ZAKON

O UPRAVLJANJU OTPADOM
("Sl. glasnik RS", br. 36/2009 i 88/2010)

I OSNOVNE ODREDBE
Predmet ureivanja
lan 1
Ovim zakonom ureuju se: vrste i klasifikacija otpada; planiranje upravljanja otpadom;
subjekti upravljanja otpadom; odgovornosti i obaveze u upravljanju otpadom; organizovanje
upravljanja otpadom; upravljanje posebnim tokovima otpada; uslovi i postupak izdavanja
dozvola; prekogranino kretanje otpada; izvetavanje o otpadu i baza podataka; finansiranje
upravljanja otpadom; nadzor, kao i druga pitanja od znaaja za upravljanje otpadom.
Upravljanje otpadom je delatnost od opteg interesa.
Cilj zakona
lan 2
Cilj ovog zakona je da se obezbede i osiguraju uslovi za:
1) upravljanje otpadom na nain kojim se ne ugroava zdravlje ljudi i ivotna sredina;
2) prevenciju nastajanja otpada, posebno razvojem istijih tehnologija i racionalnim
korienjem prirodnih bogatstava, kao i otklanjanje opasnosti od njegovog tetnog dejstva na
zdravlje ljudi i ivotnu sredinu;
3) ponovno iskorienje i reciklau otpada, izdvajanje sekundarnih sirovina iz otpada i
korienje otpada kao energenta;
4) razvoj postupaka i metoda za odlaganje otpada;
5) sanaciju neureenih odlagalita otpada;
6) praenje stanja postojeih i novoformiranih odlagalita otpada;
7) razvijanje svesti o upravljanju otpadom.
Nain upravljanja otpadom
lan 3
Upravljanje otpadom vri se na nain kojim se obezbeuje najmanji rizik po ugroavanje
ivota i zdravlja ljudi i ivotne sredine, kontrolom i merama smanjenja:
1) zagaenja voda, vazduha i zemljita;
2) opasnosti po biljni i ivotinjski svet;
3) opasnosti od nastajanja udesa, eksplozija ili poara;
4) negativnih uticaja na predele i prirodna dobra posebnih vrednosti;
5) nivoa buke i neprijatnih mirisa.
Izuzeci od primene
lan 4
Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na:
1) radioaktivni otpad;
2) gasove koji se emituju u atmosferu;
3) otpadne vode, osim tenog otpada;
4) mulj iz kanalizacionih sistema i sadraj septikih jama, osim mulja iz postrojenja za
tretman mulja;
5) otpad ivotinjskog porekla (leevi ivotinjskog porekla i njihovi delovi i sastavni delovi
ivotinjskog tela koji nisu namenjeni ili bezbedni za ishranu ljudi, kao i konfiskat) iz objekata
za uzgoj, dranje, klanje ivotinja, kao i iz objekata za proizvodnju, skladitenje i promet
proizvoda ivotinjskog porekla, fekalne materije sa farmi i druge prirodne, neopasne
supstance koje se koriste u poljoprivredi;
6) otpad iz rudarstva koji nastaje istraivanjem, iskopavanjem, preradom i skladitenjem
mineralnih sirovina, kao i jalovina iz rudnika i kamenoloma;
7) otpad koji nastaje pri traenju, iskopavanju, prevozu i konanoj obradi ili unitavanju
minsko-eksplozivnih i drugih bojnih sredstava i eksploziva;
8) slama i drugi neopasan poljoprivredni ili umski materijal koji se nalazi u prirodi i koristi u
poljoprivredi, umarstvu ili za proizvodnju energije iz takve biomase postupcima ili metodama
koje nemaju tetan uticaj na ivotnu sredinu i ne ugroavaju zdravlje ljudi.
Znaenje izraza
lan 5
Izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledee znaenje:
1) anaerobna digestija jeste proces u kojem se biorazgradivi materijal razgrauje u odsustvu
kiseonika;
2) biorazgradivi otpad jeste otpad koji je pogodan za anaerobnu ili aerobnu razgradnju, kao
to su hrana, batenski otpad, papir i karton;
3) centar za sakupljanje jeste mesto odreeno odlukom optine, grada, odnosno grada
Beograda (u daljem tekstu: jedinica lokalne samouprave), na koje graani donose uglavnom
kabaste predmete, kao to su nametaj i bela tehnika, batenski otpad i materijal pogodan
za reciklau;
4) dekontaminacija obuhvata sve operacije koje omoguuju ponovno korienje, reciklau ili
bezbedno odlaganje opreme, objekata, materijala ili tenosti kontaminiranih opasnim
materijama i moe ukljuiti zamenu, odnosno sve operacije kojima se vri zamena opasnih
materija odgovarajuim tenostima koje sadre odgovarajue manje tetne materije;
5) deponija jeste mesto za odlaganje otpada na povrini ili ispod povrine zemlje gde se
otpad odlae ukljuujui: interna mesta za odlaganje (deponija gde proizvoa odlae
sopstveni otpad na mestu nastanka), stalna mesta (vie od jedne godine) koja se koriste za
privremeno skladitenje otpada, osim transfer stanica i skladitenja otpada pre tretmana ili
ponovnog iskorienja (period krai od tri godine) ili skladitenja otpada pre odlaganja
(period krai od jedne godine);
6) dozvola jeste reenje nadlenog organa kojim se pravnom ili fizikom licu odobrava
sakupljanje, transport, uvoz, izvoz i tranzit, skladitenje, tretman ili odlaganje otpada i
utvruju uslovi postupanja sa otpadom na nain koji obezbeuje najmanji rizik po zdravlje
ljudi i ivotnu sredinu;
7) industrijski otpad jeste otpad iz bilo koje industrije ili sa lokacije na kojoj se nalazi
industrija, osim jalovine i prateih mineralnih sirovina iz rudnika i kamenoloma;
8) inertni otpad jeste otpad koji nije podloan bilo kojim fizikim, hemijskim ili biolokim
promenama; ne rastvara se, ne sagoreva ili na drugi nain fiziki ili hemijski reaguje, nije
bioloki razgradiv ili ne utie nepovoljno na druge materije sa kojima dolazi u kontakt na
nain koji moe da dovede do zagaenja ivotne sredine ili ugrozi zdravlje ljudi; ukupno
izluivanje i sadraj zagaujuih materija u otpadu i ekotoksinost izluenih materija moraju
biti u dozvoljenim granicama, a posebno ne smeju da ugroavaju kvalitet povrinskih i/ili
podzemnih voda;
9) karakterizacija otpada jeste postupak ispitivanja kojim se utvruju fiziko-hemijske,
hemijske i bioloke osobine i sastav otpada, odnosno odreuje da li otpad sadri ili ne sadri
jednu ili vie opasnih karakteristika;
10) klasifikacija otpada jeste postupak svrstavanja otpada na jednu ili vie lista otpada koje
su utvrene posebnim propisom, a prema njegovom poreklu, sastavu i daljoj nameni;
11) komercijalni otpad jeste otpad koji nastaje u preduzeima, ustanovama i drugim
institucijama koje se u celini ili delimino bave trgovinom, uslugama, kancelarijskim
poslovima, sportom, rekreacijom ili zabavom, osim otpada iz domainstva i industrijskog
otpada;
12) kompostiranje jeste tretman biorazgradivog otpada pod dejstvom mikroorganizama, u
cilju stvaranja komposta, u prisustvu kiseonika i pod kontrolisanim uslovima;
13) komunalni otpad jeste otpad iz domainstava (kuni otpad), kao i drugi otpad koji je zbog
svoje prirode ili sastava slian otpadu iz domainstva;
14) mobilno postrojenje za upravljanje otpadom jeste postrojenje za iskorienje ili tretman
otpada na lokaciji na kojoj otpad nastaje, koje se zadrava u vremenski ogranienom roku na
jednoj lokaciji i koje je takve konstrukcije da nije vezano za podlogu ili objekat i moe se
premetati od lokacije do lokacije;
15) neopasan otpad jeste otpad koji nema karakteristike opasnog otpada;
16) odlaganje otpada jeste bilo koji postupak ili metoda ukoliko ne postoje mogunosti
regeneracije, reciklae, prerade, direktnog ponovnog korienja ili upotrebe alternativnih
izvora energije u skladu sa D listom;
17) otpad jeste svaka materija ili predmet sadran u listi kategorija otpada (Q lista) koji
vlasnik odbacuje, namerava ili mora da odbaci, u skladu sa zakonom;
18) opasan otpad jeste otpad koji po svom poreklu, sastavu ili koncentraciji opasnih materija
moe prouzrokovati opasnost po ivotnu sredinu i zdravlje ljudi i ima najmanje jednu od
opasnih karakteristika utvrenih posebnim propisima, ukljuujui i ambalau u koju je opasan
otpad bio ili jeste upakovan;
19) operater jeste svako fiziko ili pravno lice koje, u skladu sa propisima, upravlja
postrojenjem ili ga kontrolie ili je ovlaen za donoenje ekonomskih odluka u oblasti
tehnikog funkcionisanja postrojenja i na ije ime se izdaje dozvola za upravljanje otpadom;
20) PCB jesu polihlorovani bifenili (PCB), polihlorovani terfenili (PCT), monometil-
tetrahlorodifenilmetani, monometil-dihlorodifenilmetani, monometil-dibromodifenilmetani ili
bilo koja smea koja sadri neku od ovih materija u koncentraciji veoj od 0,005 procentnog
masenog udela; PCB otpadi jesu otpadi, ukljuujui ureaje, objekte, materijale ili tenosti
koje sadre, sastoje se ili su kontaminirani PCB;
21) ponovno iskorienje otpada jeste bilo koji postupak ili metoda kojom se obezbeuje
ponovno iskorienje otpada u skladu sa R listom;
22) posebni tokovi otpada jesu kretanja otpada (istroenih baterija i akumulatora, otpadnog
ulja, otpadnih guma, otpada od elektrinih i elektronskih proizvoda, otpadnih vozila i drugog
otpada) od mesta nastajanja, preko sakupljanja, transporta i tretmana, do odlaganja na
deponiju;
23) postrojenje za upravljanje otpadom jeste stacionarna tehnika jedinica za skladitenje,
tretman ili odlaganje otpada, koja zajedno sa graevinskim delom ini tehnoloku celinu;
24) prekogranino kretanje otpada jeste kretanje otpada iz jedne oblasti pod jurisdikcijom
jedne drave ili kroz oblast koja nije pod nacionalnom jurisdikcijom bilo koje drave, pod
uslovom da su najmanje dve drave ukljuene u kretanje;
25) proizvoa otpada jeste privredno drutvo, preduzee ili drugo pravno lice, odnosno
preduzetnik, ijom aktivnou nastaje otpad i/ili ijom aktivnou prethodnog tretmana,
meanja ili drugim postupcima dolazi do promene sastava ili prirode otpada;
26) region za upravljanje otpadom jeste prostorna celina koja obuhvata vie susednih
jedinica lokalne samouprave koje, u skladu sa sporazumom koji zakljuuju te jedinice lokalne
samouprave, zajedniki upravljaju otpadom u cilju uspostavljanja odrivog sistema
upravljanja otpadom;
27) reciklaa jeste ponovna prerada otpadnih materijala u proizvodnom procesu za prvobitnu
ili drugu namenu, osim u energetske svrhe;
28) sakupljanje otpada jeste aktivnost sistematskog sakupljanja, razvrstavanja i/ili meanja
otpada radi transporta;
29) sakuplja otpada jeste fiziko ili pravno lice koje sakuplja otpad;
30) skladitenje otpada jeste privremeno uvanje otpada na lokaciji proizvoaa ili vlasnika
otpada, kao i aktivnost operatera u postrojenju opremljenom i registrovanom za privremeno
uvanje otpada;
31) insineracija (spaljivanje) jeste termiki tretman otpada u stacionarnom ili mobilnom
postrojenju sa ili bez iskorienja energije proizvedene sagorevanjem ija je primarna uloga
termiki tretman otpada, a koji obuhvata i pirolizu, gasifikaciju i sagorevanje u plazmi;
32) ko-insineracija (su-spaljivanje) je termiki tretman otpada u stacionarnom ili mobilnom
postrojenju ija je primarna uloga proizvodnja energije ili materijalnih proizvoda i koji koristi
otpad kao osnovno ili dodatno gorivo ili u kojem se otpad termiki tretira radi odlaganja;
33) transfer stanica jeste mesto do kojeg se otpad doprema i privremeno skladiti radi
razdvajanja ili pretovara pre transporta na tretman ili odlaganje;
34) transport otpada jeste prevoz otpada van postrojenja koji obuhvata utovar, prevoz (kao i
pretovar) i istovar otpada;
35) tretman otpada obuhvata fizike, termike, hemijske ili bioloke procese ukljuujui i
razvrstavanje otpada pre tretmana, koji menjaju karakteristike otpada sa ciljem smanjenja
zapremine ili opasnih karakteristika, olakanja rukovanja sa otpadom ili podsticanja reciklae
i ukljuuje ponovno iskorienje i reciklau otpada;
36) upravljanje otpadom jeste sprovoenje propisanih mera za postupanje sa otpadom u
okviru sakupljanja, transporta, skladitenja, tretmana i odlaganja otpada, ukljuujui i nadzor
nad tim aktivnostima i brigu o postrojenjima za upravljanje otpadom posle zatvaranja;
37) vlasnik otpada jeste proizvoa otpada, lice koje uestvuje u prometu otpada kao
posredni dralac otpada ili pravno ili fiziko lice koje poseduje otpad.
Naela
lan 6
Upravljanje otpadom zasniva se na sledeim naelima:
1) Naelo izbora najoptimalnije opcije za ivotnu sredinu
Izbor najoptimalnije opcije za ivotnu sredinu je sistematski i konsultativni proces donoenja
odluka koji obuhvata zatitu i ouvanje ivotne sredine. Primena izbora najoptimalnije opcije
za ivotnu sredinu ustanovljava, za date ciljeve i okolnosti, opciju ili kombinaciju opcija koja
daje najveu dobit ili najmanju tetu za ivotnu sredinu u celini, uz prihvatljive trokove i
profitabilnost, kako dugorono, tako i kratkorono.
2) Naelo blizine i regionalnog pristupa upravljanju otpadom
Otpad se tretira ili odlae to je mogue blie mestu njegovog nastajanja, odnosno u regionu
u kojem je proizveden da bi se u toku transporta otpada izbegle neeljene posledice na
ivotnu sredinu. Izbor lokacije postrojenja za tretman ili odlaganje otpada vri se u zavisnosti
od lokalnih uslova i okolnosti, vrste otpada, njegove zapremine, naina transporta i
odlaganja, ekonomske opravdanosti, kao i od mogueg uticaja na ivotnu sredinu.
Regionalno upravljanje otpadom obezbeuje se razvojem i primenom regionalnih stratekih
planova zasnovanih na evropskom zakonodavstvu i nacionalnoj politici.
3) Naelo hijerarhije upravljanja otpadom
Hijerarhija upravljanja otpadom predstavlja redosled prioriteta u praksi upravljanja otpadom:
- prevencija stvaranja otpada i redukcija, odnosno smanjenje korienja resursa i smanjenje
koliina i/ili opasnih karakteristika nastalog otpada;
- ponovna upotreba, odnosno ponovno korienje proizvoda za istu ili drugu namenu;
- reciklaa, odnosno tretman otpada radi dobijanja sirovine za proizvodnju istog ili drugog
proizvoda;
- iskorienje, odnosno korienje vrednosti otpada (kompostiranje, spaljivanje uz
iskorienje energije i dr.);
- odlaganje otpada deponovanjem ili spaljivanje bez iskorienja energije, ako ne postoji
drugo odgovarajue reenje.
4) Naelo odgovornosti
Proizvoai, uvoznici, distributeri i prodavci proizvoda koji utiu na porast koliine otpada
odgovorni su za otpad koji nastaje usled njihovih aktivnosti. Proizvoa snosi najveu
odgovornost jer utie na sastav i osobine proizvoda i njegove ambalae. Proizvoa je
obavezan da brine o smanjenju nastajanja otpada, razvoju proizvoda koji su reciklabilni,
razvoju trita za ponovno korienje i reciklau svojih proizvoda.
5) Naelo "zagaiva plaa"
Zagaiva mora da snosi pune trokove posledica svojih aktivnosti. Trokovi nastajanja,
tretmana i odlaganja otpada moraju se ukljuiti u cenu proizvoda.
II VRSTE I KLASIFIKACIJA OTPADA
Vrste otpada
lan 7
Vrste otpada u smislu ovog zakona su:
1) komunalni otpad (kuni otpad);
2) komercijalni otpad;
3) industrijski otpad.
Otpad iz stava 1. ovog lana, u zavisnosti od opasnih karakteristika koje utiu na zdravlje
ljudi i ivotnu sredinu, moe biti:
1) inertni;
2) neopasan;
3) opasan.
Klasifikacija otpada
lan 8
Otpad se razvrstava prema katalogu otpada.
Katalog otpada je zbirna lista neopasnog i opasnog otpada prema mestu nastanka, poreklu i
prema predvienom nainu postupanja.
Opasan otpad se klasifikuje prema poreklu, karakteristikama i sastavu koje ga ine opasnim.
Vlasnik otpada, odnosno operater, duan je da klasifikuje otpad na propisan nain, u skladu
sa ovim zakonom.
Radi utvrivanja sastava i opasnih karakteristika otpada lice iz stava 4. ovog lana duno je
da izvri ispitivanje opasnog otpada, kao i otpada koji prema poreklu, sastavu i
karakteristikama moe biti opasan otpad.
Ministar nadlean za poslove zatite ivotne sredine (u daljem tekstu: ministar) propisuje:
1) katalog otpada;
2) listu kategorija otpada (Q lista);
3) listu kategorija opasnog otpada prema poreklu i sastavu (Y lista);
4) listu opasnih karakteristika otpada (H lista);
5) listu komponenti otpada zbog kojih se otpad smatra opasnim (C lista);
6) granine vrednosti koncentracije opasnih komponenti u otpadu na osnovu kojih se
odreuju karakteristike otpada;
7) listu postupaka i metoda odlaganja i ponovnog iskorienja otpada (D lista i R lista);
8) vrste, sadrinu i obrazac izvetaja o ispitivanju otpada;
9) vrste parametara za odreivanje fiziko-hemijskih osobina opasnog otpada namenjenog
za fiziko-hemijski tretman;
10) vrste parametara za ispitivanje otpada za potrebe termikog tretmana;
11) vrste parametara za ispitivanje otpada i ispitivanje eluata namenjenog odlaganju;
12) nain i postupak klasifikacije otpada.
III PLANIRANJE UPRAVLJANJA OTPADOM
Vrste planskih dokumenata
lan 9
Radi planiranja upravljanja otpadom u Republici Srbiji donose se sledei planski dokumenti:
1) strategija upravljanja otpadom (u daljem tekstu: Strategija);
2) nacionalni planovi za pojedinane tokove otpada;
3) regionalni plan upravljanja otpadom;
4) lokalni plan upravljanja otpadom;
5) plan upravljanja otpadom u postrojenju za koje se izdaje integrisana dozvola;
6) radni plan postrojenja za upravljanje otpadom.
Strategija
lan 10
Strategija je osnovni dokument kojim se ocenjuje stanje upravljanja otpadom, odreuju
dugoroni ciljevi upravljanja otpadom i obezbeuju uslovi za racionalno i odrivo upravljanje
otpadom.
Strategiju donosi Vlada za period od 10 godina.
Strategija se obavezno revidira posle pet godina.
Strategiju priprema ministarstvo nadleno za poslove zatite ivotne sredine (u daljem
tekstu: ministarstvo) u saradnji sa nadlenim organom autonomne pokrajine.
Strategija se objavljuje u "Slubenom glasniku Republike Srbije".
Izvetaj o sprovoenju Strategije priprema ministarstvo i podnosi Vladi najmanje jednom
godinje.
Nacionalni planovi
lan 11
Za upravljanje razliitim tokovima otpada donose se pojedinani nacionalni planovi.
Nacionalni plan iz stava 1. ovog lana sadri naroito:
1) oekivane vrste, koliine i poreklo otpada koji e biti iskorien, tretiran ili odloen u
Republici Srbiji;
2) oekivane vrste, koliine i poreklo otpada koji e biti izvezen u drugu dravu na tretman ili
odlaganje;
3) ciljeve koje treba ostvariti u pogledu prevencije i smanjenja proizvodnje, smanjenja otpada
iji se nastanak ne moe izbei, ponovnog iskorienja ili odlaganja takvog otpada sa
rokovima dostizanja ciljeva;
4) prioritete, mere ili programe za upravljanje otpadom sa procenom trokova i izvorima
finansiranja, kao i rokovima za njihovo izvrenje;
5) druge ciljeve i mere od znaaja za upravljanje otpadom.
Nacionalni plan donosi Vlada za period od pet godina.
Nacionalni plan priprema ministarstvo u saradnji sa nadlenim organom autonomne
pokrajine.
Autonomna pokrajina donosi Plan upravljanja otpadom za pojedine vrste otpada od znaaja
za autonomnu pokrajinu u skladu sa Strategijom i nacionalnim planom iz stava 3. ovog lana.
Plan iz stava 5. ovog lana sadri naroito:
1) oekivane vrste, koliine i poreklo otpada koji e biti iskorien, tretiran ili odloen u
autonomnoj pokrajini;
2) ciljeve koje treba ostvariti u pogledu prevencije i smanjenja proizvodnje, smanjenja otpada
iji se nastanak ne moe izbei, ponovnog iskorienja ili odlaganja takvog otpada sa
rokovima dostizanja ciljeva;
3) prioritete, mere ili programe za upravljanje otpadom sa procenom trokova i izvorima
finansiranja, kao i rokovima za njihovo izvrenje;
4) druge ciljeve i mere od znaaja za upravljanje otpadom.
Plan upravljanja otpadom za pojedine vrste otpada od znaaja za autonomnu pokrajinu
donosi se za period od pet godina.
Regionalni plan upravljanja otpadom
lan 12
Skuptine dve ili vie jedinica lokalne samouprave na ijim teritorijama ukupno ivi najmanje
200.000 stanovnika donose, po pribavljenoj saglasnosti ministarstva, a za teritoriju
autonomne pokrajine nadlenog organa autonomne pokrajine, regionalni plan upravljanja
otpadom, kojim se definiu zajedniki ciljevi u upravljanju otpadom u skladu sa Strategijom.
Regionalni plan upravljanja otpadom moe se doneti i za teritorije optina na kojima ivi
manje od 200.000 stanovnika po prethodno izraenoj studiji opravdanosti za donoenje
regionalnog plana na koju saglasnost daje ministarstvo, odnosno nadleni organ autonomne
pokrajine.
Postupak izrade i donoenja regionalnog plana iz st. 1. i 2. ovog lana ureuje se
sporazumom skuptina jedinica lokalne samouprave, u skladu sa zakonom.
Upravljanje otpadom na teritoriji dve ili vie jedinica lokalne samouprave iz st. 1. i 2. ovog
lana vri se u skladu sa regionalnim i lokalnim planom upravljanja otpadom.
Lokalni plan upravljanja otpadom
lan 13
Skuptina jedinice lokalne samouprave donosi lokalni plan upravljanja otpadom kojim
definie ciljeve upravljanja otpadom na svojoj teritoriji u skladu sa Strategijom.
Lokalni plan upravljanja otpadom priprema sluba jedinice lokalne samouprave nadlena za
poslove upravljanja otpadom u saradnji sa drugim organima nadlenim za poslove privrede,
finansija, zatite ivotne sredine, urbanizma, kao i sa predstavnicima privrednih drutava,
odnosno preduzea, udruenja, strunih institucija, nevladinih i drugih organizacija koje se
bave zatitom ivotne sredine, ukljuujui i organizacije potroaa.
Period vaenja i sadrina planova
lan 14
Planovi upravljanja otpadom iz l. 12. i 13. ovog zakona donose se za period od 10 godina, a
ponovo se razmatraju svakih pet godina, i po potrebi revidiraju i donose za narednih 10
godina.
Planovi iz stava 1. ovog lana sadre:
1) oekivane vrste, koliine i poreklo ukupnog otpada na teritoriji;
2) oekivane vrste, koliine i poreklo otpada koji e biti iskorien ili odloen u okviru teritorije
obuhvaene planom;
3) oekivane vrste, koliine i poreklo otpada koji e se prihvatiti iz drugih jedinica lokalne
samouprave;
4) oekivane vrste, koliine i poreklo otpada koji e se otpremiti u druge jedinice lokalne
samouprave;
5) ciljeve koje treba ostvariti u pogledu ponovne upotrebe i reciklae otpada u oblasti koja je
obuhvaena planom;
6) program sakupljanja otpada iz domainstva;
7) program sakupljanja opasnog otpada iz domainstava;
8) program sakupljanja komercijalnog otpada;
9) program upravljanja industrijskim otpadom;
10) predloge za ponovnu upotrebu i reciklau komponenata komunalnog otpada;
11) program smanjenja koliina biorazgradivog i ambalanog otpada u komunalnom otpadu;
12) program razvijanja javne svesti o upravljanju otpadom;
13) lokaciju postrojenja za sakupljanje otpada, tretman i odlaganje otpada, ukljuujui
podatke o urbanistiko-tehnikim uslovima;
14) mere za spreavanje kretanja otpada koji nije obuhvaen planom i mere za postupanje
sa otpadom koji nastaje u vanrednim situacijama;
15) mere sanacije neureenih deponija;
16) nadzor i praenje planiranih aktivnosti i mera;
17) procenu trokova i izvore finansiranja za planirane aktivnosti;
18) mogunosti saradnje izmeu dve ili vie jedinica lokalne samouprave;
19) rokove za izvrenje planiranih mera i aktivnosti;
20) druge podatke, ciljeve i mere od znaaja za efikasno upravljanje otpadom.
Planovi iz st. 1. i 2. ovog lana moraju da budu usaglaeni sa nacionalnim planovima iz lana
11. ovog zakona.
Plan upravljanja otpadom u postrojenjima za koje se izdaje integrisana dozvola
lan 15
Za postrojenja za koja se izdaje integrisana dozvola u skladu sa zakonom, priprema se i
donosi plan upravljanja otpadom koji sadri naroito:
1) dokumentaciju o otpadu koji nastaje u procesu rada postrojenja, kao i o otpadu ije
iskorienje vri operater tog postrojenja ili ije odlaganje vri operater (vrste, sastav i
koliine otpada);
2) mere koje se preduzimaju u cilju smanjenja proizvodnje otpada, posebno opasnog otpada;
3) postupke i naine razdvajanja razliitih vrsta otpada, posebno opasnog i otpada koji e se
ponovo koristiti, radi smanjenja koliine otpada za odlaganje;
4) nain skladitenja, tretmana i odlaganja otpada;
5) mere zatite od poara i eksplozija;
6) mere zatite ivotne sredine i zdravlja ljudi.
Plan upravljanja otpadom se prilae uz zahtev za izdavanje integrisane dozvole, u skladu sa
zakonom.
Plan upravljanja otpadom operater je duan da aurira svake tri godine.
Izuzetno od stava 1. ovog lana, za postrojenja ija je delatnost upravljanje otpadom
(skladitenje, tretman, odlaganje) i za koja se izdaje integrisana dozvola, umesto plana
upravljanja otpadom priprema se i donosi radni plan postrojenja za upravljanje otpadom.
Radni plan postrojenja za upravljanje otpadom
lan 16
Za sva postrojenja ija je delatnost upravljanje otpadom i za koja se izdaje integrisana
dozvola ili dozvola za upravljanje otpadom, priprema se i donosi radni plan postrojenja za
upravljanje otpadom.
Radni plan iz stava 1. ovog lana obavezno sadri sledee elemente:
1) opis lokacije i identifikaciju izvora rizika (operacije upravljanja otpadom, dozvoljene vrste
otpada, radno vreme);
2) opremanje postrojenja radi spreavanja i kontrole zagaenja ivotne sredine i ugroavanja
zdravlja ljudi (prihvatni i drenani sistem za otpadne vode, sistem za preiavanje otpadnih
voda, sistem za preiavanje gasova iz postrojenja);
3) infrastrukturu lokacije (obezbeenje lokacije, ograda, kontrola sakupljaa);
4) rad u postrojenju (kontrola muljeva i ostataka, potencijalno procurivanje i zagaivanje
ivotne sredine, zatita od poara, prijem otpada i procedure za kontrolu, uzorkovanje i
ispitivanje otpada, sistemi za merenje koliine otpada, skladitenje opasnog otpada, proces
tretmana opasnog otpada - postrojenje, oprema i postupci, ukljuujui sisteme za istovar i
razastiranje otpada, dnevno pokrivanje i pokrivanje po potrebi na lokaciji deponije);
5) kontrolu zagaenja, monitoring i izvetavanje (monitoring i izvetavanje o: sastavu otpada,
emisijama gasova, kvalitetu otpadnih voda, odnosno sastavu procednih voda, kvalitetu
podzemnih voda, kvalitetu povrinskih voda, kvalitetu zemljita, meteorolokim uslovima);
6) upravljanje i monitoring uslova u postrojenju, odnosno na deponiji (kontrola, monitoring i
izvetavanje o suspendovanim esticama, kontrola neprijatnih mirisa, kontrola i monitoring
buke, kontrola tetoina i ptica, kontrola raznoenja smea);
7) dokumentaciju o lokaciji (raspoloivost dokumenata, evidencija opasnog otpada).
Radni plan za deponije otpada, pored elemenata iz stava 2. ovog lana, sadri elemente koji
se odnose na opremanje lokacije radi spreavanja i kontrole zagaenja i to: prihvatni sistem
za otpadne vode, prihvatni sistem za procedne vode, sistem za preiavanje procednih
voda, sistem za kontrolu gasa iz deponije, sistem za sakupljanje atmosferskih voda,
uspostavljanje, odravanje i zatitu zavrnog pokrivaa.
Radni plan postrojenja za upravljanje otpadom prilae se uz zahtev za izdavanje integrisane
dozvole ili dozvole za upravljanje otpadom.
Radni plan postrojenja za upravljanje otpadom aurira se redovno svake tri godine, kao i u
sluaju bitnih izmena u radu postrojenja.
IV SUBJEKTI UPRAVLJANJA OTPADOM
Vrste subjekata
lan 17
Subjekti nadleni za upravljanje otpadom jesu:
1) Republika Srbija;
2) autonomna pokrajina;
3) jedinica lokalne samouprave;
4) Agencija za zatitu ivotne sredine;
5) strune organizacije za ispitivanje otpada;
6) nevladine organizacije, ukljuujui i organizacije potroaa;
7) drugi organi i organizacije, u skladu sa zakonom.
Republika Srbija
lan 18
Republika Srbija preko nadlenih organa i organizacija obezbeuje upravljanje otpadom na
svojoj teritoriji.
Ministarstvo:
1) predlae Vladi Strategiju, kao i pojedinane nacionalne planove upravljanja otpadom;
2) koordinira i vri poslove upravljanja otpadom od znaaja za Republiku Srbiju i prati stanje;
3) daje saglasnost na regionalne planove upravljanja otpadom, osim za planove na teritoriji
autonomne pokrajine;
4) izdaje dozvole, saglasnosti, potvrde i druge akte propisane ovim zakonom;
5) vodi evidenciju o dozvolama, saglasnostima, potvrdama i drugim aktima koje su izdali
drugi nadleni organi;
6) utvruje ovlaene organizacije u skladu sa ovim zakonom;
7) vri nadzor i kontrolu primene mera postupanja sa otpadom;
8) preduzima druge mere i aktivnosti, u skladu sa meunarodnim ugovorima i sporazumima.
Autonomna pokrajina
lan 19
Autonomna pokrajina:
1) uestvuje u izradi Strategije i pojedinanih nacionalnih planova upravljanja otpadom;
2) koordinira i vri poslove upravljanja otpadom od znaaja za autonomnu pokrajinu i prati
stanje;
3) daje saglasnost na regionalne planove upravljanja otpadom na svojoj teritoriji;
4) izdaje dozvole, saglasnosti, potvrde i druge akte u skladu sa ovim zakonom, vodi
evidenciju i podatke dostavlja ministarstvu;
5) vri nadzor i kontrolu mera postupanja sa otpadom na svojoj teritoriji u skladu sa ovim
zakonom;
6) vri i druge poslove utvrene zakonom.
Autonomna pokrajina svojim aktom odreuje organe nadlene za obavljanje poslova iz stava
1. ovog lana.
Poslovi iz stava 1. ta. 4) i 5) ovog lana obavljaju se kao povereni poslovi.
Jedinica lokalne samouprave
lan 20
Jedinica lokalne samouprave:
1) donosi lokalni plan upravljanja otpadom, obezbeuje uslove i stara se o njegovom
sprovoenju;
2) ureuje, obezbeuje, organizuje i sprovodi upravljanje komunalnim, odnosno inertnim i
neopasnim otpadom na svojoj teritoriji, u skladu sa zakonom;
3) ureuje postupak naplate usluga u oblasti upravljanja komunalnim, odnosno inertnim i
neopasnim otpadom, u skladu sa zakonom;
4) izdaje dozvole, odobrenja i druge akte u skladu sa ovim zakonom, vodi evidenciju i
podatke dostavlja ministarstvu;
5) na zahtev ministarstva ili nadlenog organa autonomne pokrajine daje miljenje u
postupku izdavanja dozvola u skladu sa ovim zakonom;
6) vri nadzor i kontrolu mera postupanja sa otpadom u skladu sa ovim zakonom;
7) vri i druge poslove utvrene zakonom.
Jedinica lokalne samouprave svojim aktom odreuje organe i slube nadlene za obavljanje
poslova iz stava 1. ovog lana.
Poslovi iz stava 1. ovog lana koji se odnose na inertni i neopasni otpad, kao i poslovi iz ta.
4) i 6) obavljaju se kao povereni poslovi.
Zajedniko upravljanje otpadom jedinica lokalne samouprave
lan 21
Dve ili vie jedinica lokalne samouprave zajedniki obezbeuju i sprovode upravljanje
otpadom, pod uslovima i na nain utvrenim zakonom, Strategijom i sporazumom skuptina
jedinica lokalne samouprave.
Sporazumom iz stava 1. ovog lana skuptine jedinica lokalne samouprave ureuju naroito:
meusobna prava i obaveze u obezbeivanju uslova za obavljanje delatnosti i rad
postrojenja za upravljanje otpadom na podrujima tih jedinica lokalne samouprave, prava i
obaveze komunalnog preduzea, odnosno drugog pravnog ili fizikog lica u obavljanju te
delatnosti, nain donoenja odluka u sluaju nesaglasnosti jedinica lokalne samouprave o
pojedinim pitanjima vezanim za delatnosti upravljanja otpadom, kao i druga pitanja od
znaaja za organizaciju i sprovoenje upravljanja otpadom.
U sluaju da dve ili vie jedinica lokalne samouprave ne obezbede i ne sprovode upravljanje
otpadom pod uslovima i na nain utvren u stavu 1. ovog lana, odluku o zajednikom
obezbeivanju i sprovoenju upravljanja otpadom na teritoriji tih jedinica lokalnih
samouprava, na predlog ministarstva, odnosno nadlenog organa autonomne pokrajine,
donosi Vlada.
Agencija za zatitu ivotne sredine
lan 22
Agencija za zatitu ivotne sredine (u daljem tekstu: Agencija) obavlja poslove koji se
odnose na:
1) voenje i auriranje baze podataka o upravljanju otpadom u informacionom sistemu
zatite ivotne sredine, u skladu sa zakonom kojim se ureuje zatita ivotne sredine;
2) voenje podataka o raspoloivim i potrebnim koliinama otpada, ukljuujui sekundarne
sirovine, razmenu i stavljanje na raspolaganje tih podataka elektronskim putem;
3) izvetavanje o upravljanju otpadom, u skladu sa preuzetim meunarodnim obavezama.
Strune organizacije za ispitivanje otpada
lan 23
Ispitivanje otpada vri se radi klasifikacije otpada za:
1) prekogranino kretanje;
2) tretman otpada;
3) odlaganje otpada.
Ispitivanje otpada vre strune organizacije i druga pravna lica koja su ovlaena za
uzorkovanje i karakterizaciju prema obimu ispitivanja za koja su akreditovana (u daljem
tekstu: akreditovana laboratorija), u skladu sa zakonom.
Karakterizacija otpada vri se samo za opasan otpad i za otpad koji prema poreklu, sastavu i
karakteristikama moe biti opasan otpad, osim otpada iz domainstva.
Strune organizacije i druga pravna lica iz stava 2. ovog lana izdaju izvetaj o ispitivanju
otpada.
Ovlaenje za ispitivanje otpada
lan 24
Zahtev za dobijanje ovlaenja za ispitivanje otpada ministarstvu moe podneti struna
organizacija, odnosno akreditovana laboratorija.
Uz zahtev iz stava 1. ovog lana prilae se sledea dokumentacija:
1) spisak radnika koji rade na poslovima ispitivanja otpada, sa vrstom i stepenom strune
spreme, odnosno naunim zvanjem;
2) spisak opreme sa evidencionim brojem;
3) broj i namena prostorija (skica i dr.);
4) spisak parametara ispitivanja;
5) spisak metoda koje se primenjuju za odgovarajua ispitivanja;
6) akt o akreditaciji.
Ovlaenje iz stava 1. ovog lana izdaje se reenjem ministra na period od etiri godine i
moe se obnoviti.
Ovlaenje za ispitivanje otpada ministar oduzima ako se naknadno utvrdi da ovlaena
struna organizacija ne ispunjava propisane uslove ili se utvrdi da je ovlaenje izdato na
osnovu netanih i neistinitih podataka.
Reenje iz st. 3. i 4. ovog lana objavljuje se u "Slubenom glasniku Republike Srbije".
V ODGOVORNOSTI I OBAVEZE U UPRAVLJANJU OTPADOM
Odgovornost proizvoaa proizvoda
lan 25
Proizvoa proizvoda koristi tehnologije i razvija proizvodnju na nain koji obezbeuje
racionalno korienje prirodnih resursa, materijala i energije, podstie ponovno korienje i
reciklau proizvoda i ambalae na kraju ivotnog ciklusa i promovie ekoloki odrivo
upravljanje prirodnim resursima.
Proizvoa ili uvoznik iji proizvod posle upotrebe postaje opasan otpad duan je da taj
otpad preuzme posle upotrebe, bez naknade trokova i sa njima postupi u skladu sa ovim
zakonom i drugim propisima.
Proizvoa ili uvoznik iz stava 2. ovog lana moe da ovlasti drugo pravno lice da, u njegovo
ime i za njegov raun, preuzima proizvode posle upotrebe.
Odgovornost proizvoaa otpada
lan 26
Proizvoa otpada duan je da:
1) saini plan upravljanja otpadom iz lana 15. ovog zakona i organizuje njegovo
sprovoenje, ako godinje proizvodi vie od 100 tona neopasnog otpada ili vie od 200
kilograma opasnog otpada;
2) pribavi izvetaj o ispitivanju otpada i obnovi ga u sluaju promene tehnologije, promene
porekla sirovine, drugih aktivnosti koje bi uticale na promenu karaktera otpada i uva izvetaj
najmanje pet godina;
3) pribavi odgovarajuu potvrdu o izuzimanju od obaveze pribavljanja dozvole u skladu sa
ovim zakonom;
4) obezbedi primenu naela hijerarhije upravljanja otpadom;
5) sakuplja otpad odvojeno u skladu sa potrebom budueg tretmana;
6) skladiti otpad na nain koji minimalno utie na zdravlje ljudi i ivotnu sredinu;
7) preda otpad licu koje je ovlaeno za upravljanje otpadom ako nije u mogunosti da
organizuje postupanje sa otpadom u skladu sa ovim zakonom;
8) vodi evidenciju o otpadu koji nastaje, koji se predaje ili odlae;
9) odredi lice odgovorno za upravljanje otpadom;
10) omogui nadlenom inspektoru kontrolu nad lokacijama, objektima, postrojenjima i
dokumentacijom.
Lice odgovorno za upravljanje otpadom iz stava 1. taka 9) ovog lana duno je da:
1) izradi nacrt plana upravljanja otpadom iz lana 15. ovog zakona, organizuje njegovo
sprovoenje i auriranje;
2) predlae mere prevencije, smanjenja, ponovnog iskorienja i reciklae otpada;
3) prati sprovoenje zakona i drugih propisa o upravljanju otpadom i izvetava organe
upravljanja.
Odgovornost vlasnika otpada
lan 27
Vlasnik otpada je odgovoran za sve trokove upravljanja otpadom.
Vlasnitvo nad otpadom prestaje kada sledei vlasnik preuzme otpad i primi Dokument o
kretanju otpada, u skladu sa ovim zakonom.
Trokove odlaganja snosi dralac (vlasnik) koji neposredno predaje otpad na rukovanje
sakupljau otpada ili postojenju za upravljanje otpadom i/ili prethodni dralac (vlasnik) ili
proizvoa proizvoda od kojeg potie otpad.
Odgovornost i obaveze vlasnika otpada ima i lice koje uestvuje u prometu otpada kao
posredni dralac otpada, a faktiki ne poseduje otpad.
Promet otpadom se moe vriti samo izmeu fizikih i pravnih lica koja vode dokumentaciju
u skladu sa ovim zakonom.
Obaveze prevoznika otpada
lan 28
Prevoznik otpada duan je da:
1) obavlja transport u skladu sa dozvolom za prevoz otpada i zahtevima koji reguliu posebni
propisi o transportu (ADR/RID/ADN i dr.);
2) vodi evidenciju o svakom transportu otpada i prijavljuje transport opasnog otpada, u
skladu sa zakonom;
3) omoguava nadlenom inspektoru nadzor nad vozilom, teretom i prateom
dokumentacijom.
Obaveze operatera postrojenja za tretman otpada
lan 29
Operater postrojenja za tretman otpada duan je da:
1) saini radni plan postrojenja iz lana 16. ovog zakona i obezbedi njegovo sprovoenje i
auriranje;
2) izradi plan zatite od udesa, u skladu sa zakonom;
3) pribavi dozvolu za tretman otpada i da poslove tretmana otpada obavlja u skladu sa tom
dozvolom;
4) objavi listu otpada za iji tretman je ovlaen;
5) upravlja opremom i postrojenjem za tretman otpada u skladu sa odgovarajuim tehnikim
uputstvom;
6) obezbeuje otpad i titi ga od rasipanja i procurivanja;
7) u sluaju udesa, bez odlaganja, obavesti nadleni organ u skladu sa zakonom;
8) vodi evidenciju o otpadu u skladu sa ovim zakonom;
9) odredi kvalifikovano lice odgovorno za struni rad u postrojenju za tretman otpada;
10) naplauje usluge za tretman otpada u postrojenju;
11) omogui nadlenom inspektoru nadzor nad lokacijama, objektima, postrojenjem i
dokumentacijom.
Obaveze operatera na deponiji
lan 30
Operater na deponiji duan je da:
1) saini radni plan postrojenja iz lana 16. ovog zakona i obezbedi njegovo sprovoenje i
auriranje;
2) izradi plan zatite od udesa, u skladu sa zakonom;
3) pribavi dozvolu za odlaganje otpada i da otpad odlae u skladu sa tom dozvolom;
4) sprovodi mere kojima se obezbeuje zatita ivotne sredine, u skladu sa propisima;
5) naplauje usluge odlaganja otpada na deponiju;
6) obezbedi rekultivaciju deponije posle njenog zatvaranja i vrenje strunog nadzora nad
deponijom, odnosno lokacijom u periodu od najmanje 30 godina, sa ciljem smanjenja rizika
po zdravlje ljudi i ivotnu sredinu;
7) u sluaju udesa bez odlaganja obavesti nadleni organ, u skladu sa zakonom;
8) vodi evidenciju o otpadu, u skladu sa ovim zakonom;
9) odredi kvalifikovano lice odgovorno za struni rad na deponiji;
10) omogui nadlenom inspektoru kontrolu nad lokacijama, objektima i dokumentacijom.
Operater na deponiji je duan da, u skladu sa ovim zakonom, odbije prihvatanje otpada koji
ne ispunjava uslove o odlaganju otpada iz dozvole ili da odbije prihvatanje otpada kada se
pomea sa nekim drugim otpadom, odnosno predstavlja rizik po zdravlje ljudi ili ivotnu
sredinu.
O odbijanju prihvatanja otpada iz stava 2. ovog lana operater je duan da obavesti organ
nadlean za izdavanje dozvole.
Kvalifikovano lice odgovorno za struni rad
lan 31
Kvalifikovano lice odgovorno za struni rad za upravljanje neopasnim otpadom je lice koje:
1) nije kanjavano za bilo koje krivino delo;
2) ima najmanje srednju strunu spremu, sa obavljenim pripravnikim staom.
Kvalifikovano lice odgovorno za struni rad za upravljanje opasnim otpadom je lice koje:
1) nije kanjavano za bilo koje krivino delo;
2) ima najmanje steeno visoko obrazovanje na studijama prvog stepena (osnovne
akademske studije i osnovne strukovne studije), odnosno najmanje vie obrazovanje iz
prirodno-matematikih, medicinskih ili tehniko-tehnolokih nauka i da ima najmanje tri
godine radnog iskustva.
Pravno lice i preduzetnik koji obavlja poslove upravljanja otpadom mora imati najmanje jedno
stalno zaposleno kvalifikovano lice odgovorno za struni rad za upravljanje neopasnim i/ili
opasnim otpadom.
VI ORGANIZOVANJE UPRAVLJANJA OTPADOM
Organizacija upravljanja otpadom
lan 32
Upravljanje otpadom organizuje se na nain koji ne predstavlja opasnost po zdravlje ljudi i
ivotnu sredinu u skladu sa zakonom.
Ministar moe naloiti dodatne mere za upravljanje pojedinim vrstama otpada, ako:
1) postupanje sa otpadom ugroava ili moe ugroziti zdravlje ljudi i ivotnu sredinu;
2) postoje dodatni zahtevi za sprovoenje odredaba meunarodnih ugovora koji su
obavezujui za Republiku Srbiju.
Dodatne mere iz stava 2. ovog lana mogu biti privremeni uslovi za obavljanje aktivnosti u
sluaju ugroavanja zdravlja ljudi i ivotne sredine, kao i primena meunarodnih normi koje
nisu propisane u zemlji.
Ako pravno, odnosno fiziko lice postupa sa otpadom suprotno ovom zakonu i usled toga
nastupi opasnost ili rizik po zdravlje ljudi i ivotnu sredinu, Republika Srbija preduzima hitne
mere radi zatite zdravlja ljudi i ivotne sredine, odnosno povrinskih i podzemnih voda,
vazduha, zemljita, biljnog i ivotinjskog sveta.
Republika Srbija ima pravo naknade trokova koji nastanu preduzimanjem mera iz stava 4.
ovog lana od lica za koje se utvrdi da je izvrilo nedozvoljenu delatnost.
Postrojenje za upravljanje otpadom
lan 33
Skladitenje, tretman ili odlaganje otpada moe vriti:
1) privredno drutvo, preduzee ili drugo pravno lice, odnosno preduzetnik koji obavlja
delatnost skladitenja, tretmana ili odlaganja otpada, u skladu sa zakonom;
2) pravno lice ili preduzetnik na osnovu dozvole i ugovora o obavljanju delatnosti od lokalnog
znaaja zakljuenog sa jedinicom lokalne samouprave, u skladu sa zakonom.
Koncesijom se moe stei pravo obavljanja delatnosti upravljanja otpadom, odnosno
izgradnje, korienja i odravanja postrojenja za upravljanje otpadom, u skladu sa zakonom
kojim se ureuju koncesije.
Izgradnja i rad postrojenja za upravljanje otpadom mora biti u skladu sa odredbama ovog
zakona, zakona kojim se ureuje izgradnja objekata i drugim zakonima.
Postrojenje za upravljanje otpadom ne moe da zapone sa radom pre dobijanja dozvole za
upravljanje otpadom u skladu sa ovim zakonom.
U postrojenjima za upravljanje otpadom otpad se moe skladititi, tretirati ili odlagati samo u
skladu sa izdatom dozvolom.
Lokacija za izgradnju i rad postrojenja
lan 34
Jedna ili vie jedinica lokalne samouprave odreuju lokaciju za izgradnju i rad postrojenja za
skladitenje, tretman ili odlaganje otpada na svojoj teritoriji, pod uslovima utvrenim
zakonom, kao i sporazumom iz lana 21. stav 2. ovog zakona ako vie skuptina jedinica
lokalne samouprave zajedno odluuju o lokaciji postrojenja za upravljanje otpadom.
U sluaju nesaglasnosti jedinica lokalne samouprave u pogledu odreivanja lokacije
postrojenja za upravljanje otpadom, odluku o lokaciji, na predlog ministarstva, odnosno
nadlenog organa autonomne pokrajine, donosi Vlada.
U sluaju izgradnje postrojenja za tretman ili odlaganje opasnog otpada, ministarstvo donosi
odluku o lokaciji, u skladu sa zakonom i po prethodno pribavljenom miljenju jedinice lokalne
samouprave, odnosno i autonomne pokrajine za postrojenja koja se grade na njenoj teritoriji.
Pri odreivanju lokacija za izgradnju i rad postrojenja za upravljanje otpadom uzimaju se u
obzir naroito:
1) koliine i vrste otpada;
2) nain skladitenja, tretmana ili odlaganja otpada, odnosno vrste objekata i postrojenja;
3) geoloka, hidroloka, hidrogeoloka, topografska, seizmoloka i pedoloka svojstva
zemljita i mikroklimatske karakteristike podruja;
4) blizina zatienih prirodnih dobara i odlike predela.
Sakupljanje i transport otpada
lan 35
Lice koje vri sakupljanje, odnosno transport otpada sakuplja otpad od proizvoaa ili
vlasnika i transportuje ga do postrojenja za upravljanje otpadom, odnosno do centra za
sakupljanje, skladitenje, transfer stanice ili postrojenja za tretman ili odlaganje.
Otpad namenjen za skladitenje, tretman ili odlaganje moe biti transportovan do transfer
stanice odakle se dalje transportuje do postrojenja za skladitenje, tretman ili odlaganje.
Lokaciju za transfer stanicu odreuje jedinica lokalne samouprave.
Radi lakeg daljeg tretmana otpada lica iz stava 1. ovog lana duna su da obezbede da
razliite vrste otpada ostanu odvojene tokom transporta.
Otpad se transportuje u zatvorenom vozilu, kontejneru ili na drugi odgovarajui nain kako bi
se spreilo rasipanje ili ispadanje otpada prilikom transporta, utovara ili istovara i kako bi se
spreilo zagaenje vazduha, vode, zemljita i ivotne sredine.
U sluaju zagaenja nastalog tokom transporta prevoznik otpada je odgovoran za ienje i
otklanjanje zagaenja podruja.
Prevoznik otpada transportuje otpad samo na odredite koje je odredio poiljalac.
Ako se otpad ne moe isporuiti na odredite, prevoznik vraa otpad poiljaocu.
Opasan otpad se posebno sakuplja i transportuje.
Transport opasnog otpada vri se u skladu sa propisima kojima se ureuje transport opasnih
materija.
Skladitenje otpada
lan 36
Otpad se skladiti na mestima koja su tehniki opremljena za privremeno uvanje otpada na
lokaciji proizvoaa ili vlasnika otpada, u centrima za sakupljanje, transfer stanicama i
drugim lokacijama u skladu sa ovim zakonom.
Opasan otpad ne moe biti privremeno skladiten na lokaciji proizvoaa ili vlasnika otpada
due od 12 meseci, ako ovim zakonom nije drukije odreeno.
Tretman otpada
lan 37
Tretman otpada obavlja se primenom najboljih dostupnih tehnika i tehnologija u skladu sa
ovim zakonom.
Postrojenja i oprema za tretman otpada mogu biti stacionarna ili mobilna.
Tretman otpada u stacionarnom ili mobilnom postrojenju vri se u skladu sa dozvolom za
tretman izdatom na osnovu ovog zakona.
Za tretman otpada u mobilnom postrojenju pribavlja se i odobrenje za lokaciju koje izdaje
jedinica lokalne samouprave, kao i druge dozvole, saglasnosti ili isprave u skladu sa ovim
zakonom i drugim propisima.
Ministar propisuje vrste mobilnih postrojenja za koje se izdaje dozvola za tretman otpada.
Ponovno iskorienje otpada
lan 38
Otpad se moe ponovo koristiti za ponovnu upotrebu proizvoda za istu ili drugu namenu, za
reciklau, odnosno tretman otpada, radi dobijanja sirovine za proizvodnju istog ili drugog
proizvoda, kao sekundarna sirovina (papir i karton, metal, staklo, plastika, otpad od graenja
i ruenja, pepeo i ljaka od sagorevanja uglja iz termoenergetskih postrojenja, gips i sumpor
od odsumporavanja dimnih gasova i dr.), za energetsko iskorienje, odnosno korienje
vrednosti otpada njegovom biorazgradnjom ili spaljivanjem otpada uz iskorienje energije.
Lice koje vri ponovno iskorienje otpada obezbeuje da nastali proizvodi ne prouzrokuju
tetni uticaj na ivotnu sredinu od proizvoda koji su nastali od primarnih sirovina.
Zabranjeno je odlaganje i spaljivanje otpada koji se moe ponovo koristiti.
Izuzetno, otpad iz stava 3. ovog lana, moe se odloiti ili spaliti, ako je to ekonomski
opravdano i ne ugroava zdravlje ljudi i ivotnu sredinu, uz prethodno pribavljenu dozvolu
ministarstva.
Ministar blie propisuje uslove i nain sakupljanja, transporta, skladitenja i tretmana otpada
koji se koristi kao sekundarna sirovina ili za dobijanje energije.
Ministar blie propisuje podsticajne mere za ponovnu upotrebu i iskorienje otpada kao
sekundarne sirovine ili za dobijanje energije.
Fiziko-hemijski tretman otpada
lan 39
Fiziko-hemijski tretman otpada obuhvata: neutralizaciju, mineralizaciju, solidifikaciju,
oksidaciju, redukciju, adsorpciju, destilaciju, jonske izmene, reversne osmoze i druge fiziko-
hemijske i hemijske procese kojima se smanjuju opasne karakteristike otpada.
Fiziko-hemijski tretman otpada vri se u skladu sa dozvolom za tretman izdatom na osnovu
ovog zakona.
Bioloki tretman otpada
lan 40
Bioloki tretman otpada je proces razgradnje biorazgradivog organskog otpada (papir,
karton, batenski ili kuhinjski otpad i dr.) radi dobijanja korisnih materijala za kondicioniranje
zemljita (kompost) i/ili energije (metan) i obuhvata naroito: kompostiranje ili anaerobnu
digestiju.
Bioloki tretman otpada vri se u skladu sa dozvolom za tretman izdatom na osnovu ovog
zakona.
Bioloki tretman otpada vri se radi smanjenja odlaganja biorazgradivog otpada na deponiju,
odnosno smanjenja emisije gasova sa efektom "staklene bate" i njihovog uticaja na ivotnu
sredinu.
Ostale tehnologije biolokog tretmana otpada koriste se radi smanjenja opasnih
karakteristika otpada.
Termiki tretman
lan 41
Termiki tretman otpada vri se u skladu sa dozvolom za tretman izdatom na osnovu ovog
zakona.
Termiki tretman vri se u postrojenjima koja su projektovana, izgraena i opremljena u
skladu sa ovim zakonom.
Spaljivanje otpada, kao termiki tretman, vri se uz iskorienje energije koja se stvara
sagorevanjem samo ako je to ekonomski opravdano i ako se za spaljivanje otpada ne koristi
dodatna energija, osim za inicijalno paljenje, ili se otpad koristi kao gorivo, odnosno dodatno
gorivo za koinsineraciju.
Pre spaljivanja otpada vlasnik opasnog otpada obezbeuje ispitivanje opasnih karakteristika
otpada pri prvom otpremanju otpada u postrojenje, odnosno jednom godinje za istu vrstu
opasnog otpada koji se spaljuje u istom postrojenju u duem vremenskom periodu.
Pre spaljivanja operater postrojenja iz stava 2. ovog lana obezbeuje proveru otpada
dopremljenog za spaljivanje, odnosno njegovu identifikaciju prema vrsti, koliini i svojstvima,
kontrolu pratee dokumentacije i uzorkovanje i analizu opasnog otpada.
Operater je duan da uva uzorke otpada iz stava 5. ovog lana najmanje jedan mesec
nakon spaljivanja otpada.
Vlada blie propisuje vrste otpada za koje se vri termiki tretman, uslove i kriterijume za
odreivanje lokacije, tehnike i tehnoloke uslove za projektovanje, izgradnju, opremanje i
rad postrojenja za termiki tretman otpada, postupanje sa ostatkom nakon spaljivanja
otpada, kao i druga pitanja od znaaja za rad postrojenja za termiki tretman otpada.
Odlaganje otpada na deponiju
lan 42
Odlaganje otpada na deponiju vri se ako ne postoji drugo odgovarajue reenje, u skladu
sa naelom hijerarhije upravljanja otpadom.
Otpad se odlae na deponiju koja ispunjava tehnike, tehnoloke i druge uslove i zahteve, u
skladu sa dozvolom izdatom na osnovu ovog zakona.
Pre odlaganja, operater na deponiji obezbeuje proveru dopremljenog otpada, odnosno
njegovu identifikaciju prema vrsti, koliini i svojstvima, kroz utvrivanje mase otpada i
kontrolu pratee dokumentacije pre preuzimanja.
Otpad se pre odlaganja tretira u skladu sa odredbama ovog zakona i drugih propisa.
Deponije otpada se dele u tri klase, u zavisnosti od vrste otpada koji se na njima odlae, i to:
1) deponije za inertan otpad;
2) deponije za neopasan otpad;
3) deponije za opasan otpad.
Zajedniko odlaganje opasnog otpada sa drugim vrstama otpada na istoj lokaciji nije
dozvoljeno, osim u sluajevima utvrenim posebnim propisom.
Vlada blie propisuje:
1) uslove i kriterijume za odreivanje lokacije, tehnike i tehnoloke uslove za projektovanje,
izgradnju i rad deponija otpada;
2) vrste otpada ije je odlaganje na deponiji zabranjeno, koliine biorazgradivog otpada koje
se mogu odloiti, kriterijume i procedure za prihvatanje ili neprihvatanje, odnosno odlaganje
otpada na deponiju, nain i procedure rada i zatvaranja deponije;
3) sadraj i nain monitoringa rada deponije, kao i naknadnog odravanja posle zatvaranja
deponije.
Upravljanje komunalnim otpadom
lan 43
Komunalni otpad se sakuplja, tretira i odlae u skladu sa ovim zakonom i posebnim
propisima kojima se ureuju komunalne delatnosti.
Zabranjeno je meati opasan otpad sa komunalnim otpadom.
Komunalni otpad koji je ve izmean sa opasnim otpadom razdvaja se ako je to ekonomski
isplativo, u protivnom, taj otpad se smatra opasnim.
Domainstva su duna da odlau svoj otpad u kontejnere ili na druge naine, koje
obezbeuje jedinica lokalne samouprave, a opasan otpad iz domainstva (otpadne baterije,
ulja, boje i lakovi, pesticidi i dr.) da predaju na mesto odreeno za selektivno sakupljanje
opasnog otpada ili ovlaenom pravnom licu za sakupljanje opasnog otpada.
Jedinica lokalne samouprave obezbeuje i oprema centre za sakupljanje komunalnog
otpada koji nije mogue odloiti u kontejnere za komunalni otpad (kabasti i drugi otpad).
Domainstva i drugi proizvoai komunalnog otpada vre selekciju komunalnog otpada radi
reciklae.
Jedinica lokalne samouprave ureuje organizovanje i nain selekcije i sakupljanja otpada
radi reciklae, lokalnim planom upravljanja otpadom iz lana 13. ovog zakona, a koji mora da
bude u skladu sa posebnim programom koji, na predlog ministarstva, utvruje Vlada.
Upravljanje opasnim otpadom
lan 44
Vlada obezbeuje sprovoenje mera postupanja sa opasnim otpadom.
Tretman opasnog otpada ima prioritet u odnosu na tretmane drugog otpada i vri se samo u
postrojenjima koja imaju dozvolu za tretman opasnog otpada u skladu sa ovim zakonom.
Prilikom sakupljanja, razvrstavanja, skladitenja, transporta, ponovnog iskorienja i
odlaganja, opasan otpad se pakuje i obeleava na nain koji obezbeuje sigurnost po
zdravlje ljudi i ivotnu sredinu.
Opasan otpad se pakuje u posebne kontejnere koji se izrauju prema karakteristikama
opasnog otpada (zapaljiv, eksplozivan, infektivan i dr.) i obeleava.
Zabranjeno je meanje razliitih kategorija opasnih otpada ili meanje opasnog otpada sa
neopasnim otpadom, osim pod nadzorom kvalifikovanog lica i u postupku tretmana opasnog
otpada.
Zabranjeno je odlaganje opasnog otpada bez prethodnog tretmana kojim se znaajno
smanjuju opasne karakteristike otpada.
Zabranjeno je razblaivanje opasnog otpada radi isputanja u ivotnu sredinu.
Ministar propisuje nain skladitenja, pakovanja i obeleavanja opasnog otpada.
Dokument o kretanju otpada
lan 45
Kretanje otpada prati poseban Dokument o kretanju otpada, osim otpada iz domainstva.
Proizvoa, odnosno vlasnik otpada mora da klasifikuje otpad pre otpoinjanja kretanja
otpada.
Proizvoa, odnosno vlasnik otpada mora uvati kopije dokumenata o otpremi otpada sve
dok ne dobije primerak popunjenog Dokumenta o kretanju otpada od primaoca kojim se
potvruje da je otpad prihvaen.
Ako proizvoa, odnosno vlasnik u roku od 15 dana ne primi primerak popunjenog
Dokumenta o kretanju otpada od primaoca, mora pokrenuti postupak provere kretanja
otpada i duan je da o nalazu izvesti ministarstvo, bez odlaganja, kao i nadleni organ
autonomne pokrajine, ako se kretanje otpada vri na teritoriji autonomne pokrajine.
Proizvoa, odnosno vlasnik otpada uva kompletirani Dokument o kretanju otpada
najmanje dve godine.
Ministar propisuje obrazac Dokumenta o kretanju otpada, kao i uputstvo za njegovo
popunjavanje.
Dokument o kretanju opasnog otpada
lan 46
Kretanje opasnog otpada prati poseban Dokument o kretanju opasnog otpada koji popunjava
proizvoa, odnosno vlasnik i svako ko preuzima opasan otpad.
Dokument o kretanju opasnog otpada sastoji se od:
1) kopije prethodnog obavetenja koje proizvoa, odnosno vlasnik otpada alje tri dana pre
zapoinjanja kretanja opasnog otpada ministarstvu sa podacima o proizvoau, odnosno
vlasniku, vrsti i koliinama otpada, klasifikaciji otpada, vrsti prevoza i odreditu, koju je
potpisao proizvoa, odnosno vlasnik;
2) kopije dokumenta iz stava 2. taka 1) ovog lana koju uva proizvoa, odnosno vlasnik,
koju je potpisalo lice koje je preuzelo otpad radi prevoza (prevoznik);
3) kopije dokumenta iz stava 2. taka 2) ovog lana koju uva prevoznik otpada i koju je
potpisalo lice koje je preuzelo otpad na odreditu (primalac);
4) kopije dokumenta iz stava 2. taka 3) ovog lana koju uva primalac otpada;
5) kopije dokumenta iz stava 2. taka 4) ovog lana koju primalac alje ministarstvu, kao i
nadlenom organu autonomne pokrajine, ako se kretanje otpada vri na teritoriji autonomne
pokrajine;
6) kopije dokumenta iz stava 2. taka 4) ovog lana koju primalac alje proizvoau,
vlasniku, odnosno poiljaocu.
Kopije dokumenata iz stava 2. ta. 5) i 6) ovog lana koriste nadleni organ i proizvoa,
odnosno vlasnik, radi kompletiranja dokumentacije o kretanju opasnog otpada.
Proizvoa, odnosno vlasnik otpada uva kopiju dokumenta iz stava 2. taka 2) ovog lana
dok ne dobije kopiju dokumenta iz stava 2. taka 6) ovog lana od primaoca otpada,
odnosno primerak popunjenog Dokumenta o kretanju opasnog otpada, kojom se potvruje
da je otpad prihvaen.
Proizvoa, odnosno vlasnik duan je da kopiju dokumenta iz stava 2. taka 6) ovog lana
uva trajno.
Ako proizvoa, odnosno vlasnik u roku od 15 dana od dana dobijanja kopije dokumenta iz
stava 2. taka 2) ovog lana ne primi kopiju dokumenta iz stava 2. taka 6) ovog lana kojom
se potvruje da je otpad preuzet, mora pokrenuti postupak provere kretanja otpada i duan
je da o nalazu izvesti ministarstvo, bez odlaganja.
Ministarstvo uva kopiju dokumenta iz stava 2. taka 1) ovog lana sve dok ne primi kopiju
dokumenta iz stava 2. taka 5) ovog lana od primaoca otpada kojom se potvruje da je
otpad primljen.
U sluaju da ministarstvo u roku od 30 dana od dana dobijanja kopije dokumenta iz stava 2.
taka 1) ovog lana ne dobije kopiju dokumenta iz stava 2. taka 5) ovog lana od primaoca
otpada da je otpad primljen, ili ukoliko ne primi obavetenje od proizvoaa, odnosno
vlasnika o eventualnom problemu, ministarstvo zapoinje postupak provere kretanja otpada.
Ministar propisuje obrazac Dokumenta o kretanju opasnog otpada, kao i uputstvo za njegovo
popunjavanje.
VII UPRAVLJANJE POSEBNIM TOKOVIMA OTPADA
Upravljanje istroenim baterijama i akumulatorima
lan 47
Zabranjen je promet baterija i akumulatora koji sadre vie od 0,0005% masenih ive, ako
ovim zakonom nije drukije odreeno.
Izuzetno od stava 1. ovog lana, moe biti dozvoljen promet dugmastih baterija i baterija koje
se sastoje od kombinacija dugmastih baterija sa sadrajem ne veim od 2% masenih ive.
Zabranjen je promet prenosivih baterija i akumulatora, ukljuujui one koji su ugraeni u
ureaje, koji sadre vie od 0,002% masenih kadmijuma, osim onih koje se koriste u
sigurnosnim i alarmnim sistemima, medicinskoj opremi ili beinim elektrinim alatima, ako
ovim zakonom nije drukije odreeno.
Proizvoa opreme sa ugraenim baterijama i akumulatorima duan je da obezbedi njihovu
ugradnju u ureaj tako da korisnik posle njihove upotrebe moe lako da ih odvoji.
Proizvoa i uvoznik baterija i akumulatora, kao i proizvoa i uvoznik opreme sa ugraenim
baterijama i akumulatorima duan je da ih obeleava koristei oznake koje sadre uputstva i
upozorenja za odvojeno sakupljanje, sadraj tekih metala, mogunost recikliranja ili
odlaganja i dr.
Proizvoa i uvoznik baterija i akumulatora duan je da vodi i uva evidenciju o koliini
proizvedenih ili uvezenih proizvoda.
Vlasnik istroenih baterija i akumulatora, osim domainstava, duan je da ih preda radi
tretmana licu koje za to ima dozvolu.
Lice koje vri sakupljanje, skladitenje i tretman istroenih baterija i akumulatora mora da
ima dozvolu, da vodi i uva evidenciju o istroenim baterijama i akumulatorima i o koliini
koja je sakupljena, uskladitena ili tretirana i podatke o tome dostavlja Agenciji.
Ministar blie propisuje sadrinu i izgled oznaka na baterijama, dugmastim baterijama i
akumulatorima prema sadraju opasnih materija, nain i postupak upravljanja istroenim
baterijama i akumulatorima, kao i ureajima sa ugraenim baterijama i akumulatorima.
Upravljanje otpadnim uljima
lan 48
Otpadna ulja, u smislu ovog zakona, jesu sva mineralna ili sintetika ulja ili maziva, koja su
neupotrebljiva za svrhu za koju su prvobitno bila namenjena, kao to su hidraulina ulja,
motorna, turbinska ulja ili druga maziva, brodska ulja, ulja ili tenosti za izolaciju ili prenos
toplote, ostala mineralna ili sintetika ulja, kao i uljni ostaci iz rezervoara, meavine ulje -
voda i emulzije.
Zabranjeno je:
1) isputanje ili prosipanje otpadnih ulja u ili na zemljite, povrinske i podzemne vode i u
kanalizaciju;
2) odlaganje otpadnih ulja i nekontrolisano isputanje ostataka od prerade otpadnih ulja;
3) meanje otpadnih ulja tokom sakupljanja i skladitenja sa PCB i korienim PCB ili
halogenim materijama i sa materijama koje nisu otpadna ulja, ili meanje sa opasnim
otpadom;
4) svaka vrsta prerade otpadnih ulja koja zagauje vazduh u koncentracijama iznad
propisanih graninih vrednosti.
Proizvoa otpadnog ulja, u zavisnosti od koliine otpadnog ulja koju godinje proizvede,
duan je da obezbedi prijemno mesto do predaje radi tretmana licu koje za to ima dozvolu.
Vlasnici otpadnih ulja koji nisu proizvoai otpadnog ulja duni su da otpadno ulje predaju
licu koje vri sakupljanje i tretman.
Lice koje vri sakupljanje, skladitenje i tretman otpadnih ulja mora da ima dozvolu, da vodi i
uva evidenciju o otpadnim uljima i o koliini koja je sakupljena, uskladitena ili tretirana, kao
i o konanom odlaganju ostataka posle tretmana i podatke o tome dostavlja Agenciji.
Otpadno jestivo ulje koje nastaje obavljanjem ugostiteljske i turistike delatnosti, u industriji,
trgovini i drugim slinim delatnostima u kojima se priprema vie od 50 obroka dnevno
sakuplja se radi prerade i dobijanja biogoriva.
Vlasnici otpadnih jestivih ulja duni su da otpadno jestivo ulje koje nastaje pripremom hrane
sakupljaju odvojeno od drugog otpada i predaju licu koje ima dozvolu za sakupljanje,
odnosno tretman otpadnih ulja.
Ministar blie propisuje uslove, nain i postupak upravljanja otpadnim uljima.
Upravljanje otpadnim gumama
lan 49
Otpadne gume, u smislu ovog zakona, jesu gume od motornih vozila (automobila, autobusa,
kamiona, motorcikala i dr.), poljoprivrednih i graevinskih maina, prikolica, vuenih maina i
sl. nakon zavretka ivotnog ciklusa.
Lice koje vri sakupljanje, transport, tretman ili odlaganje otpadnih guma mora da ima
dozvolu, da vodi i uva evidenciju o koliinama sakupljenih i tretiranih otpadnih guma i
podatke o tome dostavlja Agenciji.
Ministar blie propisuje nain i postupak upravljanja otpadnim gumama.
Upravljanje otpadom od elektrinih i elektronskih proizvoda
lan 50
Otpad od elektrinih i elektronskih proizvoda ne moe se meati sa drugim vrstama otpada.
Zabranjeno je odlaganje otpada od elektrinih i elektronskih proizvoda bez prethodnog
tretmana.
Otpadne tenosti od elektrinih i elektronskih proizvoda moraju biti odvojene i tretirane na
odgovarajui nain.
Komponente otpada od elektrinih i elektronskih proizvoda koje sadre RSV obavezno se
odvajaju i obezbeuje se njihovo adekvatno odlaganje.
Proizvoa ili uvoznik elektrinih ili elektronskih proizvoda duan je da identifikuje
reciklabilne komponente tih proizvoda.
Lica koja preuzimaju otpad od elektrinih ili elektronskih proizvoda posle njihove upotrebe
izdaju i uvaju potvrde o preuzimanju, kao i potvrde o njihovom upuivanju na tretman i
odlaganje.
Obaveza preuzimanja iz stava 6. ovog lana ne odnosi se na delove elektrinih ili
elektronskih proizvoda.
Lice koje vri sakupljanje, tretman ili odlaganje otpada od elektrinih i elektronskih proizvoda
mora da ima dozvolu, da vodi evidenciju o koliini i vrsti preuzetih elektrinih ili elektronskih
proizvoda i podatke o tome dostavlja Agenciji.
Pri stavljanju u promet moe se zabraniti ili ograniiti korienje nove elektrine i elektronske
opreme koja sadri olovo, ivu, kadmijum, estovalentni hrom, polibromovane bifenile (PBB)
i polibromovane difenil etre (PBDE).
Ministar blie propisuje listu elektrinih i elektronskih proizvoda, mere zabrane i ogranienja
korienja elektrine i elektronske opreme koja sadri opasne materije, nain i postupak
upravljanja otpadom od elektrinih i elektronskih proizvoda.
Upravljanje otpadnim fluorescentnim cevima koje sadre ivu
lan 51
Otpadne fluorescentne cevi koje sadre ivu odvojeno se sakupljaju.
Zabranjeno je bez prethodnog tretmana odlagati otpadne fluorescentne cevi koje sadre
ivu.
Vlasnik otpadnih fluorescentnih cevi koje sadre ivu duan je da ih preda radi tretmana licu
koje za to ima dozvolu.
Lice koje vri sakupljanje, tretman ili odlaganje otpadnih fluorescentnih cevi koje sadre ivu
mora da ima dozvolu, da vodi i uva evidenciju o koliini koja je sakupljena, tretirana ili
odloena i podatke o tome dostavlja Agenciji.
Ministar blie propisuje nain i postupak za upravljanje otpadnim fluorescentnim cevima koje
sadre ivu.
Upravljanje PCB i PCB otpadom
lan 52
Otpad koji sadri PCB odvojeno se sakuplja.
Zabranjeno je:
1) dopunjavanje transformatora sa PCB;
2) ponovno korienje PCB otpada;
3) dobijanje reciklaom PCB iz PCB otpada;
4) privremeno skladitenje PCB, PCB otpada ili ureaja koji sadri PCB due od 24 meseca
pre obezbeivanja njihovog odlaganja ili dekontaminacije;
5) spaljivanje PCB ili PCB otpada na brodovima;
6) korienje ureaja koji sadre PCB ako nisu u ispravnom radnom stanju ili ako cure.
Vlasnik PCB i PCB otpada duan je da obezbedi njihovo odlaganje, odnosno
dekontaminaciju.
Vlasnik ureaja u upotrebi koji sadri PCB ili za koji postoji mogunost da je kontaminiran
sadrajem PCB, duan je da izvri ispitivanje sadraja PCB preko ovlaene laboratorije za
ispitivanje otpada.
Vlasnik ureaja koji sadri vie od 5 dm
3
PCB duan je ministarstvu da prijavi ureaj, dostavi
plan zamene, odnosno odlaganja i dekontaminacije ureaja, obezbedi odlaganje, odnosno
njihovu dekontaminaciju, kao i da o svim promenama podataka koji se odnose na ureaj
obavetava ministarstvo u roku od tri meseca od dana nastanka promene.
Pored vlasnika, ureaj iz stava 5. ovog lana moe da prijavi i lice koje odrava taj ureaj.
Svi ureaji koji sadre PCB i prostorije ili postrojenja u kojima su smeteni, kao i
dekontaminirani ureaji moraju biti oznaeni.
Lice koje vri sakupljanje, tretman, dekontaminaciju ili odlaganje PCB otpada mora da ima
dozvolu, da vodi i uva evidenciju o koliini koja je sakupljena, tretirana ili odloena i podatke
o tome dostavlja Agenciji.
Agencija vodi registar ureaja u upotrebi koji sadre PCB.
Ministar blie propisuje:
1) sadrinu, izgled oznake i nain oznaavanja ureaja koji sadre PCB i prostorije ili
postrojenja u kojima su smeteni, kao i dekontaminiranih ureaja;
2) nain odlaganja PCB ili PCB otpada, dekontaminacije ureaja koji sadre PCB i metode
ispitivanja sadraja PCB;
3) sadrinu prijave podataka i registra ureaja u upotrebi koji sadre PCB i PCB otpada;
4) sadraj zahteva za izdavanje dozvole za dekontaminaciju ureaja koji sadre PCB.
Upravljanje otpadom koji sadri, sastoji se ili je kontaminiran dugotrajnim
organskim zagaujuim materijama (POPs otpad)
lan 53
POPs otpad, u smislu ovog zakona, jeste otpad koji se sastoji, sadri ili je kontaminiran
dugotrajnim organskim zagaujuim materijama (POPs materije).
Lice koje vri tretman ili odlaganje otpada iz stava 1. ovog lana duno je da obezbedi da
ostaci posle tretmana nemaju karakteristike POPs materija.
Vlasnik POPs otpada duan je da ministarstvu prijavi vrstu i koliinu POPs otpada.
Ministar blie propisuje listu POPs materija, nain i postupak za upravljanje POPs otpadom i
granine vrednosti koncentracija POPs materija koje se odnose na odlaganje otpada koji
sadri ili je kontaminiran POPs materijama.
Upravljanje otpadom koji sadri azbest
lan 54
Otpad koji sadri azbest odvojeno se sakuplja, pakuje, skladiti i odlae na deponiju na
vidljivo oznaenom mestu namenjenom za odlaganje otpada koji sadri azbest.
Proizvoa ili vlasnik otpada koji sadri azbest obavezan je da primeni mere za spreavanje
raznoenja azbestnih vlakana i praine u ivotnoj sredini.
Vlasnik otpada koji sadri azbest duan je da vodi evidenciju o koliinama otpada koji
skladiti ili odlae i podatke o tome dostavlja Agenciji.
Ministar blie propisuje nain pakovanja, kriterijume, uslove i nain konanog odlaganja
otpada koji sadri azbest i druge mere za spreavanje raznoenja azbestnih vlakana i
praine u ivotnoj sredini.
Upravljanje otpadnim vozilima
lan 55
Otpadna, odnosno neupotrebljiva vozila jesu motorna vozila ili delovi vozila koja su otpad i
koja vlasnik eli da odloi ili je njihov vlasnik nepoznat.
Proizvoa ili uvoznik duan je da prui informacije o rasklapanju, odnosno odgovarajuem
tretmanu neupotrebljivog vozila.
Vlasnik otpadnog vozila je pravno ili fiziko lice kome ovo vozilo pripada, a nastalo je
njegovom aktivnou.
Vlasnik otpadnog vozila (ako je poznat) duan je da obezbedi predaju vozila licu koje ima
dozvolu za sakupljanje ili tretman.
Ako je vlasnik otpadnog vozila nepoznat, jedinica lokalne samouprave duna je da obezbedi
sakupljanje i predaju vozila licu koje ima dozvolu za tretman.
Jedinica lokalne samouprave ureuje postupak sakupljanja i predaje vozila iz stava 5. ovog
lana i ima pravo na naplatu trokova ako se naknadno utvrdi vlasnik otpadnog vozila.
Lice koje vri tretman otpadnih vozila duno je da:
1) vodi evidenciju o svim fazama tretmana i podatke dostavlja Agenciji;
2) obezbedi izdvajanje opasnih materijala i komponenti iz otpadnog vozila radi daljeg
tretmana pre odlaganja;
3) obezbedi tretman otpadnih vozila i odlaganje delova koji se ne mogu preraditi;
4) vlasniku ili licu koje sakuplja otpadna vozila izda potvrdu o preuzimanju vozila;
5) potvrdu o rasklapanju otpadnog vozila dostavi organu nadlenom za registraciju vozila.
Ministar blie propisuje nain i postupak upravljanja otpadnim vozilima.
Upravljanje otpadom iz objekata u kojima se obavlja zdravstvena zatita i
farmaceutskim otpadom
lan 56
Otpad iz objekata u kojima se obavlja zdravstvena zatita obavezno se razvrstava na mestu
nastanka na opasan i neopasan.
Opasan otpad iz objekata u kojima se obavlja zdravstvena zatita ukljuuje infektivni,
patoloki, hemijski, toksini ili farmaceutski otpad, kao i citotoksine lekove, otre
instrumente i drugi opasan otpad.
Lica koja upravljaju objektima iz stava 1. ovog lana duna su da izrade plan upravljanja
otpadom i imenuju odgovorno lice za upravljanje otpadom.
Plan upravljanja otpadom u objektima u kojima se godinje proizvede vie od 500 kilograma
opasnog otpada odobrava ministarstvo nadleno za poslove zdravlja u saradnji sa
ministarstvom.
Odgovorno lice iz stava 3. ovog lana duno je da vodi evidenciju o koliinama opasnog
otpada i podatke o tome dostavlja Agenciji.
Farmaceutski otpad ukljuuje farmaceutske proizvode, lekove i hemikalije koji su rasuti,
pripremljeni a neupotrebljeni ili im je istekao rok upotrebe ili se moraju odbaciti iz bilo kojeg
razloga.
Proizvoa i vlasnik farmaceutskog otpada duan je da sa farmaceutskim otpadom postupa
kao sa opasnim otpadom.
Apoteke i zdravstvene ustanove dune su da neupotrebljive lekove (lekovi sa isteklim rokom
trajanja, rasuti lekovi, neispravni lekovi u pogledu kvaliteta i dr.) vrate proizvoau, uvozniku
ili distributeru radi bezbednog tretmana kad god je to mogue, naroito citostatike i narkotike.
U sluaju da to nije mogue, ovaj otpad se dostavlja apotekama koje su dune da
preuzimaju neupotrebljive lekove od graana.
Apoteke i zdravstvene ustanove vode i uvaju evidenciju o farmaceutskom otpadu i podatke
dostavljaju Agenciji.
Ministar nadlean za poslove zdravlja i ministar blie propisuju:
1) sadrinu plana upravljanja otpadom, nain i postupak upravljanja opasnim otpadom iz
objekata u kojima se obavlja zdravstvena zatita;
2) nain upravljanja farmaceutskim otpadom i listu apoteka koje su dune da preuzimaju
neupotrebljive lekova od graana.
Upravljanje otpadom iz proizvodnje titan-dioksida
lan 57
Otpad od titan-dioksida, u smislu ovog zakona, jesu sve vrste otpada nastale u toku
proizvodnje titan-dioksida, koji proizvoa odlae ili je obavezan da odloi u skladu sa ovim
zakonom, kao i ostatak nastao u toku tretmana ove vrste otpada.
Operacije odlaganja otpada od titan-dioksida ne mogu se vriti bez dozvole ministarstva,
odnosno nadlenog organa autonomne pokrajine.
Proizvoa i vlasnik otpada duan je da ima dozvolu, da vodi i uva evidenciju o koliinama
ove vrste otpada koja je sakupljena, uskladitena, tretirana ili odloena i podatke o tome
dostavlja Agenciji.
Proizvoa i vlasnik titan-dioksida i otpada od titan-dioksida u obavezi je da sprovodi mere
nadzora nad operacijama odlaganja i kontrolu zemljita, vode i vazduha na lokaciji gde je
otpad od titan-dioksida korien, uvan ili odloen.
Ministar blie propisuje nain i postupak upravljanja otpadom od titan-dioksida, kao i mere
nadzora i monitoringa ivotne sredine na lokaciji.
Upravljanje ambalaom i ambalanim otpadom
lan 58
Materijali koji se koriste za ambalau moraju biti proizvedeni i dizajnirani na nain da tokom
njihovog ivotnog ciklusa ispunjavaju uslove zatite ivotne sredine, bezbednosti i zdravlja
ljudi, zdravstvene ispravnosti upakovanog proizvoda, kao i uslove za transport proizvoda i
upravljanje otpadom.
Ambalaom i ambalanim otpadom upravlja se u skladu sa posebnim zakonom.
VIII DOZVOLE ZA UPRAVLJANJE OTPADOM
Izdavanje i vrste dozvola
lan 59
Za obavljanje jedne ili vie delatnosti u oblasti upravljanja otpadom pribavljaju se dozvole, i
to:
1) dozvola za sakupljanje otpada;
2) dozvola za transport otpada;
3) dozvola za skladitenje otpada;
4) dozvola za tretman otpada;
5) dozvola za odlaganje otpada.
Za obavljanje vie delatnosti jednog operatera moe se izdati jedna integralna dozvola.
Dozvola za sakupljanje i transport opasnog otpada izdaje se u skladu sa ovim zakonom i
drugim propisima.
Dozvole iz st. 1. i 2. ovog lana izdaju se za obavljanje delatnosti u oblasti upravljanja
otpadom za koje se, prema propisima kojima se ureuje integrisano spreavanje i kontrola
zagaivanja ivotne sredine, ne izdaje integrisana dozvola, kao i za rad postojeih
postrojenja u oblasti upravljanja otpadom koja podleu izdavanju integrisane dozvole.
Protiv reenja kojim je izdata dozvola iz stava 4. ovog lana operater moe izjaviti albu u
roku od 15 dana od dana prijema reenja.
Nadlenost za izdavanje dozvola
lan 60
Dozvole za sakupljanje, transport, skladitenje, tretman i odlaganje opasnog otpada, dozvolu
za tretman inertnog i neopasnog otpada spaljivanjem i dozvolu za tretman otpada u
mobilnom postrojenju izdaje ministarstvo.
Dozvole za skladitenje, tretman i odlaganje inertnog i neopasnog otpada na teritoriji vie
jedinica lokalne samouprave izdaje ministarstvo, a na teritoriji autonomne pokrajine nadleni
organ autonomne pokrajine.
Autonomnoj pokrajini poverava se izdavanje dozvola za sakupljanje, transport, skladitenje,
tretman i odlaganje otpada za sve aktivnosti na teritoriji autonomne pokrajine i za sva
postrojenja za koja dozvolu za izgradnju izdaje nadleni organ autonomne pokrajine.
Gradu, odnosno gradu Beogradu poverava se izdavanje dozvole za sakupljanje, transport,
skladitenje, tretman i odlaganje inertnog i neopasnog otpada na teritoriji grada, odnosno
grada Beograda.
Optini se poverava izdavanje dozvole za sakupljanje, transport, skladitenje, tretman i
odlaganje inertnog i neopasnog otpada na njenoj teritoriji.
Izuzeci
lan 61
Dozvola se ne izdaje za:
1) kretanje otpada unutar lokacije proizvoaa otpada;
2) kontejnere za otpad iz domainstva na javnim mestima;
3) skladita kapaciteta manje od 10 tona inertnog otpada;
4) skladita kapaciteta manje od 2 tone neopasnog otpada;
5) mehaniku pripremu neopasnog otpada za transport (presovanje, baliranje, seckanje i
drugo).
Za mesta na kojima se skladiti inertni i neopasni otpad iz stava 1. ta. 3) i 4) ovog lana,
izdaje se potvrda o izuzimanju od obaveze pribavljanja dozvole.
Zahtev za izuzimanje od obaveze pribavljanja dozvole sadri naroito:
1) podatke o operateru;
2) podatke o postrojenju i lokaciji;
3) podatke o kapacitetu postrojenja;
4) saglasnost na procenu rizika po zdravlje ljudi i ivotnu sredinu i plan zatite od udesa ako
je operater u obavezi da takvu saglasnost pribavi.
Ministar blie propisuje sadrinu potvrde iz stava 2. ovog lana.
Zahtev za izdavanje dozvole
lan 62
Operateri postrojenja za skladitenje, tretman i odlaganje otpada podnose zahtev za
izdavanje dozvole.
Zahtev za izdavanje dozvole iz stava 1. ovog lana sadri:
1) podatke o podnosiocu zahteva;
2) podatke o postrojenju i lokaciji;
3) podatke o kapacitetu postrojenja;
4) podatke o vrsti, koliini i poreklu otpada;
5) metode i tehnologije koje e se koristiti;
6) podatke o opremi i ureajima koji e se koristiti;
7) broj zaposlenih i njihove kvalifikacije;
8) podatke o kvalifikovanom licu odgovornom za struni rad.
Uz zahtev za izdavanje dozvole iz stava 1. ovog lana, operater prilae sledeu
dokumentaciju:
1) potvrdu o registraciji;
2) radni plan postrojenja za upravljanje otpadom;
3) plan zatite od udesa i overen elaborat zatite od poara, u skladu sa zakonom;
4) plan za zatvaranje postrojenja;
5) izjavu o metodama tretmana ili odlaganja otpada;
6) izjavu o metodama tretmana i odlaganja ostataka iz postrojenja;
7) saglasnost na studiju o proceni uticaja na ivotnu sredinu ili studiju o proceni uticaja
zateenog stanja ili akt o osloboenju od obaveze izrade procene uticaja na ivotnu sredinu,
u skladu sa zakonom;
8) kopije odobrenja i saglasnosti drugih nadlenih organa, izdatih u skladu sa zakonom;
9) finansijske i druge garancije ili odgovarajue osiguranje za sluaj udesa ili tete priinjene
treim licima;
10) potvrdu o uplati odgovarajue administrativne takse.
Nadleni organ za izdavanje dozvole za skladitenje, tretman i odlaganje otpada, po potrebi,
moe zahtevati dodatne podatke, informacije ili dokumentaciju za izdavanje dozvole.
Ministar propisuje obrazac zahteva za izdavanje dozvole iz stava 1. ovog lana.
Postupak izdavanja dozvole
lan 63
Zahtev za izdavanje dozvole za skladitenje, tretman i odlaganje otpada podnosi se
ministarstvu, odnosno autonomnoj pokrajini, odnosno jedinici lokalne samouprave.
Nadleni organ za izdavanje dozvole, u roku od 15 dana od dana prijema zahteva
obavetava podnosioca i javnost o prijemu zahteva za izdavanje dozvole.
Ministarstvo, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine, istovremeno sa obavetenjem iz
stava 2. ovog lana dostavlja podneti zahtev jedinici lokalne samouprave, zajedno sa
dokumentacijom radi pribavljanja miljenja.
Jedinica lokalne samouprave u roku od 30 dana od dana prijema zahteva iz stava 3. ovog
lana, duna je da razmotri zahtev i da ministarstvu, odnosno nadlenom organu autonomne
pokrajine dostavi svoje miljenje sa obrazloenim predlogom za prihvatanje ili odbijanje
zahteva.
Jedinica lokalne samouprave, pre davanja miljenja iz stava 3. ovog lana, pribavlja miljenja
drugih zainteresovanih organa i organizacija (urbanizma, zatite prirode, komunalnih
delatnosti, unutranjih poslova, zatite potroaa, i dr.).
Nadleni organ za izdavanje dozvole, razmatra podneti zahtev, priloenu dokumentaciju i
pribavljena miljenja i izdaje dozvolu podnosiocu zahteva u roku od 15 dana od dana isteka
roka iz stava 4. ovog lana ili donosi reenje kojim odbija zahtev, uz obrazloenje o
razlozima odbijanja.
Sadraj dozvole
lan 64
Dozvolom se utvruju uslovi za obavljanje delatnosti operatera u postrojenju za skladitenje,
tretman i odlaganje otpada.
Dozvola sadri naroito:
1) podatke o lokaciji;
2) tehnike i tehnoloke uslove za rad postrojenja;
3) podatke o poreklu, odreditu i tretmanu otpada;
4) podatke o vrsti i koliini otpada koji se tretira ili odlae;
5) procedure za kontrolu rada postrojenja i monitoring ivotne sredine;
6) mere zatite od udesa, mere zatite od poara, kao i procedure za zatvaranje postrojenja;
7) visinu finansijske garancije ili drugog instrumenta za pokrie trokova rada postrojenja;
8) obavezu dostavljanja podataka o vrsti i koliinama tretiranog i odloenog otpada, kao i o
rezultatima monitoringa.
Ako se dozvola izdaje za odlaganje otpada, pored podataka iz stava 1. ovog lana, sadri i
podatke o:
1) klasi deponije (za inertni, opasni ili neopasni otpad);
2) proceduri za prijem otpada;
3) ukupnom kapacitetu deponije;
4) tehnikoj dokumentaciji za izgradnju deponije i o postrojenju i opremi koja e se koristiti;
5) operativnom planu sa rasporedom i dinamikom punjenja deponije;
6) planovima za zatvaranje i rekultivaciju;
7) visini finansijske garancije ili drugog instrumenta za pokrie trokova rada deponije i
naknadnog odravanja lokacije posle zatvaranja.
Dozvola za mobilno postrojenje za tretman otpada sadri i obavezu operatera da o svakoj
promeni lokacije obavesti ministarstvo, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine i
dostavi odobrenje za lokaciju.
Ministar blie propisuje sadrinu i izgled dozvole.
Odbijanje i odbacivanje zahteva za izdavanje dozvole
lan 65
Nadleni organ za izdavanje dozvole donosi reenje kojim se odbija zahtev za izdavanje
dozvole, ako:
1) zahtev nije u skladu sa regionalnim i lokalnim planom upravljanja otpadom;
2) nisu ispunjeni uslovi u pogledu metoda upravljanja otpadom;
3) podnosilac zahteva nema kvalifikovanih lica odgovornih za struni rad u postrojenju.
U sluaju da zahtev za izdavanje dozvole ne sadri propisane podatke i dokumentaciju,
nadleni organ za izdavanje dozvole duan je da podnosiocu zahteva odredi razuman rok za
otklanjanje nedostataka, odnosno dostavljanje dokaza.
Ako podnosilac zahteva u odreenom roku ne otkloni nedostatke, odnosno ne dostavi
traene dokaze, nadleni organ za izdavanje dozvole odbacuje zahtev, u skladu sa
zakonom.
Rok vaenja dozvola
lan 66
Dozvole za skladitenje, tretman i odlaganje otpada izdaju se na period od 10 godina.
Posle isteka roka iz stava 1. ovog lana podnosi se zahtev za obnavljanje i/ili reviziju uslova
iz dozvole u skladu sa ovim zakonom.
Zahtev za obnavljanje dozvole podnosi se 120 dana pre isteka vaenja dozvole radi
obezbeenja kontinuiteta vaenja dozvole.
Operater deponije odgovoran je za primenu uslova propisanih dozvolom i posle zatvaranja
deponije, sve dok nadleni organ za izdavanje dozvole, ne izda potvrdu kojom se garantuje
da su rizici po zdravlje ljudi i ivotnu sredinu svedeni na prihvatljiv nivo.
Ako se pokrene postupak steaja ili likvidacije lica koje ima dozvolu, odgovornost za
ispunjenje uslova propisanih u dozvoli prenosi se na pravnog sledbenika ili vlasnika
zemljita, ako u meuvremenu i vlasnik zemljita bankrotira, odgovornost za ispunjenje
uslova propisanih u dozvoli preuzima nadleni organ za izdavanje dozvole.
Oduzimanje dozvole
lan 67
Dozvola se oduzima ako operater ne postupa u skladu sa uslovima propisanim dozvolom.
Ako nadleni organ za izdavanje dozvole, inspekcijskim nadzorom utvrdi da operater ne
ispunjava uslove propisane dozvolom, nalae mere i utvruje rok za izvrenje naloenih
mera.
Ako operater u utvrenom roku ne postupi po nalogu iz stava 2. ovog lana, nadleni organ
za izdavanje dozvole, donosi akt o oduzimanju dozvole.
Aktom o oduzimanju dozvole zabranjuje se prijem otpada u postrojenje i obavezuje se
operater da postupa u skladu sa svim drugim uslovima iz dozvole.
Izmena dozvole
lan 68
Uslovi iz dozvole mogu se promeniti u roku vaenja dozvole, ako:
1) operater podnese zahtev za promenu;
2) postoji opasnost da nastane teta ili nastane teta po zdravlje ljudi i ivotnu sredinu;
3) doe do izmena zakona i drugih propisa;
4) promene uslova u dozvoli, uslovi bezbednosti u radu zahtevaju reviziju, odnosno izmenu
dozvole.
Promenu uslova u dozvoli, odnosno reviziju dozvole iz stava 1. ta. 2), 3) i 4) ovog lana vri
nadleni organ po slubenoj dunosti.
Ako izmenu dozvole vri ministarstvo, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine, o
izvrenoj reviziji dozvole obavetava jedinicu lokalne samouprave.
Obavetavanje javnosti
lan 69
Nadleni organ za izdavanje dozvole obavetava javnost o prijemu zahteva za izdavanje
dozvole, dokumentaciji koja je podneta uz zahtev i izdatoj dozvoli putem sredstava javnog
informisanja ili interneta, odnosno na uobiajen lokalni nain.
Javno obavetenje iz stava 1. ovog lana sadri sledee podatke:
1) naziv podnosioca zahteva, registarski broj, lini identifikacioni broj i adresu;
2) lokaciju postrojenja;
3) kratki opis aktivnosti;
4) rok za dostavljanje miljenja i predloga;
5) mesto gde se moe izvriti uvid u podneti zahtev za izdavanje dozvole.
Ukoliko zahtev za izdavanje dozvole ili dozvola ukljuuju poslovnu tajnu ili podatak koji bi, u
skladu sa zakonom, zahtevao ogranien pristup javnosti, nadleni organ za izdavanje
dozvole moe odluiti da za odreene delove zahteva za izdavanje dozvole ili dozvole
ogranii pristup javnosti.
Ogranienje iz stava 3. ovog lana ne odnosi se na informaciju o emisijama, rizicima od
udesa, rezultate monitoringa i inspekcijskog nadzora.
Dozvola za sakupljanje i transport otpada
lan 70
Dozvola za sakupljanje i/ili transport otpada izdaje se licu registrovanom za obavljanje
delatnosti sakupljanja, odnosno licu koje ima svojstvo prevoznika u skladu sa zakonima
kojima se ureuje prevoz u javnom saobraaju, odnosno domaem prevozniku, u skladu sa
zakonima kojima se ureuje meunarodni javni prevoz, osim:
1) ako sam proizvoa otpada transportuje otpad u postrojenje za upravljanje otpadom koje
za to ima dozvolu, koristei svoja transportna sredstva, a koliine otpada ne prelaze 1000
kilograma po jednoj poiljci, iskljuujui opasan otpad;
2) za lice koje prenosi otpad iz domainstva u kontejnere, centre za sakupljanje ili u
postrojenje za upravljanje otpadom ili vraa ambalau ili iskoriene proizvode proizvoau
ili prodavcu;
3) za fizika lica, odnosno individualne sakupljae otpada, koji sakupljaju razvrstan neopasan
otpad na teritoriji jedinice lokalne samouprave.
Zahtev za izdavanje dozvole iz stava 1. ovog lana sadri podatke o podnosiocu zahteva,
registraciji za obavljanje delatnosti, vrsti otpada, lokaciji i opremi za sakupljanje, prevoznim
sredstvima i druge podatke na zahtev nadlenog organa za izdavanje dozvole.
Dozvolom iz stava 1. ovog lana utvruju se obavezne mere postupanja prilikom sakupljanja,
odnosno transporta inertnog, neopasnog i opasnog otpada, u skladu sa odredbama ovog
zakona i drugih propisa.
Dozvola iz stava 1. ovog lana izdaje se na period od pet godina i moe se obnoviti.
Ako pravno ili fiziko lice iz stava 1. ovog lana ne postupa u skladu sa uslovima propisanim
dozvolom, nadleni organ za izdavanje dozvole donosi reenje o oduzimanju dozvole, u
skladu sa lanom 67. ovog zakona.
IX PREKOGRANINO KRETANJE OTPADA
Uslovi i nain prekograninog kretanja otpada
lan 71
Prekogranino kretanje otpada vri se u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima.
Prekogranino kretanje otpada prati dokumentacija o kretanju od mesta gde je kretanje
poelo do konanog odredita u skladu sa nacionalnim i meunarodnim standardima i
meunarodnim propisima koji se odnose na prekogranini promet.
Otpad za iji tretman ili odlaganje na ekoloki prihvatljiv i efikasan nain nema tehnikih
mogunosti i postrojenja u Republici Srbiji, izvozi se.
Neopasan otpad se moe uvoziti radi tretmana pod uslovom da postoji postrojenje za
tretman tog otpada.
Zabranjen je uvoz otpada radi odlaganja i iskorienja u energetske svrhe u skladu sa ovim
zakonom.
Zabranjen je uvoz opasnog otpada.
Izuzetno od odredbe stava 6. ovog lana pojedine vrste opasnog otpada koje su potrebne
kao sekundarne sirovine preraivakoj industriji u Republici Srbiji, u skladu sa nacionalnim
ciljevima prerade tih otpada, mogu se uvoziti na osnovu dozvole koju izdaje ministarstvo.
Uvoz opasnog otpada iz stava 7. ovog lana moe se dozvoliti pod uslovom da postoji
postrojenje za preradu tog otpada za iji rad je izdata dozvola, u skladu sa zakonom.
Prekogranino kretanje otpada vri se pod uslovom da se otpad pakuje, obeleava i
transportuje na nain kojim se obezbeuju uslovi za najmanji rizik po zdravlje ljudi i ivotnu
sredinu.
Lice koje ima svojstvo prevoznika u skladu sa zakonima kojima se ureuje meunarodni
prevoz u javnom saobraaju mora posedovati akt kojim se utvruje ispunjenost uslova za
otpoinjanje i obavljanje javnog prevoza stvari i uverenje o osposobljenosti za obavljanje
meunarodnog javnog prevoza.
Vlada odreuje pojedine vrste opasnog otpada koje se mogu uvoziti kao sekundarne
sirovine.
Uvoz, izvoz i tranzit otpada
lan 72
Zahtev za izdavanje dozvole za uvoz, izvoz i tranzit otpada podnosi se u skladu sa zakonom.
Za svako prekogranino kretanje otpada, uz zahtev za izdavanje dozvole, ministarstvu se
podnosi dokumentacija koja sadri naroito:
1) ugovor zakljuen izmeu uvoznika i izvoznika;
2) optu i posebnu dokumentaciju koja se podnosi uz zahtev u skladu sa posebnim
propisom;
3) druge dokaze i dokumentaciju u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se ureuje
zatita ivotne sredine.
Za prekogranino kretanje otpada podnosilac zahteva obezbeuje odgovarajuu finansijsku
garanciju i polisu osiguranja ili drugi oblik osiguranja zavisno od zahteva drave uvoza ili
tranzita, u iznosu koji je potreban za trokove tretmana otpada, kao i za trokove sanacije u
sluaju udesa.
Ministarstvo donosi odluku po zahtevu za odobravanje uvoza, izvoza i tranzita otpada na
osnovu injenica sadranih u dokumentaciji koja se podnosi uz zahtev, pri emu posebno
uzima u obzir:
1) da li je uvoz/izvoz otpada zabranjen za potrebe ponovnog iskorienja ili odlaganja u
dravi uvoza/izvoza;
2) da li drava izvoza/tranzita/uvoza primenjuje sistem obavetavanja o prekograninom
kretanju otpada koji nije opasan otpad;
3) da li e se sa otpadom namenjenim za ponovno iskorienje ili odlaganje postupati na
ekoloki prihvatljiv nain;
4) da li se ponovno iskorienje vri u postrojenjima drave uvoza koja imaju nii standard
tretmana za odreenu vrstu otpada nego u dravi izvoza, uzimajui u obzir potrebu
obezbeivanja odgovarajueg funkcionisanja unutranjeg trita;
5) stanje preraivakih kapaciteta na teritoriji Republike Srbije, podatke o raspoloivim i
potrebnim koliinama otpada kao sekundarne sirovine koje vodi Agencija;
6) zatitu neobnovljivih prirodnih i energetskih resursa;
7) nacionalne ciljeve prerade za odreene vrste otpada.
Dozvola za uvoz, izvoz i tranzit otpada na ije se prekogranino kretanje primenjuje kontrolni
postupak propisan potvrenim meunarodnim ugovorom izdaje se u roku od 60 dana od
dana prijema zahteva iz stava 2. ovog lana.
Uvoz, izvoz i tranzit otpada koji se obavlja u vie poiljki odobrava se za period do 12
meseci.
Podnosilac zahteva moe zatraiti dozvolu za uvoz, izvoz i tranzit vie poiljki u sluaju kada
se radi o otpadu istih fiziko-hemijskih osobina, koji se otprema na isto odredite preko istih
graninih prelaza.
Izvoznik, odnosno uvoznik je duan da do 31. marta tekue godine dostavi ministarstvu
podatke o izvrenom izvozu, odnosno uvozu otpada za prethodnu godinu.
Ako izvoznik ne dostavi podatke iz stava 7. ovog lana ministarstvo izvozniku zabranjuje dalji
izvoz otpada sve dok izvoznik ne dostavi podatke i o zabrani obavetava organ nadlean za
poslove carine.
Vlada blie propisuje:
1) listu opasnog otpada iji je uvoz zabranjen;
2) listu opasnog otpada koji se moe uvoziti;
3) listu opasnog otpada iji je izvoz i tranzit dozvoljen;
4) listu neopasnog otpada iji je uvoz, izvoz i tranzit dozvoljen;
5) listu neopasnog otpada za koji se ne izdaje dozvola, sa dokumentacijom koja prati
prekogranino kretanje;
6) sadrinu, izgled i uputstvo za popunjavanje Obavetenja o prekograninom kretanju
otpada;
7) sadrinu, izgled i uputstvo za popunjavanje Dokumenta o prekograninom kretanju
otpada.
Zabrana prekograninog kretanja otpada
lan 73
Zabranjeno je prekogranino kretanje otpada ako:
1) sve zemlje koje uestvuju nisu obavetene;
2) sve zemlje koje uestvuju nisu izdale dozvolu;
3) izdata dozvola predstavlja falsifikat ili je pribavljena prevarom;
4) se vri suprotno izdatoj dozvoli;
5) se vri namerno odlaganje otpada suprotno odredbama ovog zakona i optim principima
meunarodnog zakonodavstva o zatiti ivotne sredine.
Ako prekogranino kretanje otpada za koje je izdata dozvola ne moe da se izvri u skladu
sa odredbama ovog zakona, odnosno ako se u roku od 90 dana od dana dolaska otpada na
odredite u zemlji uvoza ne moe nai reenje za odlaganje otpada na ekoloki prihvatljiv
nain, zemlja koja izvozi otpad duna je da obezbedi vraanje otpada, o troku izvoznika.
U sluaju iz stava 2. ovog lana lice koje ima dozvolu za uvoz, izvoz ili tranzit otpada
obavetava ministarstvo i organ nadlean za poslove carine koji obezbeuju nesmetano
vraanje otpada u zemlju izvoza.
X IZVETAVANJE O OTPADU I BAZA PODATAKA
Izvetaji o upravljanju otpadom
lan 74
Izvetaj o upravljanju otpadom na teritoriji Republike Srbije sastavni je deo Izvetaja o stanju
ivotne sredine i podnosi se jedanput u dve godine Narodnoj skuptini.
Skuptina autonomne pokrajine jedanput u dve godine razmatra izvetaj o realizaciji
regionalnih i lokalnih planova na svojoj teritoriji.
Dve ili vie jedinica lokalne samouprave koje su donele regionalni plan upravljanja otpadom
razmatraju izvetaj o realizaciji plana jedanput u dve godine i izvetaj dostavljaju
ministarstvu, Agenciji i nadlenom organu autonomne pokrajine.
Jedinica lokalne samouprave razmatra izvetaj o realizaciji lokalnog plana upravljanja
otpadom jedanput u dve godine i izvetaj dostavlja ministarstvu, Agenciji i nadlenom organu
autonomne pokrajine.
Ministar propisuje sadrinu i obrazac izvetaja o realizaciji pokrajinskog, regionalnog i
lokalnog plana upravljanja otpadom.
Izvetavanje
lan 75
Proizvoa i vlasnik otpada, izuzev domainstva, duan je da vodi i uva dnevnu evidenciju
o otpadu i dostavlja redovni godinji izvetaj Agenciji.
Pravna lica, odnosno preduzetnici koji uestvuju u prometu otpada duni su da Agenciji
dostavljaju podatke o vrsti i koliini otpada, ukljuujui i sekundarne sirovine koje su stavljene
u promet, na propisan nain.
Izvetaj iz stava 1. ovog lana sadri podatke o: vrsti, koliini, poreklu, karakterizaciji i
klasifikaciji, sastavu, skladitenju, transportu, uvozu, izvozu, tretmanu i odlaganju nastalog
otpada, kao i otpada primljenog u postrojenje za upravljanje otpadom.
Proizvoa i vlasnik otpada uva najmanje pet godina osnovna dokumenta i podatke iz
izvetaja iz stava 1. ovog lana.
Jedinica lokalne samoupravu vodi i uva evidenciju o prikupljenom komunalnom otpadu, kao
i popis neureenih deponija i podatke o tome dostavlja Agenciji.
Agencija uva originale izvetaja o otpadu najmanje 25 godina za potrebe statistike
Republike Srbije o proizvodnji otpada.
Agencija jedanput godinje, najkasnije do 31. maja tekue godine, kao i po potrebi, odnosno
na zahtev, dostavlja podatke ministarstvu.
Ministar propisuje:
1) obrazac dnevne evidencije i godinjeg izvetaja o otpadu sa uputstvom za njegovo
popunjavanje;
2) metodologiju za prikupljanje podataka o sastavu i koliinama komunalnog otpada na
teritoriji jedinice lokalne samouprave;
3) metodologiju za prikupljanje podataka o vrstama i koliinama otpada, ukljuujui i
sekundarne sirovine, koje su stavljene u promet.
Registar izdatih dozvola
lan 76
Registar izdatih dozvola ustanovljava i vodi nadleni organ za izdavanje dozvole i podatke iz
registra dostavlja Agenciji.
Registar izdatih dozvola je baza podataka u kojoj se evidentiraju podaci o izdatim dozvolama
za upravljanje otpadom i dozvolama za uvoz, izvoz i tranzit otpada.
Podaci upisani u registar izdatih dozvola su javni.
Ministar propisuje sadrinu, nain voenja i izgled registra.
XI FINANSIRANJE UPRAVLJANJA OTPADOM
Trokovi upravljanja otpadom
lan 77
Trokovi upravljanja otpadom utvruju se prema koliini i svojstvima otpada u skladu sa
naelom "zagaiva plaa" i obuhvataju:
1) trokove odvojenog sakupljanja otpada;
2) trokove prevoza otpada;
3) trokove drugih mera upravljanja otpadom koje nisu pokrivene prihodom ostvarenim
prometom otpada;
4) trokove uklanjanja otpada koji je nepoznato lice odloilo izvan deponije;
5) trokove projektovanja i izgradnje postrojenja za skladitenje, tretman i odlaganje otpada,
trokove rada postrojenja, trokove zatvaranja, njegovog naknadnog odravanja nakon
prestanka njegovog rada.
Odgovornost proizvoaa i vlasnika otpada
lan 78
Proizvoa ili vlasnik otpada snosi trokove sakupljanja, transporta, skladitenja, tretmana i
odlaganja otpada u skladu sa zakonom.
Trokove uklanjanja otpada odloenog izvan deponije, ije poreklo ne moe da se utvrdi,
odnosno ustanovi njegova veza sa proizvoaem, odnosno licem koje ga je odloilo, snosi
jedinica lokalne samouprave.
Domainstva snose trokove upravljanja otpadom u skladu sa propisima kojima se ureuju
komunalne delatnosti.
Cena usluga za upravljanje otpadom
lan 79
Pravno ili fiziko lice koje obavlja delatnost sakupljanja, transporta, skladitenja, tretmana ili
odlaganja otpada naplauje svoje usluge prema ceni utvrenoj u skladu sa zakonom.
Cena usluge se odreuje u zavisnosti od vrste, koliine, karakteristika otpada i uestalosti
usluge, kao i od duine i uslova transporta otpada i ostalih okolnosti koje utiu na cenu
organizacije upravljanja otpadom.
Cena usluge deponovanja otpada pokriva sve trokove rada deponije, ukljuujui finansijske
garancije ili druge instrumente i procenjene trokove zatvaranja i naknadnog odravanja
lokacije za period od najmanje 30 godina.
Proizvoa ili uvoznik proizvoda koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada, plaa
naknadu.
Proizvoa i uvoznik iz stava 4. ovog lana duan je da vodi i uva dnevnu evidenciju o
koliini i vrsti proizvedenih i uvezenih proizvoda, odnosno dostavlja redovni godinji izvetaj
Agenciji.
Sredstva ostvarena od naknade iz stava 4. ovog lana prihod su budeta Republike Srbije i
namenski se koriste za investicione i operativne trokove upravljanja posebnim tokovima
otpada preko Fonda za zatitu ivotne sredine.
Vlada utvruje proizvode koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada, obrazac dnevne
evidencije o koliini i vrsti proizvedenih i uvezenih proizvoda i godinjeg izvetaja, nain i
rokove dostavljanja godinjeg izvetaja, obveznike plaanja naknade, kriterijume za obraun,
visinu, dinamiku i nain obraunavanja i plaanja naknade.
Finansiranje upravljanja otpadom
lan 80
Sprovoenje Strategije i planova upravljanja otpadom, kao i izgradnja postrojenja za
skladitenje, tretman i odlaganje otpada iz nadlenosti Republike Srbije, finansira se iz
namenskih sredstava budeta Republike Srbije koja su prihod Fonda za zatitu ivotne
sredine, kredita, donacija i sredstava pravnih i fizikih lica koja upravljaju otpadom, naknada i
drugih izvora finansiranja, u skladu sa zakonom.
Sprovoenje regionalnih planova upravljanja otpadom, kao i izgradnja postrojenja za
skladitenje, tretman i odlaganje otpada iz nadlenosti autonomne pokrajine finansira se iz
namenskih sredstava budeta autonomne pokrajine, kredita, donacija i sredstava pravnih i
fizikih lica koja upravljaju otpadom, naknada i drugih izvora finansiranja, u skladu sa
zakonom.
Sprovoenje regionalnih i lokalnih planova upravljanja otpadom, kao i izgradnja postrojenja
za skladitenje, tretman i odlaganje otpada iz nadlenosti jedinica lokalne samouprave
finansira se iz namenskih sredstava budeta jedinica lokalne samouprave, kredita, donacija i
sredstava pravnih i fizikih lica koja upravljaju otpadom, naknada i drugih izvora finansiranja,
u skladu sa zakonom.
Namensko korienje sredstava
lan 81
Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave koristi
namenska sredstva iz lana 80. ovog zakona preko Fonda za zatitu ivotne sredine,
odnosno preko posebnih rauna, u skladu sa odlukom skuptine autonomne pokrajine,
odnosno jedinice lokalne samouprave.
Iz prihoda Fonda za zatitu ivotne sredine, odnosno posebnih rauna finansiraju se
programi, projekti i druge investicione i operativne aktivnosti iz oblasti upravljanja otpadom, i
to:
1) izgradnja postrojenja za upravljanje otpadom;
2) unapreenje organizacije upravljanja otpadom;
3) upravljanje istroenim baterijama i akumulatorima, otpadnim uljima, otpadnim gumama,
otpadom od elektrinih i elektronskih proizvoda, otpadom od fluorescentnih cevi koje sadre
ivu i otpadnim vozilima;
4) podsticanje odvojenog sakupljanja otpada;
5) podsticanje trita recikliranih materijala;
6) implementacija regionalnih planova upravljanja otpadom iz lana 12. ovog zakona;
7) razvoj informacionog sistema za upravljanje otpadom;
8) pomo u razvoju i primeni novih tehnologija za tretman otpada;
9) sanacija dugogodinjeg zagaenja otpadom;
10) programe obrazovanja i jaanja svesti javnosti o pitanjima zatite ivotne sredine i
upravljanja otpadom;
11) druge trokove, u skladu sa zakonom.
Administrativne takse
lan 82
Operater snosi trokove plaanja administrativnih taksi, utvrenih u skladu sa posebnim
propisima, za:
1) podnoenje zahteva za izdavanje dozvole u skladu sa ovim zakonom;
2) izdavanje dozvole u skladu sa ovim zakonom;
3) podnoenje zahteva za izdavanje potvrde o izuzimanju od obaveze pribavljanja dozvole u
skladu sa ovim zakonom;
4) izdavanje reenja o izuzimanju od obaveze pribavljanja dozvole u skladu sa ovim
zakonom.
Administrativne takse prihod su budeta Republike Srbije.
XII NADZOR
Nadzor nad radom
lan 83
Ministarstvo vri nadzor nad radom Agencije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne
samouprave, kao i ovlaenih pravnih lica, u vrenju poverenih poslova.
Inspekcijski nadzor
lan 84
Inspekcijski nadzor nad primenom odredaba ovog zakona i propisa donetih za njegovo
izvravanje vri ministarstvo, ako ovim zakonom nije drukije propisano.
Inspekcijski nadzor vri se preko inspektora za zatitu ivotne sredine (u daljem tekstu:
inspektor) u okviru delokruga utvrenog ovim zakonom.
Autonomnoj pokrajini poverava se vrenje inspekcijskog nadzora nad aktivnostima
upravljanja otpadom koji se u celini obavljaju na teritoriji autonomne pokrajine i radom
postrojenja za upravljanje otpadom za koje nadleni organ autonomne pokrajine izdaje
dozvolu na osnovu ovog zakona.
Gradu, odnosno gradu Beogradu poverava se vrenje inspekcijskog nadzora nad
aktivnostima sakupljanja i transporta inertnog i neopasnog otpada, odnosno nad radom
postrojenja za skladitenje, tretman i odlaganje inertnog i neopasnog otpada za koje nadleni
organ izdaje dozvolu na osnovu ovog zakona.
Optini se poverava vrenje inspekcijskog nadzora nad aktivnostima sakupljanja, transporta,
skladitenja, tretmana i odlaganja inertnog i neopasnog otpada, za koje nadleni organ
izdaje dozvolu na osnovu ovog zakona.
Prava i dunosti inspektora
lan 85
U vrenju poslova inspekcijskog nadzora inspektor ima pravo i dunost da proverava i
kontrolie naroito:
1) sprovoenje i auriranje planova upravljanja otpadom;
2) sprovoenje i auriranje radnog plana postrojenja za upravljanje otpadom;
3) upotrebu i korienje odgovarajuih tehnologija i efikasnog korienja sirovina i energije;
4) upravljanje otpadom u postrojenjima koja stvaraju otpad, primenu mera i postupaka za
smanjenje njegovih koliina ili opasnih svojstava, klasifikaciju, sakupljanje, skladitenje,
tretman, transport i odlaganje otpada;
5) tehnike karakteristike i kapacitete, organizaciju i rad postrojenja za upravljanje otpadom,
ukljuujui monitoring, metode tretmana i mere predostronosti u skladu sa uslovima
utvrenim u dozvoli;
6) ispunjenost uslova za izgradnju i rad postrojenja za skladitenje, tretman i odlaganje
otpada;
7) postupanje sa otpadom u toku njegovog sakupljanja i transporta, odnosno u toku njegovog
kretanja;
8) postupanje sa otpadom u prekograninom kretanju na poziv carinskih slubenika;
9) ispunjenost uslova za rad, zatvaranje i rekultivaciju postojeih deponija otpada i nadzor
nad deponijom posle njenog zatvaranja u periodu od najmanje 30 godina;
10) postupak klasifikacije, skladitenja, pakovanja, obeleavanja i transporta opasnog
otpada, u skladu sa ovim i drugim zakonom;
11) postupanje sa otpadom u skladu sa propisanim obavezama upravljanja posebnim
tokovima otpada;
12) primenu propisanih mera i postupaka za spreavanje udesa i u sluaju udesa;
13) propisane zabrane i ogranienja;
14) rad lica odgovornog za upravljanje otpadom i kvalifikovanog lica odgovornog za struni
rad u postrojenju za upravljanje otpadom;
15) voenje i uvanje propisane evidencije sa podacima o poreklu, odreditu, tretmanu, vrsti
i koliini otpada;
16) sprovoenje drugih propisanih mera i postupaka upravljanja otpadom.
Ovlaenja inspektora
lan 86
U vrenju poslova iz lana 85. ovog zakona inspektor je ovlaen da:
1) naredi sprovoenje plana upravljanja otpadom i njegovo auriranje;
1a) naredi zajedniko obezbeivanje i sprovoenje upravljanja otpadom na teritoriji jedinica
lokalne samouprave;
2) naredi sprovoenje radnog plana postrojenja za upravljanje otpadom i njegovo auriranje;
3) zabrani korienje tehnologije i rad postrojenja koja ne ispunjavaju uslove za smanjenje
nastajanja otpada i efikasno korienje sirovina;
4) naredi proizvoau proizvoda koji posle upotrebe postaje opasan otpad da taj otpad
preuzme bez naknade ili da tu obavezu prenese na lice ovlaeno za upravljanje opasnim
otpadom, u skladu sa ovim zakonom;
5) naredi proizvoau otpada da izvri klasifikaciju otpada i pribavi dokaze o karakterizaciji
otpada, odnosno upotrebnoj vrednosti reciklabilnog materijala;
6) naredi proizvoau, odnosno vlasniku otpada, odvojeno sakupljanje otpada u skladu sa
potrebama budueg tretmana;
7) naredi proizvoau otpada da preda otpad pravnom ili fizikom licu koje je ovlaeno za
upravljanje otpadom, ako nije u mogunosti da organizuje postupanje sa otpadom u skladu
sa ovim zakonom;
8) naredi proizvoau otpada da vodi i uva propisane evidencije, licu koje vri promet da
dostavlja podatke o vrsti i koliini otpada, ukljuujui i sekundarne sirovine koje su stavljene
u promet;
9) naredi proizvoau otpada da odredi lice odgovorno za upravljanje otpadom;
10) zabrani svako kretanje otpada suprotno uslovima u dozvoli izdatoj u skladu sa ovim
zakonom;
11) zabrani tretman otpada suprotno uslovima iz dozvole;
12) zabrani rad postrojenja i upotrebu opreme za tretman otpada koja se ne koristi u skladu
sa tehnikim uputstvom;
13) zabrani tretman otpada ako otpad nije obezbeen i zatien od rasipanja i procurivanja;
14) zabrani prijem i odlaganje otpada na deponiji suprotno uslovima u izdatoj dozvoli;
15) naredi sprovoenje mera kojima se obezbeuje zatita ivotne sredine na deponiji u
skladu sa zakonom;
16) naredi sprovoenje rekultivacije deponije posle njenog zatvaranja i nadzor nad
deponijom u periodu od najmanje 30 godina, u cilju smanjenja rizika po zdravlje ljudi i ivotnu
sredinu;
17) naredi pravnom licu koje obavlja poslove upravljanja otpadom u skladu sa ovim
zakonom, odreivanje kvalifikovanog lica odgovornog za struni rad u postrojenju za
upravljanje otpadom;
18) naredi pravnom licu koje obavlja poslove upravljanja otpadom u skladu sa ovim zakonom
voenje i uvanje propisanih evidencija;
19) zabrani izgradnju i rad postrojenja za upravljanje otpadom koje ne ispunjava tehnike i
druge uslove propisane ovim i drugim zakonom;
20) zabrani skladitenje, tretman ili odlaganje otpada van postrojenja za upravljanje otpadom
koje ima dozvolu;
21) naredi licu koje vri sakupljanje, odnosno transport otpada da otpad sakuplja od
proizvoaa ili vlasnika i da ga transportuje do postrojenja koje ima dozvolu za upravljanje
otpadom, odnosno do centra za sakupljanje, transfer stanice ili postrojenja za tretman ili
odlaganje;
22) naredi licu koje vri sakupljanje i/ili transport otpada da obezbedi odvojen prevoz razliitih
vrsta otpada, naroito opasnog otpada;
23) zabrani sakupljanje i/ili transport opasnog otpada sa drugim otpadom;
24) zabrani utovar i transport otpada ako se ne obavlja u zatvorenom vozilu, kontejneru ili na
drugi odgovarajui nain koji onemoguava rasipanje ili ispadanje otpada prilikom transporta,
utovara ili istovara;
25) naredi prevozniku otpada da, u sluaju zagaenja nastalog tokom transporta, izvri
ienje i dovoenje zagaenog podruja u zadovoljavajue stanje;
26) zabrani transport opasnog otpada bez propisane dokumentacije;
27) zabrani skladitenje otpada na mestima koja nisu tehniki opremljena za privremeno
uvanje otpada i/ili nemaju dozvolu za skladitenje, kao i ako je istekao propisani period
skladitenja;
28) zabrani tretman otpada suprotno uslovima u izdatoj dozvoli;
29) zabrani rad postrojenja i korienje opreme za tretman otpada za koje nije dobijena
dozvola;
30) zabrani rad mobilnog postrojenja za tretman otpada koje nema odobrenje za lokaciju,
odnosno dozvolu;
31) naredi odvojeno sakupljanje, skladitenje i tretman sekundarnih sirovina;
32) zabrani fiziko-hemijski i hemijski tretman otpada koji se vri suprotno odredbama ovog
zakona;
33) zabrani bioloki tretman otpada suprotno uslovima u izdatoj dozvoli;
34) zabrani termiki tretman otpada suprotno uslovima u izdatoj dozvoli;
35) zabrani rad deponije koja ne ispunjava propisane tehnike, tehnoloke i druge uslove i
zahteve;
36) zabrani odlaganje otpada koji nije prethodno podvrgnut tretmanu i odlaganje opasnog
otpada sa drugim vrstama otpada na istoj lokaciji, odnosno deponiji;
37) zabrani meanje komunalnog otpada sa opasnim otpadom;
38) zabrani odlaganje komunalnog otpada suprotno zakonu i uslovima u izdatoj dozvoli;
39) naredi selekciju radi reciklae i sakupljanje opasnog otpada iz domainstava;
40) zabrani sakupljanje, skladitenje, transport, tretman i odlaganje opasnog otpada koji nije
obeleen i upakovan na nain kojim se obezbeuje minimalan uticaj na zdravlje ljudi i ivotnu
sredinu;
41) zabrani meanje razliitih vrsta opasnog otpada, osim pod nadzorom kvalifikovanog lica i
u postupku tretmana opasnog otpada;
42) zabrani odlaganje opasnog otpada bez prethodnog tretmana kojim se znaajno smanjuju
opasne komponente i njihova svojstva, masa i zapremina;
43) zabrani razblaivanje opasnog otpada radi isputanja u ivotnu sredinu;
44) zabrani kretanje otpada bez Dokumenta o kretanju otpada, odnosno Dokumenta o
kretanju opasnog otpada;
45) zabrani svaku radnju ili akt kojim se upravlja posebnim tokovima otpada suprotno ovom
zakonu;
46) naredi proizvoau i uvozniku, odnosno vlasniku otpada primenu ili izvrenje posebnih
mera upravljanja tokovima otpada propisanih ovim zakonom;
47) zabrani sakupljanje i transport otpada izvan teritorije za koju je izdata dozvola;
48) zabrani uvoz, izvoz i tranzit otpada koji se obavlja suprotno odredbama ovog i drugog
zakona;
49) naredi licu koje ima dozvolu za upravljanje otpadom primenu i sprovoenje mera
propisanih za sluaj udesa;
50) naredi licu koje ima dozvolu za upravljanje otpadom dostavljanje odgovarajuih podataka
i izvetaja u skladu sa ovim zakonom;
51) zabrani svaku radnju ili akt protivan odredbama ovog zakona;
52) naredi izvrenje drugih propisanih obaveza u odreenom roku.
Ako inspektor u vrenju poslova iz lana 85. ovog zakona utvrdi da su povreene odredbe
zakona kojim se ureuje prevoz i transport, zatita zdravlja ljudi i ivotinja, promet lekova i/ili
drugih zakona, duan je da o tome, bez odlaganja, obavesti drugog nadlenog inspektora.
U vrenju inspekcijskih poslova inspektor moe privremeno oduzeti predmete, opremu ili
ureaje ija upotreba nije dozvoljena ili koji su nastali, odnosno kojima su izvrene
nedozvoljene radnje.
U sluajevima kada inspektor utvrdi takve povrede zakona za koje su istovremeno propisane
i nadlenosti drugih inspekcijskih organa, obavezan je da, bez odlaganja, obavesti ministra
kako bi se zajedniki izvrio nadzor i preduzele odgovarajue mere.
U vrenju nadzora nad primenom mera i postupaka upravljanja otpadom inspektor ima i
ovlaenja i dunosti utvrene drugim propisima.
XIII NADLENOST ZA REAVANJE O ALBI
lan 87
Na reenje inspektora iz lana 86. stav 1. ovog zakona moe se izjaviti alba ministru.
alba se izjavljuje u roku od 15 dana od dana prijema reenja.
alba ne odlae izvrenje reenja.
O albi na prvostepeno reenje nadlenog organa optine, odnosno grada, odnosno grada
Beograda, koje je doneto u vrenju poverenih poslova, reava ministar.
O albi na prvostepeno reenje nadlenog organa autonomne pokrajine u vrenju poverenih
poslova reava ministar.
O albi na prvostepeno reenje podrune jedinice ministarstva reava ministar.
O albi na prvostepeno reenje ministarstva, reava Vlada.
XIV KAZNENE ODREDBE
1. Privredni prestupi
lan 88
Novanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara kaznie se za privredni prestup
privredno drutvo, preduzee ili drugo pravno lice, ako:
1) obavlja poslove bez plana upravljanja otpadom ili ne vri njegovo auriranje u propisanom
roku (lan 15. st. 1. do 3);
2) obavlja poslove upravljanja otpadom bez radnog plana postrojenja za upravljanje otpadom
ili ne vri njegovo auriranje u propisanom roku (lan 16);
3) ne pribavi dozvolu za tretman otpada i poslove tretmana otpada ne obavlja u skladu sa
dozvolom, ne objavi listu otpada za iji tretman ima dozvolu, ne obezbeuje otpad i ne zatiti
ga od rasipanja i procurivanja ili u sluaju udesa bez odlaganja ne obavesti nadleni organ
(lan 29. ta. 3), 4), 6) i 7);
4) ne pribavi dozvolu za odlaganje otpada i otpad ne odlae u skladu sa tom dozvolom, ne
obezbedi sprovoenje propisanih mera kojima se obezbeuje zatita ivotne sredine, ako ne
obezbedi rekultivaciju deponije i nadzor nad deponijom posle njenog zatvaranja u periodu od
najmanje 30 godina ili u sluaju udesa na deponiji bez odlaganja ne obavesti nadleni organ
(lan 30. stav 1. ta. 3), 4), 6) i 7);
5) na deponiju primi otpad koji ne ispunjava uslove o odlaganju otpada propisane dozvolom
ili ako o odbijanju prihvatanja ne obavesti nadleni organ (lan 30. st. 2. i 3);
6) gradi postrojenje ili obavlja delatnost u postrojenju za upravljanje otpadom koje nema
dozvolu za obavljanje tih delatnosti (lan 33. st. 1. i 2);
7) skladiti otpad na mestima koja nisu tehniki opremljena za privremeno uvanje otpada na
lokaciji proizvoaa ili vlasnika otpada, u centrima za sakupljanje, transfer stanicama i
drugim lokacijama ili po isteku propisanog roka za privremeno skladitenje (lan 36);
8) tretman otpada obavlja suprotno odredbama ovog zakona ili za mobilno postrojenje za
tretman otpada ne pribavi dozvolu, odnosno odobrenje za lokaciju koju izdaje jedinica
lokalne samouprave (lan 37. st. 1, 3. i 4);
9) vri fiziko-hemijski tretman otpada suprotno propisanim uslovima (lan 39);
10) vri bioloki tretman otpada suprotno propisanim uslovima (lan 40);
11) vri termiki tretman otpada suprotno uslovima u dozvoli (lan 41);
12) vri odlaganje otpada na lokaciji koja ne ispunjava tehnike, tehnoloke i druge
propisane uslove, odnosno suprotno uslovima utvrenim u dozvoli ili bez prethodnog
tretmana ili odlae opasan otpad zajedno sa drugim vrstama otpada (lan 42. st. 2, 4. i 6);
13) prilikom sakupljanja, razvrstavanja, skladitenja, transporta, ponovnog iskorienja i
odlaganja opasan otpad ne upakuje i obelei na odgovarajui nain (lan 44. st. 3. i 4);
14) mea razliite kategorije opasnog otpada, osim u sluaju kada je to dozvoljeno, odlae
opasan otpad bez prethodnog tretmana ili vri razblaivanje opasnog otpada radi njegovog
isputanja u ivotnu sredinu (lan 44. st. 5, 6. i 7);
15) obavlja upravljanje otpadom bez dozvole (lan 59);
16) obavlja aktivnosti bez potvrde o izuzimanju od obaveze pribavljanja dozvole u
sluajevima za koje se ne zahteva dozvola (lan 61);
17) vri uvoz, izvoz ili tranzit otpada suprotno uslovima i nainu propisanim u l. 71. i 72.
ovog zakona.
Za privredni prestup iz stava 1. ovog lana moe se izrei novana kazna u srazmeri sa
visinom uinjene tete, neizvrene obaveze ili vrednosti robe ili druge stvari koja je predmet
privrednog prestupa, a najvie do dvadesetostrukog iznosa uinjene tete, neizvrene
obaveze ili vrednosti robe ili druge stvari koja je predmet privrednog prestupa.
Novanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara kaznie se za privredni prestup iz stava 1.
ovog lana i odgovorno lice u privrednom drutvu, preduzeu i drugom pravnom licu.
Novanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara kaznie se za privredni prestup iz
stava 1. ovog lana strano pravno lice ako ima predstavnitvo na teritoriji Republike Srbije i/ili
ako je privredni prestup uinjen na teritoriji Republike njegovim prevoznim sredstvom.
Novanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara kaznie se za privredni prestup iz stava 1.
ovog lana i odgovorno lice u stranom pravnom licu.
Zatitne mere
lan 89
Za privredni prestup iz lana 88. ovog zakona, pored propisane novane kazne privrednom
drutvu, preduzeu ili drugom pravnom licu moe se izrei i zatitna mera zabrane obavljanja
odreene privredne delatnosti, a odgovornom licu zatitna mera zabrane vrenja odreene
dunosti u trajanju do deset godina.
Za privredni prestup iz lana 88. ovog zakona moe se uz kaznu izrei i zatitna mera
oduzimanja predmeta koji su upotrebljeni ili namenjeni za izvrenje privrednog prestupa,
odnosno koji su nastali izvrenjem privrednog prestupa.
2. Prekraji
lan 90
Novanom kaznom od 500.000 do 1.000.000 dinara kaznie se za prekraj privredno
drutvo, preduzee ili drugo pravno lice, ako:
1) ne klasifikuje otpad na propisan nain, odnosno ne izvri ispitivanje otpada, u skladu sa
ovim zakonom (lan 8. st. 4. i 5);
2) ne izvri preuzimanje sopstvenih proizvoda koji posle upotrebe postaju opasan otpad, bez
naknade trokova, odnosno ako tu obavezu ne prenese na drugo pravno lice (lan 25. st. 2. i
3);
3) postupa suprotno lanu 26. stav 1. ovog zakona;
4) obavlja transport otpada suprotno lanu 28. ovog zakona;
5) ne obezbedi sprovoenje radnog plana postrojenja, kao operater postrojenja za tretman
otpada ili operater na deponiji ne vodi propisane evidencije ili ne odredi kvalifikovano lice
odgovorno za struni rad u postrojenju, odnosno na deponiji (lan 29. ta. 1), 8) i 9) i lan 30.
stav 1. ta. 1), 8) i 9);
6) sakupljanje i transport otpada ne vri u skladu sa lanom 35. ovog zakona;
7) postupa sa komunalnim otpadom suprotno lanu 43. ovog zakona;
8) ne poseduje Dokument o kretanju otpada (lan 45. st. 1. do 5);
9) ne poseduje Dokument o kretanju opasnog otpada (lan 46. st. 1. do 6);
10) upravlja posebnim tokovima otpada suprotno ovom zakonu (l. 47-57);
11) vri sakupljanje i transport otpada suprotno lanu 70. ovog zakona;
12) ne vodi, dostavlja i uva odgovarajue podatke i izvetaje (lan 75. st. 1, 2. i 4);
13) ne vodi i ne uva dnevnu evidenciju o koliini i vrsti proizvedenih i uvezenih proizvoda,
odnosno ne dostavlja izvetaj Agenciji (lan 79. stav 5).
Za prekraj iz stava 1. ovog lana moe se izrei novana kazna u srazmeri sa visinom
priinjene tete ili neizvrene obaveze, vrednosti robe ili druge stvari koja je predmet
prekraja, a najvie do dvadesetostrukog iznosa tih vrednosti.
Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u privrednom drutvu,
preduzeu ili drugom pravnom licu novanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara.
Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se preduzetnik novanom kaznom od 250.000 do
500.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana.
Za prekraj iz stava 1. ta. 3), 6), 7), 10) i 11) ovog lana kaznie se fiziko lice novanom
kaznom od 5.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana.
Zatitne mere uz kaznu za prekraj
lan 91
Za prekraj iz lana 90. ovog zakona moe se uz kaznu izrei i zatitna mera oduzimanja
predmeta koji su upotrebljeni ili namenjeni za izvrenje prekraja, odnosno koji su nastali
izvrenjem prekraja.
Prekraj odgovornog lica u organu dravne uprave, imaocu javnih ovlaenja,
odnosno ovlaenom pravnom licu
lan 92
Novanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara kaznie se za prekraj odgovorno lice u
organu dravne uprave, odgovorno lice u jedinici lokalne samouprave, imaocu javnih
ovlaenja, odnosno ovlaenom pravnom licu, ako:
1) ne donese plan upravljanja otpadom (lan 20. stav 1. taka 1);
1a) ne obezbedi i ne sprovodi upravljanje otpadom na teritoriji jedinica lokalne samouprave
pod uslovima i na nain utvrenim zakonom, Strategijom i sporazumom skuptina jedinica
lokalne samouprave (lan 21. stav 1);
2) vri ispitivanje otpada bez propisanog ovlaenja (lan 23. stav 2);
3) ne obezbedi i ne opremi centre za sakupljanje kabastog otpada iz domainstva ili ne uredi
organizaciju selektivnog sakupljanja otpada radi reciklae u skladu sa posebnim programom
(lan 43. st. 5. i 7);
4) izda dozvolu ako uz zahtev za njeno izdavanje nije podneta propisana dokumentacija
(lan 62);
5) ne obavetava javnost na nain propisan ovim zakonom (lan 69);
6) ne vodi i ne uva evidenciju o prikupljenom komunalnom otpadu, kao i popis neureenih
deponija i podatke o tome ne dostavlja Agenciji, odnosno ne dostavlja podatke ministarstvu
jedanput godinje, odnosno na zahtev, ne vodi podatke o vrsti i koliini otpada, ukljuujui i
sekundarne sirovine koje su stavljene u promet (lan 75. st. 2, 5. i 7);
7) ne vodi registar izdatih dozvola i podatke iz registra ne dostavlja Agenciji (lan 76. stav 1);
8) nenamenski koristi sredstva za upravljanje otpadom (lan 81);
9) ne izradi popis deponija na svom podruju i ne izradi projekte sanacije, zatvaranja i
rekultivacije u roku propisanom ovim zakonom (lan 97).
XV PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE
lan 93
Pravna i fizika lica uskladie svoje poslovanje sa odredbama ovog zakona u roku od godinu
dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, osim ako ovim zakonom nije drukije
odreeno.
lan 94
Proizvoai otpada u postojeim postrojenjima iz lana 15. ovog zakona duni su da u roku
od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona izrade plan upravljanja otpadom u
postrojenju, u skladu sa zakonom.
Plan iz stava 1. ovog lana sadri naroito mere i dinamiku prilagoavanja rada postojeeg
postrojenja i aktivnosti u skladu sa odredbama ovog zakona do 31. decembra 2015. godine.
Ako je u postojeem postrojenju iz stava 1. ovog lana izvreno privremeno skladitenje
otpada do dana stupanja na snagu ovog zakona, proizvoa otpada duan je da planom,
odnosno merama za prilagoavanje rada postojeeg postrojenja i aktivnosti, obezbedi
uklanjanje privremeno uskladitenog otpada najkasnije u roku od tri godine od dana stupanja
na snagu ovog zakona.
lan 95
Operateri postojeih postrojenja za upravljanje otpadom izuzev postrojenja iz lana 15. ovog
zakona, odnosno pravna i fizika lica koja obavljaju delatnosti u oblasti upravljanja otpadom,
duni su da u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona prijave svoju
delatnost organu nadlenom za izdavanje dozvola, u skladu sa ovim zakonom.
Uz prijavu iz stava 1. ovog lana podnosi se:
1) akt o osnivanju;
2) izvod iz odgovarajueg registra;
3) dokazi i dokumentacija o postrojenju, njegovom kapacitetu i tehnikim karakteristikama;
4) dokazi i dokumentacija o opremi, sredstvima za rad i drugim dobrima kojima raspolae.
Po isteku roka iz stava 1. ovog lana organ nadlean za izdavanje dozvole, u roku koji ne
moe biti dui od 90 dana, obavetava operatera o uslovima za izdavanje dozvole u skladu
sa ovim zakonom.
lan 96
Operateri postojeih postrojenja za upravljanje otpadom duni su da u roku od est meseci
po dobijanju obavetenja iz lana 95. stav 3. ovog zakona dostave nadlenom organu radni
plan postrojenja sa programom mera i dinamikom prilagoavanja rada postrojenja u skladu
sa odredbama ovog zakona za period do 31. decembra 2012. godine.
Za postojee deponije komunalnog otpada koje nisu izgraene u skladu sa ovim zakonom,
pored radnog plana iz stava 1. ovog lana, dostavlja se i projekat sanacije ili zatvaranja.
lan 97
Jedinica lokalne samouprave duna je da:
1) u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona izradi popis neureenih
deponija na svom podruju koje ne ispunjavaju uslove iz ovog zakona;
2) u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona izradi projekte sanacije i
rekultivacije neureenih deponija, na koje saglasnost daje ministarstvo, odnosno autonomna
pokrajina;
3) u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, u sporazumu sa jednom
ili vie jedinica lokalne samouprave iz lana 34. stav 1. ovog zakona, odredi lokaciju za
izgradnju i rad postrojenja za skladitenje, tretman ili odlaganje otpada na svojoj teritoriji.
Popis neureenih deponija sadri podatke o lokaciji, prostornim i geometrijskim
karakteristikama, vrstama i koliinama odloenog otpada, rokove njihove sanacije i
rekultivacije, kao i druge podatke od znaaja za utvrivanje i sprovoenje projekata iz stava
1. taka 2) ovog lana.
lan 98
Baterije i akumulatori koji su proizvedeni ili uvezeni pre dana stupanja na snagu ovog zakona
mogu biti u prometu bez propisanih oznaka najdue godinu dana po donoenju propisa iz
lana 47. stav 9. ovog zakona.
lan 99
Proizvoai i uvoznici elektrinih i elektronskih proizvoda duni su da mere i postupke u
upravljanju otpadom od elektrinih i elektronskih proizvoda usklade sa ovim zakonom do 31.
decembra 2012. godine.
lan 100
Odlaganje, odnosno dekontaminacija ureaja iz lana 52. stav 5. ovog zakona koji sadre
PCB i odlaganje PCB iz tih ureaja, izvrie se najkasnije do 2015. godine.
Izuzetno od stava 1. ovog lana, vlasnik ureaja koji sadri izmeu 0,05-0,005 procenata
masenog udela PCB duan je da obezbedi odlaganje, odnosno dekontaminaciju ureaja po
prestanku njihove upotrebe.
Plan zamene, odnosno odlaganja i dekontaminacije ureaja koji sadri PCB vlasnik ureaja
duan je da donese u roku od est meseci od donoenja propisa iz lana 52. stav 10. ovog
zakona.
lan 101
Agencija za reciklau prestaje sa radom tridesetog dana od dana stupanja na snagu ovog
zakona.
Poslove, predmete, arhivu i drugu strunu dokumentaciju Agencije za reciklau, opremu i
sredstva za rad koje je koristila Agencija, kao i zaposlene i postavljena lica u Agenciji,
preuzima ministarstvo.
lan 102
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da vae:
1) Zakon o postupanju sa otpadnim materijama ("Slubeni glasnik RS", br. 25/96, 26/96 i
101/05 - dr. zakon);
2) lan 57. stav 2. Zakona o zatiti ivotne sredine ("Slubeni glasnik RS", broj 135/04);
3) lan 82. stav 2. Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima ("Slubeni glasnik RS", br.
84/04 i 85/05 - dr. zakon).
lan 103
Propisi koji se donose na osnovu ovog zakona donee se u roku od godinu dana od dana
stupanja na snagu ovog zakona.
lan 104
Do donoenja propisa na osnovu ovlaenja iz ovog zakona primenjivae se:
1) Pravilnik o uslovima i nainu razvrstavanja, pakovanja i uvanja sekundarnih sirovina
("Slubeni glasnik RS", broj 55/01);
2) Pravilnik o nainu unitavanja lekova, pomonih lekovitih sredstava i medicinskih
sredstava ("Slubeni list SRJ", br. 16/94 i 22/94).
lan 105
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku
Republike Srbije".

Samostalni lanovi Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o upravljanju otpadom
("Sl. glasnik RS", br. 88/2010)
lan 23
Dve ili vie jedinica lokalne samouprave dune su da u roku od devet meseci od dana
stupanja na snagu ovog zakona zakljue sporazum o zajednikom obezbeivanju i
sprovoenju upravljanja otpadom iz lana 21. stav 1. Zakona.
lan 24
Propisi koji se donose na osnovu ovog zakona donee se u roku od est meseci od dana
stupanja na snagu ovog zakona.
lan 25
Odredba lana 16. stav 2. ta. 5) i 6) ovog zakona koja se odnosi na donoenje odluke po
zahtevu za odobravanje uvoza, izvoza i tranzita otpada vai do dana pristupanja Republike
Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji.
lan 26
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku
Republike Srbije".