Fond časova: 2+1 (I semestar)

Predmetni nastavnik: dr Marina Stamenović

ESPB 6
10+10+10+30+40

1
LITERATURA

1. Mirjana Ristić, Milovan Vuković, UPRAVLJANJE

ČVRSTIM OTPADOM
-Tehnologije prerade i odlaganja čvrstog otpada,
Tehnički fakultet u Boru Univerziteta u
Beogradu, 2006.
2. G. Tchobanoglous, H. Theisen, S.A. Vigil,
Integrated Solid Waste Management –
Engineering Principles and Management Issues,
McGraw-Hill, Inc., New York, 1993

2
Функционални елементи система за управљање отпадом,
Извори и својства чврстог отпада, Законска регулатива
Европске уније и Србије у области управљања отпадом,
Састав отпада, Физичка, хемијска и биолошка својства
отпада, Руковање чврстим отпадом на извору, сакупљање
и транспорт, Методе третмана (физичке, хемијске и
биолошке), Рециклирање материјала из КЧО, Издвајање
рециклабирних материјала из отпадног тока, Сортирање,
компактирање, транспорт рециклабирних материјала,
Крајње процесирање рециклабирних материјала ради
обезбеђивања сировина за произвођаче или крајњих
производа, Директиве ЕУ, Искоришћење енергије и
добијање корисних производа трансформацијом отпада,
Депоновање.
3
SAD-definicija

otpada
U SAD termin ,,čvrst otpad” ne vezuje se
neizostavno za otpad koji se pojavljuje u čvrstom
agregatnom stanju:
bilo koji otpad, smeće, uključujući i mulj koji dospeva iz
postrojenja za tretman otpada, prečišćavanje voda i
vazduha, te bilo koji drugi odbačen materijal u čvrstom,
tečnom, polutečnom ili gasovitom agregatnom stanju
koji nastaje usled industrijskih, komercijalnih, rudarskih
i poljoprivrednih aktivnosti ili raznih aktivnosti u
zajednici.
Objašnjenje za ovakvu definiciju čvrstog otpada –
koja se, dakle, ne vezuje za agregatno stanje
otpada – leži u činjenici da se svi ovi otpadi
zajedno odlažu na deponije i druge lokacije
krajnjeg skladištenja čvrstog otpada

4
Čvrsti otpad kao posledica životnih aktivnosti
Problemi sa deponovanjem otpada javljaju se u
vreme kada su ljudi počeli da žive naseljima u
kojima, kao posledica životnih aktivnosti, dolazi
do akumulacije otpada
Posledica nekontolisanog odbacivanja hrane i
drugog čvrstog otpada-porast broja pacova, pojava
zaraznih bolesti- pojava bubonske kuge (XIV
vek)→epidemija kuge pokosila trećinu stanovnika
(oko 20 miliona) ondašnje Evrope

Tek u XIX kontrolisano sakupljanje i dispozicija

otpada od hrane → kontrola razvoja muva i
glodara – nosilaca zaraza
5
Čvrsti otpad kao posledica
životnih aktivnosti
Kontrolisano sakupljanje i odlaganje ima za
posledicu drugi ekološki problem: engleski
potoci i reke su postali rezervoari za odlaganje
otpada
1831. godine u Londonu, umesto od kuge (što se
vekovima pre toga događalo) stradalo je oko
50.000 ljudi od kolere – bolesti uzrokovane
zagađenom vodom ( neprijatni mirisi koji su se
širili iz Temze činili su život u Londonu
sredinom XIX veka nepodnošljivim)

6
Tehnološki razvoj, otpad i životna sredina
Kao rezultat industrijske revolucije u Engleskoj
krajem XVIII veka i tehnoloških revolucija – sa
razvojem modernog društva – količina nastalog
čvrstog otpada je osetno povećana
Pojavili su se novi tipovi otpada: industrijski,
institucijalni i drugi
Sa aspekta uticaja na životnu sredinu, zagađenje
vode i vazduha takođe je posledica nepropisnog
upravljanja čvrstim otpadom

7
Čak 22 bolesti u ljudskom društvu javljaju se kao
posledica nepropisnog upravljanja čvrstim
otpadom.
I pored primene savremenih rešenja u upravljanju
ČO i danas postoje negativni uticaji na zdravlje
ljudi u svim fazama rukovanja ČO, kao i negativni
uticaji na životnu sredinu-zagadjenje vode,
vazduha.
Priroda raspolaže određenim kapacitetom kojim
može da razblaži, razgradi, adsorbuje ili redukuje
nepoželjne materije ali dolazi do ekološke
neravnoteže kada se prirodni kapacitet prekorači
8
NASTAJANJE OTPADA U TEHNOLOŠKOM
DRUŠTVU-koje počinje u vreme ind.revolucije

Engleska: Opštim aktom iz 1888. zabranjeno

odlaganje čvrstog otpada u potoke, reke i bilo koje
druge vode
jer je odlaganje otpada u drugom delu XIX
poprimilo dramatične razmere
SAD: 1899. godine donet sličan propis
da se reguliše odlaganje otpada u plovne
vodotokove i okolno zemljište
SRBIJA – od 2010. godine ima zakonsku regulativu
vezanu za otpad, usklađenu sa propisima
Evropske unije
CRNA GORA – zabrana bacanja otpada u more
9
 PROTOK MATERIJALA I NASTAJANJE
OTPADA
Kako i gde nastaje ČO može se prikazati
dijagramom toka materijala (slika)
ČO nastaje iskopavanjem sirovina-otpad je
jalovina,
Nakon toga ČO nastaje u svakoj fazi procesa
proizvodnje.
Načini za smanjenje količina materijala koji se
trajno odlažu:
1. smanjenje potrošnje primarne sirovine
2. povećanje stepena recikliranja

10
Protok materijala i nastajanje otpada

Sirovine Zaostala
jalovina
Proizvodnja Zaostali otpadni
materijal

Procesiranje i
povraćaj Sekundarna
proizvodnja

Potrošač

Sirovine,
proizvodi i
Krajnje ponovo vraćeni
odlaganje materijali

11
Efekti tehnološkog unapređenja

Stalna tehnološka unapređenja u savremenom

društvu dovode do značajnih promena u
količinama i sastavu nastalog otpada
U ukupnoj masi ČO otpad od pakovanja je veoma
važan: 2/3 papira i kartona
Od posebne važnosti je povećanje upotrebe
plastike i upotreba zamrznute hrane-smanjenje
količine otpadaka od hrane u domaćinstvima i
povećanje količina otpadaka u postrojenjima za
proizvodnju i procesiranje hrane.
Upotreba pakovanog obroka-nema otpada, sem
materijala za pakovanje
12
Upravljanje čvrstim otpadom

UČO je disciplina koja uključuje kontrolu:

1. nastajanja,
2. čuvanja,
3. sakupljanja,
4. transfera i transporta,
5. procesiranja i
6. odlaganja čvrstog otpada

13
Način izvođenja
Oblast UČO usglašena je sa primenom najboljih
principa očuvanja zdravstvenog stanja društva,
ekonomije, inženjerstva, konzervacije, estetike i zaštite
životne sredine (utiču na pristup javnosti)
UČO uključuje sve administrativne, finansijske,
zakonodavne prostorne i inženjerske parametre
neophodne za rešavanje problema ČO
Da bi se problem ČO rešio- neophodan složen
multidisciplinarni odnos između oblasti politike,
prostornog planiranja grada ili regije, geografije,
ekonomije, zdravstva, sociologije, demografije,
komunikacije, konzervacije energije, inženjerstva i
nauke o materijalima
14
Način izvođenja

Praćenje karakteristika različitih klasa otpada

primenom uniformne metode nomenklature
Praćenje količina sa kojima se rukuje

CILJ: dobijanje podataka i informacija koji bi

bili od koristi kod sanitarnog deponovanja
otpada→ primena u različitim gradovima,
sredinama

15
FUNKCIONALNI ELEMENTI SISTEMA ZA
UPRAVLJANJE OTPADOM

Problemi u upravljanju otpadom u savremenom

društvu složene prirode zbog razlike u količinama i
prirodi otpada, širenja urbanih zona, ograničenih
fondova za javne usluge u velikim gradovima,
razvoja tehnologije, ograničenja u dostupnosti
energije i sirovina.
Zato, da bi se otpadom upravljalo efikasno i
propisno, moraju biti identifikovani osnovni
aspekti i odnosi , korišćeni i pravilo tumačeni
pouzdani podaci.
16
Funkcionalni elementi sistema za upravljanje
otpadom
Aktivnosti vezane za UČO od nastanka do
krajnjeg odlaganja mogu se grupisati u šest
funkcionalnih elemenata:
1. Nastajanje otpada;
2. Rukovanje otpadom i separacija, čuvanje i
procesiranje na izvoru;
3. Sakupljanje;
4. Separacija, procesiranje i transformacija
čvrstog otpada;
5. Prenošenje i prevoz (transport i transfer); i
6. Odlaganje – dispozicija 17
Nastajanje otpada

Nastajanje otpada uključuje aktivnosti u kojima

određeni materijali bivaju identifikovani kao
bezvredni za dalje korišćenje, te se, kao takvi ili
odbacuju ili sakupljaju zajedno za odlaganje
Primer: omot čokolade nema dalju vrednost za
vlasnika kada je čokolada pojedena, pa se on
odbacuje
Važan korak u nastajanju otpadapredstavlja
identifikacija-ovaj korak se razlikuje za svaku
vrstu otpada
18
Kontrola nastajanja otpada
Nastajanje otpada danas je aktivnost koja se ne
može lako kontrolisati
U budućnosti se očekuje naglasak baš na
kontroli nastajanja čvrstog otpada
 U zemljama gde je upravljanje otpadom
regulisano zakonskom regulativom postoje
Ekonomski instrumenti kontrole
Redukcija količine otpada nastalog na izvoru ne
kontroliše se od strane onih koji se bave
upravljanjem otpadom i uključena je od nedavno
u sistem procene, kao metod za smanjenje
količine nastalog otpada.

19
Rukovanje otpadom i separacija, čuvanje i
procesiranje na izvoru

Rukovanje otpadom i separacija na izvoru

uključuju aktivnosti vezane za otpad pre nego što
je stavljen u kontejner za sakupljanje
Uključuje pomeranje napunjenih kontejnera do
mesta za sakupljanje
Separacija komponenata otpada predstavlja važan
korak u okviru ovog elementa:
najbolje mesto za separaciju otpadnih materijala
za ponovnu upotrebu i za recikliranje je na
izvoru nastajanja sa stanovišta specifikacije
materijala i prihoda od prodaje vraćenih
materijala
20
Čuvanje i procesiranje otpada na izvoru
Skladištenje (čuvanje) - od primarne važnosti
zbog uticaja na zdravlje i iz estetskih razloga
 Ružni improvizovani kontejneri i otvoreno
odlaganje na zemlju su nepoželjni
Troškovi skladištenja čvrstog otpada na izvoru
padaju na teret vlasnika stanova, kao i
komercijalnih ili industrijskih centara
Procesiranje na izvoru uključuje aktivnosti kao
što su kompaktiranje i kompostiranje dvorišnog
otpada

21
Sakupljanje otpada
uključuje sakupljanje otpada ili reciklabilnih
materijala i njihov transport do lokacije gde se
vozilo za sakupljanje prazni. Ta lokacija je:
postrojenje za procesiranje,
 transfer stanica ili
deponija.
U malim gradovima, gde je krajnje mesto za
odlaganje na maloj udaljenosti, prevoz otpada ne
predstavlja problem
U velikim gradovima, međutim, gde je rastojanje
od pražnjenja kontejnera do odlaganja otpada
često veće od 100 km, prevoz ima veliki
ekonomski uticaj
22
Sakupljanje otpada

Sakupljanje i transport - najskuplje operacije u

sistemu upravljanja čvrstim otpadom
Troškovi sakupljanja i transporta čvrstog otpada
čine 2/3 do ¾ ukupnih troškova sistema rukovanja
čvrstim otpadom
Obično se sakupljanje otpada vrši na različite
načine, počev od gradskih službi do raznih
privatnih servisa koji imaju različite ugovore

23
Separacija, procesiranje i transformacija čvrstog
otpada
Ovaj funkcionalni element obuhvata vraćanje
odvojenog materijala za ponovnu upotrebu,
separaciju i procesiranje komponenata ČO koja se
odigrava na lokacijalma koje su udaljene od izvora
nastajanja.
Otpadni reciklabilni materijal odvojen na izvoru se
može:
sakupljati sa ivičnjaka (otpad iz domaćinstava)
sakupljati u posebne, za to predviđene kontejnere (u
Beogradu kontejneri za PET boce)
odnositi u otkupne centre (u Beogradu Višnjica i
Bežanijska Kosa; za papir i karton INOS)

24
Separacija, procesiranje i transformacija čvrstog
otpada
Separacija i procesiranje otpada koji se odvaja na
izvoru i separacija mešanog otpada obično se
odvija :
U posebnom postrojenju,
Na transfer stanici,
U postrojenju za spaljivanje ili
Na mestu odlaganja

25
Procesiranje
Procesiranje obično uključuje:
 separaciju krupnijih stvari,
 separaciju pomoću sita,
 ručnu separaciju komponenata otpada,
 redukciju veličine pomoću drobilica,
 separaciju gvozdenih predmeta pomoću
magneta,
 redukciju zapremine kompaktiranjem ili
spaljivanjem
26
Transformacija čvrstog otpada
Procesi transformacije se koriste:
1.da bi se smanjila zapremina i masa otpada koji
se odlaže i
2.da se iskoriste proizvodi konverzije ili energija
Organska frakcija komunalnog čvrstog otpada
može biti transformisana nizom procesa:
hemijskih (najčešće spaljivanje) ili
bioloških procesa (kompostiranje)
Izbor metode zavisi od ciljeva koji se žele postići

27
Transfer i transport
Transfer i transport uključuju dva stupnja:
1. transfer otpada iz manjih vozila za
sakupljanje u veća vozila za transport i
2. transport otpada na velika rastojanja, do
mesta procesiranja ili krajnjeg odlaganja
 Transfer se obično obavlja u transfer stanicama
 Najčešće se prevoz vrši motornim vozilima,
mada i železnica i brodovi nisu isključeni

28
Odlaganje otpada–dispozicija

Krajnji funkcionalni element-deponovanje na

sanitarnu deponiju za sav čvrsti otpad:
stambeni otpad koji se transportuje direktno na
deponiju,
ostatak iz postrojenja za povraćaj materijala,
ostatak posle spaljivanja otpada,
kompost neodgovarajućih karakteristika ili
druge supstance iz različitih postrojenja za
procesiranje otpada

29
Deponovanje otpada

Moderna sanitarna deponija nije đubrište, to je:

 inženjersko postrojenje koje se koristi za
odlaganje otpada na zemlju ili u zemlju bez
opasnosti po zdravlje ili bezbednost
stanovništva, razvoj glodara i insekata ili
kontaminaciju podzemnih voda

30
Planiranje odlaganja otpada
Dogovori na nivou
grada,
regije ili
čak državnih agencija za planiranje i razvoj
Upotreba zemljišta postaje primarni faktor koji
određuje
izbor,
dizajn i
rad postrojenja za procesiranje i deponije
Neophodno je da odgovarajući propisi o zaštiti
životne sredine budu adekvatno primenjeni za sve
nove deponije koje se otvaraju. 31
Integrisano upravljanje čvrstim otpadom - IUČO
(Integrated Solid Waste Management-ISWM)

Kada su svi funkcionalni elementi (izloženi u

prethodnom poglavlju):
 procenjeni
 kada su svi međusobni odnosi i veze između
elemenata u saglasnosti sa aspektima
 efikasnosti,

 ekonomije i

 zaštite životne sredine

kaže se da u društvu deluje razvijen integrisani

sistem 32
Integrisano upravljanje čvrstim otpadom - IUČO
(Integrated Solid Waste Management-ISWM)

Integrisano upravljanje ČO može se definisati kao

izbor i primena pogodnih tehnika, tehnologija i
programa upravljanja da bi se postigli specifični ciljevi
i zadaci u upravljanju otpadom.
Na slici je dat šematski prikaz IUČO.

Monitoringom i procenom IUČO je aktivnost koja

zahteva neprekidno praćenje i procenu u smislu da li
se ciljevi programa ostvaruju.
33
 Nastajanje
otpada 1.Redukcija količine otpada
(promena navika)

Rukovanje otpadom i 2. Ponovna upotreba otpada

sakupljanje (kompostiranje u domaćinstvu)

3. Recikliranje otpada
Kompaktiranje Procesiranje (plastične boce)
otpada otpada
Transfer
4. Kompostiranje
(centralno
Odlaganje kompostiranje
otpada; biootpada)
Deponovanje
5. Dobijanje energije iz
otpada

34
Hijerarhija upravljanja (rukovanja) otpadom

Hijerarhija (uređenje po stepenu važnosti) u

upravljanju otpadom koristi se u cilju rangiranja
nivoa akcija kojima se implementiraju
odgovarajući programi u okviru društvene
zajednice.

35
HIJERARHIJA UPRAVLJANJA OTPADOM

prioritetne aktivnosti se navode prema sledećem

redosledu važnosti:
 redukcija na izvoru  recikliranje 
sagorevanje otpada  deponovanje
ovu hijerarhiju EPA preporučuje onima koji se
bave donošenjem odgovarajućih odluka u oblasti
upravljanja čvrstim otpadom
po stavovima EPA ne postoji razlika između
sagorevanja otpada (transformacije) i
deponovanja-obe faze se posmatraju kao pogodne
komponente programa integrisanog upravljanja
otpadom

36
37
• sprečavanje nastajanja otpada
• redukcija količine otpada-minimizacija
• ponovna upotreba
• recikliranje
• spaljivanje uz dobijanje energije
• spaljivanje bez iskorištenja energije
• deponovanje na sanitarnu deponiju uz
iskorištenje energije
• deponovanje na sanitarnu deponiju bez
iskorištenja energije

38
3 R pravilo
Često se hijerarhija prioriteta, bar kada se misli na
komunalni nivo, sagledava kroz takozvanu prizmu
,,3R”:
smanjiti količinu otpada koji nastaje (Reduce),
ponovo upotrebiti stvoreni otpad (Reuse) i
reciklirati nastali otpad (Recycle)

39
 1. Sprečavanje stvaranja otpada u domaćinstvima

Najvažniji korak u hijerarhiji UO-sprečavanje

nastanka otpada
Sprečavanje nastanka otpada-porez na plastične
kese
Uticaj na svest potrošača
 kupovina proizvoda koji se mogu više puta iskoristiti
 kupovina reciklabilnih proizvoda
 kupovina proizvoda od recikliranih materijala
 kupovina svežeg voća i povrća umesto konzervisanog
 poklanjanje stvari za odbacivanje umesto trajnog
odlaganja
40
 Redukcija na izvoru
Najvažniji korak u hijerarhiji učo
Redukcija na izvoru se vrši:
promenom dizajna proizvoda,
promenama u procesu izrade,
kroz pakovanje proizvoda sa minimalnim sadržajem
toksičnih materija, sa minimalnom zapreminom
materijala
 ili dužim upotrebnim vekom
Nalazi se na vrhu niza prioriteta zato što je to:
najbolji način da se smanji količina otpada,
a time i troškovi rukovanja otpadom,
kao i uticaj na životnu sredinu.
Redukcija otpada se može vršiti i u domaćinstvima,
komercijalnim ili industrijskim postrojenjima, kroz
ponovnu upotrebu proizvoda i materijala 41
Redukcija na izvoru
Od 1977. težina plastične (PET) boce je smanjena sa
68 grama na 51 gram
To znači da je količina plastike u otpadnoj struji
smanjena za 113.500 tona godišnje

42
Redukcija na izvoru

Očuvanje prirodnih resursa (u ovom slučaju

nafta)
Manji troškovi transporta
Manje procesiranja
Manje otpada na deponiji-duži radni vek
deponije

43
Proces pakovanja
Lakše pakovanje - manja težina i debljina,
zamena čelika aluminijumom
upotreba reciklabilnih materijala
uklanjanje dvostrukog pakovanja (pasta za zube
bez kartonske kutije)
pakovanje više proizvoda zajedno zbog lakše
manipulacije od strane proizvođača

44
Oblasti u kojima je sprečavanje stvaranja otpada lako
izvodljivo
Gradjevinarstvo-doneti propise o upotrebi recikliranih
materijala
rudarstvo
poljoprivreda
iskorištene gume-mogućnost ponovne upotrebe i
obnavljanja, promena dosadašnje prakse
plastika
otpadno ulje
baterije
organski otpad
otpad u morima
otpad od pakovanja
45
Značaj sprečavanja nastajanja otpada

Danas se u svetu ovom delu rukovanja otpadnim

materijalom posvećuje manja pažnje nego recikliranju
Neophodno je promeniti pristup, sprečavanje
nastajanja otpada je u praksi značajnije od recikliranja

46
3. Ponovna upotreba
Popravljati, davati kao poklon, prodavati sve
što je moguće iskoristiti
Koristiti više puta, za istu ili slične namene
(staklene boce)
Ponovna upotreba je bolje rešenje u odnosu na
recikliranje, jer se proizvod ne mora
reprocesirati pre dalje upotrebe
Ušteda resursa, energije, sredstava

47
Ponovna upotreba proizvoda
Upotreba odbačenih stvari bez ikakvog
procesiranja
Industrija - drvene palete, gajbe, kontejneri za
transport proizvoda
Domaćinstva – povratna ambalaža, porcelanske
šolje, staklene čaše

48
4. Recikliranje otpada

 Korak u hijerarhiji koji uključuje:

1. separaciju i sakupljanje otpadnog materijala;
2. pripremu ovih materijala za ponovnu
upotrebu, reprocesiranje i ponovnu izradu; i
3. ponovnu upotrebu, reprocesiranje i ponovnu
proizvodnju ovih materijala
 Recikliranje je važan elemenat kojim se štede
prirodni resursi i smanjuje se količina otpada
koji se trajno odlaže

49
 Recikliranje otpada
Vraćanje otpadnog materijala za originalnu namenu ili neku
drugu namenu, sem za dobijanje energije
Recikliranje=jednokratno ili višekratno korišćenje otpadnog
materijala - zamena komercijalnih proizvoda ili sirovina u
industrijskom procesu
 Izdvajanje korisnih frakcija otpada
Uklanjanje toksičnih sastojaka iz materijala da bi se
omogućila ponovna upotreba

Značaj-tehnički, ekonomski i ekološki

Smanjenje količine industrijskog i komunalnog otpada
koja se mora odložiti na sanitarnu deponiju
Produžavanje veka sanitarne deponije, smanjivanje
potrebe za otvaranjem novih deponija
Usporavanje procesa iscrpljenja sirovinskih resursa,
zaštita primarnih sirovina i smanjeni utrošak energije
50
 5. Transformacija otpada
 Transformacija otpada uključuje:
 fizičke,
 hemijske ili
 biološke promene otpada
 Ove promene se koriste kod komunalnog čvrstog otpada s
ciljem da se:
1. poboljša efikasnost radnji i sistema upravljanja čvrstim
otpadom;
2. iskoriste materijali koji se mogu reciklirati ili ponovo
upotrebiti; i
3. dobije konverzioni proizvod (na primer, kompost) ili
energija u obliku toplote ili sagorljivog biogasa
 Transformacija otpadnog materijala obično dovodi do
smanjenja zapremine otpada→smanjuje se i potrebna
zapremina zemljišta za deponovanje
 Primer: redukcija zapremine sagorevanjem otpada 51
Iskorištenje otpada za dobijanje energije
Anaerobno razlaganje otpada za dobijanje metana
Spaljivanje u cilju dobijanja toplote i/ili energije
deponovanje uz izdvajanje metana

52
 6. Deponovanje otpada

 Šta uraditi sa otpadnim materijalom koji:

1. ne može biti recikliran ili nema nikakvu primenu;
2. zaostaje posle odvajanja reciklabilnih materijala u
postrojenju za povraćaj materijala; i
3. zaostaje posle iskorištenja produkata konverzije ili
energije
 Samo dva alternativna rešenja za dugoročno
upravljanje čvrstim otpadom i rezidualnim (zaostalim)
materijalom:
 odlaganje (dispozicija) na površinu zemlje ili
 odlaganje na dno okeana

53
6. Deponovanje otpada
 Deponovanje-kontrolisano odlaganje otpada na
ili u zemlju
 najčešće se primenjuje za krajnje odlaganje
otpadnog materijala
 označen je kao poslednji u hijerarhijskom nizu
jer je najmanje poželjno rešenje u upravljanju
otpadom

54
Značaj upravljanja otpadom
Tehnički, ekonomski i ekološki efekti

Smanjenje količine industrijskog i komunalnog otpada

koja se mora odložiti na sanitarnu deponiju

Produžavanje veka sanitarne deponije, nekada dvostruko,

smanjivanje potrebe za otvaranjem novih deponija

Usporavanje procesa iscrpljenja sirovinskih resursa, zaštita

primarnih sirovina i smanjeni utrošak energije

55