez
sa Sovjetskim Savezom, Neka ivi Narodna armija, Hoe-
mo narodnu demokratsku vladu itd. itd.
I sutradan su napredne snage Skoplja bile na nogama.
Demonstriralo se i manifestovalo u raznim delovima grada. Po-
licija i andarmerija su sa isukanim sabljama isto tako svuda
bile prisutne. Dolo je i do otvorenog sukoba sa njima. J edan
policajac je sabljom rasekao transparent to su ga nosili stu-
denti Krsto Baji i Vako urovi.
6
Sablja je rasekla ne samo
transparent, ve i glavu Vaka urovia, ali ni on nije ostao
duan policajcu. Zamahnuo je motkom transparenta i policajac
se sruio na zemlju.
Veliki broj uesnika u ovim demonstracijama je ostao ve-
ran zavetu koji je te veeri dao pred svojim narodom; organizo-
vao je otpor neprijatelju i izvojevao bitku za slobodu i svetliju
budunost svoju i onih koji e ih zameniti.
Desa MI LJ OVSKA
5
Pored ostalih u zatvoru se tada nalazio i Dobrivoje Vidi, tada-
nji sekretar PK SKOJ -a za Makedoniju.
6 Ova dvojica su doonije, jedan kao komandant, a drugi kao poli-
tiki.komesar proleterskih brigada poginuli herojskom smru. Narod im
e
oduio proglasivi ih narodnim herojima.
ZEMUN 1941.
Zemun je poeo narodnooslobodilaku borbu sa oko 9000
radnika, prekaljenih u raznim trajkovima, demonstracijama i
manifestacijama, koje je organizovala Komunistika partija u
Beogradu ili Zemunu, a od kojih se posebno istiu: 14. decem-
bra 1939. godine; aprila 1940. godine kada su preko URS-ovih
sindikata, BOTlC-a, kulturno-prosvetnog drutva Sloga i
fudbalskog kluba Sloboda organizovane masovne demonstra-
cije u Zemunu protiv prikljuenja J ugoslavije Trojnom paktu;
zatim, na svim izletima koje je Partija organizovala i koji su
zbliavali radnike meu sobom.
Od 1936. do 1940. godine u Zemunu je u trajkovima ue-
stvovalo vie hiljada radnika, to je znatno uticalo na ekonom-
sko poboljanje njihovog ivota, a jo vie je ukazalo na uzroke
njihovog tekog materijalnog stanja. Tako su poznati: 1936. go-
dine trajk radnika u fabrici aviona Zmaj; 1938. godine trajk
graevinskih radnika; 1940. godine trajkovi: aeronautikih
radnika (bez radnika Ikarusa), sa kojima su u traj ku ue-
stvovali i slubenici; drvodeljskih i tekstilnih radnika; radnika
fabrike peroreza Fortuna i egrta.
Svim ovim trajkovima rukovodila je Komunistika
partija.
U Zemunu je 1939. godine obnovljena ranije rasformirana
partijska organizacija, emu je najvie doprineo Radoje Daki,
1
a na njenom omasovljavanju radili su i: Milo Mami, Bajo
Sekuli, Rifat Burdevi, Mia Zeevi i drugi lanovi Grad-
skog komiteta Beograda i Pokrajinskog komiteta Srbije. 1940.
godine je odrana (u stanu Sandora Majora) partijska konfe-
rencija kojoj je prisustvovalo oko 30 lanova Partije. Trajala
je pet dana. Partijska organizacija Zemuna je imala est par-
1
Narodni heroj, umro u Moskvi 1946. godine.
tijskih elija kojima su (od 1939. do 1941. godine) bili obuhva-
eni, pored ostalih, sledei: Lazar Mamuzi, Ceda Dimitrijevi,
Doka Bokovi Bata, Dura Ber (kasnije iskljuen), Silvester
Fogl, J anko Fogl, Maria Mamuzi, Boko Filipovi, Andrija
Miler, I vanka Glavaki, Sandor Major, Oto Burger, ura Bur-
ger, Milako Konstantinovi, Milan Sari J ure, J ozo urla, Mi-
lan Pavlovi, Milutin Porli, Milan Uzelac (1940. godine prestao
sa lanstvom), Marijan Vasili, Lenka Gauder, J ovan Bokovi,
Miodrag Brankovi, Milan Mari, Frida Filipovi, Sava Mihi,
Muja Cerimovi, Ratko Aleksa, Mihajlo Vuka, in. Milenko
uri, Geza Tikvicki, Milica Mihi, Antun Slovenac i njegova
ena, J oca Bogavec, neki J ovanovi, jedan student J evrejin,
a vie puta su dolazili u Zemun J anko Lisjak i Milan Prema-
sunac.
Na Poljoprivredno-umarskom fakultetu je takoe bilo
lanova KP, ali su oni bili ukljueni u beogradsku partijsku
organizaciju, sem manjeg broja koji su radili u Zemunu.
SRESKI KOMI TET ZEMUNA
Zemunskom partijskom organizacijom rukovodio je Rejon-
ski komitet koji je zatim prerastao u Gradski. lanovi prvog
komiteta su bili: Lazar Mamuzi (sekretar) Doka Bokovi
Bata, eda Dimitrijevi i Oto Burger. Posle aeronautikog
trajka 1940. godine iz Zemuna je otiao Doka Bokovi, a kon-
cem godine uhapen je eda Dimitrijevi, pa su umesto nj i h u
komitet kooptirani: Silvester Fogl, Frida Filipovi i Dura Gaji.
im je uvrena partijska organizacija, prelo se na for-
miranje skojevske, koja se naglo omasovljavala i ubrzo imala
preko 100 lanova obuhvaenih u skojevske aktive kojima je
rukovodio Gradski komitet SKOJ -a u sastavu: Milan Prema-
sunac (sekretar), I vanka Glavaki, J ozo Surla, Milan Mari i
jo dva druga ijih se imena ne seamo.
Do maj a 1941. godine u partijskim i skojevskim organi-
zacijama nije bilo organizacionih promena, jedino se znatno
smanjio broj lanova usled odlaska izvesnog broja drugova u
vojsku, koji se po aprilsko j kapitulaciji nisu vie vraali u
Zemun. Drugom polovinom maja dolazi do prerastanja Grad-
skog komiteta u Sreski koji se proirio novim lanovima. For-
miranje Sreskog komiteta diktirala je potreba rukovoenja
svim partijskim organizacijama u srezu, jer je u uslovima oku-
pacije bila oteana veza Zemuna sa Beogradom. Dotadanji
Gradski komitet nije imao vezu sa selima u srezu. Progarska
partijska organizacija je bila vezana za Sreski komitet Obre-
novca.
Sreski komitet Zemuna brojao je 6 lanova i to: od dota-
danjeg Gradskog komiteta Lazar Mamuzi, Silvestar Fogl i
Frida Filipovi; iz Beograda su u komitet uli Milo Mami,
Andrija Habu i Pal Soti. Sekretar komiteta je bio Milo Ma-
mi, zaduen za rad po selima; Andrija Habu je bio odgovoran
za rad sa SKOJ -em; Pal Soti je bio sekretar Sreskog komiteta
SKOJ -a, a Frida Filipovi je bila odgovorna za rad sa enama.
Sreski komitet je neposredno rukovodio partijskim elijama u
Zemunu (jer sve do 1943. godine u Zemunu nije postojao Grad-
ski komitet Partije).
Komisijom za vojna pitanja, formiranom pred sam rat,
rukovodio je Dura Gaji koji se u Zemun vratio tek juna me-
seca i odmah je kooptiran u Sreski komitet.
Dura je ubrzo po zadatku Partije otiao iz Zemuna, pa je
komitet odredio jednog svog lana da rukovodi ovom ko-
misijom.
23. juna uhapen je lan Sreskog komiteta Lazar Mamuzi
jer ga je ena Steve Lakoevia iz Surduka prijavila anda-
rima. On je posle muenja u Zemunu prebaen u Beograd, a
kada ni tamo policija nije od njega mogla nita doznati, pre-
baen je sa slomljenom rukom na Banjicu i iste godine streljan.
Krajem jula ili poetkom avgusta iz Beograda je za lana
Sreskog komiteta doao J anko Lisjak.
13
Polovinom avgusta uhap-
en je lan komiteta Silvester Fogl, ali je septembra, zajedno
sa Habu Andrijom, uspeo da pobegne iz zemunskog zatvora.
30. avgusta je odran sastanak komiteta u stanu J ove Vukie-
via, gde je banula policija. Pal oti i J anko Lisjak su uspeli
da pobegnu kroz prozor, a Milo Mami i Andrija Habu su
uhapeni. Policija nije znala koga je uhapsila, pa je Mamia i
Habua drala zatvorene sa zatvorenicima gde je bio i Tafl.
To im je omoguilo da uz pomo partijske organizacije iz Ze-
muna pobegnu septembra 1941. godine iz zatvora. Najpre su se
krili neko vreme u Zemunu i Batajnici, a zatim su prebaeni
u partizanske jedinice u Srbiju, gde su i poginuli u okolini Va-
ljeva. Milo Mami i andor Major pobegli su nekoliko dana
posle Habua. Mami je po odluci PK za Srbiju upuen na rad
u niko-leskovaki okrug, a 14. aprila 1942. je, poto su ga sa
jo tri druga opkolili Bugari u selu J ugovcu, posle uporne borbe
i kada je ostao bez municije, izvrio samoubistvo.
Posle hapenja ova etiri lana, u komitetu su ostali samo
J anko Lisjak i Pal oti. Poetkom septembra je sekretar ko-
miteta postao J anko Lisjak, a u Sreski komitet su kooptirani
" Uhapen 1943. godine i posle zverskog muenja streljan. Pro-
glaen za narodnog heroja
eda Dimitrijevi i J ozo Surla. Zaduenja su bila: Pal Soti
za rad po selima, eda Dimitrijevi za rad sa elijama u Ze-
munu, a J ozo urla je bio sekretar Sreskog komiteta SKOJ -a.
Polovinom novembra Zemun je morao napustiti eda Di-
mitrijevi, a 21. novembra i J ozo Surla. Posle njihovog odlaska
u komitet je kooptirana Anka Daus, a sekretar SKOJ -a postao
je Buca. Njih dvoje su 10. decembra uhapeni, ali nevezano
jedno od drugog. Opet su u komitetu ostali samo Lisjak i Soti.
Krajem decembra je iz Beograda doao za lana Sreskog komi-
teta i sekretara SKOJ -a Marko Nikezi.
RAD PARTI J SKI H ELI J A
Reorganizacijom su u Zemunu (maja 1941. godine) formi-
rane sledee elije:
u fabrici okolade (sada Nada Stark), sa sekretarom
Silvestrom Fogl om i lanovima: Sandorom Majorom i Lenkorn
Gauder. elija je u avgustu 1941. godine, posle hapenja Sil-
vestra Fogla i Sandora Majora, rasformirana; Lenka Gauder je
iskljuena iz Partije; ova elija je bila na produktivnom prin-
cipu;
elija tekstilaca iji je sekretar bio Oto Burger, a la-
novi: I vanka Glavaki, Marica Mamuzi, Milan Pavlovi, ura
Burger, jedna Slovenka i J ovan Bokovi;
elija drvodeljaca i graevinskih radnika iji je sekre-
tar bio eda Dimitrijevi a lanovi: Boko Filipovi, J ozo
Surla i Andrija Miler;
elija metalaca iji je sekretar bio Mihajlo Vuka, a
lanovi: Milako Konstantinovi i Pal Soti.
Pored ovih, bilo je i nekoliko lanova KP koji su bili po-
znati policiji, a nisu bili ukljueni ni u jednu od pomenutih
elija (bili su na linoj vezi pojedinih lanova Sreskog komi-
teta kao: Milan Mari, Marijan Vasili, J anko Fogl, Ratko
Aleksa, Anka Daus, Marica Mamuzi i Toma Devald).
J ula meseca, usled odlaska nekih i ulanjenja novih dru-
gova, partijske elije se formi raj u rfa teritorijalnom principu i
to: prva elija centra (od dotadanje elije metalaca) iji je se-
kretar Vuka Mihajlo, a lanovi: Pal Soti, Uro Ostoji i Dra-
gan Rajni (Rajnpreht); druga elija centra sastava: Edita Pi-
sker sekretar, Margita Vuk i Toma Devald; prva elija Gornjeg
Grada (od elije drvodeljaca i graevinskih radnika) sastava:
Ceda Dimitrijevi (sekretar), Boko Filipovi, J ozo Surla i
Maksim Divni Stukica; druga elija Gornjeg Grada sastava:
Branko Rali, (sekretar), Radomir Radovanovi, ura Burger
i Desa Leaj i.
Nastojalo se da nijedna elija ne bude vea od 4 do 5 la-
nova, a im bi bila vea, pristupalo se formiranju nove elije.
Ovo radi toga da neprijatelj ne bi mogao naneti Partiji tei
udar ako bi prodro u jednu od elija.
U septembru su opet, pored ovih, formirane i elije na
produktivnom principu: u fabrici aviona Ikarus sastava: Mi-
hajlo Vuka (sekretar), Uro Ostoji i Pera J ovanovi, kandidat
za lana KP (nakon kratkog vremena je i ulanjen); elija e-
lezniara sastava: Stevan Raji (sekretar), Dia Mareti, mai-
nista Dominkovi i J ova Bravar.
Teritorijalne elije su bile:
za Donji Grad, sastava: Dragan Rajni Rajnpreht
(sekretar), Milan Popovi i I lija Roguli Brka. U septembru je
iz elije otiao Milan Popovi, a dola je Edita Pisker; oktobra
je primljena za lana KP J oza Trgovac koja je ubrzo uhapena
i slabim dranjem odala mnoge komuniste, pa je ova elija 22.
novembra rasformirana;
za centar, sastava: Margita Vuk (sekretar), Aca Sinadi-
novi najder, Milan Popovi (doao iz rasformirane elije
Donji Grad), Radivoj Golubovi (ulanjen u KP septembra),
Milan Uzelac i Stevan Kova (ulanjeni u KP oktobra), Marko
Britvec (ulanjen u KP decembra), Vojo Nanovi (doao u ovu
eliju iz Beograda); iz elije su kasnije otili Milan Popovi,
Milan Uzelac i Aca Sinadinovi;
za Gornji Grad, sastava: Branko Rali (sekretar), Desa
Leaji, Radomir Radovanovi, Vlada J ovanovi (ulanjen u
KP kraj em godine), neki Buca (preao iz Beograda); iz elije
su po zadatku otili Radomir Radovanovi i Desa Leaji;
Branko Rali je napustio Partiju, a policija je uhapsila Bucu,
pa je decembra elija rasformirana;
druga elija za Gornji Grad, sastava: Ceda Dimitrije-
vi (sekretar), Doka Kolari, Kota Dragievi i jedan drug iz
valjaonice lima (ime ne znamo); do konca godine su iz drugih
elija doli: Desa Leaji, Radomir Radovanovi, Boko Filipo-
vi, Milan Uzelac i novoulanjeni Pera Serafimovi Ua; iz e-
lije su kasnije otili eda Dimitrijevi i Desa Leaji, pa je po-
etkom novembra sekretar elije postao Milan Uzelac;
trea elija za Gornji Grad, sastava: Boko Filipovi
(sekretar), Andrija Miler, J ozo urla i Maksim Divni tu-
kica; elija je rasformirana poetkom novembra usled odlaska
njenih lanova iz Zemuna, sem Boka Filipovia koji je preao
u drugu eliju;
za Toin Bunar, sastava: Mali (sekretar), Anka Daus,
Elza Koar i Milka Menjak. Mali je poetkom oktobra povuen
na drugi zadatak, a sekretar elije je postala Anka Daus. U
oktobru je u eliju doao Sava Mihi, a ulanjeni su J akob Ku-
burovi, Herman ener, Marina Major, dok je zakandidovana
Anica Cep. Posle kooptiranja Anke Daus u Sreski komitet, se-
kretar elije je postala Elza Koar. Nakon kratkog vremena iz
elije je otila Milka Menjak.
ORGANI ZACI J A SKOJ -a
lanovi komiteta SKOJ -a su, kao i lanovi Partije, otili
aprila 1941. godine iz Zemuna, a ostali su samo I vanka Gla-
vaki i J ozo urla (uhapen 1942. godine u Beogradu i iste
godine ubijen). Dolaskom u Zemun Pala Soti, maj a 1941. go-
dine, pristupilo se reorganizaciji SKOJ -a. Dotadanji Gradski
komitet prerasta u Sreski komitet SKOJ -a iji je sekretar postao
Pal oti, a lanovi I vanka Glavaki i J ozo Surla. I vanka Gla-
vaki je aprila meseca morala ii iz Zemuna pa su u komitet
kooptirani Desa Leaji i Aca Sinadinovi. Poetkom septembra
je Pal oti povuen na drugi partijski zadatak, pa je sekretar
SKOJ -a postao J ozo urla.
21. novembra su iz Zemuna morali otii J ozo Surla i
Aca Sinadinovi, pa je sekretar komiteta SKOJ -a postao Buca
koji je iz Beograda doao sa Vojom Nanoviem Gandijem.
10. decembra je uhapen Buca, pa su u komitetu ostali
samo Desa Leaji i Voja Nanovi. Koncem decembra je iz
Beograda doao za sekretara Sreskog komiteta Marko Nikezi.
Sa ova svoja tri lana komitet je uao u 1942. godinu.
Sreski (kao ni pre rata Gradski komitet SKOJ -a) nije imao
dobru vezu sa selima zemunskog sreza, iako su postojale orga-
nizacije u pojedinim selima. Veza je odravana preko partijskih
elija tih sela i ila je preko komiteta Partije. Prvi zadatak
Sreskog komiteta SKOJ -a je bio povezivanje sa lanovima
SKOJ -a koji su posle aprila ostali u Zemunu, to nije bilo teko
s obzirom da su I vanka Glavaki i J ozo urla poznavali vei
broj lanova. Stvorena organizacija imala je oko 50 lanova
povezane u strukovne, polustrukovne ili uline skojevske
aktive.
J una meseca 1941. godine u Zemunu je odrano skojevsko
savetovanje u stanu brae Abafi, na kome je bilo oko 20 lanova
SKOJ -a. Iz Pokrajinskog komiteta Srbije i Gradskog komiteta
Beograda savetovanju su prisustvovali: Ratko Mitrovi, Ljubica
Milosavljevi, Dragi Stamenkovi, J ova Stoisavljevi (Sima) i
Milan Premasunac.
Savetovanje je imalo veliki znaaj za dalji rad organi-
zacije. Do tog vremena skojevski aktivi su brojali 45 dru-
gova, a lanovi jednog nisu poznavali lanove drugog aktiva.
Sada su se meusobno upoznavali i videli da nisu sami, da su
brojno veliki. Konferencije su odravane u vinogradima, stano-
vima i na ostrvima (kod Sace Dukia). Konferencijama je pri -
sustvovalo 20 do 30 lanova SKOJ -a.
Rezultat ovih savetovanja bio je nagli brojni porast par-
tijskih organizacija i Skojevskih aktiva. I dalje se nastojalo da
skojevski aktivi ne budu veliki. Ako je jedan aktiv postao ve-
lik, on se delio u dva. Svaki lan SKOJ -a imao je svoj podak-
tiv, preko koga je delio propagandni materijal i prikupljao
materijalnu pomo za NOF. Iz podaktiva su i regrutovani novi
lanovi KP. Podaktivi su esto prerastali u aktive ime se po-
veavao broj lanova SKOJ -a.
Anka Daus je kao lan KP dola u Zemun maj a 1941. go-
dine. S obzirom da u Zemunu nije bila kompromitovana, Sreski
komitet je odluio da kod nj e smesti partijsku tehniku, to joj je
saoptio Andrija Habu. Ona ne bi bila povezana ni u jednu
partijsku eliju dok radi na tehnici. Materijal za umnoavanje
Anka je drala u jednoj rupi poda ispod svog kreveta, a propa-
gandni materijal je donosio Ratko Aleksa (lan Partije). Njega
je Anka umnoavala i predavala Andriji Habuu.
Koncem juna Anki je saoptio sekretar Sreskog komiteta
Milo Mami da materijal nee vie predavati Habuu, ve e
ga sama raznositi na odreena mesta, gde e ga preuzimati se-
kretari partijskih elija. Materijal je obino nosila u nekom
cegeru. Da bi poznala one kojima treba predati materijal, bili
su odreeni znaci raspoznavanja, obino dranje nekog pred-
meta u ruci ili depu. Njima je trebalo prii i pitati: Koji je
put za aerodrom? Ako ovaj odgovori da je u suprotnom pravcu
tj. ako pokae put prema Konjikoj koli, bio je znak da mu
treba predati materijal.
Sekretar elije je dalje materijal delio lanovima Partije,
a ovi lanovima svoje grupe. Organizacija raspodele materijala
je bila tako dobra da policija nikad nije mogla otkriti one koji
ga pripremaju.
Potreban materijal je Anka dobijala od Die Maretia, a
nekoliko puta i od Tome Devalda i to uvek na ulici, najee
na poetku Ugrinovake ili Toinog bunara.
Mesto gde je smetena tehnika znali su samo lanovi Sre-
skog komiteta Partije. Milo Mami, kao sekretar komiteta, is-
poljio je linu odgovornost za konspiraciju lanova Partije, a
posebno za rad tehnike i podelu materijala. Uvek je pratio
Anku na izvesnom odstojanju kada je raznosila i predavala ma-
terijal. Cesto je pouavao lanove Partije, naroito mlae, kako
se treba drati pred policijom u sluaju da budu uhapeni: Ako
te policija uhvati s tim materijalom, muie te. Ako nisi si-
gurna da e izdrati muke, te se boji da bi mogla nekoga iz-
dati, odgrizi sama svoj jezik i ispljuni ga; tada nee moi go-
voriti, sea se danas Anka njegovih sa veta.
Partijska tehnika je kod Anke ostala do oktobra, kada ju
je Pal Soti prebacio kod Die Maretia.
Posle 22. novembra su lanovi rasformirane elije Donjeg
Grada I lija Roguli, Edita Pisker i Dragan Rajni (Rajnpreht)
iveli izvesno vreme ilegalno u Zemunu. Poetkom decembra je
Sreski komitet odluio da ih poalje kao partijske instruktore na
rad u sela zemunskog sreza. Tu su bili prvi partijski instruktori
koje je slao Sreski komitet kao ilegalce na teren. Priprema za
njihov odlazak je trajala nekoliko dana, a vrili su je J anko
Lisjak i Pal Soti u stanu J anka Lisjaka (Ulica cara Duana br.
163). Oni su upoznavali ljude sa zadatkom, proraivali izvestan
partijski materijal i si. Prvi je na teren poao Dragan, s tim
da ivi u Surinu, a svojim radom da obuhvati sela: Surin,
Dobanovce, J akovo i Bemen, s kojima do tada nije postojala
partijska veza.
Draganu Rajniu je 12. decembra prireen mali ispraaj
iz Zemuna. Prisutni su bili: J anko Lisjak, Pal Soti, I lija Roguli
i Edita Pisker. Tada je J anko Lisjak pored ostalog rekao: Ovo
je za nas najvei dogaaj. Doiveli smo da u revoluciji aljemo
prve kadrove na partijski rad u sela kao to je to inila Bolj-
evika partija 1917. godine. Ugledajmo se na kadrove koje je
slao Lenjin i dokaimo da moemo uiniti ono to su i oni ui-
nili u revoluciji. Ubrzo je za Draganom upuena Edita Pisker
u Simanovce gde je u to vreme postojala partijska organizacija
s kojom je sreski komitet imao dobru vezu.
USTANAK
U Zemunu se jo pre no to je stigla direktiva CK KPJ o
dizanju ustanka poelo sa prikupljanjem oruja i municije. Po
prijemu proglasa CK, Sreski komitet je pristupio formiranju
vojnih desetina, preko partijskih i skojevskih organizacija, i nj i -
hovoj obuci u rukovanju orujem i diverzantskim sredstvima.
Rad Sreskog komiteta po vojnom sektoru je smatran jednim od
najvanijih zadataka Partije, te su zato za taj sektor odgovarali
svi lanovi komiteta.
Sastanci partijskih elija, kao i Sreskog komiteta, odra-
vani su redovno dvaput nedelj no: jedan je bio teoretski, a
drugi radni. Svakom lanu KP stavljeno je u zadatak da mora
oformiti grupu simpatizera partije i NOB, s kojom je odravao
povremene sastanke, proraivao propagandni materijal, disku-
tovao o politikoj situaciji, prikupljao materijalnu pomo za
NOB, prikupljao oruje i municiju, a od najborbenijih lanova
grupa stvarao je vojne desetine s kojima je izvodio razne sabo-
tane akcije. Iz tih desetina su regrutovani novi lanovi Partije.
Svaki skojevac i simpatizer Partije morao je proi kroz kandi-
datski sta, a za to vreme je bio ukljuen u jednu od vojnih
desetina kroz koju se proveravao. U Parti j u su primani samo
hrabri, portvovani, snalaljivi i Partiji odani. Na svakom rad-
nom sastanku elije lan Partije je podnosio izvetaj o radu
grupa i desetina: koliko je obuhvatio novih lanova, koliko je
prikupio materijalne pomoi, koliko je sabotanih akcija izveo
ili misli izvesti i da li je kandidat dorastao da bude primljen u
Partiju.
Sabotane akcije su pripremali lanovi Partije, partijske
elije ili komitet zavisno od nj ene vanosti i obima. O akciji
se pre izvoenja detaljno razmatralo na sastanku elije ili Sre-
skog komiteta, zavisno od toga ko je priprema. Posle izvedene
akcije vrena je analiza: kako je akcija uspela, kakav je utisak
ostavila na graanstvo, a kakav na neprijatelja.
U Zemunu je 1941. godine izveden niz uspelih akcija sabo-
tae. Veliki broj akcija izveden je hemijskim sredstvima koja
je izraivao metalski radnik Vuka Mihajlo. Izvesne koliine
sumporne kiseline stavljane su u prezervativ. Ovaj se umakao
u rastvor eera i alitre i s tim rastvorom stavljao u drugi pre-
zervativ. Cela smesa je bila veliine oraha. U roku od 1 do 7
asova kiselina bi progrizla prvi prezervativ pa bi u dodiru sa
eerom i ali trom izazivala visoku temperaturu sa jakim pla-
menom. Vreme od sastavljanja sredstva pa do njegovog dejstva
omoguavalo je onom ko je sabotau izvodio da sredstvo stavi
tamo gde je hteo i da se nesmetano udalji. Smesa nije uvek bila
jednake jaine jer se oskudevalo u sumpornoj kiselini. Ni pre-
zervativi nisu bili istog kvaliteta, te je zbog toga dolazilo i do
breg progrizanja prezervativa, tj . do breg paljenja.
Da bi se ovo oruje masovnije proizvodilo, Vuka je odr-
ao i kratak kurs sa izvesnim brojem drugova koji su radili u
Ikarusu. Pored toga, on je poznavao i niz drugih naina za
izvoenje sabotae, to je korieno u akcijama.
Na dunavskom keju u Zemunu je bilo skladite sa oko 20
vagona koe koja je otpremana za potrebe nemake vojske.
Njega je uvala nemaka straa, pa je Vuka preko nekih dru-
gova, a i sam lino, nekoliko dana traio nain kako da ga za-
pali. J edne veeri su on i Uro Ostoji, prolazei pored stra-
ara, ubacili zapaljivo sredstvo u skladite. I ntervencija zemun-
skih i beogradskih vatrogasaca nije pomogla i skladite je iz-
gorelo.
J edan omladinac (zvao se Dore) koji je radio u tekstilnoj
fabrici Avala (proizvodila je svilu za padobrane), dobivi
sredstvo od Vuke, zapalio je jednog avgustovskog dana oko 17
asova tu fabriku. S obzirom da je zapaljena u toku dana, ze-
munski vatrogasci su ugasili poar, ali materijalna teta nije
izostala.
U septembru je Dragan Rajni (Rajnpreht) istim sred-
stvom zapalio fabriku aviona Zmaj. Stavio ga je oko 14 a-
sova, a ono se upalilo oko 21 as. U prostorijama fabrike se u
to vreme nalazila velika koliina demontiranih aviona vojske
stare J ugoslavije, spakovanih u sanduke i spremnih za odai-
ljanje u Nemaku. Sredstvo je stavljeno u vie sanduka sa pre-
ciznim instrumentima. Vatra je ugaena, ali je izgorela ili ote-
ena vea koliina materijala. Policija je uhapsila oko 30 rad-
nika iz fabrike, ali poto oni nisu nita znali o akciji, puteni
su svi iz zatvora posle izvesnog vremena. Da bi ipak doznala
ko je izveo tu sabotau, policija-je tu zaposlila svog agenta Pa-
velia, ali ni preko njega nije nita doznala. (O ovoj akciji je
pisao i Bilten br. 2 NOV i POJ 1941. godine.)
J edan drug koji je radio na zemunskom aerodromu kod
nemake vojske, pokuao je da tim sredstvom upali skladite
avionskog benzina ali, zahvaljujui intervenciji nemake strae,
benzin ni j e izgoreo, dok je pumpa za izbacivanje benzina iz ci-
sterni potpuno unitena.
U jednom pogonu bive fabrike aviona Rogoarski,
preko puta aerodroma, nalazilo se u podzemnim skladitima oko
2530 manjih avionskih bombi i neto mitraljeske municije.
Dragan Rajni koji je radio kod nemake komande na prikup-
ljanju aviona, avionskih i protivavionskih bombi i protivavion-
ske artiljerijske municije po J ugoslaviji, a koja je prenoena u
Zemun, stavio je oko 13 asova za vreme rada u tom skladitu
to zapaljivo sredstvo u sanduk s municijom; ve oko 15 asova
dolo je do eksplozije. Nemaki straar je odleteo u vazduh, svi
prozori zgrada na udal j enj u od nekoliko stotina metara su po-
pucali, a armirani stubovi na ulazu u skladite odbaeni su 200
300 metara.

U septembru su Edita Pisker i Bea Albahari zapalile,
istim sredstvom, nemaki kamion kod crkve na pijaci u Donjem
Gradu. Sredstvo je stavljeno oko 20 asova, dok se ofer nalazio
u gostionici, a aktiviralo je oko 22 asa. Edita i Bea su bile
J evrejke kojima je kretanje bilo ogranieno samo do 17 asova.
One su skinule utu traku s ruke, to je u to vreme za policij-
ske agente i lanove Kulturbunda mogao biti dovoljan razlog
da ih streljaj u.
Niz sabotanih akcija je organizovano i na pruzi Beo-
grad Zagreb: unitavane su telefonsko-telegrafske linije i
sigurnosni elezniki ureaji, to je imalo veliki znaaj u doba
napada Nemake na Grku i prve neprijateljske ofanizive u Sr-
biji. Svaka akcija izazvala je zastoj u redovnom eleznikom
saobraaju. Na primer:
U julu su Marijan Vasili, J oika i Herman Sener isekli
sa skojevcima, na delu pruge izmeu Zemuna i Novog Grada
(kod eleznikog podvonjaka), TT ice i nekoliko stubova. Te-
lefonsko-telegrafska veza nije uspostavljena nekoliko dana, to
je znatno ometalo redovan elezniki saobraaj.
U avgustu je u Ulici cara Duana iseen telefonski nad-
zemni kabl (kod sadanjeg pogona Istre.) U akciji su uestvo-
vali: Kota Dragievi, Doka Kolari i Stevan Berko. J ednom
drugom prilikom ista grupa odmotala je izolaciju na TT icama
na istom mestu.
18. avgusta je na pruzi Zemun Novi Grad Zemun-
Polje (kod straare broj 5 na 7,7 km) preseeno 8 TT linija.
22. avgusta su na stanicama Zemun Novi Grad i Zemun-
Polje preseene i tri telefonsko-telegrafske linije.
28/29. avgusta je na istoj liniji izmeu straara 26 i 27 (na
12,350 km) preseeno 11, a 18/19. septembra (u blizini straare
broj 7) 7 TT linija.
Usled estih akcija na tom delu pruge, a posle izvrene
sabotae 18/19. septembra, prometni kolodvor hrvatskih drav-
nih eljeznica iz Vinkovaca odgovara na depeu postaji u Ze-
munu (pod brojem 6546 od 19. 9. 1941. godine): Tu bi trebalo '
neto poduzeti jer se to vrlo esto deava. Treba stupiti u dodir
sa tamonjim vlastima i Kulturbundom pa da se straarenje
pojaa, nata zemunska postaja izvetava 22. XI 1941. godine
(pod brojem 3322): U predmetu obavjeujemo naslov, da smo
ve prije tj. kod prvog sluaja zamolili intervencijom andar-
merije i pojaanje nadzora nad eljeznikim objektima. Svaki
sluaj javlja se odmah telefonski na andarmeriju, policiji i bat.
oblasti u Zemunu. I ako su strae na pruzi pojaane, akcije su
nastavljene nesmanjenom estinom.
22/23. septembra je izmeu stanica Zemun-Polje i Zemun
Novi Grad (kod straare broj 7) preseeno 37 TT linija, od ega
10 eleznikih i 27 potanskih, zbog ega prometni kolodvor iz
Vinkovaca pie Ministarstvu eljeznica: Na izvetaj pomonika
primeujem da se sumnja na naeg jednog otputenog slube-
nika, koji vodi ovu druinu, ali je andarmerija preslaba-mli-
tava da ga uhvati na delu. Kada bi i straa Kulturbunda bila
malo agilnija ovo bi se lako sprijeilo. Zatvaranjem granice u
Zemunu e ovih tetoina nestati.
23. septembra je izmeu stanica Zemun-Polje i Zemun
Novi Grad preseeno 6 TT linija.
Faistike vlasti su smatrale da te akcije izvode ljudi koji
prelaze iz Srbije u Srem. One su ih primorale da, pored redovne
strae koja se nou kretala prugom, povremeno postavljaju i
zasede. Tako je 6. oktobra andarmerija iz Zemuna postavila
zasedu u blizini eleznike stanice Zemun Novi Grad, koju je
iz voza broj 11 osmotrio jedan nemaki vojnik i po dolasku u
Zemun prijavio nemakim vlastima, mislei da se radi o parti-
zanima. Sa zemunske stanice je odmah upuen specijalni voz
s nemakom vojskom, a za izvesno vreme obustavljen je svaki
saobraaj izmeu Zemuna i Batajnice. Zasedu su, dakle, posta-
vili andarmi, a o tome nisu obavestili nemake vlasti, to je
svedoilo o nedovoljnoj saradnji izmeu nemakih i vlasti
tzv. NDH.
11/12. oktobra je izmeu stanica Zemun-Polje i Zemun
Novi Grad kod straare broj 7 preseeno 22 TT linije, od toga
3 eleznike i 19 potanskih.
29/30. oktobra je izmeu stanica Zemun-Polje i Batajnica
(na 17,150 i 17,220 km) preseeno 54 TT linije i 3 TT stuba.
Na auto-putu izmeu Zemuna i Batajnice vie puta su
preseene TT linije. Takve akcije su izveli u septembru i okto-
bru Doka Kolari, Kota Dragievi i Radovan J akovi.
U oktobru su Herman i J osip Sener i Elza Koar isekli
TT ice u blizini gostionice Toin bunar koje vode od Zemuna
prema aerodromu i Surinu.
18. decembra je izmeu stanica Zemun-Polje i Zemun
Novi Grad, sekretar elije Toin bunar drug Mali presekao sig-
nalni vod i to usred dana (izmeu 13 i 14 asova). Za vreme
izvoenja akcije Malog je primetila straa s pruge i pucala za
njim sve dok nije umakao preko zemunskih bata.
21. decembra je izmeu stanica Zemun Novi Grad i Ze-
mun-Polje preseeno 36 TT linija, od tog 4 eleznike i 32 po-
tanske.
24. decembra su Doka Kolari, Kota Dragievi, Petar
Serafimovi Ua i dr. iskidali izmeu stanica Zemun i Zemun
Novi Grad (na 12,400 km), 40 TT linija.
Ovakve akcije su izvoene ne samo u Zemunu ve i u i-
tavom Sremu. Poto preduzete mere policije i andarmerije
nisu urodile plodom, veliki upan NDH iz Slavonskog Broda
(13. XI 1941. godine pod brojem tajno 572/1941) nareuje ko-
tarskim oblastima: Da se odmah izda nalog svim vlasnicima i
posjednicima da u udaljenosti do 1. km od eleznike pruge
imadu posjei i ukloniti kukuruzinac pod prijetnjom odgova-
raj ue globe odnosno zatvora. Podjerno treba pojaati pasku
nad eljeznikom prugom i preduzeti shodne mere da se slini
sluajevi sprijee. O uinjenom izvjestiti. Dakle, kukuruzo-
vina je kriva za akcije.
Negde u decembru je Maksim Divni tukica, sa jo tri
druga, presekao kod gostionice Toin bunar TT liniju koja je
spajala aerodrom sa Beogradom i Zemunom.
Kraj em decembra su kod gostionice Toin bunar Dra-
gan Rajni, Pera urii i Steva Debeljak presekli elektrini
provodnik koji je vodio prema aerodromu. Usled toga ceo dan
nije bilo struj e na aerodromu.
SABOTAE U IKARUSU
Vuka Mihajlo, sekretar partijske elije u Ikarusu, bio
je i voa grupe u alatnici. To mu je omoguavalo da sa ostalim
drugovima iz preduzea sprovede niz sabotaa u Ikarusu, o
emu su Vuka, Uro Ostoji i Pera J ovanovi vie puta disku-
tovali na partijskim sastancima. U ovome su im znatno pomogli
Branko Plea, Lazar Saveti, Ljuba Lazarevi, Nikola Depera.
Nikola Bobi i drugi. Tako su u Ikarusu poznate sledee sa-
botae:
Vuka je sa jo nekim drugovima pravio etvorokrake
klince koji su bacani po ulicama Zemuna i Beograda, pa i po
pontonskom mostu koji su dobro uvali nemaki, ustaki i Ne-
dievi straari. Radnici bi, kada su ili iz Ikarusa za Beograd,
putali klince kroz nogavice. Kada je izraeno vie alata za
pravl j enj e klinaca, nekoliko ih je izneto iz fabrike pa su klinci
pravljeni i van nje. J ednom prilikom kada je Nikola Depera
obraivao alat na epingu, priao mu je uc-policajac, inae
kontrolor po odeljenjima, i upitao ta radi. Nikola mu je hlad-
nokrvno pruio crte, overen od fabrike kontrole, to je za fa-
istu bio zakon. Da bi se alat mogao izneti iz preduzea, on je
rasklapan u delove koje su radnici iznosili bilo montirane na
bicikle, bilo zavij ene u hleb kupljen u fabrikoj kantini. Kada
su jednom ustaki graniari hteli da oduzmu hleb radniku kod
Sajmita j er su bili gladni, ovaj se otimao jer je u hlebu bio
alat. U guvu se umeao voa grupe Stankovi Crni koji je
znao ta radnik nosi i, dok se on raspravljao sa ustaama, rad-
nik je s hlebom pobegao.
Sabotae sa klincima su se u avgustu 1941. godine u toli-
koj meri rasprostranile da su faisti preduzeli itave racije po
preduzeima i radionicama da bi otkrili proizvoae. Bacaju
se po drumovima trokraki, 7 cm dugi ekseri, do sada javljeno
22 oteene gume ali se ef nemake okupacione uprave
za Srbiju
2
. U Ikarusu je komandant uc-policije rekao da e
biti pootrene mere kontrole i da e poinioci sabotanih akcija
biti streljani, a u najpovoljnijem sluaju svi koji se nau na me-
stu sabotae bie oterani u koncentracione logore. Zabranjen je
i prelazak peke preko pontonskog mosta, pa su ljudi preko
Save prebacivani amcima i malim brodovima, ali se, zbog za-
kanjavanja radnika iz Beograda na posao, to moralo ponovo
dozvoliti.
Vuka Mihajlo, Uro Ostoji, Ljuba Lazarevi, Laza Sa-
vati, Branko Plea i drugi u Ikarusu sipali su strugotinu
od mirgla i metala u mazalice maina i motora. To je izazvalo
zaribavanje leita kod maina koje su se morale slati na
opravku, a ona je trajala po nekoliko dana. Fabrika policija
je brojno pojaana i stalno se kretala po fabrici, ali sabotae
nisu prestajale. (O ovim akcijama je pisano u Biltenu broj 2
NOV i POJ 1941. godine.)
Radnici Ikarusa su kupovali hranu u fabrikoj kantini.
Hrana je bila slaba, pa je partijska elija organizovala bojkot
te hrane. J ednog dana nijedan radnik nije otiao u kantinu na
ruak. Svi su ostali pored svojih maina. A na pitanje zato ne
idu na ruak, odgovarali su: Neu da jedem stonu hranu i za
nju da dajem svoju zaradu. Akcija je potpuno uspela. Meu-
tim, policija je povela istragu, ali bez uspeha. Nisu mogli pro-
nai organizatora.
J edna grupa radnika u Ikarusu je obraivala alat za
izradu krilaca na avionima foke-vulf. I zrada je namerno odu-
govlaena. Trebalo je napraviti jo samo jedan prorez. Vuka je
predloio poslovoi Boci da se alat da na dovrenje jednom be-
logardejcu Rusu koji je simpatisao Nemce. Alat je bio na fre-
zeru za obradu i kada je belogardejac iziao iz radionice, Lazar
Savati i Ljuba Lazarevi su pomerili alat na postolju, pa je
prorez bio vei nego to je trebalo. Tako su izraeni delovi za
krilca bili neispravni pa se morao praviti drugi alat. Belogarde-
jac je uhapen i u zatvoru je zadran 34 meseca.
Policija je ubacila u fabriku Ikarus agenta Babia koji
je bio zaposlen u limarnici. Babi je uspeo da se ubaci u jednu
omladinsku organizaciju i provali neke lanove SKOJ -a. Sreski
komitet, na predlog partijske elije iz Ikarusa, doneo je od-
* Zbornik, tom I, str. 359.
luku da se Babi ubije, jer je postojala opasnost da otkrije jo
neke drugove. Zadatak je poveren lanovima Partije Urou
Ostojiu, J ozi Trgovcu i jo jednom drugu. Oni su jednom pri-
likom sreli Babica vie Orake ulice kada je iao prema u-
kovcu. Uro Ostoji je pucao u njega, ali ga je samo ranio u
donji deo trbuha.
OKO NEMACKOG AERODROMA
U fabrici aviona Zmaj, pored demontiranih aviona, na-
lazio se i izvestan broj avionskih mitraljeza i to u delu fabrike
koji je imao samo jedna vrata. Tu je stajao uc-policajac i kon-
trolisao ta se iz hangara nosi. Odluio sam da iznesem jedan
mitraljez. Razbio sam prozor koji je bio okrenut prema radionici
auto-karoserija Petrovi, gde je mitraljez trebalo da prihvate
Svetislav Zuti, Pera uri, Milan Popovi i Cane. Da bih mi-
traljez povukao kroz prozor, prethodno sam ga rasklopio, zavio
delove u krpe i izbacio kroz prozor. Drugovi su deo prihvaenog
materijala odneli u stan Svetislava Zutia, a drugi deo sam
istog dana preuzeo od njih i odneo svojoj kui. Kasnije smo
sklopili mitraljez i prebacili u Batajnicu kod Cvejka Golubo-
via. U prolee 1942. godine mitraljez je predat Podunavskom
partizanskom odredu.
Nemaka komanda koja je rukovidila prikupljanjem tro-
fejnih aviona i bombi, imala je skladite za protivavionsku mu-
niciju na Toinom bunaru, preko puta srednje kapije aero-
droma. Tu je bilo sloeno 150200 vagona municije. Sreski ko-
mitet Parti j e je odluio da se municija uniti i taj zadatak je
poveren Radivoju Goluboviu. On i drugovi su usred dana uba-
cili zapaljivu smesu i to pored samog straara okrenutog le-
ima. Zapaljena su dva sanduka, ali je brzom intervencijom
strae poar ugaen. Dotle su skladite uvala samo dva stra-
ara Nemca, ali je posle toga straa pojaana, a nou su joj do-
dati i psi.
Od odluke za unitenje skladita ipak se nije odustalo.
Sreski komitet je taj zadatak poverio meni, jer sam povremeno
radio u tom skladitu kao radnik. Bila je prilino jaka kontrola
pri ulazu u skladite; s radnicima su uvek ili nemaki vojnici.
Da bih izvrio zadatak, ispitao sam sa edom Dimitrij eviem,
ili sam, skladite, i to padom mraka. Sabotau je trebalo izvesti
iz dvorita ili zgrade gostionice koja se nalazila uz samo skla-
dite. Zakljuio sam da bi eksploziv trebalo uneti u jednu spa-
vau sobu gostionine zgrade i staviti ga uz sam zid, uz iju je
spoljnu stranu bila prislonjena municija. Sreski komitet je pri-
hvatio moj plan. Za to je bilo potrebno 3040 kg eksploziva,
to se nije moglo nabaviti u Zemunu, pa je Sreski komitet tra-
io pomo od beogradske partijske organizacije koja je i naba-
vila eksploziv. Njega je iz Beograda u Zemun preneo Ceda Di-
mitrijevi sa policijskim agentom Cvetkom Crnjakom, inae
simpatizerom NOB-e.
Dok sam pripremao akciju, vie puta sam odlazio u gostio-
nino dvorite i s voskom uzimao otiske brava (sobe i vrata
okrenutih dvoritu). Otisak sam predao J anku Lisjaku, a ovaj
dalje Vuki Mihajlu koji je napravio kljueve. Posle priprema
koje su trajale oko mesec dana odlueno je da mi u ovome po-
mogne lan KP Milan Popovi, a eksplozivno punj enj e minu
da sastavi jedan domobranski oficir simpatizer NOB-e koji
je radio u sanitetskom slagalitu u Zemunu. Eksploziv je akti-
viran i smeten u jedan veliki kofer koji je Vuka odneo do
Orake ulice i predao Milanu Popoviu. Od Orake ulice do
gostionice Milan je kofer prebacio naj ml j enim fijakerom, a da
fijakerista nije znao ta prevozi. Milana sam doekao oko 19
asova pred gostionicom, primio kofer i, posluivi se napravlje-
nim kljuevima, nesmetano uao naj pre u dvorite, a zatim i u
sobu. Na oko 10 metara bila je nemaka straarska desetina.
Dok sam prolazio kroz dvorite kofer je od teine zakripao, to
je alarmiralo strau. Nemci su odmah pustili pse, ali sam ja ve
bio u sobi i zakljuao vrata. Straa je oko 30 minuta pretrai-
vala dvorite. Kada se sve utialo izaao sam na ulicu, zaklju-
avi za sobom vrata.
Eksplozija se oekivala oko 3 asa posle aktiviranja, ali je
efekat bio slabiji nego to se raunalo, j er punj enj e ni j e bilo
kompaktno. Nije dolo do unitenja skladita ve je samo izbi-
jen plafon i krov gostionine sobe. Nemaka komanda je sutra-
dan ubrzo prebacila municiju na golu poljanu u Gornji Grad
(kod Bikare). Ba u to vreme na aerodromu je bilo vie stotina
nemakih aviona i vie hiljada nemakih vojnika koji su se pri-
premali za front u Grkoj. Da je skladite odletelo u vazduh,
vei broj tih aviona i vojnika bio bi uniten.
Partijska organizacija se nije pomirila s tim neuspehom
ve mi je stavila u zadatak da sabotau izvedem pri prenoenju
municije. Poeo sam unositi manj e koliine eksploziva u samo
skladite, stavljajui ga u jedan sanduk od municije. Trebalo je
staviti jo samo detonator, odnosno sredstvo koje bi izazvalo
eksploziju, ali sam u meuvremenu morao prei u ilegalnost, ne
izvrivi dobiveni zadatak.
Nemaki vojnici koji su s radnicima ili iz preduzea
Zmaj da pri kupl j aj u avione i municiju, uvek su sa sobom
nosili nekoliko sanduka municije i nekoliko bombi. J a sam sa
Antonom kovaem koristio nebudnost nemake vojske i iz
sanduka vadio po 50100 metaka, a povremeno i neku bombu.
Tako sam odneo svojoj kui oko 1000 puanih metaka i 3
bombe. U poetku sam metke predavao edi Dimitrijeviu, za-
tim sam krio u svom stanu, a sve skupa je otpremano u Fru-
ku goru.
J anko Fogl je radio na aerodromu kao mehaniar. To mu
je omoguilo nesmetan dolazak kod aviona, to je on iskoristio
da ubaci izvesnu koliinu peska u benzinski rezervoar jednog
aviona, usled ega se ovaj prinudno spustio znatno oteen.
Sabotaa je konstatovana ali se nj en izvrilac nije mogao ot-
kriti.
Prema izvetaju sreskog naelnika Zemun Ministar-
stvo unutranjih poslova NDH 6. VII 1941. godine slubeno,
vrlo tajno zavedeno u Ministarstvu 7. VI I I 1941. godine pod
brojem 22466 kae se: Na dan 3. kolovoza 1941. godine u noi
ubijen je jedan nemaki vojnik, pa je zbog toga streljano 92
komunista, koji su se nalazili u pritvoru. Taj deo izvetaja
obuhvata teritoriju grada Zemuna, a strel j anj e su izvrili
Nemci.
30. avgusta je uhapenog Miloa Mamia, Andriju Habua
i J ovu Vukovia policija strahovito tukla u zatvoru, nastojei
da od nj i h neto dozna. Kada nije mogla nita doznati ona ih
je zatvorila u sobu sa ostalim zatvorenicima. Oni nisu znali
koga su tada uhapsili, te prema njima nisu ni primenili nikakav
poseban reim. Zatvorenicima su tada rukovodili gestapovci
koji su bili veinom mladii-sinovi ruskih belogardejaca, neis-
kusni ali surovi. Sutradan po hapenju Mamia i drugova izbio
je sukob izmeu ustaa i gestapovaca. Do njega je dolo zbog
batinanja Petra Stoke, istaknutog ustae, koga su uhapsili ge-
stapovci. Sukob je zavren time to su iz te kasarne gestapovci
premeteni u Beograd, a na njihovo mesto doli su folksdojeri
koji su preuzeli i zatvor. Odlaskom Gestapoa naglo je popustio
teror u zatvoru.
BROJ SARADNI KA RASTE
Preseljavanjem policije u kasarnu, meu zatvorenicima
koji su prenosili ugalj, drva i ostalo nalazili su se Andrija Ha-
bu i Silvester Fogl. Oni su na ulici iskoristili nebudnost stra-
ara i pobegli. U zatvoru je potom pootren reim, ali je opet
morao popustiti.
Sreski komitet Parti j e je od prvog dana hapenja pome-
nutih drugova preduzimao mere da ih na neki nain spase, to
je povereno Tomi Devaldu, zatvoreniku. Toma se u krugu ka-
sarne slobodno kretao i preko svojih poznanika Nemaca po-
licajaca i svojih roditelja koji su mu donosili hranu odravao
vezu izmeu Sreskog komiteta i uhapenih. Reeno je da za-
tvorenici pobegnu po danu, pa je Sreski komitet obezbedio
bicikle u parku kod samog zatvora. Toma je (kao Nemac i de-
limini slobodnjak) traio od uprave zatvora da mu se dodele
na ispomo u radu Milo Mami, Sandor Major i Marko Britvec.
Pri tome mu je znatno pomogla lan KP Edita Pisker koja je
radila u kuhinji zatvora.
Plan je bio da se bei ka slabo uvanom odeljenju u kome
je stajao stari nametaj; tu se nalazio prozor na ijem gornjem
delu nije bilo reetki. Toma je ispred prozora stavio deo starog
nametaj a, kako bi zatvorenici lake mogli pobei. Polovinom
septembra, dok je policija bila zauzeta oko pri j ema hrane od
porodica zatvorenika, Milo Mami, andor Major i Marko
Britvec iskoristili su nebudnost neprijatelja i pobegli. Britvec
koji je iskakao poslednji, zakaio je prozor i razbio ga. U kro-
jakoj radionici J ug i Klajn nalazio se jedan policajac koji
je odmah digao uzbunu. Policija i ustae su u poteri uspeli da
uhvate Britveca, ali su Mami i Major pobegli.
Sreski komitet je poslao bicikle dan pre bekstva, pa ih je
na sam dan bekstva povukao verovatno iz bojazni da ne bi ot-
krili plan. Na doturanju bicikla i fizikom obezbeenju ue-
stvovali su: Dia Mareti, Branko Rali, Gvozden Tomi, Ra-
domir Radovanovi Tekstilac, Kota Dragievi, Aca Sinadino-
vi najder i jo neki. Bekstvo Mamia i Majora uspelo je i bez
bicikla.
S obzirom na korumpiranost nemake i ustake vlasti, iz
zatvora su neki drugovi otkupljivani novcem. Novac je posred-
nim putem primao ak i ef policije Filipovi. Iz zatvora su na
taj nain, pored ostalih, izili: Anka Daus, Buca, I vanka Gla-
vaki, roditelji Tome Devalda i drugi. (Istina, I vanka, Anka i
Buca su izali iz zatvora 1942. godine, ali su jo 1941. godine
preduzete mere za njihovo spasavanje.) Naroito je bilo ma-
sovno putanje iz zatvora za novac koncem oktobra i poetkom
decembra 1941. Tada su folksdojeri predavali zatvor ustaama
i ko god im je mogao platiti, bio je puten, tako da su ustae
primile gotovo prazan zatvor.
NARODNOOSLOBODILAKI ODBORI
Pored ovih i niza drugih akcija, u Zemunu je stalno vr-
ena obuka vojnih desetina u rukovanju orujem. Vrlo esto su
rasturani leci i ostali propagandni materijal ubacivanjem u
stanove, lepljenjem po ulicama, u emu su pojedini drugovi po-
stajali pravi strunjaci. Materijal su esto lepili pored samih
nemakih plicajaca i straara, pa i na njihovim oglasnim ta-
blama. Policija je bila nemona da ovo sprei.
Parti j a je jo pre rata organizovala Crvenu pomo. U
Gradskom odboru Crvene pomoi bili su Margita Vuk, J anko
Fogl, Marijan Vasili, Dura Bauer i drugi. Odlukom CK KPJ
o dizanju ustanka u J ugoslaviji, od Crvene pomoi prelo se
na pri kupl j anj e priloga za Narodnooslobodilaki fond. Formiran
je odbor fonda za grad Zemun (koji 1943. godine prerasta u
narodnooslobodilaki odbor). Prvi lanovi odbora bili su: Uro
Ostoji, sekretar, Margita Vuk, blagajnik, Vlada J ovanovi,
J anko Fogl, I lija Roguli, Radomir Radovanovi i Boko Fili-
povi. U oktobru 1941. godine na mesto Uroa, za sekretara
odbora fonda dolazi eda Dimitrijevi.
Organizacija prikupljanja pomoi za taj fond bila je na
teritorijalnom i produktivnom principu, tj. kako je delovala i
partijska organizacija. Mesni odbor NOF-a je bio sastavljen
uglavnom od predstavnika partijskih elija.
Pomo je koriena za pomaganje pojedinaca i porodica
rtava faistikog terora, porodica onih koji su otili u partizan-
ske odrede i samih odreda. U Zemunu je, poetkom NOB-e, bilo
oko 100 prilagaa. Veliki broj radnika je svake nedelje, posle
prijema plate, dolazio kod druga koji je prikupljao pomo i da-
vao mu izvesnu svotu novca, prema svojim materijalnim mo-
gunostima. Veina njih je to shvatila kao obavezu. Bilo je i
takvih koji su davali i po nekoliko hiljada dinara (kasnije kuna)
meseno. Prikupljeni novac se delom troio na potrebe drugova
u Zemunu, a ostalo se predavalo u Beograd Pokrajinskom od-
boru NOF-a. U Beograd je novac nosio Uro Ostoji i preda-
vao ga naj pre jednom radniku (ime ne znamo), zatim jednom
trgovcu (takoe ne znamo ime), a kasnije Mihailu Svabiu.
Vlast u okupiranom Zemunu preuzeli su nemaki folks-
dojeri koji su se za to pripremali nekoliko godina pre rata.
Veina zemunskih Nemaca je bila u Kulturbundu. I mali su
svoje vojne formacije koje su obuhvatale sve mukarce lanove
Kulturbunda, bili su naoruani, a od 1939. godine svake ne-
delje su izvodili smotre svojih jedinica i vojne vebe na poljani
kod ciglane u Franctalu i na fudbalskom igralitu svog kluba
Ajntraht. Od ukupnog broja stanovnika u Zemunu, oko 25
30/o su bili Nemci. J o od 1939, a naroito od 1940. godine,
Nemci su razvijali svoju obavetajnu slubu, izmeu ostalog i
meu radnicima organizovanim u URS-u, lanovima radnikog
pevakog drutva Sloga i radnikom fudbalskom klubu Slo-
boda, kojima je rukovodila Komunistika partija. Kroz oba-
vetajni rad oni su upoznali izvestan broj istaknutih radnikih
boraca. Kratko vreme posle dolaska na vlast, folksdojeri su
poeli hapsiti neke od tih drugova. Ali s obzirom na potpunu
konspiraciju rada Komunistike parti j e pre rata, nisu mogli da
otkriju vei broj njenih lanova. Uhapen je vei broj lanova
sindikata i svega desetak lanova SKOJ -a i nekoliko lanova
Partije, ali usled nedostatka dokaza manje-vie svi su puteni
iz zatvora ili su iz njega pobegli, sem Lazara Mamuzia i Ratka
Alekse koji su ubijeni na Banjici 1941. godine. Partija je odmah
preduzela mere da iz Zemuna skloni najkompromitovanije
drugove. Zbog toga komitet nije povezivao u partijske elije
izvestan broj lanova Parti j e koji su bili kompromitovani, ve
ih je drao na vezi pojedinih lanova, a kada se ukazala pri-
lika, veina je upuena u partijske jedinice u Srbiju.
Pored folksdojera, u Zemunu je do jeseni 1941. godine
izvesnu vlast imala i vlada narodnog spasa iz Srbije. Tada
jo nije bilo reeno da li e Srem pripasti Nediu ili Paveliu.
Domai Nemci su bili protiv bilo kojeg od ova dva reenja.
Oni su traili da Srem ostane pod njihovom vlau, zbog ega
su slali delegaciju ak u Berlin. Zato su u Sremu, a pre svega
u Zemunu, i postavljali folksdojere u sve organe vlasti. J ula
meseca se ve oseala prevaga Pavelia, a posle intervencije
dr Tota kod Hitlera, ustae su potpuno preuzele vlast. To pre-
uzimanje je trajalo do oktobra 1941. godine.
Pored folksdojera, u Zemunu je pre rata postojala i jaka
etnika i ustaka organizacija. Dok je etnika radila pod svo-
jim pravim imenom i to najvie u gostionicama Save gejaka,
Sedam graniara i Plug, a u Gornjem Gradu manje-vie u
svim gostionicama, dotle je ustaka organizacija radila pod
imenom kriara u Domu milosrdnih sestara (Karaoreva
ulica br. 9). Njome je rukovodio jedan franjevaki pop. Sve ove
faistike organizacije su imale za cilj borbu protiv naprednih
ideja radnike klase i raspirivanje nacionalne mrnje, a po
okupaciji sve su se stavile u slubu okupatora. To potvruje
i izvetaj poslat pod brojem 32 pol. 3 HO. 42648/HP. EPH.
DG Beograd HLP otpravniku poslova lino, u kome se pored
ostalog kae: Prema saoptenju Ministarstva spoljnih poslova,
stavlja hrvatska vlada prostor u Zemunu na raspoloenje Srbiji
za koncentracioni logor za J evrej e i komuniste. Poto Hrvatska
nije u mogunosti da izdrava logor, to Srbija mora to da uini.
Sem toga zatita logora treba da usledi i od strane nem. organa,
a
ne samo srpskih.
Pored Nemaca koji su bili lanovi Kulturbunda i zadojeni
nacizmom, bilo je i takvih koji su se od prvog dana stavili u
borbu protiv faistike Nemake. J o pre rata su, na primer,
Silvester i J anko Fogl i Andrija Miler bili lanovi Komuni-
stike partije. Oni su ostali verni Parti j i i poginuli su u NOB
za nj ene ideje. Neki su, pak, 1941. godine postali lanovi KPJ ,
a to su: Elza Koer, Toma Devald, Herman Sener i Dragan
Rajni (Rajnpreht), a drugi su to postali u toku rata: Dura
Bauer, Ferdinand Rajnpreht, Tereza Devald, J osip Sener i
drugi. Pored njih, bilo je jo 30 porodica koje su pomagale ili
uestvovale u NOB. Ovo samo potvruje da je partijska or-
ganizacija Zemuna vodila pravilnu nacionalnu politiku i l j ude
cenila ne po njihovoj nacionalnoj pripadnosti ve po ueu u
NOB. I zvestan broj Nemaca komunista Parti j a je koristila za
rad meu Nemcima okupatorima. Toma Devald je ak po za-
datku KP otiao u nemaku vojsku, a kasnije je kao nemaki
vojnik dugo korien kao kurir Partije izmeu Beograda i Ze-
muna i u razne obavetajne svrhe.
Zemunska partijska organizacija nije imala 1941. godine
vezu s partijskim jedinicama na Frukoj gori. Ona je uspostav-
ljena tek koncem marta 1942. godine i to sa Podunavskim od-
redom, pa su kompromitovani drugovi upuivani u partizanske
jedinice Srbije i to najvie na Kosmaj i J astrebac. Za to se vr-
ila priprema nekoliko dana, a ilo se u grupama i pojedinano.
J ula 1941. godine su jednu od prvih grupa sainjavali: Milan
Mari, Marijan Vasili, Ljubia Ljubinkovi i Mirko Tepavac.
Ta je grupa morala proi kroz Beograd do Ralje. Svaki je pu-
tovao sam, ali u istom vozu. Skupili su se tek u umici blizu
Parcana gde ih je ekala veza. Iz te grupe je u toku NOB po-
ginuo Milan Mari. Grupe i pojedinci su odlazili u partizanske
odrede i preko Ostrunice. Kada su se nae jedinice povukle iz
Srbije 1941. godine, izvesno vreme nisu se mogli slati kompro-
mitovani drugovi, ve su se morali kriti u Zemunu ili upuivati
u druga mesta kao u Smederevo, Beograd, u sela zemunskog
sreza itd. Koncem 1941. godine ilegalan ivot u Zemunu je bio
vrlo teak. Policija je hapsila sva sumnjiva lica. Da bi se omo-
guio, a delom i legalizovao ivot ilegalaca, Parti j a je nabavila
preko nekih drugova lane legitimacije, dozvole za kretanje i
ausvajse o zaposlenju, dok su neki dobijali ak i redovno
sledovanje ivotnih namirnica.
U Zemunu je, dakle, postojala jaka partijska organizacija,
jak NOP, sa udarnim grupama i jedinicama za borbu protiv
fSlSt
Dragan RAJ NI RAJ NPREHT
DURMI TORSKI KRAJ U USTANKU 1941.
Posl e sloma i kapitulacije bive jugoslovenske vojske i Dur-
mitorci su se, kao i mnogi nai ljudi irom J ugoslavije, vratili
kuama. Oni su bili svedoci da je zemlja nebranjena predata
neprijatelju. Prilikom povratka esto su se na drumovima me-
ali s Talijanima, koji su ih prestizali motornim vozilima, odu-
zimali im i lomili puke, a zatim ih putali ili vozili na kamio-
nima po nekoliko kilometara, kako su im se pravci kretanja
poklapali. Talijani su nastojali da se sa razoruanima dre
prijateljski, ak su govorili da oslobaaju Crnu Goru!
Sve se deavalo iznenadno, sve je u naoj zemlji odjedan-
put postalo toliko dezorganizovano, da se ljudi nisu mogli sna-
laziti. Mnogi nai vojnici su jo u Mostaru videli uspostavljanje
ustake vlasti. A kada su, uskoro zatim, stigli u Niki, saznali
su da je vlada s kraljem jedva pobegla, u poslednjem momentu,
te nije mogla ni pare da odnese, niti da spali papirne novanice
dovezene do Nikia. Poeli su da krue glasovi o milionima iz
peine u Trebjesi, koje razvlae seljaci iz okolnih sela, a go-
vorilo se i o velikoj koliini zlata ostavljenoj u manastiru
Ostrogu.
U drugoj polovini aprila kroz durmitorski kraj je u svim
pravcima prolazilo mnogo vojnika iz Bosne, Hercegovine, San-
daka, uikog i drugih krajeva. Narod ih je po tradiciji gorta-
kog gostoprimstva, srdano prihvatao, u emu su naroito
prednjaili komunisti, koji su se, takoe zbog rasula bive
jugoslovenske vojske, sada ovde poeli pribirati.
Rat, koji takorei nije ni poeo zavren je. Ljudi su
doli kuama. Zemlja je bila okupirana, ali na Durmitoru jo
nije bilo ni okupatorskih vojnika ni bilo kakve vlasti. Nastalo
]e neko teko stanj e iznenaenja, razoaranja, depresije!
Prve reakcije na okupaciju kod ljudi ovog kraj a bila su
seanja na okupaciju iz I svetskog rata. Stariji su se seali ta-
danjih internacija, gladi, bezvlaa, pljaki, pijuna i sarad-
nika okupatora. Zato se nametala neophodna potreba za orga-
nizovanjem samoodbrane, za preduzimanjem mera da se to i
sada ne bi ponovilo. Narod je bio naputen. Drave i vlasti je
nestalo, a oni na reima veliki patrioti, koji su godinama pro-
gonili napredne ljude, pod izgovorom da su antidravni ele-
menti i radi tobonje zatite drave, odjedanput su nekud
iezli.
RAD PARTI J E I PRI PREME A USTANAK
U drugoj polovini aprila i prvih dana maja na ovom te-
renu su se, pored metana koji su bili mobilisani u jedinicama
bive jugoslovenske vojske, poeli prikupljati i mnogi slube-
nici, intelektualci, aci, studenti, a i poneki radnik, koji su
bili rodom iz ovog kraja, a do rata su iveli u raznim mestima
irom J ugoslavije. Oni su u stvari beali ispred prvog naleta
okupatora. Meu njima je bilo nekoliko lanova KP J i ljudi
politiki sumnjivih bivem reimu, koji su u narodu bili manj e
ili vie poznati kao napredni i borbeni. Mnogi od ovih izbeglica
su ubrzo poeli da deluj u politiki da tumae uzroke poraza
i da objanjavaju potrebu opte uzajamne pomoi i uvanja
oruja. Ta aktivnost je u poetku bila pojedinana i neorgani-
zovana, ali je Komunistika partija ubrzo poela da je usme-
rava u cilju priprema za oruanu borbu i obraun sa okupa-
torom.
U to vreme je u avnikom srezu, prema raspoloivim po-
dacima,
1
bilo: u partijskoj organizaciji KPJ na Zabljaku 14
lanova i nekoliko kandidata, u partijskoj organizaciji u a-
rancima 10 lanova, u Drobnjaku 5 i u Uskocima 5. U Pivi do
rata nije postojala partijska organizacija, ali je bilo nekoliko
lanova Partije rodom iz toga kraja, koji su tu povremeno i-
veli. Sem toga, lanovi Parti j e koji su tih dana doli iz drugih
mesta ubrzo su se povezali sa partijskom organizacijom na te-
renu. Skojevske organizacije su bile znatno brojnije, naroito
tamo gde je bila jaa i dinaminija partijska organizacija. Tako
je u J ezerima, oko Zabljaka, bilo oko 70 lanova SKOJ -a, u
arancima 15, a u Uskocima 20. U Drobnjaku i Pivi tada ni j e
bilo organizacije SKOJ -a, ve samo pojedinih lanova i dosta
brojnih i vrstih omladinskih aktiva u vie mesta.
Prema tome, partijska organizacija u avnikom srezu
imala je ukupno oko 40 lanova KPJ i prilian broj kandidata,,
preko stotinu lanova SKOJ -a i nekoliko desetina dobrih omla-
dinaca i omladiriki povezanih u vie omladinskih aktiva.
1
Vojnoistorijski institut, kutija 2004 A; fascikla 1/6, dok. br. 1-
Mesni komitet na abi jaku u vreme kapitulacije bive
vojske nije bio punog sastava, jer neki njegovi lanovi, pa ni
sekretar, zbog razvoja dogaaja, nisu mogli da se vrate na ovaj
teren. Meutim, te personalne praznine su se ubrzo poele
popunjavati i rad aktivirati.
Kraj em aprila ili prvih dana maj a iz Beograda je doao
u Crnu Goru Radoje Daki Brko. Poto se u Podgorici povezao
sa Pokrajinskim komitetom, koji ga je odredio za svoga in-
struktora, on je u tome svojstvu naj pre doao u Pivu, a potom
na Zabljak, gde se povezao sa partijskom organizacijom i po-
eo da joj prua instruktorsko-organizacionu pomo na akti-
viranju, obnavljanju i proirenju Parti j e na ovome podruju.
U prvoj polovini maj a odran je prvi sastanak Zabljakog
mesnog komiteta, u kome su se tada na licu mesta nalazili stari
lanovi: Milivoje Durkovi, Vojin K. J aukovi, Vojin Derkovi
i jo neki. Tom prilikom je MK proiren iz Pive su koopti-
rani Veljko Mianovi i Radivoje Daki.
U drugoj polovini maj a odran je i drugi sastanak MK na
Zabljaku kome su prisustvovali Radoje Daki i Krsto Popivoda.
Na njemu je odlueno da se u svim optinama formi raj u optin-
ski komiteti KPJ i rejonski komitet (RK) za Pivu, zbog razbije-
nosti terena u Pivi i potrebe da se otpone intenzivan rad oko
organizovanja partijskih jedinica, kojih tamo do tada nije bilo.
Tada su partijske organizacije, pored isto organizacionih, dobile
zadatak da pri kupl j aj u i uvaju oruje, okupljaju omladinu i
simpatizere Partije i suzbijaju bezvlae.
Posle toga nastavljen je jo intenzivniji rad u partijskim
i skojevskim organizacijama. U svim optinama formirani su
optinski komiteti KPJ . U Pivi su formirane etiri osnovne je-
dinice-elije, dva optinska komiteta i Rejonski komitet; u Us-
kocima su mesto ranije jedne sada formirane dve elije; na
Zabljaku takoe dve: Zabljak i Novakovii. Sa organizacijom
su povezani i oni lanovi koji su tih dana doli na ovaj teren,
tako da je ve tada bilo ukupno oko 60 lanova KPJ . Posebna
panja posveena je ovih dana pripremnim grupama (kojih je
na podruju sreza bilo oko 30, sa po 1015 boraca u svakoj) i
njihovoj obuci u rukovanju orujem.
Polovinom juna odrano je savetovanje sekretara optin-
skih komiteta i sekretara elija na Borovoj glavi u J ezerima, na
kome je zakljueno da se 28. juna odri sreska partijska kon-
ferencija. Delegati su se okupili na Vidovdan (28. juna) u Nje-
govui. Ovde je ranije svake godine odravan tradicionalni sa-
bor i prireivane su konjske trke. Zbog toga je okupljanje de-
legata bilo neupadljivo. Oni su se pred vee istoga dana odatle
povukli u s. Bare Zugia, gde je ova konferencija i odrana.
Konferenciji su prisustvovali Radoje Daki i Veljko Zekovi.
Ovom prilikom je popunjen i proiren Mesni komitet i izmenjen
je njegov rukovodei sastav. Za sekretara Sreskog komiteta iza-
bran je Vuk Kneevi, za organizacionog sekretara Milovan Da-
nilovi, a za sekretara SKOJ -a Velimir Kneevi. U komitet su,
pored onih koji su odranije bili, uli i J ovan Corovi, Bogdan
Kotlia, Minja Mini i Vojin Popovi Spanac. Za rad na voj-
nim pripremama, kojima je dat poseban znaaj, zaduen je Vo-
jin Popovi. Sem toga, na konferenciji je odlueno da se for-
mira Narodnooslobodilaki fond (NOF) za iji rad je u ko-
mitetu zaduen Bogdan Kotlia i da se jo vie radi sa omla-
dinom i enama. Za rad sa enama zaduena je Pelagija Zugi.
Novi Sreski komitet je u ovom sastavu dalje radio na organiza-
ciji Partije, vrio pripreme za ustanak i rukovodio izvoenjem
akcija u julskom ustanku.
Poetkom jula odrano je partijsko savetovanje u Dugom
Dolu (u Raonia katunu), na kome je prouen proglas CK KPJ
i proglas PK za Crnu Goru, Boku i Sandak i razmotrena situa-
cija stvorena napadom Nemake na SSSR. Ovo je bilo posled-
nj e pripremno partijsko savetovanje pre poetka oruanih
akcija.
Pri kupl j anj e i uvanje oruja, obuka i vebe udarnih gru-
pa, kontrolisanje terena i druge pripreme nisu mogli ostati ne-
zapaeni i nepoznati veini ljudi. Naprotiv, sve je nekako bilo
u iekivanju i pripravnosti, i bez direktnih nareenja za to,
naroito posle glasova o ustakim nedelima oko Gacka. Zbog
toga je ve 7. juna 1941. godine dolo do oruanog sukoba sa
ustaama na granici Pive i Gacka izmeu Ravnog, Lipnika i
J asenika a 28. juna do likvidacije ustake posade u Avtovcu i
osloboenja ovog mesta. I ako ove prve borbe nisu voene po
izriitom nalogu nae organizacije, one nisu bile ni stihijske, ni
spontane, ve su usledile i kao posledica organizovanih priprema
za akcije, koje su ve uveliko vrene na naem terenu pod
neposrednim rukovoenjem KPJ .
Ubrzo posle ovih prvih zajednikih akcija protiv ustaa
oko Gacka, poele su se tamo vriti pripreme da se zbog usta-
kih pokolja izvri osveta nad svim muslimanima, bez razlike.
U tome smislu su Marko i Milorad Popovi, Vidak Kovaevi
i jo neki zakazali za 18. jul zbor Pivljana i Gaana na Ravnom.
Kako bi to vodilo bratoubilakoj borbi, Optinski komitet KPJ
za Pivsku Zupu odluio je prema optoj oceni situacije na sa-
vetovanju u Dugom Dolu i zauzetim stavovima po toj oceni
da zakazani zbor na Ravnom pretvori u na zbor i pokua da
na nj emu istakne ne samo potrebu borbe, nego i pravilno usmeri
tu borbu. Tako je na zakazani zbor, koji je odran na Ravnom
Slavko onaj TAOCI (ulje)
18. jula, dolo i vie lanova KPJ iz Pive. Oni su uspeli da zbor
u potpunosti bude na liniji nae borbe, da se osujete pokuaji
onih elemenata koji su eleli da organizuju srpske mase protiv
muslimana, ne gledajui ko je ustaa, a ko nije. Na ovome zboru
je izdat proglas u kome se muslimani gatakog sreza pozivaju
na zajedniku borbu protiv okupatora i ustakih bandi i zahteva
od njih da ne uestvuju u ustakim pogromima nad Srbima, kao
i da uine sve da se prekine zapoeta bratoubilaka borba iz-
meu Srba i muslimana.
RAZORUANJ E TALI J ANSKI H POSADA
Razoruanje Talijana na Goransku izvedeno je 19. jula,
prema planu koji je napravljen po povratku sa velikog zbora na
Ravnom. Napad su izvele tri grupe (ukupne jaine oko 300 bo-
raca) pod rukovodstvom Veljka Mianovia, Vukosava Topalo-
via i Obrena Vukosavljevia. Tom prilikom zarobljeno je 20
karabinijera i 15 jugoslovenskih andarma i finansa i zaple-
njeno je oko 40 puaka, 1 teki mitraljez fiat, 2 pukomitra-
ljeza i neto bombi, pitolja, municije i drugog materijala. I s-
toga dana je likvidirana italijanska stanica u Breznima, gde je
razoruano 6 karabinijera i 8 andarma. U toku kratke borbe
poginuo je jedan, a ranj ena su dva Talijana. Zapljenjeno je 14
puaka i neto municije. Akcijom su rukovodili Gojko Duruto-
vi i Obren Blagoj evi, a u napadu je uestvovalo oko 100
boraca.
Sutradan (20. jula) oko 600 boraca iz J ezera pod rukovod-
stvom Duana T. Obradovia, napalo je talijansku posadu na
Zabljaku. Tom prilikom poginuo je talijanski komesar Maco-
lini, zarobljeno je 20 Talijana i 13 jugoslovenskih andarma i
finansa i zaplenjeno je oko 40 puaka, 1 teki mitraljez, 2 pu-
komitraljeza, neto bombi, pitolja i municije, kao i ostale
opreme. Nai nisu imali gubitaka. Istoga dana je jedna grupa
ustanika iz Uskoka razoruala andarmerijsku stanicu u Timaru
i tom prilikom zaplenila 5 puaka i neto municije i ostale
opreme.
Oko 300 boraca sa Pivske planine, pod komandom Obrada
Cicmila, opkolilo je 22. jula Talijane u jednoj nedovrenoj ka-
menoj kui nedaleko od stanice na Trsi, gde su se ovi bili bla-
govremeno povukli i utvrdili, poto su rani j e saznali da emo
ih napasti. Videi da se nee moi odrati, predali su se bez
borbe. Tako je zarobljeno 13 karabinijera i 2 finansa i zaple-
njeno 20 puaka, 1 teki mitraljez fiat, neto bombi, municije
i ostale opreme.
Nou 21/22. jula oko 500 ustanika iz Uskoka i Drobnjaka,
pod rukovodstvom Velimira Kneevia i Vojina Popovia pan-
ca, napalo je i razorualo najveu talijansku grupu u Savniku.
Tom prilikom je ubijeno i ranjeno 15 i zarobljeno 52 Talijana,
kao i 11 jugoslovenskih finansa i andarma; zaplenjeno je oko
70 puaka, 1 teki mitraljez, 2 pukomitraljeza, neto pitolja,
bombi, municije, hrane i druge opreme. Ustanici su imali 2 po-
ginula i 2 teko ranjena borca.
Posle razoruanja Talijana u Savniku dobijena je direk-
tiva da se izvri mobilizacija boraca za napad na Niki. Zato
je Uskoki bataljon, koji je formiran na Boanu, upuen na Kr-
novo, Drobnjaki preko Krnova ka Nikiu, dok se bataljon sa
Zabljaka kretao prema Savniku da bi odatle produio za Nik-
i. Iz Pivske upe je odreena jedna eta, sa zadatkom da naj -
pre porui komunikaciju preko J avorka, a zatim krene ka Nik-
iu, gde e se, prema dobij enom rasporedu, pridruiti ostalim
jedinicama iz avnikog sreza. Meutim, dok su se ove jedinice
prikupljale, direktiva za napad je povuena zbog velikog pri-
dolaska talijanskih pojaanja u Niki. Tako se veina mobili-
sanog ljudstva sa Krnova vratila svojim kuama. Pivska eta je
neko vreme ostala na J avorku kao straa prema Nikiu, a od
boraca iz Drobnjakog i J ezerskog bataljona formirana je po-
sebna eta, koja je zadrana na Krn ovu kao obezbeenje od
Nikia.
U razoruavanju talijanskih posada trebalo je prema planu
uglavnom da uestvuju ljudi iz pripremnih udarnih grupa,
ali su mase bile toliko ustalasane da su se skoro svi ljudi oseali
obaveznim da uestvuju u prvim akcijama. Izostanak su sma-
trali pitanjem asti. Zato su seljaci esto samoinicijativno dola-
zili sa svojim pukama, sauvanim ponekad jo i iz ranijih
ratova.
Prema tome, u svim akcijama za osloboenje avnikog
sreza ukupno je razoruano i zarobljeno oko 170 talijanskih
vojnika, podoficira i oficira, kao i bivih jugoslovenskih an-
darma i finansa. Sem toga, zaplenjeno je oko 200 puaka, 4 te-
ka mitraljeza, 6 pukomitraljeza, vea koliina municije, ne-
to bombi, pitolja, atorskih krila, ebadi i druge opreme.
Posle osloboenja sreza, Sreski komitet je izdao proglas
narodu avnikog sreza, u kome je, pored ostaloga, reeno:
Ujedinjeni narod sreza avnikog u organizovanoj borbi pod
rukovodstvom Komunistike partije izvrio je u kratkom vre-
menu svoje istorijske zadatke i pokazao se dostojan svoje slavne
prolosti. Likvidirao je okupatora i slomio njegovu vlast u ovo-
me kraju. Dalje se govori o naem udelu i doprinosu optoj
borbi i o potrebi discipline i organizacije radi produenja te
borbe. Zbog toga se obrazuje u svim mjestima vojna vlast oru-
anog ustanka, koja se uzima iz naih junakih odreda, ija je
dunost:
1) da uspostavi potpuni red i mir u svim mjestima sreza
avnikog;
2) da kri sve ono to bi bilo na tetu nacionalno-oslobo-
dilake borbe;
3) da pomogne narodnim odborima u suzbijanju skupoe
i pekulacije kako bi se omoguilo snabdijevanje naih odreda
i ishrana siromanih porodica.
2
Odmah se pristupilo organizovanju nove, ustanike vlasti
na slobodnoj teritoriji. U Savniku je uspostavljena komanda
mesta, a poto su na Zabljaku, Trsi, Boanu i Njegovui formi-
rani teritorijalni bataljoni, to su njihovi tabovi bili istovremeno
i prve vojne vlasti. Na Goransku je u poetku poverena funk-
cija komandanta mesta jednome drugu, a kada je na velikom
narodnom zboru od 3. avgusta odreen tab bataljona, on je
preuzeo funkcije vojne vlasti kako je to ve bilo uinjeno
i u drugim optinama.
Uporedo sa uspostavljanjem vojne vlasti pristupilo se iz-
boru i formi ranj u narodnooslobodilakih odbora (NOO). Bira-
nje NOO i uspostavljanje narodne vlasti vreno je prema direk-
tivi Privremene vrhovne komande
3
za Crnu Goru, a sprovedeno
je, uglavnom, u celome srezu za onih petnaestak dana od razo-
ruanja Talijana, pa do ponovnog njihovog prodora. Kraj em
jula izabrani su optinski narodnooslobodilaki odbori na Zab-
ljaku, u Savniku, na Trsi i na Goransku. Predsednik prvog NOO
na Zabljaku bio je J akov Ostoji, u Savniku Matija J aki, na
Trsi pop J ovo Radovi i na Goransku Beko J ovovi. Posle us-
postave tabova bataljona i optinskih narodnooslobodilakih
odbora birani su seoski NOO i komande eta. Tada smo na zbo-
rovima i konferencijama birali i vojna rukovodstva.
PRODOR TALI J ANA NA OSLOBOENU TERI TORI J U
Dok smo mi organizovali narodnu i vojnu vlast, Talijani
su ve 5. avgusta otpoeli da nadiru od Nikia u pravcu nae
slobodne teritorije.
Kombinovana eta iz Drobnjakog i J ezerskog bataljona
koja je bila ostavljena na Krnovu kao straa, sa gerilskim od-
redom iz nikikog sreza pruila je Talijanima prvi, ilav otpor
2
Zbornik I I I /l, dok. 3
3
Zbornik III/4, dok. 1
na Krnovu i oko s. Kruevica i. Mokroga. Neto kasnije u borbu
je stupila i jedna jaa grupa iz Drobnjakog bataljona pod ko-
mandom Matije J akia, a u rejonu Krnovske glavice delovi Us-
kokog bataljona. Pruajui dva dana snaan otpor Talijanima,
ovi delovi su usporavali njihovo nastupanje i nanosili im velike
gubitke, ali ih nisu mogli spreiti da spale selo Kruevice. I dok
su se J ezerski i Saranski bataljon 6. i 7. avgusta prikupljali i
zauzeli poloaje na planini Ivici, Planinopivski bataljon je 6.
avgusta stigao do Teo-dola, a 7. rano izjutra na Poenje i Za-
vrh. Poto su Talijani neprekidno nadirali jakim snagama, uz
snanu podrku avijacije, to je treega dana borbe postalo oi-
gledno da bi dalja borba znaila stvaranje fronta koji ne bismo
mogli odrati, tim pre to se pojavila i druga talijanska kolona
od Pljevalja prema Zabljaku. Zbog toga je rukovodstvo, koje se
tada nalazilo na Ivici, donelo odluku da se napusti frontalna
borba i bataljoni povuku dalje od komunikacija, a zatim da se
ljudi raziu po selima, s tim to e se aktivi i manj e grupe za-
drati na okupu i delovati prema direktivama koje e naknadno
dobiti.
Poto su 7. avgusta ponovo uli u avnik, Talijani su ne-
koliko dana sporo i oprezno napredovali komunikacijom, tako
da su se obadve njihove kolone od Nikia i od Pljevalja
sastale na podruju Vrajeg jezera, odakle su polovinom
avgusta ule u Zabljak. Posle toga, oni su drali samo avnik
i Zabljak, a povremeno su snagama jaine jedne do dve ete,
zalazili u oblinja sela ili katune, gde bi spalili poneku kuu ili
kolibu, ili opljakali razne stvari i hranu seljacima.
J edan njihov bataljon je tek polovinom oktobra doao do
Goranska, ali je samo jednu no prenoio oko Pivskog mana-
stira i ve sutradan se vratio u Niki. Tako je Piva bila slo-
bodna neprekidno od julskog ustanka pa sve do poetka juna
1942. godine, tj. do prodora Talijana i etnika za vreme tree
ofanzive.
Posle prodora Talijana u avnik odrano je partijsko sa-
vetovanje u rejonu Suve lokve, na kome je analizirana opta
politika i vojna situacija, kao i stanje u naem srezu. S obzi-
rom na novonastalu situaciju, odlueno je da se privremeno,
umesto teritorijalnih bataljona, stvore male borbene grupe koje
e lake manevrovati i vriti manj e akcije, izbegavajui fron-
talne sukobe s neprijateljem, a i lake se snabdevati. Dalje je
zakljueno da se vodi otra borba protiv pete kolone, da se or-
ganizuje ishrana gerilaca na onim podrujima koja kontroliu
Talijani i da se obezbede smetaj i ishrana izbeglica koje e,
zbog tekog stanja u kome se nalaze, biti prva meta okupatora
za popunu pete kolone. Na ovome savetovanju takoe je odlu-
eno da se aktivira rad NOF i formi raj u njegovi odbori tamo
gde ih jo nije bilo, a enski i omladinski aktivi dobili su za-
datak da pri kupl j aj u sredstva za NOF.
Odmah posle partijskog savetovanja, na istom mestu je
odrano i vojno savetovanje, kome su prisustvovali: Radoje Da-
ki, Duan T. Obradovi, Obrad Cicmil, Vojin Popovi, Velimir
Kneevi, Momilo Poleksi i jo neki. Tu je odreeno jedno
vojno rukovodstvo sreza, sa zadatkom da se odluke koje su do-
nete na partijskom savetovanju, ukoliko se tiu vojske, na od-
govarajui nain sprovedu. Ovo je bio istovremeno i potenci-
jalni tab Durmitorske brigade, koju je, posle osloboenja
sreza i poetka organizovanja vojske, trebalo oformiti kao viu
teritorijalnu komandu za sve bataljone sa durmitorskog pod-
ruja. Meutim, do formiranja ove brigade ni j e dolo zbog br-
zog prodora Talijana u avniki srez.
4
U tim novim uslovima
obustavili su rad teritorijalni bataljoni: Drobnjaki, Uskoki,
J ezerski i Saranski, a partijski kadrovi i aktiv sa podruja ovih
bataljona nali su se u gerilskim odredima.
5
Posle prodora u avniki srez Talijani su uhapsili oko 30
naih aktivista, simpatizera i rodoljuba uesnika ustanka, i
sproveli ih u Pljevlja. Poto su im sudili po kratkom postupku,
neke su streljali, meu njima: brau Musie, Mihaila Novosela
i J ovana Vukovia sa Zabljaka, J ovana i Milana Ziia sa Mo-
kroga, i dr. Pored interniranja naih ljudi u razne logore Crne
Gore i Albanije, strel j anj a i drugih represalija, okupatorj e tra-
io i oruje. No, pri tome je taktizirao. Tvrdio je preko svojih
saradnika da se represalije nee vriti, ukoliko se prikupi i preda
oruje. Stavie, obeavao je da e se davati hrana, otvoriti pa-
zari i omoguiti trgovina prodaja stoke, s jedne, a dobijanje
ita, soli, gasa, tekstila i druge robe, s druge strane. Sve je ovo
bilo veoma privlano za siromano stanovnitvo, a naroito u
ovom planinskom kraj u gde je pribliavanje septembra ve na-
govetavalo dolazak zime. Sem toga, Talijani su slali poruke
onima koji su im bili saradnici jo pre razoruanja i pozivali
ih na saradnju. Tako, na primer, komanda divizije alpinskih lo-
vaca (koja je prodirala prema Savniku) u svom izvetaju Vr-
4
Durmitorsku brigadu (kao i teritorijalne bataljone koji su for-
mirani posle ustanka) trebalo je formirati po ugledu na formaciju stare
crnogorske vojske, ali je bila zamiljena neto drukije nego brigada iz
sastava prvobitno zamiljenog Durmitorskog odreda, koj u je trebalo
organizovati prema naredbi Glavnog taba za Crnu Goru i Boku od
oktobra meseca (Zbornik IH/1, dok. 19.).
5
Poto je Piva i dalje ostala slobodna teritorija, Zupopivski i Pl a-
ninopivski bataljon i dalje su dejstvovali kao teritorijalni bataljoni
mada su njihovi tabovi svoj rad prilagodili novim uslovima. Ovde u
tome periodu nisu stvarani gerilski odredi, dok su tabovi bataljona sa
partijskim organizacijama organizovali straarsku slubu i druge akcije.
hovnoj komandi u Rim kae da neke poglavice prihvataju
pozive za saradnj u i preduzimaju mere za pri kupl j anj e i pre-
daj u oruja.
6
Meutim, zahvaljujui radu partijske i vojne organiza-
cije, a i injenici da nai ljudi nikad tako lako ne predaju
oruje, ta akcija Talijana nije uspela. U stvari, oruje niko nije
predao, ve je u nekoliko mesta skupljeno po nekoliko starih
i potpuno neupotrebljivih puaka, koje smo u oktobru ponovo
nali po magazinima kao staro gvoe.
Seljaci koji su uestvovali u ustanku, kao i oni koji su
mobilisani za odbranu Savnika, vratili su se svojim kuama i
produili da obavljaju poljske radove, ivei stalno na oprezu
iz straha od masovnih hapenja i interniranja, naroito u selima
u neposrednoj okolini Zabljaka i Savnika. Gerilski odredi iz
okoline ovih mesta bili su u jo teoj situaciji, jer su morali da
ive prilino izolovano i da se skl anj aj u po umama. Obino se
radilo nou: odravani su sastanci po selima, pribavljana je
hrana, meusobno se povezivalo i dr. Preduzimana je unutra-
nja kontrola terena, kao i uvanje i obezbeenje od iznenad-
nog upada okupatora u onaj deo sreza koji Talijani nisu nepo-
sredno kontrolisali (Uskoci, Saranci, a naroito Piva). Sela su
osiguravana straama i nonim seoskim patrolama, kojima je
poklanjana posebna panja, jer su one osiguravale i linu i imo-
vinsku bezbednost ljudi. Njima su rukovodile komande eta i
komunisti sa dotinog terena po optim direktivama optinskih
komiteta i tabova bataljona. Na Pivskoj planini su, na primer,
stalno kontrolisani prelazi na Stuocu, Dobrom dolu i Draga-
ljevu, odakle je bio mogu prodor Talijana, a na Sepan-Polju
je uspostavljena stalna straa radi obezbeenja od prepada usta-
a iz Foe. Ovoj strai je dat i teki mitraljez, zaplenjen prili-
kom razoruanja Talijana na Trsi. Preko J avorka odravane su
veze sa nikikim, a preko Ravnoga sa gatakim gerilcima.
Zahvaljujui ovakvom radu i odravanju duha ustanka,
Zupopivski bataljon je kraj em avgusta mogao mobilisati dve
ete (jaine oko 200 boraca) za napad na Gacko, u kome je, po-
red dve gatake ete, uestvovao i Nikiki gerilski odred. Sa
ovim odredom bili su i lanovi Okrunog komiteta Niki Krsto
Popivoda i Veljko Zekovi, da bi pomogli u organizacionem i
drugom radu drugovima sa toga terena, a i radi koordiniranja
oruanih akcija. Iako napad na Gacko, izveden i organizovan
prema dogovorenom planu, nije uspeo, ipak je bio od koristi,
" Meu izrazitim saradnicima i pomagaima okupatora bili s>u >
Minja Karadi sa Zabljaka i Vojin Mianovi sa Goranska, koj e je oku-
pator naimenovao za predsednike optine. Ali, svi njihovi napori da se
pokupi oruje i uspostavi i uvrsti stara vlast ostali su bez uspeha
jer je imao uticaj a na odravanje duha ustanka, borbenosti i
organizacione aktivnosti u tome kraju.
Tih dana partijska organizacija avnikog sreza imala je
zadatak da na sigurno mesto skloni Mou Pij ade, koji je posle
povlaenja iz Kolaina preko s. Lipova doao u Sarance, u kuu
Veljka Kneevia. Radivoje Daki je po nalogu partijske orga-
nizacije smestio Mou Cia J anka u selo Crna Gora, ali
pod imenom Marko Perovi (jer je nadimak Cia J anko ve to-
liko bio popularan u Kolainu da je postojala opasnost da se
otkrije o kojoj se linosti zapravo radi). Moa se i u novoj sre-
dini brzo aktivirao. Tako je, pored prepiske i opteg politikog
delovanja u kontaktima sa aktivistima na terenu, poeo rad na
ureivanju i izdavanju vesti. Organizovana je kurirska veza sa
tehnikom Sreskog komiteta. Kurir bi donosio po jedan ili dva
primerka vesti, ia bi ih prepisivao, stilizovao i iscrtavao
naslove, dajui im najpogodniji oblik i formu, a zatim ih umno-
avao. Tako smo za ceo teren Pive poeli da dobij amo jedan
mali bilten sa lepim zaglavljem i pregledno otkucanim ve-
stima sa istonog i drugih frontova.
NOVI POLET USTANKA
Na sreskom partijskom savetovanju, koje je pod rukovod-
stvom Radoja Dakia Brka, odrano polovinom septembra kod
Suve lokve, odlueno je da se partijske organizacije oiste od
onih koji su u ustanku, kao i u periodu ponovne talijanske oku-
pacije sreza, pokazali slabosti, i da se u Parti j u prime oni ljudi
koji su po svom ubeenju bili komunisti i na razne naine se
istakli u radu i akcijama u vreme ustanka, a uz to se dobro
drali posle ponovnog prodora Talijana. Sem toga, postavljen je
zadatak da se oivi politiki rad, da se proire i aktiviraju geril-
ski odredi i izvre pripreme za oruane i druge akcije protiv
okupatora, koje treba uskoro da ponu na irem planu.
Kasnije, poetkom oktobra, na viem vojnom savetovanju
kod Sreskog komiteta u umi Orujici konkretizovani su izvesni
vojni zadaci kako da se gerilski odredi proire i vojniki os-
posobe za akcije, kako bi stalno bili u pripravnosti, jer se pred-
vialo da e Talijani, kad nastupe vee hladnoe i padnu prvi
snegovi, poeti da se prebacuju u Niki i Pljevlja. Zato je tre-
balo postavljati zasede, napadati ih, oduzimati im to vie oru-
ja i municije i onemoguavati im da izvoze hranu i drugu
opremu iz Savnika i Zabljaka. Tako su se gerilski odredi poeli
sve ee kretati po terenu, istina oko garnizona i komunikacija
1
jo uvek nou, ali su njihove veze sa selima bile sve jae i sve
mnogobrojnije. Vrene su pripreme za ruenje komunikacija,
nabavljan je eksploziv i drugo.
Tih dana osetno oivljava i jaa opti politiki rad: ure-
uj u se i ire radio-vesti u tehnici Sreskog komiteta; sabotira
se svaki rad vlasti koju je okupator postavio, svodi se na naj -
manj u meru odlazak seljaka na pazare u Niki i Pljevlja, a
ukoliko se i ide, nastoji se da se pribavi to vie soli, petroleja
i ita, a da se da to manj e stoke.
U meuvremenu su u svim partijskim organizacijama vr-
ene pripreme za Sresku konferenciju KPJ , koja je odrana 12,
13. i 14. oktobra 1941. godine.
7
Na ovoj veoma vanoj konferenciji, kojoj su prisustvovali
Veljko Zekovi i Krsto Popivoda, detaljno je analiziran rad i
uloga Parti j e na pripremama ustanka, u toku ustanka i posle
toga. Kritikovani su propusti i nedostaci pojedinih komunista
i nekih partijskih elija. Konstatovano je da je Partija mnogo
napredovala i brojno ojaala, da je organizaciono prvi put obu-
hvatila ceo srez i da je mogla biti jo masovni j a samo da se
nije sektailo prema velikom broju ljudi koji su se isticali u
ustanku i dobro se drali posle. Zato je odlueno da se to ubu-
due popravi, da se naroito potpomogne organizovanje i oma-
sovljenje Crnogorske narodne omladine (CNO) i da se ponovo
pristupi formiranju, odnosno obnovi eta i bataljona.
Na konferenciji je izabrano novo sresko partijsko ruko-
vodstvo, u koje su uli: J ovan Corovi, sekretar, Milovan Dani-
lovi, Bogdan Kotlia, Vuk Kneevi, Vojin erkovi, Vojin K.
J aukovi, Vojin Popovi Spanac, Velimir Kneevi, Pelagija
Zugi, Veljko Mianovi, Radivoje Daki, Minja Mini i Veli-
mir Lazarevi.
PONOVNO OSLOBOENJ E SREZA
Dok je odravana Sreska partijka konferencija, Talijani
su napustili Zabljak, a nou 16/17. oktobra i avnik, tako da je
posle 18. oktobra ceo avniki srez bio ponovo potpuno slobodan.
Zato je u vezi sa zakljucima Sreske partijske konferencije, po-
red ostalog, trebalo pristupiti okupljanju omladine, naroito bo-
raca-omladinaca, koji e ui u sastav crnogorskog omladinskog
bataljona oko Kovaevi. Poto je u meuvremenu obustav-
7
Konferencija je otpoela u umi Orujici iza sela Novakovia, ali
su delegati zbog nepovoljnih us lov a z,a rad preli u s. Bare Zugia
i nastavili rad u kui Mie Zugia, onoj istoj u kojoj su odrane VITI
pokrajinska konferencija avgusta 1940. i Sreska konferencija 28. juna
1941. godine, pred sami ustanak.
ljeno formiranje ovog bataljona, koji je trebalo da ide u Uice,
njegova Pivska grupa od oko tridesetak boraca dobila je nare-
enje da na Zabljaku prokrstari terenom i izvri neke akcije,
radi pojaanja mobilizacije i oivljavanja rada. Tako je ova
grupa za desetak dana koliko je ostala na tome terenu
prisustvovala nizu konferencija po selima, izvrila neke kon-
fiskacije imovine saradnika okupatora i jedno vreme, kao straa,
uvala most na urevia Tari.
8
Kraj em oktobra ili poetkom novembra na Zabljaku je
odrano partijsko savetovanje, kome je u ime PK prisustvovao
Bajo Sekuli, a u ime OK Niki Veljko Zekovi. Na savetova-
nju je odlueno da se na celoj teritoriji sreza obnove vojska,
vojne komande i narodnooslobodilaki odbori, tj. da se oforme
vojne jedinice ete i bataljoni, kao i Durmitorska brigada
da se organizuje odgovarajui broj komandi mesta i seoskih
straa i da se sprovedu izbori za seoske, optinske i sreske NOO.
Zatim je odlueno da se straama i patrolama onemogui izne-
nadni prodor neprijatelja na svim vanim prelazima, kao to su
Krnovo, J avorak, Ravno, epan-Polje, Tepca i urevia Tara,
da se vodi otra borba protiv pete kolone i da se kanj avaj u svi
pijuni i oni izdajnici koji su saraivali sa okupatorom posle
julskog ustanka.
Posle ovoga savetovanja ovaj kraj se brzo organizuje i
dobij a fizionomiju jedne osloboene teritorije sa novom narod-
nom vlasti. Tada su obnovljeni svi teritorijalni bataljoni, dok
su Planinopivski i Zupopivski jednostavno produili rad. Drob-
njaki i Uskoki bataljon su ponovo organizovali svoje tabove,
a za J ezera i arance umesto ranija dva sada je formiran samo
jedan bataljon. Sem toga, na Zabljaku i u Savniku su otpoele
rad komande mesta, dok su na Trsi, kod Pivskog manastira i
na Boanu te poslove i nadalje obavljali tabovi teritorijalnih
bataljona.
Prilikom izbora seoskih NOO mahom su obnovljeni oni
koji su ve bili izabrani posle ustanka kraj em jula i poet-
kom avgusta 1941. godine. Ovi izbori vreni su javno na konfe-
rencijama, glasanjem. Konferencije su tada na naem podruju
postale stalna forma rada, koja je zadrana za sve vreme na-
rodnooslobodilakog rata. Optinski odbori su do kraj a godine
bili izabrani u svim optinama, dok je Sreski NOO u avnikom
srezu oformljen ve u novembru, tako da je kraj em novembra
prilikom prolaska jedinica Crnogorskog odreda za Sandak
kao vlast aktivno delovao. Njegov rad je kasnije postao sve
8
Tih dana smo prvi put na partizanske kape, iznad nacionalne
zastave prisili petokrake crvene zvezde i poeli upotrebljavati parti -
zanski pozdrav: Smrt faizmu Sloboda narodu!
intenzivniji. Neke sednice je odravao i u Savniku. Njegova
reorganizacija i ponovno biranje lanova izvreno je poetkom
1942. godine. Novoizabrani odbor je odrao prvi plenarni sa-
stanak u februaru 1942. godine u selu Komarnici. U tom pe-
riodu predsednik Sreskog odbora bio je J akov Ostoji, a sekre-
tar Bogdan Kotlia.
PRI PREME ZA NAPAD NA PLJ EVLJ A I STANJ E POSLE NAPADA
U novembru je na naem podruju ispoljena veoma inten-
zivna aktivnost naroito u vezi sa pripremama za napad na
Pljevi j a. Poto je prema odluci Glavnog taba za Crnu Goru
sa podruja Durmitorskog odreda za napad na Pljevlja trebalo
mobilisati sva tri bataljona, odlueno je da se formira jedan
bataljon iz Pive, tj. sa podruja oba pivska teritorijalna bata-
ljona, jedan sa podruja Uskokog i Drobnjakog i jedan sa pod-
ruj a J ezerskog i Saranskog teritorijalnog bataljona.
Tako su sa podruja Durmitorskog odreda u napadu na
Pljevlja uestvovali J ezersko-aranski, Uskoko-drobnjaki i
bataljon Bajo Pivljanin, tj. ukupno 864 borca. Pored ovih ba-
taljona, sa njihovih teritorija je odreena po jedna grupa boraca
od kojih je formirana kombinovana eta i upuena na Krnovo, sa
zadatkom da vri obezbeenje od Nikia i rui komunikaciju
Savnik Niki. Pored obezbeenja koja su pojaana na J a-
vorku, Ravnom i na Sepan-Polju, bila je odreena i jedna
posebna eta, jaine oko 150 boraca, namenjena za posadu u
Pljevljima poto bude osloboeno. Prema tome, za napad na
Pljevlja i za osiguranje terena u vezi sa njim, sa podruja Dur-
mitorskog odreda mobilisano je i angaovano preko hiljadu
boraca.
Mobilizacija boraca u avnikom srezu vrena je uporedo
sa pokretima ostalih bataljona iz Crne Gore prema prostoriji:
Zabljak s. Novakovii s. Njegovua, odakle je trebalo da
otpone mar ka Pljevljima svih prikupljenih snaga, pod nepo-
srednom komandom taba Crnogorskog NOPO za operacije u
Sandaku. Za vreme etvorodnevnog pri kupl j anj a i boravka tog
odreda na podruju slobodne teritorije avnikog sreza (od 23.
do 27. novembra) seoski i optinski NOO su, pod direktnim ru-
kovodstvom Sreskog NOO, vrili smetaj boraca po selima i
obezbeivali im ishranu, preteno dobrovoljnim prilozima.
9
9
Tom prilikom su kupovinom za novac, koji je obezbediio Glavni
tab nabavljene satno minimalne koliine hrane, poto su ve bile obez-
beene dovoljne koliine, delom pri kupl j anj em neposredno pred dolazak
bataljona na mesto koncentracije, a delom od ranije uvanih u magazi-
nima NOF-a. Namirnice su deljene prema nareenjima Sreskog NOO
i optim direktivama vojnih vlasti na terenu.
Sav narod ovoga kraj a radosno je doekao borce Crnogor-
skog odreda i pokazao veliku predusretljivost ne samo prilikom
njihovog dolaska nego i kasnije, posle neuspele borbe na Pljev-
ljima, naroito u prihvatanju, smetaju i nezi ranjenika. U tome
se posebno isticala omladina.
Poto je naredbom Glavnog taba za Crnu Goru i Boku
od 29. novembra 1941. Durmitorski odred podeljen na dva od-
reda Durmitorski i Nikiki, s tim to je novi Durmitorski
NOPO obuhvatao samo teritoriju avnikog sreza,
10
obustavlje-
ne su dalje pripreme za formi ranj e Durmitorske brigade. Istom
naredbom za sedite taba Durmitorskog NOP odreda odreen
je Zabljak, koji sada i formalno postaje vojniko i politiko
sredite i poznato partizansko uporite avnikog sreza za sve
vreme narodnooslobodilakog rata i revolucije.
Tih dana su Sreski komitet KPJ i tab Durmitorskog od-
reda na Zabljaku imali, pored drugih, da ree i ova tri veoma
vana i teka problema: 1) smetaj, leenje i ishranu brojnih
ranjenika sa Pljevalja,
11
2) problem odnosa prema porodicama
mnogobrojnih palih boraca na Pljevljima i 3) otklanjanje nega-
tivnih posledica neuspelog napada na Pljevlja. Prvi problem je
reen na taj nain to su ranjenici naj pre smeteni u nekoliko
manjih vila na Zabljaku, a neto kasnije u hotelu Durmitor,
koji je pretvoren u bolnicu. Tih dana to je bila jedina partizan-
ska bolnica na naoj slobodnoj teritoriji, koja je i pored mnogo
raznovrsnih tekoa (smetaj, nedostatak lekova, mali broj le-
kara, ishrana ranjenika i dr.) postala toplo partizansko ognjite
i leilite. O tome se u Narodnoj borbi, organu Glavnog taba
za Crnu Goru i Boku (br. 3 od decembra 1941. godine), pored
ostalog, kae: Poslije akcije na Pljevlja nai ranjenici partizani
preneseni su u srez avniki. Ljubav i odanost naroda ovoga
sreza prema narodnooslobodilakoj borbi dola je do izraaja
ne samo preko rtava u borbi, nego i preko ljubavi i panje
prema naim ranj eni m hrabrim partizanima. Oko prve grupe
ranjenika koji su stigli u avniki srez Okupile su se mase sta-
novnitva sa raznim ponudama, i, ukoliko je dolazilo vie ra-
njenika, utoliko je i narodna briga za njihovo snabdijevanje
rasla. Prve ukazane pomoi sastojale su se u raznovrsnoj hrani,
nonom veu, a zatim se organizovano pojaala pomo u raznim
drugim potrebama, i to u tolikoj mj eri i sa toliko iskrenosti da
su se ranjenici osjeali kao kod svojih kua. Ova pomo i panja
10
Zbornik I I I /l, dok. 83.
11
Ranjenici su se nalazili pod otvorenim zimskim nebom ili u tro-
nim i nehigijenskim seljakim kuama oko Pljevalja, na neobezbeenoj
teritoriji sa malo lekara i jo manj e lekova. Sem toga, tada u elom
srezu ni j e bilo nijedne sanitetske ustanove, a kamoli bolnice.
treba da poslue kao pri mj er i drugima.
12
Veliku brigu za ra-
njenike naroito je pokazala omladina. Tako su omladinci i
omladinke iz Pive preko smetovima zavejanog tuoca u januaru
1942. godine preneli oko 600 kg hrane za ishranu ranjenika u
bolnici na Zabljaku. Omladina je organizovala i zabave za ra-
njenike i sa njima radila na kulturnom i politikom uzdiza-
nju, itd.
U napadu na Pl j evl j a na odred je imao velike rtve
preko 80 poginulih i priblino toliko ranjenih boraca. To se te-
ko odrazilo na podruje odreda, a prvenstveno na njihove po-
rodice. Poto stari nain pojedinanog saoptavanja o pogibiji
sinova ili brae, uz pla i tualjke tubalica, nije bio mogu,
niti je odgovarao momentu, odlueno je da se organizuju iroki
skupovi, na kojima e predstavnici vojnih vlasti i NOO pogi-
nulim borcima odati zahvalnost to su svoje ivote poloili u
borbi za slobodu, a porodicama izraziti sauee. Osnovno je
bilo objasniti da su rtve neminovne i da one, tako svetle i ve-
like, treba da nam budu poziv za mobilizaciju i nova pregnua,
a nikako povod za utuenost i kolebanja. Tako se i postupalo,
pa se najvei broj ovih susreta pretvarao u mitinge i konferen-
cije za novu mobilizaciju, za objanjavanje ciljeva i perspektive
narodnooslobodilake borbe i za opte podizanje duha i elana
narodnih masa ovoga kraja. A narod je ovo shvatio kao prizna-
nj e onima koji su pali. I to je poelo da se osea, stala je na te-
renu preovladavati misao kako to priznanje znai i najvei po-
nos uspomeni onih koji su pali i najveu utehu njihovoj
rodbini.
Zahvaljujui intenzivnom radu partijske organizacije i
nove narodne vlasti, ve kraj em decembra 1941. i poetkom
januara 1942. godine u avnikom srezu su bile prevaziene
prve tekoe i okovi usled neuspenog napada na Pljevlja i ve-
likih rtava datih u toj borbi. To je, istovremeno, bio ne samo
poetak novoga poleta i gotovosti za dalje borbe nego i period
dovravanja potpune organizacije ustanike narodne vlasti u
ovome kraj u.
Poslednjih dana novembra, kad je Crnogorski odred ve
bio poao za Pljevlja, tab Planinopivskog bataljona, ije je se-
dite bilo na Piu, dobio je od svoje ete (koja je drala strau
na Sepan-Polju) izvetaj da talijanski garnizon naputa Fou
i da se tamo oekuje neka vojska od Gorada. Poto se u tabu
bataljona pretpostavljalo da se verovatno radi o pokretu Tali-
jana iz Foe u vezi sa napadom na Pljevlja, odmah je pojaana
straa na epan-Polju i tu je stvoreno jedno stalno vojniko
uporite, koje smo poeli nazivati bazom. (Ovo ime se kasnije
12
Zbornik I I I /l , dok. 101.
ustalilo, tako da smo i druga takva uporita nazivali bazama,
na primer, baza na Bastasima, Kosmanu, elebiima itd.). Ko-
mandant i komesar bataljona su ubrzo stigli na Sepan-Polje,
odakle su dalje rukovodili radom bataljona. Poto je ceo terito-
rijalni bataljon u isto vreme mobilisan, njegove dve ete su
prvih dana decembra takoe pole na Sepan-Polje. I z ove baze
poelo se vriti izvianje i povezivanje sa selima foanskog
sreza, kao i sa samom Foom. Na osnovu prvih proverenih po-
dataka utvreno je da su Talijani napustili Fou; da je u nj u
stiglo mnogo etnika sa vie oficira bive jugoslovenske vojske;
da vre masovna nasilja nad muslimanima i da pljakaju rad-
nje i odvlae robu preko Gorada za Vlasenicu.
Kako u to vreme tab Planinopivskog teritorijalnog bata-
ljona nije imao brze i sigurne neposredne veze sa tabom Dur-
mitorskog odreda (koji se tek organizovao), a jo manj e sa Glav-
nim tabom za Crnu Goru i Boku, to je morao raditi sam, i to
brzo. Odlueno je da se pojaa baza na epan-Polju i da se
odatle to bre i to ire povezuje sa sprskim i muslimanskim
selima oko Drine; da se spreavaju meusobni sukobi i pokolji
izmeu Srba i muslimana i pokua da se ljudi iz ovoga kraj a
orijentiu za NOB i uspostavljanje narodne vlasti.
Na osnovu tih odluka odrana je 5. decembra u tabu ba-
taljona na epan-Polju konferencija sa predstavnicima musli-
manskih sela oko Drine radi dogovora o saradnji sa njima i ob-
janjenja ciljeva narodnooslobodilake borbe. Tom prilikom im
je rastumaena linija i cilj nae borbe, s jedne, i taktika i poli-
tika neprijatelja, s druge strane, a zatim je posebno istaknuta
opasnost koja im preti od etnika iz Foe i od uzajamnih sukoba
i bratoubolake borbe sa Srbima, kao i to da je borba u redovima
partizana protivu zajednikog neprijatelja jedino reenje. Po-
sle konferencije izdat je proglas koji je veina stanovnitva
okolnih sela foanskog sreza primila sa razumevanjem i odo-
bravanjem. Ubrzo iza ovoga ceo bataljon, sem strae na mostu,
prebaen je sa epan-Polja na Bastase, odakle se razvio inten-
zivan rad po svim selima na desnoj obali Drine do Broda, a na
levoj preko Pri j edj el a ka Curevu. Zahvaljujui tome radu uspo-
stavljene su sve ire veze sa celim ovim kraj em u kome je osno-
vano i nekoliko NOO i spreavano formiranje etnikih jedinica.
Cak je pokuavana i saradnja sa etnicima u borbi protiv ustaa.
Meutim, svaki na pokuaj sporazumevanja sa etnicima u Foi
bio je uzaludan, zbog dvolinog i neprijateljskog dranja nj i -
hovog voe, majora Todorovia.
Ustae iz Bora su takoe nastojale da osujete nae veze
i saradnju sa muslimanima u Curevu i da nas sa nj i ma zavade.
Oni su 9. decembra u dolini Sutjeke uhvatili jednu nau pa-
trolu, koja je ila na konferenciju u selo Sadie. Trojicu iz ove
patrole ustae su streljale kod sela Krekova, a dvojica su se na
skoro neverovatan nain spasla beanjem sa strelita.
Poto su ustae postajale sve aktivnije i prema nama sve
agresivnije, doli smo do ubeenja da jako ustako uporite u
Boru s obzirom na poloaj celoga toga kraj a predstavlja
veliku opasnost i za nas i za narodnooslobodilaki pokret na
ovome podruju. Zato je tab Planinopivskog bataljona ukazi-
vao na tu opasnost ne samo tabu Durmitorskog odreda na Zab-
ljaku, nego i Glavnom tabu za Crnu Goru i Boku, i postavljao
pitanje likvidacije Bora. Kako je bilo i drugaijih gledita,
Glavni tab za Crnu Goru poslao je kraj em decembra Buda
Tomovia u bazu na Bastase da sa nama, na licu mesta, raz-
motri celu situaciju, pa da posle toga zajedniki podnesemo iz-
vetaj i konkretne predloge. U to vreme, tj . u drugoj polovini
decembra 1941. i prvih dana januara 1942. godine, dogaaji su
se odvijali veoma brzo i burno. Tada je Vrhovni tab napustio
Uice, a etnici su se okupljali i aktivirali u Crnoj Gori, naro-
ito posle borbe na Pljevljima. Oni su se, sem toga, intenzivno
infiltrirali i vrili uticaj na partizanske jedinice u istonoj Bo-
sni i pokuavali da stvore svoja uporita u Hercegovini. Zato je
Glavni tab za Bosnu i Hercegovinu, kako zbog situacije na
Romaniji, koja se stalno pogoravala, tako i zbog situacije u
Hercegovini, u koju nije imao dovoljno uvida, a posebno radi
to breg i vreg povezivanja s Crnom Gorom odluio da
preko Crne Gore u Hercegovinu poalje svoga lana Slobodana
Principa Selju. I upravo tih dana kad je na Bastase doao Budo
Tomovi, doao je i Slobodan Princip svaki po svom zadatku,
i ne znajui jedan za drugoga. Naavi se tako na Bastasima,
odluili smo da zajedniki pretresemo i ocenimo situaciju na
ovome podruju i podnesemo jedinstven izvetaj Glavnom tabu
za Crnu Goru u pogledu likvidacije Bora.
Na toj konferenciji odranoj oko 25. decembra od-
lueno je da se Glavni tab za Crnu Goru hitno izvesti o sle-
deim naim predlozima: da se na ovome podruju obavezno
obezbedi veza izmeu Crne Gore i Bosne; da se, radi toga, ovo
podruje obavezno sauva i na nj emu onemogui organizacija
etnikih uporita; da se muslimanske mase ovog kraj a aktivi-
raj u za NOB i u isto vreme obezbedi srpski ivalj od ustakog
terora; da se zbog svega toga to pre vojniki likvidira
ustako uporite Bora, kao osnovna prepreka za povezivanje
Crne Gore, Hercegovine i Bosne na ovome, za manevrisanje i
vezu, izvanredno podesnom geografsko-strategijskom voru.
Poto je Glavni tab za Crnu Goru i Boku usvojio ove
predloge, nareena je mobilizacija potrebnih vojnih jedinica za
hitno izvrenje zadatka. Zato je Durmitorskom odredu dat za-
datak da iz Pive mobilie dva laka bataljona i da ih orijentie
prema Gacku, gde e se ukljuiti u opti raspored naih snaga,
stavljenih pod jednu zajedniku komandu (koja je tek trebalo
da se formira). I, dok se vrila mobilizacija ovih bataljona, na
Romaniji su se filmskom brzinom redale promene. Nemci su sa
ustaama otpoinjali drugu ofanzivu protiv partizana. A Vr-
hovni tab, posle formiranja Prve proleterske brigade u Rudom,
doao je u Rogaticu ve 25. decembra 1941. godine i izdao na-
reenje neposredno tabu Durmitorskog odreda
13
da sa svoje
teritorije mobilie dva bataljona i uputi ih u pravcu Kalino vika
i Gorada. Smatrajte ovo nareenje kao vrlo hitno i postupite
odmah po njemu stajalo je u pismu Vrhovnog taba. Me-
utim, poto je ono primljeno sa prilinim zakanjenjem, akcije
ovih bataljona Durmitorskog odreda usledile su tek u drugoj
polovini januara 1942. godine.
Tako je na naem podruju zavrena burna 1941. godina.
Obrad CI CMI L
PRI PREME I RAZVOJ USTANKA NA TERENU J A-
NJ A I PLJ EVE
D
J - olitiki uticaj Komunistike partije J ugoslavije na po-
druju J anj a i Pljeve poinje da se osea tek 1939. godine. Taj
uticaj vrili su komunisti iz J aj ca i J ezera, iz mjesta u kojima
su u to vrijeme postojale partijske elije. lanovi Parti j e iz
ovih organizacija djelovali su putem linog kontakta sa poje-
dinim omladincima, radnicima iz Elektrobosne, kao i mnogim
omladincima i seljacima koji su ivjeli na selu. Na podruju
Babia, Mirko Peo, student i lan Partije, za vreme student-
skih raspusta odravao je lini kontakt sa pojedinim ljudima,
donosio im razni partijski materijal.
Tako je bilo do jeseni 1939. godine, kada je Sreko Ne-
deljkovi lan KPJ doao za uitelja u Grabovicu. Njegovim
dolaskom poinju i prve pripreme za stvaranj e partijske eli je
na terenu J anj a. Sreko se odmah povezuje sa naprednim
uiteljima i poinje rad sa njima. Sem toga, on okuplja oko
sebe naj napredni j e omladince koje kasnije ukl j uuj e u ita-
lake grupe.
Takvim aktivnim radom Sreka Nedelj kovia stvoreni su
uslovi za formiranje prve partijske elije u Grabovici, pa je
novembra 1940. godine formirana partijska elija od etiri
lana. Neto kasnije stvorena je elija od 3 lana i u Pri -
beljcima. Tako su u jesen 1940. godine na terenu J anj a posto-
jale dve elije sa sedam lanova Partije. etiri lana KPJ iz
ove dve elije bila su pozvana u vojsku i u nj oj ostali do ka-
pitulacije. Posle kapitulacije u J anj su se vratili Nemanja
Vlatkovi i Petar Peo koji su formirali za celo podruje J anj a
i Pljeve jednu partijsku eliju koja je brojala 5 lanova KP.
Vijest o kapitulaciji J ugoslavije primljena je na teren
J anj a i Pljeve sa velikim strahom naroito kod srpskog ivlja.
Sa strahom se oekivala nova vlast koju je poeo da stvara i
organizuje okupator. Ve su poeli da se formiraju ustaki
tabori u ipovu i J ezeru i ustaki logor u J aj cu u koji su stu-
pile sve domae ustae iz J aj ca i okolnih sela. Ustake vlasti
ve su poele da naj avl j uj u istrebljenje srpskog naroda i sa
pojedinanim hapenjem i ubijanjima. Kasnije su ustaki za-
tvori bili svakim danom sve puniji. Sve je vie meu srpskim
ivljem vladao strah i nesigurnost.
Partijska organizacija ukazivala je na sve te postupke
ustaa i pripremala narod za borbu protiv okupatora i ustaa.
U maj u i junu vreno je pri kupl j anj e podataka o oruju. Poto
je kroz J anj e za vreme kapitulacije proao Zagrebaki aki
bataljon i grupe vojnika Primorske divizije koji su ostavili
neto oruja (oko 200 puaka, 4 pukomitraljeza itd.), to je
kod seljaka bilo dosta sakrivenog oruja koje nam je kasnije
dobro dolo.
Dvadeset drugog juna navee pobjegli su iz ustakog za-
tvora u J ezeru lanovi Partije: J usuf Filipovi, air Masli,
Mustafa Ganibegovi, Meho Keten i simpatizeri I rfan Fili-
povi i Lazo Babi. Istog dana iz J aj ca su pobjegli kompromi-
tovani lanovi Parti j e Stipo Bilan, Esad Ademovi, Muhija
Kadri i simpatizer Huso Vuni, a iz Travnika J akov Altarac.
Odmah poslije njihovog bjekstva ustake vlasti su za
njima poele da tragaju. Patrole andarma i ustaa krstarile
su selima J anj a hvatajui i tukui seljake da bi neto saznale
za begunce. Nije, tako rei, bilo sela ili zaseoka u koji patrola
nije dola i raspitivala se za odbjegle komuniste.
U Nesnici 8. jula sastali su se svi drugovi koji su tada
sainjavali jedinu partijsku eliju i odluili da svi oni, koji
mogu ivjeti u ilegalnim uslovima kod svojih kua, treba da
se vrate svojim kuama. Poslije, 12. jula, ustae su uhvatile
Milana Ilia iz Pribeljaca, i otjerale ga u zatvor. Ustae su na
njegovim grudima loile vatru, tukle ga kundacima i zabijale
mu igle pod nokte, muile njegovog oca, maj ku i enu ali on
se junaki drao nikoga nije odao.
Sada je meu srpskim masama zavladao strah i neizvje-
snost. Niko nije bio siguran u svoj ivot. Svako jutro donosilo
je nove vijesti da su ustae jo nekog otjerale i ubile. U toku
juna i jula ustae su otjerale skoro sve ugledne seljake meu
kojima se nalazio i narodni poslanik Simo Marjanac Dreko i
J ovo J andri, predsednik optine Sipovo dok su 12. jula, pro-
tjerale i srpske popove sa njihovim porodicama za Srbiju.
Srpske seljake su tj eral e u zatvore, a zatim u logore, gdj e su
ih poubijale.
Vijest o ustanku kod Drvara, narod je primio sa oduev-
ljenjem, pa se veliki broj naih seljaka prihvatio oruja i pri-
stupio oruanom ustanku koji je ovdje poeo 29. jula.* Toga
dana, uvee, u svim srpskim selima se pucalo u znak veselja.
Iste noi seljaci su se okupljali i rasporeivali na strae prema
neprijateljskim uporitima u Sipovu, J ezeru i J ajcu. Bio je
to masovni odziv naroda na oruani ustanak. Ustanak je obu-
hvatio sva sela J anja, Pljeve, Baraa i Mrkonji-Grada. Naj -
blia ustaka uporita nalazila su se u Sipovu, J ezeru i okolnim
selima. Ustanici iz sela Natpolja, Gorice, Moioca, Krevine,
uklia, Pljeve, Mujdrica, Sokolca i drugih mjesta, postavili
su strae i patrole prema tim selima. A ustanici iz sela Babia,
Pribeljaca, Podobzira i Ljue postavili su strae prema Do-
nj em Vakufu, Vincu i Torlakovcu.
Dvadeset devetog jula, navee, izvreni su napadi na
andarmerijske stanice u Glogovcu i Pljevi. andarmi su bez
otpora napustili stanice i pobjegli u J aj ce i Sipovo tako da je u
stanicama naeno dosta oruja koje je podijeljeno ustanicima.
Te veeri u svim selima uvedena je posebna budnost, poto se
oekivalo da e ustake snage preduzeti neke protivmjere pre-
ma ustanikim selima u kojima su te noi pucale puke i pa-
lile se vatre.
I zjutra, 30. jula, pronijeli su se glasovi da se u Plivi di-
jeli oruje i oprema, baeni padobranom. Na taj glas su mase
seljaka, iz svih sela, pohrlile ka Plivi, ali su se istog dana vra-
tile, uvidjevi neistinost tih glasova. Toga dana vodila se i
prva borba ustanika sa ustaama iz sela Saria i ifluka.
Poslije prijema partijske direktive o dizanju ustanka pri-
stupilo se organizovanju i izradi planova za napad na neprija-
telja, kao i pripremi oko formiranja eta i bataljona. U tom
cilju 4. avgusta odrano je savjetovanje u kui Tome Miria, u
selu ukliu, na kojem je, pored lanova Partije, bilo prisutno
i nekoliko istaknutih ustanika. Sastankom je rukovodio Neraa-
nj a Vlatkovi, a na nj emu se raspravljalo o formi ranj u eta i
odabiranju komandnog kadra, a potom i o napadu na J ajce.
Napad na J ajce, meutim, odloen je zbog slabih snaga koji-
ma se tada raspolagalo, (jer je neprijateljska posada u J aj cu
* to ustanak jednovremeno ni j e poeo razlog je da je direktiva
stigla sa zakanjenjem oko 5 dana. Naime, Ivica Maar, koji je nosio di-
rektivu za ustanak od Oblasnog komiteta KPJ za Bosansku krajinu, pao
je 30. jula u ruke ustaa u J aj cu. Ali u zatvoru je doao u dodir sa
J usufom Filipoviem, koji je preko postojee veze preneo pa su je ko-
munisti J anj a primili tek 3. avgusta. Neovisno od toga to je direktiva
zakasnila i to je partijska veza pala u ruke ustaa, svi komunisti su
pristupili organizovanju prvih oruanih grupa na terenu J anj a d Pljeve.
I stovremeno se pristupilo hvatanj u veze sa Drvarom. Neman j a Vlatko-
vi, tada sekretar partijske elije, rasporedio je sve lanove Parti j e na
pojedine terene i preduzeo inicijativu za organizaciju ustanikih jedinica,
i
brojala tada oko 300 dobro naoruanih vojnika), te je odlueno
da se to prije organizuje napad na Sipovo. Na istom sastanku
rijeeno je i to da se 6. avgusta organizuje masovni zbor u
Grbavici, kod kole. Na tom zboru prvi put je istaknuta crvena
zastava. Na zboru su pred oko 1000 seljaka i ustanika, govorili
Nemanja Vlatkovi i Stipe Bilan, koji je dan ranije doao
iz J ajca.
Nou, izmeu 2. i 3. avgusta, izvreno je kod sela Doga-
novca ruenje eljeznike pruge izmeu Donjeg Vakufa i
J ajca. To je bilo prvo ruenje pruge na tom podruju.
Ustake jedinice iz garnizona u J ajcu, J ezeru, Sipovu i
Donjem Vakufu vrile su tih dana nasilna izvianja patrolama,
pa je skoro svaki dan dolazilo do arki u kojima bi uvijek po-
ginuo ili bio ranj en pokoji neprijateljski vojnik. Poslije tih
akcija u redovima neprijatelja zavladao je strah i panika.
Prema zakljuku koji je donesen na savjetovanju 4. av-
gusta, pristupilo se i organizovanju prvih partizanskih eta i
bataljona. Kod sela Moioca odran je zbor svih ustanika sa
podruja sela Krevine, uklia, Gorice, Grbavice, Nadpolja,
Kneevia, Grade i jednog dijela Babia, Volara, kao i sela oko
J ezera. Samo na terenu Grbavice broj ustanika je iznosio
preko 500 ljudi. Ali--naoruanje je bilo slabo i primitvno, sa-
stojalo se od oko 80 puaka, dva pukomitraljeza, nekoliko
bombi, a ostalo su bile toljage i sjekire.
Poto je izvreno postrojavanje svih ustanika sa podruja
Grbavice, kojima su odrali kratke govore Savko Ponj evi,
Radomir Mitri i oko J oki, formirane su tri ete sa proseno
po 150 boraca. Tom prilikom izvreno je i polaganje zakletve
boraca, a potom je obavljen izbor komandanta i komandira
eta. Za komandanta bataljona izabran je Savko Ponjevi. Za
komandira 1. ete Gojko Rakita, seljak iz sela Kielevo Br-
do, za komandira 2. ete Stanko Kutanjac, radnik, rodom
iz sela Ljoljia, kod J ezera, za komandira 3. ete Marko
Ponjevi, seljak iz sela Natpolja. Oruje je rasporeeno pod-
jednako po etama, a ete su bile sastavljene od boraca iz
sela koja su meusobno blizu. Svaka od ovih eta dobila je i
svoj sektor dejstva. U sastav bataljona ula je, kasnije, i 4.
eta iji je komandir bio Svetko Obradovi. Komesari eta i
bataljona tada nisu izabrani. Politiki rad meu ustanicima
svodio se na politiku pripremu boraca za predstojeu borbu i
upoznavanje sa naim uspjesima na drugim ustanikim po-
drujima.
4
Od poetka ustanka pa do formiranja prvih eta ustanici
su delovali u grupama jaine od 5 do 20 boraca. Te grupe su
obino bile sastavljene od ljudi iz jednog sela, ili zaseoka, a
u
163
imale su 2 do 10 puaka. Ljudstvo tih grupa nije bilo uvek
isto, poto su se neki seljaci morali zamjenjivati, radi linih
potreba, ali veina ih je bila stalna. Borci su sami, izmeu sebe,
birali svoje starjeine. Raspored ovih grupa bio je frontalan u
odnosu na ustaka uporita i garnizone a njihov je zadatak bio
da uvaju sela od napada ustaa.
Ustanak u Pljevi, Stupnoj i susjednim selima poeo je
na slian nain kao i ustanak u J anj u. Ustanak je, osim J anja,
Plive i Stupne obuhvatio i cio srez Mrkonji-Grada. Oko
8. avgusta uspostavili smo vezu sa ustanicima Drvara i od njih
dobili list Gerilac. Uz to dobili smo i prvu pisanu zakletvu,
koju su polagali nai borci. Tada smo saznali da sve ustanike
snage nose naziv gerilci, pa smo taj naziv odmah dali i na-
im ustanicima, koje smo do tada nazivali narodna vojska.
Poslije ustanka na podruju J anj a, Plive i Mrkonji-
Grada neprijatelj je morao hitno izvriti pojaanje garnizona
u J aj cu i Mrkonji-Gradu, kako bi mogao organizovati unu-
tarnj u i spoljnu odbranu grada i obezbijediti vanije komuni-
kacije. Tako je 5. avgusta dolo u J aj ce oko 2000 novih nepri-
jateljskih vojnika, koji su rasporeeni u garnizone J aj ca i
Mrkonji-Grada. Vest o dolasku i rasporedu tih neprijatelj-
skih snaga dobili smo od partijske organizacije iz J ajca.
Pored tih, pojaani su i neprijateljski garnizoni u Do-
njem Vakufu, Bugojnu i Kupresu. Dolaskom ove nove nepri-
jateljske vojske u te garnizone ustae su postale jo agre-
sivnije.
Ali i mi smo poslije formiranja eta na podruju J anja,
Plive i Mrkonjia poeli preduzimati ofanzivne akcije. Tako
je, na primjer, 22. avgusta organizovan napad na ustaku po-
sadu u selo Volare. Poslije krae borbe posada je rastjerana,
a selo osloboeno. Iz sela je, meutim, pobjegla veina stanov-
nitva u Sipovo. Gubitaka na naoj strani nije bilo. Zatim smo
jedne noi, polovinom avgusta, izvrili napad na eljezniku
stanicu Bravnice, koja je udaljena oko 3 kilometra od J ajca.
Ali taj napad je bio odbijen, poto je odbrana stanice bila do-
bro organizovana. U napadu je uestvovalo 20 naih boraca
pod rukovodstvom Duana Metlia.
Poto je neprijatelj pojaao garnizone i posade pojedinih
mjesta, poeo je da vri ispade prema naim poloajima. Tako
su ustae do 27. avgusta izvrile nekoliko ispada u sela Plive
i J anj a u kojima su popalile sela Brane, Sokolac, G. Mujie,
Orahovicu kao i srpske kue oko Maila, Volara i itluka.
Neprijatelj je, sem toga, 16. avgusta organizovao akciju
iz J aj ca na Goricu, preko usina i Drenov-Dola, radi razbij a-
nj a ustanika. Za tu akciju neprijatelj je sakupio jednu bojnu,
u iju je prethodnicu uputio oko 45 andarma i ustaa koji su
imali zadatak da pregovaraju sa nama oko predaje, pa ukoliko
u tome ne uspiju, da nas silom razbiju. andarmima i usta-
ama je rukovodio andarmerijski narednik August Falat.
Mi, meutim, nismo htjeli pregovarati, ve smo ih na-
pali. Neprijateljski vojnici su postavljali ispred sebe seljake i
seljanke u stojeem stavu kako bi ih titili od nae vatre. Po-
slije dvoasovne borbe, poto smo im zali s lea, uspjeli smo
ih potpuno razbiti. U toj akciji zarobili smo andarmerijskog
vodnika Augusta Falata. Pored toga neprijatelj je imao i est
poginulih dok smo mi imali dvojicu poginulih drugova, to su
ujedno, bili nai prvi gubici u borbi. U toj akciji u kojoj su
sa nae strane uestvovali veinom borci Druge i Tree ete,
kao i manj i dijelovi Prve ete, zaplijenili smo 6 puaka i oko
2000 metaka.
Ta akcija bila je ujedno i prvi vei oruani sukob naih
boraca sa neprijateljem. Poslije te akcije pristupilo se pri-
premi napada na ipovo, i to svim snagama iz J anj a, Plive i
Gerzova. J edan napad je izvren na ipovo 20. avgusta, ali
nije uspio jer je neprijatelj otkrio nae podilaenje njihovim
poloajima, pa nas je doekao jakom vatrom automatskog oru-
ja (samo tekih mitraljeza je imao sedam) sa Sarike kose i
tako sprijeio likvidaciju tog vanog uporita, kome se moglo
prii samo pod zatitom mraka.
Poslije te neuspjele akcije odmah se pristupilo pripremi
novog napada, koja je vrena u najveoj tajnosti. Napad je
planiran za 27. avgust, u 4 asa. Pod zatitom mraka trebalo
je podii neprijateljskim poloajima i na ugovoreni znak
jednovremeno poeti borbu na cijelom poloaju.
Akcija je izvedena po planu i oko 10 asova 27. avgusta
Sipovo je bilo osloboeno. U toj akciji imali smo dva ranjena
i jednog poginulog druga. Neprijatelj je, meutim, imao osje-
tne gubitke: zarobili smo oko 180 domobrana, a zaplijenili: 350
puaka, 1 haubicu 100 mm, 2 teka bacaa, 12 pukomitraljeza,
7 tekih mitraljeza, preko 20 000 metaka, vie poljskih tele-
fona sa centralom, veu koliinu sanitetskog materijala, 2 vee
poljske kuhinje i razlini drugi materijal. Tom prilikom oslo-
boena je i jedna grupa taoca Srba koji su bili u ustakom
zatvoru u Sipovu.
Sutradan, 28. avgusta, dolo je do otre borbe za selo Ljo-
ljie, na Otomalju, kod J ezera, i za selo Stupno. Poslije vie-
asovne estoke borbe neprijatelj je razbijen i natj eran u
J aj ce. Istog dana prvi put je osloboeno J ezero i Mrkonji-
Grad. U J ezeru je, pored 20 puaka i jednog tekog mitraljeza,
zaplijenjen i top pito od 47 mm.
Poslije osloboenja Sipova, 27. avgusta navee, uputili
smo pismo komandantu posade u Mrkonji-Gradu da nam
preda garnizon i vojsku. Komandant, porunik inae, odbio je
predaju, ali se poslije krae borbe, pod pritiskom ustanikih
snaga, povukao , sa podruja Gerzova i ostalih terena prema
Bjelajcu.
Ti uspjesi ulili su vj eru i borcima i narodu u sopstvene
snage i jo vie podigli moral naroda tog kraja. U nae redove
stupio je veliki broj novih boraca, koji su bili spremni da se do
kraj a bore za slobodu. Neprijatelj u J ajcu, naprotiv, bio je
uznemiren oekujui svakog asa napad na samo J ajce.
* Nai topovi brzo su se prouli irom Bosanske krajine.
Simo Solaja je iz pote u J ezeru 28. avgusta navee, razgova-
rao sa ustakim komandantom grada u J ajcu. olaj a je naj -
prije rekao da je komandant posade u J ezeru i da mu to prije
treba poslati pojaanje, poto su J ezero napali komunisti. Na
to mu je komandant garnizona bijesno nareivao da se dobro
dre da e pojaanje brzo stii. Ali, kada mu je olaja, na
kraju, rekao svoje pravo ime, kao i to da e napasti J aj ce
neprijateljski komandant je ispustio slualicu. . .
Uporedo sa izvoenjem akcija na ipovo, J ezero i Mrko-
nji-Grad, izvreno je i ruenje eljeznike pruge izmeu
J aj ca i Donjeg Vakufa, i to na dva mjesta. Cilj tih akcija je
bio da se sprijei dolazak pojaanja u J ajce, Mrkonji-Grad
i ipovo za vrijeme dok se na tom terenu vode borbe. Tom
prilikom vozovi su srueni u Vrbas, a vojnici, njih 23, su bili
razoruani i puteni sa ostalim putnicima.
ipovo, J ezero i Mrkonji-Grad ostali su u naim rukama
sve do 3. septembra. Za to vrijeme nae jedinice uspostavile
su vojno-politiku vlast. Po osloboenju ipova, 28. avgusta,
zakazan je narodni zbor. Na zboru je bilo preko 2000 prisutnih
iz ipova i okoline, a govorio je Nemanja Vlatkovi. U tom
vremenu jo nije bilo poelo formiranje narodnih odbora na
podruju J anj a, Pljeve i Mrkonji-Grada, ali su skoro u sva-
kom selu postojala po jedan do dva uglednija druga, koji su
imali zadatak da sakupljaju hranu za nau vojsku.
Politiki rad na terenu u tom vremenu, meutim, nije
bio dobro organizovan svodio se, uglavnom, na povremene
zborove i konferencije. Ta slabost je bila posljedica to su svi
komunisti bili u vojnim jedinicama. Partijska elija bila je
zauzeta oko organizacijskog sreivanja vojnih jedinica, tako
da je malo radila na primanju novih lanova u KPJ . Sem toga.
sa dizanjem ustanka i formiranjem eta i bataljona iskrsli
su novi problemi: na cijelom ustanikom terenu J ajca i Mrko-
nji-Grada nalazilo se svega 7 lanova KPJ , koji su radili oko
organizacijskog sreivanja jedinica. Zbog takve situacije i
naeg slabog iskustva u nas je kasno dolo do formiranja NOO.
Poslije uspjenih akcija oko Sipova, J ezera i Mrkonji-
Grada, odmah su poele pripreme za napad na grad J ajce.
Tako je 1. septembra odran sastanak rukovodilaca u Mrko-
nji-Gradu na kome je odlueno da se napad na J aj ce izvri
nou izmeu 4. i 5. septembra.
Ali, dok su nae jedinice imale predah i pregrupisavale
se na nove poloaje od 29. avgusta do 3. septembra veliki broj
boraca poao je kuama. Na taj nain nai poloaji prema
J aj cu bili su dosta oslabljeni.
Raspored jedinica za napad na J aj ce izgledao je ovako:
dvije ete Savka Ponjevia i dvije ete iz Pljeve imale su
zadatak da napadaju od sela Gorice preko Cusina; ostale jedi-
nice iz Pljeve i Stupne trebalo je da napadaju lijevom obalom
rijeke Plive, preko sela Mila. Lijevo od tog pravca, preko sela
Bareba, napadale su jedinice Uroa Drenovia. Zatvaranje
pravca J aj ce D. Vakuf trebalo je da obezbijede 3. eta, pod
komandom Marka Ponjevia, i 4. eta, pod komandom Svetka
Obradovia. Oba topa, koji su tih dana zaplijenjeni, stavljeni
su pod komandu Rada Marjanca, koji je, inae, bio rezervni
artiljerijski oficir bive jugoslovenske vojske. I nai topovi
poeli su tui grad J ajce, to je u gradu izazvalo pravu paniku.
Nai poloaji prema J ajcu, od J ezera preko Gorice i Sedinca,
bili su povezani poljskim telefonima.
Dok su na naoj strani vrene pripreme za napad na
J ajce, neprijatelj se pripremao za ofanzivu protiv naih snaga
na osloboenom podruju. Radi toga u J aj ce su stigla pojaa-
nj a iz Travnika, Banje Luke i jo nekih garnizona. Pojaani
su i garnizoni u Bugojnu, Kupresu i Donjem Vakufu. U J aj ce
je dola jedna vea jedinica Nijemaca, ojaana artiljerijom i
tenkovima. Pored Nijemaca, u J aj ce je dola i jedna ustaka
pukovnija.
3. septembra u 6 asova izjutra neprijatelj je izvrio na-
pad na sve nae poloaje. Njemaka motorizovana kolona na-
stupala je cestom J aj ce J ezero, a ustae su napadale preko
Cusine i Gorice, kao i putem prema Grbavikom polju. I zvje-
stan broj ustaa i domobrana je napadao od Vinca i Doga-
novaca prema selu Ljui, dok su drugi nadirali od D. Vakufa
prema selima Podobziru i Pribeljcima. J edna vea grupa
ustaa iz Bugojna i Kup resa napadale je preko Blagaja prema
J anj u. Neprijatelj je, takoe jednom motorizovanom jedini-
com napadao od Banje Luke, preko Sitnice, prema Mrkonji-
Gradu, a isto tako i od Banje Luke, preko Bjelajca, prema
Mrkonji-Gradu. Uporedo sa napadom neprijateljske pjea-
dije i motorizacije, djelovalo je i vazduhoplovstvo, tako da je
odmah u j utarnj i m asovima nekoliko neprijateljskih aviona
mitraljiralo i bombardovalo nae poloaje. To bombardovanje,
sa manjim prekidima, trajalo je cio dan.
Nae jedinice su prihvatile borbu dajui jak otpor. Ni-
jemci su naj pri j e izvrili prodor cestom od J aj ca prema J ezeru.
Ali, poto je to bio na prvi sukob sa njemakom vojskom, taj
prodor neprijatelja je dobrim dijelom demoralisao nae borce,
pa su Nijemci oko 12 asova zauzeli J ezero i produili napad
prema Sipovu, a dijelom snaga i prema Mrkonji-Gradu.
Ostale neprijateljske snage vrile su jak pritisak na sve nae
poloaje.
Borba je trajala cio dan i neprijatelju je polo za rukom
da razbije nae jedinice i zauzme i Mrkonji-Grad i Sipovo i
izvri prodor u sela Goricu i L j ui. Prilikom svog nastupanja
neprijatelj je usput palio sva sela.
Toga dana naa 3. eta vodila je borbu na eljeznikoj
pruzi ispod sela Cipia. Ona je 2. septembra doekala putniki
voz i sruila ga pred samim izlaskom iz tunela. U tom vozu
bilo je oko 80 vojnika, koji su iz tunela dali estok otpor, tako
da je prilaz vozu bio nemogu. Dan kasnije ustake snage su
intervenisale iz J anj a, pa se 3. eta morala povui prema Gr-
bavikom polju. U toj borbi zarobljen je Stanko Gaji, koga su
ustae, pored ostalih muenja, i pekle pored vatre sve dok je
izdahnuo . . .
etvrta eta natjerala je neprijatelja u Vinac i Doga-
novce ali se on, istog dana, ponovo vratio na Ljuu poto su
nae snage bile potisnute sa Gorice.
U tim borbama neprijatelj je imao znatne gubitke. Na
naoj strani je poginuo Gojko Rakita, komandir 1. ete, i borci
Milan Toi i Spiro Kneevi. Sem toga, mi smo imali jo tri
ranjena druga. U ovim borbama neprijatelj je zaplijenio na
top-haubicu, ali bez zatvaraa, kao i nekoliko tekih mitra-
ljeza, dok je top pito prebaen na podruje ispod Vitoroga.
Prema podacima koje smo tada dobili u toj neprijatelj-
skoj operaciji uestvovalo je oko 20 000 dobro naoruanih
neprijateljskih vojnika.
Veliki broj naih boraca iz J anj a i Pljeve tada je napu-
stio svoje jedinice i otiao kuama. J edina organizovana jedi-
nica ostala je eta pod komandom Sime Sola je. Svi borci, kao
i narod J anja, Pljeve i Stupne povlaili su se u Vitorog, prema
Glamou.
Tih dana neprijatelj je popalio skoro sva sela na podru-
ju J anj a, Pljeve i Stupne, kao i sela oko Mrkonji-Grada i
Baraa. Neprijatelj je unitavao stogove ita i sijena, ubijao
narod i sve to je ivo zaticao; plijenio je stoku i ito; bacao
ive ljude, ene i djecu u vatru ili ih zatvarao u seoske
zgrade i spaljivao ... Tako je, na primjer, u selu Grada u jed-
noj zgradi spaljeno 85 lica, u Mujdiima 42 lica itd. U selu
Grada tada je potpuno uniteno nekoliko porodica. Prema
popisu, koji smo tada izvrili, u toj operaciji samo na podruju
J anj a ubijeno je 1195 lica, dok je samo u ipovakim barama,
na jednom mjestu, strijeljano preko 1000 lica.
Zloini neprijatelja unijeli su demoralizaciju i paniku
kod veeg broja boraca J anj a, tako da se nije mogao organi-
zovati jedan uspjeniji protivnapad na neprijatelja iako se to
pokuavalo u nekoliko navrata.
Osmog septembra je Simo Solaja sa oko 40 boraca doe-
kao jednu neprijateljsku kolonu koja se kretala ispod Vito-
roge, preko sela Stroj ica i Popua, prema Kozilima i potpuno
je razbio. U toj borbi poginulo je nekoliko neprijateljskih voj-
nika, dok su zaplijenjena dva pukomitraljeza, 1 brdski top
75 mm, kao i izvjesne koliine topovske i puane municije.
Neprijatelj se u paninom bjekstvu povukao prema Sipovu.
Ta akcija Sime Solaje bila je od velikog vojnikog i poli-
tikog znaaja za odravanje ustanka na cijelom podruju
J anja, Pljeve i Mrkonji-Grada; jer su se odmah poslije toga
oko Solaje poeli okupljati ostali borci i ponovno formirati
ete. Tako je ve 9. septembra organizovano nekoliko eta na
podruju Kozila. Dakle, u tim najkritinijim danima za taj
kraj odlunost i hrabrost Sime Solaje odigrale su vrlo znaaj-
nu ulogu za itav ustanak toga kraja.
Devetog septembra u J anj u nije vie bilo neprijatelja.
Neprijateljske snage, jaine 4 satnije, koje su se zadrale u
Sipovu, pripremile su 10. septembra nov napad na Pljevu i
Kozila. Tri satnije su upuene preko Pljeve u pravcu naih
snaga ka Kozilima, dok je jedna satnija nastupala preko sela
Krevina i D. uklia, sa zadatkom da pree rijeku J anj u i
da se preko sela Popua zabaci naim jedinicama iza lea. Taj
plan neprijatelja bio je osujeen; njegovu satniju je doekala
jedna naa desetina, kojom je rukovodio Rade Marjanac, raz-
bila je i natjerala u bjekstvo prema Sipovu. I stovremeno su
ostale ete razbile tri neprijateljske satnije i u juriu ponovo
zauzele Sipovo istog dana oko 18 asova.
U toj akciji trebalo je da Uro Drenovi svojim jedini-
cama protjera neprijatelja, koji se bio zalogorio na Kuruzebu
i Mlinitu. Ali on to nije uinio, uslijed kolebljivosti koja je
ve bila zavladala kod njega. Poto se saznalo za kolebljivost
Drenovia, Nemanja Vlatkovi i Simo olaj a odredili su jednu
jedinicu iz Pljeve da napadne neprijatelja na Mlinitu.
Borbe na Mlinitu trajale su od 10. do 14. septembra.
Poslije nekoliko naih otrih napada na Mlinita i Kuruzebu,
neprijatelj se izvukao iz Mlinita i povukao prema Glamou.
U tim borbama neprijatelj je pretrpio dosta rtava, dok su
nai gubici bili mali. Poslije povlaenja neprijatelja iz J anj a i
ipova, narod se odmah poeo vraati iz zbjegova u svoja
sela. Preko 95% porodica nije imalo krova nad glavom. ito
iz hambara i plastovi, kao i ostala hrana bili su opljakani
ili popaljeni.
Sredinom septembra je na Grbavikom polju formiran
bataljon Gorki. Ali je poslije dvadesetak dana, na predlog
nekih drugova, dobio nov naziv Pelagi. I stih dana je
formiran u Pljevi bataljon Iskra. Za komandanta bata-
ljona Gorki odnosno Pelagi postavljen je Ostoja Culum,
a za komandanta bataljona Iskra Simo olaja.
Bataljon Pelagi je imao 4 ete, svaka po 100120 bo-
raca; u etama je bilo naoruano samo oko 60% boraca; svaka
eta imala je po jedan pukomitraljez.
U batalj onima su, pored eta, bili organizovani udarni vo-
dovi, i to od odabranih boraca. Ovi vodovi su, pored puaka,
imali i po jedan pukomitraljez, a izvravali su najtee diver-
zantske zadatke. Poslije zavretka neprijateljske operacije na
terenu J anj a, Pljeve, Baraa i Mrkonji-Grada, poeo se osje-
ati pojaani uticaj izdajnikih elemenata u selima. I zdajnici
su pozivali narod da se preda ustakim vlastima, govorei da
e im biti osigurana sloboda. Tako su se, sredinom septembra,
ustakim vlastima u Torlakovcu i Donjem Vakufu prijavila
64 seljaka iz sela Ljue od kojih se, poslije zvjerskih muenja,
vratilo samo 11, dok su svi ostali strijeljani. Zahvaljujui
brzoj intervenciji partijskog i vojnog rukovodstva, ta neprija-
teljska delatnost bila je brzo sprijeena.
Dvadeset prvog septembra neprijatelj je sa oko 1200 voj-
nika izvrio napad na poloaje bataljona Pelagi, na Grba-
vikom polju, ispod sela Gorice. Napad je bio iznenadan.
Borba je poela oko 14 asova i trajala do 17 asova, kada je
neprijatelj, pod pritiskom nae 1. i 2. ete, morao da se povue
u J ajce. Tom prilikom neprijatelj je imao dva poginula i pet
ranjenih, od kojih je bio i jedan oficir. Nai gubici su iznosili
dva zarobljena i dva lake ranjena.
Prilikom povlaenja neprijateljska vojska je otjerala sa
sobom 14 seljaka iz sela Gorice, koji su kasnije mueni u usta-
kom zatvoru (u domu kulture) u J ajcu, odakle su poslije
otjerani u logore u Gospi gdje su i poubijani.
Petnaestak dana kasnije neprijatelj je sa oko 300 voj-
nika izvrio ispad od J ezera, preko Peruice, Stupne i Senja-
kova u Sipovo i okolna sela, ali nae jedinice su ga doekale
i razbile. Istog dana neprijatelj je pokuao napad od J ezera,
preko sela Ljoljia prema selu Volarima, ali je i tu doekan
1 razbijen. U sam sumrak nae jedinice su gonei neprijatelja
zauzele J ezero. Prilikom ulaska u J ezero dvojica ustaa su
uhvatila Simu olaju. Solaja se poeo rvati sa njima. Tu
guvu je primijetila i grupa boraca bataljona Pelagi, pa je
otvorila vatru iz mitraljeza. Solaja je to iskoristio, odgurnuo
do sebe ustae i bacio bombu od koje su poginula obojica
ustaa.
Najjai otpor u borbi za J ezero neprijatelj je dao na
breuljku Bag, iznad samog J ezera. Istog dana neprijatelj je
demonstrativno napao selo usinu, s ciljem da ovlada terenom
oko Sipova i J ezera kako bi osigurao berbu kukuruza. Ali, to
mu nije uspjelo. Gubici neprijatelja iznosili su oko 12 poginu-
lih i preko 20 ranjenih. Na naoj strani, pak, bila su ranj ena
2 borca. Nae jedinice su kontrolisale itav teren od J ezera do
Sipova, kao i svu okolinu Sipova, pa je organizovana berba
kukuruza na cijelom tom terenu.
Kraj em oktobra I talijani su (oko 400 vojnika) krenuli
cestom od Glamoa prema Mlinitima, Barau i Garzovu i
dalje prema Sokocu i Sopovu. Kod sela Sokoca oko 11 asova
I talijane je doekao udarni vod (oko 15 boraca, naoruanih
pukama i jednim mitraljezom) bataljona Iskra. Vodom je
komandovao Simo Solaja. Tih 15 boraca dali su takav otpor
da su I talijani, poslije jednoasovne borbe, bili prisiljeni da
odlau oruje. Ali kad su vidjeli da su nae snage vrlo male,
oni su ponovo prihvatili oruje i pod borbom uspjeli da se
povuku u Glamo. To je bila prva borba naih jedinica sa I ta-
lijanima na terenu J anj a i Pljeve.
im su se I talijani pojavili, Uro Drenovi, komandant
bataljona Koi, poeo je da prikriveno uspostavlja vezu sa
njima. On se u poetku nije javno izjanjavao za I talijane, ali
je njegova neaktivnost I talijanima ila u korist.
*
Oko 20. oktobra, po odluci Operativnog taba za Bos.
krajinu, formiran je Trei krajiki odred, za ijeg je koman-
danta postavljen Rade Marjanac, a za politikog komesara
Nemanja Vlatkovi. Tada je dolo i do uvoenja funkcije ko-
mesara eta i bataljona. Za komesara bataljona Pelagi po-
stavljen je oko J oki a za njegovog zamjenika Mustafa Fani-
begovi. Bataljon Iskra bio je neko vrijeme bez komesara, a
poslije je na tu dunost postavljen Drago Prole.
Operativni tab za Bosansku kraj i nu postavio je 5. sep-
tembra za komandanta odreda Danka Mitrova, a za komesara
Vasa Butozana; Nemanja Vlatkovi je doao za zamjenika ko-
mesara odreda, a Rade Marjanac za naelnika taba odreda.
Urou Drenoviu, dotadanjem komandantu bataljona Petar
Koi je povjerena dunost zamjenika komandanta odreda.
U sastav odreda su uli: 1. bataljon Pelagi, 2. bataljon
Iskra, 3. bataljon Petar Koi, 4. bataljon Soko,
5. bataljon Budunost i 6. bataljon. Teritorija odreda pro-
stirala se na ranija etiri sreza glamoki, jajaki, kljuki i
mrkonjiki.
Poslije formiranja Treeg krajikog odreda, polovinom
novembra, na podruju J aj ca nalazio se Okruni komitet za
jajaki okrug, iji je sekretar bio Kasim Hadi. To je znatno
uticalo na politiki rad i na terenu i u vojsci. Poelo se inten-
zivnije raditi na proirenju partijske organizacije u vojsci i
pozadini kao i na formi ranj u prvih narodnih odbora u selima.
U drugoj polovini novembra obrazovan je i Sreski komitet za
J ajce. Za sekretara komiteta izabran je Mustafa Ganibegovi,
zamjenik komesara bataljona Pelagi. Ozbiljno je bio shva-
en zadatak pomoi osnovnoj organizaciji KPJ u samom gradu
J ajce. Veza sa tom organizacijom bila je vrsta to se uskoro
osjetilo i u njenoj djelatnosti. I ako se rad Parti j e u gradu
odvijao pod vrlo tekim uslovima, ipak je partijska organiza-
cija u J aj cu bila dosta aktivna. U novembru i decembru par-
tijska organizacija u J aj cu brojala je 5 lanova. Uticaj Parti j e
u to vrijeme bio je u gradu dosta velik, o emu govori i akcija
graana J aj ca koji su organizovano ili pred zgradu sreza
25. decembra i traili od ustakih vlasti da se J usuf Filipovi
ne sprovodi iz zatvora u J aj cu u travniki zatvor. Pod priti-
skom graana J aj ca ustake vlasti su bile primorane da J usuf a
zadre u J ajcu. Partijska organizacija u J aj cu imala je uticaj i
na zatvorenike straare, pa su na taj nain neki drugovi (kao
npr. Simo Mitri) pobjegli iz zatvora.
*
J o prije ustanka na terenu J anj a postojalo je nekoliko
omladinaca koji su bili vrlo aktivni i koji su izvravali sve
zadatke koje im je davala partijska organizacija. Broj takvih
omladinaca se jo poveao poslije formiranja naih prvih voj-
nih jedinica. Kasnije, poto je na teren J anj a doao Okruni
komitet, od tih omladinaca je oformljeno nekoliko skojevskih
aktiva: u selu Cukliu i Pribeljcima kao i u nekoliko eta u
bataljonima Iskra i Pelagi. J edan broj aktivista, politiki
uzdignutijih omladinaca, primljen je i u lanstvo KPJ .
Prvi seoski i optinski NOO na podruju J anj a i Pljeve
poeli su se stvarati polovinom novembra. Seoski odbornici su
birani na konferencijama sela i to javnim glasanjem. Bilo je
sluajeva da je i predsjednik optinskog NOO biran javno, na
optinskom zboru. Tako su na podruju J anj a i Pljeve ofor-
mljene 3 optine: Grbavika (predsjednik Stanko Rakita, se-
ljak iz Grbavice), Strojika (predsjednik I lija Sakan, seljak
iz Djukia) i Pljevska (predsjednik Stanko Oli, seljak iz sela
Olia).
Narod je u to vrijeme predsjednike optinskih NOO na-
zivao komandantima optina. To je dolazilo otuda to je tada
bilo sve mobilisano za vojsku i to je narod na isti nain cije-
nio i vojsku i pozadinske vlasti. Skuptinu NOO optine sai-
njavali su svi predsjednici seoskih NOO. Na skuptinama su
donoene vanije odluke: o pri kupl j anj u hrane, o dobavljanju
ogreva za vojsku, kao i o seoskim problemima. Pri optinama
je postojala oruana straa (oko 5 straara). Bilo je primjera
da su i optinski straari birani na skuptini optinskog NOO
(u Grbavikoj optini).
Glavni zadatak u doba formiranja optinskih i seoskih
NOO bio je da se brinu o ishrani i smjetaju vojske. Ostali
zadaci kao to su briga o etvi, sjetvi i si. dolazili su postepeno,
tako da su NOO kasnije preuzeli na sebe i sve dunosti koje
su se ticale brige o stanovnitvu kao i reavanje svih problema
koji su iskrsavali u praksi. Ali naroiti problem u to vreme
sastojao se oko smetaja i ishrane naroda, jer je neprijatelj u
mnogim selima bio ve popalio preko 70 odsto kua.
Poslije osloboenja J ezera, neprijatelj je nastojao da to
bolje organizuje spoljnu odbranu J aj ca i u tome je uspio
s obzirom na postojanje prirodnih objekata koji su uz malo
truda mogli da se dobro utvrde i budu jake otporne take. Pa
ipak je tab Treeg krajikog odreda, nou izmeu 2. i 3. no-
vembra donio odluku o napadu na grad J ajce. Prema planu za
napad jedinice 1. i 2. bataljona dobile su zadatak:
Prvi bataljon Pelagi, sa 2 ete 2. bataljona
Iskra imao je zadatak da likvidira neprijateljsko uporite na
Otomalju, a po likvidaciji tog uporita da napadne na neprija-
teljske poloaje Cusina nad J ajcom.
Dijelovi 2. bataljona Iskra trebalo je da likvidiraju
neprijateljsku posadu na Bagu, vie J ezera, a potom da pro-
due lijevom obalom Plive prema J aj cu.
Napad je trebalo da pone u 5 sati i to snagama 1. i 2.
bataljona.
Napad na Otomalj poeo je prema predvienom planu u
24 asa. Ali jedna naa eta je zakasnila, tako da nije izvren
koncentrian napad na neprijatelja. To je neprijatelju dalo mo-
gunosti da prui estok otpor, pa su se nae jedinice poslije
dvoasovne borbe morale povui.
Po pri kupl j anj u svih jedinica na poloaje i uspostavlja-
nj u veze izmeu nj i h poeo je opti napad oko 5 asova. Po-
slije estoke borbe i vie uzastopnih juria naih jedinica, usta-
e su oko 10 asova bile protjerane. Tom prilikom ih je 5 pogi-
nulo i 7 ranjeno. Mi smo, meutim, imali samo jednog ranj e-
nog borca.
J edinice bataljona Iskra uspjele su brzo likvidirati ne-
prijateljsko uporite Bag, ali nisu mogle nastupati dok se ne
likvidira Otomalj. Tako su sve jedinice, oko 10 asova krenule
u pravcu Cusina radi napada na J ajce. Kada su jedinice stigle
na brdo Vinograd, iznad samih usina, stiglo je i nareenje iz
taba odreda da se nae jedinice povuku, poto je neprijatelj
sa motorizacijom nadirao od J aj ca prema J ezeru. I nae
jedinice su se vratile prema Gorici. Poslije te neuspjele akcije
tab 3. krajikog odreda donio je odluku da se napadne Donji
Vakuf u kome je bilo oko 600 italijanskih vojnika i dvije sat-
nije domobrana.
21. novembra tri ete 1. bataljona Pelagi i skoro cio
2. bataljon Iskra pod komandom Danka Mitrova, koman-
danta 3. krajikog odreda, izvrili su napad na D. Vakuf kod
Bugojna. Napad je poeo oko 8 sati i to na posadu koja se na-
lazila kod pilane u eminici, zatim na eljezniku stanicu i
samu pilanu u D. Vakufu.
Nae jedinice privlaile su se neprijateljskim poloajim,a
pod zatitom magle, pa je zbog toga napad kasno i poeo. Poto
je bilo likvidirano uporite u eminici, 1. eta 1. bataljona Pe-
lagi prela je na desnu stranu Vrbasa i zauzela poloaje iznad
D. Vakufa na Kisinovom brdu; 2. eta bataljona Pelagi na-
padala je na D. Vakuf, lijevom obalom Vrbasa. Poslije nekoliko
asova borbe neprijatelj se iz D. Vakufa poeo povlaiti prema
Travniku, ali poto mu je stiglo pojaanje, on je izvrio protiv-
napad. I talijanska komanda ubacila je u borbu i tenkove, pa
se 2. bataljon Iskra, poslije petoasovne borbe morao povui.
Toga dana sruen je i jedan voz izmeu D. Vakufa i Bu-
gojna. Napad na voz izvrila je 7. eta 2. bataljona Iskra, iji
je komandir bio Nikola Savkovi. Ali, poto se 2. bataljon pod
pritiskom tenkova morao povui, neprijatelj je mogao da vri
jai pritisak na 1. etu bataljona Pelagi pa se ova morala
povui sa desne strane Vrbasa na svoje polazne poloaje.
Iako nismo uspjeli osloboditi D. Vakuf, ta akcija je ipak
imala dobar uspjeh, jer je u nj oj neprijatelj imao preko 80 po-
ginulih vojnika, dok smo mu etrnaest zarobili. Sem toga, za-
plijenili smo oko 40 puaka, 2 pukomitraljeza i oko 10 000
metaka. Poslije te akcije nae jedinice su se povukle u J anj i
Pljevu.
Napad na D. Vakuf, pored vojnikog, imao je i politiki
uspjeh, jer dolaskom naih snaga u sela oko D. Vakufa narod
tih sela je saznao o ciljevima nae borbe, o emu je ranije slu-
ao samo ono to mu je neprijatelj priao. Prelazak naih
snaga preko Vrbasa seljaci su doekali sa puno oduevljenja.
To je bio prvi kontakt seljaka sa naim jedinicama. Kasnije,
prilikom naeg povlaenja sa terena Slatine, kod D. Vakufa,
naim jedinicama se prikljuio izvjestan broj boraca, dok su
pojedina sela oko D. Vakufa bila tokom cijelog rata naa
vrsta uporita.
*
Dok je na podruju J anj a, Pljeve i Mrkonjia oruani
ustanak poeo 29. jula, na terenu Kupresa, u selima Blagaj,
Semanovci, Novo Selo i Malovan, ustanak je buknuo tek 3. de-
cembra 1941. godine. Neprijatelj je esto vrio upade u ta sela
i pljakao ih, tukao narod i tjerao ljude u zatvor. Raspoloe-
nje za oruanu borbu protiv okupatora i ustaa svakim danom
je raslo. U tim selima nije postojala partijska organizacija.
J edino je na tom podruju radio I gnjat Mari, lan KPJ . U no-
vembru su formirane seoske strae, koje su imale zadatak da
patroliraju i izviaju oko sela, da neprijatelj ne bi doao u
sela, opljakao ih i otjerao seljake. Tako su u tim selima stvo-
reni svi uslovi za oruani ustanak, ali jo nije bilo dovoljno
odlunosti za borbu.
Tih dana u tabu 3. krajikog odreda vrene su i pripre-
me za akciju na podruju Kupresa da bi se ukazala pomo u
dizanju ustanka i formi ranj u partizanskih eta na tom pod-
ruju.
Na irem savjetovanju koje je odrano 2. decembra, u
selu Blagaj, razraen je detaljan plan napada za osloboenje
tih sela. Donesena je odluka da se, poslije likvidacije ustaa
po selima oko Kupresa, likvidira i samo uporite Kupres.
tab odreda donio je odluku da se naj pri j e izvri napad
na sela Rastievo i Zloselo. Taj napad je bio predvien za
4. decembar izjutra, a trebalo je da u nj emu uestvuju: tri
ete bataljona Pelagi i tri ete bataljona Iskra, dijelovi
bataljona Koi, Livanjski odred i Blagajska partizanska
straa.
Koncentracija tih jedinica, sem eta iz bataljona Ko-
i, izvrena je u selu Blagaj, u toku 2. decembra. Trei de-
cembar odreen je za odmaranje, pripreme i izvianje nepri-
jateljskih uporita. Sem toga, prije poetka napada trebalo je
zatvoriti pravce od Bugojna i Livna prema Kupresu.
Sutradan, 3. decembra, oko 9 asova, nae patrole primi-
jetile su pokret neprijateljskih kolona u selu Rastievu, u
pravcu sela Blagaj. Nae ete odmah su zaposjele poloaje za
odbranu ispred sela Blagaja.
Neprijatelj je primijetio pokrete naih snaga, te je zauzeo
borbeni raspored u samom selu Rastievu (kod osnovne kole)
- i poeo da nastupa prema selu Blagaju. Oko 10 asova nepri-
jatelj je topovima i minobacaima poeo da gaa nae poloaje
na Matia brdu. Nae jedinice nisu otvarale vatru sve dok
se neprijatelj nije pribliio Matia brdu na 100150 metara.
Tada je otvorena vatra i neprijatelju su naneseni osjetni gu-
bici. Neprijatelj (oko 1000 italijanskih vojnika i 200300
ustaa) je bio zaustavljen. Ali borba je nastavljena i trajala je
od 10 do 17 asova.
Oko 13 asova dijelovi bataljona Iskra, pod komandom
Sime Solaje, pokuali su da napadnu neprijatelja s boka, ali su
bili primijeeni i odbijeni.
Komandir 1. ete Duan Metli, i komandir 4. ete 1. ba-
taljona Pelagi, sa jo jednim borcem, zabacili su se na bok
neprijatelja, u pravcu brda Seka, pa su sa pogodnih uzvienja
poeli da gaaju neprijatelja. To je kod neprijatelja unijelo
zabunu. Oko 16 asova poeo je na juri.
J edinice bataljona Pelagi napale su neprijatelja sa
ela, dok su ga jedinice bataljona Iskra napale s desnog
boka. U tom juriu pored boraca 1. i 2. bataljona, juriao je i
veliki broj seljaka iz tih sela, naoruan sjekirama, kosama i
si. oruima. Neprijatelj je bio razbijen, pa se dao u panino
bjekstvo.
Neprijatelj je imao 80 mrtvih, dok je zarobljeno 8 itali-
janskih vojnika i jedan oficir. Na naoj strani poginula su dva
borca. U toj borbi, sem toga, zaplijenjeno je oko 60 puaka,
3 mitraljeza breda, 5 pukomitraljeza, preko 60.000 metaka
i jedna radio-stanica.
Selo Rastievo je osloboeno na juri. Namjera nae ko-
mande bila je da poslije pregrupiavanja snaga i kraeg od-
mora odmah nastavi gonjenje. Meutim, borci su se rasuli i
izmijeali sa seljacima po selu Rastievu, a i uslijed noi jedi-
nice se nisu mogle na vrijeme sakupiti, tako da se odustalo
od daljeg gonjenja prema Kupresu. Kasnije smo saznali da je
kod neprijatelja bila zavladala takva panika da je bio spreman
i za naputanje Kupresa. Zaista je proputena jedna divna pri-
lika kad smo mogli da vrlo lako oslobodimo Kupres.
Zaplijenjeno oruje u borbi za selo Rastievo dato je
novoformiranoj Blagajskoj eti, koja je oformljena 4. decem-
bra. Prvi komandir te ete bio je Spiro Zubi, a politiki ko-
mesar I gnj at Mari. Toj eti je pridodata jo jedna eta bata-
ljona Iskra pod komandom Nikole Savkovia, kao ko-
mandira i Stipe Bilana kao komesara ete.
*
Poetkom novembra dobili smo prve vijesti o pojavi et-
nika u Srbiji i istonoj Bosni, koje istina, nisu bile sasvim
pouzdane i provjerene, ali o njima se sve vie komentarisalo.
Veina boraca i naroda osuivala je saradnju etnika sa nepri-
jateljem.
U to vrijeme I talijani su nastupali u naem kraj u sa
izmijenjenom taktikom prema Srbima i ustanicima, naime
poslije dolaska u Glamo, Mrkonji-Grad i Kju, I talijani su
lansirali parolu kako oni toboe tite Srbe, kanj avaj u ustae
za izvrene zloine nad Srbima i si. Poeli su i da pozivaju
partizane na predaj u i saradnju, tvrdei da im se nee nita
dogoditi. Takvu italijansku politiku prihvatio je jedan broj
kolebljivih i demoralisanih boraca i rukovodilaca. Uro Dre-
novi kao i nekoliko njegovih istomiljenika odmah su pristali
na saradnju sa I talijanima. Oni su irili teoriju da se protiv
njih ne treba boriti pa da I talijani nee paliti sela. Takva de-
magoka politika naila je na prijem kod jednog veeg broja
boraca bataljona Petar Koi pa je kraj em novembra Dreno-
vi uspostavio direktan kontakt sa italijanskim oficirima u
Mrkonji-Gradu, a isto tako i sa etnikim rukovodstvima u
Dalmaciji i istonoj Bosni.
Uoivi novonastalu situaciju u 3. krajikom odredu,
Oblasni komitet za Bosansku kraj i nu zakazao je u Cerzovu
savjetovanje svih vojnih i politikih rukovodstava odreda za
12. decembar 1941. godine. Savjetovanjem je rukovodio lino
uro Pucar Stari, sekretar Oblasnog komiteta za Bos. krajinu,
a bili su prisutni Osman Karabegovi, lan Oblasnog komiteta
i Kasim Hodi, sekretar Okrunog komiteta za okrug J ajce.
Na savjetovanju je podnesen izvjetaj o politikom sta-
nj u u odredu, politici I talijana i politikom stanj u u zemlji i
svijetu.
Uro Drenovi ustao je u odbranu italijanske i etnike
taktike.
Na savjetovanju je zauzet stav da treba saraivati sa
svim borcima koji su spremni da se bore protiv neprijatelja,
bez obzira na zvanje. Drenoviu je reeno da treba da se samo
bori protiv ustaa, ali je on ubrzo, poslije toga savjetovanja
uspostavio vezu i sa ustakim vlastima u Mrkonji-Gradu.
To je bio poslednji pokuaj da se odri neka vrsta sarad-
nj e sa etnicima u borbi protiv zajednikog neprijatelja. Ali
ni taj pokuaj nije uspio.
Uskoro poslije toga savjetovanja Uro Drenovi je poslao
jednu desetinu njegovih boraca u istonu Bosnu kako bi uspo-
stavila vezu sa etnikim tabovima. Ti kuriri vratili su se
kroz mjesec dana i donijeli etnike direktive i propagandni
materijal. Uro Drenovi je organizovao rasturanj e etnikih
letaka na podruju J anj a, Pljeve i Mrkonjia. Na taj nain on
je sve vie gazio u izdaju i zaotravao odnose sa rukovodstvom
3. krajikog odreda i borcima 1. i 2. bataljona. On je uskoro
organizovao napade na nae kurire i patrole i razoruavao ih.
A ve u decembru je poeo da odlazi I talijanima u Mrkonji-
Grad i sa njima uspostavio vrstu saradnju.
Sutradan poslije gerzovake konferencije odrano je i
partijsko savjetovanje svih lanova Parti j e sa podruja Treeg
krajikog odreda u osnovnoj koli u Pljevi. Savjetovanju su
prisustvovali uro Pucar Stari i Osman Karabegovi. Kao
glavno - pretresalo se pitanje politikog rada u vojnim jedi-
nicama borba protiv I talijana i raskrinkavanje etnike
politike.
To savjetovanje je bilo od velikog politikog i vojnog
znaaja za dalji razvoj odreda, a naroito je pomoglo mladom
komesarskom kadru u odredu, jer se poslije toga znatno
osjetio politiki rad u vojsci i pozadini. Pored odluke done-
sene za politiki i vojniki rad, odlueno je da se skidaju ko-
karde i drugi znakovi koje su borci nosili na kapama, a da se
uvede jedinstven znak petokraka zvijezda.
Poto je neprijatelj u septembarskim operacijama gotovo
cio J anj do temelja izgorio, to je pitanje ishrane i stanovanja
predstavljalo velike tekoe za borce i narod. Narod je u zidi-
nama pravio sklonita i za sebe i za stoku. To, ipak ni j e slo-
milo borbeni duh naroda J anj a. Seljaci su svojoj vojsci davali
i poslednje koliine ita i stoke.
U takvoj situaciji tab 1. bataljona Pelagi donio je
odluku da se iz jedinica privremeno otpuste stariji, kao i naj -
mlai borci koji su bili bez oruja, s tim to bi se otputeni
borci, u sluaju akcije ili napada neprijatelja, javljali u svoju
jedinicu.
U to vrijeme pred komandni kadar odreda postavljalo se
kao osnovni zadatak uvoenje vojnike discipline u jedini-
cama. Reenje toga problema, meutim, oteavao je lo smje-
taj eta i neiskusni komandni kadar.
Pred tabovima bataljona, sem toga, postavio se kao
ozbiljan zadatak stvoriti i uvrstiti autoritet tabova i ko-
mandi eta. U tu svrhu, pred kraj 1941. godine, organizovana
su esta savjetovanja tabova bataljona, a zatim i komandi
eta, a neto docnije i vodnika vodova. Ta savjetovanja odra-
vala su se nedelj no, ili petnaestodnevno. Na njima je rasprav-
ljano o izvrenim akcijama i nedostacima, o disciplini u jedi-
nicama, o grekama boraca i rukovodilaca, o ishrani i snab-
dijevanju jedinica, odnosu boraca prema narodu i si. Sem toga,
na savjetovanju su pretresana i neka pitanja koja su bila u
nadlenosti narodnooslobodilakih odbora, kao zabrana sjee
ume; koliko koje selo treba da da ita, drva i dr. artikala za
vojsku; greke pojedinih odbornika itd.
Savjetovanja su bila naroito redovna u bataljonu Pe-
lagi. Sve odluke, donesene na savjetovanju, unoene su u
zapisnik, dok su one vanije, koje su se ticale svih boraca, do-
stavljene svim komandama eta, u vidu pismenih naredbi, da
se saopte itavoj eti.
Na tim savjetovanjima smjenjivani su i pojedini ruko-
vodioci u komandama eta koji nisu odgovarali dunostima.
Savjetovanja su se pokazala neobino korisnim. Ona su
podizala autoritet taba bataljona i komandi eta. Mnoge ne-
suglasice i razmimoilaenja bila su likvidirana na tim sku-
povima.
tabovi bataljona imali su 1941. godine mnogo vei auto-
ritet kod naroda nego optinski i seoski odbori. Taj autoritet
dolazio je uslijed toga to je narod zavolio svoju vojsku, to
su lanovi tabova bataljona imali vie iskustva pa su prisu-
stvovali sjednicama odbora i na taj nain pomagali odborima
u radu.
Organizacijsko stanje u bataljonu Pelagi bilo je pot-
puno sreeno na kraj u 1941. godine. Vojna disciplina znatno
je porasla. ivot u etama postajao je sve uredniji. Moral bo-
raca je porastao i svaka borba je bila sve organizovanija. Sta-
nj e se izmijenilo i u pogledu naoruanja eta. U etama vie
nije bilo lovakih puaka, ve su se, uglavnom, nalazile voj-
nike puke njemake, italijanske ili nae partizanske. ete
su tada brojile po 100120 naoruanih vojnika svaka eta
je imala po 24 pukomitraljeza. Neke ete su imale i po teki
mitraljez. Oskudice je bilo u municiji, runim bombama i dru-
gom eksplozivnom materijalu, ali je ipak najvea oskudica bila
u ishrani i sanitetskom materijalu. So je, isto tako predstav-
ljala veliki problem i za vojski i za narod.
Kraj em decembra tab odreda je donio odluku da se
Stanko Kutanjac, sa jo 7 naoruanih boraca, prebaci na desnu
stranu Vrbasa radi dizanja ustanka u tom kraju. Kutanjac se
sa odreenim brojem boraca koji su imali 1 pukomitraljez i
6 puaka prebacio preko Vrbasa nou izmeu 6. i 7. januara
1942. godine. Poslije prelaza odmah je poeo izvoditi diver-
zantske akcije. Za kratko vrijeme Kutanjevoj grupi se pri-
kljuio veliki broj novih boraca iz sela Zijameta i ostalih sela
oko D. Vakufa, od kojih je Kutanj ac neto kasnije formirao i
etu sa kojom je poeo dejstvovati na terenu izmeu G. Va-
kufa, Travnika, D. Vakufa, pa sve do Kotor-Varoi. Marta 1942.
godine eta je prerasla u bataljon koji je imao 3 ete.
Radomir MI TRI C
USTANAK NA PODRUJ U GOSPI A
PRI PREME I POETAK ORUANE BORBE
Prvi partizanski odred Velebit razvio se na podruju neka-
danjeg kotara Gospi. Gospi je prije rata bio politiki i eko-
nomski centar Like. U nj emu je bilo sjedite Okrunog komi-
teta Partije, a prije formiranja OK gospika partijska organi-
zacija imala je rukovodeu ulogu u Lici. Pri j e rata ivjelo je
na toj teritoriji prema popisu od 1931. 17 228 Hrvata i 16 611
Srba, to se odraavalo kako na politika kretanja, tako i na
uslove za razvoj borbe. Neka podruja u ovom kotaru bila su
iskljuivo nastanjena srpskim ivljem (opina Medak), neka
nacionalno izmijeana (sela iroka Kula, Smiljan, Lipe itd.),
a zapadni dio kotara bio je nastanjen hrvatskim ivljem (izuzev
Smiljana).
Predratni reimi zloupotrebljavali su nacionalne suprot-
nosti i u sprovoenju velikosrpske politike koristili dio politiki
nezrelog stanovnitva. Predstavnici velikosrpske politike u Go-
spiu okupljali su najgori olo meu srpskim stanovnitvom i
stvarali teroristike etnike organizacije pomou kojih su vr-
ili nasilja. Tako su 1936. godine u selu Trnovcu ubili Karla
Brkljaia, naprednijeg radievca. Takva i slina nasilja izazi-
vala su opravdano ogorenje ne samo hrvatskog, nego preteno
i onog dijela srpskog ivlja koji je politiki zrelije mislio, a isto-
vremeno su raspirivala ovinistike strasti i izazivala negatvne
posljedice.
Gospi je bio i centar ustake propagande u Lici. Ustake
kolovoe, kao Artukovi, Dumandi, Frkovi i drugi postali su
kasnije Pavelievi doglavnici. Oni su u svojoj propagandi us-
pjeno koristili ovinistike ispade etnika, kao i druge antina-
cionalne akte vladajue buroazije i pokuavali sebe prikazati
hrvatskim patriotima.
Utjecaj Parti j e u Lici poinje da jaa naroito od 1936.
godine kada se stvaraju i poinju uvrivati partijske organi-
zacije. U avgustu 1940. godine odrana je Prva partijska kon-
ferencija za Liku na Plitvicima, na kojoj je uestvovalo 30 de-
legata koji su predstavljali 280 lanova Parti j e sa teritorije
Like. Ovoliki broj lanova u uslovima ilegalnog rada znaio je
veliki uspjeh, pogotovo ako se ima u vidu da se rad Parti j e
odvijao na terenu nastanjenom iskljuivo seljakim elementom.
Lika nije imala svoju radniku klasu. Na konferenciji je kon-
statovan irok utj ecaj Partije u narodu. Tako su na optinskim
izborima 1940. u nekim opinama kandidati, koje je podravala
Partija, dobili veliki broj glasova; kandidat u Donjem Lapcu
pobijedio je, a u gospikom kotaru, u smiljanskoj opini, izgu-
bio samo s nekoliko glasova razlike. Ovi i slini rezultati posti-
gnuti su uprkos pritiska vladaj uih i drugih graanskih stra-
naka. Na ovakvim i slinim primjerima vidjelo se da je Partija,
bez obzira na teke uslove rada, postala ozbiljan politiki faktor
i da narod sve vie prihvata liniju i program Partije. Ilegalni
uslovi rada oteavali su rad KP i zahtijevali primjenu raznih
formi, od kojih je jedna bila i djelovanje kroz postojee legalne
graanske stranke (HSS i SDS), kao i razne drutvene orga-
nizacije.
Zatim je izbio aprilski rat, doao je okupator, a zajedno
s nj i m i ustae. Od kapitulacije i dolaska okupatora do poetka
ustanka traj e period bezvlaa; ustake bande, pod okupator-
skom zatitom divljaju, a s druge strane KP vri preorijentaciju
rada u novim, daleko teim uslovima.
Prve rtve ustakih divljanja bili su komunisti, kao i
ostali napredni ljudi bez obzira na nacionalnost, a Srbi u cje-
lini. Stvoren je zloglasni logor smrti J adovno u planini Velebitu
zapadno od Gospia. U ovaj logor dovoene su rtve raznih po-
lova i uzrasta i bacane u poznate krake jame na tom terenu.
Ne raspolae se tanim podacima, ali se zna da se broj rtava
ovog logora penje na desetine hiljada; rtve su svakodnevno do-
voene kako iz ireg rejona Gospia, tako i iz drugih krajeva.
Poznata su i mnoga druga mjesta gdje su ustae dovodile i na
najsvirepiji nain masakrirale svoje rtve: Plantaa u Metku,
imovinska plantaa u Gospiu i druge. Nenaoruano, goloruko
stanovnitvo postaje predmet zvjerskog unitavanja.
Slijede masovni pokolji stanovnitva u Smiljanu, gdje je
pobijeno 650 lica. Mnoge porodice prilikom ovog pokolja za-
tvarane su u svoje kue i ive spaljivane. Zatim se redaj u po-
kolji srpskog stanovnitva u selima iroka Kula i Ostra vica,
gdje je poklano nekoliko stotina lica. U selu Lipe kraj Gospia
pobijene su sve srpske porodice. Drugog avgusta izvreni su
pokolji u selima Ploi i Papui, gdje je takoer poklano sve to
se nije uspjelo skloniti ispred ustakog naleta. Svi ovi pokolji
obilovali su nevjerovatnim i nepojmljivim divljatvom koje je
zapanjivalo i okupatora.
1
Brzom okupacijom zemlje partijska organizacija nala se
u potpuno novim i neuporedivo teim uslovima. Organizacija je
bila i kadrovski ozbiljno oslabljena, jer su neki lanovi bili po-
hapeni, a neki dopali u ropstvo, dok su novi uslovi nametali
i nove forme rada koje je trebalo u odnosu na konkretnu situ-
aciju sprovesti u ivot. Stare forme i sredstva odravanja me-
usobne veze bile su onemoguene i trebalo je traiti nove mo-
gunosti u nastaloj situaciji. J asno, partijsko rukovodstvo mo-
ralo je da savlada i mnoge druge veoma ozbiljne tekoe koje
su se neizbjeno pojavljivale u ovakvim promjenama.
Meutim, oslanjajui se na bogate rezultate predratnog
rada, koji je omoguio da su skoro u svim selima stvoreni so-
lidni oslonci i u kadrovima i u organizacionom pogledu, Partiji
je bilo mogue da izvri sve one zamane pripreme koje su pret-
hodile ustanku. Postojei partijski kadrovi po selima postali su
u novim uslovima arita oko kojih se narod okupljao vjerujui
u politiku i moralnu snagu Partije. Po selima je objanjavana
potreba oruane borbe, kao jedinog izlaska iz tadanje situacije
i puta ka nacionalnom osloboenju, raskrinkavajui pri tom
okupatorsku politiku kao politiku faistikih zavojevaa, a
ustae kao sluge te i takve politike. Zatim se prikupljalo oruje
koje je jo postojalo ili se na neki nain moglo dobiti, hrana je
sklanjana na sigurna mjesta, stvarane su borbene grupe po se-
lima itd. Tako su po selima gospikog kotara stvorene vee ili
manje grupe komunista, skojevaca, simpatizera i drugih na-
prednih ljudi, koje su posluile kao jezgro za formiranje prvih
oruanih grupa u ustanku. Naroito treba istai selo Divoselo
koje je imalo jaku partijsku organizaciju i odigralo snanu ulogu
(pogotovo u prvim danima ustanka), zatim Smiljan, Mogori,
Vrebac, Medak itd.
Poetni uslovi za ustanak bili su razliiti. U srpskim seli-
ma uslovi su dozvoljavali veu masovnost ustanka, zahvaljujui
upravo utj ecaj u Parti j e koja je bila sposobna da usmjeri otpor
naroda protiv ustakih zloina i okupacije. Snaga Parti j e bila
je i u tome to je znala da maksimalno koristi postojee uslove
i da ustanak usmjeri na realizaciju onih ciljeva, koji su se po-
stavljali kao primarni. Bez takve snage Parti j e ne bi se moglo
ni zamisliti stvaranje bratstva i jedinstva u uslovima ovoga ko-
tara koje je bilo od tolikog znaaja u samim poecima ustanka
1
Komandant 1. pjeadijskog puka divizije Re, Duzepe Angelini,
u
svojim memoarima Logorske vatre u Hrvatskoj navodi niz ovih
zvjerstava, pa izmeu ostalog pie kako je sin direktora gospike gim-
n
azi j e banketom proslavio hiljaditu rtvu koju je svojom rukom ubio.
za prve i dalje uspjehe, a koje je toliko bilo kompromitovano
politikom ranijih reima, a naroito okupacijom i ustakim po-
koljima, niti bi bilo mogue u onakvim uslovima brzo usmj era-
vanj e otrice ustanka protiv okupatora kao osnovnog neprija-
telja, koji se ak nastojao prikazati i kao zatitnik srpskog sta-
novnitva pred ustakim pokoljima.
Oruane borbe poinju koncem jula skoro istovremenim
napadima na ustake posade, po srpskim selima gdje su te po-
sade postojale. Tako je 29. jula bio pripremljen napad na usta-
ku posadu u selu Vrepcu, ali je ona bila obavijetena o ovoj
pripremi (zahvaljujui izdaji jednog seljaka koji je poslije bio
osuen od narodnog suda) i u toku noi, dan ranije, uspjela da
pobjegne. Dva dana kasnije uslijedilo je nekoliko napada ustaa
na Vrebac, ali su bili odbijeni od borbenih grupa koje su orga-
nizovane od skojevaca, a kojima se masovno pridruio narod.
Drugog avgusta izvren je napad na jednu ustaku patrolu
u blizini sela Medak (Parapet); ubijen je jedan ustaa, dok su
ostali uspejeli pobjei. Istoga dana izvren je napad na ustaki
autobus u mjestu Tuice kod sela Ploe. Nou 3/4. avgusta
napadnuta je ustaka posada u selu Divoselu, oko 5 km od Go-
spia, koju je pripremio i izveo sa lanovima seoske partijske
organizacije sekretar OK J akov Blaevi. U toku borbe zapa-
ljena je kola u kojoj je posada bila utvrena, ali su se ustae
uspjele izvui zahvaljujui nedostatku oruja kod naih dru-
gova, nedovoljnom iskustvu i drugim poetnikim slabostima.
Drugi dan poslije ove akcije ustae su iz Gospia i Karlobaga
napale zbjeg u podnoju Velebita, gdje se bio sklonio narod iz
Divosela i iz okolnih zasjelaka. Zbjeg je bio iznenaen kada je
veina boraca bila odsutna i u divljem pokolju pobijeno je 565
lica, veinom ena i djece. Po prianju preivjelih zvjerstva su
bila nevjerovatna; ak su i ranj ena djeca hvatana po umi i ubi-
jana na najzvjerskiji nain (ranjena djeca su se i poslije neko-
liko dana pronalazila po umi).
Nou 4/5. avgusta izvren je napad na ustaku posadu u
selu Medak, koja se nalazila u jednoj zidanoj zgradi u nepo-
srednoj blizini talijanskog logora (udaljen oko 300 m). U na-
padu su uestvovali, osim domaih boraca i grupe lanova Par-
tije, i simpatizeri iz okolnih sela. Iako je broj drugova koji su
uestvovali u napadu bio dosta veliki, raspolagalo se samo sa
nekoliko puaka, uglavnom lovakih, dok je velika veina ue-
snika imala razno hladno oruje. Ustae su oekivale napad jer
su tokom dana osjetile nae pripreme, a jedna njihova patrola
naletjela je iznenada na jednu nau grupu koja se privlaila i
pripremala za napad, tako da su uspjeli organizovati odbranu.
U toku napada dvojica drugova uspjela su da se privuku samoj
zgradi i da je zapale. Koristei neposrednu blizinu italijanskog
logora i guvu, koja je nastala kada je j edan kamion iz pravca
Gospia ulet jeo u samu vatru, ustae su uspjele da se povuku u
italijanski logor. Tom prilikom poginuo je j edan italijanski ofi-
cir, poslije ega je uslijedila jo u toku noi jedna manj a inter-
vencija ustaa i I tal i j ana iz Gospia. U ovoj borbi poginuo je
Nikica Vuleti a tee je ranj en J anko Oklobdija. I stog dana,
5. avgusta, dolo je do borbi sa ustaama u selu Ploi, gdj e je
takoe razbijena ustaka posada, a njihovi ponovni pokuaj i da
zauzmu mj esto bili su odbijeni. U toku nekoliko slijedeih dana
voene su borbe sa ustaama koji su napadali sela: Vrebac,
Divoselo, Barlete, iroku Kulu i druga, pokuavajui da razbiju
ustanike i ponovno zaposjednu ova sela, ali su ovi pokuaj i ostali
bez uspjeha.
Karakteristike prvih dana ustanka bile su:
ustanak je rukovoen od parti j ski h organizacija, na
elu sa OK, a osnovicu ustanka inili su parti j ski kadrovi i sim-
patizeri, ukl j uuj ui i sve one ogromne pri preme koje su ui-
njene pri j e rata i u toku okupacije. Time su stvorena arita
ustanka po svim selima ovog kotara, to je i omoguilo irinu
i masovnost ustanka;
u toku nekoliko prvi h dana ustanka sve ustake posade
postavljene poslije okupacije u srpskim selima bile su razbijene
i svi njihovi pokuaj i da se ponovo vrate, pretrpj el i su ne-
uspjeh. Ova situacija prisilila je ustakog upana Frkovia da
12. avgusta uputi proglas narodu optine Medak da se vrati ku-
ama, obeavajui garancije. J asno, ovome niko ni j e vjerovao
niti se odazvao;
i u vojnikom smislu naroito se osjeao nedostatak oru-
ja (ustanici su raspolagali samo sa 26 karabina raznih vrsta i
neto lovakih puaka), te i pored masovnog uea ni j e se mo-
gao postii neki vei uspjeh. Ni j e postojala jedinstvena voj na
komanda, ali je postojalo usmj eravanj e od strane OK i pove-
zivanja meu selima radi pruanj a uzaj amne pomoi;
u svim selima su odmah bi rane starjeine koman-
diri, kako su se ve gdj e zvali. Odmah su uvoene i mj ere obez-
bjeenja sela od napada, te se raaj u prvi elementi vojne orga-
nizacije (obezbjeenje straama, patrole, znakovi raspoznava-
nja, obavj etavanj e itd.);
karakteristino je dranj e I tal i j ana za vri j eme prvih
borbi sa ustaama: oni se, sem nekih izuzetaka, aktivno ne mi -
jeaju, prividno izgledaju kao pasivni posmatrai, sve dok ni j e
bilo oigledno da ustae definitivno gube teren. To ih je pri nu-
dilo da i formalno preuzmu vlast u tzv. II zoni, tj . u oslobo-
enim krajevima Like. To je bila tipina okupatorska politika
s jedne strane, pokazati ustaama neophodnost jo jaeg ve-
zivanja za okupatorsku vlast i stei jae pozicije na tom terenu
u odnosu na Nijemce, a, s druge strane, prividnim neuplitanjem
u borbu stei oslonac kod Srba i time stvoriti uslove za stvara-
nj e etnikih bandi odanih okupatoru, po uzoru na ustae.
FORMI RANJ E I RAZVOJ PARTI ZANSKOG ODREDA VELEBIT
Nakon razbijanja ustaa u prvoj polovini avgusta, poinje
intenzivan rad na organizacijskom sreivanju vojnih jedinica,
na uvrenju postignutih rezultata i pripremama za dalji raz-
voj oruane borbe.
U vojnom pogledu kao embrio vojnih jedinica postojali
su seoski odredi (ete), koji su imali svoje komandire izabrane
na seoskim zborovima; negdje su odredi bili podijeljeni u manj e
grupe. Sastav borbenih grupa u tim prvim danima bio je pro-
mjenljiv. Meutim, u toku borbe pokazali su se kao neophodni
i neki drugi oblici oruanih grupa, kao i potreba za veom samo-
stalnou jedinica. Tako su se poele organizovati nove jedi-
nice, zavoditi disciplina, sprovodila se obuka i drugo potrebno
za osposobljavanje jedinica za borbu. Naroito je bio intenzivan
rad na pri kupl j anj u oruja, jer ga je u poetku bilo veoma malo
u ustanikim selima, a u prvim borbama nije se moglo mnogo
zaplijeniti. Dosta ljudi ilo je u sjevernu Dalmaciju i tamo ku-
povalo oruje, uglavnom kao zamjenu za stoku, jer novac nije
imao neku vrijednost (tamo je ostalo neto sakrivenog oruja
od rasformiranih jedinica bive vojske i razni trgovci koristili
su ovu situaciju na svoj nain).
Ukazala se potreba za stvaranjem jedinstvene komande za
osloboena podruja kotara, koja bi preuzela na sebe sve vojne
zadatke. U tu svrhu OK sazvao je sastanak predstavnika oslo-
boenih sela, koji je odran kod crkve u selu Medak 15. avgusta
1941, a rukovodio je sekretar OK J akov Blaevi. Na sastanku
je izabrana jedinstvena komanda (tab) za itavo podruje go-
spikog kotara. U komandu su izabrani: Milan Kupreanin, J oco
Njegomir i uro Petkovi (koji je kasnije otpao zbog izdaje).
Za sjedite komande odreeno je selo Mogori. Tu su takoe
postavljeni zadaci i date smjernice za rad novoizabrane koman-
de. Od svih jedinica na tom podruju formiran je bataljon. Za
prvog komesara bataljona, na sastanku delegata eta odranom
koncem avgusta izabran je Petar Kleut.
Odmah poslije sastanka, 18. avgusta, donesena je odluka
da se oformi komanda na nivou bataljona sa nazivam Gerilski
bataljon Velebit, a novoizabrana komanda je postala tab ba-
taljona sa unutranj om raspodjelom poslova to bi priblino od-
govaralo slijedeim dunostima: komandant Milan Kupreanin,
naelnik taba J oco Njegomir, a uro Petkovi je bio zaduen
za poslove koji bi se mogli nazvati pozadinski. Bataljon je bio
podijeljen na dva sektora u teritorijalnom pogledu. Sektor ispod
Velebita obuhvatao je jedinice u selima Radua, Medak, Poi-
telj, Divoselo itd., a drugi sektor je obuhvatio jedinice u selima
Ploe, Mogori, Vrebac i Ostrvica.
Meu ostalim pri premama tab bataljona je izradio i Pra-
vila narodne vojske, koja su se sastojala od 22 lana uglav-
nom se govorilo o vojnim obavezama pojedinaca, organizaciji
narodne vojske, itd. Veliki posao je ui nj en na formacijskoj
obradi jedinica. Formi rane su ete u okviru jednog ili vie sela
po uzoru na voj nu formaci j u vodovi, desetine i izabran po-
treban vojni kadar. U izboru komandnog kadra kombinovan je
princip predl aganj a i postavl j anj a od taba bataljona. Takoe
su bili razraeni mobilizacijski spiskovi na osloboenoj teritoriji,
po kojima su obveznici od 20 do 40 godina bili svrstani u neke
vrste operativnih jedinica, a od 40 do 60 godina na razne po-
mone slube. Zatim su po svim jedinicama polagane zakletve,
a tekst zakletve su sastavili lanovi OK i tab bataljona. Zaklet-
ve su polagane na svean nain u svim jedinicama. Po svim je-
dinicama vrena je obuka, pogotovu sa omladincima koji rani j e
nisu sluili vojsku i koji su se upoznavali sa naoruanj em i naj -
osnovnijim borbenim radnj ama.
Kraj em septembra 1941. bataljon je preformi ran u odred
pod nazivom Prvi liki partizanski odred Velebit. Odred je
imao etiri bataljona i to: 1. batal j on koji je obuhvatao jedinice
(ete) iz sela Mogoria i Ploe (prvi komandant bataljona bio
je Lazo Radakovi, a komesar uro Stankovi); 2. bataljon obu-
hvatao je jedinice sela Vrebac, Ostrvica i Pavlovac (komandant
bataljona J oco Njegomir, komesar Duan Njegomir); 3. bata-
ljon obuhvatao je jedinice sela Radu, Medak i Poitelj (koman-
dant Pekia Vuksan, komesar Stevo Maodu); 4. bataljon obu-
hvatao je jedinice sela Divoselo, Smi l j an i itluk (komandant
Damjan Vujinovi, komesar J ure Nagli). Svaki batal j on bio je
podijeljen u tri ete, a ete na vodove, tako da je organizacija
bila vie prilagoena tadanj i m potrebama i znaila korak dalje
u vojnom srei vanj u jedinica.
I ako je i ova organizacija jo uvj ek bila vezana u odre-
enom obimu za svoja sela, to je bila j edna korisna i nuna
stepenica ka prelasku na potpuno pokretne jedinice, to se u
toku daljeg razvoja i ostvarilo. Mada je u poetku nevezivanje
za teritoriju izgledalo kao sporiji put za dovoenje jedinica na
vii stepen, uspjelo se da se sva etiri bataljona, kasnije, kom-
pletno ukljue u brigade i ostave jezgro za novi odred, koji je
posluio kao oruana jedinica na terenu i mobilizator novih bo-
raca za brigade. Ovo je svakako predstavljalo veoma znaajne
rezultate rada partijske organizacije, kako na samom terenu
tako i u vojnim jedinicama.
U svim jedinicama su jo u poetku oformljene partijske
organizacije, nezavisno od organizacija na terenu gdje su se
nalazile, odnosno formirale jedinice, to je doprinijelo sveobu-
hvatnijem radu, kako na terenu tako i u vojsci. Najintenzivniji
politiki rad u ovom periodu bio je usmjeren protiv okupator-
ske propagande sraunate na pasiviziranje borbe protiv oku-
patora. On je nastupao sa parolama da I talijani zatiuju Srbe
od ustaa, da nee vie biti pokolja od kako su oni preuzeli vlast
na osloboenoj teritoriji, da je I talija velika sila i da je nepo-
trebno da jo sa njom zaratimo, dok nam prijeti svakodnevna
opasnost od ustaa itd. J asno da su ovakve parole i razna obe-
anja okupatora na prvi pogled za politiki neupuene zvuale
privlano. Ba u ovakvoj situaciji dolaze u punoj mj eri do izra-
aja rezultati rada partijskih organizacija, koji su omoguili da
se u toku zime razvije borba protiv I talijana na irem frontu
i sa uspjehom i jo jednom su ubjedljivo pokazali snagu i pra-
vilnost takvog rada.
I stovremeno sa stvaranjem vojnih jedinica stvaraj u se i
prvi zaeci narodne vlasti, poznati kao odbori civilne vlasti.
Stvaranje ovih odbora po selima omoguava da se ve koncem
oktobra 1941. odri u selu Mogori konferencija predstavnika
seoskih odbora, na kojoj je izabran odbor za sve osloboene kra-
jeve kotara, to je svakako predstavljalo znaajan uspjeh u or-
ganizaciji pozadine i prve zaetke revolucionarne vlasti.
U ovom kratkom vremenskom periodu koje je upotreb-
ljeno za organizaciono, vojno i politiko uvrenje jedinica i
prvih rezultata ustanka, izvoene su manj e borbene akcije. Tako
je 1. septembra izvren napad na ustae i andarme u selu i-
roka Kula; 2. septembra se vode uspjene borbe sa ustaama u
rejonu sela Barlete, kada su pokuali da silom pokupe ito sa
polja, dok je 3. septembra izvren napad na ustae u selu Pod-
lapaa. 6. oktobra vode se ponovo borbe sa ustaama u selu Bar-
lete; ustae su sa jaim snagama iznenada napale selo i uspjele
da ga spale. Istog dana izvren je napad na italijnsku strau
kod skladita benzina u blizini eljeznike stanice Gospi, a 13.
oktobra napad na italijansku strau u Zabikoj ulici u samom
Gospiu. 5. novembra upuen je jedan vod pod komandom
Emila Antia i Kneevia da srue benderski vijadukt (najvei
na pruzi Zagreb Split, kod Zrmanje), ali pripreme i snage za
ovako znaajnu akciju, koju je trebalo izvesti zajedno sa dru-
govima iz graakog kotora, nisu bile dovoljne i akcija nije
uspjela.
Kroz ove akcije sticana su odreena borbena iskustva. J e-
dinice su postepeno uvoene u sloenije borbe, dalje od svojih
sela, kako bi postale to pokretljivije. Sve ove mj ere oko reor-
ganizacije jedinica u cilju njihove vee pokretljivosti i neve-
zanosti za teritoriju obavljale su se uz istovremenu veoma ak-
tivnu italijansko-etniku propagandu, koja se odvijala pod pa-
rolom da treba braniti svoja sela od ustaa, jer im odu borci,
ustae e opet poeti da kolju. Zatim, da se oruje dri u selu,
itd. Na ovakvu propagandu iroko je politiki objanjavana po-
litika okupatora i njegovih slugu, ustaa i etnika, ukazivanjem
da politika mirovanja odgovara samo okupatoru. Ovdje je na-
roito bilo osjetiljivo pitanje oruja, koje je u prvim danima
ustanka dolo u ruke i onih ljudi koji su bili spremni i borili
se za odbranu svojih i susjednih sela, ali iz raznih razloga nisu
mogli da se uvrste u jedinice kakve smo mi eljeli, a naa nasto-
janja su bila da se oruje daje u ruke onim borcima, prven-
stveno mlaim, koji su spremni za borbu svugdje i u svim uslo-
vima. Sasvim je razumljivo da su ova nastojanja bila vrlo osjet-
ljiva, kad se ima u vidu na koji su nain ljudi dolazili do oru-
ja i ta je za nj i h predstavljalo ovo oruje pred svakodnevnom
opasnou da se opet nau goloruki pred ustakim koljaima.
Meutim, blagodarei pravilnim mj erama i pravilnim politi-
kim objanjenjima i ova vrlo osjetljiva akcija sprovedena je
uspjeno.
Oko 18. oktobra na teritoriju 1. odreda stigao je jedan od-
red iz lapakog kotora, iji je komandant bio Doko J ovani.
Ovaj odred se 23/24. oktobra prebacio u selo Smiljan, gdje je
partijska organizacija pripremila akciju na ustake koljae. U
toku noi likvidirana je ustaka grupa na elu sa optinskim
biljenikom, to je politiki bilo znaajno, j er se potvrdilo da
ustaki koljai nee ostati nekanjeni i da je besmislena usta-
ka propaganda da partizani ubi j aj u sve od reda. Akciju je vo-
dio sekretar OK.
Dana 17. novembra na teritoriji ovoga odreda formiran
je u selu Mogori jedan jurini vod jaine 25 boraca, koji je
uskoro prerastao u etu, iji je komandir bio Petar Kleut, a
politiki komesar I lija Uzelac I lju. Vod je (kasnije eta) bio
sastavljen od mlaih boraca iz Divosela, Poitelja, Metka, Ra-
dua, Ploe i Mogoria. Ova jedinica je izvrila nekoliko akcija
na ustake i italijanske posade (22/23. novembra u selu Mua-
luku i 17. decembra na eljezniku stanicu Ribnik, gdje je bila
italijanska posada). U jedinici je bio razvijen intenzivan poli-
tiki, kulturni i vojniki rad, a poto je bila stalno na okupu i
rezultati ovoga rada su bili uspjeni. Formiranje ovog voda
(ete) u vojnoorganizacionom pogledu znailo je korak napri-
jed u smislu organizacije, discipline, pokretljivosti itd.
U borbi protiv okupatorske i etnike propagande pouan
je i sluaj pogibije komandanta 3. bataljona Pekie Vuksana, 20.
novembra u Metku. Naime, ovaj sluaj je u izvjesnom pogledu
primjer gdje rukovodstvo bataljona (uglavnom Vuksan, koji je
kao panski borac bio najstariji i najiskusniji) nije dovoljno
budno pazilo na neprijateljsku propagandu.
Pekia Vuksan, u svakom pogledu odan revoluciji, zapo-
stavljao je mj ere politikog karaktera, sluei se vie aktima
komandovanja, prelazei tu ponekad i u krajnost. J asno da
ovakav metod rada u politiki nedovoljno zreloj sredini, uz sna-
nu i organizovanu italijasnko-etniku propagandu, nije bio
dovoljan, to je i iskoristila jedna grupa etniki orijentisanih
pristalica, sa Gavrom Stanojeviem na elu, da se na podstrek
I talijana pobuni i da ubije Pekuu i Vladu Cerina. Da je bilo
vie budnosti, vie upornog partijskog rada i uspjesi neprija-
telja bi bili svakako manji, to se pokazalo i na zboru odranom
odmah poslije toga u Metku, na kome je uestvovao sekretar
OK Blaevi i komandant odreda. Tom prilikom se moglo oci-
jeniti da etnika grupa nije bila ni dovoljno jaka, ni dovoljno
spremna na vee akcije i da je solidnijim politikim radom mo-
gla biti izolovana na vrijeme sa daleko manjim posljedicama.
Ovo je jedan od vrlo pounih pri mj era iz tih dana od kolike je
vanosti pravilan politiki rad prilagoen konkretnoj situaciji,
jer i naj manj a nesmotrenost moe da labilnu situaciju okrene u
negativnom pravcu. Ovo se i dogodilo, iako je utj ecaj Parti j e u
tom mjestu bio dovoljno jak da brzo izoluje etnike plaenike
i da veliki broj drugova svrsta u partizanske jedinice.
Za jaanje ustanka u hrvatskim selima, gdje su uslovi bili
svakako drukiji nego u srpskim, od velikog je znaaja formi-
ranj e ete u selu Smiljanju 18. novembra 1941. To je bila prva
jedinica formirana u hrvatskom selu na ovom kotaru i ona je
odigrala veliku ulogu u daljem razvoju ustanka po hrvatskim
selima. Prvi komandir ete bio je Momilo Novkovi. Svakako
da su oslonci Parti j e postojali i u drugim hrvatskim selima go-
spikog kotara, to govori o utj ecaj u Parti j e u hrvatskim selima,
gdje su uslovi za masovnost ustanka u prvim danima bili
drukiji.
Kao znaajnija borba protiv okupatora koncem 1941. i po-
etkom 1942. godine, koja zapravo znai prekretnicu i uvod u
ire akcije protiv I talijana, jeste unitenje nekih okupatorskih
jedinica i blokade italijanskog garnizona u Korenici u kojoj su
djelimino uestvovale i jedinice 1. odreda. U smislu vojnog
uspjeha najznaajnija je borba na Ljubovu koju je vodio 2.
bataljon ovog odreda u drugoj polovini januara 1942. godine.
Mora se napomenuti da je pobjeda na Ljubovu ogromno dopri-
nijela daljem rasplamsavanju borbe protiv I talijana, jer je po-
kazala da je moguno postii uspjeh i protiv daleko nadmoni-
jeg okupatora. Ta borba je razbila famu, koju je irila nepri-
jateljska propaganda, da je nemogue uspjeno tui okupatorske
snage, s obzirom na njihovu jainu, naoruanje itd. Sa ovom
pobjedom odred je poetkom 1942, kao i ostale jedinice na te-
ritoriju Like, uao u novu fazu borbe protiv okupatora kao glav-
nog neprijatelja, dok su ustae i etnici svedeni na ono to su
bili od samog poetka sluge okupatora. Pobjeda na Ljubovu
po svojim rezultatima odjeknula je veoma snano i bila uvod u
dalju uspjenu borbu protiv okupatora.
Zahvaljujui rezultatima rada Partije prije rata i u toku
ustanka, snazi i povj erenj u koja je tim radom stvorena u na-
rodu, gospiki kotar je uao u 1942. godinu sa etiri bataljona
solidno pripremljenih boraca, razvijenom partijskom organiza-
cijom na terenu, razvijenim odborima narodne, civilne vlasti i
drugim rezultatima koji su omoguili sve iri zamah narodno-
oslobodilakog pokreta.
Milan KUFREANI N
E N E D A K O V I CE 1941. GODI N E
O d obnavljanja pa do uoi rata partijska organizacija KPJ
za Kosovo i Metohiju uspela je da obezbedi svoj uticaj kod jed-
nog dela ena na ovoj teritoriji, a u tom okviru i na podruje
akovice. U samoj akovici je u to vreme bila jedna grupa od
7 skojevki. I po selima akovikog sreza bilo je nekoliko sko-
jevskih grupa (u Rzniu 4 skojevke, u Ratiu 5, u Bitiu 6, a
za selo J unik i Kalavaja postojala je jedna zajednika grupa od
4 skojevke). Sve su one sprovodile u ivot partijsku liniju u
radu sa enama. Agitovale su i kod drugih ena koje su simpa-
tisale revolucionarni pokret, proraivale i raznosile propagandni
materijal i upoznavale te ene sa programom KPJ . Meu tim
skojevkama i enama lanovima KPJ nije bilo nijedne Siptarke.
Sve su bile Crnogorke i Srpkinje. Njihova aktivnost se ogra-
niavala samo na naseljenike ene i domae Srpkinje. No, ipak
je jedan sasvim mali broj Siptarki bio obaveten o liniji KPJ ,
ali ih to nije moglo orijentisati na revolucionarnu borbu, tim
pre to ni kod naseljenikih ena niti domaih Srpkinja uticaj
KPJ nije imao masovne razmere. Uzrok neprodiranja ideja re-
volucionarnog pokreta kod Siptarki je taj to meu Siptarima
u ovom srezu i gradu gotovo i nije bilo lanova KPJ koji bi
mogli lake da ostvare uticaj kod iptarskih masa, pa prema
tome i kod Siptarki, dok je prema Srbima i Crnogorcima vla-
dalo nepoverenje zbog ovinistikog jaza koji je sve vie produ-
bljivala velikosrpska buroazija. S druge strane, uzrok neue-
stvovanja Siptarki u revolucionarnom pokretu uoi rata treba
traiti i u njihovoj kulturnoj i politikoj zaostalosti, kao i u i-
njenici da su one bile optereene navikama zaostalog obiajnog
prava i nalazile se u inferiornom poloaju u odnosu na mu-
karce.
Okupator je u poetku uspeo da se prikae kao oslobo-
dilac Siptara Kosova i Metohije time to je vodio demagoku
politiku: otvorio je kole na iptarskom jeziku, uvodio admini-
straciju na iptarskom jeziku, podsticao razvitak trgovine i za-
natstva. Ovakvom politikom on je uspeo da obmane dobar deo
iptarskih masa. S druge strane, organizovao je paljevine nase-
ljeni kih kua elei time da proiri jo vie nacionalnu mrnj u
izmeu iptarskih i srpsko-crnogorskih masa. Odlaskom naselje-
nika iselile su se, uglavnom, i one ene koje su nekad bile ukl j u-
ene u revolucionarni pokret.
U takvim uslovima bilo je nuno naj pre organizovati po-
novo partijske organizacije. Oblasni komitet KPJ za Kosovo i
Metohiju je uspeo da brzo organizuje partijsku organizaciju u
Dakovici. Taj posao su olakali komunisti Siptari rodom sa Ko-
sova i iz Metohije koji su prebegli u Albaniju jo za vreme
stare J ugoslavije, kolovali se tamo i vratili se nakon aprilske
katastrofe.
Komunisti u Dakovici, uporedo sa organizovanjem narod-
nooslobodilakog pokreta, a u duhu linije KPJ , posvetili su zna-
ajnu panju i radu meu enama, tim pre to im je bilo jasno
da se narodnooslobodilaki pokret ne moe zamisliti bez uea
ena, odnosno da e on biti znatno iri i ozbiljniji ako se obez-
bedi uee ena u njemu.
Za okupljanje omladine u narodnooslobodilaki pokret po-
sluila je dobro tek osnovana kola kojom su rukovodili uitelji
komunisti. U nj oj su organizovani noni kursevi za izuavanje
iptarske azbuke i jezika. Ti kursevi su korieni i za irenje
uticaj a pokreta meu omladincima i omladinkama, odnosno za
irenje mrnj e protiv okupatora i domaih izdajnika. J ula 1941.
godine formirana su dva skojevska aktiva, a kraj em 1941. go-
dine i prvi skojevski aktiv Siptarki, u kojem je bilo oko 7 sko-
jevki. U radu sa ovim aktivom isticali su se naroito Emin Du-
raku i Fadilj Hoda koji su ujedno rukovodili i partijskom or-
ganizacijom u Dakovici. Pre formiranja ovog aktiva komunisti
su meu enama delovali pojedinano i to u okviru svojih po-
rodica. Tek kad su ih upoznali sa ciljevima narodnooslobodila-
kog pokreta i vezali ih odluno za njega, prilo se organizacio-
nom oformljenju najsvesnijih omladinki u pomenuti skojevski
aktiv.
Za iptarsku ensku omladinu je postojao poseban skojev-
ski aktiv, poto se nisu mogli odmah prevazii zaostali verski
obiaji koji zabranj uj u druenje enske omladine sa mukom,
to su tada sve omladinke bile pod feredom, odnosno to je
bilo zabranjeno druenje ena s mukarcima ukoliko nisu u
srodstvu. Meutim, iako je takvo shvatanje predstavljalo speci-
finu tekou u radu sa enskom omladinom, naj pre su skojevke
i starije aktivistkinje pokreta, a kasnije i neke ene koje su se
ukljuile u pokret jo 1941. godine, poele da se oslobaaju ta-
kvih shvatanja i da istovremeno vode borbu za emancipaciju
ena. Prema tome, ukljuivanjem ena u narodnooslobodilaki
pokret poinje, u stvari, i borba za emancipaciju Siptarki na
ovom podruju.
Pored pomenutog aktiva skojevki, u Dakovici je postojala
i grupa starijih ena, uglavnom majki lanova KPJ i skojevaca,
koje su bile antifaistiki orijentisane ve u drugoj polovini
1941. godine. One su aktivno uestvovale u pokretu izvravajui
konkretne zadatke: popularisale su meu starijim enama na
pristupaan nain narodnooslobodilaki pokret, irile mrnj u
protiv okupatora i domaih izdajnika i tumaile ciljeve pokreta.
One, kao i skojevke, istovremeno su radile i na demaskiranju
demagoke politike okupatora, ukazivale da Nemci i I talijani
nisu oslobodioci Siptara ve porobljivai najgore vrste, isticale
da e prava sloboda doi tek sa unitenjem faizma i domaih
izdajnika i sa pobedom narodnooslobodilakog pokreta.
I stovremeno su skojevke i starije aktivistkinje, kao i one
to su bile ukljuene u vaspitne grupe, vrile kurirsku slubu,
povezivale baze ilegalnog pokreta u samom gradu i prenosile
potu i propagandni materijal iz jedne baze u drugu.
Meutim, kao i cela partijska organizacija, i one su po-
svetile posebnu panju irenju bratstva i jedinstva meu e-
nama objanjavajui im da za teko stanj e Siptara za vreme
stare J ugoslavije nisu krivi narodi J ugoslavije, ve velikosrpska
buroazija, a meu Srpkinjama su isticale da za teak poloaj
Srba nakon okupacije nije kriv iptarski narod ve okupator i
domai izdajnici. U duhu linije Partije, one su isticale da treba
voditi zajedniku borbu sa enama drugih nacionalnosti u J u-
goslaviji kako bi dolo do uspostavljanja takvog poretka koji e
obezbedi ti istinsku ravnopravnost izmeu ena i mukaraca,
kao i srenu budunost i bolji ivot, da je faizam mranjatvo,
pa od njega ene niti su dobile slobodu, niti e dobiti svoja
prava, da ene u zajednici s mukarcima, pod rukovodstvom
KPJ , treba da se izbore za slobodu. Vremenom su Siptarke
videle faizam na delu paljevine, hapenja, veanja, interni-
ranja, i to ne samo mukaraca ve i ena (ovo je zaista bilo
neuobiajeno kod Siptara).
akovica je karakteristina po tome to je u nj oj jo kra-
jem 1941. godine formiran prvi aktiv skojevki Siptarki, a to nije
bio sluaj u drugim mestima Kosova i Metohije. Broj aktivist-
kinja rastao je i u toku 1942. kao i u sledeim godinama do oslo-
boenja ovoga kraj a kraj em 1944. godine.
ene koje su bile ukljuene u pokret jo 1941. god. ostale
su mu verne sve do kraj a rata. One su, po direktivi Mesnog ko-
mite ta KPJ , uticale na svoje drugarice da masovno uestvuju
u takozvanim enskim demonstracijama oktobra 1943. godine,
kada je traeno od iptarske andarmerije da preda Ali Bekija
da bi ga likvidirale, u emu su i uspele. Sem toga, mnoge ene
sa podruja akovice bile su u vojnim jedinicama i borile se za
osloboenje zemlje 1944. godine. Stavie, u najteoj situaciji u
toku 1944. godine, kada je rukovodeim drugovima bilo nemo-
gue opstati u gradu, na elo partijske organizacije dolazi ena
. komunista Safeta Nimani, to pokazuje da je Partija i e-
nama u Dakovici, kao i u ostalim krajevima nae zemlje, pove-
ravala i naj krupni j e zadatke. Politika bratstva i jedinstva koju
je sprovodila KPJ i na podruju akovice dola je do naroitog
izraaja posle 1941. godine, a posebno kraj em 1943. kada je par-
tijska organizacija akovice uspela da organizuje akoviko
javno mnenje, a u okviru njega i javno mnenj e ena, protiv
Dafer Deve, ministra unutranjih poslova u takozvanoj velikoj
Albaniji, koji je hteo da vri teror nad Srbima u Srpskoj ulici
u Dakovici. Dafer Deva je bio primoran da ode iz akovice
ne ostvarivi svoj teroristiki cilj, poto je naiao na jedinstven
otpor akovana i akovanki. I zajedniko veanje Siptarke
Ganimete Terbeije i Srpkinje Dragice Neki takoe je znaajan
primer da je politika KPJ (bratstvo i jedinstvo meu Siptarima,
Srbima i Crnogorcima) urodila plodom jo u toku rata i meu
enama na podruju akovice. A to je bio i dokaz da je oku-
pator u to vreme otro postupao prema svima koji su bili ukl j u-
eni u pokret, bez razlike kojoj nacionalnosti pripadaju.
Nazmija NIMANI
RV A I P R V E BRI GA DE USTA NI K A NA CEST I
P OD GOR I C A C E T I N J E 13. J U L A 1941.
sredini puta izmeu Podgorice (Titograda) i Cetinja lei
selo Rvai sa oko 80 domova. Cesta ga dijeli na dva dijela.
I storija je zapisala da su 13. jula 1941. godine tu, u Rva-
ima, na cesti Podgorica Cetinje, bili prvi ustaniki anci.
To je prvo selo u ovom kraj u koje je, u borbi ustanika itavog
kraja, okupator dobro zapamtio, i koje je zato meu prvima
osjetilo svu njegovu okrutnost, svirepost, zloinake metode
obrauna sa nemonim starcima i djecom i razbojniko upropa-
avanje i unitavanje seoske imovine.
Od 1933. godine u Rvaima neprekidno postoji elija Ko-
munistike partije J ugoslavije. I mnogo godina prije toga Par-
tija je ovdje imala ne samo svoje simpatizere, nego i jako po-
litiko uporite u omladini i naprednim seljacima. Koliko je bio
snaan nj en uticaj i koliko je selo imalo naprednih i ljeviarski
nastrojenih ljudi i omladine moe posluiti i podatak da je uoi
ustanka, jula 1941. godine, u nj emu bilo devet lanova KPJ i
dvanaest lanova SKOJ -a. Osim toga bile su tri vaspitne (ita-
lake) grupe za starije i nekoliko ovakvih manjih grupa za omla-
dinu, u kojima se organizovano i sistematski politiki radilo sa
onima koji nisu bili lanovi KPJ i SKOJ -a, ali su svojim dra-
nj em bili politiki vrsto vezani za Komunistiku partiju i njen
program. Ovdje su 1941. godine ve bili prekaljeni borci protiv
nenarodnih reima, kako u borbi radnog seljatva ovog i okol-
nih sela Skadarskog jezera za pravo na ribolov i ulov na jezeru,
tako i u aktivnom ueu u raznim drugim akcijama koje je
Parti j a organizovala. Seljaci iz Rvaa uestvovali su u raznim
demonstracijama, kao i u tzv. pohodu na Cetinje juna 1936. go-
dine, kada je dolo do uvenog belvederskog krvoprolia, i kada
je, pored ostalih, poginuo od andarmerijskog hica i komunista
J ovan Bokov Sofranac, a ranj eno nekoliko mladia iz Rvaa.
Ako se ovo ima u vidu onda nije teko zakljuiti da nama
komunistima, koji smo u selu bili neposredno odgovorni za spro-
voenje priprema za ustanak, to zaista i nije bilo teko. Ovo pr-
venstveno zbog toga to smo imali dosta tako divnih komunista
i drugih naprednih ljudi sa kojima smo mogli bez ikakve bo-
jazni prihvatiti sve vojnike i druge zadatke nae Partije i do-
sljedno ih izvriti.
Poetkom juna poeli smo, po direktivi Mjesnog komiteta
KPJ Cetinje, sa konkretnim pripremama za ustanak. Tu je,
prije svega, dolo obuavanje omladine koja nije sluila vojsku
u rukovanju i gaanju pitoljem, pukom i pukomitraljezom, a
poslije toga oformljavanje odreda za oruane akcije. Poto cesta
Podgorica Cetinje dijeli selo na dva dijela, to su u nj emu u
ovo doba formirane dvije elije KPJ , po jedna za svaki dio sela.
Analogno tome formirana su kasnije i dva gerilska odreda. Di-
jelu sela sa lijeve strane ceste, prema Skadarskom jezeru, pri-
pojeno je i manj e susjedno selo Bobija, gdje je u to vrijeme bio
jedan lan Partije i tri lana SKOJ -a.
Prvih dana jula 1941. godine sve je bilo spremno za oru-
anu borbu. ekalo se samo na raspored odreda i davanje bor-
benih zadataka. Radi dizanja ustanka na ovom podruju, 9.
jula dolazi u Rvae Peko Dapevi sa Periom Vujoeviem.
Tom prilikom Peko nam je rekao da se konano pripremimo za
ustanak, jer je dan ustanka tu. Peka i Periu ispratili smo
isto vee na Gornji Ceklin, a ve 11. jula smo imali sastanak
u blizini sela Petrovia, na brdu Kostadin (optina rijeka), na
kojem je Bajo Sekuli, instruktor Pokrajinskog komiteta KPJ
za teren sreza cetinjskog, prenio direktive za poetak oruanog
ustanka i na kojem su razraeni konkretni zadaci za sve odrede
na teritoriji optine Rijeka Crnojevia.
J edanaestog jula uvee odran je zajedniki sastanak obje
partijske elije Rvaa na brdu Kilibarda, kod mjesta tzv. Go-
mila, na kojem su konano razraeni zadaci za oba odreda u
toku ustanka, koji treba da pone 13. jula u 15 asova. J o je-
danput je raspravljano o svakom ovjeku u oba gerilska odreda,
pa je odreeno ko e sve uestvovati u akcijama. Donijeta je
odluka da odred od ljudstva iz sela Rvaa sa desne strane ceste
(prema selu Meterizima), zvani Rvaki odred, zaposjedne cestu
kod Torijuna, a da odred od ljudstva iz sela Rvaa sa lijeve
strane ceste (prema Skadarskom jezeru) i ljudstva iz sela Bo-
bije, zvani Rvako-bobijaki odred, zaposjedne cestu na poetku
Rvaa na mjestu Dikanovia lazine, na samoj granici rijeke i
ljeanske nahije.
1
Prenijeta je direktiva da akcije treba da imaju
gerilski karakter, to je znailo brzo napasti neprijatelja, nani-
jeti mu gubitke u ljudstvu i tehnici, zaplijeniti to vie oruja
,i opreme i poslije se povui. I skreno govorei, niko od nas koji
smo, tu bili prisutni, nije bio naisto kako e biti mogue izvo-
diti takve akcije u svom selu bez due i opsenije borbe, jer bi
selo ostalo na milost okupatoru. Na ovo nam je praksa ve
prvoga dana ustanka dala odgovor. Naime, razvila se i morala se
razviti duga i uporna borba, koja je u selu trajala Skoro punih
tifideset asova.
Poslije sastanka ostali smo svi skupa do duboko u no,
eljni da budemo zajedno i razgovaramo o svemu u vezi s pred-
stojeim zadacima. Najvie smo razgovarali o tome kako se ko
osjea i kako preivljava ove istorijske momente. Bilo nam je
jasno da nas ekaju veliki zadaci, velike odgovornosti, ali smo
svi do jednoga bili duboko ubij edeni u pravednost odluke o
ustanku.
Vaspitavani od nae Parti j e da bezgranino volimo Sovjet-
ski Savez i da se solidariemo sa radnikom klasom itavog svi-
jeta u borbi za nj ena prava, posebno smo i ovom prilikom dugo
razgovarali o napadu hitlerovske faistike Njemake na Sov-
jetski Savez 22. juna. Ne mogu zaboraviti jedinstvene izjave
drugova o tome kako e naa borba pomoi ne samo naem na-
rodu i osloboditi ga od okupatora, ve i bratskim sovjetskim na-
rodima u njihovoj pravednoj borbi. J er, svaki neprijateljski
vojnik zadran na naoj teritoriji, svaki metak ispaljen na nas,
znaie vojnik i metak manj e protiv sovjetskih ljudi, iju su
zemlju ve harale faistike horde. Tako su mlislili ne samo
komunisti i lanovi SKOJ -a, ve i mnogi nai seljaci, koji su i
u tom pogledu usvajali liniju i stav nae Partije od prvog dana
napada na Sovjetski Savez. Mi nijesmo mogli drugaije ni mi-
sliti j er nas je naa Parti j a uila kako treba voljeti i potovati
slobodu svoga i drugih naroda i kako se treba rtvovati u istin-
skoj solidarnosti za prava i slobodu drugih naroda.
Selo je spavalo dubokim snom, obasjano mjeseinom i,
kao da smo znali ta e se sa nj i m dogoditi za dva dana, ini mi
se, voljeli smo ga vie nego ikada ranije. Te noi mnogo smo
razgovarali o nj emu i pojedinim seljacima. Ve smo ga svega
vidjeli u ustanku, buntovnog i prkosnog, a zatim slobodnog od
okupatora. I skreno govorei, nismo ni slutili da bi ga tako div-
nog i nama bezgranino milog, mogao neko zapaliti. A desilo se
da ba na primjeru naeg sela shvatimo od prvog dana ustanka
1
Mjesto se nalazi u neposrednoj blizini Carevog laza, gdje su
Crnogorci potukli tursku vojsku 12. jula 1712. godine. Postoji i spomen-
-ploa posveena jednom i drugom boju (1712. i 1941).
da faistiki zlikovci, u borbi protivu naih naroda, nee pre-
zati od najsvirepijih okrutosti i zvjerstava.
Dvanaestog jula uvee oba gerilska odreda odrala su svoje
posebne sastanke. To su, u stvari, bile poslednje pripreme za
akcije 13. jula. Rvaki odred je brojao 15, a Rvako-bobijaki
18 drugova. Bili su naoruani po jednim pukomitral jezom, sa
po osam puaka i sa po nekoliko pitolja. Za sve to oruje bilo
je i prilino municije. Oruje i municiju sakupila je partijska
organizacija sela Rvaa i Bobije odmah poslije aprilske kapitu-
lacije bive jugoslovenske vojske. Ono je do uoi ustanka veim
dijelom uvano u susjednom selu Meterizima.
Rukovodstva oba odreda ve su ranije bila odreena, a na
sastancima je svaki borac dobio svoj zadatak i raspored. Odgo-
vorni drugovi su prije sastanka odranog 12. jula uvee, izvi-
djeli teren i odredili gdje treba taono postaviti zasjede, kako i
gdje pregraditi cestu, presei telefonske stubove i time preki-
nuti telefonske veze izmeu Podgorice i Cetinja.
Na oba sastanka drugovi su obavijeteni i o tome da e
na cesti prema Rijeci Crnojevia i prema Cetinju dejstvovati i
ovi odredi: na Ribaima odred iz sela Druia; u Pavlovoj Strani
odred Materiko-dobrski; da e nai ustanici napasti Rijeku Cr-
nojevia sa zadatkom da je oslobode i da e akcije vriti i od-
redi sa Ljubotinj a i Gornjeg Ceklina. Sto se tie ceste Podgo-
rica Rvai, bilo je govora da e na ovom dijelu ceste, na du-
ini od 20 km, biti dvije zasjede jedna u mjestu Donjim Ko-
kotima a druga na Barutani ali sve je ispalo drugaije. Na-
ime, 13. jula i prvih dana ustanka ispostavilo se da na ovoj ce-
sti nije bilo ustanikih akcija. Tako je dio ceste od Podgorice
do Rvaa bio slobodan za okupatora, to je ustanikim snagama
itavog ovog kraj a uveliko oteavalo situaciju. Osim ceste Pod-
gorica Rvai, za okupatora je bila slobodna i cesta od Tirane
preko Skadra sve do Podgorice.
Osvanuo je 13. jul. Mada u selu, sem lanova Partije i
SKOJ -a i nekih najboljih simpatizera, koji su bili svi organi-
zovani u odrede, niko nije znao nita, ipak se osjeao neki nemir
i oekivanje. A moda se nama, pod dojmom svega onoga to
e se zbiti i zbog nestrpljivog oekivanja odreenog asa, to tako
inilo., U oceni te atmosfere bilo je, svakako, mnogo objektivnog
ali i mnogo subjektivnog. Poetak oruane borbe bio je veliki
trenutak za sve komuniste i za sve borce, pa to i nije nikakvo
udo.
Pripadnici odreda su oko 14 asova i 40 minuta doli kon-
spirativno na zborna mjesta blizu mjesta zasjeda. Tano u 15
asova, na dati znak, zauzeti su poloaji, napravljene kamene
pregrade preko ceste i prekinute telefonske ice. Sve po voj-
nikom redu, brzo i disciplinovano. To su ve bile prave borbene
vojnike jedinice!
Neprijatelj, jaine 3 kamiona vojnika i nekoliko motocikala
(otprilike do 70 vojnika ukupno), naiao je Oko 15 asova i 20
minuta na prvu zasjedu u mjestu ikanovia lazine, koju je bio
postavio Rvako-bobijaki odred. U stvari se radilo o prethod-
nici i talijanskog bataljona iz sastava divizije Mesina (Messina),
dislociranog u Podgorici, kome je bilo nareeno da krene u
pravcu Cetinja kao pojaanje cetinjskog garnizona. Od prvog
momenta razvila se u podnonju brda Leperi Crna Glavica
vrlo estoka borba. Kao pomo Rvako-bobi jakom odredu od-
mah stupa u akciju i Rvaki odred. Neposredno poslije poetka
borbe sa prethodnicom stie i glavnina ital'i jonskog bataljona i
stupa u akciju. Ali i rvakim odredima stiu u pomo odredi iz
susjednih sela prvo odred iz sela Druia, a zatim, uvee, od-
red iz sela Meteriza i Rijeki odred. I ako brojno i tehniki nad-
moniji, neprijatelj je tek oko 23 asa uspio da ovlada prednj i m
dijelom sela Rvaa, na liniji brdo Gomila Belvedere brda
Valjalo i Tretenik.
Zbog uspjeha ustanika u drugim krajevima cetinjskog i
barskog sreza osloboenje Virpazara i Rijeke Crnojevia,
uspjele akcije na Brajiima, Obzovici i drugim mjestima kao
i zbog poloaja u kome se u ovoj situaciji nala najvia okupa-
ciona vlast u Crnoj Gori sa sjeditem u blokiranom Cetinju, na-
reen je, 13. jula uvee, pokret u pravcu Cetinja jo jednom
bataljonu divizije Mesina iz Podgorice. Zadatak ove jedinice
je bio da pomogne bataljonu koji je ve vodio borbu u rejonu
sela Rvaa i da se to prije probije prema Cetinju. Tako je i
ovaj drugi bataljon stigao u rejon sela Rvaa u toku noi 13/14.
jula i uj utro 14. jula stupio u akciju protiv ustanika.
U ranim j utarnj i m asovima 14. jula poeo je snaan na-
pad na nae poloaje. Dva italijanska kompletna ratna bata-
ljona, moderno naoruana i ojaana artiljerijom, podravana su
i avijacijom. U odrede je 13. jula uvee doao i manj i broj se-
ljaka iz sela Rvaa, a sjutradan 14. jula, i iz sela Druia, Me-
teriza, Dorske Zupe i Celjara, i pridruio se oruanoj borbi. Sta-
novnitvo Rvaa i Druia uglavnom se sklanjalo ispred nepri-
jatelja koji je nastupao.
Poslije estokih borbi ustanika za svaku uku i za svaki
zaselak, koje su trajale skoro 30 asova, neprijatelj je uspio da
u kasnim popodnevnim asovima 14. jula odbaci nae snage od
ceste Rvai Druii Pavlova Strana Sinon i da oko
23 asa ponovo zauzme Rijeku Crnojevia. U ovim borbama je
imao oko 30 mrtvih i ranjenih. Nastupajui u Rvae, unitavao
je sve do ega je doao: spalio 70 stambenih zgrada i vie staj a
za smj etaj stoke, stone hrane i drugog; ubio je est starijih
ljudi i ena, opljakao i upropastio sve do ega se moglo doi.
Poinio je zvj erstva i u selu Druiima, gdj e je spalio preko 30
stambenih zgrada, ubio nekoliko iznemoglih staraca i starica i
opljakao stoku, hranu i drugo. Slino je prolo i selo Sinon,
na domaku same Rijeke Crnojevia.
No, gubicima u borbama 13. i 14. jula u rej onu Rvai
Druii Pavlova Strana Sinon, faistiki zloinci su tek
poeli da pl aaj u svoja nedjela. Ve sj utradan, 15. jula uj utru,
u uvenom boj u na Koelama (4 km od Rijeke Crnojevia pre-
ma Cetinju), pod udarcem ustanikih odreda iz Lj uboti nj a i
Gornjeg Ceklina, uniten je i zarobljen u zasjedi cio drugi ita-
lijanski batal j on koji je 13. jula uvee stigao u rej on sela Rvaa,
u pomo svojim snagama.
Tako su protekle prve nae akcije na cesti Rvai Ce-
tinje i prve borbe naih ustanikih jedinica na ovom terenu j ul -
skih dana 1941. One su bile poetak i sastavni dio borbi koje su
se vodile na itavom podruj u sreza cetinjskog sve do naeg po-
vlaenja za Bosnu aprila 1942. Pa i poslije povlaenja ustanika
puka na ovom terenu ni j e nikad umukla. U toku 1943. i kasnije
borba se ponovo rasplamsala u pravi oslobodilaki rat protiv
okupatora i domaih izroda. U nj oj uestvuj u naj bol j i sinovi i
keri ovoga kraj a, sve do njegovog konanog osloboenja, kao
i osloboenja cijele Crne Gore i itave J ugoslavije.
U tim natovjeanskim borbama iz Rvaa je poloilo i-
vote dvanaest boraca i rukovodilaca NOV i POJ , a dvojicu ak-
tivista NOP-a, okupator je strijeljao.
I lija F. KOSTI
POE CI NA RDNOOSL OBDI L A CK OG POK RE T A
U P R I M OR J U I I STRI 1941.
a bi se pravilno shvatio poetak narodnooslobodilakog po-
kreta 1941. godine Slovenakom pri morj u i hrvatskoj Istri,
treba poznavati tadanje opte prilike i situaciju, u kojima se
nalazio slovenaki i hrvatski ival j u takozvanoj J ul i j skoj kra-
jini.
U Slovenakom promorju i I stri, odnosno u bivoj itali-
janskoj J ulijskoj krajini, pre dolaska I talijana u ovim krajevima
ivelo je 375 758 Slovenaca i 253 025 Hrvata, ukupno, dakle,
628 803, ili 59,2/o, dok je I talijana i Furlana bilo 320 806, ili
30,2%. Tajnim Londonskim paktom (26. IV 1915) zapadne im-
perijalistike velike sile dale su i prodale I taliji, kao monetu
za potkusurivanje, narod I stre i Slovenakog primorja. Dola-
skom italijanskih okupacionih snaga, 1918. godine, narod ovih
krajeva se naao pod snanim pritiskom denacionalizacije, jer
je I talija ve prvih dana okupacije deportovala u junu I taliju
oko 1000 slovenakih intelektualaca, zatvorila je slovenaku
gimnaziju i uiteljsku kolu u Gorici, hrvatsku gimnaziju i
ensiku uiteljsku kolu u Pazinu, hrvatsku uiteljsku kolu
u Kastvu, niu gimnaziju u Opatiji, sve privatne i mnoge druge
kole. Tako je, samo u Istri, jo pre prikljuenja ovih kraj eva
I taliji, ukinuto 149 razreda hrvatskih osnovnih kola. Pre Ra-
palskog ugovora (12. XI 1920) i pre dolaska faista na vlast,
italijanska vlada je mirno gledala kako ovinistike grupe tero-
riu nacionalno svestan narod u I stri i Slovenakom primorju,
kako pljakaju i pale domove njihovog kulturnog i privrednog
ivota. Tako je 13. VI I 1920. godine usred Trsta zapaljen slo-
venaki Narodni dom, 17. VII 1920. godine Narodni dom u
Puli, 12. II 1921. godine je zapaljena jugoslovenska biblioteka
u Voloskom kod Opatije, 1921. godine su zapaljeni narodni do-
movi u Sv. I vanu i Rojanu, dakle oba u Trstu, a kasnije i na-
rodni domovi u Barkovljama, Skednju i Sv. J akobu u Trstu;
kao i u Pazinu i Puli (tedionica). Paljeni su i seoski domovi.
Pored ostalih, 8. aprila 1921. godne je zapaljeno 26 seoskih
zgrada u Krnici, gde je uhapeno 89 lica, dok su trojica ubijena.
Kada je doao na vlast faizam, ove brutalne metode na-
silja i denacionalizacije postale su jo izraziti je. Silom je uguen
sav kulturni, politiki i privredni ivot Slovenaca i Hrvata u
J ulijskoj krajini. Godine 1925. ukinut je slovenaki i hrvatski
jezik u sudu i u svim ustanovama. Rasputena su i zabranjena
sva prosvetna, kulturna, pa ak i humanitarna drutva, kao i
sve privredne organizacije i ustanove. U periodu 1928 1929.
godine uguena je sva slovenaka i hrvatska tampa. Silom su
men j ana prezimena i imena Slovenaca i Hrvata, kao i imena
mesta, sela, reka i brda, a nisu ostavljeni na miru ni nadgrobni
spomenici. Godine 1930. zvanino je prestala da postoji slove-
naka i hrvatska manjina. U toku 1926. godine formiran je
faistiki Specijalni sud za zatitu drave, koji je u J ulijskoj
kraj i ni odigrao ulogu jednog od najjaih sredstava za uli vanje
straha u redove slovenakog i hrvatskog ivlja. Poznat je veliki
proces 1929. godine u kome je izreena, a odmah zatim i izvr-
ena smrtna kazna nad hrvatskim junakom Vladimirom Gorta-
nom, kao i veliki proces odran 1930. godine protiv 87 Slove-
naca i Hrvata, posle koga su faistiki hici pokosili 6. septembra
1930. etvoricu Bazovana.
Svi ovi zloini, ubistva, paljevine, procesi, prebijanja i
muenja, napaj anj e licinusovim uljem, zlostavljanja i ikani-
ranja svake vrste, jednom re ju dvadesetogodinji neopisivi te-
ror, nikad nije slomio unutranji otpor svesnih masa istarskih
Hrvata i primorskih Slovenaca, koji su punili zatvore i koncen-
tracione logore i koje su masovno odvlaili u konfinaciju. Mnogi
su emigrirali u evropske i vanevropske zemlje. Preko 70 000
Slovenaca i Hrvata emigriralo je u ondanju J ugoslaviju, preko
30 000 u J unu Ameriku, a oko 5000 u Francusku i Belgiju.
Za situaciju u Slovenakom primorju i I stri u toku 1940
1941. godine karakteristina je injenica da u J ulijskoj kra-
jini nije postojala jaka i prekaljena KP, koja bi usmeravala
antifaistiko raspoloenje radnika i seljaka i rukovodila njime.
J ulijska krajina je u organizacionom pogledu bila vezana za
KP I talije. Meutim, jo pre 1940. godine italijanska Partija je
doivela teke udare i gubitke u redovima svog rukovodeeg
kadra, koji je pao u ruke policije. Rukovodstvo KPI , koje je bilo
tada u Parizu, nije moglo da odrava stalnu vezu sa svojim lan-
stvom u domovini. Pod rukovodstvom J osipa Tomaia Pina,*
od jeseni 1938. godine KP i antifaistiki pokret u Trstu i oko-
* Proglaen za naTodnag heroja.
lini dobili su veliki polet, ali, ve prvih dana juna 1940. godine
Tomai je uhapen zajedno sa svim svojim najuim saradni-
cima. Zbog komunistike aktivnosti OVRA je do septembra
1940. godine uhapsila 149 lica. Osim toga, do novembra 1940.
godine uhapeno je jo 120 lica, uglavnom pripadnika bivih
graanskih stranaka, pre svega nacionalista. KP na podruju
Trsta i J ulijske
1
krajine bila je u periodu 19401941. vrlo
slaba. Veina njenih lanova bila je u zatvorima i koncentra-
cionim logorima. S druge strane, ne treba mimoii injenicu da
su mladi ljudi bili mobilisani za italijansku vojsku im je I ta-
lija ula u rat na strani Hitlera. Ukoliko je tu i tamo neko ostao
kod kue, naroito antifaisti, bio je pod stalnim i strogim poli-
cijskim nadzorom.
Takva je bila situacija u Pri morj u i I stri polovinom 1941.
godine. Treba uzeti u obzir i to da neoekivano brza kapitula-
cija bive J ugoslavije, aprila 1941. godine, nije nimalo ohrabru-
jue delovala na slovenake i hrvatske narodne mase. Prilikom
Hitlerovog napada na SSSR javile su se nove nade, ali plamen
tog oekivanja brzo je bio izloen ledenom vetru ratnih izve-
taja o stalnom napredovanju faistikih armija 1941. godine
u Africi i na istonom frontu. U toj tekoj situaciji, KPJ je
ukazala ne samo Slovencima i Hrvatima u J ulijskoj krajini, ve
i tamonjem italijanskom stanovnitvu, na jedini moguan put
do osloboenja, jer je na teritoriji bive J ugoslavije uspeno
organizovala oruani ustanak protiv okupatora. Da bi se i u J u-
lijskoj krajini organizovao narodnooslobodilaki pokret, Glavni
odbor OF za Sloveniju odluio je da poalje u primorje svog
delegata Oskara Kovaia, lana tadanjeg CK KPS.
1
*
Tri (Monfalcone) je udaljen 28 km od Trsta u pravcu
I talije i nalazi se na poetku Furlanske ravnice, u podnoju
karstnih brda, koja se sa Doberdopskom visoravni naj dubl j e
uvlae u Furlansku niziju prema kolenu reke Soe. Po broju
stanovnitva Tri je 1941. godine bio relativno mali gradi,
ali je uvek bio poznat kao industrijski centar s mnogim fabri -
kama, a naroito sa velikim brodogradilitem. Obala od Trsta
do Tria ve 1300 godina predstavlja istu slovenaku terito-
riju. Kod Tria poinje granica izmeu nacionalne slovenake
i italijanske teritorije. Meutim, u Triu i okolini, kao i u
Ronkama, udaljenim nekoliko kilometara, ive malobrojni slo-
venaki radnici i seljaci.
1
Umro februara 1944. godine od posledica muenja u italijanskim
zatvorima. Proglaen za narodnog heroja.
Polovinom maj a 1941. godine u predgrae Tria prebegli
su svojim roacima braa Rudi i Lojze Strugar. 10. avgusta
1941. godine, sa izmiljenim zanimanjem trgovakog putnika i
faisifikovanom propusnicom, doao je biciklom iz Ljubljane u
Tri Oskar Kovai Toni, sa pismom od Karia Hilarija i dr
Vita Krajgera poznatog partijskog radnika i funkcionera (jo
pre osloboenja postao je prvi javni tuilac Slovenije, a 4. maj a
1945. ubili su ga belogardisti na Turjaku). Oskar Kovai se
neumorno bacio na posao. Istog dana, kada je stigao u Tri,
odrao je kod Strugarevih prvi sastanak, na kome je petorici
drugova objanjavao kako treba prii organizovanju OF i kako
propagandno delovati. Kao jedan od prvih zadataka Oskar Ko-
vai je preporuio da treba potraiti kontakt sa italijanskim
antifaistima, u prvom redu sa italijanskim komunistima i biv-
im socijalistima. Tokom vremena i u vezi s raznim dogaajima,
Oskar Kovai se mogao uveriti na sopstvenim iskustvima da
je ovaj zadatak veoma teak i dugotrajan, j er su italijanski
antifaisti zbog dvadesetogodinjeg progona i terora 1941.
godine bili povueni u sebe i svoje najue veze iz ranijih vre-
mena. Bili su potpuno nepoverljivi i neodluni. S druge strane,
slovenaki i hrvatski ival j nije imao poverenja u ono to je
bilo italijansko, zbog strahovitih nepravdi i zloina koje su
I talijani naneli Slovencima i Hrvatima J ulijske kraj i ne od 1918.
godine.
2
Poto su ve na prvom sastanku sa OSkarom Kovaiem
iznete nedoumice u pogledu mogunosti za brzu saradnju sa
I talijanima u zajednikim grupama, odlueno je da se za sada,
u poetku, prie organizovanju Slovenaca u OF i to na bazi
trojki, a da se I talijani, pomou nekog metanina, takoe pove-
zuju u antifaistike trojke. Ve prvog dana, za rad meu I ta-
lijanima u Triu i okolini, odreen je Danilo Pire, koji je kao
metanin u Triu dobro poznavao ljude i tamonje prilike.
Za rad meu tamonjim Slovencima i na Krasu, juno od Ko-
mena, odreena su braa Strugar.
Prema uputstvima koje je Oskar Kovai dobio u Lj u-
bljani, u Triu je trebalo formirati centralnu bazu OF za Pri -
morje. U Ljubljani se, naime, u poetku smatralo da e Tri,
kao industrijsko mesto i dodirna taka izmeu italijanskih i
slovenakih industrijskih radnika, dati povoljne uslove za rad.
2
Ovo je konstatovao i Pokrajinski NOO za Slovenako primorje
i Trst posle zavrenog rata u svojoj Spomenici meusaveznikoj ko-
misiji za prouavanje pitanja J ulijske kraj i ne u vezi sa odreivanjem
jugoslovensko-dtalijamske granice. U vezi stim problemom pomenuta
Spomenica kae: Velika ograda zloina i nasilja delila je italijanski
narod od slovenakog i hrvatskog.
Meutim, ve prvih dana u Triu je doneta odluka da se se-
dite OF za Primorje formira u Trstu i to iz sledeih razloga:
Trst kao veliki grad ima bolje uslove za ilegalni rad od malog
gradia Tria u koji se iz njegovog neposrednog zalea na-
roito iz Furlanske ravnice, a i iz slovenakih sela, svakodnevno
dovoze radnici na posao, esto i sa daljine od 15 do 20 kilome-
tara, tako da u samom Triu u to vreme nije bilo mnogo rad-
nikih naselja, ili kolonija; iz Trsta je lake odravati veze i
kontakte sa Lubljanom, isto tako i sa svim krajevima Slove-
nakog primorja, a naroito sa I strom.
Posle petodnevnog boravka u Triu, Oskar Kovai je
otiao za Tolmin (njegova rodbina, kao to je sam rekao, potie
iz Tolmina) da bi tamo pridobio pristalice i pobornike OF, posle
ega se vratio prilino nezadovoljan. Po povratku iz Tolmina
otiao je u Lj ubl j anu da bi dobio pristanak za formiranje cen-
trale OF za Primorje u Trstu. Kada se ponovo vratio u Tri,
njegovi drugovi su ga izmeu 20. i 25. avgusta otpratili u Trst,
gde mu je Lojze Strugar za privremeni ilegalni boravak obez-
bedio stan.
Poslednjih godina, pre kapitulacije stare J ugoslavije, Da-
nilo Pire je iveo kao ak emigrant u Istarskom internatu
u Zagrebu. Tamo se upoznao s mnogim acima iz Primorja i
I stre. U Istarskom internatu delovala je organizacija SKOJ -a,
iji je i on bio lan. Kada se vratio roditeljima u predgrae
Tria, Lojze Strugar ga je ve prvog dana povezao sa Oskarom
Kovaiem. Zatim je Danilo povezao u Trstu Oskara Kovaia
sa Ernestom Arbanasom Gigijem, Ljubom Suiem i Aleksan-
drom Modicem. Ova trojica su bili skojevci iz Istarskog i nter-
nata, koji su se vratili roditeljima u Trst. Oni su bili i prvi i
najui saradnici Oskara Kovaia u Trstu, jer je Oskar u toku
svog ilegalnog boravka najdue stanovao kod Modica i Suia,
dok je Arbanas vodio Oskara po I stri. Nekoliko puta oni su
biciklima prelazili put od Buzeta, preko Pazina do Pule, zatim
preko Marana i Matulja do Opatije. Oskar je nosio adrese
nekih svetenika u I stri, koje je poseivao i pokuavao da ih
privue za saradnju, dok je Arbanas sve svoje bliske prijatelje
i poznanike povezivao sa Kovaiem. Tako su Oskar i Arbanas
ukljuili omladinca Karla Depratu, biveg aka Istarskog in-
ternata, rodom iz sela Marane. On je privukao jednog gostio-
niara iz Marana i krojaa Vitasovia iz Vodnjana kod Pule.
Kasnije su uspostavljeni odnosi sa srpskim naseljem u Peroju.
U Pazinu je bio ukljuen Franc Sironi, kod Buzeta I van Ce-
rovac i njegov stric Miroslav Cerovac, koji je kasnije odravao
direktnu vezu sa Kovaiem, dok su u Medulinu kod Pule pri -
vukli Rada Radoevia. Tako su ve na samom poetku narod-
nooslobodilakog pokreta u J ul i j skoj kraj i ni bile uspostavljene
prve veze bratske saradnj e izmeu Hrvata u I stri i primorskih
Slovenaca ostvareni su prvi zameci bratstva i jedinstva, koje
se
u toku kasnijih godina zajednike borbe razvilo u jednu od
najl epi h tekovi na NOB.
Oskar Kovai je u Trstu dobio vezu sa nekadanj i m sa-
radnicima Pina Tomaia, i to sa omladinkama Zorom Perelom
i Vojkom muc. Obadve su postale oduevljene aktivistkinje
OF. Zora Perelo, koju su drugovi zvali la bela Zora, a poli-
cajci (kvesturini) kasnije la bela tigre, delovala je u redovima
transke omladine.
3
I Vojka Smuc je radila sa omladinom, na-
roito u centru Trsta. Zbog toga je uhapena i internirana.
4
Sa
Oskarom Kovaiem bili su povezani i omladinci Boris Kova-
i kod koga se nalazila javka i Skromna tehnika za falsifi-
kovanje dokumenata, i Nadi emrl, koji je bio veoma marl j i v i
portvovan aktivista u Kovaievoj grupi u Trstu. U toku
septembra 1941. godine Oskar je dobio poverenike i pristalice
u mnogim selima oko Trsta, naroito u Ricmanjima, Dolini,
Plavjama, Sv. Barbari i kofiji. Znaaj na organizaciona jedinica
OF bila je u Pavj ama, gde je radio J oe Miklavi sa svojim
sinom Borisom.
5
I z Pl avj a je organizacija OF prodrla u indu-
strijski centar Sv. Marka u Trstu i rafi neri j u Aguila.
Grupa u Triu brzo je dobijala pristalice OF meu slo-
venakim radnicima i seljacima u Zdravini, Ronkama i samom
Triu, kao i po svim selima junog Krasa, naroito u Dober-
dobu, Brestovici, Selu, Klancu i Brj ama na Krasu. Septembra
1941. godine grupa u Triu je sprovela prvu akciju za pri-
kupljanje novca, koju je kasnije ponovila jo dva puta. Na-
ravno, u prvom redu akcija je imala propagandni karakter.
Prva veza sa KPI uspostavljena je preko karpina i Me-
toda Kalca iz Tria. Kalac je bio rodom Hrvat iz I stre. Ova
dvojica uspostavila u kontakte s protivavionskom bateri j om
u Orleku. Uz pomo Danila Pirea, Oskar Kovai je kasnije i u
Trstu dobio vezu s trojicom lanova KPI (Bruno Gulli, Tomas
Michele i Giordano Cermeli). Kod Tomasa, koji je bio konobar
i stanovao u transkom predgrau Sv. Alojz (St. Luigi), kasni j e
' Zbog svoje delatinosti, specijalni sud u Rimu osudio je septembra
1942. godine, nai 12 godina zatvara. Posle kapitulacije I talije ponovo je
radila u Trstu kao lanica Mesnog komiteta SKOJ -a, gde je oktobra
!94i. godine uhapena i odvedena u zloglasni koncentracioni logor Ra-
vensbruk. Tamo je umrla 21. februara 1945. godine.
4
Posle kapitulacije I talije Vojka Smuc je dola u domovinu sa
Prekomorskom brigadom i poginula kao borac 27. decembra 1944. godine.
5
Boris je pred samo osloboenje poginuo a blizini Trsta kao par-
tizanski kuri r borac.
je organizovana jedna od prvih ilegalnih tehnika (ciklostil) u
Trstu.
Oskar Kovai je u Trstu organizovao Pokrajinski komi-
tek KP, iji su lanovi bili, pored ostalih, Zora Perelo, a od
oktobra i Leo Kovai Pepi. Komitetom je rukovodio Oskar.
S jeseni 1941. godine, u Gorici jo nije postojao komitet KP,
tako da je za podruje Gorice za organizaciona pitanja bio od-
reen Tone Veluek. Veze s bivim socijalistima, uspostavljene
su prvo sa dr Ferfoljom, slovenakim advokatom u Trstu. On
je nedelj om dolazio na svoje imanje u Ronke kod Tria. Kako
je dr Ferfolja bio stric Danila Pirea, Danilu i Loj zu Strugaru
nije bilo teko nai zajedniki jezik i odueviti dr Ferfolju za
OF, a zatim ga povezati sa Oskarom Kovaiem. Kao stari soci-
jalista bio je poznat meu transkim Slovencima i obuarski
majstor Vrabec. Preko njegovog sina Ubalda Vrabeca, Lojze
Strugar je upoznao Oskara Kovaia sa majstorom Vrabecom,
kod koga je, sve do njegovog hapenja, decembra 1941. godine,
bila bezbedna javka.
Goriki slovenaki intelektualci redovno su se okupljali
kod Zlatnog jelena u Gorici. Po Oskarovom nalogu tu je
poeo da dolazi i Lojze Strugar, koji je imao zadatak da uspo-
stavi kontakte s gorikim intelektualcima, u prvom redu s no-
vinarom Kemperlom, pripadnikom Slovenake katolike stran-
ke. Kemperle je imao veliki uticaj u redovima svojih istomi-
ljenika u Gorici i okolini. Poto Lojze Strugar kod Kemperla
nije uspeo, pokuali su to da uine i drugi, ali Kemperle koji
je verovatno odravao dobre veze sa svojim politikim prija-
teljima u Ljubljani i imao obzira prema njima odbio je svaku
saradnju ovim reima: Vi u Sloveniji ne predstavljate nikog
i nemate nikog iza sebe. I Tone Veluek je nastojao da meu
slovenakim klerikalskim i liberalnim intelektualcima u Gorici
dobije istomiljenike i pristalice za OF, pa je u tom cilju orga-
nizovao sastanak s klerikalskim i liberalnim intelektualcima.
Sastanku je prisustvovao i Leo Kovai Pepi. Meutim, sva
njegova i Veluekova nastojanja ostala su tada bez uspeha.
Oskar i Leo Kovai, kao i Tone Veluek, dobili su prve pri-
stalice OF i s njima odravali dobre veze u mnogim selima oko
Gorice, naroito u Mareu, Voljoj Dragi, Taboru, Loi, Slapu, a
i u Vipavi i Ajdovini.
Vezu izmeu Ljubljane i Tria u poetku je odravao
Hilarij Kari, koji je pod izgovorom da dolazi u posetu svom
ocu u Seanu, u stvari prenosio literaturu OF (Slovenski poro-
evalec, Delo, razne letke itd.), kao i razna uputstva. Oskar
Kovai redovno je odravao kontakte s grupom u Triu.
Prvih dana oktobra 1941. godine, Kari se preselio iz Ljubljane
u selo Koprivu u gornjem Krasu, gde je po kolnim selima
razvio vrlo ivu aktivnost; prodro je i u Vipavsku dolinu, u
selo Podragu, koje je kasnije bilo poznato kao partizansko upo-
rite. Odravao je i kontakte s Trstom, Triem i Vipavskom
dolinom. Polovinom oktobra 1941. godine, rukovodstvo iz Lj u-
bljane poslalo je Oskaru Kovaiu kao pomo njegovog brata
Leona i J aneza Hvalica. J anez je otiao na rad u Goricu, a Leo
je ostao u Trstu.
Posle jednogodinje istrage, polovinom novembra 1941.
godine u Trstu je poeo pred Specijalnim sudom za zatitu
drave proces protiv grupe od 56 Slovenaca. Faisti su izveli
na optueniku klupu grupu komunista s Pinom Tomaiem na
elu, zajedno sa grupom nacionalista. Sve zajedno optuili su
kao teroriste. U nedelju, 14. XI I 1941, izreena je presuda:
9 na smrt, 23 na po 30 godina robije, a ostalo od 10 do 24 godine
zatvora. J o dok je trajao proces prvih dana decembra 1941.
u Trstu i Triu su se pojavile na zidovima prve ispisane
parole OF i leci na slovenakom i italijanskom jeziku. Cak i
na sudskoj palati u Trstu, u kojoj je obavljeno suenje, pojavili
su se napisi protiv Specijalnog suda, protiv policije i faista,
sa izrazima simpatija za Pina Tomaia. Nedaleko, od ulaza u
Palatu pravde policija je nala vei broj letaka na italijanskom
jeziku. Akcija ispisivanja parola i bacanja letaka u Trstu tra-
jala je vie dana. Leci na slovenakom jeziku rasturani su i u
okolini Postojne i Pivke, kao i na junom Krasu, a na italijan-
skom jeziku u brodogradilitu Tria. U slovenakom letku
Sekcija OF za Primorje osudila je transki proces kao fai-
stiki zloin protiv slovenakog naroda, a u italijanskom letku
je pozvala poteno italijansko stanovnitvo Primorja i I stre, da
sa Slovencima i Hrvatima zbije redove u jedinstveni antifai-
stiki front. U ispisivanju parola i rasturanj u letaka u Trstu,
odlikovali su se ranije pomenuti omladinci i omladinke, naroito
Zora Perelo.
Policija je pretpostavljala da su plakate i leci doli iz
Ljubljane. Meutim, leci i plakati bili su sastavljeni i tampani
u Trstu, u tehnici koju je organizovao Oskar Kovai kod To-
masa. To je bila najvea akcija tampanja i rasturanja letaka.
Sekcija OF za Pri morj e tampala je letke i prilikom godinjice
oktobarske revolucije, kao i letke s programom, odnosno glav-
nim takama programa OF.
Ve u toku septembra, a naroito oktobra 1941. godine,
Oskar Kovai je dao direktivu da treba nagovarati vojne ob-
veznike, koji su oekivali pozive, ili su dolazili na odsustvo, da
se vie ne j avl j aj u italijanskim jedinicama, ve da idu u parti-
zane, koji su se ve pojavili u Brkinima, odnosno u okolini I lir-
ske Bistrice. Uporedo sa ovom propagandom, poela je i akcija
za prikupljanje hrane i materijala za partizane. U tom cilju
Oskar je organizovao prihvatni centar kod Sv. Magdalene u
Trstu, odakle je materijal prenoen za Brkine.
Kada je uspostavljena mrea organizacionih jedinica OF
i poverenika od Gorice preko Tria i Koprive na Krasu, sve do
Trsta i cele Istre, i ba kada se ve pristupalo konkretnim akci-
jama, kada se ve oseao dobar poetak i dosadanji uspeh u
radu, neoekivano se saznalo, da se u Trstu uvukao u nae re-
dove policijski konfident, neki in. Marcela, koji se izdavao
za in. Rubija. Kao posledica ove provale, najpre je 10. XI I
1941. godine uhapen Oskar Kovai, posle ega su sledila hap-
enja u Trstu i Istri, sve do Marane kod Pule. Leo Kovai
Pepi koji je posle hapenja svog brata ostao na radu u Trstu,
i pored svih opasnosti odravao je kontakte ne samo sa aktivi-
stima u Trstu, ve i sa Kariem i Danilom u Triu. Leo je
uhapen 12. I 1942. godine sa grupom aktivista iz Plavja. Kra-
jem januara 1942. godine doli su na red i Kari, Danilo i Lojze
Strugar, tako da se u transkim zatvorima nalo oko 30 prvih
aktivista OF iz Primorja i Istre. Samo nekoliko njih poslato je
u mesta roenja pod policijskom kontrolom, dok su ostali bili
internirani na neodreeno vreme. Brau Kovai je rimski Spe-
cijalni sud osudio na po 30 godina zatvora, omladince Arbanasa,
Borisa Kovaia i Borisa Guina na po 15 godina, J oa Miklav-
ia na 14 godina, Zoru Perelo na 12 godina, a Ljuba Suia na
8 godina zatvora.
6
Posle hapenja brae Kovai i njihovih saradnika, ostalo
je na slobodi u Trstu i Triu samo nekoliko drugova i druga-
rica, ali je njihov rad bio toliko paralisan, da je rukovodstvo iz
Ljubljane, polovinom februara 1942. godine, moralo poslati
nove ljude i to: Albina Cotara Karla i Darka Maruia Blaa,
koji su morali poeti da rade Skoro od poetka.
8
Prvi aktivisti u Pri morj u i I stri koji su u toku kasnijih borbi
dali svoje ivote za slobodu bili su Oskar Kovai, Zora Perelo, Vojka
Smuc i Boris Miklavi, zatim Tone Veluek i Franc Vali koji je
poginuo avgusta 1944, Aleksandar Modic koji je pao kao borac i mi-
tral j ezac negde na Krasu, Nadi emrl koji je u nemakoj integraciji do-
bio TBC i od posledica bolesti umro 1957. godine. Rudi Strugar Triglav
je kao aktivista i lan VOS-a u Triu, obeen u Trstu aprila 1944. go-
dine, kao talac, zajedno s jo 51 talcem, medu kojima je bio i Hilarij
Kari koji je posle kapitulacije I talije doao kui na Kras i odmah
se ukljuio u rad. Kari je bio poslat u partijsku kolu u Cerkno, gde
je bio jedan od retkih koji su se spasli prilikom poznatog nemakog
pokolja u Cerknu. Posle toga Kraki okruni komitet poslao ga je sa
Stokom u Tri u funkciji organizacionog sekretara za furlandijski srez
sa seditem u Triu, ali je ve prve noi uhapen zajedno sa Rudijem
Strugarom i zatim obeen u Trstu.
\
Rezultati rada prvih aktivista u Pri morj u i I stri, zbog
svoje skromnosti, ne mogu se uporeivati sa onima u Sloveniji
i drugim delovima J ugoslavije u toku 1941. godine, ali su iza-
zvali struj anj a koja su stalno rasla i koja su se, naroito 1943.
godine, pretvorila u sveopti narodni ustanak u Slovenakom
pri morj u i I stri. Braa Kovai sa svojim saradnicima postav-
ljali su temel j e bratstva i jedinstva meu Hrvatima u I stri i
Slovencima u Pri morj u i podizali mostove pomi renj a meu
Slovencima i Hrvatima J ul i j ske kraj i ne i naprednog italijan-
skog stanovnitva. Razvoj dogaaja kasnijih godina pokazao je
da je bila pravilna direktiva CK KPS o stvaranj u jedinstvenog
slovenako-italijanskog antifaistikog fronta, za borbu protiv
faizma, za slobodu i narodnu demokrati j u. U tom pogledu, po-
red pobede nad faizmom i izvojevane slobode, italijansko-slo-
venako bratstvo postalo je jedna od najveih tekovina narod-
nooslobodilake borbe.
Lojze PERI C
K E R E ST I N E C
U drugoj polovici jula 1941. zapovjednik kopnene vojske
general pjeatva, SlaVko Stancer dostavio je pod br. 383 Za-
povjednitvu vojske i Ministarstvu domobranstva NDH izvje-
taj
1
u kojem je, izmeu ostalog, javljao:
... 14. srpnj a izmeu 1 i 2 sata pobunili su se komunisti u za-
tvoru Kerestinec i njih 7080 napali na strau ranili jednog straara.
Drugi dio strae su razoruali i uzeli 14 puaka, 23 pukomitraljeza
i 30 bombi, koji su se posle raizbjegli u nepoznatom pravcu.
Potjera je upuena na sve pravce za istim.
Napad i razoruavanje strae u logoru Kerestinec izvr-
ili smo bukvalno golih ruku. Mi, kao komunisti, nismo mogli
ni htjeli dozvoliti da nas okupator i njegove sluge odvode grupu
po grupu i kao ovce ubi j aj u. Istog dana, 14. jula, Zapovjed-
nitvo I Hrvatske oruanike pukovnije dostavilo je raspis svim
svojim jedinicama sa imeninim spiskom zatvorenika referade.
Zapovjednitvo I Hrvatske
orunike pukovnije
J .S. Br. 1150.
<
SVIMA J EDI NI CAMA OVE PUKOVNI J E
Dostavljam prednj i spisak komunista koji su nou 13/14. srpnj
o. g. pobjegli iz koncentracionog logora u Kerestincu, naoruani sa 14
puaka koje su oteli straarima i 30 bombi s time da se za istima naj -
energinije traga i u sluaju pronalaska po zakonu postupi.
Zagreb, 14. srpnj a 1941.
Zapovjednik pukovnik,
(potpis neitljiv)
1
Zbornik, V/l, str. 269; izdanje Vojnoistorijskog instituta J NA.
KAKO SMO STI GLI U KERESTI NEC
Oko pola noi 16. maj a 1941. zazvonila su tri ustaka
agenta na vratima stana u Blaekovoj ulici br. 2 u Zagrebu.,
Svjetlo i upereni pitolji brzo su me probudili. Agenti su izvr-
ili premetainu. Nita kompromitujue nisu nali, niti su se
posebno trudili oko toga. To mi je govorilo da se ne radi o
provali u organizaciji, nego o hapenju druge vrste. Na ulici
su mi rekli da e pucati u koliko pokuam bjeati.
U Vlakoj ulici je ekao policijski automobil zeleni to-
ma. Nakon nekoliko minuta ekanja, u automobil jei uao
Petar Korasi, pekar. Nosio je zatvorske rekvizite: ebe, mali
jastui, rezervni ve, papue i neto hrane. Uz put je uhapeno
jo nekoliko drugova. Uskoro se velika kapija zatvora u Pe-
trinjskoj ulici otvorila i zeleni toma nas je ostavio u dvoritu.
Tu sam sreo nekoliko poznatih drugova. Rekoe mi da ustae
vre ove noi hapenje po spisku ostavljenom od policije bive
J ugoslavije, koji je sastavljen povodom proslave oktobarske re-
volucije 1940. godine. Naime, na toj proslavi u zgradi Matice
hrvatskih obrtnika u Zagrebu bilo je uhapeno 517 lica pripad-
nika naprednog omladinskog pokreta.
U maloj zatvorskoj eliji, dimenzija 3X 5, bilo nas je oke
30. Mogli smo spavati samo zahvaljujui irim drvenim klu-
pama. Zavlaili smo se ispod njih. Tako je ista povrina primala
dupli broj zatvorenika.
Drutvo u sobi je bilo raznoliko. I pak smo mi, komunisti,
bili u veini. Bilo je nekoliko J evrej a sa jednim mladim rabi-
nom i nekoliko inovnika dravnog aparata bive J ugoslavije.
Iz dana u dan u eliji je postajalo sve toplije i nesnosnije. Niko
nije putan, niti zvan na sasluanje, a novi su stalno pridolazili.
Deurni straar je 22. maj a prozvao Duru Bermanca, Va-
lentina Suha, I vana Kleia i mene. Poto je rekao da pone-
semo stvari, zakljuili smo: ili sloboda ili logor. Na hodniku su
nas doekali Niko Tomi, Petar Korasi i jo nekoliko drugova,
straar nas je ostavio, a mi smo komentarisali nau najnoviju
situaciju. Kroz prozor koji je gledao u dvorite vidjeli smo auto-
15. VI I Po pri j emu k znanj u ;i saopenju
' Drava Hrvatska oirunicirna n
;
i
broj 409, 14. srpnj a 1941. god. radi tjeralice, u akta.
u
Brckovljanima Zapovjednik postaje, strametar:
J osip J akobovi, v. r.
mobil za prevoz zatvorenika. Iz njega su izlazili drugovi, za
koje neko ree da su dovedeni iz zatvora na Savskoj cesti i da
su uhapeni jo od Maekove policije i predati Nijemcima i usta-
ima. Uskoro nas je straar poveo u dvorite. Iz zatvora na
Savskoj cesti dovedeni su: Boidar Adij>a, Ognjen Pria, Oto-
kar Kerovani, Divko Budak, Andrija Zaja, Stjepan Vlahek,
Duan Samardi, Alfred Bergman, Zvonimir Rihtman, J osip
Siber, Anton Mrak, Pavao Markovac. Sa ovom grupom stiglo
je i nekoliko drugova koji su uhapeni od ustako-njemakih
vlasti i bili tukoer zatvoreni na Savskoj cesti (Avgust Cesarec,
I van Krndelj i jo neki). I u grupi koja je izvedena iz zatvorskih
elija u Petri nj skoj ulici bilo je nekoliko drugova protiv kojih
su organi policije bive J ugoslavije vodili istragu, a kasnije ih
predali ustako-njemakoj policiji (Vladimir Vitasovi, J osip
Turkovi, Aleksandar Turkovi, I van Klei, Valentin Suh i
jo neki). Sad smo se svi zajedno pitali ta se to sprema i kuda
nas odvode.
Uskoro su nam naredili da uemo u policijske autobuse.
Tokom tog poslepodneva 22. maj a bili smo prevezeni u novo-
osnovani koncentracioni logor Kerestinec, koji se nalazio oko
25 km od Zagreba, u pravcu Samobora. Dok su nas vozili kroz
grad, a zatim kroz selo Sv. Nedelj u, mi smo pjevali revolucio-
narne antifaistike pjesme. Poto smo preli preko ulaznog
mosta dvorca Kerestinec i kroz veliku kapiju, nali smo se u
etvorouglastom dvoritu dvora biveg bana Mihalovia.
IVOT U LOGORU
Nia poetku nas je bilo oko pedeset. U centralnoj zgradi
dvorca Kerestinec bili smo prvi zatvorenici. Smjestili su nas
na prvi sprat u etiri velike sobe. I z soba je namj etaj nekud
bio iseljen, a sve je ostalo praljivo i prljavo. J edino je biblio-
teka sva na stranim jezicima, ostala na mjestu.
Koristei iskustvo drugova koji su proveli vie godina na
robijama, isti dan smo prili organizovanju ekonomske zajed-
nice i poeli ivot po dnevnom rasporedu.
S obzirom na reim uprave logora prema nama, u rela-
tivno kratkom periodu od dva mjeseca na nain ivota se mije-
njao, pa bi se, po tome, mogla razluiti tri perioda: od dolaska
u logor pa do napada Njemake na SSSR; od 22. juna do 9. jula,
kada je odvedeno i strijeljano 10 drugova; od 9. jula do 14. jula,
kada smo se oslobodili.
U periodu do 22. juna ivot u logoru bio je, koliko-toliko,
podnoljiv. Nae porodice u Zagrebu dobij ale su, ponekad, pro-
pusnice za posjete logoru. Tim smo putem dobijali hranu, ru-
blje, knjige za itanje (naravno, uz prethodnu cenzuru). Takvu
propusnicu imala je i Franjica, ena Divka Budaka, i preko
nje je Rade Konar odravao vezu s komunistima u logoru.
Na prvi spor sa upravom logora izbio je drugi dan po
dolasku, kada su pokuali da nas tj eraj u na poljske radove.
Boidar Adija uspio je da ovaj spor rijei u nau korist.
Svaki dan smo sluali razna predavanja Price, Kerova-
nija i ostalih drugova. Po manjim grupama uili smo jezike i
prouavali historiju SKP (b). Mnogo smo raspravljali o tada-
njoj meunarodnoj situaciji.
Iz dana u dan broj zatvorenika se poveavao. Stigla je
travnika grupa (7 drugova), zatim i vinkovaka (3 druga), a
svaki dan i po nekoliko drugova uhapenih u Zagrebu. Ustae
su novopridole svrstavali u komuniste, pravoslavne i Zi-
dove i tako ih razmjetali po logoru ili u poseban logor van
zidina dvorca. One koje su ustae klasirale kao komuniste
primali smo u svoju sredinu ukoliko smo ih poznavali; nepro-
vjerene drugove smo privremeno izolirali u posebnu sobu, dok
nismo dobili podatke.
BJ EKSTVO RI GOLETA MARTI NI J A
U jednoj maloj sobici u prizemlju dvorca ivio je, for-
malno izolovan od naeg kolektiva, Rigoleto Martini Kvatro,
sekretar CK KP I talije.
U J ugoslaviju je stigao kraj em 1940. godine iz SSSR-a.
Trebalo je da uspostavi vezu i organizuje partijski rad u I taliji.
Meutim, ve 12. januara 1941. je uhapen u Zagrebu. Imao je
lane dokumente u kojima je stajalo da dolazi iz Francuske.
Tadanji policijski pristav, inae specijalista za komuniste, Sop-
rek
2
, nije znao nita o licu koje mu je sluajno dopalo u ruke.
Izgleda da je Sopreku jedino njegov policijski instinkt govorio
da je uhapeni italijanski emigrant vaan funkcioner radnikog
pokreta I talije. Pokuao je raznim policijskim torturama da od
Martinija sazna ko je, odakle je doao, s kim je povezan u Za-
grebu, kakve zadatke ima i si. Martini se drao herojski i nita
nije odavao.
2
Poto je uestvovao u nekim istragama protiv frankovaca, Spo-
rek je aprila 1941. god. pobjegao iz J ugoslavije. Po svretku rata ivio
je u I taliji.
Da bi sprijeila taj no umorstvo ili predavanje Martini j a
faistikoj policiji u I taliji, naa Partija je u ime organizacije
Narodne pomoi
3
izdala letak slijedeeg sadraja:
SVOJ POTENOJ J AVNOSTI
12. januara ove godine uhapen je u Zagrebu na ulici pod vrlo
misterioznim okolnostima talijanski emigrant antifasist RI GOLETO
MARTINI. Rigoleto Martini je beei iz Francuske bio na proputovanju
kroz J ugoslaviju. Sva dosadanja raziskivanja druga R. Martini ostala
su bezuspjena; on je nestao medu zidinama jugoslovenskih glavnjaa,
on se nalazi u rukama krvnika muitelja i njegov napaeni ivot rad-
nika, antifaiste, borca iz panije nalazi se u opasnosti; postoji opasnost
da ga njegovi muitelji ubiju, kao to su ve izmrcvarili i poubijali tolike
druge borce u glavnjaaima J ugoslavije. Ukoliko ga njegovi muitelji i
ne bi ubili postoji opasnost da ga predadu u ruke talijanskih krvnika.
U svakom sluaju njegov je ivot u velikoj opasnosti i potrebno je ui-
niti sve za njegov spas. Mi se obraamo na itavu potenu javnost da
digne svoj glas protiv ovog najnovijeg zloina koji se sprema (ako ve
nije izvren) nad antifaistom Rigoletom Martini. Mi se obraamo na sve
napredne ljude u J ugoslaviji da dignu svoj glas protesta protiv muenja
i ekstradicije u I taliju Rigoleta Martini, da trae njegovo putanj e na
slobodu i pravo azila u naoj zemlji.
Rigoleto Martini imade enu i malu kerkicu u emigraciji u jednoj
drugoj zemlji i one su u stranoj brizi za svog mua i oca. Mi se obra-
amo svim enskim drutvima, svim maj kama i enama da dignu svoj
glas protesta protiv izvrenja zloina nad jednim estitim radnikom,
dobrim muem i ocem za iji ivot strepe njegova ena i dijete. Ne do-
zvolimo da padne jo jedna sramotna ljaga na na narod da umjesto
gostoprimstva jedan napaeni prognanik nae muke i smrt u naoj
zemlji.
Traimo hitno osloboenje antifaiste Rigoleta Martini!
Traimo da mu se dade pravo azila u naoj zemlji!
Narodna pomo
Ovaj letak je pisao lino drug Tito. tampan je u parti j -
skoj tehnici, a organizacije Narodne pomoi su ga razdijelile
po Zagrebu i drugim gradovima i krajevima J ugoslavije. Letak
je tampan prvih dana marta 1941.
4
Tako je pomou ovog letka javnost bila upoznata da je
ivot Kvatra u opasnosti.
Martini je u zatvoru doekao aprilsku fazu rata protiv
Njemake, kapitulaciju bive J ugoslavije i dolazak njemako-
3
To je bila legalna forma skupl j anj a pomoi za drugove koji su
bili po zavretku rata u paniji internirani u koncentracione logore
Francuske, zatim za nae drugove u kaznionama i zatvorima, ponekad
za traj kae i si.
4
Prema navodima Rob Antuna, koja je tada bio sekretar MK
Zagreb.
i
ustaki h vlasti. J ednog dana mjeseca maj a 1941. Kvatro se na-
ao u koncentracionom logoru Kerestinec.
Srednj eg rasta, gotovo nizak, vrst, temeljito graen, i-
rokih lea i jakih ruku, crnim i ivahnim oima promatrao je
paljivo iz pri kraj ka sve oko sebe. Nije bio razgovorljiv. Nj ega
su kratko vri j eme pri j e naeg dolaska smjestili samog u j ednu
malu sobicu u pri zeml j u centralne zgrade Kerestinca. Stalno je
neto itao i izbjegavao kontakte. Njegova rezervisanost ostav-
ljala je na nas nej asan utisak. Pitali smo se da li je to stvarno
drug o kome je pri j e nekoliko mjeseci izdat letak da bi mu se
spasio ivot ili je to neko drugo lice.
Kad je nekoliko dana poslije naeg dolaska odbor eko-
nomske zajednice odluio da na kolektiv formi ra svoju ku-
hinju, utvrdilo se da se Martini razumi j e u zidanje kuhi nj skog
tednjaka. Tako su Zaja, Valjin i Martini poeli da zi daj u
tednjak. Tkom rada uspjeli su da se sporazumiju i utvrde sve
to je bilo u vezi sa Martinijem.
Nekoliko dana nakon to je naa kuhi nj a proradila, dobili
smo direktivu da sa drugom Talijanom ne treba razgovarati
niti se pokazivati. Martini je ostao sam u maloj sobici, dru-
tveno izoliran od naeg kolektiva. Cak mu je i hrana davana
krijui od straara. Dok je Martini zidao pe, Zaj a i Valjin su
ga hvalili kao vrlo dobrog radnika pred straarom koji je svra-
ao u kontrolu. Govorili su da Tal i j an ima zlatne ruke i da
se razumije u sve. im je prvom prilikom ustrebalo da se za
upravu logora svri neki struni posao, zvali su Martinija. On
je pristao i tim jo uoljivije potvrdio da ne pripada naem ko-
lektivu poto smo mi od prvog dana dolaska odbili da bilo to
radimo za faiste. Tako je Martini dobio pravo kretanj a i van
kruga logora. Pri izlasku bi se javio deurnom, rekavi kud
ide i po ijem nareenj u.
J ednog toplog predveerj a u prvoj polovini J una (prije
napada Njemake na SSSR) u logoru se pronio glas da se Ta-
lijan utopio. J edan od straara donio je odijelo, koje je naao
u blizini potoka kamo je Martini otiao da se okupa. Mi smo
svi odreda bili alosni, diskutovali o tome da li je znao plivati
ili ne. Neki su iznosili pretpostavke kao naj vj erovatni j e da se
radi o samoubistvu. Kad smo ostajali sami pogledima smo se
sporazumijevali i davali j edan drugom do znanja da nam je
sada tek jasna direktiva o nedruenj u sa Talijanom. Bili smo
sretni to je Martini pobjegao, a uz to na takav nain da uprava
|ogora ne moe voditi istragu o tome uz iju pomo je pobjegao
i kako. Uprava je vjerovala da se on utopio ili poinio samo-
ubistvo, te ga je izbrisala sa spiska i brzo zaboravila. Pri j e
ne
go to e pasti no provirio sam u Martinijevu sobu na nj e-
govom leaju vidio jedini ostatak njegove garderbe njegov
kratki kaput.
O tome kako je organizovan bijeg Martinija uo sam i
itao vie verzija. Meutim, detalji koje mi je navela Franjica
Budak popunjavaju ono to sam u logoru vidio i uo. Njeni na-
vodi poklapaju se u osnovnom i sa drugim verzijama, tj . da je
bijeg Martinija organizovao lino Rade Konar, tada sekretar
CK KPH i da ga je automobilom dovezao u Zagreb.
Drugarica Budak navodi da je Rade Konar poslao Marti-
nijevu sliku u logor Divku Budaku. Sliku je donijela ona lino.
Poto je bio utvren identitet Martinija, drugarica Budak je
prenijela svome muu poruku Rade Konara o tome da treba
izraditi plan bijega, jer to trai Kominterna. Odreenog dana
u dogovoreno vrijeme poslije podne Rade Konar je doao auto-
mobilom u blizinu logora, koji je vozio Branko Maleevi. Poto
je tog dana bila vruina, Martini je rekao straaru da e se
malo smoiti, skinuo je odijelo i uao u vodu oblinjeg potoka.
Nedaleko od tog mjesta sa druge strane potoka na maloj polj-
skoj stazi stajao je uenik V razreda gimnazije, Gvozden Budak,
sa biciklom i paketom pod rukom. Martini je obukao doneseno
odijelo i krenuo pravcem koji mu je pokazao Gvozden.
5
Istog
asa kada se Martini pojavio na cesti, pred njim se stvorio au-
tomobil. Rade Konar obezbijedio je Martiniju ilegalan boravak
u Zagrebu. Sredinom jula Martini je krenuo za I taliju. Na pre-
lasku granice pao je u ruke karabini j erima, odveden je u Rim,
potom u logor, gdje je umro krajem 1942. godine.
22. J U N 1941.
Vijest o napadu Njemake na SSSR primljena je u logoru
sa nadama u brzu pobjedu Crvene armije. To je osobito bilo
izraeno kod nas mlaih. Preovladavala je parola: Ovo je po-
etak svretka. Stariji drugovi su svoj optimizam manifesto-
vali uzdrljivije. Uglavnom su sve procjene tadanje situacije
nosile peat naih elja da brzo doe sloboda.
Sve, a pogotovo nas mlae iznenadila je procjena situa-
cije koju je tada dao Otokar Kerovani. I danas, nakon toliko
godina, u uima mi odzvanjaju tiho, ozbiljno izgovorene i ne-
kim vizionarskim pogledom propraene rijei: Drugovi, ovo e
biti duga i teka borba!
5
Gvozden Budak, sin Divka i Franjice Budak, primljen je u
SKOJ kao ak V razreda gimnazije. Bio veoma aktivan u f or mi r anj u
irokog omladinskog fronta u svojoj koli, sekretar SKOJ -a u svom ra-
zredu i lan kolskog odbora SKOJ -a. Poginuo je u NOB 1943. godine.
Rat Sovjetski Savez Njemaka donio je niz promjena
u reimu logora i time na ivot u logoru znaajno izmijenio na
gore. I zmijenjeni su straari, koji su se tokom vremena i stica-
jem prilika bili nekako zbliili s nama komunistima. Tokom
dana bio je zabranjen izlazak iz soba, osim u posebno odreene
asove za etnju. Uveden je nov reim posjeta, primanja paketa
i slino. lanovi porodica vie nisu smjeli ulaziti u logor, pa ni
pribliiti mu se. Policajcima se, kriom, plaala usluga da neto
prenesu zatvorenicima ili da koga propuste.
Vea grupa advokata J evreja bila je smjetena u neke
barake i magazine. I mali smo isto dvorite. Kasnije su u tu
grupu ubacivali i razna lica koja su u trenucima pijanstva po-
kazivali neraspoloenje prema ustaama i Nijemcima.
Nakon nekoliko dana posjetio je logor jedan od efova
ustake policije, Boo Cerovski. Traio je da razgovara sa Ker-
ovanijem. Poznavali su se jo iz kaznione Lepoglave, za vri-
jeme stare J ugoslavije gdje je Cerovski bio zatvoren kao hrvat-
ski nacionalista. Njih dva su etajui dvoritem razgovarali
gotovo itav sat. Cerovski ga je uvjeravao u brzu pobjedu Nje-
make nad SSSR-om, govorio mu neke detalje o stanju na
istonom frontu. Ispitivao je njegovu vrstinu. Kerovani ga
je ubjeivao da e SSSR neminovno pobijediti, ali je dozvolja-
vao da borba moe biti duga i teka. Mi mlai smo se udili
kako to da Kerovani ne moe ubijediti ustau Cerovskog u
pravednost nae borbe.
Poslije toga u logor je iznenada dola kontrola. Pretresli
.su sve, traili oruje i zabranjene knjige. Dolazak kontrole bio
je pravovremeno zapaen, tako da smo posakrivali sve to bi
moglo biti kompromitujue. Tom prilikom oduzeli su nam
noeve i od pribora za jelo ostavili samo kaike.
PRVE RTVE
Bio je utorak, 8. jul. Poslije podne. Vrijeme slobodno za
odmor. Velika kapija dovrca Kerestinec se otvorila. U dvorite
je uao zeleni toma. Kao obino mi smo istrali da vidimo
da li je ko poznat doveden i da bismo uli novosti. Iz policij-
skog automobila ovaj put nije izlazio niko. Sa sjedita kod o-
fere iskoilo je nekoliko policajaca. Svi smo se zgledali, jer to
je bilo prvi put da e neko biti nekud odveden. J edan je doao
na sprat gdje smo bili smjeteni mi deklarisani komunisti.
Poelo je prozivanje: Adija Boidar, Bergman Alfred ...
Odsjeno, policijski, rekli su: Spremite se! Doli su do sobe
u kojoj je za nekim starim stolom radio Otokar Kerovani. Kad
je policajac prozvao ime i saoptio: Spremite se!, Kerovani
se nije dizao. Samo je sa strane pogledao u policajca i tiho re-
kao: Dozvolite da zavrim misao. Nastavio je da pie jo ne-
koliko redaka za knjigu Historija Hrvata i zavrio. Prozvani
su i ostali: Pria, Kuh, Korski, Rihtman, Crnogorac, Kraus i
Krndelj.
Svi smo vjerovali da ih odvode u neki drugi logor. Tada
se ve znalo da jedan logor postoji u Podravini Danica
kod Koprivnice i jedan kod Gospia J adovno. Predveer
su vratili Krndelja. Mjesto njega su odveli Rozencvajga. Ova
zamjena nas je jo vie zabrinula. Tada niko nije znao da nam
objasni nj en znaaj. Sam Krndelj je bio vie nego zabrinut.
U stvari, izgleda da su ustae zakljuili da je omjer Hrvata,
Srba i J evrej a u grupi koju su namjeravali strijeljati za njih
politiki nezgodan. Zato su vratili Krndelja kao Hrvata, a uzeli
Rozencvajga, koji je bio J evrej i poznat komunista sa Sveui-
lita u Zagrebu.
Tu no smo slabo spavali. Tiho apui komentarisali smo
odvoenje drugova, pravili pretpostavke i zakljuke. Sutra je
u logor stigla vijest o smrti ustaa emigranata Mije Babia i
Podgorelca u borbama u Hercegovini. Iz novina smo vidjeli da
je Paveli proglasio trodnevnu alost.
9. jul srijeda
Pred vrata velike kapije logora stiglo je nekoliko druga-
rica. Meu nj i ma su bile, koliko se sjeam, Ada Pria, Lidija
Adija i jo neke. Bile su zaprepatene kad im je deurni stra-
ar rekao da su njihovi drugovi odvedeni. Brzo su se pribrale
i krenule u Zagreb.
10. jul etvrtak
Ova teka i alosna vijest o stri j el j anj u desetorice dru-
gova stigla je do nas 10. jula poslije podne.
J o uj utro istog dana stiglo je u logor nekoliko novih
straara. Ponaali su se grublje i otresitije od starih. Pitali smo
se da li to ima kakve veze sa odvedenom grupom. Tek poslije
podne saznali smo ovu tunu vijest od dr Mrvoa, koji je kao
Srbin bio interniran u privrednim zgradama dvorca, a kod
kojega su Daki i Grkovi u pratnj i straara ili na pregled.
Vijest nas je potresla. Rijei su nam ostale u grlu. Samo smo se
pogledavali. U svakom od nas tog asa sazrijevala je odluka o
bjekstvu iz logora. Sjeali smo se posljednjih rijei odvedenih
drugova; kako su dostojanstveno ulazili u policijski automobil,
kako su nas habrili, mahali nam i govorili: dovienja. Sjeali
smo se i rijei Adije koji nam je pri odlasku rekao: Ko zna
gdje i kad emo se ponovo sresti. Zato, ostajte zdravo!
11. jul petak
Spavali smo vrlo loe. Skoro do pred zoru razgovarali smo
i komentarisali u dvoje, leei jedan pored drugog. Za doruak
je Zaja podijelio duple porcije. J eli smo, iako nam se nije
jelo. Znali smo da e nam snaga biti potrebna. Tokom jutra
Divko Budak uz pomo jo dvojice drugova izvrio je popis
svih nas uzimajui podatke o mj estu boravka i stanovanja naj -
blie rodbine ili drugova, koje bi mogli informisati u sluaju
ponovnog odvoenja iz logora. Odnekud se proirila vijest da
e Kerestinec kao logor za komuniste biti uskoro rasformiran
i da e nas u grupama odvesti nekuda u Liku ili Bosnu, u blizinu
Travnika.
Tog dana poslije podne Divko Budak je imao razgovor sa
svojom drugaricom. Vratio se ozbiljnog lica, ali sa ve pozna-
tim optimizmom. Kako smo kasnije saznali, drugarica mu je
tada prenijela poruku Rade Konara da Parti j a vri pripreme
za na bijeg, da se moramo spremiti, a da e nam dan i as
naknadno javiti.
12. jul subota
Nita posebno se nije dogodilo. Kao to je ve postao obi-
aj dobivali smo iz nae kuhinje duple porcije hrane. Na mjesto
odvedenih i strijeljanih drugova nitko nije dolazio. Rukovod-
stvo ekonomske zajednice unijelo je neke izmjene u dota-
danji raspored leita i tako popunilo mjesta strijeljanih dru-
gova. Tada nas je bilo oko 80
J ovan Kevi, zvani Macuoka, otiao je u Zagreb da primi
pneumotoraks, u pratnj i straara, po ve ranije ustaljenoj
praksi. Njegov povratak uvjerio je upravu logora u normalno
stanje meu komunistima. U stvari, on je i mogao pobjei, jer
straar nije bio stalno sa njim. Njegova sestra navodi da je na
njeno nagovaranje da se ne vraa u logor, J ovan odgovorio da
on to nee uiniti, j er bi time ugrozio ivote drugova u logoru.
Bio je usvojen princip da se individualno ne bjei, kako se ne
bi pogorao poloaj ostalih, a nekoliko drugova, naroito bole-
snici, imalo je mogunost da pobjegne.
Tog dana je slikar Muhamed Kulenovi slikao portrete
u olovci i ugljenu. On je nekoliko dana pred odvoenje dese-
torice drugova izradio portrete Adije, Price, Kerovanija i jo
nekolicine. Kulenovi je crtajui zaboravljao na sve, pa i na
hranu. Mi ba nismo imali puno razumijevanja za njegovu tako
jaku elju za crtanjem u ovim asovima. Stariji drugovi pogo-
tovo nisu imali raspoloenja da mu poziraju. Kulenovi je, kao
konano i svi mi, znao da neemo jo dugo ostati zajedno.
PORUKA RADE KONCARA
Prema izjavi Franjice Budak u nedelju 13. jula uj utro u
njenom stanu u Vrhovevoj ulici posjetili su je Rade Konar i
Anton Rob. Dali su joj zadatak da svome drugu Divku prenese
as odluke o bjekstvu. Rekli su joj da u 0,30 as. u noi akcija
iznutra mora biti zavrena i svi logorai moraju izai van, gdje
e ih doekati drugovi sa kamionima. Drugarica Budak navodi
da je istog dana odmah poslije podne otila u logor i prenijela
poruku. Istog dana predveer Rade Konar doao je k nj oj i
rekao da su potpuno zadovoljni s unutranjim pripremama za
bjekstvo. O tome ga je informisao jedan drug koji je bio u lo-
goru poslije nje.
Uporedo sa akcijom napada na strau iznutra i akcijom
napada na etiri straarska mjesta oko logora Kerestinec, kao
i osiguranja na Samoborskoj cesti, za no 13/14. jula partijska
organizacija je planirala jo neke akcije. Tako je predvieno
miniranje Radio-stanice Zagreb. Akcijom je rukovodio Nikola
Saki, vrtni tehniar, lan Mjesnog komiteta KPH Zagreb
(udarna grupa je ula u podrum Radio-stanice i postavila eks-
ploziv pod temelje zgrade; korda je bila upaljena, udarna grupa
se udaljila, meutim do eksplozije nije dolo, poto je korda bila
na jednom mjestu ovlaena).
Prema nekim podacima dva druga imala su zadatak da u
amcu, veslajui uz Savu, dovezu desetak puaka i da ih na
dogovorenom mjestu predaju jednoj udarnoj grupi, koja je za-
tim imala da napadne logorske strae izvana. J edna druga
udarna grupa je imala zadatak da preree telefonske ice koje
su vodile od Kalinovice preko Kerestinca za Zagreb i Podsused.
J edan dio te grupe trebalo je, navodno, da se prije pola noi
pojavi sa harmonikom na cesti prema glavnom ulazu u logor.
Cilj je bio da se svirkom i pjesmom privue panja vanjskih
straara i omogui nastupanje grupi koja je imala zadatak da
napadne strau izvana. Ova grupa je izvrila zadatak. Mi smo
u logoru uli zvuke harmonike.
13. jul nedelja
Od 00 do 2.00 sata bio sam deurni u naoj sobi. Mj eru
deurstva uveli smo idui dan poto smo dobili vijest o strije-
ljanju desetorice drugova. Deurni je imao zadatak da skriveno,
kroz prozor, motri sve to se dogaa oko logora. U sluaju da
primijeti neto vanredno, trebalo je da probudi sve drugove.
To vanredno moglo je doi od ustaa ili od naih drugova
izvana.
Tog jutra nije se dogodilo nita posebno. Zbog jake vru-
ine malo je ko izlazio iz soba. Slikar Kulenovi je radio por-
trete drugova. To je ve postalo uobiajeno.
Iza podne Divko Budak je razgovarao sa svojom drugari-
com, koja je uspjela da zadri stalnu dozvolu za posjete, koju
je dobila jo prije uvoenja novog reima posjeta. Poslije
podne imao je razgovor August Cesarec. Franjica Budak je to-
kom svoje posjete prenijela posljednju poruku Rade Konara
o asu bjekstva.
Ve je bilo uobiajeno da partijsko rukovodstvo logora u
jednoj manj oj sobi odrava s vremena na vrijeme sastanke pod
vidom odbora ekonomske zajednice. Posljednji takav sasta-
nak odran je te nedelje poslije podne. Na osnovu kasnijih
razgovora sa drugovima i mojih sjeanja, na sastanku eko-
nomske zajednice zakljueno je da akciju razoruavanja strae
izvrimo formirani u pet udarnih grupa. Sastav grupa priblino
je izgledao ovako:
1. udarna grupa je imala zadatak da razorua straara na
straarskom mjestu u hodniku ispred naih soba. U toj grupi
su bili: J aroslav Hvala, Milan Basi i Franj o Sauha;
2. udarna grupa imala je zadatak da razorua straare u
prvoj sobi s desne strane hodnika, u kojoj je spavalo sedam
straara. U grupi su bili: J uraj Bermanec, Niko Tomi, Petar
Korasi, Ciril Brezovac, Stjepan Vlahek, Valentin Suh i Stj e-
pan Seremet;
3. udarna grupa imala je zadatak da razorua straare u
krajnjoj sobi hodnika. Grupu je vodio Izet Sujoldi. U toj smo
grupi bili: Lavoslav Srajer, Stjepan J eli, J ovo Kevi, Bla
"aljin, Vladimir Boac, J osip Randi, Vinko Milinkovi i j a;
4. udarna grupa trebalo je da razorua zapovjednika lo-
gora. U toj grupi su bili: J osip Turkovi, Petar i Lavoslav Ka-
zi, I van Klei i Anton Mrak;
5. grupa imala je zadatak da razorua komandira logorske
strae. U grupi su bili: J osip iber i Vlado Vitasovi.
Akcijom su rukovodili Divko Budak i Andrija Zaja. U
rezervi je bila grupa koju su inili Ante Boac, Slavko Gavran-
i i jo nekoliko drugova. U sluaju potrebe rezervna grupa
trebalo je da stupi u akciju.
ODLUCUJ UCA NO
Po kunom redu svijetlo se u sobama gasilo u 21. as. Le-
gli smo svaki na svoj leaj. Deurni je pritajeno sjedio pokraj
prozora. Sa lijeve strane pokraj mene leao je Vladimir Boac,
a sa desne Osijas Izrael. Boac i ja smo tiho razgovarali. Oko
22.00 asa iz susjedne velike sobe neujno se pojavio Divko
Budak. Tiho se spustio na leaj izmeu Korasia i Mraka. a-
patom im je neto govorio. Digao se i pognut preao na suprotnu
stranu sobe. Spustio se izmeu Boca i mene. apatom, ali od-
lunim glasom nam je govorio: Drugovi, mi noas bjeimo.
Vas dva imate zadatak da u grupi druga Izeta napadnete
kraj nj u straarsku sobu. Treba im uzeti oruje i vezati ih lan-
cima koji su im na gaama. Na znak koji ete vidjeti oko 12.
sati, trite na zadatak. Na neodluno pitanje o drugovima iz-
vana, Divko je odgovorio da ne brinemo i digao se. Boac i ja
smo se zagrlili, uzbueni i radosni to je doao dugo oeki-
vani as.
I ma li barem kakav noi? pitao je Boac.
Nita.
Ni ja nita.
A ta misli, da se obuemo?
J a ne bi ako pobijedimo, imaemo vremena, a ako
izginemo, svejedno je.
Poto smo imali hlae pokraj glave, ipak smo se obukli.
Valjda zato da neto radimo i savladamo uzbuenje. Ovako
obueni pokrili smo se ebetom. Najednom nas je oblio znoj
od pomisli da bi deurni straar mogao neto da posumnja, ako
sluajno ue u sobu, otkrije nas i vidi da u ovoj toploj julskoj
noi leimo u hlaama. Polako smo se skinuli, da bi se nakon
pola sata ponovo obukli. Vrijeme je odmicalo sporo, kao i uvijek
kad se neto eka. Dok smo se po drugi put oblaili, Osijas se
probudio i sneno pitao to se oblaimo. Rekli smo mu neka
mirno spava. Stalno smo razmiljali i pitali se kakav e to biti
Nikolaj Pirnat: PARTIZANKA
znak za poetak akcije. Zato nam ga Divko ni j e saopio?
Uskoro nam je bilo jasno da je to naj bol j i djeli u organizaciji
ove akcije. Taj znak je ovisio o mj estu i nainu kako e i gdj e
prva udarna grupa napasti i na koji nain e razoruati deur-
nog straara. Tu je bilo vie alternativa, a mi smo odreivali
samo jednu: vrijeme. Svaki as sam pogledavao na fosforne
kazaljke runog sata i oslukivao da sluajno ne stoji.
Oko 23,30 asova iz pravca parka koji je bio ispred lo-
gora uli su se zvui harmonike. Osjeali smo da bi to moglo
biti neto u vezi sa naom akcijom. To je potraj al o kratko. Kroz
otvorene prozore dopirao je bat straarskih koraka koji su se
smjenili u 23.00 sati. Straar na hodniku je etao i zastajkivao
ispred vrata naih soba.
Bio sam zadovoljan to pri padam udarnoj grupi koju vodi
Iet Sujoldi. Svaki pokret i pogled tog ovjeka ulijevao je
povj erenj e i govorio o unutranj oj snazi i hrabrosti.
PROBOJ
Nekoliko mi nuta poslije pola noi tiho su se podigli sa
svojih leaja Basi i Hvala. Sauha, koji je leao do njih, zgrio
se na leaju kao da mu je pozlilo. Basi je stao iza vrata, a Hvala
je izaao. Straaru, koji je upravo staj ao ispred vrata nae sobe,
apatom je rekao da je jednom drugu pozlilo:
Umire slijepo crijevo doktora!
Straar je kolebljivo proturio glavu kroz vrata i pitao koji
je to. Tog asa Hvala ga je snano gurnuo u sobu, a Basi mu
je na glavu bacio debelo ebe. Straar je stravino vrisnuo, dok
ga je Hvala snano sa lea rukama stegnuo. Tog asa metak,
koji je bio u cijevi straareve puke, opalio je. Potrali smo
svaki na svoj zadatak. I spred mene je iz sobe izletio Pero Ko-
rasi, a za mnom Boac, Mrak i ostali. Vanjski straari su opa-
lili nekoliko metaka po prozorima i hodniku. J edan od tih me-
taka pogodio je Peru Korasia u prsa. Preskoio sam ga i otrao
na svoj zadatak. U asu kad sam stigao pred vrata sobe, u kojoj
je spavalo 7 straara, preda mnom se stvorio komandir strae.
On je, uvi guvu, izletio iz svoje sobe u koulji i hlaama i
poeo vikati.
Biti ili ne biti! sinulo mi je. Nita mi drugo ni j e preo-
stalo, nego da skoim na njega. Zgrabio sam ga rukama za vrat
i poeo daviti. Debeli policijski oficir uzaludno se trzao. Tog
asa su kao oluja projurili pokraj mene braa Kazii i J osip
Turkovi i sruili se na vrata sobe zapovjednika Horvatina.
6
Soba je na alost bila prazna. On se etao u parku. Na staklo
razbijenog prozora jedan od Kazia razrezao je stopalo.
Zapovjednik logora Horvatin dotrao je uz sporedne ste-
penice sa dvorita sa pitoljem u ruci. Sa prvom zarobljenom
pukom Petro Boi je opalio na Horvatina, koji se sruio i ostao
leei na stepenicama. Sve se to odigralo zaista munjevitom br-
zinom. Meni je priskoio Vlado Vitasovi i poeo vezivati ko-
mandira strae. Tu se naao i iber. Zaprijetili smo komandiru
i naredili mu da ostale straare pozove na predaju, to je on i
uinio. Poto je zapovjednik logora Horvatin leao u krvi ranjen,
a njegov zamjenik Mile Bujanovi zarobljen, svi su se straar i
po sobama i hodnicima predali, a vanjski, ostavi bez komande,
prestali da pucaju.
Skoio sam u sobu na moj planirani zadatak. Ugledao sam
smijean prizor: Boi, Sujoldi, J eli i jo neki, stajali su sa
uperenim pukama na straare, koji su drhui sjedeli na kre-
vetima i plakali. Povezali smo ih njihovim straarskim lancima.
Dok su zavezani i zarobljeni straari izlazili na hodnik
otrao sam u sobu da obuem cipele i kaput.
anei, koji je kao student medicine bio zaduen za prvu
pomo, pokuavao je da spasi Peru Korasia. Rana je bila smr-
tonosna i Pero je ubrzo izdahnuo.
Zarobljene straare zatvorili smo u podrum kule, u kojoj
su vlasnici dvorca u staro vrijeme zatvarali kanjene kmetove.
Uskoro smo svi bili u dvoritu. Glavna kapija je jo bila zatvo-
rena. Nismo znali ta je sa vanjskom straom. Komeali smo se
u dvoritu oekujui dolazak drugova izvana. Poele su rasprave
oko toga da li da ipak strijeljamo neke od straara i da li da
uzmemo novac iz kase logora. Cule su se primjedbe:
Treba ih odmah sve bombama pobiti.
Mi nismo krvnici kao ustae. Ti straari su jadnici,
sluge, si romasi ...
A ko je pobio nae drugove?!
Novac ne treba dirati. Mi nismo pljakai.
I pak smo novac uzeli moda e zatrebati.
J edan od drugova je otrao do barake gdje su bili zatvore-
nici, najveim dijelom J evreji advokati. Vratio se razoaran,
jer se oni nisu pokazali raspoloeni da idu s nama.
Na pitanje gdje su drugovi koji su imali da pomognu ak-
ciju izvana, Divko je samo zabrinuto slegao ramenima. Vrijeme
Mladen Horvatin danas ivi u Zagrebu. Od posljedica ranj avanj a
ostao je mentalno poremeen i zato poslije rata nije bio suen.
je prolazilo. Bilo je oko pola jedan u noi kada smo se poeli
okupljati oko velike kapije logora, znatieljno oslukujui da li
se ta dogaa vani. Otvorili smo kapiju. Neko je upitao da li smo
svi na okupu. Oprezno smo krenuli u slobodu.
Na elu kolone bio je Ciril Brzovec sa pukomitraljezom.
SL OB ODA
Izali smo u park ispred logora. Tu smo jo neko vrijeme
ekali i oslukivali. U svakom od nas rasla je elja da se to
bre krene. Ubrzo smo se svrstali u kolonu po jedan. I mali smo
dva pukomitral jeza, 14 puaka, neto bombi i nekoliko pitolja.
Mi mladi bili smo razdragani i nismo zapaali zabrinutost sta-
rijih drugova. Obili smo dvorac sa sjeverozapadne strane i uli
u polje. Preskoili smo mali potoi Brvnicu. I dui dalje preko
polja sreli smo dvojicu seljaka i enu. Zatim smo se kretali u
pravcu juga i preli potok Staraa. Petar Kazi nosio je mitra-
ljez. Bilo je vedro i pun mjesec.
Eh, sad smo partizani, ree neko. Naoj radosti nije bilo
kraja. Obasjan mjeseinom ostao je stari dvorac, koji je tog
dana prestao biti logor.
Uskoro smo izbili na cestu Zagreb Karlovac. U udalje-
nosti od oko jedan kilometar vidjeli smo farove motornog vo-
zila, koje je stajalo. Krenuli smo ubrzano preko ceste, j er smo
pretpostavljali da se radi o intervenciji. J o kratko vrijeme smo
ili kroz kukuruze, a zatim preko livade iza koje se nazirala u-
ma. Na sjevernom rubu Stupnike ume, u blizini kote 136, naa
kolona se zaustavila. Poredali smo se i Siber nas je prebrojao.
Bilo nas je 52. Tu smo konstatovali da je izgubljena veza sa jed-
nim dijelom kolone. Vjerovatno je to bilo prije prelaska ceste,
kad smo vidjeli svjetla onog motornog vozila. iber je traio-
dva dobrovoljca koji bi pourili da uhvate vezu sa zaostalim
dijelom kolone. Koliko se sjeam, javio se Ernest Rado i jo je-
dan. I mali smo 10 puaka, svaka puka po 14 metaka i 1 mitra-
ljez sa 45 metaka (drug koji je nosio municiju za mitraljez ostao
je sa drugim dijelom kolone). Naa patrola je krenula u pravcu
sela Stupnika.
ekali smo oko pola sata, a zatim produili kroz Stupniku
umu. Nakon nepun sat hoda preli smo eljezniku prugu Za-
greb Karlovac izmeu sela Babii i kote 133. Uskoro je po-
elo svitati i mi smo se zaustavili negdje na tromei Stupnike
ume, Kralj evake ume i Demerice na pravcu Zdenina
Goli Breg. Bili smo rasporeeni u grupe po pet. Na svaku peto-
ricu otpadala je po jedna puka. Dobili smo zadatak od Siberai
da se tako u grupama sakrijemo po umi u grmlje da bi se na-
veer u 7 sati sastali na istom mjestu.
BORBA KOD STUPNI KE UME I SELA OBRESA 14. J ULA
Patrola poslata da uhvati vezu sa zaostalim dijelom ko-
lone nije se vratila. Tako, o grupi koja je brojala neto preko
30 drugova nismo znali vie nita. Bio sam rasporeen u petorku
kojom je rukovodio J oa Turkovi. U istoj grupi bili su Gavran-
i, Rendi i Boac. Tokom cijelog dana nita se vanredno nije
dogodilo. Nas petorica smo imali 1 karabin, za koji je bio zadu-
en Turkovi i dvije bombe, talijanske plehare. Tokom dana
vjebali smo rukovanje karabinom. Iza podne poeli su iznad
nae ume prelijetati izviaki avioni. To nas je uvjeravalo da
smo dobro uinili to smo se zadrali u umi, ali nam je ekanje
veeri bilo predugo i unosilo neku nejasnu slutnju. Na tab,
kojim je rukovodio Siber, organizovao je osmatranje i patroli-
ranj e uz rub ume. Dan se pribliavao kraj u i sve nam je iz-
gledalo normalno. injenica da je nama svima bilo reeno, da
je na bijeg organizovala Kominterna, stvarala je kod nas osje-
aj povjerenja i samopouzdanja. To je vailo pogotovo za nas
mlae. Osim toga to je meu nas, prve partizane, unosilo neku
nejasnu ideju o tome da e se odluujui dogaaji uskoro odi-
grati. Neki su pretpostavljali da je Hitler sruen, a Crvena ar-
mija u kontraofanzivi, da je u Zagrebu ve poeo ustanak, da
se vode uline borbe i slino. Bilo je i suprotnih miljenja koja
su navodila da ovog asa treba ii to dalje od Zagreba, u sela
na Kordun i Bosnu. Sa takvim mijeanim raspoloenjima oko
19 asova okupili smo se kod taba. Uz mitraljez stajao je Bre-
zovac. Tada je Siber u ime taba rekao:
, Drugovi, mi emo sada u grupama po pet krenuti pre-
ma Zagrebu. U umarcima pokraj Save emo se zadrati dok ne
dobijemo dalje direktive.
iber jo nije zavrio ono to je htio rei, a na nas se osuo
plotun iz neprijateljevih puaka i poziv:
Predaj se!
Abid Loli je uzviknuo:
Predaj se ti !.. i poeo pucati prema neprijatelju.
Borba je bila estoka, ali kratka. Neprijatelj je imao pred-
nosti: iznenaenje, brojnost i naoruanje. Boi i Sujoldi bo-
rili su se do posljednjeg metka i na proboju kroz obru pali.
Grupa koja je po izlasku iz logora izgubila vezu sa glav-
ninom kolone i krenula prema jugoistoku, opkoljena je 14. jula
ve oko 14. asova. U toj su grupi bili: Budak, Zaja, Grkovi,
Cesarec, Lopandi, Bermanec, Barki, Hvala, Seremet, Samar-
di, Osijas i jo oko 20 drugova. Koliko je poznato iz te grupe
stigao je u Zagreb jedino Bla Valjin.
Po izlasku iz logora u zoru, ova se grupa zaustavila u ne-
kim umarcima nedaleko od sela Obre. Tu su istog dana bili
opkoljeni od znatno nadmonijeg neprijatelja. Herojski su se
borili i ginuli. Od naoruanja su imali samo 4 puke, 1 mitraljez,
neto bombi i pitolj. Proboj iz obrua im je bio otean, jer ga
nisu mogli izvriti pod zatitom noi. Milan Basi, poto je utro-
io i posljednji metak, poginuo je juriajui kundakom na usta-
kog mitraljesca. Zaja i Vlahek ostavili su u pitoljima po jedan
metak, sa kojima su dan kasnije u selu izvrili samoubistvo, da
ne bi pali ivi neprijatelju u ruke. To isto je uradio i Slavko
Erdelj u selu Stupnik, u svojoj kui.
7
Nekoliko drugova uhvaenih u toj borbi i poslije nj e bili
su zatvoreni kratko vrijeme u Velikoj Gorici, a zatim su preve-
zeni u Zagreb u zatvor u ulici Rakoga. Budak, Grkovi i Cesa-
rec vieni su od poznanika, kada su krvavi voeni na kamionu u
zatvor. Petnaestak drugova probilo se iz obrua, od kojih su neki
krenuli na zapad, a neki prema Podsusedu. Petar i Lavoslav Ka-
zi uhvaeni su, dan nakon borbe, u selu Bratina, opina Pisa-
rovina.
U borbi kod Stupnike ume neprijatelju su pali u ruke:
I van Krndelj, Pavao Markovac, Hugo i Ljudevit Kon, Aleksan-
dar Turkovi i I van Kazi.
8
Navedene drugove ustae su odvele
u andarmerijsku stanicu Rakov Potok gdje su ih tukle do mrc-
varenja, a zatim su ih oko 22 sata prevezle policijskim automo-
bilom u zatvor u Zagrebu.
J edna grupa drugova u kojoj su bili: Loli, Begovac, Ob-
ratil, Boac, Vukovi i Daki uspjela se probiti iz obrua.
9
Ovi
su drugovi u selu Donja Purgari j a, uz pomo obitelji Franca Va-
leia, uhvatili veze sa partijskom organizacijom u Zagrebu. Po-
jedinano su se prebacili u Zagreb, a zatim u partizanske odrede
i grupe. Iz te borbe iz obrua se probilo jo desetak drugova.
Meu njima su bili: Milinkovi, Frojdlih, J eli, Glumac i ja.
Vjerovatno je da su u borbi kod Stupnike ume poginuli:
J osip Siber, Niko Torni, Franj o Babi, Slavko Gavrani, Izet
Sujoldi, Muhamed Kulenovi, J ovan Kavi i Petar Boi.
7
Osim Baia vjerovatno su jo poginuli: Marijan anei, Ante
Boac, Lavoslav Srajer, I van Gubeli, Milivoj Daskalovi i Dimitrije
Lopandi.
8
Prema navodima preivjelog I vana Kazia.
9
Prema navodima preivjelog Dragutina Dakia.
PREMA ZAGREBU
Poto sam se probio iz obrua, kod Stupnike ume, oko
9 asova navee sam uao u selo Lovre. U prvoj kui u selu na
putu iz Kraljevake ume jedan seljak me je nahranio. Rekao
sam mu da sam komunista i da sam pobjegao iz logora. Nije
dozvolio da platim i savjetovao mi da budem oprezan, jer u
selu ima jedan ustaa. Dao mi je kruha i sira za put i pokazao
mi gdje mogu, ako elim, prespavati u polju ili u umi. Pre-
spavao sam u polju i u zoru se povukao u umu, blizu sela.
Sa ruba ume promatrao sam ivot po poljima i selima
kraj a koji se zove Kraljevac. Razmiljao sam o dogaajima pro-
teklih 24 sata i pokuavao da ih u glavi sredim, jer se sve odi-
gralo filmskom brzinom. Nikakvog oruja nisam imao. J edinu
bombu koju sam dobio pri izlasku iz logora, talijansku pleharu,
upotrijebio sam u borbi. Razmiljao sam ta da inim. Partijska
disciplina, rijei Sibera pred borbu i neki neodreeni osjeaj da
bi veliki dogaaji mogli poeti u Zagrebu bez mene, uz elju da
im prije sretnem drugove iz moje organizacije, silili su me na
odluku da krenem prema Zagrebu. S druge strane, iskustvo ste-
eno posljednjih 24 sata nagonilo me je na zakljuak da krenem
na Kordun, Bosansku kraj i nu prema mom rodnom mjestu Banja
Luci. Svi mi, koji smo od sredine maj a bili u logoru i tako od-
sjeeni od ivog i dnevnog kontakta sa partijskom organizaci-
jom, nau predstavu o poetku ustanka vezivali smo za borbu
u gradovima. Tome treba dodati da su u tim odlunim aso-
vima, na pitanje ta da se radi, meu nama dominirali odgovori
i ideje drugova koji su zavrili partijske kole u SSSR-u (Siber)
i do tada potpuno osebujnu i istoriji nepoznatu situaciju poku-
avali objasniti i rijeiti iskljuivo uz pomo poznatih ablona.
CK KPJ i drug Tito bili su tada u Beogradu i sa pripremama za
osloboenje logora Kerestinec nisu uope bili upoznati.
Predveer sam izaao iz ume i u jednom zaseoku sela
Kraljevec priao grupi seljaka. Oni su me pozdravili sa Zdravo,
Kerestinanin!, to ja nisam ni pomislio negirati. Rekao sam im
da sam komunista i na njihova pitanja sam odgovarao. Nahra-
nili su me, savjetovali me da se ne kreem cestama, jer ustae
i andarmi patroliraju. I znenada je naiao pomonik umara,
koji se zvao Bla sa lovakom pukom i pokuao da me uhapsi.
Seljaci su se usprotivili. Na traenje Blaa da mu daj u lance ili
konopce da me vee, oni su gotovo u horu odgovorili da za takve
stvari nemaj u ni lanaca ni konopaca. Slino su mu odgovorili
kad je zatraio sobu u koju bi me zatvorio. Bla nije znao ta
da ini, a ja sam, osjeajui prednost, seljacima pokuavao da
objasnim nunost borbe protiv faizma. Cuo sam kad je jedan
od seljaka rekao Blau:
Pusti ovjeka nek ide.
Kad mi je Bla pregledavao dokumenta, predao je puku
jednom od seljaka. Taj mi je apatom pokazao pravce Zagreb i
Bosna i rekao da bjeim. Primivi dokumente od Blaa, potrao
sam... Lovaka puka je opalila, ali suvie visoko. Bilo je 22
sata kad sam se naao u polju sam. Definitivno sam odluio da
idem prema Zagrebu. Zaobilaznim putevima u zoru sam stigao
u blizinu sela Sv. Klara. Uputio sam se prema Savi sa namjerom
da je preplivam i uem u Zagreb. Mitraljeska pucnjava sa te
strane odvratila me od te odluke. Krenuo sam prema glavnoj
cesti koja vodi na most.
Bilo je est i po kad sam uao u brijanicu brae Pranjak,
na desnoj obali Save. Nakon kraeg razgovora tokom bri j anj a
pokazalo se da je Slavek Pranj ak simpatizer narodnog po-
kreta. Rekao sam mu odakle dolazim i on mi je pomogao da odi-
jelo, cipele i ostalo dovedem u normalno stanje, te se pokazao
spreman da odnese poruku drugovima u Zagreb, kako bi mi na-
bavili potrebne papire za legalan ulazak preko mosta u grad. U
zajednikom razgovoru i kombiniranju, pokazalo se da on po-
znaje Franca Primuia, iji je otac imao gostionu nedaleko
od mosta i preko kojeg je Slavek bio povezan u jednoj simpati-
zerskoj grupi naselja Sava. Kad sam nakon nekoliko minuta
uao u gostionicu, Franc Primui, kojeg sam kao skojevca po-
znavao iz srednjotehnike kole u Zagrebu, deurao je u oevoj
gostioni nadajui se da e neko od drugova iz Kerestinca naii.
Nakon, otprilike, dva sata Franc se vratio sa uniformom
civilne zatite
10
i legitimacijom Stjepana Mlinaria. Sliku u
legitimaciji smo zamijenili mojom. Pranjak je negdje posudio
bicikl. Bilo je oko podne 16. jula, kada sam na biciklu, vojniki
pozdravljen od ustaa straara na mostu, uao u Zagreb. U
Petrinjskoj ulici kod Ljube aria (skojevca i aktivnog organi-
zatora irokog omladinskog fronta) drugovi su me ve oekivali.
Uveer sam preao u stan Kree Rakia.
11
Ujutro sam Radi
Vlkovu, organizacionom sekretaru Pokrajinskog komiteta
SKOJ -a za Hrvatsku podnio izvjetaj o mom doivljaju kroz
10
Civilna zatita bila je poluvojnika organizacija za brzo otkla-
nj anj e posljedica vazdunog napada. Bila je formirana pred aprilsku
fazu rata protiv Njemake. Organizacija SKOJ -a u Zagrebu planski je
uhvatila kljune pozicije u toj organizaciji. Franc Primui je bio po-
vezan sa tom organizacijom. Poginuo je u NOR-u.
11
Kreo Raki, diplomirani ak srednjotehnike kole u Zagrebu,
lan SKOJ -a od 1937. i KP od 1941. Bio je rukovodilac pet udarnih
omladinskih grupa u Zagrebu. Strijeljan sa Stjepanom Mlinariem no-
vembra 1941. Narodni heroj.
akciju Kerestinec.
12
Mojmir Martin, lan PK SKOJ -a, donio mi
je pitolj i ja sam iduih nekoliko dana ivio kao ilegalac u Za-
grebu, da bi 21. jula iziao iz Zagreba i ukljuio se u tada for-
miranu prvu zagrebaku partizansku grupu u blizini Sesveta.
Na slian nain uhvatilo je vezu sa organizacijom i spa-
silo se jo 14 drugova. Veina njih se odmah pridruila parti -
zanskim grupama i odredima na terenu Hrvatske.
VANJ SKE UDARNE GRUPE
Akciju za osloboenje zatoenika iz logora Kerestinec pla-
nirali su Anton Rob, sekretar MK i J osip Kopini, a da nisu o
svemu izvjetavali CK KPH. MK Zagreb uzeo je na sebe zada-
tak da formira udarne grupe za napad na logor. Formirana je
grupa od 15 drugova, kojom je rukovodio Branko Maleevi,
lan MK.
13
Grupa je trebalo da se u blizini Kerestinca povee
s grupom od oko 25 seljaka, simpatizera Partije, koji bi poslu-
ili kao vodii, a istovremeno donijeli i neto oruja. Nakon
osloboenja zatvorenika trebalo je da se od nekih drugova iz
grupe, zatvorenika i ovih seljaka simpatizera, formira 1. zagre-
baki partizanski odred. Grupa je uspostavila vezu sa nekim iz
logora i dogovorili su se o svemu detaljno. Meutim, zbog nepo-
znavanja terena i pogrene procjene o potrebnom vremenu da se
po noi neprimjeeno doe do logora, grupa je zakasnila. Isto
tako grupa nije uspjela ni da uhvati vezu sa seljacima koji su
imali da joj se pridrue, pa je ostala bez vodia i s malo oruja
(grupa je imala jednu ili dvije puke, oko 5 pitolja i nekoliko
bombi).
Kad se grupa pribliila logoru, iznutra se ve ulo puka-
ranje. I dok je grupa prilazila logoru s jugoistone strane iz-
gleda da su logorai istovremeno izlazili iz logora na sjevero-
zapadnoj strani. Tako se nisu susreli. Poto nije naila na logo-
rae, grupa se zaustavila i u diskusiji dola do zakljuka da logo-
rai nisu uspjeli da razoruaju straare. Maleevi je donio od-
luku da se grupa razdijeli i vrati u Zagreb, a da se nakon dva
dana sastane u blizini sela Sv. J elena (ova grupa trebalo je da
obrazuje 1. diverzantsku zagrebaku grupu). Pri pokuaju da se
vrate u Zagreb pali su u ruke ustaa mnogi iz grupe: Maleevi
je legitimisan i ranj en pri pokuaju bijega, pa je sutradan umro
12
Sa Radom Vlkovim posjetio me je i jedan drug, za koga su mi
kasnije rekli da je bio Rade Konar.
13
U grupi su, pored ostalih, bili: Lj uba Faust, Andrija Muhek.
Tibor Zelinko, Vlado Gluhak, jedan panski borac zvani Romano, jos
jedan panski borac i jedan pekar iz Zagreba, zvani vabo.
u bolnici na Sv. Duhu; Muhek, Bezjak, Zelinko i jo jedan rad-
nik doekani su u zasjedi pri pokuaju da se plivanjem prebace
preko Save i uhveeni su Muhek je otjeran u logor, a ostala
trojica su strijeljana. Ostali su se probili u Zagreb.
I stovremeno s ovom grupom MK je u napad na logor po-
slao jo jednu grupu od 7 drugova, na elu sa I vanom Culikom.'
4
Ova je grupa bila bolje naoruana imala je nekoliko puaka,
pitolja i bombi. Grupu je preko Save prevezao amcem Stanko
Ori. Grupa je trebalo da u blizini Kerestinca stupi u vezu s
Maleevievom grupom i da joj se prikljui. Meutim, kako nije
bila navikla na nona kretanj a to je bila sprijeena da stigne na
vrijeme. Kad se pribliila Kerestincu, vidjela je u blizini logora
na cesti dva kamiona (ovi su kamioni bili poslati iz Zagreba da
se zatvorenici na njima prebace iz logora prema Kordunu ili
Gorskom kotaru), za koje je pomislila da su ustaki i da je ak-
cija propala. Na osnovu ovog zakljuka grupa se povukla prema
selu Sv. Nedelja, gdje je u jednom umarku doekala dan. Tu ih
je primijetio jedan seljak i obavijestio andarme, koji su grupu
napali i ubili Katu Dumbovi,
15
a ranjenog Karla Kovaia
uhvatili i otpremili u logor. Sudbina ostalih drugova ostala je
nepoznata.
ZAPI S PRED STRI J ELJ ANJ E
Drugovi koji su pali neprijatelju u ruke u borbama kod
Stupnike ume i sela Obre, kao i oni koji su tokom iduih
nekoliko dana uhvaeni po selima i na prilazima Zagrebu, bili su
od ustaa zatvoreni u jednoj zajednikoj sobi u podrumu zatvora
u ulici Rakog, br. 9. u Zagrebu. Prema zapisu koji su ostavili
na zidu zatvorske elije, bilo ih je ukupno 44. O tome kakvi su
oni bili kao ljudi, borci i komunisti, govore rijei koje su osta-
vili na zidu zatvorske elije:
U ovim prostorijama su preivjeli svoje posljednje asove i inter-
nirani borci iz Kerestinca, njih 44. Osudu o stri j el j anj u primili su svi
uzdignute glave, jer su znali da umiru za pravednu stvar, za stvar
radnog naroda.
O stri j el j anj u ovih drugova iz Ministarstva unutranj i h
poslova NDH pod br. 10853 41 od 17. jula 1941. izdat je pro-
glas:
16
Kanjen napadaj na strau u Kerestincu uhvaeni
komunisti osueni na smrt i strijeljani. U oglasu se ne navodi
broj niti imena strijeljanih.
14
Osim nj ega u grupi su bili: Kata Dumbovi, uro Simunovi,
Karlo Kovai i jo trojica drugova.
15
Proglaena za narodnog heroja.
16
Zbornik V/l, str. 257; izdanje VI I
Na osnovu izvrenih provjera moe se kao sigurno uzeti da
su u ovoj grupi strijeljanih bili i drugovi: August Cesarec, Pa-
vao Markovac, Divko Budak, I van Krndelj, J aroslav Hvala, J o-
sip Horvat, Petar i Lavoslav Kazi, Valentin Suh, Duan Grko-
vi, Stjepan J eli, Ljudevit i Hugo Kon, Aleksandar Turkovi,
J uraj Bermanec, Henrik Tele i Osijas Izrael. Za preostalih 27
drugova ne moe se tano utvrditi identitet.
Logor Kerestinec je poslije ovih dogaaja rasformiran.
UZROCI NEUSPJ EHA
Uzroci za ovako nepovoljan zavretak akcije osloboenja
iz logora Kerestinec su viestrani.
Mislim da je od presudnog i odluujueg znaaja bila i-
njenica da smo svi mi bili opsjenjeni obavjetenjem da akcijom
naeg osloboenja rukovodi Kominterna. Upravo zato su raz-
miljanja i ocjene naeg poloaja poslije osloboenja iz logora
nosile peat nedvojbenog vjerovanja u neposrednu kontraofan-
zivu Crvene armije i brzi slom Hitlera u samoj Nemakoj. Samo
u svjetlu ovih injenica mogu biti razumljive samoubilake od-
luke o naem kretanj u prema Zagrebu u malim grupicama i po-
jedinano. Drugovi koji su cijenili situaciju na osnovu svojih
motiva, ali ipak po izvjesnoj unutranj oj logici (pojedinci iz trav-
nike grupe zahtijevali su da se odmah ide prema Bosni), ostali
su u manjini i, razumljivo kapitulirali pred argumentima da
tako visoki meunarodni forum zna ta radi.
Bez iluzije o ulozi Kominterne u akciji osloboenja iz lo-
gora, mi bismo, po prostom zakonu odranja svojih ivota, mo-
rali aktivno djelovati i probijati se na povoljnije terene. Ko-
nano, za ovo je trebalo manj e hrabrosti, nego li za odlazak u
Zagreb, koji je kao osinjak bio pun ustaa i Nijemaca.
U drugom su planu, ali ne zato manj e vane, slabosti u
organizovanju napada na vanjsku strau logora, neodlunost,
veza i slino. Tu je vaan faktor i nepostojanje iskustva u ova-
kvim akcijama Partije.
17
Bez obzira na sve subjektivne i objektivne prednosti i sla-
bosti u tim odluujuim asovima za ustanak u tom kraj u,
ukljuujui tu i sva naa naivna, ali plemenita vjerovanja, borba
u logoru Kerestinec, kao i borbe kod sela Obre i Stupnike
17
Zbog nedovoljne organizovanosti i brzopletosti (CK KPH plani-
rao je ovu akciju za 15/16. jul) oko organizovanja spasavanja zatvore-
nika iiz logora Kerestinec, osueno je dranj e i rad Mjesnog komiteta
(koji je smijenjen), a naroito njegovog sekretara koji je iskljuen iz
Partije.
ume predstavljaju prve partizanske, ustanike borbe u Hrvat-
skoj. Snage angaovane u tim borbama u ljudstvu i oruju kako
sa nae, tako i sa neprijateljske strane, s obzirom na mjesto i
vrijeme, bile su znaajne.
ezdeset i osam aktivista Partije, do tada zatvoreni u kon-
centracionom logoru Kerestinec, tih dana su svjesno poloili i-
vote u temelje narodnooslobodilake brobe i nae revolucije.
18
18
Prema priblino provjerenim podaoima to su bili:
Babi Franjo, koarski radnik, Barki-Dugonji I van, metalski
radnik, Basi Milan, student prava, Belinski Kuaman, metalski radnik,
Bermanec J uraj , tekstilni radnik, Boac Ante, pekarski radnik, Boi
Petar, drvodeljski radnik, Budaik Divko, privatni inovnik, Cesarec
August, knjievnik i publicista, ubeli I van, tipografski radnik, Dum-
bovi Mato, krojaki radnik, Daoutovi Tajib, koarski radnik, Daskalo-
vi Milivoj, slubenik, Dimitrijevi Rastko, anei Marijan, student
medicine, Frdelja Slavko, zemljoradnik, Gavrani Slavko, radnik u fa-
brici duhana, Grkovi Duan, privatni inovnik, Herak J osip, radnik,
Hvala J arosLav, student veterine, Horhat J osip, koarski radnik, Hum-
ski Franjo, krojaki radnik, J eli Stijepan, zemljoradnik kova, Kazi
Lavoslav, elektromehaniarski radnik, Kazi Petar, student tehnike,
Kete Adolf, slubenik, Klei I van, koarski radnik, Korasi Petar, pe-
karski radnik, Krndelj I van, eljezniar, Kevi J ovan, student filozofije,
Katan Isak, trgovaki putnik, Korian Lavoslav, liil,ac, Kon Hugo, trgo-
vaki putnik, Kon Ljudevit, slubenik, Kulenovi Muhamed, akademski
slikar, Lopandi Dimitrije, student EKV, Markovac dr Pavao, kompo-
zitor, Mrak Anton, metalski radnik, Pavlinek Franjo, koarski radnik,
Pavii Zdravko, inovnik, Rendi J osip, student filozofije, Rado Ernest,
privatni inovnik, Samardi Duan, privatni inovnik, Sauha Franjo,
student tehnike, Stanimirovi Mihailo, zemljoradnik, Sujoldi Izet, ko-
arski radnik, eremet Stjepan, inenjer .asistent Teh. fakulteta u Za-
grebu, iber J osip, drvodeljski radnik, raj er Lavoslav, zemljoradnik
strojobravar, uh Valentin, koarski radnik, iftar I van, metalski radnik,
netrepl Uri, privatni slubenik, Tatalovi J ovan, koarski radnik, Tkal-
evi Slavko, koarski radnik, Tel Henrik, bojadisarski radnik, Tomi
Niko, student tehnike, Turkovi Aleksandar, slubenik, Osias Izrael,
trgovaki putnik, Vlahek Stjepan, graevinski radnik, Vidati Bla, ko-
arski radnik, Vincek Albin, koarski radnik, Vitasovi Vladimir, pro-
fesor gimnazije, Vulelija Berislav, privatni inovnik. Perera Izidor, stu-
dent tehnike, Singer Elijas, brijaki radnik, Stareina Martin, radnik.
tajnerger I zrael i Zaj a Andrija, drvodeljski radnik.
etrnaest drugova je po osloboenju iz logora uspjelo uhvatiti
vezu sa pokretom i od nj i h je devet poginulo u NOB-u:
Boac Vlado, student tehnike, Begovac Hamdo, pekarski obrtnik,
Brezovac Ciril, tekstilni radnik, Horvat Lovro, krojaki radnik, Loli
Abid, mesarski obrtnik, Obratil Aleksandar, tipografski radnik, Turko-
vi J osip, privatni slubenik, Valj in Bla, graevinski radnik i Vukovi
Todor, slubenik.
Ostali su u ivotu:
Milinkovi Vinko, Daki Dragutin, Frojndlih Emil, Glumac Slo-
bodan i Komarica Zvonimir.
Od uhvaenih drugova po osloboenju iz logora, a koji su bili u
zatvoru u ulici Rakoga u Zagrebu, danas su u ivotu : Kazi I van, slu-
benik i Tahi I van, inenjer.
Zvonimir KOMARICA
S J E A N J E NA DOGA A J E I Z U ST A N K A U B I HA -
K OM SREZU
i
Ustanak na terenu bihakog sreza izbio je kad i u drugim
krajevima Bosanske kraj i ne i Like, s tim to su prve borbe u
tom kraj u poele nekoliko dana poslije osloboenja Drvara i
njegove okoline. Ustankom su ve od poetka bila zahvaena
sva srpska sela bive ripake i lipske, a djelimino i bihake
optine (Grmua i Grabe). Iako je ustanak u bihakom srezu
sastavni dio ustanka koji je obuhvatio ire podruje Bosanske
krajine i Like, ipak, s obzirom na stanje na terenu i pripreme
koje su mu prethodile, on je imao neke specifinosti. Te spe-
cifinosti su se, prije svega, ogledale u obimu i drastinosti na-
silja koje je sprovodila ustaka vlast nad srpskim stanovni-
tvom, kao i u ulozi mjesne (bihake) partijske organizacije u
pripremi ustanka.
STANJ E NA TERENU OD DOLASKA USTAKE VLASTI
DO POETKA PRVIH AKCI J A
Raspad bive jugoslovenske vojske i stvaranje takozvane
NDH bilo je popraeno u bihakom srezu, kao i u ostalim kra-
jevima, jaanjem ustakog terora nad srpskim stanovnitvom,
raspirivanjem ovinizma meu Srbima, Hrvatima i muslima-
nima. Ustaki teror nad Srbima naroito se pootrava poslije
napada Njemake na SSSR. Tih dana ustake vlasti javno
objavljuju, preko oglasa i plakata, da e za jednog ustau biti
ubijeno sto Srba ponavljajui time sline oglase Nijemaca za
vrijeme prolaska njihovih trupa kroz taj kraj.
Kraj em juna, tj. neposredno poslije napada Njemake na
SSSR, ustake vlasti su pohapsile sve odrasle mukarce Srbe
i J evrej e u Bihau, dok su cjelokupno preostalo srpsko i jev-
rejsko stanovnitvo prisilno iselile iz Bihaa u okolinu Bosan-
skog Petrovca i Kulen-Vakufa ne dozvolivi im da sobom
ponesu ni naj neophodni j a sredstva za ivot. I stovremeno, usta-
ke vlasti su pohapsile po nekoliko, obino najuglednijih, se-
ljaka iz gotovo svih srpskih sela u srezu kao taoce, dok su u
julu pristupile masovnom hapenju i odvoenju srpskih selja-
ka u Biha, gdje su ih kasnije poubijale. To hapenje ustae
su obino vrile na prevaru govorei seljacima da idu na neke
poljoprivredne radove ili na rad u Njemaku. Tako je kraj em
juna i poetkom jula u prvom talasu hapenja odvedeno iz
svakog sela po 10 ljudi, dok su u toku jula, a naroito u dru-
goj polovini toga mjeseca, iz nekih sela, iz kojih im je to uspje-
lo, ustae pohapsile i odvele, a zatim pobile gotovo cijelo mu-
ko stanovnitvo od 15 do 60 godina starosti. Tako su odvedeni
i pobijeni skoro svi odrasli mukarci iz sela: Pritoke, Bijelog
Brda, Lohova, Lohovskih Brda, Zaloja i Grmue. Sem toga,
svi Srbi su odvedeni i pobijeni i iz mjeovito nastanjenih sela,
kao, na primjer, iz Ripa i drugih sela iz neposredne okoline
Bihaa. Isto tako, velik broj seljaka odveden je i pobijen iz
sela Raia, Grijevca, Klievia i ovke, dok je naj manj i
broj stradao u selu Hrgaru, Grabeu, Lipi, Teoaku i Doljani-
ma, i to zbog toga to su ta sela bila zabaenija, naslonjena na
umom obrasle predjele planine Grme, kao i zbog toga to su
se seljaci iz tih sela, poslije prvog talasa hapenja, poeli skla-
njati u okolne ume i izbjegavati organe ustake vlasti. Istina,
mnogi seljaci nisu mogli shvatiti niti pretpostaviti da bi mogli
biti ubijeni iz jednostavnog razloga to su Srbi, tj. da postoji
takva zloinaka vlast koja je u stanj u da nemilosrdno bez
ikakve posebne krivice ubija nevine ljude. Bilo je i takvih
koji nisu htjeli vjerovati upozorenjima svojih poznanika
muslimana ili Hrvata da se skl anj aj u i bjee u umu.
ak i u vrijeme kada se o ustanku poelo otvoreno govo-
riti i kada su u tom pravcu preduzimane neke mjere, bilo je
seljaka koje je bilo teko odvratiti od namj ere da se sami pri-
jave ustakim vlastima. Takav jedan sluaj iz sela Teoaka
ostao mi je i do danas u ivom sjeanju. Bilo je to u drugoj
polovini jula. Na jednom sastanku u toku diskusije o ustanku,
u kojoj je uestvovao veliki broj seljaka iz tog sela, jedna
grupa (56) seljaka inae potenih ljudi, koji su se kasnije
u ustanku dobro drali, a koji u tom trenutku nisu vjerovali
u mogunost ustanka niti u to da ustae ubi j aj u sve Srbe
bila je odluila da se prijavi ustakoj vlasti i da joj izrazi svoju
lojalnost. Nastojanja prisutnih, u prvom redu odlunijih i mla-
ih ljudi, koji su bili rijeeni da se bore, dovela su do pri-
stanka te grupe da priekaju nekoliko dana, dok se ne vidi
kako e se dogaaji razvijati. U meuvremenu je dolo do
ustanka i tako su ti seljaci izbjegli sigurnu smrt od usta-
kog noa.
Rauna se da je u Bihau (preteno na Garevicama,
u neposrednoj blizini Bihaa) pred i na poetku ustanka,
ubijeno oko 12 hiljada Srba, od kojih je vei broj bio iz biha-
kog sreza. Sprovoenje takvog stranog terora, koji je znaio
neposredan pokuaj fizikog istrebljenja srpskog stanovnitva,
stvorilo je takvo raspoloenje iz kojeg je svakog asa mogao
buknuti ustanak. Masovno proganjanje i ubi j anj e Srba u Bi-
hau, a djelimino i u drugim selima, raspirilo je do velikih
razmjera mrnj u veeg dijela srpskog stanovnitva prema
hrvatskom i muslimanskom stanovnitvu. Otrica te mrnj e
bila je uperena kod veine srpskih seljaka protiv svih Hrvata
i muslimana. Na taj nain bila je velika opasnost da se usta-
nak pretvori u osvetu, koja bi, u stvari, znaila bratoubilaku
borbu.
Sto se tie hrvatskih i muslimanskih masa, moe se rei
da su one, poslije dolaska njemakih trupa i stvaranja NDH
znatnim dijelom, naroito u selima, nasjele okupatorskoj i usta-
koj propagandi. Pod uticajem jo odranije stvorenog ovinizma,
mnogi od nj i h su u poetku tolerisali, pa ak i odobravali,
odnos ustake vlasti prema Srbima. Meutim, treba istai da
je od samog poetka ustake vladavine veliki broj i onih
Hrvata i muslimana, koji su inae blagonaklono oekivali svaku
promjenu, pa i dolazak ustake vlasti, poeo da se ograuje od
ustake politike, a izvjestan broj ljudi i da im daje otpor im
su vidjeli kakvim se sve metodama i sredstvima slue ustae,
tavie ogromna veina hrvatskog i muslimanskog stanovni-
tva nije se slagala sa proganjanjem i ubi j anj em Srba, dok je
mali broj bio zagrienih ovinista koji su stupili u ustake for-
macije i postali ubice i koljai. Takvih je iz svakog sela bilo
po nekoliko, dok su ostali bili pasivni, ili protiv ustake vlasti.
Tako, na primjer, u Ripu, meu 56 ustakih zloinaca na-
roito su se isticali dvojica ili trojica iz porodice Mujia.
Ostali Ripani veinom su se pasivno odnosili prema ustakoj
vlasti, a bilo je i naprednih omladinaca koji su joj se, koliko
su tada mogli, i suprotstavljali. Za masovni pokolj Srba u Bi-
hau bila je dovedena specijalna grupa ustaa koljaa iz Her-
cegovine, koja je, zajedno sa mjesnim zlikovcima, vrlo revno-
sno izvravala zadatke ustake strahovlade.
Raspoloenje hrvatskog i muslimanskog stanovnitva po-
stepeno se sve vie okretalo protiv ustake vlasti, kako zbog
zloina protiv Srba i J evrej a (koje ogromna veina nije mogla
da shvati), tako i usled jaanja terora nad naprednim Hrva-
tima i muslimanima, a u prvom redu nad komunistima, a
zatim i nad svim onima koji su poeli da izraavaju svoje ne-
slaganje sa namj erama i postupcima ustakih vlasti.
U Bihau je neposredno pred rat, pa razumije se i po-
slije dolaska ustake vlasti, postojala relativno brojna parti j -
ska organizacija. Ta organizacija je imala, na osnovu primlje-
nih direktiva od vieg rukovodstva, ve u junu jasnu orijenta-
ciju i odreene stavove o pri premanj u oruane oslobodilake
borbe. To mi je bilo poznato iako tada nisam bio lan
KPJ iz razgovora sa Hasanom I brahimpaiem Begom
1
i
Stipom Butorcem efom, tadanjim lanovima te partijske
organizacije, na jednom sastanku koji je odran 23. juna 1941.
godine u Bihau. Tom prilikom drugovi su me upoznali sa
situacijom i stavovima Partije u vezi sa pripremama za usta-
nak. Koliko se sjeam bilo je rijei o pri kupl j anj u i sakrivanju
oruja, o organizovanju grupa seljaka koji su spremni za bor-
bu, o pri premanj u uslova za izlazak komunista iz Bihaa u
umu radi organizovanja odreda i rukovoenja borbom i si.
Ali to se nije ostvarilo iz vie razloga. Pri j e svega, naglo
pootreni teror ustaa neposredno poslije napada Njemake na
SSSR doveo je do skoro potpunog razbijanja i obezglavljenosti
bihake partijske organizacije. Ustake vlasti su zahvaljujui
nebudnosti i neopreznosti bihakih komunista uspjele da kra-
jem juna odnosno poetkom jula pohapse i pobiju sve komu-
niste Srbe, dok su ostale komuniste takoer pohapsile i pod-
vrgle ih takvom teroru i proganj anj u da je partijski rad prak-
tiki prestao za due vrijeme. Osim toga, u selima bihakog
sreza nije ni bilo partijske organizacije, a na teritoriji lipske i
ripake optine u kojima je naj pri j e dolo do ustanka, pred
sam ustanak, kao i na njegovom poetku, nije bilo ni jednog
lana Partije. Na tom terenu bila su samo dva skojevca, dok
je jedan radnik sa unske pruge u Loskinu izjavio da je lan
Partije, iako je vjerovatnije da je bio samo simpatizer. Otuda
partijska organizacija Bihaa nije imala neposrednog uticaja
na organizaciju i pripremu ustanka u tom kraju. Meutim,
to je politiki uticaj Parti j e na narod u bihakom srezu po-
stojao i to je to imalo veliki znaaj to je, uglavnom, bila
posljedica ranijeg rada bihake partijske organizacije. Taj uti-
caj je naroito doao do izraaja u kasnijem razvoju NOR.
Zbog toga znatan broj Hrvata i muslimana odlazi u partizane
ve kraj em 1941. godine. Uticaj Parti j e naroito na omladinu
bio je osjetan i u Ripu tako da je ve na samom poetku
ustanka izvjestan broj seljaka, prvenstveno omladinaca mu-
slimana, aktivno radio za ustanak, dok je 1942. godine veliki
' Poginuo u VI neprijateljskoj ofamzivi
broj omladinaca (i nekoliko omladinki muslimanki) otiao u
partizane.
Uticaj Parti j e u srpskim selima ripake i lipske optine
bio je mali, ali je ipak postojao i bio od znaaja za ustanak. To
je bio rezultat rada partijske organizacije meu radnicima na
unskoj pruzi na kojoj je neposredno uoi rata radio znatan broj
seljaka iz pomenute dvije optine. Uticaj Partije u pojedinim
selima lipske optine ostvarivan je pred rat i preko zadrunog
pokreta i preko narodnih itaonica i biblioteka. U toj propa-
gandnoj aktivnosti se naroito isticao napredni student iz
Teoaka Dukan Balaban. Osim toga, znatan broj seljaka iz
tih optina odlazio je na radove u razne krajeve nae zemlje,
pa je meu nj i ma bilo i takvih koji su uestvovali u radnikim
trajkovima i dolazili u dodir sa naprednim radnicima.
NEPOSREDNE PRI PREME ZA USTANAK I POETAK
PRVI H AKCI J A
Poto je postalo jasno da ustaka vlast nastoji da fiziki
istrijebi srpsko stanovnitvo, ustaniko raspoloenje zahvatilo
je sva srpska sela. Bilo je, istina, i tada pojedinaca koji su
govorili da je borba golorukog naroda protiv drave nemo-
guna, da treba traiti neki drugi izlaz i si., ali takvih je bilo
vrlo malo, dok je ogromna veina srpskih seljaka vidjela jedinu
mogunost svog opstanka u ustanku, u oruanoj borbi pro-
tiv ustake vlasti.
Pripreme ustanka na nekoliko dana prije poetka orua-
nih akcija su se svodile na sastajanje i dogovaranje seljaka,
na pri kupl j anj e i pripremanje oruja i si. Spremnost za borbu
naroito je porasla poslije vijesti o ustanku u Drvaru i oko-
lini. Ali veina seljaka je mogunost ustanka u svom selu,
optini, pa i srezu, vezivala za ustanak na irem podruju.
Zbog toga su se vijesti o osloboenju Drvara vrlo brzo irile,
a njihov rezultat bio je zahtjev smjelijih i odlunijih ljudi da
se odmah krene u borbu. Dan prije poetka oruane borbe u
selima ripake i lipske optine poele su akcije u selima krup-
skog sreza, kao i u Lici, oko D. Lapca. Njihovi pucnji mogli
su se uti i u nekim selima bihakog sreza. To je pokrenulo
seljake iz sela Hrgara, Doljana, Gorijevca, Lipe, Teoaka i dru-
gih da i sami krenu u akcije, iako nisu bile izvrene ni naj ne-
ophodni je pripreme.
Prva akcija u bihakom srezu bila je 30. jula na Ripa-
kom klancu. Tu je porueno nekoliko telefonskih stubova, a
na jednom mjestu i cesta. Odatle, kao i sa Hrgorskih strana,
ispaljeno je nekoliko metaka iz puaka na selo Ripa koje je
ve tada bilo vojno uporite ustake vlasti. Iste noi, eksplo-
zijama dinamita po okolnim brdima, oglaen je poetak ustan-
ka. U toj akciji uestvovalo je nekoliko seljaka iz Lipe, Gori-
jevca, Raia i Hrgara, od kojih je njih pet-est imalo vojnike
puke. To, u stvari, i nije bila prava akcija, jer sukoba nije ni
bilo, ali je to bio poetak aktivnog otpora, pa je u tome i zna-
aj tog dogaaja.
1. avgusta, pred zoru, ustanici iz sela Lipe i Teoaka
napali su i likvidirali andarmerijsku stanicu u Lipi (Begovcu),
sjeditu optine. U toj akciji uestvovalo je oko 300 seljaka,
od kojih je oko 10 imalo vojnike puke, nekoliko ih je bilo
sa lovakim pukama i kremenjaama, dok su svi ostali bili
roguljai. Zandarmi i policajci, uplaeni od velike graje i
vike koju su ustanici digli, razbjeali su se i ne stupiVi
u borbu.
Narednog dana je grupa ustanika iz Teoaka i Lipe na-
pala automobil koji je iao iz Bosanskog Petrovca prema Bi-
hau, a u kojem su se nalazila tri ustaka agenta i dvije ene
J evrejke iz Bihaa. J edan ustaa je ubijen, a dvojica su pobje-
gla do sela Doljani gdje su uhvaeni i ubijeni. Pomenute J ev-
rejke ostale su u selu Lipi oko mjesec dana, a zatim, po vla-
stitoj elji, otile u Biha.
Drugog avgusta je jedan odred sa oko 20 naoruanih bo-
raca iz Drvara stigao u selo Gorijevac. Pod zatitom tog
odreda nekoliko asova je ruena cesta na Ripakom klancu.
Za to vrijeme dolo je do pukaranja izmeu tog odreda i
ustaa u Ripu. Ali do neposrednog sukoba nije dolo, jer ustae
nisu kretale iz Ripa. Taj odred se istog dana vratio u petro-
vaki srez, to je bilo utoliko znaajnije to je taj odred kao
dobro naoruan, za tadanje prilike, povoljno uticao na podi-
zanje samopouzdanja i morala kod ustanika okolnih sela. Osim
toga, sama injenica da je doao iz Drvara, dakle iz mjesta u
kome je naj pri j e dolo do ustanka, znaila je u moralnom
pogledu veoma mnogo.
Istog dana pred vee, poslije odlaska pomenu tog odreda,
oko 50 ustaa iz Ripa izbilo je na Ripaki klanac radi obez-
bj eden j a opravke ceste. Tom prilikom ustae su u neposrednoj
blizini pobile nekoliko ena i djece i zapalile nekoliko kua.
Poslije tih prvih akcija dolo je do niza manjih akcija,
naroito na cesti Biha Petrovac. Oruane akcije uzimaju
maha i pod uticaj em vijesti o uspjesima ustanika u drugim
mjestima. Sam nain ustakih intervencija, u poetku je pogo-
dovao uspjenom izvoenju ustanikih akcija. Ustae su, na-
16 Us t anak 1.S41.
241
ime, poele da interveniu iz Bihaa preko Ripa. U poetku
je, u borbu protiv ustanika, ilo 3050 ustaa na kamionima.
A ustanici su ih doekivali iz zasjeda, najee u selu Gori-
jevcu ili u zaseoku Drbovsko, i unitavali. Tako je ve u
prvoj polovini avgusta, na cesti od Ripa do Lipe, uniteno
nekoliko kamiona, ranjeno ili pobijeno nekoliko desetina
ustaa. U tim akcijama uestvovali su ustanici iz svih okol-
nih sela.
Svoj bijes, zbog pretrpljenih gubitaka, ustae su iskalji-
vale na nezatienom stanovnitvu. Tako je, na primjer,
jedan vei odred ustaa, prilikom borbe u prvoj polovini avgu-
sta u selu Gorijevcu, popalio gotovo cijelo selo i pobio oko
60 ena, djece i staraca.
Pored tih akcija ustanici su upadali nou u neposrednu
blizinu neprijatelj evih uporita i unosili paniku i nesigurnost
u njihove redove. Tih dana su, na primjer, ustanici iz sela
Vrtoa, Lipe i Teoaka, izmeu sela Vrtoe i sela Teoaka za-
plijenili top haubicu 100 mm. Tom prilikom je zaplijenjeno
i nekoliko puaka. Top je poslije dva-tri dana iskoriten pri-
likom likvidacije neprijateljevog uporita u selu Krnjeui.
Kasnije je taj top odvuen na Otrelj, odakle je uspjeno dej-
stvovao po neprijatelju u Bosanskom Petrovcu, to je imalo
veliko moralno dejstvo na ustanike u bihako-petrovakom
kraju.
ORGANI ZACI J A I RAZVOJ USTANKA DO SEPTEMBRA
Na poetku ustanka, tj. u vrijeme prvih akcija, i vojna i
svaka druga organizacija ustanika bila je prilino slaba. Vojne
jedinice su organizovane posebno u svakom selu. U stvari, svi
odrasli seljaci, bilo da su imali puke ili rogulje, osjeali su se
ustanicima, borcima i u svakom selu su sainjavali odred.
2
Komandira odreda u svakom selu birao je narod, odnosno svi
odrasli mukarci koji su imali puku ili rogulje. Za koman-
dire su birani najotresitiji seljaci, obino oni koji su posjedo-
vali izvjesne vojnike sposobnosti, ispoljene u bivoj jugoslo-
venskoj vojsci, ili oni koji su pokazali posebnu hrabrost i
spremnost za borbu protiv ustaa. Istina, u poetku je bilo
mnogo lutanja oko organizacije ustanka. Tako su u nekim se-
lima najuglednije seljake birali kao neke starjeine ustanka,
2
Takav naziv se vrlo brzo odomaio, ali su odredima davani
razni atributi. J edni su ih nazvali komunistiki, drugi, pak, revolucio-
narni, zatim, narodni, etniki i si. Meutim, pod uticajima naziva u
okolini Drvara, grupe ustanika poinju sve ee, u toku avgusta, da
se nazivaju narodnooslobodilakim ili gerilskim odredima.
koji su istovremeno bili i vojni komandiri. Tako su, na primjer,
u selu Lipi uran Krlji, u selu Teoaku Duan Bala-
ban, u Doljanima Mio Laki, u Raiu Rade Grbi itd.,
bili starjeine sela i komandiri. U selu Hrgaru, bio je za vrlo
kratko vrijeme izabran odbor za rukovoenje ustankom sa
Vidom Zoriem na elu. Meutim, im su poele prve akcije,
do izraaja dolaze vojniki sposobni ljudi koje ustanici biraju
za svoje komandire odreda. Ti odredi, iako u poetku nedo-
voljno organizovani, bili su jedina vojnika i politika vlast u
svim selima sve do kraj a 1941. godine.
Za prve komandire seoskih odreda, koji su na tim
dunostima ostali do kraj a 1941. godine, bili su izabrani ovi
drugovi: u Hrgaru J ovo evo
3
, u Lipi Saj o Grbi
4
, u Teo-
aku Gojko Doevi
5
, u Doljanima Rade Blanua
6
i
u Raiu uro Vunjak
7
. Odred u Raiu je sainjavala manj a
grupa ustanika, s obzirom na to da je prilian broj seljaka iz
tog sela izbjegao u druga sela. Taj odred se u toku 1941. godine
nije razvio u partizanski vod, kao to je bio sluaj s ostalim
odredima, ve se njegova naoruana grupa, kraj em 1941. go-
dine, pripojila Lipskom vodu. U ostalim selima, pak, prije svega
u onim selima koja su seljaci morali djelimino ili potpuno da
napuste, nisu ni formirani odredi, ve su seljaci iz tih prili u
odrede najbliih sela. Osim toga, u takvim selima, pa i u poje-
dinim zaseocima u kojima su bili organizovani odredi, bilo je
grupica slabije naoruanih koje nisu priznavale nikakve orga-
nizacije ni vlasti, a koje su sebe proglaavale odredima, ili su
se prikljuivale as jednom, as drugom odredu. Takav je
sluaj bio, na primjer, u selu Hrgaru u kome se jedna manja
grupa izdvojila i kao takva postojala gotovo do kraj a 1941.
godine. Grupa ustanika u selu Grabeu povremeno je sarai-
vala sa odredom u Radiu (srez Bos. Krupa), a povremeno sa
odredom u Hrgaru. Rascjepkanost ustanika bila je uslovljena
ne samo tenjom svakog sela ve i zaseoka da svojim snagama
zatiti selo (odnosno zaseok) od ustaa. Tako se dio ustanika i
iz sela Lipa bio prikljuio odredima u Orakom brdu i ovci
sve dok je Kulen-Vakuf postojao kao ustako uporite.
O vojnikoj disciplini u pravom smislu rijei u prvim
odredima teko se moe govoriti ali su svi oni koji su bili u
odredu pokazivali spremnost da se bore. Povezanost meu
odredima, kao i objedinjenost akcija, bila je vrlo slaba. U sva--
3
Sada penzioner u s. Ripu.
4
Sada pukovnik J NA
5
Poginuo 1942. godine kao komandir Bihake ete.
* Poginuo 1942. godine kao politiki komesar Bihake ete.
7
Sada penzioner u s. Ripu.
kom selu bili su ustanovljeni takozvani logori mjesta u
kojima su se ustanici prikupljali i odakle su odlazili na polo-
aje. Svaki ustanik brinuo se sam za ishranu, dok je u logorima
djelimino bila organizovana i kolektivna ishrana. Sve vatreno
oruje, ukljuujui tu i stare puke kremenjae, nosili su
naj hrabri j i ustanici. Vrijednost svake vojnike puke bila je
veoma cijenjena. Prvih dana ustanka proradile su i prve usta-
nike radionice, koje su, iako primitivne i sa vrlo oskudnim
sredstvima, izraivale neku vrstu oruja, koje je i te kako
korisno posluilo u prvim danima ustanka. U kovakoj radio-
nici u Loskunu, na primjer, izraivane su bombe od dijelova
cijevi, koje su se palile pomou korde, a isto tako i neka vrsta
topa, to je, u stvari, bila odeblja cijev, udeena tako da se
iz nj e moe pucati pomou kapisle. Ti topovi su punjeni
gvoem, pa i kamenjem. Nekoliko takvih topova izraeno je
za like ustanike, a jedan je Hrgarski odred uspjeno upo-
trebljavao u borbi protiv ustaa. Taj top je, inae, imao jak
pucanj i proizvodio je, prilikom opaljen j a, prodoran zvuk, to
je unosilo paniku meu ustaama. Kada je poeo ustanak, na
cijelom bihakom srezu bilo je oko 30 vojnikih puaka.
Desetak dana poslije poetka prvih akcija, neka sela kao,
Doljani, Lipa, Teoak i dr. bila su slobodna i ustanici tih sela
se orijentiu, dijelom prema Kulen-Vakufu, a dijelom prema
Ripu, odnosno Bihau. To dovodi do izvjesnog grupisanja
seoskih odreda, kao i do njihove saradnje i sadejstva u izvo-
enju akcija. Osim toga, naputanjem svoga sela i prelaskom
u druga, makar i susjedna sela, u nekim odredima su izostali
roguljai i nenaoruane mase koji su im esto vie bili na
smetnji nego od koristi. To je bio osjetan korak naprijed u
vojnoorganizacionom pogledu. Odredi su poeli, koliko-to-
liko, da lie na organizovane vojne jedinice. Na poboljanje
organizacionog stanja odreda uticala je, do izvjesne mjere, i
organizacija odreda oko Drvara i pojedinih mjesta oko Bosan-
skog Petrovca, koji su, inae, bili mnogo bolje organizovani.
Kad su roguljai prestali da budu u stalnom sastavu odreda
(roguljai su se i dalje prikupljali prilikom napada na neko
neprijateljsko uporite), naoruani borci u odredima nisu ne-
prekidno bili na poloajima, niti su ili u svaku akciju. Naime,
slabost organizacije ogledala se i u postojanju smjene, preko
koje je dola do izraaja tenja seljaka da se borbom podjed-
nako opterete svi zdravi i sposobni ljudi. Zapravo smjenu nije
niko posebno uveo, ve se spontano pojavila i to u svim odre-
dima. A sastojala se u tome to je borac davao svoju puku
jednom od seljaka iz svog sela koji je dolazio u odred samo na
nekoliko dana. Smjena je bila uslovljena u neorganizovanou
snabdijevanja, pa su lanovi porodice donosili borcima hranu
i druge potrebne stvari. U prvom mjesecu ustanka smjena je
bila masovna pojava, da bi postepeno sve vie jenjavala, ali je,
ipak, ostala skoro do formiranja ete. Bilo je, meutim, mnogo
boraca koji nikad nisu prihvatili smjenu, jer nisu eljeli da se,
makar i za nekoliko dana, rastaj u od oruja.
U toku avgusta gerilski odredi su imali vie sukoba sa
ustaama. Veina tih akcija odigravala se u s. Gorijevcu i na
Hrgaru, kao i oko Kulen-Vakufa. U borbama protiv ustaa oko
Kulen-Vakuf a i u selu Gorijevcu uestvovali su i neki gerilski
odredi iz likih sela, kao i iz nekih sela petrovakog sreza. U
jednoj takvoj borbi, u s. Gorijevcu, u drugoj polovini avgusta,
natjerana je u bjekstvo jedna bojna domobrana i manj e snage
ustaa. Tom prilikom neprijatelj je imao nekoliko mrtvih voj-
nika i zaplenjeno je neto oruja. A to je, u stvari, i prva vea
borba koja je bila uspjena zahvaljujui koordinaciji i sadej-
stvu izmeu vie naih odreda. Ali uspjeh bi bio znatno vei
da je postojalo i jedinstveno komandovanje.
Videi da pri upotrebi manjih snaga trpe gubitke i da pri
tome ne postiu nikakve rezultate, ustake vlasti su pokrenule
jae vojne snage iz Bihaa radi uguivanja ustanka i ienja
teritorije izmeu Bihaa i Petrovca. Krajem avgusta ustake
vlasti su preduzele napad snagama oko jednog puka domo-
brana, i to preko Hrgara i Gorijevca, u pravcu Bosanskog Pe-
trovca. Nakon dosta ilavog otpora naih odreda, neprijateljske
snage su, uz podrku artiljerije, uspjele da prodru preko oslo-
boenih sela. Toga puta neprijateljski vojnici nisu palili sela
niti ubijali narod, ve su pokuavali da odvrate narod od
ustanka pozivajui ga na povratak kuama, uz obeanje
bezbjednosti i si. Da bi sprijeili dalji razvoj ustanka, ustake
vojne vlasti postavile su na nekoliko mjesta du ceste Biha
Petrovac vojne posade, jaine od jedne do dvije ete vojnika.
Takve posade neprijatelj je postavio u Gorijevcu, Dubovsku,
Lipi, Vrtou i Covci.
Uslijed prodora neprijateljeve vojske, a zatim uslijed
obeanja i poziva ustakih vlasti da se narod vraa svojim
kuama, dolo je do izvjesnog kolebanja, pa ak i do prestanka
akcija za nekoliko dana. Meutim, do predaje oruja nije nigdje
dolo. Bilo je pojava da su pojedini borci ili u Biha i Ripa
da bi izvidili kako stoje stvari. No, borbe protiv ustake
vojske se ubrzo obnavljaju, i to sa jo veom estinom. U na-
padima na neprijateljske posade u Vrtou i ovci uestvovali
su i gerilski odredi iz Lipe i Teoaka. Te posade bile su razbi-
jene od gerilskih odreda iz okoline Bos. Petrovca, poslije ega
je neprijatelj povukao i druge posade koje su se nalazile na
cesti Biha Petrovac.
Odredi iz okoline Bos. Petrovca, iz Lipe, Teoaka i Do-
ljana, u saradnji sa ustanikim odredima iz Like, napali su,
poetkom septembra, na Kulen-Vakuf i sela ukove, Oraac
i Klisu. To je bila, za one prilike, zamanija akcija, u kojoj je,
pored izvjesnog broja mjesnih zlikovaca, nastradao i znatan
broj nevinih seljaka muslimana iz tih mjesta. Ali to se tada
nije moglo sprijeiti, s obzirom na razjarenu masu seljaka.
No, bez obzira na negativne strane i tetne politike po-
sljedice nekih postupaka, kojih je u toj akciji bilo, ona je, ipak
u vojnikom pogledu bila uspjena. Takvi uspjesi uvrivali
su uvj erenj e u potrebu dalje borbe protiv NDH.
DOLAZAK SLAVKA RODICA U BI HAKI SREZ I POETAK
VOJ NO-POLI TI CKOG SREIVANJ A I UCVRCIVANJ A
USTANI CKI H J EDI NI CA
Poslije likvidacije neprijateljskog uporita u Kulen-Va-
kuf u bila je osloboena prilino velika teritorija. Nekoliko
odreda iz okoline Bosanskog Petrovca i Like, koji su dejstvo-
vali oko Kulen-Vakufa, kao i svi odredi iz bihakog sreza
orijentisali su se prema s. Ripu i prikupili se u selima Gori-
jevac i Hrgar. To je uslovilo i prve pokuaje organizovanja
zajednikog dejstva i objedinjenog komando van j a nad vie
seoskih odreda bihakog i bosansko-petrovakog sreza.
U to vrijeme, tj. poetkom septembra, doao je Slavko
Rodi
8
u ustanika sela bihakog sreza. Odmah poslije dolaska
on razvija aktivan politiki rad u odredima oslanjajui se na
pojedine napredne omladince i simpatizere Partije. On predu-
zima niz vojnikih mj era radi objedinjavanja rukovoenja i
komandovanja odredima, koji su se poslije osloboenja Kulen-
Vakuf a prikupili u selima Gorijevac i Hrgar. Tako je bilo
stvoreno operativno rukovodstvo u koje su uli Slavko Rodi
i Nikola Karanovi.
9
Ovo rukovodstvo je imalo zadatak da
koordinira i usklauje dejstva svih odreda koji su se nalazili
u Hrgaru i Gorijevcu. To rukovodstvo, meutim, nije imalo
stvarnu vojniku vlast, ve vie savjetodavnu ali je ipak uspjelo
da utie na rad odreda. To je postignuto u prvom redu zahva-
ljujui ugledu koji je Slavko Rodi stekao ubrzo po dolasku.
Isti sluaj je bio i sa Nikolom Karanoviem, koji je tada bio
8
Umro poslije rata, kao general J NA.
9
Danas general J NA.
komandir jednog odreda iz sela izmeu Kulen-Vakufa i Bo-
sanskog Petrovca. Karanoviev odred je bio tada najbolje
naoruan i najdisciplinovaniji. To je doprinijelo to se, u
uslovima tadanje vojnike rascjepkanosti, rad tog rukovod-
stva ipak dosta osjeao i to je, zahvaljujui tome, u toku
septembra postignuto nekoliko zapaenih uspjeha u borbama
protiv jaih ustakih snaga oko sela Ripa.
U istom periodu postignuti su i izvjesni uspjesi u poli-
tikom radu u odredima. Poetni uspjesi se osjeaju u razbi-
j anj u ovinizma u odredima. U tom pogledu od velikog znaaja
je bilo uee jednog odreda iz Like, koji je bio sastavljen
skoro samo od Hrvata iz Dalmacije. Sem toga, Slavko Rodi
je uspio da u nekim odredima uspostavi dunost politikog
radnika (neka vrsta politikog delegata), koji su u odredima,
po njegovim uputstvima, djelovali politiki. To su bili poli-
tiki najnapredniji ljudi skojevci ili stari simpatizeri
Partije.
U odnosu na ranije stanje, u odredima bihakog sreza
postignuti su osjetni vojniki i politiki uspjesi. Moe se rei
da je tada stvorena osnova kasnijem vojnikom i politikom
uvrenju ustanika u ovom srezu. Tada se ve osjeao ne samo
uticaj Partije ve je to zapravo bio poetak partijskog ruko-
voenja ustankom u bihakom srezu.
Kraj em septembra neprijatelj je iz Bihaa ponovo pre-
duzeo napad na osloboenu teritoriju. Sa nekoliko hiljada do-
mobrana i ustaa neprijatelj je uspio da prodre prema Petrovcu
i Kulen-Vakufu palei i pljakajui sva usputna sela. Meutim,
ovog puta nije bilo nikakvog kolebanja u odredima, ve su
borci tih odreda napadali neprijatelja sa svih strana nanosei
mu osjetne gubitke. U tim napadima bilo je veoma zapaenih
uspjeha, koji su povoljno uticali na moral odreda i naroda.
Takav jedan uspjeh, na primjer, koji je veoma povoljno odjek-
nuo i u odredima i u narodu, postignut je kod sela ovke, gdje
je uniten tab jednog neprijateljskog puka, koji je iz Kulen-
Vakufa prodirao ka D. Lapcu. Tom prilikom pobijeno je oko
15 neprijateljevih oficira i podoficira meu kojima i koman-
dant puka. Napad na taj neprijateljev tab izveo je jedan liki
odred, pod komandom oke J ovania. U toj akciji uestvo-
vao je i odred Nikole Karanovia, kao i jo neki seoski odredi.
Neprijatelj se preko D. Lapca i Nebljusa povukao u Biha, ali
je pri tome, tako rei bio desetkovan. U toku tog zamanijeg
napada neprijatelja na osloboenu teritoriju, on nije postigao
gotovo nikakve uspjehe, dok su nai odredi u tim borbama jo
vie ojaali.
NAPAD NA SELO RI PA I REORGANI ZACI J A USTANKA
U BIHAKOM SREZU
J o nisu bile ni prestale borbe sa neprijateljskim sna-
gama, koje su od Kulen-Vakufa prodirale ka D. Lapcu i Ne-
bi j uima, a ve je, pod rukovodstvom Slavka Rodia, organi-
zovan i izveden napad na neprijatelj evo uporite u Ripu. To
je u to vrijeme bila najvea akcija ne samo u bihakom srezu
ve i na irem podruju.
Nakon prodora jaih neprijateljevih snaga iz Bihaa ka
Bosanskom Petrovcu i Kulen-Vakuf u, posada u Ripu je brojala
oko 250 domobrana i ustaa. Raunajui na to da e budnost
neprijatelja u Ripu biti slabija i da on nee oekivati napad
u vrijeme kad su njegove snage prodirale kroz osloboenu
teritoriju, Slavko Rodi je, u sporazumu sa komandirima od-
reda iz bihakog sreza, donio odluku da se napadne i likvidira
neprijateljeva posada u Ripu. U toku priprema za napad
dola su i dva odreda iz petrovakog sreza Voeniki i Ri-
sovako-krnjeuki koji su u pogledu naoruanja bili neto
jai od ostalih odreda. Svi odredi su ve imali dvomjeseno
borbeno iskustvo. U napadu na Ripa uestvovalo je oko 80
boraca koji su bili naoruani vojnikim pukama i sa etiri-pet
pukomitral jeza, dok je oko 20 boraca imalo razlino drugo
vatreno oruje lovake puke, kremenjae i si. Broj ro-
guljaa iz okolnih sela bio je znatno vei.
Napad je izveden 7. oktobra, u zoru. Svaki odred je dobio
precizan zadatak. Napad je poeo na Ripakom klancu gdje
je neprijatelj imao ojaano borbeno osiguranje, a, zatim, poslije
dva-tri minuta, on je poeo sa svih drugih pravaca. Postignuto
je potpuno iznenaenje. Poslije jednog asa Ripa je bio slo-
bodan. Ali poto nije bilo mogunosti da se Ripa zadri, on
je spaljen, jer bi ga ustae i dalje koristile za uporite.
U toj akciji nai odredi su zaplijenili etiri mitraljeza i
10 pukomitral jeza, oko 50 puaka, veu koliinu municije i
drugog materijala. Sem toga, izbaeno je iz stroja oko 50 ne-
prijateljevih vojnika.
Uspjeh napada na Ripa imao je veliki vojniki i poli-
tiki znaaj za ustanak u bihakom srezu. Taj uspjeh je unio
paniku meu ustae u Bihau, to nije bilo moguno potpuno
iskoristiti, jer nai odredi jo nisu bili pripremljeni ni organi-
zacijski ni politiki za napad na Biha.
Znaaj te akcije bio je viestruk. Ona je pokazala, prije
svega, da se vei uspjesi mogu postii jedino putem jedinstve-
nog komandovanja sa vie odreda, zatim je ukazala na kori-
snost nonih borbi, na znaaj iznenaenja, na potrebu posje-
dovanja dobrih obavjetenja i tanih podataka o jaini i raspo-
redu neprijateljeve posade, na vanost pravilne procjene situ-
acije i davanja jasnih zadatak jedinicama, itd.
Prilikom tog napada nai gubici su bili mali 1 poginuo
i oko 10 ranjeno. Poginuo je borac Dura Mihajlovi iz sela
Hrgara, koji je bio prvi pukomitraljezac u bihakom srezu,
jedan od naj hrabri j i h boraca u ustanku.
U napadu na Ripa uestvovala su etiri naa odreda
iz Hrgara, Lipe, Teoaka i Doljana. Prije napada odredi su
imali 1015 vojnikih puaka, a dva su imala (Hrgarski i
Lipski) i po jedan pukomitraljez. U svakom odredu bilo je
jo po 56 boraca koji su bili naoruani razlinim civilnim
pukama. U napadu na Ripa, u sastavu tih odreda, uestvo-
vala je i grupa naoruanih boraca iz sela Raia i sela Grabea.
Osim toga, u napadu su uestvovala i dva odreda iz petrovakog
sreza Krnjeuko-risovaki i Voeniki koji su imali oko
40 vojnikih puaka i tri-etiri pukomitral jeza.
Akcija je pokazala napredak politikog stanja u odredima.
Tako, na primjer, seoski odredi iz bihakog sreza pustili su sve
muslimansko stanovnitvo, ukljuujui i odrasle mukarce, da
bez ikakvih smetnji ide u Biha. Bilo je, istina, i dalje samo-
voljnih postupaka prema muslimanskom stanovnitvu, ali neu-
poredivo manj e nego u ranijim akcijama. Komandir Krnj e-
uko-risovakog odreda, koji se kasnije odmetnuo u etnike i
kao takav poginuo, bio je, na primjer, jedan od onih usljed
ije samovolje je pobijeno nekoliko ljudi. Ostali odredi, meu-
tim, drali su se uputstava koje je dao Slavko Rodi u pogledu
odnosa prema civilnom stanovnitvu. A to je veliki uspjeh
kakav se prije mjesec dana nije mogao ni pretpostaviti.
FORMI RANJ E BI HAKE CETE, STVARANJ E PARTI J SKE ORGANI -
ZACI J E I PRVI H NARODNOOSLOBODILACKIH ODBORA
Poslije likvidacije neprijateljevog uporita u Ripu, uskoro
nije bilo veih borbi. Ustae nisu ni pokuavale da preduzmu
vee napade protiv osloboene teritorije. U to vrijeme dolazi
do promjene situacije u bihakom srezu kao i u irem podruju
Bosanske krajine i Like. U sva mjesta, u kojima su bile ustako-
domobranske posade, dolaze italijanske jedinice. I talijani od-
mah preduzimaju mj ere za razbijanje ustanka, ali putem
propagande. Oni su, prije svega, pokuali da odvoje narod od
ustanika, odnosno borce gerilskih odreda od uticaj a i rukovod-
stva Partije. Predstavljajui se kao zatitnici srpskog naroda
od ustakih pokolja, oni pronalaze pojedine narodne izdajnike
uz iju pomo pokuavaju da stvore etnike jedinice.
U bihakom srezu, meutim, I talijani nisu uspjeli da
nau kvislinge i stvore neku etniku jedinicu. Ali ta opasnost
je, ipak, postojala, jer su se etniki elementi u pojedinim
mjestima bili aktivirali i, uz pomo okupatora, ve su bile
stvorene prve etnike grupe i jedinice oko Drvara, u Lici i
oko Bosanskog Petrovca. Osim toga, sama pasivnost pojedinaca
stvorila je povoljne uslove za rad neprijateljskih elemenata.
U takvoj situaciji, polovinom decembra 1941. godine, u
selu Krnjeui odrano je savjetovanje vojnih i politikih ruko-
vodilaca svih vojnih jedinica iz bihakog i petrovakog sreza.
Savjetovanjem je rukovodio Ljubo Babi. Koliko mi je poznato
to savjetovanje se odvijalo na osnovu zakljuaka jednog ireg
savjetovanja, koje je odrano poetkom decembra u selu J a-
senicama (Podgrme), pod rukovodstvom Dura Pucara Starog.
Na savjetovanju u Krnjeui, pored ostalog odlueno je
da se od seoskih gerilskih odreda bihakog sreza formira bi-
haka eta, koja treba da ue u sastav Petrovako-bihakog
partizanskog bataljona za ijeg je komandanta odreen Slavko
Rodi, za politikog komesara Vojo Kreco, a za zamjenika
komandanta Nikola Karanovi. Na predlog Slavka Rodica
prisutni vojni rukovodioci iz bihakog sreza izabrali su i prvu
komandu ete: Gojka Doenovia za komandira, a Pavla
Maanovia za politikog komesara; za zamjenika komandira
bio je izabran Saj o Grbi, s tim da on istovremeno bude i
komandir voda, a za zamjenika politikog komesara Vojo Sta-
narevi. Rijeeno je da seoski gerilski odredi postanu vodovi
ete. Formiranje ete trebalo je sprovesti u roku od neko-
liko dana.
Odmah poslije tog savjetovanja odrane su konferencije
po vodovima (odredima) na kojima su svi borci upoznati sa
odlukama savjetovanja. Tada je, pored ostalog, za sve vojne
jedinice usvojen naziv partizanske jedinice, to je, takoe,
bilo rijeeno na savjetovanju, kao i partizanski pozdrav: Smrt
faizmu sloboda narodu! Borci su upoznati i sa odlukom da
partizani u eti mogu biti samo oni koji su spremni da se bore
protiv okupatora i domaih izdajnika.
Krajem decembra 1941. godine (mislim da je to bilo 25.
decembra) prikupljeni su svi vodovi u selu Hrgaru, kod lu-
garske kue gdje je bio odreen logor ete. Tu je i izvreno
formiranje Prve bihake ete. Formiranju ete prisustvovali su
Slavko Rodi, komandant Petrovako-bihakog bataljona, i
Sefket Maglaji, sekretar Okrunog komiteta KP za Podgrme.
Uz njihovu pomo rijeena su osnovna pitanja koja su se od-
nosila na ivot i rad ete. Tako, na primjer, na nov nain je
rijeeno snabdijevanje ete (organizacijom doturanja hrane i
drugih potreba iz svih osloboenih sela), potpuno je ukinuta
smjena boraca itd.
Od prvih dana eta dobiva izgled prave vojnike jedinice.
U nj oj se organizuje iv politiki rad. J edna od slabosti ete
bila je u tome to su vodovi bili preteno iz jednog sela. A to
je bila jedna od smetnji za bre uvrenje discipline. No,
stanje u tom pogledu se mijenjalo, kako zbog dolaska novih
boraca, koji se vie nisu razvrstavali u vod svog sela, tako i
zbog dolaska u etu izvjesnog broja drugova Hrvata i musli-
mana iz Bihaa. Oni su, istina, poeli da dolaze u partizane jo
prije formiranja ete. Tako je, negdje polovinom decembra,
doao Stipe Butorac, koji je neto ranije bio izaao na slobodnu
teritoriju u Lici. Poslije njega, kraj em decembra ili poetkom
1942. godine, doli su Ante Rukavina, Hasan I brahimpai,
Meho Hadiabdi, drugarice Raza Kovaevi i I vanka Perkovi,
Salih Muanovi i drugi. Novodoli drugovi rasporeeni su u
etu, dok su drugarice odmah poele da rade na kulturno-pro-
svjetnom i politikom uzdizanju omladine u selima.
Dolaskom drugova iz grada, meu kojima je bilo aka i
radnika, mijenjao se socijalni i nacionalni sastav ete. Stvoreni
su povoljniji uslovi za kulturno-prosvjetni i politiki rad i
omogueno je bre politiko uvravanje ete. To je doprini-
jelo i brem ukl anj anj u podjele vodova po selima.
Mjesec dana poslije njenog formiranja u eti je ve bilo
oko 15 radnika, aka i zanatlija, dok je prilikom formiranja
bilo svega 34 aka i 23 radnika.
Savo POPOVI
SEANJ E NA J EDAN OD PRVI H SASTANAKA
POKRAJ I NSKOG TABA ZA MAKEDONI J U
P
osle dugog putovanja od Ljubljane preko takozvane Ne-
zavisne Drave Hrvatske, pa preko Nedieve Srbije, J une Sr-
bije i Makedonije anektiranih od velikobugarske vlade, stigao
sam u tip. Na putu me neprestano muila misao da li u nai
nekoga od drugova koji su znali za moj ilegalni rad u Lj ub-
ljani, kako bih ponova uspostavio kontakt sa Partijom. Kada sam
stigao u Stip naiao sam na Isaka Siona, koji je jo u Ljubljani
bio upoznat sa mojim ilegalnim radom i vezama sa Partijom.
Zapravo, on je znao da sam bio na vezi sa Mitrom Bakiem, koji
je onda rukovodio vojnom komisijom u CK KPJ jer su sastanci
izmeu Mitra i mene preko njega ugovarani. Kada sam ga ugle-
dao, postao sam sigurniji i uvereniji da u moi da se ponovo
poveem sa Partijom. Meutim, posle kratkog boravka u Stipu,
gde su me skoro svi poznavali, uvideo sam da bi tu moj ilegalni
rad naiao na velike tekoe, pa sam o tome razgovarao sa
Isakom Sionom i odluio da napustim tip i odem u Skoplje,
gde su me manj e poznavali.
Ubrzo posle dolaska u Skoplje, uz pomo Isaka Siona,
Asena Simitieva i Kira Gligorova povezao sam se sa Ljiljanom
Calovskom. Nakon nekoliko razgovora sa njom, koji su se od-
nosili na situaciju u Makedoniji, ona mi je saoptila da treba da
se naem sa jednim drugom. Ugovorili smo sastanak. Trebalo je
da Ljiljana i ja zajedno izaemo iz mog stana i da se na keju
na levoj obali Vardara sretnemo sa tim drugom. Prema dogo-
voru, jednog avgustovskog dana, sastao sam se s njim. im smo
se sreli, alovska nas je ostavila same. Kada smo se pogledali,
videli smo da je bio ugovoren sastanak starih poznanika iz Beo-
grada, te smo odmah preli na direktan razgovor. Bio je to Dra-
gan Pavlovi, instruktor CK KPJ . U etnji, usred bela dana, raz-
govarali smo o vojno-politikoj situaciji. Dragan mi je rekao
da on zna za moj ilegalni rad u Ljubljani i da smatra da ja mogu
koristiti pokretu. Zna i za moje razgovore sa naprednom omla-
dinom u Stipu odmah posle dolaska iz Ljubljane i upitao me da
li sam i dalje voljan da Partiji stojim na raspolaganju i da ra-
dim na organizovanju borbe protiv faistikih okupatora. Kada
sam mu dao potvrdan odgovor i ukratko objasnio kako sam se
izvukao da me u Ljubljani Gestapo ne uhapsi, kao i to da sam
doao ovde da se borim, a ne da traim zaklon, on mi je onda
saoptio da u za koji dan biti ukljuen u revolucionarni rad.
Zatim mi ree da e to povezivanje izvriti Ljiljana alovska,
koja e se meni javiti.
Ovaj razgovor ostae mi u trajnom seanju. Danas mi je,
poznajui tetoinski rad arla (Metodija Satorova), sasvim ra-
zumljivo zato me Dragan Pavlovi tako direktno pitao, da li
sam i dalje voljan da stojim na raspolaganju Partiji. Onda mi je
to malo udno izgledalo, u sebi sam mislio da li je to moda neko
nepoverenje, s obzirom da sam bio oficir u staroj jugoslovenskoj
vojsci? Sta bi trebalo da uradim pa da dokaem svoju odanost
Partiji? Ali onaj prijatan utisak koji je ostavio na mene pri tx>-
novnom susretu, posle dueg rastanka, taj mladi borac i re-
volucinar Dragan Pavlovi, odagnao mi je te misli. On mi je
mirno objanjavao politiku i vojnu situaciju u svetu, kao i si-
tuaciju u J ugoslaviji. Snaan je utisak na mene ostavila njegova
vrsta uverenost u pobedu antihitlerovske koalicije i u pobedu
KPJ , koja je stala na elo oslobodilake borbe u J ugoslaviji.
Ovaj razgovor me podsetio na razgovore s Mitrom Bakiem,
koje smo vodili u Ljubljani pred sam poetak rata 1941. godine.
To je potvrdilo moja shvatanja o tome kakvi treba da budu ko-
munisti. Stvarao se u mojoj mati, moda pomalo i romantian,
lik komuniste, koji je pristupaan i neposredan, uveren u po-
bedu, apsolutno ist i snaan borac za dobro svog naroda. Ka-
snije, kada sam uo da je Dragan Pavlovi poginuo u borbi pro-
tiv okupatora, dugo sam alio za njim, alio sam za iskrenim
borcem komunistom, za plemenitim ovekom, za drugom, alio
sam to nisam imao prilike da se u ratu jo koji put sretnem
s njim.
Prema dogovoru, u prvoj polovini septembra, uskoro posle
sastanka sa Draganom Pavloviem, dola je do mene Ljiljana
alovska i dala mi vezu za susret sa nekim drugovima, ne ob-
janjavajui mi ni ko su ti drugovi, niti ma ta drugo. Nazna-
ila mi je kuu u koju je trebalo da odem i vreme kada treba
da budem tamo. Sastanak je bio zakazan za 10 asova pre podne,
u blizini gradske bolnice, u jednoj uskoj kaldrmisanoj ulici. Po-
lako, radostan to u ponovo doi u kontakt sa Partijom i to
u jednom moi svoje vojniko znanje korisno da upotrebim za
dobro svog naroda, iao sam ka odreenom cilju. Uao sam u
oznaenu ulicu. Kada sam pronaao broj kue, preda mnom se
ukaza niska, mala, bela okreena kuica, sa malim dvoritem
punim cvea. U kuu se ulazilo kroz dvorite. im sam uao u
dvorite, na vratima kue se pojavio Strao Pindur. Kako sam
se sa njim poznavao odranije, pozdravismo se i on me uvede u
jednu sobu, gde su za jednim malim kuhinjskim stolom, prekri-
venim istim aravom, sedela dva mladia. Kada sam uao u
sobu, oni ustadoe i pozdravismo se tako srdano, kao da smo
stari prijatelji koji se dugo nisu videli. J edan od njih je bio
Lazar Kolievski, a drugi Mire Acev.
Seli smo za sto i onda je Lazar Kolievski otvorio sasta-
nak. Bez naroitog uvoda, odmah je preao na problem i izloio
situaciju u kojoj se nalazila J ugoslavija, istiui da je u svim
krajevima J ugoslavije otpoeo oruani ustanak, da partizani
imaju uspeha u borbi protivu Nemaca, I talijana i drugih okupa-
torskih jedinica. Potom je poeo da izlae stanje u Makedoniji
naglasivi da i tu postoje svi uslovi za oruanu borbu.
Posle izlaganja Kolievskog nastala je iva diskusija oko
toga kako i gde otpoeti sa prvom oruanom akcijom. Diskusija
se odvijala u staloenom tonu, koji je tano odraavao teinu i
znaaj akcije koju je trebalo preduzeti posle tog sastanka. Dugo
smo razgovarali. Gledanja na situaciju i mogunost razvoja oru-
ane borbe u Makedoniji bila su potpuno jedinstvena. Najvie
smo razgovarali gde, u kom kraj u i kako otpoeti sa oruanom
borbom, kako izvriti pripreme za to i gde se moe odmah do-
biti najvea podrka u narodu. Zatim, imaju li partijske orga-
nizacije, bar za poetak, prikupljenog oruja i slino. J a sam
za vreme diskusije, na jednoj hartiji, nacrtao kartu Makedonije
jer na tom sastanku nismo imali drugu kartu i na njoj naznaio
rej one koje smo izabrali za prve akcije. Sloili smo se da su,
dok se jo bugarski okupatorski aparat nije uvrstio, uslovi za
oruanu borbu povoljni u celoj Makedoniji, ali s obzirom na ja-
inu partijske organizacije i neke druge momente, saglasili smo
se da se oruana borba u poetku najlake moe organizovati u
rej onima Kozjaka, Skopske crne gore, Karadice, Babune, Pe-
listera, gde su ljudi bili pod uticaj em partijskih organizacija
Kumanova, Skoplja, Velesa, Prilepa i Bitolja, zatim u zapadnoj
Makedoniji, koja je bila okupirana od I talijana orijentiui se
na rej one Debarca i Mavrova.
Na kraj u smo se saglasili da je potrebno odmah otpoeti
sa pripremama za oruanu borbu irom cele Makedonije i da
za organizovanje ovih priprema partijski rukovodioci odu na te-
ren. Pored ovoga, zakljuili smo da je nuno obratiti posebnu
panju terenu Kozjaka, da bi se preko tog terena uspostavila
saradnja i veza sa partizanima u Srbiji. U to vreme ve su bile
otpoele oruane borbe protivu bugarskih okupatora u junoj
Srbiji (u J ablanici i Crnoj Travi).
Sastanak se zavrio negde oko 14 asova. Prvi su iz kue
izili Strao Pindur i Mire Acev i svaki je od njih otiao na
svoju stranu. Nekoliko minuta kasnije izili smo Lazar Koliev-
ski i ja. Krenuli smo zajedno u grad. Usput smo razgovarali. Sa-
znao sam da Lazar Kolievski poznaje moju biografiju, a o sebi
mi je rekao da je, doskora, iveo u Kragujevcu i da je radio u
Vojnotehnikom zavodu. Meutim, i ne mislei, razgovor se ne-
kako preneo na nae zakljuke na sastanku. I tako smo, na ulici
u etnji, nastavili da razgovaramo o istoj temi. Seam se, kao
da mi sada pred oima stoji, vedri lik Lazara Kolievskog. On
je sa osmehom na usnama, sa puno ubeenja i samouverenja,
produio da govori kako emo imati prilike da uskoro, moda
samo za koji dan, ujemo prve puke makedonskih partizana.
Mihajlo APOSTOLSKI
KUA U BOTIEVOJ ULICI
K ad sam se kraj em oktobra 1944. iskrcala iz voza na uka-
rici, pola sam prema Topiderskom brdu i izbila na Dedinj ski
bulevar. Bio je potpuno pust. Vladala je udna tiina. Kao da
se sve to se desilo odigravalo u centru, a ovo je jo samo bojno
polje preko koga je prola oslobodilaka vojska, oistila ga i oti-
la napred. Ila sam sve bre i ne oseajui ranac na leima.
Kad sam ve bila blizu Botieve ulice gde je bio moj cilj, zau-
stavio se kraj mene dip i u nj emu Pavle Peki, partizanski pu-
kovnik. Poto sam mu ispriala ta traim, ukrcao me u dip i
poao sa mnom. Stigli smo do kue u koju sam mislila da se vie
nikada neu vratiti. Eto, vidi, ovuda je dolazio drug Tito,
govorila sam Pekiu.
*
* *
Kua u Botievoj ulici nije na prvi pogled bila povoljna
za ilegalni rad. Stajala je gotovo u samom dnu slepog sokaeta
i svako bi pomislio da tamo sedi zatvoren sa svih strana. A
samo sokae, oivieno bujnom ivicom koju niko nije kresao,
izgledalo je usko i zaputeno. Tuda su, 14. aprila, dole elitne
okupatorske trupe i preplaile stanovnitvo bahatim dranjem
i sj aj em svog oruja i uniforme.
Kakvo je to prolee bilo! Rano su voke cvetale. I u svu
tu lepotu, na snene kue pale su bombe 6. aprila. Bila je nede-
lja. J o nije upravo ni zapoeo sunani aprilski dan koji e Beo-
grad pamtiti zauvek. Hitler je, zbog povreene sujete 27. marta,
iskaljivao svoj bes.
Prvog dana tog neobjavljenog, krvavog rata, stiglo je u
Botievu ulicu mnogo raznog sveta. Beograd je goreo, ljudi su
panino beali na Topidersko brdo, na Dedinje, do Avale, pa
i mnogo dalje. U naem primitivnom sklonitu, na brzinu na-
pravljenom u bati, skupilo se neto izbeglica iz grada, komi-
luk i mi iz kue.
Tih dana u Beogradu je ilegalno boravio Edvard Kardelj.
Prvo bombardovanje ga je zateklo u Palmotievoj ulici. Posle
su ga drugovi doveli kod nas na Dedinje. Zvali smo ga uitelj
Ivan. I danas pamtim kako je poslednji ulazio u sklonite i prvi
izlazio, bodrei prestraeni narod. Cak se brinuo da ue i pas
koji se izbezumio posle prvog vazdunog napada i nije prestajao
da drhti. I van je odlazio u razoreni grad i opet se vraao. Tre-
eg dana bombardovanja otputovao je iz Beograda. J a nisam
znala ko je uitelj I van. Predstavljen mi je kao istaknuti lan
Partije. A to je bilo dovoljno da se ne pita odakle je i gde ide.
Govorio nam je o snagama koje su jo uvek tu, o velikoj na-
rodnoj snazi, o naoj brai u Hrvatskoj, Sloveniji, Bosni
svuda. Sluali smo ga i verovali mu, jer sve to je govorio bilo
je tako jasno i prirodno. Tada sam prvi put ula o jedinstvu
naroda J ugoslavije i stvaranju irokog narodnog fronta protiv
okupatora, o emu sam ponovo sluala kad sam prvi put srela
druga Tita.
Tih prvih dana rata u kui je bilo mnogo komunista
dolazili su da se porazgovaraju i dogovore, da prime ili predaju
poruku. Dobro se seam ure Strugara. U razgovoru se estoko
uzrujavao to komande ne pri maj u dobrovoljce u vojsku i to
mladii sa rasporedom ne mogu da nau svoje jedinice, j er niko
ne zna da ih uputi, pa l utaj u traei oruje, a i kad dou do
njega, ne daje im se prilika da ga upotrebe. Kasnije sam doznala
da je uro bio sekretar Gradskog komiteta. Videla sam ga i to-
kom leta 1941. kada su kroz nau kuu prolazile mnoge kurirske
veze. U jesen je uhapen. Koliko bi bilo mrtvih da je uro pod
stranim mukama popustio! uli smo da su na nj emu isprobali
i najokrutnije metode muenja. U toku tog uasnog sasluavanja
rekao im je: Znam mnogo, ali saznati neete nita! I zdahnuo
je u Specijalnoj policiji 20. septembra, a nisu doznali da je
sekretar beogradske partijske organizacije.
Kod nas je nekoliko puta tokom aprila dolazio Vlado Po-
povi. Poznavala sam ga odranije i nasluivala da je u rukovod-
stvu Partije. Tada je, kako sam kasnije saznala, najvaniji ra-
zlog njegovih poseta bilo traenje stana za druga Tita. Poloaj
nae kue ispitan je temeljno: bata koja je zarasla u korov i
iblje i Botievo slepo sokae koje je moglo da se pretvori u
otvoren prolaz na sve tri strane, ako se poznaju staze preko su-
sednih imanja. Vlado mi je rekao da emo neto moda i zidati,
ali do toga nije dolo. Izgleda da se naim drugovima dopalo ba
to to je u kui i oko nj e bilo puno dece, nae i tue to je
kapija stajala irom otvorena i to je to bila obina gostoprim-
ljiva beogradska kua. Vlado Popovi odneo je izvetaj o kui
drugu Titu.
J ednog dana poetkom maj a telefonirao mi je moj drug
da e na ruak dovesti gosta. Shvatila sam da se radi o nekoj
izuzetnoj poseti, j er nije imao obiaj da javlja kad bi hteo ne-
koga da dovede. Rekla sam mu da imamo na ruku moje rodi-
telje. On je trenutak zastao, kao da se s nekim dogovara, pa je
onda dodao: Ne mari, naprotiv, jo bolje.
Tada sam prvi put srela druga Tita.
I nenjer Petrovi iz Zagreba, rekao je Vlada. Petrovi
je prvo ime koje mu je palo na pamet, pa ga je tako predstavio
i mojim roditeljima. To ime, inae, drug Tito nije koristio.
Tito je imao na sebi zelenkastosivo odelo i zelenu kravatu.
Bio je elegantno, leerno obuen i ponaao se prirodno, kao da
nas sve poznaje godinama. Razgovarali smo o svemu i svaemu.
Tada se u Beogradu mnogo prialo o zverstvima ustaa. Izbe-
glice su unosile stravu. Poela je kampanja hukanja jednog
naroda na drugi. Srpske vlasti koristile su svaku priliku da
udaraj u u bubanj ovinizma. Opta atmosfera bila je takva da
su ustae stavljene u prve redove neprijatelja srpstva, ispred
Nemaca.
Za vreme ruka i o tome se razgovaralo. Zgraavali smo se
nad postupcima ustaa, a moj otac je izrazio sumnj u da e ikad
takvi zloini moi da se zaborave.
Nije kriv hrvatski narod, rekao je drug Tito jedno-
stavno, svi e uvideti da hrvatski narod za to nije kriv.
Bilo je to tako definitivno i tako iskreno! U daljem raz-
govoru tvrdio je da e bratstvo i jedinstvo naroda J ugoslavije
nadvladati neprijateljske snage koje razj edaj u zemlju.
Tog trenutka setila sam se uitelja I vana. Nisam jo bila
lan Partije i nisam shvatila da su zajedniki stavovi nuno
izrasli iz dugogodinjeg politikog rada i poznavanja prilika u
zemlji, iz naune analize i usvajanja principijelnih zakljuaka.
Moram da priznam da su u ovoj optoj paninoj atmosferi,
punoj nepoznanica, te odlune Titove rei zvuale gotovo vizio-
narski. Mi smo osetili da to moe rei samo ovek koji gleda da-
leko ispred sebe, koji zna mnogo, pa su mu jasna zbivanja i
neminovan tok koji mi ne moemo shvatiti.
Taj ruak ostao je svima nama u seanju kao neto pri-
jatno i vedro u mraku prvih dana okupacije.
Posle ruka moj drug je otpratio druga Tita i odmah se
vratio.
Ko je taj neobian ovek?, pitao je moj otac.
To je velika linost, odgovorio je kratko Vlada.
(Moji roditelji nisu vie nikad sreli druga Tita kod nas.
Godine 1943. suoili su se jednog dana na ulici s njegovim likom
na plakatu: Nemci su ga proglasili za najljueg neprijatelja no-
vog poretka i raspisali visoku uenu za njegov ivot. Priali su
mi posle rata kako su odmah poznali oveka s kojim su ruali
u naoj kui. Setili su se njegovih oiju i pokuavali da im od-
rede boju da li je bila sasvim plava ili zelenkasto-plava, i
priali su o lepom osmehu koji se iznenada, neoekivano, javlja
na njegovom licu. Evocirali su rei koje su izgovorene za sto-
lom. I tada, pod okupacijom u onom napaenom Beogradu, ose-
tili su radost: znai da je iv, da radi, da ga se Nemci boje).
Vlada i ja uskoro smo bolje upoznali druga Tita jer je
ee dolazio, a jedno vreme i stanovao kod nas. Ponekad bi do-
ao uj utro i ceo dan presedeo u dnu bate, zaklonjen bujnim
ibljem i drveem, a uvee bi otiao. A ponekad je navraao na
koji minut radi nekog kratkog, dogovorenog sastanka.
Kad je stanovao kod nas, u maj u 1941, spavao je u sobi
naeg najmlaeg sina. Soba je bila vrlo jednostavna, ali je gle-
dala na batu i preko nj e na Beograd, to se drugu Titu svidelo.
Vlada je imao ee prilike da razgovara s njim, jer je i ranije
odlazio na sastanke s Titom, bio je upuen u politika zbivanja.
No i ja sam imala sreu da u tim tekim danima doivim Titovu
vedrinu, njegovu sigurnost, optimizam, vrstu veru u naeg o-
veka i njegovu prirodnu neposrednost s kojom se obraao sva-
kome. Oseanje straha ili nemira iezavalo je u njegovom pri-
sustvu. ini mi se da je svako, ko je proveo neko vreme kraj
druga Tita, morao da ojaa kao ovek, crpui snagu iz tog du-
bokog vrela optimizma i istine.
Drug Tito je u kui primao kurire i odravao sastanke
s lanovima partijskog i skojevskog rukovodstva. Dolazili su Ivo
Lola Ribar koji je itav mesec stanovao kod nas, I van Milutino-
vi, Vlado Popovi, J urica Ribar, uro Strugar, Dragane Pavlo-
vi, Dejan Lapevi, Mitra Mitrovi, kasnije Aleksandar Ran-
kovi Marko, Svetozar Vukmanovi Tempo i mnogi drugi. Se-
cam se i Milice Sari koja je u to vreme radila u rukovodstvu
Narodne pomoi, pa Filipa Macure, Zakline amorel, sestara
ukovi (Ivanke, J uriine verenice i Olivere), a dolazili su i
neki mlai ljudi ija imena nisam saznala.
Vlada i ja pomagali smo u izradi I nformativnog biltena,
iznosili ga iz kue i predavali kuririma radi tampanja u parti j -
skoj tampariji. Nekoliko puta predavala sam original Biltena u
kutiji od ibica aklini amorel ili Ljubici orevi (Macurinoj
verenici). One su biciklom dolazile na Topliin venac. J ednom se
Zaklina sudarila, urei se suvie, s nekim detetom, oboje su
pali, a kutija ibica je ispala iz nj ene torbice. Policijac koji je
naseo njenoj prii o dobroj kui i strogim roditeljima pustio ju
je, a nije primetio kako je iz praine prvo podigla tu kutiju. Na
naoj maini kucani su mnogi materijali, pa i neki proglasi u
periodu posle sastanka Izvrnog komiteta 4. jula, do odlaska
druga Tita iz Beograda.
Lola Ribar je kucao kao mitraljez i nije voleo da mu se
diktira. Navikao je na nau mainu i stalno je na nj oj radio.
Cesto je izlazio u grad, uvek s revolverom u depu, sa crnim
naoarima i slamnim eirom. Prosto se alio s agentima pored
kojih je mirno prolazio Bulevarom, gde ih je uvek bilo neko-
liko. J edanput je traio da se lepo obuem i da ga ispratim na
Vodovac, gde su stanovali Marko i I van Milutinovi. Ili smo
kraj dedinjskih agenata, a na Vodovcu u jednoj pustoj ulici
naletili smo na patrolu od tri oveka. Lola me odmah uhvati pod
ruku i smejui se proosmo pored njih. Nismo im bili nimalo
sumnjivi. Lola je bio jedini ilegalac koji mi je pokazao svoj re-
volver. I drugi su bili naoruani, ali nisu nikad o tome govorili.
J edne veeri ula se pucnjava oko nae kue. Nita se nije
videlo, ali pucnjava se pribliavala. Lola je mislio da e svakako
doi do nekog pretresa jer ili nekog trae ili gone. Kad je
pucnjava odjednom prestala i nastala mrtva tiina, rekao je da
te noi nema spavanja, ve se mora deurati. U kui je bilo ne-
to spremljenog materijala za tampu. To smo odmah odneli
na tavan, gde smo krili ilegalne legitimacije. U bati je bio za-
kopan partijski novac. Ali, izai se nije smelo. Mene su poslali
da legnem, a deurstvo su podelili: prvo Vlada, posle Lola. Pro-
budila sam se oko tri izjutra, kada je ve svitalo. Vlada je spa-
vao, pa sam brzo sila da pomognem Loli u deuranju. Nala
sam ga na terasi, zavalio se u fotelju i slatko spavao. Prvi zraci
letnjeg sunca osvetljavah su revolver koji je leao na stolu.
Probudila sam ga. Naglo se trgao i zgrabio oruje. Poeli smo
da se smejemo. Skupo bih prodao svoju kou, u svakom slu-
aju rekao je stavljajui revolver u dep. Sutradan smo sa-
znali da nona galama potie od Nemaca koji su stanovali u
blizini; napili se i pucali u vazduh.
Lola je bio omiljen kod svih. Vedar, ivog duha, uvek pun
asocijacija, umeo je tako lepo da mata o svetlim danima koji
nas ekaju u skoroj budunosti. Volela su ga i deca. I mali su
neki fudbalski klub, a njega su izabrali za predsednika. Svakog
dana je i njima posveivao sat-dva: priali su u bati, igrali
lopte, ak se i kupao s njima u minijaturnom dejem bazenu.
Kad sam mu se jednom zahvalila to nam tako pomae da ih
zabavimo u tim tmurnim danima, rekao je: Kraj njih odra-
vam kondiciju, fiziku i psihiku.
(Kad smo sreli Lolu 1943. kod Vrhovnog taba, u J ajcu,
izgledao je deset godina stariji. Tada mu je poginuo brat J u-
rica, posle maj ke i verenice. Uskoro posle toga otiao je na par-
tizanski aerodrom da poleti kao lan prve partizanske vojne mi-
sije i poginuo od neprijateljske bombe).
Kad se u mislima vratim unazad, vreme od 6. aprila do
jeseni 1941. godine predstavlja za mene neobino sadrajan, di-
namian, kompaktan period ivota, pun intenzivnih zbivanja i
zato naizgled veoma dug. ini mi se da je leto trajalo mnogo
meseci. J er, u poreenju s ranijim, a i kasnijim godinama, sav
je taj period bio ispunjen naizgled svakodnevnim dogaajima,
ali punim istorijske dinamike, za koje oseamo da imaju ogrom-
no znaenje, da se samo jednom deavaju. Pa i mi koji nismo
bili direktni sudeonici oseali smo velike i intenzivne politike
pripreme za akciju.
etvrtog jula odran je u kui u Botievoj ulici istorijski
sastanak Politbiroa CK KPJ . Naravno, nisam znala ta se do-
gaa. Drugovi su dolazili pojedinano, oko 11 sati pre podne.
Izlazila sam da ih doekam na Dedinjskom bulevaru, ili kod
male crkve ispod parka. Menjala sam haljine da me agenti ne bi
zapazili. Druga Tita dovela je do Bulevara Ljubinka urevi.
Videla sam kako se od nj e odvojio, poao prema Botievoj ulici,
popeo se do nae kue i sreno stigao na mesto sastanka. Zajedno
sa Filipom Macurom koji je krstario Bulevarom na biciklu, po-
la sam da vidim da li dolazi drug Marko. On je izbio iz ume,
presekao brzo Bulevar i nasmejao se Filipu na biciklu. Triput
sam izlazila zbog I vana Milutinovia koji je zakasnio, tako da
su se ve bili zabrinuli za njega. Konano je stigao. To je bio
ilav ovek, kao da je sav od vorova, oiju kao igle, otra, pro-
dorna pogleda koji se pamti. Voleo je da se ali, a ale su mu
bile jednostavne i dobroudne.
Sastanku su prisustvovali, pored druga Tita, Rankovia i
Milutinovia, drugovi: Edvard Kardelj, Svetozar yukmanovi
Tempo, Ivo Lola Ribar, Milovan ilas i Sreten Zujovi.
Prvo su se svi skupili u bati, podelili se u grupice, pose-
dali po travi i razgovarali. Dan je bio sunan. Bata je tog dana
bila prazna, jer smo decu poslali kod naih prijatelja na ruak,
s tim da se vrate tek uvee. Proetali smo se batom i objasnili
poloaj kue onim drugovima koji je jo nisu poznavali. Bilo je
dogovoreno da e u sluaju opasnosti otii preko susednog ima-
nja, izbiti na Dedinj ski bulevar i tako pokuati da se spasu.
uvali smo strau. Ali nita se nije desilo. Bilo je izuzetno mir-
no. ak nikakav nepredvieni gost ili sused nije navratio tog
dana. Za ruak su traili samo suvu hranu, a popili su dosta
crne kafe. Radili su vrlo intenzivno, bez pauze, sve do est sati
uvee. Tad su poeli da izlaze preko terase u batu. Bili su za-
dovoljni, dobro raspoloeni.
Prvi je otiao drug Tito. Ostali su se jo etali po bati,
alili se i ponaali se kao da su na nekom izletu. Nisu se urili
da odu, kao da svima njima policija nije za petama, kao da ne
predstavljaju stubove jugoslovenske revolucije! Nikad da kod
njih oseti neku zabrinutost, urbu, nevericu ili nespokojstvo.
Lola Ribar, koji je bio naj komunikativni j i meu njima, rekao
nam je da su-svrili krupan posao. Za ovaj dan znae uskoro
cela J ugoslavija, dodao je.
Sastanku je trebalo da prisustvuje i Vlado Popovi. On je,
meutim, stigao tek 6. jula. Sastao se u naoj kui s drugom
Titom i otputovao posle za Hrvatsku. Njega sam kod nas videla
jo jednom, 17. avgusta 1941, ba onog dana kad su Nemci na-
sred Terazija obesili pet partizana. Priao je o prvim oruanim
akcijama u Hrvatskoj.
Posle tog istorijskog sastanka borbe su se poele rasplam-
savati. Stizale su vesti o sabotaama i diverzijama, o osnivanju
odreda u Srbiji. Narod se dizao. Nou, 15. jula, omladinci su
zapalili garau i osamdeset kamiona u Grobljanskoj ulici. Bili
smo uzbueni. Lola je bio van sebe od radosti.
Partizanske borbe u Srbiji ve su prerasle u narodni usta-
nak. Beograd je bio pun pria o partizanima. Borbe kod Umke
traj al e su dva dana. Graani su pominjali ime Koe Popovia
koji je tu, negde blizu. Nervoza Nemaca i nedievske policije
rasla je iz dana u dan. ulo se za borbe kod Oraca, Kragujevca
i Kraljeva.
Ali, kraj em jula, usred tih dobrih vesti, Parti j u je zadesila
nesrea: uhapen je drug Marko Aleksandar Rankovi. Ta je
vest potresla sve njegove saradnike. Lola je govorio da e Tito
znati kako da ga Parti j a spase. uli smo da su ga besomuno
tukli, pekli cigaretama, muili i tako izmrcvarili da su ga morali
preneti u zatvorsku bolnicu. Konspiracija je bila tada stroga, pa
nismo smeli znati o pripremama za napad na bolnicu. Ali neto
e se desiti, rekao je Lola, pa smo nestrpljivo oekivali to
neto.
Ogromna je bila naa radost kad smo opet videli druga
Marka. Njegovu otmicu iz zatvorske bolnice, koja je za policiju
predstavljala neshvatljivu zagonetku, organizovali su Cana Ba-
bovi i Duro Strugar. Znatno razliit od drugih, veoma odmeren
i miran, blagog glasa, drug Marko nam je ulivao neko naroito
potovanje. Iako iscrpen i u velikoj opasnosti jer su ga agenti
poznavali i posle bekstva iz bolnice uporno traili, drug Marko
je ostao u Beogradu jo est nedelja i kao ilegalac uporno i is-
crpljujue i dalje radio. Tih je dana dolazio i u kuu u Botievoj
ulici. Pamtim ga po specifinoj atmosferi koju je unosio, po oz-
biljnosti, po vanosti koju je pridavao svakom zadatku. Za mene
je bio simbol onog herojskog lika koji svaki revolucionarni po-
kret neumitno stvara u svojim borbenim redovima.
U Srbiji se ustanak razvijao veoma brzo, pa su vlasti ner-
vozno iz dana u dan pojaavale haj ku na komuniste. Dvanaestog
avgusta na kapiji nae kue uhapen je Filip Macura, student.
Bio je policiji poznat iz demonstracija, a radio je meu prodav-
cima novina i grafiarima. U to vreme iveo je ilegalno, ekajui
trenutak da ode u partizane. Crna, upadljiva lika, kosih oiju,
lako su ga pamtili. Doao je kao kurir sa porukom i dobio od
Lole odgovor. Meutim, na samoj kapiji zaustavio ga je agent
i traio mu legitimaciju. Agent je ulicom, izgleda, sluajno pro-
lazio, jer su se svuda muvali tih dana; video je Filipa, poznao
ga, pa mu je zato zatraio dokumente. Bila sam na kapiji s Fi-
lipom i pokuala da ga opravdam kao siromanog studenta koji
mora da se izdrava fizikim radom i uspela sam da ubedim
agenta da pusti Filipa u garau gde su bila drva koja, navodno,
treba da epa. Tamo je Filip unitio Lolin listi i smeao sitne
njegove ostatke sa ugljem, govorei mi tiho: Beao bih, ali ne
smem, u kui je Lola, provalio bih njega i sve vas. Agent je
odveo Filipa. U policiji su ga strunjaci mrcvarili nekoliko
dana, a zatim streljali. U naoj kui opreznost je bila pojaana.
Meutim, od Filipa policija nije doznala nita.
Drug Tito je dolazio i odlazio prolazei Botievom ulicom
i Dedinj skim bulevarom kao da mu se nita ne moe dogoditi.
Bojali smo se za njega. Satima je sedeo u dnu bate, itao, be-
leio, pisao. S vremena na vreme bi ustao, proetao malo, pa bi
se opet vratio na svoje mesto. Seam se jednog njegovog sastan-
ka sa Kardeljem iz tih dana.
Veliki je bio problem da se Kardelj negde smesti. Pretresi
i racije Specijalne policije i Gestapoa uestali su. Posle jezivog
prizora veanja na Terazijama svet je bio prestraen. Samo su
se nemake izme ule nou pod prozorima. Njihova vozila ne-
prestano su krstarila. Telefonske razgovore kontrolisala je Spe-
cijalna policija. Kardelj je bio dobro poznat u Beogradu. Vuj -
kovi i Kosmajac lino su ga muili 1930. u Glavnjai, pre nego
to je osuen i poslat u Zabelu, kraj Poarevca. Ovih dana oni
su bili najaktivniji specijalisti u borbi protiv komunista, pro-
vereni i usavreni u Gestapou. Ni ilegalni dokumenti koje je
Kardelj imao nisu bili naroito dobri. Da bi se mogao sastati
s Titom, trebalo je da se smesti negde na Dedinju, da se ne bi
izlagali opasnosti suvie estih susreta s agentima. Ni naa kua
nije bila vie sigurna. Pritisak kolaboracionista na moga druga
Vladu bio je sve jai. Hteli su po svaku cenu da ime Ribnikara
uvrste pod Nedievu zastavu i da pokrenu Politiku. Politiki
napadi i pretnj e postajali su ei. Ve je bio odbio da potpie
proglas lojalnosti. J ovan Tanovi, glavni akcionar Politike,
javno je govorio kako treba saraivati s Nediem, a Vladu na-
zivao komunistom i grdio to mu ometa njegove planove. I pak,
naa kua je jo uvek dobro sluila. I stina, drug Tito nije vie
u nj oj stanovao ali je dolazio esto. Trailo se sigurno mesto za
Kardelja. J edan od naih suseda, Vlada Zivkovi, iveo je sa-
svim povueno u svojoj kui, duboko uvuenoj u gustu, veliku
batu. Bio je to udan, melanholian ovek, pomalo nastran, ali
je iskazivao simpatije prema nama, pa nam se inilo da bi se
njegova kua mogla bar jednom upotrebiti bez ikakve opasnosti.
Poto su drugovi odobrili na predlog, razgovarali smo s nj i m i
on je odmah pristao. Tako je Kardelj mogao da provede izvesno
kratko vreme na Zivkovievom imanju, koje je samo slepa ulica
odvajala od nae kapije, pa je susret s drugom Titom mogao da
bude organizovan u naoj kui.
U meuvremenu, Vlada je preko nekih svojih veza dobio
legitimaciju zdravstvenog radnika Srpskog crvenog krsta, orga-
nizacije koja je tada ve bila pod nemakom kontrolom, na ile-
galno ime koje je nosio Kardelj. Seali smo se 6. aprila i naeg
susreta pod bombardovanjem. To je ve bila prolost. Ve smo
duboko zagazili i u svoj lini rat protiv okupatora i domaih iz-
dajnika, a taj tragini prvi dan rata ostao je daleko. Sada smo
oseali zemlju, kako se die, oseali smo snagu Parti j e i sigur-
nost njenog rukovodstva i zaista mi je tada sudbinski jasno od-
zvanjalo u svesti Lenjinovo: Lini interes spojiti sa interesom
Partije.
U to vreme drug Tito je spremao svoj odlazak iz Beograda.
Trebalo je da se Glavni tab NOPOJ preseli na osloboenu teri-
toriju u Srbiji. Beograd je bio kao u kletima. Specijalna poli-
cija je motrila na stanicama na svakog putnika. Njihove poja-
ane patrole krstarile su gradom, jer je tih dana izvren atentat
na agenta Svetozara Vujkovia.
U toku priprema koje je Parti j a vrila za prebacivanje
druga Tita u unutranjost Srbije, u Beograd je, poetkom sep-
tembra, doputovao pop Dragoljub Milutinovi iz I van j ice, na
poznanik. On je doao u stvari zbog nekog etnikog posla i
svratio do Vlade da se posavetuje, jer se sukobio sa etnikim
vojvodom J avorskim. Izrazio je neke svoje sumnje u tog voj-
vodu i otvoreno rekao da eli da se bori protiv okupatora. Nje-
gov patriotizam naveo je mog druga da s nj i m otvoreno poraz-
govara o jedinoj politikoj snazi u zemlji koja je u stanj u da
pokrene narod na oruje, o Komunistikoj partiji. Poto je pop
pokazao i za to razumevanje, Vlada mu je predloio da se sa-
stane sa nekim od vodeih komunista. Milutinovi je time bio
oduevljen i Vlada ga je predstavio drugu Titu. Svrilo se time
to je pop Dragoljub stavio Parti j i na raspolaganje nekoliko et-
nikih legitimacija sa peatima. Praen naoruanim komunisti-
ma i s etnikim legitimacijama, napustio je drug Tito Beograd
i sreno stigao do svoje vojske.
Posle njegovog odlaska kua nam je izgledala pusta i tu-
na. I mi smo eleli da idemo iz Beograda, ali morali smo da e-
kamo poziv. I mali smo i dalje vezu sa organizacijom. Stizala
nam je i partijska tampa u kojoj smo itali lanke potpisane sa
TT (Tito).
J o u toku leta zakopali smo u bati metalnu kuti j u s par-
tijskim novcem. To smo radili nou, po mraku i sasvim tiho da
niko iz kue ni iz susedstva ne primeti. Najvie smo se plaili
dece koja su navikla da nam mnogo sveta dolazi, pa ih prisu-
stvo drugova nije udilo. Ali sigurno bi ih jako zanimalo ta to
roditelji zakopavaju u bati. Kraj samog puteljka podigli smo
jedan teak kamen, iskopali ispod njega otvor i tamo spustili
kutiju. Kamen smo vratili na staro mesto, zemlju odneli i bacili
na kraj bate, a naokolo sve dobro oistili da se nita ne primeti.
Za to su nam drugovi dali detaljna uputstva i mi smo ih se pri-
dravali. Sutradan smo, odmah uj utru, proverili poloaj ka-
mena. Zaista se nije nita primeivalo. Taj je novac prezimio u
bati, visok sneg ga je pokrio, kraj njega se probila jedna ber-
geni a, severna biljka koju je Vlada tamo nekad posadio, pa se
u prolee javljala prva iznad snega, kao ostatak nekadanjeg
lepog al pi numa.. . Tek 1942. izvadili smo kutiju i predali je
Partiji. Laknulo nam je kad smo saznali da je sreno stigla u
partizanske ruke.
Kad je policija vrila pretres (u dva navrata) 1941. godine,
njeni su strunjaci pregledali celu biblioteku, otvorili sve ladice,
ormane, sili u podrum, a na tavan su samo zavirili i, poto je
bio prazan, nisu tamo ni traili, ne znajui da su ba tamo, ispod
krova, bile sakrivene ilegalne legitimacije, knjige i materijali za
bilten. Po bati su traili, ali nisu mogli nita da nau; svako
nae skrovite (i ono mesto na tavanu i onaj kamen koji je po-
krio partijski novac) bilo je brino prostudirano.
Zima 1941/1942. bila je teka. Ve u oktobru uhapen je
Vlada, pa puten za deset dana i nanovo uhapen poetkom no-
vembra. Ostao je etiri i po meseca u logoru na Banjici. No-
vembra 1941. zima je navalila svom estinom. Koava je raz-
bijala prozore. Sneg je uao i u sobu gde su nekad sedeli nai
drugovi. Nije bilo uglja. Teko je bilo za hranu ... Kad je Vlada
konano puten, s tim da ne naputa kuu, Parti j a je odmah
javila radosnu vest: treba prei u partizane. To prebacivanje,
meutim, odlagano je tokom cele 1942. i tek smo poetkom 1943.
mogli ostaviti svoju kuu i poi prema osloboenoj teritoriji, za
kojom smo toliko eznuli.
Kua koju sam zatekla u tako loem stanju 1944. godine
kasnije je pretvorena u muzej. Nametaj je rekonstruisan. Samo
je nekoliko predmeta ostalo iz onog nedavnog, ali istorijskog
vremena. To su stvari koje je moj otac nabrzinu izneo iz kue
kad su, posle naeg odlaska u partizane, Nemci doli i isterali i
njega i decu. I tako na stolu lei stolnjak na kome su leale i
Titove ruke dok je razgovarao o tome kako e nai narodi po-
bediti sve svoje neprijatelje.
J ara RI BNI KAR
IZABRALI SMO KOMANDI RA
M ovembarska no, lijepa i vedra, spustila se na obale nemir-
ne Tare, nad selo Trebaljevo, smjeteno na proplanku izmeu
dvije velike planine, Sinjajevine i Bjelasice. Tako lijepa no u
to doba godine odavno se ne pamti. Moda je priroda htjela da
prui malo nade ljudima koji su te teke i sudbonosne jeseni
1941. bili spremni da nastave zapoetu natovjeansku borbu za
bolji ivot. Moda je htjela da tako lijepu no kao znamenje
podari onima koji su ba tada birali svog komandira i komesara,
i tako ih ohrabri da su na pravom putu, jer sami odluuju o
svojoj sudbini.
Domain je te veeri doekivao goste mlade i stare, i ini
mi se da nikad ranije nije bilo okupljeno toliko ljudi na uobi-
ajenim skupovima.
Ozbiljna situacija i ozbiljno shvaen zadatak okupili su sve
one koji su kadri puku nositi. Predosjeam da e biti raznih
miljenja i prijedloga, bie kod nekih moda i sumnji u uspjeh,
ali to nee javno izraziti. Posmatram iz ugla sobe lica, koliko se
ona mogu nazrijeti pri svjetlosti petrolejke. Veinom su ozbilj-
na. Stariji neto razgovaraju, dok su mlai veseliji i njihov a-
gor osvjeava ozbiljnu atmosferu pred poetak sastanka.
Da ponemo, drugovi, zau se glas jednog od pri-
sutnih.
Zagor prestaje. Svi pogledae u pravcu onog to je najavio
poetak, oekujui ta e dalje rei. Visok i pleat mladi u ta-
lijanskom injelu, oigledno zbunjen naglom tiinom, poe:
Drugovi, brao i komije, latili smo se oruja kako bi-
smo mogli biti gospodari na svojoj zemlji. Tuin je vie puta
gazio naom zemljom: nekad su to bili turski zulumari, zatim
zeleni injeli austrougarski i evo sad dooe zeleni injeli fai-
stike I talije i Njemake da zagospodare naom domovinom.
Nai djedovi i pradjedovi znali su da se bore protiv tuina. Nisu
dozvolili da budu roblje. Evo i mi, njihovi sinovi, kao dostojni
nasljednici svojih slobodarskih predaka, nismo dozvolili da nas
tuin gazi, nego smo u ime slobode, pravde i dostojanstva poli
u nejednaku borbu protiv mnogostruko jaeg neprijatelja.
Neprijatelj je naoruaniji i brojniji, ali mi smo ipak jai.
Naa je snaga u naem jedinstvu, u naoj elji za slobodom i za
boljim ivotom, u pravednosti nae borbe. To i jeste najbolja
garancija nae pobjede. Nama slobodu nee niko pokloniti, za
nj u se moramo boriti i krv prolivati.
Tu malo zastade, kao da eli da predahne ili, moda, da
vidi kako prisutni prihvataju njegove rijei. Tajac i napeta pa-
nja. Svaku njegovu rije ljudi su prosto gutali. Ohrabren, on
nastavi jo snanijim i ubjedljivijim glasom:
Drugovi, ovom borbom rukovodi Komunistika partija
J ugoslavije. Ona je jedina ostala vj erna svom narodu, dok su
predstavnici ostalih partija u aprilskoj katastrofi 1941. pobjegli
u inostranstvo ili se otvoreno stavili u slubu okupatora.
lanovi Komunistike partije borili su se protiv neprija-
telja prilikom napada na J ugoslaviju u aprilu mjesecu. Oni su
u danima sramne kapitulacije govorili da je potrebno sauvati
oruje, ne davati ga okupatoru, jer e doi vrijeme kada e biti
potrebno. I evo, drugovi, Komunistika partija J ugoslavije je
dala signal da to oruje treba upotrijebiti i pozvala je sve po-
tene ljude i rodoljube ove zemlje na borbu protiv okupatora.
Ovo nae malo, ali lijepo selo jednoduno se odazvalo pozivu.
Orujem, sauvanim od ranije, zaplijenili smo jo vie oruja od
neprijatelja. Sada smo skoro svi naoruani. Drave nemamo, ne-
mamo ni magacina. No, dravu tek sad stvaramo, a magacini su
nam kod okupatora. Daljom borbom treba da doemo do novog
oruja i do municije.
Kod ovih rijei sjetih se istorijskog spjeva Smrt Smail-
age engia, sjetih se male odabrane ete, kojoj je dobri starac
govorio:
Praha l' treba Ture ti ga nosi,
Eto svega to ti srce prosi;
i m
Mladi u talijanskom injelu je nastavljao:
Da bismo ubudue imali jo vie uspjeha, potrebno je
da ova naa eta sama izabere svog komandira i komesara, i
uvijek bude spremna da zauzme odreeni poloaj ili da borce
za specijalne jedinice i zadatke.
Tu prestade i odmahnu rukom kao da eli prisutnima sta-
viti do znanja da je sada na njima red da govore i odluuju.
U sobi nastadoe agor, ukanje i tiho komentarisanje.
Iskoristih priliku da druga do sebe upitam ko je taj ovek to
tako osjeajno i u isto vrijeme ubjedljivo i upeatljivo govori.
To je Duan Rakoevi, sin J oviin, inae lan Komu-
nistike partije odgovori drug.
Pomislih da bi on bio najbolji bilo za komandira, bilo za
komesara. No, iz misli me tre promukao glas ovjeka u izno-
enoj oficirskoj bluzi koji je, stojei nasred sobe, pokuao da
omalovai prethodnog govornika, jer ovaj navodno nije stru-
njak za vojna pitanja.
ta ima mi ovdje, na sastanku, da biramo komandira.
Ako komunisti vode ovu borbu, onda neka ga oni i postave. To
treba da bude kolovan ovjek koji poznaje vojnu strategiju i
taktiku, ovjek koji je itao i studirao Klauzevica. No, ja mislim
da smo moda malo i poranili. Navui emo jo veu silu na
sebe. Bolje bi bilo da smo priekali i vidjeli ta e dalje biti.
Zadnje rijei izgovorio je neto vie piskavim glasom i,
kao da je znao da nee naii na podrku, naglo je prestao. Nje-
gove rijei izazvale su povei agor i komeanje. Izgledalo je
kao da svi ele u jedan glas da mu odgovore, ali niko nije po-
injao. I spred mene sjede dva postarija ovjeka i poluglasno
razgovaraju.
Eto, vidi, to je bivi jugoslovenski oficir. Ono to kae
da za komandira treba postaviti vojnog strunjaka, to misli na
sebe, jer zna da ga inae ne bi i zabral i ...
Zagor i komeanje prekide stari Petar, domain iz sela,
ozbiljnog i izraajnog lica, s naoarima, ime je jo vie prisut-
nima ulivao potovanje.
Dozvolite mi, drugovi i komije, da i ja kaem neto.
Sve vas dobro poznajem, a i vi mene. Mislim da ste se do sada
uvjerili u to da nikome zla ni jesam elio niti uinio, pa to ni
ovoga puta ne elim. Zlo bi bilo kada bi se meusobno zavadili
ili pokolebali, jer to neprijatelj i eli. Zato moramo biti jedin-
stveni, jer je u tome naa snaga. Ono to ree prethodni govor-
nik da nijesmo moda preuranili nema pravo. Zar da se
pustimo okupatoru na milost i nemilost? Ne. Bolje je poteno
umrijeti, nego sramotno ivjeti.
Ovo je izgovorio povienim tonom, naglaavajui rije po
rije, elei vjerovatno da jo vie dadne znaaja ljudskom do-
stojanstvu i ponosu. Da je u tome uspio potvruju poluglasne
upadice: Tako je, tako je .. .
Posmatram Duana i primjeujem kako je ispunjen nekom
radou i, moe se rei, djejom sreom prosto mu je milo
to tako govori jedan stariji ovjek iz sela i to mu ljudi odo-
bra vaj u, jer tako misli i Komunistika partija, a njeni interesi
su, u stvari, interesi svih potenih ljudi. Uostalom, nikad ona
nije ni imala nekih posebnih interesa od naroda.
ovjek u iznoenoj oficirskoj bluzi sjedi pokunjen, gleda
preda se i, reklo bi se, eli da tog momenta ustane i izgubi se
iz ove sredine.
A stari Petar staloeno i mirno, sa jedva primijetnim smi-
jekom, gleda as u Duana, as u ostale, pa nastavlja:
- Da, drugovi, mi veeras treba da izaberemo komandira
i komesara. Ono to ree prethodnik da za komandira treba po-
staviti vojnog strunjaka, nekako mi ne ide. J esu li u bivoj J u-
goslaviji postavljali komandire? J esu. Da li su oni bili vojni
strunjaci? Bili su! Svi smo ih vidjeli u lijepo skrojenim odije-
lima, kicokog izgleda, opasane utim kaievima. I ta? Kad
doe ono stani-pani u aprilu mjesecu za deset dana kapitu-
lirae.
Ako smo krenuli da se borimo za slobodu, onda ona
mora biti drukija nego u bivoj J ugoslaviji. Moramo se boriti
za novu slobodu, za novu dravu, i zato treba ve na poetku
da sami odluujemo i o komandiru i o komesaru. Snaan je samo
onaj pokret, snana je samo ona drava gdje ljudi sami o sebi
odluuju. Na komandir treba da bude hrabar i poten ovjek,
a mi takvih imamo. J edan od nj i h je i domain ove kue, Rado-
jica. J a mislim da bi on mogao biti na komandir.
Radojica! Radojica! u se nekoliko glasova. J edna
grupa poe da pljeska, ostali prihvatie. Grupa mladia na br-
zinu sroi pjesmu i zapjeva:
Mi imamo komandira,
faistima ne da mira.
Radojica stoji blizu vrata sobe, on je domain, a sada i
komandir. Gleda prisutne i po izrazu lica reklo bi se da mu je
milo to mu je ukazano takvo povjerenje.
Neki mu pruaju ruku i estitaju, a on dobroudno zahva-
l j uj e i smijei se.
Stiajte se malo, drugovi, ja nijesam zavrio ree
stari Petar. Treba jo i komesara da izaberemo.
Ponovo nasta tajac i Petar nastavi:
Komesar treba da nam bude hrabar, iskren i poten
ovjek, jednom rijeju primjeran u svemu. I ne samo to, kome-
sar treba ... tu malo zastade, pogledom obuhvati cio skup,
zamisli se kao da trai najsnanije i najpogodnije rijei kojima
bi oznaio ulogu komesara komesar treba da nas stalno, a
naroito u najteim momentima, podsjea na to da je ova naa
zapoeta borba u stvari borba za novu slobodu, za novu dravu,
koja e biti snana i jaka i u kojoj e ljudi sami odluivati i o
najvanijim pitanjima, kao to i mi sada odluujemo ovdje o iz-
boru komandira i komesara. Komesar treba da nam pomogne da
steknemo jo vie znanja, treba da toplinom svojih rijei i otvo-
renim srcem ublai bol svakog od nas za poginulim bratom ili
drugom, za zapaljenom kuom, za ostavljenim zaviajem, a
svega toga e biti u ovoj naoj tekoj ali pravednoj borbi.
Ponovo zastade, moda da predahne, ili da razmisli da li
je dovoljno jasno sve rekao, ili o ovjeku koga bi predloio za
komesara. Svi paljivo sluamo i oekujemo da nastavi.
Takvog ovjeka mi imamo, a to je Duan J oviin, nj e-
ga predlaem za komesara ree i sjede.
Ljudi mu napravie mjesta. On skide naoari i poe da ih
brie. Nastade agor, poluglasno prianje.
Dobar, dobar je Duan ree glasno postariji ovjek
namuio se on dosta u ivotu, zna da voli ljude i da ih ra-
zumije, jer je proao kroz sva stradanja. On e znati i dobro i
zlo podijeliti sa nama.
Onaj u iznoenoj oficirskoj bluzi izie.
Radojica, izabrani komandir, prie Duanu i prui mu
ruku:
Neka je sreno!
Zau se snaan pljesak i povici: Nek je sreno!, Nek
je sreno!
Komandir i komesar stoje nasred sobe, oigledno uzbu-
eni, as se meusobno pogledaju, as gledaju prisutne. Spolja
se zau pucanj. Komandir izae da vidi ta je. Ubrzo se vrati
sa jednim od prisutnih, Duom, i prebaci mu da nije trebalo
pucati.
Oprostite mi, drugovi, ali htio sam ovaj izbor koman-
dira i komesara da proslavim pucnjem iz nae puke. Ona nije
ni kragujevka ni talijanka, to je puka partizanka
koju sami izraujemo u slobodnom Uicu i prui je naj pri j e
komandiru, pa redom ostalima, jer je svako elio da vidi tu
puku ba zato to je naa.
Dobra i lijepa puka ree jedan stari ratnik.
Rado, visok plavokos mladi iz sela, zapoe:
Eto, drugovi, videste li ovu puku partizanku? To je
dokaz da ni jesmo samo mi uzeli oruje protiv okupatora, nego
su ustali svi nai narodi. Komunistika partija J ugoslavije oku-
pila je oko svoje zastave sve potene i napredne snage nae do-
movine. Vodi se borba za slobodu, za novu J ugoslaviju.
Neko kliknu: Neka ivi Komunistika partija J ugoslavije,
organizator i voa narodnog ustanka!
ivjela!, ivjela! uj u se poklici i pljesak.
Ova naa eta nastavi Rado mora biti spremna,
kao to je u poetku rekao drug Duan, sada na komesar, da
dadne borce za specijalne jedinice i zadatke. J edan od takvih
zadataka uskoro nam predstoji. Potrebno je da se jave dobro-
voljci, i, evo, ja se prvi javljam.
Podie se mnotvo ruku, preko dvadeset. Oko mene apu-
tanje. Niko ne zna kakav je to zadatak. I pak saznadoh. Pripre-
ma se napad na Pljevlja, samo to je vojna tajna ree mi Aleksa,
brat Duanov.
Samo pet dobrovoljaca moe ii ree Rado.
Petorica se izdvojie uzdignute glave, svjesni da tog mo-
menta privlae panju svih prisutnih.
Hvala vam, drugovi, na povjerenju. Nastojaemo i ko-
mandir i ja da to povjerenje opravdamo.
Sastanak se zavri. Ljudi poee da se razilaze nastavlja-
jui razgovor o onome to su ove veeri doivjeli, o komandiru,
o komesaru, o puki partizanki i o onima koji su se dobro-
voljno javili za specijalni zadatak. J a se sa nekoliko omladinaca
pridruih Radoevoj grupi. Snano zapjevasmo niz selo.
Milan SUKOVI
U ST A N A K U M OS T A R S K OM I K ON J I K OM SRE ZU
I F OR M I R A N J E M OS T A R S K OG B A T A L J ON A
P
1
osli je kapitulacije J ugoslavije i dolaska Nijemaca i ustaa u
konjiki srez, ustae su poele da rade na organizaciji vlasti i
ostvarenju svojih optih ciljeva. Po preuzimanju vlasti otpoela
je propaganda protiv Srba i J evreja. U poetku se to svodilo na
propagandu i popis i pljaku srpske i jevrejske imovine a od-
mah zatim u Konjicu su pohapsili i pobili u Bradini oko 100
Srba iz Konjica i okolnih sela. Zbog ovih zloina, kod srpskog
ivlja je nastala psihoza nesigurnosti, straha i revolta. U tak-
voj situaciji narod je bio spreman da oruanom borbom spasava
svoje ivote.
Za ovakvu zloinaku politiku, okupator i ustae nisu do-
bili podrku naroda ovoga kraja. Uzrok ovome nalazi se, prije
svega, u injenici da je od prije rata na ovom terenu uticaj Par-
tije i naprednih snaga bio znatan. Blizina Mostara i njegove
snane partijske organizacije, postojanje partijske elije u J a-
blanici i Konjicu; djelovanje naprednih intelektualaca u Ostro-
cu, esti izlasci mostarskih komunista i skojevaca na Borke i u
Glavatievo sve to je uinilo da je narod ovoga kraj a bio
obavijeten o uzrocima rata i ciljevima neprijatelja.
Ustae su odmah po dolasku nastojale da privuku to vei
broj hrvatskog i muslimanskog stanovnitva na svoju stranu.
Ali veliki broj Hrvata drao se sasvim rezervisano i osuivao
pokolje koje su ustae poele da vre, zabrinut za sopstvenu
sudbinu. Onaj manj i broj koji je pristupio ustaama sastojao se,
uglavnom, od desperadosa, propalih tipova raznih profesija koji
su u ustatvu vidjeli svoju ansu da izbiju na povrinu. Meu
njima se naroito isticao jedan manj i dio hrvatske inteligencije
vaspitan na izvorima ustake ideologije.
Muslimanski ival j je svojom ogromnom veinom bio
otvoreno protiv zloina okupatora i ustaa kao i njihove poli-
tike. U Konjicu, J ablanici i Ostrocu muslimani su energino
intervenisali protiv pokolja. Istina, ustaama je priao neznatan
dio begova te i bogatijih trgovaca koji su se nadali linom
profitu u tim mutnim vremenima.
Takvi uslovi, a pogotovo situacija srpskog ivlja poslije
prvih ustakih pogroma i hapenja, pogodovali su otvorenom
ustanku protiv neprijatelja. Moglo se oekivati da e poziv Par-
tije na oruanu borbu biti prihvaen od naroda toga kraja, na-
roito od Srba i dijela muslimanskog i hrvatskog stanovnitva.
I majui u vidu takvu politiku situaciju na ovom terenu, Avdo
Humo i Ugljea Danilovi (tada su bili u Mostaru) kraj em av-
gusta 1941. godine donose odluku da se upute komunisti iz Mo-
stara koji e, zajedno sa mjetanima, poeti sa oruanim ustan-
kom na terenu Mostar Konjic.
Pred nekoliko lanova KPJ i SKOJ -a iz Mostara postav-
ljen je zadatak da se prebace na teren Borakog jezera i preko
partijske organizacije u Konjicu poveu sa mjetanima. Trebalo
je da oni izvre i pripreme za dolazak Ugljee Danilovia koji
e na licu mjesta formirati partizansku jedinicu i postaviti od-
govarajue zadatke.
Od 2. do 5. septembra 1941. godine na Borako jezero iza-
lo je 12 drugova iz Mostara, od kojih su neki stigli preko Ko-
njica vozom, a drugi preko sela Bijelog Polja, Zijemalja i Bo-
rake Drage. Za vezu sa ovim drugovima sluio je Vinko Previ-
i, lan KPJ , koji je tada bio upravnik Doma prijatelja pri-
rode na Borakom jezeru. Borci su se skupili u selu J ezero kod
kue Nikole Dragania.
FORMI RANJ E BATALJ ONA
6. septembra 1941. stigao je na Borako jezero iz Mostara
preko Konjica Ugljea Danilovi koji je ve sutradan, 7. sep-
tembra, odrao iru konferenciju kod Draganieva mlina. Na
ovom skupu bilo je oko 30 najuglednijih seljaka iz okolnih sela,
koji su bili spremni da otponu oruanu borbu protiv okupatora
i ustaa, i ovih 12 Mostaraca: Hivzo Brki ak, Hasan Budi
radnik, Alija Deli radnik, Remzija Duranovi radnik,
Edhem Feji ak, Salko Feji pravnik, Aziz Koluder
radnik, Sair Palata radnik, Esad Sabanac radnik, Nijaz
Sari radnik, Fikret Vila radnik, Drago Vukovi Kostrije
radnik.
Nakon izlaganja opte situacije i razvoja ustanka u osta-
lim krajevima J ugoslavije, Ugljea Danilovi je na ovoj konfe-
renciji postavio ove glavne zadatke:
borba protiv okupatora i njegovih slugu ustaa,
ienje terena od neprijatelja i kao prvo likvidacija
andarmerijskih kasarni i razoruanje neprijateljski raspoloe-
nog stanovnitva,
formiranje partizanskih eta i stalna briga o njihovom
omasovljavanju,
izgradnja i uvrenje bratstva i jedinstva izmeu Srba,
Hrvata i muslimana,
razbijanje okupatorske i ustake vlasti.
Na konferenciji je odlueno da se formira tab Konjikog
bataljona sa sjeditem u selu Borako J ezero i organizuju tri
partizanske ete na terenu sela Borci, J ezero i Kula.
Sutradan je Ugljea Danilovi u pratnj i nekolicine prvih
partizana ovog kraj a krenuo za istonu Hercegovinu i naglasio,
pri rastanku, potrebu to breg djelovanja.
17. septembra 1941. godine Ugljea Danilovi iz istone
Hercegovine alje izvjetaj Svetozaru Vukmanoviu Tempu u
kome se osvre i na situaciju na Borakom J ezeru i izmeu
ostalog pie:
Svi prisutni su bili za akciju (misli na konferenciju
kod Draganieva mlina), samo oprema je vrlo mala (misli na
oruje).
Odnosi izmeu muslimanskog i srpskog ivlja u tim kra-
jevima mnogo su bolji nego u ostalim dijelovima Hercegovine.
to se tie ljudi tamo (misli na komuniste iz Mostara), ve-
liki je nedostatak to su svi muslimani, izuzev jednog Srbina i
to nepartijca.
Novoformirani tab bataljona i komande eta prili su:
formiranju i organizaciji ovih jedinica, popisu oruja kod sta-
novnitva, rasporeivanju dobrovoljaca sa terena u jedinice i
vojnopolitikom uvrivanju jedinica.
U narednih nekoliko dana iz Mostara je stiglo u dvije
grupe oko 25 uglavnom naoruanih boraca, veinom omladinaca,
koji su odmah rasporeeni u novoformirane ete.
12. septembra 1941. godine Mirko Bjelica, mjetanin iz
sela Cesim, zarobio je komandira andarmerijske kasarne iz
Glavatieva i sprovodei ga sreo Aziza Koludera koji ga je
upitao:
Ko ti je to?
Zarobljeni andarm, ne znam ta da radim s njim?
traio je savjet Bjelica.
Ako je on ubijao, ubi' i ti njega rekao mu je Ko-
luder.
Zarobljeni komandir je kao ustaa uestvovao u odvoenju
Srba iz ovog kraj a na rad u Liku (tako su ustae nazivale
svoje pogrome i odvoenje srpskog ivlja na gubilita). Nakon
ovog kratkog dijaloga puka je planula i to je prvo ubistvo jed-
nog neprijateljskog pripadnika na novoosloboenoj teritoriji.
Ustaka vlast je brzo reagovala naredila je andarmima
u Glavatievu da upute patrolu na Borako J ezero gdje e se
sresti sa ustaama iz Konjica i izvriti hapenje seljaka Srba.
PRVE ORUANE AKCI J E
14. septembra oko podne patrola od 6 andarma iz Glava-
tieva izlazi na Borako J ezero i svraa u Dom prijatelja pri-
rode da bi saekala ustae iz Konjica. Vinko Previi doekuje
andarme kao prijatelje, ugouje ih, a istovremeno izvjetava
komandu ete o njihovom dolasku. Kad su se andarmi potpuno
raskomotili, osjeajui se kao kod svoje kue. meu njih je
upala grupa partizana i bez borbe ih razoruala.
Odmah po dolasku andarma, tab bataljona donosi od-
luku da eta iz sela Kula nou napadne andarmerijsku kasarnu
u Glavatievu. Napad je trajao cijelu no, ali je zbog energine
odbrane neprijatelja i nedovoljne snalaljivosti naih boraca
propao, tako da su se u zoru borci povukli.
Isti dan jo dok je vladala radost meu borcima ete u J e-
zeru zbog uspjeha koji su postigli prilikom razoruanja an-
darma, pojavila se na Borakom J ezeru grupa od 20 ustaa koju
je predvodio Zvonko J erkovi ustaki logornik iz Konjica.
Ustae su odmah po dolasku poele hapsiti i vezati seljake koji
su uhvaeni u polju i kuama.
J ezerska eta se brzo prikupila i napala neprijatelja koji
se uz borbu poeo povlaiti ka Konjicu. Pri povlaenju ustae
su doekane u klancu od zasjede boraca ete iz sela Borci i stje-
rane u jednu jarugu. Potpuno opkoljene ustae su se borile ci-
jelu no. Meu njima je jedan poginuo a nekoliko ih je lake
ranjeno. Uplaeni energinim napadom partizana i bez ikakva
izgleda na probijanje iz obrua ustae se u zoru predaju. U toku
borbe sa ustaama poginuo je Sair Palata, radnik, lan KPJ iz
Mostara, i on je bio na prvi gubitak na ovom terenu.
Prilikom razoruanja andarma i ustaa zaplijenjeno je:
dva mitraljeza, 24 puke, oko 1000 metaka i preko 20 runih
bombi. Kod ustaa je naen spisak 36 seljaka Srba koji su bili
planirani za rad u Liku.
Zarobljene ustae i andarmi dovedeni su na narodni zbor
i tu je izabran prvi narodni sud od 3 lana sa mjetaninom To-
mom Sariem na elu. Sud je konstatovao da je veina zaroblje-
nih ustaa uestvovala u dotadanjem odvoenju i ubi j anj u
Srba iz konjikog sreza. Meu zarobljenim ustaama nalazio se
i jedan izrod Srbin ustaa, na koga je narod bio posebno ogor-
en i traio da ga linuje. Sud je osudio ustae na smrt strije-
l j anj em a 6 andarma iz Glavatieva je pustio na slobodu poto
je dokazano da nijedan od njih nije do tada okaljao ruke krvlju
ni uestvovao u zloinima.
23. septembra tab bataljona sa dvije ete organizuje na-
pad na andarmerijsku kasarnu u Glavatievu. im su primi-
jetili dolazak partizana, andarmi su napustili kasarnu i preko
Bjelimia pobjegli u Konjic. Prilikom ove akcije zaplijenjeno
je neto hrane i municije kao i nekoliko puaka koje su an-
darmi dali nekim mjetanima. I sti dan jedna desetina gonei
andarme upada u Bjelimie i razoruava mjetane. Meu na-
im borcima nalazio se i jedan bivi andarm mjetanin koji je
seljake nazivao ustaama, tukao ih i traio oruje. Desetina se
povukla ostavivi iza sebe, zbog ovih nasilnih postupaka, lo
utisak, koji su proustaki nastrojeni elementi kasnije svestrano
koristili u mobilizaciji seljaka muslimana iz Bjelimia protiv
partizana i NOP.
I z istone Hercegovine Ugljea Danilovi alje grupu la-
nova KPJ , veinom Srba iz Mostara, koji stiu u konjiki bata-
ljon kraj em septembra. U ovoj grupi nalazila su se i dva panska
borca.
1
Odmah je izvrena izmjena u rukovodstvu taba bata-
ljona i pojedinih eta. Tada je dolo do znatnog popravljanja
nacionalnog sastava u partijskoj organizaciji bataljona i njego-
vom komandnom kadru, tj. donekle je ublaen nedostatak ko-
munista Srba, s obzirom na injenicu da su skoro svi drugovi
iz Mostara bili muslimani. Boljim i organizovanijim radom i i-
rim angaovanjem komunista iz bataljona, uticaj na srpske se-
ljake mase poveavao se iz dana u dan, bataljon se omasovlja-
vao novim borcima. Pored toga svi su borci poeli nositi peto-
kraku crvenu zvijezdu na kapama.
Prilikom odlaska jednog voda u Bjelimie, oko 20. okto-
bra, mjetani su iz zasjede ubili komesara bataljona J akova Ba-
ruha. Poslije toga Bjelimiani se stavl j aj u na stranu ustaa, or-
ganizuju ustaku miliciju a i pojaava se andarmerijska posada
1
Prvi panski borci u bataljonu bili su: Ante ari zvani Rade
Spanac, radnik iz Livna, narodni heroj, poginuo kod Konjica u toku IV
neprijateljske ofanzive 1943. godine. J akov Baruh, radnik iz Sarajeva,
poginuo u Bjelimiima 1941. godine kao komesar bataljona. Drugovi
Sari i Baruh izali su u partizane preko Mostara skupa sa Petrom
Drapinom panskim borcem i narodnim herojem koji je umro 1945. go-
dine. Kasnije su u bataljon doli panci Franc Strmola i Geno Lesi.
u tom mjestu. Kasnije su se nae jedinice u vie navrata borile
sa bjelimikim ustaama.
S obzirom na neuspjeh ustaa i gubitak vlasti na podru-
ju djelovanja partizanskih jedinica, kao i na moralni efekat
ustakih neuspjeha meu narodom, okupator i ustae su odlu-
ili da zadaju odsudan udarac partizanima. Razlog za pripremu
ove akcije, pored ostalog bila je i demoralizacija u ustakim je-
dinicama i redovima njihovih pristalica, naroito poslije likvi-
diranja J erkovia i grupe njegovih koljaa koji su bili elitna
ustaka jedinica. Zbog toga je iz Sarajeva doao ustaki satnik
Stanko Tomi Brada, uveni ustaa vaspitan u emigraciji,
koji kao ustaki logornik organizuje ustake jedinice i miliciju
i dugo vremena vri sistematske pripreme za napad na slobodnu
teritoriju. U agitaciji za napad na partizane su uestvovali i neki
katoliki svetenici propovijedajui sveti rat protiv Srba i
komunista. I zvrena je opta mobilizacija u Konjicu i okolini i
obrazovan je kazneni odred od oko 1000 ustaa, domobrana i
mjesnih milicajaca, naoruanih sa dva topa, 11 pukomitral jeza
i oko 800 puaka. Partijska organizacija iz Konjica je redovno
obavjetavala tab bataljona o pripremama za napad. Pored
toga, komunisti, skojevci i simpatizeri NOP radili su na uno-
enju zabune u neprijateljske redove, preuveliavanjem broja
partizanskih jedinica, njihove snage i naoruanja.
USTAKO-DOMOBRANSKA OFANZIVA NA SLOBODNU
TERI TORI J U
Ranim jutrom 25. oktobra krenuo je neprijatelj ka slo-
bodnoj teritoriji. U njegovim redovima bio je prilian broj sim-
patizera NOP-a, nekoliko lanova KPJ i SKOJ -a koji su stalno
veliali nae snage i unosili paniku meu neprijatelje.
Ustae su sainile ovakav plan napada na Borako J ezero:
glavne snage uputiti preko planine Vraba na selo
Borke i spustiti se u Borako J ezero,
pomone snage uputiti preko planine Prenj i niz Bo-
raku Dragu spustiti se u Borako J ezero, te sa lea napasti
partizanske poloaje.
Na ovakav plan neprijatelja tab bataljona je stvorio sli-
jedei plan odbrane:
ojaanom etom braniti poloaje na planini Vraba,
a jakim zasjedama obezbijediti se u Borakoj Dragi i na prelazu
rijeke Neretve prema selu Spiljani,
jednom etom obezbijediti se od ustake milicije u Bje-
limiima,
sa borcima imati to vei broj seljaka koji e po po-
trebi preuzeti oruje od eventualno ranjenih ili poginulih dru-
gova kako bi svaka raspoloiva puka bila iskoritena u borbi sa
napadaima. Ti seljaci bili bi koriteni i za evakuaciju ranjenih
i poginulih.
Uoi napada neprijatelj je na slobodnu teritoriju bacao
letke iz aviona u kojima su mjetani pozivani da predaj u komu-
niste jer e u protivnom biti spaljena sva sela i protjerano sta-
novnitvo.
Neprijatelj je u streljakom stroju nastupao uz planinu
Vraba gdje se nalazila rasporeena naa eta pod rukovod-
stvom Rade panca sa oko 50 boraca naoruanih pukama i sa
dva pukomitral jeza i oko 60 ljudi bez oruja.
Neprijateljski napad podravala je avijacija koja je bom-
bardovala sela dok je artiljerija tukla nae poloaje.
Partizani su mirno saekali prilaenje neprijateljskih ko-
lona. Sa malog odstojanja otvorena je jaka puana i mitralje-
ska vatra po neprijateljskim redovima. Prvi jauci poginulih i
ranjenih doveli su do zabune kod neprijatelja. Koristei nepri-
jateljsku nesreenost, nai borci su se digli i skupa sa goloru-
kim seljacima krenuli na juri. Neprijatelj je ooeo u neredu da
se povlai a iz njegovih pokolebanih redova stalno su se uli
povici naih drugova: Opkoljavaju nas, pohvatae nas ive, po-
vlaimo se i si. Povlaenje neprijatelja se uskoro pretvorilo u
bezglavo bjeanje u emu su prednjaili mobilisani Konjiani.
Ustae i domobrani pruali su mjestimian otpor dok i sa-
mi, izmijeani sa gomilom mobilisanih, nisu poeli u panici da
bjee. U bjeanju su ostavili jedan top koji je dotle bio vuen
pozadi streljakog stroja. Kola sa topovskom municijom poslu-
ila su posluzi topa za bjeanje u Konjic.
Gonei neprijatelja nai borci su stigli pred sam Konjic
odakle su se, nakon kraeg pripucavanja, povukli na slobodnu
teritoriju vukui zarobljeni top i nosei jednog ranjenog druga.
Ovom prilikom zaplijenjeno je nekoliko puaka i vea koliina
municije koju su ustae bacale prilikom bjeanja.
Neprijateljska kolona koja je krenula preko planine Prenj
poela se razbijati na poetku svog puta, zbog panike koju su
takoe unosili nai mobilisani drugovi. Dobar dio mobilisanih
pravio se iznemoglim i vraen je kui na poetku penj anj a uz
padine Prenj a. Demoralisani i umorni napadai bili su doekani
od nae zasjede u Borakoj Dragi. Od prvih ispaljenih metaka
poginula su dvojica ustaa a nekoliko ih je ranjeno. Nastalo je
opte bjeanje koje je zavreno tek u Konjicu.
Neuspeh ove akcije imao je porazan efekat na moral ne-
prijatelja. Ustae su u Konjicu bile za momenat obezglavljene.
Tomi i njegovi saradnici pobjegli su u Sarajevo. Konjic je pri-
vremeno ostao prazan, a kasnije dolaze I talijani iz Mostara i oko
100 ustaa crnokouljaa iz Sarajeva, na elu sa Boinoviem
koji postaje logornik.
Domobranska divizija u Mostaru izvjetavajui Ministar-
stvo hrvatskog domobranstva Glavni stoer, pored ostalog,
pisala je:
Na dan 25. listopada 1941. godine, top 1. voda, 13. satnije 14. pj e-
adijske pukovnije izgubljen je u akciji ienja u Konjicu.
Pobjeda na Vrapu ogromno je podigla moral kod naroda,
a ugled partizana je iz dana u dan rastao. Bataljon se uvrstio
i ete su stalno omasovljavane novim borcima sa slobodne teri-
torije iz Konjica, Ostroca i J ablanice. Iz Mostara i blie okoline
stalno su stizale grupe novih boraca od kojih je veina bila nao-
ruana. MK KPJ u Mostaru poslao je bataljonu i dva puko-
mitral jeza.
Sredinom novembra izvren je napad na andarmerijsku
kasarnu na Rujitima. andarmi su se povukli u Mostar, a ka-
sarna je spaljena. U toku novembra I talijani su iz Konjica dva
puta dolazili pod planinu Vraba, ali su se oba puta vratili iz
straha da se ne bi proveli kao i ustae.
U novembru i decembru aktivnost bataljona je pojaana:
eta u Glavatievu vodi borbe sa ustakom milicijom iz Bjeli-
mia koja je napala sela u Zupi, na desnoj obali Neretve. Usta-
ka milicija je protjerana u Bjelimie energinim protivnapa-
dima nae 2. ete. U toj akciji zarobljena su tri milicionera od
kojih je jedan bio ustaa pa je streljan, a ostala dvojica su pu-
tena kuama. Tada je poginuo lan KPJ Demal Dragni, geo-
metar iz Mostara.
U tom periodu izvren je napad na ustako uporite u
selu J anj ina koji nije donio oekivane rezultate.
8. decembra borci 1. i 2. ete likvidirali su ustako upori-
te u selu Spiljani. To selo je udaljeno svega oko 5 kilometara
od Konjica. Tada je zarobljeno 16 milicionera i nekolicina ih je
strijeljana poslije sasluanja jer su kao ustae aktivno uestvo-
vali u zloinima. Zaplijenjeno je oko 20 puaka i neto muni-
cije. Istog dana osloboena su sela Gornja i Donja Bijela, tako
da su nae strae bile 34 kilometra od Konjica.
Borci 1. ete zaustavili su putniki voz kod Donjeg Sela.
U vozu je zarobljeno nekoliko ustaa i zaplijenjena izvjesna ko-
liina oruja. Ali poto je uslijedila brza intervencija ustaa iz
Konjica, zarobljenici su uspjeli da pobjegnu.
Ta eta napala je i demolirala eljezniku stanicu Prenj .
Pored toga kod elebia naa zasjeda je zarobila dva ita-
lijanska tehniara i jednog vojnika sa pukomitraljezom. Vojnik
je puten na slobodu, a tehniari su, poslije dugotrajnih prego-
vora sa italijanskom komandom u Konjicu, 20. marta u Bijeloj
zamijenjeni za uhapenog Franca Novaka, sekretara SK u Mo-
staru (kasnije partijski rukovodilac na ovom terenu) i porodicu
Pere Bilia, borca naeg bataljona.
Zapovjednitvo domobranskog krila iz Konjica u svom
izvjetaju diviziji u Mostaru od 27. decembra 1941. godine
kae i ovo:
Osjea se ivlja djelatnost komunista na sve strane. Sve akcije
pobunjenika vode se po njihovim smjernicama itd.
Uporedo sa akcijama bataljon se reorganizuje i vri se
novi raspored eta:
tab bataljona na Borakom J ezeru;
1. eta sa komandom u selu Bijela;
2. eta sa komandom u selu Glavatievo;
3. eta (novoformirana) u selu Blaca.
2
Pored postojeih eta bile su organizovane mjetanske
strae u srpskim selima gornjeg Nevesinjskog polja i Zijemlji-
ma. Brojno stanje bataljona kraj em 1941. godine iznosilo je oko
300 boraca od ega preko 150 iz Mostara. Osim pomenutih jedi-
nica formirana je i jedna posebna desetina, tzv. Udarna dese-
tina, u kojoj su bili omladinci iz Mostara i konjikog kraja. Bili
su to najistaknutiji borci u bataljonu. Desetina je bila pod di-
rektnom komandom taba bataljona. Njen rukovodilac bio je
Meha Trbonja, radnik iz Mostara. To je bila pokretna jedinica
bataljona i koritena je za postavljanje zasjeda, izvoenje pre-
pada na neprijateljske poloaje i komunikacije i si. Bataljon se
nalazio pod rukovodstvom Kalinovikog odreda a veza je odr-
avana preko Bjelanice i Trnova, kuda su sve vojnike i par-
tijske direktive redovno stizale iz odreda.
2
U ovom periodu izvrena je izmjena u rukovodstvu taba bata-
ljona. Kratko vrijeme poslije pogibije Raruha komesar bataljona bio je
Karlo Batko, radnik iz Mostara, narodni heroj, poginuo februara 1943.
godine kod Konjica. Batko je ubrzo povuen iz naeg bataljona za se-
kretara Okrunog komiteta KPJ za Fou i Kalinovik. Nakon njegovog
odlaska u tabu bataljona bili su komandant I bro ator, tehniar iz
Stoca, komesar Vaso Gnjati, radnik iz Mostara, zamjenik komandanta
I lija Kuki, seljak iz sela Dolovi, zamjenik komesara Nikola Dragani,
eljezniar, mjetanin iz sela J ezero, partijski rukovodilac Esad Saba-
nac, komandant mjesta u Borcima, Nijaz ari, radnik iz Mostara, o-
vjek vamredno cijenjen od mjetana i boraca.
SUKOB SA ETNI CI MA
Poetkom decembra u konjiki srez dola je grupa etnika
iz Srbije, sastavljena od bivih andarma i podoficira. Grupom
je rukovodio bivi andarmerijski kapetan I klase Branko o-
ki. Ta grupa je odmah po dolasku poela sa velikosrpskom
ovinistikom agitacijom. Hvalili su Kostu Peanca i Nedia
govorei da su oni poteni Srbi koji se bore za srpski narod.
Uporno su ponavljali da su u Srbiji partizani na izmaku i da
preovlauju etnici te da bi na ovom terenu trebalo formirati
etniku jedinicu. Govorili su da se jo ne bi trebalo boriti pro-
tiv okupatora, jer nije stiglo nareenje od kralja. J edna od nj i -
hovih glavnih parola bila je da treba ubijati turke i ustae
a posebno su prebacivali mjetanima to trpe turina na elu
bataljona.
tab bataljona, obavijeten o njihovoj raboti, upuuje vod
boraca naoruan sa dva pukomitraljeza, sa komandantom bata-
ljona na elu, da ih razorua i protjera. Prilikom susreta u selu
ievo, oki je pokazao urednu propusnicu taba Kalinovi-
kog odreda kao i jo nekoliko propusnica koje su mu izdali ta-
bovi raznih partizanskih jedinica u Srbiji jer je u to vrijeme jo
postojala izvjesna saradnja izmeu partizana i etnika. Kako je
u tim propusnicama od svih partizanskih jedinica traeno da
omogue slobodno kretanj e okiu i njegovoj grupi, ovom pri-
likom protiv njih nisu preduzete nikakve mjere. Kad je tab ba-
taljona zahtijevao da, zajedno s partizanima, uestvuju u na-
padu na Bjelimie, etnici su odbili da se bore. Sam taj akt
kukaviluka i odbijanja da uestvuju u borbi, nama je politiki
bio veoma koristan jer je demaskirao njihovu politiku i kom-
promitovao ih kod naroda. Ve sutradan njihov domain Lazo
Bjelica, gledajui ih kako sjede dok se nai borci tuku, otro im
je podviknuo: A dobro, kod vas pukomitral jez, tolike puke,
redenici, bombe, brade, kokarde; tolika uda, a ovi nai sami
biju bitku. Vi sjedite tu i gostite se, a nai ivoti u opasnosti,
imanja nam ugroena. Deder vi, ili se tucite protiv neprijatelja
ili dovienja.
I otjerao ih je.
USTAKI NAPAD NA BI J EL U
5. januara konjika partijska organizacija obavijestila je
tab bataljona o namjeri ustaa da 7. januara, na prvi dan Bo-
ia, napadnu i zapale selo Bijela. Napad e izvriti sa 200 usta-
a, pripadnika Crne legije najelitnije ustake jedinice, koji
e doi preko planine Ljubina.
Ova vijest je izazvala paniku kod seljaka tog sela jer su
sumnjali da je iko u stanju da se suprotstavi do zuba naoru-
anim ustaama. Narod je poeo bjeati u brdo nosei sa sobom
sve to se moglo ponijeti u strahu da mu crn boi ne osvane.
Podrobno obavijeten o napadu neprijatelja i njihovom
planu, bataljon se pripremio za odbranu. Na pravcu dolaska
neprijatelja postavljen je 1. vod. 1. ete pod komandom kome-
sara ete Riste Kalema Malovia. On je imao zadatak da pripuca
na neprijatelja, zatim da se povue u umu, propusti ga, a ka-
snije da ga napadne s lea.
Drugi vod, pod komandom komandira 1. ete Ante Saria
(Rade panca) postavljen je na kosu zapadno od Bijele, zatva-
rajui pravac ka selu. J edna desetina titila je prilaze sa june
strane sela.
Neprijatelj je izvrio napad tano onako kako je bata-
ljon bio obavijeten i operacija se odvijala prema predvienom
planu. Poslije nekoliko izmijenjenih pucnjeva Risto Kalem Ma-
lovi je propustio neprijatelja, a ovaj je naletio tano na poloaj
gdje se nalazio vod Rade panca. Doekan preciznom vatrom
iz neposredne blizine, neprijatelj je pretrpio gubitke od desetak
mrtvih i vie ranjenih, i odmah u paninom strahu pobjegao u
Konjic ne zaustavivi se ni tamo, nego je ve sutradan produio
za Sarajevo. Od naih boraca niko nije bio ni ranjen.
Ova akcija imala je vanredan moralni efekat na borce a
posebno na seljake kod kojih je uvrstila vj eru u snagu nae
vojske.
PRVI ORGANI NARODNE VLASTI
Poslije mnogih uspjenih akcija i dokaza o stvarnoj snazi
partizana kao jedine snage koja se bori protiv okupatora i
ustaa, ogromna veina naroda ovog kraj a primila je nae borce
kao svoju vojsku i bila je spremna da i sama, koliko god to
moe, doprinese optoj borbi. Zahvaljujui vanrednom uticaju
Partije i NOP, ve u kasnu jesen 1941. godine bili su sazreli
uslovi za stvaranje narodne vlasti i formiranje prvih narodno-
oslobodilakih odbora. Ve u decembru 1941. godine poelo se
sa formiranjem narodnooslobodilakih odbora po selima. Seoske
odbore narod je na konferencijama birao aklamacijom. Prilikom
izbora vodilo se rauna da u odbore uu najugledniji i borbi
najodaniji seljaci. Neto kasnije izabrani su i optinski narodno-
oslobodilaki odbori. Ove odbore birali su izmeu sebe odbor-
nici seoskih odbora, takoe aklamacijom.
Narodnooslobodilaki odbori imali su znaajan politiki
autoritet i predstavljali su narodnu vlast u punom smislu ri-
jei, naroito poslije izbora Sreskog narodnooslobodilakog od-
bora, poetkom maj a 1942. godine. U ovaj odbor izabrani su:
Nikola Dragani za predsjednika a za sekretara in. Fazlija
Alikalfi. Sjedite narodnooslobodilakog odbora bilo je u
Glavatievu.
Postojala su i etiri optinska narodnooslobodilaka od-
bora: Borci, Glavatievo, Blaca i Zijemlje.
U selima koja je bataljon povremeno kontrolisao postojali
su samo seoski narodnooslobodilaki odbori (Idbar, Krstac, e-
lebii, Dobrigoe i dr.).
Svi ovi narodnooslobodilaki odbori vrili su stvarne funk-
cije vlasti kao to su: mobilizacija boraca u jedinicu, snabdije-
vanje vojske, a posebno organizacija proljetne sjetve. Kod nas
je tada bila parola: Ni jedno pare zemlje ne smije biti neza-
sijano. Raunali smo na to da e rat due potrajati i da e biti
nuno obezbijediti ishranu naroda i vojske. Odbori su se brinuli
i o kolstvu a rjeavali su i meusobne odnose seljaka. Narod
je svojoj vlasti pruao apsolutnu podrku.
FORMI RANJ E PARTI J SKE I SKOJ EVSKE ORGANI ZACI J E
Odmah poslije stvaranja Konjikog bataljona, Lepa Pero-
vi, lan Pokrajinskog komiteta KP BiH, formirala je partijske
elije u ovoj jedinici. elije su formirane u tri ete i pri tabu
bataljona. Pored toga formiran je Bataljonski biro koji je bio
sastavljen od sekretara etnih elija, komesara bataljona i ru-
kovodioca Biroa. Rukovodilac Biroa bio je Esad Sabanac, rad-
nik, a lanovi Vaso Gnjati (ranije J akov Baruh odnosno Karlo
Batko), Neo Bitanga, ak, Aziz Koluder, radnik, Remza Du-
ranovi, radnik, Hasan Bubi, radnik svi iz Mostara. Krajem
decembra bataljon je obavijeten da ova jedinica kao i parti j -
ska organizacija ove teritorije pripadaju Oblasnom komitetu
KPJ za Hercegovinu i operativnom tabu za Hercegovinu. Do
tada je partijska organizacija bila vezana za Okruni komitet
Foa Kalinovik iji je sekretar bio Karlo Batko.
Prilivom komunista iz Mostara i prijemom skojevaca u
Partiju, organizacija, kako u jedinicama tako i na terenu, je
znatno narasla. U etama je bilo od 7 do 15 pa i vie lanova
Parti j e i znatno vie lanova SKOJ -a. Formiranjem novih eta
u martu, odnosno aprilu 1942. godine, formirane su i partijske
elije u tim etama a isto tako i u selima J ezero i Glavatievo.
Partijska organizacija je tada na podruju Konjica imala preko
120 lanova. Tada se i vri reorganizacija Bataljonskog biroa.
U to vrijeme na na teren dolaze Vaso Miskin Crni, lan Pokra-
jinskog komiteta KP za BiH, Hmo Grebo, lan Oblasnog ko-
miteta KP za Hercegovinu, a neto kasnije Demal Bijedi, lan
Okrunog komiteta. Oni su pomogli uvrivanju i razvijanju
partijske organizacije i organizovali Sreski komitet KPJ za ko-
njiki srez. Ovom komitetu su pripale i partijske elije u Ko-
njicu i J ablanici a njegov prvi sekretar bio je Franc Novak.
Zahvaljujui sistematskom politikom radu Partije, omla-
dina je bila nosilac svih akcija narodne vlasti i najvei oslonac
nae politike na ovom terenu. U nekim selima postojali su aktivi
SKOJ -a a u svim selima na osloboenoj teritoriji omladinski
aktivi. lanovi Parti j e i SKOJ -a iz bataljona su politiki radili
sa omladinom na terenu.
U proljee 1942. godine takoe su formirana rukovodstva
SKOJ -a, omladine i AFZ-a. Uloga ena bila je vrlo znaajna
dobrim dijelom zahvaljujui i radu drugarica lanova Partije
i SKOJ -a koje su bile borci u bataljonu. Organizacije ena do-
bro su pripremile proslavu 8. marta. Zajedno sa pripremanjem
proslave obavljeni su i izbori za optinska rukovodstva AF-a,
a u maj u je izabrano i sresko rukovodstvo. Posebno se istie
aktivnost Olge Previi (predsjednica Sreskog odbora) i Zore
Dragi (sekretar).
Veza sa Operativnim tabom za Hercegovinu odravana je
preko Nevesinjskog polja i preko 1. udarnog bataljona koji je u
to vrijeme vodio akcije protiv pete kolone u selima Donjeg Ne-
vesinjskog polja. Veza je odravana i preko Mostara kao i ba-
taljona Biina koji je operisao na drumu Mostar Nevesinje.
REORGANI ZACI J A BATALJ ONA
U prvoj polovini januara 1942. godine u konjiki srez do-
lazi Nenad Vasi, zamjenik komandanta Operativnog taba za
Hercegovinu, sa oko 30 boraca i ovlatenjima Operativnog taba
i Oblasnog komiteta. Poetkom 1942. godine znatno je porastao
broj boraca u bataljonu pa su formirane nove ete. Tako je ve
u aprilu bataljon imao 6 eta sa oko 450 boraca, od kojih preko
200 iz Mostara, oko 50 iz Konjica, Ostroca, J ablanice, Ljubu-
kog i Sarajeva, 30 iz istone Hercegovine a ostalo su bili mj e-
tani. Osim ve postojeih eta formirane su ete na Zijemljima
i na Dramievu kao i Udarna eta. Ovu etu su sainjavali borci
iz istone Hercegovine, Udarne desetine i po nekoliko boraca iz
ostalih eta. To je bila veoma pokretna i dobro naoruana jedi-
nica koja je sluila za manevarsku borbu kao i za nanoenje
iznenadnih i jakih udaraca neprijatelju.
U to vrijeme raspored eta i komandni kadar u etama bio
je ovakav:
Prva eta u Bijeloj: komandir Rade Spanac, komesar Risto
Kalem Malovi, zamjenik komesara Stjepan ulenti, student
iz Mostara.
Druga eta u Glavatievu: komandir Milo Raca, eljez-
niki slubenik, komesar Mustafa Pai, radnik, zamjenik ko-
mesara Mustafa Temim, radnik sva tri iz Mostara.
Trea eta u Blacama: komandir Leo Bruk, radnik, kome-
sar Aziz Koluder, radnik obojica Mostarci.
etvrta eta u Dramievu i Zaboranima: komandir Fahru-
din Orman, agronom iz Ljubunog, komesar Boro Radan, ak iz
Mostara.
Peta eta u Zijemljima: komandir Blagoje Vuurevi, se-
ljak iz Bilee, komesar Enver Cemalovi, tehniar iz Mostara.
Udarna eta: komandir Maksim Kovaevi, radnik iz Gra-
hova, komesar Milan Kandi, seljak iz Bilee.
ete su bile razliite po svom organizacijskom i brojnom
stanju a imale su od 2 do 4 voda, ovisno o znaaju pravaca koje
su zatvarale ka slobodnoj teritoriji. Svaka eta imala je orga-
nizovane ekonomate sa kuhinjama u sastavu vodova koji su bili
razmjeteni po selima i meusobno najee udaljeni po neko-
liko kilometara. Hrana za jedinice dobijana je po razrezu na-
rodnih odbora na domainstva, zatim putem rekvizicija od ne-
prijateljskih elemenata i putem plijena koji je padao u nae
ruke za vrijeme akcija voenih sa susjednim, neprijateljski ra-
spoloenim selima. Iz Mostara se redovno dotjerivala so i manj e
koliine eera za ranjenike. Materijal iz Mostara donosili su na
svojim konjima seljaci iz Podveleja i Bijelog Polja, a iznosile
su ga grupe boraca koje su dolazile u bataljon. esto smo u Mo-
star slali po odrede i materijal posebne kurire pri emu su se
naroito isticali: Mehmed Arap, Vaso Maslo, Huso Orman, Se-
rif Buri, Alija Kreso i' dr.
U bataljonu je bila organizovana stalna bolnica koja je
neprekidno imala svog I jekara to je u poetku bio dr Safet
Muji, zatim Enver Arapadi, student medicine, te dr Isidor
Papo i student medicine Albert Altarac in. U martu 1942.
godine Mostar je poslao kompletnu hirurku poljsku bolnicu,
dok je redovno snabdijevao bataljon raznim sanitetskim mate-
rijalom jo od poetka ustanka. Ova bolnica odigrala je neo-
bino znaajnu ulogu ne samo u jedinici nego i kod naroda toga
kraja. Od prilino skromnih zaliha medikamenata, ljekari bol-
nice su odvajali jedan dio kako bi pomogli bolesnom stanovni-
tvu. Naroito mnogo je uinjeno na preventivi. Moe se rei da
na terenu djelovanja Konjikog bataljona nijednom nije dolo
do masovnih epidemija ni meu borcima u jedinici ni meu
narodom to se uglavnom moe zahvaliti djelovanju parti-
zanske bolnice.
Stalna veza sa Mostarom omoguavala je uvid u djelo-
vanje okupatora i njegovih slugu. Uvijek se u bataljonu znalo
ko je u Mostaru uhapen, pogubljen, interniran i si. Redovno
su stizale informacije o akcijama naih drugova u gradu, aten-
tatima i provalama u radnj e koje su imale ustake povjerenike,
o upadima u ustaka nadletva odakle su uzimane pisae ma-
ine i si.
Bataljon je imao odlino organizovanu informativnu slu-
bu u J ablanici, Konjicu i Ostrocu. Sve namjere neprijatelja,
stacioniranog u ovim mjestima, bile su na vrijeme javljene
tabu bataljona, kao i svaka promjena u snazi, jaini i sastavu
garnizona u ovim mjestima. Na taj nain bataljon je uvijek bio
u stanju da se na vrijeme pripremi i energino reaguje na even-
tualne akcije neprijatelja.
Posebno je pozitivno uticala na moralno-politiko stanje
naih boraca briga Mjesnog komiteta KPJ za Mostar za poro-
dice drugova koji su ostavljali ene i djecu i dolazili u bataljon.
U radnji Ahmeda Demirovia i mlinu Omera Curia izdavana
su redovna mjesena sljedovanja raznih artikala i brana za po-
rodice iji su hranitelji bili u partizanskim redovima. Zatim,
preko Narodne pomoi davana je i novana potpora ovakvim
porodicama.
Iako su vremenski uslovi u poetku 1942. godine bili ne-
pogodni za izvoenje vojnih akcija, ipak su pojedine ete stalno
vrile napade na neprijateljska uporita, uznemiravajui nepri-
jatelja i ometajui mu koncentraciju.
Tako su 2. i 3. eta poetkom februara izvele napad na
andarmerijsko-domobransko uporite u selu Vrdolje. Selo je
branilo oko 50 andarma i domobrana i 30 domaih milicionera.
Borba je voena cijeli dan, a neprijatelja je pomagala i itali-
janska artiljerija iz Konjica. Neprijatelj je kue pretvorio u
bunkere i uspio da se odri itav dan, a nastupom noi pobjegao
je u Konjic. U toj akciji poginuli su Franc Strmola, panski
borac, i Nikola Lambi, lan Partije, mjetanin. Prilikom nji-
hove sahrane u govorima je isticano bratstvo i jedinstvo za koje
je prolivena krv Srbina i Slovenca.
Borci 5. ete izvodili su akcije na ustae u Bijelom Polju,
a 1. eta operisala je na drumu Konjic Rama.
J edna desetina 2. ete postavila je 1. aprila, u neposrednoj
blizini sela, zasjedu ustaama iz J anjine. J edan ustaa je ubijen,
a ostali su pobjegli u Bjelimie i Konjic, dok se desetina spu-
stila u selo.
S obzirom na pojaanu aktivnost etnikog kapetana
Branka okia, ija je grupa sve intenzivnije radila na propa-
giranju etnikih ideja i na razbijanju bratstva i jedinstva, a iz-
bjegavala svaku borbu protiv neprijatelja odlueno je da se ista
razorua i protjera sa ovog podruja. Poto se pretpostavljalo
da e Soki pruiti otpor, upuen je jedan vod Udarne ete da
razorua ili uniti tu grupu. Nakon upornog traganja poetkom
februara koje je trajalo nekoliko dana, etnika grupa je prona-
ena u selu Zivanj. Do susreta je dolo nou u jednoj seoskoj
kui. etnici su odbili da pou sa naim borcima u tab bata-
ljona a sam Branko Soki je poeo borbu opalivi metak od
koga je poginuo Branko Bonjak Selo, ak iz Mostara. Od tog
pucnja sruena je petrolejka i nastala potpuna pomrina. Po
mraku je dolo do opteg guanja i borbe prsa u prsa. U tom
meteu pobijeno je svih 7 etnika sa Brankom Sokiem na elu.
NEPRI J ATELJ UBACUJ E SVOJ E PI J UNE U NAE REDOVE
Na osloboeno podruje marta 1942. godine doao je ko-
njiki posjednik Mustajbeg Hadihuseinovi. U poetku nismo
znali za cilj njegovog dolaska na osloboenu teritoriju pogotovo
to je u svakom selu javno hvalio narodnooslobodilaku borbu
a i uivao je glas uglednog graanskog politiara odranije. Me-
utim, on se ubrzo povezao sa etniko-italijanskim eskponen-
tima u Mostaru dr I smetom Popovcem i sudijom Mustafom Pa-
iem koji su po nalogu I talijana radili na organizovanju an-
tikomunistike i proetnike milicije. Zbog toga je partizan-
sko rukovodstvo odredilo Sefika Obada, uitelja iz Blagaja, da
stalno prati Mustajbega Hadihuseinovia. Konstatovao je da je
Mustajbeg, iako je javno hvalio NOB, potajno radio na razbi-
j anj u partizanskih jedinica i organizovanju antikomunistike
milicije. U ruke Sefika Obada pao je izvjetaj koji je Mustajbeg
napisao svome efu Popovcu i u kome mu navodi imena ljudi
koji su pristali da rade za ovu miliciju. pijunski rad Hadi-
huseinovia nije se zavrio samo na ovom izvjetaju. Uhvaeno
je jo jedno njegovo pismo Popovcu kao i odgovor na njega.
Uskoro je Mustajbeg poeo da javno napada NOB na seoskim
konferencijama raunajui da e imati vremena da se ukloni
od partizana. To mu nije uspjelo jer ga je jedna partizanska
patrola uhvatila i sprovela u tab u Glavatievo. U tabu je
ovom pijunu odrano suenje na kome je priznao svoj zloin,
pa je osuen na smrt.
Franjo Mraz: NA POLOAJU KOD TOLMANA (drvorez)
DI VERZANTSKE AKCI J E U MOSTARU I KONJ I CU
Poto je konjiki trgovac Ferhadbeg Kurtovi sistematski
radio na uvrenju ustake vlasti u Bjelimiima, odlueno je
da se ubije. Kaznu je izvrio omladinac Mehmed Taso, radnik
iz Mostara, 18. aprila 1942. godine u 20,30 sati u Konjicu nasred
ulice ispalivi mu u stomak 3 metka iz parabeluma. Sutradan
su borci bataljona, sa obronka iznad Konjica, posmatrali sa-
hranu ubijenog izdajnika.
Borci ovog bataljona izvrili su dva atentata u Mostaru.
7. aprila bataljonski kurir Vaso Maslo udario je tri puta
sjekirom po glavi etnikog glaveinu Radmila Gria, a 29.
aprila Sulejman Cii Brato, ak iz Mostara, ubija iz pitolja
ustau profesora Malvia, ispalivi u njega 6 metaka.
Borci bataljona, skupa sa omladinom Mostara, izvrili su
niz ekonomskih akcija na razne ustake radnje u cilju snabdije-
vanja bataljona s raznim potrebnim materijalom i stvaranja
fonda za pomo borakim porodicama.
Usljed stalnih borbi sa neprijateljem, a naroito sa kvi-
slinzima, bataljon je ostao sa vrlo malo municije. Na predlog
grupe boraca Mostaraca u kojoj su bili Mujo Cemalovi imba,
Rifat Frenjo, Mehmed Trbonja, Hasan Zahirovi Laa, Zivko
Pepo Heni i Harno Bostandi tab bataljona alje ih u Mo-
star da iz vojnog skladita u Sjevernom logoru uzmu municiju
i da je donesu. Ovi drugovi su preko krova kasarne uli u ma-
gacin i iznijeli 25 000 metaka i 7 puaka. Sanduke sa municijom
prenijeli su u kuu Zivka Papa koja se nalazila neposredno uz
logor. Na zidovima logora osvanule su parole: ivjela KPJ ,
ivio drug Tito, ivio SSSR, Smrt faizmu Sloboda
narodu.
Policija, ustaka nadzorna sluba i I talijani u grozniavom
uzbuenju uzaludno su krstarili gradom nekoliko dana poku-
avajui da otkriju ljude koji su im odnijeli oruje i municiju.
Dan kasnije mostarska organizacija im je stavila na raspo-
laganje jedan okupatorski kamion, koji je bio na opravci u jed-
noj auto-radionici. Municija i puke su nou potovarene u ka-
mion i prevezene u Podvele gdje su ekali seljaci Podveleci
sa konjima i prihvatnica iz bataljona.
Po dolasku u sjedite bataljona municija je podijeljena
tako da je komandant bataljona I bro ator predao Slobodanu
Sakoti, komesaru 2. bataljona, za Operativni tab za Hercego-
vinu 10 000 metaka, 7 500 metaka poslato je 1. proleterskoj bri-
gadi po nareenju Vrhovnog taba. Ostala municija podijeljena
je borcima bataljona koji su na taj nain prestali biti peto-
metkovii, kako su nas ustae i etnici nazivali.
BORBA U SELU J ANJ I NI
Od 6. do 8. aprila 1942. godine andarmi i ustaka milicija
iz Bjelimia i Zagorja napali su na nae odvojene partizanske
strae u selima J anjina, Dramievo i Seljane. Neprijatelj je u
ovim akcijama imao oko 150 orunika i milicionera, dok su
nae snage u svakom od pomenutih sela raspolagale sa po 10
do 20 partizana.
U selu J anj ini nalazila se desetina Ekrema J usufovia koja
je vrila patroliranje du obale rijeke Neretve u cilju obezbje-
enja od Bjelimia. Opkolivi seosku kuu u kojoj su bili smje-
teni nai borci, ustae su stalno vrile napade i uspjele da za-
pale krov. Nai drugovi su se branili do poslednjeg metka i,
kad je plamen obuhvatio cijelu kuu, oni su poskakali kroz pro-
zore i pokuali da se probiju kroz neprijateljske redove. Husnija
i Mustafa Kanjo, radnici iz Mostara, poginuli su branei se iz
kue i u njoj izgorjeli, dok su ostale borce ustae pohvatale.
Sedmoricu preivjelih drugova, ranjenih i povezanih, ustae su
povele u Bjelimie. I smet Kreso i Hilmo Hakalo svezanih ruku
su skoili u Neretvu te, plivajui niz vodu nekoliko kilometara,
uspjeli su da spasu ivote i dou u Glavatievo u 2. etu. Poslije
njihovog bjekstva ustae su odmah strijeljale Fehima J aia iz
Sarajeva, Ekrema J usufovia, radnika iz Mostara, Muhameda
Skopljaka, radnika iz Visokog, dr Lea Sterna, pravnika iz Sa-
rajeva, i Antu Zuania, aka iz Mostara. Poslije ovih ubistava
ustae su napustile selo J anj inu.
Zamjenik zapovjednika bjelimike orunike postaje 10.
aprila 1942. godine izvjetava zapovjednitvo 6. divizije, pored
ostalog, i ovo:
Poto je prilikom borbe u selu J anj i ni bio jak otpor iz kua
gdje su se njih 9 bili zabarikadirali i uopte kad su bili pozivani na pre-
daj u nisu htjeli da se predaj u sve dotle dok kua nije bila zapaljena i
kad je bila kua zapaljena pucali su iz kue iako im je vatra sipala za
vrat. J edan od njih je bacio bombu sa prozora na miliciju te su napokon
iskoili kroz prozor.
Borba sa partizanima koja se je vodila u J anj i nu bila je naj ogor-
enija od borbi koje su voene ovom prilikom, jer su partizani po cijenu
ivota borili se sve dok pola krova od kue nije palo u plamenu i kad
nije bilo drugog izlaza skoili su kroz prozor i u tom asu su pohvatani
od naih oruanih snaga.
U izvjetaju se navode imena 5 ubijenih i dva teko ra-
nj ena oruanika. Za vrijeme borbi u selima J anjini, Dramievu
i Seljanima mi smo imali ukupno 9 mrtvih i 2 ranjena.
U bataljonu se uvijek uzimala za primjer herojska smrt
naih drugova u selu J anj i ni i na njihovom pri mj eru vaspita-
vani su nai borci u toku rata.
NEPRI J ATELJ SKA OFANZIVA I ETNIKA I ZDAJ A
Nae snage pripremale su poetkom maj a napad na jako
ustako uporite u Bjelimiima. Stab Kalinovikog odreda upu-
tio je na na teren Miljevinski dobrovoljaki bataljon radi
zajednike akcije na ustae. Kako je u meuvremenu uslijedila
ofanziva okupatora na Kalinoviki odred, nije izvren napad na
Bjelimie. Dobrovoljaki bataljon je imao oko 150 boraca raspo-
reenih u 3 ete. Veina ih je nosila na kapi srpsku trobojku a
jedan neznatan dio i petokraku. Komandant bataljona bio je
ore Vukovi, seljak iz Rata j a, a komesar Milan Adi Lala iz
1. proleterske brigade. lanovi Parti j e bili su samo komesari, a
u etama su postojale male kandidatske grupe i aktivi SKOJ -a.
Po dolasku ete ovog bataljona rasporeene su u sela Zijemlje,
Glavatievo i Bijela.
Poetkom maj a poinje etnika izdaja u istonoj Herce-
govini. I talijani iz Nevesinja, preko Morina i Uloga a uz pomo
etnika, upadaj u u Kalinovik. Nae jedinice u istonoj Herce-
govini se osipaju dezerterstvom etnikih elemenata i dolazi do
osipanja nekih bataljona. U ovom periodu pojaava se do maksi-
muma etnika propaganda na naem terenu, sa posebnim uti-
cajem na sela Gornjeg Nevesinjskog polja: Dramievo, Zabo-
rane i Luku, zatim Zivanj, Grdau i Zijemlje. etnici su
koristili posebno sastav naeg bataljona koji je, preteno, bio
sastavljen od muslimana. Oni su prijetili italijanskom ofanzi-
vom, isticali svoju pobjedu u istonoj Hercegovini i govorili
Zar zbog mostarskih Cigana i balija da vam se popale sela?!
Pobi j te ih i protj eraj te iz vaih sela i si.
Kraj em maj a na Zijemljima poinje dezertiranje mjetana
iz naih jedinica i boraca Miljevinskog bataljona. U etama do-
lazi do nepovjerenja meu borcima, mjetanima i Mostarcima,
osjea se opta nesigurnost i podozrijevanje.
U takvoj situaciji odrano je partijsko savjetovanje na
Borcima i na nj emu su doneseni ovi zakljuci:
pojaati politiki rad,
u sluaju ofanzive zadrati se na terenu planine Vele
i planine Prenj u kom cilju obezbijediti hranu u tim rej onima,
pojedince u etama za koje se zna da su proetniki
elementi razoruati,
posebnu panju obratiti jedinicama Miljevinskog do-
brovoljakog bataljona,
ne vriti zamiljenu reorganizaciju, tj. formiranje Mo-
starskog odreda; Mostarski bataljon na prostoriju Zijemlje
Podvele, a Konjiki bataljon na teren Blaca Borci Glava-
tievo Zaborani.
Iako je na savjetovanju bilo predloga da se bataljon skon-
centrie i, preko pl. Bitovnja, pl. Zec, pl. Bokevica i Konjica
izvri pokret za Ostroac, gdje je narod, naroito muslimanskih
sela, traio dolazak partizanskih jedinica ipak su ti predloi
bili odbijeni na insistiranje nekih drugova, a posebno Nenada
Vasia, i bataljon se zadrao na starom terenu, ugroenom od
etnike izdaje.
U jeku italijanske ofanzive u istonoj Hercegovini, da bi
privezali na sebe dio neprijateljskih snaga, odlueno je da se
izvri napad na ustaku miliciju u selu Kakat. Napad na ovo
selo trebalo je da izvri 5. eta, Udarna eta i jedna eta Mi-
ljevinskog bataljona. Rukovodstvo ove akcije izvialo je jednim
vodom (u kome je bila veina mjetana) poloaje za napad. Pri-
likom izvianja vod je dezertirao i pokuao, zajedno sa usta-
ama, da likvidira rukovodioce akcije. Ovi su to na vrijeme
osjetili i povukli se. I zdajnici su postavili zasjedu etama koje
su u toku noi pole u napad, a veina mjetana skupa sa bor-
cima iz Miljevine, dezertirala je iz eta, te je cijela akcija
propala.
Dan kasnije na Zijemlje je doao kurir iz Dramieva i iz-
vijestio da su etnici u Dramievu (dotle borci Miljevinskog do-
brovoljakog bataljona) razoruali nekoliko Mostaraca u 4. eti.
Tada se uputio Nenad Vasi sa jednom desetinom Udarne ete
u Dramievo da vidi ta se tamo dogaa i da, po potrebi, inter-
venie. etnici su kod Dramieva doekali nae borce iz zasjede
i tom prilikom poginulo je nekoliko drugova, dok se nekolicina
uspjela spasiti a meu njima i Vasi. Komandir Zaboranske
ete, Fahrudin Orman, krenuo je sa grupom boraca da izvidi
ta se deava u Dramievu, ali i on je bio doekan od etnike
zasjede i svi su bili pobijeni.
etnici mjetani, bivi partizani, uz punu podrku seljaka
iz Dramieva, Luke i Zaborana razoruali su i pobili sve parti-
zane Mostarce koji su bili meu nj i ma a zatim i one koji su se
u to vrijeme nalazili na okolnim straama i uvali njihova sela
od upada ustaa.
etnici su zatim krenuli na kasarnu (kolu) u Zaboranima
gdje se nalazilo 6 drugova i 2 drugarice, koji su im se suprotsta-
vili i junaki se borili cijelu no i dan te pod zatitom mraka
druge noi se uspjeli probiti u Glavatievo.
Dvije partizanke koje su bile uiteljice u njihovim selima,
etnici su silovali a zatim ih strijeljali.
U ovoj etnikoj izdaji pobijeno je 27 partizana i dvije
partizanke, tako da je praktino izbaena iz stroja 4. eta na
Zaboranima.
3
Poslije zloina koje su izvrili etnici u Zaboranima, umj e-
sto da rukovodstvo bataljona hitno i energino intervenie u
razoruavanju etnika ono je na uporno insistiranje opunomo-
enika Operativnog taba za Hercegovinu, polo da trai planin-
ska naselja na Prenj u (Tiso vica i Rjeica) gdje je trebalo da se
povue bataljon. Poslije izvianja na koje je iao skoro itav
tab bataljona (Nenad Vasi, I bro ator, Vaso Gnjati) sa ne-
koliko boraca mjetana, odlueno je da se bataljon prikupi i
izvri pokret pravcem Borako J ezero Boraka Draga Crno
Polje J ezerce Tisovica. Da bi se ovo ostvarilo, poli su:
na Bahtijevicu i Ratkamen I bro ator da prikupi Udarnu i 5.
etu, Vasko Gnjati u Glavatievo da povue 2. etu a Demal
Bijedi na Blace da povue 3. etu.
U meuvremenu etnici su, poslije uspjeha u Zaboranima,
na itavom terenu digli glave. Mjetani su masovno dezerti-
rali iz bataljona, a naroito iz Dobrovoljakog bataljona. Zbog
toga je odlueno da se razoruaju borci Dobrovoljakog bata-
ljona to je i sprovedene. Samo nekolicini kandidata i skojevaca
su ostavljene puke. Ostali su razoruani i sa propusnicama
upueni kuama.
Isto tako odlueno je da se pukomitraljezi i municija daju
provjerenim borcima uglavnom Mostarcima. Tako su sau-
vani svi pukomitraljezi sem jednog.
Zbog sporosti nae akcije a i nebudnosti etnici su se po-
vezali izmeu sebe i u kratkom roku izvrili napad na 1, 2. i 3.
etu. Tako su 14. juna etnici iz Dramieva, Zaborana, Cieva
i Glavatieva napali na partizane u Glavatievu i ubili etiri
druga,
4
dok su ostali uspjeli da se povuku na Borako J ezero i
3
Od etnika na Zabo-ranima su pobijeni slijedei drugovi: I bro
Alikalfi Duje, radnik, Muhamed erki, radnik, I bro Daferovi, radnik,
Muhamed Hadiomerovi, ak, Mustafa Kreko, radnik, Branko Kosje-
riaia, slubenik, Omer Novo, radnik, Pero Laeti, radnik, Mujo Repak,
radnik, Tomo Stipi, radnik, Hido Sari, ak, Sehovi Salko, radnik,
esti, radnik, Simi Neda, radnica, Fikret Vila, radnik svi iz Mostara,
Hasan D.aupovi koda, radnik, Abdulah Dizdarevi Dule, radnik, Mit-
had Dizdarevi, radnik, Fahrudin Orman, in. agronomije sva etvo-
rica iz Ljubukog, Alija Muratbegovi, ak iz Gabele, Kemal Kadi, ak
iz Konjica, Danilo Kovaevi i Aleksa Vujoevi, seljaci iz Grahova..
Skno Vujai, seljak iz Vilusa i drugi.
4
Prilikom odstupanja 2. ete iz Glavatieva, od etnika su pogi-
nuli: Slavko Bela, ak iz Konjica, Nedad Haam, radni k iz Mostara,
Geno Lesl zv. J ovo panac, radnik iz Zagreba, i Mujo Pai, radnik iz
Mostara.
dalje na Tisovicu. 15. juna povukle su se Udarna i 5. eta bez
veih gubitaka,
5
iako je povlaenje vreno uz stalnu borbu sa
etnicima i ustakom milicijom iz Gornjeg Nevesinjskog polja
pod komandom Catia.
16. juna etnici su napali partizane 1. ete u selu Bijela.
Tom prilikom poginulo je 15 drugova,
6
dok su se ostali spasli
probijanjem u raznim pravcima a nekoliko ih je bilo pohva-
tano, razoruano i predano policiji u Konjicu. Nekolicina dru-
gova koji su se probili iz kole u Bijeloj dola je na Tisovicu.
Lanani razvoj etnike izdaje zahvatio je i 3. etu. 15.
juna etnici su razoruali nekoliko naih boraca iz voda u Spi-
ljanima a jedan dio se povukao preko Boraka i Crnog Polja za
Tisovicu. Komanda ete sa vodom na Blacama odstupila je
'preko Bjelanice na pl. I gman gdje se udruila sa ostatkom Ka-
linovikog odreda. Sa ovim vodom (njih 13) odstupio je i De-
mal Bijedi. Poslije osloboenja Prozora ovaj vod se ponovo
ukljuio u sastav bataljona. Iz 3. ete je poginulo 6 boraca.
7
Peta eta se povlaila pod borbom u kompaktnom sastavu
pa su gubici u ovoj eti bili relativno mali zbog blagovremene
intervencije komande ete koja je na vrijeme razoruala et-
nike. Zajedno sa ovom etom povlaila se i Udarna i dijelovi
4. ete. Poslije izvrenog povlaenja jedan vod 5. ete, pod ko-
mandom komesara ete, titio je odstupnicu ostalim dijelovima
bataljona prilikom odlaska na Tisovicu. Tako se ova partizanska
jedinica nala potpuno usamljena na teritoriji koju su etnici
ve bili stavili pod svoju kontrolu.
Kada je ovaj vod, sastavljen od provjerenih boraca komu-
nista uglavnom Mostaraca, dva dana poslije ostalih jedinica
stigao na Borke, zatekao je tamo munu situaciju. Razularena
etnika rulja traila je od partizana da predaju oruje, a kada
su to ovi odbili, izgledalo je da e etnici svakog trenutka otvo-
riti vatru na partizane. U tom momentu seljaci, naroito ene
5
Prilikom probijanja 3. ete sa Zijemalja poginuli su, takoe od
etnika: Nijaz Bajat, ak iz Mostara, Duan Konstantinovi, radnik iz
sela Baevia kod Mostara.
U borbi na poloaju Lipeta poginuli: Nazif ii i Hojla Muha-
med, radnici iz Mostara.
6
U Bijeloj s u poginuli: Hivzija Brki, ak, Remzija ii, r a d n i k ,
Avdo Bonjak, radnik, Milan Iveti, radnik, Branko Kosjerina, r a d n i k ,
Muhamed apuh, radnik, Stjepan ulenti, student, Muhamed T a s l a ma n ,
radnik, Vejzovi Avdo, radnik i Zalihi Muhamed, radnik, svi iz Mo-
stara, Sulejman ili, ak iz J ablanice, Finoi, ak iz Sarajeva, A h m e d
Gri, student iz Konjica, Mujo Hubana, seljak iz Bijelog Polja kod Mo-
stara, Montiljo, ak iz Sarajeva.
7
Od etnika u Blacama i Spiljanima pobijeni su: Salko Gijo
1
Halil Hrnjdevi, radnici iz Ljubukog, Hasan Hajdo, I bro Pezo i Ei f a
aran, radnici iz Mostara i Levi, student iz Sarajeva.
i djeca, umijeali su se meu partizane psujui etnike i optu-
ujui ih za vjerolomstvo i izdaju. Tako je narod ovih sela spri-
jeio masakr.
Neposredno iza toga mjetani simpatizeri NOP posta-
vili su oruano obezbjeenje i na taj nain zatitili odstupnicu
ovoj partizanskoj jedinici koja se povukla na Tisovicu bez gu-
bitaka.
Oko 20. juna na Tisovici je bio prikupljen bataljon u ja-
ini od oko 280 boraca. Prilikom etnike izdaje poginulo je
oko 57 drugova i drugarica, dok je manji broj bio ranjen.
Komandant etnika u Glavatievu Maksim Kneevi 20.
juna uputio je zapovjedniku ustake oruane postaje u Bjeli-
miima izvjetaj u kome, izmeu ostalog, pie:
Od etnikog taba Nevesinje a preko italijanskog generala Luzi-
ania dobio sam nareenje da istim partizane iz sreza konjikog to i
inim itd ...
NOVI ZADACI KOJ I SU POSTAVLJ ENI PRED BATALJ ON
Na Tisovici, gdje se bataljon prikupio, odran je sastanak
vojnog i partijskog rukovodstva bataljona, formirane nove ete
i postavljene njihove komande. Na tom sastanku raspravljalo
se o buduim akcijama bataljona. Diskutovano je o dvije kon-
cepcije:
Prva: Budunost bataljona je neizvjesna. Treba se drati
planine Prenj (na kojoj su se ve pojavili etnici) pa radi po-
kretljivosti jedinice treba sve slabe i iznemogle borce uputiti
u Mostar. Protagonista ovog stava bio je Nenad Vasi.
Ovdje je dola do izraaja i teza o tzv. uvanju proletari-
jata za drugu etapu za klasnu borbu, a to je, u stvari, bilo
uzmicanje pred neposrednim zadacima i izraz izvjesne demora-
lizacije, zbog ega su pored ostalog, nosioci ovog stava bili ka-
snije iskljueni iz KPJ .
Druga: Poslije reorganizacije bataljona sa cjelokupnim
ljudstvom krenuti na desnu obalu Neretve i povezati se sa Li-
vanjskim odredom. Ovu koncepciju zastupao je Franc Novak i
ona je, uglavnom, usvojena.
Na alost, ipak je 20 iznemoglih drugova bilo upueno u
Mostar, ali ih je veina usput pohvatana ili pobijena od etnika;
neki su uhapeni u gradu, dok se samo mali dio uspio spasti.
Odmah poslije reorganizacije bataljon je dobio i novo
ime Mostarski bataljon, to je u stvari i bio jo od poetka
ustanka u ovom kraju.
Partijsko rukovodstvo donosi odluku da se grupa lanova
Parti j e mjetana vrati na teren Borci J ezero, gdje se sta-
novnitvo u toku etnikog pua, u svojoj velikoj veini, nalo
na strani partizana.
23. juna prve jedinice naeg bataljona silaze u sela J avo-
rak, I dbar, Dobrigoe i Bunari. Ovdje je uzet predah i izvreno
povezivanje sa J ablanicom i Konjicom.
Bataljon je imao prilinu komoru, nekoliko tekih ranj e-
nika i veliki broj stoke te je nakon ispitivanja situacije done-
sena odluka da se izvri likvidacija andar meri j ske posade u
Ostrocu i preko mosta pree na desnu obalu Neretve u pravcu
Prozora.
Za vrijeme boravka u elebiima borci bataljona su sa-
znali da se u zatvoru u Konjicu nalazi 12 naih zarobljenih dru-
gova te su zahtijevali da se, po svaku cijenu, izvri prepad na
zatvor i oslobode nai drugovi. U poetku se tab bataljona dr-
ao rezervisano, ali je na pritisak boraca odlueno da se grupa
od 5 drugova uputi u Konjic.
8
Nou 29/30. juna ovi drugovi su
pored strae uli u Konjic, preko zida upali u zatvor, oslobodili
sve nae drugove sa jo tri uhapena omladinca i jednom dru-
garicom ukupno nj i h 16. Iste noi preko Neretve se prebacila
cijela kolona i rano uj utro stigla u bataljon i pozdravljena od
svih boraca.
Nou 4/5. jula bataljon zauzima Ostroac. Neprijateljska
posada je bezglavo pobjegla pred partizanima. 6. jula uj utro
nae jedinice se povlae iz Ostroca ne znajui da proleteri vode
borbe od Bradine do Konjica. 7. jula proleteri, predvoeni Vr-
hovnim tabom oslobaaju Konjic, a mi se ponovo vraamo u
Ostroac i nae patrole susreu se sa patrolama 1. proleterske
brigade.
Susret sa proleterima ogromno je podigao moral boraca
bataljona, a mnogi od njih su tada po prvi put vidjeli svoga
vrhovnog komandanta druga Tita.
Uskoro zatim bataljon se odvaja od svoje teritorije, po-
staje Udarni bataljon i neto kasnije ulazi u sastav novoformi-
rane 10. hercegovake brigade.
Enver EMALOVI
I bro ATOR
8
U oslobaanju zarobljenih boraca uestvovali su: Safet Alagi,
radnik iz Konjica, Mujo emalovi, radnik iz Mostara, Abdulah Lugi,
ak iiz Konjica, Mehmed Trbonja, radnik iz Mostara i Hasan Zahirovi
iz Mostara.
SE L O ZB J E G 1941. GODI N E
S elo Zbjeg nalazi se oko 5 kilometara jugozapadno od Slunja,
u kotlini izmeu brda: Debele glave, Pliea, Melnice, Suvog
Slunja, ardaka, Lipovog vrha, Popovi-vrha i Kneje. To je
tipino brdsko naselje, sa ratrkanim kuama. Pre rata ovo selo
je brojalo 128 kua sa oko 768 stanovnika. Kroz Zbjeg vodi
bolji seoski put od Slunja prema Rakovici, Toboliu i Plakom.
Prema predanj u ovo mesto je naseljeno Srbima koji su
ispred Turaka izbegli iz Bosne jo u XVI veku.
Uslovi ivota pre II svetskog rata, a i ranije, bili su vrlo
teki. Narod se preteno bavio stoarstvom i ratarstvom. im
bi nastupila suna i nerodna godina, mnoga domainstva su bila
prinuena da prodaju stoku po vrlo niskim cenama. Veina
ljudi iz sela, pored obrade svoje zemlje, morala se baviti sezon-
skim radovima kako bi dola do dopunskih sredstava za opsta-
nak, jer je krta zemlja davala malo prosa i kukuruza, osnovne
hrane u ovim krajevima. I muniji seljaci su dolazili do vrlo
jeftine radne snage. Neposredno pred proli rat, kopa u selu
Zbjeg za dan rada plaan je od 5 do 10 dinara. Neki su radili
samo za hranu. Mnogi iz ovog siromanog kraj a odlazili su kao
nekvalifikovana radna snaga na rad u Ameriku, zapadnu Evro-
pu i druge zemlje da bi i na taj nain prehranili svoje porodice.
Selo Zbjeg je najvee u odnosu na okolna sela i zaseoke
(Vrelo Mrenice, Tuk, Mrzlo Polje i J arak), te su oni u toku
rata gravitirali ka Zbjegu i zajedno s njim inili celinu.
Brza kapitulacija stare jugoslovenske vojske primljena je
u Zbjegu sa uenjem. Od Bihaa su prolazile grupice ili poje-
dini pripadnici bive vojske, utueni i izgubljeni. I mnoge me-
tane Zbjega rat je zatekao u vojsci, a devetorica su otila u za-
robljenitvo i upuena na rad u Nemaku.
Dolaskom okupatora i pojavom ustake vlasti kod naroda
je nastupila nesigurnost i strah. Prve ustake patrole iz Slunja
dole su u Zbjeg sa pre tn j ama i pozivom da se prijave svi koji
imaju oruje i da ga lino predaju, uz garanciju da im se nee
nita desiti. Tada poinju hapenja vieni j ih ljudi u selu i onih
za koje se ulo da imaju oruje i vojniku opremu. U maj u 1941.
odveli su desetak seljaka iz Zbjega, Mrzlog Polja i Vrela Mre-
nice, o kojima se vie nita nije ulo. Mnogi su bili tueni i pre-
bijani po ustakim zatvorima, pa i na mestima gde bi ih ustae
susrele.
Bez obzira na pretnj e i pozive seljaci nisu predavali oru-
je, ve su ga jo bolje sakrivali.
Ustake vlasti pre nego to su poele sa masovnim hape-
nj em i odvoenjem ljudi, pokuale su, raznim varkama, da se
predstave kao zatitnici siromaha. Tako su u prolee 1941. za-
plenile ito Milice Bara i obeale da e ga podeliti siromanim
seljacima. No, niko se nije javio da primi ito.
Obavetenja o dogaajima u drugim krajevima nae
zemlje i u svetu nije bilo. U selu nije bilo lanova KPJ niti po-
litiki uzdignutih ljudi, a usled pretnj i i mera ustakih vlasti
zavladao je opti strah, malo se ko kretao van sela, te zbog toga
ljudi nisu bili obaveteni o dogaajima.
U zoru 30. jula ustake patrole iz Slunja nale su se u selu
Zbjegu, pozivajui da se sakupe svi ljudi od 16 do 60 godina
kod kole, jer e, navodno, doi neki vii ustaki rukovodilac
iz Zagreba, koji e odrati govor i dati potrebna objanjenja o
nekim vanijim pitanjima. U nastojanju da sakupe to vie ljudi,
ustake patrole su se prema narodu lepo ophodile, sve dok nisu
oko kole sakupile blizu 50 ljudi. Sakupljene ljude ustae su
opkolile, vezale, a zatim poterale prema Slunju i u jednom bo-
riku kod sela Laevca ih pobile. Tako je stradalo 45 ljudi. Istog
dana i na isti nain izvreno je hapenje ljudi i u okolnim se-
lima, prema optem ustakom planu o masovnom unitavanju
Srba u Kordunu.
PRI PREME ZA USTANAK FORMI RANJ E ODREDA
Sutradan 31. jula, u Goljacima, povrh sela, okupila se vea
grupa ljudi iz Zbjega, meu kojima je bilo i onih koji su imali
vojnike puke ili neko drugo oruje. Ljudi su traili naina
kako da se organizuju radi odbrane golih ivota i spreavanja
ponovnog dolaska ustakih patrola. Iz ove grupe je oformljen
tzv. odbrambeni odred (seoska straa) od 15 drugova,
1
naorua-
nih sa 10 karabina i 3 lovake puke. U ovo vreme odredu se
jo nisu bili pridruili drugovi iz Mrzlog Polja i Vrela Mrenice.
Za komandira odreda izabran je Milan Bruji, a kao opti
rukovodilac, kasnije politiki radnik, Dragi Bruji.
I nicijator za formiranje ovog odreda bio je Mio Bara,
metalski radnik, rodom iz Zbjega, iji su roditelji iveli u Ra-
kovici.
2
Dragi Bruji upoznao se sa Miom Baraem u junu 1941,
na kosidbi u Mrzlom Polju. Mio je tada doao iz Zagreba, sav
isprebijan. Prilazio je koscima i stupao s njima u razgovor.
Tako je dolo i do prvog susreta i poznanstva Dragia i Mie.
Prvi susret i razgovor Dragia i njegovih drugova s Miom
Baraem omoguili su im da shvate kakva im opasnost preti
od ustaa. Zahvaljujui tome uspeli su da se sklone prilikom
prvog masovnog hapenja. Pored Mie, Okruni komitet KPH
za Karlovac poslao je na ovaj teren i Stjepana Milainia
Silja,
3
panskog borca, radi formiranja i rukovoenja partizan-
skim odredom. Njihov neposredni saradnik i pomonik bio je
Dragi Bruji.
Neposredni zadatak naeg odbrambenog odreda bio je da
organizuje patroliranje po selu, kako ustae ne bi ponovno izvr-
ile upad i odvele ljude. I zvrena je podela seoskih straa po
grupama i zaseocima. Zadatak odbrambenog odreda bio je ta-
koe i pri kupl j anj e oruja i organizovanje ljudi za odbranu sela
u sluaju eventualnog napada od ustaa iz Slunja.
Odbrambeni odred (seoska straa) sela Zbjeg postojao je
sve do 27. avgusta 1941, kada je preformiran u Zbjeki parti-
zanski odred.
Pre nego to je preformiran u partizanski odred, u cilju
jedinstvenog usmeravanja organizacije i dejstva odreda, Mio
1
U odredu su bili: Dragi Bruji, Mio i Dane Bara, Milan i Mi-
ladin Bruji, uro Popovi Zec, Mane Ralji, Milan Kosovac, Dane i
Miladin Miljkovi, Milan Grahovac, uro Pilja, Mane Radmanovi, Mi-
lan Momilovi i Radon j a Dodig.
2
Roen je 1915. godine. Otac miu je bio putujui trgovac. Mio je
zavrio osnovnu kolu u Rakovici, a zatim je uio mehaniarski zanat
u Zagrebu, gde je ostao do poetka rata. Zbog aktivnosti u radnikim
i sportskim organizacijama, neposredno pred rat postaje lan SKOJ -a.
Marta 1941. godine ustake vlasti su ga uhapsile i proterale iz Zagreba.
Od prolea do poetka ustanka leio se od batina koje je dobio od ustaa.
Za vreme boravka u Mrzlom Polju, iako se jo kretao na takama,
aktivno deluje na osnovi direktiva KPJ . Ubrzo je pristupio organizo-
vanj u seoskih straa u vidu odbrambenih odreda. Poginuo je prilikom
napada na Tri, 22. februara 1942. godine, kao komandant 3. bataljona
Grupe kordunakih odreda.
3
Poginuo 17. novembra 1941; proglaen za narodnog heroja.
Bara je zajedno sa Dragiem i Milanom Brujiem, otiao u
Gornje Primilje, gde je jo od pre rata postojala partijska or-
ganizacija. Tada je u Debeloj glavi ve bio oformljen partizan-
ski odred od 30 ljudi. Oni su traili direktive i pomo za dalju
organizaciju rada. Prvi susret nai drugovi su imali sa lano-
vima KPJ iz Gornjeg Primilja, Miloem Kukiem i Duanom
Livadom.
Stjepan Milaini Sil j o se ve tada nalazio na terenu Pri -
milja. On je 19. avgusta doao u Zbjeg zajedno sa Miloem Ku-
kiem i odrao sastanak sa lanovima odbrambenog odreda u
kui Dragia Brujia. Navee je odran iri zbor na Kolitu.
Bilo je prisutno oko 60 ljudi. Govorio je i iljo, koji je seljacima
predstavljen kao rukovodilac i Hrvat, poslat od strane Okru-
nog komiteta za organizatora i rukovodioca ustanka u naem
kraju. Posle njega govorio je i Mio Bara. Nakon odranog
zbora iljo, Mio i Milo Kuki otili su u oblinja sela Toboli
i Moila.
Po njihovom povratku iz Moila, 27. avgusta, na putu kod
ajera Sare Vukeli, Zbjeki partizanski odred poloio je par-
tizansku zakletvu. Pred postrojenim odredom raport je ilji
predao Milan Bruji. U rukovodstvu Zbjekog partizanskog od-
reda ostali su isti oni koji su rukovodili i odbrambenim odre-
dom, s tim to je Dragi Bruji imenovan za komesara odreda.
Mio Bara je otiao u sela Kordunski Ljeskovac i Bugar
radi formiranja partizanskog odreda, gde je postao i komandir
novoosnovanog odreda.
AKCI J E ODREDA
Zbjeki partizanski odred u poetku je brojao 27 ljudi sa
18 karabina, 4 lovake puke i neto pitolja. U partizanski od-
red, sem onih koji su sainjavali odbrambeni odred, ulo je jo
12 boraca, a neto kasnije jo 4.
4
Tako je Zbjeki odred kraj em
septembra 1941. brojao 30 ljudi, ne raunajui Miu Baraa,
koji je u to vreme bio rukovodilac za teren Zbjega, Moila i
Kordunskog Ljeskovca.
Nakon poloene zakletve, Zbjeki odred je otiao na polo-
aje prema selu Slunici, iznad sela J arka, da bi zatitio selo
od ustaa iz Slunja (ustae su ve bile spalile Mrzlo Polje i
pobile sve one koji su im pali u ruke).
4
Duan Popovi, Milo Miljkovi, Mio Sekulti, I lija Rali, Dane
Kotur, Branko, Rade, Duan i Mile Ribar, Simo Smoljanovi, Dane i Ni-
kola Kmj i . Kasnije su stupili: Dragan Popovi, Vlado, Milan i Bogdan
Kosanovi.
Dok je odred bio na poloaju, 29. avgusta je dolo do su-
koba izmeu ustaa i partizanskog odreda iz Gornjeg Primilja,
kod Livadine lokve. Odred je potisnut prema Debeloj glavi.
Ustae su poele paliti kue. Pored Tobolikog odreda u pomo
je pritekao i deo Zbjekog odreda, koji je stigao treim kora-
kom od Slunice do Gornjeg Primilja (oko 9 kilometara). Usta-
ki napadi su tada odbijeni. Ovo je bila prva pomo u vidu sa-
de j stva partizanskih odreda tog kraja. U isto vreme ovo je bila
prva borbena akcija Zbjekog odreda. Pre ovoga je vrio manj e
akcije ruei telefonske stubove.
J edna od najveih borbenih akcija Zbjekog odreda, izvr-
ena zajedno sa Moilarskim odredom, bila je zaseda na Pri-
sjeci, na cesti izmeu Slunja i Rakovice, 17. septembra 1941.
Pre toga, 23 dana ranije, izvreno je spaj anj e odreda iz
Gornjeg Primilja sa Zbjekim. Zbjeki odred pojaan Primi-
ljacima brojao je tada preko 50 ljudi. U akciji na Prisjeci on je
obezbeivao Moilarski odred, koji je pripremao napad na Pri-
sjeci pod rukovodstvom Mie Baraa i Miloa Kukia. Cilj za-
sede je bio da se saeka neprijatelj i nanesu mu se gubici kako
ovu komunikaciju ne bi vie nesmetano koristio. Pored odreda,
u pozadini na jednoj kosi nalazila se grupa od 50 do 100 nena-
oruanih ljudi iz Moila, koji su sluili kao rezerva.
Oko 18 asova pojavila se manj a kolona koja je ila u
pravcu Slunja. U koloni se nalazio i ustaki bojnik gradskog
redarstva u Bihau. Iza kamiona, na kome su se nalazili an-
darmi i ustae, iao je automobil ustakog bojnika, zatim auto-
mobil predstojnika gradskog redarstva i, najzad, jo dva ka-
miona sa andarmima. Kolona je putena na blisko odstojanje,
a onda je Mio Bara s pitoljem u ruci skoio na papuu prvog
kamiona i ubio ofera. To je bio znak iza kojeg je osut plotun
iz partizanskih puaka. I znenaeni neprijatelj bio je napadom
potpuno razbijen. Ranjen je predstojnik ustakog redarstva,
ubijen ofer prvog kamiona, jedan agent i njegova ena koji su
se nalazili u drugim kolima. Ubijena su, osim toga, jo tri an-
darma i vie ih je ranjeno. Kamioni su spaljeni. Ostale ustae
i andarmi koji su se nalazili u koloni, panino su pobegli.
Kao odmazdu za ovu akciju ustae su sutradan, 18. sep-
tembra, spalile sela Slunicu i Broanac, potisnuvi na odred
koji nije bio u mogunosti da ih sprei. Zbog ovoga je dolo do
izvesnog kolebanja kod seljaka, koji su nam prigovarali to smo
izvrili akciju i izazvali ustae da naprave zgarita od njihovih
kua. Trebalo je puno ubeivanja i objanjavanja da bi ustae
to isto uinile i da nije bilo akcije.
Posle spaljivanja Slunice i Broanca trebalo je prihvatiti
nekoliko stotina lica koja su ostala bez krova nad glavom. Ova
obaveza je, uglavnom, pala na Moila i Zbjeg, inae siroma-
na sela.
Akcije naeg odreda su kasnije izvoene na irem prostoru
prema Saborskom, Priboju, Likim J esenicama i Dubravama.
Kraj em septembra Zbjeki i Moilarski odred napali su na Sa-
borsko i tom prilikom upali u pilanu, koja je onesposobljena za
rad. Ovo je bio prvi upad u jedno hrvatsko selo, iji su se itelji
mogli uveriti da su partizani istinski narodni borci.
Devetog oktobra 1941. Zbjeki i Moilarski partizanski
odred izveli su jo jednu akciju u Prisjeci na istom mestu gde
i prethodnu. Doekana je manja kolona koja je dolazila od
Slunja. Tom prilikom su ubijena 2 andarma i zaplenjene 2 pu-
ke, kao i 1 poljski telefon sa nekoliko koturova telefonske ice.
Polupana su i jedna kola u kojima je voen materijal. Zbog
nekih slabosti i deliminog neuspeha ove akcije smenjen je ko-
mandir Zbjekog odreda, a mesto njega je postavljen Mane Rad-
manovi (poginuo 1943). Bio je vrlo omiljen kod drugova, po-
znat kao staloen komandir i veoma hrabar.
FORMI RANJ E 3. BATALJ ONA
Poetkom oktobra formiran je 3. bataljon Komande Kor-
duna i Banije od partizanskih odreda koji su postojali na terenu
kotara Slunj. 1. etu ovog bataljona sainjavali su Zbjeki, Mo-
ilarski i Toboliki odred; 2. odredi sela Mavine, Kordunski
Ljeskovac i Bugar i 3. etu Plaanske Doline, J esenica i
Blata.
Slobodna teritorija koju je kontrolisao 3. bataljon prosti-
rala se od Dubrava do Bugara, izmeu pruge J osipdol Plaki
i Slunja.
Za komandanta bataljona postavljen je Stjepan Milain-
i Siljo. Komesar bataljona bio je Dragi Bruji. Ovaj bataljon
pripadao je treem rej onu, poto je Kordun tada bio podeljen
u etiri rej ona, a kasnije u est rej ona. Partijski komitet ovog
rej ona zvao se Trei rejonski komitet.
Komandiri i komesari eta 3. bataljona bili su: 1. eta
komandir Dane Cai, komesar Sveto Ili; 2. eta komandir
Mio Bara, komesar Vilim Galjer io; 3. eta komandir
Stevo uturilo, komesar Drago Domjanovi.
Ovakva formacija i sastav stareina ostali su do sredine
januara 1942. Posle Sj e za komandanta bataljona doao je Ku-
trin (Savi) Mihajlo, a zatim Mio Bara i, posle njega, Vjeko-
slav Klobuar ort. Poto je Dragi Bruji bio izabran za lana
Kotarskog NOO i primio dunost tajnika, to je za komesara ba-
taljona postavljen Branko Latas, koji je do tada vrio dunost
politikog radnika u Plaanskoj Dolini.
Prva akcija novoosnovanog 3. bataljona bio je napad na
italijansku strau u Plava Dragi, kod zaselaka Vukasa i Vez-
mara ispod Kneje. Akcije su planirane za 17. novembar. Cilj
akcije bio je da se zapleni pukomitral jez, koji nam je nedo-
stajao. Moilarski i deo Zbjekog odreda su odreenog dana
izvrili napad na straaru kod Vukasa. Toboliki odred, meu-
tim, nije izvrio svoj zadatak zbog pritiska seljaka, koji su se
bojali da e posle I talijani spaliti Toboli.
Pripreme za akciju kod Vukasa bile su slabo organizovane
zbog ega smo pretrpeli teak gubitak. Poginuli su komandant
bataljona Stjepan Milaini Siljo i arko uji, politiki rad-
nik. U akciji je uestvovalo 52 borca. Plan je bio da se s grupom
bombaa izvri prepad na baraku, a zatim da ostali izvre juri
i tako likvidiraju italijansku strau, koja je brojala oko 40 ljudi.
Komanda bataljona je raunala da se italijanska straa
nalazi samo u jednoj baraci. Meutim, jedan deo se nalazio i u
kuama Mie i Marka Vukasa, koje su bile udaljene 150200
metara juno. Tu se nalazio pukomitral jez sa posadom.
Komandant bataljona Stjepan Milaini odabrao je grupu
bombaa od 12 ljudi sa kojom je juriao na baraku. Siljo je tada
poginuo pred barakom, iznosei arka ujia. Bila je veoma
mrana, kina no kada je poela akcija. Grupa je juriala
prema baraci gotovo nasumice. Nakon eksplozije prvih bombi
I talijani su obnovili vatru iz barake i okolnih kua. Kod naih
boraca je tada nastala izvesna zbrka, naroito kada se ulo da
su poginuli Siljo i arko. Nai su poeli da se povlae. Ishod
akcije bio je za nas poraavajui. Na samim vratima barake je,
osim toga, ranj en Boo Momilovi, koji se rvao s nekim I tali-
janima. J edva je iz guve iznesen. Oteli smo svega jedan itali-
janski karabin, koji nas je skupo kotao.
Pogibijom Stjepana Milainia na bataljon, a i ceo ovaj
kraj, izgubio je dobrog rukovodioca i druga. Izvesno vreme smo
morali kriti od naroda, pa i boraca, da je Siljo poginuo. Kod
jednoga dela nastupila je izvesna demoralizacija i potitenost.
U meuvremenu su vrene manj e akcije na Slunj i na Ra-
kovicu gde su se nalazili ustae i I talijani. Cilj ovih demonstra-
tivnih napada bio je da se olaka poloaj partizanskim odredima
u donjem delu Korduna na koje su ustae i I talijani vrili ofan-
zivu. U zimu 1941. godine onemoguena je evakuacija I talijana
iz Slunja prema Ogulinu i Plakom.
NAPAD NA TRZI I PRI MI L J E
Februara 1942. godine jedan deo Zbjekog odreda sa ko-
mandirom Manom Radmanovi, upuen je na teren sela Kor-
dunskog Ljeskovca, Rujnica i Bugara, gde je ostao dvadesetak
dana. Zajedno sa Ljeskovakim odredom uestvovao je u od-
brani Rujnica od ustaa iz Cazina.
J edna od prvih veih zajednikih akcija gde je uestvovao
2. kordunaki PO (kompletan 3. i deo 2. bataljona) i deo jedinica
1. kordunakog PO bio je napad na Primilje i Tri, 22. febru-
ara 1942. Napad je izvren po vrlo jakoj hladnoi.
Prema optem planu na 3. bataljon je napadao Tri.
Osim toga, postavio je zasedu kod Kamenica, kako bi spreio
dolazak pomoi od Ogulina. 2. bataljon (Perjasiani i drugi) na-
padao je Primilje.
Deo jedinica 2. bataljona 1. KPO, drao je zasedu kod Li-
vadine lokve, da I talijani od Slunja ne bi pritekli u pomo.
Tri je mali gradi na levoj obali Mrenice, na breuljku,
sa kolom, crkvom, gostionicom, popovim stanom i nekoliko zi-
danih zgrada. U nj emu se nalazila ustaka posada radi obezbe-
enja komunikacije Ogulin Slunj. Napadom na Tri i Pri-
milje trebalo je presei ovu neprijateljevu vezu, a istovremeno
doi do oruja i drugog ratnog materijala. Ovim bi se povezale
slobodne teritorije donjeg i gornjeg dela Korduna i Like.
Neposredno ispred Tria kod Cekinovia, uvee, po su-
maglici i hladnoi, postrojen je 3. bataljon. Poslednji put je go-
vorio komandant bataljona Mio Bara. Objanjavao je predsto-
jei zadatak. Prvi put se tada na jednom mestu okupio ceo ba-
taljon. Bila je to prava vojska, iako aroliko odevena.
Neto kasnije krenuli su odredi prema Triu, na izvrenje
borbenog zadatka. Sneg je ponegde bio. vii od metra. Teko se
napredovalo, a iz Tria se povremeno uo poneki rafal iz mi-
traljeza.
Blizu Tria zastali smo. Posle grupe bombaa, negde pred
zoru, krenuli smo u napad, Zbjeki odred napadao je od Mre-
nice prema J agodia kui i gostioni. Levo od nas napadali su
Moilarci. U prvom naletu zauzeli smo J agodia kuu, koju je
branila manj a posada neprijateljskih vojnika. Neki su pobegli,
a neke smo zarobili. U svanue su zauzete sve periferijske kue,
sem kole i popovog stana. Ostatak ustaa je davao ilav otpor
iz ovih zgrada; pukom se nije moglo uiniti nita.
Od Ogulina, kod Kamenice, ula se ogorena borba. I tali-
jani su pokuavali da se probiju i priteknu ustaama u pomo,
ali su ih Toboliani spreili.
Oko 10 asova komandant bataljona Mio Bara i Duan
Mandi su pokuali da se probiju do popovog stana s namerom
da bace bombe. Obojicu je neprijateljski rafal presekao preko
pojasa. Trebalo je puno napora da se mrtvi drugovi izvuku is-
pod neprijateljskih rafala.
Posle podne su I talijani od Ogulina doli na skijama obi-
avi nau zasedu. Toboliki partizanski odred se morao povui
iz Tria.
2. bataljon, Karasovi, koji je napadao Primilje, takoe
nije u potpunosti izvrio zadatak, ali je bolje proao od 3. bata-
ljona. Pretrpeo je manj e gubitke.
Deo 2. bataljona 1. kordunakog odreda kod Livadine lo-
kve je imao uspeha u borbi sa I talijanima, koji su na saonicama
poli u pomo Primilju od Slunja.
I talijani su saekani iz zasede. I znenada je na njih otvo-
rena vatra. Ishod ove kratke borbe bio je: 20 ranjenih I talijana
i jo vie mrtvih. Ostalo je pobeglo u Slunj ili se predalo. Ranje-
ni su previ j eni i odmah upueni u Slunj.
Zaplenjeno je 4 pukomitraljeza, 2 teka mitraljeza
brede, oko 70 puaka i 10 000 metaka. Ova zajednika akcija
je imala snaan odjek na celu okolinu.
BORAVAK GSH, I ZBOR ORGANA NARODNE VLASTI
I STVARANJ E PARTI ZANSKI H USTANOVA
Selo Zbjeg po svom geografskom poloaju na tromei
Like, Korduna i Gorskog kotara i u centru slobodne teritorije,
van glavnih komunikacija (Biha Slunj i Plaki Saborski),
bilo je pogodno za stvaranje i razvoj partizanskih pozadinskih
ustanova (bolnica, skladita, radionica i drugog), a pokazao se
pogodan i za boravak Glavnog taba Hrvatske.
Kraj em oktobra 1941. godine GH, posle formiranja, sme-
stio se u selo Zbjeg. Glavni tab se smestio u kui Rade Pilje,
neposredno uz tab 3. bataljona. Kua se nalazila u jednoj uvali.
Smatralo se da su time lanovima GH stvoreni pogodni uslovi
za rad. U sobici su napravljene palae od dasaka (vrsta klupa)
koje su sluile za spavanje lanova GH i za sedenje preko dana.
Hrana je spremana u kotlovima i rukatkama (zemljani
lonci). Kuvana je na ognjitu. Osnovni artikli bili su grah (pa-
sulj), kupus i proja, retko kad meso i pogaa. Glavna i jedina
kuvarica bila je J eka Bara, ki Miloa Baraa, tada jo devojka
i neuka domaica. Za snabdevanje GS starao se Simo Livada,
koji je bio i kurir. Krstario je po itavom Kordunu, Lici i Gor-
skom kotaru. Njegov pomonik je bio Dane Livada.
Strau kod GH davala je jedna desetina sastavljena od
boraca iz Like, Korduna i Gorskog kotara, koji su u isto vreme
bili i kuriri. Straa je bila smetena zajedno sa porodicom Rade
Pilja u istoj sobi. Za obezbeenje GH i rada ljudstva strae
starao se Franj o Ogulinac Seljo.
5
J edan deo osoblja GH, poto
se stalno poveavao, nalazio se u susednoj kui I lije Dodiga.
Kraj em novembra 1941. godine, u kui Miloa Baraa,
Glavni tab Hrvatske je odrao svoje prvo vojno savetovanje,
kome su prisustvovali komandanti i komesari Like, Korduna,
Banije i Gorskog kotara. Rukovodioci jedinica su iznosili stanje
i razvoj na svom terenu. Postavljeni su novi zadaci na osnovu
zakljuaka sa savetovanja G NOV i POJ u Stolicama, a na li-
niji daljeg razvoja i jaanja NOB u Hrvatskoj. Takoe je, u
Zbjegu u kui Marije Pilja, GH januara 1942. godine odrao
svoje drugo vojno savetovanje sa komandantima i komesarima
tada slobodne teritorije u Hrvatskoj.
J o dok se GH nalazio u kui Rada Pilje za njegovog ko-
mesara je doao drug Vladimir Bakari.
Rade Pilja (umro je 1957) je bio ovek od preko 50 godina.
Bio je austrougarski vojnik na -Galiciji, gde je zarobljen od
strane Crvene armije i poslednji je od Zbjeana doao iz ruskog
zarobljenitva. Bio je nepismen, bez ikakve kole. Pojavom par-
tizana u Zbjegu, Rade se isticao na seoskim skupovima gde je
tumaio ulogu sovjeta (tako je on nazivao narodnooslobodila-
ke odbore). I ako je bio stariji ovek i prilino iscrpen, esto je
zebao uz svoje volove vozei ranjene partizane.
U zimu 1941. godine Glavni tab se preselio u kuu Marije
Pilje, ispod Lipovog Vrha. Ova kua je bila pogodnija zbog bo-
l j e bezbednosti, a osim toga je bila neto vea i komotnija za
rad i smetaj strae. tab bataljona preseljen je u Moila, a deo
Zbjekog odreda iz stare Marine kue, smestio se sa ostalim
delom kod Sare Vukeli. GH je ostao u Zbjegu sve do marta
1942. godine, odakle se premestio u Drenicu.
Boravak GH u Zbjegu ostavio je veoma vidnog uticaja,
kako na razvoj partizanskih jedinica na ovom podruju, na nji-
hovo organizaciono sreivanje i borbeno jaanje, na usklai-
vanje njihovih borbenih dej stava, tako i na politika sazrevanje
naroda ovog kraja, na jednoduno prihvatanje ciljeva NOP-a.
Odmah po dolasku u Zbjeg komandant GH, Ivo Rukavina, iz-
vrio je obilazak Zbjekog odreda i 3. bataljona, to je i kasnije
esto inio. A komesar, Vlado Bakari, odravao je ee sastan-
5
panski borac; poginuo kao komandant 2. operativne zone Hrvat-
ske kraj em 1942. u blizini sela Korduna (Zumberak). Proglaen za na-
rodnog heroja.
ke sa partijskim i politikim radnicima sa ovog terena. To su
inili i ostali lanovi GH.
Pored Glavnog taba u Zbjegu su boravile i druge parti-
zanske ustanove centralna bolnica slobodne teritorije u Hr-
vatskoj, tab bataljona KK i Kotarski NOO, centralna intendan-
tura sa zemunicama i rezervama i drugo.
Prvi zbjeki NOO sainjavali su: Duan Kosanovi, pred-
sednik, Mile Kosanovi, Milo i Mihajlo Bara, Dane Kovaevi,
Dragi Petkovi i Dragi Vukeli.
NOO Mrzlo Polje sainjavali su: Miladin Malbaa, Miladin
Dojanovi, Mile Bjelobrk i Mane Sui.
U selu Vrelo Mrenice u odbor su uli: Milan Miladinovi.
Duan i Milovan Ili, Nikola Grahovac i Muun Brdar.
Devetnaestog decembra 1941. u Zbjegu je formiran Kotar-
ski narodnooslobodilaki odbor u koji su uli: Duan Livada,
Dragi Bruji, Duan i Pero Kosanovi, uro Alini, Dmitar
Kovaevi i Rade Vukeli.
Novoizabrani NOO u Zbjegu poloio je zakletvu 29. de-
cembra 1941. godine u Cjepadima u prisustvu postrojenog Zbje-
kog partizanskog odreda i naroda ovoga kraja. Ovo je, u stvari,
bio prvi vei politiki zbor u Zbjegu.
Zajedno sa odbornicima zakletvu su poloili komandiri i
komesari tzv. rezervnih odreda.
Posle polaganja zakletve nastalo je narodno veselje. Nije
smetala kia i magla prohladnog zimskog dana.
Pred novoizabrane NOO iskrsavali su sve sloeniji i tei
zadaci. Trebalo je obezbediti smetaj i ishranu za borce, za iz-
beglice i reiti itav niz drugih pitanja.
Odbor je radio na stvaranju potrebnih rezervi ita za par-
tizanske odrede i narod. Pored dobrovoljnih priloga zbjeki mli-
novi su morali davati obavezan uj am (uur). Tako je stvorena
rezerva od oko 20 tona ita. I zabrani su posebni komesari u mli-
novima. Oni su vrili popis ita i vodili evidenciju o meljavi.
Prvi komesari u mlinovima bili su Milan Dodig, Milovan Po-
povac i Dragan Cai.
Za smetaj rezervi ita i drugog materijala izgraene su
zemunice u umi povrh Zbjega. Kasnije je ovo sklonite postalo
stalno intendantsko skladite Komande vojnog podruja. Za
upravnika skladita bio je odreen Milan Grahovac.
Pored snabdevanja partizanskih jedinica, trebalo je pri-
hvatiti i nezbrinute porodice iz susednih sela, koje su beale is-
pred okupatora. Samo u julu 1942, kada su spaljeni Kordunski
Ljeskovac i Bugar, izbeglo je preko 5000 dua. U toku jednoga
, 20
307
dana podeljeno je preko 4200 kg brana i zaklano vie od 10
goveda za ishranu izbeglica.
Posebna briga odbornika u Zbjegu bilo je zbrinjavanje ra-
njenika. Partizanska bolnica je sagraena u maj u 1941. od br-
vana koja su dali seljaci. Bolnica je podignuta u Goljacima, gde
je bio smeten i partizanski odred. Bolnicu su podigli samouki
majstori Mane Kosanovi, uro Bara, Dragi Vukeli i drugi,
radei po ceo dan uz komad suve proje.
Kasnije se poveavao broj ranjenika i bolesnika, a s tim i
potreba da se proiri centralna partizanska bolnica. Tako je
1943. godine izgraena druga bolnica povrh Vrela Mrenice, u
umi na Popovia-vrhu. Bolnica je imala 3 paviljona i ostale
pomone prostorije. Svaki paviljon mogao je da primi po 100
ranjenika. Bolnica je liila na sanatori um u umi.
Bolnica se sa stanovita sigurnosti nalazila na vrlo pogod-
nom mestu, ali se teko dolazilo do nje. Teko je bilo dovoziti
ranjenike i dopremati hranu, vodu i ostalo. Za sve ovo se bri-
nula omladina i organizacija AFZ^a sela Zbjeg.
Uporedo sa formiranjem i razvojem partizanskih odreda,
u Zbjegu su stvorene omladinska organizacija, drutvo ena, a
zatim SKOJ i partijska organizacija.
Oktobra 1941. godine imali smo skojevsku organizaciju od
oko 50 mladia.
Zbjeg, sa zaseocima Mrzlo Polje i Vrelo Mrenica, prema
nepotpunim podacima, je dao u toku NOB 269 boraca, od kojih
se 203 aktivno borilo. Proseno je svaka kua dala po 2 borca.
57 ljudi je streljano poetkom 1941. godine. Poginula su 54 bor-
ca, a 7 ih je u toku rata umrlo od tifusa ili drugih posledica.
Takav je bio doprinos sela Zbjeg u narodnooslobodilakoj
borbi.
Radonja DODIG
( Dragi BRUJ I
UIKA POEGA 1941. GODI NE
D
*- oega je pred drugi svetski rat brojala oko 1500 stan- /lika
i bila varoica sa vrlo arolikom ekonomsko-socijalnom struk-
turom: 80 trgovakih i 53 zanatske radnj e (raznih delatnosti),
akcionarsko drutvo Maljen, elektrana, strugara, parni mlin i
43 kafane. U njima je bilo uposleno oko 200 radnika i egrta.
Kod mnogih poslodavaca radili su njihovi sinovi koji se nisu
tretirali kao radnici. Pored toga, kraj em 1939. godine bilo je 150
radnika, obuara i ivaa (krojai) iz etvrtog odeljenja Zavoda
za izradu vojne odee. Od 350 radnika i egrta, preko 140 je bilo
organizovano u meovitim URS-ovim sindikatima do pred kraj
1940. godine, kada je policija zabranila rad sindikalne podru-
nice u Poegi. Vei broj radnika etvrtog odeljenja stanovao je u
Uicu i aku i nj emu je bila zabranjena aktivnost u URS-ovim
sindikatima. No, svestranim radom sindikalne podrunice u Po-
egi aktivirani su i ovi radnici, pa je policija zabranila rad pod-
runice u Poegi pre opte zabrane URS-ovih sindikata u zemlji
(decembra 1940. godine). Pored radnika, u Poegi je bilo oko
100 dravnih i privatnih inovnika. Po selima sreza poekog
postojale su zemljoradnike nabavljake zadruge, oko ijih se
itaonica okupljala napredna omladina. One su, zahvaljujui
uticaj u KPJ imale veliku politiko-prosvetnu ulogu. Nasuprot
ovome, nije bilo sela, udaljenog preko 6 km od Poege, bez ka-
fane, a nj i h je bilo znatno vie nego osnovnih kola.
Veina vlasnika zanatlijskih radnji i kafana posedovala
je i 540 ha zemlje, a struktura zemljinog poseda u srezu bila
je vie srednjaka. Mali je broj zemljoradnika imao preko 40 ha.
Politiki ivot je bio dosta intenzivan naroito na poslani-
kim izborima maj a 1935. i decembra 1938. godine, kada su sve
politike grupacije bive J ugoslavije istakle svoje kandidate
1
,
izuzev radniko-seljake grupacije, afirmisane kao Stranka rad-
nog naroda. Poto je bila spreavana od reima, istupila je u
bloku Udruene opozicije. KPJ je ovu politiku grupaciju kori-
stila za legalnu formu povezivanja sa irokim radnim masama.
Na zborovima Udruene opozicije, preko Zemljoradnike stran-
ke, istupali su i komunisti. U Poegi je odran samostalan radni-
ki zbor na kome su govorili: opanarski radnik Milievi, Ljuba
Mii bivi komunistiki poslanik, Vesa J ankovi, Milivoje Ra-
dovanovi i Aca Curi advokat iz aka.
Izvesni povlaeni ljudi iz Poege i okoline odlazili su u
oficirske i podoficirske kole pa su sa svojim porodicama uvek
bili reimski orijentisani. Zbog ovih i mnogih drugih okolnosti
rad KPJ nije bio lak. Uprkos tekoama i hapenjima komunista
septembra 1940. godine, uticaj KPJ je bivao sve vei, ali ne i
ravnomeran u svim selima. Naroito je bio nedovoljan u sever-
nom delu sreza gde nije bilo gotovo nikakvog partijskog upo-
rita.
Iz dana u dan rastao je broj simpatizera i lanova, pa je
polovinom 1941. godine, pored Sreskog komiteta Parti j e (formi-
ranog 1940. godine) i Skoja (formiranog poetkom maj a 1941.
godine), bilo oko 14 skojevskih aktiva sa blizu 55 lanova i 11
partijskih elija, sa po 36 lanova i 12 kandidata ukupno
oko 46 lanova i preko 20 kandidata KPJ . Partijske elije su
postojale u: Poegi 2 sa 9 lanova, Bakionici sa Prijanoviima
6 lanova, Glumau sa Otnjem 3 lana, Zdraviima sa Tvr-
diima 3 lana, Visibabi sa Rasnom 4 lana, Gorobilju 6 lanova,
Godoviku 3 lana, Rupeljevu 5 lanova, Rogama 4 lana i Svra-
kovu 3 lana.
U takvom je sastavu partijska organizacija sreza poekog
doekala i istorijske dane 1941. godine.
PRI PREME ZA USTANAK
Iz direktive CK KPJ komunisti sreza poekog su izvukli
pravilan zakljuak da prilikom kapitulacije bive jugoslovenske
vojske treba sakrivati to vie oruja koje je kasnije Sreski ko-
mitet evidentirao. Nije bilo ni jednog komuniste, skojevca ni
simpatizera koji neto u tom pogledu nije uradio. Samo u Goro-
bilju su drugovi sakrili veliku koliinu avionskih bombi od 12
do 100 kg, agregat za proizvodnju struje, radio-aparat, vei broj
puaka, jedan pukomitraljez, veu koliinu municije i runih
bombi. U tome se naroito isticao Ratomir Stani. Sela Godovik,
Bakionica, Prijanovii, Gugalj, Visibaba, Zdravii, kao i Poega,
sklonila su posle kapitulacije naj manj e po 20 puaka, 23 san-
duka bombi i municije, a sela Visibaba i Zdravii su imala i
pukomitraljeze. Pored onog koje su sakupili komunisti i sko-
jevci, bilo je i oruja koje su ljudi sakrivali iz patriotskih po-
buda. Pojedini rezervni oficiri su se obraali komunistima u
Godoviku i Poegi za savet kome da predaju oruje i ratnu
opremu.
Dva dana posle napada hitlerovske Nemake na Sovjetski
Savez policija u slubi Nemaca poela je hapsiti istaknutije ko-
muniste. (Mi smo shvatili jo 22. juna da te veeri, kao i ubu-
due, ne treba spavati kod svojih kua, o emu je stigla i di-
rektiva OK Partije). U zoru oko 3.30 asova uhapen je Drago-
ljub orevi, sekretar Sreskog komiteta. orevi je bio de-
fektan u desnu nogu i teko se kretao. Uhvatili su ga na spa-
vanju i posle nekoliko dana sproveli u Beograd u specijalnu po-
liciju, a kasnije je streljan. To je bio veliki gubitak za nau par-
tijsku organizaciju. Ostale nisu nali kod kue pa su za nama
trojicom: Lj. Miiem, M. Cicvariem i J . Stamatoviem raspi-
sali poternice preko Policijskog glasnika. Kasnije su poeli hap-
siti taoce pa su zbog Ljube Miia i njegovog sina Borivoja
uhapsili najmlaeg sina ivka, a zbog mene moja dva brata Mi-
loj ka i Dragoslava, a kasnije i oca Dobrivoja. Svi su oni, uz po-
mo spolja, razvalili 22. jula zatvor i pobegli, te ih je tako mi-
moilo streljanje.
Sprovodei odluku CK KPJ o oruanom ustanku, partijska
organizacija u Poegi i okolini razvila je ivu delatnost, obja-
njavajui novonastale dogaaje, perspektivu i ciljeve borbe pro-
tiv faizma. Usled kapitulantskog dranja bivih politikih stra-
naka tada se nije uo glas ni jedne od njih. Raniji stav KPJ za
borbu protiv faizma i okolnosti u kojima se naao na narod
doprineli su da Partija postane odluujui faktor u narodu. Ve-
liki broj politikih konferencija, odravanih nou ili danju, koje
su bile poseene (50100 odraslih i omladine) govori o velikom
poverenju koje je narod stekao u nau Partiju.
Kraj em juna i tokom jula u svim selima oko Poege i u
junom delu sreza poekog odrana je po jedna ili dve konfe-
rencije. 30. juna odrana je konferencija u Prijanoviima u dvo-
ritu M. Stanojevia (u neposrednoj blizini nemakih garnizona
koji su se nalazili u Poegi i J eminskoj Steni). Ovakvih konfe-
rencija je bilo u Guglju, Tabanoviima, Visibabi, Gorobilju, Ru-
peljevu, Zdraviima, Rogama, Tometinom Polju, Glumau, Go-
doviku i Milievom Selu. U Godoviku je konferencija odrana
oko podne u vonjaku Boe Miia usred sela. Na ovim konfe-
rencijama govorili su: Milan Mijalkovi ia, Stojiljko instruk-
tor PK, Ljubo Mii bivi komunistiki poslanik, J ea Popovi
lan OK KPJ , Lazo Obrenovi, Milivoje Radovanovi Farbin,
Aim Ivankovi, ja i drugi. Tumaili smo proglas CK KPJ , go-
vorili o nastal oj situaciji posle okupacije J ugoslavije i na isto-
nom frontu. Ovo poslednje pitanje je izazivalo posebno intere-
sovanje ljudi j er su verovali u snagu SSSR. Bili su zapanjeni
brzim prodorom Nemaca u dubinu Sovjetskog Saveza. Mi smo
ovo pitanje objanjavali delimino iznenadnim napadom Nema-
ca, a vie taktikom Crvene armije. Dalje smo govorili o potrebi
dizanja ustanka, nastojei da se angauje to iri krug ljudi na
pri kupl j anj u hrane, odee, novca i drugog materijala za borce.
Partijska organizacija je angaovala veliki broj ljudi na poma-
ganj u nae borbe. Bilo je ljudi u Poegi i okolini koji su u Na-
rodnooslobodilaki fond davali velike sume novca, vea, vime,
obue, odee, hrane i drugog materijala za partizanske ete koje
je trebalo formirati. Tako je itav mesec jul protekao u pripre-
mama ustanka. Ugovoren je i sastanak prvih boraca.
PRVA PARTI ZANSKA CETA
27. jula u selu Godoviku (vie kue Zivana Miia, na me-
stu zv. Poarevac) poeli su se skupljati drugovi za odlazak u
Blagaju gde je 28. jula formirana Prva poeka partizanska eta
koja je naj pre imala 34 druga i jednu drugaricu. Od naoruanja
je imala: 4 pukomitraljeza sa dovoljnom koliinom municije,
dovoljan broj puaka, runih bombi i drugo. Odlukom OK i Sre-
skog komiteta Partije, za komandira ete odreen je Velja Mii
iz Godovika profesor (inae rezervni oficir), za politikog ko-
mesara Milivoje Radovanovi student, (a poto je odmah vra-
en na partijski rad u Poegu mesto njega je doao Aim I vano-
vi seljak iz Roga), za zamenika komandira Ratomir Stani
seljak iz Gorobilja, za zamenika politikog komesara J ovan
Stamatovi, radnik iz Prijanovia, a za ekonoma ete Bogomir
Karaklaji radnik iz Poege.
U eti je bilo 17 lanova Parti j e (od toga 2 lana CK
Ljubo Mii i Aim Ivanovi) i 10 skojevaca (od toga 3 lana SK
Skoja: Pane Srdanovi, Borivoje Mii i J ovan Stamatovi);
ostalih 7 drugova bili su simpatizeri KPJ .
Na sastanku Sreskog komiteta Poege, u prisustvu Mijal-
kovia Cie, za sekretara komiteta izabran je Krsta Paji, rad-
nik, dok je sastav komiteta bio: Krsta Paji, sekretar, Ljubo
Mii, Aim Ivanovi, Slobodan Popovi Bakula (sekretar SK
Skoja). U novembru je ovaj sastav proiren sa jo 4 druga i to:
Milivoje Radovanovi Farbin, Milun Zeevi iz Gorobilja, Milija
Arsi student prava iz Tometina Polja, J ovan Stamatovi, rad-
nik. Farbin je tada odreen za sekretara.
Sastav SK Skoja je, prilikom formiranja u maju, bio: Slo-
bodan Popovi Bakula sekretar, Pane Srdanovi elektr. radnik,
Borivoje Mii seljak, Predrag Skokovi student agronomije i
J ovan Stamatovi radnik. (Kasnije je, u novembru, sastav iz-
menjen; u nj emu su, pored ostalih, bili Milijan Neorii, svreni
maturant i Milena Spasojevi uenica uiteljske kole).
eta je poloila zakletvu. Drugovi su se brzo navikavali
na vojniki ivot, emu je mnogo doprinela disciplina komuni-
sta. Formiran je pravi vojniki logor: atori, kazani, straarska
obezbeenja, obuka u rukovanju orujem. Pri polaganju za-
kletve govorio je politiki komesar Uikog partizanskog odreda
Milinko Kui, upozoravajui na zadatke koji predstoje eti i
na to ta narod i Parti j a od nas oekuju. eljo uri, sekretar
OK, govorio je o proglasima CK KPJ i zadacima Parti j e u novim
uslovima.
U eti smo imali i starijih drugova kao to je Ljuba Mii,
ratnik sa solunskog fronta i bivi komunistiki poslanik iz 1920.
godine, vie puta hapen i vrlo ugledan komunista u srezu. Za-
tim, Aim Ivanovi, takoe borac sa solunskog fronta, stari ko-
munista, oba lanovi Sreskog komiteta. Osim jo nekolicine sta-
rijih, ostali su bili mlai drugovi, mahom 1921, 1922, 1923. go-
dite. Po raspoloenju koje je vladalo u eti, svi su bili veoma
mladi i poletni; stariji su zaboravili na godine i svojim su entu-
zijazmom sluili za primer mlaima ... 5. avgusta, u selo Re-
ice ispod Blagaje, dolazili su andarmi zbog ega je uvee u
logoru bila nareena predostronost. Zamenik komandira ete
Ratomir Stani poao je da razvede strau pa se malo zadrao
dalje od straarskog mesta i, kako je bila pomrina i vetar, ve-
rovatno zamiljen, nije uo poziv straara da stane ve je iao
ka njemu. Straar, vrei dunost, opali iz puke i teko rani
Stania koji je u toku noi podlegao ranama. Njegova je smrt na
sve nas vrlo muno delovala. Bili smo utueni, jer smo izgubili
druga koga smo veoma mnogo voleli. Bio je hrabar, pametan;
s nestrpljenjem je oekivao poetak akcije, ali mu je ovaj tragi-
an sluaj onemoguio da da sve od sebe u toku dalje borbe. Po-
sle tog dogaaja eta je promenila logor i otila u selo Drvane
kod reke Rzava.
AKCI J E CETE
Dolaskom u selo Drvane eta je preivljavala izvesnu
krizu. Postojala je opasnost da se izoluje od naroda jer jo ni j e
poela izvoditi nikakve akcije. Dvojica su samovoljno napustila
etu. Sem obuke na oruju i sluanja radio-vesti, nita se vie
nije radilo. Zbog takvog stanja u eti usledila je kritika OK
i taba odreda koja je podstakla komandu ete da ubrzo razradi
plan akcija u skladu sa direktivama taba odreda.
Prva akcija ete bila je ruenje tunela i pruge u Rasnoj,
na relaciji Uice Poega. Razoruana je andarmerijska po-
sada koja je obezbeivala tunel, a zbog nedovoljnog iskustva u
miniranju, tunel i pruga su samo delimino oteeni. Nemci su
sutradan otro intervenisali; doli su kod tunela i poeli pretres
okolnih kua (na levoj i desnoj obali etinje). Milo Milaeno-
vi, lan KP iz elije sela Rupeljevo, nalazio se u svojoj vode-
nici. Primetivi Nemce, pokuao je da pobegne kroz prozor ali
je vodenica bila opkoljena i on je naleteo na zasedu, pri emu je
i ubijen. Odlaskom Nemaca Miloeva porodica je izvrila sve
pripreme za sahranu ali je pogrebnu povorku stigla nemaka
patrola i mrtvog komunistu otela iz kovega. Zatim ga je pre-
nela u selo Visibabu, na putu Uice Poega, i pred zgradom
optine obesila mrtvo telo da bi zastraila stanovnitvo. Nisu ga
skinuli sa veala dva dana. Tada su ranili i Mou Miia koji
je podlegao ranama.
Posle ove akcije ete, do kraj a avgusta, popaljene su sve
optinske arhive izuzev Poege i Bakionice. Pored pal j enj a ar-
hiva, eta je ponovo ruila prugu u Rasnoj i 28. avgusta izvrila
veu diverziju na eleznikom mostu u Ovar-Banji koji je u-
valo jae andarmerijsko odeljenje. Prema planu komande ete,
most je trebalo potpuno sruiti avionskim bombama ali je otpor
andarma bio vei no to se oekivalo. Mineri nisu uspeli da do-
bro poveu sve avionske bombe; eksplodirale su samo dve, a
most i pruga su toliko oteeni da saobraaj nije mogao da funk-
cionie nekoliko sati. U ovoj akciji tee je ranj en Bogomir Ka-
raklaji, ekonom ete koga je jedna desetina ete dopratila u
Gorobilje. Ranjen je i jedan andarm. Glavnina ete je otila u
severni deo sreza, odakle se posle nekoliko dana vratila u Godo-
vik. Ova akcija je unela paniku medu andarme i elezniko
osoblje. ,
30. avgusta, po nareenju taba Uikog odreda, Poeka
eta je posela poloaj na levoj, a Dragaevska na desnoj obali
Mora vice kod Virotaka. Zadatak eta je bio da Nemcima spree
prolaz prema Arilju i I vanjici i omogue Ariljskoj i Moravikoj
eti da izvre postavljene zadatke u rudniku Lisi i I vanj i ci ...
Na poloaju kod Virotaka ostali smo tri dana kada se Dragaev-
ska eta povukla i otila na druge zadatke, raunajui da Nemci
nee ni doi. Padom mraka je trebalo da se povue i naa eta,
ali je predvee naila kolona od 5 do 6 kamiona Nemaca i an-
darma, u sledeem poretku: napred je bio nemaki motocikl sa
prikolicom, zatim mala putnika kola, pa kamion sa andar-
miraa, a za njima kamioni s Nemcima. injenica da smo se na
istom poloaju (12 kilometara od Poege) zadrali tri dana, a da
Nemci nisu o tome bili obaveteni, govori da nai ljudi mrze
okupatora.
Kolona kamiona se kretala komotno, ne oekujui nikakvo
iznenaenje. Naa zaseda je bila na kosi koja je dominirala pu-
tem. Kad je kolona neprijatelja ula u zasedu, otvorena je ura-
ganska vatra pukomitraljeza i bombi na kamione, iz kojih
Nemci poiskakae, zauzee zaklone i brzo se sredie za borbu.
Odnos snaga bio je 1:10 u korist neprijatelja. Geta je brzom
paljbom nanela Nemcima gubitke od 17 mrtvih vojnika, zbog
ega su oni okrenuli vozila i nou se vratili u Poegu sa prigu-
enim farovima. Usput su zapalili jednu talu i sa sobom poveli
seljaka koga su kod tale nali. I stovremeno je i Poeka eta
napustila poloaj. U akciji su se istakli Milenko Nikitovi i Pane
Srdanovi.
Sve ove akcije Poeke partizanske ete naile su na odu-
evljenje i podrku naroda ovoga kraja. Preovladavalo je ube-
enje da su partizani ozbiljna snaga koja prua garanciju da e
se borbom doi do slobode. Ljudi su sve vie oseali da treba
da pomognu tu borbu. Poeli su se javljati novi borci. Pored
toga, po selima su se stvarale oruane grupe od simpatizera
NOP-a koje su bile spremne da pou u odreenu akciju sa e-
tom, pa su i samostalno izvravale mnoge zadatke. I zrazit pri-
mer toga je grupa u rejonu Bakionica, Prijanovii, Gugalj koja
je izvodila akcije po inicijativi partijske elije u bakionikoj
optini. O spremnosti ljudi da uestvuju u narodnooslobodila-
koj borbi najbolje govori injenica da se posle naeg napada na
Nemce kod Virotaka, iste noi dobrovoljno javilo preko 700
ljudi s pukama, spremnih da Nemcima spree ponovni dolazak
u selo.
Sutradan su Nemci doli kod Virotaka sa dva tenka i
810 kamiona s namerom da vre represalije nad stanovnitvom
ali, im su obaveteni o spremnosti stanovnitva da s partiza-
nima brani selo, vratili su se u Poegu. Sa okupljenim naorua-
nim seljacima odran je miting na kome je govorio politiki ko-
mesar Uikog odreda Kui i lan taba odreda Ljuba Mii.
Miting je pokazao da partizanski pokret prerasta u svenarodni
ustanak koji okupator ne moe nikakvim represalijama unititi.
Koliki je bio uticaj Partije i koliko je partizanski pokret uhvatio
duboke korene kod narodnih masa potvruje i izvetaj koman-
dira andarmerijske stanice u Poegi sreskom naelniku i ko-
mandantu andarmerije banske uprave Pov. br. 25 od 28. 8.
1941.
1
:
1
Dokumenat se nalazi u Muzeju narodnog ustanka u T. Uicu.
Mi smo iaolovand od naroda, seoske uprave i uitelji stoje u vezi",
sa bandama, a svetenici su nam n,a ruci.
andarmi su demoralisani. Njihove stareine se ale u iz-
ve taj ima na slabu disciplinu, a dolazi i do otkazivanja poslu-
nosti kada je u pi tanj u borba protiv partizana, i to ne zato to
su andarmi rodoljubi ve iz straha od masovnosti NOP-a (to
e se i potvrditi u kasnijim dogaajima).
POJ AVA ETNI KA U POEKOM SREZU
Represalije okupatora posle uestalih partizanskih akcija
imale su odraza i na kolebljive elemente iz bivih politikih par-
tija i imunije ljude. Uplaeni represalijama Nemaca i otrinom
narodnooslobodilake borbe, ovi elementi poinju sa priom
kako jo nije vreme za borbu, da su Nemci jaki i da treba pri-
ekati pogodniji momenat. Siri se i legenda o etnicima iz bal -
kanskog i prvog svetskog rata, upravo vezana za priu da jo
nije vreme za borbu.
Prve etnike grupe j avl j aj u se prvih dana jula, mada bez
ikakvih akcija: krstare po selima, razgovaraju s ljudima, nastoje
da saznaju ta to komunisti nameravaj u. Simpatizeri etnika ve
su insistirali kod nekih naih drugova da se odri zbor u Tome-
tinom Polju gde bi govorili i komunisti. Na jednom sastanku
grupe komunista u kui Ljube Miia, kome je prisustvovao i
Veselin Maslea, diskutovalo se pored ostalog i o etnikom po-
zivu pa je odlueno da se ode na ovaj zbor, ali sa izvesnom
opreznou.
Zbor u Tometinom Polju bio je veoma poseen. Na nj emu
su nai drugovi govorili o potrebi priprema za oruani ustanak,
ali ne i konkretnije o ustanku jer nam jo nije bio poznat pro-
glas CK o dizanju ustanka. Kod osnovne kole stajala je grupa
etnikih oficira sa Draom Mihailoviem koji su takoe doli
u selo radi odravanja sastanka. Pred zavretak zbora naila je
nova grupa etnikih oficira i seljaci su se poeli razilaziti. Iz
pojedinanih razgovora sa prisutnima na zboru nai drugovi su
saznali da je pre nekoliko dana u Tometino Polje naila grupa
Nemaca jaine jednog voda i ustavila se na reci Kamenici, na
ijoj su suprotnoj strani bili etnici. Nisu pucali jedni na druge
iako su se dobro videli preko reke.
Prvom polovinom avgusta doao je u kuu Radivoja Pavi-
evia (selo Godovik) Milo Glii, kapetan bive jugoslovenske
vojske iz Poege, i traio sastanak sa Ljubom Miiem. Poto
nije naao Ljubu, Pavievi je o dolasku Gliia obavestio druge
komuniste. Odlueno je da sa Gliiem razgovara Novak Zivko-
vi, i to je bio na prvi kontakt sa etnicima. (Sve dotle niti smo
sreli niti uli za ma kakve akcije etnika protiv okupatora, mada
su oni nae akcije esto pripisivali sebi). U ovim razgovorima
Glii je izloio sledee:
smatra da je s nama moguna saradnja, ali da on za tu
saradnj u nema ovlaenja;
organizacija J ugoslavije na staroj osnovi je nemoguna;
to je objanjavao dranjem pojedinih jugoslovenskih nacional-
nosti posle okupacije, naroito Hrvata i muslimana;
treba praviti mobilne spiskove a svaka optina treba
da ima jednog oficira kao komandanta; taj oficir mora biti naj -
stariji po rangu, bez obzira na politiku pripadnost;
celu ovu stvar treba smatrati kao pomo jugosloven-
skim saveznicima, a za borbu ekati pogodan momenat (sada
nije vreme j er su Nemci jo jaki).
U isto vreme je kroz Godovik i Reice proao poznati ljo-
tievac Milojko uri iz sela Vranj a (podoficir, koji je kasnije
unapreen u in potporunika); svratio je u kuu svojih roaka
Nikitovia u Reicama i to istovremeno sa jednom naom patro-
lom u kojoj su bili Milivoje Nikitovi i Slavko Meedovi. Iz-
meu partizanske patrole i ljotievca Milojka uria nastala je
prepirka jer je on otvoreno potcenjivao partizane kao mladu
i nezrelu decu koja ne znaju da ratuju. Nosio je pun kofer
propagandnog materijala, vadio iz tane letke Drae Mihailovia
i hvalisavo priao kako ide od njega. I on tvrdi da za borbu jo
nije vreme i da treba ekati povoljniji trenutak.
Po selima poekog sreza postepeno se pojaava aktivnost
etnika i to izrazitije u severnom nego u junom (donjem) delu.
Oko etnika se okupljaju predsednici optina, kmetovi, bivi po-
litikanti, jerezovci i izvesni ljudi koji su se afirmisali kao pri-
padnici Demokratske i Zemljoradnike stranke. Naroitu ulogu
su imali oficiri i podoficiri koji su izbegli zarobljenitvo krijui
se kod kua. Neki od njih su odlazili na Ravnu goru i primali
direktive . . . I menuj u se etovoe po selima, prave spiskovi voj-
nih obveznika kojima se izdaju objave i upozoravaju da su dali
zakletvu kral j u i otadbini da odlazak u partizane znai izdaju
ove zakletve. To je uticalo na dobar broj seljaka.
Kraj em avgusta i poetkom septembra, naoigled Nemaca,
etnici u Poegi uvode u svoje spiskove, pored trgovaca i inov-
nika, i policajce i andarme. Sela kao, Visibaba, Milievo Selo
i druga, gde smo imali jak uticaj, poinju da se dele (uglavnom
prema socijalnom sastavu i politikom ubeenju) na nae i
vae. Slinih razilaenja ima i u ostalim selima oko Poege.
Cak se i porodice razilaze: jedan brat ide u partizane, drugi u
etnike; otac ide u etnike, sinovi u partizane i si.
Kada sam se 19. septembra vraao sa jednim vodom Po-
eke ete iz Ovar-Banje, gde smo sa Dragaevcima razoruali
andarmerijsku stanicu i dva dana drali zasedu prema aku
i Poegi ekajui Nemce, u Luanima sam video etnike, i to
prvi put. Na vodnik Novak ivkovi je naredio predostronost
prilikom silaenja u varoicu. Tu nas je ekalo 15 etnika sa
ubarama i kiankama, obraslih u brade, sa redenicima, bom-
bama na opasaima i pukama na gotovs. Ili su prema nama.
Puke (i jedan zarali pukomitral jez) su im okieni cveem, kao
da se ba sad vraaju iz tekog boja pa su im devojke iz zahval-
nosti oruje okitile. Na vodnik im je izloio da smo bili na ak-
ciji u Ovaru. Bili su neodreeni, kao i uvek i nisu reagovali..
Usput smo komentarisali o njima. Njihova oigledna inertnost
prema akcijama dovodila nas je postepeno do zakljuka s kim
emo uskoro imati posla. Dok mi ruimo mostove, tunele i pruge,
razoruavamo andarmerijske stanice, drimo zasede iz kojih
napadamo Nemce, dotle se oni slobodno kreu u naoj pozadini,
pijane i priaju o nekoj borbi kojoj i sami ne vide poetak, a
sve nae akcije pripisuju sebi da bi se predstavili kao borci pro-
tiv okupatora.
U Gorobilje smo stigli 20. septembra. Tu je trebalo da do-
emo u sastav ete. I dui prema Gorobiljskoj koli, uli smo pu-
karanje iz pravca gde se nalazila naa eta. Tog dana je oko
250 Nemaca krenulo od Poege prema Gavrilovia mostu. Naj -
pre su poli u pravcu Godovika, a zatim skrenuli levo i doli do
Gorobiljske kole. Delovi nae ete, sa komandirom i komesa-
rom, primetivi jakog neprijatelja, postepeno su se povlaili ne
prihvatajui borbu. Hitno je obavetena Ariljska partizanska
eta da poe u susret Nemcima, a u okolnim selima (Reicama,
Godoviku i Svrakovu) pozivani su ljudi da se pridrue eti za
napad na Nemce. Ariljska eta je brzinom napada iznenadila
Nemce, ali su se oni brzo sredili i borba je otpoela. Ariljci su
imali 2 poginula, od kojih je jedan komandir ete Vujovi.
Meutim, sa prikupljenim narodom pomenutih sela, glav-
nina Poeke ete napada Nemce u bok od Godovika i Reica.
Ovaj organizovan i silovit napad izaziva kod nj i h veliku zabunu
i komeanje. Petar Lekovi iz Reica priao je sa svojom grupom
blizu nemakog komandnog mesta, ali ga je primetio nemaki
oficir i nanianio u njega. Primetivi to, Petar je iz karabina po-
godio bombu koja je Nemcu visila o pojasu. Od njene eksplozije
Nemac je poginuo. Naime, Nemci su mobilisali seljake za no-
enje municije i kada se Petar Lekovi privlaio, jedan od tih
seljaka mu je pokazivao rukom u nemakog komandanta koji ga
je gaao te se ovaj zahvaljujui tome i zaklonio. Posle pogibije
komandanta, kod Nemaca je nastala panika te se poee neor-
ganizovano povlaiti preko reke i kroz kukuruze. U Poegu su,
preplaeni a mnogi i ranjeni, stizali razbijeni po grupicama vi-
ui: Evo partizana! J ae nemako odeljenje polo je kamio-
nima iz Poege u pomo ovim u Gor obilju. Napred je bio moto-
ciklista. Nai su ih saekali kod mosta (na reci etinji prema
Arilju), ubili motociklistu i ubacili bombe u prvi kamion pun
Nemaca. I ovi su se Nemci panino vratili u Poegu.
Nemci su mobilisali seoska kola za prevoz ranjenika do
Poege. J edan teko ranjeni nemaki oficir umro je u ambulanti
u Poegi. U povlaenju su poveli Bou Stania, iz Gorobilja,
ubili ga i obesili o banderu na poekoj pijaci (nisu imali vre-
mena da prave veala). Kod neprijatelja je zavladalo stanje pri-
pravnosti. Pojaane su strae oko Poege, a nemaki vojnici su
stalno pucali iz pukomitraljeza i arali nebo raketama osveti j a-
vajui teren iz straha od partizana.
BORBA ZA POEGU
I kod nas je vladalo pripravno stanje, ali i radost zbog
postignutog uspeha. Ojaali smo brojno. Borba kod Gorobilja
imala je ogromnog odjeka u narodu, pa je neposredno posle nje
partizanima pristupilo 1200 novih boraca s orujem. Bilo je po-
rodica iz kojih su svi mukarci sposobni da nose puku poli u
borbu: Ljuba Mii sa dva sina, Petar Lekovi sa tri, Milutino-
vi sa tri, Dragi Terzi sa tri, Svetozar Ostoji sa tri i mnogi
drugi iz Gorobilja, Godovika, Svrakova, Rupeljeva, Roga, Re-
ica, Visibabe, Rasne, Zdravia, Prijanovia, Guglja, Bakionice
itd. U Prijanoviima, Guglju i Bakionici, koji se nalaze u za-
hvatu puta Poega Caak, poela je mobilizacija jo u toku
borbe u Gor obilju. Ljudi su se s pukama javljali komunistima
i ekali nareenja za dalji rad. Grupa iz Prijanovia i Bakio-
nice brojala je oko 35 ljudi, na elu sa Lazom Obrenoviem (se-
ljakom iz Bakionice, inae rezervnim podoficirom) i Milivojem
Radovanoviem Farbinom.
Uspeh partizana u Gorobilju iskoristili su i etnici. Oni su
nou 19/20. septembra naredili da zvone zvona u Kaleniima i
Gornjem Dobrinju, budili ljude i vikali: Ustajte! I demo na Po-
egu! Nemci se povlae!.
Na brzu ruku sakupljeni iz ovih sela krenuli su prema
Poegi i stigli do Glumaa, etnikog zbornog mesta gde se pri-
kupilo oko 250 ljudi, veinom bez oruja. Organizatori ove mo-
bilizacije bili su: kapetani Glii i I gnjatovi, pop J ovii, Ve-
selin Demirovi (predsednik optine u J eevici, poznati jerezo-
vac i bivi kraljevski senator), i narednik Srdanovi. Su-
tradan, 22. septembra, idui prema Poegi, seliaci su bili ube-
eni da idu u borbu protiv Nemaca a u pomo partizanima.
(Seljaci su ve uli za partizane i njihove akcije, a 28. avgusta
su ih i videli na masovnom mitingu u Gornjoj Dobrinji.) Meu-
tim, na prilazu Poegi, sa Lisita, ugledali su Nemce pred ka-
sarnom. Nastalo je komeanje, ali su se etniki organizatori
mobilizacije brzo snali. J edna kolona je, preko Lisita, pola
na elezniku stanicu, a druga pravo u Poegu, gde je prema
ranijem dogovoru izmeu etnika i Nemaca izvrena primo-
predaja straarskih mesta oko kasarne, pote i drugih mesta.
U grupi koja je direktno ula u Poegu bilo je oko 80 oficira,
podoficira i andarma. Kada su ovi ljudi stigli pred zgradu
optine saekali su ih predstavnik sreskog naelstva, andarme-
rije, predsednik optine, gradski policajci i nekoliko etnikih
pristalica. I ako su Nemci bili jo tu, etnici su se, grlei, pred-
stavljali narodu kao oslobodioci. Seljacima je bilo jasno da su
prevareni, te je poelo naglo osipanje mobilisane mase; prvo su
se iz Poege izgubili oni to su doli bez oruja. Oni su, preko
sela i izbegavajui drum, odlazili tamo odakle su i doli. Selja-
cima je bila jasna saradnja Nemaca i etnika, ma koliko etniki
oficiri to kamuflirali.
Dok su se etnici spremali u Glumau da uu u Poegu,
0 banderi je visio Boa Stani. U isto vreme se kapetan Milo
Glii slobodno kretao ispred nemake komande u uniformi ju-
goslovenskog oficira. Naiavi na Zdravka Koraa, seljaka iz
Rasne, upitao ga je koliko tamo ima komunista i ta namera-
vaju. Ovaj mu je odgovorio da ih ima ko na gori lista. Glii
je hitno uputio pismo tabu Uikog odreda zahtevaj ui da par-
tizani za 24 asa obustave napade na Nemce i omogue im slo-
bodan prolaz prema Kratovskoj Steni, J elendolu i dalje Ov-
arsko-kablarskom klisurom.
Sutradan, 23. septembra, rano ujutro, tek to se poela
dizati magla, poslednje nemako odeljenje napustilo je Poegu,
a za nj i m je, s jednim nemakim oficirom, verovatno komandi-
rom zatitnog odeljenja, iao Milo Glii pratei Nemce sve do
rampe (udaljene 500 metara od Poege). Kada su nae snage
sa terena Bakionice i Poege napale Nemce, Glii se odvojio
1 polako kanalom pored pruge vratio u Poegu. Kod Marjano-
via rampe (blizu stanice) naiao je na grupu etnika kraj mi-
traljeza kojoj je naredio da, ako se Nemci vrate, ne pucaju, a
ako naiu komunisti da otvore vatru. To je jo vie demora-
lisalo mobilisane. Mnogi su lomili puke, bacali ih u potok i
odlazili svojim kuama.
U severnom delu sreza, gde su etnici uglavnom i mobili-
sali seljake, nastalo je veliko nepoverenje prema oficirima i nj i -
hovim etnicima. Karakteristian je primer sela Glumaca gde su
lanovi Zemljoradnike stranke imali jak uticaj i davali podr-
ku etnikom pokretu. A sada su, razoarani etnikom izda-
jom, lomili i bacali puke.
Nemcima nije bilo lako da prou do aka. Nai su prvo
napadali oko pruge kod J ovievia vodenice i J eminske Stene.
U Guglju (6 km od Poege) grupa od 15 drugova, sa starim ika
Vlaisavom Nikoliem i njegovim sinovima, napala je Nemce sa
Stjenice (severno od komunikacije Poega aak). Od Dljina
(juno od komunikacije) pa sve do Ovara napadali su borci
Dragaevskog bataljona. Nemci nisu mogli da prou bez podr-
ke svoje avijacije. Ova je tukla sve visove levo i desno od
druma titei spori hod nemake motorizovane kolone koja je u
toku dana prevalila samo 35 km. Ovaj napad je Nemce stajao
velikih rtava.
22. oktobra, vie J elendola na Zelenoj Steni, sakupljali
su se etnici pod komandom etovoe Raca Maslaa i mirno
gledali kako se Nemci povlae. Tada je do etnika dola jedna
partizanska grupa u kojoj je bio i Milojko Masla (Racov brat
po ocu) i predloila im da krenu do Ovar-Banje da bi pomogli
Dragaevcima. etovoa Masla je to kategoriki odbio, re-
kavi: Svak neka ide svojim putem! Mi i vi nemamo nieg za-
jednikog. U unoj svai izmeu brae Masla umalo nije
dolo do krvi. Ovo im je bio poslednji razgovor koji nije voen
preko niana. Partizanska grupa iz J elendola rastala se od et-
nika i dola na J eminsku Stenu, gde se prikljuila garnizonoj
partizanskoj eti koja je obezbeivala benzin i instalacije zate-
ene prilikom osloboenja Poege.
Poto je otpratio Nemce kapetan Glii je otiao u ko-
mandu mesta gde je nastavio konsultovanja s akterima etni-
kog pokreta iz Poege. Njihov dogovor s Nemcima ogorio je
veinu graana. Brzo su se raspadale mobilisane grupe ljudi iz
severnog dela sreza kad su videle da nae snage steu obru
oko Poege. U redovima etnika nastaje demoralizacija; oni se
oslanjaju na andarmeriju koja se kompletna iz slube Nemaca
stavila pod komandu etnika.
Veina ljudi u etnikim redovima nije elela sukob s par-
tizanima, pa su se etnici Poege obratili za pomo kapetanu
Petroviu iz Kosjeria. Poto se partizanski obru oko Poege
sve vie stezao, etnici su odluili da beskonanim pregovorima
s partizanima dobiju u vremenu. Odredili su delegaciju prego-
varaa koja je trebalo da ide u Gorobilje gde se nalazio tab
Uikog partizanskog odreda. etnika delegacija u sastavu:
kapetan Milo Glii, narednik Srdanovi, predsednik optine
iz Bakionice Miljko Marjanovi, upravitelj kole Dragomir 5u-
njevari i advokat Aco Drndarevi, stigla je 22. X popodne u
dvorite Ljube Miia gde je bio smeten tab Uikog odreda.
etnici su doveli i kafediju Mikotu Timotijevia tuku, inae
naeg simpatizera. Kad su stigli u tab Uikog odreda, bili su
raspoloeni ak i za alu. Svoj dolazak su prikazali partizanima
bezmalo kao dogaaj od najveeg znaaja za ovaj kraj. Poto
je tab Uikog odreda imao detaljne podatke o etnikoj aktiv-
nosti, odlueno je da se delegati pohapse, a u toku noi da se
izvri napad na Poegu.
OSLOBOENJ E POEGE
To vee (22. X) je zavrena potpuna blokada Poege: od
Bakionice je Poegu blokirala grupa Laza Obrenovia, od Rasne
i Periia brda delovi Poeke ete, od Arilja Aril j ci, a iz
pravca aka Dragaevci. U meuvremenu je kod Crepane,
na Periia brdu, razoruan pun kamion etnika iz Kosjeria
koji su poli u Poegu kao pomo etnicima. Kada su videli da
se njihova delegacija ne vraa iz Gorobilja, mnogi etnici su to
vee pobegli iz Poege.
Partizani su napadnim kolonama ulazili u Poegu bez
borbe. Ostaci etnika su se razbeali. Zarobljeno je samo 50
andarma koji su sluili Nemce pa su to isto produili i kod
etnika. Sutradan su se partizani smestili u kasarne (u Poegi
i J eminskoj Steni), a okolo su postavili obezbeenja. Koman-
dant odreda J erkovi je, pred okupljenim graanima i selja-
cima okolnih sela (koje je radoznalost dovela da vide ta se
odigrava u Poegi), izvrio smotru partizanskih snaga koje su
ule u grad. Sa balkona komande mesta postrojenim jedinicama
i opkoljenom narodu govorio je komesar odreda Milinko Kui.
Njegov dirljiv govor jako je delovao na prisutne. Nastalo je pri-
javljivanje radnika, seljaka, ak i nekih podoficira i oficira, u
partizanske jedinice.
itavog dana vladalo je slavlje, a uvee je partijska orga-
nizacija Poege organizovala miting za graane koji nije bio
najbolje poseen; nj emu su prisustvovali uglavnom radnici,
omladina i simpatizeri NOP-a, dok je trgovaka i sitnosopstve-
nika arija sedela iza zavesa posmatrajui iz pri kraj ka ta
se dogaa. Na mitingu su govorili: Ljubo Mii, Mile Farbin i
Slobodan Penezi Krcun. Farbin je ukazao na one koji sede iza
zavesa, a Krcun se osvrnuo na izdajniku ulogu Koste Peanca
i njegovu saradnju s Nemcima,
Prilikom osloboenja Poege zaplenjeno je nekoliko mi-
liona litara benzina, nafte i ulja (to je posluilo partizanskim
snagama za transport sve do Romanije); zatim je zaplenjeno
6000 avionskih bombi teine 12100 kg (koje su kasnije pre-
nete u fabriku oruja u Uicu); zaplenjeno je peadijsko oruje
francuskog porekla kojim je bila opremljena biva jugosloven-
ska vojska.
20. septembra su Nemci i Uice predali etnicima (voj-
vodi ekiu), a 24. su partizanske jedinice prodrle u grad, pa
je tamo preao i tab Uikog partizanskog odreda sa delovima
naih snaga. Poeka eta je uputila jedno jae odeljenje u Ko-
sjeri. Kapetan Glii, narednik Srdanovi i predsednik optine
Miljko Marjanovi zadrani su u zatvoru dok su ostali lanovi
etnike delegacije odmah puteni. Glii je iz zatvora prokri-
jumario pismo Drai Mihailoviu u kome ga, svestan svoje
saradnje s Nemcima, moli da intervenie kod partizana da ga ne
streljaj u. Na sastanku Sreskog komiteta kome su prisustvovali
Sreten ujovi i I van Milutinovi, odlueno je da se i oni puste
na slobodu. Partizani su inili sve kako bi dolo do saradnje
s etnicima u borbi protiv okupatora. Razgovaralo se sa svakim
zatvorenikom pojedinano. Svi su dali tvrdu re da e se
zaloiti za tu saradnju. Na sastanku Sreskog komiteta je Ivan
Milutinovi govorio o uvanju i rukovanju zaplenjenom imo-
vinom, o uslovima proirivanja narodnooslobodilake borbe i
okupljanja veeg broja ljudi i si. Naroito je upozoravao na
opasnost delovanja destruktivnih elemenata i na to koga treba
smatrati petokolonaem.
Stab Uikog partizanskog odreda izdao je naredbu za
optu mobilizaciju u okrugu uikom. Da bi mobilizacija bila
uspenija, organizovan je i miting na kome su govorili u ime
partizana Ljubo Mii i Milivoje Radovanovi, a u ime etnika
kapetan Milo Glii. etniki elementi su stalno upadali u re
govornicima da treba uvati stare simbole, a ne uzimati peto-
kraku zvezdu. Posle zbora postavljena su dva stola za upisi-
vanje u partizane i etnike. Partizanski sto .je bio pred zgradom
Andre Periia trgovca. Tu je sedeo Ljubo Mii, a spiskove je
vodio Milijan Neorii. etniki sto se nalazio pred kafanom
Straina Pavlovia i tu je sedeo kapetan Glii sa jednim pisa-
rom. Razdaljina izmeu stolova bila je prilina, kako ne bi bilo
agitovanja prilikom upisa.
Kod etnika su se upisivali uglavnom stariji ljudi i ko-
lebljivci. Svaki upisani je dobijao objavu i smatran mobilisa-
nim. Meutim, naem stolu uglavnom su pristupali mlai ljudi
koji svesno idu u borbu i opredeljuju se drutvenim snagama
kojima neminovno pripada budunost.
Za ovo kratko vreme naeg boravka u Poegi, rad i ivot
su se odvijali normalno. U veini sela formirani su narodnooslo-
bodilaki odbori i seoske strae. tab Uikog partizanskog od-
reda odredio je komandu mesta, gde je nekoliko dana radio i
Vukola Dabi, zamenik komandanta Uikog partizanskog od-
reda. Odrano je vie sastanaka u Poegi i okolini. Rastao je
broj novoupisanih u partizane. Organizovana je etna ambu-
lanta, prikupljala su se materijalna sredstva za Narodnooslobo-
dilaki fond, primani su prilozi u novcu i materijalu namenjeni
snabdevanju partizanskih jedinica. Borci i narod su putem
tampanih vesti obavetavani o dogaajima kod nas i u svetu.
NAPAD ETNIKA NA POEGU
im su izili iz zatvora, Glii, Marjanovi i Srdanovi su
otili u gornja sela poekog sreza. Miljko Marjanovi je u Rav-
nom Gaju poeo da okuplja ljude i organizuje etnike. Glii
je otiao u Gornju Goru gde su etnici ve uveliko vrljali, pa
su ak cepali i plakate na kojima je bila odtampana naredba
komandanta Uikog odreda o mobilizaciji. (Kada je kapetan
I gnjatovi, u pratnj i svoja tri pratioca, proitao naredbu, spopao
ga je bes. Poeo je cepati plakatu uzvikujui: Ovde mi vla-
damo! Nema niko sa strane da se mea.) Kada su se seljaci
koji su se razbeali iz Poege nali u svojim selima, priali su
da etniki oficiri uruj u s Nemcima. Seljaci se nisu vie oda-
zivali na pozive etnika niti su im pruali ma kakvu podrku.
Raslo je raspoloenje za partizane. U takvoj situaciji etnici
poinju primenjivati teror. J o 22. septembra su u Dragaevu
uhvatili i ubili Voju Pajia, istaknutog lana Komunistike par-
tije, jednog od rukovodilaca aanskog partizanskog odreda.
Okomili su se na one to su obelodanjivali njihove zloine i iz-
daju. Takav je sluaj bio sa mobilisanima koji su, videvi kape-
tana Gliia da prati Nemce iz Poege, lomili i bacali puke
govorei: Hajdemo, ljudi, kui, prevareni smo. Njih su et-
nici neto kasnije zatvarali i batinali, zbog ega nisu mogli
izvriti ponovnu mobilizaciju za napad na Poegu. Tad su po-
eli da pri menj uj u i najbrutalnije mere. U J eevici su iskopali
veliku raku i, pretei streljanjem, primoravali ljude da se oda-
zivaju na pozive za mobilizaciju.
Ponovni napad na Poegu etnici su poeli pripremati im
su je izgubili. Nju su etnici smatrali svojim poklonom od oku-
patora. Ona je za njih imala strategijski i politiki znaaj s ob-
zirom da smo mi drali aak, Uice i Arilje. Zauzimanjem Po-
ege, oni bi se infiltrirali u nau pozadinu i ometali mobilizaciju
i snabdevanje snaga na frontu. Time bi ugrozili teritoriju ne
samo uikog okruga ve i itave zapadne Srbije. etnici su za-
ista imali razloga da napadaju Poegu ali su se prevarili u ra-
unici. Oni su se oslanjali na iste one snage na koje se oslanjao
i bivi jugoslovenski reim: andarme, policajce, oficire, pred-
sednike optina i politikante svih boja. J edinstvo ovih je poten-
cirano isto klasnim interesima. Zato su i sklopili savez sa oku-
patorom maskirajui ga parolom kako mi guimo privatnu svo-
jinu, da smo agenti Moskve, da vrimo teror nad narodom; e-
emo ui, noseve, vadimo oi i si. Na sve naine su vrbovali
ljude koji su stupili u partizanske jedinice, upuivali majke i
oeve da zovu svoje sinove da napuste partizane i vrate se ku-
ama. ak su i provokatore upuivali u nae redove. Tako je
jedan provokator rekao komesaru ete Aimu I vanoviu da mu
nije mesto u partizanima, ve treba da se povue u miran i-
vot. Mene je takoe jedan od takvih ubeivao da je dosta to
sam ja poao u neizvesnost i da bi trebalo da pustim brata da
se vrati kui.
Mada bez veeg efekta, ta su vrbovanja ipak uticala na
neke. Pojedinci su otili kuama, a neki i direktno u etnike.
(Petronije Aimovi, nastavnik i pripadnik Zemljoradnike
stranke, bio je predloen za lana narodnooslobodilakog odbora
u Poegi i umesto da doe na sednicu odbora pobegao je u Roge.
Tamo je sakupio grupu ljudi i doveo ih kao etnike u Poegu.
Andrija Trifunovi, podoficir, pobegao je iz Poege na moto-
ciklu koji smo zaplenili od Nemaca kod Gorobilja, kada su ili
u pomo onima to su se tukli u Gorobilju. Zatim su Miladin
Meandi, seljak iz Rasne, kasnije jedan od najveih etnikih
zlikovaca u ovom kraju, pa neki Sarvan iz Roga i jo nekolicina
slinih, takoe podlegli etnikim pretnjama i savetima.) Po-
egu su poeli da naputaju razni pekulanti, trgovci, zanatlije,
slubenici bivih nadletava, andarmi jednom rei, zelena-
ka arija i odlaze kod etnika da bi ih ojaali za napad na
Poegu. etnici su se poeli grupisati na raznim mestima oko
Poege: u Glumau, pod komandom Gliia i I gnjatovia, Rav-
nom Gaju, pod komandom Miljka Marjanovia i Miloa Mar-
kovia; Zdraviima pod komandom Steve Stevanovia rezerv-
nog oficira; u Gorobilju, pod komandom Radojka Duria podo-
ficira. Svi su oni ugavnom istim metodama vrili mobili-
zaciju za napad na Poegu. Slali su patrole po selima i dovodili
ljude u logore gde se kuvala rakija. Pijana rulja se tako spre-
mala za napad na Poegu. U Gorobilju je etniki logor bio kod
optinske zgrade. Patrole su dogonile ljude iz susednih sela i
zaselaka. Rale Vasiljevi iz nae ete, poao je kui da obie
svoje i, ne znajui ta se u selu dogaa, naiao je na etnike
koji su ga vezali i priveli u logor gde su ga tukli, psovali i
maltretirali. Tog dana je u Gorobilju odran zbor na kome je,
prinuen od etnika, govorio Slavko J oksimovi, pukovnik u
penziji, inae politiki opredeljen kao zemljoradnik. Govorio je
tiho, odmereno i pomirljivo: Sva oruja treba okrenuti protiv
okupatora, ali kada za to dode momenat. Znai, i po njegovom
miljenju treba ekati. Ipak se nije prikljuio etnicima; za i-
tavo vreme rata drao se pasivno.
4. oktobra se u 10 sati zaustavio pred naom straom u Li-
situ jedan bivi pitomac Vojne akademije koji je dolazio iz
Glumaa. U ruci je imao beli barjai. Traio je da ide u ko-
mandu mesta i preda pismo od Gliia i I gnjatovia, kojim su
ovi zahtevali da se nae jedinice povuku iz kasarne i smeste
na drugo mesto kako bi oni tu smestili svoje jedinice, kao i da
im se isprazni zgrada optine za njihovu komandu i to do 14
asova. Komandant mesta je preko telefona pozvao tab odreda
u Uicu i upoznao sa etnikim zahtevom. Neto kasnije je ko-
mesar odreda Kui javio preko telefona da na uslove etnika
ne pristanemo, ali im treba dozvoliti da uu u Poegu u koloni
sa zastavom, da se smeste u zgradu gimnazije i da mogu imati
svoju komandu mesta. I stovremeno nas je obavestio da e hitno
uputiti jednu uiku etu sa komandirom Sekuliem za s.vaki
sluaj. Odgovor taba Uikog odreda dostavljen je etnikim
komandantima u Gluma. Posle kratkog vremena vratio se isti
bivi akademac sa zahtevom da Ljubo Mii i Milivoje Rado-
vanovi dou u Gluma na pregovore.
Iz Uica su se drugovi stalno interesovali o razvoju situa-
cije. Sugerirali su da niim ne izazivamo sukob, da budemo ela-
stini i da se treba odazvati pozivu na pregovore. S obzirom da
su etnici ve likvidirali nekoliko naih ljudi, njihov poziv na
pregovore smo tumaili kao podmukli plan da obezglave ruko-
vodei kadar u Poegi. Drugovi su odluili da ne idu. Poruili
su etnicima da oni mogu doi u Poegu u koloni i sa za-
stavom.
Nije proao ni jedan sat od odlaska etnikog motocikliste
a stigla je Uika partizanska eta sa komandirom Sekuliem
(inae bivim jugoslovenskim oficirom koji je jo nosio tu uni-
formu samo bez epoleta). Vedar, okretan i pun samopouzdanja
uao je u komandu mesta, rukovao se sa drugovima koji su ga
odmah upoznali sa situacijom, a zatim je pregledao kartu Po-
ege i okoline i video raspored naih snaga iza Poege da bi
razmestio svoju etu. Delove ete je postavio prema Uicu u
kasarni, a neto je zadrao u rezervi. Poeli su da stiu izvetaji
naih predstraa da nailaze etnici i to: od Lisita, Periia brda
i Gorobilja, u streljakom stroju a sa Ravnog Gaja, preko Grota
na Golouu i Teovia brdo prema J eminskoj Steni u koloni.
Druga etnika kolona se uputila preko Marjanovia kroz Ba-
kionicu prema Poegi.
etnici se nisu urili. Veina je bila bez oruja. Na 500
metara ispred naeg streljakog stroja meu njima je nastala
pometnja. Njihov streljaki stroj je zastao. Oni s orujem, (no-
sioci napada na partizane) povukli su se iza streljakog stroja i
komandovali:
Napred, ko se vrati bie ubijen.
Kada su prili naim poloajima upozorili smo ih da stanu
i svrstaju se u marevsku kolonu inae emo otvoriti vatru.
Oni s orujem su vrili pritisak na nenaoruanu masu. Nai jo
nisu imali nareenje da pucaju. etnici su odgovarali da se
nee tui i bratsku krv prolivati. Meutim, kako bi prili kojoj
naoj grupi razoruali bi je i dali oruje svojim ljudima. Parti-
zani se nisu odmah snali. Tako su etnici razoruali i zarobili
preko 80 drugova samo zahvaljujui tome to su se nai strogo
drali nareenja da bez komande ne otvaraju vatru.
Komanda mesta i Sreski komitet u Poegi, s obzirom na
ve otvoreno neprijateljsko ponaanje etnika, odluili su tada
da se otvori vatra ali preko glava etnika, kao opomena i da bi
se ovi zaustavili. U Poegi je vladala napetost. Niko nije oe-
kivao da e doi do sukoba ili ne bar tako brzo. Mislili smo
da e kod etnikih stareina preovladati razum. etnici su
prosto insistirali na rtvama koje smo im naneli kako bi u svo-
joj zloinakoj propagandi imali argumente i opravdali svoje
mrane namere. Strah je pritisnuo ne samo nae simpatizere
ve i neopredeljene graane koji su nam govorili: Zar ete
stvarno prolivati bratsku krv?
Ulagali smo sve napore da ne doe do bratoubilake borbe.
Meutim, poto smo zapali u situaciju ili se boriti ili e nas
sve razoruati, u sumrak smo otvorili vatru. U redovima etnika
nastala je panika, a padom noi i pravo rasulo. Svi oni to su
bili bez oruja (a dosta njih i sa orujem kao, na primer, grupa
od Zdravia, pod komandom rezervnog potpukovnika Steva-
novia), razbeali su se. U grupi to je dola od Gorobilja i ko-
jom je komandovao Radojko Duri, seljaci su se razbeali ve
posle prvog plotuna, a isto je uradila i grupa od Bakionice. Pri-
pucavali su samo andarmi, oficiri i podoficiri, okoreli zlikovci,
razbojnici i siledije. Da se ne bi zaotravali odnosi, pred zoru
je stiglo nareenje da se povuemo.
Napustili smo Poegu i krenuli za Uice kompozicijom
koju je formirao elezniar J ankovi. U Rasnoj smo se sudarili
sa kompozicijom kojom su dolazile dve nae ete iz Uica. Iza-
li smo iz voza i krenuli marem. Kod zadruge u Visibabi nali
smo Sretena Zujovia Crnog koji je prethodne veer' poao u
Poegu, pa je, kad je uo pukaranje priekao da se raisti
situacija. Podneli smo mu izvetaj, a kada je svanulo, dve pri-
stigle ete i nai delovi krenuli su preko Visibabe ka Poegi.
Obradovali smo se ponovnom ulasku u Poegu. Rasporedili smo
se u strelce pored Skrapea i ekali nareenje za juri. Zujovi
je s jednim drugom otiao u Poegu na razgovore s etnicima.
Cim smo se povukli iz Poege etnici su poeli orgijati i
pijani slaviti pobedu. Zarobljene partizane odveli su u Glu-
ma gde su od zgrada kole i optine napravili zatvor. Tu su ih
batinali a posle dva dana pustili kuama. Krstu Pajia Singera
sekretara Sreskog komiteta, Borivoja Miia, borca Poeke ete
i Bebu Cveti iz Beograda sproveli su na Ravnu goru. Prilikom
sasluavanja naj suroviji su bili prema onima koji su imali jo
nekog u partizanima, kao i prema partizanima bivim podo-
ficirima. (Milenka Nikitovia, biveg podnarednika, prosto su
premlatili nazivajui ga izdajnikom, a prilikom putanja na slo-
bodu nudili su mu in i platu da ostane kod etnika.)
Kada se Zujovi vratio iz Poege naredio je da se povu-
emo na kose iznad Rasne, Visibabe i Zdravia. Bili smo ogor-
eni to nismo napali Poegu, uvereni da bismo za vrlo kratko
vreme najurili etnike. Posle pregovora izmeu etnike ko-
mande iz Poege i taba Uikog partizanskog odreda konano
je potpisan sporazum koji je (prema naredbi taba Uikog PO
br. 7 od 24. oktobra 1941) sadravao uglavnom ove odredbe:
prvo, neometan prolaz kroz Poegu, sa overenim ispra-
vama koje je izdala bilo koja strana, i sa peatom; pri tom se
misli na peaki, kolski, automobilski i elezniki prolaz;
drugo, kod naoruanih pojedinaca mora biti u ispra-
vama naznaeno da su naoruani, a naoruano odeljenje ili vee
formacije mogu se kretati samo po odobrenju komandanta
odreda;
tree, sloboda rada u poekom srezu za partizanske i
etnike organizacije s tim da komanda mesta u Poegi stavi
na raspolaganje potrebne prostorije;
etvrto, slobodna propaganda obeju strana u duhu
borbe protiv neprijatelja i njihovih slugu; zborovi se moraju
prethodno prijaviti; obe strane mogu nastupati slobodno, a u
govorima se ne smej u vreati ideali ni jedne strane;
peto, slobodan prolaz transporta i materijala s tim da
se prevoz naoruanja ima posebno prijaviti;
esto, sluajeve liavanja slobode pripadnika druge or-
ganizacije reava meovita komisija sastavljena od predstavnika
obe strane;
sedmo, ne dozvoljava se prolaz nikakvim divljim gru-
pama i u tom cilju predvia se saradnja;
osmo, oruane snage ni jedne strane ne smeju prelaziti
postojeu politiku granicu srezova bez prethodnog pristanka
druge strane.
etnici su izigravali sporazum, a naroito treu i estu
taku; nisu dozvoljavali rad naih organizacija, niti je pak dolo
do zajednike komisije kada su liavani slobode nai ljudi. Za-
tvori su bili puni naih simpatizera i lanova porodica onih to
su se povukli sa etom u Uice. etnika komanda se izgovarala
da ona za to ne zna i da to pojedinci rade na svoju ruku.
U meuvremenu se intenzivno radilo na mobilizaciji za-
jednikih snaga za borbu protiv okupatora. Zbog toga i nije
dolo do naeg napada na Poegu 4. i 5. oktobra. Drug Tito je
sa Sretenom Zujoviem i Mitrom Bakiem otiao na Ravnu goru
u selo Brajie, na razgovore sa Draom Mihailoviem. Obe
strane su iznele svoje poglede; odlueno je da se sporazum
potpie 26. oktobra u Uicu, gde je trebalo da doe Draa, ali
do toga nije dolo.
Kada su se drug Tito i ostali delegati Vrhovnog taba vra-
ali sa Ravne gore imali su objavu izdatu od Drainog taba da
im se od etnikih straa ne ine smetnje na putu. Pri izlasku iz
Poege, pred mostom, zaustavio ih je etniki podoficir i nare-
dio da se vrate u kasarnu. Drug Tito i ostali lanovi, prinueni
da se vrate, poveli su sobom i tog podoficira. U kasarni niko od
oficira nije znao ili nije hteo da im da odgovor zato su zau-
stavljeni i vraeni. Na uporno insistiranje naih delegata doao
je kapetan Glii i saoptio da je to greka.
2
U duhu ovih pregovora i ranijeg sporazuma, etniki ofi-
cir I gnjatovi je izdao letak u kome upozorava da e najstroe
kazniti sve one koji raspiruju bratoubilaku borbu. I pored tog
upozorenja etnici su pljakali radnj e i kue naih simpatizera.
(4. i 5. oktobra opljakana je trgovinska radnj a Milana Petro-
nijevia; etnici su poneli itave trube tekstila svojim kuama.
Kada su nai intervenisali, oni su bacili puke i pobegli s ple-
nom.) Pljakali su vozove koji su ili iz Uica za Caak i obratno,
otimali oruje, ito, i sve to je trebalo vojsci na frontu i po-
zadini.
Cim su etnici upali u Poegu poeli su sa hapenjem i
premlaivanjem naih simpatizera. J avno su na pijaci tukli Mi-
kotu Timotijevia tuku, pa se nekoliko etnika takmiilo ko e
ga bolje udariti. Prilikom priprema etnika za napad na Uice,
nastalo je masovno hapenje i teror u Poegi. Zatvor je bio u
krugu kasarne gde je jedna betonirana hala bila prepuna ljudi
2
Na suenju Drai Mihailoviu Glii je izjavio za ovaj dogaaj
da su neke etnike grupe na svoju ruku minirale most radi likvidacije
J ita i ostalih i da ih je on (Glii) spreio u tome.
I ena zajedno. Nisu se ustezali da zatvaraju ene u sedmom ili
osmom mesecu trudnoe, kao to je bio sluaj sa Persidom Ra-
dovanovi. U ovom zatvoru bilo je preko 50 naih simpaiizera
i lanova KP koji su prilikom povlaenja u Uice ostali u Po-
egi. Zatvori su bili u svim optinama pa i mnogim selima (u
Bakionici preko 20 simpatizera, u J eminskoj Steni 30 itd.).
Slino je bilo u Glumau, J elendolu, Gorobilju, Zdraviima,
Visibabi, Rogama i drugim.
U selima severnog dela sreza zatvarani su i oni koji se
nisu hteli odazvati na mobilizaciju, sumnjajui u potenje et-
nika posle njihovog prvog ulaska u Poegu. I pored ovakvog
terora bilo je sela u srezu poekom gde etnici nisu smeli ni
priviriti. Tako je jedna grupa etnika upala u selo Godovik i
poela da pljaka vonjake i pele. Metani su se organizovali
i pripucali, a etnici se razbeali kud koji. U Reicama i Svra-
kovom seljaci dugo nisu dozvolili pristup etnicima. (Napad
naih jedinica na Poegu 3. novembra pojaala je grupa od 40
seljaka iz Godovika i Reica; po izvrenom zadatku veina se
vratila kui. Meu organizatorima ove grupe bio je i Vlada Ra-
dovanovi.)
Usled otpora naroda etnici su poeli sa ubistvima. Polo-
vinom oktobra skinuli su u J elendolu s voza dva druga i odveli
u pravcu Tabanovia. U isto vreme ubili su u Gorobilju Radojka
Zunia, studenta prava, inae poznatog aktivistu partizanskog
pokreta. Tih dana je u Poegu dola grupa etnika pod koman-
dom Boe J avorca i sobom dovela naeg simpatizera iz Brezove
Vuia Stambolia. Njega su na svirep nain ubili nasred ulice
u Poegi. 27. oktobra su na poekoj stanici skinuli s voza ko-
mandanta Prvog umadijskog odreda Milana Blagojevia koji
nije dozvolio da ga razoruaju i odveli ga u komandu pod izgo-
vorom da ga trai kapetan I gnjatovi. Kad su ga uveli u ko-
mandu, neko ga je s lea muki udario u glavu. Onesveenog
su ga razoruali, a zatim odveli u zatvor gde su ga muili. Ubili
su ga 28. oktobra u selu Glumau tupim predmetom u potoku
kraj groblja. Telo su mu plitko zakopali tako da je 1942. godine,
kada se sneg poeo topiti, a voda nositi zemlju, le pronaen
gotovo na povrini, pa je nareenjem optinskih vlasti ponovo
zakopan.
Napad na Uice obrazloio je kapetan I gnjatovi sledeim:
to smo na kape i zastavu, umesto kokarde, stavili crvene peto-
krake zvezde; to u govorima ne pominjemo kralja i otadbinu;
to pod vidom borbe protiv okupatora hoemo da sprovedemo
svoja komunistika naela. Uprkos teroru u prisilnoj mobili-
zaciji, etnici za napad na Uice nisu mogli da okupe vie od
667 ljudi iz sreza poekog i to jedan deo bez oruja.
etnika zapovest za napad pisana je samo za komandni
kadar; mobilisanim ljudima su govorili da idu na Viegrad u
borbu protiv I talijana i da moraju svratiti u Uice da bi se tamo
naoruali.
etniki prodor u Uice nije uspeo. Posle poraza na Tre-
njici, 2. novembra, kod njih je nastupilo rasulo; oficiri i an-
darmi su s pitoljima zadravali mobilisane da ne bee. Tek u
toku noi prikupili su rasturene snage i poeli posedati poloaje
za odbranu Poege. Naroito su se bojali artiljerije (koju mi ni-
smo imali, a oni su bili ubeeni da njome raspolaemo).
Napadu naih snaga na Poegu, 3. novembra, etnici pru-
aju jak otpor sa poloaja od Glumaa i na gvozdenom mostu
na Skrapeu. Upotrebili smo protivavionski mitraljez (15 mm)
tukui jedno njihovo mitraljesko gnezdo. Posle 56 hitaca po-
eli su beati u paninom strahu viui da imamo topove.
Pri povlaenju iz Poege etnici su izdali naredbu
3
da se
svi koji mogu puku nositi moraju povui s njima, jer parti-
zani kolju ljude, seku ui i noseve. U naredbi se preti onima
koji se ne budu povukli da e se vrlo loe provesti kada se oni
(etnici) vrate. Sobom su poveli i nekoliko naih simpatizera
(Miodraga Markovia, skojevca, ubili su 4. novembra u Loretu,
a ostale su vodili do Brajia odakle su neke predali Nemcima).
3. novembra uvee doli su u Poegu izaslanici Drae Mi-
hailovia iz Uica major Ostoji i kapetan Miti da trae
primirje (koje je te veeri objavljeno i trajalo samo do ponoi).
Pokazali su pismo druga Tita i traili da im se omogui preba-
civanje kolima do njihovih jedinica negde oko Dobrinja. Radi-
voje J ovanovi Bradonja me je zaduio da to svrim. Naao sam
Ljubovija Kovaevia iz poeke organizacije SKOJ -a koji je
vozio ova dva oficira ali se vie nikad nije vratio (prema izja-
vama nekih oevidaca, oficiri su ga pitoljem prinudili da ih
vozi na Ravnu goru, tamo su ga razoruali i predali Nemcima u
aku; sproveden je na Banjicu, zatim u Mauthauzen, odakle
se nije vratio).
7. novembra su etnici pod komandom Raia ponovo na-
pali Uice iz pravca Karana, dok su se oni iz Poege sakupljali
u J eevici i Gornjem Dobrinju i istovremeno pripremali napad
na Poegu u skladu sa Raievim napadom na Uice. Meutim,
demoralisanu masu nisu uspeli ni da pokrenu. (Da bi uvrstili
disciplinu, streljali su u J eevici svog aktivnog pomagaa o-
fera preduzimaa Milije J ovanovia.) Napustili su J eevicu i
preko Pranj ana i Rudnika smestili se ak u Belanovici gde su
bili Nemci. Meu etnicima je zavladala takva svaa i nesloga
3
Naredba se uva u Muzeju narodne revolucije u T. Uicu.
da su Marjanovi i I gnjatovi na svoju ruku odlazili u Beograd
i moljakali Nemce i Nedia za pomo. Dosta ih je usput i sa
Rudnika dezertiralo i vratilo se kuama. Priali su kako gladuju,
da ih jedu vake, kako o njima niko ne vodi rauna, da su de-
moralisani itd.
AKTI VNOST U OSLOBOENOJ POEGI
Pritenjeni naim snagama u nekoliko sela oko Brajia,
etnici su zatraili obustavu napada partizana. Opet u interesu
borbe protiv okupatora, 26. novembra smo u Pranjanima pri-
stali na sporazum, ali ga etnici, kao i ranije, gaze posle dva
dana i s Nemcima uestvuju u prvoj ofanzivi protiv nas. I kod
partizana i kod naroda vlada ogorenje i revolt protiv etnika.
Na uticaj u narodu sve vie raste, naroito kod omladine. et-
nike jedinice su veinom sastavljene od starijih godita. Narod
razume da etnicima pratamo izdaju samo da ne bi dolo do
bratoubilake borbe (zato smo i imali ogromnog uspeha u toku
novembra, do naeg povlaenja za Sandak).
Ni sami partizani, iznureni borbama, nisu u prvo vreme
shvatali sporazumevanje s etnicima koji su ve dvaput gazili
sporazum. Samo upornim i strpljivim radom partijske organi-
zacije oni su shvatili potrebu ogromnih napora za uj edi nj enj em
snaga protiv okupatora. Upravo nepromiljeni i neprijateljski
postupci etnikih stareina, sa Draom na elu, doprineli su da
se etnici prikau kao teroristika organizacija u slubi okupa-
tora. Tako su, na primer, devetorici zarobljenih partizana iz
Kosjeria (meu njima su bile i 2 drugarice) povadili oi i palili
vatru na telima dok su drugarice silovali, izboli noevima i ba-
jonetima i razmrskanih glava ostavili u klisuri Ridova (kraj sela
Skakavci). Tek 15. novembra, posle osloboenja ovog kraja, ot-
kriven je ovaj jezivi zloin. Zatim, u selu Slovcu kod Valjeva,
predali su nemakim krvolocima 350 zarobljenih partizana iz
bolnice u G. Milanovcu, meu njima i 18 partizana iz okoline
Poege (koje su etnici zarobili kod Raane). J ednom prilikom
su etnici streljali u Brajiima 16 drugova i 17 drugarica uglav-
nom ranjenika (o emu je pisala i Borba od 27. novembra
1941), itd. Partijski i skojevski aktivisti su sve te zloine etnika
iznosili na raznim skupovima u naem srezu, a ljudi i ene su
se zgraavali.
iroke narodne mase, bez obzira na rani j u politiku pri-
padnost, sarauju s nama bilo kroz narodnooslobodilake od-
bore bilo kroz seoske strae. J avljali su se i u nae jedinice.
Partizanske ete su brojno narasle: 2. eta (koja se nalazila u
Pranjanima) brojala je preko 60, a 1. oko 100 boraca. Sem toga,
oko 150 naoruanih boraca bilo je na strai u J eminskoj Steni,
na eleznikoj stanici, kao i pri raznim drugim objektima u
Poegi i okolini. Sreski komitet SKOJ -a preduzeo je iroku
akciju na organizovanju omladine u Srpski narodnooslobodi-
laki omladinski savez. Zapravo, 17. X 1941. odran je u sali
Sokolskog doma u Uicu miting za osnivanje tog saveza. Na
mitingu je u ime CK SKOJ -a govorio Lola Ribar, podvlaei da
u sadanjim uslovima treba stvoriti iroku masovnu organiza-
ciju koja e obuhvatiti svu omladinu bez obzira na politika i
verska ubeenj a i povesti je u borbu protiv okupatora. Na mi-
tingu su govorili i predstavnici sreskih rukovodstava SKOJ -a,
uikog okruga, taba Uikog odreda i OK KPJ .
Uvodni referat podneo je Dobrivoje Vidi, sekretar OK
SKOJ -a, posle ega se i pristupilo stvaranj u SNOOS-a.
4
Za
potrebe fronta radilo je po raznim radionicama 50 radnika. U
Poegi je oko 40 ena plelo arape i dempere za partizane, a
slino je bilo i u okolnim selima na organizovanim prelima.
Ovako organizovan rad nae pozadine prekinula je prva nepri-
jateljska ofanziva.
I NEPRI J ATELJ SKA OFANZIVA NA ZAPADNU SRBI J U
27. novembra odran je sastanak Sreskog komiteta u
zgradi pote, kome je kao delegat OK prisustvovao Duko Vi-
i. On je preneo direktivu Vrhovnog taba NOPOJ o merama
pripravnosti, s obzirom da su Nemci sa kvislinzima vrili na-
pad na itavu slobodnu teritoriju. Na sastanku je dat pravac
eventualnog povlaenja i evakuacije. U Poegi se ve govorilo
o nepri j atel j skoj ofanzivi i razni petokolonaki elementi naglo
su poeli dizati glavu. Prodor Nemaca je bio prilino brz. Ve
28. novembra poinje evakuacija nekih magacina s namirni-
cama i ostalim potrebama za front, kao i dela stanovnitva,
uglavnom naih simpatizera, iz Poege i okoline. Pravac eva-
kuacije bio je: Rupeljevo Roge Sjeverovo. Istog dana
poelo je bombardovanje Poege i nae kolone koja se eva-
kuisala.
29. novembra su iz Poege upuena kolima tri minera da
na nekoliko kilometara prema Kosjeriu postave nagazne mine
kako bi usporili prodor Nemaca u Poegu. Minerska grupa se
gotovo sudarila s Nemcima i, napustivi kola, povukla se preko
Visibabe i Rasne za Roge. Kod mosta na Skrapeu Nemci su
zastali da bi prikupili kolonu. U Poegi je nastala panika. Ko-
4
Borba br. 2 od 23. oktobra 1941.
manda mesta nije se snala, a zbog pokidanih telefonskih veza
nije ni dobila nareenje za povlaenje. Za taj dan je bio zaka-
zan omladinski miting koji usled nailaska Nemaca nije odran.
Njihova avijacija stalno je bombardovala Poegu i okolna sela.
Mitraljirali su sva mesta gde se zapazio pokret makar i jednog
oveka.
Zastavi na mostu, Nemci su uputili delove preko Skra-
pea da preseku put prema Arilju i pravac naeg odstupanja
prema Rogama. Posle jednog sata neprijateljska glavnina je
krenula ka poekoj pijaci i tek tada je poelo povlaenje naih
snaga u neredu. Grupa iz zapadnog dela grada povukla se
prema Bakionici, a iz istonog preko Rasne i Rupeljeva pre-
ma Rogama. Nemci su s mostova na putu za Arilje i na pruzi
za Uice osuli mitraljesku vatru. ak su zarobljeni neki dru-
govi. Nai su se brzo snali i otvorili vatru na Nemce ubija-
jui one to su zarobljavali partizane. J edna grupa je, privu-
kavi se Nemcima iza lea, likvidirala njihovog mitraljesca,
to je olakalo povlaenje, istina, uz stalne nalete neprijatelj-
ske avijacije na Rupeljevo i Roge (jo 28. novembra je od bom-
bardovanja kod kole u Rogama poginuo Dragomir Ivanovi,
saradnik jo Dimitrija Tucovia, sekretar mesne partijske e-
lije i lan sreskog narodnog odbora. Tu je bila i njegova erka
Slavka uiteljica koja je kasnije poginula kao lan KP na Ko-
kinom Brodu 8. februara 1942. godine). Od bombardovanja i
mi tral j i ranj a je u Poegi poginula nekolicina drugova, meu
njima: Venijamin Marinkovi, profesor, (lan OK i komandant
mesta); Slobodan Popovi Bakula, fotografski pomonik (sekre-
tar SK SKOJ -a); Milo Boi, kafedija (lan NOO) i drugi.
Partizani koji su se povukli u Bakionicu nisu uspeli da
se poveu sa glavninom ete, pa su neki odmah pohapeni.
Samo je nekolicina otila u J eevicu gde je nala 2. etu. Nemci
su prilino brzo prodrli jednom kolonom sa poeke pijace do
aerodroma u Tatojevici (u pravcu Arilja) i drugom prema J e-
minskoj Steni, dok je trea zaposela groblje u Poegi. (Sreta
Lazovi, partizan, zaklonjen na bliskom odstojanju, video je
kako u sastavu nemake patrole neki etnici i ljotievci nose
municiju. Sreta se iz nemakog obrua probio nou do Prija-
novia i dalje za Roge.) Na eleznikoj stanici Nemci su zaro-
bili nekoliko drugova s orujem, dok su oni u J eminskoj Steni
uspeli da otvore slavine cisterni sa benzinom i da se preko Go-
robilja i Svrakova povuku u Roge. Samo nekolicina, odseena
na Teovia brdu, nije uspela da se povue.
Zauzevi Poegu, Nemci su odmah poeli da hvataj u ljude
po ulicama i kuama i da ih odvode u dvorite sreskog nael-
stva gde je ve bilo zarobljenih partizana. Oko 200 ljudi zbi-
jenih u malom dvoritu moralo je sedeti po zemlji na hladnoi
da bi Nemci imali bolji pregled nad njima. Predvee su pohap-
eni i zarobljeni postrojeni u dve kolone okrenute jedna dru-
goj, dok je okolo postavljena nemaka straa. Na sredinu pro-
stora izaao je nemaki oficir sa prevodiocem u nemakoj uni-
formi i saoptio da e svakog treeg streljati ako ne prokau
komuniste. Cak i na uporno insistiranje ljudi su utali. Tu
se naao i predsednik optine koji je rekao nemakom oficiru
da su se komunisti povukli. Nemaki oficir je uporno pitao da
li se u grupi nalaze komunisti: Ljuba Mii, Farbin, V. Marin-
kovi i drugi, to je dokaz da su imali podatke o svim istaknu-
tijim rukovodiocima NOP-a u Poegi. Kad nisu nali izdajnika,
izdvojili su 5 drugova zarobljenih s orujem, petokrakom i cr-
venim trakama na rukavima i streljali ih naoigled ostalih.
Pred J eminskom Stenom ubili su Velimira Tokovca i njegovu
enu, a u samom mestu nekoliko seljaka sa Zlatibora koji su
im pokazali nae objave. Od bombardovanja je poginulo dese-
tak drugova tako da je broj mrtvih prilikom gubitka Poege
iznosio 20 ljudi. Meu streljanim se nalazio i Milivoje Stano-
jevi, zarobljen na eleznikoj stanici s pukom i petokrakom
koju nije hteo skinuti, a pri streljanju je hrabrim dranjem
bodrio drugove.
Posle tri dana poela je nova racija po Poegi u kojoj
su streljana jo 4 druga. 29. i 30. novembra nai su se skup-
ljali u rej onu Roge Sjeverovo gde je stigla i 2. poeka eta
iz severnog dela sreza sa delovima Kr.agujevakog odreda i jed-
nom etom Ariljskog bataljona. U partizanskim etama i gru-
pama oseao se zamor i strah od besperspektivnosti daljeg raz-
voja borbe zbog gubitka slobodne teritorije. Iz Poege se u
Roge povuklo oko 150 drugova i drugarica (itave porodice su
napustile kue), a dolaskom 2. ete ovaj broj se popeo na preko
200. Provejavala je elja da se nekako spase glava.
Nemci su taktizirali u represalijama. J ae nemako ode-
ljenje izilo je u Roge i Svrakovo i posle dva dana vratilo se
u Poegu. Posle streljanja od 29. i 30. novembra nisu vie ni-
kog hapsili. etnici jo nisu bili stigli sa Rudnika. To je uverilo
jedan broj ljudi da se situacija normalizuje, pa su pojedini
roditelji dolazili i pozivali sinove da se vrate kuama jer im
Nemci nee nita, to je imalo uticaj na izvesne kolebljivce. Oni
su se pod raznim izgovorima (i nou bez ikakvog izgovora) vra-
ali kuama. Komande, partijske organizacije eta i sreski ko-
nntet nisu blagovremeno intervenisali na pojave dezerterstva.
Bilo je ak komunista i skojevaca koji su se pokolebali i usput
vraali one to su tek pristizali, govorei im da je takva direk-
tiva. Mnoge komuniste i simpatizere nismo ni obavestili da se
povuku sa terena, raunajui da emo se uskoro vratiti na iz-
gubljenu teritoriju.
ZLOINI ETNIKA
Posle 56 dana u Poegu su stigli etnici. Tada je na-
stalo masovno hapenje naroda, u prvom redu bivih parti-
zana (veinu su tada ili kasnije likvidirali). etnike bande su
stizale sa Rudnika, sa ve napravljenim spiskovima koga treba
streljati, i vrile nedela koja bez pomoi okupatora nisu mogle
uiniti. Svoje ogorenje zbog poraza iskaljivale su nad goloru-
kim stanovnitvom. Nastupajui u dve kolone komunikacijom
Caak Poega, etnici su hvatali pripadnike NOP-a (prema
sporazumu izmeu Drae i Nemaca u Divoima 27. novembra,
dakle dva dana posle sporazuma s predstavnicima Vrhovnog
taba NOPOJ ). etnici su poeli otvoreno da sarauju s oku-
patorom. U Poegi je radio preki sud sastavljen od Nemaca,
ljotievaca i etnika. Od etnika su u prekom sudu sudelovali:
Glii, Pavkovi, Dia J ovanovi i Miljko Marjanovi. Presude
je potpisivao nemaki komandant mesta, ali tek poto bi la-
novi prekog suda glasali listiem, na kome su se ispisivala
poetna slova kazne: S streljanje, O oslobaanje. Nemaki
komandant je uivao pravo dva glasa i njegove presude su se
odmah izvravale. Kod zatvora u Poegi bila su tri komandira:
nemaki, ljotievski i etniki; svaki je imao posebne kljueve
i upadao u zatvor kad je hteo i radio ta je hteo. Zatvori su,
pored ovoga, bili u svim optinskim mestima, gde su radili preki
etniki sudovi sastavljeni od ljudi koji nisu bili sa tog terena,
a dopunjavani su domaim etovoama i predsednicima optina.
Bilo je dosta streljanja i bez presuda. Uz podrku Nemaca na-
stalo je obraunavanje kako je ko s kim hteo. etnika komanda
predala je Nemcima oko 100 pristalica NOP-a. Posle gotovo go-
dinu dana robovskog rada kod Nemaca i etnikih stareina,
neki su sprovedeni u logor, a drugi puteni kuama.
U decembru 1941. god. etnici su pravili itave hajke po
selima hapsei pripadnike NOP-a sreza poekog. U Guglju i
J elendolu uhapsili su 9 drugova i enu Save Markovia (koji je
poginuo u prvom sukobu s etnicima). Uhapene su sasluali u
tabu Markovia u J elendolu, poto su im prethodno svukli bo-
lje odelo i obuu, a dali im pocepano. Neki su bosi sprovedeni u
Tabanovie, gde je iz Srednjeg Dobrin j a, Tabanovia i Paprati-
ta bilo zatvoreno ukupno 17. Meu njima je bio i starac od 70
godina Strajin Nikoli iz Loreta, ija su dva sina bila u parti-
zanima. Tu su ih tukli stupcem od kola, primorali ih da jedan
drugog tuku i viu iveo kralj. Dok su oni leali u hladnoj sobi,
etnici su orgijali, pili, upadali u zatvor i tukli zatvorenike. U
zatvor je naiao s kamom u rukama i okrutni Manojlo Kora, zv.
Major, i poeo da sasluava bive partizane. Nj emu su mole-
ivo prilazili roaci i pri j atel j i uhapenih, meu nj i ma i Mano j-
lov ratni drug sa solunskog fronta, seljak iz Papratita, inae
rezervni maj or. Molio ga je za svog komiju Velimira Maia,
radnika iz loionice Uica koji je uestvovao u borbama protiv
etnika na Trenjici i u Karanu. Kada je krvnik Manojlo uo
da ga bivi solunski borac moli da pusti iz zatvora partizana,
razbesneo se i do besvesti tukao svog ratnog druga korbaem
po glavi.
Sutradan su etnici krenuli za Gluma. Sobom su poveli
zatvorenike iz Tabanovia da bi ih usput streljali. Na Tabanova-
kim livadama odvojili su devetoricu i, krenuvi prema Poegi,
streljali ih posle 50 metara, na oigled cele kolone. Dvojica su
poeli da bee, ali su ih etnici pristigli i dotukli. Kolona sa
ostalim zatvorenicima krenula je prema Lijeu gde je i ostale
trebalo da strel j aj u. Nastalo je komeanje ak i njihovih ljudi.
Iz kolone se izdvojio I van Odi iz sela Vruana, bivi komita iz
prvog svetskog rata, i poeo govoriti da te l j ude ne treba stre-
ljati jer ih sve poznaje, a bio je i u srodstvu sa Prokopijeviima.
etnik Radojko uri je pak predlagao da se svi strel j aj u. et-
nici su se poepali. Nastalo je glasanje. Radojko je pozvao sve
koji su za strel j anj e da pristupe nj emu; od 200 l j udi prilo mu
je samo 4. Ostali su bili na strani Odia, tj. protiv strel j anj a,
to je razjarilo uria. Tada su neki od zatvorenika puteni,
meu nj i ma i Kosa Markovi, a sa ostalima su produili za Glu-
ma, gde su se nalazili komandanti Glii i Marjanovi.
U zatvoru u Glumau bilo je oko 40 zatvorenika koje je,
bez ikakvog reda, premlaivao ko je kad hteo. Tako su do be-
svesti premlatili Stanojla Krsmanovia, krojakog radnika iz
Poege. Veinu je preki sud osudio na smrt, naredivi da se
kod Otanjskog mosta iskopa raka gde bi se osueni streljali i
zakopali. A kada je raka bila gotova, pojavio se predsednik op-
tine Glumaa Milo Nikoli zahtevaj ui da se ne strelja niko
ko nije iz njegovog sela, te je tako raka ostala prazna. Zatvore-
nika je bilo najvie iz Poege i Bakionice pa je Milo Nikoli
rekao predsednicima ovih optina: Vodite ih u vaa mesta pa
ih streljajte.
Kad je na Tabanovikim livadama izvreno strel j anj e, Vla-
isav Nikoli iz Guglja i Obrad Kovaevi iz Srednj e Dobrinje
Pogoeni su samo u noge. Pri taj i l i su se dok etnika kolona
nije odmakla; zatim su ustali, pozdravili se i otili svaki svojoj
KUCI (Vlaisavu Nikoliu je tada strel j an i sin Sreko. Kovaevi
se krio u svom selu sve do 1942. godine kada je uhvaen i spro-
veden na Banjicu. Vlaisav je otiao u Gugalj i pokuao da se
skloni kod roaka I lije Nikolia, ali ga je ovaj prijavio etni-
cima; sproveden je u Bakionicu i posle nekoliko dana streljan
sa jo dvojicom partizana).
Ta etnika jedinica, na elu sa porunikom Iliem i na-
rednikom Tijaniem, prebacila se 8. decembra iz Glumaa u
Visibabu. U toku noi pohapsila je pripadnike NOP-a i oko 9
asova uj utro dovela do optine i kole'u Visibabi. etnici su
opljakali kue preko 50 uhapenih ljudi iz Visibabe i Rasne, a
oko 11 asova naredili su da se iskopaju rake. Preki etniki sud
je na brzinu osudio 17 ljudi na smrt streljanjem. Budimir Milu-
tinovi iz Visibabe, star 55 godina, nosilac Karaoreve zvezde,
uz to i teak invalid, molio je da bude streljan umesto sina Lju-
bie. etnici su na to pristali, streljali ga, a onda mu streljali
i sina. Streljani su gaani mahom u glavu, a leevi su bili tako
unakaeni da pri sahrani otac nije prepoznavao roenog sina.
Svi streljani su bili borci 1. i 2. poeke ete.
Ista grupa etnika je otila 10. decembra u Zdravie i tu
streljala 5 partizana: 2 iz mesta (Milutin J ovanovi je leao te-
ko ranjen), i 3 iz drugih jedinica. (Dan ranije, tj . 9. decembra,
ljotievci su u Poegi streljali 10 partizana, a 13. decembra stre-
ljano je 6 ljudi iz Poege i 14 iz drugih mesta.) Tih dana je ista
etnika grupa streljala 21 pripadnika NOP-a u Godoviku. Na
prekom sudu ovu grupu su optuivali da je protiv srpstva, na-
ta su Vladimir J ei i Radojko Mileti odgovorili da su oni pro-
tiv Nemaca, a ne protiv Srba. etnici su ih, potujui nadle-
nost, predali Nemcima, a ovi su ih 15. decembra streljali sa
jo 9 drugova. Stari Milutinovi iz sela Reice, inae borac sa
Soluna ija su tri sina otila u partizane, nije hteo da odgovara
na pitanja pri sasluanju ve je etnikom oficiru Radojku u-
riu odbrusio da on nee da mu sude beogradski mangupi (mi-
slei upravo na samog uria). Radojka je ovo razbesnelo; pre-
kinuo je suenje i naredio da se stari Milutinovi bez presude
ubije pred optinom.
U Rogama i Rupeljevu uhapeno je tih dana oko 80 ljudi
od kojih je 1 streljan i 70 internirano, a ostali su puteni. U
Bakionici i Prijanoviima uhapeno je oko 60 od kojih su 4 stre-
ljana (1 iz Bakionice, a 3 iz drugih sela). U Milievom Selu
streljano je 4, a u Gorobilju 3 druga.
I nteresantno je napomenuti da je u Svrakovu uhapeno
oko 45 ljudi, a niko nije streljan. Preki sud je insistirao da se
6 osude na smrt, ali se tome pod pritiskom naroda odluno su-
protstavio etovoa sela govorei: Lako je vama: sada ste ovde,
a sutra idete. Mi ostajemo sa ucveljenim narodom da delimo zlo
i dobro. Neemo streljanja! I sti je sluaj bio u selu Glumau,
gde su svi simpatizeri NOP-a dobili po 25 i vie batina i puteni
kuama.
Pored masovnih hapenja, bilo je i pojedinanih etnikih
hajki i gonj enj a po selima u okolini Poege. Niko od zatvorenih
n
ije puten a da ni j e dobio naj manj e 25 batina. Zloglasni et-
nik, major Kora, postao je ,okruni naelnik u Uicu. On je na-
redio da se strogo motri da li simpatizeri NOP-a idu u ckrvu,
jer je to bila obaveza.
Prvi m transportom uhapenih u decembru 1941. godine
sprovedeno je u logor na Banjici 170 drugova i drugarica, od
kojih je veina streljana. Drali su se herojski: prkosili su ne-
prijatelju, govorili andarmima u lice da su I zdajnici, uzvikivali
revolucionarne parole i pevali pesme dok su ili na strel j anj e.
Mihailo Tomi, uitelj iz Gorobilja, inae rezervni oficir i ko-
mandant protivavionske odbrane u Uicu, na sasluanju je otvo-
reno rekao da je komunista i da je svesno poao u borbu protiv
okupatora. Na Mila Gliia, maturanta iz Poege, vren je pri -
tisak da izjavi da je pogreio i da se kaj e pa e mu oprostiti
ivot, nata je on kategoriki rekao:
Moete me ubiti, ali pobeda je naa. Vie volim da umrem
kao komunista nego da sramno ivim. Branka Radovi Pum-
parka (nadimak zbog oca pumpara na vodocrpnoj stanici u Po-
egi) ila je na strel j anj e pevaj ui partizanske pesme. Slinih
primera bilo je i na drugim strelitima sreza poekog.
* *
*
Navedeni primeri jasno govore koliku je ogromnu pomo
imao okupator od etnika i drugih kvislinga u brutal nom obra-
unu sa naj bol j i m sinovima naeg naroda.
U Poegi i okolini etnici su mogli stvoriti takvu zloina-
ku antinarodnu organizaciju samo uz pomo okupatora i malog
broja bivih oficira i podoficira koji su izdajom zemlje bili
spremni da slue okupatoru.
Uticaj parti j ske organizacije, iako mlade, bio je dosta ve-
liki. Da je bilo organizovano povlaenje prilikom prodora Ne-
maca u Poegu, 29. novembra, poeki srez bi mogao dati bata-
J jon boraca sposobnih da reavaj u sloenije vojnike zadatke.
Time bi i broj streljanih partizana bio manji.
Narod poekog sreza nikada ni j e voleo izdajnike i sluge
okupatora, to naj bol j e potvruj e brz obraun s etnicima ak i
Posle nezapamenog trogodinjeg terora.
J ovan STAMATOVI
OD MOSTARA DO PODGORI CE 1941.
^^eposredno pred aprilski rat 1941. godine i na oglas mobiliza-
cije nalazio sam se na slubi u tabu Primorske armijske oblasti
u Mostaru. Rano uj utro 6. aprila, tj. na dan poetka ovog krat-
kotrajnog rata, probudila me je pucnjava protivavionske artilje-
rije. Brzo sam se spremio i stigao u kasarnu, koja je bila blizu
mog stana. J edan borbeni avion tipa brege leteo je nisko iznad
Mostara. Letei od Sarajeva, provukao se koritom Neretve, iz-
meu pl. Velea i brda Huma, u pravcu aerodroma J asenica.
U kasarni sam zatekao deurnog oficira, ali ni on nije znao o
situaciji nita vie od mene.
Toga dana sam nekoliko puta zahtevao da me odmah raz-
ree dunosti u tabu, i upute u ratnu jedinicu, ali sam tek idu-
eg dana uj utru primio dunost komandira 1. mitraljeske ete
13. samostalnog mitraljeskog bataljona. Bilo mi je drago to
idem u 32. peadijski puk (Nevesinjski), iz koga sam nedavno
doao u tab Primorske armijske oblasti, jer sam jo uvek bio
pod utiskom borbenih pesama to su ih pevali rezervisti iz Dal-
macije. Pesme su bile patriotske i u prvom redu uperene protiv
I talijana, koji su, pored ve prisvojenog velikog dela nae nacio-
nalne teritorije, reflektirali i na celu teritoriju Dalmacije.
U Mostaru se jo u miru nalazilo vie jedinica, a sada su
se u njemu mobilisale i mnoge druge ratne jedinice: tab Herce-
govake divizije, tab peadije J adranske divizije, 32. peadijski
puk, 85. peadijski puk, 13. mitraljeski bataljon, 13. dopunski
puk, 1. i 2. divizion 13. artiljerijskog puka i dr.
O puu od 27. marta u Beogradu i ostalim politikim do-
gaajima nismo dobili nikakva zvanina obavetenja. Niko nas
nije informisao o situaciji, niti smo na drugi nain o nj oj mogli
saznati, ali se u Mostaru ve uveliko prialo o raanj u neke
nove hrvatske drave. Ljudi su se klonili jedan drugog, nepove-
renj e je raslo, jer se u Mostaru peta kolona ve bila uvukla u
sve instance bive uprave i vojne i graanske. No, i pored
atmosfere nepoverenja moglo se zakljuiti da veina odobrava
pu od 27. marta i pakt sa SSSR-om.
U Mostaru je bio dislociran i 7. vazduhoplovni puk sa svo-
jom bazom i tehnikim parkom. Njegovi raznorodni avioni bili
su rasporeeni i maskirani u irem rejonu aerodroma J asenica
i na levoj obali Neretve, prema Buni. Puk je bio u strogoj pri-
pravnosti, sa letakim osobljem kod maina, ali nije reagovao
na povredu naeg vazdunog prostora.
1
Komanda za borbu u
vazduhu potpuno je zatajila, a line inicijative, kao na nekim
drugim aerodromima, nije bilo.
NA MOBI LI ZACI J SKOM ZBORITU
Mobilizacijski materijal 13. samostalnog mitraljeskog ba-
taljona nalazio se kod 32. peadljskog puka (Nevesinjskog), koji
je uvao njegovu spremu u severnom logoru, dok je mobilizacij-
sko zborite bataljona bilo u zapadnom logoru, na desnoj obali
Neretve. Poto se komandant ovog bataljona nije odazvao pozivu
za mobilizaciju, morao sam, kao komandir 1. ete primiti i du-
nost komandanta bataljona. Kao jezgro za formiranje bataljona
sluio je mali broj kadrovaca mladia iz svih krajeva nae
zemlje, dok su veinu za njegovu popunu predstavljali obvez-
nici iz rezerve, koji su dolazili od svojih kua i koji su mnogo
vie znali o novim dogaajima.
I na zbornim mestima jedinica i uopte u gradu vladala je
udna atmosfera. Govorilo se da je Beograd teko stradao od
nemakog bombardovanja iz vazduha i da ima mnogo rtava.
Meutim, nismo uli da je ovde neko osuivao takav razbojni-
ki postupak. Nije bilo protesta, iako je veina naeg naroda
odobravala odbacivanje Trojnog pakta.
Sve mobilizacijske poslove obavljali smo van kasarni, po-
ev od dotura opreme iz severnog logora pa do nj ene raspodele
i formiranja jedinica u zapadnom logoru. Poto su obveznici iz
okoline irokog Brijega, Imotskog i Ljubukog bili pod velikim
uticaj em katolikog klera, nisu se na vreme javljali, a mnogi se
uopte nisu odazvali pozivu za mobilizaciju. Oni koji su ve bili
doli vie su smetali nego pomagali. Nikako nisu izlazili iz ka-
sarnskih podruma, gde su se sklanjali od italijanskih aviona,
iako nije bilo bombardovanja, ve samo nadletanja Mostara.
\ avioni na aerodromu J asenice (kao i baza) ostali su ne-
taknuti, jer se nisu dizali da prime borbu sa italijanskim avionima,
tako da su kasnije kao plen pali u ruke I talijana i ustaa. Nije se naao
nijedan patriota da uniti avione i tehniki park. Ovo je jo jedan dokaz
Koliko je peta kolona destruktivno delovala i u vazduhoplovstvu.
Dolazak obveznika iz Dalmacije uneo je vie ivosti. Od-
mah se osetilo da borbenost raste. Poeli su razgovori o aspira-
cijama I talijana na celu Dalmaciju, to je izazivalo jo vei re-
volt. uli su se i poklici za slobodu i onih krajeva koji su do
tada bili okupirani (Trst, Gorica, Rijeka, Zadar i dr.).
Poto 13. samostalni mitraljeski bataljon pre 6. aprila nije
bio ni delimino aktiviran, mobilizaja je vrena teko i sporo.
Bilo je mnogo problema. Pre svega, mali broj kadrovaca nije
mogao da obavi sve poslove oko dotura opreme i oruja iz se-
vernog u zapadni logor, a i nedostatak prevoznih sredstava, na-
roito onih koja je trebalo da narod preda na oglas mobiliza-
cije, znatno je koio i oteavao izvrenje ovog zadatka. Zbog
sabotae, ovo je bio jedan od najteih problema.
Rok za formiranje bataljona bio je dosta kratak samo
tri dana. Za ovo vreme su se morali obaviti mnogi poslovi, po-
ev od prijema opreme, oruja i municije, do prijema obveznika
i stoke. Sem toga, kao to sam ve rekao, obveznici se nisu jav-
ljali onako kako je bilo planirano. Potekoe u izvoenju mo-
bilizacije priinjavala je i neprijateljska avijacija, koja je stalno
nadletala Mostar iako ga nije bombardovala, delovala je na
moral ljudi.
Karakteristino je da I talijani nisu bombardovali Mostar,
iako je on bio centar Primorske armijske oblasti sa vie njenih
jedinica i ustanova, kao i drugih jedinica u sastavu Primorske
armije. J edino je bombardovan aerodrom J asenica. Ostali
objekti su poteeni svakako zato to su se mnogi oficiri, naro-
ito iz Mostarskog vojnog okruga, na elu sa komandantom pot-
pukovnikom Antom Hruzom, stavili u slubu takozvane Nezavi-
sne Drave Hrvatske. Poto je aparat vojnog okruga bio u slubi
neprijatelja i svesno sabotirao mobilizaciju, nije ni udo to je
zakasnio ili se uopte nije javio velik broj obveznika sa popisa-
nom stokom i vozilima.
Mobilizaciju 13. samostalnog mitraljeskog bataljona zavr-
io sam 8. aprila pre podne. Kako na poziv nije stiglo 30/o ljud-
stva i 50% prevoznih sredstava, bataljon se uglavnom sluio
sredstvima koja su mu po formaciji sledovala iz ratne rezerve.
Od stareinskog sastava nisu doli komandant bataljona i jedan
komandir, dok se rezervni stareinski kadar javio po formacij-
skom razrezu. Sem toga, oprema bataljona koja je primljena iz
slagalita neprikosnovene rezerve imala je mnogo nedostataka:
na mitraljezima su nedostajala leita za nametanje titova,
ime se umanjivala zatita posluioca u borbi, a orua nisu
imala nianskih sprava za gaanie vazdunih ciljeva. Nijedna
komanda u garnizonu nije pruila pomo da se ovi nedostaci ot-
klone, niti je pokazivala volju za to, ve su delimino otklonjeni
improvizacij om.
OD MOSTARA DO ALBANSKE GRANICE
Posle zavrene mobilizacije bataljon je bio spreman da 9.
aprila pred vee krene sa mobilizacijske prostorije u Mostaru na
koncentracijsku prostoriju kod Podgorice (Titograda), ali nije
bio obuhvaen planom mobilizacijskog prevoenja. To znai da
je imao peke da prede oko 290 km od mobilizacijske do koncen-
tracijske prostorije po mar-ruti: Mostar Lj ubi nj e Trebi-
nje Niki Podgorica Tuzi, iako je postojala eleznika
pruga Mostar Trebinje Niki. Ako raunamo dnevni mar
oko 30 km i jedan ili dva dana predanka (radi odmora), i to pod
uslovom da nas za vreme mara nee uznemiravati neprijatelj-
ska avijacija, bataljon bi, u najboljem sluaju, mogao stii u re-
jon Tuzi za 10 ili 11 dana, tj. naj rani j e 18. ili 19. aprila. Po sve-
mu sudei, oni koji su radili na mobilizacijskom elaboratu 13.
samostalnog mitraljeskog bataljona nisu uopte vodili rauna o
fizikim mogunostima ljudi i stoke, a rukovodei tab nije znao
da vojnicima esto obua ne odgovara po veliini, da samari nisu
za teret koji treba da se na nj i h tovari i da potkov tovarnih grla
nije dobar. Sem toga u okolini Mostara, pa i u samom gradu,
ve 10. aprila je traena predaja vlasti ustakim poverenicima,
jer je ustaki pokret na podruju zapadne i jugozapadne Herce-
govine bio uzeo velikog maha,
2
tako da se moe pretpostaviti da
bi se i 13. mitraljeski bataljon, s obzirom na njegov sastav, uve-
liko osuo i da bi se to osipanje moralo spreiti ak i orujem
ogranienog broja vojnika koji su dobili bojevu municiju.
3
Zbog
svega toga sam odluio da bataljon prebacim eleznicom do Nik-
ia, u emu mi je mnogo pomogao pomonik efa stanice Duan
Culajevi,
4
koji je pripremio dovoljan broj vagona.
Dogaaji koji su se kasnije odigrali potvrdili su da je od-
luka o prebacivanju bataljona eleznicom bila pravilna, jer smo
na vreme stigli na koncentracijsku prostoriju. U protivnom, za-
kasnili bismo sedam dana, a moda uopte ne bismo ni stigli.
Ovo bi imalo i drugih posledica, jer bi, verovatno, vei deo oru-
ja ostao u rukama ustakih elemenata. Ovako je sve oruje 13.
2
apljina i Gabela su ve 10. aprila bile u rukama ustaa.
3
tab 32. peadijskog puka je naredio da se municija izda samo
mai o
m
broju najpouzdanijih vojnika.
4
Do 1944. godine nalazio se u Mostaru. Za vreme jedne provale
u Partijskoj organizaciji uhapen je kao komunista, odveden u J asenovac
1
ubijen.
mitraljeskog bataljona ostalo uglavnom u rukama naroda. Ukr-
cavanje je poelo 9. aprila oko 16 asova, za vreme nadletanja
italijanske avijacije, koja nas nije bombardovala. Vreme se brzo
promenilo poela je da pada kia, to je ometalo aktivnost
avijacije. Kompozicija voza sa bataljonom je krenula tano u
17.30, a stigla u Niki sutradan oko 2.30 asova. Po dolasku u
Niki, bataljon se po etama smestio na brdu Trebjesi, na pro-
storu koji je delimino bio zaklonjen od osmatranja iz vazduha.
Poto se odmorio i pripremio za pokret, oko 8 asova je krenuo
u pravcu Podgorice, u marevskoj koloni i s poveanim odsto-
janjem. Vreme nam je i dalje ilo na ruku. Gusti oblaci i kia
onemoguavali su aktivnosti i nae i neprijateljske avijacije.
Pravo rei, do toga momenta nisam video ni jedan na avion u
vazduhu, a kamoli u borbi.
Za vreme mara zaveo sam primernu disciplinu. Stareine
su bile na elu i zaelju jedinica, jer su nam u Nikiu rekli da
se veliki broj dezertera s fronta vraa ka Hercegovini, tako da
je jedinice trebalo vrsto drati. I mao sam podatak da su sta-
ri j i ljudi (koji nisu bili obveznici) na pravcu Niki Gra-
hovo Bilea uhvatili oko 80 dezertera i sumnjivih lica. Kia
nas je stalno pratila, a pojedinci su poeli i da zaostaju, ali ne
tako esto. Najvie se zastajalo zbog tovarnih grla koja nisu
mogla da nose teret, te smo deo njihovog tereta morali preba-
civati na jaa grla.
Pri prolasku kroz Danilovgrad, gde smo stigli istog dana
oko 18 asova, uli smo kako stariji ljudi pozdravljaju nau j e-
dinicu i ale to im godine ne dozvoljavaju da i oni pou
s nama protiv neprijatelja.
NAI SU PRED VRATIMA SKADRA!
U Danilovgradu smo se zadrali krae vreme radi odmora,
jer smo na maru bili potpuno pokisli. Tu sam se naao s kape-
tanom Radovanom Ivanieviem, svojim poznanikom sa kolo-
vanja. Nije mi nita blie rekao o svojoj dunosti, ali sam pret-
postavljao da dobro poznaje situaciju, poto sam znao da ima
generaltabnu pripremu. Na moje pitanje kakvo je stanje na
frontu, odgovorio je: Nai su pred vratima Skadra, iji se pad
oekuje jo ove noi. Bilo nam je krivo to smo toliko daleko
i to nismo s jedinicama koje zauzimaju tako vaan objekat kao
to je Skadar, toliko poznat iz operacija crnogorske i srpske
vojske u prvom balkanskom ratu.
Posle ovih ohrabrujuih vesti u Danilovgradu, produ-
ili smo mar do Podgorice, gde smo stigli negde oko 1 as 11.
aprila. Trebalo je da pred zoru produimo mar prema granici
u pravcu Tuzi. Meutim, u meuvremenu sam od taba Zet-
ske divizije dobio nareenj e da ne kreem prema Tuzima, ve
da se zadrim u rej onu Podgorice i organizujem protivavionsku
odbranu grada od italijanske avijacije, koja je bila vrlo aktivna.
Postupio sam po nareenj u, iako sam bio svestan da bataljon
ne moe izvriti taj zadatak, poto nije imao protivavionskih ni-
anskih sprava. U s. Momiiima, na levoj obali Morae, pozvao
sam komandire eta i izdao im kratka nareenj a o rasporedu,
zadacima, izvoenju utvri vanj a i maskiranja, uspostavl j anj u
veze i o snabdevanj u. (Kasnije sam o svemu tome izdao i pisme-
nu zapovest). Bataljon sam rasporedio na prostoru Malo brdo
k. 205 k. 131 k. 100 Gorica. I zmeu ovih poloaja nala-
zila se Podgorica s mostom na r. Morai. Poloaji su bili otkri-
veni i fortifikacijski neorganizovani. Meutim, i pored ovih pri -
rodnih nedostataka poloaja, bataljon ni j e imao gubitaka, jer je
neprijateljska avijacija bombardovala s visine od skoro 7000
8000 m, to je i suvie mnogo za ciljeve tako malih dimenzija
kao to su mostovi u rej onu Podgorice, koji su tako ostali ne-
oteeni.
POSTROJ TE BATALJ ON I PREDAJ TE I TALI J ANI MA!
Bataljon je ostao na ovim poloajima sve do kapitulacije.
Poto su italijanski avioni leteli na velikoj visini, ni j e ni bilo
potrebe da se gaa, pogotovu to bataljon ni j e imao nianskih
sprava za gaanj e vazdunih ciljeva.
Dok je u batal j onu bila obezbeena telefonska, kurirska i
lina veza, dotle veza sa tabom Zetske divizije ni j e bila uspo-
stavljena sve do dana kapitulacije na skadarskom frontu. Toga
dana, oko 6 asova, pre ulaska italijanskih jedinica u Podgoricu,
pozvao me u grad pukovnik Milo Brankovi (nije mi bilo po-
znato kakvu je funkci j u vrio). J avio sam mu se u pratnj i po-
doficira orija Pavievia i dao mu podatke o mestu i stanj u
bataljona. Zatim mi pukovnik Brankovi naredi: Postrojte ba-
taljon i sloite oruje, a kad naiu italijanske trupe predaj te im
ljudstvo, stoku, oruje i municiju i ekaj te dalja nareenja!
Poto sam mu odmah odgovorio da to nareenj e neu izvriti,
on polete k meni, valjda da me zastrai. U tom momentu moj
pratilac orije Pavievi, s karabinom na gotovs, viknu: Sta-
nite, gospodine pukovnie!, te se ovaj bez rei udalji.
Poto sam se vratio u s. Momiie, okupio sam oficire koji
su se nalazili u blizini, i upoznao ih sa situacijom i naredio da se
i stupi u pravcu Nikia. Meutim, dok su ete silazile s polo-
aja, itave jedinice sa albanskog fronta kretale su se u neredu
u pravcu Podgorice i dalje, preko r. Morae, na sever. Poto
sam ocenio da je u ovakvoj situaciji teko uraditi neto organi-
zovano, jer se i italijanska motorizacija pribliavala Podgorici,
smatrao sam da je sad najvanije da se ne dozvoli da u ruke
neprijatelju padne bilo ta. Tako je i bilo. U samom mestu i na
putu od s. Momiia do s. Vranjskih Njiva, narod je sklonio i
odneo uglavnom svu opremu, oruje i municiju, i poterao tovar-
na grla, jer se italijanske jedinice nisu zadravale na sporednim
takama, ve su produavale pokret ka naseljenim mestima.
Prilikom rasputanja bataljona, na putu prema Nikiu,
rekao sam vojnicima da ovakvo stanje ne moe ostati, ve da e
se borba nastaviti i tako oprati ljaga koja nam je naneta izda-
jom i sramnom kapitulacijom. Rasputanje jedinice teko je
palo mnogim borcima i podoficirima, naroito onima iz Dalma-
cije. Oni su s. Momiie napustili sa suzama u oima, a mnogi
su, naroito oni napredniji, najavljivali produenje borbe.
Oni koji su bolje poznavali prilike u zemlji pre rata lake
su i bre shvaali ove dogaaje. Oni su pretpostavljali da e se
borba produiti i da za nj u treba vriti pripreme, uvati oruje
i municiju i drugi ratni materijal.
U Nikiu, mom rodnom mestu, oseao sam se vrlo nepri-
jatno, kao i drugi oficiri, iako smo svi skupa predstavljali samo
beznaajne pione u vojno-politikoj hijerarhiji stare J ugoslavije,
i bez obzira to se lino nismo oseali krivim za tako brzu pro-
past. A poto je ipak postojala izvesna objektivna i subjektivna
odgovornost, u novim uslovima nam se pruila prilika da na
delu pokaemo koliko smo spremni da ispunimo svoju obavezu
prema narodu.
Prvih dana po dolasku u Niki sastao sam se s Vel j kom
Zekoviem i s njim razgovarao o tekuim dogaajima. Posle
ovog razgovora bilo mi je lake. Postao sam optimista, jer sam
uvideo mogunost da se ponovo naem u borbi. Znao sam da
su pripreme koje je izvodila partijska organizacija u Nikiu
samo deo optih priprema KPJ za predstojei optenarodni usta-
nak. Mislio sam: eto mesta za sve koji vole svoju zemlju i narod
da im na delu pokau odanost. U takvoj situaciji nas nekoliko
oficira iz Nikia i okoline smo odluili da se ne viamo po
gradu u kompromitovanoj oficirskoj uniformi. Ovo i iz bojazni
od internacije.
Stara optinska vlast, koja je delovala pod okupacijom,
preduzela je sve mere da iskoristi na teak materijalni poloaj
i da nas ukljui u neku, toboe nacionalnu, oruanu formaciju,
sa orujem okupatora i nacionalnom trobojkom oko ruke, za
obezbeenje i kontrolu vanijih objekata u neposrednoj okolini
grada ili, bolje rei, a obezbeenje okupatora u gradu. Optin-
ska uprava je sainila spisak svih oficira i podoficira iz grada,
da bi se redali na pojedine slube. Trebalo je da idemo u pa-
trole i kontroliemo strae koje su obezbeivale mostove i druge
objekte u okolini Nikia.
J ednog dana doao je red i na mene. Imao sam da obiem
neki mali most na nepun kilometar juno od Nikia. Obilazak
je trebalo izvriti nou. Odluio sam da ne idem u ovaj slu-
beni obilazak, makar me to ne znam ega stalo. Poto je pred-
sednik optine sutradan dobio izvetaj da nisam obiao strau na
malom mostu, sazvani su svi bivi oficiri i podoficiri iz grada da
im se skrene panja na to da moje otkazivanje poslunosti pred-
stavlja krivino delo, i da se uvaju da ubudue ne bi to slino
. uinili.
Poto sam vie puta prikupio, sredio i poslao podatke tabu
Nikikog partizanskog odreda o jaini, sastavu i rasporedu oku-
patora u Nikiu, poetkom oktobra sam izaao na slobodnu te-
ritoriju u Rudine, gde sam u prvo vreme radio kao instruktor
na terenu Rudina, a zatim sam u Koanskom bataljonu Niki-
kog partizanskog odreda izvravao razne zadatke, kao i one koje
sam direktno dobijao od taba Nikikog partizanskog odreda.
U borbu sam, sa ostalim drugovima, uao kao borac.
J ovo VUKOTI
SEANJ A IZ 1941. GODI NE
U vreme faistikog napada na J ugoslaviju bio sam andarm
na andarmerijskoj stanici u Vitanju, u tajerskoj. U ovoj po-
krajini bile su jake kulturbundovske pozicije (nemaka propa-
ganda je i pre rata bila veoma jaka), pa je i deo stanovnitva
nemaka nacionalna manjina i jedan broj Slovenaca imao
izvesnih iluzija o Treem Rajhu. Zato je okupatorska vojska od
tih elemenata doekana sa simpatijama. No, okupator nije imao
iluzija: svojim dolaskom doneo je i spiskove slovenakih poro-
dica (istina, manj i broj) koje je trebalo uhapsiti i zatvoriti. Za-
tvaranje pomenutih porodica poelo je onog dana im je iza ne-
make vojske u Vitanje stigla policija i andarmerija. U spisku
su meu prvima bili prosvetni radnici. Posle njih nekoliko tr-
govaca, gostioniara i drugih.
1
Svi su bili nacionalno svesni Slo-
venci, ali ih je, na alost, u tom kraj u bilo malo. Glavnu re
imali su germanofili.
2
Od momenta kad su se tu pojavile nema-
ke uniforme, slovenaka re na javnom mestu se veoma retko
ula. etrnaestog aprila bio sam u Celju, gde je situacija bila
ista. ak i tamonji torbari, zvani Dalmatinci, govorili su nema-
kim jezikom. Nemam pojma gde su ga mogli nauiti. (Uzgred
u napomenuti, kada sam oktobra 1941. godine, bio poslednji
put u Celju, mnogi su ponovo govorili slovenaki. To je bio nji-
hov odgovor na nemaki teror.)
3
1
Koliko se seam, meu nj i ma su bili: J ernej Kuzman, Viktor J e-
romelj, Konrad Pirh, Marija Meko, I gnac Kotnik, J oe Iri, Kusar i
drugi.
2
Meu njima naj ozloglaeni j i bili su: braa Venzeki, Tiar, Kumi k,
S true i jo neki. Za nemakog upana postavljen je Tiar.
3
Do tada siu se Nemci ve pokazali u pravom svetlu: slovenake
porodice su masovno prisilno iseljavane i internirane, ukidane su slo-
venake kole; vreno je dobrovoljno upisivanje u tajerski domo-
vinski savez (Steierischer Heimatsbund) i nemaku vojsku (Wehrmann-
schaft), a i svi ostali mogui oblici denacionalizacije Slovenaca u naj -
veoj meri su doprineli da je nemaki okupator svakodnevno sve vie
giubio oslonac i na tajerskom tlu. (Prim, red.)
Kao andarm doao sam maja 1940. u Vitanje. Komandir
stanice je bio I van Premru, veoma odan Slovenakoj, ali jo
vei neprijatelj komunista. J edne nedelje kazao mi je da e se
uskoro izvriti kuna premetaina kod jednog mlinara (vie se
ne seam imena), koji je nedaleko od Vitanja imao jedan mlin
u najam, u kome je skromno iveo sa svojom brojnom porodi-
com. Prema komandirovom kazivanju ovaj je ovek bio komu-
nista. Znajui kako je ova porodica siromana, pobrinuo sam se
da mlinar bude blagovremeno obaveten o tome i skloni stvari
koje bi ga mogle dovesti u zatvor. Kad je izvrena premetaina,
nije pronaen nikakav materijal, ali su ga Nemci, kojima je bio
poznat kao komunista, u prvim danima okupacije odmah zatvo-
rili. Kasnije sam saznao da je umro negde u zatvoru ili u inter-
naciji. Bilo je jo nekoliko radnika u bivoj Tilarovoj kova-
nici koji su bili simpatizeri KPJ , no niko od njih nije toliko ja-
sno istupao da bi se kompromitovao.
Posle dolaska, Nemci su poruili svim bivim andarmima
da se jave u njihovu slubu. U Vitanju nas je bilo tada trojica i
svi smo se javili. Ve prvog dana oluio sam da neu ostati u
njihovoj slubi, jer sam video ta su odmah posle dolaska radili
sa Slovencima. Naredili su nam da moramo nauiti nemaki je-
zik. J a sam slubu napustio, a druga dvojica su ostala. U neko-
liko mahova u leto 1941. posetio sam ih i govorio im o formi-
ranju Osvobodilne fronte (OF) koja priprema oruani ustanak.
Iako su odobravali te planove OF, ipak nisu eleli da napuste
slubu niti da na bilo koji nain sarauju sa OF.
Sredinom maj a 1941. vratio sam se u rodni kraj. I ovde,
u Poljanama (kod kofje Loke) i okolini, bilo je slino kao i
tamo odakle sam doao. Prvo sam razgovarao sa J oe Tripinom,
krojaem, kojeg sam poznavao kao svesnog i naprednog Slo-
venca. O nekom formiranju OF ovde nije jo nita znao, kao ni
ja, ali smo obojica iekivali odgovor na teror koji su Nemci
poeli da vre nad naim ivljem. Kao najvei simpatizeri tzv.
novog poretka pokazali su se Matev Krmelj iz Loga (jo te
godine je zaslueno kanjen), Franc Perko iz Poljana i J akob
Frli iz Vinharja (i oni su kasnije kanjeni). No, pored izrazitih
germanofila pojavljivale su se i kukavice. J edan od njih, spre-
man da se svakome prikloni, bio je J anez Bati iz abje Vasi.
On je bio povratnik iz Amerike i otuda je doneo dosta dolara.
Naa su sela naj pre poseli I talijani. Kako bi im dokazao svoju
privrenost, postao je Dovano Batisti. No, svoje novo ime nije
mogao da due zadri, jer su se I talijani morali da povuku pred
Nemcima. Dovani Batista postao je J ohan Ba. Kad je poeo
a izlazi celovaki nedeljni list Karawanken Botte, Bati je
postao njegov redovni dopisni lan za Poljansku dolinu. Svakom
iole svesnom Slovencu moglo je pozliti, itajui njegove lanke
u tom listu. Nikad mu nije bilo dosta preterivanja da prikae
navodnu odanost gorenjskog stanovnitva nemakom Rajhu, ak
i tada kada je, decembra 1941, u Poljansko j dolini poeo opti
oruani ustanak protiv Nemaca. Pokuao je da pobegne, ali mu
nije uspelo. Odrana mu je moralna lekcija kako treba da se
ponaa ako je Slovenac, pa se vie nikad nije pojavio u nema-
kim listovima.
U Gorenjskom, kao i u tajerskoj, posle dolaska Nemaca
poelo je zatvaranje i iseljavanje stanovnitva. Prvi su doli na
red prosvetni radnici, koje su zamenili ljudi postavljeni od Ne-
maca. Da li su novi uitelji zaista spadali u prosvetni kadar te-
ko je rei, jer deca nisu uila nita drugo osim hitlerovskih
pesama. No, zatvaranje i iseljavanje uitelja nisu svi ljudi shva-
tili tako tragino, jer je bilo i takvih koji su smatrali da je bolje
da deca ostanu kod kue i pomau u poljskim poslovima. Ubrzo
je doao i drugi udarac: Nemci su naredili katolikim popovima,
Slovencima, bez okolienja, da se isele u roku od 24 sata. Time
su bili pogoeni ljudi kojima ni zatvaranje kola nije smetalo,
smatrajui ove popove, koji su se povukli u tzv. Ljubljansku
pokrajinu, velikim muenicima, pa su svoje duhovne pastire
opskrbljavali preko granice vercovanim mesom i drugim po-
slasticama.
Poslednji i najvei talas iseljavanja bio je poetkom jula
1941. Tada su doli na red razni trgovci, bivi lanovi Sokola
i napredniji ljudi. Na kraju, na red su doli i oni, koje je oku-
pator smatrao parazitima. To su, uglavnom, bili mentalno zao-
stali ljudi. Kasnije je usledilo jo nekoliko iseljavanja; ali ne
ovako velikih razmera kao u poetku, jer je ve u raznim re-
jonima zapoeo ustanak.
Kada je u toku 1941. poela da deluje u Poljanskoj dolini
Osvobodilna fronta nije mi poznato. Prvu vezu dobio sam u j unu
preko Maksa Krmelja (tada je bio sekretar OK KP kofja Loka).
Objasnio mi je ciljeve OF i upitao me da li sam spreman da
saraujem. Saglasio sam se. I stovremeno su poeli da rade Rudi
Robnik, Maks Kalan i jo neki. Najvie smo se sastajali u radio-
nici krojaa Trpina, koja je predstavljala u neku ruku mali tab.
Uskoro je ideja OF postepeno poela da zahvata i ostalo sta-
novnitvo. Svakog je dana bilo sve vie pristalica. Veoma odan
bio je i bivi trgovac I van Dolinar (njega su Nemci ve u julu
nameravali da isele, ali ga tada nisu nali, a kasnije su na njega
zaboravili). Meu najboljim organizatorima OF u Gorenjsko j
Vasi bili su Tone i Vinko Oblak (poginuli 1942), zatim Albin
Mlakar (on je u julu 1941. zajedno s roditeljima iseljen u Sr-
biju, ali se uskoro vratio; poginuo je 1943). U Poljanama je do-
bio vezu sa OF Alojz Dolinar iz Ledinice (iri), a zatim preko
njega i drugi. Tako je i u toku leta 1941. stvorena iroka mrea
OF u Poljanskoj dolini. Po uputstvima Maksa Krmelja poelo
se sa prikupljanjem oruja, municije, odee i obue. U to vreme
u oblinjim umama ve su se pojavili prvi partizani, koje smo
tim stvarima snabdevali. Bilo je i ljudi koji su u dui eleli
da se spasu od Nemaca, ali iz straha su utali. Oni su do kraja
rata ostali neodluni, taktizirali su i priklanjali se na sve strane,
samo da bi sauvali svoju kou.
Bliio se kraj jula 1941. kad je Tone Oblak jednog jutra
doveo do mene nepoznatog mlaeg mukarca. Kazao mi je da
ga odvedem na J elovicu, jer mu nije poznat put. Ni meni ta
planina nije bila naroito poznata, jer tamo jo nikad nisam
bio. I pak smo krenuli. Selku dolinu jo sam manje-vie po-
znavao i kroz nj u smo proli bez neprilika, pa smo poeli da
se penjemo na J elovicu. Rekao mi je da mu je ime Stefan (tek
sam kasnije saznao da je to bio organizator OF u Gorenjskom,
Lojze Kebe
4
). Iako nam razne staze i putevi kojima smo ili
nisu bili poznati, ipak smo navee bez nezgoda stigli na Vodiku
planinu, gde se nalazila jedna partizanska eta. S njima je Ste-
fan odrao sastanak. Meu tim partizanima poznavao sam neko-
liko oficira iz biveg planinskog puka u Skofjoj Loki. Kao to
sam kasnije saznao, pomenuti oficiri su nakon prve borbe, koju
su vodili s Nemcima na J elovici, napustili partizane i bre-bolje
odmaglili u Ljubljanu.
5
Sledeeg jutra Stefan me je uputio iz Vodike planine na-
trag u Poljane, gde sam stigao bez nezgoda. Poruio mi je da
jo istog dana poem u Skofj u Loku do krojaa Fajfara, koji je
trebalo drugog dana da sa svojim saradnicima doe na sastanak
kod Lenarta u Selkoj dolini. Lozinka mi je bila: Medved je
stigao iz jame. U Poljanama je o odravanju tog sastanka bio
upoznat i Maks Krmelj. Pomou dobij ene lozinke upoznao sam
se s Fajfarom, koji mi je obeao da e otii na sastanak i da e
o tome i druge upoznati. I stovremeno mi je saoptio da se kod
njega nalazi dosta primeraka Slovenskog poroevalca i druge
literature OF. Potrebno je da se sve to prenese u Poljane i
zatim podeli stanovnitvu. Nainio je jedan paket koji sam po-
neo. Dogovorio sam se s nj i m da u jedanput nedelj no dolaziti
po literaturu odreenu za Poljane. Vei deo literature predavao
1
Lojze Kebe tefan, lan Vojnorevolucionarnog komiteta za Go-
renjsko, od aprila 1942. politiki komesar 1. grupe odreda u Gorenjskom;
Poginuo 20. X 1942; narodni heroj. (Prim, red.)
5
Meu nj i ma najvie mi je ostao u seanju porunik Dragutin
Crnobori. On je 1943. godine bio tuma (prevodilac) kod Gestapo-a u za-
tvorima u Begunju.
sam Trpinu, a on ju je zatim slao dalje. Najvie mi je ostao u
seanju jedan kioviti jesenji dan, kada nisam mogao biciklom
u Skofju Loku, pa sam otiao autobusom. Materijala koji je tre-
balo da ponesem bilo je kod Faj fara toliko, da ga nisam mogao,
kao obino, sakriti u koulji i po depovima. Za to sam kod
eirdije uzeo jednu vreicu od hartije s naslikanim eirom.
Sav materijal strpao sam u nj u i tako uao u autobus, u kojem
je bilo puno nemakih policajaca i andarma. Nemogue mi je
bilo da se iz autobusa povuem, a da ne budem primeen. Od-
mah sam ubacio kesu od hartije u mreu za prti jag i bez ne-
zgoda je preneo na odreeno mesto. Tako je materijal, sve do
poetka decembra 1941, jednom nedeljno dolazio od Faj fara u
Poljane, a zatim dalje meu itaoce. J ednoga dana, kad sam se
vratio kui, naao sam zatvorena vrata, a na njima oglas koji su
Nemoi zalepili. Na njemu je objavljeno da je kua zaplenjena u
korist Fonda za uvrenje stvari nemakog naroda.
6
To se de-
silo i sa Fajfarom. Njega i njegovu sestru, koja je vodila doma-
instvo, zatvorili su, a kuu konfiskovali. (On je kasnije stre-
ljan, dok je sestra odvedena u internaciju, odakle se vratila po-
sle osloboenja.)
Krajem leta 1941. stanovnitvo je preko raznih ilegalnih
sastanaka i literature bilo ve prilino upoznato sa borbom koju
je vodila OF protiv okupatora. U to vreme u okolini se pojavila
prva manja partizanska grupa, kojom je komandovao Tone Nar-
tnik ernivec,
7
radnik u Kranju, rodom iz Lua. Boravila je oko
Pasje ravni i Mladog vrha. Stanovnitvo joj je rado prualo
materijalnu pomo. Uporedo, u raznim krajevima odravani su
sastanici na koje je esto dolazio Lojze Kebe, a i Nartnik je vie
puta prisustvovao. Na sastancima je raspravljano o zadacima
koj i su stajali pred partizanima, kao i o zadacima koje je tre-
balo da izvravamo mi, koji smo jo legalno radili. Tako je u
avgustu sazvan sastanak u blizini Dobja, na koji su uglavnom
doli stanovnici naeg kraj a i kojim je rukovodio Maks Krmelj.
Na dnevnom redu bilo je pitanje aktivnijeg rada protiv okupa-
tora, tj. da se to pre otpone s oruanim ustankom. Ovakvom
6
Za sprovoenje politike germanizacije gaulajteri (politiko-
partijske pokrajinske voe) Koruke (u nj enom sastavu bilo je i Gorenj-
sko) i tajerske imali su svoje specijalne aparate, nazivane Uredima
za uvrenje nemake narodnosti (Amt zur Festigung des Deutschtums).
Za Gorenjsko ovaj Ured imao je svoje sedite n,a Bledu, a u srezovima su
bili opunomoenioi, a u optinama ispostave. Osnovna delatnost ovih
ureda bila je razvi j anj e svih moguih oblika denacionalizacije okupi-
ranih pokrajina Gorenjskog i tajerske. (Prim, red.)
7
Ovo je bila 2. kranj ska eta, formirana jula! 1941. u okolini Kra-
nj a. Ceta je, sredinom decembra 1941, ula u sastav Cankarjevog bata-
ljona. (Prim, red.)
Jozo Janda: NA PREVOJU (ulje)
stavu suprotstavili su se jedino jedan seljak i gostioniar iz
Srednje Vasi. Oni su stajali na stanovitu, da za pruanje takvog
otpora jo nije nastupilo vreme i da se mora saekati pogodan
momenat. S obzirom na udoban ivot koji su provodili, niko nije
bio iznenaen takvim stavom. Kasnije nisu vie ni dolazili na
sastanke. Uprkos takvom rezonovanju pomenutih i jo nekoli-
cine njima slinih, produeno je sa pripremama za svenarodni
otpor. Broj partizana poveavao se iz dana u dan i delovanje
protiv okupatora poprimalo je sve aktivnije forme.
Meu prvim akcijama bilo je unitavanje telefonskih veza,
a posle njihove opravke ove su akcije jo vie pojaane. Produ-
eno je sa ruenjem i zaruavanjem drumova. Poginuo je prvi
nemaki konfident. Zandarmerijska posada u Poljanama, koja je
do ovih dogaaja uporeujui akcije koje su ve ranije vr-
ene na podruju Kamnika mislila da je Poljanska dolina
mirno podruje, sada je smatrala da ovakva situacija moe biti
zatije koje nagovetava buru. Kasniji dogaaji pokazali su da
nije pogreila, pa je pojaana, tako da se brojno stanje od pri-
blino 10 popelo na preko 100 andarma i policajaca.
Uprkos ovome ilegalan rad je pojaan. J edne subote tokom
noi, Rudi Robnik i ja smo pomou jednog ablona, koji smo
napravili od kartona, na svim kuama nemakih simpatizera,
zatim na kuama iz kojih su iseljeni Slovenci, na optini i dru-
gim javnim zgradama, nacrtali crvenom bojom srp, eki i peto-
kraku, a ispod njih napisali: Zivela Slovenija, ivela Rusija,
Smrt Hitleru. Sledeeg jutra su ljudi, koji su dolazili u Po-
ljane, te natpise sa interesom zagledali i itali. J oe Tavar,
kojeg su Nemci postavili za upana (neka vrsta optinskog
funkcionera) inae dobar Slovenac obavestio je do podne
toga dana o svemu andarmeriju. Dobio je nareenje da se sve
to sastrue i da nastoji da ustanovi ko je to uradio. Posle nekog
vremena pozvao je jednog zidara, koji je doao ne urei, i to
bez alata. Kasnije se ponovo vratio sa etkom i slabom krenom
vodom i bez urbe je poeo da radi, tako da je bio gotov tek
pred mrak. No, crvena boja je jo dugo izbijala kroz kre i tek
posle vie meseci izbledela. Uskoro zatim upan mi je kazao da
je trebalo da i na njegovoj kui nacrtam znakove, jer ga Nemci
smatraju svojom pristalicom. J a sam se trudio da izgledam ne-
vin, ali sam se saglasio s onim to mi je kazao. Takoe mi je u
ali kazao da e sledei put javiti Nemcima, ko je slikar, ako
njegova kua bude i tada ponovo ostala ista.
Uzgred treba napomenuti i tadanje javne radove. Optina
u Poljanama poela je sa popravkom drumova, izgradnjom na-
sipa du seoskog puta i slino. Posao nije bio suvie teak, a
radnika je bilo prilino. I ja sam se prikljuio njima. Vano je
bilo da je uj utro svako bio na radnom mestu kad je rukovodilac
radova zapisivao. On nije primeivao da li je neki u toku dana
nedostajao na radu, jer nije sve dobro poznavao. Tako je na tom
poslu bilo mogunosti da neki od nas ode u brda da potrai sa-
kriveno oruje, municiju, da prenese neku literaturu i slino.
Neki su za vreme rada i krijumarili, uglavnom cigarete, dobi-
jene iz krajeva koje su okupirali I talijani, a u Gorenjskom ih
nije bilo. Radni asovi su obraunavani, iako nisi bio uvek pri-
sutan. (U sabotiranju na ovom poslu izmeu ostalih, istakao se i
partizanski slikar Ive ubic).
Poljanski upan J oe Tavar dobro je znao zato tako esto
naputam rad. Znao je da u to vreme obilazim mnoga sela po
brdima. J ednom mi je pomenuo da ima vanredno pogodan posao
za mene i da u moi svakog dana slubeno da obiem celu op-
tinu ako se primim posla optinskog kontrolora za pregled
mesa. Ponudu sam prihvatio. U optini sam dobio slubenu legi-
timaciju i postao sam slubeno lice. Ovom legitimacijom sam
se dosta koristio u ilegalnom radu. Mnoge su je nemake patrole
pregledale, bile su uslune i uvek me nesmetano proputale.
U Poljanskoj dolini u to vreme sve vie su napredovale
pripreme za ustanak. Prva grupa iz Poljana i okoline trebalo je
prema tadanjem planu da krene u partizane kraj em oktobra,
kad je poelo iseljavanje Slovenaca iz Breica i pojasa du ta-
danje nemako-italijansko-hrvatske granice. Meutim, tada je
pao veliki sneg, zbog ega je za neko vreme odgoen ovaj odla-
zak. No, produeno je sa svim ostalim pripremama, naroito sa
prikupljanjem zimske odee, koja je ve tada nedostajala bor-
cima u umama. U ovoj akciji naroito su se istakli Lado J amar
i Vencelj Pinter iz Poljana, koji su u granicama svojih mogu-
nosti snabdevali borce, u prvom redu odeom, a i drugim po-
trebama.
Uspesi partizana (iako u to vreme van naeg podruja)
pozitivno su uticali na stanovnitvo. Poeli su realnije raz-
miljati o injenicama i stvarima, koje je preko tampe predvi-
ala OF. Pored toga o takvom preokretu je svedoila i mate-
rijalna pomo, koju su ljudi bili spremni da daj u borcima.
Dana 9. ili 10. decembra u selu Kremeniku pukla je prva
puka protiv okupatora. Toga dana u kuu Narigara upali su
policajci i poeli da maltretiraju domaina. Odveli su ga pozadi
kue i pokuali silom da iz njega izvuku neke podatke o parti-
zanima. Njegov 18-godinji sin J anez, koji je sa tavana posma-
trao kako Nemci zlostavljaju oca, izvukao je puku sakrivenu
iza grede i otvorio vatru na grupu Nemaca. J edan od njih bio
je pogoen, a ostali su s ranjenima pobegli. Sem oca, u porodici
su bili jo dva sina, dve keri i jedan neak. Niko od njih nije
smeo vie ostati kod kue. J o istog dana pokupili su najpo-
trebnije stvari, poveli krave i pobegli. Sledeeg dana Nemci
su ponovo doli. Ali, poto nikog nisu nali, spalili su kuu koja
je izgorela do temelja. Ova se porodica posle nekoliko dana
prikljuila Cankarjevom bataljonu, koji je tada dejstvovao na
podruju Poljanske doline.
Uvee 12. decembra 1941. prikupili smo se naoruani kod
Pavla Kalana u Vinharju, s namerom da se prikljuimo pome-
nu tom bataljonu. Toga dana uj utro bataljon je unitio u Rov-
tama 52 Nemca
8
, pa se zatim dobro naoruan, pod komandom
Staneta Zagara i J oeta Gregoria,
9
uputio prema Poljanskoj
dolini. Prikupilo se 14 lica, naoruana sa 14 puaka, 2 puko-
mitraljeza i 3 pitolja. U grupi smo bili: Rudi Robnik iz Zabje
Vasi, Vinko Oblak, Bine Mlakar, Slavko orli, Vinko Lukov,
Milan J elovanov i Pavle Ingli svi iz Gorenje Vasi; Pavel
Ingli iz Srednje Vasi; braa J anez i Franc ubic Narigar-
jevi iz Kremenika; braa Dominik i Silvo Stibelj iz J avora, je-
dan frizer iz Kranj a i ja. U prisustvu Maksa Krmelja formirali
smo tzv. Poljansku etu,
10
dok se ne sastanemo sa Cankarjevim
bataljonom. Sledeeg dana ostali smo kod Muha (odomaeni
naziv za Pavla Kalana). Traili smo obavetenja gde se nalazi
Cankarjev bataljon, ali o nj emu nismo primili nikakvih drugih
vesti, osim da je krenuo u pravcu Crnog Vrha. J o istog dana
navee nastavili smo pokret, da bismo po svaku cenu negde
pronali traenu jedinicu. No, nismo mnogo odmakli od Muha,
kada se od nas odvojio Pavel Ingli iz Srednje Vasi.
11
J o iste noi stigli smo u selo Bukov Vrh, kod mog znanca
Skobla. I ako nismo ba bili naroito gladni, domaica nam je
8
Posle podne 12. decembra 1941. Cankarjev bataljon je na padi-
nama Mladog vrha, kod Rovta, doekao u zasedi i unitio j aku patrolu
iz sastava 181. rezervnog policijskog bataljona. Prema nemakim po-
dacima ubijeno je 45 i teko ranj eno 7 Nemaca (Prim, red.)
9
Organizatori ustanka u Gorenjskom. Zagair je bio lan Glavnog
taba i CK KP Slovenije i lan Vojnorevolucionarnog komiteta za Go-
renjsko; poginuo 27. marta 1942; narodni heroj. Gregori, panski bo-
rac, lan Vojnorevolucionairnog komiteta za J eseniiki okrug, komandant
Cainkarjevog bataljona i 1. gruipe odreda u Gorenjskom; poginuo 9. sep-
tembra 1942; narodni heroj. (Prim, red.)
10
U stvari to je bila eta Narodne zatite u Poljanskoj dolini, sa
komandirom Rudijem Robnikom i politikim komesarom Maksom Krme-
ljom, koja je nastala u leto 1941. i sredinom decembra 1941. ukljuena u
Cankarjev bataljon. (Prim, red.)
11
Ceo dan se bez prestanka alio da ne moe da ivi od takve
hrane iako smo jeli najbolje kobasice i krvavice. Bio je sin bogatog
seljaka i gostioniara, pa ga vie nismo ni traili. I ako je u neposrednoj
blizini svog sela imao izgraene tri zemunice, da se sakri j e pred Nem-
cima, oni su ga jula 1942. ipak uhapsili i uskoro zatim bio je strel j an
kao taoc u Begunjama.
spremila obilnu veeru. Sledeeg dana produili smo pokret.
Propitujui se gde se nalazi bataljon, konano smo stigli 14.
decembra oko 15 asova u njegov logor. Borci bataljona bili su
iznenaeni naim naoruanjem. Dana 16. decembra stigao je u
bataljon i J anko Bernik iz kofje Loke, u potpunoj vojnikoj
uniformi i naoruan. J o istog dana popodne polagali su za-
kletvu svi oni koji su se poslednjih dana prikljuili bataljonu.
Pre toga komandant Gregori upoznao nas je sa svim duno-
stima i nedaama koje prate borce. Pozvao je sve koji e se
zakleti, da dobro razmisle i ako neko smatra da ne moe odgo-
voriti tim zadacima, moe slobodno da izae iz stroja i da se
vrati kui. Niko se nije javio i zakletva je uskoro sveano obav-
ljena. Navee istog dana jedna eta bataljona likvidirala je jed-
nog izdajnika kod Crnog Vrha i rekvirirala ito iz skladita
optine Crni Vrh. Tom prilikom ubijen je jedan nemaki poli-
cajac, a drugog smo poveli sobom. Rekvirirano ito jo iste noi
odneli smo u mlin J uri j a Stanovnika u Logu, koji je bio uvek
spreman da pomae partizane. Od mlina vratili smo se do
Valtrskog Vrha, gde smo se zbog zamorenosti i nevremena od-
morili, a sledeeg jutra vratili smo se u na logor. Toga jutra,
ne znam vie kakvom vezom, kod nas je doao i moj brat Pavle.
U tih nekoliko dana vrene su pripreme za opti ustanak
svih koji su zato sposobni. Na bataljon slao je patrole po celoj
Poljanskoj dolini sa zadatkom da pripreme stanovnitvo i da
to vie ljudi pridobiju za optenarodni ustanak protiv okupa-
tora. Akcija je sprovedena veoma dobro i ove patrole su 24.
decembra navee dovele u tab bataljona, koji se tada nalazio
u Vinharju, dosta boraca, meu kojima vie njih nije bilo na-
oruano.
I stovremeno sa odlaskom patrola radi mobilizacije u Po-
lj ansku dolinu, mislim da je to bilo 21. decembra, otile su iz
bataljona i dve grupe boraca u Skofj u Loku, odnosno u Osojnik.
Prvu je vodio komandir voda Alojz Penik (obukao se u uni-
formu nemakog andarmerijskog majora), koji je sa jo dva
borca otiao u Skofj u Loku sa zadatkom da iz zatvora oslobodi
porodicu Kavi (oca i sinove) iz kofje Loke. J edan od boraca
je bio u uniformi nemakog policajca, a drugi je fingirao zarob-
ljenog partizana. Ne seam se vie njihovih imena. Akcija spa-
avanja Kavia uspela je istog dana u potpunosti. Druga, vea
grupa ne seam se vie ko je njome rukovodio otila je
na poljoprivredno imanje na Osojniku, koje je ranije bilo vla-
snitvo iseljenog javnog belenika Sinka iz kofje Loke. Pozvali
su upravnika tog imanja, koji im je otvorio sva vrata. Borci
su tada rekvirirali oko 70 koa srebrnih lisica, 7 ili 8 goveda
i 4 ili 5 tekih i debelih svinja. Sve to, kao i uopte celo imanje,
Nemci su posle inkovog iseljenja smatrali svojom neprikosno-
venom imovinom. Stab bataljona se tada nalazio u kui jednog
seljaka nie logora Mlaka, gde je ostala jedino straa. Kada se
vratila Penikova grupa, mogli smo primetiti da je voa imao
prilino nezgoda, jer je po licu bio sav krvav i ogreben. Ispriao
nam je da je vodio teku borbu sa uvarom zatvora Sutarom,
pre nego to je uspeo da mu oduzme kljueve od elija i oslo-
bodi zatvorenike. Meutim, na slobodu su izali samo otac i si-
novi Kavi, dok ostali zatvorenici koji su se u zatvoru nalazili
uglavnom zbog tue i krijumarenja, nisu hteli da napuste
zatvor. Kao izgovor su navodili da imaju da izdre samo jo
nekoliko dana zatvora i da bi bilo besmislica kad bi sada izali.
Druga grupa sa Osojnika vratila se, meutim, teko natovarena,
a akcija je izvrena bez potekoa. Sutradan, 22. decembra,
demolirana je i andarmerijska stanica u Poljanama i spaljeni
mostovi u Poljanama i na Trebiji. No, zbog velike vlanosti, ovi
mostovi nisu potpuno izgoreli.
Posle ovih akcija ceo bataljon se iz dotadanjeg logora
prebacio u sela Valtrski Vrh i Bukov Vrh. Tu se zadrao veoma
malo vremena i zatim se prebacio u Vinharje u nameri da
sprei iseljavanje iz Poljana i okoline. Tu su pojedine grupe
dobile zadatke koje je trebalo da izvre sledeeg dana, prilikom
napada na Poljane. Potrebno je napomenuti i to da je prilian
broj novomobilisanih doao u partizane neopremljen. Najvei
deo nije bio naoruan, niti su imali odgovarajuu odeu za
borbu, a svaki etvrti imao je karte za igru. Malo je bilo onih
koji su imali ranac, ebad i druge neophodne stvari. A otac
nezbrinute porodice od 10 lanova, Rafael Buha, radnik iz Po-
ljana, nije mogao da kupi ranac, ali je zato sve to je imao
poneo u kou naprtnjaku. No, u partizanima je ovo prenosno
sredstvo ubrzo zamenio za ranac. Uzgred mogu pomenuti i to
da su se kasnije, pri mobilizaciji ljudi u partizane, mnogi poli-
tiki radnici posluili Rafaelovim primerom, jer je, naime, bio
jedan broj takvih, koji su se izgovarali da ne mogu poi u par-
tizane jer imaju kod kue dete. Tada je samo upitan: A ta
misli, koliko je dece Rafael ostavio kod kue?
Prilikom mobilizacije dosta tih ljudi nasedalo je paroli da
e se rat zavriti za nekoliko dana i to kapitulacijom Nemake.
No, bilo je meu njima i takvih koji toj paroli nisu verovali. U
to vreme takva parola je izgledala korisna. Kasnije, neki ljudi
su istupali i tvrdili da su u borbu ili zahvaljujui klasnoj sve-
sti, koja je, meutim, kod nj i h nedostajala. Povod da su toliki
ljudi stupili kao borci u bataljon verovatno je bio u spontanom
pokretu i uverenj u da e Nemci zaista biti poraeni za neko-
liko dana. Prilikom ove mobilizacije i dogaaja koji su usledili
nastala je uzreica, koju su lansirali Kranjani: Hrvati (misli
se na NDH) su objavili rat Americi, a Poljanani Rajhu.
Kao to je pomenuto, u logoru Mlaka ostali su samo ku-
hinja i straa, a glavnina bataljona bila je na Valtrskom i Bu-
kovom Vrhu. J edinica se pripremala za napad na Poljane, koji
je izvren sa polazne take Vinharje 25. decembra. U noi 24/25.
decembra posednuti su poloaji, a napad je poeo ujutro. Borba
je trajala ceo dan, no, ne moe se kazati koliko je neprijatelj
imao gubitaka. Istoga dana Nemci su napali na logor na Mlaki,
gde se nalazilo samo nekoliko ljudi. Poto je straa bila na
mestu, Nemci nisu uspeli da sasvim iznenade partizane. Tu se
desio izuzetan sluaj, da su partizanski i nemaki pukomitra-
ljezac istovremeno otvorili vatru jedan na drugoga i da su oboje
na mestu poginuli. J edinice, koje su preko dana napadale Po-
ljane, u toku noi vratile su se u rej on Bukovog i Valtrskog
Vrha. Sledeeg dana nije se nita desilo. Partizani su istili
oruje i postavili zasede radi obezbeenja.
Dana 27. decembra Nemci su napali na bataljon sa svih
strana. Borba je trajala do kasno u no, kada su Nemci bili pri-
nueni da se povuku. Umesto da unite bataljon, kao to su
nameravali, pretrpeli su tee gubitke. U toj borbi je ve ranije
pomenuti berberin iz Kranj a pogodio dogled jednog Nemca,
koji je posmatrao tok borbe. (Dogled je kasnije pronaen i ini
mi se da se nalazi u nekom muzeju.) I mi smo imali gubi-
taka. Poimenice, seam se jedino Milana ubia iz Hotav-
Ija, koji je poginuo u blizini kue seljaka Skobla, te smo ga
pre odlaska zajedno sa ostalima sahranili. Dan posle borbe su
seljak J akopec sa Valtrskog Vrha i njegov sluga, J anez Subic,
rano uj utru sahranili jednog partizana koji nije pronaen dan
ranije, a nali su i jednu puku koju su odneli kui. Nemci su,
pri pretresu kue, pronali ovu puku i na licu mesta streljali
gazdu i slugu.
Bataljon je po zavrenoj borbi u toku noi krenuo dalje.
Oko ponoi preli smo drum u Poljanskoj dolini, u blizini gosti-
onice Dolinar u Zmincu. Pri kraj u noi stigli smo u jedno selo
i tu ostali do sledee noi. Ba nekako u to vreme stiglo je kod
nas vie ena, najvie iz J avorja, koje su doznale gde se nalazi
bataljon i nastojale da odvuku kuama svoje mueve, sinove
ili brau. Komandant Gregori je jo toga dana navee, pre
nego to je produen pokret, izjavio pred strojem celog bata-
ljona da razreava zakletve svakoga i da bez ikakvih posledica
moe svako ko eli izai iz stroja, predati oruje i poi svojoj
kui. Takoe je podvukao da se ti drugovi mogu kasnije uklju-
iti u redove boraca. Niko se ovom nije odazvao, pa je bataljon
produio pokret i uj utro 30. decembra stigao na Mohor.
1
"-
Tridesetog decembra ostali smo na Mohoru i toga dana
nita se naroito nije dogodilo. Navee je jedna grupa otila u
zasedu na drum u Selko j dolini, ali se nita ni kod nj e nije
desilo. Bataljon, a kasnije i grupa iz zasede, produili su pokret
i 31. decembra uj utro stigli u Dragoe. Nastanili smo se u
bivem Sokolskom i Prosvetnom domu, kao i u koli. J o istog
dana navee i do podne 1. januara 1942. odrani su sastanci sa
stanovnitvom Dragoa. Govorio je Stane agar i objanjavao
stanovnicima i borcima znaaj i ciljeve partizanske borbe. Sve
je to propratio brojkama koliko Nemaca svakog dana pogine na
frontovima. Prema njegovim raunima rat bi trebalo da se
zavri najkasnije za est meseci i to radi toga jer Hitler nee
imati vojnika. Svako ko je poznavao nemaku ratnu mainu
ovu je tvrdnj u primio sa dosta pesimizma. U Dragoama smo
zatim ostali od 911. januara 1942.
Tako smo zavrili ustaniku 1941. godinu u ovom delu
Gorenjske.
Tine RIHTARIC
12
Prilikom napada na Poljane mobilisanih i dobrovoljaca u bata-
ljonu bilo je oko 500, a poetkom boja kod Dragoa jo samo neto
vie od 200; svi ostali do tog vremena su napustili bataljon, neki ak sa
orujem. Neki od njih su se, kao toboe zavedeni, sami javili Nem-
cima, koji su jedan deo uskoro streljali, deo bacili u zatvore, a neto
malo pustili kuama. Uskoro zatiim Nemci su izdali oglas da se vrate
i oni koji se jo sakrivaju, jer se nikom nita naao nee uiniti. I zaista,
nekolicina je nasela tom oglasu, pa je uskoro zatim sazvan sastanak u
Poljanskoj koli, gde je doao dobar deo onih koji su se vratili kuama.
Nemci su ih ubedili da su bili zavedeni od bandita, ali sada kad su se
opametili, treba da idu kuama i da produe posao. Takoe su im po-
ruili da utiu na one koji se jo sakrivaju, jer nee biti kanjeni ako
se vrate kuama. Ovaj je trik uspeo. Negde u februaru sazvan je drugi
slian sastanak u poljanskoj koli, na koji su ponovo gotovo svi doli.
Nemci su tada opkolili kolu, pokupili sve ljude i kamionima ih odvezli
u entvid, a odavde u koncentracioni logor u I nsbruk. u Tirolu.
BEZ OBZIRA NA ISHOD, USTANAK J E
J EDINI IZLAZ*
^^eposredno pred rat u parti j skoj organizaciji sela Donji Hra-
stovac, u Trokutu,
1
bilo je 11 lanova i 3 kandidata seljaka,
aka i studenata iz tog sela i Sunj e. Ovo je, verovatno, bila je-
dina seoska parti j ska organizacija na ovom terenu. Neposredno
je bila vezana za Okruni komitet KPH u Sisku. Postojala je i
organizacija SKOJ -a sa 4 lana, a u pojedinim selima bilo je 10
simpatizerskih grupa. Ova parti j ska organizacija bila je jedina
organizovana snaga na ovom terenu na koju se KP u pri-
premi i sprovoenju ustanka mogla osloniti, a svoju aktivnost
razvijala je i u selima Vedro Polje, Gornji Hrastovac, Memin-
ska, Pobrani, J asenovani, Sa, Slovinci i drugima. Za vreme
kratkotraj nog aprilskog rata organizacija je pripremila dve
grupe omladinaca za odlazak u dobrovoljce, ali je brza kapitu-
lacija spreila nj i hov odlazak.
U j unu 1941. J osip Kra, lan CK KPH i Mari j an Cvet-
kovi, organizacioni sekretar OK KPH Sisak, odrali su u jed-
noj umi kraj Sunj e sastanak sa Simom Dragiem,
2
sekretarom
partijske organizacije sela Svinice i lanom OK, Milanom Mi-
hailoviem Miom, sekretarom nae organizacije i s jo jednim
lanom KP iz Sunj e. Na sastanku su razmotrene mogunosti za
izvrenje direktive CK o pri premama za oruani ustanak i o za-
* Svi dogaaji pomenuti u ovom napisu su lina seanja autora,
koji se koristio podacima iz hronologije za kotar Sunj u (iz 1941. go-
dine), koju su izradili preiveli prvoborci, uesnici dogaaja: uro Se-
kuli, Milutin Omazi, J oco Mihailovi, Milo Domjani Naguljnov,
Dragan Ercegovac, Nikola Kouti i autor.
1
Trokut je partizanski naziv za severoistoni deo Banije, koji obu-
hvata teritoriju izmeu Save i Une istono od eleznike pruge Sunja
Kositajnica, sa oko tridesetak srpskih (u unutranjosti) i hrvatskih
sela (na periferiji ove prostorije), s veim naseljima: Sunja, Hrvatska
Kostajnica i Hrvatska Dubica. Ukupno oko 163 km
2
.
2
Umro od tifusa 1943; proglaen za narodnog heroja.
acima organizacija i lanova KP u vezi s tim. Ove zadatke
uskoro nam je preneo sekretar organizacije, podvlaei potrebu
da se prikuplja oruje, povezuje s drugovima u Sunji, Hrvat-
skoj Kostajnici i selu Bobovcu (gde je takoe postojala parti j -
ska organizacija), kao i da se radi na jaanju partijske organi-
zacije. Sprovodei ove zadatke, do jula je ve stvorena snaga od
40 aktivista (12 lanova i 3 kandidata iz partijske organizacije
Donjeg Hrastovca, 8 skojevaca i 17 simpatizera), koji rade na
sprovoenju zadataka vezanih za pripremu ustanka. Veliku te-
kou predstavljalo je pasivno dranje partijaca iz Sunje (koji
su zbog toga otpali iz nae partijske organizacije sem Miloa
Podria, koga su neto kasnije ustae uhapsile i u avgustu stre-
ljale), Hrvatske Kostajnice i Bobovca, kao i iz sela Lonje (na le-
voj obali Save, gde je pre rata postojala jaka partijska organi-
zacija), s kojima smo takoe nastojali da se poveemo, tako da
nismo uspeli u nastojanjima da na irem podruju poveemo i
uskladimo rad na pripremama za ustanak.
U noi 24. juna odran je sastanak organizacije povodom
napada Nemake na SSSR. Prisustvovali su svi lanovi.
3
Do-
neta je odluka da se odmah, u duhu ranijih odluka i proglasa
CK o dizanju na ustanak, otpone sa sabotaama i diverzijama,
da se mobilie ljudstvo iz Donjeg i Gornjeg Hrastovca i razrui
pruga Sunja Kostajnica. No, akcija nije izvrena kako je za-
miljena Stevo Badar, kova, iskovao je papue koje su
te noi privrene na ine, ali nisu bile od dovoljno vrstog ma-
terijala, pa voz nije iskoio iz ina. Sledee noi Milutin Omazi
i ja pripucali smo iz vojnike puke na elezniku stanicu u selu,
gde se nalazila domobranska posada (ovo je bila naa reakcija
zbog neuspele diverzije na pruzi). Ove akcije bile su odraz na-
eg neiskustva. Oruja smo imali veoma malo: 2 vojnike i ne-
koliko civilnih puaka, 2 pitolja i 1 bombu. Na sastanku orga-
nizacije, koji smo odrali odmah nakon navedenih akcija, kon-
statovali smo da smo propustili dva meseca kad se do oruja
moglo lake da doe i da je potrebno da odmah preduzmemo
mere da se taj propust nekako nadoknadi. Zakljuili smo da
prikupimo podatke ko poseduje oruje koje jo nije predato
ustaama, da nastojimo da to oruje dobijemo, a po potrebi i da
ga silom uzmemo. No, i ova nam akcija nije uspela zakasnili
smo, jer su ustae oruje ve prikupile. Tako se situacija u ovom
3
Milan Mihailovi Mio (sekretar), arko i Branko Mihailovi (oba
studenti, poginuli 1943.), Pero Sekuli i Milan Boi Pirmal (zemljorad-
nici, poginuli 1943), Milo Domazet (zemljoradnik, poginuo 1943), Cedo
Gaparevi (ak, poginuo 1942), J oco Mihailovi, uro Sekuli, Milutin
Omazi (zemljoradnici), Nikola Sunjevi (radnik) i Milan Kneevi (ak).
pogledu za nas nije popravila. Nastojali smo da to nadoknadimo
pojaanim politikim radom u narodu, da ulivamo veru u nepo-
bedivost Sovjetskog Saveza i Crvene armije, da raskrinkavamo
faiste i ustaku vlast, da prikupljamo podatke o neprijateljskim
posadama i naoruanju, da pripremamo narod na ustanak koji
e buknuti u celoj zemlji. S oduevljenjem, puni mladalakog
zanosa i neograniene vere u KPJ , govorili smo meusobno ka-
ko emo, kad bukne revolucija, osvojiti Sunju, Kostajnicu, Ko-
stajniki Majur i Stazu i kako emo uspostaviti nau sovjetsku
vlast.
Na pomenutom sastanku usvojili smo zakljuak da je ne-
uspela diverzija na voz bila rezultat nedovoljno organizovane
i prouene akcije, te da je nuno da formiramo gerilske grupe.
Njihov prvi zadatak bio bi da se obue u rukovanju orujem, a
da za izvoenje te obuke treba pridobiti Stevu Menianina Ra-
zumea, podoficira bive vojske. Orijentisali smo se i na proi-
renj e broja aktivista iz Donjeg i Gornjeg Hrastovca, kao i na
pridobijanje to veeg broja ljudi. Pravilno smo zakljuili da
su naa uporita srpska sela, jer su teror ustaa nad srpskim
ivljem, hapenja i pljaka uzimali maha, uz istovremeno po-
tenciranje ovinizma. Istina, preko ustakog tabornika Krzna-
ria nastojalo se da se meu srpsko stanovnitvo unese pomir-
ljivost, da se nagovori na poslunost, da se podvrgne pokrtava-
nju, da se mladii dobrovoljno j avl j aj u u domobrane i da se kao
dokaz lojalnosti vlastima dobrovoljno daruje deo poseda; sve je
to bilo propraeno propagandom o uspesima na istonom frontu,
nepobedivosti faistikih armija, skorom slomu SSSR-a i slino.
No, i pored ustakih pretnj i veina srpskog stanovnitva
nije se odazvala pozivu za pokrtavanje, nije bilo dobrovoljaca
za domobranstvo, ugledniji seljaci demonstrativno su odbili da
poklone deo imanja ustaama. Kao reakcija usledilo je poja-
ano hapenje i pljaka vieni j ih ljudi, pretnj e da e svi biti
oterani u logore, da e biti dovedene hercegovake ustae da
urazume ljude (oni su kasnije i doli i poinili niz zloina).
Ovaj otpor ustaama bio je rezultat rada partijske organizacije
i njenog uticaj a, pa su ustae nastojale da taj uticaj oslabe
stvarajui spregu svojih politikih eksponenata, HSS-ovaca na
elu sa Krznariem, sa lokalnim politiarima, Srbima, pripadni-
cima graanskih partija, radi zajednike borbe protiv KP, kao
jedine mogunosti za spasavanje srpskog stanovnitva. Ova
sprega pokazala se i 1941. i kasnije kao ozbiljan politiki pro-
blem za rad i uticaj partijske organizacije. Naa organizacija je
pokuala da se tome suprotstavi: bezuspeno je traila kontakt
sa grupom HSS-ovaca iz Sunje i Staze, a kao aktiviste pridobila
je nekoliko istaknutih Srba, pripadnika bivih graanskih
partija.
4
Odluku o dizanju na ustanak naa partijska organizacija
donela je na sastanku 27. jula. Sastanak je odran u Donjem
Hrastovcu, nou, u vinogradu ispod kue ure Sekulia. U ovo
vreme situacija je u organizacionom pogledu bila ovakva.
Organizovano se radilo sa selima: Donjim i Gornjim Hra-
stovcem, Meminskom, Rausovcem, Utolicom, Pobranima, ap-
Ijanima, J asenovanima, Papiima, Kostreima, Slovincima i
aom. Postojale su veze s manjim grupama simpatizera i po-
jedincima u hrvatskim selima Bobovcu, Novoselcima, Vedrom
Polju i Mraaju. Neka sela su pod uticajem ustanka na Kozari
(Zivaja, Slabinja, Cerovljani) i iz njih (kao i pojedinano iz Hr-
vatske Dubice) 30 boraca odlazi 1941. na Kozaru. Naa organi-
zacija u Donjem Hrastovcu sada broji 16 lanova i 5 kandidata
(postoje i dve grupe SKOJ -a sa 24 lana), u Pobranima organi-
zacija broji 4 lana KP (sekretar Milan Noini Rus
5
) i 5 sko-
jevaca, a u Meminskoj (sekretar Simo Ratkovi) 3 lana, 1 kan-
didat KP i 10 lanova SKOJ -a. Osim organizacija u navedenim
selima postojale su i jake simpatizerske grupe, sa oko 85 ljudi
i ena. Od tih grupa su od oktobra do kraja 1941. formirane par-
tijske i skojevske organizacije u selima Gornji Hrastovac, Pa-
pii, apljani i Slovenci.
Na ovom sastanku, koji je odran na inicijativu OK Sisak
(posle ueg sastanka izmeu sekretara nae organizacije, lana
OK KPH Sisak Sime Dragia i Uroa Krunia, sekretara Ko-
tarskog komiteta KPH Petrinja) zbog situacije u ostalim delo-
vima Banije i dolaska sisake partizanske grupe (Brezovaki
odred) u umu Samaricu, centar ustanika Banije, upoznati smo
s odlukom OK da se imamo vre povezati i potiniti rukovod-
stvu ustanka na Kalinama (Samarica). Ovom prilikom kritiko-
vane su nae nedovoljne pripreme za ustanak i nepovezanost s
ustanikim snagama i rukovodstvom u Samarici.
Sastanak je trajao celu no do pred zoru. Ponovo je proi-
tan Proglas CK KPJ , preneta direktiva vieg partijskog ruko-
vodstva, iznesena politika situacija i na plan ustanka. U dis-
kusij i o politikoj situaciji bilo je preuveliavanja uspeha usta-
nika, o Srbiji se govorilo da nai tamo imaju silno naoruanje,
avijaciju, topove i tenkove. Ove legende i za nas komuniste i
za narod, bile su moralna hrana u tim tekim danima 1941. go-
dine. Optimizam je preo vladao i u pogledu brzog okonanja
..
1
Medu njima su bili: J ovan Vrlini, Luka Boi i Milan Kovae-
vi (pripadnici J RZ), Nikola Boljani i Stevo Smilj,ani (pripadnici SDS).
H
5
Umro od tifusa u IV neprijateljskoj ofanzivi kao zamenik poli-
tikog komesara bataljona u Sedmoj banijskoj udarnoj diviziji.
rata. U oceni situacije u okolnim selima sekretar nae organiza-
cije je moda jedini meu nama uoio i shvatio znaaj rei koje
su se ule iz naroda: Bez obzira na ishod, ustanak je jedini iz-
laz. On je konstatovao da smo kao komunisti uspeli da stvorimo
poverenje kod naroda, za razliku od pre dva meseca kada je
bilo nerazumevanja naih politikih akcija. Na pitanja: Sta se
moe protiv nemake sile? Drave su bile i prolazile pa e se
i ova podneti, teko je bilo uvek nai odgovor. Ali prva isku-
stva sa NDH bila su krvava i samim tim doao je kraj iluzijama.
Razraujui plan za ustanak preovladavalo je miljenje da
to treba da bude jednovremeni opti juri na optine, posle
ega treba odmah uspostaviti nau vlast. Za ovo bi trebalo pret-
hodno formirati oruane gerilske grupe i izraditi detaljan plan.
Neko je predloio, pominjui iskustvo iz juna meseca, da
se ide na manj e oruane akcije zajedno sa drugovima iz sela
Svinice, s obzirom da se raspolae sa malo oruja (3 vojnike
puke, 3 pitolja, 3 rune bombe i 10 civilnih puaka), no ovo
nije usvojeno. Najvie se diskutovalo o formi ranj u gerilskih
grupa, o naoruanju, o objektima napada i o uspostavljanju
nae, sovjetske vlasti. Doneti su sledei zakljuci o formiranju
gerilskih grupa i njihovim prvim zadacima:
prva gerilska grupa (drugovi iz Donjeg Hrastovca) kori-
stei se vezama u Sun j i izvrie napad na tamonju optinu.
Predloeno je da u ovoj akciji uestvuju i drugovi iz sela Svi-
nice i Graduse; druga gerilska grupa (drugovi iz sela Meminske
i Gornjeg Hrastovca) izvrie napad na optinu Kotajniki Ma-
jur; trea gerilska grupa (drugovi iz sela Pobrana, Capi j ana,
Saa, J asenovana, Papia i Slovinaca) izvrie napad na optinu
u selu Stazi.
Gerilske grupe su sainjavali organizovani drugovi i sim-
patizeri, a preporueno je da ih treba proiriti sa odvanim i
poverljivim ljudima, prvenstveno s onima koji imaju oruje.
Nisu imenovani komandiri, ali je za svaku grupu bio zaduen
po jedan drug, odgovoran za pripremu i izvrenje akcije (za
prvu na sekretar Mio, za drugu Matija Damjani
6
, simpatizer
i za treu Milo Noini Rus). Naknadno je odlueno da se u
prvu gerilsku grupu ukljui i Stevo Menianin Razume, jer je
ova grupa za sve predstavljala neku vrstu komande i taba.
Zakljueno je da e se naknadno doneti definitivna odluka
o izvrenju planiranih akcija, orijentirno predvienih za avgust,
a opti znak za ustanak dae se zvonjavom crkvenih zvona i
pucnjavom topova muara.
6
Pozadinski radnik i narodni odbornik, poginuo 1943.
Rukovodilac tree gerilske grupe zaduen je da stupi u
vezu sa optinskim straarom Badak Tomom u selu Stazi, koji
je smatran naim ovekom, da izvidi sa nj i m mogunost da se,
u pogodnom momentu, pre poetka akcije, izvue oruje i mu-
nicija iz optinske zgrade.
Partijski sekretar je izneo da se doznalo da ima pojedinaca
koji razmiljaju o beanju u Srbiju. Po tome je zauzet odluan
stav da je nama, kao komunistima, mesto meu svojim narodom
i da ovde treba da vodimo borbu.
Posebno je naglaeno da je na rad ilegalan, a nae odluke
i planove treba smatrati najveom tajnom. Dato je upozorenje
da se ljudi uvaju i da ne dozvole da budu uhapeni od nepri-
jatelja. Partijski sekretar lino je zaduen za organizovanje nae
tajne slube.
Dan posle odranog partijskog sastanka, 28. jula, usledila
su iznenada masovna hapenja srpskog stanovnitva, a 29. i 30.
jula izvren je i ustaki masakr u Baji-jamama kod Hrvatske
Kostajnice, gde je na jeziv nain pobijeno 280 lica. Uoi ovog
pokolja nesretnim sticajem okolnosti uhvaen je na izvrenju
partijskog zadatka na sekretar Mio, koji je posle groznog mu-
enja, gde se herojski drao, zajedno sa svojom majkom streljan
2. avgusta u Sunji.
Odmah posle njegovog hvatanj a odran je sastanak par-
tijske organizacije, na kome je odlueno da se izvri akcija i
on oslobodi iz zatvora. I zraen je detaljan plan akcije, ije
uspeno izvrenje je zavisilo od naih veza u Sunji, koje su u
poslednji as otkazale i akcija nije izvrena. Na sastanku je od-
lueno da svi aktivisti preu u ilegalnost, a da se narod nago-
vori da se sklanja i krije po umama. Za partijskog sekretara
izabran je uro Sekuli.
Dogaaji 29. i 30. jula, posebno ubistvo sekretara, ozbiljno
su uticali na rad i odlunost organizacije u sprovoenju odluke
za podizanje ustanka, tanije za izvoenje prvih oruanih
akcija.
U avgustu je odran sastanak na brdu iznad Gornjeg Hra-
stovca, na kojem je osnovan sovjet, koji su sainjavali po
jedan predstavnik iz svakog sela u kojem je bio obezbeen uti-
caj, a za predsednika je izabran J oco Mihailovi. Sovjet je
teritorijalno trebalo da obuhvati bive optine: Sunju, Stazu,
Crkveni Bok, Bobovac i Kostajniki Majur. Ovo je trebalo da
bude klica budue narodne vlasti. Pred ovu nau vlast postav-
ljeno je nekoliko zadataka: vrenje sabotaa u vridbi, sakri-
vanje, pri kupl j anj e i otpremanje ita u logor na Kalinama (u
septembru su otpremljene vee koliine ita), raskrinkavanje
ustake vlasti i tabornika (koji se izdaje za zatitnika Srba), kao
i pri kupl j anj e oruja i vojnike odee.
Politiki zadaci su sprovoeni, ali mi jo nismo imali ja-
san i odluan stav u pitanju izvoenja oruanih akcija. Ovde
nas je koio i pogrean stav zauzet na partijskom sastanku 27.
jula da treba izvesti iru oruanu akciju i istovremeno zauzeti
nekoliko optina. Tek u septembru zauzet je pravilan stav da
treba ii na manj e oruane akcije, pa je predloeno drugovima
iz partijskog rukovodstva u Petrinji (Simi Dragiu i Nikoli Bio-
koviu iz Svinice i Urou Kruniu iz Graduse) da se zajednikim
snagama izvri prva oruana akcija. Tako je dolo do formiranja
gerilskog odreda na terenu Trokuta, koji ulazi u sastav parti-
zanskog odreda Kaline.
Odred je formiran kraj em septembra kod Donjeg Hras-
tovca u umi Stoj ana Rudia. Iz partizanskog odreda Kaline pri-
sustvovali su Vlado J ani Capo, sekretar OK KPH Sisak, Duan
Duki i tri nepoznata partizana. Capo je odrao govor, posle
ega je 26 boraca poloilo zakletvu. Za komandira i politkome-
sara izabrani su Pero Sekuli i arko Mihailovi. Odred je imao
od oruja: 3 vojnike i 10 civilnih puaka, 3 pitolja i 3 rune
bombe.
Prisustvo Cape, Hrvata, zatim saznanje da je na Kaline
dola naoruana sisaka grupa sastavljena od Hrvata, bilo je
veliko ohrabrenje za sve prisutne. Sisaka grupa odigrala je
naroito znaajnu ulogu u stvaranju bratstva i jedinstva na
Baniji.
Prilikom formiranja odreda dat je zadatak Milutinu Oma-
ziu da formira desetinu u Pobranima, a Stevanu Menianinu
i meni da preko Dragana Ercegovca formiramo desetinu u selu
Papii, to je i izvreno nekoliko dana kasnije. Za komandire
desetina izabrani su Milo Noini Rus i Ljuban Oigrija.
7
Ovim
se odred poveao na 42 borca.
Iste noi, posle zakletve, odred je poruio elezniku prugu
ispod Donjeg Hrastovca. Poetkom oktobra ponovo je ruena
pruga i postavljene su dve zasede koje nisu uspele (hteli smo
da likvidiramo ustake tabornike Krznaria i Sestanovia).
U oktobru je OK doneo odluku da se formira rejonski ko-
mitet u Svinici, jer je na terenu Trokuta ve postojalo vie par-
tijskih organizacija vezanih za OK Sisak. No, zbog nekih po-
grenih gledanja partijskih rukovodilaca po selima do toga nije
odmah dolo. Zbog toga je u naoj partijskoj organizaciji odran
sastanak (sastanku je prisustvovao i Cipor J andra
8
lan OK), na
kojem je za sekretara izabran arko Mihailovi. Ovaj sastanak
7
Poginuo 1943. u V neprijateljskoj ofanzivi.
" Poginuo 1942.
obezbedio je disciplinu u potinjavanju rukovodstvu na Kali-
nama, to je i u organizacionom pogledu ostvareno na parti j -
skom savetovanju odranom u novembru u selu Svinici, kad je
formiran Rejonski komitet u koji su ule partijske organizacije
sa terena Trokuta.
U novembru formirani su prvi ilegalni NOO u selima:
Donji Hrastovac (dva), Gornji Hrastovac, Pobrani, J asenovani
i Meminska, a u decembru formirani su u jo etiri sela. For-
miraju se i organizacije ena i omladine.
U novembru 1941. od partizanskih snaga na Baniji formi -
ran je Partizanski odred Banije, u iji sastav ulazi odred Ka-
line kao 3. eta. Po odluci rukovodstva, iz sastava naeg odreda
odlazi jedna desetina (15 boraca sa orujem) u sastav 3. kalinske
ete i u novembru uestvuje u napadu na andarme kod sela
Komogovine (ubijena 2, ranj ena 2 i zarobljena 4 andarma, za-
plenjeno 6 karabina), a u decembru u napadu na posadu elez-
nike stanice Gornji Hrastovac (zarobljena desetina domobrana
s orujem). Akciju na elezniku stanicu pripremila je i priku-
pila podatke o neprijatelju naa partijska organizacija
U decembru jo dve grupe boraca odlaze u PO Banije (broj
boraca iz Trokuta time se poveao na 60), ime je prestao da
postoji Gerilski odred na terenu Trokuta. Tako su zavrene
akcije u 1941. godini, da bi tek poetkom 1942. uzele pun zamah
i dale rezultate rada sprovedenog u prvoj godini ustanka.
Broju boraca treba dodati i oko 80 aktivista, politikih
radnika i kurira, koji su hrabro izvravali zadatke u tekim
uslovima ilegalnosti (prikupljali hranu i zimsku odeu za par-
tizane, odravali kurirske veze sa Kozarom, Moslavinom i Sla-
vonijom, prikupljali podatke o neprijatelju i si.).
Veliki uspeh u radu partijskih organizacija u Trokutu u
punoj meri je doao do izraza tek 1942. godine, naroito u mo-
bilizaciji ljudstva za partizanske jedinice Banije, kada je otilo
toliko boraca da svi, usled nedostatka oruja, nisu mogli biti
primljeni u borbene jedinice. To je bilo veoma znaajno, s ob-
zirom na vojniki znaaj ovog dela Banije, stenjenog izmeu
dveju velikih reka i vanih komunikacija. Za partizanske snage
ovaj teren je znaio vanu vezu sa Moslavinom, Slavonijom i
Kozarom, a za neprijatelja kao vana komunikacijska raskrsnica
i baza za ofanzive protiv naih snaga u Baniji i Bosanskoj kra-
jini. Trokut je, kako 1941. tako i tokom celog rata, ostao nepre-
kidno partizanski.
Milan KNEEVI
RAD SKOJ -a U BOSANSKOM PETROVCU
AKTI VNOST SKOJ -a U PREDRATNOM PERI ODU I U
PRI PREMI USTANKA*
I - J toku 1940. godine Komunistika partija je u gradu i u seli-
ma oko Bosanskog Petrovca organizovala vaspitne omladin-
ske grupe, koje su posle kraeg vaspitnog staa i prorade mini-
muma napredne literature, prerastale u skojevske grupe. Tako
je formirano vie skojevskih aktiva u Bosanskom Petrovcu, i u
selima: Drini, Bukovaa, Vedro Polje, Krnjeua, Bjelaj, Me-
deno Polje i Revenik, dok su u nekoliko drugih sela pojedi-
nano, ali organizovano, radili napredni omladinci lanovi
Skoja. Ti omladinci su bili povezani s vaspitnim grupama sused-
nih sela ili su radili neposredno pod rukovodstvom partijskih
elija i pojedinih lanova KP. Njihov broj se naroito poveao
u prvoj polovini 1941. godine, kada su, posle kapitulacije jugo-
slovenske vojske, mnogi skojevci i napredni omladinci radnici,
aci i egrti iz raznih gradova u zemlji doli u svoj rodni kraj
i uestvovali u pripremi ustanka.
Naporedo sa osnivanjem skojevskih aktiva Partija je i le-
galno organizovala rad sa omladinom. Tako je, na primer, u
Bosanskom Petrovcu bilo osnovano sportsko drutvo Mladost,
a u Driniu, Koluniu, Krnjeui i Medenom Polju fudbalski klu-
bovi, kojima su rukovodili napredni omladinci. U toku 1939. i
1940. godine osnovane su i itaonice u Driniu, Medenom Polju,
Krnjeui, Bukovai i Reveniku, koje su bile povezane sa na-
prednim radnikim institucijama u Banj oj Luci od kojih su i
dobij ale literaturu. U Reveniku je na inicijativu ure Dukia i
skojevskog aktiva, u okviru itaonice osnovan i analfabetski
teaj koji su masovno poseivali omladinci i stariji ljudi. Vlasti
su, meutim, na razne naine pokuavale da onemogue rad tih
* U toku NOR regrutovano je u bosanskopetrovakoin srezu 6937
partizana preteno iz redova omladine. Skoro svaki trei partizan je
poginuo u ratu. Veina od dvadeset dvojice narodnih heroja iz tog kraj a
bili su omladinci lanovi Komunistike parti j e i Skoja.
itaonica. Zandarmeri j ske patrole su, na primer, ee posei-
vale reveniku itaonicu, a omladincima koji su radili kod Si-
pada poslodavci su stavljali do znanj a da mogu ostati bez posla
ako budu zalazili u tu itaonicu. Bilo je i kolebanja. Ljudi se
nisu toliko plaili andarmerijskih pretnj i koliko mogunosti da
izgube posao. Pa ipak, itaonica je uspela da masovno okuplja
i omladinu i starije ljude. Osim toga u rukovodstva nekih sokol-
skih druina birani su i lanovi Skoja itd.
Pionirski rad na stvaranj u skojevske organizacije, kao i
organizacije Komunistike partije, u selima su obavili napredni
studenti komunisti sa Beogradskog i drugih univerziteta, radnici
i aci. Naime, I lija Doen je 1939. godine, u svojstvu poverenika
PK KPJ za Bosnu i Hercegovinu, poeo na tom podruju da
priprema stvaranj e prvih elija KP i prvih skojevskih organi-
zacija. Sa Doenom su na tom poslu saraivali: Ratko Kreco,
Zdravko elar, Bogdan Kapelan, uro Duki, Milo Kecman
Vojsko, J ovo Kecman Suco, Radivoj Rodi, Milan Cup, i dr. i-
njenica da su oni u tom radu osobitu panj u posveivali omla-
dini bila je od velikog znaaja ne samo za masovnost i vrstinu
skojevske organizacije nego i za raspoloenje omladine u
ustanku 1941. godine.
U pripremi ustanka skojevci i omladinci su disciplinovano
izvravali zadatke koje je postavljala pred nj i h parti j ska orga-
nizacija: sklanjali su oruje i municiju ne plaei se pretnj i
okupatora; bojkotovali pozive ustake vlasti za kul uk i regruta-
ciju; brinuli se o smetaj u grupa proteranih Slovenaca i J e-
vreja, starijih ljudi, ena i dece koji su stizali u sela oko
Petrovca.
Ustae su tih dana poele sa represalijama prema srpskom
stanovnitvu. Mnogi ljudi su bili pobijeni. Komunisti i simpati-
zeri su iz grada izali u sela i u umu, sem onih koj i su ostali
da rade u ilegalnim uslovima. Seljaci, naroito oni iz prigrad-
skih sela, pojedinano, a kasnije i masovno, takoe su odlazili
u umu, evakuisali naj vredni j u imovinu i tamo izgraivali
bajte za porodice. lanovi Parti j e i skojevci su aktivno radili
na iseljavanju stanovnitva i na organizovanju zbegova.
Paralelno sa merama za zatitu stanovnitva od ustakog
terora, po zadatku Parti j e, pri kupl j al o se oruje i ljudstvo za
odrede i vrene druge politike i organizacione pri preme za
ustanak.
Poetkom jula doli su u Bosanski Petrovac Osman Kara-
begovi i J osip Maar Soa i na sastanku parti j ski h aktivista
u selu Rainovcu preneli direktive o neposrednim pri premama
za ustanak i poetak oruanih borbi. Neposredno iza toga u selu
Kapljuku osnovan je Sreski komitet KPJ i tab odreda za Bo-
sanski Petrovac. Sreski komitet Skoja tom prilikom nije bio
formiran, ve je u komitetu Partije Radivoj Rodi bio imenovan
za rukovodioca Skoja i zaduen za rad sa omladinom u srezu.
On je, u isto vreme bio i vojni poverenik za Krnjeuu. Rodi je
neumorno radio i na jednom i na drugom zadatku sve do svoje
smrti, do januara 1942. godine, kada je u borbi sa ustaama u
selu Agiima herojski poginuo.
FORMI RANJ E GERI LSKI H ODREDA
Gerilski odredi u petrovakom srezu su 27. i 28. jula imali
svoje prve oruane akcije. Odredi su na prvi glas o borbama za
osloboenje Drvara i Otrelja reagovali samoinicijativno. Tih
dana su u borbu stupili sledei gerilski odredi
1
i grupe: Osje-
enica u Koluniu, odredi u Driniu, Bukovai i Vedrom Polju,
koji su se ubrzo spojili u jedan gerilski odred; odred u Drav-
skom Vagancu, oruani odred na Bravskom, oruane grupe bo-
raca iz Smol j ana, Rainovca, Suvaj e i Vodenice, koje su se
ubrzo spojile u jedan gerilski odred pod komandom Zdravka
Celara; Krnjeuki gerilski odred; gerilski odred u Medenom
Polju, koji je kasnije ojaan jednom desetinom boraca iz Drvara
i delovima odreda Osjeenica, kada je ovaj (u avgustu) reor-
ganizovan. Borako jezgro i rukovodstvo tih odreda inili su
lanovi KPJ i Skoja.
Na inicijativu lanova Parti j e formirani su jo neki odredi
i oruane grupe u kojima, u poetku, nije bilo partijskih ni sko-
jevskih organizacija. To su bili: Vrtoki gerilski odred u selu
Vrtou; gerilski odred na podrujima Stjenjana, ovke, Prkosa
i Rajinovaca; odred na Orakom brdu; oruana grupa na Malim
Sjenjanima itd. Odredi su ve tada brojali nekoliko stotina bo-
raca sa oko 150 razlinih puaka i jednim pukomitraljezom.
Oni su svojim akcijama, za nekoliko sledeih dana, oslobodili
teritoriju celog sreza sem samog Petrovca, u kojem su ustae
stalno pojaavale svoj garnizon. Polovinom avgusta gerilski od-
redi su reorganizovani. Pojedine grupe su kao vodovi uli u sa-
stav jaih odreda, koji su opet uli u sastav Prvog bataljona
Sloboda sa tabom u Otrelju.
Osim tih odreda, u muslimanskom selu Bjelaju nekoliko
lanova skojevske grupe ukljuili su se u seosku strau i primili
1
Naredbom taba bataljona Sloboda od 9. septembra 1941. go-
dine uveden je naziv Partizanski odred umesto dotadanjeg Geril-
ski odred. I stom naredbom je uveden i naziv politiki komesar za
politikog rukovodioca u odredu umesto ranijeg politiki sekretar.
Kasnije, u oktobru, formirane su u okviru bataljona i odreda na irem
teritorijalnom podruju partizanske ete kao pokretljive jedinice.
oruje od ustake vlasti, s namerom da u jednom trenutku stupe
u akciju, razoruaj u strau i preu u partizane. Oni su kasnije
to i uinili, mada su samo delimino uspeli da ostvare svoj plan.
Kao to se i predvialo, u prvim oruanim akcijama nalo
se
i vie oruja i vie boraca nego to je bilo evidentirano uoi
ust ank a. Odredima je pristupio velik broj mladia bez oruja.
Na jednog borca s pukom pukara, kako su ga nazivali dru-
govi bez oruja, dolazilo je po pet do 10 boraca naoruanih sta-
rim pitoljima bez municije ili hladnim orujem. U nekim od-
redima, tih prvi h dana ustanka, puka je bila osnova za njihovu
unutarnj u organizaciju. Oko jedne puke ili pukomitraljeza
formirana je organizaciona jedinica: desetina ili grupa boraca
bez oruja. To su bili uglavnom mladii. Oni su eleli da se
bore protiv okupatora, pa su oruje zarobljavali i otimali od
neprijatelja.
VOJ NO I POLI TI KO OBRAZOVANJ E MLADI BORCI SU STI CALI
U PRAKSI
Masovnost ustanka i mladost borakog sastava iziskivali
su obiman organizaciono-politiki rad na uvrenju vojnih je-
dinica, na obj anj avanj u sutine i ciljeva narodnooslobodilakog
rata. Taj posao ni j e bio ni lak ni jednostavan zbog masovnosti
ustanka, opasnosti od stihije, potrebe da se smire i usmere ras-
poloenja ozlojeenih seljaka, obuzdaju strasti zaverenikih i
ovinistikih elemenata itd. Znaaj an deo tih zadataka Parti j a
je poverila Skoju. Zato su skojevske grupe, pre svega, svoju
organizaciju i svoju aktivnost morale prilagoditi novim ratni m
uslovima.
Polovinom avgusta, u odredima onih sela u kojima su pre
rata postojali aktivi Skoja formi rane su jo i skojevske grupe,
2
dok se u drugim odredima radilo na formi ranj u aktiva Skoja.
Skojevskim aktivima u odredima pripadali su i oni lanovi koji
su radili u pozadini. Taj organizacioni princip zadran je do
polovine oktobra, kada su odredi reorganizovani u ete koje
nisu logorovale samo na svom matinom podruj u i kada su
skojevske grupe proirene i omasovljene kako u vojsci tako i u
pozadini.
I J edan od naj vani j i h zadataka u odredima je bio uvr-
enje borakih jedinica i savlaivanje osnovnih vojnih znanj a.
Mnogi mladii su se ve u julu i avgustu doepali puke, bombe,
2
Naziv skojevska grupa iz predratnog perioda je jo neko
vreme zadran u ustanku, uporedo sa nazivom aktiv Skoja za osnovnu
rganizacdju Saveza komunista omladine J ugoslavije.
mitraljeza iako ih nisu znali upotrebiti, doiveli su prva arti-
ljerijska i avionska bombardovanja, susretali se sa tenkovima .
a skoro nita nisu znali o karakteru i efikasnosti tih oruja. O
tome govore mnogobrojni primeri. Omladinac Sveto Srdi je u
jednoj akciji doao do puke, pa je s grupom svojih vrnjaka
pokuao da odgonetne njene tajne. Metak je iz njihove puke
iznenadno opalio. Mladii su pomislili da na njih puca neko iz
zasede. Brzo su uhvatili zaklon, zaboravivi pri tom i svoj trofej.
J edno vreme su oslukivali, izvirivali pa kada su videli da oko
njih nema nikoga, zakljuili su da ih je, moda, iznenadila ba
njihova puka. Uzeli su je ponovo i sledeih dana su, uz pomo
iskusnijih drugova, natenane izuili nj en sklop i nain upotrebe.
Borci 4. gerilskog odreda su sa uspehom nekoliko puta iz
zasede napali neprijateljeve kamione na cesti Biha Petro-
vac, koja vijuga preko Hrastovae, Medenog i Bjelaskog Polja,
ali susreta sa tenkovima nisu imali sve do septembra 1941. go-
dine. Treeg septembra, posle uspele akcije gerilskih odreda na
neprijateljev logor u Vrtou, borci 4. odreda su nastavili da
gone razbijene satnije i zarobljavaju domobrane. Meutim, tada
se od Bosanskog Petrovca ulo zuj anj e motora, ali borci nisu
obraali panju na dubinu i boju zvuka. Napravili su po obi-
aju zasedu bez zaklona uz samu cestu. Oekivali su kamione.
Ali kada su se pojavili tenkovi i poeli s lakoom da gaze bu-
nje, da zalaze u kamenjar i da sipaju vatru iz mitraljeza
borci su bili veoma iznenaeni. Dvojica su poginula. A mitra-
ljezac Perica Krtini se povlaio najveom istinom i za sobom
je povukao i tenkove, zasipaj ui ih prosto svojim rafalima. Var-
kao se sa njima oko plastova sena sve dok se teko ranj en nije
naao pod gusenicama tenka. Svojim podvigom je omoguio
neiskusnim borcima da se izvuku i spasao odred od tekih gu-
bitaka. Posle tog iskustva, odred se ubrzano obuavao i pripre-
mao za borbe protiv tenkova.
Vojniko obrazovanje mlaih boraca nije se svodilo samo
na upoznavanje strojevog pravila. Ali minimum znanja iz te
oblasti se morao stei, tim pre to su neki komandiri odreda u
poetku potcenjivali vojniku spremnost onih omladinaca koji
nisu sluili kadrovski rok u bivoj jugoslovenskoj vojsci. Pone-
kad im je to sluilo i kao povod da zabrane omladincima uee
u teim akcijama. Zbog tih zabrana u 4. gerilskom odredu u
Medenom Polju esto je dolazilo do unih rasprava omladinaca
s komandirom odreda.
Meutim, uz uenje osnovnih vojnikih vetina sve se vie
pred mlade borce postavljao zadatak da usvoje i u praksi raz-
viju novi, gerilski nain ratovanja. Ta vetina se nije sticala
prenoenjem pravila stare vojne kole u nove uslove, nego se,
pre svega sticala u praksi. Tako je Vico J aki skojevac i de-
setar u 4. gerilskom odredu u zasedama na nepri j atel j eve
kamione, pune ustaa, postavljao svoj mitraljez iza okuka, iza
improviziranih zaklona, ili nasred ceste, a desetinu je raspore-
ivao na odstoj anj u za juri. Moda je on i greio prema pravi-
lima stare vojne kole, ali je zato njegov prvi rafal obino bio
odluujui za ishode borbe. On bi zaslepio ustae pre nego to
bi oni uspeli doi sebi, pre nego to su mogli upotrebi ti svoje
mitraljeze, postavljene najee na vozakoj kabini. U takvim
i slinim akcijama raala se u odredima, ve u poetku ustanka,
nova vetina u voenju rata.
Zato su na kraj u 1941. u Krnjeui, i poetkom 1942. u
J elainovcima, bili organizovani kratki vojno-politiki i diver-
zantski kursevi, kojima je rukovodio Mile Ljubii, u to vreme
poznat pod imenom inenjer Mile. Sluaoci tih kurseva su
birani u skojevskim organizacijama odreda. Pored toga, na sa-
stancima odreda, omladinci i skojevci su aktivno uestvovali i
u analiziranju iskustava iz proteklih borbi i stvaranj u novih
planova za dejstvo, a i skojevske organizacije su na slian nain
analizirale vojnike i politike uspehe svake akcije, ukazivale
na propuste i zadatke mladih komunista.
RAZVIJ ANJ E BRATSTVA I J EDI NSTVA MEU OMLADINOM
J EDAN OD GLAVNIH ZADATAKA SKOJ A
Ako je politika bratstva i jedinstva u bosanskopetrova-
kom srezu i okolini u toku 1941. godine mogla nekome izgledati
kao uzaludan posao komunisti i skojevci ni jednog asa nisu
gubili iz vida da samo takva politika moe obezbediti razvoj
narodnooslobodilake borbe. To je praktiki znailo da, pre
svega, treba voditi borbu protiv raspaljenih ovinistikih strasti
na jednoj i drugoj strani, borbu za di ferenci ranj e ustaa od mu-
slimanskog i hrvatskog stanovnitva i ukazivanje na potrebu
jedinstva kao zaloge nae pobede. Ta politika, ve u prvim da-
nima ustanka, imala je i svoje prve ispite: prilikom osloboenja
muslimanskog sela Bj el aj a i napada na Kulen-Vakuf.
Ve 28. jula doli su u Medeno Polje Mahmut I brahi mpa-
i
;i
i Mahmut Hodi, lanovi skojevske organizacije iz Bjelaja,
da se obaveste o poetku ustanka i dogaajima u okolini i to
zato to su ustae pronosile vesti da u okolini Drvara i Petrovca
operie nekoliko stotina etnika i vojnika bive jugoslovenske
vojske. (Treba, meutim, pomenuti da u Bj el aj u i u Medenom
Mahmut I brahimpai Mao, narodni heroj, poginuo u borbama
z
a osloboenje Beograda oktobra 1944. godine.
Polju u to vreme jo nisu postojale partijske organizacije, pa su
glavnu inicijativu u sprovoenju direktive Partije u podizanju
ustanka imale skojevske grupe.) Na sastanku sa njima je na-
pravljen plan za osloboenje Bjelaja.
Posada u Bjelaju sastojala se od seoske strae, koja je
imala etrdesetak puaka. Meu straarima su bila svega trojica
ustaa. Ali u strai su se nalazili i skojevci. Zakljueno je da se
iste noi u 24 sata napadne Bjelaj sa izabranom jedinicom bo-
raca iz odreda i grupa iz Medenog Polja, Suvaje, Vodenice i Bje-
lajskog Vaganca. Skojevci iz Bjelaja bi u isto vreme poeli na-
pad iznutra. Oni e nastojati da oni budu odreeni na strae, a
ako to i ne uspije, akciju e poeti tano u pono. Objasnie pret-
hodno muslimanskim masama karakter ustanka, izolovati ustae
i paralisati otpor strae. Dogovoreno je da se po svaku cenu
imaju spreiti eventualni ispadi ovinistikih elemenata. Sko-
jevci iz Medenog Polja, kao i skojevci iz Bjelaja, eleli su da se
ta akcija izvede to bolje i da ona bude poetak bratimljenja
muslimanskog i srpskog stanovnitva.
Iste veeri je zakazan zbor izabranog odreda za napad na
Bjelaj, koji je trebalo da se odri u Krivokuama kod Bjelaj-
skog Vaganca. Meutim, vesti o napadu su se brzo pronele i na
zborno mesto je dolo nekoliko stotina seljaka naoruanih vi-
lama, roguljama i drugim hladnim orujem. Zbor je onda isko-
rien da se objasni karakter ustanka i politiki znaaj napada
na Bjelaj. ovinistiki elementi su proneli glas da je po sredi
zavera omladinaca iz Bjelaja, da im ne treba verovati itd.
pa je i to na zboru demantovano. Do kasno u no su komunisti
i skojevci objanjavali uzavreloj masi ciljeve ustanka, politiku
bratstva i jedinstva, potrebu razlikovanja ustaa od veine mu-
slimanskog i hrvatskog stanovnitva, navodei pri tom primer
pozitivnog dranja bjelajskih muslimana. Bliila se pono, kada
su komunisti zakljuili da bi bilo opasno dozvoliti tako neorga-
nizovanoj masi da ide u akciju na Bjelaj. Krenula je samo iza-
brana grupa boraca sa 12 puaka, ali je napad propao. Sta se
dogodilo? Ustae su nekako otkrile plan napada i omladinci su
bili prisiljeni da ponu akciju pre vremena. Ali bili su sa-
vladani. I brahimpai je uspeo da se spase, a drugi su sprove-
deni u Biha i predati sudu.
Hapenje naj izrasli j ih skojevaca se negativno odrazilo u
daljoj aktivnosti, ali se time nije mogao izbrisati uticaj koji
je skojevska grupa izvrila meu muslimanskom omladinom i
stanovnitvom u Bjelaju. Bjelaj ski muslimani su se pasivno od-
nosili prema NDH i osuivali ustake zloine. Pod uticajem
NOP polovinom avgusta, njihova seoska straa je predala oru-
je gerilskim odredima i omoguila hvatanje ustaa. Tom prili-
kom se nije dogodio ni jedan ispad ovinistikih elemenata, ni
bilo kakav incident. Srbi i muslimani su obnovili dobre susedske
odnose i jo vie su se zbliili. Poela je i ira priprema musli-
manske omladine za stupanje u gerilske odrede. Bjelaj je postao
primer politike bratstva i jedinstva koju je vodio narodnooslo-
bodilaki pokret, to je odjeknulo i na neosloboenoj teritoriji
i u domobranskim jedinicama. Primer Bjelaja je uneo jo po-
voljniju klimu u gerilske odrede i u srpska sela na osloboenoj
teritoriji. Meutim, ustaama nije odgovarao takav razvoj do-
gaaja u Bjelaju pa su poetkom septembra prodrli u selo s oja-
anom elitnom bojnom i odveli celokupno stanovnitvo na svoju
teritoriju. Toj akciji ustaa je prethodila borba na Kulen-Va-
kufu. Naime, neprijateljev garnizon iz Kulen-Vakufa, pod pri-
tiskom gerilskih odreda iz Bosne i Like, poeo je 6. septembra
da se zajedno sa stanovnitvom izvlai prema Bihau. U ovki
su ustae i domobrani napustili veinu stanovnitva i poeli se
probijati sami. I dok su odredi vodili borbu protiv ustakih i
domobranskih jedinica, neki etnici su zapalili Kulen-Vakuf i
pored puta poeli da maltretiraju i ubijaju nevino muslimansko
stanovnitvo. Ali odlunom intervencijom etvrtog odreda i
vanrednim zalaganjem lanova KP i Skoja to je bilo spreeno.
Tom prilikom zatieno je oko 500 ena i dece i dovedeno do
Bjelaja, odakle su, posle kraeg odmora, po svojoj elji produ-
ili za Bosanski Petrovac. Ubijanje civilnog stanovnitva od
strane pojedinih etnika unelo je nesigurnost kod jednog dela
neobavetenog muslimanskog stanovnitva i usporilo proces nj e-
gove pozitivne orijentacije prema narodnooslobodilakom po-
kretu.
Te etnike zloine je obilno koristila ustaka propaganda
pripisujui ih narodnooslobodilakom pokretu. U gerilskim od-
redima su se ivo komentarisali ti dogaaji. Ogromna veina
boraca je osudila postupke ovinistikih elemenata, a skojevskoj
organizaciji su ti dogaaji jo jedanput dali do znanja da borba
za bratstvo i jedinstvo Srba, Hrvata i muslimana nee biti ni
jednostavna ni laka.
BORBA ZA NOV LI K BORCA PARTI ZANA
Skojevci su, pored ostalog, aktivno radili na razvijanju
kolektivnog duha, drugarskih odnosa, solidarnosti u borbi itd.
igosane su, takoe, i pojave kukaviluka, egoizma, nedolinog
ponaanja kao i pojave samovoljnog prisvajanja plena.
Poneki vojni stareina koji je u poetku bio i etniki ori-
jentisan nije shvatao politike posledice nekih samovoljnih po-
stupaka pojedinaca, pa ih nisu ni osuivali. Na primer: Mane
Rokvi, komandir 4. odreda, je i sam podsticao samovoljno
prisvajanje plena, pa i neke druge negativne pojave. Nastojanja
komesara odreda, koji je imao podrku mladih komunista i ve-
ine boraca, da iskoreni te pojave, dovodila su ponekad do otvo-
renih sukoba s komandirom odreda i grupicom konzervativnih
i nesvesnih elemenata, koje je ovaj okupljao Oko sebe. U odredu
jo nije bila osnovana partijska organizacija, pa je glavni teret
politikog rada, uz komesara nosila skojevska organizacija. Sko-
jevci su samoinicijativno, u dva tri maha obavetavali tab
bataljona Sloboda i tab Drvarske brigade o grekama ko-
mandira. U tabu brigade nisu bili pravilno obaveteni o svemu
tome, pa su jednom prilikom poruili omladincima da ne treba
da se meaju u komandovanje odredom.
Borcima je, takoe, smetalo i to to su svi uspesi odreda
bili vezani samo za ime komandira. List Gerilac koji je izla-
zio u osloboenom Drvaru ponekad je hvalio komandira Ro-
kvia i njegovo komandovanje, mada je on mnoge inae uspene
akcije samo oslukivao. Meutim, skojevci su bili uporni. Tako
je u akciji na Krnjeui, u noi izmeu 9. i 10. avgusta, uestvovao
i 4. gerilski odred. Krnjeua je osloboena. Zaplenjeno je oko
120 puaka, 6 pukomitraljeza, velike koliine tekstila, vie i-
vaih maina i drugog materijala. J edan deo tog plena je bio
namenjen krojakoj radionici odreda. Komandir Mane Rokvi
je, meutim, deo tog plena prisvojio i poslao ga svojoj kui u
Drvar. Revoltirani tim postupkom, omladinci su o svemu izve-
stili komesara bataljona I liju Doena, koji je naredio da se taj
materijal u Otrelju ponovo zapleni. Posle toga dogaaja Mane
Rokvi je izgubio poverenje i ugled meu borcima. Sledei me-
sec dana on je samo prividno bio komandir odreda. Njegov put
vodio je u izdaju, koju je i poinio kraj em septembra 1941. go-
dine, pri prvom susretu s Talijanima. Stvarni komandir 4. od-
reda bio je njegov zamenik Dragija Milainovi, koga su borci
zbog njegove hrabrosti i humanizma potovali i voleli.
OMLADINA U POZADINI J E IVELA I RADILA ZA FRONT
Omladina iz pozadine je jo u prvim danima ustanka ue-
stvovala u mnogim akcijama odreda i svestrano pomagala borce
na frontu. Ve je reeno da su odredi imali svoja oruana jezgra
ali i veliki broj mladia koji su se naoruavali u kasnijim akci-
jama. ensku seosku omladinu tih dana odredi nisu masovnije
primali, i to ne zato to ona nije bila sposobna za borbu, nego
zato to je veliki broj sposobnih mladia ekao na red da bude
primljen u odred i da dobije puku. Omladinke su meutim bile
mnogo zaposlene u bolnicama i ambulantama odreda, negom
r an j en i k a, spremanj em i donoenjem hrane za borce. One su i
na razne druge naine davale svoj prilog borbi na frontu. Svoje
devoj ako ruho omladinke su delile borcima i odevale ih, poma-
gale su narodnim odborima u njihovim zadacima itd. Omladinke
su esto posle uspelih akcija u paliru doekivale borce, nudile
ih hranom, mlekom, poklonima itd.
Mnogim borcima e ostati u seanju kad je prevoena naa
prva haubica kalibra 105 mm od Vrtoa preko Medenog Polja i
Osjeenice do Otrelja. To je bila prva haubica u naim odre-
dima. Naime, 5. avgusta odredi su napali nepri j atel j evu kolonu
koja se kretala iz Bihaa prema Petrovcu, razbili je i, izmeu
ostalog zaplenili i haubicu kalibra 105 mm sa oko 10 sanduka
granata. Ve 9. avgusta haubica je uestvovala u borbama za
Krnjeuu i doprinela da se brzo slomi otpor ustake posade. Po
nareenju taba bataljona Sloboda haubica je zatim preba-
ena na Otrelj. Do Medenog Polja vukle su je zaprege, a oda-
tle, uz Osjeenicu, uz nagib i do 40, vukli su je l j udi uz pomo
zaprega. (A ve 16. avgusta, iz te haubice postavljene pod
Otreljskim brdom, ispaljeno je nekoliko granata na Petrovac,
koje su, u nepri j atel j evom garnizonu izazvale pravu paniku.)
Na putu kroz sela, pa sve do Otrelja, ta neobina kolona je vie
liila na svatovsku povorku nego na borbeno putovanj e prve
partizanske haubice. Lj udi su tada govorili da njihovo prvo ar-
tiljerijsko orue putuj e kao naj bogati j a seoska mlada. Haubica
je bila okiena mnogobrojnim maramama, pekirima, kouljama
i drugim poklonima koje su omladinke namenile njegovoj posadi
i borcima koji su je zarobili, tako da se ona od tih poklona nije
mogla prepoznati. Omladina je sveano ispratila i uz Osjee-
nicu, kroz bespue, pomagala da se izvue uz velike uspone,
kojima do tada nisu prola ni jedna kola s tokovima.
Posle takve podrke omladine iz pozadine, borci su udvo-
struenim snagama odlazili u nove akcije.
PRIVREMENO ZATI J E U ORUANIM BORBAMA I POVEANA
POLI TI KA AKTI VNOST SKOJ A
Posle neuspelog pokuaja generala Ruml era da uz po-
mo brojnih ustakih i domobranskih jedinica razmetenih na
liniji Biha Petrovac Kl j u prodre na slobodnu terito-
riju prema Drvaru, dolo je do sporazuma izmeu Pavelia i
Talijana da 2. talijanska armi j a zaposedne te kraj eve. Posle
tekih borbi na Deralima i Ploama, nai odredi su bili pri si -
ljeni na povlaenje pred brojno nadmonijim talijanskim divi-
zijama. Dvadeset estog septembra je talijanska divizija Sa-
sari od Grahova upala u Drvar, a zatim i u Otrelj. Oko 5.
oktobra Talijani su se spustili u Bosanski Petrovac. Iz Petrovca
su se bile povukle ustake i domobranske jedinice, a u gradu
je ostala samo jedna nepotpuna satnija 1. peadijske pukovnije
sa 56 domobrana, od kojih su 48 izali u Drini marta 1942. i
preli partizanima.
Dolaskom Talijana borbe privremeno prestaju. To zatije
traj e sve do januara 1942. godine. Do zatija je dolo zbog ne-
pripremljenosti masa za borbu protiv talijanske vojske, a i zbog
trenutne kolebljivosti i oportunizma u nekim partizanskim od-
redima. A i Talijani su veoma lukavo nastupali. Na kamionima
koji su dovlaili njihovu vojsku pisalo je: Srbi bono. Ispisivali
su i druge parole kojima su govorili da Srbima donose mir i
bezbednost itd. Seljacima su u poetku prodavali so i petrolej
razume se, iz propagandnih razloga, a to je i imalo uticaj a,
naroito na starije ljude i na ene s mnogo dece, koji su doeki-
vali zimu bez zimnice i bez krova nad glavom i koji su, u pri-
vremenom zatiju, traili mogunost da se snau, da izgrade
baj te i zemunice. Pojedinci su se zanosili iluzijama da e ih ta-
lijanski okupator ostaviti na miru. Talijani su, meutim, traili
otvorenu lojalnost; pokuavali su da u odredima izazovu unu-
tarnj e sukobe i da time paraliu njihovu snagu. Poeli su odmah
da organizuju i etnike. U odredima su traili kolebljivce i pe-
tokolonae, koje su posebno nagraivali. Tako su i komandiri
odreda u Medenom Polju, Driniu i Krnjeui preli u etnike i
stavili se u slubu Talijana. To su bili Mane i Duan Rokvi i
Lazica Atlagi.
Njihova izdaja, meutim, nije pokolebala borce tih odreda.
Lazica Atlagi je zatim poginuo beei pred poterom u kojoj
su uestvovali borci Krnjeuke ete kojom je on svojevremeno
komandovao. Duan Rokvi je osuen na smrt za delo izdaje
od partizanskog vojnog suda. Mane Rokvi se stavio pod zatitu
talijanskih faista okupivi oko sebe 30 do 40 izdajnika i ko-
lebljivaca, od kojih je naj manj i broj bio iz onih odreda kojima
su svojevremeno komandovali ti izdajnici.
Veina boraca u odredima, odnosno u etama, ostala je na
okupu. Manji broj se privremeno povukao kuama da bi se
posle mesec dana ponovo vratio u etu. Neke jedinice su preba-
ene u Podgrme, gde su nastavile borbu s ustaama i Nemcima.
To je doprinelo uvrenju tih odreda i pretvaranju u pokret-
ljive vojne jedinice, spremne da se bore u svakom kraj u zemlje.
U tom periodu se razvijao intenzivan politiki rad u odredima
i selima.
Partijska organizacija i Skoj su radili na sreivanju od-
reda, na razobliavanju talijanske faistike propagande koja
je bila veto protkana onim poznatim geslom zavadi pa vla-
daj, i na raskrinkavanju etnika izdajnika narodnooslobodi-
lake borbe.
U drugoj polovini oktobra izvrena je reorganizacija voj-
nih jedinica s ciljem da se povea njihova borbena sposobnost
i pokretljivost. Umesto odreda, formirane su ete: Drinika, Vo-
eniko-suvajska, Krnjeuka, Vrtoka, Vakuvska i Bravska
eta, koje su stavljene pod komandu taba Petrovakog bata-
ljona. One su bez delova biveg Drinikog i biveg 4. gerilskog
odreda (koji su se nalazili u Podgrmeu) imale oko 550 boraca
pod orujem. Do kraj a godine je broj boraca neprekidno rastao.
U ovom periodu se intenzivnije stvaraju skojevske organi-
zacije u odredima. Taj posao je donekle bio zanemaren u prvim
danima ustanka. Skojevska organizacija u nekim odredima je
bila nova, pa su u poetku stariji ljudi sa izvesnim podozrenjem
gledali na to da omladina mimo nj i h neto radi, da im se
stranci, kako su nazivali skojevske rukovodioce, meaju u
poslove njihove ete. Na primer, u Vrtokoj eti, u poetku je
bilo tekoa i nerazumevanja za rad skojevske organizacije.
Naime, skojevska grupa iz Medenog Polja, koja je kao desetina
bila prikljuena Vrtokoj eti, pored drugih politikih zadataka
na irem teritorijalnom podruju, nastojala je da stvori organi-
zaciju Skoja u eti od domaih ljudi. Rad sa omladinom Vr-
toke ete i izbor ljudi za prvu skojevsku grupu nije bio teak.
Ali su tekoe dolazile zbog smetnji koje je pravila jedna grupa
konzervativnih elemenata, koja je pokuavala da preuzme ruko-
voenje etom.
Za vreme jednog sastanka s omladincima iz Vrtoke ete,
na primer, dogodilo se i to da se na sastanak uvukao neki ovek
srednjih godina preruen u seljako odelo. Predstavio se kao
aktivista iz Podgrmea. I ste veeri je svojoj grupi referisao o
sadrini skojevskog sastanka. U toku noi je onda ta grupa ra-
zoruala i odvela na sasluanje skojevskog rukovodioca, koji je
organizovao taj sastanak. Posle duge diskusije o Skoju i o nj e-
govim zadacima, i polemike o strancima i domaima, ruko-
vodiocu su ponovo vratili oruje uz zahtev da drugi put bez
njihovog znanja ipak ne zakazuje sastanke. U eti je posle izve-
snog vremena osnovana skojevska organizacija, a neto kasnije
i partijska elija. Iz ete su odstranjeni neki nezdravi elementi,
to je pored ostalog pomagalo da se ona uvrsti i ubrzo postane
jedna od najboljih partizanskih jedinica. I u drugim etama
Petrovakog bataljona su u toku te jeseni proirene ili osnovane
nove skojevske organizacije.
Raskrinkavanje etnika sad ve nije bio tako teak posao.
etnici su se u tom periodu, svojom saradnjom s Talijanima i
svojim postupcima, sve vie kompromitovali u oima seljaka. U
poetku su se bavili i trgovinom za raun Talijana. Prodavali
su seljacima so, petrolej itd., pa poto to nije donosilo vee pri-
hode, krenuli su u krau stoke za talijansku vojsku. Sa Talija-
nima su, isto tako, odlazili u kaznene ekspedicije. Tako su u noi
izmeu 12. i 13. novembra 35 etnika sa oko 500 Talijana izali
u Medeno Polje, blokirali ga i pohvatali komuniste i skojevce:
Mitra Mrkia, Vicu J akia, Filipa Dukia, Boru Kesia i I liju
Tubia. Tubi je, meutim, uspeo da pobegne. Boro Kesi je
pokuao da se probije, ali, etnici su ga saekali u zasedi i
ranili, a zatim tako ranjenog predali Talijanima, zajedno sa
ostalom grupom pohvatanih komunista. Kasnije je posle heroj-
skog dranja pred neprijateljem u poznatom procesu Radi Kon-
ani i drugovima u ibeniku od talijanskog suda osuen na
smrt i streljan. Ostali komunisti i skojevci iz Medenog Polja su
osueni na kazne zatvora u vremenu od 15 do 20 godina.
Politika aktivnost na selu u to vreme je bila usmerena
na pripremanje ljudi za borbu protiv Talijana i na raskrinka-
vanj e etnike izdaje. Pored partijskih organizacija na tom po-
slu su aktivno radile i skojevske grupe. Pri tom su se naroito
isticale skojevske organizacije u Driniu i u Drinikoj eti (od-
nosno u jednom vodu te ete koji je boravio na tom podruju i
blokirao Petrovac sa istone i jugoistone strane), u Krnjeui i
Krnjeukoj eti, Vodenici i Voenikoj eti. Zatim, skojevske
grupe u Medenom Polju koje su delovale na irem podruju
u selima: Koluni, Medeno Polje, Bjelaj itd. Te organiza-
cije su u nedostatku optinskih rukovodstava Skoja bile prava
arita politike aktivnosti meu omladinom na teritorij ama ta-
danjih optina i itavog sreza.
Rukovodioci tih skojevskih aktiva i grupa, pod rukovod-
stvom Radivoja Rodica, sainjavali su i sresko rukovodstvo
Skoja koje se brinulo za rad sa omladinom na podruju celog
sreza. Do kraj a 1941. godine u veini sela petrovakog sreza
su osnovane skojevske organizacije.
U nekim prigradskim selima stvaranje skojevskih organi-
zacija je bilo oteano zbog estih ispada Talijana i etnika iz
grada, zato to se taj rad unekoliko morao zakonspirisati, pa i
zbog otpora ponekih roditelja itd. U selu Reveniku, na primer,
u oktobru je odran sastanak skojevskog aktiva na kome je i-
tan materijal o izdaji Mane Rokvia i o karakteru etnike iz-
daje. Bilo je, takoe, rei i o kolebanju jednog omladinca, koji
se s pukom naao kod kue. Govorilo se da etnici aikuju
oko njega. On se pravdao i obeao je da e ponovo otii u odred
im smesti porodicu i obezbedi joj krov nad glavom. Taj sasta-
nak je odran u trapu za krompir uz svetlost napravljenu od
krpica i grumena loja.
Trap je bio najpogodnije mesto za sastanak u zaplenjenom
i razruenom selu. Maj ka jednog skojevca se za sve vreme sa-
stanka, sa zapaljenim ugarkom, batrgala kroz no traei i gr-
dei zelembae koji hoe da se tuku sa talijanskom silom.
Skojevci se, meutim, nisu svaali sa roditeljima, ali su bili
uporni u tome da razbiju iluzije o Talijanima kao zatitnicima
Srba i da ukau na besmislenost parola: Treba saekati dok
veliki megdan podele, zatim Gde e ukasto sa rogatim itd.
koje su veto proturali Talijani i etnici. Ta upornost skoje-
vaca i skojevskih organizacija dala je ubrzo dobre rezultate.
I pored vanrednih tekoa i nedostataka iskusnih kadrova,
politiko stanj e u selima se brzo menjalo. Organizovan je eko-
nomski, drutveni i politiki ivot; osnovani su, takoe, narodni
odbori, parti j ske i skojevske organizacije. Kraj em 1941. godine
u oko 20 sela bili su osnovani aktivi Skoja. U isto vreme, na ini-
cijativu skojevske organizacije, osnivaju se omladinske radne
ete, vojno-politiki kursevi, itaonice i analfabetski teajevi. U
selima su odravane i masovne konferencije antifaistike omla-
dine, a odbori NOSOBiH su birani poetkom 1942. godine.
U gradu je pod ilegalnim uslovi ma iznova stvarana sko-
jevska organizacija. Veza sa nj om je odravana preko Nedeljka
Kaunia, koji ni j e bio sumnj i v okupatoru, jer je njegov otac
kao komandir andarmerijske stanice, u poetku, uivao pove-
renj e Talijana. (Kasnije je bio otkriven kao simpatizer NOB i
streljan). Pisma i materi j al e do Kaunia najee je nosio Mile
Trnjakovi, sekretar skojevske grupe u Reveniku. Kauni je
oko sebe okupio grupu naprednih omladinaca, koja je pri ku-
pljala podatke o nepri j atel j u, pri kupl j al a i slala partizanima
dobrovoljne priloge, sanitetski materi j al i drugo. Tako je poste-
peno poeo da se osea i da raste uticaj skojevske organizacije i
u gradu.
Raspoloenje za borbu protiv etnika i Talijana sazrevalo
je naj bre meu omladinom. To pokazuju mnogi primeri. Evo
samo jednog. U pri premanj u borbe protiv etnika, jedan ruko-
vodilac Skoja je od taba bataljona dobio zadatak da se preko
skojevaca u Medenom Pol j u i Reveniku obavesti o kretanj u
etnika. J edne noi on je prisustvovao selu, na kome je veina
omladinaca i omladinki iz Medenog Polja pevala partizanske
pesme, a manj a grupica pevala etnike pesme. Selo je, meu-
tim, u toku noi bilo blokirano, i sutradan je taj rukovodilac
pao u etnike ruke. Ali, omladinci i omladinke i mnogi stariji
ljudi masovno su se okupili u zaseoku Lukai (u kojem su et-
nici logorovali) i zahtevali da se on oslobodi. etnici su bili pri-
siljeni da skojevcu odveu noge i ruke, to mu je u jednom
trenutku omoguilo da se neopaeno izvue. Omladina je na tom
i
skupu i demonstrirala protiv etnika. Omladinke na svojim
bluzama, a omladinci na reverima su nosili petokrake zvezde, iz-
vezene na trobojnici u obliku kruga. Oni su, pored toga, pred
etnikim komandantom Manom Rokviem i njegovom gru-
pom pevali partizanske pesme i pesme o etnikoj izdaji. Takvo
dranje omladine je jo vie pokolebalo neke zavedene ljude
meu etnicima, koji su, neposredno posle prve borbe s Talija-
nima, napustili Manu Rokvia i molili da budu primljeni u par-
tizane.
Krajem godine je u Krnjeui odrano partijsko saveto-
vanje, kome je prisustvovao i Duro Pucar Stari. Na savetovanju
je analizirano stanje u odredima i selima petrovakog sreza.
Komunisti su na tom savetovanju ocenili da su to se tie
raspoloenja masa, a pogotovo raspoloenja boraca u etama
sazreli uslovi za ire akcije protiv talijanske okupatorske voj-
ske i za ienje etnika.
Mnoga prigradska sela su ve tada zahtevala da se zatite
od pljake i terora etnika. U januaru 1942. godine ti zadaci su
poeli da se provode u ivot. Tako su, na primer, 13. januara 5.
i 1. eta Petrovakog bataljona, koje su predvodili komandant
bataljona Slavko Rodi, komesar I lija Doen i zamenik koman-
danta Nikola Karanovi, oistile od etnika sela Bjelaj, Vode-
nicu, Suvaj u i druga. Te ete su, u prolazu kroz Koluni, zaro-
bile oko 20 talijanskih vojnika, to je i bio neposredni povod
prve velike borbe s Talijanima u Medenom Polju. Dva dana
kasnije etnici su zbog odmazde proveli do Medenog Polja oko
600 Talijana. Ali talijansku kolonu je doekalo oko 40 boraca
5. ete. Prva eta je bila orijentisana prema Osjeenici, gde su
po obiaju etnici ekali u zasedi. Talijani su potueni do nogu,
a etnici su odmah pobegli. U toj je borbi pobijeno oko 200, a
zarobljeno oko 80 talijanskih vojnika i oficira. Zaplenjeno je i
6 pukomitral jeza, 2 teka mitraljeza, 2 topa i oko 200 puaka.
Prva pobeda nad Talijanima na Medenom Polju odjeknula
je iroko u srezu i van njega. Ona je, u neku ruku, oznaila i
kraj zatija, j er su tada i najvei skeptici izmenili svoje pred-
stave o talijanskoj sili. etnici su se zavukli u Petrovac, a u
sela su dolazili kasnije samo kao leinari posle neprijateljevih
ofanziva. Odmah posle te borbe s Talijanima osnovana je omla-
dinska eta, sastavljena od najboljih skojevaca i omladinaca. Za
komandira ete je postavljen Svetko Kaar,
4
a za zamenika ko-
mesara Drago uki. itav komandni kadar u eti je izabran
iz skojevskih organizacija.
1
Svetko Kaar, narodni heroj, poginuo u toku NOR.
IZ SKOJ A SU REGRUTOVANI SPOSOBNI VOJ NI I POLI TI KI
KADROVI
Parti j a je kraj em 1941. i poetkom 1942. godine masovnije
regrutovala vojne i politike rukovodioce iz skojevskih organi-
zacija u vojsci i pozadini. Svojom hrabrou na frontu i preda-
nim radom u pozadini, omladinci su osvojili simpatije i pove-
renje boraca i naroda. Vie se, isto tako, ni j e postavljalo ni pi-
tanje ko je sluio, a ko ni j e sluio staru jugoslovensku vojsku
naj vani j e je bilo polugodinje iskustvo u partizanskim akci-
jama i u politikim obraunima s nepri j atel j i ma raznih boja.
Ve poetkom 1942. godine veina desetara, vodnih stareina i
velik broj rukovodeih kadrova u komandama eta, birani su iz
redova skojevaca. O tome govore i sledei primeri.
Skojevski aktiv biveg 4. gerilskog odreda sainjavali su:
Filip Duki, Boro Kesi, I lija Tubi i Vica J aki (ovi su, kako
je napred reeno, zarobljeni od etnika i predati Talijanima),
zatim Uro Novakovi, Drago Duki, Mio Raki, Mirko Kesi,
Mile Trnjakovi, Mia Duki, itd.
I iz drugih Skojevskih grupa regrutovani su kadrovi za
najodgovornije zadatke. Najvei broj boraca za 1. krajiki pro-
leterski bataljon regrutovan je iz skojevske organizacije Dri-
nike i drugih eta. Skojevska organizacija u Krnj eui je iz
svog sastava takoe regrutovala rukovodee kadrove. Radivoj
Rodi je kraj em 1941. postavljen za komesara ete; Pero Kul un-
dija je aprila 1942. postavljen za sekretara Sreskog komiteta
Skoja, a Nikica Novakovi za sekretara Optinskog komiteta
Skoja it. Od 11 lanova te organizacije iz prvih dana ustanka
devetorica su poginula u NOR. Tako je skojevska organiza-
cija ve u naj rani j em periodu narodnooslobodilakog rata po-
stala rezervoar novih rukovodeih kadrova.
PRVA SRESKA KONFERENCI J A SKOJ A I NJ EGOVA
AKTIVNOST U POETKU 1942. GODINE
Poetkom 1942. godine skojevska organizacija u srezu se
omasovila i organizaciono uvrstila tako da se javila potreba
za odravanjem konferencije Skoja na nivou sreza. I 27. j anu-
ara 1942. je bila sazvana prva konferencija Skoja za srez Bo-
sanski Petrovac. U prisustvu oko 50 delegata iz organizacija u
vojsci i pozadini, konferencija je odrana u maloj seoskoj kui
u selu Skakavcu. Kao gosti, konferenciji su prisustvovali: Rudi
Kolak, sekretar OK KP za Drvar, Gojko Rodi, kao predstavnik
Oblasnog komiteta Skoja i J ovo Kecman uco, sekretar SK KP
za Bosanski Petrovac. Na konferenciji je ocenjena dotadanja
aktivnost Skoja i u svetlosti odluka partijskog savetovanja u
Krnjeui, postavljeni su naredni zadaci: dalje razobliavanje
etnike izdaje, priprema i mobilizacija omladine za vojsku, raz-
vi j anj e bratstva i jedinstva meu omladinom, spro voen je akcije
zimske pomoi za vojsku itd. Referat na konferenciji, u odsu-
stvu Radivoja Rodica koji je bio postavljen za komesara ete,
podneo je Mia Raki. Na konferenciji je posebno ukazano na
pojave sektatva u prijemu omladine u Skoj, na leva skretanja
i istravanja u nekim skojevskim organizacijama. Konferencija
je, takoe, ukazala na potrebu razvijanja irokih omladinskih
antifaistikih organizacija.
Posle te konferencije su odrani sastanci skojevskih aktiva
u vojsci i u selima, i ira zborovanja omladine po grupama sela
ili optinskim centrima. Na tim sastancima i zborovanj ima su
prenoeni i sprovoeni u ivot zadaci koje je postavila konfe-
rencija. Stvarane su omladinske vojnopozadinske i radne ete,
teajevi za nepismene, pionirske organizacije, pevaki horovi,
dramske i recitatorske grupe. U toku je bila i akcija zimske
pomoi, pa su ta zborovanja i sastanci doprineli razvijanju tak-
mienja omladine sela i optina u obezbeenju tople odee i
obue za vojsku. Tako je zborovanje omladine tadanje smo-
ljanske i drinike optine, koje je odrano u selu Smoljani posle
sreske konferencije Skoja, proteklo u duhu takmienja omla-
dinskih organizacija tih dveju optina. Zborovanje se zavrilo
kulturnom priredbom s prigodnim programom. Na priredbi je,
izmeu ostalog, tajnim glasanjem birana najvrednija i najpopu-
larnija omladinka, a to je mogla biti ona devojka koja je naj -
uspenije radila na zadacima u pozadini i na pomaganju fronta.
To je bila Milja Kecman iz Drinia, to je, u isto vreme, bilo
priznanje i drinikoj skojevskoj organizaciji.
Posle veoma ive aktivnosti Skoja u zimskom periodu
1941/1942, u aprilu 1942. godine odrana je Okruna konferen-
cija Skoja za okrug drvarski. Konferencija je odrana u osnov-
noj koli sela Gruborski Naslon kod Drvara. Pored velikog broja
delegata iz ondanjih srezova grahovskog, drvarskog i bo-
sanskopetrovakog konferenciji su prisustvovali Rudi Kolak,
sekretar Okrunog komiteta Komunistike partije za Drvar, i
Mile Perkovi, lan Pokrajinskog komiteta Skoja. Uporeujui
stanje organizacija Skoja po srezovima, konferencija je ocenila
da su organizacije postigle znaajne rezultate i da su naroito
zapaeni uspesi skojevaca u bosanskopetrovakom srezu. To je
bilo priznanje, ali i obaveza za dalje jaanje organizacije i dalje
takmienje meu omladinom.
U izvetaju Centralnom komitetu Skoja Oblasni komitet
Skoja za Bosansku krajinu u saetoj formi nabrojao je te re-
zultate:
... srez Bosanski Petrovac: Narod ovog sreza je oduev-
ljen za borbu, pomae je svim raspoloivim sredstvima. Omla-
dina u ovom kraj u prednjai u svim akcijama, a isto tako se
kolektivno obrauje zemlja. etnikih elemenata nema, a omla-
dina je glavni pronalaza svih onih koji bi ma ta pokuali pro-
tiv NOB. Na terenu ovog sreza ima 40 skojevskih aktiva sa 684
lana. NOSOBiH broji 2040 lanova. Teajeva za nepismene ima
62 sa 1759 slualaca. Odrano je 224 konferencija sa 17 736
prisutnih i 19 zborova sa 25 826 prisutnih. Teritorija ovog sreza
ima jedan pevaki hor, koji broji 36 lanova. Odrano je i pet
kulturnih priredbi sa 1350 gledalaca ... U srezovima Drvar i
Petrovac formirane su pozadinske omladinske ete, ali one ne
ive logorskim ivotom zbog slabog ekonomskog stanja ovih
krajeva. One se sastaju jedanput nedeljno na vojno-politiki
kurs. Na sektoru oba sreza ima 12 omladinskih eta sa ukupno
1200 omladinaca, samo ti omladinci ele da se to pre naoruaju,
a politiki su dosta napredni, odnosno spremni da se bore protiv
svih neprijatelja. Na terenu ovog okruga stvaraju se i radne
omladinske ete, koje e da rade sve fizike poslove. .. (Iz
izvetaja Oblasnog komiteta Skoja za Bosansku krajinu upue-
nog CK Skoju 4. jula 1942. godine).
Mio RAKI
PRVI PRI LEPSKI PARTIZANSKI ODRED
vreme prve akcije Prilepskog partizanskog odreda, 11. ok-
tobra 1941. (napad na bugarsku policijsku stanicu i na zatvor
u Prilepu), kojoj je prethodila diverzantska akcija grupe parti-
zana za prekid elektrinog dalekovoda bio sam u ilegalstvu u
Prilepu i nalazio sam se u kui jednog obuara, koji je iveo na
mestu zvanom Ridot.
Kao to je poznato posle te uspele akcije odreda, bugarska
policija se najee okomila na prilepsku partijsku organiza-
ciju, nastojei da uhapsi sve one koji su im bili sumnjivi. U svom
besu ona nije tedela ni mirne graane Prilepa, pa ak ni po-
znate bugarofile. Blokada grada i racije bugarske policije trajali
su nekoliko dana, pa je zbog toga bilo rizino svako zadravanje
u gradu. Kako je svaka kua bila pretresena, to je bilo reeno
da se prebacim u odred. Ne seam se tano datuma (da li je to
bilo 16. ili 17. oktobra), kada je u stan, u kojem sam ilegalno
iveo, doao Stevan Sazdovski koji je odravao vezu izmeu
partijske organizacije i odreda. Kada smo poli u odred, koji se
u to vreme nalazio na mestu zvanom Badima, kod Popove
njive, ponelt smo hranu i drugi materijal. Na dogovorenom me-
stu saekala nas je patrola, u kojoj je bio i J oska Ordanovski
Sandanski, koja nas je prihvatila i odvela u privremeni parti-
zanski logor. Koliko mogu da se setim tamo nismo nali ceo
odred, ve samo desetak partizana meu kojima su bili: J oska
Ordanovski, Mile Koke, Pero Daskalo, Mice Kozar, Blae Ber-
ber i dr. J o te iste veeri, im smo neto pojeli, poli smo u
koloni po jedan prema mestu Zagrad kod Crvenih stena, gde je
trebalo da se sakupi ceo odred. Tu smo se zadrali dva dana. U
tom privremenom logoru su bili ovi borci naeg odreda: Trajko
Bokovski, Krste Crvenkovski, Kole aule, Ocka Mihajlovski,
J one J aniot, Trajko Koneski i drugi. Na to mesto su doli i
neki novi borci i transport sa hranom, te smo se zato tu zadrali,
iako je zemljite bilo nepogodno i u blizini grada.
Odred, koji je tada ve imao oko 18 boraca, poao je u
pravcu Derven, preko mesta Sivac, i stigao iznad manastira Ste-
panci, gde smo se ulogorili blizu jedne petere. Taj logor smo
brzo napustili zbog blizine manastira i blizine glavnog puta Pri-
lep Skoplje, odnosno zbog opasnosti da bismo tu mogli biti
otkriveni. Posle svega nekoliko dana boravka, u taj logor su do-
li novi borci: ore orevski, Gojko Sekulovski, Gele Zgure,
Dragan Makso, Mara J osifovska, Lene Sekulova, Vesa Dimov-
ska, Gigo Menkov, Stevan Sazdovski, Stevan Abakot, Spase Ni-
kolovski i dr. Posebno bi trebalo istai iznenadni dolazak u od-
red ogderecota zvanog Mindat koji je kasnije otkriven kao ne-
prijatelj ev agent-provokator. S obzirom na to da on nije bio ni
od koga poslat u partizane, posumnjali smo da je u pitanju
agent, te je on stalno bio pod prismotrom. Kasnije, posle akcije
u selu Careviu, navodno zbog bolesti, otiao je u Prilep i vie se
nije ni vratio. Posle se utvrdilo da je bio agent i kao takav je
streljan.
U to vreme je odred doneo odluku da svi novodoli parti-
zani poloe zakletvu. Tanog teksta zakletve se ne seam, ali je
ona, otprilike, ovako glasila:
Zaklinjem se u ime naroda i Partije, u ime svoje
asti, da u se boriti svim silama, ne alei svoj ivot,
protiv faistikog okupatora i domaih izdajnika. Ako
pogazim, datu zakletvu neka budem prezren od narodo
i Partije i neka me stigne zasluena kazna smrt.
Kako sam ve naveo, odred se bio prebacio u drugi logor,
opet u neposrednu blizinu manastira. Konfiguracija zemljita je
bila takva da se logor nije mogao primetiti ni iz manastira, a ni
sa oblinjeg glavnog puta, ali zato uslovi za smetaj u logoru
nisu bili povoljni, jer je pilja u kojoj smo se smestili bila vi-
soka svega 60 cm. Posle nekoliko dana od dolaska u taj logor
rukovodstvo odreda nas je povelo u akciju planiranu sa ciljem
da se ue u selo Nebregovo ili u Dabnicu, gde je trebalo odrati
miting, kako bi se popularisala borba partizana. Na tom putu u
blizini sela Omorani, kolona se bila zaustavila radi odmora. Od-
mor je iskorien i za to da se prodiskutuje o jednom borcu koji
je kao lan Partije i borac napravio neke ispade, koji nisu bili u
skladu sa idejama i ciljevima nae borbe. Poto je to bio prvi
takav sluaj, prva negativna pojava, odred je izrekao otru, mo-
da i preotru kaznu osudio borca na smrt streljanjem. Posle
izreene kazne osueni je u oajanju uspeo da pobegne i tako
izbegne kaznu. Kako je i taj borac znao za nameru odreda da se
odri miting u selu Nebregovo ili Dabnica, rukovodstvo je odlu-
ilo da se akcija odloi. Iz istih razloga je odmah promenjen i
logor odreda. Meutim, kako smo kasnije saznali, ta strahovanja
su bila izlina. Za novi logor je odreena jedna pilja u planini
Muks, gde smo ostali sve do rasformiranja odreda, tj. do kraja
novembra 1941.
U to vreme, mislim da je bilo u poetku novembra, ruko-
vodstvo odreda je odluilo da se izvede akcija, tj. da se odr-
im ting u selu Careviu 8. novembra 1941, na dan slave tog sela,
jer se raunalo da e toga dana u selu biti vie naroda. Akcija je
vrlo uspeno izvedena po ranije utvrenom planu. Po dolasku
uvara u selo razoruali smo nekoliko optinskih pandura i stra-
ara. Oni, kao i drugi plaenici bugarske vlasti, kmet i optinski
inovnici koji su zateeni u selu, uhvaeni su i vezani, a zatim
izvedeni na miting i pred celim kupom smo im zapretili da e
ih stii zasluena kazna ako budu maltretirali seljake. Posle za-
vrenog mitinga sve smo ih oslobodili, da selo ne bi stradalo.
ZlVOT U ODREDU
Broj partizana u odredu kretao se izmeu 25 i 30 boraca.
Odredom je rukovodio tab odreda, koji je imao komandanta,
zamenika komandanta i politikog komesara. Ne seam se vie
da li je bio jo koji rukovodilac u tabu. Prvi komandant odreda
je bio Trajko Bokovski. Kasnije je on bio smenjen, a razlog
zbog ega je to uinjeno nije mi poznat. Potom je za koman-
danta izabran odnosno postavljen ore Velkovski i, na kraju,
Levata. Ko je i u koje vreme bio zamenik komandanta ne seam
se, a politiki komesari odreda znam da su bili Krste Crvenkov-
ski i, mislim, Kiro Platnik. Uglavnom, svi ovi drugovi su ruko-
vodili odredom.
Svi borci odreda obavezno su imali po jedno ilegalno ime,
zbog konspiracije. Zbog toga je ak bilo i odlueno da se kanja-
vaj u oni borci koji se nisu oslovljavali samo ilegalnim imenom.
Sada se vie ne seam koji je borac imao kakvo ilegalno ime.
Borci koji nisu imali odreene zadatke (koji nisu bili na
strai ili koji nisu radili oko snabdevanja), u slobodnom vre-
menu su izvodili vebe sa orujem, uvebavali su se u izvoenju
napada i odbrane. Uili smo, takoe, delove i borbene osobine
puke, pukomitraljeza, pitolja i bombe, a uvebavali smo i ru-
kovanje njima. Uili smo isto tako, kako se gaa u cilj i kako
treba odravati oruje. Pored toga, odravali smo politike a-
sove i itali marksistiku literaturu i druge broure i knjige
Logor je i danj u i nou obezbeivan straom, koja se sme-
njivala svaka dva sata. Raport je vrio komandant ili njegov za-
menik, a u njihovoj odsutnosti komesar. Ustanovljen je i par-
tizanski pozdrav dizanje pesnice prema desnoj slepoonici.
Svi smo prisili crvene petokrake i time smo se mnogo ponosili.
SNABDEVANJ E HRANOM I MUNI CI J OM
Glavni izvor hrane bio nam je manastir Stepanci. Sa ma-
nastirom smo odravali veze preko Perka, koji je tamo radio
Svaka dva-tri dana odreivana je grupa boraca, koji su ili do
manastira, iskljuivo nou, i na ugovoreni znak ispred manastira
Perko je donosio hranu. Kako hrana iz manastira ni j e bila do-
voljna, snabdevali smo se hranom iz Prilepa. Radi toga je odre-
ivana grupa boraca, koja je u gradu stupila u dodir sa odre-
enim vezama kako bi preuzela hranu i drugi materijal i orga-
nizovala transport. Koliko se seam, samo jednom je u grad bila
upuena grupa partizana radi organizovanja transporta, dok su
jo jedan ili dva transporta sa hranom organizovani od gradske
partijske organizacije, koja je u odred slala hranu preko novo-
upuenih boraca. U grupi koja je bila odreena da iz grada do-
nese hranu u odred bili smo nas etvorica: Kole aule, Spase
Nikolovski, ja i jo jedan drug ijeg se imena ne seam. Grupom
je rukovodio Caule, koji se zadrao iznad grada i odseo u mlinu
oca J oska Ordanovskog Sandanskog, a izvoenje zadatka je meni
poverio. Druga dva borca su bila odreena za zatitu i pomo
oko transportovanja hrane i materijala. Akcija je uspeno zavr-
ena. Pored ostalog imao sam i zadatak da u odred povedem i
Vendu Nikolovu. Pored hrane u gradu smo dobili i neto oruja.
J ednom prilikom kada je u odredu ponestalo hrane odlu-
eno je da ja i Sandanski poemo u selo Stari Grad i da je otuda
donesemo. Meutim, kod sela Izvora primetili su nas bugarski
policajci (u tom selu je bila policijska stanica), koji su odmah
krenuli u poteru za nama, ali smo uspeli da izbegnemo toj po-
teri. Poto je ve pao mrak a mi nismo dobro znali put, to smo
odluili da prenoimo u selu Teovu. Pitali smo jednog seljaka,
na kojeg smo prvo naili, gde moemo da prenoimo, a on nam
je pokazao neku kuu na kraj u sela. Uopte se nismo raspitivali
o sopstveniku, ali smo ipak odseli kod njega. Kasnije smo iz raz-
govora saznali da je na domain kmet sela. On je, verovatno,
znao sa kakvim ljudima ima posla, jer smo mi bili oznojeni i iz-
nureni, ali ipak, nije nita preduzeo. Legli smo da spavamo, a,
u stvari, nismo spavali, jer smo se plaili da nas kmet ne prijavi,
pa smo zato jo pre svanua napustili kuu. Pred odlazak po-
traili smo malo hrane. Kmet nam je bez pogovora odmah doneo
veliki seljaki hleb i malo sira. Zatim smo se vratili u odred.
J ednoga dana odreena je grupa partizana da poe u selo
Mrzen Oreovac, donese neko oruje (pukomitraljez) i orga-
nizuje snabdevanje odreda hranom. Meutim, veza koju smo
oekivali nije dola, a kako smo primetili da se u selu po mraku
vrzmaju neke prilike, to smo pomislili da je, moda, u pitanju
neka potera, pa smo se vratili u odred.
Posle likvidacije Skopskog i Kumanovskog odreda, Bugari
su koncentrisali vee vojne i policijske jedinice, i tzv. kontra-
ete, sa ciljem da to bre likvidiraju Prilepski odred. Da do toga
ne bi dolo rukovodstvo odreda je, verovatno, u saglasnosti sa
partijskom organizacijom u Prilepu i drugim faktorima, odluilo
da se odred rasformira. Naime, bilo je odlueno da se oni borci
koji nisu provaljeni i kompromitovani radom u partijskoj orga-
nizaciji u Prilepu, vrate u grad i stave na raspolaganje partij-
skoj organizaciji. Zamiljeno je da oni preko zime prikupljaju
nove borce i da se u prolee svi zajedno vrate u odred. Drugi
borci koji su bili vie kompromitovani, trebalo je da preu u
ilegalstvo, a sasvim mali deo boraca jezgro odreda da
ostane na terenu sve dok ne sklone vojni materijal, oruje i dr.,
i da se kao grupa u pokretu kreu po oblinjim selima.
Grupa od 5 do 6 boraca (Mile Dimeski, Cele Pavlovski,
Blagoje Bokovski, ja i jo jedan drug), sila je u grad. Ne seam
se da li nas je neko prihvatio ili smo se sami javili dogovorenoj
vezi. J a sam, meutim, oko dve nedelje iveo ilegalno u stanu
Vandeta Nikodinovskog. Kua se nalazila u blizini duvanske sta-
nice u Prilepu. Drugovi iz partijske organizacije snabdevali su
me hranom, a ee su mi je donosili Mara Andreeva i Goga J o-
vanovski. Po direktivi Partije, a po pristanku Vere Ciriviri, re-
eno je da poem kui i da se legalizujem.
U meuvremenu, dok sam bio u ilegalnosti, doznalo se da
su, prilikom izvrenja zadatka, otkrivena u blizini grada dva
borca iz odreda Stevan Abakot i Spase Nikolovski. Vojska i
policija za njima su organizovali poteru. Da ne bi pali u njihove
ruke borci su se odluili na samoubistvo, no Abakot je u posled-
njem trenutku promenio odluku i spasio se skoivi u zaklon,
dok je Nikolovski poginuo. Posle nekog vremena Abakot je
uhvaen. Isto tako, nekako posle hapenja Abakota, uhapene
su i Lene Sekulovska i Vesa Dimevska. Potom su, u kraim
vremenskim razmacima, uhapeni jo neki borci odreda: Mile
Dimevski, Cele Pavlovski, Dori erevski, Gojko Sekulovski i ja.
DimSe MITREVSKI
OD I ZDA J E DO I ZDA J E
SELO BOGOVINJ E U MAKEDONI J I
S lom stare J ugoslavije zatekao me je u Makedoniji gde sam
dve godine uiteljevao u iptarskom selu Bogovinju u podnoju
Sarplanine . . . kola stara i trona. Uionice male i niske. Sip-
tarii, bez obzira na svoju bistrinu, pohaaju prvi razred dve
godine jer ne znaju srpskohrvatski jezik. U to vreme u Make-
doniji su najveu vlast imali sreski naelnici, optinske delovoe
i andarmi. Svi su se oni prema Siptarima seljacima odnosili
bahato i neoveno.
Partijski sam bio povezan u Tetovu. eliju su sainjavali
dva profesora i dva uitelja (jedna uiteljica i ja).
elija je nastojala da se priblii seljacima i da pridobije
njihovo poverenje, ali se to moralo platiti sukobom s vlastima.
J ednog proletnjeg jutra suprotstavio sam se seoskom kmetu to
seljake kulukom nagoni na okopavanje njegova vinograda. A
kada je partijska organizacija pokrenula akciju za osnivanje
knjinice i itaonice, (meu ovim nepismenim seljacima, eljnim
znanja, nije mi bilo teko da sakupim po zakonu potreban broj
potpisnika) odmah su pozvani u sresko naelstvo na sasluanje
najpre potpisnici, a zatim i ja. Sreski naelnik je, poto me je
ubeivao da odustanem od ove plemenite zamisli prosveivanja
naroda, istakao da akcija osnivanja knjinice i itaonice ima
komunistiku pozadinu.
Partijska organizacija je osnovala i aku kuhinju i time
napravila krupan korak u pridobijanju seljaka za svoje akcije.
Meutim, nemake bombe baene 6. aprila na Beograd preki-
nule su tu nj enu aktivnost.
Tog sunanog dana zadesio sam se u Tetovu. Ulice pune
sveta. Spiker Radio-Beograda obavetavao je s prekidima o
bombardovanju. Rat! Poto nisam bio mobilisan, a vidim da je
poeo rat, u glavi mi se vrzmala misao da se javim nekoj ko-
mandi, ali nisam znao kojoj. S tim mislima vratio sam se u Bo-
govinje. Izgledalo mi je pusto, naputeno. Nigde ive due na
ulici! Svi mukarci sposobni za vojsku bili su mobilisani, a ene
i inae ne izlaze na ulicu bez velike potrebe. Poto su oba pro-
fesora sa kojima sam povezan u partijskoj eliji bili mobili-
sani, a uiteljica, etvrti lan nae organizacije, bila sasvim na
suprotnom kraj u sreza, u selu Tearce osetio sam se usamlje-
nim. Ve sutradan, 7. aprila, Nemci su zauzeli Skoplje. Vest sam
saznao na neobian nain. U neko doba noi tre me lupnjava na
vratima. Pogledam kroz prozor na plac ispred kole. J edva na-
zirem gomilicu ljudi i jedna kola. Pred kolom je sva mesna
vlast: optinski delovoa i dva andarma, a kola natovarena san-
ducima. Saoptie mi da je Skoplje palo i da oni bee prema Go-
stivaru i Kievu pa zovu i mene da idemo u sastav naih jedi-
nica koje se tamo bore.
Zanemeo, stojim i razmiljam. Da li da idem sa ni malo
meni prijatnim drutvom, ili da ostanem u sredini koja isto tako
moe, u novoj situaciji, da se i drukije pokae zbog ugnjetava-
nj a u bivoj J ugoslaviji. Bilo je normalno oekivati neku vrstu
njihovog revana u situaciji kada je taj ugnjetaki aparat pro-
pao. Nisam se bojao ovih dobrih seljaka ali mogu naii neki
koji znaju da sam iz Srbije a ne i kakav sam, i preduzeti neto
to mi nee ni malo biti po volji. U tom, valjda oseajui moje
kolebanje, prie mi stariji seljak i apnu na uho: Ostani ti s
nama, daskalo. Nemoj se uriti, neka oni idu.
Odluih se da ostanem, ali odluku nikom ne saoptavam.
Kola tek to nisu krenula. Na pitanje hoemo li da krenemo, od-
govorih da hou ali da moram poneti najpotrebnije stvari. Oni
krenue s tim da ih ja stignem u putu; rekoe da imaju jo neto
da uzmu u andarmerijskoj stanici u Piroku, pa u ih za to vre-
me stii. Tamne siluete ljudi uz truckanje kola izgubie se u
pomrini. Ostadoh pred kolom sa nekoliko seljaka. Oni vero-
vatno oseaju isto to i ja, ali utimo. U toj muklo j tiini pozdra-
vismo se i raziosmo.
Sta da se radi?
Vratih se u sobu i legoh, ali sna nigde. U takvom stanju
doekah i jutro, lepo i vedro. Ustadoh i pogledah kroz prozor.
Videh kako pet-est seljaka nose neto pod pazuhom i idu u
pravcu kole. Zakucae na moja vrata, poskidae svoje drvene
kondure i u arapama uoe unutra, snebivajui se. Ponudih ih
da sednu. Nije me iznenadilo kad rekoe da su doli da mi se
nau pri ruci i da me razgovore: Ti si, daskal, sada sam, daleko
od svoje kue, roditelja i roaka. Znamo mi da je tebi teko, zato>
smo se i dogovorili da doemo. Odvezae svoje zaveljaje i iz:
istih pekira izvadie svaki po pitu nalik na guvaru i po
ibrik kiselog mleka. Samo to mi suze ne udarie na oi.
Mi mislimo, daskal, da je naj bol j e nastavie oni
da ostane kod nas. Predlaemo ti, poto je kola uvek na udaru,
da se preseli u mektep (versku kolu). Mi emo ti dati jedno
kee i sedi tu. Za hranu ne bri ni ...
Rekoh da u razmisliti o njihovom predlogu. J o malo po-
razgovarasmo o svakodnevnim stvarima i oni odoe. Ovo su sve
stariji ljudi koje jo nisam dobro ni poznavao j er su mlai, na
koje sam se u radu uglavnom i oslanjao, bili mobilisani, te me
je njihova poseta i samim tim obradovala.
Osvanuo je 8. april 1941. godine. Nemake motorizovane
jedinice ve su podilazile Tetovu. Nikud se ne udal j uj em iz:
kole. Oko podne uh od seljaka da su Nemci promarirali pre-
ma Kievu. Nigde pucnja, nigde otpora! Od obveznika koji se-
u masama vraaj u u selo sluam o rasulu i predaj i vojske. Pred
kolom se skupila velika grupa seljaka kojoj se pridrui jedan
ovek, za koga rekoe da ide iz Tetova. Kae da je video nepre-
gledne kolone tenkova i kamiona. Na nekoliko mesta u Tetovu
postavili mitraljeze, a jedan i na vrh minareta. Oko podne videh
vojnika mitraljesca: sedi na minaretu, nasapunjao bradu i brije-
se. Na sagovornik nas obavesti i da Nemci ne di raj u civile.
Meni posebno ree da je video na ulici nekoliko mojih kolega
kako se etaju.
Devetog aprila Nemci su uli u Gostivar, a 12. su zauzeli
i Beograd. J ugoslavija se raspade za desetak dana. Sad mi je-
situacija jasna, ekam samo momenat da umaknem. Ve sam
knjige i neto stvari podelio seljacima, a pitolj parabelum
poklonio dobrom pri j atel j u i naprednom seljaku Mustafi.
Doe mi u posetu koleginica iz susednog sela Radivojce..
Ona je rodom iz Tetova gde ima samo maj ku i zove me da se do^
odlaska u Srbi j u nastanim kod nj ene maj ke. Sa zahvalnou
prihvatih poziv. Uoi odlaska, dok sam u svojoj sobi vrio po-
slednje pripreme, ujem zuku motora i ubrzo ugledah dva ne-
maka kamiona puna vojnika. Kamioni se zaustavie nedaleko
od kole i vojnici poskakae iz nj i h. Gledam, pri pravan za bek-
stvo, ta e dal j e biti. I spostavilo se da su doli za neku benzi n-
sku burad koju su seljaci preneli sa pomonog aerodroma i pri -
krili ih. Nemci, uz pomo seljaka, potovarie burad, upalie mo-
tore i odoe.
OD BOGOVI NJ A DO GORNJ E TREPE KOD CACKA
U OKUPI RANOJ ZEMLJ I
J ednog aprilskog dana 1941. godine rano izjutra bacih svoj
kofer u seoske koije; oprostih se sa seljacima i krenuh u Te-
tovo. Vozi me moj prijatelj Mustafa. Na glavnom drumu susre-
emo Nemce koji idu ka Gostivaru. U Tetovu me lepo primie
moja koleginica i njena majka. Odmah sam se povezao sa drugo-
vima. Oni mi saoptie da su nali smetaj za mene te se od mo-
jih gostoljubivih domaina odselih i smestih kod jednog druga
iji je otac bio vunovlaar. Obojica smo spavali na tavanu. Brzo
sam se sprijateljio sa itavom porodicom.
Nemci su u tetovsku gimnaziju ve bili doveli veliki broj
zarobljenih oficira jugoslovenske vojske. Doneli smo odluku da
spasavamo ropstva napredne oficire, a za to je trebalo ispitati
reim ulaska i izlaska iz gimnazije. Posmatrajui straare na
vratima kolskog dvorita, prime tili smo da neki od njih dozvo-
l j avaj u ulazak i izlazak svim civilnim licima. Pronali smo pet-
zest pari civilnih odela, oblaili po dva na sebe i, kad god bi bio
na straar, ulazili smo unutra. U uionici bismo skidali jedan
par odela i davali ga drugovima koji su preobueni izlazili za
nama iz logora. I ba kada smo se spremali za jo veu akciju,
zarobljenici su iznenada transportovani dalje. Meu njima sam
pronaao i svoga zemljaka Miu uria iz sela Mojsinja, on nije
hteo da primi iskrpljeno i neugledno odelo. Tu nisu pomogla
nikakva moja ubeivanja. Kasnije, za vreme rata, doao je na
neki nain iz logora u svoje Moj sinje i etnici su ga tu zaklali.
Mnoge je, na alost, zadesila njegova sudbina.
Zadrao sam se jo neko vreme u Tetovu ekajui da se
saobraaj normalizuje. Nemci su sa neverovatnom brzinom
normalizovali stanje: grad je oiveo, trgovine proradile, pijaca
bila puna. Proradio je i Cira do Skoplja. Sa prvim putnicima
i ja uoh u voz. U Skoplju vidim pored nemakih i bugarske
vojnike. Prioh blagajni. Vidim da niko od putnika ne ide van
granica Makedonije, te i ja uzeh kartu samo do Kaanika. U
vozu, sa kondukterom koji kontrolie karte ide i patrola bugar-
skih vojnika i skida sumnjive. J a im nisam bio sumnjiv i osta-
vie me na miru. Meutim, nisam siao u Kaaniku, ve produ-
ili do Kraljeva gde se nekako ugurah u voz za aak.
U aku okupator, kao i u drugim mestima, normalizuje
ivot. Narod je nepoverljiv prema njemu. Svi su kao posle po-
greba alosni, tuni i u oekivanju neega. Svuda se pria o
izdajstvu i predaji itavih bataljona, pukova, divizija, armija.
Ziveo sam neko vreme kod svojih roditelja u Donjoj Trep-
i. Povezao sam se s partijskom organizacijom, seoskom elijom.
Bilo nas je u njoj, ako se ne varam, 45 lanova Partije. Seam
s
e da su sastancima, pored mene, prisustvovali Miun Bojovi,
Stanimir Paunovi, Simo Uroevi, svi iz Donje Trepe. Ne se-
am se ko je bio sekretar. Na sastancima se proraivala direk-
tiva Parti j e o sakupljanju oruja. Uvodili smo u spisak imena
svih obveznika bive vojske koji su doneli oruje u selo. (Kas-
nije u ustanku smo sve takve pozivali u borbene redove ili da
daju oruje onima koji hoe u partizane).
Traio sam da me postave za uitelja na upranjeno mesto
u Gornjoj Trepi. To ili nijedno drugo mesto jer je blizu moga
sela, a udaljeno od komunikacija kuda je okupator prolazio.
Ubrzo dobih i dekret o postavljenju u Gornjoj Trepi. Tu sam
danju radio sa decom u koli, a nou iao na sastanke. Partija je
ve uveliko otpoela akciju oko pripremanja ustanka. Drugovi
su esto dolazili i kod mene na dogovor. Nekoliko puta je dola-
zio Radovan J ovanovi, stolarski radnik iz Preljine.
RAD PARTI J SKE ORGANI ZACI J E NA PRI PREMANJ U USTANKA
Prve dve mesene plate poslali su mi iz Preljine, sreskog
mesta. Novac mi je doneo kolski sluitelj gornjotrepake kole.
Za treu su me pozvali 1. juna lino da doem. Nisam otiao, a
to je u isto vreme znailo moj prekid sa zvaninom administra-
cijom Nedieve Srbije. Od tog dana sam poeo da ivim mnogo
opreznije, jer je postojala mogunost da me andarmi nasilno
povedu da primim platu. Ubrzo je nastupio i kolski raspust
te mi je bilo lake da ivim poluilegalno.
Dvadeset drugi jun doekao sam u Donjoj Trepi. Dan je
bio lep i vedar. Na putu prema optini i zadruzi susreemo se-
ljake. J ednoduni smo u tome da e Rusi brzo pobediti vabe.
Vie ne spavam sa braom kod kue, ve noi provodim na me-
stu zv. Selite pod jabukom oko koje je penica izrasla oko dva
metra, a okolina pregledna na oko 2 kilometra. Vesti smenj uj u
jedna drugu, naroito one o velikim pobedama Rusa, to samo
svedoi o velikoj mrnji naeg naroda prema Nemcima. Verova-
nje u snagu SSSR-a je toliko da niko ne sumnja da su ruski pa-
dobranci baeni ili da e biti baeni i da e za najvie nedelju
sve biti gotovo.
Stara optinska vlast poela je opet da funkcionie. Prvi
zadatak joj je bio da prikupi oruje od seljaka, ali se oni nisu
od njega lako rastajali. Pod pretnjom smrtne kazne okupatoru
je predato samo neto izlomljenih i starih puaka i pitolja i tek
je po koja itava i bolja puka odnesena u Caak. Slobodarski
duh naeg oveka, gajen stoleima, govorio je: priuvajmo oru-
je trebae!
Nemci su izbegavali da zalaze u sela, ali se okupacija ose-
ala u duama ljudi, u njihovom raspoloenju. Nigde pesme, ni-
gde radosnih usklika. Bez velike nude nije se ni u varo ilo.
Pazarni dan u aku nije se mnogo razlikovao od obinog, to je
Nemce ekonomski pogaalo.
J ednog jutra probudi nas cia svinja u Bojoviima i Niko-
liima. Pogledamo preko penice u stranu odakle dopire ta cia
i ugledasmo dva nemaka kamiona natovarena svinjama. Zali
su rano po selu i oduzimaju svinje od seljaka. Znai, okupacija
nee ni za seljake biti tako bezazlena kao to se prikazuje. Par-
tijska elija je ve dobila direktivu da mobilie ljude koji e
odmah pod oruje. Ova pljaka okupatora nam je dobro dola da
pripremimo seljake, naroito omladinu, za oruanu akciju.
Nemci e od pljake ii dalje ako im ne pokaemo zube! Nezna-
tan je broj onih i to starijih koji misle da treba priekati raz-
voj situacije na istonom frontu.
Raspoloenje za obraun sa okupatorom se esto menja, ali
je jo uvek vie onih koji govore o velikim pobedama Rusa.
Oruje pribiramo, pregledamo i istimo. Komunisti i simpatizeri
lete na sve strane. Svakodnevno odravamo kontakt i konsultu-
jemo se meu sobom. Poetkom jula bio sam i na sastanku ne-
kog partijskog foruma u Preljini (zbog konspiracije nisam znao
o kome se radi) kome je predsedavao Radovan J ovanovi. Na sa-
stanku je bio i jedan drug ijeg se imena danas ne seam. Rado-
van nam je preneo odluku Partije o ustanku, da komunisti pri-
kupe borce i oruje i krenu u boj. U boj za slobodu svoje
otadbine!
FORMI RANJ E PARTI ZANSKI H ETA I PRVE AKCI J E
Nije mi poznato da je neko vrio detaljnu analizu o sastavu
naih prvih odreda po goditima. I mam utisak da je omladina
sainjavala preko 80% boraca. Gro naih jedinica 1941. odiso je
mladou. Takve su bile bar one u mom kraj u.
S orujem u ruci prvi su poli u borbu komunisti i omla-
dinci. S jednom takvom grupom krenuo sam i ja u aanski od-
red dr Dragia Miovi, jedne vedre noi poetkom jula.
Skupljamo se na zakazanom mestu imitirajui pticu uka
to nam je ugovoreni znak. Iz dvorita, vrzina ili bostanita
izbijaju omladinci s pukama u ruci i torbama na ramenu, kri-
jui se od svojih roditelja, brae i sestara, a rukovoeni, sudei
po sebi, vie srcem nego razumom. Oduevljenje, zanos, entuzi-
jazam, elja za akcijom i pobedom, preovlauju u ovakvoj odluci
mladia. Dogovorili smo se da desetina iz Donje Trepe odmah
krene u odred. Krenulo nas je svega etvoro-petoro; ostali su
navodili neke razloge koji su ih spreavali da odmah pou. Na
mestu zv. Roanj, severno od sela Milievci, nalo se 11. jula nas
5060 boraca iz ljubikog sreza. Bilo je tu iz svakog sela 510
boraca, to je za poetak dosta jer ni oruja nije bilo vie. Tu
je formirana eta iji je komandir bio Milenko Niki, a politiki
komesar Milo J ovaevi.
eta je istog dana uvee krenula preko sela Brana, Pri-
slonice i Gornje Trepe, prikupljajui usput nove borce, i su-
tradan stigla na planinu Bukovik, vie Kremenjae u rej on Ivove
bare. Tu smo ostali nekoliko dana prihvatajui nove borce. Po-
setili su nas i drugovi iz taba odreda: Mole Radosavljevi ko-
mandant, Laza Lazi zamenik politikog komesara i Momilo
Katani lekar. U logoru ete je izvoena vojna obuka, u kojoj je
naroita panja posveena rukovanju orujem i ureenj u logora.
Dr Katani je izvrio lekarski pregled boraca i odrao preda-
vanje o linoj higijeni.
Posle dva-tri dana krenuli smo u selo Otru gde je u pri-
sustvu veeg broja seljaka odran i politiki zbor. eta je ve
bila ojaana prilivom novih boraca, veinom omladinaca, a do-
sta ih je stupilo u etu i ovog dana. Posle podne smo poli ka
planini Ostrici i na njenim padinama, na spoju atara sela Ostre
i Gornje Trepe, tab odreda je, da bi pokrio celu teritoriju je-
dinicama, formirao etiri ete od postojeeg ljudstva. Prva (ko-
mandir Milinko Niki) i 2. eta (komandir Slavko Krupe) ra-
sporeene su na prostoriju u zahvatu reka Diine i Zapadne Mo-
rave; 3. eta (komandir Sredoje Uroevi, politiki komesar Mi-
lo J ovaevi) i 4. eta (komandir Novak Luki), imale su da dej-
stvuju na ostalom delu ljubikog sreza sve do sela Bresnice.
Dobivi uputstva za rad na terenu, ete su pole u svoje
rejone, a tab odreda je otiao u takovski kraj da vidi kakva je
tamo situacija.
J o uvek su previranja. Dok jedni stupaju u etu drugi je,
pod uticajem roaka i roditelja, naputaju. Na ofanzivu nepri-
jateljske propagande nastupamo energinije: palimo optinske
arhive da bismo paralisali okupatorsku vlast. Kroz manje akcije
kalimo borce i uvrujemo jedinice. Oruje uzimamo od onih
seljaka za koje znamo da ga imaju a nee da stupe u nae re-
dove, otimamo ga i od andarma i okupatorovih vojnika.
eta je okupatorsku vlast brzo paralisala na svom terenu,
ali se sukobila s novim tekoama; pojavie se prve krae. Tre-
balo je brzo reagovati jer nam neprijatelj inae potura da smo
razbojnici, pljakai i lopovi. Nae patrole privedoe dva lopova:
jednog Ciganina iz Gornje Trepe i jednog pijanca iz sela Moj-
sinja. Sazvasmo narodni zbor kod optine u Donjoj Trepi. Do-
oe i pokradeni. Pred zborom izvedosmo neku vrstu sudskog
postupka i pozvasmo prisutne da sude kradljivcima. J ednogla-
sno osudismo pijanca, inae poznatog lopova, na streljanje, a
Ciganinu da se pred zborom udare batine. Presuda je bila stro-
ga, ali pravedna. Lopovima i pljakaima se od tada prsti
skratie.
Logorujemo na planini Vujnu. Nou izvodimo akcije i pri-
kupljamo hranu, a danju se odmaramo i sluamo radio-vesti.
Neki predsednici optina poinju ponovo da vre svoje duno-
sti po nalogu okupatora iako smo im rekli da se tog posla ne
prihvataju. Dovedoe nam Blaa, predsednika trepanske op-
tine, koji je inae poznat kao dobar i poten ovek. Na pitanje
zato radi za okupatora, Blao ree: Nareeno mi je! Vi kaete
ne sme, oni kau mora! J a gorim izmeu dve vatre. Nego,
da vi mene zadrite izvesno vreme kod vas, jer nemam se kud
vraati. Tako Blao provede kod nas izvesno vreme dok jo
vre ne ovladasmo terenom, a potom ode kui zadovoljan. Ka-
snije se pokazalo da je na njega veoma pozitivno uticalo vreme
provedeno kod nas.
Poto smo paralisali okupatorsku optinsku vlast, osnovali
smo svoje odbore i seosku miliciju, a od paljenja optinskih ar-
hiva i razoruavanja andarma po andarmerijskim stanicama
preli smo i na ruenje eleznikih pruga i napade na nemake
posade kod mostova, eleznikih stanica, benzinskih skladita i
drugih objekata. Za takve akcije bili su nam potrebni eksploziv
i umenost u rukovanju njime. Setismo se avionskih bombi na
nekad pomonom aerodromu u Preljini. One su pune eksploziva,
samo ih treba umeti iskoristiti. Neki umeni borci iz ete odvie
nekoliko upaljaa sa tih bombi i u radionici ih ispitae. Ustanov-
ljeno je da se oni mogu na dva naina aktivirati: pomou spo-
rogoreeg tapina i kapsle i pomou udarne igle i kapsle, pa su
se kasnije oba naina koristila. (Za na pronalazak saznalo se
i u drugim odredima. Iz Kragujevakog odreda su dolazili koli-
ma i odnosili te bombe.)
POLAGANJ E PARTI ZANSKE ZAKLETVE I NAPAD NA NEMACKU
POSADU U BRANIMA
Dolo je vreme da se poloi i partizanska zakletva. Stoga
se 16. avgusta skupie 1, 2. i 3. eta u jednom zabranu sela Ra-
kovi, nedaleko od Preljine, kraj reice Diine, gde dobie celo
pre podne da se operu, okrpe, oiste oruje i spreme za smotru.
Smotru je izvrio zamenik komandanta odreda drug Radovan.
Posle govora koji je odrao postrojenim borcima, Radovan je
uzeo tekst zakletve i podignutim glasom sveano poeo da ita.
reenicu po reenicu, koje su borci u jedan glas ponavljali za
njim.
Posle polaganja zakletve dogovorismo se o napadu na ne-
maku posadu kod benzinskih rezervoara u Branima i reismo
da se napad izvri sledee noi. Grupa partizana koju je vodio
Simo Saraga dobila je zadatak da napadne elezniku stanicu,
demolira njene ureaj e i uzme novac iz blagajne, ali tek poto
pone borba s nemakom posadom; druga grupa sa Radovanom
J ovanoviem na elu imala je zadatak da zapali fabriku magne-
zita umadija. Sreko Nikoli dobio je zadatak da hladnim
orujem prvo likvidira nemakog straara, a tek onda da preu
u akciju i ostali borci iz grupa. Trea, glavna, grupa je dobila
nareenje da na prepad zauzme straaru i likvidira nemaku
posadu. Ona je imala nekoliko avionskih mitraljeza i dosta ru-
nih bombi.
U odreeno vreme pristupismo izvrenju zadatka. Likvi-
dacija straara, na nain kako je planirano, nije uspela; nepa-
njom je ispaljena puka to je alarmiralo neprijateljsku posadu
koja se nalazila u kui sazidanoj od kamena i ograenoj sa ne-
koliko redova bodljikave ice. Nasta paklena pucnjava s jedne
i druge strane. Zatektae mitraljezi. Nonu tamu na momente
zaparae raznobojne rakete i osvetlie nae poloaje. Sreom,
kua u kojoj su se Nemci zabarikadirali je nia od naih polo-
aja te nam kurumi fijuu iznad glava. Borci mnogima je
ovo vatreno krtenje krenue puzeki napred i dooe do
ice. Ali kako savladati bodljikavu icu i vatru nemakih mi-
traljeza ija zrna vie ne lete preko naih glava jer smo u istoj
liniji? Nemamo makaze za icu, a ni iskustva u osvajanju utvr-
enih zgrada. Ostalo nam je jedino da dejstvujemo vatrom iz.
puaka i mitraljeza. Bacasmo i bombe ali ne dobacismo do kue
jer smo daleko od nje.
Na tome se i zavri. Mnogo buke, pucnjave, eksplozija, po-
mislilo bi se da sve izgibe. Da li je nekog bar okrzlo zrno ne
seam se. Povukosmo se pre svitanja. Samo su prve dve grupe
izvrile zadatak, ali su i ostali bar doiveli vatreno krtenje i
uverili se da svako zrno ne pogaa. To e koristiti u buduim
akcijama.
Umorni, a neraspoloeni zbog neuspeha, vratismo se
naa eta u svoj logor, a ostale na svoje terene. Usput borci ko-
mentariu ta je ko doiveo; neki ak iznose da bi napad uspeo
da se vrio na drugi nain. Ne vidimo razloga da tvrdimo da
nisu u pravu.
AKCI J A S AVIONSKOM BOMBOM
Prvu akciju sa upotrebom avionskih bombi izveli smo
"22/23. avgusta na preljinskom eleznikom mostu. U Trsinama
.smo pripremili nosila za bombu od 100 kilograma. Nai majstori,
Sreko Nikoli i Sima Uroevi, montirali su upalja. Trebalo
je da ga oni i aktiviraju. U prvi sumrak vod partizana se pri-
premio za pokret. Prva smena podigla je bombu privezanu sa
dve jake motke. Ili smo besputnim terenom, zastajkivali oko
prelaza preko jaraka, vrzina i ograda. Pregazismo i poslednju
prepreku reku emernicu. Preko puta za aak izbismo na
elezniku prugu i du nj e pribliismo se mostu.
Bili smo obaveteni da most uvaju dva nemaka straara
na svakom prilazu po jedan, a da se ostali straari (1520
vojnika) nalaze na levoj obali emernice, suprotno onoj kojoj
mi idemo. Na 300500 metara uputili smo odeljenje sa puko-
mitral jezom da oisti most i da ne dozvoli neprijatelju da ga
posedne. Posle prvih rafala, istrali smo i postavili bombu na
nau polovinu mosta. Odreen je borac koji e cigaretom upa-
liti tapin. tap in je toliko dug da se moemo udaljiti nekoliko
stotina metara od mosta. Zaklonili smo se iza eleznikog nasipa.
Vreme nam se nekako odui. Najednom se prolomi strana eks-
plozija osvetlj avaj ui za momenat itavu okolinu. Nemaki mi-
traljez umuknu, ali se posle nekoliko trenutaka opet javi. Mi
radosni poskakasmo sa zemlje i krenusmo u bazu.
Posle ove akcije o kojoj su seljaci sa radou priali, u
nae redove je stupio veliki broj omladinaca. S druge strane,
Nemci su na nau aktivnost odgovorili ne samo lanom propa-
gandom ve i streljanjem nevinih ljudi i paljenjem kua, to
je ponekad imalo uticaja na nae akcije, ali samo privremeno.
Dolazile su nove akcije, posle kojih bismo se pojavili u nekom
selu sa barjakom na elu kolone i to usred dana. Odrali bismo
politiki zbor, ruali, podsticali narod na borbu i dobili nove
borce u nae redove. Tako iz dana u dan, iz noi u no.
esto dejstvujemo po vodovima i desetinama jer drukije
ne moemo da kontroliemo itavu teritoriju sela: Prislonicu,
Preljinu, Balugu, Stanie, Gornju i Donju Trepu, Mojsinje,
Otru i Vujetince, a i stoga to su ove prve akcije manjih
razmera.
*
J ednog dana primismo izvetaj o nameri Nemaca da bloki-
raj u na teren i da nas napadnu, te se premestismo kraj Morave
u kukuruzovinu ispod sela Stania. Mada podatak nije bio ta-
an, nama se dopade ovo mesto i ostasmo tu da logorijemo. Tu
nas je obiao i zamenik komandanta odreda Radovan J ovanovi.
posle podnetih izvetaja i diskusije o daljim akcijama, zaosmo
meu borce: jedni se odmaraju, drugi iste oruje pod jednom
velikom topolom. Radovan e upitati: Sta misli, kako bi se ovo
ljudstvo dralo kad bi nas Nemci napali? Kako bi bilo na-
stavi Radovan da izvrimo malu probu? Dogovorismo se da
on uzme neosetno jedan pukomitral jez, da se udalji 200300
metara i iz kukuruza pusti 23 rafala preko naih glava. Da vi-
dimo ta e biti!
Posle petnaestak minuta zatekta mitraljez. Osea se nj e-
gova blizina po otrini fi j ukanj a kuruma iznad naih glava.
Nasta pometnja. Nisam ni uspeo da glasno izgovorim k oruju,
a ve je nastala lomljava i pomamno beanje kroz kukuruz u su-
protnom pravcu od rafala. Gotovo pola ete nestade u kukuruzu,
a druga polovina se uzmuva u nedoumici ta da radi. Koman-
dujem: U strelce za mnom! Oni kao da dooe k sebi. Upu-
ujem kurire za onima to su nestali u kukuruzu. Na mestu gde
je bio logor vidim pravi lom: razbacane torbice, porcije i neko-
liko puaka. Skupim borce i kaem im o emu se radi. Ozarie
im se lica, ponovo nasta ivost. Vrati se i Radovan, a i oni to
su zamakli u kukuruz, osim nekolicine
i
koji su se zaustavili tek
kod svojih kua (posle dan-dva i oni se vratie postieni).
Analizirali smo ovu situaciju pred etom i govorili o dr-
anju svakog borca kritikujui one to su i puke zaboravili.
Posle toga su se dugo zbijale ale na raun kukavica. U sebi
sam mislio ko zna ta bi i s komandirom ete bilo da nije
znao o emu se radi. Uglavnom ovu probu iskoristih da zaotrim
budnost straara i patrola koje smo slali na obezbeenje.
*
Iz logora kod sela Stania izveli smo dve akcije, od kojih
jednu na eleznikoj pruzi u Konjeviima. J edna desetina je
upotrebom eksploziva potpuno prekinula ine na pruzi.
ZAVERA PROTI V USTANKA
J o uvek smo u logoru kraj Zapadne Morave. J ednog dana
dobismo izvetaj da se neki ljudi okupljaju i neto dogovaraju
u dosluhu sa sreskim naelstvom u Preljini. Krenusmo jedne
veeri da ih potraimo. I zvetaj nas je upuivao na popa ura
iz Moj sinj a, ali njega ne naosmo kod kue. Patrola je, meu-
tim, nala biveg policijskog pisara Popovia Crnog koji je
ziveo u istom selu. Tek to smo stupili u razgovor s njim i rekli
mu da imamo podataka da neto spremaju, prie nam voa pa-
trole i predade koverat koji je pronaen kod Popovia. Poto
je bila no nismo mogli proitati ta pie na kovertu niti tekst
koji se nalazio unutra. Popovi nam ree da se radi o raspisu
okupatora za pri kupl j anj e oruja i mi ga pustismo da ide kui.
Meutim, kad smo sutradan proitali sadraj raspisa imali
smo ta i videti. Grupa nedievsko-ljotievskih pristalica, na
elu sa Popoviem, izradila je predlog okupatoru o tome da se
uniti partizanski pokret. Oni, kao veliki rodoljubi, poto po-
znaju mentalitet naeg naroda i prilike pod kojima se razvija
ustanak, predlau okupatoru ta da preduzme kako bi se para-
lisao komunistiki pokret. to je najinteresantnije, predlau
ono to i mi znamo da bi nas najvie pogodilo: pritisak na rodi-
telje onih iji su sinovi u naim redovima, s tim da se tim par-
tizanima garantuje lina bezbednost po povratku; ne vriti ni-
kakve odmazde dok se ne ospu nai redovi; prepustiti da mi vr-
imo odmazdu nad dezertiranim borcima, te da tako sami izazo-
vemo revolt svojih simpatizera itd.
Ponovo poslasmo patrolu da dovede Popovia, ali on nije
bio naivan; iste noi se prebacio preko Morave i pobegao u a-
ak. Ovo nam je otvorilo oi da izdajnici naroda kuj u paklene
planove.
LI K RADOVANA J OVANOVIA
Kad govorimo o dogaajima 1941. godine u ljubikom sre-
zu, moramo posebno spomenuti oveka, seljaka i zanatliju
kolarskog radnika Radovana J ovanovia, jednog od glavnih or-
ganizatora ustanka u tom kraju.
Prve napredne ideje primio je od oca Dragutina, a kasnije
se izgraivao pod uticaj em Parti j e i izrastao u pravog revolu-
cionara marksistu. Ne znam kada je postao lan Partije, ali
znam da mi je u periodu 1933 1940. godine davao letke i
drugi materijal da itam. Drao ih je negde iza rendia ili ispod
neke daske u oku svoje radionice. Bio je uzoran napredni
omladinac. Sa posebnim arom govorio je o proleterskoj revo-
luciji gde god bi doao. Drugih ideala nije imao u ivotu. Par-
tija je za njega bila svetinja. On joj je bio odan do fanatizma i
zbog toga je hapen nekoliko puta. J ednog dana, nekako pred
sam rat, posle razbijanja Ljotievog zbora u Preljini, naosmo
se zajedno u zatvoru. Bio je veoma raspoloen, veseo; milo mu
je bilo to se rtvuje za ideale Partije.
Nisam se iznenadio kad sam ga 1941. godine video kako
prosto leti na sve strane kao lan OK Partije organizujui usta-
nak u ljubikom srezu. Postao je zamenik komandanta aan-
skog partizanskog odreda. Sj aj an organizator, jo bolji propa-
gator! Vatrenim, revolucionarnim govorima oduevljavao je
mase. (Posle prve neprijateljske ofanzive nastali su teki dani
za partizane. Od onih koji su ostali na terenu mnogi su streljani,
neki su se i predali, a Radovan ni jedno ni drugo. Ostaje
s jednom grupom u svom kraj u i dejstvu je. Za njega nema ne-
savladivih prepreka. Drug Vaso, kako su Radovana drukije
zvali, sa Radenkom Mandiem kao Furmanov sa apajevim
nastavlja tradiciju Caanskog odreda. U neverovatnim uslo-
vima etnikog terora odrava i razvija slobodarske tradicije
naroda toga kraja, sve do pogibije 1944. godine. Nije doiveo da
izgrauje ono za ta se sa toliko oduevljenja borio.)
NAPAD NA ZELEZNICKU STANICU I LOZlONI CU U LJ UBI CU
Dobivi detaljne podatke o rasporedu i kretanj u Nemaca
u loionici, odluili smo da je onesposobimo za dalji rad uprkos
tome to je bila u predgrau aka i na domaku nemake po-
sade. Dobili smo podatke da u eleznikoj stanici ima 1015
puaka pripremljenih da se raspodele osoblju radi odbrane od
partizana, jer su eleznike stanice bile vrlo esto objekti naih
napada. I mali smo zadatak da uzmemo i te puke. U napadu su
uestvovale 1, 2. i 3. eta pod rukovodstvom Radovana, zame-
nika komandanta odreda. Prva i 2. eta su obezbeivale ovu
akciju od dejstva neprijatelja od Prijevora i imale zadatak da
napadnu loionicu sa severne strane; 3. eta je odreena za na-
pad s june strane, u zahvatu eleznike stanice i loionice.
Napad je izvren nou 25/26. avgusta. ete su se pre na-
pada povezale s radnicima iz loionice radi sadejstva u akciji.
J edno nae pukomitral jeko odeljenje vodilo je borbu s nema-
kom straom na eleznikom mostu titei pravac od aka.
Nemci su otvarali vatru ne izlazei iz utvrenja kod mosta. Ni
na drugim pravcima, a ni u samoj loionici, Nemaca nije bilo.
Akcija je uspeno zavrena: maine u loionici su oteene, po-
kupljeni su koni kaievi, iz eleznike stanice uzete su puke
i neto municije kao i sav novac iz blagajne. Sve je ovo uraeno
tako rei u nemakom garnizonu i po tome je akcija imala ve-
likog odjeka u narodu.
Posle ove akcije, od voda 3. ete koji je pod komandom
Dragana Bojovia i komesara ete Miloa J ovaevia samostalno
dejstvovao na terenu sela Preljine i Prislonice, formirana je
poetkom septembra i 5. ljubika eta (komandir Rajko Tanas-
kovi i komesar Milo J ovaevi).
I ZDAJ NI CI SI LAZE S GORSKI H VI SI NA
Tek to smo se konsolidovali, omasovili, postali jedinstveni
u borbi protiv okupatora, pojavie se Draini oficiri etnici
da i oni organizuju svoje jedinice. Tada smo mi ve imali narod
uza se i sigurno kontrolisali nau teritoriju. Okupator je bio
blokiran u gradovima i svaki je njegov ispad dostojno kanja-
van. Na odluan stav za borbu protiv okupatora imponovao je
narodu i on ga je nesebino podravao. Takav razvoj dogaaja
verovatno je primorao etnike da se spuste sa gorskih visina.
Komanda nae ete je ve bila obavetena o stavu prema et-
nicima pa e oni taj stav i koristiti da organizuju svoje jedinice.
Mi smo ve bili popisali sve sposobne i za borbu spremne
ljude, kao i one to su ekali da budu pozvani kada se i za njih
nae oruje. Meutim kod njih, a ne meu onima koji su
ve bili u jedinicama nastade previranje i opredeljivanje. Po-
teni, nama odani, seljaci sumnjahu u mogunost zajednike
borbe s etnicima protiv okupatora. Mi smo pred narodom stalno
podvlaili da saradnja moe biti plodna samo pod uslovom ne-
milosrdne borbe protiv okupatora; etnici su, pak, u svojim istu-
panjima pozivali na spremnost za borbu kada bude doao mo-
menat. Mase su odmah osetile razliku u stavovima i ciljevima
Oseala se nit sumnje u spremnosti etnika da sarauju
s nama. Oni su se, meutim, mogli razobliiti samo u zajed-
nikim akcijama. Pritenjeni injenicama pristadoe i na to
Poeli smo s ruenjem pruge aak Kraljevo. Nije bilo teko
oceniti da su pripremljeni da tu akciju sabotiraju. Usput su
oljarili te ih je dan zatekao negde oko Morave. Ovaj pokuaj
saradnje, iako neuspeo, znaajan je po tome to su etnici pri-
stali bar da krenu u akciju, mada su tobonjom saradnjom
s nama hteli da bace narodu prainu u oi. Privremeno im je
to i uspelo.
Pojava etnika nije nas omela da nastavimo nemilosrdnu
borbu protiv Nemaca. Uvrivali smo, politiki i vojniki, svoje
jedinice koje su i brojno narasle, a u naoruanju nisu oskude-
vale. U takvoj situaciji, kada su Nemci tako rei bili blokirani
u gradovima, dola je direktiva da se pripremamo na jo vee
i zamanije akcije. Zavravalo se poglavlje manjih akcija koje
su bile vrlo vane za sam ustanak. Nali smo se uoi veih do-
gaaja; krenuli smo u napad na gradove.
. . /
OSLOBOENJ E GORNJ EG MI LANOVCA
27. septembra su ljubike partizanske ete stigle u selo
Lunjevicu, nedaleko od Gornjeg Milanovca. Zaustavili smo se
kod kue poznatog rodoljuba Sretena Damnjanovia. Dvorite
prostrano i u nj emu dosta ljudi. Vatre svetlucaju u ljiviku. Kao
da ika Sreten eni sina! No, nije svadba. To se partizani do-
govaraju o napadu na G. Milanovac. Tu su i drugovi iz Takov-
skog bataljona. Tu su i etniki predstavnici koje smo pozvali
iako za to nisu bili voljni. Naime, oni su nas nagovarali da na-
pad odgodimo za nekoliko dana, obrazlaui da su oni u kon-
taktu sa andarmima i da e preko njih hvatati vezu s Nem-
cima jer ima znakova da bi im se nemake posade predale.
Nismo odustajali od plana da se jo ove noi izvri napad. Pri-
tisnuti nepokolebljivou u odluci, etnici pristadoe da ue-
stvuju u napadu ali vie simbolino, jer nemaj u vojske.
Napad je zamiljen tako da ete Ljubikog i Takovskog
bataljona okrue varo, a zatim koncentrinim napadom da pro-
dru u grad i unite neprijatelja. etnici su insistirali da oni
napadaju du druma G. Milanovac Takovo.
Napad je trebalo da otpone oko ponoi.
Trea eta se prikupila severno od grada izmeu komu-
nikacija G. Milanovac Kragujevac i G. Milanovac Takovo
i napadala Senjak, vojnike kasarne i centar grada. Posle kra-
ih priprema, krenusmo u napad. Prolazimo kroz vonjake i ku-
kuruze. Posle nekoliko mitraljeskih rafala opet nasta tiina.
uje se samo po neki pucanj. Nae levo krilo poteralo je nepri-
jateljsku predstrau, dok ispred desnog andarmi, obaveteni od
etnika o naem napadu, odstupie ka Takovu. Sad nam je bilo
jasno zato su etnici uporno traili taj pravac.
Kad smo se pribliili centru grada ve je svitalo. Tada se
borbe rasplamsae na sve strane. Na mitraljezac - Slovenac
(sa avionskim mitraljezom) tue Nemce u osnovnoj koli. Grupa
partizana se prebacila do Tolovake kasapnice i odatle se tue
s nemakim pukomitraljescima. U oblinjoj kui previjaju prve
ranjene drugove. I mamo vrstu vezu sa susedima desno i levo.
Nemci su se utvrdili u osnovnoj koli i ve nekoliko asova ne
moe im se lako prii.
Obavestie nas da prekinemo vatru jer na parlamentarac
ide da pozove Nemce na predaju. Ali Nemci nee da se predaju
te opet odjeknue mitraljeski rafali i nasta estoka borba. Trae
se mogunosti za osvajanje osnovne kole. Puke i mitraljezi
nam tu slabo pomau, a topova nemamo. Pade predlog da se
kola zapali. Ba u jeku priprema za to nemaka posada javlja
da pristaje da se preda etnicima.
Nisam bio direktan uesnik u tim pregovorima i ne znam
kako je dolo do njih, ali znam da su se Nemci zaista predali
etnicima kojih je bilo svega oko 4050, a ne partizanima iako
nas je bilo 500600. etnicima je bio jedini cilj da spasu an-
darme, te ni puke ne opalie na Nemce. Nemaka posada je
kapitulirala pod oruanim pritiskom partizana, a predala se et-
nicima i pod njihovom zatitom sprovedena je na Ravnu goru.
Dok smo se mi borili s nemakom posadom u blokiranom
Milanovcu, etnici su po okolnim selima mobilisali svoje pri-
stalice da kupe plen u osloboenom gradu. Tako se sa svih
strana, sa barjacima na elu, sjatila rulja pljakaa, etnikih
simpatizera, koju preko pijace svrstae u kolonu po etiri.
Pri osloboenju G. Milanovca zaplenili smo vie sanduka
puane i minobacake municije, dosta granata, oko 100 bici-
kla, vie pari odee i obue, nekoliko vagona brana, dosta e-
era i masti i ostalih namirnica. Nemaka posada, iako jaine
samo jedne ete, imala je velike zalihe u magacinima.
etnici su raunali da e se plen deliti prema broju ue-
snika u borbi pa su zato i prikupili kolonu pljakaa koji su
upuivani pravo pred magacine. J a sam bio zaduen da taj plen
podelim, jer su ljubike ete imale brzo da se vrate na svoj
teren. Kad sam doao pred magacin u osnovnoj koli, imao sam
ta videti: velika gomila nenaoruanih seljaka s torbama na
ramenima hoe, i pored suprotstavljanja nae strae, da otima
plen. Potegnem za pitolj i opalim nekoliko metaka u vis. Rulja
ustuknu i tako zavedosmo kakav-takav red i uzesmo gro plena.
OSLOBOENJ E CACKA
Povoljne vesti dopiru sa svih partizanskih poloaja. Uice
je osloboeno, Poega takoe. Sad je red na aak. Dobismo
nareenje da se to pre tamo prebacimo. Radosni, ponosni na
pobedu, potovarismo svoj deo ratnog plena i s pesmom krenu-
smo prema aku.
Trea ljubika eta se po osloboenju G. Milanovca vra-
tila u Donju Trepu. Tek to smo stigli dobismo nareenje
taba Ljubikog bataljona da postavimo zasedu na komunikaciji
Caak Kragujevac i spreimo Nemcima da se tim pravcem
probiju iz aka. etu rasporedismo du komunikacije izmeu
sela Baluge i Preljine. Sutradan, 1. oktobra, dok jo sunani
zraci nisu ni skinuli rosu s lia, pojavie se avioni i napravie
koji krug nad padinama J elice prema Kraljevu. Ne proe dugo
i poe estoka borba na tom pravcu. uju se i topovi! Avioni
bombarduju du puta. Bilo nam je jasno da se to Nemci probi-
j aj u prema Kraljevu. uje se i huka tenkova. Zauzesmo busije,
spremni da doekamo Nemce. Oko 9 sati borba se utia da bi se
tu i tamo uo po neki rafal ali ve daleko prema Kraljevu. Do-
govorismo se da sa etom krenemo prema aku, i to s jednim
vodom u prethodnici. U Ljubiu nas obavestie da su nai oslo-
bodili Caak. Pred mostom nas saekae etnici. Ne dozvolja-
vaju ulazak u aak. Ali je sve ureeno kad doe politiki ko-
mesar naeg odreda Ratko Mitrovi.
Prvi dani u osloboenom aku ostali su mi u seanju
kao dani velikih napora Partije da organizuje saradnju s etni-
cima. Trebalo je mnogo strpljenja, irine i upornosti da bi se
izdrale njihove provokacije. etnici su spasavali izdajnike i
nemake saradnike. To nam je teko padalo. ak su i fiziku
silu upotrebljavali da od nas otmu izdajnike. Seam se sluaja
sa andarmom Dikliem koji je vodio Nemce od kue do kue
u selu Preljini i palio ih. Meu njima su bile i kue Dragana
Bojovia, Radovana J ovanovia i jo neke. Traili smo od ko-
mande mesta u aku da intervenie da nam ga izrui radi su-
enja. etnici su se izgovarali da e mu biti sueno na Ravnoj
gori kod Drae. Znali smo da je to najobiniji trik, ali smo
im zbog saradnje dozvolili da ga vode na Ravnu goru. Bojei se
da mu grupe naih boraca ne pripreme zasedu Ratko Mitrovi
ga je lino otpratio na kamionu nekoliko kilometara izvan
aka. Inae, svaki dan smo morali da interveniemo i zati-
ujemo graane od etnikih nasilja i pljake. Uz veliko nae
strpljenje organizovana je zajednika komanda mesta, a kasnije
i Gradski odbor.
Poto je dotadanji komandant naeg bataljona, Milenko
Niki, bio postavljen za komandanta mesta u aku, tab
odreda je imenovao novu komandu bataljona: komandant
Sredoje Uroevi, politiki komesar Radia Poti, zamenik
komesara Radosav J ovaevi.
Sa osloboenjem aka ete su nam se utrostruile. U pet
dotadanjih ljubikih eta i u onim koje su se tek bile formirale
skupilo se preko 1000 boraca. tab odreda je formirao i niz
drugih jedinica biciklistike, konjike i dr. Neke su odmah
upuene u Gornji Milanovac kao pojaanje naim jedinicama,
jer su Nemci pravili ispade prema njemu, a ostale su se spre-
male za dejstvo prema Kraljevu.
BLOKADA KRALJ EVA
Po nareenju taba odreda, glavnina bataljona je 7. okto-
bra krenula prema Kraljevu sa zadatkom da se postavi na ko-
munikaciju Kraljevo Kragujevac i s te strane blokira Kra-
ljevo. Sutradan, oko 12 asova, stigli smo u selo Cvetke. Taman
smo bili za rukom kad se oseti jak potres. U selu Mrsau se
video oblak dima i ogroman plamen, a zatim se prolomi jaka
eksplozija. Tamo je bilo veliko skladite municije i eksploziva
bive jugoslovenske vojske; Nemci su ga, znai, unitavali da
nama ne bi palo u ruke.
Uvee, 8. oktobra, izbismo u na rejon: 2. eta u selo Vit-
kovac da dri poloaj prema Kragujevcu; 1. prema Kraljevu od
Kamidore (most na Moravi) pa ispod sela umarice prema Kra-
gujevcu; 4. u rejon sela Oplani Sira. Ureujemo poloaje
za odbranu spremni da Nemcima spreimo proboj bilo s koje
strane. tab bataljona smo smestili u selo umarice. Oko nas
se vrzma i neto etnika koji su na poloaju desno uz Moravu.
Njihov predstavnik je kapetan Derok, inae lukav ovek. Sada
je i lan zajednikog operativnog taba . . . Ovde na frontu pro-
htevi su im manji; nemamo naroitih problema s njim.
Od 11. oktobra do 1. novembra izvreno je etiri napada
za osloboenje Kraljeva i u njima su uestvovali: aanski par-
tizanski odred dr Dragia Miovi sa Ljubikim, Dragaev-
skim i Trnavskim bataljonom, artiljerijskom baterijom i vodom
tenkova; Kraljevaki partizanski odred J ovo Kursula i et-
nike snage sa artiljerijskom baterijom i vodom tenkova. Akcije
su izvoene pod rukovodstvom zajednikog partizansko-etni-
kog operativnog taba u sastavu: Ratko Mitrovi i Mole Rado-
savljevi kao predstavnici partizana i major Radosav Duri kao
etniki predstavnik.
Oiveu samo neka seanja na uee Ljubikog bataljona
u borbama oko Kraljeva. U prvom napadu, koji je izvren 11/12.
oktobra, teite je bilo na Dragaevskom i Trnavskom bataljonu
Caanskog odreda i odredu J ovo Kursula. Ljubiki bataljon
je sa 1. i 4. etom vrio demonstrativni napad, a sa 2. etom je
zatvarao pravac od Kragujevca. Napad je ostao bez uspeha.
Drugi napad je izvren nou 14/15. oktobra, a u nj emu je,
pored jedinica iz prvog napada, uestvovalo i neto etnika. Od
Ljubikog bataljona je na teite napada, du komunikacije a-
ak Kraljevo, ubaena svea 5. eta; ostale su bile na starim
poloajima s tim to je 1. eta dobila zadatak da zauzme most
na Moravi kod Kamidore. I zvianjem je utvreno da mu se
vrlo teko moe prii. Nemci su u bunkeru na suprotnoj obali,
a teren je nezgodan za podilaenje. eta je, zbog toga, natova-
rila u jedan prazan vagon 4 avionske bombe i podesila ih da
eksplodiraju kada vagon doe na most. U odreeno vreme vagon
sa bombama (300 kilograma eksploziva) je otisnut ali je pruga
bila nagnuta prema mostu i brzina vagona nije bila sinhroni-
zirana sa dogorevanjem tapina, a izgleda da je bilo i drugih
tehnikih greaka, te je izostala eksplozija bombi. Tako nije
uspeo ni ovaj napad.
Nemaka avijacija nas je esto bombardovala i mi tral j i -
rala. Nemci su besni. Sutradan smo prema Kruevcu videli i-
tava sela u plamenu. uje se borba i na desnoj obali Morave,
prema aku; to Nemci prave ispade posle naeg napada.
Organizovali smo ishranu jedinica, leenje ranjenih i bo-
lesnih. Nije bilo jednostavno snabdevati nekoliko stotina boraca,
ali smo vrlo brzo organizovali snabdevake punktove u okolnim
selima (Vitanovcu, Milaiima, Siri i ostalim) u kojima smo
prikupljali meso, pekli hleb, kuvali povre i dr. U Milaiima
smo imali ambulantu u kojoj je radio medicinar Radojko Ko-
sti. Organizovana je i telefonska veza koja, istina, nije funk-
cionisala kako treba usled estih kidanja ice, ali se s tim i ra-
unalo.
Trei napad je izvren nou 18/19. oktobra i u njemu su,
pored Caanskog i Kraljevakog partizanskog odreda, uestvo-
vali i etnici. Ljubiki bataljon se rokirao ka glavnom pravcu
napada, na desnu obalu Morave, u zahvat komunikacije Caak
Kraljevo i to sa 5, 2. i 4. etom. Prema Kragujevcu ostaje
sama 1. eta; 3. je jo uvek na sektoru G. Milanovca. S obzirom
da imamo, pored artiljerije, i dva tenka, raunali smo na sigu-
ran uspeh.
Kad je napad poeo, prvo su se tenkovi sa neto peadije
probili u grad i naneli neprijatelju velike gubitke. Napad osta-
lih jedinica nije bio tako efikasan jer je koordinacija dejstva,
naroito s etnicima, bila slaba te grad ni ovom prilikom ni j e
osloboen. Stab Ljubikog bataljona se 23. oktobra prebacio iz
rej ona sela umarice, na pravcu Kraljevo Kragujevac, u re-
jon Ruia brdo.
Nemci su uz podrku artiljerije i tenkova izvrili ispad:
jedan 19. a drugi 22. oktobra. Uspeli su da iznenade neke nae
i etnike jedinice, da ih razbiju i nanesu im priline gubitke.
23. oktobra, pri prolazu taba Ljubikog bataljona od aka
prema Kraljevu, u selu Samailu naili smo na delove 4. i 5.
ete koje su prethodnog dana imale borbu s Nemcima. Odbaci-
vanjem ovih i drugih snaga deo fronta izmeu Morave i I bra
bio je prazan. U Operativnom tabu, koji je takoe bio u rejonu
Ruia brda, obavestie nas da su izdali nareenje 3. eti da se
hitno uputi iz Gornjeg Milanovca u ovaj rejon. Posle upozna-
vanja sa situacijom na ovom delu fronta, politiki komesar na-
eg odreda pozvao nas je da obiemo teren gde su se prethod-
nog dana vodile borbe pri jednom od ispada Nemaca iz Kraljeva.
Imali smo ta i videti: njive sa obranim kukuruzom i aa slo-
ena u kupe; kraj svake kupe ili u njoj po nekoliko ubijenih
etnika. Oni su se pri povlaenju skrivali u kupe mislei da e
se tako spasti, a Nemci, pretresajui kupe, kako bi koga u nj oj
nali, jednostavno su ga ubili. J eziv prizor: razmrskane lobanje,
prosut mozak po seljakim koporanima, puke sa metkom u
cevi. Kakav strah, nada ili obmana natera ljude u ovako ne-
slavnu smrt! U ovakvim trenucima esto se gubi prisustvo duha.
Neshvatljivo nam je bilo takvo pasivno ekanje smrti. Ako su
se i prevarili oni kod prvih kupa, to su ekali ovi u zadnjim?
Mora da su raunali na neku milost!
Pripremamo se za sledei, etvrti napad. Od Ljubikog
bataljona, izmeu puta i s. Adrana, nalazi se 3. eta koja je
popunila deo fronta koji su napustili etnici. I mamo dva tenka:
jedan je na, drugi je etniki. A svaki tenk predstavlja tenkov-
ski vod. Iz 3. ete smo odabrali naj hrabri j e borce da se s jednim
tenkom probiju u grad. Za komandira naeg tenkovskog voda
odredili smo Sreka Nikolia zidara iz Donje Trepe. Omanji,
ali fiziki vrlo razvijen ovek, sa izrazitim jagodicama na licu.
Svojom pojavom deluje sigurno i odmereno.
U Operativnom tabu su vrene obimne pripreme za ovaj
napad. Zapovesti su pisane po svim vojnikim propisima: odre-
eni su napadni objekti i pravci, sastav jedinica koje napadaju,
komandanti kolona, predviena je veza sa susedima levo i desno
i ugovoreni znaci. ak je precizirano ko e kada i gde razmini-
rati put kojim treba da prou tenkovi. Stoga je Operativni tab
ulagao veliku nadu u ovaj napad. S nestrpljenjem smo ga oe-
kivali. Meutim, sve se zavrilo kao i proli put. Razlika je bila
jedino u tome to su tenkovi proli bez peadije koju su Nemci
iz prve borbene linije ispred Poljoprivredne kole zadrali mi-
traljeskom vatrom. Tenkovi su se proetali kroz Kraljevo i
vratili u zoru nazad. Koliko se seam, ovo je bio poslednji ozbilj-
niji pokuaj osloboenja Kraljeva. Posle njega etnici su se po-
vukli s poloaja da bi okrenuli oruje protiv partizanskih je-
dinica.
MUCKI NAPAD ETNI KA NA PARTI ZANE
i
Poetkom novembra su lanovi Operativnog taba bili na
okupu. Stab je bio u Drakiima. Vladala je nervoza i neizves-
nost. Do nas su dopirale vesti o etnikoj izdaji. Napadi etnika
na partizane su uestali i jednog dana njihovi predstavnici u
Operativnom tabu dobie nareenje sa Ravne gore da se po-
vuku s Kraljeva. Pozadina tog nareenja obelodanjena je ka-
snije. Vodile su se ive diskusije u kojima su uestvovali Ratko
Mitrovi i Mole Radosavljevi s nae, i major uri sa strane
etnika. Osuivan je stav etnike Vrhovne komande, ubitaan
po jedinstvo naroda za borbu protiv okupatora koje je bilo
ostvareno u toku napada na Kraljevo. Istina, na samom frontu
u blokadi Kraljeva nije posle prvih neuspeha ni bilo mnogo
etnikih jedinica jer su se povukle u pozadinu. Neke su imale
i priline gubitke kao, na primer, Dragaevski odred vojvode
Bojovia. No, bez obzira na to, u Operativnom tabu je bilo
saradnje. Major Duri, komandant etnikih snaga kod Kra-
ljeva, otiao je u dogovoru s Ratkom Mitroviem lino na Ravnu
goru kod Drae da vidi o emu se radi i utie na njega da se
produi saradnja s partizanima. Meutim, to je bio samo trik
da se dobije u vremenu kako bi se etnikim snagama dale in-
strukcije o razoruavanju partizanskih jedinica. Povratak ma-
jora uria brzo je usledio ali bez rezultata. U Operativnom
tabu je toga dana vladala tmurna atmosfera, ba kao i samo
vreme mutno, prohladno, kiovito, sa svim odlikama pozne
jeseni.
Major Duri je ostavljao utisak da mu je jako ao to je
dolo do nepoverenja izraavajui nadu da e se nesuglasice i
sukobi izgladiti i ponovo poeti sa saradnjom. Da li je tog mo-
menta bio svestan da e njegovi vojnici, trenutak kasnije, pu-
cati u posadu naeg tenkovskog voda i da e, pored ostalih, kao
rtva tih hitaca pasti i komandir voda Sreko Nikoli? Ode ma-
jor uri sa svojim delom taba, a mi ostadosmo sa utiskom
da ne eli raskid. Na to nas pobuuje i dogovor pri rastanku
izmeu njega i Ratka o toleranciji izmeu naih i etnikih je-
dinica i nenapadanju jednih na druge.
Prolo je nekoliko asova dok nam je Ratko Mitrovi da-
vao zadatak kuda da krenemo sa bataljonom, a ve je opovrg-
nuta svaka iluzija o toleranciji. Sukob s etnicima je poeo!...
Dobili smo zadatak da se sa 3. etom prebacimo na levu obalu
Morave gde se ve nalazila 1. eta i da krenemo pravcem Mra-
jevci aak, izbegavajui sukob s etnicima. Cilj nam je da
to pre doemo u Caak gde je situacija bila nejasna.
f Naredili smo komandiru 3. ete da eta bude spremna za
pokret 4. novembra izjutra. amcima se prebacismo preko Mo-
rave i kaljavim seoskim putem se uputismo preko Laevaca i
Mrajevaca za aak. Usput, kod jednog poruenog mostia, na-
iosmo na nau bateriju topova kojoj pomogosmo da se prebaci
preko potoka. Malo dalje proosmo pored etnike baterije koja
se takoe povlaila. Rukovodei se instrukcijama taba odreda,
nismo ih uznemiravali. Negde oko podne, umorni i kaljavi po-
dilazili smo u koloni Mrajevcima. Sa komandirom 3. ete bio
sam na elu kolone. Prva eta je trebalo da stigne tek kasnije.
Nedaleko od ulaza u selo pred nas izie Branka Gajovi, sva
uzbuena i uplaena i nabrzinu nam saopti da su nam etnici
Postavili zasedu pred ulazom u selo. Od zasede nas je delilo
500600 metara. Razvismo se u streljaki stroj i krenusmo
prema etnicima. Kada smo prili blie oni poee da viu: Ne-
mojte, brao, ako boga znate, pucati! Mi im odgovorismo da
neemo s tim da i oni ne pucaju. U tom se sasvim pribliismo
njima i stupismo u kontakt sa njihovim stareinama. Dogovo-
rismo se da skupimo jedinice i krenemo ka selu pa emo se tamo
dogovoriti o daljem radu. Krenusmo ka selu, mi u koloni, a oni
u gomili s obe strane puta pored nas.
Zaustavismo etu pred ulazom u selo. etnici se skupie
oko nas pomeani s metanima. Primetismo da nas iza ograda,
sa svih strana, opkoljavaju naoruani etnici. Protestujemo kod
njihovih stareina i uini nam se da se razilaze. Malo zatim,
opet isto. Opet protestujemo i opet se njihove stareine slau,
ali nas ponovo opkoljavaju. Razgovaramo s njihovim starei-
nama. Koliko stareina, toliko predloga! Sve se svelo na zahtev
da se naa eta razorua. J edni to trae otvoreno, a drugi takti-
zirajui. Poto ne moemo da se dogovorimo, predlaemo da se
mi sa etom povuemo nazad, a da na komandant bataljona i
njihov predstavnik idu za aak da vide zato je dolo do su-
koba. etnici ne pristaju na na predlog.
Situacija nam je postala jasna i samo ekamo mogunost
da preduzmemo akciju. Ne moemo nasamo da se dogovorimo
sa svojim borcima i stareinama o tome ta da radimo. Borci,
veinom omladinci, stoje u koloni izazvani poev od onog da
nisu ni kralja sluili a nose puku, pa do prezira i psovki. To
nam nekako ide na ruku jer vidimo kako svaki na borac dri
puku na gotovs, uzeo je bez komande, l j ut i spreman na sve.
Pregovaramo, a sve mislimo kako da se izvuemo iz ove klopke.
Na severnoj strani puta nalazi se nekoliko kua i kola, a s ju-
ne vonjak sa slabijom ogradom. Ve se i sumrak hvata. Od
pregovora i dogovora nema nita, a etnici samo odugovlae dok
padne mrak pa da nas napadnu. Iskoristismo momenat kada je
na jednu od intervencija blokada skinuta, a na ulici stvorena
guva ena i dece. Potrim ka ogradi s june strane puta ko-
mandujui eti: Na levo u strelce! eta krenu s komandirom
i za tren oka oborismo ogradu u duini kolone. Tek to smo
zakoraili u vonjak, ue se prvi pucnji. Vriska ena i dece
pomea se s mitraljeskim rafalima. Uhvatismo prve zaklone i
primismo borbu. Ona ne potraja dugo jer etnici nisu ni poku-
avali da krenu za nama. Bilans borbe: jedan ranj en i nekoliko
nestalih drugova koji su se u povlaenju odvojili od ete te su
ih etnici zarobili.
MAR KA GACKU
Povukosmo se nekoliko kilometara nazad prema Kraljevu
gde u nekim stajama kraj puta saekasmo 1. etu i tu preno-
ismo.
Sutradan, 5. novembra, odluismo da rano uj utro sa obe
ete krenemo ka aku, ali ne preko Mrajevaca jer bi nas taj
pravac uvukao u borbu s etnicima, ve preko polja izmeu
Zapadne Morave i sela Donje Gorevnice obilazei selo Mra-
jevce. Sa zastavom na elu kolone po jedan i uz pesmu stigosmo
oko 10 asova u nama odano selo Stanie gde se zaustavismo u
kolskom dvoritu. Tek to stigosmo poee zvona kod moj sinj -
ske crkve. To etnici zvone na uzbunu zbog naeg prisustva.
Kroz dogled videh nekoliko grupica skupljenih kod crkve. Sta-
naani nam spremie dobar ruak.
Odmorismo se uz pesmu i igru, ruasmo i krenusmo u a-
ak gde nas radosno doekae jer su se brinuli za nau sudbinu.
Tu smo saznali da su etnici zaplenili nae topove i tenk. Posle
mesec dana odsustvovanja aak nam je izgledao lepi, istiji i
nekako sveaniji. Sav je odisao partizanski! Svuda, poev od
trgovinskih izloga, osea se nae, partizansko prisustvo. Rad na-
ih drugova iz organa vlasti i pozadinskih organizacija za samo
mesec dana ostavio je vidan trag na svakom mestu: na zidovima
i izlozima parole koje pozivaju u borbu; na ljudima nova sai-
vena partizanska odea s petokrakim zvezdama na kapama. Grad
prosto die partizanskom duom pa nije ni udo to nas doe-
kae vedra i razdragana lica.
U tab odreda su stigle mnoge novosti. Ogorie nas pako-
sti etnika s kojima se jo uvek pregovaralo da ne bi dolo do
bratoubilake borbe. U poetku se mislilo da sva neprijateljstva
provociraju neodgovorni elementi u etnikim redovima. Meu-
tim, to je bila zabluda jer je itavo etnitvo ve bilo neodgo-
vorni element pred narodom, dok smo kod naeg rukovodstva
vi deli najiskreniju namer u da se obezbedi saradnja s etnicima.
Poto su nam oteli topove i tenkove, etnici su odmah po
naputanju fronta na Kraljevu krenuli u napad na aak. Gde
god su mogli razoruavali su pojedine partizane, a naroito ku-
rire. J edinice nisu mogli razoruati jer im se nisu dozvolile.
Poslali su ultimatum tabu aanskog partizanskog odreda da
preda grad i poloi oruje, pretei artiljerijskim bombardova-
njem. aak se nije plaio i spremao se za odbranu. Neposredno
Pred napad etnika na aak, obiao sam sa komesarom odreda
Ratkom Mitroviem nae poloaje. Rovovi, poev od hotela
Belvi, protezali su se du perifernih kua aka prema I va-
njikom sokaku, a od ovog prema Avladinici, Vojnotehnikom
zavodu i Klanici pa sve do Morave. Borci su bili raspoloeni za
borbu. I ako je to bio poetak bratoubilake borbe, ogorenje
prema etnicima oitavalo se na licu svakog partizana. Ratko
Mitrovi je brzo uspostavio neposredan kontak sa svakim
borcem.
etnici su se jakim snagama pribliavali aku u dve ko-
lone: jedna, sa tenkovima, pod komandom majora Duria, s j u-
ne strane, a druga, pod komandom kapetana Deroka, u ijem
je sastavu bila artiljerija, levom obalom Morave. Ona je trebalo
da napada s ljubikih kosa. Sem puaka, pukomitraljeza i mi-
traljeza nismo imali drugog oruja. Ipak, aak je na nogama
i sprema se za odbranu, uveren u pobedu nad izdajnicima.
RAZBI J ANJ E SEVERNE ETNI KE KOLONE
J una kolona etnika uspela je da podie prilazu grada.
S njima su jo uvek voeni pregovori na koje je iao komandant
odreda Mole Radosavljevi pa su ga etnici drali izvesno vreme
u zatoenitvu. Razvila se iva politika aktivnost u kojoj su
etnici pozivani da ne prolivaju bratsku krv. U gradu su orga-
nizovane manifestacije na kojima je govorio komesar odreda
Ratko Mitrovi. Posle ovih manifestacija krenula je velika po-
vorka ena majki prema etnikim poloajima sa transparen-
tima Hoemo sporazum, Traimo obustavu neprijateljstva
izmeu etnika i partizana, Hoemo sporazum u borbi protiv
okupatora. Povorka se zaustavila na niijoj zemlji, ispred
vojne kasarne (koju su etnici drali) i uputila delegaciju za
pregovore. Ali umesto pregovora etnici su otvorili vatru to je
bio jedini odgovor na pruenu bratsku ruku pomirenja. Ovo je
jo vie uvrstilo reenost masa za borbu protiv etnika.
6. novembra uvee dobio sam zadatak u tabu odreda da
sa 3. etom hitno krenem na kamionima i zabacim se za lea
severnoj etnikoj grupaciji koja je prema naim podacima tre-
balo da zanoi u selu Preljini, u tzv. J ovaevia evarcima. et-
nike je trebalo razbiti a topove oteti. Dobio sam jo podatke da
na desnoj obali emernice prema etnicima dri poloaje glav-
nina 5. ete ljubikog bataljona. Brzo smo se ukrcali u kamione
i prebacili do sela Konjevia, a odatle peke (jer se kamionima
dalje nije moglo) u pravcu Kragujevca do granice sela Donja
Trepa i Preljina. Tu smo naglo skrenuli ulevo preko pomonog
aerodroma u Preljini, obuhvata j ui to selo sa istone strane.
Sve se razvijalo po planu. eta je, u zoru 7. novembra,
kreui se u streljakom stroju, naila na ostatke logora u kome
su dogorevale poslednje vatre. Tu smo zatekli neto komore koja
je zaostala od svojih jedinica i zarobili je. U svitanje smo kre-
nuli ka Preljini. Od zarobljenih komordija smo saznali da su
etnici jo u toku noi krenuli ka aku. U tom ugledasmo i
etnike kako izvlae topove na Ljubiku kosu. Situacija se kom-
plikovala. Izostalo je iznenaenje na koje smo mnogo raunali.
Od etnika nas je delila reica emernica, nimalo pogodna za
napad. Dok razmiljamo ta da radimo, etnici otvorie puanu
i mitraljesku vatru na nas, ali nam ona, s obzirom na udalje-
nost, nije mnogo smetala. Meutim, ne potraja dugo, a oni nas
poee gaati i artiljerijom. Ta je vatra bila ubitana. Ne pomo-
goe nam ni kue iza kojih smo se sklanjali jer se i one poee
ruiti. Pogibe nam i jedan borac. Razvi se prava borba, a doline
odjekivahu od eksplozija artiljerijskih granata. Mi se u grupi-
cama prebacujemo prema njima ali bez veih izgleda da emo
ih potisnuti.
Prebacih se do pote da proverim ima li veze sa akom.
Na veliko iznenaenje brzo dobih telefonsku vezu s tabom
odreda. Iznosei mu situaciju, predloih da to pre upute L j u-
bikom kosom jedan vod iz aka koji e, dok mi s ove strane
demonstriramo napad, iznenaditi etnike s lea. Dogovorismo se
da taj vod odabranih boraca, posle prvih rafala, oznai svoj na-
pad sa dve crvene rakete. tab odreda usvoji ovaj predlog. I sko-
ristili telefonsku vezu i za razgovor sa Gornjim Milanovcem
(naom komandom mesta). Na pitanje kako stoje sa etnicima,
odgovorie da ne moe bolje biti! Upoznao sam ih sa situacijom
kod nas i podneo slualicu da uju topovsku grmljavinu. ude
se. Upozorih da i njih eka ista sudbina kao i nas. (Kasnije sam
saznao za nebudnost drugova u Milanovcu kada su dozvolili et-
nicima da itavu nau bolnicu predadu Nemcima koji su u Va-
ljevu sve ranjenike streljali. Zaista mi je teko padalo to dru-
govi nisu ozbiljno shvatili nae upozorenje.)
etnici su nas tako tukli artiljerijom da su Preljinu pre-
tvorili u ruevine. I ba u toku te artiljerijske vatre zaue se
u njihovoj pozadini mitraljeski rafali. Odmah se oseti guva u
etnikim redovima. Videsmo i dve crvene rakete. Poe osipanje
etnikih redova. Ne potraja vie od 15 minuta a etnika rulja
poe da bei sa Ljubike kose. Rokirasmo bre-bolje etu da im
preseemo odstupnicu. Svaki otpor etnika prestade, samo su se
videli pojedinci i grupice kako bee. Zarobismo 250300 et-
nika. Otesmo im topove, oslobodismo komandira 5. ete i jo
nekoliko boraca koje su etnici zarobili pri pokretu ka aku.
Saznadosmo da su se dva voda 5. ete, pod komandom Vojina
J ovanovia, jo ranije povukla u Ljubi i prikljuila se grupi
zamenika komandanta odreda Radovana J ovanovia koja je iz-
nenadila etnike s lea.
Razbijenu etniku vojsku hvatali smo po polju sakri-
vene po kupama ae, vrzinama i jarcima. Na manevar je uspeo.
Pola bitke za odbranu aka ve smo dobili. Prikupismo zaro-
bljenike i sa topovima, uz pesmu i sa razvijenom zastavom, kre-
nusmo ka aku. Narod nas je usput radosno pozdravljao, a a-
ak doekao kao oslobodioce.
etnici nisu mogli koordinirano da dejstvuju jer je napad
sa severne strane izostao, te je izostalo i dejstvo artiljerije. Bilo
je to od presudnog znaaja kada se zna da je kapetan Derok bio
izvrio iroku mobilizaciju etnika naoruanih i artiljerijom
prema jedva stotinak takorei golorukih partizana. Na moral,
izrastao iz pravednosti borbe koju smo vodili, pobedio je ovog
kao i bezbroj puta kasnije.
ETNI KA I ZDAJ A
Opti sukob sa etnicima naelektrisao je situaciju. U aku
smo bili svedooi razvoja dogaaja koji su govorili da e do de-
finitivnog prekida neminovno doi iako su partizani inili sve da
do njega ne doe. Sva su sredstva bila iscrpena i nije ostalo
drugo nego braniti aak.
U odbrani aka dobili smo poloaje na levoj obali Mo-
rave u rej onu eleznike stanice i loionice u Ljubiu, zatvara-
jui prilaz sa te strane i obezbeujui elezniku prugu prema
Uicu. Raunalo se da e etnici, iako su bili razbijeni, uspeti da
se ponovo okupe i da e i s te strane vriti bar demonstrativan
pritisak na aak kako bi nam vezali deo snaga. Verovali smo
da sa Ljubike kose nee biti napada, no ipak smo poslali pa-
trole da izviaju i u tom pravcu. Smestili smo se u kancelariji
eleznike stanice jer smo odatle imali telefonsku vezu sa ta-
bom odreda.
U kasnu no se ue pucnji i huka tenkovskih motora. Po-
ela je borba, ali ne na naem pravcu. Kod nas je bilo mirno.
Vrati se i jedna patrola koja nas obavesti da etnika nigde nema,
te jo vie postajemo uvereni da do napada s ove strane nee
doi. I pak smo oprezni.
Pratimo borbu na desnoj obali Morave koja se sve vie
rasplamsava. uje se i eksplozija runih bombi to znai da se
vodi estoka i bliska borba. Negde pred pono iz taba odreda
trae municiju od nas. Tvrde da od Uica tek to nije stigla.
Prikupili smo neto municije od boraca i poslali im sa rezervom
koju smo imali. Dobili smo zadatak i da se interesujemo ta je
s municijom za koju je javljeno iz Uica da je poslata dresinom.
Deurni inovnik eleznike stanice J eminska Stena javio nam
je da je tovar s municijom poao prema aku. Obavestismo
tab odreda o tome. Obradovae se ali pourivahu jer su re-
zerve bile na izmaku. Deurni u tabu nam ree da su svi la-
novi taba odreda izali na poloaj jer izgleda da je situacija
kod hotela Belvi kritina. etnici su ovde probili nae polo-
aje, a do toga je dolo kad je naima nestalo municije. Pozi-
vasmo jednu za drugom eleznike stanice da vidimo ta je
s municijom.
Pono je bila prola, a borba se sve vie razgorevala kad
nam javie iz Trbuana da je dresina otila ka aku. Ne po-
traj a dugo i ona stie i do nas, a mi je sprovedosmo brzo u
aak gde su je oekivali s nervozom jer je od nj e upravo zavi-
silo ko e pobediti. tab odreda je razdelio municiju i uveo u
borbu rezerve. Pred zoru borba poe da se stiava i udaljava
od aka. ujemo pesmu i galamu. Pobeda! I stvarno! aak
je doekao jutro bez etnikog pritiska.
Borba se brzo udaljavala prema Prijevoru i Pranjanima.
Najokoreliji etnici bee prema Ravnoj gori. Nae jedinice ih
gone u stopu i to sa svih strana. etnici su dovedeni u okru-
enje. Bilo je samo pitanje vremena da se unite na elu sa
voom. Stoga su opet traili pregovore za tobonju saradnju. I
u toj situaciji Glavni tab NOPOJ nareuj e obustavu neprija-
teljstva. Mora se priznati teko nam je pala takva odluka
ali je disciplinovano izvrismo.
etnici su se spasli unitenja, predahnuli su, prikupili
snage, uvrstili veze s okupatorom i ostalim izdajnicima i po-
novo nam zaboli no u lea. Ovog puta prokockali su sve adute
o saradnji. Mi smo rtvovali i ivote da bi dolo do saradnje;
etnici su tu saradnju odbili za uvek i revolucija je poela.
Sredoje UROEVI
RAT J E POEO.
Aprilski slom
N/I utni martovski dani pritiskivali su nikiku kotlinu kao
mora. Malom uskotranom prugom Bilea Niki svakog
dana su prolazile kompozicija za kompozicijom vojnika i vojnog
materijala, upuene za albanski front. Uskoro, 6. aprila, sa te
strane zaula se potmula grmljavina topova, koja je oglasila da
je rat poeo.
Posle estoaprilskog bombardovanja Beograda poele su
da pristiu prve izbjeglice. Svako je o bombardovanju priao na
svoj nain. Sluajui ih, zakljuili smo da je Beograd potpuno
uniten i da je malo ko ostao iv. J edan pria kako je Terazi-
jama tog jutra tekla krv, kao potok, drugi kako iskidane ruke
i noge vise po telefonskim icama, i vazdan takvih grozota od
kojih se ovjeku kosa die. Ljudi priaju subjektivno kako
je ko doivio. Poelo se govoriti i o pojavi pete kolone.
U takvoj situaciji odran je sastanak komunista i skoje-
vaca na kome je Veljko Zekovi iznio stvarnu situaciju. Rekao
nam je da je neprijatelj zagazio u nau zemlju i da je dunost
svakog komuniste da u ovom asu orujem brani slobodu i da
se suprotstavi faizmu koji nadire. Kad smo poslije toga ma-
sovno otili u komandu grada da se javimo u dobrovoljce, tamo
su nas vrlo hladno primili i rekli nam da dobrovoljci nijesu
potrebni.
Dan-dva kasnije na Nikiko polje su prebacili vie aviona
sa mostarskog i sarajevskog aerodroma. Bilo ih je raznih tipova
od kolskih poteza i bregea pa do savoja i meser-
mita. Dok nam je veina pilota govorila da su doli radi poja-
anja albanskog fronta, poneki meu njima nam je rekao istinu.
J edan porunik (ijeg se imena ne sjeam) otvoreno nam ree
da je as kapitulacije tako blizu da e jedva uspjeti da sa
avionima umaknu. Zatim nam dade po jednu runu bombu, go-
vorei da nam mogu uskoro zatrebati.
Vrijeme nam je prolazilo sporo. Sluali smo razne vijesti:
kako su nai zauzeli Sofiju i Skadar, kako nae trupe ulaze u
Austriju i si. Vladala je potpuna dezorijentacija i zbrka, na svim
licima se zapaao strah od neizvjesne sjutranjice. Vraajui se
u selo, vidjeli smo kako na ulazu u grad postrojeni andarmi,
na 30 do 50 metara jedan od drugog, udaljavaju svakog sa ceste.
Samo nas nijesu tjerali, jer smo jo bili mladi. Uskoro poee
da prolaze moderne limuzine, isprskane blatom, u kojima su sje-
djeli vii oficiri i generali. J edna kola vozio je ofer, mladi
naih godina, iji nam je lik bio nekako poznat, dok je pored
njega sjedio jedan krupan general. Kola za kolima su prolazila
itav sat, a poto proe ova povorka, prie nam jedna ena, iz-
bjeglica iz bombardovanog Beograda, i upita nas: Da li vidje-
ste kralja? Tek tada nam postade jasno ne samo to ko je bio
onaj mladi koji je vozio krupnog generala, nego i da je rat,
prije nego je i poeo, uao u svoju zavrnu fazu, bar za tadanju
J ugoslaviju.
Prekono su avioni uzletali i gubili se u pravcu mora,
seljaci su vjerovali da vre nona bombardovanja Skadra. Pri -
stizali su i unakaeni ranjenici sa albanskog bojita i punili
nikike kole i kafane. Muili su se i grili na vlanoj slami,
bez dovoljno ljekarske njege.
Sjutradan smo, kao bez due, pourili u grad. Slika je bila
zaista uasna. Avioni na improviziranom aerodromu bili su u
plamenu ili su dogorijevali. Razne ate palile su arhivu u pri-
sustvu oficira, a vojnici pokisli, bez kontrole, motali su se oko
kua u kojima su bile komande, ekajui da im se izda bilo
kakvo nareenje. U gradu je bilo jo gore. Oko otvorenih voj-
nih magacina tiskali su se ljudi i ene i odnosili svojim kuama
hranu i drugu opremu. Nekoliko naoruanih skojevaca, sa cr-
venom trakom oko ruke, uputi nas u jednu kuu, gdje smo za-
tekli neke poznate komuniste, meu kojima Boka Lazovia
Boca. Tamo nam rekoe da treba preuzeti vlast i uspostaviti
red, poto je na intervenciju Rusije moda sklopljeno pri-
mirje. Tu smo dobili duge francuske puke bez metaka, ali smo
ih bacili pred gimnazijom i uzeli nove mauzerke sa neto
metaka. U tom poee pristizati talijanski motorizovani prednji
odredi. Pjesma prolama okolinu, a huk lakih tenkova i kamiona
kao da iz zemlje izvire. Nekako su nam se tada uinili strani,
a nai vojnici prema njima jadni i bijedni. I ako su jo nosili
oruje, svi su se osjeali izgubljeni i urili su svim pravcima,
samo da se ne sretaju sa ovim sitnim i koopernim pobjedni-
cima. I mi smo izabrali obilazni put da se ne bismo sreli
s njima, da nam ne bi oduzeli oruje. Kad smo stigli u Koane,
zatekli smo hrpe puaka. Sakrili smo dosta puaka, dva puko-
mitraljeza i jedan teki mitraljez varcloze. Ovo oruje nam
je kasnije dobro dolo, iako su nam mitraljez odnijeli Talijani,
a pukomitraljeze su neki seoski ilkoi prodali Hercegovcima,
koji su poslije poznatih ustakih pokolja svako oruje dobro
plaali.
J edna stranica istorije zavrila se. Oni isti vojnici koji su
sa suzama u oima gledali kako tuin gordo gazi naim stazama,
kasnije su, pod rukovodstvom KPJ , tim istim osvajaima poka-
zali kako se bori za slobodu. Tek tada je za nas poeo pravi rat.
KOCANSKA OPTI NA U USTANKU 1941.
Iako su Talijani skoro itav maj mirovali, ipak je atmo-
sfera bila toliko napeta da su se Koanjani sa nepovjerenjem
vraali svom svakodnevnom poslu. Prepriavali su se uzbudljivi
doivljaji i nagaalo se to e dalje biti. Mnogi se od bivih
vojnika nije vratio kui. Neki stariji ljudi, pristalice dinastije
Petrovia, poeli su da hvale talijanske vojnike. U razgovoru su
itave hvalopojke upuivali kraljici J eleni, prepriavajui kako
je ona navodno rekla talijanskim vojnicima: Pazite mi Crnu
Goru. Poeo je da izlazi i list Glas Crnogorca, koji je veliao
uspjehe sila osovine. A istovremeno sa hercegovakih strana
stizao je glas za glasom o stranim pokoljima koje ustae vre
nad nedunim stanovnitvom. To su potvrivali i oni Herce-
govci koji su dolazili da trae oruje, plaajui ga skupo.
Novac je izgubio svaku vrijednost. uvena Trebjeka pe-
ina sa parama koje vlada, prilikom bjekstva u inostranstvo,
nije stigla da uniti, gospodarila je tritem: krave prelaze
300 000, ovca se kree do 100 000, a obian perorez i do 5000
dinara. A ivotnih namirnica je na tritu veoma malo.
J ednoga dana, negdje izmeu 8. i 10. juna, okupator je ot-
poeo sa hapenjem.Udar je izvren u prvom redu na komuni-
ste, a onda i na ostale vienije rodoljube. I zvjestan broj je po-
hapen, dok je veina uspjela da umakne ispred policije i da se
skloni u Gornje Polje i druga mjesta.
Glas o hapenju u gradu dospio je odmah i do nas u Ko-
ane. To nas je podstaklo da iskopamo i objesimo o rame puke
koje smo (kao i ostali vojni materijal) po direktivi Partije pri-
kupljali i krili. U nekoliko sela pronijeli smo glas kako ovrovci
hapse i ubi j aj u svakog odraslog mukarca i kako ljudi treba
da se skl anj aj u iz kua, naroito nou. Mnogi su poeli da nas
sluaju i da se nou skupljaju po zabaenim zaseocima. Dosta
ih je dolazilo sa orujem. Za nas skojevce to je bila pogodna
prilika da se napriamo do mile volje. Sve to smo znali o ru-
skoj revoluciji ispriali bismo zakljuujui da e i kod nas
uskoro poeti revolucija. Omladina nas je paljivo sluala, dok
su stariji vrtjeli glavom.
U selu Blaca bila su 4 lana Parti j e i nas 3 skojevca. i-
vot nam je tih dana bio ispunjen neprekidnim radom. I na-
predna omladina, koje je bilo dosta, ve je dobrim dijelom sta-
jala uz nas. Poeli su skoro svako vee da se odravaju partijski
sastanci, kojima smo i mi prisustvovali, ukoliko tada nijesmo
patrolirali kroz selo. Sebe smo zamiljali kao vojnike revolucije
i bili smo zbog toga gordi.
Vijest o ulasku Sovjetskog Saveza u rat 22. juna pronijela
se veoma brzo, i taj dogaaj je doekan kao najvei praznik. Tu
vijest su potvrdile i neke ene koje su ile u grad po so, govo-
rei kako su Talijani u Nikiu pokunjili nos. Razvili smo jo
aktivniju propagandu, koristei veoma jake adute: dvjesta
miliona Rusa, proletarijat u porobljenim zemljama, radnika
klasa svijeta, Kominterna, svjetska revolucija i na kraj u zavr-
etak rata za nekoliko dana ili za nekoliko nedelja si-
gurno. Toga dana vladalo je raspoloenje kao da se zavrio rat.
Ljudi su nekako imali drugi izraz lica, drugo dranje. Uvee
smo odrali sastanak na kome smo donijeli zakljuke da se otvo-
reno istupa i govori o borbi i pomoi Rusima, da se pojaa bud-
nost, da se ne spava kod kua, da se dre strae i preduzmu
druge mj ere predostronosti.
Dva-tri dana iza toga okupator je preko predsjednika op-
tine pozvao koanske seljake da prime oruje i da organizuju
uvanje eljeznike pruge. Meutim, stav Partije, koji je pri-
hvatio i narod, bio je da se komunikacije rue, a ne da se uvaju
za okupatora. U to vrijeme stigao nam je i istorijski proglas
CK KPJ , koji smo javno itali.
Mi skojevci bili smo stalno na nogama. Neprekidno se agi-
tovalo protiv prijema oruja od Talijana. Negdje smo nastupali
i sa prijetnjom, uzimajui i primjere iz prvog svjetskog rata,
ukazujui na neke izrode koji su bili pijuni ili andarmi u au-
strijskoj vojci. Pozivali smo se na istoriju i tradicije. Tako
bismo, im sretnemo nekog od svojih seljaka, poeli: Nemoj
da se prevari da uzme od Talijana puku i obruka sebe i
svakoga svoga! Cim je primi, Talijani e te malo pomalo odvui
i na ruski front, a onda zbogom bijeli svijete! Ukazivali smo i
n
a opasnost da bi onaj koji bi primio puku, a neko, recimo,
poruio prugu, platio glavom to to nije sprijeio i tome slino.
Naa propaganda urodila je plodom. J edne noi dolo je
do prve konferencije sela u kui Drekalovia, kojoj su od par-
tijaca prisustvovali: oko Savievi, Blao urii, Nikola Pe-
rovi, Marko Perovi i Drago Bojii, a od skojevaca Nikola
Drekalovi, Milutin Bojii, Veljko Perovi i ja. Poslije dugih
i opirnih diskusija i izlaganja politike situacije seljaci su pri-
hvatili stav partijske organizacije da niko ne uzima oruje.
Moda bi se ovo zavrilo teim represalijama okupatora da
nije buknuo opti ustanak koji je zahvatio i nau optinu. I kod
nas je jo uoi 13. jula bio formiran Koanski gerilski odred.
I storijski 13. jul zatekao je mnoge ljude u polju. Kada su se
zaule eksplozije runih bombi i prasak puaka u selu Stubici
vie Carevog mosta, a uz to se oglasio i talijanski top iz Nik-
ia, bilo je svakome jasno da je ustanak poeo.
Poslije kraeg vremena poelo se pucati i na naoj strani.
Kada je vie Mosta na Duklu Pero Giljan otvorio vatru na jednu
talijansku patrolu koja je krenula u pljaku u selo Grebice,
Talijani su poeli gaati topovima na sve strane. Na to smo mi
dograbili puke i preko kose Raselje doli i zauzeli poloaj
prema Nikiu. Sa nama je bilo dosta omladinaca, a i poneki
stariji ovjek. Talijani su nastavili da tuku topovima na sve
strane, bez cilja, ali nijesu vie pokuavali da izlaze iz grada
na naem pravcu.
I sjutradan smo ostali na istom poloaju. Sa svih strana
stizale su veoma povoljne vijesti; sa podruja izmeu Rijeke
Crnojevia i Grahova bile su vie nego povoljne. Svuda su razo-
ruane talijanske postaje i plijenjeno oruje; nai gubici su
bili vrlo mali.
Za nekoliko dana Talijani su jakim snagama prodrli od
Podgorice ka Nikiu. Koanski gerilski vod se poslije toga
ulogorio na Zloj gori na brdu J akal j iznad eljeznike stanice
Stuba. Odatle je razvijao dalju aktivnost na teritoriji koanske
optine, vrei diverzantske akcije na pruzi Niki Bilea.
Ostao je jedinstven i pod orujem u periodu avgustseptembar.
Sa Grahova, koje je ve bilo osloboeno, dobio je jedan talijan-
ski pukomitraljez sa dva sanduka municije.
Poto smo se povukli na J akal j doao je uvee Krsto Po-
pivoda i odrao sastanak sa lanovima Partije. Trebalo je poru-
iti nadvonjak na Trubjeli i presjei saobraaj izmeu Nikia
i Bilee. Za ovu akciju odreeni su Vojo Dereti i Milutin Boji-
i. Meutim, prije nego to su tamo stigli, presrela ih je tali-
janska patrola, oduzela im eksploziv, a nj i h pod jakom straom
sprovela u Niki.
Neto kasnije jedan broj gerilaca je upuen kao pomo
u Hercegovinu, na podruje Gacka, dok su ostali i dalje djelo-
vali na terenu koanske optine, gdje su skojevci drali seosku
strau i uestvovali u akcijama na ruenju pruge Niki Tru-
bjela. Radilo se opreznije, ali se od oruja nije odvajalo. Oku-
pator je nastavio sa hapenjem i pljakom, ali je to plaao sto-
tinama ivota svojih vojnika.
Prvih jesenjih dana poele su nove akcije, naroito iz onih
sela optine koanske koja su najblie gradu. Prva vea akcija
bila je oduzimanje oko 1500 ovaca koje su Talijani poterali za
Risan da bi ih transportovali za I taliju. Ovom prilikom zapli-
jenjen je i veliki broj govedi, i to veinom krupnih volova. Na-
reenje za ovu uspjelu akciju primljeno je od taba iz Gornjeg
Polja, a u nj oj je iz naeg Koanskog odreda uestvovalo 10
drugova. ak su i sprovodnici pomogli da se stoka dotjera do
Zle gore, odakle su poslije otputeni uz izvjesnu nagradu u stoci.
Glas o ovoj akciji pronio se vrlo brzo kroz sva sela optine. Sada
je gotovo itavi odred naao zaposlenje postali smo obani.
Podijeljeni po grupama, preko dana smo uvali stoku, a uvee
se pokolje i pripremi kao rezerva hrane za zimu, a jedan dio
je vraali u torinu. Drugovi iz taba sa Radojem Dakiem su
nekoliko dana rasporeivali zaplijenjenu stoku. Odlueno je da
je dodijeljen najsiromanijim stanovnicima optine, i to u prvom
redu izbjeglicama, kojih je bilo sa raznih strana. To je nailo na
simpatije kod stanovnitva, koje je i u ovom postupku vidjelo
nau pravinost.
Vijesti su redovno stizale, i mi smo ih u poetku revnosno
prenosili od kue do kue. Kasnije smo ih saoptavali na zboro-
vima uz obilne komentare (kako se Rusi sve vie povlae iz tak-
tikih razloga, kako e Nijemci uskoro propasti i slino). Nicale
su i pjesme koje su pjevane na sijelima i konferencijama; iz-
meu ostalih i ona: Na tri fronta tri marala, sva tri protiv
kapi tal a... (mislei na Timoenka, Buonija i Voroilova).
Nastavljeno je sa ruenjem pruge Bilea Niki, puta i tele-
fonskih linija i stubova. Cijelog oktobra i prve polovine novem-
bra mi smo gotovo iz dana u dan ruili, a Talijani opravljali. U
akcijama su sada uestvovali svi koje bismo pozvali. Prednjaili
su omladinci.
J ovan ABRAMOVIC
K RV A V A T RA GE DI J A U GORE NJ I M L AZAMA*
D ok su borci Novometanske i Mokronoke ete napadali
uporite na Buki, belokranjski partizani su se vraali prema
Gorenj im Lazama. Put ih je vodio kroz umu. Kod Ratea su
preli drum. Na nj emu su videli tragove italijanskih motorizo-
vanih i konjanikih odeljenja koji su ih traili. Idui dalje doli
su u blizinu Poganca, a odatle krenuli prema Gorenji Teki
Vodi. U blizini Teke Vode, nekoliko boraca je izjavilo elju da
ode u selo da bi dobili bar neto hleba za umorne borce. Trojica
njih, na elu sa I vanom erniem, zaista su se pribliili selu i
tom prilikom naili na italijansku patrolu one kolone, koja je
traila tragove za partizanima putem prema Gorjancima. Borci
su se odmah povukli da bi izbegli vei sukob, preli su put i
krenuli prema Radohi, a odatle prema Lazama. Susret kod Go-
renj e Teke Vode upozorio je I talijane na pravac kretanja par-
tizanske grupe, tako da ih je neprijateljska kolona pratila do
strugare u Radohi. Poto se u toku noi partizanima izgubio
dalji trag, I talijani su nameravali da nastave traganje idueg
jutra.
Oko belokranjskih partizana u to vreme se zatezala sud-
bonosna oma, koju je pripremilo izdajstvo. Tu omu dali su
izdajnici u ruke italijanskoj vojsci. Iz italijanskih vojnih doku-
menata o tome smo saznali sledee:
Prvi do sada poznati akt okupatora koji krajem oktobra
1941. godine govori o kretanj u partizanskih jedinica u okolini
Novog Mesta, jeste obavetenje komesara javne bezbednosti u
Novom Mestu, da je 30. oktobra pre podne dolo na Stari Grad
17 ustanika, dobro naoruanih i opremljenih. Posle dvoasovnog
odmora oni su otili nepoznatim pravcem. To je bila Novome-
tanska eta na putu prema marjekim Toplicama. Dan kasnije,
* Objavljeno u letopisu Muzeja revolucije LSR u Ljubljani 1957.
godine.
31. oktobra 1941. godine, komandant karabini j erske stanice u
rnomelj u tenente Augusto Fabri, obavestio je komande kara-
bini] era u Ljubljani, Koevju i Novom Mestu, da se prema do-
bij enim informacijama okuplja vea naoruana grupa ustanika,
od oko 100 ljudi, koja, izgleda, namerava da napadne Novo
Mesto. Slini izvetaji su doli do ruku i ljubljanskom kvestoru
Etoru Mesaniju, koji je obavestio divizije Isonzo i Granatieri
di Sardenja, kao i tab XI armijskog korpusa, da se u blizini
Novog Mesta i Vrhpolja okuplja oruana ustanika grupa. Po-
slednja dva izvetaja bila su oito posledica propagandnog na-
stupanja Belokranjske ete, koja se u prvom delu svog puta
prema Krki nije krila, ve je stanovnike belokranjskih i pod-
gorskih sela pozivala na ustanak, govorila o velikom okupljanju
partizanskih snaga i brzom proterivanju okupatora. Verovatno
su sami oznaavali odredite negde oko Tolstog Vrha ili Vrh-
polja, a kao cilj napada oznaavali su italijansku posadu u No-
vom Mestu. Tanije podatke o kretanj u partizana sakupila je tek
karabinijerska stanica u Novom Mestu. Tenente B. Castanjoli je
javio pretpostavljenoj komandi 1. novembra, da su se istog dana
izjutra javili karabinijerskoj stanici u Vinjoj Vasi (preko puta
gostionice Badovinac, poznate nekad pod imenom Pri Zajcu,
pored puta Novo Mesto Metlika) dvojica seljaka, koji su izja-
vili da je prethodnog dana, oko 18 asova, dola u selo Pristavu
vea grupa naoruanih ljudi, tamo prenoila i 1. novembra oko
9 asova pre podne otila preko Nove Gore u pravcu Teke
Vode. Karabinijerska stanica u Vinjoj Vasi nije mogla telefon-
ski da obavesti o ovome komandu karabinijera u Novom Mestu
zbog kvara na telefonskoj liniji. Nijedan karabini j er nije smeo
ii putem u Novo Mesto zbog opasne blizine partizana i zbog
toga su naredili tamo slubujuem bivem jugoslovenskom an-
darmerijskom naredniku da obue civilno odelo, uzme neki pa-
ket u ruke i kao obian slovenaki putnik ode u Novo Mesto i
preda karabinijerskoj stanici potrebno obavetenje. Kada je Ca-
stanjoli o svemu tome lino referisao komandi divizije Isonzo,
ona u poetku nije posvetila neku veu panju ovom izvetaju.
U toku referisanja doao je u komandu autant 24. peadijskog
puka Komo i doveo seljaka iz Stopia koji je izjavio da je
istog dana, 1. novembra pre podne, video na Plemberku veu
grupu naoruanih ljudi. Komanda divizije, kae se dalje u
izvetaju Bruna Castanjolija, tada je odluila da sama nepo-
sredno preuzme inicijativu i izvri istku irokog okvira, a ne
da poalje vojnike u pomo karabinijerima u Vinju Vas. Ko-
mandi 24. peadijskog puka povereno je izvrenje ove istke, a
kao pomo je dodeljeno konjaniko odeljenje 6. artiljerijskog
Puka. Komanda pomenutog puka je odluila da sastavi tri ko-
lone: prvu na kamionima (1. eta strelaca sa dva mitraljeza) sa
zadatkom da prodire do odreene linije Vinja Vas Dol i da
zatvori povratak ustanicima; druga na konjima, koja treba da
prodire prema liniji Stopie Orehek Dol, sa zadatkom da
potrai partizane; trea treba da prodire peice prema Hruici i
Gaber j u sa zadatkom da im presee put. Oko 13 asova ete su
krenule. Seljaci koje su usput ispitivali, potvrivali su ve po-
znate vesti. 1. novembra oko ponoi ove kolone su bile na po-
loajima: prva na Tekoj Vodi, druga u Stopiama, a trea u
Gaberju. Ova trea kolona koja je prodirala prema Hruici, ve-
rovatno je ila pored mesta gde su belokranjski partizani pre-
sekli put iznad Ratea, priblino jedan as posle prolaza Belo-
kranjske ete.
Kao to smo napomenuli kod Gorenje Teke Vode dolo je
do sukoba, 2. novembra, izmeu patrole prve italijanske kolone
i partizana, koji su na taj nain otkrili svoj trag. Komandant
24. pjeadijskog puka Komo, pukovnik Kozimo Bertai je od-
mah izdao nareenje svim kolonama da tragaj u za partizanima.
Oni su u prvim nonim asovima doli u blizini Gorenjih Laza,
gde su hteli ponovo da se odmore i prenoe. Kada su se Franc
Koir i Lojze Fabjan uverili da u Gorenj im Lazama jo nema
I talijana Belokranjska eta je oko 9 asova uvee ula u selo
i nastanila se delimino kod domaina Sobera, a delimino kod
Mavsara. Kada su borci, na elu sa komandirom Fabjanom doli
kod Mavsara, kod njega su sedela dva oveka iz Radohe, koji
su se prilikom dolaska partizana odmah povukli i nestali u no.
I scrpljeni i umorni borci su odmah legli da se odmore, kojom
prilikom su ostavili oruje, a delimino su i odela skinuli. Od-
mah iza Mavsareve kue su otili u senjak ne uzevi sa sobom
oruje, koje je ostalo u stambenoj zgradi. Kod obera su gotovo
svi partizani, sa komesarom J oetom Miheliem, ostali u sobi
u prizemlju, dok su se lanovi domainove porodice povukli u
sobu na potkrovlju. Samo dvojica partizana su otili na obe-
rov senjak.
I talijanska kolona koja je pratila Belokranjsku etu do
Radohe, htela je tamo da prenoi. Ona dva oveka koji su ne-
stali iz Mavsareve kue na Lazama doli su u Radohu i rekli
tamonjem lugaru I vanu Luzaru ta su videli na Lazama. Ovaj
je odmah obavestio I talijane koji su pod Luzarovim vodstvom
otili u pravcu Laza. Poto ova dva oveka nisu znali za grupu
kod Soberovih, Luzar je pokazao I talijanima samo Mavarevu
kuu, koju su oni odmah opkolili.
Komanda divizije u Novom Mestu bila je u stalnoj radio-
fonskoj vezi sa kolonama i odmah obavetavana o situaciji. Cim
je dobila izvetaj da je partizanska grupa primeena na Gore-
njim Lazama, obavestila je i druge jedinice, nareujui njihovu
koncentraciju na odseku Gorenjih Laza. Tako su iz Bele krajine
u tom pravcu prodirala odeljenja 1. i 2. bataljona 23. peadij-
skog puka, tabne ete 1. bataljona 24. peadijskog puka, kao
i 3. eta istog bataljona. Njima su se pridruili 14. eta divizij-
skih artiljeraca i baterija 6. artiljerijskog puka iz Strae.
Napad na partizane kod Mavsara poeo je oko 21,30 a-
sova. Bila je vedra meseeva no. I talijani su opkolili imanje i
prinudili vlasnika da im izvlai partizane iz senjaka. Poto su
partizani bili bez vatrenog oruja, a bojite osvetljeno mesei-
nom, partizani su postajali spasavajui se iz senjaka koji su
Italijani kasnije zapalili lak plen italijanskog oruja. Oko
22 asa I talijani su zapalili i jedan ambar u kome su neto ra-
nije ostavili i deo sopstvene opreme (atorska krila i slino).
Odmah u poetku napada na partizane, I talijani su bajonetom
izboli domaina kue Mavsara, koji je odbio da izvrava itali-
janska nareenja.
Kada su partizani kod obera uli pucnjavu, odmah su do-
hvatili oruje i napali I talijane. U tom sukobu bili su ubijeni
dvojica italijanskih vojnika, dok o ranjenicima italijanski izvori
ne govore. Zbog iznenadnog napada dolo je u prvom uzbuenju
ak i do kvara na mitraljezu koji su partizani imali kod o-
bera tako da su koristili samo puke, revolvere i bombe. U
meuvremenu I talijani su poeli da opkoljavaju i drugu grupu
koja je traila sklonite izvan oberove kue. Posle skoro jedno-
asovne borbe ova grupa je poela da se povlai i da trai put
iz obrua. Tom prilikom grupa je bila razbijena, nekoliko dru-
gova je poginulo u borbi, a nekoliko je kasnije bilo zarobljeno
i osim dvojice streljano. Uhvaene partizane na Mavsaro-
vom sen jaku I talijani su odveli do oblinjeg vonjaka i tamo
ih pobili. J ednog borca iz grupe koja je spavala kod Soberovih,
oko ponoi je teko ranjenog ubio italijanski oficir u kreani
ispod kue. Polde J erman se probio iz obrua i u dubokom
snegu doao u Radohu, molei jednog metanina da ga sakrije.
Ovaj je to uinio, ali je obavestio upravnika strugare, nekog
Mejera, koji je preko Luzara pozvao I talijane. Oni su ga 4. no-
vembra u rano jutro uhvatili, odvukli bosog i u donjem rublju
na Gornje Laze, zavezali ga za jednu ogradu i ubili. Istog dana
po podne Vinko Svajger i Franc Korelec doli su do dve zapa-
ljene kue na ivici Dolenjih Laza. Vinka Svajgera su Koevari
posluili hranom, a istovremeno su pozvali I talijane da ga
uhvate. Tom prilikom je pao u ruke I talijana i Franc Korelec.
Prilikom sasluanja Vinko vajger nije rekao nijednu re i zato
su ga I talijani zverski tukli i muili, a onda su ga streljali po-
red drvea u blizini eleznike karaule u Dolenjim Lazama.
Franc Korelec je klonuo i postao pijun izdaj ui preivele belo-
kranjske partizane.
Slavko Cerjanec i J oe Slobodnik su se potucali po obli-
njoj umi i izjutra izili na put koji vodi prema Semiu i Ro-
nom Dolu. U usamljenoj kui iznad tunela, u kojoj je tada sta-
novala J oefa (ili Zofija) Vidmar, raspitivali su se za umsku
stazu u pravcu Semia. Ona im je poela pripremati doruak,
a onda je potajno poslala jednu devojku u Dolenje Laze da bi
dovela I talijane. Borci su neto naslutili i, ne ekajui na doru-
ak, zahtevali od domaice da im pokae umski puti prema
Beloj krajini. Vidmareva im je, meutim, pokazala umski put
koji ide prema Gorenjim Lazama. Ba tada, 3. novembra u po-
dne, istim putem se vraao prema glavnom drumu komandant
divizije Isonso, general Federiko Romero sa lanovima svoje
pratnje. U pratnj i je bio i komandant divizijskih karabinijera,
kapetan Enriko Pani. Oni su na pola puta izmeu glavnog druma
i Gorenjih Laza naili na ova dva borca. Pani i karabinijer Rai-
none Gaetano zaustavili su ih, pretresli i razoruali, a zatim ih
je Enrico Pani ubio.
Prilikom izvlaenja iz obrua komesar J oe Miheli izgu-
bio je kontakt sa ostalima i u praskozorje stigao u selo Pribije.
Dok je oko 3 asa izjutra na seoskom bunaru pio vodu, napali
su ga vojnici kolone 23. peadijskog puka koji su dolazili iz
Smia. U sukobu, poto Miheli nije mogao da upotrebi oru-
je, vojnici su ga ubrzo savladali, pretukli i zatvorili u talu
obuara Radovana, koji je ve due vremena vrio konfindent-
sku slubu za I talijane. Odatle su ga kasnije odveli u Semi, a
u meuvremenu su se s njim, kao dragocenim plenom, I talijani
fotografisali na eleznikoj stanici u Ronom Dolu. Iz semikog
zatvora Mihelia su zatim odveli u zatvore italijanskog vojnog
suda u Ljubljani, gde je 6. decembra 1941. godine osuen na
smrt, a 9. decembra streljan na strelitu u Dolenjskoj cesti. U
oprotajnom pismu koje je napisao svojim roditeljima, brai i
sestrama posle proglaenja presude, rekao je i sledee: Svest
da umirem poten, predstavlja za mene veliku utehu. Odmah
posle streljanja I talijani su odvezli le u Trst i tamo ga sahra-
nili. Komandant divizije sardinskih grenadira, general Tadeo
Orlando, rekao je u svom aktu od 8. decembra 1941. godine,
upuenom komandi XI armijskog korpusa, da je zamolio Viso-
kog komesara za prevoz lea u Trst, da stanovnici Ljubljane,
neprijateljski raspoloeni prema I talijanima ne bi odlazili na
grob i kitili ga cveem.
Kada je osvanulo zimsko jutro 3. novembra i osvetlilo
krvavu tragediju na Gorenjim Lazama, pored mnogih vojnika
italijanskih jedinica koji su se skupljali u Gorenje Laze iz svih
krajeva, doli su i obueni u uniforme kulturbunda Koevari iz
Dolenjih Laza i nekih susednih sela. Meu njima su bili naro-
ito buni neki Buar, verovatno iz Blatnika, Ferdo i Rudo Su-
teri iz Laza, kao i Hans i Adolf Sober, takoe iz Laza. Uz
odobravanje italijanske soldateske oni su izlivali svoj hitlerov-
ski bes nad poginulim partizanima, svetei se za napad na ko-
evsko selo Blatnik koji je bio izvren 13. oktobra 1941. godine.
Oni su mrtvim partizanima zabijali u usta zapaljene cigarete,
svlaili ih, stavljali lance oko vrata i vukli ih po snegu.
Kada se grupa partizana koja je spavala kod Soberovih
povukla iz kue, pobegla je i Soberova porodica, uverena da e
I talijani zapaliti kuu, a njih pobiti. Pre toga su neto odee i
namirnica odneli u privrednu zgradu. Poto su ovo uzeli sa
sobom, povukli su se prema Dolenjim Lazama. Kada su se pre
podne vratili svojoj kui, I talijani su ih naj pre prinudili da po-
smatraju pobijene partizane. Oni su bili svedoci divljatva hitle-
rovskih Koevara nad poginulim borcima. Po podne je dola iz-
Pribija Radovanka sa jednim svojim roakom, koja je itali-
janskim vojnicima govorila kako se u oberovom ambaru kriju
tri partizana. I talijani su odmah dali znak za alarm, pretraili
ambar i sve privredne zgrade, ali nisu nali nijednog sakrivenog
partizana. Zbog tog denuncijantstva I talijani su odmah oterali
oberovu porodicu u Dolenje Laze i tamo ih zatvorili u kuu
poznate hitlerovske porodice Klemeni. Nou im je vie puta
dolazio jedan italijanski vojnik, Slovenac iz Primorja, koji ih
je umirivao savetujui im kako da se brane prilikom sasluanja.
Odbrana je bila toliko uspena, da im je isti vojnik saoptio u
utorak 4. novembra da se mogu vratiti svojoj kui. To je bilo
oko 7.30 izjutra. Kada su ve polazili na put, proao je pored
njih I van Luzar sa devetoricom italijanskih vojnika koji su ili
u Radohu gde se krio gore pomenuti Polde J erman. Poto je Lu-
zar ponovo optuivao lanove Soberove porodice zbog saradnje
sa partizanima, ponovo su ih uhapsili, odveli na sasluanje u
Urna Sela, a odatle u Semi. U Urnim Selima su ih sasluavali
koevski kulturbundovci Franc Klemeni iz Laza, Pepi i Ciril
Hribar, kao i neki Mauser iz Travnog Dola.
U utorak, 4. novembra, pre podne, pobijene, unakaene i
gole partizane, odvezli su na vagoniima umske eleznice do
stanice Roni Dol, a neke su Koevari kolima prebacili na sta-
nicu Urna Sela. Tamo su ih izloili na vidnom mestu onakve
kakvi su bili, da bi ih videli graani koji prolaze vozom. U
Roni Dol su istog dana preneli i ubijenog Polda J ermana. Dan-
dva kasnije, na groblju Ronog Dola sahranjeno je 10, a na
groblju u Urnim selima 9 boraca. To su bili: Slavko Cerjanc,
Ivan Cerni, Lojze Fab j an, Lojze Gajzer, Viktor Gorek, Lojze
J akli, Sanko J aki, Polde J erman, Anton Kovai, Pavle Kra-
njac, I van Kopini, Lojze Muc, Franc Matjai, Franc Obrul,
Toni Prus, J oe Slobodnik, Vinko vajger, J oe i Bruno Vraj.
Uzroke katastrofe u Gorenjim Lazama treba pre svega tra-
iti u potpunoj iznemoglosti partizana i suvie maloj vojnikoj
uvebanosti, naroito komandnog kadra. Lojze Fabjan nije ak
postavio ni strae, mada je znao da ih I talijani posle sukoba kod
Gorenje Teke Vode stalno prate. S druge strane, uzroke treba
traiti u mnogim izdajstvima, koja se proteu od Pristave, Plem-
berka i Stopia, sve do Radohe i Luzara. Prema izjavi tadanjeg
upravnika strugare u Radohi, nekog Mej era (koji se danas na-
lazi u Nemakoj), on je za izdaju belokranjske partizanske ete
dobio 500 lira. I ostali hitlerovski konfidenti bili su sigurno za
ovo plaeni. No udarac je izazvao nov revolt i uskoro je Bela
krajina, u kojoj je NOB ojaala, osvetila svoje prvoborce.
J anko J ARC
SJ EANJ A NA USTANIKU 1941. GODINU
U SLAVONIJ I
STVARAMO ORUANE GRUPE
^)oao je i 22. jun. Svi smo s uzbuenj em sluali naj novi j u
vijest. apat to se prenosio od usta do usta, od ovjeka do
ovjeka, iz sela u selo, bio je kao buenj e nade:
Rusija je napadnuta!
Mi smo se zanosili vj erom u Rusiju, u neogranienu mo
Sovjeta, uzastopno smo ponavljali izjave ruskih rukovodilaca
o moi Crvene armije, tiho smo poslije ilegalnih sastanaka pj e-
vuili ruske pjesme i j edan drugoga hrabrili.
Kucnuo je as, sad e vabo platiti! Tako raspoloen kre-
nuo sam na zakazni sastanak s Nikolom Guberoviem. Lj eto
je bilo toplo i znojio sam se urei na sastanak. A Nikola mi
je ve letio u susret. U bijeloj platnenoj nezakopanoj koulji
etrdesetogodinjak je trao prema meni. J o izdaleka sam
ga uo:
Eto naeg vremena, uje li, eto brae Rusa. . .
Nita na nas ni j e djelovalo jae od zanosnog uvj erenj a da
e Crvena armi j a za nekoliko mjeseci mari rati prema Ber-
linu. . . Ali nismo mi, jugoslovenski komunisti, mogli pustiti
n
jih da i nama, bez nae borbe, bez naeg uea u uni tavanj u
faizma, i zvoj uj u slobodu.
0 tome sam te junske veeri razgovarao i s Nikolom. On
m
e je tada izvijestio o konferenciji u Kusonjama.
1
Bio sam
zadovoljan: nai se svuda spremaj u.
1
Konferencija u selu Kusonjama, kraj Pakraca, kojoj su prisu-
stvovali vojni rukovodioci i partijsko-politiki radnici s podruja pa-
krakog kotara, imala je veliki znaaj za ovaj kraj . Odrana je 22. juna,
a
njome je mkovoddo Pavle Gregori Brzi.
. Prije ove odrana je 15. juna partijska konferencija novogradi-
okruga u Banovoj J aruzi. Njome je, takoe, rukovodio Pavle Gre-
toi. On je uvijek svuda stizao. Brzo je radio i uvijek bio pripravan
23
akciju. Samo tako nas je mogao sve povezivati.
I mi smo se pripremili i osjeali smo se prilino spremni. !
Eto: Duka Milosavljevi Ubiva je radio s omladincima iz Ben-
kovca i Caga; Milan Tomi Slobodan je okupljao mlade oko
sebe u cernikom podruju; Stepa Dragmanovi Seljo imao je
veliki utj ecaj u posavskim selima novogradikog kotara ne samo
na omladinu, ve i na starije seljake, premda su to bila sela
s hrvatskim ivljem bila su mahom za ustanak, ba kao i Bi-
jela Stijena, veoma napredno hrvatsko selo u kojem je prije
rata djelovao Nikola Guberovi; Milan Stanivukovi Oficir stva-
rao je jaku borbenu grupu u okuanskoj Posavini; edo Grbi
je u Rajiima osnovao skojevsku petorku. I on je prvo poeo
raditi sa starijima: oni su bili vjetiji ratovanju, iskusniji, ali
su se odupirali nisu se nikome htjeli zamjeriti. U Okua-
nima je bila jaka grupa Nade Dragosavljevi.
I partijske organizacije su jaale, popunjavale se novim
lanovima. edo Grbi i Stevo Delibai Pobro primljeni su u
lanstvo jo u aprilu, nedugo iza dolaska u Benkovac. Oi su
im ponosno bljesnule, krv ivlje uskolala, lica porumenjela.
edo, koji je veoma mnogo pridonio pri organiziranju ustanka
stidljivo je primijetio:
Zar sam zasluio? . . .
Nada je primljena poslije prvomajske proslave, kao i J ovo
Delibai. Svi su izvravali partijske zadatke i prije no to su
primljeni. Oficir je bio lan Partije jo u vojsci, kako je rekao
Prilikom pakrake konferencije stigao je u Kjusonje predvee 21.
juna, a konferenciju je o-rganizovao ve za sutradan. Konferenciji je ,
prisustvovao i Nikola Guberovi ja sam bio zauzet ugovorenim sa-
stancima u Posavini i Novoj Gradiki sa vabom i Seljom, pa sam mo- j
rao odustati od te konferencije.
Osnovni zadaci postavljeni n konferenciji pred partijske orga-
nizacije bili su:
odmah prii organizacija oruanog ustanka protiv okupatora i
domaih izdajnika;
pristupiti stvaranj u partijskih organizacija tamo gdje ih nema, 1
a postojee proiriti i primiti u lanstvo KP kandidate koji su spremni
da se bore za liniju KPJ ;
proiriti Skoj naprednim i borbenim omladincima i o ml adi n-
kama;
ukljuiti to vie ena u NOP;
stvarati po selima akcione odbore od rodoljuba, upoznati ih j
s linijom KPJ i angairali ih u sprovoenju partijskih direktiva u na-
rodu, a posebno da rade na pri kupl j anj u oruja, municije, odjee i od- -i
mah stvarati oruane grupe;
vriti oruane akcije, sabotae i diverzije na cestama, elje-
znici, TT ureajima i slino;
usmenom i pismenom agitacijom i propagandom t umai t *
partijsku liniju i ciljeve NOB, te u tu svrhu organdzovaiti i kotarsku
partijsku tehniku.
Nadi. Ispriao mi je i vie detalja o svom partijskom radu u
voisci rekao mi je da je bio direktno povezan s Mitrom Ba-
kiem, a kako je onda partijski rad u vojsci bio individualan,
povjerovao sam mu.
Kad je tako, onda te mi ponovo ne treba da primamo.
U svakom sluaju opravdao si lanstvo u Parti j i sveano sam
r ek ao Milanu Stanivukoviu, ini mi se onom prilikom kad je
dovezao radio-aparat. Bio je radostan kao dijete. Pokuao je ne-
to da odgovori, da sastavi reenicu zakletve, ali mu nije pola-
zilo za rukom: bio je zbunjen priznanjem. Od tada nije bilo
z adat k a pred koji bi ustuknuo.
No, Milan nije bio od onih koji samo ekaju zadatke. I sam
ih je predlagao. Tako mi je, negdje poetkom jula, predloio da
sruimo prugu:
Okupator e biti zabezeknut, a narod treba ohrabriti.
Dakako, pristao sam na Milanov predlog. Samo, trebalo je
nabaviti eksploziv i razoriti prugu. Meutim, to nam nije uspje-
valo, nismo se uspjeli doepati dinamita. Kad je plan s dinami-
tom propao, netko je od naih predloio da razvalimo tranice.
J ednostavno: trebalo je odvrnuti zavrtnje i izbaciti tranice iz
pragova. Sa francuskim kljuem to bi se moglo uiniti.
Kova Milivoj Savurdi iz Bodegraja se prihvatio posla.
Zeljno smo ekali da nam to prije iskuje oruje. S radosnim
uzbuenjem smo matali o ruenju pruge. Da bi uspeh bio to
potpuniji, dogovorili smo se da u akciju stupi i Nadina grupa.
Isto tako se i edo javio sa svojim skojevcima.
Sloili smo se i odluili da skojevske grupe posjeku tele-
fonske stupove kod Gradike i Novske. Sve tri grupe su se dobro
pripremile za jurinu no. ekalo se samo na kljueve Mili-
voja Savurdia. U tom ekanju kljueva doekali smo da Hitle-
rove divizije napadnu Sovjetski Savez.
Sutradan, 23. juna, kad sam se sastao s Milanom Stanivu-
koviem, zahtijevao sam da odmah ode kod kovaa:
Ako se ovako nastavi, doekat emo i zimu.
Nije prije takve stvari kovao branio ga Milan, ali je
'Pak otiao kod kovaa i prenio mu moju poruku. Milan Savur-
di je onda radio po itav dan. Ali nikako da ispadne ono to je
trebalo. Tek pet dana poslije napada na SSSR kova je poruio
da su kljuevi gotovi.
Tada sam pozvao edu, Nadu i Milana na sastanak.
Za slijedeu no se pripremite. Sve tri grupe nastupaju
istovremeno. Nada istono od Okuana. edo zapadno.
Milan: kod Bodegraja, kao to smo se i dogovori l i ...
Bila je to naa prva velika akcija. Obuzelo nas je uzbu-
enje ratnika pred prvi okraj. Ne strah, nego znatielja, neka
posebna radost. Vjerovali smo da e doi i do pukaranja. Sve
nae oruje smo predali Milanu da naorua borce bez puaka i
pitolja. Bilo je i nekoliko bombi. Milanova eta nije bila brojna,
ali u njih sedam sam imao potpuno povjerenje.
I stovremeno su krenule i skojevske grupe u akciju na
telekomunikacije. I edina i Nadina grupa su izvrsno obavile
zadatak. Nije bilo ni jednog propusta. Okuanska grupa je ak
uinila i vie od predvienog: na eljeznikoj stanici su, stra-
aru za leima, izvjesili crvenu zastavu.
Grupa na pruzi nije izvrila zadatak.
Kljuevi su bili meki. Savijali su se oko zavrtanja i
svi pokuaji da ita uinimo bili su uzaludni tuno je izvje-
tavao Milan. Osmijehnuo sam se:
Nita zato. Mi emo prugu svejedno sruiti. Neka ko-
va iskuje nove kljueve, samo neka ne budu meki od zavr-
tanj a na inama.
Do novih kljueva dugo smo jo morali ekati. Due od
jednog itavog mjeseca. To je bilo u vrijeme kad smo na cijelom
naem podruju ve imali sasvim izgraenu zgradu obnovlje-
nih partijskih organizacija i komiteta. Postojale su i grupe nao-
ruanih komunista.
J o u julu u Benkovcu je stvorena takva skupina. Iz lo-
gora Kerestinec je pobjegao i k meni stigao moj drug sa Sve-
uilita, Vinko Milinkovi. U prvo vrijemo bio sam ga smjestio
u Caprigincima kod Delibaia, a kasnije je preao u Benkovac
kod Gojka Vojnovia. Iz Rajia je u Benkovac pobjegao pred-
ratni komunist ore J ungi Stjenka. Stjenku je doveo Ubiva.
kad su se povezali kod opanara Milana Cukovia u Okua-
nima, gdje je Ubiva radio.
Trei je stigao Teo Kezan. S kraljevskim grbom na ko-
kardi lutao je psunjskim selima jo od prvih dana okupacije.
Odmetnuo se, ali sasvim naoruan. Pritegnut opasaem i reme-
njem, s pukom prebaenom preko lea, stigao je u Benkovac.
Netko mu je rekao za mene i on je jedne veeri, onako naoru-
an, upao u kuu Marka Zivkovia. Sve nas je paljivo odmje-
rio podozrivim pogledom. Mi smo utjeli. Bio je pod punom
ratnom opremom.
to je? prvi sam mu se obratio.
Teo Kezan, ovjek sa ajkaom i opasaima, nepozvani
posjetilac, sasvim mi se primae, prignu se kao da bi mi hteo
neto apnuti, a u stvari je bio toliko glasan da se mogao uti
i u dvoritu:
ujem da sprema vojsku za borbu, pa ti se, eto,
javljam.
Gledao sam ga znatieljno. Gledao sam ga i utio. Nisam
najprije znao ta da mu kaem. Pala mi je u oko ona ogromna
kokarda sa ajkae. Lice mu je, nekoliko dana nebrijano, bilo
sasvim obradatilo. Nije me zbunio, ali svejedno nisam znao ta
da mu kaem. Da je netko od naih, neki drugi iz koje razbijene
elije, netko nepovezan, drugaije bi mi se obratio. A on: Bo-
rio bih se, veli. Tetak Marko kaljucnu:
J esi li [ti etnik?
Ako treba da budem, bit u i to. Glavno je da se bo-
rim jo je uvijek gledao mene i ne obazrevi se na tetka
Marka.
J a sam se poeo smijati. On, izgleda, nita nije znao o
etnicima. Upitao sam ga ta e mu kokarda. ovjek se preda
mnom uspravi, prvi put otkako je uao u kuu, skinu puku
s lea i zaudi se:
Kakav mu je to vraji vojnik bez vojnikog znaka?
Svi oni koji su se htjeli boriti protiv okupatora bili su nam
dobrodoli. Ako ga bude trebalo politiki odgajati pomislio
sam i to se moe. Rekoh mu da je istina da se ja i moji dru-
govi spremamo za borbu, ali nitko od nas ne nosi nikakve kra-
ljevske kokarde, nitko od nas nije etnik, zajedno se borimo
Srbi i Hrvati; i eha ima meu nama. I rekao sam mu da je
vojska koju formi raj u komunisti narodna vojska, da su to oslo-
bodioci, da se bore za bratstvo i jedinstvo, za ravnopravnost.. .
Pa kud e bolje, brate prostoduno se zaudio Teo
Kezan.
Samo, zna, narodna vojska umjesto kokardi nosi cr-
vene petokrake zvijezde na kapama objanjavao sam mu i
dalje, a on na to bez premiljanja odgovori:
Ako su svi bez kokarde i ja u bez nj e pa odmah
skide ajkau i naglim trzajem otkinu kokardu, te je baci u
oak.
Kasnije je Teo postao lan Partije. Hrabro je poginuo
1943. godine kao kurir izmeu Slavonije i Centralnog komiteta
KPH, na putu prema Kozari.
Osim ove trojice naoruanih partizana na naem podruju
i oformljenih grupa (Milana Stanivukovia, ve prave vojne
formacije, grupe starijih drugova oko Delibaia i okuanske
grupe Nadinih skojevaca), u Novskoj je Bumbar takoer pri-
premao formiranje jednog vojnog odreda, a spremali su se i Pa-
ss
435
kraani. No, sve te grupe su jo uvijek bile znaajne samo u
propagandnom, a nikako i u vojnikom smislu. J o uvijek su one
bile premalene i nedovoljno opremljene da se suprotstave u oru-
anim sukobima neprijatelju. Zato jo uvijek nismo poduzimali
vee akcije.
BRKI NO PI SMO
O tome mi je u avgustu pisao i sekretar Centralnog ko-
miteta KP Hrvatske Rade Konar. J avio se poslije mog jednog
opirnog izvjetaja o prilikama kod nas. Bio sam prilino neza-
dovoljan stanjem u Slavoniji, inilo mi se da sve ide isuvie
sporo, da smo isuvie neagilni. U pismu CK nisam pisao o svo-
jim osjeajima, o svome nezadovoljstvu: iznosio sam samo i-
njenice.
Tada mi je pisao Rade. J a ne znam da li je on proitao moj
izvjetaj, jer ga nije spominjao, ali morao je biti dobro infor-
miran o prilikama kod nas. Mi smo imali dobrih komunista.
Preteno su to bili veoma hrabri ljudi, beskompromisni antifa-
isti. Uspjeli smo ih povezati, reorganizirali smo partijske elije,
oformili komitete, prikupili smo i neto oruja, ali jo uvijek
nismo ili u ire oruane borbe, nismo imali vojne formacije
za rat. Stoga sam se i osjetio neprijatno, kad je stiglo Konarevo
pismo. Iz Zagreba ga je donijela Nada. Propagandni materijal,
koji je donijela, sloila je preda me, a onda mi pruila pismo:
Drug Brko pie tebi lino ree djevojka, a meni lice
orumeni radou. Sigurno me hrabri pomislih.
Ali, im sam poeo itati, zaledi mi se smijeh radosna ie-
kivanja. itao sam pismo nekoliko puta, ali gorak ukus, sram
sve vie me razjedahu i bio bih uinio sve da se oslobodim ovog
nelagodnog dojma. Sekretar CK je pisao:
Dragi mali Srbine.
Znam da ti je teko u Slavoniji, nisi od rani j e poznavao tamo
nae drugove, ali uo sam da si se snaao. Ve sam ti prije pisao da
ste dobro poeli. Samo, ne ide li to kod vas presporo? U drugim kra-
jevima ustanak je zahvatio gradove i sela. Nai drugovi u Lici, na Ba-
niji i Kordunu naveliko tuku neprijatelja. J a razumijem vae slavonske
prilike, ali vrijeme je i vama, komunistima Slavonije, da otponete
s oruanom borbom.
Vjerujui u komuniste Slavonije, nadam se da u u najskorije
vrijeme uti kako je oruana borba zahvatila i va kraj . Uvjeren u vau
komunistiku svijest i hrabrost, uvj eren da ete odluno slijediti liniju
nae Partije, drugarski te pozdravlja tvoj Brko.
Outih neprijatnost, gotovo sam fiziki osjetio bol. Pismo
je na mene djelovalo kao najtea partijska kritika. Osobito me
zbunio prijateljski ton, ono drugarsko, brino podsjeanje na
dunost. Ne, nije bilo prigovora, ni prebacivanja, ni kritike. On
samo kae: Vjerujui u vas. .., ali bilo je to tee itati, nego
da je naredio: odmah krenite u borbu!
Bilo je u Slavoniji teko. Bilo je muno ekanje, ono pola-
gano pripremanje. Kasnije se pokazalo da je samo tako ustanak
u Slavoniji i mogao uspjeti. Upravo taj sistematski, naizgled I
spori rad s masama, lagano preodgajanje ljudi, kasnije je omo-
guilo ravnomjerni razvoj oslobodilake borbe.
PRVI PLAMEN
Tako je proao i avgust. Poslije Brkinog pisma pola je
Oficireva grupa na prugu, a Nadini i edini skojevci na tele-
fonske stubove, ali i ovoga puta su samo skojevci uspjeli: kl j u-
evi su jo jednom otkazali pokornost; bili su i ovoga puta su-
vie mekani. Predloio sam da odustanemo od kljueva.
Preko drugova u Pakracu pokuat emo nabaviti dina-
mit, a i Bumbar mi je rekao da bi izvjesnu koliinu mogao pri-
baviti, rekao sam Milanu i njegovim borcima, ali oni su bili
uporni:
Kud puklo da puklo, ali napravit emo vrste kljueve
odgovorili su mi, to me je obradovalo. Znai: neuspjesi ih
nee pokolebati, a mi smo i s neuspjesima morali raunati.
Sredinom septembra Milivoj Savurdi je donio treu gar-
nituru kljueva. vrsti su bili, glomazni, nedoraeni. Bio je po-
nosan na svoj rad. Veli:
Ako sad popuste, glavu u podmetnuti pod lokomotivu!
I ja sam mislio u sebi: Sad, ili nikad!, idui s drugovima
prema Laevcu, gdje je trebalo poruiti prugu. Milan Stanivu-
kovi je poveo svoju druinu, njih osmoricu: Nikicu Vujasino-
via, Milivoja i Bogdana Savurdia, Bogdana Krnjaia ana,
Milivoj a Savanovia, Duana Radulovia, Milana Resanovia i
Milana Muzdeku (danas su ivi jo samo Bogdan Krnjai i Mi-
lan Resanovi, a svi ostali, zajedno s Oficirom, poginuli u toku
NOB).
Trei put kljuevi kovaa Savurdia iz Bodegraja su bili
dobri. itava akcija se odvijala po planu. Samo jedan brzi voz
je protutnjao prugom, dok su nai drugovi bili u poslu. Ali,
slijedei nije uspio proi, premda su signali eljeznike stanice
pokazivali zeleno svijetlo. Pruga je bila razvaljena i tranice
baene iz pragova. Tada je Milan naredio grupi da se povue.
Ostao je sam. J o jednom je pogledao razruenu prugu, a onda
se uputio za svojim drugovima prema umi.
Ono to se desilo nepun sat poslije povlaenja Milanove
grupe s pruge, u noi septembra, probudilo je itavu Kra-
jinu. Naime, od Zagreba je naiao teretni vlak, duga kompozi-
cija, u kojoj i 17 vagona cisterni, punih nafte. Kad je lokomo-
tiva u punoj brzini naila na porueni odjeljak prevrnula se, a
vagoni su naletjeli jedan na drugoga. Stravina eksplozija uzdr-
mala je zemlju u preniku od nekoliko kilometara. Iza eksplo-
zije prema nebu je liznuo ogroman plamen. Na desetinu kilo-
metara uokolo sve je bilo vidljivo kao usred sunanog dana.
Oekivao sam eksploziju, ali ni izdaleka onako snanu.
Pogotovo nisam mogao predvidjeti tako velik plamen. Sa jo
nekoliko drugova promatrao sam poar na pruzi. Obuzimalo nas
je oduevljenje kakvo nismo prije osjetili. Moda ak nikad ra-
nije. Kao u transu ponavljao sam, tko zna po koji put:
Poelo je . .. Poelo je ... Eto, i kod nas u Slavoniji
poeo je oruani ustanak.
I premda te noi nije bilo pukaranja, premda akcija kod
Laevca nije bila prava vojna operacija, ni bitka, ipak je onaj
veliki plamen to je osvijetlio no simbolino za nas znaio i
poetak oruanog ustanka, poetak narodnooslobodilake borbe
u Slavoniji.
Kad smo poslije ove akcije izvijestili drugove u Zagrebu
o uspjehu Oficirove grupe, iz CK su nam poruili da u najsko-
rije vrijeme oekujemo grupu sovjetskih padobranaca. Prema
instrukcijama morali smo nekoliko noi loiti vatre po Psunju
na nekoliko mjesta, gdje je trebalo da se ruski piloti spuste. Ne
znam da li je u ono vrijeme neka druga vijest mogla da me vie
obraduje. Uzbuen kao dijete poeo sam grliti edu Grbica, ali
edo je bio ozbiljan. Nekako nije mogao povjerovati u obavje-
tenje:
I maju oni u Rusiji i odvie posla . . .
ekali smo padobrance nekoliko dana. Svake smo noi lo-
ili vatre. Velike buktinje su po svu no plamsale. Ali, na koncu
se ipak ispostavilo da je edo bio u pravu.
To to se padobranci iz Sovjetskog Saveza nisu spustili na
Psunj, nije nas obeshrabrilo. Malo smo se ljutili, malo se prepi-
rali, a onda opet sa preanjim arom i zanosom mladih revo-
lucionara prionuli na posao.
BI J EG IZ ZATVORA
Razgovarajui jednog dana s Antunom Tencerom vabom,
sekretarom Kotarskog komiteta KPH u Novoj Gradiki, o la-
novima OK koji jo uvijek lee u novogradikom zatvoru, dogo-
vorili smo se da im doturimo jo jednu poruku. Napisao sam im:
Ako u slijedeih nekoliko dana ne pobjegnete, budite uvjereni da
e vas ustae za odmazdu strijeljati. Mi poinjemo s oruanim akcijama.
Nae e naoruane ete za nekoliko dana napasti i unititi prugu kod
Nove Gradike i ustae e se vama osvetiti. Da se to ne desi
bjeite. ule.
vabo im je proturio poruku, ali da nesrea bude vea i
sam je dospio u zatvor. Dotad nam je izgledalo da je barem on
u Novoj Gradiki siguran. Prema partijskoj direktivi on se ula-
nio u Kulturbund. Tako je mnogo slobodnije mogao djelovati.
No, nekome se uinio sumnjivim i zatvorili su ga. Dospio je
u eliju gdje su ve odranije bili lanovi Okrunog komiteta:
Mirko Kljaji, Gemberovski, Dane ari i Lina Feri.
Kad im je vabo predao pismo i obavijestio ih kako mo-
raju bjeati, shvatili su ozbiljnost situacije. Zaista, moralo se
pokuati na sve naine da se pobjegne.
Nakon nekoliko intervencija, ve drugog dana su vabu
pustili iz zatvora. Osim Krunia jedini je jo uvijek slobodno
djelovao u Gradiki. Svi ostali drugovi su radili u ilegalnosti.
Nije prolo ni desetak dana od kako sam poslao poruku
u zatvor, a netko me od seljana obavijesti:
Eto vojske preko njiva .. .
Pomislio sam da su ustae i htio sam se skloniti. No, prije
nego to sam ita poduzeo paljivije sam pogledao doljake. Ilo
ih je samo nekoliko. Bili su naoruani, ali ne svi. Nisu nosili
uniforme. Mora da su nai pomislio sam i poslao tetku
pred njih. Stvarno, bili su to drugovi iz zatvora: Mirko Kljaji,
njegov brat Duan, Gemberovski i Sari.
Bio mi je to prvi susret s Mirkom Kljajiem Starim, se-
kretarom OK. Uz prijateljsku dobrodolicu pruio sam mu ruku.
A visoki Lianin, brkat, mrav, isposnikog lica, toplih smeih
oiju, s obje mi je ruke stisnuo pesnicu:
Gdje su ti ete, kad poinjete s borbom? obasu me
pitanjima i tek kad sam se poeo smijati, shvatio je: To si se
ti, znai, alio da bi nas natjerao na bi j eg...
Uz veeru priao mi je kako su pobjegli iz zatvora. vabo
je napravio pomoni klju, a Mirkov brat Duan (kasnije pogi-
nuo u partizanima) proturio je klju u zatvor. Svi su osim Line
J eria pobjegli. On nije htio. Kasnije je otpremljen u Staru
Gradiku, pa u J asenovac ...
Pobjegavi iz zatvora Mirko je naj pri j e svratio svojoj kui,
uzeo zakopanu puku, a onda se prebacio u selo Smrtie, odakle
Sa je na suradnik Milan Mikainovi sa itavom grupom doveo
u
Benkovac,
i
Milan Mikainovi Stric, koga smo zvali panski borac, j
e
bio jedan od onih ustanika koji su samoinicijativno, bez iijih
direktiva, organizirali oruani otpor. Meni su o nj emu javili
prilikom nekog sastanka s drugovima iz Gradike. Vele:
U Smrtie je stigao jedan panski borac. Nagovara na-
rod na ustanak, zahtijeva od ljudi da skupljaju oruje, da se
pri premaj u za borbu . . .
A, panski borac? pitao sam zauen, jer mi dru-
govi iz Zagreba nisu javili ni za kakvog panca, koji je poslan
na nae podruje. Pomalo sam sumnjao u to, ali potajno sam
se nadao da moda ipak i to moe biti istina. Odmah sam poslao
po njega J ovu Delibaia.
Dan kasnije stigli su zajedno. Dakako, nije bila rije o
panskom borcu. Crveni agitator, kako ga je narod zvao, bio
je, istina, u paniji, ali kao mornar u prolazu, a ne kao ratnik
Republike.
Rekao sam da sam se borio u paniji da bi mi narod
vie vjerovao ..., jednostavno je objasnio ovjek svoju izmislicu
(kasnije je Milan postao lan Partije; poginuo je u partizanima).
Mirko Kljaji i ostali drugovi nisu ostali dugo u Benkovcu.
Po dogovoru s Brzim i Bumbarom poslao sam ih na Kriko brdo
u odred Matija Gubec.
Odred je onih dana i oformljen. Osnovao ga je dr Pavle
Gregori. lanovi toga odreda su bili komunisti iz Novske. J e-
dinica je oformljena u mlinu Vojaeka, Bumbarovog brata.
FORMI RANJ E BENKOVAKE GRUPE
Grupa u Benkovcu je rasla. Od prije su tu ve bili Vinko
Milinkovi, ore J ungi Stjenka i Teo Kezan, a iza njih je
doao J osip Krajai Prika. Potom su se vratili iz Beograda
Duan Marijan Zuco i pravoslavni pop J ovan Zec J ole.
Duan Marijan je u ljeto 1941. pobjegao iz Pakraca u Beo-
grad. Bio je zatvoren zbog komunistike djelatnosti, ali mu je
opinski naelnik iz Pakraca omoguio bijeg.
Kako god zna bjei odavde rekao mu je naelnik,
jer emo inae oba nastradati.
2
Duan Marijan je pobjegao u Beograd, gdje se sastao
s J ovanom Zecom i onda su oba odluili da se vrate. Po po-
2
Kotarski predstojnik Petar Pini je u vie navrata pomogao
naim drugovima. Optuen je i pred ustakim sudom je odgovarao zbog
Zuce, Mane Trbojevia i jo nekih komunista, prema kojima je imao
labav stav.
v r at k u su se naj pri j e javili Nikoli Guberoviu, a potom su dva-
deset ak dana ivljeli ilegalno u selima pakrake opine dok im
nisam poruio da dou u Benkovac, da bismo formirali parti -
zanski odred.
Stigao je i jedan student prava, moj vrnjak, J osip Kra-
iai Prika. Dobro je poznavao marksistiku literaturu. On je
jedan od mnogih omladinaca iz hrvatskih sela u Slavoniji na
koje je revolucionarni zanos prenio njegov brat I van Krajai.
Priku su u grupi neki poznavali i odranije. Poznavao se i
s Nadom Dragosavljevi. Bio je skroman i srdaan, veoma omi-
ljen. Kad su se svi okupili: J ole, Zuce, Prika, Vinko i Stjenka
u kui Gojka Vojnovia, donio sam im dvije puke. J ednu mi
je dao I lija Samolovac, a drugu Andrija Petkovi Ljuti. Tako
su sad svi bili naoruani.
Oruje svi imate. I mate i neprijatelja na pretek. I za-
berite komandira i komesara, pa odmah zaponite s borbom
rekao sam im kad se grupa kompletirala.
Benkovaka sedmorka: J osip Krajai Prika, J ovan Zec
J ole, Marijan Duan Zuco, ore J ungi Stjenko, Teo Kezan
Lune, Zvonko vajcer Koljka i Vinko Milinkovi Don izabrali
su za komandira Zucu, a Stjenku za komesara. Za komesara je
Stjenka naj pri j e predloio Priku, ali Prika se skromno pobunio:
Najprije vi mene, drugovi, nauite kako se puca. A za
komesara bolje da izaberemo nekoga radnika, kad je ve ko-
mandir intelektualac.
Benkovaka partizanska grupa je definitivno oformljena u
vojnu jedinicu 30. septembra 1941. godine. Ni ona, kao ni Bum-
barev odred Matija Gubec, vie se nije zadravala u selu, ve
se prebacila u umu, gdj e su se desetak dana intenzivno obu-
avali u rukovanju orujem. Uili su se vojnim vjetinama i
izvodili provizorne napade i zasjede.
Dok je grupa boravila u umi, otputovao sam u pakraki
kotar na sastanak u selo Prekopakru, gdje je trebalo da se sa-
stanem s nekim komunistima iz Pakraca. U meuvremenu sastao
sam se i s inenjerom Lonarem, koji me je izvijestio o jednoj
samostalnoj ustanikoj grupi kod sela Zaile. On je doao u vezu
s grupom preko Stanka Gostimira, koji je onda bio lugar u Zai-
lama. U dogovoru s Manom Trbojeviem 27. septembra je orga-
niziran u selu Gornjim Borcima sastanak s tom grupom.
Prethodno je Mane Trbojevi ve odrao s tom grupom
sastanak, kojem je prisustvovalo 18 naoruanih boraca, pored
nekoliko seljaka iz oblinjih sela. Sastanak je bio provaljen od
jednog seljaka iz sela Koreniani, koji je ustaama za nagradu
izdao vie od 20 ljudi (kasnije je uhvaen od partizana i strije-
l j an kao izdajnik).
Kako je sve do tada Mjesni komitet Parti j e u Pakracu,
iji je sekretar bio Bonifacije Pre Garavi, bio rukovodstvo
preko kojega se odvijao itav rad u kotaru, a trebalo je obuhva-
tati sve novoosnovane organizacije, odluili smo da se stvori
novi kotarski komitet.
Bio sam zadovoljan s radom pakrakih komunista. Bilo
je oito da se utj ecaj u masama proirio, da su partijske i
skojevske organizacije ojaale.
Treba prei na jo ire akcije. Mi smo dosta dugo e-
kali. Nae su organizacije pripremljene za oruanu borbu i s
oruanim akcijama treba otpoeti. Ni asa vie ne smijemo e-
kati rekao sam pakrakim komunistima na sastanku u Pre-
kopakri. A kako je u pakrakom kraj u bilo nekoliko naoruanih
komunista koji su ivjeli ilegalno (meu njima je bio i Mane
Trbojevi), predloio sam da se prebace u Benkovac i da se
spoje sa Zucinom grupom.
PRVE ORUANE AKCI J E
Kad sam se vratio u Benkovac odmah sam se sastao sa
Zucom, koji je bio zadovoljan sa svojom grupom.
Mi smo spremni za prvu bitku rekao je, a onda smo
se odmah dogovorili da se organizira napad na opinu u Raji-
ima. Poruio sam edi da odmah doe. Kad je stigao dogovo-
rili smo se za napad. edo je sa svojim skojevcima trebalo da
ispita stanje u opini, da sazna koliko je pandura, kako je opina
uvana, u koje vrijeme je naj manj e straara.
Podaci su brzo prikupljeni edini su skojevci bili sve
poduzetniji. I utj ecaj na starije ljude se proirio. Nije to vie
bilo ono selo od prije pet mjeseci, kad se ni s jednim seljakom
nije moglo govoriti o ustanku. Sad su ve mnogi bili za oslobo-
dilaki pokret.
im je edo 16. oktobra donio podatke o stanju u opini,
o broju andarma i o njihovom naoruanju, poslao sam po Zucu.
Objasnio sam mu prilike u Rajiima i rekao mu, da jo iste ve-
eri krenu u akciju. I u noi 16/17. oktobra 1941. Duan Mari-
jan je poveo petoricu svojih drugova u napad na opinu u Raji-
ima. Teo Kezan nije sudjelovao u ovom napadu: on se tada
nalazio na ispitivanju terena.
Napad na opinu je potpuno uspio. Samo dva pandura
unezvjereno su gledala naoruane partizane. Zucina grupa je
-pokupila 3 puke s 30 metaka, 2 pitolja, a zatim je zaplijenila
pisau mainu. Pandure su istjerali u selo, a zatim zapalili po-
eke knjige i vojne spiskove.
U novembru je ojaana Zucina grupa, sad Psunj ska parti -
zanska, izvrila napad na Buje. U akciji je sudjelovao 21 par-
tizan. eljelo se da se uhvati ustaki tabornik, ali je izmakao.
Zarobljena su dva pandura s orujem i zaplijenjeno neto novca
i kancelarijskog materijala. Po zavrenoj akciji grupa je otila
li svoju bazu na Psunj u.
Poslije ove akcije je organiziran sastanak u Skenderovcu.
Sastanak sam organizirao sa Zucinom grupom i drugovima iz
Pakraca. Naime, ve onda je bilo oito da manj e grupe nee
moi mnogo uiniti i da nam manj e akcije ne mogu donijeti
vee rezultate. Stoga smo se dogovorili da se u na kraj prebace
naoruani ilegalci s pakrakog podruja, kako bismo na Psunj u
stvorili jednu jau, broj ni j u i vojniki znaaj ni j u formaciju,
koja e biti sposobna i za vee akcije. I stovremeno, smatrao sam
da je potrebno spojiti Psunj sku grupu s odredom Matija Gu-
bec, u kojem su bili komunisti iz Novske i Banove J aruge. U
ovoj grupi komesar je bio Mirko Kljaji, a komandir Vojaek
Bumbar. Grupa je bila dobro naoruana, jer su braa Kmecik iz
Banove J aruge, predratni komunisti, u svom taglju sakrili u
vrijeme kapitulacije 12 puaka i dosta municije i bombi.
Otiao sam u partizanski logor na Krikom brdu i dogovo-
rio se s drugovima da preu na Psunj radi oforml j enj a jedne
znaajnije partizanske jedinice. Kad su se prebacili na Psunj ,
oformljena je Psunj ska partizanska eta u kojoj je za koman-
dira izabran Duan Mari j an Zuco, a za komesara Mirko Kljaji.
Tako oformljena, dobro naoruana eta, u kojoj su bili mnogi
borci komunisti, mogla je krenuti u vee borbene akcije. Pri j e
svega: trebalo je osigurati za etu prostor, stvoriti svoju dr-
avu. Zbog toga su psunj ski partizani oistili od ustakih u-
mara i patrola itavu planinu. Neke su protjerali, a neke i stri -
jeljali. Stvorena je naa prva slobodna teri tori j a iz koje su prvi
slavonski partizani u naredni m mjesecima polazili u vojne ak-
cije, u bitke, a zatim se opet vraali u svoje logore na Gradini
ili Begovai.
Tako smo, konano, otpoeli sa znaaj ni j i m oruanim ak-
cijama u Slavoniji.
Duan CALI
PARTI J SKI SASTANCI I DOGOVORI U DUBICI
J aka aprilska kia je bila pogodna za slobodnije kretanj e ljudi
koji su u to vrijeme ivjeli ilegalno. I ako su to prvi dani oku-
pacije i faisti tek poeli okupljati oko sebe besposlen olo, ve
se otvoreno govorilo o predstojeem progonu komunista; ak su
i imena nekih od njih spominjana. Premda je meu tim imenima
ime Boka iljegovia bilo prvo i ve su tragali za njim
sretosmo ga iza dubikog parka. Svi smo mokri, ali smo se brzo
dogovorili gdje da ga smjestimo. Izbor mjesta je utoliko bio
tei to smo znali da Boko treba da obavi mnogo ilegalnih
zadataka, koji su bili vezani za dodir s ljudima.
Sve je bilo na brzinu rijeeno. Naj pri j e u jednoj, a zatim
u drugoj kui preko Une, u Hrvatskoj Dubici u kui Duke
Trnia dogovorili smo se o planu rada za slijedea dva-tri
dana. Nismo se mnogo osvrtali na mokra proljetna odijela i ras-
kvaene cipele svu brigu oko toga prepustili smo ukinoj
majci, koja se oko nas brino kretala.
Ne pamti se taj dan zbog aprilske kie ni zbog toga to
smo bili mokri, to smo kroz grad prolazili pored njemakih
vojnika i ustaa ve zbog one sobe i razgovora u njoj, zbog
planova koji su tu doneseni.
Dubica je prije rata imala partijsku organizaciju u kojoj
su i radnici i intelektualci bili zajedno. Bilo je, takoe, komu-
nista i po selima; to su mahom bili uitelji. Politika ivost se
naroito osjeala za vrijeme kolskih raspusta, kada su iz kola
svojim kuama dolazili aci, uglavnom lanovi Skoja. Pored
toga bio je i velik broj onih koji nisu bili ni lanovi KP ni
Skoja, pa ipak su nam pruili podrku u radu. Imali smo, na
primjer, svoj nogometni klub Borac, svoja drutva, koristili
smo svaku priliku da bismo se okupili. Okupljali smo, isto tako,
bolje ake da poduavaju slabije, a na zavretku kolske godine
obino je organizovana priredba, na kojoj su u programu ue-
stvovali i neki napredni j i lanovi kul turnoumj etni ki h dru-
tava iz Banj e Luke.
I stina je da se itav na rad razvijao u odreenim, tekim
us
lovima, ali sada su dolazili jo tei dani. Nalazimo se u ratu.
Faizam nas stee . . . Drugi su sada uslovi pa se moramo poza-
baviti pi tanj em iznalaenja novih metoda rada u i zmi j enj eni m
okolnostima. Moramo skoro poi iznova. Treba uvrstiti posto-
jee redove, pojaati aktivnost, poveati broj saradnika sim-
patizera. I prei na akciju. Na realizaciju svega onoga za to
smo se pripremali. Zato treba brzo, samoinicijativno i discipli-
novano raditi, ne proputati ni trenutak. Svako radno mjesto,
svaki asak koristiti u borbi protiv nepri j atel j a, za obj anj a-
vanje ciljeva i namj era Nijemaca i ustaa. Valja voditi i borbu
za jedinstvo naih naroda, i borbu protiv nepri j atel j a...
To su bile rijei koje su ispunjavale malu sobu u kojoj su
se smjenjivale grupe drugova i drugarica, omladinaca i omla-
dinki lanova Parti j e i Skoja. Prva je u nj oj bila parti j ska
organizacija Dubice. Svega nekoliko lanova. Gledali su u Bo-
ka i svaku rije, svaku misao izgovorenu u sebi pretvaral i u
stvarnost. Taj sastanak ni j e bio dug. Dogovoreno je ta e se
raditi, ugovorena je veza, obavj etavanj e. Milan Pilipovi,
Ahmet elam, J ozo Batunovi, Duka Trnini i Fadil Seri
agronom, obuar, stolar, kroja i nastavnik bili su prva smj ena
u toj maloj kuici uz samu lijevu obalu Une. Trojica iz Bosan-
ske, a dvojica iz Hrvatske Dubice.
aci, lanovi Skoja, interesovali su se za mnoga pi tanj a.
Videlo se da su revoluciju druki j e shvatali od onih prvih. I z
njihovih pi tanj a se moglo zakljuiti da pomalo i mataj u. Sa-
stanku su prisustvovali: I driz ejvan, I zet i Uzeir Zubovi, Pero
Blagojevi, Pao Dizdar, I zudin i Fehim auevi, Boo Dimi-
trijevi i jo nekoliko skojevaca. Svi su oni eljeli da to vie
saznaju, da to pri j e nestane tuina i izroda iz nae zemlje.
Omladinke: Smilja Turudi j a, Zehra Bejtovi, Bahra Seri, Zu-
lejha Tali, Lala Peralica, Hida Hitipovi paljivo su sluale
Bokova izlaganja. I nteresovale su se ta treba da rade u ovom
trenutku. Omladinke je smijenila grupa trgovakih pomonika:
Stevo i Rade Pralica, J osip Rukavina, Kemal Seferovi, ore
Latinovi i jo nj i h nekoliko.
Niko ni j e govorio o tekoama, niti polazio lino od sebe
i od svojih tekoa. Svako je govorio iskreno. Rijei su potvr-
ivale njihovu spremnost na rtve, ali i bojazan da se ne po-
pusli da je spremnost za borbu svakog od nj i h ispod oekivanja.
Nisu se oni meutim, raspitivali iz znatielje, ve zbog toga to
u strahovali da ne uine neto slabije od drugih, da ne naprave
kakav propust u radu koji ih je oekivao.
Boko nije pokazivao znake umora. Dolo je jo nekoliko
grupa. Sastanci su se nastavili i nou, i sutradan.
Na kraj u su poeli dolaziti i pojedinci: apotekar Milko
Starver, gostioniar I driz auevi, direktor Poljopivredne
kole Duan Liina, slubenik Rasko Krnjai, advokat Milan
Sedelecki, l j ekar iz Hrvatske Dubice dr Zor. Svako se odazvao
pozivu, svako je prihvatio neki zadatak.
Brzo je prolo nekoliko dana. Boko je otiao od nas. Ali
sada smo o svemu bili dobro obavijeteni, bolje smo se pozna-
vali i sigurno se oslanjali jedan na drugog. Od tada je poelo
da dejstvu je i novo rukovodstvo iz dvi j e Dubice Bosanske
i Hrvatske koje je samo Una razdvajala. Veza sa sreskim
rukovodstvom je bila stalna, prisustvovalo se sastancima i pre-
nosila uputstva za rad.
Slijedile su i akcije, organizovane i dobro izvedene. Uspo-
stavljena je i veza sa organizacijom u Banj oj Luci, Gradiki i
Sisku. Donoeni su, umnoavani i rasturani leci, u emu se-
naroito isticao ukri j a Doli. Doe Sukri j a u lokal i ostavi svoj
zimski kaput meu ostale, a pri izlasku u depove ostalih ka-
puta stavi po j edan letak. Mnogi graani su se pitali otkud im
to. Pojedinci su letke krili, a neki su vjerovali da se tako pro-
vj erava njihova privrenost ustaama, da im je to podmetnuto,
pa su letko nosili ustaama i predavali ih. Ustae su, opet, mi-
slile da im tako podval j uj u, pa su poele da sumnj aj u u one
l j ude koji su imdonosili letke i tako se stvarala itava zbrka.
I MK KP Dubice je izdao svoj letak. Bilo je to negdje
u junu. Na sjednici Mjesnog komiteta u Mrazovcima (prisustvo-
vali su: Boko Siljegovi, Nikola Luketi, Mijatovi-Svarc,.
Osman Zubovi) zakljueno je, pored ostalog, da se napie letak
i uputi stanovnitvu Dubice. Letak je napisan, proanaliziran,
umnoen i podijeljen. O nj emu se prialo na mnogimmjestima,
po itavoj Dubici.
I revolt stanovnitva je bio velik. Ba u vri j eme kada je
pisan letak u Mrazovcima, u Meuvou je dolo do pu k ar anj a.
J edna grupa drugova je otvorila vatru na andarme i ustae u
trenutku kada je zateena dok je otkopavala i istila prikriveno
oruje i tako ga spasila.
Ustae i aci na kape i fesove stavl j aj u U. Pojedinci su
navukli ustake uniforme. Za to vri j eme mi se sastajemo, ra-
dimo, svjesni da je sada naj vani j e pi tanj e borba za ovj ek a.
U svakoj ulici i kui, na svakom mjestu, sukobl j avaj u se dva
gledita legalno i ilegalno. Pojedinci ustatvo gl edaj u U-
opljakanoj kravi i lijepom odijelu, a snagu i pobjedu kroz.
mnoge unakaene leeve koji, kao po nekoj traci, idu niz UnU-
Drugi govore o nedjelima i o budunosti. I stina, ni j e velik broj
446
plaenika, ali se organizacija morala brinuti i o tome da se oni
to pri j e razgolite.
Pratilo se i stanj e na frontu. Diskutovalo se i o pokre-
tima njemakih trupa. Slobodno razgovaramo u apoteci, u trgo-
vinama, optini, poti i ambulanti i na mnogim drugim mj e-
stima. Dogovorili smo se, isto tako da se apoteka naroito uva,
da se s apotekarom Milkom to reda dolazi u dodir, kako ne bi
postao sumnjiv. J o su mnogi pojedinci tako paeni, kako bi
organizaciji u datom trenutku to vie koristili.
Hapenja su vrena i po Dubici, ali komunisti nj i ma nisu
toliko bili zahvaeni, jer su se ustae u to vri j eme bile okomile
samo na Srbe.
Veza izmeu drugova u Dubici i onih koji su ivjeli u ile-
galnosti i polulegalnosti stalno je odravana preko Nikole Lu-
ketia, uitelja iz Mrazovca, gdj e je u to vri j eme bilo naj vi e
naih drugova. Ta veza je bila dobro organizovana. Kada bi Ni-
kolu primijetili na biciklu, neko od drugova bi otiao u batu
kod poslastiarnice i sjeo za sto. Nikola bi sjeo za drugi sto,
posle ega se i zmj enj i val a pota i svako bi zatimotiao na svoju
stranu.
Tako je doekan i napad na SSSR. Svi su drugovi traili
miljenja, uputstva, poelo se ivlje raditi.
I- U Mrazovcima je onda bilo dogovoreno da jedan drug ode
u Banj u Luku do Osmana Karabegovia i da se informie o
situaciji, kao i o naoj daljoj aktivnosti. U ime Boka iljego-
via u Banj u Luku je otiao I driz Cejvan. Posle I drizova po-
vratka ponovo je odran sastanak u Mrazovcima, a zatim su
odrani sastanci i po grupama u Dubici.
A onda je planuo i ustanak na Kozari, koji se i oekivao.
Ali, u isto vrijeme, ustanak je izazvao pometnj u meu neki m
drugovima. J er od dolaska Ahmeta Sehovia iz Bosanskog No-
vog i njegovog dodira s drugovima koji su ivjeli u ilegalnosti
(a to je bilo na sam dan ustanka), veza je bila prekinuta. ta je
trebalo dalje raditi ni j e se znalo. Da li se dii na oruje ili se
prebaciti na osloboeni teritorij? Dva do tri dana poslije ustanka
veza je bila uspostavljena. Naj pri j e i zmj enompisma preko kue
ttatipovia, a poslije i prebaci vanj em materi j al a. Kua Hatipo-
vica je bila na idealnommj estu. Po danu je nepri j atel j eva straa
bl
la iza kue, pa se do nj e moglo neopaeno doi. Nou se,
Meutim, straa povlaila blie Dubici, tako da je ta kua osta-
jala van strae. Tu su onda partizani dolazili slobodno. U kui
fjatipovia odravani su i sastanci, jer su pored Huseina,
ciana Partije, i skojevke Hide i nj i hov otac, 80-godinji Ha-
ft, mati i ostali lanovi porodice svjesno saraivali s parti za-
m
a i pomagali u odravanj u veze.
447
Veza s Banjom Lukom i sa Bosanskom Gradikom je re-
dovna. I u ustakoj sreskoj vlasti je stvoreno uporite. Dobrila
Stojni i Gordana urica, uiteljice, radile su tamo i donosile
potpisane propusnice bez imena. Takvom jednom propusnicom
je trebalo organizovati odlazak Osmana Karabegovia u Sara-
jevo. Na slobodnu teritoriju poslane su dvije legitimacije s pe-
atom i sa potpisom bez imena i linog opisa, ali kada je
poslednji put provjerena itava organizacija prelaska do eljez-
nike stanice (Damil Beirevi je trebalo da s Karabegoviem
u fijakeru proe kroz obje Dubice, dok bi nae strae stajale
na raznim mjestima), dolo se do zakljuka da je preko slobodne
teritorije sigurnije otii za Sarajevo.
Aktivisti u Dubici nisu bili zadovoljni samo takvom dje-
latnou. Zelja za orujem raste. Trae se nova uputstva. Raz-
milja se i o napadu na Dubicu, poslije ega bi se najvei dio
drugova povukao iz grada. Mnogi se zato u Dubici naoruavaju.
Prave se planovi pa ak i raspored gdje e ko zauzeti mjesto u
odlunom trenutku.
Bio je napravljen i plan o trovanju Nijemaca i ustaa.
Pronaen je i otrov sa sporim dejstvom, a u kuhinji je ve radio
jedan drug koji bi tu akciju izveo. To je zapravo trebalo da bude
poetak borbe za osloboenje Dubice. Meutim, ta akcija se po-
klopila s dolaskom veeg broja Nijemaca, pa se od prvobitnog
plana odustalo, jer bi za osloboenje Dubice bile potrebne ve-
like snage. Zato je zakljueno da se neki drugovi prebace na
slobodnu teritoriju, a u Dubici da ostane samo nj i h nekoliko
i to oni koji su za to unaprijed predvieni.
Sve se to odvijalo decembarskih dana 1941. godine. Poslije
odlaska drugova na slobodnu teritoriju uslijedila su hapenja
i to samo komunista i onih koji su vrsto stajali uz njih. Dok su
mnogi drugovi slobodno ili po Kozari, 25 lanova Partije i
Skoja i simpatizera, bilo je pohapeno i poslano u J asenovac.
U Dubici je tada ostalo samo nekoliko komunista, ali mnogo
i onih ljudi koji su bili vezani za nas. I ste noi kada je izvreno
hapenje, graani su jasno pokazali da su na naoj strani. Ni za
njih nije bilo spavanja. U kasnu no upravnik pote Zatifi oba-
vijestio je efa policije u Novoj Gradiki (Dubica je pripadala
toj upi) da se kod njega nalazi oko 30 potpisa graana koji
trae da se pohapeni puste i vrate svojim kuama.
I uhapeni su puteni, vraeni su iz J asenovca, ali je za
komuniste to bio utoliko vei uspjeh, to su sami graani u od-
lunom trenutku znali da zauzmu pravilan stav, to su se na taj
nain vi dro pokazali rezultati dotadanjeg rada Partije.
Osi man ZUB OV I
CREPAJ A 1941. GODI NE
C repaja je spremno doekala 1941. godinu: 3 lana KPJ , 5
kandidata, 10 lanova SKOJ -a i veliki broj simpatizera KP.
Uticaj Parti j e na seljake mase bio je toliko velik da su svi
osuivali vladu Cvetkovi-Maek i zbog pristupanja J ugosla-
vije Trojnom paktu. A kaaa je, 27. marta, oborena izdajnika
vlada, u Crepaji su organizovane manifestacije sa parolama Ko-
munistike partije koje je prihvatio itav narod.
J a sam sa Savom Zebeljanom
1
proveo 27. mart na mani-
festacijama u Panevu. 27/28. marta je u stanu Vlade Petrova
odran iri sastanak komunista iz ovog dela Banata. Sastankom
je rukovodio Stevica J ovanovi sekretar OK, a prisustvovali su:
Rada Ranisavljevi J aka, sekretar Sreskog komiteta Panevo,
Vlada Petrov, sekretar Mesnog komiteta Panevo, Veljko u-
riin, sekretar Sreskog komiteta za Kovaicu, Marko Kuli, lan
OK, Lidija Aldan, lan MK, sestre Zadravec, lanovi KP, Marija
Petrov, lan KP, i nekoliko komunista iz Stareva, zatim J ovan
Ilijevi, Mita Zivkov
2
i Duan Novakov, lanovi KP iz Crepaje
i jo nekoliko komunista Paneva i sela panevakog okruga.
Stevica J ovanovi je izneo situaciju u vezi s nastalim do-
gaajima i pozvao komuniste na budnost, ukazao na skori rat
i dao direktive za rad, podvlaei da svaki komunista i skoje-
vac treba da izvrava postavljene zadatke.
Sekretar partijske elije u Crepaji, J ovan Ilijevi, pozvan
J
e
u vojsku, pa je dunost sekretara elije, neposredno pred
primio Mita Zivkov koji je odmah sazvao sastanke: SKOJ -a,
kandidata za lanove KP i simpatizera KP i preneo direktive
partije. Crepaja je u tesnoj vezi sa rukovodstvom Parti j e i
SKOJ -a u Panevu. Mita Zivkov i Sava Zebeljan su stalno u
1
Obesili ga Nemci 21. VI 1942. godine u Panevu.
2
Poginuo aprila 1942. godine u ataru s. I dvara.
pokretu. Ovaj drugi je bio ak 8. razreda gimnazije u Panevu
i tako je bio u stalnoj vezi sa rukovodstvom SKOJ -a.
6. airila faistiki avioni preleu Crepaj u i bombarduj u
Beograd. Nemake trupe su prele nae granice a narod slua
suprotno: Nai zauzeli Sofiju; preli grku granicu i si. 14.
aprila nemaka prethodnica, jaine blindiranog autmobila i
nekoliko motociklista, ulazi u Crepaju, gde je na kraj u selu do-
ekuj u folksdojeri Adam Snebaher, J ulius Lang i ustaa Ni-
kola J uri. U selu je haos. Zateena vojska se dala u bekstvo.
Nekoliko vojnika SS trupa iz prethodnice zarobljava veinu
naih vojnika. Posle nekoliko dana u Crepaj u dolaze vee fai-
stike snage. J edan deo se privremeno smeta u selu, a drugi
je samo na prolazu. Zavodi se policijski as. Seoski doboai
obj avl j uj e nareenj e nemake komande da se oruje preda ne-
makim vlastima. Kod koga se pronae oruje bie na licu
mesta streljan. Svakodnevno gledamo transporte naih zarob-
ljenika. Dosta Crepajaca odvode u zarobljenitvo. J oca I lijevi
se vraa i odmah se povezuje sa rukovodstvom Parti j e u Pan-
evu. lanovi KP, SKOJ -a i kandidati su na okupu.
25. aprila se odrava sastanak komunista u Panevu kome
pri sustvuj u i lanovi KP iz Crepaja. Sekretar OK je preneo di-
rektivu da se odmah pone sa pri kupl j anj em oruja, municije,
hrane, novca i pri premaj u baze za ilegalne parti j ske radnike.
U Crepaji su pri preml j ene baze kod Mite Zivkova, J ovana Ili
jevia, Steve Grubanova Alibunarskog, Bore Stefanovia Bue,
kandidata KP, Katice i Radmile Borojev, J ovanke Andrejevi
Maijaev, Marka Zebeljana, I lije Stojkova, Save Veljina i dru-
gih. U Crepaj u esto dolaze iz Paneva Stevica J ovanovi, Li-
dija Aldan i nj ena braa Pera i J oca, zatimVlada Petrov i drugi.
I zbi j anj em rata izmeu SSSR i Nemake uhapeno je
preko 500 ljudi u Panevu i strpano u Svilaru; meu uhape-
nima je dosta komunista i si-ndikanih radnika. I z Crepaje je
uhapen Sava Zebeljan koji je tada bio uenik osmog razreda
gimnazije, ali kako policija ni j e imala dovoljno dokaza o nj e-
govom radu, a njegovi su platili potrebnu kauciju, puten je
posle nekoliko dana. Pored ostalih komunista uhapen je i se-
kretar Sreskog komiteta Panevo Rada Ranisavljevi J aka. On
je kukavikim dranj em izvrio provalu, pa je uhapen i lan
OK Marko Kuli koji je zbog herojskog dranj a ubi j en u za-
tvoru.
3
Uhapene su i sestre Zadravec; starija Eliza je podlegla
muenj u u zatvoru, a mlaa je streljana. Obe su se drale he-
rojski. Ovom prilikom su uhapeni Lidija Aldan i nj ena braa
Pera i J oca, svi lanovi KP (Lidija nikog ni j e otkrila, dok su
3
Proglaen z.a narodnog heroja.
450
pera i J
ca
P
os
l e prvih muenj a prihvatili saradnj u s okupato-
_
orn
2a Peru se govorilo da je saradnj u sa Gestapoomprihvatio
io pre rata poto je kao student germanistike odlazio u Ne-
Jnaku. Oni su provalili veliki broj lanova KP i SKOJ -a, pa je
ovaj deo Banata ostao bez dragocenog kadra).
Lidija Aldan je poetkom jula bila bazirana neko vreme
u
Crepaji kod J ovanke Andrejevi Maijaev. Kraj em jula u
Crepaju dolaze Stevica J ovanovi, sekretar OK Panevo i Bori-
slav Braca Petrov, sekretar PK SKOJ -a za Vojvodinu. Sme-
teni su kod J ovana I lijevia, a posle kraeg vremena prebaeni
su kod Radmile Borojev Cacin. Dolaskom ovih rukovodeih
komunista, docnije i drugih ilegalaca, Crepaj a postaje oaza ko-
munista okruena sa svih strana nepri j atel j em. Zahval j uj ui
dobro organizovanom radu lanova Parti j e i SKOJ -a, kao i
mnogih simpatizera iz Crepaje, pokret dobij a u tim tekim da-
nima u zamahu.
U Crepaji se kraj em jula 1941. formi ra i narodnooslobo-
dilaki odbor u kui Bore Stefanovia Buina u sastavu: Boa
Kukulj, radnik, lan KP (predsednik), J ovan I lijevi, radnik,
lan KP (sekretar), Lj uba ukani, radnik, kandidat KP, Steva
Grubanov Alibunarski, radnik, kandidat KP, Dura Gluvakov
Tubain, radnik, kandidat KP, Pera Novakov Slanaki, zemljo-
radnik, kandidat KP, Bora Stefanovi Buin, radnik, kandidat
KP, Branko Nikoli, radnik, simpatizer KP i Mita Zivkov, rad-
nik, lan KP (lanovi odbora). Ovaj odbor od 9 lanova razvio
ie ivu aktivnost u selu, te je preko lanova KP i SKOJ -a uticao
na metane da pomau NOP.
Nekoliko lanova SKOJ -a je mobilisano za popisivae na
vralicama. Parti j ska organizacija i NOO doneli su odluku da na
najpogodniji nain sabotiraju rad na vralicama, kako bi to
manje ita otilo okupatoru. Poetkom avgusta u Crepaj u do-
laze novi ilegalci iz raznih mesta Banata: Olga Petrov, uite-
Ijica, lan OK Partije, J oca Barjaktarevi, lan SK SKOJ -a iz
Paneva i Milan Ristin, lan KP iz sela Stareva. Olga je bila
bazirana kod Radmile Borojev, odakle su Stevica J ovanovi i
Braca Petrov preli u bazu kod Mite Zivkova. Ristin i Barj akta-
revi su bazirani kod Brace Soi. Sastanci su odravani kod
Mite Zivkova, jer je njegova kua bila u sokaku koji se mogao
vrlo dobro obezbeivati. Tu su se uglavnom okupljali lanovi
KP iz Crepaje i rukovodstva NOR-a za juni Banat. Skojevski
sastanci su se odravali kod J ovana I lijevia i Nevenke oi.
^era Aldan je samo povremeno dolazio u Crepaju, ali se ni j e
du
go zadravao.
t U prvoj polovini avgusta 1941. godine u Crepaj u dolaze:
ar
^o Zrenjanin, sekretar PK KP za Vojvodinu, Strahi nj a i
451
Relja Stefanovi i Dejan Brankov rukovodioci NOP-a u Ba-
natu, gde su ostali 2 3 dana, za koje vreme je odran sasta-
nak u kui Mite Zivkova. Sastankom je rukovodio arko Zre-
nj anin, a bili su prisutni: Braca Petrov, Olga Petrov, Relja i
Momilo Stefanovi, Dejan Brankov i Velja uriin. Sastanak
je odravan nou uz strau Mite Zivkova, njegove tetke Perse,
J ovana Ilijevia, Boe Kukulja i Save Zebeljana. Na sastanku
je bilo rei o situaciji na frontu u SSSR, oruanom ustanku
naroda J ugoslavije i formama borbe u Banatu. Olga Petrov je
predloila da se kompromitovani drugovi prebace u partizanske
jedinice Srbije ili Srema. Olgin predlog nije prihvaen. Zrenja-
nin je stajao na stanovitu da komunisti ostanu na ovom terenu
sve dok se Crepaja ne otkrije kao leglo komunista.
arko Zrenj anin Ua, braa Stefanovi i Dejan Brankov
su iz Crepaje otili u Dolovo, a ve nekoliko dana po njihovom
odlasku u Crepaju dolazi faistiki odred od 50 ljudi. Pretresli
su nekoliko kua ali bez uspeha jer su se ilegalci na vreme
sklonili menj aj ui baze. Policija nije imala tane podatke o
bazama. (Kasnije se prialo da je ova akcija bila povezana sa
izdajnikim radom brae Aldan.) Okruni komitet koji je do
tada bio u Crepaji, odluuje da pree u druga sela, a lanovi
KP iz Crepaje u ilegalnost. Tako su se Duan Novakov, Mita
Zivkov, J ovan I lijevi i Milan Ristin iz Stareva povukli u ku-
kuruze. J edne noi su I lijevi i Zivkov poli u selo radi preba-
civanja hrane i ebadi. Ristin je te noi nehotice ranio u stomak
Duana Novakova. Zbog policijskog asa nije ga mogao pre-
neti u selo, ve ga je I lijevi tek po danu natovario na kola i
pokrivenog slamom dovezao do njegove kue, gde mu je uka-
zana prva pomo. Prvim vozom Duan Novakov je prebaen u
Petrovgrad gde ga je operisao dr Mijatov, lan KPJ . Posle ne-
koliko dana provedenih u bolnici Novakov se vratio u Crepaju.
I stovremeno su i drugovi napustili kukuruze i vratili se u svoje
baze. Stevica J ovanovi i Olga Petrov smeteni su kod Mite
Zivkova.
lanovi KP i SKOJ -a iz Crepaje imali su zadatak da pri-
kupl j aj u oruje i municiju, zatim hranu i novac za porodice
zatvorenih drugova i ilegalce; da rasturaj u letke i propagandni
materijal i dr. Pri kupl j anj e hrane i novca, kao i rasturanje le-
taka, nije bio teak posao jer je narod imao veliko poverenje u
komuniste, ali je skladitenje prikupljenog materijala bilo vrlo
teko jer su se ljudi plaili pretresa. Od prikupljenog novca
(50 000 dinara) kupovani su zavoji i lekovi.
Kraj em avgusta komunisti ponovo prelaze u ilegalnost.
Okruni komitet, u vinogradu Duana Borojeva, donosi odluku
o formi ranj u partizanskog odreda i to od lanova i kandidata
SKOJ -a i nekoliko simpatizera NOP-a iz Crepaje. I meno-
van je tab odreda: Milan Ristin, komandant, J ovan Ilijevi,
z amen i k komandanta, Stevica J ovanovi, politiki komesar,
graca Petrov, zamenik politikog komesara. Stvoren je itav
lanac veza i obezbeenja preko simpatizera i seljaka kako bi se
saznalo o namerama nemake policije. Poto se dolo do zaklju-
ka da ne postoji tolika opasnost od provala i nemake policije,
svi drugovi iz odreda ponovo su vraeni na terenske zadatke, a
ilegalci u svoje baze, pa ovaj odred nije ni dejstvovao kao j e-
dinica.
U oktobru 1941. godine u Crepaju dolaze Pera i J oca Al-
dan traei da preu u ilegalnost. Rukovodstvo partijske orga-
nizacije raspolagalo je podacima da su se dobro drali pred
neprijateljem, pa su ba zbog takvog dranja i puteni. Preko
J ovana Ilijevia braa Aldan uspostavljaju vezu sa Stevicom,
sekretarom OK, koji saziva sastanak na kome se donosi odluka
da jedan deo drugova baziranih u Crepaji pree u druga sela
kako bi se, u sluaju provala, sauvao to vei broj kadrova.
Tako je Braca Petrov otiao u Idvor, a Lidija Aldan u Ferdin
(sada Kozjak) i Dobricu. U Crepaji su ostali Stevica J ovanovi
i Olga Petrov, bazirani kod Mite Zivkova, a Milan Ristin i J oca
Barjaktarevi kod Brace Soia. Pera i J oca Aldan su otili u
Panevo jer su, navodno, tamo imali jo neku nekompromito-
vanu bazu.
Nou 21/22. novembra 1941. godine kolona faistike poli-
cije, predvoena SS porunikom Raj zerom, krenula je prema
Crepaji. S obzirom da je bio rodom iz susednog sela Francfelda
(sada Kaarevo), porunik Rajzer je dobro poznavao nae selo.
On je sa svojim faistima blokirao prilaze Crepaji, a zatim ih
tano poveo na baze gde su se krili komunisti. Blatnjavim soka-
cima su se pribliavali kui Perse i Mite Zivkov u kojoj su bili
Stevica J ovanovi i Olga Petrov. Tetka Persa je bila na strai
i, primetivi Nemce, utrala je u kuu da obavesti Stevicu i
Olgu. Poto su dobro poznavali teren oko kue, Stevica i Olga
su pokuali da se pod zatitom mraka probiju iz blokade. Ste-
vici je to uspelo, dok se Olga zbunila, zalutala i naila na vatru
Nemaca koji su se izgleda takoe uplaili i poeli pucati nasu-
mice. Ranjena Olga se vratila do kue Zivkovih, mirno izila na
ulicu kroz ulazna vrata (kapidik) i ranj ena stigla do kue Cer-
dalovih. I ako su bili simpatizeri NOP-a, Olga im nije govorila
je ranjena ve je u svitanje otila peice u Opovo gde joj je
ukazana lekarska pomo. Iz Opova se seljakim kolima preba-
cila do svog rodnog sela Barande, gde je svratila u kuu Zive
Novakova, jednog od bivih napoliara svoga oca. Usled gu-
bitka krvi i umora bila je ve na izmaku snage. Zaspala je.
Meutim, policija je ve alarmirala okolna sela da, ukoliko se
pojavi sumnjivo ensko lice, treba ga odmah prijaviti vla-
stima. Olga nije dovoljno poznavala oveka kome se poverila.
Da bi primio 25 000 dinara, koliko je bila ucenjena Olga, iva
Novakov je odmah prijavio svoju tienicu policiji. Sprovedena
je u Petrovgrad, gde je ef policije dr J uraj Spiler dobro po-
znavao Olgu jo iz doba njenog hapenja u Novom Sadu (pred
sam rat 1940. godine). Ipak policija nije iznudila nikakvo pri-
znanje od Olge. Pretuenu i izmuenu policija je prebacuje u
Beograd (na Banjicu) gde je 9. maj a 1942. godine streljana.
4
Folksdojeri su, kritine noi 21/22. novembra, uhapsili:
Persu Zivkov kod koje je uvek u kui bilo ilegalnih komunista,
zatim. J ocu Ilijevia, Duana Novakova, Katicu i Radmilu Bo-
rojev, J ovanku Andrejevi, Bracu oia i Olgu Ristin. Prilikom
blokade kue brae oia, ilegalci Milan Ristin i J oca Barjak-
tarevi dali su otpor i uspeli da se probiju iz blokade.
Svi uhapeni su, sutradan, sprovedeni u Petrovgrad.
Hapenje u Crepaji bilo je unapred pripremljeno. Fai-
stika policija je tano znala gde su baze, a takva obavetenja
je, kako se prialo dobila od Pere i J oce Aldana. I nteresantno
je napomenuti da je policija i u drugim selima znala gde su
baze, ali je uvek zakanjavala za jedan dan tamo gde je bila
smetena Lidija, sestra brae Aldan. Braa su uvek ekala da
Lidija ode u sigurnije mesto pa da tek onda izvre provalu. Li-
dija je bila bazirana u Dobrici odakle ju je brat J oca prvo pre-
bacio u Ferdin, iz Ferdina u Margiticu i tek tada je policija
izvrila hapenja u Dobrici. Partijska organizacija tada nije ak
ni sumnjala u brau Aldan.
5
Hapenjem lanova KP i aktivista sela Crepaje rukovo-
enje akcijama NOP-a u selu preuzima Sava Zebeljan Zeba,
rukovodilac SKOJ -a, koji tada postaje lan KP. Mita Zivkov
prelazi u punu ilegalnost radei na terenu panevakog sreza
kao lan OK SKOJ -a i Sreskog komiteta KP. On je u stalnoj
vezi sa Crepajom preko Zebe i mene. Mi smo u stalnom kon-
taktu sa Stevicom J ovanoviem, Paj om Bulovanom, Svetozarom
Semiem i drugima. Aktiv SKOJ -a u Crepaji se proiruje no-
vim drugovima: I lijom Tekijakim, Stevanom Vojnovim i Pe-
trom Galijaem. Sakupljalo se i dalje oruje i municija, prilozi
u novcu i hrani, rasturali leci i drugi propagandni materijal i si.
Krajem 1941. godine puteni su iz zatvora i uhapeni ko-
munisti, pa se rad skojevske grupe Crepaja, pod rukovodstvom
neumornog Zebe, odvijao uspeno sve do februara 1942. godine.
Radivoj GAVRILOVI BATA
4
Proglaena za narodnog heroja.
5
Posle rata, na suenju dr J uraj u pileru, dokazana je s a r a d n j a
Pere Aldana sa faistikom policijom.
PRI PREMA USTANKA I PRVE BORBE SELA
PODBI A
Podbi e, selo od svega 60 domainstava prije rata i oko 350
360 stanovnika, imalo je poetkom 1941. godine partijsku orga-
nizaciju od 30 lanova KPJ i kandidata. Svih sedam kandidata
su poetkom ustanka primljeni u KPJ , tako da je za vrijeme
13-julskog ustanka bilo 30 lanova KPJ . Pored toga, postojala
je i jaka skojevska organizacija. Kada se imaju u vidu ove i-
njenice, onda nije nikakvo udo to se 13. jula itavo selo diglo
na ustanak i to je u NOB poginuo 41 borac i dvije rtve fai-
stikog terora.
Partijska organizacija doekala je spremno sve dogaaje
koji su prethodili aprilskom slomu izdajniki rad vlade Cvet-
kovi-Maek, potpisivanje Trojnog pakta 25. marta i 27. mart.
i na njih blagovremeno reagovala.
Pred aprilske dogaaje skoro svi lanovi Parije i Skoja,
vojni obveznici, mobilisani su u svoje ratne jedinice i uestvo-
vali u prvim borbenim redovima, kako je to bilo i predvieno
direktivom KPJ . Samo nas 56 lanova i kandidata KPJ , voj-
nih obveznika, nijesmo bili pozvani u ratne jedinice, pa smo
poli u optinu i traili od optinskog djelovoe da nas poalje
u nae jedinice, ili u ma koju drugu. Ovaj je to odbio s obrazlo-
enjem da bez nareenja i poziva ne moe nikoga uputiti. Op-
tinski djelovoa bio je tada J anko Gaevi iz Polja inae po-
znat kao veliki neprijatelj komunista iz predratnog perioda.
Tako je nas nekoliko lanova i kandidata kapitulacija za-
tekla u selu. Kada smo saznali za nju, odmah smo preduzeli
mjere da doemo do oruja, pa smo od vojnika, koji su poeli
da se vraaju, kupovali puke. Takoe smo doli i do jednog
pukomitraljeza brno, kojeg smo uzeli od nekog pukovnika
(vjerovatno komandanta 38. pjeadijskog puka, koji je napustio
jedinicu i jednim kamionom iao u pravcu Bijelog Polja). U
toku sljedeih nekoliko dana, poslije potpisivanja kapitulacije
bive jugoslovenske vojske 17. aprila, vratili su se kuama svi
vojni obveznici mobilisani marta i aprila. Svi su oni, bez izu-
zetka, kako lanovi Parti j e tako i ostali, donijeli oruje, probi-
jajui se bespuima iz raznih krajeva nae zemlje, da bi izbjegli
ceste kojima su se kretale njemake i italijanske motorizovane
kolone i uz put razoruavale nae vojnike, a puke bacali pod
tenkove i borna kola.
Partijska organizacija i dalje je intenzivno nastojala da
obezbijedi to veu koliinu oruja. U tom cilju pojedini dru-
govi su ilegalno odlazili u okolinu Podgorice i Danilovgrada, i
kod seljaka kupovali puke i municiju i donosili ih svojim
kuama.
Zahvaljujui ovakvom radu partijske organizacije skoro
svi odrasli i za borbu sposobni mukarci imali su uglavnom pu-
ke novije izrade iz bive jugoslovenske vojske. Svega njih ne-
koliko imali su francuske trometke i austrijske manliherke,
ali i one su bile dobro ouvane.
Prvih dana okupacije okupator nije preduzimao gotovo
nikakve mj ere da pokupi oruje od naroda. To nisu inile ni op-
tinske vlasti koje je on uspostavio, ali se odmah osjetio de-
struktivni rad pojedinih elemenata, pripadnika bive jugoslo-
venske vojke. Srea je to ih u naem selu nije bilo, sem njih
dvojica kapetan Petar Krui i vodnik Blao Radenovi.
1
Oni
su pronosili prie kako treba biti lojalan prema okupatorskim
vlastima, da se oruje mora predavati i da e I talijani svakog
ko bude osumnjien da krije oruje odmah strijeljati. Komu-
nisti su nasuprot ovome govorili narodu da nabavlja i skriva
oruje, jer e uskoro doi dani kada e ono zatrebati.
Polovinom maj a 1941. godine partijska organizacija po-
inje organizovan rad na obuci u rukovanju pukom, pitoljem,
bombom i pukomitraljezom to je bilo oruje kojim smo
tada raspolagali. Ovdje je naroita panja poklonjena obuci
omladinaca i skojevaca koji ni jesu sluili vojsku, a teite obuke
bilo je na nastavi gaanja. Nastavom su rukovodili lanovi KPJ
koji su imali vojnikog znanja. Obuka je izvoena do kraj a juna,
jedanput nedjeljno po 23 asa. Kod omladine je vladalo ve-
liko interesovanje za ovu obuku i ona je neobino brzo savla-
ivala i shvatala stvari o kojima se govorilo. Pored obuavanja
u rukovanju orujem bilo je nekoliko praktinih asova iz pru-
anja prve pomoi ranjenicima.
1
Krui je strijeljan kao etnik 1945. godine, dok je Radenovi
koncem 1941. godine strijeljan od strane partizana kada je ilegalno P~
kuao da se prebaci u Srbiju kod Drae Mihailovia.
Napad faistike Njemake na SSSR 22. juna i proglas
CK KPJ narodima J ugoslavije od 22. juna, shvaeni su u naoj
partijskoj organizaciji i meu simpatizerima, kojih je u narodu
bilo preko 95%, kao definitivni poziv da treba otpoeti sa oru-
anom borbom, i samo se nestrpljivo oekivao odreeni dan
kada e Partija pozvati sve nae narode na ustanak.
Rad nae partijske organizacije na pripremama ustanka
odvijao se u saradnji sa drugim partijskim organizacijama sa
teritorije nae optine, kao i nekim organizacijama iz drugih
optina i srezova, pri emu je saradnja sa partijskom organiza-
cijom sela Bjelojevia bila stalna i veoma tijesna; koordinirane
su mnoge akcije jo od ranije, jer je i njihova organizacija bila
vrlo jaka i vrsta.
Tako su nae dvije organizacije, sa nekim partijskim or-
ganizacijama iz sreza beranskog, iskoristile za politiko-propa-
gandne svrhe 12. jul (Petrovdan), kada se na planini Bjelasici
redovno odravalo tradicionalno veselje. Tu je odran veliki mi-
ting za koji su komunisti pripremili krai program od nekoliko
politikih skeeva i vrabaca, izmeu ostalih i jedan ske u
kom je prikazano kako je Hitler osvajao skoro bez otpora jednu
po jednu evropsku zemlju, zahvaljujui izdajnikom radu pete
kolone. Na ovom mitingu govorio je o borbi protiv faizma lan
Okrunog komiteta KPJ za beranski okrug oko Pajkovi. Mi-
ting se, pod rukovodstvom komunista, pretvorio u prave mani-
festacije privrenosti Partiji i CK KPJ . Pjevane su revolucio-
narne i borbene pjesme i prihvaene parole Partije.
Miting je zavren negdje oko 15 asova, kada smo po gru-
pama poli u l j etnj e katune, gdje je uglavnom stanovala veina
naih porodica, pripremajui se da navee nastavimo rad na
zajednikim sijelima. U meuvremenu iz Podbia je stigao
partijski kurir, tada lan KPJ Vui Petrii
2
i prenio partijsku
direktivu da svi lanovi i kandidati KPJ odmah pou u selo,
jer je partijsko rukovodstvo za Crnu Goru donijelo odluku za
poetak oruanog ustanka. Toga dana veina lanova i kandi-
data KPJ iz sela Podbia i Bjelojevia uestvovala je na mi-
tingu na Bjelasici, dok je nekoliko drugova sa sekretarom orga-
nizacije ostalo u selu, oekujui direktivu za ustanak. Sekretar
nae organizacije Vuko Kovijani
3
je odmah poslije prijema di-
rektive za poetak ustanka poslao kurira za sve nas koji smo
fodi na mitingu.
2
Poginuo od etnika kraj em avgusta 1944. u selu Stitarici.
v.
5
Poginuo 1942. godine kao borac etvrte crnogorske proleterske
yngade prilikom napada na Kupres. Bio je jedan od naj stari j i h lanova
u naem kraj u, a od prvih dana formi ranj a partijske organizacije
"o. godine bio je vrlo aktivan partijski radnik.
Mada je direktiva za poetak ustanka saoptena samo la-
novima i kandidatima KPJ , ipak su prilikom odlaska s planine
to primijetili i ostali nai simpatizeri, pa je veina njih, osjea-
jui da se radi o neem vanom, pola sa nama u selo. Uz put
nas je sreo Milan Radojevi
4
, koji je takoe kao kurir bio upu-
en po nas radi to sigurnijeg prenoenja obavjetenja. U Pod-
bie smo stigli pred samu no i u prvi mrak poli na zakazano
zborno mjesto u zaselak Feratovo Polje u blizini kue Cirovia.
Na sastanak su, pored lanova i kandidata KPJ iz Podbia i
Bjelojevia, doli i lanovi Skoja i simpatizeri i otro reagirali
zato i oni nijesu pozvani na ustanak kada se osjeaju komuni-
stima. Na ovom sastanku nije se mnogo govorilo ukratko je
prenijeta direktiva partijskog rukovodstva da ustanak poinje
i da mi odlazimo u zasjedu u Vrlostup, na putu Mojkovac
Kolain, pored same rijeke Tare (78 km od Mojkovca, a 12
13 km od Kolaina). Prvu nau jedinicu zvali smo gerilski vod
iako je po brojnom stanju odgovarala eti. U vodu nas je bilo
oko 70 boraca naoruanih pukama, jednim pukomitraljezom
brno i sa neto bombi i pitolja. Za komandira voda izabran
je na samom sastanku Vule irovi
5
, koji je prije rata zavrio
srednju poljoprivrednu kolu u Valjevu i jo za vrijeme kolo-
vanja pripadao naprednom i revolucionarnom pokretu. Poslije
zavrene kole radio je kao poljoprivredni tehniar negdje u
Makedoniji, a u bivoj jugoslovenskoj vojsci zavrio je kolu
rezervnih oficira. Odmah poslije kapitulacije stare J ugoslavije
doao je kui, gdje je primljen za lana KPJ i aktivno radio na
pripremama ustanka. J o u prvim oruanim akcijama pokazao
se kao vrlo hrabar borac i takav ostao do svoje smrti.
Poslije izbora komandira voda poli smo iste veeri, 12.
jula poslije 21 asa, na odreeno mjesto u zasjedu, oekujui da
naie neka italijanska jedinica. U ovu akciju u Vrlostupu pola
su tri gerilska voda: na, sastavljen od ljudstva iz sela Podbia
i Bjelojevia, drugi iz sela Stitarice i Sjerogota i trei iz sela
Rovakog i Morakog Trebaljeva. Ova dva posljednja sela nijesu
pripadala optini poljskoj ve kolainsko-reinskoj. Ostali dio
ljudstva iz nae optine sela Polja, Gajakovii, Bistrica i
Dobrilovina bio je predvien za akcije na teritoriji sreza bjelo-
poljskog i pljevaljskog. U zasjedi smo ostali nou 12/13. jula i
poto nije naila nikakva neprijateljska jedinica, mi smo se 13.
jula uj utru povukli u selo i preko dana se odmarali. Istog dana
uvee ponovo smo poli u zasjedu u blizini mjesta Kraljevo
4
Poginuo poetkom maj a 1942. godine na Sinjajevimi kao borac
udarnog bataljona Aleksa ilas u borbi protiv etnika.
5
Poginuo aprila 1943. godine kao komandant bataljona u jednoj
od dalmatinskih brigada u istonoj Hercegovini.
Kolo, za oko kilometar sjevernije od onog poloaja koji smo
drali prethodne noi. Poloaj koji su zauzeli nai vodovi pru-
ao je veoma povoljne uslove za uspjean napad pa ma kakva
bila jaina neprijatelja, jer uzani kanjon Tare vezuje neprija-
telja za cestu koja vodi pored same rijeke i ne dozvoljava mu
da razvije svoje snage. Zauzeli smo poloaj pored samog puta,
na daljini 5 50 metara, zavisno od konfiguracije zemljita.
Raspored je bio dobro izvren, ali je, ipak, napravljen jedan
ozbiljan propust, jer se niko nije sjetio da na cestu nabaci ka-
menja ili drva, samo toliko da zaustavi motorna vozila u toku
naeg napada. Ovo nam se kasnije i osvetilo.
Na vod nalazio se na lijevom krilu, desno od nas tita-
riki, a na desnoj obali Tare Trebaljevski. Plan za izvoenje
akcije bio je ovakav: ako neprijatelj naie od pravca Kolaina,
desno krilo ne otvara vatru ve ga proputa u sredinu, i tek
onda poinje napad; isto tako, ako naie od pravca Mojkovca,
lijevo krilo ne otvara vatru dok neprijatelj ne upadne u sre-
dinu. U zasjedi smo ostali itavu no 13/14. jula i produili sju-
tradan 14. jula.
Neto oko 11 asova 14. jula zauo se zvuk automobilskog
motora koji je dolazio iz pravca Mojkovca, ali smo uskoro uli
kako se kamion vratio nazad. Naime, neposredno u naoj bli-
zini, na oko 500 metara od lijevog krila nae zasjede, pred ka-
mion pun italijanskih vojnika izaao je stari crnogorski barj ak-
tar Radivoje Adi
6
(ili njegov sin Mirko) i rekao I talijanima
da se tu u neposrednoj blizini nalazi zasjeda komunista i da e
ih napasti. Poslije toga I talijani su se vratili nazad u Moj kova
vjerovatno s namjerom da uzmu neko automatsko oruje, jer na
pomo iz Mojkovca nijesu mogli raunati, poto je tamo bila
posada od svega 7 ljudi.
No i pored obavjetenja koje su imali o zasjedi, I talijani
se nijesu zadrali u Mojkovcu, ve su ponova poli prema Ko-
lainu. Uskoro se kamion pun vojnika, sa pukomitraljezima
oslonjenim na kabinu, pukama i automatima u rukama, pojavio
iza jedne otre krivine, gdje je poinjao raspored naeg lijevog
krila. Mi, koji smo se tu nalazili maskirani iza prirodnih za-
klona od kamena i debelih bukava, posmatrali smo kamion sa
I talijanima na svega desetak metara daljine, ali poto je naila-
9
Dva sina starog Adia su bili lanovi KPJ i toga dana se na-
lazili sa nama u zasjedi, dok je trei bio simpatizer Partije. Starog Ra-
divoja je vjerovatno to rukovodilo da izae pred I talijane i obavijesti ih
0
mjestu zasjede, koja se nalazila svega 200 metara od njegove kue.
Pored toga, on je odranije pripadao zelenakom pokretu u Crnoj Gori,
koji je ba tih dana proglasio samostalnu Crnu Goru, pa je moda
smatrao I talijane za saveznike i prijatelje crnogorskog naroda.
zio sa nae strane, propustili smo ga ka sredini zasjede, ne otva-
rajui vatru. Kamion je, prolazei nas, nastavio jo veom brzi-
nom i poslije nekoliko sekundi napala ga je jedna grupa iz
naeg voda, u kojoj se izmeu ostalih nalazio i Aleksa ilas
Beo.
7
J edinim pukomitral jezom brno koji smo tada imali
rukovao je Milosav urainovi.
8
On se u momentu nailaska ka-
miona nalazio svega 4-5 metara od puta i sruio je itav rafal
na I talijane u kamionu. Poginulo ih je 7 ili 8 dok su ostali (isto
toliko) bili ranjeni. Sofer kamiona, koji je ostao nepovrijeen,
dao je pun gas i, pored kie kuruma sa svih strana, uspio da se
probije i sa mrtvim i ranjenim vojnicima produi za Kolain.
U ovoj akciji I talijani nijesu uspjeli da otvore vatru te mi nije-
smo imali ni mrtvih ni ranjenih. Da smo na mjestu gdje je izvr-
en napad bili pregradili put, kamion bi svakako bio uniten, a
nama bi palo u ruke neto oruja. Pored toga, iz Kolaina se
kretala jedna pjeadijska kolona u naem pravcu, ali se vratila
nazad, poto ju je ofer obavijestio o napadu na kamion. Tako
se zavrila naa prva oruana akcija odmah poslije poziva Par-
tije za borbu protiv okupatora. Ona je pozitivno djelovala i na
borce i na stanovnitvo itavog naeg kraja, koje je vrsto sta-
jalo uz Parti j u ne plaei se tekoa i represalija neprijatelja.
Za nas je to bilo jedno iskustvo kako treba pripremiti i izvoditi
sline akcije.
Istog dana, poslije podne, komunisti iz Mojkovca otpoeli
su napad na italijansku posadu u Mojkovcu, pa je na vod upu-
tio jednu desetinu boraca u pomo drugovima iz Mojkovca. Po-
to su se I talijani u Mojkovcu branili itavu no 14/15. jula,
utvrdivi se u zgradi karabinijerske stanice, to je ujutro, 15 jula,
Aleksa ilas Beo skinuo svoju koulju, posuo je gasom i njom
upalio zgradu. No, I talijani su i dalje davali otpor i predali su
se tek kada je zgrada poela da se rui.
Odmah poslije ove dvije akcije uslijedile su pripreme na-
pada na Kolain i njegovo zauzimanje 18/19. jula 1941. godine.
Vujica VELJ OVI
7
Poginuo 1941. godine prilikom povratka sa akcije na r uenj u
mosta na Limu-Ribarevina. Odmah poslije rata proglaen za narodnog
heroja. I u ovoj akciji pokazao je veliku hrabrost.
8
Stri j el j an sa ocem februara 1943. godine od etnika u Podbiu,
poto je uhvaen kao ilegalac na terenu optine poljske.
RAZVOJ USTANKA U SINJ U
^J eposredno poslije napada Njemake na SSSR, Pokrajin-
ski komitet KPH za Dalmaciju poslao je svoje lanove u Sinj
da sa tamonjim komitetom pristupe formi ranj u partizanskih
grupa i na taj nain pripreme jezgro koje e otpoeti s dizanjem
oruanog ustanka, kad se za to da direktiva. Do avgusta, tj. do
poetka ustanka, u Sinju i okolici oformljene su etiri parti-
zanske grupe po jedna u Sinju i selima Glavicama, Biteliu
i J abuci. Grupa u Sinju bila je sastavljena od radnika, u Glavi-
cama od radnika i seljaka, a u Biteliu i J abuci samo od seljaka.
U sve te etiri grupe bilo je oko 80 boraca. Svaki borac bio je
naoruan pukom, bombom ili pitoljem. Pored toga grupe su
imale i rezervnog oruja skrivenog u skladitima. Svi su borci
bili lanovi KPJ , skojevci i simpatizeri, vanredno odani i po-
vjerljivi ljudi. Pred sam poetak ustanka, 9. avgusta (dva dana
prije planiranog dolaska Splitskog odreda) Pokrajinski komitet
je uputio dva druga iz Splita koji e sainjavati rukovodstvo
sinjskih partizana. To su bili Pako Mrdolja, komandir odreda,
koji se tih dana vratio iz panije, i Stipe Markovi, komesar
odreda. Oni su donijeli i direktivu za dizanje ustanka. Direktivu
je primio sekretar Kotarskog komiteta u Sinju Tadija Anui,
1
koji je istoga dana sazvao rukovodioce oruanih grupa i saop-
tio im da se u toku noi sve ljudstvo pod orujem uputi na li-
jevu obalu rijeke Cetine kod sela Rumina, odakle e se pod
jedinstvenom komandom otpoeti akcije.
Borci su se okupili i slijedeeg dana odred je kidao ice
1
sjekao telegrafske stubove na liniji Sinj Livno, a potom se
prikupio na padinama Kamenice, gdje je trebalo da se sastane
sa
Splitskim odredom. I ekujui Spliane tu su se zadrali e-
tiri do pet dana, a kad su saznali da je Splitski odred 11. avgusta
1
Strijeljan poetkom 1942. od I talijana u Sinju; proglaen za na-
rodnog heroja.
razbijen u selu Koutama, pri pokuaju da se iz Splita prebaci
na Kamenicu, rukovodstvo odreda odluilo je da se Sinj ski
odred rasformira i da se svi nekompromitovani borci vrate ku-
ama, a oni koji su bili poznati vlastima kao komunisti i ruko-
vodioci, da se povuku u ilegalnost. Rukovodioci odreda, Mrdo-
lja i Markovi, vratili su se preko Mosora u Split i tako se
potpuno raspao prvi odred Cetinske krajine iako je imao sve
uslove za postojanje i dalji razvoj.
Drugovi koji su se vratili kuama morali su se svakog dana
po dva puta javljati ustakoj komandi u Sinju. Ustae i okupa-
tori teroriziraju stanovnitvo, amaraju po ulicama za svaku pa
i naj manj u sitnicu, sve da bi zastraili ljude da se ne bi uputali
u bilo kakve akcije protiv reima. Ustake vlasti iz straha da
partizanske akcije ne oive nastoje da se svi odmetnici, pa
i oni za koje se zna da su komunisti, vrate kuama i obeavaju
da im nee biti nita samo neka se prijave i legalno ive. I pored
svih obeanja, zastraivanja i represalija iz sela Bitelia nitko
se nije prijavio vlastima. Stavie, grupa naoruanih drugova
sa I vanom Brauljem, glavarom tog sela na elu, povlai se u
brda, gdje su im se kasnije prikljuili neki lanovi komiteta,
ilegalci. Oni su kasnije bili jezgro za ponovno formiranje parti -
zanskog odreda.
Zbog neuspjeha u prebacivanju Prvog splitskog odreda i
situacije na sinjskom terenu, Pokrajinski komitet je suspendo-
vao cjelokupno partijsko rukovodstvo, kao i sve lanove Parti j e
na terenu Sinja, a potom je imenovao novo partijsko rukovod-
stvo sastavljeno od lanova koji do tada nisu bili u komitetu,
sem Tadije Anuia, koji je i dalje ostao lan komiteta.
Poetkom septembra pod rukovodstvom Vicka Krstulo-
via, sekretara Pokrajinskog komiteta, i Maksa Bae odran je
sastanak u kui elektriara Stipe I vandia u Sinju na kojem
je izabran novi Kotarski komitet (Okruni, kako se tada zvao)
u koji smo uli: J erko Lovri Sran, Tadija Anui (u ilegalno-
sti), J ovo Strievi, J oko Cikara (koji je na tom sastanku i
primljen u KPJ ) i ja. Za sekretara je izabran Lovri, ja za orga-
nizacijskog sekretara, a Cikara je zaduen za rad sa omladinom.
Naknadno je u komitet uao i Boo Bili Marjan, koji se tada
vratio iz panije
2
. Novom rukovodstvu su postavljena dva
osnovna zadatka i to:
a) Obnoviti partijske organizacije, orijentiui se na mlade
drugove koji e biti odani i spremni za izvrenje svakog za-
datka, a izolovati ranije lanove, koji su se pokazali slabi i
oportunisti;
2
Poginuo je u oktobru 1942. godine kao komandant 1. dalmatin-
ske brigade; proglaen za narodnog heroja.
J
b) Ponovo raditi na dizanju ustanka u cetinskoj dolini i
uspostavi ti veze koje e omoguiti prebacivanje materijala
i ostalog to je potrebno za oformljenje partizanskih odreda.
Na sastanku je odobreno da se po 200 dinara nedeljno
isplauje iz partijske kase za ishranu nekim lanovima Kotar-
skog komiteta, koji nisu bili zaposleni. To je bilo dovoljno za
ishranu, a spavanje je svaki sam sebi obezbjeivao. Ova pomo
dodeljivana im je sve do januara 1942, a pojedincima i kasnije.
Vicko Krstulovi je dao na sastanku 15 000 lira za poetni
fond novom sinjskom rukovodstvu, s napomenom da ostvare
svoje sopstvene materijalne izvore, to je i uinjeno u roku od
15 dana. Preko Petra Pavia uspostavljena je vrlo dobra veza
sa naim simpatizerima u Sinju koji su redovito davali novanu
pomo. U davanju novane i druge materijalne pomoi, pored
ostalih, najvie su se isticali: apotekar Toni Varda, koji je davao
10 000 dinara mjeseno pored sanitetskog materijala (lijekova
smo imali toliko da smo ih esto slali i partizanima u Bosnu,
odredu u Sajkoviu), trgovci braa Catipovi i Toni Vuleti,
koji je isporuivao automobilske gume za opanke, avle, posue,
baterije za radio-aparate i drugo. Materijalna sredstva vie nisu
bila problem. Suma od 15 000 lira, promijenjenih u dinare, koju
smo primili od Krstulovia, uskoro je vraena, odnosno poslata
je odredu u selo Vrdovo (na Dinari) kao pomo od PK.
Novo rukovodstvo je nakon nekoliko dana oformilo jednu
osnovnu organizaciju u selu Glavicama u kojem je svaki lan
Partije imao po nekoliko dobrih omladinaca pod svojim utj e-
cajem. Ova osnovna organizacija mnogo je pomogla novom ko-
mitetu svakodnevnim prenoenjem raznovrsnog materijala pre-
ko veza i na druge naine. U onim selima gdje nije bilo uslov.
za formiranje organizacije KP, komitet je odravao veze i stva-
rao uporite preko pojedinih lanova i simpatizera, koji su
kasnije bili odgovorni za veze u tom selu. Ubrzo je stvoreno
jako partijsko uporite i u samom Sinju i to najvie u gimna-
ziji, kod srednjokolaca, koji su poetkom 1942. masovno stupali
u partizane (jedne noi je skoro cijeli VI I razred pobjegao na
Vrdovo u odred).
lanovi novog komiteta nalazili su se stalno na terenu.
Lovri se u prvo vrijeme nalazio oko svog sela Hrvaa, odakle
je odravao kontakt sa partizanima na Biteliu i Vrdovu. On
.le bio zaduen da izgradi amac koji bi sluio za uspostavljanje
veze preko Cetine.
Strievi i Bili upueni su u svoja sela Koljane i Civljane
(opina Vrlika), gdje je bilo najtee raditi, jer smo u tim selima
"nali slabo partijsko uporite. Oni su u toku septembra i okto-
bra uspostavili veze sa pojedinim mjetanima za koje su dobili
obavjetenje da im se mogu obratiti po izvjesnim pitanjima.
Strievi je odlazio u Vjetia-goru da uspostavi vezu izmeu
naeg odreda i sela Koljane i tako su u oktobru na zbor u Ko-
ljane doli C vi j o Orei iz Sajkovia i Braulj, komandir sa
Vjetia-gore. Ovo je bilo nuno da se srpskom stanovnitvu u
okolici Vrlike objasni tko su partizani i koja je svrha njihove
borbe.
Komitet je odravao sastanke najee subotom u Sinju,
jer je to pazarni dan pa je bilo najlake da se neupadljivo okupe
svi lanovi. Strievi i Bili su dolazili u seljakoj narodnoj
odjei (vrlikoj). Oni bi u korpi donosili neto j aj a ili neku ko-
ko da bi se prikazali kao sitni trgovci (nakupci) i zavarali
ustae, to im je redovno uspijevalo. Na sastancima se najvea
panja poklanjala uspostavljanju veza sa susjednim mjestima i
selima, a posebno je bila vana suradnja s bosanskim partiza-
nima i partijskom organizacijom. Naime, od ivotnog znaaja
kako za pokret u selima oko Livanjskog polja, tako i za sinjske
partizane, bilo je da jedni i drugi imaju sigurno zalee u slu-
aju intervencije okupatora i ostalih neprijatelja. Za srpska sela
livanjskog kotara, kao to su: Sajkovii, aprazlije, Gubin, Crni
Lug i druga, bilo je vano da se njihovi dinarski susjedi oko
Sinja, Hrvati, bore protiv ustaa i okupatora i da s te strane
ne prijeti nikakva opasnost ve, naprotiv, da dobijaju pomo.
Ovakva suradnja ostvarivala se za sve vrijeme NOB, to je re-
zultat pravilnih odnosa jo od samog poetka, na djelu stvore-
nog bratstva i jedinstva.
J o pri formiranju novog rukovodstva postavljen je zada-
tak da se organizuje kanal od Splita do Dinare (Vjetia-gore)
i Livanjskog polja, preko kojeg bi se uspostavila veza do Dr-
vara. Na ostvarenju tog zadatka komitet je odmah poeo da radi.
Organizovano je vie veza od Splita do Sinja za prebacivanje
raznih poiljki. Tako je, na primjer, strojovoa Spiro Kliki,
koji je svakog dana saobraao na pruzi Split Sinj, redovito
donosio odtampane radio-vi jesti, poneko pismo ili manj i paket
robe. Bilo je i drugih eljeznikih radnika koji su donosili razne
materijale iz Splita, kao Drago atipovi Manzan, pomonik
Klikia, ali se nametala potreba stvaranja takve veze kojom
bi se mogle dostavljati i vee poiljke i dovoditi ilegalci do
Sinja. Takav kanal uspostavljen je u drugoj polovini septembra
i imao je slijedee punktove i za nj i h odgovorne drugove:
za organizaciju veze do Dugopolja, bio je odgovoran
Mjesni komitet Solina, koji je preko ena organizovao prebaci-
vanje pote i raznih artikala od Splita do Dugopolja (preko Ru-
potina, zaseok Gizdii);
od Dugopolja do Dicma vezom je rukovodio Nikola
Vukovi J avor, a tu su je primali Mate Pavi i I van Peri
Brean koji su je dalje sprovodili do sela Kouta kod J oze
Maslee;
Maslea iz Kouta upuivao je svog brata i sestru do
Sinja, gdje je bila veza u bifeu Vice Buljana. Kasnije, kad je
formiran odred na Kamenici, dio materijala od Kouta odmah
je upuivan ovom odredu, a ono to je bilo za Vrdovo ilo je
preko Sinja;
u Sinju je, pored bifea Buljana, veza bila i u gostionici
Krune Vlaievia i trgovini Miljenka Catipovia. Za organizo-
v anj e daljeg kanala od Sinja prema Vrdovu vea prepreka bio
je prelaz preko Cetine, zbog ega je komitet zaduio Lovria
da organizuje izradu amca. Preko rijeke se prevozilo kod Ru-
mina prema Biteliu, a amac je sakrivan u selu kod drugova
odgovornih za ovaj prelaz;
Od Sinja do Rumina organizovana je veza svaki drugi
dan, tako da su amac oni koji su bili njime zadueni u Ruminu,
nosili na leima do Cetine, a onda su ga poslije prebacivanja
opet vraali u selo, da ga ne bi preko dana nali I talijani i an-
darmi koji su kontrolirali most na Panju, oko kilometar od
mjesta prelaza;
od prelaza kod Rumina kurirske poslove obavljali su
stalni kuriri iz Bitelia: Mijo i Petar arko, uro api, Duan
Stoji i drugi. Od sela Bitelia do Vrdova i Vjetia-gore nije
bilo problema tko e biti kurir; to su mogli da budu ene i djeca
pored stalnih, zaduenih kurira.
Veza od Sinja do Vrdova je neto prije uspostavljena, dok
je od Sinja prema Splitu organizovana malo kasnije. Koristila
se eljeznica, a ilegalci su se prebacivali redovnim saobraajnim
sredstvima pod tajnim imenima. Prvi je putovao opisanom ve-
zom Maks Bae Mili, koji je do Sinja doao legalno vozom, a
dalje na Dinaru i natrag pomenutom vezom. On je pomagao da
se ona organizira i uvrsti, pa je kasnije bila siguran kanal za
prebacivanje svih potreba do kraj a 1942. godine. Tim kanalom
su prolazili: Vicko Krstulovi, Vojin Zirojevi, Dujo Bai, Edo
Santini, Vice Buljan i mnogi drugi rukovodioci koji su odlazili
u odred Vrdovo, za Bosnu i druge krajeve. Treba pomenuti da
su od Sinja do Vrdova, pored veze amcem preko Cetine, nai
kuriri i simpatizeri iz Bitelia skoro svaki dan prenosili mate-
rijal legalnim putem preko mosta na Panju. Oni su na leima
Prenosili pisae maine, getetnere, radio-aparate i drugo. Naj -
ee je to vrio uro Bulovi
3
koji je spjevao poznatu pjesmu:
Poletilo jato vrana, jedna eta Talijana.
3
Poginuo u petoj neprijateljskoj ofanzivi.
Najvie mi je ostalo u sjeanju kad sam sa ikarom i jo
nekim drugovima iz glavike partijske organizacije jedne no-
vembarske noi preko postojeih veza prenosio iz Sinja za Vr-
dovo 6 puaka i sanduk municije. S nama je bio i Pepo Polak
Martin, koji se iz Splita prebacivao za Vjetia-goru, u odred.
Zbog nevremena i jake jesenje kie nije dola veza sa amcem
na Cetinu. Nakon uzaludnog iekivanja pred zoru smo oruje
i municiju zamotali u Martinov kini ogrta i sakrili u bun.
pored same rijeke. Martin se s nama vratio prema Sinju, ali kad
nas je zatekla zora u putu ostavili smo ga da predani u napu-
tenoj vinogradskoj kuici ispred Sinja. U toku dana uspostav-
ljena je veza sa drugovima u Ruminu i naveer smo ponovo kre-
nuli. S nama je poao za Vrdovo i Vicko Krstulovi, koji je u
toku dana doputovao iz Splita. Veza nas je ekala, oruje i mu-
niciju smo pronali gdje smo i ostavili; sve je bilo u redu.
Karakteristino je da u toku 1941. godine na svim posto-
jeim vezama na teritoriji Sinja nije pao u ruke neprijatelja ni
naj manj i predmet. Sve je funkcionisalo u potpunom redu, svako
je imao odreeno zaduenje, a konspiracija je bila na visini.
Sve to je raeno na terenu imalo je za cilj da stvori bazu
i uslove za razvoj ustanka ne samo u okolici Sinja, ve da se
omogui i odlazak u oruanu borbu stanovnitvu Splita i jednog
dijela srednje Dalmacije. Zato je, uporedo sa stvaranjem partij-
skih organizacija i kanala za vezu, raeno i na formiranju par-
tizanskih odreda. Prvih dana septembra u Sinj su doli Maks
Bae Mili i Dujo Bai, povezali se s komitetom i odmah otili
na Biteli Vrdovo gdje su se nali sa Brauljem i njegovim
drugovima, kao i sa ranijim pripadnicima odreda koji su tu bili
u ilegalnosti. Sve skupa bilo ih je 18. Od ovih ustanika formira
se ponovo Prvi partizanski odred sa I vanom Brauljem na elu.
Upravo tog dana kada je odred formiran, naila je andarmerij-
ska patrola iz stanice Ribari. Odred je jednog andarma ubio,
a jednog zarobio. Ta akcija je uslovila da oni borci, koji su do
tada dijelom bili kod kue, a po potrebi partizani, vie nisu
mogli spavati u svom selu Vrdovu, ve su morali stalno ostati
u odredu, s pukom u ruci. Postojanje oruanog partizanskog
odreda na Vrdovu zadalo je mnogo straha ustaama i okupatoru,
iako je vrio male akcije preteno ekonomskog karaktera, a na-
rodu cetinske doline vratilo se povjerenje u KP kao organiza-
tora borbe protiv okupatora i ostalih izdajnika.
Odred postepeno jaa i popunjava se novim borcima, uspo-
stavlja dobre veze s narodom susjednih sela, nou silazi u sela
i objanjava ciljeve borbe, a danju se zadrava u logoru na Vr-
dovu. Za ishranu boraca brinu se u prvo vrijeme sela Biteli i
Vrdovo, a zatim i susjedna sela. I shrana je organizirana tako,
da se svaki dan zna koja kua je na redu da donese meso, kruh
i ostalo. Odred uspostavlja dobre veze s partizanima u Li vanj -
skom polju, te dolazi do uzajamnog ispomaganja u svakom po-
gledu. Kotarski komitet organizuje sredinom oktobra u Braevu
Docu sastanak predstavnika naeg odreda i odreda iz Livanjskog
polja. Kao predstavnici odreda iz Livanjskog polja doli su
Cvijo Orai i Miro Vii, a od Dinarskog odreda I van Braulj
i Dujo Bai. Na sastanku se raspravl j al o o ciljevima borbe,
snabdijevanju oba odreda artiklima koji se mogu dobiti iz grada,
popuni ljudstvom i drugim pitanjima.
Mjesec dana poslije ovog sastanka, oko 15. novembra 1941,
komitet u Si nj u dobio je od komandira Braul j a izvjetaj u ko-
jem pored ostalog navodi da je odred narastao na 40 drugova,
pa, s obzirom na ograniene zadatke, predlae da se podijeli na
tri dijela. J edan dio da ostane na podruj u Vrdova (Vjetia-
-gora), drugi dio da pree na Kamenicu, a trei na Svilaju.
Upravo kad je ovaj izvjetaj dobijen stigao je u Sinj Mili i,
poto se upoznao sa predlogom komandira Braulj a, odmah je
krenuo na Vrdovo. Nakon pet-est dana Mili se vratio u Sinj
i izvijestio komitet da je izvrio podjelu odreda na tri dijela,
kako je to predloio Braulj.
Trinaest drugova prelo je na Kamenicu; za komandira
je odreen I van Braulj, a za politikog komesara Tadija Anu-
i. Trinaest drugova na elu sa komandirom Dujom Baiem i
komesarom Pepom Polakom Martinom upueno je na Svilaju.
Poslije mjesec dana tamo je za komesara doao Stipe Librenjak
4
.
U grupi koja je ostala na Vrdovu bilo je 14 drugova; za koman-
dira je odreen Petar Braulj, a za komesara uro api.
Odredi koji su krenuli za Svilaju i Kamenicu ponijeli su
i hranu za prvo vrijeme, a poslije e se snabdijevati na terenu.
Pri polasku, odred koji je odlazio na Svilaju dobio je od Milia
ove zadatke: kad stigne na Svilaju da se smjesti u Zagoreve
staje, a potom da uspostavi vezu sa J ovom Strieviem u Kolja-
nima, I lijom Kruniem i Boom Stoisavljeviem iz Otiia, kao
i Nikolom Vraniem
5
iz Vrlike; da dej stvuj e jugozapadno i sje-
veroistono od Svilaje po selima, na komunikacije, andarmeri j -
ske stanice i slino, a zatim da uspostavi vezu kanal preko
brda Mosea sa Splitom, Solinom i Katelima.
Kad je podijelio odred Mili se vratio u Si nj i izvijestio
komitet o novoj situaciji i zaduio lanove komiteta da odu na
teren, da uspostave vezu sa odredima i pomognu im u izvra-
, _
1
Poginuo u petoj neprijateljskoj ofanzivii; predratni lan Parti j e
u
Osijeku.
5
Vrani je bio napredan student prije raita; prevodio je neke
;wosure sa ruskog jezika. Poginuo je od etnika 1942. kod Vrlike.
vanj u zadataka. Odreen sam da pronaem grupu na Svilaji, a
da mi komandir Dujo Bai obezbijedi prelaz preko Svilaje u
pravcu Drnia, jer se tamo pripremala akcija na poresku upravu
iz koje bi se uzela novana sredstva (oko 20 miliona) za finan-
siranje NOB u ovom kraju. Tako sam dospio do Drnia, gdje je
vozom stigao i Mili, koji je u kui Bogde Njegua pripremao
ovu akciju, ali poto su se neki tamonji komunisti pokolebali,
napad na poresku upravu nije izvren. Poslije 34 dana Mili
se vozom vratio u Split, a ja sam preko odreda otiao u Svilaju.
Odred koji je poao na Kamenicu smjestio se u Litrine
staj e i preko veze u selu Udoviiu prihvatio Lovria koji je od
komiteta bio upuen da mu pomogne. Lovri se naao s Tadijom
Anuiem i njihovi su se razgovori vie odnosili na politike
stavove, s obzirom na raspoloenje okolnih sela koja su veinom
bila pod uticajem HSS-a. Najvee uporite partizana na Ka-
menici bilo je selo Udovii, koje je listom bilo za narodnooslo-
bodilaku borbu, pa se preko njega ostvarivao i utj ecaj Komu-
nistike partije na istona sela Sinjskog polja. Odred je odmah
uspostavio kontakt s drugovima iz okolnih sela, kao to su bili
inenjer Vito abo, I van Guo, Vlado Pezelj, Silvestar Maraso-
vi i drugi, koji su uskoro doli u partizane i u odredu zauzimali
odgovarajue poloaje. Preko nj i h je ostvaren vrlo jak utjecaj
na sva sela triljske opine to je omoguilo da partizanski odred
na Kamenici brzo ojaa, da snano politiki dj el uj e na ljude i
tako paralie utj ecaj klera i HSS-a. Vrlo znaajan momenat bilo
je i to kad je oko 25. decembra Vice Buljan iziao iz Splita,
prebacio se preko Sinja na Kamenicu i obnovio veze s drugo-
vima iz Livanjskog polja, kao i iz cijele Cetinske doline u kojoj
je imao vanredan autoritet.
Do kraj a 1941. postojei odredi na Vrdovu, Svilaji i Ka-
menici toliko su ojaali, da su predstavljali sigurnu osnovu za
prihvatanje novih boraca iz Splita i otoka srednje Dalmacije.
Pored ispoljene snage u borbenim akcijama, koje su zadale strah
ustakim vlastima, rezultati organizovanog rada Komunistike
< partije u Sinju odrazili su se i u masovnom odlasku u partizane:
grupa od 47 drugova koja je 14. januara 1942. godine otila na
Vrdovo, a iza nje, u toku istog mjeseca, jo nekoliko manjih
grupa iz Sinja i okolice, ojaali su postojea tri odreda sa oko
100 novih boraca. Iza njih slijedile su mnoge organizovane grupe
iz cijele Dalmacije. Tako je stvorena vrsta osnova za kasniji
nezadriv razvoj i dejstva partizanskih jedinica odreda i
brigada na podruju srednje Dalmacije.
I van GRUBIA
AKTI VNOST LI VANJ SKI H KOMUNI STA
Buma 1941. godine zatekla je Livno i njegovu okolinu u izu-
zetno sloenoj i tekoj situaciji. Utjecaj ustakih elemenata, koji
je do tada bio neznatan, poeo se jae osjeati meu pripadni-
cima Hrvatske seljake stranke, u ijim se redovima nalazio
dobar broj Hrvata iz livanjskih sela. Partijska organizacija, ma-
lobrojna i od strane reima onemoguena da otvoreno djeluje,
pokuavala je da razbije nedoumice i strah, da ukazuje na put
kojim treba da se ide, ali je to bilo nedovoljno. Obavjetenja i
propagandni leci sporo su stizali ilegalnim kanalima. lanove
Partije stalno su pratili andarmi. U isto vrijeme bjesomuno
su raspirivane ovinistike strasti od strane ustaa, etnika, ma-
ekovaca i drugih iardija, a da reim uopte nije ozbiljnije
reagovao. U Livno i okolna sela poeli su da stiu razni peku-
lanti, sumnjivi politiari i verceri oekujui trenutak da ih
dogaaji iznesu na povrinu. Uslovi za njihovo djelovanje bili
su ovdje, uglavnom, povoljni. U Livnu su ivjeli Hrvati, Srbi i
muslimani, a nacionalna neslaganja tinjala su itav niz pred-
ratnih godina. U Livnu je, zatim, bilo vie gradske sirotinje nego
u ma kom drugom manjem mjestu. Moglo se, dakle, obeavati i
obmanjivati. Takvo stanj e bilo je i u okolnim selima, u kojima
je carovala nematina i nezaposlenost.
Zbog svega toga livanjska partijska organizacija nala se
pred specifinim zadacima, koji su zahtijevali maksimalno an-
gaovanje svakog lana Partije na razbijanju pogrenih shva-
tanja i mobilisanju naroda u borbi protiv obmanjivaa i izdaj-
nika. Livanjski komunisti se nisu mogli oslanjati na radnike u
svojim akcijama, jer tada radnike klase ovdje nije ni bilo.
Glavni oslonac Partije bili su zanatlije, sitni trgovci, gradska i
seoska sirotinja. Utoliko prije valja istai brojnost i snagu li-
vanjske partijske organizacije, koja je nikla iz sindikalnog po-
kreta sitnih zanatlija jo 1930. godine i razvila se u snaan
Politiki faktor.
U prvim mjesecima 1941. u Livnu je ve postojao Mjesni
komitet Partije. Brojnost organizacije i sloenost zadataka za-
htijevali su da postoji centralno partijsko rukovodstvo, koje e
usmjeravati borbu i biti u stalnom kontaktu sa Pokrajinskim
komitetom Partije za Dalmaciju, za koji je od svog formiranja
bila vezana livanjska partijska organizacija. U prvim danima
1941. godine u Livnu i okolnim selima bilo je 50 lanova Partije,
vei broj simpatizera i skojevska organizacija. To je, dakle, bila
solidna snaga, koju je neto kasnije osjetio i neprijatelj, snaga
koja je u vrlo tekim uslovima povela narod svog kraja u oru-
anu borbu.
Mjesni komitet na poetku 1941. sainjavali su: Vojin Zi-
rojevi, sekretar, Pero Vujii, Mica Zirojevi-Vukeli i Nikica
Tekli.
Livanjska partijska organizacija ostvarila je svoj nepo-
sredni politiki utj ecaj u narodu preko elija, kojih je u to vri-
jeme bilo sedam etiri i gradu, a tri u selima. Gradske par-
tijske elije djelovale su na odreenom podruju grada. Tako
je elijom u Donjoj Cariji rukovodio nj en sekretar Pero
Vujii, u Prikorici Vojin Zirojevi, a u Zitarnici Nikica
Tekli. Partijskom organizacijom u Gornjem Gradu rukovodila
su dvojica drugova Sefet Gagi i Nurija Pivi.
Seoske elije uglavnom su sainjavali siromani seljaci,
koji su izmeu dva rata odlazili u razne evropske zemlje da
trae posla, a naroito u Francusku, Njemaku i Belgiju. Ali
oni su tamo upoznavali napredni radniki pokret, uestvovali
u trajkovima i na taj nain postali nosioci naprednih ideja
meu ekonomskim emigrantima tog kraja. Sem toga, mnogi od
nj i h postali su lanovi komunistikih partija zemalja u kojima
su radili, a nekoliko desetina Livnjaka uestvovalo je i u pan-
skoj revoluciji. Takvi ljudi, im su se vratili u svoje selo, poeli
su aktivno da propagiraju ideju borbe protiv reima i eksploa-
tacije i tako postali zaetnici napredne misli u livanjskim
selima.
U selima Zabriu i Guberu postojala je jedna partijska
elija. Sekretar te organizacije bio je Dujo Brdar. Za Vidoe i
Dobro postojala je, takoe, jedna organizacija, iji je sekretar
bio I lija Marelja. U svim livanjskim selima na sjevernoj strani
Livanjskog polja (do Celebia) bila je samo jedna partijska
grupa, za koju je Mjesni komitet bio zaduio Pera Vujiia.
Livanjska partijska organizacija, meutim, postala je
brojna i jaka zahvaljujui, pored ostalog, i pomoi dal mati nski h
komunista, koji su iskoristili svaku priliku da livanjskim komu-
nistima ukau na metode borbe i da upozore na dogaaje od
znaaja za razvoj radnikog pokreta.
Livanjski komunisti spremno su doekali pripreme za od-
branu zemlje od faistikih zavojevaa. Sjeamo se partijskih
sast anak a uoi opte mobilizacije u J ugoslaviji, na kojima su svi
lanovi Parti j e oduevljeno primali zadatak da odmah idu u
vojsku, da se bore. Na tim sastancima bilo je zakljueno i to da
s
e i ostalim vojnim obveznicima ukazuj e na potrebu odbrane
zemlje. Ubrzo, zatim, svi lanovi Partije, koji su bili sposobni
za vojsku, javili su se, prema ratnom rasporedu, u svoje jedi-
nice, obukli uni formu i primili oruje. Mustafa Latifi, na pri-
mjer, bio je u sinjskom garnizonu. U tom garnizonu je bio i Ha-
san Brki, kao i jo neki komunisti i njihovi simpatizeri iz
Livna. J edinica Vinka Konte, pak, nalazila se u Tivtu, a Luke
Dalte u Niu. Nikola Kutlea povezao je u vojsku i svoj teretni
automobil ford. I ostali lanovi Parti j e iz Livna, isto tako,
disciplinovano su izvrili svoje obaveze prema otadbini i prema
Partiji, iako su postojale mogunosti da se ostane kod kue, da
se izbjegne odlazak u vojsku.
Svim lanovima Partije, pri j e odlaska u vojne jedinice, bio
je postavljen zadatak da se to pri j e poveu sa organizacijom
u vojsci, ili u mj estu u kome se nalazi njihova jedinica. I mno-
gima je uspjelo da izvre i taj zadatak, to im je omoguilo da
iz partijskih izvora blagovremeno dobiju informacije o razvoju
situacije. Komunisti su aktivno radili na podizanju borbenog
morala meu vojnicima.
Meutim, dogaaji koji su nakon toga uslijedili razoarali
su sve rodoljube. Okupator je, zahval j uj ui izdaji vlastodraca
i vojnih komandanata, pregazio zemlju za nekoliko dana. Ljudi
su, zbunjeni i puni nedoumice, ili svojim kuama nosei sobom
oruje iz kojeg ni j e bio ispaljen ni jedan metak. I z Sinja za
Livno pola su dva puka vojske 13. i 83. J edinice su se ras-
pale na Vagnju, prevoju preko Dinare. Bilo je alosno gledati
kako stotine vojnika odlaze svojim kuama ostavljajui za sobom
gomile mitraljeza, puaka, bombi, municije i drugog ratnog ma-
terijala. Opti haos poveali su stanovnici najbliih sela, koji
su pohitali na mj esta na kojima je dolo do raspada pukova.
ene i djeca uzimali su i nosili kuama mitraljeze, puke, pa ak
1
bacae. obani, uvajui ovce, zabavljali su se pucanj em iz
malih brdskih topova. Eksplozije su odjekivale Dinarom pet-
naestak dana ...
*
I talijanska vojska ula je u Livno izmeu 20. i 23. aprila
1941. godine. Nastala je pometnj a i neizvjesnost. Ni lanovi Par-
tije nisu odmah mogli da se snau. Tog istog dana mnogi sim-
patizeri pokuali su da od naih drugova doznaju kako e se
razvijati situacija poslije dolaska okupatorske vojske. Navee
je Mjesni komitet Partije odrao i kratku sjednicu. Razmotrena
je novonastala situacija i zakazan iri sastanak lanova Partije,
na kojem je trebalo da se daj u osnovna obavjetenja i smjer-
nice za akciju. Odlueno je da se sastanak odri slijedeeg dana,
u 20 asova, i to u Brkia bostanu koji se nalazi preko puta
zgrade Sundei u kojoj je sada smjetena osmogodinja
kola. Bilo je vie razloga zbog kojih je Mjesni komitet odabrao
upravo taj vonjak za odravanje sastanaka. On se, naime, na-
lazi u centru Livna, ali podalje od najprometnijih ulica. U vo-
nj ak se, zatim, moglo ui sa svih strana skoro neopaeno. Dalje,
znalo se da je u Livnu Hasan Brki i da e prisustvovati tom
sastanku. Na zakazano mjesto neopaeno je mogao da doe i
Vojin Zirojevi, kojega su ustaki agenti pratili na svakom ko-
raku. Vrijeme nam je ilo na ruku. Bilo je lijepo. Oko 20 a-
sova doli smo u Brkia bostan. Zatekli smo nekoliko drugova
ispred visokog zida kraj ceste. Sjedili su u sjeni probeharale
stare jabuke i tiho razgovarali. Dvadesetak metara, dalje, na
ulazu u Sundei, stajala su dva straara. Visoki zid nas je
titio od njihovih pogleda, ali smo jasno uli udaranje njihovih
cokula i kundaka o beton kada bi oni pozdravljali oficire. Kroz
prozore zgrade dopirala je galama vojnika, zveka vojnikih por-
cija i kaika, smijeh i pjesma. Graani su urno prolazili uli-
com svojim kuama i nije bilo bojazni da e neko navratiti u
vonjak kraj kojeg je postavljena italijanska straa. Moglo bi
se ak rei da su italijanski straari tom prilikom nesvjesno
uvali livanjske komuniste dok su odravali svoj sastanak.
Neto poslije 20 asova sastanak je poeo. Pored Vojina
Zirojevia i Hasana Brkia sastanku je prisustvovalo jo 6
drugova.
Najprije je govorio Hasan Brki. Sluali smo ga paljivo,
jer je govorio o najnovijim dogaajima. Poslije diskusije, za-
kljueno je da se pojaa veza sa Pokrajinskim komitetom Par-
tije za Dalmaciju, koja je, poslije okupacije znatno oslabila. Tre-
bali su nam propagandni leci, bilteni i ostala sredstva ilegalnog
informisanja, jer ih je bilo malo, ili su prekasno stizala. Dalje,
zakljuak bio je da se nastavi akcija prikupljanja oruja.* Po
* Na prvim sastancima partijskih elija u Livnu poslije okupacije
konstatovano je da je svaki lan Parti j e donio barem neto od oruja.
I Mjesni komitet odmah je donio zakljuak da se oruje prikuplja. Za
uskladitenje i uvanje prikupljenog oruja bili su zadueni Strahinja
Pain i njegov brat J ovo. Oni su za to pronali pogodnu peinu u Ba-
ajkovou, iznad Livna. Luka Dalto i jo neki imali su zadatak da pri-
J
sebno se govorilo o zabrinjavajuem stanj u u meunacionalnim
odnosima u Livnu. Ustaki elementi poeli su otvoreno, na jav-
nim skupovima, da pri j ete Srbima, da ih mal treti raj u na razne
naine i time unosili strah i paniku u srpske kue. Zakljuili
smo da je potrebno svim raspoloivim sredstvima onemogua-
vati razbuktavanje nacionalne mrnje, meusobnih razmirica
i prijetnji. Pred kraj sastanka usvojen je skroman program pro-
slave Prvog maj a. Nurija Pivi i Luka Dalto bili su zadueni
da u noi, uoi Prvog maja, postave veliku crvenu zastavu na
Crvenicama, i to na nepristupanom mjestu, kako bi se na sam
praznik mogla to due gledati iz Livna i da se I talijani i ustae
namue dok je uklone. Vinko Konta je trebalo da osigura do-
voljno crvenog platna iz radnj e u kojoj je radio kao trgovaki
pomonik. Programom je, takoe bilo predvieno da se sa
omladinom organizuju izleti.
Sastanak je traj ao neto manj e od 2 asa. U Sundeiu
su svjetla bila pogaena i zavladao je mir. Samo se uo tihi raz-
govor dvojice italijanskih straara. Razili smo se, svak na svoju
stranu, bez tekoa.
Taj sastanak je imao velikog znaaja za dalji rad livanjske
organizacije, u kojoj su se, dodue, i do tada sastajali lanovi
Partije iznosei svoja miljenja o novonastalim prilikama. Ali
je do tada nedostajalo akcije, nedostajali su odreeniji zadaci.
*
Uoi Prvog maj a I talijani su uhapsili sekretara Mjesnog
komiteta Partije, Vojina Zirojevia. Vijest o tom dogaaju mu-
njevito se pronijela Livnom. Mi smo bili uvjereni da je dolo
do provale u organizaciji i da e uslijediti hapenja i ostalih
lanova Partije. To je, meutim, bila pogrena pretpostavka, jer
su svi graani Livna i okolnih sela znali da je Vojin komunista
i da je zbog toga, jo pri j e rata, bio hapen i osuivan, pa I tali-
janima, im su doli u Livno, nije bilo teko doznati od koga
potjee revolucionarna aktivnost u ovom kraju, ko je nj en
inicijator.
I Prvog maja, ispred gostionice Labud, krenula je kolona
italijanskih kamiona u pravcu Splita. U kamionima su se, pored
kuplj.aju oruje. ak je i za novac kupljeno nekoliko puaka. Za kratko
ynjeme u skladitu je bilo dvadesetak puaka, vei broj pitolja, runih
ombi a desetak hiljada komada metaka.
L . . teta je to danas niko od preivelih
(
drugova ne zina u kojoj se
Pucini nalazilo prvo skladite vojnog materijala u Livnu. To su jedino
ni'k i J ovo, koji su poginuli za vrijeme rata, a partijsku tajnu
'-Kom nisu odali, pa ak ni svojim najintimnijim drugovima komu-
ustimaa.
vojnika, nalazili istaknutiji livanjski Srbi. Govorilo se da ih
odvode u internaciju. Meu njima se nalazio i Vojin Zirojevi.
Nakon tri dana svi ti ljudi su se vratili iz Splita svojim kuama
osim Vojina, koji je kako se poslije saznalo, otjeran u itali-
janski koncentracioni logor na otoku Ugljanu.
To je bio teak udarac za livanjsku partijsku organizaciju.
Osjeali smo se obezglavljeni i niko nije znao neto odreenije
rei ta treba dalje raditi. Cak ni prvomajska proslava nije bila
organizovana onako kako je bilo zakljueno na sastanku u Br-
kia bostanu. J edino je grupa omladinaca iz Gornjeg Grada
pola na izlet u Baajkovac. Ali je i taj izlet protekao u znaku
alosti za uhapenim sekretarom Mjesnog komiteta Partije.
Samo onaj koji je dobro poznavao Vojina Zirojevia i s njim
radio mogao je ocijeniti ta je znailo njegovo hapenje za cje-
lokupan oslobodilaki pokret u tom kraju.
Vojin je, naime, bio preduzimljiv partijski rukovodilac, sa
velikim revolucionarnim iskustvom. Nemogue je zaboraviti
trenutke kada je on, i u najteim situacijama, samo sa nekoliko
rijei ohrabrenja povraao ljudima samopouzdanje i vj eru u po-
bjedu. Na svakom mjestu i u svim prilikama, on je bio i veliki
ovjek i veliki revolucionar. On je i u danima najbjesomunijih
meunacionalnih pri j etnj i i trzavica bio podjednako omiljen
meu Srbima, Hrvatima i muslimanima, tako da je osvojio sim-
patije Livnjaka jo 1935. godine, kada je u Livnu proirio i
uvrstio partijsku eliju.
Poto su, neposredno iz Vojinova hapenja, protekla prva
uznemirenja, poeli smo se sastajati u manjim grupama. Svi
lanovi Partije su govorili da treba neto raditi, ali niko nije
mogao rei ta konkretno treba da se radi. Stanje je bilo utoliko
tee to su sve ranije veze sa Pokrajinskim komitetom za Dal-
maciju skoro iskljuivo ile preko Vojina Zirojevia. Sada je
trebalo da se na tom poslu angauj'u drugi ljudi, a to je bilo
teko i trailo je dosta vremena. Meu lanovima Partije, a
posebno u Mjesnom komitetu, postojao je strah od eventualnih
greaka, koje bi se mogle uiniti ako se budu preduzimale sa-
moinicijativne akcije, bez znanja i odobrenja Pokrajinskog
komiteta.
Ta pasivnost livanjske partijske organizacije i oekivanje
direktiva potrajali su itav maj.
U j unu je, meutim, izabran novi Mjesni komitet, iji je
sekretar bio Pero Vujii.
Broj lanova Mjesnog komiteta Partije bio je povean, to
je bilo neophodno, jer je situacija u Livnu i okolini postajala
sve tea. Hapenja, progoni, pljaka i pri j etnj e postali su glavni
metodi ustake vlasti. Nasluivale su se zloinake namjere
ustaa i trebalo je uiniti pokuaj da se one sprijee.
Zatim su pale i prve nedune rtve. estog juna, navee,
grupa Srba iz Donjeg Polja, sa popom Ristom atiem na elu,
otjerana je autobusom iznad sela Suhae, kod Livna. I tamo su
poubijani i baeni u jamu. Ista sudbina ubrzo je zadesila dr Du-
ka Mitrovia, popularnog livanjskog ljekara, zatim predsjed-
nika suda u Livnu, Krstu Zubia i Ranka Margetu, pravnika.
Njih su ustae poubijale u okolini Gornjeg Vakufa. J er, govorili
su: Zmiji treba naj pri j e smrskati glavu . .., mislei, pritom,
da naj pri j e treba pobiti uglednije Srbe i intelektualce. Samo
nekoliko dana kasnije jo jedan autobus, natovaren livanjskim
Srbima, otiao je na stratite u Koprivnicu. .. Meu njima je
bila i Mica Zirojevi, inae Hrvatica.
im su pale prve rtve, Mjesni komitet Partije organizo-
vao je hitno obavjetavanje Srba o opasnostima koje im prijete.
Mrea obavjetajaca bila je pojaana veim brojem naih sim-
patizera. Ljudima je sugerisano da se skl anj aj u u umu, ili da
bjee u druga, bezbjednija mjesta. Meutim, u tome je livanj-
ska partijska organizacija doivjela veliki neuspjeh. Teko je,
naime, bilo ubijediti ljude u to da e biti poubijani, bez obzira
na to to su davali izjavu da su van svih politikih dogaaja i
da se lojalno odnose prema ustakom reimu. Neupueni su,
naime, pretpostavljali da su oni koji su ve stradali, bili uple-
teni u nekakvu zavjeru protiv Pavelieve NDH. A bilo je i
takvih koji su vjerovali da se ti ljudi nalaze negdje u zatvoru,
ivi i zdravi, ili su moda na radu u Njemakoj. Nesrea je, da-
kle, bila u tome to narod nije mogao da povj eruj e da ustae
mogu initi takva zvjerstva. Zbog toga je ljudima izgledalo
besmisleno naputati svoja ognjita, teko steeni komad zemlje,
kuu, trgovaku ili zanatsku radnju. Dodue, bilo je dosta slu-
ajeva da su lanovi Partije i njihovi simpatizeri uspjeli da
uvjere ljude u opasnost koja ih eka, pa su se takvi spasavali
na razline naine.
J edan od vanijih dogaaja partijske organizacije iz tog
vremena bio je i ui sastanak grupe komunista odran na inici-
jativu Ante Mioa, panskog borca. Dogovoreno je bilo da se
sastanak odri pod Hajdukovia vrbama, na mjestu gdje se sa-
staju Zabljak i Bistrica. Pored Ante Mioa na sastanak su doli
Pero Vujii, J ozo Popovi i Vinko Konta.
Bilo je to 27. jula. Dan je bio sunan, pa smo se svukli,
kao da emo se kupati. Kada nikoga nije bilo u blizini, sjedili
smo na obali i razgovarali. A im bi se neko pojavio, skakali
smo u vodu i plivali. Ali iskoritavali smo i zadravanje u vodi
z
saoptenja i dogovore. Na tom sastanku Anto Mio nam je
saoptio odluku o dizanju svenarodnog ustanka. A to je, koliko
znamo, bilo prvo zvanino saoptenje livanskoj partijskoj or-
ganizaciji da je Centralni komitet KPJ pozvao narod u oruanu
borbu.
Prilikom povratka u Livno saznali smo vanu novost: tog
dana pukla je u ovom kraj u prva ustanika puka u Donjem Li-
vanjskom polju. Dok smo ili cestom u Livno, u susret nam je
jurio automobil. U nj emu smo prepoznali zabrinuto lice usta-
kog logornika Dragana Urumovia. Odmah smo shvatili da ide
do ustanikog podruja, kako bi se uvjerio u istinitost vijesti
o ustanku.
Sutradan, 28. jula, u rano jutro ustaka policija poela je
da masovno hapsi livanjske komuniste i simpatizere. Tog jutra
uhapeni su Mirko Kutlea, Boko karo, Pero Vujii, Nikola
J urki, Luka Bili i Vinko Konta. Broj uhapenih simpatizera,
meutim, bio je mnogo vei. Komunisti su bili zatvoreni u
zgradu osnovne kole (dananja gimnazija) sa oko 160 Srba iz
Livna i Gubera. Ali tri lana Parti j e uspjeli su da pobjegnu
prije hapenja. To su bili Zivko J urki, Strahinja i J ovo Pain.
Oni su se sklonili u umu iznad Cincara, dok se neki drugi la-
novi Parti j e tog dana nisu nalazili u Livnu, pa su ih ustaki
policajci uzaludno traili.
Tridesetog jula, nou, svi Srbi su izvedeni iz kole, pove-
zani icom i u kamionima odvezeni pod selo Prolog, gdje su
poubijani. Livanjskim koljaima doli su da pomognu njihovi
istomiljenici iz Duvna, Posuja i Imotskog. Oni su bili odluili
da naj pri j e likvidiraju grupu komunista. To se, meutim, nije
dogodilo. Tome je, najvie pomogla okolnost to su svi zatvoreni
lanovi Partije bili Hrvati, tako da su poslije nekoliko dana
puteni na slobodu. Ustae su, izgleda, smatrale da su svojim
zloinima dovoljno zaplaile narod i da do pokuaja oruanog
otpora vie ne moe doi.
*
Poslije tih prvih ustanikih plotuna nastupio je period
jaanja partijske organizacije u Livnu, koja je, u oima naroda,
postajala jedini istinski borac za slobodu. U toku avgusta sa-
stanci su odravani ee, lanovi Partije i skojevci su traili da
idu u umu, da se bore. Mjesni komitet je zakljuio da se uputi
grupa drugova na Cincar, kako bi nali pogodno mjesto za smje-
taj partizanskog odreda. U toj grupi bili su Anto Mio, Bono
Rani, Zivko J urki, Safet Gagi i Strahinja Pain. Poto su
obili umovita podruja iza Cincara, predloili su da se odred
smjesti u Drenici. Mjesni komitet je usvojio taj prijedlog, jer
je Drenica udaljena od komunikacija, a nalazi se na podruj u
sa kojeg je odred mogao da dj el uj e i ima utj ecaj na vei broj
glamokih, livanjskih i kuprekih sela.
Sada je i propagandni materi j al stizao iz Dalmacije redov-
nije, a i rasturan je vrlo uspjeno preko parti j ski h elija i sko-
jevske organizacije. Utj ecaj Parti j e u livanjskim selima snanije
se osjetio tek u avgustu, kada su nai drugovi pokuali da kroz
Hrvatsku seljaku stranku upozore l j ude na ciljeve oslobodi-
lake borbe. Uspjeh ni j e izostao. Svi poteni Hrvati bili su ogor-
eni ustakim zloinima. Oni su poeli da se postepeno okupl j aj u
oko jo malobrojnih lanova Parti j e u selima. Naroito dobri
rezultati postignuti su u Vidoima, Dobrom, Zabriu, Guberu,
jednom dijelu Suhae, kao i u samom Livnu. Dobar dio hrvat-
ske i muslimanske omladine oduevljeno je prihvatio ideju
borbe za osloboenje, to je kasnije i potvreno masovnim stu-
panjem u redove Narodnooslobodilake vojske. To je, nesum-
njivo, bila krupna politika pobjeda parti j ske organizacije u
Livnu.
U toku avgusta i septembra nekoliko naih drugova dobilo
je pozive da stupe u domobrane. Oni su se za savj et obratili
Mjesnom komitetu, koji je odluio da ti drugovi stupe u domo-
branske jedinice, raunaj ui da e oni meu prilino demorali-
sane domobrane unijeti jo vie nepovj erenj a prema ustaama.
Sjeamo se da su u domobrane stupili J ozo Popovi, I smet La-
tifi, J ure Marelja i jo neki. Svi su oni, kasnije, doli u parti -
zanski odred i donijeli oruje. Pokazalo se, meutim, da je u
toku intenzivnih priprema za formi ranj e partizanskog odreda
korisnije da lanovi Parti j e ostanu u Livnu, pa su preduzete
mjere da se onemogui dalje sl abl j enj e parti j ske organizacije.
Ustakim vlastima je odgovaralo da sve ljude, koji su smatrani
za komuniste i simpatizere oslobodilakog pokreta, uklone iz
Livna, a mobilizacija u domobrane im je bila najpogodniji na-
in da se to uini. To im ni j e polo za rukom, jer smo i mi mi j e-
njali taktiku, pa smo preko Nuri j e Halapia, kandidata za lana
Partije, koji je radio kao vojni referent u naelstvu, organizo-
vali unitavanje vojnih pozivnica, koje su se odnosile na nae
ljude. Ustae su bjesnile, jer u Livno nikako nisu stizale poziv-
nice za one koji su im smetali. Dogaalo se, recimo, da j edan
ovjek bude i po nekoliko puta pozivan, ali su sve te pozivnice
svravale u pei kancelarije pomenutog vojnog referenta.
Ali jo smo imali malo oruja, pa smo iskoritavali svaku
Priliku da se dokopamo neke puke, pitolja, municije .. . Luka
Dalto je, na pri mj er, jednom prilikom, vozei teretni automo-
bil, navratio u domobranski garnizon u Si nj u i pronaao neke
nae drugove (Debraila Dirlu, J uru Marelju, J ozu Popovia
i Safeta Pivia) koji su mu pod sjedite u kamion natrpali ne-
koliko runih bombi, puku i municiju. Inae, domobranske je-
dinice su tada postale prilino dobar izvor oruja, koji smo obi-
lato iskoritavali.
U to vrijeme stizale su vijesti od drugova na Cincaru da
je sve gotovo za smjetaj odreda. Ali, u oekivanju pomoi Po-
krajinskog komiteta za Dalmaciju oko formiranja odreda
protekao je i septembar.
*
Prvih dana oktobra stigla je u livainsku partijsku organi-
zaciju radosna i ohrabrujua vijest iz italijanskog koncentra-
cionog logora osloboen je Vojin Zirojevi i nalazi se sa usta-
nicima u Donjem Livanjskom polju. Mi, lanovi Partije, prili-
kom susreta na livanjskim ulicama, vrsto smo stiskali ruke
jedni drugima i tiho saoptavali: Doao je, uskoro emo ga
vi dj eti . .. Bili smo uvjereni u to da e sada sve biti drugaije,
da e nestati straha od greaka, jer nam je iskustvo pokazalo da
je sve ono to je Vojin preduzimao bilo uvijek na liniji optih
ciljeva i zadataka Partije. Njegovo petomjeseno odsustvo osje-
elo se u organizaciji. Sjeamo se mnogih tekih zadataka iz tog
vremena. Kad god smo ih izvravali, mislili smo na Vojina,
alei to ne moemo, kao nekada, zatraiti njegov savjet. Nor-
malno je, dakle, bilo to smo sa takvom radou primili vijest
o tome da je ponovo meu drugovima ijem je vaspitanju po-
svetio dobar dio svog ivota.
Mjesni komitet Partije dobio je direktivu od Pokrajinskog
komiteta za Dalmaciju da pripremi odravanje I okrune par-
tijske konferencije u Livnu, na kojoj je trebalo da se izabere
Okruni komitet i odrede zadaci za dalji rad. Konferencija je
odrana 14. oktobra u selu Zastinju, kraj Livna, u kui J ovanke
Pain, iji je sin Strahinja bio komunista, a mlai sin J ovo
skojevac.
Pripreme za konferenciju tekle su bez tekoa. Dogovo-
reno je da konferencija pone u 21 as.
Ta no je bila tamna i oblana, pa su delegati mogli da se
kreu bez bojazni da e biti primijeeni i prepoznati. U sobi, ko-
ju je osvjetljavala mala petrolejka, zatekli smo, pored ostalih,
Vojina Zirojevia i Maksa Bau Milia, predstavnika Pokrajin-
skog komiteta. Taj susret sa Vojinom, poslije pet mjeseci nje-
govog tamnovanja, bio je jedan od onih trenutaka koji neemo
zaboraviti. Gledali smo se i grlili i jedva da je nekom polazilo
za rukom da prozbori koju rije. Svi smo bili sreni. Ali se na
Vojinovom licu primjeivala duboka tuga, koju je pokuavao da
J
sakri j e. Razumijeli smo Vojinovu alost: meu nama ni j e bilo
njegove drugarice ubili su je ustaki zloinci, dok je on bio
u logoru. A tu alost su osjeali i svi ostali komunisti jer je Mica
Zirojevi bila jedina ena lan Parti j e u Livnu, izvanredan drug
i pravi revolucionar. Naa je alost bila u toliko vea to smo
se istovremeno u dobroj mj eri osjeali krivci za nj enu smrt, jer
je postojalo niz mogunosti da je na vri j eme uklonimo iz Livna.
Vojin nam je zatim kratko ispriao kako ga je 31. jula iz
koncentracionog logora oslobodila jedna grupa lanova Parti j e
koju su organizovali Ante Banina i Marj an Lugvi Karlo. Ka-
snije, u toku avgusta i septembra nalazio se sa Pokraj i nski m
komitetom za Dalmaciju oporavljajui se od muenj a i gla-
dovanja.
Livanjsku parti j sku organizaciju na toj konferenciji pred-
stavljali su, sem Vojina Zirojevia, jo 9 drugova.
Pred kunim vratima stajala je J ovanka Pain, zaogrnuta
ebetom, pazei da nas kakva nepri j atel j ska patrola ne bi izne-
nadila. J ovanku je povremeno smj enj i vao nj en mlai sin J ovo.
Vojin Zirojevi i Maks Bae Mili govorili su o dotada-
njem radu livanjske parti j ske organizacije, a posebno o krup-
nim grekama, neaktivnosti i pomanj kanj u samoinicijative kod
partijskog rukovodstva. Bili su odlino obavijeteni o svemu
onom to se dogaalo u Livnu za proteklih pet mjeseci. Vojin se
interesovao za neke l j ude i postavljao pi tanj e zato nisu pri m-
ljeni u Parti j u. Zakljueno je da se odmah pristupi proirenju
organizacije i formi ranj u narodnooslobodilakih odbora u se-
lima. Naj znaaj ni j a je bila odluka da se formi ra Cincarski odred,
da livanski komunisti, osim izvjesnog broja, uzmu oruje i stupe
u odred. Odmah je izabran tab odreda. Za komandira je postav-
ljen Luka Dalto, a za lanove taba Anto Mio i Vojin Ziroje-
vi. Takoe je zakljueno da Vojin Zirojevi i Luka Dalto jo
te noi, im se zavri konferencija, krenu i Drenicu i prikljue
se grupi drugova, koji su rani j e otili u umu da pripreme
smjetaj partizanske jedinice. Neki drugovi su zadueni za pri-
kupl j anj e materi j al a i oruja. Maks Baa je predloio da odred
to pri j e izvri napad na neke andarmerijske stanice, ime e
porasti ugled partizana u narodu, a dobro e doi i zaplijenjeno
oruje. Na kraj u je izabran Okruni komitet Partije, za pod-
ruje Livna i okolnih sela, zatim za dio biveg glamokog sreza,
za kupreko i duvanj sko podruj e i za jedan dio grahovskih
sela. U Okruni komitet je izabrano sedam drugova, sa drugom
Vojinom Zirojeviem na elu, kao sekretarom.
Kada smo se poeli razilaziti, bilo je oko 23 asa. Vojin Zi-
rojevi i Luka Dalto pozdravili su se sa ostalim drugovima i sa
natovarenim konjem oruja i municije krenuli za Cincar. Vodi
im je bio J ovo Pain.
Okruna partijska konferencija u Zastinju bila je najzna-
ajniji dogaaj u razvoju i borbi partijske organizacije u Livnu.
Pri j e svega, konferencija je uinila kraj dugotrajnom tapka-
nj u u mjestu, nekorisnim sastancima i vjenom prouavanju
situacije. Poslije odluke o formiranju Cincarskog odreda, la-
novi Parti j e i skojevci su nestrpljivo oekivali trenutak da
ostave Livno i postanu partizani. Neposredno poslije konferen-
cije poveao se i broj lanova Partije, kao i broj kandidata dok
je u narodu borba za osloboenje postajala sve popularnija.
Livanjski komunisti su disciplinovano izvravali sve zadat-
ke, koji su bili postavljeni na Okrunoj partijskoj konferenciji.
Oni su, prema predvienom planu, odlazili u Cincarski odred.
Borcima u Drenici uskoro se pridruilo 16 lanova Partije iz
Livna.
Poslednjih mjeseci 1941. godine u odred su dola dva sko-
jevca: Safet Pivi i Niko Pain. Ostalim skojevcima, meutim,
Okruni komitet nije dozvolio da pou u odred, jer nije bilo
smjetaja za toliki broj ljudi. Sem toga, bilo je i tekoa oko
ishrane i naoruavanja boraca, a smatralo se da bi mladii i dje-
vojke od 15 do 18 godina teko izdrali surovu cincarsku zimu
pod tekim uslovima partizanskog ratovanja. A livanjski sko-
jevci imali su ta da rade i u svom mjestu. Njihov zadatak je bio
da i dalje rade na okupljanju omladine i da je pripremaju za
borbu. U Livnu su, takoe ostala i etiri lana Okrunog komi-
teta Parti j e Sefko Latifi, ime Morovi, Miro Popovi i
Mujo Dizdar, kao i lanovi Partije J ozo Bari, Toni Mio,
Branko J azvo, Komo Krezo, Sire Bilikov i Anto Vidovi Noni.
Oni su imali zadatak da obezbjeuju stalnu vezu sa Pokrajin-
skim komitetom, da tampaju i umnoavaju propagandni mate-
rijal i da u odred alju oruje, baterije, odjeu, hranu i drugo.
Zahvaljujui pomoi drugova iz Livna odred je 1941. godine
imao baterijski radio-aparat, telefonsku mreu izmeu sklonita,
pa ak i elektrino osvjetljenje, zatim apirograf i niz drugih
korisnih stvari. Srea je bila to je meu komunistima bilo o-
fera, mehaniara i drugih specijalista, koji su se u tehniku pri-
lino razumijevali, tako da se, tako rei i iz niega pravilo neto.
Tako su, na primjer, jedan bicikl i dinamo sa kamiona odlino
posluili kao sredstva za punj enj e akumulatora.
lanovi Partije iz seoskih elija uglavnom su ostali u se-
lima do kraj a 1941. godine i odravali stalnu vezu sa Cincarskim
partizanskim odredom i partijskim rukovodstvom u Livnu. Oni
su odigrali znaajnu ulogu oko mobilisanja seoskog stanovnitva
u borbu za osloboenje. Komunisti u selima su bili najsigurnija
Moa Pi j ade: V ESELIN M AS LE S A (crte)
veza izmeu odreda i drugova u Livnu, snabdijevali su cincarske
partizane hranom, odjeom i drugim potrebnim materijalom.
Ujedno, ti drugovi su bili organizatori prvih izbora za narodno-
oslobodilake odbore na okupiranom podruju.
U novembru i decembru 1941. godine partijske elije u se-
lima poele su da okupljaju sve vei broj simpatizera oslobodi-
lakog pokreta i da tako stvaraju odline uslove za proirenje
organizacije i za masovno stupanje ljudi sa sela, na prvom mj e-
stu omladine, u narodnooslobodilaku borbu. To bi se, isto tako,
moglo rei i za samo Livno.
Zbog sve sloenijih zadataka partijske organizacije, u de-
cembru je dolo do proirenja Mjesnog komiteta Partije u Li-
vnu. Novi lanovi komiteta postali su Branko J azvo i Komo
Krezo. Sekretar Mjesnog komiteta bio je Branko J azvo. Nado-
puna partijskog rukovodstva uslijedila je nakon odlaska veine
livanjskih komunista u odred, meu kojima je bilo i lanova ko-
miteta. U isto vrijeme kooptirani su u Okruni komitet Partije
Selim Numi, iz Duvna, i Toni Mio, iz Livna. Obojica drugova
trebalo je da pojaaju dio Okrunog komiteta na okupiranom
podruju, koji je imao sve vee zadatke na pripremanju masov-
nog stupanja ljudi u redove Narodnooslobodilake vojske. U to
vrijeme Mjesni komitet donio je odluku o formiranju i jedne
udarne ete u samom Livnu. J edinica je formirana za nekoliko
dana, a sainjavali su je skojevci i komunisti. Za komandira ete
bio je postavljen Komo Krezo. Ta eta, meutim, nije izvrila
ni jedan borbeni zadatak u Livnu. U toku prvih mjeseci 1942.
godine eta se prikljuila odredu i nakon izvjesnog vremena
bila njegova udarna snaga.
Broj boraca u Drenici stalno je rastao. Cincarskom odredu
pripojile su se grupe ustanika iz Doca i Malovana, pa je posto-
jala realna mogunost da se izvede i neka vea borbena akcija.
Okruni komitet i tab odreda odluili su da se izvri napad na
italijansku kolonu koja bi se kretala na putu Livno Kupres.
Osmog decembra 1941. godine borci odreda su zaposjeli
cestu ispod Malovana i munjevitim napadom razbili jednu mo-
torizovanu kolonu I talijana. Tom prilikom zarobljen je 21 i ta-
lijanski vojnik, dok je zaplijenjeno 6 mitraljeza, vei broj pu-
aka, dosta municije i drugog vojnog materijala. Unitena su
dva kamiona.
*
Okruni komitet je intenzivno radio i na stvaranju prvih
narodnooslobodilakih odbora u glamokim, kuprekim i l i vanj -
skim selima, i time ostvarivao jedan od najvanijih zadataka
Okrune partijske konferencije. Drugovi iz odreda su bili zadu-
eni za pojedina podruja i sela. Tako su, na primjer, Niko Kut-
lea i Vinko Konta bili odreeni da u nekim glamokim selima
organizuju izborne konferencije. Vojin Zirojevi, Mustafa Lati-
fi, Luka Dalto i Strahinja Pain obilazili su kupreka sela.
Ve u decembru 1941. godine u Docu, Dragniu, Gornjem i Do-
nj em Malovanu izabrani su narodnooslobodilaki odbori. Sa naj -
veom ozbiljnou nastojali smo da u narodnooslobodilake od-
bore budu izabrani najugledniji i najpoteniji graani.
Dvadeset estog decembra osnovana je prva omladinska
organizacija u Gornjem Malovanu, kojom su vrlo uspjeno ruko-
vodili Lazo Zjaji, Savo Mai i Anelko Zjaji. Iz izvjetaja,
koji smo dobili iz Livna, saznali smo da su uz pomo lanova
Okrunog i Mjesnog komiteta izabrani ilegalni narodnooslobodi-
laki odbori u Zabriu, Guberu, Dobrom i Vidoima, kao i to
da su odbornici poloili zakletvu.
Vaan je bio i sastanak sa grupom drugova iz Kupresa,
odran tih decembarskih dana u Gornjem Malovanu, u kui Ni-
kole Poljiaka. Iz odreda su prisustvovali Vojin Zirojevi, Mu-
stafa Latifi i Luka Dalto, a iz Kupresa Karlo Erceg, Branko
Barii, i jo neki. Na sastanku su razmotrene mogunosti izlaska
pojedinih drugova u odred i prikupljanja materijala za nau je-
dinicu. Neposredno iza toga Kupreani su nam poeli slati od-
jeu, so, ibice i drugi materijal, a u Kupresu i okolnim selima
poele su se itati radio-vijesti i drugi propagandni materijal,
tampani u naem odredu. Od tada je odred imao redovne veze
sa lanovima Partije, kandidatima i velikim brojem naih sim-
patizera iz kuprekog kraja.
Livanjska partijska organizacija uspjela je jo u predrat-
nim godinama da u napredni omladinski pokret okupi veliki broj
mladih ljudi iz Livna. To najbolje potvruje injenica da je u
livanjskoj skojevskoj organizaciji u drugoj polovini 1941. godine
bilo 26 lanova.
Teko je nai rijei kojima bi se mogle izraziti sranost i
nepokolebljiva vj era u pobjedu kod tih mladia i djevojaka, koji
su, kada im je Partija dala zadatak, odvano uzeli oruje i borili
se. Oni su za sobom poveli stotine mladih ljudi iz Livna, doka-
zujui time da je Partija imala snanog utjecaja u narodu, a po-
sebno u redovima omladine. Kasnije dogaaji su to nedvosmi-
sleno potvrdili.
Luka DALTO
Vinko KONTA
A
ALEKSANDAR URDAREVSKl STANKO
1
Rodi o se 20. januara 1920. godine u selu Cuer, u Skopskoj
crnoj gori. Gimnaziju je poeo u Skoplju, a zavrio je u Surdu-
lici. Posle je uio srednju poljoprivrednu kolu u Bukovu, pa se
upisao na Agronomski fakultet u Beogradu. U SKOJ je prim-
ljen 1938. godine. Uestvovao je u traj ku uenika kole u Bu-
kovu i kao vrlo aktivan i odan primljen je u Partiju.
Preko leta se uvek vraao u uer i Skoplje. Tu je upo-
znao drugove komuniste Cvetana Dimova i druge. Rat ga je za-
tekao kao politikog zatvorenika. Iz zatvora bei posle bombar-
dovanja Beograda i polazi za Skoplje. Putem ga zarobljavaju
Nemci i alju u logor u Kraljevu. I odatle bei, i poetkom maj a
dolazi u svoje selo.
Povezao se sa Mesnom partijskom organizacijom u Skoplju
i odmah doao u sukob sa politikom Sarla koji se nije pridra-
vao odluke CK o dizanju ustanka.
Neko mu je rekao:
Ne treba da se skuplja oruje.
I Treba kazao je Urdarevski i poeo da organizuje
seljake u Skopskoj crnoj gori.
t ^ Iao je od sela do sela. U Gluvo, Gornjanje, Banjane, Po-
boje, Brode, Kuevite i opet se vraao u uer. I kada su se
krajem avgusta pojavili prvi diverzanti, skopljanci, Skopska
crna gora ih je prihvatila. Kasnije u nj oj je naao pogodan teren
i Prvi skopski odred. Zahvaljujui upornom radu Aleksandra
Urdarevskog, oktobra 1941. godine, u ueru je formiran prvi
n
arodnooslobodilaki odbor u Skopskoj crnoj gori.
Kad je formiran Skopski partizanski odred, Urdarevski mu
se
dmah prikljuio. I tu u odredu, on jo mora da se bori protiv
1
Prema pri anj u preivelih drugova iz Skopskog i Makedonsko-
osovskog partizanskog odreda i drugova iz sela Cuer.
oportunizma to ga je Sarlo ostavio za sobom. Neko je predlo-
io da se napadne policijska stanica u selu Brazdi. Predlog je
bio prihvaen, ali tada se neko setio da se mora prvo pitati or-
ganizacija u Skoplju. Urdarevski je bio protiv toga:
Nas su poslali da se borimo rekao je on i ne mo-
emo za svaku sitnicu da traimo dozvolu iz Skoplja.
Veina u odredu je bila uz njega, no u tabu je bilo ljudi
jo pod uticajem arla, mada je on tada ve bio otiao u Bugar-
sku. I tako policijska stanica nije napadnuta.
U to vreme bugarska okupaciona vlast poslala je Urdarev-
skom poziv za vojsku, a neto zatim raspisala je uenu od
100 000 leva za njega. Ali Urdarevski nije morao da strahuje
za svoju glavu, njegovi suseljani i seljaci iz Skopske crne gore
znali su da ga uvaju.
Kad je Prvi skopski odred rasformiran, Urdarevski ostaje
na terenu. Sa Danom Krapevim, januara 1942, se prebacuje na
Kosmet, povezuje se sa drugovima i pripremaju za borbu seljake
u Starom Selu, Binau, Vrbovcu, Grnarima, Podgorju, Vitini,
itd. U nekim od tih sela organizovali su i skojevsku organiza-
ciju, a u Binau i Vrbovcu i narodnooslobodilaki odbor. U pro-
lee 1942. vraaju se u Skopsku crnu goru.
Seljaci su cenili Urdarevskog i zbog njegove hrabrosti, pa
se i sada, pored mnogih anegdota o njemu,, pria i ovo:
.. . Negde sredinom 1942. godine, Urdarevski je u ataru
sela Poboje ekao neke drugove iz toga sela. Popeo se na tre-
nj u da bi imao bolji vidik. U meuvremenu je naila grupa bu-
garskih policajaca. Zaustavili su se ispod trenje.
J e li ti rekli su mu ta radi ovde?
J edem trenje, ako hoete popnite se i vi.
A, ne moemo kazali su policajci. I mamo posla.
Traimo jednog razbojnika Aleksandra Urdarevskog. Pozna-
je li ga?
Ne poznajem odgovorio je Urdarevski i policajci su
produili.
Meutim, Urdarevski, kome je partizansko ime bilo Stan-
ko, prestigao ih je ispred samog sela i doekao sa bombom u ruci.
J a sam Aleksandar Urdarevski, ako hoete da znate
rekao je Stanko i bacio bombu meu zbunjene policajce.
Bane Kova, njegov drug pria da se skoro onesvestio kad
je primetio Urdarevskog u publici na majskom procesu. To je
bio jedan od najveih skopskih procesa na kome je sueno i
drugovima koje bugarska policija ni j e uspela da uhapsi. Meu
nj i ma je bio i Aleksandar Urdarevski koji je tom prilikom osu-
den na smrt. Dok ga je cela bugarska policija traila, Stanko je
naj spokoj ni j e i z publike pratio tok suenj a.
Kada je u prolee 1942. godine formi ran Drugi skopski
partizanski odred, Stanko je postao njegov komandant. Borci su
ga veoma potovali, ne samo kao sposobnog komandanta, ve i
kao vrlo hrabrog borca. U svim akcijama odreda, on je bio prvi
i tamo gde je bilo najopasnije. Posle borbe kod manastira Bla-
govetenije (Skopska crrta gora), 12. decembra 1942. godine,
Skopski odred se povukao na Kosmet i tamo je na Binau formi -
ran Makedonsko-kosovski odred, koji decembra 1942. i j anuara
1943. godine vodi neprekidne borbe s balistima i Talijanima.
Rukovodstvo odreda reava da se odred podeli u dve grupe
i da se svaka grupa posebno probije do mesta Vrelo, na Sari.
Jednu grupu je vodio Stanko.
Drugog februara 1943. godine, Stahkovu grupu je u po-
kretu, desno od puta ti ml j e Lipjan, zatekao dan i on je re-
io da se sklone u j ednu naputenu kuu. Neko ih je primetio
i prijavio. Kontraetnici i talijanski karabinijeri su blokirali
kuu u kojoj su bili partizani i otvorili vatru. Partizani su od-
govorili vatrom. Ali kada su uvideli da e ivi izgoreti od ba-
caa plamena, koje su u meuvremenu dovukli Talijani, parti -
zani su reili da napuste kuu i da se probiju. U herojskoj borbi
ginu svi, osim Stanka, koji pod borbom pokuava da se prebaci
preko reke Pron. Ranj en u ruku i nogu, on poslednjim naporom
unitava dokumente, koji su se nalazili kod njega. J edan balista
je pokuao da ga ubi j e s lea, no i Stanko je pucao u njega. To
je bio njegov poslednji hitac. Ostali balisti su se bacili na nj ega
i ubili ga.
Dugo u no traj al a je svetkovina balista i Talijana koji su
se radovali to su se oslobodili komandanta Stanka i njegovih
I partizana.
A po selima Kosmeta i Skopske crne gore i danas se pria
o hrabrom komandantu Aleksandru Urdarevskom Stanku.
Preiveli borci Skopskog odreda i danas su mu zahvalni ne
samo zbog njegove odlunosti i istrajnosti u borbi protiv nepri-
jatelja, ve i zbog njegove odlunosti i istrajnosti u borbi protiv
oportunizma koji je Sarlo pokuao da nametne organizaciji u
Makedoniji.
Rua BAK
NERODI MSKI SREZ 1941. GODI NE
^J erodi mski srez je doekao 1941. godinu jako zaostao, kao
uostalom i ceo Kosmet, kako u ekonomskom tako i kulturnom
i svakom drugom pogledu. Procenat nepismenih je prelazio i
preko 70%. Taj srez lei delimino na obroncima Sar-planine, a
delimino na Kosovu polju. Godine 1941. brojao je blizu 60 000
stanovnika, a sresko mesto Uroevac je brojalo neto preko 5000
stanovnika. Nacionalni sastav stanovnitva je bio priblino ovaj:
Siptara oko 70%, ostalo Srbi i manj i broj Crnogoraca i
Hrvata.
Ni varoica Uroevac pa ni ceo srez nisu do 1941. godine
imali nikakve industrije, ve je to bio isto poljoprivredno-sto-
arski kraj, sa vrlo primitivnom poljoprivredom i sa neto trgo-
vine i zanatstva, to je bilo koncentrisano u Uroevcu. Odmah
posle prvog svetskog rata tadanja vlast je poela da naseljava
u sela oko Uroevca doseljenike iz pasivnih kraj eva zemlje, ve-
inom iz Crne Gore i Hercegovine. Ti ljudi su dobijali zemlju
i nj i h su tadanji reimi favorizovali. Veina su bili siromani
seljaci i u poetku su dobijali utrine koje su sami obraivali i na
nj i ma se nastanjivali. A kasnije, kada su utrine podeljene, esto
je tadanja vlast oduzimala zemlju od Siptara zemljoradnika
i dodeljivala je naseljenicima. Manji deo naseljenika bili su ne-
zemljoradnici, a zemlju su dobili kao povlaena lica. Neki od
tih ljudi su kupovali zemlju od Siptara koji su se selili u Tursku.
S obzirom da je dobijala izvesnu pomo i bila povlaena, veina
naseljenika je bila pod politikim uticajem tadanjih graanskih
politikih partija. Oduzimanje zemlje od Siptara zemljorad-
nika dovodilo je ove l j ude koji su ionako bili pod stalnom tor-
turom reima u jo vee siromatvo. Svi ovi kao i drugi momenti
ne samo to su onemoguavali zaetak i razvoj radnikog po-
kreta u ovom srezu, nego su stvorili antagonistike odnose iz-
meu Siptara s jedne, i Srba i Crnogoraca naroito naseljenika,
s druge strane.
Pa i pored ovako tekih uslova, u Uroevcu je, kao i u
okolnim selima sreza nerodimskog bio, neposredno pred drugi
svetski rat, prilino razvijen politiki ivot. Klice radnikog po-
kreta poele su tada izbijati i u Uroevcu. One su se, u stvari,
pojavile jo 1936. godine, kada su Veljko Vuevi i Velja Parli
poeli da deluju politiki u masama i da okupljaju napredniju
omladinu u kruoke i politike odbore. Naravno, poelo se javno
s agitacijom za Udruenu opoziciju, a ilegalno na irenju mark-
si st i k i h ideja. Tako je u Uroevcu 1936. godine organizovan j e-
dan kruok od radnike i srednjokolske omladine s kojim je
radio Velja Parli, povezujui omladince idejno sa Komunisti-
kom partijom.
U nekim selima oko Uroevca, u to vreme su na slubi u
osnovnim kolama bili pojedini uitelji naklonjeni komunistima:
u Babui uitelj aranovi, u Stimliu i trpcu ika Milojkovi
i Milan Redi koji su bili povezani sa Veljkom Vueviem. Us-
led ondanjih prilika morali su da deluju vrlo obazrivo. U selo
Softovie doselio se 1936. godine kod svog brata J ovan Vuini,
graevinski radnik, koji je odranije bio funkcioner URSS-a, a
po ubeenju komunista. On je vrlo agilno radio politiki u tali-
novakoj optini, a bio je povezan i sa Vueviem. U sjerinikoj
upi, sadanja optina trpce, postojao je aktiv komunistiki
nastrojenih ljudi koji su politiki delovali na tom terenu. I oni
su bili povezani sa Vueviem.
U Uroevcu je bio vrlo aktivan Velja Parli koji je jo
1936. godine formirao marksistiki kruok od mlaih zanatlij-
skih radnika i srednjokolske omladine. S njima je intenzivno
radio sve do svoje smrti (krajem 1937. godine) na prouavanju
marksistike literature. Veina omladinaca iz ovog kruoka stu-
pila je u NOP 1941. godine.
Sve ove grupe bile su vezane za Vuevia koji je u to vre-
me u oima svih naprednijih ljudi sreza nerodimskog uivao
vrlo veliki autoritet. Delovanje ovih grupa, iako brojno malih i
nedovoljno organizovanih, imalo je dosta veliki uticaj na znatan
broj ljudi i razvilo kod njih simpatije za KPJ .
Prvi vei uticaj KPJ na mase u ovom srezu osetio se 1938.
godine za vreme parlamentarnih izbora za Narodnu skuptinu,
kada su bile angaovane sve snage i formirano rukovodstvo za
voenje predizborne agitacije u korist Udruene opozicije. Nj i -
roa je rukovodio Veljko Vuevi. Na tim izborima, koji su odr-
ani decembra 1938. godine, zahvaljujui aktivnosti i zalaganju
komunista i njihovih simpatizera u nerodimskom srezu, i pored
Proganjanja i torture, glasalo je za Udruenu opoziciju preko
1200 biraa. Prilikom agitacije za te izbore pojedini drugovi su
morali da preu u ilegalstvo jer bi inae bili uhapeni, a meu
nj i ma je bio i Vuevi. Srez nerodimski je na tim izborima dao
najvei broj glasova za Udruenu opoziciju u Kosovsko-Meto-
hijskoj oblasti.
Politiki rad komunista u to vreme bio je otean i injeni-
com da u nerodimskom srezu, kao ni u Uroevcu, nije bilo nika-
kvih uslova za sindikalni pokret, niti je u predratnom periodu
uopte postojala organizacija URSS-ovih sindikata. S ta vie,
1939. godine J RZ je uz pomo vlasti pokuala da organizuje J u-
gorasov sindikat, ali u tome nije uspela. Uzrok nepostojanja sin-
dikata proizilazi iz injenice da u srezu nije bilo ni profesional-
nih radnika osim neto zanatlija. Na pojedinim javnim radovima
veinom su radili siromani seljaci. Ni u Uroevcu, kao kultur-
nom centru sreza, nije bilo znaajnijih kulturnih i drutvenih
organizacija u koje bi se mogli ulaniti i komunisti. J edini izu-
zetak bilo je kulturno-umetniko drutvo Sar kojim su ruko-
vodili prosvetni radnici iz varoice i osnovnih kola iz sreza. Ovo
drutvo je korieno u nekoliko sluajeva za prikazivanje na-
prednijih pozorinih komada i skeeva. Tako je 1939. godine
Ljubo Kosti napisao ske Sala na pazaru, koji je izveden pod
okriljem ovog drutva. U nj emu je ismejavana tadanja vlast,
od predsednika optine do predsednika vlade. Predstava je, me-
utim, prekinuta i policija je pohapsila izvoae: Ljubu Kostia,
Peru Markovia, i druge.
Na izborima 1938. godine veinu glasova u srezu dobila je
J RZ, ali je ona na svojoj listi imala dva kandidata od kojih je
jedan bio Srbin, Steve Despotovi, a drugi Siptar, I lijas Agui.
Bio je, naravno, stavljen u pokret ceo policijski aparat da bi na
izborima dobio kandidat Srbin. Ali s obzirom da je i Agui bio
vezan za listu Stojadinovia, upravni aparat nije mogao da ide
do kraj a i da ga onemogui, pa je pobedio I lijas Agui i postao
poslanik sreza. Na tim izborima bila je jako zaotrena situacija
na nacionalnoj osnovi, to je dovelo do jo veeg antagonizma
izmeu iptarskih i srpskih masa, a to je, razume se, vlastodr-
cima pogodovalo. I lijas Agui je urovao sa J RZ a bio je naj-
eminentniji predstavnik begovske struj e koja je u to vreme u
iptarskim masama imala najvei uticaj. On se povezao sa Sto-
jadinoviem jer je shvatao da ovaj odrava prisne veze sa Tre-
im Rajhom, dok je sam Agui imao veze s vladom u Tirani.
Poto je izabran za poslanika, vrlo lako je, preko svojih starih
ilegalnih veza, popularisao meu iptarskim masama ideju stva-
ranj a velike Albanije uz pomo nemako-italijanskog faizma,
naravno sa parolom da se jedino tako moe skinuti jaram veli-
kosrpskog ugnjetavanja. Uoi rata u srezu se mogla nai mapa
Velike Albanije, dok su se agitacija i propaganda begovske
klike temeljile na ovinistikim i revanistikim osnovama.
Sa izuzetkom manjeg dela srpskih masa koje su stajale pod
oolitikim uticajem KPJ , gro Srba je bio nacionalistiki nastro-
jen i pod uticajem srpske buroazije.
Krajem 1938. godine, posle putanja iz zatvora, doao je
u
Uroevac Petko Mileti.
1
On je nastojao da Vuevia pridobije
za sebe. U prvi mah Vuevi nije hteo ni da ga primi u kuu
ve ga je isterao, ali poto je bio dobar drug sa Boom, Petkovim
bratom, nije odoleo njegovoj upornosti. I tako je Petko uspeo
da kod Vuevia pokoleba poverenje u CK KPJ i da ovaj posta-
ne njegov pristalica. Meutim, Vuevi se jo tada razboleo od
raka. od ega je podlegao u prolee 1939. godine. S obzirom na
popularnost koju je uivao kod prilino velikog broja graana,
njegova sahrana je bila velianstvena. S njim su se oprostili
Ljubo Kosti u ime radnika Uroevca i Meto Barjaktari u ime
Siptara. U svojim govorima isticali su ga kao uzornog oveka
i dobrog komunistu, pa je ispalo da je sahrana Vuevia bila
neka vrsta afirmacije KPJ , jer je posle sahrane i policija stu-
pila u dejstvo i uhapsila neke drugove. Pred smrt Vuevi je na-
pisao oprotaj no pismo u kome se oprostio s Partijom i drugo-
vima, ali je jasno preporuio komunistima u srezu nerodimskom
da se poveu sa Boom Miletiem, dok je Milana Radia prepo-
ruio za budueg rukovodioca, to je praktino znailo da je
ostao na pozicijama Petka Miletia. Njegovo pismo dovelo je,
meutim, do toga da je tadanja partijska organizacija u Uro-
evcu izgubila svaku vezu sa Oblasnim komitetom KPJ za Ko-
smet. U stvari, Oblasni komitet je morao da prekine sve veze,
jer je smatrao da su sve organizacije na Kosovu, izuzev u Ko-
sovskoj Mitrovioi, pod uticajem Petka Miletia pa su i raspu-
tene.
Grupe komunista u nerodimskom srezu koje su postojale
u Uroevcu, Strpcu i Stimlju i pojedinci u nekim drugim se-
lima lieni su usled takve situacije pomoi Partije, kako u po-
litikom radu tako i u organizacionom pogledu.
Istina, te grupe su odravale sastanke, dobijale partijski
materijal iz Beograda i Prizrena (ime je bila kamuflirana frak-
cija sve do pred kraj 1940. godine) i politiki neorganizovano ra-
dile na popularizaciji Sovjetskog Saveza, KPJ i slino, a sve na
hniji borbe protiv CK KPJ . Naravno, takvim radom one nisu
bile dorasle da utiu na politika zbivanja u srezu, niti da osvoje
teren i stave se na elo masa. To utoliko vie to je politiko
stanje u srezu bilo vrlo komplikovano, u prvom redu zbog ovi-
.
1
Frakciona i provokator koji je uspeo, svojim priama o heroj-
em dranju pred policijom, da pridobije poverenje jednog dela mladih
oorbenih komunista. Krajem 1939. godine je raskrinkan kao izdajnik i
skljuen dz KPJ .
nistike razjedinjenosti masa, i s obzirom da se gro masa nala-
zio pod uticajem najreakcionarnijih politiara koji su nastojali
da to vie prodube nacionalnu podvojenost. Dodue, agitovalo
se protiv nastupaj ueg faizma, raskrinkavani su politiari gra-
anskih partija, ali politiki rad i borba nisu imali organizovan
karakter. Uoi rata postojali su uslovi za formiranje partijske
organizacije kako u Uroevcu, tako i u pojedinim selima (u
Strpcu i timlju), kao i u talinovakoj optini, a moda i komi-
teta, jer je na terenu bio ve izgraen kadar. A to se to nije
uradilo, razlog lei pre svega u odsustvu veza s Oblasnim komi-
tetom KPJ za Kosmet koje je onemoguila frakcija Petka Mile-
tia. Kada je re o politikom stanju uoi rata u nerodimskom
srezu, bilo bi nepravedno ako bi se izostavio 27. mart 1941. go-
dine, kada je svrgnuta vlada Cvetkovi Maek. Toga dana
stanovnitvo Uroevca je ispoljilo punu patriotsku svest i mr-
nj u prema faizaciji zemlje. U manifestacijama koje su bile ma-
sovne i trajale ceo dan, prvi su komunisti javno i otvoreno ob-
janjavali masi svetsku politiku situaciju, ukazivali na opas-
nost od faizma i raskrinkavali reakcionarne partije i politiare
u zemlji. U manifestacijama su uestvovale veinom srpske
mase.
U martovskim dogaajima veina iptarskih masa nalazila
se po strani i utke je prelazila preko zbivanja koja su se odi-
grala 27. marta, to je bio znak da su zavedene.
1941. GODINA
Trei dan po napadu faista na J ugoslaviju u Uroevac su
stigle nemake motorizovane kolone. J edinice bive jugosloven-
ske vojske povukle su se u oblinje ume, a neke su se i predale
Nemcima. Prvo je nastala panika, a posle i pljaka oruja i mu-
nicije koje su ostavile jugoslovenske trupe. Situacija je postala
u tolikoj meri teka da se moglo samo uz veliki rizik kretati, jer
su plotuni tretali sa svih strana. Ovo je navelo nemaku ko-
mandu da isturi patrole po okolnim selima radi obezbeenja, jer
je verovala da to pucaju ostaci vojske.
Nemaka komanda je pozvala bivi upravni aparat da se
vrati na posao, to su neki i uinili. Ali posle intervencije veli-
koalbanske struje, odranije povezane s faistima, vlast u srezu
je uzela mlada profaistika struja na ijem je elu stajao Adem
Glavica, student agronomije na Zagrebakom sveuilitu, inae
roen u okolini Uroevca (on je ve ranije bio za to pripremljen,
poto se u Zagrebu jo pre rata povezao s pavelievcima).
Prvih desetak dana u srezu je vladala konfuzija zbog ne-
makih proglasa da se na posao vrati stari upravni aparat. U
tom kratkom vremenu, ve je po sugestiji I lijasa Agua, Smajila
Gorana i njihovih doglavnika, poelo ubi j anj e pojedinih Srba
koji su se zamerili Siptarima. Tu je interesantno pomenuti da od
slubenika biveg dravnog aparata koji su se vratili na stara
mesta niko nije napadnut, ubijen ili opljakan, ve im je do-
zvoljeno da se evakuiu s porodicama u Srbiju.
Staroj begovskoj struji sa Smajilom Goranom na elu nije
ilo u raun da vlast dri mlaa struj a koju je ve Adem Gla-
vica uzeo u svoje ruke, pa su ubrzo svi studenti Siptari iz sreza
upueni na studije u I taliju, a neki u Zagreb. Tako je na elu
vlasti u srezu ostao Smajil Goran, izraziti pristalica I lijasa Agua
i predstavnik stare begovske struje, dok su optinu u Uroevcu
uspeli da zadre takozvani katolici koji su sebe smatrali Hrva-
tima, a jo od pre rata su imali ilegalne veze sa obavetajnom
slubom faistike I talije preko katolikog klera. Oni su iveli
mahom u Uroevcu, a optinu su uspeli da dobiju posle dolaska
italijanskih okupacionih trupa u Uroevac.
Nemci su, naime, ustupili I talijanima vei deo Kosova i
elu Metohiju, to je prikljueno Albaniji, dok su kaaniki srez,
polovinu gnjilanskog i deo nerodimskog ustupili Bugarima. Ta-
ko je preko nerodimskog sreza ila granina linija izmeu itali-
janskih i bugarskih okupatora. Prilikom kapitulacije bive J ugo-
slavije, kao to sam rekao, ostala je u Uroevcu i okolini velika
koliina oruja i municije. Vee koliine tog oruja, naroito pu-
aka, revolvera i municije razgrabio je narod, dok su vojnici
koji su dolazili kui iz razbijene vojske donosili oruje. Meu-
tim, formiranjem prve garniture vlasti sa Ademom Glavicom
na elu organizovane su i andarmerijske stanice u kojima je
okupljen naj zagrieni j i, ovinistiki zadojen, elemenat iz redova
Siptara, pa su ti andarmi dobili nalog da pokupe oruje. Nemci
su naredili da se oruje pokupi od svih civila, a andarmi su ga
oduzimali samo od Srba, kojom prilikom su zlostavljali, privo-
dili u stanice i prebijali mnoge ljude. Za taj posao su imali do-
voljno iskustva, jer su s njima na isti nain postupali andarmi
bive J ugoslavije.
Ovo je stvorilo jo vei jaz izmeu Siptara i Srba, a ove
druge je liilo odbrane, jer su napadani i pljakani samo nou.
I naseljenike u nerodimskom srezu zahvatila je panika te
s
u jo u maj u beali u Srbiju.
Na terenu se nalazilo u to vreme nekoliko komunista i oni
su
na jednom sastanku u kui Ljube Kostia, maj a meseca, do-
ne
l i odluku da se po svaku cenu razbije panika, sprei beanje
u
Srbiju i nabavlja oruje i municija; zatim da se organizuje
samoodbrana i da se pojedini Siptari ubede da to to rade nije
dobro kako bi se spreila ubijanja, paljevine i pljake. Tre-
balo je uticati na naseljenike iz usamljenih zaselaka i onih sela
koja su bila na ziratnom zemljitu oduzetom od Siptara da se
presele u vea sela i tako pojaaju odbranu tih sela.
Za taj posao angaovani su najugledniji naseljenici koji su
ve bili pod uticajem radnikog pokreta. Na taj nain je do po-
lovine juna uspeno organizovana samoodbrana u nekoliko ve-
ih sela kao to su: Grbole, Sotovii, Pojatite, Retkocer, Staro
Selo, Prelaz, Talinovac i dr. Samoodbrana je organizovana na
vojniki nain u odreenu prostoriju u selu smetene su gru-
pe koje su imale razvodnika strae i straarska mesta.
Gotovo svake noi napadano je po neko selo, palile se ka-
mare slame, puke su pratale s jedne i druge strane kao na
frontu, a ponegde bi zatektali i mitraljezi. Bila je to neobina
slika: Siptari i Srbi vode meusobno bitku po selima, a okupa-
tor mirno slua muziku, pije i veseli se, posle ega mirno ide na
spavanje.
Eto, takva je bila situacija 22. juna 1941. godine, kada je
Hitler napao SSSR. I pre ovog datuma bilo je prireeno neko-
liko manifestacija u samom Uroevcu, as velikoj Albaniji, as
Hitleru, as Musoliniju, ali su posle napada na Sovjetski Savez
takve manifestacije bile vrlo este. udna je bila situacija u ne-
rodimskom srezu prilikom napada Nemake na SSSR. Ljudi dva
potpuno suprotna politika gledanja na ishod rata Nemaka
SSSR kipte od veselja, jer i jedni i drugi veruj u da e brzo kraj
i da e njihova strana pobediti. Meu njima se mala grupa ko-
munista, meusobno povezana ali bez pomoi ma od kuda, tru-
dila da nae izlaz iz takve situacije, da izvue pouku za rad, da
se stavi na elo masa.
Mi smo u prvo vreme verovali da e Crvena armija brzo
reiti rat u svoju korist, te je potrebno biti spreman da se uzme
vlast. J edina veza preko koje smo dobijali partijski materijal
bio je Pera Markovi, agronom, koji je otiao za Beograd po-
etkom juna i vie se nije vraao na teren sreza, ali smo preko
njega dobijali povremeno materijal dok se moglo odlaziti za
Beograd, pa smo tako dobili u julu i proglas CK KPJ o orua-
nom ustanku. Kako je proglas pozivao sve komuniste da odmah
otponu oruane akcije i pripreme se za oruani ustanak, oni su
bili u dilemi ta da rade, jer veze sa Oblasnim komitetom jo
nije bilo, a oni sami nisu bili u stanj u da donesu odreene
odluke.
Prilikom prorade proglasa CK mi smo zahtevali od Ljube
Kostia da odmah uspostavi vezu s Oblasnim komitetom, jer je
tvrdio ranije da je ima. Obeao je da e za najkrae vreme to
uiniti preko Pritine ili Kosovske Mitrovice. Meutim, ne eka-
jui uspostavljanje veze, pravnik Vukovi je otiao na Kopao-
nik, a ja u Leskovac, da tamo uspostavimo vezu i omoguimo
ostalim drugovima da se prebace u J ablanicu, ukoliko Kosti ne
bi dobio vezu sa OK. J a sam se zadrao u Leskovcu i jablani-
Icom srezu do kraj a avgusta, kada sam preko veze dobio pismo
0
d Kostia da se vratim u Uroevac, to sam i uinio.
U to vreme Nemci su brzo napredovali kroz Ukrajinu i Be-
lorusiju, a u naoj zemlji plamsale su borbe na sve strane. Zato
je okupatoru bilo stalo da se na Kosovu stanje smiri, pa su I ta-
lijani, preko svojih slugu, onemoguili za izvesno vreme dalje
napade na srpska sela. Uspostavljena je neka vrsta primirja.
Poetkom septembra odran je sastanak kod Ljube Ko-
stia, na kome je ovaj referisao da je uspostavio vezu s Oblas-
nim komitetom preko Pritine i da se u Kosovskoj Mitrovici
sreo sa drugom Topom (Miladinom Popoviem) koji mu je sta-
vio u zadatak da formira partijski aktiv od est lanova i da on
to ini na ovom sastanku. Kosti je izloio ta sve treba raditi
na organizacionim i politikim zadacima. U Srbiju ne treba ii,
rekao je, nego tu na terenu vriti pripreme za borbu. Ovaj ak-
tiv imao je funkciju mesnog komiteta, iako nisu postojale par-
tijske elije. Tom prilikom odreeni su i sektori delatnosti: po-
litiki, organizacijski, tehniki, vojni i omladinski. Svaki lan
ovog aktiva dobio je i svoj teren. Kosti je bio politiki sekretar
aktiva, pa je zahtevao da mu se odredi teren sela Strpca i ar-
planine koji je bio pod Bugarima. Kosti je rekao da ima partij-
sku vezu u Pritini i da e ta veza biti redovna, da e se dobij ati
partijski materijal, direktive za rad i druga pomo i da je kanal
ve uspostavljen. Na ovom sastanku je reeno da se radi na pri-
dobi janju ljudi za pokret i na okupljanju omladine, da se pri -
stupi organizovanju desetina gde se za to ima uslova, kao i da
se pripremi tehnika za tampanje letaka i umnoavanje partij-
skih materijala. Ubrzo posle ovog sastanka, negde u septembru,
doao je iz prizrenske organizacije kod J ovana Vuinia u selo
Sovtovie Mile Risti zvani uska i poruio Kostiu da doe
kod njega u selo. Kosti je, ne obavetavajui nikog, poao sa
Guskom u trpce, ali su na granici izmeu I talijana i Bugara
uhvaeni i sprovedeni u Uroevac u zatvor.
Oni su uspeli da nas obaveste o vezi u Pritini, kuda je
otiao jedan drug i povezao se sa Apetom Prendiem. Dobio
je zadatak, pored ostalog, da reorganizuje partijski aktiv. Posle
reorganizacije primljena su dva nova druga za lanove aktiva.
Pristupilo se organizovanom radu na stvaranju kandidatskih
grupa, na organizovanju omladine, na formi ranj u vojnih dese-
tina, a i na nabavci materijala za partijsku tehniku. Mimo rada
vog aktiva radila je jedna grupa omladinaca samoinicijativno
u
samoj varoi. Ta grupa je sluala vesti, prenosila ih drugima
i okupila oko sebe neto omladinaca. Njoj su pripadali: Trajko
Grkovi, Boko aki, Boko Despotovi, Sinadinovi, 2ivko Ku-
toevi i drugi. Poetkom oktobra se sa ovom grupom u ime
partijskog aktiva povezao Rade Risti. Otada je ona radila orga-
nizovanije i bila aktivnija. Odmah je od njih formirana kandi-
datska grupa za prijem u Partiju. Na terenu Uroevca i okolnih
sela dolo je iz Srbije svojim kuama ili kod roaka nekoliko
skojevaca i jedan kandidat Partije, pa su i oni ukljueni u rad.
Tako je u oktobru 1941. godine u Uroevcu postojala partijska
organizacija koja je bila kadra da kod Srba i Crnogoraca u ne-
rodimskom srezu vri uticaj i pristupi organizovanju manjih
vojnih jedinica koje su, istina, bile ranije formirane, ali tek sada
su stavljene pod uticaj Partije.
Partijski aktiv nije ni u jednom trenutku izgubio iz vida
zadatak da u iptarskom delu naroda u srezu pronae najna-
prednije i najpotenije ljude koje bi bilo mogue ukljuiti u po-
kret. Na tom zadatku je postignut samo delimian uspeh. J o u
junu 1941. godine poao sam sa J ovanom Vuiniem u Nenpre-
fekturu (naelstvo) kod Alita Ibiija, za koga smo znali da je
napredan student. S njim smo razgovarali otvoreno, ukazujui
mu kakve je opasnosti doneo faizam. On se sloio s naim iz-
laganjem, ali je na kraj u podvukao da mu je zasad nemogue
da se s nama sastaje i sarauje jer je pod neprekidnom kon-
trolom Adema Glavice. Kasnije je aktivno pristupio pokretu i
postao lan KPJ i Mesnog komiteta. Meutim, u celini, speci-
jalno 1941. godine, bilo je za komuniste vrlo teko da prodru
u iptarske mase. Neto kasnije, u septembru, drugovi iz par-
tijskog aktiva povezali su se sa Spahijom Ni jazi koji je tada bio
ekonom u rasadniku u Uroevcu, a zatim i sa Abdulom Musli-
jom, srednjokolcem, rodom iz Talinovca. Njih dvojica su pri
kraj u 1941. godine postali kandidati, a poetkom 1942. godine
primljeni su u Partiju.
Krajem 1941. godine J ovo Vuini, Milan Zear i Novak
Kovaevi uspostavili su veze sa nekim Siptarima omladincima
iz sela Sojeva i Sazlije.
Posmatrajui danas dogaaje na tom terenu, moglo bi se
moda u pogledu razvoja KPJ i NOP doi do zakljuka da su
komunisti u Uroevcu 1941. godine, budui da su veinom bili
Srbi, imali sektaki stav prema iptarskim masama i da nisu bili
sasvim dorasli zadacima koje je pred nj i h postavila revolucija.
Meutim, takav zakljuak bi bio pogrean prosto stoga to su
objektivni uslovi u mnogo emu bili jai od subjektivnih snaga.
Treba imati u vidu da su stari reimi, svojom politikom u tom
kraj u prema iptarskim masama oduzimanjem zemlje, tero-
rom andarma i drugim oblicima ugnjetavanja, stvorili za Sip-
tare nepodnoljive uslove ivota. U tim uslovima su razne pro-
f ai sti ke i reakcionarne grupe mogle da ostvare znatan uti caj
medu njima. Tako ni okupatorima ni j e bilo teko da zavedu,
preko svojih agentura, vei deo iptarskih masa. Sve je to otea-
valo rad komunista meu njima, pogotovo to su ovi veinom
bili Srbi, pa se to nepoverenje protezalo i na njih.
Ali ni objektivni uslovi za pokretanj e srpskog i crnogor-
skog dela naroda u borbu nisu bili najpovoljniji. I stina, ovaj deo
stanovnitva sreza bio je antifaistiki nastroj en jer je osetio
svu teinu faistike okupacije. Ali da je rukovodstvo pokreta
bilo sklono propagi ranj u klasne borbe i kod ovog dela stanov-
nitva, nailo bi na otpor. Propaganda koju je vodilo rukovod-
stvo bila je bazirana na paroli borbe protiv okupatora i domaih
izdajnika, a za nacionalno osloboenje pod rukovodstvom KPJ .
Baza za ovakav rad uzeta je iz proglasa CK KPJ od jula 1941.
godine.
Ba zahval j uj ui ovoj paroli u Uroevcu su, jo 1941. go-
dine, pristupili pokretu ne samo zanatlije i drugi graani, ve
i pojedini trgovci. No bilo bi pogreno shvatiti da su svi Srbi
i Crnogorci u srezu bili za NOP. Bilo je i okorelih etnika koji
su u ranu jesen 1941. godine stupili u vezu sa Nediem i od
njega dobijali pomo, a preko te veze su bili u kontaktu i sa
Gestapoom. Neki od nj i h su imali veze i sa ravnogorskim et-
nikim tabom Drae Mihailovia. J o u jesen 1941. godine gru-
pisali su se pop Milo Vujoevi, Stojan Parli, Petar Trkl j a,
bivi oficir, Aim Blagojevi i jo neki drugi koji su bili veliki
protivnici radnikog pokreta. Ali, poto su bili vrlo samouvereni,
potcenili su njegovu snagu, a to su kasno shvatili. Kraj em 1941.
godine bili su usamljena grupica. Za sobom su imali samo vrlo
mali broj starijih ljudi. Neto kasnije su pokuali da izdaju
neki bilten koj i 'su prozvali Vidovdan. No, narodnooslobodi-
laki pokret je bio u stanj u da na vreme paralie sve nj i hove
akcije.
U periodu od septembra do kraj a 1941. godine snage NOP-a
su znatno narasle: do kraj a 1941. godine na terenu je organizo-
vano 7 kandidatskih grupa sa oko 30 lanova koji su poetkom
januara 1942. godine pri ml j eni u Parti j u. Osim nj i h (sve do di-
rektnog povezivanja sa OK KPJ za Kosmet nismo organizovali
Partijske elije niti smo koga primili u Partiju), organizovano
je vie omladinskih grupa u kojima je obuhvaeno preko 200
omladinaca i omladinki, a u vojnim jedinicama desetinama
bilo je organizovano oko 300 omladinaca i odraslijih ljudi. Ovde
valja napomenuti da od pada Kostia u septembru 1941. godine
teren sela Strpce ni j e bio povezan sa parti j ski m aktivom u Uro-
evcu, ve su se drugovi povezali kraj em 1941. godine s Mesnim
komitetom KPJ u Prizrenu koji je rukovodio njima sve do pro-
lea 1942. godine.
Radi agitacije i propagande bilo je neophodno da se orga-
nizuje tehnika za tampanje vesti i umnoavanje partijskog ma-
terijala. U poetku smo dobijali te materijale iz Pritine, ali ne-
redovno, pa su se zato morala stvoriti sredstva da se ovaj posao
organizuje u samom Uroevcu. Sluana je Slobodna J ugosla-
vija, Moskva i London, pa su vesti, pisane rukom, najpouzda-
niji omladinci raznosili po kuama. Pred kraj 1941. godine ru-
kovodstvo je uspelo da nabavi pisau mainu i presu.
Rukovodstvo pokreta nerodimskog sreza uspostavilo je
prvi put direktnu vezu sa Oblasnim komitetom Partije za Ko-
sovo i Metohiju tek u decembru 1941. godine, kada su dva druga
iz Uroevca prisustvovala plenarnom sastanku Sreskog komiteta
KPJ za pritinski srez, sa kojim je do tada odravana veza. Ta
je veza uspostavljena na taj nain to je Oblasni komitet dele-
girao Pavla J ovievia za pomo partijskim organizacijama na
Kosovu, pa je on kao delegat OK bio prisutan ovom sastanku.
Ubrzo posle tog sastanka Pavle J ovievi je doao u Uro-
evac i pristupio organizovanju partijskih elija, Sreskog ko-
miteta (tada se zvao MK za Uroevac i okolinu) i Sreskog ko-
miteta SKOJ -a. U Sreski komitet su izabrani: Nikola Vidai
(sekretar), J ovan Vuini (organizacioni sekretar), Rade Risti
(tehnika), Boko aki (vojni sekretar) i Rada Klaji (omla-
dina). Pored toga, novoizabranom komitetu dat je zadatak da
proiri partijske organizacije i SKOJ i da se od ve formiranih
vojnih desetina formi raj u tabovi eta i bataljona kao baza za
oruani ustanak, to je uinjeno ali tek u poetku 1942. godine.
Rukovodstvo je jo u poetnim fazama svoga rada povelo
borbu za ostvarenje parola bratstva i jedinstva svih nacionalnih
grupa na terenu sreza. U svim postupcima i radu ovo je bila
osnovna parola svakog aktiviste na terenu, jer je bila shvaena
onako kako ju je CK jo u prvom proglasu postavio. Ovu parolu
bilo je vrlo teko popularisati na terenu Uroevca, jer su narod-
ne snage bile jako razjedinjene, ali je ona i pored svih tekoa
i prepreka ipak uhvatila koren, postepeno i polako rasla, dok na
kraj u nije odnela definitivnu pobedu.
Postojee grupe na terenu, i pored tekoa, gotovo redovno
su dobij ale osnovne partijske materijale kao, na primer, pro-
glase i rezolucije CK KPJ , povremeno Bilten Vrhovnog taba
i rezolucije i proglase Oblasnog komiteta KPJ za Kosmet, na
osnovu ega su organizovale rad na pridobijanju masa za NOP
i njihovu aktivizaciju.
Nikola VIDACiC
S J E A N J E NA ZE T U U 1941. GODI NI
Pozi v na ustanak protiv okupatora Zeta je doekala spremna.
U njoj je tada bilo 34 lana Partije i preko 100 lanova SKOJ -a.
I ntenzivnim politikim radom u narodu, u godinama koje
su prethodile napadu faistikih sila na J ugoslaviju, komunisti
su ve bili ostvarili snaan uticaj na veinu stanovnitva. Po-
sebna panja bila je posveena radu sa omladinom. Pored la-
nova SKOJ -a, jo preko 100 omladinaca bilo je obuhvaeno ra-
dom vaspitnih grupa koje su ideoloki pripremale omladince i,
u stvari, bile jedna vrsta pripremnog perioda za prijem u SKOJ .
Vaspitne grupe su postojale u Golubovcima, Balabanima, Moja-
noviima, Mataguima, Gorianima, Mahali, Bistricama, Bijelom
Polju, Lajkoviima, Dajbabama i u gotovo svim ostalim selima
Zete. Spremnost da slijedi liniju Parti j e i da se bori za odbranu
zemlje omladina Zete je vidno manifestovala masovnim ue-
em u demonstracijama koje su 27. marta 1941. godine odrane
u Podgorici protiv pristupanja J ugoslavije Trojnom paktu. Sem
toga, po direktivi Partije, mnogi omladinci su se u vrijeme ap-
rilskog napada na J ugoslaviju javljali vojnim komandama sa
zahtjevom da im se da oruje i da se upute na front.
J o u vrijeme kapitulacije i neposredno poslije nj e parti j -
ska organizacija je, uz pomo omladine, organizovala sakuplja-
nje oruja i municije. Stvorena su dva sklonita, za koje sam
znao, u kojima je bilo otprilike po 3040 puaka, 23 puko-
mitraljeza i mitraljeza, vie runih bombi i razne municije. Uz
to, komunisti su uticali na narod da se oruje ne predaje on-
danjim vlastima ve da se zadri, kako bi se u datom trenutku
moglo upotrijebiti za borbu protiv okupatora.
U mnogim selima obrazovane su jo u maj u 1941. godine
Pripremne grupe u kojima je bilo 1015 drugova, mahom omla-
dinaca. Ove grupe su organizovale vojnu obuku sa omladincima
koji nijesu sluili vojsku. Zapravo, trebalo je omladince ospo-
sobiti u rukovanju orujem i upoznati ih sa osnovnim borbenim
radnjama. Organizovani su i sanitetski kursevi za ukazivanje
prve pomoi. Tim kursevima je rukovodio Dore Klikovac, koji
je prije rata bio student medicine. Njima su bile obuhvaene
mahom omladinke.
I pored toga to su I talijani drali policijske snage u Zeti
i imali podrku mjesnih vlasti bive J ugoslavije, partijska orga-
nizacija je u to vrijeme radila takorei slobodno. Tako su se,
pred nosom okupatora i njegovih domaih slugu omladinci obu-
avali u rukovanju orujem i odravali omladinski i narodni
zborovi u svim selima, na kojima su ljudi politiki pripremani
za pruanje otpora okupatoru. Gotovo sva omladina i ogromna
veina starijih ljudi bili su pod politikim uticajem komunista.
Zato su, to se tie spremnosti partijske organizacije i raspolo-
enja naroda postojali svi uslovi da i u Zeti plane ustanak 13.
jula 1941. godine. Ipak, do ustanka u pravom smislu, do nepo-
srednog oruanog napada na okupatorove jedinice, nije dolo,
u prvom redu zbog izdaje Blaga Kneevia, koji je tada bio lan
Partije i predsjednik Vojnog komiteta u Zeti, pa je mogao nepo-
sredno uticati na odluku o otpoinjanju borbenih akcija.
Ve 13. jula lanovi Partije, skojevci, pripadnici gerilskih
odreda i drugi rodoljubi bili su spremni da napadnu okupator-
ske policijske i vojne snage u Zeti. Na vijest o ustanku oko 300
italijanskih vojnika je upueno vozom i kamionima iz Podgorice
ka Plavnici. Bila je to demonstracija snage kojom je trebalo
ohrabriti malobrojne italijanske postaje i zaplaiti narod u Zeti.
Ovdje treba ukazati i na prilino nepovoljan geografski poloaj
Zete za voenje borbenih akcija. Naime, od Titograda do Ska-
darskog jezera prostire se ravnica lako prohodna za sva motorna
vozila, tako da su I talijani iz Podgorice, u kojoj su imali jak
garnizon, mogli najvie za 30 minuta stii s vojskom naorua-
nom topovima i tenkovima u bilo koji kraj, u bilo koje selo
Zete. Kada se uz to ima u vidu okupatorova nadmonost u nao-
ruanj u i ljudstvu, onda je jo uoljivija njegova prednost na
ovom potpuno ravnom terenu.
Pa i pored tako nepovoljnih terenskih uslova, sigurno je
da bi 13. jula i u Zeti zapucale ustanike puke da nije bilo iz-
daje Kneevia. Oduevljenje omladinaca bilo je takvo da su
prosto gorjeli od nestrpljenja da polete na italijanske postaje
okruene icom. Pucnjava koja se ula iz Crmnice i Ceklina,
gdje su ustanici ve vodili borbe sa I talijanima, jo vie je pod-
grijavala oduevljenje i borbenu spremnost omladinaca. I zvr-
ene su i organizacijske pripreme. Du eljeznike pruge Podgo-
rica Plavnica postavljene su zasjede. Namjera je bila da se
napadne italijanska vojna jedinica na povratku od Plavnice ka
podgorici. Zasjeda u kojoj sam bio nalazila se malo junije od
Golubovaca, na oko 30 metara od pruge. U nekoliko takvih za-
sjeda du pruge bilo je tog dana nekoliko stotina naih boraca,
i'dok smo oekivali voz sa italijanskim vojnicima, stigao je ku-
rir sa nareenjem da se zasjede povuku. Bili smo zbunjeni i iz-
nenaeni. Ali, poto je nareenje bilo od ovjeka koga smo do-
bro poznavali kao dugogodinjeg lana Partije i, tada predsjed-
nika Vojnog komiteta u Zeti, nije nam nita drugo ostalo nego
da ga izvrimo. Odmah sam poao u Golubovce (tada sam bio
lan biroa partijske organizacije) i tamo naao grupu lanova
Partije, meu kojima su bili Spaso Draki, Duan Vukovi, Mi-
lan Vukovi
1
, Vaso Aligrudi,
2
Arso Mijovi
3
i Blago Kneevi.
Raspravljanje o povlaenju zasjeda i odstupanju od akcije raz-
vilo se u unu diskusiju o tome da li je potrebno i moguno
izvoditi borbene akcije u Zeti, s obzirom na nj en poloaj i nepo-
voljne terenske uslove. Kneevi je uporno zastupao miljenje
da ih ne treba izvoditi. To je bio teak lini kukaviluk i opor-
tunizam, koji su ga kasnije sve vie vukli u izdaju, dok najzad
nije postao otvoreni neprijatelj narodnooslobodilake borbe i
sluga Okupatora.
4
Odstupanje od akcije u trenutku kada su ustanike puke
pucale u susjednim nahijama i kada je okupatora trebalo na-
pasti svuda, objektivno je znailo izdaju i neizvravanje par-
tijske direktive. Uz to, to je bilo od neposredne tete za stva-
ranje masovne baze ustanka i za njegov dalji razvoj u Zeti.
Svakako da, zbog nepovoljnih terenskih uslova, ne bismo bili
u tanju da sprijeimo prodor neprijateljskih snaga u Zetu, ali
smo imali povoljnu priliku da u prvom okraju unitimo one
njegove snage koje su ve bile na naem terenu. Preko te akcije
mogli smo da angaujemo u ustanku nekoliko stotina boraca,
to bi njegovom daljem razvoju u Zeti dalo jo masovni j u bazu
od one koju je inae imao.
Koliko su tih dana omladinci bili raspoloeni za borbu
protiv okupatora moe da pokae i ovaj primjer. I talijani su
ispred optinske zgrade u Golubovcima bili kameniima ispi-
sali parolu Eviva Due i druge. Aco Radievi, koji tada nije
imao ni punih 15 godina, naoigled italijanske policije nogama
je rasturio kamenie, zbog ega je odmah uhapen, tuen i sa-
sluavan do kasno u no, a zatim puten.
Neki drugovi iz Zete su uestvovali u borbama na Veljem
brdu, u neposrednoj blizini Podgorice. Bilo je akcija ruenja
1
Strijeljan od I talijana 1942.
2
Poginuo u partizanima 1942.
3
Poginuo u partizanima 1944.
4
Zbog takvog dranja i izdaje osuen je poslije rata na smrt.
pruge Podgorica Plavnica i kidanja telefonskih linija na toj
relaciji i izmeu Podgorice i Skadra. I pored prisustva I talijana,
mi smo tada stvarno imali potpunu vlast u Zetu. U svim selima
su redovno odravani sastanci, a prireivani su i veliki mitinzi
na kojima se okupljao narod iz vie sela. Pripremne su grupe
prerasle u gerilske odrede, a kasnije su osnovane i udarne ete.
J edna takva eta u Donjoj Zeti, kojom su rukovodili Vaso Ali-
grudi i Duan Radievi
5
, upala je u optinsku zgradu u Go-
lubovcima i iz nj e iznijela i unitila itavu arhivu.
Takav razvoj situacije natjerao je neke najreakcionarnije
pojedince da se kao pijuni i razbijai narodnog jedinstva stave
u slubu okupatora. Partijska organizacija je nastojala da ih
odvrati od izdaje i sluenja okupatoru, a kada u tome nije
uspjela, pribjegla je njihovoj likvidaciji.
Znaajnu ulogu Zeta je odigrala u materijalnom poma-
ganju ostalih ustanikih krajeva u Crnoj Gori. Pomo se sasto-
jala uglavnom u hrani i odjei. Uz to, pojedini drugovi iz Zete
su ili preko Skadarskog jezera u Albaniju i otuda, amcima
na vesla, dovozili ito koje je dalje prenoeno u krajeve koji
su oskudijevali u hrani. Bila je to dragocjena pomo za narod
i borce kojima je glad ozbiljno prijetila.
U namjeri da osujete polet narodnooslobodilakog pokreta
u Zeti, I talijani su nahukali Siptare iz susjednih sela, koja su
tada pripadala Albaniji, da opljakaju Zetu i izvre pogrom
nad njenim stanovnitvom. Naoruane i pobjesnjele rul j e izne-
nada su preplavile Zetu sve do Morae i Cijevne i odvukle sve
to se moglo ponijeti i potjerati: hranu, stoku, novac, namjetaj,
odjeu. Bilo je maltretiranja, muenja, pa i ubi j anj a. Strah i
nespokojstvo su zavladali meu ljudima. Okupator je uz pomo
domaih izdajnika pokuao da to iskoristi. Sireni su glasovi da
e Siptari ponovo napasti Zetu i da zbog toga ne treba predu-
zimati nikakve akcije protiv I talijana, ni odlaziti u borbe na
druge terene, ve da se, toboe, treba ograniiti na odbranu od
Siptara. Partijska organizacija je to odmah prozrela i stala ob-
janjavati narodu ko je poslao Siptare u Zetu i kakve su prave
namjere okupatora. Preduzete su i mj ere da se stupi u kontakt
sa Siptarima i da se i njima objasni kome slue trvenja izmeu
njih i Zeana.
Neuspjeh okupatorove propagande i njegovih nastojanja
da dovede do opadanja ustanikog ara u Zeti najbolje je poka-
zalo j avl j anj e boraca za odred koji se pripremao za operacije
u Sandaku, novembra 1941. godine. Cim se ulo da e u taj
odred ui i borci iz Zete, poelo je masovno javljanje omladi-
5
Poginuo u NOB.
naca. Formirana je eta od oko 150 boraca, ali je broj onih koji
su eljeli da pou u odred bio znatno vei. S tom etom su tada
pola i 23 lana Partije.
Postojala je opasnost da e odlazak tolikog broja boraca,
od kojih su veina bili lanovi Parti j e i SKOJ -a, oslabiti poli-
tiku aktivnost u Zeti. Meutim se desilo upravo obratno. Pri-
mjer boraca koji su poli u Sandak ponio je ogromnu veinu
naroda, pa je dolo do jo snanije politike aktivizacije masa
na liniji narodnooslobodilakog pokreta. Praktino, cjelokupno
stanovnitvo je pristupilo pokretu. U takvoj situaciji izvrena
je reorganizacija partizanskih jedinica. U svim selima su formi-
rane ete sa komandirima i politikim komesarima na elu.
Svako selo je imalo i narodnooslobodilaki odbor. Vlast okupa-
tora se svela na nekoliko stotina kvadratnih metara ograenih
icom. U selima su, ak i u neposrednoj blizini policijskih po-
staja, odravani zborovi i priredbe. Bilo je to vrijeme kada je
Zeta, sem rijetkih izroda, takorei stopostotno stajala pod za-
stavom narodnooslobodilakog pokreta. Tako je to trajalo sve
do etnike izdaje, kada su se nae jedinice morale povui ne
samo iz Zete nego i iz itave Crne Gore.
Veco RADIEVI
RAZVOJ OF U TRI KOM BRODOGRADI LI TU
G rad Tri se nalazi pored obale J adranskog mora, u pod-
noju karstne visoravni i Furlanske nizije. U gradu je postojalo
brodogradilite Kozuli i vie raznih industrijskih preduzea.
U svim ovim preduzeima bio je zaposlen veliki broj radnika.
Radnici su bili uglavnom svi organizovani. Pre dolaska faista
na vlast postojao je Fabriki i Mesni komitet KPJ . Radnici su
bili povezani kroz svoje radnike organizacije i Crveni sindikat,
koji je preko radnikih komora zastupao radnika prava i po-
stavljao zahteve poslodavcima. Uspostavom faizma i progla-
enjem Zakona o zatiti drave, rasputene su sve stranke. Rad-
niku komoru je preuzela faistika vlast, odnosno faistiki
sindikat, koji je vodio antiradniku politiku. Organizacija KPJ
se morala povui u strogu ilegalnost. Oportunizam i provoka-
cije u rukovodstvu KPJ su stalno ruili temelje organizacije,
koju su uporno obnavljali retki revolucionari, esto po cenu
sopstvenog ivota.
im je u Pri morj u osnovana KPS, 1941. godine, pomislili
smo i na svoje drugove, radnike brodogradilita u Triu. Od
instruktora CK KPS Oskara Kovaia i Antona Velueka Ma-
teva dobio sam specijalni zadatak da organizujem radnike u
brodogradilitu. Tada je u Triu radilo dosta radnika iz raznih
krajeva Krasa, Furlanije i drugih podruja Primorja. Mnoge
sam lino poznavao i sa njima odranije odravao kontakte. Na
sastancima seoskih odbora OF, koji su veoma brzo formirani u
mnogim selima Primorja, vie puta smo diskutovali o moguno-
stima da se stvore organizacije OF u brodogradilitu i drugim
preduzeima u Triu.
U poetku nije bilo oekivanog uspeha, j er su strah od
faistikog terora i oportunizam kod izvesnih ljudi predstavljali
glavnu prepreku za uspeh organizacije na ovom podruju.
Stalno ubeivanje da treba poeti s organizovanjem antifai-
stikog pokreta u svim pogonima, urodilo je prvim plodom. Pri-
vukao sam prvu dvojicu radnika, i to tefana Pahora i Mirka
Maruia, preko kojih sam dobio vezu sa Francom Maruiem
iz Ron'ka (Vermin j ana). S njima sam se povezao radi organizo-
vanja radnitva zaposlenog u brodogradilitu, dogovorivi se za
ustanak u blizini Tria. Na sastanku teritorijalnog odbora OF
stavio sam na dnevni red posebnu taku: organizovanje OF u
brodogradilitu. Teritorijalni odbor je imao 9 lanova; 5 lanova
odbora sam primio u. KPS.
1
Za sekretara elije je izabran Mirko
Marui, a svu petoricu komunista zaduio sam za politiki rad
meu radnicima u brodogradilitu. Dao sam im posebna uput-
stva za rad meu seljacima i meu radnicima.
Na iduem sastanku elije oni su usmeno referisali o prvim
uspesima u brodogradilitu. Uspesi su bili skromni, jer rad meu
radnitvom nije bio lak; na pijune se nailazilo na svakom ko-
raku, a uobiajena parola je bila da i zidovi imaju ui. Po-
trebni su bili novi podstreci za pojedine zadatke, kao i instruk-
cije radi povezivanja simpatizera OF i njihovog pripremanja za
aktivnu saradnju. Prole su prve tekoe i lanstvo je polako
raslo. U komitetu smo stalno diskutovali o tekoama organi-
zacije, a na sastancima su nam i instruktori CK davalii uputstva
kako da bolje organizujemo rad. I pored svih tih uputstava i
truda, lansitvo OF nije raslo u onom broju kako smo mi pred-
viali. Na sastancima sa radnicima i lanovima KPS, koji su
bili zaposleni u fabrici, esto sam razgovarao o raznim oblicima
organizacionog rada i zajedno s njima doao do zakljuka da
treba to ire aktivirati radnika.
Prvi iri sastanak je odran kraj em oktobra 1941. godine
u kui Franca Maruia u Ronkama, u neposrednoj blizini Tr-
ia. Sastanku su prisustvovali: Franc Marui, njegov brat An-
drej, Alojz J elen (sva trojica iz Ranka), tefan Pahor, Mirko
Marui i Alojz Marui iz Opatjeg Sela i jo neki, ijih se
imena ne seam. Sastanak je imao dnevni red: a) Organizacija
meu radnicima brodogradilita i ostalih preduzea b) Razno.
U poetku sam objasnio program OF i ulogu KPS u NOB.
Zatim smo razmatrali zadatke i dunosti lanova OF i komu-
nista. Posle diskusije po takama dnevnog reda, donete su vane
odluke za razvoj organizacije OF:
proiriti organizaciju OF na radnike u svim preduze-
ima u Triu; zbog stroge konspiracije trebalo je organizaciju
OF podeliti u male grupe trojke, s tim da svaki lan OF
rganizuje svoju grupu i na taj nain povee to vei broj rad-
nika u OF;
f
1
Primljeni su: Mirko, Alojz i Edvard Marui, tefan Pahor i
Albert J elen.
organizovati redovno plaanje dobrovoljnih doprinosa,
koj e treba predavati odreenom blagajniku, a on e novac do-
stavljati na nadleno mesto;
razviti propagandu meu radnicima, iriti literaturu
i letke;
radi bolje organizacije rada postaviti u svim odelje-
njima brodogradilita drugove odgovorne za organizaciju meu
radnicima.
Idui sastanak je odran kraj em novembra 1941. na istom
mestu. Sastanku je prisustvovalo 12 drugova. Razmatrali smo
politiku situaciju u svetu, a naroito situaciju u naem gradu,
zatim je dat pregled dosadanjeg rada i obrazloeni su predsto-
jei zadaci. Konstatovano je da je organizacija OF zadovoljava-
jue napredovala od prolog do ovog sastanka. Uspostavljeni su
kontakti sa lanovima KPJ , koji, meutim, nisu pokazali neku
veu aktivnost, j er je njihovo rukovodstvo stalo na stanovite
da treba saekati uputstva od KPI . Zbog toga smo organizovali
oslobodilaki pokret mimo nj i h i postavili po odeljenjima bro-
dogradilita drugove odgovorne za organizaciju. Za graevinsko
odeljenje brodogradilita je bio odgovoran Mirko Marui Ga-
ber; za elezniko odeljenje Albert J elen; za metalsko odeljenje
Alojz Marui; za odeljenje elektrinog zavarivanja Edo Ma-
rui; za odeljenje plinskog zavarivanja Alojz Vipavec, a za gra-
evinsko preduzee tefan Pahor. Ostali aktivisti: Andrej Ma-
rui, Ernest Pahor, I van Pahor i Alojz Urdih su preuzeli ostale
grupe i pomagali drugovima u raznim odeljenjima. Posle ovog
zajednikog sastanka, organizacija se proirila i stekla nove la-
nove. Meu aktivnim saradnicima u mehaniarskom odeljenju
isticali su se Gabrijel Modre krjanc i Ernest Pahor. Mnogi
sastanci sa pojedinim drugovima i grupama OF pozitivno su uti-
cali na razvoj organizacije. Letei sastanci su bili kratki i jez-
groviti, bavili su se organizacionim, obavetajnim i pitanjima
kontrole. Sa radnicima iz Tria je odran iri sastanak u Ron-
kama 25. decembra 1941. godine. Sastankom je, po mom nalogu,
rukovodio tefan Pahor. Prema usmenom referatu, u 1941. go-
dini bilo je povezano u OF preko 100 radnika, koji su davali
dobrovoljne doprinose u ukupnom iznosu od oko 800 lira me-
seno.
Po nalogu Antona Velueka organizovao sam sabotane
akcije, i to kvarenj e motora u pojedinim pogonima. Radnici su
razumeli uputstva i striktno ih sprovodili. Zbog sabotanih ak-
cija bilo je pokvareno vie maina i zbog toga je dolazilo do
zastoja u radu. Izvedene su i akcije rasturanj a letaka antifai-
stike sadrine. Leci su bili izraeni u krbini, a na brodogradi-
lite su ih donosili tefan Pahor sa Krasa i Gabrijel Modre iz
Gorice. Organizovao sam nabavku upaljaa za rune bombe i
fitilja za upaljae. Ovaj posao je radio Stefan Pahor vrlo spretno
i odnosio na odreeno mesto, odakle je materijal odlazio u kr-
binu. Poetkom 1942. godine je preko radnika uspostavljena
veza izmeu KPS i KPI . To su bili zaeci bratstva meu Slo-
vencima i Furlanima. Meutim, ovo povezivanje nije imalo ire
razmere. Prilikom kapitulacije I talije radnici brodogradilita su
formirali svoje borbene grupe, naoruali se orujem italijanske
vojske i 9. septembra 1943. godine pridruili se slovenakim
partizanima na gorikom frontu.
Avgust DUGULIN
Maks POTOKAR
USTANAK U ZRMANJ SKOJ OPTI NI
Zrmanj ska optina se nalazi na tromei Like, Bosne i Dalma-
cije. Naseljavaju je Srbi i nekoliko hrvatskih porodica. Du
optine vode eleznika pruga i cesta, koje spaj aj u Dalmaciju
sa severnom Hrvatskom. Krako zemljite daje vrlo malo sred-
stava za ivot. Velika sdromatina gonila je mlade ljude od kue,
a mnogi su se zaustavili tek u amerikim rudnicima i tunelima.
Ipak, politike aktivnosti nije bilo ona se osetila tek pred
rat, kad je u sela poeo da prodire uticaj KP. Mladi ljudi iz
ovog kraja, koji su u gradovima bili organizovani, predoavali
su seljacima perspektive boljeg ivota. Ljudi su poeli odluno
da se orijentiu na opoziciju velikosrpskim reimima, a pristu-
panje J ugoslavije Trojnom paktu otreznilo je i one koji su
imali iluzija o vladi u Beogradu.
Nakon 27. marta s nestrpljenjem smo oekivali mobiliza-
ciju, ali nj e nije bilo. S napadom na J ugoslaviju poele su da se
pronose glasine o velikim uspesima nae vojske. Ali, uskoro su
sa fronta poele da pristiu loe vesti. Sto je jo gore, proneli
su se glasovi da ustae u Kninu i Graacu preuzimaju vlast.
Izgledalo nam je nemogue da pored vojake i andarmerije
ustae preuzmu vlast pre dolaska okupatora. Ali stvarnost nas
je uverila da organi stare vlasti veoma lako padaju.
Tih dana rasula iz Knina je doao na Otri jedan kapetan
i nudio oruje za borbu protiv padobranaca i pete kolone. Za-
traili smo 500 puaka, ali one nikad nisu stigle, jer ih je ko-
mandant divizije verovatno u Kninu predao ustaama. Da bi
spreili dolazak ustaa na Otri grupa seljaka, na elu s luga-
rom Triom Radakoviem, uzela je od andarma dvadeset pu-
aka, ali ustae se jo nisu usuivale da krenu iz Knina i Gra-
aca. Zrmanjci koji su se vratili iz vojske doneli su puke.
Mnogi seljaci su uzeli puke od rezervista iz drugih krajeva
Like. Na taj nain je u optini sakupljeno blizu 300 vojnikih
puaka.
Nakon kapitulacije vratila se kui veina mladih ljudi,
koji su bili na kolovanju ili u slubi po raznim gradovima.
Neki od nj i h su uestvovali u akcijama koje je KP vodila. Meu
njima je bio po neki kandidat KP i skojevac. Pre rata Parti j a
nije imala svoje organizacije u Zrmanj i , pa ih odmah ni j e imao
ko da povee, ali su oni sami poeli da se snalaze. I lija Rada-
kovi
1
pomagao je posle okupacije u nastavi uiteljima na Ot-
riu. Na asovima je priao deci o SSSR-u, tada, a i pre toga,
zabranjenoj temi.
J edne nedelje posle kapitulacije su mnogi seljaci doli na
Otri da se informiu o Situaciji. Po podne su izali pred put-
niki voz, koji je iao za Knin. Na lokomitivi je bilo ustaa sa
pukomitraljezom. Ustae iz pratnj e voza isprebijali su jednog
mladia iz sela Velike Papine i produili da ga tuku na peronu.
Neki su iz voza vikali: iveo Maek, iveo Paveli. To je bilo
i previe za okupljene seljake. Kamenj em i batinama navalili
su na ustae, a Neman j a Cuk pucao je na nj i h iz pitolja. Kad
je ef stanice video ta se dogaa, dao je signal i voz se urno
izgubio. To je bio prvi susret s novom vlau, a pokazao je da
ima ljudi spremni h za borbu.
Ustae su ubrzo poduzele mere da uspostave svoju vlast
u zrmanjskoj optini. Optinsku upravu je preuzeo trgovac 5u-
lenti, koji je svoje sluge, 11 domaih seljaka, organizovao u
straare. Na andarmerijskim stanicama u Otriu i Zrmanj i bilo
je po 6 andarma, koji sve do ustanka nisu uestvovali u usta-
kom teroru, ali su ga olakavali. Na Otriu je bilo 5 finansa,
proustaa. Ukupno je u optini bilo 26 naoruanih uvara usta-
kog poretka.
U maj u su ustae otpoele s pojedinanim ubistvima: na
Otriu su streljali jednog putnika rodom iz Srba, koji je iz
Bake beao ispred Maara, a u Graacu su ubili dva elezni-
ara rodom iz naeg kraj a. Stizale su vesti o masovnim ubi-
stvima po Lici. Poeli smo shvatati da je otpoeo masovan po-
kolj nedunog naroda.
Uestale vesti o teroru podstakle su i kod nas pojedine
ljude, koji su pretpostavljali da su na ustakom spisku, da na-
puste svoje kue i odu u udal j eni j a sela. Kako ustae iz Graaca
nisu dolazile, a andarmi i domai panduri tek su povremeno
traili od seljaka puke, bez vrenja represalija, budnost je opet
'
1
I lija Radakovi je u SKOJ pri ml j en u gospikoj uiteljskoj koli.
Zibog napredne delatnosti i z,afo to je na sudu svedoio da su pravo-
slavni i katoliki nastavnici na asu veronauke klevetali lanove OK
KPH za Liku J akova Blaevia, Milu Pouu, uru Stankovia i Ne-
deljka Zakulu izgubio je pravo na kolovanje u Gospiu, pa je preao
u
uiteljsku kolu u Petrinji, gde ga je u V razredu zatekla kapitulacija.
poela da popusta. Seoski sajam, poetkom juna, privukao je na
Otri i one koji su bili napustili kue. Skupilo se mnogo omla-
dine i seljaka. Doao sam s jednim drugom meu poslednjima.
Videli smo finanse kad su otili prema selu, Maloj Popini. Bilo
nam je sumnjivo njihovo dranje, pa smo odbili poziv drugova
da s njima idemo u kafanu, ve smo otili u susedni zaselak,
odakle se na vreme moglo videti ako naiu ustae. Uisikoro je sa
Otria poelo da bei i staro i mlado. Saekali smo begunce i
uli da ustae hapse na Otriu. Uhapsili su i Paj ana Mariia,
trgovca, i ubili ga, poto su mu prethodno izvadili oi, odsekli
jezik, nos i ostale organe. Mnogi su tada opet izbegli. Meu
njima i I lija i Tria Radakovi, koji su ostali u naem zaselku
nekoliko dana, a zatim se vratili u Malu Popinu. Tu su se nali
sa Gliom ukom, koji se sakrivao. Broj progonjenih se pove-
ao. Nekoliko dana iza toga ustae su u Maloj Popini na prevaru
uhvatili lugara Triu, odveli ga u Graac i nakon muenja ubili.
Sada je ve svakom bilo jasno da se onaj ko doe u ruke usta-
ama oprostio sa ivotom. Svi istaknutiji ljudi i omladina vie
nisu spavali kod svojih kua.
Koncem juna ustae iz Graaca i Gospia su uspostavili
ustaku stanicu na Otriu. Meu ustaama bila su i dva kolska
druga I lije Radakovia, koji su mu poruivali da doe i slali
mu cigarete. Mnogo im je bilo stalo do toga da ga uhvate, jer
su jo iz gospike uiteljske kole znali ko je.
Bilo je zaselaka, na primer Suevii i Kranjci, iz kojih
nije niko beao od ustaa: u svakom selu bio je poneko ko je
bio spreman da sagne iju pred njima. Preko njih su ustae na-
stojale da razviju pijunau i razbijaju jedinstvo u selima. Zbog
nj i h smo bili na oprezi i izbegavali sve sumnjive, to nam je
oteavalo skrivanje.
PRI PREME ZA USTANAK
Pred pojaanim nastojanjima ustaa da ih uhvate, Glio
Cuk, elezniar iz Graaca i I lija Radakovi preli su sredinom
juna u planinske strane severno od Otria. Tu su se nali sa
Mariiima i Maretiima, kojima su te strane iznad kua bila
prirodna sklonita. Tu nas se okupilo petnaestak. Odmah smo
poeli da organizovano delujemo (u daljem izlaganju ovu grupu
u zvati Otrika grupa). Postojanje grupe vie nismo krili,
samo smo krili mesto boravka. Bili smo naoruani i spremni da
se branimo. Organizovan je bio jedino I lija. On nam je govorio
da nas samo Parti j a moe povesti u borbu, a napad Nemake
na SSSR otvorio nam je nove perspektive.
I iz drugih sela u optini okupljale su se po umama grupe
odlunih ljudi, koji nisu hteli na ustaku klanicu. U Pribudiu
je radio Vaso Sijan, lan KP. U Zrmanj i je uitelj Miloj ko Cuk,
kandidat KP, spremao l j ude za borbu. Naroito su bili odluni
ljudi iz Velike Popine, meu kojima su bili naj borbeni j i rudar-
ski radnici koji su uestvovali u klasnim sukobima i proli re-
volucionarnu kolu; meu nj i ma su bili jedan kandidat i neko-
liko simpatizera KP. Rastievljani su se krili u Kuino j kosi;
meu nj i ma je bio j edan skojevac.
Ove grupe, veinom spontano nastale i sastavljene od
ljudi raznih politikih pogleda, nisu bile planski organizovane,
niti su imale vrsto rukovodstvo. Pomenuti drugovi imali su
najvie uticaja, njihova re naj vi e je sluana, ali su mnogi
smatrali da mogu raditi kako hoe. Grupe su vremenom pove-
avale svoj uticaj na l j ude koji su ostali u selima, govorile im
da se ukl anj aj u ispred ustaa i da ne daj u puke. Veza izmeu
grupa u poetku ni j e postojala. U toku jula neke su pojaale
nastojanje da se meusobno poveu, kao i da uspostave vezu sa
partijskom organizacijom. Tekou je inilo to je ustaki teror
u Graacu paralizovao rad Kotarskog komiteta KP. Zbog toga
je sve zavisilo od samoinicijative aktivnih lanova grupa.
Najvie inicijative i snalaljivosti pokazala je Otrika
grupa. Ona je svoj logor prenela u Lj ubi nu poljanu, veliki um-
ski kompleks. Odatle se lake moglo povezati sa drugim gru-
pama. I lija i Glio uspeli su da se poveu sa Zavlakom i neko-
liko drugih grupa optine Srb, sa koj i ma su poeli saradnj u.
Najvanija je bila veza sa grupom oke J ovania, lana KP i
Milanom Tankosiem, starim sindikalnim rukovodiocem. Oni su
bili povezani sa partijskom organizacijom u Drvaru, od koje su
primali direktive za ustanak. oko je rukovodio pri premama
za ustanak u optini Srb, a njegova veza sa Drvarom i grupama
u okolnim likim optinama bila je odluujua za ustanak u
junoj Lici. On je I liju i Gliu povezao sa partijskom organi-
zacijom u Drvaru. To je bilo dovoljno da se i u Otrikoj grupi
pone s pri premama za oruanu borbu.
Pokuaj ustaa da pokupe oruje ni j e uspeo. Ustaki ta-
bornik sa Otria, Siki, koncem j una je poao sa svojim usta-
ama u Veliku Popinu po oruje. Prethodno je poruio selja-
cima da ga saekaju kod kole. Saekali su ga starci, dok su se
svi mlai ljudi sklonili u brda. Ustae su poele da nagovaraj u
seljake da predaj u oruje, govorili im da se nita ne boje i
Pitali zato mladi l j udi nisu dol'i na sastanak. Starci iz starog
hajdukog gnezda su, na izgled pomirljivo, rekli da su mladi
ljudi na poslu, a da oni kao stareine kua odluuju o svemu i
da e uiniti sve to treba za ustae, samo, najvanije, mlade
ljude i puke nisu bili spremni da daju. J edan starac u ime svih
odluno je rekao ustaama: Ljude nam ne dirajte, puaka ne-
mamo, ako dirnete ma koga zubima emo se klati do posljed-
njeg. Silnike nad slabim i nezatienim iznenadila je i uplaila
ovakva odlunost, pa su se neobavljena posla vratili na Otri.
Nikad vie do ustanka nisu otili u Veliku Popinu, a kako su
tamo proli, prepriavalo se po svim selima.
Za Vidovdan 28. juna ustae su pretile da e osvetiti ubi-
stvo Ferdinanda. Otrika grupa je preduzela potrebne mere i
poruila seljacima sela oko Otria da ne noivaju kod kua.
Grupa je pojaala budnost i obezbeenje. Nas etiri Mariia
iz grupe s padom mraka izveli smo porodice i sklonili ih u brda,
a sami smo poseli poloaj iznad kua, da odbijemo ustae ako
pou sa Otria. Ovde ustae nisu dole, nego ih je u zaselak
Luki Draga uvee doveo jedan mladi, metanin. Tu su uhvatili
jednog biveg podoficira, koga su poveli. Dane Luki, rudar
privuen zapomaganjem, izvukao je iz gromile bombu pojurio
za ustaama i u mraku bacio u njihovom pravcu. Eksplozija se
razlegla u noi. Od silnog straha ustae su popadale, iako niko
nije bio pogoen, a zatim pobegle na Otri i ne pomiljajui
na borbu. Po dolasku na Otri zatraili su pomo iz Graaca i
kad je stiglo jo 30 ustaa, u svanue su opkolili Lukia Dragu.
Seljaci su ve napustili selo, pa su ustae uhvatile samo po-
slednje, njih estoro, koji su izgonili stoku; pobili su ih na licu
mesta. Usput su ubili i predradnika prunih radnika sa Otria,
iako im je bio potreban za odravanje pruge. Izbegle seljake nisu
se usuivali da progone, jer su znali za postojanje Otrike grupe
hrabrosti za borbu sa naoruanim borcima nisu imali. Uticaj
Otrike grupe, koja je ukazivala da treba beati od ustaa i
spremati se za borbu, posle ovog dogaaja mnogo je porastao.
Ljudi su poeli masovno da bee u umu.
J o je jedna puka planula pre ustanka. J edan italijanski
vojnik sa eleznike stanice Malovan poao je u usamljenu kuu
na ibi j u da trai jaja. Njega je primetio Nikola Luki Karina''
iz Velike Popine, koji je poao po vodu za drugove koji su se
krili na Crnom Vrhu, i uzeo ga na nian. I talijan se ranj en od-
vukao na stanicu, gde je umro. Karina se ponosno vratio dru-
govima nosei njegovu puku, emu su se svi obradovali, ali
su istovremeno i pojaali obezbeenje. Meutim, I talijani nisu
pretraivali umu.
Tako su potpuno propali svi ustaki planovi o oduzimanju
puaka i hvatanj u ljudi. Predsednik optine ulenti i tabornik
Sifci traili su pomo iz Knina, pored pomoi koju su traili
2
Poginuo kao desetar u bataljonu Marko Orekovi.
iz Like, ali jo uvek nisu imali dovoljno snaga da odvoje i za
krvavi posao u Zrmanji. Zato menj aj u talktiku, pokuavajui da
razbiju jedinstvo naroda, da odvoje seljaku masu od najbor-
benijih. Zrmanjska optina, najpasivnija optina Like, nije se
mogla prehraniti bez uvoza kukuruza. Ustae dovoze vagone
kukuruza i poinju da ih dele narodu. Po kukuruz su ile ve-
inom ene. Sredinom jula ustae su proturile vest da predstoji
preseljenje stanovnitva zrmanjske optine na Pag, a kao agita-
tori meu enama sluile su im uiteljice na Otriu.
Mi u Otrikoj grupi na vreme smo shvatili da ovi planovi
imaju za cilj da razbiju jedinstvo naroda, da bi ustae mogle
poeti s masovnim istrebljenjem. Zato smo sve preduzeli da
narodu objasnimo ta mu ustae spremaju, a u sluaju da pre-
seljenje otpone, odluili smo da sav narod povuemo u ume
pod nau zatitu.
Po uspostavljanju veze s partijskom organizacijom, u
Otrikoj grupi se odvijala iva aktivnost. Pored veza sa gru-
pama u optini Srb, odravale su se veze sa Tikovakom, Kal-
drmskom i drugim grupama. Obezbedili smo i radio i tako dobi-
jali vesti za politiki i agitacioni rad. Grupa je potpuno lega-
lizovala svoje mesto boravka, pa su u njen sastav pristizali
naoruani borci iz okolnih sela.
FORMIRANJ E 9. GERILSKOG ODREDA
J ul je mesec kosidbe. U predelu naeg logora, na Ljubinoj
poljani, slegli su se kosci .skoro iz cele optine. To je olakalo
ire povezivanje sa selima, kao i sa drugim grupama koje su se
krile u Velebitu i drugim planinskim krajevima optine. Poje-
dini lanovi grupe dobij ali su zadatke da se povezuju sa gru-
pama koje se kriju u umi, pa je sve to olakalo grupi da na
iroj osnovi pristupi formi ranj u odreda, kada je zato polovinom
jula iz Drvara dobij ena direktiva. I zvestan broj Zrmanjaca se
od ustakog terora bio sklonio u Dalmaciju, pa je i s njima
uspostavljena veza; pozvali smo ih da dou, jer se sprema usta-
nak. Najsvesniji meu njima su se odazvali i doli.
Planirano je da se u zrmanjslkoj optini formiraju dva
odreda: sela severno od Zrmanjskog klanca obuhvatio bi 9. ge-
rilski odred, a sela juno od njega 10. gerilski odred. Otrika
grupa imala je zadatak da formira 9. odred i da pomogne Mi-
lojku uku da formira 10. odred.
Za dan formiranja 9. gerilskog odreda odreena je nedelja
27. jul. Bili smo ponosni to formiramo odred po direktivi KP.
U rejonu Ljubine poljane odreena je Kamenita glavica za
zborno mesto. Tu je nekad, bio zbeg naroda, koji se povukao
ispred Napoleonove vojske, a tu se krio ispred austrougarske
vojske i uveni zrmanjski hajduk, Lazo Skundri.
Osvanula je sunana nedelja. Do podne se iskupilo blizu
50 naoruanih boraca. Posle ruka pristupili smo formi ranj u
odreda. I lija Radakovi govorio je okupljenim borcima da je
zadatak odreda borba protiv okupatora i ustaa, da borbom ru-
kovodi Komunistika partija. Nakon toga smo pristupili izboru
komandanta i politikog komesara. Iso Mareti je predloio
Gliu uka za komandanta, a I liju Radakovia za politkomesara
odreda. Boljeg izbora nije bilo, pa smo jednoglasno pozdravili
njihov izbor. Zatim smo pristupili polaganju zakletve i sastav-
l j anj u spiska odreda. Dvojica su se pokolebala i izjavila da ne
ele da poloe zakletvu. Radilo se o kolebljivcima koji su u
odredu traili samo zatitu, ali nisu bili spremni da se bore, niti
su verovali u uspeh borbe. Na odluan zahtev komandanta pri-
stali su da poloe zakletvu, no pod uslovom da ne uu u spisak
koji bi mogao pasti u ruke neprijatelju. Bilo nam je krivo to
su nam pristupili. Obadvojica su docnije postali etnici. Tekst
zakletve nije sauvan. Seam se da nas je zakletva obavezivala
na borbu do konanog osloboenja zemlje od okupatora i njiho-
vih slugu, ustaa, kao i da posle osloboenja nastavimo borbu
za osloboenje radnike klase od izrabljivanja buroazije.
(
USTANAK
Tek to smo poloili zakletvu, pojavio se meu nama stari
Marko Zori iz Zavlake, sav zadihan i uzbuen. Povikao je:
Ustanak je poeo! Gde ste, koliko vas ve traim!. Bili smo
se sklonili od uobiajenog mesta logorovanja, pa je Marku tre-
balo dva sata dok nas je pronaao. Zahvatilo nas je neopisivo
oduevljenje kad smo uli za ustanak. Oekivali smo da nee
poeti pre desetak dana, pa smo bili radosno iznenaeni.
Marko je doneo nareenje za ustanak. Odredu je nare-
eno da napadne i zauzme elezniku stanicu Otri, da prekine
prugu i cestu, da se povee sa gerilcima na Srpskom klancu,
kao i da digne na ustanak sela u optini. Dobili smo i naredbu
o imenovanju komande odreda, kao i nareenje kojim se stav-
ljamo pod komandu komande odreda za Srb i okolinu. Dobili
smo i letke sa vestima.
Odmah je napravljen plan za napad na Otri. Predviene
su tri grupe za napad i dve za obezbeenje. J edna grupa, sa
komandantom, odreena je za napad na andarmerijsku stanicu.
Druga grupa, sa poliitkomesarom, trebalo je da napadne ustaku
stanicu, a treu je u napad na elezniku stanicu (gde su bili
Italijani) vodio Stevo Marii iz Otria. Podilaenje ove tri
grupe trebalo je da pri kri j e demonstrativnim napadom grupa
boraca bez vojnikih puaka, koji bi iz zaklona vikom i puca-
njem iz raznog, za borbu neupotrebljivog oruja, skrenuli pa-
nju neprijatelja. Za obezbeenje sa pravca Graaca odreen
je Spiro Luki sa svojim vodom, s tim da se istovremeno unite
telefonske veze, pruga i cesta. Za obezbeenje sa pravca Knina
odreen je sa nekoliko boraca Iso Mareti, s tim da prvo dignu
na ustanak metane sela Rastieva i Nadvrela, a zatim da na-
padnu na Otri s juga u vreme koje e biti javljeno u toku noi.
Odreeno je da napad na Otri pone 28. jula u j edan sat
iza ponoi.
Pre napada trebalo je da se uhvati veza sa gerilcima na
Srpskom klancu, da se upoznaju s naim zadatkom, a istovre-
meno i da se obavestimo o situaciji kod njih. Za ovo smo odre-
eni Dragan Marii i ja. Poli smo bez puaka. Kad smo izali
na umsku cestu na Klancu videli smo grupu ljudi u pokretu,
koja je, kad nas je opazila, uzela zaklon i otvorila vatru. Okre-
nuli smo se i poeli beati dok nismo utrali u jednu jarugu.
Pritajili smo se, jer nismo znali da li su nai ili ustae. Uskoro
smo poznali da su nai, a meu nj i ma i Dani Damnjanovi i
Milan Zeelj. Dania sam obavestio o zadatku naeg odreda. Re-
kao mi je da su neto malo pre saekali u zasedi kamion pun
andarma, koji su poli u Srb u pomo ustaama. Nekoliko ih
je pobeglo, pa su mislili da smo anarmi, zbog ega su pucali.
Tako sam prvo vatreno krtenj e doiveo od naih boraca.
Komanda odreda je odluila da se za napad na Otri po-
zovu ljudi iz Velike Popine i okolnih sela. Iz Velike Popine ve-
ina se rado odazvala pozivu, ali je bilo i kolebljivaca, koj i su
ostali u manjini. Lj udi su poeli da vade skrivene puke i bombe
i od radosti su pucali.
Komanda odreda je naredila zbor u 21 as 27. jula na
Muiinoj previji.
Poto smo uspostavili vezu s ustancima kod Srpskog
klanca, nas dvojica smo dobili zadatak da poemo kao kuri ri u
Nadvrelo'u grupu koja je vrila obezbeenje od Knina. Opet su
nas omladince ubedili da treba da predamo puke onima koji
e uestvovati u napadu na Otri. Bunili smo se, ali smo ipak
pristali, jer smo znali da od uspeha na Otriu sve zavisi. Svoju
Puku predao sam harambai Bogunoviu, koji je taj naziv dobio
kao begunac iz austrougarske vojske.
Zaobili smo Otri sa severa i posle ponoi stigli u Nad-
vrelo. Na odreenom mestu nismo nali nikoga. U jednom u-
marku smo naili na J ovuru Vjeticu iz Rastieva sa 10 naoru-
anih boraca. Bili su obaveteni za ustank, no kako nisu dobili
zadatak, primakli su se eleznikoj pruzi. Za prekid pruge nismo
imali alata. Nas dvojica smo poli u zaselak Lazi da i njega
pokrenemo na ustanak i da uzmemo alat, meutim, niko nam
nije hteo otvoriti, niti se javiti. Vreme odreeno za napad bilo
je prolo, bojao sam se da e napad na Otri poeti pre nego
to mi budemo u stanj u da prekinemo veze. Konano smo pro-
nali neku sekiru.
Dok smo urili ka pruzi, uli smo puke na Otriu. Napad
je otpoeo. Brzo smo prekinuli telefonske veze, ali prugu nismo
imali sa im da razruimo, pa smo krenuli na straaru prema
Pribudiu, gde smo nali naoruanog straara. Kad smo mu re-
kli da hoemo alat za ki danj e pruge, odluno je odbio. Zapre-
tili smo mu narodnim sudom, pa je popustio i poeo da odvre
zavrtnj e sa ina. Prugu smo zajedniki razruili. Sad smo bili
sigurni da voz iz Knina nee omesti zauzee Otria.
I z Nadvrela smo poli na elezniku stanicu Pribudi da
razoruamo andarme koji su uvali stanicu. Usput smo posma-
trali zrmanj sku dolinu: ha sve strane, sa svih puteva i staza,
hitali su ljudi u pravcu Zrmanj e. Glas o ustanku irio se kao
plima, bre od nas koji smo se borili. Davalo je to neku naro-
itu snagu i volju da se ini i nemogue. U Pribudiu nismo
nali andarme pobegli su prema Kninu. Sa zastave koja je
visila na staninoj zgradi iscepao sam plavo i belo platno: na
koplju je ostala crvena zastava.
Za to vreme Otri je bio osloboen. Napad je poeo pred
zoru. Malo se zakasnilo, jer su se borci sporo okupljali. Svaka
grupa je energino pristupila izvrenju zadatka. Glio Cuk i
jo neki borci kroz prozor su upali u andarmeri j sku stanicu i
prisilili andarme na predaj u. I sto tako je I lija Radakovi sa
Nikolom Lukiem upao u ustaku stanicu, nakon ega su se
ustae i finansi predali. I talijani i naoruani elezniari predali
su se bez otpora. Na stanici je zaplenjen teretni voz koji je iz
Knina iao za Graac. Borci su lokomotivu otkaili i pustili
samu u pravcu Graaca. Ubijeno je 8 ustaa, andarma i finansa,
a zarobljeno je 4 andarma i finansa, koji su puteni. Puteni
su i zarobljeni elezniari, kao i osoblje voza, a takoe i za-
robljeni I talijani. Zapl enj en je jedan pukomitraljez i 20 puaka.
Odmah su tri starija borca dobila zadatak da odravaju
red na Otriu i da spree eventualnu pljaku i nasilje. Brzo su
ispisane po zidovima parole. I spisivao ih je politkomesar odreda
(docnije mi je priao da mu je to bio najsreniiji dan, jer je prvi
put u ivotu iao slobodno pod crvenom zastavom i ispisivao
partijske parole). U osloboenom Otriu odred se pojavio sa
crvenim zastavama. Na eleznikoj stanici, mesto ustake, izve-
ena je crvena zastava sa srpom i ekiem.
Nakon osloboenja Otria komanda 9. gerilskog odreda
pourila je sa desetak boraca u Zrmanj u da likvidira optinsku
upravu. J ednu grupu boraca ostavila je na Zrmanjkom klancu
da razrui cestu.
Zadatak u Zrmanji brzo je izvren: do borbe ni j e dolo.
Zarobljen je komandir andar meri j ske stanice s jednim an-
darmom, a etvorica su u patroli ubijena. Zarobljeni andarmi
su puteni nakon obeanja da u andarmeriju vie nee stupiti,
no odmah su po dolasku u Knin obeanje pogazili.
Optinski panduri su izrazili spremnost da nam se pri-
kljue. Veina od njih bili su siromani seljaci, bive sluge
trgovca ulentia, koje je on kao predsednik optine naoruao.
Milojko uk (komandant 10. gerilskog odreda), zajedno s ko-
mandom naeg odreda, bio je protiv njihovog streljanja, to su
zahtevali neki seljaci. J edan od ovih pandura, Milan Lisica, Hr-
vat, primio se da bude pandur kako bi spreio ustae da ubi j aj u
njegove prijatelje. Celo vreme izvetavao ih je o namerama
ustaa. S nj i m se bila povezala i Otrika grupa, to joj je olak-
alo da doznaje planove ustaa. On nam je dao nekoliko vojni-
kih puaka, koje su predali kolebljivi seljaci. Lisica je stupio u
partizane i kao jedan od najhrabrijih boraca poginuo u juriu
na ustae na Udbini 1942. godine.
Sa Pribudia smo se uj utro vratili na Otri. Tu nije bilo
nikakvog reda: borci iz odreda koji su bili ostavljeni nisu bili
dovoljno energini da ga odre. Njih su prevladali naoruani
seljaci. Nastala je pljaka trgovine i kafane, svak je nosio to
je hteo. Na Otriu su bili prevagnuli oni seljaci iz okoline, koje
ustae nisu progonile; ponaali su se kao da je borba zavrena,
pa sada gledaju da to uiare. Komanda odreda jo se nije bila
vratila iz Zrmanje, pa smo otili da se odmorimo.
Tek to sam legao, digli su me mitraljeski rafali koji su
se uli sa Otria. Potrao sam prema prozoru. Na Otriu sam
video jedan automobil i kamion, iz kojih su iskakale ustae i
I talijani. Na sve strane su ljudi i ene beali sa Otria. Bila
je to grupa ustakog tabornika Sikia, koji je 27. jula, kad je
uo za ustanak, otiao u Graac da trai pomo. Sad se vraao
u krvavu etvu. Pridruili su mu se I talijani. Usput je na Ma-
lovanu ubio jednog starca i staricu, koji nisu mogli da bee.
Poli su u Zrmanju, ali su na Zrmanjskom klancu naili na
razruenu cestu, pa su se vratili na Otri. Uskoro, nakon jalove
Pucnjave, ukrcali su se u kola. I talijani su se vratili u Graac,
a ustae su produile u pravcu Srba. Na Srpskom klancu su ih
saekali gerilci iz Srba i pobili.
Neto posle odlaska one grupe naiao je voz iz Graaca i
stao u Otriu, a istovremeno se od pravca Knina ula mitra-
ljeska paljba. Neprijatelj iz Graaca mogao je da proe zato
to Spiro Luki nije izvrio zadatak da izmeu Otria i Malo-
vana prekine prugu i cestu. On, bivi policajac, docnije etnik,
pekulisao je, nije hteo da blizu svoje kue izazove borbu. Ne-
prijatelj je prodirao i izgledalo je da je pokrenuo jake snage
da uspostavi saobraaj preko Otria. Niko mu se nije suprot-
stavljao jer su borci, opijeni slobodom, otili kuama da pro-
slave prvi slobodan dan. Kad je neprijatelj prodro, uhvatila
ih je panika. Kako ih okupiti i ponovo pokrenuti u borbu! Ko-
manda odreda sa grupom najsvesnijih i najboljih boraca bila
je u Zrmanji. Znao sam kad vidi da prolaze vozovi da e pou-
riti u pravcu Otria i da emo tada moi da preduzmemo neto
efikasno. Odstupanja nije moglo biti.
Voz iz Graaca brzo je otiao u pravcu Knina, a odmah
zatim je doao voz iz Knina i otiao u pravcu Graaca. Po pro-
lasku voza iz Knina prestala je pucnjava. To su pucali I talijani
iz voza. Oni su u Pribudiu i Nadvrelu pohapsili dosta ljudi i
poveli ih za Graac. Po dolasku vozova, na Otriu je zavladala
tiina. Nismo znali da li su ostavili posadu. Iako isu kroz Otri
prola dva voza sa I talijanima i ustaama, crvena zastava se i
dalje ponosno vila na vrhu eleznike stanice.
Voz koji je otiao u pravcu Knina, iza Pribudia survao
se pod kipu. Poginulo je 7 I talijana i 2 domobrana. Vaso Sijan,
lan KP, je izvadio iz pragove rafove koji su drali ine, pa
kad je voz naiao sruio se niz strmi naisip.
Po podne je iz Zrmanje dola komanda odreda i zakazala
zbor na Gradini iznad Otria u 5 sati. U odreeno vreme se
okupilo nas 12. Odluili smo da se spustimo u Otri i, ako je
neprijatelj ostavio posadu, da je likvidiramo. Zatraio sam
svoju puku od harambae, a on mi je dao sav srean jer se,
navodno, ne osea najbolje. Strah, koji ga je docnije odveo u
etnike, bio je kod njega jai od zvanja harambae. Nas deset,
u koloni po jedan, sputali smo se niz Gradinu, a istovremeno
se sa suprotne strane pribliavala Otriu jo jedna desetina:
bili su to Popinjci. Njih je predvodio Mio Luki,
3
novi komandir
formirane Popinjske ete. Dali smo im rukom znak da poure.
Od kue do kue oprezno smo nastupali do ustake stanice, pred
kojom smo se sastali s Popinjcima. Opreznost je bila suvina
na Otriu ni j e bilo nikoga.
3
Botporunik bive jugoslovenske vojske; borio se hrabro do po-
gibije na poloajima kod Bihaa u septembru 1941.
Doznali smo da se ustae i I talijani nisu smeli zadrati
kad su uli kako je prola posada Otria i kolike su nae snage.
U napadu na Otri uestvovalo nas je skoro 90 sa pukama i
neto manj e bez puaka. Meutim, uiteljicama i elezniarima
je izgledalo da nas ima samo naoruanih 500, to su rekli usta-
ama. Od te sile uhvatio je strah ne samo njih, nego i ustae u
Graacu. Zato su traili iz Zagreba da se smesta poalje jedna
pukovnija sa bar 10 topova. Ako je kod nas bilo poetnikih
slabosti zbog nedovoljne organizovanosti, neiskustva i straho-
vanja seljaka od borbe sa nadmonijom silom, kod njih se posle
prvog sudara s nama pojavila panika koja nije potedela ni
Gospi, ni Zagreb.
NAPAD NA ZELEZNI CKU STANI CU MALOVAN
Zaposeli smo poloaj kod zaseoka Suevia da bi spreili
neprijatelja da prodre iz pravca Graaca. U toku noi neprija-
telj nije naiao, pa je odlueno da se likvidiraju ustae na sta-
nici Malovan, koja svojim poloajem na presedlini dominira
prilazima Otriu i Graacu. Poli smo po selima da pozovemo
borce radi napada. Svi su nam se odazvali.
I zjutra 29. jula, dok su se borci kretali prema Malovanu,
naiao je voz iz Graaca sa italijanskim vojnicima i bez zadra-
vanja proao u pravcu Knina. Meu nama bilo je i nenaorua-
nih boraca; oni su dobili zadatak da sa prunim radnicima po-
rue prugu.
Posada u Malovanu bila je pojaana, a neposredno pred
napad upueno je vozom iz Graaca novo pojaanje od 60 voj-
nika. Mi smo za napad na Malovan prikupili oko 120 naoruanih
boraca. Sa jugozapada je napadao na odred, a sa severa borci
Velike Popine. Borci Glogova i okoline trebalo je da srue prugu
i preseku odstupnicu neprijatelju u pravcu Graaca.
Neprijatelj je iz utvrenih kamenih zgrada spremno doe-
kao na napad. I pored upornog i energinog napada, zbog i-
stine ispred zgrade bio je zakoen svaki dalji pokret. Kad smo,
nakon priprema, poli na juri, posada se izvukla i pod zati-
tom voza, kojim je tog asa stiglo pojaanje, poela povlaenje.
Koristei usek, voz se izvukao u pravcu Graaca. Borci Glogova
nisu uspeli da prekinu prugu i spree izvlaenje neprijatelja.
Prilikom juria su poginula etiri borca, a trojica ranj ena (meu
njima i politkomesar odreda).
U poetku ustanka u graakom kotaru neprijatelj je brzo
reagovao 27. jula jo mu se inilo da ustanak moe da ugui
kamionom ustaa, no ve 28. jula iz Gospia je u Graac stigao
22. pohodni bataljon. Sve se to pokazalo kao nedovoljno, pa je
nakon borbe za Malovan nastala prava panika. Ustaki tabornik
iz Graaca po povlaenju sa Malovana, izvestio je Zagreb da
30 000 ustanika nadire iz Dalmacije, Like i Bosne prema Gra-
acu, iako 'su na Malovanu bili samo borci pomenutih sela
Ustae su traile hitna pojaanja, topove i avione.
O ovoj panici u Graacu doznali smo tek docnije. Znali
smo da su, pored ustaa, u Graac stigli i domobrani. Verovatno
ih je bilo oko 800. Na odred je uvee 29. jula izbio pred Gra-
ac sa oko 150 naoruanih boraca i zauzeo poloaje na 23 km
istono. Cerovaki vod je upuen u pravcu dalmatinskog sela
Krupe, radi obezbeenja levog boka odreda. U toku nou borci
su se odmarali, a sutradan je vreno izvianje i povezivanje sa
borcima bruvanjske optine, koji su bili na naem desnom krilu.
Komanda odreda je ocenila da za napad na Graac nema do-
voljno snaga. Traena je pomo od komande gerilskih odreda
iz Srba, kao i od 10. gerilskog odreda iz Zrmanje. Kraj em jula
Srbljani su stigli na graake poloaje.
I stovremeno kad je osloboen Malovan, zrmanjska eta
10. gerilskog odreda, pod komandom Mane Breke, prela je
preko Velebita u Dalmaciju i zajedno sa Dalmatincima oistila
desnu obalu Zrmanj e od graninih straa NDH prema italijan-
skoj okupacionoj zoni. Zauzet je i deo sela Ervenik na desnoj
obali Zrmanje; prelaz na levu obalu branili su I talijani. Odred
je u dolini Zrmanje u selima Palanka i Zrmanja organizovao
ruenje ceste. Porueni su svi propusti i mostovi, a na mnogim
mestima i podzidi ceste. Po zauzeu Ervenika 10. odred je pre-
bacio Zrmanjsku etu na graake poloaje. Vod Rujita i J a-
vornika ostao je da kontrolie prilaze iz Ervenika u pravcu Ve-
lebita i Zrmanje. Pribudika eta je orijentisana prema Plavnu.
Osloboenjem Malovana cela zrmanjska optina je bila
slobodna. Sve veze Dalmacije preko Like sa Zagrebom bile su
prekinute, Split i Knin mogli su veze sa Zagrebom da odra-
vaju samo preko Sarajeva i morem. I talijanima je prekinuta
jedina eleznika pruga preko koje su odravali vezu sa svojom
zemljom. U tome je najvei znaaj osloboenja zrmanjske op-
tine. Zato je Ministarstvo domobranstva NDH odmah prebacilo
u Graac jedini domobranski bataljon koji je bio garnizoniran
u Lici, a zatim je iz Varadina doveden Varadinski bataljon,
iz Virovitice i Bjelovara delovi konjikog puka jaine bataljona,
kao i jedna i po baterija topova. Ove su snage ve 30. i 31. jula
stigle na graake poloaje. U Graac su stigli domobranski pu-
kovnik Boanin i ustaki pukovnik J uco Rukavina, a 31. jula
komandu preuzima domobranski general Luki. Formira se
Zdrug generala Lukia, sa zadatkom da se likvidira ustanak
zrmanjskoj optini i preko Zrmanj e oslobode komunikacije
za Knin.
Osloboenje zrmanjske optine zajedno sa optinom Srb
imalo je ogroman znaaj za irenje ustanka kako u graakom
kotaru, tako i u ostalim kotarevima Like. Uspene borbe i ne-
uspeh neprijatelja da prodre u slobodnu Zrmanj u podsticali su
ljude na borbu i u ostalim krajevima Like. Njima je borba
bila olalkana time to su sve domobranske snage, koje su se
nalazile u Lici, bile skoncentrisane u Graacu. Borci Zrmanje
nalazili su se na teitu napada ovih snaga. U izvrenju zada-
taka imali su dobru podrku boraca bruvanjske optine i
ostalih sela graakog kotara.
ORGANI ZACI J A ODREDA I POZADI NE
Rukovodstvo gerilskih odreda zrmanjske optine trebalo
je da reava mnogobrojne zadatke. Pored rukovoenja borbom
trebalo je da se organizuje rad pozadine, da se uvede red i
sprei svaka samovolja, da se organizuje snabdevanje boraca
na poloaju. Svaki odred je organizovao pozadinu na svom sek-
toru. Na odred je imao sela severno, a 10. gerilski odred juno
od Zrmanjskog klanca. Zadatke organa vlasti u pozadini vrile
su komande odreda, za to su bile proirene. Formiran je na-
rodni sud. Ova organizacija je izvrena prema pravilima koja
su iz Drvara poslata komandi gerilskih odreda u Srbu.
Na Otriu je komanda 9. gerilskog odreda otvorila svoju
kancelariju za obavljanje potrebnih poslova. Za overavanje do-
kumenata bio je izraen peat odreda. U kancelariji se stalno
nalazio Isak Mareti sa jo 23 druga i nekoliko kurira. Po-
vremeno je tu boravio i politkomesar odreda Radakovi, radi
reavanja vanijih pitanja. Tako je na Otriu dolo do formi-
ranja neke vrste narodnooslobodilakog odbora, ako ne po
imenu, a ono po zadacima koje je obavljao.
J edan od prvih zadataka je bio da se obezbedi snabdevanje
boraca na poloaju prema Graacu, prvenstveno peenje i slanje
hleba. Kad su i ete iz Srba i Zrmanj e otile na poloaj prema
Graacu i za njih je organizovan hleb. Borci su snabdevani me-
som od zaplenjene stoike, a u nedostatku ove prikupljane su
ovce od seljaka. U etama su odmah bile organizovane kuhinje.
Preduzete su mere da seljaci nita ne reavaju na svoju ruku,
n
ego da se za sporove obraaju odboru; na taj nain je spreena
samovolja i osveta. U spornim sluajevima seljaci su uspeno
mireni. Prvih dana ustanka jedan seljak doveo je na Otri dva
brata, Hrvata, koji su pre ustanka vodili ustae sa Otria da ga
uhvate. Poto sam ni j e smeo da im sudi, doveo ih je na Otri
i traio da se osude na smrt. Predstavnici odreda na Otriu su
znali da u Drvaru postoji sud, pri tabu Drvarske brigade (ko-
mandi svih ustanikih jedinica Kraj i ne i Like), pa su ih poslali
da im se tamo sudi.
Nai borci su imali malo municije, pa je sa Otria na Dr-
var poslat kuri r da je donese. I z Drvara su odgovorili da nemaj u
municije za puke, ali su poslali rune bombe drvarske izrade i
upustvo kako ih treba praviti. Odmah smo i mi organizovali
pravl j enj e bombi. Glavni maj stor je bio Nino Krli, seljak, ko-
va i pukar. Za telo bombi su sluile vodovodne cevi, koje su
narezane da se bolje rasprsnu, a dinamita je bilo dovoljno za-
plenjeno na Otriu. Sa Otria je odravana kurirska veza sa
drugim ustanikim jedinicama, a i sa jedinicama na poloaju.
Tu su izdavane i propusnice za putovanj a u druga sela.
Na isti nain je u Zrmanj i Miloj ko uk organizovao funk-
cionisanje komande 10. gerilskog odreda i narodnog suda. Oni
su odravali veze i saradnj u sa ustanicima iz severne Dalmacije.
U toku borbe za osloboenje zrmanj ske optine veliki broj
l j udi je pokrenut u borbu. I stovremeno sa izvrenjem borbenih
zadataka dolo je u okviru odreda do formi ranj a eta. U sastavu
9. gerilskog odreda formi rane su Otrika, Popinjska i Rasti-
evska eta. Otrika eta, kojom je neposredno rukovodila ko-
manda odreda, je imala preko 70 naoruanih boraca i 1 puko-
mitraljez. U sl uaj u odsutnosti komandant je odreivao zame-
nika u eti. I z sastava eta izdvojen je cerovaki vod, koji je
samostalno delovao na pravcu Zegara u severnoj Dalmaciji.
Popinjska eta je imala blizu 100 puaka i 3 pukomitraljeza.
Komandir ete je bio Mio Luki. Rastievska eta je brojala
30 boraca, a za komandira se nametnuo J akov Budimir iz Nad-
vrela, predratni pekulant. On je pokuao da sa etom izbegne
od borbe, ali ga je komanda odreda prisilila aa doe na gra-
ake poloaje.
U sastav 10. gerilskog odreda ulazile su Zrmanj ska i Pri-
budika eta. Zrmanj ska eta je imala preko 60 naoruanih bo-
raca, a komandovao je komandant odreda Miloj ko uk, lino
ili preko zamenika. Po odlasku ete na graake poloaje vod
iz Ruj i ta je ostao za obezbeenje prema Erveniku. Pribudika
eta je imala oko 40 naoruanih boraca; ona je neprekidno dr-
ala poloaje kod Bendera, prema Kni nu i ni j e uestvovala u
borbama za Graac.
Oba odreda su 'imala oko 300 vojnikih puaka. Komandni
kadar u etama su uglavnom birali borci izmeu sebe. Oni su
u znatnoj meri uvaavali i mi l j enj e komandi odreda pri izboru
stareina. Dobrovoljnost pri stupanj u u odrede i brzo nara-
stanje jedinica imalo je za posledicu znatnu samostalnost eta,
pa i vodova. Najbolje organizovane i rukovoene bile su Zr-
manjska, Otrika i Popinjska eta. One su uestvovale u svim
borbama i izvravale najvanije zadatke.
NAPAD NA GRAAC
Pripreme za napad na Graac vrene su intenzivno. Ko-
manda 9. gerilskog odreda je radila na povezivanju sa ustani-
cima iz drugih sela. Ostvarena je dbra veza sa borcima sela iz
neposredne okoline Graaca i optine Bruvna. Uspostavljen je
kontakt i sa lanovima Kotarskog komiteta KPH Graac.
Radi uspostavljanja veze sa ustanicima u Velebitu upu-
ena je jedna patrola iz Popinjske ete. Pri prelasku pruge kod
crkve sv. Marka patrola je upala u domobransku zasedu. Posle
kraeg pukaranja patrola se izvukla, ali isu domobrani uhvatili
ranjenog Ljubomira Stoji'savljevia i predali ga 'Ustaama u
Graacu, koji su ga posle muenja ubili.
Domobrani su 1. avgusta izvrili napad na Crni vrh. Ener-
ginim protivnapadom naih boraca naterani su na povlaenje.
U ovom napadu domobrani su imali 2 mrtva i 6 ranjenih. Taj.
neuspeh ih je jo vie uverio da nas ne mogu odbaciti od
Graaca.
Sve pripreme dovrene su 1. avgusta, a napad je poeo u
pono 1/2. avgusta. Graac je napadnut sa tri strane. Na pravcu
Podkokirna groblje, juno od zaselka Kontii, napadao je 9.
gerilski odred, gerilska eta iz Srba i borci iz sela istono od
Graaca. Na pravcu sela Deringaj Dukii napadali su borci
Bruvna. Iz Velebita u pravcu Gaeina Dola napadala je jedna
manja grupa. Napadalo se energino i smelo i jedinice su podi-
le neprijateljevim poloajima, ali su jakom vatrom nadmoni-
jih snaga svi nai napadi odbijeni. Pred zoru nae jedinice su
se povukle na polazne poloaje. Bili smo i brojem i naorua-
njem preslabi za proboj dobro organizovane odbrane. Neprija-
telj je u Graacu tada imao preko 2000 domobrana i ustaa,
kao i 6 topova, a naih je bilo nepunih 400 naoruanih boraca
(od toga oko 300 najboljih u Podkokirni). Napali smo na glavne
neprijateljske snage u Lici, pa nismo ni imali izgleda na uspeh..
SAVEZ ETNI KA I I TAL I J ANA
Za komande 9. i 10. gerilskog odreda poseban je problem
bilo obezbeenje od intervencije I talijana iz Knina, ddk se ve-
ina jedinica nalazi oko Graaca. Sa sigurnou se pretpostav-
ljalo da e I talijani pokuati da ovladaju sa oko 30 km elez-
nike pruge i ceste, koliko smo mi drali. Da bismo im spreili
prodor, temeljito smo ruili prugu i cestu u dolini Zrmanje.
I stovremeno je razvijen politiki rad da se borci ubede u neop-
hodnost borbe protiv I talijana. Komandant 10. odreda usposta-
vio je vezu sa rukovodstvom dalmatinskih gerilaca izmeu
Knina i Zrmanje i zahtevao da oni spree prodor I talijana za
Zrmanju.
I ntervenciju I talijana nije trebalo dugo ekati. Nju su po-
litiki pripremili etnici, koji su im omoguili da nastupe po
oprobanom naelu: Podeli pa vladaj. Radi razbijanja ustanka
i ostvarenja svojih protivnarodnih ciljeva bivi radikalni posla-
nici i politiari Niko Novakovi Longo, Stevo Raenovi, pop
uji, J ovo Kea i drugi, isplanirali su podvajanje ustanika na
gerilce i etnike. Centar etnike aktivnosti postao je Knin na
neosloboenoj teritoriji, a Srb na osloboenoj, gde su doli Ra-
enovi i Kea. Oni su govorili narodu da e nas I talijani zati-
titi od ustaa i da treba ekati sa borbom dok glavne sile ne
ree rat.
I talijanske snage iz Knina i Obrovca bile su pokrenute
prema Graacu 2. avgusta. Iz Obrovca su ve isutradan stigle u
Graac, a snage iz Knina su ceo taj dan popravljale poruenu
cestu u Zrmanji i, pre noi, bez borbe su izale na Otri. Dal-
matinci na poloajima prema Kninu nisu ni pokuali da im
spree prolaz za Zrmanju, a Zrmanjska eta je bila u pokretu
na graake poloaje. Precenili smo ruenje ceste u Zrmanji i
smatrali da e bar nedelja, ako ne i mesec dana biti potrebno
da se osposobi za promet; meutim, bio je dovoljan jedan dan
za nebranjene prepreke.
Dok su se I talijani penjali uz ZrmanjSki klanac, iz Srba
je stiglo nareenje na Otri upueno komandiru Srpske ete,
da se kod Graaca ne otvara vatra na I talijane. Ne znam ko je
potpisao, ali smo ga shvatili kao slubeno nareenje, s obzirom
da je dolazilo iz Srba. Nije iskljueno da su ga uputili pomenuti
etnici. Bez obzira ko ga je uputio ono je odstranilo svaku po-
misao na borbu protiv I talijana.
Ovo je dalo podstreka etnikim elementima da ponu
s propagandom kako su nam I talijani prijatelji. I talijani su na-
stupali sa parolom: Bono Serbo, ustaa macare. Takav nastup
ni j e bio bez odraza na borce i narod. Mi smo u etama odmah
poeli da objanjavamo borcima da su nam I talijani neprijatelji
kao i ustae i da se ustae bez njih ne bi mogli odrati i da je to
momentana taktika I talijana, da bi lake uguili ustanak i obe-
zbedili saobraaj. Ovakav stav je doprineo da ete i dalje ostanu
vrste i jedinstvene.
im su doli I talijani su uspostavili svoj garnizon na Ot-
riu. Odmah su izdali proglas u kome su zahtevali predaju
oruja. Pokuali su da uspostave kontakt sa pojedinim koman-
dirima, ali bezuspeno.
Po prelasku u Graac I talijani su odmah pristupili opravci
pruge i telefonskih linija. I stovremeno su na svim stanicama i
straarama na pruzi postavili svoje posade. Zahtevali su od
prunih radnika da se vrate na posao, ali su oni to odbili, jer
su se kao borci nalazili na poloaju. Popravka pruge je tekla
sporo; bilo im je potrebno mesec dana dok su prugu osposobili
za saobraaj.
Dolazak I talijana znatno je olakao poloaj domobrana i
ustaa u Graacu. Obezbeenje prema Otriu preuzeli su I tali-
jani, pa su dobili vie slobode za manevar prema Bruvnu i Ploi.
Odmah po dolasku I talijana 4. avgusta izjutra oni su, podrani
jakom artiljerijskom vatrom, otpoeli napad na nae poloaje
na Crnom vrhu i Rujevcu. Pod zatitom artiljerije domobrani
su nastupali na Crni vrh koji dominira naim poloajima. Borci,
nenaviknuti na artiljerijsku vatru, povukli su se i neprijatelj
je ovladao Crnim vrhom, a zatim je frontalno iz Podkokirne i
bono sa Crnog vrha, uz podrku artiljerije, napao na snage 9.
gerilskog odreda na Rujevcu. Pred nadmonim neprijateljem
odred se poeo po podne da povlai u pravcu Malovana i u nj e-
govoj visini poseo nove poloaje. Nai borci, nenaviknuti na
artiljerijsku vatru, nisu uspeli da spree neprijatelja da ih od-
baci sa poloaja koji dominiraju Graacom.
Sa graakih poloaja Bruvanjci su se povukli u pravcu
Vodene glave, koju su zaposeli za odbranu Bruvna. Bili smo
obaveteni da je u Graac stigao Milan ulenti, ustaki pred-
sednik zrmanjske optine i da preko Velebita namerava sa usta-
ama da se probije na Zrmanju, pa je izvreno novo grupisanje
eta 9. i 10. odreda severno i juno od eleznike pruge Otri
Graac, na Velebitu. Neprijatelj nije ni pokuao da napadne
nae snage na ovim poloajima.
Stvaranje fronta i danonono sedenje na poloaju bez
borbe poelo je da se negativno odraava na borce. U toj situa-
ciji dola je do izraaja tzv. seljaka pravda, po kojoj je svaki
mukarac sposoban za borbu morao da ide na poloaj na smenu
7 ili 15 dana. Kako je bilo vie boraca nego puaka, to je smena
kod puaka vrena veinom nedeljno. Borci su se smenjivali, a
Puka je ostajala na poloaju. Ove smene su labavile disciplinu,
a
samim tim i vrstinu jedinica. Ni politiki rad, koji ionako
m
j e bio naroito intenzivan, nije mogao da otkloni tu slabost.
Za politiki rad nismo dobivali direktive, nego smo samostalno
obraivali aktuelna i konkretna pitanja. Dostavljanje vesti e-
tama na poloaju bilo je organizovano dobro. Kako u etama nisu
bili odreeni politiki komesari, to smo mi, pismeniji omladinci,
itali vesti po grupama. Naroito su nas paljivo sluali stariji
ljudi, koji su stalno traili razna objanjenja.
U saradnji sa I talijanima etnike voe su uporno nasto-
jale da poepaj u ustanike snage i da ih privole na saradnju.
Radi ovoga su pripremale sastanak ustanikih predstavnika i
I talijana. Naroito su bili aktivni etniki predstavnici iz Srba,
koji su pokuali da za ovo pridobiju neke istaknutije ljude iz
zrmanjske optine. Komande odreda su zauzele stav da je to
politika razbijanja jedinstva, protiv koje su energino istupile.
etnike voe iz Srba i Lapca i I talijani organizovali su
na Otriu 11. avgusta sastanak sa ustanikim predstavnicima.
Pokuaj Komande gerilskih odreda u Srbu da sprei odlazak
etnikih predstavnika iz Srba na Otri nije uspeo. Zato su na
Otri poli i predstavnici gerilskih odreda da spree etnike u
ostvarenju njihovog plana. Pored ostalih na Otri su doli ko-
mandant i politkomesar 9. gerilskog odreda, kao i Pero Bolti
ispred partijske organizacije i komande u Drvaru. Oni su se
odluno borili protiv sklapanja ma kakvog sporazuma sa I tali-
janima. Meutim, sva njihova nastojanja ostala su uzaludna.
etnike voe ostvarile su svoj cilj sporazum s I talijanima.
Potpisan je Otriki sporazum, kojim se nae snage obavezuju
da se nee boriti protiv I talijana. Iako su komande 9. i 10. ge-
rilskog odreda bile odluno protiv saradnj e s I talijanima, poje-
dini etniki orijentisani elementi u jedinicama poeli su s pro-
pagandom za tu saradnju. Odmah su rakririkavani, pa su poeli
opreznije da deluj u.
Borci i seljaci nisu pridavali neki znaaj brojnoj italijan-
sko j vojsci ona za nj i h nije predstavljala autoritet. Preovla-
davalo je shvatanje da I talijani protiv naih boraca ne smeju
nita da preduzimaju. I talijanima je otvoreno govoreno da u
umama ima mnogo naoruanih boraca. Iako veina jo nije bila
spremna za otvorenu borbu protiv njih, preovladalo je uve-
renj e da mi predstavljamo samostalne oruane formacije, ko-
jima ustae i I talijani ne mogu nita. I talijani su naredili da
svako preda oruje, ali niko nije hteo da preda svoju puku.
J edan borac je doao na Otri sa pukom. I talijani su ga razo-
ruali i poveli da ga streljaj u, no na uporno insistiranje pred-
stavnika 9. gerilskog odreda on je puten, ali puka mu nije
vraena. Ovaj sluaj je is'korien da se borcima i seljacima ob-
jasni da I talijani, koji su doveli ustae, taktiziraju dok ne po-
kupe oruje, a onda e opet da nastave sa terorom.
PRELAZ NA NOVE POLOAJ E I PREKI D BORBE
Od 17. do 20. avgusta zdrug generala Lulkia uspeo je da
se preko Bruvna i Mazina probije za Borievac, prema Kulen-
Vkuf. U Pitalskoj dragi gerilci lapakog sreza razbili su ga
i naterali na povlaenje prema Graacu. Proboj neprijatelja na
ovom pravcu pokazao je da su nae snage tu bile slabe. Ovaj
pravac bio je veoma vaan jer izvodi na bok i u pozadinu geril-
skih snaga koje su se borile na poloajima prema Bihau. Zbog
toga je stavljeno u zadatak 9. i 10. gerilkom odredu da, pored
obezbeenja pravca koji izvodi u Zrmanj u i Otri, preuzmu i
obezbeenje onog koji preko Bruvna vodi u pravcu Lapca.
Za ovaj zadatak odreene su Zrmanjska i Otrika eta,
koje su se sa poloaja u Velebitu prebacile u pravcu Bruvna.
ete su morale prei prugu koju su I talijani obezbeivali. Da
ne bismo ekali no, izveteni su I talijani na Malovanu da emo
proi pored nj i h i da ne otvaraju vatru. Ovim se ujedno htela
da demonstrira naa samostalnost i snaga. I talijani su odgovorili
da ne mogu da dozvole prelaz, dok sledeeg dana ne dobiju
odobrenje komande iz Graaca. Meutim, mi nismo hteli da
ekamo, nego su dve ete prole pored I talijana u koloni po
jedan sa pukama na ramenima i peenim ovcama na ranju.
I talijani nisu opalili ni metka, a priali su da je iz planine prelo
preko pruge 500 gerilaca. Dugo su posle borci priali kako I ta-
lijani nisu smeli ni da se jave.
Posle prelaska u bru vanjsku optinu Otrika, Zrmanjska i
Popinjska eta su posele nove poloaje radi spreavanja prodora
neprijatelja iz Graaca prema Bruvnu. Ovi poloaji su omogu-
avali udar u desni bok nadiruih snaga neprijatelja. Rastiev-
ska eta i cerovaki vod ostali su na starim poloajima u Vele-
bitu. Odlazak Otrike i Zrmanjske ete na nove poloaje doveo
je do odvajanja boraca od svojih kua, to na njih ne samo da
nije negativno delovalo, ve su bili ponosni to im je, kao hra-
brim i priznatim borcima, poveren vaan zadatak. Na ovim po-
loajima neprijatelj ni j e uznemiravao nae snage, izuzev povre-
menom artiljerijskom vatrom.
Polovinom septembra I talijani su pomerili granicu svoje
okupacione zone i pristupili okupaciji Like i dela Bosanske
krajine. U tim krajevima oni su uspostavili svoju vlast. Kako na
druge, tako je i na 9. i 10. gerilski odred ovaj poduhvat I tali-
jana imao negativan uticaj, jer je prestala potreba da se dre
poloaji prema Graacu, pa su borci traili da se povrate svojim
kuama. Komande odreda uvidele su da jaa oportunizam, a sa
njim etniki uticaj. Da bi nekako odrali ete, i olakali njihovo
aktiviranje, kao i da bi se onemoguilo da oruje doe u et-
nike ruke, makar borci i bili kod kua, komande odreda su
ubedile borce Otrike i Zrmanjske ete da oruje ostave na
mestu gde je formiran 9. gerilski odred. Borci su pristali i pu-
ke su odnesene u Ljubinu poljanu, gde ih je uvalo nekoliko
boraca. Meutim, veina ipak nije htela biti bez svojih puaka,
pa su se posle nekoliko dana vratili i uzeli ih. Tako je brzo
propao jedan dobar plan, pa je trebalo raditi sve iznova.
I Popinjska eta se po povlaenju sa poloaja razila ku-
ama. Komandir ete Mia Luki sa tridesetak boraca i tri pu-
komitraljeza krenuo je prema Bihau, gde su borci lapakog
sreza jo vodili borbe sa ustaama. Zajedno sa Bosancima oni su
domobrane i ustae prisilili da se povuku na spoljnu odbranu
Bihaa. Ppinjcima je za odbranu odreen Ripaki klanac, koji
su zaposeli zajedno sa borcima iz Tikovca; levo od nj i h su bili
borci likih sela, a desno bosanskih. Ustae i domobrani su izvr-
ili estok napad da bi probili partizanske poloaje. Na odseku
Popinaca i Tifcovana front nije probijen, jer je odbrana bila
dobro orgariizovana, ve na susednom. Ustae su zale iza lea
naim borcima, ubile komandira Lukia na osmatranici, ali su
se borci, uz gubitke, ipak uspeli nekako da probiju.
Posle ovog proboja ustae i domobrani produili su napad
i stigli ispred sela Doljana i Dobrosela. Stab za Liku uputio
je apel svim selima Like i Dalmacije da poalju pomo u ljud-
stvu i oruju. Na ovaj apel odazvao se velik broj boraca zrmanj-
ske optine i sela severne Dalmacije. Oni su pod komandom
Milojka uka stigli na poloaje kod Doljana i odmah stupili u
borbu; neki su ostali do proterivanja neprijatelja u pravcu Bi-
haa, a neki su posudili puke nenaoruanim Doljananima, koje
su im vratili posle konsolidacije poloaja. Posle zavrenih borbi
borci iz Velike Popine i ostalih sela vratili su se svojim kuama.
Ovim su Zrmanjci zavrili poslednje borbe sa ustaama. Sada.
je iznova trebalo organizovati borbu protiv okupatora, raskrin-
kati etnike i razbiti njihov uticaj, a i ponovo stvarati vrste
partizanske jedinice. Ti novi zadaci postavljali su se pred par-
tijske aktiviste i najsvesnije borce.
Borbom su stvoreni uslovi za pojaan partijsko-politiki
rad. U borbi su se okalili meu omladincima novi kadrovi, koji
su na sebe uzeli najtee zadatke i reavali ih u vrlo tekim
uslovima. Oni su posle povlaenja sa poloaja postali nosioci
linije nae Partije i uporni borci za stvaranj e partizanskih jedi-
nica koje su spremne da se bore protiv okupatora i njegovih
slugu na svakom mestu. Taj rad je omoguio da se ve u no-
vembru 1941. na ovom terenu formira 2. eta bataljona Marko
Orekovi.
Vladimir MARlClC
BRAVSKI VAGANAC U NARODNOM
USTANKU 1941.
Nedal eko od Bosanskog Petrovca nalazi se selo Bravski Va-
ganac. Pre drugog svetskog rata u selu je bilo oko osamdeset i
etiri domainstva. Vrlo siromani seljaci, sa malo obradive
zemlje, iveli su dobrim delom od stoarstva, umskih radova
kod firme ipad a veliki broj ih je odlazio u pealbu u druge
krajeve J ugoslavije, pa ak i van granica J ugoslavije gde je i
izvestan broj ostajao. J edan od pealbara bio je i Solomon J o-
van J oo
1
. Decembra 1940. godine J oo dolazi kui i poinje
intenzivno da radi sa ljudima, naroito sa omladincima i to u
zaseocima Solomoni i Cojii. Sakupljao ih je po grupama i do
kasno u no im itao broure u kojima se govorilo o ivotu i
radu sovjetskog naroda. Pratili su ga andarmi pa kad je to
osetio nakon mesec i po dana, iznenadno se izgubio i za nj ega
se nita nije znalo do kapitulacije. Nekoliko dana posle kapitu-
lacije jugoslovenske vojske J oo se ponovo vraa u selo i na-
stavlja ranije zapoeti rad.
Nemake trupe se nisu dugo zadrale u Bosanskom Pe-
trovcu i okolini. Zamenlle si ih italijanske. Ali i one su se ubrzo
povukle i svu vlast su preuzele ustae, koje su odmah poele da
zatvaraju ljude iz svih sela u prvom redu uglednije. Ve 6. maja
po nekim selima oko Prijedora i Sanskog Mosta poeli su sa po-
koljima. J una meseca ustae u Drvaru hapse grupu ljudi, preko
Bosanskog Petrovca ih odvoze u Grme na mesto zvano Risova
greda, gde ih ubi j aj u i bacaju u jamu. I stovremeno ustaka vlast
poziva tri godita na regrutaciju. Hrvatski i muslimanski omla-
dinci se regrutuj u u vojne, a srpski u radne jedinice. Prema sa-
vetima starijih ljudi kao i onih koji su znali kakva je ustaka
1
On je otiao od kue negde 1930. i do decembra 1940. godine za
njegq se nije znalo. Boravio je u vile zemalja a neko vreme i u Sovjet-
skom Savezu.
politika ni'ko se od srpskih omladinaca nije odazvao ustakom
pozivu da se odreenog dana javi na radno mesto.
Ustaki teror i dalje se produava samo sve intenzivnije
te kod seljaka a i kod stanovnika Petrovca vlada nesigurnost u
opstanak i ivot. Mnogi ljudi, uglavnom trgovci iz Petrovca, bee
sklanjajui se ispred ustake kame. Pronose se glasovi da e
ustae na Vidovdan izvriti masovan pokolj srpSkog ivlja i se-
ljaci iz bliih sela i srpski stanovnici iz Petrovca u kolonama
bee iz svojih kua u sela koja su blie planinama. Veina tih
izbeglica nala se u selu Drini.
Drugom polovinom jula, nekoliko dana pred ustanak,
ustae su u samom Petrovcu ubile nekoliko ljudi, kolima ih od-
vezli u Zdeni do i, nedaleko od BravSkog Vaganca, bacili u umu
ali ih nisu zakopale.
USTANAK
Bio je 28. jul. U zaseoku Cojii i Solomoni sakupili su se
omladinci. Oko 1011 sati pre podne dotrao je zadihan i uzne-
miren Mile Kecman Gavrandi. On nam je iz sela Bukovae,
odakle je i rodom, doneo vest da je ustanak poeo, da su Drvar
i Otrelj osloboeni, da su ustanici Drvara, poto su ga oslobo-
dili, preli na na kraj prema Petrovcu i da se sprema napad na
Petrovac. Ta'koe nam je preneo poruku ustanika da i mi iz Va-
ganca treba odmah da se organizujemo, da sakupimo oruje ko-
liko ga imamo, naoruamo se ko ime moe i budemo spremni
da uzmemo uee u napadu na Petrovac. J o odmah treba da
pokidamo telefonske veze izmeu Petrovca i Kljua iji su vo-
dovi prolazili ispod naeg sela i da prekopamo cestu na pogod-
nom mestu. Primivi ovakvu vest okupljeni omladinci i stariji
ljudi odmah su poli prema cesti koja je prolazila pored sela.
Omladinci su uz put u jednom od gajeva izmeu zaseoka Cojii
i Solomoni, pronali J ou Solomona. Saoptili su mu primljenu
vest kao i svoju nameru. J oo im je savetovao da ne ine nita
dok on ne bude obaveten, jer primljena vest moe biti i provo-
kacija. Ako je istinita, on e svakako biti obaveten. Omladinci
su ipak otili u zaseok Solomoni koji se nalazio pored same ce-
ste, dok je J oo krenuo na drugu stranu. Sat-dva kasnije u za-
seok Solomoni doao je J oo. Okupljenim omladindima i stari-
jim ljudima je rekao da je vest o ustanku istinita i odmah je
organizovao kidanje telefonskih linija, prekopavanje ceste i po-
stavljanje zaseda na pogodnim mestima. Okupili su se svi mu-
karci iz celog sela. Na alost oruja nije bilo. Naoruali su se mo-
tikama, sekirama, kol j em i vilama. J edino se Gojko Coji
2
po-
javio sa karabinom i nekoliko metaka.
Postavljene su zasede prema Petrovcu i Kljuu. No je
prola mirno, niko niotkuda nije naiao. Ni sledeeg dana, 28.
jula, ustae se nisu pojavljivale. Stizale su vesti da su se usta-
nici Drvara prebacili na teritoriju oko Petrovca, da zajedno sa
ustanicima iz okoline Petrovca pri premaj u napad na grad, te da
bi u napadu trebalo da uzmu uea i ustanici Vaganca i drugih
sela prema Kljuu. Toga dana meu ustanike Vaganca dola je
vest da su ustae iz Petrovca izale na brdo J eevac nekoliko ki-
lometara od grada i da su na vrhu postavile zasedu i istakle
svoju zastavu. Meu ustanicima nala su se dva odvana oveka
(Goji Nikola Kecman i Rade Kovaevi) koji su naoruani sa
dve puke otili na J eevac. Vest je bila tana. Na vrhu su bile
ustae. Oni su se pribliili ustaama i prvim ispaljenim metkom
ubili jednoga. Ne znajui koliko je tamo ustaa oni su se povu-
kli. Sledeeg dana otili su ponovo i nali ubijenog ustau i nj e-
govu puku.
Kako se oekivalo pojaanje ustakoj posadi Petrovca, koje
je moglo doi od Kljua, Bosanske Krupe i Bihaa, to su na ce-
stama prema tim mestima postavljene jae zasede. J edna je po-
stavljena u Zdenom dolu ispod zaseoka Solomoni. U ovoj zasedi
uestvovali su, pored ustanika Vaganca, i ustanici Kapljuha,
Drinia, Bare, Bukovae i ustanici iz Drvara koji su posle oslo-
boenja Drvara bili dosta dobro naoruani. Oni su predstavljali
organizovaniju ustaniku formaciju. Njihov rukovodilac Milan
Zori preuzeo je uglavnom komandu i nad ustanicima Vaganca.
Zaseda je ostala etiri dana, ali ustae nisu nailazile.
Prvog avgusta posle podne kolona ustaa je od Kljua kre-
nula prema Petrovcu. Pred vee su spalili selo J asenovac i pro-
duili dalje. Ustanike zasede koje su bile postavljene na neko-
liko mesta od Bravska do Petrovca meusobno su bile povezane.
U zasedama su se nalazili uglavnom naoruani borci, a nenao-
ruani su bili rasporeeni na svakih sto metara te se na taj nain
odravala veza izmeu zaseda. Ustanici su preko ovih veza na
vreme bili obaveteni o pal j enj u J asenovca. Neke od ustanikih
zaseda, koje su bile malobrojne i slabo naoruane, povukle su
se, jer nisu bile u stanju da nita ozbiljnije uine. J edna zaseda
(od pet-est ustanika koji su se nalazili kod sela Kapljuh, u za-
seoku Lipi) saekala je kolonu i ispalila nekoliko metaka iz
dve puke (toliko ih je bilo) i bacila nekoliko bombi od cementa.
2
On je, iako stariji, fiziki nesposoban invalid, bio pred sam
napad Nemake n,a J ugosli .i j u mobilisan i rasporeen pri andarmerij-
skoj stanici u Petrovcu ge je doekao ulazak nemakih trupa. Beei
iz Petrovca poneo je karabin.
Na taj izazov ustae koje su se do tada kretale u koloni razvile
su se u strelce i iz svog raspoloivog oruja otvorili vatru u
pravcu odakle su se javili ustanici.
Glavna ustanika zaseda koja se nalazila u Zdenom dolu,
ispod zaseoka Solomoni, koja je jedina bila u stanju da saeka i
napadne ovu kolonu, morala se povui, da ne bi bila opkoljena.
Ustae su u noi, i pored jake kie, prole bez ikakvih gubitaka
prema Petrovcu. Idueg dana ustae su iz Petrovca krenule ce-
stom prema Driniu. Uz put su popalile sela Bara i Bukovaa,
zatim se vratile natrag ne izlazei u Drini.
Treeg avgusta ista ustaka kolona vratila se iz Petrovca
prema Kljuu. Na prolazu, ustae su spalile deo sela Vaganac i
to zaseoke Solomoni i Cojii i selo Kapi j uh. Sem toga, ubile su
nekoliko seljaka koje su zatekle u polju i kod kua, opljakale
sve to su mogle poneti, a stoku koju su nale poterale. Tom pri-
likom ustanici nisu bili u zasedi, jer su se prebacili na drugi
teren.
Kako su ustae poele svakodnevno prolaziti od Kljua
prema Petrovcu i obratno, ustanici su se ponovo vratili u Zdeni
do u zasedu.
8. avgusta naila je ustaka kolona (sedam kamiona, jedan
motocikl i jedan automobil) od Kljua prema Petrovcu. Kamioni
su bili natovareni puanom, mitraljeskom, topovskom munici-
jom i namirnicama. Sve je to bilo namenjeno posadi u Petrovcu.
Ustanici su saekali kolonu i iz raspoloivog oruja otvorili va-
tru. Sva vozila su skrenula sa druma i poela da se prevru,
jer su pored ustaa, koje su se nalazile na kamionima, bili po-
goeni i vozai. Manji broj ustaa koji nije bio zahvaen prvim
rafalima pokuao je da prui otpor. Borba je trajala oko pola
sata. Preiveli pojedinici su poeli da bee u pravcu odakle su
i doli, preko polja. Seljaci, koji su radili u polju, hvatali su ih
uz put i razoruavali.
Ova prva vea akcija imala je viestruki znaaj za usta-
nike. U prvom redu je uverila ustanike da se i sa malo oruja,
bez dovoljno municije a hrabrou i sa odreenim ciljem moe
unititi mnogo brojniji i moderno naoruan neprijatelj. Ovom
prilikom ustanici su zaplenili oko pedeset puaka, tri pukomi-
traljeza, nekoliko desetina hiljada metaka i pun kamion topov-
ske municije kalibra 100 mm. I ta topovska municija je dobro-
dola zbog toga to su ustanici na zapadnoj strani Petrovca u
selu Vrtoe istog dana zaplenili jedan poljski top kalibra 100 m
koji je odmah preko planine Osjeenice iznesen na Otrelj oda-
kle je dejstvovao na Petrovac.
U Zdenom dolu je zapljenjena i izvesna koliina ivotnih
namirnica koje su dobro dole ustanicima, jer su se nalazili na
terenu koji je dobrim delom bio popaljen i od ustaa opljakan.
Od ustanika bila su dva ranjena.
Celo selo Bravski Vaganac bilo je za vreme ove borbe na
nogama. Seljaci su tovarili plen, u prvom redu municiju, i od-
nosili u gornji deo Vaganca koji je uz samu umu i tamo je sme-
tali u jednoj peini.
Mada su ustae u Zdenom dolu bile poraene, one su i da-
lje pristizale u velikim kolonama od Kljua, Bihaa i Bosanske
Krupe u Petrovac. Ustae su u Petrovcu koncentrisale nekoliko
hiljada dobro naoruanih ljudi. Raspolagali su jakom artilje-
rijom i tenkovima. Svakodevno su tenkovi patrolirali od Pe-
trovca prema Kljuu i obratno. To je bila ustaka priprema za
ofanizivu na Otrelj u. Ustanici su sve raspoloive snage koncen-
trisali za odbranu kako bi osujetili ovaj ustaki plan. Borbe su
bile otre i trajale su oko mesec dana. U tim borbama, ustae
su imale velike gubitke, ali Otrelj nisu mogle zauzeti. Ustanici
su zaplenili dosta oruja pa i brojno se ojaali jer se dosta ve-
liki broj seljaka ba u jeku tih borbi dobrovojno javljao da e
ostati i boriti se u ustanikim jedinicama.
Posle borbe oko Otrelj a ustanike snage uglavnom su bile
koncentrisane za odbranu Otrelj a pa su ustae izvesno vreme
mogle nesmetano uz pratnj u tenkova prolaziti od Kljua prema
Petrovcu i obratno.
Polovinom septembra jedna grupa ustanika postavila je
zasedu u Gaju izmeu sela Vaganac i J anjila na cesti Petrovac
Klju. Naila je kolona od pet ustakih kamiona natovarenih
municijom i hranom. U ovoj akciji, kao i onoj ranije u Zdenom
dolu, ustae su uglavnom poubijane. Kamioni su spaljeni, a nji-
hov tovar zaplenjen i uglavnom iznesen iz J anjila. Ovom prili-
kom nije ceo plen mogao biti iznesen, jer su u neposrednoj bli-
zini bila dva dosta jaka ustaka logora iz kojih su ubrzo kre-
nuli tenkovi. Ustanici su i u ovoj akciji zaplenili nekoliko pu-
aka i neto municije.
Sledeeg dana ujutru, oko devet sati, u Medeno Polje, gde
su ove dve partizanske ete prenoile, dola je kolona I talijana
iz Petrovca, koja je brojala oko tri stotine vojnika. Pored pea-
dije bila je grupa smuara, mitraljeska odeljenja, odeljenje brd-
ske artiljerije i odeljenje tekih bacaa. Partizanske ete su is-
pod samog sela ipak prihvatile borbu. Bila je dosta kratka. Tra-
jala je oko pola sata. I talijanska kolona je razbijena. Na mestu
borbe ostalo je trideset i pet mrtvih i zarobljeno je oko trideset
1
pet I talijana. Zaplenjena su dva brdska topa, jedan minobaca,
tri pukomitraljeza, jedan teki mitraljez i oko sto puaka. Pre-
iveli italijanski vojnici pobegli su ne zaustavljajui se nigde do
samog Petrovca. Oni su uz put pri bekstvu bacali sa sebe sve to
im je smetalo, pa i oruje.
Nekoliko dana kasnije ustaka komanda postavila je logor
u Gaju izmeu sela Vaganac i J anjila gde je prethodnog dana
bila doekana ustaka kolona. Ovaj logor postavljen je sa ciljem
da se obezbedi komunikacija koja je svakog dana bila sve ugro-
enija a koja im je bila neophodna za snabdevanje garnizona u
Petrovcu. U septembru su ustanike snage u tri maha pokuale
da likvidiraju ovaj logor, ali se svaki pokuaj zavrio ne-
uspehom.
Poto ustaka nastojanja da povrate slobodnu teritoriju i
ugue narodni ustanak ak ni ofanziva na Otrelj i Drvar
nisu urodila plodom (ustanak se svakim danom sve vie irio,
ustaniki redovi bivali sve brojniji, organizovaniji i naoruani j i),
na osloboenu teritoriju su otpoela dejstva italijanskih jedinica.
Na elu italijanskih jedinica bila je grupa srpkih izdajnika, et-
nika, koji su se sa I talijanima povukli prilikom italijanskog pr-
vog boravka u ovim krajevima. Ovi narodni izdajnici dolaze kao
italijanska prethodnica i ire propagandu o I talijanima kao oslo-
bodiocima i zatitnicima srpskog ivlja. Takva propaganda imala
je izvesnog uticaj a na stanovnitvo i na ustanike redove. Do-
lazi do izvesnog ali manjeg osipanja ustanikih redova. Pojedini
ustanici ostavljaju oruje i odlaze kuama, a neke ustanike
jedinice zauzimaju stav da se protiv I talijana ne treba boriti,
ve da sa njima treba saraivati. Takva pojava je bila uglav-
nom u okolini Grahova, gde su italijanske jedinice nesmetano
i bez otpora ule.
I talijanske okupacione trupe su, posle posedanja Grahova,
nadirale prema Drvaru. Ustanike jedinice su ih saekale i vo-
dile borbu s njima. I talijani su nastupali sa jakim snagama, koje
u to vreme od ustanikih snaga nisu mogle biti zaustavljene.
Rukovodstvo partizanskih jedinica je donelo odluku da se u Dr-
varu i Otrelju unite svi objekti koji bi neprijatelju mogli da
poslue u bilo koje svrhe, da se napusti kruto dranje fronta i
pree na partizanski nain ratovanja. I talijanske jedinice su ve
28. septembra stigle u Drvar. Sledeeg dana produile su put
Otrelja i Petrovca.
Dolazak italijanskih jedinica u ove garnizone zahtevao je
povlaenje i nekih ustakih jedinica. Propaganda kojom su se
I talijani sluili uz pomo domaih izdajnika ne bi imalo svrhe
da su na toj teritoriji zadrane i ustake jedinice. U samom Pe-
trovcu je ostao samo jedan vod domobrana. Vlast je prela is-
kljuivo u ruke italijanskih okupacionih trupa. Poto su posele
Petrovac, italijanske trupe su produile prema Kljuu i Mrko-
nji-Gradu. Tada je nastalo previranje meu ustanikim redo-
vima, pa su se ustanici uglavnom, prebacili na drugu stranu
Grmea, prema Sankom Mostu u kome su se pored italijanskih
nalazile i ustake jedinice. Borbe protiv ustakih jedinica se nisu
prekidale, dok za itavi mesec-dva dana sa italijanskim jedini-
cama nisu voene.
Koristei se privremenim zatijem, seljaci su obrali letinu
i obezbedili kakav-takav krov nad glavom. Sem toga u svim
selima pa i Bravskom Vagancu radilo se intenzivno na uvr-
enju pozadine. Ve u decembru u Vagancu su formirani: Na-
rodnooslobodilaki odbor, partijska organizacija, organizacija
SKOJ -a, omladinska i organizacija AFZ.
Decembra 1941. i poetkom januara 1942. godine partizan-
ske ete koje su formirane na podruju petrovakog sreza, a koje
su se bile prebacile na drugu stranu Grmea prema Sanskom
Mostu, vratile su se na svoj teren. I talijanski garnizon u Pe-
trovcu naao se u blokadi, jer su partizanske ete drale celu
okolinu sa svim komunikacijama. Petrovaki garanizon je sa dru-
gim garnizonima mogao da odrava jedino radio-vezu, a snabde-
vanje je vreno vazdunim putem. Poto su se vazdune poiljke
mogle izbacivati samo izvan grada, to su i partizanske jedinice
esto dolazile do izbaenih paketa. Ova blokada Petrovca drana
je do maja 1942. godine.
Polovinom januara 1942. godine dve partizanske ete, pod
komandom Milana Zoria, odnosno Nikole Karanovia, sa Slav-
kom Rodiem kao komandantom odreda, krenule su kroz sela
petrovakog sreza. Ovaj pokret bio je vie propagandnog karak-
tera, a cilj mu je bio i da se razoruaju neki kolebljivci koji su
se nalazili u nekim selima naoruani od strane I talijana, i grupe
etnika koji su zajedno sa I talijanima bile u Petrovcu. Uz to za-
datak ovih eta bio je da se podigne moral kod jednog dela se-
ljaka kod kojih je zavladalo miljenje da je ustaniki pokret
uguen, da su jedino ostali etnici. U selu Koluni, zaselak Mir-
kovia Dolina, ete su 23. januara naile na grupu I talijana koji
su doli u selo radi pljake. Neki od nj i h su samo na zahtev par-
tizana skidali i predavali puke, dok su se neki bunili, poziva-
jui se na komandu bez ijeg odobrenja ne smej u da daju oru-
je. Seljacima je vraeno sve to su I talijani opljakali. Dobili
su i nekoliko saonica sa kojima su I talijani bili izali na ovaj
izlet. Zarobljeni I talijani su povedeni, i ve u toku noi uz
pratnju jednog voda partizana prebaeni u Podgrme kod Glav-
nog taba partizanskih odreda za Bosansku krajinu.
Na strani partizana bila su svega dva lake ranjena druga.
Od zaplenjenog oruja u borbi sa I talijanima, naoruana je
novoformirana Petrovaka omladinska eta.
Partizanske jedinice koje su drale blokadu Petrovca pre-
ko obavetajaca uspostavile su vezu sa domobranskim vodom
koji je ostao u Petrovcu. Domobrani su davali obavetenja o
stanju italijanskog garnizona, i grupe etnika koja se nalazila
u gradu. U vie mahova oni su slali i municiju partizanima. Ve
u februaru postignut je sporazum sa domobranima da iziu na
slobodnu teritoriju i iznesu svoje oruje. Oruje su predali i iz-
razili elju da idu kuama, to su im partizani i omoguili.
U februaru 1942. godine u Bosanskoj krajini je formiran
Prvi proleterski bataljon Zdravko Celar. Bataljon je formiran
od najboljih boraca iz partizanskih jedinica Bosanske krajine.
TJ sastav tog bataljona otilo je i nekoliko boraca iz Bravskog
Vaganca, meu kojima i J oo Solomon.
Petar i Slobodan BURSA
Milan KECMAN
L
J
ZAGLAVSKO-TI MOKI PARTI ZANSKI ODRED
I Cada su se aprila 1941. godine, posle kapitulacije, mnogi vojni
obveznici vraali pognute glave kuama ili odlazili tamo gde su
im bile poznatije prilike i ljudi, poao sam i ja u svoj rodni Ti-
mok, znajui da u se u njemu najbolje snai u novonastaloj
situaciji.
Drumom izmeu Andrej evca (sada Minievo) i Knjaevca
sretao sam kolone vojnika, razoaranih i demoralisanih izdajom,
koji su po nareenju nemake komande pokupljeni i povedeni
u zarobljenitvo. Tih dana mi je jedini cilj bio da izbegnem za-
robljavanje i odlazak u Nemaku, to je bio sluaj sa veinom
ljudi u Timoku, pre svega onih koji su znali za liniju KPJ da
treba braniti zemlju. Pa, ipak, iz timokog sreza odveden je u
zarobljenitvo relativno vei broj ljudi nego iz okolnih srezova.
(Prema nekim podacima taj broj iznosi 1350
1
ljudi.) Dodue, u
svakom Timoaninu bila je svea uspomena na zloine Bugara
iz 1917. godine, kada su streljali veu grupu obveznika koja se
nije odazvala pozivu za internaciju u Bugarsku pa su radije tu
internaciju zamenjivali nemakim zarobljenitvom.
Odvoenje ljudi u zarobljenitvo zavreno je za desetak
dana. Malom broju malodunika i pekulanata, pre svega iz re-
dova uvara biveg reima, najvanije je bilo dodvoriti se no-
vom gospodaru i obezbediti svoju protivnarodnu delatnost. J ed-
na za drugom stizale su naredbe i upozorenja nemake komande
i sreskog naelnika koje su dotadanji predsednici optina i op-
tinske delovoe, najpre stidljivo, negde i kolebljivo, a zatim
sasvim normalno, sprovodili u ivot. A naredbe su bile rigoro-
zne: svaki vojni obveznik da se javi i preda oruje ukoliko ga
ima; svako da se vrati na svoju raniju dunost i ukljui u nor-
malan rad; da svaki daje penicu, meso i ostalu hranu prema
1
Po statistikim podacima Crvenog krsta biv. sreza timokog.
donetom razrezu; znai, da svaki daje sve to se od njega trai,
za uspeno funkcionisanje Hitlerove ratne maine.
Na drugoj strani, ogromna veina obinih ljudi, seljaka,
pre svega omladine, aka i njima slinih, sa najveim intereso-
vanjem prati d komentarie dogaaje u svetu i novosti sa fron-
tova. Od njih se odbija besomuna nemaka propaganda. Niko
se ne miri sa okupacijom zemlje. Svi oseaju, pa ak i glasno
misle, da konaan obraun tek treba da doe. Ljudi prosto trae
da im se objasni perspektiva i da uputstvo ta da rade.
Obuzet neodoljivom potrebom za boljom orijentacijom i
stavom, poao sam u Zajear i potrio Dobrivoja Radosavlje-
via Bobija, Milenka Stojanovia i jo neke kolske drugove,
koje sam jo iz gimnazije 1930. godine znao kao komuniste. Za
Bobija sam sa sigurnou raunao da je jedan od partijskih
funkcionera u Timokoj krajini. Naao sam ih i dobio proglas
Centralnog komiteta J ugoslavije povodom sramne kapitulacije
i druge aktuelne materijale. Shvatio sam da se radi o kursu na
ubrzanu pripremu ustanka i u ovom kraju. Kontakt sa drugo-
vima predstavljao je za mene veliko olakanje, podstrek i ori-
jentaciju u pogledu moje 'konkretnije aktivnosti na pripremanju
a zatim i ueu u narodnooslobodilakom ratu. Vratio sam se
u selo i poeo sa radom na pri kupl j anj u oruja i informacija gde
se nalazi bilo ta od vojne opreme; dobio sam zaduenja na mo-
ralno-^politikom pri premanj u ljudi za ustanak.
Sa pri kupl j anj em oruja nije ilo lako. Svako ga je ljubo-
morno uvao zlu ne trebalo, a bojao se i smrtne kazne kojom
je okupator pretio. Od drugova iz Zajeara dobio sam i zadatak
da umnoim neki materijal (Dranje pred klasnim neprijate-
ljem i dr.) i bio ponosan to mi je time ukazano poverenje,
mada su mi uslovi za rad bili slabi.
Iz razgovora s ljddima saznao sam da je i Milun Mini
r
predsednik Sreskog suda u Andrejevcu, dobar i poten ovek,
ali ta vredi kad ga svi smatraju komunistom, zbog ega i glavu
moe da izgubi. To mi je bilo dovoljno da ga potraim i upo-
znam. Postali smo bliski. Saznao sam da ve odrava vezu
sa Vladimirom ivkoviem, studentom agronomije i lanom
KPJ , iz Kraljevog Sela (sada Vitkovac). Moj predlog da umno-
imo pomenuti materijal sredstvima Sreskog suda prihva-
tio je bez rei. Radili smo na tome nekoliko dana, van kancela-
rijskog vremena, mada nismo dotle imali iskustva u takvim po-
slovima. Zadatak smo-uspeno zavrili. Moje oduevljenje za re-
volucionarnim radom jo vie je podstaknuto kada mi je poet-
kom juna 1941. godine saoptena odluka Sreskog komiteta u
Knjaevcu da sam na predlog Bobija primljen za lana KPJ -
Ubrzo sam saznao za jo neke drugove i drugarice koji su
organizovano radili na pripremanju ustanka u dolini Belog Ti-
moka a to su: Dimitrije Todorovi, Vladimir Zivkovi, Vukain
Dragutinovi, Svetislav Milenkovi, Vita Radenkovi, Nada Mi-
lutinovic, Milorad Bisi, Vladimir Milutinovic, Najdan Cvetko-
vi Naa, Vukain Miliji, Vladimir Milj'kovi i drugi. Tih dana
obilazio sam i neka sela u tadanjem timokom i zaglavskom
srezu. Svuda sam nailazio na oduevljenje i ivu aktivnost, pre
svega mlaih ljudi studenata, aka i seoske omladine od
kojih je svaki po neto organizovano radio.
Politika aktivnost i organizovan rad naroito su se oseali
u samom Knjaevcu odakle se prenosio i u sela. O ustanku se
prialo na sve strane. Ulaskom Sovjetskog Saveza u rat, usta-
nak je za svakog oveka postao vie-manje svrena stvar. Sma-
tralo se da je doao dugo oekivani as. U Knjaevcu sve vie
uzima maha ustaniko raspoloenje, naroito -kod kolske i rad-
nike omladine. Vie nije tajna da se neto krupno sprema.
Na ulici, korzou, to je glavna tema razgovora. Kao nikad do
tada, ljudi sluaju rei komunista. ak i takvi kao to je moj
otac (poluseljak, poluslubenik) u veitom strahu zbog mojih
politikih nazora koje nikad nisam iznosio do kraj a otvoreno,
sada se uputa u razgovore sa mnom, slua radio i pita ta se
mora initi da bi se povratila izgubljena sloboda.
Izgledalo mi je neverovatno! ovek koji nije smeo nikad
glasno politiki da misli, sada razgovara o politici i to sa
mnom. Bio je to veliki prelom. J o mnogo takvih koji su se za-
straeni baukom komunizma bojali da uju, a kamoli da izgo-
vore re komunist, sada prilaze komunistima, pitaju ih za no-
vosti, sluaju i usvajaju sve o emu im ovi govore. Radni ljudi,
bilo politiki neopredeljeni, bilo da su nekada silom prilika pri-
padali ovoj ili onoj politikoj stranci i glasali po nalogu njihovih
voa sada polau sve~nade u Komunistiku partiju J ugoslavije
i u pobedu Sovjetskog Saveza ... O Sovjetskom Savezu se go-
vori sa divljenjem; govori se o Crvenoj armiji i njenoj visokoj
politikoj svesti. Poverenje u Sovjetski Savez je neogranieno.
Ugled prve zemlje socijalizma je ogroman. Mislilo se neka
samo Rusi uu u rat, i on e se odmah i zavriti.
USTANAK
Tih dana, iz redova kandidata i simpatizera, Partija je do-
bila izvestan broj novih lanova. Polovinom jula, na periferiji
Knjaevca u vinogradu Boka Kovaevia (iji je sin Radomir
lan KPJ , a ki Rada lan SKOJ -a) i u prisustvu lana Okru-
nog komiteta SKOJ -a Zivana Vasiljevia, odrana je konferen-
cija SKOJ -a za srezove timoki i zaglavski koji su u to vreme
imali 160 skojevaca. Konferenciji je, pored lanova SKOJ -a, pri-
sustvovalo i oko 25 omladinaca sa sela. Konferencija je bila po-
sveena pripremama za oruanu borbu protiv -okupatora.
I ntenzivno se ita i sa ljudima prouava proglas Central-
nog komiteta KPJ povodom napada hitlerovske Nemake na
SSSR. Komunisti razgovaraju otvoreno s pojedinim ljudima i
omladincima o polasku u odred, pripremanju odela, obue i osta-
lih potreba, koje bi trebalo poneti. Mnogi komunisti ve ne spa-
vaju kod svojih kua zbog opasnosti od hapenja. U to vreme
ve su traeni ili uhapeni: Dimitrije Todorovi, sekretar Sre-
skog komiteta Knjaevac, Vitomir ivkovi, Milun Mini, Bo-
a Mili, eda J oci, Petko Cvetkovi, Aleksandar Ili Sandor,
Paun Risimovi, opanar, Mirko Stefanovi i drugi, od kojih je
veina pobegla jo od kue ili iz zatvora. Talas oduevljenja za
borbu nosio je u sebi i mnoge iluzije (kojima smo se kasnije
smejali). Naime, bili smo uvereni da e se rat zavriti za neko-
liko meseci, da neemo ni zimu doekati; da e nam Sovjeti
poslati oruje i padobrance, da emo dii sva sela u borbu.
U takvoj atmosferi samo su erbai, naelnik timokog,
Boko Pavlovi, naelnik zaglavskog sreza i delovoe pojedinih
optina, andarmi i po gde koji petokolona pourili u pomo
okupatoru da uvrsti svoju vlast. Poznatiji predstavnici graan-
skih partija (Ljuba Boinovi, Milan Lazarevi Devetka, Drage
Sibinovi, industrijalac iz Knjaevca i dr.) stoje zbunjeni, povu-
eni i nigde se ne uju (sve do pojave etnika Koste Peanca,
a zatim Drae Mihailovia). Ni do kraj a 1941. godine, a pogotovu
kasnije, nije se ni s jednim od lokalnih predstavnika bivih gra-
anskih partija moglo ni razgovarati, a jo manj e pregovarati
o proirivanju platforme ustanka. I zuzetak su bili pojedini is-
taknutiji pripadnici Zemljoradnike i po neki iz Demokratske
stranke, sa kojima je ostvarivana uspena i korisna saradnja.
Takvi su bili: Nikola Nikoli iz Vrbice, Vidoje Pei iz J ela-
nice, I lija Boinovi i Mihailo Marinkovi iz Selake i drugi.'
lan Glavnog odbora Zemljoradnike stranke Miodrag Nikoli
iz Gornjeg Zunija je, videi kuda ide vodstvo stranke, priao
komunistima, postao lan KPJ , a zatim i lan Sreskog komiteta
KPJ Knjaevac. Moglo bi se ak rei da je KPJ u veini ljudi
iz redova Zemljoradnike stranke u Timoku i Zaglavku imala
dobre saradnike; njima smo meu prvima davali izvesne mate-
rijale na itanje i upoznavanje.
Tako je uticaj Komunistike partije J ugoslavije, iako
ostvarivan preko relativno malog broja lanova KPJ (oko 40),
sve vie rastao, naroito meu kolskom i seoskom omladinom
koja je nedvosmisleno bila orijentisana na dizanje ustanka i ne-
potednu borbu protiv okupatora.
J edne noi poetkom avgusta preneta je direktiva Sreskog
komiteta KPJ Knjaevac da se na teritoriji timokog sreza,
2
sa
ljudima na koje smo raunali za poetak ustanka, poseku sve
telefonske veze. Naizgled sitan i lak, taj je zadatak bio za svakog
uesnika prvo kaljenje, proveravanje i definitivno oprede-
ljivanje na narodnooslobodilaki pokret. (Gotovo bez izuzetaka,
svi uesnici u toj akciji, na jedan ili drugi nain, uestvovali su
do kraja u narodnooslobodilakoj borbi.) Po izvrenoj akciji,
nou 7/8. avgusta, uesnici su o nj oj priali izmeu sebe kao o
najkrupnijem doivljaju; iznosili su razne pojedinosti ta se uz
put ponekom od njih desilo. Svi su bili ispunjeni saznanjem da
to to ine predstavlja vie od obinog presecanja telefonskih
ica; da se radi o poetku neeg krupnog to tek treba da doe.
J ednima je ta no izgledala vidnija nego inae, drugi su se stre-
sali kada je preseena ica sa fijukom poletela kroz vazduh na
zemlju ili kada je bandera, osloboena tereta, poletela na drugu
stranu. Omladincu Miloradu Stojkoviu bandera je razbila vi-
licu, pa je sutradan morao izmiljati priu da mu se to desilo
u umi, kada je pomagao ocu u sei drva. Bilo je tu i zabuna.
Drugovi iz sela Selake, naiavi na grupu iz Kraljevog Sela
koja je ila na zadatak u istom pravcu, dala se u beg, sreom
posle izvrenog zadatka.
Bio je to jedan od mnogobrojnih vidova poetka ustanka u
ovom kraj u.
Tih dana su poele da krue i uzbudljive vesti o pojavi pr-
vih partizanskih odreda u Timokoj krajini, oko Boljevca,
Salaa i Knjaevca, odnosno o umcima, kako su ih prvih
dana ovde nazivali. U tim vestima koje su se munjevitom br-
zinom irile na sve strane, bilo je i preterivanja u pogledu broja,
naoruanja i si., mada se u stvari radilo o slabo naoruanim je-
dinicama. To je najbolje govorilo o interesima i eljama porob-
ljenog naroda za povratkom izgubljene slobode.
PARTI ZANSKI ODRED U DOLI NI BELOG TIMOKA
Oko Knjaevca pojavio se Zaglavsko-timoki partizanski
odred. Prilikom formiranja 8. avgusta odred je brojao 12 slabo
naoruanih boraca: Dimitrije Todorovi Kaplar, pravnik, Vuka-
in Kuji, Vladimir Zivkovi i Svetislav Milenkovi, studenti,
2
Sreski komitet KPJ bio je zajedniki za dva tadanj a administra-
tivna sreza: timoki, sa seditem u Andrejeveu i zaiglavski sa seditem
u
Knjaevcu gde je i bilo sedite Sreskog komiteta KPJ .
Milun Mini, sudi j a sreskog suda, Svetislav Lazarevi, geome-
tar, Miodrag J elenkovi, Milorad Bisi, gimnazisti, Mirko Babi,
J elenko Stamenkovi, obuarski radnici, Braniko Miloevi, me-
talski i Lj uba Radulovi Krnj a, pekarski radnik. Od oruja su
imali etiri puke, dva vojnodravna pitolja, dva parabeluma
i etiri do pet bombi raznoga tipa. Svi su bili lanovi KPJ ili
SKOJ -a. Dimitrije Todorovi je bio parti j sko-politiki, a Ljuba
Radulovi vojni rukovodilac odreda. Zborno mesto prvih boraca
Zaglavsko-timokog partizanskog odreda bilo je u selu trbac
(j-i od Knjaevca) kod vodenice Ljubisava Bise orevia, sto-
larskog radnika i vodeniara. "(Bisa je inae bio komunista jo
od pre rata. U leto 1942. godine jedna bugarsko-faistika jedi-
nica je spalila njegovu kuu, a nj ega posle strahovitog muenj a
streljala. Drao se herojski.)
Nou 7/8. avgusta (znai ba kada su omladinci sekli tele-
fonske veze), kako bi ko od boraca doao na zakazano mesto,
Milorad Bisi bio ga poveo oko 1 kilometar dalje, na mesto Ka-
radin, gde je sutradan formi ran odred. Uoi formi ranj a odreda,
7. avgusta, raunalo se sa sigurnou na trostruko vei broj bo-
raca. Meutim, neki su svoj polazak u odred odloili za kasnije.
Odluku o danu i mestu formi ranj a odreda doneo je Sreski ko-
mitet Knjaevac na sastanku odranom jo u prvoj polovini jula,
tj . posle sastanka Okrunog komiteta KPJ u Zajearu, na kome
je i odlueno da se u Timokoj kraj i ni formi raj u tri partizanska
odreda: Krajinski, Boljevaki i Zaglavsko-timoki. Sastanku
Sreskog komiteta prisustvovao je i Dobrivoje Radosavljevi
Bobi koji je nekoliko dana pre toga uspeo da pobegne iz ruku
policije u Boru.
Bilo je predvieno da se pre polaska na mesto formi ranj a
odreda izvri nekoliko akcija koje bi oznaile poetak ustanka,
pa su i predviene tri grupe, od kojih e dve, po izvrenju za-
datka, krenuti u odred, a trea ostati u pozadini. Grupa, na elu
sa Ljubom'irom Raduloviem, trebalo je da prodre u kuu pred-
sednika optine Knjaevac i likvidira ga; predsednik je sa sre-
skim naelnikom u Knjaevcu doekao Nemce, predao im grad
i izrazio spremnost da im slui, protivno volji i nacionalnim ose-
anjima Knjaevana. U vinogradarskoj kuici, na mestu zva-
nom Dubrava (periferiji Knjaevca), Kaplar je okupljenoj grupi
za ovu akciju objasnio plan akcije, a posle njenog izvrenja
imala je da poe na zborno mesto radi formi ranj a odreda. Ka-
plar je ukazao drugovima na sve tekoe i opasnosti koje im
predstoje i pozvao svakog da se slobodno vrati ako ni j e siguran
da moe podneti sve tekoe i opasnosti koje predstoje . . . Druga
grupa je trebalo da srui elezniki most kod sela Rgota (juno
od Knjaevca), a trea da minira prugu izmeu Andrejevca i
Donjeg Zunija. Od svega toga, preseena je samo pruga blizu
Donjeg Zunija i to nestruno, pa do zamiljenog preturanj a
voza nije ni dolo; samo je obustavljen saobraaj jedan dan na
ovom delu pruge Ni Prahovo.
Grupa koja je trebalo da prodre u kuu predsednika op-
tine nije uspela da ga likvidira, jer je u dvoritu bio pas na
lancu, koji je alarmirao nailazak grupe i osujetio zamiljeni
upad. Ni ruenj e mosta kod sela Rgota ni j e izvedeno, jer grupa
nije obezbedila potrebnu koliinu eksploziva. Ovakav ishod za-
miljenih akcija se donekle mogao i oekivati. Prve svega, niko
od uesnika ni j e bio dovoljno siguran da e se snai u sluaju
neeg nepredvienog; ni j e znao da rukuj e orujem i eksplozi-
vom. Zato nije ni sluajno to su neki drugovi nali opravdanj e
da ne uestvuj u u tim akcijama, ak ni da dou na zborno mesto
radi formi ranj a odreda.
* *
*
Nekoliko dana po formi ranj u Zaglavsko-timokog parti -
zanskog odreda dobio sam poruku od Kaplara da poem u od-
red. Od Milorada Bisia koji mi je doneo poruku saznao sam da
u odredu nema nijednog oveka sa bilo kakvim vojnikim zna-
njem i da je moj polazak u odred, kao rezervnog oficira bive
jugoslovenske vojske, upravo time i uslovljen. Sem Svetislava
Lazarevia i Lj ube Radulovia koji su odsluili vojni rok,
ostali partizani su omladinci koji nisu bili ni regrutovani.
Nou, 18/19. avgusta, na drumu kod Baranice, izmeu sela
Trgovita i trpca, kako sam se i dogovorio sa Bisiem, doekali
su me: Dimitrije Todorovi Kaplar, Milorad Bisi, Svetislav La-
zarevi i Miodrag J elenkovi. Svi su imali puke, a ja voj nodr-
avni revolver. Krenuli smo drumom. Kod mesta zv. Klisurica
u susret su nam ila tri naoruana oveka. Zauzesmo zaklone, a
kroz no se prolomi Kaplarev uzvik: Stoj! Ko je tamo!? Ume-
sto odgovora, nepoznati se sjurie, ispod puta. Ko ste? po-
novismo jo nekoliko puta i zapretismo pucnjem, nata oni otvo-
rie vatru. Poesmo da ih opkoljavamo pucajui. u se zapoma-
ganje: Brao, ne pucajte, pobiste nas! Obustavili smo vatru i
prili do nj i h: jedan je ve bio mrtav, drugi teko ranj en u obe
noge, a trei je bacio puku i pobegao. Ko su, gde su bili i sa
kakvim zadatkom, nismo doznali. J edino smo na nj i ma pri me-
rili etnike kokarde. Bilo nam je ao to se tako dogodilo, jer
smo
v
na ove l j ude gledali kao na rodoljube koji su kao i mi uzeli
oruje protiv okupatora. Uzeli smo tri puke i poli u selo, gde
smo zamolili seljake da ranj enog etnika prevezu u bolnicu u
Knjaevac. Organi sreskog naelstva su sutradan izvrili uvi aj
i zapisnikom konstatovali neistinu da se radi o kriminalcima
koji su se potukli oko podele plena.
Pourili smo u odred da obavestimo drugove o emu se
radi i izvrimo pokret, smatraj ui da e ovaj dogaaj sigurno
privui panj u neprijatelja. U odredu smo zatekli pripravno
stanje, dato zbog pucnj ave na drumu. Prebacili smo se ka selu
Crvenju, desetak kilometara od dotadanjeg mesta logora. Ovde
je saopteno drugovima da sam ja vojenkom (Kaplara smo
zvali politkom). Takva zvanja, kao i druga ilegalna imena,
uzeta su prema knjizi Kako se kalio elik od Ostrovskog, jed-
noj od naj i tani j i h tih dana meu partizanima i simpatizerima
NOP-a. Svi su drugovi ve imali ilegalna imena: umadinac,
Metalac, Koragin, Slem, Tia, Doktor, Ruski, Vaka itd. Svi su
ve bili poloili i partizansku zakletvu, iji je tekst sastavio sam
Kaplar. I legalna imena boraca sluila su za obmanu neprijatelja
kako ne bi znao nad ijim porodicama da vri odmazdu.
Narednih dana nastavili smo sa vojnom obukom: upozna-
vanj em oruja i eksploziva; njihovom upotrebom u napadu i od-
brani. Iz vrlo oskudnih materi j al a prouavali smo i uputstva o
partizanskom ratovanj u. Bili smo u stalnom pokretu, ali uvek sa
osloncem na sela, u kojima su jo u fazi priprema za ustanak
stvorena naa uporita koja su predstavljali komunisti, simpa-
tizeri i rodoljubi, spremni da pomau narodnooslobodilaku
borbu. Pored Strpca, gde je formi ran na odred, jedno od takvih
uporita bilo je Gornje Zunije, gde je kasnije iz Knjaevca pre-
baen i Sreski komitet KPJ . Selo je u to vreme imalo 56 la-
nova KPJ ; jo prvih dana ustanka u nj emu je formi rana mesna
vojna desetina, kojom je rukovodio Vukain Dragutinovi Raa.
Pored Gornjeg Zunija, oslanjali smo se na Crvenje, ukovac,
Beli potok, Zine, Ponor, Vasilj, Krentu, Berinovac, Podvis, J e-
lanicu, Debelicu, Kraljevo Selo, Drenovac, Selacku, Borovac,
Vrbicu, Radievac, Novo Korito sela koja su bila gotovo j e-
dini izvor naeg snabdevanja i informacija o stanj u na terenu
i u svetu. Preko ovih uporita ile su veze odreda sa Sreskim i
Okrunim komitetom. Milosavljevi Slobodan, Dobri Todorovi,.
Aleksandar Ili Sandor i drugi su u to vreme prenosili potu i
za Ni.
Meu simpatizerima i patriotski nastrojenim ljudima ko-
jima smo se u.prvom redu obraali, bili su: u Knjaevcu dr
Savi, u Debelici Velimir J ovanovi Doda i Dimitrij evi Ma-
zalo; u Drenovcu J ovanovi Mileta; u J akovcu Lazar Ili;
u Selakoj Dragoljub Boinovi i Mihajlo Marinkovi; u Ma-
njincu Rista Ili; u Borovcu Branko orevi (svi sa svo-
jim porodicama i roacima). Takvih l j udi i njihovih porodica
bilo je toliko da je teko sve nabrojati. Njihova privrenost
NOB-i naroito se potvrdila prilikom njihovog hapenja i pre-
mlaivanja u specijalnoj policiji.
Kretali smo se samo nou. Dan smo provodili u umi, pod
otvorenim nebom, a u sluaju nevremena po naputenim po-
jatama. Nastojali smo da ouvamo u tajnosti pravce kretanj a i
mesta naih boravaka. Ljude koji su sluajno na nas nailazili,
proveravali smo i upozoravali da nikome ne govore gde se na-
lazimo i u kom pravcu odlazimo. Kasnije, u sloenijim situaci-
jama, takve smo ljude zadravali u logoru sve do uvee kada
smo naputali to mesto.
Prvih dana nam je nedostajalo i ljudi, i oruja, i hrane,
i odee i obue, a pre svega iskustva u partizanskom ratovanju.
Poeli smo sa odravanjem politikih zborova po selima. Prvi
smo odrali u Belom Potoku. Zbor je bio neka vrsta prvog na-
eg javnog nastupa. Uzbueni smo bili i mi i graani koji su
radoznalo pratili svaki na gest. Pre ulaska u selo, prekinuli smo
telefonsku vezu s Knjaevcem, a u selu zaposeli optinske kan-
celarije i pozvali predsednika i ostale optinare da nam prue
podatke o svome radu. Dok je seoski birov pozivao ljude na
zbor, jedna grupa partizana pola je po selu da prikupi neto
hrane, druga da privede svetenika sela koji je optuivao ljude
Nemcima, a trea je spaljivala optinsku arhivu. Pred nekoliko
stotina ljudi na zboru je govorio politiki komesar odreda Dimi-
trije Todorovi i popularni Milun Mini. Prvi put u ovom kraju,
na ovako velikom skupu, nasuprot estokoj neprijateljskoj pro-
pagandi, ula se re istine o poloaju naih i ostalih naroda po-
robljene Evrope; o ciljevima i zadacima NOB-e, o potrebi di-
zanja naroda na ustanak i Ukazivanja svestrane pomoi borcima
za osloboenje zemlje. Na kraj u zbora obavljeno je suenje po-
menutom sveteniku kao narodnom izdajniku. Bili smo za to da.
se strelja. Meutim, ljudi su na zboru, i pored dokazane krivice,
traili da mu se ivot oprosti, s tim da ga ista kazna stigne ako
ne bude promenio dranje. Tako je i postupljeno. Saoptili smo
predsedniku i ostalim organima optine da su razreeni dunosti
i da ne smeju vie raditi za Okupatora. Odred je narastao na 18
boraca. To je za nas bio dokaz vie da treba smelije stupati u
kontakt s narodom. Iz Belog Potoka krenuli smo ka pl. Tupinici
1
uz put prekinuli prugu kod sela Rgota. Na Tupinici nas je
iznenadio odred andarma iz Andrejevca. Meutim, ve posle
Prvog uzvika ruke uvis jedan andarm je bacio puku, a ostali
su se razbeali. Od zarobljenog andarma smo saznali koliko ih
ima, gde su smeteni u Andrej evcu i s kakvim su zadatkom
doli ovamo. Pokuavajui da se pravda, taj nam je ovek go-
vorio kako oni nisu znali da smo mi tu, inae bi otili u drugom
pravcu. Uzeli smo mu puku i pustili ga sa zadatkom da se vrati
u Andrejevac i objasni ostalima da nam predaju oruje i da ne
smej u sluiti okupatoru. Ukoliko, pak, ele da se bore protiv
okupatora, da dou u na odred. Tako su se i drali prvih dana
ustanka neki od ovih i njima slinih ljudi, a i mi prema njima.
Mnogima jo nije bilo jasno ta se sve deava, kuda i s kim
treba ii i ta raditi. Tih dana bili smo u vezi i sa nekim kape-
tanom Kojiem iz Knjaevca, jednim od dvojice oficira koji su
27. marta izveli vojsku iz kasarne da zajedno s Knjaevanima
demonstriraju protiv potpisivanja Trojnog pakta. S nj i m smo
imali nekoliko sastanaka. Obeavao je da e poi u odred. Meni
je kao vojnom rukovodiocu odreda poklonio svoju oficirsku uni-
formu koju sam neko vreme nosio i koja je davala povoda da se
u narodu govori o tome kako meu partizanima, pored mnogo
obrazovanih ljudi, ima i oficira. Svoj dolazak u odred je odlagao
i izbegavao sve dok se jednog dana nije izgubio neznano kud.
Posle Belog Potoka, poetkom septembra, odrali smo
zbor u selu Zlnu, gde je optinski delovoa pourio u Knjaevac
da o naem dolasku obavesti Nemce, zbog ega smo ga streljali.
To je prva kazna suda naeg odreda ... U odred su dolazili novi
borci i on je za nepun mesec dana narastao na oko 30 ljudi. Pi-
tanje oruja, ishrane i snabdevanja u celini poelo je da se po-
stavlja u sve otrijoj formi. U takvoj situaciji, sasvim neoeki-
vano, doli smo do 24 puke. Naime, 6. septembra ujutro, u umi
izmeu Donjeg Zunija i Sarbanovca, vratio se u odred Milun
Mini koji je prethodnog dana poao u selo Radievac radi pri-
kupljanja potrebnih podataka o snazi i rasporedu tzv. finansij-
ske strae, rasporeene du srpsko-bugarske granice. Umesto
oekivanog izvesta j a, on nam je ispriao o svom podvigu u Ra-
dievcu. .. Idui sa Acom oreviem, uenikom Uiteljske
kole i lanom SKOJ -a, kroz Radievac, sluajno je nabasao na
patrolu finansijske strae koja je brojala 24 straara. Bez mnogo
razmiljanja Milun je uperio revolver u patrolu i reskim glasom
komandovao: Ruke uvis! Finansi su bacili puke i digli ruke
molei za milost. Da bi stvorio utisak kako je tu itav odred.
Mini izdaje nareenja da odred zaposedne kosu iznad sela,
zatvori sve prilaze koji vode u selo i si., a zatim se obraa
voi finansijske patrole: Pokai mi gde su zasede i straarska
mesta! Objasni svima da odloe oruje ukoliko ne ele da budu
uniteni! Poli su od jedne do druge zasede, s jednog na drugi
kraj sela i pokupili oruje. Milun je uz put presretao seljake i
mobilisao ih da nose oruje. Cak je i optinski delovoa ue-
stvovao u izvrenju ovog zadatka. Na kraj u je pokupljeno oru-
je i od onih koji su u vreme ove operacije bili u selu na spa-
vanj u. Stigli su u kancelariju optine gde je Milun prestravlje-
Vito Globonik: IVE BAKLJE
nim straarima objasnio njihovu izdajniku ulogu i savetovao
ta da rade.
Poto nam je Milun ispriao ceo dogaaj, poveo nas je ne-
daleko od logora po oruje gde ga je zajedno sa onim seljacima
doneo. Ubrzo zatim doli smo i do prvog pukomitraljeza
oe koji smo posle dugog ubeivanja uspeli da izvuemo od
jednog seljaka iz Donjeg Zunija. (Bili smo ponosni kada smo
u Biltenu Clavnog taba NOV i PO J ugoslavije, br. 6 od 1941.
godine, proitali da je na drug Milan Mini zbog ove akcije
pohvaljen kao primer hrabrosti i odlunosti, prisebnosti i save-
snog izvravanja postavljenog mu zadatka.)
Tako je za nepun mesec dana od formiranja odreda izvren
vei broj sitnih, ali vrlo znaajnih akcija. Sreska mesta Knj a-
evac i Andrejevac bila su odseena od sela u srezu, a u njima
su sedele zbunjene i nedovoljno jake neprijateljske snage. Od-
luili smo da napadnem o Andrej evac u kome je bilo oko dva-
desetak zastraenih andarma. Pored odreda, u napadu je tre-
balo da uestvuju i mesne partizanske desetine: Kraljevog Sela,
Selake, Drencvca, J elanice, Vrbice i Borovca, to znai preko
stotinu ljudi. Mesne desetine nisu imale oruja, sem nekoliko
puaka i pitolja, pa je napad i zamiljen tako da odred napada
andarmerijsku stanicu i hvata sreskog naelnika, a da se uz
pomo mesnih desetina pali arhiva sreskog naelstva i poreske
uprave, demolira eleznika stanica i pota i likvidiraju dva pe-
tokolonaa (sreski pisar i otkupljiva ita za Nemce).
Napad je izvren nou 7/8. septembra ali se nije odvijao
po planu: u andarmerijskoj stanici nije bilo nikog, a nismo na-
li ni sreskog naelnika. Pri ulasku u Andrej evac nehotice smo
ispalili metak. Zandarmi i sreski naelnik (poueni iskustvom iz
Salaa, gde je Krajinski PO izvrio uspean napad) razbeali su
se kud koji. Sreski naelnik Peri se vie nije ni vraao u An-
drej evac. Dva petokolonaa koje smo uspeli da uhvatimo uspela
su, zbog nae nespretnosti, da pobegnu. Spalili smo arhivu sre-
skog naelstva i poreske uprave, demolirali elezniku stanicu i
potu, a zatim se povukli svaki u svom pravcu.
Napadom na sresko mesto Andrej evac na odred se pred-
stavio narodu kao ozbiljnija oruana snaga. (I ova akcija je ob-
javljena u Biltenu Glavnog taba NOP-a J ugoslavije br. 6).
Upad u Andrej evac, Miniev podvig u Radievu i sve pret-
hodne akcije Zaglavsko-timockog odreda bili su povod za naj -
raznovrsnije komentare o partizanima u dolini Belog Timoka.
O njima se govorilo samo najlepe: da su mnogobrojni, hrabri,
poteni, odani zemlji i narodu; da ne piju, niiju imovinu ne
diraju itd. Ljudi su se na delu uveravali u suprotno od onoga
to je iznosila neprijateljska propaganda, naime da smo kri-
minalci i nemoralni tipovi. Narod prepoznaje u naim borcima
vrlo ugledne, estite i kulturne ljude iz svoje sredine: Dimitrija
Todorovia, svrenog pravnika, omiljenog meu graanima
Knjaevca i okoline, pokretaa i organizatora mnogobrojnih po-
litikih i drutvenih aktivnosti; Miluna Minia, predsednika Sre-
skog suda u Andrejevcu, koji je ljudima uvek savetovao da se
ne tue i ne parnie, koji je voleo da sa svakim stane i poraz-
govara i pokazivao veliko razumevanje i brigu za siromane
ljude; Svetislava Lazarevia koji je poznat u mnogim selima kao
retko dobar, pravian i naitan ovek; Vladimira Zivkovia,
studenta agronomije, koji je omiljen meu omladinom Kralje-
vog Sela i okoline; Branka Miloevia Metalca metalskog
radnika, uesnika u trajkovima kod I karusa u Zemunu, koji je
omiljen meu radnikom omladinom u Knjaevcu. Svi nai borci
su bili popularni u svojim mestima, jer su se isticali naprednim
idejama i borbom protiv nepravdi u drutvu. Sresti se s partiza-
nom poznanikom bio je doivljaj za svakog rodoljuba, za svakog
Timoanina.
Prilikom dolaska naeg odreda u selo Buje priao mi je
uitelj ovog sela i zamolio da doem njegovoj kui jer jedan
moj prijatelj eli da me vidi. Poao sam i sreo se sa Svetom Pr-
vanoviem, uiteljem iz Knjaevca, -rodom iz mog sela. I ako je
svoju elju mogao da plati glavom, Prvanovi se radovao kao
dete kad me je video. Ljudi su se raspitivali o partizanima iz
svojih mesta, pozdravljali ih i poruivali im da se obrate kad
god im bude to ustrebalo. Zene su najee, odlazei na rad u
polje, nosile viak hrane za partizane, ako bi na njih naile.
Zborovi koje smo odravali po selima imali su ogroman
uticaj ne samo na ljude dotinog sela, ve i na bliu i dalju
okolinu. Ljudi su neverovatno dobro pamtili svaku nau izgo-
vorenu re i prenosili je dalje. Naa propagandna sredstva su
bila ba ti zborovi, nae akcije i lini primer i dranje boraca.
Za sve te komentare i ocene naroda mi smo saznavali od naih
drugova sa terena. To nas je inilo odlunijim, smelijim i odgo-
vornijim za sve ono to radimo.
PARTI J SKI SASTANAK ODREDA
Posle upada u Andrejevac, u odred je doao Dobrivoje Ra-
dosavljevi Bobi i odrao sastanak lanova Partije kome je pri-
sustvovao i politiki komesar Svrljikog odreda Aleksandar Si-
mi Brka. Na dnevnom redu je bilo pitanje aktivnosti, ivota i
rada odreda. U diskusiji je dominirao problem snabdevanja od-
reda hranom, odeom, obuom i ostalim potrebama. Ocenjeno
nam je kao slabost to smo konspirisali vie nego to je to bilo
potrebno pa se, krijui svoje pokrete od neprijatelja, nedovoljno
povezivali s narodom i itavo snabdevanje odreda dovodili u za-
visnost od aktivnosti naih uporita koje je moralo najee biti
neredovno i nedovoljno. Nasuprot tome, saznali smo za praksu
Svrljikog partizanskog odreda koji je iao od sela do sela, kre-
tao se javno i kontaktirao s narodom, razvijao mnogo veu poli-
tiku aktivnost, a time bolje reavao i pitanje snabdevanja i
svog omasovljenja. Ovaj partijski sastanak predstavljao je za
nas i veliko iskustvo i podstrek za rad. Poeli smo intenzivnije
sa odravanjem politikih zborova, ili smo iz sela u selo. Bilo
je sluajeva da smo ak i telefonom zakazivali zbor iz jednog
sela u drugom! Ponaali smo se kao na poluosloboenoj terito-
riji. U velikom broju sela timokog i zaglavskog sreza unitili
smo optinske arhive i naredili predsednicima optina da ne
smej u vriti svoje dunosti, jer u protivnom rade za raun oku-
patora. Na primerima paljenja optinskih arhiva i rasturanja
optinskih uprava ljudi su na naj oigledniji nain mogli da
shvate ciljeve i zadatke NOB-e: isterivanje okupatora iz zemlje,
bez vraanja na staro.
Uspeno izvedene akcije u Andrejevcu i Radievcu unele
su paniku u ostale jedinice Nedieve strae pa smo, pored
odravanja zborova i pal j enj a arhiva po selima, s lakoom ra-
zoruavali jednu po jednu posadu du srpsko-bugarske granice.
Cd sela Vratarnice (juno od Zajeara), pa preko Oljana, No-
vog Korita, Balinca i Aldinca, sve do Gabrovnice (juno od
Knjaevca) razoruali smo preko 150 straara, meu kojima
najvie bivih andarma. Skidanjem ovih straara koji su nam
bili potencijalna opasnost, mi smo (u ovo vreme dosta malo-
brojne) neprijateljske snage sabili u sam Knjaevac, odakle se
nisu smele kretati bez pojaanja.
Sve te strae razoruavali smo, manje-vie, po istom
metodu. Po danu ili rano uvee upadali smo iznenada u sela i
zaposedali glavna raskra, a grupu najhrabrijih i najspretnijih
boraca slali u selo da pronae i uhvati njihovu patrolu. Posle
hvatanja patrole grupa je upadala u njihove stanice ili kue gde
su stanovali i oduzimala oruje. Deavalo se da veina ljudi do-
tinog sela zna za na napad, ali o tome ne obavetava nijednog
straara, te zato komandir strae u Novom Koritu kae: Pa
to je sramota! Celo selo zna da dolaze partizani, sprema im i
veeru, samo nas 19 budala to ne znamo.
Poetkom septembra pojavio se naj pre izdajniki proglas
Koste Peanca, a ubrzo zatim i dva etnika odreda: jedan u
Knjaeveu, pod komandom sreskog pisara Mirkovia, i drugi u
Andrej evcu, pod komandom Vukaina Nikolia Svetonikolskog,
mae kamenoresca iz Knjaevca. Oba odreda su u poetku bro-
jala 30 40 ljudi, mahom dovedenih sa strane, s tim to se taj
broj poveavao raznim sumnjivim tipovima ovoga kraja. Pro-
glas Koste Peanca je uneo zabunu pre svega meu potene
ljude. Neki su ga poeli tumaiti ne kao izdaju zemlje i naroda,
ve kao veto smiljenu podvalu Nemcima. Po tom verovanju
Peanac e naoruati svoje etnike i posle ih okrenuti protiv
Nemaca. Meutim, nije trebalo ni mesec dana da se i ovi ljudi
oslobode iluzija, videi ko odlazi u etnike i protiv koga su upe-
rene njihove akcije. J o od prvih dana etnici su poeli zastra-
ivati narod koji se dizao na ustanak: upadali su u kue boraca
i saradni'ka partizanskog odreda; pomagali u hapenju lanova
Parti j e i SKOJ -a; batinali ljude, hapsili ih i predavali Nemcima.
Poeli su sa pal j enj em kua u Strpcu, Buju, Belom Potoku,
J akovcu i drugim selima. Popalili su veliki broj pojata gde je
odred navraao i zadravao se.
BORBA KOD TI TARCA
Polovinom septembra na odred se nalazio u okolini trp-
ca. Brojao je blizu 40 dosta dobro naoruanih boraca. Tada smo
ve imali tri pukami tral jeza. Uspeno izvrene Akcije, a jo vie
povoljni glasovi koji su kruili o partizanima, budili su elju
kolske omladine u Knjaevcu da krene u odred. Na Kaplarev
poziv, tj. po direktivi KPJ , u odred je oko 20. septembra dolo
25 aka knjaevake gimnazije svi lanovi SKOJ -a. Odred
je narastao na prdko 60 boraca, od kojih je veina bila politiki
svesna i Parti j i vrlo bliska i odana. Na dan 28. septembra Za-
glavsko-timoki PO se naao u selu Staro Korito (istono od
Knjaevca). U programu smo imali krae zadravanje u selu
radi odravanja zbora i uzimanja hrane, a zatim da izvrimo
dui pokret, jer je bilo kraj nj e vreme da promenimo nain kre-
tanja, po kome je neprijatelj ve mogao da pretpostavi gde bi-
smo mogli biti sutradan. Seljaci -Starog Korita su bili oduev-
ljeni naim dolaskom i h teli su na svaki nain da nas kao svoju
vojsku bolje poaste; traili su da ostanemo to due s njima
i mi smo to i uinili.
U toku dana smo u ovom selu imali dva nesvakidanja
sluaja. Prvo je u tab odreda doao ovek sav u ritama i pred-
stavio se da je iz Kalne (teritorija koja je bila okupirana od
Bugara). Pitao nas je koliko plaamo pripadnicima naeg od-
reda, izjavljujui da bi on rado poao s nama ako bismo mu od-
redili platu, jer treba da izdrava enu i decu koji nemaj u od
ega drugog da ive.
3
Istoga dana doao je drugi ovek. Ura-
3
Tek smo sutradan, posle pretrpljenog poraza kod titarca, kon-
sitatovali da taj ovek nije imao uljave ruke i da je morao biti pijun.
stao u bradu d sa izrazito crnom koom, predstavio nam se kao
borac Boljevakog partizanskog odreda, pod ilegalnim imenom
Gorki. Ubeivao nas kako je Boljevaki odred razbijen i da je
on jedva izvukao glavu. O tom odredu smo do toga asa slu-
ali samo najlepe, kako u pogledu brojnosti i akcija, tako i
naina ivota. Posumnjali smo da se radi o provokatoru i vezali
ga, dok ne proverimo o emu se radi. (Sutradan neprijatelj je
iznenada napao i nas, to je bilo dovoljno da poverujemo izja-
vama Gorkoga. Odvezali smo ga i dali mu puku da se bori za-
jedno s nama.)
U Starom Koritu ne samo to smo se zadrali due, nego
je i u tabu odreda preovladalo miljenje da zamiljeni pokret
izvrimo tek sutradan pred zoru kako bi se borci to bolje od-
morili. Zanoili smo u ataru susednog sela Stitarac, tek neko-
liko kilometara od Starog Korita. Sutradan, pred sam pokret,
u tab odreda je doao ovek iz Knjaevca, otac jednog iz grupe
gimnazijalaca i traio da povede sina sa sobom. Gimnazijalac
nije hteo ni da uje. Tada nam ovek poe da govori kako za
nama idu neprijateljske snage, to smo shvatili kao trik kojim
eli da nagovori sina da poe s njim; nismo mu nita poverovali.
Ipak smo naredili pripravno stanje na obe pojate gde smo bili
smeteni (dve-tri stotine metara jedna od druge). Na osmatrako
mesto smo isturili pukomitral jeko odeljenje koje je izbilo na
poloaj u momentu kada se pojavio i neprijatelj.
Pukomitraljezac je odmah otvorio vatru. Ostalim drugo-
vima je nareeno da zauzmu poloaj s druge strane potoka, jer
smo bili u rupi. U isto vreme grupa gimnazijalaca, slabo naoru-
ana i jo neprekaljena, iako u mogunosti da bonom vatrom
iznenadi neprijatelja, povukla se bez i jednog ispaljenog metka.
Neprijatelj se svom snagom sruio na glavninu odreda koja je
imala nepovoljan poloaj za odbranu. U estokom okraju od
preko jednog asa, neprijatelj nam je unitio celo pukomitra-
ljesko odeljenje i zaplenio pukomitral jez koji zbog kvara nije
mogao da dejstvuje, a imao je zadatak da titi povlaenje osta-
lih. Bili smo primorani na povlaenje pod vrlo nepovoljnim
uslovima. Na bojitu smo ostavili 4 poginula, 1 tekog ranjenog
(koji je pukim sluajem preiveo) i 1 zarobljenog (koji je sutra-
dan u Knjaevcu obeen. To je bio J ankovi Dragoljub, potki-
vaki radnik iz Zlna, koji je pred veanje, na pitanje: Ko e
ti sada pomoi? pogledao delatima u oi i uzviknuo: Moja
braa, partizani iz cele J ugoslavije!)
Grupa omladinaca koja se kod Stitarca neopaeno izvukla
iz borbe, po odluci Kaplara kao politikog komesara koji je u
Nekoliko meseci kasnije, istog oveka smo uhvatili na pijunskom poslu
u
zaiplanjskom srezu i streljali ga.
tom momentu bio s njima, vraena je u Knjaevac, poto nije
bila kompromitovana u oima neprijatelja. Odluka za vraanje
tih omladinaca iz odreda smatrana je najcelishodnijom, poto su
bili bez iskustva, a i da bi se ouvali kao rezerva odreda.
Zahvaljujui politikoj svesti sastava odreda, na poraz
kod titarca nije doveo ni do kakve demoralizacije. Dranje
Dragoljuba J ankovia pred vealima i dolazak u odred odmah
sutradan Steve orevia (proglaen narodnim herojem) i to sa
pukomitral jezom, navodili su nas na jedino moguan zakljuak
da je poraz kod titarca samo skupo plaeno iskustvo odreda.
Posle titarca i dalje smo odlazili u sela, meu ljude, ali
se nismo zadravali vie nego to je to bilo potrebno. Manevri-
sali smo, birali bolje poloaje za logorovanje, a pre svega na-
stojali da osiguramo efikasniju obavetajnu slubu koja je bila
slaba u to vreme, to je najbolje pokazao poraz kod titarca.
ak ni signale o pokretima neprijatelja nismo uzimali ozbiljno.
KNJ AEVAKO-BOLJ EVAKI ODRED
Teki i iznenadni udarci koje su u kraim vremenskim
razmacima jedan za drugim zadobili partizanski odredi u Ti-
mokoj krajini predstavljali su smiljeni akt neprijatelja, kao
odgovor na dotadanje uspehe sva tri partizanska odreda. Od
Zaglavsko-timokog partizanskog odreda ostalo je posle poraza
kod titarca oko 30 boraca. Boljeva'ki partizanski odred je od
450 boraca takoe spao na oko 30 boraca. U toj situaciji Okru-
ni komitet KP J Zajear doneo je odluku o spajanju ova dva
odreda. Poruku Okrunog komiteta doneo nam je Momilo Si-
binovi koji nas je poveo na mesto sastanka sa Boljevakim od-
redom. Spajanje je izvreno 8. oktobra na Sokolovakom visu
(nedaleko od Knjaevca na junim padinama Tupinice). Tako
je stvoren novi, Knjaevako-boljevaki partizanski odred jaine
od oko 50 prekaljenih i dobro naoruanih boraca. Za komandan-
ta odreda postavljen sam ja (Voja J elenkovi Boa), a za poli-
tikog komesara J anko Simeonovi Sava.
Okruni komitet Zajear je novoformiranom odredu stavio
u zadatak da izvri nekoliko krupnih akcija i posle toga da se na
krae vreme povue na teren Svrljikog partizanskog odreda,
radi zajednikih akcija i razmene iskustava. Na sam dan for-
miranja Knjaevako-boljevakog odreda, nou, napali smo
rudnik uglja Dobra srea koji je za due vreme onesposobljen
za proizvodnju.
Osnovni cilj akcije na rudnik bio nam je doi do eksplo-
ziva kojim je trebalo poruiti neke eleznike mostove i pruge.
Od Dobre sree odred se prebacio u rej on sela Zagrada i Grli-
ta (blizu Zajeara) gde je nou 14/15. oktobra sruio elezniki
most na Grlikoj reci i demolirao elezniku stanicu u Vratar-
nici. Pokuali smo da zapalimo i drveni elezniki most u Vra-
tarnici, ali nismo uspeli zbog dobre impregnacije drveta. Sle-
dee noi, 15/16. oktobra, upali smo u sresko mesto Andrejevac.
gde smo ponovo demolirali elezniku stanicu i potu, zapalili
ostatke sreskog naelstva, a zatim sase'kli nekoliko kilometara
telefonsko-telegrafskih ica.
Odmah iza ovih akcija sastali smo se sa Svrljikim parti-
zanskim odredom i zajedno izvrili napad na rudnik uglja Pod-
vis. Rudnik je branilo oko 20 andarma i preko 50 etnika Koste
Peanca. Napali smo ih nou 17/18. oktobra. Prethodno smo
preko komunista u rudniku doli do znakova raspoznavanja ne-
prijateljske posade i bez naroitih tekoa razoruali sve strae.
Po razoruavanju straara pozvali smo i ostale na predaju. Pre-
dalo se bez otpora 9 andarma i 28 etnika. Ostali su se razbe-
ali. Po likvidaciji oruane posade rudnika razruili smo elek-
trinu centralu i druga rudnika postrojenja, zaplenili velike
koliine eksploziva, obue, odee i raznih drugih namirnica, od
ega smo dobar deo razdelili i radnicima. U toku akcije na Pod-
visu, unapred pripremljena grupa boraca, pomou zaplenjenog
eksploziva, vrlo uspeno je minirala elezniki most kod Palilule.
Ruenjem eleznikog mosta na Grlikoj reci i sada kod Palilule
na rastojanju od oko 40 km saobraaj na pruzi Ni Prahovo
bio je obustavljen nekoliko meseci.
Sve te akcije bile su na odgovor neprijateljskoj propa-
gandi koja je uporno tvrdila da su partizani Timoke krajine
uniteni. Udarili smo okupatora po najosetljivijem mestu
eleznici i rudnicima uglja, neophodnim za nemaku ratnu pri-
vredu.
Posle Podvisa i Palilula, zdrueni Knjaevako-boljevaki
i Svrljiki odred odlaze u atar sela Beli Potk, ka planini De-
vici i Ozrenu. Prema dogovoru Okrunih komiteta KPJ Ni i
Zajear, odredi su dobili zadatak da krae vreme dejstvuju
zdrueno, pod komandom taba Svrljikog odreda. Nama Timo-
anima bilo je potrebno da se bolje pripremimo za nastupajuu
zimu i sredimo stanje u odredu i na terenu, a svima zajedno da
jo jae udarimo po neprijatelju i kroz zajednike akcije izme-
njamo dotle steena i steknemo nova borbena iskustva.
Svrljiki odred nije dotle doiveo nijedan udar neprija-
telja. Njegov je tab bio sastavljen od ljudi sa veim partijskim
staom i iskustvom: komandant Radomir Vujoevi Rista, prav-
nik; politiki komesar Aleksandar Simi Brka, radnik; sekretar
partijske organizacije Milisav I gnjatovi J anko. J ae partijsko
i vojno-politiko rukovodstvo bilo je razlog da se stavimo pod
komandu taba Svrljikog odreda.
Kod Belog Potoka, gde smo proveli dan, pored ostalog,
sasluavali smo zarobljene etnike i andarme. Rasporeivana
je zaplenjena hrana i pribirane stvari, pre svega koa za donove
i obua koje je trebalo uskladititi kod seljaka oblinjih pojata
kao rezervu odreda. Zarobljeni etnici i andarmi izjavljivali su
da bi ostali u odredu, ali je sve to bilo samo iz straha, jer su na-
rednih noi i dana svi, sem dvojice, kriom napustili odred. Za-
plenjena koa i obua, oduzeta od boraca koji su je nosili, slo-
ena je na gomilu. Samo Viden Stojkovi I barski, rudarski rad-
nik, lan Partije, nije predao par zaplenjenih opanaka, pod iz-
govorom da je bos. On je zbog ovog postupka istog dana ka-
nj en iskljuenjem iz Partije i otputen iz odreda. Kaznu mu je
pred strojem oba odreda izrekao Milisav I gnjatovi J anko.
I barski je bio borac Knjaevako-boljevakog odreda. Me-
utim, kod donoenja odluke o ovoj kazni i njenoj visini, nas
nije niko konsultovao. Nismo odobravali postupak I barskog ali,
intimno, nismo bili ni za ovakvu drakonsku kaznu. Bili smo za-
brinuti zbog nepravde koja mu se ini, a i zbog takvog odnosa
prema nama, Timoanima u celini, i apatom smo izraavali je-
dan drugome svoje negodovanje. Ostali smo ipak mirni, jer je u
tom momentu kod nas preovlaivalo poverenje u partij sko-poli-
tiku i vojniku zrelost taba Svrljikog odreda.
Sutradan, 19. oktobra oko podne, bili smo na vrhu planine
Ozrena. U planu je bio zajedniki napad sa Ozrenskim partizan-
skim odredom na neprijateljski garnizon u Sokobanji koji je
brojao oko 100 etnika i 20 andarma. Razmestili smo se po ob-
linjim pojatama radi odmora. Bilo je dosta hladno pa smo i
vatru loili. Poeli su i sastanci po etama, na kojima je prou-
avana naredba Vrhovnog taba NOP J ugoslavije i drugi najno-
viji materijali. Odjednom, u jednoj od pojata gde je bio smeten
deo nas Timoana izbi poar. Pojata je bila pokrivena slamom
i poar je bilo nemogue ugasiti. U pojati je, pored ostalog, bilo
dvadesetak puaka, dosta municije i bombi, koje su borci osta-
vili i otili stotinak metara dalje na etni sastanak. Najhrabriji
su uleteli unutra i kroz dim i plamen pokuavali da izvuku bar
neto od oruja i municije. Pokuaji su bili bez uspeha. Muni-
cija je poela da eksplodira, naj pre puana, a zatim i bombe.
Izgledalo je kao da se vodi estoka borba. Oseali smo se kraj-
nj e neprijatno, pogotovu zbog cilja naeg dolaka i zadravanja
na ovome mestu napada na Sokobanju.
Svi smo oseali da je zbog eksplozije zapaljene municije
i bombi doveden u pitanje i sam napad na Sokobanju. Ostali
smo na ovom mestu dva dana. Sutradan, 20. oktobra, nastavili
smo naj pre etne, a zatim i partijski sastanak Knjaevako-bo-
ljevakog odreda. Na dnevnom redu je bio sluaj sa poarom,
a s tim u vezi vojnike i druge slabosti u naem odredu.
Treeg dana po dolasku u Ozren, 21. oktobra, krenuli smo
u napad na Sokobanju i to bez Ozrenskog partizanskog odreda
koji nije doao do zakazanog roka. I pored estoke pucnjave za-
paljene municije i naeg nagovetenog prisustva na ovom polo-
aju, neprijatelj u Sokobanji, po svemu sudei, nije nas oeki-
vao. Neprimetno, jo oko 20 asova, blokirali smo zgrade u ko-
jima su bile neprijateljske snage, a zatim ih iznenadnim naletom
prinudili na predaju. Samo manja grupa etnika i andarma sa
vojvodom Velikom Porunikim pokuala je da se odupre,
otvarajui vatru s krova zgrade sreskog naelstva. I taj smo
otpor brzo slomili. etnike i andarme koji su se predali bez.
borbe razoruali smo i odmah pustili. One to se nisu predali
odmah poveli smo, zajedno sa sreskim naelnikom, vojvodom
Velikom i grupom petokolonaa, da bismo im sudili. Nakon sla-
manja otpora etnikih snaga u Sokobanji, unitili smo sva tele-
fonska postrojenja i veze, zapalili arhivu sreskog naelstva i za-
plenili etniku opremu (oko 30 puaka, dosta odee i obue i
ivotnih namirnica to nam je dobro dolo posle dvodnevnog;
gladovanja na Ozrenu). Iste noi, na planini Devici, iznad Soko-
banje, partizanski sud je izrekao smrtnu kaznu sreskom nael-
niku, vojvodi Veliku i nekolicini okorelih izdajnika. Napa-
dom na Sokobanju, bez Ozrenskog partizanskog odreda kao do-
maina, nije uinjeno sve to se moglo i to je trebalo uiniti:
kazniti jo neke izdajnike, konfiskovati njihovu imovinu i sL
Napad na Sokobanju, odmah posle Podvisa, bila je jo jed-
na uspela krupna zajednika akcija naih dvaju odreda. Ona je
predstavljala ozbiljan udarac etnicima ovog kraj a, a s druge
strane, jo veu afirmaciju Svrljikog partizanskog odreda.
Pravac naeg daljeg pokreta bio je Zeleni vrh na Svrlji-
kim planinama, gde smo stigli 23. oktobra. Ili smo pravcem:
Skrobnica, Beli Potok, Meji Do, Nievac, Miljkovac, Gulijan.
U toku naeg boravka na svrljikom terenu bilo je i drugih slu-
ajeva ienja sumnjivih i neprijateljskih elemenata na terenu
i u odredu. Mi, Timoani, bili smo izvan svega toga i odnosili
se prema Svrljianima kao gosti na tuem terenu, katkad samo.
kao izvrioci izreenih presuda i drugih nareenja.
Na Zelenom vrhu smo bili razmeteni po ovarskim poj a-
tama i tu provodili dane kao u kakvom logoru. Najvei deo vre-
mena koristili smo za vojnu i politiku obuku. Odravali smo
zajednike politike i etne sastanke, prouavali razne materi -
jale. S vremena na vreme se po koja desetina sputala u obli-
nja sela radi prikupljanja i dopremanja hrane, gonei etnike
organizatore koji su pokuavali da stvore etnika uporita i na
ovom terenu. Po poloaju pojate u kojoj smo bili smeteni na
Zelenom vrhu, mi Timoani smo predstavljali neku vrstu na i-
tav kilometar isturene predstrae glavnini, na pravcu odakle je
bilo najlake prii Zelenom vrhu. Vlasnik ove pojate bio je se-
l j ak iz sela Gulijana, inae solunski borac. Provodio je dane s
nama, uvajui ovce. On nas je toliko voleo i razumevao ciljeve
nae borbe da je bio sretan to smo tu. Stavio nam je na raspo-
l aganj e i pojatu, i posue i magarce kojim smo dopremali sledo-
vanje hrane. (Taj na iskreni domain, koga smo zvali ekaj
de, zbog uzreice koju je esto upotrebljavao, pao je kasnije
kao rtva etnike kame.)
Dani na Zelenom vrhu prolazili su beskrajno sporo. Bili
;su ispunjeni monotonijom, a za nas, Timoane, pre svega, te-
njom za povratkom u Timok i Zaglavak, gde su nas oekivali
novi zadaci. Uslovi ivota na Zelenom vrhu su bili vanredno
teki. Ovarske pojate su bile prilino razbacane i nedovoljne.
Zima 1941. godine je poela rano i bila je izuzetno bogata pa-
davinama, a Zeleni vrh je, pored velikog snega, bio najee
pokriven i gustom maglom. Kroz sneg i maglu teko smo se pro-
bijali i snalazili na terenu. Snabdevanje, ne samo hranom ve
i vodom, bilo je oteano. Najee smo gladovali, a umesto vode
upotrebljavali smo sneg. Zbog razbacanosti pojata, izlomljenosti
terena i estih magli, nae patrole su katkad lutale po itavu
no. Akcije koje smo izvodili na ovom terenu uglavnom su se
svodile na ienje terena od etnikih elemenata, koji su poku-
avali da obnove svoje odrede posle poraza koje smo im naneli.
PONOVO U TI MOKU
U toku novembra dolaze na Zeleni vrh u obilazak odreda
Sreten Mladenovi Mika, sekretar Okrunog komiteta KPJ Ni
i Mija Stanimirovi Duko, lan Okrunog komiteta Zajear. Mi
Timoani smo i pred jednim i pred drugim izraavali elju za
povratkom u Timok i Zaglavak. Najzad je, 23. novembra, i od-
lueno da sve snage sa Zelenog vrha krenu u vie pravaca sa
zadatkom da razbijaju i likvidiraju etnika uporita, odravaju
politike zborove, pomau osnivanje i uvrivanje narodnooslo-
bodilakih odbora, mesnih desetina po selima; uz to, da se obez-
bedi bolje snabdevanje boraca. Po tom planu Niavska eta Svr-
ljikog partizanskog odreda, jaine oko 50 boraca, krenula je
prema Suvoj planini i Zaplanju, a Svrljika, jaine oko 30 bo-
raca, da operie na terenu svrljikog sreza. Sa Niavskom je
poao i tab Svrljikog odreda; eta je imala i zadatak da po-
mogne akcije Babikog partizanskog odreda.
Mi Timoani dobili smo saglasnost da se vratimo u Timok
i Zaglavak. Tada je naem odredu pridodat i Aleksandar Simi
Brka, bivi komesar Svrljikog odreda (neto pre toga smenjen
sa dunosti politikog komesara odreda i na njegovo mesto po-
stavljen Danilo Pria Bora) koji je pridodat kao pojaanje par-
tijskoj organizaciji naeg odreda. Pred polazak sa Zelenog vrha,
boroi triju partizanskih jedinica su poloili partizansku zakletvu
prema tekstu propisanom od Vrhovnog taba narodnooslobodila-
kih partizanskih odreda J ugoslavije, a itao ga je politiki ko-
mesar odreda Danilo Pria.
Prvo selo na teritoriji zaglavskog sreza u kome se zau-
stavio Knjaevako-boljevaki odred posle odlaska sa Zelenog
vrha bilo je Ponor. Ponovni kontakt s ljudima naeg kraj a bio
je srdaan. Razgovoru nije bilo kraja. Odrali smo politiki zbor
na kome su govorili Vladimir ZiVkovi Vita i Milun Mini u-
madinac. Snabdeli smo se hranom i prikupili najvanije infor-
macije o situaciji na terenu, a potom nastavili put prema mana-
stiru Suvodol (blizu sela Selaka). Kretali smo se pravcem: Po-
nor Zukovac titarac Lokva arbanovac. Ponovna
pojava naih snaga u Timoku uznemirila je neprijatelja i on je
odmah reagovao. Videlo se da je uspostavio dobru obavetajnu
mreu i da nas prati u stopu. Krajskomandant nareuj e ve 25.
novembra Knjaevakom etnikom odredu da nas goni. Prvi
izvetaj tog odreda o rezultatu gonjenja partizana bio je ne-
gativan.
Stigli smo 28. novembra u Suvodol gde smo i prenoili.
Sasvim sluajno smo odavde izvrili pokret pola sata pre nego
to se kod manastira pojavio etniki odred iz Kraljevog Sela.
etnici su udarili u prazno. Istog dana, 29. novembra po podne,
doli smo u Novo Korito gde smo razoruali jedan vod finan-
sijske strae, a zatim odrali politiki zbor. U ataru ovog sela
smo i prenoili. Sutradan smo slinu akciju izveli i u Radievcu
gde se nismo dugo zadravali. Naputajui Radievac, mi smo
30. novembra zanoili u ataru sela Balinca, razmeteni na dve
pojate, udaljene oko 500 metara jedna od druge. Pred zoru 1.
decembra etnici i Nemci su zaposeli dominantne poloaje u ne-
posrednoj blizini pojata naeg razmetaja i ekali momenat za
napad. Ali nas je u zadnjem asu na straar upozorio da smo
opkoljeni. Svako je zgrabio najnunije od opreme i izleteo na-
polje, a tada je zatektao i neprijateljski pukomitraljez. Prvi
rafali pokosie dva druga iz patrole, meu kojima i Milutina
Ruia, rudara sa Rtnj a (poznatog iz uspelog napada na posadu
Nemaca u ovom rudniku).
Iz ove vie nego ozbiljne situacije vei deo odreda spasao
je potok koji se pruao ispred nas. Uspeli smo da se izvuemo
bez veih rtava. Deo odreda, oko jedne desetine, sa politikim
komesarom J ankom Simeonoviem, povukao , se prema Goloj
uki i selu Radievcu, ime je izgubio vezu sa glavninom. (Ne-
koliko dana posle ovog prepada nepri j atel j a kod Balinca, ova
desetina je utvrdila da su nas Nemcima odala dva seljaka iz Ba-
linca; ak su ih doveli do pojata gde smo zanoili. Oni su osu-
eni na smrt i streljani.) Za sobom smo ostavili vei deo mate-
rijala koji smo prethodnog dana zaplenili od Nedieve finan-
sijske strae.
U naem odsustvu nepri j atel j je u Timoku i Zaglavku sre-
dio svoje snage, uspostavio dobru obavetajnu mreu i bio vr-
sto reen da nam onemogui ponovni dolazak na ovaj teren.
Videlo se da je odlaskom Knjaevako-boljevakog partizanskog
odreda bio otean parti j sko-politiki rad na terenu, j er je nepri-
jateljska propaganda stvarala utisak da partizana vie nema, da
su razbijeni i si. Meutim, parti j sko-politiki rad, iako otean,
ni j e zamro. Naprotiv, vrlo je intenzivno raeno na umnoavanju
radio-vesti, letaka i raznih drugih materi j al a; na pri premanj u
l j udi za odred, formi ranj u odbora narodnooslobodilakog fonda
itd. Mesne desetine, kojih je bilo u nizu sela kao to su: Gornje
i Donje Zunije, J elanice, trbac, Buje, Novo Korito, Kraljevo
Selo, Selaka, Vrbica, Borovac i druga, razvile su takvu aktiv-
nost koja je za narod ovoga kraj a bila garancija da su partizani
tu i da nepri j atel j ska propaganda lae. Mesne desetine su bro-
jale 520 ljudi, veinom omladinaca lanova SKOJ -a. Svaka
od ovih desetina imala je po neto i od oruja, a neke ak i pu-
komitral jez. I zvravale su najrazliitije zadatke: spaljivale op-
tinske arhive, prekidale telefonske veze, pri kupl j al e i obezbe-
ivale hranom politike radnike na terenu. Sve akcije mesnih
desetina, naroito one krupni j e i vanije, izvravane su planski
i usmeravane od strane parti j ski h rukovodstava. Moral pripad-
nika ovih desetina bio je na zavidnoj visini. Ti su l j udi najee
po itavu no bili u akciji, a sutradan su bili na svom redovnom
poslu, kako ne bi navukli sumnj u nepri j atel j a i njegovih dou-
nika. Zahval j uj ui takvoj aktivnosti, Timok i Zaglavak su i bez
prisustva odreda bili pod stalnom kontrolom narodnooslobodila-
kih snaga, to je doprinelo ouvanj u borbenog duha naroda
ovoga kraj a.
Po zimi i snegu, a inae malobrojni (bilo nas je oko 40
boraca tada), nismo smeli reskirati da se tako duboko probijemo
u Timok i Zaglavak. Hteli ne hteli, morali smo potraiti vezu
sa Svrljikom etom. A za to vreme su ona i Niavska eta, 24.
novembra, izvrile uspean prepad na elezniki transport Ne-
dievih straara kod Gramade i zaplenile dosta oruja, minicije
i drugog vojnog materijala. I ste snage su, 26. novembra, razo-
ruale grupu Nedievih graniara u selu Babin Kal, a zatim kre-
nule svaka u svom pravcu po zadatku dobijenom na Zelenom
vrhu.
Vei deo teritorije svrljikog sreza bio je u to vreme slo-
bodan, gotovo bez ijednog neprijateljskog vojnika i etnika. U
veini sela postojali su narodnooslobodilaki odbori i mesne de-
setine, a vrlo dobro je bila razvijena i politika aktivnost. Par-
tizani su uivali neogranieno poverenje naroda. Meu najpopu-
larnijim borcima ovoga kraj a bio je Milenko Hadi, lekar iz
Svrljiga, poznat zbog svoje humanosti i velike panje prema lju-
dima, a i kao poslaniki kandidat na listi Udruene opozicije
1938. godine. Drugi omiljeni borac ovoga kraj a bio je Duan
Trifunac Drago (krae vreme komandir Svrljike ete, inae se-
kretar partijskog poverenitva za svrljiki srez). Ne retko su se
seljaci obraali tabu odreda, posebno ovoj dvojici popularnih
ljudi, da im ree ovo ili ono pitanje ili da im ukau kakvu drugu
potrebnu pomo. Ljudi su se posebno obraali Hadiu za le-
karsku pomo koju im je ovaj rado pruao.
BORBA KOD KRENTE
Sastali smo se sa Svrljikom etom i posle nekoliko dana
provedenih u selima Manoj lovac, Crnoljevica, Guevac, Peri i
Buum, 11. decembra po podne, preko sela Izvora i Tiovca, do-
li u Krentu (granino selo zaglavskog sreza prema Svrljigu).
Tu smo se sastali i s naom desetinom koja je zalutala kod sela
Balinca. I u Krenti smo, kao i u drugim selima, naj pre odrali
politiki zbor, a posle toga dat je i prigodan kulturno-zabavni
program. Na zboru su govorili dr Hadi i Duan Trifunac. Tu
smo i prenoili. Sutradan oko 11 asova, posle uzbune koju je
dao komandir Svrljike ete Trifunac radi vebe, trebalo je na-
staviti pokret ka susednom selu. U istom asu obavestie nas da
se neprijateljske snage koncentriu na poloajima iznad Krente.
Nismo ni priblino znali kolike su te snage. Mogli smo se povui
i bez borbe, jer nam je uzbuna dobro dola. Meutim, od ko-
mandira ete pa do zadnjeg borca, svi smo oseali isto: povui
se bez borbe i ostaviti selo na milost i nemilost etnicima, ne bi
bilo u skladu s onim o emu smo ljudima uoi tog dana na
zboru govorili! Trebalo je primiti borbu ma i s jaim snagama
neprijatelja i time na delu dokazivati da mi ne damo zemlje
nae da je gaze dumani . . ..
Komandir Svrljike ete Duan Trifunac (sada na zajed-
niki komandant) odmah je izdao komandu za zauzimanje polo-
aja. U groblju iznad sela (nae levo krilo) prema Svrljikoj
c
eti nalazila se eta Nemaca, udarna snaga neprijatelja, sa Ti-
mokim etnikim odredom. Na naem desnom krilu, prema
Knjaevako-boljevakom partizanskom odredu iji je streljaki
stroj dopirao do prvih seoskih kua, nalazio se Knjaevaki et-
niki odred vojvode Mirkovia . . . estoka borba trajala je
nekoliko asova. Meu etnicima je nastalo komeanje. Neki
njihovi delovi su se poeli i povlaiti. J edno nae pukomitra-
ljeko odeljenje dobilo je zadatak da ode na kosu prema selu
Tiovcu i sprei eventualni pokuaj etnika da je posednu. Me-
utim, bilo je kasno. Kosu je ve zaposeo etniki odred voj-
vode Save Markovia Borskog. Pukomitraljezac Aleksandar
Simi odmah je pogoen u ruku i onesposobljen da rukuj e oru-
jem. Drugovi iz odeljenja jedva su uspeli da se izvuku.
etnici Borskog imali su savren pregled i mogunost
neometanog dejstva protivu nas, jer smo im se na ivici ravne
i pregledne utrine ocrtavali kao na dlanu. Tukli su nas preciz-
nom bonom vatrom. Delovi Svrljike ete, koja je bila direkt-
no na udaru, poeli su da se povlae i to preko brisanog pro-
stora. Milenko Hadi je pucao iz stojeeg stava i dovikivao et-
nicima da ne prolivaju bratsku krv za raun Nemaca, ve da
priu partizanima, jer je tu mesto svim rodoljubima. Bio je po-
koen neprijateljskim rafalom, a za njim i Vojin Krajinovi Go-
lemi, Mi j a Petrovi Kole, Milan Miri Cale i Milentije Miti
Krsta, svi lanovi Parti j e (posle toga je u Svrljikoj eti ostao
samo jedan lan KPJ ). Povlaili smo se svi ka potoku sa istone
strane sela. Meutim, i tamo su bili etnici. Poelo je guanje,
tua kundacima, dramatina borba na ivot i smrt. Pored neko-
liko etnika, pala su jo etiri naa druga; jednoga od njih koji
se nije hteo predati etnici 9u izboli noevima. Od Timoana
nije poginuo niko.
U toj borbi je poginulo ukupno devet partizana. Neprija-
telj je imao 56 mrtvih i vie ranjenih. Posle naeg povlaenja
etnici su zapalili nekoliko vodenica, kua i pojata, a zatim su
nastavili da premlauju seljake i orgijaju po selu. Sledeih ne-
koliko dana ove etnike snage su taj isti posao nastavile i po
drugim selima svrljikog sreza. Za to vreme smo se povlaili
prema Svrljikim planinama. Na mesto zv. Perike pojate stigla
je u to vreme i Niavska eta Svrljikog odreda . . . Na ovom smo
mestu ostali dva dana, a zatim smo krenuli ka Zelenom vrhu
gde su se po onim istim pojatama u kojima smo ranije bili raz-
meteni sada razbakarili etnici Save Borskog. Mislei da smo
razbijeni kod Krente, doli su da zapale i ove pojate, kako bi
nam onemoguili opstanak. Nisu imali dovoljno vremena da to
uine. im su nas ugledali dali su se u panino bekstvo. Tako
su izbegli nau osvetu drugova palih kod Krente.
Ovoga puta smo se na Zelenom vrhu zadrali krae vreme
Zbog oteanog snabdevanja i potrebe manevrovanja, sve nae
snage su krenule prema planini Devici. Pred polazak na ovaj
kruni mar, uz prisustvo svih boraca, odrana je komemoracija
drugovima palim kod Krente. Govorili su Bora (politiki kome-
sar Svrljikog odreda) i Lomski (jedan od dvojice pripadnika
bugarskih okupacionih snaga koji su pobegli iz svojih jedinica
i doli u Svrljiki partizanski odred). Posle govora, hor je na-
stupio sa specijalno za tu priliku ispevanom pesmom Svrljika
brda i vrh Zeleni. Pesma je govorila o borbi kod Krente i bor-
cima koji su pali u njoj. Bila je to uistinu pesma nae zakletve:
Neemo stati, klonuti, pasti,
Dok naom zemljom gaze dumani . . .
Ovu pesmu je sastavio Duan Taskovi Sreko,
4
profesor
nike gimnazije, inae lan Okrunog komiteta KP J Ni. Neo-
ekivani nastup hora sa ovom pesmom bio je vie nego dirljiv.
Rei u toj pesmi, date na prigodnu ariju jedne bugarske pesme,
delovali su potresno na sve nas. Suznih oiju mislili smo na pale
drugove i njihovu osvetu.
Na ovom krunom maru, pored ostalog, odrali smo i niz
politikih zborova i razgovora sa seljacima. U selu Popici izne-
nadili su nas etnici. Noili smo u prostorijama kole izvan sela.
Negde u kasno jutro pojavila se kolona etnika. Susret je bio
neoekivan za obe strane. I mi i etnici poeli smo se naj pre
grabiti oko poloaja, da bismo se najzad i jedni i drugi povukli
uz krae pukaranje, bez rtava.
U ZAPLAJ SfJ U
Sa Zelenog vrha su se pojedini delovi naih snaga naizme-
nino sputali do pojedinih sela, pruajui moralnu i oruanu
podrku aktivistima na terenu: proganjali su sumnjive i pro-
etnike elemente, obraunavali se sa dezerterima iz odreda,
prikupljali i doturali hranu na Zeleni vrh. Svaki na dolazak
predstavljao je neku vrstu sveanosti za to selo. Odravali smo
zborove koji su bili vrlo poseeni. Narod je paljivo sluao o
najaktuelnijim dogaajima i situaciji na frontovima, a posle go-
vora obavezan je bio dobro pripremljen kulturni program, sa-
stavljen najee od partizanskih pesma, prigodnog skea i
vrapca politikog raporta u stihu.
Polovinom januara 1942. godine na opstanak na Zelenom
vrhu postaje sve tei. Ve se nasluuju i namere neprijatelja da
4
Poginuo 1944. godine kod Nda.
preduzme napad irih razmera: bombarduje artiljerijom nae
poloaje i izvia. U tabu odreda se disku tuj e da li ostati na Ze-
lenom vrhu ili ga napustiti! Da li saekati neprijatelja i tu ga
razbiti ili se na vreme povui? Prvobitna odluka je bila da se
brani Zeleni vrh, jer boljeg poloaja navodno nema. tab
Svrljikog odreda nareuje probnu mobilizaciju mladih ljudi u
selu Ribare i Prekonozi koju sprovodi Vasa Anelkovi Alba-
nac, podnarednik bive jugoslovenske vojske, rodom iz sela Guli-
jana, primer vojnike hrabrosti i odlunosti. On je iz Ribara
doveo u odred oko 40 ljudi, ali oni nisu bili raspoloeni za borbu.
Svaki je nalazio stotinu razloga da to ne uini sada, ve kasnije,
kada se ukae bolja prilika.
Zbog neuspeha probne mobilizacije i slabih izgleda da se
odrimo na Zelenom vrhu, a i zbog insistiranja Okrunog komi-
teta KPJ Ni, prihvaeno je reenje da se sve nae snage pre-
bace preko Niave i Suve planine u zaplanjski srez. Odlazak u
Zaplanje, diktirala je, pored ostalog, i potreba razoruavanja bu-
garskih posada, ruenja niavske eleznike pruge i drugih pri-
vrednih objekata, pruanja oruane podrke narodnooslobodila-
kom pokretu na levoj obali Niave . ..
Pre naputanja svrljikog terena trebalo je izvriti izve-
sne pripreme: odrati partijske i skojevske sastanke; izvideti
pravac kretanja; snabdeti se najnunijom obuom i odeom itd.
I zvrenju svih tih priprema prilo se polovinom januara 1942.
godine, odmah po dolasku u selo Gornji Rinj (belopalanaki
srez) na junim padinama Svrljikih planina i na pravcu naeg
pokreta prema Zaplanju. Nezaboravan je put od Zelenog vrha
do Gornjeg Rinj a po visokom snegu. Razdaljinu od samo 68
km, i to niz brdo, jedva smo prevalili za 6 asova. Partijski sa-
stanci su trajali nekoliko dana; njima su prisustvovali Sreten
Mladenovi Mika sekretar Okrunog komiteta KPJ Ni i
Mija Stanimirovi Duko, lan Okrunog komiteta KPJ Zajear.
Pored ostalog, na ovim sastancima diskutovalo se i o naem
predstojeem prebacivanju na drugi teren. Raspravljalo se i o
merema za ukl anj anj e odreenih slabosti u partijskim organi-
zacijama.
Poslednji dan, pred polazak za Zaplanje, bio je 21. januar
1942. godine dan Lenjinove smrti. U prostorijama kole odr-
an je veliki komemorativni skup boraca i naroda ovog i obli-
njih sela. O ivotu i radu Len j ina govorio je Milisav I gnjato-
vi, a o perspektivama narodnooslobodilake borbe i naim
predstojeim zadacima Sreten Mladenovi Mika. Na kraj u je
hor partizana otpevao nekoliko pesama, meu kojima i Lenji-
nov posmrtni mar. U Svrljiki odred stupilo je nekoliko dese-
tina novih boraca^to je i za nas bilo veliko iznenaenje. Me-
snim desetinama je razdeljen viak oruja kojim je odred ra-
spolagao.
Sledeeg dana, 22. januara uvee, nae su jedinice prele
Niavu i elezniku prugu kod Novog Sela (na mestu zv. Bela-
novac) i nastavile put prema Zaplanju. No je bila jako hladna.
Nekima su promrzle noge, nos i ui. Svratili smo u selo Mokru,
prvo na koje smo naili, radi predaha. Prelazei prugu, naa je
prethodnica zarobila bugarsku patrolu od 3 vojnika od kojih se
jedan, beei, udavio u Niavi. (Dvojicu zarobljenih Bugara smo
zadrali nekoliko dana, a zatim ih pustili zbog pretnj e odmaz-
dom nad 100 talaca, koje su Bugari uhapsili). Pored puaka i
druge opreme, zaplenili smo im i oko 30 000 cigareta. Sta raditi
sa tolikim cigaretama, kada su se one noi povodom smrti Le-
njina svi puai odrekli puenja!? Povod za takvo odricanje bili
su oteani uslovi snabdevanja i este, suvine diskusije oko du-
vana. Neki, i to ba od bivih puaa, predloili su da se ciga-
rete ponesu i podele seljacima. Ne ba mala zaliha bugarskih
cigareta je stvarno ponesena, ali se ne zna da je nekome data
ma i jedna cigareta izvan odreda.
Krenuli smo dalje drumom preko sela: Divljane, Donja i
Gornja Koritnica, Beite, Resnik, a zatim preko Bogdanovca
za Veliki Krimir. Ili smo lagano. U Resniku smo se zadrali
jedan dan, a u Bogdanovcu oko nedelju dana. Tu je, pored osta-
log, organizovana akcija pranj a odela od vaiju i pranj a vea.
Nae zadravanje u Bogdanovcu bilo je propraeno vrlo ivom
aktivnou koju je razvijao tab Svrljikog odreda. Bogdanovac
je postao centar najznaajnijih zbivanja po naem dolasku na
ovaj teren. Patrole i kuriri su odlazili u okolna mesta, a sa raz-
nih strana su dolazile grupe seljaka i obraale se tabu odreda.
Ovakva ivost je bila dobrim delom rezultat poznavanja situa-
cije i ljudi na terenu, s obzirom da je i sam Milisav I gnjatovi
J anko bio iz tog kraj a (susednog sela Velikog Krimira).
Najvei deo posla je ipak leao na narodnom sudu, kroz
koji je prodefilovalo nekoliko desetina ljudi, bilo da su bili u
slubi okupatora, bavili se pekulacijom ili kakvim drugim pr-
ljavim poslovima, ili su jednostavno bili samo sumnjivi.
Krajem januara smo stigli u Veliki Krimir. To je bila po-
slednja etapa na naem dvadesetodnevnom putu od Zelenog vr-
ha do tog sela u kome su nae jedinice ostale u toku itavog fe-
bruara. Veliki Krimir je tih dana predstavljao sedite slobodne
teritorije Zaplanja. Za ratne prilike tu smo imali besprekoran
smetaj i ishranu. Najvei deo vremena provodili smo u obuci
1
uenju. Organizovani su vojni i politiki kursevi. Ovde kao i u
ostalim selima, vrlo su aktivno radili narodnooslobodilaki od-
bori i mesne desetine. Veliki Krimir je imao mesnu partizansku
etu od oko 80 ljudi, naoruanih pukama i sa dva pukomitra-
ljeza. Na pravcu prema Niu, u selu Duniku, bila je smetena
jedinica od 50, a u Bogdanovcu, na pravcu prema Beloj Palanci,
od oko 30 boraca. Pored toga to su rasteretile Veliki Krimir,
ove isturene jedinice predstavljale su obezbeenje glavnine na-
ih snaga. J edinica u Bogdanovcu je imala i zadatak da vri di-
verzije na pruzi Ni Sofija.
Stab Svrljikog odreda je imao pune ruke posla: veze sa
selima i mesnim desetinama, organizovanje snabdevanja i is-
hrane, hvatanje i suenje izdajnikim elementima, organizo-
vanj e i rad obavetajne slube. Veih pokreta i akcija nismo
imali. J ednom smo uspeno napali i proterali etnike snage
koje su prodirale na slobodnu teritoriju od Vlasotinca. Napra-
vili smo i neku vrstu kolskog mara do sela Dunika, sedita
bive sreske ispostave. Od veih pokreta imali smo dvodnevni
mar celokupnih snaga u pravcu rudnika J elanice, s ciljem da
se razbije etniko obezbeenje i rudnik onesposobi za rad.
Napad na J elanicu smo izvrili nou 17/18. februara, ali je on
samo delimino uspeo jer su etnici otkrili na pokret i doekali
nas organizovanom vatrom.
Krajem februara 1942. godine zavrava se nae relativno
mirno zimovanje u Krimiru. Protiv naih snaga u Zaplanju
krenule su mnogobrojne snage neprijatelja: od Vlasotinaca et-
niki odredi Koste Peanca, od Nia odred ljotievaca pod ko-
mandom zloglasnog majora Anelkovia; drum Ni Bela Pa-
lanka i Bela Palanka Ba'bunica, kao i sve prelaze preko Ni-
ave, zatvarale su bugarske okupacione jedinice. etnike i ljo-
tievske snage su imale zadatak da nas iz Krimira nabace na
bugarske poloaje radi definitivnog unitenja. Pokretima jakih
neprijateljskih snaga, koji su prethodili napadu na Veliki Kri-
mir, u tabu Svrljikog odreda kao da nije pridavana vanost.
Umesto da preduzme odgovarajui manevar, tab odreda je
ostao pri odluci da se brani teritorija Zaplanja i Veliki Krimir.
J edinici u Bogdanovcu stavljeno je jo ranije u zadatak da do-
lazak neprijateljskih snaga sa pravca Bele Palanke sprei ru-
enjem stena na osetljivim mestima puta. Meutim, pokuaj ru-
enja stena i zapreavanje komunikacije nije dao rezultat.
* *
*
Napad na glavninu naih snaga u Krimiru poeo je 2.
marta oko podne i trajao sve do sutradan vee. Neprijateljske
snage, daleko brojnije i opremljenije, dejstvovale su po dobro
pripremljenom planu. Svi nai pokuaji da ih zaustavimo ostali
su bez uspeha. Bili smo primorani na povlaenje prema Suvoj
planini i to pod vrlo nepovoljnim uslovima. Nekoliko dana ma-
nevrovali smo po zimi i dubokom snegu teko prohodnom Su-
vom planinom, bez hrane i vode.
Treeg dana po povlaenju iz Velikog Krimira, Knjae-
vako-boljevaki odred se izdvojio iz sastava Svrljikog, preao
obilaznim pravcem izmeu Bele Palanke i Pirota na desnu obalu
Niave i prebacio se na teritoriju svrljikog sreza, u rej on sela
Manojlice. Odatle se odred po manjim delovima i pod vrlo te-
kim okolnostima probio na teritoriju Zaglavka i Timoka. Sre-
dinom aprila 1942. godine na planini Tupinici su se okupile sve
snage kojima je tada raspolagala Timoka krajina. Zavrio se
polugodinji period naeg boravka na svrljikom i zaplanjskom
terenu. Ono to smo tamo stvarno radili i doivljavali ni izda-
leka nam nije bio cilj.
Nae nepredvieno zadravanje u sastavu Svrljikog od-
reda imalo je svoju dobru stranu u tome to smo stekli mnoga
iskustva a, s druge strane, to smo pojaavali dejstvo Svrljikog
odreda (koji je oktobra 1941. brojao 4050 boraca, a kraj em fe-
bruara 1942. godine narastao na 200 boraca). A da li smo izvu-
kli i oekivane koristi? Zaglavak i Timok su ostali prilino dugo
bez oruanih snaga, to je dalo mogunosti neprijatelju da uvr-
sti svoj poloaj. A poto je svaki novi borac rasporeivan u
Svrljiki odred, na Knjaevako-boljevaki partizanski odred
ne samo to se nije za to vreme omasovljavao, ve se i smanji-
vao. Sa Zelenog vrha nismo otili prema Timoku i Boljevcu, ve
u pravcu Zaplanja, to nas je jo vie udaljilo od naeg terena.
Ipak, akcije tokom 1941. godine u Timokoj krajini nisu
ostale bez traga i dejstva. One su, iako slabe i nedovoljne, uve-
rile ljude ovoga kraj a u potrebu jo jaeg rasplamsavanja na-
rodnooslobodilake borbe. To je i omoguilo da po povratku sa
svrljikog i zaplanjskog terena nastavimo akcije i u toku 1942.
godine najteeg perioda etvorogodinjeg ratovanja u Timo-
koj krajini.
Vojislav J ELENKOVI BOZA
PRVI PUCNJ I I ODBRANA SELA
N^a oko dva kilometra od Danilo vgrada, na dugakoj, uzanoj
zaravni, ispresecanoj kosama, ispod planine Gara, nalazi se si-
romano selo Zagreda, sa 84 domainstava. Mada je pripadalo
optini evskoj (srez cetinjski), ekonomski je bilo vezano za Da-
nilovgrad.
Odmah po kapitulaciji bive jugoslovenske vojske u selo
su poele da pristiu izbeglice porodice koje su bile koloni-
zirane na Kosovu, u Metohiji i Vojvodini. Seljaci su ih toplo
prihvatili i materijalno pomagali. Vratili su se svojim kuama i
studenti, aci, uitelji, vojnici, podoficiri i finansi. Vojnici i
podoficiri su uglavnom doneli oruje i municiju.
PRVE AKCI J E
Najblii italijanski garnizon bio je u Danilovgradu. Prvih
dana posle kapitulacije u Zagredu nisu dolazili italijanski voj-
nici, ali su preko seoskog kmeta nareivali da se preda oruje
i municija. Tek kasnije, selom su poele povremeno krstariti
italijanske patrole, ali se time ivot i rad nisu mnogo izmenili.
Seoski kmet i njegovi pomonici ostali su isti, a lanovi KPJ i
kandidati Parti j e su i dalje intenzivno radili.
1
Oni su ve aprila
i maj a 1941. godine, na selima i manjim i veim skupovima, ob-
janjavali metanima politiku situaciju, savetovali ih da, prema
direktivi Partije, sakupljaju i skrivaju oruje i municiju, govo-
rili im o ustanku i borbi protiv okupatora.
Sa pri kupl j anj em oruja ilo je dobro, i na tome je bilo
mobilisano gotovo itavo selo. Oni koji nisu imali puku sami su
1
Zagreda je u pipreraama za ustanak bila vezana za rukovod-
stvo optine evske. Tih dana jedini lan KPJ u Zagredi bio je Savo
Buri, tada student prava, a kandidati Parti j e bili su Mirko i Aleksa
Buri, studenti.
pronalazili nain da je nabave. Tako je za kratko vreme nabav-
ljeno preko 60 puaka, koje je svako uvao kod sebe.
Trinaestog jula u ranim j utarnj i m asovima napadnuta je
i zarobljena italijanska posada na Cevu. Tom prilikom zaple-
njeno je oruje, municija i ostala oprema, i pokidane su tele-
fonske veze sa Cetinjem. U toj prvoj akciji iz Zagrede je ue-
stvovalo 9 boraca, uglavnom komunista, omladinaca i ljudi bli-
skih Partiji.
Kada je oko devet asova stigla vest o likvidiranju itali-
janske posade na evu, u Zagredi je sazvan zbor. Na jednoj li-
vadi ispod ogromne trenje sakupilo se itavo selo staro i
mlado, muko i ensko da uje re komunista i izvetaj o
prvim akcijama. Bio je to zbor naoruanih ljudi, potpuno sprem-
nih za dalju borbu. Mnogi su se ljutili to i oni nisu poli na
evo.
Sutradan Zagreani su samoinicijativno formirali etu.
Narednih dana neprijateljski garnizon u Danilovgradu bio je
opkoljen sa svih strana i prekinuta je njegova veza sa garnizo-
nima u Nikiu i Podgorici. Pred silovitim naletom ustanikih
eta danilovgradskog sreza I talijani su se povukli iz Danilov-
grada u zgrade Bralenovice, ograene visokim kamenim zidom
na kome je bilo nekoliko poruenih mesta i prolaza. Oko zida
su postavljena minska polja. U trenutku kada su se ete sasvim
pribliile i pripremile da preskoe zid, blesnula je strahovita
eksplozija mina. Ali, ni to nije zadralo ustanike, koji su se
ubrzo dokopali zida i uspeli da snanom vatrom uutkaju auto-
matska oruja neprijatelja. Videi da je dalji otpor uzaludan,
I talijani su istakli belu zastavu. Time je i poslednje uporite
ovog garnizona kapituliralo.
Iako planom nije bilo predvieno da i Zagredska eta ue-
stvuje u napadu, poto je bila vezana za vojno i partijsko ruko-
vodstvo sreza cetinjskog, i njenih 114 boraca borilo se pri likvi-
diranju Bralenovice. A kada se posle zavrene borbe eta po-
strojila, imali smo potpuniju sliku njenog sastava na desnom
krilu borci ezdesetih godina, a na levom petnaestogodinji de-
aci. Od plena eta je dobila jedan pukomitral jez, neto puaka
i municije i pet mazgi za prenos oruja i municije. O ovoj ak-
ciji mnogo se prialo meu Zagreanima.
Sutradan je 20 boraca naoruanih pukama i jednim pu-
komitral jezom upueno preko eva na Bukovicu. Meutim,
ubrzo su se vratili iz Gornjeg Zagara, poto su u to vreme jake
italijanske snage, uz podrku artiljerije i avijacije, nadirale do-
linom Zete ka Danilovgradu, palei usput sela. Poto su ponova
zauzeli Danilovgrad i uspostavili vezu sa garnizonom u Nikiu,
I talijani su odmah preduzeli utvrivanje na pojedinim mesti-
ma izgradili su mitraljeska gnezda, a prilaze gradu zapreili
bodljikavom icom.
Bili su to teki i napeti dani, kada su se dogaaji smenji-
vali veoma brzo. Posle sreivanja garnizona, okupator je, preko
seoskog kmeta pozvao Zagreane i druga sela da predaju oruje.
O tome se u Zagredi diskutovalo i na zboru. Meutim, veoma
mali broj je bio za predaju, a svi ostali su energino istupili
protiv nje. U tome su komunisti i omladinci prednjaili. Tom
prilikom Aleksa Buri
2
je objasnio novonastalu situaciju, nagla-
avajui da ona ne znai ni povlaenje ni prestanak borbe, ve
samo pripremu za njeno nastavljanje. Mada se eta ubrzo ras-
formirala, Zagreani nisu predali I talijanima ni jednu puku,
ve su ih prikrili, spremni da ih upotrebe im se ukae potreba.
Tih dana je, prema nareenju okupatora, ponovo sazvan
zbor na kome je trebalo da se izvri proziv ljudi i ustanovi ko
je odsutan i gde se nalazi. Mada komunisti i kandidati Partije
nisu bili prisutni, stariji ljudi su uspeli da ubede I talijane da
je itavo selo na okupu i da ne treba vriti proziv. Pokuaj I ta-
lijana da i na ovaj nain zastrae seljake nije uspeo.
PARTI J SKA ELI J A
Iako je neprijatelj ovladao komunikacijama, krstario po
selima, izdavao pretea nareenja i traio oruje, politiki rad
komunista i omladinaca nije nikada prestajao. Zborovi metana
su se obino odravali u kui Nenada Popovia, a pored njih
komunisti su za rad sa narodom koristili sela i svaki manj i skup.
Uvek je voen razgovor o pripremama za borbu, itane su radio-
-vesti, objanjavana politika situacija i ciljevi borbe.
Uslovi za formiranje partijske elije bili su ve sazreli.
Prvih dana avgusta Savo Buri je pozvao kandidate Mirka i
Aleksu Buria u kuu Mijajla Buria i saoptio im da su pri-
mljeni za lanove KPJ . Tada je formirana i partijska elija.
Prvi sekretar bio je Savo. Na prvom sastanku podeljeni su za-
daci, od kojih je najvaniji bio upoznavanje metana sa cilje-
vima borbe i obuavanje omladinaca u rukovanju orujem. Ne-
umornim radom na terenu partijska organizacija se borila protiv
propagande etnika, objanjavala liniju borbe, ukazivala na
perspektivu i na to da se u borbi mora istrajati. Politikim
radom obuhvaene su i ene.
Zahvaljujui aktivnosti komunista, omladinaca i raspolo-
enju naroda za borbu, u novembru je gerilska grupa prerasla
- I zvravajui partijske zadatke pao je 1942. godine u ruke ne-
prijatelja, a 1943. streljan je u Baru. Njegov brat Dragoje poginuo je
1944. kod Kruevca kao komesar ete.
u vod, koji je ivio logorskim ivotom, u stalnoj pripravnosti.
Bio je uvek spreman da sa ostalim seljacima doeka neprija-
telja koji bi poao u pravcu sela. Pripadnici voda bili su u isto
vreme i najbolji agitatori Parti j e i najbolji realizatori njene
politike.
Za omladince koji ranije nisu sluili vojsku organizovana
je intenzivnija vojna nastava. Oni su, sa omladinom susednih
sela, uestvovali u ruenju komunikacije i telefonskih veza iz-
meu Danilovgrada i Nikia; svi pokuaji neprijatelja da u to
vreme uspostavi vezu ostali su bezuspeni.
I talijanska komanda iz Danilovgrada retko je slala vojnike
u sela oko garnizona. Znala je, ako poalje manj e ili vee grupe,
da se vie nee vratiti. Svako selo, svaki umarak za njega je
predstavljao smrtnu opasnost. Svuda oko grada postojale su
partizanske jedinice.
Iz voda su polovinom novembra upueni u Lovenski ba-
taljon, koji je uao u sastav Crnogorskog NOPO za operacije
u Sandaku, Savo, Stanko i Milinko Buri, dva brata orije i
Radosav Buri, Nenad i Novak Popovi i Boidar Mili
3
. Savo
je bio odreen za komandira Lovenske ete. U borbama za
Pljevlja, 1. decembra 1941., Stanko i Milinko su poginuli, a
ostali su, ranjeni vraeni kuama radi leenja. I ako lake ra-
njen, Savo je poao za komandira ete Lovenskog bataljona,
koji je uao u sastav Prve proleterske brigade. Za sekretara
partijske elije umesto Sava izabran je Mirko Buri.
FORMI RANJ E ETE
U dugim zimskim decembarskim noima lanovi Partije i
SKOJ -a su koristili sela i skupove da se poveu sa svakim o-
vekom. Rad je bio uspean. ak i oni koji su u poetku ostajali
po strani ukljuivali su se u partizanski vod, te se on iz dana
u dan popunjavao novim borcima, i najzad, zadnjih dana de-
cembra, prerastao u etu. Borci su poloili zakletvu. Za koman-
dira ete predvien je Rajko Kaluerovi, za politikog kome-
sara Mirko Buri, a za zamenika komesara Aleksa Buri. Poto
je tih dana Mirko postavljen za zamenika politikog komesara
bataljona, to je odran zbor ete i metana na kome je izabrano
novo rukovodstvo.
Zboru, koji je odran 1. januara 1942. kod kue Nenada
Popovia, prisustvovali su komandant Cevsko-bjelikog bata-
ljona Blagota Miunovi,
4
zamenik komesara bataljona Mirko
3
Poginuo je maj a 1942. godine kod Nikia.
4
Poginuo kao komandant bataljona u. borbama protiv okupatora
n
'
d
Zagaru, marta 1962. godine.
Buri i predsednik Narodnooslobodilakog odbora optine Cevo
Vido Buri. I naa eta je pripadala ovom bataljonu.
5
Tom pri-
likom Blagota je govorio o zadacima partizana, borbi protiv
okupatora i domaih izdajnika, organizaciji vlasti i pomoi iz-
beglicama i iznemoglim.
Za komandira ete izabran je Duan Kaluerovi, za za-
menika komandira Blagota Popovi, za politikog komesara
Aleksa Buri, a za zamenika politikog komesara Radosav Bu-
ri.
7
Zdravstvenu slubu, od poetka ustanka, vodio je orije
Vidov Buri
8
. eta je imala etiri voda, formirana po zaseocima.
Za 'komandire vodova izabrani su Marko Domazetovi, Marko
Popovi, Radomir Buri i Milutin Buri, za instruktora u ko-
mandi ete Rajko Kaluerovi, za rukovodioca SKOJ -a orije
Vukov Buri,
9
a za rukovodioca AF-a Danica Buri. Skojev-
ska grupa imala je 10 lanova.
Toga dana Zagreani su, prvi put u ivotu, izabrali svoje
prave narodne predstavnike, svoj Narodnooslobodilaki odbor
od 7 lanova. Na predlog Blagote Miunovia i Vida Buria u
odbor su izabrani Miroje, Marko, orije i Milovan R. Buri,
Mijajlo Popovi, Milo V. Popovi i Velika Domazetovi. Za
predsednika odbora izabran je Velia Domazetovi, a za sekre-
tara orije Vidov Buri. Odbor se starao o smetaju i ishrani
izbeglica i zbrinjavanju iznemoglih staraca u selu.
Komanda ete je razradila i plan odbrane sela, i to za
svaki pravac od Danilovgrada. Svaki vod znao je gde treba da
doe na znak uzbune. Organizovane su osmatranice, strae i
5
U izveitaju taba Cevsko-bjelikog bataljona od 13. januara 1942.
godine, pored ostalog, kae se: ... U selu Zagredi -sada/ ima 95 zakletih
partizana, od'toga je 60 od 1840 god., od 4050 god. 20 ljudi i 15 starih
ljudi. Oni raspolau sa 76 puaka, 2 pukomitral jeza i oko 12 000 metaka,
150 bombd-defanzivnih i 15 revolvera; jo ima 15 zakletih partizanki.
Te iprema tome oni i spunj avaj u sve uslove za formi ranj e samo-
stalne ete, a to i sami ele.
Ovaj tab smatra da siu njihove elje urnesne d da im se izae u
susret. Neka formi raj u sami etu... (Zbornik III/2 dok. tor. 17).
6
Do tada je bio komandir partizanskog voda sela Zagrede, a ka-
snije komandant Dovenskog bataljona, koji je uao u sastav Crnogor-
skog operativnog odreda za borbu protiv etnika u Vaoj eviilma. Po-
ginuo je kao komandant 14. udarnog bataljona Bajo Sekuli maja
1942,. godine kod Mojikovca.
7
Uestvovao je na skuptini rodoljuba Crne Gore u Ostrogu,
8. februara 1942. Poginuo je kao komandant samostalnog bataljona
11. korpusa 1944. godine.
8
Student medicine, streljan je od strane okupatora 1943. godine
kod Andrije vice.
0
Streljan je od sitrane okupatora jula 1944. godine kod Danilov-
grada. Kod njega je pronaena detaljna skica odbrane Danilovgrada,
zbog ega je i streljan.
patrole. Ljudi sa orujem i bez njega krstarili su selom, a po-
sebne patrole ispred sela. Nou su iznad mostova, jedinih pre-
laza preko reice Suice kada voda nadoe, postavljane strae.
I obani su pratili pokret neprijatelja.
ODBRANA SELA
Petnaestog januara 1942. godine partizanska obavetajna
sluba iz Danilovgrada obavestila je komandu ete u Zagredi
da italijanska komanda namerava da uputi jae snage da se
probiju iz Danilovgrada za Niki. Komanda ete je o ovom
obavestila tab Cevsko-bjelikog bataljona i ete susednih sela,
a u isto vreme su iznad mostova na reici Suici postavljene-
zasede.
esnaestog januara italijanskom garnizonu u Danilovgradu
stiglo je iz Podgorice pojaanje od oko 2000 vojnika. Pratei
pokret neprijatelja, komanda ete je procenila situaciju, odr-
ala sastanak sa svim borcima, naredila pripravnost, pojaala
obezbeenje i o nastalim promenama obavestila komandanta
bataljona. Istog dana je iz taba bataljona dobij eno nareenj e
da eta bude u pripravnosti i da obezbedi most na Suici i drum
za Katunsku nahiju. U vezi s tim pred no je odran zbor Za-
greana, na kome je objanjena situacija, nareeno da se bude
u pripravnosti i da se preduzmu mere za sklanjanje dece i iz-
nemoglih.
U toku noi i sutradan deca, iznemogli i stoka evakuisani
su u pravcu Gornjeg Zagara, Markovine i Velestova.
No 16/17. januara bila je vedra, veoma hladna i tiha. Ni j e
se uo ni jedan pucanj. Strae i zasede, koje je u toku noi
kontrolisao i zamenik komesara ete Radosav Buri, bile su
budne i na oprezi. Na cestu izmeu Oraja i Danilovgrada slate
su patrole.
Komanda ete je na okupu. Niko ne spava. Neto posle
pola noi stiglo joj je obavetenje da e u zoru 17. januara
neprijatelji izvriti napad pravcem Danilovgrad Niki. J edna
njegova kolona, kao leva pobonica, uputie se pravcem Suica
Zagreda Rite Pjeivci, sa zadatkom da preko Za-
grede udari u bok snagama odreda Bijeli Pavle, koje su bra-
nile Pjeivce i utu gredu, i na taj nain omogui proboj glav-
nine ka Nikiu. Posle ovog obavetenja komanda ete je izala
na poloaj.
U osvit maglovitog jutra 17. januara Radosav Buri je sa
osmatranice primetio cestom od Danilovgrada dugaku kolonu
I talijana, jaine oko bataljona, sa itavim karavanom mula na-
tovarenih minobacaima i mitraljezima. O pokretu I talijana od-
mah su obaveteni stanovnici zaselaka Suice i Oraja, tako da
su i oni koji prethodnog dana nisu napustili svoje domove kre-
nuli uvalama u pravcu Zagrede. Stoka i sve to se moglo sklo-
niti evakuisano je dan ranije.
Naa zaseda je spremna i pritajeno eka. I talijani su na
brzinu utvrdili kuu Punie Milia i jo nekoliko kua i po dvo-
ritima postavili minobacae, dok njihove kolone preko strmih
padina Plata nastupaju ka Zagredi. Najednom zaseda otvori va-
tru, i hladno jutro prolomie pucnji puaka s jedne, a puaka i
minobacaa s druge strane. Kolona je za trenutak stala, a za-
.seda se povukla na ranije predvien poloaj. Ostale neprijatelj-
ske kolone su oprezno i polako nastupale padinama Plata ka
selu. Radosav je glasom i pucnjem iz pitolja dao znak za uz-
bunu eti i selu. Da bi se obezbedilo blagovremeno posedanje
poloaja, jedan vod je odmah poao u susret neprijatelju, sa
starim iskusnim ratnikom Vaom Buriem na elu.
10
Dan je tmuran, a magla prekrila vrh Plata. urimo mi, a
uri i neprijatelj ko e ga pre posesti.
Na samom vrhu dolo je u magli do kratkog ali snanog
okraja sa italijanskom prethodnicom. Planula je Vasova puka
i ranila italijanskog oficira, ali je on u smrtnom ropcu uspeo
da rani Vasa u grudi. Kada su borci to videli, jo ee su nava-
lili na neprijatelja, tieni vatrom pukomitraljeza Kota Bula-
tovia.
11
I znenaena vatrom i juriem, italijanska prethodnica
se povukla nazad.
Dok je neprijatelj zadran na padinama Plata, eta je sti-
gla i zaposela poloaj ispred sela. Svaku jarugu i svaki vis po-
sele su grupe, koje su dobile tano odreene zadatke. Ve se i
magla proredila, tako da je ispred poloaja ete bilo veoma
pregledno. Mogao se pratiti svaki pokret neprijatelja.
Odmah posle povlaenja italijanske prethodnice selo je
obasuto granatama topova i minobacaa, koje su se rasprkavale
uz zloslutan fijuk. U isto vreme i mitraljezi su tektali, ali bez
cilja. Moe se rei da Zagreani dotle nisu uli takvu pucnjavu.
Celo selo bilo je spremno za odbranu kao jedan ovek.
Komunisti i skojevci nalazili su se u prvim borbenim redovima.
Nisu izostali ni starci od sedamdeset godina svi su bili na po-
loaju, tako da komandir i komesar nisu znali stvarno brojno
stanje svoje ete. Prema 76 puaka i 1 pukomitraljeza, kojima
10
J unak iz ranijih ratova, poginuo u borbi protiv Okupatora 1942.
u Banjanima. Za junako dranje u borbi na Zagredi tab Lovenskog
odreda pohvalio ga je i poklonio mu zlatni sat.
11
Poginuo je kao komandir voda kod Kolaina 1942. godine.
je tada Zagredska eta raspolagala, stajao je moderno naoruan
italijanski bataljon, potpomognut artiljerijom iz Danilovgrada.
O napadu neprijatelja odmah je upuen izvesta j tabu
Cevsko-bjelikog bataljona. I zvetaj je podneo Radomir Buri.
Oko osam asova I talijani poee obasipati selo i poloaj
ete estokom topovskom i minobacakom vatrom, od koje su
poruene prve kue sela i ranjeni, vrei borbeni zadatak, omla-
dinac Ljubo Buri i omladinke Ljeposava Buri i Danica Malin-
kovi. U isto vreme i prednji delovi neprijatelja pooe oprezno
napred, uz podrku jake artiljerijske i minobacake vatre. Me-
utim, borci Zagredske ete ute i ekaju da se neprijatelj pri-
blii. Negde na sredini poloaja ete su komandir, komesar i
instruktor ete; na desnom krilu je zamenik komesara bataljona
Mirko Buri, a na levom zamenik komesara ete.
Blizu su, vide im se lemovi.
to ne otvaramo vatru? pitaju nestrpljivi borci.
Nareeno je tek kad dou pred cev odgovaraju
drugi.
I talijani se razvijaju u streljaki stroj. Mnogo ih je, teko
je prebrojati. Prema levom krilu ete, ka takozvanom Turskom
kru, jo se kreu u koloni.
Kada se neprijateljski stroj sasvim pribliio, planue sve
puke Zagreana. I talijani su pojaali vatru i pokuali dalje
nastupanje, ali su ih doekali novi plotuni. Padaj u mrtvi i ra-
njeni, a poneki lem se zveckajui o kamenje otkotrlja u trnje.
Ni pojaana vatra, ni pokuaji da levim krilom obuhvati poloaj
ete ne uspevaj u. Neprijatelj je prinuen da se povue na nov
poloaj. Otpoe jo snanija artiljerijska i minobacaka vatra
po selu i poloaju ete, ali to ne pokoleba hrabre borce i oni
ostadoe na svojim mestima. Neprijatelj ponovo polazi na juri,
ee i upornije nego ranije. I ma dosta pukomitraljeza i arti-
ljerije, a ne tedi municiju. Lete granate jedna za drugom, jei
i tutnji planina Gara. Na desnom krilu borci putaj u neprija-
telja sasvim blizu, a zatim odjednom zapratae puke i odjek-
nue bombe. Na levom krilu, kod mesta Gomile, odjeknu pesma.
I ovaj juri je skupo plaen. Neprijatelj je odbijen, a ispred
Gomile nateran u bekstvo. Da bi poboljala poloaj, eta vri
juri desnim krilom. Oni koji nemaj u puke juriaju sa bom-
bama i pitoljima. U tom juriu poginuo je Milan Popovi. Nje-
govu puku zgrabio je Vido Buri
12
i dao je Boini Buriu. Nije
12
Biran je za prvog predsednika NO optine evo; uestvovao
8. februara 1942. na skuptini rodoljuba Crne Gore u Otromu; bio ve-
niik AVNOJ -a. Poginuo je u bici ina Sutjesoi, kod Miljevine, 1943. go-
dine.
dugo prolo, a i Boina je smrtno ranjen. Puku je zgrabio sle-
dei koji je nije imao.
Prolo je podne, a borba i dalje besni. Poinje da se sputa
retka magla. I talijanske granate padaju i na nae i na njihove
poloaje, kamenje prti na sve strane, izgleda kao da e cela
eta izginuti. Ali nai ute iza kamenja i ekaju. Pukomitra-
ljez svaki as menja poloaj, te neprijatelj ne moe da ustanovi
da je to isti pukomitral jez, niti njegova artiljerija moe da ga
pronae.
U ovom najjaem okraju Zagredskoj eti su samoinicija-
tivno priskoili u pomo borci Donjozagarake i Kosovoluke
ete i napali I talijane u bok. To jo uvie uzdie elan i samopou-
zdanje boraca Zagredske ete, dok kod iznenaenih I talijana
izaziva zabunu. Oni pokuavaju da se organizovano povuku, ali
im to onemoguuju snani jurii Donjozagarake i Kosovoluke
ete s boka, i nae Zagredske s fronta. Nekima je, istina, zahva-
l j uj ui vododerinama i magli, polo za rukom da se izvuku.
Magla se ve uveliko spustila, mraz sve vie stee, a po-
vremeno pada i sneg. Borba brzo jenjava i padom mraka pre-
staje.
itav dan vodila se borba od Zagrede do ute grede. Ne-
prijatelj je pretrpio teak poraz u Zagredi oko 150, a od Za-
grede do ute grede oko 300 mrtvih i ranjenih. A to je naroito
vano, nije uspeo da se povee sa svojim snagama u Nikiu.
S druge strane ovo je lep primer kako su susedne partizanske
ete priskakale jedna drugoj u pomo, kada njihova sela nisu
bila napadnuta.
U toku borbi poginuli su iz Zagredske ete Boina i Miroje
Buri i Milan Popovi, a iz Donjozagarake Drago Kekovi i
Marko Otaevi. Ranjeni su Vaso i Pero Buri, Vuko Popovi i
Punia Mili. Porueno je nekoliko seoskih kua, a u nekima je
unitena i hrana, tako da je nekoliko porodica ostalo bez sred-
stava za ivot.
Pred mrak stiglo je pojaanje i iz ostalih eta Cevsko-
bjelikog bataljona, a u toku noi jo oko stotinu boraca. Kako
je koja grupa pristizala, izlazila je na poloaj. Tako su se u toku
januara na Zagredi nale dve ete naeg Cevsko-bjelikog ba-
taljona i dve ete odreda Bijeli Pavle. Komandu je objedinja-
vao zamenik komesara Cevsko-bjelikog bataljona Mirko Buri.
Od taba bataljona je traeno da se hitno dodeli sanitetski ma-
J
terijal,
13
poto su rezerve kojima smo raspolagali utroene za
vreme borbe.
Poto je neprijatelj znao da je odbrana na Zagredi poja-
ana, to se ograniio na povremeno, dnevno i nono, tuen je
sela minobacaima i artiljerijom. Tako je jedna minobacaka
granata pogodila kuu Dura Buria. Tom prilikom poginuli su
mu sin jedinac Duan, erka ura i sinovica J ulka, a ranjena
je Vojka. Stanovnicima zaselaka Oraja i Suice bilo je najtee.
Poto su blizu grada, pored same ceste, to nisu imali odmora ni
sna, ni danj u ni nou. Bili su izloeni artiljerijskoj i mitralje-
skoj vatri.
I talijani su i narednih dana i nedelja vrili ispade pravcem
Danilovgrad Oraje, ali su nae ete bile uvek spremne da
ih doekaju. Kada je jednog dana italijanska patrola od tri voj-
nika pola cestom za Oraje, doekala ju je kod kue J ovana
Domazetovia zaseda Komanske ete i pozvala da se preda. Na
to su italijanski vojnici otvorili vatru, ali su im i nai odgovo-
rili. J edan italijanski vojnik je poginuo, a ostali su uspeli da
pobegnu.
Istog dana jedna eta I talijana, sa dva tenka krenula je
od Danilovgrada u pravcu Suice i Oraja. Nae jedinice su
odmah zaposele poloaj i ekale da se neprijatelj priblii. Me-
utim, poto su tenkovi otvorili vatru, a peadija zapalila po-
jatu Marka Milia i seno Stevana Kekovia, neprijatelj se po-
vukao u garnizon. Sutradan uj utro neprijateljska artiljerija je
otvorila vatru po Oraju, gde se tada nalazila Komanska eta.
Od artiljerijske granate poginuo je borac J oo Radonji. Posle
podne ponovo je krenula eta peadije sa dva tenka u pravcu
Oraja. Dok su topovi tukli Oraje, a tenkovi krstarili drumom,
peadija je zapalila kue Tula Sutilovia i Drmalja Buria.
*
Kada je, prema nareenju taba Lovenskog odreda od 15.
februara, formiran 1. lovenski udarni bataljon, za komandanta
bataljona odreen je Duan Kaluerovi, a za referenta saniteta
Radomir Buri. U sastav bataljona upueno je jo 7 boraca iz
Zagrede, a na mesto Duana Kaluerovia za komandira Za-
gredske ete odreen je Rajko Kaluerovi. Drugog marta na-
reeno je da se formira i 2. lovenski udarni bataljon. Za ko-
13
U svom izvetaju tabu bataljona Mirko Buri, ipored ostalog
Pie: ... moral kod drugova je vrlo dobar, disciplina je zadovoljavajua,
^hrana srednja, naoruanje samo puke, municija proseno po osam-
deset metaka, sanitetsko osoblje dobro, sanitetskog materijala mal o...
(Zbornik IH/2, dok. 37).
mesara bataljona odreen je Mirko Buri, sa kojim je iz Zagrede
poio 10 boraca.
Za formiranje samostalnih jedinica i dalju borbu protiv
neprijatelja Zagredska eta je, prema nareenju taba Cevsko-
bjelikog bataljona, trebalo da uputi na Last tu Cevsku 15 bo-
raca. Meutim, na Lastvu su poli s^mo Milovan, Radosav i
Milutin Buri i Nenad Popovi.
Zbog jakog pritiska neprijatelja iz Zagrede su se povukli
u Gornji Zagara Marko Buri sa sinovima Aleksom i Drago-
jem, Vido Buri sa sinovima Dorijem, Radosavom i Blaom,
zatim Vaso, Radomir, Danica i Milica Buri i orija i ura
Popovi. Tog dana Zagredska partizanska eta je rasformirana.
Radomir BURI
FORMI RANJ E I AKCI J E 5. I 6. ETE KOZARSKOG
NOP ODREDA
Prva gradika eta, ili 5. eta Kozarakog partizanskog odreda
formirana je polovinom oktobra 1941. godine, u graninom delu
Kozare gradikog i prijedorskog rej ona, zvanom Brusovac. Njeno
prvo jezgro sainjavalo je 28 boraca 1. i 2. ete. Komandi ete
nareeno je da doe u tab odreda. Komandant odreda Mladen
Stojanovi stavio nam je u zadatak da dejstvu jemo u gradikom,
i u delovima prijedorskog i banjalukog sreza, na prostoriji
I vanjska Bistrica Kozarac. Tom prilikom nam je za ishra-
nu dat jedan dak brana, nekoliko kilograma soli i 12 hiljada
kuna u gotovom novcu, napominjui da to treba da nam bude
za prvih nekoliko dana dok se ne snaemo, odnosno dok se ne
poveemo sa narodom okolnih sela koji e nam donositi hranu.
Poto jo nismo imali izgraenih baraka, smestili smo se u jednu
kolibu na prokrenom proplanku, na kome su bili zasejani ku-
kuruz i krompir. Posle nekoliko dana posetio nas je vlasnik te
planinske kolibice. Bio je pomalo iznenaen time to mu nepo-
znati gosti nisu napravili nikakvu tetu, pa nam je sam ponudio
da moemo iskoristiti i njegov usev, ako nam doe do nude.
Iako su nae rezerve hrane bile ve skoro istroene, strogo smo
se pridravali naih nepisanih, partizanskih zakona: da nita
sami ne uzimamo, osim onog to nam narod dobrovoljno donese.
Takvo dranje ostavilo je na naeg stanodavca snaan utisak.
Sutradan posle njegove posete poeli smo primati prve tovare
sa hranom. Bilo nam je jasno da je taj na prvi posetilac ispri-
ao u selu sve najlepe o nama. Kontakt sa selom, kao prvi
uslov za na opstanak i delovanje na tom terenu, bio je time
uspostavljen, dakle, vie spontano, iako smo bili preduzeli po-
trebne mere organizovanog povezivanja sa stanovnitvom. Na-
ime, u oblinja sela ve su bili poslati neki drugovi koji su bili
s
a tog terena i koje je narod dobro poznavao. Na nesreu, jedan
d njih, Rade I gnjatovi, pao je u ruke neprijatelju ve prilikom
prvog izlaska u selo, i to svojom nepanjom.
Na podizanje baraka za zimski smetaj, isto tako, nismo
morali dugo ekati, a i hrana nam je poela pristizati u izobilju.
Za to su najvie bili zasluni Vladeta Radi (sa gradikog terena)
i Milan Vrhovac, koji je due vremena bio uitelj u oblinjim
.selima prijedorskog sreza, pa su ga seljaci dobro poznavali. Oni
su nam bili i prvi ekonomi nae ete.
Uskoro su nam poeli da pristiu i novi borci iz oblinjih
sela Podgradaca, Grbavaca, Turjaka, Dragelja, Kijevaca, Bi-
strice, Omarske, I vanjske i drugih. Na taj nain vie nije bilo
tekoa ni u pogledu popune ljudstvom. Problem je bio kako za
nove borce nabaviti oruje. Zbog toga smo odmah morali mi-
sliti na organizovane akcije na okolne neprijateljske garnizone,
kojih je bilo svuda oko nas: u Podgracima, Turj aku i I vanj-
skoj. Dobili smo podatke da se jae neprijateljske patrole iz tih
garnizona, a naroito iz Turjaka, upuuju dublje u umu, vero-
vatno radi izvianja naeg logora. Prema tome, nije nam bilo
teko da uspostavimo prvi kontakt sa neprijateljem.
Ocenili smo da su takvi izleti neprijatelja pogodna pri-
lika za nau prvu akciju i to iz vie razloga. Naa eta, jo mala,
nije mogla raunati s tim da ve u to vreme napadne neprijate-
l j a u dobro utvrenom logoru u Turjaku. Ali je zato imala ansi
da ga uspeno tue po delovima, kad joj se za to ukae prilika.
Drugi, veoma vaan razlog, koji nas je rukovodio da se napa-
daj u manj i delovi, bio je u tome to je taj, prvi susret, morao
po svaku cenu biti uspean, jer bi se neuspeh tetno odrazio na
sva podruna sela u kojima smo imali izvore snabdevanja u
ljudstvu i ishrani.
J ednog dana poveo sam patrolu, jaine jedne desetine, sa
namerom da neprijatelju postavimo zasedu, negde u blizini kole
u Turj aku u kojoj je bila smetena neprijateljska posada. No,
sluaj je hteo da do susreta doe iznenadno, u pokretu i na me-
stu koje nije bilo za to planirano. A neprijatelj je, kako izgleda,
toga dana imao u programu izvianje, tako da smo se sreli
sluajno. J aina neprijateljske patrole bila je od ojaane
desetine do jednog voda, tako da je i brojni odnos bio neto po-
voljniji za neprijatelja. Dolo je do kratke, ali estoke borbe
iji je bilans bio: 3 ranj ena i 4 zarobljena neprijateljska vojnika,
dok na naoj strani nije bilo gubitaka. Na postupak prema ra-
njenim i zarobljenim neprijateljskim vojnicima izazvao je po-
voljan utisak, kako kod seljaka koji su morali kolima da pre-
voze ranjene, tako i kod neprijateljskih zarobljenih vojnika kada
sam im saoptio da e biti puteni. Taj prvi kontakt sa nepri-
jateljem delovao je ohrabrujue na sva okolna sela, koja su po-
ela da se jo vre povezuju sa narodnooslobodilakim po-
kretom.
Iz te prve akcije naroito se dobro seam postupka Atifa
Topia, studenta iz Bosanske Gradike, jednog od prvih parti-
zana sa tog terena, naeg etnog bolniara, koji je previjao ne-
prijateljske ranjenike. Ukazujui lekarsku pomo jednom voj-
niku, koji je bio teko ranj en u stomak, za itavo vreme previ-
janja priao mu je o ciljevima nae borbe, o bratstvu i jedin-
stvu, o tome kako je pobeda sigurno na naoj strani, kako po-
teni Hrvati i muslimani ne bi trebalo da idu u neprijateljsku
vojsku itd., tako da je vie liio na komesara nego na bolniara.
Zavrio je ovim reima: Koliko sam mogao toliko sam i po-
mogao, ali drugi put nemojte ii u domobrane . . .
Uspeh ove prve, iako male akcije bio je od velikog znaaja
za jaanje te 5. gradike ete. Otada je priliv novih boraca u
etu bio masovni j i, a u selima su kolale itave prie o naoj
snazi i brojnosti, tako da se neprijatelj u okolnim garnizonima
nije oseao sigurnim ni u svojim, dobro utvrenim kasarnama.
Kraj em oktobra izveden je zdrueni napad svih eta naeg
odreda na neprijateljsko uporite u Podgracima. U tom napadu
uestvovala je i Gradika eta, koja je u toj akciji potpuno izvr-
ila svoj deo zadatka i dala svoj doprinos toj prvoj veoj zdru-
enoj akciji kozarskih partizana. Taj uspeh je imao posebno ve-
liki znaaj za nau etu, poto je tada neprijatelj izgubio svaku
kontrolu nad okolnim selima, a naroito nad onim selima koja
se prostiru ispod same Kozare, Potkozarja. eta je tada naglo
porasla na oko 100 puaka i dobila svoj prvi pukomitral jez.
Uskoro posle toga morao sam da odem iz ete, jer sam do-
bio novi zadatak: da formiram 6. etu u Vojskovi.
*
Za teritorijalno podruje biveg dubikog sreza u poetku
je formirana samo jedna eta, to je odgovaralo raspoloivom
oruju kojim se u to vreme raspolagalo. To je bila 2. eta u sa-
stavu odreda. Kasnije su, kada je ta eta ojaala, stvorene mo-
gunosti za formiranje jo jedne ete za onaj deo teritorije koji
se prostire istono od reke Motanice, prema Podgracima i Ora-
hovoj, odnosno za podruje koje se prostire izmeu Kozare i
Prosare i reke Save. Tako je dolo do formiranja 6. ete koja je
vie poznata kao 3. eta u sastavu 2. bataljona.
Za lokaciju ete odreeno je selo Vojskovo, ili, jo tanije,
zaselak poznat pod nazivom apnjak. Prvo jezgro za novu etu
dala je 2. eta, uglavnom od ljudstva sa tog terena koje je dotle
bilo u sastavu 2. ete. Seam se mnogih prvih pionira, partizana
iz tog kraja, Laze Vukia, Cede Krnete, Rade Meeda i drugih.
U selo Vojskovo doli smo poetkom novembra, u vreme
proslave oktobarske revolucije, odnosno uoi velike neprijatelj-
ske operacije na Kozari. Za novu etu odvojeno je svega oko 30
boraca. A vie se nije ni moglo odvojiti, a da se pri tome ne
umanji borbena sposobnost 2. ete.
Operacija koju je neprijatelj tih dana pripremio imala je
cilj da uniti Kozarski odred, kako bi se ponovo uspostavila
ustaka kontrola na osloboenoj teritoriji koja je ve prvih da-
na ustanka, takorei, prestala da postoji. Upotrebljene su sraz-
merno velike neprijateljske snage. Poto je naa eta bila ma-
lobrojna, dobili smo nareenje da se prikljuimo 2. eti dok
traj e ova neprijateljska operacija, radi efikasnijeg objedinjenog
dejstva protiv neprijatelja. Prvi dan vodili smo borbe na Med-
nj aku iznad sela Maglajaca i Koturova, naslanjajui se na po-
loaje 2. ete na Pogleevu. Ova neprijateljska operacija je tra-
jala kratko vreme, svega nekoliko dana. Zbog nesrazmernog
brojnog odnosa snaga izbegavali smo due frontalne borbe i po-
sluili smo se vetom taktikom varkom zabacili smo se ne-
prijatelju iza lea.
Nakon zavretka operacije vratili smo se ponovo na svoje
operativno podruje. Napustili smo logorovanje u umi i poeli
da postepeno prodiremo prema J ablanici, Orahovoj i Drakse-
niu. Prepadom smo zauzeli Orahovu. Tu smo, od naoruanog
dela stanovnitva, pokupili oruje i municiju i uspostavili narod-
nooslobodilake odbore. Na dolazak u selo Drakseni izazvao
je brzu intervenciju neprijatelja iz oblinjih garnizona Du-
bice i J asenovca. Ali, neprijatelj je postao jo uznemireniji im
smo presekli komunikaciju Dubica Gradika, jedinu komuni-
kaciju kojom se neprijatelj jo sluio na tom podruju.
Tih dana vodili smo svakodnevne borbe i u selu Gradini,
na samoj obali Save, preko puta J asenovca, kao i na periferiji
Dubice (na Crncu) gde smo branili selo Drakseni. U Gradini
smo svakodnevno nanosili neprijatelju osetne gubitke. Da bi se
oslobodili uznemiravanja, ustae su izgonile ka Savi zatoenike,
a iza njihovih lea otvarali vatru po naim poloajima. Zatvo-
renike su koristili i kao naslon za orua, tako da su im sluili
umesto grudobrana.
Uspene borbe vodili smo i na Crncu, kod Dubice, jer je
neprijatelj nastojao da nas po svaku cenu odbaci iz svoje nepo-
sredne blizine. Tu, na Crncu, jedna naa desetina uspela je da
do nogu potue jednu ustaku satniju.
Ceta je 4. decembra uzela uea i u zdruenim napadima
na Mrakovicu i na Turjak, a kasnije u sastavu 2. bataljona, kao
njegova 3. eta i u borbama protiv Nemaca i ustaa, na Hadi-
Bairu kod Dubice.
Za dva meseca borbi od svog formiranja pa do kraj a go-
dine, 6. eta je ojaala da je bila u stanju i sama da oformi novu
etu, za dejstvo prema Gradikoj.
Mirko PEKI C
FORMI RANJ E VOJ NOREVOLUCI ONARNOG
KOMI TETA U VODI CAMA
U Vodicama (kraj ibenika) partijska organizacija je postojala
od 1924, a Mjesni komitet KPH od 1926. godine. Snaga i utjecaj
partijske orgnizacije bili su znatni i naroito su doli do izra-
aja u martovskim danima 1941, kada se ispoljila potpuna pri-
vrenost veeg dijela mjetana politikoj liniji KPJ . Mjesni ko-
mitet
1
primao je na sebe i izvravao sve zadatke i rukovodio
akcijama koje je Partija do tada poduzimala. Utjecaj KPJ osje-
tio se kako za vrijeme martovskih demonstracija, tako i na pri-
padnike bive vojske koji su se aprilskih dana 1941. nali na
borbenim poloajima oko mjesta, na njihovu spremnost da prue
otpor agresoru. Svi vojni obveznici su se odazvali pozivu i otili
u vojsku, a oni koji nisu dobili pozive poli su u ibenik i traili
oruje da bi se borili kao dobrovoljci; komanda garnizona to
im nije omoguila.
Organizacija je bila snana; osim 8 lanova MK u mjestu
je bilo jo 26 lanova KPJ , organizovanih u 6 elija, zatim Mje-
sni komitet Skoja od 9 lanova i 82 skojevca, oko 30 kandidata
KPJ i oko 100 simpatizera. Ovakva organizacija imala je sve
uslove da izvri zadatke koji su se nakon okupacije zemlje po-
stavljali, ali zbog kasnije ispoljenog oportunizma nekih lanova
MK, to nije uspjela.
Kada je tokom kratkotrajnog aprilskog rata postalo oi-
gledno da e vojska kapitulirati, MK je prenio na lanove i sim-
patizere zadatak da nastoje da sakupe to vie oruja i municije.
Tako je prilikom rasula bive vojske sakupljeno i sauvano 4
pukomitraljeza, 80 puaka, desetak pitolja, oko 200 runih
bombi, 50 000 puanih metaka i neto vojne opreme. Bilo je i
neto skrivenog oruja kod pojedinaca, ali se o tome znalo, pa
' .
1
lanovi MK KPH Vodice u ovo vrijeme su bili: sekretar Stanko
Mili, lanovi Kamilo Pamukovi, Petar i Ante panja, Tomislav Mar-
kov, Vicko prljan, Nikola Grgurev i Milo Vlahov.
su ga na zahtjev okupatorskih vlasti morali predati. Bilo je mo-
gunosti da se spremi jo vie oruja, ali se nije na vrijeme, ni
dovoljno smjelo prilo tom zadatku. U maj u i u prvoj polovini
juna lanstvo i narod su upoznavani s proglasima CK KPJ i CK
KPH o neminovnosti borbe protiv okupatora i ustaa, kao i s
partijskim direktivama o pripremama za ustanak. Obuavana je
omladina, posebno skojevci, u rukovanju orujem.
Do napada Nemake na SSSR svi mi, kompromitovani
lanovi Partije, ivjeli smo poluilegalno, uvijek na oprezi da nas
faisti ne iznenade, a 22. juna (za napad na SSSR odmah smo
doznali, preko radija), MK KPH se sastao i donio odluku da svi
kompromitovani lanovi, kandidati, skojevci i simpatizeri preu
u ilegalnost. Ve 23. juna sklonilo se u umu oko 50 drugova,
meu njima i neki kojima nije prijetila opasnost od hapenja,
a koji su rijeili da se vie ne vraaju kuama. U ibenik je
odmah poslat lan MK Tomislav Markovi, da obavijesti Okruni
komitet KPH za sjevernu Dalmaciju o situaciji kod nas i da do-
nese direktive za dalji rad. Nakon njegovog povratka odran je
sastanak MK. Prenio nam je uputstva OK, prema kojima je tre-
balo da u ilegalnosti ostanu kompromitovani komunisti, ako im
to zdravstveno stanje dozvoljava, a svi drugi da e vrate kua-
ma, da budu na oprezi i da ne dozvole da budu uhapeni. Zatim,
da se formira vojnorevolucionarni komitet od 3 lana, koji bi
imao zadatak:
da predvidi sve drugove iz Vodica na koje se moe ra-
unati da e poi u borbu; da meu njima predvidi one koji do-
laze u obzir da budu desetari (trebalo je da uivaju autoritet kod
ljudi koji e im biti povjereni, kao i da postoji mogunost da
mogu u najkrae vrijeme da sakupe svoje borce i povedu ih
tamo gdje se odredi);
da se odmah skoncentrie skriveno oruje i municija
na odreena mjesta, kako bi se u potrebnom asu nali nado-
hvat i da se ustanovi u kakvom je stanju to oruje;
da se preispita i provjeri da li jo gdje ima kakvog
oruja.
MK je na sastanku odluio da u Vojnorevolucionarni ko-
mitet (VRK) uu: Milo Vlahov kao lan MK (za sekretara VRK),
Alfons Petrov lan KPJ i I van Baria engiec simpatizer
(19321933. bio je lan Partije). Odlueno je da se obavijeste
oni kojima ne prijeti opasnost od hapenja da se vrate svojim
kuama i da ekaju dok ne budu pozvani u borbu. Zatim da se
uspostave vre veze sa OK i partijskim organizacijama su-
sjednih sela, da te veze funkcioniu 23 puta dnevno, a u hit-
nim sluajevima i ee. Ove veze trebalo je da organizuje Vicko
prljan, preko organizacije Skoja.
Prvi sastanak Vojnorevolucionarnog komiteta odran je
25. juna. Na nj emu je razmotren svaki Vodianin koji je spo-
soban za borbu i ocjenjeno da li bi dobrovoljno poao s nama.
Takvih je bilo odabrano oko 150160, a od njih oko 15 dese-
tara. Vodili smo brigu da desetari budu drugovi koji su odslu-
ili vojni rok i imali bar neto vojnikog znanja. Prvenstveno
su dolazili u obzir lanovi KPH, kandidati i dobri simpatizeri,
koji mogu svoje borce na vrijeme da obavijeste i sakupe na od-
reeno mjesto. Takoe smo odluili da cjelokupno oruje, koje
smo imali u vidu, prikupimo u Kozaru (oko 5 km sjeverozapadno
od Vodica) i da njime rukovode Alfons Petrov, Pako J uriev
Tabakin i Nikola Grgurev, kao lan MK. Zakljuili smo jo i to
da to prije pozovemo na sastanak one drugove koje smo predvi-
djeli za desetare. Ve drugi dan, 26. juna, odrali smo sastanak
sa desetarima koje smo uputili ta treba da rade. Svi su se pri-
hvatili zadataka i primili u svoju desetinu sve one koje smo
predvidjeli.
U tim danima je esto zasjedao i Rajonski (Sektorski) ko-
mitet KPH Vodice Zaton, pod koji su spadala sela: Vodice,
Zaton, Rasline, Tribunj, Gaeleze, ista Mala, ista Velika, Be-
tina, Murter, Tijesno, J ezera i Pirovac. U tom komitetu je bilo
5 lanova: Fabijan Mra sekretar (bio je lan OK za sjevernu
Dalmaciju i kandidat za lana CK KPH), Mate Mra, iz Zatona,
Kamilo Pamukovi, Stanko Miin (bili su i lanovi OK za sje-
vernu Dalmaciju) i Petar Spanja, iz Vodica. J ednom njihovom
sastanku koji je odran 12. jula bili smo prisutni kao lanovi
VRK: Vice Ferara iz Tribunj a, Petar Zivkovi iz Zatona, ke-
vin Nikola iz Betine (za opinu Tijesno) i Milo Vlahov iz Vo-
dica. Sastanku koji je odran na zatonskom terenu prisustvovao
je i politiki sekretar OK Ante J urlin Marko. Pretresalo se po-
litiko raspoloenje naroda na podruju naih sela i ustanovilo
da je velika veina naroda uz Parti j u i da je raspoloenje veine
sposobnih boraca da pou u borbu. Preispitalo se na koliko se
boraca moe raunati i koliko ima sauvanog oruja i municije
i ustanovilo se:
da Vodice imaju ono isto oruje to je sakupljeno pri
rasulu bive vojske; da ima oko 150 boraca na koje se moe ra-
unati, da su razvrstani u 12 desetina po 1012 boraca, ve
prema prilikama, da su desetari izabrani;
da Zaton nema oruja, osim par pitolja i neto pua-
nih metaka, kao i neto opreme. I znijeli su da i maj u oko 6070
boraca, rasporeenih u 6 desetina, koji dolaze u obzir za borbu;
da Tribunj ima oko 100 puaka, 3 pukomitraljeza, vie
sanduka runih bombi i puanih metaka. Takoe da mogu dati
oko 80 boraca, ali ih jo nisu rasporedili po desetinama;
da na podruju opine Tijesno nema oruja ni muni-
cije, a da e se moi sakupiti oko 80 boraca, na koje se pouzdano
rauna.
Nakon podnijetog izvjetaja J urlin je govorio o politikoj
situaciji u svijetu i kod nas. Iznosio je podatke o pokoljima koje
vre ustae nad srpskim ivljem i nad komunistima. Posebno se
osvrnuo na ustanak naroda u Srbiji, a koji uskoro treba da izbije
i u drugim krajevima nae zemlje. Iznosio je kako ima mnogo
ljudi koji su se sklonili u ume i ekaju signal za ustanak, pa je
to povezao s raspoloenjem naroda naeg okruga za borbu, oso-
bito sa podruja Rajonskog komiteta Prvia i grada ibenika,
koji imaju i dosta oruja i municije. Govorio je o tome kako bi
trebalo na podruju Vodica izvriti koncentraciju snaga iz svih
primorskih sela, a dijelom i iz ibenika, pa odatle poi prema
Kninu, likvidirajui na putu karabinijerske stanice u Bribirskim
Mostinama, evrskama, Raduiu, Mokrom Polju i garnizon u
Kistanjama. Na tom pravcu bi se trebalo povezati sa snagama
koje su, navodno, spremne za borbu u Bribirskim Mostinama
(prialo se da postoji bataljon vojske kome je na elu Kota Po-
povi Kokan) i u evrskama, kao i sa velikim snagama u oko-
lici Kistanja, pa onda zajedno sa ustanicima graakog, grahov-
skog i kninskog podruja osloboditi Knin i druga mjesta i pro-
iriti ustanak na druga podruja.
Na kraj u je zakljueno da se to prije izvri provjera na-
ih snaga, da se pozovu svi oni na koje se rauna, pa da se vidi
odziv; da se prikupi svaki komad oruja, bilo vojnikog ili ct-
vilnog. Fabo Mra i Kamilo Pamukovi su dobili zadatak da
pou do Kokana u Bribirske Mostine (on je bio rezervni kape-
tan I klase, uivao je ugled u svom kraju, a inae je bio kulak
i jugonacionalista; davao je izjave da je voljan da se bori protiv
ustaa i I talijana), i da ga pridobiju za borbu.
Odmah poslije povratka odran je 13. juna sastanak naeg
Mjesnog komiteta. Na nj emu smo zakljuili da VRK pozove na
tri zborna mjesta po oko 50 boraca u noi izmeu 15/16. jula
(ovo vrijeme je bilo najpodesnije, jer je te noi bilo hodoae
na Okit, pa ne bi bio upadljiv izlazak iz mjesta tako velikog
broja ljudi). Zakljueno je i da se oisti i podmae cjelokupno
oruje i spremi sve to e biti potrebno kada uslijedi pokret u
borbu. Sutradan su pozvani desetari kojima je dat zadatak da
pozovu predviene drugove na ugovorena mjesta.
U noi 15/16. jula sakupili su se u Kurtevcu Rade J akov-
ljevia oko 50 drugova (to je bio predvieni 1. vod sa 5 dese-
tina); u gaju brae Crljenak isto oko 50 drugova (ovo je bio
predvieni 2. vod) i u boriima vie Pamukovia gaja takoe oko
50 drugova (3. vod). Doli su svi koji su bili pozvani, iako se to
nije oekivalo. Sastanak s 1. i 2. vodom odrali smo Petar Spanja
i ja. Objasnili smo nunost da se krene u borbu i svrhu ovog
probnog sastanka. Upoznali smo ljude da se po povratku kuama
ne smije o sastanku nikom govoriti, jer se svakog asa oekuje
direktiva OK da se krene u borbu. Neprijatelju do tada ne smije
niko pasti u ruke. Pozvani drugovi bili su oduevljeni to e se
boriti. Nijedan se nije javio da ima bilo kakav razlog da ne
poe u borbu. Zalili su to se moraj u vraati kuama, a neki su
strahovali da se ne nae neki izdajnik, ili pak da neko ne bude
dovoljno oprezan, pa e I talijani saznati za sastanak i pohapsiti
uesnike.
U zoru je trebalo da nas dvojica doemo u 3. vod na sa-
stanak s borcima. Meutim, kad smo doli na ugovoreno mjesto,
nikoga nismo nali. U meuvremenu s njima su odrali sastanak
Kamilo Pamukovi
2
i Fabijan Mra, koji su se neobavljena posla
vratili iz Bribirskih Mostina (ispostavilo se da Kokan nema ni-
kakvu vojsku ni oruje, da seljaci nisu spremni za borbu, da se
on ne namjerava boriti protiv I talijana koji uvaju njegove ku-
lake interese). Pod utjecajem ovog razoarenja, Pamukovi i
Mra nisu okupljenim drugovima govorili ovako kao mi u prva
dva voda, pa su se razoarani razili kuama. I pak im je ostav-
ljena nada da e uskoro biti pozvani u borbu, da se za to treba
pripremiti i da paze da ne dospiju u zatvor.
Sutradan, 16. jula, je odran sastanak naeg Mjesnog ko-
miteta (nisu bili prisutni Tomislav Marko i Vicko Sprljan). Na
sastanku je Pamukovi iznio kako Kokan nije raspoloen da se
Partiji stavi na raspolaganje i da ide u borbu, kako nema ni
govora da bi se borio protiv I talijana. Iznosio nam je da su raz-
govarali i s nekim seljacima, pa da su im i oni isto kazali, da
su uvj erenj a da se nama Primorcima nee niko prikljuiti do
Kistanja. To razoarenje Pamukovia i Mre prenijelo se i na jo
neke lanove MK, koji su bili i lanovi Rajonskog komiteta Vo-
diceZaton. Oni su od tada samo diskutovali o preprekama koje
ekaju ustanike iz primorskih sela na putu prema Kninu. Sve
su svodili na to kako e ustanak biti uguen i kako e ove snage
koje pou iz primorskih sela biti unitene od I talijana, jer su
malobrojne i slabo naoruane. U naem MK nastala je pometnja.
Stalno se diskutovalo da li je potrebno poi u borbu i izloiti
unitenju prvu udarnu snagu ili je bolje jo malo priekati. Ova
malodunost lanova RK, odnosno pojedinih lanova MK Vodica
i Zatona, razlog je da ustanak u naem kraj u tada nije uspio..
2
Stari lan Partije, bio na robiji 8 godina, odakle se vratio 1941;
otiao u partizane poetkom novembra 1941. s prvom grupom Vodiana;
poginuo u jesen 1942. kao komesar bataljona u Lici. Na njegov poziv
otili su u partizane, i neki bivi funkcioneri Partije, koji su se, zajedno
s
njim, u ljeto 1941. kolebljivo ponijeli.
Tih dana odravali su se esti sastanci RK Vodice Zaton.
Diskutovalo se o tome da se poe na ustanak s manjim snagama,
da se formiraju manj i odredi, donosili su se i neki zakljuci koji
nisu sprovoeni. Polovinom avgusta (12. ili 13.) sastanku RK
prisustvovao je i lan CK KPH, Pavle Pap Silja (u vrijeme kad
se u Dalmaciji formi raj u partizanski odredi), pa je donijeta od-
luka, bez obzira na sve ranije stavove i diskusije, da se formira
gerilski odred u koji Vodice treba da daju 60 boraca. Odmah
smo prili izvrenju zadataka i predvidjeli drugove koji dolaze u
obzir. U meuvremenu ilja je bio uhvaen i strijeljan, pa su i te
pripreme prestale, jer je oportunistiki stav opet preovladao.
Ovakva situacija potrajala je sve do kraj a avgusta, kada je od-
lukom OK za sjevernu Dalmaciju smijenjen Mjesni komitet
Vodice, sekretar i neki lanovi iskljueni iz Partije, a drugi ka-
njeni. U novi komitet (za sekretara je doao Vicko prljan, lan
OK) uli su mlai i borbeniji drugovi koji su, iako neiskusniji u
rukovoenju, ve u septembru 1941. izvrili zadatak na organi-
zovanju oruane borbe.
U meuvremenu uvrena je i proirena novim lanovima
partijska organizacija, kao i skojevska, formirana je organiza-
cija ena, proirena grupa simpatizera, ojaan politiki rad i
smirena psihoza nastala ukl anj anj em iz KP nekih inova MK.
Okruni komitet je odredio da na MK bude odgovoran za us-
postavljanje i odravanje veze sa Bukovicom i Likom, preko
koje je trebalo da krenu u Liku odredi koji su se formirali u
sjevernoj Dalmaciji. Ovaj zadatak je izvren: veza je uspostav-
ljena u nekoliko pravaca: preko Bribira, preko Ostro vice i preko
Kolarne Dobropoljca, kojom su krenuli dalmatinski odredi
i grupe boraca u Liku. Formirane su i grupe boraca s naeg
podruja (u nj i h su se dobrovoljno ukljuili i iskljueni lanovi
KP) koje su otile u Liku.
Mjesni komitet Vodica je otpremio prvu grupu partizana
u Liku 2. novembra 1941. god. Druga grupa je upuena neko-
liko dana kasnije sa podruja Tribunj a (ova se smatra kao prva
grupa, jer se ukljuila u prethodnu grupu). Nakon kratkog vre-
mena je upuena grupa od 28 drugova iz Prvi-Luke i epurine
(sa otoka Prvia), ibenika i sela Srime koja je vaila kao
2. grupa. U 3. grupi za Liku je polo 45 drugova iz ibenika,
Vodica i Zatona i drugih sela ibenskog podruja. 4. grupu su
sainjavali drugovi iz otoka Ia (32), te 3 podoficira koji su na-
kon kapitulacije bive vojske ostali u Vodicama. Na sprovoenju
ovih grupa za Liku smo bili najvie angaovani: Nikola Grgurev,
Ivo Maras i ja (bio sam odgovoran za kanal); vie puta ili smo
u Bukovicu i Liku. Ponekad su bili angaovani i drugi lanovi
komiteta kao Vencislav Vlahov i Toni Grgurev.
Vojnorevolucionarni komitet Vodica, koji je imao najbo-
lju volju da svojim radom doprinese to boljem uspjehu ustanka
djelovao je samo dotle dok nisu preovladala oportunistika shva-
tanja, tj. do kraj a jula 1941. godine, a zatim je nestao, iako je
nastojao da izvri zadatak, iako je narod naih sela bio za borbu.
O ovom dovoljno govori injenica da nam nije izostao ni jedan
od boraca koji su bili pozvani na sastanak u noi 15/16. juna,
a da su nam se desetine drugih, nakon to su saznali za sastanak,
alili to i njih nismo pozvali, to u njih nemamo povjerenja.
Ovu tvrdnju, da je narod Vodica bio uz Partiju, dokazuje i i-
njenica da je od oko 4000 stanovnika u NOB uestvovalo sa
orujem u ruci 684 borca, od kojih je 247 drugova i drugarica
poloilo svoje ivote irom nae domovine.
Milo VLAHOV
PRVI SKOPSKI PARTI ZANSKI ODRED 1941.
V
raj em jula Mesni komitet KPJ u Skoplju je, i pored tetnog
stava Pokrajinskog komiteta, preduzeo mere za pruanj e otpora
okupatoru i organizaciju ustanka. Prikuplja se pomo u novcu,
namirnicama, odei i obui. Formirane su i privremene diver-
zantske grupe od 23 druga, koje vre akcije manjeg znaaja,
upadaju u neprijateljska skladita i iznose iz njih raneve, e-
bad i sanitetski materijal. J edna grupa je upala u bivi Piro-
tehniki zavod u ore-Petrovu, blizu Skoplja, snabdevi se ve-
likom ceradom, i sa dva daka sanitetskog materijala. Te grupe
su uz pomo lanova SKOJ -a po okolnim selima Butelju, Bu-
laanu, Gornjem i Donjem Lisiju sakupljale puke, municiju,
bombe i drugi materijal. Poele su ubrzane pripreme za oru-
anu borbu. Formirane su diverzantske grupe budue jezgro
odreda. Pet formiranih grupa ve avgusta su stupile u prve
akcije. J edna od tih grupa je upala u rudnik Radua i uspela
da iznese 200 kg dinamita, ekrazita, elektrinih kapisli i fitilja.
Sredinom avgusta ista grupa je u proirenom sastavu, iako
slabo naoruana, u dva navrata, uspeno provalila rudnike ma-
gacine, odakle je iznela veu koliinu eksplozivnog materijala.
Za ove akcije znali su samo lanovi Partije, skojevci i sim-
patizeri. Na partijskim i skojevskim sastancima svi su se dobro-
voljno javljali za izvrenje takvih zadataka. To je stvorilo
povoljne uslove za dalje jaanje pokreta u gradu i nekim obli-
njim selima kao to su: Cuer, Gluvo, Gornjanje, Banjane, Mir-
kovce, Brodac i dr. Ta sela su do kraj a rata ostala odana pokretu.
Diverzantske grupe su 22. avgusta pole na planinu Kar-
lijak (Vodno) i ulogorile se u umi iznad sela Gornog Nereza.
Sutradan su stigli predstavnici vojne komisije Peria Saveli i
Ljubomir Lekovi Gorski. Oni su saoptili odluku Pokrajinskog
komiteta o formiranju Prvog skopskog partizanskog odreda. U
sastav odreda su uli svi lanovi ranije formiranih diverzantskih
grupa nj i h 14. Za komandanta je odreen edomir Milen-
kovi Mirko, za politikog komesara Dane Krapev Stari, a za
komesara ishrane Bore Trajkovski uro.
Na tom terenu odred je ostao 15 dana. Svaki dan je bio
ispunjen programom. Borci su, pod rukovodstvom komandanta
i instruktora iz grada, uili osnovne stvari o naoruanju i tak-
tici. Odravana su i politika predavanja. Poto su savladali naj -
osnovniju obuku, borci su dobili prvi zadatak: upasti nou u
Pirotehniki zavod u ore-Petrovu i snabdeti se orujem. Upr-
kos tome to su Zavod uvali Nemci, borci su neprimeeno uli
u krug Zavoda i tamo nali samo petnaestak defanzivnih bombi
(bilo ih je mnogo vie pa su ih Nemci dan ranije sklonili u drugo
skladite). Tom prilikom borci su upali i u jedno od skladita
Zavoda i podigli iz njega izvesnu koliinu eksploziva, kapisli i
drugog materijala. Drugi, manj i deo odreda je dobio zadatak da
iz sela uera donese nekoliko puaka i municiju.
Obe akcije su uspele. I ako nisu dale oekivane rezultate,
one su poveale naoruanje odreda i podigle moral kod boraca.
U to vreme ispitivane su mogunosti za izvrenje diverzija
na eleznikim mostovima, eleznikim prugama, radio-stanici,
aerodromu i drugim objektima koji su bili znaajni za oku-
patora.
U odred je 10. septembra doao i Boro Petruev Papuar
(narodni heroj, poginuo 1943. godine). On je radio u ilegalnoj
tampariji. Dan pre toga neprijatelj je otkrio tehniku. Bora je
ipak nekako izbegao hapenje. U sukobu sa bugarskim vojni-
cima ranio je jednog. Posle vieasovnog lutanja po noi, pred
samu zoru je naao odred. Ubrzo je odreen za zamenika ko-
mandanta.
Poto je tehnika bila smetena u predgrau, u podnoju
planine Vodna, policija i vojska su poele akcije irih razmera,
obuhvatajui i neka sela oko Vodna. Rukovodstvo odreda je,
zbog novonastale situacije, uputilo kurira u grad sa zadatkom
da upozna lanove Mesnog komiteta, ili vojne komisije, s tim
da e odred promeniti mesto boravka. Istog dana uvee odred
je preao Vardar i smestio se nedaleko od sela Zlokuana. Dan
kasnije doao je jedan lan vojne komisije sa Aleksandrom Ur-
darevskim Stankom (narodni heroj poginuo 1943. godine kod
sela Lipljana, kao komandant odreda, u borbi sa italijanskim
faistima i balistima) sa zadatkom da prebace odred na teren
Skopske crne gore. Uvee je odred preko Zajevog rida, otiao
na Skopsku crnu goru i smestio se jugozapadno od uera u
peini zvanoj Lazarov kamen.
To je bilo dobro uporite, jer je deo seljaka bio obuhva-
en pokretom. Politiki radnici neumorno su agitovali po obli-
njim selima objanjavajui seljacima politiku situaciju i razo-
bliavajui Bugare kao okupatore. Ubrzo je u odred stigla nova
grupa boraca sa Ljubomirom Lekoviem Gorskim, koji je preu-
zeo komandu nad odredom, jer se edomir Milenkovi Mirko,
dotadanji komandant, vratio u grad na drugu dunost.
Nekoliko dana kasnije, 15. septembra, odred je opet pro-
menio prebivalite, ulogorivi se u naputenom manastiru Bla-
govetenje, na zapadnim padinama Skopske crne gore. Tamo se
odredu prikljuio i Aleksandar Urdarevski Stanko koji je jo
ranije radio u okolnim selima Skopske crne gore. To je bila is-
taknuta linost, koja je znala majstorski i sa puno takta i ume-
nosti da izvri svaki zadatak i mobilie seljake, koji su u njega
imali bezgranino poverenje.
U odred zatim dolaze jo neki borci, meu kojima i Bo-
siljka urakovi Dusja, koju je pre toga bila uhvatila bugarska
policija, pa je zbog nedostatka dokaza pustila iz zatvora. Tako
je odred narastao na 22 borca, koji su 17. septembra, u prisustvu
lana vojne komisije Perie Savelia, poloili zakletvu.
Krajem septembra odred je prinuen da ponovo promeni
mesto logorovanja, jer je novu grupu partizana iz muslimanske
partijske elije uhvatio neprijatelj, kada je pokuala da izae iz
grada i prikljui se odredu. Poto je uhapenima bilo poznato
mesto boravka odreda, on se prebacio na planinu Biljak. Ova-
kva odluka je donesena i zbog toga to je prema dobivenim oba-
vetenjima u to vreme bugarska policija pripremila raciju na
podruju na kom je bio odred.
Boravak odreda na terenu Skopske crne gore imao je
ogroman znaaj za mobilizaciju seljaka i za razvoj pokreta uop-
te. Sem Stanka koji je na ovom terenu radio od maj a 1941.
godine, u agitacionom radu su aktivno uestvovali i drugi la-
novi odreda: Dane Krapev Stari (poginuo na Plakovici 1943),
Rade J ovevski Koragin (narodni heroj, poginuo u sukobu sa
bugarskom policijom u Skoplju 1943), Bosiljka urakovi Du-
sja i dr. Za kratko vreme se poveao broj aktivista u selima
uer, Gluovo, Gornjane, Banjane, Mirkovce. Neumornim ra-
dom naroito se istakao Dane Krapev Stari, koga su seljaci
zvali Doktor i imali u njega veliko poverenje. On je zajedno
sa Stankom mobilisao seljake za davanje pomoi odredu u hrani,
odei i smetaju. Dusja je najvie radila sa seljankama koje su
ile i prale odeu za partizane, pripremale hranu i drugo.
Za vreme boravka odreda na tom terenu, formirana je i
prva skojevska grupa u selu Cuer. Prvi lanovi ove grupe bili
su Dragia Urdarevski, Duan Ackov, Mile Kaanklijov, ore
Koljanin i dr. Svi su traili da stupe u odred, no do toga nije
dolo, jer se rukovodstvo iz grada nije sloilo.
Okupator se posebno okomio na ova sela, ali nije mogao
da slomi borbeni duh seljaka. Naprotiv, broj aktivista i boraca
se u narednim godinama stalno poveavao, naroito u selima
uer, Gluovo, Gornjane i dr., iz kojih se za vreme rata borilo
hiljadu boraca i poginulo 60. Isto tako stotine aktivista je u toku
rata bilo uhapeno i internirano od strane okupatora.
Krajem septembra 1941. godine, posle prelaska odreda na
planinu Biljak, partijsko rukovodstvo grada je donelo odluku da
se likvidiraju poznati bugarski agenti Mane Makov i Krume
Kros, koji su naneli ogromnu tetu oslobodilakom pokretu, jer
su kao lanovi Ursovih sindikata pre okupacije poznavali dobar
deo lanstva. Za izvrenje ovog zadatka odreene su dve grupe
od po 2 lana. U jednoj su bili Blagoje Despotovski Sovelj i Boro
Onevski Efto, a u drugoj Bote Bocevski Trajko i Aleksandar
Smilkovski uhraj. Za vezu s tim grupama bio je odreen Raja
Momilovi Marko. Pripreme za atentat bile su dobro izvrene.
Dobiveni su tani podaci o tome gde se agenti najvie kreu i
zadravaju, kojim ulicama idu i u koje vreme. Obe grupe su bile
naoruane pitoljima i bombama. Posle izvrenja akcije Raja
Momilovi je trebalo da ih odmah vrati u odred.
Odreeni drugovi su sili u grad i dva dana su uzastopce
pratili kretanje agenata traei pogodnu priliku za izvrenje po-
stavljenog zadatka. Bilo je to septembra 1941. godine. J edne
veeri grupa je saekala agente u dananjoj ulici ure Strugara,
nedaleko od centra grada. Blagoje Despotovski ovelj je ispalio
prvi hitac na Mane ta Makova, ali je promaio. Drugi pokuaj
je bio uzaludan, jer se metak zaglavio u cev. Agenti i njihovi
telohranitelji su odgovorili vatrom iz pitolja i pri tom ranili
Sovelja. Da ne bi pao iv u ruke policajcima koji su pritrali da
ga uhapse, on je odrafio bombu i legao preko nje. Bomba ga
je raznela, a pri tom lake ranila agenta Maneta Makova. Ovom
prilikom pao je u ruke bugarske policije Aleksandar Smiljkovski
uhraj, dok su se druga dva druga vratila u odred. Ranjeni
agent Mane Makov prenesen je u bolnicu gde je dobro uvan,
tako da se planovi za njegovo likvidiranje u samoj bolnici nisu
mogli ostvariti (likvidiran je 1942. godine od jedne skojevske
grupe).
Posle neuspelog atentata, odred se ponovo vratio na teren
Skopske crne gore, gde je primio nove borce, pre svega ilegalce
kompromitovane u gradu.
Povratkom odreda ponovo je oiveo rad u selima. Oko 4.
oktobra u selu ueru je formiran prvi narodnooslobodilaki
odbor, u koji su uli najaktivniji seljaci: Pero Urdarevski, Kra-
Ijo Kaaniklijevski, I linka Akova i Ane Milenkov.
Odbor je preuzeo vie funkcija, koje je do tada vrio od-
red. Tako je, na primer, jedan od odbornika dobio zadatak da
sakuplja oruje i otkriva narodne neprijatelje, drugi da sakuplja
hranu i sakriva ilegalce, trei da radi politiki sa seljacima, a
jedna drugarica da radi sa enama.
Sredinom oktobra odred je preao na planinu Ruljak, blizu
sela Nikitane. U odred je u to vreme stupilo jo 7 drugova, la-
nova Partije i SKOJ -a, meu njima Anton Kolendi Bileanec i
Mire Macanov Lefter, lan Mesnog komiteta KPJ za Skoplje.
Kasnije je stigao i Aleksandar Krstevski Andreja. U to vreme je
odred bio dobro naoruan. Pored dva pukomitraljeza brno,
imao je vie puaka, pitolja i bombi. Sam odred bio je podeljen
u dve desetine sa po jednim pukomitraljezom u svakoj. Izuzev
odsutnih drugova, koji su preko dana dobij ali razne zadatke (na
primer trebalo je da se poveu sa kuririma iz grada i sela, da
nabavljaju hranu iz oblinjih sela i gradia Deneral J ankovi,
uvaju strau i drugo), ostali borci su, podeljeni u dve desetine,
obuavani u rukovanju orujem. Odravani su i politiki asovi,
saoptavane vesti o politikoj i vojnoj situaciji i drugo. esto
su asovi bili prekidani uzbunama, bilo zbog izvianja neprija-
teljskih aviona ili zbog pojave stranih lica na terenu odreda.
Neaktivnost odreda i stav iekivanja teko su padali bor-
cima. Otuda u prvo vreme dolazi do pojedinanih diskusija, da
bi kasnije borci otvoreno istupali pred rukovodstvom odreda
traei da se pone sa akcijama. Predlagali su da se napadne
bugarska policijska stanica u selu Brazda; zatim da se u selu
Ljubanci zapali mesna arhiva i likvidira tamonji kmet koji je
bio omrznut kod seljaka zbog zlostavljanja i pogroma koje je
inio u selu. Bilo je i predloga da se minira jedna stena u Kaa-
nikoj klisuri i tako prekine jedna od vanijih saobraajnica za
okupatora; da se digne u vazduh eleznika pruga Skoplje
Kaanik i napadaju nemaki transportni vozovi. Zahtevajui da
se pone sa akcijama mnogi lanovi odreda su govorili da je
odred formiran radi toga da prui otpor okupatoru i da e takve
akcije pokrenuti mase, posebno stanovnitvo u Skopskoj crnoj
gori.
Za oruane akcije su postojali svi uslovi, jer se odred bio
snabdeo dovoljnom koliinom eksploziva i drugog materijala.
Isto tako u to vreme u gradu, pod rukovodstvom Roberta Gaj -
dika Slavka, izraivane su paklene maine, mine, rune i zapa-
ljiva bombe, specijalni ekseri za buenje automobilskih guma i
drugo. Odred je raspolagao i specijalnim zapaljivim tenostima,
koje su razvijale visoku temperaturu i koje su bile pogodne za
diverzije na lokomotivama i slinim objektima.
Meutim, rukovodstvo odreda jo uvek se pridravajui
nepravilne direktive Pokrajinskog komiteta i vojne komisije
da jo nije dolo vreme i da uslovi nisu sazreli, nije smelo da
pone oruane akcije. Naposletku je pod pritiskom boraca mo-
ralo da popusti i dozvoli da se izvre izvianja objekata koji su
dolazili u obzir za napad. Sainjeni su planovi i zavrene sve
druge pripreme.
Ba u to vreme, dok su se pripreme privodile kraj u dolo
je do sastanka komesara odreda sa jednim lanom vojne komi-
sije (u pratnj i komesara bio je Trajko Stojkov Diko). Komesar
odreda, koji je i sam bio za oruane akcije, izneo je stanje od-
reda i zahteve boraca, ali ih predstavnik vojne komisije nije
prihvatio i uporno je ponavljao da odred i dalje treba da se
kloni oruanih sukoba sa neprijateljem, dok se za to ne stvore
povoljni uslovi. Rukovodstvo odreda je moralo da se povinuje
stavovima i direktivama partijskog rukovodstva i vojne komi-
sije, iako je znalo da su to oportunistike i kapitulantske pozicije
i da nisu u skladu sa borbom koju su jugoslovenski narodi pod
rukovodstvom KPJ ve poveli u drugim krajevima nae zemlje.
Tako je propala jo jedna mogunost, koja je odredu trebalo
da donese punu afirmaciju i opravda njegovo postojanje.
Kraj em oktobra odred po drugi put prelazi na teren Skop-
ske crne gore. U prvo vreme se ulogorio u takozvanim Bokovim
bailima da bi sa prvim snegom preao dublje u planinu prema
izvorima J une Morave. Tada je borcima reeno da je cilj ovog
pokreta bezbedniji smetaj odreda pred poetak oruanih akcija.
Ponovo su planirane pojedine akcije i utvrdivane mar-rute za
izvravanje pojedinih zadataka, nain dopreme zaplenjenog ma-
terijala do glavnog logora i sve drugo to je bilo potrebno za
oruanu borbu. Novi teren za logorovanje odreda bio je dosta
udaljen od naseljenih mesta i teko pristupaan, a pruao je
mogunost za dui boravak.
Trajko Stojkov Dika je sa jo nekoliko boraca odlazio u
selo Cuer radi veze i obezbeivanja hrane za odred. Dok se
ekala veza iz grada, vie seljaka je sa Aleksandrom Urdarev-
skim Stankom (koji je u to vreme ponovo bio na radu u selima
Skopske crne gore) i njegovim bratom Dragiom, donosilo hranu
i drugo za odred. Seljaci su se pri tom raspitivali za stanje
odreda, interesujui se za drugove koje su lino poznavali. Go-
vorili su i o tome kako bi se seljaci, ako bi poela oruana ak-
cija, listom digli protiv neprijatelja i prikljuili se odredu. Tada
su iz grada u odred doli Kemal Sejfula Orak, koga je gonila
bugarska policija i Sreko Pualjka, bivi partizan razbijenog
Kumanovskog odreda, koji je uspeo da izbegne hapenje.
im se odred smestio na novom terenu, komandant odreda
je sa jo trojicom drugova poao u izvianje. Nakon vieasov-
nog krstarenja, patrola je naila na nekoliko umara i grupu
seljaka koji su obeleavali umu. Videvi da je primeena, pa-
trola je pokuala da se povue i na taj nain izbegne sukob, no
kako ih je jedan od umara pozvao da stanu i potegao pitolj,
patrola je otvorila vatru i ubila tog umara. Ostali umari i se-
ljaci su se odmah razbeali.
Posle povratka patrole, koja je saoptila ta se desilo, data
je uzbuna i upuena je jo jedna patrola koja je ponovo ispitala
itav teren. Rukovodstvo odreda je zatim odluilo da se odred
prebaci na planinu Ruljak ranije prebivalite odreda, to je
odmah uinjeno.
Pokret je bio neophodan. Istog dana posle ubistva umara,
bugarska vojska i policija su pretraile itavo podruje. Tako je
prebacivanjem propao i plan za poetak oruanih akcija, a do-
gaaji koji su kasnije usledili praktino su vodili ka likvidaciji
partizanskog odreda.
Zbog hapenja u gradu i prekida veza sa selima, odredu
je poslednjih dana ponestalo hrane. Traio se izlaz. Kemal Sej-
fula je predloio da poe sa jo jednim drugom u iptarsko selo
Nikitane i da tamo na neki nain nabavi hranu. U razgovoru
koji se tada poveo sa seljacima, ovi su traili da se njihovih 30
omladinaca, sa orujem, odmah prikljue odredu. Meutim, dru-
govi su morali da ih odbiju, imajui u vidu trenutnu situaciju
i stanje odreda.
Ostavi bez veze sa gradom, komandant odreda Ljubomir
Lekovi Gorski je sa jo jednim drugom otiao u Skoplje. Tamo
je drugog dana na ulici prepoznat od strane bugarskih agenata
i uhapen. Hapenjem Gorskog poele su provale prilikom kojih
je pao dobar deo rukovodstva Mesnog komiteta, vojne komisije
i drugi lanovi Partije. Poto se komandant odreenog dana nije
vratio u odred (pretpostavljalo se da je uhapen), komesar od-
reda je, posle konsultovanja sa nekim lanovima, uputio Boteta
Bocevskog Trajka u grad da uspostavi veze, a odred je dobio
zadatak da se, ubrzanim marem u toku noi, prebaci na Vodno.
Odatle -je trebalo da krene na kievski teren, da preko zime dej-
stvuje tamo i u prolee se vrati u Skopsku crnu goru.
Poetkom novembra 1941. godine odred je krenuo sa za-
datkom da pree preko Vardara kod sela Dolno Nerezi, kako bi
se prebacio na planinu Vodno. Ilo se nou, jer se moralo pro-
laziti blizu naselja u kojima je neprijatelj imao jake policijske
stanice i vojne garnizone. Tamna no je bila pogodna za nesme-
tani prelazak, meutim, za izgladnele i umorne borce to je pred-
stavljalo poseban teret. Najzad je odred doao do druma Skoplje
- Tetovo i ba u trenutku kada su se borci prebacivali preko
puta iznenadno je naila grupa l j udi koji su primetili kretanj e
odreda. Kasni j e je ustanovljeno da su meu tim l j udi ma bili i
dva izdajnika iz oblinjih sela koji su alarmirali vojsku i policiju.
Saznanj e da je odred bio primeen od strane nepoeljnih
ljudi nateralo je borce da poure i to pre preu Vardar. No je
bila tamna, a ni j e se znalo gde se tano nalazi skela za prelazak
preko reke. Pokuaj nekih drugova da ispitaju gaz reke propao
je, jer je Vardar, zbog obilnih kia, bio nabuj ao. Podeljeni u
dve grupe, borci su traili prelaz. U takvoj, nervoznoj situaciji
neko je rekao: Politiki komesar Dane Krapev je dezertirao!
To je izazvalo jo veu nervozu i kolebanje. Meutim, on je s
manjom grupom drugova naiao na zakljuan amac i pokua-
vao da slomi lance i oslobodi amac. A onda, kada se uverio da
je to nemogue, hteo je da poe sam i da likvidira strau na "
eleznikom mostu i tako obezbedi prolaz svojim borcima. U
meuvremenu druga grupa je pronala drugi amac koji se na-
lazio na suprotnoj obali reke. Kemal Sej ful a je pomou raza-
petog elinog ueta preao reku i oslobodio amac, ali mu ni j e
polo za rukom da ga pokrene. Obaveten o tome komesar od-
reda je skoio u vodu i sa velikim naporima uspeo da se priblii
amcu i da ga zajedno sa Kemalom dovue do obale gde su ih
ekali borci. Tako je konano odred preao na desnu obalu Var-
dara. Da bi se uspostavila veza sa kuri rom koji je bio upuen u
grad, drugovi Abdu Husein i Aleksandar Spasovski su dobili
zadatak da ostanu na tom terenu, dok je odred produio put
prema Vodnu.
Kako veza u toku noi ni j e uspostavljena, ova dva druga
su ostala u umarku blizu jedne vodenice. Pre svi tanj a u vode-
nicu su doli seljaci iptari. Poto su primetili drugove, obave-
stili su ih da odmah napuste to mesto, jer je vojska posela ceo
teren i pretrauj e ga. Bili su u nedoumici ta da rade, jer su
morali da saekaju vezu. Odluili su da ostanu. U svanue se
na drugoj obali uo ugovoreni signal. J edan od boraca je preao
amcem reku. Tamo su ekala etiri druga: novi komandant od-
reda edomir Milenkovi Marko, Blagoj Davkov i partizani Bote
Bocevski i Metodije Hefrijevski, koji su bili upueni u grad za
uspostavljanje veze sa organizacijom. Kratak pozdrav i drugar-
ski stisak ruke. Nova grupa, uprkos tome to je okupatorska voj-
ska bila zaposela itav teren, ni j e mogla da krene za odredom.
Bilo je potrebno da saeka jo jednog druga. Robert Gajdik
Slavko, koga je Gestapo uporno traio, trebalo je da donese na-
mirnice i jedan radio-prijemnik i otpremnik, koji bi sluio od-
redu za vezu sa gradom. Njega ni j e bilo. U meuvremenu je
vojska primetila grupu. Otvorila je odmah vatru. Prikupivi
dragoceni materijal, paklene maine i drugo, borci su uskoili
u amac. Vojnici su ve bili na obali. Meci su fi j ukal i oko uiju,
a amac se polako kretao ka drugoj obali. Sreom ni jedan bo-
rac ni j e bio pogoen.
J edna je prepreka prebroena. Grupa od 6 boraca povla-
ila se pred estokom vatrom nepri j atel j a. Ali njegovi vojnici
su bili i preko reke. Tri druga su uspela da pobegnu, a druga
trojica su pali u ruke nepri j atel j ski m zasedama.
Odjek pucnjave koji je dolazio iz ravnice, bio je lo pred-
znak borcima odreda. Zabrinutost se ogledala na licu svakog
pojedinca. Odred je ostao bez hrane i bez direktiva. Vojska
okupatora nalazi se u neposrednoj blizini. Sazvan je sastanak
naj i staknuti j i h lanova odreda. Diskusije su bile mune. Da li
odred privremeno rasformirati ili prei na kievski teren, gde
bi se preko zime mogao odrati? Veina je onih koji uporno za-
htevaj u da se odred privremeno rasformira. Njihovo mi l j enj e
konano pobeuje. Borcima se saoptava odluka. Oruje treba
pokupiti od boraca i zakopati, a sa pitoljima i bombama borci
se moraj u pojedinano probiti do grada. Svaki je morao pri vre-
meno da se skloni i da zatim potrai vezu. Naknadno e svaki
dobiti obavetenje za ponovni odlazak u odred. U tom momentu
niko ni j e mislio na to kakva je situacija u gradu. A tamo su,
blagodarei iskazima biveg komandanta odreda Lj ubomi ra Le-
kovia Gorskog, vrena masovna hapenja.
Bili su to teki trenuci. Komesar odreda Dane Krapev
Stari saoptio je odluku o privremenom rasformi ranj u odreda,
sa bolom i tugom koju ni j e mogao sakriti pred l j udi ma koji su
ga dobro poznavali. Borci ovakvu odluku nisu mogli da shvate
i zato su poeli da protestuju. Meutim, morali su se pokoriti
nareenj u.
Lj udi su goloruki imali da se vrate u kande neprijatelja.
Sneg je pokrio i poslednje tragove odreda. Ostale su samo uspo-
mene vezane za ovaj period, uspomene preivelih boraca i se-
ljaka Skopske crne gore i Vodna.
Pri rasformi ranj u odreda u njegovom sastavu bili su: Dane
Krapev Stari (poginuo 1943), Aleksandar Urdarevski Stanko
(narodni heroj, poginuo 1943), Boro Petruevski Papuar (na-
rodni heroj, poginuo 1943), Rade J ovevski Koragin (narodni
heroj, poginuo 1943), Basa Stefanovski Dren (obeen 1942), Sre-
ko Gueljka (obeen 1942), Nevenka Georgieva Dunj a (pogi-
nula 1942), Robert Gajdik Slavko (poginuo 1943), Cedomir Mi-
lenkovi Mirko (obeen 1942), Blagoje Davkov (obeen 1943),
Mire Macanov Lefter (poginuo 1944), Read Djavid upik (po-
ginuo 1944), Bote Bocevski Traj ko (poginuo 1943), Kemal Sej -
fula Orak, Bora Trajkovski uro, Anton Kolendi Bileanec,
Bosa Burakovi Dusja, Abdu Husein Glumec, Kemal Musli
Huriet, I van Gigankov Vanja, Aleksandar Krstevski Andreja,
Boro Onevski Efto, Metodije Negrijevski, Aleksandar Spasov-
ski Gubec i Trajko Stojkov Diko.
Pre toga, odred su napustili zbog raznih zadataka Partije
ili radi bolesti: Blagoje Despotovski Sovelj (poginuo 1941), Tome
Dimitrovski (poginuo 1944), Aleksandar Smilkovski Zurej, Paj o
Momilovi Marko, Ljubomir Lekovi Gorski (obeen 1942),
Sterije Krangov Duo, ori Sazdov Goga, Ilo J akimovski,
Svetomir Mio Tomi i Dragan Tomi Kio.
Aktivni saradnici odreda iz sela Skopske crne gore bili
su: Blagoja, Branko, Dragia, Pero, Mladen i Stoja Urdarovski,
Kraljo Kaaniklievski, Ance Milenkov, I linka Ackova, ore
Koljarin, Tripun Urdarov, Vidoje Zievski, Todor Cangov, Mile
Kaaniklijev, ivko Urdarov, Boin J ovanovski, Dode Ackov i
mnogo drugih seljaka, od kojih je u toku rata oko 60 poginulo.
Okupatoru je uspelo da nanese teak udar oslobodilakom
pokretu u Skoplju. U njegove ruke je palo mnogo prekaljenih
boraca. Tome je umnogome doprinelo izdajniko dranje Ljubo-
mira Lekovia i edomira Milenkovia. Od terora nisu bili po-
teeni ni seljaci sa Skopske crne gore, gde je okupator sproveo
najtee represalije, ali zahvaljujui dobrom dranju Blagoja Ur-
darevskog i drugih seljaka, koji su u to vreme bili uhapeni,
nije postigao potpun uspeh.
Kratko vreme posle ovog udara, partijska organizacija u
Skoplju je ponovo oivela i poela da se sreuje i stabilizuje.
Pred kraj 1941. godine, reorganizovani Mesni komitet usposta-
vio je vezu sa preostalim borcima Skopskog partizanskog odreda
i obezbedio utoite za njih i za borce iz partizanskih odreda
Prilepa, Kumanova i Velesa.
Rad mesne organizacije u ovom periodu bio je usmeren
na ouvanje preostalog kadra i na sakupljanje oruja i drugog
vojnog materijala, koji je bio potreban za formiranje Drugog
skopskog partizanskog odreda, koji se pojavio na terenu Skop-
ske crne gore poetkom prolea 1942. godine.
A l eksandar SP A SOV SK I
T r aj ko ST OJ K OV
SV RL J I K I P A RT I ZA NSK I ODR E D
S vrljiki partizanski odred je formiran po odluci Okrunog
komiteta KPJ Ni, 12. septembra 1941. godine na J ezerskim
pojatama, ispod Otre uke, od 30 boraca izdvojenih iz sastava
Ozrenskog partizanskog odreda koji je ve dej tovao na teri-
toriji nikog okruga.
Potrebu da se u to vreme u nikom kraj u formira jo je-
dan partizanski odred kada jo ni Ozrenski nije brojno oja-
ao diktirala je tadanja vojno-politika situacija na terenu
koja je zahtevala jednovremene, brze i efikasne vojne akcije.
Partijska poverenitva koja su ve postojala po svim srezovima,
nisu bila u mogunosti da se ozbiljnije suprotstave Nemcima,
Bugarima i njihovim pomagaima. Teritorija koju je pokrivao
OK Ni i na kojoj je trebalo da dejstvuje Ozrenski partizanski
odred, prostirala se od Ranja do Caribroda i od Vlasotinaca pa
sve do Rtnj a i Tresibabe. U Niu su se nalazile jake nemake
snage. Bugarska okupatorska vojska je ve bila zaposela elez-
niku prugu i objekte na nj oj od Caribroda do Stalaa. etnici
su forsirano radili na formiranju novih eta i odreda i sakup-
l j anj u oruja od naroda. Pored toga, posebnu tekou je pred-
stavljala novostvorena granica koju su Nemci i Bugari posta-
vili kod Bele Palanke. S obe strane te granice bile su jake bu-
garske i Nedieve granine posade, u rovovima i utvrenjima,
pa je tako bilo oteano odravanje veze sa Pirotom i njegovom
okolinom, koju su okupirali Bugari. U pirotskom kraj u su Bu-
gari postavili svoju vlast. U optine i sela doveli su optinske
slubenike i uitelje iz centralne Bugarske. Na svaku meru koju
bi preduzela Parti j a na tom podruju Bugari su vrlo otro rea-
govali. Velik broj naprednih ljudi interniran je u logore cen-
tralne Bugarske.
U takvoj situaciji, odlukom OK Ni, Svrljiki parti zanski
odred je dobio zadatak da dejstvuje istono od Nia, ukl j uuj ui
i ceo bivi pirotski okrug i teritoriju Zaplanja. I ako malobrojan
(prilikom formiranja je imao svega 30 ljudi), taj je odred imao
vrlo dobar kadrovski sastav. Vie od polovine ljudi u odredu
bili su lanovi Partije, kandidati ili skojevci. Najvei broj bo-
raca su bili radnici nikih preduzea, a meu borcima je bilo i
pravnika, geometara, uitelja, aka itd. Za komandanta odreda
je postavljen Radivoje Vujoevi Rista, sudija i predratni lan
Partije, za komesara Danilo Pria Bora, geometar, a za partij-
skog rukovodioca Milisav I gnjatovi J anko, pravnik. Za naelni-
ka taba je odreen dr Milenko Hadi J ova, a za kulturnog
referenta Duan Taskovi Sreko. Prvi komandiri eta bili su
Vasilije Anelkovi Albanac i Krsta orevi Koa. Odmah
posle formiranja odred je otiao na svoj teren i povezao se s
partijsko-politikim radnicima, koji su ve bili izvrili sve pri-
preme za njegov dolazak.
Prvi i osnovni zadatak odreda bio je u to vreme upozna-
vanje s narodom i terenom. Neprijateljeva, naroito etnika,
propaganda bila je vrlo jaka. Oni su govorili narodu da su par-
tizani J evrej i i robijai, da se bore protiv religije i privatne svo-
jine itd. Prvi susreti partizana s narodom bili su vrlo zanimljivi.
Na konferencije su u poetku dolazili samo mukarci, i to sta-
rijih godina. Na prvim narodnim zborovima govorili su komesar
ili komandant o ciljevima NOB, o potrebi jedinstva i borbe pro-
tiv okupatora Nemaca i Bugara, zajednikog neprijatelja svih
jugoslovenskih naroda itd. S vremena na vreme na konferen-
ciji je govorila i Neeljka Horvaanin Mika, sanitetski refe-
rent odreda. Ona je pozivala ene da pomau partizane i ne
brane svojim sinovima i muevima da stupaju u partizanske
redove. Kasnija istupanja partizana ostavljala su na narod vrlo
jak utisak. Ako je, na primer, bilo svega 30 partizana, sutradan
su seljaci priali da ih je bilo preko 200. Sve su to pametni i
kolovani ljudi, govorili su seljaci. Nita ne trae, to god im
dajemo za hranu hoe da plate, to su pravi narodni borci, oni
e pobediti. Takve vesti su se prenosile munjevitom brzinom
u okolna sela. Prialo se, u poverenju, prijateljima i roacima:
Noas su u naem selu bili umci, partizani. Kasniji dodiri
naroda s partizanima su bili jo prisniji i srdaniji. Seljaci su
bili veoma zadovoljni zato to partizani rue staru vlast, pale
optinske arhive i unitavaju spiskove i evidenciju pomou koje
je okupator odreivao rekviziciju. Oni su i sami u mnogim se-
lima pomagali partizanima pri pal j enj u arhiva. Tako su od ok-
tobra do kraj a decembra 1941. godine popaljene gotovo sve op-
tinske arhive na teritoriji biveg svrljikog i belopalanakog
sreza i Zaplanja.
Svaki susret partizana i naroda bio je u stvari, srdaan:
prilikom dolaska odreda u selo seljaci su borcima sami nudili
hranu, dok su borci za njih odravali priredbe u koli ili za-
druzi; zajedniki su se pevale partizanske pesme do duboko u
no. Omladina je jedva ekala da odred doe u selo.
ETNI CI SU SVUDA I ZDAJ NI CI
U vreme dolaska Svrljikog partizanskog odreda na taj
teren, na itavoj teritoriji okruga ve su bile formirane etnike
jedinice Koste Peanca. Njihov glavni tab se nalazio u selu
Sievu. U veim selima etnici su imali svoje etovoe i ete
od 10 do 30 ljudi. Oni su od graana sakupljali oruje i vojnu
opremu bive jugoslovenske vojske. Ako bi nekog sreli s voj-
nikim cokulama na nogama i delovima uniforme, odmah bi ga
na licu mesta skidali i uzimali mu sve to je vojniko. Ako bi
se bunio, vodili bi ga u tab i udarali mu 25 batina. Preko noi
su pijanili i igrali karte. Seljaci su morali da ih hrane i to
onako kako su to etnici zahtevali. Glavna hrana su im bile pe-
ene kokoke i gibanica, pa ih je zato narod nazivao kokoarima
i gibaniarima.
U poetku nije dolazilo do susreta izmeu etnika i parti-
zana. Kada bi uli da se u blizini nalaze partizani, etnici bi
beali u neko selo pored pruge ili u varoice. Znali su da su
partizani malobrojni i da izbegavaju dolazak u sela u ijoj se
blizini nalaze nemaki i bugarski vojnici. U to vreme je u et-
nikim redovima bilo i potenih ljudi koji su im doli iz patri-
otskih pobuda: da se bore za osloboenje zemlje. Meutim, njih
su brzo razoarali postupci etnikih stareina prema narodu,
a naroito su bili razoarani kada su videli da etnici uvaju
pojedine objekte, da dobijaju naoruanje i novac od Nemaca.
U etnikim redovima je potom nastala diferencijacija mnogi
poteni ljudi su ilegalno peeli da sarauju s partizanima. Meu
prvim saradnicima su bili Momilo Mani, vojvoda visoki iz
Crvene Reke, oficir bive jugoslovenske vojske; etovoa Uro
iz Sieva, Momir iz Spaja i dr. Svi su oni javno osuivali izdaj-
niku ulogu Koste Peanca i otvoreno saraivali s partizanima.
J ednom prilikom, u oktobru 1941. godine, o toj saradnji
je izdat i zajedniki proglas narodu. U svrljikom srezu etnici
su bili mnogobrojni j i i bolje organizovani. Bilo je pokuaja da
se s njima ostvari saradnja ili bar sprei meusobno napadanje,
ali su svi ti pokuaji ostali bez uspeha. etnici su nastavili svoju
staru rabotu, pljakali su i javno batinali narod, a posebno su
se bili okomili na partizanske saradnike i kurire. Glavni organi-
zatori etnika i ogoreni protivnici ma kakve saradnje s parti-
zanima bili su: vojvoda Gaja Velikovi iz Galibabinca, Ljupe
Kosti iz Ribara i vojvoda obuk iz Svrljiga. Prva dvojica su
bili bogatai i predratne reimlije, poznati kao veliki pljakai
i eksploatatori. Oni su jo poetkom avgusta 1942. godine orga-
nizovali svoje ete i etovoe u vie od polovine sela svrljikog
sreza, a naroito u veim selima. Zato su partizanski pozadinski
radnici sve tee prodirali u ta sela.
Sve ei nesporazumi s etnicima poeli su da se pre-
tvaraj u u sukobe veih razmera. etnici su napadali manj e par-
tizanske grupe i uzimali im oruje. U nekim selima su poeli da
razoruavaju i mesne partizanske desetine. esto je dolazilo do
sukoba izmeu partizanskih patrola koje su vraale oduzetu
stoku od naroda (rekviziciju) i etnika koji su pomagali da se
rekvizicija redovno i na vreme alje Nemcima. Narod je nego-
dovao: Badava nam vi vraate stoku . . . im vi odete, etnici
nam je opet oduzimaju. Vidite li kakav zulum prave? Pljakaju
sve to stignu, pa i naim erkama uzimaju darove koje su one
za udaj u spremile. S velikim negodovanjem i gorinom alili
bi se seljaci komandantu odreda i borcima, gde god bi ih susreli.
Nije se vie imalo kud. Dvomeseni trud Partije i vojnog
rukovodstva da se doe do sporazuma s etnicima nije naiao
na razumevanje, naroito kod njihovih stareina - vojvoda i
etovoa mada je kod jednog dela etnika dolo do kolebanja.
Partija je iscrpla sva miroljubiva sredstva. etnici su sve otvo-
renije saraivali s Nemcima i Bugarima. Bilo je jasno da je uza-
ludno oekivati da se njihovi rukovodioci mogu pridobiti za
borbu protiv okupatora. To su kasniji dogaaji i potvrdili. Dalja
taktiziranja i pregovaranja samo bi utroila dragoceno vreme.
U septembru i oktobru Svrljiki partizanski odred je ve
brojao 65 dobro naoruanih boraca. On je u narodu stekao ve-
liku popularnost. Narod je u partizanima gledao ljude koji se
jedino bore za njegovo osloboenje, pa ih je zato svesrdno i po-
magao. Desetog novembra tab odreda je, u dogovoru s partij-
skim rukovodstvima na terenu, odluio da se objavi nemilosrdni
rat etnicima. Isto vee, nekoliko odabranih partizanskih grupa,
sa lanovima taba na elu i uz pomo pozadinskih radnika koji
su ranije pripremili teren, izvrilo je prepad na naj okoreli je
etnike voe i etovoe. U toku noi na prepad su uhvaeni:
vojvoda Gaja Velikovi iz Galibabinca, vojvoda Ljubomir -
Ljupe Kosti iz Ribara, etovoa Rade Stefanovi Roda iz
Krupca i jo 2 etovoe. Sve je nj i h vojni sud Svrljikog odreda
osudio na smrt streljanjem koje je izvreno sledeeg dana na
Zelenom vrhu. Vest o strel j anj u etnikih krvnika naila je na
veliko odobravanje naroda i primljena s olakanjem. U redo-
vima etnika, u svrljikom i belopalanakom srezu, nastalo je
rasulo. Najokorelije etnike voe su pobegle u Sievo i Svr-
ljig, dok su druge predavale oruje partizanima.
J edna od prvih borbi Svrljikog partizanskog odreda bila
je ona s Nemcima kod Donjeg Dunika, 24. septembra 1941. go-
dine. To mu je bio prvi dolazak u Zaplanje da bi se upoznao
s terenom i ljudima tog podruja. Trebalo je, takoe, zapaliti
optinske arhive u Duniku i okolnim optinama, odrati kon-
ferencije s narodom i nabaviti sanitetski materijal.
Odred je tu doao popodne, ali ve posle jednog sata iz
Nia je, iznenadno, stiglo 5 kamiona s nemakim vojnicima. De-
setina koja je obezbeivala put od Gadinog Hana i Nia otvo-
rila je vatru na prvi kamion ... I z preostalih kamiona su iskoili
Nemci. Razvila se estoka borba. Desetini su tada pristigli u po-
mo i drugovi iz Dunika. Posle dvoasovne borbe partizani su
se povukli pod pritiskom Nemaca koji su bili jai i brojno i u
naoruanju. U borbi su poginula 3 partizana i 2 Nemca. Nemci
su zatim poginule partizane obesili u Duniku.
KROZ LOGOR ODREDA
Posle te borbe odred se vratio preko Niave na Zeleni vrh,
najvii na Svrljikim planinama. Tu na Gulijanskim pojatama
kojih je bilo 8, bio je partizanski logor. Od tog vremena pa sve
do marta 1942. godine to je bila stalna partizanska baza. Oda-
tle su partizanske ete napadale neprijateljeva uporita
prugu, mostove, karaule, andarmerijske stanice, etnike ko-
mande.
U partizanskom logoru je uvek bilo kao u konici. Zivelo
se i radilo u ovarskim kolibama smetenim u bukovoj umi.
Kolibe su imale plehane doboe za zagrevanje, vrata i zidove
oblepljene blatom i goveom balegom. Spavalo se na zemlji, na
senu i granju. Napolju je bio visok sneg, debeo ponegde i preko
metar i po. Pored koliba su bili poligoni na kojima se preko
dana izvodila vojna obuka. Omladinci su se takmiili u tome ko
e vezanih oiju najbre rastaviti i sklopiti pukomitraljez, ko
e naj dal j e baciti bombu itd. Oko 50% boraca su bili omladinci
koji nisu sluili vojsku, a neki su tada prvi put videli oruje.
Patrole su se smenjivale na pola sata jer je bilo veoma hladno;
ui su se smrzavale od hladnoe. Svakog dana je neka eta bila
u akciji: jedna se vraala, a druga odlazila. S vremena na vreme
u akciju je iao i ceo odred, a u logoru su tada ostajali samo
bolesnici i desetina za obezbeenje. Hrana se kuvala u velikim
kazanima. Kada bi, na primer, ruak bio gotov, doktor bi ga
naj pre probao i onda bi desetina za desetinom primala sledo-
vanje. Ruavalo se u pojatama sedei, a ponekad i stojei, u
snegu. Svrljika kisela proja je vremenom svima otuila. I dok
je u jednoj pojati bilo 150 banovinskih zaplenjenih ovaca, ne-
kako se izlazilo na kraj . Ali je zato voda predstavljala poseban
problem. Najblii izvor je bio udaljen oko 3 km, do vode se
moralo ii preko strmih grebena, vrtaa i uvala. Da bi se do iz-
vora otilo i vratilo bilo je potrebno gotovo 4 asa. Zato je, izu-
zev za bolesnike, za kuvanje i pie troena iskljuivo snenica
bljutava, puna trunj a i mirisa dima. Dr Hadi, lan taba
odreda, stalno je zahtevao da se u logoru odrava istoa. Svakih
20 dana se parila odea i rubl j e u partizanskom buretu. On je
lino kontrolisao kako se sve to izvodi i vie puta je kritikovao
desetare i delegate zbog neodravanja higijene. Znati li, dru-
govi, ta znai tifus? Njime se moe zaraziti itav logor! A kako
da se leimo kad nemamo bolnice i lekova? Ta bolest se lako
prenosi. Narod e nas izbegavati govorio je esto dr Hadi.
S vremena na vreme bi po koji seljak, sam ili s bolesnikom,
dolazio u logor, kod doktora, da mu pomogne u nevolji. Vie
puta, kada je bilo lepo vreme, seljanke iz okolnih sela su dono-
sile decu na pregled, a i doktor je esto iao da prui lekarsku
pomo bolesnicima u oblinjim selima oko Zelenog vrha. Se-
ljaci su ga zato zvali partizanska majka. Do poslednjeg dana
svog ivota, u svako doba dana i noi, nije mu bilo teko da
pomae ljudima u nevolji. Bio je to pravi narodni lekar borac.
Teke uslove u kojima je iveo i borio se Svrljiki parti-
zanski odred borci su podnosili kao neto potpuno normalno.
Posle borbi i akcija, odranih vebi i politikih asova, izvodile
bi se priredbe s vrapcem, skeevima i partizanskim pesmama,
koje je pripremala kulturna ekipa. I zdavane su redovne i etne
novine u kojima se govorilo o novostima u odredu i na terenu.
Posle svake akcije odravani su asovi kritike i samokri-
tike. Svak bi izneo svoje slabosti i zapaanja o akciji, a drugi bi
ga dopunjavali, ali nikome nije uzimano za zlo ako je iznosio
i negativne strane o svom drugu. Naprotiv, drugarstvo i pove-
renje meu borcima bili su na visini. esto bi se drugovi poa-
lili na raun druga, pri emu se nije pravila razlika izmeu
obinih boraca i rukovodilaca, to potvruje ovaj primer: ko-
mandir 1. ete, Vasa Anelkovi Albanac (roen u selu Guli-
janu, ispod samog Zelenog vrha), bio je pre rata podoficir. Inae,
bio je veoma poten ovek i besprekoran borac. Zbog naprednih
shvatanja proganjale su ga stareine bive jugoslovenske vojske.
Nije bio lan Partije, ali je meu prvima iz svog kraj a otiao
u partizane. Kada je postao komandir, razmiljao je o tome kako
se to moglo dogoditi: u eti je bilo dosta lanova Partije i sko-
jevaca, a on, vanpartijac, dobio je poverenje Parti j e da koman-
duje etom. Zbog opte situacije, u poetku, naroito zbog po-
mirljivog stava prema etnicima, i nj emu kao da se bilo dopalo
da nosi bradu. Pustio je malu riu bradu, na ramena je stavio
epolete porunika bive jugoslovenske vojske, a na ajkau ko-
kardu koju je doneo iz vojske. Voleo je da se kinuri. Seljaci
svrljikih sela su se s naroitim potovanjem i naklonou od-
nosili prema njemu. Neki bi ga nazivali gospodine porunie,
nata se on ljutio i otro reagovao. J a sam drug porunik Vasa
Albanac, a ne gospodin. Gospode vie nema! Mi se borimo pro-
tiv njih, govorio je namrten, esto povienim tonom da bi
ga uli i partizani koji su se nalazili u njegovoj blizini. O borbi
rodoljuba na Zelenom vrhu pod rukovodstvom porunika
Vase Albanca, i potrebi da mu se prikljue i ostali rodoljubi
i pomau ga svestrano, javio je u 2 do 3 navrata u jesen 1941.
godine i Radio-London. Vasa je bio oduevljen, to ga je veoma
radovalo. Borcima i rukovodiocima to nije smetalo, jer je pored
Vase epolete nosio jo i Momilo Mini, bivi vojvoda visoki,
koji je s grupom etnika doao u partizane. To je sve ilo tako
dok se odnosi s etnicima nisu tako zaotrili da su preli u otvo-
ren oruani sukob. Neki drugovi su onda gunali, ali nisu hteli
rei Vasi otvoreno da treba da skine epolete, jer su ga svi veoma
cenili i voleli. J ednom prilikom, posle ruka, u pojati smo pri-
ali i alili se. Bilo nas je desetak boraca.
I, najednom, Mika, sanitetski referent odreda, bez okoli-
enja ree mu pravo u lice:
Sluaj ti, Vaso, dokle e da nosi te epolete i kokardu?
Da li shvata da je to simbol monarhije i mranjatva protiv
koga se svi mi borimo? S tom bradom izgleda kao gulijanski
jarac. Zar to sam ne vidi? Vreme je da skine i baci tu sra-
motu. A vi, drugovi, sram vas bilo! Zato mu ne kaete nego
moram ja, kao drugarica, da to uradim!
Nastade mrtva tiina. Vasa, natmuren, l j ut i sav bled od
besa, odmah skide kokardu i epolete i baci ih. Posle toga je i
bradu obrijao, ali je zato dugo frktao. Bio je l j ut na Miku,
ali je ipak krivio drugove.
U pravu je drugarica, trebalo je to da vidim i ranije, ali
krivo mi je na vas zato mi to, drugovi, ranije niste rekli, nego
je to moralo da doe od nj e enske glave govorio je Al-
banac, gledajui pred sebe.
Kasnije je postao lan Partije. Poginuo je 1942. godine,
posle Aimovieve ofanzive, kao drugi komandant Svrljikog
partizanskog odreda.
SA DE J ST V O S T I M OC A N I M A
Oko 10. oktobra uvee je jedna eta, sa komandantom i
komesarom odreda, dola u selo Krupac, zapalila optinsku ar-
hivu i odrala zbor na kome su govorili komandant i komesar.
I due noi su etu obavestili pozadinski radnici iz Bele Palanke
da treba da naie nemaki transportni voz prugom Ni Bela
Palanka. Kako nisu raspolagali eksplozivom, borci su kljue-
vima razvalili ine na postaji Belanovac. Meutim, umesto voj-
nog transporta, iz Bugarske je naiao teretni voz, pun groa.
Voz je izleteo iz ina i survao se u Niavu. Uj utru je doao ne-
maki blindirani voz i nekoliko asova topovima bombardovao
Suvu planinu. Partizani su bili na suprotnoj strani, na Svrlji-
kim planinama.
Sledea akcija je bila napad na Nedieve andarme i gra-
niare u Miranovakoj kuli. Sa Zelenog vrha je odred poao
danju. Usput mu se pridruilo nekoliko partizana iz mesne de-
setine Gornjeg Rinj a. U prvi mrak su blokirali zgrade u kojima
su se nalazili andarmi i graniari. Kad su videli da partizani
dolaze sa svih strana, andarmi i graniari su se predali bez
borbe. Zaplenjeno je 20 puaka s municijom. J edna desetina je
odnela zaplenjeno oruje i municiju na Zeleni vrh, a odred je
nastavio put ka Periu, Vlahovu i Lukovu. Na tom putu se sa-
stao s Knjaevako-boljevakim partizanskim odredom, pa je
napravljen zajedniki plan za napad na rudnik kamenog uglja
Podvis.
Napad na rudnik je bio dobro pripremljen. Pored Svr-
ljikog i Knjaevako-boljevakog odreda, u akciji su uestvo-
vale i tri mesne desetine iz okolnih sela. Rudnik su uvali et-
nici Koste Peanca i andarmi. J o ranije je uhvaena veza sa
dva andarma koji su obezbeivali rudnik i preko njih su do-
bij eni znaci za raspoznavanje. Oni su u toku noi vodili par-
tizane od strae do strae i pomogli da se one razoruaju. Za
nepunih pola sata razoruani su svi etnici. Prilikom napada
na andarmerijsku stanicu neki andarmi su pokuali da daju
otpor. Meutim, kada im je jedan partizan, bivi andarmerij-
ski kaplar, rekao da je njihova- stanica minirana i da e, akb
pokuaju da daj u otpor, odleteti u vazduh andarmi su po-
loili oruje. Pozvan je i direktor rudnika koji je doneo spi-
skove radnike. Na svakom oknu su proitani ti spiskovi, kako
bi se utvrdilo da li su svi rudari napustili okna. Posle toga je
i"udnik razruen eksplozivom. Otvoreni su i magacini sa hra-
nom i materijalom. Ono to nisu mogli da odnesu partizani, od-
neli su seljaci okolnih sela u toku noi, tako da su magacini
uj utru bili potpuno prazni. Partizani su odneli sav eksploziv i
obuu, a seljacima je razdeljena velika koliina masti, eera,
duvana i drugog. Eksplozivom iz rudnika, koji je vagonetom do-
vukao Vasa Albanac s jednom desetinom, poruen je iste noi
elezniki most na Timoku, kod Palilule, zbog ega je saobraaj
NiKnjaevac bio vie dana onemoguen.
Kraj em oktobra je Svrljiki odred brojno narastao. U nje-
mu je bilo 65 boraca, a bio je i dobro naoruan, sa iskustvom i
visokim borbenim moralom, sposoban za akcije veih razmera.
Koordinacija akcija s Ozrenskim odredom je bila vrlo slaba. 1
jedan i drugi odred su u svojim akcijama vie sadejstvovali s
mesnim partizanskim desetinama na svom podruju, nego li iz-
meu sebe. Izgleda da je jo prilikom formiranja Svrljikog od-
reda napravljena neka podela terena, pa je u tabovima odreda
vladalo neko pravilo da svaki odred treba da izvodi akcije samo
na svojoj teritoriji. Meutim, toga se niko nije drao. Da bi se
revanirao Ozrenskom odredu za napade na elezniku stanicu
Palilula i nemaki vojni transport kraj em septembra koji je
izvren bez njegovog znanja i uea Svrljiki odred je izvr-
io napad na Sokobanju nou 22/23. oktobra. Poto je odred
blokirao zgradu sreskog naelstva u kojoj su se nalazili etnici
i likvidirao strae svi etnici su poloili oruje. Uhvaeno je
i nekoliko petokolonaa. etniki vojvoda je osuen na smrt,
ali ga je jedan partizan, bivi andarm, pustio, zbog ega je ka-
snije streljan.
Napad na Sokobanju je s vojnike strane uspeo. Partizani
su u nj oj bili itavih 10 asova. Meutim, zbog nedovoljne ko-
ordinacije s politikim radnicima na teritoriji sokobanjskog
sreza i slabog sadejstva s Ozrenskim partizanskim odredom
iji je to bio teren i koji je bolje poznavao situaciju - akcija
nije u potpunosti uspela. J edna grupa pijuna i etnikih orga-
nizatora umakla je nekanjena iz ruku partizana koji ih nisu
poznavali. Okruni komitet je otro osudio takav odnos meu
odredima, a posle 10 dana je odran i zajedniki sastanak ta-
bova oba odrpda, na kome su doneti zakljuci o koordinaciji ope-
racija na itavom podruju. Ta koordinacija je za sve vreme
rata bila na visini.
Kraj em novembra 1941. godine etnici Koste Peanca su
potpuno razbijeni na itavom podruju nikog okruga. Oni naj-
okoreliji su se, uglavnom, nalazili u gradovima, u blizini nema-
kih i bugarskih garnizona. U toku novembra razoruane su i
sve andarmerijske stanice po selima, a i posade Nedieve gra-
nine strae na celo j duini ondanje srpsko-bugarske granice
od Vlasotinaca pa sve do Knjaevca. To je bila znaajna opera-
cija Svrljikog partizanskog odreda. Neprijateljevi garnizoni u
Beloj Palanci i Svrljigu, kao i oni du pruge Ni Bela Pa-
lanka i Ni Knjaevac, bili su stalno u pripravnom stanju, u
stalnom strahu i danononoj oprezi, jer su svakog asa oekivali
partizanske napade.
Zato su se mnogi neprijateljevi vojnici demoralisali, a neki
su i slubu napustili. U neprijatelje vim garnizonima smo orga-
nizovali vrlo jaku obavetajnu slubu negde direktno, a neg-
de preko partijskih komiteta i simpatizera. Naa obavetajna
mrea je bila dobro organizovana i u redovima bugarske vojske.
U Beloj Palanci i Svetoj Petki dobijani su podaci o kretanj u ne-
prijatelja, njegovim planovima i naoruanju. Preko bugarskih
vojnika u Beloj Palanci nabavljena je u nekoliko navrata mu-
nicija, mazivo za automatsko oruje i sanitetski materijal. Ne-
koliko andarma iz Bele Palanke slalo je partizanima u decem-
bru 1941. godine pored podataka vojne prirode, obuu, muni-
ciju i so. Vezu izmeu Svrljikog odreda i punktova u Beloj
Palanci i Niu odravao je preko partijskog poverenitva Nedi-
ev podnarednik iz iflika. U etnikom tabu u Sievu bilo je
12 simpatizera, meu kojima i dvojica etovoa koji su Svrlji-
kom odredu dostavljali sve potrebne podatke. U sreskom na-
elstvu Bela Palanka radila su kao obavetajci dva policijska
pisara Tiosav Pavlovi i Arsenijevi i jedan umarski ine-
njer Mirko Proti. Pod izgovorom da su u pi tanj u izbeglice,
oni su izdali legitimacije velikom broju partijskih rukovodilaca,
lanovima Okrunog komiteta i partijskih poverenitava i kuri-
rima odreda i komiteta.
Od kraj a novembra 1941. pa sve do marta 1942. godine
potpuno je unitena stara optinska vlast, u veini sela svrlji-
kog, belopalanakog i zaplanjskog sreza. Stvoreni su odbori
NOF i naoruane mesne partizanske desetine, (koje su povre-
meno, na poziv odreda, odlazile u akcije radi unitavanja nepri-
jatelj evih garnizona, paljenja arhiva, vraanja narodu oduzete
stoke itd.).

VEE AKCI J E
Oktobar i prva polovina novembra 1941. godine bio je
period organizovanog jaanja odreda i borbe izmeu partizana
i etnika za osvajanje terena i pridobijanje narodnih masa. et-
nici su se ranije formirali, a mrea njihovih organizacija je bila
vrlo gusta. Svi pokuaji, meutim, da se doe do neke zajed-
nike saradnje propali su kao i u drugim krajevima, jer su oni
otvoreno sluili okupatoru te je na kraj u moralo da doe do
obrauna. Ishod borbe je bio u korist partizana. etnici su pre-
trpeli moralno-politiki i vojniki slom.
Na red su dole akcije veih razmera: napad na komuni-
kacije i okupatorove garnizone. Na inicijativu OK Ni odran
je 16. i 17. novembra zajedniki sastanak tabova Svrljikog i
Ozrenskog odreda na Zelenom vrhu gde je napravl j en plan o
zajednikom napadu na bugarske garnizone u Sievakoj klisuri
koji su uvali tunele, mostove i elektrine centrale na Niavi.
Formirana je zajednika komanda i izraen podroban plan o na-
padu na te objekte. Poto su pri kupl j eni podaci o nepri j atel j e-
vim snagama i napravl j en plan obezbeenja jedinica koje ue-
stvuj u u napadu izvren je i raspored jedinica i odreen ta-
an dan i as napada.
Prvi napad je izvren na etniki tab vojvode Boe u Si-
evu. Tu su se bili koncentrisali ostaci razbijenih etnikih od-
reda s tog podruja. Nou 18/19. novembra, uz pomo 15 etnika
partizanskih saradnika, jedna eta Svrljikog odreda je upala
u etniki tab i razoruala ga. Ostali etnici, nj i h oko 80, polo-
ili su oruje bez ikakvog otpora. Vojvoda se te veeri nije na-
lazio u tabu. Poto su strel j ana dva etnika zamenik vojvode
Ivan grozni i jedan etovoa ostalima je oduzeto oruje i
puteni su kuama. U Svrljiki partizanski odred je tada stupilo
svih 15 etnika koji su pomogli u pri premanj u akcije meu nji-
ma i 2 etovoe. Docnije su ti ljudi bili dobri borci.
Likvidacijom etnike grupacije u Sievu, poslednje na
desnoj strani Niave, koja je sluila i kao neka vrsta pred-
strae bugarskom garnizonu i objektima u Sievakoj klisuri
stvoreni su uslovi da se unite i pomenuti objekti. Poto su po-
stavljena jaka obezbeenja prema Niu, na Ploi, i sa druge
strane tunela, prema Beloj Palanci, 20. novembra su dve grupe
boraca (od po 30 do 40 ljudi), izvrile napad na objekte u Sie-
vakoj klisuri. Prva grupa, kojom je komandovao Vasa Anelko-
vi Albanac, demolirala je posle kraeg pukaranj a elektrinu
centralu i zauzela elezniku stanicu Sievo; zarobljeno je 9 bu-
garskih vojnika, a partizani nisu imali gubitaka. Druga grupa je
napadala elezniki most i stanicu u Svetoj Petki. Posle otre
troasovne borbe s Bugarima, ta grupa nije uspela da izvri za-
datak. Bugarski garnizon je tu bio broj no jai od partizana, nao-
ruan -tekim mitraljezima i dobro utvren bunkeri ma od ka-
mena i betona. Partizani su u jednom juriu uspeli da zauzmu
most na Niavi, ali su Bugari izvrili protivnapad i povratili ga,
tako da partizani nisu uspeli da uvrste sanduk s eksplozivom
na mostu. Pod jakim pritiskom brojno nadmonijih bugarskih
snaga, partizani su morali odstupiti s gubicima - imali su dva
lako ranj ena druga koje su izvukli i odneli sa sobom. Desetina
koja je s druge strane Sievake klisure, prema Beloj Palanci,
osiguravala akciju, poto je poruila prugu kod Crvenog brega,
i
napala je vetim manevrom bugarsku posadu kod Rodovog Dola,
a zatim i onu drugu, u stanici Dolac, udaljenu 3 km, pa se iz-
vukla iz borbe u trenutku kada su se Bugari poeli meusobno
tui, mislei jedni za druge da su partizani. Ta je borba trajala
od ponoi do svanua. Zarobljene bugarske vojnike partizani su
odveli sobom u mesto Ple na Svrljikim planinama i idueg
dana ih pustili na slobodu.
Posle te akcije jedna nemaka jedinica iz Nia, natovarena
na 13 kamiona izbila je na komunikaciju Svrljig s. Peri i
ceo dan artiljerijom bombardovala Zeleni vrh sa druma od Cr-
nojevice i Okruglice. Uvee se ta jedinica vratila u Ni, ne pre-
duzimajui nikakve druge akcije. Treba rei da u to vreme bu-
garske jedinice nisu bile ba mnogo raspoloene za borbu protiv
partizana. One su se samo branile u svojim utvrenjima, ne pre-
duzimajui nikakve akcije van pruge. Moda je to bila samo pri-
vremena taktika Bugara da bi kasnije, ve 1942. godine, preva-
zili i Nemce i svoje pretke iz prvog svetskog rata u vrenju
zloina nad mirnim stanovnitvom. Kraj em novembra 1941. go-
dine, preko pozadinskih veza, dola su u partizane iz Sofije dva
bugarska vojnika Lomski (imena mu se ne seam) i Asen
Drucanov Balkanski od kojih je prvi bio student, a drugi
radnik-metalac. To su bili prvi Bugari partizani u nikom okru-
gu. Obojica su bili vrlo hrabri borci i dobri drugovi. (I poginuli
su kao partizani: Lomski za vreme Aimovieve ofanzive jula
1942. godine, a Balkanski juna 1943. godine ubijen je iz za-
sede s jo jednim partizanom u Toplom Dolu na Staroj planini).
Sledeu akciju izvrio je Svrljiki odred na Gramadu (pru-
ga Ni Zajear). Poto su prethodno dobijeni tani podaci od
pozadinskih organizacija iz Nia i Svrljiga o kretanj u vojnih
transporta na toj pruzi, odred je 23. novembra siao sa Zelenog
vrha u selo Prekonogu. Tu su mu se prikljuile dve naoruane
mesne partizanske desetine jedna iz Okruglice, a druga iz
Prekonoga, sa ukupno 15 boraca. Komandant odreda je okuplje-
nim borcima bilo ih je 130 izneo plan napada na elezniku
stanicu Gramada, tunel i mostove. Dvadeset etvrtog novembra
uj utru krenulo se u akciju, dok su dve grupe obezbeivale pri-
laz na putu od Nia i Svrljiga. Glavnina odreda, s komandantom
i komesarom na elu, u streljakom stroju, treim korakom,
zauzela je elezniku stanicu; komesar, sa jo dva borca, uklju-
io se u redovnu telefonsku vezu s otpravnikom vozova i za-
poseo sve instalacije na stanici. Ostali borci su u stanici, okol-
nim zgradama i anevima zauzeli poloaj i maskirali se. Sa
prozora i iz rovova virile su pukomitral jeke cevi.
Oko 8 asova naiao je voz. Otpravnik vozova ga je kao
i uvek saekao, dok su dva partizana u civilnom odelu, naoru-
ana pitoljima, uskoila u lokomotivu. J edna desetina s upe-
renim pukama je ila od vagona do vagona i izvodila putnike.
U vozu je bilo 60 nedievaca. Neki od nj i h su pokuali da prue
otpor, ali kada su svuda oko sebe videli partizane, poeli su na
komandu da izlaze podignutih ruku. Neki su, skinuvi gornji
deo uniforme, pokuali da se pokriju enskim kaputima, tiska-
jui se uz ene i civile, ali im je i to bilo uzaludno. Za nepunih
pola sata, 60 nedievaca (sa 2 oficira i 8 podoficira) je postro-
jeno i povedeno u koloni po dva ka mestu Kolornici na Svrlji-
kim planinama.
Za to vreme je partizansko odeljenje sa obezbeenja diglo
u vazduh oblinji most na putu i tom prilikom zaplenilo dva
kamiona. U kamione je natovareno zaplenjeno oruje i velika
koliina duvana. Sve je to, u pratnj i dvojice partizana, preba-
eno preko Svrljiga u Gulijan, a zatim na konjima u bazu na
Zeleni vrh.
Druga grupa partizana je minirala prugu u tunelu. Tre-
balo je prazan voz pod punom parom pustiti kroz tunel na ote-
enu prugu da se tamo zaglavi. Meutim, voz je munjevitom
brzinom proleteo kroz tunel i zaustavio se tek kod Nievca.
Razoruani nedievci, koji su inae bili upueni da obez-
beuju porueni rudnik Podvis, naj pre su sasluani, a zatim je
predloeno da ostanu s partizanima. J avila su se svega dvojica,
dok su ostali izjavili da su bolesni, nesposobni, da i maj u sitnu
decu itd. i da zato ne mogu da ostanu. Posle dogovora u tabu
odreda odlueno je da se svi oni puste na slobodu, pod uslovom
da vie ne slue neprijatelju .. .
Posle ove akcije koju je narod sa zadovoljstvom pozdra-
vio, u nemakim i bugarskim garnizonima na pruzi i u grado-
vima zavladali su strah i nespokojstvo. Za razliku od ranijeg
bombardovanja, Nemci su tada dovukli artiljeriju s obe strane
Svrljikih planina i (sa Ploe i iz Okruglice) ceo dan tukli arti-
ljerijskom vatrom Svrljike planine. Granate su preletale s jed-
ne strane na drugu. Meutim, ni tada Nemci nisu smeli da se
udalje od topova i kamiona pa su se, kao i ranije, u prvim mrak
vratili u Ni. Nad narodom nisu vrili nikakve represalije.
Dvadeset estog novembra jedna eta Svrljikog odreda je
dobila zadatak da razorua Nedievu graninu strau u selu
Babinom Kalu. U toku dana partizani su doli iznad sela i u prvi
mrak, poto su prekinuli telefonsku vezu, izvrili su prepad na
graniare u selu. I znenaeni i izbezumljeni od straha, graniari
su predali oruje bez borbe. Oduzeto je 10 puaka, municija,
ebad i druga oprema. Poto je odran zbor sa narodom i za-
paljena optinska arhiva, nedievci su puteni kuama, a eta
se s orujem vratila u svoju bazu na Zeleni vrh.
Dore Andrejevi Kun: PRELAZ PREKO REKE (crte)
NA DV A P R A V C A
Doao je i 1. decembar 1941. godine. Svrljiki partizanski
odred se u svakodnevnim akcijama organizaciono uvrstio i
brojno ojaao imao je preko 100 boraca i 12 pukomitraljeza.
U magacinima u rezervi bilo je preko 200 puaka nemake, bu-
garske i francuske proizvodnje i 10 pukomitraljeza (oa zbog
nedostatka rezervne municije, na to oruje se nije mnogo ra-
unalo u odredu). Rezervno oruje je kasnije podeljeno mesnim
partizanskim desetinama.
Okruni komitet je zahtevao da se operacije odreda pro-
ire i na podruja Zaplanja i Pirota. Posle partijskog sastanka
na Zelenom vrhu, u prisustvu lanova OK Zela Veljkovia i
Simia (koji je takoe doao sa terena), odlueno je da se odred
podeli. I zvren je raspored desetina i boraca na dve ete (koje
su kasnije trebalo da postanu samostalni odredi). Suvoplanin-
skom etom, koja je imala 50 boraca, komandovao je Bore Kr-
stulovi Koa (s tom etom su ili komandant odreda Radivoje
Vujoevi Rista, komesar Danilo Pria Bora i partijski rukovo-
dilac odreda Milisav I gnjatovi J anko). Svrljikom etom je ko-
mandovao Duan Trifunac, zamenik mu je bio Tasa Anelkovi
Albanac, komesar Vojin Krajinovi Golemi i naelnik taba od-
reda dr Milenko Hadi J ovan. ete su se posle ruka postro-
jule na snegu. Komandant odreda je odrao krai govor o bu-
duim zadacima i borbama koje nam predstoje. Poloena je i
zakletva; dok je komesar odreda itao tekst zakletve, borci su
ponavljali njegove rei uzdignutih pesnica na pozdrav. Posle
zakletve oni su se srdano pozdravili vrstim stiskanjem ruku
i grljenjem, poelevi od sveg srca jedni drugima velike uspehe
u borbi protiv okupatora.
Suvoplaninska eta je sledee noi preko Niave prela na
Suvu planinu. Poto je odrala politike konferencije s narodom
u selima Toponici i Veti, 3. decembra je dola u selo J aglie
(s druge strane Suve planine) u Zaplanju. Zadatak te ete je bio
da likvidira etnike u selu Grkinji. Oni su se tamo bili utvrdili
u koli i kontrolisali celo donje Zaplanje, oteavajui svaki oz-
biljni rad politikih radnika i vezu izmeu Zaplanja i Nia.
Napad na etnike je izvren 4. decembra posle ponoi. Meutim,
pripreme za taj napad nisu bile dobro izvrene. Umesto tri
putovalo se vie od pet sati. J edan vodi, bivi etnik, vodio je
etu preko potoka i brda sve do 4 sata ujutro. Borci su zato bili
jako iznureni. Ali je trebalo uriti se da bi etnici do svanua
bili likvidirani. Meutim, izgleda da su etnici naslutili da e
biti napadnuti, pa su se dobro utvrdili u koli i pripremili za
odbranu. Na prozore su stavili ispletenu icu i komade od da~
saka, tako da u kolu nisu mogle da se ubace bombe. Borba je
trajala sve do svanua i svakako bi se jo produila, da etni-
cima nije stiglo kao pojaanje nekoliko kamiona Nemaca iz
Nia. Partizani su morali da odstupe, sa 4 ranjenika. etnici su
imali 4 mrtva i oko 20 zarobljenih. Posle borbe eta se sa za-
robljenicima povukla na Suvu planinu i preko sela Kosmovca
dola u Veliki Krimir gde je ostala 3 do 4 dana. Za to vreme
odran je vei broj konferncija s narodom i zapaljene su op-
tinske arhive u Beloj Vodi, Bogdanovcu i Koritnici.
Okruni komitet Ni poklonio je posebnu panju podruju
okupiranom od Bugara (bivi srezovi: pirotski, caribrodski i deo
luikog). Na to je podruje jo od septembra 1941. poslao
grupu lanova Sreskog partijskog poverenitva iz Bele Palanke.
Svrljiki partizanski odred nije prelazio na to podruje s ve-
im formacijama, ve samo sa jednom do dve desetine koje su
posebno odabirane iz sastava odreda, i to mahom od ljudstva
iz tog kraja. U novembru i decembru u odredu je bilo oko 15
20 boraca iz Pirota i blie okoline. Meu prvima su doli Pre-
drag Bokovi Pavle, Dragoljub Milenkovi Grca, Aca, ofer,
i drugi. U selima oko Pirota postojali su organizovani punktovi
(Petrovac, Gnjilan, Suvodol), preko kojih je iz toga kraj a pre-
bacivano ljudstvo i oruje za odred. Raspoloenje naroda ovog
podruja za borbu protiv okupatora bilo je vrlo veliko i pored
nasilja i terora koji su Bugari vrili nad stanovnitvom Pirota
i okoline. Meutim, na deo pirotskog kraj a koji su okupirali
Bugari (protee se prema Staroj planini i Visokom), Parti j a nije
stigla do prodre u 1941. godini, pa su se neki patrioti iz sela u
Visokom doznavi da se vode otre borbe u Srbiji izmeu
partizanskih odreda i okupatora samoinicijativno organizo-
vali u drugoj polovini decembra 1941. godine i formirali etu
(30 do 40 dobro naoruanih boraca). Poeli su da vre akcije
i unitavaju bugarske okupatorske vlasti. U Velikoj Lukanji
zapalili su optinsku arhivu, najurili bugarskog kmeta i za pred-
sednika optine postavili J elenka Ranelovia. Ubrzo posle toga
Bugari su za tom grupom boraca uputili jaka poterna odeljenja
i posle 2 do 3 okraja potpuno je razbili na Staroj planini. Neki
borci su poginuli u borbi, a neki su zarobljeni i osueni na smrt.
Tom prilikom je bugarski vojni sud osudio na smrt i strel jao
oko 40 boraca i saradnika. Doznavi za taj dogaaj, Svrljiki
partizanski odred je odmah uputio u taj kraj jednu dobro nao-
ruanu partizansku desetinu koja je prikupila preostalo ljud-
stvo i dovela ga u odred. Dovedena je kraj em decembra grupa
od 12 boraca, meu kojima su bila i 2 ranjenika.
Svrljika eta je, za to vreme, bila usredsredila svoju ak-
tivnost na gornji deo svrljikog sreza, prema srpsko-bugarskoj
granici, na okolinu Kalne i Guevca. Posle konferencija s na-
rodom u selima Guevcu i Vlahovu eta je 9. decembra ra-
zoruala Nedievu graninu strau u J alovik-I zvoru i sastala
se sa glavninom Knjaevako-boljevakog odreda (koji se kra-
jem novembra sa Zelenog vrha prebacio u Timok) kod Lukova.
Tako su se obe ete nale sledeeg dana u selu Izvor. Tu su
partizani uhvatili jednu enu pijuna koju je iz Svrljiga poslao
etovoa Narandi. Poto je uhvaena na delu, s podacima o
brojnom stanju i naoruanju partizana, dr Hadi je insistirao
da narod na zboru odlui ta da se radi s njom. Doneta je jed-
noglasna odluka da se strelja. Smrtnu kaznu je izvrila parti-
zanka Kaa (to je bila prva i jedina ena koju su partizani stre-
ljali 1941. godine u nikom kraju).
Plan obeju eta je bio da sledeih dana napadnu etnike
u selu Zine i rudnik Vinu. J edanaestog decembra obe ete su
preko Ti j ovca stigle u selo Krentu. Uvee je data priredba za
graanstvo. Partizani su se zadrali u selu celu no i sutradan
do podne. Za to vreme ni neprijatelj nije mirovao. Doznavi da
se deo odreda nalazi u Zaplanju, Nemci su preko pijuna pratili
kretanje partizana. Oni su zajedno sa boljevakim i borskim et-
nicima izvrili napad na partizane, opkolivi ih sa 3 strane. ete
su bez dugog razmiljanja, da bi pokazale narodu kako se ne
boje Nemaca, primile borbu, ne znajui njihovo brojno stanje.
0 etnicima i njihovom prisustvu u blizini sela uopte nisu
znali, jer su i oni doli iznenada. ete su uporno branile svoje
poloaje itava dva i po sata. A kada su i etnici poeli da na-
padaju u masama i da natkri l j uj u partizanske poloaje, poelo
je povlaenje ali ve je bilo kasno. Neprijatelj se koncen-
trisao kod sela, a bio je brojniji i bolje naoruan (50 Nemaca i
300 etnika, dok je partizana bilo svega oko 90). Vie od polo-
vine su bili novodoli omladinci koji nisu imali gotovo nikakvog
iskustva u ratovanju. Pa ipak partizani su imali samo 9 mrtvih
1 ranjenih, dok su Nemci imali 12, a etnici 60 mrtvih. ete su
se pod borbom povukle na Tresibabu.
Iako su kod Krente neprijatelju naneti ozbiljni gubici,
ta je borba ocenjena kao lo taktiki potez. J er nije tre-
balo po danu tako dugo i uporno braniti poloaje za koje se
pretpostavljalo da se ne mogu odrati, to je odgovaralo nepri-
jatelju koji je bio mnogostruko jai. Poginuli drugovi su bili
gotovo svi stari partizani meu njima je bilo 4 lana Partije
(dr Hadi, Voja Golemi, Kole, Krsta) i 2 skojevca. Oni su pred-
stavljali osnovu u rukovodeem jezgru. U eti i desetinama
ostali su samo 1 lan Partije i 8 skojevaca. Komandu nad Svr-
ljikom etom preuzeo je Vasa Anelkovi Albanac, a Duan
Trifunac je upuen na partijski rad u svrljiki srez.
Posle borbe na Krenti boljevaki etnici su se uputili u
svrljika sela, a naroito u ona oko Zelenog vrha koja su li-
stom bila za partizane i poeli ih pljakati. Partizanske sa-
radnike su javno batinali i pljakali. Oko 20. decembra izili su
na Zeleni vrh, u partizansku bazu. Baza je, meutim, bila pra-
zna. Poto su se dobro najeli i napili, poeli su da rue kolibe
i unitavaju inventar. U tom momentu Svrljika eta se nala-
zila na svega 2 km od baze, na Gornjorinjskim pojatama. Kada
su seljaci izvestili partizane da se etnici nalaze na Zelenom vr-
hu, Albanac, sav ogoren zbog poginulih drugova, odmah je s
etom krenuo na Zeleni vrh. Po dubokom snegu koji je dosti-
zao do pojasa, eta je za manj e od pola sata dola do baze. Ne
ekajui komandu borci su juriali na kolibe. Pijani i potpuno
iznenaeni etnici su se dali u bekstvo, neorganizovano, kao
rulja. Zaglavljujui se u dubokom snegu, oni su bacali sve sa
sebe: oruje, municiju, torbe, ubare. Poto nisu poznavali te-
ren, neki su padali sa visokih litica. Pronaeni su mrtvi tek na
prolee, kad se sneg otopio. U toj akciji je ubijeno oko 15 et-
nika, a zaplenjeno je dvadesetak puaka, dosta municije i hrane.
Kada su stigli u Svrljig, etnici su priali graanima da im je
trebalo 4 sata da se popnu na Zeleni vrh, a da su s njega sili za
pola sata.
ODRED J E NA OKUPU
Saznavi za velike gubitke Svrljike ete u borbi na Krenti,
Suvoplaninska eta je sa tabom odreda odmah krenula nazad
iz Zaplanja na svrljiki teren. eta je preko sela Bogdanovca i
Bele Vode, oko 23. decembra, bila na Slivovakom visu iznad
Bele Palanke i pripremala se da sledee veeri pree Niavu
i prugu. Upuen je kurir u Belu Palanku da sa pozadinskim
radnicima pripremi mesto prelaza. Poto je od partijske orga-
nizacije dobij en podatak da prugom u toku noi treba da prou
nemaki vojni transporti i im je odabrano mesto prelaza
eta je iste veeri, preko sela Klisure, sila na prugu kod iv-
lika. J edna desetina je dobila zadatak da minira prugu, a pre-
ostali borci su preli preko Niave i uli u selo Ljubatovicu. De-
setina je minirala prugu, posle ponoi je naiao nemaki tran-
sportni voz. Ali zbog neispravnog eksploziva nije dolo do izba-
civanja voza iz ina, ve samo do neznatnog oteenja pruge.
Eksploziv je iskidao samo 3 m ina i voz je stao.
U Ljubatovici je razoruano 12 Nedievih graniara i za-
paljena optinska arhiva. Posle dva dana na Manoj likim poja-
\
tama sastale su se obe ete Svrljikog odreda (s njima je bio i
Knjaevako-boljevaki odred). Susret je bio vrlo dirljiv. Mno-
gim drugovima su suze tekle na oi od alosti za palim drugo-
vima, jer je to zaista bio najvei gubitak od osnivanja odreda.
Izginuli su oni to su uestvovali u njegovom stvaranju. Za us-
pomenu na pale drugove, partizan Duan Taskovi Sreko je
napisao pesmu Svrljika brda i vrh Zeleni, koja je brzo po-
stala najpopularnija pesma u narodu.
(Pesma je prela okvire svrljikog kraja. Za sve vreme rata
pevana je u partizanskim jedinicama istone Srbije.)
* *
*
Do poetka januara 1942. godine Svrljiki partizanski od-
red se uglavnom kretao na teritoriji belopalanakog i svrljikog
sreza, odravajui zborove i konferencije, stvarajui mesne par-
tizanske desetine, odbore NOF-a i omladinske grupe. Uslovi za
rad su bili neuporedivo bolji u odnosu na poetak (u septembru
i oktobru). Partizani su bili gospodari situacije. Od 30 boraca,
koliko ih je bilo u septembru, izrastao je jak odred sa 130 oda-
branih i dobro naoruanih boraca, i preko 300 aktivnih sarad-
nika okupljenih u mesnim desetinama visokog morala, do-
brog borbenog iskustva i vaspitanja, koje im je dala Komuni-
stika partija J ugoslavije u 5-mesenom radu i borbi.
Velimir KOSTI BAJES
EK AJ TE, J O NI J E VREME PAROL A
OK UPATORSK I H SARADNI KA
P
1 osle zavretka kratkotrajnog aprilskog rata, u okolini Kola-
ina naao se prilian broj aktivnih oficira bive jugoslovenske
vojske. Zato je rukovodstvo ustanka teilo da ih pripremi i
ukljui u redove ustanika za osloboenje Kolaina. Meutim,
oni su, izuzev Raduna Medenice, kategoriki odbijali ma kakvo
uee u eventualnoj borbi, pod izgovorom da za to jo nije
vreme. I pored svakodnevnog ubeivanja preko njihovih najbli-
ih roaka i upozoravanja na obaveze prema narodu, koji ih je
toliko godina kolovao da bi.se osposobili za oficirski poziv, oni
su i dalje ostali uporni.
I nas nekoliko Radovia (veinom pravnika) uzalud smo
pokuavali da privuemo svoje roake bive oficire. Da bismo
ih ubedili da im je mesto sa narodom i da je nuno da se kao
oficiri i patrioti to pre ograde od izdajnikog rada onih oficira
i generala koji su pobegli i napustili svoje vojnike, ak i pre
zvanine kapitulacije, odravali smo danonone sastanke. Prili-
kom analize politike situacije u svetu i odnosa snaga: Rim -
Berlin Tokio, na jednoj, i SSSR zapadna demokratija, na
drugoj strani, kapetani Radule i Gaj o Radovi su priznavali da
antifaistika koalicija i u ljudstvu i u sirovinama (iako ne tre-
nutno i u naoruanju) ima daleko vee mogunosti od sila Oso-
vine, ali su ipak sumnjali u to ko e pobediti. Zato su uporno
ostajali pri svome da jo nije vreme za borbu. Takva njihova
upornost i ekanje da se opredele tek poto bude sasvim jasno
koja e strana pobediti nisu bili sluajni. To je svakako bila
posledica i njihovog niskog ili bolje rei nikakvog politikog vi-
dika, na emu su protivnarodni reimi bive J ugoslavije toliko
uporno nastojali kako bi ih politiki neutralisali. Zato nije udo
to su ova dva naa roaka (sa jednim oficirom u avijatiarskoj
uniformi, iji identitet nije utvren), u-vreme kad su ustanike
snage opsedale i razoruavale italijanski garnizon u Kolainu,
u pozadini obilazili sela Donje Morae, naroito porodice usta-
nika, propagirali da jo nije vreme za borbu i na taj nain do-
prinosili njihovoj demoralizaciji i dezorijentaciji. To je bila
razbijaka politika akcija, iza lea ustanika, u vreme kada su
sve nae snage teile ne samo da likvidiraju najblie neprija-
teljske garnizone, nego i da prue pomo onim naim snagama
koje su napadale vee gradove i mesta s jakim neprijateljskim
posadama. im je to primeeno, i kad su se ustanike snage
posle prvih borbi i uspeha dovoljno sredile, otpoeo je intenziv-
niji politiki rad protiv razbijaa narodnog jedinstva. Nae po-
litiko rukovodstvo ih je, i pored njihovog nelojalnog dranja
i rada u julskom ustanku, ponovo pozivalo na saradnju u toku
jeseni 1941. ak im je nudilo i odgovorne dunosti, ali je kape-
tan Radule, kome je ponuena komanda nad jednim bataljonom,
preko noi prebegao na stranu okupatora, dok je kapetan Gaj o
Radovi, prilikom uzmaka naih snaga sa jednog dela teritorije
kolainskog sreza, otvoreno stao na stranu okupatora i izdaj-
nika. Kad su posle osloboenja Kolaina formirane nae nove
jedinice, meu kojima i Donjomoraki bataljon, rukovodstvo
ustanka je ponudilo komandu nad njim kapetanu' Radoviu,
1
s tim da sa bataljonom odmah krene u pravcu Podgorice, koja
je bila opsednuta ustanikim snagama onoga kraja. Skoro 24
asa ekan je njegov odgovor. Ali, i pored toga to je u Donjo-
morakom bataljonu bilo dosta boraca njegovih roaka, koji su
ga pozivali i podsticali da se primi dunosti, on je to odbio pod
izgovorom da je borba prevremena i delo civila, koji ne shva-
taju ta znae vojni poslovi i rat. Tako je rukovoenje bata-
ljonom povereno rezervnom potporuniku Milou Radoviu, kao
komandantu, i mladom studentu Voju Makoviu (koji jo nije
odsluio vojni rok), kao komesaru bataljona.
Dva dana posle osloboenja Kolaina bataljon je upuen
u pravcu Bioa radi pruanja pomoi ustanicima koji su opse-
dali Podgoricu. Prilikom prolaza kroz selo Pelev Brijeg, pored
jedne seoske krme, naiao je uitelj Stanii, koji je otro kri-
tikovao i borce i rukovodstvo oslobodilake borbe i upuivao im
pogrdne izraze, dodajui da bi on bio spreman da rtvuje i sebe
i sve svoje za pobedu, ali da jo nije vreme za borbu koju su
poveli neki nepromiljeni elementi, ne razlikujui ta je poli-
tika, a ta rat. Dolo je do ustrog objanjavanja izmeu njega
i.nekoliko boraca koji su mu ukazivali da se ne radi ni o ka-
kvim politiki nepromiljenim elementima, nego o pravoj na-
rodnoj borbi, koja e se voditi na ivot i smrt. Nezadovoljni na-
govim dranjem, borci su me pozvali i predloili da se prema
njemu preduzmu otre mere. Kad sam priao i zapitao Stani-
1
I mena mu se ne seam stanovao je u selu Drijenku, u nepo-
srednoj okolini Kolaina.
ia kakav je to njegov nesporazum sa narodnim borcima i
ije interese on zastupa, naglo je promenio dranje i, oslovlja-
vajui me sa gospodine komandante, pokuao da prikae kako
izmeu njega i boraca mog bataljona nema razlike u gleditima,
nego ga borci nisu razumeli (aludirajui da su seljaci i nedora-
sli da razumeju jednog kolovanog oveka). Ubrzo sam pre-
kinuo raspravu i upozorio ovog uitelja na njegov pogrean
stav. Zatim sam sa bataljonom produio u pravcu Bioa.
2
Prema nareenju taba ustanikih snaga za Crnu Goru
i Boku Donjomoraki bataljon se posle jednodnevnog boravka u
Petroviima kod Bioa vratio na poloaj na padinama Rako-
vog guvna. Tada je u bataljonu otpoeo organizovaniji vojniki
i politiki rad. To je, pored ostalog, bilo potrebno i zato to je
sve vei broj boraca zahtevao da poe do kue, gde e ostati
dan-dva, pa e se vratiti natrag, pravdajui to poljskim rado-
vima u letnjoj sezoni. U stvari, to je bio rezultat propagande
pete kolone, jer je ve drugog dana od dolaska na Rakovo guvno
iz Lijeve Rijeke nailo nekoliko bivih aktivnih oficira Va-
sojevia, meu kojima i neki Zeevi (moj kolski drugi iz niih
razreda gimnazije), koje su se prethodno etkali po toj okolini.
U toku dvoasovnog razgovora pokuao sam da Zeeviu i nje-
govoj grupi objasnim ciljeve nae borbe i na kraj u izrazio nadu
da e se i oni kao oficiri po pozivu pridruiti narodnim
borcima. Meutim, oficiri su izjavili: da su im jasni ciljevi bor-
be, ali da e neprijatelj u nj oj sve pobiti i popaliti, jer je on
sada jak, i trebalo bi ga napasti kasnije, kad velike sile do-
kraje njegovu snagu. Zbog urbe oko izvravanja raznih za-
dataka nisam ni primetio da su nai gosti razgovarali sa po-
jedinim borcima iz bataljona, naroito sa straarima du puta,
tako da su pojedini borci sutradan posle njihove posete odlu-
nije traili da obiu kue i da se vrate natrag.
Sticali smo prvo iskustvo i u vojnikom radu i u borbi sa
petom kolonom, koju su marljivo pripremali reimi bive J ugo-
slavije i koja je sada poela organizovanije da istupa. Zato smo
odmah posle posete ovih petokolonaa pojaali strau oko lo-
gora, tako da niko nije mogao ni ui ni izai iz njega bez odo-
brenja. Ovo je bilo potrebno tim pre to je zbog nebudnosti na-
ih straara, prvih dana naeg boravka, sudija Novo Medenica
nesmetano proao za Kolain, iako je bio kurir neprijateljskog
garnizona iz Podgorice. Njegov razgovor sa pojedinim straa-
2
Posle julskog ustanka otkriveno je da je Stanli bio zavrbovani
agent Gestapoa i da je prvog dana napada Nemaca na J ugoslaviju po-
kazivao nemaki majser, da bi kasnije otvoreno ustao protiv oslobodi-
laike borbe i zavrio kao petokolona i izdajnik.
rima i odlazak u Kolain bili su u tesnoj vezi sa pothvatom peto-
kolonaa da preuzmu vlast u Kolainu, o emu e kasnije biti
rei.
Sa Kolainom smo imali neredovnu i slabu telefonsku
vezu. J ednog dana poetkom avgusta deurni telefonista je pre-
neo nareenje naeg rukovodstva iz Kolaina da jedan deo ba-
taljona odmah krene prema Kolainu, ali nije bio siguran da li
je ovu poruku tano razumeo i preneo. Poto sam predoseao
da se desilo neto ozbiljno, odmah sam odabrao nekoliko boraca
koliko je moglo stati u kamion is njima krenuo u pravcu
Kolaina. Kad smo se iza Mateeva sreli sa sekretarom Sreskog
komiteta Vukmanom Kruiem, on nam je ispriao da se ve
u zaleu Kolaina pojavila peta kolona, na elu sa Ljubom Mi-
niem i Vulom Vlahoviem, bivim sudijama i orem Lazare-
viem, bivim inspektorom prosvete, i da su ovi odranije fai-
stiki orijentisani elementi uspeli da privuku na svoju stranu
grupe zaostalijih seljaka iz kolainsko-reinske optine. Napo-
menuo je i to da je jedna grupa poela da rui put Mateevo
Kolain, da ometa telefonsku vezu i da zahteva da joj se izrui
Moa Pij ade, koji se tada nalazio u samom Kolainu. I, zaista,
tek to je Krui zavrio izlaganje, naili smo na prezidan put
izmeu uraevice i Strelikog kra. Nekoliko puta borci su
silazili sa kamiona i uklanjali gomile kamenja i drvene prepreke
rasporeene na nekoliko mesta sve do Strelikog kra, u nepo-
srednoj blizini Kolaina. Tu smo, na prostoru Streliki kr
Barutana, naili na streljaki stroj petokolonakih elemenata
sa pukama uperenim u pravcu osloboenog Kolaina. (Koliko
mi je poznato ovo je bila prva pojava organizovanog istupanja
pete kolone u Crnoj Gori, koja se drznula na diverzantske ak-
cije i pretnj e upotrebom oruja.) Izlazei iz kamiona, borci Do-
njomorakog bataljona su u jednom naletu doli do ove zasede.
Niko nije upotrebio oruje, samo su pale psovke i nekoliko a-
mara po glavama petokolonaa koji su i pre 1941. bili poznati
kao pristalice protivnarodnih reima. I znenaeni izdajnici od-
mah su se pokupili i pokunjeni uputili u pravcu Smailagia Po-
lja, gde su se nalazili njihovi gospodari (Mini, Vlahovi, Laza-
revi i dr). Zatim je Krui pred borcima i okupljenim graa-
nima na trgu u Kolainu odrao krai govor u kome je razobliio
tetoinski rad razbijaa narodnog jedinstva.
Poto se petokolonaki elementi, sa Vlahoviem i Miniem
na elu, nisu rasturali ve stalno zasedali u Smailagia Polju iz-
nad Kolaina i, pored ostaloga, traili da im se predaj u zarob-
ljeni italijanski oficiri, borci naeg bataljona su sa dotadanjom
malom posadom komande mesta ostali u Kolainu, sa isturenim
osiguravajuim delovima i na poloajima oko grada.
Prve noi po dolasku u Kolain nai borci su morali inter-
venisati i protiv druge petokolonake grupe sa J asena kod Ma-
teeva, koju su predvodili braa Vujisii, penzioneri Marko i
Milija. Kada me je negde oko pola noi komandant osloboenog
sreza, J ago Radovi, obavestio da se nekakve trupe kreu od
sela uraevice u pravcu Kolaina, odmah sam probudio borce
i sa komandantom mesta po tamnoj i maglovitoj noi krenuo pu-
tem Kolain Mateevo. I, zaista, naa prethodnica, sastavljena
od najhrabrijih boraca, srela se odmah ispod sela uraevice sa
petokolonakom grupom (jaine 3050 ljudi) koja je, sigurno
po dogovoru sa izdajnikom Miniem, urila da pojaa blokadu
Kolaina. I znenaen i zbunjen vojnikim nastupom nae pret-
hodnice, iza koje se kretala glavnina, Marko Vujisi se ueprt-
ljao i poeo da se izvinjava kako ne bi dolazio u Kolain da je
znao da smo mi tu (imenujui pojedine drugove iz sastava nae
jedinice) i da e se sa svojom grupom vratiti kui.
Na to sam mu rekao:
Pametno je od vas kad vidite da nemate ta da radite
u Kolainu, ali nije pametno da idete kuama. A kad ste ve tu
i tako naoruani, bolje bi bilo da idete sa nama na Rakovo
guvno, pa da se tuemo sa neprijateljem, koji sa jaim snagama
nastupa od Podgorice.
Ovde nas ima dosta koji smo i u I svetskom ratu poka-
zali ko smo, pa emo i u ovom odgovori neko od njih.
Dobro je to, samo ovoga puta ne razabirate ko je
neprijatelj dodade jedan od naih.
Tako smo u toku 24 asa rasprili dve petokolonake ko-
lone. Zbog takve situacije, a i radi popravke obue i odee, u
Kolainu smo ostali oko nedelj u dana, a potom se vratili na
Rakovo guvno.
U borbama na Rakovom guvnu, pored boraca Donjomo-
rakog bataljona, uestvovale su i grupe: Podgorika, sa Spirom
Mugoom na elu i kolainsko-reinska, sa Radovanom Radovi-
em i Milutinom Lakieviem. Neprijatelj je nastupao jakim
snagama i jo u toku noi zauzeo sve dominantne take u nepo-
srednoj blizini naih jedinica. Da smo bili budniji i da izvesni
elementi nisu i ovde odigrali svoju petokolonaku ulogu, nepri-
jatelj bi imao daleko vee gubitke. (Ovako je imao oko 150
mrtvih i ranjenih, ne raunajui albanske faiste). Naime, pe-
tokolonai su jo iz Lijeve Rijeke kao vodii (meu njima su bili
i neki oficiri iz grupe koja nas je prvih dana posetila na Ra-
kovom guvnu, kao i Batri Rakoevi, sudija, ljotievac, orga-
nizator pete kolone u Prekobru) u vreme borbe dovodili po-
jedina neprijateljska odeljenja iza lea naih boraca, tako da je
italijanska glavnina mogla brzo da izbije na plato Rakova
guvna. Zbog toga su nae iznenaene jedinice, posle jednoasov-
ne borbe, morale odstupiti pred nadmonijim neprijateljem.
Dok smo mi posle julskog ustanka, a pre oivljavanja
borbi u toku jeseni 1941, organizovano radili u pozadini na
vojnikom i politikom uvrivanju bataljona, ije se jezgro
ouvalo i u svakoj situaciji bilo mobilno, dotle ni peta kolona
nije mirovala. Naime, izvesni petokolonai nekoliko puta su
ili na elu" italijanskih jedinica uz reku Pinju u pravcu sela
Crkvine Bistrica, da bi zarobili partizane ili lanove njihovih
porodica, ali u tome nisu uspeli. Tako se, na primer, jedno nae
manj e odeljenje kod sela Dobre Vode sukobilo sa italijanskom
jedinicom, koju su predvodili izdajnici. U toj borbi je teko ra-
njen, a nekoliko dana iza toga je umro, na borac Rado Drlje-
vi. Zatim je jedna manja italijanska grupa, predvoena vodi-
ima petokolonaa Minia, duboko prodrla u nau slobodnu
teritoriju, ak do sela Bistrice iza Crkvina, da bi izvrila od-
mazdu to je nekoliko dana pre toga u ovom selu odran veliki
omladinski miting, na kome su izabrani delegati za pokrajinsku
omladinsku konferenciju. Meutim, ova akcija neprijatelja nije
uspela. A da je bilo vie budnosti i da su nae seoske strae
bolje kontrolisale prilaze, okupator i njegovi vodii bi taj po-
kuaj skupo platili, jer se za to pruala vanredna prilika.
Ozlojeen otporom naih boraca i stabilnim jaanjem par-
tizanskog pokreta u kolainskom srezu, neprijatelj je nekoliko
puta veim brojem aviona bombardovao sela Bistricu i Bare Ra-
dovia u Donjoj Morai (ali nije bilo ni ljudskih ni materijalnih
rtava). U tim avionima nalazili su se i okupatorovi plaenici,
koji su pokazivali ne samo sela nego i kue istaknutijih boraca
i rukovodilaca, koje je trebalo bombardovati.
Okupator je preko svojih saradnika (Minia, Vuete Drlje-
via, Vlahovia i drugih) pokuao da sazove zbor u Kolainu
da bi pokolebao ustanike. U tome nije uspeo uprkos otvorene
propgande izdajnika Nikole J ovanovia iz Rovaca, biveg po-
slanika J RZ; Vukosava Stanko via, okupator ovog predsednika
optine iz Donje Morae i Labuda Pekovia, geometra iz Gornje
Morae. Zboru je prisustvovalo samo nekoliko desetina zapla-
enih seljaka, koji su se odmah rasturili. Meutim, peta kolona
se poela uputati u sve drskije akcije. Tako je maj ka izdajnika
Vuete Drljevia, advokata, bacila italijansku bombu na nae
borce koji su prolazili pored nj ene kue; Labud Pekovi, geo-
metar, otvoreno je agitovao u Lipovu i Gornjoj Morai o potrebi
saradnje sa I talijanima; Nikola J ovanovi i Vukosav Stankovi
su nagovarali ljude da treba obustaviti borbu i da sa okupato-
rom treba napraviti kompromis dokle veliki ne odlue o ishodu
rata i slino. Zato su partizani pristupili i fizikoj likvidaciji
drskih i otvorenih saradnika okupatora.
Poetkom decembra 1941. bio sam na politikom radu u
Gornjoj Morai. Samo nekoliko dana posle mog dolaska grupa
drskih izdajnika ove optine je u osvit dana izvrila oruani na-
pad na neobezbeeno sedite taba i narodnooslobodilakog od-
bora u osnovnoj koli u Dragovia Polju. (Gornja Moraa je u
to vreme bila naa sigurna duboka pozadina.) U ovoj grupi na-
lazili su se: bivi aktivni oficir Vlatko Pekovi, bivi predsednik
Okrunog suda Zarija Pekovi, uitelj J ovan Popovi, bogati
veleposednik Milovan ogura i drugi. Naoruani do zuba, oni
su upali u moju kancelariju i pokuali da me razoruaju, veu
i kao taoca povedu u zamenu za Labudu Pekovia, koji je tih
dana zbog izdajnikog dranja jo u poetku ustanka bio izve-
den pred vojni sud. Meutim, svojim energinim istupanjem
uspeo sam da kolovoe ove napadake grupe izolujem od aice
nesvesnih seljaka koje su predvodili. tavie, pomou ovih ko-
lebljivih seljaka, koji su poeli da se pravdaj u zbog svog uea
u ovoj akciji, uspeo sam da izbacim kolovoe iz kancelarije i
da postavim strau kod zgrade. A kad je tab Komskog narod-
nooslobodilakog partizanskog odreda, poto je saznao za ovaj
drski napad grupe iz Svrka, poslao desetinu boraca, organiza-
tori su pohvatani, predati vojnom sudu i kanjeni. Samo je Za-
rija Pekovi, izjavama o svojoj davnanoj i stalnoj slovenskoj
orijentaciji uspeo da pred sudom izmoli osloboenje, obea-
vajui da e kao obian borac opravdati poverenje koje mu
bude dato. Zaista je nekoliko dana bio obian borac, ali se potom
kao bolestan povukao da ivi u Kolainu, da bi odatle preko
pismenih i usmenih poruka za Gornju Morau i ostataka pete
kolone (bivih penzionisanih oficira: potpukovnika Alekse Bo-
jia, majora Save Markovia i finansijskog inspektora Baoia,
pijuna jo u vreme I svetskog rata) pripremio u naoj pozadini
napad na partizanske snage i petokolonaki pu irih razmera,
koji e se odigrati u martu 1942. godine.
Milo R. RADOVI
V OS OV C I SE N A OR U A V A J U
^^aa vosovska petorka odrala je kraj em avgusta svoj prvi
sastanak.
U roku od nekoliko dana svi morate da se naoruate
pitoljima; I talijani ih i maj u dosta!
To je bio zadatak koji mi se najvie vrzmao po glavi dok
sam se sa Rankom
1
vraao po mraku prema Akademskom
kolegijumu u Kolodvorskoj ulici.
Znam, I talijani nisu nikakvi junaci, nj i h se ne plaim.
Dii pitolj nekom italijanskom vojniku u lokalu bilo bi mo-
guno kad bi bar za trenutak skinuo opasa. Ali ovako? Kako
emo nenaoruani razoruati naoruanog faistu? insistirao
sam na svojoj sumnji.
I ja sam na to mislio i neto smislio rekao je Ranko.
Kako? Gde ti je oruje?
Evo ga! a onda mi je pokazao lulu na koju je puio.
Nasmeio sam se, mislei da se ali.
I demo odmah u akciju da bi se kao prvi iz nae grupe
naoruali.
Njegov ozbiljan glas ulivao mi je poverenje. Krenuli smo
polako Slomkovom ulicom prema Belgijskoj kasarni.
Razoruaemo prvog ko bude iao sam. Kad pored nas
proe, ja u viknuti, a ti skoi i oduzmi mu pitolj!
Dogovorili smo se, a onda smo ekali rtvu. Ve posle
jednog sata etali smo pored gradske plinare, ali niko da proe
sam. Svi prolaze u grupama, izuzetak su ak i dvojica.
1
Ranfco Velebit, Srbin iz Ravnog Raa, srez Glina. Diplomirao
za rudarskog inenjera na Ljubljanskom univerzitetu. Uhapen posle
provale, streljan je 13. juna 1942. godine u Gramoznoj jami kod Ljub-
ljane. Bio je lan KPS i sekretar SKOJ -a u Akademskom kolegijumu
u Ljubljani.
J o nismo poteno ni poeli sa akcijama, a ve se ne
usuuju da prolaze sami gradom rekao sam Ranku.
Poinjemo da gubimo strpljenje. Odluujemo da izvrimo
napad na dvojicu. Meutim u trenutku kada je ulica bila prazna
pojavio se jedan usamljen faista u crnoj koulji. On je za tre-
nutak zastao kao da nee dalje, kao da e se okrenuti i poi
prema kasarni do koje je bilo oko 200 metara. Ipak je nastavio
put. Paljivo nas je posmatrao ispod oka. Usluno smo mu ustu-
pili mesto da bi mogao proi izmeu nas.
Altro le mani! iznenada je viknuo Ranko i pritisnuo
mu ispod lopatice svoj pitolj. Munjevitom brzinom i bez rei
podigao je ruke, a u tom trenutku je njegov pravi pitolj ve
bio u mojim rukama. Gde li mu je arer? U futroli nije bio.
Avanti, mar! ispruena ruka je pokazala u kom
pravcu moe da nastavi put. Nije se okretao. Nas dvojica smo
za tren nestali sa mesta akcije .. .
Razdvojivi se, poli smo u kolegij um. Sav srean sam
nosio u depu plen svoje prve vosovske akcije. I to dobijen po-
mou obine lule iz koje se jo dimilo, kada ju je Ranko upo-
trebio kao pitolj. Nasmeio sam se. I ovako se, dakle, moe!
U sobi me je doekao nasmejan Ranko.
J e si li video kako smo lepo uspeli! Dalje emo moi
da operiemo s pravim pitoljem.
Iz depa sam izvukao na plen. Ali, razoarenje. To je bio
star, od re nagrien pitolj kalibra 7,65, bez metaka, pitolj iz
koga verovatno nijedan metak ne bi mogao da opali.
Zar smo ba nas dvojica morali da naiemo na ovog
ve obraenog i dobijemo ono to je on pronaao u starom
gvou da bi nadoknadio manjak? primetio sam bezvoljno.
Daemo ga u pukarsku radionicu, moda e oni moi
da ga za neto upotrebe. Pre toga, meutim, mi emo ga ipak
upotrebi ti umesto lule dodao je Ranko.
Tako je poelo.
*
Tog j utra nisam ustao naroito raspoloen. Sinonja akcija
je donela staro gvoe, koje je sada bilo umotano i sakriveno
u platnenoj zavesi na prozoru. Meutim, ova akcija mi je ipak
dala veliki podstrek. Otiao sam u Rankovu sobu.
Zdravo Ranko. Hoemo li na mleko?
Vai! I onu starudiju poneemo sa sobom.
Pi taj te pre toga da li je upotrebljiv, ili nije prime-
tio je Rankov sustanar, student Branko Karapanda, koji je
takoe lovio po svojoj liniji.
Dobar doruak kod Angelce, a onda smo oko 10 asova
krenuli Tirevom cestom prema centru grada do Figovca, gde
je uvek bilo dosta ljudi. Danas je Ranko imao pravi pitolj,
mada nije bio korisniji od jueranje lule. Odluili smo da ak-
ciju izvedemo u guvi, u kojoj se moemo lako izgubiti. Malo
smo etali, a onda smo zauzeli zasedu na uglu prizemne gostio-
nice, na ulazu u dvorite krcato seljakim kolima. Meutim,
nijedna rtva nije htela da skrati svoj put prolazom kroz dvo-
rite, a u gostionicu su mnogi ulazili. Osim toga bilo ih je i malo
s pitoljima. Odluili smo da vidimo kakva je situacija u gostio-
nici. Kad smo ulazili u hodnik, jedan I talijan je poao u dvo-
rite. Za nas nije bio interesantan, jer je imao samo puku i
zbog toga se mogao mirno vratiti. Moda e koji drugi izai sa
pitoljem u dvorite?
Zasedu smo napravili u dvoritu. Svoje prisustvo smo
opravdavali razgledanjem kola.
Da nas sluajno ovaj seljak ne okrivi kao lopove? ree
Ranko i namignu na jednog seljaka koji je stajao pored konja.
Verovatno nee imati vremena. Pogledaj!
Iz gostionice je izaao u dvorite jedan karabinijer i upu-
tio se prema toaletu. Morao je proi pored nas, ali su vrata dvo-
rita bila irom otvorena, a trotoarom je prolazila masa sveta
meu kojima je bilo i dosta I talijana. Meutim, odluka je pala!
Altro le mani!
Karabinijer je iznenaeno pogledao Ranka, ali kad je vi-
deo uperen pitolj, posluao je nareenje. U istom trenutku je
njegova bereta ve bila u mojim rukama. I arer pun muni-
cije. Seljak se pravio kao da nita ne vidi, samo je poterao konje
i izaao na ulicu.
Io Sloveno. Io comunito . . . partiano. Io kjuzo . . . po-
eo je plaui da moljaka i daje znake da mu vratimo pitolj.
Ranko se nasrne jao i u futrolu mu gurnuo svoje staro
gvoe.
Evo ti kad si komunist. A sada, avanti! pokazao mu
je stranji izlaz iz dvorita.
Bono comunita . . ., ulo se dok je karabinijer beao iz
dvorita. Nas dvojica smo se uskoro nali u masi, koja je svakog
od nas ponela na drugu stranu. Neki od prolaznika su videli ta
se desilo u dvoritu, ali su utali. I zdajnika nije bilo meu
njima.
Kad sam preao ulicu i doao do Evrope, razleglo se:
Ajuto, mama mia! Bandito comunita! Ajuto! . ..
Vika i zapomaganje uli su se iza Figovevog dvorita. Na
ulici je nastalo komeanje i bezglavo tranje. I talijani su ve
bili spremni i za tren su imali oruje u rukama. Iz gostionice
su pojurili kao da se rui. Oko gostionice su poeli da legitimiu
ljude i vre pretrese. Sa svih strana je odjekivao pisak pitaljki.
Od Tavareve ulice pa sve do poetka Praakove I talijani su
blokirali sve prolaze.
Pitolj moram sakriti! Uao sam u dvorite iza Evrope
i sakrio pitolj u jedan sanduk pun ubreta. Ponovo sam bio
na ulici i polako poao prema grupi graana koju su pretresali.
Ubrzo sam bio gotov i poao prema kolegijumu. Na uglu Ko-
lodvorske ulice, kod Angelce, Ranko je ve sakupio grupu
drugova koji su dobili zadatak da vide ta je sa mnom.
Taj zadatak nije trebalo izvriti, ali se morao doneti pi-
tolj. Prethodno je trebalo proveriti da li me je ko video i da
li je, moda, ve postavljena zaseda. Za proveravanje situacije
aktivirao sam svoju omladinsku petorku. Ranko i ja smo, svaki
sa drugog mesta, kontrolisali ulaz u dvorite. J edan omladinac
sa devojkom uao je u dvorite traei nekog stanara. Uveren
da je situacija ista, uao sam u dvorite ba u trenutku kada
su slubenici izlazili iz kancelarija. Na okolnim okovima u-
vali su strau omladinci iz kolegij uma pod Rankovim ruko-
vodstvom.
Uavi u prazno dvorite uputio sam se prema sanduku i
izvadio pitolj sa arerom. Za svaki sluaj sam ga lepo obrisao.
im sam poeo da istim pitolj, uo sam korake u dvoritu.
Stavio sam pitolj u dep i polako se okrenuo. Primetio sam
jednog italijanskog berseljera kako ide dvoritem traei mesto
da vri nudu. Laknulo mi je, naroito kad sam na ulazu pri-
metio Ranka. Video sam i pitolj na berseljerovom opasau.
Polako sam poao prema izlazu. Kad sam bio uporedo s njim,
iznenada sam se odluio i pozdravio ga:
Altro le mani!
Zaboravio' je na pitolj koji mu je visio na opasau i po-
digao ruke. Ali, ta u sad? Ako mu priem blie moe me
udariti po ruci i to e znaiti kraj moje akcije. Ali, nisam
dugo mislio. Ve se tu naao Ranko i oduzeo mu pitolj. Opet
nova bereta!
Rukom smo mu dali znak da doe do oka i da iz dvorita
ne sme da izae jo naj manj e pola sata. Bio je posluan, ali
nismo proveravali da li se toliko zadrao.
T
Na Tirevoj cesti sve je bilo normalno. Opet smo poli u
raznim pravcima.
Mislili smo da emo dobiti jedan pitolj, ali smo dobili
dve nove berete sa kompletom municije, sve u zamenu za
staro gvoe. Za lulu staro gvoe; za staro gvoe
dva pitolja! Vos se naoruavao.
Dan dva kasnije izvetaj nae vosovske grupe je glasio:
Svi smo naoruani! ekali smo nareenje za druge akcije, jer
je akcija za oruje ostala u kompetenciji svakog vosovca.
I van TLAKER LUKA
NEKI MOMENTI I Z RADA OKRUNOG KOMI TETA
VARADIN I ORGANIZACIJ A KOTARA LUDBREG
J ai politiki uticaj i znaajnije inicijative u radu Komuni-
stike partije i SKOJ -a na podruju Okrunog komiteta Va-
radin poeli su se osjeati naroito na prelazu iz 1937. u 1938
godinu. U to vrijeme stalnog jaanja ekonomskog izrabljivanja,
nacionalnog ugnj etavanj a i ograniavanja politike slobode, gu-
ranj a zemlje na put faizma, kao i rastue opasnosti od rata,
borba KPJ , njeni pogledi i politika nalazili su sve jau podrku
u narodu. To se veoma snano osjealo i odraavalo meu rad-
nicima Varadina i akovca, zatim u omladini, a postepeno sve
vie i na selu, gdje se uz neprekidno i sve borbenije raspoloenje
seljatva u odnosu na politiku reima, ispoljavalo sve dublje
nezadovoljstvo i razoarenje i sa politikom HSS-a na elu sa
Maekom.
U ovakvoj situaciji OK Varadin akovec postavio je
kao svoj osnovni zadatak stvaranje novih i proirivanje postoje-
ih partijskih organizacija na svom terenu. Posebno je pojaao
svoju djelatnost u pravcu osnivanja i irenja partijskih orga-
nizacija na selu.
U ludbrekom kotaru prva partijska organizacija osnovana
je u avgustu 1938. godine, u samom mjestu Ludbregu. Nju je
oformio J oa aban, koji je u ono vrijeme redovno dolazio iz
Zagreba u Varadin i okolinu po zadacima SKOJ -a i Partije.
Sekretar organizacije bio je Milan Baki Baja, a lanovi Ivan
Svigir i Vlado Maari. Oni su u poetku svoju djelatnost naj -
vie razvijali u mjesnoj knjinici i itaonici, iji je rad nailazio
i u oblinjim selima na sve snaniji odjek i budio sve jai inte-
res. I zvjesni kontakti, koji su prvenstveno tim putem ve i ra-
nije bili uspostavljeni s nekim naprednijim seljacima, sada su
se poeli sistematski proirivati. U poetku povremeno, a kasnije
sve redovnije obavjetavani (linim kontaktima i putem partij-
ske tampe i letaka) o najvanijim zbivanjima, naroito o pri-
jeteoj opasnosti od faizma i rata, seljaci su osjeali postojanje
i aktivnost Partije, a ogoreni na politiku reima i razoarani
stavom HSS, sve vie su usvajali partijsku politiku liniju i
njene stavove, a neki od nj i h postepeno su postali spremni i da
se bore za njeno ostvarenje.
Radnika je na podruju kotara Ludbreg u ono vrijeme
bilo malo. Neto kod privatnih zanatlija, neto u ludbrekoj ci-
glani i mlinu, te neto u ugljenokopu u blizini opinskog mjesta
Rasinja. Malobrojni, ratrkani, neorganizovani i klasno nedo-
voljno svjesni, ti radnici tada nisu predstavljali neku politiku
snagu, borbeno revolucionarno jezgro koje bi bilo oslonac i
nosilac klasne borbe. Okruni komitet se zato prvenstveno ori-
jentisao na korienje realnih mogunosti koje su tu postojale
u seljatvu. On je donio odluku da se najborbeniji i najsvjesniji
seljaci pri maj u i okupljaju u svoje seoske partijske organizacije.
S tim radom otpoelo se u jesen 1939. godine. Dvojica nas,
lanovi ludbreke organizacije, primili smo od strane OK zada-
tak da pristupimo osnivanju partijskih organizacija u selima
gdje god je to mogue. I tako smo, uz stalnu pomo i brigu OK,
naroito sekretara J osipa Hrnevia i Huga Kona, poeli s pri-
manjem u redove Partije najpotenijih, najborbenijih i politiki
naj izgraeni j ih seljaka. Drugovi kao: Robert Vahtari iz sela
Poljanec, Franj o J ali iz Sv. Petra, J uli Zlatar i Tomo J agi
iz Sesveta, J osip Martinkovi iz Martinia, Antun Kova iz Hr-
enice, I van kafec iz Bolfana i Ivo Makari iz Martijanca
koji su prvi bili primljeni u Parti j u zaista su u ono vrijeme
predstavljali u svojim selima najuglednije ljude i politiare.
Kraj em 1939. godine bilo je oformljeno ve nekoliko par-
tijskih organizacija sa Kotarskim komitetom na elu. Veina
spomenutih drugova bili su tada lanovi tog komiteta.
1
Krajem
1940. godine na podruju kotara je ve bilo oko 4550 lanova
Partije. Oni su bili vezani ili u organizacijama koje su sainja-
vali lanovi iz dva do tri najblia sela, ili pak u zasebnim orga-
nizacijama pojedinih sela. Na primjer, u selu Poljanec bilo je
u to vrijeme oko 18 lanova Partije. Oni su pripadali jednoj,
seoskoj eliji, koja je bila podijeljena na tri odjeljenja (zbog
konspirativnosti). Sekretar elije bio je Robert Vahtari, koji
je poetkom 1942. godine bio izabran i za lana Okrunog komi-
teta Varadin. Iz ove organizacije u Poljancu 12 lanova je stri-
jeljano od ustaa, ubijeno u logorima, ili poginulo u NOB-u.
Ugled lanova Partije i njihov politiki autoritet u selima
bio je velik i stalno je rastao. Njihovim smiljenim i organizi-
1
Ustae su 1942. uhapsile i ubile Vahtaria, J alia i Zlatara; J a-
8i je poginuo kasnije u redovima NOV.
ranim politikim djelovanjem i sve snanijim uticajem meu
seljatvom, izazvano je u prvom redu u organizacijama HSS-a
previranje i diferencijacija. Broj ljudi koji su se sve vie ori-
jentirali u lijevo stalno se, a u nekim selima i naglo poveavao.
Ve 1940. godine itava sela su bila otvoreno antifaistiki ori-
jentirana. HSS-ovaki poslanik za kotar Ludbreg i jedan od la-
nova ueg rukovodstva HSS-a, I van Pernar, nije se kraj em 1940.
i poetkom 1941. godine smio ni pojaviti u selima Poljanec, Sv.
Petar, Slanje, Martijanec, Hrenica, iz bojazni da e ga ljudi
tamo javno raskrinkati kao politikog pekulanta i faistiki na-
strojenog demagoga. S tom namjerom on je bio i pozivan vie
puta u pomenuta sela, ali je rade odravao sastanke samo sa
svojim naj vj erni j i m korteima, i to na mjestima gdje je bilo
najsigurnije.
Komunisti i simpatizeri Partije, u najveem broju slua-
jeva, bili su formalno lanovi seoskih organizacija HSS-a. U
stvari, oni su te organizacije i relativno velike mogunosti koje
su one pruale za politiki rad meu seljatvom koristili za
upoznavanje i irenje, kao i za sprovoenje politike i ideja KP.
Po odluci i po direktivama OK, komunisti u Poljancu su, na pri-
mjer, organizirali kraj em 1940. godine iroki, masovni sastanak
sela, formalno sazvan od organizacije HSS. Na tom sastanku
predloeno je i jednoglasno prihvaeno da se Maeku uputi je-
dno pismo u kojem e se, u ime itavog sela, zahtijevati ener-
gina borba protiv faizacije, a za demokratizaciju zemlje, kao
i sklapanje saveza i pakta o prijateljstvu sa SSSR. Pismo je po-
slato voi HSS-a dr Maeku u Zagreb i tamo je, razumije se,
izazvalo itavu pometnju. Meutim, nikada se nijedan od ruko-
vodilaca HSS-a nije usudio doi u Poljanec da bar trai bilo
kakvo objanjenje u vezi s tim pismom.
U neposrednim pripremama ovog sastanka nazivanog
seoski konvent uestvovao je u toku svog boravka na ovom
terenu i jedan drug (mislim da se zvao Marui), koji je bio
upuen od CK da obie partijske organizacije u sjevernoj Hr-
vatskoj i da pomogne u razvijanju njihovog rada. Na slinom
jednom masovnom sastanku u Poljancu uestvovao je, negdje
uoi rata, i J osip Kra.
U Ludbregu je Partija najjai uticaj ostvarivala preko ta-
monje knjinice i itaonice. Odravanjem redovnih internih i
javnih kulturno-prosvjetnih i politikih predavanja, priredaba
i akcija, itaonica je sistematski i sve snanije uticala u prvom
redu na svoje lanove, naroito na omladinu, a onda i na ostale
mjetane; zatim sve vie i na neka oblinja sela. itaonicama
tih sela (u Globoecu, Luki, Poljancu) ludbreka itaonica je
pruala stalnu pomo posuujui im razne, prvenstveno na-
predne publikacije i prenosei im svoja iskustva u radu. Tim
putem i vezama stvarale su se i mogunosti djelovanja na liniji
Partije. Komunisti su preko itaonice bili i pokretai akcije za
osnivanje Zadruge za izgradnju drutvenog doma u Ludbregu.
U toku te akcije, a onda i u samoj Zadruzi, vodila se velika
borba izmeu pristaa itaonice i grupe reakcionarnih i kleri-
kalno nastrojenih elemenata, koji su po svaku cijenu nastojali
da itaonici preotmu inicijativu i zauzmu glavne pozicije u
Zadruzi.
Zbog ovakve aktivnosti komunista vlasti su svim silama
nastojale da otkriju stvarne pokretae i nosioce akcija na liniji
i u duhu politike KP, a rukovodei organi HSS-a inili su velike
napore da otmu svoje lanstvo, naroito omladinu, od uticaja
Partije. No, kao najborbeniji, iako najmalobrojniji protivnici,
sve vie su se pokazivali kraj nj e desniarski, klerikalni i
ustaki elementi.
Pojedini rukovodioci HSS-a su nekoliko godina uporno na-
stojali da preotmu upravu ludbreke itaonice iz naih ruku.
Oni u tome nisu birali sredstva. No, uprkos njihovim provoka-
torskim nastupanjima na godinjim skuptinama, pa ak i de-
nuncijantskim napadima na pojedine lanove itaonice i si., oni
to leglo komunizma (kako su itaonicu nazivali) nikada nisu
mogli da osvoje. J ednako je bilo i u Zadruzi za izgradnju dru-
tvenog doma. Uviajui svoju nemo, mjesni rukovodioci HSS
formirali su omladinsku organizaciju HSS. Oni su nastojali au-
toritetom tada najjae stranke u Hrvatskoj da utiu na omla-
dinu i da je odvuku iz itaonice i time otrgnu od uticaja ko-
munista. Ali i to je ostalo bez rezultata.
Desniarski i reakcionarni elementi su se naim akcijama
i uticaju suprotstavili uurbanim okupljanjem svojih snaga i
svojom sve jaom i otvorenijom propagandom, teei da, naro-
ito kod neupuenih, stvore to jai utisak o svojoj snazi i
beskompromisnosti u borbi za takozvanu slobodnu Hrvat-
sku. Svojim parolama, a naroito propagandom o pomoi koju
e im pruiti faistika Njemaka i I talija, oni su uspjeli da
zavedu neke pojedince, pa i da steknu naklonost nekolicine iz-
razito desno orijentiranih rukovodeih ljudi u organizaciji
HSS-a. S obzirom na takvu otvorenu faistiku aktivnost i pro-
pagandu (neposredni povod bio je letak podijeljen u Ludbregu
u kome su ustae napale komuniste i politiku Partije), Okruni
komitet je masovno rasturio po itavom kotaru svoj letak u
kome se raskrinkavalo ustatvo i faizam uope, ukazivalo na
ciljeve njihove politike, a posebno na smisao slobode koju
su oni obeavali narodu.
U jesen 1940. godine, jedna frankovako-ustaka grupica,
u elji da iskoristi dolazak velikog broja ljudi u Ludbreg na
najvei godinji crkveni praznik, spremala se da nou, uoi
praznika, podijeli svoje letke. Na ovo smo bili upozoreni od
jedne radnice iz ludbreke tamparije, od koje smo saznali da
letke treba da donese ustaa Pero I vanek u crkvene prostorije,
a odatle da ih nekolicina drugih ljudi rasturi po Ludbregu. Sve
je to onemogueno protivakcijom grupe od oko 20 omladinaca,
na elu sa nekoliko lanova KP i SKOJ -a. uro Kos uhvatio je
I vaneka sa veom koliinom letaka, oteo mu ih, a zatim smo
ih kasnije unitili.
Najvei na uspjeh, koji ujedno i naj rj ei ti j e govori o
ugledu i uticaju KP, predstavlja rezultat posljednjih opinskih
izbora u Ludbregu uoi rata. Na tim izborima organizacija
HSS-a istakla je svoju zvaninu listu, na kojoj je za predsjed-
nika, odnosno naelnika opine, bio predvien Nikola Miku-
lin, izrazito desno i klerikalno orijentirani lan HSS (penzioni-
sani upravitelj ludbreke graanske kole). Ovoj je listi pod
rukovodstvom komunista suprotstavljena druga, takozvana
vanstranaka, sastavljena od ljudi koji su prvenstveno svojim
moralnim a isto tako i politikim kvalitetima uivali veliki ugled
i povjerenje kod graana. Na elu liste nalazio se jedan od naj -
uglednijih mjetana, Ljudevit Vrani. Pobjeda ove liste na
izborima pokazala je da su birai, u veini, prihvatili program
koji im je predloila Partija da treba sistematski i uporno
raditi i boriti se za rj eavanj e opih, goruih problema opine.
U ono vrijeme kad je Maek u Hrvatskoj doivljavao mo-
da svoje najvee uspjehe i kad je pojava njegovih kandidata
na biralitima predstavljala jedan opi val njihovih pobjeda,
gubitak jedne opine predstavljao je za HSS svakako vrlo ozbi-
ljan poraz. Njime je zadat znaajan udarac Maekovoj politici.
U ovom sluaju taj je udarac bio utoliko znaajniji, to je dobi-
jen u opini koja se iz posebnih razloga morala drati u rukama
HSS-a, jer je ona istovremeno bila i sjedite kotara u kojem je
Stj epan Radi prvi put u svojoj politikoj karijeri bio izabran
za narodnog zastupnika, zbog ega je po rijeima rukovodi-
laca HSS-a Ludbreg bio uvijek istican kao Port-Artur se-
ljake politike. Sasvim je prirodno da je on zato znaio i ve-
liku moralnu obavezu za itavu stranku.
Pobjedom vanstranake liste na izborima ova opina
nije dola direktno u ruke komunista. Ali su u nj enu upravu
doli ljudi koji su dobrim dijelom bili barem pod posrednim, a
neki i neposrednim uticajem Partije. Na toj listi bilo je ak i
naprednih HSS-ovaca, koji su svoje nezadovoljstvo i neslaganje
s politikom Maeka i naroito Pernara, upravo na taj nain vid-
5
ljivo ispoljili. Tako se ovdje zapravo poela u neku ruku prak-
tiki sprovoditi politika stvaranja irokog antifaistikog na-
rodnog fronta.
U okviru raznih inicijativa i aktivnosti koje su na podru-
ju kotara Ludbreg komunisti razvili, moda je naj manj e
uspjeha bilo u radu sa radnicima. To, meutim, ne znai da su
Okruni komitet i partijska organizacija u kotaru to zapostav-
ljali. Naprotiv, upravo po odluci Partije ovamo je naj pri j e upu-
en jedan drug iz Zagreba sa zadatkom da pokrene i organizira
rad meu rudarima. Njemu je unaprijed bilo osigurano zapo-
slenje u ugljenokopu kod sela Rasinja, iji je vlasnik bio uro
Taka. Poznati nekadanji komunista ranije zbog toga i
mnogo progonjen Taka je i sada stalno pomagao sva naa
nastojanja i akcije. On je redovno davao Parti j i znatnu mate-
rijalnu pomo, primao je i rasturao ilegalnu partijsku tampu i
uope uvijek je bio spreman da uini sve to je Parti j a od njega
traila. Poslije ovog pokuaja pokretanja rada meu rudarima,
koji je ostao skoro bez ikakvih rezultata, na traenje Partije iz
Zagreba je upuen u Ludbreg Kasim ehaji Turin. Njemu je
takoer bilo osigurano zaposlenje u postolarskoj radionici J o-
sipa Kranjeca. ehaji je odmah po dolasku uspio da uspostavi
ive kontakte sa radnicima i drugim graanima, i u radionici, i
u itaonici. Razvivi veliku aktivnost, ehaji je, kao stranac,
ubrzo vlastima upao u oi i da bi izbjegao hapenje morao je
iz Ludbrega otii. Sklonio se u Bjelovar.
2
Okruni komitet Varadin akovec redovno je snabdi-
jevao teren ilegalnom partijskom tampom. Mi smo je dobivali
ili preko Varadina, ili direktno iz Zagreba. Kao najsigurniji
put za dal j nj e rasturanj e tog materijala, naroito onog koji je
trebalo redovno dostavljati terenskim organizacijama, sluila je
kancelarija ludbrekog advokata dr Ota piglera. Tu su, pod
vidom klijenata, bez ikakvih tekoa, redovno mogli dolaziti
nekompromitirani pojedinci i na osnovu ugovorene lozinke do-
biti odreeni materijal. Tako su u partijske organizacije na po-
druju kotara dosta redovno stizale tampane direktive, pro-
glasi, leci, broure i glasila (meu kojima i Proleter i Srp i
eki).
Osim ovih materijala, u toku 1939. i 1940. godine dobivali
smo i iz inostranstva dosta redovno neke asopise koji su u J u-
goslaviji bili zabranjeni, a meu njima i neke poluzvanine
publikacije I nternacionale.
3
U njima su se redovno objavljivali
2
U Bjelovaru je postao lain, a zatim i sekretar Okrunog komi-
teta Partije, na kojoj su ga dunosti uistae uhvatile i strijeljale.
3
La Correspondence I nternationale diz Pariza, zatim Rundschau
iz vajcarske a kad je ovaj prestao izlaziti, onda Die Welt izdavan u
Stokholmu.
govori i lanci rukovodilaca komunistikih parti j a raznih ze-
mal j a i Kominterne, iznosile se analize politike i ekonomske
situacije kao i stavovi o svim vanijim pi tanj i ma borbe i poli-
tike komunistikih parti j a i radnike klase. Ovu tampu dobivali
smo putem pote, najee s istaknutom oznakom Probni pri -
mj erak, a poruivali smo je od odreenih inostranih knj i ara
obinom dopisnom kartom, uz ugovorenu ifru.
4
Na isti nain
dobili smo i dva-tri pri mj erka Historije SKP (b) tampane na
naem jeziku u Parizu. Sav taj materi j al stizao je na nekoliko
adresa nekompromitiranih ljudi, a naj vi e na piglera, koji nam
je izvjesne lanke i prevodio.
I stovremeno sa radom na osnivanju parti j ski h organiza-
cija i na razvi j anj u njihove djelatnosti, Okruni komitet je po-
sebnu brigu posvetio radu s omladinom i stvaranj u mree sko-
jevskih organizacija. Mogunosti i uslovi za to bili su povoljni.
Mnogi omladinci iz ovoga kraj a, boravei u Zagrebu na
studijama, uestvovali su u radu i borbi napredne studentske
omladine u raznim strunim udruenjima, te u opestudentskim
kulturnim, pacifikim ; drugim drutvima. Neki od tih omladi-
naca uestvovali su i u politikim akcijama napredni h stude-
nata, naroito u borbi protiv raznih faistikih, reimskih, ili
frankovako-ustakih grupa. Na osnovu iskustava steenih u
Zagrebu, a u duhu direktiva i programa Parti j e i SKOJ -a, ti
omladinci su, kad su boravili kod svojih kua, poeli da razvi-
j aj u organiziranu djelatnost na okupl j anj u studentske, seljake
i radnike omladine. Pod rukovodstvom mladih komunista stva-
ralo se akciono jedinstvo omladine na irokoj osnovi borbe pro-
tiv faizma, za mir, slobodu i demokratizaciju zemlje.
U Varadinu, akovcu, Ludbregu, kao i u nekim selima,
nastojalo se, pri j e svega, da se koriste to vie razne legalne
mogunosti i oblici rada. J ednako se nastojalo da i sadraj toga
rada bude to raznovrsniji. Nita to omladinu zanima nama
ne smije biti strano. To je bila osnovna parola kojom smo se
rukovodili. A to je zapravo bila u naj saeti j em obliku izraena
nova linija u radu SKOJ -a sa omladinom.
U tenj i da i putem lokalne tampe utiemo na omladinu
varadinskog okruga, traili smo i uspjeli nai mogunost da
povremeno koristimo Varadinske novosti list Samostalne
demokratske stranke, kojoj je u onom kraj u staj ao na elu
dr Ninko Krizman. Sa znanj em i odobrenjem partijskog i sko-
jevskog rukovodstva s Krizmanom je u tom cilju razgovarano
4
Prvu ifru i adresu jedne parike knjiare od koje smo poru-
ivali Historiju SKP(b) donio nam je J oa Saban, nakon povratka sa
Svjetskog omladinskog kongresa u Nj uj orku, kojem je prisustvovao kao
jedan od predstavnika omladine J ugoslavije.
u ime napredne omladine okruga. Nakon tog razgovora objav-
ljen je niz naih lanaka u Varadinskim novostima,
5
pod op-
im zajednikim naslovom: Problem narodnih studenata i na-
rodne omladine. U sadrajnom pogledu ti su lanci napisani
sasvim u duhu direktiva nae ilegalne partijske tampe. U njima
su, zapravo, u legalnoj formi bile neposredno interpretirane di-
rektive i program Partije i SKOJ -a za rad na okupljanju omla-
dine, prilagoene specifinim i konkretnim uslovima rada i i-
vota ovog kraja.
Posebno mjesto u radu s omladinom u Ludbregu imala
je itaonica. Osnovana jo 1904. godine na inicijativu mladih,
naprednih intelektualaca, pod imenom Hrvatska puka knji-
nica i itaonica, ta je kulturno-prosvjetna ustanova od kada
postoji stalno bila naprednjaka, slobodarska i antireimska.
6
Unutar itaonice bio je oformljen jedan ilegalni ui aktiv sim-
patizera KP. Rukovodei se u poetku naprednom tampom,
pa onda direktivama i linijom partijskih i skojevskih publika-
cija taj je aktiv razvio i sprovodio iroku i ivu djelatnost,
bilo preko uprave itaonice, bilo preko njenih sekcija, organi-
ziranih takoe na inicijativu tog aktiva. Unutar itaonice su
se razvile i stalno djelovale: dramske, pjevake, tamburake,
ahovske i stonoteniska sekcija. Nastojalo se da svaki lan, svaki
poteni graanin, a u prvom redu svaki omladinac, neim bude
privuen i zainteresiran. U itaonici su organizirana predava-
nja, priredbe, usmene novine, zabave i drutvene veeri sa pro-
gramom. Najuspjenije priredbe itaonice bile su omladinske
drutvene veeri. S njima se poelo polovinom 1938. godine.
Odravale su se nedeljno jedanput, i to uvijek s nekim razno-
vrsnim programom i plesom na kraj u. Te su priredbe okupljale
gotovo svu omladinu Ludbrega. Meutim, vlast ih je ubrzo za-
branila. Neposredni povod za to bilo je vee sa programom po-
sveeno ehoslovake j,
7
tada neposredno ugroenoj od Hitlera.
Naime, po zavretku programa, jedan omladinac je sasvim spon-
tano predloio da se predsjedniku Republike ehoslovake po-
alje telegram kojim e se izraziti nae simpatije i podrka e-
kom narodu u borbi protiv faistikih agresora, kao i naa
spremnost da ga u toj borbi pomognemo. Predlog je usvojen uz
5
U brojevima od 18. avgusta, te 1, 8. i 15. septembra 1938. godine.
6
itaonicu je estojanuarski diktatorski reim zatvorio 1929. go-
dine, a ponovo je otvorena 1934. Ustae su ponovo opljakale, a osta-
tak knjiga i materijala spalile.
7
U jednom referatu iznesen je kratak istorijat ehoslovake;
zatim, pregled eke i slovake knjievnosti i umjetnosti, sa recitacijama
Pjesama naprednih pjesnika; zatim, pregled masovnih drutvenih i po-
litikih organizacija i njihovog djelovanja; i na kraj u, u muzikom
dijelu programa, izvedena su neka kraa djela ekih kompozitora.
ope oduevljenje i sutradan predat na potu. Odmah iza toga
uslijedila su hapenja neposrednih organizatora omladinskih
drutvenih veeri. To je bilo prvo hapenje naprednih omladi-
naca u Ludbregu. No, ni hapenje, ni pri j etnj e sreskog nael-
nika u toku sasluavanja, nisu na uhapene, kao ni na svu ostalu
omladinu, djelovale zastraujue. Simpatije velike veine gra-
ana, koje su ionako bile na strani omladine, ovim hapenjem
su samo jo vie porasle.
Slian rad odvijao se i u Varadinu, akovcu, Koprivnici,
i Bjelovaru. Pod neposrednim rukovodstvom SKOJ -a u Vara-
dinu je u jesen 1938. godine osnovana kulturno pripomona za-
druga Studentski rad. To je, izgleda, bila prva studentska
kreditna zadruga u Hrvatskoj. Njezin glavni cilj je bio kul-
turno i struno uzdizanje studenata, stvaranje mogunosti me-
usobnog materijalnog pomaganja lanova i razvijanje drutve-
no-zabavnog i sportskog ivota i razonode. Pored toga, zadruga
je stalno nastojala da organiziranim i sistematskim djelovanjem
mladih intelektualaca, putem raznovrsnih priredbi i akcija, ne
samo okupi to vei broj studenata, nego i da ostvari to jai
uticaj na to iri krug omladine uope. Na isti nain i s istim
ciljem u Koprivnici je djelovao Akademski klub, a slinu aktiv-
nost razvijali su u akovcu napredni studenti i omladinci u a-
kovekom sportskom klubu.
Bilo je i meusobnih posjeta predstavnika ovih organiza-
cija i grupa omladinaca iz jednih, na priredbe u druga mjesta.
Same te priredbe privlaile su sve vei broj omladinaca. J edna
od najuspjelijih i, mislim, poslednja velika priredba zadruge
Studentski rad odrana je u februaru 1941. godine u velikoj
varadinskoj kazalinoj dvorani. Sredinom ljeta 1938. odran je
i jedan zaiedniki sastanak od oko 60 studenata i drugih omla-
dinaca iz akovca, Varadina, Ludbrega i Koprivnice. Sastanak
je organiziran u formi izleta na kupalite Soderica, kod Ko-
privnice. Tamo je odran referat o poloaju, problemima i ulozi
omladine, a u ivoj dvosatnoj diskusiji o pitanjima istaknutim
u referatu, naroito i najvie je naglaavana potreba organizo-
vanj a i povezivanja sve omladine na to iroj osnovi. Poslije re-
ferata i diskusije izabran je Privremeni meumjesni akcioni
odbor. Uspjeh ovog sastanka nije toliko bio u broju prisutnih,
koliko u njihovom saznanju da djelatnost koju oni razvijaju u
pojedinim mjestima nije usamljena, nego da predstavlja jedan
opi i rastui napredni omladinski pokret.
U toku nastaj anj a i razvijanja ovog pokreta, Okruni ko-
mitet Parti j e pruao je stalnu pomo, te davao inicijativu za
osnivanje i proirivanje skojevskih organizacija. I z redova naj -
aktivnijih, najborbenijih i najsvjesnijih omladinaca pojedinci su
primani u organizacije SKOJ -a i Partije. Neki od njih postali
su istaknuti rukovodioci, kasniji organizatori ustanka i NOB-a
u svome kraj u. Tako su izrasli i kasniji sekretar OK SKOJ -a
Santo Gabrijel, sekretar ludbrekog Kotarskog komiteta SKOJ -a
Koloman Baranjai i drugi.
Mnogi lanovi spomenutih omladinskih organizacija Va-
radina, akovca i Koprivnice uestvovali su u narodnooslobo-
dilakom ratu. Omladinci lanovi ludbreke itaonice, uz veoma
mali broj izuzetaka, bili su gotovo svi u partizanima. Mnogi od
nj i h dali su i svoje ivote u borbi, ili su bili pobijeni u ustakim
zatvorima i logorima. Vie od 20 lanova itaonice a ona ih je
imala oko 150 palo je kao rtva faistikog terora za vri-
jeme NDH.
8
Cjelokupan rad, a naroito pojedine akcije komunista u
ovom kraju, njihovi rezultati i steena iskustva do 1941. godine,
predstavljali su ozbiljnu osnovu za daljni rad i borbu za
prelaz od politike na oruanu borbu naroda protiv okupatora
i ustaa.
Vlado MAARIC
8
Meu nj i ma: Ljudevit Dojoi, lan KP i predsjednik itaonice,
sekretar Kotarskog komiteta SKOJ -a i taj ni k itaonice Koloman Ba-
ranjai, lanovi KP Franj o Horvati i Franj o Horvat Dedek, kandidat
KP Anton Kranjec i s'kojevci: dva brata Matii, Rado Satler, Anton
Poje i Marija Kancijan, zatim Boo Lajner, prvi komandant Kalnikog
partizanskog odreda, a osim nj i h i desetak omladinaca i graana.
TOPLI CA 1941. GODI NE
NEKI MOMENTI I Z RADA KOMUNI STA U TOPLI CI PRE RATA
a bi se bolje razumela NOB u toplikom kraju, neophodno
je da se iznesu neke injenice o radu naprednih snaga u periodu
koji je prethodio oruanom ustanku naih naroda protiv okupa-
tora. Nosioci naprednih shvatanja bili su uglavnom napredna
studentska, radnika i srednjokolska omladina i pojedini ko-
munistiki orijentisani intelektualci, koji su u okviru svojih mo-
gunosti krili puteve svemu onome to je bilo zdravo, poteno,
slobodoljubivo i progresivno u ovom kraju. Ovakav rad je u
znatnoj meri doprineo okupljanju i politikoj aktivizaciji irih
narodnih slojeva koji s'u u danima oruane borbe bili spremni
da se bore protiv okupatora pod zastavom KPJ .
Toplica je bila ekonomski nerazvijeno podruje, bez ikakve
industrije, izuzev nekoliko manjih pilana u Kosanici i malog
broja mlinova u Prokuplju i okolini. Zbog takve privredne
strukture ona nije imala radniku klasu, ve samo zanatlije i
zanatske radnike koncentrisane veinom u Prokuplju i Kur-
umliji. Nosioci kapitalistikih ideja i shvatanja bili su samo
pojedini krupni trgovci koji su nastojali da sauvaju svoje eko-
nomske pozicije, ali je njihov kapital bio gotovo neznatan, te je
malo uticao na privredni razvoj Toplice. Zbog takvog stanja i
odnosa u privredi ovog kraja, politika borba se nije odvijala
na relaciji kapitalistika buroazija proletarijat. Ovaj mo-
menat davao je posebno obeleje borbi izmeu naprednih i na-
zadnih snaga u Toplici.
Sto se vie pribliavao II svetski rat politike borbe su
postojale sve otrije i beskompromisni je, a polarizacija snaga
sve oiglednija. Na jednoj strani progresivne snage na elu sa
naprednim intelektualcima i radnicima, a na drugoj reakcio-
narne snage na elu sa trabantima buroaskih partija koje su se
smenjivale na vlasti izmeu dva svetska rata. Borba protiv fa-
izacije zemlje koju su vodile radnika klasa i studentska omla-
dina Beogradskog i drugih univerziteta pod rukovodstvom KPJ
u periodu od 1937. do 1940. godine, imala je svog odraza i u
Toplici, iji su napredni studenti uestvovali u raznim demon-
stracijama i potpisivanjima mnogih proglasa i rezolucija upe-
renih protiv vladajuih reima. J o od 1937. godine postoji ne-
raskidiva veza Toplice sa Komunistikom partijom. Od tada pa
do okupacije redovno se pri maj u preko OK KPJ za niki okrug
partijski materijal, razni proglasi i literatura marksistike sa-
drine. Mnogo toga su prenosili studenti i drugi pojedinci koji
su dolazili u kontakt sa lanovima Partije u Beogradu i drugde.
Materijal je prouavan pojedinano ili grupno na sastancima
koje je organizovao Okruni komitet KPJ za niki okrug.
Na politiku aktivnost naprednih snaga u Toplici na liniji
borbe kojom je rukovodila KPJ , imala je odreen uticaj i inje-
nica da je iz ovog kraj a bilo dva panska borca Ratko Pav-
lovi student iz Berilja, i Ratko Vukievi student iz sela Pre-
teana, koji je poginuo u paniji. Njihova pisma upuivana ro-
diteljima itana su javno pred veim skupovima u nekim topli-
kim selima i Prokuplju. Pisma Ratka Pavlovia bila su uglav-
nom i namenjena narodu, jer su sadravala aktuelna pitanja iz
meunarodne politike sa posebnim osvrtom panskog naroda i
meunarodnog proletarijata na faizam.
Ve u 1938/39. godini na rad na okupljanju naprednih i
za borbu protiv reakcije spremnih elemenata, ima organizova-
niji i sveobuhvatni karakter. Njime je obuhvaen iri krug
ljudi zanatska omladina iz Prokuplja i pojedini stari simpati-
zeri KPJ koji su nekad bili veoma aktivni u borbi protiv mo-
narhije, zatim pojedinci iz graanskih partija sa liberalnijim
shvatanjima koji su u ovom periodu davali vie moralnu podr-
ku naim akcijama nego to su se aktivno zalagali u borbi.
S obzirom na tadanje politike prilike, morali smo da
traimo nove i elastinije organizacione forme, koristei pri to-
me neke pogodne legalne organizacije iz tog perioda. Zato se
nastojalo da na rad u masama dobije legalne forme zbog ega
je i osnovana Zadruna omladina koja je odravala stalne veze
sa svojim Glavnim odborom u Beogradu. Ova organizacija nije
ograniila svoju delatnost samo na grad, nego i na okolna sela,
tako da se njena mrea poela naglo iriti u Toplici. Njena ak-
tivnost nije izmakla panji prokupake policije, zbog ega je
jednog dana naredbom sreskog naelnika izvrena premetaina
zadrunih prostorija. I nventar je oduzet, a rad Zadrunoj omla-
dini zabranjen. Meutim, ova zabrana nije uticala na nau ak-
tivnost, jer su pronalaene nove forme i mogunosti rada, kao
u inovnikoj zadruzi, URS i drugim.
Veliki uticaj na nau aktivnost imao je dolazak pojedinih
rukovodeih drugova iz Beograda i OK KPJ za niki okrug koji
su prisustvovali naim sastancima i davali uputstva i objanje-
nj a po mnogim pitanjima i problemima u vezi s naim radom.
Najznaajniji meu njima bio je svakako dolazak Svetozara
Vukmanovia Tempa i Milinka Kuia u prolee 1939. godine
u Prokuplje. Oni su odrali jedan sastanak sa oko 20 simpati-
zera KPJ na kome su detaljno pretresani spoljnopolitiki doga-
aji i naa unutranj a organizacija, a posebno zadaci komunista
u Prokuplju. Na tom sastanku dobili smo niz uputstava i suge-
stija o formama i sadraju rada u narodnim masama, prven-
stveno meu srednjokolskom omladinom. Nakon ovog sastanka
na rad je postao intenzivniji i organizovaniji. Organizovano je
prikupljanje Crvene pomoi, prodiralo se i u druge organizacije,
na primer, u Srpski kulturni klub, profesorsko udruenje, meu
sudije i advokate u Prokuplju itd. Kraj em 1939. godine nije bilo
nijedne organizacije, ni kole u Prokuplju i Kurumliji kao i u
mnogim selima gde komunisti nisu bili s nekim povezani i na
odreeni nain sprovodili uticaj KPJ . ak smo imali svoje ljude
i u gradskoj policiji u Prokuplju, iz koje je u toku rata bilo
nekoliko boraca u Toplikom partizanskom odredu.
Stupanje srednjokolske omladine na pozicije borbe na-
prednih snaga i njeno aktiviranje dalo je toj borbi jae impulse
i iri zamah. Poto je gro aka u prokupakoj gimnaziji bio sa
sela, radilo se i sa seoskom omladinom, a naroito za vreme
kolskog raspusta. To je ubrzalo vezivanje stotine omladinaca
toplikih sela za napredni pokret. Na drugoj strani to je iza-
zvalo reagovanje nekih reakcionarnih profesora i direktora gim-
nazije, kao i prokupake policije. kolske vlasti preduzimale su
otre mere protiv prodiranja u kole komunistike propagan-
de. Takva situacija je nametala studentskoj grupi nove zadatke
u pogledu metoda i formi rada. I zvrena je podela rada, tako da
su neki drugovi bili zadueni za rad sa zanatskim radnicima, or-
ganizovanim u URS-u, drugi su orijentisani na selo, dok je
glavna panja posveena srednjokolskoj omladini. Ovaj rad bio
je plodan naroito u gimnaziji. Tu smo dolazili u direktan sukob
sa nosiocima naj reakcionar ni j ih shvatanja, ljotievcima u pr-
vom redu. Borba za uticaj na omladinu u prokupakoj gimnaziji
bila je veoma otra, j er su ljotievci pokuavali, uz pomo ne-
koliko profesora i direktora, da stvore svoju organizaciju meu
omladinom. Na sastancima literarne druine esto je dolazilo do
sukoba naprednih aka i ljotievaca koji su istupali provoka-
tivno, hukani od policije. Ponekad je dolazilo i do fizikih
sukoba.
Megde u julu 1939. godine prokupaka policija je preko
uprave gimnazije, dola do podataka da se meu nekim sred-
njokolcima, pristalicama KPJ , nalazi zabranjena literatura. To
je bio povod za hapenje. Tom prilikom je uhapeno oko 20
aka i studenata, od kojih su posle 2 dana svi puteni kuama,
osim jednog studenta (Vojina Bajovia) i dva uenika gimnazije
(Dragomira Begovia i Hranislava Dinia). Oni su sprovedeni
na Adu Ciganliju gde su ostali preko 2 meseca. To je bilo prvo
hapenje komunista u Toplici. Ono je nailo na otru osudu j er
se radilo o omladincima koji su ve stekli ugledan politiki uti-
caj i o primernim i dobrim uenicima. Posle ovog dogaaja po-
eo je da raste ugled KPJ i nj eni h pristalica u ovom kraju. Dok
su ova tri druga bila u prokupakom zatvoru, dolazile su velike
grupe graana i seljaka i traile da ih posete. Tako je policija
postigla suprotan efekat od onoga koji je elela, jer je protiv
sebe mobilisala mnoge ljude koji su dotle bili nezapaeni i ne-
aktivni.
Posle tog hapenja direktor gimnazije, uz pomo policije i
inspektorata Ministarstva prosvete, preduzima najrigoroznije
mere da bi spreio dalji rad naprednih uenika. Tako dolazi do
iskljuenja vee grupe uenika koji su bili najagilniji u borbi
protiv ljotievaca. U vezi s tim iskljuenjem tampani su pro-
testni leci i pozivi graanstvu i roditeljima da stanu u odbranu
potenih uenika.
7
taj je sluaj iskorien za raskrinkavanje
ljotievaca me^uenicima i nastavnicima prokupake gimna-
zije koji su prokupakoj policiji potkazivali napredne omladince.
Pod pritiskom javnosti vei deo iskljuenih aka vraen je u
gimnaziju.
Meutim, policija nije mirovala. Naprotiv, neprekidno za-
otravanje odnosa izmeu naprednih i reakcionarnih snaga i sve
vei nai uspesi na mobilizaciji masa u borbi protiv politike vla-
da jue buroazije navodi je na preduzimanje novih represivnih
mera. Tako, ubrzo po iskljuenju uenika iz prokupake gimna-
zije, dolazi do drugog hapenja naih drugova koji su kasnije pu-
teni usled nedostatka dokaza. Tada su uhapeni Nikodije Sto-
janovi uitelj, Svetislav Mirkovi student medicine i Ljuba
Veljkovi geometar. Policija nije prezala ni od drugih sredstava
samo da bi razbila i oslabila nae redove. Sasluala je nekoliko
studenata i aka, vrila pritisak, pa je ak zabranila i kretanj e
pojedincima za koje je znala da su simpatizeri Komunistike
partije.
U okviru ovih razmatranja valja istai jo jedan momenat
koji je od znaaja za napredan pokret u Toplici. To je povratak
iz panije Ratka Pavlovia u prolee 1940. godine. U njegovu
kuu u Berilju nedaleko od Prokuplja dolazili su esto studenti,
aci, seljaci i vieniji graani Pr okupi j a. On je ve bio poznat
kao panski borac i uivao je popularnost ne samo kod napredne
omladine ve i u narodu. Tako je veliki broj ljudi uspeo da se
upozna sa borbom panskog naroda protiv faizma, kao i sa va-
nijim dogaajima u svetu. Ti razgovori s Ratkom, koji su bili
organizovani po grupama, bili su veoma prisni. eleli smo da ih
to bolje iskoristimo. Iako je kontaktiranje s nj i m bilo kratko-
traj no jer su ga vlasti brzo uputile na odsluenje vojnog roka,
njegovo bogato revolucionarno iskustvo i razj anj enj e mnogih
pitanja iz unutranj e i meunarodne politike mnogo su nam
pomogli.
Iako je partijska organizacija formirana tek kraj em 1940.
godine nala je dosta dobro obraeno tlo u Toplici to joj je
omoguilo da se u uslovima NOB i revolucije brzo omasovi java
i uvruje. Neposredno pred rat i oruani ustanak u J ugosla-
viji, komunisti u Toplici su ostvarili znatan uticaj u Prokuplju
i veini sela. Ovaj momenat imao je odluujui znaaj u orga-
nizaciji i voenju oruane borbe u ovom kraju.
PRI PREME ZA ORUANI USTANAK
Kapitulacija bive J ugoslavije zatekla je Toplicu u jeku
vrlo aktivne borbe i afirmacije komunista. Iako je organizacija
KPJ bila vrlo mlada, komunistiki pokret nije bio slab, a na-
roito je bio iv i jak posle 1939. godine. Tome je najvie dopri-
neo rad pomenute grupe naprednih intelektualaca i radnika koji
su bili odani i disciplinovani, a uivali su veliki ugled u gra-
anstvu.
Pripreme za oruani ustanak u Toplici poele su ve u
maj u 1941. godine. lanovi Sreskog komiteta Prokuplje odlaze
na teren gde se povezuju s aktivistima i simpatizerima KPJ ko-
jima postavljaju konkretne zadatke u vezi s prikuplianjem oru-
ja, municije i drugih potreba za oruanu borbu. itav period
maj jul uglavnom je ispunjen sastancima lanova Sreskog
komiteta sa studentima i naprednim omladincima koji su u to
vreme iveli na selu. Na tim sastancima je tumaena linija KPJ
i ukazivano na perspektivu borbe protiv okupatora. Zbog uloge
koju su odigrala sela u okolini Prokuplja za vreme NOB, valja
istai njihova imena: Dragua, Preteana,_Beloljin, Mala Plana,
Donja Reica, J ugovac, Bajinac, Lepaja, ubura, eren-Deva,
Aleksandrovo, Konjarnik, Kare, Novo Momilovo, Pasjaa, Be-
rilje, Rastovnica, Glasovi, J ovine Livade, Gojinovac, Simano-
vac i Prekadin.
Osnovni zadatak je bio pri kupl j anj e i uvanje oruja. Taj
zadatak je olakala i izvesna tradicija u Toplici, po kojoj ni-
jedna kua ne treba nikada da ostane bar bez jedne puke. To-
pliani su bili vrlo esto u situaciji da upotrebe puku. Sve do
1912. godine turska granica je bila na Prepolcu vratima To-
plice, pa je i u to vreme u svakoj kui visila o klinu spremna
puka. U toplikom ustanku 1917. godine Topliani su takoe
uvideli kolika je vrednost puke. Zbog toga su mnogi seljaci
posle kapitulacije bive jugoslovenske vojske doneli puke, pa
ak i pukomitraljeze i zakopali ih, oekujui momenat da ih
upotrebe u borbi protiv okupatora.
FORMI RANJ E TOPLlCKOG PARTI ZANSKOG ODREDA
Odluka o formiranju prvog partizanskog odreda u Toplici
doneta je posle napada Nemaca na Sovjetski Savez, tj. kraj em
juna 1941. godine. Upravo, to je vie bila direktiva Okrunog
komiteta KPJ za niki okrug za okupljanje ljudi koji e pred-
stavljati jezgro Toplikog partizanskog odreda. Prvi partizanski
odred u Toplici formiran je od lanova KPJ i aktivista koji su
pre odlaska u odred aktivno radili u Prokuplju i okolnim selima
i svojim radom najvie doprineli organizovanju ustanka i stva-
ranj u Toplikog partizanskog odreda.
Paralelno sa ovim pripremama seene su telefonske i tele-
grafske ice na komunikaciji Prokuplje Ni i Leskovac
Ni, tako da Prokuplje nije nekoliko dana imalo vezu sa Niem
i Leskovcem. Uoi formiranja odreda, 2. avgusta, po direktivi
OK KPJ za niki okrug, izvedene su dve akcije. Omladinac
Aleksandar Vojinovi bacio je usred dana dve bombe u nikom
hotelu Park na grupu nemakih oficira i podoficira, od kojih
je nekoliko poginulo i ranjeno. Istog dana je omladinac Goce
Stojanovi teko ranio sreskog naelnika sreza dobrikog.
Topliki partizanski odred formiran je 3. avgusta kod ma-
nastira Ajdanovac, ispod Velikog J astrepca, nedaleko od Velike
Plane. Na dan formiranja odred je brojao oko 25 boraca, uglav-
nom omladinaca (studenata, srednjokolaca i zanatske omladine
iz Prokuplja). Bilo je i nekoliko seljaka, uglavnom iz sela Ko-
nj arnika, tako da su u odredu bile zastupljene sve socijalne
grupe. Meu prvim borcima Toplikog partizanskog odreda bila
su i dva panska borca, Ratko Pavlovi i Radivoje Uvali.
Prva akcija odreda bio je napad na andarmerijsku sta-
nicu u Velikoj Plani, kada je bez otpora razoruano 10 andar-
ma. Posle toga odred se prebacio na Dulicu, najvii vrh Velikog
J astrepca gde je ostao 10 dana pripremajui se za nove akcije.
Ve kraj em avgusta deo odreda se prebacio na Pasjau odakle
je izvrio napad na andarmerijsku stanicu u Zitorai i spalio
nekoliko arhiva seoskih optina. U to vreme je odred odrao
dva velika zbora: u selu Bublici na kome je govorio Vaso Sma-
jevi, i u itnom Potoku na kome je govorio Ratko Pavlovi.
Na oba zbora bio je prisutan i bubliki etniki vojvoda sa odre-
dom i sluao govore o izdaji Koste Peanca. Ove prve akcije
Toplikog partizanskog odreda kao i upoznavanje naroda sa iz-
dajom Koste Peanca pokazali su da su partizani jedini borci
protiv okupatora. Odmah posle formi ranj a odred je poeo da
brojno narasta prilivom novih boraca iz toplikih sela. Najvie
je tu bilo aka, radnike i seoske omladine i studenata, koji su
aktivno uestvovali u pripremama oruanog ustanka. U to vreme
je u Topliki odred dola i grupa omladinaca iz Beograda koju
je uputila beogradska partijska organizacija. Svi su bili lanovi
Parti j e ili Skoja, a neki su uestvovali i u spasavanju Aleksan-
dra Rankovia iz bolnice u Vidinskoj ulici.
Prvi h dana septembra odred je izvrio napad na jedan
nemaki avion koji se prinudno spustio nedaleko od sela Bu-
latovca. To je, u stvari, bio prvi napad na Nemce. Stoga je ovaj
dogaaj imao velikog odjeka u narodnim masama. Odmah za-
tim je izvren napad na andarmerijsku stanicu u Aleksan-
drovu. Tako do polovine septembra ni j e bilo nijedne seoske
andarmerijske stanice na teritoriji sreza dobrikog i toplikog.
U svim dotadanjim akcijama odred je dejstvovao po deseti-
nama, s obzirom da se radilo o sitnijim akcijama. Polovinom
septembra odred je narastao na oko 70 boraca sa 4 pukomi-
traljeza i dosta municije. 15. septembra odred je podeljen na
dve ete: J astrebaku i Pasjaku. Tada su borci poloili parti-
zansku zakletvu. Prema planu taba odreda J astrebaka eta je
dejstvovala na levo j obali Toplice, ispod Velikog i Malog J a-
strepca, dok je Pasjaka dobila rejon Pasjae i Vidovae.
Do napada na Prokuplje, 9. oktobra, obe ete su u svojim
rej onima odravale politike zborove i konferencije na kojima
je detaljno objanjavana naa borba i prve akcije odreda. Svi
ovi skupovi bili su dobro poseeni. Seljaci su se interesovali za
dogaaje u svetu i borbu koju vode partizani. U drugoj polovini
septembra etnici Koste Peanca izvrili su napad na J astre-
baku etu u selu Dragui ba za vreme konferencije kako bi
razbili etu i rasturili zbor. I ako su ovaj napad izveli iznenadno,
etnici su odmah razbijeni i rasterani. To je bio prvi oruani
napad etnika Koste Peanca na partizane u Toplici, iako je
pre toga rukovodstvo Toplikog partizanskog odreda nastojalo*
da pronae platformu za zajedniku borbu etnika i partizana
protiv okupatora. Meutim, krivicom etnika do sporazuma nije
uopte dolo, jer je njihovo rukovodstvo ve stavilo svoje od-
rede u slubu okupatora. Poetkom oktobra pri preman je napad
na kazneni zavod u Niu da bi se oslobodili politiki zatvore-
nici. tab odreda je ve bio stvorio plan za napad, a bilo je mo-
bilisano i oko 200 seljaka sa Pasjae, J ovine Livade i Konjar-
nika. Meutim, neki pijuni su ve bili obavestili o tome
nemaku komandu u Niu, usled ega je napad odloen. Tako
je propala jedna dobro zamiljena akcija ije bi uspeno izvo-
enje imalo znaajne politike posledice u ovom kraju, jer bi
oslobaanjem politikih zatvorenika najvie dobio Topliki par-
tizanski odred.
NAPAD NA PROKUPL J E I PORAZ ETNI KA NA PASJ ACI
U prvim borbenim akcijama su borci Toplikog partizan-
skog odreda stekli odreeno borbeno iskustvo i osposobili se za
akcije veih razmera. Ve kraj em septembra je komanda odreda
poela da vri pripreme za napad na Prokuplje, administrativni
i politiki centar Toplice. Planirano je da se ovaj napad izvri
u zajednici sa J ablanikim partizanskim odredom. J edan doga-
aj ubrzao je za nekoliko dana napad na Prokuplje. Naime, 8.
oktobra su, na zahtev etnikog vojvode Koste Peanca, ne-
maki avioni gotovo ceo dan mitraljirali Pas jau i okolinu kako
bi zaplaili narod i dali podrku novom andarmerijsko-etni-
kom garnizonu koji je formiran u Prokuplju posle ulaska et-
nika Koste Peanca, 11. septembra, na osnovu sporazuma iz-
meu njega i nemakog komandanta Krausa. Ulazak etnika
u Prokuplje i njihova otvorena sluba okupatoru teko su padali
rodoljubivom stanovnitvu ovog grada. Da bi se dodvorili svo-
jim gospodarima etnici su poeli da teroriu graane, naroito
simpatizere NOP-a i roditelje partizanskih boraca. etniki
teror izazvao je javno negodovanje i protest Prokupana koji
su ve tada u ogromnoj veini bili za narodnoosloboilaku
borbu.
Poetkom oktobra je izraen definitivan plan za napad
na Prokuplje. Prema proverenim podacima, jaina neprijatelj-
skih snaga u ovom garnizonu iznosila je oko 200 etnika i 100
andarma koji su bili rasporeeni u osnovnoj koli, gimnaziji
i sokolani. Objekti za napad su, pored navedenih, bili jo sresko
naelstvo i zatvor u kome se nalazilo nekoliko desetina simpa-
tizera NOP-a i roditelji partizanskih boraca. 8. oktobra, u prvi
sumrak, Topliki i J ablaniki partizanski odred bili su postro-
jeni ispod Pasjakog visa gde su ete dobile zadatke. Plan na-
pada je bio: likvidiranje neprijateljskih obezbeenja, ukoliko
se na nj i h naie, a potom zajednikim snagama koncentrian
napad na garnizon. Nae snage su brojale oko 150 boraca i to:
Topliki odred 70 i J ablaniki 40 boraca. Sem toga, tu je bilo
i oko 30 boraca iz partizanskih mesnih desetina iz Konjarnika,
Pasjae i J ovine Livade. U napadu je uestvovalo i nekoliko
grupa aktivista iz Prokuplja.
Odred je napadao sa etiri pravca i etiri kolone:
deo Pasjake ete pravcem Hisar Ulica J ug Bogdana
napada novu gimnaziju i sokolanu;
deo J astrebake ete pravcem erkeska Mala Ulica J ug
Bogdana napada osnovnu kolu i novu gimnaziju u zajednici sa
Pasjakom etom; drugi deo ove ete napada elezniku stanicu;
J ablaniki odred, sa jednom pasjakom desetinom, napada
sresko naelstvo i zatvor.
Napad je trebalo da pone 9. oktobra u 1 sat posle ponoi.
Meutim, poeo je nekoliko minuta ranije, jer je straar koji
je etao ispred straarnice kod Sindikalnog doma uo neke sum-
njive umove iz pravca odakle je nastupala Pasjaka eta i od-
mah je otvorio vatru. Na njegov pucanj odgovorio je komandir
Pasjake ete. Sve ete su brzo nastupale prema planu napada.
Pasjaka eta je vrlo lako razoruala gradsku policiju i brzo
izbila ispred sokolane u kojoj su se nalazili andarmi. Sa su-
protne strane je J astrebaka eta stigla ispred osnovne kole
gde se nalazila grupa etnika Koste Peanca. Ove dve ete su
za relativno kratko vreme uspele da razbiju etnike i andarme
koji su iz sokolane, osnovne kole i nove gimnazije davali estok
otpor.
J ablaniki odred vrio je napad na sresko naelstvo i za-
tvor. Spalio je policijsku arhivu i oslobodio sve uhapene sim-
patizere NOP-a od kojih su neki odmah stupili u odred.
Iako je napad poeo neto ranije, sve su jedinice uspeno
izvrile svoje zadatke. Koncentrian napad Pasjake i J astre-
bake ete na kljune objekte neprijatelja potpuno je uspeo
jer su etnici i andarmi razbijeni, a to je i bio glavni cilj na-
pada. Grupa J astrebake ete koja je napadala elezniku sta-
nicu saekala je voz koji je u to vreme nailazio iz Kurumlije.
Voz nije nastavio prema Niu, jer su svi putnici skinuti iz va-
gona, da bi im se odrao govor, a lokomotiva je otkaena od
kompozicije i putena da sama ide prema Niu.
Tom prilikom je zarobljeno oko stotinu etnika, andarma,
policajaca i ljotievaca, a zaplenjen je veliki broj puaka, jedan
teki mitraljez, magacin odee i obue i dosta sanitetskog ma-
terijala. Meu zarobljenim i uhvaenim nalazio se ef proku-
pake policije i nekoliko ljotievaca aka koji su bili ne-
maki agenti i dostavljai. Dok je partizanska kolona sa plenom
i zarobljenicima ila uz kose Vidojevice, u Prokuplju je odran
veliki miting na trgu u centru grada, na kome je uestvovalo
nekoliko stotina graana kojima je o ciljevima nae borbe i
dotadanjim uspesima govorio prekaljeni revolucionar Ratko
Pavlovi.
Ova do tada naa najvea akcija imala je snaan odjek u
itavoj Toplici. On je predstavljao novu afirmaciju Toplikog
partizanskog odreda i znatno je doprineo popularnosti partizan-
skih boraca i jaanju njihovih veza s narodnim masama. S druge
strane, poraz etnika silno je ogorio Peanca koji je odluio
da izvri napad na partizane i da se na taj nain osveti za pre-
trpljeni neuspeh u Prokuplju. Na brzu ruku je pristupio prisil-
noj mobilizaciji seljaka pod parolom borbe protiv Arnauta
J evreja i Hrvata. Tako je skupio oko 3000 ljudi, meu kojima
je bilo najvie izbeglica sa Kosova, bivih andarma, podoficira
i oficira bive jugoslovenske vojske. Prisilno mobilisani seljaci
su koristili prvu priliku i beali iz odreda, ili su se predavali
u borbi. Mnogi su tek tada uvideli da su prevareni, jer ih je
Peanac u stvari poveo da se bore protiv partizana, istinskih
boraca protiv okupatora, i da pale i pl j akaj u svoju brau,
i
Prema Kostinom planu izvren je obuhvatni napad na Pa-
sjau gde su se u to vreme nalazili borci Toplikog partizanskog
odreda. Prvi sukob s etnicima imao je J ablaniki partizanski
odred koji je posle borbe za Prokuplje krenuo sa Vidojevice
prema Radanu, na svoj teren. Do sukoba je dolo u selu u-
revcu. etnici su nastupali iz itnog Potoka, ali su odmah raz-
bijeni i naterani u bekstvo. Topliki partizanski odred, iako nije
imao tanih podataka o broju etnika i pravcima njihovog na-
stupanja prihvatio je na J ovinoj Livadi borbu sa jednom et-
nikom kolonom koja je nastupala od Buinca. Do prvog sukoba
je dolo 12. oktobra. Posle razbijanja etnika tab odreda je
doneo odluku da se izvri napad na glavnu etniku grupu koja
se nalazila u Pas jai. Meutim, usled velikog snega i vejavice
u noi 12/13. oktobra napad je odloen za sutradan u rano jutro,
kada su J astrebaka i Pasjaka eta, pod komandom taba od-
reda, izvrile napad na Pasjau, gde je bilo oko 100 etnika
koji su, iznenaeni naim napadom i posle kratkotraj ne vatre,
potpuno razbijeni. Njihovi komandanti su iskoristili maglu i
pobegli. Kota Peanac se sa svojim tabom nalazio u itnom
Potoku i nije ni pokuao da krene u pravcu svoje glavnine,
kada je obaveten o njenoj sudbini. Kota je sa svojim tabom
pobegao na konjima u Kosanicu, ostavljajui za sobom veliki
broj zarobljenih etnika i gomilu zaplenjenog oruja.
U ovim borbama zarobljeno je vie od 200 etnika, vei-
nom prisilno mobilisanih seljaka koji su, poto im je objanjeno
da su zavedeni i povedeni u bratoubilaku borbu, puteni ku-
ama. To je imalo svoj politiki efekat, jer gotovo nijedan od
ovih nije kasnije stupio u etnike odrede, iako su etnike
vojvode pokuavale i pretnjom da ih ponovo pokrenu u borbi
protiv partizana. Takav na stav je uticao i na slabljenje et-
nikog uticaja, jer su ba ti ljudi koje smo pustili kuama bili
esto vrlo dobri agitatori u korist partizana, odnosno borbe koju
vode protiv okupatora i njegovih slugu. ak ni u danima opa-
danja ustanka i povlaenja odreda u dubinu J astrepca, etnici
Drae Mihailovia nisu uspeli da stvore svoju bazu u veem
delu toplikog kraja. Bilo je dosta sela u dobrikom srezu koja
su prvi i poslednji put videla etnike za vreme VII ofanzive u
leto 1944. godine. Nakon ovoga uspeha u odred svakodnevno
stupaju novi borci ne samo iz Prokuplja ve i iz svih sela u
kojima je NOP imao uticaj. Moe se slobodno rei da je borba
na Pasjaci imala odluujui znaaj za pozicije NOP-a i etnika.
Toplica je konano izgubljena za etnike, a postala je i ostala
kroz itavo vreme rata baza partizanskog odreda.
STVARANJ E SLOBODNE TERI TORI J E
Posle osloboenja Prokuplja i razbijanja etnika na Pa-
sjai, Topliki odred je nastavio sa ienjem teritorije od raz-
bijenih ostataka etnika koji su se skrivali po selima. Razoru-
ano je na stotine seoskih etnika koji su uspeli da pobegnu sa
Pasj ae, a pohvatano je i razoruano nekoliko eto voa or-
ganizatora etnika u mnogim selima. U drugoj polovini oktobra
izvren je napad na etnike u selu Digolju. Oni nisu ni pokuali
da daj u otpor jer su bili demoralisani, a meu njima je bilo i
nekoliko simpatizera NOP-a koji su odmah stupili u partizanske
odrede. Poto je teritorija na kojoj su dejstvovale Pasjaka i
J astrebaka eta bila oiena od etnika, nae jedinice su
razvile ivu politiku aktivnost i unitile arhive mnogih seoskih
optina. U to vreme poinju da se organizuju i pozadinski organi
vlasti. Uporedo s tim ete su ruile prugu i mostove na komu-
nikaciji Beograd Skoplje.
Kraj em oktobra je u Pasjai odrana prva partijska kon-
ferencija odreda na kojoj su analizirana iskustva iz dot ada nj i h
borbi. J edan od osnovnih zadataka je bio o mas o v i javan je
partijske organizacije u odredu, s obzirom da broj lanova Par-
tije nije odgovarao stepenu razvitka narodnooslobodilake
borbe i raspoloenju masa za borbu protiv okupatora.
Poetkom novembra izvrena je reorganizacija Toplikog
partizanskog odreda. Formirane su tri ete J astrebaka, Pa-
sjaka i Kosanika. U ovom sastavu odred je krenuo u J ablanicu
da pomogne J ablanikom partizanskom odredu u osl obaanj u
Lebana i rudnika Lece. Odred je stigao na Radan 7. novembra,
na dan oktobarske revolucije, o ijem je istorijskom znaaju
govorio Vaso Smajovi, lan OK KPJ za Leskovac. Pasjaka
i J astrebaka eta, u zajednici sa J ablanikim odredom, izvrile
su napad na Lebane 9. novembra i posle kratkotrajne borbe
uspele da ga oslobode od etnika. Kosanika eta je, sa delom
J ablanikog odreda, oslobodila rudnik Lece. Po osloboenju Le-
bana, J astrebaka eta se, sa tabom odreda, vratila na J astre-
bac, dok je Pasjaka ostala i dalje u J ablanici. Ova eta je, sa
delom J ablanikog i Babikog odreda, vodila tri dana uporne
borbe na poloajima ispred Lebana i spreavala etnicima i ne-
dievcima, pojaanim Nemcima, da uu u osloboeno Lebane.
Najzad, treeg dana borbe formirana je isto nemaka jedinica,
kao kaznena ekspedicija, iji je zadatak bio da ue u Lebane.
Prilikom napada Nemaca, Pasjaka eta i ostale jedinice nanele
su i Nemcima znatne gubitke. Tom prilikom ubijen je i koman-
dant nemake feldandarmerije major Kenig, organizator po-
kolja u Kragujevcu i Kraljevu. Poznato je da je ovaj krvolok
bio upuen u leskovaki okrug koji je u to vreme zahvatao teri-
toriju Toplice i J ablanice, kao strunjak za uguivanje ustanka.
Ovo je bila prva vea borba sa isto nemakim jedinicama u
ovom kraju. Ona je pokazala da su nae jedinice bile sposobne
da se sa uspehom bore i protiv prekaljenih nemakih jedinica.
U toku ovih borbi zarobljen je jedan nemaki feldandarm i
to je bio prvi nemaki zarobljeni vojnik u Toplici. Nemci su
preko parlamentara uputili jedno pismo tabu J ablanikog od-
reda u kome su zahtevali da se oslobodi taj vojnik. U protivnom,
oni e, kau, Lebane i okolinu sravniti sa zemljom. Karakteri-
stino je da se Nemci u svom pismu obraaju naim jedinicama
kao partizanima, a ne kao banditima, kako su oni obino nazi-
vali partizanske borce. U odgovoru na nemaki zahtev tab
odreda se pozvao na meunarodno ratno pravo, napominjui da
Nemci kao okupatori nemaj u pravo da se svete nedunom
narodu.
Uspesi postignuti u toku oktobra i novembra dali su pod-
strek za dalje borbe i uspehe. Pripreman je napad na Blace
koje je jo uvek bilo etniko uporite. U nj emu se tada nalazio
etniki vojvoda pop Mika Popovi koji se ve prouo u narodu
po teroru i pljaki. Bio je strah i trepet za okolna sela, tako da
je na glas o njegovom dolasku u selo, narod beao i sklanjao
se. Napad na Blace ubrzan je jednim, za nas nepredvienim i
nepoeljnim sluajem. Naime, ovaj etniki odred uspeo je da
29. novembra iznenadi J astrebaku etu kod sela Zdravinja i
zarobi celu jednu desetinu. Poto je zarobljene drugove i jo
nekoliko simpatizera i pristalica NOP-a oekivala sigurna smrt
u blackom zatvoru, tab Toplikog odreda ubrzao je pripreme
za napad na Blace.
Pored jedinica Toplikog, u napadu je uestvovao i Ra-
sinski partizanski odred koji se u to vreme nalazio na teritoriji
Toplice. Pored njih, angaovano je i oko 300 boraca pripadnika
mesnih partizanskih desetina, uglavnom iz onih sela koja su bila
naa najjaa uporita. Uoi napada dobijeni su tani podaci o
mestu objekata u kojima su bili zarobljeni partizani, kao i o lo-
kaciji zgrade u kojoj se nalazila glavnina etnika.
J edinice Toplikog i Rasinskog partizanskog odreda napale
su odreene objekte u samom Blacu, prema planu koji je raz-
radio tab Toplikog odreda, dok su mesne desetine bile anga-
ovane za spoljno obezbeenje napada. Svi prilazi bili su posed-
nuti, tako da je Blace bilo gotovo hermetiki zatvoreno.
Meutim, sticajem okolnosti je komandant etnikog odreda, sa
grupom etnika, napustio Blace dan pre naeg napada i zanoio
u susednom selu Stubal. Da li je to uinio sluajno ili namerno,
ne moe se tano rei, no u svakom sluaju on je oekivao na
napad. Napad je pripreman i izveden u potpunoj tajnosti. U
rano jutro 5. decembra ete Toplikog i Rasinski odred uspeli
su da u juriu razbiju etniko obezbeenje ispred zgrade u
kojoj se nalazio tab etnika sa glavninom i oslobode drugove
iz zatvora. Gotovo ceo dan vodila se borba za ovu zgradu koja
je bila od tvrdog materijala. Ali smo, upotrebivi zapaljive flae
i uz jaku mitraljesku vatru uspeli da i nj u osvojimo.
U toku napada pop Mika je sa svojom grupom, izvrio
napad na naa spoljna obezbeenja izmeu groblja i jezera, ali
je uz velike gubitke bio primoran da se povue. Prilikom ovog
njegovog iznenadnog napada ubijeno je oko 20 etnika. Nai
ukupni gubici u ovoj borbi bili su 3 mrtva i 2 ranjena, dok su
etnici imali oko 30 mrtvih i 60 zarobljenih, meu kojima je
bilo i nekoliko poznatih koji su muili nae zarobljene drugove
i pristalice NOP-a.
Osloboenjem Blaca palo je i poslednje etniko uporite
u bivem prokupakom, dobrikom i jastrebakom srezu. Ostala
je samo jo Kosanica, i to nj en planinski deo. Poetkom decem-
bra stvorena je u ovom delu Srbije prostrana slobodna teritorija
od J une Morave do Kopaonika, Velikog i Malog J astrepca do
Raana i Kukavice. Na slobodnoj teritoriji mogla se posvetiti
vea panja uvrenju postojeih pozadinskih organa vlasti i
stvaranju novih, a postojali su kako u odredu tako i na terenu
i povoljniji uslovi za stvaranje novih partijskih organizacija i
njihovo omasovljavanje. U tom cilju je 12. decembra sazvana
na Belom kamenu partijska konferencija kojoj su prisustvovali
delegati 20 partijskih organizacija sa terena i svi lanovi Par-
tije i Skoja iz odreda. Tu su sumirani rezultati dotadanjih
borbi i postavljeni novi zadaci radi uvrivanja i proirivanja
slobodne teritorije. Konstatovano je da samo vrsto jedinstva
Partije moe da povede sav narod Toplice u borbu do pobede.
Kraj em 1941. godine Toplica je, moe se rei, bila slo-
bodna, bez ijednog okupatorskog vojnika, andarmerijskih sta-
nica i etnikih garnizona. I Prokuplje je bilo u naim rukama.
U stvari, ovaj grad je posle naeg napada od 9. oktobra bio
stalno pod naom kontrolom i uticaj em. Poto su razbijeni na
Pasjai, etnici nisu ni pokuavali da uspostave jai garnizon
u Prokuplju ve su ostavili samo manj u posadu. Prokuplje je
bilo potpuno izolovano od Nia, Leskovca i Kurumlije, elez-
nika pruga poruena, a telefonske veze pokidane. Taj grad je,
moe se slobodno rei, bio partizanski. Mnogi ranjeni borci
Toplikog odreda upuivani su u prokupaku bolnicu na leenje
i oporavak. Svakodnevno je funkcionisala kurirska veza izmeu
odreda i Sreskog komiteta u gradu. 15. decembra je, po odluci
taba odreda, formirana jedna eta koja je prebaena u Pro-
kuplje i u zajednici sa jednim manjim etnikim odredom iji
je komandant bio simpatizer NOP-a odravala red u gradu. U
stvari, postojanje ovog etnikog odreda bilo je samo simbo-
lino, jer je partizanska eta faktiki vrila celokupnu vlast u
gradu u kome je za 20 dana organizovano nekoliko politikih
konferencija i zborova na kojima su se manifestovale simpatije
naroda prema narodnooslobodilakoj borbi i izraavala sprem-
nost za aktivno uestvovanje u borbi protiv okupatora. Do
kraja 1941. godine Prokuplje je dalo oko 200 boraca, najvie
omladinaca od kojih je veina dala svoje ivote u narodnooslo-
bodilakoj borbi. Doeku Nove 1942. godine prisustvovalo je
nekoliko stotina graana i tom prilikom je, pored politikog
komesara partizanske ete, govorilo nekoliko vienih graana
koji su kasnije odvedeni u logor i streljani. Dolazak Bugara
januara 1942. godine prekinuo je dranje ovog grada, ali je na
uticaj i dalje ostao. Bilo je sluajeva da su nai drugovi, pored
bugarskih straa i patrola, izvodili iz Prokuplja ljotievce i
sprovodili ih u tab Toplikog odreda gde im je sueno kao
izdajnicima.
Kao to se vidi, Toplica, sem planinskog dela Kosanice,
bila je u svakom pogledu naa. U mnogim selima postojali su
pozadinski organi narodne vlasti i svako je selo bilo spremno
da prui materijalnu pomo u granicama svojih mogunosti i
poalje na desetine svojih boraca u borbu protiv okupatora. Ba
u to vreme u nekim toplikim selima pojavili su se predstavnici
Drae Mihailovia radi stvaranja etnikih organizacija. Oni su
se povezivali s pojedincima, uglavnom sa onim ljudima koji
su se neprijateljski odnosili prema narodnooslobodilakom po-
kretu, ali smo ih mi u tome spreili. Moe se slobodno rei da
Draa Mihailovi nije u veem delu Toplice imao nikakvog uti-
caja, niti je uspeo da stvori svoje jedinice, osim na podruju
Kopaonika.
Posle povlaenja glavnih snaga Narodnooslobodilake voj-
ske iz zapadne Srbije neprijatelj je sve svoje snage orijentisao
na likvidaciju osloboene teritorije u junoj Srbiji, prvenstveno
u Toplici i J ablanici gde su operisale najjae partizanske snage
koje su drale prostranu slobodnu teritoriju. Na njoj je nepri-
jatelj drao prva dva meseca 1942. godine samo gradove, ali ni
u njima nije bio potpuno siguran. Zeleznika pruga Beograd
Skoplje bila je pod udarcima diverzantskih grupa naih jedi-
nica. Transporti trupa i materijala izloeni su veoma estim
napadima i okupator se zbog toga oseao vrlo neprijatno. I zdaj-
nike jedinice bile su veoma slabe da bi se mogle suprotstaviti
nabujalim snagama NOP-a na jugu Srbije. etnici, nedievci
i ljotievci nisu mogli da obezbede komunikacije i uspostave
vlast na izgubljenoj teritoriji koju su sigurno drali i kontroli-
sali partizanski odredi. U ovakvoj situaciji Nemcima nije ostalo
nita drugo do da trae novo reenje koje je naeno u pozivanju
Bugara u Toplicu i J ablanicu.
Da bi uguili oruani ustanak u Toplici koji je dostigao
kulminaciju poetkom 1942. godine, Bugari dovlae gotovo celu
diviziju i rasporeuju je u leskovakom i toplikom kraju. Na-
mera novog okupatora bila je da postigne ono to nikako nisu
mogle udruene snage kvislinga. Zato su I ofanzivu na slobodnu
teritoriju Toplice u 1942. godini zapoeli Bugari, 13. februara,
kada su obuhvatnim napadom pokuali da opkole i unite de-
love Toplikog partizanskog odreda na Pasjai i Vidovai. Ba
u ovom prvom sukobu Bugari su doiveli poraz, poto je Pa-
sjaka eta razbila jedan bugarski bataljon kod Pasjae i na-
nela mu osetne gubitke.
Dolazak Bugara i dovlaenje mnogobrojnih etnikih, ne-
dievskih i ljotievskih odreda iz ostalih delova Srbije stvorili
su nepovoljan odnos snaga. Na svakog partizana dolazilo je
2030 neprijateljskih vojnika. Nae jedinice morale su da preu
u defanzivu. Iako su u svakodnevnim borbama od februara do
jeseni 1942. godine morale da vode borbu sa daleko jaim i
bolje naoruanim neprijateljem, nae jedinice su uspele, kori-
stei veoma veto partizanski nain ratovanja, da se odre i
sauvaju svoje jezgro. Neprijatelj, iako stalno u ofanzivi, nikada
nije uspeo da razbije i uniti Topliki partizanski odred kao
celinu, iako je nekim njegovim delovima nanosio osetne gu-
bitke. Okupator i njegove sluge na podruju Toplice uspeli su
da postignu samo delimian cilj da privremeno povrate ra-
nije izgubljenu teritoriju, razbiju nae pozadinske organe vlasti
i primenom strahovitog terora zaplae pristalice i simpatizere
narodnooslobodilakog pokreta, od kojih su na stotine odveli
u logore. Okupator faktiki nije postigao svoj glavni cilj, naime,
da razbije i uniti Topliki partizanski odred i narodnooslobodi-
laki pokret. U najteim danima narodnooslobodilake borbe u
Toplici tokom 1942. godine, Partija, NOP i partizanski odred
uspeli su da se odre, da sauvaju neraskidivu vezu s narodnim
masama, da odre kod njega veru u kraj nj u pobedu Narodno-
oslobodilake vojske nad okupatorom i njegovim slugama, sve
to prvenstveno zahvaljujui postignutim uspesima u 1941.
godini.
V oj i n B A J OV I V U K
k
NAI LJ UDI
V I DI L I GA R ON J U K A K O J E ZI NU O P R E M A DU M A NI M A ?
P
A rilikom kapitulacije bive jugoslovenske vojske jedan drug
je prikrio teki mitraljez varcloze sa cjelokupnim priborom,
ali o tome nikome nije govorio. Kad je od nekih roaka saznao
da je iz njegovog sela formiran gerilski odred, u koji on nije
ukljuen, teko se uvrijedio i naljutio, jer je smatrao da ne-
mamo povjerenja u njega. Poto me je dobro poznavao i vjero-
vao da sam neka injenica, potraio me i zbog toga nepovje-
renja prijateljski izgrdio. Zatim, na kraju, ree: Da zna,
imam teki mitraljez, redenike i dvije kaete municije, ali vam
ga ne dam. Smatrao sam da me samo ucjenjuje, jer nijesam
vjerovao da bi mogao imati mitraljez, a da mi to ne saznamo.
Ubjeivao sam ga, kako sam umio i znao, da se ne radi ni o
kakvom nepovjerenju, niti o nekoj taj noj organizaciji, ve samo
smo smatrali da bi zbog bolesti, a i poodmaklih godina, teko
izdravao napore. Zato sam traio da mi preda mitraljez, ako
ga zaista ima, da bih ga negdje sklonio, jer e nam valjati. Me-
utim, nije htio ni da uje, a ni ja nijesam pristao da ga pri-
mimo u odred, jer je bio poznat kao brz na jeziku i prznica.
Kad je poeo ustanak, gerilski odred iz njegovog i jo
jednog sela rasporeen je na lijevoj obali Moravice, od mana-
stira Zdrebaonika do njenog ua u Zetu, sa zadatkom da spre-
ava eventualni izlazak i prodor I talijana iz Danilovgrada lije-
vom obalom Zete. Prilikom obilaska ovog odreda (16. ili 17.
jula) odmah sam na putu iznad mosta na Mora vici, na okuci
ispod sela Sekulia, primijetio mitraljez varcloze u jednom
rovu ozidanom kamenom. A on, ponosan i nasmijan, uputi se
k meni i doeka me veselo, rijeima: Vidi li ovog garonju
kako se rairio i zinuo prema dumanima?
OTAC PROTI VKANDI DAT SINU
Odmah poslije ustanka nai gerilski odredi su bili preuski
da prime masu ustanika, koji su nagrnuli im su zapucale prve
puke na Spuu. Zato se 17. ili 18. jula pristupilo formiranju
eta. Tako je od oko 200 ustanika (meu kojima su skoro polo-
vina bili stariji ljudi), iz sela Vuice, Meica, Gorice, Potkraja,
Potkule, Kopita i Poijevke, formirana Donjopetruinska eta.
Odmah poslije formiranja, 19. jula, eta se okupila u jed-
nom vonjaku u selu Gorici (kod manastira drebaonika) da
javnim glasanjem izabere komandira, poto se nalazila na po-
loaju. (To se deavalo ba onog asa kada su se I talijani, pod
pritiskom ostalih ustanikih eta, izvlaili iz Danilovgrada ka
Bralenovici 2 km od Danilovgrada.) Njih 50 do 60 veinom
mlaih ustanika, koji su odranije pripadali gerilskim odredima,
kao i ostali mladi borci, jednoduno su me predloili za koman-
dira. Mnogi su ak bili i protiv toga da se bira komandir, poto
sam ve bio komandir odreda. Bilo je buno i veselo, jer su
svi bili orni i za borbu i za alu.
Meutim, poto su i stari htjeli da se pitaju, predloie
za komandira ete moga oca, koji je ve imao preko 60 godina.
Ovaj predlog su obrazloili time da je on stari ratnik, rezervni
kapetan itd., a da sam ja jo mlad, neiskusan i nerazborit. Iako
mu je bilo milije da njegov sin bude komandir nego on, moj
otac ipak nije propustio da kae kako ima boljih i od mene i
od njega, ali, eto, kad ve oete Zariju, neka bude.
Upravo kad je galama oko izbora komandira bila na vr-
huncu, iznenada se razlee snana eksplozija, a zatim jedna za
drugom jo nekolike slabije. Visoko iza Danilovgrada na sve
strane su letjeli razni predmeti i kamenje, a gusti crn oblak
dima peo se u visine. Niko se nije sjetio da su I talijani, napu-
tajui Danilovgrad, digli u vazduh barutanu (skladite muni-
cije i eksploziva) da ne bi partizanima pala u ruke. Naprotiv,
mnogi su mislili da je to neko novo italijansko oruje, pa se
borci poee razilaziti. I dok smo se sjetili da je barutana zapa-
ljena, da kaemo borcima kako je to dobar znak, da je to naa
pobjeda i da je grad zauzet, prolo je nekoliko vrlo munih
minuta.
Oni koji su krenuli da se sklone ponovo su se okupili, ali
bez one ivosti i veselosti. Poto su stariji odustali od svog kan-
didata, eta me jednoglasno izabra za komandira. Zatim iza-
brasmo i komandire vodova. Meutim, dok su vodovi kretali
na poloaj, moj otac se izdvojio (nije mu ni na kraj pameti bilo
da slua novog komandira) i kroz vonjake i njive sam odmar-
ovao do pod Paie, do obale Zete, uzvodno od mosta kod Da-
nilovgrada. Zatim se popeo na jedno drvo i poeo da gaa I tali-
jane koji su se na drugoj obali umivali i pokuavali da se pro-
kradu do Zete, da bi zahvatili vode. Zbog toga su ga uhapsili
borci iz Lalevia, kao strano i provokatorsko lice, koje kri
disciplinu vatre na poloaju. Pustili su ga i uputili k nama tek
poslije provjere i poto su saznali da je moj otac.
SUSRET S BAJ OM STANlSlEM I 12 PRVAKA
Poslije okupacije J ugoslavije u Pavkovie se iz raznih
mjesta vratio znatan broj policijskih i drugih inovnika i oficira,
iji se kapitulantski i negativan uticaj snano osjeao. Meu
njima je doao i Bajo Stanii, o kome su se kao o koman-
dantu puka koji je marovao poput Blaa Bokovia na Ska-
dar - i pjesme pjevale. Zato je i jedan dio naroda iskreno
vjerovao da e se on trgnuti, zagrmjeti i osloboditi Crnu Goru
od okupatora. Meutim, to je zadavalo dosta muke partijskoj
eliji u Pavkoviima, jer su pripreme za ustanak tekle sporije
nego u drugim optinama. Tako, kada je poeo ustanak, Pavko-
vii nijesu mogli kao drugi formirati svoje ete koje bi ile na
zadatke.
U narodu je vrelo i komealo se. ekalo se da Bajo grmne
i krene. A Bajo je utao, eljao dugu bradu i oko sebe okupljao
prvake upravo policijske naelnike i pisare, oficire i druge,
koji su se poslije kapitulacije vratili kuama. I dok su usta-
nike ete stezale obru oko Danilovgrada, 19. jula, u Pavkovi-
ima jo nije bila formirana ni jedna eta, ve su pojedinci i
grupice, neorganizovano i razliito naoruani, silazili i pokua-
vali da prodru kroz raspored ustanikih eta ka Danilovgradu.
Du puta, od Sekulia, kroz Goricu i pored Vuice ka Pavkovi-
ima, morali smo da aljemo jae patrole da bi ih zaustavljale,
zadravale i ubjeivale da tako neorganizovano ne mogu ii u
boj. Zato im je preporuivano da naj pri j e formiraju etu. Neki
su se ljutili, pa ak i prijetili z:bog toga to ih zadravamo.
U takvoj situaciji mi je Zarija Stojovi donio poruku MK
(ili OK) da odmah idem u Pavkovie, pronaem Baja, razgova-
ram sa njim i ubijedim ga u potrebu da i Pavkovii pristupe
ustanku i produe borbu protiv okupatora. Tom prilikom mi je
Zarija dao i jednu ceduljicu, na kojoj je bilo ispisano pet argu-
menata koje sam imao da iznesem u razgovoru sa Bajom: 1. Slo-
vensko bratstvo, 2. Savez sa SSSR-om, 3. Crnogorci nijesu ni-
kad bili roblje, 4. Osloboenje od tuinske izme i izdajnika
koji su se stavili u slubu okupatora i 5. Poto se ve sve diglo
na oruje, dug je svih nas da se i dalje borimo za slobodu, jer
ne priznajemo kapitulaciju.
Idui prema J ovanoviima, uz put sam se sretao sa gru-
picama ljudi iz Pavkovia, pa i sa nekim drugovima lanovima
KPJ . Zamolio sam ove drugove da pronau Baja (koji je stalno
drao na okupu grupu od dvanaest prvaka) i da ga zamole da
doe na razgovor pod veliki stari hrast iznad Vuice. Dok su
neki otili da potrae Baja, dogovorio sam se sa Milisavom
Koljeniem, Zivkom J ovanoviem, Min j om i Vladom Pavie-
viem i dr. o tome ta da radimo ako ne uspije razgovor sa Ba-
jom. Sloili smo se da oni kako-tako okupe bar one mlae,
makar i nenaoruane, i da od njih formiraju etu, koja e spa-
savati obraz Pavkoviima, a da ja govorim okupljenom narodu
0 ustanku (bez obzira na stav i dranje Baja i drugih) i potrebi
uea u borbi.
Uskoro poslije toga sa Bajom doe i svih 12 prvaka,
meu njima i Duan urovi, profesor i knjievnik, koga sam
jedino poznavao i u njega se uzdao. Dok sam objanjavao i izno-
sio argumente za produenje ustanka kako sam najbolje umio,
svi su mukom muali osim Duana urovia. Bajo je jednom
rukom bradu gladio, a u drugoj je drao tap i njim po zemlji
arao. Duan urovi je jedini postavljao pitanja, diskutovao i
kritikovao ustanak kao preuranj enu i nepripremljenu stvar i
jedino odobravao kao pametnu parolu o slovenskom bratstvu i
savezu sa SSSR-om, al i . . . koji je daleko, daleko, toliko daleko,
da od toga vajde nema.
Poto je strpljivo saekao kraj mog izlaganja, Bajo ustade,
prie mi i upita me: A iji ti bjee, djetiu?! Kad mu odgovorih
da sam sin tamo nekog Doka Skerovia, on me potapa po ra-
menu i ree: A, tako sokole, tako i poe. Za njim krenue
1 ostali. Zatim i mi brzo poosmo preicom do ovee grupe (oko
150 ljudi) kojoj sam govorio o potrebi formiranja jedinica i
odlaska u borbu, o tome da samo njom mogu sauvati obraz,
ne ekajui ni asa vie.
Ovi ljudi stigoe na Bralenovicu, ali poto je ve italijan-
ski garnizon kapitulirao, a od onih 12 prvaka odmah je, i bez
rezerve, poao u borbu jedino veterinarski kapetan Radovan
Pavievi, koji se muki i nepomirljivo borio, podjednako protiv
okupatora i etnika, dok nije, teko ranjen, stradao prilikom
proboja za Bosnu.
KAKO J E MILOVAN ARANOVI STUPI O U PARTI ZANE
Kao aktivni oficir Milovan Saranovi je sluio u akom
bataljonu u Mariboru, u jednoj od rijetkih jedinica bive jugo-
slovenske vojske koja se u kratkotrajnom aprilskom ratu od-
luno suprotstavila faistima i ustaama i organizovano i hrabro
borila oko Mrkonji-Grada, J ajca, Donjeg Vakufa i Travnika.
to se ovaj bataljon, u kome je bilo dosta aka komunista, borio
tako organizovano, moe se uglavnom zahvaliti Milovanu. A
kad je ve svemu bio kraj, Milovan se rastao od svojih aka i
preko bespua sa pukom (od koje se nije razdvajao) doao te-
ko razoaran kod roditelja u Bjelopavlie. Velikom patrioti,
koji nije mogao pretpostaviti da se neto slino 'moe dogoditi,
preteko je pala alosna katastrofa i izdajnika igra vladajuih
i vojnih vrhova bive J ugoslavije.
Tog proljea Milovan je preivljavao teku psihiku krizu,
koja mu je utoliko tee padala to su njegova porodica i ua
rodbina ve od januara 1939. godine bile pod optim narodnim
politikim bojkotom. Naime, njegovi strievi i najblii roaci
su, iz politikih razloga, pod pokroviteljstvom sreskog nael-
nika, zloglasnog Milovana Ilia Belvederca, na pravoslavni Bo-
i 1939. godine ubili komuniste Milana i Petra aranovia (Mi-
lan je bio student, a Petar zemljoradnik sa petoro male dece).
To je bio jedan od razloga to se Milovan osjeao tako utuen i
usamljen. Iako nije uestvovao u pripremama za ustanak, niti
je za njih znao, on se svrstao u redove ustanika od samog for-
miranja Donjopetruinske ete 19. jula, pa do njenog povlaenja
sa poloaja na Vel j em brdu. Komandovao je jednim njenim
vodom, koji ga je jednoglasno izabrao. I stakao se u borbama
na Veljem brdu i u toku povlaenja ete (J elenakog bataljona).
Kada se posle povlaenja iz ravnice naa eta rasformi-
rala, i kad se krajem jula 1941. pristupilo reorganizaciji geril-
skih jedinica i formiranju novih eta, Milovan opet nije bio
obuhvaen. Poto smo s razlogom zazirali od mnogih arano-
via, to se ni njemu, pored ostalog i kao oficiru nije vjerovalo.
Ve je dola i jesen. I dok su nae preformirane ete ve
vodile borbe (kod Stubice i J elinog duba) protiv okupatorskih
jedinica, neki Milovanovi strievi i roaci su se otvoreno stavili
u slubu okupatora i po nalogu italijanskog komesara iz Dani-
lovgrada poeli da pripremaju likvidaciju kolovoa komuni-
stikog ustanka. Zato se moralo pristupiti njihovom kanja-
vanju. To je oteavalo i Milovanov poloaj. Nigdje se nije po-
javljivao i sve vie je patio.
O nj emu se mnogo diskutovalo: ta radi, ta misli, ima li
veze sa strievima i roacima, koji su se ve aktivirali u slubi
okupatora ... U to vrijeme rijetki su bili oficiri iz onog kraja
koji su se odluno i bez rezerve opredijelili za nas. A bijae
ih povie! Partizani i rukovodstvo su uglavnom mislili da je i
Milovan kao i drugi. Poto se nalazio na mom terenu, nikad
nijesu proputali priliku da pripitaju: ta misli, ta eka sa
Milovanom?. Tako sam u oktobru 1941. dva puta dobio direk-
tivu da s njim raistim, to je u stvari znailo da ga likvidiram.
Meutim, poto se u meni uvijek neto organski bunilo protiv
takvog rjeenja, bio sam protiv toga. Kada mi je i drugi put
skrenuta panja, odluno sam rekao da se ne slaem sa takvim
rjeenjem. Na to su me upozorili da e mi otii glava ako on
ita uradi, ako pobjegne u grad, ili bilo kuda. Odgovorio sam
da u ga vjerovatno pozvati da doe u partizane. Radi ta zna,
al i . . . pazi! rekli su mi. Nije mi bilo svejedno da li e mi
drugovi rei da sam oportunista i kolebljivac. Zato sam vodio
neprestanu borbu sa samim sobom. U Milovana sam instinktivno
imao povjerenja. Pa, on je bio jedini oficir iz akog bataljona
koji se borio, koji nije pobjegao, koji je doao sa pukom. Po-
kazao se i na Vel j em brdu, iako je to bilo kratko za provjeru.
A opet... oficir je, trpi pritisak roaka, a moda je jo ne-
iji ...
J ednog dana me u tabu J elenakog bataljona potrai
Milovanov otac Mihailo
1
da me pita da li je istina da emo
Milovana da ubijemo i da mi kae da on nije nita kriv, da ni
sa kim nema veze. Zatim sam negdje kraj em oktobra
1
odluio
da pozovem Milovana na razgovor i da na osnovu toga rijeim
da li da ga pozovem u partizane ili ne. Otiao sam u po bijela
dana u s. Goricu (oko 1,5 km od Danilovgrada) i poslao Mila-
dina Pavliia iz Gorice, Milovanovog kuma
2
, inae naj hrabri -
jeg borca iz ete, da poe i zamoli Milovana da doe u njegovu
kuu na razgovor. Dok su Miladin i njegov brat bili na strai,
jer nije bilo iskljueno da mogu naii I talijani bilo je tek
2 asa po podne uao sam u kuu i pozdravio se s Milovanom.
I sad me jeza hvata kad se sjetim kako je izgledao: omravio,
pocrnio, u pohabanoj oficirskoj uniformi bez epoleta . .. im
sam ga vidio, bilo mi je jasno da smo grdno pogrijeili to ga
odmah nijesmo zvali da ide u parti zane... ekao je napeto da
mu kaem zato sam ga zvao. Pitao sam ga da li je uo da
imamo namj eru da ga ubijemo. Rekao je da nije. Vj eruj em
da se nije niko usudio da mu to kae, ali su u to uporno ubje-
ivali njegove roditelje. Na pitanje ta misli zato su kanjeni
neki njegovi roaci, odgovorio je da ne zna, ali da je siguran da
nijesu bili nevini.
Kada sam poeo da govorim o naoj borbi i naglasio da on,
kao kolovan oficir, treba da bude s narodom i da ga pomae
u borbi, odjednom se ozario, oi su mu zasijale i od uzbuenja
je jedva izgovorio da mu je to najvea elja. Ali, odmah zatim
1
Ubili su ga etnici poslije naeg odlaska za Bosnu.
2
Poginuo 1943. godine i proglaen za narodnog heroja.
snudenim glasom dodade: J edino mi je teko to to ovu moju
nesrenu rodbinu svak mrzi, i kako e zbog toga i na mene
gl edati .. .
Rekao sam mu da veoma loe izgleda, da treba da se od-
mori dva-tri dana, a potom da doe u J elenak i povede Nova.
Sjutradan su doli obojica.
J a ne poznajem ni jednog druga koji je tako razborito,
znalaki, odluno i pribrano ratovao kao Milovan. Teko mu je
bilo nai ravnog po snalaljivosti u borbi, po pref in jenom smislu
za obavjetajno-izviaku aktivnost, za obuavanje ljudi, a po-
sebno po onoj gotovo neshvatljivoj i neprekidnoj aktivnosti i
izdrljivosti. To su nedvosmisleno pokazale i probe privrenosti
naoj borbi naroito u proljee 1942. godine.
Zarije KEROVI
TREE I ENJ E KOZARE I NAPAD NA
MRAKOVI CU
P
A ri j e nego to je 5. decembra izvrena akcija na Mrakovicu
stanje naih snaga na Kozari bilo je ovako:
Kozarski odred je u to vrijeme imao 6 eta. U komandama
tih eta bili su:
u 1. eti: komandir Veljko Stoj akovi, politkomesar Duan
Misiraa;
u 2. eti: komandir Milo Siljegovi, politkomesar Nikola
Luketi;
u 3. eti: komandir Ivica Marui Ratko, politkomesar Ob-
rad Stievi;
u 4. eti: komandir Ranko ipka, politkomesar J oco Mar-
janovi;
u 5. eti: komandir Milorad Mijatovi, politkomesar Milan
Vrhovac;
u 6. eti: komandir Mirko Peki, politkomesar Pero
urguz.
Prva eta (115 boraca, naoruanih sa 85 puaka, 1 puko-
mitraljezom, 4500 metaka i 20 bombi) imala je logor na Kozari,
na kosi Mednjaku, iznad rijeke Mljeanice. Druga eta (120
boraca, naoruanih sa 80 puaka, 1 pukomitraljezom, 5000 me-
taka i 15 bombi) je imala logor na Kozari, na kosi Vitlovskoj
iznad rijeke Mljeanice. Trea, Karanska eta (170 boraca koji
su raspolagali sa 125 puaka, 1 tekim mitraljezom, 1 pukomi-
traljezom, 7000 metaka i 20 bombi) imala je logor u umi Ka-
ranu, izmeu sela Grabanice, Krive Rijeke i Marina. etvrta,
Baljska eta, (95 boraca naoruanih sa 75 puaka, 1 pukomi-
traljezom, 4500 metaka i 25 bombi) imala je logor u umi
Balj u, iznad Bosanske Kostajnice. Peta eta (110 boraca, koji
su imali 95 puaka, 1 pukomitral jez, 10 000 metaka) je imala
logor u Kozari, na Brusovcu ispod vrha Lisine. esta, Mota-
nika eta (60 boraca, sa 50 puaka, 2000 metaka i 5 bombi)
imala je logor na Kozari, iznad manastira Motanice. Pored tih
eta, pod komandom Kozarskog odreda, u to vrijeme nalazile
su se jo dvije ete, koje su dejstvovale preko rijeke Vrbasa oko
Crnog vrha i Careve gore u centralnoj Bosni. Te ete su u de-
cembru prele pod komandu taba Treeg krajikog odreda.
Prema tome u odredu na Kozari je bilo oko 700 boraca,
naoruanih sa 530 puaka, 5 pukomitraljeza, 1 tekim mitra-
ljezom, sa 33 000 puanih metaka i 115 bombi.
tab Kozarskog odreda nalazio se na Kozari, na irokom
brijegu ispod vrha Proise, a iznad Travnog potoka i rijeke Go-
lubae.
NEPRI J ATELJ SKA OPERACI J A OD 24. DO 30. NOVEMBRA
Akciji na Mrakovici je prethodila trea neprijateljska
operacija na Kozaru, koja je trajala od 24. do 30. novembra. U
toj operaciji, prema neprijateljevim podacima uestvovalo je
28 000 neprijateljevih vojnika. Cjelokupnom operacijom ruko-
vodila je njemaka komanda. I zvrena je brza koncentracija i
popuna garnizona u Prijedoru, Bosanskoj Dubici, Bosanskoj
Gradiki, Kozarcu i Podgracima. Planom je predvieno da se
Kozara obuhvati od Prijedora, Kozarca, Bosanske Dubice i Pod-
gradaca. Vojna dejstva su otpoela uj utro 24. novembra. Toga
dana neprijatelj je krenuo iz navedenih garnizona prema Ko-
zari, a cestu Prijedor Bosanska Dubica zaposjeo je tenko-
vima. Izvan tog neprijateljskog obrua ostale su 3. eta na Ka-
ranu i 4. eta na Balju, dok su se 1, 5. i 6. eta nalazile u blizini
svojih logora, a 2. eta u selima prema Bosanskoj Dubici. Svaka
eta je patrolama pratila kretanj e neprijatelja, koji je nastupao
prema Kozari. tab odreda je bio povezan samo sa 5. etom, jer
je ona bila najblia, dok ostale ete u ofanzivi nisu mogle sa
tabom uspostaviti vezu.
Prije te ofanzive, pred kraj oktobra, pao je snijeg koji se
u novembru otopio, izuzev na nekim proplancima i oko rijeka i
u jarcima. Nastupili su magloviti dani, kada se sunce probijalo
samo na trenutke. Noi su bile vrlo hladne.
Neprijatelj je iz garnizona u kolonama i u streljakim
strojevima proao kroz sela. Drugog dana ofanzive, 25. novem-
bra, neprijateljeve kolone koje su pole iz Prijedora izbile su na
Maslin-Bajir i Beia poljanu. Od Kozarca jedna kolona je ila
u pravcu Beia poljane, a druga od sela Lamovite i izbila na
Lisinu u Golu planinu. Neprijateljeve kolone iz Bosanske Du-
bice kretale su se cestom koja ide preko sela: Hadi-Bajira,
Furda, Gornjoevaca, Bjelajaca i Koturova, a od Koturova preko
kose Medenjaka ka Mrakovici. Sa strane su ile druge kolone
koje su pratile glavnu kolonu.
Neprijateljeve kolone od Podgradaca ile su uz rijeku Vr-
baku, J asenovaku, Golubaku i Crnu rijeku, gdje su jednim
dijelovima logorovale, a drugim krstarile visovima iznad rijeka
i izbijale na Mrakovicu. Dvadeset petog novembra navee ne-
prijateljeve snage koje su izbile iz Prijedora na Maslin-Bajir
spustile su se u Mljeanicu ispod Vitlovske i tu logorovale, dok
su snage koje su izbile na Beia poljanu, Golu planinu i Lisinu,
ostale na tim poloajima.
I ZVLAENJ E CETE IZ OBRUA
Prva eta se prvog dana ofanzive nalazila na kosi Med-
njaku, sa isturenim patrolama prema neprijatelju. U toku noi
(uoi 25. novembra), eta se prebacila na Vitlovsku kosu, prije
nego to su neprijateljeve kolone izbile na Maslin-Bajir i Be-
ia poljanu, jer je Vitlovska mnogo vea i bolja za manevri-
sanje. Drugog dana ofanzive eta je sa Vitlovske pratila nepri-
jateljeve pokrete prema Maslin-Bajir u, Beia poljani, Mede-
njaku, Painim konacima i Mrakovici. U noi izmeu 25. i 26.
novembra eta je morala napustiti Vitlovsku, jer su neprijatelj-
ske snage sa vie strana zaposjele poloaje kose oko Vitlov-
ske. Zato se eta morala probiti izmeu neprijateljevih poloaja.
Ali, trebalo je procijeniti na kojem je mjestu moguno zaobii
neprijatelja, u kojem pravcu poi, a da se opet ne doe u istu
situaciju. Kako je neprijatelj na mjestima gdje je zalogorovao
s veeri naloio vatre, a istovremeno je bacao i rakete, to se lako
moglo raspoznati gdje su mu poloaji. Uoivi ih 1. eta se spu-
stila sa Vitlovske u rijeku Mljeanicu vie neprijatelj evih lo-
gora, a zatim se kosom neopaeno provukla izmeu logora na
Beia poljani i logora u Mljeanici, izila iz neprijateljevog
obrua, izbila na Maslin-Bajir i nala se neprijatelju za leima.
U toku noi eta je ispitala situaciju u selima i sila u selo
Boie, odakle je pratila neprijateljeve pokrete. U tom selu
eta je ostala sve do neprijateljevog povlaenja sa Kozare.
Druga eta se za sve vrijeme ofanzive nalazila u selima,
odnosno u gajevima izmeu sela Maglajaca, Bjelajaca, Elezo-
vae, Vlakovaca i Gornjoevaca, tu je manevrisala i pratila
neprijateljeve kolone. Stab odreda i 5. eta pratili su neprija-
teljeve pokrete od Podgradaca, Gole planine i Lisine. Neprija-
teljeve kolone koje su iz Kozarca i sela Lamovite izile na Golu
planinu i Lisinu, zadrale su se tu jednim dijelom, a drugim
su okrenule prema Mrakovici, gde su i ostale do kraj a ofanzive.
Poslije ofanzive neke kolone su se vratile preko Lamovite, a
druge (sa Mrakovice) prema Kozarcu.
U kolonama koje su se kretale od Podgradaca bili su
uglavnom Nijemci.
Neprijatelj je imao najvei logor na sastavcima rijeke J a-
senovae i Golubae.
Patrola taba odreda (Brane Kovaevi, Dragoj a Kesar i
Simo Zgonjanin), sputajui se niz jednu kosu naila je nou
na strau koja je uvala logor. Straar je zaustavio patrolu.
Meutim, borci iz patrole su se brzo snali, pripucali su iz pu-
aka i ubili straara, a zatim preko rijeke Vrbake uspjeli da
se izvuku, iako je neprijatelj odmah osuo estoku vatru za
njima.
esta eta, kojoj je logor bio u Kozari, nedaleko od mana-
stira Motanice (iznad naselja apljak), takoe je uspjela da se
izvue iz neprijateljevog obrua. Njen logor je neprijatelj ka-
snije pronaao i spalio.
Pokret neprijatelja u ovoj operaciji su budno pratile sve
nae ete i na osnovu toga odreivale svoje pokrete i poloaje.
U toj operaciji neprijatelj je artiljerijom tukao pojedine
kose Kozare, a u nastupanju je tukao i jakom mitraljeskom
vatrom, sve do izbijanja i koncentracije kolona iz Bosanske Du-
bice, Podgradaca, Kozarca i Prijedora na Mrakovicu. Druge
neprijateljeve snage, koje su uestvovale u toj operaciji, ostale
su rasporeene na glavnim putevima i u selima oko Kozare.
Ve 29. novembra neprijatelj se poeo povlaiti da bi sutradan
navee zavrio povlaenje. Na Mrakovici je, meutim, ostavio
posadu koja je imala oko 500 vojnika to je, u stvari, bila 2.
bojna 11. pjeadijske pukovnije.
Ustake jedinice koje su uestvovale u operaciji, u po-
vratku su izvrile mnoge zloine nad narodom koji su pohvatali
u selima. Naroito teka zloinstva su izvrili u nekim selima
dubikog sreza, gdje su djecu nabadali na noeve. Takoe su
izvrili zloinstvo i u zaseocima Meuvoa, Odincima i Kou-
oj, gdje su popalili kue i ubijali stanovnitvo i izvrili zloine
nad porodicama Bokana u Gornjoj Mljeanici. Teke zloine
izvrili su i u selima gradikog sreza Miloevom Brdu i
Sovjaku.
Da bi zadao udarac partizanima na Kozari, neprijatelj je,
kao to smo rekli, ostavio posadu na Mrakovici, glavnoj raskr-
snici Kozare, od koje idu ceste za Bosansku Dubicu, Kozarac i
G. Podgrace. Neprijateljeva posada od 500 vojnika je pored pu-
aka imala i vei broj pukomitraljeza, 6 tekih mitraljeza i 4
teka bacaa. Posada je bila smjetena u kuama i vilama, a
oko njih su iskopani rovovi.
Tako se i ta trea operacija na partizane Kozare zavrila
bez uspjeha po neprijatelja. Sve nae ete koje su bile obuhva-
ene ovom operacijom, ostale su netaknute iako su se nalazile
u neprijateljevom obruu, iz kojeg su izlazile vjetim mane-
vrisanjem. Teko je bilo partizanima da se uzdre i ne otvore
vatru na neprijatelja, ali je omjer snaga bio isu vie velik da
bi se s njim tada razraunavali, jer - neprijatelj je imao preko
dvadeset hiljada dobro naoruanih vojnika protiv naih est
eta, sa 60 do 170 boraca u svakoj. Neprijatelj je posle povla-
enja nastojao da demoralie narod u selima kroz koja je pro-
lazio, i u gradovima Prijedoru, Bos. Dubici, Bos. Gradiki, Ba-
njaluci, pronosei vijesti da je komandant odreda dr Mladen
Stojanovi, iv uhvaen, da su Boko Siljegovi, oa Maar i
drugi (za koje su znali da su rukovodioci partizana na Kozari)
pohvatani i postrijeljani da su partizani u Kozari uniteni.
PORUKA KOMANDANTA ODREDA MLADENA STOJ ANOVlCA
Komandant odreda Mladen Stojanovi poslao je dopis ko-
mandama 1, 2, 5. i 6. ete, u kojem je stajalo da je neprijatelj
ostavio na Mrakovici posadu s glavnim ciljem da napada nae
snage na Kozari i da omogui eksploataciju uma za okupatora,
te da se ta posada mora to prije unititi. Komandama eta je
na kraj u nareeno da nastave sa izvianjem i da predloe plan
akcije, koja treba da se izvede u to kraem vremenu. Komande
eta su zatim poslale svoje predloge. U konanom planu za na-
pad, koji je izradio komandant odreda, odlueno je da se akcija
na Mrakovici izvri 5. decembra, tako da napad pone u 5.30
asova uj utru. Za akciju su odreene 1, 2, 4, 5. i 6. eta. Sve
ove ete su imale napadati, sem 6. koja je bila odreena za osi-
guranje od Kozarca.
etvrtog decembra navee izvrene su poslednje pripreme
u logorima eta, i u toku noi, svaka u svom pravcu, ete su
krenule na zadatak. Na poloaje su stigle u predvieno vrijeme
i meusobno uhvatile vezu. Tano u 5.30 asova uj utro poela
je akcija razoruavanja neprijatelj evih straara, kojima su se
nae ete pribliile i iznenadile ih. Neprijatelj je oekivao na
napad, jer je primijetio izvianje koje je vreno u pravcu Mra-
kovice. Stoga je neprestano bio u pripravnosti, ali u trenutku
napada ipak je bio iznenaen. Borba je bila vrlo otra. Puana,
mitraljeska i minobacaka vatra bez prekida je trajala do 9.30
asova kada je nekoliko naih boraca bombaa uspjelo da se
probije do zgrada i neprijatelj evih rovova i da u njih ubaci
bombe. Od bombi su neke kue poele gorjeti i tada su ete
izvrile jo snaniji pritisak na neprijatelja, koji se zavrio sna-
nim juriem, i pored toga to je otpor iz rovova bio estok.
Pri j e juria ete su uspjele da likvidiraju neka mitraljeska
gnijezda i od tada su itavu vatru koncentrisale na rovove i
kue.
J uri je bio snaan. Neprijatelj je napustio poloaje i po-
eo odstupati; deo neprijateljeve vojske je uspio da se izvue
kroz umu prema Kozarcu. U borbi su ubijena 72 neprijate-
ljeva vojnika, 12 ranjeno, a 92 zarobljeno sa 2 oficira i 1 ljeka-
rom. Od oruja je zapljenjeno: 155 puaka, 6 tekih mitraljeza,
preko 12 pukomitraljeza i 4 teka bacaa, sa velikim koliinama
puane i minobacake municije.
Posle akcije naleteo je jedan neprijateljev avion od pravca
Banjaluke i mitraljezom tukao po Mrakovici, ali bez rezultata.
U akciji na Mrakovici imali smo 5 poginulih i 6 ranjenih
drugova. Tada je, pred kraj borbe, poginuo i Dragoje Miljato-
vi varc, lan Okrunog komiteta za Kozaru koji je zamjenji-
vao bolesnog komandira 2. ete Miloa Siljegovia. U toj akciji
poginuli su jo i borci 5. ete Branko Buma i Aleksa up,
a ranj en je Dragan Garaa.
U akciji su se istakli iz 1. ete: desetar Mlado Stani sa
svojom desetinom, pukomitraljezac Slavko Banovi, vodnik 3.
voda, Rade Kondi i borci: Kojo Medi, Pero J ovii, Mlado Gra-
oni, Mile i uro Vuenovi, Mile Rajli, Milan ukanovi i dr.,
iz 2. ete: Dragutin urguz, Mihailo Vuievi, Ljuban Ai-
movi, Tomica Spanovi, Rade Rau, Miloje Bokan, Uro
Baki i J ovo Bijeli.
U akciju su povedene i dvije ili tri pozadinske ete da bi
prihvatile ranjenike, zaplijenjeno oruje i drugi materijal.
Tri dana poslije izvrene akcije, tj. 8. decembra, Mladen
i J osip Maar oa krenuli su na Karan. Pri polasku su navratili
u 2. i 1. etu, pregledali logore i bajte. Tom prilikom je pred
strojem eta komandant Mladen Stojanovi odrao govor o po-
slednjo j neprijateljskoj operaciji i o naoj akciji, zatim o po-
trebi borbe protiv neprijatelja, o izdaji Drae Mihailovia i
njegovoj saradnji sa Nijemcima.
Kada je Mladen Stojanovi krenuo za Karan da obie 3.
i 4. etu, odluio je da se kod kole u selu Meuvou odri
zbor naroda. Tu je bila izvrena i smotra 1, 2, 4. i 6. ete koje
su uestvovale u akciji. Na smotru je bilo doneseno i oruje-
koje je zaplijenjeno u akciji na Mrakovici.
Uspjena akcija na neprijateljevu posadu na Mrakovici
imala je veliki vojniki i politiki znaaj. U toj akciji su ko-
zarski partizani doli do novog oruja, pa je tako stvorena mo-
gunost i brojnog jaanja naih snaga, a naroito je bilo vano
pojaanje u naoruanju zaplijenjenim pukomitraljezima, te-
kim mitraljezima i bacaima. Znaaj ove akcije bio je u tome,
to je akcija izvrena svega nekoliko dana poslije neprijatelj-
ske operacije u kojoj je bilo zaplanirano da se potpuno unite
partizani na Kozari.
Duan MI SI RACA
AKCI J A KOD STALKA
B ilo je to 27. septembra 1941. godine, kada je eta od 49
primorskih partizana iz logora sa Vievice krenula da izvri
akciju na komunikaciji Novi Ogulin. Do tada su I talijani
nesmetano saobraali ovom komunikacijom, prevozei trupe i
hranu. Ni jedan napad na njih jo nije bio izvren.
Nekoliko dana prije ovog napada dobili smo obavijest da
u na logor na Vievici dolaze Suaani iz logora na Tuhobiu.
Ugovorenog dana Tomo Strizi i ja saekali smo ih na padi-
nama Bitoraja, iznad Likog polja. Bilo ih je oko 20, na elu
sa Radom upiem, sekretarom Okrunog komiteta KPH Su-
aka. Pored puaka bili su naoruani i sa 2 pukomitraljeza.
Odmah poslije njihovog dolaska odran je sastanak ko-
munista posveen formiranju partijske elije i vojnikoj orga-
nizaciji logora. Odlueno je da se organizira jedinica pod na-
zivom eta Matija Gubac. Za komandira ete odreen je
Veljko Markovi Vuini, a za politikog komesara Moa Al-
bahari. Zamjenika komesara nismo odreivali. Sekretar elije
bio je Tomo Strizi, a ukupno brojno stanje ete bilo je 55 bo-
raca. eta je bila naoruana sa 4 pukomitraljeza i oko 50
puaka.
Povean broj boraca u logoru na Vievici pojaao je iona-
ko ve do tada teku situaciju ishrane (koja je, uzgred reeno,
partizane Hrvatskog primorja i Gorskog kotara pratila kroz
itav rat), pa je rukovodstvo u tom pogledu moralo pojaati i
svoju aktivnost. Meutim, sektor sa kojeg su se tada partizani
Vievice snabdijevali ograniavao se na sela Bribir i Ledenice,
a neto je povremeno dobijano iz Selca. Sve to nije moglo pot-
puno zadovoljiti narasle potrebe logora; zato se moralo strogo
voditi rauna o racionalnoj potronji onoga to se dobijalo. Bilo
j e tu i gladi, ali cilj koji je stajao pred nama, vedrina i perspek-
tivnost koju su unosili komunisti, kao i saznanje da se irom
zemlje vode borbe za osloboenje, bili su jai od svega. Voj-
nika obuka, politiki rad i revolucionarna pjesma bili su sa-
stavni dio naeg svakodnevnog ivota do kasno u no. Tako,
nakon zajedniki provedenih desetak dana, doao je i 27. sep-
tembar.
Toga dana osvanuo je lijep, sunan dan. U logoru su vr-
ene posljednje pripreme za pokret. Tomo Strizi, Nikola Car
i Milan Mataija su otili dva dana ranije da izvide teren i pri-
preme akciju na italijanski kamion koji je svaki dan izmeu
4 i 5 po podne prevozio iz Novog za J asenak redovno sljedo-
vanje tamonjem garnizonu. Put od Vievice do Stalka, gdje je
izabrano da se akcija izvede, dug oko 15 km, vodio je preko
neravnog i umovitog terena, pa je bilo i lutanja. Vodi puta
J ure Mataija Zirica prije polaska uvjeravao nas je kako po-
znaje dobro sve staze kroz umu, no ipak je esto zaustavljao
kolonu, a on odlazio naprijed ili na neku uzviicu radi orijenta-
cije. Naravno, pravili smo ale na raun njegovog poznavanja
puta. No, ipak smo stigli na vrijeme.
Doekali su nas Tomo i Nikola, upoznali nas s terenom
na kojem emo izvesti akciju i izloili plan. Cijela akcija je
morala biti izvedena bez ijednog metka, jer se u neposrednoj
blizini, na oko 500 m iza okuke, nalazila italijanska posada sa
oko 5060 vojnika. Teren na kojem je trebalo da postavimo
zasjedu bio je za nas prilino nepodesan, jer ga je cesta nadvi-
avala negdje pola, a na nekim mjestima i do dva metra, ali je
bio pokriven zelenilom pa smo mogli da ostanemo neprimije-
eni. Za akciju eta je bila podijeljena u dva voda, sa po dvije
desetine. 1. vod i jedna desetina 2. voda imali su zadatak da
saekaju kamion u zasjedi, rasporeeni kraj puta. J edan borac,
u trenutku kada kamion naie, trebalo je da izae na cestu,
zaustavi ga i zamoli da se preveze. im kamion stane, ostali
treba da iznenadno iskoe i razoruaju posadu. Ukoliko to ne
bi uspjelo, etvrta desetina (iz 2. voda) trebalo je da zaprijei
put jednim deblom. Kako je plan napravljen, tako je i ui-
njeno: tri desetine prikrile su se u bunju pokraj puta, a jedna
je otila malo nie i pripremila trupac za pregraivanje ceste.
U meuvremenu dok smo bili u zasjedi, J ure Mataija bio
je sa Striziem i Carem na izvidnici i sluajno ispalio metak,
to je izazvalo kod nas izvjesnu nervozu, jer smo se pobojali
da e propasti akcija ako nas I talijani primijete. Na sreu, iz-
gleda da su mislili da je netko od njihovih pucao.
Nije prolo mnogo vremena, kad nam je izvidnica javila
da kamion dolazi. I zaista, vidjeli smo ga kako se sputa pre-
ma nama.
J edan borac iz prve desetine je izaao na cestu i podigao
ruku, ali se kamion nije zaustavio. Tada je etvrta desetina za-
prijeila put i kamion je stao. Pri j e nego to su iznenaeni
i zbunjeni italijanski vojnici uspjeli da podignu puke koje su
drali u rukama, ve smo bili na kamionu i poeli smo da ih
razoruavamo. Sve se to odvijalo veoma brzo tako da nisu us-
pjeli ni da se snau. Na kamionu su, pored ofera, bila 2 ofi-
cira, 1 podoficir i 6 vojnika. Kamion je odvezen u oblinju
umu i, poto je istovareno sljedovanje, zapaljen. Podoficir i
vojnici su puteni, a oficiri zadrani i predati revolucionarnom
sudu, koji je u tu svrhu u eti obrazovan. Zaplijenili smo
oruje zarobljenih I talijana; izmeu ostalog i 2 pukomitra-
ljeza.
Poslije ovog uspjeha jo je vie poraslo oduevljenje u
eti. Prema ranije utvrenom dogovoru predali smo nekolicini
boraca partizanske ete Drenice, koji su se tu nali, jedan pu-
komitral jez, poto oni do tada nisu imali nijednog, a mi smo
sada imali dva. Ovo se politiki vrlo pozitivno odrazilo na na-
rod Drenice, jer su na djelu osjetili da u borcima Hrvatskog
primorja imaju sigurnog saveznika u borbi protiv okupatora i
ustaa. Tako smo polagali osnove bratstva i jedinstva izmeu
Hrvatskog primorja i Drenice.
Poslije izvrene akcije povukli smo se oko 2 km od ceste
u umu i odrali sastanak partijske elije. Poto smo pretpo-
stavili da e okupator ve sutradan preduzeti mj ere radi ispi-
tivanja i ienja terena na kome je izvrena akcija, odluili
smo da ostane jedna grupa (od 7 drugova, na elu sa Tomom
Striziem) i da postavlja zasjede. Ova grupa u naredna tri dana
izmeu Stalka i Mouna izvrila je jo dvije akcije, u kojima
je neprijatelj imao 17 mrtvih i desetak ranjenih. Zaplijenjeno
je 5 puaka. Ove akcije snano su uzdrmale okupatora i unijele
nespokojstvo u njegove redove. One su bile dovoljne da Itali-
jani prekinu saobraaj na komunikaciji Novi Ogulin.
Akcija na Stalku je bila jedna od prvih na I talijane u
Hrvatskoj i imala je vrlo velikog odjeka i pozitivno se odrazila
na dalji razvoj situacije u Hrvatskom primorju. I talijani su
bili sada prisiljeni da pokau svoje pravo lice i da od zatit-
nika, kako su se nazivali, preu na otvorene represalije. Po-
elo je masovno hapenje i odvoenje u zatvore cijelih poro-
dica iz Bribira i Ledenica za koje su pretpostavljali da nekoga
imaju u umi u partizanskim logorima. To je izazvalo jo jau
mrnju naroda prema okupatoru i vezalo ga za NOP. Ugled
partizana u narodu je porastao, a priliv u partizanski logor na
Vievici, kao i u ostale logore, bivao iz dana u dan sve vei.
Andrija TUS
KAKO J E KOTAR MAKARSKA DOEKAO
1941. GODINU
N ej ednak e su bile prilike i politika situacija u kojoj je sta-
novnitvo pojedinih krajeva kotara Makarske doekalo doga-
aje 1941. godine. Ono ni teritorijalno ni partijski nije pred-
stavjalo jednu cjelinu. Postojala su tri kotara i to: Makarska,
od Brela do Ploa ukljuivi Vrgorsku krajinu, kotar Metkovi,
od Ploa do Metkovia i kotar Imotski, kome je pripadala
I motska krajina.
Kako su politike prilike na pojedinim od ovih kotareva
bile nejednake, tako se ni partijske organizacije izmeu dva
rata nisu razvijale i rasle istim intenzitetom, niti su imale jed-
naku podrku u masama. To se 1941. godine odrazilo i na pri-
premama i razvitku ustanka.
U momentu napada na J ugoslaviju Makarsko primorje
sa Vrgorcem imalo je Okruni komitet Parti j e sa dosta razvi-
jenom mreom partijskih organizacija. Komunistika partija u
ovom kraj u rano je stekla popularnost i masovnu podrku na-
roda, stavljajui se na elo niza naprednih akcija. Uslijed ve-
like aktivnosti KP i njenog utj ecaj a na mase 1936. godine do-
lo je do hapenja 36 komunista meu kojima su bili drugovi
iz Baine, Vrgorca, Makarske i Makarskog primorja. Svi su oni
dovedeni u zatvor u Makarsku gdje su zvjerski mueni. I stina
o ovim brutalnostima prodrla je u javnost, to se odrazilo i u
javnom ivotu van zatvora, tako da su vlastodrci od tog hap-
enja na ovom podruju imali upravo suprotne efekte. Utj ecaj
komunista i dalje se veoma snano osjeao na specifian nain,
pod ovakvim okolnostima, ostvarivi jak politiki efekat na
mase. Proces protiv ovih drugova nakon 4 mjeseca od njihovog
hapenja odran je u Splitu. Za sve to vrijeme itav narod
budno je pratio dogaaje i s njima aktivno ivjeo, zgraajui
se nad postupcima vlastodraca i oduevljavajui se snagom i
odlunou zatvorenih drugova. Time se mogu tumaiti doga-
aji koji su se zbili na Makarskom pristanitu prilikom po-
vratka komunista sa splitskog procesa. Masa je manifestirajui
svoju privrenost Komunistikoj partiji, doekala komuniste, a
Vida Mihaljevia je nosila obalom na rukama, izraavajui i na
taj nain svoje osjeaje.
Na itavom podruju biveg Makarskog kotara Partija je,
pored velikog utj ecaj a na iroke mase, naroito upliv imala na
omladinu ijem je odgoju, u progresivnom duhu, posvjeivala
posebnu panju. Ona je takav utj ecaj razvijala kroz razne for-
me djelatnosti, a najefikasnije kroz razna napredna drutva,
kao to je u Makarskoj bio radniki portski klub Zmaj, koji
su komunisti osnovali jo 1921. godine. U Vrgorcu se takva dje-
latnost provodila kroz kulturno drutvo Napredak, a u mno-
gim selima preko itaonica i manjih kulturno-prosvjetnih gru-
pa itd. Ova drutva esto su bila rasturana, jer su predstavnici
reima bili svjesni to se kroz nj i h provodi.
Isto tako KP je u predratnim godinama veoma uspjeno
kontaktirala sa raznim omladinskim studentskim organizaci-
jama koje su u Makarskom primorju organizovale ljetovanje.
U tim kontaktima biljei se niz uspjenih zajednikih politi-
kih aktivnosti. Tako je 1936. godine u doba panskog graan-
skog rata organizirana uspjela priredba koju su izveli beograd-
ski studenti, na temu o borbi panskog naroda za slobodu. Gra-
ani i omladina Makarske oduevljeno su pozdravili ovu pri-
redbu, a nakon nj e manifestirali su istiui parole o jedinstvu,
slobodi i socijalizmu. Tako je ve tada dolazila do izraaja po-
litika bratstva i jedinstva koju je Parti j a uvek njegovala. Ta-
kvih susreta bilo je svake godine, to je imalo znaajnih poli-
tikih vrijednosti, jer je napredna omladina iz svih krajeva
nae zemlje uvijek svom snagom podravala i uestvovala u
mnogim akcijama koje je Partija organizirala.
U ovakvim prilikama Partija je uvijek bila u mogunosti
da na itavom podruju organizira razne masovne politike
manifestacije ili demonstracije. Redovno svake godine slav-
ljen je Prvi maj, uz veliko uee naroda i omladine koji su
taj praznik slavili odlazei na razne izlete, nakon ega su, vra-
ajui se u svoja mjesta, masovno manifestirali, kliui Prvom
maj u i borbi radnike klase.
Svaku priliku gdje je trebalo ispoljiti politike proteste
ili podrke, komunisti su uvijek efikasno koristili. Tako je pri-
likom napada faistike Njemake na ehoslovaku u Makar-
skoj prireena manifestacija kroz koju je izraena sol i darnost
sa ehoslovakim narodom. Niz drugih demonstracija, kao ona
protiv skupoe, za bolje uslove ivota radnika i seljaka i druge
aktivnosti, jaale su daljnji ugled partijske organizacije i upo-
znavale narod s njenim ciljevima.
1938. godine kada je partijska organizacija prikupljala
dobrovoljne priloge za Crvenu pomo, pri emu je darovaocima
dijelila znake oktobarske revolucije, na podruju kotara podi-
jeljen je veliki broj ovih znaaka i to .ne samo komunistima,
nego su one dijeljene masovno. U svim ovim akcijama zna-
ajno je uee ena, a naroito su na itavom podruju bile
efektne akcije koje su izvodile organizacije SKOJ -a. Parti j a
je imala veliki oslonac upravo u SKOJ -u, a preko ovog i na
itavu omladinu.
Zahvaljujui ovako stvorenom politikom raspoloenju i
utj ecaj u Partije, moe se tumaiti i odluka CK KPJ da se u
Makarskoj 1940. godine organizuje Via partijska kola sa 25
polaznika u najstrooj ilegalnosti, to je uz uee partijskog
rukovodstva Makarske uspjeno sprovedeno i dovedeno do
kraja.
I na ovom podruju postojala je organizacija HSS, ali ne
kao neka utj ecaj na politika formacija, ve vie kao formalno
drutvo politiara bez znaajnijeg oslonca u narodu. Ukoliko
je s njihove strane bilo neke aktivnosti, to je uvijek bilo ovisno
o stavu partijske organizacije, koja je jedno vrijeme, radei
kroz HSS, koristila tu formu za svoje politike utjecaje. Sagla-
sno direktivama viih partijskih foruma i na ovom podruju
neki lanovi KP nalazili su se u rukovodstvima HSS, koristei
ovu organizaciju da kroz nj u provode direktive Partije. Tako
se esto dogaalo da su se zborovi i druge akcije HSS-a pre-
tvarale u revolucionarne akcije Partije, jer su na takvim zbo-
rovima esto istupali istaknuti partijski radnici.
Sve je ovo uinilo da je Partija mogla spremno doekati
dogaaje u 1941. godini i da se masovno pristupilo pripremama
za oruanu borbu protiv okupatora i domaih slugu. Dogaaji
koji su se poslije, kroz NOB, odvijali na Biokovu uvijek su bili
kontinuirani, tako da je oslobodilaki pokret od prvih dana do*
zavretka rata bio stalno u usponu i bez ikakvih prekida.
15. APRI L 1941.
U vrijeme kapitulacije bive vojske u Makarskoj su po-
stojale jake partijske i skojevske organizacije. Postojalo je
takvo politiko jedinstvo naroda, okupljenog oko Parti j e i
njene politike, da nije bila mogua egzistencija bilo kakve
druge organizirane politike formacije u ovom kraju, koja bi
imala i naj manj u podrku u narodu. Nije bilo ustaa, osim par
obezglavljenih pojedinaca, koji doslovno nita nisu predstav-
ljali. Tako u danima kapitulacije u ovom kraj u nije se imala
od koga formirati ustaka vlast. Meutim, dva dana prije nego
su u Makarsku doli Talijani, neka je nazovi vlast ipak for-
mirana, time to je jedan funkcioner HSS zasjeo u bive sre-
sko naelstvo, a onda je javno 15. aprila
1
izjavio na ulici jed-
noj grupi ljudi, meu kojima je bilo i komunista: J a odlazim,
-a vi inite kako znate. andarmi, koji su do tada predstav-
ljali nekakvu oruanu zatitu te vlasti, ovim su bili dezori-
jentirani, pa su se zabili u kasarne rijeeni ne da brane ovu
ili onu vlast, ve da sauvaju svoje glave ekajui nove go-
spodare.
U takvoj situaciji, lanovi KP i SKOJ -a, svijesni zada-
taka koji ih ekaju u neposrednoj budunosti, odmah su se
grupirali odredivi sebi kao glavni zadatak da organiziraju
akciju oduzimanja i sakrivanja oruja. Tako je parola za od-
branu zemlje dobila drugi smisao. Trebalo je oduzeti to vie
oruja, sauvati ga i dati ga u ruke onim ljudima koji su od-
luili da svjesno i odluno brane svoj narod i svoju zemlju.
Tako su komunisti poli po oruje, a za njima sva ona
masa koja je izila na ulice zbunjena vijestima koje su se po
mjestu irile. Mjesna kola bila je za potrebe rata, u njegovu
predveerju, pretvorena u kasarnu, gdje su se okupljali rezer-
visti i gdje je za njih spremljeno oruje. Masa je uklonila obez-
glavljene straare i provalila u kolske prostorije. Neki pone-
seni snagom oduevljenja, neki iz radoznalosti, a komunisti i
skojevci tano su znali zato se tamo provaljuje i kakav je bio
cilj. 65 vojnikih puaka, 3 pukomitraljeza, preko 40 hiljada
puanih metaka, 10 sanduka runih bombi i druge vojne
opreme palo je u ruke ljudi spremnih da nastave borbu. Istog
dana jedna grupa skojevaca na elu sa Antom Torkarom
2
do-
bila je zadatak da razorua jednu mornariku izvidnicu na br-
dacu Ose java i tom prilikom oduzeto je 10 vojnikih puaka,
nekoliko hiljada puanih metaka, neto runih bombi i jedna
radio-stanica. Nakon ove uspjeno izvedene akcije Torkar je,
podnosei izvjetaj komitetu, izmeu ostalog rekao, da su op-
koljenim mornarima skojevci vikali: U ime K omuni sti ke
partije, predajte se!, to su ovi nakon objanjavanja i uinili.
Skojevci su tada objasnili mornarima nastalu situaciju, te ka-
kvi su ciljevi nae budue borbe i radi ega nam je to oruje
potrebno. Nakon toga pokupili su oruje i odnijeli ga na mjesto
1
U neki m rani j i m napi si ma iznesen je 10. april kao dan oduzi-
manj a ovog oruja, ali je naknadno ustanovl j eno da se to zbilo 15. aprila-
2
Stri j el j an u Si nj u u avgustu 1941. godine kao pri padni k Prvog
parti zanskog odreda (Splitskog).
Boidar Jakac: NA POHORJE 1944. (bakropis)
zvanom Spile, gdje je bilo koncentrirano i drugo oruje odu-
zeto iz kole. Tu je sve oruje rasporeeno i predato na uva-
nj e partijskim i skojevskim organizacijama sela: Puhari, Ve-
liko Brdo, Makar i Kotiina, da ga sklone i sauvaju, to su one
sa naj'veom odgovornou savjesno izvrile.
Posao oko oduzimanja i prenaanja oruja iz kole pro-
vodio se najveom brzinom, jer se znalo da e svakog asa u
mjesto upasti neprijateljske formacije, koje e svakako tragati
za orujem. Tako je i bilo. Meutim, mora se istaknuti da je u
akciji oduzimanja oruja uestvovao veliki broj ljudi, da se to
dogaalo usred bijela dana i da je jo vei broj graana vidio
one koji su oruje nosili, ali nitko nikada ni jedne rijei nije
rekao okupatoru ili ustaama. Ta istina potvrdila se neto ka-
snije kada su pojedini uesnici ove akcije uhapeni i podvrg-
nuti strogom ispitivanju. Ali iz postavljenih pitanja bilo je oi-
gledno da nikakvi detalji ustaama nisu poznati.
Bio je to najbolji dokaz privrenosti naroda Makarske i
okolnih sela politici Partije, njegove vj ere u siguran put kojim
ga je Partija vodila. Ta injenica ujedno je govorila kolika je
bila mrnja koju je ovaj narod gajio prema ustaama i oku-
patoru.
Nekoliko mjeseci kasnije ovo oruje je preko Podgore i
Zivogoa morskim putem prebaeno u Bainu, gdje su bili
koncentrirani svi Biokovski partizani.
U danima kapitulacije i u mnogim drugim mjestima na
podruju kotara Makarska na slian nain oduzimano je oru-
je: u Vrgorskoj krajini, Gradcu, Podgori, Bakoj Vodi, u do-
lini Neretve i drugdje, pa je sa svim tim orujem kasnije stvo-
rena dobra materijalna baza za borbu s neprijateljima; njime
su bili naoruani prvi biokovski partizani.
Toni . A NDR I J A E V I
V i ce SRZI C
STANJ E U PARTI J SKOJ ORGANI ZACI J I U
EVELI J I I NJ EN RAD U 1941. GODI NI
^^rgani zaci j a Komunistike partije J ugoslavije u evelij-
skom srezu imala je u danima okupacije 21 lana, od kojih 14
Makedonaca i 7 Srba. Pojam kandidat za lana Parti j e u ovoj
organizaciji nije bio sasvim jasan. Svi drugovi koji su radili
van Partije i pomagali je nazivani su simpatizerima. Meutim,
takvih simpatizera je bilo dve vrste. J edni, koji su obavezno
plaali redovnu mesenu lanarinu i sa kojima se sistematski,
sa svakim pojedinano, radilo i koji su pripremani za prijem
u Partiju, i drugi, koji su simpatizirali Parti j u i materijalno je
pomagali. Mesni komitet je prve ubrajao u kandidate, iako taj
termin nije bio odomaen. Takvih kandidata je bilo oko 51,
dok je simpatizera vre privrenih Parti j i bilo preko stotinu.
U ovom periodu u eveliji je postojala organizacija SKOJ -a
koja je brojala 9 lanova, od kojih 8 u gradu i 1 na selu. U
selima organizacija SKOJ -a nije postojala, a sa omladinom su
radili lanovi Partije. Uostalom, itava partijska organizacija
je bila sastavljena od omladinaca, tako da je i nj en rad, pre
svega, bio orijentisan na omladinu.
Mesni komitet u eveliji je imao 5 lanova. Zadatak
ovog komiteta je bio da radi u evelijskom i oblinjem va-
landovskom srezu. Tada je na teritoriji valandovskog sreza po-
stojao samo jedan lan Partije, u selu Karaorevac (sada
J osifovo).
Rad partijske organizacije u periodu od novembra 1940.
do aprila 1941. godine bio je isprekidan, jer je MK bio izgubio
vezu sa PK. Do prekida veze sa PK dolo je zbog toga, to sam
ja, u oktobru 1940. godine, bio uhapen i zbog odlaska nekih
lanova Partije na vojnu vebu.
CJ takvoj situaciji u radu partijske organizacije ispoljilo
se niz slabosti i oportunistikih shvatanja, naroito kad je bila
u pitanju mobilizacija u staru jugoslovensku vojsku. Stav or-
ganizacije je bio da komunisti ne idu u vojsku i da se ne bore
u sluaju rata, jer se nemaju za ta boriti. Ovo je bila direk-
tiva Pokrajinskog komiteta, koja je putem kurira preneta Di-
mitriju Dermendijevskom, lanu MK. Ovakav stav Pokrajin-
skog komiteta naiao je na pogodno tlo u poremeenoj organi-
zaciji, tako da se, kod vojnih obveznika, u tom smislu, ivo
agitovalo. Zatim, u demonstracijama 27. marta, koje su orga-
nizovali velikosrpski vladajui krugovi, a u kojima je uestvo-
vao izvestan broj metana, partijska organizacija nije uzela
uea. Naprotiv, iznenaena dogaajima, dala je direktivu da
se sprei uee naih ljudi u manifestacijama.
U periodu, od 27. marta do okupacije zemlje, nastavljena
je propaganda za ruenje stare J ugoslavije i raskrinkavanje
vlade generala Simovia kao nenarodne.
Tih dana se sa studija iz Skoplja vratio u eveliju Ra-
dovan (Obrena) Kovaevi, lan Partije, koji je osudio ovakvu
propagandu partijske organizacije, kao i stav u vezi s demon-
stracijama 27. marta. On je doneo letak u kome se narod po-
ziva da brani zemlju od napada faizma. Njegovim dolaskom
nastupilo je izvesno kolebanje, pojavila se sumnja u pravilnost
ranijih direktiva. Svojim kategorikim stavovima i autoritetom
koji je uivao meu komunistima Radovan je uspeo da izmeni
raspoloenje u pozitivnom smislu.
Posle osloboenja iz prilepskog zatvora, 8. aprila 1941.
godine, koje je usledilo nakon energine akcije Mesnog komi-
teta, u Prilepu sam se zadrao jo nekoliko dana. Poto sam
bio u stalnoj vezi sa Mesnim komitetom, nekoliko dana kasnije
drugovi su me pozvali na jedan sastanak kome su prisustvo-
vali: Vera Aceva, Borko Simon, Dime Mirev iz Velesa i Koce
Metalec iz Skoplja. Tom prilikom nam je saoptena odluka MK
da prilepska partijska organizacija ostaje verna Centralnom
komitetu KPJ i da e sprovoditi njegovu liniju. Zatim, da MK
nee priznati eventualno prikljuenje Makedonije Bugarskoj
i da e raskrinkavati bugarske okupatore kao faistike osva-
jae. Mi smo se sloili sa ovakvim stavom i obeali da emo
ga sprovoditi kada se vratimo u svoje gradove.
Ovi zakljuci sa sastanka sa partijskim aktivistima u Pri-
lepu imali su odluujui uticaj na razvoj organizacije i nj en
rad u evelijskom srezu.
Usled odsustva nekoliko lanova MK koji su bili mobili-
sani u vojsku ili su se nalazili u zatvoru nastala je, posle ka-
pitulacije stare J ugoslavije i okupacije zemlje, izvesna dezori-
jentacija u redovima lanova Partije. Nije se znalo kakav stav
treba zauzeti prema dogaajima. Gajile su se iluzije da bugar-
ski okupator donosi izvesne slobode, j er je leviarski pokret
u Bugarskoj jai i slobode vee. Ove iluzije su bile rezultat
propagande samozvanih socijalista koji su ranije iveli u
Bugarskoj, a bili su u sutini prialice i frazeri. I u narodu je
bilo jakih struj a koje su smatrale da je sa okupacijom dola
sloboda i da e komunisti preuzeti vlast u gradu. One su oe-
kivale i traile da komunisti preuzmu vlast smatrajui da je
i Parti j a na toj liniji.
U tom pogledu karakteristian je bio sluaj koji mi se
desio kada sam se vratio posle osloboenja iz prilepskog za-
tvora u eveliju. Na gradskom trgu okupilo se mnotvo sveta.
Kad su me primetili graani su mi pohitali u susret, radosno
me pozdravili i estitali slobodu, podrazumevajui pri tome ne
samo osloboenje iz zatvora, ve i dolazak bugarskog okupa-
tora. J a sam u kratkom govoru ukazao ko su okupatori, ta
donose i ta nas eka, te da emo mi komunisti nastaviti jo
eu borbu i pozvao ih da nas podre. Prisutni ljudi nisu mo-
gli da shvate takav moj stav. Sa trga su me prosto dovukli u
optinsku zgradu, gde se okupilo mnogo sveta, meu kojima i
domaa velikobugarska reakcija. Znajui da Parti j a uiva ve-
liki ugled meu narodom, ta reakcija je krojila planove kako
jo u poetku da slomi i kompromituje komuniste. Bez okoli-
enja ponudili su mi poloaj sekretara gradske optine. J a sam
to odbio i pred svima izjavio da borba makedonskog naroda
nije zavrena, i da e se jo ee nastaviti protiv faistikog
porobljavanja. U tom momentu velikobugarski agenti nisu
shvatili ozbiljnost ovakvog naeg stava to se odrazilo i u laba-
vim represivnim merama protiv nas u nizu akcija koje smo
narednih nedelja preduzeli.
Odmah posle kapitulacije stare J ugoslavije stigla je di-
rektiva PK o okupaciji zemlje i sakupl j anj u oruja. U mom
odsustvu direktivu je primio Mito Dermendijevski. Direktiva
je tretirala okupaciju kao dolazak Bugara, a o oruju je re-
eno da ga komunisti ne smej u sakupljati i time se kompromi-
tovati, jer ako sutra oruje ustreba, dae nam ga Sovjetski
Savez toliko da neemo znati ta emo s nj i m raditi. Direk-
tiva je odmah sprovedena u ivot, tako da su komunisti i sko-
jevci, kao i veliki broj simpatizera uglavnom predali oruje,
koje su pre toga bili nabavili. Meutim, izvestan broj lanova
Partije i SKOJ -a preutno se sloio s ovakvom direktivom, ali
su ipak zadrali oruje.
Kraj em aprila u kui Riste Vangelova odrali, smo sasta-
nak Mesnog komiteta radi reorganizacije i obnavljanja rada.
Od gotovo potpune umalosti i dezorijentacije prelo se na ak-
tivan rad. O pravilnosti direktive o predaji oruja MK nije
diskutovao, ve ju je primio kao gotovu stvar. Meutim, MK
je temeljno razmatrao pitanje okupacije i doneo priblino ova-
kve zakljuke:
partijska organizacija evelije ostaje verna Komuni-
stikoj partiji J ugoslavije i njene e direktive izvravati;
ne priznaju se okupacijom stvorene nove granice;
komunisti i graani bliski Partiji nee uestvovati u
organima okupatorske vlasti, a protiv nj e e se povesti aktivna
borba i raskrinkavati njeni ciljevi;
situacija u srezu je veoma povoljna za otvoreno ras-
krinkavanje okupatora, poto oni nee moi odmah da posegnu
sa represivnim merama, jer bi se time kompromitovale njihove
pretenzije oslobodilaca.
U organe okupatorske vlasti ubaena su, odlukom MK,
dva druga bliska i odana Partiji, sa konkretnim zadacima. Oni
su kasnije bili od velike koristi snabdevajui linim kartama
drugove u ilegalstvu, obavetavajui partijsku organizaciju o
raznim namerama okupatora, i slino.
Poetkom maj a uspostavljena je veza sa PK u Skoplju,
te je odmah zatim MK evelija doneo zakljuak o sakuplja-
nj u oruja i u tom duhu je data direktiva lanstvu i simpa-
tizerima.
Partijska tehnika je bila vrlo skromna. Dok su bugarski
okupatori uvodili administraciju i sreivali svoju organizaciju,
odlueno je da se dobavi bolja tehnika. Risto Vangelov i ja
upali smo jednog dana u prostorije bive andarmerije i odneli
jednu dobru pisau mainu, jedan apirograf i veu koliinu
pisaeg materijala. Ovu tehniku MK je obilato koristio sve do
1. jula kada je otkrivena i zaplenjena.
Posle I svetskog rata u evelijskom srezu je koloniziran
vei broj seljaka iz siromanih krajeva Crne Gore i Srbije. Oni
su naselili itava sela. Premda su od drave dobij ali pomo u
zemlji i druge povlastice, materijalno stanje kolonista je bilo
loe. Oni su delili sudbinu Makedonaca domorodaca, koji su ne-
milosrdno eksploatisani putem bagatelnog otkupa svilenih ko-
kona i duvana, koji su bili glavni proizvod velike veine selja-
ka u ovom kraju. Najveim delom kolonisti su bili poteni ljudi,
rodoljubi koji su voleli zemlju. Neki od nj i h su bili u zabludi da
su oni doli u starosrpske krajeve gde je njihova misija da ou-
vaj u srpstvo. Aktivnou Partije u redovima kolonista, oni su
se oslobaali od tih zabluda. Evo jednog dokaza o tome. Na
prvomajskom izletu 1939. godine u blizini kolonistikog sela
Gorniet, koji je organizovala partijska organizacija grada, pri-
sustvovalo je oko 150 omladinaca i omladinki. Uestvovali su
i omladinci-kolonisti iz sela Gorniet i Negorci. Tom prilikom
je izletnicima pristupio naseljenik ika Obren Kovaevi i u
razgovoru rekao da je nj emu jasno kakva je uloga namenjena
kolonistima u ovom kraju, no da on smatra da je naa borba
pravedna i da je on podrava. Ovo je za uesnike izleta bilo
prijatno iznenaenje. U srezu je uoi rata 7 lanova Partije,
od ukupno 21, bilo iz redova kolonista, a simpatizera je bilo
znatno vie. Zahvaljujui radu komunista odnosi izmeu Ma-
kedonaca i kolonista bivali su iz dana u dan sve bolji.
Bugarski okupatori su svim snagama dokazivali da su
Srbi krivi za bedu u kojoj makedonski narod ivi. Naroito su
se zverski okomili na koloniste. Poveli su besnu akciju za nji-
hovo iseljavanje, obeavajui Makedoncima njihova imanja.
Propagandnu akciju je pratio i estok teror. Zbog ubistva jed-
nog bugarskog okupatorskog vojnika streljali su, u selu Udovu,
pet kolonista Srba. Bilo je sluajeva silovanja ena kolonista,
prebijanja ljudi i pljake njihove imovine.
Partijska organizacija je javno zahtevala zatitu koloni-
sta od terora okupatora. Ovaj stav Parti j e je naiao na podrku
irokih slojeva naroda. Komunisti su objanjavali da kolonisti
nisu krivi za bedu naroda, poto i sami ive u bedi, da su oni
poteni i radni ljudi. Parti j a je bila obavetavana o merama
koje su Bugari pripremali protiv kolonista i uvek je preduzi-
mala odgovarajue protivmere, pre svega sklanjajui Partiji
bliske ljude koji su bili na udaru. Naroito uspenu akciju Par-
tija je sprovela za zatitu imovine kolonista, kada je veina
njih dola do zakljuka da ne mogu ostati na svojoj zemlji i
odluila da se iseli u Srbiju. Organizavani su poteni graani i
ljudi bliski Parti j i da otkupl j uj u ili na drugi nain da se spo-
razumevaj u sa kolonistima o preuzimanju setve i obradi nji-
hove zemlje, kao i o uvanju ostale imovine.
22. juna, na dan napada faistike Nemake na Sovjetski
Savez, eveliju je napustila veina kolonista. I spraaju na e-
leznikoj stanici koji je organizovala Parti j a prisustvovalo je
preko stotinu graana.
Bugarski okupator je pokazao veliku aktivnost i u orga-
nizovanju raznih borakih i kulturno-prosvetnih organizacija
sa ciljem da kroz njih utie na politiko raspoloenje masa.
Najmasovnija od njih i sa najjae izraenim velikobugarskim
karakterom trebalo je da bude gradska biblioteka, tzv. ita-
lite u kojoj bi se odvijao i ostali kulturno-zabavni ivot gra-
ana, a naroito omladine.
MK je razmatrao ovu aktivnost okupatora i sagledao po-
zitivne mogunosti za rad Parti j e meu masama, naroito u
italitima. Postavljen je zadatak partijskim organizacijama
u gradu i na selu da u svoje ruke preuzimaju ove organizacije.
Ubrzo je, u svako mesto gde je bilo komunista, njihov uticaj
na rad italita bio obezbeen. Posebno je interesantan sluaj
otvorenog sukoba izmeu partijske organizacije i seoskog ruko-
vodstva okupatorske vlasti i Dimitrija Gjuzelova, poznatog iz-
dajnika makedonskog naroda.
Kraj em maj a 1941. god. vlasti su organizovale jedan sa-
stanak kome su prisustvovali pozvani graani, meu kojima i
pomenuti Gjuzelov, i nepozvani grupa komunista i simpati-
zera Partije (Risto Vangelov, Kol j o Andonov, Petre Musev,
I lija i Risto Bajalski i drugi). Posle duge i bune rasprave oko
pitanja kakvu pismenost i kulturu eli narod, bugarsku ili ma-
kedonsku, zakazana je osnivaka skuptina. Parti j a je organi-
zovala dolazak oko 600 svojih privrenika na skuptinu, dok je
okupatorska vlast uza se imala mali broj velikobugarskih ele-
menata. Rasprava sa prethodnog sastanka se produila. Za vre-
me rada skuptine pozvao me u hol sreski naelnik Dragomi-
rov, koji mi je pretio da nee dozvoliti rad italitu, ako se
ne prihvati lista Upravnog odbora koju e oni predloiti. J a sam
kategoriki odbio odstupanje od nae liste, a i ponueni kom-
promis oko sastava Upravnog odbora nisam prihvatio. Masa
prisutnih je aplaudirala naim stavovima i izglasala listu, koju
smo mi predloili.
Ova pobeda dala je na znanje bugarskom okupatoru da
je Partija u stanju da mobilie mase protiv njih. italite se
poelo razvijati u jak partijski propagandni centar aktivnosti
sve do zabrane njegovog rada, koja je usledila sledee godine.
Dvanaestog juna 1941. godine u kui Dimitrija Dermen-
dijevskog odran je proireni sastanak Mesnog komiteta kome
je prisustvovalo 14 drugova. Sastanku je, kao delegat PK, pri-
sustvovao Strao Pindur. Razmotrena je politika situacija u
gradu posle vie javnih istupa komunista u zatitu kolonista,
raskrinkavanju okupatora, sabotai bugarskog praznika 24.
maja, i dr. Zakljueno je da su uslovi za ovakve otvorene ma-
nifestacije protiv okupatora povoljni i da treba s njima nasta-
viti. Strao Pindur je postavio zadatak da se sakuplja oruje
i drugi vojni materijal, da se vre sabotae paljenjem maga-
cina, ruenjem komunikacijskih objekata i slino; zatim dalje
i smelije jaanje partijske organizacije i SKOJ -a u gradu i na
selu. Posle dvodnevnog boravka u eveliji Pindur je otpu-
tovao za Strumicu.
U ovom periodu na traenje PK uspostavljena je veza sa
strumikom partijskom organizacijom, sa J osifom J osifovskim
Svetarom, lanom Partije, rodom iz evelije, koji je u Stru-
mici bio advokatski pripravnik. Ovaj kontakt je bio uspostav-
ljen radi eventualnih zajednikih akcija dve j u partijskih orga-
nizacija. Pored prethodnog linog kontakta izmeu J osifa i mene
uspostavljena je kurirska veza. (Vojo Risti iz evelije poslat
je na vezu u Strumieu, a Kata Pockova iz Strumice poslata nama
u eveliju u oba sluaja sa razmenom materijala.) Posle do-
govora sa J osif om o tome da strumika organizacija preuzme
delovanje na teritoriji valandovskog sreza, s obzirom da je Va-
landovo ekonomski vezano za Strumieu, blie je ovoj, J osif je
otiao u Valandovo gde je od grupe drugova simpatizera Par-
tije sa kojima je prethodno radio J ovo Minovi, lan Partije
iz sela J osif ovo, formirao partijsko poverenitvo primivi e-
tvoricu za kandidate Partije.
Na poziv PK, 28. i 29. jula 1941. godine, boravio sam u
Skoplju. Prvog dana sam se susreo sa Straom Pindurom,
koji mi je zakazao ponovni sastanak za sutradan na francuskom
groblju kome e, kako je on rekao, prisustvovati jo jedan
drug. Sutradan, u zakazano vreme, na francuskom groblju
sreo sam se sa Pindurom i sa jo jednim drugom koga nisam
poznavao. Drugove sam detaljno upoznao sa stanjem organiza-
cije u evelijskom srezu i sa akcijama koje je Partija vodila.
Naroito sam naglasio dva momenta u radu nae partijske or-
ganizacije. Prvi, zatita Srba kolonista i, drugi, mobilizacija
masa protiv okupatora i velikobugarskih slugu Gjuzelova i
drugih. Ovakvu aktivnost Parti j e drugovi su povoljno ocenili.
Pored ostalog su izneli miljenje da bugarska policija vero-
vatno nee hteti vie da tolerie takve javne istupe Partije
protiv okupatora i njegovih domaih slugu, te da se treba pri-
premiti za eventualne njihove represalije. Smatrali su da ja
treba odmah da se povuem u ilegalstvo i da iz ilegalstva ru-
kovodim partijskom organizacijom. J a se nisam u celini sloio
sa ocenom o opasnosti koja je meni pretila, motiviui svoj stav
time da bugarski okupator jo nema smelosti za bilo kakve re-
presalije, s obzirom da mu je stalo da ouva iluzije o svojoj
ulozi oslobodioca. Drug koji je doao sa Straom Pindurom
bio je Lazar Kolievski. On je insistirao da ja odmah preem u
ilegalnost. Zatim su mi njih dvojica postavili zadatke koji su
proizilazili iz proglasa CK KPJ od 22. juna. Na kraj u je odlu-
eno da ja, im sredim neka pitanja organizacije i prenesem
novoprimljene direktive, preem u ilegalnost. Potom sam se
rastao sa njima i sutradan, 30. juna ujutro, otputovao u ev-
eliju.
Uskoro se pokazalo da je ocena Lazara Kolievskog i Stra-
e Pindura da e bugarski okupatori pristupiti represalijama
kako bi unitili partijsku organizaciju bila sasvim realna. Me-
utim, bilo je ve kasno.
U podne sam stigao vozom u eveliju nosei izvesnu ko-
liinu materijala meu kojim i proglas CK KPJ od 22. juna.
Istog dana popodne lan MK Mito Dermendijevski traio je
preko svoje drugarice I rine da mu dam neki aktuelni partijski
materijal. Neto kasnije svratio sam u njegovu prodavnicu du-
vana i predao mu jedan primerak proglasa CK KPJ . Tom pri-
likom kod njega sam upoznao jednog bugarskog podoficira,
koga mi je Mito predstavio kao dobrog druga, inae mobilizi-
ranog uitelja. Kasnije smo doznali da je taj podoficir bio-
agent bugarske policije, koji se ve due kretao oko Dermen-
dijevskog, koji, na alost, nije mogao da prozre da je u pi-
tanj u provokator. Dimitrije je posle mog odlaska predao poli-
cijskom agentu letak, a sutradan u zoru uhapen sa etiri lana
MK, kao i nekoliko lanova i simpatizera Partije na koje je po-
licija sumnjala da su uestvovali u akcijama protiv okupatora.
Ovom prilikom provaljena je i partijska tehnika i zaplenjena.
Dva lana MK su kasnije internirana u koncentracioni logor
u Bugarsku, dok su ostali osloboeni.
Posle prvojulske provale i hapenja lanova Mesnog ko-
miteta nastupilo je izvesno kolebanje kod pojedinih drugova,
a neki su se jednostavno povukli. Clan Partije i sekretar sko-
jevske organizacije u gradu Zivko Uzunov pokrenuo je u
SKOJ -u akciju za povezivanje sa bugarskom omladinskom or-
ganizacijom REMS-om. Razbijakoj akciji Uzunova u sko-
jevskoj organizaciji suprotstavili su se neki skojevci (Vaso Ka-
rajanov, Aleko Kajev, Mitro Brzilov i drugi). Zbog toga je do-
lo do zaotravanja odnosa unutar organizacije. Ipak, Uzunov
je uspeo da zavara jednu grupu skojevaca i da, u avgustu sa
njima poe u Sofiju kako bi ostvario povezivanje sa REMS-om.
Meutim, skojevci, koji su sa njim poli u Sofiju, nisu znali
njegove prave namere, ve su mislili da je to vraanje posete
grupi omladinaca iz Sofije, koja je bila pre toga u eveliji
i s kojima su se oni upoznali. Meu ovima je bilo remsista i
njihov boravak u eveliji je uticao na kolebanje Uzunova.
Saznavi za nameru Uzunova, ova grupa skojevaca nije ga po-
drala, tako da do nameravanog povezivanja nije dolo.
Policijska provala je ponovo dovela partijsku organizaciju
u eveliji i srezu u fazu nepovezanog i neorganizovanog rada.
Veza sa PK bila je za izvesno vreme prekinuta. Mesni komitet
nije vie funkcionisao kao jedinstveno telo jer su se neki la-
novi iz straha pasivizirali. Otvorene akcije Partije protiv oku-
patora su prestale, to je dovelo do kolebanja vanpartijskih
masa i simpatizera. Dezorijentacija preostalih drugova u MK
i drugih lanova Partije bila je velika. To se vidi iz toga to
su se saglasili da neki lanovi Partije i simpatizeri odu u bu-
garsku okupatorsku vojsku i da se tamo povezuju sa napred-
nim ljudima, a da e biti pozvani kad bude bilo potrebno; oni
su se saglasili i sa odlaskom jednog druga bliskog Partiji na
dobrovoljni rad u Nemaku i jednog lana Partije na studije
u Sofiju. Zatim, nisu preduzimali nikakve mere da bi razbili
akcije Uzunova, na povezivanju organizacije SKOJ -a sa bugar-
skim REMS-om, i nisu izvrili direktivu PK za formiranje Voj-
nog taba i slino. Veza izmeu MK i organizacija na selu bila
je labava, a u nekim sluajevima i prekinuta. Novembra 1941.
godine organizaciono je obnovljen rad partijske organizacije.
Na nekoliko uzastopnih sastanaka odranih u mojoj kui i kui
Riste Kajeva donete su odluke o prerastanju MK u Sreski ko-
mitet Partije. U SKOJ -u je takoe izvrena reorganizacija, a
dotadanji sekretar Uzunov iskljuen je iz Partije i SKOJ -a.
U meuvremenu je uspostavljena veza sa PK. U decembru, po
nalogu PK, dola je u Develiju Olga Petrueva radi dogovora
sa Sreskim komitetom o planovima za diverzantske akcije na
policijskim stanicama i formiranje Vojnog taba. Formiran je
Voj ni tab od pet drugova, a takoe i Odbor za rad sa enama
od 5 drugarica. Uspostavljena je normalna veza sa svim par-
tijskim organizacijama na terenu, a primljen je, takoe, vei
broj novih drugova u lanstvo Partije i SKOJ -a.
Risto B \J ALSKI
L ESKOVAKI OK RUG 1941. GODI NE
POJ AVA I NDUSTRI J E I PROLETARI J ATA
P
* oetkom XX veka u Leskovcu (srpskom Manestru) se
razvija jaka tekstilna industrija koja je sa 8 tekstilnih fabrika
predstavljala 40% jugoslovenske vunarske industrije. Sem tek-
stilne, bilo je i metalne, keramike, hemijske i grafike indu-
strije i oko 60 vrsta zanata. Uoi poslednjeg svetskog rata bilo
je 4677 najamnih radnika, od toga oko 1700 sa sela iz okoline
Leskovca. Najvie radnika sa sela je bilo u Vuju i Grdelici.
Radno vreme je bilo 12 do 14 sati. Uslovi rada su bili teki, a
nadnice veoma male. To uslovljava stvaranje radnikih orga-
nizacija koje se bore za poboljanje drutvenog i ekonomskog
poloaja svojih lanova.
Od 1937. godine, pod rukovodstvom KPJ , Leskovac po-
staje grad trajkova i politike borbe radnike klase. Godine
1938. izbija trajk tekstilaca u Staroj tofari, zatim trajk u
Platnari, za njim trajk drvodeljaca (koji je trajao tri meseca),
pa trajk pekarskih radnika. U jesen 1939. godine izbija trei
trajk grafikih radnika. Ove i 1940. godine uspeno su orga-
nizovani trajkovi grafiara, metalskih, tekstilnih i obuarskih
radnika.
Od 1930. do 1938. godine, i pored terora buoazije, u
mnogim seoskim optinama KPJ je isticala svoje simpatizere
za predsednike, odbornike, kmetove.
1
RAD PARTI J SKI H AKTI VA
U svim akcijama radnika neposredno su uestvovali i nji-
ma rukovodili istaknuti borci radnike klase: Kota Stamenko-
1
1936. god. Svetozar Krsti, advokatski pripravnik iz Vuja koji je
bio blizak KP a kasnije i nj en lan, dobio je na optinskim izborima 430,
a radikalski kandidat koga je pomagao vlasnik tekstilne fabrike u Vuju
438 glasova (sluei se pretnjom otputanja radnika s posla). Ovo je j a-
san dokaz skretanja ulevo radnika i siromanih seljaka koji su i gla-
sali za Krstia.
vi, Vasilije Smajevi, Rista Antunovi, Blagoje Nikoli, Sta-
nimir Veljkovi i Vlada orevi. U fabrikama jaaju partij-
ske organizacije, koje uz pomo lanova Pokrajinskog komiteta
daju akcijama karakter politike borbe. Nekoliko puta je u Le-
skovcu boravio Aleksandar Rankovi, (a 1940. godine prisustvo-
vao je i Okrunoj partijskoj konferenciji kada je izabran Okru-
ni komitet i delegat za Petu zemaljsku i Pokrajinsku konferen-
ciju Srbije.)
2
Na poslanikim izborima 1938. godine radnici istiu svoju
listu i kandiduju Kos tu Stamenkovia. KPJ je uoi glasanja
razvila ivu agitaciju u narodu, naroito meu radnicima i
omladinom. Kota Stamenkovi je odravao niz konferencija
i zborova i govorio o potrebi jedinstva radnika i seljaka na iz-
borima. Vladajui reim i policija pretili su svakome ko glasa
za listu Koste Stamenkovia da e biti uhapen ili najuren
s posla, to su i uinili. Na dan zbora, pod rukovodstvom Par-
tije, radnici su krenuli sa transparentima kroz grad i uputili se
prema optini gde je trebalo da se objave rezultati glasanja.
Zahtevali su da se puste na slobodu uhapeni drugovi.
Oko zgrade optine i sreza bilo je tri reda naoruanih fi-
nansa, gradske policije i andarma.
Na zahtev masa da se uhapeni drugovi puste odjeknuo
je plotun i oborio 12 demonstranata: tri mrtva, tri tee i est
lake ranjenih. Masa se za momenat zbunila i povukla, ali se
ponovo sredila i pola prema optini da uzme tela poginulih
i ranjenih. Policija je ponovo odgovorila vatrom. Masa je mo-
rala da se povue.
I pored svih nasilja, za listu Koste Stamenkovia glasalo
je preko 600 glasaa uglavnom radnika i seljaka ija je soli-
darnost jaala u borbi protiv reima i kapitalista. Radniki po-
kret se iri i na okolinu Leskovca: Vranje, Vlasotince, Lebane,
Vuje i Grdelicu. Vranj e i Vlasotince nisu imali industriju i
napredne ideje u tim mestima ire zanatlije. U Vuju, Grde-
lici, Bojniku i rudniku Lece radilo je nekoliko stotina radnika.
Oni uoi rata stupaju u borbu za ekonomska prava radnika i
seljaka. Ovom borbom rukovode novoformirane partijske or-
ganizacije i aktivi.
Uoi rata je u leskovakom okrugu bilo oko 1500 poljo-
privrednih radnika, 2500 pealbara, ciglara i zidara koji su
radili u Beogadu, Niu i drugim krajevima i dolazili u dodir
sa naprednim ljudima. Siromani seljaci sa Kukavice i J abla-
2
Delegat V zajednike konferencije bio je Kota Stamenkovi ^po-
litiki sekretar OK), a Pokrajinske konferencije Srbije Vasilije Smajevic
(org. sek. OK).
nice, da bi stekli sredstva za izdravanje svojih porodica, do-
vozili su ogrevno drvo u grad i prodavali ga. Prenaseljenost
i siromatvo u okolini Vuja uslovili su da se razvije domaa
radinost: drvene lopate, vile, stolice i drugi predmeti koje su
ljudi prodavali i tako ivotarili.
isti zemljoradnici primoravani su da uzimaju zemlju u
napolicu od trgovaca, industrijalaca, advokata, inovnika, za-
tim crkvena i manastirska imanja. Mnogi siromani seljaci iz
brdskih krajeva okruga odlazili su u andarme i graniare.
Oko 75/o stanovnika u leskovakoj okolini bilo je nepismeno.
Zanatskih radnj i na selu bilo je vrlo malo, pa se za svaku i
naj manj u sitnicu odlazilo u grad. enska omladina i sirotinja
nadniarile su za bednu platu kod bogatih seljaka ili varokih
gazda.
To su upravo bili povoljni uslovi, uz pomenute borbene
tradicije, za rad partijskih i skojevskih organizacija na okup-
l j anj u naroda na ustanak i izvoenju narodne revolucije.
OKUPACI J A
U aprilskom ratu, na podruju leskovakog okruga povla-
ila se Moravska divizija sa delovima 1, 45, 62. i 92. peadij-
skog puka.
3
Nije bilo znaajnijeg otpora nemakim jedinicama.
Partijski aktivisti u vojsci su prilikom rasformiran j a govorili
vojnicima da ponesu oruje i sklone ga. Partijski i skojevski
aktivisti na terenu su skupljali razbacano oruje pa se uoi sa-
mog ustanka dobar deo oruja naao u narodu.
4
Nemci su podruje leskovakog okruga okupirali od 11.
do 14. aprila 1941. godine: Leskovac je pao 11. aprila, a zatim
Vlasotince, Lebane, Vuje, Grdelica i Vranje. Ve 14. aprila u
Leskovcu je uspostavljena Krajskomandantura I-V-867. Ona je
3
Glavnina 1. puka rasformirana je u umanskoj umi (kraj Le-
bana) ; 62. pe. puk se povlaio pravcem Cemernik Grdelica Lebane,
rasformiran je 12. IV 1941. god. kod Lebana po nareenj u generala
Pavla Pavlovia. Glavnina 92. pe. puka rasformirana je kod Vranjske
Banje, a ostali delovi kod Lebana. Ostali delovi Moravske divizije ras-
formirani su prema Toplici i Kosmetu.
4
Na teritoriji Leskovca skupl j anj e i skl anj anj e oruja organizovali
su Kota Stamenkovi, Blagoje Nikoli, Vlada orevi, Toma Kosti i
Nikola uri Pavka; na teritoriji Puste reke Staniimir Veljkovi Zele,
Boko Krsti i Voja Risti; na teritoriji Lebana Vasilije Smajevi i Gojko
Drakovi; u Gornjoj J ablanici Milija Radovanovi i Vladimir Bukili
pop Mia; u Poreju Svetozar Krsti i Stojan Nikoli J ole; u Vlasotincu
Sinia J anj i i Novica I li; u selima prema Turekovcu i Belanovou Zika
Ili uti, a prema Biogujevcu Zika Petrovi Brica; u okolini Peenjevca
Tihomir Raki itd.
imala svu vojnu i civilnu vlast na teritoriji okruga Leskovac,
u dolinu Toplice i Kosaonice. Njoj su bili podreeni: Okruno
naelstvo, policija, sud i drugo. Njen zadatak je bio da odrava
red, snabdeva nemaku vojsku putem rekvizicije i skuplja oru-
je iz naroda. I stovremeno su uspostavljene ortskomandanture
u Leskovcu, Lebanu, Vlasotincu i Grdelici.
21. aprila 1941. godine na sastanku u Beu izvrena je na-
godba o komadanju J ugoslavije izmeu sila Osovine i njihovih
satelita. Odreena je demarkaciona linija (nova granica) iz-
meu nemakih i bugarskih okupacionih snaga koja se prote-
zala i kroz teritoriju okruga Leskovac: od Preke Vode, grebe-
nom planine Kukavice, prema Grdelici; od Grdelice pored Vla-
sotinca ka Beloj Palanci. Tako je jedan deo okruga leskova-
kog i ceo vranjski okrug (koji je drao Okruni komitet KPJ
Leskovac) bio pod bugarskom okupacionom vlau. Bugari su
odmah organizovali svoje optine, sreska predstavnitva i su-
dove s tenjom da pobugare srpski narod u tim podrujima, a
kasnije da to proire na itavo podruje J une Morave i na taj
nain ostvare svoje aspiracije za stvaranje velike Bugarske.
Severno od demarkacione linije Nemci su locirali svoje garni-
zone u vanijim industrijskim mestima: Leskovcu, Grdelici i
Vuju. Kasnije su na to podruje preneli srpsku upravu na
elu sa Nediem i Aimoviem. Od nemakih jedinica u Le-
skovcu su razmeteni delovi 920. padobranskog bataljona iji
je tab bio u Niu.
Demarkaciona linija nije stalna. U junu 1941. godine bu-
garske granine jedinice uspostavljaju definitivnu granicu
du koje podiu karaule i razmetaju granine jedinice. Radi
boljeg obezbeenja nove granice Nemci naoruavaju srpske
finanse i graniare i stacioniraju ih u vanijim mestima du
planine Kukavice, ukljeniku, Vuju i Miroevcu.
Pojaana je i mrea andarmerijskih stanica sa naorua-
nim posadama u svim vanijim mestima sreza: Leskovcu, Le-
banu, Vuju, Vlasotincu, Grdelici, Crnoj Travi, Bojniku i Pe-
enjevcu. (Posle sporazuma sa Kostom Peancem, Nemci su ove
garnizone pojaali etnicima i prepustili im uvanje pruge du
J une Morave).
Sve ove mere okupator je preduzimao radi zatite komu-
nikacija koje vode dolinom J une Morave i dalje Vardarskom
dolinom, jer su one imale veliki operativni i strategijski zna-
aj za vezu sa Bliskim istokom. To je podruje bilo za nepri-
5
Planina Kukavica je na taj nain bila opasana sa svih strana
vojskom: s juga bugarske granine jedinice; sa severa srpski graniar;,
sa istoka bugarski garnizoni za obezbeenje pruge.
jatelja znaajno i zbog industrije koja je sluila za snabdevanje
nemake vojske.
im su uspostavili vlast, Nemci su izdali niz naredbi: o
predaji oruja (ak i lovakih puaka), o vraanju na posao dr-
avnih slubenika, o strogoj poslunosti naroda okupatorskoj
vlasti, o pri j avl j i vanj u vojnih obveznika i oficira bive jugo-
slovenske vojske. Sem toga, Nemci su preko ljotievaca razvi-
jali agitaciju kod radnika i omladine za odlazak na dobro-
voljni rad u Nemaku. Takvim merama okupator je nastojao
da uvrsti svoju vlast kako bi nesmetano preduzimao dal j e
vojne operacije.
KPJ I SKOJ U USLOVI MA OKUPACI J E
>
Prvo to je Okruni komitet KPJ u Leskovcu preduzeo
posle okupacije zemlje bio je poziv lanovima i simpatizerima
KPJ da sakupljaju i skl anj aj u oruje, municiju i drugu vojnu
spremu i vre pripreme za oruani ustanak. Partijski kadrovi
u leskovakom i vranjskom okrugu nisu bili mnogobrojni, ali
su bili prekaljeni. Dugogodinjim ilegalnim radom komunisti
su stekli veliko borbeno iskustvo i simpatije radnih ljudi u Le-
skovcu, seditima srezova, pa i u mnogim selima. Okruni ko-
mitet Leskovca objedinjavao je rukovoenje partijskim orga-
nizacijama okruga Leskovac i Vranje. Na ovom podruju po-
stojali su mesni komiteti u Leskovcu i Vranju, kao i Sresko
poverenitvo u J ablanici. Postojale su jake partijske organiza-
cije fabrika u Leskovcu, Vranju, Vlasotincu, Bujanovcu i ne-
kim selima leskovakog i vranjskog sreza. Mnoge lanove i
simpatizere Partije kapitulacija je zatekla u vojsci, ali se ve-
ina kraj em aprila vratila u svoja mesta, to je doprinelo sre-
ivanju tih organizacija.
* *
*
U okrugu je bila jaka skojevska organizacija sa aktivima
u velikom broju sela i svim gradskim naseljima. Ona je za
kratko veme samo u Leskovcu narasla na oko 300 lanova.
Srednjokolska omladina je potpuno bila pod uticajem Komu-
nistike partije, spremna da sledi nj ene akcije. Takoe je ve-
liki broj omladine bio zahvaen kroz sindikalni pokret.
Radom omladine rukovodio je Okruni aktiv SKOJ -a
koji je maj a 1941. godine, na sastanku u Podvorcu (junom
predgrau Leskovca) u prisustvu Dragog Stamenkovia i Va-
silja Buhe (delegata PK Srbije), proglaen za Okruni komitet
SKOJ -a, a za sekretara je izabran Stanimir Veljkovi Zele.
U mesecu maj u odrava se niz sastanaka partijskih elija,
skojevskih aktiva, sindikalnih grupa, grupa Crvene pomoi i
poinje akcija na pri kupl j anj u oruja, stvaranju udarnih bor-
benih grupa, kao i rad na omasovljavanju Partije i SKOJ -a.
J edan sastanak je odran u inkovcu sa studentima i njime je
rukovodio Stanimir Veljkovi Zele. Partija je naroitu panju
posvetila SKOJ -u koji je postao vrsta i masovna oganizacija.
Sastanci SKOJ -a u Leskovcu odravani su u kuama na peri-
feriji, na Strelitu i drugim mestima. Organizacija je bila po
ulinim aktivima koji su sredinom leta grupisani u 3 rejonska
aktiva. Veina lanova SKOJ -a bila je iz redova radnike
omladine.
Aktivnost i rad SKOJ -a bili su poznati graanima, ali to
niko nije prokazao policiji. Provala nije bilo sve do kraj a 1941.
godine.
Okruni komitet Parti j e je, radi stvaranja udarnih bor-
benih grupa, uputio neke svoje lanove u razne rejone sreza.
Tako su u mnogim selima ve u j unu stvorene grupe koje su
organizovale vojnu obuku sa omladincima, prouavanje pro-
glasa CK KPJ o pripremama za oruani ustanak i si. Takvih
grupa je u Leskovcu bilo preko 10 (po rejonima grada i fabri-
kama); po nekoliko udarnih borbenih grupa bilo je u Vlaso-
tincu, Grdelici, Vuju, Lebanu i Bojniku zatim u Pustoj reci,
(u Konjuvcu, Petrovcu, Lapotincu, Suvom Polju, Dobroj Vodi
Magau, Dubravi, Stubli i Kacabau); u J ablanici (u Tularu,
Retkoceru, Gajtanu, Stijerini, Novoj Topoli, Brajini); u Po-
reju (u Miroevcu, Bunui, Radonjici, Velikom Trnjanu, Pre-
seini, Siincu, Donjoj J a j ini, Stroj kovcu); u Pomoravlju (u Pe-
enj evcu, Priboju, Bogujevcu i Zivkovu); u Vlasini (u Oraju,
iavi i Crnoj Travi). Posle 22. juna udarne grupe prerastaju
u ilegalne desetine.
Pri Okrunom komitetu formiran je Vojni komitet na
elu sa Bokom Krstiem, koji je pored ovih zadataka radio i
na okupljanju naprednih oficira i podoficira bive jugosloven-
ske vojske.
Prve akcije lanova Parti j e i SKOJ -a bile su cepanje oku-
patorskih naredbi o predaji oruja o vraanju na dunost dr-
avnih slubenika; zatim, bojkotovanje sabiranja oficira i voj-
nika za transport u zarobljenitvo i dr. Naroito je uspeno iz-
voena akcija za sakupljanje oruja. Srednjokolci su vodili
borbu protiv agitacije ljotievaca za dobrovoljni rad u Ne-
makoj, pa su ih stoga ovi prokazivali okupatorskim vlastima.
U Vranju je Mesni komitet (maja meseca) odrao sasta-
nak i doneo odluku da otpone organizovanje oruane borbe
protiv okupatora. Odmah se pristupa bojkotu bugarske oku-
pacije, pa jedna delegacija graana, na elu demonstranata,
zahteva od Nemaca da Vranje ostane u sastavu Srbije. Od-
tampani su leci i drugi propagandni materijal protiv bugarske
okupacije, u kojima su otro napadnuti prisilni otkupi i pljaka
vune, konoplje, svinja, mesa, radio-aparata i drugih vredno-
snih stvari koje su oduzimali Bugari.
J una meseca Mesni komitet Vranja, preko veza sa bugar-
skim vojnicima, ubacuje u kasarnu Proglas CK KPJ i drugi
propagandni materijal. Ta je akcija naila na dobar prijem
kod vojnika, mahom rezervista, pa je bugarska komanda mo-
rala da ih zameni sa faistiki orijentisanim vojnicima i ofi-
cirima.
U Vranj u su odmah organizovane borbene grupe (6 uli-
nih i 4 u Duvanskoj stanici). U Bujanovcu i okolnim selima
formirano je nekoliko borbenih grupa. Zatim je to isto ura-
eno u Vranjskoj Banji, Vladiinom Hanu, Ristovcu, Surdu-
lici, Velikoj Masurici, Priboju, Golemom Selu, Kunovu, S-
der cu, Slivnici i drugim mestima. Na formi ranj u grupa nepo-
sredno je radio lan MK Sima Pogaarevi.
USTANAK
22. juna je, u selu Bratmilovcu, nedaleko od Leskovca,
odran sastanak Okrunog komiteta, kome su prisustvovali
Vasilije Buha i Dragi Stamenkovi. Tom prilikom je analiziran
rad partijske organizacije na itavoj teritoriji Leskovca i Vra-
nja. lanovi OK su za faistiki napad na SSSR saznali tek
uvee kada su se iz Bratmilovca vratili u Leskovac. Odmah je
odran krai sastanak na kome je odlueno da svi policiji po-
znati lanovi Partije napuste grad, to je u toku nekoliko sati
i izvreno. Partijski kadar je spasen od prvog naleta policije
koja je ve imala spisak 14 ljudi osuenih na smrt. Na elu tog
spiska nalazio se Kota Stamenkovi sa nekoliko lanova OK, a
bilo je i popularnih graana, inae simpatizera KP. Policija je
uspela da uhapsi samo 5 poznatih simpatizera KPJ : edomira
undria radnika, Dragana Tomia studenta, Kostadina Nedelj-
kovia fotografa, dr Milana Dimitrij evia zubnog lekara i Boru
Miljkovia radnika svi iz Leskovca. Njih su Nemci posle te-
kog muenja streljali na Banjici.
Komunisti iz Leskovca odlaze u razne rejone okruga i na-
stavljaju sa pripremama za oruanu borbu: Kota Stamenkovi
u Vlasotince, Vasilije Smajevi i Stanimir Veljkovi Zele u
Prokuplje, Vlada orevi i Boko Krsti u Vranje (gde je
Vlada izabran za sekretara Mesnog komiteta).
U Leskovcu je obrazovan Privremeni okruni komitet (u
koji ulazi i nekoliko lanova Partije nepoznatih leskovakoj po-
liciji) koji 12. jula izdaje proglas pozivajui radnike, seljake i
sve potene ljude Leskovca i okoline u borbu protiv okupatora:
. . . radnici, zb?jte svoje redove oko vae Partije, Komunisti-
ke partije i poite u odluni poslednji boj . .. A seljacima:
... mi komunisti pozivamo vas da stvarate zajedno sa nama
partizanske oruane odrede i da proteramo i uklonimo neprija-
telja naroda . . . i dalje: Upamtite, sve to dolazi od okupa-
tora i njegovih slugu na tetu je naeg naroda. Na kraj u pro-
glasa pozivaju se i omladina, potena inteligencija i svi rodo-
ljubivi graani na oruanu borbu.
0
Mesni komitet KPJ Leskovac dri nekoliko sastanaka radi
sprovoenja direktive CK KPJ o poetku oruane borbe. Tih
dana je odrano i okruno skojevsko savetovanje u ifluku Miri
kod Leskovca. Redaju se i sastanci sa studentima, radnikom
i srednjokolskom omladinom. Stvoreno je vie ilegalnih dese-
tina, delimino naoruanih.
Uskoro je dolo i do prvih akcija. U Leskovcu se rastu-
raj u leci, ispisuju se parole koje pozivaju na ustanak. To se
isto ini i u selima. Psihoza oruane borbe zavladala je u ita-
vom okrugu. Kao pomo za organizovanje oruane borbe u le-
skovakom okrugu, Pokrajinski komitet Srbije upuuje svog
delegata Dragog Stamenkovia.
Okruni komitet Leskovca ispituje teren za bazu parti-
zanskog odreda. To mesto je trebalo da omogui iznenadne i
efikasne napade na neprijatelja. Uzeti su u obzir tereni planine
Kukavice i Babike gore, pa je odran sastanak s aktivistima
u Vuju. Dragi Stamenkovi odlazi na Kukavicu, a J ovan
eki Vana ispituje teren Babike gore.
U Leskovcu se izvode oruane akcije. J edne julske ve-
eri je nekoliko skojevaca zapalilo tri ogromne kamare sena
na rainpi eleznike stanice. Pal j enj e je izvreno pomou fos-
fora koji je nabavljen u hemijskom kabinetu gimnazije, ispred
nosa nemakog straara koji ga je uvao. Odmah zatim zapa-
ljeno je Novo vreme, dnevni list domaih izdajnika, na dva-
desetak mesta u gradu, pa ak i u samom centru. Novine su
prethodno polivane benzinom.
6
Zbornik, 1/2, str. 35, 36. i 37
Polovinom jula omladinci su u Miri kod Leskovca zapalili
10 000 snopova penice koju su Nemci bili rekvirirali. Svake
noi seene su telefonske ice na pruzi.
22. jula su lanovi OK SKOJ -a Nikola uri i Sava or-
evi ubili policijskog agenta Cuuliju koji se pre rata isticao
hapenjem naprednih radnika i omladinaca, a po okupaciji od-
mah se stavio u slubu Nemaca. Faiste je obuzeo strah. Ruka
narodne pravde visila je nad njihovim glavama.
Na sastanku u Dobroj Vodi Vojni komitet okruga je od -
redio trojicu iskusnih vojnika da likvidiraju zloglasnog andar-
merijskog vodnika uru Pitala. Grupa odlazi u Leskovac i us-
peno izvrava zadatak. Pao je okoreli neprijatelj naroda i ko-
munista.
PRVE PARTI ZANSKE J EDI NI CE
Ove akcije, iji su uesnici uglavnom bili omladinci, or-
ganizovao je Mesni komitet Leskovac iji je sekretar bio Toma
Kosti. On je u veini akcija i lino uestvovao kao ve opro-
bani borac Komunistike partije. Iako malih razmera, akcije
su imale velikog odjeka. Neprijatelj postepeno uvia da nee
moi lako da odri svoj okupacioni sistem i zato pojaava gar-
nizone. Meutim, narod daje svestranu podrku prvim parti-
zanskim akcijama.
Poela je oruana borba naroda Leskovca i okoline pro-
tiv neprijatelja. Okruni komitet je zauzeo stav da svaki akti-
vista uestvuje u nekoj akciji pre nego to stupi u partizane.
Posle izvetaja sa obilaska terena Kukavice i Babike go-
re, Okruni komitet zakljuuje da je za partizanski odred naj -
podesnija planina Kukavica, jer bi se odatle najlake napadala
eleznika pruga, branilo plodno leskovako polje i odravala
veza sa narodnooslobodilakim pokretom u Makedoniji.
Polovinom jula je na Kukavicu izala prva grupa lanova
Partije i SKOJ -a sa Dragim Stamenkoviem. To su Milo J ova-
novi Stavra, Blagoje uri Duke, arko Zdravkovi Mile, Zika
Ili uti, Stoj an Nikoli J ole, Milorad Kostadinovi Nea i Da-
nilo Buan. To su prvi leskovaki partizani koji su svoj logor
smestili na Kozjaku, jednom od rej ona Kukavice. Dragi Sta-
menkovi i nekoliko aktivista vratili su se na teren da bi orga-
nizovali slanje novih boraca u partizanski odred.
* *
*
U meuvremenu Dragi Stamenkovi dri sastanke s ko-
munistima i simpatizerima Partije u selima Puste reke i J a-
blanice: Dobroj Vodi, Lecu, Golom Ridu, Donj em Konjuvcu i
Lebanu. Stamenkovi prenosi direktivu Okrunog Komiteta da
svi lanovi Parti j e ovih sela idu na Kukavicu radi formiranja
partizanskog odreda.
U istom cilju Milija Radovanovi dri sastanke u gornjoj
J ablanici, obavetavajui komuniste i omladince Tulara, Buvca
i Sijarine da se spremaju za dolazak na Kukavicu.
Kota Stamenkovi je bio i u Vlasotincu gde se naao i
Novica Ili, lan OK SKOJ -a. Odran je niz sastanaka s komu-
nistima i rodoljubima. I ovde je bilo sve spremno za poetak
oruane borbe.
* *
*
Dolazak prvih partizana na Kukavicu delovao je mobili-
zatorski na omladinu Poreja. Malo industrijsko naselje Vuje,
sa modernom fabrikom tekstila u kojoj je radilo oko 300 rad-
nika, nalazi se u podnoju umovite Kukavice (16 km od Le-
skovca), a etiri zaseoka, sa oko 50 domova, razasuti su na
obroncima planine. Radniki pokret u Vuju je oiveo u isto
vreme kad i u drugim centrima leskovakog okruga. Mesna sko-
jevska organizacija je sada prerasla u Poverenitvo SKOJ -a za
Poreje. lanovi poverenitva odlaze na teren radi organizova-
nj a ilegalnih desetina po selima. Omladina se svesrdno odaziva
pozivu za borbu. Niu ilegalne omladinske desetine u Vuju,
Miroevcu, Bunui, Stroj kovcu, Preseini, Tranjanu. Omladina
Poreja daje svesrdnu podrku prvim partizanima, meu koji-
ma je i dobar broj omladinaca iz ovog kraja.
Sve je to uticalo na priliv novih boraca. Odravanje sa-
stanaka radi okupljanja novih boraca nastavlja se u Leskovcu,
Vlasotincu, Pustoj reci, gornjoj J ablanici, Vranju, Poreju i
Pomoravlju. Poetkom avgusta na Kukavicu stiu dve grupe iz
Puste reke i gornje J ablanice. Prvu grupu dovodi Radovan Ko-
vaevi i u nj oj su: Milo Manojlovi, Vujadin Blei, Sava
Blei Ivan, Vlasta Radonjin Dobri Spanac, Obrad Lui Milu-
tin, Krsta Miljani, Milovan Bjelica J ova i braa Karadi.
Drugu grupu dovodi Milija Radovanovi i u nj oj su: Vla-
dimir Bukeli pop Mia, Vukosav J anketi, Zejnel Ajdini, Mi-
livoje Perovi, Vukosav Dragi, Pera Stankovi, Velja Risti i
Vukain J ankovi.
Za ovim grupama stie vie grupa iz Leskovca, Poreja i
Vranja. Tako se na Kukavici nalo oko 40 boraca, uglavnom
lanova Partije i aktivista iz itavog okruga.
LESKOVAKI PARTI ZANSKI ODRED
10. avgusta 1941. godine na Kukavici, na mestu zvanom
J asika dolina, kod Vilarskih koliba, formiran je Leskovaki
partizanski odred.
7
I zabran je privremeni tab odreda u sasta-
vu: komandir Milo Manojlovi, narednik bive jugoslovenske
vojske; politiki komesar Krsta Miljani, uitelj.
Do formiranja odreda delegati OK Vlada orevi i Bo-
ko Krsti konsolidovali su vranjsku partijsku organizaciju u
kojoj je bilo izvesnih nesuglasica. Uoi rata u Vranj u je posto-
jao Mesni komitet koji je preko mree partijskih organizacija
rukovodio sitnijim akcijama. Vranj e je od industrije imalo sa-
mo sitne zanate, pa je gro lanova Parti j e bio iz redova zanat-
lija. Njih je trebalo pripremiti za oruanu borbu koja se sve
vie rasplamsavala na Kukavici. Sima Pogaarevi, sekretar
Mesnog komiteta Vranje, koji nije bio poznat leskovakoj poli-
ciji, povuen je tih dana na rad u OK.
Mesni komitet Vranje je 2, 17, 23. i 26. jula odrao sa-
stanke i izvrio raspored svojih lanova po rej onima radi for-
miranja ilegalnih desetina: 2. jula je zakljueno da se formi-
raj u desetine po selima od Preeva do Grdelice, kao i da se boj-
kotuje regrutacija za bugarsku vojsku (pri emu partijska or-
ganizacija nije bila jedinstvena pa ova akcija nije u potpunosti
uspela); 17. jula je odlueno da desetine ponu sa prvim akci-
jama pri emu e se odmah likvidirati dva bugarska pijuna i
prekinuti telefonsko-telegraf ska veza na pruzi Ni Skoplje
(kod Vranja, Hana i Bujanovca).
Poto je Mesni komitet istovremeno bio i Vojni, organi-
zovao je i pri kupl j anj e oruja i novane pomoi za narodno-
oslobodilaki pokret. Sakupljeno je blizu milion dinara. 26.
jula, posle jedne od planiranih akcija, Bugari su uhapsili vie
lica iz Vranja, osumnjienih da su simpatizeri NOP-a, ali meu
uhapenima nije bilo ni jednog uesnika u akciji. Stvorena su
partijska uporita u mnogim selima vranjskog sreza, a u oko
30 sela i veih mesta borbene grupe prerasle su u ilegalne de-
7
Leskovaki (Kukavika) partizanski odred koji je dejstvovao na
Kukavici bio je matini odred u okrugu leskovakom i vranj skom; iz
nj ega su kasnije ponikli: Vranjski, Grdeliki, Babiiki i J ablaniki pod-
odred koji su docnije prerasli u samostalne partizanske odrede.
setine. Razvijen je rad na vojnoj obuci i prouavanju propa-
gandnog materijala. Svaka desetina je izabrala desetara (koji je
obino bio rezervni podoficir).
Na aktivnost partijske organizacije Vranja Bugari odgo-
varaj u racijama, uspevi da preko leta 1941. godine pohapse
veinu lanova Mesnog komiteta. Odlaskom prve grupe na Ku-
kavicu jo vie je oslabljena partijska organizacija Vranja.
Mesni komitet Vranje, u saglasnosti sa okrunim komite-
tom, donosi odluku da jedna grupa komunista krene 12. avgu-
sta u odred na Kukavicu. Bugari su otkrili odlazak i uhapsili
Boka Krstia i nekoliko lanova Mesnog komiteta Vranje.
Vlada orevi je izbegao hapenje. I pored toga odreena
grupa jaine oko 15 ljudi stie na Kukavicu, a odmah za
njom stie i Vlada orevi (sekretar Mesnog komiteta Vranje
i lan Okrunog komiteta Leskovac). Za Vranjancima na Ku-
kavicu stie i Vasilije Smajevi sa grupom aktivista iz J abla-
nice, zatim i Kota Stamenkovi sa aktivistima iz Vlasotinca.
Tako je, kraj em avgusta, dolaskom veine lanova OK
Leskovac i lanova Partije i SKOJ -a, Kukavica postala centar
oruanog ustanka za leskovaki i vranjski okrug.
KUKAVI CO MAJ KO PARTI ZANA
Dolaskom lanova Okrunog komiteta Koste Stamenko-
via, Vasilija Smajevia, Vlade orevia i drugih na Kukavicu
izvrena je popuna taba odreda koji je ve brojao blizu 100
boraca. Sastav taba odreda je sada bio: komandant Milo Ma-
nojlovi, zamenik komandanta Obrad Lui Milutin, politiki
komesar Vlada orevi, zamenik politikog komesara Vasilije
Smajevi.
Kota Stamenkovi, sekretar OK Leskovac i lan CK KPJ ,
iako nije bio lan taba, smatran je glavnim rukovodiocem
odreda.
I zabrano je partijsko rukovodstvo odreda sastava: Kota
Stamenkovi, Vasilije Smajevi i Vlada orevi, i rukovodstvo
SKOJ -a, sastava: Vladimir Bukeli pop Mioa, Lepa Stamenko-
vi, J elica Miti, Stojan Nikoli i Borko eki.
U tO' vreme dola je i grupa Kumanovana s Karpoem na
elu, a neto kasnije u odred dolaze etiri makedonska komu-
nista koji su pobegli iz Kaznione u Sremskoj Mitro vici: Orce
Nikolov, Bogoje Fotev, Koljka N., advokatski pripravnik, i
Kota N.
Poto se ukazala potreba za irim vojnikim i politikim
akcijama, odred je svoj logor postavio na Kiti (iznad Vuja).
Kukavica postaje matica partizanskih odreda u leskovakom i
vranjskom okrugu, planina majka partizana (kakvo je ime
nosila za sve vreme narodnooslobodilakog rata). Na Kukavici
se kovalo jedinstvo Srba, Makedonaca, Bugara i iptara, na
njoj su doiveli vatreno krtenje istaknuti partizani: Makedo-
nac Karpo, Siptar Zejnel Ajdini, Bugarin Botev i drugi.
* *
Prvi partizani sa Kukavice snabdevani su hranom i osta-
lim potrebama iz Leskovca preko Vuja.
Hleb je, na oigled neprijatelja, meen u pekari u Vuju,
gde je radio partizanima odani ika Hrista i specijalnom vezom
otpreman odredu. Brano je nabavljano preko narodne pomoi
iz grada i od simpatizera NOP-a iz Vuja i Poreja. (Oslobo-
enjem Vuja ova pekara je do konca 1941. radila iskljuivo
za odred. Brano je dobijano razmenom za benzin i so kojih je
u fabrici bilo napretek, kao i od uura od mlinova i vodenica
koje su drali NOO-i).
Slina pekara je, s jeseni 1941. godine, organizovana u
Miroevcu za potrebe 3. ete odreda.
Disciplina u odredu bila je uzorna, to je ulivalo veliku
sigurnost i kod naroda i kod boraca. Primeri nediscipline, po-
vrnosti i svakog drugog poroka kanjavani su najstroe, o e-
mu izmeu ostalog svedoe i ovi detalji: partizan Bela Mar-
ko, rodom Vranjanac, otkinuo je klip kukuruza dok je bio na
strai u njivi seljaka iz Raina Laza. Njiva se nalazila nedaleko
od taba odreda. Kada se saznalo za to, kanjen je iskljuenjem
iz odreda, to je javno saopteno svim borcima.
Svaki onaj koji je eleo da stupi u odred morao je da doe
preko partijske veze iz Leskovca ili punktova sa terena. Bla-
goj e Kosti Marko Crni (danas uveni narodni heroj) nije doao
preko partijske veze na Kukavicu pa ga tab odreda nije hteo
da primi. Blagoje je uporno ekao vie dana bez puke, dok nije
provereno ko je i ta je.
Iz okoline Vlasotinca u odred je doao jedan bivi an-
darm koji je pre toga ubio enu. Kada se doznalo za to odmah je
iskljuen iz odreda.
Sa prvim borcima u partizanski odred na Kukavicu do-
lazi i oko 20 omladinki, meu kojima su: J elica Miti Milka,
Branka Stefanovi Savka, Lepe Stamenkovi Slobodanka, Zo-
ra orevi J ele, Bojana Gii Marica, Milka Mihajlovi Zaga,
Vida Stamenkovi Vera, Nada Ili, Zaga Nei Orlova, Ljubin-
ka Dimitrijevi Rua, Mariola Tomi Rada, Vera orevi Lj u-
binka, Mara orevi uulika, Stela Daniti i druge.
8
Sve su
bile lanovi Partije ili SKOJ -a.
Leposava Stamenkovi Lenka, grafika i fabrika radnica,
postala je lan Partije 1943. godine kada je imala 19 godina.
Uoi rata bila je lan MK Beograd, a ubrzo po okupaciji zemlje
odlazi po zadatku Partije u svoje rodno mesto Leskovac. Dola
je u odred na Kukavici kao instruktor PK. U jesen 1942. god.,
prilikom jedne provale u Niu, pala je u ruke policiji. Po-
sle strahovitog muenja u Niu i na Banjici, streljana je poet-
kom 1943. god. u J ajincima. Na strelitu je neprijatelju pr-
kosno doviknula: Ne priznajem i neu da priznam nita. J a
sam komunista. Pobeda je na naoj strani. Lenka je zamenila
Dragog Stamenkovia kao delegat PK Srbije i u odredu je
ostala do kraj a 1941. godine.
Pre dolaska u odred omladinke su zajedno sa drugovima
uestvovale u raznim akcijama u Leskovcu. U veim preduze-
ima, od naprednih omladinki i ena koje su ranije pokazale
dobre rezultate u sindikalnim organizacijama, formirani su bor-
beni aktivi ena koji su imali zadatak da vre razne sabotae.
Njihova pomo odredu sastojala se u odravanju veza, leenju
ranjenika i drugom, to je imalo velikog uticaja na opredelji-
vanj e ena za NOB, od kojih je poznat itav niz svetlih likova
ena-boraca ovog kraja.
AKCI J E ODREDA
Gruna odredskih kurira ila je iz Leskovca sa hranom i
drugim materijalom. Finansi koji su kontrolisali demarkacio-
nu liniju presreli su kurire u selu ukljeniku i zaplenili ko-
nj a sa natovarenim materijalom.
Doznavi za to, odred je poslao -jednu desetinu u uklje-
nik. U nonom napadu kojim je rukovodio Dragi Stamenkovi,
partizanska desetina je posle krae borbe, razoruala oko 20
finansa i zaplenila 43 puke, vie hiljada metaka i drugi mate-
rijal. Zarobljeni finansi puteni su kuama poto im je ukazan
cilj i znaaj narodnooslobodilake borbe. Ova akcija je zabele-
ena i u Biltenu Glavnog taba narodnooslobodilakih partizan-
skih odreda J ugoslavije od 28. septembra 1941. godine.
Poto su u odredu bili mahom omladinci koji nisu sluili
vojsku, organizovana je vojna obuka koja se izvodila ispod visa
8
U ivotu su J elica Mirti, Branka Stefanovi, Mariola Tomi i
Vida Stamenkovi. Ostale su poginule u toku rata ili streljane u logo-
rima u Niu i na Banjici.
Vrteke. Posebna panja u obuci poklonjena je rukovanju oru-
jem (pukom, pukomitraljezom i bombama). Obukom je ru-
kovodio Obrad Lui Milutin, bivi porunik jugoslovenske
vojske.
* *
*
U narodu su kruile razne vesti o prvim partizanima. Tre-
balo je objasniti pravi cilj partizanskog ratovanja. Stab odreda
je uputio tri desetine na teren radi odravanja konferencija i
objanjavanja narodu potrebe borbe protiv okupatora i doma-
ih izdajnika: jedna je otila u sela istono od puta Vuje
Leskovac, do eleznike pruge Ni Skoplje; druga u sela za-
padno od puta Vuje Leskovac; trea u Pustu reku i J abla-
nicu; ona e, pored odravanja politikih konferencija, likvidi-
rati i etnikog vojvodu Milorada Perovia.
Na prvim konferencijama partizana s narodom govorilo
se o politikoj situaciji. Pozivan je narod na oruanu borbu
protiv okupatora. Svuda je narod oduevljeno doekivao parti-
zane, pa je o ovim konferencijama dato i saoptenje Glavnog
taba NOV i POJ u Biltenu br. 6.
Likvidacija vojvode Milorada Perovia ovom prilikom
nije uspela jer je, osetivi prisustvo partizana, pobegao u Le-
bane (kasnije su ga likvidirali partizani Babikog odreda i od
tada etnici u Pustoj reci nisu vie nikad mogli da uspostave
svoja uporita).
I stovremeno sa upuivanjem desetina na teren radi odr-
avanja konferencija, grupa partizana, na elu sa komandantom
odreda, krenula je u napad na rudnik Lece. Cilj je bio da se-
zapleni eksplozivni materijal za diverzije na eleznikoj pruzi
i mostovima.
Uz pomo partijskih aktivista radnika i partizanskih sim-
patizera sela Gajtana i Dobre Vode, grupa od 15 partizana upa-
la je oko 22 asa 5. IX u rudnik i brzo razoruala posadu. Za-
plenjeno je oko 300 kg ekrazita i nekoliko stotina komada ta-
pina. Materijal je prebaen na Kukavicu.
U akciji pribavljanja eksploziva jedna grupa partizana
otila je u Vranje, da bi se u selu Gramau domogla nagaznih
mina koje su ostale od bive jugoslovenske vojske. I ova akcija
je uspeno zavrena, a sav eksplozivni materijal kasnije je ko-
risno posluio za ruenje eleznike magistrale i mostova, mi -
niranje puteva i razna druga zapreavanja kako bi se spreili
upadi neprijateljskih tenkova na slobodnu teritoriju.
Neprijatelj je uz pomo domaih izdajnika jaao svoj
okupacioni sistem vlasti. Stari dravni aparat koji je vrio vlast
preko naelstva, andarmerijskih stanica, optina, poreskih i
finansijskih uprava i sudova, stavljen je po odluci kvislinga u
slubu okupatora. Prema dobij enim direktivama, odred je do-
neo odluku da se stari aparat kao izdajniki potpuno paralie
da se spale sve arhive i zabrani svaki rad optina i drugih
organa vlasti.
Poetkom septembra spaljene su sve optinske arhive na
teritoriji leskovakog okruga, naj pre u Vuju, Bojniku i V.
'Trnjanu, a zatim i u drugim naseljima okruga, izuzev gradova
Leskovca i Vranja.
Pal j enj e neprijateljske arhive izvoeno je itavo vreme
NOB ime se nedvosmisleno stavljalo do znanja da starim or-
ganima vlasti nema mesta u novoj dravi koja se stvara kroz
borbu. U okolini Leskovca ove su akcije izvodili aktivisti Le-
skovca i okolnih sela. Unitavani su regrutni spiskovi, poreske
knjige i drugi dokumenti koji bi mogli da poslue neprijatelju.
NAPADI NA VUJ E I VLASOTINCE
Kada je odred brojno ojaao i izvrio dobre vojnike i po-
litike pripreme, preao je i na osvajanje veih naselja i varo-
ica, pri emu je veliki odjek u ovome kraj u imao napad na
Vuje koje je bilo smeteno ispod samog logora. U Vuju se
nalazila tekstilna fabrika koja je proizvodila tofove i ebad
za nemaku vojsku.
Posada andarmerijske stanice, sa straarima, obezbei-
vala je fabriku u Vuju. Nju je, polovinom septembra, razoru-
ala grupa od oko 40 partizana Leskovakog partizanskog od-
reda. Akcija je planski izvedena i u potpunosti je uspela. Za-
plenjeno je oko 20 puaka, dosta municije, bombi i druge opre-
me. Fabrika je demolirana. Partizani su se posle napada po-
vukli u pravcu logora, a razoruani andarmi su na leima no-
sili oruje i opremu sve do planine, gde su puteni kuama uz
savet da ne slue vie okupatoru. Zaplenjeno oruje, kao na-
grada, podeljeno je naj hrabri j i m uesnicima ove akcije.
U drugoj polovini septembra Nemci ponovo osposoblja-
vaj u fabriku u Vuju za proizvodnju, to je bio povod za nov
napad na Vuje, u kome je pored aktivnih partizana uestvo-
vala i pomona partizanska eta (50 omladinaca) sastavljena od
aktivista Vuja, Miroevca i Bunue. Omladinci iz pomone
ete bili su delimino naoruani.
Ova akcija je bila prilika za uvebavanje pomonih par-
tizanskih jedinica. Razoruana je finansijska posada od 20 ljudi
i zaplenjeno oko 20 puaka, znatne koliine municije, benzina
i penice. Fabrika je sada potpuno onesposobljena i dugo nije
radila. Deo zaplenjenog materijala i hrane odred je prebacio u
svoja skladita na Kukavici i sela na njenim obroncima.
Oteena je i fabrika termocentrala, loionica, a deo ma-
ina je uniten. tetu je neprijatelj procenio na 77 000 000 oku-
pacionih dinara. Deo zaplenjenog materijala (uglavnom tof,
vuna i nekoliko vagona penice) podeljen je narodu, to e par-
tizanima sluiti kao rezerva za vreme rata. Posle ove akcije ja
sam kao lan odredskog rukovodstva SKOJ -a, doveo iz Poreja
grupu od 50 omladinaca (iz Vuja, Miroevca i Bunue).
Oruane akcije Leskovakog partizanskog odreda privu-
kle su panju Nemaca. Nekoliko dana po napadu na Vuje jaka
nemaka jedinica sa tenkovima, u sadejstvu sa andarmima,
upala je u Vuje. Odmah je poela sa pretresom kua, a u Le-
skovac je odvela oko 40 seljaka, koje je zatim sprovela u niki
logor. Tom prilikom Nemci su spalili vie seoskih kua. Da bi
opravdali svoja nedela, objavili su da su vlasnici kua pripad-
nici partizanskog odreda.
1. oktobra je Leskovaki odred napao Vlasotince i to sa
3 desetine iz odreda i grupom aktivista iz Vlasotinca. Uoi ak-
cije prekinuta je telefonska i telegrafska veza Vlasotince
Leskovac. Napad je bio brz i iznenadan. Poeo je oko deset a-
sova uvee i u borbi koja je trajala dva asa neprijatelj je sa-
vladan. Zaplenjeno je oko 30 puaka i spaljena arhiva optine,
sreza i poreske uprave. Iz magacina bugarskih pograninih je-
dinica zaplenjeno je nekoliko puaka i velika koliina hrane,
ebadi i druge opreme.
Zaplenjen je i autobus koji saobraa na liniji Vlasotince
Leskovac. Njime se i vratila napadna grupa odreda. Na krov
autobusa postavljen je pukomitraljez. Krenulo se putem ka
Leskovcu. Usput je spaljena optinska arhiva i razoruana seo-
ska straa u Oraju. Na mostu preko J une Morave, ispred sela
Badinca, razoruano je pet andarma koji su uvali most. Na
raskrsnici puteva ispred Leskovca odred se meunarodnim pu-
tem uputio ka Grdelici. Grupa od 1015 boraca sila je sa au-
tobusa i opkolila elezniku postaju orevo. Ostali borci su
skrenuli s meunarodnog puta i autobusom stigli do sela Ve-
like Kopanice gde su ga spalili.
Postaju orevo su obezbeivali Bugari. Oni su dali e-
stok otpor. Borba je traj al a do zore. Ranjena su 4 partizana,
od kojih Krsta Miljani tee.
Za Krstu se, posle napada na Vlasotince, prialo da je s
nepojmljivom hladnokrvnou razoruavao neprijatelja: upad-
ne u kancelariju, uperi pitolj i utivim glasom, bez ikakve
urbe, kae: Molim vas da dignete ruke uvis. On je iste noi
po napadu na orevo prenet na leenje u Leskovac. Poginula
su tri bugarska vojnika, a nekoliko ih je ranjeno. Iz osloboe-
nog Vlasotinca stupio je veliki broj novih boraca u Babiki par-
tizanski odred koji je tih dana fomiran iz dela Leskovakog
odreda.
Bilten Vrhovnog taba NOPOJ od 20. X 1941. godine oba-
vetava:
Pre izvesnog vremena partizani su oslobodili Vlasotince
i drali ga 4 sata. Za to vreme su spalili optinske i poreske ar-
hive, pustili iz zatvora neke seljake, zaplenili dosta puaka, a
osim toga 100 kg masti, aleve paprike, pirina itd.
KOTA PEANAC KAO NARODNI I ZDAJ NI K
Sa razvojem partizanskog pokreta i borbe protiv okupa-
tora pojavila se i etnika organizacija. Kota Peanac je na
teritoriji Toplice pristupio formi ranj u etnike organizacije,
koristei slobodarske tradicije iz toplikog ustanka i uvlaei
u svoje redove stanovnike toga kraja. Okupator odmah pravi
sporazum sa etnicima. U selu Ploniku (u Toplici), opuno-
monik Gestapoa za Balkan Karlo Kraus potpisuje avgusta
1941. godine sporazum sa Kostom Peancem o zajednikoj borbi
protiv partizanskih snaga.
Kraj em septembra 1941. godine Kota Peanac, koman-
dant gorskog taba etnikih odreda, u pratnj i svoja dva sina,
dolazi u Leskovac i odseda u hotelu Plug, gde je odran sa-
stanak sa etnikim vojvodama s juga Srbije. Sastanku je pri-
sustvovao i jedan nemaki oficir. Tada su razraeni planovi za
unitenje partizana u ovom delu Srbije. To unitenje bi se
odvijalo u tesnoj saradnji izmeu Nemaca i etnika.
Radi pomirenja etnikih vojvoda u J ablanici koji su se
svaali oko vojvodskih poloaja, Kota Peanac je iz Leskovca
krenuo u Lebane. Nemaka komanda je razvila propagandu da
Peanac ima mnogo naroda za sobom i da e mu se zato Nema-
ka oduiti. Peanac se Nemcima hvalio da ima veliku podrku
seljaka, kao i da e mu iskustvo iz toplikog ustanka posl ui ti
da iznenadnim akcijama unitava partizane, da e ih manjim
snagama napadati, a glavninom saekivati u zasedi i unitavati.
Ali se Peanac i vaj kao pred Nemcima da sada ne bi uinio ono
to je uinio pre 25 godina u toplikom ustanku koji je on
podigao, kada je mnogo ljudi poginulo bez ikakve koristi za
narod.
9
* *
*
Nou 8/9. oktobra partizani su napali Prokuplje koje je u
to vreme bilo etnika tvrava. To je bio najbolji odgovor Kosti
Peancu pri njegovom sprovoenju planova za unitenje par-
tizanskih snaga u leskovaekom i toplikom okrugu. Kao pomo
Toplikom partizanskom odredu koji je rukovodio ovom akci-
jom u zauzimanju Prokuplja, uestvovali su i delovi Leskova-
kog partizanskog odreda jaine jedne ete (oko 60 boraca). Na-
pad je uspeo i pri zauzimanju Prokuplja puteni su iz zatvora
mnogi pohapeni aktivisti i simpatizeri NOP-a, meu njima i
nekoliko radnika iz Beograda koji su poli u partizane ali su
ih etnici na putu uhvatili i zatvorili. Meu njima su bili Sto-
jan Andrej evi i Radojko Ili.
Posle uspelog napada, borci Leskovakog partizanskog od-
reda povukli su se prema Pasjai. Kod Belog kamena partizane
je napalo oko 300 etnika Koste Peanca. Posle krae borbe
partizani su se sredili i izvrili juri. etnici su razbijeni, a 14
ih je zarobljeno. U ovoj borbi ranj en je i sin Koste Peanca
koji je i predvodio etnike.
Zauzimanjem Prokuplja i razbijanjem etnika na Pasjai
jo vie je poljuljan autoritet Koste Peanca koji je kod ovog
naroda bio omrznut zbog izdaje toplikog ustanka.
* *
*
Posle napada na Prokuplje ponovno je reorganizovan
tab Leskovakog odreda. Sada mu je sastav bio: komandant
Vujadin Blei, politiki komesar Vlada orevi, zamenik ko-
mandanta Branko J ovanovi, naelnik taba Pera Cvetkovi
(generaltabni kapetan), zamenik politikog komesara Branko
eki, lan taba Kota Stamenkovi. Stvorene su tri ete i
pritapske jedinice. Sastav komandi eta je bio: 1. komandir
Milo J ovanovi Stavra, politiki komesar Stoj an Nikoli
J ole; 2. komandir Vlastimir Radonjin Dobri panac, politiki
9
Arhiva okrunog suda Leskovac, podaci iz dokumenta k. br.
38/46 po krivici Vladimira Dolenca, zub. lekara u Leskovou.
komesar Miodrag J ovanovi; 3. komandir Borivoje Simono-
vi Miroslav, politiki komesar Aleksandar J ovanovi Belka.
Oruane akcije i politiki rad u narodu uslovili su, pored
ostalog, stalan priliv boraca u odred koji je ve kraj em 1941.
godine imao 400 dobro naoruanih partizana i isto toliko u se-
oskim pomonim desetinama, ne raunajui organizovane le-
galne desetine koje nisu bile naoruane, ali su koriene za ra-
zne zadatke.
ete su imale svoje rej one delovanja: 1, sa bazom u selu
ukljeniku, drala je rej on istono od puta Vuje Leskovac
prema pruzi; 2, sa bazom u Vuju, drala je sela zapadno od
pomenutog puta prema desnoj obali J ablanice; 3, sa bazom u
selu Barju, orijentisana je na sela u gornjem toku Veternice.
Sedite taba odreda bilo je u Vuju, u hidrocentrali, (a
u novembru, posle napada Bugara na Vuje, premeta se u za-
selak utilicu, gde ostaje sve do povlaenja prema Barju, 7.
januara 1942. godine). U hidrocentrali (a zatim i u utilici) or-
ganizovana je tehnika i izdavan bilten. U nj emu su bile vesti
iz ivota odreda i o situaciji u svetu koja je praena uglavnom
preko radio-aparata. Organizovane su radionice za opravku
oruja i druge potrebe odreda i kurs za vojnu i politiku obu-
ku. U Vuju i Miroevcu radile su pekare, a u Brzi;. Vuju, Mi-
roevcu i na Kukavici nalazilo se nekoliko sklonita raznog
materijala i oruja.
Centar ivota Leskovakog odreda bilo je Vuje, gde je
pored taba odreda bilo i nekoliko lanova OK sa Kostom Sta-
menkoviem, lanom CK KPJ .
ete su u svojim rej onima, uz pomo narodnooslobodila-
kih odbora, organizovale razne delatnosti. paneva eta je,
na primer, sprovodila kulturni i zabavni ivot u svom rej onu
preko partizanske pozorine ekipe pod rukovodstvom Bore Di-
mitrij evia Piksle. Naroit efekat sa tih priredbi imali su po-
jedini delovi iz Sluge J erneja, Osloboenja Koste ljuke
i komada Seljakovo june. Odrano je i bezbroj konferencija
sa temama iz meunarodnog radnikog pokreta i aktuelne me-
unarodne situacije.
POGI BI J A VLADE OREVI A
Poetkom novembra jedna grupa iz odreda, na elu s po-
litikim komesarom Vladimirom oreviem, odlazi prema Vla-
sotincu da bi se povezala s partizanskom jedinicom koja je upu-
ena tamoi radi pripreme ponovnog napada na to mesto. Kod
sela Tulova grupa upada u bugarsku zasedu i u borbi s nad-
monijim neprijateljem ginu: Vlada orevi politiki komesar,,
Branko J ovanovi, zamenik komandanta odreda i Ljuba ivko-
vi borac. Uspeo je da se spase Svetislav Stojanovi Bizon. Bu-
gari su u stvari tragali za dvojicom odbeglih vojnika, smatra-
jui da su ih partizani streljali (a oni su doli dobrovoljno u
partizane). Oko 280 vojnika, podoficira i oficira upalo je u Ve-
liku Kopanicu i povelo 16 seljaka. Zatim su blokirali Tulovo
i uhapsili 27 seljaka od kojih su 20 odmah streljali iznad sela.
One koji su davali znake ivota Bugari su bajonetima dotukli.
Ponovila su se njihova zverstva iz ranijih ratova nad stanovni-
tvom ovog kraja, koja ovde jo nisu zaboravljena. Upravo u
takvu situaciju u Tulovu upali su Vlada i drugovi. Na kome-
moraciji koja je povodom pogibije Vlade orevia odrana u
odredu, govorio je Kota Stamenkovi koji je svoj govor za-
vrio ovim toplim reima: Teko je rastati se od druga s ko-
jim smo vie od 20 godina vodili borbu za prava radnike klase.
Nemaki faizam je jo jak i bie sigurno jo rtava. Na kraj u
e pobeda ipak biti naa.
* *
*
U 1941. godini izvedene su mnoge akcije na eleznikoj
pruzi, kojom su prilikom prevrtani nemaki vozovi na sektoru
Leskovac Grdelica Vranje. Neprijatelj je ovde bio na-
roito osetljiv zbog strategijskog znaaja pruge. Te su akcije
poele odmah posle formiranja odreda, ali u poetku nije bilo
mnogo uspeha zbog nedostatka strunjaka za taj posao. Diver-
zije su veinom organizovane postavljanjem nagaznih mina i
topovskih granata, a kasnije je pruga demontirana pomou
kljueva, nabavljenih u Leskovcu.
Prevrnuto je na desetine vozova. Samo u novembru je iz-
vreno pet veih diverzija koje su Nemcima nanele velike
ljudske i materijalne rtve. Tako je: 2. novembra sruen voz
pun vojnika; 8. novembra baen je u vazduh transportni voz.
sa nemakim trupama (pruga je nekoliko dana ostala neupo-
trebljiva); 17. i 18. novembra preturen je teretni voz; 26. no-
vembra izbaen je iz ina nemaki blindirani voz; 28. novembra
sruen je nemaki transportni voz s vojskom. Saobraaj na
ovom delu pruge u itavoj drugoj polovini 1941. godine bio je
gotovo onemoguen.
Nemci su na razne naine pokuavali da zatite prugu i
spree diverzije. Iz manjih magacina i objekata na pruzi odno-
eni su kljuevi za ine i eksploziv da ne bi pali partizanima.
u ruke. Pojaavane su strae. Vrena je i prisilna mobilizacija
seljaka i graana koji su kao straari postavljeni na svakih de-
set metara pruge i sa limenim kantama u rukama. Svaki je
straar morao da lupa u kante ako bi primetio partizane. Kad
ni to nije pomoglo, neprijatelj je morao da obustavi noni sao-
braaj na pruzi Ni Skoplje, a u jesen i da ga potpuno ukine.
Akcije na pruzi 1941. godine izvodila je uglavnom Span-
eva eta uz pomo ilegalnih seoskih desetina, naroito sa pod-
ruja sela Velikog Trnjana, Preseine, Sainovca i Rudara.
* *
*
21. novembra ponovo je napadnuto Vlasotince gde su se
u to vreme nalazili Korvinski etniki odred, andarmi i Bu-
gari. U napadu su uestvovale dve ete sa Kukavice i jedna
eta Babikog partizanskog odreda. Sva neprijateljska uporita
brzo su likvidirana, sem uporita u zgradi Sokolane, odakle se
neprijatelj uporno branio. Zaplenjena je ponovo arhiva sreza,
optine, pote i jo nekih administrativnih ustanova. U borbi
je poginuo samo jedan partizan. Pred zoru su se partizanske
ete povukle u svoje baze.
Kraj em novembra, zbog prevrtanj a jednog transportnog
voza punog Bugara i Nemaca, motorizovani puk Bugara, sa te-
kim naoruanjem, prodire do Vuja, pustoei usput. Bugari
su zapalili oko 200 zgrada, streljali graane koji nisu uspeli da
izbegnu, pljakali kue i silovali ene, a zatim se odmah vra-
ali u Leskovac. Pored toga, u Vuje su upali i etnici iz Le-
skovca, ali su ih nae snage razbile; nekoliko etnika je ubije-
no, a oko dvadeset zarobljeno, razoruano i puteno kuama. Za
itavo vreme postojanja slobodne teritorije neprijatelju nije
dozvoljeno da izvozi drvo sa Kukavice, mada je to pokuavao.
Isto tako na osloboenoj teritoriji okupator i domai izdajnici
nisu mogli da sprovedu rekviziciju, da otmu zrno ita, grlo
stoke, niti da uberu porez od seljaka.
Posle odmazde Bugara, etnici vojvode orevia su iz
Leskovca kamionom poli za Vuje, da bi se snabdeli ogrevom
sa Kukavice. Partizanski odred se nije momentano nalazio u
Vuju, pa su etnici bez borbe uli u selo. im je obaveten o
akciji etnika, odred se odmah prikupio i poao u napad. Prva
i 2. eta, kojima su komandovali Spanac i Stavra, sjurile su se
na neprijatelja. Nekoliko etnika je ubijeno, a oko 20 zaroblje-
no, razoruano i puteno kuama. Kamion je spaljen.
Posle poraza leskovakih etnika, Gradsko poglavarstvo
iz Leskovca poslalo je na Kukavicu jednog kafediju i jednog
trgovca kao delegaciju graana. Oni su hteli da pregovaraju
o dozvoli snoenja ogrevnog drve ta iz planine, istiui da je
ono namenjeno u prvom redu izbeglicama i gradskoj sirotinji.
Stab odreda je odbio da izda tu dozvolu, jer je znao da je drvo
namenjeno za potrebe okupatora.
OKO LEBANA
J edna patrola Leskovakog partizanskog odreda uhvatila
je, meseca novembra, u selu Barj u nepoznato lice koje je tvr-
dilo da ide iz zarobljenitva iz Nemake i da je rodom iz sela
Lipovice kod Oruglice. Utvrdilo se da je to kurir srpske drav-
ne strae i da nosi poverljivu potu za vojvodu Kimia. De-
taljnim pretresom kod njega je naeno u odelu uiveno pismo
i neto novca upuenog Kimiu od strane Prvog dobrovoljakog
odreda iz Nia. Iz pisma se videlo da je Kimi potpadao pod
komandu Koste Peanca i da je preko njega saraivao s Nem-
cima i kvislinzima u organizovanju borbe protiv partizana. Tu
je bio i detaljan plan za napad na partizane u J ablanici i na
Kukavici, a u isto vreme odreen je i dan i as napada: 3. de-
cembra u 5 asova izjutra trebalo je (prema pismu) izvriti na-
pad na partizane ispod Lebana. Nemci bi poeli s napadom iz
Leskovca pravcem reka J ablanica sela Voj lovce i Sumane,
uz uee artiljerije. S Nemcima je trebalo da pou nedievci
i etnici, samo su oni imali da dre levu obalu J ablanice (dru-
mom u pravcu Nove Topole i Cernice). Kimievi etnici su
imali da udare s lea i to iz dva pravca: Sumanskom rekom
preko Grgurovca i Buvca, i pravcem: Oruglica Barje Su-
mane. Neprijatelj je postavio sebi za cilj da oisti teren J a-
blanice i Kukavice od partizana i da se na ovim teritorij ama
vlast preda etnicima Koste Peanca.
Pronaeno pismo hitno je predato tabu odreda koji je
odmah s J ablanikim odredom stvorio plan odbrane. Lesko-
vaki odred je imao da dri poloaje prema Kimievim etni-
cima i brani slobodnu teritoriju od eventualnog napada nepri-
jatelja koncentrisanog kod Lebana. Glavnina odreda se posta-
vila kod sela Grgurovca iznad Lebana, a deo snaga je raspo-
reen da brani slobodnu teritoriju Kukavice radi spreavanja
neprijateljskog prodora iz Leskovca.
Napad neprijatelja je poeo 3. decembra, tano po planu.
Oko podne, poto su Nemci vrili jak pritisak od Sumana i Voj-
lovca, tab J ablanikog odreda zatraio je od Leskovakog da
to vie snaga odvoji za borbu protiv Nemaca. Za obezbeenje
od Kimievih etnika Leskovaki odred je ostavio u zasedama
jednu etu; jedna eta je branila slobodnu teritoriju, a jedna
(ojaana pomonom etom), sa komandantom i politkomesarom
odreda, pola je u napad na Nemce. Ova eta je odmah uda-
rila u bok neprijatelja na kosama iznad Vojlovca. Nemci su de-
lom poeli da odstupaju. Energini napad ete prinudio je
Nemce da se predvee povuku niz reku J ablanicu u pravcu
Bonjaka. Pred mostom kod sela Vojlovca borbu su prihvatili
etnici.
Kod sela Topole i Cernice partizani su slomili i drugo
neprijatelj evo krilo, iako je on za sve vreme borbe imao jaku
podrku artiljerije. U borbama u kojima je uestvovala eta
Leskovakog odreda, ubijeno je 6 Nemaca i jedan nedievac,
a ranj eno oko 15 Nemaca. Zaplenjeno je 8 puaka, jedan teki
mitraljez i neto municije. Do dolaska Leskovake ete na
ovom delu fronta poginuo je Gojko Drakovi, zamenik ko-
mandanta J ablanikog odreda, i jo tri partizana. Njegova se
eta, pod jakim pritiskom neprijatelja, povlaila. Kada se po-
javila eta Leskovakog odreda, moral boraca se podigao i po-
loajima se prolomilo: Napred, Leskovaki odred.
PARTI ZANSKI SUD
Sa sve veom aktivnou Leskovakog odreda rasla je i
aktivnost neprijateljskih elemenata, pa je pri odredu obrazovan
partizanski sud. Predsednik suda je bio komandant odreda, a
lanovi politiki komesar ili njegov zamenik i jedan partizan.
Sud je po zvaninoj dunosti odreivao branioce. Najee je
dunost branioca zapadala Milivoju Peroviu. Prvo javno su-
enje bilo je dvojici petokolonaa iz Vuja. Predlog kazne javno
je saoptavan postrojenim borcima odreda. Svi su imali da se
izjasne da li su za predloenu kaznu ili ne. U toku 1941. godine,
naroito u prvim danima dejstva odreda, sueno je esnaestorici
koji su oglaeni za narodne neprijatelje, od ega je 8 streljano
a 8 osloboeno i puteno kuama uz savet da se okanu rada u
korist neprijatelja.
Teren gornje J ablanice (Oruglica, Lipovica, Klaji, Buvce
i Sijerina) bio je pod kontrolom etnika tzv. Kozjakog odreda.
etniku organizaciju u Oruglici organizovao je J ordan Kimi,
porunik bive jugoslovenske vojske, inae rodom iz Kumanova.
U Oruglicu je doao sa planine Kozjaka pa je i sebe nazvao
kozjakim vojvodom.
U to vreme je u tab Leskovakog odreda dola iz Orug-
lice delegacija naprednih seljaka i omladinaca radi osnivanja
partizanske organizacije u tom mestu dok etnici jo nisu uzeli
maha. Stab odreda nije u prvo vreme pridavao naroit znaaj
Kimievoj delatnosti u Oruglici, ali je u duhu direktive Vrhov-
nog taba pristupio okupljanju svih za zajedniku borbu protiv
okupatora. Postignuta je izvesna saglasnost, pre svega o nena-
padanju. Meutim, Kimi je uhvatio dva kurira Leskovakog
odreda, razoruao ih i drao nekoliko dana kao zatoenike. Tek
na intervenciju taba odreda kuriri su puteni; izgovor za nj i -
hovo zadravanje bio je da su preli na etniku teritoriju. Stab
odreda nije priznavao nikakvu etniku teritoriju te je doneo
odluku da jedna eta napadne Kimia.
Kombinovana partizanska eta izvrila je napad i razo-
ruala vojvodu Kimia, etovou Stanka Pavlovia Cempira i
oko 20 etnika. etnici su dovedeni u orugliku kolu gde im
je javno sueno za izdajstvo. Suenju su prisustvovali partizar.i
i seljaci iz Oruglice. Optunicu je zastupao islednik odreda Sve-
tozar Krsti, a sud su sainjavali: komandant, zamenik komesara
odreda i jedan partizan. Optueni su imali branioca. Presuda
suda je bila da se etniki komandanti oslobode s tim da se
napravi sporazum o zajednikoj borbi protiv okupatora. Kimi
i ostali etnici obeali su da se nee boriti protiv partizana, da
e pomagati narodnooslobodilaku borbu i da e uskoro poeti
da se bore protiv okupatora. U toku razgovora Kimi je predla-
gao da se podeli teritorija izmeu Leskovakog partizanskog i
njegovog odreda i da partizani ne prelaze na njegovu teritoriju,
a da to isto vai i za etnike. Stab partizanskog odreda ni j e
usvojio ovakve predloge, ali je ipak postignut sporazum o ne-
napadanju.
Posle zavrenih pregovora s Kimiem okupljeno je celo
selo na zbor gde je Vujadin Blei, komandant odreda, govorio
narodu. etnici, poto su i pred narodom izjavili da se nee
boriti protiv partizana, puteni su s orujem na slobodu. Ka-
snije, usled uestalih napada neprijatelja, Leskovaki odred
koji se u to vreme nalazio u Barju, Kaluercu i okolnim selima
gornjeg toka Veternice, traio je ponovo pregovore s Kimiem
radi ispunjenja uslova iz prvog sporazuma, kao i da utvrde da
se odred u sluaju prodora Nemaca moe prebaciti na teritoriju
Oruglice.
U pratnj i nekoliko etnika, Kimi je doao u Barje gde
je postignut sporazum. Odmah posle toga, Kimievi etnici su
uhvatili jednog kurira partizanskog odreda i streljali ga. Ovaj
dogaaj je iskljuio svaku mogunost daljeg sporazuma i odr-
avanja dobrih odnosa.
10
10
Prilikom velike nemako-ljotievske ofanzive poetkom 1942..
god. etnici J ordana Kimia napali su s lea partizanske poloaje Le-
skovakog partizanskog odreda.
SANI TETSKA SLUBA U ODREDU
Sa prvim oruanim akcijama pojavila se i potreba za le-
enjem ranjenih partizana. Prve tee ranjenike odred je imao
prilikom napada na bugarsku posadu kod eleznike postaje
orevo, kada su dva ranjenika uvee prebaena u Leskovac i
smetena u kue aktivista. Njih su leila dva lekara simpati-
zera NOB-e. Prilikom razoruavanja etnika u Lapotincu, tee
je ranjen Zika Ili uti, lan OK SKOJ -a. On je ubrzo podle-
gao ranama zbog velikog izliva krvi. Lekar je stigao kasno
zbog udaljenosti grada i nije mogao da intervenie.
Uestalim partizanskim akcijama oteano je leenje ra-
njenika u gradu jer je neprijatelj pojaao blokadu. Stoga je tab
odreda doneo poetkom novembra odluku da organizuje posebnu
sanitetsku slubu u odredu. Na itavoj slobodnoj teritoriji Po-
reja, Babike gore, Puste reke i J ablanice postojao je u to
vreme samo jedan lekar dr Martin Kolb, sa dva medicinska
pomonika (od kojih je J ovan eki bio student medicine). Po
ugledu na Leskovaki, ovu slubu su na svojim podrujima or-
ganizovali i ostali odredi leskovakog okruga.
Pri svakoj eti je postojao bolniar koji je imao uglavnom
zavoje zaostale iz bive jugoslovenske vojske. Izvesna koliina
novih zavoja bila je kod desetara i politikog delegata. Teilo
se da manja jedinica ima kod sebe najnuniji sanitetski mate-
rijal u svakoj akciji.
Omasovljenjem J ablanikog partizanskog odreda dr Mar-
tin Kolb je prebaen na teren J ablanice, a rukovoenje sanitet-
skom slubom u Leskovakom partizanskom odredu preuzeo je
J ovan eki. Ukazala se potreba za pomonim bolnicama bez
lekara. U ovim bolnicama, koje su uvane u tajnosti, radili su
stari bolniari i babice sa terena. Njih je lekar obilazio preba-
cujui se vrlo esto nou po 30 i vie kilometara preko neoslo-
boene teritorije. Ovakvim radom umnogome je poboljana
evakuacija teih ranjenika.
Do pojave pegavog tifusa nije dolazilo jer su vai trebljene
pomou partizanskog bureta, to nije uvek bilo efikasno (par-
tizani su, naime, noivali po kuama na valjivom terenu, pa
se nametalo i pitanje slube leenja stanovnitva na slobodnoj
teritoriji odreda). Ljudima je omogueno besplatno leenje i
dobij anje lekova u partizanskim bolnicama. Snabdevanje sani-
tetskim materijalom organizovano je na razne naine: jedan deo
materijala dobavljen je sa okupirane teritorije, drugi se dobijao
kao ratni plen, a manj i je davao narod.
Radi stvaranja sanitetskog kadra, u Leskovakom parti-
zanskom odredu obrazovan je, novembra 1941. godine, kurs za
bolniarke koji je trajao 8 dana. Na kursu je bilo 30 polaznica.
Prilikom obilaska jedinica, lekar je koristio priliku da poui
partizane kako ukazati prvu pomo ranjenom borcu ili sebi.
Naroito se vodilo rauna da nii vojni i politiki rukovodioci
ovladaju tehnikom prve pomoi i samopomoi. Oni su u svojim
torbicama uvek imali neto sanitetskog materijala za prvu
pomo.
Prva bolnica Leskovakog odreda formirana je (novembra
1941. godine) u jednoj kui u zaseoku utilici (kod Vuja). Bol-
nica je imala 30 postelja. Sa okupirane teritorije je pribavljeno
neto sanitetskog materijala, instrumenata i sredstava za ane-
steziju. U bolnici su operisani ranjenici i pored toga to lekar
nije bio hirurg.
UPRAVLJ ANJ E NARODNIM DOBRIMA
S jeseni 1941. godine pri Leskovakom partizanskom od-
redu formiran je poseban Odbor za upravl j anj e konfiskovanom
imovinom (vinogradima, vonjacima i dr.) koja je ranije bila
svojina industrijalca Laze Teokarevia i Milana Popovia
Tonkia. Odred je dobio na upravljanje i imovinu oduzetu od
leskovakih bogataa u Slatini i Kopanici (vodenice i mlin u
Miroevcu). Odbor je formiran na sastanku u Vuju.
Na elu odbora bio je Kota Stamenkovi sa Ikom Veseli-
noviem, intendantom ete u ukljeniku i Brankom Iliem
Orliem. Kota je formirao poseban organ za neposredno uprav-
l j anj e konf iskovanom imovinom narodnih neprijatelja sastava:
J osif Pei, Ljuba Stankovi, Vlada Anti, Sotir Coji, ika
Stojanovi, Matko i Dragi Ili trba. Sav prihod od konfisko-
vane imovine iao je u korist odreda. Namirnice i ostali mate-
rijal uskladiteni su u Vuju, odakle su prema potrebi i po
nalogu odbora izdavani partizanskim jedinicama koje su povre-
meno dolazile na ovaj teren. Iz ovih skladita pomagane su
izbeglice i siromani graani na osloboenoj teritoriji i po-
rodice iji su se lanovi nalazili u partizanskim redovima.
Besplatna pomo davana je i sirotinji iz Leskovca.
U fondu ovih odbora nalazili su se i zaplenjeni tofovi
fabrike u Vuju, koji su slati narodnooslobodilakim odborima
u Leskovcu da organizuju ivenje odee za borce. Sem toga,
fond je raspolagao i sa 10 000 litara benzina skrivenih iza fa-
brike Laze Teokarevia u Vuju, koji se po selima zamenjivao
za ito, mast i odeu, a sve se to dostavljalo odredu na Kukavici.
U fond odbora stavljana je i imovina neprijatelja zaplenjena
u borbi.
Organizovano je i branje ljiva sa oduzetih vonjaka i
njihova prerada u pekmez za ishranu ranjenih boraca. Zaple-
nj ena stoka (goveda, svinje i ovce) klana je i preraivana u su-
homesnate proizvode koje je odred upotrebljavao u zimskim
danima. Bila je uvedena i kontrola nad radom konf iskovanih
mlinova i vodenica. Poverenici odbora su radili u mlinovima i
kontrolisali meljavu. Dobiveni procenat za meljavu iao je u
korist fonda odreda. Na ovaj nain odbor je stvarao zalihe. Sve
su namirnice smetene u magacine, po zaseocima i drugim po-
godnim kuama gde ih neprijatelj nije mogao pronai. U vre-
menu neprijateljevih ofanziva deavalo se da je on jedan deo
tih zaliha otkrivao i plenio.
NARODNA VLAST NA SLOBODNOJ TERI TORI J I
Formiranje i dejstvo Leskovakog partizanskog odreda
tokom 1941. godine, na ovako vanom i za okupatora osetljivom
podruju, predstavljalo je veliki uspeh Komunistike partije i
naroda ovoga kraja.
Od septembra do kraj a 1941. godine Poreje je bilo pot-
puno slobodna teritorija, dok je Leskovac bio stalno u blokadi
koju su drale partizanske strae na rudarskoj i jajinskoj kosi.
Osloboenjem Lebana i Medvee, u novembru 1941. godine,
slobodna teritorija se proirila od Kukavice do J astrepca. Ona,
pak, slobodna teritorija na podruju Poreja (do pruge) bila je
pod punim uticajem Leskovakog odreda, a vlast su imali na-
rodnooslobodilaki odbori, birani na javnim konferencijama.
Teritorija koju je drao Leskovaki odred prostirala se: nepo-
sredno od Leskovca, pa prugom Leskovac Grdelica do bugar-
ske emarkacione linije i grebenom Kukavice, preko Barja, Gr-
gurovakom rekom do Sumana; od Sumana desnom obalom J a-
blanice do Leskovca. Na teritoriju u zahvatu Oruglice, Lipovice,
Klajia, Buvca prema Sijarini, iako su bili pod kontrolom
Kozjakog etnikog odreda, partizani su esto upadali i odr-
avali vezu sa svojim simpatizerima. Vojvode iz Oruglice i
Buvca nekoliko puta su hvatani i putani uz obeanje da e se
boriti protiv okupatora. Oni se nikad nisu drali datog obe-
anja, a 1942. godine napali su s lea i naneli velike gubitke
partizanskim odredima leskovakog okruga. Ni Leskovaki ni
J ablaniki odred nisu obratili dovoljno panje ovom terenu. U
selima donje J ablanice od Lebana prema Leskovcu, narod je
pomagao partizane materijalno kad god je bilo potrebno.
Na osloboenoj teritoriji uniten je okupacioni sistem
vlasti. Na ruevinama izdajnike vlasti Partija je u svim me-
stima organizovala NOO-e i time omoguila iroko uee na-
rodnih masa u narodnooslobodilakoj borbi. Pomone desetine
predstavljale su temelj za dalje uspeno voenje borbe, to je
i uslovilo da i u najteem periodu (u prvoj polovini 1942. go-
dine) ne prestane borba partizana.
* *
*
U svim borbama koje je vodio Leskovaki partizanski od-
red kalili su se borci i stvarali kadrovi koji su, u narednim
godinama, vodili jo eu borbu protiv neprijatelja, ponovo
oslobaali sela i proirivali slobodnu teritoriju, dajui veliki
udeo u stvaranju brigada i divizija (formiranih 1943. i 1944.
god. na jugu Srbije).
Dolazak Bugara na ovo podruje dokaz je da neprijatelj
nije mogao pomou nedievaca, ljotievaca i etnika unititi
nae snage.
Osnovna dejstva odreda bila su napadi na osetljive ob-
jekte okupatora, naroito na elezniku prugu Leskovac Gr-
delica. Kasnije, u toku neprijateljske ofanzive, teite borbe je
bilo na odbrani slobodne teritorije.
Slobodna teritorija koju je drao Leskovaki odred nado-
vezivala se na teritoriju drugih odreda, pa je 1941. godine na
jugu Srbije ivelo oko pola miliona slobodnih stanovnika, sa
svojim narodnooslobodilakim odborima. Uzrok tome treba tra-
iti u jakoj partijskoj organizaciji i umenom rukovoenju se-
kretara Koste Stamenkovia koji je do kraj a ivota bio olienje
borbe u leskovakom okrugu.
25. marta 1942. godine 2. eta Leskovakog partizanskog
odreda sa Kostom Stamenkoviem, Radovanom Kovaeviem,
Borom Dimitrijeviem pancem i drugima krenula je sa planine
Radana da se preko sela umana prebaci na planinu Kukavicu.
Kod I grita ih napadaju etni ci ... U ogorenoj borbi, 26 marta,
u umici iznad sela ilova (kod Lebana), Kota Stamenkovi sa
erkom Leposavom i jo dvema partizankama biva opkoljen od
etnika koji su ih pozvali na predaju.
Poslednjom bombom Kota ubija sebe i partizanke, ne
predajui se neprijatelju. O njihovoj pogibiji su borci 2. ete
Leskovakog odreda ispevali kasnije esto pevanu pesmu:
Crna je tama zemlju pritisla,
Odasvud leden ujeda stud.
Stoj,an NI K OL I J OL E
PEDESET NEMANI A
Z anatska i radnika Podgorica bila je izmeu dva stjecita
crnogorske sirotinje. Prvi zaeci industrije, trgovine, sitno pri-
mitivno zanatstvo omoguavali su ljudima neto lake upo-
ljavanje nego u ostalim mjestima Crne Gore. Stoga i nije slu-
ajno to je ba Podgorica bila vano jezgro radnikog pokreta
u Crnoj Gori.
Uslovi pod kojima je ivjelo radnitvo bili su veoma teki,
pa je to objektivno doprinijelo brem sazrijevanju njihove revo-
lucionarne svijesti. Zarade su bile minimalne. Po pet est
mjeseci nije bilo posla, naroito za zidare i duvanske radnike,
koji su radili sezonski. Uz to, veoma esto su jedan ili dva
lana izdravali sedam do osam lanova porodice. esto su i
djeca od desetak godina bila prisiljena da zarauju sebi, pa i
porodici hljeb. Zato moda nigdje nije bilo toliko sirotinje ko-
liko u ovom gradu.
Revolucionarne klice su u Podgorici nalazile plodno tie.
Crvene zastave u prvomajskim povorkama nosile su se ovdje jo
1919. godine. trajkovi i demonstracije, koji su esto obiljea-
vani ranjavanjem, pa i smru radnika komunista, potresale su
esto ovaj grad. Naroito poslije 1930. godine, kada je rad Ko-
munistike partije bio bolje i ire organizovan. Otada se njenim
idejama oduevljavalo sve vie radnitva, inteligencije i ljudi
iz drugih narodnih slojeva.
Prisjeajui se predratnog partijskog rada, htio bih da
istaknem kako su se tada mladi ljudi, radnici i omladinci, u po-
litikom radu koristili raznim formama polulegalnog i ilegalnog
rada, kao to su sjedeljke, omladinske kulturno-umj etni ke
grupe, sportska drutva itd. Sportsko drutvo Nemani okup-
ljalo je, na primjer, pedeset lanova, veinom radnika: bravara,
stolara, grafiara, graevinara i ilegalnih prodavaa duvana,
tzv. kontrobandija. Mislim da je na njihovo prihvatanje naela
i ideja Komunistike partije i kasnije na privrenost revoluciji,
pored ekonomskog poloaja koji je odluujui, uticalo i to to
su veina njih bili neka vrsta ponienih i uvrijeenih ovoga
grada, njegov najnii sloj, potcjenjivan i gledan kao neto
manj e vrijedno u odnosu na druge graane.
Sportsko drutvo Nemani formirano je negdje 1935.
godine u^Podgorici. Brojalo je ve tada oko pedeset lanova.
Cesto je mijenjalo svoje ime. Kada je 1939. godine u drutvu
formiran skojevski aktiv, odlueno je da se ono konano opre-
dijeli za neko ime koje bi due ostalo. Bilo je predloga da se
zove Budunost ili Napredak, ali na kraj u svi su prihvatili
predlog jednog mladoga radnika da drutvo nosi ime Nemani
jer su svi njegovi lanovi bili proleteri nemanii. Ovo ime
drutvo je zadralo sve do 1941. godine, kada su svi njegovi
lanovi poli u partizane.
U prvim godinama rada drutva za policiju nije moglo
biti nita sumnjivo u tome to grupa mladia trenira i igra fud-
bal na poljani pored groblja na Cepurkama. Ovi skupovi kori-
eni su za razgovore sa omladincima radnicima. To je bila po-
etna faza rada. Kasnije, 1939. godine, kada je unutar drutva
formiran skojevski aktiv, radilo se sistematski je, i naravno, ile-
galno. Redovno su odravana predavanja, kao na primjer: Po-
loaj radnike klase; Sta je faizam; ivot radnika Podgorice;
Razvitak drutva itd. Predavanja su drali lanovi Partije iz.
Podgorice.
Viegodinji rad nije ostao bez rezultaa. lanovi drutva
bili su redovni uesnici demonstracija u kojima su se eliili,
tako da se na nj i h moglo raunati u svim akcijama koje je Ko-
munistika partija izvodila u Podgorici. Oni su ivo uestvovali
u pripremama za 13-julski ustanak, prikupljali oruje na skro-
vita mjesta i kasnije ga prebacivali u sela.
Kada je na jednom sastanku trebalo odluiti ko e da ide
u partizane, ni jedan od pedeset njih nije rekao ne. Prethodno
je odrano nekoliko sastanaka na kojima je razmatrano kako
to izvesti da ne primijeti okupator. J edan od tih sastanaka odr-
an je 14. jula 1941. godine pored Morae na mjestu zvanom
Pekova laa.
Toga dana napravljen je plan odlaska, a ve sjutradan
svih pedeset Nemania organizovano je prelo Morau i cestu
Podgorica Cetinje i prikljuilo se ljekopoljskim partizanima.
Da ih ne bi primijetio okupator, poli su u tri grupe sa tri mje-
sta, gazei ili preplivavajui Morau. Dvojica su bila lanovi
Partije, a dvanaest lanovi SKOJ -a.
Niko nije iznevjerio. Od njih pedeset treina ih je pala
NOB-u.
1
I ' ko M I R K O V I C
1
Radoj e J ovanovi, grafiki radni k, zbog i zvanredne hrabrosti
proglaen je za narodnog heroja. Kada mu je ponestalo metaka u jednoj
borbi sa etnicima, bacio je bombu ispod sebe i tako poginuo da ga ne-
pri j atel j ne bi ivog uhvatio. I lija Zlatianin, stolarski radnik, nakon
okraj a u 13-julskom ustanku uhvaen je i stri j el j an. Vaso Vukevi,
stolarski radnik, poslije napada na Pl j evl j a vraen je na rad u poza-
dinu; stri j el j an 1942. godine na emovskom polju. Branko Damjanovi,
radnik, takoe je stri j el j an od etnika 1942. godine. Boro Dragovi, stu-
dent tehnike, hrabro je poginuo 1943. godine kao borac etvrte crno-
gorske proleterske brigade. Gajo J ovanovi, metalski radnik, poginuo je
1943. godine na Krnovu. Boo J ovanovi, radnik, poginuo je iste godine
borei se u parti zanski m odredima. Veljo Rogoi, radni k poginuo 1944.
godine u borbama za osloboenje Beograda. piro Vukevi, radnik, ubi-
j en od etnika u Romani ma. Boko Marku, ak, poginulo je kod Konjica
1943. godine kao hrabri i i staknuti pukomi tral j ezac Pete c r n o g o r s k e
brigade. Milovan Vukevi, student ekonomije, poginuo je 1944. godine
kao borac Prve proleterske brigade. Branko Radusinovi, student teh-
nike, uhapen pa i nterni fan u I tal i j u zbog pozadinskog rada, p o g i n u o
negdj e pod Gran-Sasom. Stanko Radulovi, radni k poginuo je, ali do
danas ni j e utvreno gdje. Suo Paovi, ak, stri j el j an od etnika. Milan
Radulovi, radnik, poginuo 1944. godine. Vuko Nikoevi, o b u a r s k i
radnik, umro je kao parti zan 1942. godine. Njegov brat Vukain Niko-
evi, radni k, poginuo j e na Sutjesci 1943. godine. Coko eri, ak t i v n i
omladinski radni k u pri premama za ustanak, hrabri parti zanski kuri r
d borac umro je odmah poslije osloboenja.
SMRT MI LANA MAJ CENA
J ula 1941. Nemci su poeli planski da preseljavaju Slovence
iz tajerske i pojasa pored Save. Meu prvima, proterali su u
Srbiju i u Hrvatsku inteligenciju i imunije trgovce i zanatlije,
dok su, s masovnim preseljavanjem seoskog stanovnitva, naro-
ito iz Zasavja i Bizeljskog, poeli u toku novembra. U prvom
talasu ove akcije iseljeni su I van i Marija Majcen, koji su imali
sinove Milana, Niku, J oka i Petera. Niko je tada bio u ne-
makom zarobljenitvu, a J oko i Peter bili su uenici Srednjo-
tehnike kole u Ljubljani. Sva trojica su kasnije poginuli kao
borci NOV. Otac i maj ka su se uskoro vratili u Sloveniju iz pro-
gonstva i naselili blizu svoje kue, sa ove italijanske strane de-
markacione linije. Oca I vana su kraj em 1943. ubili belogardisti
u Sent Rupertu, a maj ku Mariju streljali su Nemci kraj em ok-
tobra 1943. godine.
Letnjih dana 1941. Ljubljana je ve bila snano obuhva-
ena organizacijom Osvobodilne fronte. Hladnoa i prezir sa
kojima je Ljubljana u poetku primila okupatora, uskoro su se
pretvorili u organizovani otpor, iji su znaci bili: sve ei anti-
faistiki natpisi i sve vei broj letaka u kojima su se graani
pozivali na otpor. Ovim akcijama su se pridruile i prve sabo-
tae: presecanje telefonskih i telegrafskih ica, oteenja pruge
i miniranje transformatora, a i napadi na pojedine neprijatelj-
ske vojnike. Na Molniku, u blizini Ljubljane, okupljali su se
prvi naoruani partizani. Glasovi koji su kruili da se u Gorenj-
skoj, Dolenjskoj i tajerskoj ve vode oruane borbe, potpalili
su i Ljubljanu.
U toj atmosferi Marj an Majcen je 29. jula 1941. neto
posle 22 asa, pucao iz revolvera u potiljak jednog nemakog
vojnika, na samim stepenicama zgrade pozorita. Ovaj prvi pu-
canj na ljubljanskim ulicama prouzrokovao je u redovima oku-
patora razumljivo uzbuenje. Kvester ljubljanske kvesture
Etore Meana je u svom opirnom izvetaju od 27. septembra
1941. istakao da je doao do zakljuka, da su ovo mogli izvriti
samo oni koje je raspalila borba za politiku nezavisnost s ci-
ljem da postignu uj edi nj enj e slovenskih naroda, od ruskog do
srpskog, hrvatskog i slovenakog, te zato daju oduke svom
divljatvu sa napadima protiv predstavnika naroda Osovine koji
se bore za dobro cele Evrope.
Kvestura je bila upozorena na gostionicu Keri i brau
Majcen itavih mesec dana pre ovog napada na nemakog voj-
nika, tako da su agenti odmah poeli sa istragom. Nou, izmeu
1. i 2. avgusta uhapen je Milan Majcen. U njegovoj sobi nali
su dva broja Slovenskog poroevalca i 6 revolverskih metaka
koji su bili isti kao i onaj, s kojim je ubijen nemaki vojnik.
Zato su Milana Majcena naj pre otpuili za ovaj napad i odveli
ga u policijski zatvor Sentpeterske kasarne. Marjan je u to
vreme bio u Dolenjskoj. im je uo za hapenje svog brata vra-
tio se u Ljubljanu i poeo da preduzima mere da spase brata
i drugove iz zatvora. Polo mu je za rukom da prokrijumari
u eliju potrebno orue i 7. avgusta uvee Milan Majcen je
uspeo da sa drugovima pobegne, poto je presekao reetke na
prozoru. Prema izvetaju kvesture, grupa zatvorena u istoj eliji
pobegla je uz pomo spolja i zbog nepanje slovenakih age-
nata.
Posle toga, Milan vie nije mogao ostati u Ljubljani. Oti-
ao je u Iki Vintgar i pridruio se eti s kojom je komandovao
Ljubo ercer. Policijski agenti su pored Milana, sada udvostru-
enom snagom traili i Marjana, koji se u to vreme krio kod
porodice I vana Prelca u Pavievoj ulici. Kvestura nije znala
kome da pripie napad na nemakog vojnika. 9. avgusta poli-
cijski agent Viktor J agodic primetio je Marjana u Pavievoj
ulici i izdao ga. Popodne 10. avgusta J agodi je otiao s jednim
slovenakim i dvojicom italijanskih agenata u zasedu u Pavi-
evu ulicu s namerom da uhapsi Marjana. Kada je Marjan na-
iao na zasedu, pokuao je da pobegne. Tom prilikom je pucao
na J agodia i pogodio ga, ali je u Tugomerjevoj ulici pao izre-
etan mecima iz revolvera kvesturina Eugenia Basetija i Gaeta
Muscija. Suprunici I van i Marija Prelec bili su uhapeni. Pre-
lec je kasnije otiao u partizane i poginuo kao borac NOV.
Milan Majcen, visok i snaan, uvek spreman na alu, hra-
bar i otresit, esto je dolazio u planinsku kuu u Ikom Vint-
garu, gde su izletnici iz Ljubljane donosili izvetaje o tamonjoj
situaciji, kao i hranu i oruje za partizane na Mokrcu. Tu se
Milan sastajao i sa pesnikom I vanom Robom, koji je kasnije kao
propagandista Cankarjeve brigade zarobljen i februara 1943.
streljan kao talac. U nedelju 7. septembra Milan je doznao,
prema prianju narodnog heroja Dakija, da se meu turistima
u kui kod Ikog Vintgara nalazi nekoliko pijuna, odnosno poli-
cijskih agenata. S jednim drugom je odmah siao u dolinu, osta-
vio druga u ipraju u blizini kue, a sam goloruk i bez kaputa,
pomeao se sa izletnicima. Uskoro je naao ta je traio.
U vezi sa izvetajem italijanskog pijuna, Roboti se uzbu-
ivao tvrdei da su policijski agenti svojom nespretnou (su-
vie oito i upadljivo pijuniranje po Ikom Vintgaru) pokvarili
sve to su karabinijeri i vojnici pripremali za akciju protiv par-
tizana. Zbog svoje nespretnosti oni su ak upozorili partizane
na opasnost. Kada su videli da su partizani obaveteni o njiho-
vim namerama, I talijani su hteli brzo da reaguju. Ve iduih
dana prodrli su na kamionima u Vintgar i zapalili turistiku
kuu. Tom prilikom je dolo do pukaranja, jer je nekoliko par-
tizana bilo obaveteno od domaice doma o predstojeem na-
padu. Ljubo Sercer je otvorio vatru sa uzvienijih poloaja i
prinudio I talijane na povlaenje.
Iz nekih izvetaja se vidi da je jo pre toga Milan vodio
grupu partizana sa Mokrca u napad na italijansku strau, koja
je uvala prugu izmeu kofljice i Lavrice, ali zbog nepredvi-
enih prepreka napad nije uspeo.
U vreme kada je poela prva velika ofanziva protiv parti-
zana na Mokrcu i Krimu, meseca oktobra, Milan vie nije bio
na ovom mestu. Sa manjom grupom, u kojoj se nalazio i J oe
Nose Tone pan, otiao je u septembru u svoj rodni kraj,
Mirensku dolinu, da tamo organizuje novu samostalnu partizan-
sku etu, koja je poznata pod imenom Mokronoka eta. U
okolini Sent J ana i Mokronoga Milan je do poetka oktobra
radio uglavnom na propagandi. Uskoro je oko sebe prikupio
grupu entjankih i mokronokih mladia, koji su se pripremali
za oruane akcije. U to vreme, Milan je u Mokronogu usred
dana pucao na andarma, italijanskog konfidenta.
U prvoj polovini oktobra Milan je otiao sa svojom gru-
pom na nemako okupaciono podruje u blizini Kuma. Vie
puta je putovao eleznicom izmeu Zidanog Mosta i Zaloga, a
prema nekim izjavama dolazio je i u Ljubljanu na ugovorene
sastanke i za uputstva rukovodstva OF i Glavnog taba, mada
su italijanske i nemake vlasti izdale za nj i m poternicu. Po
povratku na domai teren njegova grupa partizana je bila po-
deljena na dva dela. J edan deo sa Tonetom panom i Mihom
Marinkom koji je tada doao u etu zbog akcije na Buku
otiao je prema Novom Mestu, da bi sa ostalim dolenjskim par-
tizanima uao u nemako okupaciono podruje i unitio uporite
na Byki; drugi, manj i deo, pod Milanovim rukovodstvom otiao
je ponovo prema Sent J anu i Savi, da bi organizovao tajno
preseljavanje seljaka i time izbegao njihovo prinudno iselja-
vanje u leziju.
Pred kraj oktobra Milan je otiao sa svojim bratom I va-
nom i I vanom Mevljem, koga su zvali J ane, u selo Murence
kod Sent J ana. Sastanke sa seljacima Milan je odravao u kui
Rebeta, koji je uoi iseljavanja, koje su Nemci preduzeli, pobe-
gao na italijansko podruje. Za Milanovo prisustvo doznao je
mlinar Novak, veliki hitlerovac. Novakova ena je nagovorila
nekog esnaestogodinjeg deka da javi nemakoj pograninoj
policiji gde se Milan nalazi. To je bilo 28. oktobra, u popodnev-
nim asovima. Deak je za ovo dobio nagradu od 50 maraka i
kasnije je pobegao u Nemaku, gde verovatno i danas ivi. No-
vak je kasnije kao nemaki konfident osuen na smrt.
Nemaka pogranina policija dobila je pomo od oblinjih
stanica i u toku veeri opkolila je Vodenikovu kuu u kojoj su
bili Milan i Mevelj. Pre toga, Milan je poslao svog brata Ivana
prema Mokronogu da mobilie nove borce. Oko est asova
uvee izvren je prvi napad na kuu. Napad je bio odbijen. Mi-
lan i Mevelj su bili naoruani samo revolverima i runim gra-
natama. U toku borbe oni su hvatali rune granate kojima su
ih Nemci obasipali i pre eksplozije bacali ih natrag. Ovaj podu-
hvat je iziskivao veliku spretnost, prisustvo duha i brzo reago-
vanje. Prilikom drugog napada Mevelj u je u ruci eksplodirala
nemaka granata, pre nego to je uspeo da je vrati natrag i
otkinula mu aku i deo glave. (Prema drugim informacijama
J ane je pogoen metkom u glavu.) Milan je ostao sam, borei
se cele noi, sve do idueg dana.
Kada su Nemci prvi put zapalili kuu (ugao krova), Milan
je spreio poar na taj nain to je bacio u vatru runu granatu,
koja je raznela deo zapaljenog krova. Kada je bio ranjen, Milan
se povukao prema podrumu, stalno pucajui na Nemce koji su
prodirali, no uskoro su ga potpuno izreetali mitraljezom. Prema
prianju oevidaca vei broj Nemaca je poginuo, a bilo ih je i
dosta ranjenih. Nemaki izvetaj o ovom dogaaju u prevodu
glasi:
I zvetaj nemake sigurnosne policije SIPO o sukobu
na Murncama, 28. oktobra 1941.
1
Vreme dogaaja 28. X 1941, mesto dogaaja: St. Jan
kod Radea.
28. X 1941. godine pogranini straar je utvrdio da
se u kui Alojza Vodenika, Murnce broj 15, optina St.
J an, kriju dvojica naoruanih komunista.
Kua je bila opkoljena, ali je pogranina straa mo-
rala saekati dolazak policije (Schutzpolizei), jer je straa
naoruana samo peakim pukama. Po dolasku policije
izvren je zajedniki napad na kuu koji nije uspeo.
Policija je imala
1
5 ranjenih.
Prilikom ponovnog napada na kuu bili su lake ra-
njeni Oberfhnrich der Wermacht i seljak Vodenik. Po-
kuaj da se zapali kua ostao je bez rezultata. Tek posle
dolaska tekih minobacaa i tekih mitraljeza, banditi su
prestali da pucaju.
U kui su pronaeni mrtvi obojica bandita. To je bio
Slovenac M. Majcen, ija je porodica bila iseljena ve
s prvim transportom i J anez Mevelj. Obojica bandita su
u poslednje vreme iveli u Ljubljani, gde je Majcenov
brat ubijen od strane italijanskih pograninih vlasti.
Nemci su oba pala borca sahranili blizu mesta borbe, ali
su ih 14 dana kasnije iskopali i fotografisali. Zatim su ih
sahranili na groblju u Sent J anu.

J anko J ARC-
SJ EANJ A NA USTANAK U BANI J I
POETAK USTANKA
T eror koji je u Baniji zapoeo dolaskom ustaa na vlast na-
gonio nas je da traimo izlaz iz strahota koje su se nadvile nad
naa mirna sela i domove. S poetkom ljeta uestali*su pokolji
nevinog naroda. Pokuali smo da borbom damo oduka i nago-
milanom strahu, i mrnji prema zloincima.
Nekih desetak dana prije ustanka sastala se naa grupa od
po 7 drugova iz sela Drenovca i Vlaovia da se dogovorimo kako
da doemo do oruja, da bismo mogli kasnije krenuti u akcije.
Tako smo doli do podataka gdje bismo i kakvo oruje mogli da
naemo. Naa grupa iz Drenovca pribavila je nekoliko lovakih
puaka, a grupa iz Vlaovia provalila je u kuu jednog biveg
pukovnika i tamo nabavila nekoliko preraenih karabina. Ovako
naoruani oekivali smo od naeg partijskog rukovodstva signal
za ustanak. U srijedu 23. jula signal je primljen.
1
Istog dana
odluili smo da izvrimo napad na optinu u Banskom Grabovcu
i strau na pruzi izmeu Grabovca i Vlaovia. Dogovorili smo
se da se za napad prikupimo na jednoj livadi kraj Vlaovia, da
ponesemo oruje, kljueve za rastavljanje ina i pile za rezanje
TT stubova, a da plan napravimo pred sam napad.
Krenuli smo iz Drenovca na ugovoreno mjesto. Za ruko-
vodioca grupe izabrali smo Petra Babia, ljudinu strogog iz-
gleda. Kad smo doli do Badareva mosta na rijeici Bruini,
gdje je i granica izmeu naa dva sela, na voa je stao i izjavio
da on dalje ne ide. Na naa pitanja zato, samo je ponavljao
da dalje ne ide. Od bijesa zamahnuo sam da ga udarim pilom
koju sam nosio, no, uzdrao sam se i istrgao mu iz ruku lovaku
dvocijevku koju je nosio.
1
21. jula odran je sastanak Kotarskog komiteta KPH Glina, n
a
kojem je donijeta odluka za ustanak. Odluka je prenijeta svim parti j -
skim organizacijama, pa tako i eliji u Drenovcu.
Produili smo bez njega. Na ugovoreno mjesto vodio nas
je Petar Vladi. Bilo je mrano, maglovito, lutali smo po liva-
dama puna dva sata, no, grupu iz Vlaovia nismo nali. Sve do
zore lutali smo od vrbe do vrbe u blizini eljeznike stanice
Vlaovi, u kojoj se tada nalazilo oko 120 ustaa i andarma.
Vidim od zajednike akcije nema nita, pa sam predloio
drugovima da sami neto uinimo. Sloili su se, pa smo se istim
putem vratili do mosta Zrnite na Bruini, odakle je do pruge
bilo oko 400500 metara. Skrenuli smo ka jednoj umici, koja
se nalazila izmeu nas i pruge. Od nj e do pruge rasli su kuku-
ruzi. Skupili smo se u umici i dogovorili to da uinimo. Svi-
talo je. Uto primijetismo da prugom od stanice Vlaovi idu
prema nama dvojica ustaa. Na moj predlog da im postavimo
zasjedu samo mi se pridruio Adam Badar Ranko ostali se
nisu ni pomakli. Oigledno, trebalo je imati odlunosti, koju jo
nismo bili razvili. Nas dvojica se privukosmo kroz kukuruze
pruzi. Ustae su bile kojih 100 metara udaljeni od nas polako
su se pribliavale. Sjetih se da jo nisam ni pregledao moju
dvocijevku, za koju sam imao samo dva naboja. To isto nije
uinio ni Ranko sa svojim starim francuskim karabinom, za koji
je imao samo jedan metak. Ustae su spokojno dolazile, zastale
su za trenutak ispred nas, a mi se nismo usudili da ita uinimo
bojali smo se da nas ovo staro oruje ne izda. Ustae su pole
dalje, a mi smo pourili do naih drugova da bismo ih nagovorili
da zajedno saekamo ustae kad se budu vraale. No, u umici
ih vie nije bilo vratili su se u selo. U isto vrijeme usmo
pucnjavu od Banskog Grabovca nai drugovi iz Vlaovia si-
gurno su poeli s akcijom, pa nam je ovaj neuspjeh utoliko
tee padao.
Ipak smo nekako pronali jo etvoricu drugova, vratili
se na prugu, presjekli pet telefonskih stubova i pokuali da ra-
stavimo prugu, no, bez eljeznih ipki to nije ilo. Navalismo
na odrafljenu prug poruene stubove i brzo se povukosmo do
naeg sela, jer je ve bilo vidno. ekali smo rezultat svoje di-
verzije. Ujutro je vlak naiao, stao ispred prepreke, pratnj a
vlaka je prepreku uklonila i on je nesmetano nastavio put.
Uskoro su na kamionima stigle ustae iz Gline zau-
stavljale su se na svakih 200 metara i otvarale mitraljesku
vatru po kuama, umarcima, bunju i kru. Narod je iz sela
poeo bezglavo bjeati. Mi smo se iz grupe dogovorili da se
sastanemo u prvi sumrak i da se prebacimo u umu Samaricu.
Nismo se skupili, pa sam krenuo sam. Putem su mi se pridru-
ila jo dva druga.
Nakon lutanja od 3,4 dana po Samarici konano sam se
naao s drugovima iz Vlaovia, kao i sa braom Vladii iz mog
sela. Osnovali smo logor i dogovorili se kako da rijeimo pro-
blem ishrane, koji nas je najvie muio, pored drugih problema
na koje smo, nenaviknuti na ovakav ivot, nailazili.
PRVA PUKA
Negdje koncem avgusta dobio sam u logoru nareenje da,
od tada ve proslavljenog komandanta Vasilja Gaea, u za-
selku Kaari (selo Drenovac) postavim zasjedu neprijateljskoj
patroli koja svaki dan odlazi sa eljeznike stanice Banski Gra-
bovac prema selu Mali Gradac, gdje se nalazila andarmerijska
stanica. U patroli su redovno bili etvorica ustaa i jedan an-
darm. Sam Gaea odabrao je jo 6 drugova i stavio ih pod moju
komandu. Ovi drugovi imali su od oruja starinske tucove,
na kap isle, a ja dvocijevku sa patronama.
Na odreeno mjesto stigli smo prije svanua. Izvidio sam
teren i odabrao mjesto za zasjedu. Bili smo blizu zaselka, koji
je bio potpuno pust. Na mjestu koje sam odabrao za zasjedu
cesta je prolazila neposredno uz rijeicu Bruinu. Na jednom
mjestu uz obalu cesta je bila ranije prekopana, a sada je ostalo
ulegnue. Tu sam postavio dvojicu drugova da zaustave patrolu
(koja se redovno vozila kolima), ako nama ostalima izmakne.
S ostalom etvoricom dogovorio sam se da oni pucaju na ustae,
a ja u da gaam vou patrole, andarma. Zauzeli smo poloaje
u ivici, na kojoj smo napravili proreze kao pukarnice. ivica
je bila na zapadnoj, a obala na istonoj strani ceste.
ekali smo punih 6 asova. Rominjala je sitna, maglovita
kia. No, prije nailaska oekivanog neprijatelja, naila je jedna
ena sa suprotne strane i primijetila onu dvojicu drugova kod
prekopa na cesti. Poto su ve i ustae nailazile u kolima, enu
nismo mogli da zaustavimo. Ustae su je zaustavile, upitale je
gdje ide, a kako je od straha poela mucati, poeli su na nju
da viu i pitaju: Ima li gdje te vae komunistike bande?
Odgovorila je da nije nikog vidjela, sem dvojice kod prekopa,
za ivicom. Na to su ustae sile s kola, potjerale enu ispred,
a one su iza kola s pukama na gotovs, krenule k nama. Zan-
darm je iao lijevom stranom ceste, uz samu obalu, a ustae
desnom, ispod ivice koja je cestu nadviavala za oko metar,
pa su tako bili kao u nekom jarku. Drao sam andarma na ni-
anu. Kad je doao skoro do mene primijetio me je, trgao puku,
no, istog sam asa povukao oba oroza, opalio i sruio ga. Pao je
niice, licem u prainu. udilo me to ne ujem pucnje ostal i h
drugova, no, kad sam pogledao, vidio sam da su trojica napusti l a
zasjedu, a etvrti je provukao glavu kroz ivicu i vikao: Drue
I lija, pobjegoe nam ustae!
Dok sam iskoio na cestu, zgrabio andarmovu zbro-
jovku i od radosti je triput poljubio, ustae su ve skoile u
Bruinu i njenim vijugavim, plitkim koritom podaleko izmakle.
Kod ubijenog andarma nali smo 150 puanih metaka, jedan
belgijski pitolj sa 50 metaka i koni torbak sa tri sekcije i
zapisnik s imenima porodica drugova koji su odbjegli u ume.
Naslovljen je bio na Zandarmerijsko krilo u Petrinji, a doao
je u prave ruke. Tako sam doao do svoje prve vojnike
puke.
U to zausmo paljbu iza brda s istone strane. Znao sam
da je tamo, u zaselku Begovii, postavljena jedna druga naa
zasjeda, pa smo joj pohitali u pomo. Uspjeli smo se na brijeg
i zauzeli poloaj da pomognemo grupi naih boraca, koji su se
na njega povlaili. U pomenutom zaselku ubili su jednog usta-
kog tabornika koji je tamo zalazio na motoru, uvijek naoruan
pukomitraljezom. Oruje su uzeli i sad su se povlaili ispred
jedne vee grupe ustaa koja je, prekasno, pohitala svom tabor-
niku u pomo. Uskoro su ustae dovukle neku cisternu s ben-
zinom, te su polile i zapalile sve kue. Narod, koji se dotle dosta
pasivno drao, doao je poslije toga k nama u Samaricu.
Ostao sam na brdu do mraka gledajui kako gori prvo spa-
ljeno selo na Baniji.
U UMI AMARICI
U avgustu u Samarici su bila dva vea logora: jedan koji
su osnovali drugovi iz Siska i Petri nj e u predjelu Kaline, vie
sela Komogovine i drugi negdje u sredini ume, u kojem su bili
drugovi iz sela Drenovca, Vlaovia i Luana. Mi smo se iz lo-
gora uzajamno posjeivali, pa je dolo do sporazuma da zaj ed-
niki miniramo njemaki transportni vlak, koji je redovno pre-
vozio ratni materijal izmeu Sunje i Siska (Capraga). Akcija
je trebalo da bude izvrena kod sela Brana.
Tanog datuma akcije se ne sjeam mislim da je bio-
9. septembar. Dan prije akcije, oko 17 asova, krenuli smo u
logor Siana bilo nas je nekoliko desetina; naoruani smo bili
uglavnom pukama i sa nekoliko revolvera. Naim logorom ru-
kovodio je Vasilj Gaea. Pri j e pokreta govorio nam je o zna-
aju akcije, o naporima koji nas ekaju, savjetovao da se oslo-
bodimo svakog suvinog tereta, jer se oekivalo da e biti dosta
plijena i slino. Siani su nas veselo doekali. I njih je bilo
koliko i nas, no bili su bolje naoruani imali su jedan teki
i jedan laki mitraljez. Teki mitraljez nisu ponijeli u ovu akciju.
Formiran je jedan odred od preko 60 boraca i tako smo
krenuli prema Komogovini. Kad smo doli na kraj ume krenuli
smo kroz jedan usjek niz brdo, kroz koji su se nekad sputala
debla. Komandu je preuzeo uro Kladarin (politkomesar Ko-
mande Banije). Svrstao nas je po dvojicu, redom odbrojavao po
deset, a jedanaesti je bio desetar. Tako su formirane desetine.
Meni se to nije svidjelo, jer sam se naao u desetini s potpuno
nepoznatim drugovima. Nekako sam imao predosjeanje da ak-
cija nee uspjeti, pa sam to poluglasno i izrekao. Na to mi je
jedan od tih nepoznatih drugova dobacio da ne govorim be-
smislice.
Poslije nekoliko rijei koje nam je Kladarin uputio, brzo
smo krenuli prema cilju. Zapravo, vie smo trali no hodali.
Veza se prekidala nekoliko puta i teko smo je uspostavljali.
Blizu cilja zaustavili smo se kraj nekakve ivice na livadi, mo-
kri od znoja. Nareeno nam je da legnemo i da bude najvea
tiina. Leali smo oko jedan sat, a neki su poeli da gunaju
to smo toliko trali, a sada mokri leimo i zebemo. Tada se
apatom prenijela komanda: Pokret, tiina! Nakon desetak
minuta stigli smo u neke male njive zasaene kukuruzom, do
same pruge. Polegali smo jedno pedesetak metara od nje. Ba
kad nas je obilazio Simo Todorovi, uo se pucanj puke na
pruzi i jauk: J oj, vojsko, poginuh!, a iza toga neko trka-
ranj e prugom prema Sunji. Nisam mogao ocijeniti ta se do-
gaa, ali je napetost bila na vrhuncu.
I stovremeno se zaulo kako dolazi vlak od Sunje. Oeki-
vali smo svakog asa da mina eksplodira. Svi smo se pretvorili
u uho, iskolaenih oiju prema uarenoj lokomotivi koja je vu-
kla dugu crnu eljeznu zmijurinu iza sebe. No, vlak je proao
i nita se nije dogodilo. Simo Todorovi ponovo nas je obilazio,
kad zausmo da od Sunje nailazi i drugi vlak. To je sigurno
onaj koga ekamo, zakljuio sam u sebi. No, i taj je skoro pro-
ao, eksplozija je opet izostala, kad opali jedna puka i za njom
se spontano osu paljba po vlaku, koji uskoro nestade u mraku.
Ve me je bila spopala groznica od bijesa, j er sam vidio da nam
je akcija propala.
Uto se prenese i nareenje za povlaenje. Povlaili smo
se bez vojnikog reda za desetare nismo ni znali. Polagano
sam iao preko nekog ljivaka, jer su mi se noge ukoile, kad
naioh na jednog druga koji je na taricu namotavao neko ue.
Pade mi na um da bi to mogao biti miner, pa ga upitah ta radi
i ta se to noas dogodilo. Pruio mi je kraj ueta i rekao: Evo,
vidi, netko je prerezao ue, pa mina i nije mogla da eksplodira
kad je ue povueno. Zakljuio je, da je to sigurno uradila
neka izdajica (kasnije se ustanovilo da su ue prerezala dvojica
koji su bili postavljeni da paze da na minu ne nabasa neprija-
teljska patrola; kanjeni su kao izdajnici). Pourili smo za ko-
lonom.
Dok smo se peli uz jedno manj e brdo vie sela Graduse,
Artur Turkulin
2
zaustavio je kolonu, sakupio borce u krug i
objasnio kako je dolo do neuspjeha. Naglasio je da nas ovaj
neuspjeh ne smije da obeshrabri.
Dok je on govorio sjeo sam na jednu kladu, na sunce, ugri-
jao se i od umora zaspao. U meuvremenu seljaci su donijeli
jabuka i kukuruznog kruha; to je podijeljeno i pojedeno dok
sam spavao. Probudilo me je neije drmanje. Pogledah i spazih
kraj sebe Vasilja Gaeu. Do njega je sjedio Artur Turkulin,
koga nisam poznavao. Poeo je da me ispituje zato sam se
odvojio od ostalih drugova, zato nisam jeo, ta sam po zani-
manj u i slino. Kad sam mu odgovorio da sam obrtnik i da
sam zanat uio u Budimpeti, pogleda me i ree:
- Daj ti meni reci istinu: zato si sino unaprijed rekao
da u ovoj akciji nee biti uspjeha?
Odgovorio sam mu:
U naem logoru ima desetak lanova Partije, a sigurno
naj manj e toliko i u vaem; zato ti drugovi, partijci, nisu iza-
brani za desetare, nego su odreivani nasumice, kako na koga
padne broj? Da je jedan takav desetar uvao minu, sigurno bi
je.sauvao od sabotera. Ne svia mi' se ni to smo bili pomi-
jeani s vaim drugovima, jer se ne poznajemo, pa smo se i
rasturili. Zao mi je to je propala ovakva prilika, koja e se
teko ponoviti.
Na ovo mi Turkulin nije nita rekao, samo je dodao da ne
treba gubiti nadu i moral poslije prvog neuspjeha.
Odmah poslije razgovora pokajao sam se to sam to o
partijcima rekao pred Gaeom: on tada nije bio lan KP, pa
sam osjetio da su ga se moje rijei kosnule.
ZAKLETVA
Na dan polaganja zakletve, 28. septembra 1941. okupili
smo se u naem logoru, gdje se nalo i mnotvo naroda iz zbije-
gova po Samarici, svi uzbueni i radosni. Zakletvu je itao
Sreko Manola, komandant grupe odreda Korduna i Banije,
panski borac, a mi smo je punim srcem za njim sveano izgo-
varali.
2
Narodni heroj.
Kad je zavreno, pozvao me je Gaea iz stroja i poslao
da donesem rakiju da poastimo drugove prije jela. Bilo je
spremljeno dosta na ranju peenih svinja i ovaca. Otiao sam
po rakiju, za koju sam jedini znao gdje je skrivena (uvali smo
je za sanitetske potrebe), a dotle su se borci svrstavali po dese-
tinama: vreno je preformiranje jedinica i formiranje Banijskog
partizanskog odreda. Natoio sam rakiju u pleteni balon i spre-
mao se da vratim sud, iz kojeg sam toio, na staro mjesto, kad
zauh jednog druga kako me zove. Pourih k nj emu da ne bi
primijetio gdje sam ostavio rakiju. Upitah ga to vie, a on mi
veselo odgovori:
I zabran si za desetara.
Tome se nisam obradovao.
Gaea je jo bio pred strojem. Kad me je vidio, pruio
mi je nasmijano ruku i poveo pred jednu odbrojanu desetinu.
Evo, ovo je tvoja desetina, ree mi ti si sad njihov
desetar.
Kad sam mu rekao zato ba ja da budem desetar, prvo
mi je neto opsovao a onda rekao:
Nisam te ja odredio. Sami su te izabrali. Evo ti ih, pa
ih sam pitaj.
Borci su se smijali i potvrivali njegove rijei. Stojao sam
kao oamuen ispred stroja, a onda kao da me je neko probudio:
shvatio sam da sam postao desetar i primio na odgovornost tue
ivote. Odredio sam sebi zamjenika, popisao borce, oruje i
municiju, a zatim smo se pridruili ostalim borcima i narodu
u opem veselju.
Sutradan smo odrali sastanak desetine i odluili da po-
dignemo kolibe za spavanje, kako bismo nou bili na okupu.
Naredio sam svojim borcima da se niko bez odobrenja ne smije
udaljavati iz logora, ega je prije bilo. Nastavili smo da ivimo
pravim logorskim ivotom.
Krajem septembra ili poetkom oktobra odred se podijelio
na dvi j e grupe: jedna je krenula za selo Mali Gradac, a druga
za Klasni, radi likvidiranja andarmerijskih stanica u njima.
Napad je izvren istovremeno na obe stanice. Napadom na
Klasni rukovodio je Vasilj Gaea.
Stanice su bile veoma utvrene, no, sa slabim posadama
(mislim da je bilo po 1520 andarma). Ipak, njihovo naoru-
anje, utvrenost i iskustvo, nasuprot naeg oruja nepriklad-
nog za zauzimanje utvrenih zgrada, odluili su ishod: i pored
estokih napada bili smo odbijeni. Ranjen je u koljeno jedan
na borac koji je kroz reetke na prozoru gurao upaljenu slamu
u zgradu. Ve je svanjivalo kad je stanica u Klasniu poela
da gori, no morali smo se povui. Bio sam sa jo trojicom boraca
na osiguranju u jednoj bati. Odjednom je nastala udna tiina,
koja mi se uinila sumnjiva. Digao sam se i primijetio kako sta-
nica gori a iz nj e bjee tri upola gola andarma-, a istovremeno
i kako posljednji borci iz moje jedinice zamiu u jednu umu.
Povukao sam i ostalu trojicu i u najveem trku pohitasmo za
jedinicom.
Ni u selu Mali Gradac nije bilo veeg uspjeha, a poginula
su i naa tri druga od kojih dvojica Hrvata. Tako je uvrivano
bratstvo naih narodu na Baniji.
PRVI PUKOMI TRAL J EZ
Poetkom oktobra prenoili smo na sjevernom dijelu ume
Prolom, iznad sela Buzeta. Tu je trebalo podii logor.
Sutradan me je pozvao komandant Gaea i rekao:
Sluaj dobro. Noas e izvriti jedan zadatak. eljez-
niki most na rijeci Glini, iznad Gornjeg Selita, uva straa
u kojoj nema vie od pet domobrana. Razoruae ih, teren
poznaje. Plan napravi sam.
Skupio sam borce, objasnio zadatak, pa smo nas 9 krenuli
na izvrenje. Obilazili smo sela da se ne otkrije pravac naeg
kretanja. Stigli smo u jednu umicu ispod sela Gornjeg Selita,
udaljeni od rijeke i mosta oko 1 km. Uputio sam dvojicu boraca
da se privuku do mosta i da tamo ostanu do kraj a akcije, da
nam po potrebi tite odstupnicu. Straa je pripadala posadi od
dvadesetak ustaa i domobrana na eljeznikoj stanici Greani,
nepun kilometar od mosta.
Kad su ova dvojica otila, krenuli smo nizvodno da bismo
preli rijeku. Voda je bila dosta visoka, pa smo se svukli i tako
preli na drugu obalu. Kukuruzi su bili ve obrani, pa nam je
bilo teko da se strai neopaeno privuemo. Puzili smo oko
400 m. Poslao sam po dva borca da obiu most i priblie mu
se sa zapada i sjevera. Nas trojica polako smo se i dalje puzei
pribliavali. Stigli smo na tridesetak metara od mosta. Prestali
smo da puzimo. Oekivao sam da i ostali drugovi pristignu. Kad
sam proraunao da su na svojim mjestima, obratio sam panju
na strau. J edan od straara podigao se, a drugoga sam vidio
kako uci. Gurnuo sam druga do sebe, utei pokazao ciljeve,
on je upozorio slijedeeg, nanianili smo i skoro istovremeno
opalili. Napunili smo puke i saekali par sekundi, a poto se
nita nije dogaalo, jurnuli smo k mostu. Tamo od straara ni-
smo nikog nali. Nai drugovi nisu stigli na vrijeme, pa su stra-
ari, poslije naih nepreciznih hitaca, pobjegli kroz ipraje.
No, neto nas je silno obradovalo: kraj nekoliko prostrtih deka,
na kojima su se straari sigurno izleavali, nalazio se jedan
pukomitraljez s punim arerom.
Brzo smo uzeli dragocjeno oruje, pokupili deke, preli
preko mosta, pridruili se dvojici drugova koj i su tamo bili u
zasjedi, zauzeli poloaje i saekali ostalu etvoricu. Iz Greana
su pucali u naem pravcu, no, nisu kretali k nama. Tako je
moja jedinica dola do svog prvog pukomitraljeza.
U NOVOM LOGORU
Koncem oktobra ili poetkom novembra od postojeih je-
dinica u amarici, koje su brojno ojaale i bolje se naoruale,
formirano je 5 odreda. Odredi su bili mali, lako su se kretali,
sposobni za partizanski nain dejstva. Postavljen sam za ko-
mandira Petog odreda, koji je u sastavu imao 45 boraca, a bio
je dosta slabo naoruan, slabije od ostalih odreda. Za komesara
odreda postavljen je Pero Sladojevi. Za bazu nam je odreena
uma Oso je, jugozapadno od sela Gornjeg Klasnia. Odreen
nam je i sektor, na kojem je trebalo da pronalazimo i prikup-
ljamo oruje, da kopamo zemunice za zimovanje, borimo se pro-
tiv neprijatelja i njegovih agenata itd.
Krenuli smo u novu bazu. Vodio nas je jedan borac iz
Klasnia. Usput nam je rekao da u toj umi ve neki seljaci
grade zemunice. I zaista, na mjestu predvienom za logor nali
smo 15 mlaih ljudi. Veselo smo se pozdravili, a zatim smo za-
traili da nam pokau ta su uradili. Ono to sam vidio nije mi
se svidjelo osim to je voda curila u zemunice, jer nisu bile
tehniki dobro izvedene, zabrinjavalo me je to su sada za
logor znali ljudi van sastava odreda konspiracije vie nije
moglo biti. No, nareenje je dato i mi smo produljili s tim
radom.
Kroz nekoliko dana uputili smo dvije patrole: jednu prema
selu Zirovcu, a drugu prema Glini. Patrole su se vratile nakon
nekoliko dana. Prva je donijela jedan austrijski karabin, lo-
vaku puku i revolver. Druga je donijela podatke o upadima
ustaa iz Gline u oblinja sela, te koga su ubili ili odveli. Pa-
trole su redovno krstarile po terenu. J ednog dana patrola, koja
se kretala prema Zirovcu, predloila je da postavimo zasjedu
samozvanom predsjedniku iz Gvozdanskog, ustakom krvniku
koji je terorizirao narod. Predlog smo prihvatili i jedna grupa
bolje naoruanih boraca pred no je krenula prema Zirovcu,
kroz umu. Privukli smo se selu u kojem je bila andarmerijska
stanica. andarma se nismo, naroito bojali jo tada nisu bili
odvie okrvavili ruke ak su povremeno i titili narod od
pljakakih upada ustaa i naoruanih seljaka iz Vranograa,
iz Bosne.
Privukli smo se kui Gojka Tintora, suradnika NOP-a
(koncem godine izabran je za komandira novoformirane Ziro-
vake ete). Gojko i njegov otac obradovali su se naoj posjeti.
Poastili su nas, a zatim smo poveli razgovor o mjesnim an-
darmima. Tako sam doznao da je komandir stanice, Slovenac
Metod Brezovac, izjavio da e seljacima razdijeliti oruje da
se brane ako bi dolo do napada ustaa iz Vranograa. Za nj ega
i jo jednog andarma, Slovenca, rekoe mi da veoma dobro
postupaju s narodom. Veerali smo i prespavali u Tintorovoj
kui, a uj utro je Gojko poao da nam pokae ustau zbog ko-
jega smo doli, koga nismo poznavali, a uvijek je bio u civilu.
Otili smo prema Gvozdanskom na mjesto koje smo izabrali za
zasjedu, postavili Gojka kao izviaa na jednu vrbu i ekali
do 11 sati, no, ustae nije bilo, mada je svaki dan tu prolazio
na konju. Kad nam je dosadilo ekanje svratili smo u jednu
kuu u selu Donja Komora, ali je ba tad oekivani ustaa pro-
jurio na biciklu kroz selo. Dok smo ga opazili nije vie bilo
mogunosti da se za njim puca. I zletjeli smo ljutiti na cestu,,
kad zausmo zvuk automobila. Na brzinu smo zauzeli poloaje..
Auto se zaustavio pred samom kuom. I zletjeli smo pred njega.
Unutra je bio ofer i jo jedan civil, koji je govorio da je ine-
njer. Potrpali smo se u kola i naredili oferu da krene prema
Klasniu. Zaprijetili smo im da e biti ubijeni, ako usput budu
dizali uzbunu ili ako pokuaju da andarme u Zirovcu pozovu,
u pomo.
I tako smo krenuli. Prvo smo preli most izmeu Donje i
Gornje Komore koji se gradio. Na mostu je bilo dvadesetak
radnika, koji su pozdravili naeg zarobljenika, inenjera, jer je-
on izvodio radove na tom mostu. Kad smo prolazili pored an-
darmerijske stanice u Zirovcu andarmi su nas vojniki po-
zdravljali, emu smo se od srca smijali, kao i nekim andarmima
koji su stojali ispred jednog duana i takoe nas propisno
pozdravili.
Blizu Klasnia zaustavili smo se, vratili ofera s autom
natrag (ovdje smo pogrijeili, jer smo kasnije doznali da je
ofer bio ustaa, kolja), a inenjera sproveli u Komandu Bani j -
skog partizanskog odreda. To je bila prva akcija 5. odreda.
RAZORUANJ E ANDARMA U ZI ROVCU
Preko Gojka Tintora uspostavljena je veza sa andarmima.
u Zirovcu. Iao sam dvaput na pregovore s njima; sastanke smo
odrali u Gojkovoj i u kui Olge Ostoj'i. Sporazum nismo po-
stigli, jer je komandir andarmerijske stanice, kao uvjet da
preda stanicu i oruje, zahtijevao da se nj emu i njegovom po-
moniku ostavi oruje i da im se dozvoli da nesmetano odu. Na
ovo nismo pristali. Komandant Gaea izgubio je strpljenje,
naredio da ponovo zakaem razgovore sa andarmima, a kad je
to uinjeno doao je s 1. odredom i zajedno smo otili u 2:.-
rovac.
Na ugovoreno mjesto otiao je 1. decembra Gaea s ne-
koliko boraca, s komandirom andarma nije uopte htio da raz-
govara, ve je i njega i njegovog pomonika razoruao i stavio
pod strau, a Gojka Tintora s nekoliko boraca iz 15. odreda po-
slao da razoruaju ostale andarme. Gojko je s grupom boraca
iznenada upao u stanicu i zatekao andarme dok su se kartali,
tako da nisu stigli da prue otpor, sem jednog koji je zgrabio
karabin, al'i ga je preduhitrio hitac jednog borca. andarm je
tee ranjen, pa je odmah upuen kolima u Dvor na Uni, ali je
na putu umro. I stovremeno sam sa 4 borca upao u potu i razo-
ruao potara.
Tako smo za nepun sat zarobili 8 andarma i zaplijenili
15 karabina, 3 lovake puke, 30 bombi, dosta municije i 16
uniformi. Plijen su podijelili 1. i 5. odred. Ovo oruje popunilo
je dotadanje praznine, tako da je 5. odred sada imao oko 80
naoruanih boraca. Bilo je nekako podjednako vojnikog i lo-
vakog oruja.
Koncem novembra dobila je komanda odreda nareenje
da promijeni bazu i pree u selo Balinac, prema Topuskom. U
nau dotadanju bazu, u selo Klasni, doao je 1. odred.
Nastupila je zima snijeg je ve poeo da pada, hladnoa
je zavladala dosta naglo. Smjestili smo se kraj Balinca i jedno
vrijeme nismo vrili akcije; ureivali smo logor i zemunice, pri-
kupljali dobrovoljce, tragali za orujem, sreivali se i pripre-
mali za dogaaje koji su dolazili,
i
P OL I T I K I R A D P O SE L I M A
Ipak, ovo bavljenje u logoru, izleavanje u hladnim zemu-
nicama, mnogima je dosadilo. Bio je poetak decembra. Razmi-
ljajui kako da oivimo logor i pokrenemo neku aktivnost koja
bi unijela svjeine u dosadanji rad, sjetio sam se zadatka koji
je postavila partijska organizacija: o politikom radu s naro-
dom
3
. Komesaru odreda, Peri Slaojeviu, Adamu Badaru i
3
Sr edi nom novembr a 1941. godi ne, f or mi r an j e Okr uni komi tet
K P H za B ani j u koj i j e dao di r ekti vu za i ntenzi vni j i pol i ti ki r ad po se-
Ivici Greguriu (jedinom Hrvatu u odredu, omladincu) predlo-
io isam da odmah ponemo odravati politike sastanke s naro-
dom, da im govorimo o ciljevima borbe i o svemu to je vezano
za NOP, da ih neupuene ne preputamo ustakoj propagandi.
Napravili smo plan ove akcije, dogovorili se gdje, kada i o emu
da govorimo narodu.
Prvi sastanak s narodom odrali smo u selu Balincu, u
jednoj velikoj kui. Radi obezbedenja uputili smo dvadesetak
boraca da patroliraju na pravcima odakle se mogao oekivati
upad neprijatelja.
Kua je bila puna naroda, koji nas je s nestrpljenjem i ra-
doznalou oekivao. Unaprijed smo se dogovorili o emu bi
trebalo govoriti, no, vini govornici nismo bili, pa smo govorili
onako kako smo znali i kako bi nas narod to bolje razumio.
I znijeli smo ciljeve nae borbe, podvlaei vanost da se
treba uvati od neprijatelja, da treba uvati ivote, a ne do-
zvoliti da bande iznenauju i unitavaju narod. Objasnili smo
da je ekonomska borba skoro isto tako vana kao i oruana, pa
da zato treba dobro skrivati namirnice, ne dozvoliti neprija-
telju da pri upadima u selo ita nae, da niko ne smije da ide
u neprijateljska uporita i tamo trguje, da se neprijatelju ne
smije prodati ni jedno jaje. S tim u vezi odmah su nam neke
ene postavile pitanja kako e da dou do soli, petroleuma i
drugih potreba. Odgovorio sam da i to treba podnijeti, da emo
u tome zajedniki oskudijevati, a kako je i to dio borbe protiv
neprijatelja i da u toj borbi treba da uestvuje cijeli narod,
mlado i staro, muko i ensko.
Na ovo je nastalo nko podgurkivanje meu enama. ule
su se primjedbe: Vraji emo mi borci biti! Ko e jo nas u
suknjama da se boji? Neke su prigovarale da su stare, a da su
mlae ve bi bandi pokazale . . . Pustili smo da se izgovore i
malo smire. Onda smo im poeli objanjavati kako se i one mogu
boriti pomaui narodnu vojsku hranom, odjeom, brigom o bo-
lesnim i ranjenim borcima. Ipak nas je jedna starija ena
prekinula:
J a ne mogu da vas, djeco, shvatim kako da se mi babe
borimo?
Pa, dobro, reci nam ta radi kod kue, upitah je.
Pa, eto, kuham jelo svojoj druini, predem vunu, ple-
tem arape, krpim svom djedu rublje i drugo to se nae u kui.
E, sad dozvoli da ti pokaem tvoju puku i borbu, pre-
kidoh je i objasnih da uz svoju eljad moe da nahrani gladnog
lima. Zbog nedostatka iskustva u ovom radu i pomanjkanja iskusnog
politikog kadra, u nekim jedinicama se ovom radu prilo neto kasnije.
borca, da mu isplete arape, vestu, okrpi ili opere rublje i sli-
no. To treba da bude briga svih naih ena i devo jaka.
Razgovor je i dalje neusiljeno tekao. Badar je objasnio
kako treba organizovati seoske strae, koje nee moi da vode
borbu s jaim neprijateljskim snagama, ali e upozoravati selo
na opasnost. Reeno je i kako treba straom rukovoditi, a da njen
starjeina treba da s naom jedinicom odrava stalnu vezu. Po-
stojanje strae omoguilo bi i naoj jedinici da spava u selu, a
ne da se mrzne po zemunicama u umi.
Komesar odreda i Ivica Greguri uzeli su za temu pitanje
bratstva Srba i Hrvata, o izrodima hrvatskog naroda, ustaama,
o tome da veina Hrvata ne podrava ustae, da osuuje njihove
zloine i slino.
To je bilo nae prvo politiko istupanje meu narodom na
ovom terenu, koji je jo iste noi dao rezultate: odmah je orga-
nizovana seoska straa, postavljena je na mjesta za koje su se
mjetani dogovorili, borci odreda su iste noi spavali u selu, a
jedna naa patrola krstarila je od strae do strae, upuivala
ih u vrenje dunosti i kontrolisala.
Sutradan smo dobili poziv da odrimo sastanak u drugom
zaselku sam narod nas je zvao. Sastanak je tekao slino pret-
hodnom, s tim to je jedna naa patrola od 8 boraca, koju je
vodio komesar odreda, zarobila u selu Brubnj u 4 andarma i
dovela ih u logor. To su bili nai prvi zarobljenici. Zandarme
su doveli u kuu gdje je odravan sastanak, da ih i narod vidi.
Uvedeni su u kuu (meu njima bio je jedan narednik i jedan
podnarednik). Zamolili smo domaina kue da im da neto da
jedu. Zatim smo ih ispitali: bili su poli u potjeru za nekim
ukradenim volovima. J edan seljak iz Bosanske Bojne prijavio
im je, da mu je volove otjerao neki seljak iz Klasnia. Naime,
bilo je zloinaca koji su koristili upade ustakih pljakaa iz
Vranograa i ostalih uporita u naa sela, pa su nakon povlae-
nj a ustaa, pljakali ono to je ostalo od naputene imovine.
Takav jedan seljak i jedna ena postojali su u Bosanskoj Bojni,
a s njima je bio povezan i ovaj pljaka iz Klasnia i od nj i h je
dobio volove. Tako su andarmi bili krenuli da obave poten
posao, a poveli su i lopove iz Bojne, ali ih je naa patrola u
Brubnj u susrela i zarobila.
Objasnili smo sve narodu, sastavili izvetaj i Komandi PO
Banije u selu Trnovcu poslali zarobljene andarme, sva tri lo-
pova i izvjetaj. Seljaku su vraeni volovi, a odredu su ostala
4 karabina, oko 400 metaka i 4 uniforme. Nastavili smo s uspje-
no zapoetim politikim radom po selima, a i napustili smo
zemunice i stalno se naselili u selima.
BLOKADA UPORI TA U OBLJ AJ U
Nepuna dva mjeseca nakon formiranja 5. odred je nara-
stao na 160 boraca, doao do boljeg oruja i stekao borbeno is-
kustvo. To isto se zbilo i s drugim odredima u Baniji pa je
uslijedilo nareenje Komande Banijskog NOP odreda o reorga-
nizaciji. Na 5. odred prerastao je u 2. etu odreda 19. decem-
bra 1941. Postavljen sam za komandira ete, a Milan Despot za
komesara. eta je imala 4 voda.
Sjeam se, kad sam proitao nareenje o formi ranj u ete
i imenovanju starjeina, da je meu borcima nastalo nekakvo
podguridvanje oigledno su ovaj korak ka stvaranju regular-
nih jedinica dosta neozbiljno shvatili. ule su se i primjedbe
da kako bi od seljaka mogli postati oficiri (i danas sretnem po-
nekog oficira nae armije, svog zemljaka, kome tada nikako nije
ilo u glavu da bi mogao postati oficir).
Nakon uspjeha koji su ustanici postigli u toku 1941. go-
dine, ustae su poveale posadu u andarmerijskoj stanici u selu
Obi j aj u na 120 ljudi. Stanica je bila veoma utvrena i teko
osvojiva za nae tadanje naoruanje, a osim toga nalazila se
nedaleko od jakih ustakih uporita: gline (oko 12 m) i Topu-
skog (oko 8 km).
Stanica nam je veoma smetala, jer se nalazila na naoj,
slobodnoj teritoriji, a oteavala nam je vezu s ustanicima na
Kordunu. Zato je Komanda Banijskog NOP odreda donijela od-
luku da je blokiramo pa ili prisilimo na predaju, ili je natj e-
ramo da se pokua probiti ka svojim jaim uporitima.
Blokada je zapoela koncem decembra 1941. i protegla se
na prve dane januara 1942. godine. Oko stanice obrazovana su
dva obrua vanjski i unutarnji. Dobio sam zadatak da sa
svojom etom budem na vanjskoj blokadi, u Orlovoj umi. J ed-
na jedinica blokirala je samu kasarnu, a jedna se nalazila na
poloajima kod groblja ispred sela Hajtia, oko 6 km od Gline,
sa zadatkom da sprijei prodor ustaa iz Gline prema Obijaju.
Ustae su nekoliko puta pokuavale da probiju iz Gline
preko sela Donjeg i Gornjeg Selita, ali su bile odbijene. Nakon
kraeg zatija, mislim 3. januara 1942. krenule su jakim snaga-
ma iz Gline preko Topuskog u Staro Selo, odakle su planirale
da se probiju u Obijaj. Na tom pravcu poloaj je drala moja
eta. U izvianje su uputile jednog naoruanog lugara, ije smo
kretanj e primijetili, pa smo mu u susret poslali 4 borca da ga
uhvate i dovedu. Prtei duboki snijeg lugar je naiao na nau
zasjedu, koja ga je razoruala i dovela u komandu. Upitao sam
ga da nije krenuo da uva umu i od koga da je uva, kad nas
umara ima dosta. Drhtei je priznao da su ga uputile ustae
da izvidi gdje Be nalaze nae jedinice i koliko nas je. Upoznao
nas je da jedna ustaka bojna nastupa preko Starog Sela, a
druga preko sela Velike Vranovine. Uto je ve i naa predstraa
otkrila neprijatelj evo nastupanje i izvijestila nas.
eta je posjela unaprijed odreene i pripremljene polo-
aje. Neprijatelja, razvijenog u strelce, pustili smo na blisko
odstojanje i otvorili iznenadnu vatru, no, efekat je bio mali, jer
teki i laki mitraljez, zbog otrog mraza, nisu radili, a pukomi-
traljeza u eti tada nismo imali bili su dati jedinicama na
unutarnj oj blokadi. Zapoeli smo teku borbu s daleko nadmo-
nijim neprijateljem, tukui ga samo iz puaka. Obe ustake
bojne uskoro su se spojile, otpoele s obilaenjem i zaprijetile
da nas opkole. Morali smo se pod borbom povlaiti. Borba je
trajala od 13 do 17 asova, kad je neprijatelj uspio da etu od-
baci sa pravca svog prodiranja. Tada smo se posluili varkom:
signalima iz raketnih pitolja, imitirajui neprijateljeve znake,
unijeli smo izvjesnu pometnju u njihovo komandovanje, pa je
dolo do meusobne borbe izmeu opkoljene posade i jedinica
koje su im dole u pomo. Pukaranje je trajalo do jedan as iza
ponoi. U borbi koj u je neprijatej vodio s nama pretrpio je si-
gurno gubitke, jer je s bojita neprestano u pozadinu odvlaio
mrtve i ranjene, no, nismo doznali koliki su bili.
Povukli smo se u zaselak Krnjajii, gdje smo prenoili.
Ujutro su se ustae iz kasarne rasule po selu, u pljaku. Nismo
nita mogli da preduzmemo, jer smo ostali skoro bez municije.
Oko 16 asova zaula se pucnjava cestom od kasarne prema selu
Hajti. J edinica je trei izala na cestu ispred sela Hajtii, po-
stavili smo zasjedu i kad je neprijatelj naiao (pokuao je da se
preko tog sela izvue ka Glini), s jedno 80 metara otvorili smo
plotunsku vatru. Borba je trajala oko pola asa, neprijatelj
nije uspio da se probije prema selu, pa se dao u bijeg kroz
umu aava, s lijeve strane ceste. J urnul i smo za nj i m do
ume, no, dalje nismo ili, prvenstveno zbog municije. Na po-
pritu smo nali neto metaka, pa smo se vratili u zaselak Kr-
njajii.
Uto je stigla patrola, koju smo ostavili u selu Hajtiima i
izvijestila, da se kroz umu aavu uje rika blaga, koje neko
goni ka Glini, a i da na cesti stoji itava kolona saonica, nato-
varenih opljakanom imovinom seljaka. Poslali smo dvije de-
setine da sve to vrate u selo. J edan seljak me je, u meuvre-
menu, izvijestio da u kasarni, po svemu sudei, nema nikoga, j er
se kroz krov probija gust dim. Otili smo u Obijaj kasarna
je stvarno bila naputena, ustae su se povukle, a prethodno su
pokuale da je zapale, no, mokra slama samo je tinjala i stva-
rala gust dim.
Sazvali smo seoski NO odbor, naredili im da sa kasarne
skinu krov, sva vrata i prozore, kako se neprijatelj ne bi mogao
vie u nj u useliti, da srue zid oko kasarne, visok preko dva
metra i naikan pukarnicama, kao i da vrate narodu oplja-
kanu imovinu i otjerano blago, koje su u meuvremenu borci
ete vratili u selo.
Tako se zavrila blokada i protjerivanje neprijatelja s pod-
ruja dejstva 2. ete i tako je, s uspjehom, zavrena 1941. go-
dina, prva ustanika godina u nepokorenoj Baniji.
I lija TARABI C
LJ ETO ETRDESET PRVE
Iz ratnog dnevnika
Kraj juna.
Sa drugaricom se nisam ni pozdravio. U zakazano vri-
jeme ona nije dola. Bilo mi je to odmah sumnjivo. Nisu ista
posla, predosjeao sam.
Navee sam svratio do nj ene kue. Moja sumnja se obis-
tinila. I vanka je svratila kod neke svoje drugarice, koja je bila
kompromitovana i u njenom stanu uhapena. Putuj odmah,
Petre,
1
putuj svakako! govorili su mi skoro molei ne e-
kaj ni asa ...
U kui su svi bili utueni, naroito I vankina majka. Nije
me to udilo. Nijemci e se nemilosrdno obraunavati. Rat na
istoku je presudan za njih. To su sada drukija hapenja. To
treba da bude poetak kraj nj eg razrauna.
Putovanje je bilo sasvim drukije. Gotovo sve je u duhu
nemake discipline i ratne pustoi. Sve podsea na okupiranu
zemlju. Stanina zgrada u ruevinama, jo mirie na zgarite.
U voz se mora zaobii nekud daleko Okolo, iako se moe upri-
jeiti svega desetak koraka. Teretni vagoni puni ratnog ma-
terijala. Odnekud se uje snana vojnika pjesma. U furgonima
ugojeni vojnici, raskomoeni, ima ih i u kupaim gaicama;
jedan brie neko porcelansko posue poneki tanjir baca u
ko i staklarija se uz tresak lomi.
Na malim stanicama ista slika. Masa svijeta, sve se
komea; sve neki krupni ljudi, u suknenim akirama i vune-
nim dokolenicama. Brkati Hercegovci i Crnogorci. Zabra-
ene ene, sitna djeca. Bijedni ostaci pokustva sanduci,
kolijevke. Sve govori da su to moji zemljaci, koji su protjerani
iz prijeka, sa zemlje koju su ranije dobili, a koju su sada za-
posjeli Nijemci, Maari, ustae.
1
Drugovi su me u to vrijeme zvali Petar
Marin Benzon: POSLE BORBE (ulje)
Voz je krcat. Opet izbjeglice. ujem da ih ima dosta koji
dolaze iz drugog pravca, iz Bosne i da idu dublje u unutra-
njost Srbije. Oni iz Sarajeva idu u aak. Kako se to sve iz-
mijealo.
Mnogo sam strahovao zbog svoje lane legitimacije. Samo
da se ne pojavi kakav poznat agent! Da bar proemo Laj -
kovac...
U Milanovcu, na stanici, vidim mladie sa akim kapa-
ma. Tu sam
;
u prolazu, viao i druga sa fakulteta, Miu La-
zia. Da mu se i sada javim, moda poslednji put? Oni ga po-
znaju, tu je, nije uhapen, iako se hapsi ve uveliko. U aku
je, kau, ve pohapeno nekoliko desetina naih drugova. Znai
vie nema ale!
Dragi Mio, ja idem na na juni front. Dovienja i
mnogo sree. Zdravo, tvoj ...
U Viegradu, ponovni susret sa novim poretkom u Ev-
ropi, ali sada i sa njegovim novim predstavnicima usta-
ama. Srpski eljezniari se smjekaju, ele srean put i na-
putaj u na voz. ija je ovo uturica? A ova torbica? Sve e
vam to ustae pokupiti kau srpski eljezniari i urno iz-
laze u mrak.
Eno ih sa fesovima. Pretresaj u sve redom. Ama ba sve.
Neki uplaeni ljudi se vraaju iz njemakog zarobljenitva.
Ustae im oduzimaju injele, torbice sve to je vojniko.
arenilo jedno u mrkloj ljetnoj noi na viegradskoj stanici.
andarmi bez jugoslovenskih kokardi, vojnici sa priivenim
hrvatskim trobojkama, civili opasani pitoljima, puke o ruci...
U susjednom kupeu sjedio je andarmerijski narednik
Mile, Lianin. Prepoznao sam odmah sjajno crveno lice dugaj-
lije: do rata je bio u Stocu na slubi. J ednom me je i sprovodio,
pa smo se dobro upoznali. Ljudski se ponio. A ovaj susret sada
je zbilja bio prijateljski. Narednik Mile ide nazad, u Stolac, da
otud izvue familiju. Odvraao sam ga: J esi li lud, ubie te!
Bolje bi bilo da ide sa mnom, u umu. On je zamiljeno kli-
mao glavom. Nije se mogao odluiti, po srijedi su ena, djeca.
Nisam smio dugo s nj i m razgovarati. J o sam mu priapnuo:
Svrati kod mojih. Pozdravi ih. Neka ne brinu ja u sada
biti blizu njih, gore. U planini, u umi. Krvavo e nam ovi pla-
titi . . . Nedugo iza Viegrada, narednika vie nisam vidio. Ne-
stao je, bez traga.
Sarajevo je neobino areno. Naj pri j e su mi u oi upali
vazduhoplovni oficiri NDH: ne bi se razlikovali od njemakih,
da ne nose ustaki grb na apkama. Pavelievi vojnici podsje-
tili su me na poutjele fotografije iz vremena Austrougarske.
Crni, visoki fesovi. Talijani s nekakvim uvijaima. Svata. Tri-
sta raznih uniformi! ovjek se prosto ne moe snai. Njemaki
vojnici i ovdje pj evaj u Hoj-la-la ... Sretao sam kolone, pod
punom ratnom spremom, mariraju prema stanici.
Trebalo je pronai drugove. I mao sam dvije-tri adrese, a
ko zna smijem li se na njih obratiti?! Rato, sigurno, nije u
starom stanu. J evrej i su se razbjeali sluao sam u prolazu,
a neki Srbi su ve stradali. Najbolje je da dva-tri puta proem
gradom, sreu valjda nekog poznatog.
Ubrzo sam sreo jednog. Zbog tamnih naoara i eira ni-
sam odmah bio siguran je li to drug Mali (Ugljea Danilo-
vi). I dem za nj i m i zagledam ga. Onda mu se unosim u lice.
On je!
Ovdje je jo gotovo normalno po naoj linijli. Naih je,
kae, malo uhapenih. Ustae kupe Srbe. Vidio sam poslije So-
kolski dom, pred nj i m strae, a kroz prozore se vidi veliki broj
glava elavih, sijedih, sa eirima. Sjetio sam se tada i jed-
nog razgovora u tramvaju, u Beogradu. Srbe hapse u Sara-
jevu, na stotine. Vele da e ih sve za Vidovdan sveano po-
klati . . .
Drug Mali kae da je Miro Popara tu, u Sarajevu. Nai
e ga, sigurno, u parku, gore na vrhu. Poi tamo oko 11 ...
J edva sam saekao taj susret. I ma nekoliko mjeseci da
se s Mirom nisam viao.
Ali, tada je sve izgledalo drukije: susret je bio zvanian,
potpuno u duhu atmosfere. I razgovor je bio kratak, samo ono
najvanije. Ide u Nevesinje. Radie na organizaciji narodne
vojske u tom srezu. Zna ta nas eka?
O situaciji u Nevesinju nije se mnogo znalo. Veze su ne-
redovne. Tamo gdje su se stvari ispravno postavljale, tamo
je dobro. A u Nevesinju!. Izgleda, da su neka sela ve stra-
dala. Neka su popaljena; na Udrenju, znam, pobijeno je tri-
desetak seljaka . . .
Bio je to etvrtak, 26. jun. Vijest o napadu na Nevesinje
jo nije bila stigla.
Imamo tamo i meu ustaama naih ljudi. Na primjer,
logornik na Divinu Halid omi zna ga; on ti moe
pomoi.
Putujem, dakle, pravo u Crnu Goru. Odatle u se pre-
baciti u novi, malo poznati kraj, u kojem sam ranije bio svega
jednom ili dvaput. Eto, zabiljei to ime i selo. Potrai tog o-
vjeka, moda e ti posluiti za poetak. uvaj se. Seljaci e te
kriti i hraniti. Ako sluajno oni saznaju za tebe, popalie selja-
cima kue, a tebi e kou oderati.
Selo Rogae? Gdje li mu to doe? Da li je blizu Kasabe?
2
Kako li izgleda? Razmiljao sam. Svata mi je prolazilo kroz
glavu, u vezi sa tim novim zadacima. Mata je radila, pogotovu
kad Miro napomenu da se odmah moramo pripremiti za vojne
operacije. Da, zauzimanje sela, varoi, sjeenje veza, borbe
- nego ta si mislio? Rastali smo se brzo, poslije tridesetak
minuta etkanja, zabaenim sokacima iznad velikog parka.
Naiao je jo neki drug, odozgo iz Hercegovine. Stisak ruke
i jo jedna napomena: Pazi se ovdje, sumnjivo izgleda
odmjeri me Miro pogledom. Imao sam na sebi trenkot i teget.
kaket, studentski.
A onda naprijed.
Sreo sam poslije jo nke drugove, ali razgovora skoro
i nije bilo. Poneto sam jo uo o pokoljima i hapenjima, ali
sve je to bilo nekako daleko, neodreeno i neubjedljivo. Tek
kod Marindvora, odnekud izbi Duka Pudar. Bio je unezvijeren,
bez daha. Priao je: U apljini sve poklae. Srba je ostalo je-
dva svega sedam-osam... Kako, sve? Da li zna, na prim-
jer, ko je sve ubijen? Ilija, Vaso, Ljubo, oro ... poe
da reda. Ilija, Vaso?! zaprepastili se. On je i dalje govorio:
doktor Maksim, Nea, Novica, uitelj Mi l e... ekaj, o-
vjee, nije moguno! nisam, prosto, mogao vjerovati. Ali,
Duka se nije alio. Pitao sam odmah za nae: A Bogdan, zna
li ta je s njim? Maksim Ljaei, Goja Rus? Duka nije mnogo
razmiljao: I Bogdan i Lune ... I Goja. Maksim? ekaj ... I
on, da.
Nisam znao ta da mislim. ta se to dogaa? Odjednom
toliko ljudi, zvj erski . .. Ali Duka je bio oevidac. Prvi put sam
iz usta oevica uo o stranim pokoljima u Hercegovini. Bila
je to uasna stvarnost.
Duka mi je, meutim, samo jedno ponavljao: Ne idi
preko apljine. Ne idi, molim te, poznae te. iv nee proi
dalje . . .
Ni slutio nisam, kolikoj se opasnosti izlaem. I nae se ne
bih odluio da produim u tom pravcu. Ovako sam samo ukrat-
ko jo jednom razmotrio: da poem nazad, na Viegrad, pa
okolo na Crnu Goru . . . Daleko. Treba plaati auto, a para
imam veoma malo. Osim toga, ne bih mogao stii pri j e pet do
est dana. A za to vrijeme, ta se sve moe dogoditi !. ..
I zabrao sam prvi noni voz. Krenuo sam njime, pa ta
bude.
Sve neki sumnjivi ljudi se voze sa mnom. Srba, sigurno,
ni za lijek. Ustae i vojnici: njemaki, talijanski, domobrani,.
- U Hercegovini narod grad Nevesinje zove Kasaba.
andarmi, bivi zarobljenici. Poneki seljak, koji pria o nesta-
ici. J un je pri kraju, a ita nestalo; praznih vrea se vra-
aju iz preanskih krajeva, gdje su ili u potragu za kukuru-
zom. Psuj u.
Svoju pravu legitimaciju sam sakrio u klozet, ispod umi-
vaonika, za svaki sluaj. Sta zna, svata se moe dogoditi.
Na stanici u Bradini primijetio sam Veru Andri. Sjetih
se, ona je tu bila uiteljica. Znai: jo je tu. J avio sam joj se,
kriom. I rekao da idem u umu. Ona ree da eka da poe
za Srbiju. Vidim, kako joj dobacuju, kako je prijetei gleda-
j u. . . Stradae, mislim . . . J o na toj stanici, poeli su u voz da
ulaze andarmi. Pa na svakoj redom. Dva, etiri, pet kako
gdje. Sluao sam kako priaju izmeu sebe: U Nevesinju se
neto bune, avo ih ponio. Nee da priznaju ovu NDH. Srbi,
lopovi, maj ku im ...
Sta, zar malo andarma imaju tamo? Nee valjda i svi ovi
tamo? Da, da, to je neto ozbiljno, krupno . . . Nevesinje mi je
izgledalo sve tajanstvenije. Sada tek nisam mogao da zamislim
neku odreeniju sliku.
Negdje blizu Mostara, uao je u voz i neki tip, sa pito-
ljem. Debeljukast i crven, u kratkim pantalonama. Poznao
sam ga odmah. Sjeao sam ga se jo iz mostarske gimnazije,
bio je to sin vabe Pahera, bogatog knjiara. J o onda je bio
zagrieni hitlerovac. Sada mora da je neki gestapovski ef .. .
iv sam umro. Ako me pozna! Dva do tri puta je prolazio kroz
moj kupe i zagledao nekako podozrivo ili mi se to samo i-
nilo. J a se skupio u uglu, mrak se hvata, ne diem. Na jednoj
stanici, sluao sam kako na sav glas razgovara s nekim svojim
kolegom: J e si li vidio? Napredujemo! Skoro smo pred Mo-
skvom. A u paniji demonstracije vJkali su: Gibraltar,
Tunis .. .
To o demonstracijama u paniji pisalo je toga dana u
novinama. J edna mala, obina biljeka. Ali, to je za nj i h bilo
znaajno. Demonstracije u paniji! ... Za Franka, naravno. To
njih oduevljava . . .
Koliko sam puta prolazio ovom prugom! U raznim raspo-
loenjima, i po raznim poslovima. Sada je sve neobino, ne-
kako tue, strano kao da se sve izvrnulo.
Samo da proemo Mostar. Bilo bi, ini mi se, pola brige,
manje.
Stanica je bila prepuna svijeta, uglavnom uniformisanog.
I tu pretresaju. ovjek u koulji zasukanih rukava, izgleda kao
obian hamal mostarski, rije po koferima, kutijama, zave-
ljajima. Psuje. uju se neke otre, nerazumljive komande.
Nema onog smijeha, kao nekad.
Iza Mostara, na nekoj stanici, opet pretresanje. Opet
ustae, seljaci, valjda domai. Pa onda apljina, koj u sam
sa zebnjom oekivao. Zbog onog, to mi Duka Pudar ispria u
Sarajevu . . .
Tamni obrisi kua, nigdje ni jedne svjetlosti. A tiina
prava pono. Samo poneki pucanj. ovjek nikada ne bi rekao
da tu postoji naselje ivih ljudi. Prolog leta, tu se, do kasno
u no orila pjesma, svirka, smijeh. Sjetih se Slobodana, Rode,
Misija i drugi h. .. ta li je s njima? ... Ni na stanici, ni pred
stanicom, ne vidi se svjetlost. Samo dovikivanje, ljuti to, i psov-
ka. Broans'ki argon, kojim se govori s desne strane Neretve.
Zaista je stravino te noi izgledala varoica. Buljio sam
kroz prozor u crno drvee, prema Neretvi koja se, ponegdje,
probijala svojim srebrom. Bilo mi je hladno, iako je no topla;
nesvjesno sam oekivao da se neto strano dogodi.
Ni pomisliti nisam mogao kakve su se grozote odigravale
ba u toj noi, tu i u drugim naim krajevima. Povremeno je
do mene dopirao um Neretve, ali ni slutio nisam da je ona,
moda, ba tada nosila mrtva tjelesa mojih dragih, najbliih . . .
U mrani kupe su upale dvije prilike sa pukama i usta-
kim kapama. J ednog sam odnekud poznavao, onoga s kineskim
oima; i on mene, valjda. Bio je to jedan seljak iz Grabovice,
frankovac. On je zakretao: Ko ima tu? Propusnicu varao!
J a sam pruio hartije, ruka je drhtala. J edna, zatim druga i-
bica. Ustaa ipak nije bio u stanj u da proita, pa je pitao
Ime? Petar Mijukovi. Kuda putuje, odakle? I tali-
janski grb, sigurno, nije izmakao njegovoj panji. Ali, tada je
neko povikao. I z susjednog kupea se ula larma. J ure, tako
mu bjee ime, naglo mi vrati papire i sa svojim drugom pouri
tamo. Odahnuo sam. Ali, voz jo nije kretao. Nekoga su silom
izvlaili, psovali gadno sve to je srpsko, prijetili. Sve troje
vodite, pse srpske, pokazaemo mi njima, ta su apljinske
ustae ... Najzad je voz krenuo. Ali ne, samo je pokuao da
krene. Ustae su odmah vozovou zasule grdnjama i ponovo za-
ustavile voz. Na kraj u, poslije vie od sata zadravanja, ipak
smo produili.
Sada se moglo malo slobodnije disati. Tamo junije ni-
sam imao toliko poznanika, pa mi nije ni prijetila direktna
opasnost. Nije mi se spavalo, sluao sam kako u susjednom ku-
peu domai seljaci razgovaraju. ale se jedan drugome: Mno-
go ima tih vrajih odmetnika . . . Kod nas se ne spava ve heftu
dana, moraju se strae drati . . .
Eto, opet o odmetnicima! I ovdje. Stvari se, izgleda, ve-
oma brzo mi j enj anj u.
Trebinjska stanica poluprazna, u ranom jutru. Vrzmaju
se pospani Talijani, poneki andarm i ustae u civilu. Premj e-
stio sam se meu talijanske vojnike, tu je, ipak, sigurnije.
Zatim, jo jedna granica koja ranije nije postojala Bi-
lea. Opet legitimisanje, pretresanje. Neka ena, u graanskom,
nosi u kartonskoj kutiji stvari svog mua bio je oficir, kae.
Ustaa otima, hoe da odnese sve; Talijani radoznalo zaviruju.
J edan podoficir, natuca neto francuski, pita me o emu je re
i ja mu objanjavam: sirota ena, nezatiena, mu joj je po-
ginuo. Onda serente vie na ustau: Via, via! I talia coman-
dare qui tako neto.
S druge strane granice iako je gospodar isti i okupator
isti, ipak drukije izgleda. J o nema domae, kvislinke vlasti
da mu se nae pri ruci. Na iduoj stanici, na brdu, u kru stoji
grupica ljudi, sa eljezniarima. ekaju voz ii gledaju ko dolazi.
Izbjeglice iz Hercegovine, pobjegli ispod noa. Meu njima
poznadoh Voju Osmokrovia, nekadanjeg robijaa, koga sam
upoznao proljetos u Trebinju, uz onaj aprilski rat. Domahnuo
sam mu: bilo mi je veoma prijatno da vidim nekog druga kako
slobodno stoji, poslije svega to se odigralo.
Zatim je naila stanica koju mi je Miro oznaio kao iz-
laznu, odnosno poetnu, za put u Hercegovinu. Tu blizu nalazi
se selo i uitelj Lalievi, koga sam odranije poznavao. Tu su
jo neki drugovi koje treba vidjeti. Oni e mi pomoi da stig-
nem na cilj.
Ve sam s ruksakom odmicao, kad se sjetih: ostala mi je
legitimacija u vozu, tamo gdje sam je sakrio. Tri nazad. Usko-
io sam u voz, kada je ve hvatao brzinu. Zaustavi me jedan
Talijan sa eirom i perukom: Pregledati?, ili tako me neto
upita. Odmahnuo sam nehajno rukom: Niente, niente! i pro-
duio, a on samo pucnu prstima i nasmija se eretski. Cesta je
vodila nazad, kroz prostranu Rudinu . . .
*
Lj etnj e vruine se u ovim krajevima ve uveliko osjeaju.
J ue je bio Vidovdan i jo samo jedan voz je proao za
Niki. Odavde vie ni u kom pravcu nema saobraaja, kud
god okrene mora pjeke. Nemam vremena da se zadra-
vam, a ovdje je tako lijepo. Prijatni su ljudi ovdje, oko gra-
nice. U stvari, tu i nema neke granice, izmeu Hercegovine i
Crne Gore. Ti ljudi su me primili srdano, kao svog ovjeka.
Naao sam i odgovorne drugove. Raspitujem se o situaciji. Pred
vee svi idemo u jednu zabitu pojatu, u umu, i sluamo radio-
vijesti. Ljudi su nestrpljivi: ta je sa ruskom ofanzivom i slo-
mom njemakog fronta? Sovjetski izvjetaj je pomenu da je
Crvena armija povratila neki Rogaev i onda su svi odjednom
ivnuli: poela je protivofanziva. Meutim, pominje se Dnje-
par; nema nikakve karte, ini mi se ipak da je to negdje du-
boko, daleko od granice . . .
Okupljene tu, oko radija, naao sam mnoge izbjeglice iz
bliih kraj eva Hercegovine. Naao sam i mnogo drugova. Ob-
navl j aj u se uspomene i sjeanja. Neto neodreeno prialo se
o jami u Koritima: stotine ljudi pobijeno, pa baeno u bezdan.
Zatim su sipali kre, da se zadah ne bi daleko irio. Sve je to
prepriavano u trista raznih verzija. I nikako da utvrdi ta je
prava istina. J edan mladi, ofer iz Bilea, pria kako je ustae
vozio prema Gacku, do Stepena, gdje su naili na odmetnike.
Ta pria o borbi je za mene bila zanimljiva.
Neki su ljudi dobjegli iz Trebinja, ima ih ak iz l j ubi nj -
skog sreza. O Nevesinju niko nita ne zna. Borbe se vode
govore ljudi. Kako, kuda, u kom opsegu o tome niko nita
blie.
Upoznao sam se i sa starim profesorom, Petrom Komne-
niem. Znao sam za njega, jo iz gimnazije. ini mi se da je
jo onda vaio kao komunista. Sa mnom je razgovarao kao sa
drugom, sa sebi ravnim. Razumije se, to mi je godilo.
... Rijeio sam da odem naj pri j e u grad, u Niki; elio
sam da vidim neke drugove. Trebalo je da tamo naem i nke
nae Hercegovce. Voz nije iao u tom pravcu. Moralo se pje-
ke. Poao sam prugom. Sa mnom se udruio i jedan eljezniar
iz Gacka. J a sam Re'bi, iz Gacka predstavljao se on svima
redom. Izbjegao sam davno jo, izmakao sam im kroz prozor,
kad su doli da me vode. Dosadila mi je bila ta njegova pria,
uo sam je ve petnaestak puta. U svakoj kui, jer je htio
svuda da svraa, na ast. I ja sam bio neka senzacija: upravo
iz Beograda doao. Svi se raspituju za ovo, za ono. U jednoj
kui namjerismo se na neke zelenae. Meu njima i stari crno-
gorski kapetan, Dakovi, s kojim se sporekah. Na mojoj strani
se brzo naoe neki omladinci. J edan od njih nas zatim ot-
prati do andarmerijske stanice. Tamo su sjedjeli veoma pri-
jatni ljudi sada bez posla, bez ikakve vie vlasti. I oni se
mnogo interesuju za Beograd. Onda smo poli u eljezniku sta-
nicu na spavanje. Ali, kakvo spavanje! Tamo je bio samo jedan
eljezniar i ponudio mi je onaj sto iza altera. Lijepo sam sklo-
nio mastionicu, peate, spise i druge stvari ustranu, kaput sta-
vio pod glavu. J o bi se nekako i spavalo, da itavu no nije
zvrjao telefon iznad moje glave. Besposleni eljezniari, na
stanicama izmeu Bilee i Nikia, askaju i prepriavaju no-
vosti. I zjutra mi je glava zvonila.
Na iduoj stanici saekali smo voz, koji je tu negdje do-
vezao vojsku, pa se prazan vraao nazad.
U varoi sila starih poznanika. I zemljaci, ratni drugo-
vi, koji su, kao i ja, ostali u emigraciji. Ovdje skoro vlada
glad, iako ima mnogo banknota stare J ugoslavije, koje vlast
nije stigla da uniti (u peini) pa ih se narod doepao. Nekoliko
mojih stotinarki su jadno izgledale prema milionima. Poveo
me je jedan drug. Ree zna neku gostionicu. Tamo, tanjiri
nekog pasulja, sa zalogajem hljeba dvadeset pet dinara.
Sreo sam dosta drugova iz Beograda. Milinko Durovi, koga
sam vidio negdje pred polazak odozgo, doao je sjutradan po-
slije mene. Posljednjim vozom, kae, koji je proao Bileu.
Naao sam i Slobodana Safcotu. On me povede kod svoje se-
stre, van grada, gdje se bio sklonio. On se tu povezao sa orga-
nizacijom i radi punom parom. Propisno sam se najeo.
Od Hercegovaca sa mnom niko nije poao. ekaj u direk-
tivu, nareenje, niko nee na svoju ruku. J edino je iao Bog-
dan (Doka Skoaji), i to samo do Rudina, da se informie o
situaciji, pa da se vrati.
J a sam se urio, jer sam ve imao konkretan zadatak.
Trebalo je jo nai neko oruje.
Naao sam svoj mauzer, kojeg sam proljetos, polazei
u rat, dobio od oca, pa sam ga, kada su nas ovdje pristigli Ta-
lijani, sakrio kod druga Veljka (Milatovia), ija je kua van
grada. Eto, ni j e dugo ekao na mene! Samo, bio je problem
kako ga pronijeti vozom. Ponio sam ga ranije na stanicu da ga
dam jednom eljezniaru, Prebilovaninu, koga je Slobodan
poznavao. Mora da sam se uinio sumnjiv talijanskom stra-
aru, ili mi se to u strahu inilo. Neto je vikao za mnom, tako
da su mi se noge odsjekle.
U vozu je bilo lako. Sjednem opet meu Talijane. Ras-
priam se s njima. Tu su bila i dva do tri andarma. Sa njima
je i narednik, lijep neki ovjek. Upoznao sam se s nj i m i sa
drugom njegovim prekjue. itali su Lenjina od Osendov-
skog i isticali su time kako se slau s novim vremenom koje
nastaje. Talijani, priijivi i radoznali, stalno zapitkuju kako
se ta kae. Drug Bogdan, izlazei na svojoj stanici, ree im
ozbiljna lica: Revolucione in Romania, radio . . . On ode, a
Talijani se gledaju, u nedoumici. Rivolucione? In Romania?
aputali su . . .
*
Kroz dan-dva sam poao. Nije bilo vie lanih isprava i
preruavanja. Poi u nepoznato, u neizvjesnost, moglo se samo
tako ako si naisto da si se odmetnuo. Tamo su radile jame
i ustaki lovci, taj novi pronalazak varvara, faista. Kada se
samo sjetim ovjeka u eljezniarskoj uniformi, sa modrim ko-
lutima oko oiju, krvavim potiljkom i nogom kroz koju je pro-
ao kurum ... I njegove strane prie o jami u Pridvorcima,
kod Trebinja, s koje je pobjegao nedotuen maljem, obliven
krvl j u. . . Lijepa glava, teta samo to e zavaliti neki krip!
ali se sa mnom drug Gnjato (J ovan), stari borac, veteran.
Uoi polaska spavali smo zajedno u kru, iznad kue. Nai ljudi
su i tu ve bili na oprezu. E pa, ta, ako zavali! Pusti ovjek bi
prije umro od straha da e zaglaviti, nego to bi zaista zagla-
vio. Danas je tako, a bie, svakako, jo i tee.
Ili smo nas troje profesor, Radovan Papi, uitelj,
komunista, tih, skroman, ali radni ovjek. Ili smo zajedno do
iznad Bilea. Tu, kod jednog zaseoka, prvi put sam uo fi j uk
metka. Pucanj negdje u kru, a onda prozvida iznad glava.
ta li je to? Straa, vjerovatno. Strano su se plaili seljaci
pijuna turskih, ustakih patrola. Dan i no straarili su,
s pukom u ruci.
U kolibama povie Baljaka naosmo Kota Grubaia,
koga sam znao iz Beograda. I taj susret je b!io u skladu sa
ovom neobinom situacijom: doktor filozofije sa Prakog uni-
verziteta, sa kosom u rukama, govori narodski, kao da gusla.
Najeo sam se kuvanog krompira, sa kajmakom. Tu ve i maj u
organizovanu etu. Baljaani su ivjeli u zbjegu; istina, nj i ma
nije bilo daleko izai iz sela, ovamo, u kolibe.
Odatle dalje, krem, prodolima. Video sam i Vuji Do.
Dotle sam ga znao samo iz istorije. Nisam se jo razumijevao
u rat, vojne stvari, ali ove uke, stijene, ovo zemljite je kao
stvoreno za zasjede i dvoboje, za gerilski rat.. . Koliko je ovuda
vojske prolo, koliko je pucalo. Sada e ovaj kamenj ar opet
neto slino doivjeti. Ali, posljednji put. Da se nikad vie ne
doivi ree jedan od drugova.
U Vrbici sretoh druga sa tehnike, Ljuba Bjelicu. Neki
njihovi roaci odozdo, iz Dabra, pobjegli su tu i jo su, pod
utiskom pokolja, u panici. Duan Bjelica, krupna ljudina, oe-
vidno je preuveliavao: Nita srpsko nije ostalo. Ni pilinika.
Sjekli su djecu na komadie i kuvali, pa nagonili maj ke da
jedu . . . On me je poznavao, pa me je pitao da li znam ta
je sa mojima. Naravno, nisam nita znao. E, ja u ti kazati,
veli on, od Stoca do Neretve, vie nema ivog Srbina . . .
Sjutradan sam produio. Blizu ceste Bilea Gacko e-
kao sam mrak da se prebacim na drugu stranu. Na cesti su,
kau, domobranske strae. Ovdje su me (poznavali. Coto Sa-
mardi preselio je svoj duan sa Meke Grude i trguje. Duga-
ki Mi'ko Vukovi, crnpurast, iv, u crno Obojenoj uniformi,
priao mi je usput o borbi sa domobranima. Eto, tu smo osmo-
ricu smirili. Tu su, ba u tom kripu pokazivao je. unjali
smo se oko ceste. J edno popaljeno selo. Na mjeseini, zidine
pustih kua izgledaju avetinjski. Preskakali smo iz sjenke u
sjenku. Iz jedne pojate iskoi nekoliko prilika. Zamalo vas
bombom ne pobismo vele, kad smo se upoznali.
Mladi koji me dalje pratio imao je puku, ja samo re-
volver. Pretrali smo cestu. Pa dalje, uz brdo. Kroz umu. Dva
sata daleko od ceste trebalo je da naiemo na kuu Riste Ga-
inovia. Lako smo je nali. I njega.
<
*
itav dan sam proveo ovdje, u jednom omaru iznad Ri-
stove kue. On je otiao da ispita situaciju, da pokua uhvatiti
vezu sa Fatnicom i Divinom. Neobian, gluv dan u samoi i
iekivanju prvi dan odmetnikog ivota. Ko je mogao slu-
titi da se vlast, dravna sila, razbila ve o prvi otpor naroda!
Risto me je otpratio dalje, do idueg sela. Sretali smo uz
put starije seljake i ene. Mnogi vuku djecu na leima; tj eraj u
stoku pred sobom, nose zaveljaje i denjkove. I du svi ka Babi
planini prema Crnoj Gori. Bjeali su, van sebe od straha.
Nisu skoro umjeli da govore. Ipak se neto moglo zakljuiti:
u Nevesinju je ustanak, ali ustae prodiru, kolju i pale.
U jednom zaseoku Davidovia, gdje me je Risto ostavio,
osumnjiili su me da sam turski pijun. Bila im je naroito
sumnjiva moja topografska karta, po koj oj sam traio staze,
raspitujui se za front. J edan je poslije doao na vrata i od-
vio bombu. Ali malo kasnije se prepoznasmo: Vlado Sarenac,
vidio me je tu, na jednoj konferenciji. I stari Mato arenac
me je zatim poznao. Za svaki sluaj sam im pokazao i sliku
Mira Popare, koja se sluajno uza me nala. Njega su ovdje
svi znali.
Redale su se zatim slike, koje se lako ne zaboravljaju.
Baba planina ozelenjela i zgusla se, prepuna, kao ipak, to
kau. U njoj, kao u velikom mravinjaku. Udoline i rupine pre-
tvorene u ljudska obitovalita. Sve je uurbano, u pokretu. Ure-
ivali su neobina naselja, udeavali kolibe od granja, kopali
jame za ognjita, prostirali lie, leaje. Traim vode, ali
nigdje. Voda je daleko, a mnogo je treba, naroito za stoku.
Djeca plau, kukaj u starice. Mene sa interesovanjem gledaju.
Neki ne kri j u podozrenje, pitaju znam li gdje su turci. Ali
svak hoe neto da pita, najvie o Crnoj Gori, o Rusiji. Nama
se uri da za vida stignemo u Rogae. Do onog ovjeka, mislim,
najprije. Ko zna, nije li on ve obavijeten o mom dolasku!
I nije li moda neko ve stigao tamo?!
Ubrzo saznadosmo da na Rogaama nema nikog. I taj Vu-
kovi je negdje u zbjegu, sa svojom eljadi. Negdje tu su . . .
mislim u ... kae seljak koga pitamo, pominje neko mjesto
u umi, za koje samo domai znaju. I neodreeno prelazi rukom
okolo.
Nisam nimalo bio vian ovom bespuu, punom mlade bu-
kovine. Sunce se spustilo nisko. Bilo je nekako golemo i kr-
vavo. Tamo, naprijed, uli su se pucnji.
Moj vodi, krupan i crven u licu, skakao je kao koza. Svi
su ga seljaci znali. Pitali su ga za mene, ko sam. A on je raspi-
tivao za Rogaane i sa mnom krstario desno-lijevo.
Najzad. Bijedna kolibica, sklepana od krova ispletenog
pruem. Brkat dugajlija srednjih godina, ogrnut suknenim ka-
putom. Pio sam vodu iz plitke rupe, iskopane u utoj, pjesko-
vitoj glini. Podsjeala je na gustu bozu.
Mene je, Nikola, poslala ova naa Komunistika par-
tija. Zna o tome ti je Miro pri ao... On je samo klimao
glavom. Izgleda da se ni j e mnogo razumijevao u te stvari. Miro
je ovamo ponekad izlazio ljeti, kad su odozdo izgonili stoku na
planine, pa je tako i upoznao ovog ovjeka.
Dizao se sjeverac, planinski, otar. Bilo mi je hladno,
onako znojavom u tankom mantiliu.
Ali kako sada zapoeti? Kako se upoznati sa ljudima?
I gdje su tii ljudi, narod, ustanici? Nisu se valjda svi razili
po planini, nije li sve otilo tamo, u Babu, u zbjegove? . . .
Ovaj ovjek je bio puki siromah, sigurno nije imao ta
dati ni da se pojede, a o drugome i da se ne govori. Ali on nije
dugo razmiljao. Odveo me je do svog komije J ovana Zupca.
Taj je, vidjelo se na prvi pogled, bio imuan; imao je poveu
kolibu, sa jo nekim kolibicama okolo, sa mnotvom eljadi.
Neka si poten pozdravljali su me. Pri j e nego to smo se
spustili na siniju, svi su se dugo i glasno molili bogu, prekli-
njui da ih spase od turaka. Spavae u previjai rekli
su poslije za mene. Ujutru u ja s tobom, da potraimo Du-
kiu Grahovca napomenuo je domain.
Vidio sam i to ta je previjaa. Neto kao kuica za tor-
njaka, samo podua, da se ovjek moe ispruiti, na saonama
da se moe premjetati. A buva, do mile volje!
Ali ja sam ipak dobro spavao.
kau, domobranske strae. Ovdje su me poznavali. Coto Sa-
mardi preselio je svoj duan sa Meke Grude i trguje. Duga-
ki Mi'ko Vukovi, crnpurast, iv, u crno Obojenoj uniformi,
priao mi je usput o borbi sa domobranima. Eto, tu smo osmo-
ricu smirili. Tu su, ba u tom kripu pokazivao je. unjali
smo se oko ceste. J edno popaljeno selo. Na mjeseini, zidine
pustih kua izgledaju avetinjski. Preskakali smo iz sjenke u
sjenku. Iz jedne pojate iskoi nekoliko prilika. Zamalo vas
bombom ne pobismo vele, kad smo se upoznali.
Mladi koji me dalje pratio imao je puku, ja samo re-
volver. Pretrali smo cestu. Pa dalje, uz brdo. Kroz umu. Dva
sata daleko od ceste trebalo je da naiemo na kuu Riste Ga-
inovia. Lako smo je nali. I njega,
i
*
itav dan sam proveo ovdje, u jednom omaru iznad Ri-
stove kue. On je otiao da ispita situaciju, da pokua uhvatiti
vezu sa Fatnicom i Divinom. Neobian, gluv dan u samoi i
iekivanju prvi dan odmetnikog ivota. Ko je mogao slu-
titi da se vlast, dravna sila, razbila ve o prvi otpor naroda!
Risto me je otpratio dalje, do idueg sela. Sretali smo uz
put starije seljake i ene. Mnogi vuku djecu na leima; tj eraj u
stoku pred sobom, nose zaveljaje i denjkove. I du svi ka Babi
planini prema Crnoj Gori. Bjeali su, van sebe od straha.
Nisu skoro umjeli da govore. Ipak se neto moglo zakljuiti:
u Nevesinju je ustanak, ali ustae prodiru, kolju i pale.
U jednom zaseoku Davidovia, gdje me je Risto ostavio,
osumnjiili su me da sam turski pijun. Bila im je naroito
sumnjiva moja topografska karta, po koj oj sam traio staze,
raspitujui se za front. J edan je poslije doao na vrata i od-
vi bombu. Ali malo kasnije se prepoznasmo: Vlado arenac,
vidio me je tu, na jednoj konferenciji. I stari Mato arenac
me je zatim poznao. Za svaki sluaj sam im pokazao i sliku
Mira Popare, koja se sluajno uza me nala. Njega su ovdje
svi znali.
Redale su se zatim slike, koje se lako ne zaboravljaju.
Baba planina ozelenjela i zgusla se, prepuna, kao ipak, to
kau. U njoj, kao u velikom mravinjaku. Udoline i rupine pre-
tvorene u ljudska obitovalita. Sve je uurbano, u pokretu. Ure-
ivali su neobina naselja, udeavali kolibe od granja, kopali
jame za ognjita, prostirali lie, leaje. Traim vode, ali
nigdje. Voda je daleko, a mnogo je treba, naroito za stoku.
Djeca plau, kukaj u starice. Mene sa interesovanjem gledaju.
Neki ne kri j u podozrenje, pitaju znam li gdje su turci. Ali
svak hoe neto da pita, najvie o Crnoj Gori, o Rusiji. Nama
se uri da za vida stignemo u Rogae. Do onog ovjeka, mislim,
najprije. Ko zna, nije li on ve obavijeten o mom dolasku!
I nije li moda neko ve stigao tamo?!
Ubrzo saznadosmo da na Rogaama nema nikog. I taj Vu-
kovi je negdje u zbjegu, sa svojom eljadi. Negdje tu su .. .
mislim u . .. kae seljak koga pitamo, pominje neko mjesto
u umi, za koje samo domai znaju. I neodreeno prelazi rukom
okolo.
Nisam nimalo bio vian ovom bespuu, punom mlade bu-
kovine. Sunce se spustilo nisko. Bilo je nekako golemo i kr-
vavo. Tamo, naprijed, uli su se pucnji.
Moj vodi, krupan i crven u licu, skakao je kao koza. Svi
su ga seljaci znali. Pitali su ga za mene, ko sam. A on je raspi-
tivao za Rogaane i sa mnom krstario desno-lijevo.
Najzad. Bijedna kolibica, sklepana od krova ispletenog
pruem. Brkat dugajlija srednjih godina, ogrnut suknenim ka-
putom. Pio sam vodu iz plitke rupe, iskopane u utoj, pjesko-
vitoj glini. Podsjeala je na gustu bozu.
Mene je, Nikola, poslala ova naa Komunistika par-
tija. Zna o tome ti je Miro priao . . . On je samo klimao
glavom. Izgleda da se ni j e mnogo razumijevao u te stvari. Miro
je ovamo ponekad izlazio ljeti, kad su odozdo izgonili stoku na
planine, pa je tako i upoznao ovog ovjeka.
Dizao se sjeverac, planinski, otar. Bilo mi je hladno,
onako znojavom u tankom mantiliu.
Ali kako sada zapoeti? Kako se upoznati sa ljudima?
I gdje su ti ljudi, narod, ustanici? Nisu se valjda svi razili
po planini, nije li sve otilo tamo, u Babu, u zbjegove? . . .
Ovaj ovjek je bio puki siromah, sigurno nije imao ta
dati ni da se pojede, a o drugome i da se ne govori. Ali on nije
dugo razmiljao. Odveo me je do svog komije J ovana Zupca.
Taj je, vidjelo se na prvi pogled, bio imuan; imao je poveu
kolibu, sa jo nekim kolibicama okolo, sa mnotvom eljadi.
Neka si poten pozdravljali su me. Pri j e nego to smo se
spustili na sini j u, svi su se dugo i glasno molili bogu, prekli-
njui da ih spase od turaka. Spavae u previjai rekli
su poslije za mene. Ujutru u ja s tobom, da potraimo Du-
kicu Grahovca napomenuo je domain.
Vidio sam i to ta je previjaa. Neto kao kuica za tor-
njaka, samo podua, da se ovjek moe ispruiti, na saonama
da se moe premjetati. A buva, do mile volje!
Ali ja sam ipak dobro spavao.
Nai su tamo, prijeko pokazivao mi je J ovan uj utru,
dok smo srkali mlijeko. Rogae su na brdu, ispod njih je du-
boka kotlina, iza koje su se nizala zelena i umovita brda. U
konu kesu je strpao neto za jelo, preko ramena prebacio a-
torsko krilo i puku. Uz put je jo svratio do nekog komije.
Priao mi je, kako je to bilo, prije desetak dana. im su uli
iz Kasabe je doao glas da je Rusija zaratila, razoruali
su ustake andarme u Lukavcu, ovdje dolje, unitili kasarnu,
pa onda, onako u gomilama, sa svih strana krenuli na grad.
Ustae su ih doekale stranom vatrom. Zatim se u Biini dva-tri
dana drao front nisu dali ustakim i domobranskim sna-
gama da prou iz Mostara, u pomo. Kada je neprijatelj poeo
da prodire s druge strane iz Stoca preko Berkovia, uz Tru-
sinu Lukavani i borci iz ovih sela su se tamo prebacili i
pripremili odbranu, iznad Trusine. Krvave borbe je bilo tamo.
Ubili su i neke ustake komandante i jedan kamion unitili, ali
su se morali povui, jue-prekjue. Sada su ono momaka to je
ostalo sa Dukicom, tamo prijeko, po onim kosama, s druge
strane Lukavakog polja . . .
Doli smo nad dubodolinu i tu, u jednom umarku, sa-
ekali dok jedan sie i izvidi nema li koga dolje, u Kljenu, na
putu. Moglo se nesmetano dalje. Neprijatelj ovamo nije dola-
zio. Ubrzo smo se nali na kosi s druge strane, na zelenom pro-
planku, opkoljenom ljeskovinom. Tu je negdje tab, kako li
ga nazvae. Poslali su po komandira. J edan po jedan, iz ljesko-
vine su se izvlaili ljudi, mlai i stariji, u uniformama, koje su
na razne naine kombinovane sa seljakom odjeom. Veina
njih su imali redenike i bombe, pored puaka. Prijateljski su
mi stresli ruku i sjedali okolo. Izgleda, ve su uli za moj do-
lazak. Neto kasnije, pojavio se i Dukica, komandir, iako niko
nije pominjao tu funkciju. Bio je to mlai ovjek, lijepa po-
java visok i vitak gortak, u seljakom odijelu, ogrnut i-
njelom. Guste obrve i oputeni smeu brkovi nisu inili nimalo
surovim njegov lik. I mao je neeg blagog, bezazleno-prijatelj-
skog u izgledu . . .
Ukratko ispriam sve, poto su Dukica i J ovan rekli lju-
dima ko sam i zato sam doao. Sve, tako i tako. O ratu, o Ru-
siji i Hitleru, o Komunistikoj partiji i organizovanoj borbi za
slobodu. Dok sam to govorio, iz gustia su utke izlazili jo
poneki borci. Ostavite udvojene strae na poloaju naredi
Dukica. To je ovdje ostatak fronta, koji je jo prekjue stajao
na Trusini. Pokazali su mi odakle su se povukli. . .
Neki dan, poslije podne, ustae su dovukle pojaanja
pria mi Dukica bili su meu nj i ma i oni specijalni
lovci u utim uniformama, juriali su na nae poloaje, uz
paklenu vatru. J edan Ivezi iz Zovog Dola pogodio je nekog
vanog ustakog komandanta,
3
a zatim je izvukao njegovu ma-
inku. Eno mu je sada kod kue, nema municije. I kamion je
jedan uniten, tamo na cesti, nedaleko od trusinske kasarne . . .
Ali idue noi, knez sa Gornje Trusine nagovorio je svoje ljude
da propuste ustae, da ne bi palile selo. Tako se front morao
povui. Gotovo da se rasuo. . . Ovo je sve to je od njega osta-
lo. Meutim, ni ustae nisu dalje ile . . .
Dok smo mi tako razgovarali, negdje blizu odveza mi-
traljez. Rafal za rafalom zvonila je prostrana l j ut ispod
nas. iaju ljeskovinu, iz straha . . . aa ih turski, imaju dosta
jugoslavenske municije, pa troe bez rauna, borci prave ale
i psuju.
Razgovor je bio opiran, jo pri tom prvom susretu. Oko
podne sam prohodao poloajima, sa Dukicom. Upoznao sam ve
neke borce. Mirko Radovanovi, brko sa ajkaom, Vido Kova-
evi, oniski momak u konom kratkom kaputu, Blagoj e Rado-
vanovi neki delija krupne glave, sa redenicima i konom
kapom sa naunicama .. . Svi ti koji su ovdje ostali sa Dukicom,
bili su hrabri ljudi to se lako moglo vidjeti, na prvi pogled.
Negdje po podne ponovo su se okupili i konferisanje se nasta-
vilo. Ponavljao sam koliko je korisna povezana i organizovana
borba. A Parti j a naa organizuje borbu svuda, po itavoj J ugo-
slaviji. Sada su samo komunisti ostali sa narodom. I mamo i
jake saveznike, s nama je i Crvena armija. Dukica ni j e mnogo
upadao u rije; on se stalno vraao na jedno te isto: eto, ovaj
ovjek e nam isposlovati oruje i municiju, dovee nam po-
mo iz Crne Gore . . .
Neko se iznenada sjeti i odjednom glasno poe da pria
navikavi ostale: neki stari Cvijeti je prorekao da e se Rusi
jednog rata, kad se pojave crne uniforme (to su ovi ofarbani
injeli, a moda i ustake uniforme), spustiti iz neba na Luka-
vako polje. I svi su ivnuli to je sigurno sada tu, blizu!. . .
Nastao je agor, poela je da radi mata. Mitraljez dolje, po-
nekad je prestajao, uli su se i pojedinani pucnji. ta bih ja,
bez puke, u sluaju kakvog juria? pomiljao sam. Vjero-
vatno je neko i predosjeao moju bojazan. Govorili su mi kako
smo ovdje u punoj sigurnosti i kako ovjek nema potrebe da
se povlai s ove linije, dok traj e municije. Puku e lako na-
i, ne brini govorio mi je Vido Kovaevi.
Nikad prije nisam sluao kako izgleda kada ozbiljno puca.
Niti sam mnogo znao o tim vojnim, ratnim stvarima. Ali, kad
se nae lice u lice sa stvarnou, onda se lako orijentisati. Eto,
3
3. jula 1941. ubijen je Mijo Babi, Pave)Lev autant.
to je oruana snaga, to su ljudi ikoji su sve drugo ostavili i uzeli
puku, poli u borbu na ivot i smrt. I ja sam to uinio, kao i
svi drugi komunisti. Sada emo zajedno, do kraj a.
Organizovali smo etu. Narodna vojska, tako smo je na-
zivali. J a sam objanjavao ta su to gerilci, partizani, prema
onome to sam znao iz literature. Trideset i osam boraca. Po-
pisali smo ljude. Dukica je, to se zna, komandir. Mirko Rado-
vanovi je njegov zamjenik, zatim jo komesar, ekonom i ko-
mesar za veze, a ja sam neto kao politiki povjerenik . . .
Te veeri sam dugo razmiljao o tome kako tim ljudima
zaista neim konkretnim dokazati sve ono to sam govorio. Oni
su stalno pominjali pomo iz Crne Gore . . . Veina njih prije
su jedva neto uli o Komunistikoj partiji. Mene nisu pozna-
vali. Trebalo bi, znai, stvarno neto uiniti. Neto sa drugo-
vima iz Crne Gore. Sili smo ja i Dukica, sa jo jednim borcem,
ispod kose, u jednu praznu kuu i tamo noili. Dugo nisam
zaspao, pritisnut svakojakim utiscima i planovima. Ustao sam
u zoru i biljeio u svoj notes ...
*
Drugog j utra rano izali smo opet na Plane. Tu se inae
svakog ljeta, o Petrovdanu, skuplja narod. eta se opet isku-
pila. Primijetio sam i neka nova lica. Predloio sam da nekog
sa mnom poalju, da poem u Crnu Goru i vidim kod drugova
tamo, za pomo. Odmah su se sloili. Odredili su mi jednog du-
gakog momka, mnogo je galamio, ali je bio hrabar. Bivi mor-
nar na sebi je jo imao poneto od uniforme Petar Gaina.
Ili smo dva dana do prve baze, na Vraenoviima, odakle
sam poao u Nevesinje. Raunao sam, odatle u ponovno do
Nikia, ispriau i objasniu sve drugovima, skupiemo valjda
nekoliko puaka i neto municije. Koliko da se pokae! Meutim
situacija se izmijenila. Tu sam sreo neke ljude koji su izali
iz Nikia. Oluja je ve i tamo poela. estok nalet okupatora i
reakcije. Hapenja uveliko. Sirom Crne Gore. O tome priaju
oni koji dolaze. Nai drugovi se sklanjaju, ume su svuda oiv-
jele, vadi, se oruje. Dakle, u Niki se nije moglo. Pa dobro,
kuda sad, ko m'i to moe svriti? priao sam sa drugom Gnja-
tom. On je bio odgovoran u toj periferijskoj optini. Svrie
to u Grahovu. J a u te poslati tamo, na jednog partijskog o-
vjeka ... Otprilike, tako neto sam i oekivao.
Trebalo je poi na Grahovo. Ujedno, tu negdje su drali
sastanak i drugovi iz Hercegovine, koji su se ranije sklonili u
Crnu Goru, pa su se sada rasporeivali na teren da organizuju
da kanaliu borbu . . .
. . . Krenuo sam zorom prema Petroviima. J edan dio puta
vodio je prugom, zatim cestom. Kia, kia bez prestanka.
Opanci slabi, prijesni, izlizali se (moje beogradske cipele sam
jo ranije ovdje zamijenio za opanke!), kaput tanak. Ali, cestom
nije tako zamorno nauio sam odranije. Sreem ljude, po-
zdravljamo se. Neki se zaustavljaju, htjeli bi priati, nude du-
van u razmjenu. Po podne sam bio nadomak Grahova. Sretoh
se sa grupicom seljaka. J edan od nj i h je bio na konju. Kada smo
se ve mimoili, jedan me pozva. Vratim se: Sto me zove?,
pitam. Ko si? Odakle si? Ukratko rekoh, ali onaj strogo
zapovijedi: Okreni natrag, ide pred nama. Mi emo ti pokazati,
maj ku ti tursku . . . Badava je bilo moje objanjavanje. Sve
vie sam uviao da je stvar ozbiljna. Naroito kada onaj brkati
objasni: Vidi, ja sam ga odma' poznao. Pri j e desetak dana bio
je gologlav, kad je iao u Niki, brdom ... To su bile komije
onog starog kapetana. Sada su bili sigurni da je re o ustakom
pijunu, koji se provlai kroz njihova sela. Trebalo me je otje-
rati u Niki i predati nekakvim vlastima. Bunio sam se. Pro-
testovao i dokazivao. Oni su ispitivali, ak su traili i gae da
raskopam da vide jesam li obrezan! . .. Ali ni to nije po-
moglo. Onda sam okrenuo drukije. Kaem: Vidim ja, koliko
je sati, kad vi slobodno nosite pitolje cestom, kuda Talijani
prolaze! Mislim, pokolebae ih to. Ali, postigao sam obrnut
efekat. Propade mi itav dan. Danas nita nisam uradio. Opet
molim. Pomenuo sam i Pavla Kovaevia, a oni kau: Lae,
mi bi za Pavla svi dali svoje glave . . . Na kraj u sam i prijetio:
Boju vam mater kaem platiete za ovo. Da znate kakvu ste
stvar pokvarili, objesili biste se sami!
Smrklo se i kia opet sipi. Kasno u mrak stigli smo do one
andarmerijske stanice i tu su me ostavili. A tamo su bili oni
andarmi s kojima sam se ve upoznao. Narednik je, kau, pas.
Ova trojica su lijepi ljudi, jedan je poznavao moje, a drugi
Radovana Papia, roaci su ak. Spavao sam u nekom njihovom
sobiku. Ne brini nita kau ako te narednik ne pusti,
svi emo otii zajedno s tobom, sa stanice! Uj utru su doli po
mene oni mladii, odatle, iz Rijeana. Oni su me izveli.
I spratili su me, duboko u planinu. Pjeaio sam dugo, sam.
Tek u jednom zabitom selu, kau mi: tu je taj drug koga sam
traio, Pavle Kovaevi. Dosta sam ve sluao o njemu. Stari
borac, veoma popularan u tom kraju. Iskusan, vidi se. Povukli
smo se, nas trojica, u pojatu i ljudski, opirno porazgovarali. Iz-
loio sam sve potanko, onako kako sam ocijenio na terenu.
Traio sam da mi tu stvar na neki nain uine. Po Pavlovom
miljenju, bilo je za to malo izgleda. Oruja i municije nemaju
mnogo pod svojom kontrolom. To bi samio okruna konferen-
cija mogla odobriti i izvriti, a i oni se sada pri premaj u za
borbu. I pak, veli, uinie to se moe. Izlazei iz pojate, Pavle
pred sobom primijeti jedan ekser, koji je strao iz daske. Sae
se i paljivo ga ukuca, priajui dalje. Da se ko ne nagrdi !...
Odatle opet planinom, nanie. U J abuku. To je seoce u
maloj udolini, sred ravnog polja. Kao iz prie. U dnu polja ku-
ica, poluseljaka. Taj drug Bulaji ivio je u Beogradu.
Poznavali smo se, uio je srednju tehniku kolu, zajedno smo
ili na izlete, sa srednjokolcima. Upoznao sam jo dvojicu dru-
gova, obojica su uitelji: Stevo Kovaevi i jo jedan. Sjutra
izjutra, doao je i drug Sava Kovaevi, umoran, neispavan,
neraspoloen neto. Posljednji put vidio sam ga proljetos, u
Trebinju, imao je tada zeleni hubertus i kaket. Sada me je
podsjetio na likove iz romana komunista, radnik, zahvaen
prvim kovitlacem revolucije koja je nailazila. Vidim, u trku je
svravao poslove. Ljudi su ga jurili, njegova staza nije se nikad
tano znala. Hladan, odsjean, otar ovjek, pustio brkove, ve-
liki revolver na opasau. Tek na kraj u naeg razgovora, neto
se oraspoloio. Dobro, uiniu vam to. Izloiu drugovima i ob-
jasniti itavu stvar . .. Opet je odlazio na neki vaen sastanak.
A doao je, izgleda, sa neke konferencije na kojoj su donesene
krupne odluke. J er, za vrijeme razgovora, u jednom trenutku
prostrijelio me oima i strogo rekao: Poelo je, da zna. Sada
vie nema mnogo diskusije.
To je trinaesti jul bio na pragu.
Vraajui se, uhvatim neki lokalni voz. Bio je to 7. jul.
Naioh na grupu drugova iz Hercegovine Slobodana Sakotu,
Voja Osmalinovia, Steva Bratia i druge - koji su odlazili
na sastanak u Bijeloj gori. S njima sam zajedno iao do jednog
sela ispod Petrovia. Opet sam predlagao da neko od nj i h poe
sa mnom. Diskutovali smo, objanjavali, ali oni su se drali
partijske odluke. Da me nisu poslali u Nevesinje, poao bih,
svakako, s njima.
*
Ustanak je tu! ree mi u povjerenju, te veeri, J ovan
Gnjato. I on je upravo stigao s neke partijke konferencije.
Sto se tie Nevesinja, drugovi su od mene traili da poto-poto
to prije doem u vezu sa Mirom. J edino je on, kao odgovoran
za itav na kraj, mogao na svoju odgovornost traiti oruje,
pomo, ukoliko se neto bude moglo odvojiti. O tome je, dakle, i
Gnjato ve razgovarao. Morao sam to prije nazad. Moj prati-
lac, mornar Petar, bio je ve otiao, pa sam opet krenuo sam.
Od oruja sam jo uvijek imao samo moj mauzer.
. . . Talijanske trupe su ve poslovale. Kolone su tut-
njale cestom, krstarili su - priaju seljaci svaki dan. Te
noi, negdje daleko, ulo se pucanje i gruvanje. Kao da je front
otvoren. Blizu Meke Grude, u jednom grmu uz cestu, ekao sam
vie od sata dok je prola dugaka kolona; ne znam tano: Ta-
lijani ili domobrani. Nabrojao sam etrdesetak kamiona i dva-
naest tenkova.
Spavalo mi se malo. Dan i tako dugaak, no kratka;
im zazori, skae se na noge. Brzo se ovjek pri vikne i na taj
nemiran san i na vonjave pojate. Prainu, iako je mnogo ima
itavi oblaci gotovo i ne primjeujemo u svjeoj raenoj
slami i u sijenu, koje jo pre vire.
. . . Tada sam siao pravo u Lukavac. Ljudi se vratili u
sela. Zatekao sam Dukicu gdje kosi, zajedno sa komijama.
Skinuli koporane i odloili puke, pa zasukali rukave. Prihvatio
sam da im pomognem; udo brzo sam obnovio ono to sam
znao. Sta je to, kako izgleda situacija, ta se promijenilo?, ja
sam poeo sa pitanjima, jer je promjena zaista bila velika.
Ustae su se povukle, napustile front. Hrvatska drava je
poslala vojsku, domobrane, da oni uspostave red.
*
Taj predah i zatije je trebalo iskoristiti. Povezati neto,
organizovati; to vie razbistriti itavu situaciju. Razgovarali
smo o tome kuda da poemo. Napravili smo i neki plan. Odmah
po mom povratku iz Crne Gore, doao je Obren Ivkovi iz Dre-
nja, sela koje se nalazi dva-tri sata hoda od Lukavca. On je
bio narednik u bivoj vojsci; inteligentan i staloen ovjek,
tih i nenametljiv. A lik, sa orlovskim nosom, podsjea na I ndi-
janca! J a imam jedno etrdesetak ljudi, pria Obren. Kau
oni ovako emo, onako emo. A ja im velim: ekajte, ljudi,
vidjeemo. Znam, boga ti, da mora doi neko od Partije. U
Trebinju, dok sam tamo sluio, imao sam vezu sa drugovima ...
Sa Obrenom je i njegov roak, Vlado, mladi, djeak u stvari.
Radio je u Zenici. Obren se s nj i m hvali i kae u ali: On mi
je, kako se ono zove, politiki komesar. .. I jo jedan njihov
roak; tamo u Drenju su skoro sve sami Ivkovii! Pria Obren
kako su jo negdje poetkom juna pukama doekali ustae, i
natjerali ih u bijeg. Tako su se spasl i ... Obren je odlian drug,
nema ta. Vidim, na njega emo se u svemu moi osloniti.
Dukica i ja smo se dogovorili sa Obrenom. I tamo emo
otii, iako je on, tako rei, ve sve uredio, samo ga treba pove-
zati. Dukica, prijatan i otvoren, otresit seljak, udovac, ve je bio
stekao popularnost i podalje od svojih sela. Zajedno smo poli,
pa smo nainili jedan povelik krug. Sazivali smo seljake, borce,
objanjavali. Objanjavali satima. Komunisti e povezati bor-
bu. Razlika je, ljudi, izmeu organizovane i neorganizovane
borbe. Najvie je muke bilo, kada bi se povela rije o Hrva-
tima i muslimanima. Turin, je li, i Latinin? Da idemo zajedno,
da se zajedno, kae borimo?! A-a, teko, teko boga mi ...,
nekali su se. Ali nije teko primijetiti kada se meu okuplje-
nim seljacima nae neko ko je ivio na strani. Odskae takav,
umijea se u razgovor odmah, i pomogne.
Popisivali smo borce, sa orujem i municijom. etu po
etu.
Slao sam i u varo jednu enu. Tamo su bili neki drugovi;
do rata je postojala partijska organizacija. Na jednog druga
sam bio i upuen, na studenta Sevka Paia. Miro mi je rekao
da e oni otud moda jo prije doi u vezu sa mnom. J edva smo
pronali enu koja je pristala da ode, jer se teko na to ko usu-
ivao. Platio sam joj dobro. Ali nita. U Kasabi su joj neki
ljudi, na koje se obratila, rekli, prestraeni: Da jadna ni j esi ...
Ne usuuj se da pita nekoga za te mladie. To je opasno, veoma
opasno! Dakle, otud se za sada nema ta oekivati. Ostao sam
bez veze, tako rei, odsjeen od organizacije i svijeta. U umi,
s narodom.
. . . Na seljaki narod, gortaci. Stalno neto prepriavaju
i prenose. Probudila se u nj i h iskonska, buntovnika fantazija.
Vijesti izmiljaju, glasine ire, i spredaj u... Da se neto na
kraj u Hercegovine dogodi, oni e ovdje brzo nauti i ispriati.
Istina, po neto i iskrivljeno. Tako sam saznao da su neki dru-
govi izali gore. Otkud i gdje, jo se nije znalo. Zakljuio sam,
mora da su nai. Poeo sam da tragam, da se raspitujem.
Obili smo ve dosta sela. Organizovali smo dvanaestak
eta. To je itav odred! U Drenju, kod Ivkovia, sakupilo se
svijeta podosta; nedjelja je, narod dokon, u varo se inae ne
moe, a ni popa nema da slui. Kada se pogleda taj skup, ovjek
se sjeti slika iz starih ustanaka. U umi, u debelu hladu, ljudi
sa pukama i bombama, polijegali, ispruili se, naslonili se
uz bukova stabla. Mnogi su sa bradama. arenilo veliko ostaci
raznih uniformi i odijela; najvie vojnikih, ali ima i potan-
skih, eljezniarskih, civilnih, svaeg. Iz nevesinjskog kraj a je
dosta seljaka ilo na rad po svijetu; najvie su silazili dolje, u
Mostar, gdje su radili i najtee fizike poslove. Sada se veina
tih vratila nazad, u brda.
ekali smo jo na Duana Brstinu. Kau, doi e i taj,
govorie i on neto o borbi. uo sam bio ve za toga ovjeka.
Bio je mornariki narednik. Prije nego su ustae popalile nje-
govo selo, tamo blizu ceste za Mostar, pobjegao je od kue za-
jedno sa braom i jo nekim prijateljima. S pukama su otili
u umu. I tako postala eta, postali etnici, kako ih veina
ljudi zove. Brstina ima bradu, opasan je redenikom. .. Dosta
njegovih ljudi su takoe bradati. Uostalom, i ja se odavno ve
ne brijem. To je nekako postalo znamenje ume, to je najbolja
legitimacija da smo se odavno odmetnuli.
Pomae bog, ljudi, junaci! pozdravlja se Duan sa naro-
dom. Dobra ti srea!, odgovaraju u horu. Dobro i zdravo,
brao? To je sve red, obiaj, ovdje. To sam nauio jo prvih
dana.
Odakle tu, s njim, jedno poznato lice?! Mladi jedan, plav,
bubuljiav, nasmijan. Sjetih se: sa fakulteta. Kolega Vojo o-
lovi. Kuda ga je, eto, zanio vrtlog rata, raspad stare drave,
pokolji! Roditelji su mu ostali negdje prijeko, u Vojvodini a on
dospio ovamo, u zaviaj. Ispriali smo se srdano i nairoko!
Porazgovarali smo i s narodom. Ovdje naa organizacija
vrlo dobro ide. Samo, samo . . . opet ono tvrdoglavo gledanje
na muslimane i Hrvate. Opet na tome najvie otpora. Meni po-
slije prilazi jedan i namiguje, eretski: J a sam te razumio,
kae. To ti misli da mi naj pri j e sa turcima zajedno uredimo
Hrvate, pa emo onda lake nj i h ... To ti nije ludo, boga mi . . .
... I z Drenja sam poao sa Brstinom, do logora njegovih
ljudi. Zavukli su se bili, poslednjih dana, ispod same Babe, u
Zajasen. Tamo kolju brave. Mislio sam, popriau malo i s njima,
oni su stalno na nogama, mobilisani odavno. Osim toga, uo sam
za neke prijatelje, komije odozdo, iz mog kraja. Upoznao sam
ve i jednog druga, metalac iz Beograda, iz Ikarusa - Drago
Papi. Vatra iva, proleter, borac. Kada smo stigli u Zajasen,
u sumrak, zatekosmo borce na guvnu. Prilazi mi jedan orluk,
iz Kozica je; ljubi se sa mnom i veli, sa suzama u oima: Mile,
zna li da su tvoji pobijeni? I stari i stara, baba, roaci, svi.
Slutio sam to, od kako sam doao u Hercegovinu. Ali sada
je to stvarnost. Nemilosrdna i gorka istina. udo, bio sam ne-
kako tup, da ne kaem ravnoduan. Bol neto neodreeno.
Rat je.
Dogaaji i utisci, ranije nepoznata lica, sve se to brzo
smjenjivalo . . . Dok sam jo razgovarao s orlukom, okupili se
gotovo svi borci. I ja poeo da izlaem, kao i obino. Meutim,
jedan po jedan, vidim, izmiu. Ne slua im se, dosadno im to.
Ostala je bila ipak lijepa grupica, tako da smo ljudski pretresli
sve. Mogao sam da zavrim, to sam poeo.
Spavanje te noi, muka jedna. Tridesetak ljudi u neveli-
koj pojati, ina malo slame. Nabacani dolje-gore, bez reda. Neije
opanine cijelu no mirisale su mi pod nosom. Bez pokrivaa,,
pod glavom ulja nekakva daska. Svakakvi mogui i nemogui
snovi su me muili itavu no. I maj ku sam, pokojnu, sanjao.
Uj utru gledam: na gorskom izvoru umivaju se momci iz
ete; dotj eruj u se, eljaju. Redenici i bombe odloeni pokraj
njih. A mlade ene, zabraene, stidljive do krajnosti, stoje sa
banom u ruci, polijevaju, smjekaju se i zbunjeno odgovaraju
na ale etnika. Prava hajduka idila iz prvog ustanka.
. . . Zakasnio sam, zajedno sa Brstinom, na sastanak seo-
skih predstavnika. Kod crkve, na starom prostranom grobljitu,
bilo se ve iskupilo prilino svijeta. Rekoe mi, tu su i neki dru-
govi, koji mene trae. Kau, ima i muslimana meu njima.
Susreli smo se i pozdravili veoma srdano. Zagrlio sam se
sa drugovima, iako su bili turci, i poljubili se jo, pred svije-
tom. Bio je to mali Karo, Muja Huskovi, krojaki radnik iz
Mostara, stari moj drug i prijatelj, stari radniki borac. Eto,
gdje se sretosmo. On je bio u jednoj grupi naih, koji su nou
19. jula pokuali da se iz Mostara preko Velea probiju ovamo.
Razbile su ih ustae, morali su se vratiti. Karo je zatim sam
dospio u Nevesinje. S nj i m su ovdje jo tri druga. Hido Baagi,
student agronomije, nedavno je izbjegao iz Kasabe. Zatim Brana
Kovaevi, mlad, djeakog lika, srednjokolac poslali su ga
drugovi iz Mostara jo ranije u Kasabu, gdje je imao neku rod-
binu, da poslui za odravanje veze. I jo jedan mladi, iz Bra-
taa. Malo smo se povukli, zajedno, na stranu. Porazgovarali.
Pred skupom je govorio i Karo, ba kao musliman. I udo, nije
bilo nekog otvorenog negodavanja to se turci nalaze meu
nama i dre govor. A moda nisam na to ni obraao panju, pa
nisam ni primijetio kako seljaci reaguju . . .
. . . Opet jedna skuptina. U dnu polja, u umi povrh Za-
loma. Neki profesor doao, kau. Crnogorac iz Nikia, zove se
Pavi. I s nj i m jo nekakvi ljudi pod orujem: voe, glavari,
organizatori. Tamo smo otili Dukica, Obren i ja, da vidimo
kakva je to njihova organizacija. Zapravo, oni su pozvali Du-
kicu. Mislio sam, razgovarae se o ideologiji lijepo emo
diskutovati s ljudima, objasniti se, ubijediti ih. Dobar ljetnji
dan smo izgubili traei taj Skup. Eno, iznad one prodoli!
Eno, tamo, pod onom glavicom! Tamo, vidite, ispod ome bu-
kovine, u jednoj rupi ni ... Tako su nas seljaci upuivali. Lu-
tali smo kroz umu, niz strmine, peli se opet. Na kraju, evo ih
u jednoj rupini, u gustiu. I ma ih podosta neka neobina,
arena, ali dobro naoruana skupina. Profesor je sredovjean
ovjek, u vojnikom odijelu, sa sitnim, mijim oima i malom
crvenom bradicom. I zdvojio se bio, s nekim voama, posebno.
S nj i m je i Petar Samardi toga sam ve sreo i ve smo se
svaali jedan od domaih vojvoda.
Razgovor sasvim kratak, suv. Zamalo odmah ne planu.
Kako situacija u Crnoj Gori, gospodine profesore? pitam.
On neto promrmlja, umjesto odgovora. Vidim, spremio se. Pe-
tar ve neto pametuj e na raun mladih i zelenih, na raun
komunista propalih aka. Tu je i Vidak Kovaevi, dugajlija,
bivi sekretar u ministarstvu, glava i po, veliki politiar. Zatim
jo neki sumnjivi tipovi. J edan oficir, kico komplet oficir,
sa epoletama i sa kokardom! Neki su sa ubarama. Tu je ve
stigao i Brstina. udno, svi se ve nekako naroguili, spremni
na kavgu, kao da su znali da Dukica nee sam doi. Profesor
je brzo preao na stvar: Mi treba da nastavimo ree. Ko
je tu pozvan? Izbi svaa. Neto- su oni izmeu sebe raspravljah,
a Dukica se ve umijeao, ubacio neku svoju, vjeto. Profesor
planu: Sta se ti, brko, mijea? Ko tebe pita? I sve tako ne-
kako. Taman kao da veli: ko tebe ta pita, ta ti, gejak, zna?
Onda se obraa ostalim i nareuje, pokazujui na nas: Ova
gospoda mogu da nas napuste. Koji je to Dukica Grahovac? Vi?
Bilo mu je, oevidno, veoma neprijatno to maloas nije znao
da je to taj Dukica.
Obren i ja smo se povukli.
Izmakli smo se i ekali, malo podalje. Tih nekoliko asaka
su mi izgledali kao dani. Sta li e Dukica uraditi? Ne mogu
da kontroliem ta e mu oni glavari predloiti, ne mogu se
umijeati i pomoi mu, ako na njega navale. Ako mu ta pri-
mamljivo obeaju . . . Ako Dukica ode s tom bandom, onda
ostadosmo bez jednog organizatora, i ja i sve ono to je do sada
nainjeno. Sta misli? pitam Obrena i iznosim mu svoje
slutnje. A-a, ne, nee Dukica. Nee, ne vj eruj em. Poten je to
i iskren ovjek! vrti Obren svojom crnom glavom. U to, eto
ga Dukica. Mumla, bijesan. Vidi, pas im oca lopovskog! Lopovi,
koji su ... Sta je bilo? Ispria on na brzinu: profesor vodi
nekakvu organizaciju, formira ete, osniva tabove i pomisli
samo! zaklinje borce kralju Petru . . . Vraajui se, uz put,
itavo vrijeme smo priali samo o tome.
. .. uo sam jo mnogo stvari o profesoru i njegovoj dru-
ini. Bilo je jasno ta je posrijedi. I kolika opasnost otuda
prijeti. Ali, daj ti stani mu na put. Profesor je nastavljao svoj
pohod po naim brdima od crnogorske granice, pa eto sve
dovde; organizovao je, kau, ete. Povezivao, postavljao tabove
i zaklinjao ih Petru II. Nije ala, to je profesor, uena glava! I
to jo Crnogorac . . .
Tako je uvaeni profesor najzad stigao do granice nae
teritorije, gdje su nae ete ve bile organizovane i dobro po-
vezane. Otud on, odovud Dukica, Obren i ja. I susreli se. Lijep,
sunan dan. Suma povie Drenja puna; iz nekoliko sela sakupio
se narod. J a sam doao sa grupom najboljih ljudi iz naih sela.
Dukica i jedan dio ete, kako smo mislili nije mogao poi
s nama. Kazae toga j utra ustae ili vojska, ta li, idu odozdo,
s Dabra, i Dukica je morao s jednim jaim odjeljenjem da pro-
krstari l j ut podno Beea. (U stvari, nije bilo nita; naj vj ero-
vatnije, podvala.)
Profesor, to je bio stari, prepredeni lisac. I skusan dema-
gog. Kako je gdje seljak bio raspoloen, tako je on nastupao i
govorio. Prema vjetru. Ali, eto, doli neki momci iz Duanove
ete, isti oni s kojima neki dan razgovarah; Drago Papi se
odmah zakai za profesora. Upade i Doka Paajli, radnik iz
pirotehnikog zavoda iz Sarajeva. On je neprekidno radio
s nama, od prvog dana. Nastavio je svau.
Molim, ta vi, gospodine, znate? Ko ste vi i ko vas ta
pita?! obrecnu se profesor u jednom asu na njega. Tada
Doka planu: Nemoj, drue, da galami ovdje! Nisam ti ja
drug, razumije! skoi profesor. Razvadie ih, brzo. Ne
treba, ipak, da se tu svaaju, poi emo pred ostali narod, pa
emo tu vidjeti.
Skuptinu je otvorio Brstina. Kao pravi vojnik. Vidim,
pripremio se dobro. Oni ostali u govoru ve pominju naa
organizacija, nae voe. Oslovljavaju se po inovima. I Petar
Samardi je dobio neki in. Profesor je najei. Pravi govor
poslanikog kandidata, uz to jo i profesorska spremnost -sam
veli da mu je struka jezik i knjievnost. Gotovo pola sata, on
samo o istoriji, o Gorskom vijencu. Zatim se dotae i komu-
nista. Osu vatru na studente. Ovi balavci, ta su oni, ne dajte
da vas takvi za nos vuku! . . . veli i prstom upire na mene. Pa
sve neto tako. I naroito upadno skree panju na mladog
Branu Kovaevia, koji zaista gotovo djeaki izgleda. Iznenadio
se profesor: ali to naie na suprotan efekat kod mese. Ljudi po-
ee da gunaju. Neki mu upadaju u rije. I mali su i razloga!
Drugi, meutim, ne daju, brane ga. Kau: neka, ne upadajte,
pustite gospodina profesora da zavri, pa onda neka govori ko
jo hoe. J a sam upadno i izazivaki gledao u profesora. Neko-
liko puta, pogledi su nam se susreli. itao sam u njegovim
oima mrnj u da je mogao, sigurno bi me smrvio. Ali i ja
njega. Smiljao sam, na brzinu, kako najjednostavnije i najdi-
rektni j e profesora da demaskiram, da ga nokautiram tu, pred
narodom. Da idem opirno, nee biti snano; i on je opirno
guslao. Treba to krae i to razumljivije.- Da narod shvati
ono to je glavno izmeu nas. Ono to nam je danas najjai
argumenat i orue, time ga treba udariti!
Poto je profesor zavrio, seljaci trae da i ja reknem
neku, da se uje, dakle, i druga strana. Poeo sam s napome-
nom da neu opirno samo u nekoliko pitanja profesoru
postaviti. Sta? Ti meni pitanja? I ja u tebi pi tanj a .. ., buni
se on odmah. Hajde, de, pustim ga, odgovoriu valjda na sve.
A ljudi se jo vie uskomeali, dobacuju, gunaju . . . Puku sam
drao u krilu, ali ranije ve, izvukao sam mauzer iz tane i
stavio ga otkoenog u dep. To je pogodnije. Ne, za lea mi ne-
ete zai, mislim, motrei na tjelesnu profesorovu gardu na
nekoliko dvometarskih ljudi. Odgovorio sam na sva profesorova
pitanja, a onda se i ja nj emu obratih:
J este li vi, gospodine profesore, za Sovjetsku Rusiju?.
On je na to neto polovino, nejasno odgovorio.
Ko vlada, ko predvodi i ko rukovodi Rusijom?
Narod! odgovori on odmah. Zamalo da me zbuni, ta-
kav odgovor zaista nisam oekivao! Sreom, odmah se prisjetih:
A ko predvodi narod? J esu li to komunisti?
On se malo zbuni. Nije rekao ni da, ni ne. Promucao je ne-
to kao: Pa, to je bilo prije . . .
Sada je drugo . . . Kakvi boljevici! .. .
Narod je napeto sluao i glasno gunao. Na pomolu je bila
bura.
Pa jeste li vi, profesore, protiv komunista, a niste protiv
Rusije?
On, meutim, odgovori onako kako je stvarno mislio i osje-
ao. J o dodade kako mrzi komuniste, iz dna due.
I to je bilo dosta. Seljaci poskakae, nastade opta gu-
va. Profesor poe da uzmie. ulo se, na kraju, kako on i nj e-
govi autanti viu: Ko je sa nama, neka se izdvoji!
Desetak ljudi ode za njima. Drugi poskakae i hoe da se
objanjavaju. Mnogi nisu htjeli da se razdvajaju tek tako na
brzinu. Svaa i galama. Samo je Petar Samardi, otud iz nj i -
hove gomile, izvirivao za mnom. Zakrvavljenih oiju, mahao je
pukom u uzdignutoj ruci i vikao:
J a u tebi pokazati, doi e mi na muicu!
Eto vam toga propalog studenta, eto tog doljaka neka vas
vodi!, doviknuo je seljacima.
Polako je itava banda uzmicala prema umi, opkoljena
nekolicinom naih drugova, koji su, kao strljenovi, nalijetali
na njih.
Mi smo ostali zajedno, na okupu. Predlagao sam da se ti
razbijai narodne borbe razoruaju i da se straarno sprovedu
u Crnu Goru. Ali, narod kao narod nije se slagao. Nije se, dakle,
nita moglo dalje preduzeti. Seljaci su onda zahtijevali da mi
govorimo o naem programu. J a sam neto izlagao, opirno. Za-
tim su govorili i Brana, Doka i jo neki.
Brstina je bio pomalo zbunjen. Pravdao se da s onom gru-
pom nema nieg zajednikog. I nije ni pokuao da poe za njima.
Proitali smo tu, uzgred, i jedan izvjetaj o prvim uspje-
sima u Crnoj Gori. J ulski ustanak je plamsao, razoruavani su
italijanski garnizoni, unitavane kolone i transporti. I Grahovo
je ve bilo osloboeno to mi je napisao Vojo Kovaevi i na-
crtao jo i to kako Crvena armija unitava nemake tenkovske
klinove . . .
Tako je bio zavren prvi sukob s razbijaima oslobodilake
borbe. Prvi taj dvoboj mi smo dobili. Ali trebalo je ii dalje.
*
Preli smo i na neosloboenu teritoriju. Dukica i jo nas
trojica-etvorica, ili smo pod orujem dobar komad cestom.
Seljaci su, iznenaeni, dolazili sa livada, izlazili iz kua. Neki
su i bjeali mislili su, valjda, da smo tui vojnici. Dotle je,
izgleda, stizao talas ustakih bandi; moglo se to lijepo vidjeti po
zgaritima, poruenim i naputenim kuama. Bande su skoro
palile sve redom. Svraali smo i u neke kue, koje su nekako
ostale nezapaljene.
Nee biti dobro, huu domaini, ako se ovdje sretnemo s
domobranima, koji tu ee nailaze. Nee valjati za seljake . . .
Nainili smo povelik krug, kroz gajeve, preko prostranih
livada u podnoju brda, zali smo daleko u polje. Tamo se mali
dio naroda vratio kuama. J o je u zbjegovima. Svratili smo kod
jednog seljaka. ene se odmah uskukale. Starac, domain, iz-
gubio se od straha: Bje'te, zaboga, unutra, u kuu! Tu vas
moe neko vidjeti! Izgorjeemo, boja ti vj era . .. Sakrio nas
je briljivo unutra i dobro nas pogostio. I spriae nam da je ba
jue ovuda proao Petar Samardi sa svojom druinom. I da je
govorio o njihovoj organizaciji i o nama; meni je prijetio. Skro-
jili su neke crvene koulje i priaju, kako su i oni za Rusiju. I
to poslije onog zbora! . . Ne daju se, dakle. Stvarno, prijete
Znai, poinje opasna, ali i zanimljiva igra . . .
Kada smo krenuli nazad, opet cestom, zau se motor. Do-
lazio je kamion s domobranima. Poskakali smo u stranu. Ho-
emo? Neemo? Da udarimo!. . dogovorili smo se vie pogledi-
ma. Gorio sam od nestrpljenja. Istina, nisam tano smislio ni
gdje, ni kada da pucam. Prvi put u ivi cilj, u neprijatelja . .
Stigli smo da opalimo samo po jedan-dva metka, a kamion je
ve projurio u oblaku praine. uo se vrisak. Onda smo se uda-
ljili od ceste.
*
J ul se blii kraju. Ovo ljeto brzo prolazi. U nedj el j u smo
sjedili na ledini, u Udbini, kod Radovanovieve vodenice. Priali
smo u predveerje. Trebalo je da poemo na Beee, tamo smo
zakazali konferenciju. Priali su se utisci sa naeg izleta, koji
smo dan prije izveli preko Snijenice, u Dabricu. To je bila Du-
kiina ideja da idemo tamo i da malo podbodemo ustae dabri-
ke . . . Ali, to je posebna pria! . .
Onda je naiao jedan borac sa Meke Grude. Odmah sam ga
poznao. Skoio sam: Sta ima novo? On je nosio pismo, drugi
kurir ga je donio iz Crne Gore. Poruka od druga Mira. itao
sam, rije po rije. Miro je, dakle, stigao pre neki dan. Trai da
odmah doem, da pripremim izvjetaj o svemu. Pie ukratko o
novostima u Crnoj Gori, i u Bosni, i naroito u drugim kra-
jevima Hercegovine. Miro je, dakle, pokupio konce! Nisam mo-
gao a da skoro sve to ne proitam ponovo, svima. Poslije smo
krenuli uz brdo.
Izali smo visoko, u bukovinu, zatim u jednu prodo. Tamo
je seoce. Svega nekoliko kua, naroda malo. Svi su se okupili.
Bio je tu i jedan oficir, artiljerijski porunik Krsto Deri. J o
prilikom mog dolaska sreo sam se s njim, u jednom zbjegu pod
Babom. On je u tom kraj u vaio kao neki voa i bio sam na-
mjerio da s nj i m neto pokuam. Ali, slabe vajde. J a seljacima
govorim kao komunista, a on uzme pa to prepravi, na svoj
nain. Bio je jo jedan mladi, mornariki podoficir Duan
Skrba, pri j atan i paljiv. On nam je pomagao i poneto objanja-
vao seljacima. Te veeri, bio sam potpuno nesreen. Rastresle
su me iznenadne, krupne vijesti. Miro je ve uspostavio neko
rukovodstvo sigurno; sad e se sve povezati i brzo krenuti na-
prijed.
Bio sam kod Mira, tamo u Rudniku. On se privremeno
smjestio u kui onog naeg prijatelja. Izgledao je ozbiljan i uur-
ban, kao nikad prije, ali je staloeno izlagao i obrazlagao. Sve
sam mu potanko iznio kako je ilo, od onog naeg sastanka
u Sarajevu. Naroito o traenju oruja od drugova iz Crne Gore.
Kada je bilo rijei o onom profesoru Paviu iz Nikia, i o Petru
Samardiu, Miro je planuo: Banditi! Zato ih niste pobili?!
Da zna, ako neete vi njih, oni e vas . .. Poslije se malo smirio.
Treba ih to bolje raskrinkati, zvanino, politiki veli. Na-
pisau letak! dodade. Poslije ruka je sjeo i napisao letak, ma-
nj e od pola strane. Letak sam otkucao na maini, koju je on do-
nio. Zatim smo ga izvukli, na apirografu . . . Rodoljubima i
borcima Nevesinja! Kratko: Petar Samardi, Marko Gluhovi
i drugi, uz pomo nekih nenarodnih elemenata iz Crne Gore
onemoguavaju narodnu borbu. Oni nemaj u nikakve veze sa po-
kretom, sa Partijom, lano se predstavljaju da su za Sovjetski
Savez, ustvari su protiv njega i protiv narodne borbe. Ispod
teksta je potpis: Okruni komitet KPJ za Iistonu Hercego-
vinu. To je, dakle, to nae rukovodstvo . . . Dok je pisao koncept
letka, dok smo se dogovorili o imenima koja e se u letku pome-
nuti, nije se sloio da se stavi i ime J ovana Dragania. A J ovan
je bio ugledan seljak iz Koleka, stari prvak zemljoradnike
stranke. Treba pokuati s njima, direktno. Obavezno!, rekao je
Miro. Treba da ode tamo, najbolje sa Olbrenom, nee vas valj-
da pobiti.
Tako, sad emo i mi imati s neim konkretnim, pismenim,
da se pokaemo. Koliko to znai! Miro je rekao da emo uskoro
dobiti i proglas taba odreda, vojnog rukovodstva. Pominjao
je i neka imena: dr Muji, Sava Medan, Muja Pai. Ta imena
su mi odavno bila poznata, a doktora sam i lino znao, iz Mo-
stara.
Mi nismo dugo razgovarali. Sto prije treba ponovo oi-
vjeti akcije. Sto prije ponavljao je stalno. J a opet o onoj
pomoi. Treba oteti on e: Ali, vidjeu, ipak. Njega su
ekali jo neki drugovi, koje nisam poznavao. Iz nekog drugog
kraj a Hercegovine. Tamo kod Mira je pravi centar: kuriri mo-
taju, drugovi sa terana, izvjetaji, direktive. Krupne, krupne
stvari! Zvau vas skoro, za koji dan, pripremite se ree on,
kad smo se pozdravljali. Ustanak je neto zamro, ali zato
smo mi tu. Dukicu, svakako, dovedi.
Trei put sam iao istom stazom u Nevesinje. Ali ranije ni
jednom nisam tako urio i bio bez umora. Lagan, veseo.
*
Opirno smo porazgovarali, kad sam se vratio od Mira
Popare. Doao je i Obren. On je prosto oduevljen. Dukica samo
klima glavom, taj ne umije bogato da izraava svoja raspoloe-
nja. Moda jo i ne shvata toliko, koliko mi. Ali, oevidno, ubije-
en je da je to sve sasvim ozbiljno. Mi se sada i zvanino osje-
amo kao neki tab, kao odred. I mamo ve i petnaestak eta.
Vojska je to!
Doao je i Sveta Kovaevi iz Gacka. Lijep i inteligentan
mladi, skroman, uiteljac je bio. Skojevac je. Oni tamo imaju
organizaciju, pa se interesuje za stanje u Nevesinju. Pita ima
li kakvog partijskog materijala, i taman se namjerio na onaj
mali letak! Pria Sveto o borbama u Gacku, i tamo su digli usta-
:nak, kao i u Nevesinju. ak su i jedan avion oborili, na Vidov-
dan ... S nj i m je i neki mlad oficir, uparaen i dotjeran, Kopri -
vica se zove. I ma dvogled oko vrata. Sveto ree da gledaju da ga
to vre veu uza se. Idemo poljem, ispod Slata, po sunanom
danu. Na soivima potporunikovog dvogleda vidim svoj lik.
Odavno se ve nisam vidio kako izgledam.
Idemo podaleko, preko Zaloma, pa na sjever, na razgo-
vore J ovanu Draganiu.
*
Od pregovora sa Draganiem nita. Ili smo tamo Ob-
ren, ja i jo jedan drug. Gotovo dva dana hoda, sjeverno od ce-
ste Nevesinje Gacko, iznad Koleka. Ispod samih Morina.
Bogu za leima, to se kae. Mislio sam da nema zabitijih na-
selja od onih to sam ve upoznao, ali to je civilizacija pre-
ma umama na sjeveru. Dragani se sklonio iz sela, ak je otiao
i dalje od koliba, u gustu bukovinu, u strani. Fenj er kolski oka-
io o bukvu, navukao nekoliko gunjeva, donio ban sa vodom i
jo poneto. Priali smo sve do pijevaca, bila je to debela poli-
tika. ta e Engleska, ta e Amerika? Rusija . . . Rusija sov-
jetska je velika, al i . . . Ne znate vi, vi ste jo ml adi . .. i sve
tako. Rano je jo za borbu. Talijani su dobri sada, i domobrani,
ne diraju nikog. J a sam za organizaciju, za pripremanje, ali da
vidimo najprije, da saekamo, pa moda na proljee, kad opet
gora ozeleni . . . Stara, seoska lisica. Neto nafcrupno kombi-
nuje! Ali, bar lijepo razgovara i prima domainski. Uj utru smo
bili mokri od rose, iako su grane nad nama. Kada smo se spu-
stili blizu ceste, Obren predloi: Daj da saekamo ovdje prugu
za Gacko, autobus, pa da zapucamo. J ovan misli da e ostati
netaknut gore u svojoj bukovini. . .
*
Na nekoliko mjesta, seljaci pi taj u o naem letku. A kakvo
je tek dejstvo imao! Ljudi prepriavaju, prenose. Neki se smje-
kaju. Tako, tako. Organizacija je to, brate. Komunistika par-
tija, ja ko e drugi! Petar bi htjeo inove. I imanje da uvea,
to mu je. Svata tako uje od seljaka. I ma ih koji sumnjivo
vrte glavom. Ne valja ovo partijanje. Ne valja se dijeliti, treba
svi za jedan tap i slino. A Petar i njegova ordija, bije-
sni proitali letak, prijete i psuj u jo ee. Prijete da e naj -
prije pohvatati i pobiti one nae drugove, muslimane.
Drug Karo je sada bio kod nas, u Lukavcu. Stalno je tra-
io da mu omoguimo da se probije u Mostar i da kroz Biinu
izvede drugove odozdo. Poslali srno ga bili, njega i Hidu Baa-
gia u Crnu Goru, kod profesora, jo prije no to je Miro Po-
para doao. Ovdje je bilo postalo opasno za njih. Muslimani,
turci! Ali, otuda ih drugovi vratili, odmah, kroz tri do etiri
dana. I kau: Nezgodno je da ovdje budu, nemaju ovdje ta da
rade. ... Hido je prije nekoliko dana otiao prema Kasabi, rekao
sam mu da pokua tamo uhvatiti vezu s nekim drugovima, da
izvue to materijala, moda i oruj a.. . Danas smo se najzad i
sa Karom dogovorili. I Miro je bio u toj grupi, koju su ustae
razbile, pa je on sam odmah poslije toga otiao vozom, prema
Trebinju i izaao gore. Karo nas je ubijedio da e on odred iz
Mostara izvesti drugim pravcem, kroz Biinu; samo je traio dva
do tri borca, da ga prate. Donijee i radio; a to nam je potrebno,
kao i oruje. J er aljem kurire u Crnu Goru, na Crkvice i u
Rudinu, po radio-vijesti! . . Dukica je izabrao etiri mladia, koji
su odmah pristali da pou sa Karom. Milan Paajli, hrabar,
uvi j ek smrknut nekako, prkosnog lica; Rajko Romovi, malo
vrljav bio je trgovaki pomonik u Mostaru; Drago Radova-
novi sin onog mlinara iz Udbine, tek odrastao, ali hrabar,
kau; i jo jedan, takoe Lukavanin. I pooe. Izljufbili smo se,
Karo i ja. On je sav treperio od oduevljenja i radosti, skoro da
je odletio. U ruci mu je tapi, puku nije imao samo revol-
ver, vojno-dravni, to ga je donio iz Mostara . . .
*
Stigla je od Mira poruka. Da doemo prekosjutra, u ned-
jelju u Vrbicu na savjetovanje. Mnogo je vano, kae. I ovjeka
sa konjem da poaljem na Rudinu odatle e ga uputiti dalje,
da primi petnaestak puaka, neto municije i jedan pukomitra-
ljez. Pukomitraljez i nekoliko puaka su od trofeja sa Gra-
hova, talijanski; to su one kratke karabinjerske puke, a puko-
mitraljez se neto razlikuje od naeg. Treba ljude uputiti, kako
se nj i me rukuje. To je svakako dobra propaganda i pods-trek, a
i pomo; drugovi su usvojili tvoje traenje, Sava se naroito za-
loio ... tako pie Miro. Odmah smo o tome ispriali svima.
Dakle, ipak eto pomoi, koju smo traili! Ljudi trl j aj u dlanove.
Moraemo i mi da otimamo, ja ta!
Sjutradan smo poli Dukica, Obren i ja. S nama su jo
dvojica boraca, s konj em oni e produiti dalje iz Vrbice-. Bilo
mi je naroito drago zbog Duikice, njega e to jo vie uvrstiti.
Vidjee svojim oima: jaka organizacija, ozbiljni drugovi, nao-
ruanje ... Ili smo stazama koje sam ve dobro poznavao. Znao
sam ve sve ljude uz put, a i oni mene. U Vrbici smo se okupili
povie Bjeliinih kua. Tu je, osim Ljube, studenta, i njegov
brat J evrem, bivi vazduhoplovni kapetan. Miro ga, vidim, ci-
j eni i respektuje. Doao i Vojin Nikoli on je, ne znam u kom
svojstvu, ispred partijske organizacije iz Crne Gore. Bio je to
prijatan susret, poslije onog proljetos, u Beogradu, pred polazak.
I poslije Uprave grada, lanjske godine . ..
Miro se ve skoro potpuno uniformisao, ozbiljan je, tako
da mi se ponekad uini kako se iz temelja promijenio. ta e,
vrijeme je takvo. Radovana Papia sam ve znao on je tu sa
jo dvojicom Bileana. Iz Gacka Stanko Kovaevi, omalen
ovjek, nosi talijansku puicu; on je od onih grahovskih Kova-
evia. Pa Mirko Avdalovi, bivi podoficir, govorljiv mladi.
I ma jo nekih drugova, prije ih nisam sretao. Komunisti su valj-
da svi. I svi su pod orujem! Treba da doe jo Slobodan akota
s nekim drugovima iz Trebinja kae Miro, jer jo ne poi-
njemo. ekali smo, sigurno, jo dva sata, priali i hodali okolo.
Ali, Slobodan nije stigao. Neto ih je, valjda, omelo. Poeli smo
bez njih.
Podnijeli smo izvjetaje. Redom, svi koji su prisustvovali
savjetovanju. J a iz Nevesinja, Dukica i Obren su samo ukratko.
Obren je mnogo staloeniji i realniji, ili mi se to samo ini. Do-
bro procj enj uj e si tuaci j u!.. Neki od prisutnih postavljali su pi-
tanja, prekidali. Miro najvie. Na kraj u je on poeo sa svojim:
opta situacija, vijesti iz drugih krajeva, stanje kod nas sve
po redu. Ustanak treba ponovo rasplamsati, ovog puta planski,
organizovano, pod naim vrstim rukovodstvom. Miro je ve pri-
premao plan, na ovom i jo jednom ovakvom savjetovanju
trebalo je taj plan definitivno uobliiti i usvojiti. Za svaki kraj
postaviti glavne, najvanije isto operativne zadatke. U Nevesi-
nju, zna se: Biina, Trusina, Kifino Selo Surdup. Na ovih ne-
koliko mjesta, sigurno, moi emo dobro da se naoruamo sa
domobranima nee biti teko.
J e li dosta nedjelja dana za ove opte pripreme? pi-
ta Miro. Zatim gleda u svoj kalendar. Ako to bude 19. avgust
smeje se onda se moe nazvati preohraenj ski ustanak.
J unski vidovdanski i preobraenjski, ta kaete?! Drugovi
dobacuju i prave ale. Ali Miro se brzo uozbilji; prisea se nekih
datuma iz bogate istorije buna i ustanaka u Hercegovini. Sila je
Miro! Sav je u tradiciji junatva, u epskom raspoloenju u
istoriju gleda, i naprijed i nazad. Ali, u svakom sluaju, mora-
emo jo jednom da se okupimo ovdje fale drugovi iz nekih
krajeva i ne moemo nita definitivno utvrditi zakljuuje on
na kraj u.
Rastali smo se odmah po zavretku savjetovanja, negdje
poslije podne. Zurimo nazad, u Lukavac, prepriavajui utiske,
raspravljajui o zadacima koji se pred nama postavljaju.
Pripremamo planove. Treba jo samo da se odredi datum,
da se utvrdi as i da ponovno plane. Po itavoj Hercegovini.
Neki dan sam poslao kurira Savi Beloviu, na Hrgud, dolje
u mom kraju, stolakom; priali su mi kako je organ'izovao neku
etu i jo na Vidovdan se odupro ustaama. Pozvao sam ga da
doe do Lukavca, da porazgovaramo. Bili smo odranije dobri
znanci. Ali, eto, on odgovara: Najbolje da ti doe ovamo, na
Hrgud, jer ja se sa Hrguda udaljavati ne mogu. . . A Karo se
nije vratio iz Mostara! Neki dan dooe ona etvorica, to su ila
s njim; priaju kako su se probili kroz Podveleje i sili u Go-
stinu umu, iznad samog grada, itav dan su tamo ekali Karu.
On je siao da uhvati vezu i izvede drugove. Pred vee, kau,
primijetili su neke vojnike, ustae valjda, kako se odozdo u-
nj aj u. I jedva su uspjeli da se izvuku. Karo je, znai, uhvaen
u Mostaru. Milanu Paajliu je dao onaj svoj revolver, prije od-
laska bilo je opasno da ga nosi u grad.
4
Hido Baagi se javio iz Kasabe, uspostavio je vezu. Sa-
stali smo se preksino na vojnom strelitu nedaleko od varoi,
ispod Udrenja. Iznio nam je 3 do 4 puke, neto municije i ne-
koliko bombi. Kada sam se vraao sa Udrenja u Lukavac, svra-
tim kod onog Ivezia, u Zovi Do. Izvadio je ispod krova, iza
grede, onu malu ustaku mainku, to je donio sa Trusine i dao
mi u zamjenu za jedan karabin. Lijepa stvarica, koliko podie
ugled ovjeku. Samo jo da nekako doem do municije ... Za
dva-tri dana emo na Trusinu, moda domobrani imaju takve
mainike. Oni i ne slute, ta im se sprema! A seljaci su, ini se,
namirisali da emo negdje udariti. Znaajno pripitkuju i nami-
guju: Kada emo na Trusinu?
Miro nas je 19. avgusta obavijestio: odrao je savjetovanje
u Ublima, odlueno je da se odmah pone.
Avgust je pri kraj u jo 78 dana. Nae ete su jedva
doekale kad su kuriri donijeli nareenje za pokret. Brstina
se uputio u Biinu sa svojim odredom; drugi dio uglavnom
Brataani i susjedna sela prema cesti Nevesinje Gacko.
Kad je poelo da svie, mi smo ve bili proli Zovi Do i Rakovu
Nogu urei prema Trusini. I znenadio sam se kad sam vidio ko-
liko nas ima! Ali, mnogo ih je bez oruja. Zbog toga su najvie
4
Kada su kroz desetak dana, 27. avgusta u Lukavac doli drugovi
iz Mostara, itav odred, ispostavilo se da Muja Karo Huskovi nije
ni doao u grad. U stvani, njegovi pratioci su ga ubili u umi blizu
Udrenja, pa se poslije nekoliko dana vratili sa izmiljenom priom.
Otada su se krili pred nama, izbjegavali nas, dok nije poela otvorena
borba sa etnicima.
1 urili ovi mladii. Na Trusini, u bivoj kasarni znali su
nalazi se stotinjak domobrana, koji imaju dosta oruja i muni-
cije! Neki nai dijelovi kretali su se slobodno cestom koja iz Ne-
vesinja vodi na Trusinu i dalje za Berkovie i Stolac. Kao da
je ve sve osloboeno, kao da neprijatelj vie ne smije izviriti
iz svojih utvrenj a . . .
Stvarno, domobrani nas nisu smijeh saekati nigdje izvan
kasarne. Primijetili smo ih kako tre sa isturenih poloaja,
ostavljajui provizorne aneve i bunkere koje su bili podigli.
Nismo dali da se puca. Neka, to e biti lak posao pokupiti ih
kad se svi zbiju u kasarnu! Odande nemaj u izlaza a predae se,
sigurno, im ih potpuno stegnemo. Glavno je ono dolje, u kotlini,
u Dabru. Berkovii, ustaka kula!
*
Bila je mrkla no bez mjeseine, 25. avgust, kad smo se
spustili niz Trusinu, na pukomet od Berkovia. I zabrali smo
najzgodnije mjesto gdje je cesta usjeena u stijenje i podzidana
visoko da tu postavimo eksploziv i raskinemo kameni mosti,
kako bi onemoguili prolaz kamionima. Negdje u daljini vidjelo
se jedno svjetlo. Poneka usamljena puka oglasila bi se u brdima
oko Dabarskog polja: tam-tum . . . dugo su jeala brda. Bilo nas
je ovdje samo 56 i nismo se osjeali ba najprijatnije. Ako ovi
odozdo zaspu mitraljezima, kad bljesne troti l ... onako nasumce,
po mraku, po ovoj goleti! Sava Medan ima ikustva sa minira-
njem, iz panije. Samo mirno i hladno govori on. Treba
paljivo namjestiti paketie i izvui tapin ...
Snano su zatutnjala brda oko Dabra. Odmah zatim ogla-
sile su se ustae, mitraljezima i pukama. Ove noi vie nije bilo
spavanja. Pojavile su se vatre, na obroncima Sitnice, Hrguda,
tamo povie Divina. U tihoj noi ula su se zatim dozivanja
poimenice, Hrguani, Dabrani, Sitniani. Kako li su drhtali oni
dole, na Berkoviima, ustae i domobrani!
*
Sjutradan bio je to zaista krvav obraun u Dabru. Pu-
calo je na sve strane. Najdue se drala kula Ciganina ulepe,
ustakog tabornika. Savo Belovi ga je dokrajio svojom bom-
bom. Domobrane smo putali da idu u kasarnu na Trusini
najvei dio njih prolazio je s oruj em... bili smo ubij edeni da
e nas tamo saekati (zaista, kroz tri dana sve smo ih razoruali:
2 satnije, preko 340 domobrana)! Sada je bilo najvanije stii
i unititi ratrkane grupice koje su jo davale otpor i sprea-
vati straan pokolj muslimanskog ivlja . . . U Dabru su ustae
pobile mnotvo Srba, njihovi roaci su sada bili zaslijepljeni e-
ljom za osvetom. Sada se tek sve bilo ustalasalo. I oni to su do
maloprije bili protiv borbe. Vidio sam: Mato Romovi (Solunac)
i porunik eri ve okupili svoje povjerenike i posluju kao ne-
kakav tab. Rade uurbano, izdaju nareenja. Zabavili su se oko
klanja one jadne sirotinje ... A tamo u pravcu Divina i Plane
tutnji neprestano. Nai su sigurno ve i Bileu napal i .. .
Milenko OTRA
OSLOBOENJ E KRUPNJ A
Sa odredom, kome smo na elu bili Ratko Martinovi i ja,
krstarili smo po selima Raevine i esto se sretali sa patrolama
Valjevskog partizanskog odreda, i uvek se bratski pozdravljali
i razgovarali. Tako smo jednog avgustovskog dana sreli ruko-
vodee drugove iz Valjevskog partizanskog odreda: Miloa Mi-
nia Crnog, edu Milosavljevia (uitelja) politikog komesara
i Miu Dudia (aktivnog potporunika) komandanta Raevskog
bataljona. Sluaj je hteo da taj na susret bude ba na isto-
rijskom Makovom kamenu.
Seli smo u hlad bukove ume i poeli razgovor koji se
postepeno pretvarao u pregovore, a zavrio se potpunim spo-
razumom o zajednikoj borbi protiv okupatora. Ni pisali ni
potpisivali nismo nita; stegli smo jedan drugom ruku i ostavili
da delom potvrdimo rei. Mini, da bi proverio porunika Mar-
tinovia i,mene, postavio je pitanje:
Ako se u Beogradu stvori kakva srpska vlada i ona
pozove narod i etnike mase da se vrate svojim kuama, obe-
avajui im sigurnost, ta ete vas dvojica tada raditi?
Bez rezerve smo odgovorili:
Ma nas svi nai borci napustili, mi emo ostati verni
ovom sporazumu i biemo s partizanima do pobede.
Tako je i bilo. Mini kao da je oseao u vazduhu kuni
zadah vlade generala Nedia koja je koncem avgusta i obra-
zovana. Rastajui se zakazali smo sastanak radi donoenja od-
luke i stvaranja plana za napad na Krupanj.
Valjevski partizanski odred je 31. avgusta napao i zauzeo
Stolice, rudnik 6 km udaljen od Krupnja. Napad, zbog nedo-
voljne pripreme, ipak nije sasvim uspeo, jer se glavnina ne-
make posade spasla bekstvom u Krupanj. Da je na putu bila
postavljena zaseda, svi bi Nemci bili uniteni ili zarobljeni.
1. septem'bar. Mi smo iz sela pristigli u najbliu okolinu
Krupnja, tako da je na tab bio na 2 km od Krupnj a i glav-
nine nemake posade.
2. septembar. Stigao je kurir od Zdravka, komandanta
Valjevskog partizanskog odreda, sa emom za napad i odlukom
da pone u 8 asova uvee. Odgovorili smo da smo spremni i
da odreeni sektor primamo. Na odred je imao zadatak da
napadne topionicu, zauzme put Ljubovija Krupanj i varo-
icu Krupanj i da s lica vri napad na bolnicu glavno utvr-
enje Nemaca. Znai imao je da dri celu desnu stranu. Isto
tako je trebalo da postavimo zasedu na treem kilometru od
Krupnj a ka Zavlai, da bismo saekali Nemce kada budu
beali iz Krupnja, a i da spreimo dolazak pomoi opkoljenim
Nemcima.
Partizani su imali da dre levu stranu i da s lea na-
padnu bolnicu.
Mi smo sa jednom etom odmah poseli ljaku kod topio-
nice (antimona). Sa drugom etom smo poseli put Ljubovija
Krupanj sa zadatkom da zauzmemo varo, a glavnina snaga je
izala na ulin (vie bolnice) da tue bolnicu s lica, Krupanj
bono levo i topionicu bono desno. Poloaje smo poseli na
vreme. Ugovoreni znak za napad bio je signal belom raketom.
Izlazim na pogodno mesto i pucam iz signalnog pitolja:
bolnica i topionica ispod nas na 300 metara bele se kao po
danu. Nemci su iznenaeni, ali se odmah snalaze i otvaraju
jaku mitraljesku vatru sa tornja topionice i krova bolnice. Mi
u streljakom stroju leimo na blatnjavom putu i ekamo od-
govor partizana. Prolaze minuti, pa i sati, ali ni na vie raketa
nema odgovora. Kia pada te od vlage i neizvesnosti poinjemo
da drhtimo. Tako smo ekali do 11 sati nou, kad smo izdali
nareenje za napad. Leim uz Martinovia koji s vremena na
vreme komanduje: Prekini paljbu. Tek kada prestanemo
s pucanjem uviamo s kakvom se estokom puanom, a na-
roito mitraljeskom vatrom, brane Nemci. Kurir nas izvetava
da su nai zauzeli Krupanj i da sada i oni vre napad na bol-
nicu s boka. Iz mraka ujem da se neko raspituje gde su
Martinovi i pop Vlado. Puzimo preko brisanog prostora u
pravcu glasa. Preda me staje deak iz Krupnja, Slavko Orlo-
vi, i ape mi da je mali top, sa dosta granata, zakopan u
ancu vie sreskog naelstva, a on da ume da puca iz njega.
(Odstupajui preko Krupnja, vojska je ostavila silno oruje i
municiju na putu Krupanj Ljubovija.) Milijeg izvetaja u
ivotu nisam uo.
Posle dva sata top (37 mm) je bio na poloaju. I zdajemo
nareenje da gaa gornji sprat i krov bolnice gde su nepri-
jateljska mitraljeska gnezda. Prolaze minuti koji traj u kao
venost, a na top ne puca. uje se dva-tri puta kljocanje bez
pucnja. Naa radost splanjava. I kad smo ve bili izgubili
svaku nadu, u se pucanj koji je uplaio koliko Nemce, toliko
i nas. Posle nekoliko pucnjeva na bolnicu okreemo cev i tu-
emo topionicu. Negde oko 3 sata uj utro ujem neku uurba-
nost na levom krilu. Taj deo poloaja poseli su etnici Koste
Peanca iz Azbukovice pod komandom etovoe Sretena Drin-
skog. Doli su pred sam poetak napada, njih oko 50, i stavili
se pod nau komandu. Pored mene promiu trkom i utei.
No je tamna i kina, pa ne mogu da poznam ljude. Na moje
pitanje ta je? odgovaraju: Beite, opkoljeni smo. U
stvari, s te strane nije ni moglo doi do opkoljavanja, jer smo
poseli Krupanj. Meutim, panika se brzo prenosi na centar pa
i na desno krilo. Nastaje luako beanje kroz umu ka reci
Bogotici i dalje uz planinu.
Martinovi i ja se brzo dogovaramo: on trei odlazi do
ete koja vri napad sa desnog krila na topionicu, a ja jurim
za beguncima, pa kada ne uspevam da ih zaustavim, grdim i
vadim pitolj-pretim da u pucati u koga pre stignem. Ali uvi-
am da bi to bilo beskorisno i da bi samo povealo paniku.
Trim i uveravam ih da nema vie opasnosti. I ne samo to ne
uspevam da ih zadrim, ve se strah postupno prenosi i na
mene. Zora se beli, a meni se polako vraa prisebnost te shva-
tam kuda me je dovelo ovo tranje za etnicima. Pognute glave
kreem natrag ka Krupnju. Idem utei, a moja se pratnj a
naoruanih seljaka naglo poveava. U toj kinoj i tekoj zori
nestala je noanja panika. Borba se uje iz Krupnja i oko to-
pionice. Odmah zatim otvara se jaka vatra s leve strane Krupnja.
Partizani stupaju u borbu. Zdravko J ovanovi je bio poslao
kurira da nas obavesti da je sat napada pomeren za pono, ali
je kurira zahvatila reka Likoda, nabujala i nadola od kie.
Zbog toga to nije mogao doi do nas, napad nije poeo isto-
vremeno.
Brzo zauzimamo svoje ranije poloaje i borba uzima sve
ei zamah. Na svetlosti zore i po tome odakle dolaze pucnjevi
Nemci uviaju da su opkoljeni sa svih strana.
3. septembar. Dan protie u jakoj i ilavoj borbi. Oko
podne sam stigao u moj Krupanj, i dok me je narod gledao kao
oslobodioca, ja sam se lino oseao vrlo nelagodno seajui se
noanjice. Naredili smo da se stanovnitvo odmah iseli iz
varoi. Nareenje je izvreno nepojmljivom brzinom. Ve posle
pola sata bombardovali su nas ustaki avioni. Sa drugovima
iz partizanskog taba sedeli smo, Martinovi i ja, u kafani i
mirno se dogovarali pijui kafu. Bombe su padale i po okolnim
kuama, ali su to bile male rune pa smo znali da ne mogu
da probiju krov. Stvorili smo plan za veeranji napad u kome
je glavnu ulogu imalo da odigra partizansko bombako ode-
l j enj e koje je ve uestvovalo u dve manj e borbe (pri napadu
na Belu Crkvu i Stolice). Ovoga dana je i na top imao re:
sruio je toranj na topionici i uutkao nemak'i mitraljez, a
direktnim pogocima kroz prozore bolnice uneo je paniku meu
Nemce; takoe je uutkao dva mitraljeska gnezda na krovu.
Situacija je bila sve vie u naim rukama.
Nemaca, to u topionici to u bolnici, ima oko 400500.
I maj u dosta mitraljeza i municije, a odravaju i radio-vezu sa
Valjevom. Mi smo ih vrsto blokirali pa im ne damo ni da
uzimaju vodu s pumpe u dvoritu. Toliko smo blizu da svako
nae zrno, samo ako se ko pomoli, pogaa sigurno. Vide se
leevi Nemaca koji su ve platili glavom. Nastaje no paklene
vatre. Prasak bombi je strahovit: to su bombe koje su parti-
zani sami napravili od dinamita. Njihova eksplozija je daleko
jaa od eksplozije nemakih, pa ak i kragujevakih bombi.
Porazno deluj u na Nemce koje smo topom sterali s krova i
spratova u podrum, jer su se bombai partizani privukli pod
prozore pa ubacuju bombe u podrum. Sta su sve priinile te
bombe priali su nam docnije zarobljeni Nemci.
Nou oko 3 sata, stie kurir od Zdravka s nalogom da
obustavimo paljbu, jer Nemci trae da pregovaraju o predaji.
Odgovaram da ne pristajem ni na kakve pregovore jer im ne
verujem. Razloga za to imamo, j er smo uoi samog napada,
Martinovi i ja, poslali parlamentara (deaka Ziku Matia iz
Krave, starog 15 godina) sa pismom, traei da se predaju.
Mi smo im obeali da emo s njima postupiti kao sa ratnim
zarobljenicima, a ako budu dali otpor sve emo ih pobiti. Oni
su primili poruku, a naeg Ziku zadrali.
Na navaljivanje drugova ipak sam obustavio vatru i pri-
mio komandu nad celim desnim sektorom, dok su Martinovi,
Zdravko i Zikica (Spanac) otili na pregovore. Nemci su na-
merno odugovlaili pregovore, te nas je i zora zatekla a nismo
nita postigli.
Osvanuo je 4. septembar, a s nj i m se javila i huka avion-
skih motora. J edna za drugom, njih sedam, nailaze nemake
tuke. Nemci im raketama oznaavaju pravce naih poloaja.
Partizani i mi brzo povlaimo borce s poloaja u dubinu, a
ostavljamo samo osmatrae. Poinje strahovito bombardovanje,
praeno mitraljiranjem. Kalimo se u borbi sa zloglasnim ne-
makim tukama. Ostao sam na centru poloaja. Martinovi
je uz mene. Svega nas je 9. Na nae poloaje padaju i krupnije
bombe. Samo jedna pade u nau neposrednu blizinu i izvali iz
korena jedan ogroman hrast. Od mitraljeza se sklanjam iza
hrasta, beei na suprotnu stranu od tuke, ali esto po dve
tuke lete jedna drugoj u susret i mi tral j i raj u tako da je
nemogue zakloniti se. Nas devetorica smo jo nepovreeni i
tuemo Nemce koji pokuavaju da izau iz bolnike zgrade i
zahvate vodu.
To obrtanje dko hrasta traj e nekoliko sati. Najzad ga na-
putam i poinjem brzom paljbom da gaam tuke koje nai-
laze. Drugovi pored mene ine to isto. Nastaje dvoboj deveto-
rice s pukama i jednim pukomitraljezom protiv sedam
tuka. Svi imamo oseanje da se borimo, iako sa gotovo
nedostupnim neprijateljem. Puane cevi se usijale i to nas
primorava da se malo odmorimo i priberemo. Ratko Martinovi
rukuj e zbrojovkom i, sa ramena Radiia koji slui kao po-
stolje pukomitraljezu, tue as tuke as Nemce ispred
bolnice. Radii strpljivo i kurano u stojeem stavu vri du-
nost pokretnog postolja.
Toga dana su tuke imale glavnu, ali ne i odluujuu
re. Tukle su nas od 5 sati uj utru do 7 uvee, naizmenino
odlazei i ponovo dolazei sa punim tovarom bombi i punim
redenicima mitraljeskih metaka. One su imale zadatak da bom-
barduj u i porue Krupanj ; da bombama i mitraljezima zaspu
nae poloaje i pomognu da se opkoljeni Nemci izvuku pod
njihovom zatitom. Konano su potroile i poslednji metak i
sad su se spustile veoma nisko pa hukom i zvidukom motora
hoe da nas zaplae, ali im to ne uspeva. uje se glas Mar-
tinovia:
Ua, maj ku im vapsku, nemaj u vie bombi ni metaka,
udrite ih.
I na plotun se sliva sa jezivom sirenom i hukom tuke.
Najednom najblii osmatra zavika:
Nemci bee iz bolnice! Bolnica gori.
Nas devetorica se bez komande delimo u dve grupe.
Martinovi sa etvoricom tri u pravcu topionice i bono tue
put kojim Nemci u trku odstupaju. J a sa trojicom j uri m niz
breg, trim pravo na bolnicu koju plamen iz podruma sve vie
zahvata. Kroz pucnjavu se uje iz dima i plamena prodi-
rui glas:
Pop Vlado, ovamo, molim te!
Poznajem glas naeg parlamentara, omladinca Zike. J urim
brzinom, ini mi se, puanog zrna i nogama i rukama razva-
l j uj em vrata bolnikog podruma iz koga izleu Zika i Nei.
Dolaze novi borci, sve ih je vie. Pristiglim drugovima nare-
ujem da spasavaju stvari iz bolnice i da gase vatru koja jo
nije iz podruma zahvatila spra tove. Ostalima komandujem:
U kolonu po jedan, treim korakom za mnom! Pravac topio-
nica Marica stena.
U Banjevakom polju sreli smo kurira iz ete koja je bila
u zasedi na Marica steni i on nam saoptava da su Nemci zau-
stavljeni i da ih nai razoruavaju. Vratio sam ljudstvo u Kru-
panj i smestio ga u osnovnu kolu.
Krupanj je pao 4. septembra. Nemaki garnizon je dobrim
delom uniten, a dosta je Nemaca zarobljeno. Malo ih se pro-
bilo. Bacajui usput oruje, stigli su bosi i pocepani u Valjevo.
Zarobili smo 112 oficira i vojnika; zaplenili: 18 konjskih kola,
natovarenih s novim nemakim uniformama, cokulama i rub-
ljem, mnogo oficirskih i vojnikih ranaca, takoe napunjenih
raznim stvarima (rubljem, civilnim odelima, sapunom, okola-
dom, eerom, kafom, zatim dosta konzervi sa sirom, unkom
i dr.); 8 kamiona, 3 luksuzna automobila, 5 motocikla, nekoliko
jahaih konja. Od oruja smo zaplenili: 23 teka i laka mitra-
ljeza, oko 10 maingevera, preko 200 puaka, oko 120 000 mi-
traljeskih metaka i dosta runih bom!bi.
Ovo je bila prva naa vea borba s Nemcima i pobeda
nad njima je izazvala ogromno oduevljenje kako kod boraca
tako i kod naroda. Svi su sa poverenjem i pouzdanjem gledali
u svoje borce. Priliv novih dobrovoljaca bio je velik. Isto vee
sastali smo se u Krupnj u i po dogovoru obrazovali zajedniki
tab Vojno-etnikog odreda Zeevi Martinovi i Valjev-
skog partizanskog odreda. U tab su uli: komandant Zdravko
J ovanovi, zamenik Dragoj lo Dudi, naelnik taba porunik
Ratko Martinovi, komesar Milosav Milosavljevi, zamenik po-
litkoma pop Vlada Zeevi.
Pre toga je upuena jedna kolona pravcem Krupanj
Zavlaka Oseina Kamenica Valjevo, sa zadatkom da
goni potuene Nemce i razbije andarmerijske stanice na elom
ovom prostoru. Za komandanta kolone odreen je Zikica J ova-
novi panac. Ova kolona je sjajno izvrila svoj zadatak, jer
je nj ena zasluga to su Nemci zarobljeni ispod Maria stene,
kao i to nam je u ruke dospela veina plena. eta koja se
nalazila u zasedi pod komandom Rajka Markovia (policijskog
zvaninika) nije izvrila povereni zadatak, zbog ega je i omo-
gueno da jedan deo Nemaca pobegne put Valjeva.
Te noi je u Krupnj u novoformirani tab dugo veao i
diskutovao o novoj vlasti. Da stvorimo novu nau vlast!. Bez
mnogo diskusije je prihvaeno da se na zborovima graana
bi raj u najbolji i najpoteniji ljudi, oni koji odobravaju nau
borbu i hoe da u nj oj uestvuju. Neka narod sam odluuje
koga e da izabere za predsednika, sekretara i lanove odbora;
neka rei koji e ljudi poimenino zameniti staru vlast: pred-
sednike, kmetove; naelnike i sreske pisare. Ali smo (nadugo i
nairoko razgovarali o tome kako da nazovemo organe te nove
vlasti. Nisam siguran ko je predloio, da li ia (Dragojlo
Dudi) ili Crni (Milo Mini), da ih nazovemo narodnooslobodi-
lakim odborima. Takav smo im naziv dali negde oko ponoi
4. septembra 1941. godine.
Vlada ZECEVIC
DURMI T ORSK I BA T A L J ONI U NA PA DU NA
P L J E V L J A 1941.
MOBILIZACIJ A J EDI NI CA
Zbog velikih uspjeha crnogorskog naroda u trinaestoj ul-
skom ustanku italijanska komanda je novodovedenim snaga-
ma preduzela organizovane napade protiv crnogorskih usta-
nika. Iako je pod pritiskom znatno nadmonijih okupatorskih
snaga i njihovih surovih postupaka prema stanovnitvu dolo
do splanjavanja ustanka (u tom momentu su uglavnom ko-
munisti ostali u umama sa pukom u ruci), narod ipak nije
izgubio svoj slobodarski duh i uvj erenj e u opravdanost oslo-
bodilake borbe koj u je organizovala i povela Komunistika
partija. Naprotiv, uprkos vrlo otrim represalijama okupatora
od paljevina i pljakanja do stri j el j anj a i internacije istak-
nutih rodoljuba narod je ostao privren NOB-u. Tu svoju
privrenost je ponovo manifestovao masovnim ueem u bor-
bama u jesen 1941. godine. S druge strane, svjesna svoje ve-
like i odgovorne uloge, a ve prekaljena i naviknuta na naj -
tee, Parti j a se snala i u dogaajima koji su nastupili poslije
julskog ustanka. Ona je, zahvaljujui svojim poveanim na-
porima, borbenosti i velikom uticaju na mase, brzo povratila
borbeno raspoloenje naroda i razvila mrnj u prema osvajau
u svim krajevima Crne Gore, pa i u durmitorskom. Zato je
ubrzo poslije ustanka bilo mogue organizovati znatan broj
gerilskih odreda, koji su kasnije, kao jezgro narodne vojske,
vojniki jaali i prerastali u partizanske ete, bataljone i
odrede.
Zbog borbenog raspoloenja naroda i jaanja naih voj-
nih jedinica, okupator je bio prisiljen da se iz manjih garni-
zona povlai i grupie u vee, komunikativno i taktiko pove-
zanije, odnosno sigurnije za odbranu. Tako je polovinom okto-
bra u strogoj tajnosti napustio teritoriju avnikog sreza,
1
koja
mu je bila nesigurna i nepovoljna naroito u zimskim uslo-
vima. Poslije ovoga, uglavnom od teritorijalnih eta, odmah
se pristupilo formi ranj u pet teritorijalnih bataljona (J ezero-
aranskog, Drobnjakog, Uskokog, upopivskog i Planinopiv-
skog, koji su i u julskom ustanku postojali). Na osnovu odluke
Glavnog taba za Crnu Goru i Boku za napad na Pljevlja i
dalja dejstva u Sandaku, trebalo je sa teritorije Crne Gore
formirati devet bataljona jaine po 300 boraca, od kojih tri
iz durmitorskog kraj a (sa teritorije avnikog sreza). Tako su
polovinom novembra otpoele pripreme za formiranje J ezero-
aranskog, Drobnjako-uskokog i Pivskog bataljona (Bajo
Pivljanin), s tim to je za borce ovih bataljona trebalo oda-
brati, po mogunosti, iskusnije za borbu i fiziki izdrljivije.
Naravno, time nije bilo sprijeeno dobrovoljno stupanje boraca
u jedinice, koje je bilo masovno. U isto vrijeme su na teritoriji
sreza preduzete razne mjere predostronosti: jaim vojnikim
straama obezbijedeni su osjetljiviji pravci od eventualnog
ispada okupatora; naroito od Pljevalja,
2
Nikia i Foe; zave-
dena je odgovarajua kontrola nad kretanjem putnika, naro-
ito sa drugih teritorija (postojee vojne komande su izdavale
specijalne propusnice); likvidirano je i nekoliko narodnih ne-
prijatelja saradnika okupatora. Ovim mjerama trebalo je
od teritorije sreza stvoriti sigurnu bazu za pri kupl j anj e svih
bataljona sa teritorije Crne Gore i polaznu osnovicu za pokret
u Sandak, odnosno napad na Pljevlja. U izvravanju pri-
prema i zadataka naroito se isticala omladina, koja je svojim
poletom, portvovanjem, oduevljenjem i moralnom snagom
privlaila i starce, kojima je sve ovo izgledalo neostvarljivo.
Ako je nekoga trebalo odrediti na strau, ili za kurira na da-
leki put, ili za ma koji zadatak, nije trebalo traiti borce, jer
je bilo toliko dobrovoljaca da se od prijavljenih morao vriti
izbor. Ako bi se na nekog omladinca ili omladinku ljutili nj i -
hovi roditelji to naputaj u domae poslove, l j utnj a je nestajala
im bi vidjeli kako njihovi sinovi i keri, bez obzira na na-
pore, sa ponosom i arom izvravaju dobijene zadatke i
trae nove.
i
DOEK I SMOTRA BATALJ ONA NA NJ EGOVUCKOM POLJ U
Doek est bataljona iz drugih krajeva Crne Gore na
teritoriji avnikog sreza nije bilo teko pripremiti i organi-
2
J edna italijanska motorizovana kolona iz Pljevalja je polovinom
novembra prodrla do mesta na Burevia Tari, aid ju je prilikom poku-
aja prelaska mosta iz zasjede doekao jedan vod J ezeroaranskog bata-
ljona, i poslije bocrbe od dva sata primorao da se povue u Pljevlja.
zovati, j er je narod ovoga kraj a sve odluke i zahtjeve vojne i
narodne vlasti oduevljeno prihvatao i sprovodio.
Prvi bataljoni poeli su da pristiu 23. novembra. Dva-
deset petog novembra svih est bataljona ve je bilo priku-
pljeno i smjeteno po selima. Oni su svuda radosno i predu-
sretljivo doekivani, uz pj evanj e revolucionarno borbenih pje-
sama, ispjevanih jo u prvim danima ustanka. Bilo je uz-
budljivo posmatrati kako se prijateljski sretaju duge ko-
lone naoruanih boraca, na ijim su se raznolikim kapama
iznad malih nacionalnih trobojki crvenjele ohane petokrake
zvijezde, simboli oslobodilake borbe i nove narodne vojske.
Isto tako 'bilo je dirljivo posmatrati kako se naoruani pozna-
nici i prijatelji jedan ispod Lovena, a drugi ispod Durmi-
tora pri neoekivanom susretu grle i ljube, uzbueni to e
se zajedniki boriti za slobodu.
U slinom borbenom raspoloenju vreno je i prikuplja-
nje jedinica tri durmitorska bataljona, koji su se sa ostalim
crnogorskim bataljonima 27. novembra postrojili na relativno
prostranom Njegovukom polju. Tako su se 25. novembra na
sjevernim padinama Durmitora u selu Crna Gora, iz Zupopiv-
skog i Planinopivskog teritorijalnog bataljona prikupile po
dvije ete. Iako je Pivski bataljon (Bajo Pivljanin) trebalo
da ima tri ete, niko nije pristajao da se njegova eta rasfor-
mira i da ostane na svom terenu do konane odluke u Njego-
vui, te su u sastav bataljona, i poslije odrane bataljonske
konferencije, ule sve etiri ete. Poto je poloio vojniku
zakletvu, bataljon je 26. novembra pri j e podne krenuo u
pravcu abljaka. I ako je bilo nareeno da se maruje u tiini,
borci su uz pjesmu, bez zamora, marovali uskom stazom
preko vrleti tuoca. Skoro svaki od nj i h nosio je puku i suk-
nenu torbu sa hranom i municijom. Nijesu ih zamarali ni dva
teka mitraljeza breda i pukomitraljez fiat, koje su u
julskom ustanku oteli I talijanima, razoruavajui ih pri na-
padu na Goransko i selo Trsu. Poto je u predveerje istog
dana stigao na Zabljak i razmjestio se u okolna sela na pre-
noite, bataljon je sjutradan 27. novembra rano uj utro kre-
nuo za Njegovuu, gdje je poslije nekoliko asova stigao i
postrojio se za smotru.
Prilikom smotre, po odluci taba Operativnog crnogorskog
odreda, Pivski bataljon je formiran samo od tri ete: Prva
(upska), Druga (Planinoupska) i Trea (Planinopivska), tako
da je ukupno imao 261 borca. Tako se nekoliko preostalih
boraca (jaine jednog jaeg voda) moralo vratiti za obezbje-
denje teritorije od pravca Nikia. U tab bataljona su uli:
komandant Vukosav Topalovi, politkomesar Veljko Miano-
vi, zamjenik komandanta Mitar Kecojevi i zamjenik polit-
komesara Radivoje Daki.
Drobnjaki bataljon (Ivika i Turijska eta) krenuo je
26. novembra iz avni'ka i istoga dana zanoio u selu Buko-
vici, a sjutradan rano produio za Njegovuu. Isto tako je i
Uskoki bataljon 26. novembra krenuo iz Boana i preko D. Bu-
kovice stigao na prenoite u sela Merulju i Novakovie, a 27.
novembra rano uj utro stigao na zborno mjesto u Njegovuu.
Tamo je od ova dva bataljona, poslije dugog ubjeivanja (jer
su i Uskoci i Drobnjaci pozivajui se na svoju plemensku
tradiciju eljeli da imaju poseban bataljon), formiran zajed-
niki bataljon od tri ete: Prva (Turijska), Druga (Ivika) i
Trea (Uskoka), ije je ukupno brojno stanje iznosilo 297
boraca. Zatim se bataljon sa svojim tabom, u koji su uli:
komandant Vojo Popovi, politkomesar Bogdan Kotlia, zamje-
nik komandanta Veljko ii i zamjenik politkomesara Velimir
Lazarevi postrojio za smotru. Borci ovog bataljona su pored
puaka imali dva mitraljeza breda i dva pukomitraljeza
fiat, koje su u julskom ustanku, prilikom napada na Savnik,
pored dosta puaka, oteli okupatoru.
U prvim j utarnj i m asovima 27. novembra preko jezer-
ske visoravni i od Sinjajevine krenule su jedinice J ezero-
aranskog bataljona i ve oko 9 asova stigle u Njegovuu.
Zatim se odmah pristupilo formi ranj u bataljona, ali se i ovdje
nailazilo na tekoe, jer je svako elio da ue u njegov sastav
i to smatrao velikim priznanjem. Teko je bilo ubijediti ak
i starog roditelja da dadne puku svome sinu, jer je i on elio
da kao aktivan borac izvrava borbene zadatke. Najzad je i
ovaj bataljon formiran od tri ete: Prva (J ezerska), Druga
(abljaka) i Trea (Saranska), sa ukupnim brojnim stanjem
od 306 boraca. U tab bataljona su uli: komandant Duan
Obradovi, politkomesar Vojo erkovi, zamjenik komandanta
oko Novosel i zamjenik politkomesara Vuk Kneevi. Od
preostalog ljudstva J ezeroaranskog bataljona formirana je i
jedna posebna, preteno omladinska eta, jaine oko 130 bo-
raca, sa zadatkom da poslije osloboenja Pljevalja ue u grad
i preuzme ulogu posadne jedinice.
Poslije formi ranj a izvrena je smotra svih postrojenih
bataljona. Velianstveno je bilo posmatrati kako se toga sun-
anog, ali prilino hladnog, jesenjeg dana po bataljonima pri-
kupl j aj u i postrojavaju borci iz svih kraj eva Crne Gore. U isto
vrijeme se prikupljao i narod iz oblinjih sela da bi svojoj voj-
sci, pred polazak, poelio srean borbeni put. I ako je sa gledi-
ta vojne taj ne bilo pogreno otkrivati okupljanje vojske, ipak
su planina Kuajevica i okolna brda odjekivali od borbenih
pjesama. Brzo je odmicao dan i pribliavao se momenat kad
e bataljoni, jedan za drugim, krenuti i sviti se u dugu mar-
evsku kolonu.
Poto je izdata zapovijest za mar, svi bataljoni meu
kojima i tri durmitorska krenuli su ka oekujuim rejo-
nima. Dok su oni koji su morali da ostanu za druge zadatke
sa tugom posmatrali kako njihovi drugovi odlaze u pravcu
Pljevalja, dotle su se maj ke i sestre grlile i opratale sa svojim
sinovima i braom, zavlaei ruke u njihove torbe i depove,
da bi se uvjerile da njihovi najmiliji nijesu zaboravili ono to
im je najnunije za put i borbu. Bilo je dirljivo posmatrati
kako se lica boraca, okvaena majinim ili sestrinim suzama,
blistaju na poznom jesenjem suncu. Bili su to dirljivi i vrlo
osjeajni trenuci, uzvieni i dostojanstveni, jer je tenja za
slobodom bila iznad svega.
Duge kolone bataljona, koji su se kretali odreenim mar-
evskim pravcima, brzo su poele da iezavaju sa Njegovu-
kog polja. Na elima bataljona, sa razvijenim i uzdignutim
bataljonskim barjacima, kretali su se najprobraniji i naj hra-
briji borci. Marovalo se pirlino brzo i u dobrom vojnikom
redu, tako da su svi bataljoni u toku noi 27/28. novembra pre-
li preko visokog i lijepog mosta na Tari. Poslije izlaska iz
kanjona Tare, kolone odreda su se prema ranije izdatoj za-
povijesti za napad na Pljevlja poele svrstavati u tri bata-
ljonske grupe za dalji mar prema Pljevljima.
Desna kolona odreda, u kojoj su se nalazili J ezero-aran-
Ski i Pivski bataljon (Bajo Pivljanin), kretala se pravcem
urevia Tara s. Maoe, u koje je stigla 28. novembra po
podne. Poto su se ovdje i u okolnim selima odmarali do prvih
veernjih asova 29. novembra, bataljoni su nastavili pokret
pravcem s. Maoe s. Mataruge, tako da su 30. novembra u
toku noi stigli u oekujui rejon u s. Adrovie.
Drobnjako-uskoki bataljon kretao se u lijevoj koloni
pravcem urevia Tara s. Glibai. Poto je prenoio u
ovom selu, sjutradan je rano produio pravcem: Kraljeva gora
s. Kakmui s. Hoevina, gdje je 29. novembra stigao na
prenoite u oekujui rejon s. Brvenica.
ZADACI BATALJ ONA ZA NAPAD I NJ I HOVE POSLJ EDNJ E
PRI PREME U OEKUJ UI M REJ ONI MA
Prema zapovijesti koju je dobio prilikom smotre u Nje-
govui, PivSki bataljon je imao zadatak da jednom etom, u
sadejstvu sa Prijepoljskom etom, izvri napad na italijansku
posadu u selu Buju i obezbijedi pravac Rudo Pljevlja od
eventualne intervencije I talijana iz Rudog ili Priboja, a glav-
ninom bataljona zauzme tvravu J agnjilo iznad Trlice. Potom
da sa jednom etom posjedne komunikaciju Pljevlja Prije-
polje radi spreavanja odstupanja I talijana iz Pljevalja.
Drobnjako-uskoki bataljon je imao zadatak da naj pri j e
sa jednom etom zatvori pravac aj nie Pljevlja, a zatim
da sa glavninom nastupa sa zapada preko evara pa, poto
razbije spoljnu odbranu, prodre u Pljevlja i ovlada elektri-
nom centralom. Zatim da, poslije razbijanja neprijatelja u
osnovnoj koli na Seratu i u zgradi Sreskog naelstva, dijelom
snaga izvri napad na Straicu sa sjeverozapadne strane.
J ezero-aranski bataljon je, prema neto izmijenjenoj
zapovijesti iz Njegovue, imao zadatak da po izbijanju na sje-
veroistonu periferiju grada jednom etom od dva voda (trei
nj en vod je bio dodijeljen Saranskoj eti) napadne italijansku
posadu _u novoj i staroj gimnaziji, a glavninom da nastupa
preko itluka i izbije na raskrsnicu kod Trebovine. Poslije
toga jedna njegova eta imala je da nastupa od ove raskrsnice
u pravcu velike damije radi obuhvata neprijatelja i sadejstva
sa sjeverozapadne strane eti koja je imala zadatak da zarobi
komandanta divizije Pusterija (Pusteria) i izvri napad
sa sjeveroistone strane na italijanske snage u crkvi i osnov-
noj koli. Poslije likvidacije neprijatelja u staroj i novoj gim-
naziji i u osnovnoj koli, trebalo je da dio snaga bataljona pro-
dui dejstvo iz centra grada u pravcu Straice, sadejstvujui
Komskom bataljonu.
U toku 30. novembra su sva tri bataljona u oekujuim
rej onima vrila posljednje pripreme za napad.
Drobnjako-uskoki bataljon je privremeno formirao
etu (od dva voda Uskoka), koja je u toku dana iz sela Drve-
nice otila na poloaje na planinu Kova za obezbjeenje od
pravca ajnia, dok je Pivski bataljon (Bajo Pivljanin) upu-
tio Prvu (upsku) etu preko Golog brda da napadne italijan-
sku posadu u selu Buju i radi obezbjeenja od pravca Rudog.
Borci su ovoga dana sa nestrpljenjem oekivali poetak na-
pada. Njihovo nestrpljenje je poraslo kad su pred vee saznali
da e napad otpoeti tek u zoru, tim prije to su smatrali da bi
nou grad mnogo lake osvojili.
Komesari eta su u prvim veernjim asovima 30. no-
vembra, na kratkim sastancima sa komunistima, prenijeli di-
rektivu o borbenoj ulozi komunista u napadu, o stavu prema
zarobljenim italijanskim vojnicima i o postupku sa ratnim pli-
jenom. Posebno su naglasili da komunisti moraju sluiti za
primjer i da se, kao nosioci borbe, moraj u nalaziti u prvim
redovima. Poto se pretpostavljalo da e napad sigurno uspjeti
i da e grad biti osvojen, nije bilo ni govora o nekom eventu-
alnom neuspjehu, niti o uputstvima ta bi u tom sluaju tre-
balo raditi. Bilo je rijeeno da se ranjenici privremeno smje-
taj u po privatnim kuama i da se kod stanovnitva nau
sredstva za previjanje, ali za njihov prihvat i evakuaciju
nijesu bili predvieni nikakvi posebni organi u etama,
i
I ZVOENJ E NAPADA
Neto iza pola noi 1. decembra, Prva (upska) eta ba-
taljona Bajo Pivljanin, u sadejstvu sa Prijepoljskom etom,
napala je italijansku posadu u selu Buju, koja je iz tvrde
kamene zgrade davala ilav otpor. Ali, negdje pred zoru, kada
je neprijateljeva posada ve imala est rtava, nj en otpor je
savladan. Nae jedinice su zarobile i razoruale 24 italijanska
vojnika. upska eta je imala samo dva tee ranjena druga.
3
Za to vrijeme se bataljon, bez pomenute ete, u toku noi po-
stepeno sputao i po etama razvijao za napad na tvravu J ag-
njilo, koja je ve bila prazna, jer je italijanska posada rani j e
pobjegla u grad. Poto je izaao na tvravu, bataljon je sa
Drugom etom, prema ranije dobijenom zadatku, posjeo ko-
munikaciju Pljevlja Prijepolje, dok je Trea eta i dal j e
ostala na poloaju kod tvrave. Iako je na taj nain izvrio-
svoj zadatak, bataljon je teio da svojim ueem potpomogne
bataljone koji su u gradu vodili teku borbu. Meutim, u toku
dana, kada su se neke nae jedinice poele povlaiti iz grada,
borbeno raspoloenje bataljona je poelo da opada. To se osje-
tilo naroito poslije pristupanja pojedinaca koji su se povla-
ili prema njemu. No, i pored toga, bataljon je i dalje ostao
na svojim poloajima do oko 17 asova, kada je od taba
odreda dobio nareenje da se povue i prebaci u s. Golubinje,
gdje se nalazio i prihvatni sanitetski centar odreda. Poslije
prikupljanja u ovom selu bataljon je, po naknadnom naree-
nju, 2. decembra u rasvit stigao u s. Adrovie. U Adroviima
se ve nalazila upska eta sa zarobljenim italijanskim voj-
nicima iz s. Buja. Tu je od 30 dobrovoljaca, poto su izrazili
elju da se ukljue u operativnu grupu za dalja dejstva u San-
daku, formirana eta, na elu sa zamjenicima komandanta i
komesara bataljona, dok se sa komandantom i komesarom ba-
3
J edan od nj i h bio je Vasilije Pejovi, komandir voda, koji je za
hrabro dravanj e u ratu proglaen za narodnog heroja,
i
taljona (koji su se po zadatku vraali u svoj kraj) vratilo ostalo
ljudstvo bataljona.
Novoformirana dobrovoljaka eta je 3. decembra kre-
nula za s. Babine, poto su I talijani ponovo pokuali da se
probiju iz Prijepolja za Pljevlja. Meutim, oni su se, zbog sna-
nog otpora bataljona 18. oktobar, i ovog puta morali povui
uz vrlo osjetne gubitke. Zatim je eta u toku noi 3/4. de-
cembra nastavila pokret ka s. Buju sa zadatkom da se povee
sa Prijepoljskom etom i da sa Lovenskim bataljonom spri-
jei prodor I talijana koji su iz Rudog nastupali u pravcu Pl j e-
valja. Tako je sjutradan, 4. decembra, dolo do borbe sa I tali-
janima na poloajima izmeu s. Buja i emerna. Poto je
izgubila vezu sa Lovenskim bataljonom, eta se pod pritiskom
znatno nadmonije italijanske kolone morala povui u pravcu
Kamene gore, odakle se preko Sandaka vratila u Pivu.
Drobnjako-uskoki bataljon je sa zbornog mjesta kod
kole u selu Brvenici 30. novembra uvee krenuo desnom oba-
lom rijeke ehotine pravcem: s. Brvenica s. Prisoje
s. Zidovii evari. Kad je izbio ispred Zidovia, reflektori
su osvetljavali teren. Bataljon je nastavio uurbano da nastu-
pa. Oko 3 asa poslije pola noi I talijani su, sa poloaja ispred
izvora Prkosa, otvorili vatru. Tada je naj pri j e ranj en zamje-
nik komesara bataljona Velimir Lazarevi,
4
a ubrzo zatim i
Miljan Grbovi,
5
komandir Prve (Turijske) ete.
Poto je brzo osvojio italijanske poloaje kod Prkosa,
bataljon je nastavio nastupanje, nailazei na sve vei otpor i
na jaku puanu, mitraljesku, minobacaku i artiljerijsku va-
tru. Naroito je bila opasna neprijateljeva bona vatra sa
poloaja na Balibegovom brdu, tako da je bataljon poeo da
trpi teke gubitke. Naravno, najvie su padali oni koji se
nijesu plaili smrti. Meu nj i ma je bio i Milovan J anji.
6
Zatim je u toku juria ranj en i komesar bataljona Bogdan
4
Oproban na zadacima za ciljeve radnikog pokreta, postao je
lan KPJ jo pri j e rata. Bio je veoma bistar seljak i poznat u svom
kraj u kao istaknut bor.ac.
5
I zvuen sa bojita, podlegao je ranama poslije dva dana. Nje-
govi ratni drugovi nikada nee zaboraviti njegovo hrabro dranj e i opti-
mizam u posljednjim asovima ivota, kad im je u selu Kruevu na
pitanje kako se osjea, teko ranjen, sa osmijehom odgovorio: Dobro.
To mu je bila posljednja rije. |
6
Posljednje rijei ovog hrabrog borca i komuniste bile su: Na-
prijed, drugovi, ivi prolaze, a mrtvi ostaju. ivjela Komunistika par-
tija J ugoslavije, ivio Sovjetski Savez!. Ovaj mladi je jo pri j e rata
postao lan Komunistike partije J ugoslavije. Bio je vrlo bistar i blizak
ljudima, koje je osvajao svojim vrlinama.
Kotlia, koji je u novembru 1942. godine, kao organizacioni
sekretar sreskog komiteta, prezirui smrt, poginuo u borbi sa
etnicima. Za junatvo proglaen je narodnim herojem.
Teak vatreni okraj, smrt i ranj avanj e istaknutih bo-
raca i starjeina nijesu pokolebali veinu u bataljonu, iako
vie nije bilo bataljonskog rukovodstva. Rukovoenje su pre-
uzeli nie starjeine i pojedinci koji su se istakli hrabrou i
vjetinom na elu pojedinih grupa. U nepokolebljivom prodi-
ranj u bataljon je jo u toku noi zauzeo elektrinu centralu i
kolu na Seratu, u kojoj je zarobio oko 30 italijanskih vojnika.
Vod 1. ete, pod komandom pitomca vojne akademije J evta
Malovia, zvanog Muse, vjeto je prodro u grad, razbio itali-
jansku zasjedu na mostu na Breznici i brzo se naao pred
utvrenom i dobro posjednutom zgradom Sreskog naelstva.
Malovi je naredio da se ova zgrada zauzme na juri, ali borci
samo sa pukama, bez automatskog oruja, nijesu mogli savla-
dati tehniki i brojno neuporedivo nadmonijeg neprijatelja.
Razvila se teka borba za osvajanje ove zgrade i rej ona zapa-
dno od rijeke Breznice, gde je borbu vodila glavnina bataljona.
U rasvit su uslovi za borbu postajali sve tei. I talijani su se
pribrali i okuraili, te su jakom vatrom prinudili nae jedinice
da preu u odbranu. Sa svih strana zasipali su ih puanom i
mitraljeskom, minobacakom i topovskom vatrom, naroito sa
Straice i Balibegova brda.
Ivika (2) eta je pod komandom Matije J akia
7
zapadno
od Breznice davala estok i vjet otpor.
Pritisak sa Balibegovog brda bio je sve jai, ali se nepri-
jatelj nije usuivao da izvri juri na preostali dio bataljona,
73
7
Ovaj iskusni i prekaljeni borac iz ranijih ratova pokazao je
veliku vjetinu i u ovoj borbi i time mnoge, naroito one kojima je to
bila prva borba, spasio oigledne smrti. Kao stari komita iz prvog svjet-
skog rata (
;
mao je preko 70 godina), koji ni tada nije htio da poklekne
pred osvajaem, brz je shvatio partizansku taktiku. Zato je jo u po-
etku naeg ustanka sa malim brojem boraca puna dva dana uspio da
zadri jau italijansku kolonu od Krnova do avnika, koja je u avgu-
stu, od pravca Nikia, prodirala na osloboenu teritoriju avnikog
sreza. Retko poten, bistar i otrouman seljak, iako siromaan i opte-
reen porodicom, nikada nije htio da prihvati razne poloaje koje mu
je nudio stari jugoslovenski reim. I ako nije bio lan Komunistike par-
ti j e J ugoslavije, ipak se nesebino i junaki borio za nj ene ciljeve, tako
da je u prvim danima borbe postao starjeina u naim redovima. Ovog
dana, poslije podne, ne odvajajui se od svog starog komitskog kara-
bina, smrtno je pogoen i ostao je na bojitu. Tako je bataljon izgubio
i poslednjeg komandira ete.
7a
U toj tekoj borbi poginuo je i komandir voda J evto Malovic
Musa. Ovaj mladi akademac prezirao je izdaju svojih vaspitaa i doao
je u svoj kraj da se nesebino bori protiv okupatora.
koji je u toku itavog dana pruao snaan otpor. Kada je na-
stupila no, neprijatelj se povukao u svoje utvrene rej one i
smanjio pritisak. To su iskoristili preostali borci bataljona i u
toku noi 1/2. decembra povukli su se iz grada pravcem kojim
su i nastupali. U ovoj borbi palo je 29 boraca (meu njima
skoro itav komandni sastav bataljona), dok je 30 boraca i
starjeina bilo tee ili lake ranjeno.
Poslije povlaenja bataljona iz grada, 2. decembra, jedna
grupa boraca je istoga dana sa ranjenicima krenula iz sela
Brvenice za selo Kruevo i odatle ih prebacila u abljaku
bolnicu. Druga grupa od oko 25 boraca krenula je sa komesa-
rom 2. ete Vukom iiem
8
u pravcu emerna, ali se poslije
nedjelju dana vratila na teritoriju svoga sreza, poto nije
uspjela da uhvati vezu sa drugim naim jedinicama.
J ezero-aranski bataljon je u prvi sumrak 30. novembra
krenuo iz sela Adrovia do malog sela Ruevca, gdje se zadrao.
Pokret je nastavio oko jedan as po ponoi prilino vrletnim
putem pored Bezdana. Ubrzo je stigao do gornjeg toka Brez-
nice i ograde manastirskog imanja itluk. Za vreme zastanka
od 1520 minuta (da bi se bataljon prikupio). Neprijateljska
artiljerija je sve vie tukla po okolnim brdima. Prva eta (J e-
zerska), sa komesarom bataljona Vojom erkoviem, krenula
je sokakom ulijevo, pored istone ivice itluka, da napadne
italijansku posadu u staroj i novoj gimnaziji, dok je glavnina
bataljona (Zabljaka i aranska eta), sa komandantom i za-
mjenikom komesara, produila nastupanje zapadnom ivicom
itluka. Zahvaljujui prilino vidljivoj noi, nastupalo se do-
sta brzo preko prilino dugake livade itluka. Ponekad se
mogla primijetiti i 1. eta kako se u koloni pribliava novoj
gimnaziji. Za to vrijeme neprijateljska artiljerija je sve vie
pojaavala dejstvo. Kad je bataljon skoro u trku izbio pred
Dom narodnog zdravlja, neprijatelj je iznenada otvorio puko-
mitraljeku i puanu vatru. Iznenaeni, nai borci su se ipak
brzo snali, otvorili vatru, preli u juri i primorali jedan ita-
lijanski vod na povlaenje. Zatim je bataljon bez zadravanja
produio nastupanje jednim sokakom. U ovom prvom okraju
poginuo je hrabri komandant bataljona Duan Obradovi,
9
koji
je na elu bataljona prvi krenuo na juri.
Zanijet poetnim uspjehom, bataljon je veoma brzo izbio
na raskre kod Trebovine. abljaka eta sa 3. vodom J ezer-
8
Poginuo na Sutjesci 1943. godine kao komesar ete 5. bataljona
4. crnogorske proleterske brigade.
9
Ovaj poznati junak je jo prvih dana ustanka, 19. jula, isto tako
hrabro juriao na italijansku posadu u Zabljaku, kada je ova razoru-
ana. Proglaen je za narodnog heroja.
ske ete je brzo nastupala uz Grujiia sokak prema crkvi i
osnovnoj koli, a Saranska eta od Trebovine u pravcu velike
damije, gdje je poginuo poznati revolucionar Vuk Kneevi,
zamjenik komesara bataljona.
10
Tako je glavnina bataljona u
samom poetku ostala bez rukovodstva.
Poto su ulice bile osvijetljene, borci su gaali sijalice da
bi izbjegli neprijateljsko osmatranje i dejstvo. Ubrzo su a-
bi j aka eta i 3. vod J ezerske ete u prvom naletu zauzeli
crkvu i kuu Seerovia odakle se komandant divizije ranije
sklonio u osnovnu kolu. I talijani su pruali estok otpor iz
osnovne kole, u koju je hrabri borac Batri Zugi
11
kroz pro-
zor ubacio u prizemlje dvije upaljene bombe. Poslije njihove
eksplozije uo se vrisak i jauk. Dobijao se utisak da su I tali-
jani spremni na predaju. Meutim, uslijed jake vatre tekih
mitraljeza, postavljenih ispod krova kole'i zatienih dako-
vima pijeska, kao i neprijateljskog dejstva iz okolnih zgrada,
nai redovi su poeli da se prorjeuju. Tada smo vrsto drali
crkvu i skoro sve oblinje zgrade oko kole, kao i prostor
izmeu Karaoreve, Princa ora, Glasnike i Vilsonove
ulice.
Desno od naeg bataljona, na prostoru zvanom Moevac,
vodile su borbu jedinice bataljona Peko Pavlovi, a lijevo,
oko pote, rudnika uglja i Straice, jedinice Komskog bata-
ljona. Ali, u toku borbe nismo imali nikakve veze sa njima.
Situacija je postajala sve tea to se bliila zora. Otpor pro-
tivnika bivao je sve jai, naroito u svitanje. Poto je prijetila
opasnost od pristizanja neprijateljskih pojaanja, pristupilo se
podizanju prepreka na poetku ulice Princa ora (kod crkve),
ali se teko dolazilo do materijala za zapreavanje. Zato su
obarani ak i telefonski direci.
I J ezerska eta je sa dijelovima jedne ete Komskog ba-
taljona vodila teku borbu kod stare gimnazije, dok je Sa-
ranska sa zapadne strane vrila snaan pritisak na kolu i pre-
ma Domu Drutvo i bratstvo. Siloviti jurii Lovenskog
bataljona na uporita kod Senjaka i bataljona Bijeli Pavle
na Mali Bogievac bodrili su borce naeg bataljona da istraju
u borbi.
Kako se razdanilo, I talijani su se sve vie pribirali, a nji-
hova artiljerija, naroito minobacai, sve je jae dejstvovala.
I ako je dan bio potpuno vedar i pogodan za preciznije gaa-
nje, borba u gradu je poela da splanjava, izuzev na njego-
10 proglaen je za narodnog heroja.
11
Poginuo je 19. marta 194,2. godine u borbi sa etnicima u G. Li-
poviu. Proglaen je za narodnog heroja.
vom sjevernom i zapadnom dijelu, gdje su se jo uporno bo-
rili Lovenski i Drobnjako-uskoki bataljon, kao i neki manji
dijelovi ostalih bataljona.
Zbog teke situacije
12
pojedinci iz naeg bataljona su ve
pomiljali na povlaenje. Ali, poto je ono u toku dana, iz
centra grada, uz strmu, golu i preglednu stranu Golubinja, ili
nekim drugim pravcem, bilo nemogue, odluili smo se na
krunu odbranu, jer nam je prijetila opasnost sa svih strana.
Borci su imali puno povjerenja u preivjele starjeine, naro-
ito u komuniste. Objanjavali smo im da e se napad pono-
viti slijedee noi, jer smo pretpostavljali da su se neke nae
jedinice momentalno povukle iz taktikih razloga.
Poto su I talijani poslije podne zauzeli crkvu (iz koje se
branio Batri ugi sa nekoliko boraca) i raskre, morali smo
se grupisati u masivnije zgrade i dvorita u Avalskoj ulici i
u Grujiia sokaku (Karaorevoj ulici), gdje se prikupila i
Saranska eta. Meutim, I talijani su precizno pogaali zgrade
zapaljivim bombama iz minobacaa, tako da su ih nai borci
morali naputati i prelaziti u prve susjedne kue. Tek oko
16 asova I talijani su izvrili juri iz kole i uspjeli da prodru
na raskre Avalske i Vuka Karadia ulice i tu postave dva
teka mitraljeza breda, koji su jednom dijelu bataljona spre-
avali eventualno povlaenje uz Golubinje. Neprijateljski pri-
tisak je postajao sve jai, a situacija bezizlaznija. Nai borci u
Grujiia sokaku su juriali na zgrade, ali su odbijani uz ve-
like gubitke. Municiju poginulih smo dijelili onima koji je ve
nijesu imali ili kojima je bila pri kraju.
Poto je pred mrak dio bataljona bio potpuno opkoljen,
a veliki broj boraca teko ranj en (nije im se mogla ukazati
nikakva pomo), odluili smo se na povlaenje uz Golubinje.
Ono je ubrzo otpoelo bez smetnje, samo su neprijateljski re-
flektori esto osvjetljavali golet Golubinja. U tim momentima
prilegali smo na zemlju.
Neto poslije pola noi stigli smo u prve kue sela Golu-
binja, gdje su bili pristigli i oni dijelovi bataljona koji su se
neto ranije povukli, kao i nekoliko boraca iz nekih drugih
jedinica. Kad se bataljon sjutradan, 2. decembra, prije podne,
prikupio u selu Adroviima, konstatovano je da su u ovoj:
borbi poginula 52 boraca i starjeine i da ih je 40 bilo tee ili
12
Od oko 300 boraca Bukovikog voda J ezerske ete poginulo je
22 (meu njima i hrabri komandir voda Tripko Zarubica), dok su Zab-
ljaka i aranska eda do 12 asova takoe imale veliki broj poginulih
i ranjenih. Situacija je bila takva da se ni teko ranj eni m nije mogla
ukazati pomo. Kad je stari Petar J aki sa nekoliko boraca pokuao da
izvue teko ranjenog sina jedinca, Rajka, i on je bio smrtno ranj en..
lake ranjeno. Tako je u bataljonu ostalo neto vie od sto
boraca, ne raunajui one koji su upueni kao sprovodnici
ranjenika u abljaku bolnicu.
13
Tu smo privremeno formirali
novi tab bataljona, poto je od ranijeg sa nama ostao samo
komesar. Poto je istoga dana izvijeten tab Operativnog
odreda o gubicima, bataljon je zadran na odmaranju u Adro-
viima, s tim da sjutradan, 3. decembra, krene prema komuni-
kaciji Rudo Pljevlja u pravcu s. Buja. Meutim, taj zada-
tak je izmijenjen kad su I talijani pokuali da iz Prijepolja
prodru u pravcu Pljevalja, tako da je bataljon krenuo za s. Ba-
bine. Kad je stigao na poloaj nije stupao u borbu, jer je bata-
ljon 18. oktobar ve bio uspio da odbaci I talijane. U selu
Babinama prenoio je sa dijelovima Pivskog bataljona, a za-
tim orijentiui se u pravcu s. Buja 4. decembra uvee
stigao u s. Vrbovo. Poto se toga dana jedna jaa italijanska
kolona iz Rudog probila ka Pljevljima, na bataljon je 5. de-
cembra krenuo prema Pljevljima. Prilikom prelaska komuni-
kacije Rudo Pljevlja u rej onu s. Granice sukobio se sa no-
vom italijanskom kolonom koja je takoe nastupala od Rudog
u pravcu Pljevalja. Mada je na bataljon posjeo poloaj i prvi
otvorio vatru, ipak se zbog jake minobacake vatre i veeg
neprijateljskog pritiska morao povui u pravcu s. Gotovue.
Zatim je prenoio u s. Cvijovia Doline, a sjutradan, 6. decem-
bra, produio za s. Brvenicu.
U vrijeme prelaska komunikacije ajnie Pljevlja,
bataljon je u s. Gotovui naiao na veu kolonu golorukog i
izbezumljenog muslimanskog ivlja, koje je od etnikog po-
kolja iz istone Bosne bjealo u pravcu Pljevalja. U tom zbje-
gu od nekoliko stotina bilo je najvie staraca i majki sa dje-
com. Kad su nas ugledali naoruane, neki su poeli u paninom
strahu da bjee nazad, a drugi su traili milost. U tim tekim
danima, kada se naa narodnooslobodilaka borba tek poela
da razbuktava, jeziva je bila slika izgubljene mase koja je
pred strahom od etnikog pokolja napustila svoje domove i
bezglavo bjeala da bi spasila makar goli ivot. Nije znala da
smo mi borci nove narodne vojske koja se poela raati u
beskompromisnoj borbi za slobodu. Zaustavili smo je i pozvali
da se okupi. Ljudi su oekivali najtee. Tek kad smo im obja-
snili kakvoj vojsci pripadamo i zato se borimo, poelo se. osje-
ati kao da se sveano bratimimo. Kad je sa njihovih lica
veselost potisnula trenutni strah, ljubazno i toplo smo se
13
U ovoj tekoj borbi najvie je poginulo omladinaca, meu ko-
j i ma sljedei lanovi SKOJ -a i Parti j e: J ovan K. J aukovi, student me-
dicine, Gojko orovi, Raj ko J aki, Radosav Durkovi, Vojislav Raonic
i Mi j at Kneevi
pozdravili i rastali. Bataljon je nastavio put za s. Brvenicu, a
izbjeglice su nesmetano pole za Pljevlja.
Poto je dvije noi proveo u Brvenici, bataljon je 8. de-
cembra stigao u selo Meljak, ispod planine Ljubinje, gdje se
nalazio i Lovenski bataljon. Prilikom prelaska reke Cehotine,
iznurenim i bolesnim borcima je dozvoljeno da se vrate u svoj
kraj. Neki su se vratili i bez odobrenja, tako da je u bataljonu
ostala samo grupa komunista, kojevaca i probranijih boraca.
Ovaj tzv. Mali bataljon se zadrao u Meljaku do 18. de-
cembra. Borci su za to vrijeme politiki radili sa narodom u
ovom i okolnim selima, objanjavajui mu na seoskim konfe-
rencijama ciljeve nae borbe.
Lovenski bataljon je 17. decembra dobio nareenje od
taba Operativnog odreda da najkraim pravcem krene za
Rudo sa naom grupom koju su zvanino tretirali kao J ezer-
sko-aranski bataljon. Poslije mara, koji je otpoeo 19. de-
cembra pravcem: s. Meljak s. Brvenica s. Gotovua
s. Ristovii s. Penezii s. Zabre, oba bataljona su 21. de-
cembra stigla u Rudo. Neki momenti ovog mara ostali su mi
nezaboravni u sjeanju. Kada smo se 20. decembra spustili u
rasturena sela u dolini male rijeke Poblanice, ponovo smo
naili na muslimanski ivalj koji je izbezumljeno bjeao i
sklanjao se ispred nas u oblinje ume. Bilo je muno posma-
trati kako iznemogli starci i ene sa djecom bjee po snijenom
i hladnom decembarskom danu. Kada bismo ih sustizali, mi-
lovali smo djecu, a starce nudili duvanom, ne alei ono malo
to smo imali. Poto su ih iznenadile naa ljubaznost i toplina,
poeli" su da dozivaju one koji su se ve sklonili u oblinje
ume. I ovdje smo im na kratkom zastanku objanjavali kojoj
vojsci pripadamo i kakvi su ciljevi partizanske borbe. Poslije
toga su bez zebnje poeli da se vraaju svojim kuama.
Koliko se sjeam stigli smo u selo Penezie na prenoi-
te. Narod nas je u poetku primio sa izvjesnom rezervom.
Seljaci su slavili krsnu slavu Sv. Nikolu, pa su nas poslije
razgovora poeli aavati. Rado smo prihvatili jer smo bili
prilino umorni, gladni i prozebli. Naroito nas je okrijepila
vrua rakija. Poetna rezervisanost postepeno se pretvarala u
buno veselje kao na svadbi. U ovako prijatnom raspoloenju
brzo nam je prola duga zimska no.
Negdje oko 8 asova prikupili smo se na platou usred
sela i poeli postrojavati za pokret ka Rudom. Sa nama je iza-
lo itavo selo. Seoski mladii sa frulama pratili su harmoni-
kaa koji je svirao i pjevao neku veselu pjesmu. Stariji ljudi,
neki i bez kapa na glavi, ali sa uturicama i flaama rakije u
rukama, pjevali su svaki na svoj nain, nadjaavajui svojim
krupnim glasovima i harmonikaa i frulae. Slino raspoloe-
nj e zahvatilo je i borce i starjeine. Najedanput jedan seljak
upita: Ko je ovoj vojsci komandant? Pokazasmo Pera Cet-
kovia,
14
ogrnutog sivom vojnikom pelerinom. Seljacima su
imponirali naroito njegov stas, brkovi i vojniko dranje. Po-
eli su da ga grle i ljube. Neki su se udili i pitali: Pa kakav
vam je to komandant koji je jednak sa svojim vojnicima.
Odgovorili smo im da je to novi narodni komandant i da su
takvi svi nai partizanski komandanti. Navalili su na njega sa
uturicama rakije da bi ga to bolje poastili. Iako se branio i
ustezao, morao je svaku ponuenu uturicu makar da prinese
ustima. Dobro raspoloeni i bez naroitog postrojavanja, poeli
smo da se kreemo i svijamo u marevsku kolonu.
Poto je oko podne 21. decembra stigla u Rudo, naa
grupa se razmjestila na sjeveroistonoj periferiji ove male
bosanske varoice. Okolna brda pokrivao je snijeg, a varoica
je bila iarana kopninom. Ruali smo i pred vee izali da vi-
dimo ta se u nj oj zbiva. Partizanske kolone slivale su se sa
vie strana. Tada smo se prvi put sreli sa partizanima iz Srbije
i ponekim od ranije poznatim drugom. Razdragano i toplo
smo se pozdravljali partizanskim pozdravom. Mnogo su nas
oduevljavale i njihove dugake puke partizanke, koje je iz-
raivala naa partizanska fabrika u Uicu.
Pred mrak ugledasmo i jednu grupicu partizana na ko-
njima, koji su sasvim blizu nas proli prema centru varoice.
Pozdravili smo ih, ali toga trenutka nijesmo znali ko su. J e-
dino smo prepoznali Lolu Ribara, a jedan od drugova ini
mi se da je to bio Vojo erkovi, komesar bataljona ree
nam da je to vrhovni komandant drug Tito sa svojim tabom.
Vie i radosnije se zagledasmo u njega, ali nam i on i tab brzo
izmakoe ispred oiju.
Sjutradan, 22. decembra, formirana je Prva proleterska
brigada, ali naa grupa nije ula u nj en sastav. Ovo nas je
teko pogodilo, izgledalo nam je da smo ponieni to i mi ni-
jesmo postali proleteri. Gunali smo i bunili se na ovu ne-
pravdu. Nijesu nas mogli ubijediti da je to bilo opravdano.
Teka srca smo gledali postrojene srpske i crnogorske bata-
ljone sada proleterske.
U jednoj prostranijoj sobi, u kojoj se nalazila komanda
mjesta, spremljen nam je ruak. Sa nama su sjeli Lola Ribar
i Mitar Baki. U razgovoru Objanjavali smo im zato sma-
tramo nepravdom to nijesmo ukljueni u proletersku brigadu.
14
Poginuo je 1943. godine kao komandant 3. udarne divizije. Pro-
glaen je za narodnog heroja.
Na to je Lola prvo govorio o vojno-politikoj situaciji u svi-
jetu i kod nas i o daljim ciljevima nae borbe. Mi smo paljivo
pratili svaku njegovu rije. Zatim je dodao da se moramo vra-
titi na svoj teren zbog toga to je mnogo rukovodeeg kadra
izginulo u bici na Pljevljima. Najvie nas je zadovoljio kad
nam je objasnio da nee dugo proi do formiranja novih pro-
leterskih brigada, u koje emo i mi, sigurno, ui.
im je svanuo dan, 23. decembra, spojili smo se sa veim
brojem rukovodilaca koji su se takoe vraali u Crnu Goru,
a zatim smo, pod rukovodstvom Peka Dapevia i Baja Seku-
lia,
15
krenuli preko Sandaka i poslije etvorodnevnog napor-
nog mara stigli u Zabljak na nove zadatke.
%
Za neuspjeh naih snaga u pljevaljskoj bici ima vie raz-
loga. Prije svega napad je izvren protivno stavovima i nare-
enjima vrhovnog komandanta druga Tita. Meutim, kad je
do napada ipak dolo, trebalo ga je izvriti znatno ranije, i to
nou, kao to su to i sami borci eljeli. Osvajanje pojedinih
taaka i prodor u grad nekih bataljona bili su rezultat nonog
dejstva. To se oito vidi na pri mj eru J ezero-aranskog bata-
ljona, koji je otpoeo napad oko 2 asa poslije pola noi, tj.
skoro dva sata ranije nego ostali bataljoni, koji su uglavnom
krenuli u napad u vrijeme koje je bilo predvieno optom za-
povijeu. Bataljon se vrlo brzo probio u centar grada, jer je
u toku noi inicijativa bila na naoj strani. A kada je nastupio
dan, neprijatelj je preuzeo inicijativu, tako da su sve nae
jedinice koje su prodrle u grad bile prinuene da se brane
od unitenja.
Iako su nae snage, meu njima i dva durmitorska bata-
ljona, J ezero-aranski i Drobnjako-uskoki, pretrpjele velike
gubitke, ipak je moral u narodu ostao na visini. Tako su kra-
jem decembra 1941. i u januaru 1942. godine iz durmitorskog
kraj a dva bataljona (Vojvoda Momilo i Bajo Pivljanin)
od po 300 boraca pola u istonu Bosnu, tri samostalne ete od
po 50 do 150 boraca u Sandak, a uskoro poslije toga znatne
snage na sinjajevinski sektor.
Stoj an ZUGI
15
Poginuo je u s. Crkvinama kod Kolaina 1942. godine kao lan
Glavnog taba za Gnuu Goru i Boku. Proglaen je zia narodnog heroja.
MOSLAVAKA PARTIZANSKA ETA
KASIM EHAI TURIN
U drugoj polovini juna 1941. u umi Bedeniku kraj Bjelo-
vara formirana je konspirativna baza Okrunog komiteta KPH
Bjelovar i u nj oj je sekretar OK Kasim Cehai Turin
1
uskoro
formirao Bjelovarsku partizansku grupu od 6 boraca (pored
ostalih u njoj su bili Gustav Perl Benda i Duka Prilika).
Odluku o osnivanju baze donela je 5. juna okruna partijska
konferencija na Kalniku, na kojoj je kao delegat CK KPH bio
1
Roen je 7. marta 1912. u Bihau, gdje je zavrio zanat. Ne zna
se tano gdje i kada je postao lan KP, ali je poznato da je bio vrlo
napredan i odvaan omladinac i radnik. lan KP postao je pri j e 1935,
jer je ve tada zbog svoje politike aktivnosti bdio osuen od Suda za
zatitu drave u Beogradu na est mjeseci zatvora. U zatvoru se naao
s vie istaknutih partijskih funkcioinera, meu kojima i sa dir Pavlom
Gregoriem.
U Bjelovar je doao 1938. po direktivi Parti j e sa zadatkom da
uvrsti Okruni komitet i razvije aktivnost meu masama a osobito u
sindikatu. Radio je kod privatnog postolara I vana I ruteka. Nakon dva
mjeseca policija mu je dala izgon za Biha. Umjesto da ode, on se iz-
vjesno vrijeme skrivao u kuama nekih naprednih radnika u Bjelovaru.
U meuvremenu je radnika komora uputila delegaciju u policiju sa
zahtjevom da dozvoli ehaiu boravak u Bjelovaru. Policija je dala
pristanak uz uslov da obavezno mora da bude negdje uposlen. Delega-
cija je na to otila kod postolara I ruteka i zamolila ga da ponovo primi
ehaia na posao. I rutek ga je primio.
Nekako je u to vrijeme ehai izabran za lana Okrunog komi-
teta KPH u Bjelovaru, a ve je slijedee 1939. godine postao njegov
sekretar. U tom je svojstvu ostao sve do hapenja neposredno iza no-
vigradske akcije 27. novembra 1941.
Od Pokretnog prijekog suda u Bjelovaru osuen je 19. decembra
1941. sa jo 14 komunista i simpatizera na strijeljanje. Kada ih je po-
licija iz zatvora provodila na Vojinovi (mjesto egzekucije), svi su osu-
enici pjevali I nternacionalu, a ehai ih je predvodio. Na gubilite je
prema presudi kao glavni voa trebalo da bude posljednji strijeljan. Ni
jednog asa ga ni j e obuzela malodunost i kako je po redosljedu vreno-
strijeljanje, on je za svakog uzviknuo Slava mu! Hrabro se drao do
posljednjeg asa.
dr Pavle Gregori Brzi. Na konferenciji su donete vane odluke
o pripremama za ustanak u bjelovarskom okrugu, pa su kao
rezultat istih, pored Bjelovarske, ubrzo formirane Kalnika i
J avorovaka grupa, a iz baze u Bedeniku uspjeno je puna
dva mjeseca rukovoeno pripremama za ustanak, kao i ak-
cijama.
Neposredno iza poziva CK KPJ na oruani ustanak, na
podruju OK osnovane su do konca avgusta 1941. partizanske
grupe: Bjelovarska, Kalnika, J avorovaka, Severinska, Isto-
no-bilogorska; azmansko-moslavaka i Gareniko-moslava-
ka. Ove grupe dejstvovale su na svom podruju prema situ-
aciji, povremeno se sjedinjavale ili dijelile. Pred kraj 1941.
formiran je 3. azmansko-gareniki odred,
2
koji je uao u
sastav Slavonskog NOP bataljona. Poslije pogibije sekretara
OK Kasima Cehaia Turina sredinom januara 1942. prela je
grupa od 6 boraca iz Bjelovarske grupe (pod rukovodstvom
Petra Bikupa Vene) u Moslavinu, prikljuila se 3. odredu
(eti), koji tada dobija ime Moslavaka partizanska eta Ka-
sim Cehai Turin.
eta Kasima Cehaia Turina stvorena je iz jezgra
Moslavake partizanske grupe. Ova grupa je osnovana u avgu-
stu 1941. u selu Andigoli, opina azma, pod rukovodstvom
Partijskog komiteta za Moslavinu (tada se nalazio u selu Gor-
njem Sarampovu), iji je sekretar bio Alojz Vulinec Sloga
3
(po nj emu se odred negdje naziva i odred Sloga), Kod osni-
vanj a grupu su sainjavali: Grga Vukeli iz sela Ivani Klo-
tra (rukovodilac), Pavle Marini Pjetlika iz sela Malog Pa-
i j ana i Ante Buljeta Buo, iz Dalmacije. (Grupa je iz azme
dobila jednu vojniku puku, 80 metaka i 7 bombi; to je bilo
njeno poetno naoruanje. Boravila je u kuama lanova Par-
tije u Andigoli. J edan pitolj sa 5 metaka donijeli su Marko
uljak i J osip Augustinovi Dugi kad su se 20. oktobra pri-
druili grupi. Tada su u blizini Andigole u umi Lugarici (na
Moslavakoj gori) ureene dvije zemunice za boravak grupe.
Njihovom ureenj u su pomagali sekretar partijske elije u
Andigoli, Antun Klepac i nekoliko lanova KP.
2
azmansko-gareniki odred bio je 3. odred, odnosno 3. eta Sla-
vonskog NOP bataljona koji je u svom sastavu imao 3 ete (odreda),
nastalih spaj anj em partizanskih grupa u centralnom i zapadnom dijelu
Slavonije. Do formi ranj a ovog bataljona i njegovih formacijskih odreda
(nazivaju se i ete) dolo je po odluci savjetovanja partijskih i vojno-
politikih rukovodilaca iz Slavonije u selu Brusniku (kraj Pakraca)
24. decembra 1941.
3
Komunista od 1912. godine. Teko ga je ranio, nesretnim slu-
ajem, jedan borac dok je istio oruje 23. decembra 1941. od ega je
umro.
Nekoliko dana iza toga poeli su da pristiu novi borci,
veinom lanovi KP koji su ivjeli u ilegalnosti, pa nisu vie
mogli ostati na svom terenu. Iz Zagreba je preko veze doao
neki Bunja, porijeklom Maar, zatim Stjepan Barili Vago iz
Dugog Sela i J osip Martinovi Tuk iz Opatinca. Iza njih uskoro
je dolo 7 lanova partijskog komiteta iz Gornjeg arampova,
na elu sa sekretarom Alojzem Vulincem, sa 6 puaka, a i jo
nekoliko iz drugih mjesta. Tako je grupa narasla na 20 boraca.
U toku novembra dola je u sastav grupe Garenika
partizanska grupa od 13 boraca, koju je vodio Slavko Kezela
Slavni. Sada je ukupno u grupi bilo 33 borca, pa je po pred-
logu Alojza Vulinca formirana eta i etno rukovodstvo, u
koje su izabrani:
Za komandira I van Pokaz Bosi, za komesara Mato Svjet-
lii Svijeti, za zamjenika komesara Slavko Kezela Slavni, za
vodnika 1. voda Marko uljak Mak i za vodnika 2. voda
J osip Augustinovi Dugi. eta je sada imala 16 puaka, 1 du-
plicu, 3 pitolja, oko 30 bombi i 1500 metaka.
eta je odmah poela sa akcijama. 10. decembra u Ga-
renikom Brestovcu razoruala je strau na pilani i zaplije-
nila 5 puaka, a neto kasnije je razoruala strau u Brljanici
i uzela 4 puke.
Krajem decembra je pripremljena akcija na lonjski most
u selu Preecu, koji je uvalo 27 domobrana. Meu njima se
nalazio Mato Pogajac, koji je suraivao s partijskom elijom
u Andigoli i pripremio napad. Meutim, prije izvrenog na-
pada smrtno je ranj en Alojz Vulinec, koji je treeg dana umro.
Napad je ipak izvren 23. decembra i potpuno je uspio. Nije
bilo nikakvog znaajnog otpora, osim neznatnog pripucavanja
s obje strane. Poginuo je jedan domobran i jedan na borac.
Veina domobrana je zarobljena, a manj i dio se razbjeao.
Zaplijenjen je prvi pukomitraljez, zatim 14 puaka, oko 700
metaka, 28 bombi i druga ratna oprema. Iza ove akcije odred
je preao u umu Garjevicu, oko Piramide i tamo se zadrao
sve do sredine januara 1942. godine.
TJ meuvremenu, Bjelovarska partizanska grupa, koja je
takoe brojano ojaala, izvrila je nekoliko akcija. Ona je
nou 27/28. novembra izvrila napad na opinu u Podravskom
Novigradu kod Vir j a i zaplijenila 16 puaka sa sandukom
municije. Neposredno iza ove akcije sekretar OK je teko obo-
lio. Ustae su doznale za njegovo sklonite u selu Plavincu,
uhvatile ga i strijeljale 19. decembra 1941. Na inicijativu
Alojza Vulinca Sloge borci Bjelovarske partizanske grupe pre-
bacili su se u Moslavinu sredinom januara 1942. Ukupno se
na Garjevici prikljuilo eti 48 boraca (iz Bjelovarske grupe
i neki pojedinci), tako da je eta sada imala 79 boraca.
Prema odlukama savjetovanja u Brusniku eta je ula u
sastav Slavonskog NOP bataljona.
4
Za komandira je sa Pa-
puka doao panski borac Pavle Vukomanovi Stipe. Nekoliko
dana iza toga etu su (kod Piramide) obili delegat CK KPH
dr Pavle Gregori Brzi i Zvonko Brki. Odrali su etnu kon-
ferenciju, izloili politiku situaciju, govorili o liku narodnog
borca i istakli potrebu da se kroz borbenu aktivnost razvijaju
hrabrost, odvanost, drugarstvo i ostale odlike revolucionera.
Napomenili su da e, prema pouzdanim podacima, etu uskoro
napasti neprijateljska vojska, da se za to treba pripremiti i
pojaati budnost. Napad ustaa je uslijedio ve slijedeeg dana,
no eta je spremno saekala neprijateljsku kolonu, otvorila
blisku vatru i natjerala je u bijeg. Ustae su ostavile 9 mrtvih,
jednog zarobljenog i vei broj ranjenih mrtvih je bilo i
vie, ali ih je neprijatelj odnio. eta je zaplijenila neto oruja,
izmeu ostalog i jedan pukomitraljez brno. Slijedeeg dana
ustae su obnovile napad s jo jaim snagama, pa se eta po-
vukla u Prokop i preko Ilove prela na podruje oko Gornjeg
Daruvara, gdje je ostala do proljea, kada se u Moslavinu vra-
tilo svih 45 boraca (dio boraca nije se povukao sa etom, ve
je ostao u Moslavini, zakonspirisan u novim zemunicama kod
Lugarice, 3 km od sela Kopi-Brda).
Tokom marta 1942, iz ete je upuena jedna ojaana de-
setina u istoni dio Bilogore, pod rukovodstvom Petra Bikupa
Vene, u sastav Istonobilogorske partizanske grupe, koju je u
4
U jednom izvjetaju Zvonka Brkia, koji nije oznaen datumom,
ali obiljeaiva razdoblje pod konac 1941. godine, spominje se Moslavako-
garenika partizanska eta pod nazivom III. odred azmansko-ga-
reniki i navodi da broji 35 boraca sa 27 puaka. Razlozi zbog kojih se
u izvjetaju ne spominje eta nego odred, vjerovatno su ti, to je prema
opem planu razvoja ustanka u sjevernoj Hrvatskoj i Slavoniji, trebalo
da se vri fuzioniranje svih partizanskih grupa u tri partizanska
odreda i to:
1. odred Slavonija,
2. odred Papuk Krnija,
3. odred azmansko-gareniki.
U izvjetaju se izmeu ostalog kae:
Odluili smo da zadrimo tri odreda: I, II i I I I . azmansko-Ga-
reniki odred emo spojiti s ostatkom Bendine grupe (Bjelovarska
grupa prim. S. V.) i dobit emo odred od 50 ljudi, koji moe samo-
stalno (dabome pod vodstvom taba) da vri akcije izmeu Garenice,
Bjelovara i azme (to fuzioniranje je izvreno 15. j anuara 1942. godine
prim. S.V.).
Nastojat emo da svaki od ova tri odreda naraste do 100 puaka.
To e biti dovoljno da poduzmemo vee akcije i da ponemo sa zauzi-
manj em teritorije.
julu 1941. osnovao Gedeon Bogdanovi Geco. U selu Maloj
J asenovai kraj Grubinog Polja 1. aprila 1942. osnovana je
od ove grupe Bilogorska partizanska eta, za ijeg je koman-
dira izabran Geco, a za komesara Veno.
Uskoro po povratku ete u Moslavinu u sastav je dola
grupa partizana iz utice od 8 boraca pod rukovodstvom Tome
Budena Hitrog i Maje Veseli. Ta se grupa sastala s jednom
grupom od 8 boraca azmansko-garenike ete, koji su bez-
uspjeno pokuali da se probiju na Kalnik i pomognu u orga-
niziranju borbe tamonjim partizanima. U povratku, prije nego
to su stupili u dodir s glavninom ete koja se nalazila u selu
Mikleuki, naila je na Garjevicu neprijateljska ofanziva. Obje
grupe su se sjedinile i izvrile napad na ustae koje su se na-
lazile na brdu Stara straa kod Andigole. U borbi je jedan
ustaa ubijen, a jedan zarobljen. Zaplijenjene su 4 puke i
neto opreme. Od partizana je bio ranj en Marko uljak, koji
je rukovodio grupom. Grupa je krenula prema Piramidi, gdje
se nalazila glavnina ete, koja je tamo vodila estoku borbu
s ustaama. U ovoj borbi poginula su dva borca, dok su gubici
na strani ustaa bili daleko vei.
Iza ove borbe eta je napustila Moslavinu, jer su ustae
za 1. maj pripremile veliku ofanzivu. Podijelila se u tri grupe,
od kojih je jedna otila za istoni dio Bilogore, jedna za Kal-
nik, a jedna u rejon Brezovice, prema Savi, gdje su sudjelo-
vale u akcijama koje su vrili tamonji partizani. Tako su za-
vrena dejstva ete Kasima Cehaia Turina, jedinice iz koje
je ubrzo, u ljeto 1942. godine, formiran Moslavaki bataljon
(sa 3 ete), koji je ostavio dubokog traga u istoriji NOB ovoga
kraja.
Savo VELAGI C
FORMIRANJ E NARODNOOSLOBODILAKIH ODBORA
U BUKOM KRAJ U
P
L
o povratku iz vojske u svoje selo Veliki Budii, na padi-
nama Ravne gore, saznao sam da je mnogo vojnika iz jedinica
koje su kapitulirale u Podravini prelo preko sela nudei na
prodaju svoje oruje. Njemake patrole su ve krstarile po
selima i rasturale prijetee plakate da e svatko biti strijeljan
kod koga bi se nalo bilo to od oruja i vojnike opreme, te
da se to mora odmah predati u opinu. Pronosili su se glasovi
da Nijemci imaju tako dresirane pse, da se od njih ne moe
nita sakriti. Od straha pred takvim prijetnjama veina ljudi
je predala oruje, pa i lovake puke i slino. Tih dana pove-
zao sam se sa Bonifacijem Preom, lanom Kotarskog komi
teta KP u Pakracu, koji mi je rekao da je dobij ena direktiva
da se kupi i sakriva oruje.
Po izbijanju rata sa SSSR-om odrana je partijska kon-
ferencija za kotar Pakrac, na kojoj je razmotrena situacija,
razraen proglas CK KP J i prodiskutovane mj ere koje treba
preduzeti za pripremanje i dizanje ustanka.
Tih dana Pre mi je rekao da traim sakriveno oruje
i odjeu i da na tome zadatku angairam to vei broj povjer-
ljivih ljudi. Obratio sam se simpatizerima Parti j e u selima:
Velikim Budiima, Branecima, Oegovcima, Popovcima, Ko-
turiu, J akovcima, Cikotama i Buju. Tako sam stvorio prvu
mreu od dvadesetak suradnika u Bukom kraju, s kojima
sam radio na sakupljanju oruja u prvim danima priprema za
ustanak u ovom kraj u 1941. godine. Neto kasnije mrea se
proirila znatno veim brojem ljudi.
U jednoj ikari polja Velikih Budia zakazao sam 15. av-
gusta sastanak radi osnivanja grupe za kandidate KPJ . Tome
sastanku prisustvovali su Simo (poginuo u Sirau 1943) i Stevan
Prodanovi iz Velikih Budia, Maksim i Milan Bojani iz Po-
povaca, simpatizeri KPJ . Prisustvovao je i Pero Kin Olgin,
1
lan Kotarskog komiteta KPH Pakrac, radnik pilane u Pakracu.
On nam je saopio da se za lanove KPJ i SKOJ -a mogu pri-
mati ljudi koji ve imaju pojma o klasnoj borbi i koji se u za-
dacima na pripremanju ustanka pokau dovoljno smjeli i bor-
beni. Vrlo mali broj ljudi u bukom kraj u imao je pojma o
klasnoj borbi pa se takav, sektaki stav negativno odrazio kod
nas pri stvaranju partijskih i organizacija SKOJ -a u 1941.
godini.
Kandidatsku grupu smo formirali (odreen sam za njenog
rukovodioca), a zatim nam je Kin prenio direktivu da nam je
jedan od osnovnih zadatak da pronalazimo i spremamo oruje
i municiju. Da bi se zadatak uspjenije izvravao, a poto nije
bilo partijskih organizacija, prenio nam je direktivu da radimo
na stvaranju ilegalnih akcionih odbora po selima, u koje bi
ulazili pouzdani i odvani ljudi, koji e na sebe primiti ovaj
zadatak, kao i zadatak da prihvate prve organizatore ustanka
i prve borce koji e dolaziti na ovaj teren, da za njih pripre-
maj u odjeu, rezervnu hranu dr.
Usmena uputstva za formiranje odbora jo prije su davali
Mane Trbojevi i Bonifacije Pre, lanovi komiteta iz Pakraca,
a nakon pomenutog sastanka u sela bukog kraj a dolazili su
Blagoja Gerdijan Balja i Vlado Lonar iz Pakraca, sa istim za-
datkom. Tako se odluno prilo stvaranju ilegalnih akcionih
odbora (kasnije su prerasli u narodnooslobodilake odbore), ija
je osnova u ovom kraj u ve bila postavljena ranijim organi-
ziranjem mree suradnika. Prvi rezultati rada do polovine sep-
tembra u pri kupl j anj u oruja bili su: 8 vojnikih i 10 lovakih
puaka, oko 700 metaka i jedan pitolj. Neto kasnije Adolf
Terer iz Buja dao je 3 pitolja, 2 vojnike i 2 lovake puke.
Prvi akcioni odbor formiran je polovinom septembra 1941.
u Velikim Budiima, a zatim u Popovcima i Koturiu, a u ok-
tobru u J akovcima, Roguljama, Cicvarama, Bjelajcima, Ciko-
tama i Branecima.
2
U selu Buju NOO formiran je pred kraj
1
Poetkom 1942. pobjegao u Austriju.
2
lanovi ilegalnih odbora bili su:
u Velikim Budiima: Mirko Prodanovi, predsjednik, lan KP,
Simo i Stevan Prodanovi, kandidati KP, Nikola Prodanovi i Luka Zec;
- u Koturiu: J oco Kneevi, predsjednik, Duan, Rade i Milan
Kneevi, Milan Vukovi;
u Popovcima: Maksim Bojani, predsjednik, kandidat KP, Milan
Bojani, kandidat KP, Mile Oklopdija i Boo Pjevi;
decembra.
3
Nije bilo partijskih organizacija, ali su stvoreni ak-
cioni odbori, na koje su se organizatori ustanka oslanjali poev
od septembra 1941. godine i kasnije.
Radi formiranja ovih ilegalnih odbora Blagoj a Gerdijan
Balja obilazio je i sela kamenskog kraj a; posebno je odlazio kod
ake Puaa, i zajedno s njim pomagao simpatizerima NOP-a
oko organiziranja i razrade zadataka odbora.
Svaki aktivniji odbornik povezivao se sa svojim najbli-
im roacima i prijateljima, povjeravao im zadatke da prona-
laze i sakupljaju oruje i municiju, da sakupljaju odjeu,
hranu i sve drugo to je potrebno partizanima, te da priku-
pl j aj u podatke o razmjetaju, broju i kretanju neprijateljskih
snaga. Zadatke za svoj rad odbori su primali od lanova Ko-
tarskog komiteta iz Pakraca koji su stalno obilazili teren, a ta-
koe i od ljudi koji su (mada neki tada i nisu bili lanovi KP)
bili tijesno povezani. Tako su in. Vladimir Lonar i njegova
ena Danica, profesor (oboje iz Pakraca), prenosili instrukcije
za rad bivim lugarima, aktivistima NOP-a uri Slavuj e-
viu, Daki Puau i Stanku Gostimiru. Danica je bila u stalnoj
vezi sa Slavuj eviem iz J akovaca i Puaom iz Krueva Ka-
menska.
Poetkom novembra poele su prve akcije i borbe protiv
faista, pa su mnogi odbornici ili aktivni suradnici otili u
partizane, a NOO su se popunjavali novim ljudima simpa-
tizerima NOP-a.
lanovi NOO i najaktivniji simpatizeri na sastancima
upoznavali su se sa ciljevima NOP-a i veliki broj njih je ve u
1941. godini stupio u partizanske redove, a neki su te ustani-
ke godine uestvovali s partizanima u akcijama i borbama
protiv neprijatelja, a poslije toga vraali se u svoja sela, dalje
vrili svoje odbornike dunosti i bili u stalnom kontaktu
s partizanskim jedinicama. Tako smo poetkom novembra
1941. nas sedam odbornika iz NOO sela Veliki Budii stupili u
partizanske jedinice.
u J akovcima: Boo Slavujevi, predsjednik, uro, Stevo (Miin)
i Stevo (Petrov) Slavujevi i Stojan Zec;
u Roguljama: Mile Rusmir, predsjednik, Dragan Nenadovi i
Matija Rusmir;
u Branecima: Stevo Reli, predsjednik, J ovo i Paj o Romani
(ubijeni u faistikim logorima);
u Cicvarama: Milan Cicvara, predsjednik, Mojica, Mlaan, J o-
vica i Nikola Cicvara i Veljko Markovi;
u Bjelajoima: Stevo Goli, predsjednik (poginuo), I gnj ati j a i
Stojan Drekovi, iuro Gunjevi.
3
lanovi su bili: Luka, Stojan (lan SKOJ -a) i Petar Prodanovi.
No, vremenom se, s razvojem ustanka, osjeala sve vea
potreba da se ilegalni NOO pretvore u javne, slobodno izabrane,
odbore. Kako je pokret uzimao maha, taj na manje grupe ljudi
sve vie je postajala tajna cijelog sela.
U Velikim Budiima 16. novembra biran je prvi put
javno NOO. Ovaj izborni sastanak odran je sutradan nakon
uspjene borbe Psunjskog odreda s ustaama na Psunju, kod
Duge poljane.
Po zavrenoj borbi na Dugoj poljani prebacili smo se iste
noi do sela J akovaca, gdje smo stigli oko est sati ujutro. Tu
sam zamolio politkomesara Manu Trbojevia Maksu da mi
dozvoli da odem u Budie, a da u se isti dan uvee povezati
s njima u Ravnoj gori, gdje je na odred tada namjeravao da
se prebaci. Makso mi je dozvolio da odmah odem, s tim da za
odred organizujem i pripremim potrebnu hranu, kao i da pri-
kupim informacije o stanju neprijatelja u Buju i Kamenskoj.
Kad sam doao u selo nai suradnici skupili su se oko
mene i traili informacije o jueranjoj borbi na Psunju, koju
su dobro uli. Rekao sam im da smo svi ivi i zdravi, da smo
faiste uspjeno rastjerali i neke potukli. Meu njima je na-
stalo oduevljenje.
Taj isti dan oko est sati uveer skupili su se kod moje
kue svi suradnici i simpatizeri NOP-a, pa je odran sastanak i
izabran NOO. Bilo je prisutno preko dvadeset lica. Iako sam
pripadao Psunj skoj partizanskoj grupi, ponovo su me izabrali
za predsjednika odbora, s tim da me u mojoj odsutnosti za-
mj enj uj u Stevan Prodanovi ili Ana Prodanovi, a da po mo-
gustvu ipak ee navratim u selo i da im pomognem u radu.
U odbor su izabrani jo Simo Prodanovi, Stojan, Pavle i
Luka Zec.
I u ostalim selima bukog kraj a izabrani su legalni NOO.
U Koturiu, oko 20. novembra, odran je miting i javno biran
NOO. Miting su odrali rukovodioci Psunj skog odreda J ovan
Zec J ole i Duan Marijan Zuco, a bili su prisutni i lanovi ko-
miteta Mane Trbojevi i Blagoj a Gerdijan. U odbor su izabrani
isti drugovi koji su do tada bili lanovi ilegalnog odbora. U J a-
kovcima legalni NOO izabran je javno od svih pripadnika
NOP-a takoe u novembru, kao i u Roguljama. Dotadanji ile-
galni odbor je proiren na jo dva lana. U selu Cicvarama,
Bjelajcima i Grevici legalni NOO izabrani su javno u decem-
bru 1941. Svim ovim izborima prisustvovali su i borci i ruko-
vodioci Psunj skog partizanskog odreda, kao i neki lanovi Ko-
tarskog komiteta iz Pakraca.
Franjo Mraz: POVRATAK (drvorez)
. , ' : /
Od 38 izabranih lanova NOO tokom 1941. u navedenim
selima je u toku NOR-a poginulo 12 skoro jedna treina
(od kojih 8 u 1941. i 1942. godini). Poginuo je i niz odbornika
koji su birani kasnijih ratnih godina. Poginuli su prvi pred-
sjednici NOO iz sela ikota, Bjelajaca, J akovaca i Braneaca.
Pogibiji tolikog broja lanova i predsjednika odbora di-
jelom je doprinijelo i izdajstvo pojedinih zavrbovanih mj e-
tana. Neprijatelj je na vrijeme osjetio da akcioni (NO) od-
bori naglo i efikasno uzimaju vlast u svoje ruke, pa je pre-
duzeo mj ere da odbornike otkrije i likvidira. Zavrbovao je
pojedince i zahvaljujui njihovoj izdaji uspio je da u toku
decembra sazna sve to se zbiva u selima Bjelajcima, Cicva-
rama, J akovcima, Roguljama i Krikama. Mi smo osjetili da
se u pojedinim selima nalazi po neki izdajnik i preduzeli smo
mj ere da ih otkrijemo i onemoguimo. Neki su od nj i h pobjegli
iz svojih sela i stupili u andarme i ustae. Zanimljivo je da su
meu izdajnicima bili i seoski knezovi iz J akovaca i Kriaka.
Oni su naroito posluili neprijatelju obavjetavajui ga to
se sve u njihovim selima radi za NOB, te dajui mu spiskove
lanova NOO, tako da je neprijatelju uspjelo da pohapsi i po-
tue gotovo cijeli NOO biran u selu J akovcima 1941, a i la-
nove novog odbora biranog 1942. godine (koje je takoer po-
hapsio, otjerao u Lipik i potukao). U Krikama je bilo teko
stvoriti bilo koju organizaciju NOP-a, sve dok seoski
knez i jedan lugar, ustaki pijun, nisu otkriveni i likvi-
dirani. Zato je legalni NOO u ovom selu izabran tek u ljeto
1942. godine. No, unato teroru neprijatelja narodnooslobodi-
laki pokret u bukom kraj u uzimao je sve vie maha.
Poetkom novembra (2. ili 3) sazvano je savjetovanje
lanova NOO iz sela Velikih i Malih Budia, Koturia, Popo-
vaca i Buja. Pozvani su i kandidati Partije, kao i nekoliko ak-
tivnijih suradnika meu kojima je bio i jedan Hrvat iz Buja,
I van Draksler, opinski pandur. Sastanak je odran u Velikim
Budiima u tali Milana Prodanovia Grane. Savjetovanje je
sazvano s ciljem da se lanovima NOO daj u direktive i uput-
stva za rad i izvravanje zadataka koji su svakog dana postajali
sve vei. Prisustvovao je i organizator ustanka u tome kraj u
Blagoj a Gerdijan Bal j a.
Mnogi od pozvanih drugova nelagodno su se osjeali kad
su vidjeli da sastanku prisustvuje i opinski pandur, no brzo
sam ih umirio: saopio sam im da je pandur na ovjek i da
e korisno posluiti radei za na pokret.
Na ovom sastanku, pored uputa i direktiva koje su date
akcionim odborima za rad i za pripreme u vezi sa ustankom i
prvim borbama, bilo je posebno rijei o napadu na opinu u
Buju, a za to nam je Draksler dao dragocjene podatke. Savje-
tovano je da se, u sluaju da neprijatelj otpone represalije,
narod sklanja u umu. Utvreno je i sa koliko oruja raspola-
emo na tom sektoru.
Rezultat tih dogovora i priprema za ustanak bio je napad
Psunjske partizanske grupe na opinsku zgradu u Buju 10.
novembra uspjena borba na Psunj u (kod Duge poljane) 15. no-
vembra, drugi napad na opinu Buje 23. decembra i
borba s ustaama u Roguljama i u umi istog dana, zatim
napad partizana na ustaku kolonu u Bogazu 30. decembra
(gdje su neprijatelju nanijeti gubici od 12 mrtvih i tee ranj e-
nih), te vie drugih manjih akcija na ovom podruju. Kao
rezultat priprema za ustanak, rezultat niza sastanaka NOO,
itelja sela i saradnika NOP-a, bio je da su NOO bukog kraj a
u sporazumu i dogovoru sa partizanskim jedinicama u rano
proljee 1942. godine organizovali akcije za ruenje svih ko-
munikacija od Braneaca do Kamenske. Nakon to smo u vie
navrata nou poruili mostove na cesti i umskoj pruzi, pre-
kopali cestu i potrgali TT-linije, neprijatelj bi dolazio ve na-
redni dan i osposobljavao te komunikacije. Narednih noi
NOO ponovo su organizovali ljude i ponovo ruili iste komu-
nikacije. Neprijatelj je opet dolazio i popravljao ih. Da bi se
jedanput to privelo kraju, odbori su izvrili opsenije pripre-
me, tako da je jednog dana kraj em marta 1942. godine dolo
u akciju preko 150 seljaka iz okolnih sela koji su usred dana
ruili prugu i TT-liniju, prekopali cestu i poruili mostove na
sektoru od Buja do Kamenske. Tranice i telefonske ice su
razvuene i sakrivene u umi, tako da neprijatelj nikada vie
nije mogao osposobiti te komunikacije. U vie navrata poslije
te akcije neprijatelj je pokuao da osposobi mostove na cesti
ali je uvijek bio rastjeran, a buki kraj je postao slobodna
teritorija.
Razvijajui iroko svoju djelatnost, aktivirajui cjelo-
kupno stanovnitvo i dajui punu podrku partizanskim jedi-
nicama, NOO u bukom kraj u u potpunosti su izvrili zadatke
koje su dobili u ustanku i s punim uspjehom zamijenili partij-
ske organizacije, koje su se tek u 1942. i 1943. godini poele
osnivati u selima bukog kraja.
Mi r ko P R ODA NOV I C SE V E R
P R V O SU E N J E K OM U NI ST I M A I Z P R I L E P A
U B I T OL J U 1941.
et kraj em avgusta i poetkom septembra 1941. prilepska
partijska organizacija uveliko je vrila pripreme za oruani
ustanak.
Bilo je to u ono doba godine, kada se u Prilepu uurbano
privodi kraj u berba duvana. Ulina vreva tada poinje u
prvim asovima posle ponoi, jer su gotovo svi Prilepani bili
proizvoai duvana. Koristei se time, obino su se u prasko-
zorje razilazili komunisti i ostali aktivisti, koji su se nou
sastajali radi dogovora.
Pripreme za ustanak bile su u punom jeku. Radilo se
grozniavo i neumorno, nou i danju. Delatnost vojnog taba
koji je formiran na sastanku Mesnog komiteta KPJ 22. juna
od najsmelijih komunista, osetno se proirila: stvarana su
skladita oruja, koje su prilepski komunisti i drugi napredni
graani sakupili posle kapitulacije bive vojske i sauvali ga,
uprkos direktivi dotadanjeg sekretara pokrajinskog rukovod-
stva KPJ za Makedoniju Metodija atorova arla da se
oruje preda okupatoru; poela je intenzivna obuka komuni-
sta i simpatizera u rukovanju orujem. iroku i raznovrsnu
aktivnost razvio je i Mesni odbor Narodne pomoi, sa razgra-
natom mreom pododbora; grupa radnika komunista izrai-
vala je gojzerice za budue partizane; vie od sto ena plelo
je arape i dempere, pripremalo hranu, zimnicu itd.
Oni lanovi Mesnog komiteta koji su ve biti poznati kao
istaknuti komunisti i rukovodioci, morali su u prvim danima
okupacije prei u ilegalnost da ne bi pali u ruke okupatora.
Njihov broj se kasnije, u jeku priprema za oruani ustanak,
poveao.
Tako sam i ja, sa Stevanom Stojanovskim po odluci Me-
snog komiteta, iji smo lanovi bili obojica, preao u ilegal-
i
nost. Promenili smo dve-tri kue, da bismo se najzad zadrali
kod Dimeta Mirevskog. Njegova se kua nalazila na perife-
riji grada. On je bio odan pokretu, nekompromitovan i iveo
je potpuno sam.
U tu kuicu povremeno je dolazio i Trajko Bokovski
Tarcan, takoe lan Mesnog komiteta, koji je ve bio u ilegal-
stvu. Tako smo se u jednoj kui nali nas trojica, svi lanovi
Mesnog komiteta. U naoj sobi je postavljen i radio-apart sa
baterijama da bismo mogli sluati vesti. U poetku je sve ilo
dobro. Ali poto je svaki od nas, kao lan mesnog rukovodstva,
morao odravati veze sa po nekoliko sekretara elija i sa dru-
gim komunistima, ova kuica je, zbog estih poseta, privukla
panju suseda. Naao se i neki potkaziva, koji je to saoptio
policiji. U optunici bugarskog vojnog suda u Bitolju, koja se
uva u I storijskom arhivu CK KPM pie:
Policijska vlast grada Prilepa doznala je preko svojih
obavetajaca da se u kui Dimitra Mireva Nikolova, u mahali
Rido, okupljaju lica, poznata po svojoj komunistikoj delat-
nosti na elu sa Trajkom Tarcanom, organizatorom grupe. Da
bi se obavetenja proverila i da bi ta lica bila uhvaena, bilo
je predvieeno da 8. oktobra 1941. godine policija blokira tu
i druge susedne kue i rano izjutra izvri pretres.
Te veeri uoi 8. oktobra, poto Mesni komitet nije imao
sastanak, drugovi koji su spavali sa mnom vratili su se ranije
kui. Zakasnio sam samo ja. Bio sam na sastanku sa grupom
radnica iz monopola, koje su kao dobre aktivistkinje iz mahale
Tabana te veeri primljene u Partiju. Sastanak je odran u
kui Giga Menkovskog.
Kada sam se vratio u nae skrovite kao i obino malo
smo priali, sluali vesti, alili se i najzad legli. Na domain
Dime je spavao na drvenom krevetiu, a nas trojica u istoj
sobici, na podu.
Posle ponoi, negde pred zoru jasno sam uo korake po-
red samog prozora. Probudio sam odmah drugove da im to
saoptim. Za trenutak se koraanje umirilo. Meutim, ubrzo
se ponovilo. Svima je bilo jasno da se dogaa neto neobino.
Ustali smo i rekli Dimetu da kao vlasnik kue izae i
vidi ta se to napolju deava. Samo to je otvorio vrata, uli
smo glasove i pretnj e policajaca. Sa uperenim pukama nare-
dili su Dimetu da se vrati u sobu, pretei da e u protivnom
pucati. On nam je saoptio da ima mnogo policajaca.
Posle kratkog dogovora reili smo da beimo. Prvi je
iziao Tarcan sa revolverom u ruci. Pucao je na prvog poli-
cajca i pojurio napred. Za njim je potrao Dime, ali je nale-
teo na policajce i bio uhvaen. Pokuao sam da se skokom u
susednu kuu dohvatim udolice koja je bila iza nje, ali sam
pri tom bio uhvaen, jer je i ta kua bila blokirana. Tako je
uhvaen i Stevan Stojanovski. Pobegao je samo Traj ko Bo-
kovski koristei zabunu koju je uneo pucanjem.
Nas trojica tako smo bili premlaeni da nismo mogli pre-
poznati jedan drugog. Lica su nam bila sva iskrvavljena. Ve-
zanih ruku odveli su nas na uzviicu iznad kue. Tamo su nas
postavili da leimo na leima. Iznad svakog su bila po dva
policajca sa pukama uperenim u nae glave. Policijski nael-
nik je naredio da pucaju ako se samo pomaknemo.
Dok smo tako leali ispod puanih cevi, ostali policajci
su tragali za Tarcanom. Sve je bilo uzalud, jer je on, koristei
se j utarnj i m mrakom, ve bio odmakao. Polo mu je za rukom
da se skloni u kuu jednog druga. Razjareni policajci su svoj
bes iskalili na nama takmiili su se u zverskom udaranju.
Svitalo je. J utro je bilo tmurno i hladno. Poeo je da
duva mariovecot, kako prilepani zovu taj hladni jesenji
istoni vetar. Policijski naelnik je naredio da ustanemo.
Poveli su nas u stanicu. Oko nas je obru policajaca: jedan
red napred, drugi pozadi i po jedan sa strane, a u sredini nas
trojica. Napred su ili policajci sa moticiklima. Nareivali su
graanima da zatvore sva vrata i prozore na kuama, pretei
da e onog ko prekri nareenje uhapsiti.
Skupivi poslednju snagu koraali smo gordo dignutih
glava, mada nam je bilo nareeno da idemo pognuto. Ulice su
bile puste. Niko se nije smeo pojaviti.
Tako su nas doveli do policijske stanice. Za nama su ila
kola sa siromanim pokustvom Dimeta Mirevskog, koje se
moglo sakupiti u jedan sadnuk. Tu je bio i na radio sa bate-
rijama.
U policiji je odmah poeo pretres. Sve to je naeno po
depovima, oduzeto nam je. Tu su bili najsitniji predmeti za
linu upotrebu. A dole, u manetni mojih pantalona, bila je
skrivena ceduljica sa imenima drugova iz grada i sela i dru-
gim vanim podacima. Sreom, tu ceduljicu nisu pronali.
Zatim je poelo pojedinano sasluavanje. Kada su na-
elniku pruili pendrek, on je odbio govorei da nee da prlja
ruke. Dvojica su nas drali, a on nas je revolverom udarao
u prsa.
Dok smo bili u prilepskoj policijskoj stanici za mene je
bilo najvanije da unitim ceduljicu. Ali to nisam mogao, jer
su mi ruke bile vezane. Traio sam da idem u klozet. Najpre
mi nisu dozvoljavali, jer bi trebalo da mi od veu ruke. Zatim
su mi dozvolili da idem vezanih ruku. U klozetu sam uspeo,
velikom mukom, pomaui se rukama i nogama, da dohvatim
ceduljicu i da je unitim.
Tog dana, 8. oktobra u podne, grad je bio blokiran voj-
skom i policijom; pretuen je veliki broj graana, a i uhap-
eno ih je oko 90.
Tri dana su nas drali u policijskoj stanici u Prilepu.
Treeg dana stigle su policijske glaveine iz Bitolja: urijev
naelnik policije oblasti, Stojev naelnik grupe i drugi.
Po njihovom nareenju izvren je pretres u naim kuama, a
mi smo istog dana, 10. oktobra uvee, sprovedeni u Bitolj. Do
eleznike stanice odveli su nas zaobilaznim putem, kriom od
naroda; prikriveno su nas proveli i kroz Bitolj, do policijske
oblasne uprave.
Bilo je kasno uvee, oko 20 asova, kada su naelnici,
nj i h trojica i policijski agenti skinuli kapute, zasukali rukave i
poeli nas udarati pendrekom po tabanima do iznemoglo-
sti. Poto bi se jedan umorio udarajui, dolazio je drugi da ga
zameni. Zatim gaenje i udaranje po elom telu, po glavi i
vilicama, upanje kose sa glave sve dok onaj koga mue ne
izgubi svest. im bi se osvestio, stavljali su mu noge u kofu sa
slanom vodom da bi ga zatim opet tukli. To je trajalo sve do
jedan sat posle ponoi. U kancelariji oblasnog naelnika ur-
ijeva ilim je bio poprskan naom krvlju. Tako premlaene
odveli su nas u zatvor zgradu bive bogoslovije: naj pre
mene i Dimeta. Stevan je i dalje bio u besvesti, te su ga
doveli u zatvor tek sutradan. Tamo su nas drali u odvojenim
sobama.
J edanaesti oktobar. Vreme je bilo lepo. Dan je sporo pro-
lazio. Ako, neka bude samo dan, neka ne dolazi zloslutna no,
no policijskog naelnika! ta nas eka veeras. . . Opet saslu-
anje!? . . . Zaudo, nita . . . Eto i noi, neobine, tajanstve-
ne ... Neto je uskomealo i uznemirilo policiju. Kasnije smo
saznali: bio je to prvi pucanj ustanika u Prilepu, kojim je obo-
ren okupatorski policajac na strai pred policijskom stanicom.
Zatim, drugi pred zatvorom, pa trei . . .
Nisu nas pozvali na sasluanje ni sutradan, 12. oktobra,
poto je vei deo bitoljske policije bio prebaen u Prilep kao
pojaanje. Naelnici i agenti bili su izbezumljeni. Oevidno se
tome nisu nadali. Zato su sledeeg dana nastavili sasluanje
jo svirepije. Za 1718 dana imali su puno posla kako s nama,
tako i sa ostalim komunistima koji su uhvaeni posle akcije
u Prilepu i dovedeni u Bitolj. Tu su bili: Mice Dimevski, Bla-
goje Talevski, Boris Petrovski, Blagoje Korubin, Duko Nau-
movski, Blagoj e Arizankov, Asparuh J osifovski, braa Nikola
i Blagoje Popovski i drugi.
U prvoj grupi komunista koju je policija predala vojnom
sudu bili smo nas trojica: Dime Mirevski, Stevan Stojanov-
ski Roskop i ja Asparuh Korubinovski Pruvka.
U zaplenjenim materijalima Vojnog suda u Bitolj u, koji
se uvaju u I storijskom arhivu Centralnog komiteta KP u Skop-
lju, nalazimo i sudski protokol (zapisnik) br. 1. U nj emu pie
da je suenje poelo 6. novembra 1941. godine u 11.40 sati u
bitoljskom vojnom sudu. Potpisi: predsednik: potpukovnik VI.
Zahov; lanovi: porunik K. Hamamdijev, porunik N. Kir-
kov; vojni tuilac: kapetan Mih. Gugov.
Posle uzimanja generalija, suenje je prekinuto u 12.15
sati, s tim da se nastavi posle podne u 14 sati. U nastavku je
tuilac proitao optunicu i poelo je ispitivanje. U protokolu
je zapisao: Pretsednik je upitao optuene da li se oseaju kri-
vim, a oni su u odgovoru izjavili da se ne oseaju krivim.
Zatim su sasluani svedoci sve sami policajci i agenti.
Poto dvojica nisu dola jedan je od njih, kako stoji u proto-
kolu, tih dana umro (moe se pretpostaviti da je to onaj koji
je ubijen 11. oktobra pred policijskom stanicom), a drugi je
premeten u Skoplje suenje je odloeno za 8. novembar
1941. godine, sa poetkom u 8.30 asova. Tog dana je posle
itanja izjave umrlog svedoka i sasluanja policajca dovede-
nog iz Skoplja, suenje zavreno.
Mi sudu nismo priznavali pravo da nam sudi. Takav je
bio na stav. U vezi s tim u protokolu stoji:
Pretsednik suda je upitao optuene da li ele da prisu-
stvuju itanju presude, a oni su odgovorili da ne ele.
U optunici smo svi okrivljeni zbog umiljenog pokuaja
ubistva slubenih lica za vreme vrenja njihovih dunosti.
Te optube smo, zbog nedostatka dokaza, osloboeni Dime
Mirevski i ja, dok je Bokovskom i Stojanovskom izreena
kazna smrti veanjem. Bokovski je optuen i zbog stvaranja,
u ratnom vremenu, zabranjene Komunistike partije u Prile-
pu; zbog sluanja tuih radio-stanica u noi 7/8. oktobra 1941.
uprkos zabrane Ministarstva unutranj i h poslova i narodnog
zdravlja. Svima nama je izreena kazna od 10 godina strogog
zatvora i novana kazna u visini od po 275 000 leva. Zbog
komunistike delatnosti, stvaranja komunistikih organizacija,
svima je, sem Bokovskom, izreena kazna od po 12 godina i
est meseci i novana od po 200 000 leva. Svaki je prema
odluci suda morao izdrati najveu od ovih kazni.
Kao to se vidi, jedini materijal na osnovu kojeg nas je
osudio okupatorski vojni sud, jeste ono to se desilo prilikom
blokade kue Mirevskog, u zoru 8. oktobra iste godine, i to je
naeno u toj kui.
U presudi su navedeni i materijalni dokazi. Tu stoji:
... jedan pitolj 7,65 mm sistema Dolmano, fabr. br. 9850,
s jednim arerom i 5 metaka, 4 aure 99 mm, 1 metak
7,65 mm, 1 radio-prijemnik marke Telefunken, 1 voltme-
tar, 1 akumulator i 3 metra antenske ice . . . Odlueno je da
se taj materijal konfiskuje u korist drave, posle stupanja
presude na snagu.
Poto je predsednik proitao presudu u naem odsustvu,
sutradan je u zatvor doao njihov branilac da-nam je saopti.
Na dan 25. novembra 1941. presuda je potvrena i od
Vojnog kasacionog suda u Sofiji, reenjem br. 236, koje se ta-
koe nalazi u pomenutim dokumentima.
Tri dana posle izricanja presude, svi smo odvedeni u
centralni zatvor u Skoplju. Stevan Stojanovski, koji je bio
osuen na smrt, 1. januara 1942. godine je pomilovan, te mu
je kazna zamenjena doivotnom robijom.
To je bilo prvo suenje komunistima iz Prilepa. Odmah
je zatim usledilo drugo, pa tree... Naredno suenje je bilo
u vezi sa napadom Prilepskog partizanskog odreda na poli-
cijsku stanicu i druge objekte u noi 11/12. oktobra 1941. go-
dine. Tada su bili osueni: Boris Petrovski, Mice Dimevski,
Blagoje Korubin, Duko Naumovski, Goga J anevski i drugi.
\
Asparuh KORUBI NOVSKI
IZ DOGAAJ A U BEOGRADU I OKO AKA
Zemal j ska komisija NR Srbije za utvrivanje zloina oku-
patora i njihovih pomagaa odlukom o utvrivanju zloina
Zl. br. 1429 (reg. br. 7095173592) od 16. V 1946. godine, kon-
statovala je:
6. aprila 1941. godine u 6 asova izjutra Bibentrop je pred mi-
krofonom u Berlinu proitao i preko svih nemakih radio stanica objavio
proglas voe Raj ha Adolfa Hitlera o tome, da je nareeno nemakim
trupama da napadaj u i osvoje J ugoslaviju i Grku da bi u tim zemljama
bdio zaveden red i mir. To je znailo objavu rata tim zemljama.
Ve oko 6,30 asova izjutra poele siu da zavi j aj u sirene, u Beo-
gradu. Stanovnitvo grada, u velikoj veini jo u postelji, a jedan dobar
deo, naroito domaica, na pijacama, neobaveteno o objavi rata od
strane Nemake J ugoslaviji, bilo je u neizvesnosti o znaaju zavijanja
sirena. Meutim, ubrzo je bilo naisto o emu se radi, jer su se uskoro
pojavile u vie pravaca sa stranom hukom eskadrile tuka, koje su
odmah poele da seju -smrt i pusto. Iz visine ili pikirajui one su oba-
sule, zapaljivim i razornim bombama razne krajeve grada, palei i ru-
ei, naroito zgrade za stanovanje. Pijace su bile pune sveta i tuke
su s planom bacale na masu razorne bombe i sputajui se veoma nisko
mitraljirale su i kosile svet. To je bio prvi talas nemakih bombardera
od nekoliko eskadrila sa vie od 100 tuka. Postupajui na isti nain
oko 8,30 asova naleteo je drugi talas tuka od prilike iste jaine. Oko
10,15 asova doao je trei talas tuka i tekih bombardera. Oko 12,30
asova naleteo je etvrti talas tuka i tekih bombardera, u nj emu
je bilo oko 50 aviona. Najtei po broju tuka i tekih bombardera i
po teini razornih bombi bio je po redu peti napad, izvren oko 16 a-
sova, u nj emu je uestvovalo oko 150 aviona. Oko 17,30 asova doao
je esti napad tuka d tekih bombardera u manj oj formaciji, bilo je
svega dve eskadrile. Preko noi je izvren jo jedan napad, a za njim,
sutradan i iduih dana, do zauzea Beograda izvreno je jo nekoliko
napada.
Na osnovu prikupljenog materijala utvruj e se da je podmuklo i
brutalno bombardovanje i kasnijim bombardovanjima nebranjenog grada
Beograda ubijeno 1217 odraslih mukih lica, 600 ena, 152 deteta i 5 sta-
raca, koliko je sahranjeno. Osim toga, moe se raunati da je blizu 1000
lica ostalo pod ruevinama, to znai da je ukupno ubijeno bombardo-
vanj em i mi tral j i ranj em blizu 3000 nevinih graanskih lica: I stim bom-
bardiovamjam popaljeno je i porueno 2919 domova i domainstava gra-
anskih lica.
Takvim postupkom nemaki Raj h je teio da uniti grad Beograd
i njegovo mirno stanovnitvo, a ujedino je poinio akt tekog terora, koji
se kosi sa propisima meunarodnog prava.
1
Zemaljska komisija Srbije za utvrivanje zloina okupatora i nj i -
hovih pomagaa utvruj e kao ratne zloince i odgovorne za ovaj ratni
zloin, i tol
Adolfa Hitlera, kao komandanta svih oruanih snaga d najvieg
dravnog politikog funkcionera Treeg Rajha,
Reg. zl. 14102
J oakima fon Ribentropa (von Riibentrop), ministra spoljnih poslova
Rajha,
Reg. zl. 2677
Hermana Geringa, kao komandanta svih vazduhoplovnih snaga
Rajha,
Reg. zL 1403
fon Klajsta (von Kleist) general-fedlmarala, kao komandanta svih
operativnih jedinica na Balkanu,
Reg. zL 9162
fon Lera (von Lohr), general-majora, kao komandanta vazduho-
plovnih snaga na Balkanu,
Reg. zl. 14104
Rihthofena (Richthofen), general-miajara, takoe kao komandanta
vazduhoplovnih snaga na Balkanu, u vreme napada na Beograd.
* *
*
27. mart:
Rano jutro 27. marta 1941. godine zateklo me je u Beo-
gradu, Lazarevieva ulica br. 8 (blizu starog dvora), kada sam
sa ostalim graanima izaao na ulice i klicao protiv kapitulant-
ske vlade CvetkoviMaek i politike Trojnog pakta. Toga
dana snano se manifestovalo jedinstvo i ugled partijske orga-
nizacije Beograda koja je stajala na elu masa. Govorima na
Kalenia pijaci, Terazijama, Slavij i, kod Kneevog spomenika
i drugdje komunisti su davali sadrinu i ton manifestacijama.
Policija i andarmerija su bile nemone, ak i kada je itav
puk andarmerije iz kasarne u ulici Cara Duana pokuao, da
sprijei demonstrante koji su sa Terazija stigli na Dorol, a
odavde se uputili prema Karaburmi.
Puk je, sa bajonetima na pukama, pregradio ulicu Cara
Duana u namjeri da nas razbije. Zaelje manifestanata je pri-
1
Vojnoistorijska institut J NA, dok. 61/636, k. 25.
tiskalo prednje redove. Natrag se nije moglo. Uperivi nam ba-
jonete u grudi, andarmi su raunali da e nas zaplaiti i okre-
nuti u drugom smjeru. Sa Svetom Savieviem i mnogim dru-
govima s raznih antireimskih akcija, oduevljavamo se snagom
i jedinstvom mase. Ubrzo je Simovieva vlada preko svojih
emisara insistirala na umerenosti manifestanata, da bi ve
sjutradan, 28. marta, objavila zabranu daljih demonstracija, a
Uprava grada Beograda izdala je saoptenje da je dolo do
ispoljavanja neraspoloenja prema pojedinim ratujuim dra-
vama, pa se graanstvu skree panja da se ne povodi za eks-
ponentima inostrane propagande.
A pravo stanje u ovim dogaajima sadrano je u proglasu
CK KPJ od 30. marta, kojim se sumiraju zahtjevi demon-
stranata:
pakt o uzajamnoj pomoi sa Sovjetskim Savezom;
ukidanje svih vanrednih zakona i davanje narodima J ugo-
slavije njihovih demokratskih i nacionalnih prava i slobode;
sloboda sindikalnog i politikog organizovanja;
potpuna amnestija svih politikih i vojnih osuenika i po-
vratak iz francuskih logora herojskih sinova naih naroda
panskih dobrovoljaca;
stavljanje pod sud svih petokolonaa, raznih krvoloka koji
su po glavnjaama J ugoslavije mrcvarili politike uhapenike;
ienje dravnog i vojnog aparata od svih protivnarodnih
elemenata i tuih agenata.
6. april:
Postajalo je sve oiglednije da predstoji napad faistike
Njemake i njenih satelita na J ugoslaviju. Ljudi su u sve veem
broju naputali Beograd i prebacivali djecu i ene u unutra-
njost. Vozovi su iz Beograda odlazili krcati putnicima i mobili-
sanim. I spraao sam mnoge drugove i prijatelje na eljezniku
stanicu koja je tih dana liila na konicu. Nai drugovi su pje-
vali: Lanci nam se kuj u kleti, krvavi se sprema rat, al' pre
emo mi umreti nego svoje zemlje dat. . ., to je u nemirnu
masu unosilo borbeno raspoloenje.
U rano jutro 6. aprila Beograd je bio zasut hiljadama za-
paljivih i razornih bombi. Bila je to Hitlerova odmazda narodu
i gradu koji nije htio faizam. Zgrada br. 8 u Lazarevievoj
ulici, u kojoj sam stanovao, iako vrsto graena, podrhtavala je
od snanih eksplozija, pa se inilo kao da e se svaki as sru-
iti. Unezvijereni stanari su bjeali na ulicu. Sigurnog zaklona
nigdje ni j e bilo.
Radio-Beograd je objavio samo poetak napada, potom
je prestao da emituje vijesti. Uputio sam se Krunskom ulicom.
I skomadane i unakaene trupove ljudskih telesa gledam na sva-
kom koraku: na uglu Miloa Velikog i Krunske ulice lei mrtav
mlekadija iz Zarkova pored izvrnutih eza i ubijenog konja;
na ruevinama zgrada krvavi jorgani i aravi; maj ke sa dj e-
com u zagrljaju, izbezumljene od straha. Naleti tuka se po-
navljaju. Gomile ljudi naputaju domove, ne znajui kuda da
pobjegnu. Naao sam se u podrumu zgrade u ulici Miloa Ve-
likog br. 7, gdje se ve sklonila velika grupa graana. Meu
nama i nekoliko gardijskih oficira. Prilazim jednom i pitam ga:
Kome da se javim? Rezervni sam oficir, a nemam rat-
nog rasporeda.
I dite u Beogradski vojni okrug odgovorio mi je.
Krenuo sam tamo. Ulice su se dimile od zapaljenih zgrada
i robe. Grupe zabrinutih i demoralisanih graana gaze po po-
lomljenom staklu i rasutom malteru. Dezorganizaciju su pove-
avali petokolonaki elementi, irenjem demoralizatorskih
vijesti.
U Beogradskom vojnom okrugu su mi savjetovali da se
javim nadlenom vojnom okrugu u Crnoj Gori. Uputio sam se,
kao i hiljade drugih Beograana, u pravcu Banjice. tuke su
mitraljirale kolone izbjeglica u rejonu Banjice.
ekaj kod kue
Krenuo sam za Crnu Goru. J edina kompozicija voza koja
je iz Beograda krenula 6. aprila poslije podne, formirala se u
Zarkovu. Ugurao sam se u moda posljednji voz koji je, zasta-
jui ee nego obino, teko vukao pretrpane vagone prema
Sarajevu.
Razmiljam o dogaajima koji se odvijaju velikom brzi-
nom. I zdaja se, na alost, desila priblino onako kako smo i
predviali (tek je 7. aprila objavljena opta mobilizacija). Sje-
tih se dobrovoljakog studentskog bataljona iji sam bio
pripadnik formiranog protiv volje vladajuih faktora za
odbranu zemlje. J a sam, eto, i rezervni oficir, a nemam ratnog
rasporeda.
Voz sporo odmie. Kada smo stigli u Obrenovac osvrnuo
sam se prema Beogradu. Nebo iznad grada liilo je na zapa-
ljenu buktinju. U Danilovgrad sam stigao 8. aprila i odmah se
javio komandantu pjeadijskog puka sa zahtjevom da bdem
upuen na front.
Poziv za ratni raspored ekaj kod kue odgovorio mi
je hladno.
Nijesam se mirio s time. Nakon dva-tri dana, s grupom
drugova iz Danilovgrada, javio sam se ponovo komandantu
puka traei da nam izda oruje i opremu za dobrovoljaku
omladinsku etu koju smo formirali. Ni govora; komandant
puka nee ni da uje.
Dani ekanja poziva i ratnog rasporeda prolaze sporo.
Doekasmo i kapitulaciju! PK KPJ za Crnu Goru, Boku i
Sandak dao je direktivu za pri kupl j anj e oruja i obavijestio
narod o izdaji vladajue klike. Komunisti i skojevci smjetaju
oruje i municiju u partijske magacine taj na skrovita za
koje su bili odgovorni pojedini lanovi Partije. Na sakupljanju
oruja angaovao sam se do povratka u Beograd.
U taj ne magacine na podruju sreza Danilovgrad je smje-
teno oko 2000 puaka, pukomitraljeza i mitraljeza, mnogo
runih bombi i puane municije.
UDARNA GRUPA BERZE RADA
Kraj em maj a 1941. vratio sam se u Beograd gdje sam
zatekao: Bogdana Velaevia, Slobodana kerovia,
2
Vasilija
Cetkovia,
3
Mijuka Brajovia i druge. Dobio sam zadatak da
ostanem u Beogradu i nastavim sa radom kao dnevniar u
Berzi rada, gdje sam se povezao sa Verom Crvenanin, Mila-
noviem i Miliem i jo nekim koji su ve bili u Berzi rada
na slubi. Odmah smo poeli da izvravamo postavljene
zadatke, prije svega ubjeivali smo radnike da se ne odazivaju
pozivu za rad u Njemakoj. Napredna omladina Beograda je
radi toga uputila radnicima proglas koji smo rasturali po svim
krajevima grada. Izdavali smo i falsifikovane legitimacije dru-
govima koji su nam bili upueni. Tako smo lanim ispravama
snabdjeli Bogdana Kapelana i niz drugova aktivista naro-
dnooslobodilakog pokreta koji su bili zadueni da ostanu na
radu u Beogradu ili one to su dobili zadatak da napuste grad
i prikljue se partizanskim odredima na terenu. Radili smo i
na organizovanju i osposobljavanju jednog aktiva kao borbene
grupe u samoj Berzi rada.
Poetkom juna danima je trajalo prebacivanje njemake
vojske iz Grke preko Beograda na sjever. Nije se dugo ekalo
da se ovi pokreti objasne. Kada je Njemaka 22. juna napala
Sovjetski Savez, na ulicama Beograda tretala je muzika, a
s vremena na vrijeme preko zvunika su ponavljana saopte-
2
Bogdan i Slobodan bili su meu prvom 28-ricom strijeljanih
komunista u Beogradu.
3
Poginuo; poznat iz borbi protirv studenata trajkbrehera, jere-
zovaca i ljotievaca.

nj a da je poeo rat protiv boljevike Rusije, da e crvena
opasnost biti definitivno likvidirana i stvoren novi poredak!
A meu nama, komunistima, vladala je posebna radost, jer
smo ocijenili da su stvoreni uslovi za oruanu borbu protiv
okupatora. I zaista, ubrzo smo rasturali proglas CK KPJ na-
rodima J ugoslavije: Patrioti svih zemalja J ugosl avi j e!...
Spremajte se hitno za poslednji i odluni boj !... Komunisti
J ugosl avi j e!.. . I zvravajte svoju dunost avangarde radnike
klase J ugoslavije! . ..
Krajem juna, prema partijskoj direktivi, poeli smo da
formiramo borbene grupe desetine i u Beogradu. Svaki
lan borbene grupe imao je zadatak da pronalazi i odabira
borce za stvaranje novih grupa od kojih su se kasnije organi-
zovale ete. Bio sam odreen za rukovodioca vojne obuke la-
nova jedne borbene grupe, od kojih veina nikad nije imala
prilike da rukuj e orujem. I stovremeno sam bio i zamjenik
komandira ete. Grupa je u poetku imala samo jedan pitolj
i neto hladnog oruja, to je bilo nedovoljno za obuku. Neko
se dosetio da taj nedostatak nadoknadimo vazdunim pukama
iz atoria velikog cirkusa na Tamajdanu. Gaali smo metu
olovnim kuglicama. To je bilo zgodno za uvjebavanje i obuku
koja, zbog mjesta na kome se izvodila i bezopasnosti tih dje-
jih rekvizita, nije izazivala nikakvu sumnju. lanovi moje
borbene grupe su uredno dolazili i, poslije potrebnih objanje-
nj a ta je to nianska linija i kako treba nianiti i okidati,
postizali dobre rezultate u gaanju olovnim kuglicama.
Obuku u rukovanju bombom izvodili smo na terenu Zve-
zdare, naravno bez pravih bombi, iskopanih rovova i si. Okru-
glo kamenje, teko otprilike kao runa bomba, ili pare gvo-
zda i mali rov sluili su za obuavanje.
5. ili 6. jula dobio sam nareenje da se izvri neka vrsta
smotre lanova borbene grupe. Drugarica Crvenanin saoptila
mi je da do 15 asova svi doemo u park kod eljeznike sta-
nice, ali da ne stiemo u isto vrijeme i iz jednog pravca. Kad
smo se u zakazano vrijeme okupili i posijedali na klupe u
parku, niko od prolaznika nije ni slutio da partizanska grupa
u okupiranom gradu vri svoju prvu smotru! Tano u odre-
eno vrijeme naiao je i komandir ete. Lagano je proao po-
red prve klupe. Zagledao je drugove u oi i produio kao da ih
ne poznaje. Smotru oruja i opreme nije vrio, toga nije bilo,
ali je zagledao u duu svojih boraca i itao njihovu spremnost
za borbu koja nam je predstojala.
Poslije kraeg vremena Vera nam je saoptila da e se
ubrzo na podruju itavog Beograda, tano u 8 asova izjutra,
izvriti pal j enj e okupatorske i kvislinke tampe. Za ovu ak-
ciju su izvrene pripreme: odabrani ljudi, izvieno mjesto i
stvoren plan za akciju. Trebalo je na jednom od najprometni-
jih mjesta u Beogradu kod Cvetnog trga (sada ugao ulica
Marala Tita i Svetozara Markovia) zapaliti razne novine:
Novo vreme, Nau borbu, Donaucajtung i dr. Svaki od
nas je dobio odreen zadatak: Vasilije etkovi Tenk da sa
tezge zgrabi i baci sveanj novina na trotoar i prodavcu pod-
vikne da vie ne prodaje neprijateljsku i izdajniku tampu;
Vera Crvenanin da dri kvaku od vrata trafike i sprei pro-
davca da intervenie; ja da benzinom polijem novine i zapa-
lim ih, dok bi se Petar Vuji kao rezerva nalazio u parku, blizu
trafike. Meutim, jedan od lanova nae grupe pokolebao se u
poslednjem asu i ree:
Drugovi, ne mogu!... I mam staru majku, dete . . . Ako
budemo uhvaeni, streljae nas!
Tekoe takve vrste nijesmo predviali. Odustajanjem
ovoga stavljeni smo u teak poloaj, jer se nije smjelo za-
kasniti.
To je kukaviki, izdajnie!
Nisam izdajnik, ali priznajem da sam kukavica
odgovorio je boleivo i udaljio se od nas, ali akciju nije odao.
Komandir, s pitoljem, trebalo je da stupi u dejstvo ako
bi neko od nas u momentu pal j enj a novina bio uhvaen. Set-
kao je preko puta trafike nestrpljivo oekujui 8 asova.
Deurni andarm kretao se Garaaninovom ulicom od tra-
fike prema koli. Komandir je motrio na andarma. Sekundi
su odmicali sporo. U trenutku kada je andarm leima bio
okrenut trafici, Tenk je zgrabio sveanj neprijateljskih novina
i bacio ih na trotoar, a zatim zaprijetio iznenaenom prodavcu
da ih vie ne smije prodavati. Svi smo radili prema utvre-
nom planu i dogovoru.
Suknuo je plamen. Komandir ni j e imao potrebe da inter-
venie. Brzo smo se izgubili u guvi koja je nastala. Drug koji
je bio zaduen za obezbeenje izvrenja akcije uo je u blizini
trafike komentare: Komunisti su to! Pale oni, bogami, ne-
make i Ljotieve novine. Graani su ovo jedan drugom
s radou prenosili dalje po gradu.
Poto je paljenje novina toga dana i asa izvreno jedno-
vremeno i iznenadno na desetak mjesta na podruju Beograda,
policija nije uspjela da uhvati ni jednog od uesnika.
Pristupili smo paljenju i kamiona: obino bi jedan lan
grupe razbio flaicu benzina o motor kamiona, drugi kresnuo
upalja i zapalio benzin, dok je trei obezbjeivao akciju. im
bi kamion planuo, izvrioci su nestajali u raznim pravcima.
Napadali smo i njemake vojnike usred dana na ulicama, odu-
zimali im oruje (automate ili pitolje) i tako se naoruavali.
Nijemce je opasnost vrebala s raznih strana, te su zato poslije
prvih akcija izdali upozorenje graanima Beograda da se skla-
nj aj u na suprotnu stranu ulice kad im ususret idu njemaki
vojnici i oficiri. Neobavjeteni graani ili oni koji nisu htjeli
da izvravaju tu naredbu udarani su na licu mjesta kundakom.
Pored toga, graanima je i preko tampe i radija, i preko zvu-
nika, skretana panja da njemakim oficirima moraju ukazi-
vati potovanje i pozdravljati ih pri susretu. Meutim, toga se
malo ko pridravao, aktivnost borbenih grupa bila je sve iv-
lja. Meu mnogim akcijama istie se pal j enj e slagalita muni-
cije na Tamajdanu i automobilske garae u Grobljanskoj
ulici (sada Ruzveltova) u kojoj je izgorio vei broj njemakih
kamiona. Diverzantske akcije su nastavljene, naroito: kidanje
telefonskih veza, pal j enj e okupatorskih vozila, izvoenje raz-
nih sabotaa, napada na pojedine vojne i industrijske objekte,
postavljanje na ulicama jeeva i eksera za buenje automo-
bilskih guma. Rasturali smo proglase CK KPJ narodima J u-
goslavije. U proglasu od 12. jula 1941. godine izmeu ostalog
se kae:
Ne prezajte ni pred kakvim terorom neprijatelja. Na teror odgo-
varaj te masovnim udarom po najosetljivijim takama faistikih oku-
patorskih bandita. Unitavajte sve to korisiti faistikim osvaj ai ma...
Stvorimo od nae zemlje opsednutu tvravu za faistike osvaj ae!...
Pripremao se i napad na okupatorske ustanove u gradu.
U tu svrhu borbene desetine i ete imale su zadatak da svaka
na svom terenu izradi plan napada za unitavanje najvanijih
objekata.
* *
*
Nijemci su ocjenjivali nae diverzantske akcije samo-
ubilakom smjelou i ludou oajnika. Prijetili su, hap-
sili, strijeljali ali akcije nijesu prestajale. Gestapovci su
27. jula popodne na ulici napali i dosta teko ranili Aleksandra
Rankovia. Stab narodnooslobodilakih partizanskih odreda je
naredio jednoj grupi komunista da ga oslobode. Ova grupa
je uspjeno izvrila postavljeni zadatak, o emu su ve pisali
sami uesnici u ovoj akciji.
\
17. avgust:
Okupator je primijenio surove mj ere zastraivanja. 17.
avgusta je na Terazijama objesio pripadnike narodnooslobo-
dilakog pokreta (od toga trojicu lanova KPJ ): Milorada Po-
kraj ca, studenta iz Beograda, Radomira J ovanovia, seljaka iz
Drlupe, Velimira J ovanovia, seljaka iz Parcana, Svetislava
Milana, obuarskog radnika i J ovana J ankovia, krojakog
radnika (obojica iz Beograda).
Tim povodom organizacija SKOJ -a izdala je proglas:
Srpska oml adi no!...
Tvoji zakleti neprijatelji, delati i tlaitelji tvog naroda ne-
miaki faisti, izvrili su usred srpskog i slobodarskog Beograda jedan
od svojih naj gnusni j i h zloina. Posle krvavih pokolja nad golorukim
stanovnitvom srspkih gradova i sela, oni su, uz pomo svojih krvavih
pasa Aimovieve policije i ljotievskih izdajnika u nedelju, 17.
avgusta, obesili na Terazijama pet srpskih sinova, ve pre toga grozno
iznakaenih zverskim muenjem u podrumima Gestapoa i beogradske
glavnjae.
I dalje:
Ne strah, ve sveti pravedni gnjev, ne pokornost ve plamena
elja za osvetom, ne umiranje, ve jo nepomirljivija borba protiv
mrskog tuinskog jarma, to je odgovor Srba, to je na odgovor i na
ovo poslednje svirepo zverstvo dostojno Hitlerovih hordi !... Udeseto-
struimo svoje akcije protiv okupatora! irimo sveti oslobodilaki rat
za slobodu Srba!... Sloboda se ne dobija na zlatnom tanjdru, ve se
osvaja orujem iu ruci ... Naa stvar je pravedna ona e pofoediti!...
Nae akcije u Berzi rada nijesu ostale nezapaene. Poje-
dini drugovi morali su da preu u ilegalnost. Prva je to uinila
drugarica Crvenanin. Napustila je Berzu rada, prefarbala kosu
i stavila crne naoari. Policijski agenti su je traili, ali dockan.
Ova divna i energina drugarica je ubrzo stupila u partizanski
odred i do kraj a aktivno uestvovala u borbi na raznim odgo-
vornim politikim dunostima.
To sam morao uiniti i ja. U drugoj polovini avgusta
krenuo sam za Caak. Na putu do aka gotovo svuda mogli
su se zapaziti tragovi borbe partizana s okupatorskim snaga-
ma, jer Srbija nije mirovala. Borbe su se vodile svuda. U Laj -
kovcu je kompozicija voza stajala nekoliko asova blokirana
u stanici.
Upravo tih dana dobio sam Bilten Glavnog taba i s gru-
pom drugova itao lanak Zato se partizani bore. Bila su
to dragocjena uputstva i objanjenja:
Organizujui oruane partizanske odrede pie u tom lanku
- Komunistika parti j a je, u prvom redu, poslala u nj i h svoje lanove
da se bore u prvim redovima ne tedei svoje ivote i svoje porodice ...
I dalje:
t -.
...Mi partizani stupamo u borbu odmah sada bez oklevanja i po-
zivamo sve potene rodoljube da stupe svi u jedan front narodnooslo-
bodilake borbe!...
Ovo je za nas bila i direktiva i podsticaj.
SA SLATI NSKOM PARTI ZANSKOM ETOM.
Stigao sam u aak i povezao se s Vidom Popovi, dru-
garicom Matovi i drugima, a nakon osloboenja aka tab
odreda dr Dragia Miovi odredio me je za politikog ko-
mesara Slatinske ete Trnavskog bataljona. Zbog priliva no-
vih boraca poveala se i Slatinska eta. Trnavski bataljon
4
u
prvoj polovini oktobra imao je oko 500 boraca. Slatinska eta
je bila naoruana pukama, bombama, jednim pukomitralje-
zom, a imala je oko 70 boraca, mahom seljaka i aka iz ovoga
kraj a i nekoliko radnika i intelektualaca. U eti je vladalo
drugarstvo i harmonija. Njen politiki i kulturno-prosvjetni
ivot i rad bio je sadrajan. I mali smo i jednu harmoniku, a
postojao je i etni hor. Naroito je bio omiljen borac Vojmir
Petronijevi koji je lijepo pjevao, osobito omiljenu pjesmu
Sa J elice klie vila.
Po osloboenju aka, 1. oktobra, moja eta je imala za-
datak da na osloboenoj teritoriji u optinama slatinskoj,
lazakoj i gorianskoj objanjava politiku situaciju i liniju
Komunistike partije J ugoslavije u borbi protiv okupatora; da
radi na stvaranju narodnooslobodilakih odbora (seoskih i op-
tinskih) i pribiranju materijalnih sredstava za potrebe vojske.
U tu svrhu odravali smo politike konferencije u selima sla-
tinske, lazake i gorianske optine koje su bile dobro posje-
ene od naroda. Ljudi su izraavali spremnost za borbu. Na
konferencijama su jednoduno birani novi odbori narodne
vlasti. Birani su poteni i stvari oslobodilake borbe odani
ljudi.
U osloboenom aku, pored partizanske, postojala je i
etnika komanda. I ako su partizani bili spremni za saradnju
4
Komandant Trnavskog bataljona bio je Predrag J evti (poginuo
je u NOB i proglaen za narodnog heroja), a politiki komesar Lule
Stoji.
sa svima koji hoe da se bore protiv okupatora, ipak je etni-
ko rukovodstvo imalo planove protivne ciljevima oslobodi-
lakog pokreta, to se ubrzo potvrdilo i na djelu.
OKO KRALJ EVA
Poetkom oktobra su jedinice Trnavskog i Dragaevskog
5
bataljona, nastupajui prema Kraljevu, izvrile snaan pritisak
na njemako uporite u Mrsau, na tzv. plac-magacine.
Njemaka posada je pobjegla u Kraljevo i pri bjekstvu spalila
sve svoje magacine. Zgrade i ogromna koliina municije iz 8
skladita letjele su u vazduh. Plameni stubovi dizali su se
visoko uz povremene jake eksplozije. Neki od snalaljivijih
je komandovao: Lezi i otvori usta! itavo jedno popodne i
no gorjela je municija. Vrlo malo smo je spasli. Uz takve
salve krenuli smo prema Kraljevu.
Kod Mataruga smo se prebacili skelom preko I bra. Li-
jepo vrijeme i prekrasna panorama u dolini I bra odgovarali
su vedrom raspoloenju nae narodne vojske koja je imala
aroliku odjeu i naoruanje, ali jedinstven cilj. Dolazak Tr-
navskog i Dragaevskog bataljona u iki (kraljevaki) srez
politiki se dobro odrazio. Time se jaalo i uvrivalo jedin-
stvo i povezanost naroda u borbi za osloboenje, a to je bilo
korisno i za uvrivanje jedinica naspurot shvatanjima po-
jedinaca da jedinice treba da ostanu na svom terenu. Parti-
zani Kralj evakog odreda su nas toplo doekali.
Slatinska eta je posjela poloaj jugozapadno od Kra-
ljeva na liniji: Zmajevac Metiko Cava. Po dolasku na
kraj evaki sektor, u borbi s Nijemcima izmeu sela Krue-
vice i Ribnice, poginuo je nj en komandir Rade Bogeti. Smr-
tno ga je pogodila granata iz njemakog tenkovskog topa. Bio
sam u neposrednoj blizini. Krv ovog hrabrog partizanskog
komandira i komuniste poprskala me po glavi i tijelu. Rade
Bogeti je prenijet u Slatinu i sveano sahranjen. Za koman-
dira Slatinske ete postavljen je dotadanji komandir voda,
seljak iz Zaoana, Duan Aleksi, lan KPJ .
Oktobar smo proveli na poloajima u neposrednoj bli-
zini Kraljeva. Nijemci su bili satjerani u grad. Caanski
6
i
Kralj evaki odred juriali su na Kraljevo. Ulazili smo u grad
sa tenkovima (koje smo zaplijenili od Nijemaca u dotadanjim
borbama) i pjeadijom. U borbama za Kraljevo upotrebljena
5
Komandant Dragaevskog bataljona bio je Bogdan Kapelan.
8
Odred dr Dragia Miovii imao je u jesen 1941. godine 4 ba-
taljona (Trnavski, Ljuibiki, Takovski i Dragaevski) sa oko 2000 boraca.
je i prva partizanska baterija
7
od etiri topa 72 mm i dva
tenka. U toku borbi za Kraljevo bateri j a je dejstvovala sa po-
loaja kod sela Konareva i Ruia brda. Ona je 21. oktobra
pogodila Ratarsku kolu u Kraljevu, u kojoj su bili Nijemci.
Takoe je direktnim pogocima tukla aerodrom u Kral j evu i
jednoga dana pogodila njemaki avion u trenutku uzlijetanja.
A topovi su bili bez nianskih sprava! I nepri j atel j je registro-
vao dejstva nae artiljerije. Tako se u prilog ratnog dnevnika
18. armijskog korpusa kae da je partizanska artiljerija 18/19.
oktobra tukla zapadni dio i centar grada, da je 20, oktobra
neprijateljska arti l j eri j a u toku dana gaala varoko podru-
je, a za 21. oktobar je konstatovano: Uznemiravajua vatra
jedne bateri j e od 4 orua na varo jo ni j e uutkana. Pukov-
sko komandno mjesto u Ratarskoj koli znatno oteeno arti-
ljerijskom vatrom. Hotel Pariz pogoen (1 oficir i 2 vojnika
mrtvi, 8 ranjeno).
Borbe su svakodnevno voene i na prilazima Kral j evu i
u samom gradu. U nastoj anj u da razbiju blokadu, a i radi
pljake, Nijemci su povremeno vrili ispade prema naim po-
loajima. Tako su sredinom oktobra jednim odredom uz podr-
ku tenkova prodrli preko sela Ribnice i Trenjara prema
Zmajevcu. Na putu su pljakali stoku, palili seljake kue i
stogove sijena. Trnavski bataljon odreda dr Dragia Miovi
drao je tada poloaje Zmajevac Metiko Goletar. Slatin-
ska eta je bila u rej onu Zmajevca. Poto smo vidjeli da Ni-
jemci pale kue, krenuli smo im u susret da bismo napadom
zatitili domove i blago seljaka. Nakon kraeg podilaenja,
Slatinska eta se sukobila s Nijemcima u Trenjarima i Rib-
nici i u otroj borbi ubila oko 20 Nijemaca; hitlerovci nijesu
bili u stanj u da pokupe ni ranj ene vojnike, a neke mrtve su
bacili u zapaljene stogove sijena, samo da ih to manj e ostave
na bojnom polju. U ovoj borbi se istakao 1. vod (oko 25 bo-
raca) Slatinske ete, sa komandirom Duanom Aleksiem koji
se pribliio Nijemcima i sa odstojanja od oko 100 metara
otvorio ubitanu vatru. I znenaeni Nijemci su pobj&gli gla-
vom bez obzira i na bojitu ostavili jedan oteeni tenk i sve
to su bili napljakali.
Poto je Trnavski bataljon posio poloaj na desnoj obali
I bra, a Dragaevski izmeu I bra i Zapadne Morave, Kraljevo
je sa zapadne i june strane bilo vrsto obuhvaeno. Na sje-
vernoj i istonoj strani nalazile su se jedinice Kraljevakog
7
U znak sjeanja na borbene akcije ove prve partizanske bate-
ri j e i nj ene uspjehe na frontu kod Kraljeva, 7. oktobar, je proglaen za
Dan arti l j eri j e J NA.
odreda i neke etnike jedinice, dok je glavnina etnikih
snaga drala front izmeu Trnavskog i Dragaevskog bata-
ljona.
Iako smo u toku oktobra 1941. godine izvrili etiri no-
na napada na Kraljevo (10/11, 11/12, 18/19. i 31. oktobra, 1.
novembra) ipak ga nijesmo uspjeli zauzeti kako zbog jakog
otpora Nijemaca, tako i uslijed otvorene etnike sabotae.
U jednom od tih napada Dragaevski bataljon, pod ko-
mandom Bogdana Kapelana
8
, nastupao je cestom aak
Kraljevo preko sela Konareva, a Trnavski od Zie prema Rib-
nici, Kovanluku, Ratini i Vrbi, gdje se nadovezivao kralj evaki
odred J ovo Kursula. Mada su jedinice Dragaevskog i Kra-
lj evakog bataljona ulazile u sam grad, napad nije uspio. Naa
dva tenka su se probila u toku noi kroz njemaku odbranu,
dola do spomenika u centar grada i pobila vei broj Nijemaca
koji su mislili da su to njihovi tenkovi. Ta njihova zabuna je
nastala zbog toga to su tenkovi bili bez uobiajene pratnj e
naih pjeadijskih dijelova jer su ih Nijemci odvojili. Ten-
kovi su ipak uspjeli da se probiju natrag iz grada i da ponovo
dou u sastav naih jedinica. (Tih dana ubijen je i njemaki
komandant garnizona u Kraljevu.) Tada su jedinice Trnavskog
bataljona doprle do mosta na I bru, ali nijesu mogle prodrijeti
u grad. Ni u ovoj borbi, kao ni u prethodnim, etnici se nijesu
zaloili. Za nj i h je bilo vanije kako e napljakati to vie
narodne imovine (svinja, kokoaka i rakije) nego kako e po-
drati akciju naih jedinica i nanijeti neprijatelju to vie gu-
bitaka. Veina etnika bila je pijana i u borbi i van nje.
Kraljevo smo drali u vrstoj blokadi. Nijemci nijesu
mogli da se probiju niti da komuniciraju sa garnizonom u
Kragujevcu, Trsteniku i Kruevcu, ali su poslije svakog naeg
napada za odmazdu strijeljali u gradu stotine naih graana,
mahom pristalica NOP. Samo poslije treeg napada strijeljali
su oko dvije hiljade graana, od kojih su mnogi akcijom iz-
nutra pomagali napade naih jedinica. tab 717. divizije sa-
optio je 17. oktobra pretpostavljenoj komandi da je dosad
strijeljano ukupno 1736 ljudi i 19 ena komunista.
Dok se pripremao ponovni napad na Kraljevo, Slatinska
eta je vrila akcije na komunikaciji Kraljevo Trstenik.
Poto smo imali veliki broj avionskih bombi, zaplijenjenih u
magacinima zapadno od Kraljeva, poeli smo da ruimo ko-
munikacije i mostove. Obino smo postavljali teke avionske
bombe, zamaskirane u neposrednoj blizini ceste ili u gomili
8
Bogdan Kapelan poginuo 3. novembra 1941. godine u borbi s
etnicima.
kamenja na sampj cesti, pa onda stavljali upaljae, vezali
bombu icom (duine. 50 do 100 metara), a na drugom kraj u
ice postavljali zasjedu, i ekali nailazak neprijatelja. Tako
smo sredinom oktobra, rano izjutra, postavili dvije avionske
bombe na rastojanju 20-30 metara na cesti Kraljevo Tr-
stenik i pritajili se. Dva voda Slatinske ete nijesu dugo ekala
priliku da jo jednom potvrde svoje borbene kvalitete. Oko
8 asova kolona njemakih kamiona probila se od Trstenika.
Kada su se nj ena dva kamiona, krcata vojnicima, nala izmeu
ovih avionskih bombi, potegli smo ice. Nastala je snana
eksplozija, kamioni su poletjeli u vazduh. Vei broj Nijemaca
je poginuo. Zivi su jaukali. Izvrili smo juri, slistili ostatak i
zaplijenili njihovo naoruanje, hranu i novac. U toj akciji se,
pored ostalih, naroito istakao partizan Milo olovi iz sela
Zaoana, koji je oteo puku jednom Nijemcu, ali je i sam te-
ko ranj en (kasnije je podlegao ranama i sahranjen u svom
rodnom mjestu). Neposredno posle ove akcije, sa kraljevakog
aerodroma uzletjela su dva aviona i bombardovala na polo-
aj i oblinja naselja, ali nijesmo imali gubitaka jer smo se
vjeto zamaskirali u okolnim umarcima od ugleda i dejstva
iz vazduha. Ni docniji pokuaji Nijemaca da izau iz grada
nijesu imali uspjeha.
ETNIKA I ZDAJ A
Napad na Kraljevo, kraj em oktobra 1941. godine, nije
bio dovoljno koordiniran, uglavnom krivicom etnikih ko-
mandanata, tako da su njihove jedinice otvoreno sabotirale
borbu. I etnici Drae Mihailovia, i ljotievci i nedievci po-
kuavali su da ubace svoje agente u partizanske jedinice i
onemogue borbu protiv okupatora. U politikom radu, u je-
dinicama i na terenu, kao i u dodiru s etnicima, inili smo
sve da objasnimo da je na najglavniji zadatak borba protiv
okupatora i da je na takvoj osnovi moguna saradnja parti-
zana i etnika, upravo onako kako je to postavljao Vrhovni
tab. I ako su Borba, organ KPJ , i Bilten Vrhovnog taba
objanjavali tih dana ciljeve i zadatke oslobodilake borbe, po-
litiku situaciju i stanje na frontovima i ukazivali na perspek-
tive nae borbe, ipak se etnici nijesu mogli ubijediti koliko
je tetan njihov stav koji se sve vie pretvarao u potpunu
izdaju.
Gotovo svakodnevno smo napadali njemake poloaje
oko grada i komunikacije. U pauzama izmeu okraja, u jedi-
nicama se odvijala dosta iva aktivnost partijskih organiza-
s
ija elija, na elu sa sekretarom, a u bataljonu je posto-
jao biro kao rukovodstvo partijske organizacije bataljona.
etnika izdaja je bivala sve otvorenija. Tako nam je,
na primjer, J eliki etniki odred poetkom novembra, kada
je napustio front kod Kraljeva, oteo tenkove i artiljerijska
orua i s nj i ma krenuo na aak. Ovo odvlaenje jedinica s
fronta, u trenutku kada je blokada bila najvra i kada je
izgledalo da e Nijemci popustiti, predstavljalo je otvorenu
izdaju etnikih komandanata. Taj udarac u lea partizanima
i jedinstvenom oslobodilakom pokretu imao je teke poslje-
dice. Blokada Kraljeva bila je znatno oslabljena, a poloaj
okupatora bitno poboljan. Da bi osujetilo etniki plan izdaje
koji je iao za tim da na osloboenoj teritoriji namjesto
NOO uspostavi etniku vlast partizansko rukovodstvo je
bilo prinueno da dio snaga skine s fronta i prebaci u pozadinu
radi odbrane slobodne teritorije, prije svega Uica, aka i
drugih mjesta.
Zbog etnike izdaje Trnavski bataljon je poetkom no-
vembra napustio svoj odsjek fronta i, u vezi s nastalom situa-
cijom, vratio se na teritoriju trnavskog sreza. Ogoreni na
izdajnike, hitali smo usiljenim nonim marem podnojem J e-
lice i Stenika ka aku, gdje smo stigli sjutradan u zoru. Na
kosama ispred aka i na lijevoj obali Zapadne Morave bile
su prikupljene znatne etnike snage. Ali, poto smo na tr-
na vskim kosama zarobili jednog etnikog straara i od njega
dobili znake za raspoznavanje, uspjeli smo da se provuemo
kroz etniki raspored i da bez borbe uemo u aak. Rau-
najui da su potpuni gospodari situacije, etnici su partizan-
skom komandantu aka, Milentiju Nikiu, poslali ultimatum
da se preda, navodei i to da je Trnavski bataljon uniten.
A mi smo upravo u tim trenucima bili na poloaju zvanom
Nasip (desno od komunikacije aak Gua) i to od hotela
Belvi do desne obale Zapadne Morave. Poto nijesu ni slutili
da se ve nalazimo u gradu, etnici su doli do pogrenog za-
kljuka da im se ukazao povoljan trenutak za napad. I, zaista,
oni su pred no sa nekoliko svojih odreda napali aak, ali su
ubrzo doivjeli teak poraz. J edinice partizanskog odreda dr
Dragia Miovi, sa Trnavskim bataljonom, ne samo to su
odoljele napadima, ve su prele u protivnapad i razbile et-
nike. Tada smo zarobili veliki broj etnika, njihovu komoru u
artiljerijskim kasarnama i povratili tenkove i artiljeriju koju
su nam etnici na prevaru bili oteli. Zarobljene etnike smo
pustili kuama, dok se manj i broj javio u partizane.
(Sjeam se kako je tih dana delegacija ena i omladine
aka pokuala da sprijei etnike u njihovim podlim namj e-
rama. Prema etnikim poloajima koji su se nalazili kod ar-
tiljerijskih kasarni (okolina aka) uputila se velika grupa sa
transparentima na kojima je pisalo: Mi ene, maj ke i sestre
traimo obustavljanje bratoubilakog rata! etnici su ih do-
ekali vatrom i tom prilikom ranili nekoliko ena i omladi-
naca.)
Razbijene etnike gonili smo prema Gornjem Milanovcu i
i Ravnoj gori. Pored Trnavskog bataljona, u akciji su uestvo-
vali Ljubiki bataljon i jedinice Drugog umadijskog odreda.
etnici su se nalazili u veoma tekoj situaciji. Postojali su re-
alni uslovi da ih dotuemo i zarobimo tab Drae Mihailovia.
Meutim, u toj, za etnike, vanredno kritinoj situaciji dola
je direktiva da se prekinu neprijateljstva i nastave pregovori
koje su etniki komandanti ranije uporno odbijali ili odugo-
vlaili i sabotirali. Ovoga puta su molili za pregovore. Bio je
to njihov vjet taktiki potez da bi dobili u vremenu i
izbjegli najvei poraz.
Tada se dio Trnavskog bataljona vratio na poloaje pre-
ma Kraljevu. Komanda bataljona se smjestila u selu Slatini,
a Slatinska eta je posjela Goriane i Kaulice, partrolirajui
cestom do Smaila i Musine Reke, povezujui se s jedinicama
Kraljevakog odreda. Tih dana je bio veoma razvijen poli-
tiki rad u jedinicama i na terenu. Raskrinkavana je etnika
izdaja, uvrivana vlast NOO i vrena mobilizacija pod pa-
rolom: Sve za front svi na front!
Sredinom novembra, kada je Borba donijela uzbud-
ljive izvjetaje o tome kako su Nijemci i ljotievci poubijali
20. oktobra oko 7000 ljudi i ena u Kragujevcu, partizani su
bili jo vie ogoreni. Tih dana odrana je u Uiteljskom
domu u aku okruna partijska konferencija. Delegati su
podrobno proanalizirali novonastalu situaciju, osudjili etni-
ku izdaju i manifestovali jedinstvo i vrstinu organizacije
koja se nalazila pred vanredno sloenim zadacima. Konferen-
ciji su prisustvovali I vo Lola Ribar i Cana Babovi, kao pred-
stavnici CK i Vrhovnog taba. I zabran je nov okruni komi-
tet KPJ za aak i postavljeni najprei zadaci kako u po-
gledu izgradnje oruanih jedinica, tako i u smislu jaanja
NOO i konsolidacije osloboene teritorije uopte.
KROZ NEPRI J ATELJ SKU OFANZIVU
Kada su Nijemci kraj em novembra 1941. godine otpo-
eli nastupanje od Kraljeva prema aku, Slatinska eta se
nalazila na poloaju Samaila. Dan ranije (mislim 26. novem-
bra) pozvao me je preko telefona da doem u aak komesar
aanskog odreda Ratko Mitrovi i saoptio da se svakako
radi o zamanoj njemakoj ofanzivi i da je zadatak moje ete
da postavi nagazne i protivtenkovske mine na komunikaciju
i prui to ilaviji otpor neprijatelju. Poto mi je dao i neko-
liko sanduka protivtenkovskih mina tzv. tanjiraa, rekao je
da e u Samailu biti upuena i eta narodne milicije iz aka
kao pojaanje, jer u tom asu nije bilo drugih neangaovanih
jedinica.
Istoga dana sam eljeznicom prebacio protivtenkovske
mine na odreeno mjesto i vratio se u jedinicu. Gotovo smo
u poslednjem trenutku u toku noi 26/27. novembra postavili
protivtenkovske mine na cesti prema Kraljevu ispred poloaja
Samaila. Nijemci su pred no 27. novembra pristigli s jakim
snagama pjeadije, topova, tenkova i kamiona i zanoili na
plac-magacinima, a zatim su 28. novembra u ranu zoru kre-
nuli prema Samaili i aku. Na elu kolone nastupali su ten-
kovi, a pozadi njih njemaka pjeadija i nedievci.
Kada su naile njemake prethodnice, nai istureni di-
jelovi su otvorili vatru i natjerali ih da se razviju. Nijemci su
tom prilikom ispitali komunikaciju i otkrili one protivtenkov-
ske mine koje smo nabrzinu postavili i slabo zamaskirali. Tu
su Slatinska i dijelovi ete milicije iz aka nekoliko asova
vodili neravnu borbu s Nijemcima. Bili smo i brojno i po na-
oruanju neuporedivo slabiji, ali smo ipak odoljevali njiho-
vim napadima. Na mitraljez koji smo skinuli sa zaplijenje-
nog njemakog aviona kod aka izazivao je pravu pometnju
kod neprijatelja. I z njega smo sipali jaku vatru po njema-
kom rasporedu, prebacujui ga s poloaja na poloaj, tako da
se inilo kao da tih orua imamo vie. Poto nas je njemaka
pjeadija natkrilila i izvrila snaan pritisak, Slatinska eta
je poela da se prebacuje sa samailskih poloaja prema Go-
rianima i padinama J elice, dok je glavnina ete gradske mi-
licije iz aka na poloajima u Gorianima pruila snaan ot-
por. Time je dobij eno dragocjeno vrijeme jer su se njemaki
tenkovi probili u aak kasnije nego to su planirali, to je
naim snagama, bolnici i pozadinskim dijelovima omoguilo
da se blagovremeno evakuiu iz aka. Drugoj koloni Nije-
maca (koja je preko Knia nastupala ka aku) dali su otpor
aanski i Kraguj evaki odred na Bumbarevom brdu i kod
Mrajevaca.
Poslije prodora Nijemaca u aak i Uice, glavnina je-
dinica aanskog odreda odstupila je prema Zlatiboru, dok je
Slatinska eta dobila nareenje od politikog komesara od-
reda Ratka Mitrovia da se zadri na terenu aka i da, osla-
nj aj ui se na J elicu, vri napade na komunikaciju aak
Kraljevo i postavlja zasjede neprijateljskim kolonama. Meu-
tim, eta se nije mogla odrati j er su nas dragaevski etnici
(vojvode Mojsilovia) napadali s lea i ubijali zarobljene
partizane ili ih predavali Nijemcima u znak lojalnosti i sa-
radnje. Prvo su ubili komandira voda Slatinske ete Tadiju
Bokovia. Oni su premlaivali i ubijali i lanove partizanskih
porodica, a neke predavali Nijemcima tako da je uporedo
sa njemakim terorom bjesnio i teror etnika. Nijemci su
u aku objesili politikog komesara odreda Ratka Mitrovia
9
,
rukovodioca SKOJ -a aanskog odreda Azanjca i politikog
komesara ete Desimira Kaplarevia, dok su mnoge drugove
strijeljali ili internirali. Bijesnio je teror okupatora, nedie-
vaca i etnika. Svi zatvori u sreskim mjestima bili su prepuni
srpskih rodoljuba simpatizera NOP, a mnogi od njih su
upueni u zloglasne logore na Banjici ili Sajmitu (kod Beo-
grada), u Ni ili kod Sapca, da se najveem broju od nj i h za-
metne svaki trag. Neki su zavrili u Dahauu ili u logorima u
Norvekoj.
Ponovo okupirana teritorija postala je poprite haranj a
i zlostavljanja stanovnitva. Partizanske jedinice, partijske i
politike organizacije stavljene su u najveu kunju. Neprija-
telj je svim sredstvima teio da normalizuje situaciju i
represalijama, i propagandom i ubacivanjem svojih pijuna u
organizacije NOP da ih zaplai i demoralie, da izazove me-
usobno razraunavanje i prinudi na saradnju, ili da ih pasi-
vizira. U jednoj njemakoj ocjeni vojno-politike situacije u
Srbiji na kraj u 1941. godine, u kojoj se istie da su Srbi naj-
nesreniji narod u Evropi, kae se da treba preduzeti plan-
sko istrebljenje partizanskih voa koji se jo slobodno motaju
po terenu i koji bi s prolea eventualno mogli da ponovo oive
svoju akciju.
Zato su drugovi Tito i Aleksandar Rankovi u pismu Po-
krajinskom komitetu KPJ za Srbiju, 14. decembra 1941. go-
dine, izmeu ostalog istakli: S obzirom na razvitak buduih
borbi preporuuje se formiranje pojedinih vrstih radnikih
eta i bataljona, koji e biti udarna pesnica partizanskih snaga
u Srbiji. Ti zadaci su nesumnjivo teki podvlae na kraj u
pisma drugovi Tito i Marko ali naa partijska organiza-
cija u Srbiji moe ih sa uspjehom rijetii i mora ih rijeiti.
To se i obistinilo.
Boko BRAJ OVI C
* Proglaen za narodnog heroja.
GRAD BOLNI CA
^ toku priprema narodnog ustanka vrene su i pripreme za
rad sanitetske slube. Tako se na aktiv SKOJ -a u selima
Ugnji i Vrela, koji je brojao 18 lanova, pored vojne obuke,
uio upotrebi zavoja i pruanju prve pomoi, izvlaenju ranj e-
nika i pri kupl j anj u sanitetskog materijala. Kasnije, u Kona-
diskom odredu, koji je formiran u danima julskog ustanka
1941. godine, za sanitetsko-higijensko obezbeenje bili su od-
reeni Danica Marinovi Dika i Pavle Batrievi, koji je slu-
io u. sanitetskoj jedinici bive vojske. Oni su, pored ostalog,
imali da nas upoznaju sa prvom pomoi, upotrebom zavoja i
drugim sanitetsko-higijenskim mjerama, koje su odmah dobro
organizovane u naem logoru. Zahvaljujui tom u nj emu nije-
smo imali nijedan sluaj trovanja hranom ili neku epidemiju.
Uporedo sa razvojem partizanskih jedinica razvijao se
i sanitet. Tako je pri formi ranj u Lovenskog bataljona novem-
bra 1941. godine organizovan i bataljonski sanitet, u kome su
bili: I vo Popovi Dani, kao ljekar i Mila Cetkovi, kao bata-
ljonska bolniarka, koja je bila odgovorna i za higijenu. U
svakoj eti postojale su etne bolniarke (Danica Martinovi,
Stanka Milutinovi i druge).
Prilikom napada na Pljevlja, 1. decembra 1941. godine,
formirano je bataljonsko previjalite, koje je smjeteno u
gradu, u kuama ispred Senjaka. U nj emu su, pored anija i
Mile bili Pavle Batrievi i jo nekoliko drugova, koji su kao
i on sluili u sanitetskim jedinicama bive jugoslovenske voj-
ske. Iz svakog voda bila su odreena po dva druga za nosioce
ranjenika. Svi u sanitetu bili su naoruani pitoljima.
Ve u prvim naim juriima imali smo desetak ranje-
nika, meu kojima i Sava Buria, komandira Katunske ete.
U momentu ranj avanj a naao sam se kod njega kao bataljon-
ski kurir. Bolniar ga je odmah previo. Sa sanitetskim mate-
rijalom i opremom bili smo prilino siromani. U ambulanti,
smjetenoj u jednoj seljakoj sobi, nalazio se obian dugaki
sto, umjesto operacionog, a na drugom je bio poredan sanitet-
ski materijal: zavoji, jod, alkohol, vata, neto instrumenata,
daice za utege i drugo. Sanitetsko osoblje bilo je u velikom
poslu urilo je da to prije previje ranjenike. Tei ranjenici
leali su na nosilima, a nekoliko najteih hitno je upueno na
Zabljak. Za noenje dobro su nam doli zarobljeni I talijani,
koje su po grupama sprovodili jedan ili dva borca.
Dani je odmah previo Sava, preporuivi mu da ostane
u previjalitu. Meutim, Savo nije pristao, te se vratismo u
bataljon.
U toku 24 asa borbe na Pljevljima na bataljon je imao
69 ranjenika, meu kojima vie od polovine tekih. Ni jedan
ranjenik nije ostao neprevijen. Kad se ima u vidu da je to
bilo prvo ozbiljnije sanitetsko krtenje, da Dani nije bio hi-
rurg ve student medicine, da su veina bolniarki bile po-
etnice u previ j anj u i njezi ranjenika, onda se moe bolje
shvatiti neosporni uspjeh njihovog rada.
Poslije borbe na Pljevljima preko 250 ranjenika
(
upu-
eno je za Zabljak, gdje je formirana prva partizanska bolnica
u Crnoj Gori.
1
Kolone ranjenika na nosilima, pjeke i na
konjima kretale su se dan i no. Moralo se uriti, jer je i
neprijatelj sa raznih strana slao pojaanja pljevaljskom garni-
zonu. Uz to su bili nastupili hladni zimski dani, pao je prvi sni-
jeg, a ranjenici su se morali uz put odmarati, trebalo im je obe-
zbijediti prenoite, due zastanke, hranu i drugo. Dobrom or-
ganizacijom evakuacije i aktivnou mjesnih narodnooslobo-
dilakih odbora Maoa, Mataruge, urevia Tare i drugih
usputnih sela, koja su bila pretvorena u vojne logore i pri-
hvatilita, prebacivanje ranjenika je izvreno uglavnom na
vrijeme.
Nas 13 drugova iz Lovenskog bataljona stigli smo na
Zabljak 8. decembra, i tu se zadrali oko 24 asa. Rijeili smo
da obiemo ranjenike iz naeg bataljona. Bolnica je bila smje-
tena u jednoj vili i jo 56 veih privatnih kua. Ranjenici
sa Pijevalja priticali su neprekidno jo od 2. decembra, te za
posljednje prvih dana nije bilo dovoljno leita, odnosno mj e-
sta gdje bi se postavili kreveti. Naa grupa Marko Vuleti,
J ovan Vukovi, Pavle Batrievi, Savo Nikaljevi, uro Pe-
1
Po sjeanju dr I rine Kneevi, ije sam podatke koristio prili-
kom obrade ovog napisa.
trovi, Blao Crvenko, ja i drugi krenula je da potrai svoje
drugove. U upravi bolnice, koja se tada nalazila u vili Spasoje-
via, nali smo I rinu Kneevi, upravnika bolnice, koja nam
na osnovu ve napravljenih spiskova ree za svakog gdje je
smjeten. Razili smo se svaki kod ponekog druga. U sobama
je vladao pravi bolniki red: bolniarke (dojueranje uenice
i obanice) previjale su ranjenike, odravale pristojnu istou,
deurale i svojski se starale da pomognu ranjenim drugovima.
I ne samo to. Ove djevojke su od svojih kua donosile
hljeb, kajmak, sir, i drugo za ishranu ranjenika. Mnoge su i
od ruha svojih ukuana arape, dempere, koulje i drugo
donosile ranjenicima. Za smjetaj i snabdijevanje hranom
i odjeom tolikog broja ranjenika angaovalo se sve stanov-
nitvo abljaka i oblinjih sela, tako da je cio abi jak liio
na bolnicu. J oko Borota, Veljko Kaluerovi, Lubarda, Stojano-
vi i drugi ranj eni drugovi htjeli su da izau iz bolnice i pou
sa nama u bataljon, ali je dr I rina to kategoriki odbila zbog
stanja njihovih rana.
Smjetaj i lijeenje ovolikog broja ranjenika
2
pod tada-
njim uslovima pravi je podvig dostojan svakog divljenja i po-
hvale. Posebna zasluga za to pripada Moi Pij ade, koji se sa
svojstvenom mu energijom i brigom zalagao da se, jo prije
napada na Pljevlja, pripreme prvi leaj i, obezbijedi najpotreb-
niji sanitetski materijal i instrumenti i osposobe ljudi za
strunu pomo pri ratnim povredama. Pored njega, za ustroj-
stvo i rad ove prve partizanske bolnice, ovakvih razmjera 1941,
imaju velikih zasluga i nj en upravnik dr I rina Kneevi, za-
tim dr Ruica Rip,
3
koja je u rukovodstvu zamijenila dr I rinu
kada se ova razboljela od difterije, dalje dr Dura Meterovi,
koji je primio rukovodstvo bolnice, i drugarica Borka Demi,
koja se naroito istakla u zavoenju bolnikog reda. Naroito
se osjetio rad ekipe dr Meterovia i Borke Demi panskih
boraca, koji su sa puno umjenosti prenosili teko steeno is-
kustvo iz borbi u paniji. Na kraju, nita manj a zasluga nije
ni naroda abljaka i okoline, koji je pomogao da se, u ovako
tekim uslovima, bolnica odri i izvri svoj zadatak.
Kraj em decembra 1941. godine, poto su laki, pokretni
ranjenici otili na svoj teren i poto su nabavljene potrebne
pei, bolnica je sa tekim ranjenicima preseljena u hotel na
Zabljaku.
Spiro LAGATOR
2
Broj ranj eni ka koji je proao kroz Zabljak sa kraim i duim
zadravanjem na leenju, po sj eanj u dr I rine Kneevi, prelazio je 280.
3
Lj ekar Komskog odreda, zarobljena i objeena u Kolainu.
AKTI VNOST GORI KI H RODOLJ UBA
P
osle jedanaest godina revolucionarnog rada u marksisti-
kom kruoku u Renama, u kome se razvijala vrlo iva aktiv-
nost, 1941. godine smo preli u otvoren sukob sa okupatorom.
U borbi za prava radnike klase i za prava ugnjetavanog slo-
venakog naroda pod faistikim terorom, grupe naih revolu-
cionara esto su bile iza reetaka, ali smo uprkos tome kroz
borbu jaali nau snagu, uzdizali se idejno-politiki, sticali
hrabrost za vrenje novih zadataka koji su se stalno nizali i
prouzrokovali mnogo briga neprijateljskom reimu. Na ovom
putu ka pobedi ljudskih prava pao sam jo 1934. godine u ruke
faistikim krvnicima, koji su me posle godinu dana okrutnog
maltretiranja ipak pustili na slobodu.
Poetak narodnooslobodilake borbe u J ugoslaviji zna-
io je za nas primorske revolucionare poziv na oruani usta-
nak, za kojim smo eznuli niz godina. Tako sam posle jeda-
naest godina aktivnog politikog rada doao maj a 1941.
godine na prvi sastanak, na kome je bilo rei o oruanom
ustanku protiv okupatora, o okupljanju ljudi za NOV, o i-
renj u naela Osvobodilne fronte meu potenim ljudima u Go-
rici, o nunosti pruanja materijalne pomoi NOP i o drugim
zadacima koji su bili s tim u vezi. Sastanak je odran u stanu
tefana Turela, trgovca iz Gorice, koji je stanovao na Trav-
niku. U njegov stan se moglo doi sa vie strana. Stan se na-
lazio ispod samog gorikog zamka i bio je vrlo pogodan za sa-
stanke. Na sastanak, kojim je rukovodio Anton Veluek Ma-
tev (proglaen za narodnog heroja), doveo me je Angel Ko-
dri. Bilo je naj pre predvieno da se sastanak odri u mom
stanu, ali je on bio na prometnom mestu, postojala je opasnost
za sve uesnike stoga sam sporazumno s Kodriem prido-
bio tefana Turela, koji je pristao da se sastanci odravaju
kod njega. Moj stan je i dalje sluio za javku, jer sam u pri-
zemlju imao lokal u kome je moja ena drala trafiku. Stan je
bio iza lokala, kao stvoren za dolaenje i odlaenje ljudi. Po-
sle sastanka, svaki svojim putem i organizovano odlazili smo
na posao. Tada sam privukao na nau stranu Alojza Badalia,
mesara iz Gorice, koji je jo ranije simpatisao napredni pokret.
On je dalje pridobio Oskara inigoja, takoe mesara iz Go-
rice. Obojica su zatim materijalno pomagala NOP. Zbog svog
aktivnog rada bili su 1942. godine uhapeni.
Posle ovog prvog sastanka privukao sam na organizovani
rad i Stanka Viintina. Kasnije sam otiao i do Odina u Kr-
minu, sa kojim sam bio 1934. godine u zatvoru. On je organi-
zovano radio u Krminu i pristao je na veze i saradnju s nama.
Od tada su se u mom stanu poee odravali ui sastanci, na
koje su dolazili: Angel Kodri, Franc Brumat, Mirko Tomai
i Lucijan Bratkovi; oni su donosili i odnosili razna obavetenja.
Kodri je donosio meni obavetenja i zadatke Antona Mateva,
a ja sam ih posredovao dalje. Drugove, koji su dolazili kod
mene, interesovalo je, pored ostalog, stanje vojske u gradu,
kretanj e jedinica, naoruanje i sve to je bilo u vezi sa nepri-
jateljskom vojskom. Ove podatke sam prenosio, a prikupljao
sam ih i sam,' koristei informacije drugih. Cela 1941. godina
je bila veoma aktivna. esto smo se dogovarali o nainu rada,
0 zadavanju neprijatelju to vie i to krupnijih udaraca, o ak-
cijama za privlaenje novih sigurnih ljudi itd.
Poetkom 1942. godine doao je do mene Pepi Mlenik,
na saradnik, koji je imao bliske dodire sa italijanskom voj-
skom, odnosno policijom. Policajci su dolazili kod njega u stan
gde ih je on opijao da bi to vie doznao. Tada mi je rekao
da smo tefan Turel i ja u opasnosti, jer su policajci u pija-
nom stanju pominjali tefana i mene kao sumnjiva lica koja
rade za oslobodilaki pokret. O tome sam odmah obavestio
tefana. Smatrali smo da e biti bolje ako se povuemo iz gra-
da, bilo da odemo u partizane, ili na koji drugi teren. O tome
je tefen obavestio Mateva, koji nas je pozvao u stan tefana
Turela i ukazao na potrebu rada u gradu, zbog ega ni u kom
sluaju ne smemo da naputamo svoja mesta. Morali smo da
pootrimo konspiraciju i da radimo dalje.
28. oktobra 1942. godine, iznad Rena se vodila borba
izmeu I talijana i Krake ete. U toj borbi su I talijani ubili
jednog partizana, a drugog, Latka Birsu, uhvatili ivog. Za-
robljeni Birsa nije izdrao strahovita muenja i rekao je da
partizani dobijaju duvan preko mene, jer su kod ete nali
veu koliinu duvana koji sam slao. Tako sam uskoro uhapen
1 u zatvoru proveo do kapitulacije I talije, kada sam nastavio
rad za NOP.
Alojz MARTINUC
PARTI J SKI SASTANAK U SELU BAINI
^ada je u zemlji pred aprilski rat otpoela mobilizacija,
Mjesni partijski komitet u selu Baini
1
sazvao je hitno sasta-
nak partijske organizacije. U partijskom komitetu bili smo:
J akov Tomaevi, sekretar, Petar i Mijo Bogunovi, Neeljko
Bokovi, Niko Kati, Mijo Giljevi, J ure Marinovi i ja.
Sastanak je odran 1. aprila 1941. u 21 as uveer na
Poljicu, pod maslinom I vana Nikia. To je bilo prvi put da su
se svi lanovi partijske organizacije u Baini sastali i meu-
sobno se upoznali kao lanovi KP, jer se sve do tada partijski
rad odvijao konspirativno, organizacija je bila podijeljena na
elije od tri do pet lanova, tako da se nisu znala imena ni rad
komunista u drugim elijama. Sastanku je prisustvovao i Duje
Gabri iz Metkovia.
Sastanak je imao svrhu da lanove upozna s dogaajima
koji neposredno predstoje i zadacima Parti j e i svakog komu-
niste kad sutra bude mobiliziran i primi oruje. Ukazano je da
partijske frakcije postoje u skoro svakoj dravnoj instituciji,
pa tako i u vojnim jedinicama i da svaki na lan treba da ima
na umu prije svega Parti j u i njezine zadatke, pa kada ve pri-
mi oruje, da ga ne puta iz ruku, nego da na svakom koraku
nastoji da se povee s drugim lanovima KP, da stvara par-
tijske elije, da proiruje partijsku organizaciju i da strogo i
konspirativno uva partijske veze i kanale.
Partijsko lanstvo je s najveom napetou pratilo tok
sastanka. Pri zavretku, negdje oko dva asa iza ponoi, se-
1
Selo Baoina, sjeverozapadno od ua Neretve, kod luke Ploe,
imalo je pred napad na J ugoslaviju 7 elija sa 39 lanova KP, kao i
Mjesni komitet od 8 lanova, 7 kandidatskih grupa sa 30 lanova, 7 sim-
patizerskih grupa sa 50 lanova, 92 lana SKOJ -a sa Mjesnim komite-
tom od 9 lanova. Selo je tada imalo 802 stanovnika.
kretar Mjesnog komiteta J akov Tomaevi zakljuio je sasta-
nak ovim rijeima (kako su mi ostale u sjeanju):
Drugovi i drugarice, nakon 22 godine postojanja partij-
skih i skojevskih organizacija i organizovanog rada u naem
mjestu, ovo je prvi put da su se svi lanovi Parti j e skupa sastali
i jedan drugog upoznali. Pred nama se nalaze naj krupni j i
zadaci. Hitlerovske horde porobljavaju svijet. U naoj zemlji
pripremljena je izdaja. Sutra emo biti i mi porobljeni, jer
burujska vlada nae zemlje nee dati otpor sve je pripre-
mila za kapitulaciju. Nas mobiliu i pozivaju u taj rat, koji
nee biti uperen protiv okupatora, nego protiv radnike klase.
Odazovite se pozivu, uzmite oruje i vrsto ga drite u svojim
rukama. irite radniku svijest. Zbijte svoje redove. Traite
partijske kanale. Povezujte se s ostalim lanovima KP, koje
ete nalaziti u svojim vojnim jedinicama. Organizirajte partij-
ske elije u armiji, pri kupl j aj te nove lanove. Povezujte se
s partijskim rukovodstvima u zemlji i budite spremni da
izvrite svaki zadatak koji budete primili od rukovodstva nae
Partije.
Drugovi i drugarice, ovaj na noanji sastanak ostae
u radu nae partijske organizacije kao historijski dogaaj.
U nj emu su oliena tri vanredno znaajna momenta prvo,
to smo se prvi put kao partijci skupa sastali i upoznali jedan
drugoga; drugo, to smo noas na ovom sastanku uoili teku
i presudnu situaciju u kojoj se nalazi radnika klasa nae
zemlje; i tree, to se, vjerojatno, mi ovdje prisutni nikada
vie neemo zajedno sastati, s obzirom to nas oekuje krvava
borba u kojoj e na barikadama i u prvim redovima biti poko-
eni mnogi nai ivoti.
Iza ovih rijei sekretara, u stavu mirno, otpjevana je I n-
ternacionala . . . lanovi Parti j e otili su na svoje zadatke.
J ozo TOMAEVI
NOP U KASTAVTI NI
V
^astavtina, koja se prostire sjeverozapadno od Rijeke,
jedini je mali dio I stre koji se, nakon I svjetskog rata i trogo-
dinje italijanske okupacije, naao 1921. godine u granicama
kraljevine SHS. Zato je narod ovog kraj a s pravom oekivao
slobodu i ekonomsku pravdu poslije beskrajnog robovanja.
Nakon zavretka rata iz zarobljenitva su se vraali bivi voj-
nici, od kojih su mnogi bili svjedoci, a neki i uesnici oktobar-
ske revolucije. I stovremeno je usljedio i povratak izvjesnog
broja iseljenika iz Amerike. I jedni i drugi donijeli su ideje
revolucionarnog radnikog pokreta, koje su ubrzo nale plo-
dno tlo i nove pristae. Tako je stvaran interes kod naroda
Kastavtine za nove, marksistike ideje i razvijane simpatije
prema prvoj socijalistikoj zemlji. Raspoloenje naroda vidno
se manifestovalo ve prilikom prvih izbora za Narodnu skup-
tinu, 1921. godine, kad je KPJ dobila izvjestan broj glasova,
a time je doprinijelo i nekoliko ve tada istaknutih aktivista
(Ivan Lui, Anton Srok, Franjo Mateti i dr.). U pojedinim
mjestima (Saroni) isticane su i crvene zastave.
Obznana i stavljanje komunista van zakona, a s njima i
ostalih naprednih ljudi i ovdje dovodi do hapenja i maltre-
tiranja, pretresaju se stanovi, oduzima propagandni materijal,
pa mnogi aktivisti naputaju svoje domove i razilaze se po
J ugoslaviji (Anton i J osip Srok i drugi). Drugi trae nove
mogunosti za rad i ukl j uuj u se u legalne organizacije i po-
litike stranke (Hrvatsku republikansku seljaku stranku, pa i
reimsku nacionalistiku stranku). No, pod uplivom djelovanja
URS-ovih sindikata (dosta ljudi iz Kastavtine radilo je na
Suaku, gdje su pristupali URS-u) otpoinje raskrinkavanje
politike HSS-a (izrazito klerikalne) i reimskih stranaka, a
naroito nakon diktature. Od 1933. godine poinje masovno
okupljanje mladih ljudi oko Antona Sroka, komuniste, koji se
te godine vratio iz zatvora. Organizuju se grupe simpatizera
koje se okupl j aj u radi prouavanja partijske literature, pro-
glasa, odravanja predavanja i diskusije o raznim pitanjima.
Centri okupljanja ovih grupa postaju sela Sroki, J ardasi i Sar-
oni, a u radu se istiu prvo Anton Srok i I van Cetina, a neto
kasnije i Franj o Cetina, Miro Srok, Albert Desardo, I van Lui
i mnogi drugi.
Ovakav rad ubrzo je dao rezultate. I pored snanog pri-
tiska koji sprovode eksponenti vladajuih stranaka i kler, i po-
red terora andarmerije i brutalnosti obraunavanja, proslava
1. maj a 1935. godine masovno je okupila narod Kastavtine i
izvela ga na ulice, a 1936. godine organizacija Crvena pomo
uspjeno prikuplja priloge za borce republikanske panije,
kao i za lanove URS-ovih sindikata koji su se nalazili u
trajku. 1936. godine odlaze u paniju dobrovoljci Duan Ma-
teji, Albert Lui i Nando Sirola. U J ardasima se 1937.
otvara itaonica preko koje KP vri snaan utjecaj, a preko
granice prenosi se ilegalni materijal za sela Klanu, Bresu, J u-
ie, Matulje i druga. Ove forme rada sve se vie ire i do
izbijanja aprilskog rata ovo podruje prekriveno je mreom
dobro organizovanih centara za okupljanje naprednih ljudi i
omladine. Tim radom obuhvaeni su i aci Obrtne kole
u Kastavu.
Kad su postali oiti znaci da predstoji skori napad fai-
stikih sila na J ugoslaviju i kad je zapoeta mobilizacija, bilo
je i kolebanja kod dijela vojnih obveznika da se odazovu, a
mnogi se nisu ni odazvali mobilizaciji. Ipak, se vei dio obve-
znika odazvao, da bi aprilskih dana potpuno izgubio povjere-
nj e i u bivu dravu i njeno rukovodstvo i u bivu vojsku i
nj enu komandu. Sami vojnici na poloajima, bez municije i
tekog naoruanja, bez orijentacije i jasnih nareenja, nisu
mogli sprijeiti prodor agresorskih snaga. Narod se vratio
kui razoaran, pod okupacijom faistike I talije. No, i u tim
tekim danima mislilo se na budunost, pa se meu vojnicima
propagiralo da spremaju oruje za budunost, to su mnogi i
uinili.
Do kapitulacije stare J ugoslavije u Kastavtini nije po-
stojala partijska organizacija, ali je postojao vrlo iroki krug
simpatizera KP, koji su bili voljni da stupe u redove Partije i
izvravaju sve zadatke. Na temelju ovakvog raspoloenja na-
roda Kastavtine, a posebno Halubja, postojali su svi uvjeti da
se odmah pristupi stvaranju partijske organizacije. Tako je
formirana prva partijska elija u maj u 1941. godine u selu
Trampov Breg (Trampi), u koju su uli: Silvo Mileni Lovro,
kao sekretar, Emerik Marelja J oco, Franjo Cetina Matei i
Albert Desardo. Ova partijska organizacija kasnije je prerasla
u Kotarski komitet Kastav, u koji su koncem iste godine ko-
optirani Miro Srok i Albert Lui. Sekretar ovog komiteta
ostao je Silvo Mileni Lovro, tih ali uporan i vrst partijski
radnik koji je radi svog blagog i skromnog karaktera bio vrlo
omiljen i popularan u narodu, a naroito meu lanovima
Partije.
Dobro se sjeam jednog partijskog sastanka u avgustu
1941. godine, koji se odravao u kui poznatog revolucionara
i prvog borca Halubja I vana Cetine Mateia. Sekretar komi-
teta Silvo Mileni u svom uvodnom govoru tada je, izmeu
ostalog, rekao: Naa Partija, pored Komunistike partije bolj-
evika, danas je najrevolucionarnija partija u.svijetu, koja je
na sebe preuzela historijsku ulogu da se kao avangarda rad-
nike klasfe i naroda J ugoslavije bori protiv svih neprijatelja
nae zemlje do konane pobjede. Za takvu Partiju, ako to bude
trebalo, treba da smo spremni dati i svoj ivot (od petorice
koliko nas je bilo prisutno na tom sastanku etvorica su pogi-
nula u toku NOB).
Nakon formiranja prve partijske organizacije prilo se
stvaranju i drugih organizacija, naroito u istonom dijelu
Kastavtine. Tako se u junu i julu formi raj u partijske orga-
nizacije u Vikovu, Saronima, Mareljima, Srokima, Brni-
ima, Rubeima i Zametu, kao i u Trampi, ija je organiza-
cija prerasla u Kotarski komitet Kastav.
Mada su ove partijske organizacije bile dosta mlade i u
radu neiskusne, za vrlo kratko vrijeme razvile su vrlo iv po-
litiki rad meu narodom. Tada su partijske organizacije
dobij ale preko Kotarskog komiteta veoma malo tampe (poje-
dine biltene, radio-vijesti i si.), pa se to umnoavalo da bi
svaka organizacija dobila bar po jedan primjerak, koji su
zatim lanovi Partije grupno itali s narodom i tumaili. Na
ovakav nain velika veina Kastavtana bila je pravilno oba-
vi j etavana o dogaajima u zemlji i u svijetu.
Odmah poslije napada na Sovjetski Savez i proglasa
CK KPJ da se pone sa oruanim ustankom protiv okupatora,
italijanski okupator hapsi poznate revolucionare prvo An-
tona Sroka Poara i Franj u Matetia Ronjgova, a zatim i dru-
ge. Ovim nije nanesen unitavajui udarac NOP, jer ve u to
vrijeme u Kastavtini postoji osam partijskih organizacija sa
vrlo irokim krugom odanih simpatizera, koji su bili spremni
da aktivno potpomau NOP.
Pored politike djelatnosti partijske organizacije vre
aktivne pripreme za oruanu borbu, pa se svom silom bacaju
na sakupljanje oruja, koje su pojedini lanovi Parti j e ili
simpatizeri sakrili pri kapitulaciji bive vojske. Osim toga
nije bio rijedak sluaj da su pojedini drugovi kupovali puke
za svoj novac. Tako je sakupljeno oko 180 puaka, 2 pukomi-
traljeza, 1 teki mitraljez i vea koliina municije, kao i ostale
vojne opreme.
U septembru 1941. formirane su prve skojevske grupe i
to u selima: Marelji, Saroni, Vudelji i Rubei, a nakon toga
formiran je Kotarski komitet SKOJ -a sa sekretarom Miliem
J ardasom Matijaevim. Prve akcije ove skojevske grupe izvele
su piui parole i palei krijesove uoi oktobarske revolucije;
one su se vjebale u rukovanju orujem itd.
15. oktobra 1941. godine odran je sastanak Kotarskog
komiteta u umi Labinjici, u blizini sela J ugi, na kome je
razmotrena politika situacija kod nas i u svijetu i rad par-
tijskih organizacija na terenu. Konstatirano je da su stvoreni
uvjeti za poetak mobilizacije za stupanje u NOB. Ova odluka
prenesena je na partijske organizacije na terenu, kojima jse
dalo u zadatak da ponu sa pripremama pojedinih drugova
za odlazak u partizane. Nakon kratkog vremena parti j ske orga-
nizacije su u ovome postigle znaajan uspjeh. Tako je par-
tijska organizacija sela Saroni pripremila 19, Vikova 8, Brn-
ia 5 i Marelji 1 ukupno 33 druga koji su bili spremni da
stupe u redove boraca NOB. Dan odlaska zakazan je za 2. no-
vembar 1941. godine. Toga dana sakupili su se svi ovi dru-
govi u Draani, iznad zaselka Globii, odakle su krenuli u
logor na brdu Tuhobi. Na elu ove grupe bio je lan Kotar-
skog komiteta Franjo Cetina Matei.
Odlazak prvih boraca iz Kastavtine imao je ogroman
odjek ne samo u samom kraju, ve i sa one strane bive ita-
lijansko-jugoslovenske granice. Narod I stre koji je do tada
20 godina amio i stenjao pod okupacijom faizma, toplo je
pozdravio prvi korak u oslobodilaku borbu naroda Kastavtine.
Narod I stre vidio je u ovome signal da i on krene u borbu za
osloboenje faistike okupacije.
I talijanski okupator preplaen naglim razvitkom narod-
nog ustanka u srcu okupirane teritorije, u neposrednoj blizini
Rijeke naikane vojnim garnizonima, preduzeo je mnoge
mj ere pomou kojih se nadao da e zaustaviti ustaniki zamah.
Tih dana straio je narod i preko malog lista Agrikoltore,
koji je izlazio u Rijeci na italijanskom i hrvatskosrpskom
jeziku, da e se poduzeti stroge mj ere protiv svih obitelji iji
su lanovi otili u ume, ukoliko se ne vrate kui; zatim, da
e biti internirane sve obitelji iji su lanovi otili u parti-
zane, a njihove kue spaljene. Isto tako ovaj list naziva
narodne borce ribelima (odmjetnicima, razbojnicima) optu-
ujui ih da pljakaju i ubijaju miran i poteni narod. Meu-
tim, tada okupator jo ni j e poduzimao otrije mj ere veih
razmjera. Ali zato nastoji da uhvati glavne organizatore na-
rodnog ustanka, pa vri niz blokada sela J ardasi, Kosi, pre-
tresa svaku kuu da bi pronaao prvoborce Kastavtine
brau I vana i Franj u Cetina Matei.
Nakon privremenog rasputanja logora na Tuhobiu,
kao i zbog nedovoljne povezanosti sa ostalim logorima u Gor-
skom kotaru, nai borci bili su prisiljeni da se za kratko vri-
jeme povrate natrag na teren, gdje su bili ismjeteni kod
pojedinih drugova. Ovo je bio trenutno teak udarac za NOP
u Kastavtini, koji je u prvi mah poljuljao moral u narodu.
Meutim, komunisti nisu pokleknuli: 3. decembra 1941. godine
formiran je prvi Kastavski logor iznad izvora Rijeine. Ovaj
logor prilikom formiranja okupio je samo 8 boraca: Mate i-
rola Brko kao komandir logora, I van Cetina Matei komesar
logora, Marijan irola Hobi, Albert Desardo Berti, Rude
Saron Belanov, Anton Marelja Vikovi, Dragutin Lui
Gruev i Baldo Fuak Paan. Logor na izvoru Rijeine u
svojoj daljoj aktivnosti ostvario je veoma snaan utj ecaj na
stvaranj e ostalih logora, kao i na mobilizaciju novih boraca,
od kojih su kasnije stvarani bataljoni i brigade u Gorskom
kotaru i Hrvatskom primorju.
Uporedo sa formiranjem prvih logora stvaraju se na te-
renu i prvi centri za prihvat kurira, pri kupl j anj e hrane itd.,
takozvane baze. One su postojale u selu Kosi kod Vjekoslava
Sunja, u Benaima kod Alberta Luia, kod Milana Sarona
utog, J osipa Luia Tobijeva i J osipa Petrovia Rapinkina.
Baze su bile izgraene u vidu zemunica i veoma uspjeno su
koriene kao prihvatilite kurira koji su bili stalna veza
izmeu partizanskog logora i terenskih organizacija, za prihvat
novih boraca i pojedinih ranjenika (kod Alberta Luia se
lijeio u 1941. jedan od rukovodilaca ustanka u Pri morj u
Moa Alabahari). U bazama je prikupljana i uvana hrana i
ostali materijal koji se preko njih slao u logore.
U jesen 1941. godine partijske organizacije stvorile su
na podruju Kastavtine iroku mreu simpatizera NOP. Nije
bilo sela, pa ni naj manj eg zaseoka, a da neko od mjetana
nije suraivao i potpomagao NOP. Narod je dobrovoljno davao
sve to je bilo potrebno i to je mogao dati: hranu, odjeu i
obuu, a naroito tople odjevne predmete. Glavni organizator
u izvravanju tog zadatka bila je J edinstvena narodna oslo-
bodilaka fronta (J NOF), koja je ve koncem 1941. formirana
u vie mjesta u Kastavtini. U nj oj su posebnu ulogu igrale
ene i omladina, veoma aktivni kako u potpomaganju NOP,
tako i neustraivi u izvravanju mnogih specijalnih zadataka
(iz Rijeke je prenoen razni materijal potreban partizanima
oruje, municija, lijekovi i dr., noen je u Rijeku razni pro-
pagandni materijal, koji je davan pojedinim simpatizerima
NOP i rasturan meu italijanske vojnike, prenoena po-
ta itd.).
Odgajan godinama prije rata u naprednim idejama, na-
rod Kastavtine nisu nikad mogle za sebe pridobiti nenarodne
politike partije, pa ni HSS. Radi toga ovdje nije dolo do
bratoubilakog rata narod je bio, sa izuzetkom rijetkih po-
jedinaca, jedinstven uz NOP. Narodni izdajnici bez milosti su
likvidirani, a narod predvoen komunistima, idejno srastao sa
ciljevima oslobodilake borbe, dao je svoj puni doprinos.
J osip CETINA
DVI J E PARTI J SKE ELI J E U LJ UBUKOM
^ Ljubukom je 1937. godine osnovana Narodna bibli-
oteka iji su lanovi bili radnici, aci, studenti kao i neki na-
predniji graani iz varoi. Bilo je i seljaka, naroito iz sela
Bijae. Biblioteka je bila snabdjevena sa neto knjiga, vrlo
naprednih. Bila je pretplaena na nekoliko asopisa i na dne-
vne listove. Uprava biblioteke povremeno je organizovala pri-
redbe sa prikladnim programom koje su bile uspjene i dobro
posjeene od lanova biblioteke i stanovnika Ljubukog i ne-
kih okolnih sela. Ponekad su na te priredbe dolazili i drugovi
iz apljine. Nosilac cjelokupnog rada i glavni organizator rada
ove Narodne biblioteke bio je Hasan Mesihovi (Mehmedov)
koji je u to vrijeme u gradu imao svoju stolarsku radnj u i
koji se prilikom izbora 1938. godine kandidovao za poslanika
na listi radnog naroda.
estim odlaskom u Mostar radi nabavke materijala za
biblioteku i svoju stolarsku radionicu, Hasan je odravao ne-
prekidnu vezu sa drugovima iz Mostara koji su mu davali
uputstva i direktive o nainu rada i formama djelovanja Na-
rodne biblioteke u Ljubukom. U toku nekoliko godina rada
ove biblioteke izvren je jak uticaj na stanovnitvo, naroito
na mlae ljude, u mjestu Ljubukom, selu Bijai i u izvjesnoj
mj eri na stanovnitvo sela Grab, Klobuk i jo neka. Meutim,
jaim aktiviranjem ustakih elemenata 1939. godine biblio-
teka je zatvorena, jer je tada proglaena kao crvena kua.
Tom prilikom zaplijenjene su neke knjige.
Ovim je vlast u Ljubukom mislila da e unititi svaku
klicu naprednog pokreta. Meutim, dogodilo se suprotno. Zbog
estih odlazaka Hasana Mesihovia (Mehmedova) u Mostar i
odravanja veze sa drugovima u Mostaru, on u januaru 1941.
godine dobiva zadatak da oformi partijsku organizaciju u
Ljubukom, poto su za to bili sazreli svi uslovi.
U drugoj polovini januara formi raj u se dvije partijske
elije, jedna u donjem gradu od pet lanova i druga u gor-
nj em od etiri lana Partije. Sekretar partijske elije u donjem
gradu bio je Hasan Mesihovi (Mehmedov), stolar a lanovi:
Mirko Muci obuar,
1
Marijan Primorac,
2
Salem Delali,
3
Ri-
sto Viktovi,
4
i Halid Mesihovi.
Sekretar elije u gornjem dijelu grada bio je efik Ma-
hi, a lanovi: Salem eri, Harno Sadikovi.
5
Na sastanke
partijske organizacije u Ljubukom povremeno je iz Mostara
dolazio Karlo Batko, lan Oblasnog komiteta Komunistike
partije.
U gradu je postojala i organizacija SKOJ -a. Bila su for-
mirana tri aktiva. lanovi SKOJ -a bili su: Salko Gilje, Omer
Sadikovi, Alija J aki, Hasan Daupovi, Halid Sadikovi,
erif Bili, Sidkija Sadikovi, Haj ro Mujezinovi, I brahim
Alendar i aban ukali. Pored lanova KPJ i SKOJ -a bilo
je nekoliko drugova koji su bili kandidati za KPJ i to: Salko
Mujezinovi, potanski slubenik, Hasan Mesihovi (Muhame-
dov) ie, stolarski radnik i Halil Hrnjievi, soboslikarski
radnik.
Naa partijska organizacija poetkom mjeseca juna 1941.
godine dobila je zadatak da organizuje rasturanj e letaka (prvo-
majski proglas CK KPJ ). To rasturanj e trebalo je izvriti uoi
13. juna, jer toga dana crkva svake godine organizuje velike
vjerske manifestacije na Humcu u neposrednoj blizini mjesta
Ljubukog. Ovaj praznik trebalo je jo vie uveliati, jer je to
bio i imendan Ante Pavelia. S obzirom na politiko raspolo-
enje u to vrijeme i u tome kraj u ta je crkvena manifestacija
bila mnogo masovnije posjeena nego ranijih godina. Ali i po-
red toga partijska organizacija je uspjeno izvrila svoj zada-
tak. Leci su bili rastureni po itavom junom dijelu sreza, u
crkvenom dvoritu i oko crkve.
1
Rodom iz sela Humca iz neposredne okolice Ljubukog 1929. go-
dine, uhapen u Zagrebu kao komunista. U Lepoglavi bio na robiji
19291930. godine. 1942. godine uhvaen od ustaa na Posuju i ubijen.
2
Uestvovao u NOB od 1941. godine. Poginuo 1946. godine kao
oficir UDB-e u borbi sa odmetnikom bandom u selu Paoi u zapadnoj
Hercegovini. Proglaen je za narodnog heroja.
3
Rodom iz Ljubukog. Zavrio 8 razreda gimnazije. U drugoj po-
lovici 1941. godine preao u Mostar i bio lan Mjesnog Komiteta Parti j e
u Mostaru. U 1942. godini provaljen i odveden od ustakih vlasti i likvi-
diran u J asenovcu.
4
Bavarski radnik, ubijen od ustaa kao Srbin u julu 1941. go-
dine u Ljubukom.
5
Primljen u parti j u 1940. godine u Zagrebu. Poginuo na Majevici
1942. godine. Prema njegovoj izjavi primio ga u Parti j u Boidar Adija
U toj akciji oko rasturanja letaka uestvovao je jedan broj
lanova Partije, a i jedan broj simpatizera, uglavnom Hrvata
iz sela Bioe i Graba. Ta naa akcija ustae je jako iznena-
dila, jer nisu oekivali da na ovom podruju, gdj e su imali
svoje najjae politiko uporite, moe do ovog da doe. Ve
sjutradan ustake vlasti su uhapsile dvanaest drugova, meu
njima i tri lana Partije: Hasan Mesihovi Mehmedov, Mari-
jan Primorac i J ure Gali. Ostali pohapeni su bili simpatizeri
Parti j e i skojevci. Ovi drugovi u zatvoru u Ljubukom bili su
podvrgnuti stranoj torturi. Ustae su se smjenjivale po gru-
pama i tukli ih, a naroito Marijana Primorca i Hasana Me-
sihovia traei da odaju lanove Partije. Ovu dvojicu tako
su strano tukli da su padali u nesvijest od batinanja, a potom
ih polijevali vodom kako bi se opet osvijestili. J ednom su bili
tako premlaeni da su im u blizini Sreskog naelstva poeli da
kopaju rake da ih potpuno dotuku. Meutim, oni su se heroj-
ski drali naroito Marijan Primorac, koji nije ni jednom
rijei kazao niti otkrio ostale lanove Partije. Koliko se sje-
am, ustae su nakon 1520 dana prebacili zatvorenike u
Mostar u Okruni zatvor da im sudi Okruni sud. Ovim hape-
nj em stvorila se vrlo teka situacija za bilo kakav na rad.
Moglo bi se skoro rei da je partijska organizacija postala pa-
sivna, jer je vei broj lanova KPJ otiao iz Ljubukog u Sa-
rajevo, Mostar i jo neka druga mjesta. I sam sam morao da
napustim Ljubuki i odem u Sarajevo na nekoliko mjeseci.
Poetkom oktobra su ovi uhapeni drugovi bili puteni iz za-
tvora. Meutim, ja sam takoe dobio zadatak od drugova u
Sarajevu da moram da idem u Ljubuki.
U Ljubukom sam ostao do druge polovine novembra
1941. god. kad mi je postavljeno da idem u partizane a moju
dunost preuzee efik Mahi, lan KPJ koji nije bio kod
ustake vlasti kompromitovan. I z Ljubukog je bilo oko
25 prvoboraca koji su otili u razne nae vojne jedinice, a naj -
vei broj u mostarski bataljon, od ega su samo etvorica pre-
ivjeli rat. U toku NOR-a iz Ljubukog je otilo u partizanske
redove preko 60 mladia i od toga izginulo preko 80%.
Halid MESI HOVI
REPRESALI J E BUGARSKI H VLASTI U PRI LEPU
POSLE NAPADA PARTI ZANA 11. OKTOBRA 1941.
Uspeni napad prvih prilepskih partizana na policijsku
stanicu, zatvor i potu u Prilepu, 11. oktobra 1941. godine,
ozbiljno je uzdrmao vlast bugarskog okupatora. U toku noi
on je preduzeo niz drastinih policijskih i vojnikih mera radi
suzbijanja narodnooslobodilakog pokreta i likvidacije nje-
govih aktivista.
Sutradan posle pomenutog napada partizana, koji je
oglasio poetak oruanog ustanka u Makedoniji, Prilep je
osvanuo pod nezapamenom vojnom i policijskom blokadom.
Raskrsnice na ulicama i kue bile su opsednute bugarskim
okupatorskim vojnicima pod punom ratnom opremom. Uli-
cama su krstarile vojne i policijske patrole sa zadatkom da
spree svako kretanj e i naputanje domova. Celokupni ivot
u gradu je zamro. Samo bat vojnikih potkovanih izama
i cokula naruavao je tiinu.
Faistiki zloinci koji su bili prilino uplaeni s vre-
mena na vreme su pucali da bi zastraili graane koji su po-
kuavali da otvore prozore ili kapije. Na osnovu prethodno
pripremljenih spiskova odreene grupe agenata bugarske
dravne sigurnosti, u pratnj i policajaca, hapsile su i pretre-
sale neblagonadene graane i njihove stanove. Meutim,
kako je veina traenih lica ve bila u ilegalnosti ili u partizan-
skom odredu, a da ne bi ostali praznih ruku, agenti su hapsili
njihove roditelje, a naroito njihovu brau i sestre.
Prve rtve besa razgnjevljenih bugarskih faista bili su
lanovi Parti j e i SKOJ -a i drugi pripadnici narodnooslobodi-
lakog pokreta kao i graani koji su u ranim j utarnj i m a-
sovima neobaveteni o situaciji naputali svoje domove. Po-
vorke uhapenih i zadranih graana kretale su se u pravcu
gradskog zatvora, sreskog policijskog naelstva i policijske
stanice. Bez ikakvog pitanja i objanjenja zadrani graani su
bili sprovoeni sa rukama uvis. Nemilosrdno su premlaivali
uhapene.
Obuzeti besom bugarski okupatorski silnici nisu pote-
deli ni pojedine slubenike njihovog dravnog aparata i do-
mae izdajnike. Ovima nisu pomogle izjave da su svoji, da
idu na posao radi izvravanja svojih slubenih zadataka. Tra-
gikomian je sluaj bugarskog vojvode Milana urluka (sara-
dnik bugarske policije i rukovodilac kontraete, koji je posle
osloboenja osuen na smrt i streljan). I pored izjave verno-
sti bugarskim vlastima, on j e,bi o privremeno zadran u za-
tvoru i pretuen.
Prostorije sreskog naelstva, policijske stanice i gradskog
zatvora nisu bile dovoljne da prime zadrane graane, iji je
broj iznosio preko 700 lica. Zbog toga su prilian broj uhape-
nih drali pod straom u dvoritima policijskih ustanova. Po-
jedince, na oigled svih, ponovo su zlostavljali bugarski voj-
nici i policajci, iako nisu predstavljali nikakvu opasnost.
J o u j utarnj i m asovima pojavili su se na sceni domai
izdajnici i sluge okupatora: Aleksandar Hadizdravev, Mice
Korubin, Kiro Temburka i Nikola Mamin Koljo. Oni su, zaje-
dno sa bugarskom policijom, uestvovali u odvajanju sum-
njivih iz ogromnog broja uhapenih graana.
U toku dana, posle sasluanja propraenih maltretira-
njem, odreen broj lica iz sreskog bugarskog naelstva i po-
licijske stanice sproveden je i pritvoren u memljivim, dupke
punim elijama gradskog zatvora. Tek ovde se jasnije moglo
sagledati kakva su nemona i stara lica, mukarci i ene, bila
izloena do tada nepoznatom teroru i zlostavljanju. Nezabo-
ravan je sluaj sa nagluvim starcem Ristom Stojanovskim,
koji je godinama odravao esme u Prilepu. On je izaao da
kupi lekove za bolesnu suprugu. Na ulici je bio zadran, pre-
tuen i sproveden u zatvor. Njegovi vapaji za pomo njegovoj
bolesnoj supruzi nisu smilovali bugarske vojnike i policajce
da uine bilo ta. Naprotiv, grubo je odbijen najpogrdnijim
reima. Bila je to grozna slika.
Prvu no u zatvoru zatvorenici su proveli na nogama.
Studen ih je proimala, jer nijedan od njih nije imao potrebnu
odeu. I sprebijana tela su sve vie bolela. Meutim, muna i
teka zatvorska atmosfera u kojoj su se nali i oni koji se
tome nisu nadali bila je brzo prebroena. Pod uticajem ue-
snika NOP-a rasla je ogorenost protiv okupatora i osuda nje-
govih mera.
Izloeni teroru graani Prilepa uvideli su i na delu
besmislenost prie okupatora o slobodi koju su doneli. Fai-
stika vlast je pred narodom otkrila svoj pravi zloinaki lik.
Bugarske vlasti bez podrke u narodu, i pored izvesnih
usluga ake izolovanih agenata, nisu mogle da dou do kon-
kretnijih podataka i informacija o aktivistima pokreta, pa
ak ni za one koji su se momentano nalazili u zatvoru. Zato
su morali da trae pomo sa druge strane da bi raistile sa
tako velikim brojem uhapenih graana, to svakako okupa-
toru nije ilo u prilog, s obzirom na njegovu oslobodilaku
misiju u Makedoniji.
Sledeeg dana, 13. oktobra posle podne, usledilo je gru-
pisanje zadranih sumnjivih lica u zatvoru. J edna od elija
bila je potpuno ispranjena. Neposredno posle toga bugarski
agenti i policajci doveli su u zatvor jedno nepoznato lice oba-
vijeno ebetom, kako ga zatvorenici ne bi mogli identifiko-
vati. Zajedno sa grupom agenata to lice je bilo smeteno u
ispranjenoj eliji. Zatim su sva zadrana lica izvedena u po-
ploano dvorite zatvora radi slikanja, kako je to pritvore-
nima objanjavala bugarska policija. Nepoznati, kroz otvor
na vratima, posmatrao je pojedinano izvoene zatvorenike.
Prema njegovim informacijama agenti bugarske dravne si-
gurnosti izdvajali su na jednu stranu graane iji rad u
NOR-u nj emu nije bio poznat, a na drugu su odvojili neko-
liko lanova Parti j e i SKOJ -a. Ovi poslednji su odmah svrsta-
vani licem uza zid. Posle izvrene selekcije zadrano je samo
9 lica. Sam akt izdvajanja aktivista jasno je pokazivao da je
nepoznati bio iz redova NOP-a, to se kasnije u bitoljskom
zatvoru i dokazalo. Meu osloboenima bio je i izvestan broj
komunista i pristalica NOP-a (kao na primer Kiro Gavrilov-
ski, narodni heroj poginuo u NOB-u), to govori da Bugari i
ovim putem nisu uspeli da se potpuno informiu o pripadni-
cima NOP-a.
Pritvoreni komunisti su bili smeteni u zajedniku za-
tvorsku sobu i izdvojeni od kriminalaca.
U prvim veernjim asovima u gradu su odjeknuli pu-
ani plotuni. Meu zatvorenicima je nastala ivost. Pretpo-
stavljalo se da se partizanske akcije nastavljaju. U samom
zatvoru se zaorila revolucionarna pesma. Time su lanovi
Partije i SKOJ -a protestovali protiv okupatora i podravali
prve partizanske akcije u Makedoniji. Na to su Bugari otro
reagovali. Kasnije se utvrdilo da su plotunima Bugari odavali
posmrtnu poast njihovom straaru koga su partizani ubili
prilikom napada na policijsku stanicu.
14. oktobra 1941. godine pritvoreni aktivisti, meu ko-
jima Blagoje Talevski I van, koji je uhapen jo u blokadi
8. oktobra, zatim Dime Acev (poginuo u NOB-u), Vasil Po-
povski, Blagoje Arizanskovski, I lija Ristovski i drugi bili su
sprovedeni iz Prilepa u Bitolj. Odmah po dolasku u oblasnu
dravnu sigurnost u Bitolj otpoelo se sa sasluanjima i mal-
tretiranjem pri emu su uzeli uee poznati bugarski krvnici
urijev, Petar Stojev i dr. Kasno u no premlaeni uhap-
enici bili su sprovedeni u prostorije bive bogoslovije u Bi-
tolju, koja je bila osposobljena za zatvor. Tu su se ve nalazili
pod istragom ranije uhapeni komunisti iz Prilepa: Asparuh
Korubinovski, Dime Mirevski i Stevan Stojanovski, koji su
bili smeteni u drugim prostorijama.
Naredni dani u bitoljskom zatvoru tekli su u svako-
dnevnim promenama: dovoeni su novi komunisti i drugi gra-
ani iz Prilepa. Tih dana sprovedeni su u Bitolj Asparuh J o-
sifovski, Goga J anevski, Mice Dimevski i Borko Simonovski.
Nakon toga pristigla je i druga grupa uhapenih iz Prilepa:
Kire Gavrilovski, Petar Atanasovski, Panda esnova, Dime
Bojanovski, Danica Orovanac, Blagoje Korubinovski i drugi.
Mere koje je kasnije bugarska policija preduzimala i
protiv lica koja su jo pre rata, po razliitim osnovama, bila
kompromitovana, iako nisu imala nikakve veze sa pokretom,
jasno su govorile da se ona u izvesnim sluajevima koristila
podacima bive jugoslovenske vlasti. Meu nj i ma je bilo ne-
koliko onih koji ne samo da nisu pripadali pokretu, ve su
bili i protiv njega. Inae, kako bi se moglo objasniti hapenje
Kira Debelomesova iz Prilepa, poznatog oportuniste i nepri-
jatelja NOP-a, koji je u zatvoru odmah izolovan i bojkotovan
od komunista kao eventualni provokator.
Uplaena bugarska vlast i policija u nedostaku konkret-
nih dokaza, iznuivala je iskaze od zatvorenih komunista
fizikim muenjem. I ove mere nisu pomogle. Moral isleiva-
nih, sa izvesnim sasvim beznaajnim izuzecima, bio je i ostao
na zavidnoj visini. Pojedinci, podvrgnuti mukama, dali su
izvesne iskaze ograniivi se na svoj sopstven rad. Druga pak
lica koja su ispoljila izvesnu kolebljivost, kao to je to bio
sluaj sa Borkom Simonovskim, koji je ranije iskljuen iz
KPJ zbog malodunosti i partijskih greaka, bila su izolovana
i njihovo dranje je osueno.
Posle boravka od nekoliko dana u bitoljskom zatvoru
usledila je nekakva uurbanost i priprema kod personala,
to je nagovetavalo nesvakodnevne dogaaje. Nesposoban da
slomi moral i otpor rodoljuba okupator je zatraio usluge i po-
mo rkve. U pratnj i poznatog makedonskog izdajnika Dimitra
katrova i grupe funkcionera bugarski vladika posetio je za-
tvor. Prilikom obilaska zatvora, u razgovoru sa uhapenima,
nastojao je da ih nagovori na pokaj anj e kao Bugare zasle-
pljene anarho-srpskom propagandom. Bojom pomoi obe-
avao je milost posle pokajanja. Razume se, i ova je akcija
Bugara propala kao i toliko slinih pre nje. Bio je to stvarno
smean pokuaj okupatora da na tako providan nain deluje
na moral komunista.
vrstina komunista u zatvoru za vreme opisanog perioda
najbolje se ilustrovala reagiranjem i preduzimanjem mera
prema pojedincima koji su imali nedostojno dranje pred
neprijateljem. Rukovodei i iskusniji komunisti u zatvoru
sasluavali su svakog pojedinca o njegovom dranju pred poli-
cijom. U vezi s time svakome su davane instrukcije u tom smi-
slu. Na tome je radila posebno formirana partijska komisija u
zatvoru. Rad komisije bio je omoguen time to su uhapeni,
usled nedostatka prostora, bili zajedno smeteni, tako da su u
jednoj sobi bila lica koja su zajedniki ilegalno radila na slo-
bodi. Veza sa drugim prenatrpanim sobama neprekidno je
funkcionisala. Policija je jedino izdvajala ona lica koja su ve
poela da daj u poneke iskaze ili su od drugih bila provaljena.
Nad njima se istraga vodila u oblasnom policijskom naelstvu
u Bitolj u. Meutim, ovaj broj je bio sasvim mali, skoro bezna-
ajan. Prilikom njihovog povratka u zatvor posle istrage i njima
su davane izvesne sugestije i direktive. Prema tome, komisija je
u celini nesmetano radila i obuhvatila sve zatvorenike, ceo bi-
toljski zatvor. Sa druge strane partijska organizacija u Prilepu
bila je obavetena o dranju komunista i datim iskazima.
Na ovaj nain bile su spreene ozbiljnije provale, i, to
je osnovno, bugarskom okupatoru nisu pruene mogunosti da
nanese vee udare partijskoj organizaciji u Prilepu. Zbog vr-
stog dranja komunista okupator nije bio kadar da brzo spro-
vede suenje. Tako je posle oktobarskih dogaaja u Prilepu na
suenju prvi izveden Krsto Georgievski, kroja iz Prilepa, koji
je osuen na 12 godina zatvora zato to je prepriavao sadrinu
sna o nepovoljnom ishodu rata za Nemce i tome slino. Kasnije
na suenju komunisti i pripadnici NOP-a negirali su ranije
iskaze.
Epilog svega toga bio je: beznaajan broj osuenih ue-
snika u pokretu, veliki broj interniranih u Bugarsku i na kraj u
manji broj osloboenih.
I lija RI STEVSKI
N I K I K I P A RT I ZA NI U P R V OM U DA R N OM
H E R C E G OV A K O- C R N OG OR S K OM B A T A L J ON U
jesen 1941. godine teritorija celokupnog nikikog sreza,
izuzev grada Nikia, bila je slobodna. Okupatorski garnizon
u Nikiu bio je potpuno blokiran, odseen i izolovan od osta-
lih garnizona. Nikiki partizanski odred u to vreme je ubr-
zano vrio mobilizaciju novih snaga i formirao nove partizan-
ske ete i bataljone. Tri bataljona (od osam koliko ih je tada
imao) na elu sa komandantom odreda, bila su u novembru i
decembru 1941. godine sa hercegovakim partizanima agnao-
vana u borbama sa okupatorom u jugoistonoj Hercegovini (u
bilekom i trebinjskom srezu).
Na sastanku lana Glavnog taba za B i H Slobodana
Principa Selja sa komandantom i komesarom Nikikog par-
tizanskog odreda Savom Kovaeviem i Milinkom Duroviem
i predstavnikom Operativnog taba za Hercegovinu Dokom
Puticom, koji je odran kraj em 1941. godine u Lastvi, rasprav-
ljalo se o dotadanjim zajednikim akcijama, o rezultatima, i
0 potrebi i nainu izvoenja novih akcija. Tom prilikom je,
pored ostalog, konstatovano da se ustanak u severnoj Herce-
govini sporo razvija, zato to su tamonje partizanske snage
bile nedovoljne i to nisu vodile borbu protiv okupatora, ve
su svu svoju vojniku delatnost usmerile protiv ustaa. Poto
se okupator nesmetano kretao po severnoj Hercegovini, a upo-
redo sa tim i etnika organizacija uzimala sve vie maha,
odlueno je da se od boraca iz june Hercegovine (iz bilekog
1 trebinjskog sreza) i nikikog sreza to pre formira jedan
udarni bataljon koji bi se uputio na taj teren. Na osnovu te
odluke, sa kojom se saglasio i Glavni tab za Crnu Goru i
Boku, 28. januara 1942. godine u selu Baljcima (u blizini Bi-
lee) formiran je Prvi udarni hercegovako-crnogorski bata-
ljon od 120 boraca iz june Hercegovine i 55 boraca iz Nik-
ikog partizankog odreda. Ve u aprilu ovaj bataljon je imao
300 ljudi. Na dan formiranja tab bataljona su obrazovali:
komandant Vlado egrt, politiki komesar Milija Stanii,
zamenik komandanta Ljubo Kovaevi Mizara i zamenik ko-
mesara Stevo Kovaevi.
Odabiranje ljudstva iz nikikog sreza za ovaj bataljon
izvreno je na taj nain to je tab Nikikog odreda poetkom
januara 1942. godine naredio tabovima bataljona i komandi
Nikike (gradske) partizanske ete da u njegov sastav upute
po 58 boraca, s tim da ovi budu moralno-politiki vrsti i
u prethodnim akcijama provereni. Pre odlaska u novu jedi-
nicu, u tabu Nikikog partizanskog odreda u Gornjem Po-
lju, odabranim borcima je objanjen njihov zadatak i uloga
u severnoj Hercegovini. Oni su to sa oduevljenjem prihva-
tili i sa pesmom krenuli. Bili su ispunjeni ponosom to je ba
njima poveren zadatak da sa hercegovakim partizanima ue-
stvuju u borbama prve udarne partizanske jedinice na terito-
riji Hercegovine. Kad su doli u selo Baljke, tab bataljona
ih je ravnomerno rasporedio po svim etama, da bi se na taj
nain bre zbliili i saiveli sa hercegovakim partizanima.
Na dan formiranja bataljona znatan broj ovih boraca posta-
vljen je za stareine, tako da su oni sainjavali polovinu od
celokupnog rukovodeeg kadra bataljona.
Partizani i njihovi simpatizeri u severnoj Hercegovini
primili su ovaj bataljon veoma toplo i srdano. Imponovalo
im je da je u njihov kraj dola regularna jedinica njihove
vojske. Tada se kod njih ponova uvrstila volja za borbu i
raslo je poverenje u sopstvene snage. To se najbolje manife-
stovalo u j avl j anj u mnogih dobrovljaca u bataljon, kao i u
poletnijem i energinijem radu mesnih stareina na uvrenju
i proirenju partizanskih jedinica.
Posle formiranja Prvi udarni bataljon je dobio zadatak
od Operativnog taba za Hercegovinu da energinim dejstvom
pomogne i ubrza razvoj ustanka u severnoj Hercegovini: da
pokrene borbu protiv okupatora i potpomogne bre sreivanje
i uvrenje tamonjih partizanskih jedinica; da razbije et-
niku organizaciju i da svojim dejstvom i radom pripremi
uslove za napad na snano ustako uporite Bora. On je, u
skladu sa tim zadatkom, za vreme etvoromesenog postojanja
neprekidno bio u pokretu i borbi i uspeno je izvodio itav
niz krupnih i sitnijih akcija. Po rezultatima i znaaju posebno
se istiu: borba za likvidaciju taba majora Todorovia, borba
u Bratau, u Kazancima (gataki srez), na Boru, na komuni-
kaciji Nevesinje Gacko i osloboenje od etnika glavne
hercegovake partizanske bolnice u Zvijerini.
Za uspean razvoj ustanka u severnoj Hercegovini tre-
balo je to pre likvidirati grupu majora Todorovia, koga je
Draa Mihailovi uputio na ovu teritoriju kao svog linog de-
legata, sa zadatkom da u Hercegovini stvori monu etniku
organizaciju i da uniti partizanske snage. Posle dolaska Prvog
udarnog bataljona maj or Todorovi je vrlo oprezno smestio
svoj tab u Kifinom Selu, gde se nalazila manj a italijanska
posada. Sada je bio oprezniji zato to ga je u januaru 1942. go-
dine jedna eta Nikikog partizanskog odreda bila uhvatila u
gatakom srezu, ali su ga etnike snage popa Periia uspele
da oslobode. Meutim, ni ovog puta nije dobro proao. Naime,
jedna ojaana eta Prvog udarnog bataljona je nou 19/20.
februara, po dubokom snegu, smelo upala u Kifino Selo, i dok
je delom snaga vrila demonstrativni napad na I talijane, glav-
ninom je likvidirala tab majora Todorovia. Udarnu grupu za
likvidaciju etnikog taba sainjavala je grupa nikikih bo-
raca, na ijem se elu nalazio neustraivi Slavko Kocka, koji
je tom prilikom baenu etniku bombu podigao sa patosa i
vrartio je natrag meu etnike.
Posle estoke borbe sa oko 300 I talijana i 200 etnika
koji su 27. februara 1942. godine krenuli iz Kifina Sela sa za-
datkom da proteraj u delove Prvog udarnog bataljona i jedne
mesne partizanske ete iz Brataa (koje je do tada smatrano
etnikom tvravom), neprijatelj je odbaen i ponovo prote-
ran u Kifino Selo. I ako je na bataljon ovom prilikom bio izne-
naen, ipak su I talijani imali oko 40 mrtvih i ranjenih. Ova
prva borba protiv okupatora u ovom kraj u bila je od velikog
znaaja, jer se narod toga dana prvi put stvarno uverio da su
se etnici udruili sa okupatorom i da su partizani toliko jaki
da ih i jedne i druge mogu uspeno tui.
Kraj em marta bataljon je dobio zadatak da se prebaci u
gataki srez i da sa ostalim jedinicama likvidira slobodnu teri-
toriju popa Periia, koju su ranije bezuspeno napadale snage
Pivskog bataljona (Durmitorski odred) i jedna eta nikikih
partizana sa Gatakim bataljonom. U ponovnom napadu poet-
kom aprila Prvi udarni bataljon je, pod rukovodstvom koman-
danta Operativnog taba za Hercegovinu Petra Drapina, na-
pao u toku noi centar tvrave pravcem Samobor Goreva
i skrio otpor glavnih etnikih snaga. Iz zaplenjene prepiske
etnikih stareina videlo se da su dolazak i pojava Prvog udar-
nog bataljona na teren gatakog sreza imeli pometnju i demo-
ralizaciju u etnike jedinice.
U napadu na Bora 17. aprila 1942. godine bataljon je u
sastavu istonog sektora
1
napadao pravcem Pogana glava
s. Sipovica. On je snanim udarom brzo uspeo da zauzme i-
povicu, a zatim je inicijativno sadejstvovao snagama koje su
napadale selo Igri, ali je u ovoj borbi imao nenaknadiv gubi-
tak: poginuo je komandir Prve ete Blagoje urevac.
Prvi udarni bataljon je izvojevao najveu pobe'du 25.
aprila 1942. godine na komunikaciji Nevesinje Gacko, u
blizini Fojnice. Toga dana razbio je italijansku kolonu jaine
oko jednog puka, koja se probijala iz Nevesinja ka Gacku. Tom
prilikom ubijeno je 60 i zarobljeno 50 vojnika; zaplenjeno je
60 konjskih tovara municije i opreme.
Kad su etnici 29. i 30. maj a u Zvijerini zarobili glavnu
partizansku bolnicu u Hercegovini, bataljon se odlepio od ne-
prijatelja na frontu u Nevesinjskom polju i usiljenim marem
stigao u junu Hercegovinu, gde je sa 4. bataljonom Prve pro-
leterske brigade razbio etnike i oslobodio bolnicu.
U ovim i mnogim drugim krupnijim i sitnijim etvoro-
mesenim borbama i akcijama rasla je snaga i borbena vred-
nost Prvog udarnog hercegovako-crnogorskog bataljona. On je
brzo izrastao u snanu, dobro naoruanu mobilnu jedinicu, sa
razvijenim ofanzivnim duhom i sa visokim borbenim moralom.
Odluno je izvravao postavljene zadatke i u to vreme je pred-
stavljao najjau vojniku snagu meu mnogobrojnim hercego-
vakim partizanskim jedinicama. Velika zasluga za to svakako
pripada borcima i rukovodiocima Nikikog partizanskog odre-
da, koji su svojom odanou, hrabrou, disciplinom, skromno-
u i drugarskim odnosom prema hercegovakim partizanima
doprineli da se izgradi jedinica tako visoke vrednosti.
Meu njima su se posebno i najvie isticali sledei pali
drugovi:
Blagoje urevac, seljak iz* Lulkova, lan KPJ od 1941. godine,
komandir ete od dana formi ranj a bataljona. Poginuo kao komandir
ete na Boru 17. aprila 1942. godine.
orije Premovi, radnik iz Nikia, ponovo primljen u KPJ
aprila 1942. godine vodnik. Poginuo u Petoj crnogorskoj brigadi kao
zamenik komandanta bataljona
1
u napadu na Planu marta 1943. godine.
Proglaen za narodnog heroja.
Veljko Todorovi, seljak iz Oraha, lan KPJ od aprila 1942. go-
dine pukomitraljezac. Bio je jedan od naj hrabri j i h pukomitralje-
zaca u bataljonu. Poginuo kao komandir ete u Petoj crnogorskoj bri -
gadi 1944. kod Andrijevice. Proglaen za narodnog heroja.
1
Tada su u tabu bataljona bili komandant Ljubo Kovaevi Mi-
zara, politiki komesar Stevo Kovaevi, zamenik komandanta Nikola
Ljubi'brati, zamenik komesara Marko Baleti (narodni heroj, u bata-
ljon doao neposredno pred napad na Bora. Pre toga bio komesar ete
Nikikog partizanskog odreda koja je dejstvovala u gatakom srezu).
M
* 851
Slavko Kocka, radnik iz Nikia skojevac, a od aprila 1942. go-
dine lan KPJ . Sa Stevom Kovaeviem najvie se istakao u likvidaciji
taba majora Todorovia. Poginuo na Boru 17. aprila 1942.
Ljubo Kovaevi Turo, radnik iz Nikia, lan KPJ od 1941. go-
dine vodnik. Poginuo 1944. godine u borbama oko Bijelog Polja kao
komandir ete u Petoj crnogorskoj brigadi.
Petar Kosti, seljak iz Zupe, lan KPJ od marta 1942. godine
zamenik komandira ete. Poginuo u napadu na Prozor 1942. godine kao
komandir ete u Petoj crnogorskoj brigadi.
Andrija Kovaevi, ak iz Nikia, skojevac, lan KPJ od marta
1942. godine sekretar skojevske organizacije. Poginuo jula 1942. go-
dine u selu Zabru u Petoj crnogorskoj brigadi.
Zivko Vukievi, seljak iz Gornjeg Polja, lan KPJ od aprila 1942.
godine vodnik i komandir ete. Poginuo u selu Zvijerini kraj em maj a
1942. godine u borbi za osloboenje glavne hercegovake partizanske
bolnice.
J efto Radulovi, seljak iz Broanca, lan KPJ od marta 1942. go-
dine vodnik. Naroito se istakao u naj znaaj ni j oj borbi bataljona
protiv okupatora na komunikaciji Nevesinje Gacko gde je izgubio
oko. Poginuo u bici na Neretvi 1943. godine na intedantskoj dunosti.
Duan Perovi, radnik iz Nikia, kandidat za lana KPJ de-
setar. Poginuo 27. februara 1942. godine.
Boo Krivokapi Cuca, radni k iz Nikia vodnik. Poginuo maj a
1942. godine u borbi za osloboenje glavne hercegovake partizanske
bolnice u selu Zvijerini.
Najreitija potvrda i priznanje uloge koju su odigrali
borci i rukovodioci iz Nikikog partizanskog odreda u sastavu
Prvog udarnog hercegovako-crnogorskog bataljona ogleda se
u tome to je za etiri meseca postojanja bataljona polovina
njih primljena za lanove KPJ . Posle povlaenja naih snaga
iz Hercegovine, kada je bataljon rasformiran, oni su nastavili
borbu za osloboenje zemlje u redovima Pete crnogorske
brigade. '
Milija STANlSl
GOVORI RADI O-OSVOBODI LNA FRONTA
Govori Radio-Osvobodilna Fronta! Govori Osvobodilna
fronta slovenakog naroda! Slovenci, sluajte nae emisije . . .
Tri putu nedeljno, od novembra 1941, do aprila 1942, tim
reima se javljao Kria.
Rado se seam tih dana. Bili su puni planova, snalalji-
vosti, nemira, hrabrosti i zadovoljstva zbog uspeno obavljenih
zadataka. Nismo znali za strah i umor. Moda je to bila mla-
dost, a moda vera u pravednost i pobedu nae borbe, koja nas
je hrabrila i ispunjavala uverenjem da e se sve sreno svr-
iti. Nije bilo lepih trenutaka od onih, kada smo posle zavr-
ene emisije urili kuama, ispunjeni pobedonosnim oseanjem.
Ne seam se vie detalja. Vreme je pokrilo mnoge rado-
sne i tune dogaaje koje smo doivljavali u svom radu. Neki
su pak ostali svei u toku ovih proteklih godina. Meu njima
i jedna emisija polovinom marta 1942. godine.
Tog dana bili smo u potkrovlju kod porodice Semrl u
Siki. Doli smo u toku popodneva da bi do mraka sve pripre-
mili, jer nismo smeli da palimo elektrino osvetljen je. Milan
Osredkar je montirao antenu, a ja sam postavljala i povezivala
pojedine delove aparata. Drago Hartner se borio sa spletom
ica, probao je napon i neto gunao jer mu nije sve polazilo
za rukom onako kako je to on hteo.
Kada su sve pripreme bile zavrene nastao je mrak, a do
poetka emisije bilo je jo sat i po vremena. Posedali smo na
tavanske grede i tiho razgovarali. Razmiljali smo gde emo
sutra odneti Kriaa, za iduu emisiju, pogaajui gde e
biti najsigurnije zbog blokade.
Nakon izvesnog vremena u studio je uao i spiker Mi-
lan. Taj na studio bio je obian drveni sanduk s poklopcem
i dva manj a unutranja sandueta od kojih je jedno sluilo
kao stoi za mikrofon, a drugo kao stoliica za spikera. Gledao
je program emisije. Poto je u programu bio i dijalog u kome
bih ja preuzela jednu ulogu, pozvao me je da tekst prethodno
zajedniki proitamo. Tako sam ula u studio, koji se, na-
ravno, vie nije mogao zatvoriti, jer nije bio raen za dvoje.
Rukom sam zatvarala poklopac koliko se moglo i proba je
poela pod svetlou baterijske lampe. Nisam jo proitala
svoju ulogu do kraja, a u potkrovlje je utrao Milo Brelih
s veu da nas lovi veliki broj automobila sa aparatima za
traenj e stanice. Automobili su ve otili u sve krajeve grada.
I talijani su bili uvereni da e nas te veeri sigurno uhvatiti.
ta sada? Napustiti emisiju ili rizikovati? Milan je po-
gledao na sat. Bilo je jo nekoliko minuta do poetka emisije.
Za trenutak je bacio upitni pogled na mene i Draga, a zatim
je brzo odluio:
I pak emo raditi, samo emo malo skratiti emisiju.
Da li je obavetajac ve doao? upitao je Miloa.
Da, video sam ga pred kuom.
- Dobro, nastavio je Milan. J elka e paziti na njegove
znake, a ti posebno upozori na opasnost.
Milo Brelih nam je stegnuo ruku i brzo izaao. Bacili
smo se svaki na svoj posao. Drago je ukljuio predajnik, a ja
sam u brzini stavila dva sanduka jedan iznad drugog, popela
se na nj i h i skinula dva crepa da bih kroz rupu posmatrala
ulicu. Milan se zatvorio u studio i poeo da govori: Govori
Radio-Osvobodilna fronta! Govori Osbododilna fronta slove-
nakog naroda!
Tada sam se popela na prste i oslunula. Sasvim blizu
uo se rad automobiliskog motora. Automobil je polako skre-
nuo u ulicu i stao. Nisam ga videla, ali sam smatrala da mora
biti u neposrednoj blizini, verovatno iza ugla susedne zgrade.
Pogledala sam na ulicu. U ruci naeg obavetajca brzo je
za treperila zelena svetlost znak opasnosti. U mojim grudi-
ma je istom brzinom kucalo srce dok sam netremice zurila u
tamu i sluala. Automobil je poao, malo zaokruio, a onda
opet zastao. Priao je blie. Obavetajac je dao znak crvenom
svetlou znak neposredne opasnosti. U meni su se zaotrila
sva ula. Morala bih obavestiti Milana da prestane sa emisi-
jom, ali se na to nisam mogla odluiti. Kada bi usred emisije
prestali sa programom veina slualaca bi pomislila da su nas
uhvatili. Proirile bi se naj razliiti je vesti, bilo bi mnogo ne-
potrebnog straha. Trebalo je, pre svega, I talijanima pokazati
da se ne plaimo. Nee nas uhvatiti! tvrdoglavo sam go-
vorila. Buljila sam u tamu i uima hvatala i naj manj i um.
Za trenutak me uznemiri misao: Ako nam se ipak neto desi
ja u biti kriva to nisam Milana upozorila! Klimnula sam
glavom, odbacila ove misli i s nekom dejom trdoglavou
poverovala u sreu i bila uverena da nas nikad nee uhvatiti.
Glava mi je bila vrela, a ile na slepoonicama su tukle kao
lude. Popela sam se jo vie i gotovo visila na ivici otvora. Po-
lako, beskonano polako prolazili su minuti. Dole na ulici bilo
je mirno, nikakvog uma ili znaka. J o malo, samo malo,
ponavljala sam u sebi, pa e jo jedna emisija sreno proi!
Najzad sam ula da je Milan izaao iz studija. Brzo
sve raspremite! apnula sam, a ja u jo malo pripaziti.
Auto je dole iza ugla. Za nekoliko minuta Milan i Drago su
demontirali Kriaa i stavili aparaturu u tri akten-tane.
Tane su zavukli iza greda, jer nismo imali neko posebno
skrovite.
A sada pourimo dok nisu zatvorili ulicu, rekao je
Drago. Otili smo pojedinano zbog obazrivosti nikad ni-
smo ili zajedno i veselo se uputili svaki svojoj kui. Usput
smo videli kamione pune vojske i automobile sa aparatima
za traenje, koji su nas jo jedanput bezuspeno lovili. Po-
bedonosnim pogledom i smehom pratili smo njihova bezglava
kretanja, a oni su ljutito rasterivali graane koji su se kasno
vraali svojim kuama.
I dueg dana nala sam se s Milanom da bismo se dogo-
vorili gde da prenesemo Kriaa. On je jo uvek bio rasta-
vljen na tri dela. J a sam prenosila mikrofon i predajnik, Mi-
lan modulator i kablove, a Drago usmeriva. Milan je rekao
da su Siku jo u toku noi blokirali i pretraili. J o uvek je
pod straom. Granica blokade ide neposredno uz kuu u kojoj
smo prethodne veeri vrili emitovanje, ali s obzirom da je
ulaz u kuu iz sporedne ulice, moda bi se moglo u nj u ui.
Postavljalo se samo pitanje da li emo aparat moi da pre-
nesemo. Bili smo u velikoj nedoumici. ta da inimo? Da li
da ostavimo aparaturu, ili da pokuamo da je prenesemo po-
red strae? Milan i Drago kao mukarci nisu dolazili u obzir
za prenoenje. Predlagala sam da odem sama i odnesem sve
tri tane odjedanput, da bi Kria bio to pre na bezbednom
mestu. I stovremeno bih skinula brigu s vrata vlasniku kue
koji nam je stavio potkrovlje na raspolaganje. Milan se malo
mislio, a onda je pristao na moj predlog jer drugog reenja
nije bilo. Reskirati! Na ovo smo ve navikli, jer nam je naj -
ee polazilo za rukom.
Dogovorili smo se gde u preneti aparaturu i svako je
otiao na svoju stranu.
Kupila sam neto krompira i luka za kamuflau, una-
pred se radujui kako u I talijanima ispred nosa odneti toliko
traenog Kriaa.
Vlasnika sam nala u bati. Bio je bled i neispavan. Celu
no je sluao buku automobila i vikanje faista, plaei se pri
pomisli da e ui u njegovu kuu i nai predajnik. Odahnuo
je kada sam rekla da u sve to odmah izneti iz kue. Uli smo
u podrum gde je on odneo aparaturu, sve smo lepo zavili u
harti j u i stavili u dve mree, u koje sam rasporedila luk i
krompir. Teret je bio prilino teak ali ni j e izgledao sumnjiv.
Obazrivo sam pogledala kroz otkrinuta vrata na ulicu, a zatim
napravila bezbrian izraz lica i prola pored straa u pravcu
glavne ulice. Pored mene je proao EI AR-ov automobil, onaj
koji je prvi poeo da trai Kriaa i koji ga je i prethodne
noi bezuspeno traio. Lice se samo razvuklo u osmeh: Opet
smo sreno sauvali glave!
Ila sam dalje vedra srca i s mnogo planova za idue
dane. J er, sutra ili prekosutra sve e se ovo ponoviti. Ka-
mioni puni do zuba naoruanih vojnika, autombili s aparati-
ma za traenje nae stanice i troje hrabrih ljudi koji i pored
blokada i straa bezbedno prenose Kriaa, da bi uvee hi-
ljade i desetine hiljada graana pored prijemnika slualo nae
emisije, kojima smo im ulivali hrabrost, pozivajui ih na jo
vei otpor protiv okupatora.
Vida LASIC J ELKA
K A K O SE P R I P R E M A O A T E N T A T N A PA V E L I A
G r upa radnika poela je aprila 1941. godine da oblae plo-
ama providnu ogradu jedne lepe, moderne vile skrivene sta-
rim drveem koje je ostalo od nekadanje Tukanske ume.
U neposrednoj blizini te vile nije bilo drugih zgrada i zbog
toga je izgledala kao stvorena za neku naroitu namenu.
J edino joj je smetalo srednjokolsko sportsko igralite. Ali,
bilo je nareeno da se ono zatvori i pretvori u sastavni deo
parka stanara budue vile. Inae, kuu su ustae otkupile od
Vaj sa. A Vajs, iako J evrejin, imao je sreu da uiva imunitet
kao poasni konzul jedne junoamerike drave, koja jo nije
bila stupila u rat protiv sila Osovine.
Tako kupljenu kuu blokirala je jednog dana Poglav-
nikova tjelesna bojna. Bio je blokiran i park i deo Tukanca,
a u oblinje ulice izbaeni su agenti iji je zadatak bio da
motre i legitimiu sva lica koja prolaze ulicom i stazama Tu-
kanca. U ovaj deo grada i onako nije se moglo bez specijalne
propusnice. J ako obezbeenje postavljeno je i u Gornjem
Gradu i na putu do njega.
Paveli je dobro znao da se mora osigurati. Za njega se
odmah poela interesovati partijska organizacija i ubrzo je
postavila zadatak: stvoriti uslove da se na Pavelia kad-tad
izvri atentat.
Poetkom jula 1941. Nikola
1
me pozvao na sastanak.
Poruio je da doe Mali vrtlar kako su me zvali drugovi
1
Nikola aki je bio lan Mesnog komiteta KPH Zagreba, a lan
Partije od pre rata. Hapen je i za vreme stare J ugoslavije i proteran
iz Zagreba na tri godine. Meutim, ostao je u Zagrebu ilegalno. U ile-
gialstvu je doekao i okupaciju. U septembru 1941. prepoznali su ga na
ulici agenti policije, dali se u poteru za njim, ranili ga i tako ranjenog
uhvatili. J edine rei koje je rekao u toku Istrage bile su: Vi nemate
sredstava da od mene iznudite istinu. Poto su ga poznavali kao sta-
u partijskoj organizaciji. Postavio mi je zadatak da predu-
zmem sve kako bih se ubacio na rad u Pavelievu vilu.
Tamo e se podizati park, na mestu gde je sad sred-
njokolsko igralite, a obnovie se i stari park uz vilu. Ti si
vrtlarski tehniar i nastoj da preuzme taj posao, da dobije
specijalnu propusnicu za ulaz u poglavnikov stan.
Na kraj u mi je napomenuo:
Gledaj da se tamo stalno zaposli. Nisi kompromito-
van, to je naroito dobro. Potrudiemo se i da se ulani u
Kvaternikovu gardu, kako bi imao legitimaciju vie.
Primio sam zadatak i razmiljao. Bilo mi je jasno da je
to veoma ozbiljna stvar; bio sam srean zbog poverenja Par-
tije, ali me je i strah obuzimao. Da li u uspeti da zauzmem
to mesto, da se uvuem u tu tvravu?
Ulanio sam se u Kvaternikovu gardu, ali tako da niko,
sem mog efa i Nikole, o tome nita nije znao. Ta konspira-
cija bila je potrebna da ne bih zbunio radnike koje sam vodio
u demonstracije i sakupljao pomo za Partiju, j er im ne bih
smeo objasniti prave razloge za svoj ulazak u tu gardu.
U svojoj kancelariji najmarljivije sam radio na plano-
vima za parkove. esto sam se i bez naroitog razloga save-
tovao sa efom, iznosio mu neke predloge i ideje kako bih mu
se to vie pribliio i stekao njegovo poverenje. Tako sam ve
kraj em maja, sa grupom radnika meu kojima su bila i etiri
lana Partije, uao u taj zatvoreni osinjak. Radnici su prozi-
vani i pretresani, a ja sam dobio specijalnu propusnicu. Mo-
gao sam ulaziti i izlaziti kad sam hteo, bez pretresa i sasvim
sigurno.
Tada sam poeo da prouavam vilu i nj enu okolinu i da
pamtim sve to mi se inilo vano: koliko ima straarskih
mesta, ustaa, kakvo je njihovo oruje, poloaj zgrade, visina
prozora, nain ivota Poglavnika i njegove porodice. I sto-
vremeno, trudio sam se da steknem poverenje tog odvratnog
sveta u utozelenkastim uniformama.
Pavelieva ena Kata volela je da se mea u ureenje
parka, pa je sa mnom ee o tome razgovarala. Katkad bi me
posle razgovora pozvala u kuu i poastila slatkiima, a sva-
kih nedelju dana davala mi je kao nagradu 34000 kuna. To
je tada bila prilina suma, jer mi je mesena plata iznosila
1300 kuna. Sav taj novac davao sam preko Nikole za Parti j u
rog komunistu, agenti i islednici nisu vie insistirali na odavanje par-
tijskih tajni. Streljali su ga 12. septembra u umi Rakovom potoku.
Proglaen je za narodnog heroja.
i drugovi u organizaciji alili su se na raun nagrade, govo-
rei kako i Paveli daje pristojan prilog. Nikola mi vie nije
davao nikakve druge zadatke, osim onog stalnog: Odrati to
mesto po svaku cenu!
J ednom je Paveli proetao jo nedovrenim stazama
parka i razgovarao sa mnom. Predlagao sam mu kako da se
uredi park, ali ga to nije mnogo interesovalo . . . Njega su,
oevidno, morile druge brige ....
U to vreme hitlerovska Nemaka ulazi u rat protiv So-
vjetskog Saveza. U Hrvatsku je trebalo da doe I talijan za
kralja. Za ovaj dogaaj ustae su vrile dostojne pripreme:
po selima i u crkvama na Kordunu i Baniji poklano je neko-
liko stotina srpskih ena, dece i staraca; J evrej i su strpani u
logore; punili su se liki ponori nedunim rtvama; nizala se
masovna strel j anj a taoca; svuda je tekla krv.
Pratio sam te dogaaje preko ilegalnih biltena i razmi-
ljao o svom planu i zadatku. Nareenja nema, ali uslove
treba stvori ti ...
Kraj em juna milostiva, poglavnikova ena, pozvala
me je na dui razgovor. Kroz desetak dana ovde e biti pri-
reena veera za ministre NDH i neke strane predstavnike
poela je Pavelieva ena. Doi e nemaki poslanik Zig-
frid Kae, jedan italijanski general i slovaki i bugarski pred-
stavnici. Napomenula mi je da se to jo dri u tajnosti, ali da
bi ona htela da veera uspe, pa od mene trai savet kako da
se dekorie trpezarija.
Odmah mi je palo na um da bi to bila divna prilika da
se sve te ugledne linosti odjednom pobiju. Samo, kako to
sprovesti u delo? Setio sam se paklene maine. Ali gde bih je
stavio? I dok je'milostiva Kata bogzna po koji put prebi-
rala po sali, ja sam u svojim mislima traio mogunost za
ostvarenje svog plana. I izabrao sam: u dvoranu treba uneti
ogromne palme u ije se sanduke moe staviti vea koliina
eksploziva. Pi tanj e je samo kako da se one unesu, a da ne
izazovu sumnju, jer se dekoracija moe dobro izvriti i sa ma-
nj i m ukrasnim predmetima.
Tada sam reio da pribegnem malom lukavstvu i ovako
poeo objanjavati milostivoj svoju zamisao o dekora-
ciji sale:
Bilo bi vrlo lepo, a i simobilino na takvoj veeri,
kada su tu ve strani predstavnici, da salu dekoriemo pal-
mama. Mi smo zemlja koja ima lepo more, pa je zgodna pri-
lika da to ovim i simbolino pokaemo . . .
Dok sam to govorio posmatrao sam je trudei se da joj
na licu proitam i naj manj i znak nepoverenja. Meutim, ona
se nasmejala mom diplomatskom talentu i rekla da je to
odlian predlog. To me je ohrabrilo, pa sam nastavio:
Stavili bismo tri takve palme; najveu na sredinu
sale i ona bi svojim liem natkrilila sto. U tu palmu, mi-
slio sam u sebi, staviu paklenu mainu!
Da ne bih previe otezao razgovor iz bojazni da milo-
stivoj neto ne postane sumnjivo, im sam dobio nj enu sagla-
snost za svoj predlog preao sam na razgovor o drugim deko-
racijama. Poglavnikova ena mi je tad rekla kad sve treba
da bude gotovo i otkrila as kad je veera zakazana. Dekora-
cija mora biti zavrena do 10 pre podne, jer onda dolaze na
red istai, za njima konobari itd. A veera e poeti u 20
asova.
Sad sam tek poeo da kuj em podroban plan. No pred
dekoraciju je idealna za stavljanje paklene maine, tim pre
to sam stanovao pokraj jedne staklene bate u kojoj su se
nalazile palme.
Kad sam iziao iz poglavnikove vile poeo sam da raz-
miljam o detaljima. Voz sa Split polazi oko podne. Morau
da izvadim policijsku dozvolu za putovanje. Drugovi e mi
odrediti dokle treba da idem, gde da siem, gde da se javim
na osloboenoj teritoriji i kome, gde u dobiti paklenu ma-
inu . . . Ona mora da eksplodira tano u 21 as uvee, jer e
tada sigurno biti svi za stolom, pri veeri. Dotle mogu biti
daleko od Zagreba, a proi e verovatno nekoliko sati dok se
ustae snau i utvrde koga treba da progone . . .
Ostalo je samo da se odmah poveem s drugovima da bi
se reilo najvanije pitanje: kako na vreme nabaviti paklenu
mainu.
Postao sam nestrpljiv. Otii, to pre otii i nai Nikolu.
On mora da sazna sve, da prihvati plan, odobri ga, nabavi
paklenu mainu za ovih desetak dana koliko jo ostaje.
Iz poglavnikovog stana odjurio sam sputajui se niz
Tukanac, razmiljajui gde bih sada mogao da naem Ni-
kolu. On je ilegalac i ko zna gde stanuje. U mislima sam pre-
birao sve stanove drugova u kojima sam ga ponekad viao.
I mao sam sa njim ugovoren sastanak za prekosutra, ali vreme
je previe skupo da bi se tek tako gubila dva dana. Obiao sam
nekoliko stanova. Nikole nije bilo. Najzad, u Skrljevoj ulici,
naao sam ga kod mita. Izali smo na ulicu. Nikola se zagre-
jao za plan i rekao mi da e me na vreme obavestiti. Dogovo-
reni sastanak za prekosutra otpada.
Dani su brzo prolazili. Ve sam nabavio i policijsku pro-
pusnicu za Split, gde bih uzeo paklenu mainu, pod izgovorom
da treba da odem po neko specijalno bilje za poglavnikov
park. Bio sam sve nestrpljiviji. Nikola se nije javljao.
Bojao sam se da mu se neto nije dogodilo i da bi zato
izvrenje akcije bilo dovedeno u pitanje. Ve sam izabrao i
palme za dekoraciju i u sanduku najvee iskopao duboku
rupu za eksploziv . . . A Nikole nema i nema. Opet sam krenuo
da ga traim, ali ovog puta bez uspeha.
I znenada, dva dana pred sveanu veeru, Nikola me je
telefonom pozvao na sastanak. Kao vetar odjurio sam na ugo-
voreno mesto, pun nade.
Susret je ispao nekako udan. Nikola je bio hladan i
ozbiljan. Nismo se estito ni pozdravili, a on je ve poeo da
objanjava:
Drue, stvar sa tvojim planom otpada. To nisu nai
metodi u borbi sa nepri j atel j em!... To je individualni teror,
a samo avanturistika omladina moe biti spremna na tero-
ristike akcije!
J a sam crveneo, uzdravao se izvesno vreme, a onda iz
mene provali l j utnj a. Prvi put sam pobijao miljenje starijeg
druga. Nekako instiktivno nisam se mogao sloiti sa Nikoli-
nim obrazloenjem. Setio sam se i poslednjeg sastanka komi-
teta na kome je, izmeu ostalih zadataka, bio postavljen i
ovaj: Ubijati ustae, njihove agente i izdajnike naroda uvek
i na svakom mestu!
Ljuti to sam odgovorio Nikoli:
Ne slaem se sa objanjenjem, jer su na sastanku
kome si i ti prisustvovao, atentati na ustae bili postavljeni
kao zadatak.
Nikola je naj pre utao, a onda je tihim glasom poeo da
govori o razlozima zbog kojih se akcija odlae. Objanjavao
mi je kako, bez obzira na dosadanja krvoprolia, Paveli nije
jo dovoljno poznat kao zloinac u oima hrvatskog naroda,
a posle te akcije NDH bi ostala i bez vlade. Bile bi pogoene
jo etiri drave. Pokazalo bi se da su ustae nesposobne i
Nemci bi preuzeli itavu vlast. Postreljali bi deset hiljada
talaca i nastao bi jo straniji teror. U narodu bi se onda
govorilo: Da je Ante ostao iv, bilo bi sve bolje. To bi
bilo loe.
Razoaran zbog odlaganja akcije, rastao sam se od Ni-
kole nosei u sebi iskru sumnje u tanost njegovih razloga.
Prole su odonda dve godine i mnogo ta se dogodilo za
to vreme. Nikola je pao u ruke policiji. Streljali su ga bez
istrage i bez suda. Pali su i mnogi drugi. Neki su oterani u
logore, drugi na robiju. Ipak, najvei deo zagrebakih komu-
nista otiao je u partizane.
J ednoga dana ustae su uhvatile i mene . . .
Stigao sam posle mnogo muka i tegoba na robiju u Le-
poglavu to je bilo pravo olakanje posle istrage i su-
enja. I tek posle osloboenja te zloglasne tamnice, 14. jula
1943, saznao sam prave razloge za odlaganje atentata na
Pavelia.
Cim sam sa ostalim osloboenim komunistima stigao na
slobodnu teritoriju potraio sam nekoga iz zagrebake par-
tijske organizacije ko bi mi to mogao objasniti. J er, iskreno
reeno, Nikoline rei nisu mi bile uverljive, a ni nain na koji
mi je itav sluaj tumaio.
U Moslavini sam najzad naao Marka Belinia, lana
SK Hrvatske, koji je bio na sastanku MK Zagreba kada je
na dnevnom redu bio atentat na Pavelia.
Da, znali smo, znao je za tu akciju i pokojni Rade
Konar rekao mi je ali je rok za nabavku paklene ma-
ine bio suvie kratak a drugim sredstvima atentat se ni j e
mogao da izvri. Objanjenje koje smo ti tada dali bilo je
izmiljeno, jer ti istina ne bi mnogo kori sti l a.. .
Dragutin LENARD
APL J I NSKO L J ETO 1941.
LJ eto 1941. definitivno j e razotkrilo svu trulost politikih
i drutveno-ekonomskih prilika koja se u apljini godinama ta-
loila. Tu su, u nacionalno arolikoj provincijskoj sredini, bez
ikakve industrije, glavnu rije vodili eksponenti J NS, HSS,
J RZ, J MO i drugih nacionalistikih graanskih partija, kao i
kler. Od 24. juna do prvih dana avgusta trajali su ustaki
pokolji Srba. Prva ubistva izvrena su u ostacima rimske tvr-
ave Mogorilo, a leevi baeni u Neretvu. Krajem juna ubi-
jeno je u Gabeli 125 osoba, u Draevu 25, Klepcima 45, Re-
ici 52, Tasoviima 58 itd. ukupno preko 600 osoba.
Ustae su muile svoje rtve u duhanskoj stanici u Domano-
viima, silosu na Modriu i podrumima na Pileti, a zatim ih,
pretuene i vezane, prevozile kamionima do krake jame u
Bivoljem Brdu, na Neretvu kod apljine i Opuzena i tu
ubijale.
Poslije prvih pokolja don I lija Tomas, fra Tugomir Soldo
i drugi pozivali su srpsko stanovnitvo da pree na katoliku
vjeru, obeavali onima koji to uine mir i sigurnost, a zatvo-
renim putanjem na slobodu. Prisilno prekrtavanje izvjesnog
broja ena i ljudi izbezumljenih od straha iz apljine,
Klepaca, Viia i Draeva izvreno je u julu. Prekrteni su
prisustvovali misama, izvravali savjesno sve obaveze vjer-
nika u nadi da e spasti ivote svoje i svoje djece. Meutim,
poetkom avgusta ustae su izvrile nove pokolje. Prekrteni
su bili meu prvim rtvama. Ustae su ubile u Klepcima 234
osobe, iz Tasovia 116 a iz Pribilovaca 637. Samo iz nekoliko
porodica Brstina ustae su ubile 20 osoba. U Pribilovcima je
potpuno istrijebljeno 36 porodica, a spasilo se, pored 149 mu-
karaca, samo 8 djece i 3 ene koji su se krili po peinama i u
trsci Hutova blata. Rauna se da je ukupno ubijeno i baeno
u Neretvu i jame u Mogorilu, Opuzenu, Draevu, Pribilovci-
ma, Bivoljem Brdu i Surmancima do 1500 osoba, veinom ena,
djece i staraca.
1
U Surmancima je ubijena i vea grupa sara-
jevskih J evreja.
Oslanjajui se na okupatorske snage, u apljini se neto
ranije formirala ustaka politika i vojna organizacija. Mnogi
istaknuti maekovci posluali su efa svoje stranke koji je
ve 10. aprila pozvao svoje pristalice na lojalnost ustakim
vlastima, prikljuili se ustaama, postali visoki ustaki funk-
cioneri i organizatori ili direktni uesnici u pokoljima, stavili
svoju organizaciju u slubu nove vlasti, u stvari formirali tu
vlast u zajednici sa nekolicinom predratnih frankovaca. J o
u prvim danima aprilskog rata neki funkcioneri HSS s kleri-
kalnim elementima i formacije Seljake zatite uestvovali su
u razbijanju i razoruavanju glavnine 85. pjeadijskog puka
i jednog artiljerijskog diviziona koji su se raspadali,
2
preki-
nuli eljezniku prugu kod Dretelja i telefonske linije, 14.
aprila vodili borbu sa jedinicama jugoslovenske vojske iji su
dijelovi intervenisali mlako i neefikasno, i 17. aprila doekali
ulazak italijanskih trupa drei faktiki vlast u gradu. Mae-
kova Seljaka zatita na elu sa veinom mjesnih funkcionera
HSS, meu kojima je bilo i lanova ustake organizacije i ne-
kim popovima, bila je nosilac ovih akcija. Tako se u apljini
ostvarila ranije formulisana uloga i zadaci Maekovih polu-
vojnih formacija: Zatita ima pravu zadau da rastjera jugo-
slovensku vojsku u momentu kada to bude zgodno. ..
3
.
Opunomoenici Glavnog ustakog stana bili su najboga-
tiji ljudi: dr Pavao Canki, advokat i posjednik, od 1922. do
1
Kotarski predstojnik iz apljine u izvjetaju pretpostavljenim
1943. godine navodi: Na 21. lipnja 1941. odpoeo je tadanji logornik
Franj o Vego sa kupl j enj em i ubi j anj em srpskog puanstva po selima
i apl j i ni ... Za vrijeme ovog ienja poubijano je (baeno u jame i
rijeke) oko 1.600 osoba... Prilikom ovog rada bilo je pljake i ucenji-
vanja, kao i pristrasnosti. Novac, zlatninu i dragocjene predmete, kao
i pokretni materijal dizan je od Srba i pohranjivan u ustki logor a da
raun o tome nije nikom polagan. (Arhiv VII reg. br. 1/61 K 202).
2
Komandant puka potpukovnik Dragutin I vanievi i vea grupa
oficira svojim kapitulantskim dranjem dopustili su i direktno podsticali
raspadanj e jedinica. Puk nije ni posjeo poloaje prema zadatku (za-
tvaranj e neretvanskog pravca) niti je komanda puka poduzela bilo to
ozbiljnije da sredi jedinice i intervenie protiv naoruanih klerofaisti-
kih i drugih izdajnikih grupa i pojedinaca. J edino se 2. bataljon pod
komandom majora Rudolfa Primorca odrao, i pored osipanja, kao kom-
paktna jedinica i probio 11. aprila preko Nevesinja u Mostar gdje ;ie
nekoliko dana sa jo nekim dijelovima vodio borbe s petokolonakim
elementima i to inicijativno, jer se komanda armije na elu sa ge-
neralom Milojkom J ankoviem drala sasvim pasivno, odbijala da se
angauje protiv klerofaista i ak pregovarala s njima.
3
I zjava Vlatka Maeka 1939. godine, poslije ostvarenog spora-
zuma s Cvetkoviem (Borba, 15. februara 1961. godine).
Pivo Karamatijevi: KRAJIKINJE (crte)
1934. god. funkcioner jugoslovenskog Sokola, do 1940. funk-
cioner HSS, a u 1940. god. postaje ustaki stoernik za Her-
cegovinu,
4
Pero J uki, trgovac i kuevlasnik u Zagrebu, Sa-
raj evu i apljini, do 1931. godine policijski agent u Sarajevu;
trgovci J anko i Dane Vego, upnik I lija Tomas i drugi. Za
logornika je dekretom Andrije Artukovia postavljen Franj o
Vego, koji je uz pomo svojih pobonika Ahme ta Kapetano-
via, Andrije Buljana, Emila Storelija, Erefa Zahria i dru-
gih radio na reorganizovanju Maekove Zatite, stvaranju
ustakih vojnih formacija i sprovodio masovna ubistva.
Ustae su ubile osam lanova KPJ
5
: Maksima Ijaia,
Bogdana Simia, Mirka Elezovia, Vasu Spahia, Lazara i
I liju Lojpura, Mitra i Branka Bekana i vie skojevaca, Neko-
liko drugova je moralo napustiti apljinu; komunisti iz Bivo-
I jeg Brda povezali su se s mostarskom organizacijom, a u
apljini su ostali I van Suac i Pero J eli, koji je neto ranije
doao iz Metkovia, ali i oni bez veza.
U toku avgusta je uspostavljen kontinuitet partijskog
rada. (U ovo vrijeme upuen sam iz Sarajeva na partijski rad
u apljinu.) Obnavljanje i formiranje partijske organizacije u
nekoliko sela na lijevoj obali Neretve i u apljini ostvareno
je relativno brzo, ali su zato rezultati napora da se prodre i
ostvari politiki uticaj u selima na desnoj obali bili vrlo
skromni.
Do kraj a 1941. godine postojale su partijske elije u a-
pljini,
6
Tasoviima,
7
Pribilovcima
8
(formiranju ove elije, kao
4
U toku rata postao lan ustake vlade; poslije osloboenja osu-
en na smrt kao ratni zloinac.
5
Parti j sku organizaciju u tom kraj u formirao je Miro Popara
jula 1940. godine. U prvoj parti j skoj eliji bili su: Milenko otra, Slo-
bodan akota, Maksim I jai i Bogdan Simi. Do aprila 1941. god. for-
mirane su jo dvije elije, a u j unu je organizacija imala. 14 lanova.
U apljini su djelovale dvije elije, dok su u treoj bili drugovi iz sela
Tasovii,_Bivolje Brdo i Pribilovci. Organizacija SKOJ -a brojala je 25
lanova. itavom ovom organizacijom rukovodili su Slobodan akota i
Maksim I jai koji su bili vezani za Oblasni komitet KPJ za Hercego-
vinu i to prvo preko Mira Popare, a kasnije preko Karla Batka. Pred
rat uticaj komunista u apljini i okolini naglo je porastao. Tako je, na
primjer, na optinskim izborima avgusta 1940. godine partijska organi-
zacija uspjela da istakne listu radnika i seljaka. Za postavljanje liste
bilo je potrebno 200 predlagaa i 40 kandidata i zamjenika. U Tasov-
iima, selu poznatom po naprednim tradicijama koje seu do u doba
prije I svjetskog rata, veina biraa glasala je za tu listu.
6
U eliji su bili: Pero J eli, I van Suac (ubijen od etnika juna
1942), Adem Kapetanovi, Mustafa Lati, I bro Metiljevi, Mehmedalija
Sii (umro 1942) i Enver krbo.
7
U eliji su bili: Branko i Slavko Ijai, Milan Bekan (poginuo
maj a 1942. u borbi s I talijanima kod Pribilovaca) i Stoj an Bokovi.
vinograda, stoke, novca. Okupator i ustae nastojali su da pri-
dobiju hrvatske i muslimanske mase za politiku istrebljenja
srpskog stanovnitva. U tome su se ustae sluile svim sred-
stvima: od isticanja i nakaradnog tumaenja injenice o ne-
ravnopravnom poloaju Hrvata i muslimana u staroj J ugosla-
viji, do nuenja i dijeljenja opljakane stoke i imanja pokla-
nih srpskih porodica svima onima koji podre ili uestvuju u
ustakim zloinima. Poslije pokolja u Pribilovcima ustae su
promijenile ime sela i naseljavale svoje pristalice koje su pre-
uzele opljakanu imovinu ubijenih i rastjeranih. Ustaki funk-
cioner, trgovac J uki, pljakajui imovinu ubijenih postao je
daleko najbogatiji u itavom kraju. Oni koji su za vrijeme
stare J ugoslavije stvarali i produbljavali jaz izmeu naih
naroda, nastojali su sada da svoju zloinaku politiku dovedu
do kraj a: pozivali su i provodili kurs na meusobno istreblje-
nje. U apljinskom kraj u je ta politika dovela do pokolja koji
po broju rtava i poinjenim svirepostima spadaju meu naj -
vee i najtee do kojih je dolo u Bosni i Hercegovini.
Partijska organizacija je nastojala da svu mrnj u ovih
koji su izbjegli pokolje, kanalie na put istinskog zadovoljenja
pravde, uzdigne na nivo svjesne, revolucionarne akcije. Pored
usmenog politikog djelovanja lanova KPJ , SKOJ -a i naih
simpatizera, organizacija je redovno rasturala propagandne
materijale koje je upuivao Okruni komitet; to su bili leci,
bilteni i drugi materijali Operativnog taba, Oblasnog i Okru-
nog komiteta, radio-vijesti i dr. Tako su u ljeto i jesen 1941.
godine radio-vijesti iz apljine, pisane najee rukom, upu-
ivane svakodnevno u Tasovie. Pojedini materijali rastu-
rani su i u vie stotina primjeraka.
Kada je 1941. godine zavladao ustaki teror, a strah od
ustakog noa i jame spreavao mnoge da se odupru, komu-
nisti su ustali u odbranu nevinih rtava, objanjavali politiku
i ciljeve NOP-a i KPJ , neumorno isticali potrebu bratstva
Hrvata, Srba i muslimana, pozivali na oruanu borbu protiv
okupatora i njegovih pomagaa i bili organizatori te borbe.
Komunisti su okupljali sve one koji su poeli da trae izlaz iz
ove situacije i da se odupru ili protestuju. Posebno su nasto-
jali da ubrzaju i prodube proces diferencijacije meu bivim
pristalicama HSS, koji je otpoeo intenzivnije da se razvija
ve poslije prvih ustakih pokolja.
14
Bilo je vano pokrenuti' i
one koji su, dodue, osuivali okupatora i ustae, zgraavali
se nad onim to ine, ali nisu vjerovali da je mogu uspjean
ishod borbe protiv faista.
14
Taj proces se najbre razvijao u Trebiatu gdje ustae nisu
uspjele da stvore svoje uporite.
U ovo vrijeme uspostavljen je kontakt sa pojedinim
uglednim ljudima koji su bili spremni da sarauj u s komuni-
stima na platformi borbe protiv okupatora i njegovih poma-
gaa. Meu nj i ma su bili: Nikola Rebac, Avdo arac, J ozo
J eli, dr Petar Redi, dr Asim Opija
15
i drugi. Oni su do-
prinosili propagiranju ideja i ciljeva NOP-a, pri kupl j anj u
sredstava za Narodnooslobodilaki fond, organizovali proteste
kod italijanskih vlasti prilikom hapenja naih drugova, pre-
nosili partijski materijal, sklanjali ilegalce, ustupali stanove
za sastanke itd. Ti su drugovi u proljee 1942. godine sprije-
ili da se muslimanska itaonica u apljini pretvori u ustako
uporite.
Sa pojedinim oficirima i vojnicima, uglavnom iz 14. do-
mobranskog puka, vojnim bjeguncima i vojnim obveznicima
koji se uopte nisu odazvali pozivima, ostvarivan je povre-
meno koristan kontakt i meu nj i ma razvijan politiki uticaj.
Preko naeg simpatizera, oficira Safeta Fazlagia, dobijeno je
neto oruja i informacije o snagama neprijatelja. Nekolicina
mladia iz dubravskih sela, simpatizera naeg pokreta, napu-
stili su domobranstvo, krili se neko vrijeme oko svojih kua,
a kasnije se prikljuili naim jedinicama.
Veliki broj drugova uestvovao je u pri kupl j anj u mate-
rijalnih sredstava za pokret. Prikupljeno je, tako rei, sve to
je moglo da koristi naim borcima u jedinicama i organizaci-
jama na okupiranom dijelu teritorije. Sakupljao se novac,
platno, odjea i obua, kancelarijski i sanitetski materijal itd.
Prilozi su obino upuivani u Mostar. Pri kupl j anj e oruja bio
je poseban problem koji je rjeavan na razliite naine: malo
oruja ostalo je sauvano poslije sloma stare J ugoslavije,
ostalo je kupovano za novac, stoku i ito, neto je dobijeno od
naih organizacija u Dalmaciji i simpatizera iz domobranstva,
dok je kasnije, kada su otpoele borbe, oruje zarobljavano
od neprijatelja.
U periodu 19411942. godine partijska organizacija je
upuivala omladince iz apljine i okolnih sela, veinom la-
nove KPJ i SKOJ -a, pojedinano ili u manjim grupama, u
partizanske jedinice.
18
U oktobru 1941. formirana je partizan-
15
Ubijen od ustaa 1944. godine.
18
Meu prvim su otili: Slobodan akota, Milenko otra, Rodo i
Mirko Andri, Milo Pudar (poginuo 1945. kao politkomesar bataljona u
21. srpskoj diviziji), Meho Krpo, Salko i Omer Mrgan, I van Suac, Pero
i Ljubo J eli, Pero Boi (poginuo maj a 1942. kod Nevesinja), ukrija
ehovi, J ovo Pudar, I lija Ulakovi i Asim Bu (poginuli maj a 1942.
kod sela Zimalje), Veselin Beevi (poginuo juna 1943. na Sutjesci kao
borac 1. proleterske brigade) braa Kobe, Sabin Cerimagi (poginuo juna
ska eta u Pribilovcima u kojoj su, pored Pribilovana, bili
i borci iz Tasovia i jo nekih sela. Komandir ete bio je
I lija uk, zamjenik komandira Manojlo Bulut, politiki kome-
sar Veljko Bulut, zamjenik politikog komesara Branko I jai.
(eta se aktivirala kraj em aprila 1942. godine kada su snage
J unohercegovakog partizanskog odreda iz rej ona Lj ubi nj a i
Stoca razvijale dejstva lijevom obalom rijeke Bregave ka Ne-
retvi i nanijele italijanskim jedinicama takve udare koji po
snazi i rezultatima spadaju meu najjae koje je ustanika
Hercegovina zadala okupatoru.)
*
U prvoj godini rata u apljinskom kraj u izvreni su prvi
koraci u otvaranju puteva ka novom drutvu i novim odno-
sima. Zbog tekih posljedica dvadesetogodinje nenarodne vla-
davine, neravnopravnog poloaja hrvatskog naroda, negativ-
nog uticaj a HSS, dijela klera i frankovakih grupa, proces
razobliavanja kvislinga tekao je postupno i trebalo je da pro-
u mjeseci i godine oslobodilakog rata pa da dio masa u tom
kraj u pone da shvaa i da se bori za stvarna rj eenj a nacio-
nalnih i socijalnih problema zemlje.
Okupator i njegovi brojni domai pomagai nisu uspjeli
da terorom, koji je u 1941. dostigao ire razmjere nego u bilo
kojem drugom kraj u Hercegovine, ugue otpor rodoljuba pred-
voenih komunistima i sprijee njihovo uee u NOP. U po-
tvrdu ovoga govori i injenica da je u toku narodnooslobodi-
lakog rata iz apljinskog kraj a uestvovalo u jedinicama
NOV 762 borca, od kojih je poginulo 184.
Demil ARAC
1943. na Sutjesci kao borac 10. hercegovake brigade), Risto Karadeglija
(poginuo 1943. kod Trebinja kao politkomesar ete 10. hercegovake bri -
gade), Meho Hasanagi, Mirko Pral jak i drugi.
KRALJ EVO (DO FORMI RANJ A ODREDA)
a vest da e 25. marta jugoslovenska vlada potpisati u
Beu pristupanje J ugoslavije Trojnom paktu, Udruenje srp-
skih ratnika Kraljeva i episkop Nikolaj Velimirovi su zaka-
zali protestni zbor u dvoritu episkopovog konaka, ime su
verovatno hteli samo da stiaju revolt graana. Organizacija
KPJ je odluila da iskoristi ovaj skup za odluni protest pro-
tiv izdaje zemlje, pa je pozvala radnike da dou to masov-
ni je. Kad je zvonima oglaen poetak zbora, u dvoritu konaka
je ve bilo oko hiljadu ljudi. Gimnazija je imala nastavu po
podne, pa skojevci nisu mogli da stignu na poetak zbora, a
kako je bila preko puta konaka, nastavnici su prekinuli asove
zbog graje. Poto nam je bila preneta direktiva da se pri kl j u-
imo zboru, odmah smo iz kole otili u dvorite konaka.
Upravo je govorio episkop Nikolaj Velimirovi. Osuivao je
potpisivanje pakta, ali nije pozivao na otpor. Anglofilski
elementi izbacivali su parole: iveli nai veliki saveznici
Francuska i Engleska!, ali su se sve ee ule parole: Dole
pakt! Savez s Rusijom! i si., to su prisutni masovno pri-
hvatali. Kad je Nikolaj, na kraj u govora, uplaen raspoloe-
nj em mase, pozvao prisutne da se raziu mirno kuama, na to
je skoio profesor Raovi
1
i, verovatno po direktivi nekog
lana KPJ , pozvao prisutne da pou ulicama i demonstriraju
protiv pakta. Masa kao da je to samo i ekala. Preskaui
ograde konaka pokuljala je ka glavnoj ulici. Bio je to nezadr-
ivi revolucionarni zanos podstaknut patriotskim oseanjima
svih graana. Radnici i studenti su otvoreno krenuli u pro-
test. Mi omladinci smo im se priljuivali i ne shvatajui
moda dovoljno znaaj tog istorijskog trenutka. Du glavne
ulice, zbunjeni i preplaeni lavinom mase, trgovci su poeli da
sputaju roletne na radnjama.
1
Poznati antifaist, za vreme rata bio u zarobljenitvu.
Odjednom se iznad povorke zavij orie zastave. Napred
je vodoravno noena trobojka, duga desetak i vie metara, sa
crvenim poljem iznad glava demonstranata, pa je iz pozadine
izgledala kao proleterska zastava.
Povorka se stalno poveavala, a s njom i borbeno raspo-
loenje. Gromoglasne parole podsticalo je i priguivalo skla-
dno skandiranje demonstranata: Braniemo zemlju uva-
emo narod, Narod s vojskom vojska s narodom, Savez
s Rusijom i druge, a odmah zatim odjeknula bi pesma Budi
se Istok i Zapad ili Lanci nam se kuj u kleti. Pri prolasku
povorke ugledao sam na njenom zaelju policijskog pisara
Dimitrijevia sa dva andarma, kako zbunjeno koraaju iza
mase demonstranata. Nekolicina lanova Udruenja srpskih
ratnika brzo je napustila povorku.
Masa od gotovo dve hiljade ljudi prolazila je pored
komande mesta i kasarni i ni j e htela ii dalje dogod se na pro-
zoru ne bi pojavio neki od oficira. A tada smo ga doekali
frenetinim aplauzom i poklicima: Narod s vojskom vojska
s narodom. I tako kroz ceo grad. Kada smo u sumrak ponovo
stigli na trg ve osvetljen sijalicama, na postolje spomenika
se popeo profesor Raovi i poeo da govori. Zvonki glas, pre-
kidan estim aplauzom i poklicima, cepao je nonu tiinu i ra-
spaljivao masu. Ne priznajemo pakt! Sa faistima moemo
pregovarati samo preko muice puke, bila je dugo ponavlja-
na parola u Kraljevu posle tog govora.
Kad je Raovi zavrio, na kamene blokove spomenika
popeo se Moma Petrovi Tra, student prava,
2
za koga smo
tada mislili da je lan MK. Masa je pljeskom i poklicima pri -
hvatila njegove revolucionarne rei. Govorio je protiv izdaje
i o potrebi da branimo zemlju, uz savez s Rusijom. U jeku
Trinog borbenog poziva za odbranu zemlje od faizma, na ivici
trga poeli su da se pri kupl j aj u andarmi i policijski pisari.
Namere im oigledno nisu bile potene, pa je Tra, videi ih
da se probijaju kako bi izazvali sukob, borbeno zavrio govor,
pozivajui prisutne da se raziu ali da nastave sa osudom
izdaje zemlje.
Sutradan, 26. marta, borbeno raspoloenje nije napu-
talo graane. Pod utiscima velike veeri, u koli nismo nita
radili. Skojevci iz I V/v razreda organizovali su ak i bojkot
nemakog jezika: poepali su nemaki udbenik, a na postav-
ljana pitanja su utali kao nemi. Videi ovakvu upornost dece
nastavnica je poela da plae.
2
Poginuo 1942. kod Bugojna kao zamenik politikog komesara 4.
(Kraljevakog) bataljona 1. proleterske brigade.
U rano jutro 27. marta pronela se vest da je zbaena
vlada potpisnik pakta s Nemakom. Bio je to samo znak za
nastavljanje manifestacija raspoloenja za borbu protiv fai-
zma. Izili smo na ulice. I stovremeno se na trgu pojavila ko-
lona od nekoliko stotina aka nie gimnazije koju je predvo-
dio direktor Kneevi.
3
Nosili su sliku kralja Petra i piska-
vim detinjim glasom podravali parole koje je uglavnom
direktor uzvikivao. Sa druge strane grada nailazila je dosto-
janstveno ogromna povorka radnika fabrika aviona i vagona,
sa zastavama i transparentima, na brzinu napravljenim od
dasaka i platna. Pred naraslom gomilom, na trgu ukraenom
raznovrsnim zastavama, redali su se govornici. U ime komu-
nista govorio je Ljubia Petrovi Kico, student prava,
4
poznat
kao dobar govornik. Sa trga je masa krenula ulicama. Kralje-
vom su itav dan odjekivale borbene parole za odbranu zemlje.
* *
*
Dani su prolazili ispunjeni grozniavim iekivanjima,
ali i uurbanim pripremama. Znali smo da predstoji rat, samo
se nije znalo kad e poeti. J ednog dana nad gradom se izne-
nada pojavio nemaki izviaki avion. Protivavionska artilje-
rija je otvorila vatru i pogoeni avion je pao negde u okolini
Kraljeva. Piloti, dva mlada podoficira, ostali su ivi i sprove-
deni u grad. Svi su traili da ih vide. Bombardovanje Beo-
grada, 6. aprila, primljeno je u Kraljevu sa novim borbenim
raspoloenjem. Izbeglice iz Beograda priale su o uasu rata,
ali to nije obeshrabljivalo Kraljevane.
Rat se vodio. Gradom su se prenosile vesti o uspesima
jugoslovenske vojske prema Caribrodu, Skadru, u Makedo-
niji, i o bombardovanju Sofije. Ubrzo se poelo govoriti o
probojima naih frontova: kod Pirota, u Vojvodini, Makedo-
niji. Petokolonai su uporno proturali vesti da su Nemci ve u
Niu. Kruevcu, Kragujevcu, Skoplju. Opet je doprla vest o
borbi naih aviona i nemakih tenkova u Kaanikoj klisuri,
o hrabrosti rezervista iz 12. i 58. puka, ali i o sabotai u voj-
sci: da vojnici dobijaju opremu bez naoruanja, oruje bez
municije, sanduke sa konzervama umesto sa granatama i si.
Ovakve vesti kombinovane sa vestima petokolonaa o prodo-
3
J edno vreme je bio u Kral j evakom partizanskom odredu pa je
priao etnicima gde je stalno istupao protiv bratoubilake borbe te
ga je Keserovi zaklao 1943. godine.
4
I ako nije lan KPJ , bio je jedan od najpoznatijih levdara u
gradu. Uhvaen u raciji 1941. godine i streljan u Beogradu 1941.
rima Nemaca, dezorijentisale su ljude. Nije se znalo emu da
se veruje. Meao se patriotski zanos sa nepoverenjem u ruko-
vodstvo drave i vojske.
Ve prvih dana rata KPJ je dala direktivu da se radnici
i omladinci j avl j aj u u dobrovoljce za odbranu zemlje. Velike
grupe radnika, aka i studenata su odlazile u optinu, odakle
su upuivane u komandu mesta. Otuda su ih vraali sa obra-
zloenjem da nemaj u oruja ni za regularne jedinice. Opa-
snost od bombardovanja stalno je rasla. Porodice koje su imale
rodbinu ili prijatelja u selima (u prvom redu trgovake) skla-
njale su se iz grada. Uputstvo za naputanje grada dala je i
uprava fabrike aviona. Veina graana ostala je u gradu.
Direktiva KPJ bila je, stoga, da treba ostati u gradu i s naro-
dom deliti sudbinu, a u sluaju bombardovanja pruiti prvu
pomo i uestvovati u gaenju poara.
etvrtog ili petog dana rata poelo je danonono povla-
enje naih jedinica iz Nia, Paraina i Kruevca preko Kra-
ljeva na zapad. Teka vozila, koja su teglila topove svih kali-
bara i primitivne taljige s konjskom vuom, luksuzni automo-
bili i kamioni, peai i sanitetska kola sve se to izmealo.
Glavna ulica Kraljeva bila je zakrena, a na mostu preko I bra
vladao je pravi krkljanac. Vojska je prosto beala. Svi su govo-
rili da je front prema Niu probijen i da su im Nemci za pe-
tama. Delovi Generaltaba i Komande ratnog vazduhoplov-
stva koji su bili smeteni u irem rej onu Vrnjake banje, jo
ranije su pobegli ka Uicu i Sarajevu. General Ili (koliko se
seam imena), komandant jedinica oko Kraljeva, koji je sa
enom i erkom bio smeten u hotelu Pariz, takoe se izgu-
bio iznenadno. Vojska je ostala bez komande. J edinice u oko-
lini Kraljeva su poele da se osipaju ostavljajui opremu i
oruje. Neko je obio vojni magacin opreme i hrane i stavio
ga na raspolaganje narodu. pekulanti su koristili situaciju da
napune svoje magaze i podrume. Peta kolona je pojaala de-
latnost.
Kralj evani su prvih dana rata bili prosto oamueni
dezorganizacijom vojske. Ne samo obine vojnike ve i dra-
vne organe koji su se povlaili preko Kraljeva zahvatila je
panika. Vlastodrci su se u limuzinama, pretrpanim svim i sva-
im, bezglavo urili ka Sarajevu i prema moru.
U okolinu Kraljeva kao da je bila prebaena jedna ili
vie nemakih diverzantskih grupa sa specijalnim zadatkom
da dezorganizuju pozadinu nae vojske. Telefonske veze Kra-
ljeva sa okolnim mestima bile su iskidane na vie mesta.
Grupa rodoljubivih oficira koja je bila preuzela vlast u gradu,
traila je bilo koju jedinicu da s njom intervenie na ugroe-
nom pravcu od Kruevca. Od nekud su se pojavile jedinice
6. puka i preduzele energine mere. Na obali I bra su uhvaena
dva nemaka agenta. Prislukivali su telefonske razgovore
ispod mosta. J edan je bio preobuen u uniformu jugosloven-
skog potpukovnika. Advokat Radievi,
5
poznati opozicionar,
ubio je iz revolvera jednog petokolonaa koji je pokuao da
unosi paniku. Otkrivena je i pijunska radio-stanica u zvo-
niku katolike crkve.
esti puk je bio zaveo u gradu vanredno stanje. Nare-
eno je da se sva raznesena vojna oprema i namirnice vrate
u magacine, pa su otpoeli masovni pretresi u elom gradu.
Nekoliko pekulanata je uhapeno, a pohvatani petokolonai
su streljani. I stovremeno se organizovala odbrana du leve
obale I bra i desne obale Morave; postavljeni su teki mitra-
ljezi (dodue neukopani i nemaskirani), a na Ratarskom ima-
nj u protivavionska artiljerija. Dobijao se utisak da e se ne-
pri j atel j u pruiti otpor. Ponovo se javljamo u dobrovoljce.
Neki dobijaju puke i idu na poloaje iza bolnice i kolonije
vazduhoplovnog zavoda. Ali je takvo stanj e traj al o samo
2-3 dana.
Petokolonai su svakog dana pro turali dezinformacije,
sraunate na demoralizaciju i dezorijentaciju nae vojske:
general Nedi razbio neprijatelja u Makedoniji; Englezi pri-
stiu iz Grke; Slovenci i Hrvati pustili Nemce na severu;
komunisti odbili da ratuj u; Nemci prodrli do Kragujevca i
Kruevca i si. Ljudi se stoga nisu mogli da snau u tolikim
protivrenostima. Dan uoi upada Nemaca u Kraljevo pronela
se vest da je radnika klasa Kragujevca uzela oruje iz maga-
cina i pod rukovodstvom komunista vodi uline borbe protiv
Nemaca. Ubrzo se iz pravca Kragujevca, izgleda kod Knia,
ula artiljerijska vatra.
Oficiri jedinica koje su se povlaile na zapad, a najvie
komunisti i antifaisti govorili su da se kod Uica organizuje
novi front. U takvoj situaciji partijsko rukovodstvo Kraljeva
dalo je direktivu da se lanovi KPJ i Skoja povuku iz grada
ka aku da bi se ukljuili u taj novi front. Time bi se izbe-
gao i prvi udar faista ako bi poeli da hapse komuniste. Oko
10-15 lanova KPJ i nas nekoliko skojevaca (koliko se se-
am: Gvozden Paunovi, Olga J ovanovi, Zika Kika J ovanovi,
Moma Petrovi Tra, Rade Vilotijevi, Danica J asni, Bora
5
Poetkom ustanka bio je zamenik komandanta Kraljevakog
partizanskog odreda, a kasnije, sa direktorom gimnazije Kneeviem,
preao u I barski etniki odred. Poto se uverio u etniku izdaju po-
begao je od njih, ali su ga uhvatili Nemci 1943. godine i
1
streljali na
Banjici.
Stefanovi, Slobodan Lukovi, Zikica Stojanovi, Duan Mili-
i, Milka Trailovi, Ljubia Petrovi, Olga Lukovi, Koa
J oni i dr.
6
sklonili smo se 11. aprila uvee u Progorelicu kod
rodbine Slobodana Lukovia. Ta dva dana bila su za mene
pravi seminar. Razgovaralo se o novostvorenoj situaciji i sa-
gledavani dalji zadaci.
No neposredno pred ulazak Nemaca u Kraljevo, jedi-
nice koje su organizovale odbranu poruile su sve eleznike
i drumske mostove na I bru i Zapadnoj Moravi. Zapaljene su
glavne hale fabrike aviona i cisterne ratnog vazduhoplovstva
u Vitanovcu i Bogutovcu (navodno je na oba mesta bilo po
pola miliona litara benzina, ali su Nemci po ulasku ugasili
poar). Ogroman oblak pokrivao je klisuru i dojinu oko Kra-
ljeva nekoliko dana. Sve je smrdelo na sagoreli benzin.
Oko podne, 12. aprila, naile su nemake kolone od Vr-
njake banj e i Kragujevca. Dolo je do manj i h borbi u rej onu
Sijaeg Polja. Krae vreme dejstvovala je artiljerija, ali su/
nae snage bile brzo uutkane dejstvom nemakih oklopnih
jedinica. Borba nije trajala vie od pola asa, i to van samog
grada. Poloaj je nadletala roda i posle kraeg izvianja
izbacila jednog padobranca na ue I bra u Moravu, kod biv-
eg aerodroma. Nakon toga nemake jedinice su bez otpora
ule u grad.* J edino kad su Nemci doli da posednu potu,
neki porunik iz sastava 6. puka i jedan potanski slubenik
ubili su nemakog oficira, ali su i sami poginuli.
Dva dana posle ulaska Nemaca u Kraljevo upueni smo,
Bora Stefanovi i ja, iz Progorelice da izvidimo situaciju u
gradu i poto nije bilo nikakvih hapenja komunista, a prema
Uicu se ni j e vodila nikakva borba, obavestili smo ostale dru-
gove i svi su se drugog dana vratili u grad.
6
Gvozden Paunovi , sekr etar OK K P J , pogi nuo za vr eme r ata u
okol i ni aka; Ol ga J ovi i , l an K P J , pr va ena pol i tkomesar ete
4, ( K ral j evakog) batal j ona, pogi nul a 1943. kod Prozora; Zika K i ka J o-
vanovi , l an OK K P J , pogi nuo 1941. kao pol i tkomesar i bukovake ete
u K r al j evakom odr edu; Rade V i l oti j evi , l an K P J , pogi nuo kao pol i t-
komesar Centr al ne bol ni ce NOV J 1943; Dani ca J asni , prof esor, l an
K P J , muki ubi j ena od etni ka kod K r al j eva 1941, kao rukovodi l ac agi t-
pr opa taba K r al j evakog odr eda; Bor a Stef anovi V ul e, sekr etar CK
Skoj a, l an K P J , pogi nuo kao pol i tkomesar J astr ebakog odr eda kod
Stubl a 1943; Sl obodan L ukovi , l an K P J , br at Mi r ka L ukovi a, uhvaen
u raci j i 1941. i str el j an u Beogr adu; Zikica Stoj anovi , l an Skoj a, danas
general ni konzul SF R J u Sol unu; Duan Mi l i i , l an MK K P J , pogi nuo
u Bosrj i 1943; Mi l ka Trai l ovi , l an Skoj a, zakl ana od etni ka kao bol -
ni ar ka odr eda 1941; Ol ga L ukovi , ueni ca, l an Skoj a.
* Mi smo itav razvoj dogaaj a posmatrali sa brda u Progorelici,
sa j edni m dvogledom.
Prve nemake jedinice smetene su uglavnom u javne
objekte (hotele, kole itd.). To su bile sve motorizovane jedi-
nice, sa vrlo mladim ljudstvom. Posle nekoliko dana su otile
dalje, a zamenile ih posadne jedinice sa ljudstvom od tride-
setak i vie godina, iji su se oficiri i podoficiri smetali i po
kuama.
Prilike u gradu su se znatno izmenile. Mnogi radnici i
slubenici, rodom iz krajeva van Srbije, napustili su Kraljevo
i otili u rodna mesta. U Kraljevo su poele da stiu izbeglice
sa Kosova i Metohije, iz Makedonije, Bosne i Hrvatske. Ljo-
tievci, iako su se otvoreno stavili u slubu okupatora kao tu-
mai i pomoni slubenici, nisu preduzimali tih dana nika-
kve mere- protiv komunista.
Zbog uglaenosti nemakih vojnika i oficira, pojedinci
iz burujskih kua poeli su da ire famu o kulturi okupa-
tora, ali su se brzo razoarali. Nemci su, posle transportova-
nj a zarobljenika, otvorili u hotelu Nacional javnu kuu, a
zatim su pijani poeli napadati devojke i mlade ene po uli-
cama. Narod se poeo sklanjati u kue pa su ulice Kraljeva
ostajale puste. Oficiri, nastanjeni u kuama buroazije i istak-
nutije inteligencije Kraljeva poeli su prireivati veere i
uspostavljati prijateljstvo sa svojim domainima.
I znenaen brzom kapitulacijom vojske narod je traio
krivca. Bio je ozlojeen na reim, naroito na vojno rukovod-
stvo od koga se jedino nadao spasu posle 27. marta. Ve prvih
dana po ulasku Nemaca dobili smo preko Bore Stefanovia,
sekretara Sreskog komiteta SKOJ -a, direktivu Parti j e da
treba skrivati oruje. Njega je u Kraljevu bilo vrlo mnogo.
Obalom I bra, na svakih pedesetak metara, leali su mitraljezi.
Teko je bilo pomeriti ih, a da se to ne primeti, jer su Nemci
iza stare centrale imali mitraljesko gnezdo. Na Ratarskom
imanju i neposredno du pruge takoe je bilo razasuto oruje.
Skojevska grupa u kojoj smo bili: Zoran i Cane Kati, Pera
Pajtin
7
i ja, dogovarala se kako da skloni neki od ovih mitra-
ljeza u Ratarsku umu? Poljoprivredna kola je bila puna
Nemaca, a mi smo neodluni. J edino je Zoran Kati uspeo da
sakrije jedan vojnodravni revolver. Drugovi iz gimnazije,
Mia Rakovi i Sloba Antonijevi,
8
uspeli su da sakriju jedan
laki mitraljez koji su nali u Staroj ariji.
Prva rtva nemakog terora bio je radnik Fleger koji
je jo za vreme prvog svetskog rata izgubio ruku u nemakoj
7
Cane sreljan u Kraljevu, a Zoran Kati i Paj ti n poginuli su
kao borci 1. proleterske, prvi kod Rudog, a drugi na Sutjesci.
8
Oba prvoborci: Mia zarobljen i strel j an u Nemakoj, a Slobodan
poginuo na Prenj u kao zamenik komandira ete u 1. proleterskoj brigadi.
ili austrijskoj fabrici te je dobijao od nj i h odtetu. Do ovog
rata bio je poznat kao pijanica i vlasnik ruleta na vaarima
mada je vrlo mnogo itao, pa i naprednu literaturu. Ulaskom
Nemaca nastavio je da pije. J ednom prilikom je u pijanom
stanj u nazivao nemake vojnike faistima te su ga ovi ubili.
Drugog maj a dolo je do prvog otvorenog sukoba oku-
patora i graana. Neke nemake motorizovane jedinice koje
su se tih dana u ogromnim kolonama vraale iz Grke, zano-
ile su na obali I bra, pored stare elektrine centrale. Uvee su
dva pijana vojnika uskoila kroz otvoren prozor u stan, ubila
radnike fabrike vagona Petra Vasiljevia i Vladimira Ristia
i opljakali im odela i ostale stvari. Sutradan je njihova jedi-
nica otila iz Kraljeva, a u gradu je nastao straan revolt na-
roda. Komandant mesta je gledao da zataka zloin nemakih
vojnika. Objavio je da je izdao nalog za hapenje ubica i do-
zvolio javnu sahranu ubijenih radnika, ali da na sahrani ne
sme uestvovati vie od 45 lica i da ne sme biti nikakvih
posmrtnih govora.
Partijska organizacija je, meutim, dala direktivu da
sahrana bude to masovni j a. Mada su policajci i andarmi
blokirali elo i zaelje povorke, radnici i omladinci su upadali
u povorku kroz dvorita i radnj e ili izlazili ispred nj e i uspo- -
ravali nj en brz odlazak ka groblju. Pogrebna povorka se
izmeala sa masom naroda koja je stalno narastala. andarmi
i policijski pisari su bespomono molili da se raziemo. Po-
vorka je prola kroz ceo grad: od tadanje bolnice, Putniko-
vom ulicom, preko trga, do crkve i groblja. U crkvenoj porti
je dolo do otvorenog sukoba sa andarmima. Ovi su molili
uesnike povorke da se raziu, objanjavajui da e Nemci i
njih i nas pohapsiti i pobiti. Otvoreno smo ih napadali zbog
toga to su do j ue kao sluge reima hapsili radnike i omla-
dince i to su sada prvi izdali otadbinu i postali sluge okupa-
tora. andarmi su kipteli od srdbe. Smejali smo im se u lice
govorei da nam ne mogu nita jer znamo da im je okupator
dao prazne fieklije i puke. Na ulazu u groblje je dolo do
novog sukoba. andarmi su blokirali groblje. Unutra su pu-
stili samo lanove porodice. Time su hteli da spree odra-
vanj e govora. Zloglasni kaplar Spasoje' pokuao je da uhapsi
Branka Radomirovia,
9
poljoprivrednog tehniara, koji je po-
eo da se rve sa andarmima. Priskoili smo mu u pomo i
oteli ga iz ruku andarma.
Period od aprila do juna organizacija SKOJ -a je isko-
ristila za intenzivan politiki rad. ini mi se da nikad vie
nisam itao marksistike literature nego u to vreme. Od pro-
" Streljan IS U. god. u Kraljevu.
fesorke Koke J asni lana KPJ , dobili smo Politiku ekono-
miju od Segala i I storiju Rusije od Pokrovskog. Uz to smo
itali i mnogo napredne beletristike. Prosto smo otimali knjige
jedan drugome iz ruku. Ovo nam je bilo omogueno i time to
gimnazija ni j e radila, jer su Nemci zaposeli sve kolske zgrade.
Na vreme smo izuzeli knjige iz kolske biblioteke Osvit za-
hvaljujui tome to je knjiniar bio lan SKOJ -a Zoran Kati.
Tih dana dobili smo i primerak knjige Ostrovskog Kako se ka-
lio elik. Bio je napravljen strog raspored itanja. Niko nije
mogao zadrati knjigu due od 4 do 5 dana. itali su je ak i u
grupama.
Odravali smo vrlo esto sastanke centralnog gimnazij-
skog aktiva SKOJ -a (Gimcentaka, kako smo ga zvali) i skojev-
skih aktiva, kojih je tada bilo u gimnaziji vrlo mnogo, ak i po
dva-tri u odeljenju. Sastanci centralnog aktiva su obino odr-
avani u kui Ane Radoji, preko I bra, ili Mije Sukijasovia,
na spratu.
93
Zbog opasnosti od Gestapoa, svako je morao unapred
da izmisli razlog za dolazak u ove kue, gde smo obino dolazili
u parovima, drug i drugarica. Centralni aktiv je tada brojao de-
setak drugova i drugarica. Njime je od leta 1940. rukovodio Ni-
kola Bugari, ija nam je zrelost i staloenost mnogo koristila,
jer smo svi bili mlai od njega, skloni i nepromiljenim postup-
cima koji bi nas mogli kompromitovati. Uspesi skojevske orga-
nizacije u gimnaziji nisu bili mali i to nas je podsticalo na jo
ozbiljniji rad. Mislim da je tada samo u viim razredima bilo
oko sto lanova SKOJ -a. Sastancima centralnog aktiva je vie
puta prisustvovao i Bora Stefanovi.
O zrelosti skojevske organizacije dovoljno svedoi i sukob
koji smo imali u VI I I -b razredu sa profesorom istorije. Negde u
maju, po obnavl j anj u nastave zbog mature, profesor istorije je
na jednom asu poeo da raspreda kako su komunisti i omladina
krivi to je zemlja propala. Prvo smo poeli sa upadicama, iz
klupa, a zatim jedan po jedan da se diemo i otvoreno pobijamo
njegove navode, iznosei da su ministri i generali izdali zemlju.
Razred je bio sloan, jer u to vreme nije bilo ni jednog otvore-
nog ljotievca da bi se suprotstavio skojevskoj organizaciji za
koju se znalo da postoji i koju su svi potovali.
Vest o napadu Nemake na SSSR dola je u trenutku kada
smo odravali sastanke radi prenoenja direktive iz cirkularnog
pisma Pokrajinskog komiteta o pripremama Nemake da na-
padne SSSR i potrebi vee budnosti. Odmah smo estitali jedan
drugome, j er smo se nadali da e Sovjetski Savez za nekoliko
nedelja razbiti zahuktalu nemaku mainu. Uvee smo kod nae
93
Oboje su se kasnije razili sa pokretom: Sukijasovi u toku rata
a Kadojiieva posle rata.
kolske drugarice Nade Lazi sluali preko radija govor Molo-
tova i pesmu iraka strana moja radnaja koju je izvodio hor
crvenoarmejaca. Bili smo vrlo uzbueni. Osetio sam da me podi-
laze marci. Sutradan, 23. juna, u kui Ane Radoji odrali
smo poslednji sastanak centralnog gimnazijskog aktiva SKOJ -a.
Prisustvovao je i lan Sreskog komiteta SKOJ -a Milosav Bori-
savljevi, opanarski radnik.
10
Preneo je optu ocenu situacije iz
cirkulara, a o novonastaloj situaciji nije nam znao nita rei jer
jo nije bilo direktiva. Podvukao je potrebu jo vee opreznosti,
j er e faisti verovatno udariti na komuniste.
Te veeri 23. juna dok smo se etali obalom I bra, naim
omiljenim sastajalitem, pojavio se Rade Vilotijevi. Bilo nas je
desetak, koje studenata koje aka, izmeu ostalih Dragoslav Bo-
gavac
11
i J ova Radulovi, demperdija.
12
Vilotijevi nam je
uzbuenim glasom saoptio da e uj utru biti racija na komuniste
i da hitno treba obavestiti drugove da ne noe kod kue. Radilo
se o brzini obavetavanja. J a sam upuen kod Mome Petrovia
Tre, kod koga je stanovao i Stanko Koanin, tada lan Okru-
nog komiteta.
13
Posle njih, trebalo je da obavestim Nikolu Bu-
garia, u ijoj je kui stanovao ortskomandant te je pred ku-
om stajao straar. Rekli su mi da je za Bugaria manj e vano
poto nas, omladince, verovatno nee hapsiti u prvom naletu.
Stigao sam pre policijskog asa kod Mome i Stanka i obavestio
ih. Kad sam doao do ugla kod hotela Nacional i pogledao na
sat bilo je svega jo tri minuta do policijskog asa, to znai da
bih jedva stigao do Bugarieve kue. Kolebao sam se i nisam
otiao, ve sam pourio svojoj kui. Soba mi je bila iz dvorita.
Legao sam da spavam sloivi obuu i odeu pored otvorenog
prozora da bih mogao brzo da se obuem i kroz prozor pobeg-
nem ka obali I bra, ako bi neko zakucao na kapiju.
Rano ujutro, 24. juna, probudila me maj ka i rekla da u
gradu hapse. Dole su da mi to jave ene Stanka Nikolia, kafe-
dije i dr Nikodijevia. Rekle su da je Nikola Bugari sa edom
Kasalicom sproveden u zatvor. Kao grom me pogodila ova vest.
Iz Ribnice je biciklom doao da me obavesti o hapenju i mali
Sran, sin J ovana Hadia,
14
uitelja, simpatizera KPJ . Nisam
10
Borisavljevi je bio lan KPJ , poginuo kao prvoborac.
11
Clan KPJ od 1936. u ustanku sekretar OK KPS. Poginuo kod
Foe, poetkom 1942; proglaen za narodnog heroja.
12
Poginuo u Bosni u 1. proleterskoj brigadi. U ratu izgubio sina
i erku skojevce.
13
Stanko Koanin se po naem povlaenju za Sandak demora-
lisao i napustio Parti j u.
14
J ovan Hadi Vanja, jedan od prvoboraca u Kraljevakom od-
redu, poginuo u Bosni 1943. godine.
imao vremena da razmiljam, ve sam se brzo obukao i otiao u
grad da naem nekoga, da vidimo ta emo dalje. Kasnije sam
esto razmiljao o ovoj raciji i uvek sam se sa uenjem pitao
otkuda ovolika patriotska svest naih graana koji esto nisu bili
ni istomiljenici s nama, ali su u trenucima opasnosti, znajui da
smo napredni omladinci i pretpostavljajui da moemo i mi biti
uhapeni, samoinicijativno preduzimali mere da nas upozore na
to. Bio je to naj oigledniji dokaz da KPJ i SKOJ dominiraju
svojim politikim uticajem u Kraljevu i okolini.
U gradu toga dana nisam mogao da naem nikoga od od-
govornih drugova, svi su se ve bili sklonili. Oko podne, dok sam
sedeo u parku pred gimnazijom, sprovedeno je oko 20 uhapenih
iz zgrade naelstva u sud (meu njima 11 lanova KPJ i neko-
liko lanova SKOJ -a). Video sam Bugaria, Kasalicu, Olgu J o-
vii, Slobodana Lukovia, ikicu Stojanovia, Milomira Raje-
via.
15
Veina komunista je uspela da se skloni u okolinu.
16
U
podne sam se naao sa Anom Radoji iz gimnazijskog ruko-
vodstva. Razgovarali smo o tome ta da radimo. Trebalo je neto
preduzeti. Ni ona ni ja nismo imali vezu s organizacijom. Ostali
skojevci su ekali od nas direktive. Mi ih nismo mogli dobiti jer
je Bugari bio u zatvoru, a Bora Stefanovi se sklonio pre hap-
enja. Govorili smo im da ekaju. Te noi sam sa skojevcima
radnicima Milomirom Booviem Balom i Milom Radojiem
Bricom,
17
koji isto tako nisu imali nikakve veze, prenoio u vili
Studenica u Matarukoj banji, kod nekog Balovog roaka.
Sutradan uj utru vratio sam se u grad i preko I bra uhvatio vezu
sa uenicom Lepom Perii, inae lanom SKOJ -a, a preko nj e
sa Anom. Sedeli smo na obali I bra kao kupai i ekali rezultat
traene veze sa drugovima. Oko podne sam se preko Laze J ova-
novia,
173
koji je polagao maturu, povezao sa Kokom J asni, je-
dinim lanom Parti j e meu profesorima u gimnaziji i Pavlom
J akiem, koji je bio suplent gimnazije i aktivni simpatizer KPJ .
Laza, Olga, Pavle i ja smo oko podne odrali sastanak pred zgra-
dom stare kasarne u kojoj se tada i polagala matura. ta da ra-
dimo? J a sam prethodnog dana uo od nekih omladinaca u Ko-
vaima da je cela eta radnika, studenata i aka sa orujem
otila na Go to sam sada saoptio na sastanku. Kasnije se po-
kazalo da je ovaj podatak netaan ali je on bio povod nae od-
15 p
r e r a
t
a
jedan o najomiljenijih lanova SKOJ -a, uhapen kra-
jem 1942. kao partijski radnik na terenu Kraljeva i strel j an na Banjici.
16
U Kraljevu je tada bilo oko 60 lanova KPJ i preko 300 lanova
SKOJ -a.
" Milomir Boovi poginuo 1943. u 4. (Kraljevakom) bataljonu.
Mile Radoji poginuo 1942. kao borac 2. proleterske brigade.
17a
U toku rata raziao se s,a pokretom.
luke da sutradan krenemo na Go. Koka J asni je i pored naeg
navaljivanja odbila da ide, pravdajui se da ima jo dosta skoje-
vaca na maturi i da je ona kao profesor obavezna da im pomogne
da zavre ispite. Ostala je uporna u svojoj odluci iako se nismo
slagali s njom.
Sledee noi Balo, Brica i ja prenoili smo preko I bra u
jednoj livadi, izmeu kukuruza, uvueni u plastove sena. im je
ugrejalo sunce, 26. juna, doli smo na I bar u kupaim gaicama.
uo sam da me policija trai. Brica je ostao, a Balo i ja smo
krenuli na Go. Oko podne, na prolazu kroz Ribnicu, svratili smo
na ruak kod mog druga Mila Durovia. Kada je njegov otac
Drago uo da priamo o odlasku na Go i da e Rusi iskrcavati
padobrance sa naoruanjem
17b
predloio je da saekamo ovo kod
njega skriveni u tali, to smo tumaili kao dokaz'patriotske pre-
dusretljivosti, ali nismo ostali, ve smo preko Stolova nastavili
put ka Gou. Drago nam je savetovao kako da izbegnemo an-
darmerijsku stanicu u Kamenici. Na Zmajevcu smo, u kui Sa-
via, doznali da su pre nas u istom pravcu ka Stolovima i Gou
otili Duko Risti i Milenko Nerandi.
18
Pourili smo nadajui
se da emo ih negde usput stii. U Sokolju smo uli da su dve-tri
grupe prethodne veeri otile ka strugarama, to nas je jo vie
umirilo te odluismo da ovde zanoimo.
Sutradan, 27. juna ujutro, im smo preko tunela izbili u
Gvozdaku reku, naili smo na Pavla J akia i Lazara J ovano-
via. Prihvatili su daske koje su ostali drugovi sputali od Sa-
via strugare; gradila se prva partizanska koliba. Naem oduev-
l j enj u nije bilo kraja. U toku dana smo izvukli daske u Gvozdac
i napravili pravu kolibu. Bilo nas je devet: Zika ukuli
183
radnik
lan KPJ , Pavle J aki suplent gimnazije; Mile Maslar, radnik,
19
Lazar J ovanovi, Slobodan Damjanovi,
20
krojaki radnik, Boa
Kora, izbeglica iz Like,
20a
Milomir Boovi Balo
21
i ja. Dura
Duki uenik,
22
koji je bio kod brata na strugari, prihvatio je
drugove koji su pristizali i od prvih dana bio jedan od organi-
zatora prve partizanske grupe i odreda.
Na sastanku koji smo uvee, 27. juna, odrali, analizirali
smo situaciju. O povratku u grad nije moglo vie biti ni govora.
17b
Ova verzija je prvih dana odnekuda bila brzo rairena' u Kra-
ljevu i okolini, ak su i okupatori verovali u nj u.
18
Poginuo 1942. u Dalmaciji.
18,1
Poznati filmski radnik, umro 1960.
10
Poginuo 1942. godine u Bosni kao borac 1. proleterske brigade.
20
Ostao pri povlaenju 1941. u Srbiji.
Poginuo u toku NOB.
21
Poginuo kao borac Kraljevakog bataljona u Bosni.
22
Streljan decembra 1942. godine na Banjici.
Predstojala je oruana borba protiv okupatora, za koju nas je
Parti j a ve puna tri meseca pripremala. Zakljuili smo da grupa
ostane na Gou, da se odmah preduzmu mere za pri kupl j anj e
oruja, da se zavede vojniki ivot, da svakoga j utra po dva sata
imamo vojne vebe i da se trai veza sa rukovodstvom partijske
organizacije. Stvaranje ove partizanske grupe bilo je od ogrom-
nog znaaja za ustanak u okrugu Kraljevo jer je iz nj e brzo iz-
rastao partizanski odred. Reeno je da u Kraljevo idemo Zika
ukuli i ja, da se poveemo sa partijskim rukovodstvom i izve-
stimo gde se nalazimo i da traimo uputstva za dalji rad. Istog
dana uvee kod nas je stigao i advokat Vladimir Radievi s pu-
kom i dve bombe. To je bilo prvo naoruanje grupe. Posle ne-
koliko dana stigli su Milorad Aanin,
23
uenik, lan SKOJ -a i di-
rektor gimnazije Kneevi sa sinom Racom.
24
28. ili 29. juna Zika i ja smo gokom eleznicom stigli u
selo Ribnicu. Ve po izlasku iz voza, kod mosta na Ribnici, iza
mlina, sreli smo Dobricu Ristovia
243
abadijskog radnika i Du-
ka Miliia. Poto smo ih poznavali odmah smo im rekli odakle
dolazimo. Poveli su nas u Gornju Ribnicu i ubrzo nas kod Ko-
ovia kua povezali sa Momom Petroviem, a preko njega sa
Gvozdenom Paunoviem, u kui Dane ubanjuk lana KPJ .
Veza je bila uspostavljena. Dato nam je uputstvo da osta-
nemo na Gou. Reeno je da e nam neko od drugova preneti
nove direktive, te da zbog toga posle nekoliko dana opet treba
da doemo u Ribnicu, da bih toga druga poveo na Go.
Poetkom jula iz Ribnice je sa mnom krenuo na Go Dra-
goslav Bogavac koji je preneo odluku OK da se pripremamo za
ustanak ali da jo nema uputstva o poetku borbe. (Verovatno
je da su to bile prve direktive koje je OK-u preneo Mirko Tomi
sa sastanka CK KPJ i PK KPS od 22. i 24. juna, kada su in-
struktori PK Srbije bili krenuli na teren.) Dok sam pratio Bo-
gavca nazad sa Goa rekao mi je da e neki komunisti i sko-
jevci biti vraeni sa Goa i upueni u sela da pri premaj u usta-
nak, a da e ostali drugovi ostati na Gou do novih direktiva.
Meutim, ubrzo sam Bogavca doveo ponovo s grupom drugova
iz Ribnice na Go. Tada su doli Miro Dragii,
25
Moma Petrovi
i jo neki drugovi, a sa Stolova su stigli Duko Risti i Milenko
Nerandi. Preneta je direktiva CK KPJ o poetku ustanka i od-
23
Poginuo u Crnoj Gori 1942. godine.
24
Preao etnicima 1941. sa ocem, ali 1944. ponovo stupio u NOVJ
i hrabro poginuo pri osloboenju aka.
24
" Prvoborac, lan KPJ od 1937.
25
Politkomesar Kraljevakog partizanskog odreda i 4. (Kraljeva-
kog) bataljona 1. proleterske brigade, poginuo u Bosni 1942. godine.
luka Okrunog komiteta Kraljevo da se formira partizanski od-
red na Gou. Duko Risti i Zika ukuli su upueni u stude-
niki srez radi povezivanja sa partijskom organizacijom i pri-
premama za oruanu borbu u tom kraj u.
Formiranje Kraljevakog partizanskog odreda, dakle, pada
negde izmeu 4. i 8. jula 1941. godine. On je poeo brzo da se
omasovljava. Partijska organizacija iz Ribnice stalno je upui-
vala ljude s pukama, pa je s tim naoruanjem odred, 12. jula, i
krenuo u prvu akciju u Ratinu, gde su Dobrica Ristovi i Rade
Vilotijevi bili terenski radnici. Ovde smo, u stvari, uzeli samo
radio-aparat i opremu koja je bila ostala u koli od bive jugo-
slovenske vojske, a koju je prikrivenu uvao uitelj Simovi.
Koa J ONI
OD RUDOG DO GOSTI LJ A SA TOVAROM SREBRA
I MILIONOM DINARA
P
A
oslije borbe na Pljevljima, 1. decembra 1941. godine, ba-
taljon Bijeli Pavle, iji sam politiki komesar bio, poao je
prema Priboju. Tih decembarskih dana vodili smo borbu na
J abuci, na putu Pl j evl j a Prijepolje, napadali Pribojsku Banju
i Priboj na Limu i izveli nekoliko manjih prepada. Nekoliko
dana prije 22. decembra, datuma o kome se uveliko prialo,
kontrolisali smo komunikaciju Sarajevo Priboj, da bismo se
19. decembra uvee nali na maloj eljeznikoj stanici Mio. Te
noi prema Miou su se kretale srpske partizanske jedinice. Ile
su u Rudo da uu u sastav Prve proleterske brigade. Kako jedni
za druge nismo znali, umalo to nije dolo do sukoba. Sreom
patrole su bile oprezne. im je zabuna prola, nastalo je neopi-
sivo oduevljenje. Bila je to radost zbog prvog susreta srpskih
i crnogorskih partizana. Meu rukovodiocima srpske jedinice
prepoznao sam Raj u Nedelj kovica i Vladimira Dedi j era. Na po-
zdravni Dedijerov govor odgovorio sam kako sam naj bol j e umio.
Kraj govora zaguili su oduevljeni poklici. Borci su se ljubili.
Susret je bio kratak. Srbi su brzo, burno pozdravljeni, nastavili
put. U koloni smo vidjeli i nekoliko djeaka sa kratkim pukama
o ramenima.
Prola su jo dva dana. Dvadeset prvog uvee stigao je ku-
rir sa porukom iz Vrhovnog taba, u kojoj je pisalo da hitno
doem u Rudo. Odabrao sam nekoliko vojnika i iste noi krenuo
na put. Vozili smo se prugom, u malom vagonu koji smo pokre-
tali motkama.
Bila je zora. U Rudom kao da su svi na nogama. To me
nije iznenadilo, znao sam da emo danas formirati prvu regu-
larnu jedinicu Narodnooslobodilake vojske.
Na ulazu u grad sreli su me Bajo Sekuli i Peko Dapevi.
Treba da se javi Vrhovnom komandantu rekli su.
To ti je onaj ator tamo.
Krenuo sam u pokazanom pravcu. Da budem iskren, imao
sam tremu. Ovo je bio moj prvi susret sa drugom Titom. Sluao
sam dosta o njemu, ali nisam znao kako izgleda. Pomalo me mu-
ila i pomisao zbog ega sam pozvan u Vrhovni tab. Neki dru-
govi su me prije dva-tri dana obavijestili da me planiraju za
komesara jednog bataljona u Prvoj proleterskoj, pa sam vjero-
vao da me zato i zovu. Za trenutak sam zastao pred velikim a-
torom i popravio uniformu. Tada je iz atora izaao ovjek sred-
nj e visine. Uinio mi se neispavan. Mahinalno sam pozdravio, i
obratio mu se, ni sam ne znajui kako sam zakljuio da je ba
to drug Tito.
Rekli su mi da Vam se javim!
Zdravo drue! odgovorio je Tito mirnim glasom. J esi
li ti komesar bataljona Bijeli Pavle?
J esam!
E, vidi, ti treba da obavi jedan zadatak i da se vrati
u Crnu Goru, trae te drugovi iz Glavnog taba...
J a sam mislio da u ostati u ovoj jdinici, koju danas
osnivamo .. .
I mi smo tako mislili osmjehnu se on. I skrsla je,
meutim, nova potreba.
J e li to partijska direktiva bio sam uporan ja bih
stvarno el i o... .
Partijska, drue, partijska ponovio je Tito. Prvo e
s ovim pismom u Novu Varo, u Glavni tab srpskih jedinica.
Pismo e predati Milovanu ilasu. On e ti dati novac koji
treba da odnese crnogorskoj organizaciji. Ne zaboravi da ovo
pismo ne smije pasti neprijatelju u ruke!
Obeao sam da u pismo unititi ako na putu doe do
opasnosti, a zatim je Vrhovni komandant detaljno opisao put do
Nove Varoi i rekao da Lim treba da preemo kod Crkvenih
Toca. Na kraj u je dodao:
Napolju te eka devet boraca. Krenite odmah!
Ve je uveliko bio 22. decembar kada sam se pozdravio sa
Titom i ponovo priao Peku i Baju. Oni pozvae drugove koji e
me pratiti. Meu njima su bili Blao J ankovi, profesor, Petar
Sekuli, uitelj iz Bjelopavlia, Boko Kuljaa, seljak iz Brajia
i drugi.
U toku dana, dok se u Rudom formirala Prva proleterska,
nas desetorica odmicali smo lijevom obalom Lima prema Novoj
Varoi. Nou smo kod Crkvenih Toca, preli Lim, gazei vodu do
pojasa. U Novu Varo stigli smo poslije dvadeset devet asova
pjeaenja. Brzo sam pronaao ilasa i dao mu Titovo pismo.
On nam je rekao da emo uvee produiti za Crnu Goru. Nosi-
emo sto kilograma srebrnog novca i jedan milion u papiru. To
je pomo Vrhovnog taba Glavnom tabu za Crnu Goru.
Zamolio sam da mi daj u dobrog brdskog konja za tovar
sa novcem.
Uvee, pred polazak, opet sam bio u tabu. Ne brojei ih,
paljivo sam trpao hiljadarke u komesarsku torbu. Dva okovana
sanduka od po pedeset kilograma, u kojima su se nalazili sre-
brenjaci, natovareni su na konja. J a nisam znao tano otkud su
te pare, ali sam uo da su zaplijenjene od neprijatelja.
ilas mi je rekao da sto hiljada dinara dam u Kamenoj
Gori Velimiru J akiu i Boku urikoviu, rukovodiocima san-
dake jedinice, sto hiljada da ostavim partizanskoj bolnici u
abljaku na Durmitoru, a ostalo da predam komandantu Glav-
nog taba za Crnu Goru i Boku, I vanu Milutinoviu.
Naa grupa krenula je na dug i neizvjestan put. Drugovima
iz pratnj e sam rekao da nosimo municiju. Odreeno je jo deset
partizana da nas prate do Lima, a onda nas deset treba da sami
nastavimo put do Glavnog taba za Crnu Goru.
Bila je uveliko no kad smo pregazili Lim. Dok je konj
prelazio vodu, paljivo smo podizali tovar da voda ne prodre u
sanduke. Na drugoj obali ekalo nas je iznenaenje: jo deset
boraca. Drug Tito ih je poslao iz Rudog da ojaaju pratnj u. Od
nj i h se sjeam Vlada Gatulina i Sima Mrenovia, radnika iz
Podgorice, i nekog Cariia. Sad nas je ukupno bilo dvadeset.
Bili smo naoruani pukama, bombama, revolverima i jednim
pukomitraljezom. Dobili smo nareenje da uz put ne zameemo
kavgu i da se kreemo to je mogue neprimjetnije.
I dui u pravcu Kamene Gore sreli smo Mila Peruniia sa
grupom partizana; pomogli su nam oko smjetaja i ishrane. Ka-
snije smo naili i na nekoliko partizanskih patrola koje su se
kretale ovim terenom. U Kamenoj Gori ostavili smo Velimiru
J akiu sto hiljada dinara. Tu smo se i odmorili.
Na putu ka mostu na Lever-Tari primijetili smo, na dvj e-
sta do trista metara od nas, grupu od pedesetak etnika Perie
Dakovia. Razrijedio sam kolonu i spremio se za borbu. Gle-
dali smo se izvjesno vrijeme, na istom odstojanju, u prolazu, a
zatim su obje kolone mirno nastavile put.
Kod mosta na Lever-Tari zatekli smo nae patrole koje su
kontrolisale prelaz. Bio je 29. decembar, sedmi dan otkako smo
poli iz Rudog. Prenoili smo u nekim barakama pored mosta i
sjutradan nastavili obalom Tare, preko Negovue. Bilo je vrlo
hladno. Snijeg visok. Stalno smo kontrolisali kolonu iz straha
da neko ne zastane i smrzne se. Odjea i obua su se sledile na
nama. Kretali smo se sporo. Pred samu no, poslije napornog
uspona, stigli smo pod Durmitor, u hotel kod abljaka, gdje se
nalazila partizanska bolnica.
Hotel je bio prepun ranjenika, najvie boraca iz teke borbe
na Pljevljima. U etrdesetak prostorija lealo je preko d vi jesta
pedeset partizana. Radilo se pod tekim uslovima. Neprestano su
prokuvavani stari zavoji, jer novih nije bilo. Ranjenici su pre-
vijam pocijepanim aravima i kouljama; umjesto alkohola i
joda ljekari su na teke rane stavljali rakiju, lijekova je bilo
malo. Meu ljekarima sam prepoznao I rinu Kneevi, enu Vuka
Kneevia, koji je kao zamjenik politikog komesara J ezero-
aranskog bataljona poginuo na Pljevljima. Ostale nisam pozna-
vao. Novac sam predao Zivanu Kneeviu, lanu komiteta i
uprave bolnice, dr I rini Kneevi i jo nekim drugovima, ija
imena vie ne pamtim.
Iste veeri potraio sam drugove koji su ovamo preneseni
poslije borbe na Pljevljima. Naao sam I liju Kostia iz Loven-
skog bataljona, ostao je bez ruke; Zariju Grdinia, iz Polja (ko-
lainskog), starog poznanika jo iz nae prve ustanike akcije u
danilovgradskom srezu, kad smo 13. jula napadali andarmerij-
sko-karabinijersku stanicu u Spuu. Na Pljevljima je izgubio
oko. Kasnije, 1942. godine, zarobljen je i strijeljan u Kolainu.
Posjetio sam Milivoja Grozdania, iz bataljona Bijeli Pavle, i
mnoge druge borce.
Uj utru sam sa divljenjem posmatrao grupice iz okoline
Zabljaka, koje su sa korpama punim hrane dolazile u bolnicu.
Durmitorci neprestano donose hranu ranjenicima
rekla mi je tada I rina. U samoj bolnici imamo mnogo djevo-
jaka iz ovog kraj a koje su postale bolniarke.
Trideset prvog decembra prije podne krili smo snijeg od
Zabljaka prema selu Boanu. Ili smo preko J ezera i poslije na-
pornog i sporog puta stigli uvee u Boan. Narodnooslobodilaki
odbor nas je smjestio da spavamo po kuama. Te veeri razgo-
varao sam sa profesorom Stojanom Ceroviem, koji tek to se
vratio iz koncentracionog logora u Klosu (Albanija), gdje je iz-
vjesno vrijeme proveo sa mojim ocem.
Ujutru, prvog dana nove 1942. godine, jedan seljak iz Bo-
ana vodio nas je preko planine J avorja, na domaku Sinjajevine.
Na hladnou i dubok snijeg ve smo bili navikli. Na samom vrhu
planine zahvatila nas je strahovita vijavica. J edva smo vidjeli
kuda idemo. Da nevolja bude vea, iznenada se stropotao i na
konj. Sva nastojanja da ga podignemo ostala su bezuspjena.
Morali smo otvarati sanduke. Bajonetima smo razbili obrue
drvenih okvira i limene sanduke, koji su se nalazili unutra.
Drugovi, mi nosimo pare, a ne municiju! viknuo sam
borcima prije nego to su poele da ispadaju lanene vreice sa
plombama, teke po pet kilograma.
Na mnogim licima vidio sam uenje.
Stavio sam jednu vreicu u svoj ranac i svakom borcu
dao po jednu. Rastovarenog konja smo nekako podigli i nasta-
vili put. Na drugoj strani J avorja, prema Gornjoj Morai, oda-
hnuli smo. Bilo je manj e snijega. Zanoili smo u prvoj kui, a
iznurenog konjia smjestili u pojatu.
Kad smo nastavili put, natovarili smo konja, prebacivi
preko samara dva atorska krila u koja je bio uvijen novac.
Put nas je vodio preko Donje Morae i Manastira Morae
do sela Vlahovia, gdje smo proveli dvanaestu no.
Treeg januara, posljednjeg dana naeg putovanja, uginuo
nam je konj. Ostao je nepomian, sasvim neoekivano, u tre-
nutku kad smo se pojavili na Kokotovom drijelu, prema izlazu
ka Radovu. Mislio sam da u ponovo morati da dijelim vre-
ice, ali me od toga spasio seljak sa konjem, koji se pojavio u
blizini. Naredio sam da ga dovedu. Bio je preplaen, vjerovao
je da emo mu oduzeti konja. Rado je pristao da poe sa nama
do Gostilja, kako bi sam vratio konja.
Ili smo preko Radova. Trebalo je da pjeaimo jo sat-
dva najvie, i da se na trinaestodnevni trud zavri. Bilo je vee
kad se Gostilje, selo sa ratrkanim kamenim kuam, pojavilo
pred nama. Uskoro smo vidjeli grupice vojnika i strae pred
kolom, u kojoj je bio smjeten Glavni tab za Crnu Goru. U
susret nam je ila poznata mrava figura ovjeka sa naoarima.
Bio je to I van Milutinovi. Srdaan stisak ruku i zagrljaj izra-
zili su nau obostranu radost.
uro AGOROVIC
BOLNI CE PETROVE GORE
Na sastanku u umi Abez kraj Vrginmosta, 19. jula 1941,
Okruni komitet KPH za Karlovac je odluio da na Kordunu
otpone oruani ustanak. Narod je okupljao oko naprednih ljudi,
komunista, vj eruj ui da su oni jedini izlaz. ume Petrove gore
su oivjele, a prve partizanske jedinice su ve krstarile tim
terenom i kontrolirale ceste koje su za faiste bile od velikog
znaaja.
Mjesec dana kasnije, 18. avgusta, stigao sam iz Karlovca
u Tuilovi. Bili su to teki i naporni dani. Vratio sam se iz
Njemake, gdje sam bio upuen na rad iz francuskog logora
Verne, poslije katastrofe u paniji, umoran i iscrpljen.
Kad sam 1937. doao kao dobrovoljac u I nterbrigadu u
Albacetu bio sam odreen da svrim sanitetski kurs. pansku
revoluciju sam proao kao sanitarac. Teko sam tad mogao i
naslutiti to e ta sluba znaiti u mom ivotu i kojim u putem
poi u svojoj zemlji, nekoliko godina kasnije. U paniji sam
krae vrijeme proveo u jedinici koja je kopala opservacije
(osmatranice) na isturenim poloajima. Onda zacijelo nisam
mogao pretpostaviti od kolike e mi velike pomoi biti znanje
koje sam stekao na toj dunosti.
Pri j e polaska iz Karlovca sastao sam se u karlovakom
parku s Nadom Drakuli. Tog dana predala mi je prvi sanitetski
materijal, kojeg je sakrila u djeja kolica. Bio je to samo pri-
runi sanitetski materijal, ali je, moda, simboliki oznaio po-
etak mog budueg rada. Iz Tuilovia sam poao s drugovima
u partizanski odred Debela kosa. U selu pod umom Debelom
kosom obavio sam svoju prvu intervenciju. U jednoj je kui
leao ranj en Veeslav Holjevac Veco, komesar odreda. I mao je
nekoliko krhotina od bombe u leima, koje je zadobio prilikom
napada na potu u Tuiloviu. Bolnicu jo nismo imali, a ranj e-
nike smo smjetali i obilazili po kuama. U to su vrijeme jo
postojale mogunosti za ovakvo zbrinjavanje ranjenika. Uz put
smo pregledavali i ostale bolesnike po selima. Tako je partizan-
ski sanitet jo prije izgradnje bolnice djelovao na terenu Pe-
trove gore. Politiki je to bilo veoma vano. Bolnice u grado-
vima narodu su bile nepristupane. Odlazak lijeniku u grad
bio je kompliciran i opasan. Neprijateljske su vlasti pazile i
kontrolirale svakog tko bi doao iz ovih krajeva; bojale su se
partizanskih kurira, veze i uope ilegalnog rada. Tako su nasta-
jali prvi temelji bolnice, koja e u toku 4 godine odigrati vanu
ulogu u naoj revoluciji na podruju Korduna.
Meutim, za ranj ene i bolesne borce prilike su postajale
sve tee. Ustanak na Kordunu se irio, pa je i neprijateljski pri-
tisak postajao sve snaniji i opasniji. To je bio povod da vojno
rukovodstvo Korduna i Banije u septembru 1941. donese zna-
aj nu odluku u selu Crnoj Lokvi, na prilazu Petrovoj gori, da
se izgradi bolnica. Dotadanja praksa, da ranjenici lee u ku-
ama po selima, postala je opasna. Neprijatelj je ozbiljno ugro-
avao njihovu sigurnost, provaljujui iznenada u sela i kontro-
lirajui teren, a ranjeni borci nisu smjeli ovisiti o sretnim ili
nesretnim sluajevima. Osim toga i borbe s neprijateljskim po-
sadama i jedinicama, koje su krstarile terenom, postale su
otrije, pa se poveavao i broj ranj eni h drugova. Njima je stoga
trebalo osiguravati bezbjedniji smjetaj i eventualnu evakuaciju
sa ugroenog terena.
Nisam bio prisutan sastanku vojnog rukovodstva u Crnoj
Lokvi, pa mi je sutradan prenesena odluka o osnivanju cen-
tralne bolnice na Petrovoj gori. Poto sam u ovom kraj u bio
stranac, odreena je ekipa drugova koji su dobro poznavali te-
ren, a neki su od nj i h bili i ovdanji ljudi, da zajedno sa mnom
izabere mjesto u umi koje e najbolje odgovarati potrebama
zamiljene bolnice. Ono je, prije svega, moralo biti relativno
sigurno od neprijateljskih upada u umu i sa pitkom vodom u
blizini.
Ekipa u kojoj smo bili: Milan Oreanin Crni, Duan
Rkman, Mile Rokni, dr Savo Zlati i ja, pola je na teren i iza-
brala Vrletne stijene. Mjesto je bilo dobro zatieno umom;
s jedne strane nalazila se stara bukova i grabova uma, a s druge
strane mladik. U neposrednoj blizini se nalazio i dobar izvor.
Poslije toga smo iz odreda dobili desetinu povjerljivih bo-
raca, koji su radili na izgradnji bolnice. Kad su obavili posao,
vratili su se u odred. Meni je povjerena izgradnja bolnice i ru-
kovoenje radovima. Vrletne stijene su udaljene 1,5 2 km
u dubinu od glavnog umskog puta: Petrova Magarevac
Bublinac selo Siroka Rijeka, a samo mjesto gotovo idealno
za smjetaj bolnice.
Naj pri j e je izgraena jedna pletara. I zmeu zidova od
pletera nabijena je zemlja. Zatim je izgraeno 10 zgrada od
trupaca. Ukupno 11 zgrada, a izmeu njih, kasnije, i jedna
kompletna montana bolnica. Dopremili smo je na Vrletne sti-
jene u januaru 1942. kao ratni plijen poslije osloboenja Voj-
nia. Radovi su brzo napredovali. Centralna bolnica je bila iz-
graena do zime 1941. i dobro opremljena. Upravo je nevj e-
rojatno kako je pod tako tekim okolnostima stvorena bolni-
ca u kojoj su tokom revolucije ranj eni borci nali sigurno
sklonite i potrebnu njegu.
U bolnici je prvo organizovano odjeljenje za operacije.
Bilo je opremljeno potrebnim instrumentima i lijekovima. Iza
toga je ureena uprava bolnice, zatim tri bolnika odjeljenja,
dvorana za priredbe, kuhinja, odjeljenja za bolniki personal,
praonica rublja (voda je sprovedena ravno u kotao za pranje),
bazen za kupanje ranjenika i ledara u jednoj udubini. Led se
upotrebljavao za lijeenje rana s upalama i krvoliptanja kod
drugova kojima su bila prostrijeljena plua, a takvih je slua-
jeva bilo mnogo.
U poetku su leajevi bili od nakoene bujadi (paprati),
koja se pokrivala atorskim krilom; trebalo je ranjenika to
bolje izolirati od vlage. Krovovi su pokrivani tesanom daskom.
Prilike su se brzo mijenjale, a dogaaji naglo nailazili.
Bolnica, odnosno prva zgrada bolnice, jo nije ni bila pod kro-
vom, kada su 4. oktobra 1941. donesena dva prva ranjenika: Lazo
Trbojevi i Dragi J urjevi. J edan s probijenim pluima, a drugi
s metkom u peti. Oni su bili prvi kojima je ukazana pomo.
U poetku je bilo mnogo tekoa: bez kreveta, bez svjetla,
bez ljekara. Sjeam se asova kad je mjeseina bila jedino
osvjetljenje pri previjanju ranjenih drugova. Kasnije srno, po-
etkom novembra 1941, dobili iz iroke Rijeke 16 kreveta sa
posteljinom. Tad je bolnica ve mogla da primi oko 80 ranj e-
nika. Uprkos tekim prilikama bila je osigurana potrebna bol-
nika higijena. I nstrumenti su sterilizirani iskuhavanjem, a za-
voji, gaze i ostali prevojni materijal su prani i glaani vruom
glaalicom. I nstrumenti su bili zatvoreni u staklenoj vitrini.
Lijekovi su u Centralnu bolnicu stizali na razliite naine,
no uglavnom smo imali dva izvora snabdjevanja: grad i borbu.
Dio lijekova dobijali smo iz Karlovca, preko veza, a ostalo su
jedinice nabavljale kao plijen u borbama. Sve to je u borbi od
sanitetskog materijala i lijekova bilo zaplijenjeno, naj pri j e je
dolazilo u bolnicu, a zatim se slalo dalje. Tako se uvijek radilo.
Sve su se jedinice brinule da bolnica bude uvijek opremljena
s najnunijim materijalom.
Meutim, s lijekovima koje smo dobivali iz grada bili smo
oprezni. Osobito s onim, koji nisu imali etiketu. I to je nepri-
jatelj mogao koristiti kao sredstvo za unitenje. Tako se jedna
koliina, moda i dragocjenih lijekova, morala baciti. Koristili
su se samo oni za koje smo bili sasvim sigurni.
Za ono to nam je nedostajalo dovijali smo se na razne na-
ine: kad je ponestalo zavoj nog materijala, cijepali smo plahte.
Bolnica je napravila i dezinfektor, takozvano partizansko bure.
Bila je to obina limena bava u kojoj je neto vie od dna
postavljena reetka, a ispod nj e nasuta voda. Na reetku se sla-
gala odjea i kad se bure napuni, otvor se zatvori. Ispod bureta
se loila vatra i kad su odijela i rubl j e bili dobro opareni, bili
su osloboeni gamadi i klica.
U poetku se hrana kuhala u kazanu, a kasnije, kad je
bolnica bila izgraena, u loncima i dijelila u porcijama. Ku-
hinja je pripremala i dijetalnu hranu za one ranjenike ili bo-
lesnike, kojima je takva hrana bila potrebna. U snabdijevanju
bolnice hranom narod Korduna odigrao je najznaajniju ulogu,
pokazavi visoku svijest. Narod je donosio hranu, obilazio bo-
lesnike.
I ako za neprijatelja konspirativna, bolnica je za narod bila
javna, ali njegova vlastita tajna. Tu nisu vladali zakoni neumo-
ljive konspiracije; bolnica je bila tajna cijelog naroda. Svi su
znali da samo jedna nepromiljeno izgovorena rije ili bilo ka-
kav nesmotren propust pred neprijateljem znai izdaju sina,
mua, ene ili brata izdaju sopstvene revolucije. Narod Kor-
duna je uvao bolnicu, uvao je Petrovu goru, jer mu je ona
bila jedino sklonite ispred neprijateljskih rafala i razbuktalih
plamenova zapaljenih sela. Uvale i ume Petrove gore su krile
zbjegove pred pobjenjelim neprijateljem.
A neprijatelj ni j e mogao shvatiti to se zbiva u tim u-
mama. Legenda je kao bujica sve snanije zapljuskivala njegove
tabove, svaki dan je sve snanije rasla pria o narodnoj vojsci,
o snazi, a neprijatelj je obuzet strahom motrio valovitu goru i
bojao se njenih uma. Nesigurne su bile i ceste i staze. Oprez
se pretvarao u strah, a nevidljive snage u umama postajale
osjetljivo stvarne. Svaki grm, svaka kota, svaki ovjek bio je za
neprijatelja opasnost. Kao zagonetka provlailo se pitanje: gdje
su ranjenici? . ..
Tako je narod izvravao svoju obavezu prema bolnici u
kojoj je i on naao pomo. Dolazili su na Petrovu goru po lijek,
a kordunske su ene raale djecu u Centralnoj bolnici.
Postupak u lijeenju se nije razlikovao ni u emu od nor-
malnog naina. Najei sluajevi su bili vaenje stranog tijela
iz rane, a vrilo se kirurkim putem. Rana se kasnije njegovala
istim postupkom kao u svakoj bolnici. Kod ostalih se bolesti
primjenjivao postupak davanja odgovarajuih lijekova.
I pak je ova bolnica imala neto, to do tada nije bilo po-
znato: visok moral boraca, elju za ozdravljenjem i za povrat-
kom u borbenu jedinicu. Ovdje se ranjenik ni j e izvlaio iz borbe
dolaskom u bolniki krevet, on je odavde elio to prije otii,
ponovo uzeti puku u ruke i postati borac. A to je bila ogromna
razlika. Taj psiholoki moment je nesumnjivo odigrao izvan-
rednu ulogu natkompenzacije. Nema sumnje da je pojava par-
tizanske bolnice, nj ena organizacija i psihologija njenih pacije-
nata, veoma zanimljiva za izuavanje, za obradu iskustava
potrebnih savremenoj ratnoj medicini, posebno psihologiji.
Vojne jedinice su osiguravale bolnicu bilo indirektno, u-
vajui i kontrolirajui cijelo podruje ili direktno, dajui oru-
ano osiguranje samoj bolnici, koje se sastojalo od 6 naoruanih
boraca sa komandirom. J a sam bio komesar bolnice.
Ostalo se osoblje dijelilo na dvije grupe: bolniko i ku-
hinjsko. Bolniko je osoblje sa lijenicima vrilo sve poslove u
bolnici i brinulo se za ranjenike, a kuhinjsko je sa ekonomom
rjeavalo probleme bolnike ishrane i nabavke materijala po-
trebnog za normalan rad bolnice.
Razvojem dogaaja nametala se jo jedna nova potreba,
koju je Centralna bolnica uspjeno rijeila. Organiziran je u
januaru 1942. kurs za bolniare. Trajao je mjesec dana, a dru-
govi to su vrili sanitetsku slubu stekli su najosnovnija znanja,
prilagoena naim potrebama. Uz lijenika i ja sam kursistima
prenosio svoja iskustva iz panskog graanskog rata, pa smo
kursiste osposobljavali za brzu prvu sanitetsku intervenciju u
borbama. Najvanije je bilo ranjenika znati brzo izvui iz ne-
prijateljske vatre, previti ranu, nauiti kako da se postupi u slu-
ajevima raznih fraktura, j er su to bila najpotrebnija znanja
bolniara. Na taj smo nain osposobili dio kadra za nadopunu
bolnice i ljude koji e kao bolniari sluiti u borbenim jedini-
cama. Tako se u izvjesnoj mj eri bolnica rasteretila. Znali smo,
ako e borbene jedinice imati sanitetsku slubu, da nee svaki
laki ranjenik dolaziti na lijeenje u bolnicu, ve e mu po-:
trebnu pomo ukazati bolniar u jedinici. Trebalo je prostor
bolnice upotrebljavati racionalno.
Uvjeti partizanskog ratovanja su bili veoma promjenljivi,
pa su se i potrebe bolnice morale prilagoavati nastalim okol-
nostima. Neprijatelj je ee upadao u umu, vrio sve snaniji
pritisak i bolnica je esto bila ugroena, iako njegove jedinice
nisu nikad prodrle na nj en teritorij. Stoga je jednog dana na
partijskom sastanku bolnice postavljena teka i odgovorna oba-
veza za sve nas koji smo radili na organizaciji bolnice i sani-
tetske slube: ni jedan ranjenik ne smije pasti neprijatelju iv
u ruke!
Nama je svima bilo jasno da smo moralno vezani uz ljude,
koji ranjeni ili bolesni lee u Centralnoj bolnici. To je etika
revolucije, to je obaveza u koju nijedan drug nije nikad u tim
danima posumnjao. Svi smo znali da je spasavanje ranjenih
boraca naa moralna obaveza i da emo prije svi izginuti, nego
da neprijatelju dopustimo da se doepa i jednog ranjenika. Ali,
iza ove etike postavke, koja je s najvrim uvj erenj em ivjela
u svakom partizanu, u svakom ovjeku revolucije (nijedan na
borac nije ni naas pomislio da prije bilo to uini osim da spasi
ranj ena druga) pojavljivala se i jedna druga postavka. Svi
su ti ranjenici, a oni e sutra biti ponovo ukljueni u borbene
snage revolucije, iva snaga, borbeni potencijal narodne revo-
lucije i jednostavno njih treba vratiti borbi, oni su potrebni na
cijelom frontu. Svaki je borac bio dragocjenost. Zato nije bilo
rj eenj e da svi izginemo da bi se ranjenici spasli ili da zajedno
s nama budu poubijani, pokoeni neprijateljskim rafalima i
rastrgani eksplozijama bombi. Ne, revoluciji smo bili obavezni
sauvati borce i osposobiti ih za budue borbe. To je bila i nj i -
hova elja, jer, kako sam ve naprijed rekao, nikad nije bilo
slinih primjera tolike natovjeanske elje da se ozdravi i po-
novo ukljui u borbene redove. Tome je svakako pridonio jo
jedan psiholoki opravdan element. Biti ranjen, znailo je biti
nemoan nasuprot neprijatelju. I ako je svaki ranjenik bio sigu-
ran da ga drugovi nee napustiti, ipak je u svakom ovjeku uvi-
jek tinjala misao da neprijatelj moe jednog asa i sasvim izne-
nada da upadne u bolnicu. To je gerila. Neprijatelj se mogao
privui i neprimjetno do bolnice, j er su nai odredi bili veoma
mobilni i kretali se na irokom podruju i nisu uvijek mogli
tano kontrolirati svaki sektor. Ta je podsvijesna bojazan bila
u svima nama. Zato je i svaki ranjenik elio da to prije
ozdravi i osposobi se da ponovo uzme puku u ruke.
Dakle, zadatak je bio spasiti ranjenike. Na sastanku se
mnogo diskutiralo o raznim predlozima i nainu kako ranjena
borca sauvati od neprijatelja. Shvatio sam sasvim jasno i kon-
kretno, da je jedini nain da se ovdje u umama Petrove
gore primijeni jedno iskustvo iz panskog graanskog rata. Mi-
slio sam na opservacije.
I tako sam drugovima poeo da objanjavam o emu sam
razmiljao. Treba kopati zemunice i ranjenike u sluaju opasno-
sti skloniti pod zemlju. Bio je to neobian predlog. Nitko u prvi
as nije znao da kae je li to dobro ili ne. inilo se stravino
ive ljude zakopati u zemlju. Osim toga, takav bi postupak mo-
gao lako izazvati ok kod ranjenika. Objasnio sam predlog, bra-
nei potrebu njegova ostvarenja. Svi su se sloili da e ranjenici
na ovaj nain skoro potpuno sigurno doekivati neprijateljske
ofanzive.
Tako smo, skoro paralelno sa izgradnjom Centralne bol-
nice, u novembru 1941. prili izradi zemunica. Bilo ih je est.
Najvanije je bilo da se one nalaze u blizini bolnice, da se ra-
njenici u sluaju iznenadnog prepada neprijatelja mogu brzo
evakuirati i skloniti. Razumije se, da je i mjesto moralo biti
pogodno i odgovarati nekim odreenim uvjetima. Osnovno je
bilo da je pristup k zemunici nevidljiv i da se ulaz sasvim ukla-
pa u okolinu, jer u protivnom sluaju njeno postojanje ne bi
imalo smisla. Zemunice su bile konspirativne. Svaka je imala
svoje bolniko osoblje koje se brinulo za nj enu opskrbu i za
evakuaciju ranjenika. Svak je znao samo za svoju zemunicu.
Tajnost je zemunica bila nuda. Ona je posljednje utoite.
Zemunica se uvijek kopala na kosini il u uvalama iznad
izvora. Ona se kopala kao okno rudnika. Razlika je bila u tome,
to je ulaz u zemunicu bio toliki, koliko je trebalo da se unese
ovjek ili pak da sam ue unutra. Iza ulaza se zemunica irila.
U dubinu se kopalo koliko je struktura zemljita doputala. Bilo
je sluajeva gdj e smo naili na kamenit teren, pa je razumljivo
to su radovi u tim sluajevima sporije napredovali i bili veoma
naporni.
Iskopana zemlja je nasipana ispred zemunice, tako da je
ona dijelom stvarala neki plato ispred ulaza, a dijelom padala
niz kosinu. Najvanije je bilo tu svjee iskopanu zemlju sakriti
i uiniti da se ona prirodno uklopi u postojei pejza. Svrha bi
svakako bila promaena, a rad besmislen, kad bi se vidjela isko-
pana zemlja. Zato se ona nabijala po nekoliko puta, posipala
liem i granjem. Trebalo je stvoriti nekoliko slojeva nabijena
lia da se teren sasvim izjednai po izgledu sa ostalim. Kad
je to bilo uinjeno onda smo teren ispred zemunice kamuflirali
granjem, posadili mlado drvee i ikaru. Uspjevali smo da pri-
stup zemunici Uinimo sasvim nevidljivim.
Unutra je zemunica bila podboena gredama, kao i rov-
u rudniku. Zidovi su bili obloeni daskama, a isto tako i plafon
zemunice. Na taj smo nain donekle zemunicu izolirali od vlage.
Leajevi su graeni na kat, kao brodski kreveti. Tako se moglo
smjestiti vie ljudi i bilo je mjesta za kretanj e u prostoru ze-
munice.
Provetravanje je bilo, nesumnjivo, jedan od najvanijih
problema. Ono je moralo biti zagarantirano. Na plafonu smo
probijali ventilacione otvore i to dva, svaki na jednom kraj u
plafona. To je trebalo uiniti radi to uspjenije izmjene zraka
u zemunici. Koji put su ventilacioni otvori i po nekoliko metara
prolazili kroz zemljine slojeve do povrine. esto se koristilo
i uplje stablo iznad same zemunice, kao neki ventilacioni dim-
nj ak. Kod izgradnje ventilacionih otvora pojavio se i problem
kamufliran j a, isparivanja iz ventilacionih otvora, posebno za
vrijeme studenih dana, kad bi ono pod normalnim okolnostima
bilo sasvim vidljivo. Zato smo otvore kamuflirali granjem, pa
se isparavanje rasipalo izmeu grana, tako da je izgledalo kao
normalna umska izmaglica i nije bilo upadljivo.
Svaka .je zemunica imala u jednom uglu iskopanu sep-
tiku jamu. Fekalije smo zatrpavali zemljom. Na jednoj je sti-
jeni bila iskopana udubina u koju su smjeteni potrebni lijekovi,
zavoj ni materijali, alkohol ili rakija za ispiranje rana i suha
hrana za sluaj da zemunica ostane zatvorena nekoliko dana
(nije se nikad dogodilo da je ostala zatvorena dulje od tri dana).
Ulaz je bio isto tako kamufliran kao i teren na kome je
zemunica izgraena. Na ulazu je bio jak poklopac, zatrpan zem-
ljom i travom, tako da se pod nogama, u sluaju da je netko
nagazio, ne bi osjetila akustina promjena.
I zgraene su i zemunice na kat ili na dva dijela, jedna
iznad druge. U tim zemunicama ranjenici nisu znali jedni za
druge. Bilo je to zbog sigurnosti. U sistemu zemunica izgraena
je i zemunica za spremanje inventara, osobito lijekova, instru-
menata i nekih drugih vanih stvari, koje su bile neophodne za
ivot i rad bolnice.
Zemunica se osvjetljavala petroljeskim svjetiljkama. Kad
nije bilo petroleja, onda se u limenim kutijama rastopila mast,
loj ili stavilo ulje, a stijen je bio od gaze.
Veliina zemunice je bila uvjetovana terenom, ali obino
se njeno prostranstvo kretalo od redovitih 2,5 m irine do 6 ili
8 m duljine.
Kad su zemunice bile izgraene onda su tei ranjenici bili
odmah prebaeni iz bolnice u zemunice. esto je evakuacija bila
iznenadna i forsirana. Prenos tekih ranjenika u takvim prili-
kama, oteao bi tok normalne evakuacije bolnice. Da se to ne
dogodi, jer je tim bila uvjetovana i sigurnost bolnice i ostalih
ranjenika, odlueno je da se tei odmah smjeste u zemunice.
Njihov je boravak bio odreen i razvojem ozdravljenja. im bi
ranjenik bio u boljem stanju, vraali smo ga u bolnicu.
Pregledi su u zemunicama bili redoviti, kao i u bolnici.
Obavljani su svakog jutra. Tad su vrena previjanja, davali
bi se lijekovi, a zadueni bolniar je obavljao sve potrebne
poslove.
Tako je organizacija i uspostavljanje bolnice kao zadatak
bio izvren ve 1941. Da smo posao obavili u redu, dokazalo se
na kraj u rata. Zemunice nisu nikad bile provaljene. Nikad ne-
pri j atel j nije uao u zemunice, niti je zatekao ranjenike, iako
se dogaalo da je prolazio vrlo blizu ili upravo preko nj i h sa-
mih ili je ak neprijateljski mitraljezac postavio mitraljez na
samoj zemunici i rafalima kosio narod u zbjegu; on nije ni slu-
tio da ispod njega, pod zemljom, lee ranjeni partizani, to za-
ustavljena daha sluaju tektanje mitraljeza. Bili smo uvjereni
da smo zadatak dobro izvrili, a na kraj u je ostalo jo uvijek
ono najgore; da svi izginemo branei ranj ene .drugove. Ali, to
se nije dogodilo. U toku rata je neprijatelj unitio neke zemu-
nice, ali prazne. To je u neprijateljske komande unijelo jo veu
zabunu. Potvrivala se legenda da partizani na Petrovoj gori
imaju bolnicu sa svim potrebnim ureajima i da postoje i pod-
zemna sklonita u kojima su ranjenici sigurno sklonjeni.
Kad je pao prvi snijeg pojavio se i novi problem, o kojem
do tada nije nitko razmiljao. U prvi as je izgledao nerjeiv.
Na snijegu su ostajali tragovi. I zdajniki. inilo se kao da ravno
vode od bolnice do neprijateljske komande, isprepliui se oko
stabala, krivudajui umom, sapinjui mozak i svaku misao.
Trag u snijegu kroz umu do bolnice, trag do ulaza u ze-
municu, prokazivao je ranjene drugove i bio najstraniji ne-
prijatelj sigurnosti ivota nemonih boraca. Meni je postao
opsesija. Znao sam da e u umi nastati spletovi tragova. Narod
e i dalje prolaziti umskim putevima i bit e ih mnogo. Tad
e se teko pogoditi koji je onaj pravi i koji vodi u bolnicu.
Moja je svaka misao bila na ulazu u zemunice. Tamo su leali
oni najtei, oni to su na bojitima ostavljali nesebino i hrabro
dijelove svog tijela, oni to su leali proreetani rafalima i vj e-
rovali u revoluciju i pobjedu, oni to su doekivali neprijatelja
u opasnim zasjedama i postepeno, sigurno ruili snanu nepri-
jateljsku tvravu jo onda, kad na to nisu sa sigurnou mislili
ni pripadnici mnogo jaih nacija.
Prolazio sam smrznutim umskim stazama i sluao kako
od studeni pucaju debla i granje, osjeajui pod nogama svaku
stopu na bijeloj povrini i gledao kako iza sebe ostavljam izdaj-
niki trag, koji vijuga umom kao zmija sve do ulaza u ze-
municu.
Bili su to strani dani, puni osjeanja nemoi ali i uvje-
renj a da moramo rijeiti taj problem, jer je to naa dunost.
Osjeao sam da ranjenici danas sigurno i mirno lee na svojim
leajevima, jer su znali da ih neemo prepustiti sluaju. Znao
sam da je tako, i grozniavo sam gledao preda se vj eruj ui da
e i taj trag postati oruje kojim emo tui neprijatelja. Sluao
sam kako ispod leda ubori potok i nehotice sam pogledao ko-
rito. Grmlje i bunje je bilo golo, smrznuto i ukoeno od stu-
deni, a meni se poela nametati misao: potok, potok...
Odjedanput se dosjetih kako u se rijeiti traga.
Odmah sam svaku zemunicu opskrbio daskama. Otad je
uvedena praksa da se od puta do zemunice polau daske na
panj eve, jedna po jedna sve do ulaza u zemunicu. Isto se tako
daska po daska dizala kad bi se prolo. Poto su daske poloene
na panj eve trag u snijegu nije mogao ostati. Svatko je mogao
paziti da prolazei preko dasaka ne ostavi ni naj manj i trag
dolje u snijegu. Tako se prilazilo zemunici kao preko nekog
mosta, iji su stupovi bili panjevi.
Ali, jedan je trag morao nastaviti put umskom stazom i
na nj oj ostavljati trag stopala. Stotinjak metara dalje od mjesta
gdje se skretalo u zemunicu, trag je na umskom putu skretao
i nestajao u potoku. Na taj nain ni najotrije oko nije moglo
primijetiti nita neobino. Trag koji je zavravao u samom po-
toku sasvim je zbunio i dezorijentirao neprijatelja, dok je snijeg
svuda naokolo izvan umske staze leao netaknut ili s tragom
neke ivotinje.
Veoma znaajan dogaaj za dalji razvoj prve bolnice na
Vrletnim stijenama bio je osloboenje Vojnia. Te, 1942. go-
dine, januar je bio studen, a snijeg je ve zameo puteve i staze.
Kad su nae snage ule u mjesto, obavijestila me je komanda
da siem u Vojni. U Vojniu je postojala kompletna montana
bolnica, koja se mogla u dijelovima prenijeti na Vrletne stijene
Poli smo u grad obuzeti radou. Bio je to prvi veliki uspjeh
u samom poetku 1942. Bolnicu smo demontirali, nali kom-
pletni instrumentarij, opskrbili se leajevima i posteljinom, a
narod je na saonicama, konjskom zapregom prenio sve na Pe-
trovu goru.
Osloboenje Vojnia je bilo vano iz nekoliko razloga.
Prvo, to je bila vojna, politika i moralna pobjeda, koja je ne-
prijatelja sasvim odreeno uvjerila u nae snage. Zatim, bolnica
je tim asom bila kompletno opremljena i, to je za nas bilo u
to vrijeme veoma vano, u Vojniu je postojala apoteka, dobro
snabdjevena, koja je bila neophodna za normalan rad bolnice.
Tog dana smo nau bolnicu snabdjeli svim potrebnim lijeko-
vima. inilo se kao fantazija, ali bolnica je bila stvarnost u
umama Petrove gore, u nacistikoj evropskoj tvravi, ije
smo unitenje morali jo ekati. Osigurati lijeenje ranjenom
ili bolesnom borcu i narodu u punoj strahoti tek zapoete oku-
pacije, bio je divan uspjeh.
Bolnica je postojala.
Neprijatelj je odluio da poduzme iru akciju protiv naih
snaga i poeo je poetkom 1942. u Kordunu s drugom ofanzivom.
Ovaj je kraj strateki tako lociran da predstavlja veoma zna-
ajnu komunikaciju za vezu s jadranskom obalom i njenom po-
zadinom. Rat je brzo mijenjao fizionomiju i neprijatelj je shva-
tio da bi jadranska obala mogla postati nesigurna i opasna u
sluaju eventualnog saveznikog iskrcavanja, a ono nije bilo
nemogue. S njim je raunala i neprijateljska komanda na Bal-
kanu i ve sad poduzimala akcije. Ona je nastojala da se poza-
dina obale osigura i da nae snage potisne to vie u pozadinu,
prema Bosni ili ih sasvim likvidira. Ovaj plan pripremljen je
veoma pedantno i smiljeno. Nae snage su, posebno tim tere-
nom, bile ve toliko ovladale da su stvorile veoma prostranu
slobodnu teritoriju, koja se gotovo kontinuirano prostirala od
Korduna, preko Like i dalmatinske Zagore, da se preko Ne-
retve nastavi i na talijanskoj okupacionoj zoni do Crne Gore.
Zato je poduzeta ofanziva, koja je morala potisnuti nae snage
iz obalne pozadine i prepustiti je kontroli etniko-ustakih
kolaboracionistikih snaga.
Prva akcija te ofanzive je bila usmjerena na likvidaciju
opasnog arita na Petrovoj gori. Neprijatelj je pripremio znatne
dobro opremljene snage koje su krenule prema Petrovoj gori iz
nekoliko pravaca, s ciljem da likvidiraju partizane na Petrovoj
gori, zajedno s bolnicom koja je za nas bila veoma znaajna.
U maj u 1942. stvoren je opasan obru koji je poeo da se snano
stee oko Petrove gore. Za likvidaciju naih snaga i Centralne
bolnice neprijatelj je upotrebio i avijaciju. uma je bila ve
osuta mladim liem, a ranjenici se oporavljali i grijali na pro-
ljetnom suncu, oekujui ozdravljenje, i nareenje za odlazak
u jedinicu.
Naj pri j e je preletio jedan izvia. Odmah su poduzete
mj ere opreza i bolnica je evakuirana. Ranjenici su smjeteni u
zemunice, opskrbljeni hranom i lijekovima. Nije dugo potrajalo
i bolnica je mitraljirana i spaljena i kad je ofanziva prola, nije
se vie mogla upotrijebiti.
Obru se stezao. Situacija je bila kraj nj e kritina. Narod
je panino bjeao iz popaljenih sela i sklanjao se u umu. Sve
je to situaciju jo vie otealo i nae jedinice nisu mogle slo-
bodno manevrirati, jer je u umama bio zbjeg. Odlueno je da
se 13. maja 1942. sazove sastanak svih komandanata i kome-
sara. Na sastanku je izdato nareenje: probiti obru.
Bila je to jedna od najteih noi u Petrovoj gori. Trebalo
je spasiti ivu borbenu snagu i narod zatititi od neprijatelja,
stvoriti mu mogunost da se nekako izvue iz obrua.
Odlueno je da ostanem u zemunicama i saekam ishod
borbe. Vojska je te noi krenula u dva pravca: prema Magar-
evcu i na sektor izmeu Petrovca i Biljega. Ostao sam s bor-
cima to su osiguravali bolnicu. Kroz no su tretali rafali, a
kia je sablazno umorila, kao da se smrt vue umom.
Poslao sam izvidnicu da pogleda to je s nekim zemuni-
cama. Kad su se kasno u no vratili, rekoe mi da su zemunice
ve na neprijatelj evo j strani i da se do njih ne moe. Na tom
su sektoru bile neprijateljske jedinice. Tamo se ula strahovita
pucnjava ogorene borbe. Povukli smo se i mi, a uma je tonula
u neizvjesno (iekivanje.
U noi 13/14. maja obru je bio probijen u strahovitim
borbama, zahvaljujui izvanrednoj borbenosti naih jedinica. Tri
dana kasnije neprijatelj se povlaio i naputao terene Pe-
trove gore.
Ranjenici su bili spaseni. Zemunice su izdrale, a nepri-
jatelj je bio poraen. Naputao je uvale i obronke Petrove gore
obuzet neobjanjivim pitanjem gdje su ranjenici? Tako se
svrilo jedno od najteih razdoblja u historiji Centralne bolnice.
Poslije te ofanzive tei ranjenici su ostali u zemunicama,
a pokretniji su premjeteni u prihvatnu bolnicu pod panovim
brdom. Ova je izgraena u proljee 1942. Sad je morala primiti
ranjenike s Vrletnih stijena, jer je ova bila sasvim onesposob-
ljena. Odmah se pristupilo izgradnji bolnice na Piingaju. Po-
novo su izgraena sva odjeljenja, kao i na Vrletnim stijenama.
Bolnica na Piingaju je imala operacionu salu, koju smo
odmah mogli opskrbiti potrebnim instrumentarij om i lijeko-
vima, jer smo na Vrletnim stijenama imali zemunicu ispod same
bolnice, a poar je nije unitio. Bolnica je bila opskrbljena in-
strumentima s kojima se mogla izvriti svaka operacija. Vrio
sam i amputacije, spasavajui tako ivote drugovima kojima je
prijetila oita smrt od gas-gangrene, plinske flegmone koja se
razvija uslijed infekcije rane bacilom ga'sne flegmone. To su naj -
ei sluajevi u ratu gdje su rane zagaene zemljom. Mnogi
su drugovi ostali ivi u sasvim beznadnim sluajevima, zahva-
ljujui brzoj kirurkoj intervenciji i stvorenim mogunostima
u bolnici.Uz razne frakture i pneumonije, zatim jake influence
i smrzavanja, u kojima je sluajevima takoer trebalo brzo ki-
rurki intervenirati, kasnije je poeo pustoiti jo i tifus.
Bolnica na Piingaju je imala niz radionica koje su osi-
guravale normalan rad u njoj. U Reci je postojala radionica za
izradu kramerovih ina koje su se upotrebljavale u lijeenju
raznih fraktura za ispravljanje polomljenih kostiju, kao i tkao-
nica zavoja u Zagorju kod Veljuna. Uz kirurko odj el j enj e bol-
nica je imala i nekoliko odjeljenja za zarazne bolesti. Postojala
je u Reci stolarija i pekara koja je osiguravala kruh.
Veoma vaan objekt u sklopu bolnice na Piingaju bio je
Djeji dom u Reci. Uz sve tekoe nae su jedinice u zbjego-
vima sakupljale izgubljenu djecu po umi i dovodili ih u ovaj
dom. Ovdje su nastajali najmlai socijalistiki ljudi, odgajani
u patnj ama i strahu pred neprijateljskim pokoljima.
Tako je, neposredno poslije spaljivanja prve bolnice, or-
ganizirana i stvorena bolnica na Piingaju, koja se do kraj a rata
sve vie usavravala da na kraj u postane bolnica u koju su do-
lazili ranjenici ne samo sa Korduna. Ona je sve do konca rata
ostala netaknuta i neprijatelj nije nikad prodro na nj en teri-
torij.
U junu 1943. bolnica na Piingaju je bila u opasnosti-. Tom
su prilikom ranjenici evakuirani s Petrove gore preko Korane
u Mirie u tamonje ume, jer je bolnica bila ugroena od jedi-
nica Huske Miljkovia. (On je bio musliman, umski radnik od
Velike Kladue i pristupio je revoluciji u poetku. Meutim se
kasnije pokolebao i preao k neprijatelju. Iza toga opet je pri-
stupio NOB-u.) Poznavao je bolnicu, a znao je i za neke zemu-
nice. Kad je bilo javljeno da sa svojom odmetnikom jedinicom
kree na Petrovu goru, morali smo sve ranjenike evakuirati.
Demontirali smo osim toga sva vrata, osobito prozore sa sta-
klima i sakrili ih na sigurno mjesto da ih ponovo moemo upo-
trijebiti kad se vratimo. Ti su asovi bili teki, posebno za mene,
ali, na sreu, bolnica je ostala poteena. Huka nije stigao do
nje. J a sam se tih dana upravo razbolio od tifusa. Izvrio sam
pokret bolnice gotovo u nesvjesnom stanju. Mjesec dana kasnije
vratili smo se natrag na Piingaj. Tako je bolnica doekala i
osloboenje Karlovca, kad je 1945. i naputena.
Uz ovu na Piingaju bilo je jo nekoliko bolnikih odje-
ljenja. Na Kaluercu je smjetena centralna apoteka s jednim
odjeljenjem za tifusare i 4 zemunice. Poslije probijanja obrua,
1943, nastalo je jo jedno odjeljenje na Kupinjaku za tifusare
i ranjenike. U selu Pecka pod Petrovom gorom osnovano je
oporavilite sa 60 kreveta za lake ranjenike i rekonvalescente.
Sva su ova odjeljenja imala svoje bolniko osoblje i strae, koji
su ranjenike u sluaju potrebe smjetavali u zemunice. J edan
je zemuniar uvijek ostajao izvan zemunice da prati neprimjetno
kretanje neprijatelja i da javlja kad je minula opasnost. Bio je
to opasan zadatak i morali su ga vriti samo povjerljivi i veoma
spretni partizani. U Crnoj Lokvi postojala je ambulanta s neko-
liko kreveta za civilno puanstvo.
Paralelno s bolnicom na Piingaju i spomenutim odjelje-
njima organizirane su bolnice i na drugim sektorima etvrtog
korpusa, a bile su na brizi bolnice na Piingaju. Tako su izgra-
ene bolnice u Dunjaku, Kestenovoj gori, Slunju, zatim bolnice
Zbijeg, Marinko vii, postojale su i bolnice na umberku i niz
manjih odjeljenja. Kad su bolnica i zemunice na Petrovoj gori
poprimili konani oblik, moglo se smjestiti oko 500 ranjenika i
bolesnika, dok je kroz sva bolnika odjeljenja na Petrovoj gori
prolo oko 10 000 ljudi do svretka rata.
Na Petrovoj gori postojalo je i partizansko groblje. Ono se
stvaralo paralelno s bolnicom. Na nj emu je pokopano oko 1000
ljudi. Tadanje groblje na Piingaju pretvoreno je u narodni
park sa spomenikom kao uspomenom na ratne dane Centralne
bolnice. Poloeni bronani reljef na postamentu od 1000 gra-
nitnih kocaka simbolino govori o svemu to se ovdje zbilo.
Na Kordunu, grob do groba.
Rekonstruirana je i bolnica na Piingaju, upravo kakva je
bila za vrijeme rata, zajedno s bazenom u kome su se kupali
ranjenici. Danas su groblje i bolnica uspomene na herojsku
prolost.
Nema sumnj e da bolnica ne bi u cjelosti izvrila svoj za-
datak da nije bilo predanog i portvovanog rada drugova lije-
nika: Franca Klajnhapela, Bonke Oreanin, Marije Slezinger
(pokopana je ispred ulaza u rekonstruiranu zemunicu), tajnera
i Save Zlatia, koji su svoj zadatak izvrili do kraja, kao i zu-
bari Vlado Pilinger i drugarica Berta. Neobian su zadatak iz-
vrili i zemuniari: Matija Reli (umro 1942), Mia Peri (danas
zemljoradnik u Kljuaru), Milo Ivoevi (umro 1958), Mili
Opai i Mia Boi (zemljoradnici u selu Miholjskom), Milan
Orabovi (zemljoradnik u Poljani), Mili Cvijanovi, Marko
Luka (Koranski Brijeg), Stanko Krivokua Cane i drugi, o i-
j em je potenju i odanosti narodnoj revoluciji ovisila sudbina,
tajnost i sugurnost zemunica i ivota stotina ranj eni h boraca.
Na je narod vjerovao u svoju revoluciju, uvajui ivote
boraca. I z tog uvj erenj a pjesnik I van Goran Kovai stvorio je
rijei: ... ivotom e se smrti da osvjeti ...
J akob KRANJ CEVI C BRADO
P R I L O G
DOKUMENTARNE FOTOGRAFIJE
" ' - - ' - .: I , . ^; .
Kolubarski partizanski odred na maru
(Vojni muzej JNA, Beograd)
Demonstracije u aku protiv etnike izdaje
(Vojni muzej JNA, Beograd)
Zaplenjeni talijanski top, u dejstvu na poloaju (Uzdomir) kod Nikia
Priprema konferencije SKOJ-a u Uikoj Poegi 1941.
Antifaistike parole na Celovkoj cesti u Ljubljani
(Muzej revolucije LR S, Ljubljana)
Miladin Popovi u Albaniji, sa grupom albanskih partizana
Kolona makedonskih partizana
(1storijski muzej NRM, Skoplje>
Sastanak lanova Partije i Skoja gatakog sreza na Klinji
(Muzej narodne revolucije BIH, Sarajevo)
Uesnici druge konferencije predstavnika Crne Gore, Boke i Sandaka u Tjentitu
Diverzija na pruzi Ogulin Rijeka
(Muzej revolucije NRH, Zagreb)
P sun j ska partizanska grupa na Gradini (Psunj)
(Muzej revolucije NRH, Zagreb)
Partizani na Orjenu (Crna Gora) 1941.
(Vojni muzej JNA, Beograd)
Grupa livanjskih partizana na Cincaru
(Muzej revolucije NRH, Zagreb)
Druga Poeka eta kraj sruenog mosta na Kokinom Brodu
Nemake palikue na zgaritu sela Raice, kraj Ljubljane
(Muzej revolucije L RS, Ljubljana)
Interniranje graana Kosovske Mitrovice
Logor interniranih rodoljuba u Slavonskoj Poegi
(Muzej revolucije LR S, Ljubljana)
Hapenje simpatizera NOP u Ljubljani
Streljanje rodoljuba u Paarevcu
(Vojni muzej JNA, Beograd)
Streljanje zarobljenih partizana diverzantske grupe
u Murskoj Soboti
Tone Dolinek, sekretar OK KPS za Gorenjsku, jedan od organizatora
ustanka, 1941. uhvaen i zatvoren u Begunjskom zatvoru
Nemci i ustae nad streljanim rodoljubima u Jarku kod Rume
(Vojni muzej JNA, Beograd)
Veanje streljanih partizana u upriji 1941.
PREGLED LI KOVNI H PRI LOGA
Petar Lubarda: BOMBAI (ulje)
Ismet Mujezinovi: BIJEG (ulje)
Slavko onaj: TAOCI (ulje)
Nikolaj Pirnat: PARTIZANKA
Franjo Mraz: NA POLOAJU KOD TOLMANA (drvorez)
Joo Janda: NA PREVOJU (ulje)
Boko Risimovi: PAROLA
Moa Pijade: VESELIN MASLESA (crte)
Vito Globonik: ZlVE BAKLJE
ore Andrejevi Kun: PRELAZ PREKO REKE (crte)
Boidar Jakac: NA POHORJE 1944. (bakropis)
Marin Benzon: POSLE BORBE (ulje)
Franjo Mraz: POVRATAK (drvorez)
Pivo Karamatijevi: KRAJlSKINJE (crte)
PREGL ED DOK UMENTARNI H FOTOGRAFI J A
KOLUBARSKI PARTIZANSKI ODRED NA MARU
DEMONSTRACIJE U AKU PROTIV ETNIKE IZDAJE
ZAPLENJENI TALIJANSKI TOP, U DEJSTVU NA POLOAJU (UZDO-
MIR) KOD NIKIA
PRIPREMA KONFERENCIJE SKOJ-a U UIKOJ POEGI 1941.
ANTIFAISTIKE PAROLE NA CELOVKOJ CESTI U LJUBLJANI
MILADIN POPOVI U ALBANIJI, SA GRUPOM ALBANSKIH PAR-
TIZANA
KOLONA MAKEDONSKIH PARTIZANA
SASTANAK LANOVA PARTIJE I SKOJ-a GATAKOG SREZA NA
KLINJI
UESNICI DRUGE KONFERENCIJE PREDSTAVNIKA CRNE GORE,
BOKE I SANDAKA U TJENTITU
DIVERZIJA NA PRUZI OGULIN RIJEKA
PSUNJSKA PARTIZANSKA GRUPA NA GRADINI (PSUNJ)
PARTIZANI NA ORJENU (CRNA GORA) 1941.
GRUPA LIVANJSKIH PARTIZANA NA CINCARU
DRUGA POEKA ETA KRAJ SRUENOG MOSTA NA KOKINOM
BRODU
NEMAKE PALIKUE NA ZGARITU SELA RAICE KRAJ
LJUBLJANE
INTERNIRANJE GRAANA KOSOVSKE MITROVICE
LOGOR INTERNIRANIH RODOLJUBA U SLAVONSKOJ POEGI
HAPENJE SIMPATIZERA NOP U LJUBLJANI
STRELJANJE RODOLJUBA U POAREVCU
STRELJANJE ZAROBLJENIH PARTIZANA DIVERZANTSKE GRUPE
U MURSKOJ SOBOTI
TONE DOL1NEK, SEKRETAR OK KPS ZA GORENJSKU, JEDAN OD
ORGANIZATORA USTANKA, 1941. UHVAEN I ZATVOREN U
BEGUNJSKOM ZATVORU
NEMCI I USTAE NAD STRELJANIM RODOLJUBIMA U JARKU KOD
RUME
VE AN JE STRELJAN IH PARTIZANA U UPRIJI 1941.
BORCI RESAVSKE PARTIZANSKE ETE
S A D R A J
Milosav Boji: POSAVSKI PARTIZANSKI ODRED 9
Danica Marinovi Pejovi: CETINJE U JULSKOM USTANKU 48
Ludvik Zupane: SEANJA NA BREIKI POHOD 74
Ivo Amuli: TRI TJEDNA U JUNOJ DALMACIJI 86
Ilija Materi: SJECANJA NA CETVOROMJESECNU KRIZU
USTANKA NA DRVARSKOM PODRUJU 1941, 109
Desa Miljovska: 27. MART U SKOPLJU 117
Dragan Rajni Rajnpreht: ZEMUN 1941. 120
Obrad Cicm.il: DURMITORSKI KRAJ U USTANKU 1941. 141
Radomir Mitri: PRIPREME I RAZVOJ USTANKA NA TERENU
JANJA I PLJEVE 160
Milan Kupreanin: USTANAK NA PODRUJU GOSPIA 181
Nazmija Nimani: ENE AKOVICE 1941. GODINE 192
Ilija F. Kosti: RVAI PRVE BARIKADE UST ANIKA NA CE-
STI PODGORICA CETINJE 13. JULA 1941. 196
Lojze Peric: POECI NOP U PRIMORJU I ISTRI 1941. 202
Zvonimir Komarica: KERESTINEC 212
Savo Popovi: SJECANJE NA DOGAAJE IZ USTANKA U BI-
HAKOM SREZU 236
Mihajlo Apostolski: SEC AN JE NA JEDAN OD PRVIH SASTA-
NAKA POKRAJINSKOG TABA ZA MAKEDONIJU 252
Jara Ribnikar: KUCA U BOTlCEVOJ ULICI 256
Milan Sukovi: IZABRALI SMO KOMANDIRA 267
Enver emalovi i Ibro ator: USTANAK U MOSTARSKOM I
KONJIKOM SREZU I FORMIRANJE MOSTARSKOG BA-
TALJONA 278
Radonja Dodig i Dragi Bruji: SELO ZBJEG 1941. GOD. 297
Jovan Stamatovi: UZlKA POEGA 1941. GODINE 309
Jovo Vukoti: OD MOSTARA DO PODGORICE 1941. 340
Tine Rihtari: SEANJA IZ 1941. GODINE 348
Milan Kneevi: BEZ OBZIRA NA ISHOD, USTANAK JE JEDINI
IZLAZ 360
Mio Raki: RAD SKOJ-a U BOSANSKOM PETROVCU 368
Dime Mitrevski: PRVI PRILEPSKI PARTIZANSKI ODRED 386
Sredoje Uroevi: OD IZDAJE DO IZDAJE 391
Jovan Abramovi: RAT JE POEO _ _ _ 418
Janko Jare: KRVAVA TRAGEDIJA U GORENJIM LAZAMA 424
Duan ali: SJECANJA NA USTANIKU 1941. GODINU U
SLAVONIJI 431
Osman Zubovi: PARTIJSKI SASTANCI I DOGOVORI U DU-
BICI 444
Radivoj Gavrilovi Bata: CREPAJA 1941. GODINE 449
Vujica Veljovi: PRIPREMA USTANKA I PRVE BORBE SELA
PODBISCA . 455
Ivan Grubia: RAZVOJ USTANKA U SINJU 461
Luka Dalto i Vinko Konta: AKTIVNOST LIVANJSKIH KOMU-
NISTA 469
Rua Bak: ALEKSANDAR URDAREVSKI STANKO 483
Nikola Vidai: NERODIMSKI SREZ 1941. GODINE 486
Veco Radievi: SJECANJE NA ZETU U 1941. GODINI 497
Avgust Dugulin i Maks Potokar: RAZVOJ OF U TRZlKOM
BRODOGRADILITU 502
Vladimir Marii: USTANAK U ZRMANJSKOJ OPTINI 506
Petar i Slobodan Bursa i Milan Kecman: BRAVSKI VAGANAC
U NARODNOM USTANKU 1941. 527
Vojislav Jelenkovi Boa: ZAGLAVSKO-TIMOKI PARTIZAN-
SKI ODRED 535
Radomir Buri: PRVI PUCNJI I ODBRANA SELA 564
Mirko Peki: FORMIRANJE I AKCIJE 5. I 6. ETE KOZAR-
SKOG NOP ODREDA 575
Milo Vlahov: FORMIRANJE VOJNOREVOLUCIONARNOG KO-
MITETA U VODICAMA 579
Aleksandar Spasovski i Trajko Stojkov: PRVI SKOPSKI PARTI-
ZANSKI ODRED 1941. 586
Velimir Kosti Baje: SVRLJIKI PARTIZANSKI ODRED 596
Milo R. Radovi: EKAJTE, JO NIJE VREME PAROLA
OKUPATORSKIH SARADNIKA 614
Ivan T laker Luka: VOSOVCI SE NAORUAVAJU 621
Vlado Maari: NEKI MOMENTI IZ RADA OKRUNOG KO-
MITETA VARADIN I ORGANIZACIJA KOTARA LUD-
BREG
6
26
Vojin Bajovi Vuk: TOPLICA 1941. GODINE 636
Zarije Skerovi: NAI LJUDI 652
Duan Misiraa: TREE IENJE KOZARE I NAPAD NA
MRAKOVICU 659
Andrija Tus: AKCIJA KOD STALKA 666
Toni Andrijaevi i Vice Srzi: KAKO JE KOTAR MAKARSKA
DOEKAO 1941. GODINU 669
Risto Bajalski: STANJE U PARTIJSKOJ ORGANIZACIJI U
EVDELIJI I NJEN RAD U 1941. GODINI 674
Stojan Nikoli Jole: LESKOVAKI OKRUG 1941. GODINE 683
Iko Mirkovi: PEDESET NEMANIA _ _ _ _ _ _ _
712
Janko Jare: SMRT MILANA MAJCENA _ _ _ _ _ _
715
Ilija Tarabi: SJECANJA NA USTANAK U BANIJI _ _ 720
Milenko Sotra: LJETO ETRDESET PRVE __ 73g
Vlada Zeevi: OSLOBOENJE KRUPNJA 769
Stojan Zugi: DURMITORSKI BATALJONI U NAPADU NA
PLJEVLJA _ _ _ _ _ _ _ _
776
Savo Velagi: MOSLAVAKA PARTIZANSKA ETA KASIM
EHAIC TURIN _ _ _ _ _ 792
Mirko Prodanovi Sever: FORMIRANJE NOO U BUKOM
KRAJU 797
Asparuh Korubinovski: PRVO SUENJE KOMUNISTIMA IZ
PRILEPA U BITOLJU 1941. 803
Boko Brajovi: IZ DOGAAJA U BEOGRADU I OKO AKA 809
Spiro Lagator: GRAD BOLNICA 827
Alojz Martinu: AKTIVNOST GORIKIH RODOLJUBA 830
Jozo Tomaevi: PARTIJSKI SASTANAK U SELU BAINI 832
Josip Cetina: NOP U KASTAVTINI 834
Halid Mesihovi: DVIJE PARTIJSKE ELIJE U LJUBUSKOM 840
Ilija Ristevski: REPRESALIJE BUGARSKIH VLASTI U PRILEPU
POSLE NAPADA PARTIZANA 11. OKTOBRA 1941. 843
Milija Stanii: NIKIKI PARTIZANI U PRVOM UDARNOM
HERCEGOVAKO-CRNOGORSKOM BATALJONU 848
Vi a Lasi Jelka: GOVORI RADIO-OSVOBODILNA FRONTA 853
Dragutin Lenard: KAKO SE PRIPREMAO ATENTAT NA PA-
VELIA 857
Demil arac: APLJINSKO LJETO 1941. 863
Koa Joni: KRALJEVO DO FORMIRANJA ODREDA 871
uro Cagorovi: OD RUDOG DO GOSTILJA SA TOVAROM
SREBRA I MILIONOM DINARA 885
Jakob Kranjevi Brado: BOLNICE PETROVE GORE 890
PRI LOG DOKUMENTARNE FOTOGRAFI J E
PREGLED LI KOVNI H PRI LOGA
PREGLED DOKUMENTARNI H FOTOGRAFI J A
PI U UESNICI
USTANAK NARODA J UGOSLAVI J E 1941.
OMOT I K ORI CE
Bogdan Kri
*
VI NJ ETE
orde Andrejevi Kun, Pivo Karamatijevi, Branko otra
*
REDAK TORI
Ivan Gligorijevi, ivojin Ljubinkovi, Radomir Petkovi,
Ivan Reeti, Abdulah Sarajli
*
L EK TORI
Stevan Koji, Stana Stani, Blagoje Svorcan,
Radmila Brajovi, Veljko Aleksi
*
TEHNI K I UREDNI K
Andro Strugar
*
K OREK TORI
Biljana ordevi, Gordana Rosi
*
tampanj e zavreno apri l a 1964. '
TI RAZ: 5.000